(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Letopis Matice srpske"

Соо^1г 



Тћ1К 1К а (Ј1§1[а1 сору оГ а Њок [ћа! вдак ргсксгуо(Ј Гог §спсга[10пк оп Ик^гагу кћс^уск к^сГогс ![ вдак сагсГиИу ксаппај 1^у Соо§1с ак раг[ оГ а ргојсс[ 

[о таке (ће адогШ'^ ћоокв »Ивсоуегаћк опПпс. 

Ц ћав вигу1уеи 1оп§ епои^ Гог Ше соруг1§ћ1 1о схршс атј [ћс ћоок [о сп^сг [ћс рићИс иота1п. А рићИс иота1п ћоок 1в опе (ћа1 адав пе^ег 5ићјсс[ 

(о соруг1§ћ1 ог адћове 1е§а1 соруг1§ћ1 1егт ћав ехршај. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 111 [ћс рићПс иотат тау уагу соип(гу (о соип(гу. РићИс (Јота^п ћоокк 

аге оиг ^а^е^л^аув (о (ће рав(, герге5еп(1п§ а адеаКћ оГ ћ1в(огу, сиКиге апи кпо^л^^еи^е (ћаСв оГ(еп »ИГВсиК (о »Ивсоусг. 

Магкв, по(а(1опв ап*! о(ћег та1§1паИа рге5еп( 1п (ће ог1§1па1 Уо1ите 'л^Ш арреаг т (ћ1в ћ1е - а гет^пиег оГ [ћ15 ћоок'к 1оп§ јоигпсу Ггот [ћс 

рићПкћсг [о а Пћгагу атј ИпаИу [о уои. 

ТЈба^е ^иМеИпеб 

Соо§1с 15 ргои(ј [о раг^псг \у1[ћ Пћгапев (о <И$ЈП2е рићИс (1ота1п та(ег1а1в апп таке (ћет №1(1^1^ ассе551ћ1е. РићИс (1отат ћоокк ће1оп§ [о [ћс 
рићИс апб \ус агс тсгс1у [ћс1г си5(о(11апв. Кеуег(ће1е55, (ћ1в адогк 1в ехрепв1Уе, во 1п ог(Јег (о кеер ргоУ1(11п§ (Шв гевоигсе, 'л^е ћа^е (акеп 5[срк [о 
ргс\'сп[ аћикс ћу соттсгс1а1 раг[1ск, 1пс1и(11п§ р1ас1п§ (ссћ111са1 гск[г1с[1011к оп аи[ота[С(1 ^исгу111§. 
№ а1ко акк [ћа[ уои: 

+ Маке поп-соттегс1а1 изе о/ЉеЈИех № (1ск1§пс(1 Соо§1с Воок бсагсћ Гог икс ћу 111(11У1(1иа15, а11(1 \ус гс^ис5[ [ћа[ уои икс [ћскс Шск Гог 
регвопа1, поп-соттегс1а1 ригровев. 

+ Ке/гатрХ)т ашота^еЛ ^иегут§ Ђо по1 5еп(1 аи1ота[С(1 ^исгкк оГ апу вог[ [о Соо§1с'5 кук^ст: 1Г уои агс со11(1ис[111§ гсксагсћ оп тасћјпс 
[гапв1а(1оп, ор(1са1 сћагас(ег гесо§п1(1оп ог о(ћег агеав адћеге ассевв (о а 1а1§е атоип^ оГ [сх[ 15 ћс1рГи1, р1са5с со11[ас[ ик. № спсоига^с [ћс 
ике оГ рићИс (1ота1п та(ег1а1в Гог (ћеве ригровев шп тау ће аћ1е (о ће1р. 

+ Л/ж*п1ж*п Ж1гЉн1(оп Тће Ооо§1е "ада^егтагк" уои вее оп еасћ Ше 15 е55еп[1а1 Гог Ј11ГогтЈ11§рсор1саћои[ [ћЈкргојсс[ а11(1 ћс1рЈ11§ [ћст \\г\А 
а(1(11(1опа1 та(ег1а1в (ћгои§ћ Ооо§1е Воок 8еагсћ. Р1еаве по по( гето^е К. 

+ Кеер и 1е§а1 ^Ућа^сусг уоиг икс, гстетћег (ћа( уои аге ге5ропв1ћ1е Гог епвиг111§ [ћа[ \ућа[ уои аге (1о1п§ 1в 1е§а1. IX) по( аввите (ћа[ ји5[ 
ћссаикс \ус ћсИсус а ћоок 15 111 [ћс рићПс (1отат Гог ивегв 1п (ће 1Јп1(е(1 8(а(е5, (ћа( (ће адогк 1в а18о т Ше рићИс (1ота1п Гог ивегв 1п о(ћег 
сои11[пс5. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 5[И1 т соруг1§ћ( уаг1е5 Ггот соип(гу (о соип(гу, атчЛ вдс сап'! оГГег §и1(1апсе оп шће^ћег апу врес^Нс ивс оГ 
апу вресИ1С ћоок 1в аИо^л^е^^. Р1еаве по по( аввите (ћа( а ћоок'в арреагапсс 111 Соо§1с В(Х»к бсагсћ тсапк ![ сап ћс икс(1 111 апу таппсг 
апуадћеге 1п (ће адогШ. Соруг1§ћ( 1пГг1п§етеп( ИаћП!^ сап ће ^иКе ве^еге. 

Ађои( Ооо^е Воок ^агсћ 

Соо§1с'к тјккјоп јк [о ог^апј^^с [ћс №Ог1(1'к ЈпГогта^Јоп а11(1 [о такс ј[ ипЈусгкаИу асссккјћ1с а11(1 иксГиК Соо§1с Воок Зсагсћ ћс1рк п;а(1сгк 
(Иксоусг [ћс \уог1(1'5 ћоокк вдћПс ћс1рт§ аи[ћогк ап(1 рићИкћсгк гсасћ пс^ аи^Испсск. Уои сап ксагсћ [ћгои§ћ [ћс Ги11 1сх1 оГ 1ћјк ћоок оп [ћс №сћ 

а[ |ћ1111р://1зоокз.доод1е.сош/| 



"^.^ 



1ЕТ0ПИС 



V 



N 



\ 



МАТИЦЕ СРПСКЕ 



УРЕЂУЈЕ 



А. X А Џ И Ћ. 



КЊИГА 145. - 'Ч? 



1886. СВЕОЕА ПРВА. 



?^«бЗ(а-38^гх>-^ 



У НОВОМЕ САДУ, 
СРПСКА ШТАИПАРИЈА ДРА СВВТ. ИИЛВТИ&А. 

1886. 



А5 






^Љск Ј.) 



П Р Е Г Л Е Д. 



<-€П>>- 



СТРАНА 

I. Физика у Срба. Написао проф. Стева Милованов . 1 
II. Учител>ска лшола у Иј)ној Гори. Од Мите Нешковића 3 1 

III. Иојаве при грађењу бермета и одређивањо екстракта. 

Од Мите Петровића 72 

IV. ^Јлатоуст деспота Ла:тра. Опис старог рукописа. Од 
Стојана Новаковића 83 

V. Владислав краљ угарски. Историјска трагедија у 5 

чинова. Написао Никола В. ђорић 89 

VI. Српске народне приповијетке из Горње Крајине. 
Скупио их Владимир Красић: 

1. Царев син и Оштар дан 10в 

2. Моћ бурме 109 

VII. Књижевност: 

Закон за основне школе у књажевини Црној 
Гори од 13. септембра 1884. Оцена М. Неш- 
ковића 113 

VIII. Читуља : 

Христофор Шифман 120 

IX. Матица Српска: 

Изводи из записника књижевног одбора и оде- 
љења 1884. године 129 



ФИЗИКА У ОРБА. 

НАПИСАО ПРОФ. СТЕВА МИЛОВЛПОВ. 

I. 

1. У »11сто])пји гЈшске кн>ижевности« говорп се врло 
мало раду на фи:п1ци у Срба, исто тако и о делима, 
која се баве тим предметом. 

И1то се досад радило и у1)адило па фиаици код нас, 
није те1пко набројати и нока;тти; погре^пити нећу, ако 
1)екнем, да се на фи:шци у нас радило понајмање. Није 
се нстипа пи у другим научним гранама писало ни ра- 
дило па нп привредпло бап1 бо1'-:ша, али фи:^ика скоро 
да је и и:{а тих нредмета :^аоста.1а. 

У најповијс^ доба ра:^.вија се у ошпте научна књи- 
жевност у крал»евини (рбији баи1 доста али фи:^ике п 
опет нема, какве би требало да има :Ја средњу наставу: 
л*л више ра:{реде 1'имна:^иЈ1» и реалке, а нема добре књи- 
ге ни :т народ. Једна само фи:ЈИкалпа дисциплина, м(*ха- 
ника, ра:Јвиј(Ч1а је ошпирно. 

Фн:^ика Ј1* по себи врло важап предмет и од неи:{- 
мерне В1)1»дпости у сваком погледу :т сваког, те ;Јато и 
јесте чудновато, како се 11>ој:ји није доскора више пажње 
н(1Клањ1ио. 

* П.тл^чавати треба пауку јес^тества, јер човек мора 
нреимуЈ^ство своје у природи не само одржати но и утвр- 
дитп '< , вели Л т а п а с и ј (» ( • т о ј к о в и ћ у сво ј о ј (()и:п1ци 
а уједно у првој (|)и:п1ци, која је нисана ш (•^('Је. 

Скоро да је (Ј)и:и1ка преча и од математике, па док 
се са мнтематичним радовима нешто смемо похвалити. са 
(1)и;јикалпим већ не можемо. Што се пре мало радило 

-Летопис'* 14Г). 1 



Физика у Срба. 



па фп^јпцп. да остаипмо у страпу. а.т пгго сг п сад ма.н 
пипи*. оапста је чудповато I 

2. Иаумпо сам. колпк(» мп могуКс ип.1о. датп чпта 
оцпма с.пгку о томс. колпко сс до дапас V пас падпл^ 
па фп:п1цп. Напред ноК п^ЈЈав.т.уЈсм, да прсд (»чпма пс мо 
гу. п не11у, пматп појсмппс ч.1апкс п 1)асп])анс. растурс 
н*» по часоппспма. лпстовпма. 1м»1| 11У сс (Чанптп чпст( 
књпгама. којс говор(.' о (]»п:тцп (1пло ::а ппсолу оп.к) :;. 
народ. 

Да ои П1Т0 нотпуппјс п:јвсо. оацпКу сс пспгго у ста 
ријс времс на1пег. српско!-. умпог '.кпв^па. 

У ово врсме нпЈе се нппгга ппсал(», а .;ап1Т(>. .1ак( 
Је (цговорптп. ('к(»ро да п пе спомпн,ем, ^ЈпаКе свакп пн 
телп1'ентнпЈп (ропп. :{апгго се ппЈе 1)адпло па фп;;пцп: сг 
истпх ра:иога. са коЈпх се нпЈе нпса.1о пп п:{ дЈ^угпх па 
учних грана. са пстпх ра:Јлога. са к(|Јпх се у пас у п 
до(1а нпЈе скоро шппта радп.к) па кљп.ксвпостп. 

II:; т(»г до(т ниЈе да :;ато пемамо ппкаквпх де.1а :;ј 
(1|п:;пку. пгго се нпЈе. можда. пап1а(» у оно време 1;етп11 
коЈи (П1 могао. ако нппгга друго. а оно оар коЈ^ачатп м 
учен.аци и научењацп у другпх наЈхаа : п-; •аог дооа не- 
мамо радова на ([)п:и1цп :;ато. пгго у пас НЈце опло п])п 
лике :{а 1)ад. 

Срнскп на])од ств(>1)по Је п по])ед опо.нп:!' оеле, пе 
во.Ћс п патње то.шко у ЈедпоЈ кн,пжевпоЈ ј^ранп. несмп г 
песнипЈтву. да му се свако пок.н)Нптп мора. па :;ац(Мо о1 
радио п на другпм кн,пжевнпм г^итама те п па фптцп 
и — доп(*та и урадпо 1ПТО, само да Је пмао кад п мпсмптг 

на књпгу, на налку. 

. . . 

('])нскп народ оодар^'" .1^* *^Д прир(це: пе само дл 
лако прпма готово. већ Је клдаЈ) и сам самоста.!П(1 ра- 
дпти п пснптивати. само му треоа ;;а Т(» прп.гике I 
срества. 

До државнс п народне песре^и* па Косову ппЈе срн- 
скп народ пп у чем устунао другпм (Ч{ропс1;пм народпма 
можда пх Је у нечем п нрева^пппао. Што се у то д()(1{1 
ипЈе радило на |[)и:{пци. оило Је :;ато. што Ј(* просветл 
српска тек почпњала. што Је таЈ век карактерпсан у он- 



Физика у Орба. 3 



ште 11])ед1)асудама светским, средњевековпим схватањем и 
тумачењем ирпродиих појава. У то доба пе цвета у оп- 
ште наука пп у других парода а природпа пи толико. 

11ос.1е песретпе битке косовопољске прати.1а је ('рбе 
песрећа па сваком кораку им. У:ј песре^^у државпу пшла 
је папоредо п песре^ш па умпом полл'. Мада се у то 
време наука ра;шијала у Европи јако, пије могла допре- 
ти до српског наЈ^ода. а сам се пије имао времепа њоме 
бавити. Турци су руппгли и опо, п1то Је било, па они, 
да Н1ире пауку међу Србе! 

Допста је било опо доба жалоспо ;ја С\)6е : па па- 
уку, па просвету, па умпо ра;шијање и папредовање пи 
помислпти. Пјжа је брига би.1а сваком Србипу, да гледи, 
како ће се одржати. 

II да је тако трајало јопг дуже, пе бидапас имали 
на лите1)а])пом иол>у ни то.пшо, колпко имамо, ма да су 
д])уги пароди јако испЈ^едњачили ; сј^пски парод пе би се 
М(»1'ао јон1 кЈ^енутп :т другп пЈ^освећенп народи, код ко- 
Јих се наука тако ра;шила, да се чудити морамо. 

Крајем пропмога века п почетком овог поправшпе 
се у неколико на])одне нам пЈ^илшге. Србип дође у до- 
ди]) са пЈ^освеКепиЈи па])оди, свест се народпа поче бу- 
дпти, књ1гжевпост се стаде ра;^виЈати а п])освета п^иритп. 

Са ове стЈ^апе Дунава и ( аве били су Срби пЈ^е 
мпрни од Ту])ака, ;тто и видимо, да се туда кп,ижевпост 
п1)во почиње ])а;]виЈати: дугу пупшу и бритак мач 6]УМ) 
;тмени лако пе])() и питома књига ; С])бип се одаде књп- 
:т и пауцп. с])пски синовп почеп1е радити па умпом ])а:^- 

ВПТКУ свом. 

II. 

:5. Књижевност папга у ови к])аЈеви ноче се, као 
пгго спомепух. поново 1)а;шиЈати тек К])аЈем пј^опмог века 
п у почетку овог. Као пгто тада попшчопге књше. коЈе 
су пнсм.ге о д])угим стваЈ^има, тако и опе, коЈе се ба- 
впле фгпиком ; у почетку се ниЈе мпого писало пи уЈед- 
поЈ научпоЈ грапи. 

Фггшком се први бавио .'> а х а р и Ј а р <{) е л и п. Он Је 



Физика у Срба. 



писао 11:{ фп^ЈПке у свом вечптом ка.и^ндару, којп Је први 
пут штампап 1783. годпие. Поред калепдарског дела и 
поред упуства, како се трали* дапп :{а покретне пра:п1П- 
ке у свакој годпнп, дола:и1 ј(»П1 једап део п — тајјепосве- 
ћеп прп])одпој пау1Џ1. 

У овом делу, у фп:ппи1. дола:ЈП вппи^ :5а данас по- 
грепптх иа:зора алп тп су па:^о])п у опо доба владалп у 
научном свету п Лахарпја их Је п])есадпо у с])пску књп- 
жевпост. 

>' фп:)ицп у вечитом калепда])у ])е1;аЈу се сроднп по- 
Јави Једио :Ја д])угим. а у уводу се ])аси1)ав.1»а о »осо- 
беним своЈствима- тела, бап1 игго и дапас до.га:ш па прво 
место у (|)и:и1ци. 

ПоЈмови су иеки иоп])каии, као и густоћа са »не- 
п])оипцаЈемостп ' ; у ва:цуху има и])аха. водепе паре. ма- 
сне (У) паре, слапе н сЈерие (сумио])пе) паре. 

Сггомпње се ту и ета]), у кп>и:и1 се каже етир, и 
ра^иика 11:{ме1)у њега и ва:иуха у томе Је. јито ва:дух 
прои:{Води :шук а ети]) свет.1ост. свктт*. Ко.шко се 
п:^ ове две речи даде ра:Јумети. ОЈ^фе.ши Је пагињао 
ХаЈгепсовоЈ тео])иЈи о светлости. коЈа тумачи свет- 
лост таласан>ем ет])а. 

ТеЈ^мипи су од дапаи1п,Ј1Х ве1|ИИом д])укчиЈи. 

Д1)жим, да се овом <|и1:шком у ка.1еида])у ипмо нај- 
више :{атим, како Ке се што иол>е оиЈ^авдати оио, да се 
в])еме Ј1])едска:тти може. отуд и до.1а:Ј1» опа си.ша пред- 
ска:{ивања ио сунцу. месецу. :{ве;;дама, облацима, маг,1П; 
кшии. ду:и1. г])м.1>ави11и. ва:{духу. ]ими. вет])у. човеку, по 
четвероиожиим и ие))иатим жш{оти11>ама. по рпбама. ра- 
цима, 110 гаду по :{ем.1>и и ипаче. Да.1>е се хтело пставп- 
ти. од каЈхве Је користи и '^иол:;^^ ва:цух. вета]), вода, 
оган>, и т. д. 

>' целипи иема ве.шке в])едиости а особито, ако се 
у:ше па ум, да Је Је:и1К Ј^уско-с.говенски, те га је теже 
р{1:{умети и школовапу човеку. иешко.иитп не бп анао ни 
чптати а ])а:;умети ни толико. Писмо Је црквено. 

Да ир1чмедим ову (|)и:;ику имам :;ахвалити професору 



Фи8ика у Орба. 



г. А л е к с а н д р у С а н д п ћ у, којп ми је календар од год. 
1783. радо дао па прегледање. 

4 . Год ине 1787. пиампао ј е М а н о ј л о Ј а н к о- 
вић оригипалну расправу о испаравању воде: 

»Фи;зич еское соч инен1е о изс ушенјк) и ра:;- 
д-блен^н) воде у воздухЂ и изнспеше разливашн воде 
изЂ во;здуха на землк) отђ Ем. Јанковича, капдидата 
медицшЈе и содружника Халскаго учеппаго и натуре испи- 
таемогЂ дружства«. Цепа 12 краИцара кодђ господ. Јоанна 
Јанковича у Новом-Саду, шампапо у Ла&пцику код Г. 
Таћое.т 8-иа. 4 л. 32 стр. 

Расправу ову .тмо.тио сам од г. ђ о ]) ђ а Р а ј к о в и- 
ћа, којп је њој писао у ».Јетопису«, књига 120. стр. 
2. и 3., држећи, да 11е ми помоћи поуајмити, да ју пре- 
гледим, но добио је нисам, јер је г. ђ. Р. нпје већ имао. 
Обратио сам се :затим на библиотеку Матичипу, Теке.1и- 
јину у Пешту, на патријаршеску у Карловци и гимна- 
:зијску у Карловци, но ни откуд је нисам добио ; у гим- 
назијској библиотеци у Новом Саду тражио сам ју сам, 
по и ту је пије било. Жао ме је, што расправе ове пигде 
не нађох ; све што о њој :шадем оно је, п1то сам пашао 
у спомепЈтој књи:ш ».1етописа« у биографско-књижевној 
С.1ИЦИ »Маној.10 Јанковпћ« од ђ. РајковиЈ^а. 

Ову своју расправу попупићу речима г. Рајкови- 
ћа, које се одпосе па паведено дело М. Јанковића. 
По Рајковићу немачки рецешент о Јанковићевој 
расправи у јепским књижевним новинама од год. 1788. 
вели, »да садржај и форма ])асправе тако одговара смеру 
попу.1а])не пауке, да оп Шкл овској академпји, камо је 
генерал ( ■ и м е у н 3 о р и ћ по:^вао Ј а н к о в и 11 а :т про- 
фесора баш после ове расправе, а поглавито с ]) п с к о м 
народу, који скоро и нема матерњим је:лгеом писаних 
књига, сме честитати на таком учите.Ћл«. 

У нотици је паведена читава пемачка оцепа, и:{ које 
се видп, о чему се све говој^и у Јапковићевој 1)а- 
справи. 

Г). Прва фшјика као кп.ига :Ја себе и^запглаје почет- 
ком овог столећа. 11ии1ући о том. ко.шко се V пас до 



Фи8ика у Орба. 



даиас радило на фи:п1ци, овде се морам дуже :јад1)жати 
те о овој књшш ре^ш коју вип1е. 

Чудно је истина, али је ииак тако, да је прва фи- 
зика писана и написана за народ или, како на књи:ш 
самој стоји, простим је:шком списана :т род словено- 
срнски. 

Потнупо име књи:«1, с којом ћу као првенчетом у 
физикалној књижевности. да упо:шам штоване читаоце, 
јесте 

» А а н а с 1 а С т 6 к в и ч а, Свободннхг художест†
и Ф1лософ1и Доктора и Јенскаго естествоиспитате.тнаго 
содружества члана д^Кствите.тнаго 

Фус1ка. ПростммЂ лзикомЂ списапа :т родБ Сла- 
вено-СербскШ. Перван частв. Бђ Будим*. Писмени Кра- 
левскаго Универс1тета«. 1801. Посвећена је Басилију Кре- 
стићу, пароху румскому и намеснику протопоппјата ми- 
тровачког, Теодо])у Аврамовићу, крал>евском ПЈ^оиншнек- 
тору народних школа у округу Белико-Варадском и Те- 
одору Зики11у пароху Мартиначком. Ово су били учитељи 
писцу, те им у зпак :^ахвалности, што је од њих при- 
мио прву науку, и посвећује прву част. Предговора је 
седам листи, претплатника петнаест листи, текст п:шосп 
320 страна у 8-ии, са једним листом слика у:^ текст. 

Друга свеска носи скоро исти наслов, само је пи- 
сац сада већ члан и *к])ал>евскаго гетинскога содруже- 
ства наука« ; штампана је 1802. године у Будиму. По- 
свећена је Јовану Паликући и Драгутину Теодорови^^у. 
Три листа у посвету, три листа нредговора, 330 страна 
текста у 8-ни. једанасст листи претплатника и .шст сли- 
ка уз текст. 

Трећа свеска је под истим именом као и друга; 
штампана је 1803. године у Будиму п посвећена је свима 
пренумерантима. Два листа у носвету, 284 стране текста 
у 8-ни, дсвет листи регистра, лнст штампарских погре- 
шака и лист слика у:^ текст. 

Као што се види, фи:зика је ова огромно дело, јер 
све три части и:ЈНОсе преко д е в е т с т о т и н а страна, па 
има и слпка. С.гаке истина ннсу најлепше и :ја данашње 



Физика у Срба. 



доба пе би биле добро и:фађене по ;т опдашње време, 
сасвим су добре. 

Мада књига поси име физика, није у њој чиста фи- 
зика, као што се данас узима. Стојковић јеутукњи- 
гу ррстио и сва три природна царства а до.1а;ш нешто 
овде-онде и из астрономије. Из овог се види, да јеСтој- 
ковић под физиком разумевао у опште пЈ^ироду. Пз чи- 
сте физике има ипак пајвипк' у овом делу. 

^' првој части су три одсека. У првом одсеку раз- 
лаже оппггим особипама те.1а и наводи седам. У 
другом одсеку говори о телима, из којих се цео свет са- 
стоји, разлаже о псбесним телима у ошпте, затим о не- 
покретпнм звез^Јама, супчапом систему, сунцу, планетама, 
кометама, месецу, о узроку кретања планета и комета, 
*мпожеству св^товђ« а завршује га сујеверијама. У 
трећем одсеку описује земљу и говој^и о об.тку њеном, 
о величипи, кретању, о годип1њим вј^еменима, о дану и 
о ноћи, упутрапп1>ости зем.тшпој па о површини, го])ама, 
пештеЈ^ама, вулканима, земл^етЈ^еспма, и.'шо])има, потоцима 
и рекама. 

^' Д1)угој части наставл>а трећи одсек из прве части 
и то зем.т>и, па расп])авља онда о мору, о површипи 
31у, боји, дубипи морској, томе, како је слапо и гор- 
ко, језе])има, и т. д. У четвртом одсеку говори о ^св*- 
ту*, и ват])и: даиас је то светлост и топлота. Нз све- 
тлости узима о томе, пгга је светлост, па пЈзелама- 
ње и одбијан,е, боје, сенку, ноћ и ноћпа сујевери- 
ја: т ватре, топлоте, тумачи, шта је ватра или огањ, 
пише о мен,ап,у тела топлотом , о саопштавању то- 
плоте, спрова1)ању, како се огањ производи, како гору 
тела. па о пламену, диму и о чађи. У петом одсеку ])аз- 
лаже о ваздуху, и паиме о особипама његовим, о тежи- 
ни, притиску и е.тстичпости, о атмосфери, о ])а:шим ва:Ј- 
дусима, ва:цуппп1м лоптама, о вет])у и о :звуку. У 
шестом одсеку пипте о води и то о води, кад је течна, 
кад Је у пари, и кад је као лед. Па крају ове части 
пма електрицитету и о магпетшшу. 

У тЈ^ећој части а седмом одсеку тумачи водепе ме- 



Физика 7 Срба. 



теоре: маглу, росу, мраз, оолак, кшну, сиег, поледнцу 
и тучу, затим атмосферски електрицитет, а наиме грм- 
љавину, северну светлост, ^блудеКу светлост*, надањс* 
зве;ца, дугу, кр)т око сунца и месеца, боју атмосфере, 
сунца и месеца. У осмом одсеку говори о приЈ^одним 
телпма: неорганским и органским; то је »Јестаственица*. 

Прва физика на српском .је:Јику, па тако огј^омно 
дело! Како да се нротумачи то? 

Двоје је овде, на што се имамо оба;Јрети и чему 
се управо дивити морамо : откуд у повоју умног ра:ш1ггка 
нан1ег толике снреме у човека, којн је ту књигу напи- 
сати могао, и онда, како то да ову прву књигу у тој 
стрЈци народ српски нрими тако радо, а ово смемо :{а- 
цело бег ;т;шра ре11И. 

Стојковић вели у предговору првој части, »ја не 
знам, што не може човек учипити, ако само постојан у 
делу буде и при предпријатпју својему, — тако да рек- 
нем, — жестоковип остане«. 

ПГго се и;^ ових редака ра:^умети може, то је ппсац 
доиста и дока;то у тој фи:{ици својој: (-вуда ј(* био по- 
стојан и и;цржљив, :тто се п види свуда. како ду- 
боко ра;л'мева предмет, о коме пип1е. У целој ки»и:^и го- 
вори тако живо и тако мило, да и;^ сваког реда читатп 
можеш, како радо и весело пи1пе физику :т цео народ. 

Не ра:^бирам, где се све учпо и како Атапас иј е 
СтојковиК, али се свакојако Срби дичити могу, пгго 
је така фи:зика света угледала у оп^^е а особито јоп! у 
оно доба. 

У оно време не верујем, да је било бап1 филике п 
на страним језицима, са којом се не би могла ова мери- 
ти ; шта више, дока^зујем, да је срнска фи;зика надмаппиа 
у нечем стране : писана је ш народ. 

Повода овом де.ту дао је главом Доситије Обра- 
довић, који је у баснама »открио своје желаније, да 
би се наипк) какав Србин, који би фи;п1ку на својему 
језику ш род свој и:здао«. 

Стојковић се ода:звао врло радо овој же.м, мада 
су га прпјате.т>и саветовали, да се окане тог посла: та 



Физика 7 Срба. 9 



»не може на крај изаћч, јер претплатиика неће добити«. 
па онда ју иеће моћи и;датп пи с тога. »1пто у нас 
нема много речи, које су у фшшки потребне«. 

Све ово пије Стојкови^а одвратило, он је прво 
тима одговорио опо, пгго мало час наведох, и — онда 
је ш^вео оно, птто је паумио : он је написао фи:п1ку аа род. 

Стојковић је купио претплату на своју књигу и 
ааним.1>иво је, како је по-гдекоје одговоре добио од при- 
јате.Ба, који му претплату скупл»аху. 

*Једап ми пип1е, да тамо људи само о трговппи 
својој баве се, :^а фи:и1ку и :{а друге оваке књиге пеће 
пи да чују; они од <|)и:шке живити не могу«. Ово су 
врло карактеристичпе Ј)ечи биле ла опо време, по и да- 
нас су : пгто су опда поједппци говорили, говоре пеки и 
данас, п данас се оваким речма пстпсне многа књига из 
куће српске. 

Неки су му одговарали, да пап1 парод још није тада 
:{а књиге био. Ово колико је смешпо, толико је и жа- 
лосно. 

Да су тадашпл! папш писци а особито Доситије 
помип1.1>али само па то, да паЈ^од папг није :т књиге, те 
да се оканулп и писап»а п књиге — не бп својим књп- 
жевпим ])адом пи отвори.ш пута књи:јп и науци, како се 
дапас у нас раавпја све ово. 

^Има народа«. вели Стојковић, *где и трговци 
и жепски пол а и сами :Јем.1>ед(мци читају, а 1гаа и та- 
ких. где ни свепгтеници пе чптају«, па пита :^а тим: 
*који су сретппји, који просве1|енији, чије се име више 
слави; :тшто су Грци оставили :{а собом вечпу славу, 
п :шпто се другп паЈ)оди већ :тборав.т»ајуУ* 

7. Л1ада је ппсац прве српске фи:п1ке добијао са 
неких стЈ)апа пепово.1,не и пемпле одговоре, ппак је 
успео у своме поду^ЈеКу : он је добио пЈ^етп.^атника до- 
ста п више него што је п помислио. Ово је до- 
пста ка1)актеЈ)истичпо :;а оно доба. 

Кн>ига је п»егова Ј)астурена у вшпе пего седам сто- 
тина ек:;ем1г.1а1)а у сј)пски паЈ^од. Ово пе могу муком 
п])е11И, па тим јопг и пЈ^е, чим се сетимо, какве су пам 



10 Фивика 7 Срба. 



данашње књижевпе придике и како стојимо са оројем 
ваљаних књига, које уђу данас у наш свет. 

Нико не може рећи, да је тада више било у на- 
роду нашем људи, који су :шаЈи читати, него данас; 
то нико ни помислити не сме. Сад је много випге писме- 
них у нас људи и опет од књиге једне, ма она како 
ва,Ћана била, ма како од потребе била за поједине људе, 
не прода се тек која худа стотиница; :и1бавних књига, 
ако прође која вшпе, добро, а ако мање, не чипи баш 
много. 

На шта је »причина« томе, да се запитамо је:шк()м 
Стој ковићевимУ 

Ако боље промотримо имена претплатника у по- 
четку П1)ве књиге или па крају друге, таки ћемо до- 
бпти одговора. 

Тамо је п}них шест .шсти претплатнпка под опКим 
именом »свештена лица«, а па других девет *мплитаЈ)ца 
и грађанска лица«. 

Ту су сви пароси, ту ђакони, јеЈ^ођакони, ту сви 
ка.1уђери са свима владикама и митј^ополитом на челу; 
сам се митрополит (' т е ф а н п л . ( ' т ]> а т п м и ј) о в и ћ 
претплатио на бО комада. 

Запптајмо се :затим, како стојимо сада са свеппепим 
лицпма, то на то бол>е да и не одговарам, јер то ће .{а- 
цело бити најбољи одговор. — Жалоспо ! 

Док се у год. 1801. међу свештенством само рас- 
продало преко трпста књига, не може се 1883. да рас- 
прода пи тридесет! 

Као што је код свештенства, тако је и код дЈ^угих. 
Говорити се :шаде, да нам треба књига и повремепих 
листова, а кад се спомепе претплата па те листове, илп 
кад се подпесе књига, на леп се начин и:шлаче многи 
и мпоги. 

Правоје већ онда рекао ('тојковић, да *они свакп 
свој сопствени пнтерес пред очима нмају, да опће б.та- 
гопо.тлчпје пе :п1нпма то.шко њихова срца«. 

8. Што се тиче Ј)ечи, које су у фи:зици потребне а у 
нас пх нпје тада било, доста је давало посла писцу 



Физика 7 Срба. и 



горње фпанке, као што му се пријатељи п бојалп. У том 
погледу пак нисмо још ни данас на чпсто: и данас се 
скоро самовољно кују и;фази и називи у фи;п1ци. Пуних 
осамдесет годипа после Стојковића прошло је, и није 
доста било, да се удеси код нас терминологпја у фи- 
зицп. Али то није пи чудо — та тако је п у другим 
научним гранама. 

Од и;фа;т и па;шва, којпма се још Стојковпћ 
служио, оста.ти су некп те п данас служимо се њпма у 
фииици, пеки су поправ.1,еии према чисто српскпм а 
други су ;јамењени, Ј^ецимо бољпма, тако се бар мисли. 
На сваки пачип знаКе свако, да је фи;шка данас много 
ра;шијенија по у опо доба, те и термипа је вшпе, мора 
их дакле данас бити и сасвим пових. 

Све термине Стојковићеве не могу пабрајати, 
но спомињем ипак-неке а уједно додајем, како се дапас 
већтом на;«шај у : в е ш т е с т в о С т о ј к о в п 11 е в о данас 
је матерпја, стихије су елементп или проста те.та, но 
употреб.1>ује се п дапас реч >>стихија<', и тада ;шачп е.те- 
мепат ; међутим се данас већином ра;{уму под том речи ста- 
ре стихије : ватра, вода, ;^ем.Ба и ва;дух, а до (' т о ј к о в и- 
ћева доба, па и у његово време, није се скоро ни 
;ша.1о, да то нису стихије, елементи; јестество је да- 
нас прпрода, ј естаственпца је природна наука у 
ширем смислу а фи;зпка у ужем. 

У фшшци Сто ј ковићевој пап.ш;зимо п на ове 
на;зиве: скорост ;за бЈмину. покој ;за мировање, .Ће- 
ност је У18 шегИае, равпообразна скорост, што 
данас кажемо једнака бЈ);шна (иш^огш18), движепнје 
је кретање, те према томе има скорјаште движе- 
није, а то ће Ј^ећп ускоЈ^епо (убЈШној кретање и по:јд- 
њаште движеппје ;{а успорено кретање. 

Стојковић је већ у сјшском је;зпку нравио ра;з- 
.шку и;зме1)у пемачког ^ве>У1сћ1*' и „8сћ\уеге"*. те му је 
^ОелуЈсћ!;* у сјшском важест (ропсЈиб), а ,8сћ\\'еге'* 
преводи са тјажест (о:гаУ1ћ18). Но пије свуда остао 
коњзеквентап, јер јс^ у;зимао једпу реч ;за другу, те где 
би треба.1о,' да је важест, дола^пма је п тјажест. 



12 ФизиЕа 7 Орба. 



Што со ових наапва тиче, и у новије доба служили 
се некп истим на:]ивиз1а али са српскпм пменичким на- 
ставком: важина н тежина дола:ш и у новијим штам- 
паним <|)и:п1кама. Но данас је већпном важина и:^бачена, 
те на њепо место допкта тежпна. а нре^^ашњу тежппу, 
:^амењује данас тежа. 

Опће особппе тела :шве опћпм својствима, као што јспп 
и данас некп говоре п да споменем нека својства: тело је 
протегнуто, непронпцај емо, пма скважине, даде 
се ра:зд^лпти, има дви:{ање. Према овом је правпо 
п именице: протјажепије (ех1;еп810). непронпца- 
ј е м о с т (1трепе1га1Ј1111а8), с к в а ж н о с т (рого811а8), 
д ј е л п м о с т (с11\'1811)1111а8), д в и ж н с т (тоШИЈа«). Од 
ових на:Јива употЈ^ебл.ују пекп дан-дапи по-гдекоје, а неки 
су :замењенп. 

(■тојковиК има соју:и10ст (соћаенЈо), али не 
раз.шкује кохе:ЈИЈу од адхе:{ије: служп се речју *соју:1- 
ност* ;т молекуларан пЈ^ивлачан утпцај и:јме1)у молеку.та 
п истих тела а п ра:итх тела. 

Не могу наводЈгги свпх његовпх на:шва; мада бп 
бпло и оправдапо, јер су то први па:п1вп у српском фп- 
зпка.шом је:{ику, а уверен сам, да мнојп још нпсу 
ималп прилике прочитати ову фи:п1ку. Лко смем, упозо- 
рујем сваког, ком књига ова до руку дође, те ако ју 
ушчита, да па:п1 на теЈ^мине у п>ој. 

1). Научпп материјал у овој књи:п1 пије ра:зре1)ен, 
као пЈто с(» дапас ра:феђује, по ипак је :<годпо и:шедепа 
читава фп:шка. ('Тојковић се ппје об:шрао толико на 
паучпу поделу, веК је спојио поједпне СЈхцпе п сличне 
<1)и:јпкалпе појавс^ те пх поЈ^еђао ј(МПо :Ја другим. 

Фп:шка Стојковпћева не бави се, као што спо- 
менух, предметом п материја.том, који се дапас у:шма у 
фп:шку, већ п тако-:шаним пЈ)иродописним наукама. 

>' <[>"-Ј"Ц" тој на11П ћемо и о животињама, *рас- 
тјеппјпма'^ п *пскопајемпма«. Исто тако има и метео- 
])ологпје п астрономпје. дакле космпчне <1ш:шке. 

М(тео1)ологија пиде :т себе обраћена. но је увучена 
у <[»"•*»!»>' " У тумачен»е ([>п:шкалппх појава; астрономпја 



Физика у Срба. 13 



је кратко и опст добро изведепа и, што је главно, јасно 
је представљена. Ра;јуме се, да има неких ствари у астро- 
номији, које не одгова])ају данап1Н>ем стању науке. а јоп1 
више је тога у самој фи;шци. 

10. Као П1Т0 је у опо доба, па и д<» скоЈ^а, вла- 
дала у фи:тцп у опће теоЈ^нја о флујидима, тако п 
С т ј к в п 11 тумачп топлоту. светлост, магнети;{ам и 
елект1)ицитет самим флујпдима, п труди се, да докаже, 
да се само флуји,;ом светли појави тумаче потпуно п 
тачпо. Мл овог видимо, да је у то доба ве^! и друга тео- 
рија, теорија таласања, пеког корепа 1кмала, као пгго ју 
је Србин .'Захарпја Орфелин и усвојио (?) у свом ве- 
читом календару. 

Другу теорију светлости прпписује (-тојковиК 
фи:шча])у Ајле])у. у истппи пак поставио ју је (()и;п1- 
чар Хајгенс годипе ИИ)0. у Енглеској. Ако прочи- 
тамо пеко.шко .шсти, где (-тој ковпК говори о ове две 
тео]1нје, уве])ићемо се, да му је бп.1а и једпа и друга 
доб])о по;п1ата и да је тачно схватио ])а:^лику и;^ме1)у 
једне и друге. Што јс? пак бпо п])исталица теорпје ис- 
тицања. отуд је, п1то је тада та тео])ија владала у це- 
цом паучном свету; а што ју је п])И1ШСивао Ајлеру 
биће отуда. што је Ајлер у то в])еме важпо као велпк 
научењак у Пемачкој и у Руспјп, камо је двапут у Ие- 
троп)ад ;и1 11])офесо1)а ип1ао. У Иет^^ограду је и умр1»о. 
У опште у целој сред1М)ј Квропи био је Ајлер ве.шк 

научењак. 

.- 

11о])ед д])угих ствари, које су лн дапапт.у пауку ;*.а- 
стареле. пајвшпе пмам да 1)екпем о оде.т>ку, гд(» се го- 
во])и -во^Јдуси-^, ва;цушним телима. 

Ва;цушна тела дели па х^дихателпа« пли -к дисанију 
способна« и па -убивателпа« пли »смртопоспа<' ; у п])- 
вима могу човек и животиње живети а V д])угима пе могу. 

У ошпте је ових ва:цушних те.та мање него осталих 
но ипак их имаде доста. >' првој в])сти је само два : општи 
атмосферски ва:цух и »чпсто« или ^жшшепо^ ва;{дуп1по 
тело, бе;Ј ког се не би могао дисати пи атмосфе])ски ва:цух. 

У другој је врсти ве11 више, ^весма мпого«. а.ш го- 



14 Фивика 7 Орба. 



вори само о три: о »горећем«, »угљепокпслом«, п «уда- 
вителпом«. 

Свако 11е на први поглед уверити се, да се под »жи:{- 
неним ваадухом« ра;{уме оксштн, кисеопик, кисик; по 
Стојковпћу :^ове се он тако тек у »новијој кемији«. 
Под •горећим« ра^Атлева данашњи хидрогеп, водопик, во- 
дик, а под *угљенокислим« )тљепу киселину, којој даје 
и име ашЈиа саг1)0П1си8, '-удавите.ши* ваадух је нитј^о- 
ген, а:шт, гјтпик. 

Пара је, по њему, дим, П1Т0 свако тело даје од себе. 

јМада је читав кемијски део у овој фн^јици доста до- 
бро и:шеден ш оно доба, ипак има вип1е ствари. које 
изгледају данас чудновато, а проттаачити је лако :{а1пто: 
кемија у то доба није била јо1п скоро ни наука, тада 
се и почела свестрано ра:шпјати; ('тојковић је први 
писао ш кемије, он је први почео пеобде.тано по.бс уре- 
ђивати, чистити те само приправљати :ш обделавање. 

И:} читаве фи:шке лакпшм начином написано је по- 
ред појава из метеорологије јопх и о ва:цуху, о аероста- 
тима, бојама на телима. Читава механика ]шведена је 
тешко; туда се служио Стојковић и математиком. Све 
ово не иде у прилог писцу, који пише књигу :т иарод.*) 

11. Да је Стојковић :шао, коме пише фшшку и 
с ким посла има, види се и отуд, што је сву спагу уло- 
жио, да докаже, како је све »ш по.Б^у и корист ^ човеку 
и да нпчег необпчног нема, што се у природи :}бива. 

После многих протумачених појава говори, од какве 
су користи и аспс по човека и како се човек н»има може 
»по.1зовати«. Тако говори о *пол:зи, нужди и потреби« 
воде, ваздуха, вет])Ова, гора, вулкана, животиња. буба, 
под:}емних пештера, тица, риба, и тако даље. 

Г.тавна Је намера у Стојковића, да фи:шком ис- 
корењује сујсверија, да обара бајке и гатке и страпте 
приповетке, које се у народ јако увук.те. које су пл>аде 
народа »ополчиле« па природну пауку; сам вели на 



*ј По доаво.111 г. Мите Иетровнћа, оцењивача расираве ове, у«ео 
сам 113 његове оцене па к«.»је меето те тпме попунио по гдскоју пЈЈав- 
нину у расправи самој. 



ФизЕка у Орба. 15 



једнол! м(ч*ту. дн је то »прва пол.т од јестаствоппце*, 
алп уједпо снаком прпликом и ;т тим тежи, како |1е »у 
јестестиу силу, премудрост п величество творца пока^ттп 
и читател^е своје к л>убви и почитанију височајшаго оваго 
супгтества водитп.« 

Кад се у:Јме, да и данае има у пароду таких стварп 
бапг доста, мада су п])иЈ)одпе науке већ увелико у парод 
уп1ле, а у опо доба морало пх је куд-и-камо више бпти 
— опда је сасвим оправдапо, пгто се у фи:п1ци ;ја па- 
род толпко говори о томе п т,ек тако се даде протума- 
Ч1ГГИ, :тшто Стојковић па крају сваког одсека ппше 
о оваким стварима и то или и:{ подсмеха или их жесто- 
ко папада. 111та впше и V самом тексту из1а па випте 
места о ра:шом кривом веровању пародном и о појављп- 
вању страпшла и човеку неиојм.'1>ивих створења. 

1\о прочита само додатке поједиппм одсецима, уве- 
рпће се, да су ту набројапа многа сујеверија, која су 
опда по пароду Ј^аппфена била а која се још и данас 
потежу по па1)оду пашем вал>да випте пего у икојег дру- 
гог парода. 

Да би дока:{ао читаоцима како је писац прве фи- 
:шке мислио, да је <()и:шка по:шана у првом реду, да и:{ко- 
реплје и:{ парода све то, те како се о томе и брипуо, па- 
водпм овде мпоге ствари, које СтојковиК у фи:п1ци 
пабраја: пе го])у новци, већ се »гороћти ва;јдух« упа- 
лио и .1>уто јк* се преварити, ко па ту ватЈ^у по!)е у пади, 
да 11е ископати повце: ппје ђаво, што мами човека том 
ватром : пламеп поКу пе :шачп никакву светињу; пророк 
Илпја пе т])чп по небу па коли п пе гј^ми ои ; гром 
није :{аоп1Т1)епо камење; гром пе растсфују топови ни 
;Јвоиа : киша пе може падати крвава ни са жабицама ; 
облак п<' иоде грабапцпјаши и пе доводе кишу ; крст се 
на пебу може видети али п(» :јначи ппкакво чудо, јер се 
фп:{иком .1(410 тумачп : тумачн се ба1п као и коло — 
гумно — око сунца и м(Ч'еца; .таж је, да Мухамедов 
сапдук стоји међу два магпета : роб ппје ут(.»као, ако је 
;ше:Јда претрчала преко пеба ; вештпце спомин,е на впше 
м(ч*та, тако у I. страпа 21.. у II. страпа :'50:-»., у III. 



16 ФивЕка у Срба. 

стране 242 до 244. ; укЈ^адеиа ге ствар пе да иаЈ!!!, ако 
се преврпе кл>уч илн мака^^е у снту н т. д. ; В1)ачан>е пн- 
какво пе вреди пшита : небо ннје кожа : о погојавл»ењу 
не отвара се пебо; планете пемају утицаја па судбнпу 
људскт: духовн не устају н:^ г1)об()ва: нема авети на све- 
ту ; ђаво не иде ној^у ; мртвн се не Д1Гжу н;{ гробова: дух 
се не може цитнрати, да донесе новаца : ватра пали сва- 
ког, вре.и) гвожђе нече сваког, не иггеди пиког на нн 
волшебника ; једна вода 1П1Је света а друга нЈ^ок.гета : 
кпша п(* пада ;<ато, н1то дете чуна траву : кии1а П(* пада 
пи ;Јато, П1Т0 је когод иогуб.1>ен : кин1у и облаке не ра- 
стерују ;шона : лесков прут неће ти нокалатн, где има 
новаца на ма му што говорпо; Иетка пе уди ннком: 
ђаво и нечастиви не може битн у човеку : ако длан сврби, 
пе лаат. да ћеш добити новаца илн да ћеиг их и;{дава- 
тн ; нећент чути г.шс. ако уво пни1ти : кукавнца ти не 
бројнЈ колико ћеи! још година жнвети ; не оговара Т1* 
нико, ако ти се је;шк онј^нштн : пе Ј^асте коса бо.т>е. ако 
се пнпнаш о мени ; Диганка пе лтоже ништа ПЈ^оре^^и : 
пе в(*руј спу. 

Ово је тек пешто од оног. што је Стој кови 1^ по- 
кушн) и у својоЈ (1)и:шци штампао. 11:{ целог види се. 
како ј(» по;Јпавао врло добро прост на])од и ;шао. какви 
ти све бесмис.1ица у народу нема, што је све иротивно 
;аравој намети и пЈ^авој пауци. 

На крају астропомије удара жестоко па Ј^ожданике, 
па н.1апете, у којој се ко^рађа н — све обаЈ^а науком. :{ре- 
лпм мислима и уб1^^.т,нвнм речма. 

Стојковић дак.1е као нриродњак војује иротив 
сујеве1)ија али н оиет као нриродн.ак, држи се у својој 
(1ш;јици и богскмовског становии1та: на више моста сла- 
ви премудрост божију и чува се, да се не :Јамерп св(»- 
ћенству н бпблнји. ()во већ није доликовало природњаку 
(' т ј к о в и 11 е в а доба. 

12. Иишући астрономију. имао је Стојковић та- 
кође чптаоце на уму, јер им пии1е лако н ра;Јум.т»ив(), 
увлачећи н таке ствари, које ј^с читаоцу бити као одмор, 
н које 11е читав предмет ;јапнмљивим паправити. 



Физика у Орба. П 



Тако навађа и тумачи, нашто су ста])^ Калдејци дали 
гомилама авезда око иривидпог сунчевог пута имена жи- 
вотиња и зашто баш така, каква долазе у астрономији. 

Лепшеје у астрономији место, где говори о осшпсу 
:{емл>1гау и о борби и;ше};у Њутпа и Касинија: 
Њутн, и Енглези за њим, доказивали су, да је земља 
на полови спљоштена а Касини и Францу;ш, да је 
баш туда дуЈка пего на екватору, да је дакле дугуљаста 
као јаје. Њутн је одржао победу. 

Дока^зујућн, да се зем.Ћа окреће, служи се конкрет- 
ним примерима. 

()пши1)нпје тумачи и супчеву топлоту у овој физици. 

Код лгесеца ве.ш Стојкови!!, да има атмосфере; 
дапас се пак доказује, да на месецу нема атмосфере, 
пЈ^емда се у најновије доба појав.мју и опет мњења, да 
месец има атмосфере. Нашли смо па једном месту, како 
је Халеј опа:шо, да па месецу муње севају, а Хе])- 
ш е л ткрио вулкапе. 

Стојковпћ нам говори, како је познато двадесет 
п впше п.шнета. Ту је урачупао и п.шнетојиде. Дапасје 
плапета са планетојиди много и много випте. 

Па једпом мест}' удара Ст о ј к о в и ћ на р ф е л и- 

па, који је у календару паписао, да ће комета разруши- 

тп земл»у. ЛГеђутим сам у физици својој, говорећи, о 

»шари аеростатическ1и« павеп1ћује рат по ваздуху: — 

проЈ^очапство му се још пије испунило. 

календару и о ВЈ^емену нала:п1мо такође згодно 
изведепо у књи;ш овој. — 

У овом писању бавпо сам се само оним стварима, 
које зас(М1,ају у фи;шку и астЈХПгомију. Колико је и како 
је (Ч'ојкови11 паписао о трп природпа царства : животињ- 
ском, би.1)Ном и мипералпом, остав.^^ам човеку од струке. 
да (> томе коју рекне. Сваки је дужап по силама својим 
и;{нетп, пгга се у чему Ј^адило у прво доба бујпије књи- 
жевпости пап1е те и расвет.шти то, а тиме показати, да 
зпа цепптп прве радове у својој струцн, да ;ша цепити 
п попгговати људе, који се ве11 тада, колико им могуће 
би, трудшпе, да се п])иродпе пауке пптре у народу пашем. 

„•Тетоткг 145. 2 



18 ФизиЕа у Орба. 



18. Фп:шка Атанасија Стојковића писана је* 
језиком, којп је требало да разуме и сваки неииемен чо- 
век; П1Т0 пак писац није погодио потпуно, пије толико 
само његова кривида, колико тадап1н>ег времена и оби- 
чаја у нисању књига. 

Је:шк је у овој књи:зи тадањи књижевни је:п1К : руско- 
словенски. Овоме се мора јако ;5америти, но ипак није 
таки, да се пе ра;зуме, као оно у Орфелинову ка- 
лепдару, шта више местимиде се писац зпао вј^ло лепо 
послужоти народним говором и је:шком. Чудити се мо- 
рамо, како на вшпе места дола;{е чисто српски изра:{и 
и српске фигуре. Колико ми је по:шато, још нигде нисам 
нашао штампане таке фразе, као што дола;{е у овој књизи. 

Све ово дока:<ује, да је Стојковић :шао пародап 
говор и, да се тај говор и језик употребљавао тада \ 
књижевности, ;{ацело би се њиме :јнао вешто послужити 
и што је главно, свак би га 1)а;^уме(). 

Са те страпе дакле :т(мужује, да се ова фи:шка 
истакне и да упозорим сваког, коме књига до руку дође, 
да на то нази. 

Како се Стојковић старао, да лакпм и ра:зум.м1- 
вим стилом пише, види се и из прс^дговора прве части. 
Он вели: »Когда би л силу Гаичева и сладоств Обра- 
довичева лзнка соединити могао, л бн ув-бренЂ бно, да 
бн всп мои читатели вчшшее удоволствхе — читагоћи ову 
книгу — оп^ушавали. Но кто тве то нронзвести? Ко тве 
л:шкЂ два мужа соединити, ит. д.« »Л самЂ се само тру- 
Д10 просто и :{а вслкаго вра:Јумително писати«. 

Иародним језиком осо(1ито се послужио С т о ј к о в и ћ 
на мести, где говори о р1;авим обичајима п павпкама и 
сујеверију народном, дакле (1аш на они местп, које је 
из народа и повадио. 

Лко ово у;шемо у обзир, те додамо, да је писање и 
приповедање у овој <1)п:шци у опће врло живо, да је 
Стојковпћ свуда :знао вешто п лако претставптп оно. 
чему пшпе, лако је протумачитп, пгго сам ју радо чи- 
тао и П1Т0 ју :{ацело свако радо п са :тдовољством чи- 
тати мора. 



Физика 7 Срба. 1^^) 



Чпсто народном језику. додајем, нисмо се могли нп 
надатп од А т а н а с и ј а С т о ј к о в и ћ а, а особито, ако 
се сетимо, да је он, доцпије, навукао на српску књигу 
»књижевну срамоту«. 

14. Ресумујући све, реКи ми је, даје Стојковић 
;тслужпо, да се са хвалом спомиње, јер је првп у нас 
почео радити па читавој физици, јер је првп писао фи- 
зику ;т народ. 

У послу своме успео је вшпе, него што се у опо 
доба и надати могло ; за тај 1)ад показао је толико спЈ^е- 
ме, да се доиста чудити моразк), те по томе п попосити 
са таким човеком у том погледу; што у нечем није испа- 
ло, као П1Т0 треба, пије кривица његова, него тадање 
научпе струје и у других народа. 

Што му језик није чист народан, кривица јета- 
дањег правца у новијој књижевности наЈпој, но нпак сс^ 
приб.шжује језику народном, као што спомепух и као 
што ће се свако уверити, ако кадгод ушчита (ј^изику ову. 
Међутим му се ипак мора :ш1ерпти, јер је Доситпје 
ве11 писао тада »за народ*. 

Ирва физика на што випте пародно-српском језику 
велико је дело, она славп п подпже пнсца али је уједпо 
и јасан доказ, да се и у Срба пЈ^ИЈ^одне науке ночеле 
неговати таки у зачетку јаче књнжевне радње наше. 

(.'то ј кови11ева физика доказује, да су Србп у то 
доба пратили, како се Ј^азвијају п])иродне науке, можда 
више него доцније, јер да тога пије било, не би се могло 
ни појавити тако дело, као п1то је ова ({пгшка. Напоследак 
сведок је ова (ј^изика, како су Срби способни, да се умно 
ра:шијају као и ДЈ^уги пародп, само из1 треба згодне прп- 
лике, а сведочи п то, да су ('рбп поред све беде и не- 
воље, која је још трајала. корачалп у:тстопце :«1 пауком 
и просветом. 

Знање у (1)и:зици и у оппгге свестрано и:јоб1)ажење 
и наученост, стекло је с.таве (-то ј ковићу у тадањем 
изображеном и ученом свету. Видимо га као члапа у 
више друпггава европских ; доцније 11у у жпвотопису на- 
вести све. Руси са пмператорем на челу :Јаслуге му :{а 



^ 



20 Физика у Срба. 

природне науке тпме наградпли, што га ода.шалп :и1 про- 
фесора експерименталне фшшке на пмператорскп унпнер- 
зитет у Харкову. 

Доносећи пак целокупан суд о Атанаспјп (-тој- 
ковпћу као прпродњаку не можемо стајатп на ппв(»у, 
на ком се данас налаче прпЈ^одне науке. већ се бацптп 
морамо у тадање доба п на уму пматп увек стање, у 
ком су биле прпродне науке на КЈ^ају пј^ојпло!' века п у 
почетку нашег столећа. 

15. Са овом фп:п1ком :тбавпо сам се дуже једно 
;{бог тог, што је то прва фплпка у нас, друго, п1то Је 
старијег доба, па се у њој тумаче неке појаве сасвпм 
друкчије него данас, даље, што је ппсапа :т народ п на- 
послетку. П1Т0 је П1тампапа пре пунпх осамдесет годпна, 
те је данас теже доћи до таке књпге. 

Мислим, да ћу одговорпти још впше свијој дужпо- 
стп, ако опишем и живот Атапасија Стојковића. 
Напред и:уав.Ћујем, да не могу бити опшиЈ^ап, јер нпсам 
могао добпти опширних података о жпвоту п Ј)аду тога 
првог фшЈпчара српског: највише послужпо сам се бпо- 
графијом Стој ковићевом од .1. Војића. која је 
штампана у првој части Војићева *пазштппка« годп- 
не 181Г). 

Атанасије Ивановпћ Стојковпћ, родио се 
у Гуми у Срему 20. септембра 177И. годпне. ту је свр- 
шио ГЈ^аматикалне латинске п1коле п опда се ;{аучпте.1>по. 
Учите.1»евао пије дуго. већ наумп с.пчпати "Хуманпјора«, 
:тт() оде у Сегедип у памери, да се :1а годипу дапа пј)и- 
прави. да може ^хуманијоЈ^а« слушати, али му није до- 
пуп1тепо; оп се ;тто морао КЈ^епути у Иеппт а одатле у 
ШопЈ^оњ. У ШопЈ^оњу код евапгелика понови :т годпну 
дана граматикалпе класе п п:п'чп уј(»дпо - Јшторпку п по- 
Ј(»:шм<*. и опда се вратпо у Сегедпн. да слуша фплосо- 
(|)иЈу, где су га сад примити моЈ)али. 

Кад је сврпшо (јшлососј^иЈу, вукло га Је срце и дал>е 
:т науком, :што уппта архимандрита РаЈпЈ^а :{а савет 
и овај му саветуЈе, да иде у ГерманпЈу и да тамо попо- 
ви философиЈу. СтоЈковићу се то допадпе п даде се 



Физика 7 Срба. '^1 



таки на пут. но дошао је само до Пожуна. Даље нцје 
могао, јер ннје трошка пмао ;т далек пут у Гермапију 
н жпвљење тамо. Остане дакле у Пожуну и почне слу- 
шати, год. 1796., права а философију је попављао са 
ђорђем Којићем, с којим је после имао неприлике због 
тог, што му није хтео ;за ту корепетицију платити. 

После три месеца већ могао се кренути дал>е пр 
Германије, јер је пашао меценате у Јовану Паликући и 
Драгуттгау Теодоровићу, којима је посветио другу свеску 
своје фшпгее. 

Колико се Стојковић овоме обрадовао, то.тико му 
жао би.то, што се мора окапути права, па да се не би 
махнуо, .'{амоли професоре, да му одреде материјал ;т 
оба течаја ; они му учине по вољи. Неописаном ревнонгћу 
радио је сада и учио, те ;:{ато је и могао већ крајем пр- 
вог тсчаја положити испит ;т оба течаја: ехашеп ех 
јиге иа^гшбдие вегаез^по. 

1^а овим се крене у Германију, дође у Гетипгеп, ту 
је и докторат философије положио и набр:зо је постао 
»д1ЈИствителпиВ[ члепг Јепскаго встествопспитателнаго со- 
дружества*. Кад је пак доцније написао и и;здао прву 
част своје физике, и;тб1)ало га је и кр. гетипгенско дру- 
штво ш члана. 

Написавши фи:шку, пошље ју С т о ј к о в и ћ и самом 
руском цару Александру, који му је одговорио пре- 
ко државног секретара Енгела 17. (29.) јануарија 
1803. године. 

Као професор фи:^ике императорског универ:зптета 
харковског имао је годишње 2000 рубаља. 

Осим наведене фи;шке писао је Стојковић још 
више дела и на српском и на руском је:Јику. По Л. Б о- 
ј и ћ у спомпњем : 

Годште 1800. и;цао је у Будиму »оду, печатану о 
будушемг иаведепји НаукЂ ф1лософ1ческихЂ вђ Карловц* 
сремст^ЈМЂ и сл'бдств1лхт» сего ;тведешл*, стр. 12. у 
18 строфа по 10 редова. — Псте године певао је на 
двадесет страна »каковммЂ обра;зомт> лшбовх у 
Враку сохранитп можпо«. — Ппсао је два рома- 



22 Физика 7 Орба. 



на: »КандорЂ или Откровен1е Еггиетскихт* 
таинг« у ЈЈуд^шу 1800. у 8-ш1 стр. 87., и *Ар1ст1дт> 
и Натал1а*, опет у Будиму 1801. у 8-ни стр. 175. 
— (-ппсао је »Сербск1Л Секретарг или Руконод- 
ство, како сочтнвати различн-ћИјпа писма Кв1те« и т. д. 
у .8-ни стр. 535. у Будпму 1802.: исте године оплакао 
је у стихови и смрт Јована Рајпћа у 4-ни и на 8 страпа. 

Па руском језику изашла су дела: *о во:^душ- 
нихЂ КамннхЂ, и ихЂ прохмхожденш*, у Харкову 
л-бта 1807. страпа 270 у вел. 8-ни. и »Началпмл 
основаи1н умо:{рителноЛ и опитпоВ фу;пки*. 
у Харкову 1809. у вел. 8 страна 450.. а предговораје 
54 стране. 

Атанасије Ивановић Стојковић умрм) је 
1881. или 1833. годипе. 

Колико је Атапасије Ив. Стојковић научеп, 
уважеп и поигтован био, пајболи је дока:^ то. до каквпх 
је све почасти доЈпао п где је све чланом био у учепим 
дру1птвима. Ево тога по Бојићу: »Имп. 1)усс1Г1Ски стат- 
ски Сов^тникЂ и Кавалерв, Коллежск1в Сов^бтникх, Сво- 
боднихЋ паукЂ и ФЈлософЈи Докто])г,. Нмператорскаго 
Харковскаго УнЈверс^тета умо:фителнии и опнтнми ф>- 
;шки ПрофессорЂ публичпиЛ ординарпмЛ, 11мператорск1н 
('. 11етербургск1и Академјп паукЂ, К1)алевскихт> учепихт» 
Обп^ест†паукг» 1'еттипгскаго. Ирагскаго и Варшавскаго, 
НстествоиспитателнмхЂ : Пмператорскаго Московскаго н 
Ннскаго, Московскаго соревповагин Брачебнихв и фА*:Јиче- 
скихЂ наукЂ и (•. Петербургскаго во.њнаго Економиче- 
скаго ()бш,ества членЂ«. 

К). После прве фшише паступила је типтина и тра- 
ја.та је својих двадесет годипа: од годипе 1803. до 1822. 
ннје С(» у ("рба ништа на фииици радило. 11:п\1еда пам, 
као да се прва фи:п1ка ;5ато у опој величини појавила, 
да је доста будс^ ш две десетине годипа, но — да се :{а то 
време уједно и :Јаборави. 111то се :Ја ово време пије ни- 
пгта иа <|)и:п1цп радпло, имаће опет свог ра:^лога у полп- 
тпчкпм пемирпма, који се у то доба деспше на ба.ткап- 
ском полуострву. 



Физика у Срба. 23 



4( 



Године 1822. иојавпла се нова физ1геа, која је ве^^ 
пнсаиа ш школу и ;т школску потребу. 

Пре пего што преЈ^ез! на физпку, П1тампану те го- 
дине, дужност ми је, да се сетим и »јестествословија« 
од архимандрита Павла Кенгелца, које тек у пеку 
руку дола:ш овамо. 

Књига та поси паслов : 

„6стествосАбк1€ Пдкломг Кеигблцом^, дрхТмдидр!'- 
том1» Сто-Гешрг1евскнмг сотниеииое, Нжднкеи1ем1» же Гддрд Гешр- 
г1д Стефдиокнтд, грджддинид н ккпцд Темншкдрскдгш петдтдпиое. Вг 
Бкднк^к Грдд«, писмеии Крддекскдгш Всентнлнфд Пештдискдгш 1811. 
Посвећена је Георгију ('тефаиовићу. Шест листи у по- 

свету, седам листи ,.Преднсдок1е". лпст ,Ј|реда;рг'н1е глдкн:;ное'' 
29Г) страна текста п 5 страна „толкокдн1е и*кн\г реуеи1и. 

У овом јестествословију само је прва част и та 
је поде.Бена у осам глава. У пЈ^вој се 1>асправ.Ба о том, 
како је ;^ем.1>а постала са гледпшта гео.п)П1ког и какве 
се све промепе :1биле на њој ; у другој се говој^и о го- 
рама и иећинама; у трећој описује мора, п је:^ера; у 
четв1>тој пшпе о и:{ворима и о је:{ерима ; у петој тумачи 
ветрове ; у шестој претреса :]ем.Ђетрес(» и вулкапе и сво- 
ди их на исти у:фок : у седмој ра:{лаже о калепдарпма 
(летословију) и о ра:п1ом дооу годип1Н>ем па додаје и о 
северпој светлостп: осму г.шву посвећује човеку. 

Већп део, као п1То видимо, иде у геологију, физи- 
калну географпју а пеки део у метеорологију, осма г.тава 
је о човеку: о :тмегку му, (> удовима и деловима па телу, 
о тежини, висипи п т. д. 

Појаве описујс* К е п г е л а ц отпирпо. оп наводи при- 
мера и поједпних случајева врло мпого, :п1ак, да је био 
пачитан јако, по Кепгелац не тражи у:Јрока појавизш. 
( ваком прпликом сеЈ^а се оп п своје отаџбип!' и паводи све, 
П1Т0 му је по:шато о њој а спада у предм1»т, о ком ра- 
справЛ)а. 

^Гного дока:т паводп. да покаже, како је :Јем.1>а ста- 
1)а, па том приликом удара п па Мојсија и све бого- 
слове, који пшпу о постапку :{емл>е. кад то спада у дуж- 
пост >*јестесгвоиспитате.1>има^ а не богословима. 



24 Фивика у Срба. 



На вип1е места впдп се, да јо нрпЈ^одњак п да п кас^ 
богослов пише слободно и бранп на;зо])е природњака. 

Је.шк је у књшш руско-словенскп, јер Кенгелац, 
сам вели, неће да ппше »по правплам баби Смпл>ани*. 
као што се то већ радп, — спгурно је мислио на До- 
ситијево писање — већ он пише по »граматијскпм 
правилам« а то је тадањп ни Ј^уски ни српскп књпжев- 
ни језик. Слова су цЈжвена. 

Друга част јестесловија говорпла би о цаЈ^ству жп- 
вотиња, трећа о царству би.1>а или растјенија а четврта 
царству камења. но ово није света уг.тедало, јер је ми- 
трополит С т ра т и м п р о в и ћ :тбрапио К е н г е л ц у ппам- 
патп даље; ја држим, да је то би.то ;ј6ог тог, нпоје прва 
част онако слободно написана а то се противило бопи 
словском осећању и мпп1.т>ењу архипастпреву. 

Оспм тога, што је Кенгелац нисао и;{ прпродппх 
наука, бавпо се оп и ;{емл>еппсом п историјом : једно Ј1' 
п псторијско де.10 паписао: ,.КсбМ1рнагш Сбмт1дсаов1д 
удстк нсркдд*' 1821. године. У (ШП1те је Кенгелац 
био од ученијпх .'1>удп свога века. 

Ие ;зна се, које се бапт године јхцпо у Кпкипди 
Павле Кенгелац алп се држи. да је бпло 1772. год. 
Кепгелац се учио у Кпкинди. Пожупу, Јени. где је 
положио докторат <1)илософије, п у Невском намастпру, 
где је опет постао докторем богословије. Путовао је п у 
Лондон. Покалуђерио се по жел.и и паговору темпшвар- 
ског в.тадике Петровића. којп га је п до архпмапдЈш- 
та у;здпгао и да му намастир св. ђурђа ; ^'мј^бо је у Те- 
мишвару 1835. године али је сахрањен у обпте.БП св. 
ђур1)а ; тако је сам ;зажелпо на пос.Ћедњем часу. 

17. Спомепувши тако. ко.шко се овамо одпосило. о 
Кенгелчеву јестествословију, нре.1а;и1м на 

>'Кратко руководство кт, фп;ики, (КигТхе 
Е 1 11 1 1 ( и 11 ^ 2 и г Р ћ у б 1 к) ВЂ Вудим ђ град !>. 1 1п- 
сменв! Крал. Всеучп.пица ПештанскогЂ.« 1822. Посвећена 
је архпјеппскопл' п мпт])ополиту С т е ф а н у С т р а т п м и- 
ровпћу. У посвету лист, текста пма 122 стране п че- 
тпр лпста препумерапата. Па насловном лпсту пема псти- 



Фибика у Срба. 25 



на, ко је писац ове књпге, нли је зато потпуп потпис 
после посвете: у Карловцм Сј). I. апуста 1822., ни- 
жабши слуга Грпгорјћ Ла;п1ЧБ. маоемат. и фу:ике 
професорЂ. 

Фи:^ика ова би.ш је намењена ученицима карловачке 
гимна:шје, у којој је .1а:и1ћ и професоревао, иато је и 
удешена научпим пачином а паписана је виппш слогом; 
је;зик је руско-с.швенски, местимице лак али свакојако је 
теже .1а;и1ћа ра;{умети него Стојкови^^а. 

У књи;ш је па првом месту увод или по Ла;п1ћу. 
>*вступлен1е« па онда дола;^е четир части, па које је пи- 
сац н:целио <1)и;шку : у првој части говори о општим свој- 
ств1ша и *јавлепијама материје*. у другој, како се ма- 
терија у опште јав.1.а, прика;л;је, у трећој је 1)еч о ;{ем.БИ 
а у четвртој о пебесн1^м телима. 

Ирва и друга част су управо <1)п;шка, јер се у њима 
пише особтама тела, о :{емљи, управо о :{ем.Ћишту, о 
води. ваздуху, :шуку, ветру, топлоти, светлости, електри- 
Ц1ггету, магнети;{му ; говореКи у трећој части о ;{ем.!>и, 
пшпе њој, као п1то се данас у:шма у <1)и:Јикалп()ј гео- 
графији, но расп])ав.Ба и о промепама, које с(» ;Јбивају у 
атмосфери, тако о томе, ]сако се вода све јав.1>а, дакле 
о водепим метеорима, ;Јатпм о светлим појавима у атмос- 
фери, где му је најужаспије јавленије севањ(» муња; 
четврта част је кратка и чиста астрономија. 

Као што видимо и:{ овог, у књ1«и је поред фи- 
;и1ке нешто и т метеоролије а и и:ј астрономије, ме- 
ђутим додати ми је, да има нешто и кемије а то је опде, 
где говоЈ)!! ва;цуху и ва:цусима. 

Док је ('тојковић писао у опће о целој природи, 
Ла:п1ћ је обрадио скоро чисту фи:шку баш онако, како 
се и данас обично у фи:шку \';{има. 

Што се паучне в])едпости тиче. П])п:и1ајем, да на 
више места крпво тумачи појаве, по томе :п1мерке иије, 
јер шта се и шта п])()менуло од 1822. годипе до дапас; 
писац се држао тумачења. које је тада влада.1о. 

Већ 1п саме поделе (1)и:шке види се, да је у целој 
фп:шци Ла;п1ћевој ])еч о мате])ији. У .1а:п1ћа је ма- 



20 Фивика у Орба. 



тернја: и топлота п светлост п електрицитет п магне- 
ти;{ам. 

По Лааићу је по целом јестеству распрострањено 
пеко вештество, које у нашем телу ^пропзводи чуство- 
вање топлине. за то га и називамо »топлоторпо веште- 
ство — са1опсит.« Материја је та врло субтилна, .така, 
течпа п врло еластична а од светлостп се ра;ипкује у 
мпогом чему. Природа светлости, вели .1а:{п11, до да- 
нас покривена је била пајвећим мраком тако, да је ни- 
какав од најбол>их ]естесгвоиспигате.1>а савршено досад 
ппје могао определити; о светлости знамо само то, по 
.1азићу, да се састоји и:^ малих ватрених частица и 
неке материја.ше основе. 

Данас, после шесдесет годппа, откако је .1а;п1ћева 
фи;шка штампана, променуле се ипотезе о фи:л1калним 
си.1ама тако, да о материји нема пп спомена : дапас се 
све тумачи кЈ^етањем, данас је чптава фш^ика наука о 
кретању тела п њихових дели^^а. 

Писац ове фп:^ике побркао је ветрове пасате са 
мусонима. 

Кад се и;^влаче варнице и;^ ксшдуктора електричне 
машипе, осећа се мирис од фосфоЈ^а; данас, пос.те 
Ш епбајпових испитивања и истражпвања, не би пико 
1)екао, да је то мирис од фосфоЈ^а : мирпс је тај од о;ш- 
на. Колико није ово протумачепо, као пгто се данас у 
науци тумачи, али је ипак вредно :^абележити, да је и 
Ла^зић мирису томе рач^иа водио. 

Разлика, по Ла^^ићу, и;Јмеђу позитивног и пегатт- 
ног електрицитета у томе је, пгго је по:штиван у »то- 
би.Ђу« а негативан у »недостатку'<. Ова ра^иика подсећа 
пас па теорију упитараца о једпој врсти електЈ^шцпета, 
прс»мда се данас фи;и1чари држе пајвише дуалистпчпе 
теорије. 

га.1вани;Јму нема ни спомепа у овој књшзи. 

Писац наводп, да је пптрогена (а^^ота, гушика) нај- 
випге у природп: ово није тачно. 

Говорећи суицу, каже, да је пЈ^ирода сунчева 
сасвпм непо:шата, но му се чинн, да пије, као што неки 



Фивика у Срба. 27 



физпцп мисле, ватрена кугла, него »тело без ватре, које 
светлост брзим окретањем производп и садржава*. Ово је 
погрешно. 

Лаапћ се на више места служи речма ^'Чини ми 
се«. и пије сигуран о ономе, што наводи. Кад каже то 
*чини ми се« попајвише наводи своје мњење. 

Судећи у опће о овој књи:ш са научне стране, у 
њој је много којечега, што се не с.таже са данашњом 
лауком. Што се пак педагошке и дидактичне стране 
тиче, треба да рекнем коју, јер је књига школска: :ш- 
конима дидактичним не одгова])а, ма да се писац изра- 
:шо :за начело : са експеримепта на правило, са оног, п1то 
(шазимо, до П1)авила, дакле ш оно начело, које у фи:зици 
:т ниже школе мора и треба да важи и па које се да- 
нас јако па:»[. Са ове стЈ^апе видимо и тЈ^еба да :тбе- 
лежимо, да је професор Ла:зић још 1822. године :шао 
:т начело пјјво и главно, кад се физика предаје и пип1е. 

Као што је Стојковић добро схватио, шта вал>а 
фи:шком да се ради, тако је и ,1а;зић; и оп се држао 
тога, да примерима, п1то лепшим, ра:звегли оно, о чему 
пип1е и говори. .шо и паводп многе примеј^е. Л1ести- 
мице се бацио и на економнју и кућевну медецину. Тако 
наводи, да угљено-кисели ва:цух. ^аб ас1(1и1П саг))01и- 
сиш, чува од трулежа и смЈ^ада, но оригипално је, како 
ве.ш, да лечп од јектике а на то га навело то. птто су 
многи јектпчави .1>уди о:ц1)авили, кад се дуго бавили у 
шталама ! 

Оспм тога .тепо каже, чему треба фп:шка да по- 
служи и каква треба. да је корист од фи:шк(»: '»по.тза 
од фи:шке ве.тика је. Опа пас учи и:{ впдимих ствари 
по:шавати би^к* невпдимог творца п све на папгу корист 
>т10треб.1>авати, ум нам просвећава, јер нам Ј^аспростирс* 
по:шавање ра:ших ствари, ослобађа пас од сујевјерија, 
:шблуде, страха и ужаса, који се рађа отуд, пгто немамо 
права поњатија о стварима и појавпма; речју фш^пка 
нас учи расуђавати о свему :цраво и оспователно, :што 
и јесте сваком човеку необходно нужна«. 

На:шви и термшш су већипом као и у Стојквп- 



2^ Фивика у Орба. 



^ 



ћевој фиуици, премда пма н новпх али су свп редом 
таки, који се данас не употребљују. У .Ја^иП^а је 
8с1шеге Ј^ечено са т е ж п н а, а ве\У1сћ1; на:{нва .1 а :{ п ћ 
б и ч н о м т е ж п н м или в * с ђ, те има онда V с о б н и п 
в^СЂ, то је апсолутна тежина данашња, има собстве- 
нмВ в^СБ, то је спецнфпчна тежчша. За данашњи на- 
:пгв тон.тота, долази топлина а и топлота. Хрвати 
се служе речју тонлина и данас. 

На једном месту удара на неке фило:^офе, који осо- 
бину тела, да остају у стању, у ком се на.1а:је, :50ву 
силом .1ен>остп, У18 ЈпегНае, а таке си.1е нема. Он ту 
особш1у на:п1ва у п о р с т в о м, а сила и лењост противни 
су мојмови. 

Не може ми се, а да не наведем, како .1 а :з п ^1 пма 
живе силе а и мртве. јер нас подсе^^а на галпле- 
јеве си.1е под истим именом, а уједно нам говори и 
откуд је ушао у физику појам живе спле, ^еђешИ^е 
КгаЛ. Неки срнски фи:шчари служе се и дапас баш тпм 
речма ш псти појам а неки су их :тмену.1и са жи- 
вотна снага: по мом мњењу је у ошпте бо.^е ре^ш 
снага пего сила, и ја се том речи и служим. 

Снага је, по Ла:^пћу, особина V телу и, ако о:ј- 
би.ЋСки проп:зведе, и.1и и само може пр01швести, кретање, 
онда је животна снага, иначе је мртва: кад руком ба- 
цимо лопту, рука је животпа снага, а кад притиснемо 
торањ, рука је мртва снага. 

Напослетку вал>а мп навести, да је ова фи:п1ка 
прешла цен.зуру у Будиму 27. сентембра 1822. године: 
цен:Јор је био ђорђе Петровић. 

18. жпвоту п раду професора Григопја Ла- 
:Јића нисао је професор г. Јован Живаповић у 
програму карловачке гимна:зије од године 1Н78., одат.те 
вадимо кратке податке. 

Ла:п1К се родио у Черевићу 2(). новембра 1790. — 
У програму је погрешка 17Н9. Учио је у Черевићу и 
Карловцпма основне школе, а у Футог је ишао ради не- 
мачког је.зика, и (шда га отац нпје могао впше школо- 
ватп, јер је бпо сиЈ^омах. међутим је так дошао у Кар- 



ФизиЕа у Срба. 29 



ловце. јер је примљеп био у благодјејаније. Ту је свр- 
шио шест латинских школа и професори су били са њим 
потпуно аадовољни, жго му је и саветовао управитељ 
Волни, да настави науке гбре, но Лазић није нмао сре- 
ства, зато остане и сврши богословију :т две године дана. 

Сад му се тек укаже прилика, да оде у Јегру и да 
студира философију : добио је потпоре од породице Ро- 
гулића т Ирига а у Јегри је био певац у православпој 
цркви, те је и са те стране добијао помоћи. 

Кад се вратио у Карловце постане, вољом Стра- 
тимировићевом, пјзво учител> у Карловци. Но након 
године дана постави га исти митрополит, 20. априла 
1821. године, за професора математике и фи:^ике у кар- 
ловачкој гимиазији и, ве11 1822., штампао је своје »руко- 
водство к физики*; године 1825. децемра 12. наимено- 
ван је :за над:зорника основпих школа у Карловци. 

Г р и г р и ј е . I а :з и ћ умрБО је 1 Г) . децембра 1842. 
као професор. Цео дакле свој век провео је у пгколи и 
био је први српски стручњак-професор. Дотле су пј^о- 
фесори имали свој ра:зред и све предмете предавали а 
Л а ;з и ћ се, по савету митропол ита ( ' т р а т п м п р о в и ћ а, 
одао само природпим паукама и то с вољом и великом 
марљивошћу. Као професор бавио се мпого и прпродо- 
писом и он се, колико је г. Ј. Живановићу познато, 
први од Срба посветио пј^иј^одној исторпји, и као такав 
;јау:шма одлично место у СЈ^пској књижевности, јсЈ) је 
први оригинално писао и ударио темел, техничпим па- 
родним изра:шма :т имена лсивотиња, биљака и т. д. 

Григорије .1а:зић у пуном смпслу је књижевник 
српски; он је радио много па књнжевности. Осим спо- 
менуте фи:шке паписао је 18:5:^. године и штампао у Вудиму 
, I п (1 е X V е ^ е 4 а ^Ј 1 И 11 т 811а вроп^е С1гса Саг1оУ1С111т 
сгевсепНит" и :{ато је и:забрап :Ја члана ботаничког 
друштва у Регепсбургу. — Дал,е јс* ппамиао »Просту 
н а р а в н у и с т о р и ј у или описагпе наћважнји паравни 
тктеса, саставл^бно одт, Г р и г о р I л , I а :з и ћ а у гимпа- 
:пи карловачкоД професора, ученогЂ содружества бота- 
ническогЂ РегенсбурскогЂ члепа*. У Будиму 1830. — 



30 Физика у Орба. 



Исте године издао је и »Д1алогЂ цицероно†о 
иријатељству«. — У рукопису је остало више над- 
гробних беседа и једна песма Стратимировићу а 
штампао је песму капетаници Маријп Јовановића, 
добротворци карловачке гимназије. — У рукопису је 
остао и »Р4чникх српско-н^мачко-латинскШ«, 
који је штампало *друштво српске словесности« у Бео- 
граду 1849. и *Марка Тулл1Л Цицерона књига 
о дужностима« и овај превод печатало је исто дру- 
гатво у Београду 1854. 

(Свршнће се.) 



УЧИТЕЉОКА ШКОЛА У ЦРНОЈ ГОРИ. 

Црна Гора са свога јунаштва и заносног патријо- 
тизма чЈ^вена је дапас у целом образованом свету. За- 
клоњена својим брдима, а загрејана и одушевљена узви- 
шенпм жаром српског поноса, дивно је очувала кроз сва 
бу1)на времена своје неокаљано име у части, слави и 
слободи. 

Оваки кратки наук казује нам сва доданапгња исто- 
рија великих и сјајних дела ове малене земље. Овака 
исповест чује се одасвуд са усана раздраганих пријате- 
ља, али и поштених противника ове српске Шпарте, те 
балканске Швајцарске. 

Па сви ти неустрашими напори јунаштва и само- 
прегоревања принашани су ваздан на жртвеник самоодр- 
жања и очувања своје народне свести са вером и поуз- 
дањем па светлију будућност. 

II тај дух узорите истрајности, који је кроз сва кр- 
вава времена оштрио јатагане, а натприродним јунаштвом 
крепио срца и деснице црногорске, јопг ни данас изу- 
мр'о није. 

Тај исти д)п[ хранилац прегао је данас, да лучем 
истине и просвете обасја ум и срце крвавог горштака; 
јер он је и вољан и способан, да и на том пољу изво- 
јује и осетура себи лепо име у реду осталих просвеће- 
них народа. 

Да је Србин у опште способан да живи просветним 
животом, јамчи му сва прошлост његова, а поглавито 
наше народне умотворине, које су својом пуноћом, је- 
згровитошћу и лепотом задивиле прве главе образованих 
народа. 

Па та природна, богодана особина српског духа оти- 



Н'2 УчитељсЕа шкода у Црној Гори. 



мала се и у најтежим времонима ;Ја оним, што ум ра- 
светл>ује, а срце облагорођЈЈе. Та жива же.Ба :т осваја- 
њем духовно!' света сачувала је дух у ('рбина -црав, кре- 
пак и свеж и онда, кад су му зликовци најтежпм син- 
џирем окивали п дух и тело. 

II тада. кад је мученичким наноЈ^ом истрајао и са- 
владао та црна столе^а, и^тј^е он на нозорницу нове 
борбе, а.ти са нодмлај^еном снагом, а старом челичном 
истрајношћу. Иа бап1 у томе и јесте јамство, да га ни 
у тој новој борби ништа сломити ни одродити не ће. 

Једва ако је век и по :т нами, како се у (^рба ио- 
чела непрекидпо ранвијатп п учврп1ћивати свест о по- 
треби душевпог пародног унанЈ^еђења. Прешавшп овамо, 
огрезао ј(» Србшт у крви. бране11И и свој и ту1>и праг од 
варварске навале. Али том истом драгоценом крв.1,у по- 
ложпо је уједно и часну основу ономе праву, које му 
ујамчује мирно културно Ј^гивијање у духу његових све- 
тих и драгоцених традиција. 

Али у почетку напкт столећа подиже се преко ('аве 
јуначки крик ос.тобођења. те својом рођеном снагом ра- 
скипу Србин гвоздене споне дуготрпног угњетавања. 11 
чим се виде слободним, одмах приону мунгком о:ши.бно- 
нтћу, да ран1чисти пута и себи у друштво осталих култур- 
них народа. Овострана браћа нритекон1е му у томе свој- 
ски V помоћ. 

А Црна ГоЈ^а, та недирнута :1еница срнске слободе, 
никад пе бацапге јатагана т 1)уку. ('тражарећи непре- 
стано на прагу своје кршевите постојбине. чувала је она 
у срцу своме п онај божанстве^нп тињајући жар, који ће 
првом :{Годом да се Ј^аснламти у буктињу дун1евног пре- 
порођаја и снаге целе :{ем.Бе. 

Није ли дакле све то јакп дока^{, да хероји:зам срп- 
ског народа није покретала и нодхранвИВЈиа сурова жуд 
:^а освајањем и пустошењем ! Јунаштво српско беше свагда 
од опих у:шин1ених вр.шна, којој је крајња цел. да тек 
по нужди преко крви. лешева и ра:шалипа продре у цар- 
ство умне светлостп. А ту, скидајући светло оружије, 
тражи да одане и да се оснажи новим светлијим животом. 



Учитељока школа у Црној Гориа 33 



Дакле, ако икоме, али нашем народу не сме се и 
не може одрећи право и способност на културни живот. 
Он је то право доказао својом прошлошћу; јер огољен 
и потиштен са рођеног огњишта у гудуре, ипакјеузгу- 
сле и зборисање очувао свој живи дух у свој свежини, 
ведрини и снази. А то право доказује Србин и данас; 
јер колико је мален, сиромашан, расцепкан и сам себи 
остављен, па ипак је свагда готов на сваку жртву, да си 
подш^не и осигура оне услове, који му зајемчују бољу и 
сигурнију будућност. 

Што напред рекох, томе је Црна Гора и данас све- 
док. Још и неопорављена са свим од последњих очајних 
бојева, па ето је, где свом могућом снагом наставља 
прве почетке на делу ошпте народне просвете. 

Устројство и преустројство основиих школа; — по- 
дизање богословије; — оснивање више девојачке школе 
и других корисних, пЈ)осветних установа — све то по- 
ниче још за памтења данашњег колена. А у најновије 
дане јави се међу црногорским првацима и мисао о оспи- 
вању учитељске школе. Остварити ову замисао, значи у 
три правца покренути у напред народну образованост. 

Најважнија добит отуда очевидно је та, што ће на- 
родна школа, оснажена стручном снагом, успешније, п.10д- 
није да шири и учврпхћује здраве погледе у маси нај^ода. 

Дру1^а је добит у томе, пјто ће та школа да обра- 
зује коло људи, који ће и ван школских зидова корисно 
да утичу на све, што народ умно подиже и снажи. 

А од учитељске школе није ни трећа добит незнат- 
на. Још и данас добијају учите.БСКи кандидати у Црној 
Гори своје образовање на цетињској богословији. По 
томе у исто доба, а па једном истом заводу спремају се 
младићи за две разпе струке. 

Имајући дакле у виду важпост и једног и другог 
позива; — имајући у виду опсежност и богословске и 
педагошке науке; — а имајући у виду п то, да се у 
богословију хфимају учепици већ из основнпх школа, 
који у правом смислу не могу имати ни појма о нужпој 

„Лет<шис** 145. 3 



м Уадтељска школа у Црној Гори, 



спремп за какав випш стручии ;твод — очевпдно је, 
какви се ре^^ултати у тим нриликама очекивати могу. 

Оснивањем дакле учите.1>ске ишоле учиниће се ве- 
лико добро п богословији и народу. Богословији зато, 
што ће тада сву своју снагу и време моћи да посвети 
искључпво свештеничком позиву. А народу зато, што ће 
овај тим путем да дође до стручнпјег и темељитије обра- 
.'шваног учотељског сталежа. 

Оволико тек у опште о*важпости п неопходности 
учптељске пшоле у Црпој Гори. Л сад да рекнем, птта 
ми даде повода, да пппгем о томе. 

Годппе 1879. 20. и 21. број ^Г.тс Црногорца« 
обнародовао је »Нацрт за учитељске школе цр- 
ногорске«. Уреднпштво тога лпста у својој примедби 
уз то, рече: »Овај нацрт од једпог стручњака пуштамо у 
јавност као оглед једап, да би се поводом тијем стручни 
у нап1ем народу људп изразилп о овој теми и донијели 
на сриједу мисли своје о пајбо.1>ем уст])ојству учитељ- 
скијех шко.т у Црној Гори, као предмету једпом, којп 
нас данас мпого занима и т. д.<- 

Ја сам се ;т овај предмет одмах заинтересовао. С 
тога сам те исте годпне почео да псказујем своје мисли 
њему.'*^) Али то писање беше новинарско, и:шедепо 
под првпм, свежим утисцима пЈ^очитаног. По ја овим не 
пдем нп ношто на то, да се одрекнем онога, што тада 
пнсах. Толико само напомињем, да тај предмет захте- 
вапге п више доколице п дужег 1)а:Јмпп1љања. 

Л1еђу тим од оног доба до данас имадох и времена 
и :згоде да дуб.Бе :Јагледам у то важпо питање. А плод 
те моје :забаве саопп1тавам на овом месту у жељи, да 
дадем одупгке својим на:Јорпма, а п у тој (*вести, да ћу 
тиме у неколико и својој дужности одговорити. Струч- 
њацп пак, вичпији н нскуснијп од мене, нек савесно 
оцепе, у колико је овде истине, плп :;аблуде. 



Пре пего што пре1;ем па цриогорску учител»ску шко- 
лу, да п:п1есем по неку карактерпстпчку цртпцу, која је 

*) „Ктигл аа тколу и учите.г. е". 11. 1Ј<7*.». стр. И'2. 



Учитељока школа у Црној Гори. Зб 

9 

имала удела при подизању и основних и учитељских 
школа у нас. А у томе је један доказ више, како је 
смешно оно непријатељско усиљавање, да се српском 
народу оспори способност за културни живот. 

Народпа шко.та у опште развила се је из најтрош- 
нијег друштвеног градива. Главни смер ове установе у 
много случајева бепЈе дуго и дуго голи израз ниске се- 
бичности. А извоРј којим се обнављао главни покретач- 
ки елеменат школског цбића, потицаше врло често — 
на срамоту тог доба — готово из најдуб.Бег глиба умног 
друштвеног живота. 

То је, ето, некадања с.шка опште пародне просвете 
код народа, данас понајку.ттурпијих. А код С^рбина? — 
Он је суровим варварством угњетаван то.зико векова. 
Дуготрајним ратовима забатаљиван је, а непријатељском 
политиком забуњиван и завараван сваком приликом и 
згодом. Па поред свега тога опет наш народ стоји у том 
погледу у редовима светлих изузетака. 

Никаква невоља не бепге за њега тако снажпа, да 
му дух помути и сломије. Усред бојне 1рмљавине, а по- 
сле толиких векова ропства, диже Србин свој једнодушни 
глас, захтевајући од аустријске владе сваком приликом 
школе рад образовања српског подмлатка. И та влада 
мораде на послетку одазвати се одлучној, али праведној 
жељк јуначког нам народа. Њене наредбе од 1723. и 
1744. године дале су и Србипу право и упутство за по- 
дизање и уређивање својпх основнпх пшола. 

1Га какве беху те српске пародна школе? — Са 
данашњег гледишта мапа је на њима доста. Али да их 
савесно оценимо, вал>а да се за часак преместимо у век 
кад оне пон1шоп1е. 

Ирема идеји, према главпој тежњи једне установе, 
најбоље се даде оценпти и вредност њена. А код свију 
народа бепге и остаје идеја осиовне школе опште народ- 
но образовање. 

Но колико је школа, које су могле слободно на тој 
идеји да делају! — Реакција н п>ени оделити пнтереси 
беху по правплу највећи п])отивници пародне просвете. 



36 Учитбљока шБода у Црној Гори. 

Оно немачко: ,,В1е ГЉе1 ип(1 В1ђе1, \уа8 (1га1}ег 181 уоп 
1Је1}е1'* — важи као заједннчко, као »интернацијонално« 
начело целокупне реакције у погледу народних школа. 
Само што је то и одвише далеко од чисте идеје напред- 
ног школарства. 

Али, на срећу, у наших угледних људи беше тада 
поглед ведрији, узвишенији. Српски народ, изложен безоб- 
зирној навали католицизма, требао је јаке душевне снаге, 
да том опасном упливу не под^Ј^е. Меродавне српс&е 
мужеве с црквеном поглавицом на челу руководило је 
тада то убеђење, да ће се народ сачувати од претеће 
опасности поглавито просветом, али просветом у духу чи- 
стог православља. 

