Skip to main content

Full text of "Letopis Matice srpske"

See other formats 


Соо^1г 


Тћ1К  1К  а  (Ј1§1[а1  сору  оГ  а  Њок  [ћа!  вдак  ргсксгуо(Ј  Гог  §спсга[10пк  оп  Ик^гагу  кћс^уск  к^сГогс  ![  вдак  сагсГиИу  ксаппај  1^у  Соо§1с  ак  раг[  оГ  а  ргојсс[ 

[о  таке  (ће  адогШ'^  ћоокв  »Ивсоуегаћк  опПпс. 

Ц  ћав  вигу1уеи  1оп§  епои^  Гог  Ше  соруг1§ћ1 1о  схршс  атј  [ћс  ћоок  [о  сп^сг  [ћс  рићИс  иота1п.  А  рићИс  иота1п  ћоок  1в  опе  (ћа1  адав  пе^ег  5ићјсс[ 

(о  соруг1§ћ1  ог  адћове  1е§а1  соруг1§ћ1 1егт  ћав  ехршај.  ^Ућс^ћсг  а  ћоок  15 111  [ћс  рићПс  иотат  тау  уагу  соип(гу  (о  соип(гу.  РићИс  (Јота^п  ћоокк 

аге  оиг  ^а^е^л^аув  (о  (ће  рав(,  герге5еп(1п§  а  адеаКћ  оГ  ћ1в(огу,  сиКиге  апи  кпо^л^^еи^е  (ћаСв  оГ(еп  »ИГВсиК  (о  »Ивсоусг. 

Магкв,  по(а(1опв  ап*!  о(ћег  та1§1паИа  рге5еп(  1п  (ће  ог1§1па1  Уо1ите  'л^Ш  арреаг  т  (ћ1в  ћ1е  -  а  гет^пиег  оГ  [ћ15  ћоок'к  1оп§  јоигпсу  Ггот  [ћс 

рићПкћсг  [о  а  Пћгагу  атј  ИпаИу  [о  уои. 

ТЈба^е  ^иМеИпеб 

Соо§1с  15  ргои(ј  [о  раг^псг  \у1[ћ  Пћгапев  (о  <И$ЈП2е  рићИс  (1ота1п  та(ег1а1в  апп  таке  (ћет  №1(1^1^  ассе551ћ1е.  РићИс  (1отат  ћоокк  ће1оп§  [о  [ћс 
рићИс  апб  \ус  агс  тсгс1у  [ћс1г  си5(о(11апв.  Кеуег(ће1е55,  (ћ1в  адогк  1в  ехрепв1Уе,  во  1п  ог(Јег  (о  кеер  ргоУ1(11п§  (Шв  гевоигсе,  'л^е  ћа^е  (акеп  5[срк  [о 
ргс\'сп[  аћикс  ћу  соттсгс1а1  раг[1ск,  1пс1и(11п§  р1ас1п§  (ссћ111са1  гск[г1с[1011к  оп  аи[ота[С(1  ^исгу111§. 
№  а1ко  акк  [ћа[  уои: 

+  Маке  поп-соттегс1а1  изе  о/ЉеЈИех  №  (1ск1§пс(1  Соо§1с  Воок  бсагсћ  Гог  икс  ћу  111(11У1(1иа15,  а11(1  \ус  гс^ис5[  [ћа[  уои  икс  [ћскс  Шск  Гог 
регвопа1,  поп-соттегс1а1  ригровев. 

+  Ке/гатрХ)т  ашота^еЛ  ^иегут§  Ђо  по1  5еп(1  аи1ота[С(1  ^исгкк  оГ  апу  вог[  [о  Соо§1с'5  кук^ст:  1Г  уои  агс  со11(1ис[111§  гсксагсћ  оп  тасћјпс 
[гапв1а(1оп,  ор(1са1  сћагас(ег  гесо§п1(1оп  ог  о(ћег  агеав  адћеге  ассевв  (о  а  1а1§е  атоип^  оГ  [сх[  15  ћс1рГи1,  р1са5с  со11[ас[  ик.  №  спсоига^с  [ћс 
ике  оГ  рићИс  (1ота1п  та(ег1а1в  Гог  (ћеве  ригровев  шп  тау  ће  аћ1е  (о  ће1р. 

+  Л/ж*п1ж*п  Ж1гЉн1(оп  Тће  Ооо§1е  "ада^егтагк"  уои  вее  оп  еасћ  Ше  15  е55еп[1а1  Гог  Ј11ГогтЈ11§рсор1саћои[  [ћЈкргојсс[  а11(1  ћс1рЈ11§  [ћст  \\г\А 
а(1(11(1опа1  та(ег1а1в  (ћгои§ћ  Ооо§1е  Воок  8еагсћ.  Р1еаве  по  по(  гето^е  К. 

+  Кеер  и  1е§а1  ^Ућа^сусг  уоиг  икс,  гстетћег  (ћа(  уои  аге  ге5ропв1ћ1е  Гог  епвиг111§  [ћа[  \ућа[  уои  аге  (1о1п§  1в  1е§а1.  IX)  по(  аввите  (ћа[  ји5[ 
ћссаикс  \ус  ћсИсус  а  ћоок  15 111  [ћс  рићПс  (1отат  Гог  ивегв  1п  (ће  1Јп1(е(1  8(а(е5,  (ћа(  (ће  адогк  1в  а18о  т  Ше  рићИс  (1ота1п  Гог  ивегв  1п  о(ћег 
сои11[пс5.  ^Ућс^ћсг  а  ћоок  15  5[И1  т  соруг1§ћ(  уаг1е5  Ггот  соип(гу  (о  соип(гу,  атчЛ  вдс  сап'!  оГГег  §и1(1апсе  оп  шће^ћег  апу  врес^Нс  ивс  оГ 
апу  вресИ1С  ћоок  1в  аИо^л^е^^.  Р1еаве  по  по(  аввите  (ћа(  а  ћоок'в  арреагапсс  111  Соо§1с  В(Х»к  бсагсћ  тсапк ![  сап  ћс  икс(1  111  апу  таппсг 
апуадћеге  1п  (ће  адогШ.  Соруг1§ћ(  1пГг1п§етеп(  ИаћП!^  сап  ће  ^иКе  ве^еге. 

Ађои(  Ооо^е  Воок  ^агсћ 

Соо§1с'к  тјккјоп  јк  [о  ог^апј^^с  [ћс  №Ог1(1'к  ЈпГогта^Јоп  а11(1  [о  такс  ј[  ипЈусгкаИу  асссккјћ1с  а11(1  иксГиК   Соо§1с  Воок  Зсагсћ  ћс1рк  п;а(1сгк 
(Иксоусг  [ћс  \уог1(1'5  ћоокк  вдћПс  ћс1рт§  аи[ћогк  ап(1  рићИкћсгк  гсасћ  пс^  аи^Испсск.  Уои  сап  ксагсћ  [ћгои§ћ  [ћс  Ги11  1сх1  оГ  1ћјк  ћоок  оп  [ћс  №сћ 

а[|ћ1111р://1зоокз.доод1е.сош/| 


"^.^ 


1ЕТ0ПИС 


V 


N 


\ 


МАТИЦЕ  СРПСКЕ 


УРЕЂУЈЕ 


А.    X  А  Џ  И  Ћ. 


КЊИГА  145.  - 'Ч? 


1886.  СВЕОЕА   ПРВА. 


?^«бЗ(а-38^гх>-^ 


У  НОВОМЕ  САДУ, 
СРПСКА    ШТАИПАРИЈА   ДРА    СВВТ.    ИИЛВТИ&А. 

1886. 


А5 


^Љск  Ј.) 


П  Р  Е  Г  Л  Е  Д. 


<-€П>>- 


СТРАНА 

I.  Физика  у  Срба.  Написао  проф.  Стева  Милованов    .         1 
II.  Учител>ска  лшола  у  Иј)ној  Гори.  Од  Мите  Нешковића      3 1 

III.  Иојаве  при  грађењу  бермета  и  одређивањо  екстракта. 

Од  Мите  Петровића 72 

IV.  ^Јлатоуст  деспота  Ла:тра.  Опис  старог  рукописа.  Од 
Стојана  Новаковића 83 

V.  Владислав  краљ  угарски.    Историјска  трагедија  у  5 

чинова.  Написао  Никола  В.  ђорић 89 

VI.  Српске    народне    приповијетке   из   Горње    Крајине. 
Скупио  их  Владимир  Красић: 

1.  Царев  син  и  Оштар  дан 10в 

2.  Моћ  бурме       109 

VII.  Књижевност: 

Закон  за  основне  школе  у  књажевини  Црној 
Гори  од  13.  септембра  1884.  Оцена  М.  Неш- 
ковића         113 

VIII.  Читуља : 

Христофор  Шифман 120 

IX.  Матица  Српска: 

Изводи  из  записника  књижевног  одбора  и  оде- 
љења  1884.  године 129 


ФИЗИКА  У  ОРБА. 

НАПИСАО  ПРОФ.  СТЕВА  МИЛОВЛПОВ. 

I. 

1.  У  »11сто])пји  гЈшске  кн>ижевности«  говорп  се  врло 
мало  0  раду  на  фи:п1ци  у  Срба,  исто  тако  и  о  делима, 
која  се  баве  тим  предметом. 

И1то  се  досад  радило  и  у1)адило  па  фиаици  код  нас, 
није  те1пко  набројати  и  нока;тти;  погре^пити  нећу,  ако 
1)екнем,  да  се  на  фи:шци  у  нас  радило  понајмање.  Није 
се  нстипа  пи  у  другим  научним  гранама  писало  ни  ра- 
дило  па  нп  привредпло  бап1  бо1'-:ша,  али  фи:^ика  скоро 
да  је  и  и:{а  тих  нредмета  :^аоста.1а. 

У  најповијс^  доба  ра:^.вија  се  у  ошпте  научна  књи- 
жевност  у  крал»евини  (рбији  баи1  доста  али  фи:^ике  п 
опет  нема,  какве  би  требало  да  има  :Ја  средњу  наставу: 
л*л  више  ра:{реде  1'имна:^иЈ1»  и  реалке,  а  нема  добре  књи- 
ге  ни  :т  народ.  Једна  само  фи:ЈИкалпа  дисциплина,  м(*ха- 
ника,  ра:Јвиј(Ч1а  је  ошпирно. 

Фн:^ика  Ј1*  по  себи  врло  важап  предмет  и  од  неи:{- 
мерне  В1)1»дпости  у  сваком  погледу  :т  сваког,  те  ;Јато  и 
јесте  чудновато,  како  се  11>ој:ји  није  доскора  више  пажње 
н(1Клањ1ио. 

*  П.тл^чавати  треба  пауку  јес^тества,  јер  човек  мора 
нреимуЈ^ство  своје  у  природи  не  само  одржати  но  и  утвр- 
дитп  '< ,  вели  Л  т  а  п  а  с  и  ј  (»  ( •  т  о  ј  к  о  в  и  ћ  у  сво ј  о ј  (()и:п1ци 
а  уједно  у  првој  (|)и:п1ци,  која  је  нисана  ш  (•^('Је. 

Скоро  да  је  (Ј)и:и1ка  преча  и  од  математике,  па  док 
се  са  мнтематичним  радовима  нешто  смемо  похвалити.  са 
(1)и;јикалпим  већ  не  можемо.    Што  се  пре    мало    радило 

-Летопис'*  14Г).  1 


Физика  у  Срба. 


па  фп^јпцп.  да  остаипмо  у  страпу.  а.т  пгго  сг  п  сад  ма.н 
пипи*.  оапста  је  чудповато  I 

2.  Иаумпо  сам.  колпк(»  мп  могуКс  ип.1о.  датп  чпта 
оцпма  с.пгку  о  томс.  колпко  сс  до  дапас  V  пас  падпл^ 
па  фп:п1цп.  Напред  ноК  п^ЈЈав.т.уЈсм,  да  прсд  (»чпма  пс  мо 
гу.  п  не11у,  пматп  појсмппс  ч.1апкс  п  1)асп])анс.  растурс 
н*»  по  часоппспма.  лпстовпма.  1м»1|  11У  сс  (Чанптп  чпст( 
књпгама.  којс  говор(.'  о  (]»п:тцп  (1пло  ::а  ппсолу  оп.к)  :;. 
народ. 

Да  ои  П1Т0  нотпуппјс  п:јвсо.  оацпКу  сс  пспгго  у  ста 
ријс  времс  на1пег.  српско!-.  умпог  '.кпв^па. 

У  ово  врсме  нпЈе  се  нппгга  ппсал(»,  а  .;ап1Т(>.  .1ак( 
Је  (цговорптп.  ('к(»ро  да  п  пе  спомпн,ем,  ^ЈпаКе  свакп  пн 
телп1'ентнпЈп  (ропп.  :{апгго  се  ппЈе  1)адпло  па  фп;;пцп:  сг 
истпх  ра:иога.  са  коЈпх  се  нпЈе  нпса.1о  пп  п:{  дЈ^угпх  па 
учних  грана.  са  пстпх  ра:Јлога.  са  к(|Јпх  се  у  пас  у  п 
до(1а  нпЈе  скоро  шппта  радп.к)  па  кљп.ксвпостп. 

II:;  т(»г  до(т  ниЈе  да  :;ато  пемамо  ппкаквпх  де.1а  :;ј 
(1|п:;пку.  пгго  се  нпЈе.  можда.  пап1а(»  у  оно  време  1;етп11 
коЈи  (П1  могао.  ако  нппгга  друго.  а  оно  оар  коЈ^ачатп  м 
учен.аци  и  научењацп  у  другпх  наЈхаа :  п-;  •аог  дооа  не- 
мамо  радова  на  ([)п:и1цп  :;ато.  пгго  у  пас  НЈце  опло  п])п 
лике  :{а  1)ад. 

Срнскп  на])од  ств(>1)по  Је  п  по])ед  опо.нп:!'  оеле,  пе 
во.Ћс  п  патње  то.шко  у  ЈедпоЈ  кн,пжевпоЈ  ј^ранп.  несмп  г 
песнипЈтву.  да  му  се  свако  пок.н)Нптп  мора.  па  :;ац(Мо  о1 
радио  п  на  другпм  кн,пжевнпм  г^итама  те  п  па  фптцп 
и  —  доп(*та  и  урадпо  1ПТО,  само  да  Је  пмао  кад  п  мпсмптг 

на  књпгу,  на  налку. 

.  .    . 

('])нскп  народ  оодар^'"  .1^*  *^Д  прир(це:  пе  само  дл 
лако  прпма  готово.  већ  Је  клдаЈ)  и  сам  самоста.!П(1  ра- 
дпти  п  пснптивати.  само  му  треоа  ;;а  Т(»  прп.гике  I 
срества. 

До  државнс  п  народне  песре^и*  па  Косову  ппЈе  срн- 
скп  народ  пп  у  чем  устунао  другпм  (Ч{ропс1;пм  народпма 
можда  пх  Је  у  нечем  п  нрева^пппао.  Што  се  у  то  д()(1{1 
ипЈе  радило  на  |[)и:{пци.  оило  Је  :;ато.  што  Ј(*  просветл 
српска  тек  почпњала.  што  Је  таЈ  век  карактерпсан  у  он- 


Физика  у  Орба.  3 


ште  11])ед1)асудама  светским,  средњевековпим  схватањем  и 
тумачењем  ирпродиих  појава.  У  то  доба  пе  цвета  у  оп- 
ште  наука  пп  у  других  парода  а  природпа  пи  толико. 

11ос.1е  песретпе  битке  косовопољске  прати.1а  је  ('рбе 
песрећа  па  сваком  кораку  им.  У:ј  песре^^у  државпу  пшла 
је  папоредо  п  песре^ш  па  умпом  полл'.  Мада  се  у  то 
време  наука  ра;шијала  у  Европи  јако,  пије  могла  допре- 
ти  до  српског  наЈ^ода.  а  сам  се  пије  имао  времепа  њоме 
бавити.  Турци  су  руппгли  и  опо,  п1то  Је  било,  па  они, 
да  Н1ире  пауку  међу  Србе! 

Допста  је  било  опо  доба  жалоспо  ;ја  С\)6е :  па  па- 
уку,  па  просвету,  па  умпо  ра;шијање  и  папредовање  пи 
помислпти.  Пјжа  је  брига  би.1а  сваком  Србипу,  да  гледи, 
како  ће  се  одржати. 

II  да  је  тако  трајало  јопг  дуже,  пе  бидапас  имали 
на  лите1)а])пом  иол>у  ни  то.пшо,  колпко  имамо,  ма  да  су 
д])уги  пароди  јако  испЈ^едњачили ;  сј^пски  парод  пе  би  се 
М(»1'ао  јон1  кЈ^енутп  :т  другп  пЈ^освећенп  народи,  код  ко- 
Јих  се  наука  тако  ра;шила,  да  се  чудити  морамо. 

Крајем  пропмога  века  п  почетком  овог  поправшпе 
се  у  неколико  на])одне  нам  пЈ^илшге.  Србип  дође  у  до- 
ди])  са  пЈ^освеКепиЈи  па])оди,  свест  се  народпа  поче  бу- 
дпти,  књ1гжевпост  се  стаде  ра;^виЈати  а  п])освета  п^иритп. 

Са  ове  стЈ^апе  Дунава  и  ( аве  били  су  Срби  пЈ^е 
мпрни  од  Ту])ака,  ;тто  и  видимо,  да  се  туда  кп,ижевпост 
п1)во  почиње  ])а;]виЈати:  дугу  пупшу  и  бритак  мач  6]УМ) 
;тмени  лако  пе])()  и  питома  књига ;  С])бип  се  одаде  књп- 
:т  и  пауцп.  с])пски  синовп  почеп1е  радити  па  умпом  ])а:^- 

ВПТКУ    свом. 

II. 

:5.  Књижевност  папга  у  ови  к])аЈеви  ноче  се,  као 
пгго  спомепух.  поново  1)а;шиЈати  тек  К])аЈем  пј^опмог  века 
п  у  почетку  овог.  Као  пгто  тада  попшчопге  књше.  коЈе 
су  пнсм.ге  о  д])угим  стваЈ^има,  тако  и  опе,  коЈе  се  ба- 
впле  фгпиком  ;  у  почетку  се  ниЈе  мпого  писало  пи  уЈед- 
поЈ   научпоЈ   грапи. 

Фггшком  се  први  бавио  .'>  а  х  а  р  и  Ј  а  0  р  <{)  е  л  и  п.  Он  Је 


Физика  у  Срба. 


писао  11:{  фп^ЈПке  у  свом  вечптом  ка.и^ндару,  којп  Је  први 
пут  штампап  1783.  годпие.  Поред  калепдарског  дела  и 
поред  упуства,  како  се  трали*  дапп  :{а  покретне  пра:п1П- 
ке  у  свакој  годпнп,  дола:и1  ј(»П1  једап  део  п — тајјепосве- 
ћеп  прп])одпој  пау1Џ1. 

У  овом  делу,  у  фп:ппи1.  дола:ЈП  вппи^  :5а  данас  по- 
грепптх  иа:зора  алп  тп  су  па:^о])п  у  опо  доба  владалп  у 
научном  свету  п  Лахарпја  их  Је  п])есадпо  у  с])пску  књп- 
жевпост. 

>'  фп:)ицп  у  вечитом  калепда])у  ])е1;аЈу  се  сроднп  по- 
Јави  Једио  :Ја  д])угим.  а  у  уводу  се  ])аси1)ав.1»а  о  »осо- 
беним  своЈствима-  тела,  бап1  игго  и  дапас  до.га:ш  па  прво 
место  у  (|)и:и1ци. 

ПоЈмови  су  иеки  иоп])каии,  као  и  густоћа  са  »не- 
п])оипцаЈемостп ' ;  у  ва:цуху  има  и])аха.  водепе  паре.  ма- 
сне  (У)  паре,  слапе  н  сЈерие    (сумио])пе)  паре. 

Сггомпње  се  ту  и  ета]),  у  кп>и:и1  се  каже  етир,  и 
ра^иика  11:{ме1)у  њега  и  ва:иуха  у  томе  Је.  јито  ва:дух 
прои:{Води  :шук  а  ети])  свет.1ост.  свктт*.  Ко.шко  се 
п:^  ове  две  речи  даде  ра:Јумети.  ОЈ^фе.ши  Је  пагињао 
ХаЈгепсовоЈ  тео])иЈи  о  светлости.  коЈа  тумачи  свет- 
лост  таласан>ем  ет])а. 

ТеЈ^мипи  су  од  дапаи1п,Ј1Х  ве1|ИИом  д])укчиЈи. 

Д1)жим,  да  се  овом  <|и1:шком  у  ка.1еида])у  ипмо  нај- 
више  :{атим,  како  Ке  се  што  иол>е  оиЈ^авдати  оио,  да  се 
в])еме  Ј1])едска:тти  може.  отуд  и  до.1а:Ј1»  опа  си.ша  пред- 
ска:{ивања  ио  сунцу.  месецу.  :{ве;;дама,  облацима,  маг,1П; 
кшии.  ду:и1.  г])м.1>ави11и.  ва:{духу.  ]ими.  вет])у.  човеку,  по 
четвероиожиим  и  ие))иатим  жш{оти11>ама.  по  рпбама.  ра- 
цима,  110  гаду  по  :{ем.1>и  и  ипаче.  Да.1>е  се  хтело  пставп- 
ти.  од  каЈхве  Је  користи  и  '^иол:;^^  ва:цух.  вета]),  вода, 
оган>,  и  т.  д. 

>'  целипи  иема  ве.шке  в])едиости  а  особито,  ако  се 
у:ше  па  ум,  да  Је  Је:и1К  Ј^уско-с.говенски,  те  га  је  теже 
р{1:{умети  и  школовапу  човеку.  иешко.иитп  не  бп  анао  ни 
чптати  а  ])а:;умети  ни  толико.  Писмо  Је  црквено. 

Да  ир1чмедим  ову  (|)и:;ику  имам  :;ахвалити  професору 


Фи8ика  у  Орба. 


г.  А  л  е  к  с  а  н  д  р  у  С  а  н  д  п  ћ  у,  којп  ми  је  календар  од  год. 
1783.  радо  дао  па  прегледање. 

4 .  Год ине  1787.  пиампао  ј  е  М  а  н  о  ј  л  о  Ј  а  н  к  о- 
вић  оригипалну  расправу  о  испаравању  воде: 

»Фи;зич  еское  соч  инен1е  о  изс  ушенјк)  и  ра:;- 
д-блен^н)  воде  у  воздухЂ  и  изнспеше  разливашн  воде 
изЂ  во;здуха  на  землк)  отђ  Ем.  Јанковича,  капдидата 
медицшЈе  и  содружника  Халскаго  учеппаго  и  натуре  испи- 
таемогЂ  дружства«.  Цепа  12  краИцара  кодђ  господ.  Јоанна 
Јанковича  у  Новом-Саду,  шампапо  у  Ла&пцику  код  Г. 
Таћое.т  8-иа.  4  л.   32  стр. 

Расправу  ову  .тмо.тио  сам  од  г.  ђ  о  ])  ђ  а  Р  а  ј  к  о  в  и- 
ћа,  којп  је  0  њој  писао  у  ».Јетопису«,  књига  120.  стр. 
2.  и  3.,  држећи,  да  11е  ми  помоћи  поуајмити,  да  ју  пре- 
гледим,  но  добио  је  нисам,  јер  је  г.  ђ.  Р.  нпје  већ  имао. 
Обратио  сам  се  :затим  на  библиотеку  Матичипу,  Теке.1и- 
јину  у  Пешту,  на  патријаршеску  у  Карловци  и  гимна- 
:зијску  у  Карловци,  но  ни  откуд  је  нисам  добио ;  у  гим- 
назијској  библиотеци  у  Новом  Саду  тражио  сам  ју  сам, 
по  и  ту  је  пије  било.  Жао  ме  је,  што  расправе  ове  пигде 
не  нађох ;  све  што  о  њој  :шадем  оно  је,  п1то  сам  пашао 
у  спомепЈтој  књи:ш  ».1етописа«  у  биографско-књижевној 
С.1ИЦИ  »Маној.10  Јанковпћ«   од  ђ.  РајковиЈ^а. 

Ову  своју  расправу  попупићу  речима  г.  Рајкови- 
ћа,  које  се  одпосе  па  паведено  дело  М.  Јанковића. 
По  Рајковићу  немачки  рецешент  о  Јанковићевој 
расправи  у  јепским  књижевним  новинама  од  год.  1788. 
вели,  »да  садржај  и  форма  ])асправе  тако  одговара  смеру 
попу.1а])не  пауке,  да  оп  Шкл  овској  академпји,  камо  је 
генерал  ( ■  и  м  е  у  н  3  о  р  и  ћ  по:^вао  Ј  а  н  к  о  в  и  11  а  :т  про- 
фесора  баш  после  ове  расправе,  а  поглавито  с  ])  п  с  к  о  м 
народу,  који  скоро  и  нема  матерњим  је:лгеом  писаних 
књига,  сме  честитати  на  таком  учите.Ћл«. 

У  нотици  је  паведена  читава  пемачка  оцепа,  и:{  које 
се  видп,  о  чему  се  све  говој^и  у  Јапковићевој  1)а- 
справи. 

Г).  Прва  фшјика  као  кп.ига  :Ја  себе  и^запглаје  почет- 
ком  овог    столећа.     11ии1ући  о    том.  ко.шко  се  V  пас  до 


Фи8ика  у  Орба. 


даиас  радило  на  фи:п1ци,  овде  се  морам  дуже  :јад1)жати 
те  о  овој  књшш  ре^ш  коју  вип1е. 

Чудно  је  истина,  али  је  ииак  тако,  да  је  прва  фи- 
зика  писана  и  написана  за  народ  или,  како  на  књи:ш 
самој  стоји,  простим  је:шком  списана  :т  род  словено- 
срнски. 

Потнупо  име  књи:«1,  с  којом  ћу  као  првенчетом  у 
физикалној  књижевности.  да  упо:шам  штоване  читаоце, 
јесте 

» А  0  а  н  а  с  1  а  С  т  0  6  к  0  в  и  ч  а,  Свободннхг  художест†
и  Ф1лософ1и  Доктора  и  Јенскаго  естествоиспитате.тнаго 
содружества  члана  д^Кствите.тнаго 

Фус1ка.  ПростммЂ  лзикомЂ  списапа  :т  родБ  Сла- 
вено-СербскШ.  Перван  частв.  Бђ  Будим*.  Писмени  Кра- 
левскаго  Универс1тета«.  1801.  Посвећена  је  Басилију  Кре- 
стићу,  пароху  румскому  и  намеснику  протопоппјата  ми- 
тровачког,  Теодо])у  Аврамовићу,  крал>евском  ПЈ^оиншнек- 
тору  народних  школа  у  округу  Белико-Варадском  и  Те- 
одору  Зики11у  пароху  Мартиначком.  Ово  су  били  учитељи 
писцу,  те  им  у  зпак  :^ахвалности,  што  је  од  њих  при- 
мио  прву  науку,  и  посвећује  прву  част.  Предговора  је 
седам  листи,  претплатника  петнаест  листи,  текст  п:шосп 
320  страна  у  8-ии,  са  једним  листом  слика  у:^  текст. 

Друга  свеска  носи  скоро  исти  наслов,  само  је  пи- 
сац  сада  већ  члан  и  *к])ал>евскаго  гетинскога  содруже- 
ства  наука« ;  штампана  је  1802.  године  у  Будиму.  По- 
свећена  је  Јовану  Паликући  и  Драгутину  Теодорови^^у. 
Три  листа  у  посвету,  три  листа  нредговора,  330  страна 
текста  у  8-ни.  једанасст  листи  претплатника  и  .шст  сли- 
ка  уз  текст. 

Трећа  свеска  је  под  истим  именом  као  и  друга; 
штампана  је  1803.  године  у  Будиму  п  посвећена  је  свима 
пренумерантима.  Два  листа  у  носвету,  284  стране  текста 
у  8-ни,  дсвет  листи  регистра,  лнст  штампарских  погре- 
шака  и  лист  слика  у:^  текст. 

Као  што  се  види,  фи:зика  је  ова  огромно  дело,  јер 
све  три  части  и:ЈНОсе  преко  д  е  в  е  т  с  т  о  т  и  н  а  страна,  па 
има  и  слпка.  С.гаке  истина  ннсу  најлепше  и  :ја  данашње 


Физика  у  Срба. 


доба  пе  би  биле  добро  и:фађене  по  ;т  опдашње  време, 
сасвим  су  добре. 

Мада  књига  поси  име  физика,  није  у  њој  чиста  фи- 
зика,  као  што  се  данас  узима.  Стојковић  јеутукњи- 
гу  ррстио  и  сва  три  природна  царства  а  до.1а;ш  нешто 
овде-онде  и  из  астрономије.  Из  овог  се  види,  да  јеСтој- 
ковић  под  физиком  разумевао  у  опште  пЈ^ироду.  Пз  чи- 
сте  физике  има  ипак  пајвипк'  у  овом  делу. 

^'  првој  части  су  три  одсека.  У  првом  одсеку  раз- 
лаже  0  оппггим  особипама  те.1а  и  наводи  седам.  У 
другом  одсеку  говори  о  телима,  из  којих  се  цео  свет  са- 
стоји,  разлаже  о  псбесним  телима  у  ошпте,  затим  о  не- 
покретпнм  звез^Јама,  супчапом  систему,  сунцу,  планетама, 
кометама,  месецу,  о  узроку  кретања  планета  и  комета, 
0  *мпожеству  св^товђ«  а  завршује  га  сујеверијама.  У 
трећем  одсеку  описује  земљу  и  говој^и  о  об.тку  њеном, 
о  величипи,  кретању,  о  годип1њим  вј^еменима,  о  дану  и 
о  ноћи,  0  упутрапп1>ости  зем.тшпој  па  о  површини,  го])ама, 
пештеЈ^ама,  вулканима,  земл^етЈ^еспма,  и.'шо])има,  потоцима 
и  рекама. 

^'  Д1)угој  части  наставл>а  трећи  одсек  из  прве  части 
и  то  0  зем.т>и,  па  расп])авља  онда  о  мору,  о  површипи 
31у,  0  боји,  дубипи  морској,  0  томе,  како  је  слапо  и  гор- 
ко,  0  језе])има,  и  т.  д.  У  четвртом  одсеку  говори  о  ^св*- 
ту*,  и  ват])и:  даиас  је  то  светлост  и  топлота.  Нз  све- 
тлости  узима  о  томе,  пгга  је  светлост,  па  пЈзелама- 
ње  и  одбијан,е,  боје,  сенку,  ноћ  и  ноћпа  сујевери- 
ја:  т  ватре,  топлоте,  тумачи,  шта  је  ватра  или  огањ, 
пише  о  мен,ап,у  тела  топлотом ,  о  саопштавању  то- 
плоте,  спрова1)ању,  како  се  огањ  производи,  како  гору 
тела.  па  о  пламену,  диму  и  о  чађи.  У  петом  одсеку  ])аз- 
лаже  о  ваздуху,  и  паиме  о  особипама  његовим,  о  тежи- 
ни,  притиску  и  е.тстичпости,  о  атмосфери,  о  ])а:шим  ва:Ј- 
дусима,  0  ва:цуппп1м  лоптама,  о  вет])у  и  о  :звуку.  У 
шестом  одсеку  пипте  о  води  и  то  о  води,  кад  је  течна, 
кад  Је  у  пари,  и  кад  је  као  лед.  Па  крају  ове  части 
пма  0  електрицитету  и  о  магпетшшу. 

У  тЈ^ећој  части  а  седмом  одсеку  тумачи  водепе  ме- 


Физика  7  Срба. 


теоре:  маглу,  росу,  мраз,  оолак,  кшну,  сиег,  поледнцу 
и  тучу,  затим  атмосферски  електрицитет,  а  наиме  грм- 
љавину,  северну  светлост,  ^блудеКу  светлост*,  надањс* 
зве;ца,  дугу,  кр)т  око  сунца  и  месеца,  боју  атмосфере, 
сунца  и  месеца.  У  осмом  одсеку  говори  о  приЈ^одним 
телпма:  неорганским  и  органским;  то  је  »Јестаственица*. 

Прва  физика  на  српском  .је:Јику,  па  тако  огј^омно 
дело!  Како  да  се  нротумачи  то? 

Двоје  је  овде,  на  што  се  имамо  оба;Јрети  и  чему 
се  управо  дивити  морамо :  откуд  у  повоју  умног  ра:ш1ггка 
нан1ег  толике  снреме  у  човека,  којн  је  ту  књигу  напи- 
сати  могао,  и  онда,  како  то  да  ову  прву  књигу  у  тој 
стрЈци  народ  српски  нрими  тако  радо,  а  ово  смемо  :{а- 
цело  бег  ;т;шра  ре11И. 

Стојковић  вели  у  предговору  првој  части,  »ја  не 
знам,  што  не  може  човек  учипити,  ако  само  постојан  у 
делу  буде  и  при  предпријатпју  својему,  —  тако  да  рек- 
нем,  —  жестоковип  остане«. 

ПГго  се  и;^  ових  редака  ра:^умети  може,  то  је  ппсац 
доиста  и  дока;то  у  тој  фи:{ици  својој:  (-вуда  ј(*  био  по- 
стојан  и  и;цржљив,  :тто  се  п  види  свуда.  како  ду- 
боко  ра;л'мева  предмет,  о  коме  пип1е.  У  целој  ки»и:^и  го- 
вори  тако  живо  и  тако  мило,  да  и;^  сваког  реда  читатп 
можеш,  како  радо  и  весело  пи1пе  физику  :т  цео  народ. 

Не  ра:^бирам,  где  се  све  учпо  и  како  Атапас  иј  е 
СтојковиК,  али  се  свакојако  Срби  дичити  могу,  пгго 
је  така  фи:зика  света  угледала  у  оп^^е  а  особито  јоп!  у 
оно  доба. 

У  оно  време  не  верујем,  да  је  било  бап1  филике  п 
на  страним  језицима,  са  којом  се  не  би  могла  ова  мери- 
ти ;  шта  више,  дока^зујем,  да  је  срнска  фи;зика  надмаппиа 
у  нечем  стране :  писана  је  ш  народ. 

Повода  овом  де.ту  дао  је  главом  Доситије  Обра- 
довић,  који  је  у  баснама  »открио  своје  желаније,  да 
би  се  наипк)  какав  Србин,  који  би  фи;п1ку  на  својему 
језику  ш  род  свој  и:здао«. 

Стојковић  се  ода:звао  врло  радо  овој  же.м,  мада 
су  га  прпјате.т>и  саветовали,  да  се  окане  тог    посла:    та 


Физика  7  Срба.  9 


»не  може  на  крај  изаћч,  јер  претплатиика  неће  добити«. 
па  онда  ју  иеће  моћи  и;датп  пи  с  тога.  »1пто  у  нас 
нема  много  речи,  које  су  у  фшшки  потребне«. 

Све  ово  пије  Стојкови^а  одвратило,  он  је  прво 
тима  одговорио  опо,  пгго  мало  час  наведох,  и  —  онда 
је  ш^вео  оно,  птто  је  паумио :  он  је  написао  фи:п1ку  аа  род. 

Стојковић  је  купио  претплату  на  своју  књигу  и 
ааним.1>иво  је,  како  је  по-гдекоје  одговоре  добио  од  при- 
јате.Ба,  који  му  претплату  скупл»аху. 

*Једап  ми  пип1е,  да  тамо  људи  само  о  трговппи 
својој  баве  се,  :^а  фи:и1ку  и  :{а  друге  оваке  књиге  пеће 
пи  да  чују;  они  од  <|)и:шке  живити  не  могу«.  Ово  су 
врло  карактеристичпе  Ј)ечи  биле  ла  опо  време,  по  и  да- 
нас  су :  пгто  су  опда  поједппци  говорили,  говоре  пеки  и 
данас,  п  данас  се  оваким  речма  пстпсне  многа  књига  из 
куће  српске. 

Неки  су  му  одговарали,  да  пап1  парод  још  није  тада 
:{а  књиге  био.  Ово  колико  је  смешпо,  толико  је  и  жа- 
лосно. 

Да  су  тадашпл!  папш  писци  а  особито  Доситије 
помип1.1>али  само  па  то,  да  паЈ^од  папг  није  :т  књиге,  те 
да  се  оканулп  и  писап»а  п  књиге  —  не  бп  својим  књп- 
жевпим  ])адом  пи  отвори.ш  пута  књи:јп  и  науци,  како  се 
дапас  у  нас  раавпја  све  ово. 

^Има  народа«.  вели  Стојковић,  *где  и  трговци 
и  жепски  пол  а  и  сами  :Јем.1>ед(мци  читају,  а  1гаа  и  та- 
ких.  где  ни  свепгтеници  пе  чптају«,  па  пита  :^а  тим: 
*који  су  сретппји,  који  просве1|енији,  чије  се  име  више 
слави;  :тшто  су  Грци  оставили  :{а  собом  вечпу  славу, 
п  :шпто  се  другп  паЈ)оди  већ  :тборав.т»ајуУ* 

7.  Л1ада  је  ппсац  прве  српске  фи:п1ке  добијао  са 
неких  стЈ)апа  пепово.1,не  и  пемпле  одговоре,  ппак  је 
успео  у  своме  поду^ЈеКу :  он  је  добио  пЈ^етп.^атника  до- 
ста  п  више  него  што  је  п  помислио.  Ово  је  до- 
пста  ка1)актеЈ)истичпо  :;а  оно  доба. 

Кн>ига  је  п»егова  Ј)астурена  у  вшпе  пего  седам  сто- 
тина  ек:;ем1г.1а1)а  у  сј)пски  паЈ^од.  Ово  пе  могу  муком 
п])е11И,  па  тим  јопг  и  пЈ^е,  чим  се  сетимо,   какве  су  пам 


10  Фивика  7  Срба. 


данашње  књижевпе  придике  и  како  стојимо  са  оројем 
ваљаних  књига,  које  уђу  данас  у  наш  свет. 

Нико  не  може  рећи,  да  је  тада  више  било  у  на- 
роду  нашем  људи,  који  су  :шаЈи  читати,  него  данас; 
то  нико  ни  помислити  не  сме.  Сад  је  много  випге  писме- 
них  у  нас  људи  и  опет  од  књиге  једне,  ма  она  како 
ва,Ћана  била,  ма  како  од  потребе  била  за  поједине  људе, 
не  прода  се  тек  која  худа  стотиница;  :и1бавних  књига, 
ако  прође  која  вшпе,  добро,  а  ако  мање,  не  чипи  баш 
много. 

На  шта  је  »причина«  томе,  да  се  запитамо  је:шк()м 
Стој  ковићевимУ 

Ако  боље  промотримо  имена  претплатника  у  по- 
четку  П1)ве  књиге  или  па  крају  друге,  таки  ћемо  до- 
бпти  одговора. 

Тамо  је  п}них  шест  .шсти  претплатнпка  под  опКим 
именом  »свештена  лица«,  а  па  других  девет  *мплитаЈ)ца 
и  грађанска  лица«. 

Ту  су  сви  пароси,  ту  ђакони,  јеЈ^ођакони,  ту  сви 
ка.1уђери  са  свима  владикама  и  митј^ополитом  на  челу; 
сам  се  митрополит  ('  т  е  ф  а  н  п  л .  ( '  т  ]>  а  т  п  м  и  ј)  о  в  и  ћ 
претплатио  на  бО  комада. 

Запптајмо  се  :затим,  како  стојимо  сада  са  свеппепим 
лицпма,  то  на  то  бол>е  да  и  не  одговарам,  јер  то  ће  .{а- 
цело  бити  најбољи  одговор.  —  Жалоспо ! 

Док  се  у  год.  1801.  међу  свештенством  само  рас- 
продало  преко  трпста  књига,  не  може  се  1883.  да  рас- 
прода  пи  тридесет! 

Као  што  је  код  свештенства,  тако  је  и  код  дЈ^угих. 
Говорити  се  :шаде,  да  нам  треба  књига  и  повремепих 
листова,  а  кад  се  спомепе  претплата  па  те  листове,  илп 
кад  се  подпесе  књига,  на  леп  се  начин  и:шлаче  многи 
и  мпоги. 

Правоје  већ  онда  рекао  ('тојковић,  да  *они  свакп 
свој  сопствени  пнтерес  пред  очима  нмају,  да  опће  б.та- 
гопо.тлчпје  пе  :п1нпма  то.шко  њихова  срца«. 

8.  Што  се  тиче  Ј)ечи,  које  су  у  фи:зици  потребне  а  у 
нас    пх    нпје    тада    било,    доста  је   давало  посла  писцу 


Физика  7  Срба.  и 


горње  фпанке,  као  што  му  се  пријатељи  п  бојалп.  У  том 
погледу  пак  нисмо  још  ни  данас  на  чпсто:  и  данас  се 
скоро  самовољно  кују  и;фази  и  називи  у  фи;п1ци.  Пуних 
осамдесет  годипа  после  Стојковића  прошло  је,  и  није 
доста  било,  да  се  удеси  код  нас  терминологпја  у  фи- 
зицп.  Али  то  није  пи  чудо  —  та  тако  је  п  у  другим 
научним  гранама. 

Од  и;фа;т  и  па;шва,  којпма  се  још  Стојковпћ 
служио,  оста.ти  су  некп  те  п  данас  служимо  се  њпма  у 
фииици,  пеки  су  поправ.1,еии  према  чисто  српскпм  а 
други  су  ;јамењени,  Ј^ецимо  бољпма,  тако  се  бар  мисли. 
На  сваки  пачип  знаКе  свако,  да  је  фи;шка  данас  много 
ра;шијенија  по  у  опо  доба,  те  и  термипа  је  вшпе,  мора 
их  дакле  данас  бити  и  сасвим  пових. 

Све  термине  Стојковићеве  не  могу  пабрајати, 
но  спомињем  ипак-неке  а  уједно  додајем,  како  се  дапас 
већтом  на;«шај  у :  в  е  ш  т  е  с  т  в  о  С  т  о  ј  к  о  в  п  11  е  в  о  данас 
је  матерпја,  стихије  су  елементп  или  проста  те.та,  но 
употреб.1>ује  се  п  дапас  реч  >>стихија<',  и  тада  ;шачп  е.те- 
мепат ;  међутим  се  данас  већином  ра;{уму  под  том  речи  ста- 
ре  стихије :  ватра,  вода,  ;^ем.Ба  и  ва;дух,  а  до  ('  т  о  ј  к  о  в  и- 
ћева  доба,  па  и  у  његово  време,  није  се  скоро  ни 
;ша.1о,  да  то  нису  стихије,  елементи;  јестество  је  да- 
нас  прпрода,  ј  естаственпца  је  природна  наука  у 
ширем  смислу  а  фи;зпка  у  ужем. 

У  фшшци  Сто  ј  ковићевој  пап.ш;зимо  п  на  ове 
на;зиве:  скорост  ;за  бЈмину.  покој  ;за  мировање,  .Ће- 
ност  је  У18  шегИае,  равпообразна  скорост,  што 
данас  кажемо  једнака  бЈ);шна  (иш^огш18),  движепнје 
је  кретање,  те  према  томе  има  скорјаште  движе- 
није,  а  то  ће  Ј^ећп  ускоЈ^епо  (убЈШној  кретање  и  по:јд- 
њаште  движеппје  ;{а  успорено  кретање. 

Стојковић  је  већ  у  сјшском  је;зпку  нравио  ра;з- 
.шку  и;зме1)у  пемачког  ^ве>У1сћ1*'  и  „8сћ\уеге"*.  те  му  је 
^ОелуЈсћ!;*  у  сјшском  важест  (ропсЈиб),  а  ,8сћ\\'еге'* 
преводи  са  тјажест  (о:гаУ1ћ18).  Но  пије  свуда  остао 
коњзеквентап,  јер  јс^  у;зимао  једпу  реч  ;за  другу,  те  где 
би  треба.1о,'  да  је  важест,  дола^пма  је  п  тјажест. 


12  ФизиЕа  7  Орба. 


Што  со  ових  наапва  тиче,  и  у  новије  доба  служили 
се  некп  истим  на:]ивиз1а  али  са  српскпм  пменичким  на- 
ставком:  важина  н  тежина  дола:ш  и  у  новијим  штам- 
паним  <|)и:п1кама.  Но  данас  је  већпном  важина  и:^бачена, 
те  на  њепо  место  допкта  тежпна.  а  нре^^ашњу  тежппу, 
:^амењује  данас  тежа. 

Опће  особппе  тела  :шве  опћпм  својствима,  као  што  јспп 
и  данас  некп  говоре  п  да  споменем  нека  својства:  тело  је 
протегнуто,  непронпцај  емо,  пма  скважине,  даде 
се  ра:зд^лпти,  има  дви:{ање.  Према  овом  је  правпо 
п  именице:  протјажепије  (ех1;еп810).  непронпца- 
ј  е  м  о  с  т  (1трепе1га1Ј1111а8),  с  к  в  а  ж  н  о  с  т  (рого811а8), 
д  ј  е  л  п м  о  с  т  (с11\'1811)1111а8),  д  в  и  ж  н  0  с  т  (тоШИЈа«).  Од 
ових  на:Јива  употЈ^ебл.ују  пекп  дан-дапи  по-гдекоје,  а  неки 
су  :замењенп. 

(■тојковиК  има  соју:и10ст  (соћаенЈо),  али  не 
раз.шкује  кохе:ЈИЈу  од  адхе:{ије:  служп  се  речју  *соју:1- 
ност*  ;т  молекуларан  пЈ^ивлачан  утпцај  и:јме1)у  молеку.та 
п  истих  тела  а  п  ра:итх  тела. 

Не  могу  наводЈгги  свпх  његовпх  на:шва;  мада  бп 
бпло  и  оправдапо,  јер  су  то  први  па:п1вп  у  српском  фп- 
зпка.шом  је:{ику,  а  уверен  сам,  да  мнојп  још  нпсу 
ималп  прилике  прочитати  ову  фи:п1ку.  Лко  смем,  упозо- 
рујем  сваког,  ком  књига  ова  до  руку  дође,  те  ако  ју 
ушчита,  да  па:п1  на  теЈ^мине  у  п>ој. 

1).  Научпп  материјал  у  овој  књи:п1  пије  ра:зре1)ен, 
као  пЈто  с(»  дапас  ра:феђује,  по  ипак  је  :<годпо  и:шедепа 
читава  фп:шка.  ('Тојковић  се  ппје  об:шрао  толико  на 
паучпу  поделу,  веК  је  спојио  поједпне  СЈхцпе  п  сличне 
<1)и:јпкалпе  појавс^  те  пх  поЈ^еђао  ј(МПо  :Ја  другим. 

Фп:шка  Стојковпћева  не  бави  се,  као  што  спо- 
менух,  предметом  п  материја.том,  који  се  дапас  у:шма  у 
фп:шку,  већ  п  тако-:шаним  пЈ)иродописним  наукама. 

>'  <[>"-Ј"Ц"  тој  на11П  ћемо  и  о  животињама,  *рас- 
тјеппјпма'^  п  *пскопајемпма«.  Исто  тако  има  и  метео- 
])ологпје  п  астрономпје.  дакле  космпчне  <1ш:шке. 

М(тео1)ологија  пиде  :т  себе  обраћена.  но  је  увучена 
у  <[»"•*»!»>'  "  У  тумачен»е  ([>п:шкалппх  појава;  астрономпја 


Физика  у  Срба.  13 


је  кратко  и  опст  добро  изведепа  и,  што  је  главно,  јасно 
је  представљена.  Ра;јуме  се,  да  има  неких  ствари  у  астро- 
номији,  које  не  одгова])ају  данап1Н>ем  стању  науке.  а  јоп1 
више  је  тога  у  самој   фи;шци. 

10.  Као  П1Т0  је  у  опо  доба,  па  и  д<»  скоЈ^а,  вла- 
дала  у  фи:тцп  у  опће  теоЈ^нја  о  флујидима,  тако  п 
С  т  0  ј  к  0  в  п  11  тумачп  топлоту.  светлост,  магнети;{ам  и 
елект1)ицитет  самим  флујпдима,  п  труди  се,  да  докаже, 
да  се  само  флуји,;ом  светли  појави  тумаче  потпуно  п 
тачпо.  Мл  овог  видимо,  да  је  у  то  доба  ве^!  и  друга  тео- 
рија,  теорија  таласања,  пеког  корепа  1кмала,  као  пгго  ју 
је  Србин  .'Захарпја  Орфелин  и  усвојио  (?)  у  свом  ве- 
читом  календару. 

Другу  теорију  0  светлости  прпписује  (-тојковиК 
фи:шча])у  Ајле])у.  у  истппи  пак  поставио  ју  је  (()и;п1- 
чар  Хајгенс  годипе  ИИ)0.  у  Енглеској.  Ако  прочи- 
тамо  пеко.шко  .шсти,  где  (-тој  ковпК  говори  о  ове  две 
тео]1нје,  уве])ићемо  се,  да  му  је  бп.1а  и  једпа  и  друга 
доб])о  по;п1ата  и  да  је  тачно  схватио  ])а:^лику  и;^ме1)у 
једне  и  друге.  Што  јс?  пак  бпо  п])исталица  теорпје  ис- 
тицања.  отуд  је,  п1то  је  тада  та  тео])ија  владала  у  це- 
цом  паучном  свету;  а  што  ју  је  п])И1ШСивао  Ајлеру 
биће  отуда.  што  је  Ајлер  у  то  в])еме  важпо  као  велпк 
научењак  у  Пемачкој  и  у  Руспјп,  камо  је  двапут  у  Ие- 
троп)ад  ;и1  11])офесо1)а  ип1ао.  У  Иет^^ограду  је  и  умр1»о. 
У  опште  у  целој    сред1М)ј  Квропи  био    је    Ајлер    ве.шк 

научењак. 

.- 

11о])ед  д])угих  ствари,  које  су  лн  дапапт.у  пауку  ;*.а- 
стареле.  пајвшпе  пмам  да  1)екпем  о  оде.т>ку,  гд(»  се  го- 
во])и  0   -во^Јдуси-^,  0  ва;цушним  телима. 

Ва;цушна  тела  дели  па  х^дихателпа«  пли  -к  дисанију 
способна«  и  па  -убивателпа«  пли  »смртопоспа<' ;  у  п])- 
вима  могу  човек  и  животиње  живети  а  V  д])угима  пе  могу. 

У  ошпте  је  ових  ва:цушних  те.та  мање  него  осталих 
но  ипак  их  имаде  доста.  >'  првој  в])сти  је  само  два :  општи 
атмосферски  ва:цух  и  »чпсто«  или  ^жшшепо^  ва;{дуп1по 
тело,  бе;Ј  ког  се  не  би  могао  дисати  пи  атмосфе])ски  ва:цух. 

У  другој  је  врсти  ве11  више,   ^весма  мпого«.  а.ш  го- 


14  Фивика  7  Орба. 


вори  само  о  три:  о  »горећем«,  »угљепокпслом«,  п  «уда- 
вителпом«. 

Свако  11е  на  први  поглед  уверити  се,  да  се  под  »жи:{- 
неним  ваадухом«  ра;{уме  оксштн,  кисеопик,  кисик;  по 
Стојковпћу  :^ове  се  он  тако  тек  у  »новијој  кемији«. 
Под  •горећим«  ра^Атлева  данашњи  хидрогеп,  водопик,  во- 
дик,  а  под  *угљенокислим«  )тљепу  киселину,  којој  даје 
и  име  ашЈиа  саг1)0П1си8,  '-удавите.ши*  ваадух  је  нитј^о- 
ген,  а:шт,  гјтпик. 

Пара  је,  по  њему,  дим,  П1Т0  свако  тело  даје  од  себе. 

јМада  је  читав  кемијски  део  у  овој  фн^јици  доста  до- 
бро  и:шеден  ш  оно  доба,  ипак  има  вип1е  ствари.  које 
изгледају  данас  чудновато,  а  проттаачити  је  лако  :{а1пто: 
кемија  у  то  доба  није  била  јо1п  скоро  ни  наука,  тада 
се  и  почела  свестрано  ра:шпјати;  ('тојковић  је  први 
писао  ш  кемије,  он  је  први  почео  пеобде.тано  по.бс  уре- 
ђивати,  чистити  те  само  приправљати  :ш  обделавање. 

И:}  читаве  фи:шке  лакпшм  начином  написано  је  по- 
ред  појава  из  метеорологије  јопх  и  о  ва:цуху,  о  аероста- 
тима,  0  бојама  на  телима.  Читава  механика  ]шведена  је 
тешко;  туда  се  служио  Стојковић  и  математиком.  Све 
ово  не  иде  у  прилог  писцу,  који  пише  књигу  :т  иарод.*) 

11.  Да  је  Стојковић  :шао,  коме  пише  фшшку  и 
с  ким  посла  има,  види  се  и  отуд,  што  је  сву  спагу  уло- 
жио,  да  докаже,  како  је  све  »ш  по.Б^у  и  корист  ^  човеку 
и  да  нпчег  необпчног  нема,  што  се  у  природи  :}бива. 

После  многих  протумачених  појава  говори,  од  какве 
су  користи  и  аспс  по  човека  и  како  се  човек  н»има  може 
»по.1зовати«.  Тако  говори  о  *пол:зи,  нужди  и  потреби« 
воде,  ваздуха,  вет])Ова,  гора,  вулкана,  животиња.  буба, 
под:}емних  пештера,  тица,  риба,  и  тако  даље. 

Г.тавна  Је  намера  у  Стојковића,  да  фи:шком  ис- 
корењује  сујсверија,  да  обара  бајке  и  гатке  и  страпте 
приповетке,  које  се  у  народ  јако  увук.те.  које  су  пл>аде 
народа    »ополчиле«    па    природну    пауку;  сам    вели    на 


*ј  По  доаво.111  г.  Мите  Иетровнћа,  оцењивача  расираве  ове,  у«ео 
сам  113  његове  оцене  па  к«.»је  меето  те  тпме  попунио  по  гдскоју  пЈЈав- 
нину  у  расправи  самој. 


ФизЕка  у  Орба.  15 


једнол!  м(ч*ту.  дн  је  то  »прва  пол.т  од  јестаствоппце*, 
алп  уједпо  снаком  прпликом  и  ;т  тим  тежи,  како  |1е  »у 
јестестиу  силу,  премудрост  п  величество  творца  пока^ттп 
и  читател^е  своје  к  л>убви  и  почитанију  височајшаго  оваго 
супгтества  водитп.« 

Кад  се  у:Јме,  да  и  данае  има  у  пароду  таких  стварп 
бапг  доста,  мада  су  п])иЈ)одпе  науке  већ  увелико  у  парод 
уп1ле,  а  у  опо  доба  морало  пх  је  куд-и-камо  више  бпти 
—  опда  је  сасвим  оправдапо,  пгто  се  у  фи:п1ци  ;ја  па- 
род  толпко  говори  о  томе  п  т,ек  тако  се  даде  протума- 
Ч1ГГИ,  :тшто  Стојковић  па  крају  сваког  одсека  ппше 
о  оваким  стварима  и  то  или  и:{  подсмеха  или  их  жесто- 
ко  папада.  111та  впше  и  V  самом  тексту  из1а  па  випте 
места  о  ра:шом  кривом  веровању  пародном  и  о  појављп- 
вању  страпшла  и  човеку  неиојм.'1>ивих  створења. 

1\о  прочита  само  додатке  поједиппм  одсецима,  уве- 
рпће  се,  да  су  ту  набројапа  многа  сујеверија,  која  су 
опда  по  пароду  Ј^аппфена  била  а  која  се  још  и  данас 
потежу  по  па1)оду  пашем  вал>да  випте  пего  у  икојег  дру- 
гог  парода. 

Да  би  дока:{ао  читаоцима  како  је  писац  прве  фи- 
:шке  мислио,  да  је  <()и:шка  по:шана  у  првом  реду,  да  и:{ко- 
реплје  и:{  парода  све  то,  те  како  се  о  томе  и  брипуо,  па- 
водпм  овде  мпоге  ствари,  које  СтојковиК  у  фи:п1ци 
пабраја:  пе  го])у  новци,  већ  се  »гороћти  ва;јдух«  упа- 
лио  и  .1>уто  јк*  се  преварити,  ко  па  ту  ватЈ^у  по!)е  у  пади, 
да  11е  ископати  повце:  ппје  ђаво,  што  мами  човека  том 
ватром :  пламеп  поКу  пе  :шачп  никакву  светињу;  пророк 
Илпја  пе  т])чп  по  небу  па  коли  п  пе  гј^ми  ои ;  гром 
није  :{аоп1Т1)епо  камење;  гром  пе  растсфују  топови  ни 
;Јвоиа :  киша  пе  може  падати  крвава  ни  са  жабицама ; 
облак  п<'  иоде  грабапцпјаши  и  пе  доводе  кишу ;  крст  се 
на  пебу  може  видети  али  п(»  :јначи  ппкакво  чудо,  јер  се 
фп:{иком  .1(410  тумачп :  тумачн  се  ба1п  као  и  коло  — 
гумно  —  око  сунца  и  м(Ч'еца;  .таж  је,  да  Мухамедов 
сапдук  стоји  међу  два  магпета :  роб  ппје  ут(.»као,  ако  је 
;ше:Јда  претрчала  преко  пеба ;  вештпце  спомин,е  на  впше 
м(ч*та,  тако  у  I.  страпа    21..  у  II.    страпа    :'50:-».,  у  III. 


16  ФивЕка  у  Срба. 

стране  242  до  244. ;  укЈ^адеиа  ге  ствар  пе  да  иаЈ!!!,  ако 
се  преврпе  кл>уч  илн  мака^^е  у  снту  н  т.  д. ;  В1)ачан>е  пн- 
какво  пе  вреди  пшита :  небо  ннје  кожа :  о  погојавл»ењу 
не  отвара  се  пебо;  планете  пемају  утицаја  па  судбнпу 
људскт:  духовн  не  устају  н:^  г1)об()ва:  нема  авети  на  све- 
ту ;  ђаво  не  иде  ној^у ;  мртвн  се  не  Д1Гжу  н;{  гробова:  дух 
се  не  може  цитнрати,  да  донесе  новаца  :  ватра  пали  сва- 
ког,  вре.и)  гвожђе  нече  сваког,  не  иггеди  пиког  на  нн 
волшебника ;  једна  вода  1П1Је  света  а  друга  нЈ^ок.гета : 
кпша  п(*  пада  ;<ато,  н1то  дете  чуна  траву :  кии1а  П(*  пада 
пи  ;Јато,  П1Т0  је  когод  иогуб.1>ен :  кин1у  и  облаке  не  ра- 
стерују  ;шона :  лесков  прут  неће  ти  нокалатн,  где  има 
новаца  на  ма  му  што  говорпо;  Иетка  пе  уди  ннком: 
ђаво  и  нечастиви  не  може  битн  у  човеку :  ако  длан  сврби, 
пе  лаат.  да  ћеш  добити  новаца  илн  да  ћеиг  их  и;{дава- 
тн ;  нећент  чути  г.шс.  ако  уво  пни1ти :  кукавнца  ти  не 
бројнЈ  колико  ћеи!  још  година  жнвети ;  не  оговара  Т1* 
нико,  ако  ти  се  је;шк  онј^нштн  :  пе  Ј^асте  коса  бо.т>е.  ако 
се  пнпнаш  о  мени ;  Диганка  пе  лтоже  ништа  ПЈ^оре^^и : 
пе  в(*руј  спу. 

Ово  је  тек  пешто  од  оног.  што  је  Стој  кови  1^  по- 
кушн)  и  у  својоЈ  (1)и:шци  штампао.  11:{  целог  види  се. 
како  ј(»  по;Јпавао  врло  добро  прост  на])од  и  ;шао.  какви 
ти  све  бесмис.1ица  у  народу  нема,  што  је  све  иротивно 
;аравој  намети  и  пЈ^авој  пауци. 

На  крају  астропомије  удара  жестоко  па  Ј^ожданике, 
па  н.1апете,  у  којој  се  ко^рађа  н  —  све  обаЈ^а  науком.  :{ре- 
лпм  мислима  и  уб1^^.т,нвнм  речма. 

Стојковић  дак.1е  као  нриродњак  војује  иротив 
сујеве1)ија  али  н  оиет  као  нриродн.ак,  држи  се  у  својој 
(1ш;јици  и  богскмовског  становии1та:  на  више  моста  сла- 
ви  премудрост  божију  и  чува  се,  да  се  не  :Јамерп  св(»- 
ћенству  н  бпблнји.  ()во  већ  није  доликовало  природњаку 
('  т  0  ј  к  о  в  и  11  е  в  а  доба. 

12.  Иишући  астрономију.  имао  је  Стојковић  та- 
кође  чптаоце  на  уму,  јер  им  пии1е  лако  н  ра;Јум.т»ив(), 
увлачећи  н  таке  ствари,  које  ј^с  читаоцу  бити  као  одмор, 
н  које  11е  читав  предмет  ;јапнмљивим  паправити. 


Физика  у  Орба.  П 


Тако  навађа  и  тумачи,  нашто  су  ста])^  Калдејци  дали 
гомилама  авезда  око  иривидпог  сунчевог  пута  имена  жи- 
вотиња  и  зашто  баш  така,  каква  долазе  у   астрономији. 

Лепшеје  у  астрономији  место,  где  говори  о  осшпсу 
:{емл>1гау  и  о  борби  и;ше};у  Њутпа  и  Касинија: 
Њутн,  и  Енглези  за  њим,  доказивали  су,  да  је  земља 
на  полови  спљоштена  а  Касини  и  Францу;ш,  да  је 
баш  туда  дуЈка  пего  на  екватору,  да  је  дакле  дугуљаста 
као  јаје.  Њутн  је  одржао  победу. 

Дока^зујућн,  да  се  зем.Ћа  окреће,  служи  се  конкрет- 
ним  примерима. 

()пши1)нпје  тумачи  и  супчеву  топлоту  у  овој  физици. 

