„ои их

, # 4 У “ ~

лоља

СИ.

У

-

ј-- Зе за <> 28 5: "Ез

~

ЉЕНИ СПИ

СВЕСКА 11.

Х

,

У ОСАМ СВЕЗАКА.

к ЈОВАНА

|

ИКУ

СПИСА

ЈЕЗ

~

ОМ

+

СКУНЉЕНИХ

4

У ОСАМ СВЕЗАКА

Ре == = == О == | = О Бај 5 > ва Ја |

-- 5. Књижевне оцене:

_- - - а) Оцена Нинковићеве граматике ·

6) Оцена Београчева речника

"6. О усадашњем стању« српске граматике ·

тата филологије и науке о језику у пас

СТРАНА

7. Општа наука о језику, и преглед главних резул-

8. О народности и о неговању српске“ народности

: 5 _ наставом и васпитањем > · 2 9. Омање расправе : а) Обличја имена Србин • · • 15 6) Тачка или уточка« · · · • | в) О другом падежу множине • т) О прилогу «не» •· • •+ • •

__10.0 староме словенском језику: ____- _а) Миклошићева предавања • •

6) Старо-сдовенска читанка • · •

Е. да) О царинику, царини и царинарници

| 41 15

25 ар вринелој |

; :28 3. у примедби ме!

"ДА

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

- 19 Оцена. Нинховићеве граматике.

(СРБСКА ГРАММАТИКА за ниже гимна- _сјалне класее одљ Петра Нинковића Професора · Тимнасје Новосадске. Друго поправлбно и умно-

и _ жено изданје. У Новомљ Саду. рошкомљ Ттната |

ве киљитовезца и Пан Печатано

+: 1 5

| пев ља пак језика на по св, да. 108- пи 1 облик истумачи старијим у погебноне. и у

2

староме словенском језику. А издавање старих

споменика, црквене и световне књижевности.

наше, просуло је нову светлост на, историју на~ шега народног језика. |

Код такога напретка, откуда је посебна те- орија наше особине постала становна“ И како да, уз радозналост и симпатију читалаца према живим и жестоким препиркама о нашем језику, има још доста међу њима, који су немарни

према граматици, и који св не надају многоме |

од теорије за наш народни језик '

То је, слободно да кажем“, кривица тако названих „српских граматика“, тих елементар- них расправа о језику, зло и појмљених и из- вршених превода 6 туђих, или препива са ста- ријих домаћих каквих прегледалица. Нема ти

ту да се испитује и користује ониме, што су

лингвисте изнашле, нити се ту употребљавају писмени споменици, који помогоше онако силно да се распе тама, која беше притиснула српску књижевност од опада српско-еловенске литера- туре па до наших дана; нити је њима „на- родна литература“ са умотворинама знаменитих књижевника наших, који су народним језиком

писали, извор, из којега оне своје потребе црпу.

ов св не. ; осврћу. ни на питања у распри, па _ да прикупљају исходе књижевних претреса, или __шросто, да дају своје разложите одлуке, које Ка 70 изводиле из смутње сиромаха читаоца. Пра- _зне пак уопштености не могу више ни у нас | поднети. а · у

И наши књижевница теже данас на јасно и тачно знање језика, којим пишу; али пишући __ народним језиком, који св од скора негује и 25 П таји, Кад запну гдегод у синтакси или при : а творби речи, откуда да се помотну '" Позната о. је рђава размера између образованости нашега ___и неких туђих језика, и између развитка Фде- · којих наука, с друге стране, које се на туђим _ језицима. вековима развијаху, у несрећна по нас _ времена, кад се слабо или ни мало није писало на нашем језику. Ми се дакле морамо веома _ трудити око језика, као средства за' саопшта- “ вање и примање сваке књижевне струке, и мар-. “ _љиво га гајити. Поменутоме рђавом стању пак, __нова система науке о језику може бољма по- ааш нето и 50 друта; њу дакле роба ис-_

историји српске граматике, то јест к рав-

витку граматике, која би се могла извести из пибама у различна доба српеке књижевности

(старе дубровачке и српско-словенске), те како к њој, тако ч према старо-словенској грама тици, томе средишту словенске филологије, | одредити положај. Онда би п учење српскога

· језика постало привлачније и корисније.

До сад имамо већ два дела тим новим на-. :

чином писане српеке граматике, која се наравно

оба обраћају књижевницима : Ш-ћи део, науку |

о облицима") — 1850, у коју се онда још по нешто морало узети, што управо иде у 1

део; — и 1, науку о гласовима“) — 1858. 75 е

— А ТУ се, као што је познато, штампа сад |

у Београду.

Године 1856 изађе » Србска рам | ~ прос. Нинковића у другоме поправљеном из- |

дању — судећи по имену — „за ниже гимна- | сјалне клавее“ ; али писац на ЧЕ Ш, соујуњи |

4

(5) Под именом: Мала српска граматика, написао

Ђ,. Даничић, вел. 8, П, 79.

(2) У повећем деду г. Миклошића: Мегелејсћепае. па: ·

амШећге Аег зјауласћеп зргасћеп.

~

| штага је навело, да оно, што је „досадђ о __ ррамнатичном правилности и чистоти нашегљ ма- ме терићга езика самб искусо, (") нашимђ 7чени~ _ дима“ саопшти, додаје „и лмобителбима езика србекогђ“, дакле — и за ширу лублику. На МГ пак страни предаје се ова граматика „на- под киљижевном публици“; и желећи да му 6е, у књижевном каквом листу или непосредно, ва- опште примедбе и мане, које би се у њој нашле, писац завртује предговор овим речима „само... критикомђ могу науке до већегђ и већегђљ савр- шенетва долазити“.

Мени није познато да је изашла каква оцена, те књиге; а више се не еме о њој ћутати, ако несмо ради, да нас коре немаром према недо- _етацима у књигама од науке, књигама школ- _ ским. Ну и то ми ваља приметити, да у овоме

разматрању само у кратко о свачем може бити _ реч; јер је за Филолошке чланке одмерена — __готово на конац —- просторија у овоме листу. ·___Граматика ова подељена је на „часљ 1. 0 њу товорнинђ звуцима и словима, Ч. П. 0 рфчима; 0: част! говора.“ А иза тога као додатак

"() И ако му се то не може уписати у заслугу.

6 (од 91 до 106 стр.) долази наука „о право-о пису“. — Синтаксе нема у њој ни мало. — (0) начину ове граматике гледаћу да кажем две речи ниже гдегод. ЈШто се тиче реда у овом чланку, најбоље ми је ићи за писцем; али опет што заједно иде, заједно ћу и помињати.

Ка 1. — И у овој се граматици слова 4, 6, 70, (1, је, !0) броје међу самогласна (стр. 2); макар што је на стр. 8 (у примедби и 3 и у примедбама на стр. 101 и 109) —

где се учи да је а „саставлфно, сложено 195

% и а“ — казано, да је % сугласно 6лово;. тако и на страни 1: „сугласно % (од а)“. |

Кад се „р“ (и л) у речима као што су

на пр. Трђнђ, тврдо, урђев и т.д. може на- звати. у стар. слов. самогласним ("), за што да " се и у српским речима : тврд, чврст, врх ит. да не зове р вокалом! Да ли за то, што неод- говара дефиницији самотласних слова“ | На стр. 2 реч је о некаквом пољуглас- ном слову. Ја знам да полугласника (семиво-

(3) Види на пр.: Миклошића: Гашјећге дег а8]о- _ мепзећеп взргасће. У Бечу 1850. 92 изд. 1854.

" кала) нема у српском језику, него их има у 70 правоме) старом словенском; а то су тамо 5 и 5. На страни 3 није казано по чему ри 4 „стов у среди између тарднхљ и меканнхљ слова,“ Писац на страни У, УП, УП исповеда, "да у српекоме језику има 3 говора, па опет на страни 8 и 101 учи, да слово а71ф (%) „има еднаку силу са Пе или 1е“ ("). То се, ја ми- влим, не зове „усредоточавати“ говоре, него градити Орбима ново „наречје“, или боље, лри- ближавати се црквено-еловенскоме „у колико особина“ српекога језика не „допушта“; јер ни Херцеговци, ни Бошњаци, ни Црногорци, ни Далматинци, ни Хрваћани, ни Олавонци, ни други не говоре: љепо, њесам, врјеме, умјем, прје (лбпо, нђћеамђ, врђме) и т. д. Умрети (етр. УП), корен (5), голен (13), кукурикати (7 5), доле (84), најпре, после (89;

(5) Слово лтђ (Ћ) од старине се, по различним сло- венским крајевима, различно изговарало и изговара. У писменим споменицима старословенскога језика, треба га, по Миклошићу (в. ЈапШећге) читати свуда као 6; _тако га ваља читати и у српско-словенском (в. В. С.

____К. Примјере српско-словенског језика); Ћ је и по ве-

__ као и, ит. д.

_ дикоруском говору == нашем е; Малоруси читају га

М _

8

на против на стр. 89 послб), улетити, про-

леће (88) и Т. д. јамачно су „случавви бла-

гогласности“; а за погрешке: рбђао (17), сбдло, сбдлима (24), поднббио (27), корбти (стр. 52 и 77; срп. слов. корита, в. „е. рјеч- ник“, испор. покорити) и тако даље, не могу. да одлучим чије ву, да ли коректорове или пишчеве 3 | | Ка Џ. — „Да би се коренђи постепено обра- зованћ реч! до самотђ нљиховогљ образногљ слога видило“, то се „укратко производно излажу“ = на стр. 5, 6, 7, 8, 9, 10 и 11, неке речи у простом и сложеном облику. — Не ћу говод-' рити, је ли то у опште требало да уђе у ову граматику, и ако је требало, треба ли тога. ради наводити онолике примере; само ћу да. приметим, да би сличне ствари, по новој би- стеми, ишле у особити (П-ти) део граматике, стом разликом, што би се тамо на значење речи ударало гласом, на пр. наставак ач, кад се дода основи (теми), чини ]. потеп асепв, као: ковач, слагач, и т. д. 2. ствар, оруђе, као: ногачи, стругач, по т. д. — пак ћу да пре- ђем на погрешке које бу у том „излагању“, и

Е наставку ство имам да приметим: да 6 8 · Према "старослов. наставку њство (аство, _ветво), у српској књижевности имају врсте истога мита не само : сто него и: аство, анство,

Е: сто) соушт-аство сој отат-аство 5: _ (отљувство), велну-астко (") ит. д. — Сведо- " чанство (севдохњство), бож-анство („књига од о паврае , познато је име), отач-анство _—. 5 0. рјечник“) ит. д. — брат-ство (Братњ- 5: ство), војвод-ство (воккодњство) и т. Д.

Ји друж-тво (-тБ-) (дроужстко) , мпож-тТво, | с). књиж-тво ит. д. — Ваља да

у сродних језика, нема гласа с у

— ша. Друго, и према — И о. = ране а кано 5

витежски. (у 25 МАН би: лич-ки _ (-Ељ-) , ари

вачеки: (це) 6 без ( о. А да се У. последњих примерима. беба

10

се, на ово, ни писац не ће устезати да призна, да је човеч-анство и човеш-тво (према: тло- вђуљство) са свим једно исто, што ез тиче зна- чења (8. примедбу на стр. 92). —. Ради пре- тварања групе „чт“ у „шт“ испореди: што (что), поштен (почтенђ), маштанија уЦ.Т. (мвуђтаине) и т. д. (на против Руси кажу: почта — пошта; ч (= тш) одбацује т и у: срдашце (старо дубровач. срдачце), су- намце и т. д. |

Последак је тога, да: бож-ество, књиж= ество, јест-ество, суштество (стр. 0), кач-ество (как-), холич-ество (колик- стр. 84) ит. д. није врпеки. На последње две речи имам још да приметим, да српске речи не морају свагда

имати једнаке наставке ва „црквено-словенски-

ма“, на пр. ери. наслед-стед, слов. наслед-ије, (а овако има писац на стр. 15); срп. пећ-ина (пешт-) ц.-еловен. пеш-ера; срп. општ-ина, ц.-слов. обш-ество (рус. обшцина); отач-бина, Ц.-слов. отеч-ество ; рођ-ен-је, "ц.-елов. рожд- ество (родљство); човеч-ји (человђч-ескђ; у „Рус. Вљћетнику од г. 1856 налазио вам: чело- вдиљи и т. Дд.) ит. Д.

собне сугласних гласова , него плецу, који вели, да. ПИ Аинте има свов поре- у кло У пламену. и дану.“ ~ с наставку | ски (стр. 10).

· Од! видн- ~ је у старовлов. придев нидн- ЉСКЋ МЕН

Е = ипднискђ; ил данас кажемо : индијски пли | индијански. Ја. дало. не пио рекао, да се

Ко о 44 је. (ме). | % али али грозан. н ~ % –-

ми је: 3 а РУ4

: Вегђвеће зргас

.

дају у познијим неким: перње, ороџжме, грод-

две, (данашњим руским правописом: шерље, ору- жље); ми данас говоримо : перје, оружје, грож-

ђе (троздје), весеље, ит. д. Изузимају се оне.

речи, које су нам из српско-еловенскога, као

стереотипне, прешле у народни говор: Бого-

Јављен-ије, Ваведен-ије, Васкрсен- ије, спасен-_ ИЕ

ије (уза: спасење), чатан-ије и т. д.

У граматици овој пише «се: чишћен-. (4), Ири налич-е (48), причеш-ле (40, 51, 81, више пута, и као наслов: „о производу причешћа“, |

82 в. ц., 88, 85, и др.), прибреж-о (101),

пер-а, обруч-а, оруж-а (102), ораш-) ит, д.

— На против: Друго издан-ге, Опредфлен-26,

раздфлен- (6 (1, 2), еклонен-ге (5, 16), насаћд- И 26. (15), свлонђи-ее (15, 84, 85, 86,87, п | др.), гласоударен-ге. (20, 28), оруж-Фе (24), Ману _наклонђн-г2 (50, 58, 54, 55, 60), причаст-66 Па

(54, 56, 61, 68, 72 и др.) и Т. Д.

Код дефиниције (стр. 1) наводи бви „по-

вђетница народнотђ говора“ — или језика —

као један од извора за вршењу граматику. Ко- А А лико (се писац освртао На историју, прилично | ке

се већ види и из досадашњих навода; а из. у У ових што ће сад доћи, може се још боље вал и

~

У о према: довмвата, или — љиптн). =: 44 а Иг а, по Бачкој, | а може бити и још

се пива држао МЕ заиста не с таме (стр. 41) да ве у: ве(лијк и ма(лејн изба- |

де аи, ав, пак се ме по правилу: већ-и, :

5,

вечи Ја пи зналила К5 Ко бе :

14

|

вати, постајати, (таћ] џегдеп), а не: број 7в0- рити (паћ] талећеп, 2аћ1еп); — бнахљ, (54, БФАХЋ). —- На стр. 77 примећено је под “. „Чув се у народу и буднемљ, и овако 66 правилије било“. Ваља да према: Боџдоџ, воџдетђ (или стар. БАД, читај: БОНДОН, _ Бљдетђ, — пољски ђедле, ч. бенђе)“ — На стр. 82 каже се, да глагол стети има „по благогласности хотећи, (мћето жоћећи).“ Ни то не стоји; него старо срп. хоштоџ, хоште- _ ши, има у 3 лицу множине; хотењ (стар. слов. ХОТАТЋ); дакле, они: хоте(-ли) == хотећи; — стр. 98 разуму (радоуммотв, — ФАДОМЋЕТЉ). — На стр. 95 стоји под заградом () лага, мегт, мегран (МЕ, МЕКБКБ, МАК —; Пољаци пишу: Јекко), а на стр. 84 написано је: љлагко. | По загребачкоме правопису пише се: лако; што није прилагођавање, него сувишњо умек- шавање сугласнога. — (да причасте, види у реф -

Познато је, да у нас глас „ј“ умектшава сугласна која пред њим стоје. Овај глас кад дође иза: 6, в, и, м, (и туђега гласа ф), онда се између њих умеће л. По томе правилу науке о гласовима има писац на стр. 82: љуб(љјен,

15

став(љјен, куп(љјен — 77, љуб(љјаг, 70,

лом(љјаг, слав(љјаг — 41, деб(љји, туп(сљ)и = 80, крвсљ)у, зоб(љ)у — 28, коп(љје. Али,

стр. ТУ, пише сачинбна; стр. 15, 25, 26, 29, Зди _ др. склонфие; стр. 50, 58 и др. наклондије. На

против, стр. ТУ словосачиненје; стр. 1, опре- дћленје и раздђлене; стр. 88, 58, -лбиљ); стр. 16 селонене: које није ерпеки.

· По истоме правилу науке о гласовима не ваља ни у данашњим црквеним књигама читати: преселеније (првсеменнее, то јест првсели-енћ), моленије (моменне), хваленије (хваменнје); по- клоненије (поклошенне), гоненије (гоменнее); мишленије (мљасли-енђ =/иљшмен-не); јавле- није (тлв(лјенше), и т. д.(") — Русиу „гра- ђаници“ имају „ле“, „низ“ које је = нашем ле и не; а, и у црквеној и у световној ли-

тератури читају: „ле“ каоље; „љи“ као љи;

тако и: ње, њи. Ми пак од како се молимо

(5) По истоме је правилу и: ОрТЕрљжД-ЕНЋ (м. оу-

_ ТЕрЂДИ-еић), дапрвштенљ (2апрати-енћ), кож-ЕеНЋ (м.

_ коди-енћ), крашенљђ (м. крдси-емћ) и т. д. — Погрешно. __у цркви неки наши свештеници читају: смерћ, јесћ,

_пућ им т. д.. јер «тњ“, кад се у словенском умекша, · прелази у «ар“ (шт), а не у српски глас «ћ».

16

Богу из књига писаних руско-словенским јези-

ком, не познајући рускога правописа, почесмо читати по српскоме (правопису) ље ли не ни и где треба: ље љи ње њи, против организма словенских језика: старога словенског, српско- слов. и руско-слов. — против рускога и сри- ског народног говора — и против творбе речи, коју, у осталом, наше лингвисте знају врло често _ потезати. (7) | |

Српски језик нема наставка: ТЕЛЋИЋ,

Зар се не може 6 већини до сад наведе- них погрешака, праведно рећи, да бу плод „без- овновнога придржавања црквено-славенског “ или, у гдекојем погледу, боље — „славеносербекога“ језика '

да што се у овој књизи код 2 пад. множ. | употребљава апостроф“ — којих се знаком бе- лежи да је нешто изостављено — кад, у при- својном падежу атица, река/ , земаља/ (тњтицњ,

(5) Тако се код нас у цркви од: демлћ, 216Мл0,

"чита сад и поје: демле (м. јемме), демтн (м. демлн), _ тосподне (м. госпомце); отђ него (м. отћ шего, м-его);

6ћ немоџ (КЂ м-гемоџ), п тако даље. На против; дењ, (Дињ, дпе), пе: дна, и тако даље. ,

»

вина [Е (Е гасбударенће“ : тако шето на страни 27, „оштро“ (бев знака), а на стр. 28, врста 5, „округло“ (7). Још се на истој стр., Т 28 врети , _вели за неке "рези- „ма какво тласоударенје да имао“ ; —- али се нигде у њој не разлаже, на колико се начина може какав наш слог изговорити, гледајући на „гла- г ссударенје“, и како се ова записују, а у сри- 6 _ кој траматици (и речнику) не бележити ак- центе. велика је мана. Српеки језик има, после литавскога, од свију. европских језика највише вагласака, то јест, два кратка и два дуга, и "кратак. слог без акцента. Потреба да се акценти

ћ има се разликује : 53 падеж од %; на пр.

па падеж | "дакле по акценту различан д трећега, а не да та „збогљ предлога, ком | паделљ ишту, треба“. за држати); —

| траматици. бележе може се увидети, за не- И из ова два. три примера што долазе.

, облаку ; ствари, ствари и тако даље,“

или тајати. Како се разликује: урадити, ура- дам; урадих, уради; запов. уради, или: ври и врћи, — или вдсти (ведем), вести везем

и вбсти везем и т. д. него акцентом“ Без ак- цената (се: пун и ран на страни 40 једнаку

„оштро“ изговарају. — Даничић у својој грама- _ тици акдентује: држах, држа, држа, — писах, писа, пива, — и: чувах, чува, чува, — а Ј.

0. Поповић примећује у 28 (управо 24) бројо

„Седмице“ од т.1854: „Г. Г. Вукљ Караџићљ

„и Даничићђ кажу, да ва и а кодђ глагола „свуда дугачко (!), може бнти по нарђчио.

„ожномљђ. У насљ ве понаћвише кратко изговара.“

Да је писац употребљавао акценте у својој гра- матици, може бити да би нам показао, како

се то а изговара „у нас“, то јест у Војводству. _

Отр. 18. —— „Изузина се влахђ, кобе (у во- кат.) има влагу“. А „по што, Влаше, кикош“ ' позната је евакоме пословица. Али ни пивац

неје „влату“ — од збиље изузео; јер настр. 103, каже изреком да „влаф“ у „зват. вдин.“

има влаше. | Отац има граматички у свакоме случају 0

падеж: оче. Нето Руси, они кажу: „лобезнве

отецљ! лобезивши другљ“! ит, д.

Синко! има. први падеж, ито: синак; В. С _ Рјечник“ (185 >). | У. На ОР 20 износи св. да има 2 пад. множ:

јаке : и т. д. не може никад ни до века _ваљати; испореди (на стр. 16): јунаци, јунака; бадњаци, бадњака; кораци, корака и т. д.

; Како има властелин у множини!

о трол... та могу у множ. и. об _ добити, као: зецови и зецеви, кецови п кецеви“

_ Неје „зецеви“, него зечеви ит. д.; а како се. _ кеш мења у множини, не марим да видим у

_ „школској граматици“. -- Стр. 24. — Је ли истина, да речи које

#

20)

готово сваки пут наћи: пристаништима, сред- ствима и Т. Д.). | |

Стр. 25. — „Благо, добро п зло (као су- штествителна) имао ама, као блатама, добро, до- брама и т. д. (за разлику одљ прилатателнихђ).“ _—- Има ли ова разлика заиста у срп. језику, или писац сам поставља бад то правило:

Писац не рече каква је множина од небо, чудо, тело. Исто тако не рече како: дете има у множ.

Писац ликујући над овима, који хоће да ве у 8 падежу једн. претварају свагда, (без изузетка, грлени звуци у пискаве, —- приме- рима: „розга, розги (не розши), мазга, мазги. (не мазуш), дизга, дизги (не дизди) и т. д.“ — излаже сам себе смеху; јер нико још неје рекао, до он сада, да се 2 претвара у 4 (ме- сто 8. — (Слично су наведени примери на стр. 71: „снуждити, снужденђ /не снуђенљ/, смождити, сможденђ /не смођенз/).

На стр. 27, писац каже: „да се едноо- _ бразности 1ошљ у она времена (која“) прибли- живати почело“; тврди, даље, „да се данас иста еднообразноств 1ошљ већма у езикђ увела,“ па онда изводи да „бм се основано могло за- |

| „ој које 2 овршују на: да) у зват. едн. писати са 74 него ба е, и тако: другарицо, дђвочицо, у „единицо , сестрицо и т. д.“ — У граматици. ај 1850- -е наводи се (на стр. 11), вамо из нар. _ песама, близу 60 речи на 4, које у 5 пад... имају: це; а ова граматика хоће све то да _ жртвује „еднообразности“. (Ово је по Богу ___баш као у тако званој „Философској граматици“ __из прошлога столећа, којој смер беше поста- _ вљати правила без изузетака). Овде, где је | _ један од наших граматичара готов да прогласи 5 _употребљавање 5 пад. на 4е као злоупотребу, ___не могу да не наведем речи, једнога европ- : _ ког извреника у лингвистици, које овако гласе: _ „Граматичаров задатак неје И него да

а арн паша, ожбиза,

тога као. прилерк уз:

22

смокава, вишња, вишања, и т. д. — наводи. и: земља, земаља, даска, дасака; као да је то једнако акцентовано. Даље каже се (стр.

98) да, које имају „на првомђ слогу округло

гласоударенје (7), те добио на крар 20, као: вламка, сламкћи....“. Али ко не зна како у 2-0м пад. множ. имају речи: банка, барка, дојка, жарка, ћурка ит. д.% — У осталом сваки ко у граматици од г. 1850-е (етр. 11, 12) промотри акценте, може се уверити, да је у том догађају „округло гласоударенте“ са свим невино. |

Како има рбтква у 2-ом пад. множ.

На стр. 30 погрешка је 6 пад. мисило, — јамачно штампарска.

Ако по-дан ваља, онда је и по-ноћ (И. по-ноћи) граматички добро. А да поноћи није „сред. рода“ (етр. 38), ваља да не ће тре-

_бати никога уверавати. Онда би гласило: 00-

ноћје, шоноће.

„Д“ кад стоји између два самогласна, може да испадне, на пр. два(дјест, три(дјест, четр- (д)ест; тако: двана(дјест (двл-на-десате), три- на(дјест и т. д. Овако говори знаменито већи део српскога народа; овако пишу доста наших

а стр. ту И зе ље ди се на а стр. ап иначе : о уб, тро- Пи пренела петорогубљ ,“ претиоставаа | па

са ума за сад сано : пале и петорогуб, | па више ништа). | Ми

___Стр.58.—- Шрво пређашње време (а0- тен: пагтаћ ), неје добро дефиновано овим _ речима : „Прошасто просто показув, да се што мало 5 НЛО, ; Миа се каже на пр. и: Тада а то се пј

„

: Доме они говорагу, а ЊЕ Ам Бад. св Ма пате песмама. |

24

описује на пр.: | Жедно момче гором јездијаше,

| Жедво. воде, а жељно ђевојке | Од јада се

на мач наслоњаше, | А од сунца пером закло- х.

њаше — (1 416), шта се ту „у дђИствовано

претодећи свртшув“ ' | за За будуће друго време види: Нови Бу-

квар. Реценеија Ђ. Даничића стр. 29.

У напомињатој граматици од т.1850-е на

стр. 38 примећено је о рагб. ртавћ. асћ. као што иде: „Ово се највише узима за састављање „пређашњих времена, али се товори и само, „кад се коме што жели, или (бе заклиње, на „пр. жив био! Бог ти добро дао! тако не „тодио за туђим очима!“ ну како немамо 060- · бите Форме за оптатив, ауктор њен не води више разговора о томе, остављајући остало синтакси. — А писац ове граматике брже боље начини нам и „наклонфнје желателно“ (стр. 59). А. не би ли српски језик, по томе, могао имати још начина, на пр. ја биа; дошао; био Доћи; биће дошао г |

Од глагола јесам наводи се на стр. 54, као „причасте садашчћтђ времена: сушти, а, 0“; а одмах на стр. 56, где је још једнако. о томе глатолу реч, стоји написано: „Прича-

22 "На стр. 56 каже се и то, да од глагола “ јели нема „нарђчје“ (ебгопај ) садашњега вре- _мена; а ја велим да има, и то: будући (Фр.: са баш, кад се однови на подмет — иначе: _"бћалђ), на пр. у „Н. Завјету“ (дела апост. __П, 380): „Пророк дакле будући, и знајући ди. му се Бог клетвом кле“ — ишот. д.

___ По источном говору каже се у нас: ле- | ево (од летети); трпен спасен (од трпети) и т. д. По томе би требамо у напредак изнаћи, да. ли је: виђен. (н. ЕндАНЂ) пије за сва три орпека. товора.

. Да ми имамо рат от ртита с разв1- уав то. знам ; познато ми је такођер да се на

вљеном издању, тврди на стр. (8 (приме-

а „преда. МР утелот. глагола: плаћа ву

толоки придев, спасава) а садашњега. времена, |

пр. плаћа. се, плаћало се ит. д. пасивно упо- требљава. | Али нова српска граматика, и у по-

26

стр. 74 („ово 6 само за примбрф наведено“)

да у нас има „стрезанђ страдателнилх% гла- гола“ пр ++

Да би се показало како се гради обанЕ За садашње време, наводи све на стр. 76 и 70 сто и десет примера (не азбучним редом) са „ит. д.“, међу којима се налазе и ови: „зоблђмљ, глођемљђ, „тмижемљђ, ржемђ, ричемђљ, маучемђ, лочемђ, ку- „куриченљ, торочемљ, урличемљ, оддишемљ, бу- „далишемљ, лишпшемђ, свићемђ, блебећемђ, бане- „ћемљ, (вар тако ') гракћемђ, дакћемђ, лавмђ, тавиђ“, (на против у 3-ем лицу: кликоће се, уплеће, трепће) — примери који веома, приличе | „школској граматици“, и у опште првоме лицу.

На стр. 4 стоји инфинитив: греб-а-Ти!. | Од стећи (етет-ну-ти) ргаев. је: стегнем;

а'од стезати је стежем (стр. 75).

Писац се вара кад каже (76), да у наб има наставак „товати“. У речима: пљу-6-ати, и кљу-в-ати укида се зев (ћлаћиз) са „в“ она- ко од прилике, као у да-в-ати. — Исто је тако у заблуди кад мисли да се глаголи: пи-ти (пи-ј- ем), ши-ти, кри-ти, Ми-ти и т. Д. · овршују на

„"ити“

пзрљећ погибох И погинух, откидох стискох и стиснух и т. д. завр- : „Премда се дволко оваке речи

за и друге сличне речи, у оба па за- иста не би овако преко судио.

___ Писац вели (81), да рећи има у заповед- | ном начину „и рекни“. Може бити у Барањи и (в. стр. 28). је

__ На истој страни читам: „давмљ да-и (за разлику одЂ дат 2), таимђљ та- и (за разлику ОДЂ % татР) «а свон сложени“. Ово само ) треба на-

ега актив. Фор.: први на а #81, други · ка ши"); макар што се на пр. из нар. умо-

) стовћа жена»,

28

· творина, из „Новога Завјета“, Писама о служби божјој, и многих других књига ба евим про- тивно мора извести. Сме ли „српски“ грама- тичар да не спомене ову појаву“ Чиме писад, који св (на стр. 18, 19, 20, 24, 27, 29, 43) и сам позива на нар. књижевност, мисли бра- нити та своја „причешћа“: — Има више „од по столећа, како се у нас пише народним је- | зиком, па и данданас има (и књижевних) људи, који не признају самосталности српскога језика, | него траже над њим некако сузеренство (шта ли) „славенске“ граматике. Кад би позаимање какве год Форме у реду било, то би требало Руси на пр. одмах да узму два времена из

старослов. или из српскога: аорист (за исто-

рију) и имперфекат (за описивање); али њихови књижевници знају врло добро, да ни један индо- еврошеки језик нема свиг облика, него што коме „Бог и срећа дадоше“, (код Грка је на пр. лепо | развијен глатол; код Римљана глагол већ неје_ тако, него именице; новији неки језици немају деклинација, и Т. д.); па сваки треба да је за- довољан оним што има. Што се, на послетку, и они, који пишу на пр. 44144 човек, плд- већа лађа и т. д. — смеју, кад виде у каквом

Ри 84. „Нарћије в оно исто, што и при- чемће, само не склана се, п употреблава се _ на пштанф како '“ — Зар свагда ! на пр.: „Хо- А 5 _ дајући по шеталишту, сретох тога и тога“; је пучу .! _ ли и ту „на питанђ како“, као у „идемђ пђ- Е _ валоћи“ћ | | пе ЕН

() Ево неколико примера таке везе: !. Што се Уа гласова тиче: на пр. благочестив (м. — частив), за- : кошњавати (м. закашњавати — касно), недостаточан (— так —), четвороуголан (м. — угалан — од угао;

·_в. и Нов. Завјет), љубезни (м. љубазни), књаз (м. кнез), х ___совет (м. савет), предосторожан (испор. стража, руски: ЈН "стброжа) и т. д. — ПЏ. Из науке о творби речи: на Ма нн пр. отечески (м. отачки, в, Рјечник), преко наше тво- а В царовање ЈАН ЕЕовање моје царовање, Цар ти

"код риса ће бити по нар. говору: параван В. «руб. _Вфотвикљ) и «Рус. Бесћду» од г. 1856". — пј иу јоне а код нас неки не могу да

30

Овде ћу, на крају науке о облицима, да пређем на склоп ове граматике. Писац не дели деклинације на: мушки,

средњи п женски род (испор. стр. 15, 16). — 6

Дванаест примера за мушки род (ВВ А 21), биће мало сувише.

„Опрега" у србскомђ езику има три и по- „знало се по првом лицу садашићгљ времена: . „излази на ам, ШП. на ем, 11. на им. — Да“. „Кле у свакогђ глагола морамо знати садашић „време, да знамо, по којон спрези он5 иде“ 234 (стр. 02,54). = | па

Из разредбе у граматици од год. 1850-е, ваљало би нам, по томе, оне примере овако преугомилати : та

Та УНЕ Пред-ем (ин. прес-ти) Држ-им (инФ, држ-ати)_ треб-ем _( » греб-с-ти) нос-им ( » пос-ити) печ-ем – (» пек-ти, пећи) вид-им ( »„ вид-ети) кун-ем ("у кле-ти) | 1. чу-ј-ем (» чу-ти) Чит-ам (инФ. чит-ати) то-н-ем (» то-нути) да-м (» да-ти) | мр-ем _(» мр-ијети) (Деоба на свршенен ниш-ем | (» пис-ати) несвршене глаголе, неје куп-у-ј-ем ( » _ куп-овати) како ваља углобљена)..

А ко би у опште све те, а особито тако различне глаголе „на ем“, стрпао у једну про- |

пиичевој теорији тако је, (в. ; од стр. Ме

н- Тлатол: диг- | о мума на пр. иде по ). -0М разреду; а кад у

Па стјаа да, на 1 почети, има у сад. Уром. | поч-нем, ај уз-мем, клети ку-нем (2),

«

(5 Испор. Ма брпењу граматику и Уегејејсћепде 2 СИТећгв дег зјаћвећеп расе — Та класифи-

у. уђе граматици за: Немце , цар. и јал чи-_

ике на. југу аустријске државе, (СОташташк Аег (5

Бргасће, | “ле зојеће шп. Мипде чпа Зоћг НЕ дег у · Кгоајеп. По 156, У Бечу“ 1854-е, 4

Х

ста ро-словенск: и ји љи. у: бан. А ојача. Ка неодређено „ ве:

32

и т. д. Само се на тај начин може докучити, кад бе каква граматичка ствар у „обичном на- родном говору“ чује двојако или тројако, које |

је у реченоме случају граматички травилно.

Из ове граматике не може се дознати не-

одређени начин од: берем, перем, кољем, 30- |

вем, женем. Исто ве тако не може из ње знати како се мењају глаголи: донети (донијети), жети, расти (уасћзеп). 5

Против последњета глагола многи греше, 6. тота ћу се код њега мало задржати. Основа: раст-ти = расе-ти; али се расти пише 6 јед- ним с још у староме — а ако се не варам — ну „црквено-еловенском“ језику, као и код

нас. Садашње вр. има: раст-ем (као плет-ем),

прошло: раст-а-о (плејт]јл), али жен. и сред.

род: расла, о, ит. д. (као плејтјла). — А

прелазни глагол : растити (== 'уасћзеп тасћећ). има: раст-им, раст-ио, рашћен и т.д. — Од. нарасти је несвршени глатол: нарастати (по- гледај у Рјечнику предгов. стр. 2): а нара- |

прелази у носно а (=<м): похдтН, ЕЋХАТН, КЛАТН — (Аил — дати, ч. донти — дути)ји т. д,. У њунем (м. клнем) прелази л између два сугласна у у; као што је то и иначе правило у српскоме. >

лек (а залђ А бит. (а. бат 58, 8иТ а за, да у РПеКОК језику има пред- :: разеђ; а тако и кон (хм. окром, у Вој-

"На стр. 90. 0, несрећна мене“! не ће бити српски; као ни клик: „уви!“

~ Писац има своје техничке речи, па се опет не лужи њима, него пише : трилагателна (стр. М прилози), начинљ (80, 104, м. накло-

је мбетоименбе 6, 86, н. | заниј множина

84 ~ | лугласним. — Оугласно „И“ (ј) није наведено Са међу конеонантима нод 4-0 на стр. 2. — На =

стр. 3 и 97, каже се да је аб шт.д. дио- тонрђ. Ако остала непчана (ж, ш, ч Бф ђђ), кад стоје иза самогласних на крају, чине дво- гласнике ; онда и непчани глас „И“ (ј), сложен ТЕ

ТОНГЂ“

са претходним каквим самотласним то дио- АНКА

он =

Од стр. 91 до 106 разлаже се наука о

правопису. Код којекаквих осам (које врета,

које раздела) и више наших правописа, у на још данас, у оваким случајима, 0 правопису

не може бити речи друкчије, него са гледишта — онога, који поставља законе о правопису. а то ћу и ја овде да покажем само оно, што се | не слаже са начелима, у овој књизи поставље- нижа и — што је ажоолутно погрешно.

Писац шипе: нема (од којега се говори и: |

нејма и не има), а не да да се пише: прима; оу и ако ни један Србин не товори : пријма (08 на

приима) — стр. 92. На стр. 95 и иначе, не чита у туђих не-

ким речима „5“, између два самогласна, као

Може ЛИ се оно на стр. 97 назвати пра-. ВИлОМ : „треба. ихљ (то јест : 3, С, ж, ш) ко- ико ве могуће више по корену писати“ %

Ка слову т на стр. 98, имам просто да | принети, да Руси пишу: свадљба. =: > ван што. на 5. 105 није написано: ја

•; тако не ваља писати ни:

| ово, што је. речаво на ар. 91 б

| ~ мара у“

а изговарају ли се те реши. као на пр. поочим, ~

"ва 3; а на стр. 15 са с. — „Превозход - с=-- о

АРЕНИ · И по томе писац пише: Давфало.. До _ Давило нето Данило или кад бе опште какав_| 5:

"вријло): Сви кажемо: развитак, а не Аз Иран И (в. стр. ПЛ); које последње ни по производу |

поодавно и т. д.' Пре би се могло дотуиИеН педанство: иб, дб, стб, и 7. ~ ПН „Возпитава“ на стрб1а, 2 шт је. написано. "

на стр. 39 (два пут) и 104 «а 3; — а на стр. 39 (5 и 15 врста) и 41 са 6. — На стр. |

52 стоји: „збнло“ — а на стр. 797 „обали, | ва ебћћи се“. | СИН Стр. 106. — ,„ блок ков ве махљ » (ју плав ка

„у изговарано речи чуло, ако само фан при- | „Надлежи по корену (или производу), | трг Не 5

како ће да пишу они Срби, који не товоре :: = глас не чује никако, на пр. Гаврило (а не Та- | Е | не ваља (испор. добит-ак, завитан, "напитак, Уа ока

почетак и'др.). | | Писац хоће да задржино | у ИН рели |

удвојена слова (105). — Неки народи по сво јим правописима читају „5“, између два самоглавна, и као ми наше „за“; а кад им треба глас с ондњ она Е

пишу „55“ на пр. уазо, уазваПо, (ер. уазвађ): а ка

МУ з1

37

__други удвајају сугласно, кад хоће да је прет- ходни вокаљ кратак, на пр. ђесте еп, ђеоти место Ђђести (испор. и: — об м. ов у рус. именима); Енглези кад пишу: бОтђоп, читају: Гибон; а кад пишу: бтр5оп, читају Џибеон,

“ ит, д. — како садту да се владамој (Удво- ____ јени вокали препоручују нам 6»: у нем.: аа = = нашем 4ј, ее [= 6); у енг. — на пр. у

-теограФији —: ееј= иј, оо [== ујит. Д.)

= Писац пише на стр. [ классе, а мало ниже на истој страни професора.

Како је на стр. 13 написано „Апршлђ“ са 4: -— да ли по „изговору, корености — про- изводу — или по уобичавномљ писано“ ' Писац пише (по изговору) на пр.: божагомљ "божић — на против: божба, божба, — Ф1ско — по уобичајеном писању. Историјским пра- ____вописом, изведеним из споменика српеких (или ___из старослов.), писало би се на пр. вожња, -жне, ____жин, (м. ин), соудилско, житнлске и от. д. Па сада сваки разумни читалац нека суди, не _би ли корак натраг, у овом догађају, био — корак напред ' (").

(") Рекох корак, јер и тај правопис има својих

38 |

Кад писац на стр. УТ тврди да „су стисате- 5

ј

„лђи наши већиномђ тогљ миђија, да бе КНБИ- „жевини српекли езикђ,.... у свачемђ, у колико __

„особина и духљ нђговђ допушта, старом сла-

„венскомљ езику приближуе“ — шта разумеон

управо под „старим славенским“ језиком ' Жалбе, како наши књижевници (168 ћот-

тлев де ЈеБтез) не знају ово, наши књижев- ниши не знају оно — или као што је у овој _ књизи (ПЛ) наведено (као један од узрока са —

којих је ова граматика написана) да: „наши

„Енљижевници већиномђ немало аснотљ понала о граматичнон правилности езика свога“, —

требало би да престану ; јер ко су пе -

ниши“ '

Похвална је у шивца тежња на у јединство.

аи ж

особитога знака за њ, као за: д, 6, ит.а — о |

је пак == ју; _има, даље, два знака за глас За ј то: |:

јест, из почетка знак „у!“ а на крају слога (и“; и др. — У српско-словенском писало се, на пр. ГДЋ (стар.

кљде), вљскрњсемне (ењХ6), српска поред срђбљскњин; ". ~

по томе и прилагођавање сугласних (на · пр. бупци

_т. Ад) неје истоветно са новим правописом; а мкњи-. | жевници наши, који пишу новим правописом, једни

прилагођавају те гласовне знаке, а аруги их не при- |

лагођавају.

_Где се по источноме говору чује час 2, · 8 4 њ, пили се не чује НИ Један од тих

ска товора, којима се данас а (иначе трф), _у писму разликују само у главу ћ (==е, ије, и). ____На стр. 20 наводи се граматички правилно - свршетав | лац. Да ово ваља, може бе и дока- =44 зати тим, што наставак а (њућ), кад се дода “ тлатолском придеву, на пр. владао(- -ал) + ад, __ чини: владал-ац; као кад се дода корену, на пр. от4-ад, што чини отал ; основи: тртов'--ац == трговац. и т. д. Слично вреди, на пр., и за заселеањ, вавеока, ит, Д. Е Е _ Писац има, право, што (на стр. 74) не одо- брава. писање: „онђ е бе —“. Нема сумње, пау то „6; не товори то се види већ из

40

Партија о речцама (прилози, предлози, са-- вези) боље је израђена него обично. |

Увод у науку о правопису заслужује по- хвалу. - Писац на стр. 94 одаје част начелу, 10 ком: „свако слово“ треба да „одправла само едну службу“. |

На стр. 106 добро је примећено: „споме- нутомђљ погрешномђ начину писана повода е дао правопис црквено-елавенскш“.