Напрегоше дакле све силе, покренуше сва прикладна 
средства, да ту племениту мисао остваре. А остварењу 
томе водише три пута. Ваљало је помоћу књижевности 
будити и крепити српски православни дух у народу. Али 
да та књижевност ухвати корена у самом народу, да буде 
од ње користи сваком Србину, требало је да се подигне 
што вшпе народних школа, чиме се долази до разумева- 
ња у књизи. Но да се та књига по народу рашири, ва- 
љало је подићи српске штампарије, као највредније ра- 
саднице просвете у човечанству. 

И свест наша о целисходности оваког делања није 
се да.1а ничим помутити. Истрајпост српских меродавних 
фактора у потраживању школа и штампарије беше толи- 
ка, да јој се морало попустити. 

Којим се правцем креташе та наша књижевност и 
прве српске школе, остављам на страну. Главно је што 
желим горњим речима да нагласим ово : 

Идеја и сриске школе беше општа просвета у на- 
роду. Али ту се она значајно раз.шкује од школа дру- 
гих народа. На тој идеји код нас ради.1и су сви поз- 
вани фактори једнаком истрајношћу, једна- 
ким одушевљењем и убеђењем. Наш народ у том 
погледу не познаваше поцепаних странака, нити какве 
реакције са одвојеш1м захтевпма. Код нас беху тада сви 
елементи уједињени, споразумни у тој мисли и акцији, 



Учитељова школа у Црној Гори. 37 

да српски народ не заостане у просвети иза других на- 
рода. И то су они гледали, да остваре у оном правцу, 
који је онда у опште могућ био и који је био онда од 
евију без разлике, без стварне опозициј е при- 
знат као најбољи и најцелисходнији. 

И то је она светла тачка у културној историји на- 
шег народа. То је она тачка, која нашу нејаку српску 
школу високо диже изнад школа великих и јаких народа. 
Србин има права, да сЦјјјЦ^име подичи. Суморније пак ре- 
акцијоне прилике у српској школи наступише тек касније. 

А да ли постанак црногорских школа говори про- 
тив горњег тврђења? — На против, оно насјошукреп- 
љуЈе у њему. 

У Црној Гори основана је прва школа на Цетињу 
1833. године. Човек, који беше пун жарког одушевљења 
за просветом; — који целим животом и делањем засве- 
дочаваше неограничену љубав према срећи и напретку 
оног јуначког народа ; — човек, који плодом свог жени- 
јалног духа значајно украси и обогати нашу нејаку књи- 
жевност — владика Раде, песник, родољуб и владалац 
беше муж, који положи први камен на згради школар- 
ства у Црној Гори. Он подиже и основа ту прву народну 
црногорску школу. Какав пак смер и идеја беху спојени 
са овом првом црногорском школом, пајбоље нам пока- 
зује дух, живот и дела владике Рада-Петра Његуша П. 

Код Србина је дакле правило: Српска народна шко- 
.1а подигнута је искључиво зато, да рашири и учврсти 
опште основно образовање у народу. А ту замисао и 
установу потпомага.та су у народу сви, једнаком љу- 
бављу и општом заједничком жртвом. 

После овог да пређем на постанак учитељских школа. 

Међу свима народима, немачки је још и данас онај, 
који је највише радио и урадио за народну школу. Фран- 
цузи, и ако у последње доба развијају ванредну делател- 
ност на томе пољу; — они и ако су пош.та у том по- 
гледу здравијим, срременитијим правцем: немачка шко- 
ла ипак још није приси.Ђена, да своје првенство икоме 
уступи. 



З^ Учитељока школа у Црној Гори. 




Доиста, неда се премерити она снага и она чудпа 
истрајност, која је код Немаца била кадра, да крсм то- 
лико векова, а поред толиких препона одржи свеж и жив 
дух аа ту просветну установу. 

И:ј историје немачког школарства види се пајјасније, 
од каквог је сиажног утиска чак и ш далеку будућност 
сам постанак неке просветне установе. 

Каква се где средства прихваћају ;ш пеку пову уста- 
нову ; — ко су и какви су 01^1 н1то се жртвују и што 
прву реч воде у корист те устапове ; — иа ког се кола 
узимају људи, који ће делотворно да утичу на ра;шијтак 
таких завода — то су све тако важне чињенице, којима 
се значај у први мах неда ни премерити. 

Имаде врло корисних народпих устапова, које у нај- 
бољој намери попикоше. Али до свога правог значаја, до 
своје потпуне моћи не могон1е пикако да се уздигну. Уз- 
рок пак у томе је, н1то се одмах с почетка није довољ- 
но пазило на чињенице, које сад баиг споменух. А као 
најудеснији пример за овај случај показује нам зачетак 
учител>ских семипара у Немаца. 

Немачки народ са свога просветног рада од вајкада 
је чувеп и славан. Већ Је неколико векова, како он на 
своме крилу негује леп број средн>их па и пајви1Ш1х про- 
светних завода. Но поред свега тога, он се ево ни да- 
нас не може подичити, да су му учитељски семипари 
стигли донде. одакле Ј^е данан1ња пап])една педагогија и 
суврсмени захтеви у народу потпуно да их одобре. 

Има томе випге важних узрока. Али зашто ови се- 
минари у самом народу ни дапас пе освојии1е за себе 
потпуно његово добро и боље мњење, лежи у самом по- 
четку њиховом. Мана, велика мапа учињена је одмах у 
почетку. А ова — рекао бих — одржала се је тради- 
цијом у свести народа све до данашњег дана. .Тетимички 
пог.1ед па постанак немачких учите.ЂСких семипара обја- 
сниће боље ову тврдњу. 

Бивало је у Немачкој семинара — ако их тако смем 
на:^вати — уз сиЈзотишта и манастире одавна. Но прави 
живот учитељских семинара почиње 1748. године, када 



Учитељска школа у Црној Гори. 39 

је у Берлину основана тчзиватпа школа за обра;50вање 
учител>а. 

« 

Па баш опда, кад је гимназија било у изобиљу, кад 
је удареп темељ и самим реалкама, главни елеменат та- 
дањих семинариста састављен је из занатлија и сродпих 
индивидуа. А цел? — Да могу мимогред, уз свој 
занат још до какве заслуге доћи, беше главна побу- 
да ових »народних просветитеља« са изучавањем учи- 
тељске »струке.« 

У току времена растао је ностепено број ових се- 
минара. Тако завршетком прошло.г столећа имала је ско- 
ро свака главнија пемачка ва])ош свој учитељски семипар. 

Ти семинари беху тада спојени са гимпазијама, или 
реалкама. Сиромашпи учепици, који не могаху у науци 
да напредују, одређивапи су за будуће наставпике. Ту се 
одмах нашао какав свеппепик, који их је обашка обуча- 
вао у катихизису. музици и — »педагогији.* А да би ту 
своје »гатудије« и довршити могли, издржавали су се обу- 
чавајући по бољим куЈигма приватно децу, или се поста- 
рало, да им се измоли где год бесп.татпа храна. А.ш нај- 
обичпији и »најдостојпији« пачип издржавања ових бу- 
дућих учитеља беше тај, П1Т0 су по сокаци испред кућа 
:т новац певали, испоредивпш се тако са данашњим верг- 
лагаима. 

Дакле умни и карактерпи олош, потиштен чак до 
презреног сокачког музикапта беше и пре 90 година код 
тог културног немачког парода пајодабрапији извор :за 
образовање учите.1>ско1' сталежа ! 

Но постанак и проЈплост српске учптељске пЈколе 
саразмерно мпого је светлија. 

То да докажем, морам се у неколико дотаћи ауст])иј- 
ских школа из прошлога века. 

Марија Терезија, као даровита и увиђавна влада- 
тељка, лако је схвати.та, да тадање тра.Баво етање оено- 
вне школе може јако да пахуди оппгтем добру и напрет- 
ку у земл>и. А бап1 у то доба обЈ^атио је на себе у ка- 
толичком свету пајвећу пажњу као школски човек Јо- 
ван Игњат Фелбигер. Својим стручпим знањем и 



40 Учитељока школа у Црној Гори. 

вапредном љубави према народној школи, стекао је он 
име мудрог и опрезног школског реформатора, те је као 
такав учинио пруској школи великих услуга. Тада, за 
ондашње школске прилике, беше од највећег значаја фел- 
бигерова сретна мисао, која његовом вредном раду оси- 
гура најлепши успех. Главни програм његова рада са- 
стављаху ове две важне тачке: 1. образовање ваљаних 
учитеља; 2. увађање боље методе у игео.ту. 

Видећи дак.1е аустријска царица красне успехе овог 
школског трудбеника, овласти га с позивом, да према 
своме знању и начелу спроведе реформу свију основних 
школа у круновинама аустријске царевине. И од то доба 
датира се здравији полет основног школарства у нашој 
држави. А то доба беше уједно сретни и благотворни за- 
четак стручном образовању српског учитељства. 

Миријевски, Мразовић, Вујаиовски беху фелбигеро- 
ви ученици. По повратку из Беча, као окружни школски 
управитељи, а верни начелу свог врспог учитеља, прио- 
нуше свом снагом, да и српској школи однегују боље 
учитеље са бољом спремом и удеснијом методом. За ту 
цел установи сваки у своме округу тромесечни учитељ- 
ски курз уз обвезу, да се сваки учитељ по свршеном 
предавању мора подврћи строгом испиту. 

Дакле стање основпе наставе, које се у аустријском 
школарству бележи као епоха.тно, положи.10 је у истом 
правцу први теме.1>ни камен на пољу образовања српског 
овостраног учитељства. Заиста значајан, али и погодан 
моменат у историји српског школарства. 

Одавде нас је растављао само још један смели, енер- 
гични корак од пЈзавилног уређеног учитељипхта. А тај 
корак учини Урош Несторовић, главни надзорник срп- 
ских основних школа. 

Према тадањим приликама, Несторовић је подигао 
учитељиште, са кога српски народ не може постидан би- 
ти. А што је исто тако важно: то учитељиште подигну- 
то је средствима, жртвом и прилозима самог народа. Да- 
кле опет један доказ, како у Срба беше свагда будна и 
развијена свест о потреби општег народног образовања. 



Учитељока школа у Црној Гори. 41 

Истина, Несторовић се љуто јада на извесне кру- 
гове, који хтедоше, да осујете његово родољубиво поду- 
зеће. Али томе се није толико чудити. До тог доба про- 
вели су виши српски кругови пуноједно столеће у школи 
западњачке цивилизације. Ту дакле имадоше довољно вре- 
мена и прилике, да се науче, како интереси појединих, 
оделитих сталежа ваља — по њиховом мишљењу — да 
стоје у опреци са општим народним интересима. А.1и сам 
народ још и тада беше толико чио и свестан, да такој 
струји није хтео, а није ни морао подлећи. 

Свечаност, којом тај просветни завод беше отворен; 
опште одушевљење у народу услед оживотворења му, па 
и околност, да је у редовима приправника и самихпра- 
вника било — све су то сјајни докази, какво признање 
и одлршовање неговаше наш народ према будућем ст р у ч~ 
ном и образованом учитељству. 

Па та Сент-Андрејска учитељска школа постаде ро- 
дитељицом данашње угледне, а према сувременим захте- 
вима устројене учитељске школе у Сомбору. Та школа 
трудом, одушевљењем и стручним знањем људи, који је 
подигоше до данашње висине, постаде представницом да- 
нашње педагошке знаности у нас ; постаде најкомпетент- 
нијим извором за образовање учитеља, који су — као 
што је осведочено — кадри да данашњем захтеву пот- 
пуно одговоре. 

Али у току тог успешног рада, да се није отсту- 
пило, са друге стране, од начела поступног, сталног на- 
претка, данас би углед српског учитељства и важност 
основне школе и у очима народа, а и у самој битности 
много значајнији био. Али панчевачка, митровачка и зе- 
мунска препарандија са својим неприправним питомцима, 
а неспособним наставницима, пореметише истакнуто пра- 
вило у погледу учитељског образовања, на велику штету 
и школи, па и самом народу. Немиле последице отуда 
осећају се још и данас. 

Са ово неколико редака хтедох да објасним попеке 
разлоге, са којих ће културна историја постанак наших 
основних хпкола заједно са образовањем српског учитељ- 



42 Учитељска школа у Црној Гори. 



ства да стави међу светлије редове у друп1тву осталих 
културних народа. 

Оволико држах за нужно, да рекнем поводом ове 
расправе, пре не1 о што ћу да пређем непосредно на саму 
ствар. 

Нацрт за црпогорске учител>ске школе имаде седам 
одсека. Говорићу о сваком одсеку посебице, трудеКп се, да 
што јаспије предочим, у ко.шко се Ја .шчно могу, или 
не могу сложити са упитним нацртом. 

Први одсек обухваћа : 

Општа одређења (§. 1 — 8.) 

Градиво овог првог одсека поде.Бено је на 8 пара- 
графа, а садржина му је у кратко ова: 

§. 1. Учите.1»ска шко.т је јавни, државни завод са 
задаћом, да нитомцима '^пружи толико стручног 
образовања, кол ико развијтак народних шко- 
ла у Црно'ј Гори изискује.« 

§. 2. Образовање у тој шко.ш је теоретично, и прак- 
тично. 

§. 3. Као вежбаоница на расположењу је месна на- 
родна школа. 

§. 4. Сви п^ишравници обвезани су на рад у оба 
означена правца. 

§. 5. За сиромашне ученике држава ће подп^ш се- 
мениште — интернат. 

§. 6. Дотична зграда мора да има све нужне про- 
сторије. 

§. 7. Примање ш1томаца шаље се на одобрење ми- 
нистарству нросвете. 

§. 8. Случај, у ком се може питомац после три ме- 
сеца из завода да отпусти. — У школу примају се и 
мушкарци и женскиње. 

Могуће је, да се ове одредбе са извесних, мени не- 
познатих, гледишта и побуда бранити могу. Лли мени је 
носао, да докажем, како се оне баш са педагошког ста- 



Утатељока школа у Црној Гори. 43 

новшита — бар у најглавнијим тачкама не могу оправ- 
дати. Прилике за то даје ми одмах 1. §. 

Што је црногорска учитељска школа јаван ;швод и 
што ће да се издржава о земаљском трошку, ствар је 
на свом месту. Али задаћа, која је овој просветној уста- 
нови тим нацртом намењена, непотпунаје, половна. 

Задаћа је свагда главна чињеница сваке установе и 
подузећа. Али где је та главна ствар непотпуно опреде- 
љена, ту очевидно постаје и сама установа непотпуном. 

Ево, да се јасније изразим. 

Свака стртаа, наука и вештина имаде свој природ- 
пи, исторички развој. Али ни наука, ни вештипа иису 
неограничена имаовина једног народа, или земље. Типро- 
изводи постају опште благо целог човечанства. Зато, на 
срећу, и није од потребе, да сваки народ посебице на 
науци из нова проналази оно, што је већ једном прона- 
ђено. Ту се сваки без разл1ше користи већ постигаутим 
добитцима. 

Према томе свака наука у сваком добу допре до из- 
весних граница, те се онда каже : сувремено стање ове, 
или оне науке је овако, или онако. 

Сад, где год се у образованом свету подижу уста- 
нове за неговање неке научне струке, свуда се пази, да 
таке установе и по устројству и по задаћи одговарају у 
првом реду сувременом стању и развијтку дотичне науке. 
Изучавањем природних, друштвених и других наука не 
равна се нигде према гежљп, или народу, него једино 
1фема постигнутим резултатима тих наука. Тако су данас 
утврђени извесни научни закони, принципи и правила, по 
којнма се д. пр. медицина, техника и др. изучавају свуда 
у подједнакој мери. Од тог правила не изузима се данас 
ни једна наука, ни струка; па зашто онда да се одатле 
пзузима педагогија са учитељском струком ! 

Српске, француске, или немачке педагогије нема: 
— а још мање србијанске, или црногорске. Разлика је 
ту само у томе, што се утврђена сувремена педагопгка 
правила пЈ^имењују на живот ра:ших парода према ње^ 
1'овим индивидуалним особинама. Али есенција, језгро. 



44 Учитељока школа у Црној Гори. 



главна и оитна садржина те науке јесте и остаје за све 
народе једна иста. 

То ми је дакле први разлог, што не могу да се сло- 
жим са назором : да питомцима црногорске учитељске 
школе ваља пружити само »толико стручног обра- 
зовања, колико развијтак народних школа у 
Црној Гори изискује.« 

Израз: »колико развијтак народних школа у Црној 
Гори изискује« ја овако разумем : колико је нужно тек 
за црногорске школе — колико је нужно, да се црно- 
горски народ школом користи. 

Па колики би био обим тог стручног учитељског 
образовања на црногорским учитељиштима ? — На ово 
дитање неда се одређено одговорити, тим мање, што се 
ту човек нађе у противуречју, које га доводи у озбиљну 
забуну. 

Имајући у виду данашње просветно стање у Црној 
Гори, а и стање основне народне школе, на којој се тек 
почело озбиљније делати, нема сумње, да се горњим ре- 
чима жели оправдати поступак, којим се образовање бу- 
дућих црногорских учитеља не кани изједначити са обра- 
зовањем учитеља у опште. То је дакле прво, што се из 
тог §. логички изводити, а што се у неколико и ра;да- 
снити даје. Али забуна је тек у овоме: 

У II. одсеку овог нацрта на првом је месту §. 9., 
у коме се каже, да ће се народна школа подићи на осам 
разреда. 

Проширити основну школу на осам разреда, значи 
учинити значајан обрт како у погледу наставног градива, 
тако и саме методе — значи у главном изједначити је 
са устројством најмодернијих школа у Европи. 

Па да ли ће и у том с.тучају црногорским приправ- 
ницима да се пружи толико стручног образовања, коли- 
ко то развијтак такових школа у Црној Гори изиску- 
је? — Не! Тада ће стручно образовање учитеља да буде 
испод захтева тако организованих народних школа, и ево 
зашто. 

И у Немачкој је народна шко.1а проширена на осам 



Учитељока школа у Црној Гори. 45 

разреда. Градиво, које ученици у такој школи имају да 
савлађују, врло је опсежно. Оно захтева озбиљна труда 
и истрајности од ученика, а претпоставља темељиту сп^зе- 
му од стране учитеља. Та пак спрема мора да се по- 
стигне у два правца. 

Учитељима у опште, а нарочито који су на шко.та- 
ма са осам разреда, није довољно само то, да боље и 
потпуније знају од својих ученика предмете, што им пре- 
дају. Не, него они се морају уживити у дотичне предме- 
те. Садржина мора да им пређе у срч и крв ; они — 
тако да се изразим — морају сваки дах, сваки откуцај 
њихов да осете и разумеју. 1Га и тиме постигнута је тек 
половина њихова образовања. 

Познато је, да је народна школа завод са обележјем 
и васпитног значаја. По томе су ту све установе задах- 
нуте и провејане извесним педагошким начелима, а осо- 
бито настава. Зато се данас с правом од сваког правог 
учитеља не захтева само потпуно знање наставних пред- 
мета. Други, много важнији захтев је у томе : да он и 
сваку лекцију из појединих наставних предмета знаде 
обрадити и предавати са гледишта педагошких начела, 
како ће својим лекцијама ученике не само да поучи, него 
да их и образује. 

Ето, та околност даде покојном Керу, да у Хамбургу 
једном приликом узвикне: *Не тискајте обе ноге у једну 
ципелу ! Хоћете на семинару — дакле на ј е д н о м за- 
воду у један исти мах да постигаете две задаће: опште 
човечије и специја.1но стручно образовање. А баш зато 
ти заводи не могу ни у једиом правцу да постигну оно, 
што треба.« 

Кер, а ппБиме и други важнији педагози захтевају 
дакле од приправннка опште обра^зовање као предспрему 
за ступање -у учитељску школу, и то потпуну, темељиту 
спрему. 

А нацрт за црногорске учитељске школе? — Он 
п)'шта у овај завод свршене нормалце, па чак и онда, 
кад се основна школа прошири и на осам разреда. — 
Нека се дакле савесно процени све, што до сад о 1.§. 



40 Учитвљока школа у Црној Гори. 



рекох ; а ја се уадам, да ће ми се дати за право, игто 
рекох, да је у томе Ј^. противслов.т^а и ;5абуне. 

Данашњи хрватски пшо.тски аакоп у томе погледу 
овако се изражује: *11репарандије су заводи, у којих се 
ученици приправл>ају и оспособл>авају за учитеље пучких 
(народпихј пшола.« ({^. 74.) Ово је кратко, али и јасно. 

Ја се код овог 1. §. ;шдржах подуже, па ипак не 
ка:Јах све. пјто се о њему може рећи. Али морадох се 
осврнути па простор и :ш остале примедбе. Зато ту и 
прекидам о њему. 

Отиснувши се тако од 1. §. сусрећемо се с наре- 
ђењима, која говоре о врсти ()бра;и)вап>а и обве;Јама пп- 
томаца на учитељској пшоли. 

Какво Ја* да буде образовање на неком заводу и 
какве имају бити обве;зе дотичних питомаца, то су — бар 
по моме мњењу — паређења, којима није место у 1)у- 
брицп општих одређења. А што се специјалпо баш овог 
пацрта тиче, таки се поступак тим мање даде објаснити, 
што су у њему такил! паређењима посебш! одсеци веК 
уступљени. Тако је по смислу и природи §. 2. место у 
V. §. 3. место је у VI а ^^. 4. у II. одсеку. Алито се 
одпоси випте па форма.1ну страпу овог питања. 

Пос.те овог па реду је §. ;ј. У њему је одредба, 
која је вр.то важна п ;значајна. Она нас неумитно поти- 
скује на по.бс оз6и,бног педадошкоЈ' расматрања, којим 
се јоп1 непрестано живо ;]анимају главпе снаге чувених 
стЈ^учњака. Зато се и реших, да томе важном питању усту- 
пим овде ;тсебш1 одељак. Тај б. ч^. дакле устаповљује у;1 
црногорске учитељске пшоле : 

Семениште (интернат.) 

Иптерпат, или екстернат? — То је питање. о које 
се отупило ве}1 мпого педагоппго перо — Јштање, о коме 
се просу.ш многа ;зд1)ава, али и пра;зна реч. Иа на ко- 
јој је страни вппте истине и ра:иога? 

»Интернат је просветни ;завод, у коме шггомцјг 
поред паставе имају још стан и храну.«*) — »Екстер- 

*) „^вх1коп (1вг Равс1а^о§1к'^ стр. 1Ш). 



Учитељска шЕола у Црној Гори. 



нат је, на иротив таково уређење вшпих ткола, где се 
питомци само настављају, а станују и хране се ван за- 
вода.«*) Овим је кратко, одређено и нотпуно протума- 
чена раа.1ика сад споменутих установа. 

Интернатом хоЈ^е да се привикну питомци узоритом 
^Јапту ; — да се сачувају од рђавих примера у друштву: 

— да се предохране од свију оних искушеља и иступа, 
који младићко живахпо уображење тако силно распаљују 
и освајају. Иптернатом се же.ш упутити ом.1адипа уме- 
репости у подмиривању својих материјалних потреба — 
та она ће и опако у сиромашпи учите.БСКи сталеж. А 
после, у интернату се под пад^шром, а у одређено време, 
свршују и сви школски радови — згодна дакле прилика, 
да се тако и умни напредак у пормалном кретању одржава. 

Ето, тако се од прилике брани, а хо^^е и да се од- 
брани установа иптерната. 

Али кад се противно ^ш>ење подиже, те објави своје 
разлоге против интерната; — кад стаде прстом да ука- 
:јује на штетпе, убитачне последице тог кастанског ва- 
спптања; — кад неумитпим фактима дока:^а, колика се 
обмапа открива у реау.ггатима толике бриге, опре:зпости 
и уложеног труда око поди:јања учите.БСтва тим путем 

— тада и сами поборници семеништа :тстадоше, да се 
бо.Ђе промисле. Па П1та би? — Интернатпсте најпос.те 
попустише — пе са свим; али :за овај мах доста. 

Ворбом око овог П1ггања, која беше жестока и и:{- 
трајна, извојева се :{а данас оваки положај : 

Дотадање уређење интерната подвргнуто је строгој 
реви:шји. А овом се донеше таке одредбе, које :шатно 
ос.табпше учење о пеопходпости ове устапове. Но један 
од нај:шатнијих добитака постигнут је 1870. год. кад је 
у Саксонској и:цата наредба, којом се питомцима и:з два 
најстарија ра:феда учите.1>ског семипара допупгта, да могу 
и ван :{авода на стану бити. 

Као што се види, овим је по.Бу.т>ан теме.т> баш нај- 
важнијем ра;иогу, којим се браппла пеопходпост ин- 
терпата. 



^) То исто, стр. 109. 



4>^ Учитвљока школа у Црној Гори. 



Али после тога, поборници екетерната освајаху све 
више земљишта своме убеђењу. Са каквим се пак успе- 
хом борише они против владајућих назора о овом пита- 
њу, нек покажу ово неколико најновијих појава. 

У Аустрији од 1867 — 69. године отпочеше спреме 
за ново преустројство основних школа. Законом од 14. 
маја 1869. године подши^та је основна школа у Ау- 
стрији на сувремену висину. Овај покрет морао је свој 
уплив да изврши и на само обра.зовање аустријских учи- 
теља. На основу нацрта стручног анкетног изасланства 
донет је 1874. године закон за учитељско образовање у 
д)т^у новог дидактичко-педагошког схваћања. Па што је 
у том закону — поред осталих сличних закона немачких 
најкарактеристичније, а што се непосредно тиче овог ра- 
сматрања, тоје: дајеустанова интерната од- 
лучно и коначно одбачена. 

Но осим Аустрије извршено је од скора у непосред- 
ној нашој близини и више такових рефорама на пољу 
школарства. Од ових да споменем нови гаколски закон 
за Угарску, Србију, Хрватску, па и закон за наше веро- 
исповедне школе. Па осим закона у Србији не пронађе 
ни један од овпх, да би установа семеништа одговарала 
сврси и потребп будућег учите.БСтва у тим земљама.*) А 
да бп омогућила и спромашнијим младићима приступ у 
ове заводе, одредила је свака дотична власт потпоре и 
штппендије. Па п сама Србија, одмах посте неколико 
година, напустила је установу семеништа — јамачно у 
тој свести, да тиме није изврпшла назадан корак. 

Шта је дакле могло Црногорце руководити, да по- 
ред свега тога своју, као пајмлађу, најновију шко.ту споје 
са семеништем? — Така установа, ако се са животом 
икојег народа слаже и сложити може, бар са црногор- 

*ј У нлјновнје време пишу новине, како је угарскп министар пјк>- 
свете једној учнте.љској депутацији рекао: да ће по свима, и државним 
и ве{к>исповедннм, учите.1.ским школама нодићи интернате; јер ће само 
тако јавна настава пово.1>но да напре,\ује. Не внам, П1та ће на то ма^^ар- 
ски педагови рећи. Ја пак држим, да г. минпста]) и овом реформом — 
нарочито у пог.^еду ве]к)исповедних учителских п1ко.ш — тежи випш аа 
но.гитичком, него ва педагошком сврхом. 



Учитељока школа у Црној Гори. 49 



ским — са тим слободипм јупачким наЈ^одом, сложити 
се не може. 

После овог, аа час-два, да се осврпез! разлоаима, 
који говоре против пптерпата. 

Кад би се ова распЈ^ава тица.ш пск.1>учиво само тог 
једног питања, морао бп се папЈТИти, да и разлоге и 
протуразлоге према дапапп^ем стап>у потпупо исцрпим. 
Али овом приликом мо])ам се аадовољити, да то питање 
тек летимички прег.тедпм. 

Ире свега да се осврнем па по:^ив, којп очекује 
приправнике у пароду. Да се омладнпа — узданпца па- 
родна, обучп и васпита за ва.т>ане чланове породице и 
друштва, то је у главпом садржипа тог у;шпп1еног п():шва. 

Па где се даје прилика тим питомцима, да се уно- 
знају са животом нородице, са нЈ^иликама и пот^^ебама 
свог народа? — Где ^к' да мотре и проучавају природу, 
живот, особине, склоностн и :Јакопе дечијег добаУ — 
Вапг од оног часа, кад почну за све то да се спремају, 
па све до ступања у нгколу и народ, отргнутп су тп бу- 
ду11И пароднн васпитачи и:ј крп.ш ноЈ^одице, т сре- 
дине дечијег и човечијег друпггва. Онпшнченп су мртвим, 
леденим зидипама иптерната, у коме и прп Јелу и уч(*- 
њу, при спавању, молитви. ра:н'Овору — при свакоз! но- 
крету и погледу влада. студена :шаничност, укочена о:и1пл>- 
ност и строгост. 

Имају дак.1е право — потпупо нраво, који у овој 
тачци тврде, да је Јпттернат Ж1ша противност будућем 
учитељском по:и1ВУ. 

И:з овог досл(%дно пстпче нам се питап>е: Какав по- 
.1ет, каква ли спага :јагрева п обнав.1>а оно младићко 
доба, коме се цео живот креће по бе:јус.и)вп()ј командп 
и пропису? — Каквим у:Јорннм утисцима, сликама и 
угледима, каквим лп се дупишним богатством снажи при- 
јемл>иви дух сретне младости, осуђепе на нусту моното- 
нију, проводећи све божпје дапе по једпом калуну, без 
иромене, без природне жпвостп, бе:{ чпсте, слободне ])а:ј- 
драганости ? 

Имају и опет нотнуно нраво, којп тврде, да дух у 

,,Летопис'* 145. 4 



•^О Учитељска школа у Црној Гори. 



таке омладине оеаусловпо вене и онада; да самоста.1НОСТ 
у делу и мишљењу јадпо и^^умнре. 'Гу живи, одрасти л>уди 
постају бесвесна мантна, којом ту1)а рука довека уиравља. 

Толико је нута дока.швано, а ншвим примерима и 
осведочено, да се сламањем, угунгивањем дечије младићке 
природе ностижу најповољнији ре;Јултати. Младост немило 
сноси сваку скученост и ограничење. Али кад је то огра- 
ничење тако ненриродно стегнуто, да је младићу неким 
писашш законом и сваки корак већ у нанред одређен; — 
кад мора да осети, како му ни један чин, готово ни једна 
помисао не д1оже плмаћи, а да се не до.ша и не опази — 
онда је спака такова установа нрава нронаст :ш будућност 
дотичннх нитомаца. Тај нолицајски, н(Ч1риродни и несно- 
сни над^зоЈ) може да ностигне само вар.т>иве ре;зултате. 
Она хваљена нослупгаост, услужност и нитомост по ин- 
тернатпма, све је то нука обмана, гола маска, испод које 
се крпје најунорније јогунство. Л све то првом ће нј^и- 
ликом у свој сна:зи и наготи да ш^бије на новршину. 

Та зар није и одвинш болних, трал>авих карактера 
у свету! Зар се данас још и та нотреба осећа, да се чак 
и лаводи дижу ;)а сатирање тог најдрагоценијег украса 
образованог света! — Иородица је нриродни иараз чо- 
вечијег друштва. Ко се у тој милој и нитомој слободи не 
пегује и не однегује. тај нпје снособан за друштво, а 
још мање је поаван, да то друштво морално нодиже. 

11а онда: тражн се од учите.1>а, да је и телесно 
:здрав, а овамо га ша.Ђу у интернат. Ново нротивречје. 

Људи стручн>аци, који су нарочнто иснитивали здрав- 
ствено стање ученика, тв])де, да је обичнпх школских бо- 
лести и втпе и опаснијих но заводпма са, него без ин- 
терната. Статистички је — веле — доказано, да је по 
таковпм шсолама највише м.шдића слабокрвних, грудо- 
бо.ших, нервозних и са поремећепим органима за варење, 
и т. д. Ређајући нак узроке овим нојавама, довикују нам: 
»Интернати су отровне јазбине за младеж.« 

Поред тога :занимљиви су јонг и наводи неког упра- 
витеља на учитељском семинару, којима жестоко оптужује 
интернат. Ово су, по њему, готово редовни нојави васпи- 



Утатељока школа у Црној Гори. 51 

тања по семеништима: 1. Груба безбожност, пијанство 
и зла, која су с овим у свези. — 2. Лаж и претвара- 
ње. — 3. Систематичка свирепост, којом старији злоста- 
вљају слабије, млађе и простодушније (пенализам). — 
4. Непослушност и мржња према сваком ауторитету, а 
необуздана жудња за рушењем реда само зато, што је 
тај ред прописан. — 5. Удружење ради вршења неу- 
пл^тних дела. 

На послетку само још једну напомену. Године 1870. 
била је у Бечу на окупу велика скупштина немачких 
учитеља, којом се приликом већало и о питању: иптер- 
нат, или екстернат? — Најчувенији педагози говорише 
том приликом против интерната, а сама скупштина до- 
несе огромном већипом г.тасова следећи закључак: 

»Ннтернат је нецелисходна установа за 
народно учитељство.» 

Али на тој скупштини беше и др. Дитес, а говорио 
је ваљда *за« интерпате. 

Несам дорастао, да оцењујем рад и назоре овог 
заслужног и прослављеног педагога. Али овде ми се чини 
згодном приликом, да се дотакнем једне његове — по 
моме схваћању — слабости — та и Дитес је човек. Не 
знам, како ће ко да суди, али мени се свиди, као да се 
Дитес у више при.шка жели истаћи као неки педагошки 
особењак. Ево два-три примера. 

Нова модерна педагогија осудила је телесну казну 
као недостојно и нецелисходно васпитно средство у школи. 
А Дитес, као главни раденик на тој модерној педагогији, 
истиче се више за, него против те.тесне казне^). 

Нова модерна педагогија, потпомогнута лекарским 
осведочењем, испостави.1а је рапо ушколовање (пре на- 
вршене 7. године) безусловно убитачно по душевно 
и телесно унапређење дотичиих ученика. А Дитес, као 
главни раденик на тој модерној педагогији, хоће да од- 
риче овако тврђење^). 

Даље Дитес — бар по моме знању — иде па су- 

*) лбс11и1е 4вг Рас1а§о§1к'*, стр. 427. и 5*29. — '') То исто, 
ст]). 27б. 



52 Учитељска школа у Црној Гори. 



прот првим паучењацима данашљет времена кад тврди, 
да н. пр. ратни планови Наполеона I., еимфоније Бето- 
вепа, говори Цицерона и дела умпога Гетеа несу произ- 
води њихових мозгова'). 

Најпосле цео умни свет дигао се данас против ег- 
зистенције ђавола, који су чисти производи грубе пред- 
расуде. Али Дитес се труди, да чак и њима оспгура 
земљЈПита у вери пародној, те се у тој трудби са свпм 
озбиљно пита: ^Ађег луагат кбпп1е е8 шсћ!; еЈпеп 
8о1с11еп (ђавола) ^еИзеп?"'^) 

Оволико тек намомепе ради онима, који би у овом 
питању хте.ш на Дитеса да се позивају. По моме мњењу 
и заузимање Дитесово за интернат спада у жудњу за 
особењаштвом. 

Ето, тако стојимо, бар данас, са интернатима. П ја, 
на основу свега тога, имам права чудити се Црногор- 
цима, што хоће своје учитељске школе да споје са се- 
мепиштем. А томе се удвојеном снагом чудити мораз!, 
ако ће можда и семенипхте за приправнице у једној 
истој згради смештено да буде. Кад се узме у обзир, 
како су строги моралпи појмови у Срба у опште, а у 
Црпогораца посебице, па кад се зна, да тамо на југу 
млади^^ка снага раније сазрева, него у пјзотивном правцу: 
онда се заиста извипити мора, ако човек зажели тачнија 
обавепЈтаја у погледу устројства тог семеништа. 

Сад би ми остало да говорим јопг о 7. и 8. §. овог 
првог одсека. Али по што је §. 7. од мање важности и 
по што предмет 8. §. сродап 9. §., који је саставни део 
следећег оде.1>ка, то ћу одмах и да пређем на тај други 
одсек. Нас.тов му је: 

Приправници (приправнице.) (§. 9.-15.) 

У овом одељку свега је седам параграфа, који обу- 
хватају следеће устапове. 



'ј „1Је1)вг ВеИ^1оп ип(1 геП^^бзе ЗЈ еп8сћеп1)11(1 ип^"*, 
стр. 37. 

"^1 „ХЈећег КеИ^Јоп ип(1 геИ/^1б8в Мепз с ћ в п ђ 1 1 (1 ип^*, 
страна 57. 



Учитељока школа у Црној Гори. 53 

§. 9. Услови за примање у учитељску школу. 

§. 10. Услови за примање питомаца у семепиште. 

§. 11. У завод се примају и они, који се о свом 
трошку издржавају. 

§. 12. Не плаћа се ни уписнина, ни школарина. 

§. 13. Прописи дужностима уписаних приправника. 

§. 14. Набрајање дисциплинарних казни. 

§. 15. Случај, кад се може питомац да отпусти из 
завода. 

Ваља ми дакле и овде побројати и образложити 
примедбе, које се односе на овај други одсек. Ту се 
мора нарочита пажња обратити §.9. У њему су наве- 
дени услови, под којима се приправници примају у учи- 
тељску школу. Ти су услови : Потпуно здравље са навр- 
шеном четрнаестом годином; — добар успех из четвртог 
разреда основне школе, и.1и пријемни испит. 

Један оштрији поглед на ове услове осведочиће нас, 
да међу њима и самим заводом не влада нужни склад. 
Ти услови никако не допуњују овај предмет, пего на 
против још га замршл^у. 

Црногорски школски закон од 187^/1 прописује у 
свом 7. §. као обавезпо школско доба од 7. — 12. год. 

Као што се види, ученици, који сваки разред основне 
школе редовно сврше, добиће отпуст из школе са навр- 
шеном 12. годином. Па одлучи ли се који међу њима, 
да ступи у учитељску школу, мора се озбиљно запитати: 
где ће, а без штете по своје стечено зпање, да проведе 
још пуне две године, док не дорасте за учитељску 
школу ? 

Али у том се §. вели, да ће се тако поступати 
само дотле, док се и »народна школа« не подигне на 
«осам разреда<с. 

Међу тим ево изађе и нови школски закоп за цр- 
ногорске основне школе, датиран 13. септембра 1884. 
године. Но с)^ња је оправдапа, да се овим законом није 
имало довољно обзира на одредбе овог нацрта. Томе је 
најбољи доказ 8. §. истог школског закопа. У њему се 



54 Учитељока шкода у Црној Гори. 

наређује, да школска дужпост почнње свршетком седме, 
а траје до копца тринаесте годпне. 

Овај дакле §. изазива човека, да тражи обавештаја 
и разјасњења на неколико озби.1>пих питања; н. пр. 

Зашто овим новим школским законом није народна 
школа проширепа на осам — као што је у нацрту 
речеш) — пего па шест разреда? 

Да .1и закоп од 13. септембра 1884. године пред- 
ставља тек прела;п10 доба, — да ли је он само посред- 
ник између закона од 187 'VI. са четири разреда и закона, 
који ће тек да установи осам разреда? 

Шта ће и куд ће ученици, по овом закону, са сво- 
јих 18 година, до ш1П1тигп прописапих 14 година за 
примање V Учите.ЂСку школу? 

Нема сумње, да би ова питања треба.та јасним оба- 
вештајем одгсшенути, а у интересу што бољег разуме- 
вања овог сувишпог, пепотребног заплета. 

Но ја ћу за час да претпоставим оба с.тучаја: Прво, 
да је закоп од 13. септембра од трајног, — а после, 
да је од прелазног зпачаја. 

У првом с.1учају капдидати за учител>ску школу мо- 
рају 6. ра^ред основпе школе или попав.Бати, читаву го- 
дину дангубити, и.1и им се мора посебпом наредбом од- 
редити згодпо место за ту годипу. ^ктвртог случаја нема. 
А изабере ли се ма који од та три паведепа случаја, сва- 
како је натезање п крпарење. 

У другом случају може ствар јоп! на горе да изађе. 
Ире свега, догод свршени поЈ^малци буду по правилу при- 
мани V учите.1>ску школу, дотле основна школа, па ни 
образовање приправника не добија ппшта, пропгарила се 
народна школа на шест, или на осам разреда. 

Образовање приправника тим проширивањем није у 
добитку; јер однос између основне наставе и предспреме 
кандидата за учитељску ппсолу остаје сара;шерно један 
исти. Друкчије речено: на две велпчппе одаду лп се 
потпуно једнаки б ојеви, то њихов одношај и саразмера 
остаје пепрестапо једнака, непромењења. 

Народна пак школа тиме је још у мањем пробитку. 



Учитељска школа у Црној Гори. 55 



Да пародна школа са осам разреда у данашњем добу 
потпуно одговори своме задатку, рекао сам већ, шта се 
и колико се све тражи од опих, који у такој школи де- 
лају. А учитељска школа — ма шта употребила — она 
не може са својим пормалцима достићи онај степен обра- 
зовања, који је :т наставпике у таким школама пеоп- 
ходпо нуждан. У том пак случају испоређује се школа 
са скупом и мучном дапгубицом. 

Али такови положај школе молсе логички да иза:шве 
и ову евентуалност : 

Нацрт, својим 8. §., тражи за ступање у учитељску 
школу најмање навршепу 14. годину и најмање 4. 
разред основне школе. Али п])оширењем основне школе 
на 8 ра:зреда, учепици, сврптв1Ш1 7. разред, имаће пу- 
них 14 година. Такови, у смис.ту пацрта, примају се без 
приговора у учитељску птколу. А тим чипом паступио би 
тај јединствени појав, да би у Црној Гори било учите- 
ља, који су мање ра:феда од основпе птколе свршили, 
него учепици, чији су они паставпици. Ето, каквпм не- 
правилиостима могу да уроде устапове, које се тек по- 
ловним мерама подижу. 

Сад још неколико речи поводом пријемних испита. 

По истом 9. §. примају се у учитељску школу још 
и опи, који су у стању положити пријемпи испит из пред- 
мета, П1Т0 се предају у пародпој пшоли. 

Ова устапова је доб])а. Она потпупо одговара су- 
временим, либералпим захтевима. Данас је у просветниЈУ! 
круговима добро :5аступљепа страпка, која у том погледу 
не ће да пита: колико је који свршио школа, него:ко- 
лико који зиа. Са тог дакле педишта пријемпи испи- 
ти су п кориспа и праведпа установа. 

Али овде се палазимо и код тог јасног питања у 
неизвеености. 

Ако је обим паставе у осиовној и учитељској шко- 
.ти тако складпо заокружеп, да се прелазом из једпог у 
друп! :твод пе чипи пикакав пепрпродпи скок; — ако 
комиспја при пријемном испиту дотпчне савесно и све- 
страно испита, те проиађе, да њихово :шање потпуно 



56 Учитбљова школа у Црној Гори. 



одговара знању добро снршепих поЈ^малаца — да дакле 
и они могу бити иримл»епи у учител»ску школу ; онда је 
доиста непојмл.иио : којим поводом по1П1че претходнп 8. 
^. у овом пацрту. Ево тог 5^. у верпом препису: 

'^Лко се за пЈ^ва три мјесеца учевпог течаја пока- 
же, да који приправпик (прпправпица) пема доволне 
п р е т X д п е п р и п ]) е м е (!) пгго ус.и)в.1>ава напредак у 
заводу, то се такови може па предлог учитељског збора 
и:ј :^авода отпустпти.« 

В])ло је :{пачајпо, ппо С(» у овом §. пе каже, да от- 
пуст паступа, ако дотичпи пе буду успевали у прописа- 
пом :шању. п. п]). :{бог пехатости, пемарпости и т. д. што 
свакако може да буде. Лли кад се и:)])ичпо ве.ш, да ће 
се :ј6ог >'П ед ово.т»не п])етходпе принреме« иа :Ја- 
вода отпустити припЈ^авник. који је већ положио прпјем- 
пи испит, или 4. ра:<])ед осповпе пшоле : ту опда настаје 
питање: Па ко је у том случају к])ив — испитнакоми- 
сија. одпосно народпа ппсо.^а, и.ш дотичпи ученици? 

Овде ми се и нехотице памеј^е ова мисао: Писац 
овог нацрта као да ни сам пије потпупо убеђен, да је 
основна школа довол.па и прп])одпа предспрема :^а успе- 
шно напредовање у учите.Бској шко.1и. 

У 10. чЈ. су услови аа 1гримање у семениигте. Тако 
се :т свакп ра:^)ед пЈ^имају у семепиште по 25 најбољих 
а сиромашпих питомаца у:^ писмену обве^^у : да ће нај- 
мање 10 година учите.т»евати у Д])пој Гори. У против- 
ном пак случају сваки је дужап подмиј^ити у новцу сво- 
ту, која је па Јвега потропгепа. 

Ова оп])е:шост има нешто :Ја себе. Ла, пстина — 
бар сггецијално овде — пе 1^' са свим да се опирем та- 
кој одрсдби. Ллп преко овог ј^. бе:{ примедбе ипак не могу 
да п])еђем. 

(/гипепднје, потпоре памењују се и издају само та- 
ковим сиромашним учепицима, па којима се поу:иапо опа- 
жа и дар и о^^бил^на вол>а :Ја пауком. ^чипити дакле, да 
такови даровп буду од 11])аве користи човечијем другптву 
у ужем, или ширем обиму — да у оппЈте :т дотичну 
научну стругсу не пропадну. то је највиша сврха сваке 



Учитељска школа у Црној Гори.' 



о^ 



стипендије. Али то је у једно и пајвећа, пајбогатија мо- 
рална награда онима, који установљују стипендије. 

Према томе тражити отштету, ако би по неки пп- 
томац ван граница једне извесне зезгље нашао поспеш- 
није прилике за своје стручно деловање, значи воје- 
ватн баш против битне цели установљених стипе^^дија. Са 
чисто начелног гледишта дакле овака се одредба мора 
сматрати као пеправда. 

У осталом бојазан, да ће уложени трошак па поје- 
дине питомце семепишта за земљу бесплодан остати, може 
да буде и оправдана; али у главном пе. 

Црногорске учитељске школе пемају ту цел, да сво- 
Јим питомцима пруже толико и таково образовање, како 
Јхе они ма где, у свакој српској школи моћи успешпо 
делати. На против, то стручно образовање биће само то- 
лико '>колико развитак народпих школа у Црној Горп 
изискује.« (§. 1.) 

Према томе, има ли опда природнијег и удеснијег 

— има .ш плодпијег земл>ишта за рад црногоЈ)ских при- 
правника, него што су баш саме црпогорске пжоле? 

Али нека би се у појединим ванредним приликама 
и десило, да се који црпогорски приправпик намести за 
учитеља ван црпогорских граница. Па и у том случају 
његов корисни рад тицао би се свакако опет с р п с к е 
школе и с р п с к е омладине. Дакле та производна спага, 
тај лепи дар и знање не би ипак за С р п с т в о изгу- 
б.Бено пестало. Црној Гори би то више па дику, него на 
штету- служило. 

У том стучају опрезпост 10. §. скоро да је сувише 

— претерана. Па ипак тај §. није са свим без значаја. 
Догађа се, да стипепдиста или одмах по свршеним нау- 
кама, или нешто касније са свим папусти изучепу струку. 
У том случају свакако да тиме дотична струка пије го- 
тово ништа добила. Тако је онај утрошени повац изгуб- 
.вен, бесплодап. У том дакле случају потраживање от- 
штете јесте и умесно и праведно. Али ја бих ипак рекао, 
да је сара;шера између четиригодишњег издржавања у се- 
меништу и десетогодишњег учите.ЋСког рада пеправедно 



58 Учитељска школа у Црној Горж. 



одмерепа. Јер тако, плп је п:цатак у семеншпту веома 
1^)ецењеп, или се корпст једпе године трудна и успепша 
рада у пгколп са свпм мало ценп. 

Преко §.§. 11. п 12. прела:шм ћутке; јер им нема 
замерке. Шта впше, устапова 12. §. ааслужује потпуно 
приапање. Њиме овај нацрт одговара у том погледу нај- 
слободоумппјим сувремепим :тхтевпма па пољу школар- 
ства V оппгте. 

Следећи 13. §. и:шосп пам обве:^е питомаца при сту- 
пању у учител>и1пте. Те обве:к^ састоје се у томе: 

*да ће све прош^сане часове предавања као н од- 
ређена богослужења у цркви тачно походпти; 

»на свима вјеџбањима марљ^гео учествовати; 

»покоравати се свпма постојећим, као и иначе на 
њих управл»еппм :заповјестпма и паредбама*. 

11ротив самих овпх :шхтева нема се шта гово- 
рити. Пејаспо је само то, у ком се смислу у:шма овде 
:шачење речи : >обве:{а*. Мп смо се већ у 10. §. упо- 
:шали са Једном врстом обве^за. Али природа тих обвеза 
је такова, да питомци па њпх могу, а.ш и пе моЈ^ају 
пристати. Обве:{а дакле обухвата у себи свагда неко 
условпо, узајампо п:шршавање уговореног — била пи- 
смена, или усмена. Ио тек се пе ће и не сме допустити. 
да обве:зе, птто су у 13. §. спадну у ту исту врсту. 

Као год пгго државни, грађапски, војпички п др. 
:{акони прописују дотичнима неке и:звесне дужности, 
које они у иптересу општег добра бе:зусловно. без 
и к а к в и X у 3 а ј а м п и х у с л о в а и о б в е з а н а ј с т р о- 
жије пзвршаватп морају; • — тако је то псто и 
са школским законпма. ЈГа у ту врсту дужпости спадају 
п те, мало час паведепе, обвезе. Све су опе п по опста- 
нак завода и по папредак пптомаца тако неопходне, 
апсо.тутно пужне, да се без п.их један просветни :завод 
ни замислити не да. Зато 1)адп јаспостп и одређенпјег 
појимања, вал>ало би све те »обвезе« обележити по пра- 
вплу као безусловним дужностима. 

С друге пак страпе све ове обвезе стоје у најтеш- 
њој свезп са дпсцпплпнарним редом завода. Зато би им 



Утатељока школа у Црној Гори. 59 

[кладније и природније место било у засебном нро- 
:у, где би се питомдима потанко и подробно обеле- 
та сва права и дужности. С тог истог разлога ваљало 
и све дисцип.танарне казне (§.§. 14. и 1б.) одавде и- 
стити. Јер цел оваких нацрта је, у првом реду, сва- 
та, да нам предоче само најопнггије. кардиналне 
едбе. А ове се тек касније сходним и посебним на- 
^бама целисходно допуњују. 

А сад, у том уверењу, да сам и овај други одсек 
ољно исцрпео, прелазим одмах на следећи, који се 
и са најглавнијом покретајућом снагом сваког про- 
тног завода. А то су : 

Учитељи. (§. 16.-26) 

Учитељ је огледа.то своје гаколе. То је давно и 
пте призната истипа. Они дакле, који одају достојну 
пту овој истини, који пуним убеђењем у њу верују, 
више полажу и жртвују на то, да народу образују 
»учне, ва.1,ане учитеље. 

А.ти све ово важи још у већој мери за учитеље на 
[те.ЂСКим школама. Ту се може опет рећи, да је учи- 
^ска школа огледало целог учитељства у народу. Оту- 
народно учител>ство добија своје образовање. Ту, у 
[те.БСкој ШК0.1И, извире — тако рећи — правац обра- 
ању читавог једног народа. 

Бели се : према степену општег народног образо- 
ања мења се на боље, или на горе и породица, 
итина, народ, држава, па и цело човечије друштво, 
:о у моралном тако и у материјалном правцу. Па кад 
тако, откуд онда потиче онолика неиздашност, оно- 
ценкање, тврдичење и код најпозванијих кругова, 
. год се тиче издатака око народних и учите.1>ских 
^ла ! 

Но мора се признатп, да је Црна Гора вр.то озбиљно 
гравилпо схвати.1а значај учитеља на учите.ЂСкој школи. 
кад се нагласп, да се овим нацртом оспива тек п])ви 
:е.1> таком заводу у земљи — да се та установа броји 
1У најмлађа просветпа чеда у Дрној Гори, онда се 



Г)0 Учитељока школа у Црној Гори. 



уздати можемо, да тај нови аавод очекује леп на- 
предак. 

Како је црпогорска учитељска Јпкола збринута у 
погледу учител)ских снага, о томе нам овај трећи одсев 
износи верпу слику. Ево те слике у пајоппггијим цртама. 

Министарство просвете расписује стечај и именује, 
у;з кпежеву потврду, чет1^)и редовпа учитеља, учитељицу 
ручннх 1)адова и нужни број помоћнпка. 

За учитеља (учитељицу) може бити изабран само 
онај пј^авославни Србип, који је најмање свршио страну 
коју учитељску школу са одличним успехом, или на ви- 
шем заводу оне предмете, које ће да предаје. Помоћници 
пак, без разлике вере, морају бити потпл'но вешти у сво- 
јој струци и вичпи српском, као наставном језику. 

У погледу наставпичке тачности V опште устано- 
вл>ене су мере, које ће за први мах. до дал>ег пскуства, 
кориспо да послуже унапре1;ењу завода. 

Лли од велике су важности по сваки просветни за- 
вод и збо1)ови наставничког особл>а. А овај нацрт посве- 
тио је тим копферепцијама достојну пажњу. Оп пм је 
заокружио делокруг, чији ће рад врло плодпо да утиче 
на упутарЈБи развој учите.Бпшта. Тај делокруг овако је 
обе.тежен: 

а) споразум о уређењу предавања; — б) попра- 
вљање истога; — в) измепе и допуне (претресање) учев- 
ног плапа ; — г) усмене и писмепе цепзуре ; — д) уну- 
траЈпњн строј семеништа, као н. пр. подела часова прп 
трпези, молитве и др.; 1;) употреба дпсциплинарних ка- 
зпа ; — е) брига око општег упапређења учптел>ске шко- 
ле: — ж) изјашњења па захтев министра просвете; з) по- 
дела издатака, који су у оквиру одобреног прелиминара 
одобрени за поједине екскурзије; — и) инвентар укупног 
иоседпипгтва учитељске п1К0.1е крајем сваке школске го- 
дине, и т. д. 

Лако је увпдети, да овде изложепе тачке образују 
тек најповије црте буду^кт потпуног устројства паставпи- 
чких кон(1)ерепција. А потпуно израђепи статут о томе 



Учитељока школа у Црној Гори. <>1 



дсшста би нас још више укрепио у уверењу о иуврсно- 
сти ове установе на црногорском учитељишту. 

Одмах после овог па реду су законске одредбе о 
материјалном осигурању учитеља на учитељипгту. 

Црна Гора је сиромашпа земља, а тек почиње да 
подиже просветне и друге културне установе у народу. 
Но у томе баш и лежи јака незгода, по што се од ње 
у једно исто време траже огромни издатци. 11а ипак: 
како су материјалпо збринути учитељи на црногорској 
лчител>ској школи? — На ово питање паћи ћемо јасна 
одговора, кад упоредимо паграду црпогорских учитељА са 
наградом по другим учитељипггима. 

Најб.шже ми је, а и најумесније је, да ово упоре- 
Ј)ење покушам извести са платом на нашој сомборској 
и хрватској препарандији с једпе — и црногорског учи- 
тељишта с друге стране. 

Нрема §. 2б. овог пацрта плата редовног учете.Ђа на 
црпогорској учитељској птоли је 900 фор., петогодишњи 
доплатак са 20^0 и слободап стап. А мировипа потпу- 
ном достигнутом платом следује павршеном 30. годином 
службовања (§. 26.) 

На нашој сомборској препарапдији редовни наставни- 
ци су овако награђени: 1000 фор. плата, 107о у име стана 
са петогодишњом повипшцом од 100 фор. Иосле 30 
година службе долази мировина са целом постигнутом 
платом (\^)едбе §. 103.) 

На послетку по хрватским препарандијама награда 
дефинитивним учитељима износи: 900 фор. п.тата, 1б^/о 
у име стапарине и нетогодипгњи доплатак у износу 10^А . 
(1ј81гојп1 бШи!; га ргерагапсИје и Нгу. 1 81ау. §. 91.) 
Мировипа са потпуном постигнутом платом следује и 
овде пос.1е 30 година службе. (8ко1. гакоп §. 140.) 

Сад, на први поглед, изгледа, да се је наш сабор 
најбоље побртхуо за материја.шо стање пртравничких 
учитеља. Али не. Обрнимо само часом ствар друкчије, 
те загледајмо онда, како ће те учитељске награде да 
изгледају са постигпутом мировипом. 

У том стадијуму па хрватским препарандијама стићи 



62 Учитељока школа у Црној Гори. 



ће плата редовним учитељима до 1500 фор.; на нанЈој 
сомборској око 1700 фор., а на црнотч)рском учите.1,пп1ту 
чак н до 2600 фор. Оваким дакле одношајем и:кшја јаспо 
на површину тај важни факт, да црногорска награда у 
току времепа — дакле са растењем човечијих нотреба 
— стигне, па куд камо и обиђе награду и сомборског 
учитељишта. 

Црна Гора овим чином осветлала је образ п себп 
и заводу. Јер побринути се за вал>ане наставничке снаге, 
па их достојно и наградити — :зпачи учинити оно, нтто 
је понајважније, најпотЈ^ебније. Услед таких појава цр- 
ногорске учитељске школе с пуним ноу:цан,ем могу гле- 
дати у своју будућност. Стручни, а материјално обеабе- 
ђенп наставпици су у том СЈ^етпом положају, да сав свој 
живот посвете своме у:^вишепом по:п1ву. А сигурни ре- 
зу.1тат отуда је : здрава повремена реформа самог завода, 
а све у духу папредном, сувременом и це.шсходпом. 

Сад могу да пређем па четврти одсек, који пас до- 
ста подробпо упознаје са делокругом 

Управитеља (§. 27 — 32.) 

Нимај ер, чувепа педагошка .зичност, рекао је негде: 
»Мало је звања, у коме је песпособност од то.шке не- 
накнадиве штете, као звање школског упјзавитеља. « 

Ова и:фека није нретерана; она је разложна, псти- 
нита. 

Кад би се рад школског управитеља протезао само 
у једном правцу, неуспех тога рада шкодио би заводу 
тек де.тамично. А.ш тај рад обузима цео, тота.ши орга- 
низам завода. Он се, потстичући, упућујући, равнајући 
креће п развија у свима могућим правцима. Зато ваљан, 
способан управитељ није само изврстан школски човек. 
Он мора бити окретан и у административпој струци. Као 
добар економ и вешт рачуновођа; а у извесним гранп- 
цама и као финанцијер, дужан је савесно и мудро да 
утиче на опште унапређење повереног му завода. 

И овај нацрт схватио је позив упЈ^авитеља на учи- 
тељишту у Т031 смислу, те му је обележио оваки делокруг: 



Учитељска школа у Црној Гори. 63 

*§. 29. Самостално управитељ: а) предсједава па 
учитељском збору ; — б) обавља упис приправника ( — ица); 

— в) посредује у званичним пословима међу министром 
просвјете и црквених ;уела и учитељским тијелом; — г) 
дозвољава учитељима ( — ици, помоћницима) и приправни- 
цима ( — ама) отпуст, који не може бити дужи од осам 
дана: — д) саставља распоред часова и роди га при- 
времено ; — ђ) брине се око одржања дисцип.шне и школ- 
ског поретка у најширем смислу; — е) редовно походи 
предавања у »учите.1>ској школи« и вјеџбаоници; — ж) 
уређује практична вјеџбања у »учитељској школи« и на- 
стојава, да на њпма сви приправпици ( — ице) редовно уче- 
ствују : — з) подноси мњење при избору учитеља ( — ице, 
помоћника) како »учитељске школе« тако и вјеџбаонице; 

— и) мотри на цео ток завода, учитељска предавања, 
извршење учевног плана, употребу уведених учевних сред- 
става као и набљудавање распоређених наставних часо- 
ва; на испуњавање свију учитељских дужности; — ј) 
одговара у опште за извршење свију прописа, који се 
тичу завода, у колико не спадају министру просвјете и 
црквених д,јела;. — к) подноси крајем сваке шко.1Ске го- 
дине извјештај о стању и свима одношајима завода с осо- 
битим обзиром на: успјех у наукама и вјештинама, по- 
нашање и владање приправника ( — ица), испуњавање учи- 
тељских дужности, сопствене визитације и школске по- 
сјете — министру просвјете и црквених д.јела; — л) за 
вријеме школског одмора држи заједно с осталим учи- 
тељством теоретична и практична предавања учитељима 
народних школа ; — љ) подноси годишњи рачун о свима 
приходима и расходима завода уз прорачун идуће године 
министру просвете и црквених дјела.« 

Управитеља учитељишту поставља — на предлог ми- 
нистра просвете — кнез, а уз квалпфикацију оста.тих ре- 
довних учитеља. Но осим тога може бити постављен на 
ово место и онај, »који је већ дуже времена успјешно 
дјелао у сродном заводу, и.1и пак на пољу школске књи- 
жевности и рада стекао лијепа гласа.« 

Награда је управитељу 1200 фор. п.тате, 20*^/0 пе- 



04 Учитељока школа у Црној Гори. 



тогодпппвег доплатка п стан са мпровпном пуне достпг- 
нуте плате после 30 годпна службовања. — Иетом од- 
секу наслов је: 

Настава (§. 33 44.) 

Колико се обпм знања п стручне спреме може на 
овом заводу пости^и, то из нацрта није познато. томе 
би нас могао упоанати тек наставни п.1ан, којп, паравпо, 
још пије зготовљен, по птто је то посао управптел.а са 
учител>скпм телом (§. 35.). 

Да сам се могао бар приближно, ма и најповрп!- 
нпје упознатп са садржпном п гј^анпцама наставпог гј^а- 
дпва, било би мп врло по вољп. Овако су пак предампом 
само набројани наставни предмети са најопп1тијим на- 
челнпм одредбама, које се одпосе на наставу. Но пе ће 
бити сувшппо, да наведем по неку од тпх одредаба. 

Бели се: ^чевно градиво распоређује се по повим 
начелима. — За учење уаима се само најважпије п еле- 
мептарно, но све потпуно. — Учење п вештипа обуча- 
вања пде упоредо. — Учење на памет — од речп до 
речи — пе трпп се; јер је цел учеп>у, да ученике по- 
тиче на саморад, п т. д. 

И ово мало речи представ.1>а нам ппсца овог па- 
црта као човека, који има и ааступа своје педагошко 
уверење. Л сад: П1та ће да се предаје па црногорском 
учЛтељиптту ? 

Ако се сравни бЈху п иабор паставпих предмета 
ц1)ного1)ске учите.1>ске ппсоле са предметпма по другим 
слпчнпм ааводпма. опа:шће се, да ту у главпом скоро п 
нема ра:5лпке. Ја сам се о томе уверио, сравњујући исте 
предмете на црногорској, п сомборској, учптел>ској п1К0ли, 
п на хрватским, угарским и аустријскпм учите.ЋСКим шко- 
лама. Пропашао сам, да у броју п и:шору наставних предме- 
та свуда влада сугласпост. А друкчије п пе може да буде. 

11а(*тавна сврха за све оваке :}аводе може у г.шв- 
ном овако да се обележи : 11о:шавање човека и његових 
особипа; — по:шавање це.ш п средстава :зарад његовог 
потпуног ра:шијтка. 11ро\^авање општих начела о васпи- 



Утатељока школа у Црној Гори. г>-^ 

тању ; проучавање методике појединих учевних предмета у 
основној школи. Упознавање са књигама, које су уве- 
дене у школи, као и са појединим методичким списима. 
Знање историје педагогије са особитим обзиром на исто- 
рички развијтак основне школе. Оспособљене за само- 
стално руковање са наставом и у опште са школским 
пословима. 

Све ово односи се само на изучавање предмета, који 
непосредно спадају у учитељску струку. А.ш све то тако 
је одмерено, да се према данашњем схватању, неда пи 
замислити учитељ без овакове спреме, па ма у којој земљи 
и народу служио. 

Ко.1ико је год стручних завода, за сваки се иште 
нека извесна спрема — иште се нужно знање, као не- 
опходни услов за успешно напредовање. Но данас се све 
осетљивије осећа, да је за човека — поред знања своје 
струке — од неоцењене користи и отппте човечије обра- 
зовање. С тога и јесте данас мало стручних завода, који 
од својих питомаца то опште човечије образовање не 
траже, као услов за ступање у завод. 

Спора нема, да се — према данашњем наставном 
устројству — то опште човечије образовање постиже на 
средњим заводима. Истина, данас је довољно стручпих 
школа, које су у свој наставни план уврстиле по неке 
предмете из средњих завода. Лли тим нпје ни пошто до- 
казано, да су питомцима таких школа ради тога средњи 
:Јаводи излишни. Најјачн разлог томе је тај, што се ту 
такови предмети не изучавају са гледишта општег обра- 
зовања, него са гледишта дотичне струке. 

Не треба претеривати. Лли ако се савеспо и оз- 
би.Био расмотри ово питање, призпаЈ^емо: 1. да је да- 
нашњем народпом учите.т>ству опп1те образовање неоп- 
ходно нужпо. Нужно је, је]) је учите.ЂСтво — тако рећи 
— у непрекидном и непосредном доднру, почнњу^^и од 
иростака до најинтелигентнијих наших кругова, 2. учи- 
тељска школа мора сваки наставпи предмет неговати са 
свог чисто стручног гледишта. Л у томе ће ова успети 
само онда, ако јој питомци у свима тим предметима са 

^Летопис" 145. •') 



06 Учитељска школа у Црној Гори. 



општег обра;}овног гледишта у завод потпјио спремни сту- 
пали буду. Ако ћемо дакле да дамо за право новом пе- 
дагошком убеђењу, које тврди, да су данапгњи просеми- 
нари, односно нижи ра:феди средњих завода, недовољни 
за предспрему приправника; — ако ћемо да признамо 
тај очевидни факт, да учитељска школа мора много вре- 
мена да жртвује, док тек у неколико не попуни оно зна- 
ње, ради кога су питомци требали још у средњем заво- 
ду да остану — онда ћемо без сумње још боље схва- 
тити значај оних Керових речи: *Не тискајте обе ноге 
у једну ципелу!<с 

Са тог дакле начелног педагошког гледишта да се 
и опет обазремо црногоЈ^ској учитељској школи. 

Бећ знамо, да ова школа добија питомце из основ- 
них школа. Па у каквом саразмеру стоје ова два завода 
један према другом? — Меродавна одговора на то до- 
бићемо од дотичних наставних предмета. 

Чудно је — јединствени је можда случај, да се из 
целог црногорског закона школског од 13. септембра 
1884. год. не може да дозна: пи какви, а још мање ко- 
лнко се из ког предмета данас предаје по црногорским 
основним школама. Зато сам приморан, да се за овај 
случај послужим наставним планом, који је важио за цр- 
ногорске школе пре овог новог закона. 

Према том наставном плану, црногорски ђак, иза- 
шавши нз основне гаколе, стекао је у г.тавном ово знањо: 

Из с р п с к г ј е 3 и к а : теоретично и практично зна- 
ње граматике с елементарним покушајима у слободним 
саставцима. — Из п о в е с т и : српска и црногорска исто- 
рија. — Из земљописа: пет чести света, нарочито 
Европа са балканским полуотоком и крајевима где живе 
Срби и С.10вени. — Из рачуна: обични и десетични 
разбитци, одношаји и добити; — упознавање са геоме- 
тричким сликама, и т. д. 

Ово и оволико знање, у пуном смислу заслужује име 
* е.тементарног :шања.« Оно је једва дово.бно, да и нај- 
обичнијем човеку послужи као руковођа у данашњем жи- 
воту. Па баш зато — ма се колико усиљавао — не 



УчитељоБа шкода у Црној Гори. 07 

могу да се помирим с мњењем, које твј^ди, да ово п ово- 
лико анање може да послужи као природни пЈзелаз у учи- 
телску школу. 

Учитељска школа, која ваља у претежној мерп, да 
знанствено негује своју струку, добија ученике, којиједва 
да су сварили и најелементарније, најобичније знање, на- 
мењено најгаи^ху публици. 

Учитељска гакола, чији се главни наставни ПЈзедмет 
мора развијати тек на основу других, предходпо изуча- 
ваних дисциплина, прима учепике, који о тпм дисципли- 
нама још ни- најосновнијег — управо никаквог појма 
немају. 

Учитељска школа, којој је у дужностп, да наставне 
предмете из основпе школе само са свог, чисто стручног 
гледишта обрађује, добија ученике, који једва што су се 
са тим предметима тек у опште упознали. 

Ја сам већ навео, да Је број и избор наставних 
предмета у црногорском учитељшпту сличан ономе по учи- 
тељиштима других земаља. Дак.1е предмете, које н. пр. 
сомборски, или хрватски приправншс има да учи после 
свршеног четвртог ђимназијског ра.зреда ; те исте 
предмете — ма и у мањој мери — треба с успехом да 
изучава и црногорски приправник, изапхавпш тек из осно- 
вне школе. Пред мојим очима ова поставка је врло пе- 
јасна — : нелогична. 

Из тих дакле рш^ога, ја остајем у том уверењу, да 
у овом случају између осповне и учитељске школе зија 
го.тема провала. А та провала може се најсигурније испу- 
нити само са школом — средњим заводом. 

Где год се учитељска школа мора да бочи са по- 
четним изучавањем предмета, који треба да су веК обра- 
ђени: ту највише пати и губи баш <ша струка. која је 
овде најважнија — којој учител>ска шко.та има да жрт- 
вује у г.гавном све своје време и труд. Л у таким при- 
ликама настава у основној школи покреКе се с великом 
натегом у напред. Тако учите.1,ском да.1>е образовању не- 
достаје оног свежег лаког полета, којим се човек оду- 
шевљава за свој позив ; јер му је и сам теме.т> несигу- 



68 Учитељока школа у Црној Гори. 



ран и мек. А најпосле, у таком положају и сама школска 
књижевност не може да врши свој уп.шв оном снагом, 
којом располаже. 

Ако дакле меродавни кругови у Црној Гори за време- 
иа не доскоче овом, доиста осетљивом недостатку, оправда- 
на је зебња, да ће са тога у овом заводу бити ве.тиких 
сметња и онде, где се овим нацртом својски постарало. 

Тиме дакле дођох и до шестог одсека ; а наслов му је: 

Веџбаоница (§. 43. — 48.) 

Први §. овог одсека (§. 43.) одређује, да је *мјесна 
школа« уједно вјеџбаоница »учитељске школе«. А тим 
речима изражена је уједно најглавнија — начелна — 
погрешка. 

Веџбаоница и учитељиште, то несу и не смеју битн 
два засебна тела. На против, то су тек два саставна 
де.1а једног и истог организма. 

Нема готово струке у кругу човечијег делања, а да 
се не простире у два правца : у теоретичко и практичко 
изучавање. А по томе је целина неке вештине и зпања 
само онда потпуна, кад су оба ова момента у дово.Бној 
лгери заступљена. Од тог правила најмање се сме узети 
учитељска струка. 

Учитељ само теоретички, или искључиво практички 
изображен, остаје само полован учитељ, па ма ко.шко 
знања, или вештине имао. А такови недостатци осећају 
се касније вр.10 дуго и веома тешко. Човек у таком по- 
ложају изложен је големим и мучним нанорима, те опет 
су ретки примери, да је образовање код такових у оба 
правца икада у пуној мери постигло нужни склад. А чим 
се то опазило и у учитељској струци, тиме беше на скоро 
п веџбаоницама пут утрвен. 

Но складно и систематички смишљено образовање 
могуће је само опда, ако се оно у оба правца органички, 
а према једпом заједничком плану и устројству развијало 
буде. А то ће да буде само онда, ако теорија и пракса 
буде поверена руковођењу једног истог реда и начела; 
ако се свагда и у сваком погледу тако допуњавали буду. 



• __ I 

Учитељока шкода у Црној Гори. 69 

да се међу њима никаквих оделитих граница опазити, ни 
осетити не могу. А тиме је јасно речепо, да у интересу 
учитељског образовања учитељиште и веџбаоница пе смеју 
бити два засебна, два оделита завода. 

Но да се и боље види потреба и оправданост оваке 
свезе, нужно је овде из устројства немачки^ учитељских 
семинара, да напоменем тек оно, што је за овај случај 
најнужније. 

Као по средњим и вишим просветним заводииа, тако 
и овде има сваки професор своју струку. Али сваки тај 
професор не само да предаје уз то теоретички још п 
методу свог предмета, него према установљеном п.тану 
држи он и угледна практичка предавања из свог пред- 
мета. А та угледна предавања предузимају се у веџбаоницп. 

Даље сем1шаристе најстаријег разреда према на- 
ставном плану руководе по реду це.1у наставу и сав школ- 
ски и учитељски посао у веџбаоници. Они су за то време 
фактички учитељи дотичних разреда и веџбаон1п^е. Они 
за то време и према ученицима, па и према њиховпм 
родитељима врше све дужности и права правог учитеља. 

На послетку учитељ, који у веџбаоници руководи 
зорпу обуку и наставу у читању и писању, уједно је и 
учитељ у разредима просеминара. А управитељ самог 
семинара, у исто је доба управитељ и веџбаонице. 

Дакле из ово неколико тек напомена сваки ће лако 
уочити ону свезу, која међу семинаром и веџбаоницом 
мора да постоји; опазиће, како је њихов рад узајмички 
испреплетен; како једно друго допуњују, и како тек 
обоје уједињени важе као заокружена целгаа, пуна сш1- 
сла и значаја. 

Може ли се дакле замислити, да учетељиште и веџ- 
баоница могу постојати једно поред друго као два за- 
себна оделита завода поред свега тога, ма да за обоје 
важи и мора да важи један и исти ред и заједнички на- 
ставни план ; ма да су и овде и онде једни исти учите- 
љи и једна иста управа! 

»Веџбаоница је за семинар од највеће важпости; 
она јој је уједно језгро. По веџбаоници позпаје се п 



^70 Учитељска школа у Црној Гори. 

сам семинар«. Врсни један иедагог, кад је ово изрекао, 
могао је помишљати само на такову веџбаоницу, која је 
сливена, снојена са самим семинаром. 

Да ће ово мњење свуда превагу одржати, опажа се 
у целом педагошком свету. А да се непрактичност деобе 
веџбаонице од учитељишта почело већ и код нас увиђати, 
доказује и закључак високог народног школског савета у 
у Карловци од 16. августа о. г., којнм се веџбаонице у 
Сомбору имају довести у органичку свезу са тамош- 
њом учитељском школом. 

А.1И — као што видесмо — у Црној Гори се не 
верује у то. Веџбаопица је тамо засебна школа са за- 
себним учитељима, па чак и са засебним управитељем — 
управо са двоструком управом. Као засебна школа има 
она и свог засебног Јтхравитеља, као и остале школе. А.ш 
као веџбаоница подлежи она упливу и управитеља учи- 
тељске школе. Тако он подноси своје мњење при постав- 
љању управитеља и учитеља; — надзирава, да .ти се 
учињене измене и допЈпне у учевном план)' тачно испу- 
њавају, и т. д. 

Већ и ово цепање и дељење управитељских дужно- 
сти у једној истој школи доказује, како је неудесан и 
неодређен положај сваке оне установе, која је устројена 
по начину половних мера. 

Дакле још једанпут: веџбаошша и учитељиште треба 
да су два неразлучна дела једног целоставног организма. 



Одмах из 1. §. овог нацрта видесмо, да је учитељ- 
ска школа у Црној Гори јаван државни завод, који се 
издржава о зема-ЂСком трошку. А као такова, потпада 
ова школа под непосредни врховни надзор министра про- 
свете и црквених дела. Ову пак одредбу установљује сед- 
ми, последњи одсек. А њиме сам и ја доспео, да завр- 
шим ову расправу. 

Али овом нацрту пЈшдодато је још и »закључно 
одређење.* Њиме су допуштене измене и допјтјс, које 



Утатељока шкода у Црној Гори. 71 



пи управитељ, шп учитеЈБСки ибор уз саслушање мипи- 
стра просвете иоднео киезу на решење. 

Свака измена и допуна у закопу претпоставља из- 
весну поправку и унапређење. Ја пак, комеје чистаљу- 
бав према народу и просвети у Црној Гори диктирала 
ову расправу, био би неоцењено награђен, ако би се 
праксом доказало, да су моји на:шри у овој расправи ма 
у којој тачци оправдани и умесни. У то дакле име и по- 
веравам овај свој скромни рад јавном мњењу у жељи, 
да га оно проучи те по заслузи оцени. 



ПОЈАВЕ ПРИ ГРАђЕЊУ БЕРМЕТА И ОДРЕђИВАЊЕ 

ЕКОТРАКТА. 

ОД МИТЕ ПЕТРОВИЋА. 

Већ кад сам пре две године први пут ана.1ИЗовао бермет, 
упала ми је у очи мала садржина алкохола у њему. То ме 
је тако јако изненади-10, да сам у први мах помислио, нисам 
ли можда гдегод погрепшо у свом радЈ', те сам поновио одЈ^е- 
ђивање алкохола. Али резултат беше исти. 

Кад сам доцније имао при-тику, да се са г. др. ђ. Нато- 
шевићем састанем и о том п^^едмету разговарам, приметио ми 
је исти, да је њему већ одавна позната саразмерно ма-та коли- 
чина алкохола у бермету и да му је то вазда изгледало доста 
чудновато, пошто се за наливање бермета употребљује увек нај- 
јаче црно вино. Он је био донекле* наклоњен, да то атабљење 
припише слачици, која би лако могла имати дејство, да алко- 
хол разорава. Како сам још у својој расправи о сремском вину*) 
поменЈо доста тавну улогу слачице и других материја, које се 
узимају при грађењу бермета и обећао, да ћу себи ставити у 
задаћу поближе испитивање тих тела, то ме примедбе г. др. ђ. 
Натошевића још већма утврдише, даје вредно, да се те ства- 
ри ближе расмотре и разјасне. 

Да се добије ослонац за такав рад, било је нужно, да се 
има хемијска анализа не само бермета, него и вина, које је узе- 
то за грађење тога бермета. У течају свог рада увидео сам, да 
је потребна још и анализа туршије у том бермету. Како је за 
бермет, који ми је за ту цељ став.Ђен на расположење, било 
већ немогуће, да се дође до оригина.1нога вина, којим је исти 
наливен, то сам моЈ^ао причекати на друго наливање. Туршија 
иза бермета првенца састоја.1а се из беочинског грожђа и на- 
ливена је по други пут барањским вином. Како то вино тако 

*) Видн ^Летипис" свес'к<1 141. страна 49. 



Појаве при гра^^ењу бермета 73 

и борме!', који јо постао отуд, анализовани су. За анализовање 
тл ршије употреб.Бене су само оне бобице, које су биле потпуно 
у делости очуване. Исте су јаким притиском савЈ^шено исцеђо- 
не. Добивена течност да.Ђе је испитивана. 

Клко за вино, тако и за бермет и туршију изнађени су: 
специфична тежина, алкохол, укупна киселина, екстракт и ше- 
ћер. Специфична тежина, киселина и шећер одређивани су по 
истим методама, којима сам се служио при анализовању срем- 
скога вина.*) 

За а.1кохол сам се међутим од неког времена 1)ешио за 
другу методу. коју сматрам :т тачнију и за коју није нуждан 
никакав а.1кохолометар. Та се метода састоји у том, да се од- 
ређена количина вина дестилује, док не пређе сав алкохол у 
дестилат. Тај дестилат се мора измерити, да се сазна његова 
апсолутна тежина, а за тим се помоћу пикнометра нађе и ње- 
гова специфична тежина на температури од 15*5*^ С. Из ње 
ћемо сазнати, колико је аткохола у дестилату, па дак.1е и у 
вину.**) 

За разјашњење те методе ево да навсдем, како је рађено 
н. ПЈ). код бермета. За дестилацију је узето од истога 50 куб- 
них центиметара. Дестиловано је, док није од прилике две тре- 
ћине прешло. Апсолутна тежина дести.1ата би.1а је 39*66 грама. 
За тим је дестилатом напуњен пикнометар и став.Ђен је у хлад- 
НЈ' вод}', да узме температуру од 15*о^ Тада је пикнометар за- 
шчпен и мерен. Тим је нађено, да специфична тежина дестила- 
та износи 0'9856. Ио томе би (на основу таблица) би.10 у 100 
грама тога дестилата 8*7 14 грама апсолутног алкохола, а у 
39*66 грама дестилата дакле 3*456 грама а.1Кохола. Али пошто 
је сав алкохол прешао у дести.1ат, то показује овај последњи 
број количину алкохо.1а у 50 кубних центиметара бермета. А 
кад је у 50 к. цм. бермета 3*456 гр. а.1кохола, онда у 100 к. 
цм. тога бермета мора бити 6*912 грама. — Тако исто ра^^ено 
је и са вином и са туршијом. 

Иошто се садржина алкохола у вину означује обично за- 
преминским процентима, то сам морао и те израчунати. За ту 

*) ^Летопис'*, свеска141. страна 4. 8. и 13. 

♦*) Ргезеп^ив Ог. С. Кет. Ап1е11ип^ гиг ^иап111а11Уеп сћет^бсћеп 
Апа1у8е. 2г^С11ег Вап«!, р. 617 



74 



и одре1|Ивање екотракта. 



дељ помножио сам број грама :за алкохол у 100 кубнЈГх центи- 
метара снецифичном тежином дотичнога вина и поделио сам 
тај продукт бројем 0'7037 (т. ј. спецпфичном тежином апсоллт- 
ног алкохола). 

одређивању екстракта биће говора на крају ове расправе. 

Гезултат анализе показује ова таблица: 







• 
4» »С 


5 = 5 

^ 35 5 

*^ • л 

"• «в 3 

< « 


У 100 куб. цм. има 


грама 




1 


в « а; 

^ 8 2 

>. « -: 


Екс- 
тракта 


о •« 

^ .*с 


1- 


В и н о 


1 

()'996() 


» 

1()'40 


8'29 
; в-91 


0'61 


нез- 
1'9() натна 
ко.\ ич. 


2. 


Бермет од тог вина 


1 

1'0122 8-Н1 


0'б7 
0-64 


б'82 


.3'4б 


а. 


Туршијау том бермету (сок) 


11*0240 

: 
I 


7-91 

1 


6-13 

1 


7-38 


1 0-79 



Све промене, које се збивају при гЈ^ађењу бермета, могу 
да се читају из бројева, што их доноси ова таблица. Чим дође 
вино на грожђе, отпочиње одмах кроз кожицл' бобица и дува- 
рове појединих ћелијца у истима осмотичко дејство између њи- 
хове садржине и вина око њих. Делови вина пре^тазе унутра у 
бобице, сок из њих на поље у вино. Ово у:1ајамно меп1ање — 
дифузија — у почетку је најбрже, јер тада је највећа ра:злика 
у концентрацији обе течности. Што даље, бива та ра:пика све 
мања и тим и мешање спорије. За бермет се може реНи, да се 
налази тада на вршку свога раавитка, каа има исту концен- 
трацију као и сок у туршији. Од тог тренутка даље не може 
се више очекивати, да ће се ква.1ит1 т поправити, и то је време, 
кад треба отворити бермет. 

Дакле већ ово прво просто посматрање дало нам је сред- 
ство у руку, да сигурно одредимо, кад је бермет готов. Не 
тре(1а ништа друго чинити, него пре точења неко.тико дана мо- 
трити на његову спецшј^ичну тежину, па кад нађемо, да се 
иста више не мења (не расте), отворити га и точити. Специ- 
(ј^ичну тежину мсжемо и:шаћи сваким ај^еометром (густомерпм), 
који је удешен :т гуигће течности од воде, а :за (>ермет може 
са свим добро да послужи и обични шиЈ^омер. 



Појаве при гра^ењу бермета 75 

Кад са тог становишта посмотримо ислитивани бермот, 
видимо одмах, да је исти пре времена отворен, јер разлика 
између његове специфичне тежине (14)1 2 2) и специфичне те- 
жине сока у бобицама (1*0240) још је тако ве.тика, да је бермет 
могао да постане још знатно бољи. . 

У вино, док је исто у додиру са грожђем, ула:^е из оо- 
бцца оне материје, које се укупним именом називају екстракт 
и од којих је најважнија шећер. С тога оива екстракт у вину 
св1* већи и вино постаје слађе. Док је екстракт у првобитном 
вину износио само 1*90 грама на 100 кубних центиметара, на- 
растао је он у бермету на б'82 грама, отуд 3*45 гЈ^ама П1ећера, 
<»д ког се у вину налазила истом немерљива количина. Кад 
збројимо број Г90 за првобитни екст])акт и број 8*45 зап1ећер 
у бермету, добијамо 5*35, који се број од 5*82 (екстракт бер- 
мета) слмо за 0*47 ра;зликује. То показује, да из бобаца скпро 
само гиеЛер ирелази у вино, 

Пошто је у бобицама преостало јо1П 7*38 екстракта (отуд 
Гг79 шећера), то би ендосмоза*) његова у бермет могла још 
даље да тече. И то посматрање нам дакле потврђује, да испи- 
тивани бермет није био још „савршен**. 

Као што нам показује упоређивање бројева за екстракт 
струјање материја из бобица у вино, тако нам исто показују 
бројеви за алкохол, да постоји и друШ струја у обратном прав1^у. 
На име видимо, да алкохол вина прелази у унутрашњост бо- 
бнца. Док је у првобитном вину било на 100 кубних центиме- 
тара 8'29 грама алкохола, палази га се у бермету још само 
П*91 грама. Бермет је дакле с тога слабији од вина, којим је 
наливен, што неки део алкохолп оде у бобиг^е, 

Кад упоредимо бројеве за а^ткохол у бермету (()'91) и у 
турпшји (0*13), онда се види, да његова ексосмоза'*) из вина 
није била још обустављена. Вермет би био још слабији, да се 
још причекало са његовим отварањем. Закључак о степену раз- 
витка и овдс је дакле исти као и код прва два расматрања. 

*) Дптропге разликује код осмоае јачу п смабију стЈ^ују течно- 
сти. Прву аовв е н д о е м о 8 а, Другу е к е о с зг о з а. У том смпс.1у употреб- 
.Бени су и овде ти иврази. И. Ба(1еп1)аг^, Нагк^тг-ог^егђисћ (1ег Сћоиио, 
111. Ваис! р. 296 у „Епсук^орасИе с1. Ха1иг^' б^спзсћаЛ. Вгс81аи, Тго- 
и'епс11- 1«85 



76 и одре1|Ивање екстракта. 



111x0 се тиче укупне кисе,1ине, видимо, да она показује 
скоро исту вредност како у првобитном винл', тако и у бермету 
и у турпшји. 

Бермет, на ком смо чинили ова посматЈ^ања, био је, као 

што је наведено одмах у почетку, по дрЈти пут наливен. Сад 

би било веома поучно, да се исти упореди са берметом првен- 

цем. Ана.1и:т таквоГ једног бермета налази се у мом „Срем- 

ском вину" *) и прегледа ради ставићемо их овде једну уз 

другу. Због даЈБ1» једне примедбе нека дође одмах уз њих и 

анализа једног та.1ијанског бермета.**) 

Борхет Другн Талијанскн 

првенап. бериет. бериет, 

Специфична тежина .... 1-0517 1'0122 1*028 

Алкохол у запреминским проц. 7*37 8*81 20*4 

Укупна кисе.тина 0*55 0*57 0*41 

Екстракт 18-14 5-82 12-(>0 

Шећер 10-24 3*45 8*7 

И ако оба бермета, којих су анализе стављене овде упо- 

редо, нису једнога порекла (т. ј. нису лежали на једном истом 

грожђу нити су од истог вина), ипак су вредности дотичних 

бројева такве, да дозвољавају неколико општих зак^Ђучака. Г)д- 

мах нам упада у очи, да у бермету првенцЈ^ има много више 

екстракта (шећера), с тога има он и много већу специфичну 

тежину, него бермет по други пут наливен. Чињеница та раз- 

јашњује се просто тим, што се у грожђу, које се употреби први 

пут, налазе још потпуно све екстрактивне материје. У туршији, 

која преостане, кад се бермет источи, налази се већ знатно 

мање од тих тела и с тога их мора бити и у другом бермету 

мање. Има, који и по трећи пут наливају бермет. У туршији, 

на коју вино дође, има сад још мање екстрактивних материја 

и с тога их у трећем бермету мора бити још мање него у 

дрлтом. То је разлог, што сваки даљи бермет буде празнији, 

мање сладак и по томе и мањи на цени. Још ни трећи бермет 

не исцрпе потпуно екстракт из грожђа, јер осмо:т траје само 

дотле, док се не изједначи концентрација обе течности. Али је 

*) „Летопис'*, свеска 141. стр. 19. 

**) На1)о, Егћг. А. уоп, Нап(11)исћ (1е8 ЛУехпћаиев и. 4вг КеПег- 
1К'1г^ћ$сћа(^е. II. Вап(1 р. 471. 



/ 



Појаве при гра^ењу бермета 77 

• ^ 

могућност ту, да се поновљеним на.1ивањем постигне најпосле, 
да сав шећер изађе на поље из бобида, што међутим неби 
имало ни какве практичне вредности. Чињенице ове, до којих 
је дошао писац чисто научним посматрањем, потврђује у це- 
лом обиму и искуство, а овде су ЈЈедно и разјашњене. 

Противну појаву показује нам алкохол. Њега има у бер- 
мету првенцЈ' мање него у другом беЈ^мету. Кад размислимо, 
да у грожђу, које се налива први пут, нема ни мало алкохола, 
онда је ствар јасна, да је у том стању његова примамљивост 
за алкохол највећа. С тога мора вино да изгуби саразмерно 
много од свог алкохола: кад се грожђе шиива по други пут, 
онда се у њему налази већ нешто окохола и према томе ће 
моћи саразмерно мање од тог тела да улази из вина у бобице. 
Постедак тога је, да други бермет буде јачи него први. При 
Т1)ећем наливању затече випо још више алкохолау бобицама, 
и с тога ће им требати још мање од себе да даде. Из тог 
узрока биће трећи бермет још јачи. И тако би се то 1)асма- 
трање да.10 још и даље продужити. 

Видимо дакле, да се све појаве при грађењу бермета 
оснивају и разјашњују законима осмоае течности кроз биљне 
мембране. Бермет аостаје о^ вина аргшањем екстрактивних ма- 
терија (нарочито гиеЛера) из грожЈ^а и губитком алкохола, 
Уз предпоставку, да се на.1ива увек исто грожђе истим вином, 
може се као правило изрећи, да се сваким даљим на.1ивањем 
добија бермет празнији (са мање екстракта), али јачи (са вии1е 
алкохола). "Паралелно са тим бива туршија све спромашнија 
екстрактом и све обилнија алкохолом. 



За реч „бермет" мисле многи у нас, да је немачкога по- 
рекла и да долази од пелена (^^сптаћбкгаиг), који се додаје 
увек при грађењу бермета и који му даје кус и горчнну. Али 
како се ово пиће гради само у јужним пределима, који су из- 
ван утицаја немачког језика, то ће свакако корен те речи ва- 
-Бати другде тражити. До те помисли доводи и та око.таос! 
што и Талијани на:зивају то пиће „у1по УегшоиШ**. 

Вермст се гради у Француској и у Ита.1ији, у разним 
крајевима Угарске и код нас нарочито у Срему. Преварио би 



78 и одре^ивање екотракта. 



се, ко би мпслио, да Је све, што се .човс* бермет, једно исто 
пиће. Он се на ра;иичитим местима производи раз.1ично. Мо- 
гло би се управо рећи, да је само употрсЧ»а пелена ;шједничка. 
То показује јасно њихов ра:1.1ичит састав. Из анали.че та*1ијан- 
ског бермета, која је напред (стр. 7().) став.Ђена уз анализе оба 
наша бермета, види се, да се исти пјјилично слаже по екс- 
тракту и шећеру са нагаим берметом првенцем, али је у њему 
знатно више алкохола, два и три пута више него у нашем. 

Производња бермета у Италији највећма је распострањена 
у Пијемонту. Особито је на гласу бермет из околине вароши 
Асти, па носле из туринске околине. Већ по спо.Баптњем и.ч- 
гледЈ' разликује се тај бермет одмах од сремскога. Талијански 
бермет гради се од ба10га вина и бео је. За в[)ло фин бермет 
узимају тамо најрадије вино од тамјанике. 

Начин произвођења бермета у нашим крајевима као да 
није јоп1 дово.Бно познат у стручној књижевности. Колико ми 
је год страних иисаца познато, сви помињу, да се у Угарској 
гради бермет из укуване шире. Бабо наводи у свом великом 
делу*) и рецепте, којима се у том послу служе. Узима се — 
вели — на 1 хектолитар (до пола) укуване шире око 70 грама 
чемерике, 100 гр. сува пелена, 35 гр. коре од наранче, 17 гр. 
коре од лимуна, 17 гр. иђирота, 17 гр. цимета, 8 гр. каран- 
фића, 8. гр. коријандра, 130 гр. брашна од горке слачице и 
70 гр. брашна од слатке слачице. Та смеса дође у кесицЈ* од 
бе.за и обеси се о концу к[)оз рупу за в^^ањ .у буре, у ком треба 
да се нала:ш са свим бистра ши1)а. Тада се буре ;штво1)и и 
и кесица остаје у њему дотле, док бермет не добије свој прави 
кус. То Т1)аје 2 — 3 неделе. За тим се отаче, а после 2 — 3 М(^- 
сеца пуни се бермет у боце. — Нигде се у овом упутству не 
наводи, кад и како се производи врење у укуваној шири, а то 
је велика пра:шина у њему. 