Код  лгесеца  ве.ш  Стојкови!!,  да  има  атмосфере; 
дапас  се  пак  доказује,  да  на  месецу  нема  атмосфере, 
пЈ^емда  се  у  најновије  доба  појав.мју  и  опет  мњења,  да 
месец  има  атмосфере.  Нашли  смо  па  једном  месту,  како 
је  Халеј  опа:шо,  да  па  месецу  муње  севају,  а  Хе])- 
ш  е  л  0 ткрио  вулкапе. 

Стојковпћ  нам  говори,  како  је  познато  двадесет 
п  впше  п.шнета.  Ту  је  урачупао  и  п.шнетојиде.  Дапасје 
плапета  са  планетојиди  много  и  много  випте. 

Па  једпом  мест}'  удара  Ст  о  ј  к  о  в  и  ћ  на  0  р  ф  е  л  и- 

па,  који  је  у  календару  паписао,  да  ће  комета  разруши- 

тп  земл»у.    ЛГеђутим    сам    у  физици    својој,    говорећи,  о 

»шари  аеростатическ1и«    павеп1ћује  рат    по  ваздуху:  — 

проЈ^очапство  му  се  још  пије  испунило. 

0  календару  и  о  ВЈ^емену  нала:п1мо  такође  згодно 
изведепо  у  књи;ш  овој.  — 

У  овом  писању  бавпо  сам  се  само  оним  стварима, 
које  зас(М1,ају  у  фи;шку  и  астЈХПгомију.  Колико  је  и  како 
је  (Ч'ојкови11  паписао  о  трп  природпа  царства :  животињ- 
ском,  би.1)Ном  и  мипералпом,  остав.^^ам  човеку  од  струке. 
да  (>  томе  коју  рекне.  Сваки  је  дужап  по  силама  својим 
и;{нетп,  пгга  се  у  чему  Ј^адило  у  прво  доба  бујпије  књи- 
жевпости  пап1е  те  и  расвет.шти  то,  а  тиме  показати,  да 
зпа  цепптп  прве  радове  у  својој  струцн,  да  ;ша  цепити 
п  попгговати  људе,  који  се  ве11  тада,  колико  им  могуће 
би,  трудшпе,  да  се  п])иродпе  пауке  пптре  у  народу  пашем. 

„•Тетоткг   145.  2 


18  ФизиЕа  у  Орба. 


18.  Фп:шка  Атанасија  Стојковића  писана  је* 
језиком,  којп  је  требало  да  разуме  и  сваки  неииемен  чо- 
век;  П1Т0  пак  писац  није  погодио  потпуно,  пије  толико 
само  његова  кривида,  колико  тадап1н>ег  времена  и  оби- 
чаја  у  нисању  књига. 

Је:шк  је  у  овој  књи:зи  тадањи  књижевни  је:п1К  :  руско- 
словенски.  Овоме  се  мора  јако  ;5америти,  но  ипак  није 
таки,  да  се  пе  ра;зуме,  као  оно  у  Орфелинову  ка- 
лепдару,  шта  више  местимиде  се  писац  зпао  вј^ло  лепо 
послужоти  народним  говором  и  је:шком.  Чудити  се  мо- 
рамо,  како  на  вшпе  места  дола;{е  чисто  српски  изра:{и 
и  српске  фигуре.  Колико  ми  је  по:шато,  још  нигде  нисам 
нашао  штампане  таке  фразе,  као  што  дола;{е  у  овој  књизи. 

Све  ово  дока:<ује,  да  је  Стојковић  :шао  пародап 
говор  и,  да  се  тај  говор  и  језик  употребљавао  тада  \ 
књижевности,  ;{ацело  би  се  њиме  :јнао  вешто  послужити 
и  што  је  главно,  свак  би  га  1)а;^уме(). 

Са  те  страпе  дакле  :т(мужује,  да  се  ова  фи:шка 
истакне  и  да  упозорим  сваког,  коме  књига  до  руку  дође, 
да  на  то  нази. 

Како  се  Стојковић  старао,  да  лакпм  и  ра:зум.м1- 
вим  стилом  пише,  види  се  и  из  прс^дговора  прве  части. 
Он  вели:  »Когда  би  л  силу  Гаичева  и  сладоств  Обра- 
довичева  лзнка  соединити  могао,  л  бн  ув-бренЂ  бно,  да 
бн  всп  мои  читатели  вчшшее  удоволствхе  —  читагоћи  ову 
книгу  —  оп^ушавали.  Но  кто  тве  то  нронзвести?  Ко  тве 
л:шкЂ  два  мужа  соединити,  ит.  д.«  »Л  самЂ  се  само  тру- 
Д10  просто  и  :{а  вслкаго  вра:Јумително  писати«. 

Иародним  језиком  осо(1ито  се  послужио  С  т  о  ј  к  о  в  и  ћ 
на  мести,  где  говори  о  р1;авим  обичајима  п  павпкама  и 
0  сујеверију  народном,  дакле  (1аш  на  они  местп,  које  је 
из  народа  и  повадио. 

Лко  ово  у;шемо  у  обзир,  те  додамо,  да  је  писање  и 
приповедање  у  овој  <1)п:шци  у  опће  врло  живо,  да  је 
Стојковпћ  свуда  :знао  вешто  п  лако  претставптп  оно. 
0  чему  пшпе,  лако  је  протумачитп,  пгго  сам  ју  радо  чи- 
тао  и  П1Т0  ју  :{ацело  свако  радо  п  са  :тдовољством  чи- 
тати  мора. 


Физика  7  Срба.  1^^) 


Чпсто  народном  језику.  додајем,  нисмо  се  могли  нп 
надатп  од  А  т  а  н  а  с  и  ј  а  С  т  о  ј  к  о  в  и  ћ  а,  а  особито,  ако 
се  сетимо,  да  је  он,  доцпије,  навукао  на  српску  књигу 
»књижевну  срамоту«. 

14.  Ресумујући  све,  реКи  ми  је,  даје  Стојковић 
;тслужпо,  да  се  са  хвалом  спомиње,  јер  је  првп  у  нас 
почео  радити  па  читавој  физици,  јер  је  првп  писао  фи- 
зику  ;т  народ. 

У  послу  своме  успео  је  вшпе,  него  што  се  у  опо 
доба  и  надати  могло ;  за  тај  1)ад  показао  је  толико  спЈ^е- 
ме,  да  се  доиста  чудити  моразк),  те  по  томе  п  попосити 
са  таким  човеком  у  том  погледу;  што  у  нечем  није  испа- 
ло,  као  П1Т0  треба,  пије  кривица  његова,  него  тадање 
научпе  струје  и  у  других  народа. 

Што  му  језик  није  чист  народан,  кривица  јета- 
дањег  правца  у  новијој  књижевности  наЈпој,  но  нпак  сс^ 
приб.шжује  језику  народном,  као  што  спомепух  и  као 
што  ће  се  свако  уверити,  ако  кадгод  ушчита  (ј^изику  ову. 
Међутим  му  се  ипак  мора  :ш1ерпти,  јер  је  Доситпје 
ве11  писао  тада  »за  народ*. 

Ирва  физика  на  што  випте  пародно-српском  језику 
велико  је  дело,  она  славп  п  подпже  пнсца  али  је  уједпо 
и  јасан  доказ,  да  се  и  у  Срба  пЈ^ИЈ^одне  науке  ночеле 
неговати  таки  у  зачетку  јаче  књнжевне  радње  наше. 

(.'то  ј  кови11ева  физика  доказује,  да  су  Србп  у  то 
доба  пратили,  како  се  Ј^азвијају  п])иродне  науке,  можда 
више  него  доцније,  јер  да  тога  пије  било,  не  би  се  могло 
ни  појавити  тако  дело,  као  п1то  је  ова  ({пгшка.  Напоследак 
сведок  је  ова  (ј^изика,  како  су  Срби  способни,  да  се  умно 
ра:шијају  као  и  ДЈ^уги  пародп,  само  из1  треба  згодне  прп- 
лике,  а  сведочи  п  то,  да  су  ('рбп  поред  све  беде  и  не- 
воље,  која  је  још  трајала.  корачалп  у:тстопце  :«1  пауком 
и  просветом. 

Знање  у  (1)и:зици  и  у  оппгге  свестрано  и:јоб1)ажење 
и  наученост,  стекло  је  с.таве  (-то  ј  ковићу  у  тадањем 
изображеном  и  ученом  свету.  Видимо  га  као  члапа  у 
више  друпггава  европских ;  доцније  11у  у  жпвотопису  на- 
вести  све.  Руси  са  пмператорем  на  челу    :Јаслуге  му   :{а 


^ 


20  Физика  у  Срба. 

природне  науке  тпме  наградпли,  што  га  ода.шалп  :и1  про- 
фесора  експерименталне  фшшке  на  пмператорскп  унпнер- 
зитет  у  Харкову. 

Доносећи  пак  целокупан  суд  о  Атанаспјп  (-тој- 
ковпћу  као  прпродњаку  не  можемо  стајатп  на  ппв(»у, 
на  ком  се  данас  налаче  прпЈ^одне  науке.  већ  се  бацптп 
морамо  у  тадање  доба  п  на  уму  пматп  увек  стање,  у 
ком  су  биле  прпродне  науке  на  КЈ^ају  пј^ојпло!'  века  п  у 
почетку  нашег  столећа. 

15.  Са  овом  фп:п1ком  :тбавпо  сам  се  дуже  једно 
;{бог  тог,  што  је  то  прва  фплпка  у  нас,  друго,  п1то  Је 
старијег  доба,  па  се  у  њој  тумаче  неке  појаве  сасвпм 
друкчије  него  данас,  даље,  што  је  ппсапа  :т  народ  п  на- 
послетку.  П1Т0  је  П1тампапа  пре  пунпх  осамдесет  годпна, 
те  је  данас  теже  доћи  до  таке  књпге. 

Мислим,  да  ћу  одговорпти  још  впше  свијој  дужпо- 
стп,  ако  опишем  и  живот  Атапасија  Стојковића. 
Напред  и:уав.Ћујем,  да  не  могу  бити  опшиЈ^ап,  јер  нпсам 
могао  добпти  опширних  података  о  жпвоту  п  Ј)аду  тога 
првог  фшЈпчара  српског:  највише  послужпо  сам  се  бпо- 
графијом  Стој  ковићевом  од  .1.  Војића.  која  је 
штампана  у  првој  части  Војићева  *пазштппка«  годп- 
не   181Г). 

Атанасије  Ивановпћ  Стојковпћ,  родио  се 
у  Гуми  у  Срему  20.  септембра  177И.  годпне.  ту  је  свр- 
шио  ГЈ^аматикалне  латинске  п1коле  п  опда  се  ;{аучпте.1>по. 
Учите.1»евао  пије  дуго.  већ  наумп  с.пчпати  "Хуманпјора«, 
:тт()  оде  у  Сегедип  у  памери,  да  се  :1а  годипу  дапа  пј)и- 
прави.  да  може  ^хуманијоЈ^а«  слушати,  али  му  није  до- 
пуп1тепо;  оп  се  ;тто  морао  КЈ^епути  у  Иеппт  а  одатле  у 
ШопЈ^оњ.  У  ШопЈ^оњу  код  евапгелика  понови  :т  годпну 
дана  граматикалпе  класе  п  п:п'чп  уј(»дпо  -  Јшторпку  п  по- 
Ј(»:шм<*.  и  опда  се  вратпо  у  Сегедпн.  да  слуша  фплосо- 
(|)иЈу,  где  су  га  сад  примити  моЈ)али. 

Кад  је  сврпшо  (јшлососј^иЈу,  вукло  га  Је  срце  и  дал>е 
:т  науком,  :што  уппта  архимандрита  РаЈпЈ^а  :{а  савет 
и  овај  му  саветуЈе,  да  иде  у  ГерманпЈу  и  да  тамо  попо- 
ви  философиЈу.    СтоЈковићу  се  то  допадпе  п  даде  се 


Физика  7  Срба.  '^1 


таки  на  пут.  но  дошао  је  само  до  Пожуна.  Даље  нцје 
могао,  јер  ннје  трошка  пмао  ;т  далек  пут  у  Гермапију 
н  жпвљење  тамо.  Остане  дакле  у  Пожуну  и  почне  слу- 
шати,  год.  1796.,  права  а  философију  је  попављао  са 
ђорђем  Којићем,  с  којим  је  после  имао  неприлике  због 
тог,  што  му  није  хтео  ;за  ту  корепетицију  платити. 

После  три  месеца  већ  могао  се  кренути  дал>е  пр 
Германије,  јер  је  пашао  меценате  у  Јовану  Паликући  и 
Драгуттгау  Теодоровићу,  којима  је  посветио  другу  свеску 
своје  фшпгее. 

Колико  се  Стојковић  овоме  обрадовао,  то.тико  му 
жао  би.то,  што  се  мора  окапути  права,  па  да  се  не  би 
махнуо,  .'{амоли  професоре,  да  му  одреде  материјал  ;т 
оба  течаја ;  они  му  учине  по  вољи.  Неописаном  ревнонгћу 
радио  је  сада  и  учио,  те  ;:{ато  је  и  могао  већ  крајем  пр- 
вог  тсчаја  положити  испит  ;т  оба  течаја:  ехашеп  ех 
јиге  иа^гшбдие  вегаез^по. 

1^а  овим  се  крене  у  Германију,  дође  у  Гетипгеп,  ту 
је  и  докторат  философије  положио  и  набр:зо  је  постао 
»д1ЈИствителпиВ[  члепг  Јепскаго  встествопспитателнаго  со- 
дружества*.  Кад  је  пак  доцније  написао  и  и;здао  прву 
част  своје  физике,  и;тб1)ало  га  је  и  кр.  гетипгенско  дру- 
штво  ш  члана. 

Написавши  фи:шку,  пошље  ју  С  т  о  ј  к  о  в  и  ћ  и  самом 
руском  цару  Александру,  који  му  је  одговорио  пре- 
ко  државног  секретара  Енгела  17.  (29.)  јануарија 
1803.  године. 

Као  професор  фи:^ике  императорског  универ:зптета 
харковског  имао  је  годишње  2000  рубаља. 

Осим  наведене  фи;шке  писао  је  Стојковић  још 
више  дела  и  на  српском  и  на  руском  је:Јику.  По  Л.  Б  о- 
ј  и  ћ  у  спомпњем : 

Годште  1800.  и;цао  је  у  Будиму  »оду,  печатану  о 
будушемг  иаведепји  НаукЂ  ф1лософ1ческихЂ  вђ  Карловц* 
сремст^ЈМЂ  и  0  сл'бдств1лхт»  сего  ;тведешл*,  стр.  12.  у 
18  строфа  по  10  редова.  —  Псте  године  певао  је  на 
двадесет  страна  »каковммЂ  обра;зомт>  лшбовх  у 
Враку  сохранитп  можпо«.  —  Ппсао  је  два  рома- 


22  Физика  7  Орба. 


на:  »КандорЂ  или  Откровен1е  Еггиетскихт* 
таинг«  у  ЈЈуд^шу  1800.  у  8-ш1  стр.  87.,  и  *Ар1ст1дт> 
и  Натал1а*,  опет  у  Будиму  1801.  у  8-ни  стр.  175. 
—  (-ппсао  је  »Сербск1Л  Секретарг  или  Руконод- 
ство,  како  сочтнвати  различн-ћИјпа  писма  Кв1те«  и  т.  д. 
у  .8-ни  стр.  535.  у  Будпму  1802.:  исте  године  оплакао 
је  у  стихови  и  смрт  Јована  Рајпћа  у  4-ни  и  на  8  страпа. 

Па  руском  језику  изашла  су  дела:  *о  во:^душ- 
нихЂ  КамннхЂ,  и  ихЂ  прохмхожденш*,  у  Харкову 
л-бта  1807.  страпа  270  у  вел.  8-ни.  и  »Началпмл 
основаи1н  умо:{рителноЛ  и  опитпоВ  фу;пки*. 
у  Харкову  1809.  у  вел.  8  страна  450..  а  предговораје 
54  стране. 

Атанасије  Ивановић  Стојковић  умрм)  је 
1881.  или   1833.  годипе. 

Колико  је  Атапасије  Ив.  Стојковић  научеп, 
уважеп  и  поигтован  био,  пајболи  је  дока:^  то.  до  каквпх 
је  све  почасти  доЈпао  п  где  је  све  чланом  био  у  учепим 
дру1птвима.  Ево  тога  по  Бојићу:  »Имп.  1)усс1Г1Ски  стат- 
ски  Сов^тникЂ  и  Кавалерв,  Коллежск1в  Сов^бтникх,  Сво- 
боднихЋ  паукЂ  и  ФЈлософЈи  Докто])г,.  Нмператорскаго 
Харковскаго  УнЈверс^тета  умо:фителнии  и  опнтнми  ф>- 
;шки  ПрофессорЂ  публичпиЛ  ординарпмЛ,  11мператорск1н 
('.  11етербургск1и  Академјп  паукЂ,  К1)алевскихт>  учепихт» 
Обп^ест† паукг»  1'еттипгскаго.  Ирагскаго  и  Варшавскаго, 
НстествоиспитателнмхЂ :  Пмператорскаго  Московскаго  н 
Ннскаго,  Московскаго  соревповагин  Брачебнихв  и  фА*:Јиче- 
скихЂ  наукЂ  и  (•.  Петербургскаго  во.њнаго  Економиче- 
скаго  ()бш,ества  членЂ«. 

К).  После  прве  фшише  паступила  је  типтина  и  тра- 
ја.та  је  својих  двадесет  годипа:  од  годипе  1803.  до  1822. 
ннје  С(»  у  ("рба  ништа  на  фииици  радило.  11:п\1еда  пам, 
као  да  се  прва  фи:п1ка  ;5ато  у  опој  величини  појавила, 
да  је  доста  будс^  ш  две  десетине  годипа,  но  —  да  се  :{а  то 
време  уједно  и  :Јаборави.  111то  се  :Ја  ово  време  пије  ни- 
пгта  иа  <|)и:п1цп  радпло,  имаће  опет  свог  ра:^лога  у  полп- 
тпчкпм  пемирпма,  који  се  у  то  доба  деспше  на  ба.ткап- 
ском  полуострву. 


Физика  у  Срба.  23 


4( 


Године  1822.  иојавпла  се  нова  физ1геа,  која  је  ве^^ 
пнсаиа  ш  школу  и  ;т  школску  потребу. 

Пре  пего  што  преЈ^ез!  на  физпку,  П1тампану  те  го- 
дине,  дужност  ми  је,  да  се  сетим  и  »јестествословија« 
од  архимандрита  Павла  Кенгелца,  које  тек  у  пеку 
руку  дола:ш  овамо. 

Књига  та  поси  паслов : 

„6стествосАбк1€   Пдкломг   Кеигблцом^,  дрхТмдидр!'- 
том1»  Сто-Гешрг1евскнмг  сотниеииое,  Нжднкеи1ем1»  же  Гддрд  Гешр- 
г1д  Стефдиокнтд,    грджддинид  н  ккпцд  Темншкдрскдгш  петдтдпиое.  Вг 
Бкднк^к  Грдд«,  писмеии  Крддекскдгш  Всентнлнфд  Пештдискдгш  1811. 
Посвећена  је  Георгију  ('тефаиовићу.    Шест    листи  у  по- 

свету,  седам  листи  ,.Преднсдок1е".  лпст  ,Ј|реда;рг'н1е  глдкн:;ное'' 
29Г)  страна  текста  п  5  страна  „толкокдн1е   и*кн\г  реуеи1и. 

У  овом  јестествословију  само  је  прва  част  и  та 
је  поде.Бена  у  осам  глава.  У  пЈ^вој  се  1>асправ.Ба  о  том, 
како  је  ;^ем.1>а  постала  са  гледпшта  гео.п)П1ког  и  какве 
се  све  промепе  :1биле  на  њој ;  у  другој  се  говој^и  о  го- 
рама  и  иећинама;  у  трећој  описује  мора,  п  је:^ера;  у 
четв1>тој  пшпе  о  и:{ворима  и  о  је:{ерима ;  у  петој  тумачи 
ветрове ;  у  шестој  претреса  :]ем.Ђетрес(»  и  вулкапе  и  сво- 
ди  их  на  исти  у:фок :  у  седмој  ра:{лаже  о  калепдарпма 
(летословију)  и  о  ра:п1ом  дооу  годип1Н>ем  па  додаје  и  о 
северпој   светлостп:  осму  г.шву  посвећује   човеку. 

Већп  део,  као  п1То  видимо,  иде  у  геологију,  физи- 
калну  географпју  а  пеки  део  у  метеорологију,  осма  г.тава 
је  о  човеку:  о  :тмегку  му,  (>  удовима  и  деловима  па  телу, 
о  тежини,  0  висипи  п  т.  д. 

Појаве  описујс*  К  е  п  г  е  л  а  ц  отпирпо.  оп  наводи  при- 
мера  и  поједпних  случајева  врло  мпого,  :п1ак,  да  је  био 
пачитан  јако,  по  Кепгелац  не  тражи  у:Јрока  појавизш. 
(  ваком  прпликом  сеЈ^а  се  оп  п  своје  отаџбип!'  и  паводи  све, 
П1Т0  му  је  по:шато  о  њој  а  спада  у  предм1»т,  о  ком  ра- 
справЛ)а. 

^Гного  дока:т  паводп.  да  покаже,  како  је  :Јем.1>а  ста- 
1)а,  па  том  приликом  удара  п  па  Мојсија  и  све  бого- 
слове,  који  пшпу  о  постапку  :{емл>е.  кад  то  спада  у  дуж- 
пост   >*јестесгвоиспитате.1>има^   а  не  богословима. 


24  Фивика  у  Срба. 


На  вип1е  места  впдп  се,  да  јо  нрпЈ^одњак  п  да  п  кас^ 
богослов  пише  слободно  и  бранп  на;зо])е  природњака. 

Је.шк  је  у  књшш  руско-словенскп,  јер  Кенгелац, 
сам  вели,  неће  да  ппше  »по  правплам  баби  Смпл>ани*. 
као  што  се  то  већ  радп,  —  спгурно  је  мислио  на  До- 
ситијево  писање  —  већ  он  пише  по  »граматијскпм 
правилам«  а  то  је  тадањп  ни  Ј^уски  ни  српскп  књпжев- 
ни  језик.  Слова  су  цЈжвена. 

Друга  част  јестесловија  говорпла  би  о  цаЈ^ству  жп- 
вотиња,  трећа  о  царству  би.1>а  или  растјенија  а  четврта 
0  царству  камења.  но  ово  није  света  уг.тедало,  јер  је  ми- 
трополит  С  т  ра  т  и  м  п  р  о  в  и  ћ  :тбрапио  К  е  н  г  е  л  ц  у  ппам- 
патп  даље;  ја  држим,  да  је  то  би.то  ;ј6ог  тог,  нпоје  прва 
част  онако  слободно  написана  а  то  се  противило  бопи 
словском  осећању  и  мпп1.т>ењу  архипастпреву. 

Оспм  тога,  што  је  Кенгелац  нисао  и;{  прпродппх 
наука,  бавпо  се  оп  и  ;{емл>еппсом  п  историјом :  једно  Ј1' 
п  псторијско  де.10  паписао:  ,.КсбМ1рнагш  Сбмт1дсаов1д 
удстк  нсркдд*'  1821.  године.  У  (ШП1те  је  Кенгелац 
био  од  ученијпх  .'1>удп  свога  века. 

Ие  ;зна  се,  које  се  бапт  године  јхцпо  у  Кпкипди 
Павле  Кенгелац  алп  се  држи.  да  је  бпло  1772.  год. 
Кепгелац  се  учио  у  Кпкинди.  Пожупу,  Јени.  где  је 
положио  докторат  <1)илософије,  п  у  Невском  намастпру, 
где  је  опет  постао  докторем  богословије.  Путовао  је  п  у 
Лондон.  Покалуђерио  се  по  жел.и  и  паговору  темпшвар- 
ског  в.тадике  Петровића.  којп  га  је  п  до  архпмапдЈш- 
та  у;здпгао  и  да  му  намастир  св.  ђурђа ;  ^'мј^бо  је  у  Те- 
мишвару  1835.  године  али  је  сахрањен  у  обпте.БП  св. 
ђур1)а ;  тако  је  сам  ;зажелпо  на  пос.Ћедњем  часу. 

17.  Спомепувши  тако.  ко.шко  се  овамо  одпосило.  о 
Кенгелчеву  јестествословију,  нре.1а;и1м  на 

>'Кратко  руководство  кт,  фп;ики,  (КигТхе 
Е 1 11 1  0 1  ( и  11  ^  2  и  г  Р  ћ  у  б  1  к)  ВЂ  Вудим  ђ  град  !>.  1 1п- 
сменв!  Крал.  Всеучп.пица  ПештанскогЂ.«  1822.  Посвећена 
је  архпјеппскопл'  п  мпт])ополиту  С  т  е  ф  а  н  у  С  т  р  а  т  п  м  и- 
ровпћу.  У  посвету  лист,  текста  пма  122  стране  п  че- 
тпр  лпста  препумерапата.  Па  насловном  лпсту  пема  псти- 


Фибика  у  Срба.  25 


на,  ко  је  писац  ове  књпге,  нли  је  зато  потпуп  потпис 
после  посвете:  у  Карловцм  Сј).  I.  апуста  1822.,  ни- 
жабши  слуга  Грпгорјћ  Ла;п1ЧБ.  маоемат.  и  фу:ике 
професорЂ. 

Фи:^ика  ова  би.ш  је  намењена  ученицима  карловачке 
гимна:шје,  у  којој  је  .1а:и1ћ  и  професоревао,  иато  је  и 
удешена  научпим  пачином  а  паписана  је  виппш  слогом; 
је;зик  је  руско-с.швенски,  местимице  лак  али  свакојако  је 
теже  .1а;и1ћа  ра;{умети  него  Стојкови^^а. 

У  књи;ш  је  па  првом  месту  увод  или  по  Ла;п1ћу. 
>*вступлен1е«  па  онда  дола;^е  четир  части,  па  које  је  пи- 
сац  н:целио  <1)и;шку :  у  првој  части  говори  о  општим  свој- 
ств1ша  и  *јавлепијама  материје*.  у  другој,  како  се  ма- 
терија  у  опште  јав.1.а,  прика;л;је,  у  трећој  је  1)еч  о  ;{ем.БИ 
а  у  четвртој  о  пебесн1^м  телима. 

Ирва  и  друга  част  су  управо  <1)п;шка,  јер  се  у  њима 
пише  0  особтама  тела,  о  :{емљи,  управо  о  :{ем.Ћишту,  о 
води.  ваздуху,  :шуку,  ветру,  топлоти,  светлости,  електри- 
Ц1ггету,  магнети;{му ;  говореКи  у  трећој  части  о  ;{ем.!>и, 
пшпе  0  њој,  као  п1то  се  данас  у:шма  у  <1)и:Јикалп()ј  гео- 
графији,  но  расп])ав.Ба  и  о  промепама,  које  с(»  ;Јбивају  у 
атмосфери,  тако  о  томе,  ]сако  се  вода  све  јав.1>а,  дакле 
о  водепим  метеорима,  ;Јатпм  о  светлим  појавима  у  атмос- 
фери,  где  му  је  најужаспије  јавленије  севањ(»  муња; 
четврта  част  је  кратка  и  чиста  астрономија. 

Као  што  видимо  и:{  овог,  у  књ1«и  је  поред  фи- 
;и1ке  нешто  и  т  метеоролије  а  и  и:ј  астрономије,  ме- 
ђутим  додати  ми  је,  да  има  нешто  и  кемије  а  то  је  опде, 
где  говоЈ)!!  0  ва;цуху  и  ва:цусима. 

Док  је  ('тојковић  писао  у  опће  о  целој  природи, 
Ла:п1ћ  је  обрадио  скоро  чисту  фи:шку  баш  онако,  како 
се  и  данас  обично  у  фи:шку  \';{има. 

Што  се  паучне  в])едпости  тиче.  П])п:и1ајем,  да  на 
више  места  крпво  тумачи  појаве,  по  томе  :п1мерке  иије, 
јер  шта  се  и  шта  п])()менуло  од  1822.  годипе  до  дапас; 
писац  се  држао  тумачења.  које  је  тада  влада.1о. 

Већ  1п  саме  поделе  (1)и:шке  види  се,  да  је  у  целој 
фп:шци  Ла;п1ћевој  ])еч  о  мате])ији.  У  .1а:п1ћа  је  ма- 


20  Фивика  у  Орба. 


тернја:  и  топлота  п  светлост  п  електрицитет  п  магне- 
ти;{ам. 

По  Лааићу  је  по  целом  јестеству  распрострањено 
пеко  вештество,  које  у  нашем  телу  ^пропзводи  чуство- 
вање  топлине.  за  то  га  и  називамо  »топлоторпо  веште- 
ство  —  са1опсит.«  Материја  је  та  врло  субтилна,  .така, 
течпа  п  врло  еластична  а  од  светлостп  се  ра;ипкује  у 
мпогом  чему.  Природа  светлости,  вели  .1а:{п11,  до  да- 
нас  покривена  је  била  пајвећим  мраком  тако,  да  је  ни- 
какав  од  најбол>их  ]естесгвоиспигате.1>а  савршено  досад 
ппје  могао  определити;  о  светлости  знамо  само  то,  по 
.1азићу,  да  се  састоји  и:^  малих  ватрених  частица  и 
неке  материја.ше  основе. 

Данас,  после  шесдесет  годппа,  откако  је  .1а;п1ћева 
фи;шка  штампана,  променуле  се  ипотезе  о  фи:л1калним 
си.1ама  тако,  да  о  материји  нема  пп  спомена :  дапас  се 
све  тумачи  кЈ^етањем,  данас  је  чптава  фш^ика  наука  о 
кретању  тела  п  њихових  дели^^а. 

Писац  ове  фп:^ике  побркао  је  ветрове  пасате  са 
мусонима. 

Кад  се  и;^влаче  варнице  и;^  ксшдуктора  електричне 
машипе,  осећа  се  мирис  од  фосфоЈ^а;  данас,  пос.те 
Ш  епбајпових  испитивања  и  истражпвања,  не  би  пико 
1)екао,  да  је  то  мирис  од  фосфоЈ^а :  мирпс  је  тај  од  о;ш- 
на.  Колико  није  ово  протумачепо,  као  пгто  се  данас  у 
науци  тумачи,  али  је  ипак  вредно  :^абележити,  да  је  и 
Ла^зић  0  мирису  томе  рач^иа  водио. 

Разлика,  по  Ла^^ићу,  и;Јмеђу  позитивног  и  пегатт- 
ног  електрицитета  у  томе  је,  пгго  је  по:штиван  у  »то- 
би.Ђу«  а  негативан  у  »недостатку'<.  Ова  ра^иика  подсећа 
пас  па  теорију  упитараца  о  једпој  врсти  електЈ^шцпета, 
прс»мда  се  данас  фи;и1чари  држе  пајвише  дуалистпчпе 
теорије. 

0  га.1вани;Јму  нема  ни  спомепа  у  овој  књшзи. 

Писац  наводп,  да  је  пптрогена  (а^^ота,  гушика)  нај- 
випге  у  природп:  ово  није  тачно. 

Говорећи  0  суицу,  каже,  да  је  пЈ^ирода  сунчева 
сасвпм  непо:шата,  но  му  се  чинн,  да  пије,  као  што  неки 


Фивика  у  Срба.  27 


физпцп  мисле,  ватрена  кугла,  него  »тело  без  ватре,  које 
светлост  брзим  окретањем  производп  и  садржава*.  Ово  је 
погрешно. 

Лаапћ  се  на  више  места  служи  речма  ^'Чини  ми 
се«.  и  пије  сигуран  о  ономе,  што  наводи.  Кад  каже  то 
*чини  ми  се«  попајвише  наводи  своје  мњење. 

Судећи  у  опће  о  овој  књи:ш  са  научне  стране,  у 
њој  је  много  којечега,  што  се  не  с.таже  са  данашњом 
лауком.  Што  се  пак  педагошке  и  дидактичне  стране 
тиче,  треба  да  рекнем  коју,  јер  је  књига  школска:  :ш- 
конима  дидактичним  не  одгова])а,  ма  да  се  писац  изра- 
:шо  :за  начело :  са  експеримепта  на  правило,  са  оног,  п1то 
(шазимо,  до  П1)авила,  дакле  ш  оно  начело,  које  у  фи:зици 
:т  ниже  школе  мора  и  треба  да  важи  и  па  које  се  да- 
нас  јако  па:»[.  Са  ове  стЈ^апе  видимо  и  тЈ^еба  да  :тбе- 
лежимо,  да  је  професор  Ла:зић  још  1822.  године  :шао 
:т  начело  пјјво  и  главно,  кад  се  физика  предаје   и  пип1е. 

Као  што  је  Стојковић  добро  схватио,  шта  вал>а 
фи:шком  да  се  ради,  тако  је  и  ,1а;зић;  и  оп  се  држао 
тога,  да  примерима,  п1то  лепшим,  ра:звегли  оно,  о  чему 
пип1е  и  говори.  .шо  и  паводп  многе  примеј^е.  Л1ести- 
мице  се  бацио  и  на  економнју  и  кућевну  медецину.  Тако 
наводи,  да  угљено-кисели  ва:цух.  ^аб  ас1(1и1П  саг))01и- 
сиш,  чува  од  трулежа  и  смЈ^ада,  но  оригипално  је,  како 
ве.ш,  да  лечп  од  јектике  а  на  то  га  навело  то.  птто  су 
многи  јектпчави  .1>уди  о:ц1)авили,  кад  се  дуго  бавили  у 
шталама ! 

Оспм  тога  .тепо  каже,  чему  треба  фп:шка  да  по- 
служи  и  каква  треба.  да  је  корист  од  фи:шк(»:  '»по.тза 
од  фи:шке  ве.тика  је.  Опа  пас  учи  и:{  впдимих  ствари 
по:шавати  би^к*  невпдимог  творца  п  све  на  папгу  корист 
>т10треб.1>авати,  ум  нам  просвећава,  јер  нам  Ј^аспростирс* 
по:шавање  ра:ших  ствари,  ослобађа  пас  од  сујевјерија, 
:шблуде,  страха  и  ужаса,  који  се  рађа  отуд,  пгто  немамо 
права  поњатија  о  стварима  и  појавпма;  речју  фш^пка 
нас  учи  расуђавати  о  свему  :цраво  и  оспователно,  :што 
и  јесте  сваком  човеку  необходно  нужна«. 

На:шви  и  термшш  су  већипом  као  и  у    Стојквп- 


2^  Фивика  у  Орба. 


^ 


ћевој  фиуици,  премда  пма  н  новпх  али  су  свп  редом 
таки,  који  се  данас  не  употребљују.  У  .Ја^иП^а  је 
8с1шеге  Ј^ечено  са  т  е  ж  п  н  а,  а  ве\У1сћ1;  на:{нва  .1  а :{ п  ћ 
0  б  и  ч  н  о  м  т  е  ж  п  н  0  м  или  в  *  с  ђ,  те  има  онда  V  с  о  б  н  и  п 
в^СЂ,  то  је  апсолутна  тежина  данашња,  има  собстве- 
нмВ  в^СБ,  то  је  спецнфпчна  тежчша.  За  данашњи  на- 
:пгв  тон.тота,  долази  топлина  а  и  топлота.  Хрвати 
се  служе  речју  тонлина  и  данас. 

На  једном  месту  удара  на  неке  фило:^офе,  који  осо- 
бину  тела,  да  остају  у  стању,  у  ком  се  на.1а:је,  :50ву 
силом  .1ен>остп,  У18  ЈпегНае,  а  таке  си.1е  нема.  Он  ту 
особш1у  на:п1ва  у  п  о  р  с  т  в  о  м,  а  сила  и  лењост  противни 
су  мојмови. 

Не  може  ми  се,  а  да  не  наведем,  како  .1  а  :з  п  ^1  пма 
живе  силе  а  и  мртве.  јер  нас  подсе^^а  на  галпле- 
јеве  си.1е  под  истим  именом,  а  уједно  нам  говори  и 
откуд  је  ушао  у  физику  појам  живе  спле,  ^еђешИ^е 
КгаЛ.  Неки  срнски  фи:шчари  служе  се  и  дапас  баш  тпм 
речма  ш  псти  појам  а  неки  су  их  :тмену.1и  са  жи- 
вотна  снага:  по  мом  мњењу  је  у  ошпте  бо.^е  ре^ш 
снага  пего  сила,  и  ја  се  том  речи  и  служим. 

Снага  је,  по  Ла:^пћу,  особина  V  телу  и,  ако  о:ј- 
би.ЋСки  проп:зведе,  и.1и  и  само  може  пр01швести,  кретање, 
онда  је  животна  снага,  иначе  је  мртва:  кад  руком  ба- 
цимо  лопту,  рука  је  животпа  снага,  а  кад  притиснемо 
торањ,  рука  је  мртва  снага. 

Напослетку  вал>а  мп  навести,  да  је  ова  фи:п1ка 
прешла  цен.зуру  у  Будиму  27.  сентембра  1822.  године: 
цен:Јор  је  био  ђорђе  Петровић. 

18.  0  жпвоту  п  раду  професора  Григопја  Ла- 
:Јића  нисао  је  професор  г.  Јован  Живаповић  у 
програму  карловачке  гимна:зије  од  године  1Н78.,  одат.те 
вадимо  кратке  податке. 

Ла:п1К  се  родио  у  Черевићу  2().  новембра  1790.  — 
У  програму  је  погрешка  17Н9.  Учио  је  у  Черевићу  и 
Карловцпма  основне  школе,  а  у  Футог  је  ишао  ради  не- 
мачког  је.зика,  и  (шда  га  отац  нпје  могао  впше  школо- 
ватп,  јер  је  бпо  сиЈ^омах.  међутим  је  так  дошао  у  Кар- 


ФизиЕа  у  Срба.  29 


ловце.  јер  је  примљеп  био  у  благодјејаније.  Ту  је  свр- 
шио  шест  латинских  школа  и  професори  су  били  са  њим 
потпуно  аадовољни,  жго  му  је  и  саветовао  управитељ 
Волни,  да  настави  науке  гбре,  но  Лазић  није  нмао  сре- 
ства,  зато  остане  и  сврши  богословију  :т  две  године  дана. 

Сад  му  се  тек  укаже  прилика,  да  оде  у  Јегру  и  да 
студира  философију :  добио  је  потпоре  од  породице  Ро- 
гулића  т  Ирига  а  у  Јегри  је  био  певац  у  православпој 
цркви,  те  је  и  са  те  стране  добијао  помоћи. 

Кад  се  вратио  у  Карловце  постане,  вољом  Стра- 
тимировићевом,  пјзво  учител>  у  Карловци.  Но  након 
године  дана  постави  га  исти  митрополит,  20.  априла 
1821.  године,  за  професора  математике  и  фи:^ике  у  кар- 
ловачкој  гимиазији  и,  ве11  1822.,  штампао  је  своје  »руко- 
водство  к  физики*;  године  1825.  децемра  12.  наимено- 
ван  је  :за  над:зорника  основпих  школа  у  Карловци. 

Г  р  и  г  0  р  и  ј  е  .  I  а  :з  и  ћ  умрБО  је  1 Г) .  децембра  1842. 
као  професор.  Цео  дакле  свој  век  провео  је  у  пгколи  и 
био  је  први  српски  стручњак-професор.  Дотле  су  пј^о- 
фесори  имали  свој  ра:зред  и  све  предмете  предавали  а 
Л  а  ;з  и  ћ  се,  по  савету  митропол ита  ( '  т  р  а  т  п  м  п  р  о  в  и  ћ  а, 
одао  само  природпим  паукама  и  то  с  вољом  и  великом 
марљивошћу.  Као  професор  бавио  се  мпого  и  прпродо- 
писом  и  он  се,  колико  је  г.  Ј.  Живановићу  познато, 
први  од  Срба  посветио  пј^иј^одној  исторпји,  и  као  такав 
;јау:шма  одлично  место  у  СЈ^пској  књижевности,  јсЈ)  је 
први  оригинално  писао  и  ударио  темел,  техничпим  па- 
родним  изра:шма  :т  имена  лсивотиња,  биљака  и  т.  д. 

Григорије  .1а:зић  у  пуном  смпслу  је  књижевник 
српски;  он  је  радио  много  па  књнжевности.  Осим  спо- 
менуте  фи:шке  паписао  је  18:5:^.  године  и  штампао  у  Вудиму 
,  I  п  (1  е  X  V  е  ^  е  4  а  ^Ј  1 И 11  т  811а  вроп^е  С1гса  Саг1оУ1С111т 
сгевсепНит"  и  :{ато  је  и:забрап  :Ја  члана  ботаничког 
друштва  у  Регепсбургу.  —  Дал,е  јс*  ппамиао  »Просту 
н  а  р  а  в  н у  и  с  т  о  р  и ј  у  или  описагпе  наћважнји  паравни 
тктеса,  саставл^бно  одт,  Г  р  и  г  о  р  I  л  ,  I  а  :з  и  ћ  а  у  гимпа- 
:пи  карловачкоД  професора,  ученогЂ  содружества  бота- 
ническогЂ  РегенсбурскогЂ    члепа*.    У   Будиму  1830.  — 


30  Физика  у  Орба. 


Исте  године  издао  је  и  »Д1алогЂ  цицероно† о 
иријатељству«.  —  У  рукопису  је  остало  више  над- 
гробних  беседа  и  једна  песма  Стратимировићу  а 
штампао  је  песму  капетаници  Маријп  Јовановића, 
добротворци  карловачке  гимназије.  —  У  рукопису  је 
остао  и  »Р4чникх  српско-н^мачко-латинскШ«, 
који  је  штампало  *друштво  српске  словесности«  у  Бео- 
граду  1849.  и  *Марка  Тулл1Л  Цицерона  књига 
о  дужностима«  и  овај  превод  печатало  је  исто  дру- 
гатво  у  Београду  1854. 

(Свршнће  се.) 


УЧИТЕЉОКА  ШКОЛА  У  ЦРНОЈ  ГОРИ. 

Црна  Гора  са  свога  јунаштва  и  заносног  патријо- 
тизма  чЈ^вена  је  дапас  у  целом  образованом  свету.  За- 
клоњена  својим  брдима,  а  загрејана  и  одушевљена  узви- 
шенпм  жаром  српског  поноса,  дивно  је  очувала  кроз  сва 
бу1)на  времена  своје  неокаљано  име  у  части,  слави  и 
слободи. 

Оваки  кратки  наук  казује  нам  сва  доданапгња  исто- 
рија  великих  и  сјајних  дела  ове  малене  земље.  Овака 
исповест  чује  се  одасвуд  са  усана  раздраганих  пријате- 
ља,  али  и  поштених  противника  ове  српске  Шпарте,  те 
балканске  Швајцарске. 

Па  сви  ти  неустрашими  напори  јунаштва  и  само- 
прегоревања  принашани  су  ваздан  на  жртвеник  самоодр- 
жања  и  очувања  своје  народне  свести  са  вером  и  поуз- 
дањем  па  светлију  будућност. 

II  тај  дух  узорите  истрајности,  који  је  кроз  сва  кр- 
вава  времена  оштрио  јатагане,  а  натприродним  јунаштвом 
крепио  срца  и  деснице  црногорске,  јопг  ни  данас  изу- 
мр'о  није. 

Тај  исти  д)п[  хранилац  прегао  је  данас,  да  лучем 
истине  и  просвете  обасја  ум  и  срце  крвавог  горштака; 
јер  он  је  и  вољан  и  способан,  да  и  на  том  пољу  изво- 
јује  и  осетура  себи  лепо  име  у  реду  осталих  просвеће- 
них  народа. 

Да  је  Србин  у  опште  способан  да  живи  просветним 
животом,  јамчи  му  сва  прошлост  његова,  а  поглавито 
наше  народне  умотворине,  које  су  својом  пуноћом,  је- 
згровитошћу  и  лепотом  задивиле  прве  главе  образованих 
народа. 

Па  та  природна,  богодана  особина  српског  духа  оти- 


Н'2  УчитељсЕа  шкода  у  Црној  Гори. 


мала  се  и  у  најтежим  времонима  ;Ја  оним,  што  ум  ра- 
светл>ује,  а  срце  облагорођЈЈе.  Та  жива  же.Ба  :т  осваја- 
њем  духовно!'  света  сачувала  је  дух  у  ('рбина  -црав,  кре- 
пак  и  свеж  и  онда,  кад  су  му  зликовци  најтежпм  син- 
џирем  окивали  п  дух  и  тело. 

II  тада.  кад  је  мученичким  наноЈ^ом  истрајао  и  са- 
владао  та  црна  столе^а,  и^тј^е  он  на  нозорницу  нове 
борбе,  а.ти  са  нодмлај^еном  снагом,  а  старом  челичном 
истрајношћу.  Иа  бап1  у  томе  и  јесте  јамство,  да  га  ни 
у  тој  новој  борби  ништа  сломити  ни  одродити  не  ће. 

Једва  ако  је  век  и  по  :т  нами,  како  се  у  (^рба  ио- 
чела  непрекидпо  ранвијатп  п  учврп1ћивати  свест  о  по- 
треби  душевпог  пародног  унанЈ^еђења.  Прешавшп  овамо, 
огрезао  ј(»  Србшт  у  крви.  бране11И  и  свој  и  ту1>и  праг  од 
варварске  навале.  Али  том  истом  драгоценом  крв.1,у  по- 
ложпо  је  уједно  и  часну  основу  ономе  праву,  које  му 
ујамчује  мирно  културно  Ј^гивијање  у  духу  његових  све- 
тих  и  драгоцених  традиција. 

Али  у  почетку  напкт  столећа  подиже  се  преко  ('аве 
јуначки  крик  ос.тобођења.  те  својом  рођеном  снагом  ра- 
скипу  Србин  гвоздене  споне  дуготрпног  угњетавања.  11 
чим  се  виде  слободним,  одмах  приону  мунгком  о:ши.бно- 
нтћу,  да  ран1чисти  пута  и  себи  у  друштво  осталих  култур- 
них  народа.  Овострана  браћа  нритекон1е  му  у  томе  свој- 
ски  V  помоћ. 

А  Црна  ГоЈ^а,  та  недирнута  :1еница  срнске  слободе, 
никад  пе  бацапге  јатагана  т  1)уку.  ('тражарећи  непре- 
стано  на  прагу  своје  кршевите  постојбине.  чувала  је  она 
у  срцу  своме  п  онај  божанстве^нп  тињајући  жар,  који  ће 
првом  :{Годом  да  се  Ј^аснламти  у  буктињу  дун1евног  пре- 
порођаја  и  снаге  целе  :{ем.Бе. 

Није  ли  дакле  све  то  јакп  дока^{,  да  хероји:зам  срп- 
ског  народа  није  покретала  и  нодхранвИВЈиа  сурова  жуд 
:^а  освајањем  и  пустошењем  !  Јунаштво  српско  беше  свагда 
од  опих  у:шин1ених  вр.шна,  којој  је  крајња  цел.  да  тек 
по  нужди  преко  крви.  лешева  и  ра:шалипа  продре  у  цар- 
ство  умне  светлостп.  А  ту,  скидајући  светло  оружије, 
тражи  да  одане  и  да  се  оснажи  новим  светлијим  животом. 


Учитељока  школа  у  Црној  Гориа  33 


Дакле,  ако  икоме,  али  нашем  народу  не  сме  се  и 
не  може  одрећи  право  и  способност  на  културни  живот. 
Он  је  то  право  доказао  својом  прошлошћу;  јер  огољен 
и  потиштен  са  рођеног  огњишта  у  гудуре,  ипакјеузгу- 
сле  и  зборисање  очувао  свој  живи  дух  у  свој  свежини, 
ведрини  и  снази.  А  то  право  доказује  Србин  и  данас; 
јер  колико  је  мален,  сиромашан,  расцепкан  и  сам  себи 
остављен,  па  ипак  је  свагда  готов  на  сваку  жртву,  да  си 
подш^не  и  осигура  оне  услове,  који  му  зајемчују  бољу  и 
сигурнију  будућност. 

Што  напред  рекох,  томе  је  Црна  Гора  и  данас  све- 
док.  Још  и  неопорављена  са  свим  од  последњих  очајних 
бојева,  па  ето  је,  где  свом  могућом  снагом  наставља 
прве  почетке  на  делу  ошпте  народне  просвете. 

Устројство  и  преустројство  основиих  школа;  —  по- 
дизање  богословије;  —  оснивање  више  девојачке  школе 
и  других  корисних,  пЈ)осветних  установа  —  све  то  по- 
ниче  још  за  памтења  данашњег  колена.  А  у  најновије 
дане  јави  се  међу  црногорским  првацима  и  мисао  о  оспи- 
вању  учитељске  школе.  Остварити  ову  замисао,  значи  у 
три  правца  покренути  у  напред   народну  образованост. 

Најважнија  добит  отуда  очевидно  је  та,  што  ће  на- 
родна  школа,  оснажена  стручном  снагом,  успешније,  п.10д- 
није  да  шири  и  учврпхћује  здраве  погледе  у  маси  нај^ода. 

Дру1^а  је  добит  у  томе,  пјто  ће  та  школа  да  обра- 
зује  коло  људи,  који  ће  и  ван  школских  зидова  корисно 
да  утичу  на  све,  што  народ  умно  подиже  и  снажи. 

А  од  учитељске  школе  није  ни  трећа  добит  незнат- 
на.  Још  и  данас  добијају  учите.БСКи  кандидати  у  Црној 
Гори  своје  образовање  на  цетињској  богословији.  По 
томе  у  исто  доба,  а  па  једном  истом  заводу  спремају  се 
младићи  за  две  разпе  струке. 

Имајући  дакле  у  виду  важпост  и  једног  и  другог 
позива;  —  имајући  у  виду  опсежност  и  богословске  и 
педагошке  науке;  —  а  имајући  у  виду  п  то,  да  се  у 
богословију  хфимају  учепици  већ  из  основнпх  школа, 
који  у  правом  смислу  не  могу  имати  ни  појма  о  нужпој 

„Лет<шис**  145.  3 


м  Уадтељска  школа  у  Црној  Гори, 


спремп  за  какав  випш  стручии  ;твод  —  очевпдно  је, 
какви  се  ре^^ултати  у  тим  нриликама  очекивати  могу. 

Оснивањем  дакле  учите.1>ске  ишоле  учиниће  се  ве- 
лико  добро  п  богословији  и  народу.  Богословији  зато, 
што  ће  тада  сву  своју  снагу  и  време  моћи  да  посвети 
искључпво  свештеничком  позиву.  А  народу  зато,  што  ће 
овај  тим  путем  да  дође  до  стручнпјег  и  темељитије  обра- 
.'шваног  учотељског  сталежа. 

Оволико  тек  у  опште  о*важпости  п  неопходности 
учптељске  пшоле  у  Црпој  Гори.  Л  сад  да  рекнем,  птта 
ми  даде  повода,  да  пппгем  о  томе. 

Годппе  1879.  20.  и  21.  број  ^Г.тс  Црногорца« 
обнародовао  је  »Нацрт  за  учитељске  школе  цр- 
ногорске«.  Уреднпштво  тога  лпста  у  својој  примедби 
уз  то,  рече:  »Овај  нацрт  од  једпог  стручњака  пуштамо  у 
јавност  као  оглед  једап,  да  би  се  поводом  тијем  стручни 
у  нап1ем  народу  људп  изразилп  о  овој  теми  и  донијели 
на  сриједу  мисли  своје  о  пајбо.1>ем  уст])ојству  учитељ- 
скијех  шко.т  у  Црној  Гори,  као  предмету  једпом,  којп 
нас  данас  мпого  занима  и  т.  д.<- 

Ја  сам  се  ;т  овај  предмет  одмах  заинтересовао.  С 
тога  сам  те  исте  годпне  почео  да  псказујем  своје  мисли 
0  њему.'*^)  Али  то  писање  беше  новинарско,  и:шедепо 
под  првпм,  свежим  утисцима  пЈ^очитаног.  По  ја  овим  не 
пдем  нп  ношто  на  то,  да  се  одрекнем  онога,  што  тада 
пнсах.  Толико  само  напомињем,  да  тај  предмет  захте- 
вапге  п  више  доколице  п  дужег  1)а:Јмпп1љања. 

Л1еђу  тим  од  оног  доба  до  данас  имадох  и  времена 
и  :згоде  да  дуб.Бе  :Јагледам  у  то  важпо  питање.  А  плод 
те  моје  :забаве  саопп1тавам  на  овом  месту  у  жељи,  да 
дадем  одупгке  својим  на:Јорпма,  а  п  у  тој  (*вести,  да  ћу 
тиме  у  неколико  и  својој  дужности  одговорити.  Струч- 
њацп  пак,  вичпији  н  нскуснијп  од  мене,  нек  савесно 
оцепе,  у  колико  је  овде  истине,  плп  :;аблуде. 


Пре  пего  што  пре1;ем  па  цриогорску  учител»ску  шко- 
лу,  да  п:п1есем  по  неку  карактерпстпчку  цртпцу,  која  је 

*)  „Ктигл  аа  тколу  и  учите.г.  е".  11.  1Ј<7*.».  стр.  И'2. 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  Зб 

9 

имала  удела  при  подизању  и  основних  и  учитељских 
школа  у  нас.  А  у  томе  је  један  доказ  више,  како  је 
смешно  оно  непријатељско  усиљавање,  да  се  српском 
народу  оспори  способност  за  културни  живот. 

Народпа  шко.та  у  опште  развила  се  је  из  најтрош- 
нијег  друштвеног  градива.  Главни  смер  ове  установе  у 
много  случајева  бепЈе  дуго  и  дуго  голи  израз  ниске  се- 
бичности.  А  извоРј  којим  се  обнављао  главни  покретач- 
ки  елеменат  школског  цбића,  потицаше  врло  често  — 
на  срамоту  тог  доба  —  готово  из  најдуб.Бег  глиба  умног 
друштвеног  живота. 

То  је,  ето,  некадања  с.шка  опште  пародне  просвете 
код  народа,  данас  понајку.ттурпијих.  А  код  С^рбина?  — 
Он  је  суровим  варварством  угњетаван  то.зико  векова. 
Дуготрајним  ратовима  забатаљиван  је,  а  непријатељском 
политиком  забуњиван  и  завараван  сваком  приликом  и 
згодом.  Па  поред  свега  тога  опет  наш  народ  стоји  у  том 
погледу  у  редовима  светлих  изузетака. 

Никаква  невоља  не  бепге  за  њега  тако  снажпа,  да 
му  дух  помути  и  сломије.  Усред  бојне  1рмљавине,  а  по- 
сле  толиких  векова  ропства,  диже  Србин  свој  једнодушни 
глас,  захтевајући  од  аустријске  владе  сваком  приликом 
школе  рад  образовања  српског  подмлатка.  И  та  влада 
мораде  на  послетку  одазвати  се  одлучној,  али  праведној 
жељк  јуначког  нам  народа.  Њене  наредбе  од  1723.  и 
1744.  године  дале  су  и  Србипу  право  и  упутство  за  по- 
дизање  и  уређивање  својпх  основнпх  пшола. 

1Га  какве  беху  те  српске  пародна  школе?  —  Са 
данашњег  гледишта  мапа  је  на  њима  доста.  Али  да  их 
савесно  оценимо,  вал>а  да  се  за  часак  преместимо  у  век 
кад  оне  пон1шоп1е. 

Ирема  идеји,  према  главпој  тежњи  једне  установе, 
најбоље  се  даде  оценпти  и  вредност  њена.  А  код  свију 
народа  бепге  и  остаје  идеја  осиовне  школе  опште  народ- 
но  образовање. 

Но  колико  је  школа,  које  су  могле  слободно  на  тој 
идеји  да  делају!  —  Реакција  н  п>ени  оделити  пнтереси 
беху  по  правплу  највећи    п])отивници  пародне    просвете. 


36  Учитбљока  шБода  у  Црној  Гори. 

Оно  немачко:  ,,В1е  ГЉе1  ип(1  В1ђе1,  \уа8  (1га1}ег  181  уоп 
1Је1}е1'*  —  важи  као  заједннчко,  као  »интернацијонално« 
начело  целокупне  реакције  у  погледу  народних  школа. 
Само  што  је  то  и  одвише  далеко  од  чисте  идеје  напред- 
ног  школарства. 

Али,  на  срећу,  у  наших  угледних  људи  беше  тада 
поглед  ведрији,  узвишенији.  Српски  народ,  изложен  безоб- 
зирној  навали  католицизма,  требао  је  јаке  душевне  снаге, 
да  том  опасном  упливу  не  под^Ј^е.  Меродавне  српс&е 
мужеве  с  црквеном  поглавицом  на  челу  руководило  је 
тада  то  убеђење,  да  ће  се  народ  сачувати  од  претеће 
опасности  поглавито  просветом,  али  просветом  у  духу  чи- 
стог  православља. 

Напрегоше  дакле  све  силе,  покренуше  сва  прикладна 
средства,  да  ту  племениту  мисао  остваре.  А  остварењу 
томе  водише  три  пута.  Ваљало  је  помоћу  књижевности 
будити  и  крепити  српски  православни  дух  у  народу.  Али 
да  та  књижевност  ухвати  корена  у  самом  народу,  да  буде 
од  ње  користи  сваком  Србину,  требало  је  да  се  подигне 
што  вшпе  народних  школа,  чиме  се  долази  до  разумева- 
ња  у  књизи.  Но  да  се  та  књига  по  народу  рашири,  ва- 
љало  је  подићи  српске  штампарије,  као  највредније  ра- 
саднице  просвете  у  човечанству. 

И  свест  наша  о  целисходности  оваког  делања  није 
се  да.1а  ничим  помутити.  Истрајпост  српских  меродавних 
фактора  у  потраживању  школа  и  штампарије  беше  толи- 
ка,  да  јој  се  морало  попустити. 

Којим  се  правцем  креташе  та  наша  књижевност  и 
прве  српске  школе,  остављам  на  страну.  Главно  је  што 
желим  горњим  речима  да  нагласим  ово : 

Идеја  и  сриске  школе  беше  општа  просвета  у  на- 
роду.  Али  ту  се  она  значајно  раз.шкује  од  школа  дру- 
гих  народа.  На  тој  идеји  код  нас  ради.1и  су  сви  поз- 
вани  фактори  једнаком  истрајношћу,  једна- 
ким  одушевљењем  и  убеђењем.  Наш  народ  у  том 
погледу  не  познаваше  поцепаних  странака,  нити  какве 
реакције  са  одвојеш1м  захтевпма.  Код  нас  беху  тада  сви 
елементи  уједињени,    споразумни  у  тој    мисли  и    акцији, 


Учитељова  школа  у  Црној  Гори.  37 

да  српски  народ  не  заостане  у  просвети  иза  других  на- 
рода.  И  то  су  они  гледали,  да  остваре  у  оном  правцу, 
који  је  онда  у  опште  могућ  био  и  који  је  био  онда  од 
евију  без  разлике,  без  стварне  опозициј  е  при- 
знат  као  најбољи  и  најцелисходнији. 

И  то  је  она  светла  тачка  у  културној  историји  на- 
шег  народа.  То  је  она  тачка,  која  нашу  нејаку  српску 
школу  високо  диже  изнад  школа  великих  и  јаких  народа. 
Србин  има  права,  да  сЦјјјЦ^име  подичи.  Суморније  пак  ре- 
акцијоне  прилике  у  српској  школи  наступише  тек  касније. 

А  да  ли  постанак  црногорских  школа  говори  про- 
тив  горњег  тврђења?  —  На  против,  оно  насјошукреп- 
љуЈе  у  њему. 

У  Црној  Гори  основана  је  прва  школа  на  Цетињу 
1833.  године.  Човек,  који  беше  пун  жарког  одушевљења 
за  просветом;  —  који  целим  животом  и  делањем  засве- 
дочаваше  неограничену  љубав  према  срећи  и  напретку 
оног  јуначког  народа ;  —  човек,  који  плодом  свог  жени- 
јалног  духа  значајно  украси  и  обогати  нашу  нејаку  књи- 
жевност  —  владика  Раде,  песник,  родољуб  и  владалац 
беше  муж,  који  положи  први  камен  на  згради  школар- 
ства  у  Црној  Гори.  Он  подиже  и  основа  ту  прву  народну 
црногорску  школу.  Какав  пак  смер  и  идеја  беху  спојени 
са  овом  првом  црногорском  школом,  пајбоље  нам  пока- 
зује  дух,  живот  и  дела   владике  Рада-Петра  Његуша  П. 

Код  Србина  је  дакле  правило:  Српска  народна  шко- 
.1а  подигнута  је  искључиво  зато,  да  рашири  и  учврсти 
опште  основно  образовање  у  народу.  А  ту  замисао  и 
установу  потпомага.та  су  у народу  сви,  једнаком  љу- 
бављу  и  општом  заједничком  жртвом. 

После  овог  да  пређем  на  постанак  учитељских  школа. 

Међу  свима  народима,  немачки  је  још  и  данас  онај, 
који  је  највише  радио  и  урадио  за  народну  школу.  Фран- 
цузи,  и  ако  у  последње  доба  развијају  ванредну  делател- 
ност  на  томе  пољу;  —  они  и  ако  су  пош.та  у  том  по- 
гледу  здравијим,  срременитијим  правцем:  немачка  шко- 
ла  ипак  још  није  приси.Ђена,  да  своје  првенство  икоме 
уступи. 


З^  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


Доиста,  неда  се  премерити  она  снага  и  она  чудпа 
истрајност,  која  је  код  Немаца  била  кадра,  да  крсм  то- 
лико  векова,  а  поред  толиких  препона  одржи  свеж  и  жив 
дух  аа  ту  просветну  установу. 

И:ј  историје  немачког  школарства  види  се  пајјасније, 
од  каквог  је  сиажног  утиска  чак  и  ш  далеку  будућност 
сам  постанак  неке  просветне  установе. 