Писац не употребљава % ради разликовања | рода, (испор. 29, 99 и др.). Вредно је про- читати примедбу на стр. 99 и 100. |

Дај да завршим. Оно што је писац „вамљђ искусто“ о облицима нашега језика, то је мање, него што о томе има у „малој 6. граматици“ од г. 1850-е, у којој још, еврх тога, нема горе поменутих недостатака, мана и погрешака. Компетентном (надлежном) читаоцу остављам, да изрече суд над овом „ерпском граматиком“.

Седмица, 1857.

о и а

[% Оцена Београчева речника.

По што је Даничић прегледао речи од елова пл из речника г. Ј. Београца, предао је по жељи књижевнога одбора и мени на преглед "рукопис тај од 65 полутабака. Већ при првоме читању видех, да посао тај, тако израђен неје -за одобрење. Али ја сам рад био да покажем у својој оцени између осталога и то: колико је на број речи изоставио г. Београдац из Ву- кова речника, пишући овај свој речник, и ко- лико је и каквих је прикупио нових. Како сам пак ове године из ненада преоптерећен био "својим службеним пословима, не само тежатни- ком него и недељом и свецем,. то сам морао

___ одртодити да напишем ову расправу, док не улу- ___чим времена, као на пр. сад о школском раслу- «ту. Мино то, сваки књижевник зна, како је

а заметан посао судити о делу које нема пред- 5 ПА у коме. у тона била начела, која

радње, него му је остављено да он н. (ери к све то тек из дела самог | изнађе, | (0 тога. ЈЕ 5

Б

25 жује да је има, .5. књижевности, воја НЕ к 4 | доноси нешто ново а Хобро, или не о

ствар пе ВЕРА И ИН А

КЕ

мелац, поварња и 7. а па. и самих с по В у (ва Ба пиштац = А на

МЕ Ес

мах : ваља да мисли ко а да су иу овој _ књизи све ријечи народа нашега и сва значења ни пнај ријечи, нето ја још мислим да ву живу језику све народне ријечи не могу | ови. покупшти, јер гдјекоје постају једнако, а - _ кашто и нова значења већ познатијем ријечима“, Али тај речник неје ни само књижевних.

| истина. где поје · књижевне речи, #50 многих неје - вавано | шта. упваче, | на пр. код ар поредак,

558 5"

пи (болааели), подугак Е пванцике)

охничких. па замало а да. ЕЈ зптсац а пр

а

У % с > 4. у

скога топзвег 7 | из %Ж и 4 а ;

књиге, као и све новине наше од Једно. 16 по дина амо. А Најпосле речник тај зна само за садашње | стање језика, а не и за историјски развитак | | његов. Па и ту, као што видеемо, писац овога речника не покупи ни новији приплодаћ свота

језика, то јест све оне књижевне речи, које у новије време постадоше по законима. српскога језика. Њему стара књижевност српска неје још помоћни извор живоме“ говору садашњега | на | раштаја. Кад се каква реч двојако говори, он не пореди новије облихе ба старим, да би на- | шао које је правилније. Тако на пр. реч рђа, коју народ правилно говори без 2, (рђо једна, рђо и чађо! — према етароме рђжда), он пише „хрђа“ (похрђати); — тако је исто погрешно и „похргати. ; — пише „применути“ _ место применити (мћнити); о пришелац“ (код. речи. „придошлица“ ) срлеки се каже дошљак, а прем. староме Пришњаћ било би ваља да пришалац — Кад би овај речник било историјски засно ван, онда би на пр. вод речи: прћија стајало, | - да се у староме српском налази прићна И прљћна, | и да је то грчко лроосжоу, турски мираз а српски женбнство, офрема. Тако исто рад,

а Кал се тако ради, | по читалаца знати на а пр. да у ово ма-

Ка поље, — ашов (136, 88, ои ~ | ка (јакћ, реп; "јатКаз вук, управо репоња) | 26. само рибљи реп: Фарка пред Марка; — и 3: 22 (удаја), — латов (позорник, од 14: паре —- кењача а Е и Т. и ИЛИ

о -„преврхиуло (ве вино“ место тревр- ј св товори. место превр(тунути (ивпо- о пок пар Су ила пр о)

стоји „тад. пор“, а мл „Пор“ поје корен, нето _ иста реч по руски. да руско-српску реч пећи | = зотдет, вели да долази од „пбчал“; та. ваља. | да је именица „печал“ постала од основа пок. старинеким наставком вЉ | У њега. ба „пошта“ ; једна реч са два значења, а овамо је. пошта | = Розђ туђа реч, а пошта (пофта, пошто- | вање) српека. Пише „поравшта“ несто. по-_ радшта. ну У: “ Даље, писац брка предлоге (“ и при; пише „мрикидати“ место пре-, | „прећи, | препека, препфтити, препуст, предаје ит, ~ место пру-. 2 а Пише % где му неје места, као: А (пифњ), „препменик“ (пнисатн, пљедта) = а не пише где би требало, као у посипати , ги по- | дасипати, пропитати, при- и приу-, лова лити (кљселћ), покипети, прихитати, придо- . бити (а пише придобевати), прогристи и ВО 5 “ ЈЕ гристи, погибао, приказивати, повикивати „ ЈЕ презивати и т. д. а Пише 9 где му неје места, и то: ОК а) где би требало е (старо а), на пр. по- прбгнути, притрфенути, претрбеање, пресвђ- нути, помбкан. 2

она против не пише % где би АЕ « м поставља правило да треба), већ место тога

Лаза

И к данас. жеље, као и старо ле тон = - добро), = полевати, понеговати, претерати;, — даље, код. латола на ети у староме ти (као: погорети, вв подаждети, пода дретн подлетети, де , прохтети, пре- Гл пожелети, _ поживети, покипети, попла- 24 попрети),· код речи сложених 6 пред- пре. буна и Мај многих са Х при Чари.

____какав речник лише, да ли то јест велики, који

а речи да задржи, које ли да изостави.

а 105 = 5

и ни 6 дру те стране поје писац | на. чисто,

треба да је што потпунији, у коме. се. не од- бирају речи, или само за неку. потребу, | као сна пр. за школу, па према томе колеба. се : које |

Тако на пр. изоставља имена српских | ве- _ маља, места, река, гора, ит. д., пева крштена | имена мушка и женска. Од свију таких имена — % ан је само ова: Пољак, Посавље, Про- | , Подунавље, Прекодринац, Шрекохорад, | ни лизина (бтедета),. Петка И Петров. дан; овим тога има још ове речи од такових изве- | · дене: покаурити, посрблти, | пошијачити се, по- 25 шокчити се, потурица и потурченик. Али где | да нађе онај коме треба, ако не у речнику, да св на пр. полуострво Заћопсе о зове срп- ски: Пдљетац, да су од имена, Пераст изведене

| пуздра, покилавити, прокурвати се% Нема: попрд (иптиге Ртде), попрдица, (вавољак у

, палисод, павтљика, пара. МЕ

50 2

пан, плундре, потревљен (Фгејјеп), предикатор _ (проповедник), порција (пореза) и т. д.

Господин Београдац има у своме речнику: _ писаров и писареки, а овамо изоставља таке тво- 4 ревине код других речи, као: пекаров, певар- ски, пашински и т. д. Али волико ће њих знати, да пекаров значи дез Васкегтв, а ше- карски елез Васкетз, дег Васкег и Васкег-' Кад би неке надривњиге по градовима знале за. српеке придеве : агински, пашинеки, гостински и т. д., заиста не би градиле наказу „атаиш“!

У овоме речнику има: преоноћ и преосред — а нема: прео (преко) и преодан. Као што је од него постало нео и но, тако је од треко постало шрео и про; творевина дакле штрео важна је да се види прелазак.

Писац у опште изоставља неке Формације без разлога. Има „палђтак“, а не ће да зна за палетковати. Изоставља умањене и увећане

речи на пр. пабина, пасић, пачица, пушче,

пљуцкати и т. д., а зар неје знатно, што ми _

имамо аугментацију и деминуцију не само код а

имена, него и код глагола, на пр. људина пи

презорно људескара, човечић и човечуљан; великачак, овољлички — вељичак, пуначак,

_ чамуњати, — гипкати, говоркати, сецкати, _ туцшкати, возакати, мољакати, звижду- _ кати, живуцати, светлуцати се, пијуцкати, | 5У врцкати, стрицнати, труцкати и т. д. Па

_ исамим предлозима постаје деминуција: на-кисео, |

_о-малењ, пд-велик, су-луд. —— Изоставља

Формацију „поученије“, заборављајући да има __ десетак речи, које из српеко-словенеких цркве- _них књига пређоше од вајкада у народ, као: ботојављеније, васкрсеније, вазнесеније, ва- веденије , јеванђелије , поученије, спасеније, и Т. Д. поред српске народне Формације на- _ ставком је место те, као: богојављење, јеванђеље, _ спасење, поучење, или на други начин, на пр. _ Ускрс, Спасов дан, Благовести т. д. — Најпосле _ т. Београдац узима неке речи само у женском __ роду, а не и у мушком, на пр. „претека“, ~ „пресека“, а не и претек, пресек и". 'Д.; али има речи које се „говоре у оба рода, а. тдекоје и у сва три, као: завес (превес) и

завеса, основ п основа, осек ноу и осека 5

д (онога, | који. жели. за | ЊУ

52

Ево сад понменце оних речи (на број 420

само код слова с, обим напред поменутих земљо-

писних и крштених имена), које имају у Вука а г. Београдац нашао је за добро да их изостави: _

Паветина, пазарија, -зарлија, паја, пајан-

та, паједница, пајташ, -шица, паклењача, па-

ламида, паланга, палетковати, палиђак, пали-

јер, палипушка, палисад, паличњак, палуцање,,

паљ, памрак, памуклија, пандара, пандуров, -реки, -овати, пантљика, паор (са свима изведе--

нима, на пр. паорија), папоњак, папош, па- пратник, папрац, папраца, папрењача, па-

прика, паприца, пара (новац), парагун, па | рада, паракнути, парасити, парати (без значења _ не греп), параџик, пбри, парија, парта, парцов, — пасина, пасић, пасмарковац, пастрмица, пата, паткин , патков, патргање, патријаров, -ев, |

реки, патрола, -ити, -ица, -љење, пауков, пау-

нов, пастица, пацити, пачек, пачићи, пачица,

пачји, пашајлија, -шалија, пашин, -неки, паш- — чиње, пеана, певачев, пбвачица (кукавица), пе. вушење, -ити ; педевсија, пекаров, -ски, пеленак, а пеливански, пембе, перајница, пертаторија, перда (вео), перде, перишани , переона ; СТО 35 рутиница, перчинић, першун (дивљи), пбте, пе- | а

_ леђвица. пијукање, пикнути, пила, па. ПИ _ дићи, пинокот, пињав, пипавица, пиплићи, 5 | ллша , пир (жито), пиштољеки , пјандура, пјаница, | плавити 62 _плавка (грожђе), плашр, _ плајвас, плакати 5 пламеник (Кобћјац), пла- = дањ (тањир), плацарина, плачињати, -ање, | "плашњача, _племеник, плетикотарица, плети- ан плењење, , плованија, пабвији, плочаџија,

пите св, побити (побуден) . 5 ИЕ | ем част, у побоја, 1006 : ари:

ен поглати, лордејаи, лотлевути, По

54

подробак, подотавити св, подригнути се, подрум-

ски, подстрешје, потпрдица, пожбунити, пожед-

њати, пожњакиња, пожунац, (меров, оканица),

појединце, појечати, појти _ покајање, по- – клизнути се, поклоњање, покривац, полатачице,

· похлапан, полатинити (се), полевка, полеваћи (убрус), полевачина, помаџарити (се), помеети се,

пометно тумно, помицати (се), -ање, помишљање, _ помештање, -ати, поморац, -еки, помосковити, · понедеоничар, понемчити, понукати, -ивати, -ање, _

поњаветина, -вица, -вови, (брдо), -вчина,

попадијин , попасковати, -ање, попасно доба, попјанити, попрд, -ица, попрштити, пдоранити, — порат, поребарац, поребрити се, поребруша, |

поредовнички, похришћанити, порон, -нути, по-

сан, посвадиште, поседлица, повиначки, посинко,

побећи се, поседник, поседовати (е (6 ким),

посеклица, поскурни, послел, посни, -ник, -ница, посребрнити, постојање, постоловина, посувљати, — потапсати, потијати, потиљак , потрапшти, по- тремак, потрпети, поукивати, поунијатити (се), поученије, повермати, похајдучити, подитанити, -танчити се, поцркати, почасница , почетво- > 7“ . роноже, поштански, праведнички, празник

(светац), празнословљење, пратња, праћак-

о

Мини прдавац Ки МЕ љуснути. прдоња

сване превесити, превожење, Арт прегљача, -љица, преграчић, прегребати, -ње, пређурина, през, презданка (кокош), прекаја, прелевати, ање, прелетнути, прдлетити (лето), _ прблећи (прећи), премалеће, преноћити, прео. 1 _ (преко), | преобући. , превалдумити, преседнути, _ пресецање, престо претек, претерати, -ивати, ње, преткутњица , претљи, преходњак, пре- цеђивање, прешити (-шим), пржница, приват, | нривенчати, приздрети (се), прија, прија- 25 тељашити | се, -ење, -љев, прекладник, превлет, пријенути, пресадница, пресед, пресек, преснац, пријин, прикумица, принцип, -0в, -овина, при- пијати „| ње, шрипунити, присвијеђети , при- =: слинкивати, ње, пристајати, -ње, притеривање, причесни „ приштић, прњаворад , -рка . -реви, Ка Б -46, прдњадовит (пањ), про, провати, — У | | с9в, о аВИЦА _провунта, проглати, г проитуиуав, _провасвивати, ње с Н

56

протин , протопопа , -пин, проћеретати, про-

ћетати, процаштети, процвасти, прочка, про- шетивати се, -ње, прћијаш, прћије, пршље-- СА њаб, пеовачев, птрше! пулчаз, пупчити, пусто-_ За пашице, пуће, пуцарати (ее), ров, -ев, пушка“ У :

рица, пуштати, пушче.

Ваља узети на ум, да гдешто несу изоста- вљене речи, него вамо поједина значења, и да често

код глагола изоставља заменицу се. Али небу

сви глаголи повратни, којима се додаје заме- ница се, нето их има и узајмичних као љубити

се (један другога), свађати се (један с другим),

поседовати се (6 ким), и т. д.; друго, има — ~ их који се двојако говоре: постити и постити се (у староме само поститн са), и најпосле, __ што је у нас повратно, не мора бити у дру-— гом језику и на против, као: играти се: вре- Јеп, звати се, ћејзвеп, — захвалити (коме на а чем), ујећ ђедапКкеп, (то. јест втоћ таи 1“ | 5

штпсеђеп).

На послетку, има у овом речнику. 67 речи, - код којих неје казано шта значе, а у Вука стоје заједно са значењем; ево их: пасмењача, —

Бач А

паструга, патуца, пенџе, пероњика, перџера,

пибаљка, -љица, пискор, плаветник, плетњица,

у 25

4

| али пљускавица, побурити, повратич, повра-_ | МЕ ЋА ај, подложара , + потквасница · поткечак, пот- та

опљање. она покоњ, покопица, попина. | , попригати, попевати, -ње, · пориваве, знао поша, пошити, ~

прозетати се, прова рока +

А пр- , -нка,

· онда разупон ту: и оне пи оне што су |

| =“ АНА 5

По пи а као. Т ум о ~ | по - не Бе нитде. тевитова, а од а 3

58

владаоца, а палац: палца; према томе, ко ће погодити како има подмукалац, поса- лак Ф и т. д. Погибао има погибљи, према томе помисао : помисли; али тромисао (60-' жји) има промисла, и расо: расола, а одн соли и т. д. Како имају у генитиву : преконож и „позашмац“, добит п клет и „пат“ 2 Овим тога генитивни нагласак имају обично. 7 до 9 облика, а номинативни само 1 до 2 ]-ви и 4Ф-ти падеж, или |-ви ни б-ти); јер 7-ми падеж једнине (а каткади б-ти)и Ор множине имају често своје особите акценте. Тако опет код глагола не казује садашњег времена , а од 30-и више глаголских облика често 16 имају основу садашњета времена, као | на пр. код глагола: лети: кун-ем, донијети : донес-ем, мрије-ти: мр-ем, виде-ти: види- -и, мле-ти: мељ-ем, бра-ти : бор- ем, зва-ти: 30в- -ем, клати: кољ-ем, држа-ти: држи-м, писа-ти: пиш-ем, мета-ти: мећ-ем, вика-ти: вич-ем, У капа-ти ; капљ-ем, кова-ти : ку-ј-ем, купова-ти: — о купу-ј-ем ; па онда уме-ти има уме-м, а живети : ДЕН АЕ живи-м, чува-ти. има чува-м, маха-ти: маш-ем, Држа-ти : држи-м, а каја-ти : ка-ј-ем (сеја-ти : : се-ј-ем), дава-ти : да-ј-ем ; — даље, вез-и-В-а- ти

пе нац тками Слик, купати : купам Паје | зидати : зидам и зиђем, јести: једем и јем и те Ду — најпосле, хтети има: хоћу, а за-

: хтети: захтем, бити : будем, а добити : доби-ј-ем,

| (од тога, је старији облик — добудем).

7 _ Како ће и овде на у пр, влични глаголи и

би 10 | новој. системи, онда бисмо у стиже Д о ан све рези (баве) са својим значењима,

60

код које речи треба да знамо; нарочито реч- ници добро протумачени туђим речима и рече- ницама осветљују врло матерњи језик. |

Писац не разликује пожутети дер фекдећ -

од пожутити сеђ Татђеп (наставак ити значи шасћеп), већ пише само пожутити. | Па ни облици глаголски не пролазе боље код њега. Од реченице „парбиш се чим сване“ - начинио је он неодређено „парбисати се“ ; али

од „шарбисати се“ (било би садашње време

парбишем се, а тлагол „парбим се“ има не- одређено парбити се (од парба, парница). у Вука има реч памћење, а, писац овога речника хоће тобоже да поправи, стављајући „памтење“ ; _ али сви глаголи на ити имају у партиципу наставак ј-ен, а не ен, на пр. мутити: мућен _ (мути-ен, мутј-ен), претити : прећен, крстити: крштен, пустити: пуштен; родити: рођен; молити: мољен, хранити: храњен, мислити |

мишљен, испразнити : испражњен; возити: вожен, провити : прошен, бацити: бачен; тако: љубљен, |

купљен, слављен, ломљен и т.Д. — а од тога глаголског придева постаје именица, наставком је, дакле и памћен, памћење.

9 је лото погрешио , од генитивне основе га — начинио номинатив! „паоц“ ме- го плац (ов. палца у људи, а паоца у |

П ћвошр, прибогу, преоноћ, по-еем-сеега. | а _ Кол њега је „поноћи“ адуегђтитт. Ако је ф0-

~ књижевност ввој особени а и своје – у нечем друкчије акценте. Он не чека да се м тај његов предлог прими. у књижевности, или |

298 човек) вам предлаже, назива новим ФИЈ а а (002 ПЛ па такси у прдвоцисј И

62

Писац је из своје буквице избацио. % и, узео је из Вукове љ и њ, а после слова 24 додао је још ове знаке: , 5, а, 6, и. _

Правопис тај неје основан на Фонетичком (гласовном) начелу, јер има за два гласа: ја, је, ју по један знак: а, 6, 0, — и залржава знаке % и 05 за гласове Србима непознате. Још к томе не може да забележи ји, већ пише % или и.

Али правопис тај неје ни историјски. Ноје историјеки-српеки, или старо-словенски, јер би онда ваљало да пише (рљБних, -БЊЕ, МА, НА, _ ме, ње, дн, ни — ле, не, ли, ни. Неје ни руски историјски, јер онда би те речи биле на- писане овако: Србја (-БТА), -61е, ла, на, (ЛА, НА) де, не, ли, ни (ље, ње, љи, њи) — ла, | на, (ле, не), ли, ни (ли, ни).... Већ по пра- вопису г. Београца то се пише овако: Орбиа, -бив, ла, на, ље, ње, љи, њи — ле, не, ли, ни.

Даље, како хоће писац да му се чита 9% Оно се у старо-словенеким споменицима (који су

до данас познати) читало као (1 или) 6,

стари су га Срби читали као е, Великоруси га | и данас изговарају као е (9), а Малоруби као.

и; ну у другој половини прошлога века „сла“ -

вено- сербски“ књижевници почели псу 5, пат + та и путно и беспутно (виде, читанђ), читати _ као је, а то је по јужноме српском изговору. _ Џад како хоће писац да му се чита 8: или _ свуда као је, или како ко хоће — према своме _ дијалекту — дакле као: ије, је, е, 7 ___Аво ће свуда као је, онда натерује јужне ___Србе да не говоре, на пр. дијете, дјетета, ___љешпше, њедра, времена, видио, приђе, сијати 58

— нити источни Срби да говоре: дете, детета, Мо лешпе, недра, времена, видео, пређе, вејати — не- __ то сви заједно да изговарају те речи овако : __ дјете, дјетета, лјешше, нједра, врјемена, видјео, прјеђе, сјејати —- како нико не говори, дакле Ко уч сав народ, да треба да промени свој језик ___-- његовој машти за љубав. | ____ Ако хоће пак да се 5 чита према дија- ___ дектима, онда би требало свако ђаче да учи __ најпре старо-словенски, да би знало где треба _ писати 9; а да то ноје ласно знати, види се ___ваћ отуда, што ни сам г. Београдац, који пише речник, не зна сваки пут где му је место — као '. | што а смо. ватра видели. 756

ф--!=уи==4)' Да ли коренитости за љубав, т. Ј. да се види, да српски глас % не одговара само староме и него и староме м' Али онда

би требало то начело и даље извести, или га

и код та два гласа изоставити.

Кад би се то начело и даље извело, онда 22

бисмо видели, на пример:

а) да наше а не одговара само старне пе

а нето и фи, као: баба, данак — сан,

бах — тама, дан, ноћа-е, (БАБА, ДА — СЂНЂ,

БЋХЉ -— ТЕМА, ДБНБ, НОШТБ-с5);

б) да наше е не стоји само место старога –

е, него и место а и грчкога Ф, на пр. јелен, — пет, блед, тресем, свет — кестен, кревет, (еден — ПАТЋ, БЛАДЂ, Траса, свАТЂ, — %0- стауоу, хобВетоб); | | в) да наше о заступа не само старо. 12 нето и Ађ, па и туђе а без акцента на пр.

кост, — котао (КОСТ, кота — коризна,

сотона, коледа.

г) да наше у одговара староме оу, ЕЂ, же ЕН АЂ и туђему о, као: румен, — у; увуб, утор- ник, удовица, уз, — рука, угао, трус, блуд, пут, (ржка, жгађ, трасђ, БажДЋ, пљтњ) — пун,

65

___суза (плађић, слђад) —— ружица, рузмарин, уље,

дужд, копун, лимун.

"Шта ћемо ту да радимо за љубав коренитости Да ли да пишемо не само врбме, роба, — него и: ФЂИ, ден — пат — кастан — косел — калада — венук, ржка, слза, рбсмарин, лимон ит. д.'

Та највећа је заслуга Фонетичкога право- пиба, што ко год зна написати 30 пиваћих знакова срскога језика, тај зна српски писати и читати, а г. Београдац својим правопивом чини потребу, да Срби уче најпре стари ело- венски језик, да би знали своје речи како ваља писати. Или другим речима : Вукова школа рада је, да што више чланова српскога народа знају писати и читати, а правопис г. Београца иде на то, да се патентом обдаре само виши раз- реди народа, т. ј. само они, којима је приступа- чан стари словенски језик. Али шта би било онда ва образованопћу што већег броја ерпекога,

_ народа и са свешћу народном % Од 6 милијуна __ Срба — 9110 су сељаци а 1110 -ину (дакле _ 600,000) чине сви остали редови заједно.

расна ли би то народна књижевност била,

која би само из по милијуна људи изводила Пор пиоце | и ПНЕ не тако. Најбоље

Ка У: 5 || ~ 3 - њ“

ЕРУ

66

"

би било да узмемо стари словенски језик. за 5:

2 свој књижевни, па бисмо онда ближи били 4 староме индијском, то јест санскртекоме јен а: томе —— мајдану од корења! га

Писац је за коренитост, а пише сонетично : па полошке, пожњака-воћка, пусни ит. д. (место :: Ко: -лож— „повдњ —, пусти —) — не по изречноме _ - ИН изузетку, него случајно. | Ми 24 Као што се у партиципу каже: пле(т)ла, ______ пкра(д)ла — без тд, Тако се исто кажви бо расла, дакле порасљица, а не „порастлица“. =

По неком закону у нашем језику глас 4, кад дође између два самогласна, испада, па се каже на - пр. два(д)вет, три(дјест, четр(д)ест и двана(д)ест, па петна(дјест и т. д. Неки хоће и ту да укину вев између два самогласна умећући глас /, па: 5 У пишу и говоре: двајест, тријест, летнајест. Али како ће писац овога речника да оправда 58: своју Формацију „петналст“, која без невоље пе

_ нагомилава сугласна на крају То би тако исто лобро било, као. кад би ко рекао: двају тријет, четрјет, дванајст ИТ. Д. 24 44

Забуну чини још и то, што писац. не на: 5 _мешта свуда речи азбучним редом, на пр. пре- налетни, про-лћће, про-лфтни, пре- мамити и т, га. а

| коју и за то може Па мисли, да му ваља __гајити и неговати, што му нико не пориче да _ јој је он отац); тако и код акцената нашао је да му ваља мрчити. Вук, који је први по- казао колико српењи језик има наглабака, почео _ је бележити кратки и оштри нагласак овако: ~ ~ а дуги и отегнути овако: 7“. Г. Београдац задржао је два кратка знака Вукова, а два дуга, хоће да се бележе овим начином “__ (први _ му је дуг, а други врло дуг). Али шта ће "то рећи, гледати где год може, да пође новим, 8 очевидно не бољим, ни краћим, ни поузда- нијим путем ' Зар ради празне славе, да смо

ов пошли тим. абаз не овога реница ~

68

Вукове утврдиле ву српске писце у начелима. што се тиче језика и правописа и акцената ; а где то још неје, ту не ће никад ни бити, докле год свебезналост буде надвлађивала-еваки. други поглед на ствари!

Даље писац брка акценте; пише: Но место пабирак, парац место парац, пас место пас (пас, појас), не разликује: папа (отац) и папа (хлеб, код мале деце) и т. д. оваких примера могао бих навести више, али би тешко било у њима се наћи, због промењене акцентуације.

4.

Сад да пређемо на оно, чета у Вукову речнику нема, што је дакле принова г. Београца.. Он је умањио и увећао више придева и прилога, прво предлогом по, а друго предлогом пре : повише, поготову, подалеко, поблизу, |

побрже, повећи, помекан, понаћтотље, понапрви понашире, поправ, шостархе, .потихо, почесто, пошир, полк, поизвишен, позелен, полош, по-_ У мален, покучаст,(потекар); — премален, прежлаА МАНА

пренелк, препоштен, пресвет, тревремен.

69

Партицип пасивни од неких глагола узео

је за особиту реч: претрвен, подрт, позатворан,

продрт и т. д.

Неким српским именицама додао је грчки предлог пара, као: парадђд, парараћ, параклис, парачудо.

Уврстио је у свој речник ових 190 речи вањиховим значењима: паврзма, пагати (расаге), падала, падеж, (а багззе), папсати, паложати, паметити, папаз-анил, патарица, патка, (дењак), пацел, лендушити се, бела печеница и црна, печити се, пик ((а ргдие 2), пипав, пирли- чевина, пискати, писме, писмен, питач, пи. чити, плашкорња, пиштац, пиада, пиаћи, плана, пласав, — аст, пласт вена, пластнача, платни-

"да, —— ичара, плаћеник, плахаш, плећњаци, плик,

поаПле, поборник, побудити, побђг, поваљати, поварна, повирати се, повђрење, повђетница,

— тогода (времена), погуба, подавати, подал, _ поданлити, подарак, подивљати се, подкласта, _ подкрасти се, подлост, подмесит, подметче, под- "муће, поднадути, подобити се, подоље, подржата, дни =“ ручвовати, ._ – омћшиво,

70

покушан, поливачина, положито, пољаска (у Ц.

Г.), пома, помазаник, помет, помђетни, понездра-

вити се, понеразити се, понос (пренос), пообфхнути

се, поодлотити се, поодотрити се, поособ, под-

прати ве, попибиров, попикати, поплђнити, покре- нути се, попутбина, порабоћење, повиграти се, 10-

спас, пострфи, посувратити, посђдетво, потипати |

се, потмурност, потолито, поточити, поћулити, 1д- ЊУ

хотљив, похрђати, појак (воде), појачки, прамити,

праћеник, прауставка, првотни, пребирати се, преводни, превоје, превршшти, преговарати,“ прегревица, прегрнути, предак, предводити, предићи, предсрфтати, предуставити, предузети, | ПАРА преживити се, презорити (турско вор, зорт==6и-

ла), прекалити, прекамукати, прекотешљив,

премирати, премлавити, пренаглити, пренебрег-

нути, пренебевати се, пренеразити се, препшр- ва, препитак, препћвати, прерицати се, прескочи- да, престранити, преташити, претворан, претупи- ~ 35 ти, прешан, прибавка, прибжтак, привидно, | - придолица, придрнути се, призрак, прилагодити, примирје, примладити се, примлавити, примла- | чити, пристасати, приудружити , причетник, - пришутати се, провести бе, продор, пролаз, —

· прекривати, прекрупа, прекужник, прелав,

вебу Бе пропетати, зелити 6: проплеме, пропрцати , -прохтђти ве, прошић, теотона, | пушан, шћвун, пат.

Осим тота има још нешто нових. речи, код

х не стоји никакво значење, као: плат, пиритлика, подстидан, -дност, подузтлавље, : подчинити, посла, посланство, послатак, посно- пица, . пособити, постарити, потркла, потфка, по- "чивка, починство, пошаст, празарица, пребанати, преглавица, преговор , презђвати, преноручити, | Еола се, пресиље, пАнск прОрттн се,

те. продавана, | пустонатан , ува за пав "реченица додао је писац. само |

о пасти „ повратити, ве ањи пронетати, трн проћи а

- преко, према, |

Али хора. примени, | "само нагомилане без и какве та | код ренина Ла. па за пе је п

примера. | А "За У опште се пповц х одаиу је. пепоуаа =

Џ

код речи | „ланос“. | __Вук тумачи пен

ски речима, те тако њи + ај · Ђевопаеу, „разликује | латинским | 7 сада А и Рави

: 22

| лохрава“ (олава) лома вожачке реј

(6;

стоји само латинска сизгофва, а та реч може значити и стражу. |

___ Али ваља признати, да је писац гдекојим __ речима додао нова значења, на пр. тревести __ преко воде и превести књигу, — и да је неке ~ _ изразе немачки одређеније ставио, као : пабирак, __даз Масћдедезете (а не фге МасМеве, јер то ___је шабирчење), али је у томе гдешто и покварио, на пр. код речи парастос, (ла о-

_ стабас, предстање, посредништво, задушница),

___ Вук каже А71 бонезабепваез јит Уегзћогђете, - а г. Београдац преводи Кегет, ваља да тефиљет, |- од латинскога гедигез, покој, дакле: служба __ за покој душе, задушница.

Сал нека свак вуди, је ли вредно било _ради двеста и толико речи и нешто реченица _кварити Вуков речник. Та и кад би те речи _ за себе изашле, имао би критичар посла, док би одвојио : које су народне, које књижевничке, које руске (или руско-словенеске, данашње. цр- вене), које ли коване.

__Ко хоће да пише речник, неје доста само да скупи множину свакојаких речи, него се за 0 хоће и лексикографскога знања; а писац.

Ш

Бе чаја 0:

75.

6

ној

4

а

ЧНИК

овог

ВИМ па 4

6.

Ба (=) 3

~ кг

0.

~

Н

ога

“

могао бит

ји

ТЕЧИ,

Р:

ид

,

та има у

“

А

Му

В ат

га

ки

ов

па 5

заменити.

46

У

+

ИЦ

М

0

Р

Зе

етопис 111,

, л

0. „САДАШЊЕМ СТАЊУ“ српске граматике.

——Ф——

у У .

о Бвиљевапциа у Депирвај- биће „познато,

. скија,

ко

Ју

био пе ~ 6

76

БА и реферате: о српској историји (малој и већој 5: на >: српској граматици, логици, општем земљопису, | 25 па реторици, учитеља руског језика, кратки пре- | 5 | глед Хеглове ФилосоФије, 0 буквару И методу _ _ букварском, о драми, 0 историји Философије, и о Философији самој, и т. д.; али сам ~ дио, да ће он, који до јако понајвише | само рушаше ("), хтети И сам да изида нешто добро; | ; да ће, велим, кад се већ једном наканио. да | | зида, ако ништа више, ф оно знати и хтети | 5 ШЕН употребити сав напреднији рад У тој врети | | Е МЕ: српеке књижевибети: па све у напред радовах, МЕ што-ће у основним школама лоша. књига. бити замењена бољом. па ка Ко Али се, на жалост, преварих: у се Прва страна уверила ме је, да сам вувите "очекивао, ш ја станем писаљком бележити 4 самоме рукопису (по чистим полустранама пре- половљених табака) своје приме дбв за шеодсњу. ЗЕ комисију. Ја то не бих чинио по туђем рукопису, _ ___али је било много којешта за примећивање, а.

сре

(%) Рушити треба, али само онодико, колико стара. 5 зграда смега, да се не.изида пова, боља; иначе. је зидање врснијо од рушења,

ЉУДЕ

ве

самога делца, и ја трећи дан (поред многих својих послова) вратим комивији рукопив ва својим примедбама. Али се од мене занска и _ реферат, и ја га у кратко написах, позвавшић се на доказе у самоме рукопису.

| Школска комисија добила је два реферата Б- о тој граматици: од једнога члана свота и од мене. Такви реферати не шаљу се никад писцима · _ школеких књига. Али овога пута — „погрешком _ експедиције“ министарства просвете — би по- | __блан у Пожаревац само мој реферат у оригиналу. __А. г. писац мале граматике; место да се ко- __ристовао њиме и онима мојим примедбама, нашао | је за добро да ми одговори у Даници, али. _ тако, да је наводећи речи из мојега реферата _ изоставио све оно, што се њему неје свидело, __или што му не иде у рачун. С тога ћу овде ода наштампам сав тај реферат, и то обичним словима оно, што г. Васиљевић наводи, а ру- копиенима оно, што је он изоставио.

_ Ево те оцене, коју је заиста „вредно пре- ти јавности као важну карактеристику наших

> ==

78

учених мужева (") овога времена“, –— као што | „апологија“ вели; али не. осакаћену „| него _ овако целу: И ЕВЕ – а

„ОЦЕНА МАЛЕ СРПСКЕ ТРАМАТИКЕ г, А. ВАОПЉЕВЕЋА | ОД ЈОВАНА БОШКОВИЋА. 34 Ка | 55 Џ

„Мане :

уже са А Иљ

„1. Дефиниције неке не одговарају ствари.

МУ Мик

„2. Терминологија местимице неје Ма

„9. Нема гдешто. понеких важних ствари, као: деоба самотласних на мека и тврда, а бу- 5 гласних на јасна, зубна, уснена, трлена, непчана и пискава, која је деоба важна ради претварања. | гласова (јунак, јуначе, јунаци; рекот, рече, реци ; смишљен, кажњен, љубљен, сломљен); +

ЛАА | ЛУ об“ ва Бо

(5) Г. апологиста, као човек од науке о српском језику, требало би АЕ зна, да реч «муж« у Срба значи. а ожењена човека. Грци разликују истина : сувовлос ~ 3 и буђо, Римљани : ћото и ујг, "Немци : Мепзећ и Мапп, стари Словени: УЛОКЂКЋ и Мат; али Срби кажу. ти једно и друго «човек“, као и Французи „па колите » _на пример: то је човек! (а не; муж); учени људи _(ане: мужеви). пт. д. Шта више жена за мужа, хоћ _ да каже: мој човек о мој ма уж).

део

55 иедрпени сви придеви; -- нема наз“ поен ставака за компаратив; — несу 'исцрпени | = бројеви ; · — не показује да заменице З-ћега | 5 · непознатог лица могу бити личне, упмтне и односне; — несу мисцрпене све заменице; _—- нема 7-мога падежа нигде код имена ; __-_ не показује, да се код глагола може бити: повратно, узајмично и пасивно (ми- јем се; мрзимо се; да се казни == да буде кажњен; родио се == би рођен); — нема _ правога погодбеног облика (радио бит); = нема примера за мноте и многе глаголске зе _ дике; нф код имена ни код глагола не говори | олово нигде 0. претварању гласова. | с »4 Има по нешто праве, ф То: КЕ

ут |

=

_ врста има два раздела. а пета три ра ел Ови су раздели постала тим Ња ош пјене

А

: 5 ова 5 апологиста. домеће 54 "ме: после беди овако : сдавав 1 по ишљењу. тј :з _ Болтковића леме (ДЕ У. а |

зе +

- ја мол вбрујем

___(говораж), реци, рекао, речен, рекући, рекав-

шт, а Фразе су: рекао сам, био сам рекао,

рећи ћу, рекао бил, бићу рекао, ако будем "рекао, био рећи ц т. д. које све иду управо у

винтаксу. Али, ко баш тоће да ит 30ве „сложеним облицима“, онда је доста да

· каже на крају глаголских облика, један пут

за свагда, 060: сви сложени облици без

изузетна постају, кад се активноме партицилту

__(рекао) или инфинитиву (рећи) дода који. __ од ових облика: сам, био сам, биг, бићу, ако

5 будем, или: ћу и био.

„7. Незгодно је у овој књизи: што деоба

прилога и савеза 00 значењу њитову прет-

· поставља у са свим мале деце виле логичкил

44 _ појмова, него што се у њих може наћи,

_ ли које њигов век врло тешко може разумети | . схватити. А деоба опет прилога и предлога У погрешна ла

по асови, у аоу или.

„6 Мета праве глаголске облике с „рани Прави су облици на пример : рећи, речем, рекох,

82

„За све ово види писаљком забележене доназе у самоме спису. | |

„Добре стране овога делца јесу:

„1. Разумљив начин казивања.

„2. Чист српеки језик (не гледајући на местимџане погрешке). |

„9. Органски правопис.“

Читаоци сад могу судити шта вреде оне речи у апологији: „ја не мислим, да у том моме послу нема никакве погрешке, и кад би ми ко те погрешке озбиљно приметио, ба жељом, | да се оне исправе, ја би(-х) тоградо примио,“

Г. писац неје наденуо имена томе свом чеду, него га је уредник Данице Крстио „ато- логијом“, које тек треба погађати шта овде значи; јер грчка реч „апологија“ има више звачења, као: брањење, правдање, одбрана, похвала. Ја само не дам рећи, да је онај чланак одбрана, јер бранити се од кога пли од чега претпоставља нападање; а ко још оцену 6 разлозима зове нападањем ! |

Истини за љубав, а пред поштованим чита- оцима својим, најпре ћу да покажем „шта сам Хтео“ са оном својом оценом, па ћу после да одтоворим на саму „апологију“.

= Ми смо у Србији увек били назадни у | „књагама о језику. Кад су бољи књижевници

__ сазнавали законе српскога језика из „народних _ умотворина“ и из Вукове граматике пред речни-

ком од 1818-те, тада у Србији беше „славећо- | _сербењ!ћ“ језик у највећем јеку; —- године "1850-те изађе Даничићева. „Мала српска грама: тика“, али у Србији владаше Стејићев правопис, · Вујићева граматика и Исаиловићев речник, све троје званично, јер се тада мислило — по за- "мућеним појмима о језиву и о државноме праву — да у свима другим наукама ваља научне распре да расправља сама наука, а у филологији треба сва шитања у растри да прекине државна власт постављеним државним зако- нима, а не да се остави представницима науке, Да из самога језика чаведу правила ; — годи- _не 1858-ме појави се Даничићева научна | „брпска синтакса“, „али се из Сретеновићеве синтаксе . од 1961-ве и 65-те не види, да има _ на свету Даничићеве синтаксе, „која науци _ онако ва СВИМ одговара“ ; — године 1863-ће _ издаде Даничић своје „Облика“, али (бе по : _ вашим ( средњим школама Г" данас учи из Вујићеве |

74: _ траматике_ (ново издање, новим правописом),

84 У

која је у разређивању облика: непотођено. подражавање познатој, бољој разредби и на- преднијем знању.