Колико сам се год разбирао о методи за извођење бер- 
мета у С1)ему, нигде нисам чуо :т описани начин. Сме се твр- 
дити, да је у Сремл' са свим непо;шато, односно, да се не упо- 
треб.Бује укувавање шире за бермет. Једини начин, који се тамо 
практикује, то је наливање грожђа, односно сушка, добрим 

^) Нап(11)исћ с1о4 \Уе1п1)аио8 ип(1 с1ег Ке11е1*\чг1г1ћ8оћаГ1. II. Вап^* 
ра^. 472. 



Појаве при гра^ењу бермета 79 



старим вином. Овим на.1ивањем служе се, до ДЈ'ше, и у Токају, 
али се тамо при крају исцеди и турпгија у вино. Сремска ме- 
тода је дакле по свему јединствена и с тога предстањЂа и 
сремски бермет оеобити тип, који се битно разликује од дру- 
гога пића тога имена. Биће од практичног интереса, да расмо- 
тримо ва.Баност сремске методе. 

Од слаткога вина — а то је бермет — :тхтева се, као и 
од сваког другог вина, на првоме месту, да је постојано. То ће 
бити, ако су из њега уклоњене све прилике за врење. Где 
сваки час, ма из ког раз.10га, може да наступи врење шећера, 
ту престаје ч^ав разгово]) о роби :за трговину, вино такво не- 
П1)естано ће се промењивати и не може се друкчије сматрати, 
него као несавршен пј^оизвод. Иостојаност статкога вина :зависи 
од извесне ра:змере и:змеђу појединих саставака и нарочито је 
ту важан шећер, који се само при опредељеној концеАтрацији 
тих саставака може очувати, а да се не разлаже врењем. Нај- 
лакше је то постићи вештачким додатком алкохола. То се чини 
при грађењу талијанског бермета. Отуд долази несаразмерно 
велика јачина тога бермета. 

Али далеко већу вредност има и много се више тражи у 
тјЈГовини слатко вино, у ком је само мало алкохо.1а. С тога је 
главна задаћа, да се уз што мању садржину а.1Кохола произ- 
води постојано слатко вино. Али баш том услову тешко је од- 
говорити. 

Из предходних ана,1и:за се јасно види, да је сремски бер- 
мет такво једно слатко вино, у ком је саЈ^азмерно ма.10 а,1ко- 
хо.1а. Друго једно својство, које још већма подиже цену срем- 
ско^ бермету, лежи у том, пгто је обично сремски бермет црно 
вино добро очувана лица. Наравно црно слатко вино лепа лица 
ве,1ика је реткост, јер се боја при сушењу грожђа мање више 
распада, од чега постаје лице у вина ку.шшасто. Ма.1а садр- 
жина а,1кохо.1а и лепо очувано ц[)вено .шце две су тако важне 
особине, да би поред њих сремски бе[)мет имао права на ве- 
лику бу,х}'ћност, кад би само у истој ме^^и био постојано, т. ј. 
иотпл'Н() са:зрело вино. 

Кад боиу слатка вина оставимо отворену у соби, у којој 
је температ\т)а 25" С, па се вино :за 8 — 14 дана не п[)омени, 
онда се то може узети за сигу[)ан :шак, да је дотично вино 



80 и одре^ивање екотракта. 



потпуно Ссозрело. Има ли гдогод сремског бермета, који ии мо- 
гао да издржи ту пробу? Тешко, јер знамо из искуства, да се 
бермет држи саразмерно кратко време. 

Кад бисмо мот1)или само на количину алкохола и шећера, 
мора,ти бисмо рећи, да су у сремском бермету сл свим повољ- 
не при.1ике за наступање врења. Да исто не наступа ипак у 
најкраћем року, зато има више узрока. За брзо напредовање 
врења су на име од велике важности беланчасте материје, које 
с.туже као храна оним сићушним гљивицама, које изазивају вре- 
ње. У са:фелом, у старом вину има тих материја вјкто мало, 
сии у соку од грожђа бива их до *2 и до 2' 2 прш^ента. Кад 
би при лежању вина .на грожђу и те материје улазиле у вино, 
онда би их се за КЈ^атко време толпко накупило, да се нашим 
обичним додатцима неби могло брзо наступање врен>а задржати. 

Но на срећу спадају беланчасте материје у тако зване 
колопде, који не могу ни м^ио да прола:зе или пролазе само 
врло тешко кроз мемб[)ане, у нап1ем случају кроз дуварове ће- 
лијца у Г1)0ж1)у. Сремском методом заштиЛава се дакле бермет 
од улаза белпнч^вина у вино, које би му биле спмо на штету и 
тако је та метода са гледишта научног потпуно оправдана. Гње- 
чењем грожђа у вину и за тим цеђењем добили бисмо далеко 
непостојанији пјзоизвод. С тога греше они, који при другом на- 
.тивању туршију изгњече, јер тим уносе у бермет беланчевине, 
које ће бити п])ви повод његовом кварењу. 

Али и ако су по сремском поступку прилике :з<г врење 
мање погодне, ипак нису оне потпуно уклоњене. С тога се мора 
прибегавати вештачким додатцима, од којих, што се спречавања 
врења тиче, опште мњење п|)идаје највећу важност слачици. А.ти 
са сваким тим додатком дође у бермет и нешто беланчастих 
материја, тако, да колико они на једној страни помажу, толико 
на другој одмажу. С ула:зом ва:иуха у буре накупља се све 
випхе услова за наступање врења, тако, да бермет — ако се брзо 
не потроши — најпосле проври и поквари се. Ипак би и у 
тако незгодним приликама могло сигурно да се спречи кварење 
бермета, кад би се у исти, пошто се почне да точи, унело не- 
што мало са.1иц1итне киселине (4 — 5 грама на хектолитар). Који 
бермет само :за своју ку^^у производе, ти могу да чине то без 
икаквога страха и видеће отуд најбољи успех. За трговину по- 



Појаве при гра^ењу бериета ^"^1 



стоје још смете, ради којих со не може још за сада препору- 
чнти опп1та употре<)а тога тела. 

Д[)уго средство, да се од[)Жи бермет постојан, би.то би па- 
стеризовање. Против истог не може бити никаквог приговора. 
Кад бермет достигне в[)и1ак свога [^аивитка — а то се, као што 
гам напред навео, може лако по:шати по н>еговој спецнфичној 
тежини — онда га ваља оделити од турпице и паж.Ђиво загре- 
јати на Г)() — 70®С. У том се заг[)евању састоји управо пастери- 
зовање. Огледом би се мо[)ало јоп1 дознати, да ли је нужно, 
да се у бермет п[)е г[)ејаи,{1 дода и непш) танина. Осам дана 
после пасте[)изовања се отаче. Ако је упот[)ебљен и танин, мо- 
[)ао би се тада вишак истога уклонити желатином. На тај на- 
чин могао би можда бе[)мет постати постојано вино. 

Поред тога ва.Б^1 неп[)<зстано тежити за уаифшавањем ква- 
лнтета. То ћемо постићи, ако пазимо, да је грожђе лепо, чисто 
и да су шепурине његове осупгене — не сме на њима бити 
нигде зелених места — , а за н<иивање упот[)еб.Ђаваћемо само 
јако, доб[)о, потпуно саз[)ел() вино. 1Ито је више сушка у грож- 
ђу, у толико ћемо смађи и бо.Ђи бермет добити. II пелен се сме 
узимати само осушен ; где се на то не пази, па се у бу[)е мећу 
чак и затене стаб.Ђике, ту се бермет отеже. 

Лако је могуће, да п[)акса не потв[)ди сва тео[)ијска по- 
смат|)ања као шиЂана. Лли без пробања и огледа нема нап[)ед- 
ка нн на једном 1П)актичном по.Ђу. 



За од[)е))Ивање екст[)акта у внну постоји више метода. 
Највећма је [)асп[)ост[)ањеш) одређивање на основу специфичне 
тежине вина, из ког је алкохол уклоњен испа[)авањем. На тај 
начин од[)е1)Нвао је и писац екст[)акт с[)емскога вина, а служио 
се п[)И том ХагнЈУовом таблнцом,*) не испитујући још тада са- 
мостално, у колико се може та таблица п[)именити на састав 
сремскога впна. 

Сада, приликом го[)њих студија о б<^[)мету, п[)ужила ми се 
1П)илика, да у тој ства[)и дођем до извесности. Најп[)е сам за 
сваку П1)обу одредпо екст[)акт пепосредно испа[)авањем до сува 
и после на основу специ<|>ичпе тежине вина без алкохола. До- 
тични бројеви израчунати су не само по Хагеровој таблици, 

*) „Лотопис" свеска 1И. стр. 12. 
„Летопне'* 14б. 



82 



Појаве при гра1^ењу бермета 



него и по Балинговој коју Тспкођ^^р мн(»гн у11отреб.Бују :*а 
ту це.Б. 

Ево б1>ојева, који су дооивени ;*а уш»|)еђивање : 



Ккстјмкт у пр4»центпма 



Непосред. | Цо 
иана^^^ен Хагеру 



По 
Балингу 



Нино 



11>и 



Бермет 



5Н2 



1-5Ј 



1-73 



Туршија 



7-Зх 







510 


5-87 


7-45 


8-46 



За обично је вино Гшо дакле екст^шкт ш^ћн, него што га 
показује и једна и друга таблица. За оеЈ^мет смаже се непосред- 
но изнађени екстракт са бројем Ба.1Инговим, з;1 туршију са бро- 
јем Хагеровим. Али како се не може у напред означити, која 
се таблица има за које вино употребити, то ни то слагање не 
значи много. Пначе су те таблице удешаване :^1 северна вина, 
код којих је одношај и:шеђу саставака ипак нешто друкчији 
него код нашег вина и у сшште вина на југу, у ком се екстракт 
веома јако мења. Ко с тога хоће сигурно да иде, том не остаје 
шта друго, до да увек одређује екстракт непосредно. 

Писац поступа при том овако: Па температури од 15° С. 
измере се 50 кубних центиметара вина и улију се у суд од 
п.1атине, у ком се у воденој купци испаре. Што п[)еостане, држи 
се кроз 2^2 до 3 сата у сушници на температури од 100°. По- 
што се :за тим ох.1ади у ексикатору брзо се н:јмери. — Од бер- 
мета испарио сам 25, од туршије само 10 кубних центиметара. 
То се с тога тако чинЈио, јер није целисходно, да се мери ви- 
ше екстракта од I до највише Р/д грама. 

Поступак тај слаже се у свему са пнштрукццјом, коју је 
изда.10 ана.1и:«)вању вина хигијенско звање у 1>е1)лину. Иста 
инштрукција састав.Ђена је на основу миш.Ђенк1 ст^^учне коми- 
сије, која је о томе већа.1а апрнла год. 1884. и у којој су били 
заступљени најврснији немачки хемичари. 



ЗЛАТОУОТ ДЕОПОТА ЛАЗАРА 

ОПИС СТАРОГ РУКОПИСА 

ОД СТОЈАНА иОПАКОВИЋА. 

Бавећи се по другом књижевном послу у К[)ушедолу, паде 
хи у очи један лепо рађен рукопис, на комс застадох још више 
:» то што видех да је био у оиблиотеци српске владалачке куће 
БраЕКовића и што је писан за ђурђева сипа деспота Лазара 
БранковиКа. Пошто загледах у Пкфарикове белешке, нађох тамо 
да га је и1а<|)арик, обраћајући пажњу на друге ствари, врло 
мимогредом прошао, и не сиазивши целу његову садржину. По- 
што је пак и1а<|»арикова белепњ^а једини извор, по коме се о 
томе рукопису ина данас у нашој кн>ижевпости, то нека ово 
неколико врста послужи за исправку и допуну. 

У и1афариковој књизи (ЈС5сћ1сћ(е <1е8 8ег1)1зсћеп бсћг)Гићаш8 
отр. 213. стоји томе рук()1шсу ово: 

137. Ђев ћ. Јоћаиеб Сћгу80б(оши8 НошШео ^ебсћпеђеп Шг 
(1еп Гаг81еп Багаг Вгаикоу16 (8(. 1457) 424. В1. аа( Рар^ег т 
РоИо, 1т Е1. Егибс(1о1. 

Касћ (1ет Раг81еп ^агаг ћебабз (1Је Нап(1бсћг1Г( ^ег Бггћ]- 
зсћоГ Мах1т, уоп ^уекћет б1е (1ет Е1о8(ег УсгћНсћеп 1б(. 

Гукопис је писан 1п ГоПо крупним уставним словима вјкто 
лепога нацрта, по 24 врсте на страни, па мекој памучној хар- 
тији. Тетради су, по тада1пњем обргчају, обележепе на првом п 
осхом листу на дну; у прие пема првог листа, али на љему 
није био почетак, који је цео;.ке, такође цела, има 4 листа, а 
.■$, колико бих 1)екао опет цела, има Г) листа ; остале (\у целе и 
имаихГ)3, и рукопис по томе има 41() листа не рачупајући ли- 



84 Златоуот деспота Лазара. 



стове што је кљиговезац додао. На другој страни 7-мог листа 

.■г. тетради свршено је дело, а одмах је испод тога уставним 

словима запис: С|Д кннгд дрх^бпнскопд Мдз^нид бнвшдгш деспотд, 

Јсрдид Кддгов1:шт€н1д пр1:св€ТУб Когородн1|б. На страни 8-мог листа 

•нг. тетради има скорописом запис: С1д кннгд сгпнсд с€ блдгшук- 

стнвоив н хрнстод№Бнвои8 господпнв дсснотв Лдз^дрк СУНН БЛДГО- 

т&стнвдгш н хрнстол№Бнвдго Госнодннд дсспотд Ги>рг1д. Вг слдвк 

Господк Ког» н пр1:унст1:н тогш идтерн н вгс1:ик свстуник н вт. 
пол:;» нроунтд№шт1ник. Ма^то ниже истим рукописом има запис: 

Пнсд Стифднк доисстнкк » грддв Си1:д1:р€вх. А на дну исте стра- 

не има једна врста тајном буквицом: Кп«и^ 0:|:дк4^№к з^оанк 

ХрГ«5Х ШЗ^двАрцАнХ.'') 

Садржина је тога рукописа ово: 

1. Тетрад 1, лист 2. 11ж€ вк свстуи Ацд ндшсгј 1шн'нд 
др;с?€пнскопд Констднтннд грддд Ј^ЛДТОО^СТДГО О рОЖД€Н1Н Н жнт^н 
н н:;гндн1н 1€го, сгпнсдно ж€ вустк ГкшрНсик дрх1€ннсколшик 
&Л€ксдндр1нскуи в. 

Ночетак гласи: 

КкСН Др€КН1н ПОВКСТОПНСЦН, (ОВДД О^БО & Пр1:ЖД€ПНСДНИУНХК 

пропов^двттк. др»гд ж€ и снин внд^вшс, Могсу о^бо велнкун вг 
нророцт н:; ндтелд инрд ссго бут1€ ск Когоик сктворсноик скдз^д, 
тднноу & нкго ндвнкк, свонид же нс внд*« шунид кгдд сктворсио 
Бустк, тдж€ по тшик дро^гус книгу ндпнсд' свонхк Л№д1н н:; 1€гуп- 

ТД НСХШДк Н рДБОТУ флрДШНК СВ0Б0ЖД€Н1€, ИЖ€ (ОВН О^БО УССТк 

О Букшнхк Сврсн слушд, ксштк ж€ свонид оунид вн- 

дквк, тдж€ по рсдоу и проУ€€ кннгу жндок^скдго :;дконд ДДЖ€ н до 
свосго »иркт1д, и т. д. 

Овај спис свршава се на првој страни трећег листа 

тетради .кг. Шафарик га није опа:шо, ма да је да.Ђе на страни 

227 истога дела забележио препис истога дела, које се опет 

у Крушедолу налази, препис рађен 1 593 у манастиру КувеждинЈ'. 

2. На првој страни четвртог листа тетради .кг. почиље: 

Нж€ вк свстунхк шцд ндшсго 1шдн*нд др.х1€пнскопд Констднтјнд грд- 

дд !^лдто»стдго Бсс^дд иолнтви н иутдрун н фдр1с€и. 

Шчетак: Ннкогдд нс о^ннвдник. вкз^дшБлкн^н, спдс€н1№ ид- 

шсио^ проиишл1€н1е поддгдшштс, нк нд ккждо дкНк иод'БУ творник 

*) 11о тајној буквнци у Г.^аснику XXV. раа.1икујвсе од јавнога нат- 
писл само тим што место домостикб има димкћ. 



Златоуот деопота Лазара. 85 



кк УАов*ккод10Б1|оу Богоу II ндуе вн иолнтвдхк, ВвДИКО БО КСТк 
«дро^Ж1€ иолитвд . , . . 

3. На првој страни осмог .1иста тетради .кг. почиље: 1(|ј)дн*ид 
Арх1€пнскопд Кип'стднЧннд грддд !^ддтоо^стдго слово вк иедбЛ10 о 

БДО^ДГВиБ СИИ1:. 

Почетак: Нрисно оуво уловгкол№Б1е вожје проповт.довдтн 
длкжни ксии, Т1:и' бо жнвеин н двнжеи' се н ксии, в& сеи* же 
||ДУ6 ЖНТ1Н длкжин ксии се творнтн .... 

4. На п1)вој ст1)ани седмог листа тетради .кз^. потање: Нже вк 
светинхБ дцд идшего 1(ддн'нд дрх1епнскопд Кон*стдиЧ|нд грддд ]^ддто- 

ОУСТДГО САОВО оускп^шнхк н Богдтинхк Н ННШТ{НХк. 

Почетак: Прннесн дкнкск пдте прквинхк д&иен ткшт'нгнше 

ВБ САОВО ВУНТеА^СТВД ВкИНДИик, В«СТк БО, ВгСТк иН0ЖН1|€№ САОВО 

нгвшнтн БОА-ћ^^нк н оутнтед^ство »игреио рд^орнтн петдАк . . . 

Г). Напрвој страни трећег .тиста-к^. тетради почиње: 
Нж€ вк светинхк Зцд ндшего бфреид €јрјнд саово о тркп^ки^н н о 
сконуднш В1:кд н втор-кик госноднн прншксткјн, иенр^^игн^вик же 
нрдведнинхк 1|дрств1н н Бесконктион гр*кшиихк иоуц^, внид же 
нспов«ддн1№ н Божкстквнинхк пноцМн по»У€И1е 110веАгн1е кик 
со^гк кБ7,нн врдж1е н 1ц^а^иАкВ1Д ПЈАа^н. 

Почетак: Свитдо жнт1е прдведнин.хк кдко же сквтнт се не- 
тркпин^еи дн? сје вк:;А№Бник, врдтје, пко ио^жкство^ идтерк, пи- 

С«ОПгв'ЦБ БО НДО^УДеТк ГЛДГОАК.... 

6. На првој страни осмог листа .л. тетради почиње: Нже 
вк светин.хк <дцд ндшего 1шнд дрЈс^епнскопд Кои'стди'тннд грддд 
}^ддтоо^стдго слово дпост(»Аскоик ретенјн, пк) кксн пр^^дстднеик 
со^дншто^ Хрнстовоу дд пришетк ккждо пже ск тглоик скдид н 

О С0^Л1^. 

Почетак: Не пштевд.хк велнкд игкд н пдте ксткстквнд вк 
■р-кдиж дкик вдик рештн, нбо в^вхоу ксткствоик велнкд н вксдко 
орквксходештд слово. . . 

7. На дрЈтој страни трећега листа .лв. тетради почиње: 
Нже вк светинхк б^цд ндшего 1(|ј)днд др,х1епнскопд КонЧтднЧнид грд- 
дд 1|^Адтоогстдго Бескдд о тркпгн1н н оуинА1ен1н н жедднјн бо^ДО^- 
шт1нхк Блдгк н кЧориик нрншкствн Госнодд ндшего 1усоусд 
Хрнстд. 

Почетак: Молш кдск, Брдт1е, не ткУ1и> ® идстоежтЈн.хк о бо- 
Ж1ник со^днтА нроиисли нн н б^ Боудоуштјн.хк, ндстоештд бо нод- 



8в Златоуот деопота Лазара. 

В11Г& СКТк Н ТрО^Дк N ПкПрИШТе, БО^ДО^ШТД Ж6 Вк2;ДаДН1д Н В1:Н1|Н 

н вк:;м||а^Д1Д. 

8. На другој етрани листа осмог .лг. тетради почиње: 11же 
вк светуни &цл ндшего 1б»динд дрх1епнскопд Кон'стдн*т1нд грддд 
^^ддтоо^стдго вг 1еже аегдд пр1ндетЕ сунк тдовгт&скувк слдви 0||д 
своего н вксн свету дггеду €& нник, тогдд седетЕ нд пр^кстод-к 
сддву своее н рдзгдоутнтк «>в1|е О коз^днштк, н ок*кхко^во пр1ниетк, 
пко дд'уоуштд того ндпнтдше н жеждоуштд ндпонше н стрдн^нд 
соуштд сквеводоше и ндгд со^штд шд^дше н волештд посктнше н 
вк ткиннцн со^штд вндгше, н ддро^етк ник цдрств^е свое, »вгхк 
же и> сћпротнвнунхк шБднтнвк Зслктк вб (вгиБ вгтну, о^готовдин 
д1дводоу н дггелоик кго. 

Почетак: Пр^ЈСКУбн^е сек сдддостн, кшже тесто пнтдеик се, 
не шстдн1:ик се, оусдушник иун1д сб тћштди1еик н оуиндкмеик 
вксдцгик вк нки* же и посдиднкик сдово сконуд се вк д^кпоткит.д. 

9. На првој страни листа трећег.ле тетради почиње се: 
Нже вк светухк с^цд ндш<јго 1шдид дрхЈсннсконд Кон'стдп*т1ид грддд 
]^датооустдго Бест.дд о пророц« 1шн« н Ддн1нл1: н тре.хћ (отрок|| и 
П0КДДН1И, ретеид же буст& вк вкход« скетунхћ поств. 

Почетак: Св1:тло дкнкск идшк тркжкстко н св^^тдиншее «»буу- 
ну^Ек сксдов1е, уто когдд оуБ(1 кстБ внновное ностд нспрдвд1еи1е 
кстк, се, виик н д:;н, постд ие идстоештдго пк удеидго. . . . 

10. На првој страни листа пето!' .лб. тетради почиње: 
&НДСТДС1Д иннхд с1нднскуе гару Бес1:дд реуенд о шестоик псддиг 
В1 вкходи светунхк постк. 

Шчетак: Подовдшштее постоин идтело унстдлго покдднТд вн- 
но^ црћкву ноддетћ нже кк шестоик псдл*и1& скетдго доухд идкд^д- 
нТе, вк сеи' бо псдлии оутнин ксиу куник оврд^^оић Бигд инло- 

стнвд СкТВОрНТН. . . . 

11. На другој страни петога листа .лн. тетради почиње: 
Нже вк скетунхћ ®цд ндшего 1шдннд !^лдтооустдго слово лонтбпТв ни-ке 
пости н пр1:сткпл1ен1н Лддиокк н о лккдвухк н Блкднухк жендхк. 

Почетак: Пр1:длежнтк идик, вћ^лшБлкнТе, трдпе^^д до^ховнд 
нснлкик Блдгухк С& Божксткв^нухк ПНСДН1Н нсплкнпеид, не Б|гдшкнк 
погнБдшштнхк, НБ пнштоу пролнвдшштоуш нстунн о^теп1д . . . 

12. На другој страни четвртога листа мд. тетради почиње: 
1шднид дрхТепнсконд Кон*стднт1нд грддд !^лдтооустдго вћ петБКБ д 
недглш слово о носгк. 



Златоуот деопота Лазара! ^7 



Почетак: Гридстк криме в&сдкон вешти, плшдшвк скврдти) 

ПОТр-КБИ-К Ж6 Ж6ТВД Н КСвНћ, Кк СИТВЈ: Ж6 7НиД И В6СИД, Кћ посто^ 

Ж6 и молнтв'К к&сдко к(»гис клттнмо. ... 

13. Иа првој страни седмог листа -мд. тетради почиње: 

■ИДИИД !^ЛДТ00^СТДГ0 СЛОКО ПОКАДНН и о^мр&шнхк. 

Почетак: Ирусно длкжнм ссму, Брдт'1б, с& испнтдиТбмк искд- 

ТИ ЖИВОТИДГО ПО^ТН Н 1&К0УД0У ПрНБУСТ& НДМк КД:;*Ић СкМрБТИДД. .. 

14. Па првој страни петог листа -мв.тетради почиње: 

1«МНИД ДрХ16ПНСК0ПД КОНСТДНТТНД ГрДДД ]^ЛДТ00^СТДГ0 ЛкЖбМУХК 

иророц^хк н Лћжби1н,хк оуунтблТнхк н лБЖбмухћ сретнцихк Н 
з^идмепТн.хк сконуднКд сбго б^ тклесе хотештдго бути. 

Почетак: Боли^^н^но слоко пко и еже иосл«ди1еб мни пвн 

Се, ПК Н МНОГУ рДДОСТН НСНЛкНћ, Б0Лга[кИ'И0 ОУВО ПКО ПрНБЛНЖН мн 

се вр-кме, кже 1ор11Шнтн се & нлћтн. . . 

1 5. Па дрЈтој страни шестог листа .ме. тетради почиње: 
1<|диид дрхЈепнсконд Кон^стднтКнд грддл ^^лдтооустдго о петдесетгмк 
асдли-к н о покдлнТн Ддкндд цдрд н о ОурТн. 

Иочетак: Жнкопнсцп оубо подрлжди)Тк хутростн кстћствомк, 
и рдстворше шдрн нкону кнднмук н нлћтн ткоретк улок1;ткскуе н 
Бе:(*словесндд н дргвесд н цдре н рддннку. 

П). На првој страни другог листа м^. тетради почиње: 
!Кнт1е н жн^н1. нргнодоБиуи: Мдр1е €ггптбиниу. 

Почетак: Тднноу цдрскау ДОБро кстк тднтн, д^клд же божТд 
пропокидовдтн слдвно кстк, тдко БО реуб дггелк кб ТовТтоу по 
слдки1:ик про^р1;н1н шсл*кп'л1ен'нТ|0 оуТ|о . . . 

10. На првој страни трећега листа -ид. тетради почиње: 
ЖнтТе п моууенТе светлго велнкоио^тсннкд ввстдтТд н жену вго 
Вешннстнк н тедс нх1. АгдпТд н Оешннстд. 

Почетак: Кб дннн цдрсткд ТрдТднд ндол'сцг.н жрктв^; (одрБже 
■тТн, Б-к же едннк И1&кто стрдтнлдтБ ниенеин ПлдкТдд, доБрд родд 
н слдкид, Богдтк же 2^1:ло пдуе вксихћ. . . 

17. На првој страни осмога листа ив. тетради почиње: 
Нхе ВБ светунхћ (дцд ндшего 1а>дннд дрхТепнсконд Коистднтннд грд- 
дд 1|^лдтооустдго сдико кк а>стд10шт1ник & Божкстћвнуе слоужву н 
свештеи'ит.н трдпе^и н о соуд1{. 

Почетак: (Лкоже С1:№шт1нић ннкдд же пол*а^д 1егдд прн поутн 
сштк скиенд, снце нн кдић 1естћ пол':;д & 1еже слушдтн се Хрн- 
стТдиоик, дште ие н дилн подобио нидиу ндреуеиТе .... 



вб Златоуот деопота Лазара. 

18. На првој страни четвртога листа иг. тетради почиње: 
Нжб кк скетун.хк (&1|д идшего 1(1>д||ид дрхТепнскопд КоистдитТнд грддд 
1|^лдтооустдго слоко пооууеин. 

Почетак: Проте же толнкук бадгодитн пр^еишнмк идмк кћсд 
Бддгд иоуднмк се ткорнтн ддже тоднкд сддгд ддрокдиТд ие шБе^||Ућ- 
стнмк, дште Бо н прижде поубстн с'|'е достонид моукдмБ б^хо^ 
д^ккмд 

Језик је и правопис, као што се по исписима и видети 
може :за стари рукопис значајно прав^иан ; интерпункција с при- 
Јшчним познавањем и следственошћу употребљена. Акцената 
нема нигде, ћ је веома ретко, премда су иначе правила Констан- 
тинове 1)еформе* следствено држана. 



ВЛАДИОЛАВ КРАЉ УГАРОКИ. 

ИСТОРИЈСКА ТРАГЕДИЈА У ИЕТ ЧИНОВА, 

НАПИСАО НИКОЛА В. ЂОРИЂ. 



о с 

ИЈВДнелав (посирче) кра.1> угарски. 
Кардо УП. краљ Француски. 
Ђтра!^ Бранковићу деспот Србије. 

Улршх гроФ од ЦеЉВу зет његов. 
Ншола Гораискну палатин. 
ВЈаднсЈав Ху&адија. 
Натцја ХуњадцЈа 
Ншхајло Снда^цја (Сви- 

лојевик). 
ВЈВдиолаВ) гроФ од Кањихе. 

Павле ХорваТу ааповедник у 

Будиму. 
Јован Ввтеау в-тадика вара- 

дннски. 

Севастијан Розгоњија, п]И1- 

јатељ крал>ев. 
РооенберГу војвода краљев. 
ВалваЊ) капетан у служои Си.га 

^1ГЈевој. 



16 



О 



Б Е. 
Краљица фрапцуска. 

.Нагдаденау принцеаа, њена кћи. 

КатарннаБрапковићева. Црљсжа. 
Јелисавета^ удовица Снбињашш 

Јанка. 
АГНС!) ћи Николе ГоЈ)анског. 
Васпнтаља Агпнна. 



Пос.1а11Нци кра.^ Шадислава. 

Велнкн судцја кра.1:>евине Угарске. 

Једап дворннк к]»а.1>а В.1адислава. 

.[едап дворпик краља Кар.1а. 

Чауш. 

Пророк. 

Пријавннк код Си.1а^^ије. 

Два гдасоноше. 

Јодан војничкн во^а. 

Парод, војпнцн, девојве. 



Мосто радње: 

I. Чин у Футогу у крЈи1еву околу. — II. Чан у Београду. — 
Ш. Чин у Темишва]>у и ИаЈ^иау. — IV. Чин у Бечкереку и 

Будиму. — V. Чпн у Будиму. 



■%;" 



-■»•^ 



П Р в и ч и н. 

У Футогу на улнцпу блнзу саборскога здања 

ПРИЗОР ПРВИ. 
Владнслав Кањнжа н Павле Хорват. 

Хорват. Г.тас том сваком срца косну се. 
Кањижа. Међ живима нам нема Ј|ЈНка већ. 

За мало среће снјате нам зрак. 

Поноса нашег сунце помрча. 



30 Владисдав краљ угарони. 



Хорват. Оваких јада скоро није било. 
Народом цслим страх овладао, 
Од Београда Тлфци одбијени 
Оставише нам много грђе зло 
Њег' њЂадама војске за собом. 
Ужасна болест коси цео свет, 
Најхрабриј' нам је срцем клонуо ве11, 
А не сномени друге нево.БС 
Од брата брата што раздвојише. 
Већ двоје нема, да би један другом 
Отворили сад срца братински, 
И ништа није тако тешко сад 
Као бити мудар, знати наћи се 
У бесконачној овој забуни. 
На пример, сто, једне невоље, 
Од грофа Цељског, — ко би верош1о! 

Кањижа, Шта, Улрих збира за се користи, 
Трвење наше добро дошло му, 
У мутној води богат рибо.тов! 

Хорват. И више. Он се осетио већ 

Поуздан, сшан, њему јер не гине 
Ио смрти Јанка Хуњадија сад 
Највише место поред кра.Ба нам. 
Иа силан тако усуђује се 
И ужасима свим већ претити. 

Кањижа. Он прети? То су речи замашне. 

Харват. И коме, — можепг лако мислити. 

Еањижа. Не говоримо у загонетки. 

Хорват. На пјзотив, све да јасно постане 
И дођох амо. Слушај. Ви ћете, 
Ви пријатељи стари Јанкови, 
Са Владиславом синсм његовим 
Држат' данас веће преважно. 
Рад чега, — немој објашњавати, 
Јер то ћу знат' и сам погодити. 
И нек је срећно, земљи нам на спас. 

Еањижа, Са том девизом мио си нам гост. 

Хорват. хвала! Ја бих само сметао, 



Владиолав краљ угарски. 91 

Јер многим не бих био овакав, 

За каквога ме сада примаш ти. 

Ја хтедох само знати, какав ће 

Положај ваша странка заузети 

Спрам деспота и земље његове. 

Одавна су се ствари заплеле 

Између њега и Хуњадијевића — 

И до сад, докле велики покојник 

Бејаше нашој круни потпора, 

Још којекако то се трпет' могло: 

Силађија се најзад мораде 

Одрећи, нуждом нагнат, освете. 

Ал' никад није заборавио он 

На свога брата, који погибе 

Готово мЈчки од ђурђевих људи. 

Сакриван дуго плам под пепелом 

Приликом првом сад ће букнути, 

И кога зграби штедети га неће. 

Ја никад нисам баш ни веровао 

У лабав, једва одржаван мир, 

Ал' сад у њега веровати неће 

Ни други много лаковернији. 
Кањижа. Колико знам и кра.Ђ и цељски гроф 

Толико исто верују нам у њ. 

И они поред ствари, што се тичу 

Спољашњости и рата с Турцима, 

Још више канда о том већају. 

У део паде теби међу тим 

У њином друштву да си боље виђен 

Као заповедник будимскога града 

Нег' ико од нас. 
Хорват. Али да се ја 

Са њима дружим, то тек нећете 

Мисчити. 
Кањижа, Ко би тако мислио! 

Напротив тебе, као и Гора^ског, 

Ми знамо какви вежу односи 

За Хуњадија дом и за нас све 



92 Вдадислав краљ зггарски. 



У неизвесним овим данима. 

Владислав, глава наше странке сад 

Заручен је са Агном Горанском, 

Твог пријатеља ћерком млађаном. 

Ал' то ће сад у доба решаваннЧ 

И рада Г>ити добро пре нег' зло. 

Не бој се, није тајно остало 

За нас, да рад и цела наша ствар 

Од тебе има много чекати. 

Ти стојиш тако близу Нико.ти, 

А овај це.Ђском грофу УлЈ^иху, 

И тако даље провлачи се конац 

До највишега места. То нам пак 

Ни мало није незначајна ствар: 

Јер дознати у доба рада нам 

Шта Цељски с кра.Ђем, шта ли кра.Ђ са љим, 

П1та с Бранковићем оба смерају. 

Не бој се, тајни гласи ужаса, 

1Пто рију испод зем.Ђе, дошли су 

До знања нама ; за то мало час, 

Кад чух да Це.Ђски прети, одмах ти 

Тајени гласи доста јасан вид 

Добише. Може л' бити истина, 

Да Улрих прети смаћи синове 

Јуначкога нам Сибињанин Јанка? 

Говори! Кидај једном с опаким, 

Са пријатељ'ма лажним. Писмо му, 

Чујемо, неко ухваћено је л'У 

А Цељском од нас које ближи него ти? 

Ту драгоцену дакле услугу 

Учинио си ствари нашој ти? 
Харват. Случајно имам — 
Кањижа, Дакле истина ! 

Харват. Од пријатеља поузданога. — 
Еањижа, То писмо? 
Хорват. Писмо — 

Кањижа. Грофа цељскога? 

Хорват. Деспоту тасту 



Владисдав враљ угароЕИ. ^З 



Кањижа. јабукама оним ужасшш. 

Харват. Ха, ха, ха! Јабуке, јабуке ! 
Та јабуке су поклон врло . леп, 
Кад човек престар буде, онда се 
У њему буде жеље детиње, 
Па тако сад и стари Бранковић 
Са јабукама би се играо, 
А мили зет му ита с поклоном, 
Да таста тако чим раздангуби: 
За забаву му спрема играчку. 

Еаншка. Ужасну шалу збијаш са мном ти. 
Пријане, ћери Горског заручник 
То грозно писмо мора имати. 
Имаш га? 

Харват. ћери Горског заручник? 

За њега имам. 

Кањижа. Где је? 

Хорват. Драги мој ! 

Ти рече, да је врло добра ствар, 
Што ја, уз вашу странку држећи, 
Овако место код противника 
Заузех, што сам ја у моћи тамо. 
Не заборави, да због тога баш 
Најлабавије на раменима 
Иочива моја глава. Пријане, 
Добивши писмо, коме је говор, 
Да ли би могао заборавити 
Из чијих си га руку добио? 

Еањижа, Разумем. Имаш бризи разлога. 
Ал' када мени ово поверакаш, 
Умесно није да си брижан с тога. 
Од мене часна реч за ћутање: 
Што желиш вечна тајна остаће, 
Ни од нас нико неће знати је, 
Ван оног чије коже тиче се. 

Хорват. Од тебе ће га дакле добити 
На употребу млади Владисав 
И неће знати од куда ти је. 



94 Вжадисшв краљ угарокк. 



Ка9шжа. Дивота. 

Хорват. 'За њега сам га и п])ипрехио. 

Еањижа, Да не моф' бо.Бе бити! 

Хорват. Драги мој, (да му писмо.) 

Ја скидох с .теђа једн}* бригу с тим. 

Код кра.ш сад се већа, шта ће се 

Са Си.1ађијем, с вашим позивом, 

Хоће .1' се ићи већ у Београд. 

И зак-тетва је већ од њега стиг.1а 

У његово и Шадис.лава име. 

Да позив овај не крије у себи 

Никакав атобно скован умиш.Бај. 

II прилике су све за посету. 
Кањижа, А шта би знао др>то чинитиУ 

Ва.Ђада с' неће кра.Б постидети, 

Да види ставу поданика својих, 

Истоветну са с1авом његовом. 
Харват, И г.1ас и савет уложићу ја 

Да буде тако како ви желите. 
Капижа. Без успеха ти не ће бити труд. 
Хорват. И ја се надам. Збогом остај сад! (Од.1а8и.) 
Кањижа. У здрав.Ђу, скоро с добрим гласима! 

ИРИЗОР ДРУГИ. 
Кањижа (сам.) 

Кањижа. Доиста, дани ужаса су ту! 

Тај човек, њихов друг и пријатељ, 

До.1ази сам да шпијунише њих. 

Је л' то могуће, је л' то било где? 

Је л' човечанство чуло за то још? 

Ја не знам, али гледам очима, 

Не смем, ал' морам веровати ипак. 

Он, таман сад и наименован 

За команданта град}' престоном, 

Овако своме доброчиниоцЈ* 

У.11)иху — јер његово де.1о беше то — 

Захва.Бује се! То је првп плод 



Вдадиолав краљ угароки. 95 



Господства новог, новог реда ствари. 

За пријатеља нама нуди се, 

Са услугом нам за то долази. 

Нек буде, али умећу се ја 

Од гује, ако такав узбуде, 

И чувати. А врло нужно је 

И таког друга даимаднемо, 

Кој' нити сме са нама нити с њима. 

Од њега, као заповедника 

Будимског, на тај начин имаће 

Користи красне цела наша ствар. 

Мораћу том проговорити 

И са Михајлом коју озби.вну. 

ПРИЗОР ТРЕћИ. 
Јован Витез (долаап.) 

Витез У мисли си нам неке потонуо. 
Времена тешких то је горки плод. 

Кањшка. Ах, благослови, оче пречасни, 
Спомени нас пред лицем господа. 
Међ живима нам Хуњадија нема. 

Витез, Шта рече ?* Јанка Сибињанина ? 

Кањшка. За овај удес ниси знао још. 
У путу амо ниси могао ти 
На таке тужне вести мислити, 
Па ма да ником није сигуран 
У Београду вајном живот сад. 

Витез. Ах, пријатељу, како, где и кад? 

Еањшка. За ужас, кој' нам оставише Турци 
За собом, да нас немилице коси, 
Без сумње већ си дознао и ти — 
Тај ужас нам и Јанка покоси. 

Витеа. Помози боже нама слабима ! 

Кањижа. Ал' Јанку ипак није помогао. 

Витез. Његова воља тако нареди. 

Кањижа, А наша ствар? (), божји човече! 
Ти можеш тако ладан бити сад!? 



96 Владислав краљ угарски. 

Зар твоје очи, којо провиде 
Иромисао божји, зар не виде сад 
Пред нама како црна бездна зја. 
Ти, који да^Ђне векове прозиЈзепт, 
Копреном мрака нама слабима 
Све од искони, оче, скриване,. 
Да л' видиш, оче, не у вековима, 
Већ шта ће сутра дан тај крвник наш, 
Немачки в.1астољубац, онај похотник 
Од Це.1>а Улрих шта ће чинити? 
да си само осмеј отровни 
На заједл>иву липу смстрио му 
(.' којим је глас о смрти јанковој 
Дочек'о. Има л' за то речи још, 
Ил' само гњела, само освете? 

Витез. Гњев божји пашће на издајника, 
За отров ће се наћи утука. 

Кањижа, Колико рада, труда требаше, 
Да отаџбину милу спасемо 
Од нападача северних и јужних ! 
Хуњади, бпч и гром за Турчина, 
Хуњади, Немцу камен спотицач, 
Горостас, који моћном десницом 
Ударцем једним смрви венце све 
ОсвојиоцЈ' гордог Цариграда, 
Он, чији громки УСК.1ИК убојни 
У бегство баца војске Азијата, 
А Немцу чак и с гордога Валкана 
Одјеком једва чујним, али страшним, 
На срце пада, као ладни лед — 
Он више неће својим именом 
Најтв1)ђи бедем отаџбине бити.* 
Тај бедем паде. — И сд падом тим, 
С његовом смрћу ожив.Ђава већ 
На војну жеља див.Бем Турчину, 
А Немцу, да се отима о власт. 

Витез, Код кра.Ба ко је? 

Кањижа. Ко, ван цељски гроф? 



Владиолав краљ угарсви. 97 



%«» 



И мреже своје распиње већ све, 
Да неискусног младог Владис1ава 
Окрене тамо, куд га демон сам 
На јаде води целој Угарској. 

Витез. Начина Н(?ма зар, да с' ова звер 
Са опаснога места отеЈ^а? 

ЈСањижа. Мудр01пћу, чаи1ћу и отворено, 
Нл' како мислшп војевати с њим, 
Кој' врагу отО сваку вепгтину, 
Да ситом види своју таштину, 
А сјајном своју голу Немп1тину. 
И заборавл^ап!, да је уз то он 
Садањем кра.Бу ујак, саветш1к, 
Да кргиЂ на све нас гледа шговил!, 
А својим оком не, да црни план 
Иропасти наше, давно скован већ, 
У овом часу можда потписује 
ВладЈиац, нећак истог Улриха. 
Иа судите сад сами шта ћете. 

Витез. 0, то је, да се не може поднети. 

Кињижа. А, гле, Силађи! — Којом срећом ти? 

(Долази Сила^^и са Балвањеи и пратњом.; 

иги;]()р ЧЕТВРТИ. 

€|Ј1ла>^||ја. 

Силађија. Нз КупипиЈС«Ј вЈ^аћајући се 
У Иеоград вам и%11.м. Надам се 
Гостима. Како сгојп? (Ита је ново? 

Кањижа. Још неизвесил све и теп1К0 све. 

Сила^ија. Несрећа наЈпа позната ми је; 
Губитак добро сва^рим велики, 
И нап1е странке|^ т|Ј^1ки положај. 
Ал' ја и добрих П1Ц1ИМ гласова: 
Иочетак, обрт сре!]!}! већ је ту 
И прву рану неи:злф1пву 
Крвнику нашем, ја с«м задао. 

Еањижа. ГдеУ Како? Којсш лепом прилик« м? 

Оила^ија. Иресекао сам извор свемоћи 

„Лвтопис" 146 



98 Владнсдав краљ угарскн. 



Од Це.Ба пммјру. П:ш»|1 гај Ке сад 

Да почне нашу странку К|к'пнт11. 

}' ош)М часу. кад вам прнчам о том ја. 

У тавнид}' ее слази етари в|к1Г, 

У оку што нам свима Гн»ше трн, 

Л мен«* још :1а срце уједе 

II {н)ђеног ми ората м.1а}>аног 

Са света смаче. Деспот ђур1>1* је 

Мој 1>оо. 
Кањгикп, Твој јкн>? О, срећни Михај.1о1 

Витез. (), нес1>ећни мој стари пријане! 
Кањижа. Ал' какоУ Иричај, како се тозбшо':' 

Та он се \'ме ва:иа чукгти. 
Силађија. То стоји. па је пјк^ко кр^иБа чак 

Од мене часну и:шукао реч, 

Да може мирно ић' у Купиник. 
Витез, II ти си дату пога:шо јк^ч? 

II п.Бунуо си ти на своју част? 

II тим почетком дођс* да се хва.1иш. 
Силађија. Честити оче, чаш||у и поштењем 

Ти војуј; ми смо пн^шни: не знамо 

Ми д}то бират' најмудрнја пута. 
Витеа. А где га стиже, да га :^аробиш? 
Силађија, Пред Купиником чекао сам га. 
Витез. У :«1С(5ДИ. 
Сила^ија. Да како! 

Витез. Јуначки I 

II зап.1агаио старца и:петом. 
Сила^ија. На против; старац сао.Бу потеже. 

II док му није са6.Ђа мађарск-а 

Два прста с десне руке смакчула, 

Није се дао ни погледатк. 
Витез. II голобрада твоји б(*ћари 

На то су седог старца ве:{;ии 

У деведесет тешких лапаца, 

За деведесет .Ђ(*та љстоиих! 

Заиста славно, похвално јупаштво. 



Владислав краљ угарски. 99 



Кањижа. Ал' моЈИм, оче, ман' се придике. 

Шта даље би, мој добри пријане? 
Силађија. Са деспотом је готов уговор, 

По коме прва своја града три 

У нашој зем.Ђи, која држи сад, 

Са свим', што уз њих иде, баштинама 

П трговима свим' уступа мени ^ 

И мом потомству сад и за навек. 

А осим тога за брата ми главу 

(Нек му је спомен блажен) — потписа 

Сто хи.Ђада све з.1атних д}'ката. 

За јемство томе углав.Ђено је, 

Док стигну новци, да у Београд}' 

Таодем буде деспотовица. 
Вптез. А шта ће на то рећи кра.Б угарски? 
Силађија, Шта може рећиУ То је моја .тична ствар. 

1]а брата мога то је освета, 

Још како блага, јер не тражим ја 

За главу главу, него дуката. 
Витез. Баш то је оно, што ти квари све 

П разбојником слика те пред светом. 

Не заборави, да ће слику ту 

До најситније једне цртице 

Пред очи кр1иЂу вешто сад изнети 

Гро(|) це.Ђски, његов ујак, саветник. 

Не :заборавн, да је исти кра.Ђ 

На сабору земаљском овдена 

П да ће сада, када ми 

Остасмо сами без старешине, 

Без муке сабор сав приволети, 

Да ирпми све, што на решење дође 

Од њега, другим речма: од Улриха. 

До сутра — можда јоп1 и до вече, 

И овог часа може доћи глас, 

Да нас је снашао тежи удар сад 

Од саме смрти Јанка великог: 

Да је тај исти смртни крвник наш. 



100 Владислав враљ угароки. 

Тај дошљак, Немац, свима мрзак нам, 
Највише место заузео у земљи, 
Да дрма целом краљевином овом, 
А нас у прах да баца, да нам се 
И самим можда титра животом. 

Сила^ија. Ја чујем, ла је скоро извесно, 
Да краљ на првом месту износи 
Пред сабор предлог, да се цаЂски гроф 
За палатина кра,Ђевине прими. 

Кањшка. И како стоје ствари: одлука 
У његову је корист извесна. 
Ми нисмо стигли, ратом збуњени, 
Да развијемо јаче делање. 
Док ми у војни сабље ломисмо, 
Он овде своје мреже расплете, 
Да П1)иста.тица улови што више. 
Без нас је сабор и отворен тај, 
Прилике зле су нас искључиле 
Из већања о тако важним стварма. 

Силађија, Ал' ја му не ћу власти признати, 
Па макар знао главе губити. 
Нек реше они како им је во»Ђа; 
Краљ неће моћи да нас не посети: 
У Београду дакле ми ћемо 
Решења њина октроисати 
На други, могу рећи, начин наш. 
\\јС ја, ил' Ул[>их; један пасти мора. 
Ја нећу моћи пакосника тога 
У БеоградЈ' гледати крај кра.Б^, 
Да ми се смеје, да ми приповеда 
ниском роду мојих сестрића. 
Потегнућу пред самим краљем мач 
И збрисаћу му једним ударцем 
И подли осмеј, а и живот с њим. 
Да живи наша домовина мила, 
А доле с њиме, доле с Немцима! 

Сви. Доле с Немцима! 



Владиолав краљ угарски. 101 



ПРИЗОР ПЕТИ. 

Долаан ВЈаднслав Хуњадцја« Ире^ашњи. 

Владислсм, Шта значи овај усклик, ујаче? 

Оилађија. Он значи теби, Владиславе, спас, 
А дупшанима твојим јад и смрт. 
Толико ДЈТом борбом учени 
Нађосмо, да је излаз једини 
У смрти ошптег нашег злотвора, 
Од Це.Ба грофа. 

Владислав. Краљева ујакај 

И деспотова зета? 

Сила^ија, Од к} д сад 

У тебе ових речи? 

Владислав, Ујаче ! 

Ти мрзиш оба ова имена, 
Ал' ја те морам сетити и трећег: 
Уз њих је вазда и Никола Горски. 

Сила^ија. И кћи му, женски друг и вођа твој. 

Владислав. Заручница је моја Агнија. 

Силађија. Још ће нам једно ништавно девојче 
На путу среће отаџбине бити! 
Остави така посла, Владиславе. 
За срце мени поста давно нож, 
Што с тобом сваки склапа рачун свој, 
Бајаги теби самоме на спас. 
Понајпре онај стари издајник 
С згнуком својом, ћерком истога 
Од Цеља грофа, стари Бранковић 
У замке тебе хтеде спетљати, 
Ал' срећа даде, избависте се 
И ти и млађан Матија од тога. 
Сад онај други кује планове 
У породипу да нам те увуче. 
Мој Владиславе, Јатисавета, 
Та телом слаба кћи, као отац духом. 
Агнесом се је сада назвала 
За оца место Цељског примила 
Горанског. Судба твоја иста је. 



102 Владиодав краљ угарсвц^ 

Немачке сплетке оста жртва ти, 

Немачке и још Бранковићеве, 

Јер добро знадеш крвне везе њине: 

Агнеса твоја поносно потомче 

Лазе је цара српског, и као што 

И Улрих Цељски много рачуна 

На крвну везу с истом кућом том, 

Исто тако ти 

И сам Никола не заборав.1>а 

На исто сродство никад, нећаче. 

Владаслав, Ни за ким ја се поводио нисам, 
Већ само срцу своме годио. 

Сила^ија, Тим горе: сам у замке запао. 

Владислав, Тим боље! Какву корист ми имам!) 
Од вечне свађе, вечнога гложења? 
Зар нису тиме баш отворена 
Туђинцу, а и Немцу самоме, 
Од нашег дома врата вечито. 
Не, доста беше грешака од нас. 
Пораза доста. 

Ја знадем, да је већ сврпгена ствар, 
Да Улрих узме прву ктаст у земљи, 
А поред њега Никола од Горе. 
И ко је томе крив, до исти ми, 
Раније што се не измирисмо. 
Док отац беше жив још могосмо 
Иред њима бити вазда силнији. 
Ал' сад је, ето, дошао ред на њих, 
А измирења нисмо стекли ми 
Док могадосмо корисног по нас. 
Једини излаз остао је сад 
Баш тај, на који тако вичеш ти, 
И који срећом није наметнут, 
Но прилике га саме донеле. 
За то је частан, јер је слободан. 
Ја љубим ћерку Николе Горанског, 
А то је доста све да престане 
И сам да речеш: и:тз најбољи. 



Вдадиолав краљ угарски. 103 



Силађија. Док живи У.трих тога никада. 
ВладисАав, Још две три речи, драги ујаче ! 

Од свију ја сам можда ја баш тај, 

Кој' жели више него икоји, 

Да овој тешкој гложби буде крај. 

Познајем добро грофа Цељског ја, 

Тај неће лако уступити нам 

Пред силом; он је човек грамзивац 

И отмичар и можда мало поштен, 

Ал' тим је више јогунаст и тврд, 

Па доста баш и храбар, — тол'ко бар 

Са места свог да сваком науди. 

Не ваља дакле приликс* му дати, 

Да краљу упш пуни подозрењем, 

Јер краљ је млад и 11>ему наклоњен, 

Од детињства му слуша савете. 

Велики део дсЈорог срца свог 

Ујаку давно поклонио је. 

Пазите дакле и код краља самог, 

На који начип закуцати ваља 

На краљевско му срце млађано. 

Пазите, да вам не одговори 

Из њега Цељски место Пладислава. 
Капижа. Ти тако зборшп, а и не знаш још 

Какав се ужас теби мирољупцу 

Припрема тамо, где се миру надаш. 

Ти зборип! мудро, ал' је це.Ђски гроф 

С мудрсш11у п лукапство здружио. 

(Даје му ппсмо.) 

На, читај, па се свладај како знаш 
И ради како нама светујеш. 
Владислав (прочнтао.ј О боже, о, да грозна ужаса! ( Чита) 
„Две јабуке ћу из Веограда 
У Смедерево теби послати, 
С којима ће ти врло ми.то бити 
Поиграти се М(»ђу својима." 
То пише исти Улрих, исти гроф, 
То пише тасту своме мили зет. 



104 Вдадиодав краљ угароки. 



И за то нам у Веоград долазе. 

За то их звасмо! / 

Кањижа. За то! 

Владислав. Страхота ! 

Оила^ија, Две јабуке, две главе Хуњадијевића! 
С том намером ће у Београд гроф, 
С том намером и сам ће можда краљ. 

Владислав. Од куда писмо? Ватром сагорело! 

Еањижа. Из поуздане руке добијено, 
Од пријате.Ђа доброг послано. 

Владџслав, Не могу. Немам тол'ко.памети, 
Да верујем; помози, драги ујаче, 
Видим ли добро, знам ли читати, 

Силађија (чита.) „Две јабуке ћу из Веограда" 
0, мирби држи сада придику. 

Владислав. Ах, међу нама нема, ујаче, 
Одвојитога више миш.Бења. 
До дна је моје срце рањено, 
У крви све је запливало већ. 
Ал' ипак морам с свама сад и сам: 
Са силом силу ваља сузбиги, 
главу главом ударићеио, 
Па која прсне нек је носи врр.г. 
Остајте збогом. Спрс^мни будите 
За Београд, јер скоро ће и кр?љ 
Онамо с грофом и са Немцима. 
Од Горанског сам дознао ма.то час, 
Да се је нај:^ад приволео краљ, 
Добивши од нас тражену заклетву, 
Да Београд нам избав.Ђен посети. 
Пазите: пратња, коју води краљ 
И којом непосредно сами гроф 
Управља, да вам не у^ у град. 
Јер на хиљаде он ће Немаца 
Повести собом, е да боље лов 
На јабуке му оне испадне. 
Са Горским још се морам видети, 
А вама свима збогом, дрлтови! 



Владиодав краљ зггароки. 105 

Силађџја, Колико знадем нећеш премного 

С)стати ради тога. Никола 

И сам ће скоро амо. 
Владисл(1в, Заиста. 

Уговорио је са мном састанак. 
Сила^ја. Уз њега ћеш и даље остати 

Све као до сад. Он ти може бити 

Спрам краља заклон, јер код краља он 

Татико исто вреди као и Цељски. 

Међу тим мудро, нећаче, и с њим. 

„Две јабуке ћу из Беог^^ада" — 

Нз памети не губи никако. 
Владислав. Из памети би изгубио њих 

Кад не бих само ни имао памети. 

(Одлазе сви.) 
(II а с т д в и ћ е с е.) 



ОРПОКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ 

ИЗ ГОРЊБ КРАЈИНБ. 
СКУПИО ИХ ВЛАДИМИР КРАСИЋ. 



1. Царев оин и Оштар дан. 

Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако 
рад оженити својега сина, а,ти овај се није никада ни у коју 
Ц}ТУ хтјео да заљуби. Једнога дана изиђе цареви11 на про- 
шетњу крај мора, иза једне шуме, кад на једном, али ти иде 
по мору брод и на броду отворен прозор, а на прозору цу^за. 
Док он њу види, одмах с*е у њу заљуби и заволи је тако, да 
се одмах разболио. Све дивани: „Умријети, умријети!" II, гле, 
баш умријети ! Најпостаје дође најстарији лекар и каже, да му 
се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар 
крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он на- 
слика онако скупа брод и ђевојку па прозору. Ма,1ар се, дакле, 
сад спреми, да он иде пробати лијечити царева сина. Кад је 
дошао П1)ед двор, замоли, да га пусте унутра. Али га не хтје- 
доше одмах пустити, ван му рекну: „Не можеш; син царев 
умире." Тада он рече: „Али пустите ме, можда ћу га ја иаш- 
јечити." За тијем га пусте пред царева сина. Како малар к 
њему уђе, помоли му одмах слику ђевојчину. Царев син одмах 
скочи, па ухвати малара говорећи: „Дај ми је, ђе је? Немој се 
шалити !" Малар рече : „Немам је ту ; али ћемо је наћи." Брже 
царев син даде ухватити коње под кочију, узме новаца доста, 
па сједе с ма^таЈ^ом, да иде тражити ону лијепу ђевојку. Кад су 
већ цио дан путовали, срету једнога човека, а то је био Оштар 
дан. Он их пита, камо иду; они му кажу. А он рече малару: 
„Ти, господине, хајде сад кући, а ја ћу ићи тражити непознату 
ђевојку; па ако је нађемо, онда ћемо се веселити." Ма.1ар се 
врати натраг, а њих два оду. Кад је би.1а ноћ, дођу они у 



Српоке народне приповијетке. ^07 

једну гауму, и унутра нађу једну кућу. Кад они унутра, али 
столони^. намјештени, тањири накладени, само да се једе. Али 
рече Оштар дан: „Не ћемо," и отиду у другу собу, и тамо 
све постављено : само клади па једи. Сад сп^^еме коње, па сјед- 
ну вечерати. По што су вечера*1и, царев син леже спавати, а 
Оштар дан остане сједећи. Кад али ето ти до1)у виле унут^^а, 
па се стану разгова^^ати. Онда рече најстарија ви.та: „Мама, 
овђе крст мирише!" „Јест, кћери," рече она, „царев син и 
Оштар дан идј- тражити једнога краља кћер; али не ће је 
наћи ; јер да знадЈ', што не знаду, ласно би је напии. Кад отиду 
одавде, срешће их дивља планина, преко које не ће мо^ш пј^и- 
јећи, јер нема никуд цесте; него на крају те планине има 
јабука, и на њој тј^и јабуке да уберу, па да се једном баце на 
планину, одмах би им се цеста начин1иа; али да оставе и кад 
натраг пођу." Оштар дан све то занише. По што је свануло, 
рече царев син да оду. Али оштар дан још не да, него рече, 
да још остану. У вече опет дођу виле, као и п])ије. Онда рече 
средња вила: „Мама, овђе мирише крст." — „Јест, кћс^ри, ца- 
рев син и Оштар дан траже краљеву кћсЈ), али тешко да је 
нађу; јер да знаду, што не знаду, .тсно би је нашли. По што 
пријеђу ДИВ.ЂУ планину, срешће их море, преко њега не могу 
никако; него на крај мора имаду три јагоде; да уберу те три 
јагоде, па да једну баце на море, одмах би им се начинио 
мост; али да оставе и кад отуд пођу." Оштар дан опет за- 
пише. Кад буде у јутру, опет вели царев син, да иду; гии 
Оштар дан не да, већ каже, да ће још један дан остати, па да 
ће онда ићи. У вече опет дођу виле, као и прије. Тад рече 
најмлађа вила: „Мама, оиђе мирише крст." Матијој одговори: 
„Да, кћери, цаЈ^ев син и Ошта}) дан иду тражити краљеву 
кћер; а,1И тешко да је нађу; јер кад пријеђу див^Ђу планииу 
и велико море, онда ће их срести гвоздена планина, која је 
свезата са небом и земљом; него па крају те планине има 
љеска и у њој три м.1адице, да укрЈпе те три м.1адице, па 
да прекрсте на п.1анини, сама би им се цеста начинила; али 
да оставе и кад отуд пођу, ваља.10 би им." Оштар дан запип1е. 
Сјутра дан, чим је свануло, дигне се царев син и ОпггаЈ) дан 
на пут. Најп1)ије срете их дивља п.1анина. Царев син тгта: 
„Шта ћемо сад V" а Оштар дан погледа на страну, те упази јабуку, 



108 Орпоке народне приповијетке. 



брже убере све три: једну баци преко планине, а двије остави. 
Док је бацио јабуку, одмах му се начини цеста, и они прцјеђу. 
Кад су прега.ти пЈ^еко дивље планине, срете их велико море. 
Царев син опет пита, П1та ће, а Оштар дан погледа те види 
Т1)и јагоде; брже убере све три, једну баци на море и одмах 
му се начинн мост, а двије остави у џеп. Сад пријеђу преко 
мора и отиду даље. Па једном срете их гвоздена планина, која 
с^^ свезгиа с небом и иемљом. ('ад царев син пита: „Шта ћемоУ 
Све смо некако преп^ли, ма ту не ћемо.** Оштар дан ништа 
не вели, већ се огледа н нађе лијеску и у њој три младице: 
сад укрши све три, једном прекрсти преко планине, а двије 
остави за други пут, и одмах му се начини цеста. Онда онп 
лијепо пријеђу и отиду да.Ђо. Кад су они већ доста далеко 
отишли, до1)у у један златан град. (А вила им је још пЈ^ије 
казала, да ће наћи ту цуру у томе ;1.татном граду.) Догаавши 
тамо, царевић се намах упише код цара, да би рад с његовом 
кћери рааговарати се. Цар му допусти и рече: „Три дана ти 
је слободно виђети је: први дан шест часа, други десет, а 
трећи тринаест." Први дан само ју је виђео; други дан су се 
спозна.1и; а трећи дан договоре се, како ће побјећи. ђевојка 
њега напути, нека он даде начинити од атата коња и прико- 
вати за руду. Коњ тај нека буде шупаљ на ребрима, „па ћеш", 
вели, „мене унутра :затворити". Царев син брже начини коња 
:штна, прикЈЈе га за руду, и тако је чекао до подне. Кад је 
ца1)ска шшп.тија изиииа на прошетњу, царев син попане ту ђе- 
војку, па је однесе и затвори у коња, па бјежи с њом кући. 
Цар то опази, те се отисне за њима у поћеру. Дошавши до 
гвоздене планине, Оштар дан прекрсти м.тадицом, и начини им 
се цеста, а они бјежи. Али и цар прекрсти м-тадицом, те му 
се дала цеста. Кад к мору, Оштар дан баца јагоду, а мостим 
се гради ; али и цар баца јагоду, па иде за њима. Кад су стиг.ти 
до дивље планине, Оп^тар дан баци јабуку, а цар је нема, и 
тако побјегоше с ђевојком. Пошто су дошли опет у ону пла- 
нину, ђе су најприје ноћили, отид)' у исту кл^ћу, и ту заноће. 
Послије вечере рече царев син, да иду спавати; а Оштар дан 
рече, да ће он сједити. Истом П1Т0 је царев син :заспао, дођу 
виле опет, па рече једна између њих : „Мама, овђе мирише 
крст." А мати рече: „Јест, кћери; царев син и Оштар дан 



Орпоке народне приповијетке 101> 



воде кћер једнога кра^Ђа; али је се ипак не ће ужити; јер 
откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема 
него три дана; а.1и тому има већ упЈтв три године; и у том 
је њему умрла мати, а отац му се оженио ма^шјом. Сада кад 
они дођу ниже двора, срешће их маћија на мосту и даће сва- 
ком по једну чашу вина нека попију. Чим то вино испију, по- 
стаће од њих дш1 слана камена." ()п1тар дан то одмах запише. 
У јутру чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више 
двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да 
попију. Оштар дан кад је вићео то, рече им : „Кад сам вас 
саставио и толико се за вас П1)омучио, ја ћу и то попити, а 
ви будите сретни." То рекавши узе чаше с вином, те испије 
обадвије, и на мах се створи у слан камен. — Послије три го- 
дине добију њих двоје сина. Једне ноћи усни царев син ђе му 
некакав чоек каже, да закоље то своје дијете, па ону крв да 
ухвати и пошкропи онај камен слани, да ће одмах оживети 
опет чоек. Он то одмах, како је свануло, каже својој жени, а 
она му рече: „Иа слободно.'* II он :зако.Ђе дијете, па однесе 
крв и пошкропи камен њоме и чоек одмах устане. Сад се дигне 
царев син и Оштар дан у двор. Кад су дошли у собу, упита 
Оштар дан царевића: „Шта то имап! на сто.Ју?" „Ништа; 
шта би било?" одговори он. Оштар дан приђе к столу, те по- 
дигне покровац; али дијете лежи :^аклато. Тад га Оштар дан 
прихвати руком, а дијете се макне један пут, а послије се 
дигне. Царев син онда убије маћију, оца проћера, а Оштар 
дан отиде по свијету опет чуда да ради. 

2. Моћ бурме 

Бно је један јако сиромашан ђечко, а није имао ни мате- 
ре ни оца. Сад се он дигне тражитн службе. Идући тако, ср(*- 
те га један поп, па га упита: „Камо, мали?" — „Идем тра- 
жити службе". — Е, па добро, ти тражиш службе, а ја слуга- 
на; хоћеш мене с.тужити?" „Хоћу", рече мали, зашто не бих. 
Поп га упита: „Како ти је име?" „Гаде", одговори мали. „Ја 
нећу Раде", Ј^ече поп и пође даље. Мали отиде иза брда, па 
опет срете попа. Поп га опет пита, камо ће, а мали каже, да 
иде тражити службе. — „Како ти је имеУ" „Раде", одговори 
мали. На то поп рече: „Ја не ћу Раде; један ме је служио, 



110 Српоке народне приповијетке. 



ал' није био добар, па не ћу више ниједнога." М«г.1Иотидеопет, 
па претече попа. Тад га он пита: „Шта тражишУ" „Тражим 
службе", одговори мали. — „Па бн ли ти итао кменислужи- 
ти?'* — „Г)их, зашто небих''. „А како ти је име?" запита га 
пон. „Гаде", одговори он. „0, дакле сте сви Гаде!? Е, па до- 
бро, вгиЂда ми је Бог одредио, да имам само Гаду за слугана." 
Поп одведе малога кл^хи, па му даде овце да гони у пашу. Кад 
је мали био код оваца, увијек би га чобани тукли и пеби му 
да.1и битн са собом. Мгии се тужио попу, а пон онда удри па- 
стире. Један пут ухт1те чобани змију, па је баце у ватру. Ма.ти 
то гледао. На један пут га змија стане звати : „ Извади ме одав- 
де, по Вогу б1)ате, платићу ти добро!" Мгин у:јме барило (по- 
суда, у којој се носи вода), па очепи, а :^мија униђе унутра. 
Кад је било два дана, м^ии јој уму:^е ваЈ^енике унутЈ^а један 
пут, па други пут ; и тако јој је му;шо сваки дан неко вријеме. 
Кад је бнло доста дуго, рече он: „Сад идем виђети, шторадп 
моја змнја'*. Очепи барило, алп опа не може из барила да изи- 
ђе. Он скине обруче, кад тамо, ал' она нарасла управ колик' 
бари.10. Тада она њему рече: „Хајде ти мене носи к моме оцј", 
он ће теби добро нлатити. Онда се мали сагне, а она се њему 
смота око В1)ата, па хајде. И^ући тако да.1еко, дођу међу ве- 
лико камење. Пошто су се примакли једној великој пећини. 
:шија рече њему: „Овђе ме носи унутра! Тебе ће сретати снл- 
не змије, а,1' ти се ништа не бој. Кад дођеш к моме оцу, он 
ће те питати, шта ћеп1 да ти плати, даваће ти новаца ; али ти 
немој нни1та узети, већ јппти ону бурму, што му је на 1)уци.'' 
Ушавпги у пећину, мали се препадне од силннјех змија, што су 
се испред њега нровлачиле;- а.1и док она змпја писне, већ ни- 
каква и не гледа у њега. Кад су дошли у сред пећине, али на 
бадњу новаца лежи један змијаћ велики. Слд мали дође к њему, 
а :змија сађе к своме 01;,у и ^загрли га. Онда :змија11 пита мало- 
га, што ће за п.1аћу? „Хоћеш", вели, „новаца?'* Аонрече: „Ја 
нећу ништа, ван ту бурму, што ти је на руци". Он му даде 
бурму, а мали се врати кући. Змија га пспрати и каже му: 
„Метни ту б^^рму на прст, па што гођ замнслиш, то ће ти 
битн". Мали се растане и отиде. Кад је дошао кући, метне 
бурму па руку, па помис.ш: „Сад хоћу да нмам дворе као и 
цареви". П намах му се створе двори. Виђевши то, помисли: 



Орпоке народне приповијетке. П1 

Сад бих 00 морао оженити и то од цара. Метне бурму на прст 
и замисли даЈ^еву кћер. Док је замислио, ето му је ту. Сад она 
њега пита, како је он могао то стећи и како је она дошла к 
њеиу. Он се брани и брани, а.1' најпослије јој каже. Од сад 
жена стане паиити, како би она добила ту бурму. Једну вечер 
он заспи, а жена му се привуче и украде бурму, па је метне 
ва свој прст и замисли: „Да мој чоек буде као и до сада, аја 
да сам код мога оца". 11 тако намах буде. Кад се мали пробу- 
дио, али он у сиромашној посте.ЂИ лежи; г.1еда око себе, али 
нежа ништа већ сиромашна колибица. Тражи бурму; али ни 
ае нема. ( )н, онако жа.1остан, дигне се, узме пушку, па иде у 
лов, а '.ш њим нде ћено (пас) и мачка. Онако жа.10сни дођу до 
једне ријеке. Малн стане ловити рибе, а ћено и мачка дого- 
варати се, како би добави.1и бурму. Онда се договоре, да иду 
и да неће натраг, док је не нађу. Кад су се тако договорили, 
отиду у воду и препливају је, па хајде по суву. Идући тако 
дођу у царев град. Ушавши унутЈ^а, ћено се сакрије, а мачка 
пази, како ће ка цаЈ^евој кћери. Сад изиђе из јаме миш грдан; 
а то је био цар од м;1ша. Она га попане својијем шапама иза 
врата, а он стане се копр.Бати. Мачка њему вели: „Не бој се 
ти нип1та, ја те нећу појести, само ми морага казати, ђе лежи 
царева кћи, и ђе она држи бурмип^\" Мшп јој рече: „Добро, 
пусти ме, па хајде за мном, и ја ћу те довести тамо." Мачка 
-^^^ ШТк, а 'рн хајде пред њом. Сад дођу до собе, ђе је она 
би.1а. Миш лх^ме па глођи под својијем зубма, а мачка одгрћи 
:^а њим. Кад .К* ^иш проглодао под, рече мачки: „Ево, ја сам 
ти начинио цу!*; а сад ради како знаш." Мачка се лијсчш при- 
шмуга к тБезиноЈс кревету, па мисли, да ће ма на који начпп 
добити бу1)му. Најпослије се домиста нешто, па се проп1уња и 
нађе локвиц)', па замочи свој реп унутра, те га пршлче њој 
нреко зуба, а царева кћи „п«|)и! ш|ш!" стане пљувати, а бур- 
мица испадне на зем.Ђу, мачка је брже ћапи, па 'бјежи с њом. 
Сад се састане с ћепом, те ће :шједно. Кад су дошли до 1)И- 
јеке, з^шливају у њу. Плпвајући тако опа:^е господара, па се 
стану радовати. Онда 11ено стане нскати бурму : „Дај мацо,'' 
вели, „бурму, да ја носим, дај!'* Маца велн : „Иедам; ја сам 
је добила, а пијеси ти!** ћено се пал»утп, па ћапп мачку :т 
врат, а бурма испадне у водј'. Сад опет ж^иосни пређу преко 



П2 ОрпоБб народне приповијетБв. 

воде, па сједну на обалу. Мали још јодном баци удицу и ухва- 
ти рибу, па је ра^зреже, те дроб баци, а њу одпесе кући. Кад 
су пошли, мачка се поврати, да поједе опај дроб; кад тамо, 
ал' у дробу бурмица. Мачка опет песела трчи кући ; кад је до- 
1пла, испне се на дрво, па стапе дражити ћену. Он је стане 
молити, да му је даде. Али она неда. Он се наљути, па попадне 
мачку, те однесе маломе и њу и бурму. Мачка га стане моли- 
ти: „Немој, ћеко, ве}1 дај сламку." Он дохвати сламку, па на- 
метну бурму на њу, па узме сшгко за свој крај, те онако међу 
собом донесу бурму. Малн се обЈ)адује, кад је види. Сад он 
узме бурму, па је метне на прст и замисли опет дворе и до- 
бије их. Замис.ти своју жену, и дође му. Он лијепо сад скуни 
нове госте, пак су се гостили до миле воље. А мачки и ћени 
добави сваком по једну медуљу. 



V. 




КЊИЖЕВНООТ. 



ЗЛКОП :и (КМ1()ИНЕ ШКОЛЕ У КЊЛЖЕВИИН ЦР- 
НОЈ ГОРИ ОД 1.4. С;ЕПТкМГ>РЛ 18^4. и(»тин>е, у држакној 
штампарији 1^<м4. 1Г» страна (јоично (Ч!Мин(\ 

Добротом г. ђуре Иопоиића главног тколског надзорника у 
Црној Гори, дођох до Ј1М.Н01' отиска оиог најновијег црногор- 
ског н1Кол(1:(.г у<1Кона. II тако ми се дад(» нрло угодна нрилика, 
,1а се са тим ^шконом нодробно уио.игам. Иека је ;за то г. над- 
:ч(1]»нику и:<ражена јавна :ш\иала од М4Ч1(\ 

Ироучаван>(»м ово1' :551кона ^Јастао сам кч/Д многих пара- 
гра(|)а ра:шип1Л»ајући о иравилности и сходностн појединих 
одредаба. Иа тим иутем доп1ао сам до уверен,а, да је у том 
закону и такових нојава, с којима се ја не могу спријатс\Бнти. 
А да се види, у 1:олико је то моје мип1Л»ењ(» опЈ^авдано, или 
не, и:шећу га ево на јавност, на ту нека се од.тучи. 

Пре свега једап отпти погл^и, па онда да :твирим и у 

П0ШИН0(!ТИ. 

ЧетиЈШ је одељка у овом :Јакону. „ОппЈте установе'* увЈмн- 
тене су под Л., а „Иосе^иЈе установе" под Г>., И., и Г. 

Не :шам, :«1што да нема сваки оде.Ђак свог на:^иш1 — на- 
(М0Ш1. Л то је нужио, да (^и човек одмах у почетку знао, о 
чему чита, те да сву своју пажњу ^('»рати том предмету — 
не нага1)ају1|И ј(нп и то : каквим се стварима поједини одељаЈг 
бави. Л нужно је и :5ато, да т по иотр^^^^и што брже могли 
наћи па1)агра(ј» у оде.Бку, који нам је нуждан. 

Одељак под Б. говори у г.тавном о ушколов<1њу и ио- 
.таску школе. У од(»љку нод 1^. сабрате су одред(1е, што се не- 
посредно тичу учите.Ба. А оде-Ђак нод Г. уно:шаје нас погла- 
вито са административном страном. 

„Летопис" 145. 8 



1и Ењижевноот. 



Можда :^1то, што иије свуда насловом обележено средиште, 
око кога ће нарагра;|»и нојединих одсека да се обрћу, уђоше по 
^еке наредбе у оде.Бак, куда и не снадају. Примера ради оволико: 

§.§. 39. 40. и 41. говоре о томе, колики да буде распуст 
православној, католичкој и мухамеданској деци о великим праз- 
ницима, а уврштен је у одељак, који говори о учитељима. 

У §. 64. обавештују се дечији родитељи, шта ће да им 
буде, ако своју дец}' 1)едовно не шаљу у школу — дакле на- 
редба, која се непосредно тиче поласка школе, а дошла је у 
одељак под И. и т. д. 

Но како се је тешко наћи у овом :Јакону, споменућу 
још и ово : 

Делокруг главног школског надзорника у главном је оваки : 
Он у крајњем случају одлучује о новчаним глобама због неу- 
редног полас1са школе; — он од-тучује, на чега да се прукуп- 
љени новац од тих глоба утроши; — он постав.Ђа учитеље и 
ПЈ^ивремено и стално ; он цостав.Ђа на пхколи са више учите-Ђа 
једног иа управите-Ђа ; — он решава спорове између учитеља, 
капетана и месног школског надзорника, па и потраживања 
учите.Ђева, ако их не бн капетан, или месни школски надзор- 
ник адовољио ; — он именује месног школског надзорника, итд. 

Нека је ово све тако. Али поједине тачке овог, доиста 
прост1)аног делокруга, несу прикуп.Ђене у целину. Оне су по 
цатом закопу тако Ј^асуте, да, кад би ко хтео на брзу руку да с^ 
упозна са тим датокругом, морао би уједно прочитати и цео закон. 

А.1И нуз ово пада у очи и једпа значајна ствар. Цеорвде 
наведени и ненаведени рад гл. школског надзорника односи се 
иск.Ђучиво на спољашност школског уређења. Али о томе: да 
ли, како и у колико гл. школски надзорник утиче на дух, раз- 
вијтак и напредак школске наставе; — да ли и колико пута 
он годишње мора да обиђе додељене му школе — о таким по- 
словима у закону ни спомена. А то бап1 и јесте је^гро његовог 
позива*) Такој одредби — бар у овом општем смислу — баш 



*) Ми.шн Костнћ, бивши г.тавни шј^олскп надзорник у Црној Гори, 
наиисао је год. 1870: „>'иутство за главног школског над8о])иика^. Не 
знам, да .1и то упутство и данас важи. Пре се може мислити да не; јвЈ) 
је тамо стварп, које се нротиве овом закону. 



Књижевнсот. 115 



је школски :ткон најприкладније место. Тиме се добија јаснија 
и потпунија слика и о устројству самог школарства у зем.Би. 

Кад сам прочитао овај закон, осетио сам неку празнину, 
јаки недостатак, који је савршено неприродан. Запитао сам се : 
шта је најважније, најпотребније, да се дозна из сваког пхкол- 
ског закона? 

Ако не знамо из школског закона какав карактер носи на 
ееби школа у земљи ; — ако не знамо, каква је цел истакнута 
целокупном шко.тском раду; — ако не знамо ни којим се на- 
ставним предметима жели цел пхколског образовања постићи ; — 
ако не зпамо, каква разродна система постоји у једној школи ; — 
ако не знамо, ни ко може бити постав.Ђен за учитеља у једној 
школи; — ако но знамо, како је учите.Ђство у земљи матери- 
ја-тно осигу1)ано, онда — онда готово ништа и не знамо о тој 
школи. А баш тако стоји и са црногорским школама. 

Да ли је црногорска школа вероисповедна, или комунал- 
на, о томе се понегде тек оаташ и мимогред говори. Тако н. нр. 
§. 41.вели: „У којој школи има при.тичан број мухамеданске 
ђеце, тамо ће се у мјесто четвртка држати за одмор петак." 
Дакле школа је комунална. Али тога није доста. Питањо тако 
важно. којим се одтучује битни карактер једне просветне уста- 
нове, мора се решити Јасио, одркђено и одлучно — мора се у за- 
кону уступити засебан §., да се та ствар у њему чисто и ра:з- 
говетно објаспи. А.ти тога у овом :^акону нема. 

Ваш :зато, п1то с(^ Црна Гора реши.та :т комуналну П1К0- 
лл% ваљало је — већ и ради умирења родитеља — законом 
опЈ^еделити крајну цел школског образовања ; — ва.Ђало је на- 
вести предмете, којим она ту цел постићи жели. А о свему 
томе у овом закону ни цигле речице. 

Каже се, до душе, (§. ч;. 7. 1Гк 4Г).) да се свуда морају 
учити и предавати :}а шко.ту „ПЈШписапи'* предмети. Али где 
су ти ПЈ^едмети прописани и где би им за то најприкладније 
место би.т(), ако не у школском :1акону? 

Каже се и то, (§. 8.) да школска дужпост почиње свр- 
шетком седме, па траје до краја тринаесте године. Али 1;ако 
су тих шест школских година распоређене на ра:5реде, 1Г да 
.ти оне обухватају ТЈ^ајање само редовне, или и оаетовне шко.к^ 



1 1 Књижевност. 



то је тајна. Закон у том погледу допушта, да се о томе миоли, 
како ко хоће. 

Даље се каже и :т учите.Бе (§. 62.), да своју плату при- 
мају три пут у години „иошто је одслуже': — каже се (§. 74.), 
да учит(^Ђев стан треба да има „најмање једну собу и једн>' 
кужину." Али у чему се састоји та учитсчБева плата и ко.тика 
је; да ли је у к.тасе и како распоређена — о томе :^акон и 
опет муком мучи. Ја не знам, од кога учите.ви све то да дознаду. 

На послетку још и ово : 

Како и у ком односу стоји црногорска гакола ПЈ^ема вла- 
ди, доста је нејасно. До дутпе у Ј?- ^^- вели се: да „сш1 на- 
родна настава стоји под врховнијем над:^ором и управом кња- 
жевске влад(\" Лли по овом :5акону изла:зи, да та влада није 
нико други, до г.тавом сам гл. гаколски над:јорник ; јер ту о 
влади ни спомена вип1е нема. У рукама надзорника је све и 
сва. Он и:цаје и планове :К1 градњу школа (>Ј. 95.) Он чак 
учитеље и дефинитивно ностав.Ба (^. 21.) — а ва.1>да им и 
декрете и:даје! Главни пшолски над:«)рник је последња ин- 
станцијн у свима п1К0лскил1 питањима и споровима. А као што 
изгледа, он није ником ни одх^овоЈ^ан :Ја своје поступке. 

Централизација власти у ошпте — а у овом вид)^ још 
мање може донети добра пгколи и учитељима. Не бих желео, да 
се обистини, да ће она црногорској гаколи бити ма кад од ве- 
ликог уп1трба. 

Пре.тгшећи овде на појединости црногорског школског ;т- 
кона, прво ми је, да застанем код одељка: „Опште установе." 

У том првом оде.Ђку је седам парагЈзафа. Али кад сам у 
сваки овај параграф боље :загледао, опазих, да је међу њима 
и сувишних, а има их, којима и није места у јом одаБку. 

То се види одмах код прва два параграфа. Они се узај- 
мички искључују. У §. 1. вели се, да је настава слободна — 
не сме се ником ускратити. А у §. 2. каже се, да је настава 
обавезна — ДЈ'жан јој се сваки подврћи. Ја држим, да ово не 
може једно поред другог стојати. Јер где год се нешто пости- 
зава присилним средствима (глобом и затвором), ту је онда 
слобода само празна реч. А тиме је одмах доказано и то, да 
је §. 1. у овом закону безпредметан — излишан. 



Бњижевноот. 117 



§. §. 3. 4. и 5. оставимо за час на страну, те да прет- 
ходно испитамо последња два. 

§. 7. говори томе: да су родитељи, или заменици им, 
дужни деци дати онаку наставу, која је прописана :ш јавне 
основне школе. 

Не разумем, шта ће овај §. овде и шта се хоће с њиме. 
Одмах из §. 2. видесмо, да је општа настава у Црној Гори 
обавезна .за сваког. А §. 15. допушта још и приватну наставу; 
само што се тада морају така деца подврћи испиту „из пЈ^ед- 
мета П1)описанијех" за основну школу. Није ли онда по томе 
садржина ова два параграфа потпуно иста, као и у §. 7. 

Дакле узмите овај параграф ма с ког к[)аја, он је сшшако 
излишан — сувишан. 

§. в. врло је кратак — гласи : „Посјећање основне школе 
јесте бесп.1атно." 

У овоме законл' има одељак (!>.), где се наређује: кад 
дете почиње посећавати школу, — каква та посета мора да 
буде, — ко и кад може дете од посећивања да ослободи, и т. д. 
У кратко : ту се готово сви параграфи своде на ушко.10вање и 
посету школску. 

Па и садржина §. 6. односи се такође на школску по- 
сету, опраштајући родитеље том приликом од сваких новчаних 
приноса. Дак.1е према тој садржини својој он је потпл^но сро- 
дан параграфима из одељка под Б. С тога му и јесте у њи- 
ховом друштву најприличније место — куд би га и преместити 
ваљало. 

А сад остају још §. §. 3. 4. и 5. 

У њима је говор о врховном школском надзору — о равно- 
лравности свију признатих вероисповести и о томе: ко се је 
дужан старати за верску наставу дотичних исповедника. 

Све су ове наредбе и умесне и оправдане. Али што оне 
до1^ше под рубрику, где им није места, кривица је у погрешном 
и непотпуном распоређењу законског градива. 

Настава и надзор — управа над школама тако су важне 
чињенице, да би им у сваком школском :ткону требало усту- 
пити засебни ()де.Ђ^1к. Јер само се тим поступком даде бриж- 
љиво одабрати, те систематички обрадити све, што се о њима 
узаконити мора. Да се је дакл(» и црногорски школски ;ткон 



118 Књижевноот. 



хтео на то осврнути, тада 6и §. 2., а §. 4. у (.'вези са §. Г). 
Д0П1ЛИ у оде.Ђак о настави; на против §. 3. у одељак о над- 
аору — управи. 

Кад би се дакле хтели ови наведени раз.10зи у об.зир 
узети, оде.Ђак : „Опште установе" остао би, до д\'ше, празан, 
без параграфа. А.ти баш таком празнином надопунио би се сам 
овај закон. 

Одељак под В. — рекао сам — састав.Бен је из одредаба 
школи. 

Школарине у Црној Гори нема. Али родители уписане 
деце морају се добЈ^о узети у памет — што је на послетку н 
право. Само — рекао бих — треба,т() је у том погледу имати 
вигае обзира на сиромашно стање већине Црногораца. Тиче се 
новчане глобе. 

новчаној глоби и затваЈ>ању родите^Ба ради школе ре- 
као сам већ шта мислим.*) А на то би код Црногораца требало 
још више мотрити, него у другим зем^Ђама. Ту се сад тек по- 
лаже права основа народном школарству. А љубав према овоме 
никако се не осваја осетљивом новчаном глобом, а још мање 
:ттв()ром. 

У §. 17. новчане глобе због неуредног поласка школе 
расту овим редом. Прва новчана глоба износи две цванцике — 
друга четири — трећа осам. 

Значајно је код овог закона, да у том погледу није прет- 
ходно установио никаквих опомена, него се одмах непосредно 
прихваћа глобе ; а тс се не да оправдати. А ако то све не би 
помогло, има се јавити гл. школском надзорнику. Шта ће он 
пак у том случају да чини, то је од родитеља затајено. Бар 
;тконом није ништа устаноњЂено, него сигурно да зависи од 
надзорникове добре, или противне воље. 

§. 18. до словце је оваки: „Ако ко год мора платити 
виши степен глобе, а случајно је дужан још и нижи, урачу- 
нају му се сви степени, те се од њега ;тједно поберу." 

Дакле: ако је „случајно дЈ^жан"? — Ретко ће ту бити 
дуга, :за који би се могло рећи, да је случајан. Свакако ће 

*) Внди ч.1анак: „2акоп о(1 14. 118(к)рас1а 1874. ођ ив^оји риСкЉ 
^коић** и т. д. стр. 69 — 60. 133. књига ^Лвтоииса". 



К&ижевноот. п^ 



томе главни узрок да буде еиротиња — немање. Па шта ту 
да се ради V — Како ту да се поберу глобе V — Долази ли у том 
случају затвор, или егзекуција V — Закон и то држи у тајноети. 

Но у том погледу је §. 18. јаснији. Он вели: „Ко при 
ушколавању затаји евоје дијете, или уписивање осујети прева- 
ром, ииа се казнити са глобом од десет до педесет та^тијера; 
а ако не узмогне платити, ;затвором од 8 до 30 дана." Оваки 
поступак бољи је само у толико, што родитељи бар знају на 
чему су. 

Са §. 18. врло су сродни §. §. 23. и 94. Први од њих 
наређује: да родитељи имају својој деци за време школе на- 
бавити храну, одело, књиге и учњта. Иначе долазе приси.таа 
средства. Али шта ће поред овог још и §. 94. ја не могу да 
докучим. Он налаже Ј^одитељима, да мсра еваки за своју децу 
платити школске књиге. Иначе ће га капетан на то приморати. 
Ово дакле није ништа друго, до понав,Ђање једног дела из 
§. 23. Али то на страну. Него шта ће да буде са сиротињом, 
кад тој обвези баш не може да одговори? — Долази ли и ту 
егзекуција — шта ли? — Закон спомиње само „присилна 
средства." 

§. С8. установ.Ђује годип1ње 400 фор. а. вр. из државне 
касе на нагЈ^аде највреднијим и најпримернијим Ј-читељима. А 
§. 96. одређЈЈе годишње по 150 фор. на награде најревносни- 
јим месним школским надзорницима опет из државне касе. Ово 
је доиста лепо, сваке похва^те достојно. Али кад би се поред 
тога установило још и то, да се држава, или поједине општине 
имају постарати бај) за одело и књиге најсиромапшијој децн — 
значило би, да с(» је овај закон и у том погледЈ* освртао на 
осећај човекољуб.Ђа. То се бар у свима цивилизованим Д[)жа- 
вама чини и са званичне и приватне стране. А о томе се и 
прошли ц1)ногорски закон школеки био побринуо, одредивши 
(§. <>.) да се и[)икупљена глоба употреби на набавку књига и 
Д1)угих потребних ства[)и си1)Омап1ној деци. Али у горњем сми- 
слЈ' школом се само умножавају невоље сиромашног станов- 
ништва црногорског, чиме се ово ни мало не може одушевити 
:Ја школу. 

После овог да се запитамо: како се овај закон побринуо 
:т женско образовање. 



1 20 Бњижевноот. 



Томе питању посвеЈ^она су три иај^аграсј^а (24. 25. и 20.) 
Садржина им је у главном ова: Где постоји девојачка п1Кола, 
за њу важе сви прописи као и :т му1пку. А где нема дево- 
јачке школе, родитаЂима је слободно, да у мушку школу ао 
жељи шаљу и своје ћери, хии само до навршене десете године. 

На овај начин наЈ^авно да Црногорке остају 11[>ема про- 
свети и о6ра:Јовању као заборав.Ђена пасторчад. ЈеЈ) кад осни- 
вање девојачких школа пије никаквим законским одредбама 
ујамчено и кад се школска дужност код девојчица равна је- 
дино према слободној вољи родите.Ђа, то онда просто и кратко 
значи: у Цј^ној Гори нема девојачких школа. Та три пара- 
графа су дакле ту, да их је тек више на броју. 

Па који и какви ра:пози у Црпој Гори могу да оправдају 
оваки поступак '? — Видимо, да ту већ поодавпа постоји и виши 
женски институт. А толиким искуством дока:тно је, да је раз- 
борито и образовано женскиње најчистији извор општем на- 
родном напретку. И^^ема томе н<» може бити истина, да је Цр- 
ногоука неспособна за обЈ)азовање, нити би отуда могла бити 
какшг опасност по онај народ. Јер у том случају била би к^шјња 
нера:^боритост остав^Ђати родитељима на во.Ђу, да школовањем 
својих кћери ту опасност у наро,\у појачавају. Алтернатнва би 
дакле била овака : 1к женскињ(* или опште обаве:шо ушкола- 
вање, или никакво. 

Сад само још једпу кратку примедбу код овог одељка. 

§. 2!). г.таси: „Сваком је слободно, но не мора васпита- 
вати своје дијете на сЈ^едњијем и вишијем .зема«ЂСкијем заводима." 

Свуда је по свету опште знано, да средњи и виши за- 
води још нигде немају :ш цел : оаште народно образовапе. По- 
^Јнато је свугде и свакоме, да су то :^аводи, којим се постиже 
више стручно образовање, а у чији се кр}т цео народ никако 
увући не може. Према томе је онда очевидно, да овоме пара- 
графу може бити места тек у :ткону :т средње заводе. Јер кад 
€е каже: да шко.1Ска дужност траје до конца 1:3. године (§. 8.), 
разуме се само по себи, да се сваки не мора и да^Ђе образовати 
по другим заводима. То је бар јасно. 



Трећи одељак (В.) упознаје нас у главном са дужностима 
црногорског учитељства. 



Кљижевноот. 121 



Пре свега и. овде пада у очи нејасност, неодређеност 
овог закона. 

У §. 32. стоји овако: „Ако би се иримјетило, да се учи- 

тељ не понаша ксисо то иристоји његовом учитељском званију 

с опоменои, ставља га г.тавни школски надзорник под непос[)едни 
надзор мјестног школског надзорншптва, или га са свијем ли- 
шава учитељске д)'жности." 

Строгост је — ако се хоће реда — свакако врло нужна 
и Еорисна. Само је у том случају и праведно и потребно, да 
с« што тачније обе^теже околности, које повлаче за собом казну. 
Јер израз : ако би се „иримјегило'' — место : ако би се до- 
кааало; 11 изра:^: „понаша^ве, како пристоји учитељском зна- 
чају", а не обележити тачно случајеве, :т којима долази став- 
љање под непосредни туђ надзор, па чак и коначни отпуст, 
значн излагати положај учите.Бства пуком ћефу појединаца, по 
што се зна, да је у наро,\у о позиву учитељског звања толико 
разних појмова, колико људи и ћуди. 