Каква  се  где  средства  прихваћају  ;ш  пеку  пову  уста- 
нову ;  —  ко  су  и  какви  су  01^1  н1то  се  жртвују  и  што 
прву  реч  воде  у  корист  те  устапове ;  —  иа  ког  се  кола 
узимају  људи,  који  ће  делотворно  да  утичу  на  ра;шијтак 
таких  завода  —  то  су  све  тако  важне  чињенице,  којима 
се  значај  у  први  мах  неда  ни  премерити. 

Имаде  врло  корисних  народпих  устапова,  које  у  нај- 
бољој  намери  попикоше.  Али  до  свога  правог  значаја,  до 
своје  потпуне  моћи  не  могон1е  пикако  да  се  уздигну.  Уз- 
рок  пак  у  томе  је,  н1то  се  одмах  с  почетка  није  довољ- 
но  пазило  на  чињенице,  које  сад  баиг  споменух.  А  као 
најудеснији  пример  за  овај  случај  показује  нам  зачетак 
учител>ских  семипара  у  Немаца. 

Немачки  народ  са  свога  просветног  рада  од  вајкада 
је  чувеп  и  славан.  Већ  Је  неколико  векова,  како  он  на 
своме  крилу  негује  леп  број  средн>их  па  и  пајви1Ш1х  про- 
светних  завода.  Но  поред  свега  тога,  он  се  ево  ни  да- 
нас  не  може  подичити,  да  су  му  учитељски  семипари 
стигли  донде.  одакле  Ј^е  данан1ња  пап])една  педагогија  и 
суврсмени  захтеви  у  народу   потпуно  да  их  одобре. 

Има  томе  випге  важних  узрока.  Али  зашто  ови  се- 
минари  у  самом  народу  ни  дапас  пе  освојии1е  за  себе 
потпуно  његово  добро  и  боље  мњење,  лежи  у  самом  по- 
четку  њиховом.  Мана,  велика  мапа  учињена  је  одмах  у 
почетку.  А  ова  —  рекао  бих  —  одржала  се  је  тради- 
цијом  у  свести  народа  све  до  данашњег  дана.  .Тетимички 
пог.1ед  па  постанак  немачких  учите.ЂСких  семипара  обја- 
сниће  боље  ову  тврдњу. 

Бивало  је  у  Немачкој  семинара  —  ако  их  тако  смем 
на:^вати  —  уз  сиЈзотишта  и  манастире  одавна.  Но  прави 
живот  учитељских  семинара  почиње  1748.    године,    када 


Учитељска  школа  у  Црној  Гори.  39 

је  у  Берлину  основана   тчзиватпа   школа   за    обра;50вање 
учител>а. 

« 

Па  баш  опда,  кад  је  гимназија  било  у  изобиљу,  кад 
је  удареп  темељ  и  самим  реалкама,  главни  елеменат  та- 
дањих  семинариста  састављен  је  из  занатлија  и  сродпих 
индивидуа.  А  цел?  —  Да  могу  мимогред,  уз  свој 
занат  још  до  какве  заслуге  доћи,  беше  главна  побу- 
да  ових  »народних  просветитеља«  са  изучавањем  учи- 
тељске  »струке.« 

У  току  времена  растао  је  ностепено  број  ових  се- 
минара.  Тако  завршетком  прошло.г  столећа  имала  је  ско- 
ро  свака  главнија  пемачка  ва])ош  свој  учитељски  семипар. 

Ти  семинари  беху  тада  спојени  са  гимпазијама,  или 
реалкама.  Сиромашпи  учепици,  који  не  могаху  у  науци 
да  напредују,  одређивапи  су  за  будуће  наставпике.  Ту  се 
одмах  нашао  какав  свеппепик,  који  их  је  обашка  обуча- 
вао  у  катихизису.  музици  и  —  »педагогији.*  А  да  би  ту 
своје  »гатудије«  и  довршити  могли,  издржавали  су  се  обу- 
чавајући  по  бољим  куЈигма  приватно  децу,  или  се  поста- 
рало,  да  им  се  измоли  где  год  бесп.татпа  храна.  А.ш  нај- 
обичпији  и  »најдостојпији«  пачип  издржавања  ових  бу- 
дућих  учитеља  беше  тај,  П1Т0  су  по  сокаци  испред  кућа 
:т  новац  певали,  испоредивпш  се  тако  са  данашњим  верг- 
лагаима. 

Дакле  умни  и  карактерпи  олош,  потиштен  чак  до 
презреног  сокачког  музикапта  беше  и  пре  90  година  код 
тог  културног  немачког  парода  пајодабрапији  извор  :за 
образовање  учите.1>ско1'  сталежа ! 

Но  постанак  и  проЈплост  српске  учптељске  пЈколе 
саразмерно  мпого  је  светлија. 

То  да  докажем,  морам  се  у  неколико  дотаћи  ауст])иј- 
ских  школа  из  прошлога  века. 

Марија  Терезија,  као  даровита  и  увиђавна  влада- 
тељка,  лако  је  схвати.та,  да  тадање  тра.Баво  етање  оено- 
вне  школе  може  јако  да  пахуди  оппгтем  добру  и  напрет- 
ку  у  земл>и.  А  бап1  у  то  доба  обЈ^атио  је  на  себе  у  ка- 
толичком  свету  пајвећу  пажњу  као  школски  човек  Јо- 
ван  Игњат    Фелбигер.    Својим    стручпим    знањем  и 


40  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 

вапредном  љубави  према  народној  школи,  стекао  је  он 
име  мудрог  и  опрезног  школског  реформатора,  те  је  као 
такав  учинио  пруској  школи  великих  услуга.  Тада,  за 
ондашње  школске  прилике,  беше  од  највећег  значаја  фел- 
бигерова  сретна  мисао,  која  његовом  вредном  раду  оси- 
гура  најлепши  успех.  Главни  програм  његова  рада  са- 
стављаху  ове  две  важне  тачке:  1.  образовање  ваљаних 
учитеља;  2.  увађање  боље  методе  у   игео.ту. 

Видећи  дак.1е  аустријска  царица  красне  успехе  овог 
школског  трудбеника,  овласти  га  с  позивом,  да  према 
своме  знању  и  начелу  спроведе  реформу  свију  основних 
школа  у  круновинама  аустријске  царевине.  И  од  то  доба 
датира  се  здравији  полет  основног  школарства  у  нашој 
држави.  А  то  доба  беше  уједно  сретни  и  благотворни  за- 
четак  стручном  образовању  српског  учитељства. 

Миријевски,  Мразовић,  Вујаиовски  беху  фелбигеро- 
ви  ученици.  По  повратку  из  Беча,  као  окружни  школски 
управитељи,  а  верни  начелу  свог  врспог  учитеља,  прио- 
нуше  свом  снагом,  да  и  српској  школи  однегују  боље 
учитеље  са  бољом  спремом  и  удеснијом  методом.  За  ту 
цел  установи  сваки  у  своме  округу  тромесечни  учитељ- 
ски  курз  уз  обвезу,  да  се  сваки  учитељ  по  свршеном 
предавању  мора  подврћи  строгом  испиту. 

Дакле  стање  основпе  наставе,  које  се  у  аустријском 
школарству  бележи  као  епоха.тно,  положи.10  је  у  истом 
правцу  први  теме.1>ни  камен  на  пољу  образовања  српског 
овостраног  учитељства.  Заиста  значајан,  али  и  погодан 
моменат  у  историји  српског  школарства. 

Одавде  нас  је  растављао  само  још  један  смели,  енер- 
гични  корак  од  пЈзавилног  уређеног  учитељипхта.  А  тај 
корак  учини  Урош  Несторовић,  главни  надзорник  срп- 
ских  основних  школа. 

Према  тадањим  приликама,  Несторовић  је  подигао 
учитељиште,  са  кога  српски  народ  не  може  постидан  би- 
ти.  А  што  је  исто  тако  важно:  то  учитељиште  подигну- 
то  је  средствима,  жртвом  и  прилозима  самог  народа.  Да- 
кле  опет  један  доказ,  како  у  Срба  беше  свагда  будна  и 
развијена  свест  о  потреби  општег  народног   образовања. 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  41 

Истина,  Несторовић  се  љуто  јада  на  извесне  кру- 
гове,  који  хтедоше,  да  осујете  његово  родољубиво  поду- 
зеће.  Али  томе  се  није  толико  чудити.  До  тог  доба  про- 
вели  су  виши  српски  кругови  пуноједно  столеће  у  школи 
западњачке  цивилизације.  Ту  дакле  имадоше  довољно  вре- 
мена  и  прилике,  да  се  науче,  како  интереси  појединих, 
оделитих  сталежа  ваља  —  по  њиховом  мишљењу  —  да 
стоје  у  опреци  са  општим  народним  интересима.  А.1и  сам 
народ  још  и  тада  беше  толико  чио  и  свестан,  да  такој 
струји  није  хтео,  а  није  ни   морао  подлећи. 

Свечаност,  којом  тај  просветни  завод  беше  отворен; 
опште  одушевљење  у  народу  услед  оживотворења  му,  па 
и  околност,  да  је  у  редовима  приправника  и  самихпра- 
вника  било  —  све  су  то  сјајни  докази,  какво  признање 
и  одлршовање  неговаше  наш  народ  према  будућем  ст  р  у  ч~ 
ном  и  образованом  учитељству. 

Па  та  Сент-Андрејска  учитељска  школа  постаде  ро- 
дитељицом  данашње  угледне,  а  према  сувременим  захте- 
вима  устројене  учитељске  школе  у  Сомбору.  Та  школа 
трудом,  одушевљењем  и  стручним  знањем  људи,  који  је 
подигоше  до  данашње  висине,  постаде  представницом  да- 
нашње  педагошке  знаности  у  нас ;  постаде  најкомпетент- 
нијим  извором  за  образовање  учитеља,  који  су  —  као 
што  је  осведочено  —  кадри  да  данашњем  захтеву  пот- 
пуно  одговоре. 

Али  у  току  тог  успешног  рада,  да  се  није  отсту- 
пило,  са  друге  стране,  од  начела  поступног,  сталног  на- 
претка,  данас  би  углед  српског  учитељства  и  важност 
основне  школе  и  у  очима  народа,  а  и  у  самој  битности 
много  значајнији  био.  Али  панчевачка,  митровачка  и  зе- 
мунска  препарандија  са  својим  неприправним  питомцима, 
а  неспособним  наставницима,  пореметише  истакнуто  пра- 
вило  у  погледу  учитељског  образовања,  на  велику  штету 
и  школи,  па  и  самом  народу.  Немиле  последице  отуда 
осећају  се  још  и  данас. 

Са  ово  неколико  редака  хтедох  да  објасним  попеке 
разлоге,  са  којих  ће  културна  историја  постанак  наших 
основних  хпкола  заједно  са  образовањем  српског  учитељ- 


42  Учитељска  школа  у  Црној  Гори. 


ства  да  стави  међу  светлије  редове    у    друп1тву    осталих 
културних  народа. 

Оволико  држах  за  нужно,  да  рекнем  поводом  ове 
расправе,  пре  не1  о  што  ћу  да  пређем  непосредно  на  саму 
ствар. 

Нацрт  за  црпогорске  учител>ске  школе  имаде  седам 
одсека.  Говорићу  о  сваком  одсеку  посебице,  трудеКп  се,  да 
што  јаспије  предочим,  у  ко.шко  се  Ја  .шчно  могу,  или 
не  могу  сложити  са  упитним  нацртом. 

Први  одсек  обухваћа : 

Општа  одређења  (§.  1 — 8.) 

Градиво  овог  првог  одсека  поде.Бено  је  на  8  пара- 
графа,  а  садржина  му  је  у  кратко  ова: 

§.  1.  Учите.1»ска  шко.т  је  јавни,  државни  завод  са 
задаћом,  да  нитомцима  '^пружи  толико  стручног 
образовања,  кол ико  развијтак  народних  шко- 
ла  у  Црно'ј  Гори  изискује.« 

§.  2.  Образовање  у  тој  шко.ш  је  теоретично,  и  прак- 
тично. 

§.  3.  Као  вежбаоница  на  расположењу  је  месна  на- 
родна  школа. 

§.  4.  Сви  п^ишравници  обвезани  су  на  рад  у  оба 
означена  правца. 

§.  5.  За  сиромашне  ученике  држава  ће  подп^ш  се- 
мениште  —  интернат. 

§.  6.  Дотична  зграда  мора  да  има  све  нужне  про- 
сторије. 

§.  7.  Примање  ш1томаца  шаље  се  на  одобрење  ми- 
нистарству  нросвете. 

§.  8.  Случај,  у  ком  се  може  питомац  после  три  ме- 
сеца  из  завода  да  отпусти.  —  У  школу  примају  се  и 
мушкарци  и  женскиње. 

Могуће  је,  да  се  ове  одредбе  са  извесних,  мени  не- 
познатих,  гледишта  и  побуда  бранити  могу.  Лли  мени  је 
носао,  да  докажем,  како  се  оне  баш  са  педагошког  ста- 


Утатељока  школа  у  Црној  Гори.  43 

новшита  —  бар  у  најглавнијим  тачкама  не  могу  оправ- 
дати.    Прилике  за  то  даје  ми  одмах  1.  §. 

Што  је  црногорска  учитељска  школа  јаван  ;швод  и 
што  ће  да  се  издржава  о  земаљском  трошку,  ствар  је 
на  свом  месту.  Али  задаћа,  која  је  овој  просветној  уста- 
нови  тим  нацртом  намењена,  непотпунаје,  половна. 

Задаћа  је  свагда  главна  чињеница  сваке  установе  и 
подузећа.  Али  где  је  та  главна  ствар  непотпуно  опреде- 
љена,  ту  очевидно  постаје  и  сама  установа  непотпуном. 

Ево,  да  се  јасније  изразим. 

Свака  стртаа,  наука  и  вештина  имаде  свој  природ- 
пи,  исторички  развој.  Али  ни  наука,  ни  вештипа  иису 
неограничена  имаовина  једног  народа,  или  земље.  Типро- 
изводи  постају  опште  благо  целог  човечанства.  Зато,  на 
срећу,  и  није  од  потребе,  да  сваки  народ  посебице  на 
науци  из  нова  проналази  оно,  што  је  већ  једном  прона- 
ђено.  Ту  се  сваки  без  разл1ше  користи  већ  постигаутим 
добитцима. 

Према  томе  свака  наука  у  сваком  добу  допре  до  из- 
весних  граница,  те  се  онда  каже :  сувремено  стање  ове, 
или  оне  науке  је  овако,  или  онако. 

Сад,  где  год  се  у  образованом  свету  подижу  уста- 
нове  за  неговање  неке  научне  струке,  свуда  се  пази,  да 
таке  установе  и  по  устројству  и  по  задаћи  одговарају  у 
првом  реду  сувременом  стању  и  развијтку  дотичне  науке. 
Изучавањем  природних,  друштвених  и  других  наука  не 
равна  се  нигде  према  гежљп,  или  народу,  него  једино 
1фема  постигнутим  резултатима  тих  наука.  Тако  су  данас 
утврђени  извесни  научни  закони,  принципи  и  правила,  по 
којнма  се  д.  пр.  медицина,  техника  и  др.  изучавају  свуда 
у  подједнакој  мери.  Од  тог  правила  не  изузима  се  данас 
ни  једна  наука,  ни  струка;  па  зашто  онда  да  се  одатле 
пзузима  педагогија  са  учитељском  струком ! 

Српске,  француске,  или  немачке  педагогије  нема: 
—  а  још  мање  србијанске,  или  црногорске.  Разлика  је 
ту  само  у  томе,  што  се  утврђена  сувремена  педагопгка 
правила  пЈ^имењују  на  живот  ра:ших  парода  према  ње^ 
1'овим  индивидуалним    особинама.    Али    есенција,    језгро. 


44  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


главна  и  оитна  садржина  те  науке  јесте  и  остаје  за  све 
народе  једна  иста. 

То  ми  је  дакле  први  разлог,  што  не  могу  да  се  сло- 
жим  са  назором :  да  питомцима  црногорске  учитељске 
школе  ваља  пружити  само  »толико  стручног  обра- 
зовања,  колико  развијтак  народних  школа  у 
Црној  Гори  изискује.« 

Израз:  »колико  развијтак  народних  школа  у  Црној 
Гори  изискује«  ја  овако  разумем :  колико  је  нужно  тек 
за  црногорске  школе  —  колико  је  нужно,  да  се  црно- 
горски  народ  школом  користи. 

Па  колики  би  био  обим  тог  стручног  учитељског 
образовања  на  црногорским  учитељиштима  ?  —  На  ово 
дитање  неда  се  одређено  одговорити,  тим  мање,  што  се 
ту  човек  нађе  у  противуречју,  које  га  доводи  у  озбиљну 
забуну. 

Имајући  у  виду  данашње  просветно  стање  у  Црној 
Гори,  а  и  стање  основне  народне  школе,  на  којој  се  тек 
почело  озбиљније  делати,  нема  сумње,  да  се  горњим  ре- 
чима  жели  оправдати  поступак,  којим  се  образовање  бу- 
дућих  црногорских  учитеља  не  кани  изједначити  са  обра- 
зовањем  учитеља  у  опште.  То  је  дакле  прво,  што  се  из 
тог  §.  логички  изводити,  а  што  се  у  неколико  и  ра;да- 
снити  даје.  Али  забуна  је  тек  у  овоме: 

У  II.  одсеку  овог  нацрта  на  првом  је  месту  §.  9., 
у  коме  се  каже,  да  ће  се  народна  школа  подићи  на  осам 
разреда. 

Проширити  основну  школу  на  осам  разреда,  значи 
учинити  значајан  обрт  како  у  погледу  наставног  градива, 
тако  и  саме  методе  —  значи  у  главном  изједначити  је 
са  устројством  најмодернијих  школа  у  Европи. 

Па  да  ли  ће  и  у  том  с.тучају  црногорским  приправ- 
ницима  да  се  пружи  толико  стручног  образовања,  коли- 
ко  то  развијтак  такових  школа  у  Црној  Гори  изиску- 
је?  —  Не!  Тада  ће  стручно  образовање  учитеља  да  буде 
испод  захтева  тако  организованих  народних  школа,  и  ево 
зашто. 

И  у  Немачкој  је  народна  шко.1а  проширена  на  осам 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  45 

разреда.  Градиво,  које  ученици  у  такој  школи  имају  да 
савлађују,  врло  је  опсежно.  Оно  захтева  озбиљна  труда 
и  истрајности  од  ученика,  а  претпоставља  темељиту  сп^зе- 
му  од  стране  учитеља.  Та  пак  спрема  мора  да  се  по- 
стигне  у  два  правца. 

Учитељима  у  опште,  а  нарочито  који  су  на  шко.та- 
ма  са  осам  разреда,  није  довољно  само  то,  да  боље  и 
потпуније  знају  од  својих  ученика  предмете,  што  им  пре- 
дају.  Не,  него  они  се  морају  уживити  у  дотичне  предме- 
те.  Садржина  мора  да  им  пређе  у  срч  и  крв ;  они  — 
тако  да  се  изразим  —  морају  сваки  дах,  сваки  откуцај 
њихов  да  осете  и  разумеју.  1Га  и  тиме  постигнута  је  тек 
половина  њихова  образовања. 

Познато  је,  да  је  народна  школа  завод  са  обележјем 
и  васпитног  значаја.  По  томе  су  ту  све  установе  задах- 
нуте  и  провејане  извесним  педагошким  начелима,  а  осо- 
бито  настава.  Зато  се  данас  с  правом  од  сваког  правог 
учитеља  не  захтева  само  потпуно  знање  наставних  пред- 
мета.  Други,  много  важнији  захтев  је  у  томе :  да  он  и 
сваку  лекцију  из  појединих  наставних  предмета  знаде 
обрадити  и  предавати  са  гледишта  педагошких  начела, 
како  ће  својим  лекцијама  ученике  не  само  да  поучи,  него 
да  их  и  образује. 

Ето,  та  околност  даде  покојном  Керу,  да  у  Хамбургу 
једном  приликом  узвикне:  *Не  тискајте  обе  ноге  у  једну 
ципелу !  Хоћете  на  семинару  —  дакле  на  ј  е  д  н  о  м  за- 
воду  у  један  исти  мах  да  постигаете  две  задаће:  опште 
човечије  и  специја.1но  стручно  образовање.  А  баш  зато 
ти  заводи  не  могу  ни  у  једиом  правцу  да  постигну  оно, 
што  треба.« 

Кер,  а  ппБиме  и  други  важнији  педагози  захтевају 
дакле  од  приправннка  опште  обра^зовање  као  предспрему 
за  ступање  -у  учитељску  школу,  и  то  потпуну,  темељиту 
спрему. 

А  нацрт  за  црногорске  учитељске  школе?  —  Он 
п)'шта  у  овај  завод  свршене  нормалце,  па  чак  и  онда, 
кад  се  основна  школа  прошири  и  на  осам  разреда.  — 
Нека  се  дакле  савесно  процени  све,  што  до  сад  о  1.§. 


40  Учитвљока  школа  у  Црној  Гори. 


рекох ;  а  ја  се  уадам,  да  ће  ми  се  дати  за  право,  игто 
рекох,  да  је  у  томе  Ј^.  противслов.т^а  и  ;5абуне. 

Данашњи  хрватски  пшо.тски  аакоп  у  томе  погледу 
овако  се  изражује:  *11репарандије  су  заводи,  у  којих  се 
ученици  приправл>ају  и  оспособл>авају  за  учитеље  пучких 
(народпихј  пшола.«   ({^.  74.)  Ово  је  кратко,  али  и  јасно. 

Ја  се  код  овог  1.  §.  ;шдржах  подуже,  па  ипак  не 
ка:Јах  све.  пјто  се  о  њему  може  рећи.  Али  морадох  се 
осврнути  па  простор  и  :ш  остале  примедбе.  Зато  ту  и 
прекидам  о  њему. 

Отиснувши  се  тако  од  1.  §.  сусрећемо  се  с  наре- 
ђењима,  која  говоре  о  врсти  ()бра;и)вап>а  и  обве;Јама  пп- 
томаца  на  учитељској  пшоли. 

Какво  Ја*  да  буде  образовање  на  неком  заводу  и 
какве  имају  бити  обве;зе  дотичних  питомаца,  то  су  —  бар 
по  моме  мњењу  —  паређења,  којима  није  место  у  1)у- 
брицп  општих  одређења.  А  што  се  специјалпо  баш  овог 
пацрта  тиче,  таки  се  поступак  тим  мање  даде  објаснити, 
што  су  у  њему  такил!  паређењима  посебш!  одсеци  веК 
уступљени.  Тако  је  по  смислу  и  природи  §.  2.  место  у 
V.  §.  3.  место  је  у  VI  а  ^^.  4.  у  II.  одсеку.  Алито  се 
одпоси  випте  па  форма.1ну  страпу  овог  питања. 

Пос.те  овог  па  реду  је  §.  ;ј.  У  њему  је  одредба, 
која  је  вр.то  важна  п  ;значајна.  Она  нас  неумитно  поти- 
скује  на  по.бс  оз6и,бног  педадошкоЈ'  расматрања,  којим 
се  јоп1  непрестано  живо  ;]анимају  главпе  снаге  чувених 
стЈ^учњака.  Зато  се  и  реших,  да  томе  важном  питању  усту- 
пим  овде  ;тсебш1  одељак.  Тај  б.  ч^.  дакле  устаповљује  у;1 
црногорске  учитељске  пшоле : 

Семениште  (интернат.) 

Иптерпат,  или  екстернат?  —  То  је  питање.  о  које 
се  отупило  ве}1  мпого  педагоппго  перо  —  Јштање,  о  коме 
се  просу.ш  многа  ;зд1)ава,  али  и  пра;зна  реч.  Иа  на  ко- 
јој  је  страни  вппте  истине  и  ра:иога? 

»Интернат  је  просветни  ;завод,  у  коме  шггомцјг 
поред  паставе  имају  још  стан  и  храну.«*)  —  »Екстер- 

*)  „^вх1коп  (1вг  Равс1а^о§1к'^  стр.  1Ш). 


Учитељска  шЕола  у  Црној  Гори. 


нат  је,  на  иротив  таково  уређење  вшпих  ткола,  где  се 
питомци  само  настављају,  а  станују  и  хране  се  ван  за- 
вода.«*)  Овим  је  кратко,  одређено  и  нотпуно  протума- 
чена  раа.1ика  сад  споменутих  установа. 

Интернатом  хоЈ^е  да  се  привикну  питомци  узоритом 
^Јапту ;  —  да  се  сачувају  од  рђавих  примера  у  друштву: 

—  да  се  предохране  од  свију  оних  искушеља  и  иступа, 
који  младићко  живахпо  уображење  тако  силно  распаљују 
и  освајају.  Иптернатом  се  же.ш  упутити  ом.1адипа  уме- 
репости  у  подмиривању  својих  материјалних  потреба  — 
та  она  ће  и  опако  у  сиромашпи  учите.БСКи  сталеж.  А 
после,  у  интернату  се  под  пад^шром,  а  у  одређено  време, 
свршују  и  сви  школски  радови  —  згодна  дакле  прилика, 
да  се  тако  и  умни  напредак  у  пормалном  кретању  одржава. 

Ето,  тако  се  од  прилике  брани,  а  хо^^е  и  да  се  од- 
брани  установа  иптерната. 

Али  кад  се  противно  ^ш>ење  подиже,  те  објави  своје 
разлоге  против  интерната;  —  кад  стаде  прстом  да  ука- 
:јује  на  штетпе,  убитачне  последице  тог  кастанског  ва- 
спптања;  —  кад  неумитпим  фактима  дока:^а,  колика  се 
обмапа  открива  у  реау.ггатима  толике  бриге,  опре:зпости 
и  уложеног  труда  око  поди:јања    учите.БСтва    тим    путем 

—  тада  и  сами  поборници  семеништа  :тстадоше,  да  се 
бо.Ђе  промисле.  Па  П1та  би?  —  Интернатпсте  најпос.те 
попустише  —  пе  са  свим;  али  :за  овај  мах  доста. 

Ворбом  око  овог  П1ггања,  која  беше  жестока  и  и:{- 
трајна,  извојева  се  :{а  данас  оваки  положај : 

Дотадање  уређење  интерната  подвргнуто  је  строгој 
реви:шји.  А  овом  се  донеше  таке  одредбе,  које  :шатно 
ос.табпше  учење  о  пеопходпости  ове  устапове.  Но  један 
од  нај:шатнијих  добитака  постигнут  је  1870.  год.  кад  је 
у  Саксонској  и:цата  наредба,  којом  се  питомцима  и:з  два 
најстарија  ра:феда  учите.1>ског  семипара  допупгта,  да  могу 
и  ван  :{авода  на  стану  бити. 

Као  што  се  види,  овим  је  по.Бу.т>ан  теме.т>  баш  нај- 
важнијем  ра;иогу,  којим  се  браппла  пеопходпост  ин- 
терпата. 


^)  То  исто,  стр.  109. 


4>^  Учитвљока  школа  у  Црној  Гори. 


Али  после  тога,  поборници  екетерната  освајаху  све 
више  земљишта  своме  убеђењу.  Са  каквим  се  пак  успе- 
хом  борише  они  против  владајућих  назора  о  овом  пита- 
њу,  нек  покажу  ово  неколико  најновијих  појава. 

У  Аустрији  од  1867 — 69.  године  отпочеше  спреме 
за  ново  преустројство  основних  школа.  Законом  од  14. 
маја  1869.  године  подши^та  је  основна  школа  у  Ау- 
стрији  на  сувремену  висину.  Овај  покрет  морао  је  свој 
уплив  да  изврши  и  на  само  обра.зовање  аустријских  учи- 
теља.  На  основу  нацрта  стручног  анкетног  изасланства 
донет  је  1874.  године  закон  за  учитељско  образовање  у 
д)т^у  новог  дидактичко-педагошког  схваћања.  Па  што  је 
у  том  закону  —  поред  осталих  сличних  закона  немачких 
најкарактеристичније,  а  што  се  непосредно  тиче  овог  ра- 
сматрања,  тоје:  дајеустанова  интерната  од- 
лучно  и  коначно  одбачена. 

Но  осим  Аустрије  извршено  је  од  скора  у  непосред- 
ној  нашој  близини  и  више  такових  рефорама  на  пољу 
школарства.  Од  ових  да  споменем  нови  гаколски  закон 
за  Угарску,  Србију,  Хрватску,  па  и  закон  за  наше  веро- 
исповедне  школе.  Па  осим  закона  у  Србији  не  пронађе 
ни  један  од  овпх,  да  би  установа  семеништа  одговарала 
сврси  и  потребп  будућег  учите.БСтва  у  тим  земљама.*)  А 
да  бп  омогућила  и  спромашнијим  младићима  приступ  у 
ове  заводе,  одредила  је  свака  дотична  власт  потпоре  и 
штппендије.  Па  п  сама  Србија,  одмах  посте  неколико 
година,  напустила  је  установу  семеништа  —  јамачно  у 
тој  свести,  да  тиме  није  изврпшла  назадан   корак. 

Шта  је  дакле  могло  Црногорце  руководити,  да  по- 
ред  свега  тога  своју,  као  пајмлађу,  најновију  шко.ту  споје 
са  семеништем?  —  Така  установа,  ако  се  са  животом 
икојег  народа  слаже  и  сложити   може,    бар    са  црногор- 

*ј  У  нлјновнје  време  пишу  новине,  како  је  угарскп  министар  пјк>- 
свете  једној  учнте.љској  депутацији  рекао:  да  ће  по  свима,  и  државним 
и  ве{к>исповедннм,  учите.1.ским  школама  нодићи  интернате;  јер  ће  само 
тако  јавна  настава  пово.1>но  да  напре,\ује.  Не  внам,  П1та  ће  на  то  ма^^ар- 
ски  педагови  рећи.  Ја  пак  држим,  да  г.  минпста])  и  овом  реформом  — 
нарочито  у  пог.^еду  ве]к)исповедних  учителских  п1ко.ш  —  тежи  випш  аа 
но.гитичком,  него  ва  педагошком  сврхом. 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  49 


ским  —  са  тим  слободипм  јупачким  наЈ^одом,  сложити 
се  не  може. 

После  овог,  аа  час-два,  да  се  осврпез!  разлоаима, 
који  говоре  против  пптерпата. 

Кад  би  се  ова  распЈ^ава  тица.ш  пск.1>учиво  само  тог 
једног  питања,  морао  бп  се  папЈТИти,  да  и  разлоге  и 
протуразлоге  према  дапапп^ем  стап>у  потпупо  исцрпим. 
Али  овом  приликом  мо])ам  се  аадовољити,  да  то  питање 
тек  летимички  прег.тедпм. 

Ире  свега  да  се  осврнем  па  по:^ив,  којп  очекује 
приправнике  у  пароду.  Да  се  омладнпа  —  узданпца  па- 
родна,  обучп  и  васпита  за  ва.т>ане  чланове  породице  и 
друштва,  то  је  у  главпом  садржипа  тог  у;шпп1еног  п():шва. 

Па  где  се  даје  прилика  тим  питомцима,  да  се  уно- 
знају  са  животом  нородице,  са  нЈ^иликама  и  пот^^ебама 
свог  народа?  —  Где  ^к'  да  мотре  и  проучавају  природу, 
живот,  особине,  склоностн  и  :Јакопе  дечијег  добаУ  — 
Вапг  од  оног  часа,  кад  почну  за  све  то  да  се  спремају, 
па  све  до  ступања  у  нгколу  и  народ,  отргнутп  су  тп  бу- 
ду11И  пароднн  васпитачи  и:ј  крп.ш  ноЈ^одице,  т  сре- 
дине  дечијег  и  човечијег  друпггва.  Онпшнченп  су  мртвим, 
леденим  зидипама  иптерната,  у  коме  и  прп  Јелу  и  уч(*- 
њу,  при  спавању,  молитви.  ра:н'Овору  —  при  свакоз!  но- 
крету  и  погледу  влада.  студена  :шаничност,  укочена  о:и1пл>- 
ност  и  строгост. 

Имају  дак.1е  право  —  потпупо  нраво,  који  у  овој 
тачци  тврде,  да  је  Јпттернат  Ж1ша  противност  будућем 
учитељском  по:и1ВУ. 

И:з  овог  досл(%дно  пстпче  нам  се  питап>е:  Какав  по- 
.1ет,  каква  ли  спага  :јагрева  п  обнав.1>а  оно  младићко 
доба,  коме  се  цео  живот  креће  по  бе:јус.и)вп()ј  командп 
и  пропису?  —  Каквим  у:Јорннм  утисцима,  сликама  и 
угледима,  каквим  лп  се  дупишним  богатством  снажи  при- 
јемл>иви  дух  сретне  младости,  осуђепе  на  нусту  моното- 
нију,  проводећи  све  божпје  дапе  по  једпом  калуну,  без 
иромене,  без  природне  жпвостп,  бе:{  чпсте,  слободне  ])а:ј- 
драганости  ? 

Имају  и  опет  нотнуно  нраво,  којп  тврде,   да  дух  у 

,,Летопис'*  145.  4 


•^О  Учитељска  школа  у  Црној  Гори. 


таке  омладине  оеаусловпо  вене  и  онада;  да  самоста.1НОСТ 
у  делу  и  мишљењу  јадпо  и^^умнре.  'Гу  живи,  одрасти  л>уди 
постају  бесвесна  мантна,  којом  ту1)а  рука  довека  уиравља. 

Толико  је  нута  дока.швано,  а  ншвим  примерима  и 
осведочено,  да  се  сламањем,  угунгивањем  дечије  младићке 
природе  ностижу  најповољнији  ре;Јултати.  Младост  немило 
сноси  сваку  скученост  и  ограничење.  Али  кад  је  то  огра- 
ничење  тако  ненриродно  стегнуто,  да  је  младићу  неким 
писашш  законом  и  сваки  корак  већ  у  нанред  одређен;  — 
кад  мора  да  осети,  како  му  ни  један  чин,  готово  ни  једна 
помисао  не  д1оже  плмаћи,  а  да  се  не  до.ша  и  не  опази  — 
онда  је  спака  такова  установа  нрава  нронаст  :ш  будућност 
дотичннх  нитомаца.  Тај  нолицајски,  н(Ч1риродни  и  несно- 
сни  над^зоЈ)  може  да  ностигне  само  вар.т>иве  ре;зултате. 
Она  хваљена  нослупгаост,  услужност  и  нитомост  по  ин- 
тернатпма,  све  је  то  нука  обмана,  гола  маска,  испод  које 
се  крпје  најунорније  јогунство.  Л  све  то  првом  ће  нј^и- 
ликом  у  свој  сна:зи  и  наготи  да  ш^бије  на  новршину. 

Та  зар  није  и  одвинш  болних,  трал>авих  карактера 
у  свету!  Зар  се  данас  још  и  та  нотреба  осећа,  да  се  чак 
и  лаводи  дижу  ;)а  сатирање  тог  најдрагоценијег  украса 
образованог  света!  —  Иородица  је  нриродни  иараз  чо- 
вечијег  друштва.  Ко  се  у  тој  милој  и  нитомој  слободи  не 
пегује  и  не  однегује.  тај  нпје  снособан  за  друштво,  а 
још  мање  је  поаван,  да  то  друштво  морално  нодиже. 

11а  онда:  тражн  се  од  учите.1>а,  да  је  и  телесно 
:здрав,  а  овамо  га  ша.Ђу  у  интернат.    Ново    нротивречје. 

Људи  стручн>аци,  који  су  нарочнто  иснитивали  здрав- 
ствено  стање  ученика,  тв])де,  да  је  обичнпх  школских  бо- 
лести  и  втпе  и  опаснијих  но  заводпма  са,  него  без  ин- 
терната.  Статистички  је  —  веле  —  доказано,  да  је  по 
таковпм  шсолама  највише  м.шдића  слабокрвних,  грудо- 
бо.ших,  нервозних  и  са  поремећепим  органима  за  варење, 
и  т.  д.  Ређајући  нак  узроке  овим  нојавама,  довикују  нам: 
»Интернати  су  отровне  јазбине   за  младеж.« 

Поред  тога  :занимљиви  су  јонг  и  наводи  неког  упра- 
витеља  на  учитељском  семинару,  којима  жестоко  оптужује 
интернат.  Ово  су,  по  њему,  готово  редовни  нојави  васпи- 


Утатељока  школа  у  Црној  Гори.  51 

тања  по  семеништима:  1.  Груба  безбожност,  пијанство 
и  зла,  која  су  с  овим  у  свези.  —  2.  Лаж  и  претвара- 
ње.  —  3.  Систематичка  свирепост,  којом  старији  злоста- 
вљају  слабије,  млађе  и  простодушније  (пенализам).  — 
4.  Непослушност  и  мржња  према  сваком  ауторитету,  а 
необуздана  жудња  за  рушењем  реда  само  зато,  што  је 
тај  ред  прописан.  —  5.  Удружење  ради  вршења  неу- 
пл^тних  дела. 

На  послетку  само  још  једну  напомену.  Године  1870. 
била  је  у  Бечу  на  окупу  велика  скупштина  немачких 
учитеља,  којом  се  приликом  већало  и  о  питању:  иптер- 
нат,  или  екстернат?  —  Најчувенији  педагози  говорише 
том  приликом  против  интерната,  а  сама  скупштина  до- 
несе  огромном  већипом  г.тасова  следећи  закључак: 

»Ннтернат  је  нецелисходна  установа  за 
народно  учитељство.» 

Али  на  тој  скупштини  беше  и  др.  Дитес,  а  говорио 
је  ваљда  *за«  интерпате. 

Несам  дорастао,  да  оцењујем  рад  и  назоре  овог 
заслужног  и  прослављеног  педагога.  Али  овде  ми  се  чини 
згодном  приликом,  да  се  дотакнем  једне  његове  —  по 
моме  схваћању  —  слабости  —  та  и  Дитес  је  човек.  Не 
знам,  како  ће  ко  да  суди,  али  мени  се  свиди,  као  да  се 
Дитес  у  више  при.шка  жели  истаћи  као  неки  педагошки 
особењак.  Ево  два-три  примера. 

Нова  модерна  педагогија  осудила  је  телесну  казну 
као  недостојно  и  нецелисходно  васпитно  средство  у  школи. 
А  Дитес,  као  главни  раденик  на  тој  модерној  педагогији, 
истиче  се  више  за,  него  против  те.тесне  казне^). 

Нова  модерна  педагогија,  потпомогнута  лекарским 
осведочењем,  испостави.1а  је  рапо  ушколовање  (пре  на- 
вршене  7.  године)  безусловно  убитачно  по  душевно 
и  телесно  унапређење  дотичиих  ученика.  А  Дитес,  као 
главни  раденик  на  тој  модерној  педагогији,  хоће  да  од- 
риче  овако  тврђење^). 

Даље  Дитес  —  бар  по  моме  знању  —  иде  па  су- 

*)  лбс11и1е  4вг  Рас1а§о§1к'*,  стр.  427.  и  5*29.  —  '')  То  исто, 
ст]).  27б. 


52  Учитељска  школа  у  Црној  Гори. 


прот  првим  паучењацима  данашљет  времена  кад  тврди, 
да  н.  пр.  ратни  планови  Наполеона  I.,  еимфоније  Бето- 
вепа,  говори  Цицерона  и  дела  умпога  Гетеа  несу  произ- 
води  њихових  мозгова'). 

Најпосле  цео  умни  свет  дигао  се  данас  против  ег- 
зистенције  ђавола,  који  су  чисти  производи  грубе  пред- 
расуде.  Али  Дитес  се  труди,  да  чак  и  њима  оспгура 
земљЈПита  у  вери  пародној,  те  се  у  тој  трудби  са  свпм 
озбиљно  пита:  ^Ађег  луагат  кбпп1е  е8  шсћ!;  еЈпеп 
8о1с11еп  (ђавола)  ^еИзеп?"'^) 

Оволико  тек  намомепе  ради  онима,  који  би  у  овом 
питању  хте.ш  на  Дитеса  да  се  позивају.  По  моме  мњењу 
и  заузимање  Дитесово  за  интернат  спада  у  жудњу  за 
особењаштвом. 

Ето,  тако  стојимо,  бар  данас,  са  интернатима.  П  ја, 
на  основу  свега  тога,  имам  права  чудити  се  Црногор- 
цима,  што  хоће  своје  учитељске  школе  да  споје  са  се- 
мепиштем.  А  томе  се  удвојеном  снагом  чудити  мораз!, 
ако  ће  можда  и  семенипхте  за  приправнице  у  једној 
истој  згради  смештено  да  буде.  Кад  се  узме  у  обзир, 
како  су  строги  моралпи  појмови  у  Срба  у  опште,  а  у 
Црпогораца  посебице,  па  кад  се  зна,  да  тамо  на  југу 
млади^^ка  снага  раније  сазрева,  него  у  пјзотивном  правцу: 
онда  се  заиста  извипити  мора,  ако  човек  зажели  тачнија 
обавепЈтаја  у  погледу  устројства  тог  семеништа. 

Сад  би  ми  остало  да  говорим  јопг  о  7.  и  8.  §.  овог 
првог  одсека.  Али  по  што  је  §.  7.  од  мање  важности  и 
по  што  предмет  8.  §.  сродап  9.  §.,  који  је  саставни  део 
следећег  оде.1>ка,  то  ћу  одмах  и  да  пређем  на  тај  други 
одсек.  Нас.тов  му  је: 

Приправници  (приправнице.)  (§.  9.-15.) 

У  овом  одељку  свега  је  седам  параграфа,  који  обу- 
хватају  следеће  устапове. 


'ј  „1Је1)вг  ВеИ^1оп  ип(1  геП^^бзе  ЗЈ  еп8сћеп1)11(1  ип^"*, 
стр.  37. 

"^1  „ХЈећег  КеИ^Јоп  ип(1  геИ/^1б8в  Мепз  с  ћ  в  п  ђ  1 1  (1  ип^*, 
страна  57. 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  53 

§.  9.  Услови  за  примање  у  учитељску  школу. 

§.   10.  Услови  за  примање  питомаца   у    семепиште. 

§.  11.  У  завод  се  примају  и  они,  који  се  о  свом 
трошку  издржавају. 

§.   12.  Не  плаћа  се  ни  уписнина,  ни  школарина. 

§.   13.  Прописи  0  дужностима  уписаних  приправника. 

§.   14.  Набрајање  дисциплинарних  казни. 

§.  15.  Случај,  кад  се  може  питомац  да  отпусти  из 
завода. 

Ваља  ми  дакле  и  овде  побројати  и  образложити 
примедбе,  које  се  односе  на  овај  други  одсек.  Ту  се 
мора  нарочита  пажња  обратити  §.9.  У  њему  су  наве- 
дени  услови,  под  којима  се  приправници  примају  у  учи- 
тељску  школу.  Ти  су  услови :  Потпуно  здравље  са  навр- 
шеном  четрнаестом  годином;  —  добар  успех  из  четвртог 
разреда  основне  школе,  и.1и  пријемни  испит. 

Један  оштрији  поглед  на  ове  услове  осведочиће  нас, 
да  међу  њима  и  самим  заводом  не  влада  нужни  склад. 
Ти  услови  никако  не  допуњују  овај  предмет,  пего  на 
против  још  га  замршл^у. 

Црногорски  школски  закон  од  187^/1  прописује  у 
свом  7.  §.  као  обавезпо  школско  доба   од   7. — 12.    год. 

Као  што  се  види,  ученици,  који  сваки  разред  основне 
школе  редовно  сврше,  добиће  отпуст  из  школе  са  навр- 
шеном  12.  годином.  Па  одлучи  ли  се  који  међу  њима, 
да  ступи  у  учитељску  школу,  мора  се  озбиљно  запитати: 
где  ће,  а  без  штете  по  своје  стечено  зпање,  да  проведе 
још  пуне  две  године,  док  не  дорасте  за  учитељску 
школу  ? 

Али  у  том  се  §.  вели,  да  ће  се  тако  поступати 
само  дотле,  док  се  и  »народна  школа«  не  подигне  на 
«осам  разреда<с. 

Међу  тим  ево  изађе  и  нови  школски  закоп  за  цр- 
ногорске  основне  школе,  датиран  13.  септембра  1884. 
године.  Но  с)^ња  је  оправдапа,  да  се  овим  законом  није 
имало  довољно  обзира  на  одредбе  овог  нацрта.  Томе  је 
најбољи  доказ  8.  §.  истог  школског  закопа.    У  њему  се 


54  Учитељока  шкода  у  Црној  Гори. 

наређује,  да  школска  дужпост  почнње  свршетком  седме, 
а  траје  до  копца  тринаесте  годпне. 

Овај  дакле  §.  изазива  човека,  да  тражи  обавештаја 
и  разјасњења  на  неколико  озби.1>пих  питања;  н.  пр. 

Зашто  овим  новим  школским  законом  није  народна 
школа  проширепа  на  осам  —  као  што  је  у  нацрту 
речеш)  —  пего  па  шест  разреда? 

Да  .1и  закоп  од  13.  септембра  1884.  године  пред- 
ставља  тек  прела;п10  доба,  —  да  ли  је  он  само  посред- 
ник  између  закона  од  187 'VI.  са  четири  разреда  и  закона, 
који  ће  тек  да  установи  осам  разреда? 

Шта  ће  и  куд  ће  ученици,  по  овом  закону,  са  сво- 
јих  18  година,  до  ш1П1тигп  прописапих  14  година  за 
примање  V  Учите.ЂСку  школу? 

Нема  сумње,  да  би  ова  питања  треба.та  јасним  оба- 
вештајем  одгсшенути,  а  у  интересу  што  бољег  разуме- 
вања  овог  сувишпог,   пепотребног  заплета. 

Но  ја  ћу  за  час  да  претпоставим  оба  с.тучаја:  Прво, 
да  је  закоп  од  13.  септембра  од  трајног,  —  а  после, 
да  је  од  прелазног  зпачаја. 

У  првом  с.1учају  капдидати  за  учител>ску  школу  мо- 
рају  6.  ра^ред  основпе  школе  или  попав.Бати,  читаву  го- 
дину  дангубити,  и.1и  им  се  мора  посебпом  наредбом  од- 
редити  згодпо  место  за  ту  годипу.  ^ктвртог  случаја  нема. 
А  изабере  ли  се  ма  који  од  та  три  паведепа  случаја,  сва- 
како  је  натезање  п  крпарење. 

У  другом  случају  може  ствар  јоп!  на  горе  да  изађе. 
Ире  свега,  догод  свршени  поЈ^малци  буду  по  правилу  при- 
мани  V  учите.1>ску  школу,  дотле  основна  школа,  па  ни 
образовање  приправника  не  добија  ппшта,  пропгарила  се 
народна  школа  на  шест,  или  на  осам  разреда. 

Образовање  приправника  тим  проширивањем  није  у 
добитку;  јер  однос  између  основне  наставе  и  предспреме 
кандидата  за  учитељску  ппсолу  остаје  сара;шерно  један 
исти.  Друкчије  речено:  на  две  велпчппе  одаду  лп  се 
потпуно  једнаки  б  ојеви,  то  њихов  одношај  и  саразмера 
остаје  пепрестапо  једнака,  непромењења. 

Народна  пак  школа  тиме  је  још  у  мањем  пробитку. 


Учитељска  школа  у  Црној  Гори.  55 


Да  пародна  школа  са  осам  разреда  у  данашњем  добу 
потпуно  одговори  своме  задатку,  рекао  сам  већ,  шта  се 
и  колико  се  све  тражи  од  опих,  који  у  такој  школи  де- 
лају.  А  учитељска  школа  —  ма  шта  употребила  —  она 
не  може  са  својим  пормалцима  достићи  онај  степен  обра- 
зовања,  који  је  :т  наставпике  у  таким  школама  пеоп- 
ходпо  нуждан.  У  том  пак  случају  испоређује  се  школа 
са  скупом  и  мучном  дапгубицом. 

Али  такови  положај  школе  молсе  логички  да  иза:шве 
и  ову  евентуалност : 

Нацрт,  својим  8.  §.,  тражи  за  ступање  у  учитељску 
школу  најмање  навршепу  14.  годину  и  најмање  4. 
разред  основне  школе.  Али  п])оширењем  основне  школе 
на  8  ра:зреда,  учепици,  сврптв1Ш1  7.  разред,  имаће  пу- 
них  14  година.  Такови,  у  смис.ту  пацрта,  примају  се  без 
приговора  у  учитељску  птколу.  А  тим  чипом  паступио  би 
тај  јединствени  појав,  да  би  у  Црној  Гори  било  учите- 
ља,  који  су  мање  ра:феда  од  основпе  птколе  свршили, 
него  учепици,  чији  су  они  паставпици.  Ето,  каквпм  не- 
правилиостима  могу  да  уроде  устапове,  које  се  тек  по- 
ловним  мерама  подижу. 

Сад  још  неколико  речи  поводом   пријемних    испита. 

По  истом  9.  §.  примају  се  у  учитељску  школу  још 
и  опи,  који  су  у  стању  положити  пријемпи  испит  из  пред- 
мета,  П1Т0  се  предају  у  пародпој  пшоли. 

Ова  устапова  је  доб])а.  Она  потпупо  одговара  су- 
временим,  либералпим  захтевима.  Данас  је  у  просветниЈУ! 
круговима  добро  :5аступљепа  страпка,  која  у  том  погледу 
не  ће  да  пита:  колико  је  који  свршио  школа,  него:ко- 
лико  који  зиа.  Са  тог  дакле  педишта  пријемпи  испи- 
ти  су  п  кориспа  и  праведпа  установа. 

Али  овде  се  палазимо  и  код  тог  јасног  питања  у 
неизвеености. 

Ако  је  обим  паставе  у  осиовној  и  учитељској  шко- 
.ти  тако  складпо  заокружеп,  да  се  прелазом  из  једпог  у 
друп!  :твод  пе  чипи  пикакав  пепрпродпи  скок;  —  ако 
комиспја  при  пријемном  испиту  дотпчне  савесно  и  све- 
страно  испита,  те  проиађе,  да  њихово  :шање  потпуно 


56  Учитбљова  школа  у  Црној  Гори. 


одговара  знању  добро  снршепих  поЈ^малаца  —  да  дакле 
и  они  могу  бити  иримл»епи  у  учител»ску  школу ;  онда  је 
доиста  непојмл.иио :  којим  поводом  по1П1че  претходнп  8. 
^.  у  овом  пацрту.  Ево  тог  5^.  у  верпом  препису: 

'^Лко  се  за  пЈ^ва  три  мјесеца  учевпог  течаја  пока- 
же,  да  који  приправпик  (прпправпица)  пема  доволне 
п  р  е  т  X  0  д  п  е  п  р  и  п  ])  е  м  е  (!)  пгго  ус.и)в.1>ава  напредак  у 
заводу,  то  се  такови  може  па  предлог  учитељског  збора 
и:ј  :^авода  отпустпти.« 

В])ло  је  :{пачајпо,  ппо  С(»  у  овом  §.  пе  каже,  да  от- 
пуст  паступа,  ако  дотичпи  пе  буду  успевали  у  прописа- 
пом  :шању.  п.  п]).  :{бог  пехатости,  пемарпости  и  т.  д.  што 
свакако  може  да  буде.  Лли  кад  се  и:)])ичпо  ве.ш,  да  ће 
се  :ј6ог  >'П  ед  ово.т»не  п])етходпе  принреме«  иа  :Ја- 
вода  отпустити  припЈ^авник.  који  је  већ  положио  прпјем- 
пи  испит,  или  4.  ра:<])ед  осповпе  пшоле :  ту  опда  настаје 
питање:  Па  ко  је  у  том  случају  к])ив  —  испитнакоми- 
сија.  одпосно  народпа  ппсо.^а,  и.ш  дотичпи  ученици? 

Овде  ми  се  и  нехотице  памеј^е  ова  мисао:  Писац 
овог  нацрта  као  да  ни  сам  пије  потпупо  убеђен,  да  је 
основна  школа  довол.па  и  прп])одпа  предспрема  :^а  успе- 
шно  напредовање  у  учите.Бској  шко.1и. 

У  10.  чЈ.  су  услови  аа  1гримање  у  семениигте.  Тако 
се  :т  свакп  ра:^)ед  пЈ^имају  у  семепиште  по  25  најбољих 
а  сиромашпих  питомаца  у:^  писмену  обве^^у :  да  ће  нај- 
мање  10  година  учите.т»евати  у  Д])пој  Гори.  У  против- 
ном  пак  случају  сваки  је  дужап  подмиј^ити  у  новцу  сво- 
ту,  која  је  па  Јвега  потропгепа. 

Ова  оп])е:шост  има  нешто  :Ја  себе.  Ла,  пстина  — 
бар  сггецијално  овде  —  пе  1^'  са  свим  да  се  опирем  та- 
кој  одрсдби.  Ллп  преко  овог  ј^.  бе:{  примедбе  ипак  не  могу 
да  п])еђем. 

(/гипепднје,  потпоре  памењују  се  и  издају  само  та- 
ковим  сиромашним  учепицима,  па  којима  се  поу:иапо  опа- 
жа  и  дар  и  о^^бил^на  вол>а  :Ја  пауком.  ^чипити  дакле,  да 
такови  даровп  буду  од  11])аве  користи  човечијем  другптву 
у  ужем,  или  ширем  обиму  —  да  у  оппЈте  :т  дотичну 
научну  стругсу  не  пропадну.  то  је  највиша    сврха    сваке 


Учитељска  школа  у  Црној  Гори.' 


о^ 


стипендије.  Али  то  је  у  једно  и  пајвећа,  пајбогатија  мо- 
рална  награда  онима,  који  установљују  стипендије. 

Према  томе  тражити  отштету,  ако  би  по  неки  пп- 
томац  ван  граница  једне  извесне  зезгље  нашао  поспеш- 
није  прилике  за  своје  стручно  деловање,  значи  воје- 
ватн  баш  против  битне  цели  установљених  стипе^^дија.  Са 
чисто  начелног  гледишта  дакле  овака  се  одредба  мора 
сматрати  као  пеправда. 

У  осталом  бојазан,  да  ће  уложени  трошак  па  поје- 
дине  питомце  семепишта  за  земљу  бесплодан  остати,  може 
да  буде  и  оправдана;  али  у  главном  пе. 

Црногорске  учитељске  школе  пемају  ту  цел,  да  сво- 
Јим  питомцима  пруже  толико  и  таково  образовање,  како 
Јхе  они  ма  где,  у  свакој  српској  школи  моћи  успешпо 
делати.  На  против,  то  стручно  образовање  биће  само  то- 
лико  '>колико  развитак  народпих  школа  у  Црној  Горп 
изискује.«   (§.   1.) 

Према  томе,  има  ли  опда    природнијег  и    удеснијег 

—  има  .ш  плодпијег  земл>ишта  за  рад  црногоЈ)ских  при- 
правника,  него  што  су  баш  саме  црпогорске  пжоле? 

Али  нека  би  се  у  појединим  ванредним  приликама 
и  десило,  да  се  који  црпогорски  приправпик  намести  за 
учитеља  ван  црпогорских  граница.  Па  и  у  том  случају 
његов  корисни  рад  тицао  би  се  свакако  опет  с  р  п  с  к  е 
школе  и  с  р  п  с  к  е  омладине.  Дакле  та  производна  спага, 
тај  лепи  дар  и  знање  не  би  ипак  за  С  р  п  с  т  в  о  изгу- 
б.Бено  пестало.  Црној  Гори  би  то  више  па  дику,  него  на 
штету-  служило. 

У  том  стучају  опрезпост  10.  §.  скоро  да  је  сувише 

—  претерана.  Па  ипак  тај  §.  није  са  свим  без  значаја. 
Догађа  се,  да  стипепдиста  или  одмах  по  свршеним  нау- 
кама,  или  нешто  касније  са  свим  папусти  изучепу  струку. 
У  том  случају  свакако  да  тиме  дотична  струка  пије  го- 
тово  ништа  добила.  Тако  је  онај  утрошени  повац  изгуб- 
.вен,  бесплодап.  У  том  дакле  случају  потраживање  от- 
штете  јесте  и  умесно  и  праведно.  Али  ја  бих  ипак  рекао, 
да  је  сара;шера  између  четиригодишњег  издржавања  у  се- 
меништу  и  десетогодишњег  учите.ЋСког    рада    пеправедно 


58  Учитељска  школа  у  Црној  Горж. 


одмерепа.  Јер  тако,  плп  је  п:цатак  у  семеншпту  веома 
1^)ецењеп,  или  се  корпст  једпе  године  трудна  и  успепша 
рада  у  пгколп  са  свпм  мало  ценп. 

Преко  §.§.  11.  п  12.  прела:шм  ћутке;  јер  им  нема 
замерке.  Шта  впше,  устапова  12.  §.  ааслужује  потпуно 
приапање.  Њиме  овај  нацрт  одговара  у  том  погледу  нај- 
слободоумппјим  сувремепим  :тхтевпма  па  пољу  школар- 
ства  V  оппгте. 

Следећи  13.  §.  и:шосп  пам  обве:^е  питомаца  при  сту- 
пању  у  учител>и1пте.  Те  обве:к^  састоје  се  у  томе: 

*да  ће  све  прош^сане  часове  предавања  као  н  од- 
ређена  богослужења  у  цркви  тачно  походпти; 

»на  свима  вјеџбањима  марљ^гео  учествовати; 

»покоравати  се  свпма  постојећим,  као  и  иначе  на 
њих  управл»еппм  :заповјестпма  и  паредбама*. 

11ротив  самих  овпх  :шхтева  нема  се  шта  гово- 
рити.  Пејаспо  је  само  то,  у  ком  се  смислу  у:шма  овде 
:шачење  речи :  >обве:{а*.  Мп  смо  се  већ  у  10.  §.  упо- 
:шали  са  Једном  врстом  обве^за.  Али  природа  тих  обвеза 
је  такова,  да  питомци  па  њпх  могу,  а.ш  и  пе  моЈ^ају 
пристати.  Обве:{а  дакле  обухвата  у  себи  свагда  неко 
условпо,  узајампо  п:шршавање  уговореног  —  била  пи- 
смена,  или  усмена.  Ио  тек  се  пе  ће  и  не  сме  допустити. 
да  обве:зе,  птто  су  у   13.  §.  спадну  у  ту  исту  врсту. 

Као  год  пгго  државни,  грађапски,  војпички  п  др. 
:{акони  прописују  дотичнима  неке  и:звесне  дужности, 
које  они  у  иптересу  општег  добра  бе:зусловно.  без 
и  к  а  к  в  и  X  у  3  а  ј  а  м  п  и  х  у  с  л  о  в  а  и  о  б  в  е  з  а  н  а  ј  с  т  р  о- 
жије  пзвршаватп  морају;  • —  тако  је  то  псто  и 
са  школским  законпма.  ЈГа  у  ту  врсту  дужпости  спадају 
п  те,  мало  час  паведепе,  обвезе.  Све  су  опе  п  по  опста- 
нак  завода  и  по  папредак  пптомаца  тако  неопходне, 
апсо.тутно  пужне,  да  се  без  п.их  један  просветни  :завод 
ни  замислити  не  да.  Зато  1)адп  јаспостп  и  одређенпјег 
појимања,  вал>ало  би  све  те  »обвезе«  обележити  по  пра- 
вплу  као  безусловним  дужностима. 

С  друге  пак  страпе  све  ове  обвезе  стоје  у  најтеш- 
њој  свезп  са  дпсцпплпнарним  редом  завода.    Зато  би  им 


Утатељока  школа  у  Црној  Гори.  59 

[кладније  и  природније  место  било  у  засебном  нро- 
:у,  где  би  се  питомдима  потанко  и  подробно  обеле- 
та  сва  права  и  дужности.  С  тог  истог  разлога  ваљало 
и  све  дисцип.танарне  казне  (§.§.  14.  и  1б.)  одавде  и- 
стити.  Јер  цел  оваких  нацрта  је,  у  првом  реду,  сва- 
0  та,  да  нам  предоче  само  најопнггије.  кардиналне 
едбе.  А  ове  се  тек  касније  сходним  и  посебним  на- 
^бама  целисходно  допуњују. 

А  сад,  у  том  уверењу,  да  сам  и  овај  други  одсек 
ољно  исцрпео,  прелазим  одмах  на  следећи,  који  се 
и  са  најглавнијом  покретајућом  снагом  сваког  про- 
тног  завода.  А  то  су : 

Учитељи.  (§.  16.-26) 

Учитељ  је  огледа.то  своје  гаколе.  То  је  давно  и 
пте  призната  истипа.  Они  дакле,  који  одају  достојну 
пту  овој  истини,  који  пуним  убеђењем  у  њу  верују, 
више  полажу  и  жртвују  на  то,  да  народу  образују 
»учне,  ва.1,ане  учитеље. 

А.ти  све  ово  важи  још  у  већој  мери  за  учитеље  на 
[те.ЂСКим  школама.  Ту  се  може  опет  рећи,  да  је  учи- 
^ска  школа  огледало  целог  учитељства  у  народу.  Оту- 
народно  учител>ство  добија  своје  образовање.  Ту,  у 
[те.БСкој  ШК0.1И,  извире  —  тако  рећи  —  правац  обра- 
ању  читавог  једног  народа. 

Бели  се :  према  степену  општег  народног  образо- 
ања  мења  се  на  боље,  или  на  горе  и  породица, 
итина,  народ,  држава,  па  и  цело  човечије  друштво, 
:о  у  моралном  тако  и  у  материјалном  правцу.  Па  кад 
тако,  откуд  онда  потиче  онолика  неиздашност,  оно- 
0  ценкање,  тврдичење  и  код  најпозванијих  кругова, 
.  год  се  тиче  издатака  око  народних  и  учите.1>ских 
^ла ! 

Но  мора  се  признатп,  да  је  Црна  Гора  вр.то  озбиљно 
гравилпо  схвати.1а  значај  учитеља  на  учите.ЂСкој  школи. 
кад  се  нагласп,  да  се  овим  нацртом  оспива  тек  п])ви 
:е.1>  таком  заводу  у  земљи  —  да  се  та  установа  броји 
1У    најмлађа    просветпа    чеда  у  Дрној  Гори,    онда  се 


Г)0  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


уздати  можемо,  да  тај  нови  аавод  очекује  леп  на- 
предак. 