„Хтео сам“ дакле. 6 оном својом оценом, да обратим пажњу школске комисије — а преко. ње и министарства просвете, коме је она консул- тативни одбор — на то: како су наше школске: граматике српскога језика све, мање више заостале иза напретка у науци. Мени оваки, посао неје првина. Ја сам устајао и устајем с разлозима на све оно, што не одговара“ садашњему стању науке о језику, носило то. име какво му драго. Уна |

На реду је да ушштам: за што српски граматичар у години 1866-тој не ће да зна за · Даничићев изврсни рад око српекога језика =

Да ли за то, што је 1861-ве писао, да се. Даничић „слабо разуме“ "у деоби глагола ; да се у његовој синтакси „више огледа труд, него ум аукторов“; даље, у колико Даничићеви Х. разлози „одговарају садашњем стању науке“, колико је Даничић „вешт“, какав: је „зналац“, како је Даничић у својој малој граматици „пре- писао Ханкину деобу глатола“ (као да и од. Ханне има особита каква деоба глагола! ит. ди

#65 припознати у свој Рини за, коловође. науци! | На принер : | Ва научну синтаксу Даничићеву — „је- | дома зена најтежих делова Еј Це

то дело „не вамо еминентно одговара реченом Ке ву принери узети из књижевности,

86

#

у којима је наука о гласовима исормама, рад скоро додати још једну о синтакси, и којему у овом послу Даничићеву стоји све, што му. из важна дела српске синтаксе треба, 4 која ће осим тога из њега поцрасти много оштро- умниг примедаба опште вредности. Пот- писани мисли да има Право казати, да ни један словенски језик о својој еинтакси не може показати овако ваљана посла, као српски у овој књизи. По евему овоме ваља желети да сврше- таб дела што пре на свет изађе.“ | Август Шлајтер — ато је онај „Једини филолог, кога руска академија познаје“ да би кадар био написати књигу о поређеној слове- вистици — у Куновом и своме тромевечнику „Ветгасе 211 уетојетећеп еп зргасћ огвећипе“, | на ком раде Филолози из Берлина и остале Немачке, Женева, Цириха, Прага, Беча, Угар- | ске, Копенхаге, Христијаније, Лондона, ОксФор- да, Дублина и северне Америке, — вели о Да- ничићевој синтакси ово: „0 великом марљивошћу и огромном учено „ шћу у скромноме облику написана изврена књига!.. Она со истина не тиче толико читалаца наших „Вецгасе“, али много вреди за Словене -свиг

ле јој ПА Ф. Л. Ригера, | на ком раде око 150 најбољих књижевника па чешких, пише о Даничићу ово: а „Али највећа су му дела „српска синтакса“, која је бисер свеколике научне књижевности | _ јужно-словенске, и „рјечник из књижевниг ·_ старина српскиг“ , што управо сад излази. Дани- Е _ чић је највећи лингвиста у Хрвата и Срба, 44 _и тим је најбоље исказано шта вреди.“ (Део Кеа "ТУ, стр. 967, у Прагу 1865.) (7) бр На

у, (5) Еп таи сгоззвет Нејзве ппа штаззепдег гејећг- с

вазаке 1п апзргисћајозег [ог уегјазвјез уогбгеН ећев КАО _ рисћ!..,. Бет Језегкгејзе пипзегег «Венгасе» Пег| даз ли | мегк таг [егпег, Таг Фе Чаажеп аЏег зфаште 156 е5 _ ађег "топ сгозвег ђедешипг, да ез ппзегез у/158е15 даз _егзје дегагисе уегк 156, зле Фепп фее зјамлзеће зуп(ах Раз ас! фее пеџеге хећ пиг впеноегноћ Ђећапдеј та | Пруегава рђевеј |

~ (5) Мејувћ 5; јећо ргасе јвоп убак Ерера зиаква, | __ кбега језе. релћоп уезкеге увдеске Шегабигу јћозјотал- % | зке, а ргауб у свалој о: · НЕ. 12 Ба вКПиЕ збамта

88

9, Кад стаде излазити Даничићев „Рјечник“,

„Миклошлић ценећи писца, „који је за српски.

језик а сад и за старине својега народа стекао високе заслуге“, написа (у Вид. Дану 1962 бр. 88) ово: | „.-.. Види се да није мало домаћих изво- ра за познавање старога живота српекога са сваке стране, па се ваља надати, да Кад је- дан пут истраживање обузме ову драгоцјену

грађу, коју да богме треба још сложити И са

страним изворима, онда ће се моћи показати

живот српскога народа онако, како у овај пар на

би човјек мислио да може бити.

„Да би се до тога дошло, учињен је ве- лик корак дјелом г. Даничића. Речени су споме- ници писани језиком, који данас разумију само они, који се баве око језика, а ни они га не разумију свуда потпуно; јер садашњи језик

српеки не зна за многе старе ријечи своје, па.

тијем ријечима треба тек тражити значење, поредећи мјеста, на којима која долази, а

често и сродне језике узимајући у помоћ, особито ·

словенске, а не ријетко и језике сусједних

народа: грчки, италијански, маџарски, арба-

наски, а за доцније вријеме и турска.

руга с онијем језицима, из којих су прими- ли Срби ријечи. Сваки лист... засвједочава помњу и Филологијску тачност у писца. „Али би врло погријешио, ко би мислио, ода књига ова има вриједности само за језик; јер је писац узео и сва имена људи и мјеста, "и с тачношћу, којој се доиста ваља дивити, | · побиљежио сва мјеста гдје се налази које име.

_ То чини те историк и географ управо не може бити без ове књиге... „Погледајно за лична имена:.... И за имена ијевта :.... па ћемо се лако увјерити да имамо посла 6 дјелом, које е разумно засновано, 6 великом тачношћу и теме тако да без њега

90

„И ја сам"пређе имао намјеру освијетлити (начином којим је овдје учињено) српске до- кументе које сам издао, и посао мој, још прије неколико година бјеше далеко напредовао, кад ме други послови сметоше те га не могох на- ставити: а бад, разгледавши прву свеску дјела Даничићева, могу са свијем миран оставити на страну свој одломак.“

„Отецественнма записки“ (од 1864, мај, | стр. 370) донеше оваки суд: |

„Млада српска књижевност праведно се може: поносити речницима Вуковим и Даничићевим, каквих немају још ни друге словенске књижев- ности, старије и богатије од српске.“ (")

Руска академија за пауке, уважавајући филолошке заслуге Даничићеве, изабра (1864) писца српске синтаксе, речника и облика себи за члана. Те тако је Даничић (после Вука) други Србин, који је заслужио да буде руски академик. |

%

(5) јОнал сербскал словесностђ справедливо можетљ гордитђ са словарами Вука и Даничича, подобннхђ ко- тормхђ не имћотђ еце ни другјла славанскла литера- турм болфе старна и богатла.

С 196 -те. У опставило“ се у У Москвп дру- | ; о, које 45 "по примеру Даничићева речника У налитие : "речник из књижевних старина.

|

дан Филолог па и опште-еловен-

Бе Пива 1866) и прегледајући том _ приликом дојакошњу дексикографску радњу у појединих словенских народа, вели за Даничи- ћев речник ово:

„Речник тај не може се назвати потпун, | али не може се не назвати богат зборник речи, _ израђен са Востоковском савесношћу. То је нај- _ бољи. речник од свију до сад изданиг о ста- =: дијалектима словенским.“ (") 8 Што се тиче „Облика“. узе а Ш 6 деобом. разноликих глагола бло-

92

најпре да прегледамо у кратко историју гла-

голске разредбе. Од како је словенске Филологије, у дана-

шњем смислу, зна бе управо само за три раз—

личне деобе глагола, а то ву: Добровскога, Миклошићева и Шлајхерова.

Прво. ЈосиФ Добровски (или правим име- ном својим „Дубравеки“), отац словенистике, разредно је словенске глаголе двојако, и то:

а) Најпре у првом делу својих „То ти

опев Ппепав зјаујељле (Фајесћу увђет18“ (Беч 1822). где говори о „облицима“ глаголским

(Тоттае уегђогит, стр. 8346 и друге), „то облику“ њиховом на шест врста, без икаквих

даљих последица, — овако:

Т. 1. да, БН, пе, мћ, оу — 2. нес, раст _

|тн. П. пома-нж-ти. ШП. радојм-в тв — вад-в ти и сто-д-ти место: сто-ј-5-1тн,

ТУ. пав-нтн У. нгр-а—тн — орки. МА |

коуп-ока ти (ека),

6) Али кад дође после до мењања грлагол- ских облика, он остави ту своју прву деобу, па разреди све глаголе „по инфинитиву % ад- ристу“ на три промене и на шест раздела

РА ~ СРАШИТЈУ,

(

У. промена : Е. СМ КО дришн ; т: твор-итн: ф-ИХЂ, ришн, ____ Ове се деобе држаше и Попитау у своме о „раалолии“ (Беч 1886, стр. 60 и друге): ДА. вити: вмешн; В. глаголати: мешн, 5 ои мажешн; | | | Е па 6. нести; несешн; 1). вннжте; кннешњ;

НЕ Е. тр.-тн: дрншн, лежати: лежншн;

Е водити: волиш. а 8 то исто. чини и Ханка у својој мајушној | рвн чешки“ А 1844 ше-

Ло

и 14 Ри: НЕ ај. моји: Хо еф пен Упувује. на П.); | „В.- шШ. ћлош : и.

~ О Прави с к фи М Г Х | 94 552 ; х 5 1

Е. = УГ. Меден: Ћед5 (ћед!, ћед у: — (УШ) зћапен: зћаш5 (ећапој, ЧЕ

КЕ. == У. ћови!; ћол 5. Јасно је дакле, да ни од Копитара ни. од

Ханке нема никакве особите деобе глагола.

Друго. Ф. Миклошић држећи се начела, да деоба глагола, ради промене облика њихо-

~

вих, треба да иде на то, да буду у једној

гомили еви они глаголи, који се у главноме на

један начин мењају, — дели словенске глаголе по направи основа њиховиг, које пресуђују

како ће се глаголима мењати облици. Глагол-

ских основа пак има у словенским језицима од.

две направе: „за неодређени начин“ и облике који од његове основе постају, и „за садашње „време“ 6 облицима од оте друге основе. С тога је Миклошић (1850 те) одбацио деобу глагола

„на 3 промене и на 6 раздела“, па узео за темељ онај први распоред Дубравскога „на 6

врста“ ; али је при том 1-ву, З-ћуи б-ту. врсту равредио „по основи инфинитива %

садашњега времена“ на 12 (18) раздела,

изведавши код прве:,7, код треће: 2, а код Пете: 8 (4) раздела: те тако природније уго- милад и занста исцрпао све старо-еловенске

_ глаголе, имајући при другом, поправљеном из- _ дању на памети још и осталих 9 словенсвих 0 _ језика (види: Гећте уоп Фет сопјааНоп та а1|-зјоуешвећеп“, Беч 1850, и одмах за тим На „Еогтепећге дег ајћ-зјоуептвећеп зргасће“ 1850, друго издање 1854, и „Уегојејећепде | _ стаптак Дег 5Јаутзећећ зртасћел“, део [5 _ Томаепећга, 1856). Ево те Миклошићеве раз- | редбе глагола на 6 врста Џ на 12 (13) раз дела: | К

[. 1. плет, прад, 2. нес, гр, 3. греб, урћи, жив, 4. пек, стриг, врђх, 5. ПН, ж6м,

(дљм), 6. дна, кн, коџ, крм, дб, 7. мр, 6, - ти. | А П. двнг-нА—-тн. | па Ш. 1. жед ти: желв-ешн — 9. гор-в 7

Д- ти: горн-шн (хесто: горн-ншн, које опет по асилимацији самотласних стоји место: гофи- ви) п: леж-а-та (место: лег-в--тн): ле иешн. | ПО ЗУЛАЦА ТУ. хвал-н --тн : хвадн-шн (место : хвллн- ншн == хвалн-ешн). _ | | | У. 1. двлел-фти: двлачешн — 2. пвс-а ~ ејти: пни-ешн (несто : писн-ешн) — 8. Бр-а. У .. и (а ит - – 342, ал та ши. |

УТ. коџп-овд -- ти: коупоулешн (вок– катни). 5

Долази додатак од четири глагола, који у садашњем времену немају уметка између основе и личног наставка.

Треће. Од Миклопшћеве је у начелу друк- чија деоба Шлајтерова. Он дели словенске глаголе „то основи садашњега времена“ , раз- ликујући најпре три тромене: с уметком, без уметка и засебну. За тим разређује глаголе б уметком на двоје: на првотне и изведене, ц на 8 врста. У првотне иде: Г-ва врста ба 2 раздела и 7 подраздела; П-та врета са 2 равдела ; и Ш-ћа врста. А међу изведене при- падају глаголи ТУ, У, У, УП и УШ врсте (види : Пје (огтепјећге дег (а -) Јгећепзјау1- _ зећеп вргасће, етк]атепа ипа уегејетећепа дат- оезвђећћ, Бон 1852).

Миклошићеву деобу примио “је Даничић одмах 1850-те у својој „Малој граматици“. А кад после Миклошић написа, историјску и „По- ређену граматику словенских језика“ (део Ј, 1859 : гласови ; део Ш1, 1856: облици; у П-ом

#ј

лодотију п старине свих Словена изађе за сло- | венске језике оно, што је Грим за германске, _Ренуар и Диц (Ваупопага, Рјел) за романске, _ Бош И други за индо-еврошске, — тада сви _ бољи траматичари појединих словенских народа _ пођоше историјским и компаративним путем. Поглавити представници тога правца у других _ Словена јесу: у Хрвата — Јагић, Рачки и _ други; у Словенаца осим Миклошића: Јане- жић и други; у Чета: Челаковеки, Халтала, „Боје али И друга у Пољака: Малецки,

98

јев, Ховански, Атанаејев, Котљаревеки И други. |

у Лужичкиг Срба: Поул (7).

НИВРИ БИ %

(5) Примера ради навешћу овде нека дела њи- хова, као: Е

Челаковски : СОбеп! о зоупахас! папе матава ви (читање о поређеној граматици словенских језика) 1853. — Хатала: 7микозром! јагука згаго- 1 поуо-без-

кећо а чјоуепзкећо (словачкога) 1854; 5Кадђа (син-“

такса) јагука безкећо 1855; Бгоупауасл шиушсе ја- гука безкећо а Чоуепзкећо 1857; Росаку туџуп бе · зроуепзке 5 ууКјадет једсћ рго џенеје; — Ф. Квјет: Б(агобевка пџупсе 1860 и 64. — Већеслав Зикмунд :

Оташтта ка јагука безкећо рго т1251 сутапазја, !. 270 козјоу1 а (уагозјоу! (гласови и облици), 2. убовом.

(творба основа); БМадађа јагука сезкећо. Ант. Маљецки: Огатајука једука ројзклево слакоћ 1863). — Трасковски: Мачка о рлегупазкасћ 1 #г20-

ћ

а! ов! оуасћ (о; коренима и основама), јогука ројзкјево 3

хе 5бапоулака (станачште, гледиште) рогоугпауусдеј ста-

тајуку; — Убапомаако НроГосчј] зГоулавзклеј у а21е- алате Ђадап' јегукомусћ у осоје (на Чоби ВИЛАРА језику у опште), — 1866. « >

Осадца: Граматика (мало-)уруского азнка. Лавов 1862. А. Лавровски: О пзрвећи зјаманку у Визки (Час, чеш. муз. 1860 св. 2); — Т. Буслајев: Опнтљ исто- рическон грамматики русскаго азнка, Москва 1858;

— Хаталина критика тога Огледа (Час. чеш. 1862, |

св. 1, 2, 4); — ,„Хованскога часопис «Филологическја записки“, у Воронежу од 1860, донес је у преводу Миклошићеву граматику и Шлајхеров: « Сопрепа ита. дег уеггјејсћепдеп стапшпванк дег 1пдо-еигор. вргасћеп,

Ууеппаг 1861. (Осим старијих словениста и филолога руских и малоруских, као што су: Калајдовић, Во-

|

4 Ма лоншакеа тета која годи практичноме. "изучавању промене глаголеких облика: јер сви (бољи граматичари словенски оставише деобу

__ Дубравекога, као недовољну и непотлуну, а не

примише Шлајхерову, која може бити да је подевна за језикоучевна разбирања, али је запле- тена (компликована), а иште и мното претечних Пира ои. |

Погледајмо сада на Даничићеве „Облике српекога језика“ (Београд 1968). Писац је узео Миклошићеву заједничку деобу глагола за

___ све језике словенске, разместивши особине срп-

свога језика према њихову облику и према развитку особенота, језика. нашег. — А што 66 тиче деобе имена, ту је нешто друкчије. Овде

__ Миклошић дели све именске облике на троје:

_на промене именичне (с простим придевима),

_заменичне и сложене (одређени придеви). Па

стоков, Григоровић, Срежњевски, М. Максимовић, Мај- бор и други). | | | : _ Пфул: Гали- апа Еогтепјећге дег ођегацан2јвећ- Е кувоћев. Бргасће те ари рињее рака али ОВА па

,

100

онда 1. Код именичниг промена разликује 5 врета: фав-Ђ, ДБА-0, фЊЕ-А, ПЖТ-ћ, КаМЕН- без наставка и по томе у првом падежу: камћ (") Именицама су додане личне заменице без рода» да и тм 2. Заменичне промене казују нам различне облике личних, показних, односних, присвојних и упитних заменица. — 8. Сложене шромене опет показују нам, како се на пример место: доврљ--н (које стоји место: је, да се не састану гласови, који не могу стајати

(1) Ево примера за тих 5 (сада 6) врста ; 1. рАБЋ, коњ. крди (место: коњ-ћ, крај-Ћ, будући да последњи гла о сови не могу стајати заједно); прости придеви: ! ДОБрЂ, Фа, 2 ДОБАЋ, МА; глаголски придеви: ХЕДЉА» лашта, хвданећ, лнећша, хвдаћ, хедањша; компаративи: БолнИ, Болњша, доБрЋИи, Брвиша, 3. келни, лим. — П. дбло, поме, посћлалине; пр. придеви: !. добро, к, 2. ДОБЛЕЕ, 1А; гл. придеви ЖХЕАЛА, ХЕЛЛНЕЋ, ХЕДИ; домпаративи: воме, Хаша, добрке, киша, 3. келше, МИА. — Ш. фра, код, 2мна ; пр. придеви: !.дДОБра, фћ, 2, доБмА, МА; гл. придеви; ЖЕДЛАШТН, ЛАШТА, ХЕАЛНЕЋШН, ША, ХЕЛАЊШН, шА; компаративи: БОЖЋШМН, ША, добрвишн, ша, 3. келтид, дин. — ТУ, 1, пат, тн, (пжтемћ, плтие; тако и множина :трике, уетмрне), 2. кост, стн (костињ, кости). — У. 1. камен-е: камћ, #. имен-е; има, 3. мдтер-е: матн, 4. црљке-е: црћкм, о. твљеС-е: ТЕЛО, 6. ЖрЋБАт-е: ЖФЋБА. — А ево примера ти за сложену промену: ДдОБАЉАГО, ХЕЛЛА- штааго, хеданељшалго, хваућшааго, БОЛАШААГО ДОБрвИ- шлаго, келнтаго и т. д.

| самогласних: ХОЕра, докралго, Ховроуокмоу, | доврввмњит. д.; а доцније контракцијом: добрћи, а __довраго, догроџмоу и докромоџ, добрвмћ (још | (а "67 доцнији српеки облици: добри, доброг-а, и а _ доброму или добром или добром-е, добри — о вам, аимњ — и добријем — кмњ, ввић —>). _ Бројеви припадају или именичној или замени- чној промени. ____ Даничић је у главноме примио ту ЛЕ "Он ређа промене именских облика овако : име- _нице, заменице, придеви, бројеви. Али после НИ · према особини ерпскога језика дели именице друк- ~ 15 _ чије, самостално, ну ба свим просто и природно: _на именице мушког рода 1. без наставка: је- АЕ · лен- -(Ђ), 2. с наставком: ивк-о, Благој-е ; МА - вредњега, рода 1. с наставком: сел-0, Пољ-е, 2. без наставка: племен-, е небес- ; жен-

102

Пот, Грим, Ренуар, Диц, Макс Милер, Микло- шић, Шлајхер и остали што предњаче на пољу науке о језику или поређене Филологије; то је Даничић самостално употребио да осветли уредбе језика српеког и хрватског: те се тако у његовим делима јасно огледа историјски % поређени правац новије филологије у опште; којега се не држати у књижевности српско- хрватској, значи заоетати у науци Филологијској, ошштој и особеној, а тврдоглаво бе отнирати књижевних пословима тога правца, показало би право назадњаштво у томе.

Џад да пређемо на врпеку граматику за средње школе у кнежевини Србији. Она је иза- шла истина 1963-ће, али пре научнога посла Даничићева под именом „Облици српекога је- зика“. Писац њезин држи се у главноме Дани- | " чићеве деобе од 1850-те, али код глагола нарочито с овим изменама: 1-во Даничићева, прва врста у њега је шеста; 2-то не дели гла- голе по двема основама: за неодређени начин и за садашње време, те тако код глагола на ти и ети нема довољно раздела, и по томе несу добро угомилани глаголски облици,

па вачела, Мивлопшћеве лека: а таково је самовољ- _ ство могло доћи само од непознавања историј- скота и поређеног правца. __По трећој врети Миклошићевој иду само __ они глаголи, којима основа постаје наставком | -%, на пример жећл-ћ-|-ти: желв-нешн; ЕнД-5 --ти: вндви=="шн. Глаголи првога раздела да- кле не мењају основе, а у другоме имају две _ обнове: за неодређени вид-|-% а за садашње ___ вед-Ен. И тако по првом разделу треће врете ____ мења се на прилику у српскоме: ум-е—-ти, уме-м, __ уме-ју, уме-х, уме-јах, уме-ј, уме-јући, уме-в- __ ши, уме-о, ла (јужно: умјети, умијем, умију, % _умјех, умијах, умиј, умијући, умјевши, ужио, 5 _ умјела). Друкчији глаголи не иду овамо. Али _ тимнавијека, граматика утрпава у тај раздео : __а) и оваке глаголе, као што је на пр.: мр-е-_ Зи ти (мре-ти, мр-емн, мрљ-хћ, мрб-ХЂ и мр- 5 Кт Хљ, мен, мрљ- А), коме је основа, "род па ве да-

мреијеје а остали. ог ну блиље“ "мр-ем, у у, мн мра- Х, 55 уља, МЕ пи, хр-ђо, -ла ;

104

6) глаголе на таково ет, које одговара староме атн (енти) а не фтн, као: попе-ти: попн-ем, кле ти: кун-ем, же-ти (цедити): жи-ем | (пвн-ешн; пА-|-ти, КдаЂН-ешн: кла--та, жвм- ЕШН; ЖА-ТН -— ЖА-ХЂ, ЖМ-ЋАХЂ, ЖА-АЂ, ЖА-ТЂ);

в) и оваке глаголе, као што су смје+ти (емије-м, смје-д-ох, смјед-ијах, смјед-авши) и дје+ти (дје-н-ем и дје-д-ем, дје-х и дје-д- ох, дје-вши, ди-0 дје-ла): где је ћ у корену, а неје наставак којим постаје основа;

г) овамо не иде ни млети (мељ-ем, мле-Х, | мељ-ах, мељ-и, мељ-ући, мле-вши, мле-0, ла, мле-в-ен) ; | ЛИНЕ |

д) глагол прети има облике: пр-ем, тр-аг, тр-ући, као мри-је-ти, — облике, пре-г, шре- вши, као видје-Х, видје-вши, (само што после.

јр испада )), а облике пре-о, шре-т на особит

начин, (испореди: застр-ђо, стр-т, види-0, виђ-

ен). Тај глагол дакле не ваља никако узети

за пример каквога раздела, као што то чини школска књига. - Такоисто ради тимназијска грамативљи у ше- |

етој промени, где место 7 раздела има само 8.

Ну има ли ту онда свести о Миклошиће- „Ввом начелу, да само оне глаголе треба ста-

ал 52 Једну. ПевтН "који се на један на- |

~ како. је“ при ађан ПНЕ погрешено у _њој у опште против Миклошићева начела,

мој Васиљевић се у својој малој граматици · држао поглавито гимназијско граматике, као што | вам признаје ; по томе се мане гимназијске књиге

_тици има још и нових погрешака, на пример : ___ Гимназијска граматика код глагола на ати _ поставља три примера: певати : певам, орати: _орем ш држати: држим (прем да држати, по историјској граматици, иде међу глаголе као _пито је видјети : видим), а Васиљевићева. има __ само један пример: орати: орем. Противу _ тога има да се наведе: 1-во да певати има

106

зобљем, капати: капљем, храмати : храмљем, — везати: вежем, тесати: тешем, ницати: ни- чем ит. д.; 3-ће куда ћемо на пример са: брати: берем, гнати: женем и гнам, ткати: (т)чем и ткам, звати: зовем, кајати: ка-јем, трејати: гре-јем, кљув-ати: кљујем, снов-ати: снујем, ит. дД. ИТ. Д. | | У осталом обраћам пажњу на то, ду Васпљевићевој граматици иду врсте оним истим

редом, којим и у гимназијској; И да сви у

једној и у другој говори 0 „врсним умешшма“, као оно у Даничићевој малој граматици од 1850-те. У „Облицима“ већ тога нема; тамо се говори „о основама“ и каквим пат АН

_ постају основе.

Што ја замерам малој граматици, да „нема примера за многе и многе глаголске облике“, тим заиста неје речено, да је граматици за

основне школе требало улазити у суптилности;

него тим иштем, да у њој има за свако 060- бито мењање глаголских облика то један три~ мер, по један представник њихов, а не да се стотинама разноврсниг глагола упућују на цигли један пример, те да се тим деца на- воде на погрешно мењање глаголских облика

ли тарђују 7: томе. — 65 г, апологиста, вели: „То што нема, било би мана какве веће гра- _ „Мжатике, али ове мале не само што није мана, — „него је управо савршенство. Шта ће у књизи

„оно, што мала деца не могу разумети и што

„ће их само збуњивати ' То ће они учити, кад „дођу у гимназију и велику школу. да то се НЕ. „ко учи код нас српеки језик и у гимназији и у а „великој школи, Што се не може сва наука о – 4 „језику исцрпети у малој граматици за основне И „школе“. — По тој аргументацији нашега кри- Ма тичара мотле би све три наше школске гра- матике српекога језика остати онаке какве су,

редњих школа у Србији и погрешно учити, Рн "само 30 слушалаца у Философекоме Факул- МЕ јету велике школе нека после науче како Мера

108

лама био један костур (скелет). Или зар би. ко замерио каквоме професору лекарскога Фа- култета, који би тражио да се, на пример, један део анатомије човечјег тела: наука о костима (остеологија) предаје и у мањим шко- лама на костуру од човека, а не од какве животиње, која је налик на човека; јер и ако су така два костура један на други налив, опет се веома“ разликују међу собом. Да не би дакле у већој школи (где се предаје не само наука о костуру, него и о облозима ње- говим и како везови спајају кости с облогом, о мишићима -— носиоцима снаге ——, утроби, мо- згу ; где се учи и Физиологија, Функције ор- ганске ; где се организам једне расе пореди « другима ит. д.) требало најпре поправљали 10- грешна предавања мањих школа (а не буди заборављено, да је „наука једна мува а одука две“): најбоље ћемо учинити, ако унесемо у ове школе један костур, или у овоме случају — Једнаку разредбу именских и глаголских облика. |

У осталом одавно. је међу Филолозима при- зната истина, да граматике за малу децу треба да су само вештаци у језику. То ми

пала Паанн г. апологиста, који јоп „Многи па да је то врло

55 то се тиче пак науке о језицима сло- венским, Ћ Васиљевић вели: „Ми јавно ка- : „жемо Г, " Јовану Бошковићу, да таке науке „још нема, него је само било неколико, и то „врло незнатних покушаја у томе. Руска ака- »д9нија наука Понт је прошле године ве-

110

смо видели да те науке има, и да су баш они делови на све стране у Словена са свим обра- ђени, који ву писцу мале граматике највише _ потребовали, то јест гласови и облици. А Кад што ни један књижеван човек не ће рећи, да неје било науке о природи пре Хумболдова „Космова“, нити науке о језицима индо-европ- ским пре Шлајхерове „Компендије“ о томе; тако ни једноме књижевнику неје пало на ум, да се онако дрзовито осече е нема науке о језицима, словенским, докле Шлајхер не напише о томе какву „компендију“ или књигу „О словенским језицима“, као оно „Пје Фешљзеће. вртасће“. На послетку верујем, да поједини списи (") о поређеној граматици словенских језика небу били познати г. Васиљевићу, али „ отуда још не долази, да их и нема на свету! —

У своме извештају школској комисији ја сам рекао, да „дефиниције неке не одговарају

(5) Осим напред поменутих, види још у «Кијтеушки 1865» Јагићев одломак: »бСОловенско језикословље, кратак историчко-Филологички нацрт“ и његове: «При- медбе к нашој (орпско-хрватској) синтакси с гледишта сравњујуће граматике.»

пвњата, из које се учи добро говорити и писати. Ал „добро“ се српски може научити из сваке

пиј

_ врпеко, трговачко, не; 5 омеото, а Зр овдашњи,

АЗИЈИ У Ди ту Уље каза -Њ НЕ Пеш чи С рит ; у 4: ж 2 ни мај Ма с 5 с са 112 ан предњи, горњи; г) време, на пр. синоћни,.

негдашњи. –— 8. За други падет каже да стоји онда, „кад хоћемо да кажемо чија је ствар. Али други падеж не показује само припадање, него и даљи предмет, на пр. Зидање Раванице (а ближи би био: Зидам Раваницу); и ка- хвоћу : Човек добре руке; п материју: На долами токе сута злата; п време (али не цело): Те ноћи дођоше хајдуци (дело би било: у ЈЕ Ту ноћ проведосмо у винограду); и део (се- пат пуца рат уп): Много. људи. Биће кише. о. __ Јер зло добра донијети не ће. — 4. Код тре- ћега падежа вели да показује припадање. Али | зар „припадање“ и „чије је што“ — у д-ога

га ј падежа — неје све једно, Него овај паде ЕНИ показује да се 6 нечим ступа у свезу (смерање); ; Ба | а то може бити: а) на различне начине, на а пр. ходом, давањем, говором, различним рад- 5 ___. __њама, бивањем; 6) без начина, на пр. Ево ти. он вина сина! (и само овањи трећи падеж може да

стоји место генитива за припадање); в) кад : неје право ступање у свезу; Господ ми те. даривао! Њу ми пита громовник Илија. Те- шко си мени без тебе! — 5. Таком четврта падеж не показује сано предмет, него и ко- |

а НИ АРА ак" Ми ; у

'.

једну оку: и време: Ону ноћ ; и место: 6 ону страну, поред генитива: ( оне стране. — 6. У њега аорист („скоропрошло“, пређа- " шње Т) показује време скоро — не давно — _од кад је нека радња била и свршила се. (") _Али у библији стоји: „У почетку створи Бог _ небо и земљу“, а то је било — не „скоро“, | нето. пре векова! Даље, за имперфекат („по- _ лупрошло“, пређашље ЛП) вели да показује _ радњу, што је била, али као несвршену, или која још траје према другој некој радњи. (“)

__Али народна певма говори о Косовеком јунаку _ „Што веома сјешијае Турке“, а то је било _пре 478 година! Него је пређашње 1 време за приповедање догађаја који се у прошлости

14

прошлости, да би се њима исказало какво ста- ње или навика.) Прошлост паћ сама може бити ранија или познија, на пример: Бог

створи свет. Он ми то рече мало чаб. =

Онај Турке сјецијаше на Косову. Сада би оно, што ти ја желијаж. | |

Али што је најлепше : поука о употребља- вању падежа п времена могла је са Свим изо- стати из мале граматике, јер то иде у син- таксу, а не у науку о гласовима И облицима.

Даље, ја сам рекао да „Терминологија местимице неје удесна“, а г. апологиста одго- вара: „И ако сам ја (т. ј. А. В.) узео ону „исту терминологију, која је у граматици, што „бе предаје по гимназија-(х), опет она није „удесна. И то доказује онај човек, који 66. „служи оваком терминологијом: „компаратив, „партицип, активни, пасивни, инфинитив, Фраза „итп. (је ли то: и тим подобна 2) Ваљда је „ова његова терминологија удеснија !“

Прво, не стоји да се писац свуда држао терминологије, која је у гимназијској књизи, јер на пример тамо ву термини; самогласно, сугла- сно, предлог, усклик и т. д., 4 у малој се грама- тици те ствари зову: јавник, муклац, приречица,

|. 7 пег или нанета а ге) мутне (61— — 4), носне (ж, А) ит. д. — А опште и: је. позната деоба сугласниг на јасњике и мук- _ лаце, Пушаав п тићав. Друго, „прпречица“ _ може значити: адвербију, препозицију и поест- позицију или српски: прилог, предлог и полог; _а ми Срби и ако смо на истоку настањени, _ опет немамо полога, као на пр. Турци и Мађари. __У српској граматици треба дакле да се види да је то тред-лог а не „приречица“, па ма ~ тде стајала, –- Треће, да вазив „по. зупрошло“ 2 Ц четвртпрошло,.... жоћу рећи „скоропрошло“ __не ваља, видели смо напред. — Четврто, и имлазијека и мала, граматика зову адвербију па ере Али кад се „уетрши“ не каже ои „глагол“, онда мислим да ни „адуег- та КЕ 40 речи рвнин ИЛИ

А за по се бежи од рез при- | ни сз6ба да

116

значи предикат 2 Али то се у научној бИН- такси нашој зове „прирок“; а још 11-тога

века (у Суправ. рукоп.) стоји написано за једнога

св. оца: „емоџже прнрокљ (предикат) Схола стикљ (у Кивоту оца Јована, игумана свете торе Синајске — 30 марта — који је ДОЦ- није добио још један прирок : „Климак“ или „Лествичник“). Па зар Даничићу, који је кадар био да напише онаку синтаксу, да неје слободно обновити тако ваљан старински |

термин! К томе, све се речи по бинтактичкој

употреби могу поделити на троје: 1. на име- нице, које су самоставнице; уз њих стоје: придеви, бројеви, заменице, предлози а каткад. и усклици, који се иначе говоре за себе; 2. на глаголе, којима се прилажу прилози; 8. на савезе, који везују две речи или две ре-_ ченице. а у осталом, ја сам до сад више шута имао

прилику да покажем, која је моја терминоло- — гија; а Што сам се, пишући школској Коми- сији, послужио ошштом европском, то је зато | што несам претпостављао, да ће свима члановима, бити познате различне нове, од чести још не утврђене техничке речи. И по томе, ако сам

рукопису | писаљком забележио, да се, место: > „ Сзрентије каже малој деци: „Књига ], Пе

55 Поља именских и глаголеких облика. = 5 |. УК унето вели даље: да су сложени не

„то. поверује, да 56 ко одобрлинн“. Е да ! у ла. само знати шта су прави, једноставни

118

авши, ао, ла, ен. Две-три речи пак, које ка- зују мисао, јесу реченица, на. пр.: хоћу доћи, . или доћи ћу, био сам дошао (тресао), биће рекао, ако буде рекао, радио бих, нека дође, _

био доћи ит. д. — а реченице, без преке речи,

иду у науку о реченицама пли синтаксу. — „Но допустимо“ заврзује мој противник „да. је глагол рећи у свом прошлом времену рекаб_ сам „ораза“ (рекао сам — те су за цело две речи, јер „сам“ неје облик глагола „рећи“, него основе „јес“ у „јесам“ , неодређено бити), „онда како може други глагол у том истом „времену бити „прави облик“ Г. Јован Бо- „шковић одма(-х) затим каже, да је ово „био „сам прави облик“! Зар има какве разлике „између: „био сам“ и „рекао сам“, па је једно „облик, а друго Фразад! Или ваљда Филоло- „тија г. Ј. Бошковића нетрпи логику!“ — Али ено напред моје „Оцене“, у којој сам под, бројем 6 — где најпре говорах о једноставним, правим облицима, а за тим о реченицама |

(сразама) које се узимају за „сложене 06-

лике“ (као што се у синтакси сложених рече- ница каткад целе реченице узимају за подмет). у — завршио овако: „Али ко баш хоће да их

и < свагда, ово: сви сложени облици без #3у- _ „зетка постају, кад се активноме партиципу (ре- | „као) или инФинитиву (рећи) дода који од ових „облика: сам, био сам, бих, бићу, ако будем, | „или:ћу и био.“ Дакле „ових облика“, па били _ то прави или сложени!

На истоме месту у „Оцени“ навео сам при- мера ради ове облике: „рећи, речем, рекох,

(говорах), реци, рекао, речен, рекући, рекавши.“ А г. антикритичар ми замера: „али да од гла- тола рећи нема облика „рекући“, то ће сваки признати.“ И ту се вара ној противник !

___ Прво, шта је имао г. апологиста, да забаљ- ка ту, где ја шћах да покажем двоје: |. да свршени глаголи не могу никад имати тре- __ђалињега трајног или релативно несвршеног _ времена (ва то сам под заградом ставио „то- _ ворах“); 2. да свршени глаголи редовно не- заае садашњости - — ни садашњега, времена ни

"а паби 27 пе

~ аб ~

нас само за себе; опет наука о облицима чува

и таке облике, а синтакса наб учи, кад се који |

употребљава, на пример: а) каже се: ако ре- чем, да речем, кад речем; само учини што речем (Нар. прип. 60); ђе речемо, да се са- станемо (Нар. пјее. 1454); (уљто рекоутв доџ- шевљинун, хападиви странћ, рекоџ же Жлњел- нан н Помормо. онли, комоу рекоџ); 6) има тако звана „приповедна или историјска сада- шњост“, кад у ватреном и живом приповедању говоримо садашњим временом место пређашњим, да бисмо слушаоцу прошлост живо изнели пред очи. По томе се, на пример, у народној при- повеци прича садашњим временом: „Повле тога „СОтојша ошрави све три сестре, и крене све „благо, а змају остави дворе и сву државу, „па се дигне ба својим сестрама у своје царство, „и срећно дођу ко матери, па му мати преда „Царство, те је царовао до свога века“ — ме- сто пређашњега времена: оправи, крену, остави, диже, дођоше, предаде. Тако је и оно: „А ја брже отрчим кући те донесем мотику те се откопам па однесем водицу“. Тако се ме- сто редовнога тако рекавши по неким етра- Нама нашега народа говори и „тако рекући“.

Баије да вндввеше Бога прославимњ, ја: _ коуште: дивљи вољ. Домент. 1860. 91), него __и: досегоџште (не ко ико не досегоуште књ | васњ плуте простнрмемњ секе = јер се ми да- _ деко не простиремо, као да не досежемо до ваб. _Апост. Шип. 108), ит. д.

__ Друго, треба имати на уму да се неки гла- _ толи, гледајући на трајање радње, говоре дво- | јако: свршено и несвршено, на пр. да видим __ (веднем), један пут, и —- видим, трајно (несвр- | __ тшено); тако исто чути, и други. А гледајући __ на прелажење радње неки се глаголи говоре __ такођер двојако: непрелазно и прелазно, на _ пример: Несам слеп: видим, и — видим кућу ; | плакати, и — плаче своје грехе; лазити, и ___— на-лазити људе у здрављу. — И по томе би · __ исти глаголи час имали неке облике а чав не ___(би имали. Али у свима таким догађајима, где _не суди толико граматика колико логика, на- ука о језику има у приправности или гради, ~ чим затреба, _и таке мало необичне облике — према осталоме друштву таких речи. Тако. "на пр. и ако стоји правило: да непрелазни глаголи не могу имати трпнота. партиципа, који

122

је прелазан; опет наука о творби основа иште

своје, па каже : попшпа деуетђантуа постају од трпнога глаголског придева наставком је — на пример: писан-је == писање — 6 тога и код самих непрелазних глагола треба најпре начи- нити таки придев, на пример : сплава-н, раст-ен, уме-н, хоћ-ен, би-т, свану-т, умр-т, (као за- стр-т), па онда наставком је именице: спавање, растење, умење (рус. умђије, чеш. шиба, пољ. штјелје, тодишепје), хоћење (хотвине, т, ј.

воља), биће, свануће, умрће ит. д. — Тако гла-

гол моћи (који је у староме значио и моћи и стети) нема заповеднога мози, али има: 10- мози пи немој, место : не мози. Ни глагол стети нема сада заповеднога, а некада је имао хо- шти (т. ј. соби), пи Дубровачко: не 2тиј. — Тако се неки придеви по самоме значењу свом не могу поредити, на пр. последњи, туђ, ве~ чан, свет; али опет кад треба народу а он каже: нај последњи („Нај острагу Крла

капетане“), више (или мање) туђ, пре-вечањ, |

три пута свет (трнсватћ). Кад од дрвен не може да начини компаратив, а он прво направи дрвенаст (налик на дрво), па онда може бити

У

~

- Еф у 58 > А о

за 1 копаратив „србастији“, 28 "Ово што ћу сад да наведем, могло би се | неком учинити још понајважнија обрана г. Ва- сиљевића, а то ву његове речи: „Јесенас беше __ „МИ препоручено, да напишем српеку граматику КА основне школе, али да је удесим према „оној, што се прздаје по гимназија(-х), да буде 5. „једна терминологија и правопис“. Али прво, 5 _ проста (8пшрје, ејптасћ) „препорука“ не би Ма требало људма од знања и карактера да је За __ довољан узрок, да мењају своје уверење. А _ друго „удесити“ малу граматику „према“ ти- с _ мназијекој, не значи скратити гимназијску (које _ би писац гимназијске граматике такођер умео), _ него само не удаљавати се много од ње. Тако је | у неколико и г. Васиљевић разумео, јер он не само што неје свуда задржао термине и дефи- МОДЕ ниције тимназијске граматике, (мењајући их КЕ каткад и на горе), као што смо напред ви- дели; него је још поправио значење двају | облика, показавши да на пример творећи и творивши. у данашњем стању језика несу при- Де ага бека као што она књига са~

“~ ог уре"

Л

194

" мовољно учи, нето прилози (ађјаћуив гогива), |

„скамењени партиципи“ .

Из овога одговора мога види ве, да ја у име напретка од свакога граматичара нашег

иштем, да му је позната новија Филологија,

општа и словенска, а не да је само оно, што

Французи зову „танге де Јапеспе“ или Немци

„зртасћшејзђег“. Али се у једно види и то,

да г. Васиљевић 97 томе неје „стручан човек“,

и да за то неје написао боље граматике, нити |

бе умео корпстовати напомињатим примедбама мојим, — изузимајући може бити што ћути 0 мо- јим напоменама: за претварање гласова, ужу и ширу дефиницију, деобу прилога, предлога, савеза и т. д. (види напред у Оцени рукописна слова) ; које онда ваља да остаје све онако, како сам ја казао. а А Ка

Пре него што ћу да завршим, изјављујем,

да сам ја овај одговор написао, марећи више. за ствар него за личности, и да ћу — ако устреба — написати. још један одговор, али

само тако, ако се у напредак мој, противник

буде држао више стварнога. Време је да се

оканимо личне критике, па да се прихватимо стварне. Дајте да пречистимо и осветлимо ма-

Фан 5Е ~ . РОЗОИМА ДРУМ

ако. ни својим читаоцима од користи. ај после, расправљајући оваке ствари, немојмо _ желети да је увек наша последња, уздајући "св при том, може бити, не толико у стручне си књижевне људе, колико у неуке читаоце и _ нечитаоце, који немају свога суда о томе, него (се колебају и тамо и амо, мислећи да свагда

С онај мора, имати право, чија је последња.