Но завршетак је тек леп. Као пгто со види, :^бог једног 
истог преступа може гл. п1Колскн над:зорник учитеља ставити 
или „под непосЈ^едни надзор мјестног пгколског надзорника, илп 
га сасвијем лшпава учитељск(* дужности. (Ваљда : звања?) То 
дакле зависи просто од његове воље и савести. 

А.ТИ овако неограничење власти гл. школског надзорника 
врло се лако измеће у самовољу. II ја дј^жим, да се отуда 
учитељство ни у ком случају нема добру надати. 

Иа и оно став.Ђање учите.Ба под непосредни над:зор месног 
школског шдаорника — свакако проста човека — очевидно по- 
казује, како се овим ј^коном јавно постарало :за углед и :шачај 
црногорског учитељства. 

С овим стоји у свези и §. 82. где се каже: ако учитељ 
не заслужујв да капетан и месни пшолски над:Јорник с њиме 
уљудно и пристојно поступају и да му углед пр(?д децом и на- 
родом подржавају, дјжни су ш исто јавити гл. пшолском над- 
:к)рнику. Ире свега, отуда и:иази, да има случајева, кад капе- 
тани и месни иад:зоЈ)ници могу са учитељнма неуљудно и не- 
пристојно да поступају. А друго, питање је: у ком атучају не 
би учитељ то све заслужио, и И1та му шкБа чинити, па да с(» 
све ово заслужи? Закону ни на крај 1шмети, да о томе поучи 



122 Бњнжевност. 



\'чите.Ђе. Морам одмах овде рећи, да таке опасне стили:Јације 
јога ни у једном закону нашао несам. 

Лји овако писаних параграфа има и више. Доказа ради 
ево јоп1 два. 

§. 35. вели : Главни п1К0лски над:«)рник „ако нађе за ио- 
требно*^ постааЂа школи за управит1\Ђа учите.Ђа са друге школе. — 
§. 00. вели: „да је учитељ д^ужан ове наредбе најтачније испу- 
њавати. Иначе потпада строгој одговорности, а у „некојим слу- 
чајеенма^* може и службу и:^губити." — Ето, сад бар учитељ 
:}на, кад може службу изгубити! 

§. 43. говори томе, каквих п[)отокола мора бити у сва- 
кој П1К0ЛИ. Под. б. наведен је дневни п[)отокол. Што ће тл' 
да се бележи дневно посећивање школе, то је на свом месту. 
Ј^ти чудноват ми и;^гледа овај додатак: „У истом пј^отоколј' 
бележиЈ^е учитељ и своја отсуства." Лепо је .заиста, кад се код 
учитсчЂства иретпостав.Ђа толика савесност. Али поред свега 
тога та ствар шзгледа в[)ло нанвна — једтствена је. 

>:5. Г)(). гласи овако: „Сваки учитељ мора имати потребите 
спомоћне књиге и који школски лист да прима п[)еко године." 

„Спомоћне књиге", то су ручне књиге, по којима се у 
ШКО.ТИ п[)едају поједини наставни п[)едмети. Такове књиге спа- 
'^'^ЈУ У учила, а ова не набав.Ђају учите,Ђи, него општине. С 
тога дакле ове књиге мо[)а свпка школа да има. А ако их је 
још и учите.Ђ набавио за своју п[)иватну књижиц>', то му сва- 
како служи на част. Само га :1акон на то не сме силити. 

А таки је поступак још мање уместан у погледу држања 
стручних листова. Јест, да је да.Ђеобра:новање учитеља од ко- 
ристи прво њему, а отуда школи и омладини. Али поред обичне 
слабе учитељске наг[)аде гонити га силом парагЈ^асј^а, да сваке 
године [)едовно одел>ује од те своје плате извесну своту на 
сличне издатке, то је пут, којим ће најмање да се унапреди 
учитељскс даљеобразовање. Д[)жаве, чији су учите.Ђи најбо.Ђе 
нап.1аћени, па ни оне не ударају така по[)е:^ на учитеље. Да- 
нас је свуда обичај, да ст[)учне листове и списе за школску 
књижницу набав.Ђају дотичне општине о свом трошку. А то 
је, богме, и право. 

Дакле ради потплног ра:5умешиБа ва.Ђа се тачно и од[)е- 
ђено из[)а:^ити : ко да набав.Ђа те спомоћне књиге и листове — 



Б|иавевноот. 123 



ошптина, или учитељ. -Из овог пара^^афа излази, да ти издатци 
падају на учитеља. 

Враћаи се сад §. 38., који садржи врло важну установу. 
Ту је углављен број часова за дневну школску обуку. 

Уверен сам, да {^е се сваки необично изненадити, кад 
рвЈКнен, да се Црногорчад по овом §. у осноеној п1коли без 
раалшсе раареда морају бавити у школи по С/о часова дневно 
и то од 8 — 12 и од 2 — 4\'2 часа. Кад се одавде одбију ми- 
нути, који су за одмор одређони, онда целокупни недељни број 
наставних часова износи пуно 31 час. Кад узмемо у обзир што 
су педагози и лекари писали о овом питању, па и своје вла- 
1:тито искуство, онда мо[)амо по души рећи, да ова претерана 
ревност води великој опасности — а та је убијање свежег де- 
чијег духа. 

Ја овде не треба да се позивам на ост^ие основне школе. 
Ево ћу да узмем за мерило чак најстарије гимназијске разреде, 
па м ту је мање наставних недељних часова, него по црногор- 
еким осмоемш школама. Ученици VIII. разреда карловачке 
гикназцје имају недељно 26 часова (Ирограм 187^но. г.) Уче- 
ници VIII. разреда новосадске српске гимназије имају преко 
недеље 30 часова (Извештај 188^,1- г.) И то све млади^ш од 
20 и више година. А у црногорским основним школама ве.зана 
су деца од 8. — 13. године .за школску клупу 31 час недељно. 
На ово не треба више ништа говорити. Карактеристично је 
само то, да је овај гзакон идан у добу, кад се у педагопшом 
свету најживље расправ.Бало питање о преопте^^ећивању школ- 
ске деце. 

Овде ћу да се задржим само још код одредбе о школској 
казии. томе се говојш у §. §. 05. 06. и 67. У њима је кратко 
речено ово : Због .1екције, непажње и несташлука ударати децу 
по рукама, ноктима, глави и т. д. најст[)ожије се забрањује. 
Дете, које се ТЈ'че, свађа и напада слабију децЈ^ треба два пут 
та^есно казнити. С трећом ка:зном отптта се из школе. Али 
ако би дец}' на то родитељи подговарали, само да би их од 
школе отпустили, ва.Ђа их редовно казнити до год се не по- 
праве. Тако наређује закон. 

Дакле и црногорски школски закон прихваћа телесну ка- 
штигу као дисциплинарно средство. Али овде је нужно, да се 



124 Књижевноот. 



за час сетим аакона од 1870. У том :«конл' телеена каштига 
апсолутно је укинута. Милан Костић, писац тог закона о том 
важном питању, овако се изјашњује: — ,,и доиста по моме 
мњењу имају и право — да ва.Ђаном и способном учитељу не 
треба батина у руди, да с њоме олакша свбј рад и своју задаћу." *) 

Но после 11^ година изађе овај садањи закон, обогаћен 
параграфом, који је унео у прут и дрногорске шко.1е. Ја др- 
жим, да тиме није учињен никакав напредак, нити је тиме 
стари закон корисно допуњен. А да ли је оправдано и С41ветно 
прутом васпитавати подмладак тако поносног и частољубивог 
народа, као што је дрногорски — о томе се је ваљало добро 
промистити. А сад само јопг једну примедбу. 

Вели се: Дете због туче и свађе ва.Ђа три пут истући 
па отпустити. Али ако га родитељи на то подговарају, онда га 
Т1)еба казнити до год се не поправи. 

Као што се види, у овој је наредби и неправде и недо- 
следности. Неправда се чини и деци и родитељима, који нг; 
подговарају доду на наведене преступе. Јер ако се већ прутом 
постижс^ и постиЈ^и може поправка, зашто онда да се и непод- 
говорена деда не казне до год се не поправе, него се после 
треће каштиге бадају на сокак, да се ту још већма покваре и 
забата.1е. Ту су дакле баш у добитку деда, коју код к>11е под- 
говарају. Ето већ и у томе лежи недоследност ове на^^едбе. А 
друга је недоследност у овоме : 

По школском закону не може ни једно дете бити одго- 
ворно ни кажњено т чин, на који је од својих родитеља под- 
говорено и упућено, а можда и присиљено. По томе је врло 
нечовечно, кад учитељ туче и злостави дете, знајући у напред, 
да за то није оно криво, него његови родитељи. Није ли дакле 
у тако доказаном случају разумније и правичннје казнити саме 
дотичне родитеље! 

Овај закон глоби и затвара родитеље, кад не шаљу дец\' 
редовно у школу. А кад их подговарају на тако гадие преступе, 
чиме шкоде и својој деди и самој школи, онда дај туци дед\% 
а родитељима ни бриге. Ја овако што не бих смео никад до- 

ПУСТИТИ. 



*) Шк«х1е у Црној Г(»ри, написао Ми.1ан Костић, стр. 86. 



Књижевноот. 1 25 



Сад 6и ва^1о да се по;тбавим са последњим оде.Ђком 
(Г.) овог закона. Али примедбе, што би их овде навести могао, 
тичу се се врло споредних ствари. Зато не ћу ни да почиљем. 

Бацивши на .завршетку још један поглед на овај иакон, 
признати се мора, да би га у интересу школа још једпом те- 
мељито претрести, п[)оучити, па преустројити ва.Ђ;ио. Свакако 
је нужно, да и по унутарљој в[)едности, а и по спољашњем 
облику одговори бар у на'битнијим тачкама сувременим иахте- 
вима данашњих школских иакона. 

Овај данашњи закон може се смат[)ати као спроведена 
ревизија оиог од 187<^/1. Али пада у очи, да су многе д()б[)е 
стране из њега данас исплштене, као: установа педељних на- 
ставних часова, о дисциплини, о набавци школских пот[)еба за 
сиромашну децу, и т. д. 

Кад се зна, да се сваком [)евизијом сме[)а на поп[)авку и 
усавршење школских однопшја, онда морамо доћи на те мисли, 
да овом новом .чакону тај посао није најсретније пошао :т [)уком. 

М. НешЕ0ви1|. 



Ч И Т У Љ А. 



Хрнстофор Шнфиану један од најстаријих чланова „Ма- 
тице Српске" и народни добротвор преминуо је у Б. Комлошу 
14. декембра 1884. у 68. години живота свога. 

Колико је тај племенити добротвор народни поштовао умет- 
ност, просвету и образовање, колико је ценио утицај њихов на 
културни [)азвитак народа свога, колико је дубоко уверен био, 
да лепе вештше ва.Ба неговати и развијати у народу — показао 
је не само речима, него и делом, показао нарочито тиме, што 
је оставио, да се од његове задужбине, у износу од 10.000 ф]). 
а. вр., један део употреби на потпомагаАе сиромашних ђака, 
који ће се посветити уметности и вишим педагошким наукама, 
а други део на потпору српског народног позоришта. 

У свом основном писму, изданом у Новом Саду 14. јула 
1^77. г., наредио је, између другога, ово: 

„Ма да сам живот свој посветио пољској привреди, ипак 
никад нисам могао одолети чару науке и лепих уметности, па 
сам налазио своју особиту радост, што сам их могао потпома- 
гати по слабим силама својима. Под љиховим спасоносним ути- 
цајем дошао сам до тог уверења, да се само онај народ може 
надати лепшој будућности, н у материјалном и у духовном 
погледу, којега синови, схвативши озбиљно д)'х и захтеве вре- 
мена, раде својски на томе, да себе усаврше што боље у свима 
гранама знања и лепих уметности. 

Проникнут дакле тим уверењем, а одушевљен примерима 
оних многих њтеменитог срца и узвишеног д}ха Србаља, којн 



Читуља. 127 

су или це,10 своје имање, или бар неки део од тога оставили 
на оснивање јавних добротворних задужбина, а које Србе на- 
род српски увек с хва^чом и пијететом спомиње и вечиту им 
успомену слави од колена на колено — одредио сам од свога 
имања 10.000 фор. а. в[). на ту добротворну цел, да се од тих 
новаца оснује „Јкдужбина Христофо[)а Шифмана." 

11рих)Д од 7.Г)00 фр. а. вр. одређујем на две стипендије, 
и то једну за слушаоце лепих наука и уметности, а другу за 
слушаоце виших педагошких наука; а приход од 2500 фор. а. 
вр. на потпомагање „Српског народног позоришта" у Новом 
Сад)% докле постоји, ако пак престане радити, да му се том 
потпором множи главница. 

Да се управе тог мог завода П1)ими, умо.Ђавам „Матицл' 
Српску", то наше једино књижевно друштво, које, као што је 
познато, рукује многим добротворним задужбинама, па је сво- 
јим тачним, стручним и слвесним руковањем цео српски на- 
род задужило на вечиту хвалу, и у које друштво ја, по тим 
заслЈтама његовим, имам највећег поверења." 

„Матица Српска" прихватила је одушевљено тај заве- 
штај, приве.1а га је одмах у живот, и одала је потпуно при- 
знање том племенитом добротвору, који је установио прву сти- 
пендију за образош1ње српских уметника, па је и на делу по- 
казао, да имућни и родољубиви Срби ваља да негују и да 
потпомажу развитак уметности у српском народу. 

Шифман је учествовао у јавном ра,\у г. 18()1. као члан 
благовештенског сабора у Карловцима, и даље г. 187Г). у стру- 
чној комисији, коју је сазвао сабоЈ^ски одбор ради уређења 
управе црквених и народних добара. 

Приликом свога бав^Ђења у Новом Салу г. 187(). распи- 
тивао се тај племенити родољуб о пот^^ебама нашега народа, и 
наговестио је већ онда своју п.1емепиту намеру, коју је на скоро 
:т тим г. 1877. и извршио. 

Шифман је осим тога, по нагону свог пл(»менитог срца, 
установио још једну задужбину од Г^ООО (|)01). а. вр. за потпору 
сиромашних српских удавача, а руковање тог свог завода по- 
верио је српској црквеној општини у Меленцима. 

Иа глас о смрти његовој „Матица" је нзЈХСлала свога 
књиговођу Арона Поповића, да је при погребу заступа, поло- 



128 Читуља. 

жила је на одар покојников лавров венац, а у записник свој 
ставила је т\ту и жа.1ост за губитком тог ретког добротвора 
народног, који је светлим делом својим још за живота свога 
засведочио, колико му је на срцу лежао просветни напредак 
и уметничко изображење народа српског. 

То признање, ту захва.1ност да1и с „Матицом** и цео наит 
овострани народ, који је Христофора Шифмана уврстио у пан- 
теон народних добротвора. 

Слава му вечна! 



■ » 
I 

■4 



1 



МАТИЦА СРПОКА. 

Изводи из записии1^а књиткевног одбора 
и 04е«д>ења 1884. годиие. 

Састанак књиаеовног одељења 8. (20) децехбра 1884 

54. Сек])ота]) напомии^е, да јо емЈ^ћу ДимитЈ^ија Матића, почасног 
■мдна „Матице Сриске** и члана кн.ижевниг оде.Ђен>а, постигао и ово друш- 
тво ве.1ики удаЈ), па пЈ^едлаже, да сс у ааписиик стави туга ва губитком 
тако вЈ)сног књи.кевника, који је себи стекао пеумЈ)лих пасгуга аа српску 
књижевност, ва српску п1колу и за српску просвету. 

Пред.1ог се ПЈ)има и чланови устајањсм одају пошту покојнпку с 
уск.1нком : «Слапа му!" . . ♦» 

50. Умо.1>ени чланоии подносе своја .мин1л*сња о иадав^Г^бу Ч> и- 
блиотеке 8а наЈ)од иа Фонда ]1втЈ)а Коњевића. 

М. 11етЈ)онић под 3. (15.) новембЈ)ом о. г. тог је мишљења, да 
се у биб«1иотеци ва народ иадају така п«)пуларна дела, која својим садржа- 
јем упућују к поннавању н])ИЈ)оде, животнпх одношаја и човечанских 
установа. Уа пј^иј^однс науке аауаеле би ту место и историја, социјоло- 
гија и аем.1.опис. Није нужно пити би било умесно, да се ови списи држе 
строге систематичности, или да са научног гледипгта исцрп.1»ују свој пред- 
иет. Тако ће библиотек;1 ианашањем п.1емеиитих карактеЈ^а на повеснице 
будити и утв1>ђпвати у читаоцима наЈ)ОДну и човечанску свест и родо- 
.1.уб.1.е; она треба да доноси описе далеких аемал>а и слико прошлих вре- 
иена, јер се по п])и.1икама л одпошајима њиховим учи човек да суди о 
приликама и однопгајима, који в.1ау^ају у садаи1њости у њеп)Вој вем.1>и и.1и 
држави ; она тре<)а да проматЈ)а појаве ин пЈ^ироде, јер кад 8ем.1>оЈ)адник 
буде бо.1>е пЈ)ПЈ)оду поанавао, постаће му ^\>'х слободнији, тиме ћо се нај- 
пре отЈ)ести пЈ)едрасуда и праиновеЈ)ја и постаће пЈ)иступачан утицајЧгма 
КЈ'лтуре. Имајући то увек на уму раавијаће библиотека хармонично своју 
цублику и постиваваће сигуЈ)није цел, коју је себи поставила. 

Оснм тога биле би теме ва биб.1иотеку партије иа хемије, Фиаике и 
природописа, које се тичу 8ем.1>оЈ)адње и.1и хигијенс. 

Начин ин.1агања у свима списима, који се приие аа биб.шотеку, 
треба да буде ра8ум.1>ив ва свакога, који има вдрав рааум, а учио је баЈ) 
вародну школу. С тога треба да буде јевик што више прост, слогкратак* 

И добри преводи требало би да се прииају аа библиотвку, али би 

иЛетопис** 145. 9 



130 Матица Српока. 



ва.Ба.10 павити па то, да текст одговара увек стању духовпога ])аавитк.ч 
у нашеи народу. 

Где год је нужно има.1е би ући и слике. Лик народнога доб|к>твора 
Пере Коњевића требало би у малом да се ивреже и да дође на васлои- 
ном листу сваке књиге. У прву књигу ва.1>ало би да уђе н биограФија 
Коњевићева. 

Библиотека иогла би да иалааи у месечннм свескама од 2, а нај- 
више 3 табака, или бар свака два месеца. Свака свеска нека буде аа себн 
целина. Од мањмх расправа м(»г.1е би по две и више у1)н у једну свеску, 
ако су сродна садржаја. 

Трошак аа штампање и с^гике сносио би штампар, или књижар, ком 
^Матица'* повери надавање те библиотеке, и који би водао бригу о рааа- 
шил>ању књига. ( 

III 1о се писаца тиче, управила би ^Матица** у јавним .шстовима 
повив на исте, у ком би се навео у опигте С41држај бнблиотеке и ус1ови, 
под којима се п]»имају списи аа исту. Не би нужно било специјално на- 
водити теме, које би се има.1е обрадити. 

^Хлан др. Ђорђе Де)>а тог је м и ш .б е њ а, да у биб.1иотеци ва на- 
род треба издавати така дста^ која ће бити јц аа по^ ку и аа аабаву и која 
ће народ подивати и унап])еђивати мора.1И(>, ду^овно и материја.1но. Ка,^ 
помислимо како је наш на]»од јако пао у мора.1у, то ће свако увидети, да 
треба писати за народ и така де.^а, која ће ширити у њему спасоносна 
наче.ш поштења, честитости и свију мо])алних врлина, учити га, да чувл 
и негује .1епе своје обич^е ив старина, а да се к.1они алих, убитачних на- 
вада, било да имају свога корена у самом народу, би.1о пак да су се одо- 
маћиле са стране. А.1и вло стоји наш народ и на материјалном по.1»у. С 
тога вал>а писати аа њега така дела, која ће распростирати адрава на- 
че.1а народне привреде, уповнавати га са устовима, од којих вависи одр- 
жање и напредовање на пољу 8ем.1>орадње, индустрије и трговине, упући- 
вати га на раауман, интелигентаи рад, на истрајност, штедњу, умереност, 
треавеност, старање аа буд>'ћност. 

И у адравственом пог.^еду стоји доста ало наш на[и>д. На имс, слабо 
се пааи у нас и на негу децс. Зато треба писати и така дела, која ће по- 
учавати на^^од, да чува и негује и своје 8Д))ав.1>е, што је једно од најдра- 
гоценијих блага. 

Дела, што се успишу аа народ, треба да су посвећена поуци и аа- 
бави. Забавна дела да се поглавито црпу из нашег народног и живота 
с)К)дних нам с1овенских п.1емена. Не би т])ебало искати, да де.1а буду ори- 
гинална; г.твно је, да одговарају п))авој својој це.1и, да с.^уже на корист 
народ}', а то могу бити и преводи и п))е])ађена де.га. Кад се код ве.и1ких 
културних и напредних народа на вападл', који имају богате књижевности, 
аа народ могу преводитп и п])ерађивати де.1а ив страних литература, тим 
П1>е може то бити и у нас, а свакако је и вероватно п))ема нашим књи- 
жевним при.^икама, да ће преведена и згодно прерађена дела бо.Ба бити 
него дела иаворна. 



Матица Орпока. 131 



За писање делл аа народвЈ библА^отеку поавани су у првом рсду 
ч.1анови КЊИЖ8ВНОГ оде.Бења ^Матице Српске**, а писати би иог^ш ид]»у- 
ги ШШ1И сународници, особито они, који, живећи у средини свога народа, 
ихају довоЛкНо прилнке, да и1то потпуније и тачније проуче сав његов 
живот и рад, његове светле и тамне стране, и да се упоанају са његовии 
потребаха. 

Припос^ана дела оцењивло би или сам књижевпи одбор, или бп тај 
посао поверио неколицпни својих Чгмнова. 

Свака два месеца треба^го би да иапђе по јсдна свеска у ве.чичини 
од 8 табака. 

За растуривање те биб.1иотеке да се нађу повереннци, поглавито ив 
учите.1>ског и свепггеничког реда. Свеиггеници и учите.1>и еу важна чи- 
н>енн1^а у нашем народно-култ^^^ном жнвоту, и њих би у првом реду ва- 
.БЛгго аа^^обити аа дсго, којим с^* ради на мора.1Ном и материја.1ном уна- 
пређењу масе нашега народа. Ради подупирања тога подунећа да се умоле 
све наше црквене и школске Кгтастн, вадруге, читаонице, н т. д. 

Ујрдно пред.1аже, да „Матица** од сада сваке године и8Д|у'е кратке 
иааештаје о своме годишњем раду, на|н>чито о раду г.чавне скупштине. 
Тај крлтак извештај да доноси и имена чланова матпчиннх, а такођер и 
имена повереника и предбројника народне бцб.1иотеке, и то одељено по 
местима. 

Члан Ђорђе Рлјковић иред«1ажо ово: 

Део ]. Народви списн ва забаву и поуку у опште. 

Наро^^е читанке. У ове да у^у мање расправе о опадању и пропа- 
дању нашега народа, п]>едлоан : како да се доскочи тој иево.1>и, стати- 
стичке белешке о мештанскнм одношајима, приповетке иа на[>одног живо- 
та, песме. 

Део II. Поучни спнси на по се. 

Први одсек. Природне науке и хигијена. 

Ту нска се описују нлјнивнја открића на ио.1>у прн]>одних наука 
рааум.1.ивим, посве популариим сти.1ом. О хигијени нека се ве пише на 
1ииЈ>око н раавучено, већ кратко и увек јасно. 

Други одсек. Економскн и технолошки списи. 

Иаи1 народ нека у дотичним списима на^ теме.1>не поуке ио свиаса 
гранама економије и техно.10гије. 

Трећи одсек. Геог]>аФија, путописи и историја. 

Иа историје ва.1>а особито иадавати кратке, 8аним.Биво приповедане 
дога)>аје И8 ста]к)г н ноног нремена, који ће у народ^* будити во.1>у к проу- 
чавању овоје историје. 

П]|6 свсга ћс добри животописи бити од неиамерне користи народу. 

Такођер ва.1>а давати нпЈ)оду у руке де.1а као : путописе, поанавање, 
наЈ>ода, њихових каЈ^актоЈ^а и обичаја, и т. д. 

Четврти одсек. Сииеи о Ј»е.1игио8но-мора.1ном животу: 1. О цркви, 
школи и држави ; 2. О психологији и васпитању ; 3. Чланци богољубног 
садрж1џа у проаи; 4. Духовне беседе ва наЈ)од; 5. Духовне иесме. 



132 Матица Српока. 



Нека се ивднје од прилнке шест мдњих свеадка годишн.е, д могли 
би се И8ДДВДТИ и списи од већег обима (12 до 15 табдка) ио 2 књиге 
свдке годиие. 

Школамл нека се ти списи ^\дју н^ 110К.10Н, д тако исто и читдоницама. 
Члан Стеван В. Поповић у Будим-Пешти, под 29. новембром 
о. г. предлджо, дд се ив фон^^д Коњевићевог инддју иск.1>учиво књиге, нд- 
мењене српском простом пароду — тежаку и рлтару. 

Теме тим књижицама да се црпу: 1. Ив по.Бске п]>ивреде ио свима 
гранама јој ; у круг ових књижица мог.1е би се уврстити и монограФије 
И8 природнпх наукл, у К0.1ИК0 се то науке односе на пољску привреду ; 2. 
Иа домаћег и породичног живота у правц}' : а) како се паметно држи 
вућа, б) како се раде домаћи посшви, в; како се васпитава подмладак, 
г) како се чувају у кући српски обичаји. 3. Иа општинског грађанско- 
државног живота. У ову врст>' и^^у расправе: а) о одношајима грађанске 
и црквене општине, б) о одношајима грађана као држав.%ана, в) о узо^ 
ритим људима, који су [»адп.ти да иарод буде нап)>едан у општш^и, држа- 
ви, у свету. 4. Иа цутописа по српским крајевима и ив српске историје. 
У књигама ове в])сте ва.1вало би ианети јасну С1ику увек једнога краја, жо- 
вотопис једне внамените истоЈ>ијске .гичности, будити .вубав прома српскои 
вавичају, диаати на])одни понос и свест. 

Писцима би ва.1>а.1о оставити на во.Бу, да они сами себи одаберу 
начин, којим ће ове теме ив.1агати читаоцу. Начин тај имао би б1гги по- 
учан и вабаван, било да писац и8.1ажо своју тему учећи титаоца, би»1ода 
јв увије у причу. 

За први мах да се ивда од те биб.1иотеке н^џмањо пет свеаака у 
величипн 3 — 4 табака. 

Ра^^> УЈ^еђоња те биб.1иотеке да се постави нарочити одбор, који би 
свака 3 месеца д]>жао своје састанке и иввоштавао о раду своме књиж. 
оде*1>ење. Тај би одбор имао једино тај посао пред собом и у њега би ва> 
ли1ло одабрати писцо наше и са ст]>аие, ва које се ана, да су радили на 
популарној књижсвности нашој. 

Свака књига, која би о т])оп1ку Фонда И. Коњевића угледа.1а света 
у библиотеци аа на]>од, в/и1>ало би да носи јасан натпис, да је ивдана 
трошком Фон,^а П. Коњевића и на нас1овно» листу лик тога народног 
добротво])а у чисто нврађоном меда.1>ону. На првим листовима сваке књиге 
треба.10 би да се штампа, ако не у цолини а оно у ивводу, ])еФерат оце- 
њивача књиге и свота награ^^е. 

У интересу што бољсг ]>асту])ивања ове књиге 8а на)К)д, вал»ало 
би да се „Матица^ об])ати молбом на свс највише црквене и школске 
власти, у опсегу српске мит]>ополије у Ауст])о-Угарској, на вемалске владе 
Ј Загребу и Сарајеву, на министарство просвете у Београд>' и на Цетињу, 
ва митрополитске власти у Београ^у, на Цетињу, у Сарајеву, Мостару и 
Туали, и да иште : 1. да се препо])учи свештеницима и учитељима, да 
потпомажу растуривање тих књига по народу ; 2. да се те књиге упо> 
требљују као премије у најстархтјим равредима народне школе. 



Матица Српока. 133 



За растуривање тих књига најбољи би начин био, да се цео посао 
око рааашиљања прсда А. Пајевику. штампару и иадавачу књига у Нов. 
Саду, с којии би вал»ало ради тога посебан уговор утврдити. 

П|>едседник др. Ђорђе Натошевић предлаже, да у бибииотеку 
аа народ улааи: 1. Од анања окопомских: о диаању и држању стоке и у 
онште и аасебно, о дизању и држању коња, краве, овце, коае, живине, 
пчеле, свилен-бубе, па и рибе ; и о дивању и држан>у врта, воћњака, ви- 
нограда, њива, ливада, па и шуме; о најбољим ратилима, и другим дома- 
ћим справама; о дивању и држању к^^ће и покућства, осветљењу, грејању, 
пожару и осигурању ; о д])жању га8да.1ук4, особито мањих, и о дизању 
ошнте корнсних аавода и вадруга; 

2. од внања адравствених : о отхрањивању маг^е деце, о сачувању 
8драв.1>а деце у школи, као и о сачувању 8драв«1>а одраслијих и старијих, 
у ратара, аанатлпја, трговаца и ДЈ)угих, и то по нааорима не само др- 
жавних него и других медичких и хигијенскпх школа; о владању и по- 
моКи у прекој нево.Би и опасности живота ; о в.^адању у редњама и помо- 
рима; о дворењу бо.1есника и најпростијом помагању н>иховом онде, где 
нема .^екара, као и о .гечепл- дијетом, ваадухом, водом, воћем, млеком, 
купањем, тре1г,ем, гимнастиком, и т. д. 

3. Од знања педагошких: о васпитању и учвњу деце, домаћем и 
школском, уосновној школи и после ове; о васпитању женскнња и вадаћи и 
дужностима жене као жеие, матере и домаћицо ; о д}'жностима доброга мужа, 
оца и домаћина, доброга момка и девојке, доброга гослодара и госпо^в, 
доброг с-туге и с.1ушкин.е, доброг занатлије и трговца, доброг оппттинара 
и ^)а^нина, доброг старешине породичног, и општинског, и доб[»ог свв- 
штеника, учитеља, учите.Бицо, научењака, лекара, чиновника и т. д., и 
свуда да се ивнесу увор-примери и идеа.1и. 

Књнжице не ТЈ)еба да буду веће од 2 — 3 штампана табака и да се 
штампани табак награђујо од 3 — 5 дЈ^ката. 

Књижице те да се штампају у вип1е хи.1>ада п])имерака и да св 
поклањају свима чланошма матнчиним и свакој нашој општипи, под 
УС10ВОМ, да се имају читати и у школи и на се*1има, и да се дају и као 
премије школској деци. 

Предлагач предгтаже и списак књига, које би се могле превести 
или прерадити аа ту биб-1иотеку, и од којих би он вољан био многе „Ма- 
тици** на употребу уступити, а друге би могла „Матица** сама набавити 
и књижевницима ])ади ивраде поделити. 

Осим тога ва.вало би покренутп и издавањо ка.1ендара за на])од, 
и тај каг1ендар да буде највоћи и најјеФТинији ; а тако исто и ивдавање 
листа, свако по месеца и.1и сваког мссеца по 1 табак, па да се ши.Бв 
бесплатно свима члановима и општинама. 

Још би ва.!Бало да „Матица** П1и.1>е по народд* п))едавачо, па да на- 
])од из живнх уста чује, шта му знати ва.1>а. 

Најпос1е доб]К) би бнло, да се издају награде учите.вима и свв- 
штеницима, који би умели завести аадЈ^уге и касине ]>ата])ске. И ка^; би 



13^ Матица Орпока. 



се пронашли добротворн, који би основали Фондове ал таке награде, тим 
пре дошлн бисмо до тога, да парохијски домови и сесије и 7чите.&ски 
вртови буду оно, што треба да су : прави увори ма.1их гавдалука и нај- 
бо.1*е школе народне. 

Сви ти предлоаи иадцју се нододбору, да их увме у претрес и да 
свој предлог о њима поднесе ванредној седници књижевног оде.вењл, 
која се нарочито ради тога закааује аа 12. (24.)јавуара 1885 г. у 3. слхата 
по подве. 

У тај пододбор бирају се : председник др. Ђ. Натошевић, подпред- 
седник Светозар Савковић, члаиови : др. Ђорђе Дера, Ђор^^е !'ајковић и 
секретар А. Хаџић. 

57. Јован Бошковић ч.1ан књижевног одсБења у Београду под 
7/Х11. о. г. подносн своје миш.1*ење о д&^1у дра Стевана Иавловића, 
под насловом: „Мала поетика**. 

Оцењивач налааећи, да то доло ааслужује да се награди, припо- 
миње ово : 

„Част ми је о^^^ввати се написмо од14. октобра о. г., с молбом, да 
смем бити кратак. 

ИајавЈБујући, да „Малапоетика'* дра Ст. 11ав.1овића вреди, да је Ма- 
тица награди и штампа, имам да припоменем ово: 

1. Де*1о је написано ааиста популарно, народски, аа народ. Вр*1ина 
та искаче још већма, кад се ана, да и код народа вајшшреднијих у томе, 
као што су Енглеаи, Француаи и Италијанци, нема баш много популари- 
аатора ; а Немци, народ од 40 милијуна, немају их готово никако (раау- 
мем правих). 

2. Јеаик није само рааумљив, него је и чнст, правилан, па и леп. 
Неко.1ике пометње и омашке пишчеве и преписничке ја сам местимице 
поправио у тексту, ааа неке спорне ствари договорићу се аасебио с пис- 
цем, остав.Бајући му на вол^у, да прими од предложенога што вађе аа добро 

8. Писац је наменио књигу „Школи и народу**. То се двоје обично 
не с.1аже. Одмах се пита : За какву шко.1у ? Свака школа има особени ва- 
ставни план. Осим тога, и1ко.1а иште само Руководву нит (Б^-^^Ак^еп), а 
„Књига аа народ'' хоће мало опширније, популарно иаглагање. Така удру- 
живања правдају се у нас само тим, што наша књижевност, ни у данаш- 
њем стању свом, јоп! не може допустити себи тај .гуксуа, да о једном 
истом огранку науке има у исти мах четири књиге: једну строго научну 
аа ве.1ику школу, другу у ивводу аа средње школе, трећу поучну аа обра- 
аоваиију публику, а четврту са свим популарну, аа ширу публику, аа на- 
род. — Пав.10вићева је књига погоди^ча средину. Ако се сви ч.и1нци у 
њој, који носе нас.1ов књижевност, наштампају ситнијим словима (на 
пр. гармондом), онда је остатак тражено Руководство аа школе, и то до- 
бро руководство; јер како је јеаик ра8ум.1>пв, то ће ученик деФиниције и 
остало .гако схватити, аапамтити, па их и после с4м наново искааивати 
(препроиаводња). А „књижевност** у овом делу нпје историја књижев- 
ности, ни у добром (откуда су потицале и како су се раавијале аамисли) 



Матица Ораока. 135 



ни Ј рђавом смислу (списак пиелца и њихових дела), него је више репер- 
торвја ва практнчну примену паиред иаложене теорије. А то је као што 
треба аа ^аке, кад стану учити игшнавање књижевних обиика, 
на пр. научн шта је бдл,ада, па онда читп ба»1аде Ј. Суботића и Ђ, 
Јакшића, те тако буде аа ннвек нл чисто сд тим појмом; а ако зна који 
туђ јеаик, он имл у сноме приручнику и ])спертолр те веће и папредни- 
је или сродне словенске књижевности 

4. Вр.1инл је ове кљиге, по томе, и што има „међашко камење** иа 
књижевности свих ку.1турних, л особпто с]>одпих словенских народа. Само 
^шска и хрватска књижсвиост вл.Ба да је, и ако не са свим исцрпенл, д 
оно млло потпунија. С тога сам у тексту додао: имена 10-орице припо- 
недачн, в-о])ице лиричл])а, 5 песникл источне цркве (аа које је неки попа 
ј1екао, да би и\ „волео имлти, ного хн.вадлмл војске**), 16. дрлмлтичлрл 
и 7 мувичара. 1{а.1*д истлћи, дл су од свих Словена, Срби и Хрвати (у 
/1^убровнпку) први писали и прика8ива.1и драме, па не слмо пре остд.дих 
(Лговена, него и пре многих других ндродл у Јев])опи. Желео бих, да се 
иареком спомену у делу ове дне књиге: „ РЈртге а пабехп паго^охп рјев • 
шб^та 8 пјШоуохп ^еопјохп, пархвао 1*. ^хта 1880," из које се види, 
,\а наше народне песме имлју готово све Фигуре и тропе старих класи- 
чних народа, и ако немлју зл сваку сгику домдћсгл нлучног ндзивл, и — 
лШе^ох^ја <1п1>гоуа6ке (^гахххе, оархвао ргоГ. Агт1п Раухб,** и дд се п]>ема 
тој КЊИ8И допуне у спису дуб])овлчки д])амлтичлри, као и њихова ориги- 
иа.1на де.1л. 

5. 11лл>л споменути, да је пе слмо грчки него по новијим истрлжи- 
нањимд и лдтински ј*с8ик — поЈ>ед квлнтитета — имло и лкценте. Српску 
^\)'жпну и к)>дткоћу С10ГОИЛ, у спису, требл јоп1 једном подврћи ревиаији. 
Тако на пј). самох)>ан није д^^лпест (им — ) него лмФибрдх (о — и), и тдко 
,у^Бе. (Г.1едЈу увек у Вукову речннку). 

0. ТЈЈебл мАло утв)>дити и термино.10гију, нд приме]) сти.1 (с\ог) 
метид (ндчин), — ФигуЈ)е (об.1ичја, с1ике), т])оп (п])енесено, у ПЈ)еносном 
СМИС1У); — лкат (чип) ћапсИип^, а<:1;1о (ј)ддн>дј; — тгахх^апв: (нромена); 
сцена (глумип1те, сцена, ехх^ив, појлва, изллв, привор). (Сл стрдне прикдви- 
вдчке каже се: Ин.^лн ти јс!ј 

7. О распореду дс1Л и одредбдмл — не могу говорити, по што од не- 
когд в]>еменл не пј^атим слвремену општу књижевност нд томе по.1>у. 

Из свегд се видн, дл је је8Г))л делд и8В])сна, а дл се омдшке, кри- 
вине и прднпине, могу .1дко исп)>лвити и допуннти. 

Чллн Л. Слндић, клод))уги оцењивдч, слдже се сд оценом Јовдна 
Бошковићл, Л.1И додлЈ'е у г.1двпоме јоп! ове п])имедбе : 

„Три гллвие г))ано изведене су у дс1у овом: 1. у увод>' проглед 
науке о естетици; 2. плукд о стиху и стихотворству и це.гокупном пе- 
сииштву по в]>стлмл; Л. доддтлк свлкој в])сти песничкој : ог]>лнлк из књи- 
жевности, по именце ндб)>лјдјући песнике и песмотво])С им 

Први Д60 о естетици п])едуглчлк Ј'е сп))дм ])Д8ме]>л другог де.1л, и 



13^ Матица Орпока. 



то главнога у књнви овој ; још к тому нма у том понав.1>ања бвв п(»требе. 
Ту грану, дак.1е, да се пис1у испоручи: нека сведе на краће. 

Други И главни део о стиху и несмотворству иарадио је писац 
по дојакошњем начину савакупно по раввоју опп1тем у науци овој — не 
истичући српско стихотворство и песништно већма од других. Како је 
пак књига ова намењена понајпрече српској шко.1и и наро,\\' нап1ем — 
нека се пис1\у препоручи: да овај другп доо преради и попуни по 
сличним књнжевним рнботама у длнашњих напредннх на- 
р о д а, и т о, п о с у д у о ц е њ и в а ч а о в а к о : 

1. да изради наук о старинском 1сласичком стиху и стихотворству 
и облицима песништва, потврђујућп ааконе и правила 'у тим прииерима 
стиха н стихотворима наших стихотвоЈ^аца, који састав.1,ају песмотворе 
своје по углвд\' па старинске к.1асичке песнике, н. пр. стихови ваших 
стихотвораца : Мравовића, Терлајпћа, Мупшцког, Ј1»в. Хаџића. Јов. Ст. 
Поповића, Јоп. Суботића и т. д. 2. да И8])ади наук о стиху и облицима 
песничким у нашим народним умотворнпама, потврђујући ааконе и пра- 
вила примерииа отуд, а само се собом каже, и п1то ув то иде, н. пр. тро- 
пима и Фигурама, о песмотвору народном, а по угледу на јјод ове врсте, 
и једне и друге, књижевника проФесора Луке Зиме. 

3. да иоведе на основу том наук и раавој стиха, стихотвор- 
ства и облнка песничких паше погоње песничке периоде уметничкв, 
од Бранка 1:*адичевића до данас, потврђујући, да бог-ме, све што ватреба, 
примерима иа песмотвора овога кола песника у нас. 

Трећу грану дела свога, т. ј. поменути додатак из књижевности о 
врстама песништва — зг(»дннје ће бити, да плсац поброји само најглавније 
песнике и то не само по ПЈ^еаимену него и по имепу, н главне им песмо- 
творе; песнике редом азбучким, а песмотворе, н. пр. лир1*ке, који буду у 
нас, да наведе у оригина.1у, а друге у преводу, ма и у проаи ; епске у нај- 
лепшем иаводу места најодабранија, а дрсчматске кратким садржајем, ил' 
где то буде, најодабранпјнм иаводима, особито у оригиналу иа наших пе- 
сничких умотво]1а н ПЈ>етежннјих словенских. У овом најпЈ)ече је, да боље 
прикаже песмотворе драме дуб]> овачко-да.*матинске. 

А.1' по свему том, и мнмо тог: како је ова „Мала Иоотпка** на- 
писана лепо и разговетно, красним језиком народним, као што мало ко у 
нас уме да пнше ; како је дело овдко у нас пЈ^ека потреба шко.и1 па и 
народу, а и8])еком м.1ађем нараштају нашем, и ко год раабира ва и^сиу, 
ваконе јој и днвоте, и хоће у томе да сраауми и обавести се ; и как<Лм 
побЈ^ојане примедбе .1ако могу попунити, те књига ова бити сваком, ке^ 
усхте, од го.1еме користи — оцењивач пЈ)имећује: нека с.1авно књижевно \ 
одељење прими «Малу Поетнку Д1»а Ст. Пав.швића'* и одаЈ)и је дл]»ом у \ 
новцу, те уа то и одликује пред светом писца де.1а тог одликовањем књи- \ 
жевним — ако писац прнмедбе (»пе нзЈ»ажене усвојн и по тнма преЈ>адн ' 

рад овај свој.'* 

На оенопу ових оцена пЈ>нма се споменуто дело дра Стевана Пан.1о- 
вића аа нагЈ)аду, која ће се пнсцу касннје (»дреднтн, кад своје дело по- 



Матица Орпока. 137 



прави н дотејш п])ема нАпоиенама и примедоаиа, коЈв су оцењивачи 
^-чини.ш. 

58. Члан др. Ђор^е Дера у Н.Саду под 13. декемброи о. г.јав.1>а, 
,\а је прочитао дело, што га је поднео ва наград>' др. Стеван Пав.то- 
в и ^1 , под насловох: „ Н а у к а о п е с н и П1 т в у, са кратким прегледох есте- 
тике и додаткои о књижевнии, особито песничким умотворима словенским'* 
и подноси ово своје мишљење о тои делу : 

«Ја слм прочитао то дв-1о од почетка до краја и 1фоучив га под- 
носим сада о њему и своју оцеиу. 

Иасац тога дста беше поднео још у току претпрошле године слич- 
но де.1о под васловом „О песничкој вештини**, ком је сгавни књижевни 
одбор на оцену своја два ч.1ана (г. А. Хаџић « и менс потписанога) одредио 
ндграду од 150 ф. Писац је одустао од те награде и усвојив прииедбе сво- 
ј|гх оцоњпвача иајавио је, да ће то своје дело темсБито да прсради, да 
г I дотера и попуни и тако у обнов.Беном облику да га поново поднесе 
на наг[тду. Писац је то и учинио, а да је он знатно п]х^ширио своје пр- 
нобитно де.1(», ш»кааује најбоље и сама садржина овог новог дела. 

Де.10 отпочиње са приступом, после тога се у првом дсгу разви- 
јају основна начела естетска и црта историјски раавитак естетике. За тим 
се говори о песничкој вештини у опште, шта је песништво, како постаје, 
1пта му је смер, како се раа.111кује од других вештина, какав је песнички 
јеаик, о тропима и Фигурама, о г.тасовној мерл и о С1ику, да.^ве о врстлма 
песни1птва у опште и па по се, о епском песништву и његовим врстама, 
а иза тога долааи повесница епског песништвл, где се говори о епскои 
песнип1тву у опште и у појединих народа: у Ин^^ана, Арапа, Пе]»сијанаца, 
Јелина, 1'им.1>ана, о епском песништву аа време хришћанства п роман- 
тике, да.1>е о епском песништву Француаа, Тал^гјана, П1пањо.1аца, Порту- 
галаца, Енг.^еаа, Пема!^ и Маџара. Пос1в тог историјског дела епског пе- 
сништва прелааи писац на теорију .1И]>ског песништва и расправ.1>а .1ирско 
песништво у опште и његове поједине в])сте, а аа тим прс^ааи и на по- 
весницу .1ирског песништва, где р<аавија историјскп раавитак .1и])ског пе- 
сништва у го]»е поменутих народа појединце. За тим се ])асправ.1>а у М1. 
одсБку д]>амско песништво, где се говори о драми у опп1те и о њеним 
в])стама и тај одсек аавршује се историјским ])а8виткои драмског песни- 
штва у горе поменутих иарода. 

Д]>уги део аанима се књижевношћу самих С.1овена, која се према 
својој важпости, што је има аа нас Србе, ма.1о опширније расправ.1>а. Ту 
се говори о Словенима у опште, и аа тии се ]>аавија посебице књижев- 
ност у 1*уса, Буга])а, Срба, Хрвата, Стовенаца, 11о.1>ака, Чеха, С^овака и 
на послетку лужичких Срба. 

Као што се види, дело је опширно и по сад]>жини обилато; не садржи 
'у себи само теорију појетике, већ нам ианоси у историјском раавитку пе- 
сничке п]>ои8воде скоро свију народа ста])ога и новога века. Тим се ово 
дв.10 Ј^ааликује од ДЈ>угих појетика, које понајвише са^^рже у себи само 
9Но, што се односи на суштину, об.1ик и врсте песништва, наводећи уа 



136 Матица Орпова. 



то још само у кратко, код поједин1тх врста песпиштва, внаменитије песничке 
умотворе и имепа пнсаца им. О томе, дабогме, може бити спора, ,\а ли сс 
у појетици може опширно расправити и пстор1^ски раавитак песничких 
проиввода у појединих народа, као што то чини у своме делу др. Ст. 
11ав.\овић. Али се не д<\је побити, да се тим начином^ што се код сваке 
од трију в]>ста песништва: спског, лирског и драмског, посебице говори 
о песничким умотворима сваког појединог народа, ствар јако рас1ш^\а, име- 
на песника и њихов рад понав.1>а, што свакако отежава јасно равумевање 
ства]>и и смета њеном систематичком прегледу. А и иначе се не даје Т(» 
строго и конзеквентно иввести, као што се то види и у самом делу пиш- 
чевом, где се у првом одсеку: о историјсЈсом развитку епскога песништва 
у појединих народа, у епском песппштву у 11ортуга.1аца дједно говори и 
о њиховом .1ирском и драмском песништву, а писац још пије раавио тео- 
рију ли]1ског и драмског песништва. А.1и писац и по]»ед вајбо.1>е во.Ђе 
није могао ту недос.1едност избећи, јсЈ) у по1)туга.1ској књижевности једва 
да васлужују и помена остали песнички п])ои8поди поред ^Дувитаније**, 
тога чувеног епа КаГмоенсовог, који се међу осталим песничким умотво- 
рима португа.1ске књижевноети иадиже као каква имповантна пиЈ^амида 
од гранита сред пешчапе пустиње. Писац би свакако био бо.1>в учинио, 
да је написао теорију појеаије у аасебном делу, а одел>ено, било у х])о- 
нолошком, било у синхронистичком реду написао опгату историју књи- 
жевности. Како је пак тсп1ко дело у овом смислу преиначити, желео бих, 
да писац пЈ^ема оном, пгто јо сам напоменуо, — да ће у историјском де-1у 
песништва ианети внаменитије песиичке умотво])е појединих народа, 
— све оно, што је обично и беа веће песничке ВЈ>едности, што већма суви, 
а тим већма истакне в]>сиије лесничке п])0И8воде, који су внлчајни и по 
свстску .1итературу. У том ће се пог.^сду писац, на име што се тиче еп- 
ског песништва, особито моћи користити и најиовијим делом Ка])ла Саса 
„А у114;^1ГО|1а)ст ^ронха!' (пН^ин У светској књижевности''). 

Пошто сам у главном ]>окао, шта садржи у себи ово де«и>, и како 
је цео материјал у њему распоре1)ен, учинићу сада своје п])имедбе и на 
поједине партије и напослетку парећи и свој општи суд. 

У приступу наглашава писац важност и вначлјпост песме у нашем 
народу, наводи, како се он радо 8абав.Ба песмом, али су му још с.\або по- 
аната естетска правила, на име прави.^а песгн^гаггва, Де.1а, што су у том 
пог.геду у нас писана, махом су тек овлаш, у кратким ]>асправама ивишла 
или у нера8ум.1>ивом, неп]>лви.1ном јевику. С тога се он .1атио, да напише 
де.10 о песничкој веп1тини, које ће, као што помиње, ту светлу стЈ>ану на- 
шег нпродчог живота бол»о ]»лсвстлит11, те охраб)»ити и наше вештачке 
песникс, да гЈ»еде да.т.е том путањом, коју им сам на])од покааа, како да 
подиче и себе и нлрод пред п]»освећсним светом. За тим писац наводи 
де^1а, која су у тој ствпри изипмл, а и друга дела, која је он употребио.' 

У првом де.1у ])а8вијл пислц основпе естетске појмове и ивноси у 
кратко историјски Ј^аавитлк естетике. Иислц је добро учинио, што је своју 
појетику отпочео сл самом естетпком, рлавијајући њене основне појмове. 



Матица Орпова. 13^ 



Тако шим да је у свакој иојетици, л тии нужније је то у овом де^гу« јер 
се ва.1А8п у њеиу н историјски раавитак песниипгва, што расправл>а пе- 
сничке умотворе старих п нових народа. Овај је део у опште добро изра- 
^н. Примећујем само, да у њему нешто Фа.1И, што никак«! не м<»же иао- 
стати, а то је, да нема П(»де.1е, односно ра8.1иковања песништва на к.1асично 
и романтично, наивно и сентимента.1Но, објективно и субјектнвни. Нужно 
је раавити те појмове с тога, да би се нарочито увиде.1а ])а8.1ика ивмеђу 
песничких и у опште вештачких п)>ои8вода старих народа (особито Је- 
лина и Рим.1>ана) и нових (модерних) народа. О томе лепо и темел>пто ра- 
ГШМ1В.ЈМ1 особито Фр. Мндер у своме де.\у. ^^ОЂег пмуе Ш1<1 •еп^ипепШо 
ХИоћ^опв;'' и Јанпш „ 7ог1е8апјЗ>^ (^ђег ^10 Ме1в1еп1гегке <1ег ртеоћгвоћеп 
Роепе.** 

Дале ва.'1>а допуннти н а у к у о п р о е о д и ј и и м е т р п ц п, на пме 
тачно деФпновати равмер (метпр) п ритам, и навести, каква је у томе 
ш»г.1е^\у ра8.1ика иамеђу песничких проиавода старих и нових народа. 

Особито пак треба допунити и олај део метрике, где се говори 
о нашем народном стихотворству. О томе је лепа студија'и8иш.1а 
од про«есора .1. Зиме у 48. и 49. књиаи .,Рада јуп»с.1овснске академије 
ананости и уметности'* (у Загребу 1879.) под насшвом „Нацрт наше на- 
родне метрике с об8ир(»м на стнхове других на[м>да а особито С.\овена'*. 
У том свом де.1у писац је све употребио и исправио, што су у т<»ј ствари 

I 

писа.1и Вук Караџић, 11. Берић, Јов. Суботић, Ф. Мик.1ошић, Шеноа, Ве- 
бе]» и други писци. 

Не види се јасно ра8.1ика ивмеђу песничке приповетке и ро- 
манце и ба.1аде, са којима је она сродна. Романца и ба.1ада — увевши их 
као једно и исто — жив.1>е ц]>тају и приповедају него песничка п])иповетка 
и опе су удешене ва певање. Иесиичка приповетка обично је бев строФа. 
Она је чисто епска песма, а ромаш^а и ба.1ада су ]>омантично-спске песме 
у .1ирском облику. „01е Кгап1сће (1е8 Јћукав** и „Виг^всћа^** уврстиоје 
иисац у песничку приповетку, а рачушду се у роианце. 

Романцу и ба.1аду расп])ав.1>а писац оде.Бено, а бо.1>с да их је 
увео ваједпо, јер се махои увимају као једно и исто. Који међу обема право 
равлику, на.1а8е је у тоие, да се ])оманца више приб.1ижује .^и^к^кој, а ба- 
.га^ха епској појевијн — да је ромлнца по сад])жини више весе.1а и ведра, 
а балада овбилна, тајанствена и т])агична, те је вато А. Грегуш у своме 
де.1у ^А ћа11а(Ја е1п1^1е1е** (теорија баладеј деФинује: ба.^а^'^ је трагедија, 
што се прича у ^('^^^ику песме (А ђа11а(1а (га^^ЦЈа «ЈаЊап еШезх^и^е). А.ш 
се и они, који рал.\ику праве међу ])оманцом и ба.1адом, не С1ажу у том 
ра8.1иковању. И ва то је свакако бо.Бе ааједно, а ие оде.1>ено ]»лсправ.т>ат11 
те в]>сте песништва. 

Тачније т]>еба ])а8.1иковати и причу (8а^) од скаске илн бајко 
(М&гоћеп). И једна и друга сшка чудноват дога)>ај, а.1и ])а8.1икују се у 
томе, што се скаска не став.1>а на исто]>ијски осиов, и П1то се неограни- 
чено служи над8ема.1>ским стихијама, машта се ту необуадано к])еће, п])е- 
врћући прави.1ни ])ед у п])ироди и исте^^ујући своју моћ у Фантастич- 



140 Матица Српока 



ким створовима, уи1»треб.1.ујв аа евоју це.1 као иокорно орЈ^ђе и .1.3'де п 
животиње и биљке и све друге ствкри. Прича је такође чу дноват или бар 
ван])едан дога))ај, који се оснив'ј| на каквом народном предању, а.ш је увек 
вевана аа иавесно мест(», ствар и време, те догађај бар иагледа да је ве- 
роватан. Скаска је више иојетична. а прича исторична. 

У епском песнпштву у Инђана ва.1>а поменути и пантеистичку веру, 
која не прави раалнке ме1)у .1>удима, животињама, и би.Ђкама, те у индиј- 
ским баснама животиње говоре као .1»удп, чиме се оне раа*\икују од еао- 
иових Фабу.та, у којима се свака животиња представл.а према својој природн. 

„Махабхарата"* и ^Рамдјана'' спадају међу најзнаменитије епе у 
светској књижсвности, те је нужно навести њихову праву слдржину. Ти 
епи првдстав.1>ају у а.гегоријској слици ратовањс аријскнх Инђана у Ин- 
дији и покорење сурових народа јужног де.т Индије, Декана. 

У епском песништву у Је.1ина ва.1>а пре свега истаћи значајност 
је.1инскога народа по општу човечанску ку.^туру и нагласити његове ана- 
мените апспге у вештинама у опште, у песништву на посе. Је.1ини су 
се најв(^ма од свију народа приб.1ижи.1и уаору лепоте. Њихова књижевна 
де.1а носо на себи тип праве к.1аснчиостн и што се тиче садржине и 
облика им, тако, да потпуна истина .гежи у овим речима Хегеловим: 
„Најилеменитију храпу у најлепшом облику, 8.1атну јабуку у сребрној .Ђус- 
ци дају нам де.та старих Јелина. Ни ма.1о не претерујем кад кажем, ко 
се није уповнао са тим де.1има, да је живео, а није анао, шта је .твпо.** 

Нмје дово.Био истакнут у епском песништву у Францува аначај 
Волтера, који се с.гави и вв.^1ича у својим де.1има нарочито с тога. 
што је еноргично и неустрашимо војевао против тадашњцх мана и 8.1оу- 
потреба у држави и цркви, против предрасуда, педантерије, мрачњаштва 
у друштву, п))ос1авив се највећма својим гласовитим епом „Ханријадом*', 
у коме је тако дивно раавио ваставу ре.^игиоане толерантности. Више 
ва.1>а говоритн такође и о списате.Ђкама : Лујаи Стаел и Жоржи Сана. 
Прва се може сматрати као претеча соција.1ном роману Ж. Сане, вауаи- 
мајући се у својим романима особито живо и аа права женскиња, во- 
јујући против шуп.Бв Форма-гности и материја.1истичког правца у Фран- 
1^ској књижевносги, а ва васпостан.1>ење .1епе хармоније иамеђу духа и 
матерпје, у.ма п мора.1а, књижевиости и живота. Зауаимајући се у својим 
делима на име и ва то, да у народу на ново оживп ре.111гиоаност, допри- 
не.1а је н она новоромантичкој школи. Још анатнија је Ж. Сан (Орор 
Дидван), која је, пип1ући у духу Русов.1>евом, жестоко жигосала непри- 
родност, трулеж и поквареност тадашњега друштва. 

У епском песништву у Та.1ијанаца треба споменути код Дантеове 
божанске комедпје — ^{Ну1п:1 (ЈотоЛЈа — да је песник у том своме 
гласовитом епу ск.1а,\но спојио срсдњовековну ско.\астику са прованса.1- 
ском романтиком. Треба оиширније расправ.1>ати и саму садржину тога 
еиа, а да би сс бо.1>е расвет.гио, нужно је додати, како је Данте стајао 
нрема странци паниној (Гио.хФима) и ст])анци царевој (Гибе.1инима). 

Да.1><' ва.1>п спомеиути у епском песништву у Та.1ијанаца и хума. 



Матица Орпока. 141 



нивам и ренесансију, која се почелл п()јав.Ђиват11 у Ита.1ији већ од14. века^ 
крчећн пута иаучавању стаЈ^их на псБу песниигтва и других вештина и 
испитивању лепоте у њпховим делима. Главни представници хуманисти- 
чкога правца били су Данте, особито пак Пстрарка и Бокамо. 

ВолФрам Ешенбах и ГотФрид иа Штрасбурга највиаменитији су ве- 
штачки песници у средњовековној књижевности немачког народа и аа то 
треба ма.1о подробнијс карактерисати њихово главне песничке умотворе 
чПарсивал*' и „Тристан и Исолд". У „Иарсива.1'*-у представ.1>а ИолФрам 
идеалистички, а у „Тристан и Исолд^— ГотФрид реа.1истички правац. 
Ти се прав1^1 упоредо пров.^1аче кроа целу потоњу немачку књижевност^ 
а о.1ичени су у новијем песништву нарочито у Клопштоку и ВилаНу\\% у 
Шилеру и Гете-у. 

Слабо се истиче и аначајност Хердерова у немачком песништву. 
Хердер има апачаја и по пас С.1овене, јер је он био један од прких пи- 
саЈМк« који се ааувимао ва историјско право сшвенског и.1емена. Он је ва- 
служан не само по књижевност свога народа, већ уг.1едно место ваузима 
и у светској литератури поглавито тиме, што је укавао на лепоту на- 
родних иесама разнпх времена и народа. Да Хердер ништа друго није 
оставио након себе, осим своја два г.1.чвна дела: „биттеп ^ег Уб1кег 
)п ^1ес1сг11'', — вбирка песама равних народа, ме}^у којима и пеких српских 
— и Сида — Ск! — и то 6ч већ било дово.бно, да му се име за вечита 
иремена проноси у светској књижевности. 

У кратко говори писац и о Гете-у и ИХи.геру, а ва.1>а опшнрннје 
карактерисати песнички им рад у свима Фазама њиховог раавитка. Осо- 
бито је поучно повући пара.1елу иамеђу њих као најодличнијих представ- 
ника двају г.швних праваца у књижевности : правца објективног и суб- 
јективног ; казати да.Бе, П1та је основна идеја и сау^^ржина пајвнаменитијих 
песннчких умотвора Гетеових : „Фауста" и „Хермана и Доротеје** и карак- 
терисати његову Ифигенију у Тавриди, у којој се драми Гете највећма 
11риб.1Ижио јсгинској лепоти. 

Мађарскијевик нијо осам.Ђен у Квропи. Оп се рачуна ме\)у 
угорске јевике, у које спада у Европи још јеаик фински и лапски, а у 
Авији ови јеаици: ћо])Ди, черемив, мордвнн, вотјак и цирјен 

Да би се виде.1о, како се раавијало ма^арско песништво, требао 
је писац бар новију књпжевност поделити по равним школам<а и правци- 
ма, који су се појавили од друге по.1овине 18. века почевпш од Бешењеја. 
Иисац не помиње Андрију Д>'гонића, а овај је отпочео народни правац у 
мађарском новнјем песништву, а внатан је и с тога, што је он први по- 
чео лисати иаворне мађарске романе, увимајући аа њих градиво ив мађар- 
ског наро^у1ог и друштвеног живота. 

Већма ва*Ба такође истаћи вначај Кавинција, као средишта нове 
шко.1е и нагласити његове ааслуге ва новији ма^рски јеаик. 

Код Јокаја, као најплоднијег ма^арског ])омано- и нове«1о-пис1^, 
треба навести, која су му најбо.1>а дела. Најбо.1>и су му романи: „Б^ 
та^аг п41)о1)*', Кагр^ђћ! ^окап**, „А г^^1 ј6 ^^ђ^иђхг^к** и ТЈј ШИевиг.** 



142 Матица Орпова. 



У лирском 11есн11штву Рим.1>ана држим, да треба веКма истлћи зна- 
'чајност Хорацл, који је не слмо најанаменитији лнричар у Рии-мна, 
већ који у опште и у светској литератури ааувииа тако угледво место, 
каково тешко дл ваувима икоји дрлти лиричар у књижевности свију 
ЧЈтарих и нових народл. Томе ув^мж не лежи у «орма.1ној леиоти н>его> 
вих песлмл, колико у вдравим филозофским нлчв.1има и поукамл практи- 
чне мудрости, што провејлвЈуу иесме тог ве.1иканл лиричлрл, сл којих је 
Х<»])лц песник пелог обрлаовлног еветл. 

У лирском песништву у Фрлнцуал писац ве помиње Рабле-л, који 
је чувен кло слтирмчдр и који је основао сатирски роман. 

У драмском песништву пре.1а8и пнсац са старога века — са 
.драмског песнип1твл у Рим.банл — одмдх нл дрлмско лесништво у Фран- 
цува, л држим, дл би трсбло пре тогд дл је говорио, кдко је постдло и 
рлавило се по8^]>ишто у средњем в(^ку. Д]>амско песништво и позоЈшшна 
вештина ста])ога векл и^тивишлаје иа богослужења, и то и т]>агички и 
комички јој п]>авац. Исто тлко поник.1Л је поаори1инл вештинл и у с]>ед- 
њем веку у кри.гу ц])кве и првобитни јој клрлктер био је чисто религио- 
аан. 11редстав.1»а.1е су се тако ввдне ^д^^ховне игЈ)в** — које су се у Немлч- 
кој 8вл.1в л1и<11' л у Фрлнц>'ској , т18(;епа'^, и кој» су се аанимале рлаиим 
доглђлјимл и8 биб.1ијске историје. П])едстлв.1>а.1и су свештеницн заједио 
са г.1умцима, испрва у цркви, а доцније и на другвм јавним местима. 

У драмском песништву у Француаа вл.1»а навести Бомарше-а Веаи- 
тагсћа18 1732 — 179^. , који је чувен сл своје две комедије: «^0 ђагђЕвг 
ч1е бетШа** и ^Бе таг1а^е (1е П^^о*, у којима, особито у тој другој, 
жестоко устлје против тлдахпњег поквд]>еног друштва, особито против 
а])истократије. Тим својим комедијама Бомарше је крчио пут потоњој ве- 
Јшкој рево.1уцпјп. 

Држим, да писац није доста тачно обе.^ежио и П]>ава1^ новороман- 
тичке школе, особнто у Француској и Немачкој: шта је иваавало тју п]>а- 
влц и нл чем се пог.1лвито оснива.1а новоромантичкл шко.1Д. Кдрактери- 
слти вд.1>л и књижевност нлјновијег добл, у којој се кдо у клквом ог.1е- 
ДД.1У ве])но ог.1едд сдддппбост сд свимл својим .нестА.111им же.1>дма и теж- 
њама. Идејали у веигтинн и у животу уступају место ]>еа.1ном и матери- 
јалистичком правцу, те тлко и нл по.Ђу песништвл не може дл се створи 
ништл ве.1ИКо и т]>дјио. 

Ииелц не рлсп])лвл>л песништво неких мдњих ндродд европских: 
С!кдидиндвл1^ (Длнлцл, Шведл и Норвежднд), Холдндевд и Британацд, 
Ф.1емацд Р(»млнл и Ново-Гркл. А држим, дд би рлди потпуности Т]>ебл.1о 
ндвести нлјг.шнније И8 песништвл тих нлродл, њихове вндтније песнике, осо- 
оито пдродне песме Ново-Грка и Романа, и ф и н с к и на])одни еп „Ка- 
лева.^д'*. , 

Пислц је у својој појетици ув свдку врсту песништвд требао до^^ати 
агодне нримеЈ^е ин нлше књижевности, у ко.111ко их плк немл у нашој 
књижевности, ив .1ит1»Ј)атуЈ)а дЈ)угих народа. То имлју и мање појетике, 
било дд примеЈ>и стоје ув иоједине вЈ>сте песништвл, било у додатку, као 



Матица Орпока. 143 



шт<» је и у Ма.1ет11ћевој 11(»јетнци и у хрватској појетици од Пехана. Згодно 
одабраии прпмери да.1еко бо^ве расветљују и објаЈИњавају ствар, него и 
нлјтачније деФиниције, те вато троба ,у^ их ииа и у овој појстици. 

Други део Сччдржи у себи књижевност словенских народа, коју пи- 
сац, као што и треба, расправ«1>а маио опширније, јер се она нас бдиже 
тиче него лите])ату)>а других народа, и јер је она, осим књижевности на- 
шега народа^ и сгабије поаната у нас. И овај други део је у главноме 
добро иарађен, а рађен је поглавито по поанатоме де.<1у: ^Историја књи- 
жевности словенских народа** од Пипииа и Сп совића, што је написано 
ил руском језику, а од чести је преведено ина немачки. И1то се тнче по- 
јединости имам ове примедбе: 

Где се наводи у делу број Словена у поједнним 8см.1>ама, требало- 
је, оеобито ва Аустро-Угарску, навести ревултате сајновмјога пописа (од 
год, 1880.), јер се у делу помињу податци иа статистичкога де.1а Буди- 
ловићевог, који је иаишао год. 1875. 

Зара,^ потпуности ва.м поменути, да С^овенаца има и у аапа^^ној 
Угарској, да.Ђе да од српских насе.1>ења у Апулији — јужној Ита.111ји — 
од друге половине петпаестог века — 1467 — 1494 — има још два села : 
„Ас^иа у^уа** (Жива-Вода) и „8ап Реисе бЈато", у којима има до 400() 
Сиовена, а треба такође навести и српска насе.1>ења на охридском јеаеру 
меЦу Бугарима и Арбанасима. 

Вредно је још и то поменути, како су пређе били насељени Срби 
и Хрвати, особито тај Факт, да су Срби, иселивши се ив Старе Србије, 
остави.1и Арбанасима те крајеве, који су негда спаја.1И некадашњу Зету 
а донашњу Црну Гору са Србијом — а да се иешто нису толики Срби 
11свли.1и иа Старе Србије, јамачпо би с« сада другчије решава«1о источно 
питање! — А осим тога иагуби.го се и многе тисуће Срба, што се исе- 
.гише у јужну Русију (1751 — 1753). Види Јајрб: Јв^опја кпј14еУП08<;1 ћг- 
га^аке 1И агђвке — 8(ап тек) 

У историји руске књижевности говори писац ваједно о књижевно- 
сти Великоруса и Ма.1оруеа. У Пипину и Спасовићу се оде.1ито о томе 
расправ.^1>а, а може се и ааједно расправ.Бати, само примећујем, да писац 
сувип^е иало говори о књижевности Малоруса, а треба свакако да је на- 
нео, како стоје Малоруси према Ве.1икорусима, а га.1пчки и угарски Ру- 
сини према тима обојима. У старије доба постојала је потпупа ааједница 
ме!)у Ве^гикорусима и Малорусима, која се покааује у старим књижевпим 
спомеиимима (ј Несторовом лет(»пису и песми о Игој»овом војепом похо^^у), 
а.1и та ваједни!^ је о.1абавииа пог.^авито нава.1ом моиго.1ском, када је по- 
литичко средиште руског народа преш.1о коиачно на север; југ и вапад 
буде потчињен туђинској власти (литванској и пол>скг1Ј) и ти су догаЦји 
у току времена проиаве.1и и етнограФске ра8.1ико. Ма како стајао јевик 
ма-1оруски према јеаику великоруском, био он по.1>ским упливом искварен 
и руски јеаик — које је тврђење међу тим већ одавна побијено — и.ш само 
дија.1ект руског језика, и.1и пак самоста.1ан и невависан језик — кад Ма- 
лоруси хоће да негују њгеменску особину, то им он^^а нетреба нико на пут 



144 Матица Сраока. 



* 



.'»{к. 



да етаје. А ириннати право иа ексистенцију ма.1о|)ускв књижевности има 
и своје практичне вредности, што тај јевик 1>аауму и га.шчки и угарски 
Русинн, који иак неразуму јеапк ведико-руски, те се тако и јаче одржава 
међу њима и духовна ваједница. Од иес1шка ма.1оруских паводи писа!^ само 
Шсвченка, а треба споменути још и друге ( Костомарона, Кулиша и т. д.) 
Већма треба нагласити и ма.1оруске народне иссме (коаачке), особито иа 
доба ратопања Коаака са Татарима и 11о.1>ацима, иннети њихове .теноте и 
у чем се рааликују од великоруских народних пвсама. 

Држим д«и1.е, да је писац у опште већматребао истаћи вначајност 
руске књижевно<'тп, која се јако индпже ме1)у кн.ижевностима свију оста- 
.гих с^говенскпх народа. Гуска је књижевност, може се *рећи, сада већ 
најпретежнија од свију <)ста.1пх словенских .гнтература и квантитативно 
и квалитатпвно. Она почии>е уираво тек од четврте десетине прош.гога 
века, иа се већ помпњеу биб.1пограФском де.1у, пгго га је од год 1813 — 21 
саставио Сопиков, не мање но 13.241) де.га. нгто су иаинма на руском и 
оовенском јенику, од кад је аакедена н^тамиа у 1*усији. А ко.1ико је тек 
од тада нових де.га иаишло у 1*усији аа иотоње в.1а^\е А.гексачдра Ј., де.1.1 
8а владе царева: Нико.ге I, Алексчндра II. и с^'ц^ашњег цара? Да пак руска 
књижевиост и ква.1птагивно науапма прво место ме1>у свима с.говеиским 
.гитературама, сведочп тај Фак-ат, пгто је она једина од оста.1их с,1овен- 
ских књижевности у нонпје време стекла светски аначај, јер прваци књи- 
жевници рускп: Пунжин, .1ер.монтов и Тургењев аауаимају леио и угледно 
место п у светској књижевностп. А јои1,би п анаменитија би.га данас Ј^уска 
књижевн(»ст, да није неким а.1им удесом неми.госрдна смрт пре времена 
нокоси.та њене најбо.Бе снаге: Пупшина у .Н7. год., Лермонтова у 27. год., 
Гого.га у 44., Грибоједова у .44. и Ко.1аова у Н'Л год. живота. Каква буд\'ћ- 
ност предстоји руској књижевнг)сти, ка^ха коначно отреслв се туЈ^инскпх 
окова буде се ра8вија.га у чисто народноме ^^'^.>'' 

Гдс је реч о Карамапну, ту вал>а већма пстаћи његове аасгуге по 
јеаик. Он је војевао против тадап^њег псеудокласициама, а ваувимао се аа 
живи народнп јеаик. У Т(»ме и(пме,\\' и>егов ра,^ је сшчан .гитерарном радЈ' 
нашега В\'ка. 

Оиптрније треба говорити и о Пушкину, том најод.гичнијем руском 
наЈн^дном песнику, којп пј^ви прииада и светској књижевности. Иушкин 
је први укааао па.1епоте руских народних песама; да.Бе ваља карактерисати 
н.егово најанаменитије дело „Онегина", тог Дон Хуана руског друштва аа 
вла,^е Нпколе 1., у коме се де.1у верно огледају мисги н осећаји, тежњ« 
и рад тадан.ег руског живота. 

Р«»мантичком правцу у руској књижевности крчно је пута пог.га- 
впто Зуковски, својим иреводима иа енг.геске и немачке новије литературе ; 
утврдио је пак тај правац сам Пушкин. 

Герцена писац тек у кратко наводи у руској књижевности. А он 
је био анаменит писа!^ и публициста, који је особито својпм листом „Ко, 
.гоко.\-ом" ванредно попу.гаран био у вем.^ћи. 

Руско песништво карактерише поглавито меланхолија, иронија и са- 



Матица Орпока. 145 



тира, па како књижевност стоји у свеаи са животом, то би ма и у кратко 
требало додирнути друштвенс и подитичке прилике у Русији, из којих се 
пиглавито дАЈе растумачити п))авац и карактер саме књижевности, особито 
и новији реа.1ии и нихилистичкн јој правац. Лено расправ^Ба о томе Ј. Ј. 
Хонегср у своме дслу: ^Ваввхзсће Бг^ега^иг ип(1 Сиииг'' (Се1р21^ 1880). 

Где се говори о старо-бугарскцј књижовности, ту би троба.1о ма 
унратко ра8.1ожити и старословенску књиженност те кааати, кад почиње 
старословенска књижевност^ који су словенски спомевици, у којима се 
сачувао чист словенскн јевик, којим су говорили стари Словени у Пано- 
нији ; који су књижевни диалекти старословенског јевика ? Већма ва.1>а 
иста^1и и авашцност браће Кирила н Метода по Словене у црквепом ц 
културно-литерарном погледу. 

У књижевности српско-хрватској вели писац, дл су Срби и Хрвати 
један народ. клт народ не чини само јеаик, #дћ и једна историја, једне и 
исте тежње и исти идеа.1и, а у томе се бзЈп оба ова племепа јако раали- 
кз^ју ме^у собом. Да ос(»бито и ра8.1ичне политнчке аспирације Срба и Хр- 
вата далеко растав.Бају једно од д])угог, покааује на име и ово данашње 
време, а томе сгичну појаву опажамо сад јоп! и код друга два словенска 
илемена, код Чеха и Словакл, који су такође вр.1о сродни И8ме])у себе. 
То се види нарочито и ив »нлчајног говорм, пгго гл је недавно држао у 
етарочешком клубу у Зл. Прагу др. ^1ад. 1*иге[), којнм, — уаносећи Ма- 
^ре и наглашујући њихов напредак на свима по.Ђнма државног и дру- 
штвеног живота, докавујућн солида])ност и истоветност иптереса Чегаке 
са Угарском, — одбија тако рећи сваку а^уедницу са Словацнма, а томо 
је г.тавни раалог, што Словаци неће да се одрекну своје народне књижев- 
ности па да приме чепгки јеаик. Па ипак, ма да нас поиитнка тако јако 
растав.1»а једно од дру1Ч)Г, дужност је сваког правог српског и хрватског 
род().1>уба, да ра^\и на литерарној ааједници Срба и Хрвлта, на којој су до 
садл највии1е ра^^'-^и Даничић и Јагић. Кад може бити кн.мжевие а;1јед- 
нице ^ле^^у Енглеаима и сев. Американцима, ма да је пропмо сто годинл 
од клко се сев. Лме))ика осшбодила од енглеске власти, раавијајући се 
еасвим слмоста«1ио и у свомо сопственом духу, не увиђамо, аа што се лите- 
рарнл алјсдни1;л не би могла успоставити и ме^;у Србима и Хрватимл. 

Писац је у опште добро расп])авио нашу ки>ижевност, осим најно- 
вијега доба, које је недостатно и тек ов.1ли1 описано. Тако писац врло 
укратко говори о Л. Костићу, ТриФКовића нигде и не спомнње, а тако 
исто и друге најновије наше песиике и књижевиике. И с тога се мора и 
наша најновија књижевност потпуннје и систематски расправити : клкво 
нам јс нлјновије .гирско, епско и драматско иесништво и поједине пм врсте, 
«шисати нашу аабавну и поучну књижевност у свима њеним граиама — 
на ПО.БУ политике, цркве, школе, просвете, привреде, адравствености, јеаи- 
кословла, нсторије, природослов.1>а — говорити о нлјновијој нашој жур- 
на.1истици и белетристици, о литерарном рад>' Матице Српске и учепога 
друпггаа у Београду и т. д. Нл кр^уу могло би се још споменути, како 
дејствује данашњи реални п млтеријллистички прлвлц пл илшу књижевиост. 

„Лвтопис'* 145. 10 



146 Матица Орпока. 



У историји пиљске књижевности ва.1>а ивближе карактерисати нцј- 
внамепитије дело Мицкијевићево: 

„В^хаЈу" а такође и Гарчинсковог „АЛГас^ат^а" и кааати садржи- 
иу Красинскове Х1е1)озка Котес1уа. 

Најоо.Бе је И8ра1;ена историја књижевности Чеха и Словака, из 
које се види јасна слика њиховог литерарног и културног развитка. Же- 
лео бих још с-амо, даје пислц навео код Хаике-а, да је исти варад д}'ховнв 
свезе међу С-лоненима докавивао нотребу једнога јеаика, који би спајао све 
раадвојепе говоре, а то треба да је руски, као јевик највећег и најсилни- 
јег словенског племена. Код ШаФарика ва.1»а додати, даје он својим књи- 
жевним де*1има изаавло научни панславивам, допринев много идејн исто- 
ријскогјединства с^човенских нлемена у старом веку и мисли њихове уза- 
јамности у садашњем столећу. П;1лацки је покааао своме народу историј- 
ску му свеву са ирошлошћу, чиме је силно допринео ојачању његове на- 
родне свести. Иа>1*а још навначити анач^ност Коларове брошире о „Књи- 
жевној узајамности ме1;у Словенима*', чиме је највише учиинио, да Чеси 
највећма од свију других Словена уче друге словенске јевике. 

Лепо је описана и књижевност Лу жичана-Срба, иа које се може 
видети, како је народ и са ма.1еним средствима и усред непово.Ђних окол- 
ности у стању да негује и унапређује своју књижевност и свој народни 
карактер, када су на имо нрваци у њега испуњени искреном љуб&вљу 
спрам снога народа па одун1ев*1>енс», истрајно и несебично раде на њего- 
вом бољитку. 

П))имвтио сам наи(»Сч.1етку, да писац у историји песништва не паво- 
ди свуда, где је какво дело ив ст])аиих литература преведено на српски, 
а то, мислим, несме Фалити у оваковоме делу. 

То су примедбе, што сам их имао да учиним на дело г. др. Стеве 
Пав.1овића. Доста сам имао што-1пта да приметим, али томе се нетреба 
чуди ги, јер је и де.,1(» врло опишрно, те је ва то и више мана и нвдоста- 
така у Ј^ему; а.<1и те мане махом су такове, да се лако могу исправити 
и педостатци попунити. Дс^о има с друге стране многе својв врлине, по- 
једипс па])тије су тако лепо иврађене — таквих има пуно у делу и ја их 
нећу овде појодинце ређати — да ће потпуно вадовоЈБити и строжијв ва- 
хтеве. Поглавита в])еноћа делу јесте правилан, чист српски јеаик, леп, 
јасан и лак с.1ог, чиме се о^\ликују сва досадања делапишчева, са чегаје 
писац већ давно поанат у нашем књижевном свету. Примећујем само, што 
се тиче језика, да писац није свуда доследан, на име у писању ту^их 
имена. Тако пише на једном месту „Бах" а на другом мвсту „Бакхус'*, 
кажс „Хорац" „Верђил'*, „Овид'* а.1и пише и Валерије, Варије, Јулијв, 
каже АнакЈ)еона у место АнакЈ>еонта, Гете-а и Гета. Овде ондв наилааимо 
и на иеобичније ])ечи: војни1^а, матица (оригинал), мударци, песмар и по- 
сма])ка, певачица (песиикиња), Атинци ; место речи „К))а.Б" кажескороуввк 
цлр : ца]) Агамемноп, ца]) Пријам и т. д. 

Да би се виде«1о, како писац лепо П11ше и с каквим полетом, навешћу 
овде и])и>1е])а ради један део из његове појетике, и то где пише о иеснич- 



Матица Орпока. И? 



1сомв одумев.Ћај у. ^И у обичноме животу »намо, да нам идв од руке 
и да јв берпћотан само онај посао, који свј^тујемо с вољом, с весе^гихМ 
срцем, јер „весе.1о срце кудељу преде". Л да каква ли тек во.1>а мора да 
је у вепгтака, којега толико чињенице обивћу у његову пос1у ? Таје во-ва 
његов в е П1 т а ч к и о д у ш е в л а ј. Тај оду шев.Т1ај нааива 1 Глатон божан- 
ским; Т1» је у појетн тнорачка спага, а уједно елект])ична нарпица, која 
еевпе кроа целу струју ду1певну. ()дуп1ев.1,ај је снага, што рађа и даје 
живота. 

Г11т(» је душа телу, то јо одушев.т.ај воштини. ()ду1пенљај .1вбди око 
ве1птака као ан})ео храпите.1., те га чува да не посрне у свом ве.1иком 
ра^\\' и пек.чоне кад нав;и1е на н. непри.1ике светске. Све су ввштачке вр- 
.1инв мртве у вештака, а како их аала^же варни1^а одушевл.аја, све со поч- 
пе мицати, сне се заодепв својим об.1иком, све о/Киви и дупшм се аадахне. 
То је дупгеван ога1ћ, у којему сагори сво, п1то јо нечисто и пестљ.^по, па 
с« одлучи и ваостапе само опо, што је п.темепито. Тај одушев.Ђај неана 
шта чини, ради по некчу унутрашљој си.1н, која г.ч гонн ; па се чипи као 
да је с.1еп и помаман како га и навиваху стари. Кад ввп1така освоји ввш- 
тачки одуи1ев.т,ај, абивлју се чуда и рађа се веп1тачки створ. С њим по- 
тече појетски иавор, песнику се просип.1.у речи, сшкару урвђују сшке, 
муаичару аује гласови, .ткореаац види своје .гиконе, пеимару се подижу 
грађевине, мнсгиш е је вегатака гроаница спопа.1а. То је неко блажено 
буии.1о, то је таква работа Ксчкву нам причају па пр. о Михелапђслу Вуан- 
[>оти: „Ко то пије видео, тако неко приповеда о њему, тај тешко може 
веровати, пгго ћу о н.ему кааати Оп ћо живо помамно спопасти мрамор, 
е ја миим,ах, да ће с.е. сав комад у парчад распрснути. Једним једитим 
ударц«'м с»диа.1.инаше оп комађе, деб(;.1о по три четири шии^а, па ипак се 
тако добро држапге свога уг.геда, да би со све бп.1о покваЈ>и.1о, да је сш 
само л14"и1о да.1>(!! задр.1,о у мрамор." 

Иа осноиу свега, јпто сам овде рекао, ма да дсЈ.го не одговсчра у 
снему строгим аахтевима систематичке иарадс, поП1То је оно ипак тако 
пара1>ено, да ће, кад се у смис1у го]>11.их примедаба поправи и дотера, 
иотпупо одговаратп своме аадатку, те п користити сваком, који оуА,0' тра- 
жио у њсму поуке, пре^^^ажем с.гавноз! књижевпом с^^бору „Матице Срп- 
ске**, да успојн то. де.к) и да га наградп са .'^00 Фор.- 

Л. X а џ 11 ћ јаи.Ба, да је и он то дело прочитао и да се С1аж<' у свему са 
помепутом оценом, само бн још то првпоручио писцу, да бар прег.1ед књи - 
жевности словенских парода попуни д*) наших дапа, као п1то се то од та- 
ког де.1а аахтева, и да долу своме дода кр.ггак прег.к^^ садржаја и а8(">уч- 
ни списак о свему, о чему се у делу говори. 

11рем.а тпм оцепама прим<а се дело да с(^ нагр.чди, .'ми паграу\а ће 
му се касније одредити, ка^^ писац по оцењивачким п]>имедбама поправи 
своје дело. 

Г>(). Ч.1ан Л. Сапдић јапља, да је прочитао: „С]>п ске н.чј)од- 
не песме**, што их је скупио ?*1. (.). и подпоси ову оцену: 

„Потписани члан књи/кевног оде.вења овог, ночаствован је реп^ењем 



148 Матица Српока. 



славног књижекиог оде.1>ен>а од 27 и 28. августа о. г. бр. 20. К. Одс. ^^* 
о1^с1П1 аарад награде иоднессни прииог „Летопису" по именце: »Збирка 
српски народни песама и то: Т. Де<». Иесме ив Славоније. I'. Де<». Иесме 
Босанске. 1 11. Део. Иесме иа Срема. 

Суд и оцена потписаног ч^тна о том сво ово је: 

ГГодола песама у вбирци овој скупљача М. О. : на песма ив Славо- 
није, И8 Боспс и ин Срема, по суђен.у оцењивачевом, неподноси, 
јер се многе од (^тих певају н по другнх крајевих наших; скупљач М. О. 
није аабележио по именце ни места, где их је скупљао, нити имена пе- 
смарима и пссмарицама. од којих је слуп1ао н пописао, а што се ^^анас 
иареком вахтова у оваком пос^у ; песме ово, неке бити, ни да су кри- 
тички забележоне, јер са,\ржај и јоаик у многима не поду^\ара се са 
с^ичипм песмама народним; 1»д 78 песме у збирци овој једиа би 11 могле 
поднети у друштвеном органу „Матпце Српске" Летопису, па н те би ва- 
.Блло онако по вуковски дотератп; на посготку, примање књижевних при- 
лога у „Летопис Матице Српске** јесте, и треба да будо пред светом од- 
ликовање књижовно, те по том „Летопис** васколики оглсдало књпжевног 
рада матичиног: 

с овнх дакле р«18.1ога иаређаних не може потписапи (»цењм- 
вач препоручити ж^Јирку М. О. Српскнх народних посама ових, да 
се приме п наштампају у .,Л отоп и су**. 

Алп« како С1ПВНО књпжевно одо.1>е11>е пМатице Српско'*, по 8ак.1>учку 
главне скупштине јој — смера да устроји и на свет ивдаје ,,Биб.1иотеку 
ва народ** трошком ив надужбиие народног добротвора 11ет|>а Коњевпћа, 
и вбирка 6и песлма ових могла пристати у нвдање књижевно од те руко. 
С тога пЈ)опоручујо оцоњивач, да се са скупљачем М. О. удеси то ивдање, 
ако он прнстане, да ову абирку своју на ново редигујо, како приликује 
послу овакоз!. Ирепорука ова потпче варад подстака и скуп.1>ачу овом, и 
другпма, како ће се и у напредак прихватити књижевне трудбе ове око 
скуп.1.ања народнога б.1ага — дивпих српских умотворина наро^у^их**. 

Иа основу ове оцене вбирка спомонутнх народних песама не прима со. 

Састанак књижевнога одбора 19. (31) девекбра 

145. Сокретар јавл>а, да је данас преминуо Еми.1 Чакра, члан 
књижевпог одсБења и прод.1ач«е, да му се уч 1ни уобичајсна почаст, да 
му ко од ч.1анова говори на опелу и да с« стави у ааписник туга ва ње- 
говим губитком. 

11ред.1оаи со примају н п]>ема њима поаивају се сви ч.\анови К1ви- 
жевног оде.Ђења на погреб, који ће бити у 3 сахата после подне, даљс со 
ре1иава, да со набани .кш венац са свиленим тракама и са натппсом, н да 
се П0.10ЖИ на одар покојников. 

Уједно се став.1>а у ваписнпк туга аа покојником као једнвиодшд- 
старијих ч.1анов«ч књижовн<»г одељења, којн је својнм раановрсним књн- 
жевним радом стекао имена и г.тасл у наш(»ј књилчовностп. 

За говор на оие.1у умол>ава се секретар друштвени А. Хацић. 



Матица Орпока. 149 



148. Мита Петровић у Сомбору под 24. новсмбром о. г. нд по- 
8ИВ под бр. 878. У. 3. о. г. ЈАВља, да је прогледао расправу Стевана 
Милованова: ^Шта се до сад радило и урадило на науци фи- 
8ИЦИ у Срба", коју је исти подноо аа награду у место своје п])ођашње 
расправе: ^Физика у Срба". 

У оцени својој наводи ово: 

^Расправа „Шта се до сад радило и урадило на науци физици у 
Срба** може се скоро сматЈ^ати као са свим нова расправа. Док је пређа" 
и1н>а обухвата-га <!амо 25 пислних страна, ианоси ова са^^а пуних 50. „Фи- 
8ика у Срба" остала је само као језгра новој рас1фави, али је и на тој 
јеагри доста мењано. Писац је протегао сада своје критичко расматЈ»ан»е 
не само на сва дела, која је потписани навео у св<»м роФерату од 8. авгу- 
ста, него је узео јо1п у оквир св<»га рада И8 старије књижевности „Јесте- 
ствос^овије" 11ав.1а Кенге.1ца, а из новије „Фиаику ва учител>е", коју јо 
године 1874. написао Н. Ј. Петровић. Још је на крај}' расправе став.1.ен 
попис свију сЈ^пских Фиаика у хронолошком ј^одј', по месту пггампања и 
т. д. што је хна.\е вЈ>едно. 

Лко се потписани и не слаже са писцем расправе у многим ствари- 
ма, које ои у истој ааступа, то се ипак радЈ'јв, п1то може да каже, да је 
расправа господина Стеве Миловапова у овом новом облику ва.1>ан и д^н 
бро дошао прилог историји напхе књижевности, те да по томе аасгужује 
расписану награду ва расправу И8 српске књижевности аа „Летопис*. 

У жељи, да ова ра(*п])ава буде на п1то већу дику нашем ^Летопи- 
су**, с^гободан сам да изнесем неке примедбе и да их препоручим пажњи 
уваженога господина писца. Да почнем најпро са Стојковићем. П])ика8 
Стојковићеве Фнаике оетао је у главпом, као што со није могло дЈ)укчије 
ни ишчекивати, исти, као и у пређа^пњој расправи. БЈ)исане су само неке 
оппЈте пЈ^имедбе, које се нису управо односиле иа предмет, и тако је тиме 
Форма.1на стЈ)ана Ј^асправе само добила. Тој страни Ј»асправе користило би, 
кад би ппсац и иа са^^'*"*^^'' текста ук.и)нио пЈшмедбу на страни 16., да су 
^С^>би корачали увастопце ва науком и просветом, но да ее и својо веЈ>о 
и цркве ДЈ^жали"*, јер ни јодно ни друго неби се да.1о Стојковићовом фи- 
8ИКОМ доказати. У строго реа-шој расправи квлЈ>е такве насилне ФЈ^аве 
ОПП1ТИ утисак. 

Место, на ком се говори о становигату Стојковићевом пЈ>ема те»>ри- 
јама свет.1ости, ивмењено је нвп1то у новој Ј>аспЈ)ави. Ту со догоди.1о ја- 
мачно омап1Ком пера, да писац ве.и1 ва Стојковића, како је он те1»рнју 
истицања (еманације) приписивао ЛјлоЈ^у (види страну 12.). То не стоји. 
Стојковић је са свим добро повнавао становип1те АјлеЈ>ово, који се у пј)ош- 
лом сто.1вћу сматЈ)ао у Немачкој као творац теорије та.^асдња. Оп јо ва- 
иста исту теоЈ)ију у главним погевима са свим иевависно од Хајхенса са 
моста.1но поставио и потанко раа.гожио у свом внаменитом де.1у : «Вг1е^е 
ап в1Пв с1еа18оће Рппге831П.** То првобитно ФЈ)анц\'ски писано дело ива- 
шло је већ прошлога века у нише немачких ивдања и наш га је Стојко- 
вић имао аа цело у рукама, пошто је оно, што на страни 38 — 41. у дру- 



150 Мад^ика Орпока. 



гој КЊИ811 својо Фивике о Ајлеровој теорији наводи, скоро досл<»ван превод 
иа 17. иисма Ајлеровс књнге, као тто се потиисани о томе уверио упоре- 
})ива11>ем. Али Стојкзвић каже иарском: ^Мм убо с Иевтопом држимо** и 
тако не стоји, да Ј**' он Ајлеру приписивао теорију исти1(ан»а. 