Како  је  црпогорска  учитељска  Јпкола  збринута  у 
погледу  учител)ских  снага,  о  томе  нам  овај  трећи  одсев 
износи  верпу  слику.  Ево  те  слике  у  пајоппггијим  цртама. 

Министарство  просвете  расписује  стечај  и  именује, 
у;з  кпежеву  потврду,  чет1^)и  редовпа  учитеља,  учитељицу 
ручннх  1)адова  и  нужни  број  помоћнпка. 

За  учитеља  (учитељицу)  може  бити  изабран  само 
онај  пј^авославни  Србип,  који  је  најмање  свршио  страну 
коју  учитељску  школу  са  одличним  успехом,  или  на  ви- 
шем  заводу  оне  предмете,  које  ће  да  предаје.  Помоћници 
пак,  без  разлике  вере,  морају  бити  потпл'но  вешти  у  сво- 
јој  струци  и  вичпи  српском,  као  наставном  језику. 

У  погледу  наставпичке  тачности  V  опште  устано- 
вл>ене  су  мере,  које  ће  за  први  мах.  до  дал>ег  пскуства, 
кориспо  да  послуже  унапре1;ењу  завода. 

Лли  од  велике  су  важности  по  сваки  просветни  за- 
вод  и  збо1)ови  наставничког  особл>а.  А  овај  нацрт  посве- 
тио  је  тим  копферепцијама  достојну  пажњу.  Оп  пм  је 
заокружио  делокруг,  чији  ће  рад  врло  плодпо  да  утиче 
на  упутарЈБи  развој  учите.Бпшта.  Тај  делокруг  овако  је 
обе.тежен: 

а)  споразум  о  уређењу  предавања;  —  б)  попра- 
вљање  истога;  —  в)  измепе  и  допуне  (претресање)  учев- 
ног  плапа ;  —  г)  усмене  и  писмепе  цепзуре ;  —  д)  уну- 
траЈпњн  строј  семеништа,  као  н.  пр.  подела  часова  прп 
трпези,  молитве  и  др.;  1;)  употреба  дпсциплинарних  ка- 
зпа ;  —  е)  брига  око  општег  упапређења  учптел>ске  шко- 
ле:  —  ж)  изјашњења  па  захтев  министра  просвете;  з)  по- 
дела  издатака,  који  су  у  оквиру  одобреног  прелиминара 
одобрени  за  поједине  екскурзије;  — и)  инвентар  укупног 
иоседпипгтва  учитељске  п1К0.1е  крајем  сваке  школске  го- 
дине,  и  т.  д. 

Лако  је  увпдети,  да  овде  изложепе  тачке  образују 
тек  најповије  црте  буду^кт  потпуног  устројства  паставпи- 
чких  кон(1)ерепција.    А  потпуно    израђепи    статут  о  томе 


Учитељока  школа  у  Црној  Гори.  <>1 


дсшста  би  нас  још  више  укрепио  у  уверењу  о  иуврсно- 
сти  ове  установе  на  црногорском  учитељишту. 

Одмах  после  овог  па  реду  су  законске  одредбе  о 
материјалном  осигурању  учитеља  на  учитељипгту. 

Црна  Гора  је  сиромашпа  земља,  а  тек  почиње  да 
подиже  просветне  и  друге  културне  установе  у  народу. 
Но  у  томе  баш  и  лежи  јака  незгода,  по  што  се  од  ње 
у  једно  исто  време  траже  огромни  издатци.  11а  ипак: 
како  су  материјалпо  збринути  учитељи  на  црногорској 
лчител>ској  школи?  —  На  ово  питање  паћи  ћемо  јасна 
одговора,  кад  упоредимо  паграду  црпогорских  учитељА  са 
наградом  по  другим  учитељипггима. 

Најб.шже  ми  је,  а  и  најумесније  је,  да  ово  упоре- 
Ј)ење  покушам  извести  са  платом  на  нашој  сомборској 
и  хрватској  препарандији  с  једпе  —  и  црногорског  учи- 
тељишта  с  друге  стране. 

Нрема  §.  2б.  овог  пацрта  плата  редовног  учете.Ђа  на 
црпогорској  учитељској  птоли  је  900  фор.,  петогодишњи 
доплатак  са  20^0  и  слободап  стап.  А  мировипа  потпу- 
ном  достигнутом  платом  следује  павршеном  30.  годином 
службовања  (§.  26.) 

На  нашој  сомборској  препарапдији  редовни  наставни- 
ци  су  овако  награђени:  1000  фор.  плата,  107о  у  име  стана 
са  петогодишњом  повипшцом  од  100  фор.  Иосле  30 
година  службе  долази  мировина  са  целом  постигнутом 
платом  (\^)едбе  §.   103.) 

На  послетку  по  хрватским  препарандијама  награда 
дефинитивним  учитељима  износи:  900  фор.  п.тата,  1б^/о 
у  име  стапарине  и  нетогодипгњи  доплатак  у  износу  10^А . 
(1ј81гојп1  бШи!;  га  ргерагапсИје  и  Нгу.  1  81ау.  §.  91.) 
Мировипа  са  потпуном  постигнутом  платом  следује  и 
овде  пос.1е  30  година  службе.  (8ко1.  гакоп  §.   140.) 

Сад,  на  први  поглед,  изгледа,  да  се  је  наш  сабор 
најбоље  побртхуо  за  материја.шо  стање  пртравничких 
учитеља.  Али  не.  Обрнимо  само  часом  ствар  друкчије, 
те  загледајмо  онда,  како  ће  те  учитељске  награде  да 
изгледају  са  постигпутом  мировипом. 

У  том  стадијуму  па  хрватским  препарандијама  стићи 


62  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


ће  плата  редовним  учитељима  до  1500  фор.;  на  нанЈој 
сомборској  око  1700  фор.,  а  на  црнотч)рском  учите.1,пп1ту 
чак  н  до  2600  фор.  Оваким  дакле  одношајем  и:кшја  јаспо 
на  површину  тај  важни  факт,  да  црногорска  награда  у 
току  времепа  —  дакле  са  растењем  човечијих  нотреба 
—  стигне,  па  куд  камо  и  обиђе  награду  и  сомборског 
учитељишта. 

Црна  Гора  овим  чином  осветлала  је  образ  п  себп 
и  заводу.  Јер  побринути  се  за  вал>ане  наставничке  снаге, 
па  их  достојно  и  наградити  —  :зпачи  учинити  оно,  нтто 
је  понајважније,  најпотЈ^ебније.  Услед  таких  појава  цр- 
ногорске  учитељске  школе  с  пуним  ноу:цан,ем  могу  гле- 
дати  у  своју  будућност.  Стручни,  а  материјално  обеабе- 
ђенп  наставпици  су  у  том  СЈ^етпом  положају,  да  сав  свој 
живот  посвете  своме  у:^вишепом  по:п1ву.  А  сигурни  ре- 
зу.1тат  отуда  је :  здрава  повремена  реформа  самог  завода, 
а  све  у  духу  папредном,  сувременом  и  це.шсходпом. 

Сад  могу  да  пређем  па  четврти  одсек,  који  пас  до- 
ста  подробпо  упознаје  са  делокругом 

Управитеља  (§.  27 — 32.) 

Нимај  ер,  чувепа  педагошка  .зичност,  рекао  је  негде: 
»Мало  је  звања,  у  коме  је  песпособност  од  то.шке  не- 
накнадиве  штете,  као  звање  школског  упјзавитеља. « 

Ова  и:фека  није  нретерана;  она  је  разложна,  псти- 
нита. 

Кад  би  се  рад  школског  управитеља  протезао  само 
у  једном  правцу,  неуспех  тога  рада  шкодио  би  заводу 
тек  де.тамично.  А.ш  тај  рад  обузима  цео,  тота.ши  орга- 
низам  завода.  Он  се,  потстичући,  упућујући,  равнајући 
креће  п  развија  у  свима  могућим  правцима.  Зато  ваљан, 
способан  управитељ  није  само  изврстан  школски  човек. 
Он  мора  бити  окретан  и  у  административпој  струци.  Као 
добар  економ  и  вешт  рачуновођа;  а  у  извесним  гранп- 
цама  и  као  финанцијер,  дужан  је  савесно  и  мудро  да 
утиче  на  опште  унапређење  повереног  му  завода. 

И  овај  нацрт  схватио  је  позив  упЈ^авитеља  на  учи- 
тељишту  у  Т031  смислу,  те  му  је  обележио  оваки  делокруг: 


Учитељска  школа  у  Црној  Гори.  63 

*§.  29.  Самостално  управитељ:    а)   предсједава    па 
учитељском  збору ;  —  б)  обавља  упис  приправника  ( — ица); 

—  в)  посредује  у  званичним  пословима  међу  министром 
просвјете  и  црквених  ;уела  и  учитељским  тијелом;  —  г) 
дозвољава  учитељима  ( — ици,  помоћницима)  и  приправни- 
цима  ( — ама)  отпуст,  који  не  може  бити  дужи  од  осам 
дана:  —  д)  саставља  распоред  часова  и  роди  га  при- 
времено ;  —  ђ)  брине  се  око  одржања  дисцип.шне  и  школ- 
ског  поретка  у  најширем  смислу;  —  е)  редовно  походи 
предавања  у  »учите.1>ској  школи«  и  вјеџбаоници;  —  ж) 
уређује  практична  вјеџбања  у  »учитељској  школи«  и  на- 
стојава,  да  на  њпма  сви  приправпици  ( — ице)  редовно  уче- 
ствују :  —  з)  подноси  мњење  при  избору  учитеља  ( — ице, 
помоћника)  како   »учитељске  школе«  тако  и  вјеџбаонице; 

—  и)  мотри  на  цео  ток  завода,  учитељска  предавања, 
извршење  учевног  плана,  употребу  уведених  учевних  сред- 
става  као  и  набљудавање  распоређених  наставних  часо- 
ва;  на  испуњавање  свију  учитељских  дужности;  —  ј) 
одговара  у  опште  за  извршење  свију  прописа,  који  се 
тичу  завода,  у  колико  не  спадају  министру  просвјете  и 
црквених  д,јела;. —  к)  подноси  крајем  сваке  шко.1Ске  го- 
дине  извјештај  о  стању  и  свима  одношајима  завода  с  осо- 
битим  обзиром  на:  успјех  у  наукама  и  вјештинама,  по- 
нашање  и  владање  приправника  ( — ица),  испуњавање  учи- 
тељских  дужности,  сопствене  визитације  и  школске  по- 
сјете  —  министру  просвјете  и  црквених  д.јела;  —  л)  за 
вријеме  школског  одмора  држи  заједно  с  осталим  учи- 
тељством  теоретична  и  практична  предавања  учитељима 
народних  школа ;  —  љ)  подноси  годишњи  рачун  о  свима 
приходима  и  расходима  завода  уз  прорачун  идуће  године 
министру  просвете  и  црквених  дјела.« 

Управитеља  учитељишту  поставља  —  на  предлог  ми- 
нистра  просвете  —  кнез,  а  уз  квалпфикацију  оста.тих  ре- 
довних  учитеља.  Но  осим  тога  може  бити  постављен  на 
ово  место  и  онај,  »који  је  већ  дуже  времена  успјешно 
дјелао  у  сродном  заводу,  и.1и  пак  на  пољу  школске  књи- 
жевности  и  рада  стекао  лијепа  гласа.« 

Награда  је  управитељу  1200  фор.  п.тате,   20*^/0   пе- 


04  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


тогодпппвег  доплатка  п  стан  са  мпровпном  пуне  достпг- 
нуте  плате  после  30  годпна  службовања.  —  Иетом  од- 
секу  наслов  је: 

Настава  (§.  33 44.) 

Колико  се  обпм  знања  п  стручне  спреме  може  на 
овом  заводу  пости^и,  то  из  нацрта  није  познато.  0  томе 
би  нас  могао  упоанати  тек  наставни  п.1ан,  којп,  паравпо, 
још  пије  зготовљен,  по  птто  је  то  посао  управптел.а  са 
учител>скпм  телом  (§.   35.). 

Да  сам  се  могао  бар  приближно,  ма  и  најповрп!- 
нпје  упознатп  са  садржпном  п  гј^анпцама  наставпог  гј^а- 
дпва,  било  би  мп  врло  по  вољп.  Овако  су  пак  предампом 
само  набројани  наставни  предмети  са  најопп1тијим  на- 
челнпм  одредбама,  које  се  одпосе  на  наставу.  Но  пе  ће 
бити  сувшппо,  да  наведем  по  неку  од  тпх  одредаба. 

Бели  се:  ^чевно  градиво  распоређује  се  по  повим 
начелима.  —  За  учење  уаима  се  само  најважпије  п  еле- 
мептарно,  но  све  потпуно.  —  Учење  п  вештипа  обуча- 
вања  пде  упоредо.  —  Учење  на  памет  —  од  речп  до 
речи  —  пе  трпп  се;  јер  је  цел  учеп>у,  да  ученике  по- 
тиче  на  саморад,  п  т.  д. 

И  ово  мало  речи  представ.1>а  нам  ппсца  овог  па- 
црта  као  човека,  који  има  и  ааступа  своје  педагошко 
уверење.  Л  сад:  П1та  ће  да  се  предаје  па  црногорском 
учЛтељиптту  ? 

Ако  се  сравни  бЈху  п  иабор  паставпих  предмета 
ц1)ного1)ске  учите.1>ске  ппсоле  са  предметпма  по  другим 
слпчнпм  ааводпма.  опа:шће  се,  да  ту  у  главпом  скоро  п 
нема  ра:5лпке.  Ја  сам  се  о  томе  уверио,  сравњујући  исте 
предмете  на  црногорској,  п  сомборској,  учптел>ској  п1К0ли, 
п  на  хрватским,  угарским  и  аустријскпм  учите.ЋСКим  шко- 
лама.  Пропашао  сам,  да  у  броју  п  и:шору  наставних  предме- 
та  свуда  влада  сугласпост.  А  друкчије  п  пе  може  да  буде. 

11а(*тавна  сврха  за  све  оваке  :}аводе  може  у  г.шв- 
ном  овако  да  се  обележи :  11о:шавање  човека  и  његових 
особипа;  —  по:шавање  це.ш  п  средстава  :зарад  његовог 
потпуног  ра:шијтка.  11ро\^авање   општих  начела  о  васпи- 


Утатељока  школа  у  Црној  Гори.  г>-^ 

тању ;  проучавање  методике  појединих  учевних  предмета  у 
основној  школи.  Упознавање  са  књигама,  које  су  уве- 
дене  у  школи,  као  и  са  појединим  методичким  списима. 
Знање  историје  педагогије  са  особитим  обзиром  на  исто- 
рички  развијтак  основне  школе.  Оспособљене  за  само- 
стално  руковање  са  наставом  и  у  опште  са  школским 
пословима. 

Све  ово  односи  се  само  на  изучавање  предмета,  који 
непосредно  спадају  у  учитељску  струку.  А.ш  све  то  тако 
је  одмерено,  да  се  према  данашњем  схватању,  неда  пи 
замислити  учитељ  без  овакове  спреме,  па  ма  у  којој  земљи 
и  народу  служио. 

Ко.1ико  је  год  стручних  завода,  за  сваки  се  иште 
нека  извесна  спрема  —  иште  се  нужно  знање,  као  не- 
опходни  услов  за  успешно  напредовање.  Но  данас  се  све 
осетљивије  осећа,  да  је  за  човека  —  поред  знања  своје 
струке  —  од  неоцењене  користи  и  отппте  човечије  обра- 
зовање.  С  тога  и  јесте  данас  мало  стручних  завода,  који 
од  својих  питомаца  то  опште  човечије  образовање  не 
траже,  као  услов  за  ступање  у  завод. 

Спора  нема,  да  се  —  према  данашњем  наставном 
устројству  —  то  опште  човечије  образовање  постиже  на 
средњим  заводима.  Истина,  данас  је  довољно  стручпих 
школа,  које  су  у  свој  наставни  план  уврстиле  по  неке 
предмете  из  средњих  завода.  Лли  тим  нпје  ни  пошто  до- 
казано,  да  су  питомцима  таких  школа  ради  тога  средњи 
:Јаводи  излишни.  Најјачн  разлог  томе  је  тај,  што  се  ту 
такови  предмети  не  изучавају  са  гледишта  општег  обра- 
зовања,  него  са  гледишта  дотичне  струке. 

Не  треба  претеривати.  Лли  ако  се  савеспо  и  оз- 
би.Био  расмотри  ово  питање,  призпаЈ^емо:  1.  да  је  да- 
нашњем  народпом  учите.т>ству  опп1те  образовање  неоп- 
ходно  нужпо.  Нужно  је,  је])  је  учите.ЂСтво  —  тако  рећи 
—  у  непрекидном  и  непосредном  доднру,  почнњу^^и  од 
иростака  до  најинтелигентнијих  наших  кругова,  2.  учи- 
тељска  школа  мора  сваки  наставпи  предмет  неговати  са 
свог  чисто  стручног  гледишта.  Л  у  томе  ће  ова  успети 
само  онда,  ако  јој  питомци  у  свима  тим   предметима  са 

^Летопис"  145.  •') 


06  Учитељска  школа  у  Црној  Гори. 


општег  обра;}овног  гледишта  у  завод  потпјио  спремни  сту- 
пали  буду.  Ако  ћемо  дакле  да  дамо  за  право  новом  пе- 
дагошком  убеђењу,  које  тврди,  да  су  данапгњи  просеми- 
нари,  односно  нижи  ра:феди  средњих  завода,  недовољни 
за  предспрему  приправника;  —  ако  ћемо  да  признамо 
тај  очевидни  факт,  да  учитељска  школа  мора  много  вре- 
мена  да  жртвује,  док  тек  у  неколико  не  попуни  оно  зна- 
ње,  ради  кога  су  питомци  требали  још  у  средњем  заво- 
ду  да  остану  —  онда  ћемо  без  сумње  још  боље  схва- 
тити  значај  оних  Керових  речи:  *Не  тискајте  обе  ноге 
у  једну  ципелу!<с 

Са  тог  дакле  начелног  педагошког  гледишта  да  се 
и  опет  обазремо  црногоЈ^ској  учитељској  школи. 

Бећ  знамо,  да  ова  школа  добија  питомце  из  основ- 
них  школа.  Па  у  каквом  саразмеру  стоје  ова  два  завода 
један  према  другом?  —  Меродавна  одговора  на  то  до- 
бићемо  од  дотичних  наставних  предмета. 

Чудно  је  —  јединствени  је  можда  случај,  да  се  из 
целог  црногорског  закона  школског  од  13.  септембра 
1884.  год.  не  може  да  дозна:  пи  какви,  а  још  мање  ко- 
лнко  се  из  ког  предмета  данас  предаје  по  црногорским 
основним  школама.  Зато  сам  приморан,  да  се  за  овај 
случај  послужим  наставним  планом,  који  је  важио  за  цр- 
ногорске  школе  пре  овог  новог  закона. 

Према  том  наставном  плану,  црногорски  ђак,  иза- 
шавши  нз  основне  гаколе,  стекао  је  у  г.тавном  ово  знањо: 

Из  с  р  п  с  к  0  г  ј  е  3  и  к  а :  теоретично  и  практично  зна- 
ње  граматике  с  елементарним  покушајима  у  слободним 
саставцима.  —  Из  п  о  в  е  с  т  и :  српска  и  црногорска  исто- 
рија.  —  Из  земљописа:  пет  чести  света,  нарочито 
Европа  са  балканским  полуотоком  и  крајевима  где  живе 
Срби  и  С.10вени.  —  Из  рачуна:  обични  и  десетични 
разбитци,  одношаји  и  добити;  —  упознавање  са  геоме- 
тричким  сликама,  и  т.  д. 

Ово  и  оволико  знање,  у  пуном  смислу  заслужује  име 
* е.тементарног  :шања.«  Оно  је  једва  дово.бно,  да  и  нај- 
обичнијем  човеку  послужи  као  руковођа  у  данашњем  жи- 
воту.    Па    баш    зато  —    ма  се  колико  усиљавао  —  не 


УчитељоБа  шкода  у  Црној  Гори.  07 

могу  да  се  помирим  с  мњењем,  које  твј^ди,  да  ово  п  ово- 
лико  анање  може  да  послужи  као  природни  пЈзелаз  у  учи- 
телску  школу. 

Учитељска  школа,  која  ваља  у  претежној  мерп,  да 
знанствено  негује  своју  струку,  добија  ученике,  којиједва 
да  су  сварили  и  најелементарније,  најобичније  знање,  на- 
мењено  најгаи^ху  публици. 

Учитељска  гакола,  чији  се  главни  наставни  ПЈзедмет 
мора  развијати  тек  на  основу  других,  предходпо  изуча- 
ваних  дисциплина,  прима  учепике,  који  о  тпм  дисципли- 
нама  још  ни-  најосновнијег  —  управо  никаквог  појма 
немају. 

Учитељска  школа,  којој  је  у  дужностп,  да  наставне 
предмете  из  основпе  школе  само  са  свог,  чисто  стручног 
гледишта  обрађује,  добија  ученике,  који  једва  што  су  се 
са  тим  предметима  тек  у  опште  упознали. 

Ја  сам  већ  навео,  да  Је  број  и  избор  наставних 
предмета  у  црногорском  учитељшпту  сличан  ономе  по  учи- 
тељиштима  других  земаља.  Дак.1е  предмете,  које  н.  пр. 
сомборски,  или  хрватски  приправншс  има  да  учи  после 
свршеног  четвртог  ђимназијског  ра.зреда ;  те  исте 
предмете  —  ма  и  у  мањој  мери  —  треба  с  успехом  да 
изучава  и  црногорски  приправник,  изапхавпш  тек  из  осно- 
вне  школе.  Пред  мојим  очима  ова  поставка  је  врло  пе- 
јасна  — :  нелогична. 

Из  тих  дакле  рш^ога,  ја  остајем  у  том  уверењу,  да 
у  овом  случају  између  осповне  и  учитељске  школе  зија 
го.тема  провала.  А  та  провала  може  се  најсигурније  испу- 
нити  само  са  школом  —  средњим  заводом. 

Где  год  се  учитељска  школа  мора  да  бочи  са  по- 
четним  изучавањем  предмета,  који  треба  да  су  веК  обра- 
ђени:  ту  највише  пати  и  губи  баш  <ша  струка.  која  је 
овде  најважнија  —  којој  учител>ска  шко.та  има  да  жрт- 
вује  у  г.гавном  све  своје  време  и  труд.  Л  у  таким  при- 
ликама  настава  у  основној  школи  покреКе  се  с  великом 
натегом  у  напред.  Тако  учите.1,ском  да.1>е  образовању  не- 
достаје  оног  свежег  лаког  полета,  којим  се  човек  оду- 
шевљава  за  свој  позив ;  јер  му  је  и  сам    теме.т>   несигу- 


68  Учитељока  школа  у  Црној  Гори. 


ран  и  мек.  А  најпосле,  у  таком  положају  и  сама  школска 
књижевност  не  може  да  врши  свој  уп.шв  оном  снагом, 
којом  располаже. 

Ако  дакле  меродавни  кругови  у  Црној  Гори  за  време- 
иа  не  доскоче  овом,  доиста  осетљивом  недостатку,  оправда- 
на  је  зебња,  да  ће  са  тога  у  овом  заводу  бити  ве.тиких 
сметња  и  онде,   где  се  овим  нацртом  својски  постарало. 

Тиме  дакле  дођох  и  до  шестог  одсека ;  а  наслов  му  је: 

Веџбаоница  (§.  43. — 48.) 

Први  §.  овог  одсека  (§.  43.)  одређује,  да  је  *мјесна 
школа«  уједно  вјеџбаоница  »учитељске  школе«.  А  тим 
речима  изражена  је  уједно  најглавнија  —  начелна  — 
погрешка. 

Веџбаоница  и  учитељиште,  то  несу  и  не  смеју  битн 
два  засебна  тела.  На  против,  то  су  тек  два  саставна 
де.1а  једног  и  истог  организма. 

Нема  готово  струке  у  кругу  човечијег  делања,  а  да 
се  не  простире  у  два  правца :  у  теоретичко  и  практичко 
изучавање.  А  по  томе  је  целина  неке  вештине  и  зпања 
само  онда  потпуна,  кад  су  оба  ова  момента  у  дово.Бној 
лгери  заступљена.  Од  тог  правила  најмање  се  сме  узети 
учитељска  струка. 

Учитељ  само  теоретички,  или  искључиво  практички 
изображен,  остаје  само  полован  учитељ,  па  ма  ко.шко 
знања,  или  вештине  имао.  А  такови  недостатци  осећају 
се  касније  вр.10  дуго  и  веома  тешко.  Човек  у  таком  по- 
ложају  изложен  је  големим  и  мучним  нанорима,  те  опет 
су  ретки  примери,  да  је  образовање  код  такових  у  оба 
правца  икада  у  пуној  мери  постигло  нужни  склад.  А  чим 
се  то  опазило  и  у  учитељској  струци,  тиме  беше  на  скоро 
п  веџбаоницама  пут  утрвен. 

Но  складно  и  систематички  смишљено  образовање 
могуће  је  само  опда,  ако  се  оно  у  оба  правца  органички, 
а  према  једпом  заједничком  плану  и  устројству  развијало 
буде.  А  то  ће  да  буде  само  онда,  ако  теорија  и  пракса 
буде  поверена  руковођењу  једног  истог  реда  и  начела; 
ако  се  свагда  и  у  сваком  погледу  тако  допуњавали  буду. 


•  __  I 

Учитељока  шкода  у  Црној  Гори.  69 

да  се  међу  њима  никаквих  оделитих  граница  опазити,  ни 
осетити  не  могу.  А  тиме  је  јасно  речепо,  да  у  интересу 
учитељског  образовања  учитељиште  и  веџбаоница  пе  смеју 
бити  два  засебна,  два  оделита  завода. 

Но  да  се  и  боље  види  потреба  и  оправданост  оваке 
свезе,  нужно  је  овде  из  устројства  немачки^  учитељских 
семинара,  да  напоменем  тек  оно,  што  је  за  овај  случај 
најнужније. 

Као  по  средњим  и  вишим  просветним  заводииа,  тако 
и  овде  има  сваки  професор  своју  струку.  Али  сваки  тај 
професор  не  само  да  предаје  уз  то  теоретички  још  п 
методу  свог  предмета,  него  према  установљеном  п.тану 
држи  он  и  угледна  практичка  предавања  из  свог  пред- 
мета.  А  та  угледна  предавања  предузимају  се  у  веџбаоницп. 

Даље  сем1шаристе  најстаријег  разреда  према  на- 
ставном  плану  руководе  по  реду  це.1у  наставу  и  сав  школ- 
ски  и  учитељски  посао  у  веџбаоници.  Они  су  за  то  време 
фактички  учитељи  дотичних  разреда  и  веџбаон1п^е.  Они 
за  то  време  и  према  ученицима,  па  и  према  њиховпм 
родитељима  врше  све  дужности  и  права  правог  учитеља. 

На  послетку  учитељ,  који  у  веџбаоници  руководи 
зорпу  обуку  и  наставу  у  читању  и  писању,  уједно  је  и 
учитељ  у  разредима  просеминара.  А  управитељ  самог 
семинара,  у  исто  је  доба  управитељ  и  веџбаонице. 

Дакле  из  ово  неколико  тек  напомена  сваки  ће  лако 
уочити  ону  свезу,  која  међу  семинаром  и  веџбаоницом 
мора  да  постоји;  опазиће,  како  је  њихов  рад  узајмички 
испреплетен;  како  једно  друго  допуњују,  и  како  тек 
обоје  уједињени  важе  као  заокружена  целгаа,  пуна  сш1- 
сла  и  значаја. 

Може  ли  се  дакле  замислити,  да  учетељиште  и  веџ- 
баоница  могу  постојати  једно  поред  друго  као  два  за- 
себна  оделита  завода  поред  свега  тога,  ма  да  за  обоје 
важи  и  мора  да  важи  један  и  исти  ред  и  заједнички  на- 
ставни  план ;  ма  да  су  и  овде  и  онде  једни  исти  учите- 
љи  и  једна   иста  управа! 

»Веџбаоница  је  за  семинар  од  највеће  важпости; 
она  јој  је    уједно   језгро.   По  веџбаоници   позпаје    се   п 


^70  Учитељска  школа  у  Црној  Гори. 

сам  семинар«.  Врсни  један  иедагог,  кад  је  ово  изрекао, 
могао  је  помишљати  само  на  такову  веџбаоницу,  која  је 
сливена,  снојена  са  самим  семинаром. 

Да  ће  ово  мњење  свуда  превагу  одржати,  опажа  се 
у  целом  педагошком  свету.  А  да  се  непрактичност  деобе 
веџбаонице  од  учитељишта  почело  већ  и  код  нас  увиђати, 
доказује  и  закључак  високог  народног  школског  савета  у 
у  Карловци  од  16.  августа  о.  г.,  којнм  се  веџбаонице  у 
Сомбору  имају  довести  у  органичку  свезу  са  тамош- 
њом  учитељском  школом. 

А.1И  —  као  што  видесмо  —  у  Црној  Гори  се  не 
верује  у  то.  Веџбаопица  је  тамо  засебна  школа  са  за- 
себним  учитељима,  па  чак  и  са  засебним  управитељем  — 
управо  са  двоструком  управом.  Као  засебна  школа  има 
она  и  свог  засебног  Јтхравитеља,  као  и  остале  школе.  А.ш 
као  веџбаоница  подлежи  она  упливу  и  управитеља  учи- 
тељске  школе.  Тако  он  подноси  своје  мњење  при  постав- 
љању  управитеља  и  учитеља;  —  надзирава,  да  .ти  се 
учињене  измене  и  допЈпне  у  учевном  план)'  тачно  испу- 
њавају,  и  т.  д. 

Већ  и  ово  цепање  и  дељење  управитељских  дужно- 
сти  у  једној  истој  школи  доказује,  како  је  неудесан  и 
неодређен  положај  сваке  оне  установе,  која  је  устројена 
по  начину  половних  мера. 

Дакле  још  једанпут:  веџбаошша  и  учитељиште  треба 
да  су  два  неразлучна  дела  једног  целоставног  организма. 


Одмах  из  1.  §.  овог  нацрта  видесмо,  да  је  учитељ- 
ска  школа  у  Црној  Гори  јаван  државни  завод,  који  се 
издржава  о  зема-ЂСком  трошку.  А  као  такова,  потпада 
ова  школа  под  непосредни  врховни  надзор  министра  про- 
свете  и  црквених  дела.  Ову  пак  одредбу  установљује  сед- 
ми,  последњи  одсек.  А  њиме  сам  и  ја  доспео,  да  завр- 
шим  ову  расправу. 

Али  овом  нацрту  пЈшдодато  је  још  и  »закључно 
одређење.*  Њиме  су  допуштене  измене  и  допјтјс,  које 


Утатељока  шкода  у  Црној  Гори.  71 


пи  управитељ,  шп  учитеЈБСки  ибор  уз   саслушање   мипи- 
стра  просвете  иоднео  киезу  на  решење. 

Свака  измена  и  допуна  у  закопу  претпоставља  из- 
весну  поправку  и  унапређење.  Ја  пак,  комеје  чистаљу- 
бав  према  народу  и  просвети  у  Црној  Гори  диктирала 
ову  расправу,  био  би  неоцењено  награђен,  ако  би  се 
праксом  доказало,  да  су  моји  на:шри  у  овој  расправи  ма 
у  којој  тачци  оправдани  и  умесни.  У  то  дакле  име  и  по- 
веравам  овај  свој  скромни  рад  јавном  мњењу  у  жељи, 
да  га  оно  проучи  те  по  заслузи  оцени. 


ПОЈАВЕ  ПРИ  ГРАђЕЊУ  БЕРМЕТА  И   ОДРЕђИВАЊЕ 

ЕКОТРАКТА. 

ОД  МИТЕ   ПЕТРОВИЋА. 

Већ  кад  сам  пре  две  године  први  пут  ана.1ИЗовао  бермет, 
упала  ми  је  у  очи  мала  садржина  алкохола  у  њему.  То  ме 
је  тако  јако  изненади-10,  да  сам  у  први  мах  помислио,  нисам 
ли  можда  гдегод  погрепшо  у  свом  радЈ',  те  сам  поновио  одЈ^е- 
ђивање  алкохола.  Али  резултат  беше  исти. 

Кад  сам  доцније  имао  при-тику,  да  се  са  г.  др.  ђ.  Нато- 
шевићем  састанем  и  о  том  п^^едмету  разговарам,  приметио  ми 
је  исти,  да  је  њему  већ  одавна  позната  саразмерно  ма-та  коли- 
чина  алкохола  у  бермету  и  да  му  је  то  вазда  изгледало  доста 
чудновато,  пошто  се  за  наливање  бермета  употребљује  увек  нај- 
јаче  црно  вино.  Он  је  био  донекле*  наклоњен,  да  то  атабљење 
припише  слачици,  која  би  лако  могла  имати  дејство,  да  алко- 
хол  разорава.  Како  сам  још  у  својој  расправи  о  сремском  вину*) 
поменЈо  доста  тавну  улогу  слачице  и  других  материја,  које  се 
узимају  при  грађењу  бермета  и  обећао,  да  ћу  себи  ставити  у 
задаћу  поближе  испитивање  тих  тела,  то  ме  примедбе  г.  др.  ђ. 
Натошевића  још  већма  утврдише,  даје  вредно,  да  се  те  ства- 
ри  ближе  расмотре  и  разјасне. 

Да  се  добије  ослонац  за  такав  рад,  било  је  нужно,  да  се 
има  хемијска  анализа  не  само  бермета,  него  и  вина,  које  је  узе- 
то  за  грађење  тога  бермета.  У  течају  свог  рада  увидео  сам,  да 
је  потребна  још  и  анализа  туршије  у  том  бермету.  Како  је  за 
бермет,  који  ми  је  за  ту  цељ  став.Ђен  на  расположење,  било 
већ  немогуће,  да  се  дође  до  оригина.1нога  вина,  којим  је  исти 
наливен,  то  сам  моЈ^ао  причекати  на  друго  наливање.  Туршија 
иза  бермета  првенца  састоја.1а  се  из  беочинског  грожђа  и  на- 
ливена  је  по  други  пут  барањским  вином.    Како  то  вино  тако 

*)  Видн  ^Летипис"  свес'к<1  141.  страна  49. 


Појаве  при  гра^^ењу  бермета  73 

и  борме!',  који  јо  постао  отуд,  анализовани  су.  За  анализовање 
тл  ршије  употреб.Бене  су  само  оне  бобице,  које  су  биле  потпуно 
у  делости  очуване.  Исте  су  јаким  притиском  савЈ^шено  исцеђо- 
не.  Добивена  течност  да.Ђе  је  испитивана. 

Клко  за  вино,  тако  и  за  бермет  и  туршију  изнађени  су: 
специфична  тежина,  алкохол,  укупна  киселина,  екстракт  и  ше- 
ћер.  Специфична  тежина,  киселина  и  шећер  одређивани  су  по 
истим  методама,  којима  сам  се  служио  при  анализовању  срем- 
скога  вина.*) 

За  а.1кохол  сам  се  међутим  од  неког  времена  1)ешио  за 
другу  методу.  коју  сматрам  :т  тачнију  и  за  коју  није  нуждан 
никакав  а.1кохолометар.  Та  се  метода  састоји  у  том,  да  се  од- 
ређена  количина  вина  дестилује,  док  не  пређе  сав  алкохол  у 
дестилат.  Тај  дестилат  се  мора  измерити,  да  се  сазна  његова 
апсолутна  тежина,  а  за  тим  се  помоћу  пикнометра  нађе  и  ње- 
гова  специфична  тежина  на  температури  од  15*5*^  С.  Из  ње 
ћемо  сазнати,  колико  је  аткохола  у  дестилату,  па  дак.1е  и  у 
вину.**) 

За  разјашњење  те  методе  ево  да  навсдем,  како  је  рађено 
н.  ПЈ).  код  бермета.  За  дестилацију  је  узето  од  истога  50  куб- 
них  центиметара.  Дестиловано  је,  док  није  од  прилике  две  тре- 
ћине  прешло.  Апсолутна  тежина  дести.1ата  би.1а  је  39*66  грама. 
За  тим  је  дестилатом  напуњен  пикнометар  и  став.Ђен  је  у  хлад- 
НЈ'  вод}',  да  узме  температуру  од  15*о^  Тада  је  пикнометар  за- 
шчпен  и  мерен.  Тим  је  нађено,  да  специфична  тежина  дестила- 
та  износи  0'9856.  Ио  томе  би  (на  основу  таблица)  би.10  у  100 
грама  тога  дестилата  8*7 14  грама  апсолутног  алкохола,  а  у 
39*66  грама  дестилата  дакле  3*456  грама  а.1Кохола.  Али  пошто 
је  сав  алкохол  прешао  у  дести.1ат,  то  показује  овај  последњи 
број  количину  алкохо.1а  у  50  кубних  центиметара  бермета.  А 
кад  је  у  50  к.  цм.  бермета  3*456  гр.  а.1кохола,  онда  у  100  к. 
цм.  тога  бермета  мора  бити  6*912  грама.  —  Тако  исто  ра^^ено 
је  и  са  вином  и  са  туршијом. 

Иошто  се  садржина  алкохола  у  вину  означује  обично  за- 
преминским  процентима,  то  сам  морао  и  те  израчунати.   За  ту 

*)  ^Летопис'*,  свеска141.  страна  4.  8.  и   13. 

♦*)  Ргезеп^ив  Ог.  С.  Кет.  Ап1е11ип^  гиг  ^иап111а11Уеп  сћет^бсћеп 
Апа1у8е.  2г^С11ег  Вап«!,  р.  617 


74 


и  одре1|Ивање  екотракта. 


дељ  помножио  сам  број  грама  :за  алкохол  у  100  кубнЈГх  центи- 
метара  снецифичном  тежином  дотичнога  вина  и  поделио  сам 
тај  продукт  бројем  0'7037  (т.  ј.  спецпфичном  тежином  апсоллт- 
ног  алкохола). 

0  одређивању  екстракта  биће  говора  на  крају  ове  расправе. 

Гезултат  анализе  показује  ова  таблица: 


• 
4»          »С 

5  =  5 

^   35   5 

*^        •         л 

"•  «в  3 

<    « 

У  100  куб.  цм.  има 

грама 

1 

в  «  а; 

^    8    2 

>.  «  -: 

Екс- 
тракта 

о  •« 

^  .*с 

1- 

В  и  н  о 

1 

()'996() 

» 

1()'40 

8'29 
;   в-91 

0'61 

нез- 
1'9()     натна 
ко.\  ич. 

2. 

Бермет  од  тог  вина 

1 

1'0122      8-Н1 

0'б7 
0-64 

б'82 

.3'4б 

а. 

Туршијау  том  бермету  (сок) 

11*0240 

: 
I 

7-91 

1 

6-13 

1 

7-38 

1    0-79 

Све  промене,  које  се  збивају  при  гЈ^ађењу  бермета,  могу 
да  се  читају  из  бројева,  што  их  доноси  ова  таблица.  Чим  дође 
вино  на  грожђе,  отпочиње  одмах  кроз  кожицл'  бобица  и  дува- 
рове  појединих  ћелијца  у  истима  осмотичко  дејство  између  њи- 
хове  садржине  и  вина  око  њих.  Делови  вина  пре^тазе  унутра  у 
бобице,  сок  из  њих  на  поље  у  вино.  Ово  у:1ајамно  меп1ање  — 
дифузија  —  у  почетку  је  најбрже,  јер  тада  је  највећа  ра:злика 
у  концентрацији  обе  течности.  Што  даље,  бива  та  ра:пика  све 
мања  и  тим  и  мешање  спорије.  За  бермет  се  може  реНи,  да  се 
налази  тада  на  вршку  свога  раавитка,  каа  има  исту  концен- 
трацију  као  и  сок  у  туршији.  Од  тог  тренутка  даље  не  може 
се  више  очекивати,  да  ће  се  ква.1ит1  т  поправити,  и  то  је  време, 
кад  треба  отворити  бермет. 

Дакле  већ  ово  прво  просто  посматрање  дало  нам  је  сред- 
ство  у  руку,  да  сигурно  одредимо,  кад  је  бермет  готов.  Не 
тре(1а  ништа  друго  чинити,  него  пре  точења  неко.тико  дана  мо- 
трити  на  његову  спецшј^ичну  тежину,  па  кад  нађемо,  да  се 
иста  више  не  мења  (не  расте),  отворити  га  и  точити.  Специ- 
(ј^ичну  тежину  мсжемо  и:шаћи  сваким  ај^еометром  (густомерпм), 
који  је  удешен  :т  гуигће  течности  од  воде,  а  :за  (>ермет  може 
са  свим  добро  да  послужи  и  обични  шиЈ^омер. 


Појаве  при  гра^ењу  бермета  75 

Кад  са  тог  становишта  посмотримо  ислитивани  бермот, 
видимо  одмах,  да  је  исти  пре  времена  отворен,  јер  разлика 
између  његове  специфичне  тежине  (14)1 2  2)  и  специфичне  те- 
жине  сока  у  бобицама  (1*0240)  још  је  тако  ве.тика,  да  је  бермет 
могао  да  постане  још  знатно  бољи.  . 

У  вино,  док  је  исто  у  додиру  са  грожђем,  ула:^е  из  оо- 
бцца  оне  материје,  које  се  укупним  именом  називају  екстракт 
и  од  којих  је  најважнија  шећер.  С  тога  оива  екстракт  у  вину 
св1*  већи  и  вино  постаје  слађе.  Док  је  екстракт  у  првобитном 
вину  износио  само  1*90  грама  на  100  кубних  центиметара,  на- 
растао  је  он  у  бермету  на  б'82  грама,  отуд  3*45  гЈ^ама  П1ећера, 
<»д  ког  се  у  вину  налазила  истом  немерљива  количина.  Кад 
збројимо  број  Г90  за  првобитни  екст])акт  и  број  8*45  зап1ећер 
у  бермету,  добијамо  5*35,  који  се  број  од  5*82  (екстракт  бер- 
мета)  слмо  за  0*47  ра;зликује.  То  показује,  да  из  бобаца  скпро 
само  гиеЛер  ирелази  у  вино, 

Пошто  је  у  бобицама  преостало  јо1П  7*38  екстракта  (отуд 
Гг79  шећера),  то  би  ендосмоза*)  његова  у  бермет  могла  још 
даље  да  тече.  И  то  посматрање  нам  дакле  потврђује,  да  испи- 
тивани  бермет  није  био  још  „савршен**. 

Као  што  нам  показује  упоређивање  бројева  за  екстракт 
струјање  материја  из  бобица  у  вино,  тако  нам  исто  показују 
бројеви  за  алкохол,  да  постоји  и  друШ  струја  у  обратном  прав1^у. 
На  име  видимо,  да  алкохол  вина  прелази  у  унутрашњост  бо- 
бнца.  Док  је  у  првобитном  вину  било  на  100  кубних  центиме- 
тара  8'29  грама  алкохола,  палази  га  се  у  бермету  још  само 
П*91  грама.  Бермет  је  дакле  с  тога  слабији  од  вина,  којим  је 
наливен,  што  неки  део  алкохолп  оде  у  бобиг^е, 

Кад  упоредимо  бројеве  за  а^ткохол  у  бермету  (()'91)  и  у 
турпшји  (0*13),  онда  се  види,  да  његова  ексосмоза'*)  из  вина 
није  била  још  обустављена.  Вермет  би  био  још  слабији,  да  се 
још  причекало  са  његовим  отварањем.  Закључак  о  степену  раз- 
витка  и  овдс  је  дакле  исти  као  и   код   прва   два    расматрања. 

*)  Дптропге  разликује  код  осмоае  јачу  п  смабију  стЈ^ују  течно- 
сти.  Прву  аовв  е  н  д  о  е  м  о  8  а,  Другу  е  к  е  о  с  зг  о  з  а.  У  том  смпс.1у  употреб- 
.Бени  су  и  овде  ти  иврази.  И.  Ба(1еп1)аг^,  Нагк^тг-ог^егђисћ  (1ег  Сћоиио, 
111.  Ваис!  р.  296  у  „Епсук^орасИе  с1.  Ха1иг^'  б^спзсћаЛ.  Вгс81аи,  Тго- 
и'епс11-    1«85 


76  и  одре1|Ивање  екстракта. 


111x0  се  тиче  укупне  кисе,1ине,  видимо,  да  она  показује 
скоро  исту  вредност  како  у  првобитном  винл',  тако  и  у  бермету 
и  у  турпшји. 

Бермет,  на  ком  смо  чинили  ова  посматЈ^ања,   био  је,   као 

што  је  наведено  одмах  у  почетку,  по  дрЈти  пут  наливен.    Сад 

би  било  веома  поучно,  да  се  исти  упореди  са  берметом  првен- 

цем.  Ана.1и:т  таквоГ  једног  бермета   налази  се  у  мом    „Срем- 

ском   вину"  *)   и  прегледа   ради   ставићемо   их   овде  једну  уз 

другу.  Због  даЈБ1»  једне   примедбе   нека   дође  одмах  уз  њих  и 

анализа  једног  та.1ијанског  бермета.**) 

Борхет  Другн      Талијанскн 

првенап.         бериет.        бериет, 

Специфична  тежина  ....     1-0517  1'0122  1*028 

Алкохол  у  запреминским  проц.     7*37  8*81  20*4 

Укупна  кисе.тина 0*55  0*57  0*41 

Екстракт 18-14  5-82  12-(>0 

Шећер 10-24  3*45  8*7 

И  ако  оба  бермета,  којих  су  анализе  стављене  овде  упо- 

редо,  нису  једнога  порекла  (т.  ј.  нису  лежали  на  једном  истом 

грожђу  нити  су  од  истог  вина),   ипак  су  вредности  дотичних 

бројева  такве,  да  дозвољавају  неколико  општих  зак^Ђучака.  Г)д- 

мах  нам  упада  у  очи,  да  у  бермету  првенцЈ^  има  много   више 

екстракта  (шећера),  с  тога  има  он  и  много  већу   специфичну 

тежину,  него  бермет  по  други  пут  наливен.  Чињеница  та  раз- 

јашњује  се  просто  тим,  што  се  у  грожђу,  које  се  употреби  први 

пут,  налазе  још  потпуно  све  екстрактивне  материје.  У  туршији, 

која  преостане,   кад  се  бермет  источи,   налази   се  већ   знатно 

мање  од  тих  тела  и  с  тога  их  мора  бити  и  у  другом  бермету 

мање.  Има,  који  и  по  трећи  пут  наливају   бермет.   У  туршији, 

на  коју  вино  дође,  има  сад  још  мање   екстрактивних  материја 

и  с  тога  их  у   трећем  бермету  мора   бити  још  мање   него  у 

дрлтом.  То  је  разлог,  што  сваки  даљи   бермет  буде  празнији, 

мање  сладак  и  по  томе  и  мањи  на  цени.  Још  ни  трећи  бермет 

не  исцрпе  потпуно  екстракт  из  грожђа,  јер  осмо:т   траје   само 

дотле,  док  се  не  изједначи  концентрација  обе  течности.  Али  је 

*)  „Летопис'*,  свеска  141.  стр.  19. 

**)  На1)о,  Егћг.  А.  уоп,  Нап(11)исћ  (1е8  ЛУехпћаиев  и.  4вг  КеПег- 
1К'1г^ћ$сћа(^е.  II.  Вап(1  р.  471. 


/ 


Појаве  при  гра^ењу  бермета  77 

• ^ 

могућност  ту,  да  се  поновљеним  на.1ивањем  постигне  најпосле, 
да  сав  шећер  изађе  на  поље  из  бобида,  што  међутим  неби 
имало  ни  какве  практичне  вредности.  Чињенице  ове,  до  којих 
је  дошао  писац  чисто  научним  посматрањем,  потврђује  у  це- 
лом  обиму  и  искуство,  а  овде  су  ЈЈедно  и  разјашњене. 

Противну  појаву  показује  нам  алкохол.  Њега  има  у  бер- 
мету  првенцЈ'  мање  него  у  другом  беЈ^мету.  Кад  размислимо, 
да  у  грожђу,  које  се  налива  први  пут,  нема  ни  мало  алкохола, 
онда  је  ствар  јасна,  да  је  у  том  стању  његова  примамљивост 
за  алкохол  највећа.  С  тога  мора  вино  да  изгуби  саразмерно 
много  од  свог  алкохола:  кад  се  грожђе  шиива  по  други  пут, 
онда  се  у  њему  налази  већ  нешто  окохола  и  према  томе  ће 
моћи  саразмерно  мање  од  тог  тела  да  улази  из  вина  у  бобице. 
Постедак  тога  је,  да  други  бермет  буде  јачи  него  први.  При 
Т1)ећем  наливању  затече  випо  још  више  алкохолау  бобицама, 
и  с  тога  ће  им  требати  још  мање  од  себе  да  даде.  Из  тог 
узрока  биће  трећи  бермет  још  јачи.  И  тако  би  се  то  1)асма- 
трање  да.10  још  и  даље  продужити. 

Видимо  дакле,  да  се  све  појаве  при  грађењу  бермета 
оснивају  и  разјашњују  законима  осмоае  течности  кроз  биљне 
мембране.  Бермет  аостаје  о^  вина  аргшањем  екстрактивних  ма- 
терија  (нарочито  гиеЛера)  из  грожЈ^а  и  губитком  алкохола, 
Уз  предпоставку,  да  се  на.1ива  увек  исто  грожђе  истим  вином, 
може  се  као  правило  изрећи,  да  се  сваким  даљим  на.1ивањем 
добија  бермет  празнији  (са  мање  екстракта),  али  јачи  (са  вии1е 
алкохола).  "Паралелно  са  тим  бива  туршија  све  спромашнија 
екстрактом  и  све  обилнија  алкохолом. 


За  реч  „бермет"  мисле  многи  у  нас,  да  је  немачкога  по- 
рекла  и  да  долази  од  пелена  (^^сптаћбкгаиг),  који  се  додаје 
увек  при  грађењу  бермета  и  који  му  даје  кус  и  горчнну.  Али 
како  се  ово  пиће  гради  само  у  јужним  пределима,  који  су  из- 
ван  утицаја  немачког  језика,  то  ће  свакако  корен  те  речи  ва- 
-Бати  другде  тражити.  До  те  помисли  доводи  и  та  око.таос! 
што  и  Талијани  на:зивају  то  пиће  „у1по  УегшоиШ**. 

Вермст   се   гради  у  Француској   и  у  Ита.1ији,   у   разним 
крајевима  Угарске  и  код  нас  нарочито  у  Срему.   Преварио  би 


78  и  одре^ивање  екотракта. 


се,  ко  би  мпслио,  да  Је  све,  што  се  .човс*  бермет,  једно  исто 
пиће.  Он  се  на  ра;иичитим  местима  производи  раз.1ично.  Мо- 
гло  би  се  управо  рећи,  да  је  само  употрсЧ»а  пелена  ;шједничка. 
То  показује  јасно  њихов  ра:1.1ичит  састав.  Из  анали.че  та*1ијан- 
ског  бермета,  која  је  напред  (стр.  7().)  став.Ђена  уз  анализе  оба 
наша  бермета,  види  се,  да  се  исти  пјјилично  слаже  по  екс- 
тракту  и  шећеру  са  нагаим  берметом  првенцем,  али  је  у  њему 
знатно  више  алкохола,  два  и  три  пута  више  него  у  нашем. 

Производња  бермета  у  Италији  највећма  је  распострањена 
у  Пијемонту.  Особито  је  на  гласу  бермет  из  околине  вароши 
Асти,  па  носле  из  туринске  околине.  Већ  по  спо.Баптњем  и.ч- 
гледЈ'  разликује  се  тај  бермет  одмах  од  сремскога.  Талијански 
бермет  гради  се  од  ба10га  вина  и  бео  је.  За  в[)ло  фин  бермет 
узимају  тамо  најрадије  вино  од  тамјанике. 

Начин  произвођења  бермета  у  нашим  крајевима  као  да 
није  јоп1  дово.Бно  познат  у  стручној  књижевности.  Колико  ми 
је  год  страних  иисаца  познато,  сви  помињу,  да  се  у  Угарској 
гради  бермет  из  укуване  шире.  Бабо  наводи  у  свом  великом 
делу*)  и  рецепте,  којима  се  у  том  послу  служе.  Узима  се  — 
вели  —  на  1  хектолитар  (до  пола)  укуване  шире  око  70  грама 
чемерике,  100  гр.  сува  пелена,  35  гр.  коре  од  наранче,  17  гр. 
коре  од  лимуна,  17  гр.  иђирота,  17  гр.  цимета,  8  гр.  каран- 
фића,  8.  гр.  коријандра,  130  гр.  брашна  од  горке  слачице  и 
70  гр.  брашна  од  слатке  слачице.  Та  смеса  дође  у  кесицЈ*  од 
бе.за  и  обеси  се  о  концу  к[)оз  рупу  за  в^^ањ  .у  буре,  у  ком  треба 
да  се  нала:ш  са  свим  бистра  ши1)а.  Тада  се  буре  ;штво1)и  и 
и  кесица  остаје  у  њему  дотле,  док  бермет  не  добије  свој  прави 
кус.  То  Т1)аје  2 — 3  неделе.  За  тим  се  отаче,  а  после  2 — 3  М(^- 
сеца  пуни  се  бермет  у  боце.  —  Нигде  се  у  овом  упутству  не 
наводи,  кад  и  како  се  производи  врење  у  укуваној  шири,  а  то 
је  велика  пра:шина  у  њему. 

Колико  сам  се  год  разбирао  о  методи  за  извођење  бер- 
мета  у  С1)ему,  нигде  нисам  чуо  :т  описани  начин.  Сме  се  твр- 
дити,  да  је  у  Сремл'  са  свим  непо;шато,  односно,  да  се  не  упо- 
треб.Бује  укувавање  шире  за  бермет.  Једини  начин,  који  се  тамо 
практикује,   то  је   наливање   грожђа,    односно   сушка,    добрим 

^)  Нап(11)исћ  с1о4  \Уе1п1)аио8  ип(1  с1ег  Ке11е1*\чг1г1ћ8оћаГ1.  II.  Вап^* 
ра^.  472. 


Појаве  при  гра^ењу  бермета  79 


старим  вином.  Овим  на.1ивањем  служе  се,  до  ДЈ'ше,  и  у  Токају, 
али  се  тамо  при  крају  исцеди  и  турпгија  у  вино.  Сремска  ме- 
тода  је  дакле  по  свему  јединствена  и  с  тога  предстањЂа  и 
сремски  бермет  оеобити  тип,  који  се  битно  разликује  од  дру- 
гога  пића  тога  имена.  Биће  од  практичног  интереса,  да  расмо- 
тримо  ва.Баност  сремске  методе. 

Од  слаткога  вина  —  а  то  је  бермет  —  :тхтева  се,  као  и 
од  сваког  другог  вина,  на  првоме  месту,  да  је  постојано.  То  ће 
бити,  ако  су  из  њега  уклоњене  све  прилике  за  врење.  Где 
сваки  час,  ма  из  ког  раз.10га,  може  да  наступи  врење  шећера, 
ту  престаје  ч^ав  разгово])  о  роби  :за  трговину,  вино  такво  не- 
П1)естано  ће  се  промењивати  и  не  може  се  друкчије  сматрати, 
него  као  несавршен  пј^оизвод.  Иостојаност  статкога  вина  :зависи 
од  извесне  ра:змере  и:змеђу  појединих  саставака  и  нарочито  је 
ту  важан  шећер,  који  се  само  при  опредељеној  концеАтрацији 
тих  саставака  може  очувати,  а  да  се  не  разлаже  врењем.  Нај- 
лакше  је  то  постићи  вештачким  додатком  алкохола.  То  се  чини 
при  грађењу  талијанског  бермета.  Отуд  долази  несаразмерно 
велика  јачина  тога  бермета. 

Али  далеко  већу  вредност  има  и  много  се  више  тражи  у 
тјЈГовини  слатко  вино,  у  ком  је  само  мало  алкохо.1а.  С  тога  је 
главна  задаћа,  да  се  уз  што  мању  садржину  а.1Кохола  произ- 
води  постојано  слатко  вино.  Али  баш  том  услову  тешко  је  од- 
говорити. 

Из  предходних  ана,1и:за  се  јасно  види,  да  је  сремски  бер- 
мет  такво  једно  слатко  вино,  у  ком  је  саЈ^азмерно  ма.10  а,1ко- 
хо.1а.  Друго  једно  својство,  које  још  већма  подиже  цену  срем- 
ско^  бермету,  лежи  у  том,  пгто  је  обично  сремски  бермет  црно 
вино  добро  очувана  лица.  Наравно  црно  слатко  вино  лепа  лица 
ве,1ика  је  реткост,  јер  се  боја  при  сушењу  грожђа  мање  више 
распада,  од  чега  постаје  лице  у  вина  ку.шшасто.  Ма.1а  садр- 
жина  а,1кохо.1а  и  лепо  очувано  ц[)вено  .шце  две  су  тако  важне 
особине,  да  би  поред  њих  сремски  бе[)мет  имао  права  на  ве- 
лику  бу,х}'ћност,  кад  би  само  у  истој  ме^^и  био  постојано,  т.  ј. 
иотпл'Н()  са:зрело  вино. 

Кад  боиу  слатка  вина  оставимо  отворену  у  соби,  у  којој 
је  температ\т)а  25"  С,  па  се  вино  :за  8 — 14  дана  не  п[)омени, 
онда  се  то  може  узети  за  сигу[)ан   :шак,   да  је  дотично   вино 


80  и  одре^ивање  екотракта. 


потпуно  Ссозрело.  Има  ли  гдогод  сремског  бермета,  који  ии  мо- 
гао  да  издржи  ту  пробу?  Тешко,  јер  знамо  из  искуства,  да  се 
бермет  држи  саразмерно  кратко  време. 

Кад  бисмо  мот1)или  само  на  количину  алкохола  и  шећера, 
мора,ти  бисмо  рећи,  да  су  у  сремском  бермету  сл  свим  повољ- 
не  при.1ике  за  наступање  врења.  Да  исто  не  наступа  ипак  у 
најкраћем  року,  зато  има  више  узрока.  За  брзо  напредовање 
врења  су  на  име  од  велике  важности  беланчасте  материје,  које 
с.туже  као  храна  оним  сићушним  гљивицама,  које  изазивају  вре- 
ње.  У  са:фелом,  у  старом  вину  има  тих  материја  вјкто  мало, 
сии  у  соку  од  грожђа  бива  их  до  *2  и  до  2' 2  прш^ента.  Кад 
би  при  лежању  вина  .на  грожђу  и  те  материје  улазиле  у  вино, 
онда  би  их  се  за  КЈ^атко  време  толпко  накупило,  да  се  нашим 
обичним  додатцима  неби  могло  брзо  наступање  врен>а  задржати. 

Но  на  срећу  спадају  беланчасте  материје  у  тако  зване 
колопде,  који  не  могу  ни  м^ио  да  прола:зе  или  пролазе  само 
врло  тешко  кроз  мемб[)ане,  у  нап1ем  случају  кроз  дуварове  ће- 
лијца  у  Г1)0ж1)у.  Сремском  методом  заштиЛава  се  дакле  бермет 
од  улаза  белпнч^вина  у  вино,  које  би  му  биле  спмо  на  штету  и 
тако  је  та  метода  са  гледишта  научног  потпуно  оправдана.  Гње- 
чењем  грожђа  у  вину  и  за  тим  цеђењем  добили  бисмо  далеко 
непостојанији  пјзоизвод.  С  тога  греше  они,  који  при  другом  на- 
.тивању  туршију  изгњече,  јер  тим  уносе  у  бермет  беланчевине, 
које  ће  бити  п])ви  повод  његовом  кварењу. 

Али  и  ако  су  по  сремском  поступку  прилике  :з<г  врење 
мање  погодне,  ипак  нису  оне  потпуно  уклоњене.  С  тога  се  мора 
прибегавати  вештачким  додатцима,  од  којих,  што  се  спречавања 
врења  тиче,  опште  мњење  п|)идаје  највећу  важност  слачици.  А.ти 
са  сваким  тим  додатком  дође  у  бермет  и  нешто  беланчастих 
материја,  тако,  да  колико  они  на  једној  страни  помажу,  толико 
на  другој  одмажу.  С  ула:зом  ва:иуха  у  буре  накупља  се  све 
випхе  услова  за  наступање  врења,  тако,  да  бермет  —  ако  се  брзо 
не  потроши  —  најпосле  проври  и  поквари  се.  Ипак  би  и  у 
тако  незгодним  приликама  могло  сигурно  да  се  спречи  кварење 
бермета,  кад  би  се  у  исти,  пошто  се  почне  да  точи,  унело  не- 
што  мало  са.1иц1итне  киселине  (4 — 5  грама  на  хектолитар).  Који 
бермет  само  :за  своју  ку^^у  производе,  ти  могу  да  чине  то  без 
икаквога  страха  и  видеће  отуд  најбољи  успех.  За  трговину  по- 


Појаве  при  гра^ењу  бериета  ^"^1 


стоје  још  смете,  ради  којих  со  не  може  још  за  сада  препору- 
чнти  опп1та  употре<)а  тога  тела. 