На, послетку молим поштоване читаоце да % __ми опросте, што сам овим евојим чланком за- _ жватио мало више места у Вили; али намера КЕ минеје била, да одтоворим само на „Аполотију“, | Јибто уједно да напишем Прилог за познавање паши ена. стања“ о СНроке граматике. 2 '

: Вила, 1867.

ОПШТА НАУКА. о ЈЕЗИНУ

по Раздичним | пиокима) |

| 4 ар 4 Аре И

Мени је данас допала част, „ла но осоаовј,

Ј)

ЊЕ. ). Гаворно у Великој Школи | на. ов. базу. Ш

; • у јевику, | која гледа језик као неку ) зелику целину, као један организам, али који еје једнак свуда и у свако доба, постала је тек

"у новије време, коме је дано, да достојно уважи живот читавих народа у пуном значењу ње- тову. Стари свет, који у уметности и науди __ има да покаже дела, која ће увек бити угле- _ дна, не беше познавао науке о језику, јер у _ опште неје разумевао живота читавих народа. __ Стари свет зна само за разлику између свога __рода и варвара. Грчки песници зову све друге _ народе без разлике варварима. Како малова- _ свно говоре Иродот, Еехило о Персима, о _ племену које је се Грцима тако сродно. Грцима _ «се чињаше да је персијеки језик птичије цврку- "тање. Тако је исто и код Римљана. Ипдијанац. зове све туђинце млечтагс. Иранац девајаснас. | "Јеврејин гојим. Ови ти изрази сведоче, како фу стари свој народ замишљали затворен и не- "зависан од других, и како мало развијен беше | аи 4 смисао ва 6 што је изван њихова на-

| О једноне | старом пиецу, да је учо. какав о језик или 4 та је и5у 54 (мара: Како

· 198

бисмо са свим друкчије народописно могли пре- гледати стари свет, да имамо таких бележака! На пр. већ би се одавно знало какав народ беху Етрусци (у средњој Италији пре Римљана), да су нам Римљани оставили само онолико етру- ских врста, колико картагински роб, у Плауто- вом „Пенулу“, говори пунски (или картагинеки). Најбољи описи народа у старих писаца, као Иродотови и други, са свим су спољашњи; највише их занимају државне уредбе; то још најбоље разумеју (“). Главна сметња да човечан- ство схвате као неку целину беше ропство. Хришћанство, које проповедаше науку о једнакости свију људи, беше у начелу сломило ропетво. Али требало је дуге борбе, док се обо-

_рило и оно лажно мудровање, које шћаше уста-

нову ропства да подупре библијом (позивајући се на клетву Нојеву). У Америци је укинуто ропетво тек пре неколико година ! Ја

Хришћанство се неје обраћало ученим љу- дима (књижевницима), него простоме народу (сиромашнима духом). И не нашавши на својој постојбини (међу Јеврејима) примљивог земљи- шта, отиде међу народе. Оно се вели из земље, као и будизам, те постаје општом вером. За то

___ Са оснивањем хришћанске. цркве посташе

КЕ особито важни ови језици: грчки, латински и

___ јеврејски, као језици светих писама и учитеља,

"Велики црквени учитељи знали су обично сва __та три језика.

__ Ново време раширило је обзорје. Што су

3 пен морски велики путови, трговачке вожње

_ под управом Варт. Дијаса (1486), Баска де

_ Тама (1498) и др., и што је нађена Америка,

тим је јако покренуто да се развије саобраћај

међу народима. — После реформације тражи

5 западна црква, да мивијама по даљним деловима

_ света надокнади оно, што реформацијом у Европи

_ беше изгубила, Настају мисије по Америци, по

| Ипдији. Послови учених попова, уповнају нас

3 Х ји, Шпаљолској, Португалској и Хо у _ ландекој јављају се послови о језику, од уче-

бо попова. и световних људи, "Боји су за своје

У 5

Н- И па РУТ њи У —_ 7 у ди лаи- паж ЈУ ЗРУЕ Пеле ( 4 | А 3 /

190

служби богословије. На послетку које мисионар- ска радња, а које што се све више утврђивала енглеска влада у Индији, беше повод да бе граматички обрађују живи индијски језици, па и стари, докле најпосле Енглез Колбрук не донесе 1816 у Европу богат зборник санскрт- ских рукопива, језика обилатог, гишког, мно- тостручног И добро уређенота склопа. Али и

ако мното вренога би учињено на пољу језика, _

ипак те тежње не беху особита наука. Оне не имаху још никаква метода (“). Њега је добило изучавање језика тек Бопом. Они други учени људи, као В. Хумболт, Грим, Пот, подигоше истраживање језика на науку. Вршав Бопова наласка беше разглоб глаголскога организма, ] индо-европским језицима. |"). Тим беху покренути сви остали наласци. —

Различне правце оних, који се баве језиком, можемо у опште овако означити: просто знање језика. наука о језику, Филологија.

днати говорити којим језиком у главноме.

је практична створ. Човек обично учи један језик, више њих или многе језике, да га могу разумети они људи, који тим језицима говоре,

дакле да може говориги њиховим језиком а И

(-4- и А На ри, А > - „ИЕ а Ив Зе и Р"

метност, вичност, вештина, механична, течност, ли неје наука. Многи су у томе вешти без еликог труда, живећи од малена 7 областима

воде #3 језињу, подижу на ступањ научни. Ки св јављају ; два различна гледишта, « којих се

Сер а: Јову пакве. књижевности, да

У.

обилнији, истраживање плодније, што се више "језика уведу у круг истраживања, што се више _ језика један о други. мере, један «6 другим пореде; стога се ова наука и зове: поређена · наука о језику, поређено таучавање језика, "поређење језака, поређена граматика, исто- ријско поређење језика. И ова је наука од новог и најновијег времена. Онај правац, који _назвасмо Филологијом, давнашњи је, он је за "се изабрао већ олавно оба. класична језика (т. Ј. _трчки и латински), Као поље за своју нај- ширу радњу, па је са знањем тих језика "скопчао петраживање света духовног, народног: ин џ да И Римљана. Али како Је велико

до јако; то је од чести и ; започето, па у пао

и доста знатног учињено. пе

Да оплологија И наука о језику узајнице Ма једна другу допуњава) у, разуме се само по себи. сл Филолог не може бити без лингвистике, ако хоће да су му истраживања, од успеха, он упо- |

требљава материју лингвистичну, а 6 друге

стране опет језичар користоваће се резултатима, које је онај друти правац задобио. Један пра- пао: вац од другога не може се нигда са свим. раз- 12 двојити. Али ад се подједнако удруже и к: заједно напоредо иду, онда мора изаћи једин- 5 ствени последак, као што нам показују генијална истраживања, Бекова на пољу класичнога старог света, ненадмашени послови браће Тримова. на. пољу германском, Шасарикови и Миклопшћеви. у: темељни радови на словенском, Ренуарови и

Дичеви на романском пољу,

+:

Обе науке у главноме су огранак историј- 25 сви. Али наџка д језику, по методу, личи на природне науке, Као што природњак при подели узима за основу неке истакнуте знаке, |

тако И језичар поређеним методом ваља да

пронађе : шта је слично, шта Ли равлично 4 језику. Обојица при непознатоме траже ОДАН 55

~ 7 13

ша отао ад Њ а| и ан а унији“ а а иу РАМА на У а за вета За ва ЗАМЕ Ми ~ сз

Зи ЧУ,

Му он И у МЗ 5 777 ере

РЦ

озлежја, па ако. бо ова подударају | ( онима га 3 еп познате | врсте, онда се оно непознато. придодаје познатој врети. Гледајући на то, _ јасно се разликују два правца, т. ј. наука 0 _ језику или обрађује научно поједине стране _ језика, или разгледа организме многих језика "као цело, као множину особених језика. На првоме путу сматра све језик по физиологијским _ разликама, т. ј. по пословима оних ортана у човечјем телу, којима се језик изводи ; то води граматици, у којој се истражују закони о гла- совима, о творби основа, о творби речи (о про- _ менама дблака речи), и о реченицама каквога _ језика. На другоме путу гледа се на племен- __ ско сродство; то води да се пронађе који су ___језици међу собом род, па да се уврсте у __ природну систему, речју ка народошису по ___ језику. (“) |

_____Природњачка страна науке о језику истак- _ нута је особито у новије време, и тога ради _ упућује се на Дарвинову теорију. (") Ну ма ЕН било 6 том У рИоЕ наука о језику ваља.

о одржању развијенијих организама у а 4 | живот -— општа аао кн: начела — Мо џ

Од па нај чних начина. о ва који бе језици могу гледати, рад сам. овде. да изнесем на среду нарочито. два. начина, | Из _ једнога правца узећу. разматрање облика, Јер. 2 по облику језици најочевиднији, | а тоне Љу | додати резултате, који | долазе других. Зи за народопис по. језику. | КА Ма __ Код толико равличних. језика, који | а а први поглед јављају, ваља најпре утврдити. ред. којим ћоно их Ми: Фил је деле |

у : вајоцевиднија. основа за АЕ саинј је је _ састављен | од корена, а то су они | Пе _ делови, који се не могу даље растварати , КИ: о који за чист појам, МЕР | пак. А 7

| па томе, како о стоји корзн и реч једно према |

_чавају свезе, у које он може ступити, или _ друкчије рекавши, како се казују граматички | : · односи.

| један једини облик : језик чине све сами непро- | менљиви елементи; између корена и речи нема ____равлике, обоје су једно. Тако на пр. у хине- __ собом пи значи: „једнак, једначити, једначење, једначећи, једнако, већма“ и т. д. Ту нема

указује се као реч свакога облика, као именица. придев, гларол, прилог и т. д. По томе у _ хинеском не може бити граматичких творевина

и др. Кад се хоће така свеза да означи, онда то може бити само тако, да се поред прве _ речи | стави друга, тако исто самостална, па Ц тим се. средством слабо служе. Само место, на М 8 пе МЕ ери стоји, а то Је. Маи

другоме, или у начину како се на корену озна- —

Има језика, који за све речи имају само.

дакле врста речи; проста непроменљиви корен.

облика, промена облика именских, глаголских, '

па %;

188

превести на наше језике. Таки језици, који осташе на том стушњу, који не изађоше из ко- реног облика, који граматичке свезе (односе) обично не означавају особеним гласовима (на- ставцима), барем не редовно (нормално), или врло оскудно, то су језици на првоме стушњу развитка, трвога разреда. Они се зову и једносложни језици, јер бу им речи обично од једнога слога, и поредници, што им речи једна поред друге тако рећи непомично стоје, или језици са осамом, што им корен и грама- тички облик остају раздвојени. Овамо иду је- зици т. 3. Стражње Индије, анамштоки, си- јамски, бирмански ; касија језик, Мало више на северу; и језик средњега Царства, тинески, који се мало узвисио. | Други разред бива, кад се изрази, који служе да означе на корену односе његових веза, скопчају са кореном. Корени остају истина. понајвише непромењени, али се употребљавају особити гласови (т. 8. наставци) да означе од- носе, у којима се корени јављају. Таки сз тла- сови коренима често само лабаво додаду, шта

више гдешто стоје оба саставна дела још са

свим самостално један поред другог, али обично

да и или. наставци. 7 6 је свакако | и у очи; саставци, који би ваљало. а уједине, ог како. ваља залепљени,

_ делова, : а, "раје једнина. Ови гласови, што казују | "граматичке "односе, беху изнајпре понајвише __речи за 66, али им се често право значење с _ временом губило у развијању језика, а и сами 7 ти гласови често су бе тако јако мењали, да | се не могу познати да су они. А. често су таки __ гласови само домеци пред речју или за њом, __ или умеци, који нигда не беху самостални ; али __фавез им је увек крт и лабав, више је при- _ депак него спојење. Ову творевину језика, која __је основана на слабом, тако рећи духовном - састављању корена. са обликом, који га одређује, ) назвали ву прилешком (акеји па о), где ко- 8 орен_ и граматички однос, рекао бих, само висе један 0 другом, један је за други прилепљен. На | «тој начин на другоме ступњу развитка имамо | у (езие пуну о при (5

16: чиво

– рапшрени уавце прибрајне у овај разред "по заједничком "начелу. творбе, 6 тога“ ИХ и о тка. њу као. ла соу ови. ко собом |

1.

ужа

141

_Разуме се по беби, да се поједини из те мно- _свине одвајају као племена са својим лозама, на пр. финско-татарско пили уралско-алтајско _ племе, у коме су Самоједи, Тунгузи, Монголи, Турци, Фиви и Мађари; деканско или дра- видско племе, на јужноме крају полуострва, Предње Индије, у ком су Тулува, Малајалам, Тамил, Телугу, Канарески; велико малајско 5 племе, господар небројених острва у јужноме |__ океану; у северној Америци алгонтинска иле- мена; ирокески језици, гренландеки ва многим ____ раскрајцима; племе банту у јужној ЛАорици · итд. (О друге стране опет има толико исто одвојених посебних језика по евима деловима, "света, који овамо припадају. Знатан подраздео ___ове врсте чине т. 8. језици са утеловљавањем, _- · где св оно, што би могло бити особита рече- _вица, прикупи и стегне у једну реч; где гла- толски облик узме у се целе именице, придеве __и заменице. Овамо иду многи т. 3, „индијски“ ___језици у сев. Америци, мехички и друг, а у _ Европи усамљени баскински. |

= У шрвом разреду нађосмо корен сан за се, де не напомиње свеза, у које може ступити, ми су свезе означене тим, што се поред ко-

„.

рена. | ставља опет други, тако исто слмостадни и корен; у другом разреду видесмо истина гра- матичке односе, где су изражени на корену, али је жртвовано јединство речи; елеменат з : који означава Облик саставља се истина о Е0-

реном, али тако слабо и лабаво, да хоће го- тово сам од себе да се расклама, или се и не

скошча (с кореном, него се са свим ЗЕНО.

поред њега пише, Остаје само још треће,

то је да се обиђе тај пруд, стошивши оба КЕ ставна дела у неразлучну једнину. Ту је грама- тичка свеза тако тесно уједињена са кореном,

да се једно од другога не могу раздвојити, а

раздвојени не могу опетати; грађа, која чини оке

савез, не да нам се видети, и тако рећи постаје

духовном; цело изгледа као органско складно тело. Све је једно, као оно различни делови каквога цвета што пупи, где све избија из.

о Уа

исте цветне основе ('"). Овамо иду језици | флексивни т. ј. са трегибом. (или глежњем т. ј. малим зглавком или зглобом), који чине трећи. Еј

ступњу, на који се развитак језика може по-

_ раздео. Они стоје на највишем и најлопшем Зи

пети. Прегиб или олексија чини реч једностав-

_ном или самотвором; она је правилна промена 5:

и ветрне, тако | рећи духовне речце, Гвоје чине тај савез, понајвише су заменичне основе. 5 "бо су завршни наставци, који се на прегибу зтлобљавају, те тим речи мењају свој облик. __ Овде тек имамо организам, од различних чла- _нова спојену, сраслу једну реч. Флексивни је- зици деле се на два велика племена — према _ средствима, која се поглавито употребљавају да се поститне то јединство — на индо-европско и _ симовеко, а то су управо језици главних на-_ _ рода у светској историји. Прво и најважније _ обележје свих индо-европеких језика то је, што Кај им знаци за Флексију најстарије личне за- _ менице. То је и у симовеких тако, али михо "то симовски имају још ту особину, да за сваку 7 речи ишту по трц сугласна, а значење ИМ не показују сугласно и самогласно заједно, _ него у њих _сугласно показује само значење а · самоглабно. само свезу. Самогласна' у симовском не | пришљају. ПЛ нето. свези. Индо- европско ;

И зашста може се. прећи, , да а је граво

· чавање језика започело тек са познавањем ин- па до-европскога племена. Тек што се на даљноме (а : истоку нашао нов део света по језику, би првом

покренута наша пена разумна наука 0 језику;

"стари часни санскрт, превасходно. класични — језик, оплоди изучавање језика тако, како се ; У пређе неје ни слутило, И задахну га новим жи- вотом. Тек од санскрта започело је полагано тако рећи освајање нашега племена. Наравно | 5 да се земљиште само полако могло проматрати У зе и за добивати ; само се поступно могаше напре- 156 довати, и тек један по један народ. као беочуг |

састављати у верижицу сродства. "Шпо више

· беше по уБданих резултата, тим је расла ж- "срчанбст. "Требало је дуже "времена. ДОК ве без и каке сумње могло сазнати, да су готово "сви народи европски били један једини заједни- | чки народ у правтаро доба, који се из Азије распрострђо различним путовима, За Инде п Персе (оба та народа зову сви лоза. аријска) нађоше на скоро да су сродни; "њима придру- жише Грке и Римљане ; тек са раштревих погледом и ојачаним снагама мало по мало |

"привукоше Германе и Словене; с њима једне

.. малим Кона. само једна ТА НЕВЕН лова или породица. Али постојбина нам је. Азија; тамо су нам сродници Перси и Инди. Напе. племе пружило се по големој просторији "од обала реке Ганте преко предње Индије, Аотанистана , Персије, Кавказа — у Европу 40 приморја. атлантијекога океана, па и преко љета на острва ДО Изланда, не бројећи насеља, која су Европљани основали по другим дело-_ вима света, чим је на пр. и велики део Аме- рике придружен нашој области по језику. Инди, Перса, Трци, Римљани с Романима, Словени,

Литавцх, Германи, Келти, то су народи воји

вала. Најобичије св. зове индо- гвропоким |

се простиру до западнога, краја овропскот, ти се именом највише служе Немци. Називи | као, као што су аријско пили санскртоко. племе. још мање. показују ствар. По томе је индо- европско _ (или арио-европско) племе још. "пајудесвији. израз. | МЕ Друго племе Флексивних језика обухвата и

хан

4 | "симовске ПА Подо. МЕ Ни ба-

Народи ТИХ двају 1 племена. — сет - па. страну Хиневе и Мисирце = - јесу. И

148

А да би се дознало сродство језика међу собом, т. ј. како се прикупљају у род по је- зику, ту прво пресуђује унутрашња материја, глас, од којега је језик створен. Кад све у два или више језика гласови подударају, онда се може судити да су ти језици сродни, да до- лазе од једнога заједничког прајезика. Наро- чито је поуздан знак сродства, кад се зајед- ничка гласовна материја једнога и другог је- · зика, у сваком од тих језика, на особит начин | мења, чим се одваја од онога другог као 060- бени језик. 'Таким је променама с временом сваки језик подложан. Те промене зову се за- кони о гласовима у језику. Сви закони, који упућују на заједнички прајезив, чине једно племе по језику. Племе се дели после на лозе (породице), лозе на поједине језике, а ови на дијалекте, говоре и Т.Д.

То тражење како су језици један с другим род, води нас ка напред поменутом народо- пису по језику. РА |

Без народописа готово не може бити исто- рије. Наука о језику је основа народопису. Најунутрашњија битност каквога народа отвора се само у језику његову. Језик и народ у глав-

номе су исто, стојећи непрестано узајмице ве- зани један за другога; (%) по језику се може "увек судити о народноме карактеру. По томе, _ «само језици могу бити прави пребоји (пре-

траде) међу народима. Формација лубање, и _ друго чим се разликују тако зване расе (кожна __(боја, коса и от. д.), по чему су дуго делили _ човечанство, врло је непоуздано и променљиво. Та и сами чланови истога племена показују | различне т. 8. особине раса! Становити Осман- лија Турчин кавкаске је расе, а т. 3. татарска турека племена, Киргизи и Јакути, имају тип монголеке расе. С друге стране на пр. Мађар

__и Баск не разликују се по својој телесној по- __јави битно од Индо-европљанина, а по језику су

у Мађари И Басци далеко од Индо-европљана. (") 2 _ Па онда, како ве и природњаци сами не слажу ' својих пне аном само Зека год

БА А 78 1 4 ~ рј КОД Е 4 + Тин “ње У А РАИ он Ре 4" 5 ЦАРА бе ПАЈА, 4 ул! " О А ЕУ Ко и МУР а Ком О У ИД ЈН је . Меч у И мм У 71 Ру . У у у, иу ој па а 4 РА | Чу | У по о ~ г 6 А и у, ћ | ". САУЛ ћ

при научној, спстеалској | разредб · човечан- | ства. А и да не спомињемо, како је достојније. с Е за човека да сб сматра народописно, Ра оја Вао члан умнога друштва, које је 6 њим скопчано_ и 4 истим обичајима и језиком; него антрополошњи т. ј. по науци о човеку, као члан јестастве- ничке врсте : „човек“. | ма

Језик је једини кадар, да нас верноиса

свим поуздано извести о пореклу каквога на- ~ 4 рода : — изузимајући наравно поједине случаје, у којима читава племена примише језик на пр. 5 победилачки, или дошљаци језик староседелачки. пе | Ва то је потребно да се језици и народи поделе у и приберу по коленима сродства или несрод- | ства. Колико је тивућа погрешака учињено 3607 непознавања, сродства! Колико заблуда распро- стиру и данас нарочито они, који се баве гра- . матичким студијама, а не знају ништа 0 00- ређењу и сродству језака! Какве погрешне И. ; чудновате мисли чујемо често о тобоже са свим | “ равличним језицима , који у истини стоје као браћа један према другоме! Само је наука о “ језику кадра да учини крај таким заблудама. 1 :

36 | И у другоме правцу, али који је с овим у тесној свези, могу се 6 помоћу језика докучити

ствари, које се несу ни слутиле. Формација. __ језика "иде даље од сваке историје. Руковођени | језиком можемо ићи за народима у прастаро "време, до таког периода, одакле не допире до "нас никакав историјски глас; кад све жице попу- "њају, онда су језици и геологија једини, који нас могу обавестити о временима и стањима, 0 којима књига од историје ћути. До душе, на- | ука о језику не може се мерити са теологијом 4 и палеонтологијом (наука о ископаним, окаме- Ко њеним старинама). ("") Језичарство не може | истина да разликује период камена и бронзе, _ па ни становнике у зградама на кољу: али, ако не може да допре тако далеко у старину, у њега је бар оно, што може да дозна, ТИМ. верније и поузданије. (а језиком каквога на- рода знамо: и круг његових погледа, представа и појмова: 6 помоћу језика можемо народу тако рећи да завиримо у срце. Ту су особито важне све оне речи, које означавају веровне, мора не и умне појмове. Тим путем кадри смо да уђемо у прастаро време на пр. индо-еврон- | скога. првобитног народа.

__Беше једно време, много пре и какве

ко Њ ~.

индо-европеким језицима, били један једини | 4

заједнички народ, који је говорио једним јези-

ком. У говорној материји тога првобитног на-

рода имају сви народи, који од њега посташе, сваки свој део. Овога првобитног језика нема више нигде у истини, него се његова битност

може само умом извести из суштине свију њего-

вих садашњих синова заједно. ("") Од времена на време одвајао се један по један део од заједничкога народа, те живљаше даље особеним животом за се, док се најпосле с временом — тај први заједнички народ не раздвоји у сада- шњих осам братинских народа. Првобитно шра- отачка. баштина дакле неје подједнако подељена "међу те синове. Од првобитне говорне грађе | имају већи део они народи, који дуже бехуу

скупу, него они, што се пређе одвојише; ови последњи имају онолико мање, колико се од

товорнога добра још створило код заосталих, по' што се први одвојише; па оет тако у истој мери при сваком новом раздвајању. А тако се пе исто код одвојених начинила нова говорна грађа, за коју заостали не знају. Може се рећи: што. год више пођемо ка истоку, тим ћемо више

|:

158

_наћи онога наследства, дакле највише у сан- _скрту, а што даље западу, тим мање.

Из веде, најстаријега споменика индијске књижевности, изађе на један пут, да колевка индо-европекога племена неје у самој Индији, него много којешта врло веројетно показује, да су прва седишта народна била на северо- западној граници Индије, на обалама Инда а поглавито на индијскоме Кавказу (Хиндукушу, староме Паропамису), западно од хрпта пла- нине Мустага и Белуртага, тамо где извире Оксус и Јаксартес, у Бактрији и Согдијани, па све до Касшијскога мора. Последње може

се судити по томе, што в:ћина. народа индо- европских има исто име за море; а то пока-

зује. на Каспијско а може бити и Аралеко

· море. На ту постојбину ушућују а речи за

___животиње и биље. Одавде ве, у доцнијим де- __ ловима веде, може шћи корак по корак за на- — родом лозе аријске, како се шири на исток

_преко Хиндустана к реци Ганти. Санскртеки _ народ у Индији јавља се јасно као дошљак, који туђа -деканска племена потискује мало по мало до јужнога БА. индијскога. полуо-

_ који се после сматрају као наследно добро,

И м МЕ а

ал налазимо: Јат | данас тдекоја па мена, којих је јевик и сад врло близак сан- окртекоме, или боље пародноме језику ; пра- рту, — међу којима су ај Оз НОЈ - К 4 ваФирски језици. (““) | а АЕ | Из тих првих седишта дакле стао се ин- до-европски првобитни народ расељавати 6 МО и западу. Којим је редом ишла та "сеоба, то. може вамо језик утврдити, ако. је и како пора, вао што он једини може расправити питање, који народи краће или дуже становаху један | до другога. У најновије време живо. су, (1 окренули томе питању, мишљења 60: још коле- бају. 2") Најплоднија, најпробитачнија ] је. страна | свакако она, да се с помоћу језика пр 8 упознамо са културним стањем својих Пе пре деобе. А' то може бити само тако, ако па | товорнота блага тих народа, које. се затекло, | к4 пронађено заједничке називе за, неке појмове, | ИМ

које је сваки од њих понео при. ибтупању из

· заједнице. Овај нас поступак води да повнамо, |

да св још индо-европеки првобитни парод попео беше на сразмерно висок ступањ културе, Рас крилимо Физички духовни живот, | па. ће

они и друга. знања. Што свуда. налазимо _ заједничке називе породичних чланова и много о. _ имена за сродство, можемо судити, да породи- а __ чим живот беше још пре дебба учлањен но 4 | уређен. Што се речи“ подударају, особито за __ тежаштво и сточарство, то показује да су те __ тране цветале још у заједничкој "постојбини, паи ако имају многе изразе за пастирски живот, | ипак имена домаћих животиња окд човека, ___ имена за свакојаке хране, жита, како расту | | _ си како, се тотове, речи за кућу, двориште , ; ВЕНА у бело и град, сведоче да су нам стари већ били от _ настањен тежачки народ, који ве, код свега | обиља. у стадима, опет за то одрекао беше = _несталнога пастирекот живота. Па онда. изрази “ 5 за. народ и владаоца показују почетак државне · : 2148 а зграде, споји се већ бопе. извио над парну А а

прости бројеви од 1 до 9, десетице. 0 50, и број 100; али за тисућу нема израза, који _ би био заједнички свима индоевропљанима. Овај најранији културни живот разматрао је први Кун, а даље га је до појединости извео Адолоо · Пикте, ("") који своје велико дело, о првоби- тној аријској лози, неје ПЕН назвао „Ор лед језичарске' палеонтологије.“ ви

У најновије доба почели су са удвојеном ревношћу истраживати заједничке митологијске представе и материју у приповеткама, И дО- новише за то грађу са свих страна. Бенсајева величанствена истраживања ("") показала су 060- бито још и то, да је највећи део грађе за. приповетке и гатке дошао к нама из Индије, прем да тек у познија времена, и различним путовима. Поређена митологија почиње тако исто силно да узлеће, као и истраживање језика.

И нехотице отилосмо на поље, које већ пре- лази праву говорну страну. А то је управо заслуга науке о језику, што она шири живу ревност за истраживањем на све стране, од кад је банкрт истекао као сјајна звезда на обзорју језика. Требало је неко време, па да се круг индо-европских језика заокружи, и да се јасно

БЕЕ 2. у у под нани Хумболт, Хајзе, | При 6 Стајвтал, (Уји ПА акУ,

МАЈУ

| | | аат к: ит основатто. 1852 про |

158

„ Часопис за поређену наџку о језику“ нај- пре на пољу немачког, грчког и латинског језика, од којега већ има преко 20 књига, у | којима је смештено право обиље знања о је- | зику; — упоредо иде други часопис, који по- зније (1858) основаше Шлајтер « Кун „При-

"лози за поређено истраживање језика на

пољу аршјски, келтскиг ч“ словечскиг је- зика“, од којега има 6. вњига, — Резултате науке о јевику популарно да приваже предузео је с великим успехом Макс Милер у свом делу „Предавања о науци о језику“, тако исто и Шлајхер (:“) у више послова, — Опште је за- нимљив и „Часопис за најку о духу чита- виг народа тч за науку о језику“ од Лаза- руса % Стајнтала, који је дошао већ до « књиге; наука о духу читавих народа излази као наставак и тирење дојакошње психологије или науке о духу појединога човека ; Као што ова сматра душу појединога човека, тако на- родна психологија хоће да истражује дух чи-

тавих народа по њиховој буштини, по њихо-

вим битним појавама у језику, вери, уметности,

"науци и т. д., према особинама њиховим.

ко би прешло границе нашега разма- Но кад бисмо хтели у неколико. само, ма

да изнебемо на среду све те | ичне. » правце истраживања, које је наука езику покренула на томе пољу. |

_ Наравно да се највише потраживало на пољу 0-европоком ; ту има наука да покаже не- машене послове : од Бопа, Пота, браће Гри- ћа, Са лова, 5: Слоја с

Песак прва. Макса, Митар Мо Љ. и. овско Со у језику неје још онако пре-

“160

____·- тав је науке о језику , ако сећа“ да , ваврши 7 | __ своју намеру, која иде за тим, да. обухвати о све језике на земљи, да у све њих проникне, те да тако постави систему познавања свих језика или људскога говора у ошште, чему (би када =“ вршни камен био, да се подигне зтрада праве са 2 опште граматике, У. _ Какве велике задатке има наука о језику ___ да посвршује још у Америци, Аерици и дру- _рде, док се не размрее све те напремности међу народима! У кратко, непрегледно поље | отворено је човечјем раду и истраживању, које“ Е По је скопчано са најважнијим проблемама историје човечанства, ба. најважнијим питањима историје образованости, што свакога мора веома занимати.

5 Али много је већ учињено, што је та нова Ре наука покренула, да би се расветлила тама, 2 је која беше притисла све делове земаљске. 5 До: Сад да пређемо на главне резултате Фило ; 48 логије и науке о језику у нас. | Бај

2; Ради лакшега Бру разликоваћено : нај- Хе –

Ду жа

старије доба (9, 10, 11 и 12 вењ), старо доба (18, 14 и 15 век), средње доба (156, 16 и 17 век), и ново време (18 и 19 зен), |

по у дипломе ил владалада, "на пр. Мутимирову (892), Крешимирове (1059, "64, 69, 71), Хранка захумског (1044), Де- _ шину (1151). и т. д. Ширење западнога хри- _ шћанства ширило је уједно и латински језик.

385 Срби беху тада још. у заједници 6 Хрватима,

__на пр. у време Томислава, краља хрватскога (924 и 25), беше и велики жупан захумски и дукљански, (") Михаило, са мнотим другим __ великашима српским на црквеном сабору у 56 Опљету. Тада владичанство дукљанско стајаше _ под архиепископијом спљетском. Срби и Хрвати ЈЕ раздвојише се политички и по вери тек у 11- ом (Хрватска. се својевољно придружи Угарској З 10). а још више у 12 веку. | | _- Из 12 века имамо на своме језику потпис. РА Мирослава. (1186), диплому Кулина бана аи и длрлону великога жупана

па ум или | пе А то је потоње. њи Миа Саве, данашња Херцеговина; а Дукља је потоња Ко анашња Црна. ај Грза Дукља био је близу 15

162

дипломи долазе већ чисто српски гласови ћи Б, на пр. помоћ, тисућа, враћају; грађан, Ђурђево. зе

9. Џеснилштво. Из 12 века је и хроника дукљанска од које имамо два текста, старији и млађи. У првом бе причају само догађаји дукљански, а у другом се додају томе још и догађаји далматински. Старији је текст писан латинским, а млађи хрватским језиком. Старији је текст пибао неки дукљански поп, западне цркве, у 12 веку, и каже да га је превео на ла- тинеки из некога словенског летописа (кога да- нас нема), па у предговору свом уверава „љ)- базну браћу и часне попове, да неје ништа ни написао ни са словенскога превео, што неје чуо да приповедају оцеви и седи етарци.“

да ту хронику доказала је новија кри-. тика (") да неје летопис, па, ако и неје пое- зија, а оно је компилација, којој извор беху народне песме и приповетке о јунацима, ба- новима, кнезовима и војводама, које писац на- зива краљевима, и којима је он подигао леп

(7) Јагић, Шеогја Кпјуеупозн пагода ћгуа«вкоса згрз кота. Загреб 1867. 1. стр. Г13:и т. А.

: а кнез УН алела те пиће | "Техонила, | и др. (у српском преводу, у Лето- Ка пшеу „Матице Српске“, 1858, П).

1 ТЕД сведочи, да су Срби имали и тада на- __родних песама, као и данас, и да су помињали "славу својих старих у песмама, које се не раз- ликују много од чешких из 10-та, и руске о рату Игореву из 12 века. У осталом испо- реди и живот краља Владимира (Петрисављева) _ из 11 века, на грчком језику, који је веома

_мекићен поезијом. 8. Црквено. Године 879, у време цара

Василија, покрстише се „бесни“ Неретљани и

__ други Срби, за владе кнеза д деслава. Приморске "земље наше беху тада важније но остале. — ___На крају 9 века (880—90) Тодор архиепи- _ скоп. Солински и спљетски, даде о свом трошку Е преписати словенски псалтир (који се изгубио), ФА Зоја има само препис Николе Рабљанина

164

споменицима, писаним тако званом ћирилицом.

Западни део нашега народа имаше словенску службу божју а стајаше у подручју владика западне цркве. У 11 веку (1068) папа Але- коандар П помиње манастире латинске и грчке или словенске. Отуда се види: и савез са за- падом, и држање литургије словенске.

Народно веровање.

Новијим истраживањем доказано је, ла се 10, 11 и 12 века, уза страто „правоверну“

књижевност, развила друга, „кривоверна“, тако

звана богомилска, која је прешла 6 нама из Бугарске. Богомилство цветаше у нашим зе- мљама, као што рекох, од 10 до 12 века. Њи- хово учење дознајемо од чести из црквених учитеља, који их обличаваху. Богомили при- влачише народ спољашњим приликама и својим

учењем. Беху побожни, без спољашње таштине.

и раскошности, шта више одликоваху се су- ровом трудбом. У учењу њихову имало је мнд- тих појединости, што привлаче. Они објашња- ваху множину тајана у вери: створење света, спасење душе, будуће вудбе, — које за на~

"родну машту беше врло занимљиво да се од- | тонене; а правоверни бојаху се самовољних ту- 'мачења. Њихово се учење дотицаше и друштве- _них свеза. Они порицаху званичну јерархију и све друштвене односе и свезе, које тада __владаху. Један обличитељ вели: „уче своје да се не покоравају властели, хуле богаташе, ненавиде оцеве, прекоравају бољаре, мисле да су Богу мреки они што работају (кулуче) цару, и свакоме робу веле да не работа господину својему.“ 'Така демократска и социјална начела наравно да су морала привући народну већину, особито кад их поткрепише вером, о којој учаху да је „дубоко познавање божанствених тајана“ Други обличитељ, презвитер Кузман, последњи представник старе бугарске књижевности, вели "ва њих: „да љубе гусле, играње и бесовеке. _ песме, да пију вино, и да верују срећу, са- __нове и свако учење сотонино“. Прквеноме сину Мин. који сматраше земљу за „плачну долину“, „праг небески“ и т. д. могло се тако _ чинити, али ми видимо у томе млађан народ, | који. још овде хоће да поживи, те достојно, | ј ер не ће да трпи ни веровних ни друштве- их тога. м, који знамо. О Ва во ти језгру. |

од љуске, допустићено, да су Богомили —

поред евих заблуда и предрасуда у вери – . 1

у култури могли бити напреднији од право- | верних. Отуда је, што се у новије доба многи окренуше том питању, и што се са свих страна. прикупља грађа за то.( 0)

Ту долазе сад тако зване лажне књиге.

(а то је богомилске) м веровно-народне приче,

које од јужних Словена. а аање већином ИЕ. Рувима. (“") |

Остаци богомилекота, учења данао су у нас онаке народне песме, као што је на пр. „Огњена

Марија у паклу“, народне приповетке „о (0– ја у

ломуну“ и зри. узречица : бин по грету, и

" различне враџбине. Осим тога, многе наше на- | родне приповетке . потекле су из грчки % |

источни шрича, или су их пореднице, | то

бали путем богомилства, као: калуђери четири

грешника: приче о Троји, о царевима: Але-

кеандру, Тројану, Дукљану и Костантину ; змија

младожења; немушти језик; усуд; ђаво и ње-

тов шегрт; дивљан; пепељуга; наход Момир; невера љубе Грујичине, ит. д. Не треба сме- тати с ума, да гдекоје од тих приповедака.

имамо данас у новијем облику.

167

Кулин бан, у 12 веку (1145 до 94), који __Бовну доведе до знамените културе, био је _ особити заштитник богомилеки.

На против Немања устаде «оружјем про- тиву њих, те је неке од њих епалио, друге покорио, треће прогнао (поделивши имање њи- 27 хово међу спромахе), учитељу је њихову одре- Бо зао језик, а нечастиве је књиге спалио. То | приповеда Стеван првовенчани у животу свога, С - ода. (0)

% _ Тако је од побожне и политичке ревности пропао већи део најстарије књижевности наше.

Старо доба.

1. Црквено. У 18, 14 п 15 веку настаје књижевност српско-словенска. Карактер ове · књижевности беше цревен, јер књижевници беху

__ калуђери. По садржини било је: литургијских “ и богословењих књига, а од световних имамо: ; животе, летописе и зборнике, т. ј. неку врсту | енциклопедија онога времена, у којима се на-

Са 5 У

| (8 П. Ј. Шафарик, Жуоћ 57, Бутеопа од Кгаје па. Праг 1851, стр. 7 и 8. |

168

лазило од свачега по мало, на: пр. између оста- лога и: Душанови закони, причице, календари и хронологија, астрологија, домаћи лекар, му-_ дре речи грчких Философа, а из граматике окен- јар (акценти и скраћенице). Дела су већином несамостална, — подражавања. Овако ориги- нално мишљење сатрђо беше у напред стари изнемогли правац у животу византијском. И у световним пословима владање Фразеологија би- блијска, богословска. Ту нема да се цртају ка- рактери, сликају ситуације, истражују побуде и узрочне везе; нема да се суди о вредности историјског догађаја или лица. БиограФ и ле- тописац не прати чињенице и догађаје разми- шљајући о стању и приликама свога народа. Поједини догађаји не приповедају се ради њих ј самих, већ као докази божјег милосрђа и па- клене злобе, не пазећи на хронологију (на пр. у делу „архиепископа Данила П, и других“ нема нигде године). Важност дела мери се по - томе, ко је више одан цркви и спољашњим

обредима њезиним. Сава, Стеван, Доментијан, |

описују више живот калуђера Симеуна, него

5: | Језив. беше стари словенски па посрбљен, Пииа та читајући црквене књиге и ЛИЧНИМО “ обучавањем. | "Књижевни тај језик обилат је у | гласовима, речима и облицима њиховим. О ерп- _ском стилу не може бити разговора у погла- _ вито подражајној књижевности, на пола свом језику. Што језик неје био ни са свим туђ ни "ба свим свој т.ј. народни, то беше од штете У српској "књижевности — поред све користи, _ која је била изнајпре — јер кад је већ до- _битак за књижевност не са евим туђ језик, онда | _је много кориснији са свим свој, народни, који : : свак разуме. Друга је штета, што ве књижев- ОН __ници вековима не могоше одвојити од тога ме-

_ шовитог језика, | а дотле трошише силе своје

Њ јумне на књижевност, која народу оста туђа. | То Њ 1 што Мода књижевност неје

.

|

Јазић, нагона кајустоза, стр. 159 и даље. И

ај | 1 аокаија | ћ. даеичића У Видову

Дела Савива, и његових. ученика, јесу у врх

свеколике старе књижевности, и по садржини и по језику и по стилу и по правопису (ЊЕ хов правопис показује необично савршенство).

у

Ко хоће о томе да се увери, нека испореди 1

на пр. животе од Доментијана И Данила, а за а правопис: Костантина Философа из 15 века на- рочиту расправу о томе, који сам невешт бу- 2 дући у свом послу, тражи да. праволио. постане. _ владалачка и државна ствар. (“) — "То пока- | зује да је сршска књижевност, у вековима пре. Саве, морала расти и развијати се, доб је 105 шла до таког цвета. ес с ЕАУ Сава је био духовни учтељ. ЈИ просвети- | 25 тељ свога народа, али и саоснивач народнога — јединства, среће.и величине тим, што је знатно допринео, да се Фактично. стање. уједињених 253 земаља српских и правно призна, како изнутра, тако и б поља, од тадашњих великих сила: Цариграда, Рима, (") и немачкога. цара (Фри дерика 5; што је помотао да се утврди А

Ка

(5) Б. а нинна Ваад акад. јадпо-зјочепзке, књ. уп. му

(2) б. Даничић, Живот св, Саве од Домептијана, ;

Београд 1865, стр. 245 до 47. при.