На страни 11>. може да се чпта, да је у Кенге.1чево.м делу ^осма 
глава чиста воологија човека". Човвчије С1' тв.1о, истина, описује у зси 
ологији, ^ичи није обичај, да се говори о воо.1огији човека. Нарочито се то 
ие може реКи аа садржај тога одсека у ,,.Јестествос.1овију**. Дотичпа гла- 
ва обухвата оно, пгг«» се данас обично вове аптропологија, а сам Кенгсгац 
паввао је исту „ГО шлок^кц*!;'*. И у речепиц!! ма.1о пиже до.1е, где се ве.1и, 
да се Кепге.1ац „пс упуп1та дуб,1,е у упу трап! њ ост п ио тражи уарока 
ш»јавима'*, мис.шо је писац јамачн<», да се Кепгс.шц нс упуп1та дуб.1.е у 
ствар. 

На с.трапи ЛО долс стоји, как.> се веК „пом:и1о Д1>кавује, к:и» да к.1ор 
није ксмнчпо просто те.1о, е.^еменат." Иовод тој примедби дјма су госно- 
дипу 1П1С1^у на сваки начии сад већ стара истра'живања И. Мајера, којн 
је некад мпс.иш, да на огнову истпх мо:ке аак.Бучив.чти па дисоцијацију 
х.1орнога мо.1ски.1а. Али новија испитивања истога И. Мајера, као и Лан- 
гера и особито КраФТса поканл.1а су неоспопаност тога аак.Бучка. С веКи.м 
11раво.м могао се ту господнп писац поввати па спект]>а.1Поаиа.1итична испи- 
тииан>а .Токијерова о ка.1цијуму. 

У сном реФврату 1>д ><. авгусга о. г. приметио је потписани уагред- 
но, да би расправа пост.'и1а напим.ћивија, ка,^ би у њој би.1и и кратки жи- 
вотоппси појсдиних писаца, н.чрочито оних, који су већ умр.1и. Г. Ми.то- 
вапов одаавао сс у пропшреној р:1сп[>ави тој же.1>п и навео јс лсивотопи- 
спе податке не само од старијих, него и од скоро свију повијих писаца, 
па и с:1мих преводи.ш^^а. Чита.1ачка ће публика то нл це.1о »магодарио 
примити, а.1и ипак мпс.тм, д:1 је госп. Ми.гованов иретер:1о у том пог.1е- 
ду, јер управо комично изг.1сд:ц 1^'*>Д ее код неког писца, који је још жив 
и м.1:1д, паводи дап и годипа Ј>о!>ења, месго у ком је основнс н1Ко.1е учио, 
да .1и је учсствовао у р.чту и другс т:1кве потапкости, а овамо се у с:имој 
[>:и'пр:1ви р.чд тога писца б:ин у п:1јг.1авпијим стварима осуђује и прог.1а- 
П1ује аа вип1е мање нип1тав. За Д.чмјапа Иав.1овића каже господин писац, 
„да је нађеп м[>тав у соби'* (ст[)апа 43.), те би се мог.1о мислати, д.ч су 
га {>))ави .1»уди уби.1и ; судим, да неби би.ш н^^каква ипдиск[)еција, к:1у^ би 
се [>ек.1о, да се Иав.1овић сам убио. 

И;1шао с^м два т[)и места, која нису дово.бном п.чжњом сти.шзова- 
па и подвук.чо слм их у самом [)укопису, да се п[)в штампања јоп! једном 
п[)егледају. 

Господин писац смат[)ао је а.ч нужно, да И8.меш1 и насшв своје ра- 
сп[);1ве. А.1И [)екао бих, да је овај, што га је сада ивабрао, сувише д\г, а 
и пе одгова[).ч потпуно с:1у\[)Иг:1Ју, у ком се не обзире на сав српски [)а»^ 
„на њчуци Физицп**, је|) бап1 самост:и1Ни [)адови иа том пољу И8.1ааи.1и су 
у ч.чсописим.ч ; а о тпма не [>ас11[)анл.а господпп Мп.тованов у свом сппсу. 



Матица Орпока. 151 



Мнслнм, д;| би 11])е1>ашњ11 нлслов или нас«1ов „Ф118нка«1нл књижевност у 
СђиТа" потпуно обухнатно ооим његове расправе. 

Ова алслужна расправа нзнеће, кад се н^тампа, око ТЈт табака и по- 
што је писац морао да уложн анатан труд у сној рад, т«> судим, да је нра- 
В1». ,\а му се пнда 1и1града <»д 120 Фор.* 

Прсма тој (»цени одређује се сп<»менутом снису, награда <>д120*ор., 
а-ш ,га му п<ггане стари насхов. 










\ 



Ч 



г • 



1ЕТ0ПИС 



V' 



МАТИЦЕ СРПСКЕ 



УРЕЂУЈЕ 



А. X А Џ И Ћ. 



КЊИГА 146. 

-•■•■—- • ■ -л* ■ 



•^ 



1886. ОВЕОКА ДРУГА. 



У НОВОМБ САДУ. 

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВБТ. МИЛБТИћА 

1886. 



I 



* • 



П Р Е Г Л Е Д. 



— .сг>» - 



СТРАНА 

I. Последњи Бранковићи у историји и у народном пе- 

вању. 1456 — 1502. Од Стојана Новаковића ... 1 
II. Грађа за медицинску терминологију. Сабрао др. М. 

Јовановић-Батут 48 

III. Физика у Срба. Написао проф. Стева Милованов. 
(Наставак.) 80 

IV. Владислав краљ угарски. Историјска трагедија у 5 
танова. Написао Никола В. ђорић. (Наставак.) . . 94 

V. Српске народне приповијетке из Горње Крајине. 
Скупио их Владимир Красић : 

3. Заклетва и невјера 115 

4. Права погодба, још правија плаћа. . . . 117 

5. Лијепи младић 118 

VI. Последњи дани. Песме Драг. Ј. Илијћа 121 

VII. Књижевност: 

Аи^ив!; 8епоа. 8а1)гапе рпроухев!!. Оцена Ми- 
лана Савића 124 

VIII. Матица Српска: 

Изводи из записника књижевног одбора иоде- 
љења 1885. године 128 



« 



ПООЛЕДЊИ БРАНКОВИћИ 

У ИОТОРИЈЖ И У НАРОДНОМ ПЕВАЊУ. 1456—1502. 

ОД СТОЈАНА НОВАКОВИЋА. 

I. 

• 

Преглед. На коме јв оста.1а власт поеие смрти деспота Ђурђа, 24 
декембра 1460. — Ра«.1ом ивмеђу деспота Лазара и мајке му Јерине, ујаЈса 
Т<»ме КантакЈвппа и брат.ч Гргура. — 11ос^1е тога раз^^ома СтеФаи остаје 
у Србијп. — Жепа Лазарева деспотица Јс^ена могла је помагати тај рав- 
лом. Траг о томо у једној парод1гој песми. — Какни су били одногааји с 
Угарском у вроме смрти Ђурђево. — Па коју је страну сплом по-\итич- 
ких околности упућен бпо Лазар? Како је он сам схватао одношај спрам 
Угарске. — Наравнање с Турцима. — Ствари хуњадијевскв у Угарској 
ок1»ећу зл<». — Деспот .1:1аар упада у Банат, увима Ковин 24. априла, и 
буде разбијен па Тамигпу 17. маја. — Српске размирице с Босном. Рато- 
вап.е о1:п Сребрнице. — Гадња о удајн .Тааареве кћерп за босапског кра- 
љеви^ич СтеФана Томагпепића. — Одпопшји паеледства у породици Бран- 
ковића за случај смрти доспота Лазара. — Сродство с босанском дина- 
стијом ниачи нагињање к политици угарској. — Смрт Лааарева. Стање у 
Угарској у тај мах. На-месништво деспотског достојапства у Србији. — 
Но 1:акв(»ј је мисли склапапо намеснипгтво? 8пачај Михаила Анђеловића, 
по кимо је изабран у намеспиштво. — НГт.ч се зна о Лнђе.10вићу и о ње- 
гову двост1»уком презимену Лнђеловпћ и Лбоговић? — Турско држање 
према српској кризи на престолу. Слепи Гргур и турска војска у Кру- 
шевцу. — Карактер и политика деспотице Јелене. Она и СтвФан Бранко- 
вић пре,1а.)е к страпци угарској. Г;ц с Мауари.ма о промепи Смедерева и 
Србије за какве зе.м.1»е у Угарској. — Угарска војска на граници; пад 
Аи1)('Ловића; деспотств(» Је.гене и СтеФана под угарском запгтитом. — Тур- 
ско ратоваи.е 1458 годп"®« — Угарске при.1ике у 1458. Гадња деспотице 
Је.1епе с Боспом о удаји њено кћери за босанскога крал>евића; опет ра^^ња 
о промепи Смедерева; (»д.ауко угарског сабора у Сегедину, којом св д^е 
Србија босапск(»м кра.Бевићу СтоФану. — Збачење и прогнанство СтеФана 
Врапковића иа Србије. Босански крал>евић С^еФан 8ау8им.Бе деспотски 
престо у Србији. Учешће угарске војске у томе. — Турско ратовањв 1469 
годипе. Иад Смедерева. — Шта је било сц СгвФапом Бранковићем после 
пр(»гнанства? — Женидба у Арбапији. — Одлааак у Млетке и к цару 
Фридрпху III. 

Кад је па Бадњи дап 1456. деспот ђурађ Бранко- 
вић очи склопио, остала су и;т њега три сина: 1'ргу1), 
Стефан и Јазар. 

..Лотопис" 140. 1 



Пооледњи Бран&овики. 



Ио свој прилици аа то, што су оба старија сина. 
Гргур и Стефаи, као таоца у су.ттана Мурата, 8 маја 
1441., ослепљени, деспот ђурађ још за живота прогласи 
најмла1)ега С1ша Лазара за на<Јледника свога на престо- 
лу. Да би дао више свечаности и озбиљности овоме чипу, 
ђурађ је .1азара и оженио у исти мах кад гајеузвисио 
на деспотско достојанство. То је* све било о божићним 
празницима 1446 године. Осећајући и сам дубоку ста- 
рост своју, ђурађ је хтео да собоз§ раније прекине пи- 
тање наследству и да Лазару да прилике, да се покрај 
њега у државпој управи упути. Из тога су времепа и 
новци ковани с натписом Господимк Ггаргк и Ддз^дрк. Зпа се 
и за једно писмо у манастиру светог Пав.1а од 7. декем- 
бра 1456, издано од стране ђурђа деспота и сипа му 
Лазара. Из тог времена је и спис о преносу св. Луке 
у Смедерево (1452---1453.) у коме стоји: вустћ вк ио- 
схг.д||М1Дд в|11;и€мд, влддмУкствоу10што1р сркБЧкот З(бил1€10 н нимин 
стрдндин ииогнин вк Хрнстд Богд БАДгов1:риоиоу Дбспитоу Г|€(Ар>ј10 
и суиоу 1€го дбспотоу Дд^дроу (Ив. Павловић у Гласнику 
ЈЛ. 90.) Летописци такође бележе заједпичку владу њихову. 

Старији, мање критичпи писци наше историје (па за 
њима и сам Чед. Мијатовић у своме великом де.т\^ о ђур- 
ђу Бранковпћу) бележе, да је деспот ђурађ владу над 
Србијом оставио деспотици Јерипи и тројици синова сво- 
јих. То Се може изводити из казивања Мавра Орбинија 
и Троношца, у којима је сачуван тип познији, причањем 
и нетачпим везивањем догађаја поремећен; али за то ни- 
пгга пе знају нити сувремена писма, пити наши летопи- 
си, у овоме свакојако пајпоузданији извор. Јер с ве.ти- 
ком поузданоЈпћу, и па дан тачно, забележили су они и 
владу Лазара Брапковића с оцем ђ}фђем и владу њего- 
ву после сшрти очине. Они су забележили, да се 27. де- 
кембра 1446. Јелена Палеологова вепчала за деспота 
.Тазара, да је 24. декембра 1456. деспот ђурађ умр'о, 
да је 20. јануара 1458. деспот Лазар умр'о, да је он с 
оцем владао десет годипа (колико равно и из.1ази од 27. 
декембра 1446. до 24 истог месеца 1456), а сам годи- 
ну и 26 дана (ко.ишо и пзлази од 25. декембра 1456 



Поодедњи Бранковићи. 3 



до 20. јануара 1458'). Писма сведоче то исто. На кви- 
ти којои је примио оставу очеву од Дубровника (Моп. 
веЛ 476), што је биЈо 12. августа 1457, Лазар се на- 
зивље госиодип и деспот Србљем, а на печату му 
је био потпнс : Мнлост!« божк1о гик СркБхкик дбспотк Дд^^дрк. 
На квити брата .Јазарева Гтефана, писаној 14. декембра 
исте 1457. године у (-медереву, исти се зове само 
господимк Ст^фдић, а има па печату Деспотошкк Степдик. Део 
трећега брата Гргура подигли су исте године игумап Је- 
фросим и Степап Захи!). Мог.10 би се ре^ш, да су квите 
ове писане после смрти Јеринине, дакле као после свр- 
шепа спора, пошто је .1азар сву власт преузео, али је 
полпато, да сметпутп владаоци и претенденти мпого по- 
лажу на своје пазиве, и никада их се не одричу. Ни- 
какве, дакле, сумње не може бити, да је иза ђурђа вла- 
да остала на његову најмлађем сипу Лазару, којијејош 
за живота ђурђева, 1440, на деснотско достојанство венчап. 
1)ур1)ева жепа Јерипа очевидно није била задово.1>на 
са владом Лазаревом. Данас се пе зна, да ли је то би.1о 
за то, пгго је Јерипи син њезин мање учешћа у посло- 
вима остав.Ђао, или пхто је она другојачије мисли.та о 
потреби управе и о пЈ^авима наследства, па је, по свој 
прилици, рада била да њеп најстарији син Гргур па в.1а- 
ду до1)е, или је за то било некаквих других узрока. А.1и 
се из догађаја као и из кратке белеппге летопишчеве 
ипак види, да је ме1)у Јерипом, братом јој Томом Кан- 
такузипом и ГргуЈ^ом с једпе, а деспотом . 1аза])ом с дру- 
ге стране било неке размирице. То се види из стила, ко- 
јим је забе.1ежена смрт Јеринина. То жде л-кто (1457) — 
стоЈи у Летопису — коиктд се госпога деспотнцд Крнид о^ 
Роудннкоу Мдип .г. вктојкникк. Н В1| гоу поштк (дкНк) оувме ОДк 
Роудкинкд кк цдроу Мехиед вего^ нд порктоу Г^ккгоурк и цдрнцд 
Мдрд, сестрд деспотд Дда^дрд н Тоид снхк оу]Л1)ћ. Средп>и син 
ђурЈ^ев ( тефап остао је у Сј^бији, јер по гоЈ^е паведеној 
квити његовој, којом је подигао свој део очипе оставе 



М Очовидно је оплкг) и г.^асио ирвобитни текст .1егоиисп. Прсма 
томе бн га трсба.1о иснравити и у .!>. (/тојановића иадан.у на ст1»ани 93 
под 14бН годнном. 



зК 



Пооледњи БранЕОвићИ| 



од Дубровника, впди се. да се 14. декембра исте године 
находио у Смедереву. Што је Гргур с царицом Маром 
и Јерининим братом Томом Србију оставио, а Стефан у 
њој остао, наводи нас на мисао, да се размирица тица- 
ла питања о престо.1у, јер се по таком схватању објаш- 
њава, за што је Гргур, као најстарији брат и претенде- 
нат, морао с Јерининим братом измицати, а Стефан је, 
као у томе некомпромитован, могао и даље остати. Као 
Јпто обично у таким приликама бива, морала су се и 
схватања о политичкој радњи поцепати, а било је радње, 
као што ће се позније на свом месту видети, која је на 
то цепање могла изазивати. 

Међу политичким лицима, која су 3. маја 1457 са 
српског двора из Рудника на Порту побегла, најзначај- 
није је .1ице Гргур, најстарији син деспота ђурђа Бран- 
ковпћа. Он је могао нешто на своје име радити и сми- 
шљати. Али њему од тог времена па до смрти његове, 
која се догоди.1а 17. декембра 1459. имамо врло мало и 
нејасних бележака. Горе поменута његова квита из ду- 
бровачке архиве, оверовљена турским чиновником, квита, 
која пада у исту 1457. годину, у којој је он Србију и 
оставио, показује, да се у години 1457. пред јесен или 
у јесен (кад се то подизање оставе догодити могло) Гр- 
171) находио у Турској. Иоуздана је ствар, да је 17. де- 
кембра 1459. смрт затек.та Гргура као ка.1у!)ера Ге.'ма- 
иа, али се не зна, кад се Гргур покалуђерио. Могло се 
1фетпостав.1>ати да се оп покалуђерио одмах после одла-^ 
(жа из Србије. Лли пма у италијанским архивима беле- 
жака које ћемо ниже споменути и које показују, да се 
Гргур није био покалуђерио још ни у почетку 1458. То 
се, дак.1е, још каспије догодило. И ми ћемо на то васније 
парочито доћи. 

Пре него што пођемо у даље разматрање догађаја, 
треба нам се овде, при разлому деспота Лазара са мај- 
ком Јерином и најстаријим братом Гргуром, сетити још 
једне народне традиције, која може помоћи разјашњењу 
разлома. Народпа традпција уводп у овај заплет жену 
Лазареву деспотицу Јелепу, њепу поношљивост, набуси- 






Поодедњи Бранковићи. 



тост и њене хладне одношаје према свекрви Јерини. У 
С. Милутиновића »П4ван1и црногорскоб и херцеговачЕОб« 
(а1ајпциг 1837.) пева једна народна песма на Страни 
120 ово: 

Пошетала ђурђева Јерина 
По пространу граду Смедереву 
Са Лазаром, сином нејакијем, 
Бјеше скоро оженила сина 
ћерцом милом краља од Будима, 
Шетајући к милој снаши дође, 
Па ту њојзи божју помоћ дава, 
Ма ни уста, нити је прифати, 
Н' ако од ње обраћаше главу. 
Ал' Јерини ријеч бесједила: 
„Што си ми се, снашо, наједила, 
Видиш равно поље Гој^оминско, 
И у пољу бијелу пшеницу, 
Ако буде по реду мрцјети, 
Ак' умремо ја и ђуро, снјшо, 
Све ће остат' тебв ц Лазару. 
Још видиш ли висова бедена 
Уз бедема три бијеле куле, 
Све три куле благом завршене, 
Ак' умремо ја и ђуро, снашо, 
Остати ће тебе и Лазару." 

Није, дакле, ни мало немогућно, да је у разлому 
деспота Лазара с мајком и с најб.шжим родом његовим, 
играла неку улогу и Јелена, жена његова, Да је Јелена 
имала прохтева за политику и да се мешала у послове, 
видеће се још чистије даље на своме месту. А сад је на 
реду да видимо, како је Србија стајала према двема су- 
седним државама, од којих јој је сва судбина зависила.^) 



*) У тој песми пева се, како је Лазар у време женидбе био нејак, 
'гвк од седам година, и како је, истом каснијс, пошто у мало није дошло 
до сва^е иамеђу деспота Ђурђа и пријатеља му, и после неког рата до- 
шао до снаге, те стипгао и довео у ред жену Јо*1ену, која се осећалапре- 
варена. Другу, овој песми сличну версију, наштампао је Нладимир КрасиК 



() ПооледЕШ Бранков!^! 



Одношаји Србије према Турекој и Угарској били су 
у овај мах силом непромепљивих догађаја јасно одре1^- 
ни. Остављен себи и судбини својој, ђурађ је Бранко- 
вић 1455, после двогодишњег ратовања, с тешким жрт- 
вама потписао мир с Турском, која му је оставила и 
даље северни малеп крнј његове некндашње државе. ') Од- 
ношаји с Угарском би.1и су да пе може бити гори, поред 
свеколике потребе саве:т и »аједничке радње. С обе стра- 
не, и са стране српске п са стране угарске, полазило се 
с погЈ^ешног гледишта. Политика деснота Стефана спрам 
Угарске имнла је покрај добрих и своје врло рђаве стра- 
не. Неке тачке те политике биле су погрешно схваћене, 
и тога ради су како Србију тако и Угарску постигле зле 
последице у најодсуднијим тренуцима. Тога ради је Ср- 
бија од 1426 до 1459 претрпела силне штете и недаће. 
11о ономе што о тој политици знамо, а то су искључно 
угарски извори и неки догађаји који само сведоче да је 
те политике у истини било, изгледа да није тражен 
савез на нози равнога с равним,него да је де- 
спотСтефан пристао да се деградује готово 
наположај једнога бана краљевине Угарске, 
којојје уступио Београд и Мачву. Усвемутоме 



у КЊИ8И ..Српскв јуначкв пјесмс старнјег п новпјвг времена. Књига прва, 
Ианчево ^^НО** стр. 7(>. под насиовом «11])енејаки Лаво.** М.гадожења се ту 
пева као право дете, ва које јв невеста, кад јој је први пут покаван, хо- 
слила да јој је девер. Још аначајнији је варијанат под насговом „.{авар 
'Бурђев Бранковић** у 8бир1Ц1 Јукића и Ма(>тића ^агодпе р^еате ћегсе 
д^оу. 1 ^овапвке, Овхек 18бН. стр. ><0. Ту се граднво познате песме о же- 
нидби Макснма Црнојевића псва аа деспота Ђурђа (Вука) и сина му 
.Хазара само што отпада боловање од богиња и тим поводом поружњало 
.гицс. Лааар се, дак-ге, на чисто црта као неугледан, и додаје седа јејош 
иијаница и кавга^ија. Кад девојкл, испЈ^ошена 8а Ладара н поведена аа 
подметнутога младожењу, савна ко јој је прави младожења, она се ваплаче. 
.1а8ар И8 8.106^ убнје подметнутога м.\адожењу. Врло је могућно, да је 
иесмл о Ивлну Црнојевићу и женидби сина му Макспма спевана прво аа 
женидбу деспота Лаалрл И8 Мореје. Касн1гје ка^^ је спомен о деспотима 
потаниоо, та је песма препевлна на Црнојевиће од певача, којему су успо- 
мене о И^рнојевићима ближе и бо.1>е поанате биле. 

') Погледај о томе Годигањи1;\' III., стр. 353. и д. и Годиппвицу V. 
стр. 146—147. 



ПооЈГедњи Бранковики. 



начинио се и:^вор заплета, који су Србију, до коначне 
њене пропасти, без престанка растрзали. 

Заведени и занесени уговором краља Жигмунда са 
деспотом Стефаном у 1426., који је нама данас једини 
извор за сазнавање те политике, Маџари никад после 
нису могли да се навикну да у Србији гледају самостал- 
ну земљу и да се као с таквом понашају, те су управо 
из тога извирале најгоре последице. Ни по својој вољи, 
ни по околностима јачим од њене воље, Србија се нпје 
дала савити у положај бановине. Маџари су опет увек 
на то и сами заборављали, кад би год по њихову поли- 
тику удесније било, да Србију не сматрају као бановину, 
а с друге стране њиховој народној таштини пријатна на- 
вика, да Србију сматрају као бановину, много им пута 
није допуштала да схвате пос^^пке самоста.ше политике, 
којима је Србија морала да у разним приликама свој оп- 
станак брани. Отуда они сувоби међу деспотом ђурђем 
и Сибињанином Јанком, главник политичним човеком, дуго 
времена намеспиком краљевсвог достојанства тадашње 
Угарске, Али пред смрт ђурђеву ишчезли су и најмањи 
изгледи на заједничку радњу међу Угарском и Бранко- 
вића кућом. Иокрај горе наведених начелних незгода, из 
*којих је потицао сукоб међу кућом Јанка Сибињапина 
и деспота ђурђа, било је и незгода политичних и у по- 
ложају самих угарских странака. Јунаштво Сибињанина 
Јанка изнело га је на прво место међу тадашњим поли- 
тичним људима угарске краљевипе, тако да је за младо- 
летства Владислава сина Албертова и намесник краљев- 
ског достојанства постао. Главни вођ противне Сибиња- 
нину странке, главпи Сибин.анинов противник у Угарској, 
био је Улрих Циљски, зет ђурђа Бранковића. Кад се ово 
састави с оним што је о одношајима Сибињанина и де- 
спота ђурђа из наше историје познато, излази на чисто, 
у каквим су одношајима међусобнога неповерења могле 
бити обадве те земље. Сврх свега, августа 1456. после 
срећно одбијене турске навале на Београд, и Сибињанин 
Јанко умре од куге у Земуну. Уз младога угарског кра- 
.ш Владислава главни човек је већ био зет ђурђев Ул- 



8 Пооледњи БранЕовићж. 

рик Циљски, који је мало крио своју радост кад се чуло 
за смрт Сибињаиипа, ма да је иста све у Угарској врло 
сневеселила. Тај би окрет за ђурђа могао што год обри- 
цати, али новембра исте 1456, кад је краљ с Улриком 
походио Београд, у ком су заповедали старији син Си- 
бињанинов Владислав и Михаило Силађи (Свилојевић) 
шурак Сибињанипов, Владислав и Силађи убију Улриха, 
свадивши се с њим. ') Кј^в зета ђурђевога прснула је и 
и до Смедерева, тим пре, што је тада изгледало, да је 
крал> Владислав пао са свим у руке Хуњадијевцима и да 
су опи дошли на ново до одсудног уџлива у политичким 
пословима Угарске као што је било за живота Сибиња- 
нипа Јанка. Још раније, или може бити одмах за тим, 
ђурађ је имао тешке неприлике са пајстраснијим Хуња- 
дијевцем Михаилом Силађијем (Свилојевићем), заповедни- 
ком Београда. Исти га је напао, ранио и у Београд за- 
творио.') Каже се, да се десиот моЈ^ао повцем откупљи- 
вати од овога беснога насилника;^) а рана коју је у су- 
кобу с њиме добио, бнла је уврок смрти његове. Може 
се, дакле, по овоме мислити какви су били одношаји с 
Угарском, у којима је деспот ђурађ оставио Србију по- 
сле смрти своје. Уз то је Угарх^ка сама била у крајњој 
трзавшц! олигархијске апархије, слабе државне власти и 
Јиутрапхњег ра:цора међу Хуњадијевцима и њима про- 
тивном немачко-дворском странком. 

Ова последња нмала је тачну, потоњим догађајима 
оправдану слутњу, да ће једап Хуњади престо краљев- 
ски заузети, и чппила је што обично чине странке, кад 
их прожима така с.т)тња, а пемају стварних разлога, ко- 
јима би радњу, на таким мотивима основану оправдали. 

Кад је деспот Лнлц) остао сам без оца на управи 
Србије, пити је имао куд гледати па УгарсКу, нити се 

') ^Гед. Мијлтовп!!, Деспот Т>урађ Бранковмћ, II., 288. 

■-') Чгд. Мпјатоиић, исто, П. 255. 

•') У нанештају .лметачког иосианика ив Будпмаод 3. Фебруара 1 457, 
црпеном к<чко се ииди иа каникања српског посиаинка који је тада дошао 
у Будим да јаии за смрт Ђурђеиу, стоји да је ка^гте.шп оеоградски (а то 
је Сниађи) ухватн<» 1оу1)))а, од(чч;ао му три прста с 1»уке н увео од њега 
откуп од (>0.(Ј(И) дуката. И. Маку^пеи, 1'.1асник *2-ог од XIV'. 210. 



Последњи БранЕовићи. 9 

могао отуда чему надати. Његов зет, граф Улрих Циљ- 
ски, пао је као жртва политичког убиства од странке 
Хуњадијеваца усред Београда. Уз краља су биле убице 
зета његова, исти опи који су посили на души и смрт 
деспота ђурђа и који су му последње године живота и 
владе загорчавали најтежим увредама; у њих и у њихо- 
ве странке био је одсудап уплив на послове угарске. Син 
ђурђев, коме је све ово позпато било, пије могао да о 
томе не води рачупа. С тога је њему био отворен један 
једини политички пут, а то, да своје ствари с Турском 
одмах у ред доведе. Да видимо шта се може сазнати о 
даљем току политике опога времена, и да ли је она по- 
шла овом линијом, која је, по претпоставкама, једина 
отворена била. 

Имамо једап драгоцен писмен споменик у рукама, из 
којега видимо да су ствари у почетку 1457. године до- 
иста стајале по овим претпоставкама. Тај је спомепик 
извештај млетачкога посланика из Бу^^има дужду своме, 
писап 3. фебруара 1457., неколико недеља пошто је Ла- 
зар примио деспотску власт.') Млетачки посланик јавља 
своме дужду, како је 28. јануара 1457. дошао у Будим 
један војвода из Србије од стране новога деспота Лаза- 
ра, да краљу објави, како је отац његов премипуо, како 
је он па његово место ступио, и како се паравнао или 
погодио (ћа &И;о ассог(1о) с Турцима, по којој погодби 
они њему опет повраћсају све зем.т,е и места које је не- 
када држао н,ег()в отац било у Србији било изван Ср- 
бије, што је сад у турским рукама, осим Повога Бјца, 
а оп да Турцима у име харача плаћа 40.000 дуката па 
годину. Српски је посланик о томе говорио с поуздањем 
и великом хвалом и дао је познати, да тај уговор пи у 
чем пије обухватио угарске иптересе око Београда, ако 
би се Турцима прохтело да на њ ударе; да би, напро- 
гив, и сам деспот помогао Турцима у томе, па макар га 
то и трошка коштало, из злово.1>е коју осећа према кра- 
љевнни Угарској поради смрти грофа Цил,ског и из мр- 

') В. Макушсв, Ист. спомсници јужних (.!лопона, Гласиик 11-ог 
одв.1.. ХГУ. 21Г). 



10 Пооледњи БранЕ0ви&И| 



зости према комапданту Београда, који му је пређе ухва- 
тио оца и натерао га да му плати 60,000 'Хуката отку- 
па, осекавши му три прста па руци, и који поданицима 
његовим непрестано свакојаке досаде чини, тако да би 
:Јбиља волео, да Београд Турцима у руке допадне, само 
да Маџари у њему не заповедају. 

Из овога што се у Млетке ш Будима јављало о по- 
словима у Србији Ј^азјашњавају се многе ствари, а на- 
рочито се јасно види, да се нови деспот прво наравнао 
с Турцима. Летописи паши доиста су већ под 1б. јану- 
аром 1457., а то је само три недеље после смрти де- 
спота ђурђа, забележили: оуинри се Межиедк цдјкки деспотк 
Лд:;дрћ. Без горњег извештаја тешко би се могло пого- 
дити у чему би то умирење било, ма да се, по краткоћи 
времена, на сигурпо могло знати, да није било никаквог 
рата. Из горњег извештаја могу се већ представити по- 
једипости тога умирења. Обичај је био у Турака, да 
приликом сваке промене престо.т у Србији подигну неке 
тражбине, управо да сваку промену престола исцрпу у 
своју корист. И Лазар је, види се, на то спреман био, 
кад је у овај мах ствар тако брзо сазрела. Могућно је, 
да је после опсаде Београда од 1456. остало каввих 
ствари нерасп])ављених. Држање према Угарској могло 
се такође Турцима уцењивати, макар да је оно с друге 
стране било узрок који је па наравнање с Турцима на- 
гонио. Не зна се кад је Михаило Анђеловић постао ве- 
.1ИКИ војвода .1аза1)а деспота. Ако је то било у почетку 
његове владе, онда се може и то узети у једну гаран- 
тију Турцима. У Михаилу Анђеловићу, који је био тур- 
ски човек, којега је брат био знатан паша у Турској, 
Турци су имали поверења, и знајући да је он стареши- 
на војепе снаге српске, мог.ш су у томе налазити једно 
јемство за себе. Са свима тим стварима могао је деспот 
.1азар ући у преговоре, и вешто употребљујући ситуаци- 
ју, могао је очекивати неке користи од Турака. самим 
појединостима наравпања и о значењу њиховом ево ори- 
гипа.1пог текста млетачког извештаја који каже : да Тур- 
чин ^П (т. ј. деспоту) гебШи^ббе 1и1;1;е 1е 1егге е41оећ1, 



Пооледњи Бранвовићи. и 

сће 1о (Је1 рге1а1о ^иопЈат вио ра1;ге 81 111 бета, соте 
аИгоуе, сће 8в 1еп1Уадо рег (11с1;о Тигсо ехсер<:о N0- 
уотоп1е, е<; ербо (118ро<:о §11 (1а (1а сагаго апиа1теп1;е 
(1ис. 40.000. "А то је: султан деспоту да поврати све 
земље и места која је некада држао покојни отац његов 
било то у Србији, било другде, осим Новог Брда, а де- 
спот султану да плаћа 40.000 дуката на годину. У из- 
вештајупод 1;егге вал>а разумети имања: уговор је по 
томе остављао политички бШиз ^ио пре смрти ђурђеве, 
дајући под закуп Лазару стара добра ђурђева у Србији 
и изван Србије, осим Новог Брда. Осим значења речи 
на ово нас упућује израз, којим се папоредо мећу има- 
ња у Србији и изван Србије. У колико уговор 
мање политичног значења има, у толико се политичко 
значење Србије већма умалило. Турчин се већ сматра за 
господара Србије, кад он даје допуштење ђурђевом сину 
да добра оца свога у Србији ужива! Али је уговор тај 
изводио на чисто положај Србије скрам султана, и за 
кратке владе његове Србија је с те стране у истини била 
мирна. ) 

Да посао нове владе није без извесне вештине во- 
ђен, види се по томе, што је тек после свршеног *уми- 
рења« са султаном одаслан човек у Будим, да јави за 
смрт ђурђеву и да прикаже новога деспота. То је међу 
тим одмах учињено, пошто је умирење у летописима за- 
бележено са 15. јануаром, а посланик је српски у Бу- 
диму био већ 28. истог месеца. Отуда онај тон поузда- 
ња, који је млетачки посланик добро опазио ; отуда го- 
тово претње спрам Мих. Силађија (Свилојевића); отуда 
несакривено исказивање мржње на рад Хуњадијеваца; 
отуда помињање смрти грофа Циљскога. С тим стварима 
могло се на двоје тежити. Краљ је угарски такође у дну 
душе мрзио и Хуњадијевце и Мих. Силађија. Износећи 
му и ове опасности, које су Угарској увеличаване због 



•) Мавро Орбини ндводи ово ^умирење'* с царем као свршетак рав- 
мирице Лааареве с мајком и браКом. Али пошто по поувданијим иаворима 
анамо, да рааиирида с мајком и браћом није билл у то време, то и ово 
отпада. 



12 Пооледњи Бранковики. 



.Буди, које је цуаљ и као своје властите непријатеље 
сматрао, могло се ићи на то, да се њимаподножје пот- 
копа. То се у осталом догодило, и догодило се на ско- 
ро, и ако се пе можо рећи да је ;ј6ог тога, ма да се да- 
нас не .'ша, да ли баш и ово није у томе каква учешћа 
имало. Догађаји, који су се касније развили, и Лазару 
су дали прилике, да се умеша у послове угарске. 

Пет шест недеља после бављења овога српског по- 
слапика у Будиму, ствари су у Угарској узеле врло не- 
повољан обрт по Хуп>адијевце, страсне непријатеље та- 
дашње српске владалачке куће. Краљ Владислав, коме 
је, тако рећи, уз колено убијеп први његов саветник, ко- 
јега је краљовско достојанство том приликом под ноге 
бачено, пије то био заборавио, као што је изгледало. Ма 
да се с по.Ба тако чинило, није он био пристао уз Ху- 
њадијевце. У ствари он је само од страха њихова чекао 
згодну при.игеу , како ће с истипитим успехом своју 
акцију против њих започети. П доиста та акција у један 
мах груне као гром. Марта 14. *) године 1457 буду у 
Будиму ухваћепа и у кра.Ђевску тамницу бачена оба сина 
Сибињанина Јанка — Владислав и Матија. Сутра дан 
похватају и ставе у затвоЈ) и све њихове главне привр- 
жепике : владику варадинског Јована Витеза, Севастијана 
Розгоњију, Владислава од Кањиже, Павла Хорвата, ђор- 
\)а Мадла])^ од Мадараса. Стане се протурати глас, да 
су ти људи хтели убити кра.Ба кроз три дана ; суд се од- 
:Јах одреди и одмах сврши суђење, тако даје16. марта 
већ била извршепа смртна пресуда над В.тадиславом, ста- 
ријим сипом Спбињапиповпм. Ови догађаји узбуне сву 
Угарску. Опи од странке Хуњадијеве, који су се у на- 
роду бавили, стану се кретати. Мих. Силађи (Свилојевић) 
одметпе сав Ерде.Ћ, заузме тамошње државне дохотке, и 
стане спремати велику војску. Сестра његова, жена Си- 
бињапшт Јапка Јелпсавета, која је живе.1а у двору Си- 
бињапппову у Тамншвару, почне такође купити војску, п 



') 



Чод. Мијлтоппћ, Брапковић, II., 308. нма 24. хлрт, а»1н пошто Ев- 
го.1 тај дога])ај м(?ће на 14., н поштј) и нат Ј*едап .тетописац бе.1еж11 ТЈу 
догађај е даном 1Л. марта. го сам п ја прп томе дану остао. 



Пооледњи Бранковићи. 13 



чете су њене почеле до под Будим крстарити. Ово се 
могло збивати априла и маја 1457. 

Ако се деспот Лазар доиста гнушао краљевине Угар- 
ске због смрти зета му грофа Улриха Циљског; ако је 
доиста мрзио Мих. Силађија због пакости коју је чинио 
оцу његовом и коју није престајао чинити поданицима 
његовим — сад је била прилика да то гнушање и ту 
мржњу, коме је његов посланик на крају јануара у 
Будиму говорио, и у ствари покаже. Наши летописи до- 
иста бележе догађаје који као да су услед оваких ми- 
сли настали. Једна белешка гласи: Н прнмн Лд^арћ Ковник 
вк Бдмдт« н НИ6 грддове поБрбЖкке дпрнлд .кд. Друга је: II вк 
то лкто погмБб сркБћскд вопскд ид Тдмншоу мднп .2^1. оу иед^клм. 
Треба знати да је Ковин (спрам Смедерева) био град који 
је припадао Сибињаниновој породици, а обично је био 
под командом Силађија, који је у Београду боравио. Иод 
побрешким градовима као да се разумевају градићи 
који су се налазили око упгћа Колубаре близу једнога од 
тадашњих већих путова из западпе Србије у Будим. Тре- 
ба се сетити како је у једној прилици затегнутих одно- 
шаја са деспотом ђурђем Сибињанин Јапко био преотео 
градове које је деспот ђурађ у Угарској имао. Ништа, 
дакле, природније, него да је деспот Лазар хтео у овај 
мах, приликом анархије која је завладала у Угарској, то 
исто да учини Сибињаниновој по])одици, која се у тај 
мах заиста налазила у најтежим приликама које су је 
икад могле снаћи. Али види се, да у овоме послу деспот 
Лазар није имао среће. Нап1 летописац бележи, како је 
војска српска изгинула на Тамишу. То значи, да је услед 
тих корака деспота Лазара пошла па њ или војска Је- 
-тисавете Сибињанке из Тамишвара или војска Михаила 
Силађије, брата њенога, који је непосредно и нападнут 
био, и да је иста војску деспота .1азара, пегде па Та- 
мишу, разбила. Тако се, и тиме се свршила акција деспо- 
та Лазара у Угарској. 

С друге стране било је трвења и размирица с Бос- 
ном, које су се, по обичајима онога времена, стално но- 
нављале, чим би се владалац променио, или би му се 






14 Поодедњн Бранховвкж. 



каква несрећа \им неприлика догодила. То трвење међу 
Србијом и Босном развило се као последица неких уну- 
трашњих босанских размирица, у које се краљ угарски 
Жигмунд умешао. Исти краљ заузме тога ради Сребрник 
у Усори године 1405, а године 1410 (по дубровачким 
изворима, а 1408 по угарским историцима ) војска угар- 
ска у савезу са деспотом Стефаном освоји многе босан- 
ске градове уз Дрину и Босну, и управо са свим освоји 
Босну. У про.1еће 1411. Жигмундова се војска на.1ази.1а 
у Сребрници. Тада је краљ угарски разделио Босну на 
троје. Салаји каже да је северни врај Босне придат 
Мачви, западни Херману Циљском, бану славонском, а 
предео Сребрника деспоту Стефану. Салаји заборавља, да 
има Сребрнпк (у Усори или у доњој Босни) и Сребр- 
ница (у Подрињу). Али је без сумње мислио на Сребр- 
ницу. К. Јиречек исто тако наводи да је тада деспоту 
Стефану дата само Сребрница, и наводи да је Зворник 
и Усору узео деспот ђурађ око 1433. кад је у савезу 
са Сандаљем, а по одобрењу султана као врховног запо- 
ведника балканских земаља, војевао са краљем Твртком 
Твртковићем, за којега се зна, да се у априлу 1433. 
налазио у Зворнику, војујући са српским деспотом.-) Међу 
тим може се мисшти, да је још деспот Стефан дрлсао 
Усору. И само тврђење маџарског историка Салаија може 
се узети као једна потврда због тога што је у то време 
Мачва била под српском влашћу, те по томе придавање 
Мачви и опет је придавање (^рбији. Јачи је доказ регу- 
ламенат истога краља Жигмунда од 1430. којим се од- 
ређује који од стегоноша, где и с колико војске имају 
војевати. За српскога деспота опредељује се покра- 
ј и н а У с р а у Б с н и. ^) То је било, пошто су Ма- 



') 1*аал11ка се објашњава тиме, што је рат трајао три године. 8га 
1ау, (}е8сћ1сћ1>в ХЈп^агпа. 1Ј. 39б, 396. 

^) К. Јирсчек, 016 Нап(1е1881га89еп ип(1 Вегј^^егке ш бег1>1еп ип(1 
Во9п1еп, Рга^ 187'.». 39 п 41, но пзворима дубровачког архпва. Упореди 
о томе и расправу И. Руварца у Годипгњици 11. стр. 240. 

^) Ковачић, 8ирр1ет. а(1 уеви^ха сот1(;1ог. I. 374. и д. наведено у 
Рачкога „Однопшј српских деспота и досељеиика.** Кпјх^еушк ]. 482. 



Поодедњи Бранковики. 15 



џари Београд и Мачву, после смртк гспота (,'тефана, 
1427. у своје руке узели. У писму краља босанскога 
Стефапа Томаша Остојића од 14. октобра 1458. (Еа(1 I.) 
исти потврђује логотету српском Стефану Ратковићу с е л о 
Пакларе у У сори и село Саребире у власти 
тишачкој, које је исти Ратковић добио од деспотице 
Јелепе и деспота Стефана Бранковића. Из дубровачке 
архиве зна се, да се 28. августа 1452. деспот ђура!) 
налазио у Босни у Теочаку, северозападно од Зворника, 
а 25. октобра исте године у Радаљу код Зворника. 3' 
то време јављено му је и за тело св. .1уке (Гласник Е1., 
90.) јер се у причи о истоме вели: кк то криме вмстк ако 
поитн дбспотомк ид Брдик кк стрлидмк ДАлидт1нск1иик, н оустркмик- 
ш1имк се нмк ск коп скоимн кк грддоу глдгодкмомоу Телудкк. По 
томе се може извести да су од 1411 Срби држали у 
Босни Сребрницу, Зворник и Усору, а то је цело босан- 
ско Подриње од Сребрнице на ниже, за тим Посавље са 
долинама Спрече и Усоре.^) Бошњаци су, као што горе на- 
ведосмо, кушали сваку удесну прилику да ово поврате, али 
с раз.шчитом срећом. Тако је штогод могло бити 1433. 
чему се сад само мало зна. Тако је нешто било и по- 
сле ослобођења Србије под ђурђем Бранковићем 1443. 
кад је Сребрница опет остала под Босном. Јер из тсма 
деспота ђурђа, издатог 17. септембра 1445. у Смеде- 
реву, којим је деспот Дубровчанима старе повластице на 
ново озаконио, Сребрница је тек те године примљена, а 
не зна се којим путем, да ли услед ратовања или мир- 
нога преговарања. Али трвења нису престајала. Тако је 
у летописима под 1448. забележен један сукоб ђурђе- 
вога војводе и П1урака Томе Кантакузина са краљем бо- 
сапским. То је она белешка: Вк л14то 6957 од^би Томд 
крдлп БоскИкскогд Томдшд Септемкврнп .$1. Чим су за деспота 



') „Усора се шприла с обе стрлие доше Коспе од речице Лешнице 
Жепчу па север, па све до ут<.>ка Босне у Саву. У тој об.1асти стајаху 
анаменпти и у војиој повеснпци босанској добро позпати градови Тсшан>, 
Добој, Добор и Сребрник.^ Н. Кидик, РоУ1в81; Вовпе (1о ргораа!! кгаЦеу- 
хкта 2лл^е\) 1882. В.1аст тишачка морао је бити нски срев у Иосављу 
с десне стране Босне. 






■^•»■•л. 

.^ 



16 Поодедњи Бранкови^и. 

■ т 

ш 

1 

ђурђа 1455. у тешким ратовима с Турском настали мучни 
дани, поновише се и та трвења. Тај значај имају и тичу 
се борбе око Сребрнице, која је вредила муке, јер је 
била јак извор прихода. тој борби су белешке лето- 
писаца: Вћ л1то 6963. (1455.) погмБб Петдрв Кокдубкикк подк 
Ср1Бркинцои1к кћ Боснн одк Дмнтрд Рддобкнкп мднп .6.; — Вк 
Л1&Т0 6964. (1456.) вомкд Воукосдвк Гокиднннкк нминп .кд.; — 
По том (6965 — 145?) пбивдрд .н. коккд Дмнтдрв Рддоккнкв. 

Из ових последњих бележака види се како су при 
последњим недаћама, при заробљењу од Мих. СилаЦја 
(Свилојевића) и боловању деспота ђурђа, учестали поку- 
шаји босански да поврате Сребрницу и остало што су 
српски деспоти у Боспи држали. У лето пред смрт де- 
спота ђурђа поповљене су те борбе. Оне су обележиле 
и прве дане владе деспота Лазара, јер војевање Дмитра 
Радојевића 8. јапуара 1457, две недеље после смрти де- 
спота ђурђа, тиче се опет овога. Не зна се, како је 
свршен тај рат, али по једном писму од 22. фебруара 
1458. које је сачувано у архиву миланском, види се да 
су Бошњаци Сребрницу и остале градове тога предела 
узели тек 1458. после смрти деспота .1азара, дакле међу 
20. јануаром и 22. фебруаром године које је то писмо 
писапо.') То значи, да их је тада, у почетку 1457, Дми- 
тар Радојевић одржао, и да су они, све до смрти Ла- 
зара деспота, одржали се у рукама српским. 

Спрам те светлости ваља схватити оно што о тим 
догађајима пише најновији историк Босне г. В. Клајић. 
»За деспота Лазара — пише он па страни 313. своје 
Ро\че81;1 Во8пе — престадоше борбе и размирице с Бос- 
ном ; паче заједничка погибељ од Турака здружи оба су- 
сједпа владара у савез. Стјепан Тома спријатељи се ис- 
крено са деспотом .[азаром, и окапив се свакога такмења 
настојапге сада, како би не само босанске пре;целе и 
зем.1,е (Сребрпицу, Звоник и Усору) него и Србију при- 
бавио свому роду, али не ратом него женидбом. Већ би 

') В. Макушев, Исторнјски сиоменпци јужних Сиавена. ГиЈМшие Н. 
одсл>. XIV. 204. В. Клајпћ (Роу^ез^ Воапе) наводи исто по хаџлрском ва- 
дању Мопитепђа Нип^аг^ае ех^ега. 



I 



Пооледњи Бранковићи. 17 

споменуто, да је краљ Стјеиан Тома имао одрасла сина 
Стјепана, којега је још године 1455. жудио што сјај- 
није оженити, не би ли такс^ подигао углед своје поро- 
дице и лагље одољевао душманом својим. Лијепа му се 
:ЈГОда пружи за то сада, када је у Србији владао деспот 
Лазар, који је од своје жене Јелене Палеологовке имао 
јединицу кћер Јелену (Јелачу). Још за жива Лазара би 
уговорена женидба босанскога 1сраљевића Стјеп^ђђк са 
деспотовом кћерју Јеленом, те је краљевића Стјепана 
имала по смрти Лазаревој запасти не само источна Бо- 
сна, него и деспотова власт у Србији.« 

По томе, дакле, из војевања Дмитра Радојевића, ко- 
јему је, по пређашњем, задатак био да брани Сребрпи- 
цу, изашли су преговори о женидби и удадби. Ови прего- 
вори водили су за собом последицу, да се управо искљу- 
че из паследства Гргур и Стефан, и да деспотски престо 
Вранковићев, без сумње са великим делом имања Бран- 
ковићева, пређе из Бранкови^хеве у са свим другу поро- 
дицу само за то, што у тадашњега деспота Лазара Бран- 
ковића није било мушке деце. Старија браћа његова у 
овоме су плану са свим искључавапа. П пошто је ово 
преговарање морало пастати одмах првих месеци 1457. 
годице, разговетно је, да је ова ствар могла бити нај- 
главнији предмет оних тегоба, које су настале међу де- 
спотицом Јерином, њеним братом Томом и синомјојГр- 
гуром с једне, а деспотом Лазаром с друге стране. Да 
пије био слеп, Гргур би, без сумње, био деспот место 
/Птра. После Гргура могли би бити на реду његови 
мушки наследпици. Зна се и да је Гргур имао сина Вука 
— али се ништа не зпа о његовој женидби. За сина 
Вука стоји у једном сувремепом писму босанском, које 
се сачувало у миланском архиву, дЛ је из незаконита бра- 
ка. Ту стоји : ае ћа 1еуа(1о ип во! 1)а81;агс1о (1е бге^ог 
огђо во1 сће ^^и с1е1 (1е8ро<;1 (15. Макушев, Гласник 2-ог 
од XIV., 115). Народне традиције о рођењу овога Вука, 
које ће се на свом месту напред претресати, спомињу 
редовно, како се Вук није смео код мајке храпити, и то 
се објашњава политиком, издајпичким намерама Јерипиним 

лЛетоаис** 146. 2 



18 Последњж Бранковик1. 



и страхом од Турака. А једна песма (С. Милутиновића 
Певанија, стр. 183.) изреком говори, како га је жепа 
питала за што га зову *копиланом*, на што је он одго- 
ворио, да је после смрти очеве остао мајци под појасом, 
и да су га за то прозвали »копиланом^. Ништа лакше, 
него да је тако у ствари било; барем историјско испи- 
тивање нема чим дати ствари друго изјашњење. Није, 
може бити, без разлога ни што се у поузданим изворима 
казује, како су рођаци у Арбанији око 1459. склањали 
Стефана да се жени, еда би порода оставио, ни што су 
Стефан и деца његова све до краја деспотовања Вука 
Гргуревића остали у емиграцији, ма да су оно што су 
спрам краља Матије учинили одмах после смрти Вукове, 
могли и раније уч1шити. Кад су слепога Стефана уАр- 
банији склањали да се жени, Лазар је био мртав, а Гр- 
гур, на сву прилику, већ у калуђерству. Да ли и тиме 
није Вук, као незаконито рођен, игнорован? А кад је 
Лазар очи склопио, једна је тегоба за наследство Бран- 
ковићева престола била и то, што је једина мушка глава 
унучади ђурђеве била из незаконитог брака. 

При овакоме стању ствари гата је природније, него 
да су Лазар и његова жена били за своју кћер и зета, 
а да су Јерипа, Тома и Гргур били за Гргура или сина 
му Вука. Шта је природпије, него да је Стефан, средњи 
брат, који се још није био ни оженио, у целој ствари 
био хладан? 

Може бити, да се уза све то може још једна окол- 
ност у рачун узети. 

По унутрашњој угарској политици краљ босански је 
припадао Хуњадијевској странци, која је са српском де- 
спотском кућом у омрази била. Радња пак, која је ишла 
на то, да српско деснотство сродством пренесе на бо- 
санску краљевску породицу, могла је бити повољна Ху- 
њадијевцима у Угарској. Србија је већ тада, због недаћа 
које су је биле постигле ради Угарске и ради спора с 
Хуњадијевцима, била одступила од угарске политике. У 
тако наглом мењању, у одступању од турске а присту- 
пању к угарској политици у тај мах, попгго су истом 



Поодедњи Бранковићи. ^^ 

престали убиствени ратови с Турском због истога питања, 
било је много опасности. Деспотица Јелена, која је ра- 
дила за своју кћер, могла је на то пристати ; деспот Ла- 
зар могао се, по слабости својој, за њом поводити. Али 
Јерина, Тома братњен, који је 1448. истога краља разбио, 
и Гргур, који је имао да мисли па право свога сина, јединог 
мупшог унука ђурђа Брапковића, били су другога мњења. 

У осталом ни тај посао није могао ићи ни мало 
брзо. Женидба се морала одгађати, што је девојка мо- 
рала бити сувише млада, јер се Лазар ожепио тек на 
крају 1446. годипе. Међу тим и деспот Лазар умре 20. 
јануара 1458. године. Иитање о наследству српскога де- 
спотскога престола изађе на ред 1фе него што гајемо- 
гла одлучити женидба краљевића босанског са српском 
кнегињицом. 

Може се данас само нагађати чије је право и чија 
је дужност била да одлучује у питању наследства деспот- 
ског престола, које је смрћу Лазаревом на дневни ред 
изашло. У ондашњим прилшсама политичким, при стању 
деспотске породице и Србије, људи, који су били дужни 
томе бринути се, имали су врло тежак задатак. 

После догађаја од почетка маја 1457., кад се скон- 
чала Јерина, Гргур, најстарији син ђурђев, склонио се 
негде у Турску. Историци су забележили, да му је сул- 
тан дао нешто земл.е на уживљење. Изгледа, да се он 
није одмах покалуђерио ; али је ипак слепоћа Гргурева 
сметала да се озбиљно постави његова кандидатура за 
наследство престола. После његова разлома са Лазарем 
и одласка к турском султану може бити да су к тој смет- 
њи и друге какве сметње придошле, о којима ми данас 
ништа не знамо. Стефан, други син ђурђев, био је у 
Смедереву, али је и он био под истим недостатком сле- 
поће, под којим и старији брат његов. деспотици Је- 
лени и њезипој кћери морао се водити неки рачун и 
за то, што су опе биле непосредне наследнице права, 
које је деспот ђурађ најмлађем сипу Ла;^ару оставио, и 
што је, како изгледа, Јелена и материјалпу власт и ма- 
теријална средства у рукама имала. 



20 Пооледњж Бранковићи. 

На све су се ово моради обазрети они, који су има- 
ли дужност да промисле о наследству престола српског 
у то време. А чија је то дужност била? Једно босанско 
писмо, којим краљ Стефан Томаш потврђује наредбу исто- 
га деспота Лазара, показује нам да је било неко веће 
у тадашњој држави српској, које су деспоти постав- 
љали.*) Врло је могућно, да су неки чланови у то веће 
долази.1и и по родбинском положају. Веће то, на сву 
прилику, није ништа друго него великашка скупштина, 
каква се у нашој држави зна још од Душанова времена, 
и каква је и у околним државама тога времена у оби- 
чају била. Томе већу и.ш великашкој скупштини тадашње 
српске државе била јс дужност да одлучи шта ће се даље 
са деспотским престолом српским. И по свој прилици 
исто је веће одлучило (јер неко јесте одлучио) да се де- 
спотски престо попуни као неким намесништвом, у које 
је узет као главпо лпце Михаило Анђеловић (Абоговић), 
који је за деспота .Тазара био велики војвода у Србији. 
Као члан тога намесништва остала је деспотица Јелена, 
а као треће лице додан је Стефан Бранковић, онај од 
синова ђурђевих, који се у Србији налазио. Те догађаје, 
који се нису брзо, и по томе нису ни лако вршили, 

') Кас!. I. 160. Исто иис.мо вр.1о је анатно ва повнавање уредаба Д1>- 
жаве српеке у поосдњим њепим данима. Оно покааује, да је ва деспота 
Лааарл слма с.1ужба в е .1 и к о г а ,1 о го те т а, сигурно с^тична оној, која се 
раније звала ве.\ики с.туга, ћесар, ссваст о кратор, велики чел- 
ник, ако није и пста та (]\1асник ^., 41 — 42*; види се, да су под тим 
ве.1иким логотетом били и црквени пос.1ови. Иа тога се писма још 
види, какве су биле дацпје у крви, пошто је Ратковић код крала иара- 
дио да се он од њих ос«1ободи. По речииа „да је с^шбодан он и &е- 
гова деца и његова куКа од војске, од турске и од иие од всаке** 
види се, како су младићи узимани у војску «а Турке по уговорима, а беа 
сумње и аа државну потребу домаћу. Ув редовно узимање војника ва др- 
жаву и аа Турке, који су се, по неким правилима, иоради купити, била 
је још заманична војска, кадсе диже све што може носити орунде. 
Од тога није кра.1> хтео ивуаети Ратковића. И још ув то, ако би краљ 
главом поп1ао куд на војску, стоји у писму, да се ни тада СтвФан Ратко- 
вић није могао изувети, него је и он морао ићи са својим слугама. Ив 
истог писма иада нешто светлости и на карактер онога који је трашио 
као и онога који је давао оваке пов^шстице. 



Поодедњи БранБОви^л. 21 

■» — - — ■ 

летописац је забележио овим речима: Вк то жде д^кто 
(6966 — 1458) примик ндублћстко срквкскон а^бмлн МнЈсдилк Игге- 
ловикк, Бивши великмн вокводд деспотд Ада;а|»а феркдрд .г. (.кг.), 
н 1|д^кствова же ск госпождомћ деспатнцомћ 1€деномк н Ст^пдномк, 
Б^дтои деснотд Лд^дрд. Н ннз^доженк вмстк Мнхдидк Сћ крддквкствд 
ид^тд .лд. (.кд.) дкИк, н прнктк ндтелкство Стефдик Б|^дтк Ад1;д|^екк. 

Из ове белешке и из стила, укојем је видимо, ја бих 
читао ово што иде. 

Јелена није имала никаква иеста ни на власти ни у 
намесништву, пошто иза Лазара није остало мушкога наслед- 
ника. По реду би потпуно требало да се она, као деспотова 
удовица, тргне патраг. Различити су узроци што то није 
било. Први је, што је сама она волела власт. Најприроднија 
последица ове наклоности као и положаја њеног била је, 
да се она радо мепшла и у послове власти. Други је узрок, 
што је, због ранијег разлома с осталим Бранкови^хима, она 
на сву прилику држала у рукама онај део деспотских 
имања који је још био непреотет.') Имања пак деспот- 
ска била су тада као каса државна, јер се из њих тро- 
шило на државне потребе, а то је много значило у оно 
време, кад је многим и тешким давањима свак већ и су- 
више био притиснут. Ако су, дакле, све ове претпостав- 
ке верне, Јелена је узета у намесништво, да би се њени 
људи и њени новци придобили. Стефан Бранковићјеузет 
покрај ње као једина мушка глава из наследне влада- 
лачке куће, као млађи брат умрлог деспота и као саве- 
тодавац уза снаху. Али је као главпи члан и старешина 
намесништва имао вредити Михаило Анђеловић, који је 
за деспота Лазара велики војвода био. Тежиште власти 
властела је мислила да смести у тога човека; за то га 
је и посађивала па прво место на деспотском престо.1у. 
Да видимо какву је мисао хтела властела да изведе тиме. 

Изложили смо горе, какви су одношаји били са У- 
гарском онда, кад је деспот ђурађ Бранковић преминуо. 

') Ако је доиста био оствареи .^азарс^в уговор с Турцима од 15. 
јануара 1457., о ком је напред реч, и аки буду Тур1Ц1 хтели да Јвлену 
привна^^у у уживању опога што су били дали Лааару, онда је ова тачка 
ммаЈШ особитога аначења. Али мучно да је тако било. 



22 Последњи Бравкови^и. 

* 

У време кад је деспот Лазар умр'о, краљевски престо 
Угарске био је лразан, јер је мало раније, 23. новембра 
1457., у Чешкој краљ Владисдав из ненада умр'о, и баш 
онда, кад је у Србији деспот Лазар издисао, у Угарској 
се, у Пешти и Будиму, крхало и ломило, на коме ће 
остати краљевска круна Угарске. Шурак Сибињанина 
Јанка Михаило Силађи (Свилојевић), лознати полу-убица 
деспота ђурђа, био је повео двадесет хиљада војске, по- 
шавши у Пешту на сабор, који је био сазван да избере 
краља Угарске, Четири дана пошто је издахнуо Лазар, 
у Пешти би изабран за кра..1>а Угарске Матија Хуњади, 
син Јанка Сибињанина, и пошто је Матији тек летнаест 
годипа било, изабраше М. Силађија (Свилојевића) за гу- 
бернатора или помоћпика краљу на пет година. Ствари 
у Угарској, које су у средини 1457. године имале по 
Србију и по кућу Бранковића нешто повољнијега изгле- 
да, тиме су и опет окренуле апсолутно на горе по Ср- 
бију и њену владалачку кућу, и српска је политика си- 
лом околности била упућена да чува добре одношаје с 
Турском, у колико је то могуће било. Овај политички 
обзир вредио је троструко у време какве год промене 
на престолу, пошто су Турци већ били уобичајили, да 
лриликом сваке промене на престолу траже Србију по 
наследним правима која су они из султанских женидаба 
из српске владалачке куће изводили. Изгледа да су на- 
рочито оваке природе политички разлози препоручили вели- 
кога војводу деспота Лазара — Михаила Анђеловића, који 
је већ имао висок положај главнога војничког старешине 
у земљи. 

ПГтета је што се о томе Михаилу Анђеловићу ништа 
ближе не може да сазна. Покрај горе наведене белешке 
из летописца, у нашим споменицима о њему је још нај- 
значајније место у горе наведеном писму краља босанског 
Стефана Томаша. Ту се прича како је он имао у власти 
острвичкој села Мариновац и Гунсановце, која су деспот 
Стефан и деспотица Јелена, без сумње после прогонства 
Михаилова, били дали Стефану Ратковићу ; али краљ бо - 
сански даде Стефапу у накнаду за Мариновац и Гунса- 



Посдедњи Бранковики. '23 

новце друга нека села, а та села војеводе Михаила Ан- 
ђеловића уступи војеводи Марку Алтомапови^гу, који је 
1462. погинуо код Вучитрна. Тај спомен у писму босан- 
своме, где се име његово два пута чисто спомиње, упу- 
ћује нас барем како је било право име томе човеку. 
Именом Анђеловића зове га и једно сувремено писмо од 
21. априла 18бУ. које је сачувапо у ми.1анском архиву 
(В. Макушев, Гласник 2. одељ. XIV. 115.). Највећи 
део преписа наших летописа зове га такође тим имепом. 
Међу преписима који су II. Ј. Шафарику били на руци, 
једини рачански, један од најмлађих преписа, зове овога 
човека Абоговићем. У мпогих је белешка о његовом 
учешћу у влади прескочепа и.ш — што је још горе — 
помешана са владом Отефана Томашевића, тада престо- 
лонаследника, позније пак краља босанског. Подгорички 
летопис, преписиван 1741, који је публиковао Л>. Сто- 
јановић у 81;аг1пата XIII. зове Ап1;еловића Боговићем. 
У Тропошцу се он зове Михаило Когојевић. Од страних 
пзвора њему говори само Халкокопдил, али му он спо- 
миње само име, пе помињући 1Ш једно презиме, и по- 
миње да је он био брат Махмуд-паше. Мавро Орбини му 
такође не помиње презимепа. Лукари има такође Анђе- 
.10ви11, и он спомиње, да је Анђеловић имао брата међу 
достојанственицима турским, и да се исти звао НаИ-равза 
Ап§е1оУ1сћ. В. Макушев (Ист. спом. јуж. 0.1ов. Глас- 
иик 2. од. XIV. 215.) наштампао је писмо млетачког 
посланика из Будима писано дужду 24. априла 1458. у 
коме се за Анђеловића каже, да је 1га1е11о с1е1 ћа^ва (1е 
Кошап1а. Исто се то говори у другом једном сувреме- 
ном писму из Босне, писаном 21. априла исте године. 
За опога пашу који је у војевању 1458. године водио 
војску турску по Србији Лукарић је забележио да му је 
било име Алн-паша АпЈ^еловиЈ!. Оудећи по презимепу то 
би био брат Михаила Апђеловића, ма да истоме .1ука- 
рић даје за брата пекога другог, Мехмеда Михалогли, 
беглербеја од Грчке. Мало раније испред причања о 
овоме исти .1укариЈ1 спомиње пекога Хали-папгу Маке- 
донца, који је у неком трговачком уговору Дубровчана 



24 Пооледњж Бранкови}|И. 

са султаном првима на руци био. Али се не види да ди су 
Али-паша Македонац н Хали-паша Анђеловић један исти 
човек. К. Николајевић у његовим »Срнским Комненима« 
(Гласник XI. 305. ј напомиње, да би тај човек могао бити 
од неких арбанаскпх племића из Дриваста, који су по 
западним арорима били у сродству с Бранковићима и 
којима су Бранковићи, док су ^^ападне стране држа.1и, и 
службене положаје тамо поверавали. По свему је јасно 
да је право презиме тога човека Лнђеловић. Очевидно 
је, да му се презиме Богојевић и Абоговић даје од поз- 
нијих преписалаца, који су већ то време р1^аво позна- 
вали, и од странаца, за којима су се обојима повели 
наши мање критичпи први историци, са чега је исто 
покварено презиме данас толико познато постало, да је 
право презиме готово са свим у засенак бацило^). 

Из причања Халкокондилова о томе човеку дало би 
се још нешто известп. Као што свн догађаји потврђују 
и како и ми изводимо, Михаило Анђеловић је био лич- 

*) Р1ма једна стара 1фква у Доњој Камеиицн, 2 сата нл исток од 
Књажевца па .^евој обалк тргови1икога Тимока (М. Ђ. Мп.^ићевића Кнеж. 
Србија, 8.35.1, која се пр^гаисује овоме Мпхаилу Ан!)е.1овићу као деспоту, 
и која би му потвр}^икала преаиме А б о г о в и ћ, кад би натпис верно био 
прочитан. Први је о њој писао др. Кико ((.^бске Иовнне од 1859. бр. 62.) 
и он је прочитао натпис: МнХДНЛк ДбСПОТк 0. Д. €Д6НД. Коста Иопо- 
вић (Иут иицејских питомаца по Србији године 1863.) читао'је на истом 

месту: МнХДНДћ 11Б0Г0ВиК1к ДбСПОТЕ С|^кБДеик Н Грк госпогп 

€Д6НД. Милићевић на паведеном месту исписује : МнхДНДк ДбСПОТк Вк 
ХД Бд БДДГОКИбИН .... Заинтересован оволиком ра8ног.^и1сношћу, 8амо> 
лим г. Панту Јовановнћа, окружног начелника, да би наредно да књаже- 
вачки инцннир удесном при.\иком иавади ве^тн снимак тога натписа и да 
га овамо пошл>е. Имам захва«1ити старап.у г. Панте Јовановића и труду 
г. Миха.тека окружног инџинира, што сам тај спимак добио. С провидног 
платна, на комо је натпис прекопиран, види се ово. На страни, мало оо 
више, сигурно више женске стике стоји 

деспо 

мало ниже, више мушке стике, у две врете чита се: 
МНЈСДИЛ Д6СП0 Вк јСД Б 

виренк к ддс . . . . ш 

Натпис се, дак.1е, највише подудара с чнтањем Милићевића, и јасно је да 
од Абоговића у њему ни трага нема. Снимак који ми је био на руци 
лредадох Народној Биб.тиотеци у Београд}'. 



Поодедњи Бранковићи. 25 

ност, која је као члан деспотског намесништва, гаран- 
товала добре одношаје с Турцима. Причање Халкокон- 
дилово истиче га као емипентно такога, и као да би се 
из његових речи дало извести, да је он још и за владе 
деспота Лазара у своме положају великога војводе у 
Србији, био нека залога добрих одношаја међу Лазарем 
и Турском. Турцима је он за тај положај и посао мо- 
гао бити врло згодан, што је био хришћанин, што је, 
можда и по другим везама и по познатости фамилије, 
могао лако бити ирим.Бен на српском двору, те је и за- 
датак његов, по себи тежак и не:згодан, могао пријем- 
.Бивији и сношњивији изгледати. С обзиром на све ово 
— избор Михаила Анђеловића на прво место деспот- 
скога намесништва (у коме су и деспотица Јелена и њен 
девер Стефан имали бити випхе као фигуранти) значило 
је у тадашњој српској политици: још један пут потпун 
раскид с Угарском, а по.1итика потпуне верности спрам 
Турске, да би се Србији од ове носледње још који дан 
политичког живота ујамчио. 

Не изгледа да је склапање овога деспотског намес- 
пипггва врло лако шпло. Смрт деспота Ла:зара догодила 
се 20. јануара 1458. А за Анђе.10вићево примање власти 
стављен је у једним преписима дан 3. а у другим опет 
дан 23. фебруара. По једним, дакле, догодило се то 14, 
а по другим 34 дана после смрти Лазареве. И један и 
други је рок довољан, да обрати пажњу па тегобе. Међу 
летописима које је П. Ј. Шафарик пред собом имао, 
рачански (око 1671. писан) зове Анђеловића Абогови- 
ћем и ставља да је власт примио 3. фебруара ; сви остали 
имају право презиме и 23. фебруар као дан примања 
власти. Онај летопис који је, по препису заосталом иза 
пок. др. Ј. Шафарика, писац ових врста штампао у 
б(аппата IX. оценивши га као испис из старијега и 
бољег текста, има дан 3. фебруара и право презиме Ан- 
ђеловић. По хитности ствари могло би се узети да је 
приличнији дан 3. фебруара; али за сад нема ничега по 
чему бисмо на сигурно могли који год од тих дана од- 



26 Поодедњи Бранковићи. 

бацити^). Поћи ћемо, дакле, даље, с тим. да је после смрти 
деспота Лазара, требало или 14 или 34 дана, докле се 
деспотско намесништво образовало. 

С турске стране нису овакав обрт политике у Ср- 
бији потпомагали само платоничким жељама. И у овај 
мах војска се турска налазила у Крушевцу, који је кроз 
XV. век обично био полазна тачка турским операцијама 
на северу. Присутност турске војске у овај мах у Кру- 
шевцу забележена је у неким писмима из Будима и из 
Босне, која се налазе у италијанским архивима. Та писма 
спомињу још и да се у тој турској војсци налазио је- 
дан слепи син ђурђев. То би могао бти само Гргур. У 
напред ваља знати, да је овај чинилац јако утицао на 
унутЈЖшњу политику српску. Јер присутност турске вој- 
ске у близини тадашњих граница српских са једним срп- 
ским претендентом у средини својој, није деловала само 
у једном правцу. Војска је турска вршила известан 
уплив на ток политике у Србији; она је у исти мах 
била претња и изазивање Угарској ; она је, опет у исти 
мах, дражила једпу страну Срба, да -с те стране о по- 
моћи раде. Докле се год турска војска у близини нала- 
зила, странка за Турску у Србији морала је бити јача; 
чим би се опет, с друге стране, скупила угарска војска, 
чим би она дошла у стање, да може паралисати уплив 
турски, исти би опадао на корист уплива угарскога. 

') Има ипак једна проба којом бп равдови аа дан 8. Фебруара мог.и! 
претегнути. У данл' венчања деспота Лавара са Је^^сном неки летописи 
имају 1Н.» а неки 27. декембар. Јасно је, да је то би.1о 27. декембра, по- 
што се уа пост нико не венчава, а потврђлје се, осим тога, и рачуном 
који иетоппсци имају о нремсну в.1ада1Ба Лаварева онда кад му смрт бе- 
леже. Рачански, дечански, Вукомаповићев летопис у Гласнику XI. и Ша- 
Фариков у ^^1аппата IX. имају сви дан '27. декембра. Пошто ови исти 
имају дан 3. Фебруара, п поп1то се увме у рачуп ноодложност тога поста, 
могло би се дЈ)жатп да је њихова белсшка дана сигурнија и више аа ве- 
ровање од оне друге. Има једно писмо у миланском архиву писано пз 
Сплета 22. Фебј^уара 1458. (Гласник2. од. XIV. 20б.), у ком се јав.ва, како 
је ЛЈих. Сила))И с великом силом отишао те увео Смедерево. У ствари је 
то било слмо скупл»ање војске, али кад се о томе у тако преуве.1ичаној 
мсЈ^и апало у Сплету 22. ФеоЈ^уара, могућно је да је дело, којв га је иаа- 
ава»1о, а то су промене на ПЈ)естолу у Сј)6ији, било 3. Фвбруара. 



Последњи Бранковићи. 27 

Таке су биле опште околности, у којима се морала кре- 
тати тадашња политика Србије. После смрти Лазареве 
Турци су имали јачи мах, што се ради положаја Србије, 
по праву самом, одмах морало с њима рачунати. Њи- 
хов је утицај у овај мах био још јачи, што су собом 
водили слепога Гргура као претендента на престо. Њи- 
хова демонстративна радња са граница Србије позивала 
је на неко »умирење,« као што летописци назваше оно 
паравнање, које је, у почетку своје владе, 15. јануара 
1457. деспот Лазар с њима угодио. Изгледа да се у 
овај мах »наравнање« мислило ностићи личним саставом, 
који смо горе обележили и претежним положајем који 
је створеп турском човеку, *брату пашином,« великоме 
војводи деспота Ла;тра Михаилу Анђеловићу. 

У овоме моменту, и може бити под притиском#сви- 
ју тих око.тности излази потпуно па позорницу Јелена, 
жена деспота .^азара, са свима својим особинама. Рани- 
је је већ било напомепуто, да је опа волела власт и да 
се мешала у послове власти. Горе је један пут навођено 
народно предање у песми из Милутиновићеве »Пјевани- 
је« (са стр. 120.) о Јелениној набуситој наравииоње- 
ним хладним одношајима са свекрвом Јерином. Иста пе- 
сма пева о Јелени, која је би.1а Гркиња, да је »кћи 
краља од Будима*, и мало даље, како се за увреду на- 
несену јој у српском двору и због незадовољства, које 
је она у томе двору осећала, крал> будпмски предомишљао 
да ли да удари на ђурђа ЈЈранковића. За ову погрешку 
историјску ја бих мислио да ипак има пеко значење. Ио- 
литичко мњење и политичке симпатије и тежње та 
песма представља као порекло. У ресу.1татима нема 
разлике; с тога песма може у г.тавноме имати право. Јер 
чим је власт над заосталом Србијом заузео Михаило Ан- 
ђеловић као војпички стаЈ^ешина и први намесник; чим 
је у лицу његовом СЈ^бија потпупо и с пуном отворенош- 
ћу наишла на политику покорности и верности према 
Турској — одмах је Јелеиа ударила другим, томе про- 
тивним путем; одмах је она прешла на страну Угарске, 
да би политичким средствима. што их је та држава мо- 



^^ Поодедњи Бранковићж. 



гла дати, радила против Михаила Анђеловића, и да би 
га могла сметнути или уклонити с положаја који му је 
дат. Стефан Бранковић, не могући прозрети, да се исти 
правац у коначној линији, и на њега окомљава, као да 
је у овај мах, видећи с Турцима Гргура, и сам следећи 
утиску непосредне неприлике, пристао уз Јелену. Јелена 
лак, притиснута истнм зебњама и истим околностима, 
крепе на онај пут којим се већ један пут, и то без знат- 
на политичког успеха, послужио деспот Стефан Високи. 
Она, на име, почне смишљати да Смедерево уступи у 
промену за друга добра и градове Маџарима. Млетачки 
послапик из Будима писа својој влади, 12. априла 1458., 
овим догађајима неке појединости, које су се извесно 
догађале у млрту исте године. У томе писму се јавља 
влад§ млетачкој, како се »пресветли губернатор (Мих. 
Силађи) налази у Београду, старајући се о утврђивању 
тога града. Осим тога он води преговоре са удовицом 
покојног Лазара, последњег деспота српског, која се на- 
ла:ш у Смедереву и распитује код мало час поменутог 
губернатора, да ли ви он примио Србију ((11110 81а1о) 
у промену за какву област у Угарској (^ие81е раг1е (1о 
Ноп^апа), која би се уступила истој госпођи удо- 
вици и ономе слепом брату покојнога деспо- 
та, којије уз њу, поштоје ту скоронате кра- 
јеве дошао други слепи брат покојног деспо- 
та, кој и ј е ко д Турака, и који се узда у на- 
клоност турску, да помоћу њеСрбијом завла- 
да (соп е! Гауоге (1е сИШ ТигсМ аврхга дкЛхИо 81^10).** 
Саопштавајући ово, млетачки посланик напомиње, да би 
овај посао мпого допринео хришћанској ствари, особито 
пак ствари краљевхгае Угарске, ако би се извршио, јер 
је тешко у њ веровати, пошто Срби врло мало вере има- 
ју у Маџаре.') 

Ме1)у тим превласт турског уплива у Смедереву био 
је политички окрет, који се ни од стране Угарске није 
могао равподушно гледати, особито што је иза те пре- 
власти ишло и купљење турске војскејужно од тадашњих 

') В. Макушев Гласник 2-ог од. XIV., 218. 



Последњи Бранковићи. 29 

српских граница. Ако су Турци сматралиЈ да су са Мих. 
Анђедовићем и успехом његове странке у добитку, Ма- 
џари су то имали да забележе као политички губитак. 
Као што из другог писма истога млетачког посланика из 
Будима видимо, Маџари су почели купити војску на угар- 
ској страни Дунава.') Мих. Силађи, губернатор краље- 
вине налазио се собом у Веограду. Војска је бројала на 
8000 људи, што у оно време није била мала сила. У 
Србији је странка Угарској наклоњена одмах почела ди- 
зати главу, чим се на другој страни Дунава почела при- 
купљати војска угарска, у толико пак вшпе што су с 
њом у овај мах били и деспот Стефан Бранковић и де- 
спотица Јелена. Све се ово вршило течајем марта 1458. 
године. Чим се пак знало, да је угарска војска на оку- 
пу и да ће Турци бити мирнији ње ради, приступц^ЈО се 
акцији против Анђеловића, представника турске странке. 
Различити извори саоппгтавају нам о томе различите по- 
јединости. Катастрофа је била 31. марта 1458. године. 
Наши летонисци приличпо сухо бележе само дога- 
ђај, ншпта не додајући о значењу његову: || ин^ложеик 

БМСТк МнХАНЛк Сћ КрДЛККћСТКД иДрТД .ЛД. ДћИк. Ха.1К0К0ПДИЛ, 

који је могао бележити по турском казивању, мешајући 
догађаје и имена (које последње ми исправљамо) говори 
свему томе овако: *Лазар син ђурђев, остави посло 
смрти своје престо у рукама своје жепе и једне своје 
кћери, и та се жепа његова уда за Стефана, господара 
Босне, у намери да она престо (престони град) задржи 
за себе и да даље њиме влада и господари. Међу тим 
Срби пристану уз Михаила, братаМехмедова, којије био 
у служби код покојнога њихова господара, и изберу њега 
за поглавара, тражећи да он узме у руке в.таст и посло- 
ве земаљске. Кад је он дошао, госпођа га позове да буде 
њен гост, а чим је он ступио у њен градић, намештени 



') Има друго једно нисмо иа Сплета (Гласник 2-ог од. XIV., 20б.) 
од 22. Фебруара 1468. године, како је Мих. Сила1^и с великом силом 
отишао те увео Смедерево. Тоје обичпо иреувел^гчавање. Али дан 
којега је тај глас у Сплоту 8абе.1ежец покааује у које се време и с каквим 
аадатком почео спремати Мих. Си.шђи. 



30 ТТооледњи Бранковићж. 



људи га ухвате, вежу, и у Угарску отпрате/)« За тим 
Халкокондил, прескачући мпого којешта, прича како је 
иста странка, која је подржавала ЈМихаила Анђеловића, 
драговољно дочекала султана и отворила му врата Сме- 
дерева, кад је он дошао пода њ с војском својом. Ова 
црта само казује какво је политично схватање представ- 
љао Мих. Анђеловић. Дубровчанин Лукарић тако исто 
меша догађаје и прича као раније оне који су се дого- 
дили позније. Његово је казивање као Халкокондилово. 
Он казује уз то, да је краљ босански припадао странци 
која је хтела борбу с Турцима (а то је била угарска 
странка), да је он (а не његов син) узео кћер Јеленину, 
и да је оп, настојавајући да послови теку по његовом 
политичком мишљењу, паговорио ташту Јелену, 
да у^вати Анђеловића, што је она и учинила, изазвавши 
тиме нов напад султанов и коначну пропаст Србије.^) 

Још најближе може бити истини оно приповедање 
ових догађаја, које се може читати у једном босанском 
писму од 21. априла 1458. Писмо то сачувало се у ми- 
ланском архиву^) и оно, како по месту тако и по вре- 
мену, може бити примљено као понајвернији сведок ове 
катастрофе. У томе писму стоји, да је Михаило АнЈ^е- 
ловић сам тврдо веровао, да ће му Турци доиста помо- 
ћи да постане деспот и да ће га у томе достојанству 
потврдити. То значи да они, од којих се извештавао пи- 
сац писма, нису мислили да је крив Анђеловић, него су 
њему приписива.1и само частољубиву жељу да постане де- 
спот, на Турке су пак бацили кривицу вероломства. У 
ствари, говори писмо даље, Турци су ради били само да 
њега употребе, како би се лукавством докопали Смедере- 
ва. А Анђеловић, по вољи многих људи из Србије и по 
својој намери, нареди да се почне купити војска, која 
би и његов избор за деспота потпомогла. Срби њему ода- 



^) СћаХсопаИе, V 1118&о1ге (1е 1а (1еса(1епсе (1е Гешрхге ртео. Рап8 
1662, 197. 

^) ^ассаг!, Сор1о80 пв^геио (1е §11 аппаИ (11 Ваива, Уепе11а 1605., 
стр. 102. 

^) В. Макушсв, Г.1асннк 2-ог од. Х1\". 114 — 115. 



Пооледњи Бранковићи. 31 



ни и неппо Турака дођу у Смедерево где еу се находи- 
ли неки племићи и мноштво народа. Држећи да је вера 
тврда, и да се нема бојати никакве преваре, да Турци 
не раде да завладају него само да његов избор за де- 
спота потпомогну, Анђеловић нареди, да та турско-срп- 
ска војска почне улазити у Смедерево. Али на један пут, 
пошто је неколико чета и у њима повише Турака ушло 
у Смедерево, Турци изађу на главну кулу изнад капије, 
посаде на њу турску заставу, и почну викати : живео тур- 
ски султан! Видевши то народ који је био у Смедереву, 
скоч» на оружје, те исече на комаде Турке и с њима 
многе Србе, који су заједно с њима држали, а брата 
пашинога, т. ј. Михаила Анђеловића ухвате. 

истоме догађају говори се и у једноме писму бу- 
димскога млетачкога посланика, који је својој влади пи- 
сао 24. априла 1458. (стр. 218. — 219. истога дела). У 
томе се писму каже, како су се повукли Турци 
који су ту скоро долазили у Србију са сле- 
пим братом покојнога деспота гато је с Тур- 
цима, бојећи се горе поменуте војске Мих. Силађија, 
и како су отишли у своју државу награницу 
Србије. Кад су ти Турци отишли, пресветла деспотица, 
с другим рођаком који је уз њу,^) нареди да се ухвати 
војвода покојнога деспота, брат паше од Романије, ко- 
јега је народ извикао за деспота. 

Из горе изложеног материјала, који у разним изво- 
рима налазимо, могао би се учинити овакав покушај да 
се на чисто изведу догађаји из друге половине фебруара 
и марта 1458. године. 

престо српскога деспота борили су се под зашти- 
том турском деспот Гргур Бранковић и Мих. Анђеловић, 
а под заштитом угарском деспотица Јелена и Стефан 
Бранковић. У првој комбинацији главно би био Анђело- 
вић; у овој другој Јелена. Турцима је могло ићи у ра- 
чун да употребе Гргура, најстаријега ђурђевог сина, који 
је био с њима, и да уза њ поставе Мих. Анђеловића као 

^ Под тим друтим рођаком који је уз деспотицу без сум&е св ра- 
вуже деспот СтеФан. 



32 Пооледњи Бранковићи. 



правога деспота. Они су, *може бити, нарочито не веру- 
јући деспотици Јелени, у чему их је сам Гргу1^ могао 
обавештавати, тежили да истакну Гргура, којега су већ 
прилично били задужили и познали. Тога држећи се, 
Турци су заједно с војском својом и Гргура послали у 
Србију, а преко Мих. Анђеловића су радили да свој 
план на самом месту изв])ше, чинећи и Мих. Анђеловићу 
најлепша обећања. Кад је мислио, да су припреме зреле, 
Мих. Анђеловић је пустио српске и турске чете у град 
Смедерево, у намери да цео план изврши. Али као да 
је јача војничка демонстрација, смшпљена у његову ко- 
рист, може бити каквом непромиш.Ћепом случајношћу, 
као што је наведени поступак Турака у Смедереву, у 
последњем часу окренула се против њега. Јелена и Сте- 
(()ан извукли су хасну из тога, а Мих. Анђеловић је из- 
губио своју слободу. Турци, видећи да за тај мах нема 
ништа и да се тим путем не може узети Смедерево, по- 
вук.ш су се из Србије у страху да пре времена не иза- 
зову сукоб с Угарском. Свршетак је свега тај, што је у 
Смедереву тим окретом надвладала странка пријатељска 
Угарској. Странка пак, која је хтела искрену политику 
верности спрам Турске, од један пут је и компромито- 
вана и обезглављепа. 

И тако сад на деспотском престолу у Србији остану 
син ђурђев Стефан и спаха му деспотица Јелена. Ова- 
кав свршетак те борбе могао је унутра повољније бити 
примљеп, што се многима чипио природан, правичан и 
у духу привидно самосталније политике. Летописац, пошто 
је забележио догађај с Анђеловићем, спомиње Стефана 
као правога деспота, Јелепу никако и не помињући. Н пр1вт1» 
идуедкство Стефдик Брдтћ Дд^древк. Тако је у тај мах изгле- 
дало, и тако се хтело представити земљи, да би се удар 
и последица лакше прогутала. Како је у ствари било, 
показује горе поменуто писмо босапскога краља Стефана 
Томаша, писано 14. октобра исте године у Жепчу. У 
њему се помиње госпођа деспотица Јелена иго- 
сподин деспот Степан. Тај је ред био у ствари; 
он се види и у извештајима о промени Смедерева који 



ПоозЕедњи Бранкови^л. 33 

су вођени са Мих. Силађијем. Јелена је постала пот- 
пуни господар Србије, а Стефан је уз њу само фигури- 
сао. То стање, као што ћемо видети, трајало је пуну 
годину дана, од априла 1458., па све до априла 1459. 
године. 

Иитање је сад: како је овај нови окрет управе у 
Смедереву примљен у Угарској, у Босни и у Турској, 
јер су интереси и послови српски са све три те земље 
испреплетани били. 

ПЈто се Угарске тиче, она је у овом свему имала 
највећу добит. Млетачки посланик из Будима јавио је 
својој влади дана 24. априла 1458. у исти мах кад је 
јавио за збачење Анђеловића, како је господин губерна- 
тор добио на ново три града покојнога деспота у стра- 
ну од Подунавља, на границама Посавља према унутраш- 
њости Србије ((1а1 1а(о сЈе ^иа (1а1 ^апиВш, а! сопћш 
(1е 1а 8ауа, риг уегбо 1а 8егУ1а), и он исти, који је у 
писму мало час помињатом, дванаест дана раније писа- 
ном, сумњао да ли ће моћи Срби ући искрено с Маџа- 
рима у погодбу о промени Смедерева за пределе у Ма- 
џарској, сад већ о томе говори с већим поверењем. »Има 
нешто изгледа да ће се угодба, о коЈ1)ј.,је радио губер- 
натор са деспотицом, о промени деспотовине за какве 
пределе у Угарској, моћи још извршити. . . .« Одношаји 
су, дакле, с те стране, били исправљени и доведени у 
ред. Не треба сметнути с ума, да извори који нам о ово- 
ме говоре помињу као главно лице деспотицу Јелену. 

Што се Босне тиче, зна се из напред казанога да 
су први сукоби између деспота Лазара и краља босан- 
ског Стефана Томаша били у почетку 1457. године. Том 
приликом краљ босански пије могао отети Србима Сре- 
брницу, и сукоб је свршен измирењем и неким прегово- 
рима удадби Лазареве кћери за Стефанова сина. Срби 
су остали у Сребрници. Иосле смрти Лазареве краљу бо- 
санском је први посао био да се врати на старе своје 
намере и да узме Сребрницу. Тај се посао свршио одмах 
после смрти Лазареве. Већ 22. фебруара 1458. знало се 
за то у Сплету, и одатле је јављено сплетском послани- 

.Летопн«** 146. 3 



34 Пооледњи Бранковики. 

ку у Мидану, како је Сребрница, са још једанаест окол- 
них градића у рукама краља босанског.') Држећинатај 
начин у рукама оно што је он за своје сматрао, крал> 
је ишчекивао даљи развитак догађаја у Смедереву. Кад 
је пао Анђеловић и кад је утврђена влада деспота Сте- 
фана и деспотице Јелене под заштитом угарском, тај глас 
није у Босни повољно примљен. Има једно писмо из Бо- 
сне од 21. априла 1458.*) у ком се каже *како је у 
Србији постао деспот незаконити син слепога Гргура, ко- 
јега су Срби признали за господара, те који је у Сме- 
дереву, чега ради тешко да ће моћи што бити од женидбе 
краљевића босанског са ћерком доспота Ла;шра.* У ства- 
ри је то за деспота признат Стефан, а Гргур је деспот- 
ство тражио, рачунајући, може бити, па свога сина Вука, 
али се у први мах у Босни тако чуло, или се као о не- 
повољној ствари мало разбирало. У босанске рачуне ишло 
је, да деспотство остане на самој деспотици Јелени и ње- 
ној кћери, па да га они као миршз уз девојку добију. 
Може бити да је деспотица Јелена њима таке изгледе 
обећавала. С тога им се сваки Брапковић, био то Сте- 
фан, био то Гргур или син му Вук, чинио под једнако не- 
повољан. У томе се, у осталом, види политичка перспек- 
тива за у будуће, итује, у кратко, казан будући рад бо- 
санске политике на овом пољу. Босанска је полнтшса те- 
жила управо, да Бранковиће са свим сметне, па да Ср- 
бију заузме. 

Што се Турске тиче, она је могла потпуно знати, 
да нити је добила Смедерева, нити је у њему могла свој 
уплив одржати. Са пута политике, она је одмах прибегла 
оружаној радњи. 

На скоро после ове промене на престолу српском 
летописци нам бележе кретања турске војске спрам Ср- 
бије и узимање српских градова. Иромена на престолу 
догодила се 31. марта, а летописи су забележили да је 
већ 10. маја исте 1458. године пала Ресава (данас Ма- 
насија). Маја 13-ог је из Будима у Млетке писапо како 

') В. Макушев, Гласник 2-ог од. XIV., 11б. 
*) На истом месту 115. 



Пооледњи Бранковићи. 35 

• 
јб губернатор краљевине Угарске из Београда јавио да 
се Турци купе у Кругаевцу, и да је тамо већ велнки 
везир са бООО Турака и с мпогим лађарским мајсто- 
рима ш Цариграда и Галипоља, који имају за задатак 
да нраве лађе за Дунаво. То је та војска што је узела 
Ресаву. Изгледа да је друга турска војска ударила на 
занадну Србију, јер је видимо (по једноме летонису 2б. 
маја) у врху колубарске долине у Белој С!тени. Одатле 
се она но свој прилици отисла низ Колубару, те пле- 
иила Срем и Славонију и налила Дмитровицу.ј Маја 17. 
псте године писано Је у Млетке из Будима, како су 
тамо дошла, ш^сма српскога деспота, у којима се јавља, 
како су Турци пројуЈ^или кроз целу СЈ^бију и кроз око- 
лину Београда, и како су се с великим нленом вратили 
у Крушевац, оставивши само близу Смедерева пеколико 
мртвих и рањених. То је рад оне прве војске, која је 
\0. маја узела Ресаву. У овоме рату била би узета и 
деснотска престоница СмедерОво, да није султан имао 
потребу, да те 14б8. године на другу страну војује. 
Њега су пак нослови и војнички планови водили у Грчку 
на Мореју, те је на Дунаву и у Србији оставио само 
једну војску, која је узимала мале градове и узнемира- 
вала околину на^зећи на њу, а не предузим.Бући нигде 
главнога ударца. Та је војска, нред јесен, како се види, 
узела и дунавске градове Бишесав и Голубац, за који 
је последњи у летописима забележено да је узет 19. сеп- 
тембра 14б8. Угарска је војска такође стајала снремна 
код Београда. Има једна беле^пка, но којој се тада на- 
лази.10 на окупу око 40.000 угарске војске. Сам м.та- 
ди краљ Матија, одмах пон1то је уансио Мих. Сила- 
ђија, синЈао је к Београду, и ту се у октобру налазио. 
С турске стране нак у Србији је, осим главног ударца, 
све остало носвршивано, а оста.1о је за 14б9. да се и 
остатак изврши, чим за то вЈ^еме приспе. 