Д[)уго  средство,  да  се  од[)Жи  бермет  постојан,  би.то  би  па- 
стеризовање.  Против  истог  не  може  бити  никаквог  приговора. 
Кад  бермет  достигне  в[)и1ак  свога  [^аивитка  —  а  то  се,  као  што 
гам  напред  навео,  може  лако  по:шати  по  н>еговој  спецнфичној 
тежини  —  онда  га  ваља  оделити  од  турпице  и  паж.Ђиво  загре- 
јати  на  Г)() — 70®С.  У  том  се  заг[)евању  састоји  управо  пастери- 
зовање.  Огледом  би  се  мо[)ало  јоп1  дознати,  да  ли  је  нужно, 
да  се  у  бермет  п[)е  г[)ејаи,{1  дода  и  непш)  танина.  Осам  дана 
после  пасте[)изовања  се  отаче.  Ако  је  упот[)ебљен  и  танин,  мо- 
[)ао  би  се  тада  вишак  истога  уклонити  желатином.  На  тај  на- 
чин  могао  би  можда  бе[)мет  постати  постојано  вино. 

Поред  тога  ва.Б^1  неп[)<зстано  тежити  за  уаифшавањем  ква- 
лнтета.  То  ћемо  постићи,  ако  пазимо,  да  је  грожђе  лепо,  чисто 
и  да  су  шепурине  његове  осупгене  —  не  сме  на  њима  бити 
нигде  зелених  места  — ,  а  за  н<иивање  упот[)еб.Ђаваћемо  само 
јако,  доб[)о,  потпуно  саз[)ел()  вино.  1Ито  је  више  сушка  у  грож- 
ђу,  у  толико  ћемо  смађи  и  бо.Ђи  бермет  добити.  II  пелен  се  сме 
узимати  само  осушен ;  где  се  на  то  не  пази,  па  се  у  бу[)е  мећу 
чак  и  затене  стаб.Ђике,  ту  се  бермет  отеже. 

Лако  је  могуће,  да  п[)акса  не  потв[)ди  сва  тео[)ијска  по- 
смат|)ања  као  шиЂана.  Лли  без  пробања  и  огледа  нема  нап[)ед- 
ка  нн  на  једном  1П)актичном  по.Ђу. 


За  од[)е))Ивање  екст[)акта  у  внну  постоји  више  метода. 
Највећма  је  [)асп[)ост[)ањеш)  одређивање  на  основу  специфичне 
тежине  вина,  из  ког  је  алкохол  уклоњен  испа[)авањем.  На  тај 
начин  од[)е1)Нвао  је  и  писац  екст[)акт  с[)емскога  вина,  а  служио 
се  п[)И  том  ХагнЈУовом  таблнцом,*)  не  испитујући  још  тада  са- 
мостално,  у  колико  се  може  та  таблица  п[)именити  на  састав 
сремскога  впна. 

Сада,  приликом  го[)њих  студија  о  б<^[)мету,  п[)ужила  ми  се 
1П)илика,  да  у  тој  ства[)и  дођем  до  извесности.  Најп[)е  сам  за 
сваку  П1)обу  одредпо  екст[)акт  пепосредно  испа[)авањем  до  сува 
и  после  на  основу  специ<|>ичпе  тежине  вина  без  алкохола.  До- 
тични  бројеви  израчунати  су   не    само   по    Хагеровој  таблици, 

*)  „Лотопис"  свеска  1И.  стр.   12. 
„Летопне'*  14б.  0 


82 


Појаве  при  гра1^ењу  бермета 


него    и    по    Балинговој   коју    Тспкођ^^р    мн(»гн    у11отреб.Бују    :*а 
ту  це.Б. 

Ево  б1>ојева,  који  су  дооивени  ;*а  уш»|)еђивање : 


Ккстјмкт  у  пр4»центпма 


Непосред.  |       Цо 
иана^^^ен       Хагеру 


По 
Балингу 


Нино 


11>и 


Бермет 


5Н2 


1-5Ј 


1-73 


Туршија 


7-Зх 


510 

5-87 

7-45 

8-46 

За  обично  је  вино  Гшо  дакле  екст^шкт  ш^ћн,  него  што  га 
показује  и  једна  и  друга  таблица.  За  оеЈ^мет  смаже  се  непосред- 
но  изнађени  екстракт  са  бројем  Ба.1Инговим,  з;1  туршију  са  бро- 
јем  Хагеровим.  Али  како  се  не  може  у  напред  означити,  која 
се  таблица  има  за  које  вино  употребити,  то  ни  то  слагање  не 
значи  много.  Пначе  су  те  таблице  удешаване  :^1  северна  вина, 
код  којих  је  одношај  и:шеђу  саставака  ипак  нешто  друкчији 
него  код  нашег  вина  и  у  сшште  вина  на  југу,  у  ком  се  екстракт 
веома  јако  мења.  Ко  с  тога  хоће  сигурно  да  иде,  том  не  остаје 
шта  друго,  до  да  увек  одређује  екстракт  непосредно. 

Писац  поступа  при  том  овако:  Па  температури  од  15°  С. 
измере  се  50  кубних  центиметара  вина  и  улију  се  у  суд  од 
п.1атине,  у  ком  се  у  воденој  купци  испаре.  Што  п[)еостане,  држи 
се  кроз  2^2  до  3  сата  у  сушници  на  температури  од  100°.  По- 
што  се  :за  тим  ох.1ади  у  ексикатору  брзо  се  н:јмери.  —  Од  бер- 
мета  испарио  сам  25,  од  туршије  само  10  кубних  центиметара. 
То  се  с  тога  тако  чинЈио,  јер  није  целисходно,  да  се  мери  ви- 
ше  екстракта  од  I  до  највише  Р/д  грама. 

Поступак  тај  слаже  се  у  свему  са  пнштрукццјом,  коју  је 
изда.10  0  ана.1и:«)вању  вина  хигијенско  звање  у  1>е1)лину.  Иста 
инштрукција  састав.Ђена  је  на  основу  миш.Ђенк1  ст^^учне  коми- 
сије,  која  је  о  томе  већа.1а  апрнла  год.  1884.  и  у  којој  су  били 
заступљени  најврснији  немачки  хемичари. 


ЗЛАТОУОТ   ДЕОПОТА  ЛАЗАРА 

ОПИС  СТАРОГ  РУКОПИСА 

ОД   СТОЈАНА   иОПАКОВИЋА. 

Бавећи  се  по  другом  књижевном  послу  у  К[)ушедолу,  паде 
хи  у  очи  један  лепо  рађен  рукопис,  на  комс  застадох  још  више 
:»  то  што  видех  да  је  био  у  оиблиотеци  српске  владалачке  куће 
БраЕКовића  и  што  је  писан  за  ђурђева  сипа  деспота  Лазара 
БранковиКа.  Пошто  загледах  у  Пкфарикове  белешке,  нађох  тамо 
да  га  је  и1а<|)арик,  обраћајући  пажњу  на  друге  ствари,  врло 
мимогредом  прошао,  и  не  сиазивши  целу  његову  садржину.  По- 
што  је  пак  и1а<|»арикова  белепњ^а  једини  извор,  по  коме  се  о 
томе  рукопису  ина  данас  у  нашој  кн>ижевпости,  то  нека  ово 
неколико  врста  послужи  за  исправку  и  допуну. 

У  и1афариковој  књизи  (ЈС5сћ1сћ(е  <1е8  8ег1)1зсћеп  бсћг)Гићаш8 
отр.  213.  стоји  0  томе  рук()1шсу  ово: 

137.  Ђев  ћ.  Јоћаиеб  Сћгу80б(оши8  НошШео  ^ебсћпеђеп  Шг 
(1еп  Гаг81еп  Багаг  Вгаикоу16  (8(.  1457)  424.  В1.  аа(  Рар^ег  т 
РоИо,  1т  Е1.  Егибс(1о1. 

Касћ  (1ет  Раг81еп  ^агаг  ћебабз  (1Је  Нап(1бсћг1Г(  ^ег  Бггћ]- 
зсћоГ  Мах1т,  уоп  ^уекћет  б1е  (1ет  Е1о8(ег  УсгћНсћеп  1б(. 

Гукопис  је  писан  1п  ГоПо  крупним  уставним  словима  вјкто 
лепога  нацрта,  по  24  врсте  на  страни,  па  мекој  памучној  хар- 
тији.  Тетради  су,  по  тада1пњем  обргчају,  обележепе  на  првом  п 
осхом  листу  на  дну;  у  прие  пема  првог  листа,  али  на  љему 
није  био  почетак,  који  је  цео;.ке,  такође  цела,  има  4  листа,  а 
.■$,  колико  бих  1)екао  опет  цела,  има  Г)  листа ;  остале  (\у  целе  и 
имаихГ)3,  и  рукопис  по  томе  има  41()  листа  не  рачупајући  ли- 


84  Златоуот  деспота  Лазара. 


стове  што  је  кљиговезац  додао.  На   другој  страни    7-мог   листа 

.■г.  тетради  свршено  је  дело,  а  одмах  је  испод  тога   уставним 

словима   запис:  С|Д  кннгд  дрх^бпнскопд  Мдз^нид  бнвшдгш    деспотд, 

Јсрдид  Кддгов1:шт€н1д  пр1:св€ТУб  Когородн1|б.  На  страни  8-мог  листа 

•нг.  тетради  има  скорописом  запис:  С1д  кннгд  сгпнсд  с€  блдгшук- 

стнвоив  н  хрнстод№Бнвои8  господпнв  дсснотв  Лдз^дрк   СУНН    БЛДГО- 

т&стнвдгш  н  хрнстол№Бнвдго  Госнодннд  дсспотд    Ги>рг1д.    Вг    слдвк 

Господк  Ког»  н  пр1:унст1:н  тогш  идтерн  н  вгс1:ик  свстуник  н  вт. 
пол:;»  нроунтд№шт1ник.  Ма^то  ниже  истим  рукописом  има  запис: 

Пнсд  Стифднк  доисстнкк  »  грддв  Си1:д1:р€вх.   А  на  дну  исте  стра- 

не  има  једна  врста   тајном    буквицом:    Кп«и^    0:|:дк4^№к    з^оанк 

ХрГ«5Х   ШЗ^двАрцАнХ.'') 

Садржина  је  тога  рукописа  ово: 

1.  Тетрад  1,  лист  2.  11ж€  вк  свстуи  Ацд  ндшсгј  1шн'нд 
др;с?€пнскопд  Констднтннд  грддд  Ј^ЛДТОО^СТДГО  О  рОЖД€Н1Н  Н  0  жнт^н 
н  0  н:;гндн1н  1€го,  сгпнсдно  ж€  вустк  ГкшрНсик  дрх1€ннсколшик 
&Л€ксдндр1нскуи  в. 

Ночетак  гласи: 

КкСН    Др€КН1н  ПОВКСТОПНСЦН,     (ОВДД    О^БО     &     Пр1:ЖД€ПНСДНИУНХК 

пропов^двттк.  др»гд  ж€  и  снин  внд^вшс,  Могсу  о^бо  велнкун  вг 
нророцт  н:;  ндтелд  инрд  ссго  бут1€  ск  Когоик  сктворсноик  скдз^д, 
тднноу  &  нкго  ндвнкк,  свонид  же  нс  внд*«  шунид  кгдд  сктворсио 
Бустк,  тдж€  по  тшик  дро^гус  книгу  ндпнсд' свонхк  Л№д1н  н:;  1€гуп- 

ТД    НСХШДк    Н    рДБОТУ     флрДШНК    СВ0Б0ЖД€Н1€,     ИЖ€     (ОВН     О^БО     УССТк 

О Букшнхк  Сврсн  слушд,  ксштк ж€  свонид  оунид  вн- 

дквк,  тдж€  по  рсдоу  и  проУ€€  кннгу  жндок^скдго  :;дконд  ДДЖ€  н  до 
свосго  »иркт1д,  и  т.  д. 

Овај    спис    свршава    се    на  првој   страни   трећег    листа 

тетради  .кг.  Шафарик  га  није  опа:шо,  ма  да  је  да.Ђе  на  страни 

227   истога  дела  забележио  препис  истога  дела,   које   се   опет 

у  Крушедолу  налази,  препис  рађен  1 593  у  манастиру  КувеждинЈ'. 

2.  На  првој  страни  четвртог  листа  тетради  .кг.   почиље: 

Нж€  вк  свстунхк  шцд  ндшсго  1шдн*нд  др.х1€пнскопд  Констднтјнд  грд- 

дд  !^лдто»стдго  Бсс^дд  0  иолнтви  н  0  иутдрун  н  фдр1с€и. 

Шчетак:  Ннкогдд  нс  о^ннвдник.   вкз^дшБлкн^н,   спдс€н1№    ид- 

шсио^  проиишл1€н1е  поддгдшштс,  нк  нд  ккждо  дкНк  иод'БУ  творник 

*)  11о  тајној  буквнци  у  Г.^аснику  XXV.  раа.1икујвсе  од  јавнога  нат- 
писл  само  тим  што  место  домостикб  има   димкћ. 


Златоуот  деопота  Лазара.  85 


кк  УАов*ккод10Б1|оу  Богоу    II   ндуе    вн    иолнтвдхк,    ВвДИКО    БО    КСТк 
«дро^Ж1€  иолитвд  . , . . 

3.  На  првој  страни  осмог  .1иста  тетради  .кг.  почиље:  1(|ј)дн*ид 
Арх1€пнскопд  Кип'стднЧннд  грддд  !^ддтоо^стдго  слово    вк    иедбЛ10  о 

БДО^ДГВиБ    СИИ1:. 

Почетак:  Нрисно  оуво  уловгкол№Б1е  вожје  проповт.довдтн 
длкжни  ксии,  Т1:и'  бо  жнвеин  н  двнжеи'  се  н  ксии,  в&  сеи*  же 
||ДУ6  ЖНТ1Н  длкжин  ксии  се  творнтн .... 

4.  На  п1)вој  ст1)ани  седмог  листа  тетради  .кз^.  потање:  Нже  вк 
светинхБ  дцд  идшего  1(ддн'нд  дрх1епнскопд  Кон*стдиЧ|нд  грддд  ]^ддто- 

ОУСТДГО  САОВО  0  оускп^шнхк  н   Богдтинхк  Н  ННШТ{НХк. 

Почетак:  Прннесн  дкнкск  пдте  прквинхк    д&иен    ткшт'нгнше 

ВБ    САОВО   ВУНТеА^СТВД    ВкИНДИик,    В«СТк    БО,    ВгСТк      иН0ЖН1|€№     САОВО 

нгвшнтн  БОА-ћ^^нк  н  оутнтед^ство  »игреио    рд^орнтн  петдАк . . . 

Г).  Напрвој  страни  трећег  .тиста-к^.  тетради  почиње: 
Нж€  вк  светинхк  Зцд  ндшего  бфреид  €јрјнд  саово  о  тркп^ки^н  н  о 
сконуднш  В1:кд  н  0  втор-кик  госноднн  прншксткјн,  иенр^^игн^вик  же 
нрдведнинхк  1|дрств1н  н  Бесконктион  гр*кшиихк  иоуц^,  внид  же 
нспов«ддн1№  н  0  Божкстквнинхк  пноцМн  по»У€И1е  110веАгн1е  кик 
со^гк  кБ7,нн  врдж1е  н  0  1ц^а^иАкВ1Д  ПЈАа^н. 

Почетак:  Свитдо  жнт1е  прдведнин.хк  кдко  же  сквтнт  се  не- 
тркпин^еи  дн?  сје  вк:;А№Бник,  врдтје,  пко  ио^жкство^  идтерк,   пи- 

С«ОПгв'ЦБ    БО    НДО^УДеТк    ГЛДГОАК.... 

6.  На  првој  страни  осмог  листа  .л.  тетради  почиње:  Нже 
вк  светин.хк  <дцд  ндшего  1шнд  дрЈс^епнскопд  Кои'стди'тннд  грддд 
}^ддтоо^стдго  слово  0  дпост(»Аскоик  ретенјн,  пк)  кксн  пр^^дстднеик 
со^дншто^  Хрнстовоу  дд  пришетк  ккждо  пже    ск    тглоик    скдид  н 

О    С0^Л1^. 

Почетак:  Не  пштевд.хк  велнкд  игкд  н  пдте  ксткстквнд  вк 
■р-кдиж  дкик  вдик  рештн,  нбо  в^вхоу  ксткствоик  велнкд  н  вксдко 
орквксходештд  слово. . . 

7.  На  дрЈтој  страни  трећега  листа  .лв.  тетради  почиње: 
Нже  вк  светинхк  б^цд  ндшего  1(|ј)днд  др,х1епнскопд  КонЧтднЧнид  грд- 
дд  1|^Адтоогстдго  Бескдд  о  тркпгн1н  н  оуинА1ен1н  н  жедднјн  бо^ДО^- 
шт1нхк  Блдгк  н  0  кЧориик  нрншкствн  Госнодд  ндшего  1усоусд 
Хрнстд. 

Почетак:  Молш  кдск,  Брдт1е,  не  ткУ1и>  ®  идстоежтЈн.хк  о  бо- 
Ж1ник  со^днтА  нроиисли  нн  н  б^  Боудоуштјн.хк,  ндстоештд   бо  нод- 


8в  Златоуот  деопота  Лазара. 

В11Г&    СКТк    Н    ТрО^Дк    N    ПкПрИШТе,    БО^ДО^ШТД   Ж6     Вк2;ДаДН1д    Н     В1:Н1|Н 

н  вк:;м||а^Д1Д. 

8.  На  другој  етрани  листа  осмог  .лг.  тетради  почиње:  11же 
вк  светуни  &цл  ндшего  1б»динд  дрх1епнскопд  Кон'стдн*т1нд  грддд 
^^ддтоо^стдго  вг  1еже  аегдд  пр1ндетЕ  сунк  тдовгт&скувк  слдви  0||д 
своего  н  вксн  свету  дггеду  €&  нник,  тогдд  седетЕ  нд  пр^кстод-к 
сддву  своее  н  рдзгдоутнтк  «>в1|е  О  коз^днштк,  н  ок*кхко^во  пр1ниетк, 
пко  дд'уоуштд  того  ндпнтдше  н  жеждоуштд  ндпонше  н  стрдн^нд 
соуштд  сквеводоше  и  ндгд  со^штд  шд^дше  н  волештд  посктнше  н 
вк  ткиннцн  со^штд  вндгше,  н  ддро^етк  ник  цдрств^е  свое,  »вгхк 
же  и>  сћпротнвнунхк  шБднтнвк  Зслктк  вб  (вгиБ  вгтну,  о^готовдин 
д1дводоу  н  дггелоик  кго. 

Почетак:  Пр^ЈСКУбн^е  сек  сдддостн,  кшже  тесто  пнтдеик  се, 
не  шстдн1:ик  се,  оусдушник  иун1д  сб  тћштди1еик  н  оуиндкмеик 
вксдцгик  вк  нки*  же  и  посдиднкик  сдово  сконуд  се  вк  д^кпоткит.д. 

9.  На  првој  страни  листа  трећег.ле  тетради  почиње  се: 
Нже  вк  светухк  с^цд  ндш<јго  1шдид  дрхЈсннсконд  Кон'стдп*т1ид  грддд 
]^датооустдго  Бест.дд  о  пророц«  1шн«  н  Ддн1нл1:  н  тре.хћ  (отрок||  и 
0  П0КДДН1И,  ретеид  же  буст&  вк  вкход«  скетунхћ  поств. 

Почетак:  Св1:тло  дкнкск  идшк  тркжкстко  н  св^^тдиншее  «»буу- 
ну^Ек  сксдов1е,  уто  когдд  оуБ(1  кстБ  внновное  ностд  нспрдвд1еи1е 
кстк,  се,  виик  н  д:;н,  постд  ие  идстоештдго  пк  удеидго. . . . 

10.  На  првој  страни  листа  пето!'  .лб.  тетради  почиње: 
&НДСТДС1Д  иннхд  с1нднскуе  гару  Бес1:дд  реуенд  о  шестоик  псддиг 
В1  вкходи  светунхк  постк. 

Шчетак:  Подовдшштее  постоин  идтело  унстдлго  покдднТд  вн- 
но^  црћкву  ноддетћ  нже  кк  шестоик  псдл*и1&  скетдго  доухд  идкд^д- 
нТе,  вк  сеи'  бо  псдлии  оутнин  ксиу  куник  оврд^^оић    Бигд  инло- 

стнвд  СкТВОрНТН.  . . . 

11.  На  другој  страни  петога  листа  .лн.  тетради  почиње: 
Нже  вк  скетунхћ  ®цд  ндшего  1шдннд  !^лдтооустдго  слово  лонтбпТв  ни-ке 
0  пости  н  0  пр1:сткпл1ен1н  Лддиокк  н  о  лккдвухк  н  Блкднухк  жендхк. 

Почетак:  Пр1:длежнтк  идик,  вћ^лшБлкнТе,  трдпе^^д  до^ховнд 
нснлкик  Блдгухк  С&  Божксткв^нухк  ПНСДН1Н  нсплкнпеид,  не  Б|гдшкнк 
погнБдшштнхк,   НБ  пнштоу  пролнвдшштоуш  нстунн  о^теп1д . . . 

12.  На  другој  страни  четвртога  листа  мд.  тетради  почиње: 
1шднид  дрхТепнсконд  Кон*стднт1нд  грддд  !^лдтооустдго  вћ  петБКБ  д 
недглш  слово  о  носгк. 


Златоуот  деопота  Лазара!  ^7 


Почетак:  Гридстк  криме   в&сдкон    вешти,   плшдшвк   скврдти) 

ПОТр-КБИ-К   Ж6   Ж6ТВД    Н    КСвНћ,    Кк    СИТВЈ:   Ж6   7НиД    И    В6СИД,    Кћ  посто^ 

Ж6  и  молнтв'К  к&сдко  к(»гис  клттнмо.  ... 

13.  Иа    првој    страни    седмог    листа -мд.  тетради  почиње: 

■ИДИИД   !^ЛДТ00^СТДГ0   СЛОКО   0   ПОКАДНН   и   0   о^мр&шнхк. 

Почетак:  Ирусно  длкжнм  ссму,  Брдт'1б,  с&  испнтдиТбмк  искд- 

ТИ   ЖИВОТИДГО    ПО^ТН  Н    1&К0УД0У    ПрНБУСТ&    НДМк    КД:;*Ић    СкМрБТИДД.  .. 

14.  Па    првој    страни    петог    листа  -мв.тетради  почиње: 

1«МНИД   ДрХ16ПНСК0ПД    КОНСТДНТТНД     ГрДДД     ]^ЛДТ00^СТДГ0     0     ЛкЖбМУХК 

иророц^хк  н  0  Лћжби1н,хк  оуунтблТнхк  н  0  лБЖбмухћ  сретнцихк  Н  0 
з^идмепТн.хк  сконуднКд  сбго  б^  тклесе  хотештдго  бути. 

Почетак:  Боли^^н^но  слоко  пко  и  еже    иосл«ди1еб    мни   пвн 

Се,   ПК    Н    МНОГУ    рДДОСТН    НСНЛкНћ,    Б0Лга[кИ'И0    ОУВО    ПКО  ПрНБЛНЖН  мн 

се  вр-кме,  кже  1ор11Шнтн  се  &  нлћтн.  . . 

1 5.  Па  дрЈтој  страни  шестог  листа  .ме.  тетради  почиње: 
1<|диид  дрхЈепнсконд  Кон^стднтКнд  грддл  ^^лдтооустдго  о  петдесетгмк 
асдли-к  н  о  покдлнТн  Ддкндд  цдрд  н  о  ОурТн. 

Иочетак:  Жнкопнсцп  оубо  подрлжди)Тк  хутростн  кстћствомк, 
и  рдстворше  шдрн  нкону  кнднмук  н  нлћтн  ткоретк  улок1;ткскуе  н 
Бе:(*словесндд  н  дргвесд  н  цдре  н  рддннку. 

П).  На  првој  страни  другог  листа  м^.  тетради  почиње: 
!Кнт1е  н  жн^н1.  нргнодоБиуи:  Мдр1е  €ггптбиниу. 

Почетак:  Тднноу  цдрскау  ДОБро  кстк  тднтн,  д^клд  же  божТд 
пропокидовдтн  слдвно  кстк,  тдко  БО  реуб  дггелк  кб  ТовТтоу  по 
слдки1:ик  про^р1;н1н  шсл*кп'л1ен'нТ|0  оуТ|о  . . . 

10.  На  првој  страни  трећега  листа  -ид.  тетради  почиње: 
ЖнтТе  п  моууенТе  светлго  велнкоио^тсннкд  ввстдтТд  н  жену  вго 
Вешннстнк  н  тедс  нх1.  АгдпТд  н  Оешннстд. 

Почетак:  Кб  дннн  цдрсткд  ТрдТднд  ндол'сцг.н  жрктв^;  (одрБже 
■тТн,  Б-к  же  едннк  И1&кто  стрдтнлдтБ  ниенеин  ПлдкТдд,   доБрд    родд 
н  слдкид,  Богдтк  же  2^1:ло  пдуе  вксихћ.  .  . 

17.  На  првој  страни  осмога  листа  ив.  тетради  почиње: 
Нхе  ВБ  светунхћ  (дцд  ндшего  1а>дннд  дрхТепнсконд  Коистднтннд  грд- 
дд  1|^лдтооустдго  сдико  кк  а>стд10шт1ник  &  Божкстћвнуе  слоужву  н 
0  свештеи'ит.н  трдпе^и  н  о  соуд1{. 

Почетак:  (Лкоже  С1:№шт1нић  ннкдд  же  пол*а^д  1егдд  прн  поутн 
сштк  скиенд,  снце  нн  кдић  1естћ  пол':;д  &  1еже  слушдтн  се  Хрн- 
стТдиоик,  дште  ие  н  дилн  подобио  нидиу  ндреуеиТе .... 


вб  Златоуот  деопота  Лазара. 

18.  На  првој  страни  четвртога  листа  иг.  тетради  почиње: 
Нжб  кк  скетун.хк  (&1|д  идшего  1(1>д||ид  дрхТепнскопд  КоистдитТнд  грддд 
1|^лдтооустдго  слоко  0  пооууеин. 

Почетак:  Проте  же  толнкук  бадгодитн  пр^еишнмк  идмк  кћсд 
Бддгд  иоуднмк  се  ткорнтн  ддже  тоднкд  сддгд  ддрокдиТд  ие  шБе^||Ућ- 
стнмк,  дште  Бо  н  прижде  поубстн  с'|'е  достонид  моукдмБ  б^хо^ 
д^ккмд 

Језик  је  и  правопис,  као  што  се  по  исписима  и  видети 
може  :за  стари  рукопис  значајно  прав^иан ;  интерпункција  с  при- 
Јшчним  познавањем  и  следственошћу  употребљена.  Акцената 
нема  нигде,  ћ  је  веома  ретко,  премда  су  иначе  правила  Констан- 
тинове  1)еформе*  следствено  држана. 


ВЛАДИОЛАВ  КРАЉ  УГАРОКИ. 

ИСТОРИЈСКА    ТРАГЕДИЈА    У    ИЕТ    ЧИНОВА, 

НАПИСАО  НИКОЛА  В.  ЂОРИЂ. 


о    с 

ИЈВДнелав  (посирче)  кра.1>  угарски. 
Кардо  УП.  краљ  Француски. 
Ђтра!^  Бранковићу  деспот  Србије. 

Улршх  гроФ  од  ЦеЉВу  зет  његов. 
Ншола  Гораискну  палатин. 
ВЈаднсЈав  Ху&адија. 
Натцја  ХуњадцЈа 
Ншхајло  Снда^цја  (Сви- 

лојевик). 
ВЈВдиолаВ)  гроФ  од  Кањихе. 

Павле  ХорваТу  ааповедник  у 

Будиму. 
Јован  Ввтеау  в-тадика  вара- 

дннски. 

Севастијан  Розгоњија,  п]И1- 

јатељ  крал>ев. 
РооенберГу  војвода  краљев. 
ВалваЊ)   капетан   у   служои  Си.га 

^1ГЈевој.  


16 


О 


Б    Е. 
Краљица  фрапцуска. 

.Нагдаденау  принцеаа,  њена  кћи. 

КатарннаБрапковићева.  Црљсжа. 
Јелисавета^  удовица  Снбињашш 

Јанка. 
АГНС!)  ћи  Николе  ГоЈ)анског. 
Васпнтаља  Агпнна. 


Пос.1а11Нци  кра.^  Шадислава. 

Велнкн  судцја  кра.1:>евине  Угарске. 

Једап  дворннк  к]»а.1>а  В.1адислава. 

.[едап  дворпик  краља  Кар.1а. 

Чауш. 

Пророк. 

Пријавннк  код  Си.1а^^ије. 

Два  гдасоноше. 

Јодан  војничкн  во^а. 

Парод,  војпнцн,  девојве. 


Мосто  радње: 

I.  Чин  у  Футогу  у  крЈи1еву  околу.  —  II.  Чан  у  Београду.  — 
Ш.  Чин  у  Темишва]>у  и  ИаЈ^иау.  —  IV.  Чин  у  Бечкереку  и 

Будиму.  —  V.  Чпн  у  Будиму. 


■%;" 


-■»•^ 


П  Р  в  и  ч  и  н. 

У  Футогу  на  улнцпу  блнзу  саборскога  здања 

ПРИЗОР  ПРВИ. 
Владнслав  Кањнжа  н  Павле  Хорват. 

Хорват.  Г.тас  0  том  сваком  срца  косну  се. 
Кањижа.  Међ  живима  нам  нема  Ј|ЈНка  већ. 

За  мало  среће  снјате  нам  зрак. 

Поноса  нашег  сунце  помрча. 


30  Владисдав  краљ  угарони. 


Хорват.  Оваких  јада  скоро  није  било. 
Народом  цслим  страх  овладао, 
Од  Београда  Тлфци  одбијени 
Оставише  нам  много  грђе  зло 
Њег'  њЂадама  војске  за  собом. 
Ужасна  болест  коси  цео  свет, 
Најхрабриј'  нам  је  срцем  клонуо  ве11, 
А  не  сномени  друге  нево.БС 
Од  брата  брата  што  раздвојише. 
Већ  двоје  нема,  да  би  један  другом 
Отворили  сад  срца  братински, 
И  ништа  није  тако  тешко  сад 
Као  бити  мудар,  знати  наћи  се 
У  бесконачној  овој  забуни. 
На  пример,  сто,  једне  невоље, 
Од  грофа  Цељског,  —  ко  би  верош1о! 

Кањижа,  Шта,  Улрих  збира  за  се  користи, 
Трвење  наше  добро  дошло  му, 
У  мутној  води  богат  рибо.тов! 

Хорват.  И  више.  Он  се  осетио  већ 

Поуздан,  сшан,  њему  јер  не  гине 
Ио  смрти  Јанка  Хуњадија  сад 
Највише  место  поред  кра.Ба  нам. 
Иа  силан  тако  усуђује  се 
И  ужасима  свим  већ  претити. 

Кањижа.  Он  прети?  То  су  речи  замашне. 

Харват.  И  коме,  —  можепг  лако  мислити. 

Еањижа.  Не  говоримо  у  загонетки. 

Хорват.  На  пјзотив,  све  да  јасно  постане 
И  дођох  амо.  Слушај.  Ви  ћете, 
Ви  пријатељи  стари  Јанкови, 
Са  Владиславом  синсм  његовим 
Држат'  данас  веће  преважно. 
Рад  чега,  —  немој  објашњавати, 
Јер  то  ћу  знат'  и  сам  погодити. 
И  нек  је  срећно,  земљи  нам  на  спас. 

Еањижа,  Са  том  девизом  мио  си  нам  гост. 

Хорват.  0  хвала!  Ја  бих  само  сметао, 


Владиолав  краљ  угарски.  91 

Јер  многим  не  бих  био  овакав, 

За  каквога  ме  сада  примаш  ти. 

Ја  хтедох  само  знати,  какав  ће 

Положај  ваша  странка  заузети 

Спрам  деспота  и  земље  његове. 

Одавна  су  се  ствари  заплеле 

Између  њега  и  Хуњадијевића  — 

И  до  сад,  докле  велики  покојник 

Бејаше  нашој  круни  потпора, 

Још  којекако  то  се  трпет'  могло: 

Силађија  се  најзад  мораде 

Одрећи,  нуждом  нагнат,  освете. 

Ал'  никад  није  заборавио  он 

На  свога  брата,  који  погибе 

Готово  мЈчки  од  ђурђевих  људи. 

Сакриван  дуго  плам  под  пепелом 

Приликом  првом  сад  ће  букнути, 

И  кога  зграби  штедети  га  неће. 

Ја  никад  нисам  баш  ни  веровао 

У  лабав,  једва  одржаван  мир, 

Ал'  сад  у  њега  веровати  неће 

Ни  други  много  лаковернији. 
Кањижа.  Колико  знам  и  кра.Ђ  и  цељски  гроф 

Толико  исто  верују  нам  у  њ. 

И  они  поред  ствари,  што  се  тичу 

Спољашњости  и  рата  с  Турцима, 

Још  више  канда  о  том  већају. 

У  део  паде  теби  међу  тим 

У  њином  друштву  да  си  боље  виђен 

Као  заповедник  будимскога  града 

Нег'  ико  од  нас. 
Хорват.  Али  да  се  ја 

Са  њима  дружим,  то  тек  нећете 

Мисчити. 
Кањижа,  Ко  би  тако  мислио! 

Напротив  тебе,  као  и  Гора^ског, 

Ми  знамо  какви  вежу  односи 

За  Хуњадија  дом  и  за  нас  све 


92  Вдадислав  краљ  зггарски. 


У  неизвесним  овим  данима. 

Владислав,  глава  наше  странке  сад 

Заручен  је  са  Агном  Горанском, 

Твог  пријатеља  ћерком  млађаном. 

Ал'  то  ће  сад  у  доба  решаваннЧ 

И  рада  Г>ити  добро  пре  нег'  зло. 

Не  бој  се,  није  тајно  остало 

За  нас,  да  рад  и  цела  наша  ствар 

Од  тебе  има  много  чекати. 

Ти  стојиш  тако  близу  Нико.ти, 

А  овај  це.Ђском  грофу  УлЈ^иху, 

И  тако  даље  провлачи  се  конац 

До  највишега  места.  То  нам  пак 

Ни  мало  није  незначајна  ствар: 

Јер  дознати  у  доба  рада  нам 

Шта  Цељски  с  кра.Ђем,  шта  ли  кра.Ђ  са  љим, 

П1та  с  Бранковићем  оба  смерају. 

Не  бој  се,  тајни  гласи  ужаса, 

1Пто  рију  испод  зем.Ђе,  дошли  су 

До  знања  нама ;  за  то  мало  час, 

Кад  чух  да  Це.Ђски  прети,  одмах  ти 

Тајени  гласи  доста  јасан  вид 

Добише.  Може  л'  бити  истина, 

Да  Улрих  прети  смаћи  синове 

Јуначкога  нам  Сибињанин  Јанка? 

Говори!  Кидај  једном  с  опаким, 

Са  пријатељ'ма  лажним.  Писмо  му, 

Чујемо,  неко  ухваћено  је  л'У 

А  Цељском  од  нас  које  ближи  него  ти? 

Ту  драгоцену  дакле  услугу 

Учинио  си  ствари  нашој  ти? 
Харват.  Случајно  имам  — 
Кањижа,  Дакле  истина ! 

Харват.  Од  пријатеља  поузданога.  — 
Еањижа,  То  писмо? 
Хорват.  Писмо  — 

Кањижа.  Грофа  цељскога? 

Хорват.  Деспоту  тасту 


Владисдав  враљ  угароЕИ.  ^З 


Кањижа.  0  јабукама  оним  ужасшш. 

Харват.  Ха,  ха,  ха!  Јабуке,  јабуке ! 
Та  јабуке  су  поклон  врло .  леп, 
Кад  човек  престар  буде,  онда  се 
У  њему  буде  жеље  детиње, 
Па  тако  сад  и  стари  Бранковић 
Са  јабукама  би  се  играо, 
А  мили  зет  му  ита  с  поклоном, 
Да  таста  тако  чим  раздангуби: 
За  забаву  му  спрема  играчку. 

Еаншка.  Ужасну  шалу  збијаш  са  мном  ти. 
Пријане,  ћери  Горског  заручник 
То  грозно  писмо  мора  имати. 
Имаш  га? 

Харват.  ћери  Горског  заручник? 

За  њега  имам. 

Кањижа.  Где  је? 

Хорват.  Драги  мој ! 

Ти  рече,  да  је  врло  добра  ствар, 
Што  ја,  уз  вашу  странку  држећи, 
Овако  место  код  противника 
Заузех,  што  сам  ја  у  моћи  тамо. 
Не  заборави,  да  због  тога  баш 
Најлабавије  на  раменима 
Иочива  моја  глава.  Пријане, 
Добивши  писмо,  0  коме  је  говор, 
Да  ли  би  могао  заборавити 
Из  чијих  си  га  руку  добио? 

Еањижа,  Разумем.  Имаш  бризи  разлога. 
Ал'  када  мени  ово  поверакаш, 
Умесно  није  да  си  брижан  с  тога. 
Од  мене  часна  реч  за  ћутање: 
Што  желиш  вечна  тајна  остаће, 
Ни  од  нас  нико  неће  знати  је, 
Ван  оног  чије  коже  тиче  се. 

Хорват.  Од  тебе  ће  га  дакле  добити 
На  употребу  млади  Владисав 
И  неће  знати  од  куда  ти  је. 


94  Вжадисшв  краљ  угарокк. 


Ка9шжа.  Дивота. 

Хорват.  'За  њега  сам  га  и  п])ипрехио. 

Еањижа,  Да  не  моф'  бо.Бе  бити! 

Хорват.  Драги  мој,  (да  му  писмо.) 

Ја  скидох  с  .теђа  једн}*  бригу  с  тим. 

Код  кра.ш  сад  се  већа,  шта  ће  се 

Са  Си.1ађијем,  с  вашим  позивом, 

Хоће  .1'  се  ићи  већ  у  Београд. 

И  зак-тетва  је  већ  од  њега  стиг.1а 

У  његово  и  Шадис.лава  име. 

Да  позив  овај  не  крије  у  себи 

Никакав  атобно  скован  умиш.Бај. 

II  прилике  су  све  за  посету. 
Кањижа,  А  шта  би  знао  др>то  чинитиУ 

Ва.Ђада  с'  неће  кра.Б  постидети, 

Да  види  ставу  поданика  својих, 

Истоветну  са  с1авом  његовом. 
Харват,  И  г.1ас  и  савет  уложићу  ја 

Да  буде  тако  како  ви  желите. 
Капижа.  Без  успеха  ти  не  ће  бити  труд. 
Хорват.  И  ја  се  надам.  Збогом  остај  сад!  (Од.1а8и.) 
Кањижа.  У  здрав.Ђу,  скоро  с  добрим  гласима! 

ИРИЗОР   ДРУГИ. 
Кањижа  (сам.) 

Кањижа.  Доиста,  дани  ужаса  су  ту! 

Тај  човек,  њихов  друг  и  пријатељ, 

До.1ази  сам  да  шпијунише  њих. 

Је  л'  то  могуће,  је  л'  то  било  где? 

Је  л'  човечанство  чуло  за  то  још? 

Ја  не  знам,  али  гледам  очима, 

Не  смем,  ал'  морам  веровати  ипак. 

Он,  таман  сад  и  наименован 

За  команданта  град}'  престоном, 

Овако  своме  доброчиниоцЈ* 

У.11)иху  —  јер  његово  де.1о  беше  то  — 

Захва.Бује  се!  То  је  првп  плод 


Вдадиолав  краљ  угароки.  95 


Господства  новог,  новог  реда  ствари. 

За  пријатеља  нама  нуди  се, 

Са  услугом  нам  за  то  долази. 

Нек  буде,  али  умећу  се  ја 

Од  гује,  ако  такав  узбуде, 

И  чувати.  А  врло  нужно  је 

И  таког  друга  даимаднемо, 

Кој'  нити  сме  са  нама  нити  с  њима. 

Од  њега,  као  заповедника 

Будимског,  на  тај  начин  имаће 

Користи  красне  цела  наша  ствар. 

Мораћу  0  том  проговорити 

И  са  Михајлом  коју  озби.вну. 

ПРИЗОР   ТРЕћИ. 
Јован  Витез  (долаап.) 

Витез   У  мисли  си  нам  неке  потонуо. 
Времена  тешких  то  је  горки  плод. 

Кањшка.  Ах,  благослови,  оче  пречасни, 
Спомени  нас  пред  лицем  господа. 
Међ  живима  нам  Хуњадија  нема. 

Витез,  Шта  рече  ?*  Јанка  Сибињанина  ? 

Кањшка.  За  овај  удес  ниси  знао  још. 
У  путу  амо  ниси  могао  ти 
На  таке  тужне  вести  мислити, 
Па  ма  да  ником  није  сигуран 
У  Београду  вајном  живот  сад. 

Витез.  Ах,  пријатељу,  како,  где  и  кад? 

Еањшка.  За  ужас,  кој'  нам  оставише  Турци 
За  собом,  да  нас  немилице  коси, 
Без  сумње  већ  си  дознао  и  ти  — 
Тај  ужас  нам  и  Јанка  покоси. 

Витеа.  Помози  боже  нама  слабима ! 

Кањижа.  Ал'  Јанку  ипак  није  помогао. 

Витез.  Његова  воља  тако  нареди. 

Кањижа,  А  наша  ствар?  (),  божји  човече! 
Ти  можеш  тако  ладан  бити  сад!? 


96  Владислав  краљ  угарски. 

Зар  твоје  очи,  којо  провиде 
Иромисао  божји,  зар  не  виде  сад 
Пред  нама  како  црна  бездна  зја. 
Ти,  који  да^Ђне  векове  прозиЈзепт, 
Копреном  мрака  нама  слабима 
Све  од  искони,  оче,  скриване,. 
Да  л'  видиш,  оче,  не  у  вековима, 
Већ  шта  ће  сутра  дан  тај  крвник  наш, 
Немачки  в.1астољубац,  онај  похотник 
Од  Це.1>а  Улрих  шта  ће  чинити? 
0  да  си  само  осмеј  отровни 
На  заједл>иву  липу  смстрио  му 
(.'  којим  је  глас  о  смрти  јанковој 
Дочек'о.  Има  л'  за  то  речи  још, 
Ил'  само  гњела,  само  освете? 

Витез.  Гњев  божји  пашће  на  издајника, 
За  отров  ће  се  наћи  утука. 

Кањижа,  Колико  рада,  труда  требаше, 
Да  отаџбину  милу  спасемо 
Од  нападача  северних  и  јужних ! 
Хуњади,  бпч  и  гром  за  Турчина, 
Хуњади,  Немцу  камен  спотицач, 
Горостас,  који  моћном  десницом 
Ударцем  једним  смрви  венце  све 
ОсвојиоцЈ'  гордог  Цариграда, 
Он,  чији  громки  УСК.1ИК  убојни 
У  бегство  баца  војске  Азијата, 
А  Немцу  чак  и  с  гордога  Валкана 
Одјеком  једва  чујним,  али  страшним, 
На  срце  пада,  као  ладни  лед  — 
Он  више  неће  својим  именом 
Најтв1)ђи  бедем  отаџбине  бити.* 
Тај  бедем  паде.  —  И  сд  падом  тим, 
С  његовом  смрћу  ожив.Ђава  већ 
На  војну  жеља  див.Бем  Турчину, 
А  Немцу,  да  се  отима  о  власт. 

Витез,  Код  кра.Ба  ко  је? 

Кањижа.  Ко,  ван  цељски  гроф? 


Владиолав  краљ  угарсви.  97 


%«» 


И  мреже  своје  распиње  већ  све, 
Да  неискусног  младог  Владис1ава 
Окрене  тамо,  куд  га  демон  сам 
На  јаде  води  целој  Угарској. 

Витез.  Начина  Н(?ма  зар,  да  с'  ова  звер 
Са  опаснога  места  отеЈ^а? 

ЈСањижа.  Мудр01пћу,  чаи1ћу  и  отворено, 
Нл'  како  мислшп  војевати  с  њим, 
Кој'  врагу  отО  сваку  вепгтину, 
Да  ситом  види  своју  таштину, 
А  сјајном  своју  голу  Немп1тину. 
И  заборавл^ап!,  да  је  уз  то  он 
Садањем  кра.Бу  ујак,  саветш1к, 
Да  кргиЂ  на  све  нас  гледа  шговил!, 
А  својим  оком  не,  да  црни  план 
Иропасти  наше,  давно  скован  већ, 
У  овом  часу  можда  потписује 
ВладЈиац,  нећак  истог  Улриха. 
Иа  судите  сад  сами  шта  ћете. 

Витез.  0,  то  је,  да  се  не  може  поднети. 

Кињижа.  А,  гле,  Силађи!  —  Којом  срећом  ти? 

(Долази  Сила^^и  са   Балвањеи  и  пратњом.; 

иги;]()р  ЧЕТВРТИ. 

€|Ј1ла>^||ја. 

Силађија.  Нз  КупипиЈС«Ј  вЈ^аћајући  се 
У  Иеоград  вам  и%11.м.  Надам  се 
Гостима.  Како  сгојп?  (Ита  је  ново? 

Кањижа.  Још  неизвесил  све  и  теп1К0  све. 

Сила^ија.  Несрећа  наЈпа  позната  ми  је; 
Губитак  добро  сва^рим  велики, 
И  нап1е  странке|^  т|Ј^1ки  положај. 
Ал'  ја  и  добрих  П1Ц1ИМ  гласова: 
Иочетак,  обрт  сре!]!}!  већ  је  ту 
И  прву  рану  неи:злф1пву 
Крвнику  нашем,  ја  с«м  задао. 

Еањижа.  ГдеУ  Како?  Којсш  лепом  прилик«  м? 

Оила^ија.  Иресекао  сам  извор  свемоћи 

„Лвтопис"  146 


98  Владнсдав  краљ  угарскн. 


Од  Це.Ба  пммјру.  П:ш»|1  гај  Ке  сад 

Да  почне  нашу  странку  К|к'пнт11. 

}'  ош)М  часу.  кад  вам  прнчам  о  том  ја. 

У  тавнид}'  ее  слази  етари  в|к1Г, 

У  оку  што  нам  свима  Гн»ше  трн, 

Л  мен«*  још  :1а  срце  уједе 

II  {н)ђеног  ми  ората  м.1а}>аног 

Са  света  смаче.  Деспот  ђур1>1*  је 

Мој  1>оо. 
Кањгикп,  Твој  јкн>?  О,  срећни  Михај.1о1 

Витез.  (),  нес1>ећни  мој  стари    пријане! 
Кањижа.  Ал'  какоУ  Иричај,  како  се  тозбшо':' 

Та  он  се  \'ме  ва:иа  чукгти. 
Силађија.  То  стоји.  па  је  пјк^ко  кр^иБа  чак 

Од  мене  часну  и:шукао  реч, 

Да  може  мирно  ић'  у  Купиник. 
Витез,  II  ти  си  дату  пога:шо  јк^ч? 

II  п.Бунуо  си  ти  на  своју  част? 

II  тим  почетком  дођс*  да  се  хва.1иш. 
Силађија.  Честити  оче,  чаш||у  и  поштењем 

Ти  војуј;  ми  смо  пн^шни:  не  знамо 

Ми  д}то  бират'  најмудрнја  пута. 
Витеа.  А  где  га  стиже,  да  га  :^аробиш? 
Силађија,  Пред  Купиником  чекао  сам  га. 
Витез.  У  :«1С(5ДИ. 
Сила^ија.  Да  како! 

Витез.  Јуначки  I 

II  зап.1агаио  старца  и:петом. 
Сила^ија.  На  против;  старац  сао.Бу  потеже. 

II  док  му  није  са6.Ђа  мађарск-а 

Два  прста  с  десне  руке  смакчула, 

Није  се  дао  ни  погледатк. 
Витез.  II  голобрада  твоји  б(*ћари 

На  то  су  седог  старца  ве:{;ии 

У  деведесет  тешких  лапаца, 

За  деведесет  .Ђ(*та  љстоиих! 

Заиста  славно,  похвално  јупаштво. 


Владислав  краљ  угарски.  99 


Кањижа.  Ал'  моЈИм,  оче,  ман'  се  придике. 

Шта  даље  би,  мој  добри  пријане? 
Силађија.  Са  деспотом  је  готов  уговор, 

По  коме  прва  своја  града  три 

У  нашој  зем.Ђи,  која  држи  сад, 

Са  свим',  што  уз  њих  иде,  баштинама 

П  трговима  свим'  уступа  мени        ^ 

И  мом  потомству  сад  и  за  навек. 

А  осим  тога  за  брата  ми  главу 

(Нек  му  је  спомен  блажен)  —  потписа 

Сто  хи.Ђада  све  з.1атних  д}'ката. 

За  јемство  томе  углав.Ђено  је, 

Док  стигну  новци,  да  у  Београд}' 

Таодем  буде  деспотовица. 
Вптез.  А  шта  ће  на  то  рећи  кра.Б  угарски? 
Силађија,  Шта  може  рећиУ  То  је  моја  .тична  ствар. 

1]а  брата  мога  то  је  освета, 

Још  како  блага,  јер  не  тражим  ја 

За  главу  главу,  него  дуката. 
Витез.  Баш  то  је  оно,  што  ти  квари  све 

П  разбојником  слика  те  пред  светом. 

Не  заборави,  да  ће  слику  ту 

До  најситније  једне  цртице 

Пред  очи  кр1иЂу  вешто  сад  изнети 

Гро(|)  це.Ђски,  његов  ујак,  саветник. 

Не  :заборавн,  да  је  исти  кра.Ђ 

На  сабору  земаљском  овдена 

П  да  ће  сада,  када  ми 

Остасмо  сами  без  старешине, 

Без  муке  сабор  сав  приволети, 

Да  ирпми  све,  што  на  решење  дође 

Од  њега,  другим  речма:  од  Улриха. 

До  сутра  —  можда  јоп1  и  до  вече, 

И  овог  часа  може  доћи  глас, 

Да  нас  је  снашао  тежи  удар  сад 

Од  саме  смрти  Јанка  великог: 

Да  је  тај  исти  смртни  крвник  наш. 


100  Владислав  враљ  угароки. 

Тај  дошљак,  Немац,  свима  мрзак  нам, 
Највише  место  заузео  у  земљи, 
Да  дрма  целом  краљевином  овом, 
А  нас  у  прах  да  баца,  да  нам  се 
И  самим  можда  титра  животом. 

Сила^ија.  Ја  чујем,  ла  је  скоро  извесно, 
Да  краљ  на  првом  месту  износи 
Пред  сабор  предлог,  да  се  цаЂски  гроф 
За  палатина  кра,Ђевине  прими. 

Кањшка.  И  како  стоје  ствари:  одлука 
У  његову  је  корист  извесна. 
Ми  нисмо  стигли,  ратом  збуњени, 
Да  развијемо  јаче  делање. 
Док  ми  у  војни  сабље  ломисмо, 
Он  овде  своје  мреже  расплете, 
Да  П1)иста.тица  улови  што  више. 
Без  нас  је  сабор  и  отворен  тај, 
Прилике  зле  су  нас  искључиле 
Из  већања  о  тако  важним  стварма. 

Силађија,  Ал'  ја  му  не  ћу  власти  признати, 
Па  макар  знао  главе  губити. 
Нек  реше  они  како  им  је  во»Ђа; 
Краљ  неће  моћи  да  нас  не  посети: 
У  Београду  дакле  ми  ћемо 
Решења  њина  октроисати 
На  други,  могу  рећи,  начин  наш. 
\\јС  ја,  ил'  Ул[>их;  један  пасти  мора. 
Ја  нећу  моћи  пакосника  тога 
У  БеоградЈ'  гледати  крај  кра.Б^, 
Да  ми  се  смеје,  да  ми  приповеда 
0  ниском  роду  мојих  сестрића. 
Потегнућу  пред  самим  краљем  мач 
И  збрисаћу  му  једним  ударцем 
И  подли  осмеј,  а  и  живот  с  њим. 
Да  живи  наша  домовина  мила, 
А  доле  с  њиме,  доле  с  Немцима! 

Сви.  Доле  с  Немцима! 


Владиолав  краљ  угарски.  101 


ПРИЗОР  ПЕТИ. 

Долаан  ВЈаднслав  Хуњадцја«  Ире^ашњи. 

Владислсм,  Шта  значи  овај  усклик,  ујаче? 

Оилађија.  Он  значи  теби,  Владиславе,  спас, 
А  дупшанима  твојим  јад  и  смрт. 
Толико  ДЈТом  борбом  учени 
Нађосмо,  да  је  излаз  једини 
У  смрти  ошптег  нашег  злотвора, 
Од  Це.Ба  грофа. 

Владислав.  Краљева  ујакај 

И  деспотова  зета? 

Сила^ија,  Од  к}  д  сад 

У  тебе  ових  речи? 

Владислав,  Ујаче ! 

Ти  мрзиш  оба  ова  имена, 
Ал'  ја  те  морам  сетити  и  трећег: 
Уз  њих  је  вазда  и  Никола  Горски. 

Сила^ија.  И  кћи  му,  женски  друг  и  вођа  твој. 

Владислав.  Заручница  је  моја  Агнија. 

Силађија.  Још  ће  нам  једно  ништавно  девојче 
На  путу  среће  отаџбине  бити! 
Остави  така  посла,  Владиславе. 
За  срце  мени  поста  давно  нож, 
Што  с  тобом  сваки  склапа  рачун  свој, 
Бајаги  теби  самоме  на  спас. 
Понајпре  онај  стари  издајник 
С  згнуком  својом,  ћерком  истога 
Од  Цеља  грофа,  стари  Бранковић 
У  замке  тебе  хтеде  спетљати, 
Ал'  срећа  даде,  избависте  се 
И  ти  и  млађан  Матија  од  тога. 
Сад  онај  други  кује  планове 
У  породипу  да  нам  те  увуче. 
Мој  Владиславе,  Јатисавета, 
Та  телом  слаба  кћи,  као  отац  духом. 
Агнесом  се  је  сада  назвала 
За  оца  место  Цељског  примила 
Горанског.  Судба  твоја  иста  је. 


102  Владиодав  краљ  угарсвц^ 

Немачке  сплетке  оста  жртва  ти, 

Немачке  и  још  Бранковићеве, 

Јер  добро  знадеш  крвне  везе  њине: 

Агнеса  твоја  поносно  потомче 

Лазе  је  цара  српског,  и  као  што 

И  Улрих  Цељски  много  рачуна 

На  крвну  везу  с  истом  кућом  том, 

Исто  тако  ти 

И  сам  Никола  не  заборав.1>а 

На  исто  сродство  никад,  нећаче. 

Владаслав,  Ни  за  ким  ја  се  поводио  нисам, 
Већ  само  срцу  своме  годио. 

Сила^ија,  Тим  горе:  сам  у  замке  запао. 

Владислав,  Тим  боље!  Какву  корист  ми  имам!) 
Од  вечне  свађе,  вечнога  гложења? 
Зар  нису  тиме  баш  отворена 
Туђинцу,  а  и  Немцу  самоме, 
Од  нашег  дома  врата  вечито. 
Не,  доста  беше  грешака  од  нас. 
Пораза  доста. 

Ја  знадем,  да  је  већ  сврпгена  ствар, 
Да  Улрих  узме  прву  ктаст  у  земљи, 
А  поред  њега  Никола  од  Горе. 
И  ко  је  томе  крив,  до  исти  ми, 
Раније  што  се  не  измирисмо. 
Док  отац  беше  жив  још  могосмо 
Иред  њима  бити  вазда  силнији. 
Ал'  сад  је,  ето,  дошао  ред  на  њих, 
А  измирења  нисмо  стекли  ми 
Док  могадосмо  корисног  по  нас. 
Једини  излаз  остао  је  сад 
Баш  тај,  на  који  тако  вичеш  ти, 
И  који  срећом  није  наметнут, 
Но  прилике  га  саме  донеле. 
За  то  је  частан,  јер  је  слободан. 
Ја  љубим  ћерку  Николе  Горанског, 
А  то  је  доста  све  да  престане 
И  сам  да  речеш:  и:тз  најбољи. 


Вдадиолав  краљ  угарски.  103 


Силађија.  Док  живи  У.трих  тога  никада. 
ВладисАав,  Још  две  три  речи,  драги  ујаче ! 

Од  свију  ја  сам  можда  ја  баш  тај, 

Кој'  жели  више  него  икоји, 

Да  овој  тешкој  гложби  буде  крај. 

Познајем  добро  грофа  Цељског  ја, 

Тај  неће  лако  уступити  нам 

Пред  силом;  он  је  човек  грамзивац 

И  отмичар  и  можда  мало  поштен, 

Ал'  тим  је  више  јогунаст  и  тврд, 

Па  доста  баш  и  храбар,  —  тол'ко  бар 

Са  места  свог  да  сваком  науди. 

Не  ваља  дакле  приликс*  му  дати, 

Да  краљу  упш  пуни  подозрењем, 

Јер  краљ  је  млад  и  11>ему  наклоњен, 

Од  детињства  му  слуша  савете. 

Велики  део  дсЈорог  срца  свог 

Ујаку  давно  поклонио  је. 

Пазите  дакле  и  код  краља  самог, 

На  који  начип  закуцати  ваља 

На  краљевско  му  срце  млађано. 

Пазите,  да  вам  не  одговори 

Из  њега  Цељски  место  Пладислава. 
Капижа.  Ти  тако  зборшп,  а  и  не  знаш  још 

Какав  се  ужас  теби  мирољупцу 

Припрема  тамо,  где  се  миру  надаш. 

Ти  зборип!  мудро,  ал'  је  це.Ђски  гроф 

С  мудрсш11у  п  лукапство  здружио. 

(Даје  му  ппсмо.) 

На,  читај,  па  се  свладај  како  знаш 
И  ради  како  нама  светујеш. 
Владислав   (прочнтао.ј   О  боже,  о,  да  грозна  ужаса!  (  Чита) 
„Две  јабуке  ћу  из  Веограда 
У  Смедерево  теби  послати, 
С  којима  ће  ти  врло  ми.то  бити 
Поиграти  се  М(»ђу  својима." 
То  пише  исти  Улрих,  исти  гроф, 
То  пише  тасту  своме  мили  зет. 


104  Вдадиодав  краљ  угароки. 


И  за  то  нам  у  Веоград  долазе. 

За  то  их  звасмо!  / 

Кањижа.  За  то! 

Владислав.  Страхота ! 

Оила^ија,  Две  јабуке,  две  главе  Хуњадијевића! 
С  том  намером  ће  у  Београд  гроф, 
С  том  намером  и  сам  ће  можда  краљ. 

Владислав.  Од  куда  писмо?  Ватром  сагорело! 

Еањижа.  Из  поуздане  руке  добијено, 
Од  пријате.Ђа  доброг  послано. 

Владџслав,  Не  могу.  Немам  тол'ко.памети, 
Да  верујем;  помози,  драги  ујаче, 
Видим  ли  добро,  знам  ли  читати, 

Силађија  (чита.)  „Две  јабуке  ћу  из  Веограда" 
0,  мирби  држи  сада  придику. 

Владислав.  Ах,  међу  нама  нема,  ујаче, 
Одвојитога  више  миш.Бења. 
До  дна  је  моје  срце  рањено, 
У  крви  све  је  запливало  већ. 
Ал'  ипак  морам  с  свама  сад  и  сам: 
Са  силом  силу  ваља  сузбиги, 
0  главу  главом  ударићеио, 
Па  која  прсне  нек  је  носи  врр.г. 
Остајте  збогом.  Спрс^мни  будите 
За  Београд,  јер  скоро  ће  и  кр?љ 
Онамо  с  грофом  и  са  Немцима. 
Од  Горанског  сам  дознао  ма.то  час, 
Да  се  је  нај:^ад  приволео  краљ, 
Добивши  од  нас  тражену  заклетву, 
Да  Београд  нам  избав.Ђен  посети. 
Пазите:  пратња,  коју  води  краљ 
И  којом  непосредно  сами  гроф 
Управља,  да  вам  не  у^  у  град. 
Јер  на  хиљаде  он  ће  Немаца 
Повести  собом,  е  да  боље  лов 
На  јабуке  му  оне  испадне. 
Са  Горским  још  се  морам  видети, 
А  вама  свима  збогом,  дрлтови! 


Владиодав  краљ  зггароки.  105 

Силађџја,  Колико  знадем  нећеш  премного 

С)стати  ради  тога.  Никола 

И  сам  ће  скоро  амо. 
Владисл(1в,  Заиста. 

Уговорио  је  са  мном  састанак. 
Сила^ја.  Уз  њега  ћеш  и  даље  остати 

Све  као  до  сад.  Он  ти  може  бити 

Спрам  краља  заклон,  јер  код  краља  он 

Татико  исто  вреди  као  и  Цељски. 

Међу  тим  мудро,  нећаче,  и  с  њим. 

„Две  јабуке  ћу  из  Беог^^ада"  — 

Нз  памети  не  губи  никако. 
Владислав.  Из  памети  би  изгубио  њих 

Кад  не  бих  само  ни  имао  памети. 

(Одлазе  сви.) 
(II  а  с  т  д  в  и  ћ  е    с  е.) 


ОРПОКЕ  НАРОДНЕ  ПРИПОВИЈЕТКЕ 

ИЗ  ГОРЊБ  КРАЈИНБ. 
СКУПИО  ИХ  ВЛАДИМИР  КРАСИЋ. 


1.    Царев    оин   и    Оштар    дан. 