ренко. је; и што је целој књижевности старој Ба дао нов правац, који трајаше пуна три век __ и више, Немањићи основаше и књижевне ра- | _ дионице, манастире Хиландар, Студеницу и | _ Жичу, који тада беху то, што су данас штам- 5 _ нарије. Особито Хиландар напунио је толике ка _ библиотеке својим списима и преписима, па опет СА _данаб има у њему још до 150 рукопива, а у _ целој Светој Гори око 8300 (по казивању ско- __ рашњега руског путника Д. Петковића). Из || __ ових манастира носише Руси у 14 веку, по ___ ослобођењу од Татара, различне рукописе, а 5: ЈЕ __добиваху и по гдекојега књижевника и ми- 5 _ трополита, на пр. Ћипријана, Григорија, Па- __хомија логотета и др., коју љубав опет они ; па обилно вратише 18 и 19 века. ар Е Државно. У дипломама од 12 до 15 века, јавља се нешто више светскога, мишљења, _ "и световнога то јест народног језика. — У Л5и16 веку, језик словенско-српски постаје новим односима липаоматским језиком. код

172

П, Али-бега, Хамза-бега, Бајазита Ш, Селима

1, Сулејмана ПЛ, Матије угарског (1465), | |

Јована Запољца, Александра молдавског, (') и Ђорђа Кастриоте Скендер-бега. — У то време пада и писано уређење слободниг општина по Приморју на основи обичајног права. Ви-

нодолски је закон из 18 века (1280), писан

глаголицом ; (~) острва Крка из 14 века, (13888 и даље), писан такођер глаголицом; (7) Пољица имају обновљени, „милостивији“ статут од године 1400, писан ћирилицом, босанским правописом, (“) (Пољичани се доселише из Бо-

сне у 11 веку). Најпосле Зборник Душано-

вис закона такођер је из 14 века (1349 и 54). (") |

Песништво. Жњижевници овога времена удаљише се од здравога умовања народа свога, не познаваху живота његова, не докучиваху му нарави, зазираху од дотицаја са светом; тежња живота њихова беше, да се у. манастирској

(5) Миклошић, Мопитепфа вегћјса. Беч 1858. (5) А. Мажуранић, Коло. Загреб 1843,

(7) Кукуљевић, Атсћу П.

(5) Месић, Атећу У, Гласник ТХ.

1 Патра покуства свог, у којој је, од ко- лена на колено, остављао трагове умнога раз- витка. По несрећи књижевници несу умели _ ништа да читају из те књиге, нити у свој рад _ штогод да пресаде. Она се казивањем настављала, _ пренначивала, мењала, скраћивала и допуњавала, _ док се најпосле 19 век неје на њу обазрео, _те из ње научио читати сву красоту, која _ пређашњим вековима беше скривена. То су на- _родне песме, приповетке и пословице. Да је већ тада било народних песама, сведочи изреком ; византијеви | писац Нићиоор Григора, који у свом путовању из 14 века (1826) каже, како Срби „певајући тужне песме славе старе јунаке“

А то потврђују и новија истраживања И. Ру- варца, (у Седмици 1857 и 58), В. Јагића,

'

Шгамлаве књита. |

споро 10. проналаску. штампе почеше и :

| потре, него (се још морало прешисивати а друго, то изумевање пада баш у ест АНр КИ: последње сенке државне самосталности наше, у време опадања и економнога · стања нашега народа. Коме имање, живот, част неје обор | У | жена; који има да се бори за опстанак. ова | ономе не пада на ум зауве и о живота“ — уметност ! ПА а

Средње доба. _ "а Е а

сва период обузима управо · крај Ли | И цео 16 и 17 век. МЕ

Али још пре тога у Дубровнику је велики | пожар 11 века (1023) утаманио. прејеимј књижевност. — Код књижевника 15 века влада још дијалекат „чакавски“, али 16 и 7 века | пишу већ „штокавски“ пен говором, ба по којом вродном особином, Види ве дакле, да | товор херцеговачких Срба неје. остао без уз цаја на дубровачку књижевност у највећем јеку. | — (0 друге стране опет општински послови 1: Дубровнику 15 века (1472) несу "вођени на нашем, него на Кран) латинском језнву

а 5 АЕ ·

175

А канцеларији за спољашње послове писане _ су дипломе: српско-словенски, и мање више _ чисто српеким језиком, како су доносиле собом "трговачке прилике. _ У Дубровнику овога периода има већ, на "народноме језику, лепе књижевности сваке врете : лирске, еџеке и драматске, — самостал- __них дела, и која подражавају Италијанима, __ Грцима и Римљанима, и превода. Али и ако ова књижевност има много које шта изврено да покаже, ипак се не могаше раширити, нити што више учинити за народ: што књижевници беху већином племићи, који писаху за мештан- ске, властеоске потребе (понајвише за евоје тако зване „академије“, то јест духовите за- баве у властеоским „дворницама“); што небу имали обичај да своје списе штампају; што _писаху латиницом по правопису налик на ита- __лијански; и што највећи део нашега народа _ беше тада у најгорим политичким незгодама и невољи. Из "овога времена имамо две ванредне

176 од Барт. Кашића; а другу је написао ерп- ~ свим јеваком, ћирилицом, у Тоболску (у би- биру), Ђурађ Крижанић тодине 1665.

Оригинални рукопис Крижанићеве „критичке српске граматике, поређене с руским, пољским, хрватским и белоруским језиком“, који износи 218 листа, на целом табаку, налази се саду Москви, у књижници духовне типограФије. — То је чудновата појава и по себи, али и због садржине заслужује нашу пажњу. Поред многог једностранот и ексцентричног, (које од чести ваља и томе приписати, што је дело писано у Сибиру, без извора и помоћних средстава), писац има многе јасне погледе; здраво суђење и оригиналних мисли. Он је реформатор и у правопису. Калајдовић суди, сз то дело ва-. служује да се штампа. (“)

Крижанић је рођен у Босни, око У Дубиве. Он беше ваноник загребачки. Шровео је младост у завичају, па отиде у Русију, не зна се кад ни како, те тамо живљаше дуго, изучавајући 5 4 ревносно словенске језике више од 20 тодина. Старао се да пробуди у Руса познавање сло-. венских народа, да их подсети на једноплеме- нике, подложне туђину, и да им покаже, како

177

__они треба да ослободе и "уједине словенска | _ племена. Крижанић је познавао западве (Оловене, __чуо јео великом московском царству, и видевши та уверио се, да би оно имало чим да помогне осталим Словенима. Он не беше задовољан мо- сковеким стањем ствари, па казиваше како да се поправи. Он се нада, говори о потреби на- уке, саставља предлоге, у којима је занимљива _мисао о облобођењу Словена, што по његову ___мишљењу може учинити Русија. Садашњи руски ____ књижевни историк Пипин вели о њему: „Кри- _ жанић, Србин и васпитан у европским прили- ___кама, представља редак пример словенскога, __ пробуђеног осећања наролности , али судбина __његова и његове књиге („Челобитна“, понизна __молбеница), забачене и екоро нађене, пока-_ __вује, како је онда мало занимала Русе та __ мисао.“ (')

_-__ Из 16 и 17 века имамо и четири речника, "у многојезичним речницима: од Вранчића, у Млецима 1595; (исто опширније од Лодере-

с ад Не Мљета

7) Пипин, Обзорљ исторђи слав. литературљ, стр.

мачон италијанских · и латинским речина, 5 лом италијанском. гранотиком, У Лорегу 1 164

Ново рви . 57

4

у западноме делу. палета народа. зављај

лић, у. Будиму и пуан 1801, 06 и Ко · Волтиџија, У пе 1808, — ЊЕ · Катанвић. т

% ит = пика 45 2 7о4

() Њима ваља додати и кајнавце : Б. ибђа 1670, Јов. Белостенца 1740 и Андр. Јано 17 16 — за речнике. -:е

по честим издањима

њ против на северно-нсточној. страни по- чиње. књижевност опет пола туђим језиком.

__ Доситије "наваљује први, да се пише на- | родним језиком, али ни он не зна још, шта је _ управо. чисто (не помешано) врпеки.

Почетак Вукова рада подудара св са осло-

_ бођењен Орбије. Он најпре пракупља народне

- _умотворине, т. ј. народне песме, приповетке, ___ пословице и обичаје ; уређује нови, разумнији __ правопис и акцентуацију; пише граматику и _ речник чистога народног језика ; описује српски

- народ, где. год та има, његов. језик, обичаје,

_ Оваво | Је постала нова школа, пуан» на (ан ен. за пироа која 20

нјбоља читанка. Ги примери за. то бе а народне умотворине. 5: |

28

5 вредност. Српеке јуначке песме преведене. о

а данав на све културне језике и оне се. смело ; упоређују са да ро народних епима свега __

| човечанства, т.ј. ба индијским, персијекињ,

| грчким, скандинавским и немачким. " Вредност Уо народних умотворина искаче још више, кад по- ИЕ мпслино, да књижевна дела наша ретко кад и: прелазе границу натега народа, | па. и то у по | - 55 гдекоју само туђу књижевност, и ако је но-

вија књижевност папа самостално усвојила. же | примевила европско знање, на својој“ основи мл К: ___ према својим приликама; (наравно, јер је ав — њ- 27 наш духовни рад још у размерама врло скром- (| ним, удешен за домаћу потребу) — а народна. МИ

поезија наша учинила је од тога почасни ПИ ам

Реља зетак; она далеко пређе наше границе. п о Ни гласи наб по целоме свету. ПА АНИЦА М Бо Бе _ Како савестан беше Вук у своме иљитвев- |

ном раду, види се између осталога и отуда, "што. па :5 је Миклошић изабрао српски језик, да на њему - пета _______ покаже како постају сложена имена у словен- ДА ским језицима (Беч 1862), јер је Вуков речник 5

ви, у коме у занста само оне речи, које ни "врпеви народ говори, нити има у њему једне, које он неје чуо у народу својим ушима ; стари _ Фе пак језик угледаше, што се тога тиче, у многоме на грчки, а новији словенски језици на латински, немачки, Француски и црквено- Фловенски. _____ Иза Вука настадоше многи ученици Бу- _ кови, а од чести и Миклошићеви, којих је зна- чење у томе, што поуздано и јасно познаше квар и. предравуде свога времена у питању о 25 _ језику, на их отворено и очито казиваху и оба- а раху, а чувајући се једностраности у тежњама :У за преображајем, знађаху да управе пробуђени _ покрет у поуздане, мирније путове; у кратко, који порушише и остатак пређашње, мешовите _ зграде, па очистивии рушевину, наставише да ог ив И справљају величанствену народну _

“ - По Вукове школе поменућу само најзаслуж- сона Ђ. ИЕ је у нас 6 представник исто-

182

ких књижевних споменика. Он је најбоље из-

радио ПЛ део граматике, облике; тако исто

научно је започео обрађивати синтаксу, на којој

је код свих Словена до сад мало рађено; до- вршио је лриправу за науку о акцентима:(") протумачио је тајну буквицу српску; огледао је да разреди све Словене по међусобном срод- ству, ослањајући се на своју теорију о врпским гласовима ћ иђ; превео је Стари Завет, Мај- ковљеву историју српскога народа, Писма 0 служби божјој од Муравијева, и 24-та је го- дина већ, како критичким оком прати рад на: | пољу науке о језику.

Српска државна власт завела је пре 19 година (1852) у лицеју катедру за „теорију словесности“, која се од 1859 зове филоло- гијом, — с које су већ до сад многи упући- вани и упућени на прави пут к изучавању науке | о језику.

() За српске акценте Миклошић вели; « Међу свима. словенским језицима, а готово бих рекао и међу свима у опште, српски језик има најфинији и најнежноји организам, што се тиче проиначивањх нагласака»>. (Уегелејсћепде Оташтанцк, [ стр. 317), А благоглас- ност и акцентуација чине језик веома музикалним.

рода имаће да забележи и немилих појава. Отац _ нове српске књижевности проведе сав свој веки _ умре у туђини; па ни после смрти његове, Вукова, __ужа отаџбина неје приложила ништа на изда- __вање његових дела. А његов последник, Да-

ничић, живи данас такођер на страни. И тако -__- даље. (7) | с „Народ, који не поштује својих вели- ки дутова, не заслужује ни да из има!“ Ун ______Али надајмо ве, да се у напредак не ће ке. __јављати тако немиле прилике. Та и само за- _конодавно тело изјавило је свечано, да ву 100- > _ света и војска — две руке народне! А друго, наш народ мора пригрлити просвету, ако хоће __да буде користан и себи и другима, ако хоће _да заузме достојно место у друштву културних народа, ако не ће в пушком у руци да буде _ вечити стражар на граници европске цивили- " зације! А ко хоће просвету, тај мора поштовати представнике науке и уметности, тај ваља да тпомаже књижевнике и уметнике, и да цени _ њихове труде и умне привреде. | Опиза, | што се сумњају о нато) будућности, 206 омињем, | Ма Мура зврод. не | лова бити _ -

добновти, ка да је слободан, | изнутра. 7: с - поља. Стара Грчка, народ од 12 милијуна пен ји у највећем цвету писаше у три дијалекта), | 5. : беше земља слободе, човечности и лепоте, Ту 7 човечјем организму беше дато, да се складно | развија. Атина беше седиште јелинскога, умља. 2; | ЕЕ Многи врени људи, потпомогнути слободом де- мократске државе, очитоваше обиље нудрости тоа и лепоте у државноме животу, науци и ужетво- сти. Грчка постаде просветитељка целога света. — Истина ми нисмо јелинска стихија. Али и наш народ има дара, то показују његове умо- = 58 ЈЕ творине; а друго, и пожртвовању наших вњи-_ ; ПИ жевника ваља се дивити, јер им обично до сад И беше веома незнатна награда, и морална и ма- 75 теријална. Па онда, ни то не треба заборавити, да су већини осталих Словена први зраци про- свете синули с југа. Најзад, сунце. слободе | па 5 разгонило је магле холандске и оламске, и ото- па ___ Мило снегове шведске; њиме поникоше дивни

иу цветићи, вредни не само за подмиривање до- маћих потреба, него и дасе пресаде у вртове у првих европских књижевности, — па сеини а _ Уздамо у св и у ток светских догађаја! Као 755

%

и 5 ај „ЕР "МУ ~ 7

185

што пређашњи век даде важност посебној лич- ности, тако ће овај да да важност народној личности. Савез дакле равноправних јужних Словена — којих има 14 милијуна —- писаће, ако да Бог, такођер у три дијалекта: бугар- еки, српеко-хрватски, и словеначки.

УУ нашој науци, за кратко време и у не- зтодним приликама, доста је учињено ; али још много виша остаје да се учини. То чека нас, млађа браћо, садашњи и потоњи нараштај. При- онимо око тога! Језик је штит и бедем народ- ности. Угледајмо се у томе на Саву Немањића, који отиде у манастир да се учи књизи, постећи и сиротујући, да би, на свој начин, отворио нов живот своме народу. Наш је положај слика и прилика великога жупанства Немањина. Тру- _ димо се дакле и ми, еда бисмо припомогли, да се народу српскоме — и јужно-словенском — _ отвори нова ера !

ПРИМЕДБЕ:

(2) Као увод у науку о језику могу служити ова

= _ МУ. у, Нитђота«, Пђег Фе Уегзећедспћен дез тепзећнећеп Бргасћђацев па Шгеп Епћиза аш Фе | еј се Епемекешпе дез Мепзсћепсевећесћгез. 4. Бер- 1836. Испореди с тим; Н. 5бета(ћа!, Пје Вргасћ-

0

_ 186

ааевепи ст УУ. у. Нишоја 5 мада Фе

Товорћје. Берлин 1848.

А. бећ]ејећег, 7аг Сони такве рта те већасћје. Бон 1848. — Гле Бргасћепћ Емгораз Па у зуви

танзсћег Иђегајоћ!, Бон 1850.

- - Н. бебејп ћа1, Гле СјаввШсаноп дет врељоваћ Ааг- |

сезђеј ајз Фе Епбумекеџпе дег Вргаставе. | Берлин

1850. — Сћагакбегааик дег палрезаоћнсћзбеп Туреп | КЕ Х дев Бргасћђаџев. Друго издање наново ЈЕ Е 1860. > ја

К. М. 1. Неузве, а дег Зргасћимазепвећаћ, | Масћ деввеп Тоде перамав ери хоп Н. Веенића!. Берлин 1856. ~ та и

А. Бећ]ећећег, Тиг Магриој ЗИјР Ле зргасће. пе. ~ троград 1856. - 4

Мах Ми ег, Гесфигев оп (ће зејепсе о првраа денуегед а; (ће Коуа Та иНол о бтеаб Вгкајт, | Лон-_

· дон 1861. — пето прегледапо издање 1866. — Бе-_ ЈЕ сопа вегјев. Лондон 1864. _ Уогјевипсеп прег Фе | ке УуУлввепвзећа дег Бргасће. Еџг ке дешвеће РађИкшт 53 реатђецећ хоп С. Вог стег. Липиска 1863. — Аруто РА "издање 1866. — П. Зеле чоп 12 Уогезипееп 1866. у/. р. Уућипеу, Гапемасте апа (ће збиду ог јап-— 55 спасе; а соџгзве ОГ Јесфигев оп «ће ај : по- Мек у елиабо вејепсе. Лондон 1867. 15 па ејЕн А. Воја, Гле бргасће ипа г Џеђеп. Роршћаге | к ње Вгеје прег Бргасћулавепвећаћ. Офенбах на М. 1868. ЗРа Тћ. Вепгеу, Сезећећје дег Зргадђимазспзован Геја И чпа огепфанвсћеп РЕПојогје 1 Пешвсћапа већ дет Е Ат!апсте дезг 19 Јаћгћилдег, т6 етпет влекђнск РЦ Фе !гућегеп Ленеп. Минхен 1869. ___- | 555

Да + Испор. јошаА. Е. Роб, Рале зизвепесћан еће ане- > 5 | : ЧФегипс дег Бргасћујавепвећан. Ете 8Ки2е. Јаћтфасћег | Чег !гејеп дешвећеп АКкадетје, ћегацвеесеђеп хоп К. Хамугегсј чпа [. Хоаск. Франкфурт на М. 1849 Ћ

Ре ЛА. > и Ин Ра

2 7РУ.У ~ ђ

-

~ ак У пе о ра а Зу -

овгартаве. ди елође, оп слава Шсабоп дез рецрјез _апсјепз е; тодегпев 4Ф4' аргез Јеџгв Јапспез, ргеседе 4 чп азеоцга. ејс. На целом табаку, Париз 1826.

___Библиографијска књига: Ј. 8. Уабег, Га бега иг _дег Оташта Ккеп, Љехка папа УУоггегваттипееп аПег _Бргасћеп дег Егде. гоне Аџзеађе уоп В. Ји1г. Бер- | дин 1847.

за науку о језику испор. Н. Ббејп|ћај, Севећећ(е -дег Вргасћулавепзећа!! Ђеј Феп Стесћеп папа Вотегп ___ та Ђевзопдегег Епекајеће аш! Фе Гогчк. Берлин 1863. Стр. 130. — (%) Све што је урађено до почетка овога века, разложено је у делу: Мићгда[ев одег _аПсетете БЗргасћепкипде, те дет Уафег Џпвег ај5 __ Бргасћргође 1п ђетаће 500 Фргасћеп чпа Мипдаг(еп, _ моп Ј. Свг. Аде1ипсе, 4 књиге (2 до 4 наставио је .Ј. С. Фатер). Берлин 1806 до 17.

_ опвзузфет дег БапзкгИзргасће 1п Мегајејсћипе ти је- _ пет дег опесћзећеп, Тафепиксћеп, регазсћеп ипа гег- „таапшасћеп Бргасће. Франкфурт на М. 1816.

__- _ Стр.132. — (% Шлајхеру Кићп чпа бећ1е!- - _сћег, Венгаве гиг уегећејсћепдеп Бргасћогвећипе аџш! _ дет Сееђћеје дег агзећеп, се зећеп ипа зјаујзећеп у пи Беране 1864. Књ. П. стр.'127 до 128. с 133. — (7) Бећјећсћег, Бргасћеп Вагораз, | — 12046 дешвеће Бргасће. Стутгарт 1860 — Ив а ове Теврија 4 чести је

дрије_ дело. у Рабина Аг. Вајђ:. АЏав

Стр.' 128. — (5) О грчким и римским заслугама.

~ Стр. 130. — (5) Ег. Ворр, Шрег даз Сопјиса -

Стр. 135. — (5) Бећјетећег, Мом Вргасће, стр, 1, 35 до 38. — Пешвеће Вргасћ 9 до 10, 122 до 127. — венирк Ња

о! гамоигед гасе 11 ће зегисеје бог не. Ана 1859 | (у више издања), — Прег фе Епезјећипе дег Атјеп_ па Тлег- ипа РПапхепгејесће даигсћ пабтеће таећецпе 5 одег Егћа пе дег хегуокопиппе(ел. Ваззеп пп: Калпрје | у ша'в Разет. Шегзе хоп Н. 6. Вгопп. Стутгарт, П-го издање 1863. — Сћ. Пагулп'з Бећге хоп дег Епј- МЕ збећипе дег Агфеп !т РНАапдеп- ипа Таеггејоћ. ја гег | ве 5 Апзепдипе аџ! фје Већорбипезеаезећећје дагсезбе папа | 4 елашег! хоп Ег. Во11е. Франкфурт на М. 1863. 4 Ег, Вође, Пег Мепзећ, зете " Ађзалатцп ава. Севи-_ «апе па Шећје дег Пагупт'већеп Гећге уоп_ дег Ат Епзјећипе ппа аш! Отапфасе дег пецегп ееојортвсћеп _ Епбфескипееп дагсевје . МЕ 36 19 СВИИВЕ ФИНННЕ Фурт на М. 1866. _ Пе 56 Стр. 136. — ('%) А. бећјетећег, "Рје песни веће Тћеоле чпа Фе Вргасћулавепвећаћ. Вајмар 1863, _ стр. 29. — Џрег фе Ведешипе дег 2РРЕКО [аг. Фе Зе Мајигеевећтоћ(е аез Мепзећеп. Вајмар 1865. у

Стр. 136, — (15) Ову страну заступа нарочито | Стајнтал, у својим различним делима, 4 особито у: За Отаттанк, Говјк ипа Рвусћоогје, ге Ргпсјрјеп веб =: ће Уегћантп вв 721 еапдег. Берлин 1855. — РћПојо- | гле, Севећјећје чипа Рзусћојосје "ЗАРУН кошец ИРА х Вездећипсеп. Берлин 1864. РА

Стр. 136. — (5; Шлајхерова. заввиа коју. је 23 развио у својим различним списима. 207 метшћејсћев- | њ“ "деп Бргасћепсевећећ(е. Бон 1848, стр. 6 40 12; Брга- ; сћеп Еџгорав, стр. 5 до 10, а местимице и даље; Могрћојогје Фег Бргасће; РПешвеће прасе. Она се

_ ослања од чести на В. Хумболта. Први је ту деобу "наговестио А. В. Шлегел у: Ођзегманопз зиг Ја Јап- гпв вј ја иибгабиге- Ргоуепсајев. Париз 1818, стр, 14.

На против Стајнтал оснива своју деобу са пси- хологијскога гледишта па унутрашњем облику језика: б(еејпећа1, Сћагак(егааик дег ћаџрезасћ!. Туреп адез Бргасћраџев. Берлин 1850, 2-го издање 18660. ·

о Стр. 149. (13) Гледај примере код Шлајхсра, Реш- _____ веће Бргасће, стр. 1. | Стр. 143. — ("5). Боћје!сћег, Зети већ џ. - ____ аокегташвећ. Венгасе 1861,

Стр. 147. — (:5), Е. Вепап, Шејоте еебпбгаје вЕ взувфете' вотраге дез Јапоџев зетаџез. 1!-ге раге. НШазфојте сепбгајс 4ев Јапсмез зетшауџез. Париз 1855, "друго издање 1858. — МопуеПез сопзјаегаНопв зиг 16 сагасјеге сепегај дез репрјез зепинучез, еБ еп раг- сићег зиг Јепг (бепдапсе ап топоће зе. Париз 1859. | Н. 8геејп«ћа), Хаг Сћагакјеманк дег зепизећеп УоКкег. ћензећен, 18г УОКегрвусћојоглје. !860. 1.

В. Т. Сгаџц, БЗетнеп ичпа Таостегтапгп т Шгег Велмећипе 21 Кећелоп ипа УУзвепзећан. Еше Аројогле дез Сппвје ћшов уот фапдрипкје дег УОЈкегрвусћо- 5305, Стутгарт 1864. Друго издање 1867.

Ег. Бресе1, Зетнеп ипа Гпдаогегтапеп. Апзјапа 1867, бр. 74 и. 15. = Стр. 149. — ('6), Зећјејесћег, Шег фе Ведец- Фшпе дег Зргасће Шг Фе Пн ааеоо Јев Меп- већеп. Вајмар 1865.

Стр 149. “а (1. Како је непоуздапа деоба на се | ВоПе; Пег Мепзећ, вете па парна

Масћ дег 3. Ашћ,. дев ПРЕ омејпаја пне Аптегкиће

сеп џла 7изалоп, ћегапзеесеђећ уоп . 3: 3 Ујаспег -

ипа Е. УУ. 4 књиге. Липиска 1840 до Абу а ит Н. Мејскег, Ореегзисћилееп ађег Вац чипа ММасћа- пе

фћшт дез тепзећнећеп Бећадејв. Г део. Липиска, 1862. | -

Стр. 151. — (18, Рег Мепзећ Фег Уогугећћ. | Епв _ Рагзбе Папе Его сеђИдеје Гајеп. Масћ Аеп Егсеђтавеп дег пецезгеп Когзвећипсеп уоп Рагма, Буе, Нихеу, А 7

Омеп п.. А. Ђеатђенећ уоп А. Баџееј. Решвећ ипа_

та Лизмлеп уегзећеп уопоН. Натгтавп. Липиска_ У

| 865. | : 5 5 =

Е. Бећжејсће!, Рег Ме Запа ак И Зргасћ- ипа Мајигбогвећиве ] јп Везиг а Фе Џива иови 823 (о Фев Мепзећеп. Липиска 1869. 4“

Отр, 152. — (79). Тако је индоевропски првобитни · = језик векове ико Шлајхер, Сотрепфит дег уег- | < иоГеновазћ Огаптта к дег идо вета оно ЗРНА ЈЕ Вајмар, 2-го издање, 1866. ЊЕ ређе О

Е. С. Ејек, УУогеегђисћ дег!пдовегтапјвеђеп. ара | вргасће 1 гет Везгапде мог дег Уокеггеппцпг. Еп. вргасћеевећјећШећег Уствисћ. МЕ етет О ОСНОвА уоп ; Тћ. Ветеу, Гетинген 1868, _ | > | и сз

Стр. 154. == (Реј Ттитрр, Лфег Фе Зртвоне: | | дег 502. Канто па зафвзећел – Сапсазив (Шоди-Кивећ). | 5 јензећ. дег Фешвећеп тогеепј. Севећзсћ. 866. ХХ. =

Стр, 154. — (2), Шлајхер у: Ае. Мопа(авоћи Гог УУззвепвећан ипа Ббегабиг. 1853. За тим вене бне“ (ар уег2ј. Вргасћеогзећипе 1858.1. — Роб тег, Пђег | = Фе 8ЕеЛипе Чег Кајег !ппегћађ дев- ттаоепгоршзећеп Беапотез. Кићо'з 2оенвећм. 1858. УП. — Еђеј, бе- већ, сттесћвећ, Табепизећ. Вентасе 1858,1./— АНЕ пај- 5 хер, Гле 5еипе дез Се ксћеп пп Тпдогегтп. Вргасћ- | | звапте. Веигаве 1858, 1. — Еђе1, Пје ВесПипг дев Сећзећеп. Венгасе 1861. ПЦ. — Гоббпег, Сешвећ-

у “ Ме, Му 1 +

55)

" -"Њанзећ. па истом месту. — Гледај још: Зећ1етећег, Рле. Рагмп зеће Тћеоле, додатак. — (О. Сиг|116, Тит Оћгопојоогје Аег тадогегт. Зргасћогзећипе. Ли- писка 1867.

Стр. 156, — (22), А. Кићп, Хаг Абезјеп Сезећећ- %фе адег-тпдостегт. УојКег. Берлин, 1845. Друго издање у: Хеђегз пазеће 5 еп. 1850. 1.

без Огшшпез Тпд0-Епцгорееппез оп 1е5 Агуаз рги- "фив. Езза! де раеопбојосје Ипошз уив раг Адо1рће Ртаеђећ. 2 књиге, Париз 1859 до 63. —— Гледај још и бо пег у Кићои'з 2еизвећги ,, мој. Зргасћ!огвећипе, 1858. УП. — Моттвеп, Вопизеће Сезећећ(е, 3-ће издање, 1.

Стр. 156. — (23). Ралп(зесћабашга: Ебо Васћег п- „фазећег Еађејп, Магећеп пипа Еглаћипсеп. Апз дет Запв- ге брегвеблћ та. Енмебипе ипа Аптегкипееп хоп. Тћ. Вепгеу. 2 књиге. Липиска 1859. Особито у уводу. — Осим тога писао је Бенфај о томе по различним "часописима.

Стр, 157. — (25), Ј. бглтт, Џђег деп Огзргипе «фег Бргасће. Берлин, 1852. шесто издање 1866.

Е. Кепап, Пе Г омепе ди Јапсасе, Париз 1818, »четврто издање 1863.

Н. 5ббетпећа1, Пег Огзргипе дег бргасће, пп 21- звзапитепћапсе па деп Јебеп Егастеп аПез УУ:звепз. Елпе ОПагаје пе, Как ипа ЕКогфепбмекецпо дег уог- "ће Нсћајеп Апзјећбеп. Берлин 1851, лруго издање 1858.

ПН есштр. #57. — (25) Е: Вгвске, Стипагсе дег _Рћувгојогје ата бузгетаЦк_ дег Зргасћацје. Беч 1856. о +: Слегтак у различним расправама, у извешта- | дима. ФилосоФеко-историчке класе бечке академије за "науке, 1857 до 59. — Рег Кеђкорјзрјесе!] ипа вете Мегугегфива: Гаг Рћузлојогје ипа Мефејп. Липиска 1860,

__сће. Де нока 1866. ___ НВејекећ Тиг Ревана авг Поа а Време · Ејетеп(е. Ерланген 1867. — Мах Малег Мокевиње | · веп, П. Земе, стр. 88 до-144. — Гледај још Н. Еђеј, Тиг Гадиегевсћаећје. Кићи'8 тенкећеић, 1864, хт и хм, стр. 157. = (2) Б. Тервтив, Тај вргасћуег- | з сЛејсћепде Ађћапаипсеп. Џђег Фе Апогдпцпе апа Уег-_ уапа већај дев ветишвећеп, тазећеп, абиор:зећеп, с ње регавећеп мпа абћеуризсћеп Ајрћађе:в. Берлин 1837. - —. Паз аПсетете Ипешвизеће Ајрћађе«,“ Огапааћетв дег Џђемгасипе Тгетдег Бећг вувјете. папа бааћег посћ | џмпеевећгјеђепег Бргасћеп епгоралвеће _ Висћзгађеп. _ Е Берлип 1855 — еапдага Ајрћађе [ог тедисте ип- и А – мтијеп Јапепагев апа гогејет отарћо вузјетте (о а пп Ее > ка =! Фогт омћогтарћу 1 Епгореап Јебетв. · _Весова | не = ЕН Гопдоп, Вегип 1863. | а 38 Џђег фе агађзећеп Вргасћђае. Берлин 1861. = Паз агзргапећсће Лепдајрћађе!, 1868. —. Џрег да | :. ЕТ 5 " Раливузјет дФег регазећеп Кепзоћеји, 1868. 6 троје | из академијских расправа) |. МЕ 4

Тр. Мотшвеп, Гле ма(егнанзећеп. ргајеске. ме 17 Таге ипа 2 Каггер. Липиска 1850. МАНЕ ИЗ А. јеђег, Пђег деп зетшзећел Отвргапа па : "а па већеп Ајрћађејев. Лешвећгиј дег дешвећеп пиши - 263 Бару Севе већа 1856, Х. Прештампано у Ас жећ ет, Тпфзеће 8Ктеп. рани 1857. У : Ма пена -" Н. ббејпећа1, Гле Бајину она дег вођи. сва ~: лин 1852. 53 КлгећћогЕ, 8 еп 7иг беземећње дев. сте. Ру АТрћађе(в, Берлин 1863, %-го издање 1867. о у Ег. МаПег, Џђег деп Огвргипе дег агтре вране 5: 25 м Бф Бећги. Извештаји бечке академије, 1865. књ, 55 – Зна

198

Џђег деп ЏОгзргипе дег ћипјамзећ-аШјораасћеп Зећмв, књ. 49. — Џђег деп Џгаргипе Фег Зећге дег тајау!- већеп УОЈКкег, књ. 50. — Џђег ЏОгзргипе, Епбмек пе сипа Уегртебипс дег пазећеп 3Зећл. Шпоша већег ТтћеП дег Хоуага-Ехредшоп, стр. 219 до 238.

Стр. 157. — (27). 6. Сигејив, Гле БЗргасћуег- слејећипе ш Шгеш Мегћајпјв 7аг сјавајзсћеп РћПОЈО- оје дЧагсез(е. Берлин 1845, 2-го издање 1848. — Гле Видипег дег Тетрога ипа Мод па Стлесћавећег ипа Гајепвећеп зргасћувгаЛетећепа даггезје |. Берлин 1846. -— Омесшвеће Већшегаштанк, Праг 1852, 8-мо из- дање 1868. — Роогле иапа Вргасћулзазепзесћан,. Ли- писка !862. — Отипахисте дег смлесћзсћеп Ебутојо- еле. 2 дела. Липиска 1858 и 62, 2-го издање 1866, — Жаг Сћгопојосје ФЧег адосегт. Зргасћргзећипле. Липиска 1867.

У Стр. 158. — (28). Још је пре изашло: М. Ми 13 · Тег. Тће Јапспастез о1 ће зезае ог маг ш ће еа5з!. = У/ић а зигуеу ОГ «ће гее #апшев о Јапоспасе, 5е- А те, Агјап, апа Тигапјап. Друго издање, са додатком о мисионарској буквици, и са народописном картом од А. Петермана. Лондон, Единбург и Липиска 1855.

А. ЗећТејећег, Ге Зргасћеп Епгораз 1 5узге- "та зећег ЏђегајећЕ. Бон 1850. — Гле дЧешзсће Зргасће. Стутгарт 1860.

_ Стр. 159. — (29), Главно дело: Ег. Ворр, Уег- сјесћепде СОгаттак дез ВЗапзкгн, Зепа, Агтепззећеп, · бемесћазећеп, Габенизећеп, ПНашвећео, Авамвећеп, Со- _ авећеп ипа Решвећеп. Берлин 1833 до 52. 3-ће из- А дање, у 3 књиге, 1871. — С. Агепаћ, Апз ћгНећез _ Васћ- ипа УЏогфгешјабег 2иг 2. Аџ!. уоп Е. Воррз "Уегелејсћепдег _ Статтанк, 1863.

АЕ. Р о#6, Ебутојогјвеће -Когасћипсеп гл дет 5 дог а цетн Вргасћеп. 2 дела. Лемго 1833

до 36. — Друго издање , Лемго и Детмола 1859, 5 61, и -67.: =

Ј. агпшт, Пешвеће пик 4 дела, Гетикен ~ 1819, 26, 31 и 37. — Друго издање, у 2 дела, Бер- | иза лин 1871. Део први. — Пешвзеће Мућојогје. Гетин- ген 1835, 2-го издање у 2 књиге 1844. — Севећсћ!е | = дег дешзсћеп Бргасће. 2 књиге. Липиска. 1848. 3ће

издање 1868. ври. 5

Решвећев УУогфегђисћ “об Ј. чпа У. бтти. Липиска 1854 до 1870, књига 1, П, Ш, ТУ, У. чи ба

Стр. 159. — (39). Ег. Ма Кк]озјсћ, први“ му је ЗА посао: Реценсија Бопове поређене граматике, УМепег Јаћгрћсћег 1844, св. 105. — ГБехјеоп рајавозјоуешсо- етаесо-јабпит, Беч 1850, 2-го издање 1869 до 65. — Уегејејсћепде сгаптпанк (Аег зјаујвећеп зргасћећ, део 1. ЈашЏећге 1852, део Ш. Еогшепјећте 1856, део МИН

ТУ, зупјах 1868 св. 4; прилози синтакси : уегрћа ипо 255 регвопаћа 1865, дег ртагранноканне: 1оса1 1868, дје пе- се саноп 1869. — Прилози П делу граматике, о творби _ 558 основа: Кадсез, Липиска 1845, 2-го издање Фе уш-_ 4

тејп 1857; ђидипе дег попшпа 1858, уегђа шбепзта_ 5 ха (Венгасе) 1858, зших Б ф, на истом месту, зШИх лљ (ам. ВЊ!. П.), Фе зупгсе! оги (Венгаее) 1858, пот- паје гизаттепзе по 1869, регзопеппатеп 1860, огба- патеп 1864, глопабзпатеп 1867, гетдуотег 1867. _ — Џрег Фе зргасће дег Мфезјеп гизајећеп сћголабеп, — моггћанећ Мезфог5 1854 (изв. акад. ХГУ), — Гевзрга- сће дег Вшстагеп !п Бјеђепђигсеп 1856: — Рав: влаха | веће пп гигагвећеп 1865. — Сћгевфоташа рајаеовјо- ~ ј 5 уетса 1854, %-го издање 1860. — Чјамзеће БрНо- сћек, ђебтасе гаг замјвећеп рпојовје чпа сезећећте. па ЕН Ги П књ., 1851 и 58. — Осим тога. издао је многе о важне чај и писао је по различним часописима. А. Већ]ејсћег, Гле Еогтепјећге дег. кугећерја-. уаоћеп Бргасће. Бон 1852, — Напађиоћ Чег т Мгаџјвоћеп | Е:

195

Бргасће. 2 књ. Праг 1856 до 57. — Сотрепашт дег уегал. СтаптаШк. Вајмар 1861 до 62, 2-го издање 1866.

Стр. 159. — (3). Поред многих других послова; јафавеће 5ифеп. Вепгасе Њг Фе Кипде дез 1павзећеп Абетћшиив, пп Уегете ти тећгегел Сејећгјеп ћегац5с, моп А. УУ еђег, 1850 до 70 више од 10 књига.

Бапзкги- УУоОгфегрисћ ћегапзеетеђеп уоп дег Кај- зегј. АКадепле дег УУ1ззепзесћа еп, Беагђенеј хоп О. Воће пек ичпа Е. Ноћ. Петроград 1855 до 1870, књ. Г до МГ.

Сћг. Газзеп, Гпфазеће Абе ћшивзкипде, књига 1 до 4, и додатак ка 3 и 4 књизи. Бон и Липиска, 1847, 12:96 64. 62си 67:

Стр. 166. — (32). Питање о Богомилима код нас је први покренуо пређашњи председник ученога дру- штва, г. Ј. Гавриловић, 1866, ставивши познатих пет питања и давши награду за расправљање њихово. — На те је изашло дело Б. Петрановића: Богомили. За- дар 1867. — Испореди реценсију Рачкога у Вади акадеп!је јиХпозјоуепзке, |.

Стр. 166, — (38). Пвшинљ, Очеркђ литературноћ

_исторји стармхђ русскихђ повђфстен и сказокђ. Петро-

град 1857. — Обзорљ исторји славанскихђ литературђ. 1865. — Испореди још и Т. Буслајева: Историче- скје очерки русскои народнои словесности и искуства (уметности). Москва 1861. 1. Џ.

Стр. 172. — (55). За старо наше прзво, обичајно и постављено, гледај правничке расправе од Маћејов-

· скога, Палацкога, Крстића, Мајкова, Јиречека, Бо-

гишића, Леонтовића, Мијатовића и других. — А за

__текст Душ,. зак. издање П. Ј. Шафарика, Праг 1851, ___ и Ст. Новаковића, Београд 1870.

5 Стр. 176. — (35). К. Т. Калајдовић, Тоаниљ зксархђ

_болгарскти. Москва 1824, стр. 120 до 23. — П. Ј.

Шафарик, Севећећфе дег збазјамвоћеп Шиегафбиг. Апз аезвеп ћапазећг Шећет Масћазз ћегапсестеђеп уоп Ј. Југесек. Праг 1864 до 65. П, стр. 38 и 103. =>

Сада гледај Даничићеву обзнану Граматике Ђурђа. ~ Крижанића, у Кадп Ј. А. књ. 16.

Стр. 183. —- (59). На први део те ставке написао ___ је многозаслужни старина Ј. Гавриловић, тадашњи =: намесник Кнештва ми редовни члан ученога друштва, | цсправку под именом: уПрплог к биографији Вука Ст. Караџића». (Гласник 33, 1572). Наведени подаци У“ пр томе Прилогу верни су; али они несу једини узроци | | ни онога, што се збило с Вуком, а о Даничићу сеу томе чланку ништа и не говори. Веома поштовани писац, на жалост моју, неје ме управо разумео. Оно. место у мојој беседи неје смерало ни на какве по- себне личности, него беше добру ради прекор нашим негдашњим друштвеним одношајима у опште. Даје. тако, види се и из самога оног места, а особитоу | свези са оне две друге ставке, које за њим долазе. А: 4 сад да додам још нешто, у име ограде од сумњичења. ·____

И ја сам истицао, у различним својим радовима, 5] заслуге просветољубивих Владалаца српских за књи- 4 жевност и уметност, али сами Владаоци не могу учи 3 нити све; а друго, око тога се баш и врзе питање: шта је узрок, што је у Србији за 55 година истипа доста учињено за просвету, али опет неје онолико, _ 53 колико се могло ми како би требало да је — према задатку наше државе на балканском полуострву — кад и Владаоци и Народна Представништва беху увек | вољни, да одобре што више на просветну струку 7 Пе: Први још к томе и сами даваху из својих средстава, | 52 >. а било је и засебних добротвора, (међу којима пок, 5 Ј. Гавриловић неје од најмањих)! Па што се ма државних средстава неје више трошило на просвету, | и што се умне снаге „ Неву и виуне цениле | и бољма.