Што се тиче војничких догађаја те године у Србији, 
изгледа да већ никакве борбе није било. Ио горе номе- 
нутим белешкама као да је у неколико Смедерево бра- 

') В. Макушев, Гласинк 2-ог од. XIV. 220. 



36 Поодедњи Бранвови&и. 



њено. Пошто се крај борбе у напред знао, свакојако се 
мало отпора могло изнудити од народа и физички и мо- 
рално малаксалога. На престолу Србије бејаше једна вла- 
стољубива жена и један слеп човек. У животу архиепи- 
скопа Максима, који је штампао А. Вукомановић у Гла- 
снику XI., стоји истина на стр. 126., да је и Стефан 
чинио колико је као слеп могао против Турака. Шисиши 
шии ето (т. ј. ђурђев) Ддагдрк мд нрсстилк господ|>сткд пз^вс- 

ЛбШк БМСТћ, N ТОиК еДММО Д^КТО ЦДрћСТКОКДКћШв К1 ГОСНОДК »ТкХО- 

днтћ нссквркнндд тдд дкшд. Н сдић Грћгкрк шткходнтк кк Хпддпддрц, 
клдсм «>стрн:1(Д€Тћ. Стсфднк жс пр1еиА1€Тћ деспотћсткл сдик, н тдко 
хрдБрокдкк ид Лгд^еме, еднко иоштно ск^ктд ие а;рештлмк. остдклпетк 
откУкстко н шткходнтк нд ^дходк. То су речи животописца. 
Види се да он зна за рат, у ком је Стефан као по на- 
зиву старептина имао да ради, и он бележи да је радио 
оно што би требало. 11а сетивши се, да слеп човек не 
може војевати, додаоје оно едмко иоштио скгтд ме ^рештои«. 
Међу тим јесен је настајала. Ратовање те године било 
је свршено. Сви готово српски градови били су у рука- 
ма турским. Пад Голупца, као да је свршио војнички по- 
сао те године. У напред се могло знати шта носи прво 
пролеће и лето. Шта је, дакле, при таким изгледима 
рађено ? 

У Угарској је скоро цела 1458. година проведена 
у оријентирању и у припремама. Млади краљ Матија 
Корвин кушао је своју снагу и старао се да стече аутори- 
тета и да маџарској властели, при пређашњим слабим 
краљевима размаженој и распуштеној, покаже да је сте- 
кла господара, који је кадар да јој заповеда и да је под 
уздом држи. Почетком септембра 1458. године краљ Ма- 
тија се налазио у Сегедину, и ту дозове дотадашњег гу- 
бернатора Мих. Силађија (Свилојевића), те га збаци и 
затвори у Вилагошвар за то што се на његово пасиље 
страховито викало. То је оно што се у нашим летописи- 
ма чита : Вк то жде Л11Т0 октоик^мп .е1. скс^д Мдтепшк 1Лпко 
1:нкк крддк Мнхдндд Сндоапбкнкп (Скнлоккнкд) ог Бг.лкгрддог (оу 
КдрАОкцихк). Крддк Мдтипшк Бмстк смнк №\нко1Глокк, иже ске^д 
о^н1|л. И друге је знатне промене учинио тада краљ Ма- 



Поодедњи Бранковићи. 37 

тија у намери да обележи своје самостално краљевање. 
У овим нословима и тежњама сазове он и државни са- 
бор за дан 6. декембра 1458. у Сегедин. Тај сабор је 
имао да одлучује о рату против Турске и међу осталим 
и српским стварима. 

Иромена у управи у Угарској с места је имала од- 
јека и у српским и босанским пословима. Од 24. јануара 
1458., па до октобра (по напшм летописима 15-ог)исте 
године у Угарској је Матија био краљ по имену ; ствар- 
ни краљ Угарске био је Мих. Силађи, и он се готово 
цело то време налазио у Београду. Са Силађијем је де- 
спотица Јелена, као што смо видели, почела преговоре о 
промени Смедерева и Србије за неке земље у Угарској. 
овом послу говорило се у пролеће 1458. године пре 
него што је збачен Мих. Анђеловић, а још с већим из- 
гледом пошто је то извршено. Из једног писма милан- 
ског архива (Гласник 2-ог од, XIV., 220.) од 1. окто- 
бра 1458. види се да је о томе, опет са Силађијем, ра- 
ђено још и у јесен исте године. У тај мах је већ ну- 
ђено у промену само Смедерево, пошто је већи део оста- 
ле Србије био у турским рукама. За тај део предлагано 
је да се поврати деспоту, ако би се од Турака освојио. 
Пошто је пак Силађи апса допао, изгледа да се иста 
ствар, али с друге стране, наставила с младим краљем 
Матијом. У миланском архиву има писмо од 8. октобра 
1458. (стр. 221. исте књиге), у коме се казује о при- 
купљању угарске војске у Београду и о првим догађаји- 
ма после збачења М. Силађија. Ту се говори, како су 
краљу дошла три посланика краља босанскога, и то : брат 
краљев, господин Никола Теста и фра-Марин франциш- 
канац. Ово босанско посланство стављало је неке усто- 
ве, под којима би се и Восна могла кренути против Ту- 
рака као савезник угарски. Какви су ти услови, о који- 
ма је радило то пос.танство, не види се из те белешке, 
али се може погодити по одлукама сабора у Сегедину. 
То се погађање тицало Србије. 

Западни писци кажу, да је Јелена у ово време не- 
каквим писмом понудила папу да прнми и да брани Ср- 



38 Пооледњи Бранкови&и. 



бију, и да је папа послао човека да Србију ирими, пре- 
поручивши у исти мах краљу Угарске, да се он о Срби- 
ји брине. Не зпам је ли где штампапо то писмо, пити се 
томе д& без потпуног изворног текста пгтогод јасно 
рећи. Могло би се размишљати, да ли је у овим посло- 
вима Србији краљ босански радио с краљем Матијом 
мимо деспотицу Јелену, или је у томе и она радила са- 
гласно са босанском по.штиком. Има знака који би мо- 
гли тврдити, да је у тај мах искључен био само Стефап 
Бранковић, а да је Јелена имала тешње везе с Босном, 
руководећи се у томе непрестано мислима о удаји своје 
кћери за босанског краљевића. У јесеп 1458., пос.те свр- 
шеног турског војевања, Јелена је с краљем босапским 
била већ у најбољим одношајима. На месец дана пред 
што ће изаћи позиви за сабор угарски у Сегедину, од 
при.таке у исто време кад се његово посланство бавило 
у Београду код краља Матије, краљ Стефан обдаЈ^ује Је- 
лениног повереника, великог логотета Стефана Ратковн- 
ћа из Лепенице, за учињене му услуге. Ваљда је том 
приликом Ратковић имао мисију да краљу босанском са- 
општи последње и копачне одлуке Јеленине, одлуке ко- 
јима је она хтела да сврпп! удадбу кћери п постављење 
зета, престолопаследника босанског Стефана Томашевића 
за деспота Србије. Раније смо на једном месту ми поме- 
нули, да је краљ босански припадао Хуњадијевцима. Сви 
су, дакле, обзири би.ш узети у рачун. Јадноме деспоту 
Стефану спремала се иза леђа интрига у договору с Ма- 
џарима, с одсудним непријатељима његова оца и његове 
породице, интрига, која ће га и из постојбине истерати. 
И ову интригу, збачење управо Бранковпј^а са деспот- 
ског престола Србије, спремалаје Гркињаи Бранковићка. 
Иоследњу горку чашу деспоту Стефану БЈ^анковићу спре- 
мала му је његова властита снаха. 

Угарски сабор у Сегедину свршио се још уочи Бо- 
жића исте 1458. године. Међу његовим одлукама једна 
се тицала Србије. Тај сабор, једнако сматрајући Србију 
као васалну покрајину Угарске, једнако узимљући као да 
престо деспотски у Србији није биопопуњен, од.тучио је. 



Пооледњи Бранковићи. 39 



како угарски историци наводе, по жељи деспотице Јеле- 
не, да се на српски деспотски престо постави престоло- 
наследник босански Стефап Томашевић, за кога се каже 
да је био католик. И сврх тога још исти асеерИ; 1п ихо- 
геш ДИат ргаеГаИ ^иоп^ат (1е8рои Багап, е! 1о1ит 
ејив с1ошш1ит 1п Нип^апа е! Казша, ^иос! Тигс! поп- 
(1ит оссирауегап!, о1)1;1циИ, ВезроЈиб^ие Гас1;и8 681 рег 
8ег. (1от1пиш ге^ет Нип^апе 1осо е1иб(1ет зи! 80сеп 
Багап Ве8ро1;1 сопсогсИ Уо1ип1;а1е отпјиш Еа8С1апогиш, 
(V. К1аЈ1(з РоУ1е81 Вобпе, цитат на стр. 315). Тако је 
коначно свршена та ствар, и она је још имала само да 
се изврши. Одлука угарскога сабора није ништа говори- 
ла злосрећноме деспоту Сте(|)ану, који је већ на пре- 
столу седео; али се њоме, макар и прећутно, фамилија 
Бранковића збацивала са деспотскога престола српског, 
и тај се престо уступао тадашњој босанској династији. 
Тим се свршавала од деце на деци и тако у невреме рас- 
пра, коју су међу собом некада у пуној сили започели 
деспот ђурађ и Сибињапин Јанко. Краљ Матија пије 
имао времена да се одмах брине о извршењу одлука са- 
бора сегедипског. Пошто се за те одлуке и сам папа ин- 
тересовао, то му је краљ Матија писао, да би кренуо 
сву силу угарску, да одлуку крстоноснога рата против 
неверника извршује, али да му унутрашње распре и од- 
метничка властела руке везују, те пема кад па то да ми- 
сли. И заиста почетак и већидео 1459. године краљ Ма- 
тија је морао провести у борби с властелом, којој је он 
изгледао сувип1е јак и сувишо самосталан. 

Српске ствари и деспотство Јелениног намењеног 
зета престолонаследника босанског остављене су времену 
и саме себи. Угарска није доспевала да што око њих 
ради. Али оне су донекле могле и саме својом снагом 
развијати се. Међа, до које су могле дотерати, зависила 
је од турске силе. А ево, докле их је турска си.1а пу- 
стила. 

Наши летописи имају ове белешке о догађајима, који 
сви падају у пролеће 1459. ц то л1:то п^нмп мдуелкстко 



40 Поошдњн Бранховићн« 

сркБћско кнв^к Стбфдмк смнк Томдпд к^л«, Мдртд .КД.^) Кк с^«- 

ДОУ КбДМНОГ. Вк ТОЖДС АИТО ОуДАДв Д€СП0ТН1|Д ДкШТСрћ СК010 1€д€- 

поу %л иие^л Стефднд сунд Томдшд крдлп воскНкскддго. — Вк то 
жд€ д«то ск|»нноутк БУстк ск ир^стодд ОТк скокго хрднкинм Стб- 
фднк срдтк Дд^дрекк; ма^гнднк вустк н^к отктксткд дпрнлд .н., — 
Н то д«то нз^кгндше клдстелнце смноке деспотове Стефднд н Г^к- 
го1г^д И1гк откУксткд, н клдстели1|е ^ли ногувоше ишлнм .€1. 

У те четири белешке забе-тежен је цео расплет, који 
се већ више од годипу дана спремао, и који се почео 
збацивањем Михаила Анђеловића. Године 1459. Ускрсје 
падао 25. марта. Страсне недеље започео се разлом са 
породицом Бранковића по сплеткама деспотице Јелене и 
по одлукама угарскога сабора. На велику среду, која је 
те године падала на дан 21. марта, Стефан Бранковић 
морао је бити лишен деспотства, јер тога дана деспот- 
ство је примио Стефан Томашевић престолопаследник бо- 
сански. Ирве недеље по Ускрсу, која је пада.1а на даи 
1. априла, нови деспот се венчао са ћерком деспотице 
Јелене. Друге недеље по Ускрсу, која је падала на дан 
8. априла, властела, како бележи летопис, хрдикише де 
оиотоко или Бранковићево, изагнаше Стефана Бранковића 
из отачаства. Овај удар је за сиромаха Стефана, лип^ена 
вида, морао бити исто онако горак и тежак као дан, у 
који су га Турци очију лишили. Које превртљива вла- 
стела, које непоуздани угарски пријатељи узеше све Бран- 
ковићевој породици. У тај мах породица Бранковићева 
гаце имала пи деспотског престола, ни својега имања у 
Србији и Угарској. И последњу кап горчине, коју је 
судба оставила за ову несрећну породицу, испно је у тај 
мах слепи Стефан. Јер за Бранковића породицу тежега 
и мучнијега часа није било ни пре ни после. Да ли се 
и Гргур, који се годину дана раније помиње као претен- 
денат који је, по свој прилици, мислио да уз Анђелови- 
ћа влада, није у овај мах покалуђерио? Или је он то 
учинио још раније, кад је део в.1асти над Србијом остао 
у рукама млађега му брата Стефана? 

') Гдвкоји преписи имају ^(ј, али то је погрешка. Те годипс је 6и.1л 
кириопасха. која пада 25. марта. По томе се всшка среда лако И8на.1ааи. 



Поодедњи БранБовики. 41 



Догађаји између 21. марта и 8. априла вао да се 
нису збили без помоћи угарсЕв војске. Историци угарски 
бележе да је краљ Матија послао нешто војске на срп- 
ску страну и да је угарска посада заузела Смедерево. II 
Халкокондилово причање о томе, како су Срби Маџари 
ма предали Смедерево, долази овде и потврђује белешке 
историка маџарских. Ово се могло учинити и у очекива- 
њу летњих дана, у које су Турци имали наставити лане 
започету акцију. Али под заштнтом те војске извршили 
су се и мало час наведени обрти у унутрашњој полити- 
ци. Команду угарске војске, која је у Србију или у за- 
оста^ш још неосвојени комад Србије )тпла, поверио је 
краљ Матија своме ујаку Михаилу Силађију (Свилојеви- 
ћу), с којим се, међу тим, био помирио и из апса га пу- 
стио. Тако је све то могло стајати и радити се, док нису 
ударили Турци. Кад су ударили Турци, цела се ова вар - 
љива политика сама собом поломила. До боја није нп 
дошло. Халкокондил пише, да су становници Смедерева, 
чувши да се турски султан с војском примиче Смедере- 
ву, изашли преда њ и изнели му кључеве, те Смедерево 
предали, на што је он одличније новцем или земљама об- 
дарио, обећавши и деспотици Јелени да ће је узети под 
своју заштиту и пустити, да с целим својим имањем, иде 
куда јој је воља. Наши летописи бележе да је султан 
ушао у Смедерево 20. јуна 1459. у среду. Пошто средн 
1459. доиста пада на дан 20. јуна, то се тај дан (јер неки 
преписи бележе и друге) има сматрати као сигуран. Угар- 
ски историци бележе, да је Смедерево пало издајством 
Стефана Томашевића, новога деспота српског. По добром 
поступању султановом спрам деспотице Јелене може се 
узети, да је то истина. Али, с друге стране, ако је угар- 
ска посада била (као што изгледа да је) малена, пошто 
се турски султан примицао с јаком војском, није се има- 
ло шта друго чинити, него себе спасавати. Тоје и учи- 
њено. Тако се 20. јуна 1459. свршио живот старе срп- 
ске државе. Што један наш летописацпод 1459. бе.1ежи: 
Н то А-кто на^кшдшб кдлстедшјб суиове дбснотокв Стсфднд н Грк- 
то1(рл нз^к откУксткд, II кддстсднце 7^\г пигУБишс тодип .С1. — 



42 Поодедњи Бранковики. 



то је, може бити, наравнање онога рач>т, који су Тур- 
ци са властелом српском имали још од поступка са Ми- 
хаилом Анђеловићем и после са сметнућем деспота Сте- 
фана Бранковића и извршивањем одлука угарскога сабо- 
ра сегединског од 1458. Летописац као да види у томе 
руку судбине и у Турцима само оруђе њено. Кад се сви 
догађаји на око узму, заиста изгледају као игра прови- 
ђења. Гргур Бранковић скончава се те године 16. окто- 
бра као монах Герман. Брат му млађи деспот Оефан 
Бранковић липшва се деспотског престола п очипског 
пмања и прогони се из Србије у пролеће 1459. Сва гор- 
чина, сва невоља која се могла сручити на злосрећну 
кућу Бранковића, навршује се. Ллп пошто је то навр- 
шено, окреће друга страна. II престо.топаследник босан- 
ски Стефан одлази срамотно из Србије, још срамотпије 
седа на краљевски престо босански, опрљавши руке крвљу 
оца свога, а после кратке владе бива погубљен од Ту- 
рака, те собом свршава државпи живот Босне, као што 
је и државни живот Србије свршио. Властела српска, 
која је против Бранковића куће радила, потпада под Тур- 
ке, и заслужену казну налази од Турака. Најпосле Ми- 
хаило Силађи (Свилојевић), који је смрт деспота ђурђа 
проузроковао, пада Турцима у руке, негде баш у око.ш- 
ни Смедерева, Турци га као роба у Цариград одводе где 
је и погубљен био. Кроз кратко иреме поље је било чи- 
сто и од једних и од других ! 






Заиста је каткад и чудновато и интересантно, како 
гдекоје погрешке у историјама стеку право грађанства, 
и како их дуго времена из једне књиге у другу препи- 
сују и даље шире често и такви људи, који би били у 
стању на чисто изаћи, и забуну уклонити. Једна од та- 
ких интересантних погрешака јесте причање о судбинп 
деспота Стефана Бранковића, који је поред толике не- 
среће у животу имао не мању несрећу и у историји. Нек 
се узму најновије псторије, па ће се видети за што је 
ово написано. 



Пооледњи Бранковићи. 43 

Мајковљева Историја српскога народа говори како 
је »Стефан хтео бити деспот у Србији и у Срему, али 
узалуд, и како је највишевремена провео потуцајући се.« 
А. Стојачковић у својој књизи *Черте народа србског у 
унгарским областима. Беч 1849.« пише, како је Стефан 
*страха ради, да га најмлађи брат Лазар живота не лиши, 
из Србије с многим народом прешао у Срем«, како се 
Стефан после прогласио деспотом српским у Срему, како 
је из Срема прелазио у Србију, и ту безуспешно кушао 
да народ ослободи. То исто, од прилике, има и у Крсти- 
ћевој »Историји српског народа« по којој се већ више 
од двадесет ЈЧ^^^ина учи тај предмет по школама у Ср- 
бпји. Рајић пише, да је после пропасти Србије 1459. 
Стефан прешао у Угарску и тамо становао, а самозвани 
деспот ђурађ Бранковић пише, да је Стефан и опет по- 
кушавао да обнови деспотско достојанство у Србији, али 
Срби, завидећи сами своме добру, не само што то њему 
пису допустили, него су још Стефана ухватили, уапсили 
га и у заточење послали. Енгел то исто иаводи, припи- 
сујући Стефану, да је он предводио трећу велику сеобу 
Срба у Срем, и да су га исти људи у Угарској извика- 
.1и за деспота. Па наводећи под 1461. тобожњи покушај 
његов (о коме прича самозвани деспот Брапковић) да се 
утврди као деспот у Србији, Енгел наводи исти као уз- 
рок његовога бегства у западне стране Арбанију и Дал- 
мацију. И Миклошић, пишући у Еас1и XII. о Марији кће- 
ри Стефановој, наводи како »Срби у Сријему прогласи- 
ше деспотом Стјепана«, који ^осјећајући да се неможе 
тврдо држати у Сријему, отиде преко Далмације у Ар- 
банију, гд^је се ожени кћерју арбанскога династе Ара- 
нита«. 

По свему горе наведеноме све је ово причање ли- 
шено сваких основа. Познијем положају БранковР1ћа у 
Срему позније су и основи постали. А тај познији поло- 
жај наводио је и замамл>ивао писце у забуну при при- 
чању догађаја од 1459. годипе. По ономе што је довде 
паведено, јасно је свакоме: а., да је Стефанјош 8. апри- 
ла 1459. из отачаства изап1ао лип1еп свега, и да баш 



44 Помедњи Брашовики. 

тада није имао куд у Угарску,*) која је саборском одлу- 
ком у Сегедину сва његова права и сва његова добра 
дала престолонаследнику босанскоме и — б., да се при паду 
Србије 1459. он већ није у Србији десио. Питање је: 
куд је Стефан окренуо несрећнога 8. априла 1459, и 
шта је после од њега било? 

Захваљујући најновијим истраживањима о нашој као 
и арбанској историји, данас је на то питање лакше 
одговорити него што је то било историцима у почетку 
овога века. Наши су летописи забележили, даје 8. апри- 
ла 1459. Стефан прогнан из Србије. Једно писмо ми- 
ланске архиве, које је штампао В. Макушев (Гласник 
2-ог од. XIV., 206.) казује нам да се исти Стефап 24. 
јуна 1462. већ находио у Итадији у Сан-Франческу 
1о Ап1;оп1и8 ер18Сори8 Ми1;1пеп818 и 1о. Агс1т1)о1(1иЈ^ 
походише га поменутога дана у томе месту, и у помену- 
том писму оставише о њему врло леп спомен. Хвале га 
да без икакве сумње има спољни изглед како само може 
бити достојанствен, да је стаса довољно великог, и да 
му је изглед особито озбиљан и пун мудрости, што се и 
у разговору, који су дуга два сахата поменута господа 
с њиме имала. потпуно потврдило. Како су се у то вре- 
ме Турци купили к Веограду, држало се по Италији да 
је намера њихова да продру у Влашку и.1и у Угарску. 
Деспот је на то рекао, да скупљање турско око Веогра- 
да значи, да Турци раде да узму Веоград и да продру у 

') А. Стојачковић у књиви „Черте живота народа србског у унгар- 
скпи областпма**, Беч 1849., на стр. 8 има једно место, које би свакога 
кадро бидо об.унити. Он каже: „И онда СтеФан Бранковић прогласи 
себе деспотом Срба.Ђа иаселпвших се у унгарске области. За деспота при- 
знавао га је и сам кра^1> Матија Корвин, као што се то из једне његове 
пове.%е дознаје". Цитира се Ргау Аппа1ев, 1;от IV. р. 18б. У тој књизи 
на том месту има писмо крал>а Матије о зајму 12.000 дуката од Ђор^^а и 
Јована Бранковића. У писму каже краљ: геарес^иш ћа1)еп^е8 а(1 1п1е^ег- 
птат Ас^ет, е( МеИШет МоИит пов^гогит Шиз1па Оеог^И Оевро^! 
Ва8с1ае, ас Ма^16с1 1оапп18 Гга^гхв еји8(1ет, БИошт асШсе^ 111и8^г18 
диопдат б^ерћап!, 81т1Н^ег ВезроН Иазсхао. Иисмо каже само то : да је 
СтеФан, отац Ђурђа и Јована био деспот српски ! ! Кад се томе да више 
значења него 1пто је уствари, изметну се, као што се види, једна издру- 
ге многе забуне. 



Поодедњи Бранковићи. 45 



Угарску а не у Влашку, па је додао да ако Турци узму 
Београд, хришћанство може рећи »свршено је*. Да пак 
Турци могу узети Београд, он није много сумњао, јер је 
знао, да им се не може бог зна какав оштар отпор су- 
прот ставити и да су они јаки и многобројни. 

Из ове белешке, у којој се, истина, име не спомиње, 
али која се, без сваке сумње, тиче деспота Стефана, јер 
другоме коме с тим називом не може у то време бити 
речи, види се, дакле, да је он 24. јуна 1462. био у Ита- 
.шји. Ево каквим се догађајима његова живота попуња 
време између 8. априла 1459. и 24. јуна 1462. 

Кад је властела српска протерала Стефана са де- 
спотства, он је отишао у Арбанију, у којој су се у тај 
мах виле заставе Скендербегове. У те пределе одвеле су 
т успомене на некадагање господарс.тво, које јејошпра- 
дед Бранко имао над Охридом и Костуром^) и родствене 
везе са знатним породицама арбанске властеле Топијама 
и Шпанима, јер је за једним Топијом била Воислава, 
сестра Вука Бранковића, а за једним Шпаном је опет . 
била сестра му кћи ђурђа Бранковића од прве жене Ком- 
ненке.*) К овима се у својој највећој несрећи упутио 
Стефан. Ово су, даље, они »своји*, који су, по белешци 
Спандуџиновој , склањали Стефана да се ожени, еда му 
кућа не би остала без наследника. тој женидби, о 
деци из те женидбе, и о роду из којега се Стефан у Ар- 
банији оженио, расправили су све што треба Ил. Рува- 
рац у »Матици« за 1870. стр. 13. у чланку »0 роду 
деспотице србске Анђелине и срећи деспине Марије« и 
др. Ф. Миклошић у чланку *Марија кћи Анђелинина и 
Константин Аријанит«, у ЕаЛи XII. Иоменик мапастира 
Крушедола зове таста Стефановог Аранитом Комнином, 
ташту му Маром. Аранит Комнин, којега се кћерју Ан- 
ђелином Стефан оженио, био је један од великих власте- 
ла арбанских, и земље су му биле на Шкумби око кан- 
давских кланаца. Једна од сестара жене Стефанове била 
је удата за ђорђа Кастриота Скендербега, једна за Ива- 

«) И. Руварац, Гласник ХБУЦ. 204. 
*) Чвд. Мијатовић, Гласник ХБ1Х., 138. 



4Г> Пооледњи Бранковики. 



.^ — 



на Црнојевића, једна за Гојка Бадшића. Ире него што је 
В. Макушев штампао горе поменуто писмо, није се зпа- 
ло, кад је могла бити ова женидба. Ф. Миклошић седо- 
внјао по веку и смрти једне кћери Стефанове да се он 
морао оженити пре 14()6., И. Руварац је узео да је то 
било око год. 1461. Не може се двоумити, дајеженид- 
ба била после 8. априла 1459., а пре 24. јуна 1462., 
што таман износи годину, коју је Ил. Руварац поставно. 
По речима легенде о сину Стефанову (ГласникХ!. 126.) 
немачки цар Фридрих 111. сазна за љ да се у том крају 
бави, позове га к себи, и да му Београд у Фриоли (Фур- 
ланској) на уживљење »дивећи се, како легенда говори, 
премудрости његовој*. Ту се и скончао, године 1477., 
како су наши летописи забележили. Годину дана пред 
смрт своју, 1. октобра 1476. писао је он, болан на смрт, 
једно писмо Дубровчанима. У томе писму моли ихзаза- 
штиту и пријатељство спрам његове удовице и деце, ђуре 
и Маре и Јована. »Виђу, јере приходи кончина 
• моја — говори он Дубровчанима у томе писму — 
јере сам у сумње од живота мога, и за тој 
пишу вашему госпоству, да не жаљу моје бо- 
лести и самрти колико жалим моје Ангелине 
и моје дечице ђуре и Маре и Јована, на ким 
ихместуостављам; да, господо, много бих 
писал вашему госпоствумнозехради узрок и 
ради узданија и љубве, које смо имали наши 
првиими;данемогох ви много писати ва- 
шемугоспоству, јересаммного болани не- 
јаки од болести моје; да, властеле, много се 
мољу вашему госпоству много милостнво и 
смерено, и препоручују ви моју Ангелину и 
моју дечицу, ђуру и Мару и Јована пред Бо- 
гом и пред Пречистом и пред свими светими: 

ш т в и ш њ и м и, т и Б г с в а м и И в л а- 

стеле, ни на чим несам имал у мом убогом до- 
му учинити тестаменат, ни злата, ни сребра 
ни покућија, што бих оставил Ангелине з де- 
чицом. ... Овој учиних напокоње препоруче- 



Последњи Бранковићи. 47 

није госпоству вашему с великом мојом скр- 
бљу и с великом жалостију, видећи,јер ћу се 
одлучити од овогај света, и овој напокоње 
препорученијеучинихгоспоствувашему, сло- 
бодан будући паметју мојом.« Из тога се писма 
види ред деце по старештву. Како је за Марију познато 
да је у двадесет деветој години 1495. умрла, то се она 
родила 1466, а ђорђе, и по имену судећи прво дете, мо- 
рао се родити још пре те године; Јован се пак родио 
после 1466. Млетачки посланик код угарског двора Се- 
бастијан Јустинијан писао је о њему 8. априла 1500 го- 
дине врло . ласкавим изразима, наводећи (по распитивању), 
да је човек од 38 до 40 година ђеп(118ро81;о (1е 1а рег- 
бопа е1 уа1еп1;ћото.^) 11о нашем рачуну онјемогао има- 
ти највише око 32 године у то време. Марија се удала 
посредовањем и заузимањем цара Фридриха III. за Бо- 
нифација Палеолога V., маркиза монтфератског 1485. го- 
дине. Тога посла ради Анђелина се састајала с царем 
Фридрихом III. у Инсбруку те године. Венчање се из- 
вршило 17. октобра 1485, и Анђелина се обећала даће 
платити мираз од 10.000 дуката. Не треба изгубити из 
очију ово пријатељско заузимање цара Фридриха III., и 
околност, што је једини снн деспота ђурђа, који је по- 
сле пропасти Србије у 1459. у животу остао, к томе 
цару под закриље отишао. Не треба заборавити да је 
тај исти цар као супарник краља Матије, Хуњадијевог 
сина, био од многих великаша угарских изабран за кра- 
ља угарског, да је дошло до боја између њега и Матије, 
и да је Матија победио. Једини син Бранковићев отишао 
је тада не к Матији, него к Фридриху, да и очи склопи 
далеко од отаџбине. Али су догађаји и време и ту јаму 
испунили као што ће се у даљем току овога посла видети. 

') Макушев В. Мопитета ћ18(^г1са 81ауогит теп(11опаиит 1. 313. 

(Наставиће се.) 



ГРАђА ЗА МЕДИЦИНОКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ. 

САБРАО ДР. М. ЈОПЛНОПИЋ-БАТУТ. 

ч . . . Све још 8Л опимл вагледл, којих 
кашу кусло; свој домаћи јеапк по њи- 
хову га Т1мие, по њиховом га конопцу 
мје]»и; по њиховом уху^ по њихивом 
,^уху о нем с1ути и нага1>а. Поувнести 
главу; унирати очи у мило сунце на- 
родне славе, нлродне висине н старине: 
не смије . . . Бјмаво јунаштво!" 

Фр. Курелац. 

Пма томе већ више година, како сам почео проуча- 
вати наш народ. Гдегод ми се дала прилика, мотрио сам 
му обичаје, навике, назоре и језик у свима гранама, а 
особито у медицини. Био сам рад да му се приближим; 
желео сам, да се с њиме споразумем и спријатељим, не 
бих ли му као лекар и писац што боље помогао. И она- 
ко се већ одавна с правом рекло, да »књижевни Србп 
не траже свога народа, не испитују судбу његову, и но 
зборе с народом својим са уста његових« .... па ако 
ништа друго, нека ме бар тај укор мине. 

Поред тога имао сам већ давна још нешто на уму. 
Наша медицинска терминологија је за сада тако непот- 
пуна, да нам је и најбоља воља спутана, те никуд ни 
корака. Лекар и стручњак је у највећој неприлици, кад 
хоће да што из своје струке а својим језиком рече или 
напише, па ваљда с тога толико и ћути. Што већ мора, 
било у пракси или служби, изусти и напише речима и 
изразима, како их сам себи по туђем калупу скроји. Тако 
се натеже до миле воље, па је ли чудо, ако је у књизи 
толико збрке да се и сами не разумемо, и ако смо на- 
роду још једнако туђи? 



ГраЈ^а за медициноку терминологију. 49 



А све то неби морало бити ; — бар не у тој мери. 
У нашем иароду је толико материјала за медицинску тер- 
минологију ; наш је језик тако богат речима и об.шцима, 
да баш ни стручњаци пе би морали крпити и трпити. 
Из тог богатог материјала дала би се извести ако не пот- 
пуна научна термипологија, а оно бар така, да нам под- 
мири прве потребе: да нас ослободи, да нас сједини ме- 
ђусобице, и да нас приближи народу. Из тога би се по- 
сле могла развити паучна терминологаја до неких гра- 
ница, и ја сам на то помишл>ао. 

Али одмах с почетка уверих се, да је то мучан по- 
сао. Наш народ је раскомадап, па му је и језик то осе- 
тио. Наш свет је таке парави, да се не да испгаати. 
Ако хоЈ^еш, да од њега п1то дознаш, ваља ти — тако 
рећи — крадом прислушкивати и мотрити. С њиме жи- 
вети; с њиме делити и добро и зло — то је једини пут, 
да му загледаш у дубину дупге и срца. А где су те при- 
.шке, да један свугде доспе, и да се с народом то.тиких 
крајева тако споразуме? Па све да је и то ласно, те- 
жак је за једнога човека опај други део тога посла. Сав 
тај материјал из народа добро и истинито побрати, па 
после научно разрадити : према медицини и филологији у 
систем довести, па се ни о једно ни о друго не огре- 
пшти, него чисту, здраву језгру њзљуштити — то је по- 
сао огроман, и надмаша снагу и спрему једнога човека, 
а особито обична, практичиа лекара. 

С тога сам ја одустао од намере, да сам, и то од- 
мах, склапам сталпу медицииску терминологију. По иску- 
ству из народа, по паучпој спреми својој, а најпосле и 
по дојакошњој лексико^^афији пашој, увидио сам, да то 
не може бити посао једне руке, него да је то задаћа 
много замашније врсте, — задаћа, која иште задружна 
труда и узајамна обавештаја. Лекари и природњаци из 
свију крајева нашега парода, а с њима филолози од стру- 
ке, морају тај посао заједнички прихватити, ако ће да 
буде права успеха. Догод пе дође до тога, остаће сваки 
покушај те врсте јалов : у књигу ће уносити све више 
збрке, а народу се не ће приближити. Та судбина по- 

•Јетопис" 146. 4 



50 Грефа аа медициноку терминологију. 

стигла је, ето, дојако пеколико повећих таких радова, и 
то је — мислим — једини узрок, зашто н. пр. Дежман, 
Шварц, Немечић и др. пе успеше својим терминолоп!- 
јама онако, како су по своме труду заслужили. 

Да ми опет скупљени материјал не лежи бесплодан, 
решио сам се, ево, да га издам и овако, како сам га ја 
сам могао и умео сабрати и разрадити. Знао сам, да ће 
и овако сиров добро доћи и лекару и књижевнику, а ми- 
слио сам и то, да ћу на овај начин заинтересовати шири 
круг наших стручњака, па их, може бити, подстаћи на 
задружан рад, не би ли се што савршеније извело. Нај- 
после надао сам се и томе, да ће овај покушај бити као 
нека наговест за оне, који тако што нису пикада поку- 
шавали, и да ће им показати стазе, којима ваља ходити. 

Овај посао дакле није свршена зграда, него само 
грађа, и то тек сирова грађа. Нанео сам као оно прост 
надничар ломљен камен и оборено стабло, а то ће ва.Ба- 
ти тесати и дељати пре него што дође под руку неима- 
ру, да га у чврсту зграду склопи. 

С тога ми јамачно ни људи од струке не ће заме- 
рити, ако у овој грађи нађу погдешто, што је, може бити, 
необично, неправилно и научном пачину страпо. Видиће 
одмах, да нисам хтео чврсто угљављивати, него да сам 
мислио на поправке и допупе. На то и сада мис.шм, и 
свакога молим, да рече што има рећи: да не превиди, 
што сам ја превидио; да не пропусти, што се мени није 
дало ; да протумачи, што ја нисам умео ; да надовеже, 
где сам ја стао, и да нађе и друге путе, које ја нисам 
могао. 

Него ми ипак ваља коју рећи, да се споразумемо. 

Ова грађа изведена је у облику речника, а с те 
стране има јој се доста замерити. Да то донекле оправ- 
дам, навешћу неке разлоге, зашто сам тако чинио и грепшо. 

Одмах упада у очи, да се у поредању речи и фраза 
нисам дрисао правила лексикографије и филологије. Тако 
н. пр. уврстио сам супстантив с адјективом под оно пи- 
сме, којим почиње ад,јектив као: »бе.те бале« (под б.), 
»сушпа жена« (под с.) и т. д. Има и тога, да се наводи 






Гра^ 8а иедициноку териинологију. 51 

читава фраза под писмом прве речи н. пр. *бели прах 
за посипање« (под б.), »иза шаке« (поди.), »смрт под 
породом« (под с), *жути прашак од глиста« (под ж.) и т. 
д. Ја знам, да се то могло систематичније удесити, али 
нисам хтео кварити правога склопа, него изнети све она- 
ко сирово, како ће га и други чути, а може бити и при- 
бележити. За »грађу* је тај пачин удеснији и лакши — 
бар ће помоћи, да се више и верније прибележи — а 
кад се из тога буде склапало што савршеније, ласно је 
то поправити. 

Ни тумачење није скроз једнако. Има га и на више 
језика, а има га и непотпуна. Ја сам то радио према 
потреби и својој најбољој савести, бојећи се сваки пут, 
да својим — може бити — погрепшим тумачењем дру- 
гога не заведем и не побркам. Што ми је било сумњиво, 
нисам даље израђивао, него просто прибележио. Ако сам 
се код противних тумачења решио за ово или оно, чи- 
нио сам то по свом најбољем искуству. 

Туђим речима навео сам постанак свугде, где сам 
то могао с поуздањем. Важпијим терминима означио сам 
основу и корен за то, да им тиме и зпачење што боље 
определим и утврдим. Што је у томе погрешно и непот- 
пуно, то није моја кривица. 

Од речи, које су доста познате, и којих је у сваком 
речнику, побрао сам само оне, о којима сам знао још 
што рећи. Навео сам им н. пр. постанак и најуже зна- 
чење; додао сам им примера из парода потврде ради; 
допунио сам и поправио сам им дојакошње тумачење; упо- 
редио сам их с другим, и т. д. Ако је том приликом Ј^е- 
чено и оно, гато управо не спада у оквир овога рада, 
учињено је само за то, да ствар буде јаснија, и да по- 
служи као наговест за да.Ђа истраживања. 

Уз неке главније термипе — особито из анатомије 
и медицине у ужем значењу — додао сам одмах и њи- 
хову прецизнију употребу и ситпију поделу по неком из- 
весном реду. Тако је н. пр. уз реч : богиње, болест, 
зуб, крв, црево и т. д. рекаиитулирано све оно, што је 
разбачено под разним писменима, а тиче се тих термина. 



52 ГраЦ за иедициноку термжнологвју. 



Учинило ми се, да је то нужно ради бољега прегледа, и 
да је то нач1ш, који ће и неуке подстаћи на даље истра- 
живање. 

Речи из књига, уз које сам додао да немају потврде 
у народу, навео сам за то, да им покажем траг, не би 
ли је нашле. Од њих сам побрао само опе, које ми се 
учинише згодне, било за праксу, било за науку. Жао ми 
је било да се изгубе, а све друге сам радо прегорео. 

Фармакологију, фармакогпозију и фармакопеју сам с 
намером слабије израдио. Елементи тих грана су и у нас 
доста добро заступ.Бепи у хемијској, ботаничкој и мине- 
ралошкој терминологији, па се могу отуда прибрати. Ја 
то нисам могао чинити, него сам прибележио само оно, 
што ми је под руку дошло — особито из народа. 

За неке термине могло би се рећи, да не спадају 
амо, ако се схвати медиципа у свом ужем значењу. Ја 
се тога значења нисам држао, него сам помишљао на 
све гране медиципске струке — дакле и на санитет, на 
санитетску полицију, на судску праксу, па јавну, при- 
ватну и моралну хигијену, на климатологију, статисти- 
ку, ит. д. 

Речи и фразе, које се пикако не ће моћи употреби- 
ти у стручној терминологији, било што су сасма обичне 
или што су туђе, уврстио сам у ову збирку само за то, 
да помогнем обичној, практичној потреби. Пма крајева, 
где се друге никако и не чују, па с тога ваља да их и 
лекар и писац позпаје. 

Наг.1асак нисам могао озпачити. Све да је то свр- 
шена наука, Ја је овом приликом не бих могао извести. 
У штампарији нема за њ знакова, па је све заман. Из 
истог узрока биће педостатака и погрешака при штам- 
пању корена. 

Завршујући молбом, да се овај рад тако схвати, не- 
мам живље жеље, него да уроди оним плодом, као што 
сам га ја замишљао. Сретан би био, ако утврди увере- 
ње, да је боље својим очима гледати, но се за туђим по- 
водити : да се, дакле, само из народног језика даје изве- 
сти терминологија, каку је за сада ми требамо. И то му 



Гра^а 8а иедициноку териинолоп^у. 53 

желим, нека у мојим друговима и сурадницима подстакне 
вољу на задружан рад, да већ једном скинемо туђ јарам, 
и да дођемо на чистину. Нека их увери, дајечовеквећ 
доста учинио, ако је урадио, што је могао, па ма то и 
најмање било. Нека их као скроман почетак најпосле 
сети на речи Вукове, које су и мене на публикацију овога 
рада приволеле, и које гласе: *Ја знам добро, да ће уче- 
ни људи и овђе наћи доста погрјешака; али се опет на- 
дам, да ће им овај мој посао и оваки бити милији, него 
да га никако није«. 



ОКРАћЕЊА. 

— * Ф » 

А. Кач. место : А. Качић. 



А. Кузм. 
А. Макс. 




Др Анте Кузманић. 
Аврам Максимовић. 


А. Стојк. 

А. ТТТв. 

А. ТТТв. оп. ан. 


» 
» 
» 


Атанасије Стојковић. 
Др Анте Шварц. 
Др Анте ТТТварца, Описна 
анатомија. 


Арх. ц. л. 


» 


Архив целокупног лекарства. 


Бан. 


» 


Банат. 


Бањ. 
Бар. 
Бач. 


» 

» 
» 


Бањани (у Црној Гори). 

Барања. 

Бачка. 


Бок. 
Бос. 


» 
» 


Бока Которска. 
Босна. 


Бр. Муш. 
Бр. ђ. Нуш. 
Буд. 


» 
» 

» 


Бранко Мушицки. 
Бр. ђ. Нушић. 
Будинић. 


Б. В. Вук. 
В. Врч. 
В. Пел. 


» 
» 
» 


Вид Вулетић-Вукасовић. 
Вук ВрчевиК. 
Васа Пелагић. 


Вал. 

• 


» 


Др Валента. 



54 



Грефа 8а медицинску терминологвју. 



Васој. 


место : 


: Васојевићи (у Црној Гори) 


Вл. Арс. 


» 


Владан Арсенијевић. 


Вл. ђорђ. 


» 


Др Владан ђорђевић. 


Вук 


» 


Вук Стефановић-Караџи!!. 


Вуков. 


» 


Вуковар. 


. Гл. Црн. 


» 


Глас Црногорца (лист). 


Грах. 


» 


Грахово (у Црној Гори). 


Грб. 


» 


Грбаљ. 


Да-1м. 


» 


Далмација. 


Дан. р. 


» 


ђ. Данпчић, »Академ. речник* 


Дан. 0. 


» 


ђ. Даничић, »Основи«. 


Даниц. 


» 


*Даница« (лпст). 


Дежм. 


» 


Др И. Дежман. 


Дом. лек. 


» 


*Домаћи лекар« (лист). 


Др Срем. 


» 


Др Сремац. 


Др Ф. 


» 


Др Ј. Фон. 


Дроб. 


» 


Дробњак (у Црној Гори). 


Дубр. 


» 


Дубровник. 


ђ. Нат. 


» 


Др ђорђе Натошевић. 


ђ. П. п. р. 


» 


ђорђе Поповић, »Познавање 



ђорђ. Поп. т. р. 

ђорђ. Рад. 
;^бор. сан. зак. 



Истр. 



робе«. 
ђорђе Поповић, »Турски 

речник.« 
Др ђорђе Радп^! (»Се.?Бак«). 

Зборник санитетских закона 
кр. Србије. 

Истрија. 



Ј. 
Ј. 
Ј. 


Груп. 

ђив. 

Мишк. 


» 
» 
» 


Ј. Групчевић. 

Др Јаков ђивановић. 

Ј. Мишковић. 


Ј. 
Ј. 
Ј. 


Панч. бот. 
Ианч. зол. 
Иетр. 30 л. 


» 

» 
» 


Дра Јосифа Панчића ботаник^ 
Дра Јосифа Панчића зологијг 
Јована Петровића зологија. 



Гра^а за медицинску терминолопду. 



55 



Ј. Р. Блашк. 


место : 


: Ј. Р. Блапшовић. 


Ј. Ст. В. 


•» 


Јован Стефановић-Ви.10вски. 


Ј. Тор. 


». 


Ј. Торбар. 


Јав. 


» 


*Јавор« (лист). 


Језера. 


» 


Језера (у Црној Гори). 


Јур. 


» 


Јурингевић. 


• К. Црног. зол. 


» 


Косте Црногорца зологија. 


Карл. 


» 


Карловци. 


Крив. 


» 


Кривотије. 


Кур. 


» 


Фран Курелац. 


Л. К. »I. 


» 


Л. К. Лазаревић. 


Лек. из Бос. 


» 


.Јекаруша (стара мед. књша) 
из Босне. 


Лечн. вес. 


» 


^Лечнички весник« (лист). 


Лобм. 


» 


Др Анте Лобмајер. 


Љуб. Неп. 


» 


Љубомир Ненадовић. 


Љуб. Рад. 


» 


Др Љубомир Радивојевић. 


М. ђ. Мил. 


» 


Милан ђ. Милићевић. 


М. Живк. 


» 


Мита Живковић. 


М. Зор. 


» 


М. Зоранић. 


М. Јов. 


» 


Др Милан Јовановић. 


М. Ков. 


» 


М. Ковачевић. 


М. М. Рад. 


» 


М. М. Радовановић. 


М. Мед. 


» 


проф. Мојо Медић. 


М. Ник. 


» 


Марко Николић. 


Л1. Павл. 


» 


М. Павлиновић. 


М. И. Шапч. 


» 


Милорад Поповић Шапчанин. 


М. Петр. 


» 


проф. Мита Петровић. 


М. Сав. 


» 


М. Савић. 


Н. Сад. 


» 


Нови Сад. 


Нар. Здр. 


» 


»Народно Здравље« (лист). 


Нар. пес.. 


» 


Народне песме. 


Нар. пес. бос. 


» 


Народне песме босанске. 


Нар. пит. 


» 


Народне питалице. 



56 Грсфа за медициноку терминодогију. 



Нар. пос.1. 


место : 


Народне пословице. 


Нар. притт. 


31» 


Народне ириповетке. 


Нар. прир. 


» 


Народне приречице. 


Нем. 


» 


Др Милан Немечић. 


Оп. Руд. 


» 


Опутна Рудпна (у Црној Гори). 


и. Бол. 


» 


Павле Болић. * 


П. Брен. 


» 


Др П. Брентнер. 


П. Кенг. 


» 


Павле Кенгелац. 


П. Миљ. 


» 


Др Петар Миљанић. 


П. П. Љ. 


» 


Петар Петровић Његутп. 


Папттр. 


» 


Паштровићи. 


Прим. 


» 


Приморје. 


С. Мат. 


» 


Симо Матавуљ. 


С. Петр. 


» 


Др Сава Петровић. 


Св. Мл. Бај. 


» 


Свет. Млад. Бајић. 


Св. пис. 


» 


Свето писмо. 


Ср. 


» 


Срем. 


Ср. И. Пел. 


» 


Ср. И. Пеливановић. 


Срб. 


» 


Србија. 


Ст. Андр. 


» 


Сент-Андрија. 


Ст. М. Љуб. 


» 


Стеван Митр. Љубиша. 


Ст. Нов. 


» 


Стојан Новаковић. 


Ст. Срб. 


» 


Стара Србија. 


Стр. 


» 


Др Струпи. 


Сар. л. 


» 


»Сарајевски лист.« 


Слов. 


» 


»Словинац« (лист). 


Херц. 


» 


Херцеговина. 


Хрв. 


» 


Хрватска. 


Хрв. Крај. 


» 


Хрватска Крајина. 


Цр. г. 


» 


Црна Гора. 


П1ул. 


» 


Др Фр. ПТулек (речник). 


ПГум. 


» 


ПТумадија. 



Гра^а за медицинску терминологцју. 57 



асс. 


место 


: асси8а1;1Уи8. 


ас*. 


» 


асИуит. 


а(1ј. 
а(1у. 




а(1јес1;1Уит. 
а(1уег1)1ит. 


аи^т. 
соП. 


» 
» 


аи^тепШЈуиш. 
соИесиуит. 


§еп. 
сИга. 


» 
» 


^епШуиЗ; 
31т1п1иуит. 


Г. 


» 


Гетш1пит. 


ш(1. 


» 
» 


в^игаШег. 
1П(1ес11пађ11е. 


га. 


» 


табсиИпига. 


п. 


» 


пеи^гит. 


р1. 


» 


р1игаИб. 


8уП. 

V. 1тргГ.' 

V. ргГ. 

V. г. 1тргГ. 


» 

» 
» 
» 


8уП0П1Ш1а. 

уегђиш 1трегГес1;1Уит. 
уегђиш регГесиуит. 
уегђиш гес1ргосит трегГес- 
Цуиш 


V. г. ргГ. 


» 


уегђига гес1ргосит регГес- 
.11Уит. 



А. 

Авиндати ое, дам се, V. г. ргГ. — 11о тал. аттеп(1аге. 
(Дан. р.). — Ав. се од болести или рђе, опоравити се, 
81сћ егћо1еп уоп ешег ЕгапкеИ 0(1ег 8сћ\^асће: *Много 
је изнемога', мучно ће се авиндат (Далм.); * Ја сам се 
авинда'* (М. Павл.). — буп. отргнути се, придићи се. 

Аврц, а, т. (Срб.) — Од арапског ифрит (ђорђ. Иоп. 
т. р.). — Кепец, (1ег 2\уег§, папиз. — 8уп. маљеница, 
мањо, патуљ, патуљак, пацицврк, патицврк, патуц. 

Аграиоати, шем, V. ргГ. (Дроб.). — Кад се ком у један 
мах што догоди, те занеможе — особито како нео- 
бично — вели народ: »Јадник аграиса'« т. ј. нагазио 
на чини, те за то на пречац оОолио. — Види: огра- 
исати. 

Аграма, е. {. (Срб.) — Велика бо.тест, (Ие ГаПвисћ!;, ер!- 



58 Гра^а 8а медицинску терминодогцју. 

1ер81а: ». . . . варују 25. јула и 25. септембра због 
аграме — велике болести« (М. ђ. Мил. ). — Бпди : 
ограма. 

Аер, ра I ш. — Чује се само по јужним и југозапад- 
Аир, ра ним крајевима, од грчког «»}? (аб^ , ва:Јдух, сИе 
Ајер, ра I ^иЛ — Види ваздух. 

Ала-пра, (ала-прах), а, ш. — Баб Ја1арре1шиг2е1- 
Рикег, ри1У18 гаШс18 Ја1аррае (Бач.). — Узима га 
народ на чишћење. Добија га смепгана с којим бла- 
жијим леком. — 8уп. чалапа. 

Алва^ е, Г. — Вге А1ое, а1об 1ис1(1а (Бач.). — Узпма је 
наш свет против грозпице. — Види: црни камен. 

Алвва крв, {. (Срб.). — Алев, а-тав, а.1аф, ален и 
алан (од турског ал црвено као порфир, или од алев, 
пламен. Дан. р. ђорђ. Иоп. т. р.) знач^н управо црвен, 
гоЈћ, Геиегго1ћ, ће11го1ћ. Према томе значењу раз.ти- 
кују неки крајеви нашега народа и боју крви, те веле 
за крв из артерија алева, а за крв из вена модра или 
мавена крв. То тумачење прешло је и у књигу (Арх. 
ц. л.), те и тамо значи алева крв, ће11го1ће8, аг(ег1е11е8, 
а модра или мавена крв, (1ипке1го1ће8, уепб8е8 В1и1. — 
Тако се псто чује и алева паприка у значењу црвена 
или зрела паприка за разлику од зелене. — Дан. нема 
адј. : алев, него само алав, алаф и ален, а Вук спомиње 
само ал у значењу ружичаст. 

Алоа, е, Г. I 

Алој, ја, П1. Види: алва, црни камен. 

Алоја, је, Г. 1 

Алосан, ана, ано, ас1ј. — Од грчког гш<7хо/т/, свладану 
бити, обо.1ети, полудети (Дан. р.). — »Полудио, узеле му 
але памет или здравље, уеггиск!;, тепЈе сарШ^ (Вук, 
Дан.) ; алосан, који нагази на чипи (Ст. Н.). — Сва та 
тумачења не вреде много за терминологију. Колико се 
сећам из свога детињства, та реч с.тужи народу (Ср.) 
за неку особиту, али ј својим појавима познату врсту 
психозе. Која је то врста, не могу за сада одлучно 



Гра^а ва медицинску терминодогију. 59 

рећи. Може бити да ће то ко други знати, те зато 
то и спомињем. 
Алосија, е, ^. (али и т.). — Човек тако крупан, да већ 
његова крупноћа прелази у ругобу (М. Ковач.), е1пе 
ипЈ^бгшИсћ когри1еп4е Регвоп, ћото согри1еп1;1а (1е- 
&гт18 (Дан. р.). — Сравни: грдосија. 

д ^.' е, јГ. — Види: алва, црни камен. 

Ада, е, ^. (Цр. Г.). — Биће одбачено спреда в према вап, 
које. има Стулић у значењу уарог, и према Вапа; ко- 
рен ар, стигнути, учинити (Дан. о.). — Вег бегисћ, 
о<1ог: »Заудри му апа од дувана* (н. пес); »Бог ти не 
дао, да те њихова апа ошине« (Ст. М. Љуб.). — И ја 
сам слушао ту реч у Дрној Гори, али мал не сваки 
пут у значењу смрад, и то најчешће као смрад из 
уста, или — како се тамо говори — смрад из грла. Неки 
говоре и вапа, а неки опет аспирирају оно прво а, 
те се чује и као хапа. По томе ми изгледа, да та реч 
може бити једнога постанка и значења с речима: за- 
пахнути (захаппути) и запаха (захапа). Дан. доводи те 
речи од корена врав, дувати, као и код опах. И па- 
шити (ударати, смрдети, давати) сећа ме на апа. — 
8уп. задах, вапа, хапа. 

Арија, е, (. (Далм., Цр. Г.). — Од талијанског апа, ваздух, 
(116 БиЛ, аег: »Оштра арија.« — Исто тако маларија 
од талијанског таГапа, покварен, рђав, кужан, зара- 
жен ваздух. У науци је тај термин добио особито зна- 
чење, што га у народу нема. Чује се за то грозничав 
ваздух, грозничаво место. 

Арбаш, а, т. — Види: добрац. 

Аспа, е, (. - Чује се искључиво у јужпим и југозапад- 
ним крајевима у неколико значења. — Види: оспа. 

Аспица, е, (. Апп. од аспа. — Види: оспица. 

Афијон, она, т. (Срб.). — Ваз Ор1ит, оршт: *Афијон 
дају малој деци да спавају« (Л>. Радив.). 

Афијун, уна, гп. (Срб.). — Арапско-турско-персијска реч 
и значи ор1ит (ђ. Поп. т. р.). — Види: афијон. 



60 Грсфа 8а медициноку термЕнодогију. 



15. 

Баба, е, {. — 1.) В1е СгеђиИбће^Гепп, (11в Неђатте, 
о1)81е1г1Х. У том истом значењу употребљује се и с 
допуном пупченица, т. ј. баба, која детету пупак сече: 
»Шаље к њојзи дви душевне бабе пупченице* (М. Зор.); 
или с придевом пупчена: *Нареди бабам пупченим.« 
(А. Кач.). . — 8уп. бабица, примаља. — 2.) Вхе 
Атте, пи1г1х: »Броји баба док доји* (нар. посл.). 
Обично је онда с придевом м о к р а : »Била ми је мокра 
баба* т. ј. дојиља. — 3.) В1е К1П(18\уаг<;епп, (1а8 К1П(18- 
та(1сћеп, ^1е К1П(18Ггаи, апс111а рагуи1огит. Разлике 
ради рече се често с придевом сухабаба у том 
истом значењу. 

Бабина доља, Г. (Срб.). — Види: бабина рупа. 

Бабина рупа, {, — Долиница косом обрасла, што је мо- 
жеш ниже затиљка опипати. — 8уп. чашица, баби- 
на доља. 

Бабине, ина, (и бабиње, иња), (. р1. — 1.) Први дани одмах 
иза порођаја, што их породиља (обично) проведе у по- 
стељи, (1а8 \^осћепђе1;1;, с1а8 К1п(18)Је1;1;, (11е \^осћеп, 
риегрепит: »Лежи у бабињама«, 81е 11е§1; ш (1еп \Уо- 
сћеп; »Умре у бабињама«, 810 бкгђ 1т ^^осћепђеи — 
8уп. бабиње време. — 2.) Први дани детињи после ро- 
ђења — обично првих седам (критичких) дана : »Није 
ваљало ни у бабињама« т. ј. одмах чим се родило (Ср.). 

Бабиња грозница, 1". — (Дежм., Лечн. вес, Кузм., Лобм., 
Немеч. идр.). — Ва8 Кшс^^ћеЈШвћег, ]Геђп8 риегрегаИ8. 
У народу нема потврде. — 8уп. породиљска гроз- 
ница, породиљска огњица. 

Бабиња огњица, (. (Дежм., Кузм.). — Види: бабиња 

грозница. 
Бабињара, е, { (Срб.). — Види: бабињача. 

Бабињача, е, {, (Ср., Хрв.) — Жена за првих дана после 

порођаја, сИе \Убсћпепп, риегрега. 
Бабиње, иња, Г р1. — Види: бабине. 

Бабиње време, п. (А. Кузм.). — Види: бабиње 1.) 
Бабиње млвко, п. (Ср.). — Женино млеко за првих дана по- 



Гра^а за медицинску терминологију. 61 

сле порођаја, сИе В1е81;т11сћ, соПобичип. — 8уп. гру- 
шавина, грушалина, прво млеко. 

Бабити, бабим, V. ^трг!". Прелазно, с објектом у аку- 
зативу: 1.) бабити н. пр. породиљу, (Ие Сгеђагедс^е (уоп 
(1ег БеЉев^^гисћ!;) еп1;ћ1пс1еп, 1ћг Сгећиг^бћиИГе 1е181вп; 
— 2.) бабити дете т. ј. прихватити, примити, кад се 
роди, (1а8 Кш(1 (ће! (1ег (ЈећихЧ) етр&п§еп 

Бабица, е, {. (Ига. од баба. — Види: баба 1. — 8у11. 
баба, примаља, баба пупчепица, баба пупчана. 

Бабичење, а, п. — Посао око породиље и породајој. 

Бабичити, чим, V. јтр!"^^. — С објектом у дативу, а каткада 
и акузативу. — Види: бабити. 

Бабичлук, а, гп - Посао око породиље и порода јој 
као вештина или зарада, гИе Сге^зиг^бћШ^е а18 Кипб* 
0(1ег Ег^^вгћ, аг8 ођ81;е(гШа 8еи типи8 оћ81;е4г11;1ит. — 
8уп. примаљство. 

Бабљење, а, п. — Види: бабичење. 

Бабовање, а, п. — Вег Агатеп(11еп81;, пи1;г1са110П18 ти- 
пи8 (Вук.). 

Бабовати, бујем, V. ^трг^". (Дубр.) — Бити баба, т. ј. дади- 
ља или дојиља (Вук.), с акуз.: *Тешко мишу, када га 
бабују мачке« (нар. посл.). 

Бадље, аља, {. р1. | Корен ћћа(1ћ, бости (Дан. осн.). 

Бадљеви, љева, га. р1. — Вук а по њему и Даничић 

Бадљи, љева, т. р1. ) тумаче то латински сШа 1ПУег8а. 
Оно до некле тако и јесте, али тај термин ипак није 
обичан у медицинској патологији. Бадље могу значпти 
или (1181;1сћ1а818 (Немеч. и др.), или 1;псћ1а818 (Дежм. 
и др.), а најпосле и епЈгор^ит са својим последицама. 
Народ назива све те болести тим именом и не зна 
праве разлике. Проф. М. Медић тумачи бадље у на- 
родном (погрешном) значењу овако : »Бадље су длаке 
у трепавицама, и оне чине те човјека сврбе очи. Дебље 
су од другијех длака, те кад се ишчупају и она *гла- 
ва« принесе покту од палца, опда се прилијепе за њ 
и висе њему. Бадљи се налази и у коси на глави. 
Има жена, које су за тај посао, т. ј. вађење бадаља 
на гласу; кад их ко потребује, зове их к себи или 



в2 ГраЦ ва медицинску тершшодогцју. 



иде сам до њих, да му ваде те зле длаке из очију 
или из главе« (Јав. 1883.). — 8уп. зле длаке, баљи. 

Вадрљак, .Бка, т. — (М. М. Рад., Арх. ц. л.). — Види: 
бадр.Бица. 

БадрљЕца, е, {, (Ср.) — Кусадак, што остане кад се 
одсече рука, нога или прст, Јег Атри1а110Пб84итр1 
(е1пе8 (ЈИеЈеб), 1гипси8 : »Нема десне руке, тек мало 
бадрљице.« 

Бадрха, дрЂе, (. — Нека болест у устима говеда (Ср. 
И. Пел. из села Белушића у окр. Јагодинском). 

Бдк, а, ш. (понајвише се говори бГ|ци). — *Тако жене 
тепајући зову зубе у мале д^јеце, кад им почињу ницати* 
(мјесто бак говори се и баук и баучак, а у Боци 
вучићи), К1П(1ег\уог<; ^иг 2аћп. (1епб бвгтопе {п^^ап- 
Иит (Вук, а по њему Дан.). — Речи баци и вучићи 
не говоре се само у тепању — као н. пр. што се 
рече воша и.1и тута место вода — него баш и у обич- 
ном ршЈговору. И одрасли међу собом ће рећи : бАци 
или вучићи кад хоће да озпаче прве зубе, који детету 
ничу, и немају за то другога израза. С тога би те 
речи пристале баш и у научну терминологију у зна- 
чењу (Ие МПсћхаћпе, (Ие \^есћ8е12аћпе, (1еп1е8 ћасЈе!, 
с1еп1е8 сас1ис1. Наши књшкевници баш су с тим тер- 
мипима у нево.БП, те натежући на ту1)е калупе пишу 
млечњаци, а то је поп^ешно. Ја сам уверен, да би их 
народ бо.Бе разумео, кад бп примили његове изразе. 
Ето има и басма у народу, где се спомињу вучићи. 
»Из.1а:ште вучићи, вук вас зове« баје бајалица кад де- 
тету први зуби закасне. 

Бакам, а. т. (Срб., Херц.) — Турска реч, значи вар- 
зило, И^гшт Сатребсћј (Дан., ђорЈ^. Поп. т. р.). — Ру- 
менило, (11е го^ће бсћтшке. Жене се њиме граде. — 
Дежман преводи то (1а8 8апс1е1ћо12, ПЈ^пит 8ап1аИ 
гиђгит. 

Бакамити се, мим се, V. 1тргГ (Срб., Херц.) — Од турског 
бакам. — Румепити се, 81сћ го1ћ бсћтјпкеп : »Не бје.ш 
се и не баками се* (нар. пес). 



Гра^а за медициноку терминологију. 63 

Баде, а, јГ. р1. — Корен незнан (Дан. о.). — 1.) (1ег Ео12, 
тисив. 8уп. слина, сополина. — 2.) ^1е Ко^гкгапкћеИ;, 
шаПеиз ћитШиа (Сар. Л.). — Видп: гунтураћ. 

Баљи, баља, т. р1. (Дроб.) — »Не дају ми баљи жп- 
вјет\* — Види бадљи. 

Батаљак, љка, т. — Види: батаљица. 

Батаљица, е. Г. — Батаљ. од руке, ноге или прста, сјег 
(АтриШшпб-) 81итр^ ешез СгИе(1е8, 1;гипси8. — 8уп. 
бадрљак, бадрљица, батаљак, батић, кусадак, кусатак. 

Батати, ам, V. хтрпГ. — 1.) Батати на ногу, т11; ешет 
Ги88 (1аћегћшкеп; б81;егг. ћаЈбсћеп (Кур.) — 2.) Дете 
кад полази бата, у опште: ићи несигурно као н. пр. 
по мраку (М. Мед.) — 3.) Ходити усиљавајући се, као 
што то бива од слабости или умора или од тромости, 
ушћпб соп1;еп1;Ј8 1псе(1еге. (Дан. р.) — Ја бих нај- 
пре усвојио тумачење под 2.) и ако пи то не одгова- 
ра правој основи те речи. Батати значи управо удара- 
ти или лЈттати, па и у пренесеном смислу биће нешто 
од тог првобитног значења. Као да је то нека врста 
несигурна хода, при коме се чује неки бат, било јед- 
ном или обема ногама. Такога хода има у више при- 
лика уз разне патолошке промене, и с тога је та реч 
врло згодна за научну терминологију. Осим глагола има 
и супстантива тога значења п. пр. батавац, батавица 
(Дан. р.) 

Батић, а, т. — Говори се особито за ситније кусатке, 
н. пр. за кусадак од прста. — Види: батаљица. 

Батица, е. {. (Дан. р.) — *Свака кугла на штапу зове 
се на Ријеци батица, па тако се каже и за главу чо- 
вјечју.« 

Бахат, бахта, т. — Кор. биће ћћа^ од ћћа, зујати, 
говорити (Дан. осн.). — Ва8 Негхк^ор^^еп, ри18а1;10, 
1;гер1(1а110 согсИб (Кур.): »Дочујући најмањи бахат на 
вратих срца мога« (Јур.) — Боље би било, да ее тај 
израз схвати чисто акустично, те да се протумачи са 
НеггЈоп. Ми и онако немамо израза за то. — 8уп. бат, 
бакат. 

Бахорица, е., 1. — 1.)В1е Хаићепп, шсап1а1;г1Х (Вук и 



64 Грсфа 8а медицинску терминодоглју. 

и др.). — 2.) Биље за бахорење н. пр. буника, српац, 
покрик, дивљи мак, дивља тиква и т. д. (Кур.) 
Б&цање, ња, п — Ваз 1е18е 81;есћеп, рипс^хо 1еп18 (Вук 
и Дан. р.ј И ја сам чуо ту реч (с акцентом као 
што сам га означио), и то понајвише од болесника, а 
у значењу : пробадање, протискивање, жацање : »Чујем 
неко бацање под десном плећком« (Цр. Г.); »Чим се 
окипш, осетим неко бацање у чланцима (Бач.). — Ви- 
ди : бацати. 

Бацати, бацам, V. 1трг]Г., Лхт. од бости. — ^е18е вЈесћеп, 
1еп11;ег рип^о (Вук, Дан. р.). II та реч чује се чеш- 
ће од болесника у значењу : помало протискивати: »Баца 
ме пад лијевом сисом* (Цр. Г.). 

Бацати, бацам, V. 1тр1^*. - Н. пр. крв : В1и<; аи8\уег{^еп, 
В1и1; ћи8<;еп: »Свакога пролећа бацам крв« (Ср.). Исто 
тако : бацати пену, јед, бале, гној и т. д. — 8уп. ра- 
кати, хракати, кашљати, бљувати. 

Бацељати, бацељам, V. ЈгаргГ. — Бунцати, а1ис1паг1 (Дан. 
р.ј : »Немоћник бацел>а кад зађе у болести ; говори сад 
једну сад другу« (М. Иавл.). По овоме примеру је та 
реч згодна баш за неку особиту врсту бунцања, т. ј. 
за делиријум, у коме се болесник не држи једне ства- 
ри, једне мисли, него скаче час на ово, час на оно 
без икоје свезе. Тај начин забуне је — као што је 
познато — карактеристичан за неке извесне болести, 
па с тога је и тај израз као термин врло добро при- 
стао. Он поклапа са свим тај појам, а може се и у 
науци употребити. Сама реч је по свој прилици по- 
стала од уегИ). бацати, па је задржала неки део свог 
правог значења. Бацељати дакле значи: бацати или пре- 
турати мислима и објектима. 

Бацкање, а, п. - сИт. од бацање. 

Бацкати, бацкам, V. 1трг1*. — сИт. од бацати. 

Вацнути, бацнем, V. рг1 од бацати. *Бацне ме час-по 
у кољену*. (Цр. Г.). — Види: бацати. 

Бебук, а. т. — Велики шклопац, кад обад уједе: »И- 
скочи бебук велик као лешњик.« (Бр. Муш.). 



Грв^ за медициноку терминодопду. ^5 



БоДј а, т. — Од персијског бад (ђорђ. Поп. т. р.). 
— Ваздух, (Ие ЈјххИ, аег. 

Бвдра, е, 1Г. — »Колико сам пута гледао, кад успузи уз 
бедру, ухвати се за сису те сиса« (М. Мед.); »Сло- 
мио му бедре обадвије« (нар. пес). — Види: бедро. 

Бвдра, ара, п. р1. и (1иаИ8. — Види: бедро. 

Бвдрвница, е, 1". — Вав 8. §. Свп(1еп\увћ (уи1§.), 1ит- 
1)а§о, (Арх. ц. л.). Непоуздано. 

Бвдрвница, е, { (2). — Ђег МИгђгатк!, апШгах (Леч. 
вес, Сар. л., Ј. ђив. и т. д.). 

Ввдрвници, ика, т. р1 — Види: бедреница (2). 

Ввдрвњача, е, 1Г. — Бав Вагтђеш, 08 Шит 8еи 08 
Ие! (Ј. Панч. зол.). Није поуздано. 

Ввдрица, е, (. — Види: бедро (2). 

Бвдро, бедра, п. — Корен биће ђћа(1ћ везати (Дан. 
0.). — 1.) Б1в Беп(1е, 1игађи8; обичније бедра, сИе 
^еп(1еп, 1ит1)1, ге§10 1итћа118. 8уп. ледвине; руски 
љадвија, чресла п. р1. — 2.) Б^е НиДе (а18 (Је§еп(1), 
соха. — 3.) Кост бедрена, (1а8 НиЛ1)е1П, 08 сохае: 
*Сломио му бедре обадвије« (нар. пес). 

Бвжати, им, V. {трг!". на двор (1ђ). Г.). — Пролива- 
ти. ВигсћШ1 ћаћеп: »Бјежим на двор ево већ тре- 
ћи дан.« 

Бвла (бијела), е, 8ић81;. {. — Види: беона. 

Бвла глиота, (. — Вег 8ри1\уигт, а8сап8 1итћг1С01(1е8. 

Бвла (бијела) на оку, 8и1)81;. {. (Цр. Г.). — Види: 
беона. 

Бвла утробица, {. (Цр. Г.) — В1в Бип§в, ри1то. — 
Види: плућа. 

Бела џигврица, {. — По персијско-турском: акџијер или 
акџигер (ђорђ. Поп. т. р.). — Види : плућа. 

Бвлв балв, {, р1. (Срб., Бачк.). . — Види бело време. 

Бвлвг, (биљег) а, т. — *Кад коме удара крв у оку 
јако, да распознаје ударац срца од другога, онда се 
каже : *Туче ми биљег у оку« (М. Мед.). 

Бвлвга (биљега), е, I — 1.) Ба8Ми1;<;егта1, (1а8 Хешћеп 
(ат Кбгрег), паеуи8 та<;егпи8. Те белеге су обично 
која аномалија коже или њеног пигментирања. — 

иЛбтопво** 14в. 6 



6Г) ГраЈ^ 8а медициноку тершшодогију 



2.) Ђхе 8риг, (Ие Кагђе, С1са4пх: »Посекао сам се 
још у детињству, па се и сада види белега.* — 3.) 
Знак, (1а8 2е1сћеп, 81§пит, ^утрЈота: *Бијел гној, 
добра биљега«, веле ранари (Дроб.); »Мрке гаће, зли 
биљези (нар. пос). 

Бедежање (биљежање), а, п. краста. — Ба8 (Кићро- 
скеп-) 1трГеп, уасс1па1;10 (Дроб.). 

Бележати (биљежати), жам, у. 1тргЈ. красте (Ц. Г.). 

— Кићроскеп шрјГеп, уассшаге: »Власт у нас не 
гони никога, но кад се у селу појави који, те то у- 
мије, иду сви пгго нијесу биљежати да се биљежају. 
Обично овијем крајевима нема медига, но биљежају 
свештеници« (Дроб.). — Сравни: бележити. 

Бележење (биљежење), а, п. краста (Цр. Г.) — Види: 

бележање. 
Бележити (биљежити), жим, V. 1трг^. красте (Цр. Г.). 

— Види бележати. 

Бели ветин, т. (Бан.). — Ва8 Е1сти8-0ћ1, о1вит Шс!- 

П1. Узима га народ на чишћење. — 8уп. скочево уље. 
Бели пра за пооипање, т. (Бачк.) — Ђег ри1уег181г*е 

ТапГбЈвш (1ег 8реск81еш, Ма^пе^^итбШса!;, б^еа!!!, 

1ар18 ВарН^Јае ри1у. Узимају га жене, те посипају 

одојчад од утрса (Н. Сад.). 
Бели пришт, т. — Види: кокошињак. 
Бели ток, т. (Бачк.). — »Бели ток у женскиња лече 

наше баке овако : истуцају љуску од јајета и просију; 

тај прашак смешају с истуцаним луком од бела кри- 

на, те дају да се узима. Још кухају орахов лист, про- 

цеде, па том водом испирају одоле (Петровац). — Ви- 

ди: бело време. 
Бели цвет, т. (Ср., Бачк.). — Види: бело време. 
Белизна, е, ^. — Б1е \\ге188е Аи^епћаи!;, 8с1ега, 8с1е- 

гоИса (Арх. ц. л. и др.). — 8уп. белина у оку, бело 

у оку, белочица, белорка. 
Белина на нокту, {, — Онај бели круг као полумесец, 

што је обично на корену од ручних ноката, 1ипша. 

Даничић ово погрепшо тумачи као опух или ехог1;и8 

ипвшит. 



Грсфа за медицинску терминолопцу. 67 

Белина у оку (или од ока), {. — Види : белизна. 

Бело (бијело), ога, зиђз!;. п. (Дан. р.). — Види: беона. 

Бело време, п. — Ђег \^е188е Г1и88, Диог аШи8. У. Хр- 
ватској Крајини зову тако и 1)1еппоггћова иге1ћгае у 
мушких. — 8уп. беле бале, бело прање, бели ток, 
бели цвет, белоцур. 

Бело мастило, п. (Срб., Бачк.). — В^е В1вше188а11)е. ип- 
§иеп1ит С)еги88ае. Узимају га жене и девојке за бели- 
ло. — 8уп. масно белило, мрсно белило, турско белило. 

Бело на нокту, п. — 1.) 1ипи1а ип^ијит. 8уп. бели- 
на на нокту. — 2.) Оне беле пеге, што — особито 
у детињству — излазе гдекада по ноктима. Деца се 
варају, да ће се поновити, кад добију бело на но- 
кту (Ср.). 

Бело перде, п. (Арх. ц. л.) — Вег §гаие (Аи§еп-) 81ааг, 
са<;агас1:а. — 8уп. мрена, очње перде. 

Бело прање, п. (Срб., Бачк.). — Види : бело време. 

Бело у оку, п. — Види: белизна. 

Белорка, е, ^. — Види: белизна. 

Белока (бјелоћа), е, ^. (Цр. Г.). — 1.) Вештији видари 
и видарице у Црној Гори и Приморју називљу »бјело- 
ћом« ону подљуту чисте ране, која одговара дифтерији 
рана у научном значењу. По томе је, дакле, белоћа 
Ше В^рћШепе с1ег \^ип(1еп, (ИрћШегШб уи1пегит, а 
тако сам је и ја виђао. То тумачење одговара и ко- 
рену саме речи. Белоћа је страхота црногорских и при- 
морских медига, али је срећом доста ретка. — 2.) На- 
род зове *бјелоћом* и друге подљуте рана, а спомиње 
је и при унутарњим болестима — дакле нема чиста 
појма. Кад болеснику пође на зло, ретко кад не ћеш 
чути: *Није друге, наишла бјелоћа.« (Цр. Г.). 

Белоцур, а, т. (А. Кузм.). — Види: бело време. 

Белочица, е, {. (Дежм., А. Шв. и др.). Није поуздано. 
— Види: белизна. 

Бељњача, е, Г. (Ср., Бач.). — В1в К1е1(1ег1аи8, ре(11си1и8 
уе81:1теп*1. — 8уп. ваш, бела уш. 

Бен, а, т. (Срб.). — Од персијског бен, бенећ (ђорђ. 
11оп. т. р.) — Ва8 Ми1;1егта1, паеуи8. — 8уп. младеж. 



68 ГраЦ 8а медициноку терминодогнју 



ВенЈђбЈшјка, е, {. (Срб.). — Корен од персијског бенк, 
арапски бенџ, т. ј. смеса од конопљана или буникина 
Јшста, која збуњује и опија (ђорђ. Поп. т. р.). — 
Бенђелијка је у једном делу Србије жена на селу, која 
се разуме у врачању: *Нити куне бенђелијку Тасу« 
(Бр. ђ. Нуш.). — 8уп траварица, биљарица, видарица, 

Беона, е, ( (Ср., Бачк., Бан.) ; биона, бијела, (југозапад- 
ни крајеви); бијело (Дан. р.). — Вег (^аие) 8*ааг, 
§1аисота (Вук, Дан. р.). Ово тумачење је и прехи- 
трено и погрепшо. Беона, биона, бијела и бијело није 
само с1ег ^гаие Аи§еп81;ааг, са1;агас1;а, него може бити 
и нешто друго, а баш никако није оно, што латински 
значи §1аисота. Народ још не зна разликовати, те 
беоном зове разне болести очње, управо све, иза ко- 
јих заостане што бело на оку, било то одозго на зе- 
ници, или унутра у самој језгри. Беона је дакле — 
по народу — још неопредељен израз, и може значити 
час раппиз, час 1еисота согпеае, час С1са1;г1х согпеае, 
час опет са1;агас1а. Ево примера за то: »Боловб;, је 
много од очију, па му се сада испела бијела врх зје- 
нице (Цр. Г.) ; »Навукла јој се беона с краја па до 
пола зенице, једва што види (Ср.) ; *Замутило се баш 
над зеницом, биће беона« (Ср.). Ја сам имао бабу 
(предигла је о Кара-ђорђеву устанку из шабачког окру- 
га у Срем), која је врло вешто лечила од очију. Се- 
ћам се, да је примала само оне болеснике, које је 
знала излечити, и да је међу њима бивало и таких с 
»беоном«. Да дакле беона у сваком случају значи само 
катаракту, не би могло бити говора о леку, јер моја 
баба није знала ни екстрахирати ни реклинирати. Мо- 
ра да је било и других болести под тим именом. Оно 
јесте истина, да се по гдекада и за праву катаракту 
каже беона, али то још није довољно. Вук и Дани- 
чић нису знали разликовати те болести, па су с тога 
тако одлучно тај израз протумачили. То се види и по 
погрешном преводу латинском. Већ Дежман не прима 
то тумачење, него преводи »бијела па оку«, ЛавТгаи- 
ђепаи^е, б1;арћу1ота (што мислим да је погрепшо), 



Гра^а 8а медициноку терминодопду. 69 

*биона«, 1еисота, аЉи^о, а за праву катаракту има 
речи : мрена, опона. У Србији је за катаракту обичан 
израз: »очње перде« (Арх. ц. л.). 

Верикат, ата, т. — Јабучица испод грла, (1ег А(1ат8- 
арј[е1, рго1;и1)егап1;1а 1агуп§еа 8 ротит А(1ат1 (В. 
Врч.). — 8уп. јабучица, гљота. 

Берикета, е, I (Хрв. Крај.). — В^е 8ре18егбћге, оебо- 
рћа§и8: »Неки тумаче тако, као да је јабучица, што 
донекле и овај примјер потврђује: *Ишчупаћу ти бе- 
ришаљку или берикету (М. Мед.). — Сравни : берикат. 

Беришаљка, е, :Г. — 1.) Види: берикета (М. Мед.). — 
2.) Бег 8сћ1ип(1кор1Г (Ј. Тор., Дежм.). 

Бвс, а, т. — Корен ћћа8 од ћћа, светлити (Дан. о.). 

— 1.) Б1е ^УиШ, гаМев. — 2.) Вје ГцИе, сИе 1Трр1§- 
ке14: »То је на бијес ђевојка*,т. ј. пуна, једра, мла- 
да (Цр. Г.). 

Бесан, сна, сно, а^ј. — 1.) \^и1;ћеп(1, гаћшви^. — 2.) 
^УиШкгапк, 1у88а 1а1)0гаи8. — 3.) Гојазан, снажан, 
држећ, мгоћ^^епаћг!;, ирр1§, кгаШ^, §и<; егћакеп 

(Лј). г.). 

Бетег, ега, га. — Ио мађарском ће1;е§, болан (Дан. р.). 

— Болест, слабост, немоћ, недостатак, (Ие К1'апкће11:, 
Јег Ђе^ес^, Аег Гећ1ег, гаогћив, уШиш. 

Бетежан, жна, жно, а(1ј. — Од бетег (Дан. р.) т. ј. на 
коме је који бетег или која мана, кгапкИсћ, Гећ1ег- 
ћаЛ, ае§ег, у11;108и8 (Дан. р. и др.). Та реч употре- 
бљује се исто онако, као пгто се у неким крајевима упо- 
требљује туђа реч фасан, па и у истом значењу, н. 
пр. бетежан на срцу, или фасан на срцу, ћеггкгапк, 
пЛ!: елпега Нег2^ећ1ег ћећаЛе!;, у11;1о сог(118 1ађогап8. 

— Сравни: фасан. 

Беча, е, {. и т. (М. Мед.). — Чељаде избуљених очију. 

— Види: буљо. 

Беша, е, {. — Од персијског пеш, тапси8 (Дан. р.); од 
персијског пеш, непотпуно, несавршено (ђорђ. Поп. т. 
р.). — Мана, с1ег Гећ1ег, (1ег Мап§е1, уШига, (1еГес- 
1;и8, швгтИа^. — Зар се то пе би могло схватити као 
(Ит. од бетег? 



Гр^ ^ неджцжнску терннноЈОГцу. 



Бешав, а, о | ас]ј. — Од беша са нстнн значе- 

БешаНу шна. шно њем ГДан. р.. 1)ор)). Поп. т. р.). — 

Бешаст, ета, сто ) буп. бетехан. фасан. 

Бешнца, е, {. «Ит. од беша < Дан. р.). 

Бнжо, а. п. — 1 .) Место где се осећа да жнла куца. — 
2.; Куцање жи-1е, Јег Ас1ег8сћ1а^, ри1$иб. 

Бнпц бнјем, V. 1трг(". — 1.) б^-ћЈајгеп. к1ор1еп. ри1баге: 
бије срце, бију дамари. бије хн.1а и т. д. »Бнје нн 
на ожици« : >Бију ми дамарн. е мним прснуће (Цр. 
Г.;. — 2.) Аи881гаћ1еп. аи^бГготеп, ћегУОПЈиеИеп: 
^Бнје из њега ватра као нз зажарене фур^-не (Ср.); 
^Бнје .'шој нз мене да ме растопи:« »Бнје од некуд 
смрад, не можеш дахнути.« 3.) 1>гискеп, \тпЈ таећеп: 
*Бије ме обућа, не могу даље.« (Ср.). 

Благнути, б.1агнем, V. ргГ. (Срб.). — 1Је1сћ1ег, ^^^^оћ^ег 
\уег(1оп, рговреге, бпссе^еге: *ћути Бранко, перон 
ћу махнут', душом ћу одуват , тебе ће лакн)т*, тебе ће 
блашут. (Дан. р. •Ђ. Ков.). 

Бданда, е, 1Г. Ш. Сад.). — Ђхе ^иаЈ(1е1 рари1а 

Бданути св, б.1анем се, V. г. ргГ. (Дан. р.). — Као букнути, 
сукнути, егитреге: »Око поноћи ми се б.1ану ка- 
ша.«>* ; »Б.1ану се рана« ; »Крв мн се бЈану.1а« (М. 
Пав.1.) — Сравни: тргнути. 

Блоња, 0, Г. (II. Кенг. биће у;^ео нз старо-слов.) — Ђхе 
ВсћаЛти!, Атп10п. — 8уп. водењак, кошу.1»ица. 

Бљушту и, {. (Ср.) — Она сдана вода, што нагне чове- 
ку иа уста, кад му се грсти дабљује: *Нава.1и бљупгг, 
да морам једнако отпљувати, а.1' пикако да се побљу- 
јем. — 8уп. гиста. 

Бобица, е. {. (ђ. Рад.) — Ше Пппе, (1ег 2е11§е\уећ8ђ1а- 
неп8сћ\уап2, су81;1сегси8 се11и1о8ас, сувНсегсиб 1;аешае 
ноИит. Ова ми реч није сасвим поуздана. — 8уп 
громуљица, грумуљица, зобница, икра. У Црној Гори 
погрешно штрока. 

Бобичав, а, о, а(1ј. (ђ. Рад.). — Гшш^: бобичаво месо; 
бобичаво крме. — 8уп. громуљичав, грумуљичав, зоб- 
пичав, икрав. У Црној Гори погрешно штрокав. 

Богаљ, аља, т. — Основа у бог; испореди небог, убог 



Гре^а за медицивску териинологију. 71 

и богац (Дан. о.). — Човек без ноге једне или обе 
И.1И узетих ногу, тИ; кгирреШаЛеп оЈег §е1аћт1еп 
ип^еш Ех^гетИгИеп еЈпег — 0(1ег ђеј^егбе^^в. За руке 
вели се у такој прилици: кљако. 

Богаљаст, а, о, аЈј. — Од богаљ са истим значењем. За 
руке се вели у такој прилици: кљаст или кљакав. 

Богав, а, о, а(1ј. (Ј. Груп.). — Од мађарског ћо^, т. ј. 
чвор (Дан. р.). — Чворугав, натекао, ћбскеп^, аиГ- 
§в1т1еђеп, ап§е8сћ\уо11еп, поЈозиз, 1;ит1(1и8; н. пр. 
богава рука, т. ј. отекла, чворугава. — Сравни: богавица. 

Богавица, е, Г. (Ј. Груп.). — Као неки улози или косто- 
боља, тогћиз аг(1си1аг1и8 (Дан. р.) Ово тумачење је 
сасвим непотпупо, и могло би се боље определити. 
Ја држим, да ће то бити баш гћеита аг11си1огит. 
Те болести је доста у оним крајевима, где је та реч 
забележена. 

Богин>ав, а, о, а(1ј. — В1а11егпагћ1§. — 8уп. оспичав, 
шорав, рапав. 

Богиње, иња, Г. р1. — Туђа, по немачком Роскеп (Дан. 
осн.). — В1е В1аиегп, (11е Роскеп, уаг1о1а. — Велике 
богиње, (Ие асћ^еп В1аиегп, уаг1о1а уега; средње б., 
уаг1о1о18 ; ситне или мале б., уапсеПа (Срб., Арх. ц. 
л.). Овчје б. (11е 8сћаГђ1аиегп; црне б., (Ие 8сћ\^аг- 
геп В1аиегп, уаг1о1а ћаетоггћа§1са (Ср.). Праве бо- 
гиње, (11е асШеп В1аиегп, уаг1о1ауега; благе б., уа- 
Г1о1о18 8. уаг1о1а то(11вса1а; дивље б., мале б. или 
пљускавице, уапсеНа; црне б. или петићи, уапо1а 
ћаетоггћа^јса 8. ре1есћ1аИ8 (Ј. ђив.). Козице, Л1е 
\^1п^- о(1ег \Уа88егросквп, уапсеИа; козјаче, (Ие 
НаЉроскеп, уапо1о18 (Дежм. ; биће да је скрпљено). 
Худе богиње или б. залице, (11е Аа^роскеп, (Ие Вгап(1- 
роскеп, 1)б8аг1|§е, ћаетогга§18сће Роскеп ; козјаче, уа- 
по1о18 (Немеч. ; биће даје скрпљено). Непоменуше, (11е 
8сћ\^аг2еп В1аиегп, уапо1а ћаетоггћа§1са (Ср.). — 
8уп. оспе, оспице, аспе, аспице, красте, козице, коз- 
јаче, козе, штрока, строка, шеше, брше, патуле, ка- 
замак. 

Богосшов, а, т. — (1§. Чељаде, које се претвара да је 



72 Гра^а за медициноку терминологцју. 

болесно — особито у болници или војсци, претварало, 
(1ег 81гаи1ап1 (Срб., Арх. ц. л.). 

Бој, а, т. — Узраст, висина, ^1е Сггбзбе с1ег \Уисћ8, 
81а1;ига : * . . . био је средњег боја« (М. ђ. М.) ; 
» . . . ретко већи од човечијег боја« (Ј. Ианч. б.) ; 
* . . . да начини плот с једног човечијег боја.* 

Бок, а, т. (обично бокови т. р1.). — Корен незнан 
(Дан. 0.). — Ше беИе, сИе \Уе1сће, ћуросћопс1пит. 

Бок, а, т. (Дал., Цр. Г.). — Стиштена шака или пе- 
сница, (Ие ^еђаЈИе НапЈ, (Ле Гаив!, ри^иив. 

Бола, е, {, — Неки облик аи§т. (Далм.). Као болеш- 
тина, али у најјачем смислу, ете 8ећг 8сћ\^еге Ег- 
кгапкип^, тогћи8 §гаУ1881ти8. — 8уп. боца. 

Болест, сти, Г. — Ђ1е КгапкћеИ;, (11е Егкгапкил^, (1а8 
Бе1(1еп, тогћи^. — Болест боловати, ап (1ег Кгапк- 
ће11 (1агп1е(1ег11е§еп ; болест претурити, (Ие Кгапк- 
ће!* (1игсћтасћеп ; болест преболети, уоп (1ег Кгапк- 
ће!* §епе8еп; то је моја бо.1ест, (1а8 181 те1П ^еу^бћп- 
Исћеб ЕеМеп, 1сћ 1е1(1е (1агап ; лака болест, е1пе 1е1сћ- 
1е Егкгапкип^ ; зла или опака болест, е1п ћаг^паскј- 
§е8 1Јће1; смртна болест, ете 1;бс1111сће КгапкћеИ; 
болест без пребо.1а, е1пе ипћеПћаге, 1;б(1и1сће Кгапк- 
ћеИ; пагла, прека и.1и уска болест, ејпе 8ећг 8сћпе11 
(аси!;) уег1аиГепс1е Кга1±ће11;; дуга болест, е1пе 1ап§- 
\уш§е, сћгоп18сће Кгапкће!!;; дечија болест, ете КЈп- 
(1егкгапкће11;; женска болест, е1пе Ггаиепкгапкћеј* (§е- 
\убћпИсћ (1ег 8ехиа1ог§апе) ; старачка болест, е1пе 
КгапкћеП; (1е8 У0г§егиск1;еп АИ;ег8 ; всшка, мрска, или 
горска болест, болест с горе, (Ие Еа118исћ1;, ер11ер81а; 
суха или дуга болест, (Ие Аћгећгип^, рћШ1818 ; господ- 
ска И.1И погана болест, е1пе уепег18сће Егкгапкип^ 
(§е\убпћИсћ бурМИз); градска болест, (Ие еп§И8сће 
КгапкћеИ;, гћасћ11;18; водена и.1и дебела болест, ^1е 
\Уа88ег8исћ1;, ћу(1гор8 и т. д. — 8уп. боља, бо.ш, 
боца, бољка, бољезан, бољезапа, болезана, бољетица, 
болештина, немоћ, мараз и т. д. 

Болецати, цам, V. 1тргГ. (Ср.). — Често се побо.1евати, 
бити једнако болешљив, оЛ кгапк \уег(1еп, кгаике^п: 



Гре^а за медицЕноку териннологцју. 73 



. »Сваки час болеца«. Ово ме сећа на 8и1}81. лецање 
по сличности, али ипак мислим, да нису једне основе. 
Лецање ће бити једнога корена са лежање, дакле неко 
чес^о прилегање. 

БолвшљЕВ, а, 0, а(1ј. — 1.) Кх-апкИсћ. — 2.) »Сана 
болешљива«: *Другу ману на тебика кажу: да си 
млада сана болешљива.* (Нар. пес). Ја држим, да је 
ово погрешно забележено. Биће свакако овако : »Да си 
мдада сана, болешљива«, т. ј. сањива и болешљива. 

Болвштина (болешчина), е, Г. — 1.) Аи^т. од болест. 

— 2.) Вег Ваиећ1;урћи8, ^урћиз аћс^отшаиб. — Ви- 
ди: врућица. 

Боли, а, т. р1. (А. Кузм.). — Ђ\е Сгећиг^бт^ећеп, сИе 
Тгејђ^уећеп, ^о1оге8 ас! раг^ит. — 8уп. приноси, 
преноси, напони, хипи. 

Болина, е, {. (А. Кузм.). — Ј)1е ГЈи81;8еисће, ^урШИ^. 

— Види: вренга. 

Волничар, а, ш. (Срб.). — Мушко чељаде, које двори и 

негује болеснике, особито по болницама, (1ег Кгапкеп- 

\уаг1;ег. 
Волничарка, е, Г. (Срб.). — Женско чељаде, које двори 

и негује болеснике, особито по болницама, (Ие Кгап- 

кеп\уаг<;ег1п. — 8уп. двориља, пудиља. 
Бољезан, ана, т. (Срб.). — »Сахрани ме, господе боже, 

убоштине, сиромаштине . . . тешкога бољезана« . . . (М. 