Био  неки  цар,  па  је  имао  сина  јединца.  Отац  би  био  јако 
рад  оженити  својега  сина,  а,ти  овај  се  није  никада  ни  у  коју 
Ц}ТУ  хтјео  да  заљуби.  Једнога  дана  изиђе  цареви11  на  про- 
шетњу  крај  мора,  иза  једне  шуме,  кад  на  једном,  али  ти  иде 
по  мору  брод  и  на  броду  отворен  прозор,  а  на  прозору  цу^за. 
Док  он  њу  види,  одмах  с*е  у  њу  заљуби  и  заволи  је  тако,  да 
се  одмах  разболио.  Све  дивани:  „Умријети,  умријети!"  II,  гле, 
баш  умријети !  Најпостаје  дође  најстарији  лекар  и  каже,  да  му 
се  не  може  помоћи.  Управ  исти  дан  стајао  је  и  један  малар 
крај  мора,  кад  се  по  мору  провезао  брод  и  ђевојка,  и  он  на- 
слика  онако  скупа  брод  и  ђевојку  па  прозору.  Ма,1ар  се,  дакле, 
сад  спреми,  да  он  иде  пробати  лијечити  царева  сина.  Кад  је 
дошао  П1)ед  двор,  замоли,  да  га  пусте  унутра.  Али  га  не  хтје- 
доше  одмах  пустити,  ван  му  рекну:  „Не  можеш;  син  царев 
умире."  Тада  он  рече:  „Али  пустите  ме,  можда  ћу  га  ја  иаш- 
јечити."  За  тијем  га  пусте  пред  царева  сина.  Како  малар  к 
њему  уђе,  помоли  му  одмах  слику  ђевојчину.  Царев  син  одмах 
скочи,  па  ухвати  малара  говорећи:  „Дај  ми  је,  ђе  је?  Немој  се 
шалити !"  Малар  рече :  „Немам  је  ту ;  али  ћемо  је  наћи."  Брже 
царев  син  даде  ухватити  коње  под  кочију,  узме  новаца  доста, 
па  сједе  с  ма^таЈ^ом,  да  иде  тражити  ону  лијепу  ђевојку.  Кад  су 
већ  цио  дан  путовали,  срету  једнога  човека,  а  то  је  био  Оштар 
дан.  Он  их  пита,  камо  иду;  они  му  кажу.  А  он  рече  малару: 
„Ти,  господине,  хајде  сад  кући,  а  ја  ћу  ићи  тражити  непознату 
ђевојку;  па  ако  је  нађемо,  онда  ћемо  се  веселити."  Ма.1ар  се 
врати   натраг,  а   њих   два   оду.    Кад  је  би.1а  ноћ,  дођу  они  у 


Српоке  народне   приповијетке.  ^07 

једну  гауму,  и  унутра  нађу  једну  кућу.  Кад  они  унутра,  али 
столони^.  намјештени,  тањири  накладени,  само  да  се  једе.  Али 
рече  Оштар  дан:  „Не  ћемо,"  и  отиду  у  другу  собу,  и  тамо 
све  постављено :  само  клади  па  једи.  Сад  сп^^еме  коње,  па  сјед- 
ну  вечерати.  По  што  су  вечера*1и,  царев  син  леже  спавати,  а 
Оштар  дан  остане  сједећи.  Кад  али  ето  ти  до1)у  виле  унут^^а, 
па  се  стану  разгова^^ати.  Онда  рече  најстарија  ви.та:  „Мама, 
овђе  крст  мирише!"  „Јест,  кћери,"  рече  она,  „царев  син  и 
Оштар  дан  идј-  тражити  једнога  краља  кћер;  али  не  ће  је 
наћи ;  јер  да  знадЈ',  што  не  знаду,  ласно  би  је  напии.  Кад  отиду 
одавде,  срешће  их  дивља  планина,  преко  које  не  ће  мо^ш  пј^и- 
јећи,  јер  нема  никуд  цесте;  него  на  крају  те  планине  има 
јабука,  и  на  њој  тј^и  јабуке  да  уберу,  па  да  се  једном  баце  на 
планину,  одмах  би  им  се  цеста  начин1иа;  али  да  оставе  и  кад 
натраг  пођу."  Оштар  дан  све  то  занише.  По  што  је  свануло, 
рече  царев  син  да  оду.  Али  оштар  дан  још  не  да,  него  рече, 
да  још  остану.  У  вече  опет  дођу  виле,  као  и  п])ије.  Онда  рече 
средња  вила:  „Мама,  овђе  мирише  крст."  —  „Јест,  кћс^ри,  ца- 
рев  син  и  Оштар  дан  траже  краљеву  кћсЈ),  али  тешко  да  је 
нађу;  јер  да  знаду,  што  не  знаду,  .тсно  би  је  нашли.  По  што 
пријеђу  ДИВ.ЂУ  планину,  срешће  их  море,  преко  њега  не  могу 
никако;  него  на  крај  мора  имаду  три  јагоде;  да  уберу  те  три 
јагоде,  па  да  једну  баце  на  море,  одмах  би  им  се  начинио 
мост;  али  да  оставе  и  кад  отуд  пођу."  Оштар  дан  опет  за- 
пише.  Кад  буде  у  јутру,  опет  вели  царев  син,  да  иду;  гии 
Оштар  дан  не  да,  већ  каже,  да  ће  још  један  дан  остати,  па  да 
ће  онда  ићи.  У  вече  опет  дођу  виле,  као  и  прије.  Тад  рече 
најмлађа  вила:  „Мама,  оиђе  мирише  крст."  Матијој  одговори: 
„Да,  кћери,  цаЈ^ев  син  и  Ошта})  дан  иду  тражити  краљеву 
кћер;  а,1И  тешко  да  је  нађу;  јер  кад  пријеђу  див^Ђу  планииу 
и  велико  море,  онда  ће  их  срести  гвоздена  планина,  која  је 
свезата  са  небом  и  земљом;  него  па  крају  те  планине  има 
љеска  и  у  њој  три  м.1адице,  да  укрЈпе  те  три  м.1адице,  па 
да  прекрсте  на  п.1анини,  сама  би  им  се  цеста  начинила;  али 
да  оставе  и  кад  отуд  пођу,  ваља.10  би  им."  Оштар  дан  запип1е. 
Сјутра  дан,  чим  је  свануло,  дигне  се  царев  син  и  ОпггаЈ)  дан 
на  пут.  Најп1)ије  срете  их  дивља  п.1анина.  Царев  син  тгта: 
„Шта  ћемо  сад  V"  а  Оштар  дан  погледа  на  страну,  те  упази  јабуку, 


108  Орпоке  народне   приповијетке. 


брже  убере  све  три:  једну  баци  преко  планине,  а  двије  остави. 
Док  је  бацио  јабуку,  одмах  му  се  начини  цеста,  и  они  прцјеђу. 
Кад  су  прега.ти  пЈ^еко  дивље  планине,  срете  их  велико  море. 
Царев  син  опет  пита,  П1та  ће,  а  Оштар  дан  погледа  те  види 
Т1)и  јагоде;  брже  убере  све  три,  једну  баци  на  море  и  одмах 
му  се  начинн  мост,  а  двије  остави  у  џеп.  Сад  пријеђу  преко 
мора  и  отиду  даље.  Па  једном  срете  их  гвоздена  планина,  која 
с^^  свезгиа  с  небом  и  иемљом.  ('ад  царев  син  пита:  „Шта  ћемоУ 
Све  смо  некако  преп^ли,  ма  ту  не  ћемо.**  Оштар  дан  ништа 
не  вели,  већ  се  огледа  н  нађе  лијеску  и  у  њој  три  младице: 
сад  укрши  све  три,  једном  прекрсти  преко  планине,  а  двије 
остави  за  други  пут,  и  одмах  му  се  начини  цеста.  Онда  онп 
лијепо  пријеђу  и  отиду  да.Ђо.  Кад  су  они  већ  доста  далеко 
отишли,  до1)у  у  један  златан  град.  (А  вила  им  је  још  пЈ^ије 
казала,  да  ће  наћи  ту  цуру  у  томе  ;1.татном  граду.)  Догаавши 
тамо,  царевић  се  намах  упише  код  цара,  да  би  рад  с  његовом 
кћери  рааговарати  се.  Цар  му  допусти  и  рече:  „Три  дана  ти 
је  слободно  виђети  је:  први  дан  шест  часа,  други  десет,  а 
трећи  тринаест."  Први  дан  само  ју  је  виђео;  други  дан  су  се 
спозна.1и;  а  трећи  дан  договоре  се,  како  ће  побјећи.  ђевојка 
њега  напути,  нека  он  даде  начинити  од  атата  коња  и  прико- 
вати  за  руду.  Коњ  тај  нека  буде  шупаљ  на  ребрима,  „па  ћеш", 
вели,  „мене  унутра  :затворити".  Царев  син  брже  начини  коња 
:штна,  прикЈЈе  га  за  руду,  и  тако  је  чекао  до  подне.  Кад  је 
ца1)ска  шшп.тија  изиииа  на  прошетњу,  царев  син  попане  ту  ђе- 
војку,  па  је  однесе  и  затвори  у  коња,  па  бјежи  с  њом  кући. 
Цар  то  опази,  те  се  отисне  за  њима  у  поћеру.  Дошавши  до 
гвоздене  планине,  Оштар  дан  прекрсти  м.тадицом,  и  начини  им 
се  цеста,  а  они  бјежи.  Али  и  цар  прекрсти  м-тадицом,  те  му 
се  дала  цеста.  Кад  к  мору,  Оштар  дан  баца  јагоду,  а  мостим 
се  гради ;  али  и  цар  баца  јагоду,  па  иде  за  њима.  Кад  су  стиг.ти 
до  дивље  планине,  Оп^тар  дан  баци  јабуку,  а  цар  је  нема,  и 
тако  побјегоше  с  ђевојком.  Пошто  су  дошли  опет  у  ону  пла- 
нину,  ђе  су  најприје  ноћили,  отид)'  у  исту  кл^ћу,  и  ту  заноће. 
Послије  вечере  рече  царев  син,  да  иду  спавати;  а  Оштар  дан 
рече,  да  ће  он  сједити.  Истом  П1Т0  је  царев  син  :заспао,  дођу 
виле  опет,  па  рече  једна  између  њих :  „Мама,  овђе  мирише 
крст."  А  мати  рече:  „Јест,  кћери;    царев   син   и   Оштар  дан 


Орпоке  народне  приповијетке  101> 


воде  кћер  једнога  кра^Ђа;  али  је  се  ипак  не  ће  ужити;  јер 
откад  је  царев  син  отишао  од  куће,  њему  се  чини  да  нема 
него  три  дана;  а.1и  тому  има  већ  упЈтв  три  године;  и  у  том 
је  њему  умрла  мати,  а  отац  му  се  оженио  ма^шјом.  Сада  кад 
они  дођу  ниже  двора,  срешће  их  маћија  на  мосту  и  даће  сва- 
ком  по  једну  чашу  вина  нека  попију.  Чим  то  вино  испију,  по- 
стаће  од  њих  дш1  слана  камена."  ()п1тар  дан  то  одмах  запише. 
У  јутру  чим  сване,  дигну  се  на  пут.  Како  дођу  на  мост  више 
двора,  срете  их  маћија  и  даде  сваком  по  једну  чашу  вина  да 
попију.  Оштар  дан  кад  је  вићео  то,  рече  им :  „Кад  сам  вас 
саставио  и  толико  се  за  вас  П1)омучио,  ја  ћу  и  то  попити,  а 
ви  будите  сретни."  То  рекавши  узе  чаше  с  вином,  те  испије 
обадвије,  и  на  мах  се  створи  у  слан  камен.  —  Послије  три  го- 
дине  добију  њих  двоје  сина.  Једне  ноћи  усни  царев  син  ђе  му 
некакав  чоек  каже,  да  закоље  то  своје  дијете,  па  ону  крв  да 
ухвати  и  пошкропи  онај  камен  слани,  да  ће  одмах  оживети 
опет  чоек.  Он  то  одмах,  како  је  свануло,  каже  својој  жени,  а 
она  му  рече:  „Иа  слободно.'*  II  он  :зако.Ђе  дијете,  па  однесе 
крв  и  пошкропи  камен  њоме  и  чоек  одмах  устане.  Сад  се  дигне 
царев  син  и  Оштар  дан  у  двор.  Кад  су  дошли  у  собу,  упита 
Оштар  дан  царевића:  „Шта  то  имап!  на  сто.Ју?"  „Ништа; 
шта  би  било?"  одговори  он.  Оштар  дан  приђе  к  столу,  те  по- 
дигне  покровац;  али  дијете  лежи  :^аклато.  Тад  га  Оштар  дан 
прихвати  руком,  а  дијете  се  макне  један  пут,  а  послије  се 
дигне.  Царев  син  онда  убије  маћију,  оца  проћера,  а  Оштар 
дан  отиде  по  свијету  опет  чуда  да  ради. 

2.  Моћ  бурме 

Бно  је  један  јако  сиромашан  ђечко,  а  није  имао  ни  мате- 
ре  ни  оца.  Сад  се  он  дигне  тражитн  службе.  Идући  тако,  ср(*- 
те  га  један  поп,  па  га  упита:  „Камо,  мали?"  —  „Идем  тра- 
жити  службе".  —  Е,  па  добро,  ти  тражиш  службе,  а  ја  слуга- 
на;  хоћеш  мене  с.тужити?"  „Хоћу",  рече  мали,  зашто  не  бих. 
Поп  га  упита:  „Како  ти  је  име?"  „Гаде",  одговори  мали.  „Ја 
нећу  Раде",  Ј^ече  поп  и  пође  даље.  Мали  отиде  иза  брда,  па 
опет  срете  попа.  Поп  га  опет  пита,  камо  ће,  а  мали  каже,  да 
иде  тражити  службе.  —  „Како  ти  је  имеУ"  „Раде",  одговори 
мали.  На  то  поп  рече:  „Ја  не  ћу  Раде;  један  ме  је   служио, 


110  Српоке  народне   приповијетке. 


ал'  није  био  добар,  па  не  ћу  више  ниједнога."  М«г.1Иотидеопет, 
па  претече  попа.  Тад  га  он  пита:  „Шта  тражишУ"  „Тражим 
службе",  одговори  мали.  —  „Па  бн  ли  ти  итао  кменислужи- 
ти?'* —  „Г)их,  зашто  небих''.  „А  како  ти  је  име?"  запита  га 
пон.  „Гаде",  одговори  он.  „0,  дакле  сте  сви  Гаде!?  Е,  па  до- 
бро,  вгиЂда  ми  је  Бог  одредио,  да  имам  само  Гаду  за  слугана." 
Поп  одведе  малога  кл^хи,  па  му  даде  овце  да  гони  у  пашу.  Кад 
је  мали  био  код  оваца,  увијек  би  га  чобани  тукли  и  пеби  му 
да.1и  битн  са  собом.  Мгии  се  тужио  попу,  а  пон  онда  удри  па- 
стире.  Један  пут  ухт1те  чобани  змију,  па  је  баце  у  ватру.  Ма.ти 
то  гледао.  На  један  пут  га  змија  стане  звати :  „  Извади  ме  одав- 
де,  по  Вогу  б1)ате,  платићу  ти  добро!"  Мгин  у:јме  барило  (по- 
суда,  у  којој  се  носи  вода),  па  очепи,  а  :^мија  униђе  унутра. 
Кад  је  било  два  дана,  м^ии  јој  уму:^е  ваЈ^енике  унутЈ^а  један 
пут,  па  други  пут ;  и  тако  јој  је  му;шо  сваки  дан  неко  вријеме. 
Кад  је  бнло  доста  дуго,  рече  он:  „Сад  идем  виђети,  шторадп 
моја  змнја'*.  Очепи  барило,  алп  опа  не  може  из  барила  да  изи- 
ђе.  Он  скине  обруче,  кад  тамо,  ал'  она  нарасла  управ  колик' 
бари.10.  Тада  она  њему  рече:  „Хајде  ти  мене  носи  к  моме  оцј", 
он  ће  теби  добро  нлатити.  Онда  се  мали  сагне,  а  она  се  њему 
смота  око  В1)ата,  па  хајде.  И^ући  тако  да.1еко,  дођу  међу  ве- 
лико  камење.  Пошто  су  се  примакли  једној  великој  пећини. 
:шија  рече  њему:  „Овђе  ме  носи  унутра!  Тебе  ће  сретати  снл- 
не  змије,  а,1'  ти  се  ништа  не  бој.  Кад  дођеш  к  моме  оцу,  он 
ће  те  питати,  шта  ћеп1  да  ти  плати,  даваће  ти  новаца ;  али  ти 
немој  нни1та  узети,  већ  јппти  ону  бурму,  што  му  је  на  1)уци.'' 
Ушавпги  у  пећину,  мали  се  препадне  од  силннјех  змија,  што  су 
се  испред  њега  нровлачиле;-  а.1и  док  она  змпја  писне,  већ  ни- 
каква  и  не  гледа  у  њега.  Кад  су  дошли  у  сред  пећине,  али  на 
бадњу  новаца  лежи  један  змијаћ  велики.  Слд  мали  дође  к  њему, 
а  :змија  сађе  к  своме  01;,у  и  ^загрли  га.  Онда  :змија11  пита  мало- 
га,  што  ће  за  п.1аћу?  „Хоћеш",  вели,  „новаца?'*  Аонрече:  „Ја 
нећу  ништа,  ван  ту  бурму,  што  ти  је  на  руци".  Он  му  даде 
бурму,  а  мали  се  врати  кући.  Змија  га  пспрати  и  каже  му: 
„Метни  ту  б^^рму  на  прст,  па  што  гођ  замнслиш,  то  ће  ти 
битн".  Мали  се  растане  и  отиде.  Кад  је  дошао  кући,  метне 
бурму  па  руку,  па  помис.ш:  „Сад  хоћу  да  нмам  дворе  као  и 
цареви".  П  намах  му  се  створе  двори.    Виђевши  то,    помисли: 


Орпоке  народне   приповијетке.  П1 

Сад  бих  00  морао  оженити  и  то  од  цара.  Метне  бурму  на  прст 
и  замисли  даЈ^еву  кћер.  Док  је  замислио,  ето  му  је  ту.  Сад  она 
њега  пита,  како  је  он  могао  то  стећи  и  како  је  она  дошла  к 
њеиу.  Он  се  брани  и  брани,  а.1'  најпослије  јој  каже.  Од  сад 
жена  стане  паиити,  како  би  она  добила  ту  бурму.  Једну  вечер 
он  заспи,  а  жена  му  се  привуче  и  украде  бурму,  па  је  метне 
ва  свој  прст  и  замисли:  „Да  мој  чоек  буде  као  и  до  сада,  аја 
да  сам  код  мога  оца".  11  тако  намах  буде.  Кад  се  мали  пробу- 
дио,  али  он  у  сиромашној  посте.ЂИ  лежи;  г.1еда  око  себе,  али 
нежа  ништа  већ  сиромашна  колибица.  Тражи  бурму;  али  ни 
ае  нема.  ( )н,  онако  жа.1остан,  дигне  се,  узме  пушку,  па  иде  у 
лов,  а  '.ш  њим  нде  ћено  (пас)  и  мачка.  Онако  жа.10сни  дођу  до 
једне  ријеке.  Малн  стане  ловити  рибе,  а  ћено  и  мачка  дого- 
варати  се,  како  би  добави.1и  бурму.  Онда  се  договоре,  да  иду 
и  да  неће  натраг,  док  је  не  нађу.  Кад  су  се  тако  договорили, 
отиду  у  воду  и  препливају  је,  па  хајде  по  суву.  Идући  тако 
дођу  у  царев  град.  Ушавши  унутЈ^а,  ћено  се  сакрије,  а  мачка 
пази,  како  ће  ка  цаЈ^евој  кћери.  Сад  изиђе  из  јаме  миш  грдан; 
а  то  је  био  цар  од  м;1ша.  Она  га  попане  својијем  шапама  иза 
врата,  а  он  стане  се  копр.Бати.  Мачка  њему  вели:  „Не  бој  се 
ти  нип1та,  ја  те  нећу  појести,  само  ми  морага  казати,  ђе  лежи 
царева  кћи,  и  ђе  она  држи  бурмип^\"  Мшп  јој  рече:  „Добро, 
пусти  ме,  па  хајде  за  мном,  и  ја  ћу  те  довести  тамо."  Мачка 
-^^^  ШТк,  а  'рн  хајде  пред  њом.  Сад  дођу  до  собе,  ђе  је  она 
би.1а.  Миш  лх^ме  па  глођи  под  својијем  зубма,  а  мачка  одгрћи 
:^а  њим.  Кад  .К*  ^иш  проглодао  под,  рече  мачки:  „Ево,  ја  сам 
ти  начинио  цу!*;  а  сад  ради  како  знаш."  Мачка  се  лијсчш  при- 
шмуга  к  тБезиноЈс  кревету,  па  мисли,  да  ће  ма  на  који  начпп 
добити  бу1)му.  Најпослије  се  домиста  нешто,  па  се  проп1уња  и 
нађе  локвиц)',  па  замочи  свој  реп  унутра,  те  га  пршлче  њој 
нреко  зуба,  а  царева  кћи  „п«|)и!  ш|ш!"  стане  пљувати,  а  бур- 
мица  испадне  на  зем.Ђу,  мачка  је  брже  ћапи,  па  'бјежи  с  њом. 
Сад  се  састане  с  ћепом,  те  ће  :шједно.  Кад  су  дошли  до  1)И- 
јеке,  з^шливају  у  њу.  Плпвајући  тако  опа:^е  господара,  па  се 
стану  радовати.  Онда  11ено  стане  нскати  бурму :  „Дај  мацо,'' 
вели,  „бурму,  да  ја  носим,  дај!'*  Маца  велн :  „Иедам;  ја  сам 
је  добила,  а  пијеси  ти!**  ћено  се  пал»утп,  па  ћапп  мачку  :т 
врат,  а  бурма  испадне  у  водј'.    Сад  опет  ж^иосни  пређу  преко 


П2  ОрпоБб  народне   приповијетБв. 

воде,  па  сједну  на  обалу.  Мали  још  јодном  баци  удицу  и  ухва- 
ти  рибу,  па  је  ра^зреже,  те  дроб  баци,  а  њу  одпесе  кући.  Кад 
су  пошли,  мачка  се  поврати,  да  поједе  опај  дроб;  кад  тамо, 
ал'  у  дробу  бурмица.  Мачка  опет  песела  трчи  кући ;  кад  је  до- 
1пла,  испне  се  на  дрво,  па  стапе  дражити  ћену.  Он  је  стане 
молити,  да  му  је  даде.  Али  она  неда.  Он  се  наљути,  па  попадне 
мачку,  те  однесе  маломе  и  њу  и  бурму.  Мачка  га  стане  моли- 
ти:  „Немој,  ћеко,  ве}1  дај  сламку."  Он  дохвати  сламку,  па  на- 
метну  бурму  на  њу,  па  узме  сшгко  за  свој  крај,  те  онако  међу 
собом  донесу  бурму.  Малн  се  обЈ)адује,  кад  је  види.  Сад  он 
узме  бурму,  па  је  метне  на  прст  и  замисли  опет  дворе  и  до- 
бије  их.  Замис.ти  своју  жену,  и  дође  му.  Он  лијепо  сад  скуни 
нове  госте,  пак  су  се  гостили  до  миле  воље.  А  мачки  и  ћени 
добави  сваком  по  једну  медуљу. 


V. 


КЊИЖЕВНООТ. 


ЗЛКОП  :и  (КМ1()ИНЕ  ШКОЛЕ  У  КЊЛЖЕВИИН  ЦР- 
НОЈ  ГОРИ  ОД  1.4.  С;ЕПТкМГ>РЛ  18^4.  и(»тин>е,  у  држакној 
штампарији  1^<м4.  1Г»  страна  (јоично  (Ч!Мин(\ 

Добротом  г.  ђуре  Иопоиића  главног  тколског  надзорника  у 
Црној  Гори,  дођох  до  Ј1М.Н01'  отиска  оиог  најновијег  црногор- 
ског  н1Кол(1:(.г  у<1Кона.  II  тако  ми  се  дад(»  нрло  угодна  нрилика, 
,1а  се  са  тим  ^шконом  нодробно  уио.игам.  Иека  је  ;за  то  г.  над- 
:ч(1]»нику  и:<ражена  јавна  :ш\иала  од  М4Ч1(\ 

Ироучаван>(»м  ово1'  :551кона  ^Јастао  сам  кч/Д  многих  пара- 
гра(|)а  ра:шип1Л»ајући  о  иравилности  и  сходностн  појединих 
одредаба.  Иа  тим  иутем  доп1ао  сам  до  уверен,а,  да  је  у  том 
закону  и  такових  нојава,  с  којима  се  ја  не  могу  спријатс\Бнти. 
А  да  се  види,  у  1:олико  је  то  моје  мип1Л»ењ(»  опЈ^авдано,  или 
не,  и:шећу  га  ево  на  јавност,  на  ту  нека  се  од.тучи. 

Пре  свега  једап  отпти  погл^и,    па  онда  да   :твирим  и  у 

П0ШИН0(!ТИ. 

ЧетиЈШ  је  одељка  у  овом  :Јакону.  „ОппЈте  установе'*  увЈмн- 
тене  су  под  Л.,  а  „Иосе^иЈе  установе"  под  Г>.,  И.,  и  Г. 

Не  :шам,  :«1што  да  нема  сваки  оде.Ђак  свог  на:^иш1  —  на- 
(М0Ш1.  Л  то  је  нужио,  да  (^и  човек  одмах  у  почетку  знао,  о 
чему  чита,  те  да  сву  своју  пажњу  ^('»рати  том  предмету  — 
не  нага1)ају1|И  ј(нп  и  то :  каквим  се  стварима  поједини  одељаЈг 
бави.  Л  нужно  је  и  :5ато,  да  т  по  иотр^^^^и  што  брже  могли 
наћи  па1)агра(ј»  у  оде.Бку,  који  нам  је  нуждан. 

Одељак  под  Б.  говори  у  г.тавном  о  ушколов<1њу  и  ио- 
.таску  школе.  У  од(»љку  нод  1^.  сабрате  су  одред(1е,  што  се  не- 
посредно  тичу  учите.Ба.  А  оде-Ђак  нод  Г.  уно:шаје  нас  погла- 
вито  са  административном  страном. 

„Летопис"  145.  8 


1и  Ењижевноот. 


Можда  :^1то,  што  иије  свуда  насловом  обележено  средиште, 
око  кога  ће  нарагра;|»и  нојединих  одсека  да  се  обрћу,  уђоше  по 
^еке  наредбе  у  оде.Бак,  куда  и  не  снадају.  Примера  ради  оволико: 

§.§.  39.  40.  и  41.  говоре  о  томе,  колики  да  буде  распуст 
православној,  католичкој  и  мухамеданској  деци  о  великим  праз- 
ницима,  а  уврштен  је  у  одељак,  који  говори  о  учитељима. 

У  §.  64.  обавештују  се  дечији  родитељи,  шта  ће  да  им 
буде,  ако  своју  дец}'  1)едовно  не  шаљу  у  школу  —  дакле  на- 
редба,  која  се  непосредно  тиче  поласка  школе,  а  дошла  је  у 
одељак  под  И.  и  т.  д. 

Но  како  се  је  тешко  наћи  у  овом  :Јакону,  споменућу 
још  и  ово : 

Делокруг  главног  школског  надзорника  у  главном  је  оваки  : 
Он  у  крајњем  случају  одлучује  о  новчаним  глобама  због  неу- 
редног  полас1са  школе;  —  он  од-тучује,  на  чега  да  се  прукуп- 
љени  новац  од  тих  глоба  утроши;  —  он  постав.Ђа  учитеље  и 
ПЈ^ивремено  и  стално ;  он  цостав.Ђа  на  пхколи  са  више  учите-Ђа 
једног  иа  управите-Ђа ;  —  он  решава  спорове  између  учитеља, 
капетана  и  месног  школског  надзорника,  па  и  потраживања 
учите.Ђева,  ако  их  не  бн  капетан,  или  месни  школски  надзор- 
ник  адовољио ;  —  он  именује  месног  школског  надзорника,  итд. 

Нека  је  ово  све  тако.  Али  поједине  тачке  овог,  доиста 
прост1)аног  делокруга,  несу  прикуп.Ђене  у  целину.  Оне  су  по 
цатом  закопу  тако  Ј^асуте,  да,  кад  би  ко  хтео  на  брзу  руку  да  с^ 
упозна  са  тим  датокругом,  морао  би  уједно  прочитати  и  цео  закон. 

А.1И  нуз  ово  пада  у  очи  и  једпа  значајна  ствар.  Цеорвде 
наведени  и  ненаведени  рад  гл.  школског  надзорника  односи  се 
иск.Ђучиво  на  спољашност  школског  уређења.  Али  о  томе:  да 
ли,  како  и  у  колико  гл.  школски  надзорник  утиче  на  дух,  раз- 
вијтак  и  напредак  школске  наставе;  —  да  ли  и  колико  пута 
он  годишње  мора  да  обиђе  додељене  му  школе  —  о  таким  по- 
словима  у  закону  ни  спомена.  А  то  бап1  и  јесте  је^гро  његовог 
позива*)  Такој  одредби  —  бар  у  овом  општем   смислу  —  баш 


*)  Ми.шн  Костнћ,  бивши  г.тавни  шј^олскп  надзорник  у  Црној  Гори, 
наиисао  је  год.  1870:  „>'иутство  за  главног  школског  над8о])иика^.  Не 
знам,  да  .1и  то  упутство  и  данас  важи.  Пре  се  може  мислити  да  не;  јвЈ) 
је  тамо  стварп,  које  се  нротиве  овом  закону. 


Књижевнсот.  115 


је  школски  :ткон  најприкладније  место.  Тиме  се  добија  јаснија 
и  потпунија  слика  и  о  устројству  самог   школарства  у  зем.Би. 

Кад  сам  прочитао  овај  закон,  осетио  сам  неку  празнину, 
јаки  недостатак,  који  је  савршено  неприродан.  Запитао  сам  се : 
шта  је  најважније,  најпотребније,  да  се  дозна  из  сваког  пхкол- 
ског  закона? 

Ако  не  знамо  из  школског  закона  какав  карактер  носи  на 
ееби  школа  у  земљи ;  —  ако  не  знамо,  каква  је  цел  истакнута 
целокупном  шко.тском  раду;  —  ако  не  знамо  ни  којим  се  на- 
ставним  предметима  жели  цел  пхколског  образовања  постићи ;  — 
ако  не  зпамо,  каква  разродна  система  постоји  у  једној  школи ;  — 
ако  не  знамо,  ни  ко  може  бити  постав.Ђен  за  учитеља  у  једној 
школи;  —  ако  но  знамо,  како  је  учите.Ђство  у  земљи  матери- 
ја-тно  осигу1)ано,  онда  —  онда  готово  ништа  и  не  знамо  о  тој 
школи.  А  баш  тако  стоји  и  са  црногорским  школама. 

Да  ли  је  црногорска  школа  вероисповедна,  или  комунал- 
на,  о  томе  се  понегде  тек  оаташ  и  мимогред  говори.  Тако  н.  нр. 
§.  41.вели:  „У  којој  школи  има  при.тичан  број  мухамеданске 
ђеце,  тамо  ће  се  у  мјесто  четвртка  држати  за  одмор  петак." 
Дакле  школа  је  комунална.  Али  тога  није  доста.  Питањо  тако 
важно.  којим  се  одтучује  битни  карактер  једне  просветне  уста- 
нове,  мора  се  решити  Јасио,  одркђено  и  одлучно  —  мора  се  у  за- 
кону  уступити  засебан  §.,  да  се  та  ствар  у  њему  чисто  и  ра:з- 
говетно  објаспи.  А.ти  тога  у  овом  :^акону  нема. 

Ваш  :зато,  п1то  с(^  Црна  Гора  реши.та  :т  комуналну  П1К0- 
лл%  ваљало  је  —  већ  и  ради  умирења  родитеља  —  законом 
опЈ^еделити  крајну  цел  школског  образовања ;  —  ва.Ђало  је  на- 
вести  предмете,  којим  она  ту  цел  постићи  жели.  А  о  свему 
томе  у  овом  закону  ни  цигле  речице. 

Каже  се,  до  душе,  (§.  ч;.  7.  1Гк  4Г).)  да  се  свуда  морају 
учити  и  предавати  :}а  шко.ту  „ПЈШписапи'*  предмети.  Али  где 
су  ти  ПЈ^едмети  прописани  и  где  би  им  за  то  најприкладније 
место  би.т(),  ако  не  у  школском  :1акону? 

Каже  се  и  то,  (§.  8.)  да  школска  дужпост  почиње  свр- 
шетком  седме,  па  траје  до  краја  тринаесте  године.  Али  1;ако 
су  тих  шест  школских  година  распоређене  на  ра:5реде,  1Г  да 
.ти  оне  обухватају  ТЈ^ајање  само  редовне,  или  и  оаетовне   шко.к^ 


1 1 0  Књижевност. 


то  је  тајна.  Закон  у  том  погледу  допушта,  да  се  о  томе  миоли, 
како  ко  хоће. 

Даље  се  каже  и  :т  учите.Бе  (§.  62.),  да  своју  плату  при- 
мају  три  пут  у  години  „иошто  је  одслуже':  —  каже се  (§.  74.), 
да  учит(^Ђев  стан  треба  да  има  „најмање  једну  собу  и  једн>' 
кужину."  Али  у  чему  се  састоји  та  учитсчБева  плата  и  ко.тика 
је;  да  ли  је  у  к.тасе  и  како  распоређена  —  о  томе  :^акон  и 
опет  муком  мучи.  Ја  не  знам,  од  кога  учите.ви  све  то  да  дознаду. 

На  послетку  још  и  ово : 

Како  и  у  ком  односу  стоји  црногорска  гакола  ПЈ^ема  вла- 
ди,  доста  је  нејасно.  До  дутпе  у  Ј?-  ^^-  вели  се:  да  „сш1  на- 
родна  настава  стоји  под  врховнијем  над:^ором  и  управом  кња- 
жевске  влад(\"  Лли  по  овом  :5акону  изла:зи,  да  та  влада  није 
нико  други,  до  г.тавом  сам  гл.  гаколски  над:јорник ;  јер  ту  о 
влади  ни  спомена  вип1е  нема.  У  рукама  надзорника  је  све  и 
сва.  Он  и:цаје  и  планове  :К1  градњу  школа  (>Ј.  95.)  Он  чак 
учитеље  и  дефинитивно  ностав.Ба  (^.  21.)  —  а  ва.1>да  им  и 
декрете  и:даје!  Главни  пшолски  над:«)рник  је  последња  ин- 
станцијн  у  свима  п1К0лскил1  питањима  и  споровима.  А  као  што 
изгледа,  он  није  ником  ни  одх^овоЈ^ан  :Ја  своје  поступке. 

Централизација  власти  у  ошпте  —  а  у  овом  вид)^  још 
мање  може  донети  добра  пгколи  и  учитељима.  Не  бих  желео,  да 
се  обистини,  да  ће  она  црногорској  гаколи  бити  ма  кад  од  ве- 
ликог  уп1трба. 

Пре.тгшећи  овде  на  појединости  црногорског  школског  ;т- 
кона,  прво  ми  је,  да  застанем  код  одељка:  „Опште  установе." 

У  том  првом  оде.Ђку  је  седам  парагЈзафа.  Али  кад  сам  у 
сваки  овај  параграф  боље  :загледао,  опазих,  да  је  међу  њима 
и  сувишних,  а  има  их,  којима  и  није  места  у  јом  одаБку. 

То  се  види  одмах  код  прва  два  параграфа.  Они  се  узај- 
мички  искључују.  У  §.  1.  вели  се,  да  је  настава  слободна  — 
не  сме  се  ником  ускратити.  А  у  §.  2.  каже  се,  да  је  настава 
обавезна  —  ДЈ'жан  јој  се  сваки  подврћи.  Ја  држим,  да  ово  не 
може  једно  поред  другог  стојати.  Јер  где  год  се  нешто  пости- 
зава  присилним  средствима  (глобом  и  затвором),  ту  је  онда 
слобода  само  празна  реч.  А  тиме  је  одмах  доказано  и  то,  да 
је  §.  1.  у  овом  закону  безпредметан  —  излишан. 


Бњижевноот.  117 


§.  §.  3.  4.  и  5.  оставимо  за  час  на  страну,  те  да  прет- 
ходно  испитамо  последња  два. 

§.  7.  говори  0  томе:  да  су  родитељи,  или  заменици  им, 
дужни  деци  дати  онаку  наставу,  која  је  прописана  :ш  јавне 
основне  школе. 

Не  разумем,  шта  ће  овај  §.  овде  и  шта  се  хоће  с  њиме. 
Одмах  из  §.  2.  видесмо,  да  је  општа  настава  у  Црној  Гори 
обавезна  .за  сваког.  А  §.  15.  допушта  још  и  приватну  наставу; 
само  што  се  тада  морају  така  деца  подврћи  испиту  „из  пЈ^ед- 
мета  П1)описанијех"  за  основну  школу.  Није  ли  онда  по  томе 
садржина    ова    два   параграфа  потпуно   иста,   као   и   у   §.  7. 

Дакле  узмите  овај  параграф  ма  с  ког  к[)аја,  он  је  сшшако 
излишан  —  сувишан. 

§.  в.  врло  је  кратак  —  гласи :  „Посјећање  основне  школе 
јесте  бесп.1атно." 

У  овоме  законл'  има  одељак  (!>.),  где  се  наређује:  кад 
дете  почиње  посећавати  школу,  —  каква  та  посета  мора  да 
буде,  —  ко  и  кад  може  дете  од  посећивања  да  ослободи,  и  т.  д. 
У  кратко :  ту  се  готово  сви  параграфи  своде  на  ушко.10вање  и 
посету  школску. 

Па  и  садржина  §.  6.  односи  се  такође  на  школску  по- 
сету,  опраштајући  родитеље  том  приликом  од  сваких  новчаних 
приноса.  Дак.1е  према  тој  садржини  својој  он  је  потпл^но  сро- 
дан  параграфима  из  одељка  под  Б.  С  тога  му  и  јесте  у  њи- 
ховом  друштву  најприличније  место  —  куд  би  га  и  преместити 
ваљало. 

А  сад  остају  још  §.  §.  3.  4.  и  5. 

У  њима  је  говор  о  врховном  школском  надзору  —  о  равно- 
лравности  свију  признатих  вероисповести  и  о  томе:  ко  се  је 
дужан  старати  за  верску  наставу  дотичних  исповедника. 

Све  су  ове  наредбе  и  умесне  и  оправдане.  Али  што  оне 
до1^ше  под  рубрику,  где  им  није  места,  кривица  је  у  погрешном 
и  непотпуном  распоређењу  законског  градива. 

Настава  и  надзор  —  управа  над  школама  тако  су  важне 
чињенице,  да  би  им  у  сваком  школском  :ткону  требало  усту- 
пити  засебни  ()де.Ђ^1к.  Јер  само  се  тим  поступком  даде  бриж- 
љиво  одабрати,  те  систематички  обрадити  све,  што  се  о  њима 
узаконити  мора.   Да  се  је  дакл(»  и  црногорски  школски  ;ткон 


118  Књижевноот. 


хтео  на  то  осврнути,  тада  6и  §.  2.,  а  §.  4.  у  (.'вези  са  §.  Г). 
Д0П1ЛИ  у  оде.Ђак  о  настави;  на  против  §.  3.  у  одељак  о  над- 
аору  —  управи. 

Кад  би  се  дакле  хтели  ови  наведени  раз.10зи  у  об.зир 
узети,  оде.Ђак :  „Опште  установе"  остао  би,  до  д\'ше,  празан, 
без  параграфа.  А.ти  баш  таком  празнином  надопунио  би  се  сам 
овај  закон. 

Одељак  под  В.  —  рекао  сам  —  састав.Бен  је  из  одредаба 
0  школи. 

Школарине  у  Црној  Гори  нема.  Али  родители  уписане 
деце  морају  се  добЈ^о  узети  у  памет  —  што  је  на  послетку  н 
право.  Само  —  рекао  бих  —  треба,т()  је  у  том  погледу  имати 
вигае  обзира  на  сиромашно  стање  већине  Црногораца.  Тиче  се 
новчане  глобе. 

0  новчаној  глоби  и  затваЈ>ању  родите^Ба  ради  школе  ре- 
као  сам  већ  шта  мислим.*)  А  на  то  би  код  Црногораца  требало 
још  више  мотрити,  него  у  другим  зем^Ђама.  Ту  се  сад  тек  по- 
лаже  права  основа  народном  школарству.  А  љубав  према  овоме 
никако  се  не  осваја  осетљивом  новчаном  глобом,  а  још  мање 
:ттв()ром. 

У  §.  17.  новчане  глобе  због  неуредног  поласка  школе 
расту  овим  редом.  Прва  новчана  глоба  износи  две  цванцике  — 
друга  четири  —  трећа  осам. 

Значајно  је  код  овог  закона,  да  у  том  погледу  није  прет- 
ходно  установио  никаквих  опомена,  него  се  одмах  непосредно 
прихваћа  глобе ;  а  тс  се  не  да  оправдати.  А  ако  то  све  не  би 
помогло,  има  се  јавити  гл.  школском  надзорнику.  Шта  ће  он 
пак  у  том  случају  да  чини,  то  је  од  родитеља  затајено.  Бар 
;тконом  није  ништа  устаноњЂено,  него  сигурно  да  зависи  од 
надзорникове  добре,  или  противне  воље. 

§.  18.  до  словце  је  оваки:  „Ако  ко  год  мора  платити 
виши  степен  глобе,  а  случајно  је  дужан  још  и  нижи,  урачу- 
нају  му  се  сви  степени,  те  се  од  њега  ;тједно  поберу." 

Дакле:  ако  је  „случајно  дЈ^жан"?  —  Ретко  ће  ту  бити 
дуга,   :за   који   би   се  могло  рећи,  да  је  случајан.    Свакако   ће 

*)  Внди  ч.1анак:  „2акоп  о(1  14.  118(к)рас1а  1874.  ођ  ив^оји  риСкЉ 
^коић**  и  т.  д.  стр.  69 — 60.  133.  књига  ^Лвтоииса". 


К&ижевноот.  п^ 


томе  главни  узрок  да  буде  еиротиња  —  немање.  Па  шта  ту 
да  се  ради  V  —  Како  ту  да  се  поберу  глобе  V  —  Долази  ли  у  том 
случају  затвор,  или  егзекуција  V  —  Закон  и  то  држи  у  тајноети. 

Но  у  том  погледу  је  §.  18.  јаснији.  Он  вели:  „Ко  при 
ушколавању  затаји  евоје  дијете,  или  уписивање  осујети  прева- 
ром,  ииа  се  казнити  са  глобом  од  десет  до  педесет  та^тијера; 
а  ако  не  узмогне  платити,  ;затвором  од  8  до  30  дана."  Оваки 
поступак  бољи  је  само  у  толико,  што  родитељи  бар  знају  на 
чему  су. 

Са  §.  18.  врло  су  сродни  §.  §.  23.  и  94.  Први  од  њих 
наређује:  да  родитељи  имају  својој  деци  за  време  школе  на- 
бавити  храну,  одело,  књиге  и  учњта.  Иначе  долазе  приси.таа 
средства.  Али  шта  ће  поред  овог  још  и  §.  94.  ја  не  могу  да 
докучим.  Он  налаже  Ј^одитељима,  да  мсра  еваки  за  своју  децу 
платити  школске  књиге.  Иначе  ће  га  капетан  на  то  приморати. 
Ово  дакле  није  ништа  друго,  до  понав,Ђање  једног  дела  из 
§.  23.  Али  то  на  страну.  Него  шта  ће  да  буде  са  сиротињом, 
кад  тој  обвези  баш  не  може  да  одговори?  —  Долази  ли  и  ту 
егзекуција  —  шта  ли?  —  Закон  спомиње  само  „присилна 
средства." 

§.  С8.  установ.Ђује  годип1ње  400  фор.  а.  вр.  из  државне 
касе  на  нагЈ^аде  највреднијим  и  најпримернијим  Ј-читељима.  А 
§.  96.  одређЈЈе  годишње  по  150  фор.  на  награде  најревносни- 
јим  месним  школским  надзорницима  опет  из  државне  касе.  Ово 
је  доиста  лепо,  сваке  похва^те  достојно.  Али  кад  би  се  поред 
тога  установило  још  и  то,  да  се  држава,  или  поједине  општине 
имају  постарати  бај)  за  одело  и  књиге  најсиромапшијој  децн  — 
значило  би,  да  с(»  је  овај  закон  и  у  том  погледЈ*  освртао  на 
осећај  човекољуб.Ђа.  То  се  бар  у  свима  цивилизованим  Д[)жа- 
вама  чини  и  са  званичне  и  приватне  стране.  А  о  томе  се  и 
прошли  ц1)ногорски  закон  школеки  био  побринуо,  одредивши 
(§.  <>.)  да  се  и[)икупљена  глоба  употреби  на  набавку  књига  и 
Д1)угих  потребних  ства[)и  си1)Омап1ној  деци.  Али  у  горњем  сми- 
слЈ'  школом  се  само  умножавају  невоље  сиромашног  станов- 
ништва  црногорског,  чиме  се  ово  ни  мало  не  може  одушевити 
:Ја  школу. 

После  овог  да  се  запитамо:  како  се  овај  закон  побринуо 
:т  женско  образовање. 


1 20  Бњижевноот. 


Томе  питању  посвеЈ^она  су  три  иај^аграсј^а  (24.  25.  и  20.) 
Садржина  им  је  у  главном  ова:  Где  постоји  девојачка  п1Кола, 
за  њу  важе  сви  прописи  као  и  :т  му1пку.  А  где  нема  дево- 
јачке  школе,  родитаЂима  је  слободно,  да  у  мушку  школу  ао 
жељи  шаљу  и  своје  ћери,  хии  само  до  навршене  десете  године. 

На  овај  начин  наЈ^авно  да  Црногорке  остају  11[>ема  про- 
свети  и  о6ра:Јовању  као  заборав.Ђена  пасторчад.  ЈеЈ)  кад  осни- 
вање  девојачких  школа  пије  никаквим  законским  одредбама 
ујамчено  и  кад  се  школска  дужност  код  девојчица  равна  је- 
дино  према  слободној  вољи  родите.Ђа,  то  онда  просто  и  кратко 
значи:  у  Цј^ној  Гори  нема  девојачких  школа.  Та  три  пара- 
графа  су  дакле  ту,  да  их  је  тек  више  на  броју. 

Па  који  и  какви  ра:пози  у  Црпој  Гори  могу  да  оправдају 
оваки  поступак '?  —  Видимо,  да  ту  већ  поодавпа  постоји  и  виши 
женски  институт.  А  толиким  искуством  дока:тно  је,  да  је  раз- 
борито  и  образовано  женскиње  најчистији  извор  општем  на- 
родном  напретку.  И^^ема  томе  н<»  може  бити  истина,  да  је  Цр- 
ногоука  неспособна  за  обЈ)азовање,  нити  би  отуда  могла  бити 
какшг  опасност  по  онај  народ.  Јер  у  том  случају  била  би  к^шјња 
нера:^боритост  остав^Ђати  родитељима  на  во.Ђу,  да  школовањем 
својих  кћери  ту  опасност  у  наро,\у  појачавају.  Алтернатнва  би 
дакле  била  овака :  1к  женскињ(*  или  опште  обаве:шо  ушкола- 
вање,  или  никакво. 

Сад  само  још  једпу  кратку  примедбу  код  овог  одељка. 

§.  2!).  г.таси:  „Сваком  је  слободно,  но  не  мора  васпита- 
вати  своје  дијете  на  сЈ^едњијем  и  вишијем  .зема«ЂСкијем  заводима." 

Свуда  је  по  свету  опште  знано,  да  средњи  и  виши  за- 
води  још  нигде  немају  :ш  цел :  оаште  народно  образовапе.  По- 
^Јнато  је  свугде  и  свакоме,  да  су  то  :^аводи,  којим  се  постиже 
више  стручно  образовање,  а  у  чији  се  кр}т  цео  народ  никако 
увући  не  може.  Према  томе  је  онда  очевидно,  да  овоме  пара- 
графу  може  бити  места  тек  у  :ткону  :т  средње  заводе.  Јер  кад 
€е  каже:  да  шко.1Ска  дужност  траје  до  конца  1:3.  године  (§.  8.), 
разуме  се  само  по  себи,  да  се  сваки  не  мора  и  да^Ђе  образовати 
по  другим  заводима.  То  је  бар  јасно. 


Трећи  одељак  (В.)  упознаје  нас  у  главном  са  дужностима 
црногорског  учитељства. 


Кљижевноот.  121 


Пре  свега  и.  овде  пада  у  очи  нејасност,  неодређеност 
овог  закона. 

У  §.  32.  стоји  овако:  „Ако  би  се  иримјетило,  да  се  учи- 

тељ  не  понаша  ксисо  то  иристоји  његовом  учитељском  званију 

с  опоменои,  ставља  га  г.тавни  школски  надзорник  под  непос[)едни 
надзор  мјестног  школског  надзорншптва,  или  га  са  свијем  ли- 
шава  учитељске  д)'жности." 

Строгост  је  —  ако  се  хоће  реда  —  свакако  врло  нужна 
и  Еорисна.  Само  је  у  том  случају  и  праведно  и  потребно,  да 
с«  што  тачније  обе^теже  околности,  које  повлаче  за  собом  казну. 
Јер  израз :  ако  би  се  „иримјегило''  —  место :  ако  би  се  до- 
кааало;  11  изра:^:  „понаша^ве,  како  пристоји  учитељском  зна- 
чају",  а  не  обележити  тачно  случајеве,  :т  којима  долази  став- 
љање  под  непосредни  туђ  надзор,  па  чак  и  коначни  отпуст, 
значн  излагати  положај  учите.Бства  пуком  ћефу  појединаца,  по 
што  се  зна,  да  је  у  наро,\у  о  позиву  учитељског  звања  толико 
разних  појмова,  колико  људи  и  ћуди. 

Но  завршетак  је  тек  леп.  Као  пгто  со  види,  :^бог  једног 
истог  преступа  може  гл.  п1Колскн  над:зорник  учитеља  ставити 
или  „под  непосЈ^едни  надзор  мјестног  пгколског  надзорника,  илп 
га  сасвијем  лшпава  учитељск(*  дужности.  (Ваљда :  звања?)  То 
дакле  зависи  просто  од  његове  воље  и  савести. 

А.ТИ  овако  неограничење  власти  гл.  школског  надзорника 
врло  се  лако  измеће  у  самовољу.  II  ја  дј^жим,  да  се  отуда 
учитељство  ни  у  ком  случају  нема  добру  надати. 

Иа  и  оно  став.Ђање  учите.Ба  под  непосредни  над:зор  месног 
школског  шдаорника  —  свакако  проста  човека  —  очевидно  по- 
казује,  како  се  овим  ј^коном  јавно  постарало  :за  углед  и  :шачај 
црногорског  учитељства. 

С  овим  стоји  у  свези  и  §.  82.  где  се  каже:  ако  учитељ 
не  заслужујв  да  капетан  и  месни  пшолски  над:Јорник  с  њиме 
уљудно  и  пристојно  поступају  и  да  му  углед  пр(?д  децом  и  на- 
родом  подржавају,  дјжни  су  ш  исто  јавити  гл.  пшолском  над- 
:к)рнику.  Ире  свега,  отуда  и:иази,  да  има  случајева,  кад  капе- 
тани  и  месни  иад:зоЈ)ници  могу  са  учитељнма  неуљудно  и  не- 
пристојно  да  поступају.  А  друго,  питање  је:  у  ком  атучају  не 
би  учитељ  то  све  заслужио,  и  И1та  му  шкБа  чинити,  па  да  с(» 
све  ово  заслужи?  Закону  ни  на  крај  1шмети,  да  о  томе  поучи 


122  Бњнжевност. 


\'чите.Ђе.  Морам  одмах  овде  рећи,  да  таке  опасне  стили:Јације 
јога  ни  у  једном  закону  нашао  несам. 

Лји  овако  писаних  параграфа  има  и  више.  Доказа  ради 
ево  јоп1  два. 

§.  35.  вели :  Главни  п1К0лски  над:«)рник  „ако  нађе  за  ио- 
требно*^  постааЂа  школи  за  управит1\Ђа  учите.Ђа  са  друге  школе.  — 
§.  00.  вели:  „да  је  учитељ  д^ужан  ове  наредбе  најтачније  испу- 
њавати.  Иначе  потпада  строгој  одговорности,  а  у  „некојим  слу- 
чајеенма^*  може  и  службу  и:^губити."  —  Ето,  сад  бар  учитељ 
:}на,  кад  може  службу  изгубити! 

§.  43.  говори  0  томе,  каквих  п[)отокола  мора  бити  у  сва- 
кој  П1К0ЛИ.  Под.  б.  наведен  је  дневни  п[)отокол.  Што  ће  тл' 
да  се  бележи  дневно  посећивање  школе,  то  је  на  свом  месту. 
Ј^ти  чудноват  ми  и;^гледа  овај  додатак:  „У  истом  пј^отоколј' 
бележиЈ^е  учитељ  и  своја  отсуства."  Лепо  је  .заиста,  кад  се  код 
учитсчЂства  иретпостав.Ђа  толика  савесност.  Али  поред  свега 
тога  та  ствар  шзгледа  в[)ло  нанвна  —  једтствена  је. 

>:5.  Г)().  гласи  овако:  „Сваки  учитељ  мора  имати  потребите 
спомоћне  књиге  и  који  школски  лист  да  прима  п[)еко  године." 

„Спомоћне  књиге",  то  су  ручне  књиге,  по  којима  се  у 
ШКО.ТИ  п[)едају  поједини  наставни  п[)едмети.  Такове  књиге  спа- 
'^'^ЈУ  У  учила,  а  ова  не  набав.Ђају  учите,Ђи,  него  општине.  С 
тога  дакле  ове  књиге  мо[)а  свпка  школа  да  има.  А  ако  их  је 
још  и  учите.Ђ  набавио  за  своју  п[)иватну  књижиц>',  то  му  сва- 
како  служи  на  част.  Само  га  :1акон  на  то  не  сме  силити. 

А  таки  је  поступак  још  мање  уместан  у  погледу  држања 
стручних  листова.  Јест,  да  је  да.Ђеобра:новање  учитеља  од  ко- 
ристи  прво  њему,  а  отуда  школи  и  омладини.  Али  поред  обичне 
слабе  учитељске  наг[)аде  гонити  га  силом  парагЈ^асј^а,  да  сваке 
године  [)едовно  одел>ује  од  те  своје  плате  извесну  своту  на 
сличне  издатке,  то  је  пут,  којим  ће  најмање  да  се  унапреди 
учитељскс  даљеобразовање.  Д[)жаве,  чији  су  учите.Ђи  најбо.Ђе 
нап.1аћени,  па  ни  оне  не  ударају  така  по[)е:^  на  учитеље.  Да- 
нас  је  свуда  обичај,  да  ст[)учне  листове  и  списе  за  школску 
књижницу  набав.Ђају  дотичне  општине  о  свом  трошку.  А  то 
је,  богме,  и  право. 

Дакле  ради  потплног  ра:5умешиБа  ва.Ђа  се  тачно  и  од[)е- 
ђено  из[)а:^ити :  ко  да  набав.Ђа  те  спомоћне  књиге  и  листове  — 


Б|иавевноот.  123 


ошптина,  или  учитељ.  -Из  овог  пара^^афа  излази,  да  ти  издатци 
падају  на  учитеља. 

Враћаи  се  сад  §.  38.,  који  садржи  врло  важну  установу. 
Ту  је  углављен  број  часова  за  дневну  школску  обуку. 

Уверен  сам,  да  {^е  се  сваки  необично  изненадити,  кад 
рвЈКнен,  да  се  Црногорчад  по  овом  §.  у  осноеној  п1коли  без 
раалшсе  раареда  морају  бавити  у  школи  по  С/о  часова  дневно 
и  то  од  8 — 12  и  од  2 — 4\'2  часа.  Кад  се  одавде  одбију  ми- 
нути,  који  су  за  одмор  одређони,  онда  целокупни  недељни  број 
наставних  часова  износи  пуно  31  час.  Кад  узмемо  у  обзир  што 
су  педагози  и  лекари  писали  о  овом  питању,  па  и  своје  вла- 
1:тито  искуство,  онда  мо[)амо  по  души  рећи,  да  ова  претерана 
ревност  води  великој  опасности  —  а  та  је  убијање  свежег  де- 
чијег  духа. 

Ја  овде  не  треба  да  се  позивам  на  ост^ие  основне  школе. 
Ево  ћу  да  узмем  за  мерило  чак  најстарије  гимназијске  разреде, 
па  м  ту  је  мање  наставних  недељних  часова,  него  по  црногор- 
еким  осмоемш  школама.  Ученици  VIII.  разреда  карловачке 
гикназцје  имају  недељно  26  часова  (Ирограм  187^но.  г.)  Уче- 
ници  VIII.  разреда  новосадске  српске  гимназије  имају  преко 
недеље  30  часова  (Извештај  188^,1-  г.)  И  то  све  млади^ш  од 
20  и  више  година.  А  у  црногорским  основним  школама  ве.зана 
су  деца  од  8. — 13.  године  .за  школску  клупу  31  час  недељно. 
На  ово  не  треба  више  ништа  говорити.  Карактеристично  је 
само  то,  да  је  овај  гзакон  идан  у  добу,  кад  се  у  педагопшом 
свету  најживље  расправ.Бало  питање  о  преопте^^ећивању  школ- 
ске  деце. 

Овде  ћу  да  се  задржим  само  још  код  одредбе  о  школској 
казии.  0  томе  се  говојш  у  §.  §.  05.  06.  и  67.  У  њима  је  кратко 
речено  ово :  Због  .1екције,  непажње  и  несташлука  ударати  децу 
по  рукама,  ноктима,  глави  и  т.  д.  најст[)ожије  се  забрањује. 
Дете,  које  се  ТЈ'че,  свађа  и  напада  слабију  децЈ^  треба  два  пут 
та^есно  казнити.  С  трећом  ка:зном  отптта  се  из  школе.  Али 
ако  би  дец}'  на  то  родитељи  подговарали,  само  да  би  их  од 
школе  отпустили,  ва.Ђа  их  редовно  казнити  до  год  се  не  по- 
праве.  Тако  наређује  закон. 

Дакле  и  црногорски  школски  закон  прихваћа  телесну  ка- 
штигу  као  дисциплинарно  средство.   Али  овде  је  нужно,  да  се 


124  Књижевноот. 


за  час  сетим  аакона  од  1870.  У  том  :«конл'  телеена  каштига 
апсолутно  је  укинута.  Милан  Костић,  писац  тог  закона  о  том 
важном  питању,  овако  се  изјашњује:  —  ,,и  доиста  по  моме 
мњењу  имају  и  право  —  да  ва.Ђаном  и  способном  учитељу  не 
треба  батина  у  руди,  да  с  њоме  олакша  свбј  рад  и  своју  задаћу."  *) 

Но  после  11^  година  изађе  овај  садањи  закон,  обогаћен 
параграфом,  који  је  унео  у  прут  и  дрногорске  шко.1е.  Ја  др- 
жим,  да  тиме  није  учињен  никакав  напредак,  нити  је  тиме 
стари  закон  корисно  допуњен.  А  да  ли  је  оправдано  и  С41ветно 
прутом  васпитавати  подмладак  тако  поносног  и  частољубивог 
народа,  као  што  је  дрногорски  —  о  томе  се  је  ваљало  добро 
промистити.  А  сад  само  јопг  једну  примедбу. 

Вели  се:  Дете  због  туче  и  свађе  ва.Ђа  три  пут  истући 
па  отпустити.  Али  ако  га  родитељи  на  то  подговарају,  онда  га 
Т1)еба  казнити  до  год  се  не  поправи. 

Као  што  се  види,  у  овој  је  наредби  и  неправде  и  недо- 
следности.  Неправда  се  чини  и  деци  и  родитељима,  који  нг; 
подговарају  доду  на  наведене  преступе.  Јер  ако  се  већ  прутом 
постижс^  и  постиЈ^и  може  поправка,  зашто  онда  да  се  и  непод- 
говорена  деда  не  казне  до  год  се  не  поправе,  него  се  после 
треће  каштиге  бадају  на  сокак,  да  се  ту  још  већма  покваре  и 
забата.1е.  Ту  су  дакле  баш  у  добитку  деда,  коју  код  к>11е  под- 
говарају.  Ето  већ  и  у  томе  лежи  недоследност  ове  на^^едбе.  А 
друга  је  недоследност  у  овоме : 

По  школском  закону  не  може  ни  једно  дете  бити  одго- 
ворно  ни  кажњено  т  чин,  на  који  је  од  својих  родитеља  под- 
говорено  и  упућено,  а  можда  и  присиљено.  По  томе  је  врло 
нечовечно,  кад  учитељ  туче  и  злостави  дете,  знајући  у  напред, 
да  за  то  није  оно  криво,  него  његови  родитељи.  Није  ли  дакле 
у  тако  доказаном  случају  разумније  и  правичннје  казнити  саме 
дотичне  родитеље! 

Овај  закон  глоби  и  затвара  родитеље,  кад  не  шаљу  дец\' 
редовно  у  школу.  А  кад  их  подговарају  на  тако  гадие  преступе, 
чиме  шкоде  и  својој  деди  и  самој  школи,  онда  дај  туци  дед\% 
а  родитељима  ни  бриге.  Ја  овако  што  не  бих   смео  никад  до- 

ПУСТИТИ. 


*)  Шк«х1е  у  Црној  Г(»ри,  написао  Ми.1ан  Костић,  стр.  86. 


Књижевноот.  1 25 


Сад  6и  ва^1о  да  се  по;тбавим  са  последњим  оде.Ђком 
(Г.)  овог  закона.  Али  примедбе,  што  би  их  овде  навести  могао, 
тичу  се  се  врло  споредних  ствари.  Зато  не  ћу  ни  да  почиљем. 

Бацивши  на  .завршетку  још  један  поглед  на  овај  иакон, 
признати  се  мора,  да  би  га  у  интересу  школа  још  једпом  те- 
мељито  претрести,  п[)оучити,  па  преустројити  ва.Ђ;ио.  Свакако 
је  нужно,  да  и  по  унутарљој  в[)едности,  а  и  по  спољашњем 
облику  одговори  бар  у  на'битнијим  тачкама  сувременим  иахте- 
вима  данашњих  школских  иакона. 