· потпомагале7 Да неје за то, што бејасмо одвећ чу- __варни, или што је било много раскрајака, или што __„управитељи народне просвете“ не беху сви довољно _____ вешти, то јест немаху добра плана, ни мудрих савет- __ника, не умејаху да усредократе потребну умну снагу, _или што се често мењаху па им недостајаше времена, _ ва потпуно извршење својих замислиг Или је нешто друго сметало 7 Било како му драго, тек се не може порећи, да је било на пр. и овога: Негда српски министри за- _· брањиваху нови правопис и све књиге штампане јо- том; уне налажаху се побуђени» да повисе Вуку др- жавну пенсију; друштву српске словесности (доцније ученом друштву) даваху годинама помоћ само од 100 _ дуката, (1200 динара) годишње, тако. да је најпосле научно друштво имало управо онолико помоћи 20- _ дизање, колико је један полузванични новинар имао - месечнога дохотка, — што је, мало по мало, одавно " поправљено ; значајно је, да иноплеменици и иноверци више пута боље пролажаху од једноверних и од су- народника, и т; д. Друштво српске словесности опет, у штедећи своја "оскудна средства, неје хтело да откупи

ката. "од штампана табака; а српско учено друштво ЕДАЕ амадО чим. да откупи »Коријене“ у пашон језику,

=

198

Међу тим има разлике између некад и после! Др“ жава је свој задатак схватила као слободу изнутра

и с поља, па је друкчије гледала и на просветну

струку. Просветна средишта и установе умножише се

или ојачаше. Разна просветна предузећа потпомагана

су више, но пре. Држава српска откупљује податљи- _ вом руком право на издавање Вукових дела; хоће ко- _

сти његове свечано да препесе у Београд и да му подигне споменик. Даничић бејаше величанствено са- храњен о државном трошку, а његова дела издаће српско учено друштво, по његовој последњој вољи;

на гробу ће му се подићи споменик. Доциије су и жи-

вим представницима науке и уметности, у опште узевши, признаване заслуге, (поред нових погрешака, јер сад их је опет тиштала и трла политичка пристраност); они су разним начинима постављани у стање, да могу

'

безбрижно радити на науци и уметности, или су у томе

потпоматани, — и тако даље.

Тај прекрет у мислима не беше дошао без НрЕа. 5

мењених прилика и без истрајног суделовања за, то. позваних ЗИнИчаНа

„

Ране 298:487%

8. О НАРОДНОСТИ

и

о неговању српскг народности наставом и васпитањем.

(п0 РАЗЛИЧНИМ ПИСЦИМА.)

—-—Ф——

„Пута који води у живот, био ви наста- вник, први престолник и учитељ, светитељу Саво, јер си пре других отаџбину своју про- светлио“.... (")

___Тако пева данав православна црква живот _и дела св. Саве. Шта је приличније, него да _ија на данашњи дан за предмет свога говора, | | изберен. једну врсту Савинога рада, те да тако _ поважен, шта и нама ваља чинити, угледајући "бе на њега. Говорићу: О народности и о не- товању | српске народности · наставом и васпи-

200

„Народност је један од оних појава у жи- воту човечанства, који условно делују на његов

напредак при постизавању смерова човечанства.

Као што је некада хришћанство преокренуло

и преобразило државне основе, признавши лич- ност у сваком човеку, те тим означивши мену у напредовању људском ; као што ресормација, признавши начело слободнога испитивања, про- крчи пут веровној трпљивости и поможе да се одвоји област црквена од области | државне,

тим је пак државу ставила на нов темељ, а

човечанство у напретку потпомогла: тако исто као да ће и народност, приправом слободнога

а при том сложног развитка читавих родбина

народних , утицати на државу и напредак људски“. (")

На народности почива карактер посебног зе

народа и вредност његових духовних производа,

особито уметности његове, коме уметност тек. даје прави тип. До рову о начина мишљења, до одушевљења за народност стоји нарочито _ снага и подобност некога народа, да своју ва-

(5) Д-р. М. Полит-Десанчић, Народност и њен др- : и

жавно-правни основ. У Новом Саду 1862.

ст: и државну независност брани про- – ву сваког напада с поља. Историја Свих рта даје нам доста примера, да су и ма- _ лени, али народним осећањем скроз проникнути · народи своју независност јуначки одржали, а много веће државе, које немаху тога својства, ако и несу пропале, да су ипак много страдале. _Вредно је дакле да ту ствар мало више раз- _ложимо, и то најпре шта је народност, једна од шрвих крушних речи нашега времена, која Ноћ овај мах покреће сву Европу , па онда да видимо, шта васпитање може учинити за уна- __ пређење српске народности и родољубивог на- о чина мишљења.

__И ако у наше дане српски језик и књи- "авевност, историја српскога народа и земљо- пис српских земаља у свим школама заузимају

Пале место Ка Мани | наставнин. Предне- = | =

202

даје о.

Народност је скуп свију телесних, духовних и душевних својстава, која народ чине народом · ан и, дајући му одређени тип, разликују та од других народа. По томе народност чине: језик, вера, начин живљења, обичаји, црте лица и став, одело и т. д. и — свест. Шта помаже, што су наши сународници римске и мухаме-— довеке вере с нама једнога језика и порекла, кад се они не зову српским именом, него по вери или по областима Или шта вреди, кад је љубав к областима већма развијена, него к целини народној“ Таке се противности могу измирити само науком, свешћу. Народност се исказује дакле у обличју и оделу, језику и - књижевности, уметности и науци, државном

~

уређењу и законима, у обичајима и навикама. Све то и друго јаче је у боји и одређеније, ако је народност оштрије изражена. Хоћемо ___

ли да знамо, које је последња основа и из- вор народности, наћи ћемо, да то стоји у не Колико до природе и каквоће земљишта, на ком народ станује, до климе, хране и начина живљења, а особито до телесног и духовног састава, што је тако рећи озго наследио и напред извадио, а у свези са посебном судби-

20%

ном народном. Најплеменитије кавкаско племе, кад би се преселило у Гренланд, или у тропске пределе афричке, не би се развило у лепу и крепку народност, као што то не би било ни са Лапонцима или Дрнцима, кад би им у део пала умерена клима са свима својим преимућ- ствима. Тек онде, где се стеку подесни кли- матски и земљишни однови и врене телевне, духовне и душевне заснове, тамо видимо да ве развија цвет од племените човечности. Кад промотримо многе и различне, некадашње Е- и садашње народности, не ћемо ни за часак по- сумњати, да је народност од почетка заснована у светском плану божјем. По општем закону при- родном, свуда влада јединство и разновреност, слатање и различност. Различне су звезде на небу по величини, сјајности и кретању, при свем том што су иначе налик једна на другу; раз- лични су и минерали, биље и животиње, кад се гледају било по томе или са других страна. __Шта више та различност и сличност тиче се __и људи, и то како тела тако и духа, како _ појединих особа тако и читавих народа. Јер _ сви чланови једнога народа, изражене народ- __ности, имају нешто заједничко у телу и духу,

ЈЕ ЗАР." 7 а. је ПО аи ЧИ У

~ У

ДИ у ан а лењи 204

чим се пресудно разликују од чланова друге народности; а овамо ипак, при свој наликости,

веома су међу собом различни телом и духом. Позната је иетина да, што бе неки народ ду-

ховно више развија, тим се више образује и.

личност појединих сународника његових, теле- сно и духовно. Што има тога јединетва у раз- новрености, и тога наликовања при очевидној различности, отуда је лепота света; па за то тај закон, у колико се тиче људи, круне етво- рења, још више значи. На име, што су особе и народи ограничени, — једни имају, што у других нема — јасно је да су упућени, да се

у духу љубави и братства међу собом слажу,

_ допуњују и замисао човечанства заједно“ оства-

рују. Не један народ, нето читав низ народа, - као што нас учи повесница, Богом ву позвани, · имају своју „мисију“, задатак, да изврше 06

временом, сваки на свој начин, његов од ве-

кова засновани светски план. И по томе сваки. ЊЕ народ има не само право, него и дужност, да

своју народност брани свим правним средствима, која су му у власти. |

~.

Настаје важно питање, да ли је народу | |

неопходно потребна, ара самосталност ДЕ

“ „а | Рик. # ] „ Ру У За рм б у а: а - у И ПРИ у ВР ИАЕА МАНИ ИСТИ УВ РАДУ НЕ У ~

» . 1 „4 . О“ А с др А о

о.

независност да бе своју народност сачувао. Нела. 3 _ бужње, да је државна независност, из народа ___ произашла влада, од највеће важности за одгоју 2 А и одржање народности. ( друге стране опет, - _ знамо из историје, а и данас је тако, да несу сви народи имали нити имају политичку само- сталност и независност на речени начин. Овагда ву одлични, телесно и духовно надмоћни народи владали над другима, мање подобним за културу и слабијима. Шта више, има не само државника, него и учитеља општега државног права, који тврде ово: „Ни једној народности по себи не += припада право на политичку самосталност; свака, ти __ваља за то тек да се покаже подобношћу и _ вољом, да хоће да изврши неке послове у већем културном кругу. Народности за политику небу ништа друго, до градива и снаге, од којих 66. = и _ граде историјске силе, државе или државне з: трупе. Веза, која их у тој сложидби држи, мд- рална је, и по томе виша од оне, која се може заћи :- опзичних односима родослова. читавих

206

туре, своју народност довести до неког развитка и у политичкој зависности, претпостављајући да им се да разумна слобода, на што свакако имају права. | | Ја не мислим тако. Пена да ноже проћи још много времена, док европска држа- вна система постане така, да у њој буде све ба- мих народних држава. Али не може бити сумње, да ће начело народности победити ; јер то начело тако је основано на људској природи, на усло- вима просвете, на послетку на последњем емеру државног живота, да мора себи прокрчити пут. Па онда, лоза романска и германска заузи- маху горње место у цивилизацији и просвети; не може бити да не ће доћи ред и на лозу словенску. Или зар словенско народно песви- штво и женски домаћи радови, уметничка дела сликарска и музичарека у Руса, Пољака и Чеха, словенски приповедачи и правни обичаји, И развијенија индустрија у Чеха и Руса, несу. срећни почеци томе“ А на што је словенски род у историји човечанства позван, то ће тек будућност показати. Али-– словенство не значи једну државу. Политички „панславизам“ то је — _баук, којим је Наполеон П плашио оне, који

време и други вешто употребљавају. Као што _ народи романски и германски не чине једну државу, нити су сви једне вере, тако то не ће бити ни код Словена. Међу њима могло би бита

___ овдерације, савеза, који би свакој грани, у току

повеснице развијени, народни живот обезбрижио — као државни живот; јер Федерација има врло различне степене и облике, и баш је за _ то згодна за живот појединих народности, које, _ везане општим интересима, у таком савезу не- мају воље да изгубе свој особени народни жи-

__вот, него хоће да га развијају и даље. С тога.

__ва Федерацију неје“ потребна ни промена др- _ жавне везе, него само да народи дођу до потпуног уживања својих права. Али за спо- _разумевање морао би се изабрати један зајед- _ нички језик, међусловенски, а то би био руски, У он би уз то, за најкраће време, раскрилио

208.

„Мала држава мора бити задовољна, кад је само нико не дира, и не може ни снивати 0 неким властољубивим и екепансивним плановима, -

овим једино у томе случају, где она, у инте-

ресу самога свог опетанка, свога националног.

развитка и своје будућности, мора природно

ићи за тим да прошири своје међе, бар до.

етнографеких граница своје националности, дакле да растурене делове своје народности прикупи

у једну државну целину. То је једини случај, где ће и нека мала држава шћи за тим да, ма _ и с мачем у руци; извојује владу и господарство _

над извесним областима, да их дакле задобије и прибави“. Даље, „необорива је историјска

истина, да су већином и по правилу баш мале

државе одржале, однеговале и развиле слободу, и да та слобода зашета у њих има своје уто-

чиште, јер оне саме не могу дуго да буду и |

да живе без слободе“. И на послетку, „велика.

је и моћна држава већ по тој својој моћи и

_ снази обвезана да брани и заштићује повређену правду, и да закриљује слабије од повреда ве-

ликих и моћних. И одиста би политика Европе.

морала постати, у место човечнија, на против

баш мното варварскија, кад би се нашле једна

12 другу неколико великих држава, које једна. __према друтој не би имале никаквих обзира, | никакве генерозности, него би само једна о _ другом непрестано ривалисале, како ће једна

· другу надмудрити, и која ће имати важнији и А ава положај у међународном склопу“. Према опасностима које нам прете. се поља,

при политичкој и веровној поцепаности нашој; _ како смо раскомадани, несмо у једној држа- _вној вези, нити имамо јаког заједничког сре-

5

дишта ; при положају српскога народа посред

_ већих и мањих ратоборних народа, а са отво-

_реним границама на све стране: потребно је

__ више но икад, да не стојимо скрштених руку, ___ него сви скупа, сваки на свом месту, да радимо ___ за добро своје уже отаџбине и свега народа

нашег. Мени, коме је као наставнику у дужности

да образујем потоње нараштаје, мени се ваља

_ обралити најпре васпитању, те у овом што до- _лази поближе разложити, шта могу учинити

“ _ настава и васпитање за неговање народног осе- 5 о И приори начина мишљења. Да ваб-

за | приноро | љубљенота. Квраа, _ буде

зната истина, коју нико не пориче. А како. би

често у свему потоњем љивоту, то је опште при 3

о: пе

се брпеки дечак и младић наставом Г васпита- | 1 |

"њем упутили, да своју отапбиву и српство воле, "нето све друге земље тако, да су тотови, | кад буду људи, за одржање њихово ла принесу |

највеће жртве, шта више, у крајном случају, |

би

да положе за њих и сам живот свој' Да бисмо па нешто љубили и високо ценили, треба да та како ваља познајемо, те да та са његове из- врености можемо љубити. И у тоне српски на 4

"род, поред свих својих слабости и мана, које не ћемо да поричемо, боље стоји од гдекојих других, имајући да покаже велике "народне | особине, високе духовне и хорвлне. заснове, лева језик и приличну књижевност, таку историју, | и лепе и благословене земље. Треба само прави

човек, у коме је састављено тачно познавање _ | целокупнога народа, да се обрати примљивим душама омладинским, са топло подржаваним

одушевљењем за то, па НОВОЉНИ У певља не _ може и не ће изостати. |

Први наставни предмет, с којин учитељ може скопчати буђење народног осећања и не- товање родољубивог начина машљења, и ако

У" п

На 558 повредно, то је наука о вери, која из-

| врсно_ одржава. народну целину и која је вама

за ве довољна, да одржава народ у скупу, који.

_је ван државе, или неје у једној, као што ви-

и _ димо код Јевреја и у опште код источних на- ____рода, код којих је веровно осећање од природе ___јаче и живље, и који се не разликују толико

_ по евојој народности, колико по вери. Младежи _ ваља пре свега улевати праву и топлу побожност, _ да сазна свету дужност, да отаџбину и народ- ност ваља љубити као нешто Богом дано, које _ треба за извршење моралних задатака овде, и да је за њих готова, кад затреба, и на та жртве. Тај задатак да богме да је __лавши онде, где је народ или бар велика ___већина његова једне вере ; · али је много тежи __онде, тде је народ, као на жалост наш, пд- __ дељен. на три вере. Ми и римски католици стојимо | истина на заједничком земљишту хри- _шћанства, | али по схватању истота раздвојени смо. _на две велике странке; а наши мухаме-

Ба ни У певана поени се Базе «а

212 ·

народности, не велим да уклони, јер то не може, већ што мање шкодљивом да учини“ Најбоље — ће учинити, ако не прећути и не буде крио _ противности у учењу и уређењу црквеном по- јединих исповести, које су ту, — јер то би.

претпостављало немар, који је највеће зло. (0 друге стране опет не треба у том да претерује, нити ваља да превиди она многа места, у ко- јима се оне слажу, а особито не заједничку | хришћанску основу, која је јемство за коначно измирење, на чему по могућству ваља да раде сви, који су добру ради. За то Бота моли и наша православна црева: „о добром стању св. божјих цркава и да се све једине“. Ако ли би ко мислио да се тако јакосне противности, које вековима раздвајаху народе, не могу измирити моћу духа, то јест науком; тај нека размисли, · колико је противности, што на први поглед изгледаху да бе не могу сложити, у наудимн животу решено, и колико је разлика нестало, које пре векова причињаваху расцеп. Али пре свега ваља наставник, речју и примером, своје питомце да подстиче на истиниту хришћанску љубав, на искрену, праву трпљивост и пошто- вање иновераца, које се врло добро слаже са

_ топлом и одлучном оданошћу ка, својој вери, о шта више подобно је, да друге. за њу при- | - о У

А сад да бацимо летимичан поглед | на иото- · Рију старе словенске цркве, -

" Срби дођоше на трачко-илирско полуострво, _ као што је познато, 686, где затекоше народ, који се сам зваше Словенима. Нај јужније насеобине српске беху у Маћедонији, а најсе-

_ верније у Срему, тамишкој Бановини (Банату) и Бачкој, тде их ваља сматрати као старове- деоце према Мађарима, који дођоше у словен- ___ску Панонију, и Угарску у опште, на 260. | __тодина после Срба, на крају 9 века, и живљаху - 6 њој полуномадски (лети под шаторима) још 2 века. (Свој. југ и север Срби насељаваху и МЕ. _ доцније, | онај особито под Немањићима, а овај __«ве већма после боја на Косову. Срби се: де- _ димице. сташе. покрштавати 687, то јест однах _друге тодине по доласку, а сви пређоше у 5 и 5 858, дакле пре. словенских. апо- 4 54

Немања уједини српска племена и удари 1 темељ | српској народној држави.

Политичка мисао беше, којој стара словенска. Ма

књижевност има да захвали што је постала. Политичкој · независности велико-моравске др- —

жаве ваљало је поравнати пут црквеном одво-

јеношћу, а ову опет утврдити словенским цркве-

ним језиком. „Потпуној независности од источно- 3. Франачкога царства, за којом је моравски кнез: 055

Растислав свом снагом тежио, неје годило, да.

се владика Пасавески, веран слуга Лудовика. с немачког, признаје за црквеног поглавара Ол а

маљеког“. (Е. Опшијег). На Словенски апостоли, полазећи 868 у Морав- 5 сву, понесоше собом из болуна моћи св. Клименте и св. Димитрија, те првима дариваше цреву „Велеградску у Моравској, а другима цркву

Сремску. Они основаше у Срему манастир св. ~ | Димитрија. Од те цркве Митровице доби град Митровица своје име. Колико су први. учитељи ЛАКЕ

словенски поштовали ев. Димитрија ВИДИ св по

томе, што је св. Метод, довршив 884 превод —

св. писма и свих литургиј оких књига се грчкога

на словенски, с помоћу својих савладика И |

осталога клира, изабрао празник ев. Димитрија, |

215

_- да на тај дан баш евечано захвали Богу, што је велико дело испало за руком.

Неје ми намера, да говорим овде о великим доброчинствима, која словенски апостоли учи- нише словенству тиме, што му дадоше фри- "шћанску просвету, једна слова, ч један књи~ жевни језик, п што тако подигнуту зграду хришћанске културе предузеше да утврде за сва времена чудесном и правом апостолском организацијом словенске народне цркве. (")

У оно време у источној цркви поглавице 558 вамовласних, то јест самосталних обласних цркава, | - _ зваху се артиетискоши. Под њиховом руком __- стајаху митрополити, као под овима владике. __И св. Метод беше таки архиепискои, Као и доцније наш св. Сава. Метод као поглавар сло- венске цркве, која се под њим ширила од јадран- ског и црног па све до балтијеког и северног. мора, имађаше под собом више митрополита. ____РНас овде највише занимају два така ми- | трополита, 'моравески и сремски. Св. Метод ра- : о је зебре у Јени а кад словенска

~: 2 у Пела ова партија «0 словенској народној први“. порађена је по д-ру А. И. Живном, Ат ера дез. Шееп АНЕ љ

216 ПА

црева порасте и затражи стални организам,

особито од како Метод поста са свим независан _

од Рима, те стаде одређивати особене митро- полите, он за митрополита Велеградеког постави

" Горазда (Агатона), а за сремског Саву, своје

ученике, а сам се пресели у средину Велико- Моравеке, и Оловенства у опште, у Острогон, или у оближњи манастир код Столног Београда,

који као да и краљу Светопуку беше столица, — последњих година његове владе. Одатле се св.

Метод, као последник некадашњих архиепископа, прве Јустинијане (данав развалине близу Скопља),

· који имаху велике повластице, онако исто јављао, као што то доцније чинише с успехом архисписко- — пи и патријарси српски, и архиепископ охридски. _

Св. Метод умре 885, а после године дана на-- ста гоњење словенске цркве, изазвано плеткама

латинскога бискупа Вихинга, те за собом повуче _

и пропаст велико-моравског краљевства. Гоњење

поче 886 протеривањем словенских. владика:

Горазда, (коме св. Метод на самрти беше на-

менио своју архиепископију), Саве, Наума, Кли-

менте и Анђелара. Словенска црква после смрти Мет не оста,

безглавна ; али њена јерархија, њени манастири |

тарској, је 6 И Г Далмацији, где а покушаваху да словенску ар божју

.- је немачки. Ка с великом а па невин него и у Велико- пинова ко-

: АИ и чешке владике беху еве више узевна од Немаца. На против, словенска црква у Угарској, уз коју пристајаху и Ма- са н „Румуни, ЊЕ "неочекиваног · полета,

знањивани старим словенским језиком, па пре- вођени са словенскота на латинсњи. Још из Бе

века има примера да је стари словенски цр- –

квени језик вредио као општи "језик за спораз-_

умевање, не само у земљама круне угарске, Ба него и на целом истоку. И Турци у Цариграду, | шта више и Мамелуци у Мисиру И

га, особито у његовом српском дијалекту, |

говораху њиме. Неје чудо дакле, што неки наши сународници и данас зову себе. Словенуина =

и свој језик словенским.

ж

Острогонски митрополити с концем 12: лова =>:

под окриљем краља Беле ПЛ, почеше се. при-

клањати Риму, и тада се прекиде веза између < Чеха, Мораваца и њих. Још се 1904 папа Ино- -- ћентије ПТ жали краљу Мирку, како у Утарској |

„има само један једини манастир латински, а ти грчких има више“, У том прелазном пери-

оду, 18 и 14 века, долазе већ латинске вла- _

дике, или који латински знају говорити, као.

супротне владике словенскима, али велики | 5

број богатих словенских православних манастира 5

219 __неје било лако уклонити, јер је народ 6 њима __држао. Због прегона тих владика, беше често __Брвавих сукоба. За то папе препоручиваху ___изреком смотреност и избегавање шума при за- _ узимању таких манастира. Ну покрај еве удруж- бе с Римом, констатујем историјску истину, да је потоње ширење еловенске народне цркве у Угарској настало 1308; кад, али римској столици после изумрћа арпадовеске лозе пође за | ~, руком; да угарску круну прибави италијанском ____ (напољеком) владаоцу, Каролу Роберту. Под - тим краљем и његовим вином Лудовиком Вели- | ким, који на својој глави, поред угареке, са- ___ стави и круну Црвене Русије (т. ј. Галичку __и Владимирску) и Пољеке, дакле се неје мо- _ рао обзирати, учинило је полатињавање цркве __Угарске- велике кораке, које је на скоро за __тим у главноме још и појачано, под краљевима. __из попољачене куће Јагелонске. да владике _ долажаху мало по мало све сами Латини, пра- _ ћени многобројним насељеницима, а то је умно- | жавало присталице римске цркве и олакшавало редају манастира. (")

_ (5) Тада се и у Угарској, као пређе у Чешкој и оравској, догађала та аномалија, да су при великим

220 а

Ну још је било доста православних сло- венских манастира, за које папе шћаху да се

постави нарочити православни словенски владика, да не би дошли под утицај околних православних

народа, али не даде фанатизам полатинитеља.

Тих манастира држаше се народ (“) и ниже све- штенство. То беше не мала сметња, кад се пола“ тињавање Угарске изметну у праву хајку; а доц-

ит

није уђе у обичај нека смеса од римског игрчког |

обреда, коју зваху „И Њиаз ессјевтаев па који тек у 18 веку искоренио ја.

светковинама владике и клир певали латински, а народ отпеваше своје слатко (ашсет сапшШепат): «Господи помилуј». : пио

(5) Отуда су у Мађара називи за дане, неке праз- | нике и већину литургијских и црквених радња онаки, |

какви су у словенској православној. цркви, и ако

Мађари већ од трећег века припадаху латинском

обреду.

(3) У то време зваху Словене, који по догми беху

сједињени с Римом, т. ј. унијате, раскодницима (схи- _ зматицима), кад год се усудише да се противе пола- тињавању своје народне цркве, На против, правосла- _

вне зваху полуверцима, полухришћанима, а често и.

незнабожачким сељацима («Расат"). У осталом раз-

ликоваху: кривоверце или отпаднике (јеретике), пога-_

нике, јевреје, незнабошце. Тек Флорентински "сабор,

а особито ратови с Турцима у 16 и 17 веку, уз које _

нови производ · немачкога духа, као што ише. С УВРНЦЕ. па за И Чешке а

веку Словаци и Хрвати, (и тако. звани | „Водени |

„Хрвати“, остаци "панонских Словена). |

Само се на истоку аустро-угарске и хије одржа православна. Источна Дрква и обнови Е се као: српска, румунска. и рушњачка. То ваља = приписати досељавању и додиру са не пре -

нима околних земаља.

Овде ми ваља споменути још и то, да: · Мађари а а

испрва беху заузели само један део Срема, који __ -ве с тога зваше сњемог бугиа. (овосграни, тле дајући с њихове стране); а онај други шЊепог

Зугима (онострани); управо данашњи Срем, све

је до 1228 био ван Угарске. бедиште ми трополитово, од Методова времена, било јеу -овоме другом, правом Срему, а већи део епар- хије и њему подручна прастара владичанства: калочко, чанадско, велико-варадско и београдско у Ердељу (Ађа ЈиНа, Капађиге) већином у а Угарској. ( тога, чим се дала прилика, столица митрополитова би премештена у Бач, и он се

"зваше бачки митрополит, а у Срему оста само

владика, који, припадајући српској јерархији, разуме се да беше ван свезе са Угарском.

Доцније, на крају 12 века, нагињући Риму, _ преместише столицу из Бача у Калочу. И |

| 57 1228 сестра РА краља Андрије П вадоби | прави Срем, те овај придружише _ Угарској, питаше калочко-бачки митрополит | папу, шта да ради са православним вла-

-- | Попоње владике. сремске посташе унијати, АЕ вењеки, кр-

224

цркве, изазваше страсти, које је по целој про- 58 страној митрополији калочко-бачкој, а од честли

остротонској, ваљало угушивати огњем и мачем. | % 5 . у . 5 Е Ме То је учинило, те је унијатска Јерархија по-

стала немогућа. Ув турске ратове, њихове епархије већином беху предане латинима, нај- Пат

пре као титуларне, а после и са свим. Словени у Чешкој, Далмацији, Истрији, Оловенској, Угарској, Хрватској пи Славонији — изгубише с временом своје прастаре ботате епархије и манастире; а тим су оштећени што се тиче народности своје и политичког значења тако, да га је у немачком царству тотово не- стало, а у Аустро-Угарској су запостављени и

притешњени. Али, што је словенска народна

црква од 9 века амо изгубила полатињавањем на западу, то је на истоку преобилато накна- — дила неочекиваних проширењем руских граница | до тихог океана, до Америке, и на другој

страни до Јерменске, где ширење ·еловенске цркве не иде насилно и напрасно, већ природ- но и трајно. Осим тога Румунија, Србија и Црна Гора, Грчка и Бугарска овога- века, такођер су стубови православља, а и у Аустро-

Угарској, Босни и Херцеговини, на место ста-

аржија,. појавите се нова. владичанства | | манастири. ИУ Ре __ Вредно је обратити пажњу и на то, дасев Немањин вин звао. Растислав, или, од мила, П. Растко, као и моравски кнез, а калуђерским _ именом Сава, као и први митрополит сремски, ученик словенских апостола. — _ АВА | " Долази други наставни предмет, којим се и _ народна свест може особито пробудити и уна- | ___шредити, који је управо острог, бедем, и за-

__ штитна светиња народности. Међу свима жи- __ вотним знацима некога народа, по којима се ___познаје његов духовни и душевни карактер,

__ заузима језик с правом прво место, као непо- __ средио и замашно исказивање човечјег духа. __Уу језику имамо не само поуздано мерило, кад

“ _ коћемо да судимо докле допиру представе и __појмови некога народа, нето он нам открива, __њад добро у њега загледамо, дубоке и неоче- киване погледе у суштину и. природу духа · опите, Ц Џ огобиве | свакога паине духа

226

шљења. По што је дакле језик дело. укупне _

"и тако рећи састав и-размер његових духовних |

Ме 5 а

се тело; то у је у сваком г језику показа начин, како народ схвата ствари, речју његов. поглед | на свет са видива од представа. (0. једне стране, множина речи показује обим његова | духовног света, а 6 друге стране, траматични | оклоп очитује његов поглед на организам. ти

радње народнога духа, при чему подједнако · = суделују све моћи његове, од чула, па све горе | ; до ума; то св у склопу свакога језика огледа _ а 1) сјајно, и у очевидним цртама, у Буни рн АА -- народнога духа, његов духовни и душевни тип,

заснова и моћи. У гласу и творби речи, ње нагласку и равномерној благогласности ен у простом изразу и пренесеном смислу ел | 4 Фори), у облику и обрту мисли, и у вези ма и ставља се пред спољашње чуло, да је можеш чути | 34 и осетити, чиста, унутрашња, будући. духовна. 55 = копија поједине особе, племена и "народа. Кад

ву дакле духовне овобине и стварање. језиве ТА некога народа срдачно спојене ствари, и кад.

језик онаки, какав је изашао из народне. ин о дивидуалности, ради поново на том гопојеву 4: | увапређујући га и одржавајући то Је оде У.

„

МИРНИМ и

а | 2927

језику нај јача веза некога народа, и у гајењу “ језика нешто чим се народност нај јаче унапре- ђује. У језику се огледа човечји дух још вер- није, него у уметности и књижевности. И по томе, наставник ако хоће да подстакне и уна-

· преди народно осећање у повзреној му омла- дини; он нека гаји матерњи језик чим год може. Њему нека је уступљено часно место међу наставним језицима, као што то вад обично

и бива. Али то још неје све. Наставник у току наставе ваља да учини, особито поређењем, да му. ученици добију јасно сазнање, којим је 060- динама њихов матерњи језик извренији од мно- тих других. Тога ради нека покаже уверљивим примерима, како је наш језик основни језик, и равноправни брат и једном и другом класич- ____.ном језику старога века, како као таки има __ много шта с њима заједничко, у другим тачкама од њих одступа, а од чести их и надмаша. (Напоменућу само како смо се, уз новије светске књижевности ,. обогатили појмовима на свима

" пољима живота). Још је важније поредити језик - српски « са сранцуским и енглеским. Ту је право поље, где родољубиви наставник своје ученике | распалити. праиии Фри вонок за. свој |

| |

(4

228

род и народност. ај нека бр шта А је

основни језик (синтетички, уобличајни) и ЧИМ 5 745 разликује од изведених (аналитичких, Пиве 5 них), па онда нека многим примерима рзсветли: | по чему је основни језик вренији од изведеног; 45:

нека покаже провидну разумљивост И лакоћу

у творби речи; живу природну силу, која свуда провирује, и стаситу очигледност, којом је наш језик подобан и за песништво и за

науку. Али неје тога доста, јер као што ре-

кох, што се башу језику огледа _ јасно дух |

и душа и сав карактер некога народа, за, то. | ће он местимице, где треба, народност поме- нутих народа (или Немаца и Италијанаца) конкретно на углед изнети. Он ће, да само

нешто у кратко наговестим, почињући од гла- совне системе, показати: како су у сршеком језику самогласници и сугласници у равнотежи; КЕ како многи самогласници, особито на крају речи, покавују смисао за благогласност и чине те је | 5 језик подобан за певање; како вугласничка |

ПАРЕ (%) значе смисао за знаменито, И а Е

'

(А у италијанском се сва ава сугласничка оне а _разнежено жртвују благогласности као: бегве м. Хегхе5; |

Ајезвапдго м. АТехапдег ; Тојетео м. Реојетавив, ит. Д. |

а о |

229

се слаже унутрашње са спољашњим ; што у нас превлађује самогласник а, знак је такођер благоглавности, јасноће и златне средине ; наша акцентуација показује ухо створено за му- зику ('); у нас нема мутних гласова (6, ћ, и т. Д.); не зовемо: тврдо пе и меко пше, него кажемо „бобу: боб, а попу: пол“; по грама- тичком еклопу, по употреби предлога и савеза судиће, како наш народ има смисла за разго- ветност и логичну јасноћу. Разуме се, да не треба сметнути с ума ни тамне стране српскога, ви светле туђинскога народног карактера, 50- лико се јављају у дотичним језицима, јер ће само тако омладина добити право, на истини

основано мишљење о својој народности. На

(5) Што у Немаца превлађује ветрно е, то пока- зује да им дух све више нагиње апстракцији; накло- ност ка дугим периодима значи темељан карактер на- родни, што продире у дубину; на против, оно поте- зање и развлачење у начину писања , код многих књижевника немачких, показује наклоност ка пропу- штању и угодности ;. нејасно и неодређено у изразу,

~“

_ внак је да нема оштроумља и јасних појмова; мешање

= многих, често непотребних туђих речи, показује чежњу

+ и претерану наклоност ка туђинскоме, Још к томе, Немци милују апстракције, китнасто писање, љубе преко ·

ваке мере сложене речи, до. плена ан

и не писати опоНуаавНог

080

срећу, српски народни карактер, и по неје 5

без слабости и мана, ипак има у себи толико __ поштовања вредног и врлог, да му се не треба бојати поређења са другим народима. Ми, у томе и у другом којечем, можемо много на- учити од туђих језика; али у пуној свести 0 _ великим врлинама својега језика, ваља да га —

држимо у части, и да се трудимо да владамо њине све савршеније, у писму и говору, да би

та и туђинци научили ценити, те по њему су-

дили 0 духу и карактеру, који се у њему исказује. | |

Бацимо поглед на историју граматике. __ Не зна се, за сада, да ли је у старој сло- венској књижевности било друге какве грама-

тике, осим грчке, ошпштега дијалекта, (визан-

тијскот), од Јована Дамаскина, у 9 веку, коју.

је на словенски превео Јован Ексарах (т. Ј.

патријархов изаславик), један од најплоднијих ЈЕ 54 писаца за време словенскога цара Симеуна (898 _ = до 927), приредивши је у веколико за потребу

словенскога језика. Из ње су по свој прилици учили Словени теорију о језику. У њих је ~ 722

мачно сваки грчки час био уједно и словенски. |

По методу, који је. и данас ан вод. у Би

| |

291

глеза, свако место при превођењу беше им као

нека проблема, где се најпре питало: шта значи % Али је после долазило друго важније питање: како га ваља добро превести на сло- венски '

За време средњега века, еви учени људи писаху латинским језиком, овим Грка и Оло- вена источне црве. И најстарије хуманисте тежише да оживе етаринско песништво и ре- читост брижљивим подражавањем на латинском језику. Тек по што језици и књижевности но- вих народа довољно вазреше, стадоше тражити, да се песници и беседници не служе више мртвим језиком већини народа неприступачним. Тако постале народне књижевности на живим јези- цима. То ве збило најпре код романских на- рода. Први учинише тако Италијанци, који су

·_ латинскоме језику најближи.

Пре године 1512 неје било италијанске

__ граматике. 'Те године издао је на свет Сла- | вонац О Пн огфито своје. з9боје

6 талијанони “и латински. писци сан Брка

282 | 5

отаттансан дећа уојват Ипг та“ ("). Дакле први _ оглед научне граматике „простога“, а то ће рећи италијан. језика, учинио је један наш сународник, Франо Срећковић, или по италијански ог то!

А прву граматику заједничкога језика ерп- ско-хрватског, написао је у Риму на латинском језику, 1604, папин мисионар по турскоме цар- ству, језуита Бартуо Кашић, под именом „Јп- 8: Иопез Ппспав Шупесав“, две књижице уједно, на 12-ини, стр. 191 — по дубровачким и далматинским писцима.

Од словенских граматичара, пре њега беше само Словенац А. Бохорич (у Витембергу 1584), који већ говори о сродству словенских је- зика, — граматика Лавовеских ђака (1591), и Ловре Зизанија (1596); а повле Кашића долази Малорус Мелетије Омотрицки, најпре архиепископ православни а за тим унијатски, са својом граматиком грчкога језика (1615), и другом, старога словенског, 1619 (0). За ЊИМ

(5) К. М. Баџег, Сезесћесћје дег аевјвоћећ Бине- | 125

гаћиг. У Липисци, 1883, стр. 283.

(2) Тако исто од писаца речника, пре њега су визн

само: Фауст Вранчић, Млеци 1595, и Јероним Меги-_

зер, Франкфурт па Мајни 1603, 929 издање, у коме = а

је и језик српско-хрватски.

МАЛИ ~

"долазе Ћ. Крижанић (1665), Павле Витезо- __вић (1700), Матија, Рељковић (1767), М. Ла- нотевић Ђурић (1778), и Ф.М. о ДеВАЛНА

· (1806).

___ Фаједничкој науци о језику привредише Словени и Словенисте учење о врстама радње. Њихова је заслуга, што су појам о том задах-

_нули трајним животом, и што учинише корак

пун последица ка проширеној употреби те нај- важније глаголске категорије. Појам о том дође

Словенима на Дунаву и Дњепру од Византи-

" наца, у 9 и 10 веку, са увођењем хришћан- |

ства; он иде кроза сву граматичку књижев-

—_ ност, и ако испрва мало спољашње схваћен.

__ Штампан је најпре у Лавовекој граматици, код -__ Визанија и код Смотрицког. Појам тај продрђо __је ба свим у почетку нашега века. Петорица __људн, за Кратко време од 7 година, уведоше _ наново врете радње у граматику, и то раз-_

дичвих словенских језика. Копчински (1807) :

језике. Оинтактички неје са свим _ непозната |

противност између свршене и несвршене (трбење нутне и трајне) радње ни германској, латин- пр ској или романској граматици, а од Курција | - амо, свака грчка синтакса оставља по једно Па месташце за врсте радње, али без и каквих

практичних последица за глаго. локу систему (' ја.

Још једну заслугу имају Словени за општу | науку о језику. .Отари индијски језик прона- шло је енглеско Научно Друштво у Калкути | о 1784. Председник тога друштва, В. Џонс (Јопез), исказао је 1786, да санскртеки језив има ближег и даљег рода у Европи. Али а 74 граматику старо-индијског језика издао је на свет у Европи, у Риму 1790, један брат А _ реда бових Кармилаца, родом Хрват, по имену | калуђерском Павлин а Санто Бартоломео, о по роду Иван Филип Вездињ, мисионар и = лингвиста, готоњи главни викар папин Ц апо- столски визитатор у Издији () Ма Ка падао.

о К. фаанел "Херсон | 1886. = РА и ::

() Рођен 1748 У месту Цимову (Коу). и. и у Доњој Аустрији, кула дођоше Хрвати У дР то _ловини 16 века, а има их сад тамо око

== |

дана А. Мона ава 5 со таи меса а не драа Ае аи ври вв А а. ђе | ; ; "А МЗ рис ин Ј > ђ к:

285.

око 20 списа латински и италијански, од којих

они о индијским језицима имају и данав своју вредност. Али Немац Ф. Шлегл беше први разабрао последице тога, што је санскрт про-

нађен ('). У осталом, Боп, Шлегл, Розен, Бир-

нуФ учише ве санскрту у Енглеској, у почетку овога века.

Дело пак, које је отворило епоху садашње Поређене а за тим и Опште науке о језику, то је Система коњугације санскртекога, језика, од Бопа (Франкфурт 1816; поређено). На скоро. за тим, 1819, појави се Ј. Грим са својом поређеном граматиком германских језика, коју он зове просто Немачком граматиком; па онда опет Боп, Поређена граматика аржо- европскиг језика (1888), два вештачка дела, која подигоше историјско истраживање језика.

_на ступањ науке. да романске језике учинише

то исто Ренуар и Диц, а за словенске Миклошић. Овога века имамо поделу глагола старога

с. словенског. језика од Јос. Добровекога (Беч - 1822), и другу, поправљену од Миклошића,

"за | стари: и за све словенске језике (Беч 1850

о неане Скајазберг сову. 28

296

и даље), која је данас готово опште примљена, ·

а и трећу Шлајхерову (Бон 1852), коју је прихватио А. Лескин (опет Немац), знатно је променив. (Вајмар 1886). На реду је да говоримо о делима Вуко- вим и Даничићевим. Али, о том по том. | После српског језика долази српска књи=~ жевност као врстан предмет, да се омладина

напуни жарким народним осећањем, трајним.