ђ. Мил.) — Види: болест. 
Бољезана, е, ^. : »А бог спусти страшну бољезану ; боље- 

зану тешку срдобољу ; те помори и старо и м.1адо ; и 

растави и мило и драго.« (Нар. пес). — Види: болест. 
Бољетица, е. {. — 1.) *Рана каква на тијелу, која сама 

од себе изађе«, &\е \^ип(1е, Уи1пи8 — ваљ'да и1си8? 

— (Вук, Дан. р.). — 2.) Бол, с1ег бсћтегг, (1о1ог (Дан. 
р.). — 3.) Као тепајући вели тако народ за сваку 
тешку болест (Ср.). У том последњем значењу употреб- 
љује се и бољезан, бољка и бољезана. 

Бољка, е, Г. (Срб.). — »Али је она имала неку тајну 

бољку, коју крију« (М. ђ. Мил.). — Види: болест. 
Боханца, е, (. (Бок.). — Види: бугапца. 

^Детохшс^ 146. 5а 



74 ГраЈ^а за медициноку термннологију. 

Боца, е, Г. (Дан. р.). — Биди: бола. 

Бошчић, а, ш. (Цј). Г.). — 1.) Најдебљи део мишића, 
који се пос.1е усуче у пуздру, (1ег МпккеЊаисћ. - 
2.) Сваки дебљи мшпић, који одскочи, а особито ми- 
шица, јес1ег 81агк1)аис1п§е Л1и8ке1, (1ег аивбвгИсћ 
81сћ1ћаг 181:, ће80пс1ег8 акег (1ег ћшерб ђгасћИ. — 
8уп. гуштер, рибић. 

Брављача, е, Г. (Хрв.) — Биди : злић. 

Брада, е, Г. — Кореп незпан: неки мисле да је уаг(1ћ, 
дизати се, расти ; а може бити исти кога је брдо, да- 
кле ћћга(1ћ што долази у речима које зпаче висину. 
врх (Дан. 0.). — 1.) Ва8 КЈии, гпеп^ит. — 2 Ј Вег 
ВагЈ, ђагћа. 

Брадавица, е, Г. — Нстога корепа и основе као и брада 
(Дан. 0.). — 1.) Вхе \Уаг2е, уеггиса. - 2.) Вхе 
Вгибћуагхе, рар111а шашшае. 

Брадавка, е, Г. (Дежм.). — Оје Вгибиуагге, шашШа, 
рарШа шашшае. — 8уп. брадавица, сисак, пупчи11 
од сисе, пипопица. 

Брадовница, е, {. (Слов.). — М.1адеж, (1а8 РеиегшаК (1а8 
Мииегша1, паеуи8. Ја држим да ће ово бити исто, што 
се у науци називље паеуи8 рарШап^ или паеупб ћурег- 
1^горћ1си8, т. ј. м.1адеж, који се јако уздигне над површи- 
ном коже као нека брадавица. Тога је често у стари- 
је чељади — особито у жепа — да се младеж из мла- 
дости испупчи, те постане као нека брадавица. 

Бразгот, и, (. — 1.) Ожиљак, (Јје Хагће, сша^пх. — 2.) 
^10 Гаке, ги§а. — ;^.) ИЈе ^а1бсће Хагће, сће1о1(1. 
4.) Дугачка огреботита. 

Бразготина, е, Г. аи^ш. од бразгот. — 1.) Ожиљак, (Ие 
Хагће, С1са1;пх. — 8уп. ожиљак, пожиљак, зарасли- 
ца. — 2.) И1е Ш^сће Каг1)в, сће1о1с1, ке1о1(1. — 3.) 
На длапу оне браздице, што се виде у облпку писме- 
на м нли ж. Жене и деца на њих гледе, те погађају 
из њих, хоће ли ко бити дуга века или не. М значи 
мртав, т. ј. кратка века, а Јл^зпачи жив, т. ј. дуговечан. 

Бразготица, е, (. (Иш. од бразгог. — Види: бра:згот. 

Бразготинице, ница, {. р1. — Оне ситпе браздице на 



Гра1^а за медицинску терминологију. 75 

кожи нашега тела, што се једва виде (Ц. Г.). (Ие 
Гигсћпп^ (1ег Наи!;. 
Враница, е, {, — Ваз 2луегсћГе11. сИарћга^ша. — Види 

метвица. 

Брв, и, {, — Корен, ћћиг трептати, с наставком и : ћћги 
као и обрва (Дан. о.) — Ваб Аи^епИс!, ра1рећга. — 
8уп. (очњи) капак, веђе, кање, * ;тклопице, зак.10пци. 

БрваЕ, вка, ш. (Нем. и др.) — Вег Вгећ\уигт, (Ие (те- 
ћшк^иеве, (1ег 6ећ1гп1)1а8еп\уигт, соепигив сегећгаИв. 
У Вуку и Даничићу нема те речи, а Ј. Петровић (зо- 
логија) тумачи је (шет погрешпо. Он вели, дајебрвак 
црвић од овчјег обада (оев^гиб оу18). Обад снесе овци 
у ноздре јаје, па кад се опо излеже, уђе црв у мо- 
^ак, те опда овца постане брвљива. Као што се види, 
ово тумачење Петровићево односи се на т. з. Вгет- 
8еп8с11\У1П(1е1, уеги^о ех 081;гео а не на брљ. — 8уп. 
брваљ, брвица. 

Брваљ, вља, т. | — Корен ћћаг вртети се (Дан. р.). 

Брвица, е, I | — ВегБгећ\уигт, с1ег (ЈеШгпћ^а^еп- 
у^-игт, соепигиб сеге1)гаИ8 (К. Црног.). 

Брвљив, а, 0, а(1ј. (Вук, Дан. и др.). — Н. пр. брвљи- 
ва овца, т. ј. воја има у мозгу црва, што га зову бр- 
вак, брваљ или брвица, те болује од болести брља, 
(Јгећкгапк. 

БреЈ^, а, е, а(1ј. — Корен незнан, може бити састављен 
од ћћаг, носити и (1ћа дети, чинити (Дан. о.). — 
8сћ\л^ап^ег, §гау1(1и8. — 8уп. трудан, збабан, здетан, 
бременит и т. д. 

Бреме, ена, п. — Чедо још под пасом, (Ие (БеИзвб) 
Ггисћ!; јт Ми1;<;ег1е1ће. ет))гуо, Гоо1:и8: ^Дође време 
бреме да се има« (Нар. пес); »Да би се породиља 
лакше раставила од бремепа«. . . . (М. ђ. Мил.); жена 
у бремену, жена под сЈременом, жена с бременом, еше 
бсћ^уап^еге Ггаи; бреме носити, (Ие Бе11)е8^гисћ1; 1;га- 
^еп; бреме не допети, сИе ^ехће^Ггисћ!; шсћ! аиб^га- 
§еп; бреме изврћи, е1пе Еећ1§еђиг^ (1игсћтасћеи, аћог- 
Игеп, аћоИит Гасеге. 

Бреха, е, Г. (II. Бран.). — Велики каша.Б, г1ег Кеисћ- 



* 



76 Грсфа за медициноку терминологију. 



ћив^еп, 1и8818 сопуи181Уа, рег*и8818. Да није то по 
нем. Изгесћеп, т. ј. 1аи<; ћи8^еп? Даничић мислн, да та 
реч долазиод корена ђаг8, внвати. У Вуку има само 
реч брека, с1а8 Сге8сћге1, с1атог. 

Брвица, е, (, (Срб.). — Види: срдобоља. 

Брволвк, а, ш. ХДалм.). — Лек, који брзо лечи или деј- 
ствује, е1п 8сћпе11шгкеп(1е8 М1ие1, сИе 8сћпе11киг: 
»И донесе лика брзолика* (М. Павл. из неке старе 
нар. пес). 

Бризнути, знем, V. ргЈ — У један мах силом ударити 
или потећи, н. пр. бризну крв млазом, бризнуше сузе 
(Цр. Г.), ћегуогдиеИеп, ћегуог8(гбтеп. — Сравни: 
тргнути. 

Бриц, а, е, ас1ј (М. Мед.). — »Голобрад, голуждрав, без 
мал>а, без руње, дак.1е противно од брадат, руњав, ма- 
љав, ћаг1;1о8, паск4: »Старији (Савле) бјеше руњав, а 
млађи (Јаков) бриц.« — 8уп. брицав, брицаст, ћос, 
ћосав. 

Брицав, а, о, аЈј. — »Прођи се брицава човјека и ру- 
њаве жене.* (Нар. пос. из Далм.). — Види: бриц. 

Брицаст, а, о, а(1ј — *Чувај се човјека брицаста и 
жене руњаве« (Нар. посл.). 

Брице, аЈу — Голо, голуждраво, каћ1, ћааг1о8, б(1е: 
*Брице ка' на подланици (Цр. Г.). 

Брк, а, т. — Корен ћћагк збијати, од кога је и брка- 
ти (Дан. 0.). — Вег бсћпиг- ос1ег КпећеЉаг1, С1п- 
сшпи8 ћагћае. Ова реч има управо тројако значење, 
и то према облику, у коме се употреби. Брк (8Ш§.) 
значи више једну страну; брци (р1.) и једну идругу 
страну, али и опет као засебне јединице, а бркови 
(р1.) обе стране, али само као једно, као целину. 

Брљ, а, т. (Срб.). — 1.) Болест оваца, сИе Вгећкгапк- 
ће^ ((1ег бсћа^е), уеги^о: ^Таеша соепигиб пребива 
као савршена животиња у цревима паса, а као ларва 
пређе позната под именом соепигиб сеге^згаПб у мо- 
зак оваца, којпма причињава болест брљ. (Ј. Панч. 
зол.). Исто тако тумачи ту реч и К. Црногорац (зол.). 



Грсфа за медициноку териинологцју. 77 

— 2.) »Икрица брљ, (1ег ВгећуЈгигт, соепигиз се- 
ге1)га118; живи у мозгу овчјем (Вл. Арс. зол.). 

Брљив, а, 0, аЈј. (К. Црн., М. ђ. Мил.). — Види: брвљив. 

Брнка, е, {. (Бан.). — Вег ЕоШ1аи^, егу81ре1а8. БЛе 

страна. Даничић је доводи од румунског ђг&пба ино- 

ВОГрчКОГ ^дАуход (ДаН. р.). 

Бруждати, дам, V. 1тргГ. (Дал.). — Види: бризнути. 
Брузак, зга, т. (Далм.). — Силно течење, еш ћеШ^ев 

ГИебвеп, ев*и810 : »Ударила крв на брузак« (М. Павл.), 

т. ј. тече јако, али опет не млазом. 
Брувнути, нем, V. рг^. (Далм.). — Види бризнути. 
БручнК| ика, т. (А. Шв.). — Вег Уепи8ћб§е1, топв 

Уепег18 Неће бити народна. — Види: руња, рутина. 
Брч^ брча, т. — В1е ((Је8сћ1есћ18) ЕехЈГе, та<;игиа8, ри- 

})ег1;а8 : Девојка у брч, т. ј. дорасла, заудају (Ј. Груп.) 
Брчиште, а, п. (Вук ; Цр. Гор.). — Место, где у мупшо- 

га расту бркови. 
Брше, брша, Ј. р1. — Види: богиње. 
Вуба, е, Ј. — 1 .) Чума, куга, (Ие Ре81;, ре8<;18 (Дан. р.). 

— 2.) Вег ^^а^^егкгећб, пота (Дежм.). 

Бубац, пца, т. — 1.) Желудац од пернате живади, н. 
пр. кокошке (М. ђ. Мил.). У Срему и Бачкој зову то 

— наравно погрешно — бубрежак. — 2.)Желудацу 
птица у опште (К. Црн. зол.). — 3.) Вег ^егуеп8сћ1а§, 
арор1ех1а пегуо8а (Дежм.). 

Бубина, е, Г. аи§т. од буба. — 1.) (Болест) рак, (1ег 
Кгеђ8, сагсшота. — 8уп. живина, жива рана (Вук., 
Дан. р.). — 2.) Глиста, која се заметеу детету (Вук., 
Дан. р.). — 3.) Веља бубина, (1ег Вап(1\^игт, 1;аеша 
8о11ит (Цр. Г.). 

Бубине, ина, 1. р1. (Цр. Г.). — Сама болест од бубина, 
(Ие ^^игткгапкћв!!;, Не1т1пШ1а818. 

Буболица, е, {, (Далм.) — Бубуљица, (Ие НаиШппе, аспе. 

— 8уп. пувица, пухвица, пухица, пујица. 

Бубрег, а, ш. — БоуБр^&п тамна постања (Дан. ос). 

— 1)10 №еге, геп. — 8уп. бубрежак, бубац. 
Бубрежњак, њака, т. (А. Шв.). — Ва8 №егеп1еи, сар- 

8и1а а(11ро8а геп18. 



78 Гра^а 8а медициноку терминологдју. 



Бубуљица, е, {. — Основа бубуљ кор. ^Јатђ од ђађ 

округлу бити (Дан. осн.). — Вхе НаиШппе. аспе. 
Бубуљичав, чава, чаво, а(1ј. (Ср.). — ЋН Лег НаиШппе 

ђећаЛе!;, тИ Аспе ђезае!: »Није лепа, сва је бубу- 

љичава. « 
Буганца, е, Ј. (Бок., Цр. Г.). — По тал1гјанском 1)и§ап- 

2а, сИе Рго8Љеи1еп, регп1опе8. — 8уп. буганчица, бо- 

ханца, рујбе, вашица. 
Буганчица, е, Г. (Ит. од буганца. — Види: буганца. 
Бугија, е, {. — Од турског бугу, пара (ђорђ. Иоп. т. 

р.); од буг, пара (Дан. р.). — Прашина, пара, испа- 

рење, (Ие Аи8(1ип81;1Ш§ (г. В. (1е8 Кбгрегб), 1гап8р1- 

гаИо. 
Букнути, букнем, V. ргГ. — (0 бољетици или отоку, а 

по томе и уду): Чир букне; ницина букне; нога 

букне (Дан.), р1б1;211сћ ап8ећ\уе11ег1. И зараза букне, 

н. пр. »Букнуле богиње у један мах на више краје- 

ва.* (Ср.), аи8ђгесћеп. 
Буља, е, Г. (М. Мед.). — Види : беча. — 8уп. буљиока, 

буљока, буљоока. 
Буљина, е, {, — Од талијанског ђо111по, (Ие Ођ1а1;е11, 

рапе8 ођ1а1ае: *Њиме (т. ј. цинобером) се бојадишу 

буљине — облатне« (ђ. Поп. п. р.). 
Буљиок, а т. — Чељаде (мушко) буљастих очију, е1Г1 1п- 
Буљо, а (11У1с1иит (таппћсћ) тИ 61о12аи^еп, ехорћ- 
Буљок, а I 1ћа1ти8. Буљиок, буљок и буљоок употресн 
Буљоок, ај љује се и у облику а(1ј. |у истом значењу. 

Исто тако и супстантив женскога рода с женским окон- 

чењем. 
Бун^елина, е, {. (Цр. Г.) — Бег ВИп(1с1агт, 1п1;е81лпит 

соесит. Тај израз чуо сам само за црево у говеда. 

— 8уп. дапгулина. 
Бура, е, I (Дан.). — Бег Вогах, Ка^гит ђогас1еит': 

» . . . . воде, у којој је један лот буре растопљено, 

сипају у вино.« (П. Бол.). 
Бурдус, а, т (Дан. р.). — Иромаја, (Ие 2и^1иЛ. рег- 

ва1и8. — Види : ветромет. 
Бурке, а(1у. (Срб.ј. — 1т ипип1;егђгосћепеп 81:гаћ1, оћпе 



ГраЦ за медицинску териинологију. 79 

ПпЈегђгесћип^ 1т 81;гаћ1, Дихи поп 1п1;еггир1;о : *Иде 
му крв бурке из носа« (Љ. Ков.) 
Вурашјање, а, п. — Н. пр. црева, Јаб КоИегп Јт Бе^ће, 
ђогђогу^гаи«, (1а8 КоИегп с1е8 ^Уавбега ће! Ну(1гор1- 
бсћеп, ћус1аИ8ти8. 
Вурлдати, јам. V. 1гаргЈ[. (Ср.). — (тиггеп, коПегп, 8<;ге- 
реге, сгераге: бурлијају црева, бурлија ми у трбуху. 
Вурдати, љам, V. 1гарг^. — Види: бурлијати. 
Вут, а, ш. — Кор. незнан (Дап. о.). — 1.) Вег 01)ег- 
бсћепке! (а18 (тапге^), Гегаиг. 8уп. бутина. — 2.) 
Лист, (Ие \Уас1е, бига. (Ст. М. Љуб.). Није поуздано. 
Вут, а, 0, а(1ј. (Дан.) — Хром, ћ^пкепЈ, с1аи(1и8: 
' »Бут човек«, т. ј. који храмље. 
БутЛ, а, га. (Ига. од бут. 
Вутиа, е, Г. аи§т. од бут. 
Бутна кост, Г. (Ј. Панч. зол.). — Оег Оћегбсћеике^кпо- 

сћеп, 08 Гегаопб. Неће бити народна. 
БутЕача, е, 1. (Арх. ц. л.). — Не ће бити народна. — 

Види: бутна кост. 
Буцварива, е, Г (М. Мед.). — Укварено, прокисло мле- 

ко или вино. — 8уп. буцвариш, бућкуриш. 
Бучати, чим, V. 1тргГ. — Буче табани; буче ноге н. 
пр. од дуга пешачења ; буче дланови од тапшања ; буче 
прсти кад из хладнога дођу у топло ; буче уста од па- 
прике и т. д. ћгеппви (уога 6еМћ1); бучи пава н. 
пр. од загрејане собе, од пића, од ларме и т. д. бучи 
ухј) н. пр. од звона, 8аи88еп, Јоћеп. 
%шљика, е, {, (К. Црн. зол.). — 1)1е Наи^роге, рогиз 
оц^јб. Није ми поуздана. — 8уп. скважина, скважња. 

(Наставиће се.) 



ФИЗИКА У ОРБА. 

НАПИСАО ПРОФ. СТЕВАН НИДОВАНОВ 

(Наставак.) 

III. 

19. После «руководства» Лазићева протекло 
је скоро тридесет година, док се опет на пољу природ- 
них наука појавило ново дело. 

Доиста велик размак! Рекнемо-л пак, да је дело, 
које је изашло године 1851., најсветлије у целој физи- 
калној књижевности нашој, скоро да не жалимо, што се 
толико ћутало. Од године 1822. до 1851. није се напгло, 
истина, ђетића, који би се дао на писање чега из фи- 
зике, међутим ове године изађе из штампе дело, које је 
за нас још важније тиме, што је печатано у Београду, у 
тадањој правителственој књажевској штампарији. 

Физика Стојковићева, па затим «Начела фи- 
зике» од Вука Маринковића јесу светле тачке у опште 
у српској књижевности. 

Прелазимо на дело: 

Начела физике, за свое ученике, а и за само- 
уке, написао ВукЂ МаринковићЂ, Медицине Доктор-в, у 
Лицеуму Кннжества СрбскогЂ Физике 11рофессорт>, дру- 
штва Србске словесности р. чланБ. (Прегледано и одо- 
брено од школске Комиссие). Прва пола. мерлвивимЂ 
и немерлБивимЂ вештествама. (Са VI. литограф. таблица). 
У Београду 1851. При правителствепоб кнБигопечатнБИ 
кннж. СрбскогЂ. Лист предговора, ова садржине и 515 
страна текста у 8-ни. 

Други део носи исто име, но ова друга полаго- 
вори «0 естественимЂ понвима у великомЂ*. Штампана 



Физика 7 Орба. 31 



је исте године, у истом месту и у истој штампариЈи, 
286 страна, 3 стране садржине, у 8-ни. 

Уз обе књиге иду оних шест литотрафисаних та- 
блица у 205 слика, од којих 116 долазиу прву полу, а 
остало у другу ; слике је литографисао М. Спасоевићг. 

Прву полу своје велике физике поделио је Вук 
Маринковић на два дела и у првом расправља о 
мерљивим вештаствима, а у дрЈТОЈ о немерљивим ве- 
штаствима. 

У првом делу прве поле има, осим рода, десет 
глава, а из физике је у њима механика чврстих, течних 
н ваздушних тела од главе прве до осме, у осмој је у 
почетку физика но прелази брзо на кемију, о којој го- 
вори и читава девета; десета глава посвећена је звуку. 

У другом делу прве поле свега је пет глава, а ра- 
справљају о топлоти, о светлости, и електрицитету, о гал- 
ванизму и магнетизму. 

Другу полу дели М а р и н к о в и ћ, уз род, на три 
дела : први у једанаест глава чиста је астрономија, други 
део говори у десет глава из физичне географије, а трећи 
у осам глава пише о метеорологији. 

Као што видимо, физика ова велико је дело по спо- 
љашности а, рећи смем, и по унутрашњој вредности својој, 
јер расправља скоро о свима физикалним појавима. Ма да 
се многим стварима даде наћи у овој књизи, ипак 
нема ништа о утицају електричне струје на електричну 
струју, дакле о електродинамици, даље нема ништа о 
индукованим струјама, о термоелектрицитетује мало, а за 
све ове појаве знало се већ до 1851. године; кратко је 
изведена читава механика, а особито механика течних 
тела. електромагнетизму узео је Маринковић у 
магнетизму; додајем, да говори и о неком животињском 
магнетизму, о магнетском спу неком, и излази на то, да 
је човек у том сну »видовит*. Одељак о звуку могао бн 
бити опширнији, а особито, кад узмемо на ум, да нема 
таласном кретању за себе ништа, те се оно, што у 
тај одељак долази, мора тумачити нешто у акустици, а 
нешто у оптици. 



82 Фи8ика 7 Орба. 

Споменуо сам, о чему нема спомена и о чему је 
мање расправљао Вук, но није ни свакој дисцинлпни 
сразмерно места дао : појаве из космичне (ј^изике пај- 
опширније је извео, читава друга пола говори о њима, 
и у овој поли је опет метеорологија најлепше уређена 
и написана. Ово је сигурно за то урадио, нгто је (жа 
физика највише живи тумач закона, који се у експери- 
менталној физици изучавају и доказују, н1то она тумачи 
појаве у највећем ([^изикалном кабинету на читавом свету: 
у васелени и у атмос(1)ери и напослетку, што је туда до- 
пста највише појава, са којима се сретамо сваки дан па 
н сваки час. 

Књига је потпуно систематично удешена, премда по- 
дела на мерљива и немерљива вештаства, не може бити 
згодна. Та кад би се то могло узети тако, не би смела 
ни кемија доћи у мерљива вештаства а звук пи толико. 
Маринковић увршћује звук овамо сигурно зато, што 
је мерљив ваздух, који највише звук преноси. 

Кад се узме, да је једном .тицејисти требало доста 
учити и знати из (ј)изике, могло би се говорити и о више 
још појава, и ипак, ко прочита и добро упамти све, пгго 
је у књизи овој *нека зна, као што сам Маринкови!! 
вели, да је усред сјајних дворова ({)изике уведен« ; ;Ја- 
жели-ли когод дал>е (ј^изикалне истине испитивати, >ак() 
га жеља на опширније испитивање поведе, никад заћи 
иеће* у тим сјајним дворовима физике. 

Као што је Стојковићу повода дао Доситије, 
да напише прву физику на српском језику простим је- 
зиком, тако је Маринковићу повода дало *високо- 
славно попечитељство просвештенија«, или као што Ма- 
ринковић каже, он ју је нанисао по налогу тога 
попечитељства. 

20. Што се тиче методе, којом је писана ова (ј^изика, 
не можемо рећи, да се пазило на принцип од лакшег 
ка тежем, од познатијег ка непознатијем, од обичнијег 
ка необичнијем, јер индуктиван начин писања пропзвод 
је новијег доба, а физика Маринковићева до.шзи већ 
у историју; међутим књига је та писапа за вишу на- 



Физика у Орба. 33 



ставу, за лицеЈисте, за које не важи још ни данас прип- 
цип индукције. 

Ма да Маринковић није знао методе. које би 
се имао држати, ипак је, пишући своја »пачела физи- 
ке», описивао поједине појаве доста опширно, а писао 
је непрестанце лаким, јасним и разумљивим слогом. На 
вгаого места задовољио се Маринковић просто тиме, 
што је појав описао, а даље га није хтео тумачити ; још 
на више места није се ни упуштао, да тражи узрока 
појаву. 

Скоро свуда наводи Маринковић примера из 
обичног и св.чкидањег живота, да тиме даде и практичне 
вредности својој књизи. 

Вук Маринковић служио се и математиком, али 
местимице само, и врло мало ; тек се рећи даде, да има 
у »начелима физике« и рачунања, а што није више ма- 
тематиком развијао и што је више описивао појаве, па 
уз то узимао лакше и обичније, видимо из предговора 
ка физици тој : *бирао сам, што је за починатеље 
лакше и што на будући живот и опредељење њи- 
хово уплива имати може.« Схватио је дакле Марин- 
ковић и знао добро за задатак прве ове физике у ви- 
гаој настави. 

Обазремо-;га се на научпу страну и вредност ове 
физике, Маринковић је стајао и заступао станови- 
ште, како је тада било то у целом изображеном свету; 
знао је добро и познавао развитак физике, шта више 
има у њега назора и таких, који га бацају чак у да- 
нашње доба, у данашње тумачење свију природних појава. 

Маринковић има од речи до речи ово: *По- 
следњи узрок свију појава, или материјалних д,јејства, 
до кога смо данас допрети могли, јесте движење 
(то^ив), без тога никакво материјално дјејствовење по- 
мислити се не да. Вудући пак да јестественица узроке 
дјејства испитује, мора најпосле увек доћи на движење, 
преко ког, ако се и дал>е упусти, изгубиће се у пра- 
зном сањању«; нештониже: »Движења нека спољашњим 
чувствима разговетно приметити се могу, друга се пак 



в4 ФизЕка у Орба. 



спољашњим чувствима никада још опазити нису могла, 
него се на њи јединствено из њихових сљедства закљу- 
чује. На тој разлици движења основана је разлика из- 
међу физике и кемије. Наука, која оне промене у јесте- 
ству предаје, које су са движењем на чрства наша при- 
мјетним скопчане, зове се физика. Та дакле означава 
научно познање својстваи промена телеса 
која су сљедства на чувства наша примјет- 
ног движења.« 

Тек у новије, у наше доба, овладало је мишљење 
у физици, да се сви појави тумаче кретањем, движењем, 
и то или кретањем читавог скупа молекула, тела дакле, 
или кретањем молекула у телу и онда пренашањем тог 
кретања на разна медија; по овим медијима распро- 
стире се кретање до наших чула и онда на њих утиче 
разно — Маринковић пак мислио је на то још пре 
тридесет и више година. Данас је, истина, примљен на- 
зор, да је кретање свему последњи узрок, али се још 
нису поставиле тачне и савршене ипотезе, па да се по 
њима тумаче сви појави, који долазе у исти ред, у исти 
низ сродних појава: данас се тек ради на томс. 

Колико се Маринковић истиче тиме, што каже, 
да је кретање узрок сваком физикалном појаву, толико 
нас још више изненађује и толико нам више пада у очи, 
што он и кемијске појаве своди на кретање. Томе су 
најбољи доказ његове речи: »Наука, која се бави са 
оним променама у јестеству, које су производ упутра- 
шњег, за чувства наша непримјетног движе- 
ња, код којих се на учињено движење само из њихових 
сљедства може закључити, зове се кемија. Реч та да- 
кле означава научно знање свију узрока уну- 
трашњих променајестественихпредметабез 
непосредствено примјетног движења.« 

И доиста, кад тумачимо физикалне појаве кретањем, 
чисто нам се само по себи намеће, да и кемијске појаве 
морамо тако тумачити. Кад усвојимо динамично тумачење 
свију појава у физици, кад примимо, да је свему по- 
следњи узрок кретање — морамо усвојити и тај назор, 



Фи8ика у Орба. "^^ 



да је и вешгјским појавима последњи узрок кретање, као 
што се у најновије доба и појавило овако мишљење. 
Сви физикални појави тумаче се данас кре- 
тањем или тела или молекула њихових, а ке- 
мијске хоће датумаче кретањем атома. Тако 
је физика динамика телаи молекула, а ке- 
мија динамика атома. 

Као што смо чули, Маринковић је правио раз- 
лику између кретања, које утиче на наша чула, и 
оног, које не утиче на њих, па је по томе оделио 
физику од кемије, а данас се та разлика чини у кре- 
тању молекула и атома. Да је дакле М а р и н к о- 
в и ћ могао разликовати и да је разликовао молекул 
од атома, те свео појаве на њихово кретање, да је 
дак.1е протумачио, у чијем баш кретању је последњи 
узрок свију појава, — он би стајао па становишту, које 
се скоро у наше дане јави.10 у тумачењу и физикалних 
и кемијских појава. 

Назор Маринковићев о последњем узроку свију 
појава, доказује нам, да је Маринковић продрБО у 
суштину природнпх појава. 

Рекао сам, даје Маринковић могао раз.1иковати 
молекул од атома, те додати ми је, да он нигде и не 
спомиње реч »молекул« већ има посла само са атомом^ 
који овако дефинује: »Опо што, кад се састав поквари, 
остаје, јесте апсолутно просто, које зову атомом. 
Те атоме представљају себи као одвећ ситне, ста.1не, 
тврде, тешке, не пробојне, лењиве, движиме, даље ни- 
како нераздељиве честице. Кад се те у неком растојању 
саставе, праве различна тела, која су дакле слог од 
атома и празних међуместа.« Он дакле под атомом ра- 
зумева оно. што се данас узима за атом но и за моле- 
кул. Да је то тако уверавамо се и тиме, што у ке- 
мији има »атом кали оксида*, »атом салитрене кисе- 
лине«, и т. д. 

Истакао сам као са неким поносом, како Марин- 
вовић мисли, да је последњи узрок сваком појаву кре- 
тање, па да видимо, држили се оп тога назора, кад ту- 



86 ФизиЕа у Орба. 



мачи појаве. Код тоилоте наводи, да са речи топлота 
изражавамо три различпа поњатија, од којих имамо трећо, 
кад кажемо, да топлота растеже сва тела. Тако имамо 
објективну топлот у=са1опсит, и онда каже : »под 
топлотом разумемо последњи непозиат, као о с о б и т а 
нека материја аамишљан узрок свију појава то- 
плоте.« У светлости вели као и .1а;Јић, да »о у.фоку 
светлости поуздано ништа не знамо, али се појави тол- 
кују на два начина, и то по теорији таласања и 
по теорији извирања«, па завршује: »наводећи 
речи светлост, светлик, множина свет.10сти, мн у овом 
делу строго ни на коју од тих ипотеза не мислимо.« 
Тумачећи електрично стање тела наводи прво ипотезу 
дуалиста, па затим и ипотезу унитараца. 

Маринковић је знао дакле и хтео и смео из- 
рећи, да је свему узрок кретање, но примепути то на- 
чело на месту, где је највише требало то учинити, није 
знао, јер неке појаве своди на материју, а код некпх 
неће да зна ншпта: међутим теорије о флујидима вла- 
дале су онда још свуда: па и дан-дани не знају науче- 
њаци и нису на чисто, шта је електрицитет, а по томе 
и магнетизам! 

Говорећи *наслагању телеса«, а то је о агрегат- 
ном стању тела, узима Вук Маринковић, да је само 
два стања : стање стално и стање течно ; течно стање 
дели опет у двоје: у те.1а, која се могу у суду држати, 
и иа она, која се не могу држати и која никакву те- 
жину не показују ; ова се зову м а т е р и ј е н е м е р љ и в е, 
или етерне. Течна тела, која се у суд сасути могу, 
или су капљичава или ваздушаста. Још је на један на- 
чин поделио течна тела: у ширљиво течна и у кап.1>и- 
чаво течна, па ширљиво течна на:шва још и еластично 
течпим. — Ова читава подела изгледа ми у толико чудно- 
вата, што на једном месту каже, да »о наслагању не- 
мерљивих реч бити не може, будући, да ни телесност 
њпхова доказана није.« 

Разлажући о промени агрегатног стања, наводи, да 
јестествоиспитатељи постављају општи закон , по ком 



Физика у Орба. В7 



свако тело може бити у сва три стања, а узрок томе 
једино је у топлоти: »на довољпо ниској температури 
су сва тела стална, а на довољно високој сва тела Оуду 
капљичаво или еластично течна. Што се досад нису мо- 
гла нека стална тела у капљичава илиу ваздушаста, а 
нека ваздушаста у капљичава и у стална преобразити, 
узрок је то, што температуре за тај посао нужне про- 
извести умели нисмо.* До оног времена, а и за оно време, 
држало се у опште, да агрегатпо стање зависи једино 
од топлоте, дапас пак зпа се, да зависи то стање и од 
притиска. Тек на згодној температури и под згодним при- 
тиском мења тело своје агрегатпо стање. Да пак може 
бити у сва три стања, данас је свуда примљено и шта 
више и доказује се то претварањем, досад такозваних, 
перманентних гасова у течно стање, а тако исто претва- 
рањем ваздушпих тела у течно, па и у чврсто стање. 

Не могу навести сва места, на којима Вук Ма- 
ринковић није сигуран о истини, о којој пише, или је 
баш и криво представља; тога има у овој књизи, као 
што и иначе свуда мора бити кривих схваћања, и ипак 
ћу навести, да он хоће да урачуна и репате звезде у 
изворно светла тела, јер вели: »свет.т тела деле се даље 
на изворно самосветла, као што су сунце, непокретне 
звезде и по свој прилици и репате звезде,« но зато 
опет на другом месту каже, *да се сад зацело зпа, да 
се и репате звезде у опште по истим законима движења 
владају, по којима и плапете, да се и опе окрећу око 
супца*; урачунава их дакле у сунчани систем. 

Маринковић вели, »да сунце управо и не сјаји«, 
али кад би тако било, опда нас сунце не би ни грејало: 
топлоту прати светлост и увек се пре светлости мора 
топлота јавити. 

Споменути ми ваља, да је Маринковић навео, 
како »велике ватре, наложепе по брдима, громове нај- 
боље растерују.« Ватре су саде муњевође п то с пуниз! 
правом, јер пламен излази у врло танке шиљке. 

Нејасно му је испало, да »магпетизам кажемо и 
збир свију магнетских појава и њихов пепознат узрок«; 



88 Фиаика у Орба. 



а хтео је рећи, да под магнетпзмом разумемо збир свију 
магнетских појава, али под магнетизмом разумемо и не- 
познат узрок тих појава. 

Као што се доскора, па и данас још, већим делом 
увлачи кемија у физику те кемији не дају особитих ча- 
сова у школи, у гимназијама понаособ, тако је Марин- 
ковић урадио то и за лицејисте; он је развио кемију 
у »начелима физике« на пуних седамдесет страна. 

У осмој глави првог дела прве поле говори у опште 
кемији и кемијским законима. Тако о томе, шта је 
кемијско сродство, како се једине разнородне матерпје 
у ново. по видимоме, равнородно тело, и ту наводи, по 
Бергману, четир рода кемијског сродства, а наиме 
сродство смеше, просто изборно сродство, м.10гостручно 
изборно сродство и производно или склањајуће сродство, 
затим прелази на то, у каквој се размерици разнородна 
тела једине у, мнимо, равнородна и наводи три закоиа 
за така једињења; напоследак ређа све, 56 на броју, 
познате елементе, стихије, са *еквивалентним им иаи;и- 
нама«; у читавој деветој глави посматра поједине сти- 
хије, премда не све, и најближе њихове саставе. 

Еад прочитамо све ово из кемије, уверићемо се, да 
се Маринковић и с кемијом доста бавио, да је њен 
развитак пратио и да је посвећен био не само у тајне 
неорганске већ и органске теоретичне кемије. Кемија у 
оно доба јако се разликује од данашње. Да о томе овде 
опширно говорим, држим, да је данас сасвим неоправдано, 
кад се и начин а особито номепклатура променила, а ма- 
теријал јако повећао и рашиЈзио ; понешто ћу се дотаћи 
неких ствари. 

И Маринковић де.1и елементе у неметалне и ме- 
талне и пре свега говори о атмосферском ваздуху, где 
спомиње три мњења о »свези саставних части* у ваз- 
духу, наиме: да су кисеоник, гушик и водена пара ке- 
мично спојени, да су кисеоник и гушик кемично спојепи, 
а водена пара механично помешана и напослетку, да је 
атмосфера у опште механична смеша свију саставних 
делова и пледира за ово треће; затим разлаже редом о 



Фивика у Орба. ^*^ 



кисеониву и азоту (салитренику, 1Гитрогену) као састав- 
ним деловима ваздуха, па онда о водонику и води, угље- 
ннку, сумпору, фосфору и т. д. Примећујем, да је арзен 
уврстио у метале, сигурио са физикалних особина му, 
воје се у многом слажу са особинама у других метала. 

металојиди говори опширније иего о метали, код 
војих прво неке описује и онда у опште наводи погла- 
вита једињења метала у гомили и има по реду једињења 
са кисеоником, са хлором, са сумпором, једињења (?) 
метала међу собом (легирања) и метална једињења другог 
реда, а то су многе металне соли. Од ових спојева го- 
вори врло мало њих или улраво само их спомиње. 

Из органске кемије има тек неп1то. 

На једном месту уверавамо се, да се и Марин- 
ковић дршао назора, да »у животним организмима влада 
животна сила«, да дакле други закрни владају у тако- 
званој живој, адруги у мртвој природи и по томе по- 
средно да је оправдано, што се кемија дели у неорганску 
и органску, премда се он тако далеко не упушта. По 
данашњем стању кемијских истина нема никакве битне 
разлике између неорганске и органске кемије. 

Кад је тело засићено другим каквим, није добро 
ни тачно речено, исто тако није као п1то треба ни то, 
»кад се тела неутралишу*, а ни кад је тело пресићено 
другим телом; ови појмови не само, да му нису чисти 
него су и неразумљиви. 

Набрајајући елементе, 56, добро испитаних и два 
још неиспитана, додаје, да »нимало не треба сумњати, 
да у јестеству и више има.« У дефит^цији елемената даде 
се разумети из ових речи *или боље рећи до данас не- 
разлучена тела«, да Марипковић не држи, да су баш 
сви елементи тако проста тела, као што се узима. 

Што се језика и стила тиче, Маринковић се 
трудио, да колико боље може, чисто српски пише, а пра- 
вописом, који је тада у Србији примљен био, и — пи- 
сао је језиком разумљивим по пјјилично има граматичних 
погрешака у језику његову. 

Ма да Маринковићев језик нијебез погрешака, 

џЛпоаас'^ 146. 6а 



90 Фи8ика 7 Срба. 



ииак је Маринкови-ћ оснивач и отац данашње српске 
терминологије у физици, па неппо и у кемнји. Што је 
С т ј к в и ћ из тога урадио, мало је према М а р и н- 
ковићу. II у физици и у кемији задржали се многи ње- 
гови називи, па ће и остати : у кемији имамо кисеоник. 
водоник, угљеник, и т. д. 

22. Како је у опште термипо.тогија у нас врло ра- 
зна, држим, да неће на одмет бити, ако наведем што 
више назива баш из Маринковпћа. Тиме ће се одатн 
достојна захвалност оснивачу српских на;шва у физици, 
осим тога, доћи ће овим путем више пего иначе и пред 
суд данашњег нараштаја, на нека о њнма суди, па што 
је за усвајање, нека се усвојп. Називе, који се већ пре- 
живели, исто тако и оне, који су стекли већ грађанско 
право у срнским физикама, пећу наводити. 

У првој поли има: опит, опитпа физика, движење, 
густина — с1еп811;а8, сила привлачна и одбојна сила, не- 
пробојан и непробојност, свитак — величина — протежи- 
на — волумен, шире се тела и ширење, лењивост, расте- 
гљивост, стисљивост, дељивост, шупљикавост или пороз- 
ност, тежина — ^гауИаб, маса, тоје по Маринковићу 
ненробојно у телу, важина. важина и маса су у М а р и н- 
ковића »једнозначећи изрази,« исто је тако једно и 
исто специфична тежина и густина, равнотежа, покој и 
то апсолутан и ре.ттиван, нутања, дјејство движења, кру- 
жпо или средсредно (циркуларпо или цептралпо) движе- 
ње, обртање, клатење, и.1и осци.тција, трептање Је дви- 
жење, које се очима свагда не види, ве.шчина движења 
или механичан момепат, једнако, једнако убрзано и јед- 
нако уснорено движење, исто тако неједнако убрзано и 
неједнако успорено, управо и изврнуто пропорцијонисан, 
подвижна сила — 1)е\уе§еп(1е КгаЛ, просто и састављено, 
кад више сила утичу, движење, средотежна је центрппе- 
тална, а средобежна или заошијавајућа то је центрифу- 
га.ша си.1а, сударање — 81088, вансредно, окомично, ви- 
тло, равна стрмина, полуга на лакат — \У1пке1ће1Је1. 
мушки и женски шраф, препречице движењу, средина — 
медијум, вечнокрет — регре(иит то^)11е, претежица — ^га- 



Фи8ИБа у Срба« 91 



У11а410, лепљивост — аЛћаеахо, немарна равнотежа то је 
индиферентна, а постојана и непостојанаје опет стабилна 
и лабилна, код падања има постојано убрзање, шетали- 
ца, изврнута шеталица — Неуег810П8реп(1е1, изједначе- 
ње — ОопарепзаИоп, сродство је привлачење у најмањем 
иеприметном растојању, равнородан — ћото^еппб, разно- 
родан, сајузност — соћаевЈо — равнородно сродство, кеми- 
чно сродство, кемично просто тело, или стихија, или еле- 
менат, сталност — Ге8*1§ке1<:, у таласа бедем и долина. 
причастне цеви, дано једно, спроводна цев, респективна 
важина јесте важина тела у течности, напон — (Ие 8рап- 
пип^, пшрк са ветреницама и шмрк са славином, са- 
ра — бивГе!, клип — КоШеп, стаклен вршњик или зво- 
но — Еес1р1еп1;, смеша, косасте цеви, растварање; сугла- 
сије и песугласије, лествица је скала, уздужпо ипопре- 
чно трептање ; топко тело, тачка топљења, везан или та- 
јан топлик, кључање и тачка кључања, прекапљичање је 
дестилација, сажижање је горење, животна топлота; пре- 
ламање — геГгасИо, савијање — 11111ех10, одбијање — геИехЈо 
светлости, језгра сенке, полусенка, крива огледала, жижа. 
двогубо преламање, издубљепо сочиво, расипање светло- 
сти, боје по реду у спектру су : црвена, поморанцина, 
лимуножута, зелена, јасно плаветна, угасито плаветна или 
чивитна и љубичаста, попуњујућа боја, прафарбе, попи- 
јена светлост, да.*>повиди и кратковиди, крајац призмеје 
линија, у којој се пресецају две површине, главни сек. 
узосовина, круг окретања; трло у електрицитету, елек- 
трисање поделом, е.1ектроно1пе, електричан напон, оба- 
рач, сабијач је кондензатор, закључап лапац, струја, сло- 
жен ланац, постојан ланац и батерија, светлац, магнет- 
сво скретање — ЈесИпаНо, магнетско нагибање — ЈпсИпаио. 
магнетски екватор, вештачки се магнетише челик глађе- 
њем, просто и двогубо глађење. 

У другој поли долазе и оваки називи: непокретне 
звезде, планете, репате звезде, околополарие звезде, ку.1- 
минира, чворови, пролећњи равап дан и ноћ — равноднев- 
пица, полусни кругови, радије вектор преводи са полу- 
пречник-воЦ, преступпа годпна каже и високоспа, на- 



« 



1)'-2 Фивика у Срба. 



гиба1||(* :и!М1и* иутаи^с^ ирецесија или напредовање равно- 
ди(чтиц«, иутација или посртање осовине, планета ступа 
иаир(*д и илаиета иде натрашке, целцатно и почасно по- 
мрач(Ч1>е месеца, целцатио, почаспо, а кад-и-кад и прсте- 
иагто, иомрачење суица, сунчеве буктиње, сазвездија, дво- 
гу6(» ;ии»;|де; иранилии или постојани ветрови, периодни 
петрони, н(»треиа ружа, облак као перје, као пластови. 
кно слој, као иерј(» н пластови, као перје и слој, као 
олој и иластони, облак иун кип1е, киша облаком, пљусак, 
ироннлио ге облак, гунно око сунца, парасунце, пара- 
мес(Ч\. 

Осим оних има јои1 нааива, алн не могу све набра- 
јнти ; особито у мехаиици нма јон1 много. 

23. И у к М а р и н к в н К ударио је дакле својом фи- 
нпком томо^^ (|и1;1Икалној 1иколској књижевности, удесио 
ју јо по модорном иачину аа и1колску књигу, поделио ју 
у лиоциилиио, иаииоао јо ;т нишу наставу први и, — 
иуиим ираном иодимо, одговарала је потпуно својој 
^им^их Фиаика М н р и н к о н н II о в а отоји на нивоу стране 
фиаикнлио књи1ч\ онмо ла оо још 1Н*ц|лрео на гдевоје по- 
јнт\ МнриикониК оо одлнкујо мостпмице врло дубо- 
1и1М и оооЛитим иоглогом у тумачоњу појава у природн. 
^Цјт^Кн ;и^олугн јо МнрпнковиКова у томе, пгго је 
^нм1о^^но ориоку ирпроммчку т^рмннодопцу. која се по- 
ОчН' 11^о1н 10 1нино нои)нч"гнно и{н'чншКавиа н мењада« 
тмцччккчан « 1отч^рм1^н пн и иннс још дотерује но и 
т«1|^||. јор о^ким 1ниом удноч' С1№ коп ■ повм појмови 
у ф||.^«1кх и X к 10 1НЈМ> ПЈ>«и1 крхн«» н удепавао српски 
ич<«к\ 141 00 ^кимоч 1Н сч' нн{нчн«м и\«;ом аншу прпрод- 
т^ ннчк\\ IV 4^1^^ улкшже 1и«н Мнрмнсовмћа до 
ђ«>чччи>\ и чч^^чнАМ^кч^^ 44^4» « имсн^ује. да је достој- 
н^'^ л^нчПГлНх^ ;;чу^^^нч5л мх м«^г\> грлчг »^пзв^ просвет- 
^ч ,<>нз^мн > кко^ч^^^« 1^4^*- дм::^?Ји м 1у> баш у прво 

|чЧХ Мну«Х\ч^^м1 V >Л?ЛЖ НЛ1^<кСМ||МНМН. 

<\М«Ч^ чЧ ^х *Н чЧк1>М^ »« ".>ч^'" ГЧМШЗМ. л гг с^ м пмо, 

^^л^^^"^ V чм?л ч ,%х^.н ^:ч1тжх т Хкзвхн н т Бсчт. 



Фивика у Орба. 93 



Положио је докторат из медицине у Пешти године 1830. 
априла месеца у својој 23-ћој години; полагао га је у 
исто доба кад и Константин Пејичић. После тога 
станио се у Новом Саду и ту је живео до 1849., годи- 
не и заузимао је угледно место међу интелигентним Ср- 
бима. 

Кад је Нови Сад 1849. спаљен, пређе у Београд, 
те га већ исте године видимо као професора физике у 
књажевском лицеју. Ово је зацело велико одликовање: 
професор на највишем српском просветном заводу! 

Као професор написао је »Начела физике« и 
»бстаствену пов^стницу«, превео јеГеометрију 
од Ф. Мочника, која је штампана без његова имена. 

Већ године 1850. постао је чланом х^Друштва срп- 
ске словесности*, садањег »српског ученог друштва«; го- 
дине 1853. наименован је у школску комисију. Двапут 
је био доцније ректор лицејски. 

Осим тога, што је писао Физику и Јестаствену по- 
весницу и превео геометрију, превео је, још у 19. го- 
дини својој, другу књигу виргилијеве Енеиде, говорио је 
више пута беседе о слави лицејској, где се показивао, 
»како са висине гледа на свет, како дубоко продире у 
сва дела људска и о свему право мисли, а мисао своју 
казује чисто, не кријући је нимало.« 

У књигама му је језик течан, стил лак и разумљив, 
правопис старији, у среди између Вуковог и руско-сло- 
венског. 

Вук је умрво 7- августа 1859. године као лицеј- 
ски професор. У »историји српске књижевности« од 
Стојана Новаковића погрешпо је наведено 1860. 
године. 

Податке из живота овог првог професора природних 
наука у лицеју књажевском црпео сам из биографије ње- 
гове у »Гласнику друштва србске словесности« од године 
1860., књига ХП. 



(Свршиће се.) 



ВЛАДИОЛАВ КРАЉ УГАРОКИ. 

И С Т О Р И Ј С К А Т Р А Г Е Д И Ј А У П Е Т Ч И Н О В А, 

НАПИСАО НИЕОЛА В. ЂОРИЋ. 

(Наставак.) 

ДРУГИ чин. 

I. 
Сила^ијев двор у Београду. 

ПРИЗОР ПРВИ. 

Владиелав Хуњадија, Мнхајло Сила^цја, ВЈадшмав Кањижа^ 

Јовап Витев. 

Владислав, Попустити мало мораш ти 

И према ђурђу бити блажији, 

За њега се је изјаснио краљ. 

За сад ће доста бити срушити 

С опасна места грофа Цељскога. 

У рукама је нашим сада краљ, 

А то нам јемчи успех известан. 
Сила^ија. Са свим је тако ! За то сам и прист'о 

Из тавнице да пустим деспота, 

И да не тражим другог таоца 

Ван часне речи краља самога. 

То беше нужно учинити само 

Да превелику не свалимо сумњу 

На себе пре нег' циљу дођемо. 

Ал' поочима штедет' нећемо. 

(Витазу,) Ти, оче знадеш све, шта решисмо, 

Ти нећеш нас пред лицем Господа 

Убицама да оглашаваш? 
Витез, Што ? 



Владиолав краљ угароки. 95 



Ја бејах рад и целом душом склон, 

Да мирним путем свађу слегнемо: 

У цељи тој сам хтео пристати 

Уз Владислава мирољубива. 

Заиста ма и мало штетан мир 

Доноси вазда веће користи, 

Нег' врло крвав мало срећан рат. 

Ал' моја нада оста празан сан, 

А Улрихова подлост тек се сад 

У правој боји показа. 

Ја видим, другог нема иатаза, 

До равном мером меру враћати : 

За око изби око, зуб за зуб. 

Код мене нема другог мишљења, 

Ван вашег : сви смо сложни ; сви за мач. 

Владислав, Па ипак само нужде буде ли. 

СгииЈфија. Без нужде нужду Улрих створиће, 
Ти само пази да започне он, 
Јер тад и крив ће бити сам за све. 

Владислав, И ви стрпљењем обуздајте се, 
Верујте, нисам рад што тол'ке људе 
Рад тога на оружје дигосте. 
Сву кућу, ето, поселисте војском. 

Сила^ија. Баш ту смо само на те мислили, 
И ту нам сада пребацујеш ти. 
Једини ти се надаш, да се још 
На миру може проћи ово све; 
Ца ако ишта може Улриха 
Поноситога, тврдог, обесног 
На уступ и на мир приволети, 
Заиста биће онај ладни страх, 
Што ће му тврдо срце жацнути, 
Кад види шта га међу нама чека 
За случај какве надувености. 

Владислав, Ја чујем, да је већ и довнао 
13а заверу нам и за његов пад. 

Жањижа (дотле био на призору.) 

Ја сумњах доста, да ће горди гроф 



З^ Владиодав Ераљ угароЕи. 



Приволети се нашем позиву, 

Ал' баш и за то што је тако горд 

Приволео се назад : ево га ! 
Сила^ија, На своја места сви и паж.вив(). 
Вратар (пријављујв.) Пресвотли гроф и пала — 
Сила^ија, Знамо већ. 

Данас ће моје пале острицу 

Палатин добро упознати твој. 

Потпали^ху му сјајну палату, 

Да ће се згрејат' цала Угарска 

На огњу, који прождре тирана. 

Ти, Владиславе, не припасуј мача 

И без оружја расправљај се с њим, 

Ал' тим се недај ни забунити. 

У овој соби ја ћу чекати, 

У нужди да ти дођем у помоћ, 

Кривиду тако сваку одбићеш 

Са себе, а и добар део с нас. 

(Ка&ижа и Витез на једну, а Сила^^цја на другу страну с^г.^азв.) 

ПРИЗОР ДР У ги. 

БЈадислав (сам.) 

Владислав. Још један час и повесница ће за далеко по- 
томство записати крвавим, а можда уз то и проклетим слсвима 
дело славно или — проклето. Она, која је з^шисивала најдив- 
нија јунаштва, а одмах поред л>их тако често и најгнуснија уби- 
ства, узима књигу преда се и већ почиње прва слова од мога 
имена. Она се смеши; чини ми се, да ће га најлепшим венцима 
окитити; појетично одушеаЂена гледа у даљину. Кажу људи, 
да сам леп, узвишен духом, да сам храбар, добра срца, повер- 
љив, да увреде заборављам и праштам. — Она узвишена слика 
извесно се и сама тим узоритим особинама диви : опет се маша 
пера, име Владислав да запигае. „Храбар, добра срца, увреде 
заборавља и прашта, па ипак — ипак убица,'' Ох, страхоте ! 
Задрхта перо богињи у руци; узвишена глава њена погну се, 
ведро јој чело набра се; у књизи повеснице оста записано 
„Владислав убица". Све ДЈ^уго тавни пред овим, то је само 
слика храброг и доб1>одушног Владислава. — Књига се :ттв()1)и; 



Владиолав краљ угароЕИ. 97 



намрштена богнвм1 отури је од себе, окрете главу од мене. Ја 
остадох сам, остадох убица и само убица ! 

(Врата с« отварају.) 

II Р И 3 Р Т Р Е ћ II. 
Вратар и преј^ашњ«. 

Вратар. Пресветли гроф. 
Владиелав. И добро дошао. 

(Долазп Улри! Целски.) 

ПРИЗОР ЧЕТВРТП. 
Улрих и пре]^ашњи 

Улрих. Нек буде, ал' се ја већ надао 

И тебе да ћу, драги посинче, 

У трострукоме барем оклопу 

Застати овде. Шта ти значи то : 

Сав двор и саме ове одаје 

Све оружаних људи пуне ти? 
Владислав. Заиста, то вам чудно бити мора, 

Ал' код рас друкче није никада. 

Војници они јунаци су то, 

Што Турчина од града одбише, 

Па како желе ратоват' и даље 

У ујака ми служби осташе. 
Улрих, Без сумље си ме ради добра звао, 

И томе сам ти, синко, рад и сам. 

Ал' веруј тешко биће успеха, 

Твој ујак док је теби иза леђи 
\ И док му шапат пажљивије слушаш 

Нег' јасан краљев глас и двора му. 

Шта значи она јетка презривост. 

Са којом мене ту у предњој соби 

У овој кући, где сам неки гост 

Он исти, ујак драг ти сусрете, 

А поред њега и последњи стуга, 

Кој' није вредан мојих чизама? 

Зар хоће он да један палатин 

За вгарбу моли.-' — Никад Владиставе ! (Седне.) 

7 



98 Владиолав краљ угарски. 



Владислав (еедне). На саму ствар смо, ето, дошли већ 

Рад које сам вас звао, молио. 

Заиста већ је крајње време ту, 

Да раздору и свађи буде крај. 

Колико јада беше зем^Ђи нам 

Од тога .1ла, то знате боље ви 

Нег' ико други. Јанко, отац мој, 

Узалуд беше славом увенчан, 

Узалуд Турком страх и божји бич, 

Јер никад није цигли један дан 

Без уздисаја горког провео, 

Видећи, да ће, чим га скрије гроб, 

Пропасти све, што земљи стече он, 

Пропасти мир и тешко створен ред. 

Можда се у том он и варао, 

И ја сам склон, да тако верујем, 

И да се надам, да је раздор наш 

Његовом смрћу, вашом победом, 

Завршен. Сад је дош'о ред на вас, 

Да трпељиви будете и ви 

Колико Јанко Хуњади спрам вас. 

Ох, колико би среће земљи нам 

Од загрљаја оног синоћњег, 

С којим сте мене ви посинили, 

Долазећи нам као вгали гост 

У средину у пријатељски дом, 

Да није вЈ^ажда 

Улрглх, Шта? 

Владислав. И сувише 

Одстранила нам срца за навек. 
Улрих, Ил' другим речма: оно беше лаж! 
Владислав, мо.тим! 
Улрих. Само посао лисички. 

Па ипак живи стари Хуњади. 

И неверица стара та у теби. 

Ти заборави, да тај свечан чин 

Пред тако сјајном господом се зби. 

Зар тако мало пази палатин 



Владиодав краљ угароки. 9^ 



И римског царства кнез на своју реч? 

Зар тако мало цени своју част? 

Ил' требаше да таку свечаност, 

Осећај топли срца искреног, 

Очинство своје још да крунишем 

Леденом, тупом једном заклетвом? 
Владислав. То можда не, ал' што ми спомињете 

Неповериц}' — ваљда знате још, 

Да она прво од вас потече, 

Да нисте хтели с краљем доћи нам, 

Док нисмо дали реч и заклетву — 
Улрих. Као краља својег да га дочекате 

Поданици му верни. Па шта би?! 

Ко оста краљ, да л' он, ил' само ти 

И Силађија драги ујак твој?! 

Јер шта је овде сада краљ до роб, 

Заробљен вашим гостољубијем, 

Окован ланцем пријатељства лажног. 

Не надајте се, да ће лако он 

У заборав да баци увреду, 

И подмуклице да ће остати 

Некажњене, па био то ма ко! 
Владислав. Не брига, не од ваше претње страх, 

Већ јад, што мила домовина нам 

У вечитоме оста раздору, 

У срце ладни забада ми нож 

На речи такве, такав умишљај. 

Сад видим, да не сумњах узаман, 

Да није само измишљени глас, 

Што многа уста крадом проносе 

Од краљевога стола на ниже 

До последњега поданика му: 

Ви, доочиме, земљи ред и мир 

Толико исто ва:зда спремате, 

Крај свију ваших уверавања, 

Колико исти султан Махомед. 
Улрш. Имаде л' таког гласа у народу, 

Имаде л' тако ниског веровања. 



100 Вдадиодав Ераљ угароЕи. 



У народ га је онда однео 

Твој ујак, твоја странка немирна 

У овој земљи реду противна, 

А поред свију и на челу свима 

Ти — ничим бољи од пакосног оца, 

Ти, творац свему, целој лажи тој. 

Владислав (покаже му ш^смо), 

А је ли лаж и ово; читајте! 

И то је Јанков измислио син? 
Улрих (прочитао). Н то је подлост, којој равне нема ; 

И то је Јанков измислио син. 
Владислав, А потпис? 

Улрих. Потпис лажан, неистин, 

Из њихова ће грла врелом крвљу 

Под правом руком, правим потегом 

У ИСТИНИТИ ИСПраВИТИ Се, (трва мач. 

Последња ће ти подлост бити то, 
За навек ћеш ми умукнути сад. 

(Заиане Ш1 Вдадиславау но овај дотле прискочи, левом руком задржи 

ударац, а десном га вграбн ва прса.) 

Владислав. Узалудна ти претња, слаб си већ 
Са Владиславом да се надмећеш. 

ПРИЗОР ПЕТИ. 
Смдађцја, Валвањ и десетак војника. Пре^ашаи. 

Оила^ја. Шта значи ово? Грофе, шта је то? 
Са мачем против празнорукога — 
Је л' палатинства скорог ово плод 
И приграбљене власти срећан рад. 
То домовини мира благослов? 
То сени Јанка славног захвала? 
недостојни наследниче, ох ! 
Не каљај спомен оне светиње. 
Овога часа да си збацио 
Са себе чин и своја звања сва, 
На јад и пропаст земљи приграбљена, 
Ти грамзивице једна несита, 
Ти, који ничег светог не имаш, 



Владислав краљ угароки. 101 



Који би срећан био, кад би крв 

Као звер, као тигре пити могао. 

Полажи мач и да се ниси жив 

Појавио више с твојом тевабијом 

У овој земљи, с аебе несрећној. 
Улрих (одступио од Владислава и испречио се на Снла^цју)- 

Ха! Сад смо с бојом правом на пољу! 

Сад умишљаје гадне открили. 

Ви бунтовници, разбојници слепи, 

На кога сте се дигли са оружјем? 

За господара кога ви имате, 

Да л' крунисану главу краљеву, 

Ил' бескућнике ове? Доле сабље те, 

И обојиду ову вежите, 

У име краља, земље палатин, 

Ја заповедам. Одмах сви у апс! 
Балвањ, Ко плаћа, тај је нама само краљ; 

А ти ћеш твоме мртав вратит' се 

непослуху извештај да даш. 
СгАлађија. Не збори ово верни Балвањ мој, 

Већ Силађија палатине сам. 
Улрих, Па нек и главом плати прво он. (Бије св са њим.) 
СкАлађија. На сабљу чека госта драгога. 
Балвањ. Војници сложно. (Бију се) 
Сила^ија. У:залуд све му. Смрт је извесна. 

Улрих (ранио дотле тројицу' . 

Три ране добих, али славно их 

Откупих; свака равном плаћена. 

У прашину се ту поваљајте 

Ви подмуклице гадно плаћене. 

Још једна рана! Ал' и откупа 

За њу ми ево! (Рани још једнога.) Ха, и пета већ ! 

До самог срца овог косну се; 

За њу ми треба доброг откупа: 

Последњега ми, ево, ударца 

За највећега овде ниткова, 

За ДОМаћина ГОСТОЉубива. (Залети се на СилЦију.) 

Ђалвањ. Ал' треба прво свалит' Балвања ! (Прободв га по аади-) 



102 Вдадисдав краљ угароки. 



Улрих (иадне.) Заиста Балвањ први уже ће 
За таку славу затегнути Ха! 
Требаше да сам њега смакао, 
Да Силађији не гине првенство 
У томе, — штета — штета — умре.) 

Вла/^\Аелав, Издану! 

Сила^ија. Са њиме паде један тиранин; 
Нек ово буде са срећом почетак. 

Владислав. Нек буде наше отаџбине спас. 
До крајњости смо загазили ми: 
Затегнут беше да препукне адор; 
Ми само мачем дрепшти га знасмо. 
На добро нека све окрене Бог, 
На срећу нашу, срећу рода мог. 



II. 
У Београду вод враља Бладисдава. 

цризор ШЕСТи. 

Краљ Владнсдав, Ђура^ Бранвовнћ, Катарнна, Ннвода Горанскн. 

Краљ, Не могу ругу да поднесем ја! 

Демонска се је игра повела 

Са круном, с краљем, с редом у земљи. 

Несрећа ваша мени двогубо 

На срде тешко пада. 

Ја нисам друкче могао радити. 

Погодби вашој, изнуђеној силом, 

Са Силађијем учињен је крај : 

Ни градове, ни откуп изнуђен 

Примити неће никад он од вас. 

Насиље ово вама учињено 

За круну моју љага било је. 
Ћура^. Изнуђено је, али ипак сам 

Пристао ја и дао часну реч, 

А дату нећу никад газити ; 

Не могу дак.1е ино чинити. 
Краљ. Ал' градови су исти уступљени 



Вдадислав Ераљ угарски. 103 



Једино вама лично. 
Погодба дакле места не има. 
Кад нису ваши, онда са њима 
Угарски само располаже кра.Ђ. 

Ћура^. Ал' власт је данас, ето, краљева 
Код поданика таких в1>ло сумњива. 

Вшеола. Положај тако тежак, туга.Ђив. 

Крсиљ. Пстина горка, ^ии истина! 
И недогледан веЈ^ и сутрадан, 
А то ли крајња датека будућност. 

Ћурађ. На младежи је, кра^Ђу, сва будућност ; 
На вама земље узданида цела, 
За старе нас је само приличан 
Тај непоуздан сетан говор ваш. 

Ераљ. Па ајде мало бацимо се баш 
И на будућност. Узмимо је сад 
За јасну и не скриту, већ за извесну. 
Ви дакле кући сада мислите 
И обећање нама дајете 
За обилату — снажну припомоћ, 
За продЈ^жење војне с Турцима; 
Да тако срећно започети рат 
И корисном свршетку приведемо. 
Новаца ви за спрему дајете 
И по могућству војске помоћне, 
А ми војника четЈ^ћест хи.Ђада. 
За помоћ ту ће вама припасти 
Ослобођене земље, нама пак 
На вечита ће остати времена 
Све, што у часу овоме држимо 
У Србији, и исти односи 
И положај ће исти остати 
Између нашег престола и вас. 

Ђур^. Са војном само итати се мора. 
За мене лако неће ничим бити 
Уговорене ове терете 
У приликама теп1ким да поднесем сад. 
У мојој дакле кој^исти би било, 



104 Владиодав краљ угарски. 



Да имсчм маха све да боље спремим. 
А.1' стање ствари добро ја познајем 
И знадем боље него ико други 
И Турке, а и њихов положај. 
ири.1ика се је понудила красна, 
Поражен тако грозно никад још 
Наш душман није био, од кад је. 
Ал' пораз један смртоносан није. 
На малакса.10Г управити ваља 
Све силе сад и једном за свагда 
Са света сваки траг му збрисати. 
На ноге, дакле, кра.Ђу млађани! 
И збирај венце славе пред собом. 
Ја с поуздањем идем дому свом. 
Ја тако стар и слаб, 
Да стару снагу сву што имам још 
На ову свету војну уложим. 
Остајте здраво и Силађији 
Од уговора не закидајте 
Бар до свршетка војне ничега. 
Крал>. том је сваки говор излишан. 
Нн бриге вама, драга старино. 
Је л' пратња спремна? 
Никала. Давно чека већ. 

Краљ. Са мојим људма путоваћете 
До Смедерева све, до дома свог. 
Не одреците ове услуге, 
Јер канда не ће бити излишна. 
Ћур^. Захва.Ђујем на части. — Никола, 
Мој поздрав зету мом изручите. 
У истом смислу зборио сам већ 
И с њиме; већ је готов споразум. 
И среће вам у спреми војеној 
Же.тећи топлу благодарност ћу 
Понети према вама у у срцу 
За пријатељско заузимање 
У беди што ме снађе ненадној. 
Кра.Ђу млађани! 



Вдадиодав Ераљ зггароки. 105 

Благослов једног старца немоћног 

Нек прати дела, сваки корак ваш. 

Остајте збогом, краљу! Никола! 

Катарина, чедо моје, збогом! 

Не брини с' више ти за оца свог. 
Катарина. Матери, браћи мојој носите 

Од кћери и од снаје поздрава. 
Ћурђе. Однећу радост свима. Збогом сви! 

(Опрашта се и оде.) 

ПРИЗОР ШЕСТИ. 
Краљ (Николи.) 

Крал. У мисли сте ми потонули ви 

За време целог разговора нашег! 

Шта значи сета та на челу вам? 
Никола. На сваку руку мислим и премишљам, 

Па ипак смишљам само на једно : 

На ујака вам, краљу, Улриха. 
Краљ. Код Владислава он се бави сад. 
Њиеола. Код Силађије, или боље још 

У вучјем гњезду жртва њихова. 

Од Владислава не бојим се ја, 

Ал' убојице друге плашим се. 

Ујак ће његов вашег ујака 

На прву реч из такта извести. 

Силађи не зна речи бирати, 

А речник његав отворен ма где 

У естетици није обилат. 

Силађи осим тога крвник наш 

Прилику ову оберучке ће 

Прихватити, да сада постигне 

Све, што је икад несит желео. 
ЈСраљ. Ја видим, а и цео види свет 

Рад чега су нас амо позвали. 

Ал' неситости стаћу за врат ја. 

Потписан већ је свечан краљев акт — 

— А тај повући сада нећу ја 

Па макар знао не бити ни краљем — 

.Летопне* 146. 7а 



106 Вдадислав краљ угароки. 

Кој' поништава исти уговор 
Међ деспотом и њиме учињен, 
А део зверски његов поступак 
Спрам седог ђурђа сходно жигоше 
Једином речи за то: разбојништвом. 

Никола. Са ујаком сте спремили тај акт, 
И нико не зна за њУ 

Крал, Још нико. 

Никола. Лепо. 

И нико не ће знати докле се 
Са делим својим двором у Будиму 
У сигурности краљу не видите. 

Краљ. На жалост мора само тако бити. 

Никола. Иначе може бити свачега, 

Ви знате кол'ко труда требаше 

Да Бранковића ослободите 

Затвора, ропства тога стиднога. 

Узалуд беше ујака вам труд, 

Узалуд сваки разлог, све, докви 

Сву важност круне не уложисте 

И да попусте једва присилисте. 

То беше једна проба опора ; 

За другу нит' је време нити место; 

Оставимо је сад за додније. 

(Севаетијаа Ровгоњцја дилави нагло.) 

ПРИЗОГ СЕДМИ. 
Краљ. 

Краљ. Што тако бледи, ужаснути тако? 

Од чега ст^^ах? 
Розгоњија. Ужас Величанство! 

Над нама разви мрежу пакла кнез, 

У канџе своје све нас спетљао. 

Ваш ујак — 
Краљ. Ујак ? 

Катарина. Улрих ! Боже мој! 

Никола. Шта с' њим? 
Розгоњија. Он прва жртва беше. 

Катарина. А.ч! 



Вдадиодав краљ угароки. 107 

Краљ. Убијен? 

Катарина. Улрих ! Улрих убИрТЕ? 

Розгоњија. На најгнуснији начин, краљу мој ! 

У кућу њину подло домамљен 

На договор, на „отацбине спас," 

И нападнут са четом војника, 

Убијен краљу, не — већ растргнут! 

Не познаје се већ ни мушки лик 

Од рана, које може само враг 

Избројати их неизбројиве. 
Ераљ. 0, ужаса о слугу опаких! 

Ко смеде дићи руку? Ко је тај, 

Ко рода мога, који моју крв 

Иролити смеде? Онај гиздавад, 

Што жели срде деле Угарске 

За своје таште прси украсти, 

Владислав ? 
Розгопија. Доста он, а потпуно 

Силађи Михаљ, ипак ујак му, 

Наш 1Ч)стољубив драги домаћин. 
Краљ. Шта хоће он, шта мисли са мном он? 

Штнг ви, и поред вас шта мисле сви , 

У вучје гњездо што ме доведосте? 

Зар нема међу вама ниједне 

Десниде, нема срда уздана, 

Да обесника тога отпрати 

У пакао, од куд дође нас да кињи! 

Јесам ли краљ и ваш господар ја? 

Зар смете часа једног часити 

За краља да не подигнете глас ? 

Ил' треба ја да идем, да вас ја 

Јунаштву, части учим? Кажите, 

Кад нема никог, да се сам помажем. 
Ро8гоњија. Ах, Величанство, има слугу доста, 

Који би давно дали живот свој 

Да ујака вам јаднога освете. 

Као муња глас је о том стигнуо 

Његовој војски у пољу под градом. 



108 Владиодав Ераљ угароки. 



Пре тамо него вама овамо. 
И као ваЈГ#?илног Дунава, 
Ускомешани бесним вихором, 
Тако се сада поље таласа 
Од узбуњених верних вам војника. 
С оружјем, вичућ' на глас „освета" 
Већ спремни стоје јуришат' на град, 
Да војсковође свог освете смрт, 
А вама, краљу, слободе прибаве. 
Ал' на гато све то, Величанство? Гле, 
Зар може две три храбре хиљаде 
Продрети у град, који Махомед 
Са сто педесет заман отима? 
краљу, баш због оне узбуне 
Опасност права сад вам загрожава. 
Бунтовници вам врло лако сад, 
Под изговором да их нападате, 
Да земљу своју странцу дајете, 
Изнудит' могу сами престо ваш 
За откуп главе ваше и ваших. 

Краљ. И тако морам руке скрстити 
И чекати на милост њихову. 

Роагоњија. Пре свега војска ваша испод града 
Умирити се мора, Величанство! 
Наредба ваша зато нужна је. 

Крсцб. Нек буде. Војски мојој идите 
И саветујте, да се одмах смири, 
То хоћу Ја. (Одв РовгоњцЈа.) 

ПРИЗОР ОСМИ. 
Катарнна. 
Катарина. 0, краљу, спасите се! 
Бегајте докле има времена. 
Никола. Вегајте ! 

Краљ. Ја да бегам? Никада! 

Никола. Ал' круна, живот, све је изгубл^но 

Несрећним само једним исходом. 
Краљ. Оставите ме с вашом плашљивоп&у. 



Вдадиодав Ераљ угароки. 109 

Катарина. Зар ујакову ону дрвНрв 

Толико мало, краљу, цените^ 

Зар освете за њу ви немате? 

Од детињства је с вама био свуд, 

С недара сестре ваше матере 
N Зар није вас у свет повео он? 

0, бегајте од смрти извесне: 

И краљ је човек ко и други сви, 

И он за живот мора бринути. 

Не губи краљ од достојанства свог, 

Кад живот чува, јер је земљи то 

За мир и ред од свега најпрече. 

Сто пути бољи остаћете краљ 

По нужди бегством спасавајућ' се, 

Нег' онда кад би дали, да вас ту 

Бунтовник дрски злостављати стане 

Као ујака вам, ил' и грђе још. 
Никола (с провора). Од чега зебох ево долази. 

Владислав, исти, који ујака 

На договор вам јутрос одазва, 

Силађи с њим и гроф од Еањиже 

И других дела чета с њим 

Овамо иду, оружани сви. 
Катарина. ! краљу, сине, бежи, спаси се ! 
Никала. Једини онај препредени старац, 

Који им ваљда божји благослов 

За безочности грозне издаде, 

Од Варадина свети владика 

Без сабље и без тешког топуза 

Већ с крстом само уђе ти у двор. 
Катарина. У двор? Ах, доцне! Пропали смо сви. 
Ераљ. Пропали? Нема спаса Никола? 

Саветуј, ако икад светуј сад. 
Еатарина (клвкне). Једини савет и једини спас : 

Не дражити их ; све што ишту дај ! 

Ах, срце моје, срце убијено, 

Преживет' не ће моћи већи јад. 

Попусти краљу, спаси живот свој. 



110 Владиолав Ераљ угароки. 

Не дај, ДЈвШШкш свима данас утре 

За навек Жмен, да ископа траг. 

Не сваљуј смрт на себе и на мене, 

Јер твоју нећу преживети ја. 

Још има наде, још је могућ спас. 
ЛСраљ (хоће да је подигне). Устајте, ујна ! 
Катарина. Никад, Владиславе! 

У праху тако оборену тужну, 

Нека ме тазмом згази душман твој, 

Ја нећу своје главе дигнути 

Да растргнута тебе угледам. 
Краљ. Устајте, ујна! 
Катарина. Хоћу, ал' да скачем 

С прозора оног у провалу грозну 

На поломљене мачеве и стреле, 

Да твоје смрти само не видим. 
Краљ, Устајте, ујна! Ваш је савет мени 

По вољи и једини уместан. 
Катарина, 0, чедо добро! Бог ти на помоћ. 
Краљ (подиже је). И домовини јадној нам на спас. 
Катарина. На груди мени оди! Нек те душман 

У загрљају мојем застане 

И ако срца има нека те 

Од мајке своје зверски отргне. (Загрли га.) 
Дријаеник (улави). Владислав Хуњади, Силађи, Кањижа — 
Краљ. Нек улазе. 
Катарина. Умери ми се, свладај срдитост. 

Имаде л' спаса једини је то. 
(Улаае Владнславу Снла^вја, Кањнжа, Внтеа и још иеки.) 

ПРИЗОР ДЕВЕТИ. 

(И ва један тренутак ивненађени гледају врал»а и Катарину. За тим св 
ВЈаднодав одвоји од осталих и с пок.1оном приступи враљу.) 

Владислав. Ни мало срећни, нит' смо весе.1и 
Пред престо амо поитали вам. 
Ви знате, Величанство, све шта би. 
Ваш ујак главом својом заврши 
Наш раздор тако крвав, несрећан. 
Ко беше њему узрок није сад 



Владиодав краљ угароки. Ш 

Ни време, нити место ЛНр, 
Почетак јер му крије прошЈГОст већ. 
Ја бејах њему понајмање рад, 
И гледах да и пријатеља страсти 
Еолико могу блажим учиним. 
И није био залуд тешки труд, 
Иајлепша нада већ се указа, 
Да земља стече једном стварног мира, 
Па у тој жељи, да не будемо 
Усамљени и слаби, звасмо вас, 
Молисмо краљу вас и светли двор, 
Да овде, иосле славне победе 
Над душманином вере Христове, 
И своје страсти сами победимо. 
То беше свима добро знана ствар 
И одушевљен свак је прихвати. 
Па ипак наша нада разби се, 
И радост нашу, срдачну и чисту, 
Несрдачношћу својом помути 
Палатин сами, краљу, ујак ваш. 
Он нађе сад баш за се земљишта, 
Да против наше странке војује, 
А нарочито против мене лично. 
Доказа имам јасних као дан, 
Да гроф мом брату спремаше и мени 
Извесну смрт у року најкраћем, 
Да с' тим освети сени оца мог 
Са ким у вечној беше омрази. 
Па ипак ја се свладах, обуздах, 
И позвах грофа, да му разбијем 
Ту мржњу својом помир.Бивошћу. 
Гроф дође. Моја пажња, моја штедња 
Узалуд беше ; плану на ме он ; 
Ја одговорих; трже он и мач — 
И сажаљења вредни судар се 
Његовом смрћу сврши. ДЈ^укчијо 
У жару страсти, оној забуни 
Ни могуће нам није било, и 



11^ Вдадиолав Ераљ угароки. 




Дубоко троА^^Јј^им удесом, 

Потресен тато ве.Ђом несрећом, 

Јадођох, да вам својим учешћем 

Олакшам тешки удар срдачно. 
Краљ. И хвала ! Туга мала није ми, 

Ал' искреност је ваша равна њој. 

Ми жалимо за драгим ујаком, 

Ал',. ето, како ви велите сад, 

Тако је ипак бити морало. 

Од наглости се нисмо његове 

Бољему баш ни могли надати. 

Са њом је вазда, као што велите, 

Сметао нама, кад смо радили 

На ошптем добру с вама заједно. 

Ја жалим, што је тако свршио, 

Ал' могу ли га тиме вратити 

У живот и на боље учити. 

Нек само вражда не расточи нас, 

Љубављу, слогом накнадимо ми 

Што њим и Јанком земл>а изгуби. 

Од бога сви смо равно кажњени 

За раздор, којим земљу депасмо. 

Нек мученичка Улрихова смрт, 

Којој се нико од пас не радује, 

За све нас буде наук љубави. 

У то вам име пружам десницу 

Поданицима својим љубљеним. 
Владислав (пољуби крал>а у руку). 

« 

Да живи краљ! 
Сеи остали. Да живи краљ! 

Краљ, И домовина мила и ви сви! 
Сеи. Да живи Угарска! Да живи краљ! (Рукују се.) 
Никола (ва себв). Да красно ли се игра одигра! 

чијој кожи само кад бих знао? 

Приљубите се, пољубите се, 

Да видим где је отровнији дах, 

И ко ће пасти отрован на под, 

Јер отровом сте запојеии сви. 



Владиолав краљ угароки. ИЗ 

Краљ. И првог друга покојникова 

Не заборав'те. 
Никала. Ту сам вам и ја, 

Од Срца ОВОМ ЧИНу раДОСТаН. (Рткује се с њима.) 

Катарина {у свби). Но хвала богу, кад је свршено 
Од свију зала то је најмање. 

Крал. У лицу ове светле госпође 
Поштујте тугу, срце раскинуто. 

Вла/[ислав. Не смем вам прићи руци, госпођо, 
Јер макар невин ипак крвав сам, 
А срце ипак знами, како ми 
Тај удес цео живот загорча. 
Опростите ме клетве, госпођо, 
Ако вам друго није можно већ. 

Катарина. Имаде л' кривца, казниће га Бог. 
Ја не смем да га гњевим клетвама, 
Ја ћу га само тужна сузама 
Умнлостивит' на нас гњевнога. 

Краљ. А сада ајд'мо тако здружени 
Да земљи целој дамо јасан знак 
Љубави нам и мира трајнога. 
А да и мајци, Владиславе, вашој 
Од бриге коју сузу уштедимо, 
Најпосте да се склонимо и сами 
Одавде, где нам свуд опасност прети, 
Од куге, коју оставише Турци, ^ 

Пођимо право сад у Тамишвар, 
Да накнадимо там' на дому вашем, 
Што по несрећи изгубисмо овде 
Од љубави нам брацке и весе.Ђа. 
Још данас ћемо крепут' се на пут, 
Јер ја у Вудим морам итати, 
Одакле треба у извршење 
Саборска сва Ј^ешења привести. 

Оилађија. Да живи кра.Ђ1 

СЈш. Да живи краљ Владислав. (Одлаве сви осим Ннколе). 



8 



114 Владиодав краљ угароки. 

ПРИЗОР ДЕСЕТИ, 

Ннвола (сам). 

Нгисола. Иа ипак свршетак изађе детињаст. Ипак нова 
непромишљеност. Једва се овде избавио сатанских ноката, а 
већ им лети у нову мрежу. Нема сумње, да ће сад њихов уплив 
на њега појачати. Ја сам већ предвиђао, да ће Улрих брзо 
пасти са свога положаја. То се свршило крв.,Ђу. За највише 
место у земљи тешко да ће се ко отимати сад имајући пред 
очима Улрихов пример. Па ипак наопако ако обрлате они краља, 
а тамишварска посета врло лако може уродити таким плодом. 
Нема другог излаза до тога, да се и сам приближим што више 
краљу, да му се тако рећи наметнем за чувара ради њега 
самога, да му постанем у неку руку нуждан, јер иначе пропа- 
досмо сви. Краљ ми је наклоњен до сад био и као рођаку и 
као добром саветнику поред ујака, а то је главно. Само да се 
Београда опростимо. Но ево и њега. Испратио је незване госте, 
да се сам начини гостом незваним. Наопако, али истина! 

ПРИЗОР ЈЕДАНАЕСТИ. 

Краљ (долави). 

Краљ. Сад, пријате.Ђу, што брже напут, 

Још може бити добра и за злим. 
Никола. Код куће само, краљу, у Будиму. 

Не радујем се Тамишвару ја. 
Крал. Не брини, драги доглавниче мој. 

Посета ова нужном постаде, 
, Да сигурније изнесемо главе 

Из вучијега гњезда овога. 

Ал' дођемо ли једном до Будима, 

У друге ћемо загудети жице. 

Међу тим ви ме остав.Ђати нећете. 

Ваш савет, помоћ ваша нужна ми је 

Пре свега сад у приликама тешким. 

Посета ова, свршили се мирно, 

За вас ће златни написати декрет, 

Који ће силу добит' у Будиму. 

Је л' добро тако? 
Никола. Слуга краљу до гроба. 

(Наставиће се). 



ОРПОКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. 

ИЗ ГОРЊБ КРАЈИНЕ. 
СКУПИО ИХ ВЛАДИМИР КРАСИЋ. 



3. Заклетва и невјера. 

Тако су били месар и месарица у једном граду ; месар је 
имао сина, а месарица кћер. То двоје ђеце били су од седам 
година, а већ су се били заљубили, тако, да су се хтјели одмах 
узети; ал' им родитељи нијесу дали, јер су још били ђеца. 
Кад су они то виђели, договоре се, те побјегну у планину. У 
планинн су били седам година. 11о што им се наврши четрна- 
ест година, рече младић њој: „Хајдемо се ми сад вјенчатн". 
Она њему рече: „Како би се ми вјенчали, кад ту немамо ни 
цркве, ни попа?" „Лако", рече он, „хајде ти само ш мном". 
Сад дођу к једном сувом пању и нађу двије сламке, па их 
метну на онај пањ и стану упоредо, те се он закуне њој овако : 
Ј^Ако ја тебе ианеуерим, био тањи од ове сломке, а сувли о,х 
о&ога иања;**^ а тако она њему се закуне, И тако су се вјен- 
чали. Кад су се вјенчали, кашње неколико дана, слња он, ђс 
му некакав старац на сну каже: Отиди преко те планине к 
једноме врелу; у томе врелу наћи ћеш змију; ту змију уби, 
те је разрежи, па ћеш у њој наћи златну саб.Ђу. Кад ту сабљу 
будеш имао на себи, онда ћеш бити јачи од свашта и свакога, 
и што гођ усхтједнеш, сабља ће ти начинити. Кад буде у јутру, 
он завала, па хајде тамо. Допшвши ка врелу, на1;е у њему змију, 
узме колац и убије ју. Сад у:ше лпјепо нож, па је разреже п 
нађе унутра сабљу. Он узме, па је опаше, и одмах опази, да 
је чудо јачи. За тијем се врати натраг кући и дође к својој 
жени. Она га запита, ђе је б^.о ; али он ништа не каже, ве}1 
само мучи. Онда он најпЈ^ије заж(ми лијепу кућу, и одмах до- 
бцје лцјепдвор. Кад је до добио, рече својој жени: „Сад имамо 



ив Српоке народне приповијетке. 

свега доста, само ћемо живети и уживати". По што је паса.1о 
неко вријеме, њега није било код куће, а сотона дође к њој, 
па је стане намам.Ђивати, како би могао надјачати њезина мужа. 
Она се брани и брани ; али најпослије обећа му, да ће га пи- 
тати, ђе му јакост стоји. Кад је он дошао, она га пита: „Како", 
вели, „ти можеш бити најјачи и да се никог не бојиш?" „Ла- 
ко", одговори он, „док ја имам ову сабљу, ја се не бојим ништа. 
Сјутра дан, кад је наш јунак опет некамо отишао, дође опет 
сотона, па рече жени: „Ти се разболи и реци своме чоеку, да 
се не ћеш дигн)'ти, док ти не донесе из тога и тога града 
једну јабуку. Жена одмах леже на кревет, и лези — Кад јој 
дође чоек, али она јауче. Он се препадне ; а.1и она му рече : 
„ Не бој се ; већ хајде у тај и тај велики град, па ми из њега 
донеси једну јабуку, и онда ћу издравити." Он се спреми, па 
иде тамо. Кад дође тамо, али на граду пише : „ Ко није кадар 
дигнути са стола ататне палице, нека не иде унутра**. Он се 
на то ништа не обзире, већ иде. Дошавши унутра, приђе к 
столу, узме палицу, дигне је, а она му испаде и лупи о сто. 
Онда дођу к њему два чоека, па га питају шта заповиједа. 
„Једну јабуку*", одговори он. Један брже дохвати јабуку и даде 
му је. Он се врати к жени, донесе јој је и даде. Али она опет 
вели: „Дајмијош двије јабуке, јер ћу умријети". Брже отиде он 
опет тамо. А.1и на граду сада пише: „Ко не може срушити 
половине града на један пут, нека не иде унутра**. Наш 
јунак опет не па:ш ништа, ван иде унутра. Кад је ушао 
рече саб.Би: „Гуши половицу града!*" И, гле, док се саб.Ба 
два пут окрене, већ по града па.10. Сад дођу к њему два чо- 
ека и питају га, шта заповиједа? „Двије јабуке", одговори он. 
И одмах добије добије двије јабуке. Кад је и њих донесао кући 
и дао својој жени, рече му она: „Још ми донеси три, па ће 
бити добро.** Он се одмах врати, па отиде; кад тамо, ал' пише 
на граду, да ко не може срушити свега града на једном, нека 
не иде ни близо. Тада он само рече сабљи, а град већ сав на 
земљи. Сад доћу к њему два чоека, па га питају, шта запо- 
виједа. — „Три јабуке из овога града." Они му даду ; а он 
хајд' к жени, Док је он дошао кући, жена му се већ догово- 
рила са сотоном, да ће га наговорити нека отпаше сабљу. Кад 
је дошао, даде јој јабуке, а она поједе и рече : „ Сад ми је 



Орпоке народне прЕповЈцетке. и 



нешто боље, вала Богу!" Кад се у вече смркне и они пошли 
спавати, рече она њему : „Што ти нигда нећеш да отпашеш 
своје сабље V Ти 6и боље починио, да је скинеш, јер си умо- 
ран". Он стане мислити: би ли или не. Најпослије га пресонта 
н отпаше сабљу, па леже спавати. Кад је он иаспао, дође со- 
Т1)на, па му узме сабљу, те му њом ископа очи и однесе га у 
планину па остави. ^Хуго је он онђе п.такао и крмаукао, док, на 
срећу, не дође један просјак, те му он начини гусле, па га је 
водио по свијету од немила до недрага. Тако се он, сиромах, 
потуцао девет година и,хући по свијету за туђијем очима. Кад 
се намирило девет година, усни он како му неко речо, да отиде 
на оно врело, ђе је пријо :шију убио, и да се \т1ије онђе и да 
ће прогледати. Он каже свом вођи, нека га води тамо. Вођа 
га доведе; а он се умије, и, гле, прогледа на мах. .,Иа.та Г>огу !" 
рече он, „кад сам се ја добавио очију, сад ћу ја лако!" Он 
се лијепо 1>астане са својијем вођом, па отиде тражити своју 
жену. Кад је дошао тамо, а.ти му двор са свијем потавнио. Он 
уђе унутра, а.1и нигђе никога. Кад к једној посте.Ђи, а,1и више 
ње стијени виси његова саб.Ба, а на посто.ђи ложи жена 
болесна, су&ла од иања, а тања од сламке, Кад он то виђе, 
сјети се младостн и милине, стане тако јако плакати, да се 
она одмах пробудила. Опазивп1и њега, она вриспе и скочи; 
али није могла да се дигне, него само промрм.Ђа неко.тико 
ријечи, па издахне. По том је он лијепо :шкопа и по- 
стави јој спомен од камена, и иа њему у1)еже слова невјере и 
заклетве. А он се поврати у своју домовину к оцу своме и 
и матери, па се на ново ожени. Ја сам му био у сватовима, 
па сам се и:^гостио тако, да ми је од вина и сад је:шк мокар. 

4| Права погодба, још правија плаћа. 

Један пут погоди се рајо и Турчин: рајо да ће косити 
.шваду Турчину од кад се сунце роди, па док не почине, за 
шест ока вуне. Рајо стапе косити, те коси читав дан, да му 
је хтјела зјеница побијељети. Кад је дошла ноћ, ето ти бега. 
Рајо каже да иде кући, јер је сунце већ починуло. Али Тур- 
чин вели: „Вјере ми, рајо, ако је починуло сунце — ево се 
родио мјесец, сунчев брат." И тако сиромах рајо мораде ко- 
сити опет цијелу ноћ. Кад буде у јутру, изнесе Турчин кан- 



п^ Орпоке народне приаовијетке. 



тар и вуну, па стане вагати; а.1и наш паметни рајо дохвати 
некаки бат, па метне на кантар мјесто баланџе.*) А кад му 
Турчин рече, да то не иде тако, викне рајо: „Е, Турчине, 
кад сам ја косио, био је мјесец сунчев брат, а сада је бат 
кантаров брат." Те тако рајо превари Турчина. 

5. Ј[ијвпи мдадик. 