Овај  данашњи  закон  може  се  смат[)ати  као  спроведена 
ревизија  оиог  од  187<^/1.  Али  пада  у  очи,  да  су  многе  д()б[)е 
стране  из  њега  данас  исплштене,  као:  установа  педељних  на- 
ставних  часова,  о  дисциплини,  о  набавци  школских  пот[)еба  за 
сиромашну  децу,  и  т.  д. 

Кад  се  зна,  да  се  сваком  [)евизијом  сме[)а  на  поп[)авку  и 
усавршење  школских  однопшја,  онда  морамо  доћи  на  те  мисли, 
да  овом  новом  .чакону  тај  посао  није  најсретније  пошао  :т  [)уком. 

М.  НешЕ0ви1|. 


Ч  И  Т  У  Љ  А. 


Хрнстофор  Шнфиану  један  од  најстаријих  чланова  „Ма- 
тице  Српске"  и  народни  добротвор  преминуо  је  у  Б.  Комлошу 
14.  декембра  1884.  у  68.  години  живота  свога. 

Колико  је  тај  племенити  добротвор  народни  поштовао  умет- 
ност,  просвету  и  образовање,  колико  је  ценио  утицај  њихов  на 
културни  [)азвитак  народа  свога,  колико  је  дубоко  уверен  био, 
да  лепе  вештше  ва.Ба  неговати  и  развијати  у  народу  —  показао 
је  не  само  речима,  него  и  делом,  показао  нарочито  тиме,  што 
је  оставио,  да  се  од  његове  задужбине,  у  износу  од  10.000  ф]). 
а.  вр.,  један  део  употреби  на  потпомагаАе  сиромашних  ђака, 
који  ће  се  посветити  уметности  и  вишим  педагошким  наукама, 
а  други  део  на  потпору  српског  народног  позоришта. 

У  свом  основном  писму,  изданом  у  Новом  Саду  14.  јула 
1^77.  г.,  наредио  је,  између  другога,  ово: 

„Ма  да  сам  живот  свој  посветио  пољској  привреди,  ипак 
никад  нисам  могао  одолети  чару  науке  и  лепих  уметности,  па 
сам  налазио  своју  особиту  радост,  што  сам  их  могао  потпома- 
гати  по  слабим  силама  својима.  Под  љиховим  спасоносним  ути- 
цајем  дошао  сам  до  тог  уверења,  да  се  само  онај  народ  може 
надати  лепшој  будућности,  н  у  материјалном  и  у  духовном 
погледу,  којега  синови,  схвативши  озбиљно  д)'х  и  захтеве  вре- 
мена,  раде  својски  на  томе,  да  себе  усаврше  што  боље  у  свима 
гранама  знања  и  лепих  уметности. 

Проникнут  дакле  тим  уверењем,  а  одушевљен  примерима 
оних  многих    њтеменитог   срца  и  узвишеног  д}ха  Србаља,  којн 


Читуља.  127 

су  или  це,10  своје  имање,  или  бар  неки  део  од  тога  оставили 
на  оснивање  јавних  добротворних  задужбина,  а  које  Србе  на- 
род  српски  увек  с  хва^чом  и  пијететом  спомиње  и  вечиту  им 
успомену  слави  од  колена  на  колено  —  одредио  сам  од  свога 
имања  10.000  фор.  а.  в[).  на  ту  добротворну  цел,  да  се  од  тих 
новаца  оснује  „Јкдужбина  Христофо[)а  Шифмана." 

11рих)Д  од  7.Г)00  фр.  а.  вр.  одређујем  на  две  стипендије, 
и  то  једну  за  слушаоце  лепих  наука  и  уметности,  а  другу  за 
слушаоце  виших  педагошких  наука;  а  приход  од  2500  фор.  а. 
вр.  на  потпомагање  „Српског  народног  позоришта"  у  Новом 
Сад)%  докле  постоји,  ако  пак  престане  радити,  да  му  се  том 
потпором  множи  главница. 

Да  се  управе  тог  мог  завода  П1)ими,  умо.Ђавам  „Матицл' 
Српску",  то  наше  једино  књижевно  друштво,  које,  као  што  је 
познато,  рукује  многим  добротворним  задужбинама,  па  је  сво- 
јим  тачним,  стручним  и  слвесним  руковањем  цео  српски  на- 
род  задужило  на  вечиту  хвалу,  и  у  које  друштво  ја,  по  тим 
заслЈтама  његовим,  имам  највећег  поверења." 

„Матица  Српска"  прихватила  је  одушевљено  тај  заве- 
штај,  приве.1а  га  је  одмах  у  живот,  и  одала  је  потпуно  при- 
знање  том  племенитом  добротвору,  који  је  установио  прву  сти- 
пендију  за  образош1ње  српских  уметника,  па  је  и  на  делу  по- 
казао,  да  имућни  и  родољубиви  Срби  ваља  да  негују  и  да 
потпомажу  развитак  уметности  у  српском  народу. 

Шифман  је  учествовао  у  јавном  ра,\у  г.  18()1.  као  члан 
благовештенског  сабора  у  Карловцима,  и  даље  г.  187Г).  у  стру- 
чној  комисији,  коју  је  сазвао  сабоЈ^ски  одбор  ради  уређења 
управе  црквених  и  народних  добара. 

Приликом  свога  бав^Ђења  у  Новом  Салу  г.  187().  распи- 
тивао  се  тај  племенити  родољуб  о  пот^^ебама  нашега  народа,  и 
наговестио  је  већ  онда  своју  п.1емепиту  намеру,  коју  је  на  скоро 
:т  тим  г.  1877.  и  извршио. 

Шифман  је  осим  тога,  по  нагону  свог  пл(»менитог  срца, 
установио  још  једну  задужбину  од  Г^ООО  (|)01).  а.  вр.  за  потпору 
сиромашних  српских  удавача,  а  руковање  тог  свог  завода  по- 
верио  је  српској  црквеној  општини  у  Меленцима. 

Иа  глас  о  смрти  његовој  „Матица"  је  нзЈХСлала  свога 
књиговођу  Арона  Поповића,  да  је  при  погребу   заступа,   поло- 


128  Читуља. 

жила  је  на  одар  покојников  лавров  венац,  а  у  записник  свој 
ставила  је  т\ту  и  жа.1ост  за  губитком  тог  ретког  добротвора 
народног,  који  је  светлим  делом  својим  још  за  живота  свога 
засведочио,  колико  му  је  на  срцу  лежао  просветни  напредак 
и  уметничко  изображење  народа  српског. 

То  признање,  ту  захва.1ност  да1и  с  „Матицом**  и  цео  наит 
овострани  народ,  који  је  Христофора  Шифмана  уврстио  у  пан- 
теон  народних  добротвора. 

Слава  му  вечна! 


■ » 
I 

■4 


1 


МАТИЦА  СРПОКА. 

Изводи  из  записии1^а    књиткевног   одбора 
и    04е«д>ења    1884.   годиие. 

Састанак  књиаеовног   одељења  8.  (20)  децехбра  1884 

54.  Сек])ота])  напомии^е,  да  јо  емЈ^ћу  ДимитЈ^ија  Матића,  почасног 
■мдна  „Матице  Сриске**  и  члана  кн.ижевниг  оде.Ђен>а,  постигао  и  ово  друш- 
тво  ве.1ики  удаЈ),  па  пЈ^едлаже,  да  сс  у  ааписиик  стави  туга  ва  губитком 
тако  вЈ)сног  књи.кевника,  који  је  себи  стекао  пеумЈ)лих  пасгуга  аа  српску 
књижевност,  ва  српску  п1колу  и  за  српску  просвету. 

Пред.1ог  се  ПЈ)има  и  чланови  устајањсм  одају  пошту  покојнпку  с 
уск.1нком  :  «Слапа   му!"  .  .  ♦» 

50.  Умо.1>ени  чланоии  подносе  своја  .мин1л*сња  о  иадав^Г^бу  Ч>  и- 
блиотеке  8а  наЈ)од  иа  Фонда  ]1втЈ)а  Коњевића. 

М.  11етЈ)онић  под  3.  (15.)  новембЈ)ом  о.  г.  тог  је  мишљења,  да 
се  у  биб«1иотеци  ва  народ  иадају  така  п«)пуларна  дела,  која  својим  садржа- 
јем  упућују  к  поннавању  н])ИЈ)оде,  животнпх  одношаја  и  човечанских 
установа.  Уа  пј^иј^однс  науке  аауаеле  би  ту  место  и  историја,  социјоло- 
гија  и  аем.1.опис.  Није  нужно  пити  би  било  умесно,  да  се  ови  списи  држе 
строге  систематичности,  или  да  са  научног  гледипгта  исцрп.1»ују  свој  пред- 
иет.  Тако  ће  библиотек;1  ианашањем  п.1емеиитих  карактеЈ^а  на  повеснице 
будити  и  утв1>ђпвати  у  читаоцима  наЈ)ОДну  и  човечанску  свест  и  родо- 
.1.уб.1.е;  она  треба  да  доноси  описе  далеких  аемал>а  и  слико  прошлих  вре- 
иена,  јер  се  по  п])и.1икама  л  одпошајима  њиховим  учи  човек  да  суди  о 
приликама  и  однопгајима,  који  в.1ау^ају  у  садаи1њости  у  њеп)Вој  вем.1>и  и.1и 
држави ;  она  тре<)а  да  проматЈ)а  појаве  ин  пЈ^ироде,  јер  кад  8ем.1>оЈ)адник 
буде  бо.1>е  пЈ)ПЈ)оду  поанавао,  постаће  му  ^\>'х  слободнији,  тиме  ћо  се  нај- 
пре  отЈ)ести  пЈ)едрасуда  и  праиновеЈ)ја  и  постаће  пЈ)иступачан  утицајЧгма 
КЈ'лтуре.  Имајући  то  увек  на  уму  раавијаће  библиотека  хармонично  своју 
цублику  и  постиваваће  сигуЈ)није  цел,  коју  је  себи  поставила. 

Оснм  тога  биле  би  теме  ва  биб.1иотеку  партије  иа  хемије,  Фиаике  и 
природописа,  које  се  тичу  8ем.1>оЈ)адње  и.1и  хигијенс. 

Начин  ин.1агања  у  свима  списима,  који  се  приие  аа  биб.шотеку, 
треба  да  буде  ра8ум.1>ив  ва  свакога,  који  има  вдрав  рааум,  а  учио  је  баЈ) 
вародну  школу.  С  тога  треба  да  буде  јевик  што  више  прост,  слогкратак* 

И  добри  преводи  требало  би  да  се  прииају   аа  библиотвку,    али  би 

иЛетопис**  145.  9 


130  Матица  Српока. 


ва.Ба.10  павити  па  то,  да  текст  одговара  увек  стању  духовпога  ])аавитк.ч 
у  нашеи  народу. 

Где  год  је  нужно  има.1е  би  ући  и  слике.  Лик  народнога  доб|к>твора 
Пере  Коњевића  требало  би  у  малом  да  се  ивреже  и  да  дође  на  васлои- 
ном  листу  сваке  књиге.  У  прву  књигу  ва.1>ало  би  да  уђе  н  биограФија 
Коњевићева. 

Библиотека  иогла  би  да  иалааи  у  месечннм  свескама  од  2,  а  нај- 
више  3  табака,  или  бар  свака  два  месеца.  Свака  свеска  нека  буде  аа  себн 
целина.  Од  мањмх  расправа  м(»г.1е  би  по  две  и  више  у1)н  у  једну  свеску, 
ако  су  сродна  садржаја. 

Трошак  аа  штампање  и  с^гике  сносио  би  штампар,  или  књижар,  ком 
^Матица'*  повери  надавање  те  библиотеке,  и  који  би  водао  бригу  о  рааа- 
шил>ању  књига.  ( 

III  1о  се  писаца  тиче,  управила  би  ^Матица**  у  јавним  .шстовима 
повив  на  исте,  у  ком  би  се  навео  у  опигте  С41држај  бнблиотеке  и  ус1ови, 
под  којима  се  п]»имају  списи  аа  исту.  Не  би  нужно  било  специјално  на- 
водити  теме,  које  би  се  има.1е  обрадити. 

^Хлан  др.  Ђорђе  Де)>а  тог  је  м и ш .б е њ а,  да у  биб.1иотеци  ва  на- 
род  треба  издавати  така  дста^  која  ће  бити  јц  аа  по^  ку  и  аа  аабаву  и  која 
ће  народ  подивати  и  унап])еђивати  мора.1И(>,  ду^овно  и  материја.1но.  Ка,^ 
помислимо  како  је  наш  на]»од  јако  пао  у  мора.1у,  то  ће  свако  увидети,  да 
треба  писати  за  народ  и  така  де.^а,  која  ће  ширити  у  њему  спасоносна 
наче.ш  поштења,  честитости  и  свију  мо])алних  врлина,  учити  га,  да  чувл 
и  негује  .1епе  своје  обич^е  ив  старина,  а  да  се  к.1они  алих,  убитачних  на- 
вада,  било  да  имају  свога  корена  у  самом  народу,  би.1о  пак  да  су  се  одо- 
маћиле  са  стране.  А.1и  вло  стоји  наш  народ  и  на  материјалном  по.1»у.  С 
тога  вал>а  писати  аа  њега  така  дела,  која  ће  распростирати  адрава  на- 
че.1а  народне  привреде,  уповнавати  га  са  устовима,  од  којих  вависи  одр- 
жање  и  напредовање  на  пољу  8ем.1>орадње,  индустрије  и  трговине,  упући- 
вати  га  на  раауман,  интелигентаи  рад,  на  истрајност,  штедњу,  умереност, 
треавеност,  старање  аа  буд>'ћност. 

И  у  адравственом  пог.^еду  стоји  доста  ало  наш  на[и>д.  На  имс,  слабо 
се  пааи  у  нас  и  на  негу  децс.  Зато  треба  писати  и  така  дела,  која  ће  по- 
учавати  на^^од,  да  чува  и  негује  и  своје  8Д))ав.1>е,  што  је  једно  од  најдра- 
гоценијих  блага. 

Дела,  што  се  успишу  аа  народ,  треба  да  су  посвећена  поуци  и  аа- 
бави.  Забавна  дела  да  се  поглавито  црпу  из  нашег  народног  и  живота 
с)К)дних  нам  с1овенских  п.1емена.  Не  би  т])ебало  искати,  да  де.1а  буду  ори- 
гинална;  г.твно  је,  да  одговарају  п))авој  својој  це.1и,  да  с.^уже  на  корист 
народ}',  а  то  могу  бити  и  преводи  и  п))е])ађена  де.га.  Кад  се  код  ве.и1ких 
културних  и  напредних  народа  на  вападл',  који  имају  богате  књижевности, 
аа  народ  могу  преводитп  и  п])ерађивати  де.1а  ив  страних  литература,  тим 
П1>е  може  то  бити  и  у  нас,  а  свакако  је  и  вероватно  п))ема  нашим  књи- 
жевним  при.^икама,  да  ће  преведена  и  згодно  прерађена  дела  бо.Ба  бити 
него  дела  иаворна. 


Матица  Орпока.  131 


За  писање  делл  аа  народвЈ  библА^отеку  поавани  су  у  првом  рсду 
ч.1анови  КЊИЖ8ВНОГ  оде.Бења  ^Матице  Српске**,  а  писати  би  иог^ш  ид]»у- 
ги  ШШ1И  сународници,  особито  они,  који,  живећи  у  средини  свога  народа, 
ихају  довоЛкНо  прилнке,  да  и1то  потпуније  и  тачније  проуче  сав  његов 
живот  и  рад,  његове  светле  и  тамне  стране,  и  да  се  упоанају  са  његовии 
потребаха. 

Припос^ана  дела  оцењивло  би  или  сам  књижевпи  одбор,  или  бп  тај 
посао  поверио  неколицпни  својих  Чгмнова. 

Свака  два  месеца  треба^го  би  да  иапђе  по  јсдна  свеска  у  ве.чичини 
од  8  табака. 

За  растуривање  те  биб.1иотеке  да  се  нађу  повереннци,  поглавито  ив 
учите.1>ског  и  свепггеничког  реда.  Свеиггеници  и  учите.1>и  еу  важна  чи- 
н>енн1^а  у  нашем  народно-култ^^^ном  жнвоту,  и  њих  би  у  првом  реду  ва- 
.БЛгго  аа^^обити  аа  дсго,  којим  с^*  ради  на  мора.1Ном  и  материја.1ном  уна- 
пређењу  масе  нашега  народа.  Ради  подупирања  тога  подунећа  да  се  умоле 
све  наше  црквене  и  школске  Кгтастн,  вадруге,  читаонице,  н  т.  д. 

Ујрдно  пред.1аже,  да  „Матица**  од  сада  сваке  године  и8Д|у'е  кратке 
иааештаје  о  своме  годишњем  раду,  на|н>чито  о  раду  г.чавне  скупштине. 
Тај  крлтак  извештај  да  доноси  и  имена  чланова  матпчиннх,  а  такођер  и 
имена  повереника  и  предбројника  народне  бцб.1иотеке,  и  то  одељено  по 
местима. 

Члан  Ђорђе  Рлјковић  иред«1ажо  ово: 

Део  ].  Народви  списн  ва  забаву  и  поуку  у  опште. 

Наро^^е  читанке.  У  ове  да  у^у  мање  расправе  о  опадању  и  пропа- 
дању  нашега  народа,  п]>едлоан :  како  да  се  доскочи  тој  иево.1>и,  стати- 
стичке  белешке  о  мештанскнм  одношајима,  приповетке  иа  на[>одног  живо- 
та,  песме. 

Део  II.  Поучни  спнси  на  по  се. 

Први  одсек.  Природне  науке  и  хигијена. 

Ту  нска  се  описују  нлјнивнја  открића  на  ио.1>у  прн]>одних  наука 
рааум.1.ивим,  посве  популариим  сти.1ом.  О  хигијени  нека  се  ве  пише  на 
1ииЈ>око  н  раавучено,  већ  кратко  и  увек  јасно. 

Други  одсек.  Економскн  и  технолошки  списи. 

Иаи1  народ  нека  у  дотичним  списима  на^  теме.1>не  поуке  ио  свиаса 
гранама  економије  и  техно.10гије. 

Трећи  одсек.    Геог]>аФија,  путописи  и  историја. 

Иа  историје  ва.1>а  особито  иадавати  кратке,  8аним.Биво  приповедане 
дога)>аје  И8  ста]к)г  н  ноног  нремена,  који  ће  у  народ^*  будити  во.1>у  к  проу- 
чавању  овоје  историје. 

П]|6  свсга  ћс  добри  животописи  бити  од  неиамерне  користи  народу. 

Такођер  ва.1>а  давати  нпЈ)оду  у  руке  де.1а  као :  путописе,  поанавање, 
наЈ>ода,  њихових  каЈ^актоЈ^а  и  обичаја,  и  т.  д. 

Четврти  одсек.  Сииеи  о  Ј»е.1игио8но-мора.1ном  животу:  1.  О  цркви, 
школи  и  држави ;  2.  О  психологији  и  васпитању ;  3.  Чланци  богољубног 
садрж1џа  у  проаи;  4.  Духовне  беседе  ва  наЈ)од;  5.  Духовне  иесме. 


132  Матица  Српока. 


Нека  се  ивднје  од  прилнке  шест  мдњих  свеадка  годишн.е,  д  могли 
би  се  И8ДДВДТИ  и  списи  од  већег  обима  (12  до  15  табдка)  ио  2  књиге 
свдке  годиие. 

Школамл  нека  се  ти  списи  ^\дју  н^  110К.10Н,  д  тако  исто  и  читдоницама. 
Члан   Стеван   В.    Поповић    у  Будим-Пешти,    под   29.  новембром 
о.  г.  предлджо,  дд  се  ив  фон^^д  Коњевићевог  инддју  иск.1>учиво  књиге,  нд- 
мењене  српском    простом  пароду  —  тежаку  и  рлтару. 

Теме  тим  књижицама  да  се  црпу:  1.  Ив  по.Бске  п]>ивреде  ио  свима 
гранама  јој ;  у  круг  ових  књижица  мог.1е  би  се  уврстити  и  монограФије 
И8  природнпх  наукл,  у  К0.1ИК0  се  то  науке  односе  на  пољску  привреду ;  2. 
Иа  домаћег  и  породичног  живота  у  правц}' :  а)  како  се  паметно  држи 
вућа,  б)  како  се  раде  домаћи  посшви,  в;  како  се  васпитава  подмладак, 
г)  како  се  чувају  у  кући  српски  обичаји.  3.  Иа  општинског  грађанско- 
државног  живота.  У  ову  врст>'  и^^у  расправе:  а)  о  одношајима  грађанске 
и  црквене  општине,  б)  о  одношајима  грађана  као  држав.%ана,  в)  о  узо^ 
ритим  људима,  који  су  [»адп.ти  да  иарод  буде  нап)>едан  у  општш^и,  држа- 
ви,  у  свету.  4.  Иа  цутописа  по  српским  крајевима  и  ив  српске  историје. 
У  књигама  ове  в])сте  ва.1вало  би  ианети  јасну  С1ику  увек  једнога  краја,  жо- 
вотопис  једне  внамените  истоЈ>ијске  .гичности,  будити  .вубав  прома  српскои 
вавичају,  диаати  на])одни  понос  и  свест. 

Писцима  би  ва.1>а.1о  оставити  на  во.Бу,  да  они  сами  себи  одаберу 
начин,  којим  ће  ове  теме  ив.1агати  читаоцу.  Начин  тај  имао  би  б1гги  по- 
учан  и  вабаван,  било  да  писац  и8.1ажо  своју  тему  учећи  титаоца,  би»1ода 
јв  увије  у  причу. 

За  први  мах  да  се  ивда  од  те  биб.1иотеке  н^џмањо  пет  свеаака  у 
величипн  3 — 4  табака. 

Ра^^>  УЈ^еђоња  те  биб.1иотеке  да  се  постави  нарочити  одбор,  који  би 
свака  3  месеца  д]>жао  своје  састанке  и  иввоштавао  о  раду  своме  књиж. 
оде*1>ење.  Тај  би  одбор  имао  једино  тај  посао  пред  собом  и  у  њега  би  ва> 
ли1ло  одабрати  писцо  наше  и  са  ст]>аие,  ва  које  се  ана,  да  су  радили  на 
популарној  књижсвности  нашој. 

Свака  књига,  која  би  о  т])оп1ку  Фонда  И.  Коњевића  угледа.1а  света 
у  библиотеци  аа  на]>од,  в/и1>ало  би  да  носи  јасан  натпис,  да  је  ивдана 
трошком  Фон,^а  П.  Коњевића  и  на  нас1овно»  листу  лик  тога  народног 
добротво])а  у  чисто  нврађоном  меда.1>ону.  На  првим  листовима  сваке  књиге 
треба.10  би  да  се  штампа,  ако  не  у  цолини  а  оно  у  ивводу,  ])еФерат  оце- 
њивача  књиге  и  свота  награ^^е. 

У  интересу  што  бољсг  ]>асту])ивања  ове  књиге  8а  на)К)д,  вал»ало 
би  да  се  „Матица^  об])ати  молбом  на  свс  највише  црквене  и  школске 
власти,  у  опсегу  српске  мит]>ополије  у  Ауст])о-Угарској,  на  вемалске  владе 
Ј  Загребу  и  Сарајеву,  на  министарство  просвете  у  Београд>'  и  на  Цетињу, 
ва  митрополитске  власти  у  Београ^у,  на  Цетињу,  у  Сарајеву,  Мостару  и 
Туали,  и  да  иште :  1.  да  се  препо])учи  свештеницима  и  учитељима,  да 
потпомажу  растуривање  тих  књига  по  народу ;  2.  да  се  те  књиге  упо> 
требљују  као  премије  у  најстархтјим  равредима  народне  школе. 


Матица  Српока.  133 


За  растуривање  тих  књига  најбољи  би  начин  био,  да  се  цео  посао 
око  рааашиљања  прсда  А.  Пајевику.  штампару  и  иадавачу  књига  у  Нов. 
Саду,  с  којии  би  вал»ало  ради  тога  посебан  уговор  утврдити. 

П|>едседник  др.  Ђорђе  Натошевић  предлаже,  да  у  бибииотеку 
аа  народ  улааи:  1.  Од  анања  окопомских:  о  диаању  и  држању  стоке  и  у 
онште  и  аасебно,  о  дизању  и  држању  коња,  краве,  овце,  коае,  живине, 
пчеле,  свилен-бубе,  па  и  рибе  ;  и  о  дивању  и  држан>у  врта,  воћњака,  ви- 
нограда,  њива,  ливада,  па  и  шуме;  о  најбољим  ратилима,  и  другим  дома- 
ћим  справама;  о  дивању  и  држању  к^^ће  и  покућства,  осветљењу,  грејању, 
пожару  и  осигурању ;  о  д])жању  га8да.1ук4,  особито  мањих,  и  о  дизању 
ошнте  корнсних  аавода  и  вадруга; 

2.  од  внања  адравствених  :  о  отхрањивању  маг^е  деце,  о  сачувању 
8драв.1>а  деце  у  школи,  као  и  о  сачувању  8драв«1>а  одраслијих  и  старијих, 
у  ратара,  аанатлпја,  трговаца  и  ДЈ)угих,  и  то  по  нааорима  не  само  др- 
жавних  него  и  других  медичких  и  хигијенскпх  школа;  о  владању  и  по- 
моКи  у  прекој  нево.Би  и  опасности  живота ;  о  в.^адању  у  редњама  и  помо- 
рима;  о  дворењу  бо.1есника  и  најпростијом  помагању  н>иховом  онде,  где 
нема  .^екара,  као  и  о  .гечепл-  дијетом,  ваадухом,  водом,  воћем,  млеком, 
купањем,  тре1г,ем,  гимнастиком,  и  т.  д. 

3.  Од  знања  педагошких:  о  васпитању  и  учвњу  деце,  домаћем  и 
школском,  уосновној  школи  и  после  ове;  о  васпитању  женскнња  и  вадаћи  и 
дужностима  жене  као  жеие,  матере  и  домаћицо ;  о  д}'жностима  доброга  мужа, 
оца  и  домаћина,  доброга  момка  и  девојке,  доброга  гослодара  и  госпо^в, 
доброг  с-туге  и  с.1ушкин.е,  доброг  занатлије  и  трговца,  доброг  оппттинара 
и  ^)а^нина,  доброг  старешине  породичног,  и  општинског,  и  доб[»ог  свв- 
штеника,  учитеља,  учите.Бицо,  научењака,  лекара,  чиновника  и  т.  д.,  и 
свуда  да  се  ивнесу  увор-примери  и  идеа.1и. 

Књнжице  не  ТЈ)еба  да  буду  веће  од  2 — 3  штампана  табака  и  да  се 
штампани  табак  награђујо  од  3 — 5  дЈ^ката. 

Књижице  те  да  се  штампају  у  вип1е  хи.1>ада  п])имерака  и  да  св 
поклањају  свима  чланошма  матнчиним  и  свакој  нашој  општипи,  под 
УС10ВОМ,  да  се  имају  читати  и  у  школи  и  на  се*1има,  и  да  се  дају  и  као 
премије  школској  деци. 

Предлагач  предгтаже  и  списак  књига,  које  би  се  могле  превести 
или  прерадити  аа  ту  биб-1иотеку,  и  од  којих  би  он  вољан  био  многе  „Ма- 
тици**  на  употребу  уступити,  а  друге  би  могла  „Матица**  сама  набавити 
и  књижевницима  ])ади  ивраде  поделити. 

Осим  тога  ва.вало  би  покренутп  и  издавањо  ка.1ендара  за  на])од, 
и  тај  каг1ендар  да  буде  највоћи  и  најјеФТинији ;  а  тако  исто  и  ивдавање 
листа,  свако  по  месеца  и.1и  сваког  мссеца  по  1  табак,  па  да  се  ши.Бв 
бесплатно  свима  члановима  и  општинама. 

Још  би  ва.!Бало  да  „Матица**  П1и.1>е  по  народд*  п))едавачо,  па  да  на- 
])од  из  живнх  уста  чује,  шта  му  знати  ва.1>а. 

Најпос1е  доб]К)  би  бнло,  да  се  издају  награде  учите.вима  и  свв- 
штеницима,  који  би  умели  завести  аадЈ^уге    и  касине  ]>ата])ске.  И  ка^;  би 


13^  Матица  Орпока. 


се  пронашли  добротворн,  који  би  основали  Фондове  ал  таке  награде,  тим 
пре  дошлн  бисмо  до  тога,  да  парохијски  домови  и  сесије  и  7чите.&ски 
вртови  буду  оно,  што  треба  да  су :  прави  увори  ма.1их  гавдалука  и  нај- 
бо.1*е  школе   народне. 

Сви  ти  предлоаи  иадцју  се  нододбору,  да  их  увме  у  претрес  и  да 
свој  предлог  о  њима  поднесе  ванредној  седници  књижевног  оде.вењл, 
која  се  нарочито  ради  тога  закааује  аа  12.  (24.)јавуара  1885  г.  у  3.  слхата 
по  подве. 

У  тај  пододбор  бирају  се  :  председник  др.  Ђ.  Натошевић,  подпред- 
седник  Светозар  Савковић,  члаиови  :  др.  Ђорђе  Дера,  Ђор^^е  !'ајковић  и 
секретар  А.  Хаџић. 

57.  Јован  Бошковић  ч.1ан  књижевног  одсБења  у  Београду  под 
7/Х11.  о.  г.  подносн  своје  миш.1*ење  о  д&^1у  дра  Стевана  Иавловића, 
под  насловом:  „Мала  поетика**. 

Оцењивач  налааећи,  да  то  доло  ааслужује  да  се  награди,  припо- 
миње  ово : 

„Част  ми  је  о^^^ввати  се  написмо  од14.  октобра  о.  г.,  с  молбом,  да 
смем  бити  кратак. 

ИајавЈБујући,  да  „Малапоетика'*  дра  Ст.  11ав.1овића  вреди,  да  је  Ма- 
тица  награди  и  штампа,  имам  да  припоменем  ово: 

1.  Де*1о  је  написано  ааиста  популарно,  народски,  аа  народ.  Вр*1ина 
та  искаче  још  већма,  кад  се  ана,  да  и  код  народа  вајшшреднијих  у  томе, 
као  што  су  Енглеаи,  Француаи  и  Италијанци,  нема  баш  много  популари- 
аатора ;  а  Немци,  народ  од  40  милијуна,  немају  их  готово  никако  (раау- 
мем  правих). 

2.  Јеаик  није  само  рааумљив,  него  је  и  чнст,  правилан,  па  и  леп. 
Неко.1ике  пометње  и  омашке  пишчеве  и  преписничке  ја  сам  местимице 
поправио  у  тексту,  ааа  неке  спорне  ствари  договорићу  се  аасебио  с  пис- 
цем,  остав.Бајући  му  на  вол^у,  да  прими  од  предложенога  што  вађе  аа  добро 

8.  Писац  је  наменио  књигу  „Школи  и  народу**.  То  се  двоје  обично 
не  с.1аже.  Одмах  се  пита :  За  какву  шко.1у  ?  Свака  школа  има  особени  ва- 
ставни  план.  Осим  тога,  и1ко.1а  иште  само  Руководву  нит  (Б^-^^Ак^еп),  а 
„Књига  аа  народ''  хоће  мало  опширније,  популарно  иаглагање.  Така  удру- 
живања  правдају  се  у  нас  само  тим,  што  наша  књижевност,  ни  у  данаш- 
њем  стању  свом,  јоп!  не  може  допустити  себи  тај  .гуксуа,  да  о  једном 
истом  огранку  науке  има  у  исти  мах  четири  књиге:  једну  строго  научну 
аа  ве.1ику  школу,  другу  у  ивводу  аа  средње  школе,  трећу  поучну  аа  обра- 
аоваиију  публику,  а  четврту  са  свим  популарну,  аа  ширу  публику,  аа  на- 
род.  —  Пав.10вићева  је  књига  погоди^ча  средину.  Ако  се  сви  ч.и1нци  у 
њој,  који  носе  нас.1ов  књижевност,  наштампају  ситнијим  словима  (на 
пр.  гармондом),  онда  је  остатак  тражено  Руководство  аа  школе,  и  то  до- 
бро  руководство;  јер  како  је  јеаик  ра8ум.1>пв,  то  ће  ученик  деФиниције  и 
остало  .гако  схватити,  аапамтити,  па  их  и  после  с4м  наново  искааивати 
(препроиаводња).  А  „књижевност**  у  овом  делу  нпје  историја  књижев- 
ности,  ни  у  добром  (откуда  су  потицале  и  како  су  се  раавијале    аамисли) 


Матица  Ораока.  135 


ни  Ј  рђавом  смислу  (списак  пиелца  и  њихових  дела),  него  је  више  репер- 
торвја  ва  практнчну  примену  паиред  иаложене  теорије.  А  то  је  као  што 
треба  аа  ^аке,  кад  стану  учити  игшнавање  књижевних  обиика, 
на  пр.  научн  шта  је  бдл,ада,  па  онда  читп  ба»1аде  Ј.  Суботића  и  Ђ, 
Јакшића,  те  тако  буде  аа  ннвек  нл  чисто  сд  тим  појмом;  а  ако  зна  који 
туђ  јеаик,  он  имл  у  сноме  приручнику  и  ])спертолр  те  веће  и  папредни- 
је  или  сродне  словенске  књижевности 

4.  Вр.1инл  је  ове  кљиге,  по  томе,  и  што  има  „међашко  камење**  иа 
књижевности  свих  ку.1турних,  л  особпто  с]>одпих  словенских  народа.  Само 
^шска  и  хрватска  књижсвиост  вл.Ба  да  је,  и  ако  не  са  свим  исцрпенл,  д 
оно  млло  потпунија.  С  тога  сам  у  тексту  додао:  имена  10-орице  припо- 
недачн,  в-о])ице  лиричл])а,  5  песникл  источне  цркве  (аа  које  је  неки  попа 
ј1екао,  да  би  и\  „волео  имлти,  ного  хн.вадлмл  војске**),  16.  дрлмлтичлрл 
и  7  мувичара.  1{а.1*д  истлћи,  дл  су  од  свих  Словена,  Срби  и  Хрвати  (у 
/1^убровнпку)  први  писали  и  прика8ива.1и  драме,  па  не  слмо  пре  остд.дих 
(Лговена,  него  и  пре  многих  других  ндродл  у  Јев])опи.  Желео  бих,  да  се 
иареком  спомену  у  делу  ове  дне  књиге:  „  РЈртге  а  пабехп  паго^охп  рјев  • 
шб^та  8  пјШоуохп  ^еопјохп,  пархвао  1*.  ^хта  1880,"  из  које  се  види, 
,\а  наше  народне  песме  имлју  готово  све  Фигуре  и  тропе  старих  класи- 
чних  народа,  и  ако  немлју  зл  сваку  сгику  домдћсгл  нлучног  ндзивл,  и  — 
лШе^ох^ја  <1п1>гоуа6ке  (^гахххе,  оархвао  ргоГ.  Агт1п  Раухб,**  и  дд  се  п]>ема 
тој  КЊИ8И  допуне  у  спису  дуб])овлчки  д])амлтичлри,  као  и  њихова  ориги- 
иа.1на  де.1л. 

5.  11лл>л  споменути,  да  је  пе  слмо  грчки  него  по  новијим  истрлжи- 
нањимд  и  лдтински  ј*с8ик  —  поЈ>ед  квлнтитета  —  имло  и  лкценте.  Српску 
^\)'жпну  и  к)>дткоћу  С10ГОИЛ,  у  спису,  требл  јоп1  једном  подврћи  ревиаији. 
Тако  на  пј).  самох)>ан  није  д^^лпест  (им — )  него  лмФибрдх  (о — и),  и  тдко 
,у^Бе.  (Г.1едЈу  увек  у  Вукову  речннку). 

0.  ТЈЈебл  мАло  утв)>дити  и  термино.10гију,  нд  приме])  сти.1  (с\ог) 
метид  (ндчин),  —  ФигуЈ)е  (об.1ичја,  с1ике),  т])оп  (п])енесено,  у  ПЈ)еносном 
СМИС1У);  —  лкат  (чип)  ћапсИип^,  а<:1;1о  (ј)ддн>дј;  —  тгахх^апв:  (нромена); 
сцена  (глумип1те,  сцена,  ехх^ив,  појлва,  изллв,  привор).  (Сл  стрдне  прикдви- 
вдчке  каже  се:  Ин.^лн  ти  јс!ј 

7.  О  распореду  дс1Л  и  одредбдмл  —  не  могу  говорити,  по  што  од  не- 
когд  в]>еменл  не  пј^атим  слвремену  општу    књижевност  нд  томе  по.1>у. 

Из  свегд  се  видн,  дл  је  је8Г))л  делд  и8В])сна,  а  дл  се  омдшке,  кри- 
вине  и  прднпине,  могу  .1дко  исп)>лвити  и  допуннти. 

Чллн  Л.  Слндић,  клод))уги  оцењивдч,  слдже  се  сд  оценом  Јовдна 
Бошковићл,  Л.1И  додлЈ'е  у  г.1двпоме  јоп!  ове  п])имедбе : 

„Три  гллвие  г))ано  изведене  су  у  дс1у  овом:  1.  у  увод>'  проглед 
науке  о  естетици;  2.  плукд  о  стиху  и  стихотворству  и  це.гокупном  пе- 
сииштву  по  в]>стлмл;  Л.  доддтлк  свлкој  в])сти  песничкој :  ог]>лнлк  из  књи- 
жевности,  по  именце  ндб)>лјдјући  песнике  и  песмотво])С  им 

Први  Д60  о  естетици  п])едуглчлк  Ј'е  сп))дм  ])Д8ме]>л   другог    де.1л,  и 


13^  Матица  Орпока. 


то  главнога  у  књнви  овој ;  још  к  тому  нма  у  том  понав.1>ања  бвв  п(»требе. 
Ту  грану,  дак.1е,  да  се  пис1у  испоручи:  нека  сведе  на  краће. 

Други  И  главни  део  о  стиху  и  несмотворству  иарадио  је  писац 
по  дојакошњем  начину  савакупно  по  раввоју  опп1тем  у  науци  овој  —  не 
истичући  српско  стихотворство  и  песништно  већма  од  других.  Како  је 
пак  књига  ова  намењена  понајпрече  српској  шко.1и  и  наро,\\'  нап1ем  — 
нека  се  пис1\у  препоручи:  да  овај  другп  доо  преради  и  попуни  по 
сличним  књнжевним  рнботама  у  длнашњих  напредннх  на- 
р  о  д  а,  и  т  о,  п  о  с  у  д  у  о  ц  е  њ  и  в  а  ч  а  о  в  а  к  о : 

1.  да  изради  наук  о  старинском  1сласичком  стиху  и  стихотворству 
и  облицима  песништва,  потврђујућп  ааконе  и  правила  'у  тим  прииерима 
стиха  н  стихотворима  наших  стихотвоЈ^аца,  који  састав.1,ају  песмотворе 
своје  по  углвд\'  па  старинске  к.1асичке  песнике,  н.  пр.  стихови  ваших 
стихотвораца :  Мравовића,  Терлајпћа,  Мупшцког,  Ј1»в.  Хаџића.  Јов.  Ст. 
Поповића,  Јоп.  Суботића  и  т.  д.  2.  да  И8])ади  наук  о  стиху  и  облицима 
песничким  у  нашим  народним  умотворнпама,  потврђујући  ааконе  и  пра- 
вила  примерииа  отуд,  а  само  се  собом  каже,  и  п1то  ув  то  иде,  н.  пр.  тро- 
пима  и  Фигурама,  о  песмотвору  народном,  а  по  угледу  на  јјод  ове  врсте, 
и  једне  и  друге,  књижевника  проФесора  Луке  Зиме. 

3.  да  иоведе  на  основу  том  наук  и  раавој  стиха,  стихотвор- 
ства  и  облнка  песничких  паше  погоње  песничке  периоде  уметничкв, 
од  Бранка  1:*адичевића  до  данас,  потврђујући,  да  бог-ме,  све  што  ватреба, 
примерима  иа  песмотвора  овога  кола  песника  у  нас. 

Трећу  грану  дела  свога,  т.  ј.  поменути  додатак  из  књижевности  о 
врстама  песништва  —  зг(»дннје  ће  бити,  да  плсац  поброји  само  најглавније 
песнике  и  то  не  само  по  ПЈ^еаимену  него  и  по  имепу,  н  главне  им  песмо- 
творе;  песнике  редом  азбучким,  а  песмотворе,  н.  пр.  лир1*ке,  који  буду  у 
нас,  да  наведе  у  оригина.1у,  а  друге  у  преводу,  ма  и  у  проаи ;  епске  у  нај- 
лепшем  иаводу  места  најодабранија,  а  дрсчматске  кратким  садржајем,  ил' 
где  то  буде,  најодабранпјнм  иаводима,  особито  у  оригиналу  иа  наших  пе- 
сничких  умотво]1а  н  ПЈ>етежннјих  словенских.  У  овом  најпЈ)ече  је,  да  боље 
прикаже  песмотворе  драме  дуб]>  овачко-да.*матинске. 

А.1'  по  свему  том,  и  мнмо  тог:  како  је  ова   „Мала  Иоотпка**  на- 
писана  лепо  и  разговетно,  красним  језиком  народним,  као  што  мало  ко  у 
нас  уме  да  пнше ;    како  је    дело    овдко    у  нас  пЈ^ека  потреба  шко.и1  па  и 
народу,  а  и8])еком  м.1ађем  нараштају  нашем,    и  ко  год  раабира   ва   и^сиу, 
ваконе  јој  и  днвоте,  и  хоће  у  томе  да  сраауми  и  обавести  се ;    и   как<Лм 
побЈ^ојане  примедбе  .1ако  могу  попунити,  те    књига   ова    бити    сваком,    ке^ 
усхте,  од  го.1еме  користи  —  оцењивач  пЈ)имећује:  нека  с.1авно   књижевно  \ 
одељење  прими  «Малу  Поетнку  Д1»а  Ст.  Пав.швића'*   и    одаЈ)и  је  дл]»ом  у     \ 
новцу,  те  уа  то  и  одликује  пред  светом  писца  де.1а  тог  одликовањем  књи-        \ 
жевним  —   ако    писац    прнмедбе    (»пе  нзЈ»ажене  усвојн  и  по  тнма  преЈ>адн  ' 

рад  овај  свој.'* 

На  оенопу  ових  оцена  пЈ>нма  се  споменуто  дело  дра  Стевана  Пан.1о- 
вића  аа  нагЈ)аду,  која  ће  се  пнсцу  касннје   (»дреднтн,    кад    своје    дело   по- 


Матица  Орпока.  137 


прави  н  дотејш  п])ема  нАпоиенама  и  примедоаиа,  коЈв  су  оцењивачи 
^-чини.ш. 

58.  Члан  др.  Ђор^е  Дера  у  Н.Саду  под  13.  декемброи  о.  г.јав.1>а, 
,\а  је  прочитао  дело,  што  га  је  поднео  ва  наград>'  др.  Стеван  Пав.то- 
в  и  ^1 ,  под  насловох:  „  Н  а  у  к  а  о  п  е  с  н  и  П1  т  в  у,  са  кратким  прегледох  есте- 
тике  и  додаткои  о  књижевнии,  особито  песничким  умотворима  словенским'* 
и  подноси  ово  своје  мишљење  о  тои  делу  : 

«Ја  слм  прочитао  то  дв-1о  од  почетка  до  краја  и  1фоучив  га  под- 
носим  сада  о  њему  и  своју  оцеиу. 

Иасац  тога  дста  беше  поднео  још  у  току  претпрошле  године  слич- 
но  де.1о  под  васловом  „О  песничкој  вештини**,  ком  је  сгавни  књижевни 
одбор  на  оцену  своја  два  ч.1ана  (г.  А.  Хаџић «  и  менс  потписанога)  одредио 
ндграду  од  150  ф.  Писац  је  одустао  од  те  награде  и  усвојив  прииедбе  сво- 
ј|гх  оцоњпвача  иајавио  је,  да  ће  то  своје  дело  темсБито  да  прсради,  да 
г  I  дотера  и  попуни  и  тако  у  обнов.Беном  облику  да  га  поново  поднесе 
на  наг[тду.  Писац  је  то  и  учинио,  а  да  је  он  знатно  п]х^ширио  своје  пр- 
нобитно  де.1(»,  ш»кааује  најбоље  и  сама   садржина  овог  новог  дела. 

Де.10  отпочиње  са  приступом,  после  тога  се  у  првом  дсгу  разви- 
јају  основна  начела  естетска  и  црта  историјски  раавитак  естетике.  За  тим 
се  говори  о  песничкој  вештини  у  опште,  шта  је  песништво,  како  постаје, 
1пта  му  је  смер,  како  се  раа.111кује  од  других  вештина,  какав  је  песнички 
јеаик,  о  тропима  и  Фигурама,  о  г.тасовној  мерл  и  о  С1ику,  да.^ве  о  врстлма 
песни1птва  у  опште  и  па  по  се,  о  епском  песништву  и  његовим  врстама, 
а  иза  тога  долааи  повесница  епског  песништвл,  где  се  говори  о  епскои 
песнип1тву  у  опште  и  у  појединих  народа:  у  Ин^^ана,  Арапа,  Пе]»сијанаца, 
Јелина,  1'им.1>ана,  о  епском  песништву  аа  време  хришћанства  п  роман- 
тике,  да.1>е  о  епском  песништву  Француаа,  Тал^гјана,  П1пањо.1аца,  Порту- 
галаца,  Енг.^еаа,  Пема!^  и  Маџара.  Пос1в  тог  историјског  дела  епског  пе- 
сништва  прелааи  писац  на  теорију  .1И]>ског  песништва  и  расправ.1>а  .1ирско 
песништво  у  опште  и  његове  поједине  в])сте,  а  аа  тим  прс^ааи  и  на  по- 
весницу  .1ирског  песништва,  где  р<аавија  историјскп  раавитак  .1и])ског  пе- 
сништва  у  го]»е  поменутих  народа  појединце.  За  тим  се  ])асправ.1>а  у  М1. 
одсБку  д]>амско  песништво,  где  се  говори  о  драми  у  опп1те  и  о  њеним 
в])стама  и  тај  одсек  аавршује  се  историјским  ])а8виткои  драмског  песни- 
штва  у  горе  поменутих  иарода. 

Д]>уги  део  аанима  се  књижевношћу  самих  С.1овена,  која  се  према 
својој  важпости,  што  је  има  аа  нас  Србе,  ма.1о  опширније  расправ.1>а.  Ту 
се  говори  о  Словенима  у  опште,  и  аа  тии  се  ]>аавија  посебице  књижев- 
ност  у  1*уса,  Буга])а,  Срба,  Хрвата,  Стовенаца,  11о.1>ака,  Чеха,  С^овака  и 
на  послетку  лужичких  Срба. 

Као  што  се  види,  дело  је  опширно  и  по  сад]>жини  обилато;  не  садржи 
'у  себи  само  теорију  појетике,  већ  нам  ианоси  у  историјском  раавитку  пе- 
сничке  п]>ои8воде  скоро  свију  народа  ста])ога  и  новога  века.  Тим  се  ово 
дв.10  Ј^ааликује  од  ДЈ>угих  појетика,  које  понајвише  са^^рже  у  себи  само 
9Но,  што  се  односи    на   суштину,    об.1ик    и  врсте    песништва,   наводећи  уа 


136  Матица  Орпова. 


то  још  само  у  кратко,  код  поједин1тх  врста  песпиштва,  внаменитије  песничке 
умотворе  и  имепа  пнсаца  им.  О  томе,  дабогме,  може  бити  спора,  ,\а  ли  сс 
у  појетици  може  опширно  расправити  и  пстор1^ски  раавитак  песничких 
проиввода  у  појединих  народа,  као  што  то  чини  у  своме  делу  др.  Ст. 
11ав.\овић.  Али  се  не  д<\је  побити,  да  се  тим  начином^  што  се  код  сваке 
од  трију  в]>ста  песништва:  спског,  лирског  и  драмског,  посебице  говори 
о  песничким  умотворима  сваког  појединог  народа,  ствар  јако  рас1ш^\а,  име- 
на  песника  и  њихов  рад  понав.1>а,  што  свакако  отежава  јасно  равумевање 
ства]>и  и  смета  њеном  систематичком  прегледу.  А  и  иначе  се  не  даје  Т(» 
строго  и  конзеквентно  иввести,  као  што  се  то  види  и  у  самом  делу  пиш- 
чевом,  где  се  у  првом  одсеку:  о  историјсЈсом  развитку  епскога  песништва 
у  појединих  народа,  у  епском  песппштву  у  11ортуга.1аца  дједно  говори  и 
о  њиховом  .1ирском  и  драмском  песништву,  а  писац  још  пије  раавио  тео- 
рију  ли]1ског  и  драмског  песништва.  А.1и  писац  и  по]»ед  вајбо.1>е  во.Ђе 
није  могао  ту  недос.1едност  избећи,  јсЈ)  у  по1)туга.1ској  књижевности  једва 
да  васлужују  и  помена  остали  песнички  п])ои8поди  поред  ^Дувитаније**, 
тога  чувеног  епа  КаГмоенсовог,  који  се  међу  осталим  песничким  умотво- 
рима  португа.1ске  књижевноети  иадиже  као  каква  имповантна  пиЈ^амида 
од  гранита  сред  пешчапе  пустиње.  Писац  би  свакако  био  бо.1>в  учинио, 
да  је  написао  теорију  појеаије  у  аасебном  делу,  а  одел>ено,  било  у  х])о- 
нолошком,  било  у  синхронистичком  реду  написао  опгату  историју  књи- 
жевности.  Како  је  пак  тсп1ко  дело  у  овом  смислу  преиначити,  желео  бих, 
да  писац  пЈ^ема  оном,  пгто  јо  сам  напоменуо,  —  да  ће  у  историјском  де-1у 
песништва  ианети  внаменитије  песиичке  умотво])е  појединих  народа, 
—  све  оно,  што  је  обично  и  беа  веће  песничке  ВЈ>едности,  што  већма  суви, 
а  тим  већма  истакне  в]>сиије  лесничке  п])0И8воде,  који  су  внлчајни  и  по 
свстску  .1итературу.  У  том  ће  се  пог.^сду  писац,  на  име  што  се  тиче  еп- 
ског  песништва,  особито  моћи  користити  и  најиовијим  делом  Ка])ла  Саса 
„А  у114;^1ГО|1а)ст    ^ронха!'    (пН^ин  У  светској  књижевности''). 

Пошто  сам  у  главном  ]>окао,  шта  садржи  у  себи  ово  де«и>,  и  како 
је  цео  материјал  у  њему  распоре1)ен,  учинићу  сада  своје  п])имедбе  и  на 
поједине  партије  и  напослетку  парећи  и  свој  општи  суд. 

У  приступу  наглашава  писац  важност  и  вначлјпост  песме  у  нашем 
народу,  наводи,  како  се  он  радо  8абав.Ба  песмом,  али  су  му  још  с.\або  по- 
аната  естетска  правила,  на  име  прави.^а  песгн^гаггва,  Де.1а,  што  су  у  том 
пог.геду  у  нас  писана,  махом  су  тек  овлаш,  у  кратким  ]>асправама  ивишла 
или  у  нера8ум.1>ивом,  неп]>лви.1ном  јевику.  С  тога  се  он  .1атио,  да  напише 
де.10  о  песничкој  веп1тини,  које  ће,  као  што  помиње,  ту  светлу  стЈ>ану  на- 
шег  нпродчог  живота  бол»о  ]»лсвстлит11,  те  охраб)»ити  и  наше  вештачке 
песникс,  да  гЈ»еде  да.т.е  том  путањом,  коју  им  сам  на])од  покааа,  како  да 
подиче  и  себе  и  нлрод  пред  п]»освећсним  светом.  За  тим  писац  наводи 
де^1а,  која  су  у  тој  ствпри  изипмл,  а  и  друга  дела,    која  је  он  употребио.' 

У  првом  де.1у  ])а8вијл  пислц  основпе  естетске  појмове  и  ивноси  у 
кратко  историјски  Ј^аавитлк  естетике.  Иислц  је  добро  учинио,  што  је  своју 
појетику   отпочео    сл    самом  естетпком,  рлавијајући  њене  основне  појмове. 


Матица  Орпова.  13^ 


Тако  шим  да  је  у  свакој  иојетици,  л  тии  нужније  је  то  у  овом  де^гу«  јер 
се  ва.1А8п  у  њеиу  н  историјски  раавитак  песниипгва,  што  расправл>а  пе- 
сничке  умотворе  старих  п  нових  народа.  Овај  је  део  у  опште  добро  изра- 
^н.  Примећујем  само,  да  у  њему  нешто  Фа.1И,  што  никак«!  не  м<»же  иао- 
стати,  а  то  је,  да  нема  П(»де.1е,  односно  ра8.1иковања  песништва  на  к.1асично 
и  романтично,  наивно  и  сентимента.1Но,  објективно  и  субјектнвни.  Нужно 
је  раавити  те  појмове  с  тога,  да  би  се  нарочито  увиде.1а  ])а8.1ика  ивмеђу 
песничких  и  у  опште  вештачких  п)>ои8вода  старих  народа  (особито  Је- 
лина  и  Рим.1>ана)  и  нових  (модерних)  народа.  О  томе  лепо  и  темел>пто  ра- 
ГШМ1В.ЈМ1  особито  Фр.  Мндер  у  своме  де.\у.  ^^ОЂег  пмуе  Ш1<1  •еп^ипепШо 
ХИоћ^опв;''  и  Јанпш  „  7ог1е8апјЗ>^  (^ђег  ^10  Ме1в1еп1гегке  <1ег  ртеоћгвоћеп 
Роепе.** 

Дале  ва.'1>а  допуннти  н  а  у  к  у  о  п  р  о  е  о  д  и  ј  и  и  м  е  т  р  п  ц  п,  на  пме 
тачно  деФпновати  равмер  (метпр)  п  ритам,  и  навести,  каква  је  у  томе 
ш»г.1е^\у  ра8.1ика  иамеђу  песничких  проиавода  старих  и  нових  народа. 

Особито  пак  треба  допунити  и  олај  део  метрике,  где  се  говори 
о  нашем  народном  стихотворству.  О  томе  је  лепа  студија'и8иш.1а 
од  про«есора  .1.  Зиме  у  48.  и  49.  књиаи  .,Рада  јуп»с.1овснске  академије 
ананости  и  уметности'*  (у  Загребу  1879.)  под  насшвом  „Нацрт  наше  на- 
родне  метрике  с  об8ир(»м  на  стнхове  других  на[м>да  а  особито  С.\овена'*. 
У  том  свом  де.1у  писац  је  све  употребио  и  исправио,  што  су  у  т<»ј  ствари 

I 

писа.1и  Вук  Караџић,  11.  Берић,  Јов.  Суботић,  Ф.  Мик.1ошић,  Шеноа,  Ве- 
бе]»  и  други  писци. 

Не  види  се  јасно  ра8.1ика  ивмеђу  песничке  приповетке  и  ро- 
манце  и  ба.1аде,  са  којима  је  она  сродна.  Романца  и  ба.1ада  —  увевши  их 
као  једно  и  исто  —  жив.1>е  ц]>тају  и  приповедају  него  песничка  п])иповетка 
и  опе  су  удешене  ва  певање.  Иесиичка  приповетка  обично  је  бев  строФа. 
Она  је  чисто  епска  песма,  а  ромаш^а  и  ба.1ада  су  ]>омантично-спске  песме 
у  .1ирском  облику.  „01е  Кгап1сће  (1е8  Јћукав**  и  „Виг^всћа^**  уврстиоје 
иисац  у  песничку  приповетку,  а  рачушду  се  у  роианце. 

Романцу  и  ба.1аду  расп])ав.1>а  писац  оде.Бено,  а  бо.1>с  да  их  је 
увео  ваједпо,  јер  се  махои  увимају  као  једно  и  исто.  Који  међу  обема  право 
равлику,  на.1а8е  је  у  тоие,  да  се  ])оманца  више  приб.1ижује  .^и^к^кој,  а  ба- 
.га^ха  епској  појевијн  —  да  је  ромлнца  по  сад])жини  више  весе.1а  и  ведра, 
а  балада  овбилна,  тајанствена  и  т])агична,  те  је  вато  А.  Грегуш  у  своме 
де.1у  ^А  ћа11а(Ја  е1п1^1е1е**  (теорија  баладеј  деФинује:  ба.^а^'^  је  трагедија, 
што  се  прича  у  ^('^^^ику  песме  (А  ђа11а(1а  (га^^ЦЈа  «ЈаЊап  еШезх^и^е).  А.ш 
се  и  они,  који  рал.\ику  праве  међу  ])оманцом  и  ба.1адом,  не  С1ажу  у  том 
ра8.1иковању.  И  ва  то  је  свакако  бо.Бе  ааједно,  а  ие  оде.1>ено  ]»лсправ.т>ат11 
те  в]>сте  песништва. 

Тачније  т]>еба  ])а8.1иковати  и  причу  (8а^)  од  скаске  илн  бајко 
(М&гоћеп).  И  једна  и  друга  сшка  чудноват  дога)>ај,  а.1и  ])а8.1икују  се  у 
томе,  што  се  скаска  не  став.1>а  на  исто]>ијски  осиов,  и  П1то  се  неограни- 
чено  служи  над8ема.1>ским  стихијама,  машта  се  ту  необуадано  к])еће,  п])е- 
врћући    прави.1ни    ])ед   у    п])ироди    и    исте^^ујући  своју  моћ  у    Фантастич- 


140  Матица  Српока 


ким  створовима,  уи1»треб.1.ујв  аа  евоју  це.1  као  иокорно  орЈ^ђе  и  .1.3'де  п 
животиње  и  биљке  и  све  друге  ствкри.  Прича  је  такође  чу дноват  или  бар 
ван])едан  дога))ај,  који  се  оснив'ј|  на  каквом  народном  предању,  а.ш  је  увек 
вевана  аа  иавесно  мест(»,  ствар  и  време,  те  догађај  бар  иагледа  да  је  ве- 
роватан.  Скаска  је  више  иојетична.  а  прича  исторична. 

У  епском  песнпштву  у  Инђана  ва.1>а  поменути  и  пантеистичку  веру, 
која  не  прави  раалнке  ме1)у  .1>удима,  животињама,  и  би.Ђкама,  те  у  индиј- 
ским  баснама  животиње  говоре  као  .1»удп,  чиме  се  оне  раа*\икују  од  еао- 
иових  Фабу.та,  у  којима  се  свака  животиња  представл.а  према  својој  природн. 

„Махабхарата"*  и  ^Рамдјана''  спадају  међу  најзнаменитије  епе  у 
светској  књижсвности,  те  је  нужно  навести  њихову  праву  слдржину.  Ти 
епи  првдстав.1>ају  у  а.гегоријској  слици  ратовањс  аријскнх  Инђана  у  Ин- 
дији  и  покорење  сурових  народа  јужног  де.т  Индије,  Декана. 

У  епском  песништву  у  Је.1ина  ва.1>а  пре  свега  истаћи  значајност 
је.1инскога  народа  по  општу  човечанску  ку.^туру  и  нагласити  његове  ана- 
мените  апспге  у  вештинама  у  опште,  у  песништву  на  посе.  Је.1ини  су 
се  најв(^ма  од  свију  народа  приб.1ижи.1и  уаору  лепоте.  Њихова  књижевна 
де.1а  носо  на  себи  тип  праве  к.1аснчиостн  и  што  се  тиче  садржине  и 
облика  им,  тако,  да  потпуна  истина  .гежи  у  овим  речима  Хегеловим: 
„Најилеменитију  храпу  у  најлепшом  облику,  8.1атну  јабуку  у  сребрној  .Ђус- 
ци  дају  нам  де.та  старих  Јелина.  Ни  ма.1о  не  претерујем  кад  кажем,  ко 
се  није  уповнао  са  тим  де.1има,  да  је    живео,  а  није  анао,   шта   је  .твпо.** 

Нмје  дово.Био  истакнут  у  епском  песништву  у  Францува  аначај 
Волтера,  који  се  с.гави  и  вв.^1ича  у  својим  де.1има  нарочито  с  тога. 
што  је  еноргично  и  неустрашимо  војевао  против  тадашњцх  мана  и  8.1оу- 
потреба  у  држави  и  цркви,  против  предрасуда,  педантерије,  мрачњаштва 
у  друштву,  п))ос1авив  се  највећма  својим  гласовитим  епом  „Ханријадом*', 
у  коме  је  тако  дивно  раавио  ваставу  ре.^игиоане  толерантности.  Више 
ва.1>а  говоритн  такође  и  о  списате.Ђкама :  Лујаи  Стаел  и  Жоржи  Сана. 
Прва  се  може  сматрати  као  претеча  соција.1ном  роману  Ж.  Сане,  вауаи- 
мајући  се  у  својим  романима  особито  живо  и  аа  права  женскиња,  во- 
јујући  против  шуп.Бв  Форма-гности  и  материја.1истичког  правца  у  Фран- 
1^ској  књижевносги,  а  ва  васпостан.1>ење  .1епе  хармоније  иамеђу  духа  и 
матерпје,  у.ма  п  мора.1а,  књижевиости  и  живота.  Зауаимајући  се  у  својим 
делима  на  име  и  ва  то,  да  у  народу  на  ново  оживп  ре.111гиоаност,  допри- 
не.1а  је  н  она  новоромантичкој  школи.  Још  анатнија  је  Ж.  Сан  (Орор 
Дидван),  која  је,  пип1ући  у  духу  Русов.1>евом,  жестоко  жигосала  непри- 
родност,  трулеж  и  поквареност  тадашњега  друштва. 