одушевљењем за своју отаџбину и српство. Јер историја књижевности некога народа, она је историја његова унутрашњег живота, која нас учи да познамо идеале, за којима је у раз-

лична времена одушевљено тежио, и велике

интересе, који му душу силно покретаху. И ако нам књижевност неје велика, нити тако универсална и свестрана, да је то подобно да. је начини светском књижевношћу; ипак, гле- дајући на дужину времена, Које обузима, на број и вреноћу дела у поезији и прози, по садржини и облику, у свему томе може се смело

поредити са књижевностима осталих словенских народа, а у неким однобима и са другима. Наша књижевност дакле, и ако је свромна, опет из своје давнине има да покаже два доста обилна

Џ

_ два периода прасе, Савив, и

у а песништва, и његове гусларе, а. од својих | ____ почетака захвата 700 година и више. Дубро- 158 вачка књижевност почиње с крајем 15 века, ___ али зна се, да је у Дубровнику велики пожар ___ 11 века (1028) утаманио пређашњу књижев- ____ ност; тако исто, Савин период почиње с кон- - ___цем 12 века, али знамо да је Немања у својој 5 _ побожној и политичкој ревности, пређашње „не- о _частиве књиге спалко“, као и то, да Савин ___ почетак, неје почетак, него наставак, или боље _ __рећи врх свеколике старе наше књижевности, : __вако по садржини и језику, тако и по стилу ___и правопису, а то показује, да је наша књи- ~ жевност, пре тога, дакле пре 12 века, норала __ расти н "развијати се, док је дошла до таког | _ цвета. Кад се ева та својства како ваља осве- 6 она. ЊЕ згодна, да испуне осебитим пошто-

· 238

наставнику. дала лепша прилика, | де сриву ~ омладину упозна са дивним цртама српског наге 5 родног карактера, јунаштва. и врлина, дубоке = 5. побожне врдачности и одушевљења за веру, отаџбину и народ, праве истините тонскости, | ит. д, него при изврсном "нашем народном песништву, средњета века и новијега времена, јуначким (епским) и женским (лирским) песмама, па и њиховим мелодијама! Нема ли ну на- шој световној прози богословскога века, поред историјеких радова на свој начин, и правих песничких описа! Неје ли Душанов законик, _ у своме казненом дблу, човечнији од многих — других својега времена, и неје ли у нас по-_

рота заведена кад и у Енглеза, а порота за. _ Е послове приватнога права и пре њих (' )' Носу 55 7 ли стари Словени, па и Срби, онако драго- 4 вољно примали хришћанство, закон љубави ва ближњему ; несу ли заробљенике у рату, Бо = што о том иностранци дивећи се причају, 05 5. - временом пуштали на слободу и кућама сво јима, или их примаху међу се ну своје по- а

(5) Ј. Авакумовић, Енглеска, Француска и ар оку 5 | 5 У порота, Београд 1885. ВОРЕН а ти му

__ родице, а други народи градише од њих робље, __ невољнике и подложнике својој властели; и неје __ ли у народном песништву исказан диван морал _ нашега народа Што се у Душанову законику за врло многе ствари наређује, да ваља издати или имати „књигу“, то јест писмени акат, и ____штоу нашим народним песмама сваки час до- лази „књигу пише“ или „књигу чита“: зар то не показује да писменост у оно време беше у нас веома раширена Римска је црква го- нила проналазак штампања књига, а наљи ка- _ луђери још истота века изучише ту вештину, те евојој великој трудби и етриљивости око препививања књига и текстова додадоше и своје _ титампарске радове. Па обнова књижевности у Дубровнику и обилни век цветања пределних _- књижевности у опште, у Дубровнику и у Дал- мацији, у Босни и Славонији, у брбији иу "јужној Угарској; и што је између свих ело- _ венских народа најпре у нас повикла драматска. _ књижевност, у Дубровнику! Па Вук и његова _ школа, и свенародна књижевност, са језиком · чисто народним, за. народ! (А Пе | Вука. нема да покаже ни једна. оловећека | |

сњижевност, | па ни оне Арузог Куавурних. | Мк

у мина ЛА За У би зРа не а За х - ".; ~ ж ~ 3796 У т У 2 „. а, ~ у » У у МА та Ре Ре рок 7 “и у " + = Ра: и с 2 У /; - Ма Ба: У“ 240 Ух ; |

рода! Ни једна нема таки, и тако добро при- За. купљен и уређен зборнив народвих умотворина.

— Само је наш правопис, који одговара за-

хтевима науке. Немци на пр. имају данас два

своја поправљена правописа, од Ј. Грима и државни, али су оба историјска; а Италијанци ву од новијих народа најближи Фонетици, па су у том опет заостали иза нас. Ове буквице и правошиси беху иепрва Фонетични т.ј. на | гласовима основани, па тек с временом посташе | историјски, по што се језик у току векова.

мењао, а писање тада беше потешка вештина,

те стари измишљене једном знаке пазише као

дратоцено блато, које не остављаху на страну

ни онда, кад се више не употребљаваху као

знаци за одређене гласове, или за гласове у опште. Некоме се правопис може учинити мала ствар. Али, да је праволис био свагдљ Фоне- тичан, ми бисмо у њему имали тако рећи то- тову повесницу како се језик развијао; а друго, зар неје боље за просвету народну, вад Мала деца могу данас да науче писати по чи- тати за неколико месеца, место да то уче по више година“ Као сваки људски проналазак,“

тако и проналазак, или боље рећи - урбане Еј

-неје дело једнога човека и једног | разилиљава, него је 1. различних 0- ИН

- пољу: св. тапело. а може и и Св.

Климента , св. Сава, Петар Велики, и Вуке ·_— На Вукова и Даничиђеве заслуге за ак-_ _ дентуацију, ту музику говора! Шрави српски

— језик, језик народни, тек је у почетку овога | _ века стекао своју граматику и речник, драго | _ цене радове Вукове, који много вреде не само. за практичну потребу, него и за науку. - Он је писао и прилоге за ерпски народопие, | земљопие, политичну повесницу и историју је- _ вика и књижевности; шревео је Нови Завет; Е Јени 98. по столећа | за МЕНЕ. И а

и основе, облике и историју облика , | а од“

синтаксе део 1: недостаје нам само још П део |

синтаксе и наука о гласовима. Он је написао речник из књижевних старина српских, какав нема да покаже ни једна словенска књижев-

пост. Он је ударио темељ великоме академијском

речнику, који не уступа Јунгманову чешком,

Линдовом пољском И Академијском "руском, ~

Издао је угледно толике историјске споменике,

политичне и књижевне. Превео је Стари да-

. Српску историју од Мајкова, Писма 0. 1 ботјој и т, д. и написао многе. рас-

праве, реценсије и полемичне списе, А и као —

наставник и секретар научних друштава има — својих неоцењених заслуга. Што Срби и Хр-

вати данас добро стоје са науком о своме је-

зику, и што се на пољу словенске Филологије _ могу поредити с другим Словенима, у томе Даничићу, после Вука, припада највећа. заслуга. пи

Али он је тек науку о српеком језику подигао

на данашњу висину, пронашав јој и утврдив правила, изведавши је из првобитног, посебног — стања на поље поређене и заједничке "науке пе језику, која обухвата живот језика, од постања. његова до данашњега стања, и то поређено са

5

И РМ раја ње Дани за“. краћу + с

РЕН УБ

__ближим и даљим сродницима његовим, племена | арпо-европскот. __. На пољу језика дакле заузимамо часно ме-_ __ ето; наша уметничка лирика и драматика, књи- __- жевност за децу, Па и приповетка, могу се мерити са сличним производима осталих Словена. "Гдекоје науке одскочише, а и на свима пољима науке и уметности засадисно по мало. Па смо пи количином производа напредовали. Још пре 50 година излазило је у Срба и Хрвата го- дишње евега по 20—80 књига, а сад их излази до 1000; само немамо праве критике, – __воја би све то оцењивала. — Али не само на | __ светле, већ и на тамне стране нашег народног __ карактера ваља наставник омладини да обрати __пажњу, па и за то му историја књижевности _ даје. згодну приливу. Он омладину не може __ боље опоменути да бе чува од црте у нашем

- _ карактеру, по којој. туђе радо прецењу јемо а + о трна убио, него кад Јој живо. опишеи

944 57.

жевности може да ради на, буђењу народног осећања у омладине. Разуме ве, да ће начин рада, према школи, бити различан, друкчији

у основној школи а друкчији у средњој. Тако

на пр. у основној школи, српска чатанка, која

би била састављена 6 погледом на поменуте смерове, и кад би народна страна била у њој. како ваља натлашена,,била би врло ваљано.

средство за уватреее. бре начина | же

шљења. —

За гајење народности по ; готову мање важна ни српска историја, кад је како ваља

удешзна. Ту има наставник подесну прадавус Е

да на раззитку од но пуних 13 векова, до-

веде омладину ДО јасне свести 0 светско- исто-

ријеком задатву сртекога народа и јужних Оло- | вена у опште, да је светлим угледима распали — ка добру, да је подстакне на подражавањо, а тако место да је рђавим, одвратним примерима | застраши ода зла. Историја с таком садржи“ а ном, која се нас тако из близа тиче, кад св. достојно употреби, она је моћ што нензмер- _ 4 но утиче на сву моралну битност, нарочито — на родољубиви начин мишљења, и то на начин племените врете, не ради спољашњих матери- |

у СА уза а ДАГ а у 3 ~ пе ППИ ПИР ОУ И СУ а

га 2 па ЦМ ан 6

Ди

личнијој лес историјске наставе у тој · намери, која. ће наравно бити различна, према школи, оштирнија и дубља у средњим школама, него у основној, напоменућу ово. Најпре ваља уважити крупне чињенице, велике догађаје,

_ шта значе у општој историји по својој величини ти важности, као и људе који у њима излазе

_ делотворно, ваља их топло и одушевљено опи- _ сатин омладини истаћи као угледе за подража- _ вање. Мени се чини, да не раде добро они, који свуда | истичу само тамне партије и сенке +: животу нашега народа, па их узимају за рт. а Пи И цепидлачења, — а

от врло. важно за њу. „Ко хоће. у или 15 ја да одржи праву. срдачну топлоту љубави, а бност да о скромно. не дубоких. поштовањем | 1 је оно што Је. велико, ти да се. Ко пега ~ 28 тај заљ ља тако начине | мишљења , –

У -:

. 246

к отаџбини и народу друкчије, нето кад јој

се велики људи, које је наш народ извео, ставе · за предмет високога поштовања. Веровна мо-. ралност и љубав к отаџбини, то ву једини

необориви новиоци карактера; а да се за њих омладина задобије, то је један од најважнијих, али и најтежих задатака васпитања “ (Мини- стар Стајн). А сад да видимо, које су сјајне партије у политичком животу нашега народа,

што могу омладину да напуне понајпре дивље-_ њем према својим старима и поштовањем према“

своме народу ! Сјајан је прво улазак нашета народа у историју, она вековна борба са исто-

чно-римеким или грчким византијским царством, о једне стране, и са римским католичанством,

6 друге, у којој је наш народ дуго бивао час победилац а час побеђени, док неје основао

најпре мале племенске државице, а за тим

општу народну државу. Даље, другу сјајну тачку српске историје у Средњем Вењу чине краљеви и цареви од владалачке лозе Нема- њића : Немања, Стефан првовенчани и Милутин, а особито Душан. За његово време Орбија

стајаше на врху југонстока европског, Срби. имађаху свенародну државу своју (на и опет.

24

| ху ађан 6 + ан српеки цар, као

најугледнији међу владаоцима источних хри- | Цана, тежио је да, на место труле византијске __ царевине, успостави чврсту и једру словенску, - пе да тим уједно буде и врховни заттитник ___источне цркве. Колико Душан беше силан, __ може се судити по његовим уговорима са мле- ___тачком републиком о освојењу Париграда. = (Гл. Асћа атећјун Уепећ). Млеци, тада једна _ од великих вила и прва поморска држава, за- __довољаваху се мањим делом. А каква су др- _ ава у оно време били Млеци, нај јасније ће "нам показати једна статистична белешка у - лондонском листу 'Тајмсу, по којој тадашње јилетатко + ава да је дотрајаго до прве

уто. месту у свету. — 2. "онда, | сине у Ба пре КОговА на а И после Косова;

248 И ПИЛЕ

пастише Угареку, држаше ј> подруг века у

својој власти, и претише Бечу, средњој Еврош и Италији ; па небројена расеља и пресељавања,

оснивање Војничке Крајине, и нове борбе, како

за своје интересе тако и за туђе. — Поврај. политичне стране не треба превидети ни кул--

турно-историјеку, него треба и њу ваљано осве- тлити. Осим песништва,-о ком већ говорах,

ваља ми истаћи нашу црквзну архитектуру и

сликарство, Савину књижевну радњу и нисце

из његове школе, а од наука: ботовловењу, — историју и правништво, особито Душаново за-

конодавство и раштрену писменост у његово време, манастирске и владичанске школе п њихове књижевне радове, штампање књига и -

дубровачку књижевност, што св» тада и ДОЦ- . није просипаше светле зраке у нашој историји. |

да чудо је, како Душан неје основао српско

свенау чиште, као његови велики савременици :

Карло ТУ, четки, Казимир Велики, пољеки, а — · после 100 година и Матија, угарски НЕ

Један мађарски академик изнео је на свет, да ву овенаучишта допирала донде, докле и латинска

ученост. То вреди за југ, запад и средњу — Европу, али не и за исток. У Цариграду беше |

| елика. Школа, те су се и тдекоји наши бу- "народници. таг као доцније у Болоњи; шта

ваији Ги НО двор у Еуропе. А Мени се чини, да ћу наћи одговора за то у _ овом месту напред поменуте Гершићеве рае- ; 2 праве (Мале државе, Гласник 53), које глави: Мо = „О томе нема сумње, и то је воћ досадашњих Бр _ елоријавии | развитком доказано, да култура. а __и наука много боље цвотају и много живљега = полета имају, вод има што више огњишта, која св. надмећу и ривалишу међу собом, и свако _ва.се ради, према својој с товобности и својим ~: историјским премисама на заједничком великом 55 У послу човечанско. културе и образованости. - Што мање каква мала. држава може имати бко- 5. пансивне. тежње, "што мање ратоборних И оева- 558 8 а бит ; за 70 што. је лан што зе 4

1 Р

250

Душаново време неје било каквога новог св.

(Јаве, и његове школе. Најзад, наш народ жи- вљаше од вајкада на великом светском друму,

па ву се о њега закачивали и мимохоци н на-

јахаоци. Ну да је Душан којом срећом. дошао

на ту мисао, да оснује српско свенаучиште, како | је већ било богословског, правничког и Фило- софског знања и књижевности, може да би точак __

српске историје друкчије засекао и минуо. — Где нема школа, тамо се удара темељ —

основнима ; али где има малих и средњих школа.

(у оно време: манастирских и владичанских),

ту ваља засводити и покрити просветну зграду.

великим стручним школама, које дају настав- нике за средње и мале, књижевнике и научнике,

свештенике и лекаре, чиновнике државне и

засебне, техничаре и т. д. Шта вреди свона-

учиште омањим народима, нека нам покаже овај, један само пример. Кад у почетку овога _ века, 1810, пруски министар за јавну наставу, |

после несрећних ратова са Наполеоном Т, пјб-

гну да оснује университет у Берлину, неки га

_ прекораваху за то, говорећи, да би боље учи

_нио кад би подигао још коју оружницу и то-

поливницу. Министар им одговори, да су но

сано кад се како ваља удесе. А краљ Па Фридерик Виљем Ш у уводу новог универби- __тетеког статута вели: „Држава треба да на- _докнади духом, што јој неје дано у Физичној. __снази, па за то је оснивање овог универеитета. __требало да буде једна од првих брига при. __ новом уређењу пруске државе.“ А сад видимо, __ да је то свенаучиште, после 76 година, једно од. __ првих у свету, које се отима о првенство са. __ најстаријим и најбољим стручним школама, а _ пруска је држава, место друге које, ујединила _ Немце и обновила немачко царство, предњачећи· данас у многом којечем..

5 · Још бих желео истаћи „наше градове. У. вина. - Пмеаалу, истина за мале прилике уде-

252 па

српске радиности, вичности, љубави 5 уметно- сти и побожности, а уједно и српскога богат- ства онога времена. Други је доказ српске ра- диноети, што су ресељеници српски, из Србије у Угарску, пренели собом тамо готово све врсте заната и трговине. За сто и више година, у — Угарској беху свакојаке занатлије и тртовци — већином Срби, тако, да су становници других народности преписивали и преводили но свој језик њихове еснафске уредбе и установе (ја: А шта да речем о нашим домаћим женским — радовима, који су данас предмет нарочите џа- _ жње по изложбама, и који ће нашем народу, ако Бог да, донети највећег признања и 66 ристи ! а Не А После коначне пропасти народне државеи њезиних одломака с концем 15 века, (осим Црне. 5 Горе и Дубровника), јединство народно кроз Ба: три века одржавају: српска патријаршија п | самоуправа кнежимска и општинска, а свест “ о народности и заједници народној, сабори код. цркава и 2услари. У другој половини прошлога

~ Га

~ Ст | со () Га. Опоменике из "будимске и пештанске ар- сживе, од проф. Витковша. | -

_ века укинута би и црквена самосталност, али псе кратке потлачености диже се Србија, те победи и разагна своје угњетаче. Ти дога- ђаји заслужују да се опишу, зрелијим учени- __ дима по свим школама, особито опширно и топло, ___ даб с, одушевљени великим и јуначким де- | _дима својих оцева и сународника из скорашње | | прошлости , показали тако исто издржљиви и 2 __храбри, кад затреба. — До сад упућивах на 5 __ светле стране српеке историје, као најподобније_ __ да пробуде у омладини љубав к отаџбини и — бриству; али тим не хтедох да јој ве не при- - _ чају и тамније стране, несреће и заблуде на- _ родне. На против, кад се като треба ехвате, могу. бити и оне веома корисне за омладину, _ у колико осветљавају слабости и мане српског | парактера, од којих и кј ваља, ЗАМЕ.

Душанове, за - вреже. И после Еогова, и Т. де да се ученицима. обрати пажња. на наследну 7 оуупскота | народа. а _ унутрашњу неслоту и паност » предењивање. туђиве, ено | ! При и и тежње, ·

До сад гомињах само домаћу историју ; али и повесница другиг држава, која се предаје

у средњим и вишим школама, може се употре-

бити за наше смерове. Какве дивне принерб жарке љубави к отаџбини и слободи, и пожр- твовања за њих, подобне да пораде на прим- љиву омладину, даје нам, између осталога, историја грчка и римска, различне словенске, | шшањолска, италијанска, Француска, немачка и енглеска ! Како у том, тако ни у другом по- тледу можемо од других народа научити. Тако

се у Француским школама ради све, да се сран-

цуској омладини отаџбена историја прикаже веома сјајно и уверљиво. да рана се омладина привлачи да учествује у свему, што се тиче

славе земаљске, на пр. кад се прослављају ве- лика јуначка дела Францускога народа умет- ношћу, особито вајарством и живописом, ит.д.

„Ми у том, и ако не можемо и не ћемо ићи до-

тле, докле иду Французи; ипак ћемо добро учинити, да историју својега народа, ставимо

омладини већма на душу, но до сад, и да. 063

прођемо свога немара и возмополитеких назора. Тоби, осим других начина, могло бити и овако,

„да се састави какав народни паметар, у кож6

255

би били записани сви важнији споменски и по- часни дани нашега народа, ла да се сваки таки дан и светкује кратким живим причањем до- тађаја и опоменитим говором омладини. И све- Е тосавека је светковина једно тако средство. |. Па и прослављање великих дела нашега на- - рода вајарским и сликарским радовима, Који би емештени били у најзнатнијим средиштима српеког и хрватеког народа, не би промашило учинак на душе, овобито младићске (").

__ Поред историјске наставе, кадра је и зе- мљошисна у срцима омладине да буди и пот- храњује родољубиви начин мишљења. Тога ради ваља већма истаћи, но до јако, земљопив Ср- | бије и српеких земаља, или правије рећи: зе- = маља, у којима Орби живе, те тако омла- дичу тачније упознати са особитим односима

РА И У И УНИ а О у,

реда ЈА није

(%) Знам добро, да томе много којешта стоји на путу: што несмо тако велики и богати пи што немамо онако велпког општег средишта, као на пр. Француска у Паризу. Али шта се ин овако може учинпти, то по-

· казују: Баварска, Белгија, Грчка, Данска, Метална | - Португалска, Саксонија , Шведска, Норвешка, Швај- 5 > царска и т. Д., — па и наш некадашњи Дубзовник, ___ који беше управо толики, кодики је данашњи наш == Бооград,. јер он (Дубровни)), У пајвећђем јеку свом, не Е На ЈЕ 04 10. 050. СТАВОВЦИ

вама, да ди омладина земљиште нашега народа,

које од природе већ љуби, научила. И ценити +

ва његових овобитих извреновти. Тој је сад тим |

лакше, од како имамо земљописна и народо-. Е

писна дела и расправе од М. Ђ. Милићевића,

пр УУ же

тих земаља, према другим земљама 1 При Е-

Јов. Драгашевића, М. В. ведланомње и

гих, нарочито је, кад се мало прилагоди, 30-

дан и за тај посао уџбеник трос, Карића„“) _ те сад наставник, ослањајући се на те списе, | може говорити о положају нашега народа на југоистоку европском, о свези између геологије _

и прорашћа са народним животом; како ти ка |

јеви, подобни за прорашће сваке врсте, мора- | лоше и љубав ка природи знаменито потпомоћи | и машту пријатно распалити: те тако јасно | показати наш задатак међу осталим народима. европским, а тим отклонити штетне утицаје |

матловитог козмополитизма. (светекота. грађан - ства) или источанскога немара и (ава Пи ~

у -

сти. Па ни општа карактеристика српскога 8е- 8

мљишта не би требало да изостане, МЕ 1 АЦ

(1) "„Срека земља», — управо Ориске = земље, ве 55

мље у којима Срби живе виле КЕ

а 458 и равнице, ои земљу, пашњаке и и шуме, обилност плодова разне врсте, многе 5 _ пловне реке, пристушачност к мору на три. __стране, доста лепих, и ако не великих, али _ напредних градова. 0 друге стране опет ваља ; а 5“ – нотаћи | и ратоборне суседе и отворене границе, да КОЛ дечак и младић вредност земаља својега - 55 5 си · народа научили ценити и љубити више свих - = других земаља, али и да би знали, да треба = === ___једвом да буду готови на заштиту своје отаџ- | __ бине и јединства народног. А да би се у школи СЕЊ “ _добевени утисци утврдили, препоручујусе, _ после, као практично средство, путовања по 5 ~ - српским крајевима, на којима историјски знатне ЊЕ5и __ тачке заслужују особиту | пазвњу, између остаг н лога она места, Брава, двори, замци, куле, ли

УН Ка пуну „а

за њихову одбрану, кад. тело поје за , рана о

· сад већином по нашим школама заведена, ЧИНИ а У;

снажно да се бране, у случају каквог напада

чано и извежбано, да поднесе све | трудове. ДЕ"

тегобе. За то ваља школа ла се "побрине, као | што махом већ и бива, за редовна телесна о вежбања своје младежи. Гимнастика, поја је

само да је тело свестрано јако и вачно, "него она па и својим вежбањем у вретању, | и тачним изво- Е ђењем вештачких еволуција, уводи у војну тако. КЕ | таку, те « тога је најбоља приправа за. потоњу 3 МЕ ратну службу. У осталом телосна вежбања но треба да престану са изласком из школе. Мла- дићи кад изађу из школе, ваља да наставе пи- 5 25 мнастичку радњу, којој се може додати још: 5 гађање у нишан, јасање ти борење; а владе, | Ај у добро схваћеном ошитем и свом | интересу, 5 а ваља да им иду на руку. Историја свих вре- мена учи нас, да народи, који несу у стању

УУ

пак У .' >“ о аељааћ у, - —7 ах

с шоља, не могу да одрже своју самосталност на дуже време, него, та пре та после, бивају 55 пленом својих ратоборних суведа. — у Кад школа тако, или слично буде неговала и гајила народно осећање, чим год може; кад власти и поједини родољубиви сународници, те у _ 4

;

ПАО МУ Ре И У ЛУКУ ЗА ГЕОХУ ДРЖИ

Пас

ои Ја

, оппттина, транс друштво, повебна | –:

ле настављених тОлебним_ па баља сав · народ учини подобан за одбрану : онда повољ- ви успех не ће изостати. Са старим одолева- __њем, по ком наш народ и у старо и у ново | време. беше славан, повратиће (бе међу нас и _ свежина духа, срчаности одважност, и на-_ – саће нараштај, који будући без тесногрудог ке талитог РОН поноса, У пуној свести 0

за 582 - се Слава | им 74 Ме

“

ставак ни, онда се начини реч: орницУ - инож. -ба. Крки је. п 055 овог.

| – царе биране: ) само што је у ХОАКЕ ЛЕ. два су чаја, У пију корена, који се свршује Е

став ЗА „Филибе“), убљабин (а Уб) и т.Д. 49 Управо. од корена постале су такођер увећане именице: Срб-енда и Орб-екања ; —

са збирно. име Срб-ад, говори се само са при-

· лошком ија, дакле: Срб-ад-ија. — 5" =

Бад се корену срвб_ дода стари наставак њ

4). онда. гласове Би ћ, (од којих опет п0- | прим овде рој. место тласова. 2Љ , И 00

; о уља према. а ка ЋЕ Тит више. Борора : на а

авак. ж. Ср 1857.

) наст лао | ица.

њ

Б зина, Седм

(С бљ

по ч

по Тачка или „точка“.

Приказујући књигу „Дртање слободном ру- ком“, од бт. Тодоровића, поменух : црте и _ тачке, тачкасте црте и т. д., па онда у при- медби додадох ово: — _ Према староме Тука, руски точка, ритс- фит. — одккорена: ТЂЕ ТЂКНАТН |. ритдете, гтртдете, 2. ртит еззе, ћастете. Отуда је и у винограду и врту там-ка или при-тка, · (тачкаш, приткаш и причаник) и старо ТЂУЋ- нихватн и принтђијатн сотрагате, притњта ра-

- - табоја, и тачан, тачно (тђуно). Осим тачка

_ и при-тка говори се још и такља — све од

_ -таннути. У осталом испореди члан човечјег

тела, члан винограда, члан друптва (т.ј. ум- | нога. тела), члан. закона. И чланак КЕ новинама.

Виза 1во5 а

ар. о жижак жишка ин (0 _ клупко: клубака, од. приповетка : ~

___ дака, од свеска: " свезака; по томе под 4 | кема ваља казати само приметаба, је погрешно. | 37 | 5. И но

=. по об. одмах погрешка.

Ре Ауе може у језику бити гдешто, што неки У пуг неје_ онако, како је иначе сваки пут, Што 3: Дезиву | на тај начин душа од закона, "оно

„Па онда, неправилности којима језик неје у свако доба одступао од закона, несу ненра- вилности целога језика (по времену), и зато губе много од вредности. Њима се вродност — дознаје истражујући како су постале. Ако их је, развијајући свој језик, створио Ду на- родни, који једини развија језик, онла бе оне изједначују са оним неправилностима, које вре ле ~ у колико и правилности. Али ако су у народ. дошле од појединих људи његових, или ако несу ни тако постале у самом народу. него су му дошле са стране, онда оне за то, што мењају — језик неприродно, немају никакве вредности“. Тако вели теорија о језику, коју имамо 8 да применимо на други падеж множине. Е Правило је у благогласноме језику српском, да два сугласна не могу заједно етајати на. крају речи; за то којима (се речима основа — свршује на два сугласна, у њих се у Јони 4-ом падежу једнине, и у 2-ом множине умеће ИЦ Ти су падежи изгубили свој наставак (5), ша им често долазе два сугласна на крају, и тога ради се уметнуло а. То се уметнуто а КЕ утврдило тако, да га не може пстиснути ни " 4 оно крајње а, које је 2-ом падежу иножиие И

СВА Ба и; ; 2 ~ = Њњ- За 4 се. |. ха ја је 5

и пр · вепар, пврбтав, угаљ, палац, шав, У -- ве: вепр, парошк, угљ, палц, шв. По том и _ |

Ф-ти падеж множине гласи на пр.: конаца, ка _ чворака, пас-а, друштав-а ("), јутара, земаљ-а, > АоВОјаЕ- а, сестар-а. б-

_Али од тога се изузимају речи, којима се

а _ основа свршује на жд, шт, зд, ст, на пр.: са _ дажд, пришт, грозд, прст. По том иу до _ падежу. множине има на пр.: гнијездо, тнијезд-а, з зубто : мјест-а, богњаште: огњашт-а ; звијезда: -

звијевд-а, крћота: краст-%, клијеште (множ): _ клијешт- ЕУ а гвожђа : ВОН, (ваја ка Пеј Ени КА РАНЕ : . ПН

: =“ сугласа | — | _ ноја. КЕ у осталим паде- Пен Једно. 10 " друго мењају (80 зао

268

пр.: жишци: жижак-а, прошци: проштад-а, дбоци = (ушњаци, минђуше): обода ј-а; клупко: клубак-а, | пуце (т. ј. мало путо, дугме): путац-а, срце;

срлац-а (руски: сердецђ); приповетка: припд-

ведач-а, свеска: свезака; — жетеоци: жете-_

лац-а, коци (кооци, колци): колац-а, засеоци : завелак-а ; криодце: крилац-а, троце: грла -а; властеоке: властелак-а.

Али и од тога правила има изузетака.

Многе се речи, ради значења својега, слабо

говоре у множини: или што нема прилике да се говоре по више њих у скупу, (јер оно, чему су оне име, ретко да бива више од четири пута у неко време, а права се множина по- чиње тек са бројем 5); или ако и има више случајева, они се разликују међу собом при- својним заменицама (моја и њихова косидба), или на други начин (петори сватови — пет

свадаба ; девојка на удају--удадбу). (6 тога

у таким, ч иначе још у неким приликама

као да је заборављено, да се у основи што. променило или отпало, па се узима, да се основа _

свршује на она сугласна, која долаве у нај-

вишо облика (10 до 11 падежа; изузимајући – често 1-ви, 4-ти а и 5-ти једнине, и 2-ги мно-

повле ноката. а (ког, руски : нбготљ), те весала, масло : _ мавала. (а не: вестала, мастала или везала, мазала: основа ВА, ма2 + та, | _„Весла су им танке везенице“ ), срце: сера бир правилног : срдаца), усне: усана (а не: устана, руски: устенђ), ротква: ротака ЗЕЦ - Пи: не: роткава или родака; испореди: бресква: и Е ње без в у 2-ом падежу множине), гу-

5: ли, тусле: губала, и јасли, јасле: јасала (а

= : густала, јастала или гудала, Јадала; основе:

8 Ад та Или тада), невеста (нектста) :

опата (а не: неведата : основа : вед-|-та), (") |

__ место: места (а не: метата ; основа : мет-–-1т0), = | трешња: трешања (а не: тресања; урвшњи, _ 7 __ црешња, жероб 06, хгравса, њес0о (2, сетазив), у _ вишња: витања (бџубу, (074 муве], · крошња (котарица) и крошње (траља) : ПЕЊЕ шања. (испореди : кросна т. ј. разбој, и немачко. дао Кедећзе, Ктасћзв, сена дет со

Ма Рио 4

а тано. бо сукње. Ц ове ока вожња, загажња,

=

270 |

прзница), мешња, прошња, -плашња, — кад би

се говориле у множини, не би враћалежиш“ наа, си х. Тако од деоба, моба, (мооба, молба)

сеоба, имало би: дебба, мбба, себба (а не: делаба, молаба, селаба), ит. Д. ге

Ила у нашем језику и других примера, у којима се занемарује „коренитост“, као: гле- ње жањ, ножњи, ражањ, режањ (резница), свежањ, ___

сужањ, чешањ== чесно — белог лука (у ста-

роме: гљедић, гледљић п глежнњ, СЂ-Б-АДЊЋ И

-АЊНЂ, а на против с-ажњињ). Од неких речи говори се први падеж и по правилу и по изу- зетку, на пр.: постан и посан, часна: частан | и часан: а од других само по изузетку, као; присна : присан, лака: лак, страва: стран, (место: прастан, лагак: лагка, лакка, странан: странна , Сстрмањиђ) ит. д. — И у творби. основа, на пр. од корена ап, каже се у ста- —

роме и у других Словена: при-лљнути, прилђ-

пнути, прилипати, а ми Срби велимо, прио- нути — приањати; иначе се гржимо и ми правила, те на пр. од корена ГЉ6 кажзмо: сатнути, сагибати (СЂЕЕЋ-НЖТН, Сљ-Е-АТВ). |

Шређимо сад на наставак дба. Он глави управо ва, а ТЂ, ти или Тв, ДЕ или дњ јесу

основе; _ по томе к пред ва постало. у је: ут. основа на Ти, тњ може бити првотна — пл друтотва, (инсинитивна), Као: ГОСТЕА, ОМАЗТЊБА — гоститвва, женитњека. | а ___Реч свадба (сватњвд = сват(њувеа, свањ- ико која је од старине у руском и српском језику гласила свадљба или свадба, а. тако и ; _ данас гласи у Срба, Бугара, Словенаца, Руса _и Чеха (евадебное, зуадеђпу), — има у 2-он 355 _ падежу множине: свадаба. (руски : У ије 4 - __Шрема томе и друге сличне речи на дба, као: Ор __ вовидба, гулидба, женидба, комидба, на Зи а _ крчидба, прашидба, просидба, селидба, удадба, "па и ове три, које несу постале са свим по | правилу, већ по аналогији: вез :дба, резидба "и вршидба (од. тлаго. ла: везати, резати и врћи), кад би често било прилике да се товоре, 5" би могле друкчије гласити него: возидаба |

ва. ји. да, као: труда, тудба, гудба на- сл редаба, погодаба. ЕН 5 а __Вре, дно. је знати, А у најетаријам сло- | овим | ПРожр ти ина. има наставак ТВ: Бри о , вљада-тва, гонн-тва, гоститна, желњтва,

зри те

жрала, | АТВа, ! КлАТВА, овнтва, мо-_ па

272

литва, оратва, паства, питва, селитва, сатва, -- ститва, (овамо иде и српско статва — та тива — и јематва т. ј. берба); — њега ретко замењује наставак ТВБА (ба): ОфАтЊБА, КА > тета, (светидба и сведба),· свтБа, (свадба). — Тек у српском и руском језику долази. чешће | дба (руски: љба. и ба). = За А што се тиче речи примедбе на. по 6е, 2: народ не товори ни глагол приметити (нето каже : смотрити, замотрити, опазити, сагледати, Ва уочити, угледати, видети и т.дД. у а камо ли оменицу примедба т. ј. примет(и) ба (") (од | инфинитива приметити било би : приметидбај; | нето су је начинили књижевници, да не би писали по руски: примбнанге. На тај начин она се помешала међу речи као што су: трудба, = уредба; —- свадба, возидба ит. д., па јеб тога „примедаба“ са свим у свом реду, ито тим пре, што кад у речи свадба нико не пази на „коренитост“, где сви говоримо сват, сва тови, и основу свати- (бе), шта ће нам то

(5) 'У староме има: приметђ (додатак). примата : (знак), приматћ (опажање), Руси кажу: примфтитњи примљчатљ, замењујући зубно т грленим к, као: про- | пуст, пропускђ; примљки а-ти.

Јо иу ЛА а РАКА а - Ри

273

код примедбе, тде је слабо коме позната реч

примет, п основа примети- 2

Нема смисла дакле у овом елучају — је- дино за љубав „коренитости“ — навраћати на правило (приметаб-а), кад је вам народ одавно по изузетку начинио себи Фонетички толике друге облике, као: ноката, весала, јавала, ме- ста, трешања, деоба, свадаба, и т. д.

Неје ми познато да је писац до сад што радио у нашој књижевности на науци о срп- оком језику, али ако само хоће да ради, има заиста довољно поља за обрађивање; само би ваљало да, поред добре спреме, добро бира и повао. Тада ће, разуме ве, и неправилности- изузетке разликовати од неправилности-погре- шака !

Вида 1867.

18

ту% О прилогу »н6“.

дМ7

У нашој књижевности, српској И пре 5

не слажу се књижевници у писању речце „не“.

Једни је састављају и са именима и ва глаголима; па

Диме

други је одвајају од глагола а састављају ва именицама п придевима, али се колебају шта. да раде с њоме код придева глаголећих.

Прилози у опште, и ако се у реченицама прилажу другим речима, поглавито. глаголима, | (као што се придеви придевају поглавито име-

ницама): опет за то не морају бити с њима. једна реч; него као особита врста речи, поту | и оделито стајати за се, аи, придруживши бе | с другим речима, састављати једну сложену.

По томе нема сумње да и прилог. ме 54

може стајати сам за се. Џетимо се само ових реченица: „нека буде што јест да, и. што није.

не“; — не на дете; — не од лане; — не

би ли та нашао код куће.

%

: итве је дакле: кад је прилог „не“ "одвојена. реч, кад ли се саставља с другим | _ речима у Бат сложену, и с којима се ба- ЕУ. _ ставља > КМАРА За 4

ИМ у наб, као и у другим језицима, ваља – | и | разликовати двојако „не“ : оделито и саетавно. Уа КЕ : _ Оно прво стоји уз глаголе, у свима променама _ њиховим; а ово друго саставља са именицама | и придевима једну сложену реч. (")

Да има оделито „не“ уз глаголе, можемо "се убернти и из туђих језика и из самога свог

',

! 4

мо ву Језици племена индо-европскога као да имађаху Паре 3 речце за пбринуње па п та пред гла-

позову %: нем. пета, проћи, У слов. ње; | 5 а Ме а 1: У грч. Фу, у 44 15 Поки тип, МЕ Б

276

1. Нашем оделитом „не“ — одговарају

туђи оделити прилози за порицање, као: грчко

00 или о0% и ит, латинско и италијанско #08, _

Француско #6.... раз, — немачко исће, ен- глеско #05, — руско не, пољеко те, — ма- ђарско пет. — 'Така речца за порицање стоји

у некима од тих језика пред глаголом, у не- кима за њим, а у Францускоме језику једна испред а друга иза глагола, на прилику: 07 дррашиоа џшђ углу (не могу се не смејати), — поп роззит, поп е5ћ, — фи поп етг, епа поћ агерђа, — % пе јашћ рав, — гећ тад

тећћ, — Т[иљЏ поб, — не будете — те

рсфаље, — пет 1ећећ %ттот (не могу пи- сати). | 7 2. И из самога се свог језика можемо уве- рити о томе; јер кад би речца „не“ ва глаголом

била једна сложена реч, онда би морало бити

и оваких облика и реченица : невидети, невидим, невидех, невиђах, невидео, невидео бејах, не- видећу, невидео бих, и тако даље, — које очевидно не ваља, јер се говори: не видим, не бит видео, не ћу видети, ит. 4.

Дакле „не“ уз глаголе ваља писати одво- јено, па и уза саме глаголске придеве (пар-

#

48 | зе

ј

Уа на /Ћ ЈА >

“. у бо

Ранта и имевицама, уверићено се такођер

977

_ тиципе), кад су више глаголи тридевскога _ облика, него ли прави придеви, који су само

постали од глагола (девербативни), на при- мер: хтео не хтео; — то је обичајно право, а не писано.

Од тога се правила изузимају :

а) ови облици садашњега времена: несам (место: не јесам, нејсам, нвемђ), — немам (место : нејмам, не имам), — и заповедно : немој (место: не моги = не мози, испореди: помози).

Овде крњим речима као да беше потреба, да се споје б другом речју, ма блло и маленом;

. 6) ови сложени глаголи, у свима променама својим: немоћи и занемоћи (кад значи: боло- вати, разболети ве), — и нестати, понестати, нестајати (кад значи: ишчезнути, ишчилети). — 'Те сложене речи, кад еу раздвојене, им)ју

са евим друго значење, него овако, на прилику: __немдгу (болестан сам) и не мдгу (неје ми мо- _ гуће); нестаје (ишчезава) и не стаје (не наступа).

ЕС А. „Да има саставно „не“, које 6е' слаже с

по « само из пе ша него и из својега.

278

1. Нашему саставном „не“ — одговарају ове туђе речце истога значења: грчко Ф или фу (аћрћа руфоаћрит,), латинско 20, немачко ит или от. (садашње опе==оћте), словенско не, тбе, п мађарско (прилепачно) — ]еп, на при- лику : дуденос (недостојан), 670, 0 (несрећа). — дотаћи, ттрозз а, — иттодећ, оћт-~

тасћћ, — недруљ, тзерорташту, — [е- ћенет (немогућав). 2. У нас се то „не“ — слаже:

а) 6 придевима, кас: нехатан, невесео, невешт, недоход (пути недоходи', неук, нејак, незнан, и Т. д.; | |

У оваким догађајима се џ тршни глагол-

ски придев слаже са трилогом „не“, у је“

дну реч ; онје ту више прост придев, који је само постао од глагоља (адјескошт феретра~ ирит,), као: небројено блато; — то је јед неописани; — невиђен човек ; неначета вода, и тако даље.

06) с именицама, на пример: небојша, не-

брита, невид, невиделица, невера, невоља, не-

врат, невреме, неглед, недаћа, недаша, недеља,

недостиж, недрага, незгода, -незет, незнајша,

ненмалица, некрет, нелагод, немар, ипдмати,

Кане

| раст, рони нероткиња, перука, несан, не- _ свест, ненасит, неслога, несната, несрећа, нефаљ, ~ · начаст, нечовек, невеста, — заједно са речима, Е Но. су од њих изведене. | Тако се. исто слаже ово „не“ и са имени- За · цама које су постале од глагола, на пример _ нечување, неспавање, и т. д. | МЕ " Саставно. „н6“.— замењује. пад и кад . 5:18 предлог без, као : безазлен, безакоње, безбожан, си _ безверник, безгрешност, безимени, безмитни, На _ безобразан, безродан, безуман, бесмртан, бе ; Прим, Јаре ери, бвстужан (придрљав), бвесден, 5

| ЛЕ једноликости | у писању, | у колико је си ЕН потреба, моћи ћемо и ми доћи, ако мало по авина о Паре трао лако оне ствари, које “у занста. ЗА АУАВЕ 4 питање. |

У• О царинику, царини и царинарници.

им

Сви смо сложни у томе, да треба избацити из службене терминологије туђу реч „ђумрук“, | која је непотребна и неудесна, по што имамо своју а згоднију.

Код туђе речи шшта се увек : од кога смо је народа примили“ Коме имамо да захвалимо на позајмици“ И по томе, којим 66 саобраћајем | добивају техничке речи, оним путем иде .: култура. | 4

Латинску. реч соттетсвит (трговина, сао- браћај) Грци средњега века претворише у жориеожо», од које стари Срби начинише коумефкћ. Али ми „данас не кажемо „кумерак“, него Турци грчку реч прекројише у 2омИМи а ми од њих узесмо ђумрук.

Ну поред те непотребне туђе речи има и народна реч чарина.

Онај дакле, који је поменуту туђу КА унео у службени саобраћај и у закон, неје

уво · (у језику : зна се ово : |

1: Царина. звала се и зове се у нашем пароду, | ну старо доба и данас, такса на робу при увозу и извозу из државе, ја адош- „ ате, дет Хоп, Ћумручина. (Даничић, Рјечник из Ењижевних | старина ; Ба "Бјечник дана-

мрук, а али ТЕ Ке 3 Кад. 66. хоће | да. КИ избегну. два синола, а ту управу, ан 5 в ваља. звати |

Пиј ан 4 | некога радника ·

#:

ад одповицу болту Х канцеларију, звање, . ајн. писарниц вњижарница, |

282

А наставак ара не даје речи лепо значење, пе

него често презорно, као: дрвара (комора за

дрва), стражара, штенара, бухара (буара, бу-

вара) ит, д. Пивара значи: где се куха пиво, а пивница или пиварница, гле се продаје. 6 тога | не ваља писати „царинара.“ |

8. Цариник зваше се и зовеу народу царински чиновник (Је доматзет, дег Доџђеатае, ђумругџмја). Од те је речи придев: одређепо цариников, а неодређено и за множину да“ ринички. | |

Поред те речи говори. се данас још и 4а- ринар, од које је изведена царинарница, Али је Вук пзабрао цариник, као обичнију а пвил па ју је унео и у Свето Писмо. Предлажем, да вам (се лист 30ве: Де риник. | ни -

И тим мислим да сам одговорио на сва ваша је питања.