Био чоек и жена, а ђеце нијесу имали. Чоек се већ на 
жену био љутио, што му не ра1^а ђеце ; па јој један пут рече : 
„Жено, ма да ми родиш каково гођ дијете, макар змију, ја 
бих био задовољан. Кад је било вријеме, она занесе и роди 
змију. Мали је увијек ишао потрбушке, плазећи, јео је и спа- 
вао као и друго дијете; али спавати је увијек ишао у једну 
рупицу, која је била у зиду. Кад је већ понарастао, рече оц.у 
и матери, да би се женио, да му иду ђе ц}ру просити, јер 
није дао никако мира друкче. Најпостије нађу му лијепу ђе- 
војку. Кад јо био дан од вјенчања, сједе ђевојка у каруца, а 
змија се омота коњу око гриве, те тако отид}' у цркву, ту се 
вјенчају и врате се кући на гошћење, на пир. До касне вечери 
гости су пили и веселили се, пак се најпослије разиђу. Сад 
отидЈ' младенци у своју одају спавати, и ту се затворе. Млада 
се у почетку бојала; али кад змија свуче своју кожу, постане 
тако лијеп младић, да га није било љепшега у свему свијету. 
Он легне с младом спавати. Кад су у јутру устали, обуче се 
он опет у своју стару кожу и отиде. Тако су жив.Ђели неко- 
лико мјесеци, и жена, богме, занесе. Свекрва је већ касно пита: 
„Ма како, молим те, ти с мужем спаваш? Рече ли ти кад 
што? Па шта ради, кад дође у собу?" Невјеста одговори: 
„Свекрво моја, кад он допузи у собу, свуче своју кожу, па по- 
стане тако лијеп младић, да га је милина погледати." Кад је 
то мати чула, рече кћери: „Па што ми не бисмо могли како 
|&егову кожу украсти, па да увијек онакав остане. Молим те, 
ђе он меће своју кошуљу, кад се свуче?" Кћи одговори: 
„Објеси је на чавао, и ту је сву ноћ, док је у јутру не узме." 
„Кад је то тако, то ти лијепо, кад он заспи, полагано устани, 
па му укради кожу, па је мени подај." Кћи послуша матеЈ). 
По што јој је чоек на вече дошао кући и заспао, устане она, 

*.» Мјера, тег (Ов\у^1сћк) 



Орпоке народне приповијетке. ^^^ 



удме кожу и даде матери, а мати је на ватри спа.1и. Чим је 
кожа била изгорела, он се пробуди и рече жени: „Не ослобо- 
дила се тога бремена, док.1е гођ ја руке преко тебе не метнем !" 
и с тијем га ријечима нестане. Три га је године увијек чекала 
тако носећа ; најпослије види, да чекање не помаже, па одлучи 
|&и по свијету тражити га, и отиде. Идући тако дође к сунцу, 
а оно је пита, камо иде. Она му почне приповиједати, како се 
удала за змију, како би се она у вече свлачила и како би по- 
стала лијеп младић, као сунце, и како ју је мати напутила, да 
му украде кожу, и како су је украле и спалиле, па како је он 
онај пут побјегао с ријечима: „Не ослободила се, докле ја 
преко тебе своје руке не метнем!" „Ја сам га", вели, „чекала; 
али забадава, сад га морам тражити, да га нађем. Дај, кажи 
ми ти, ако знадеш ђе је." Сунце јој на то рече: „Драга моја, 
радо бих ти казао ђе је, али ја то не знам; него иди ти к 
мјесецу, па питај њега." И даде јој једну лнјепу медуљу. Сад 
она иде к мјесецу. Али мјесец јој каже, да ни он не зна за 
њега; него нека иде к влашићима, можда они знаду ђе је. И 
мјесец даде њој једну велику медуљу. Она онда отиде к вла- 
шићима и моли их, нека јој кажу за мужа; али ни они не 
зиаду: „Него знап! ти шта", говоре јој они, „хајде ти тамо ђо 
се састају југ и белитарци *) ; они ће ти сигурно за њега ка- 
:1ати." И влашићи јој даду доста лијепих медуља. Сад отиде 
како су је влашићи напутили и дође к југу и белитарцима и 
говори: „Помози Бог!" А они отпримише: „Г>ог помогао!" и 
:«1питају је: „Кака је тебе невоља, жено, к нама донијела?'* 
Она њима почне све приповиједати, па им најпослије рече, 
нека јој они кажу за мужа, ако знаду. Добро да си к нама 
дошла питати, јер ти други не би знао казати за њега него ми. 
Ићи ћеш", наставе они даље, „с нама, ми ћемо те тамо по- 
нијети, и наћи ћеш га с вилама скупа. Ти лијепо иди к њима; 
опе ће те виђети, и те твоје медуље, па ће ти највећа Ј^ећи, 
Ј^ јој дадеш те мед}'ље; а ти јој реци, да ћеш јој дати, ако 
тај чоек метне руку преко тебе. — Муж ће ти бити онђе међу 
њима. — Сад је они узму и однесу тамо к вилама. Она уђе у 
њихов двор и све их нађе унутра за столом, а њезин чоек 
уврх стола. „Помози Бог, ђевојке!" поздрави она. А оне јој 

*) Неке ввијевде. 



120 Орпоке народне прнповијетве> 



одговоре: „Г>ог помогао, жено! Што си дошла к намаУ" Тада 
рече она њима: „А пустите ме мало починути, пак ћу вам 
послије казати." Најстарија гледала на њој медуље, пак јој 
говорила, да јој даде те медуље и тај лијепи урес. „Ја ћу ти 
ово дати," одговори она, „али с овом погодбом: тај чоек мора 
преко мене руку метнути, друкчије не." „За што не", речеон. 
Он није познао, да је то његова жена и метне преко ње руку. 
А она роди сина од једанаест година. Сад рече син оцј': „Еј, 
оче, проклет био и не дружио се с вилама, што си учинио и 
измучио моју мајку, да ме је једанаест година носи.1а!" И од- 
мах га виле пусте, а он се врати са женом кући, и ту су по- 
слије лијепо живљели и свега доста имали, те тако и сада 
живе, ако нијесу умрли. 

■ 

(Наставиће се.) 



ПООЛЕДЊИ ДАНИ.*) 

IX. ПЕСМА. 

Анђео смрти летећи светом 
Над домом мојим свијаше крила, 
Без сваког гаума из дома тужног 
Тихо се диже душица мила. 
И као тиче из гњезда свога 
Први пут кад се под небом вијне, 
И она тако, погледа тужног, 
Пружаше своје ручице миле. 
И тужним гласом мољаше она, 
Ал' анђо смрти крилима ману : 
„0, драго дете, не тужи више, 
Ко може спречит' судбину тамну? 
Гле, нигде краја селени нема, 
Ал' њеног жића последњи часи 
Ближе се веће, с подножја славе 
Вечите трубе хоре се гласи! 
Све гине, пада, под косом хладном 
Народи, земље и царства славна; 
Човек и.1' мравак њојзи је једно, 
Та цели живот смрти је храна. 
Из тужних доља подигох тебе 
У вечност куда болова није; 
0, драго дете, не тужи више, 
Последњи дан се над свима вије! 

X. П Е С М А. 

Тешка је рука судбине вечне, 
Ко може силу поднети њену? 
Ко може тугом и плачем својим 



*) Види 138. а 142 свеску „Летописд.** 

мЛетопвс'' 146. 8а 



122 Поољедњи дани. 



Ублажит' ову хаждају гњевну? 
Под руком њеном, у тешком јаду, 
Са себе здерах одећу своју, 
И тугом гоњен наказах лице, 
Пепелом главу обасух моју! 
И као пророк некада што је 
Над развалама очајно плак'о, 
Сузама лице залевах своје 
И мојој души не беше лако! 
И рекох тада: 0, судбо страшна! 
Зар није доста жртава било? 
Ил' другог пута пред тобом нема, 
Већ овде твоје савијаш крило? 
Ал' нигде гласа не чујем више, 
Узаман с лире што туга леће, 
Кад вихар судбе с огњишта пустог 
Погашен пеп'о разноси веће! 

XI. ШВСМА. 

Срушени леже градови силни, 
Народи који живљаху тада, 
Славећи песмом победе своје, 
Иструнули су под земљом сада ; 
И где је злато с камењем драгим 
Палата царских красило своде, 
Високи бурјам тамо се диже, 
А под њим гује, јакрепи, ходе. 
Развејан пеп'о на четир стране 
С погашеног се огњишта расу, 
У одајама мудраца славних 
Говеда селска сад мирно пасу. 
Што људски понос до неба диже 
Порушили су ништави црви; 
0, куда лећеш, сујето пука, 
Ништава жеља куда ли врви? 
За чиме тужиш? — Зар није сретан 
Невини цветак што данас свену, 
Пре него што је живота жега 



Поољедњи дани. 123 

Душицу милу палила њену? 
Пре него што је холуја судбе 
Потресла дане њезиног века, 
Пре него што је зазнати могла 
За јад и беде овога света? 
Ах, није л' сретна невина душа, 
Пред којом светска врева умуче, 
Јер она оде, незнајућ' боле, 
Тугу и сузе, које нас муче! 
Одлете као умилни санче, 
Што нам се душе коснуо само, 
Одлете од нас, да га се вечно 
Са успоменом слатко сећамо! 

Драгутнн Ј. Илцћ 



КЊИЖЕВНООТ. 



АПвПбТ бЕКОА. 8АВЕАКЕ РШР0У1Е8Т1. Шф 
Ма^са Нгуа18ка. ^уегак 1гес1. ПХа^еБи. 1884. 8-ИБа, стр. 377. 



Ирошле године написао сам у „Огражилову" мишљење 
своје Шеноиним приповеткама, које изађоше у првој свесци. 
Што сам се овом приликом латио треће свеске, лежи у том, 
што друга још није угледала света. Та ће изаћи доцније, кад 
прилике буду повољније. 

У трећој свесци ове су приповетке : ^Барун Ивица^, ^Мла- 
ди господин^ и т^Чувај се сењске руке.^ Све те приповетке 
угледаше света у „Ухепси" још пре 11 — 12 година; пос^едња 
пак отштампана је била и за себе. 

У „Баруну Ивици" описује се безобзирно, управо безо- 
бразно наметање ту1^инштине у хрваштину. Стара гарда изу- 
мире а нова није дорасла нава.1и страног елемента. Јунак те 
приповетке, који — по Шеноином најмилијем начину — сам 
описује догађаје, који га снађоше, доброћудан је човек, на ког 
наиђоше још разни, грозни удари судбине. Одрастао је у до- 
брим околностима, отац му беше свестан, трезвен човек, који 
је тековину својих прадедова мудро чувао и множио, мати му 
беше вредна газдарица, али ограниченог ума, а притом још и 
одана пићу. После напрасне смрти очине окрене се цео дома- 
злук тумбе. Неки пробисвет одомаћио се у Ивичиној кући, крат- 
коумну матер његову задобио је засебе, а Ивица с братом и 
са сестром буд\' из наследства истиснути. Несавестан адвокат, 
. тутор Ивичин, учинио је све и сва, да овог упропасти. Тако је 
Ивица постао солдат, изгубио своју невесту и кад се после мно- 
го година вратио кући, беше иметак његов — туђа својина. 
Сад се као гробар таворио, и кад је дошао до које мангуре,. 
„забуњивао^ се ракијом. 



Бљижевноот. 125 



Приповетка је, као свака Шеноина, писана лако и при- 
намљиво. С почетка не изоставља Шеноа никакву ситницу, те 
читач може да се уиозна са сваким детаљом домаћег и јавног 
живота. Психолошки моменат — као главни покретач делању 
— развијен је темељно и опширно. Стари Крушић, активне 
нарави, ради само оно, што може са својим разумом и сасво- 
јом савешћу да доведе у склад. Његова жена мора под заптом 
такве нарави да ћути ; али је и она самовољна, и чим, смрћу 
Крушићевом, престане немио запт, отме у ње јогунство маха, 
и она заузме одлучан положај у кући. Да богме, да она и не 
опажа, да је лутка своје страсти, пића, и да је просто ору1^е 
у рукама једне битанге и несавесног тутора, који јој ласкају. 
Битанга Бартол повлађује старој Крушићки и свагда се скрије 
за њену кецељу. Млитави Иво није да како дорастао таквим 
препреденим нитковима; он пада све ниже и ниже: трагична 
судба поштене и безазлене душе. 

„Млади господин" састоји се управо из четир приповетке: 
' младом господину, капелану Јанку Лугарићу, самом, о брач- 
ном животу хрватских сељака, о брачном животу хрватских ве- 
ликаша и о два изгубљена живота. 

Слушао сам, да је Шеноа радо црпео предмете својим при- 
поветкама из живота, и да су често главне особе у њима слике 
жнвих људн. Тако ће бити и овом приликом, бар што се тиче 
самог Јанка Лугарића. Живот тог ванредног човека заиста је 
интересантан, не само са спољашности већ и са унутрашњости 
ну. Јанко је живио свет за себе, и ако га баш није реално 
проводио, он је у својим замислима одходио далеко у непозна- 
ти свет, те је тако бар уживао у њему. Унутрашње задовољ- 
ство, богати рудник прекрасне душе његове, беше му голема на- 
кнада са све оно, што у спољашњем животу није постигао — 
Јанко је оседио и умрБо као капелан, ако су се и многе ко- 
леге његове попеле до високог свештеничког чина. Он је ужи- 
вао у миру, и најсретнији је био, кад је другог усрећио. Ла- 
пидарно, алимаркантно бележи Шеноа сретне тренутке у жи- 
воту Јанковом. Он их бележи речима његовим, и цела ствар 
изгледа тако, као да друкче и није могла бити. 

Јанко је добио први терно са 200 фор. 

„А што си урадио?" запитам га. 



• ■ • 



126 Бњижевноот. 



„Мени баш новаца није требало", одврати Јанко, ^узај- 
мио сам их сељаку из Млаке, кому је кућа изгорјела била/ 

»Је л' ти их вратио?" 

„Нисам их никад тражио, и нећу, сада су луди помрли, 
а на писму немам ништа.'' 

Јанко је добио други терно са 300 фор. 

„А на што си новце потрошио?" упитам га. 

„Код нас се градила школа, мени није требало новаца, 
дао сам добитак за школу.'' 

Јанко је добио трећи терно : 

„А на што си новце потрошио?" 

„Ставио сам Ернесту прекрасан споменик од мрамора. Нек 
си га има сиромах.'' 

Али Јанку треба и четврти терно — хоће да усрећи мом- 
че и девојче, који се тако љубе, а не могу се узети, јер немају 
ама баш ништа. И Јанко је добио и четврти терно ; али стара, 
глупава слушкиња његова спалила је решконту. То је Јанка 
тако сломило, да је наскоро и умрво. Није њега убио губитак 
— та њему „није требало новаца", али га је утукла помисао, 
да се оно двоје можда неће никад узети. Но ипак — Јанко је 
то заслужио — доживио је срећу својих штићеника, до душе, 
неколико тренутака пред смрт; а.ти ју је ипак доживио. 

Опис „младог господина" и живота му језграјецатојпри- 
повеци, и управо је и њена суштина. Остале три приповетке 
тек су арабеске и прилог карактеристици тог правог свеште- 
ника. Ја се и не мислим бавити њима. Само хоћу толико да 
кажем, да у сваком погледу показују Шеноино перо : лакижи- 
вахан опис, обилатост у карактерисању, а богме и у карики- 
рању, течан стил и пријатно приказивање. Ипак заслужује, ш> 
моме мишљењу, приповетка о Мати и о Јаги првенство, ма да 
и оста.1е две имају својих добрих и лепих страна. 

Приповетком „Чувај се сењске руке" захватио је Шеноа 
у повесницу, у прошлост крајишког народа. Он се том прили- 
ком вратио романтици, којом је започео, ако су му и многи 
карактери историјске личности. Једно на друго, деле нас три- 
ста година од оних догађаја, о којима Шеноа говори, но очи- 
гледно приказивање песниково, довукло нам је сценерију каа 
дурбин, и нама се чини, да се то збива пред нашим очима. 



Књижевноот. 1 27 



Шеноа је заиста пластички истакао не само поједине ка- 
рапере, него и призоре, у којима ови говоре и раде. Замери- 
ти ху се мора то, што у приповеци из повеент^ није ира- 
вим именом назвао сењске ускоке, те је за љубав шовинистич- 
кој струји у Хрватској обишао, управо прећутао, име сраско. 
Лепо, врло лепо је бити родољуб, и похвално је поносити се 
врлинама својих прадедова, само што све то не сме бити — 
на рачун другог народа, ако и сродног. 



На сваки начин показују приповетке у овој свесци вели- 
ки наиредак у књижевном развитку Шеноином. Показују сигур- 
нију руву, одрешитији начин, облију форму, а разлика између 
почетка и свршетка које приповетке не упада ни најмање у 
очи. Особина субјективности задржала се још : Шеноа најраднје 
пише тако, да пушта, да једна од главних особа у приповет- 
ша сама описује догађаје у њима. Цри таком начину мора, да 
шо, цриповетка носити на себи јасан тип оне личности, која 
приповеда. Но то се никако не може уписати у ману или чак 
У недостатак. То је просто друкчи начин писања, лакши до 
ДУше од оног, у ком се о свима особама говори у трећем лицу, 
Ј^р лично убеђење и лични назори могу се лакше приказати, 
н«го се објективно узвисити над другима и над собом, те тако 
и говорити, писати и радити. 

Једина приповетка, „Чувај се сењске руке," писана је 

^о. Но поред све лепоте њене. ипак се види тешкоћа у пи- 

^У: Шеноа онда јаха чврсто и лепо на Пегазу, кад пише 

•^•начином. Онда је мио и љубазан, онда је шаљив и досетљив, 

^^ је пун бујности и окретности, онда је, једном речи, пра- 

** Шеноа. 

Какве су му приповетке, које ће још угледати света, не 
^^*^ ; али се по досадашњем надам најбољем. 

Мнлан Сагаћ. 



МАТИЦА ОРПОКА. 



Иаводи и8 8аписни1^а кн>и^евиог одбора 
и одељвња 1885. године. 

Саставах мкредне оедвнце хњжавевкога одељења 12. (24.) Јануар«. 

2. Др. Ђорђе НАТошевић, председник, Ђорђе Рајковић, др. Ђорђе 
Дера и оекретАр А. Хаџић у Новои Саду на одлуку књижевног одеЈБења 
од 8. (20.) декеибра 1884. бр. 56. К. Одс. јављају, да су проЈчили све пред- 
логе о ивдавању „Бибдиотеке ва народ*' ив Фонда Нетра Коњевића и на 
ооновзг истих поднесе своје иишљење и предлог у овоие : 

„Књиге за народ/ које ће се ивдавати од прихода Фонда коњеви- 
ћева, треба да доносе така поучна и вабавна дела, која ће наш народ по- 
дивати и снажити иорално и иатеријално и која ће га поучавати, како да 
чува и негује своје 8дравл»е. 

У делииа, која ће да шире у народу нашеи иорал, вал>а да се ив- 
носе начела поштења, честитости и свију других иора.ших врлина; тии 
делииа вала варод наш поучавати, да чува и негује лепе своје обичаје ив 
старина и да се клони влих, убитачних навика, било да ииају свога ко- 
рена у самои народу, било пак да су се одоиаћиле са стране. 

Нарочито би вал»ало писати дела: о васпитању и учењу деце, до- 
хаћеи и школскои, у основној школи и после школе; о васпитању нашег 
аеенског света и о вадатку и дужностииа Српкиње као жене, иатере и до- 
И1^це; о дужностииа доброга иужа, оца и доиаћина; доброга иоика и 
девојке; доброга господара и госпође, доброг слуге и слушкиње, доброг 
трговца и занатлије, доброг општинара и грађанина, доброг старешине, 
породичног и општинског, и доброг свештеника, учител>а и учител>ице, 
научењака, лекара, чиновника, и т. д. 

Добро би било кад би се свугде ианели и прииери п уаорп, у које 
би се ваљало угледати. 

Матер|уално ваља наш народ дизати, пишући ва њега така дела, 
која ће распростирати вдрава начела народне привреде, која ће га упов- 
наватв са условииа, до којих стоји, хоћеио ли напредовати у обрг^ивању 
веиље, индустрије и трговине, која ће га упућивати на разуиан, разборит 
рад, на истријност и старање ва своју бол>у будућност. 

Нарочито би ва.1>ало тражити, да се пишу дела : о дивању и држа- 
ЊЈ стове и у ошпте и посебице; о дивању и држању коња, краве, овце, 



Матица Орпока. 129 



кове, живнне, пчеле, свилене бубе и рибе ; о диаању и држању врта, во)|- 
кАха, винограда, њива, дивада и ШЈие; о најбо.Ђим ратилима и другим 
доиаћим справама; о дивањЈ и држању куће, покућства, о осветљењЈ, 
грејањЈг, пожару и осигурању; о држању гавдалука, особито мањих, и о 
днаању аавода и вадруга од опште користи. 

Иа науке о чувању и неговању вдравла, да се пишу дела : о отхра- 
њивању мале деце, о сачувању 8драв.&а деце у школи, као и о сачувању 
адравља у одраслијих и старијих, у ратара, ванатлија, трговаца и других 
иедичких и хигијенских школа; о владању и помоћи у прекој неволи и 
опасвости живота; о владању у редњама и поморима; о дворењу болесни- 
ха и најпростијем помагању њиховом онде, где нема лекара, као и о ле- 
чењу дијетом, вавдухом, водом, воћем, млеком, купањем, трењем, гимна- 
стиком и т. д. 

Књиге те ва народ да су посвећене поуци и вабави. Забавна дела 
Л& се нарочито црпу ив нашег народног живота и сродних нам словенских 
1иемена. Не би вал»ало тражити да дела буду оригинална ; главно је, да 
одговарају правој својој це«1и, да служе на корист народу, а то могу бити 
н преводс! и прерађена де.1а. 

Кад се у великих, културних и напредних народа на аападу, који 
вмају богате књижевности, могу аа народ преводити и прерађивати дела 
ив старих литература, тим пре може бпти и у нас, н према нашим књи- 
нсевним приликама свакако се можемо надати, да ће преведена и агодно 
ирера^на дела боља бити него дела ивворна. 

При прерадама требало би да се овначе дела, по којима је што пре- 
ра^во, а при преводима писци, од којих је што преведено. 

Начин писања да је лак, равумЈБив аа свакога, који зна читати и 
кисати. Јевик да је прост, слог кратак. 

Наслов те библиотеке да буде: „Књиге ва народ." 

На насловном листу сваке књиге да дође лепо ивра^^ени лик народ- 
ног добротвора Петра Коњевића, а око њега да се вије лавров венац, 
исто тако и натпис, да је књига иадана трошком Фонда Петра Коњеннћа. 

У књиге би улазиле и с.1ике, где то вахтева сам предмет по себи. 

У овај мах могла би свака два месеца иваћи по једна књига. Сва- 
ка књига нека је ва себе целина. Од мањих расправа могле би по две ући 
у једву свеску, ако су сродног садржаја. 

Књижице те неби смеле пвнети више од 4 штампана табака, а неби 
иогле мање бити од 2 табака. 

У прву књижицу ваљало би да уђе биограФија Петра Коњевића, 
али да не буде већа од једног штампаног табака. 

Ради уређивања тих ^Књига аа народ** ваљало би ив ч.ганова књи- 
жевног оделења саставити нарочитн одбор, који ће припослане рукописе 
бесплатно оцењивати, свака два месеца састајати се и о раду своме ив- 
вештавати књижевно оделење. 

Тјџ би одбор имао једино тај посао пред собом и у њега би ваљало 

9 



130 Матица Орпока« 



одлбрати писце ндше и са стране, ва које се 8на, да су раднли на попу- 
ларној књижевности нашој. 

Што се тиче награда, те би се иогле одредити овако : Прост превод 
по шташханои табаку да се награди од 5 — 8 Фор., прерада са 10 — 15 Фор., 
оригипа.1 са 20 — 26 Фор. 

За писање дела аа „Књиге ва народ'* влљл,\о би у првом ред\' поз- 
вати чланове књижевпог оде.1>ена, а и друге књижевнике наше, мсооито 
оне, који живе у средини свога народа, па ии1ду довољно прнлике, да 
што потпуније и тачније проуче сав живот и рад иу, светле и таине стра- 
не иу и да се уповнају са потребаиа свога народа. 

У поаиву би ваљало и то напоиенути, да ће сваки писац, који усхто 
радити што ва „Књиге ва народ,** добпти од одбора обавештаја о свеиу, 
што се тиче ивраде самнх предмета. 

Кад се прибере довољно градива, да се иада проглас нл народ, па 
да се равложи аадатак овог подуветка и начин иадавања тих књижица аа 
народ. Посао око растуривања тих књижица, ако желимо да п(>одру у на- 
род, ва.1>ало би поверити А. Пајевићу, штаипару, који имаискуствау томе, 
како се п преко којих се људи најбо.Бе растурују књиге п<> народу. Свп 
наши данашњи књижари баве со оснм ивдавања књига још п другии .\у- 
кративнијии гранаиа књижевног рада, п то у тој иери, да неби мог.гн од- 
војити .од свога посла онолико бриге ко.1нко би требало посвстпти успеш- 
нои растуривању ове народне библиотеке у оне с\ојеве нашега народа, ко- 
јииа 10 она наиењена. Једино А. Пајевић бави се иадава.1ачкии радои, и 
то начинои, којн је стекао привнањл и у народу и у књижевничкии кру- 
говииа. С тога пред.1аже одбор, да се тај посао повера А. Пајевићу, који 
је ивјавио, да ће се ив .Ђубави преиа нлпретку иатпчином прпмити те ,^ж- 
нооти као главни комисионар тог матичиног иадања. Књижице те да се 
штаипају у 4000 коиада, да се поклањају свима ч.1ановима иатичинии, 
свакој црквоној ошптини и да се дају као награде школској деци. 

Књижице би се те одиах ра8аши.1>але, чии би која на свет иваш.га. 
Ако је иоле могуће прва свеска ва.1>а.го бп да иаађе о ускрсу. Трошак 
око иадавања исносио би по прорачуну штампарије А. Пајевића ва 4000 
коиада: 

1. С свеаака по 4 табака, свака свеска по 291 ф. 50 н., чини 1209 ф. 

2. Награда аа 24 гатаипана табака просекои табак по 20 Фор. чинн 
480 Фор. 

3. Рабат и експедиција од прилике 250 Фор. Свега 2139 Фор. 

Од прихода Фонда Петра Коњевнћа иогло би се по иввештају бла- 
тајнице иатичине употребити на иадавање тих књижица 2000 Фор. Ка^^^ 
би се бар хил>аду коиада продало, комад по 20 нов., то би чпнпло 200 ф., 
свега 2200 Фор. Упоредивши с тии ивдавање од 2139 Фор. — оста^\о бн 
сувишка 61 Фор. 

Пред.1ог ивасланог одбора прииа се са овии пзменама: 
Дела се траже оригина«1на, али могу бити и преводи и прераде. 
Јеаик да је чист, рааговетан, народан. 



МатЕца Орпока. 131 



Редакциони одбор да буде у месту и да у &еиу буду пет члановд. 

Редакција тих књига да је аа сада беспдатна, а по времену, ако по- 
дтвеће напредЈгје, моћи ће се одреднти и награда. 

Награде се одређују овако: За превод или прераду н^више до 10 
♦ор. по штампаном табаку, а за оригиналне саставе до 20 Фор. 

„К&иге ва народ" и1и.1>аће се бесплатно ва годину дана свима срп- 
СК0М црквеним општинама, а после тек на захтевање. 

Свака свеска да стаје само 10 новчића, да би је сваки што лакше 
могао набавити. 

Редакциони одбор да иввештава о рад>' своме књижевни одбор, који 
се овлашћује, да може одређене награде на исплату упутити. 

Што се тиче п^тампања тих књига, повваће се у1фавни одбор, да 
Лигаи погодбу са овдашњим штампарима, па да Т2^ посао повери оној 
атампарнји, која учини нгдпробитачнију понуду. 

У прву свеску ^Књига аа народ" да уђе биограФија Петра Коње- 
Вићд, бев обвира на то колика ће бити. 

Не прима се предлог, да се те књижице покла1Б^у свима ч^чанови- 
иа матичиним и да се ,\ају ^а^ награде школској деци. 

На свакој књиви да дођо ннтпис, да је иа^у^на трошком Фонда 11ет]»а 
Коњевића. 

У редакциони одбор бирају се : Др. Ђорђе Натошевић, председниКу 
Световар Савковић, потпредседник, Ђорђо Рајковић, др. Ђорђе Дера и се- 
хретар А. Хаџић 



Омчанк оастенав књшмевног оде&ека 14. 2в.) Јануара. 

4. Потпредседвик Световар Савковић, отварајући свечану седни- 
цу к&вжевног оделења, пре свега искрено срдачном добродошлицом по8- 
дравЈБа све оне, који су доброту има.1и доћи да увеличају ову дн- 
вшпњу свечаност ^Матн^^е Српске.** 11о8Дравл>ајући све напомиње, какоје 
„Матица Српска** од дужег времеип завела тај лепи обичај, да у данаш- 
&ој седвици спомен и пошту чини којем год од врлих покојника нашег 
народа. Књижсвпо одељење било је тако несретно, да је прошле године 
ва вавек ивгубило неколико врлих ч^тнова својих. Један од тих бно је и 
др. Милан Ђор^евић. Књижевнп одбор „Матицо Српско** одлучио је, да у 
данаш&ој свечаној седници прос^ави успомену том врлом П(»којнику и на- 
менио је потпредседнику ту часну аа^^аћу, да опише живот и рад дра Ми- 
лава Ђор^вића. Пре него што вршењу тога свога задатка приступи, умо- 
лава потпредседник, да се сас«1уша оном оданошћу и .1>убавл>у, којом је 
он ивра^^ивању повереног му посла приступио. 

За тим ваувме потпредседник говорничко место и говорио је у спо- 
мев дру Милану Ђорђевићу. 

У уводу говорио је о том, како „Матица Српска'*, каопредставница 
варода, треба пошту и прианање да одаје васлужним људима ма којој 
странци ови припадали. 

Прелавећи на живот и рад дра М. Ђор^^евића иоде.1ио је он ов1\ј на 
два доба: доба учења и спреме и доба јавног рада. 



132 Матица Орпока. 



Говорећи о јавном раду славл>ениковом имао је говорник на ужу 
погдавито рад његов на полу књижевности. 

Ђорђевић је године 1864. почео књижеван рад свој у „Даници'', 
листу ва забаву и књижевпост. Доцније писао је у „Младу Србадију'*. 

Но најважнија је радња његова на пол>ј наше дневне политичне 
књижевности. 

Почео је писањем дописа и чданака у „Застави*. А писао је и у 
„Правду", лист, који је иалааио у Београду. 

Године 1873. радио је у Београдзг на „Бранику**, листу аа политику 
и народне интересе, који је иадавао Стеван Каћански. 

Исте године издао је књижицј под насловом : „Идеја народности". 

Одавгуста 1875. постане сталан сарадник ,,3аставе'', а 23. јуна1876. 
прими се уређивања истога листа и у том је послу истрајао све до 19. 
декембра 1880. 

.Српски Глас**, л^ст за политику и књижевност, који је у Руми 
почео ивдавати 3. октобра 1882., иалааио је под његовим уређивањем све 
до марта 1884. 

Тако је дак.1е др. Милан Ђорђевић пуних шест година дава био 
уредник које „Засгаве'* које „Српског Гласа.** 

Говорећи да.1>е о томе, какви терети у нас притискују данас онога, 
који се лати уређивања политичког листа, прелааи говорник те посматра 
ивближе какви су били политички листови, које је уређивао и у које је 
писао др. М. Ђорђевић, рааликујући при том три ствари: 1. начела, ко- 
јих се држно Ђорђевић у својим листовима; 2. садржину, и 3. начин 
уређивања листова и начин писања, или искааивања мисли у истима. 

Дал>е спомиње говорник шта је Ђорђевић — осим наведенога — 
још урадио на иољу наше књижевности. 

Тако напомиње, како је у „Српско Коло", лист ва народне, јавне, 
привредне, просветне и аабавне ствари, неко време писао чланке о поли- 
тичним, просветним и црквеним питањима нашег народа. 

Године 1878. иадао је 25 бројева „Завичаја**, лист за вабаву и поуку . 
Осим свега издавао је „Српски Соко**, илустровани календар ва на- 
род и иадао га је ва годину 1878, 1879, 1880 и 1841. 

Н|\јпосле је говорник са неколико општих потева обе.1ежио јавни 
раддраМилана Ђорђевића и завршио свој говор речима: „Светао му спо- 
мен био и дуговечан! Слава дру Милану Ђорђевићу! Слава му!" 

Говор овај саслушан је паж.1>иво, праћен је знацима допадања и ус- 
кликом: „Слава Милану Ђорђевићу I** и „Живио говорник!** 

5 Потпредседник ватвара свечану седницу књижевног одељења и 
ивриче 8ахва.1ност свима, који су дошли те еу ову свечаност увеличали. 

На ову изјаву потпредседникову разишла се седница у 5 сахата 
после подне. 



Матвца Орпока. 133 



Саотанах књжшлћкос одбора 19. (31.) Јануара. 

2. Мита 11етровић у Сомбору под 30. дек. 1884. подноси ва „Лето- 
пис** оцену на књигу: „Еевгосћеа с1е8 СогдШ^гев", коју је написдо Ј. М. 
Жтјовић. 

Прииа се ва „Летопис** а писцу М. иетровићу одре^^ује се аа ту 
оцензг награда од 12 Фор. 

3. Иван Мартиновић у Башахи^^^у под 2. јануаром о. г. шаље две 
свеске својих песама, с молбом, да се приме у „Летопис^ и да се награде. 
У свакои случају аахтева, да му се песме врате натраг. 

Иадаје се на оцену члану дру Милану Савићу. 

4. Мита Поповић адвокат у Сомбору под 25. декембром 1884. шал>е 
ва ^Летопис" „Животопис српскога писца Богобоја Атанацковића/ и мо- 
ли, да иу се т^ чланак награди. 

По предлогу секретаревом прима се тај чланак ва „Летопис'* и 
писцу се одређује аа исти награда од 45 Фор. иа Фонда накиног. 

5. Владимир Красић у Карловцу под 2. јануара о. г. шаље на оце- 
ну и ваграду иа своје абирке 20 народних приповедака, што их је ску- 
пио по Горњој Крајини. 

Ивдаје се на оцену Ђорђу Рајковићу. 

6. Неименовани писац подпоси аа награду, ван расписл, роман под 
васловои: „Патница**. На рукопису тога романа налааи ее натпис: «Кап- 
С10 уођи ^аи<}111т, ћаћетав — поп — рарат — вед „Котап** Ех соп- 
с^ауе**. Тај исти натпис на.лааи се и на запечаћеном писму, које скрива 
иие пишчево. 

За оцену тога роиана умо.Бавају се чланови : Милан Андрић и Паја 
Нарковић, проФесор у Кар.1овцима, а аапечаћено писмо, које ск])ива иие 
лишчево иадаје се на сачување подпредседнику Св. Савковићу. 

7. Јован Поповић Липовац на Цетињу под 15. јануаром. о. г. шал>е 
на оцену свој спев с васловом: ^Иадајица'*. 

Иадаје се на оцену Јовану Грчићу. 

8. Аркадије Варађанин у Н. Саду под 11. (23.) јануаром јав«Ђа: 
цПрочитао сам и проучио де.1о пЈован Хајнрих Песта.гоци'*, што је 

ваписао г. М. Сииеон Кончар, учите.1> у Јошану (крај Удбине), које ии 
је горе хваљени одбор иа своје IV. седнице од 13. (25.) јула 1884. године 
под бр. 62. К. О. (142. У. 3.) иадао на оцену и уаимам част, да о тох 
деду иаречеи свој суд. 

Песталоцијајеод светског аначаја; његово се иие, његов рад поштује 
и цени од свију просвећених народа,- он је 8абе.1ежен у књиаи народног 
развитка као угодник човечанства, јер је својии просветнии радом, сво- 
јнм пожртвовањеи аа човечанску .\епшу срећу стекао угледно иесто у 
реду великана људских. Његова је струка била васпитање, његова цел» 
општа срећа и напредак рада човечијег. На по.1»у тога рада поставио је 
Песта.10ција нову основу, ва коју се ос^ања све данашње иодерно васпи- 
тавање и обравовање. 

Идеје његове стекле су брао пријате.1>4 и у најобрааовавијии кру- 



134 Матвца Орпока. 



говима, те ое ивнеле на Јавву дисхусију, ту пречистиле и попуниле и 
тако подигде у ред наука^ па данас видимо и педагогију, где се у редове 
осталих ваЈка уаела под руку па се шири по свим вишим научшш а*- 
водима европским и присв|^а себи све угледније место на пол>у народног 
и човечанског равввтва; а аа тај леп успех стекао је вајвшпе васлута 
Песталоц|да, коме је отуд и придевено име : „Отац нове педагогије**, оа 
с тога је ааслужио, да се име његово и у наш књижевни календар са 
достојном уопоменом упише и мило ми је, што се појавио човек, који је 
рад да успомену ту очува, али ми је жао, што се тако важног посла 
прихватила слаба в нез^ка рука, јер човек, који вамисли, да иввесе дела 
и жиЕ^бт једног реФОрматора народвог васпитан>а и обрааовања, вал>а, да 
је у тој струци скроа проникнут, па да уме критички расветлити стаае и 
путеве, којима је та наука ишла, а што је најглавније, ва.1>а, да влада је- 
8ИК0М, којим пише, у пуној мери, те да је кадар њим одушевити читаоца 
ва ту ствар, а учител>а, коме је овај спис поглавито намењен, да га при- 
влачном речитоп11%у наведе, да подражава, да следи, да се свом душом 
одаје светом повиву васпвтања. Али, колико сам увидио, све ово не до- 
стаје том спису и рекао бих, да је врло слаба, и ако вол>на, књижевна 
свага прихватила ту ваставу; јер књижевник, који прави погрешке и у 
основима граматике и синтаксе, што се вамера и ученицама ив старијих 
раареда основ. нар. школе, не може се ни упустити у стварну борбу, јер 
Ке подлећи првим ударцима јавне критике. 

Ево, да наведем ив овог списа, који је исписан на 1(9 страна у 
пола обичног табака, тек неколико примера, па ће се свако уверити, да 
је г. писац са врло слабом јевичном спремом попшо у јаван свет. 

Ја бих могао са сваке од 119 страна исписати по неколико грубих 
граматичних или синтактичних логрешака, ал' то не би вреди^^о ствари 
овој и био би ивлишан труд, него ћу исписати само она места ив овог 
списа, која су јевгро његово, где се 11еста.1оција хоће да ивнесе и при- 
каже у свом клрактеру, у својој спољашности и унутрашњости, да се 
види, какав је по души и по телу, и то г. писац овако кааује: 

На стр. 73. „С тога су у његовим делима (Иесталоцијевим) пуни 
ивливи стиштена, сетна срца, многе снажне мисли и иенадна мнења, дивд>а 
ватра племенитошћу и величином прожмане Фантазије, дивна смелост 
слика, продирање к ивворима истине, које се није кадро никада уморити, 
борба сатрвене душевности уа свестност онога, шта хоће и намерава, и 
што само непотпуно каже; с тога на другој страни многа тамна места, 
субјективпост и једностраност многих судова (?) суморна сета душе и 
јарко цртање човечнјих невол>4.*' 

Стр. 75. „Одређени самосвојни каректер његова духа и8јавл>ује се 
л на вањском (валда с пол>а) човеку. Он нема скоро никакве друштвене 
наобраабе. Што мисли и верује, што осећа и жели, иалааи из њега чисто 
и ооебујно. Неповвавајућ облика европских обичаја и удворности препу- 
шта се природном нагону свога духа и срца. Он је речју и де.1ом тих, ис- 
тинит, овбнл^ан, добросрдачан, скромно једар, живахан бев чуловне рас- 



Матица ОрпоЕа. 135 



трешевости, поворлв иа саучешка, беа лукавости, беа туђега 8ахтеван>а« 
Пошто га несу васпитали људи и не ана непосредво на &их деловати. Не 
доспде ху хирва рааиишљеност, неосдабљено удиоништвовање у живот- 
ннх шшевкостииа, сигурни такт у радњи, и друштвена окретност учитава, 
Ћвој је вичав дечијеи свету. Он боље иис^ш но што васшитава.** 

Ово су два правила, којииа је хтео г. писац, да прикаже тог велн- 
кааа педагошког и да иу опише рад и ка])актер. И ја саи уверен, да иа овог 
веће вико поавати Песталоција, као што га и ја нисаи поанао, нитв аваи 
растумачити шта је мис1ио и хтео да каже г. писа^^ о њеиу. Видии и 
чујех речиу а схисла ии не внам. 

Оваких н подобнми слогои исписано је скоро сво де*\о ово; ту ћете 
наћи где се узгајивање броћа и поврћа нааиваавање, где се шту- 
дцја вове штудиција, где се упливисати каже уплнвало, где се го- 
вори: гледавала, предињевала, ленчовало (лењова.1о . Чути што 
што пријатно, каже : ^ д о п а л о с е м о и е у в у . ^* У пети се иа све снаге да што 
Јрадв — каже: „сва своја уда до укочености напиње (стр. 55.)" — 
Ов говори : видео, видитп, ви^евали. Имше не ће, не ма, ће мо, особено, 
т пише и ваједно: неће, неиа и т. д. 

Ово на јеаик, а ииа и Формалних п стварних погрешака. Тако на 
пр. г. писец вели одиах на 1. стр., да се Песталоције појавио почеткои 
19. века; а он се родио 174<>. год. и већ 1775. год. основао школу у 
Кеаћо^-у, ауирБо је Фебруара месеца 1827. године. Није се дак.1е појавио 
19. већ 18. века. 11])и том је г. писац у сред отпочетог рааговора и опи- 
сивања Песталоцијевог детинства и иорек.1а, на једанпл^т прешао да ка- 
вује с каквим се ауторима С1ужио, кад је писао то дело, па онда опет 
беа икакве свеае наставл>а да.1>е живот Песталоцијев. 

Ја нисах ихао при руци МорФа (ауто])^), по ком је г. писац по- 
глдвито удешавао или превађао ово дело; али виднм да су покупљене 
све туЦе хисли и да се сад пос^е 100 година ианосе учнтељииа беа 
икаква коиентара аа уг.1ед Песталоцијеви списн и иетодични поступак, 
који суодавна и]>еш.ш у историчну архиву. 

(I тако, пошто ово дело г. М. Симеона Кончара цЈован Хајнрих 
Песталоци** ни по јеаику, којим је писано, ни по ствари, која је ианесена, 
ни по облику, како је сложена, не одговара нп потреби ни це.1и, којој је 
вахењена: то иајав.1>ујем, да није аас^ужила да се награди, или да се 
препоручи аа штаипу.** 

9. Члан ЈованГрчићу Н. Саду под 11. (23.) I. о. г. на одлуку 
од 19. (31.) XI Г. 1884. бр. 150. К. О. (4б0. У. 3.) навађа ово: 

„Прочитао саи иии1>иву игру у пет чинова под насловои : „Бачки 
натарош** и поаоришну игру под насловом: „Светолик и Зораида**, која 
се иха схат]>ати као наставак, други део оне п])ве.. Обе је написао в 
ахо додвео Васа Димитријевић, богослов и учите.^ на Клиси. 

Морах, ва жаг1ост, иајавити, ;џ^ поднесене те глуме ни у којех по- 
гледу вису достојне, ни да се подносе овоме друштву. Оно је, истива, да 
у првох делу иха по која жива слика и који веран тип иа живота на- 



136 Матица ОрпоЕа. 



ших сељана, ади су то слмо поједине епиооде. Иначе иа свега дела ви- 
ди се, да је писац скроа човек старе школе, те се с правом теоријско му 
схваћање може наавати застарелим, преживелим. По моме мњењу ^Пре- 
ставе** г. Димитријевића не могу иадржати ни најблажију оцену, те 
сам с тога слободан предложити счавном књижевном одбору, да писду 
његова дела врати, али с изрпчним жа.1>ењем, што се тако слабо обаире 
ва достојанство овога друштва, да му подноси старе, већ пожутеле, мно- 
гоисправ«1>ане и испрев.1ачене, те дак.1е не јасне и нечитке рукописе. Са 
своје бар стране отворено и8Јав.1>ЈЈем, да сам једва кадар био дочитати 
тај рукопис до краја. Осим два табака — од стране 27 — 34., које су 
уметнути и написани на чистој артији, све остало као да је ивва))ено ив 
прашине читавог столећа.*^ 

10. Члан др. Милан Савић у Н. Саду под 19. (31.)о. г. на одлуку под 
бр. 149. К. О. ех 1884. подноси своју оцену на приповетку „Вегатица" од 
непознатог писца, или као што оцењивач мисли, од непознате списате.Ђке. 

По тој оцени дело је почетничко и написавоје доста наивно, те се 
ве може препоручити ва награду. 

На основу те оцсне не прима се споменуто дело. 

11. Милован Ђ. Глишић у Београду под 16. декембром 1884. моли, 
да му се иада досу^ена награда од 100 Фор. ва његову изворну комедију 
у б чинова под насловом: пПодва.1а" и ша.Ђе писменз' обвеау књижаре Ве- 
лимира Ва.10жића у Београду од 8. (12.) декембра 1884. да ће споме- 
нуто дело аа годину дана штампати и прописани број примерака „Мати- 
ци" послати. 

На основу ове обвеае а према одлуци књнжевнога одсЂења под бр. 
49. К. Одс. ех 1884. повива се управни одбор, да пис!^'' досуђену на- 
граду од 100 Фор. иа Фонда накиног исплати. 

4. М. Симеон Кончар учитељ у Јошану крај Удбине моли, да му 
се врати рукопис његове: „Историје педагогије." 

Учиниће .му се по молби. 

16. Стеван В. Поповић у Буднм-Пешти пред.1аже: 

1. да се приступи систематском скупл>ању српских нааива, ратар- 
ских, аанатлијских и трговачких, у интересу што потпуније лексикогра- 
Фије српскога јеапка; 

2. да се прибира грађа аа историју свију оних вароша, села, аасе- 
лака и места, у којима лсиве Срби с ове стране Саве; 

3. да стручни чланови „Матице Српске*^ иараде специјалан план 
о томе, како да се прибере све, што би у нас вредно било да се ана п 
аабележи о поједеним нашим местима, о знаменитцјим породицама и 
људима у том месту, како би се временом том прибраном грађом могли 
послужити сви они, који се баве историјом овостраног нашег народа. 

Како „Матица" нема довољно средстава, да би се такав рад могао 
аапочети с иагледом на пово.Ђан успех, а прости покушаји те врсте не 
приличе књижевном друштву као што је „Матица"* — то се одбор није 
могао ни упуштати у претрес тих предлога. 






Матвца Орпока. 137 



Састанак к&нвевног одбора 18. (25.) харта 

21. „Југославенска академија ананости и уметности'* у Загребу, до- 
пноом својим од 5. ма1>та о. г. бр. НН, јавл>ау да је бан кра.Бевине Да.^1- 
мАције, Хрватске и С-лавоније отписом својим од 3. марта о. г. бр. 18/гез. 
Јскратио доаволу ва држање састанака југос»10вевских књижевника у За- 
гребу и да према томе није одобрио ни правила, која су мл' представков! 
академије од 7. апрнла 1884. бр. 09. поднесена била. 

Према тој одлу^^и јав.1>а академија, да со не може у Загребу др- 
жати састанак југословенских књижевннка. 

Уаима се на знање. 

29. Јован Грчић под 13. мартом о. г. на од-1уку под бр. 7. К. О. 
о. г. јавл»а ово: „Изд;1Т ми је на оцсну спев Јована Иоповића Липовца 
са Цетиња, под насловом „Иадајица*'. Ја сам у смислу цењене одлукс 
славног књижевног одбора спев тај прочитао и намисшо био поднети о 
вмку опширно своје мњење, но како је међу тим другн и највеКи део 
тога спева, „Харем-, ивашао у Цетињском лпсту „ЦрногоЈЈЦи'*, у бр. 5. и 
6. ове године, то држим, да спев тај нема вип1е права реФлектовати вл 
икакву награду одавде — јер би се и онако са.мо ва ^Летопис" дао био 
употребити — те се могу само тпме аадовол^итн, да славном књнжевнои 
одбору до внања ставим, да је штамиаии о,\.^омак „Харем^ мал' те не 
три чвтв1>тине целога снена. Први део ^Иут"* и трећи део пЂу^^ђевп сту- 
пови'*, оба ваједно ивносе два листа а „Харем** сам аа себе пуна трн ли- 
ста рукописа. Ио моме је мњењу нсдостојно „Летописа", да се у њ пре- 
штампава што, те ми јс с тога част предложити сгавш^м књпжевном 
одбору, да спеву „Ивдајици** не досуди никакву наград}-." 

На основу те оцене не нрима се споменути спев за „Летопис." 

Састанак књнвевног одбора 81. марта (12 апрнла ) 

46. Секретар јав.1>а, да је јуче у 10 сахата у вече преминуо народни 
добротвор Атанасије Герески, ч.ган „Матице Српске" и управног одбора, 
да ће се вемни остатци врлог покојника опојати у саборној цркви у Но- 
вом Саду 2. (14.) априла о. г. у 10 сахата пре подпе и за тим пренети 
сепаратном ла^м у Чоровић и тамо сахранити у породичлој костурници. 

Јав»1>ајући то нааомиње секретар, да је споменути добротвор у IX. 
тачци свога тестамента од 14. (20.) Фебруара 1883. ово наредио: 

„Ова друга полоиина преоста*1ога иметка мога, што је намењена па 
потпоиагање српске књижевности, има сс иредати на руковањо „Матици 
Српској** у Новоме Сад>' на ту це,1, да се оснује „фонд Лтанасија Гере- 
ског", од кога ће употреб.1лвати приходе „Матица Српска" на паграђи- 
вање књижевних де.т или на потпомага11>е зас^ужиих и сиротних књи- 
жеввлка српских, дајући овима кад и кад и.1и сталну годиши>у припомоћ. 
Фокдом овим руковаће „Матица Српска'' на начин као што и оста«1нв1 
Фокдовима рукује, и о томе није ,\ужпа никоме рачуна давати. Ако би пак 
„Матица Српска** престала, или би се ив Иовог Сада одсслп.1а, то ће књи- 
жевноодељење „Матице Српске** у последњој својој седници овдеуНовом 

пДетопвс** 146. 9а 



138 Матица Орпока. 



Саду решити, коме ће се на руковање предати овај фонд ради испуњења 1| 
горе оаначене це^ги његове ; а ако књижевно оде.1>ење у том погдеду веб| |] 
ништа решидО) онда се има цео *онд предати на руковање управи српских 
народних Фондова у Кардовцииа донде, док се било у Иовом Саду бидоу 
другом кои српском месту, где буде средиште тадашње српске књижв>> 
ности, не оснује књижевно друштво, и тада се овај фонд има томе друштцг 
на руковање предати." 

Уједно јавл»а секретар, да му је Фискал друштвени др. Илија Ву- 
четић, као иавршилац тестамента рекао, да ће на споменути фонд доћж 
до 12.000 Форината. 

Чим је доанао аа смрт покојникову дао је истаћи црну ваставу ва. 
матичнном стану. 

Књижевни одбор уаима на тужно анање иввештај секретарев; уста- 
јањем и ускликом: „Слава Гереском !" одаје почаст том ретком родољубу 
и ставља у ааписник своју преголему тугу ва губитком честитог и врлог 
сина рода свога, који је својим родол>убивим аавештањпма и доброчин- 
ствима покааао, колико му је стало до просветног напретка народа српског 
и који је својим светлим делима вауаео једно од најодличнијих места у 
угледном колу народних добротвора. 

Уједно се решава, да се у име „Матице Српске'* по.1ожи леп венац 
са тракама и натписом на одар покојников, да у име „Матнце Српске** 
говори у Черевићу надгробну реч члан Авдрија М. Матић, да чланови 
књижевног одбора др. Милан Савић и Сава Цетровић иду поред сандз^ка, 
и да се поаову чланови управног и књижевног одбора да учествују на по- 
гребу и да прате мртво тело покојног добротвора народног у Черевић. 

Састанав кљнавевног одбора 20. апрвша (2. М1да). 

55. Ђорђе Рајковић у Новом Саду јавл>а ово: 
„Лрочитао сам „Српске народне приповјет ке** и8 Горње Кра- 

јине, што их је скупио Владимир Красић. Има их 20 на броју, ме^у њима 
неколико повећих, те онако све скупа могу ивнети преко три штампана 
табака. С радошћу прианајем, да је вешта рука прибрала те приповетке. 
Није то хрпа суве плеве, него цвеће пуно драготе и мирпса што га је од- 
гајио стари геније народнога песништва. Ту је оштроумље, весе-10ст, бе- 
ва8.1еност — ту се огледа не само поетски дар, него и аначајност осећаја 
и мисли српског народа. Иа тих приповедака говори народ онако, као што 
га поанајемо с његовим врлинаиа, с његовим страстима и предрасудама. 
Види се да је Горња Крајина иадахпнија аа ово пол>в пего Банат. Не вна 
човек, чему да се већма диви у овим приповсткама: садржају илијезику. 

Оцењујући ову абнрку народиих приповедака више по каквоћи 
него ш> коликоћи, предлажем, да се аа њих иада вредпоме скуп.1лчу 
награда од 40 Форинти а. вр." 

Прима се. 

56. Ђорђе Рајковић у Новом Сад,у јав.Ђа ово : 
„Прочитао сг1м „Српске народнс приповетке**, које је скупио 



. **• 



Матвца Ораока. 139 



по Славон1ди Јован Петровнћ, свештеник у Новој Градишци. Има нх 
на броју 20 краћнх, неједвакб вредности. Скупл>ач вели, да нх је „вапи- 
сао онако, како их је чуо И8 уста приповедачевих.** Али како се слаже 
^ч> с овим местима: „Ивб&ви живот свој иа опасвости, која му је 
претила". (Приповетка 3.) „Бев да окЈша снагу" (приповетка 6.) „Учи- 
нити покушај и тражити средстава^ — „младиК стаде тражити 
средства" (приповетка 13.) „Стане тентати свога супруга** — „су- 
пруга му одврати" (приповетка 11.) „Увме у ту сврху два 8аса1;ена 
колца** (приповетка 13.) „Били се ти могао увући у буре пуно петроле« 
ума?"^ 1приповетка 15.) У ианосу око 150 Форинти (приповетка 10.) 
„Уаме мла^у аа своју супругу, а с њеаином се сестром, односно сво- 
јом шогорицом вјенча** — „у одсуству његову пусти своју прву супру- 
гу И8 таввице** (приповетка 17.ј. 

По овим цитатима пре би човек рекао, да су те приповетке преве- 
дене него да су и8 уста српског народа. Иначе увршКене су у ту вбирку 
неколике веома лепе бајке, кратке приче ив вилинског и дивовског све- 
та. Потписани се нуди, да у друштву са уредником ^Летописа Матнце 
Српске'*, те комаде одабере, и предлаже, да се тако одабране приме ва 
^Летопис** а да се аа њох иада скуп.1>ачу награда од 15 Форинти а. вр."* 

Предлог се прима. 

57. Ђорђ^е Рајковић у Новом Саду јав.1>а: ^Прегледао сам 
оба рукописа наиме „Српске народне песме*' и „Српске народне 
приповетке'', што их је скупио у Банату Љубомир Лотић, учител у 
Карлову. 

I. Песме. Има их на броју 37., већином су варијанте женскнх пе- 
сама, повнатих И8 Вукове вбирке. Вук, најревцоснији и највештији испи- 
тач народних умотворина, први је почео са уста народа скуп.Бати песме, 
то драгоцено старинско благо које судбиву и стање давне прошлости више 
пута боле освет.Бује иего гдекоје исправе на пергаменту. Док их је Вук 
од 1814 — 1840 купио, биле су наше народне песме у цвету — данас су у 
онадању. Али то није само у нас, него је народна поеаија данас код сви* 
ју европских народа на иадаху. Сваки познавач народних песама с тугом 
у срцу привнаје, да су влатни дани њиховог цветања, њихове животне 
снаге прох}'ја.1и, може бити ва навек ! То се парочито види и иа ове абирке, 
која ми је дата ва оцену. Народне песме, које овде Лотић подноси не нро- 
вејава стари, оригиналнн дух посвије, што имају оне ве.1ике естетичке 
вредности, која се огледа у песмамл Вукове вбирке. Ове по Банату скуп- 
.1>ене народне песме нису самораст, оснлжен чистим вдравим п.1анинским 
враком, него су истом увеоци ])авнице. 

С тога предлажем да се као за друштво „Матице Срнскв" неупо- 
треб.Б11ве врате скупљачу. 

II. Приповетке. Нема их нише нсг<» чот»1ри наброју: 1. Неанан- 

ко, 2. Пера н Јана, 3. Пастир и вмија, и 4. Дванајсторо браће. Сие су те 

четирп приповетке с^абе (местимице изгледају као да су прево1;еие са не- 

мачког), с тога их не могг нрепоручнти, већ пред.1ажем, да се и оне в])дте 
скуп.1»ачу.** 



140 Матица Орпока. 



Предлог се прииа. 

58. Др. Милан Савић у Новом Саду јавл>а, да песма „Елегија'^ 
од Војислава Ј. Илијћа васлужује свако приаван>е. Она је јасан ив- 
рав ваокрЈженог, смелог а при том и скроа симпатичног полета правв пе- 
сничке Фантаанје. Онај сањалачки, кад и кад мистички дух даје тој песми 
неописану меку превлаку. Зал^ста то је прави песнички проиавод. С тога 
предлаже награду од 30 — 40 Форината. 

На основу те оцене прима се песма аа „Летопис'*, а писцу Војисл&ву 
Ј. Илијћу одређује се награда од 30 Форината. 

59. Јован Грчић у Новом Саду јавл»а, да је поаоришно дело не- 
пменованог писца под насловом: ^Кнеа Бранислав'* и „Милана шћерка** 
тако слаб, управо, недотупаван посао, да није вредно о њему ни речи тро- 
шити. Није друкчије него човек се мора чудити и крстити, одкудтолико 
препотопске наивности у писца, који т^^ажи награду. 

Према тој оцени дсло се не прима. 

Саотажак књнвевног одеље&а 24. апрнла (в. маја). 

9. Паја Марковнћ у Сремским Карловцима јавља ово : 

„Предат ми је роман неименованог писца „Патница**, да о ње1^ 
напншем своје мњење, да л' је аа награду и колику. 

Када сам видио пред собом рукопис од више него сто пуно писаних 
табака, па још прочитао натпис, да смо добили роман, аарадовао сам се и 
одао се жел>но, да га прочитам и проучим. Јер у нашој приповедачкој 
књижевности, и ако можемо да наведемо приличан број писаца те струке^ 
мало се проивводи дела већег обима. 

Да ли је вабавва књижевност кадра имати каквих васлуга поумни 
раввитак народни, о томе не може бити спора. Она утире пут науци у 
оне слојеве, камо строга наука не може одмах доспети. Поанато је, ко- 
дико се васлуга приписује Тургењев.1>евим делнма ва ослобођење мужика. 
Поанато је, да је у нас Милован Видаковић учинио у своје доба својим 
романима уа Доситија и народне умотворине највише, да је народу нашем 
још већма омомилило српске име, српска прошлост и српска књига. Он 
је васпитао читав нараштЈ^ у нас, па у женском нашем свету створио и 
типове, од којих се и данас у нашем друштву може наћи представниц&. 
Изволите повући парале.1у ивмеђу Српкиње мајко по Видаковићевом духу 
и оне, која гута данас стране романе и иа њих дух. 

Доклегод буде читалаца, који ће читати само или бар највише 
аабавна дела, а тих ће бев сумње бити увек, дотле ће непрестано аабавна 
књижевност бити важан и користан чинилац. По нас Србе вреди још 
више, што је њом тек можно створити читаоце, а тих мп слабо имамо. 
(/ тога вал>а на ту врсту књижевности добро пааити. 

Што се тиче наше приповедачке књижевности, ми смо претурили 
лериод романтиама крј^ем шевдесетих година овога века, а романтивмом 
II псевдокласициамом почели смо и ту као у евима гранама поевије. Није 
ни чудо. Када се у нас вачињала новија књижевност, око нас је свуда 



Матица Орпока. 141 



вдидао тај правац. Бранко учини крај класпцивму и удари теие.% народ- 
пој поеаији. Романтивам у приповеци ни данас до душе није сасвим и8- 
'чевао, али се све већма губи, а маха обуаима приповетка пв народног 
{под којви се ииенои раауме: сел>ачког) живота. 

За роман од Мнлована Видаковпћа до Јаше Игњатовића немамо 
писаца. Неколико њих појава и8остав.1>ам иа рачуна, не ни иаблиао с тога, 
што бих можда хтео да умалии тиме вредност њихову, него што већу да 
се т^штаи овде у реч о њииа, јер су тако спорадични, да се не иоже 
по њниа обе«1ежити какав особен правац. 

Ииаи на уму дакле само Видаковића и Игњатовића. Њима част 
и слава, што су бар како тако попунмли пра8нину на тој страни наше 
књижевности. 

А да се абиља и данас осећа праанина на тој страни, јасан је до- 
кав ово: Романи Милована Видаковића прештаипавају се. Ако књижара, 
што препггаипава те романе, не ради на своју штету, што смем сумњати, 
т. ј. ако Видаковићеви романи налаае абиља п данас толико купаца, да 
књижара хвата свој рачун, то је додуше по успоиену Милованову дично 
и лепо, али по нашу књижевност колико анак, да број чита.'1аца расте, 
толико и анак сироиаштва њеног, јер није кадра да новои проиаводњои 
васити своје читаоце. 

Но поанавајући роиане Милована Видаковнћа и наше друштво, не 
иожеио ни поиис^нти, да ти романи могу да аадовоље све кругове нашег 
друштва. 

Преиа тоие овако стоји с нашим читаоцима: Једни читају што 
књижевност наша повремено проиаводи и Видаковића, а други, ако чи- 
тају, читају иа страних књижевности бавећи се уа то тек више или 
иање повременои проиаводњои у нашој књиаи. 

И једнои и другои анак је то, што иа.10 час споиенух, сгаба књи- 
жевва проиаводња. И ааиста, ко иоле ра^^о чита, не може своје Сгчободне 
часове испувити само српском читанком. Те многи, било да квантитативно, 
било квалитативно не могу да нађу аа себе српских књига, траже их у 
стравој књижевности. 

Колико нам ва тој страни опасност претн, да се ти могу оту^птш 
од српске књиге, с друге стране нам прети аастој код оних, који иор|ду 
да читају још и данас Видаковића. Видаковнћ је био добар аа своје вреие, 
давас треба да сио внше одскочили: и роман и чита.1ачки укус. 

А Јаша Игњатовић? 

Игњатовићеви р(1иаии имају реалног основа. Они су слика нашеи 
друштвевои животу и пропмој генерацпји. (О историјским његовим роиа- 
нима већу да говории, пошто ^Патница" не спа^^а таио него у друштвеви 
роидв.) Слике те на друштва нашег јесу верне, а поједини тппови тако 
живо и истинито описани, да су неки од њих препми у пос^говиЕдг и 
прича се о њима, као да су збн.Ђа живи.ги. То је најјача страна у Игња- 
товића. Јесте то лепа врлина, а.1и није то једнно потребно у роману. 
Неко је рекао аа Јашу, да он 1фта само оно, што је виде(» и саи иску- 



142 Матица Оршика. 



сио. И то је лепо; али ако неиа још начела, онда је то исто тако иепо 
као и вваничан извештај каквог савесног повереника. И писац романа 
хора бити песник. А ако пише само онако, како је видео и искусио по 
спо«1>ашњим појавама, а нвје прекувао, сварио, осетио то у својој души, 
ако тако пише, бидо што није кадар друкче или што друкче неће, није 
песник. Јер ужасна је рааггика ивмеђу човека, који је негде сведоком био, 
донекле можда и суделовао, па то после приповеда; и иамеђу онога, 
који није ту био, па боље схвати оно, о чему му овај прича, него онај, 
који је то видео. Боље схвати, треба да кажем: боле осети, те бол»е и 
опише било пером, било кичи1^ом, гуддлом или д*1етом. Не мора човек на 
прилику ивгубити кога, који му је од срца отпао, а.1 ако је прави песник, 
он ће тај бол исто тако осетити као и онај; а од њега, ако тај није још 
и песник, боље и описати. Песник, ма да нема никакве страсти од оних, 
што их ми у обичном животу нааивамо страстима, — ако у опште песник 
може бити беа тога, — мора умети и моћи описати сваку страст; ако 
и не сваку подједнако, зато ће ону бо*^е описати, коју боле осети. Зато 
писац Шокспирових драма, па био он ко му драго, и јесте н^већи песник 
свију времена и народа, што је сваку страст, сваку врлину, у опште сваку 
душевну способност и неспособност најпотпуније осетио. Гетеов „Фауст** 
вато и јесте најсавршеније дело његово, што је Гете сваку Фаау у душев- 
ном животу Фаустовом и сам доживео, не саме као обичан човек, него 
баш и као песник. 

У Игњатовића, судећи по његовим романима, мора да мма врло 
мало поевмје. Он је добар ФотограФ. И ФотограФија је додуше нека ве- 
штина, али ташц која стоји на јАвицн иамеђу заната и вештине. — Нуд- 
новато, да човек, који је с онаким жаром писао о Србину и његовој по- 
езији, није у стању, да вадахне и своје романе том поезијом. 

И Милован Видаковић није песник; а.1и је умео да и8миш.1>а таке 
мистичне ваплете, који су сасвим годили укусу тадањих па — и^ 1ас(*а 
(1осеп( — и некоја дела данашњих чита.1аца, који још живе у летаргичном 
сну средњо-вековних нааора. Он 1о ва .^убав тога често и историју те- 
рао у лаж. 

Игњатовић и сувише воли истину, а да' би му пред њом могао обраа 
поцрвенити ; али је та истина у њега само гола нага истина, па поеаија 
мора пред њом да црвени. 

То је оно, што Игњатовићу може осигурати донек^ге популарност, 
то, а још више канда онај „(^егђв** хумор, који годи публици па га*\ерији 
или оној, која је доспе.1а у партер или на друго које више место само срет- 
ном каквом пшекулацпом беа оплемењеног срца и духпе. А осим игго ^ема 
у њега праве поеаије, или управо баш за то, што нема те праве поезије, 
квари трајну вредност његовим романима и то, што се врзу по једном те 
истом кругу, па не само да се у једном и истом роману неигто понав.1»а. 
него извесни типови и појаве појавлују се мал те не у сваком њего- 
вом делу. 

Приче калиФорнијског приповедача Брета Харта збивају се искљу- 



Матица ОрпоЕа. 143 



ЧЈВво око златних минд и мехапа у КалиФорнији, тои б.1дорад7 светских 
пропалицл, а главни јунаци све су сам ивмет светског друштва. Када 6ч 
какав Јаша Игњатовић оиисао тај живот, доста би било, да човек прочита 
две три приче, па би се ааситио; јер он слабо равликЈЈе сличност од кон- 
грЈевције, па ти(;аи8 ти1АП(118 увек скоро једно и исто прииоведа. Па 
што је главно, — и јои1 жалосније, то је, што се мане Игњатовићеве све 
већма опажјуу што више пише. 

Приан|дем, да можда криво чиним, што тако строго осуђујем књи- 
жевника, који мал' те не пуно педесет година ради у нас, који је толиким 
својим делима вабављао толико читдлаца у нас. Али далеко је од мене и 
помисао, да не прпвнајем његове заслуге по нашу књигу. Његово име ва- 
уаима анатно место у историји наше књнжевности. А п сам исто тако 
волно прианах добре стране његових дела, као што лоше осуђујем. 

Што се толико повабавих дотло о томе, молим да ми се с тога 
не вамери, што ми је први пут поверило књижевно друштво паше де»\о 
ва оцену, која је поднето аа награду, — први пут, па нађох аа нужно, 
да поболе обележим своје становиште и оправдам мишљење, што ћу ниже 
имати част исповедити сл. књижеввом одбору о овом рукопису „Патници'*, 
а и с тога, што ми се јако свиди, да је и „Патница** писана по угледу 
на дела Јаше Игњатовића. 

Па да видимо, да ли је „Патница" кадра да нам испуни праанину 
у књижевности, да ли одговара ономе, што естетика аахтева, што треба 
ваша књижевностУ Да ли одговара сувременим начелима? 

Писац нас одмах доводи колевци оне оообе, којој је намењено, да 
буде гллвни јунак у роману. Јелица — то јој је име — тек је дете од 
девет месеци, кад јој отац умире. Опа остаје с матером Варваром беа игде 
ичега. Једва јо аалегла хи.вада Форината, што је остаг1о, када се све рас- 
продало на дуг, ког је њен отац натоварио теревенчећи, и потропхивши 
своје благо и 8драв«1»е, умрБо од јектике. То је цео материјални капитал, 
од ког ће имати да живи Јелиг^, да се васпита. Мати њена нема просто 
ништа, и не анам аашто неће да со уда. Но Варвара има брата Шандора 
бележника у В. Шандор јр имућан човек, према нашим приликама богат* 
Прими и Варвару и Јелицу у своју кућу.ј Наскоро му умре жена, и Вар- 
вара остаде гаадарица у његовој кући. А.1н после ноколико година умре 
и Варвара. А ПЈандор остаде у пуној кући сам с маленом Јелицом. Је- 
лица је малена, алн паметна девојчица, уми.Ђата, .Ђубаана, во.1и свог ујака 
и ујко воли њу, па ње ради неће да се жени, да је нова ујна не би можда 
истерала иа куће ; него трпи у кући гаадарице, ма да је с љима увек на 
аапетој ноаи, јер га или кра^^ или не умеју да воде кућу, као што треба. 
Једица је ан^ео чувар у његовој кући, па и он њу чува као очи у глави. 
Не сме да је да на страну на васпитање, јер му треба у кући, а не сме 
да доведе у кућу васпитате.Бку, јер се боји самог себе, да не буде каквог 
белаја. А.1 кад га најпосле брат његове жепе, ПорФирије Папастаки на- 
веде, дл се и он ода на пшеку.^ацију, те кад га усЂод тога растргоше 
равни шпекулативни подуаеци па раане да.Бне путове, па Јелица остајаше 



144 Матица Орпока. 



1С0Д куће без његовог надаора и поче већ да полнаи ставом, која је мождт 
не би одведа добрт лл зацело не тамо, камо је он хтео да је упЈти, — 
реши се Шандор, да је д& у варош „у лер''. Одведе је мадами Сера«ини 
васпитате.Ђци и преда на две године. У тој ма^^^ми је напма Јелица ДРЈГЈ 
матер. То је врло рааборита жена, практична, васпитана, уљЈДНл. Све 
што треба савесној васпитател»ци, наш«10 се у ње. Она воли Јвдицу, као 
да ЈЈ је родила; а Јелица њу, као да јој је 8бил>а мати. Допада се жл- 
дама и Шандору, али не само као васпитате.Ђка, него и као жена и као 
дрЈга мати Јеличина. Мадама је искрена према њему, прича му искрено, 
ко је и шта је, и исповеда му грехе своје лакомислене младости, усмд 
којих је отпала од својпх родитела, неке више вваничничке породице у 
Бечу, и постала васпитателком с најплеменитнјим намерама, да својим 
пскуством своје питомице одврати од лакомис^ености и упути честитим 
путем. 

Шандор науми, да се ожени њом. Али нема петљо, да јој то сам 
предложи, него се повери Лапастакипици. Ова подла душа место да му 
иде на руку, оговара га код мадаме. Мадама, и ако се пренеравила, кад 
јој Папастакиница рече, шта је Шандор наумио, није веровала њевим 
8ЛИМ речима, него би раширеним рукама примила Шандора ва — љубав 
Јелици. Ал Шандор пред њом то ника^х не спомиње, јер нема петл»е. — 
Јелица живи код мадаме врло добро. Изгледи су њени у будукност да нв 
могу бити бо.Ђи. Јединица насл>едница богатог ујака, — дакле силан јв 
ту материјални капитал, и красно васпитана девојчица, — дакле исто тако 
огроман и моралан капитал. То је најбо.Ђи темсЂ, да човек у друштву 
буде сретан. Па аашто ће Јелица да буде патница? Да л' с несретне 
.Ђубави? Ми анамо додуше да је мадама с несретне или боље да кажем 
с непромишљене .Бубави страдала, као што се и сама исповедила Шан- 
дору, па дакле можда ће Јелицу тако васпитати, да ова неће бити тако 
непромншљена; али .Ђубав није шала, па вато нам се и намету прво то 
питање. Њгје .Ћубав уврок, што ће Јелица бити патница, боже сачув^у. 
Јелица је тако дрвенаста, као да нема осећаја ва ту обичну страст мла- 
дог света. Једаред ивгледа, као да је ношто ив .Ђубави учинила, али и то 
је као што ћемо на сврм месту видети, учинила опет највише ив рачуна. 
Па кад није л>убав уарок њеној патњи, можда ће Јелица у животу доц- 
1шје, у другатву, у ком се буде кретала, да се бори против каквих друш- 
твених ваблуда? Не, ни то. Та видићемо, да ће Је.1ица као жена, да 
подлеже свима манама ,.нобл** варошког света: играћв карата, даваће ва- 
бава, и т. д. Нећу да аатежем с питањима и нагј^ањем. Јелица ће да 
страда, да буде патница ив најнискијих повода у друштвеном обичном 
животу, с тога, што неће бити никад 8адово.Ђна о малим и најнужнијим, 
пего што ће да тражи више, — не иа борбе ва опстанак, која се мора 
оправдати, него иа грамжења ва што бољим животом. Она ће доспети до 
великог богатства случајно, испашће и8 богаштине и отимаће се аа њу, 
као и они, што су је отели од ње. — Па где ћемо да тражимо уврок 
њевој патњи? Има у нас пословица: „Тешко свуда своме бев својега." 



\ 



Матица Орпока. 145 



Чинл ми се, да је писац хтео да оправда ту пословицу. Једици је наме- 
н>ено било да постане патница, чим је остала без родите.1>а и спала на 
лилост и немилост своје родбине; па док јој живи ^ја Шандор, и боже 
помоаи; ал кад он умре, остаће саморана вамр^пена у нјугадније замке и 
сплетке. 

Патница је примам.Ђив нас1ов ва роман, а и основ („Тешко свуда 
своме беа својега**) није неудесан основ ва ровсан с таким нас^овом. Али 
у читаоца, који тражи свему уврок, који се не поводи ва личношћу, него 
испнтује начела, по коЈ'има личност дела, неће „Патница"* Јелнца наћи 
никанве симпатије. 

Да пратимо да^ве Је.1ицу. Док она проводи код мадаме иднличне 
дане, облаци, који су се надвелн још над њеном колевком смрћу њеног 
оца, који ће да будз' судбоносни по њену будућност (по оном напред иа- 
ложеном оенову), ти облаци постају све гушћи, па су се најпре погнали 
баш над кућом њеног ујака Шандора. Сва срећа Је.1ичина вакачпла се 
у тој кући. Први осетљив удар на њену срећу, мора се најпре осетити у 
тој кући, и Јелица мора ићи ив ње. У кућу уја-Шандорову увукла се 
нека ТПокица Клја, па није слмо газдарица или проста слушкиња, него 
по свој прилици више нешто, ка^^ Шандор с њом аа једним столом једе 
и угађа јој. Демонско је створење та Каја ! Уја Шандор ретко кад иде 
т варош, где је Јелица, а и кад оде не обиђе увек ни њу ни мадаму. 
Занела га Каја, па и не мис»1и о другом. Кад је Јелица дошла кући ив 
, лЗра**, не може да се сложи с Кајом. Једна кућа а две газдарице. Шан- 
дор воли до душе Јелпцу, али не може, неће или не сме да се аамери 
ни Каји. Ппак Је«\ица мора иа куће — лепим, додуше, начином, али ујка 
пре допушта, да Јелица нде, него ^\а се вамери Каји. Је^тица има тетку, 
очеву сестру, попадију. Та тетка нема деце, па дошла, да Јелицу и себи 
иало поаове, бајаги и њена је, колико је год и Шандорова. А у ствари 
то је теткин само подао маневар. Јелица је одрасла и ана радити, па ће 
јој радити у кући. И још иешто: тетка је на непоштен начин стегла иа 
пупиларних новаца оно хиљаду Форината, што је оста.1о Јелици од оца 
јој. То не 8на ни П1андор ни Је.1ица, а.1и лукава тетка хоће папред да 
добије прилике, — ако они то кадгод дознају, — да може рећи, како је 
и она нешто потрошила на Јелицу, те да Је.1ица вема права аахтевати 
од ње то хи^Баду Форината. Уја Шандор и ако не ана то, ана, да је 
твтка препредена, па, кад је још пре „лера** долааила била по Је.1И1^, он 
није хтео да је пусти, а сад јс пустио. 

Јелица је сад истиснута иа ујкове куће. Биће неко време код тетке. 
Понда се нашла у варопш М. нека њеиа мајка, те оде и к њој, па тамо 
и остане. Ту је нов живот за Јелицу. Ту је још годину дана у неком 
вишеи ваводу ва женскињс усавршпла своје васпитање. — Писац се доста 
бави око васпитања Јеличиног. То је врло лспо. И, као што по свему иа- 
гледа, уверава нас, да је то врло .теио васпитање аа женско дете. Но чита- 
ла1; се није кадар уверити о томе. Она ни мало не одудара од васпитања 
сваке обичне жењскиње њеног сталежа. А са тдким васпитањем тог ста- 

10 



146 Матнца Оршжа. 



лежа пе можемо бити 8адово.БНИ| нлјмдње кад се још препоручује н од паш- 
чеве стране у роману. Кад писац увиђа, коликоје нужно добро васпитање, 
онда јој је требао дати тако, да буде наједној страни Јеиици оружје против 
неприлика, треба да вндимо и неких стварних посл>еди1^ тога; и*ш ово васпн- 
тање, што га је Јелица имала, нијо требао толико уадивати, јер је ето очевидно 
да није кадро, да сачува њу ни од најовбилнијих неприлика. Јелица просто 
нема своје воље, она не вна и не тражи раа.1ога ни чему. Она иде ив 
ку^^ ујкове, а не анамо, ни шта миели о томе. Као да је била јача пре 
„лера**, јер онда је свака гавдарица летила ив кл^гс, само каже л' она на 
њу штогод ујаку. Је«\ица се удаје, јер је то во*Ба њене м2\јко и уја Марка 
њеног, јер је Милош Мргодић богат м.1а,'^о'^ои>А) јединац нас.1>едник вје- 
ло богатог оца. Они шпекулирају с њом, не додуше у своју корист, него 
да бајаги она буде сретна. Милош јесте богат, а^\и јектичав. Мати и браћл 
му помрли од јектике, а отац хоће да подмлади крв; па баш вато изабра 
Јвлиц\% јер је она бар вдрава, те се нада адравом пород}\ Мајка и Марко 
внају то, па ако Милош умре? Иишта вато; остаће Је.шца богата млада 
удовица. Као што је и било. — Стари Мргодић је уживао у својој снаси ; 
а.1 кад му роди унуку, а не унука, охладнп према њој ; па кад се на си- 
ну му још поче појав*1>ивати породична сушица, те иагуби наду, да ће 
добити мушких потомака, пренебреже и сина и снаху. Са бо.лешћу Мило- 
шевом наилаае горки дани по Јеиицу. Стари Мргодић већ види, да му је 
син једном ногом у гробу, па неће ни да троши више на његово ле- 
чење, већ Је.1ица мора да потражи оно хиљмд.у Форината, што јој оста-1о 
бнло од оца. Сад тек довна, да је то њенл тетка попадија неваконито 
овби присвојила. Је.шца иште од ње; а ова докааује, да је т<.> њсн новац, 
њој остало од њеног оца, Јеличиног деде, јер новац је уписан на имс Је- 
лене С, а и једна и друга тако се вове. Јелнца неће да тера против ње 
парниц^', да је не баци у кримина.\, а и уја-Шандор је испомаже, те јој 
даје хи.^ваду Форината од своје стране, да се Милош .течи. Наиш.1И дани иску- 
шења по Је.тицу. Милопга стбо ко и пише већ више међу живе. Отац не- 
ће да ана аа њега; а себичиа родбина му већ п.1ете вамке, како ће да 
истисне Јелицу ив куће и иа насБСДства, кад он ск.10пи очи. И Ми.шн 
Сарданаплловић, Ми.шшев неки брат, а Је.1ичин девер, с којим је Ми.гош 
живио као једна душа, полаже на то, да ће Милош умрети и нуди Је- 
лици своју љубав, исповеда јој се, да ју је ваволео, чим је видео, а ви- 
део је тек, кад је била испрошена већ аа Ми.шша, кад је дошао кући с 
каука. Је.шца овде једва доби при.шке, да покаже нешто вр.1ине. Одбије 
Милана и каже све свом Ми.^ошу. Ми.\оша бо.1и то, а.1 више аамера њој, 
што му је то ка8а.1а, него Ми.^ану, те према Милан\' остаје, какав је и 
био. Али Милан се тако постидио и огорчио на Је.1ицл% да је одмах оти- 
шао и испросио девојку, коју су му већ давно нудили. 

Мплош оде, да се лечи. Милан га прати. Је.1ица чока код куће и 
стрепи сваки час, да ће добити рђав глас о свом Ми.^ошу. Дође браојав, 
а.1 од Папастакија, где јавл>а, да јој је уја-Шандор напрасно умрко од 
кап.ве. Одмах по.1ети та.мо и сарани ујака. — И1андорова нас судбина у 



Матица Орпока. 1^7 



цвлои ромлну шдвише јот може да косне. Он је жртва своје племенпто- 
оти, (неће да се жени ва .вубав сирочста своје сестре) п жртва шпекула- 
ције Папастакијеве. Каја га* арала и иоткрадала) па се најпос^е с.\и8а.\а 
са шандоровим с.\угом, а Шандор и опет нема пет.Бе, да је отп}'сти, те 
слабо раабира и за Јелиц}^ док му Јелица не до})е с Милошем у госте, 
кад јв оно тражила своју очевину, те не уђе у траг Кајиним шкандалима, 
уељеА којих буде и К^уа и њен дилбер С1уга аатворен. Таман хоће Је- 
лица, да уреди одношаје у ујаковој кући и оставини, до^^е јој глас, да 
одмах иде кући у М., јер Милош је дошао, нема му помоћи. Умре и 
Милош. 

Сад остаде Јелица сама саморана у канџама мн.шстиве родбине, 
све самих хијена у људској кожи. Стари Мргодић, отац пок. Милоша, 
шцпре баје око свахе. Осећа се старац још у снааи, ,\а је кадар створити 
сам себи вдраво потомство, па покушава, не би ли Јсгица — Овде не 
8вам шта да кажем. Или је намеравао, да је уаме себи ва жену, њу, же- 
ну свог ро^еног сина поред свог унучета, или — просто да се иаразнм — 
да живи с њом у див.1*ем браку. Једио од то двоје је јасно ка<» сунце, 
јер старац у један мах и насрћо на њу. (И сад тек ми па,^а на памет, 
хако се старац ивравио пред сином, још кад му је просио Је.\и1^у аа жену, 
овако у ша.ш: „Ако је ти нећеш, ја ћу.") Па кад га Је.1ица одгурну, он 
оде опет на свој салаш, где је и дотад живео, да одсад тек ради о глави 
својој снаси. 

Јелнца, рекох, нсма нигде никог уаа се. Неки др. Илијашевић, 
пријате.1> пок. јој мужа, до.1а8ио је у кућу и као пријате.х> и као лечник; 
ал сад је и он изостао, јер апарат старог Мргодића покрепут протнв Је- 
дице, да је сатре, и испод аем.Ђе рије и на Јоличииим вратима прислуш- 
кује и не бпра средства ни начпна, како да ока.1>а Је.1ичииу част, па се 
др. И.1ијашевић ук.1онио. Остао је још сам Милан Сарданапаловић поред 
Јелице. Ко.шко ј(»ј је пријате.Б, ипак се чува, да и себи и њој не баци 
какву .1>агу. А.1и старом Мргодићује бап! до тог ста.1о, па под ивговором, 
да је Милан његов рођак и Је.1и<1ии девер, наре1)ује Је.1ици, да га прима 
у кућу, а Милану, да, кадгод дође у варон!, одседава код Је.1ице. Ми.1ан 
тако и риди. Свет добоме виче на то А Јсгичини иеп1)ијате.Ђи трубе све и 
што внају и 1ПТ0 не анају. У Милану се напос1етку опет п])обуди стара .ву- 
бав према Јс^ици, осећа апатију ирема својој жени, ма да има већ деце 
с њом;инауми, да се са женом раавенча, па да узме Је.1И1^у. Саопшти то 
Јелици. Овамо онамо Је.\ица пристане, јер види, да је ода свуд гоне, па 
ако је ивгоне, а Ми.1аи је имућаи, моћи ће с и>п.м живнти. А носведица 
тс1га била јв — мнс^1ите, раавод Ми.^анов са женом и венчање с Јели- 
цомУ Чујте! Јоица роди дете. Куд је то дете, бог би га анао, тек је 
живо; а ана се и где је крштено. Н<» и роман се снршио, а о њему нема 
ближег трага. 

Сад су Јеличини непријате.1>и има.1и оштро оружје против н.е. Мр- 
годићев синовац као вешт адвокат ради живо око тога, да је и мора.1Но 
и материјално убије. Он удешана, а други то извршују. Је.шца је еве по- 



148 Матнца Орпока. 



вераваиа некој укућанци Наталијп машамиди, а ова под видом прија- 
тељства и оштрим шпионством нскушава је до дна њене дупЕе, и све ја- 
вл.а Мргодићу у намери, да Мргодић њу увме ва жену, па да она исти- 
сне и Је.1ицу и Мргодићеву родбину. Сплетке су ту и вамке тако гнусне 
и гадне, да ја и нећу овде поб.тиже да их ра8.1ажем. Ал напоменути мо- 
рам, да су и Јелици чак и ћер оте.1и и оту1)И.1и тако од њс, да је и она 
преаире. Та отмица Је.\ичине ћери тако ми нвгледа, као да читам какав 
роман ив енг.\еског живота, какви су негда и8.1а8илп у под.^1исцима по- 
којног цВидовдана**. Је.1пцу је Мргоднћ иабацио иа к>^»е, баш пвбацио у 
најбуква.Ш1^ем аначењу те речи, тако да је пддала преко највишег до 
најнижег басамка с горњег спрата и угрува.1а се. Ноћу је нађе неки че- 
ститп пар .Буди, чиновник ЕренФе.1Д и жена му, и примс је бога ради. — 
Је«1ицу туже пред суд, да је иокушава.1а атентат против старог Мргодића. 
Но ту се Је.1ица сама одбрани, пошто је њен адвокат напустио по наго- 
вору Мргодићева синовца, а свог ко.1еге и ва масну награду. Том истом 
адвокату ив^аће после Је.1ица да аахвали, да је И8губи.1а и прву парницу 
8а ужитак иа Мргодићеве сермије као ваконита жена покојног Ми.1оша 
Мргодића. 

А ра^^и .1и Је.1ица штогод, да дође до свог детета? Боже сачув|у ! 
Бар не онако и оно.1ико, ко.1ико би као мати има.1а права и пред богом 
и пред .Ђудма. Она се више бори, да јој даду ужитак него њено рођено 
дете. ЕренФе.1довој куварици Пепики више је канда до тог стало него 
њој. Видп.1а је једарсд на улици, па обећа Је.1ици, да ће је како тако 
довући њој. Једарсд додуше и Је.1ица покупт, да дође до ћери, па оде у 
школу да је увме к себи. Али прискочи учите.1», ухвати Је.1ицу свом сна- 
гом ва раме, па је ив собе истисне. Бадава је Је.1ица врискала, да она 
дете своје тражи, учитељ ва то не хајв. (Какво је опет ово чудовиште?) 
Ја слм господар у шко.1и — продере се учитвл и собу вакључа. Шта је 
чпнити Је.1ици? пита да.Бе писац. Јадна п.1ач,\'ћи у стан се врати. Ипак 
се теши, што је дете у вароши, наћиће она при.1ике ма како да је к себи 
довуче. Не прође три дана, а.1 ето Пепике носи једно девојче кући, које 
ужасно вртптп. То је Јуцика (Јеиичина ћи). Пепика је наш.1а на сокаку, 
па како је снажна, а Јуцика лака доне.1а је Јелици, ма се „како батр- 
га.1а и врискала**. Е, сад дабоме да је Јелица гр.1и, .1»уби, плаче, мо.1и н 
преклиње, да остане код ње. Али она неће. ^Бојим се", вели, а тим 
еу дете и плаЈпилп и одвратили од матере, „носиш ве.1ики нож каже 
деда, да ме вако.Беш". Увери.ш су дете још да је Је.1ица луда. Ск.1еп- 
та.1а се ту ЕренФе.1довпца и Пеппка око детета, па најиос1е и Јуцика 
.такше дише, види да јс мати не ко.1>е, већ .1>убн. Али и опет вели, ,^^ 
неће да остане код матере, јер вели : „Не смем. Кавао ми је деда ако га 
неби С1уша.1а даће ми пинк.1 на .1еђа па да идем у службу.'* — „Та ти 
ћеш код твоје матере бити", ве.1и јој мати. — „Е, деда каже, ти немаш 
ништл, па ћу морати ићи вевати и плевитп.'* „Не бој се дете моје, 

мати ће твоја тебе рг1нптп, од уста ће одкидати и теби дати." Јуцика 
на то ћути, канда страва ив ње пзчеаава. Јв.1ица у тој почивки ивиђе 



Матвца Српова. ^^*) 

пол>е. Јуцика равгледА, кад је Је.\ица пустила с1ободну, она звера на 
врата, можда би хте.«а побећи. Њу куварка стражари. 

А можда би се и прилагодила. Јест. а шта рву^^и да.Бе Јб.1нца? 
Иде свом адвокату, који јој тера парницу, да се НЈ^пре посавегује с њим, 
да л* она можда губи штогод тиме од свог потраживања ив Мргодићеве 
сермигје, ако своје дето код себе вадржи? Кад је Пу-^вокат увери, да је по 
&ену парницу боЈБе, да пусти дете, она „И8л»уби Јуцику, каже јој да опет 
дође и пусти је,** ма да јој ЕренФелдовица не одобрава. А проста кува- 
рица Пепика, која није уживала оно хва.1>еио васпитање, што га је има.1а 
Јелнца код мадаме СераФине, рече љутито : — лА.1а нисте паметна гос- 
по^ кад ваше дете испуштате ; да сам му ја мати, видила би ко би ми је 
иа шака ивчупао ма до крви допмо." Љути со и БренФе.1д, „чуди се како 
јв могла Јелица своје отето дете испустити, воли нема тога ко би могаг» 
против њене воље то учинити, мати је прва.** Ни Пепика, ни ЕренФел- 
дови немају деце, па гле шта вело ! А П1та и на то ради Је«1ица ? Да л' 
је полетила ва својим јединчетом, дн је отме иа руку сво1их и њенпх 8.1о- 
твора, ва које вна да иду на то, да Јуцику сасвим одроде од ње, да је 
чак и проституирају, да је убију, како би и њу скпнули себи с врата, те 
све сами насљедили од Мргодића? Она види, да свн ови изхају право, и 
тешко јој је, ал и опет скрстила руке, па седи и чека — о, не анам шта 
чека? Јелица је прави автомат. Гокао сам једном, да нема своје воље, а.1 
нема ни оног материнског уавишеног пожртвовања, ни љубавп, чак ни оно- 
ликог инстинкта, што га има V животињл. 

А где је Милан Сарданапа.1овнћ, који је обећао .Је.1ици, да ће је 
уаети, кад се раввенча са својом женом, који је навео, да она, мати јед- 
ног детета, с њиме, ожењеним човеком, оцем двоје деце, роди дете? 
Где је ? Тај Милан или је угурсуа или шмок.1»ан. 11ема га, као да је на- 
пустио Јелицу. Она добила дете, истерана и» куће свог мужа, потуца се 
по суду и од немила до недрага, а њсга нигде ни откуда. А.т чујмо. И 
он се раабо.\ео. Заплео се као пиле у кучпие. Ево га: Ми.шн Сарданапа- 
ловић је у Бечу ради лека, аахватио и он сушицл'. (Да нисам и овако већ 
отегао о овом роману и преко оквира уобичајенога, интересантно би би.го 
рећи коју и о смртним с\учајевима у овом роману. Статистичар би имао 
посла да иаведе отуд податке о рааним болестима у нас. Канда је наше 
друштво велики шпитаљ, у ком леже сне сами јектичави .1>уди. А има овде 
и других болести. Понајпре би још приличио овом роману настов: „Јек- 
тичав или труо свет".) Напшо се у великој аапари. „Дг»ктори му саветују, 
да иде у Глајхенберг. Брачна парница му јо у развоју, код куће дпојо 
деце, треће (то је оно пјто је ј^одио с Јелицом) у М. а Је.1ица судбом 
утучена у великој нево.^и живи". Реши се да иде у Глајхенбсрг. Пошл>е 
Јелици преко И.тијашевића новаца. А Је.\иц\' поаива к себи, да га негује. 
„Јелица је дуго сама собом промишл>а.та, да л да иде на поаив Ми.танов 
нл не. Ако отиде, чу^хе свет, а живи у парннци са Мргоди- 
ћ е и (!!!)." И тако Милан умре у Глајхенбергу. 

Дошла Јеличина тетка попадија, па је аове к себи. А Јстица је 



150 Матица Орпока. 



иита, шта ће она бити таио, слушкиња, куварнца ? И да јој муае краве? 
Исмеје тетку и неКе да иде, хоће да добије парницу а иште од н»е оно 
хи.^аду Форината, иди бар да јој купи шиваћу машину. Тетка хоће ово 
пос1едње, лл да иде 'к њој. Најпос.1е се посвађају и растану. 

Јелица је у крајњој- нужди, живи од својих ])уку. Наје,\аред ево 
мадаме СераФине. Овој не иде добро више „лер**, па распродала све, скуц- 
кала неку мраку, чула, како се Је.1пца пати, па је ево потражила. Сад 
живе њих две 81уедно. Мадама јој купила шиваћу машину, па шију, те се 
лебом хране. Него умре наједаред и ма^дама. Оно новца, гат«> је ималл, 
обећала је све Јелицв послв* смрти, кааала јој, и где је; ал кад она умрлл, 
Јелица се 8б>'нила, суд дошао па попечатио све мадамнне стварн, па ва- 
љ&енио и машину, те све допало мадаминој родбини. 

Оиет Јелици вло и наопако. У томе, као што сам напред већ спо- 
менуо, иагуби и парницу рад тражбине иа Мргодићеве сермије усл>ед сми- 
цалице свог адвоката. 

Па кад ће већ једаред бити краја? И какав ће то бити крај? 

Молим још мало. Та аа бога, ва.1>да има још правде на свету? 
Вал»да тек Јелица не може остати довек сирота ; а вал>да је и ааслужила, 
кад је толико „патила?** Ако нико други бар писац сам мора је награ- 
дити за толике „патње*^, јер он је највише кан^^а и крив, што је Је.1ица 
„Патница^. Писац то канда и увиђа, па ево краја : 

Јелица седи и шије, а у собу њену уђе неки оФицир. Па ко је то ? 
То је неки пенаиониран коњанпчки капетан, који је скоро дошмо у М., а 
некад био у штацији негде бливо села, где 1е био Јеличин ујак нотарош, 
па се често почастио у Шандоровој к^^ћи. Чуо је ва Јелицу, шта је и 
како је с њом, па као прави кава*1>ер бацио се у униФорму, „учинио јој 
своје подворење,** и пружио јој толико новаца, да може ианова