Цариник 1885.

10. О СТАРОМЕ СЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ.

> е-=<

Џ 19 Миклошићева предавања.

У

___ Између осталих предмета Филологије и лин-- гвистике на университету бечком, особити 10- зор заслужују предмети предавања доктора

· – Миклошића, на име: „граматика старога ело--

венског језика“ и „тумачење новијих споменика словенске књижевности“, (ове године Душано- вих закона). Овим допиеом позивам уљудно. _све оне младе Србе, који долазе у Беч да. _ слушају више науке, и који се кадгод мисле. _ бавити њижевношћу, да полазе предавања ДА

' 284 ; | у

ће ми одобрити, који је иоле мислио о томе; јер иначе како би могло бити, на пример код Немаца, који кроз 8 школа уче немачки језик и књижевност, и све предмете изучавају на матерњем језику, који по 4# до 5 година слу- шају још и своје стручне науке на истом је- зику, па Кад постану књижевници и писци — да се опет по гдекојем каже, да не зна језика“

Треба дакле са другим знањем саставити и

потребно знање језика, на ком се пише. При

учењу језика пак може бити неко самоук, или може учити од другога. Да овај други начин учења ваља претпоставити ономе првом, то ће ми дати за право и онај, коме неје позната она пословица: апфоффФасћив зејофосћив (са- моук недоук), — нарочито код добра профе- сора, у ком је састављено знање његова учи- теља, суштина знања његових саиспитача, И оно до чега је он сам дошао својим трудом и умом. И по томе сваком мора бити мило, што у Бечу има катедра словенскога језика, особито кад у Војводству, колико је мени познато, нема више од 8 катедре српскога језика: у вели- кој гимназији Карловачкој и тамишградској и у малој. гимназији новосадској.

Пе снвљоччте "~ По

= ~ 27 3 НАД раса

285

Али коме треба, стари словенски језик“ На то су најбољи одговор ове Миклошићеве речи : „Нема сумње, да је за темељно разумевање живих језика од преке потребе изучавање онога дијалекта, у Ком бу нам сачувани не само најстарији, него и повећи споменици словенекога, језика. Ни код Немаца неје друкчије: иу _њих је повраћање на старе дијалекте неизо- _ставно. Од учитеља живих језика треба, дакле искати знање старих наречја, а постарати се да се они могу користовати књигама и при- ручницима, што на том пољу излазе, каси да умеју судити о њиховој вредности или невред- ности.“ (лељзећтић Тар бађегт. (Фушпавјеп, 18583, У. Неђ).

Као што ће бити познато, споменици пи- сани старим словенским језиком деле св, по језику, на праве старе словенске (панонско-

_ словенске), бугареко-еловенске, српско-еловенске

и руско-словенске. | Ево неколико примера тога, ара језика, старо-словенског : [. Из науке о гласовима навешћу само: Мо 1% Носне самогласнике: А (ен) и љ (он), по На пр. СВАТАЛА МАтАНИјА. — Старим словен-

286

ским гласовима: |, А (ен), ма (јен) одговара

у руско-еловенском свагда : ту, (место којега се

пише и А, које се у том дијалекту, по главу,

не разликује од), а у српско-словенском : ће, Е. | д' а и ф као самогласнике, на пр. Плђић, трљић, крћштаоха СА. 8' Зев се укида по правилу у староме уме- тањем гласова: | (ј), 6 и н, на пр. место : Да-ж, дА-ешн, стоји: ДА-њ, да-ешн (испор.

плет-%, ешн); место: да-атн, Да-а-ти и да-

к-атн, по Т. Д. | П. Из науке о облицима речи: 17 Именска промена, (ја овде наводим таки

пример , ив кога се јасно види разлика и у

гласовима и у правопису): мн, 2МН, 1МНН, (дмнин), ума, дмие, дмнек, дмнн. — У дво- јини: дмвн, дамо, хмнихма, 2мнн, 2м8Н, 2Ми- ма, дмто. — У мвожини: дМИЊ, ДМНИ, 2МН- АМЂ, дмни, ама, 2МНАМН, МАХ.

2" Заменична промена: н (јЂ), его, емох,

Н, НМБ, ТеМћ. —— 1, КЕЕО, НМД, — Н, ИХЂ, ВМЉ,

НА, НМН, НХЋ. Примедба. После једносложна, предлога до- "лази н пред: н, гего и т. д., на пр. : отђнего,

+ 4. "а Бе у МЕТА ИЕ А по СЗИНИН та и сз Риос саме наша - ~ но м 5 > ~.

др РАЈ УК ан

| аљ пемок , из Њ РЕ ; НА нејћ), 0 темћ, | - прваћ Мими, †ми, ндљ мем, (докњде-же) и тако даље. пи 8% Сложена промена: Добри, добрааго, ДоБроуоумоџ, доврћи, — ДОБримњ, добра, _ _(доврвеемњ); тако се мења и житнискми, сж- о днискми, улокђућскми, дроџећи ит. д., а не- _ што друкчије: ДОБАНИ, ДОБАМХ, ДОБЛКСЈЕ. | 49 Од глагола споменућу четврту врсту на ____ ен, (које ваља добро разликовати од Ђтн), ПО иу њој само глатолеки придев трпни, Основа _- __ (бћета) надн-енћ = нжденћ; али се тако не ___ каже, него се по познатим правилима из науке: о тлавовима ме претвара у жде (ђ) а те у _ ште (5) на пр.: нажденљ, далштенђ. — Ево _још неколико примера тога умекшавања: ЕЉА- ава вогоглемение, коупменђ, стрђмлк- вије; Коженћ, помљишменне, базен; хваме- | НЕ, покломенне. Ол глатола вмти, П-то је пређашње време: _ БВАХЂ Или Блиххљ (српски источно бејаж, а јужно ок западно бијаг, као сијати према слика). | "би се види, _како. КО: погрешно писати бо | ум“. у.

288

Г. Маклошић, као што се види већ 13 самих аведених примера, предаје стари сло- венски језик по најновијем стању науке. Он дакле дели евоју граматику на четири дела, на: науку о гласовима, основама, речима (обли- цима њиховим) и реченицама. Од њих је Ги ПШ део штампан, и то сваки у два издања. |

Што се тиче учења српсво-словенског је- зика, време је да се једном пређе и нато, 85 историју наше књижевности и културе важно поље. Данав се истина више зна, него пре не- | кога времена за тако зване „Орбуље“; неко- лико важних споменика већ је и наштампано (напоменућу само Д. Аврамовића: Описаније древности српских у Светој Гори (у Београду),

Каранотвртковића : Српске споменике (у Бео- |

граду 1810), П. Ј. Шасарика: Ратаку аре- ушћо рзешитеђу! Јћовјотуапиу (у Златноме Прагу 1851), Миклошића: Арозђојов е содјсв. топ. О бафоуас (у Бечу 1858), Пех Зђерћаш Пизат, и т. д.) Неје ни то непознато, да има два важна споменика, која чекају да се из- Даду на свет: 4Њивоти краљева и архивпи- скопа српеких, од архиепископа ДанилЏ, (1325 до 1888), и Хроника деспота Ђурђа

· ш, нлкји. (1689 до 171). Али многе и многе рукописе ваља тек тражити, окупљати, __ ваљано преписати, па наштампати и — критички. “ _ оценити. | ној _ Предавања т. Миклошића згодна су при- ; пе _дика, да се човек упозна и са тим пословима. ____-Он мало којега течаја да не предаје о којој српској старини; а летос је предавао и сло- ____ венску палеографију. : Ни то не треба превидети, да код нас има још доста људи који, мислећи да је у данашњим | црквеним књигама најстарији облик словенекога 544 језика и поредећи с њиме језик српско-сло- венски, налазе да су у Србуљама све саме по- _ грешке. Таки људи дају сами себи слабу оцену из историје српске књижевности. Један је узрок. томе, што су горе поменути споменици међу "нама слабо распрострањени, а други ваља тра- _жити у историји. Нама пак не остаје друго, | него да се научимо познавати и ценити наше _ старине, ако нисмо ради да и ми упаднемо у _у тако грубу погрешку. А ко не би рад био _ знати дела својих старих „Кагдећо хајтзће а а зиготовИ а ејо а патоби вубтц

290

рап (тежњом) ро ћодпоубгле жргауб о тшусћ зујећ ргедејећ, аје језђе узев пбепећо, ртоуо-

фећо Жуоб зуцј у патКкасћ пагодпови јећо

рире зе фукајтејећ, боб о у патодини 4бје-

грући (историји) а јагуковјоу!. (БЈоуапзке зђа- тоХпозћ, 4.) |

И тако надамо се, да ово неколико речи не ће бити глас ВЂПНЕКШТАЛГО 6 ПОџСТЂНН,

него да ће личити на она зрна, што падоше на добру земљу, и доношаху род, једно по сто,

а једно по шесет, а једно по тридесет. На.

послетку: Нвсакђ нже слвишитђ словеса мо син ин творитђ п, оуподовмлк н (њега) мљажом мљдром, вже Сада храмнна свога на каменн, но сљинде ДЂЖДЋ Н ПриндошА рЕкљ он дхна- ША вђтрн н нападоша на храмана, н не паде СА' ОСНОБАНА БО БЋ на каменн, |

Седмица 1856.

По Старо-словенска читанка.

Сћгезфота а раавозтоуепса ст зрестипђиз ге- пачагит Ипомагштп замсагшт , ефан Е. Миовјећ, У "Бечу 1861. (Примери старога словенског језика, ње- гових говора, и других словенских језика,. од Ф. Ми-

__ жлошића.) На 8-ини стр. 114.

5 Глотика, или лингвистика, зове се она пољ наука, што обухвата и казује организам је- зика у опште и посебни организам једнога _ језика или читаве гомиле; а организам језика | ну се све службе скупа, које чине телесне __ справе или оруђа (органи) за товор (као што су: : оће о. она зуби, усне, непце, нос).

292

товор. Језик дакле чине две ствари: мишљење и глаб. Главу је посао да покаже значење (представе и појмове) и однос или свезу, у којој се појмови и представе у мишљењу ехва-

тају, или другим речима: гласу је посао да

ствара речи. Код речи главно је ово троје:

глас, значење и облик (Форма) речи; а четврта.

је страна језика, вад се узимају речи као де- лови реченице (изречене мисли).

И по томе се граматика или наука о је- зику (у ужем смислу) дели:

1-0 на науку о гласовима;

2-0 на науку о основама или о пословима. корена и основе (теме), о значењу. (Једни кажу о творби речи); | :

8-е на науку о речима, о облицима речи, о односу или свези. (Овде ваља разумети раз- личне облике имена и глагола, деклинације и коњугације);

4-0 ва науку о реченицама, (синтакса).

Наука је о гласовима наставак науке о чове- чјем телу, а наука о реченицама води у науку о "духу. Овде на прво место долази Филолотија, Облик реченица у појединог писца, наука 0

Пе ља |" 7.

поља

о ава ви оваа го. њи оће араетиња ве оно ка

____ лолог тражи корист од језика, глотичар само

298

начину писања (етилу), не иде већ у науку о

_ језику.

Филологија је наука, која обухвата духо- вни живот знатних народа, па нам га казује и предаје. Дакле само где има елободнога ду- ховног рада, или историје у најширем смислу, а понајпре где има књижевности, онде може бити и Филологије. Тако на пр. има индијска, „оријентална“ (семитека, персијска и турска), грчка, романеска, словенска, немачка Филологија и т. д. Филологија не тежи за језиком, као тлотика, којој је језик смер ; Филологу је језик само за то важан, што се њиме може доћи до духовнога живота народног, и што ве у њему и кроза њ показује тај живот... у кратко, њему је језик средство. ИМ по томе се Фи- лолог држи духовне стране језика, синтаксе

„и стила, а гласови и облици занимају га само

у толико, колико му помажу разумевању, и

__као стихије (саставни делови) којима писци “располажу. При научноме сазнавању језичкога

састава и његових гласова, ту само глотичар

| __( лингвиста“) може корисно радити, Филологу

остаје да (се користује готовим послом. Фи-

294

организам. Филологу је доста кад зна један или

више језика, које он избере; глотичару ваља познавати бар све главне облике значајних представника из редова језичких организама. Најпосле глотичару је доста кад зна само организам језика, а за смисао и синтаксу тра- жиће Филологију. (") | К Ове две науке дакле не стоје једна другој противне, него траже једна код друге ПОЖНА и налазе је. ___(ваки део науке о језињу може «6 при- менити на товор људеки у ошите, или на по- једина племена, братства и језике. Према томе може бити: заједничке граматике (заједничка наука о гласовима и т. д.) и посебне граматике · тога и тога језика или тих и тих језика. Даље, граматика може посматрати језик. не осврћући се на промене у животу језика,

(') Неки језичари налазе, да се те две науке. разликују и методом или начином на који раде. Фи- · лологији треба сваки час критика, јер она до свога предмета не долази управо, него по казивању («пре-~ дању"), које људи могу покварити и изопачити. А глотика, по начину природњачком, долази готово свагда. управо до свога предмета, који описује, и који се, као и други организам, у главноме не може подмет—' нути.

Ме

за Пан по. о зпуграшња. морању, | ли КЕ

; ријека граматика, то јест псторија језика ИЛИ 5 његових гласова и облика.

" Заједничка. граматика свих (или особита. Пашом) језика разређује језике у редове или. Пази састављајући оне језике који се слажу, и уређујући све по начелу које је у самој | У ствари. Она, на прилику, пребира и саставља.

_јевике са мало гласова, пили са развијених гла- · совима, језике простих или сложених облика,

_ језике са недостатачном и са лешше и тачније | јр ааеаулон раја (гункцијом), језике, са а про-

„да

Пар “уп подељени: сви језици на три врете. | прву врсту. иду једносложни. језици, | МЕ ње не У по У њих |

296

бољма одређују, као напр. у језицима урал-

ско-алтајским и Финско-татарским (турском,

монголском , Финском, мађарском и т. д.). Ти

дакле језици имају сложеније облике.

У трећу врсту иду најпосле језици с

највећма развијеним облицима. У њима се глас за значење (основа), или и сам корен, може редовно променити, да би се исказале

различне свезе. То су дакле језици са промен-

љивим кореном, и са наставцима за исказивање

различних евеза. У ову врсту иду два најзнатнија ·

људска племена: семитеко (са језицима: вави- лонеким, халдејским, сиреским, јеврејским, Фи- ничким, арапским, етиопским) и индо-европеко, дакле језици оних народа, који су до јако у историји човечанства држали образованост и просвету.

Ово је довде једнострана, граматична деоба ·

језика по облику, али граматика је само један део глотике (или науке о језику у штирем смислу), и то први. А у другоме делу ње- зином говори се о правоме, историјском, тако

рећи крвном сродству језика: о племенима и братствима, о језицима и говорима (дијалок-

тима).

|

207

Сродни се језици зову они, који су једнога.

ка“ "постања. Сродство се језика познаје најбоље = У ПО гласу, дакле по вештаству или градиву је-

1

па аи ери ка ни

је >

"вика. Али опет за то иста реч, у више сродних __језика, не глави истоветно (иначе не би било

виље језика, него само један), него различно,

јер свави сродни језик има своје особите за-

коне о гласовима. Ну сродство се познаје и

по облику језика, те по томе су и они језици

сродни, у којих ве слажу граматички наставци _ (изрази за свезе), и ако се разликују кореном, _ (или главом за значење), који може посебице један језик и да изгуби, па за исто значење

___да узме („да позајми“) другу какву основу.

__Али ваља имати на МЕ да (се тим, што ће се језици слагати само _ доказује сродство њихово.

облику, ни мало не

у

___ Само су они језици међу собом сродни, који рт једном. племену. Шрема множини језика

__ на свету, "наука до еад зна за мало племена,

_ као на пример за: индо-европско, семитско, _Финско, турско-татарско, декавско, малајско, | узинка јужно-аоричко и т. Д. |

ПК Ела европском су племену · ова исти.

298

грчко, романско, словенско, литавско, немачко

и келтско у Европи.

(ловенско се братетво дели на ове језике“ на стари словенски, нови словенски (словеначки, | крањеки), бугарски, српеки, рубински, руски, | чешки, пољски, горњи српски и доњи српски у Лужицама (у Саској и Пруској). Свега дакле. има десет словенскиг језика, од њојих многи | имају своје различне говоре.

Да све се језике зна, да (е непрестано |

мењају. Они се, као и природни организми, |

не деле само на родове и на врсте, него се

и развијају или расту и опадају, све по је 5

ђеним законима. По томе се живот језика дели на два времена: на време пре историје народне (историја језичког стварања), и на време исто-

ријско (историја опадања језичких обличја). Једни народи, у своме животу пре историје, |

развише језике у виша обличја, а" други се

задовољише простијим створом језика. У језику 2 пак и у историји (у најпирем смислу) показује. се оно, што је главно у људи и у појединих, људских племена; а начини, на које то бива, |

зову се народности. По томе је народност у

сваког народа језик и историја народна. Исти —

23

Та ~ |

.

Пе везан за глас, ствара језик, тај, на | _ елободи својој, причињава историјски развитак.

Кад који народ ступи у историју, он онда престане себи језик и даље стварати, остајући _ ва свагда на тадашњем степену, али се гласови "свакога језика с временом све више губе. Жив _ језик, дакле, постаје сиромашнији у облицима, и отесанији и мекши у гласовима. На пример: Самогласна у потоњем слогу гледају да се _ изједначе са онима у претходном, или барем да наликују на њих, и то се зове асимилација; __а кад се облици са облицима изједначују — особито поједина одступања са обичним поја-

·____вама — то се онда зове аналогија. Сугласна, ___ опет испадају између самогласних или отпадају

| ка крају речи, изједначују се 6 другим еугла- снима, пили се прилагођавају, то јест пре-

__ тварају се у сродне гласове, и т. д. И, што

_ дуже који језик живи, тим гласови све више | тичу један у други. То долази од тежње, да се органима за говор олакша посао, ради | Пија У сена да се Мт не би

300

њени делови (корен, основа, уметав, различни наставци, предлози), имају читавије гласовне облике. Томе противни стоје: закони 0 глабо- вима, аналогија и упрошћивање, или радња да језичка обличја буду простија. Такво је осе- ћање за службу речи, или краће за језик, анђео чувар језичких облика; који се иначе надокнађују сложидбом речи или примаклицама, и описивањем.

Служба је речи језгра језика, и То не само у времену стварања, него и онда кад језик почне старати. О њој виси напредак и одржа- вање гласовне масе. Промене, дакле, у творби _ основа и речи исто су тако важне, као и про- мене гласовног обличја, које с њима иду на- поредо. А најважнија је така промена, кад се престане осећати какву службу чине гласови (наставци) за свезу, какву ли они за значење; тада се још само овећа шта значе целе речи.

У познија времена језика сложидба (КОМ- позиција) је једини начин за стварање нових речи, Ту нема више да ничу нови наставци за падеже, времена, лица и начине, нити има нових творевина имена и глагола, ни онога, од чега је језик пре историје народне изводио

301

__ речи, то јест простих корена са мало општијим значењем ; већ је мање више изумрло обећање

__за пређашњи начин стварања, или другим ре-

чима за службу наставака. Те тако се сада морају узети готове речи за саставне делове, за стихије од којих се граде речи — кад треба нових облика.

Кад с временом изда и тај начин стварања, „онда на место творбе долази описивање. Олуж- бу, коју су пређе чинили наставци, сад узи- "мају на се речи за свезу, и што пређе чи- њаше једна реч, сада чине њих више. То бива тим лакше, што у многих речи прво право значење постаје ошштије и апетрактније, и што се облици окраћују. На тај начин лостају тако звани помоћни глаголи, чланци, предлози, са- вези. Ослабљене падежне облике најпре поду- пиру, а повле замењују — предлози, а слабе облике глаголеких начина —- савези; показна · заменица (ртопотеп) бива одређени, а број „је- __дан“ неодређени чланак; што је код именица __(потеп 51лрафаш упи) чланак, то је код гла- _тола лична заменица, ит. д. Прајезици не осе- _ ћају да им требају „чланци“, а имајући повише

_ падежа, не помажу се много предлозима, а код

802

глагола личну заменицу осећају у личном на-

ставку.

Таким променама и сама реченица, у дугом животу језика, добива други тип и више.

посла. Али за њу више посла може бити и тим, што се временом и ред речи у реченици може за разумевање много више да важи. То јест речи су слободније и мењају место, како кад иште преча потреба, док! језик држи све, или барем многе граматичне облике; а

кад се ови стану губити, тада настану помоћне речи, које ву готово све становите... онда је

% „

и ред речи у већој стези, и готово непроменит.

Само се каже, колико та укоченост у ређању

и намештању речи шкоди поезији, красоти је ченица и склапању периода.

Из свега до сад реченога види се, да је. глотика наука, и да је као науку ваља нај-

пре изучити, да би се о њој право судило. Где год се то правило занемари, па се не- зналачки суди о свачему, онде излазе најпро- тивније, понајвише са свим криве мисли 0 сродству, самосталности, чистоти, правилности, красотама и особинама посебних језика. Али ова је дисциплина млада, па се неје могла

јуп = вако ваља | раширита | на све стране, а у "вашој се књижевности, на по се, или слабо о о њој. писало | или НИ мало. Па за то

к вето што се поведе. реч о томе, како стоје словенски језици један према другоме. | ____Видели смо да се познији облици језика _ не "могу разумети без познавања старијих, __и да за то, при научноме гразлатању којега _му драго данашњег језика, треба имати на уму _ историјске промене његове, или другим речина; _ живот тога језика.

__ Заноните промене првих. гласова, као ш Ц: остале. промене · у језиву, се у целоже

који | се појављују као. једнине, Ћ а тен распадају | на више ЛЕ а и.

304 други мање. И тако се племена деле на брат- ства ; братства, породице или лозе на језике; а језици на говоре. :

Нас се од племена највише тиче индо-ев- ропеко, а од породица — словенска.

Ни у словенској породици, готово као ни у свима осталима индо-европекога · сродства, неје се сачувао језик од постања или прајезик. Али има један језик словенски, који је томе прасловенском језику најближи, а то је стари словенски. „бловенски“ зове се по народу, који га је говорио, и који га је сам тако на- зивао (СЛОВБИБСКЊН АЕК), а „стари“ додаје се за разлику од новога „словенског“ (словеначког или крањеког) језика. Часни тај језик изумрђо

је одавно у устима народа, али живи и данас

у цркви код Бугара и Срба, Руса (Велико- руса) и Русина (Малоруса), само што је знатно преиначен. Језик тај неје, као што се пређе погрешно мислило, а тдешто још и сада мисли отац свима другим словенским језицима. ОД њега су, по најновијем доказивању, постала само два језика (раздвојена широким земљана. и граматичким разликама), а то су бугарски и словеначки (нови словенски). 'То јест они

МА + 3 А па Ко) ~

805

Словени, од којих с туђинцима Бугарима изађе потоњи (данашњи) бугарски народ, бејаху грана „СловвнљСкааГО“ стабла; а „Словенцима“ по- _казује и име и створ језика, од кога су отпали. Потоњи бугарски језик пак одавно се веома променио, под утицајем мнотих језика на балкан- скоме полуострву, старих и садашњих, те данас, поред доста чистога словенског речника, има у многом којечем са свим несловенску грама- тику, па је тако много удаљенији од свога __ родитеља, него брат му словеначки језик. Наука о језику до сад врло мало зна, како су се одвајали словенски језици. да сад ву уза стари словенски језик — и његове потомке, нови словенски и данашњи бугарски, — наре- Ђани: ерпеки, русински, руски, чешки, пољски он оба лужичка језика, као млађа браћа његова. __Али како они стоје међу собом, што се тиче __старино и ближег сродства, о томе ће бе моћи __ поузданије говорити тек онда, кад буду испи- ___тане све појаве онако, као што је учињено за __језике других, са словенском сродних породица. ___ Ово пак још сад стоји: да је стари словенски Е језик за све Словене средиште језичкога испи- 2 тивања; да је он најстарији облзћ међу сло- _ списи 5. БОШКОВИЋА 1. 0

306

венским језицима; да је у њему сачувано, и потомцима и млађој браћи његовој, најдубље правило. Истина је, да се свакоме словенском. језику ваља најпре обзирати на своје посебне

старије облике, (као на пр. српокоме језику

на своје из 15, 16 и17 века, писане у Ду- бровнику) ; али. то неје довољно, јер нас сви —

упућују, и ти и у старијим споменицима, на За

старо словенско обличје. За то сваки словен-

ски граматичар, кад пође историјским путем, треба да мери гласове и облике свога посебног

словенског језика ба старим словенским. Нај- после и сама поређења са другим сродним је-

зицима од старине, да би се дознали словен- У ски закони о гласовима, најпотребнија су и нај- кориснија, кад се чине обликом старога језика.

Он дакле, и ако је родитељ само двају језика, | опет за то, на пољу историјске РАНА а 5 узима се као да је то свима. |

Обим поменуте важности старога словенског

језика за све Словене, он Оловенима право-

славног закона, на по се, много вреди још и за то, што се код њих тим језиком, а не њи-_ ховим народнима, писало у прво време њихо-

вих књижевности, и што се њиме, као што 5 ||

5 52 ке налази. у пајтаријин ппеменим а

5 _ ницима (а најстарији су међу до сад познатима из |

1 века), јест један од најбогатијих у гласовима, – и најсавршонијих у облицима и реченицама. Низ 5 8 __ смени џак сломеници похазују, као свудатако - | и код старих Фловвна, висок стопен просвете Е. __п знаменит историјски развитак; јер се зна, ___да народи, по што се развију, не трче одмах: ЈЕ писму. Али бугарски, срлеки, хрватска и

__рубки писци почеше за рана књижевни језик

· свој, панонско-словенски , који за њих беше туђи пртав, дотеривати по своме живом , · народном · говору. Тако посташе четири говора. _ (дијалект) | срарата језика. ( тога се извори _његови деле: 1% на праве старе, панонско- о _ словенске, 37 на бугарско-словенске, де на |

| "сршеко-словенске, %" на грватско- словенске,

“ Ј- на руско-словенске. . МА

У; 1 да прави стари, панонско- словенски ка

"с

| Зограаско п "Маријинско јеван- ан а и. а ан о

308

99 Плоче глагољали (басова Споглалиа, ефћиз а В. Корнапо, 1836). |

8" Госпођинско (или Маријиноко) јевањ-_ - . 65

ђеље (рукопис).

4 Асеманово јеванђеље. (Еуапее ша Ањ 1

зетатавша ђђоћесле уалсапав, рукопис). Ћирилицом писани: 5> Супрасалски Ру“ кошме, (штампан у Бечу, 1851).

67 Савина књига, јеванђеље, (рукопис). —

Не панонски спомевици:

ПР" Бугарско-словенски : -- Псалтир Бо- Ри

лоњеки, 1186—96. | 2" Трновско јеванђеље, 1978. | 8" Патерик Михановићев, по 650. прилици. из 13 века, ~ 47 Апостол Струмички, из 18 веве, 57 Апостол слепченскога“ манастира. 67 Номоканон (буг.). па

Ш9 Српско-словенски : 1“ 4 јеван- |

ђеље, из 12 века. 27 Крмчаја, на Иловици 1262.

~

Рачки (Загреб, 1865) и Чричић (Рим, 1878), а Са.

вину књигу Срежњевски (Петроград 1868, древ слав. Паматники). Па

га Доле јеванђеље, 1894. (6 Псалтир вики Младеновића, у Зору.

1 Јеванђеље, у Коштара, из 15 века.

а Никољско јеванђеље; од Хвала, из 15 Века аи а -

· 87. Нови Завет и Псалтир из Болоње, од | истога, из 16 столећа. _

рана за српоко-словенски језик јесу још:

8 и а то јео све _прбвене књиге,

5 Је. Бабљак је црквена књита, у којој су службе вамо оним свецима, који ву српскога рода; она има 1 трлско- словенској матици И 5:

810 СЕ

1864. Уломци ев. писма, Ни 18641 = +

И други. у“ Руско-еловенски : |

Најзнатнији су извори за руско- еловенски > језик: 1" Остромирово јеванђеље, од ђакона | Григорија, у Новгороду, 1056 и 57. (Издао |

га А. Х. Востоков, у Петрограду, 1848).

д' Беседе Григорија Назијанског, из 11 века.

8“ Свјатослављев изборник. 10738.

49 Несторов летошис, из 13 века, писан језиком прелазним из старо-словенскога у старо- руски. (Издања: у Петрограду 1846, у Бечу 1860 и доцније у Лавову 1864). и

5% (ве данашње црквене књиге наше. Велин „данашње црквене“, јер су оне из Ру-

сије почеле долазити к нама тек друге и треће

десетине прошлога века, а до то доба, ПНЕ

још и неко време после — српска је црква, по свима српским земљама, елужила на срп-.

ско-словенском језику, а гдешто још и данас тако служи.

Отуда се види, колико приличи свакоме

правом книжевнику, да код десет словенских језика данашњи црквени назива, превасходно

311

__- „блавенским“, који је само један. говор ста- . рога словенског језика. Ко хоће лако и брво да се упозна са ста~ _рим словенским језиком и његовим говорима, нека чита „Хрестоматију“ (зборник примера), 9 којој је овде говор. У читанци тој наћи ће ове чланке: 1. Суданше мира, БбтнНе Д. 2. Нтковђ ЕЂвраштметћ СА КЋ скоп ен, Бмтие, 'ла', АВ", "лг", "ле". 8. Носнфљ продлемљ Братнкик, БЂТНЕ,

'А7', "ће". 4. Носифђ 6ћ томљннун, БЂТНЕ, "16, ма“, ма“.

5. Моисни сћпасметђ сА, нсходћ, '6'.

6. Песњ Моиснева, нсходђ 'е!'.

7. Сгладанте хемма ханданљекна, 7Н-

сва, та.

8. ћоука, 'е!'. – - 9. бСватлаго Васнлит похвала 0 тетљрехђ — десатехђ мљтеннкћ. ______ 10. Весна. Наљ Грнгорнх когослокљуа. | 11. Недн мћинха о кради Вађкашинћ. 7 19. Нућ шестодњиих сљедналго Ноаномљ екћедрхошњ. |

а +» с љ

312

18. Урљнорифица в продвоџтера Модна

Дамаскињњска слово 0 правви Екрк. Кљинга

вљторат, глава 'а'.

14. Зрвеппеп |пецав зјоуепјсав. фајесћ

Сагапјашсае. Мопшпелта ћатсепвта.

15. Бреспаеп Ппспае зјоуешбав дуајесћ.

зегђтеав.

Жинтие Блаженаго оуунтел нашего Конњ- стантана философа, прњкаго настављннка сло- ванској ето.

16. Зреспаеп Ппепае 5Јоуешвав Фајесћ! Киватеае. |

17. Зревнвеп Нпспае Свећјсав. а) Ктас- тепћши Јегепдав де ХП аровђона. 6) Егав- телфит. Ајехапдге1до8в.

18. Зресштеп Ипепае Ројотсав. Е рваће- по. Еопапепз.

Онима, којима је стало да дознаду најно-

вије стање науке о језику код Оловена, а

знају немачки и латински, могу препоручити ова Миклошићева дела: (")

Обим тога издао је:

17 Паз Несћћ уоп Рекоу, 1857.

(7) Гледај примедбу 30 на страни 194 ове књиге.

10 НО Мољинео ње. ИЕ пома 4 6 си виртавНева!, 1851. —. 52 Арозћојив | в воде. твовааћетН Бабаћо- У Е та 1858. | 2 И Етапсе а 3. маг раднадаке "прев 6 софећив едјањ, 1856. __ | 49 Тех Чђерћаш Ризаш, 1856.

5" Мопшпепја Зегђјса, 1858.

пи Сртоптса Хезјол, ћехфишт. Влзвјео- 510-

| ~ После ок а. од чести и пре, напнедо. је и зао Миклошић_ још и ова дела : Сопјитаноп А 1849, по ти [7 1869, рт 5:

Три глагол. слова, Зна „ Пђег деп асс. _ а · Баетвелје. Би Мецетје- | 55 3. - Ештивзвсће 35 таг Свини дег ит. Ран | = , Хат Романа еп 71871, Тео | 10. таиизећев вје-

814 ПА А НЕ

Те књиге не требају препоруке. Миклошић па

је својим многобројним а врснам књижевним

пословима стекао име ауторитета за словенске. ствари, и то не само код словенских књижев- ника, него и код осталих учених људи у Е- вропи. У њима ће читаоци овога чланка п0- најпре наћи и доказе за оно, што се овде могло само наговестити, или у резултатима казати.

Још ми ваља да речем коју о гласовима и.

словима, или знацима за бележење гласова, 0 акцентима, скраћеницама, и о правопису у ста-

рим споменицима, па најпосле да завртим при-.

љерима из споменика — као приправу за оне,

сецпег Епгора'5 1872 и 74, 0. чјау. Огпатеп 1872,

Ола Шеће Тегпипојогле дег зјау. Брг. 1875, Збејсегтипе “. Рећпипг 4. Уосаје 1878, Хегојелећ. СОтапшташк дег вјау.

Бргасћеп: П 5баптђИ дипезјећге 1875, 1У Буп(ах 1883, Фет Ађдгиск. Глебоппајгте арбгесе је 81Х Јапоџе5в 5јауев“ 1885, Ебутојосјзећев Муогфегђисћ 1886. — 2иг Кесппј-

2158 4. вјау. УоЈквроевје 1870, П. взегђ. Ерк, Рр. Виш~ гасће 1887, 0. Визанеп 1864, Кјетеге Мшће псгеп, Берде, Марија кћи Анђелинина, Тројанска прича, Псалтир с тумачењем, од 1346, писан за Бранка Мла- деновића, у Загребу 1870, 71 и 72, Рр, зегђ. Рупа~ еп Сгтпојеућс 1886. — Ушае запсфогит 1847, Уба.

5. Сјетеп а 1847, Озтолитв Емапсећшт 1847, Уна

5. Мефтоан 1870, р. Гегтепде хот ћен. Сугшив 1870, различно Мопитепба, Авсба, и друго.

|)

пи Га рана АВРАМ с. мг» гај 1 У ОМУЛИ Е

--- 845

_ који су ради ва старим језиком из близа да се · _ упознаду.

У староме словенском има ових самогласних. гласова: а, 6, Н, 0, Л, ф, А (ен кроз нос), љ (он кроз нос), Ђћ (кратко 9), њ (кратко #); д-0 ових двогласних: % (ја или е које пре- _лази у и. Олово се ву староме никад не брка са 1е,) и ок (дуго 9); 38-е ових суглавних : у р,7, 35 ЉљБЕ М) КРХ; У, %, Ш;. ц, Б, с; Дњ, Њ, рњ; шт (ш), жд.

Слова: Т место н, и 6) место 0, долазе испрва у старим изворима, а после ређе; а.знаке ф, Х% 1, • им писали су понајвише у грчким речима, и то што позније, тим више. ___Састављени су гласови: ћ, 1, (09, Њ, #6. _ Место ји пише ве просто и (ладин, имђ), а групе Јо нема никако. Овако састављена слова. "имају и тај повао, да умектавају пред собом ћ, н, фр, на пример: Код, ВОМА, КОН, коле, коме и т. д. ·

Гласови ан, ен, нн, он, (као Француско ш или немачко 4) оџн, ћн, днН, ћн, имају дво-

- јаку службу, то јест или су: ај, ој, иј, к- 3 ВЈ. у 6), енј, 5], или: аи, гвји, ији, ојв, — 3 % уји, еји.

316

Ево и кратка прегледа, којим се глабо- вима замењују, неки стари гласови, у срнско- словенском и у руско-словенском говору:

СТАРО- СРПСКО- РУСКО-СЛОВ. ћ, ћ, (И ГодКе у) ћ, ел, ће, ол, по, (7 ', р, ер, ре, ор, ро, С) ћ, е, х,

љ, оу, оу,

Ћ, 7 (а), Ћ, 0,

Ђ, ђ, (а), ђ, 6,

5, Ћ, (е), 6 Њ,

%А, (јен), Е, %,

с, (јон), #0, о,

Ћ, м, (н), М, 5,

шт, шт (ш), шу (у),

фи(неко р) #, рњ, ф. Правописне разлике:

%, в, (0), и, Њ

•, о, (0), 0, о),

От, У 6,

(7) Старо: мед, ЖАЋТЂ, САЋДА, ПАЋКЋ, ПлЋЕЋ, овде је: два, желтђ, слеха, ПОолКЋ, плотћ; — старо: фвуи, ТЕРЂДЋ, КРЋст, трђгћ, Крћећ, овде гласи: фун, твердАЋ, крестђ, торгћ, Кров.

срп ско- |

РУСКО-СЛОВ.

КУ е, А ЛАВА И о Њ | а Њ% Рио но) 6, __де6, ми, де, не, ___ ле, не, __Та, ки, ан, не, ____ дн, нн, Е

ша = т, (4), ф.

те тих се примера. | Види, да је прави :: старо-словенски. правотие . повле данашњега _ новог српског, најсавршенији међу словенскима.

| ТУ староме језиву. неје се бележило на које __ слогове треба · ·ударати гласом. Нагласци (ак-_ ; _ центи). у познијим споменицима, особито у ру- У " ско-словенскима , јесу понајвише подражавање | "трчкоме надметању. над лова. То показују већ

_и њихова грчка имена : _оквија, варија ит, Д., |

_а друго, ко ушчита са свим по наредбама тих аза натласака, тај ће се ласно уверити, Бо

а, и то “у више обичче скраћенице. 4 – нећ "ви у једној БР ВАКОНОи а неје _

~

318

Извори су писани глагољицом и ћиршли-

мом. бад нема више сумње међу внаоцима, да

фу тако звана глагољашка слова старија од

тако званих ћириловеких, само је још у распри | 52

кадсу која постала и ко је уредник једних, ко ли

других.(") Чести саобраћај о Цариградом учинио

је потребу, да сетлаголека слова дотерају мало на новију направу, атим да постану удеснија 38. _

писање и леша. Тако је и готеки владика ВулФила

(818 до 888) удесио Готима буквицу према грч- кој, а остали Немци заменише своје „руне“ (ело-

ва) латиницом. Тако је Велики Петар (1704 до 1714) дотерао ћириловеку азбуку пр ма латин-_ ским словима, те тако бад имамо „минејска“ и. „трађанска“ ћириловека слова. На тај начин,

уза старе две, придођоше нам доцније још две

буквице: латиница и грађанска ћирилица,

Ево сад примера:

(-) По најновијим истраживањима, обе старе сло. |

венске буквице постале су од грчкога писма: старија, од грчких минускула 9 до !0 века, а млађа од грчких мајускула; са додатком знакова из других буквица за

оне гласове, којих нема у грчкоме. — Гл. Миклоши.. ћев чланак: СТасоншзећ. Апз Егзећ и. Отиђегв Епсу-

Корафје. Липиска 1859. — Пг 1. бешег, р. арап. џ. вјау. Зећгфеп 1885. — Јагић, Четнре критико- палеографическја статђи. Петроград, 1885.

819

1-о Старо-словенски.

Многој же лвтОу ПрвшњдДљшоу н слштох оџже СЉЕљАДЊНОМ ПлАВАНЊМО, 24 МЕ н ПОСТ _оуже Бђ првшњаћ, молдташе Паевађ Глагол _ НМЂ мджи, КНЖДА, ко сЂ досажденнем Н МНОГО Ттштеток не ТЉКЂМО Брвменн ни коравмо, нЂ н доушамћ нашимљђ хоштетђ Бљтн · плаваније. СЂтинКЂ же крђмљуна н накљ- канрда пате послоушдаше нежелн Паењломњ глагомем их. (Дани, ХХУП, 9—12).

2-0 Српско-словенски. (')

Маногоу же лћтоу Ппрашњашоу н соуштоу ОМБО СвБЛАДЊНОМ Пплаванто, 24 ме н поств оџже 55 Првшња, момхше Павњљ глаголе имњ“ моџжи, внждоџ, плко с досажденшемћ н МБнОгоО тштетојо не тбњмо брвменн н ко- РАБМО, но но доџшамњ нашнмњ хоштетћ Бети · плаваније. бативкњ же крбмбуне н нлвњклнра пауе послоџшаше нежелн глагомеммхћ ОТЉ Павла. |

_како, или се чита као а.

ис о

(0) У српско-словенском: ђ иди се пе изговара ни-

"820

д-е Руско-словенски, данашњим правописом, Мндг/ же кремени минбкш;, И се оуже не ЗЕ КАНЕ пааклнћо, занеже И поста оуже ве прешела, сокЉтокдше Павела, гла Има: мажте,

кижу, коса досаждентема А мнбгоко тетче, не

тбкмо Бремене И корабла, но И даша нашиха Хе"

шета Бмати плакднте. СбТНИКА же КбрмчтА И наукли - ; 4 ', , 4 га ;

ра послешаше паче, нежели ПАулОМА ГеМЊГХа.

"4-о Руско- -словенски, правописом из старијета времена. |

Словвњскоу ико живоџцио на Доџ-

нан, придоша отђ Скоџељ, рекше отђ Кохафђ,

рекомнин Болгаре, н свдоша по Доунжевн, н на- снавннун Словвномћ виша. А по семњ прндо-

ша Оџгрн Блан, но насавдиша Еммо сло- ккићско. Си оџво Оугрн похдша Башти при.

Нраклнв убсарн, нже находиша на Хохдроћ, увсафих персљскаго. Вљ си же: врмена БЂииа н Оре, нже н ходиша на Нраклних уксдфи, мало него не ша. (Из Несторове хронике).

Видов дан 1862.

о. + ——•..————

1 ]

= Ро) У је. у

ВоХко“14, Јотал О згрзКкот јеатки

РГЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ САКР5 ОКО 5ЦР5 ЕКОМ ТНЉ РОСКЕТ

ОММЕКЗУТУ ОБ ТОКОМТО ШВКАКУ

а

4 5

А и

ДУ

“а

при љивамиЊ-