У  епском  песништву  у  Та.1ијанаца  треба  споменути  код  Дантеове 
божанске  комедпје  —  ^{Ну1п:1  (ЈотоЛЈа  —  да  је  песник  у  том  своме 
гласовитом  епу  ск.1а,\но  спојио  срсдњовековну  ско.\астику  са  прованса.1- 
ском  романтиком.  Треба  оиширније  расправ.1>ати  и  саму  садржину  тога 
еиа,  а  да  би  сс  бо.1>е  расвет.гио,  нужно  је  додати,  како  је  Данте  стајао 
нрема  странци  паниној  (Гио.хФима)  и  ст])анци  царевој  (Гибе.1инима). 

Да.1><'    ва.1>п    спомеиути  у  епском    песништву   у  Та.1ијанаца  и  хума. 


Матица  Орпока.  141 


нивам  и  ренесансију,  која  се  почелл  п()јав.Ђиват11  у  Ита.1ији  већ  од14.  века^ 
крчећн  пута  иаучавању  стаЈ^их  на  псБу  песниигтва  и  других  вештина  и 
испитивању  лепоте  у  њпховим  делима.  Главни  представници  хуманисти- 
чкога  правца  били  су  Данте,  особито  пак  Пстрарка  и  Бокамо. 

ВолФрам  Ешенбах  и  ГотФрид  иа  Штрасбурга  највиаменитији  су  ве- 
штачки  песници  у  средњовековној  књижевности  немачког  народа  и  аа  то 
треба  ма.1о  подробнијс  карактерисати  њихово  главне  песничке  умотворе 
чПарсивал*'  и  „Тристан  и  Исолд".  У  „Иарсива.1'*-у  представ.1>а  ИолФрам 
идеалистички,  а  у  „Тристан  и  Исолд^—  ГотФрид  реа.1истички  правац. 
Ти  се  прав1^1  упоредо  пров.^1аче  кроа  целу  потоњу  немачку  књижевност^ 
а  о.1ичени  су  у  новијем  песништву  нарочито  у  Клопштоку  и  ВилаНу\\%  у 
Шилеру  и  Гете-у. 

Слабо  се  истиче  и  аначајност  Хердерова  у  немачком  песништву. 
Хердер  има  апачаја  и  по  пас  С.1овене,  јер  је  он  био  један  од  прких  пи- 
саЈМк«  који  се  ааувимао  ва  историјско  право  сшвенског  и.1емена.  Он  је  ва- 
служан  не  само  по  књижевност  свога  народа,  већ  уг.1едно  место  ваузима 
и  у  светској  литератури  поглавито  тиме,  што  је  укавао  на  лепоту  на- 
родних  иесама  разнпх  времена  и  народа.  Да  Хердер  ништа  друго  није 
оставио  након  себе,  осим  своја  два  г.1.чвна  дела:  „биттеп  ^ег  Уб1кег 
)п  ^1ес1сг11'',  —  вбирка  песама  равних  народа,  ме}^у  којима  и  пеких  српских 
—  и  Сида  —  Ск!  —  и  то  6ч  већ  било  дово.бно,  да  му  се  име  за  вечита 
иремена  проноси  у  светској  књижевности. 

У  кратко  говори  писац  и  о  Гете-у  и  ИХи.геру,  а  ва.1>а  опшнрннје 
карактерисати  песнички  им  рад  у  свима  Фазама  њиховог  раавитка.  Осо- 
бито  је  поучно  повући  пара.1елу  иамеђу  њих  као  најодличнијих  представ- 
ника  двају  г.швних  праваца  у  књижевности :  правца  објективног  и  суб- 
јективног ;  казати  да.Бе,  П1та  је  основна  идеја  и  сау^^ржина  пајвнаменитијих 
песннчких  умотвора  Гетеових :  „Фауста"  и  „Хермана  и  Доротеје**  и  карак- 
терисати  његову  Ифигенију  у  Тавриди,  у  којој  се  драми  Гете  највећма 
11риб.1Ижио  јсгинској  лепоти. 

Мађарскијевик  нијо  осам.Ђен  у  Квропи.  Оп  се  рачуна  ме\)у 
угорске  јевике,  у  које  спада  у  Европи  још  јеаик  фински  и  лапски,  а  у 
Авији  ови  јеаици:  ћо])Ди,  черемив,  мордвнн,   вотјак  и  цирјен 

Да  би  се  виде.1о,  како  се  раавијало  ма^арско  песништво,  требао 
је  писац  бар  новију  књпжевност  поделити  по  равним  школам<а  и  правци- 
ма,  који  су  се  појавили  од  друге  по.1овине  18.  века  почевпш  од  Бешењеја. 
Иисац  не  помиње  Андрију  Д>'гонића,  а  овај  је  отпочео  народни  правац  у 
мађарском  новнјем  песништву,  а  внатан  је  и  с  тога,  што  је  он  први  по- 
чео  лисати  иаворне  мађарске  романе,  увимајући  аа  њих  градиво  ив  мађар- 
ског  наро^у1ог  и  друштвеног  живота. 

Већма  ва*Ба  такође  истаћи  вначај  Кавинција,  као  средишта  нове 
шко.1е  и  нагласити  његове  ааслуге  ва  новији  ма^рски  јеаик. 

Код  Јокаја,  као  најплоднијег  ма^арског  ])омано-  и  нове«1о-пис1^, 
треба  навести,  која  су  му  најбо.1>а  дела.  Најбо.1>и  су  му  романи:  „Б^ 
та^аг  п41)о1)*',  Кагр^ђћ!  ^окап**,  „А  г^^1  ј6  ^^ђ^иђхг^к**  и  ТЈј  ШИевиг.** 


142  Матица  Орпова. 


У  лирском  11есн11штву  Рим.1>ана  држим,  да  треба  веКма  истлћи  зна- 
'чајност  Хорацл,  који  је  не  слмо  најанаменитији  лнричар  у  Рии-мна, 
већ  који  у  опште  и  у  светској  литератури  ааувииа  тако  угледво  место, 
каково  тешко  дл  ваувима  икоји  дрлти  лиричар  у  књижевности  свију 
ЧЈтарих  и  нових  народл.  Томе  ув^мж  не  лежи  у  «орма.1ној  леиоти  н>его> 
вих  песлмл,  колико  у  вдравим  филозофским  нлчв.1има  и  поукамл  практи- 
чне  мудрости,  што  провејлвЈуу  иесме  тог  ве.1иканл  лиричлрл,  сл  којих  је 
Х<»])лц  песник  пелог  обрлаовлног  еветл. 

У  лирском  песништву  у  Фрлнцуал  писац  ве  помиње  Рабле-л,  који 
је  чувен  кло  слтирмчдр  и  који  је  основао  сатирски  роман. 

У  драмском  песништву  пре.1а8и  пнсац  са  старога  века  —  са 
.драмског  песнип1твл  у  Рим.банл  —  одмдх  нл  дрлмско  лесништво  у  Фран- 
цува,  л  држим,  дл  би  трсбло  пре  тогд  дл  је  говорио,  кдко  је  постдло  и 
рлавило  се  по8^]>ишто  у  средњем  в(^ку.  Д]>амско  песништво  и  позоЈшшна 
вештина  ста])ога  векл  и^тивишлаје  иа  богослужења,  и  то  и  т]>агички  и 
комички  јој  п]>авац.  Исто  тлко  поник.1Л  је  поаори1инл  вештинл  и  у  с]>ед- 
њем  веку  у  кри.гу  ц])кве  и  првобитни  јој  клрлктер  био  је  чисто  религио- 
аан.  11редстав.1»а.1е  су  се  тако  ввдне  ^д^^ховне  игЈ)в**  —  које  су  се  у  Немлч- 
кој  8вл.1в  л1и<11'  л  у  Фрлнц>'ској  ,  т18(;епа'^,  и  кој»  су  се  аанимале  рлаиим 
доглђлјимл  и8  биб.1ијске  историје.  П])едстлв.1>а.1и  су  свештеницн  заједио 
са  г.1умцима,  испрва  у  цркви,  а  доцније  и  на  другвм  јавним  местима. 

У  драмском  песништву  у  Француаа  вл.1»а  навести  Бомарше-а  Веаи- 
тагсћа18  1732 — 179^.  ,  који  је  чувен  сл  своје  две  комедије:  «^0  ђагђЕвг 
ч1е  бетШа**  и  ^Бе  таг1а^е  (1е  П^^о*,  у  којима,  особито  у  тој  другој, 
жестоко  устлје  против  тлдахпњег  поквд]>еног  друштва,  особито  против 
а])истократије.  Тим  својим  комедијама  Бомарше  је  крчио  пут  потоњој  ве- 
Јшкој  рево.1уцпјп. 

Држим,  да  писац  није  доста  тачно  обе.^ежио  и  П]>ава1^  новороман- 
тичке  школе,  особнто  у  Француској  и  Немачкој:  шта  је  иваавало  тју  п]>а- 
влц  и  нл  чем  се  пог.1лвито  оснива.1а  новоромантичкл  шко.1Д.  Кдрактери- 
слти  вд.1>л  и  књижевност  нлјновијег  добл,  у  којој  се  кдо  у  клквом  ог.1е- 
ДД.1У  ве])но  ог.1едд  сдддппбост  сд  свимл  својим  .нестА.111им  же.1>дма  и  теж- 
њама.  Идејали  у  веигтинн  и  у  животу  уступају  место  ]>еа.1ном  и  матери- 
јалистичком  правцу,  те  тлко  и  нл  по.Ђу  песништвл  не  може  дл  се  створи 
ништл  ве.1ИКо  и   т]>дјио. 

Ииелц  не  рлсп])лвл>л  песништво  неких  мдњих  ндродд  европских: 
С!кдидиндвл1^  (Длнлцл,  Шведл  и  Норвежднд),  Холдндевд  и  Британацд, 
Ф.1емацд  Р(»млнл  и  Ново-Гркл.  А  држим,  дд  би  рлди  потпуности  Т]>ебл.1о 
ндвести  нлјг.шнније  И8  песништвл  тих  нлродл,  њихове  вндтније  песнике,  осо- 
оито  пдродне  песме  Ново-Грка  и  Романа,  и  ф  и  н  с  к  и  на])одни  еп  „Ка- 
лева.^д'*. , 

Пислц  је  у  својој  појетици  ув  свдку  врсту  песништвд  требао  до^^ати 
агодне  нримеЈ^е  ин  нлше  књижевности,  у  ко.111ко  их  плк  немл  у  нашој 
књижевности,  ив  .1ит1»Ј)атуЈ)а  дЈ)угих  народа.  То  имлју  и  мање  појетике, 
било  дд  примеЈ>и  стоје  ув  иоједине  вЈ>сте  песништвл,  било   у   додатку,  као 


Матица  Орпока.  143 


шт<»  је  и  у  Ма.1ет11ћевој  11(»јетнци  и  у  хрватској  појетици  од  Пехана.  Згодно 
одабраии  прпмери  да.1еко  бо^ве  расветљују  и  објаЈИњавају  ствар,  него  и 
нлјтачније  деФиниције,  те  вато  троба  ,у^  их  ииа  и  у  овој  појстици. 

Други  део  Сччдржи  у  себи  књижевност  словенских  народа,  коју  пи- 
сац,  као  што  и  треба,  расправ«1>а  маио  опширније,  јер  се  она  нас  бдиже 
тиче  него  лите])ату)>а  других  народа,  и  јер  је  она,  осим  књижевности  на- 
шега  народа^  и  сгабије  поаната  у  нас.  И  овај  други  део  је  у  главноме 
добро  иарађен,  а  рађен  је  поглавито  по  поанатоме  де.<1у:  ^Историја  књи- 
жевности  словенских  народа**  од  Пипииа  и  Сп  совића,  што  је  написано 
ил  руском  језику,  а  од  чести  је  преведено  ина  немачки.  И1то  се  тнче  по- 
јединости  имам  ове  примедбе: 

Где  се  наводи  у  делу  број  Словена  у    поједнним    8см.1>ама,    требало- 
је,  оеобито  ва   Аустро-Угарску,    навести  ревултате  сајновмјога    пописа  (од 
год,  1880.),  јер  се  у  делу  помињу  податци    иа    статистичкога    де.1а   Буди- 
ловићевог,  који  је  иаишао  год.  1875. 

Зара,^  потпуности  ва.м  поменути,  да  С^овенаца  има  и  у  аапа^^ној 
Угарској,  да.Ђе  да  од  српских  насе.1>ења  у  Апулији  —  јужној  Ита.111ји  — 
од  друге  половине  петпаестог  века  —  1467 — 1494  —  има  још  два  села : 
„Ас^иа  у^уа**  (Жива-Вода)  и  „8ап  Реисе  бЈато",  у  којима  има  до  400() 
Сиовена,  а  треба  такође  навести  и  српска  насе.1>ења  на  охридском  јеаеру 
меЦу  Бугарима  и  Арбанасима. 

Вредно  је  још  и  то  поменути,  како  су  пређе  били  насељени  Срби 
и  Хрвати,  особито  тај  Факт,  да  су  Срби,  иселивши  се  ив  Старе  Србије, 
остави.1и  Арбанасима  те  крајеве,  који  су  негда  спаја.1И  некадашњу  Зету 
а  донашњу  Црну  Гору  са  Србијом  —  а  да  се  иешто  нису  толики  Срби 
11свли.1и  иа  Старе  Србије,  јамачпо  би  с«  сада  другчије  решава«1о  источно 
питање!  —  А  осим  тога  иагуби.го  се  и  многе  тисуће  Срба,  што  се  исе- 
.гише  у  јужну  Русију  (1751 — 1753).  Види  Јајрб:  Јв^опја  кпј14еУП08<;1  ћг- 
га^аке  1И  агђвке  —  8(ап  тек) 

У  историји  руске  књижевности  говори  писац  ваједно  о  књижевно- 
сти  Великоруса  и  Ма.1оруеа.  У  Пипину  и  Спасовићу  се  оде.1ито  о  томе 
расправ.^1>а,  а  може  се  и  ааједно  расправ.Бати,  само  примећујем,  да  писац 
сувип^е  иало  говори  о  књижевности  Малоруса,  а  треба  свакако  да  је  на- 
нео,  како  стоје  Малоруси  према  Ве.1икорусима,  а  га.1пчки  и  угарски  Ру- 
сини  према  тима  обојима.  У  старије  доба  постојала  је  потпупа  ааједница 
ме!)у  Ве^гикорусима  и  Малорусима,  која  се  покааује  у  старим  књижевпим 
спомеиимима  (ј  Несторовом  лет(»пису  и  песми  о  Игој»овом  војепом  похо^^у), 
а.1и  та  ваједни!^  је  о.1абавииа  пог.^авито  нава.1ом  моиго.1ском,  када  је  по- 
литичко  средиште  руског  народа  преш.1о  коиачно  на  север;  југ  и  вапад 
буде  потчињен  туђинској  власти  (литванској  и  пол>скг1Ј)  и  ти  су  догаЦји 
у  току  времена  проиаве.1и  и  етнограФске  ра8.1ико.  Ма  како  стајао  јевик 
ма-1оруски  према  јеаику  великоруском,  био  он  по.1>ским  упливом  искварен 
и  руски  јеаик  —  које  је  тврђење  међу  тим  већ  одавна  побијено  —  и.ш  само 
дија.1ект  руског  језика,  и.1и  пак  самоста.1ан  и  невависан  језик  —  кад  Ма- 
лоруси  хоће  да  негују  њгеменску  особину,  то  им  он^^а  нетреба  нико  на  пут 


144  Матица  Сраока. 


* 


.'»{к. 


да  етаје.  А  ириннати  право  иа  ексистенцију  ма.1о|)ускв  књижевности  има 
и  своје  практичне  вредности,  што  тај  јевик  1>аауму  и  га.шчки  и  угарски 
Русинн,  који  иак  неразуму  јеапк  ведико-руски,  те  се  тако  и  јаче  одржава 
међу  њима  и  духовна  ваједница.  Од  иес1шка  ма.1оруских  паводи  писа!^  само 
Шсвченка,  а  треба  споменути  још  и  друге  ( Костомарона,  Кулиша  и  т.  д.) 
Већма  треба  нагласити  и  ма.1оруске  народне  иссме  (коаачке),  особито  иа 
доба  ратопања  Коаака  са  Татарима  и  11о.1>ацима,  иннети  њихове  .теноте  и 
у  чем  се  рааликују  од  великоруских  народних  пвсама. 

Држим  д«и1.е,  да  је  писац  у  опште  већматребао  истаћи  вначајност 
руске  књижевно<'тп,  која  се  јако  индпже  ме1)у  кн.ижевностима  свију  оста- 
.гих  с^говенскпх  народа.  Гуска  је  књижевност,  може  се  *рећи,  сада  већ 
најпретежнија  од  свију  <)ста.1пх  словенских  .гнтература  и  квантитативно 
и  квалитатпвно.  Она  почии>е  уираво  тек  од  четврте  десетине  прош.гога 
века,  иа  се  већ  помпњеу  биб.1пограФском  де.1у,  пгго  га  је  од  год  1813 — 21 
саставио  Сопиков,  не  мање  но  13.241)  де.га.  нгто  су  иаинма  на  руском  и 
оовенском  јенику,  од  кад  је  аакедена  н^тамиа  у  1*усији.  А  ко.1ико  је  тек 
од  тада  нових  де.га  иаишло  у  1*усији  аа  иотоње  в.1а^\е  А.гексачдра  Ј.,  де.1.1 
8а  владе  царева:  Нико.ге  I,  Алексчндра  II.  и  с^'ц^ашњег  цара?  Да  пак  руска 
књижевиост  и  ква.1птагивно  науапма  прво  место  ме1>у  свима  с.говеиским 
.гитературама,  сведочп  тај  Фак-ат,  пгто  је  она  једина  од  оста.1их  с,1овен- 
ских  књижевности  у  нонпје  време  стекла  светски  аначај,  јер  прваци  књи- 
жевници  рускп:  Пунжин,  .1ер.монтов  и  Тургењев  аауаимају  леио  и  угледно 
место  п  у  светској  књижевностп.  А  јои1,би  п  анаменитија  би.га  данас  Ј^уска 
књижевн(»ст,  да  није  неким  а.1им  удесом  неми.госрдна  смрт  пре  времена 
нокоси.та  њене  најбо.Бе  снаге:  Пупшина  у  .Н7.  год.,  Лермонтова  у  27.  год., 
Гого.га  у  44.,  Грибоједова  у  .44.  и  Ко.1аова  у  Н'Л  год.  живота.  Каква  буд\'ћ- 
ност  предстоји  руској  књижевнг)сти,  ка^ха  коначно  отреслв  се  туЈ^инскпх 
окова    буде  се  ра8вија.га  у  чисто  народноме  ^^'^.>'' 

Гдс  је  реч  о  Карамапну,  ту  вал>а  већма  пстаћи  његове  аасгуге  по 
јеаик.  Он  је  војевао  против  тадап^њег  псеудокласициама,  а  ваувимао  се  аа 
живи  народнп  јеаик.  У  Т(»ме  и(пме,\\'  и>егов  ра,^  је  сшчан  .гитерарном  радЈ' 
нашега  В\'ка. 

Оиптрније  треба  говорити  и  о  Пушкину,  том  најод.гичнијем  руском 
наЈн^дном  песнику,  којп  пј^ви  прииада  и  светској  књижевности.  Иушкин 
је  први  укааао  па.1епоте  руских  народних  песама;  да.Бе  ваља  карактерисати 
н.егово  најанаменитије  дело  „Онегина",  тог  Дон  Хуана  руског  друштва  аа 
вла,^е  Нпколе  1.,  у  коме  се  де.1у  верно  огледају  мисги  н  осећаји,  тежњ« 
и  рад  тадан.ег  руског  живота. 

Р«»мантичком  правцу  у  руској  књижевности  крчно  је  пута  пог.га- 
впто  Зуковски,  својим  иреводима  иа  енг.геске  и  немачке  новије  литературе ; 
утврдио  је  пак  тај  правац  сам  Пушкин. 

Герцена  писац  тек  у  кратко  наводи  у  руској  књижевности.  А  он 
је  био  анаменит  писа!^  и  публициста,  који  је  особито  својпм  листом  „Ко, 
.гоко.\-ом"  ванредно  попу.гаран  био  у  вем.^ћи. 

Руско  песништво  карактерише  поглавито  меланхолија,  иронија  и  са- 


Матица  Орпока.  145 


тира,  па  како  књижевност  стоји  у  свеаи  са  животом,  то  би  ма  и  у  кратко 
требало  додирнути  друштвенс  и  подитичке  прилике  у  Русији,  из  којих  се 
пиглавито  дАЈе  растумачити  п))авац  и  карактер  саме  књижевности,  особито 
и  новији  реа.1ии  и  нихилистичкн  јој  правац.  Лено  расправ^Ба  о  томе  Ј.  Ј. 
Хонегср  у  своме  дслу:  ^Ваввхзсће  Бг^ега^иг  ип(1  Сиииг''  (Се1р21^  1880). 

Где  се  говори  о  старо-бугарскцј  књижовности,  ту  би  троба.1о  ма 
унратко  ра8.1ожити  и  старословенску  књиженност  те  кааати,  кад  почиње 
старословенска  књижевност^  који  су  словенски  спомевици,  у  којима  се 
сачувао  чист  словенскн  јевик,  којим  су  говорили  стари  Словени  у  Пано- 
нији ;  који  су  књижевни  диалекти  старословенског  јевика  ?  Већма  ва.1>а 
иста^1и  и  авашцност  браће  Кирила  н  Метода  по  Словене  у  црквепом  ц 
културно-литерарном  погледу. 

У  књижевности  српско-хрватској  вели  писац,  дл  су  Срби  и  Хрвати 
један  народ.  клт  народ  не  чини  само  јеаик,  #дћ  и  једна  историја,  једне  и 
исте  тежње  и  исти  идеа.1и,  а  у  томе  се  бзЈп  оба  ова  племепа  јако  раали- 
кз^ју  ме^у  собом.  Да  ос(»бито  и  ра8.1ичне  политнчке  аспирације  Срба  и  Хр- 
вата  далеко  растав.Бају  једно  од  д])угог,  покааује  на  име  и  ово  данашње 
време,  а  томе  сгичну  појаву  опажамо  сад  јоп!  и  код  друга  два  словенска 
илемена,  код  Чеха  и  Словакл,  који  су  такође  вр.1о  сродни  И8ме])у  себе. 
То  се  види  нарочито  и  ив  »нлчајног  говорм,  пгго  гл  је  недавно  држао  у 
етарочешком  клубу  у  Зл.  Прагу  др.  ^1ад.  1*иге[),  којнм,  —  уаносећи  Ма- 
^ре  и  наглашујући  њихов  напредак  на  свима  по.Ђнма  државног  и  дру- 
штвеног  живота,  докавујућн  солида])ност  и  истоветност  иптереса  Чегаке 
са  Угарском,  —  одбија  тако  рећи  сваку  а^уедницу  са  Словацнма,  а  томо 
је  г.тавни  раалог,  што  Словаци  неће  да  се  одрекну  своје  народне  књижев- 
ности  па  да  приме  чепгки  јеаик.  Па  ипак,  ма  да  нас  поиитнка  тако  јако 
растав.1»а  једно  од  дру1Ч)Г,  дужност  је  сваког  правог  српског  и  хрватског 
род().1>уба,  да  ра^\и  на  литерарној  ааједници  Срба  и  Хрвлта,  на  којој  су  до 
садл  највии1е  ра^^'-^и  Даничић  и  Јагић.  Кад  може  бити  кн.мжевие  а;1јед- 
нице  ^ле^^у  Енглеаима  и  сев.  Американцима,  ма  да  је  пропмо  сто  годинл 
од  клко  се  сев.  Лме))ика  осшбодила  од  енглеске  власти,  раавијајући  се 
еасвим  слмоста«1ио  и  у  свомо  сопственом  духу,  не  увиђамо,  аа  што  се  лите- 
рарнл  алјсдни1;л  не  би  могла  успоставити  и  ме^;у  Србима  и  Хрватимл. 

Писац  је  у  опште  добро  расп])авио  нашу  ки>ижевност,  осим  најно- 
вијега  доба,  које  је  недостатно  и  тек  ов.1ли1  описано.  Тако  писац  врло 
укратко  говори  о  Л.  Костићу,  ТриФКовића  нигде  и  не  спомнње,  а  тако 
исто  и  друге  најновије  наше  песиике  и  књижевиике.  И  с  тога  се  мора  и 
наша  најновија  књижевност  потпуннје  и  систематски  расправити  :  клкво 
нам  јс  нлјновије  .гирско,  епско  и  драматско  иесништво  и  поједине  пм  врсте, 
«шисати  нашу  аабавну  и  поучну  књижевност  у  свима  њеним  граиама  — 
на  ПО.БУ  политике,  цркве,  школе,  просвете,  привреде,  адравствености,  јеаи- 
кословла,  нсторије,  природослов.1>а  —  говорити  о  нлјновијој  нашој  жур- 
на.1истици  и  белетристици,  о  литерарном  рад>'  Матице  Српске  и  учепога 
друпггаа  у  Београду  и  т.  д.  Нл  кр^уу  могло  би  се  још  споменути,  како 
дејствује  данашњи  реални  п  млтеријллистички  прлвлц  пл  илшу  књижевиост. 

„Лвтопис'*   145.  10 


146  Матица  Орпока. 


У  историји  пиљске  књижевности  ва.1>а  ивближе  карактерисати  нцј- 
внамепитије  дело  Мицкијевићево: 

„В^хаЈу"  а  такође  и  Гарчинсковог  „АЛГас^ат^а"  и  кааати  садржи- 
иу  Красинскове    Х1е1)озка    Котес1уа. 

Најоо.Бе  је  И8ра1;ена  историја  књижевности  Чеха  и  Словака,  из 
које  се  види  јасна  слика  њиховог  литерарног  и  културног  развитка.  Же- 
лео  бих  још  с-амо,  даје  пислц  навео  код  Хаике-а,  да  је  исти  варад  д}'ховнв 
свезе  међу  С-лоненима  докавивао  нотребу  једнога  јеаика,  који  би  спајао  све 
раадвојепе  говоре,  а  то  треба  да  је  руски,  као  јевик  највећег  и  најсилни- 
јег  словенског  племена.  Код  ШаФарика  ва.1»а  додати,  даје  он  својим  књи- 
жевним  де*1има  изаавло  научни  панславивам,  допринев  много  идејн  исто- 
ријскогјединства  с^човенских  нлемена  у  старом  веку  и  мисли  њихове  уза- 
јамности  у  садашњем  столећу.  П;1лацки  је  покааао  своме  народу  историј- 
ску  му  свеву  са  ирошлошћу,  чиме  је  силно  допринео  ојачању  његове  на- 
родне  свести.  Иа>1*а  још  навначити  анач^ност  Коларове  брошире  о  „Књи- 
жевној  узајамности  ме1;у  Словенима*',  чиме  је  највише  учиинио,  да  Чеси 
највећма  од  свију  других  Словена  уче  друге  словенске  јевике. 

Лепо  је  описана  и  књижевност  Лу жичана-Срба,  иа  које  се  може 
видети,  како  је  народ  и  са  ма.1еним  средствима  и  усред  непово.Ђних  окол- 
ности  у  стању  да  негује  и  унапређује  своју  књижевност  и  свој  народни 
карактер,  када  су  на  имо  нрваци  у  њега  испуњени  искреном  љуб&вљу 
спрам  снога  народа  па  одун1ев*1>енс»,  истрајно  и  несебично  раде  на  њего- 
вом  бољитку. 

П))имвтио  сам  наи(»Сч.1етку,  да  писац  у  историји  песништва  не  паво- 
ди  свуда,  где  је  какво  дело  ив  ст])аиих  литература  преведено  на  српски, 
а  то,  мислим,  несме  Фалити  у  оваковоме  делу. 

То  су  примедбе,  што  сам  их  имао  да  учиним  на  дело  г.  др.  Стеве 
Пав.1овића.  Доста  сам  имао  што-1пта  да  приметим,  али  томе  се  нетреба 
чуди  ги,  јер  је  и  де.,1(»  врло  опишрно,  те  је  ва  то  и  више  мана  и  нвдоста- 
така  у  Ј^ему;  а.<1и  те  мане  махом  су  такове,  да  се  лако  могу  исправити 
и  педостатци  попунити.  Дс^о  има  с  друге  стране  многе  својв  врлине,  по- 
једипс  па])тије  су  тако  лепо  иврађене  —  таквих  има  пуно  у  делу  и  ја  их 
нећу  овде  појодинце  ређати  —  да  ће  потпуно  вадовоЈБити  и  строжијв  ва- 
хтеве.  Поглавита  в])еноћа  делу  јесте  правилан,  чист  српски  јеаик,  леп, 
јасан  и  лак  с.1ог,  чиме  се  о^\ликују  сва  досадања  делапишчева,  са  чегаје 
писац  већ  давно  поанат  у  нашем  књижевном  свету.  Примећујем  само,  што 
се  тиче  језика,  да  писац  није  свуда  доследан,  на  име  у  писању  ту^их 
имена.  Тако  пише  на  једном  месту  „Бах"  а  на  другом  мвсту  „Бакхус'*, 
кажс  „Хорац"  „Верђил'*,  „Овид'*  а.1и  пише  и  Валерије,  Варије,  Јулијв, 
каже  АнакЈ)еона  у  место  АнакЈ>еонта,  Гете-а  и  Гета.  Овде  ондв  наилааимо 
и  на  иеобичније  ])ечи:  војни1^а,  матица  (оригинал),  мударци,  песмар  и  по- 
сма])ка,  певачица  (песиикиња),  Атинци ;  место  речи  „К))а.Б"  кажескороуввк 
цлр :  ца])  Агамемноп,  ца])  Пријам  и  т.  д. 

Да  би  се  виде«1о,  како  писац  лепо  П11ше  и  с  каквим  полетом,  навешћу 
овде  и])и>1е])а  ради  један  део  из  његове  појетике,  и  то  где  пише  о  иеснич- 


Матица  Орпока.  И? 


1сомв  одумев.Ћај у.  ^И  у  обичноме  животу  »намо,  да  нам  идв  од  руке 
и  да  јв  берпћотан  само  онај  посао,  који  свј^тујемо  с  вољом,  с  весе^гихМ 
срцем,  јер  „весе.1о  срце  кудељу  преде".  Л  да  каква  ли  тек  во.1>а  мора  да 
је  у  вепгтака,  којега  толико  чињенице  обивћу  у  његову  пос1у  ?  Таје  во-ва 
његов  в  е  П1  т  а  ч  к  и  о д  у  ш  е  в  л  а ј.  Тај  оду шев.Т1ај  нааива  1  Глатон  божан- 
ским;  Т1»  је  у  појетн  тнорачка  спага,  а  уједно  елект])ична  нарпица,  која 
еевпе  кроа  целу  струју  ду1певну.  ()дуп1ев.1,ај  је  снага,  што  рађа  и  даје 
живота. 

Г11т(»  је  душа  телу,  то  јо  одушев.т.ај  воштини.  ()ду1пенљај  .1вбди  око 
ве1птака  као  ан})ео  храпите.1.,  те  га  чува  да  не  посрне  у  свом  ве.1иком 
ра^\\'  и  пек.чоне  кад  нав;и1е  на  н.  непри.1ике  светске.  Све  су  ввштачке  вр- 
.1инв  мртве  у  вештака,  а  како  их  аала^же  варни1^а  одушевл.аја,  све  со  поч- 
пе  мицати,  сне  се  заодепв  својим  об.1иком,  све  о/Киви  и  дупшм  се  аадахне. 
То  је  дупгеван  ога1ћ,  у  којему  сагори  сво,  п1то  јо  нечисто  и  пестљ.^по,  па 
с«  одлучи  и  ваостапе  само  опо,  што  је  п.темепито.  Тај  одушев.Ђај  неана 
шта  чини,  ради  по  некчу  унутрашљој  си.1н,  која  г.ч  гонн  ;  па  се  чипи  као 
да  је  с.1еп  и  помаман  како  га  и  навиваху  стари.  Кад  ввп1така  освоји  ввш- 
тачки  одуи1ев.т,ај,  абивлју  се  чуда  и  рађа  се  веп1тачки  створ.  С  њим  по- 
тече  појетски  иавор,  песнику  се  просип.1.у  речи,  сшкару  урвђују  сшке, 
муаичару  аује  гласови,  .ткореаац  види  своје  .гиконе,  пеимару  се  подижу 
грађевине,  мнсгиш  е  је  вегатака  гроаница  спопа.1а.  То  је  неко  блажено 
буии.1о,  то  је  таква  работа  Ксчкву  нам  причају  па  пр.  о  Михелапђслу  Вуан- 
[>оти:  „Ко  то  пије  видео,  тако  неко  приповеда  о  њему,  тај  тешко  може 
веровати,  пгго  ћу  о  н.ему  кааати  Оп  ћо  живо  помамно  спопасти  мрамор, 
е  ја  миим,ах,  да  ће  с.е.  сав  комад  у  парчад  распрснути.  Једним  једитим 
ударц«'м  с»диа.1.инаше  оп  комађе,  деб(;.1о  по  три  четири  шии^а,  па  ипак  се 
тако  добро  држапге  свога  уг.геда,  да  би  со  све  бп.1о  покваЈ>и.1о,  да  је  сш 
само  л14"и1о  да.1>(!!  задр.1,о  у  мрамор." 

Иа  осноиу  свега,  јпто  сам  овде  рекао,  ма  да  дсЈ.го  не  одговсчра  у 
снему  строгим  аахтевима  систематичке  иарадс,  поП1То  је  оно  ипак  тако 
пара1>ено,  да  ће,  кад  се  у  смис1у  го]>11.их  примедаба  поправи  и  дотера, 
иотпупо  одговаратп  своме  аадатку,  те  п  користити  сваком,  који  оуА,0'  тра- 
жио  у  њсму  поуке,  пре^^^ажем  с.гавноз!  књижевпом  с^^бору  „Матице  Срп- 
ске**,  да  успојн  то.  де.к)  и  да  га  наградп  са  .'^00  Фор.- 

Л.  X  а  џ  11  ћ  јаи.Ба,  да  је  и  он  то  дело  прочитао  и  да  се  С1аж<'  у  свему  са 
помепутом  оценом,  само  бн  још  то  првпоручио  писцу,  да  бар  прег.1ед  књи  - 
жевности  словенских  парода  попуни  д*)  наших  дапа,  као  п1то  се  то  од  та- 
ког  де.1а  аахтева,  и  да  долу  своме  дода  кр.ггак  прег.к^^  садржаја  и  а8(">уч- 
ни  списак  о  свему,  о  чему  се  у  делу  говори. 

11рем.а  тпм  оцепама  прим<а  се  дело  да  с(^  нагр.чди,  .'ми  паграу\а  ће 
му  се  касније  одредити,  ка^^  писац  по  оцењивачким  п]>имедбама  поправи 
своје  дело. 

Г>().  Ч.1ан  Л.  Сапдић  јапља,  да  је  прочитао:  „С]>п  ске  н.чј)од- 
не  песме**,  што  их  је  скупио  ?*1.  (.).  и  подпоси  ову  оцену: 

„Потписани  члан  књи/кевног  оде.вења  овог,  ночаствован  је  реп^ењем 


148  Матица  Српока. 


славног  књижекиог  оде.1>ен>а  од  27  и  28.  августа  о.  г.  бр.  20.  К.  Одс.  ^^* 
о1^с1П1  аарад  награде  иоднессни  прииог  „Летопису"  по  именце:  »Збирка 
српски  народни  песама  и  то:  Т.  Де<».  Иесме  ив  Славоније.  I'.  Де<».  Иесме 
Босанске.   1 11.  Део.  Иесме  иа  Срема. 

Суд  и  оцена  потписаног  ч^тна  о  том  сво  ово  је: 

ГГодола  песама  у  вбирци  овој  скупљача  М.  О. :  на  песма  ив  Славо- 
није,  И8  Боспс  и  ин  Срема,  по  суђен.у  оцењивачевом,  неподноси, 
јер  се  многе  од  (^тих  певају  н  по  другнх  крајевих  наших;  скупљач  М.  О. 
није  аабележио  по  именце  ни  места,  где  их  је  скупљао,  нити  имена  пе- 
смарима  и  пссмарицама.  од  којих  је  слуп1ао  н  пописао,  а  што  се  ^^анас 
иареком  вахтова  у  оваком  пос^у ;  песме  ово,  неке  бити,  ни  да  су  кри- 
тички  забележоне,  јер  са,\ржај  и  јоаик  у  многима  не  поду^\ара  се  са 
с^ичипм  песмама  народним;  1»д  78  песме  у  збирци  овој  једиа  би  11  могле 
поднети  у  друштвеном  органу  „Матпце  Српске"  Летопису,  па  н  те  би  ва- 
.Блло  онако  по  вуковски  дотератп;  на  посготку,  примање  књижевних  при- 
лога  у  „Летопис  Матице  Српске**  јесте,  и  треба  да  будо  пред  светом  од- 
ликовање  књижовно,  те  по  том  „Летопис**  васколики  оглсдало  књпжевног 
рада  матичиног: 

с  овнх  дакле  р«18.1ога  иаређаних  не  може  потписапи  (»цењм- 
вач  препоручити  ж^Јирку  М.  О.  Српскнх  народних  посама  ових,  да 
се  приме  п  наштампају  у  .,Л  отоп  и  су**. 

Алп«  како  С1ПВНО  књпжевно  одо.1>е11>е  пМатице  Српско'*,  по  8ак.1>учку 
главне  скупштине  јој  —  смера  да  устроји  и  на  свет  ивдаје  ,,Биб.1иотеку 
ва  народ**  трошком  ив  надужбиие  народног  добротвора  11ет|>а  Коњевпћа, 
и  вбирка  6и  песлма  ових  могла  пристати  у  нвдање  књижевно  од  те  руко. 
С  тога  пЈ)опоручујо  оцоњивач,  да  се  са  скупљачем  М.  О.  удеси  то  ивдање, 
ако  он  прнстане,  да  ову  абирку  своју  на  ново  редигујо,  како  приликује 
послу  овакоз!.  Ирепорука  ова  потпче  варад  подстака  и  скуп.1>ачу  овом,  и 
другпма,  како  ће  се  и  у  напредак  прихватити  књижевне  трудбе  ове  око 
скуп.1.ања  народнога  б.1ага  —  дивпих  српских  умотворина  наро^у^их**. 

Иа  основу  ове  оцене  вбирка  спомонутнх  народних  песама  не  прима  со. 

Састанак  књижевнога  одбора  19.  (31)  девекбра 

145.  Сокретар  јавл>а,  да  је  данас  преминуо  Еми.1  Чакра,  члан 
књижевпог  одсБења  и  прод.1ач«е,  да  му  се  уч  1ни  уобичајсна  почаст,  да 
му  ко  од  ч.1анова  говори  на  опелу  и  да  с«  стави  у  ааписник  туга  ва  ње- 
говим  губитком. 

11ред.1оаи  со  примају  н  п]>ема  њима  поаивају  се  сви  ч.\анови  К1ви- 
жевног  оде.Ђења  на  погреб,  који  ће  бити  у  3  сахата  после  подне,  даљс  со 
ре1иава,  да  со  набани  .кш  венац  са  свиленим  тракама  и  са  натппсом,  н  да 
се  П0.10ЖИ  на  одар   покојников. 

Уједно  се  став.1>а  у  ваписнпк  туга  аа  покојником  као  једнвиодшд- 
старијих  ч.1анов«ч  књижовн<»г  одељења,  којн  је  својнм  раановрсним  књн- 
жевним  радом  стекао  имена  и  г.тасл  у  наш(»ј  књилчовностп. 

За  говор  на  оие.1у  умол>ава  се  секретар  друштвени  А.  Хацић. 


Матица  Орпока.  149 


148.  Мита  Петровић  у  Сомбору  под  24.  новсмбром  о.  г.  нд  по- 
8ИВ  под  бр.  878.  У.  3.  о.  г.  ЈАВља,  да  је  прогледао  расправу  Стевана 
Милованова:  ^Шта  се  до  сад  радило  и  урадило  на  науци  фи- 
8ИЦИ  у  Срба",  коју  је  исти  подноо  аа  награду  у  место  своје  п])ођашње 
расправе:  ^Физика  у  Срба". 

У  оцени  својој  наводи  ово: 

^Расправа  „Шта  се  до  сад  радило  и  урадило  на  науци  физици  у 
Срба**  може  се  скоро  сматЈ^ати  као  са  свим  нова  расправа.  Док  је  пређа" 
и1н>а  обухвата-га  <!амо  25  пислних  страна,  ианоси  ова  са^^а  пуних  50.  „Фи- 
8ика  у  Срба"  остала  је  само  као  језгра  новој  рас1фави,  али  је  и  на  тој 
јеагри  доста  мењано.  Писац  је  протегао  сада  своје  критичко  расматЈ»ан»е 
не  само  на  сва  дела,  која  је  потписани  навео  у  св<»м  роФерату  од  8.  авгу- 
ста,  него  је  узео  јо1п  у  оквир  св<»га  рада  И8  старије  књижевности  „Јесте- 
ствос^овије"  11ав.1а  Кенге.1ца,  а  из  новије  „Фиаику  ва  учител>е",  коју  јо 
године  1874.  написао  Н.  Ј.  Петровић.  Још  је  на  крај}'  расправе  став.1.ен 
попис  свију  сЈ^пских  Фиаика  у  хронолошком  ј^одј',  по  месту  пггампања  и 
т.  д.  што  је  хна.\е  вЈ>едно. 

Лко  се  потписани  и  не  слаже  са  писцем  расправе  у  многим  ствари- 
ма,  које  ои  у  истој  ааступа,  то  се  ипак  радЈ'јв,  п1то  може  да  каже,  да  је 
расправа  господина  Стеве  Миловапова  у  овом  новом  облику  ва.1>ан  и  д^н 
бро  дошао  прилог  историји  напхе  књижевности,  те  да  по  томе  аасгужује 
расписану  награду  ва  расправу  И8  српске  књижевности  аа    „Летопис*. 

У  жељи,  да  ова  ра(*п])ава  буде  на  п1то  већу  дику  нашем  ^Летопи- 
су**,  с^гободан  сам  да  изнесем  неке  примедбе  и  да  их  препоручим  пажњи 
уваженога  господина  писца.  Да  почнем  најпро  са  Стојковићем.  П])ика8 
Стојковићеве  Фнаике  оетао  је  у  главпом,  као  што  со  није  могло  дЈ)укчије 
ни  ишчекивати,  исти,  као  и  у  пређа^пњој  расправи.  БЈ)исане  су  само  неке 
оппЈте  пЈ^имедбе,  које  се  нису  управо  односиле  иа  предмет,  и  тако  је  тиме 
Форма.1на  стЈ)ана  Ј^асправе  само  добила.  Тој  страни  Ј»асправе  користило  би, 
кад  би  ппсац  и  иа  са^^'*"*^^''  текста  ук.и)нио  пЈшмедбу  на  страни  16.,  да  су 
^С^>би  корачали  увастопце  ва  науком  и  просветом,  но  да  ее  и  својо  веЈ>о 
и  цркве  ДЈ^жали"*,  јер  ни  јодно  ни  друго  неби  се  да.1о  Стојковићовом  фи- 
8ИКОМ  доказати.  У  строго  реа-шој  расправи  квлЈ>е  такве  насилне  ФЈ^аве 
ОПП1ТИ  утисак. 

Место,  на  ком  се  говори  о  становигату  Стојковићевом  пЈ>ема  те»>ри- 
јама  свет.1ости,  ивмењено  је  нвп1то  у  новој  Ј>аспЈ)ави.  Ту  со  догоди.1о  ја- 
мачно  омап1Ком  пера,  да  писац  ве.и1  ва  Стојковића,  како  је  он  те1»рнју 
истицања  (еманације)  приписивао  ЛјлоЈ^у  (види  страну  12.).  То  не  стоји. 
Стојковић  је  са  свим  добро  повнавао  становип1те  АјлеЈ>ово,  који  се  у  пј)ош- 
лом  сто.1вћу  сматЈ)ао  у  Немачкој  као  творац  теорије  та.^асдња.  Оп  јо  ва- 
иста  исту  теоЈ)ију  у  главним  погевима  са  свим  иевависно  од  Хајхенса  са 
моста.1но  поставио  и  потанко  раа.гожио  у  свом  внаменитом  де.1у  :  «Вг1е^е 
ап  в1Пв  с1еа18оће  Рппге831П.**  То  првобитно  ФЈ)анц\'ски  писано  дело  ива- 
шло  је  већ  прошлога  века  у  нише  немачких  ивдања  и  наш  га  је  Стојко- 
вић  имао  аа  цело  у  рукама,  пошто  је  оно,  што  на    страни  38 — 41.  у  дру- 


150  Мад^ика  Орпока. 


гој  КЊИ811  својо  Фивике  о  Ајлеровој  теорији  наводи,  скоро  досл<»ван  превод 
иа  17.  иисма  Ајлеровс  књнге,  као  тто  се  потиисани  о  томе  уверио  упоре- 
})ива11>ем.  Али  Стојкзвић  каже  иарском:  ^Мм  убо  с  Иевтопом  држимо**  и 
тако  не  стоји,  да  Ј**'  он  Ајлеру  приписивао  теорију  исти1(ан»а. 

На  страни  11>.  може  да  се  чпта,  да  је  у  Кенге.1чево.м  делу  ^осма 
глава  чиста  воологија  човека".  Човвчије  С1' тв.1о,  истина,  описује  у  зси 
ологији,  ^ичи  није  обичај,  да  се  говори  о  воо.1огији  човека.  Нарочито  се  то 
ие  може  реКи  аа  садржај  тога  одсека  у  ,,.Јестествос.1овију**.  Дотичпа  гла- 
ва  обухвата  оно,  пгг«»  се  данас  обично  вове  аптропологија,  а  сам  Кенгсгац 
паввао  је  исту  „ГО  шлок^кц*!;'*.  И  у  речепиц!!  ма.1о  пиже  до.1е,  где  се  ве.1и, 
да  се  Кепге.1ац  „пс  упуп1та  дуб,1,е  у  упу трап!  њ ост  п  ио  тражи  уарока 
ш»јавима'*,  мис.шо  је  писац  јамачн<»,  да  се  Кепгс.шц  нс  упуп1та  дуб.1.е  у 
ствар. 

На  с.трапи  ЛО  долс  стоји,  как.>  се  веК  „пом:и1о  Д1>кавује,  к:и»  да  к.1ор 
није  ксмнчпо  просто  те.1о,  е.^еменат."  Иовод  тој  примедби  дјма  су  госно- 
дипу  1П1С1^у  на  сваки  начии  сад  већ  стара  истра'живања  И.  Мајера,  којн 
је  некад  мпс.иш,  да  на  огнову  истпх  мо:ке  аак.Бучив.чти  па  дисоцијацију 
х.1орнога  мо.1ски.1а.  Али  новија  испитивања  истога  И.  Мајера,  као  и  Лан- 
гера  и  особито  КраФТса  поканл.1а  су  неоспопаност  тога  аак.Бучка.  С  веКи.м 
11раво.м  могао  се  ту  господнп  писац  поввати  па  спект]>а.1Поаиа.1итична  испи- 
тииан>а  .Токијерова  о  ка.1цијуму. 

У  сном  реФврату  1>д  ><.  авгусга  о.  г.  приметио  је  потписани  уагред- 
но,  да  би  расправа  пост.'и1а  напим.ћивија,  ка,^  би  у  њој  би.1и  и  кратки  жи- 
вотоппси  појсдиних  писаца,  н.чрочито  оних,  који  су  већ  умр.1и.  Г.  Ми.то- 
вапов  одаавао  сс  у  пропшреној  р:1сп[>ави  тој  же.1>п  и  навео  јс  лсивотопи- 
спе  податке  не  само  од  старијих,  него  и  од  скоро  свију  повијих  писаца, 
па  и  с:1мих  преводи.ш^^а.  Чита.1ачка  ће  публика  то  нл  це.1о  »магодарио 
примити,  а.1и  ипак  мпс.тм,  д:1  је  госп.  Ми.гованов  иретер:1о  у  том  пог.1е- 
ду,  јер  управо  комично  изг.1сд:ц  1^'*>Д  ее  код  неког  писца,  који  је  још  жив 
и  м.1:1д,  паводи  дап  и  годипа  Ј>о!>ења,  месго  у  ком  је  основнс  н1Ко.1е  учио, 
да  .1и  је  учсствовао  у  р.чту  и  другс  т:1кве  потапкости,  а  овамо  се  у  с:имој 
[>:и'пр:1ви  р.чд  тога  писца  б:ин  у  п:1јг.1авпијим  стварима  осуђује  и  прог.1а- 
П1ује  аа  вип1е  мање  нип1тав.  За  Д.чмјапа  Иав.1овића  каже  господин  писац, 
„да  је  нађеп  м[>тав  у  соби'*  (ст[)апа  43.),  те  би  се  мог.1о  мислати,  д.ч  су 
га  {>))ави  .1»уди  уби.1и ;  судим,  да  неби  би.ш  н^^каква  ипдиск[)еција,  к:1у^  би 
се  [>ек.1о,  да  се  Иав.1овић  сам  убио. 

И;1шао  с^м  два  т[)и  места,  која  нису  дово.бном  п.чжњом  сти.шзова- 
па  и  подвук.чо  слм  их  у  самом  [)укопису,  да  се  п[)в  штампања  јоп!  једном 
п[)егледају. 

Господин  писац  смат[)ао  је  а.ч  нужно,  да  И8.меш1  и  насшв  своје  ра- 
сп[);1ве.  А.1И  [)екао  бих,  да  је  овај,  што  га  је  сада  ивабрао,  сувише  д\г,  а 
и  пе  одгова[).ч  потпуно  с:1у\[)Иг:1Ју,  у  ком  се  не  обзире  на  сав  српски  [)а»^ 
„на  њчуци  Физицп**,  је|)  бап1  самост:и1Ни  [)адови  иа  том  пољу  И8.1ааи.1и  су 
у  ч.чсописим.ч ;  а  о  тпма  не  [>ас11[)анл.а  господпп  Мп.тованов  у  свом   сппсу. 


Матица  Орпока.  151 


Мнслнм,  д;|  би  11])е1>ашњ11  нлслов  или  нас«1ов  „Ф118нка«1нл  књижевност  у 
СђиТа"  потпуно  обухнатно  ооим  његове  расправе. 

Ова  алслужна  расправа  нзнеће,  кад  се  н^тампа,  око  ТЈт  табака  и  по- 
што  је  писац  морао  да  уложн  анатан  труд  у  сној  рад,  т«>  судим,  да  је  нра- 
В1».  ,\а  му  се  пнда  1и1града  <»д  120  Фор.* 

Прсма  тој  (»цени  одређује  се  сп<»менутом  снису,  награда  <>д120*ор., 
а-ш    ,га    му    п<ггане   стари  насхов. 


\ 


Ч 


г     • 


1ЕТ0ПИС 


V' 


МАТИЦЕ  СРПСКЕ 


УРЕЂУЈЕ 


А.    X  А  Џ  И  Ћ. 


КЊИГА  146. 

-•■•■—-    •    ■  -л*  ■ 


•^ 


1886.  ОВЕОКА  ДРУГА. 


У  НОВОМБ  САДУ. 

СРПСКА    ШТАМПАРИЈА   ДРА    СВБТ.    МИЛБТИћА 

1886. 


I 


*  • 


П  Р  Е  Г  Л  Е  Д. 


— .сг>»  - 


СТРАНА 

I.  Последњи  Бранковићи  у  историји  и  у  народном  пе- 

вању.  1456 — 1502.  Од  Стојана  Новаковића    ...         1 
II.  Грађа  за  медицинску  терминологију.  Сабрао  др.  М. 

Јовановић-Батут 48 

III.  Физика  у  Срба.   Написао  проф.    Стева   Милованов. 
(Наставак.) 80 

IV.  Владислав  краљ  угарски.   Историјска  трагедија  у  5 
танова.  Написао  Никола  В.  ђорић.  (Наставак.)    .     .      94 

V.  Српске    народне   приповијетке  из    Горње   Крајине. 
Скупио  их  Владимир  Красић : 

3.  Заклетва  и  невјера       115 

4.  Права  погодба,  још  правија  плаћа.     .     .     .  117 

5.  Лијепи  младић 118 

VI.  Последњи  дани.  Песме   Драг.  Ј.  Илијћа 121 

VII.  Књижевност: 

Аи^ив!;  8епоа.  8а1)гапе  рпроухев!!.   Оцена  Ми- 
лана  Савића 124 

VIII.  Матица  Српска: 

Изводи  из  записника  књижевног  одбора  иоде- 
љења  1885.  године 128 


« 


ПООЛЕДЊИ  БРАНКОВИћИ 

У  ИОТОРИЈЖ  И  У  НАРОДНОМ  ПЕВАЊУ.  1456—1502. 

ОД  СТОЈАНА  НОВАКОВИЋА. 

I. 

• 

Преглед.  На  коме  јв  оста.1а  власт  поеие  смрти  деспота  Ђурђа,  24 
декембра  1460.  —  Ра«.1ом  ивмеђу  деспота  Лазара  и  мајке  му  Јерине,  ујаЈса 
Т<»ме  КантакЈвппа  и  брат.ч  Гргура.  —  11ос^1е  тога  раз^^ома  СтеФаи  остаје 
у  Србијп.  —  Жепа  Лазарева  деспотица  Јс^ена  могла  је  помагати  тај  рав- 
лом.  Траг  о  томо  у  једној  парод1гој  песми.  —  Какни  су  били  одногааји  с 
Угарском  у  вроме  смрти  Ђурђево.  —  Па  коју  је  страну  сплом  по-\итич- 
ких  околности  упућен  бпо  Лазар?  Како  је  он  сам  схватао  одношај  спрам 
Угарске.  —  Наравнање  с  Турцима.  —  Ствари  хуњадијевскв  у  Угарској 
ок1»ећу  зл<».  —  Деспот  .1:1аар  упада  у  Банат,  увима  Ковин  24.  априла,  и 
буде  разбијен  па  Тамигпу  17.  маја.  —  Српске  размирице  с  Босном.  Рато- 
вап.е  о1:п  Сребрнице.  —  Гадња  о  удајн  .Тааареве  кћерп  за  босапског  кра- 
љеви^ич  СтеФана  Томагпепића.  —  Одпопшји  паеледства  у  породици  Бран- 
ковића  за  случај  смрти  доспота  Лазара.  —  Сродство  с  босанском  дина- 
стијом  ниачи  нагињање  к  политици  угарској.  —  Смрт  Лааарева.  Стање  у 
Угарској  у  тај  мах.  На-месништво  деспотског  достојапства  у  Србији.  — 
Но  1:акв(»ј  је  мисли  склапапо  намеснипгтво?  8пачај  Михаила  Анђеловића, 
по  кимо  је  изабран  у  намеспиштво.  —  НГт.ч  се  зна  о  Лнђе.10вићу  и  о  ње- 
гову  двост1»уком  презимену  Лнђеловпћ  и  Лбоговић?  —  Турско  држање 
према  српској  кризи  на  престолу.  Слепи  Гргур  и  турска  војска  у  Кру- 
шевцу.  —  Карактер  и  политика  деспотице  Јелене.  Она  и  СтвФан  Бранко- 
вић  пре,1а.)е  к  страпци  угарској.  Г;ц  с  Мауари.ма  о  промепи  Смедерева  и 
Србије  за  какве  зе.м.1»е  у  Угарској.  —  Угарска  војска  на  граници;  пад 
Аи1)('Ловића;  деспотств(»  Је.гене  и  СтеФана  под  угарском  запгтитом. — Тур- 
ско  ратоваи.е  1458  годп"®«  —  Угарске  при.1ике  у  1458.  Гадња  деспотице 
Је.1епе  с  Боспом  о  удаји  њено  кћери  за  босанскога  крал>евића;  опет  ра^^ња 
о  промепи  Смедерева;  (»д.ауко  угарског  сабора  у  Сегедину,  којом  св  д^е 
Србија  босапск(»м  кра.Бевићу  СтоФану.  —  Збачење  и  прогнанство  СтеФана 
Врапковића  иа  Србије.  Босански  крал>евић  С^еФан  8ау8им.Бе  деспотски 
престо  у  Србији.  Учешће  угарске  војске  у  томе.  —  Турско  ратовањв  1469 
годипе.  Иад  Смедерева.  —  Шта  је  било  сц  СгвФапом  Бранковићем  после 
пр(»гнанства?  —  Женидба  у  Арбапији.  —  Одлааак  у  Млетке  и  к  цару 
Фридрпху  III. 

Кад  је  па  Бадњи  дап  1456.  деспот  ђурађ  Бранко- 
вић  очи  склопио,  остала  су  и;т  њега  три  сина:  1'ргу1), 
Стефан  и  Јазар. 

..Лотопис"   140.  1 


Пооледњи  Бран&овики. 


Ио  свој  прилици  аа  то,  што  су  оба  старија  сина. 
Гргур  и  Стефаи,  као  таоца  у  су.ттана  Мурата,  8  маја 
1441.,  ослепљени,  деспот  ђурађ  још  за  живота  прогласи 
најмла1)ега  С1ша  Лазара  за  на<Јледника  свога  на  престо- 
лу.  Да  би  дао  више  свечаности  и  озбиљности  овоме  чипу, 
ђурађ  је  .1азара  и  оженио  у  исти  мах  кад  гајеузвисио 
на  деспотско  достојанство.  То  је*  све  било  о  божићним 
празницима  1446  године.  Осећајући  и  сам  дубоку  ста- 
рост  своју,  ђурађ  је  хтео  да  собоз§  раније  прекине  пи- 
тање  0  наследству  и  да  Лазару  да  прилике,  да  се  покрај 
њега  у  државпој  управи  упути.  Из  тога  су  времепа  и 
новци  ковани  с  натписом  Господимк  Ггаргк  и  Ддз^дрк.  Зпа  се 
и  за  једно  писмо  у  манастиру  светог  Пав.1а  од  7.  декем- 
бра  1456,  издано  од  стране  ђурђа  деспота  и  сипа  му 
Лазара.  Из  тог  времена  је  и  спис  о  преносу  св.  Луке 
у  Смедерево  (1452---1453.)  у  коме  стоји:  вустћ  вк  ио- 
схг.д||М1Дд  в|11;и€мд,  влддмУкствоу10што1р  сркБЧкот  З(бил1€10  н  нимин 
стрдндин  ииогнин  вк  Хрнстд  Богд  БАДгов1:риоиоу  Дбспитоу  Г|€(Ар>ј10 
и  суиоу  1€го  дбспотоу  Дд^дроу  (Ив.  Павловић  у  Гласнику 
ЈЛ.  90.)  Летописци  такође  бележе  заједпичку  владу  њихову. 

Старији,  мање  критичпи  писци  наше  историје  (па  за 
њима  и  сам  Чед.  Мијатовић  у  своме  великом  де.т\^  о  ђур- 
ђу  Бранковпћу)  бележе,  да  је  деспот  ђурађ  владу  над 
Србијом  оставио  деспотици  Јерипи  и  тројици  синова  сво- 
јих.  То  Се  може  изводити  из  казивања  Мавра  Орбинија 
и  Троношца,  у  којима  је  сачуван  тип  познији,  причањем 
и  нетачпим  везивањем  догађаја  поремећен;  али  за  то  ни- 
пгга  пе  знају  нити  сувремена  писма,  пити  наши  летопи- 
си,  у  овоме  свакојако  пајпоузданији  извор.  Јер  с  ве.ти- 
ком  поузданоЈпћу,  и  па  дан  тачно,  забележили  су  они  и 
владу  Лазара  Брапковића  с  оцем  ђ}фђем  и  владу  њего- 
ву  после  сшрти  очине.  Они  су  забележили,  да  се  27.  де- 
кембра  1446.  Јелена  Палеологова  вепчала  за  деспота 
.Тазара,  да  је  24.  декембра  1456.  деспот  ђурађ  умр'о, 
да  је  20.  јануара  1458.  деспот  Лазар  умр'о,  да  је  он  с 
оцем  владао  десет  годипа  (колико  равно  и  из.1ази  од  27. 
декембра  1446.  до  24  истог  месеца  1456),  а  сам  годи- 
ну  и  26  дана  (ко.ишо  и  пзлази  од    25.    декембра    1456 


Поодедњи  Бранковићи.  3 


до  20.  јануара  1458').  Писма  сведоче  то  исто.  На  кви- 
ти  којои  је  примио  оставу  очеву  од  Дубровника  (Моп. 
веЛ  476),  што  је  биЈо  12.  августа  1457,  Лазар  се  на- 
зивље  госиодип  и  деспот  Србљем,  а  на  печату му 
је  био  потпнс :  Мнлост!«  божк1о  гик  СркБхкик  дбспотк  Дд^^дрк. 
На  квити  брата  .Јазарева  Гтефана,  писаној  14.  декембра 
исте  1457.  године  у  (-медереву,  исти  се  зове  само 
господимк  Ст^фдић,  а  има  па  печату  Деспотошкк  Степдик.  Део 
трећега  брата  Гргура  подигли  су  исте  године  игумап  Је- 
фросим  и  Степап  Захи!).  Мог.10  би  се  ре^ш,  да  су  квите 
ове  писане  после  смрти  Јеринине,  дакле  као  после  свр- 
шепа  спора,  пошто  је  .1азар  сву  власт  преузео,  али  је 
полпато,  да  сметпутп  владаоци  и  претенденти  мпого  по- 
лажу  на  своје  пазиве,  и  никада  их  се  не  одричу.  Ни- 
какве,  дакле,  сумње  не  може  бити,  да  је  иза  ђурђа  вла- 
да  остала  на  његову  најмлађем  сипу  Лазару,  којијејош 
за  живота  ђурђева,  1440,  на  деснотско  достојанство  венчап. 
1)ур1)ева  жепа  Јерипа  очевидно  није  била  задово.1>на 
са  владом  Лазаревом.  Данас  се  пе  зна,  да  ли  је  то  би.1о 
за  то,  пгго  је  Јерипи  син  њезин  мање  учешћа  у  посло- 
вима  остав.Ђао,  или  пхто  је  она  другојачије  мисли.та  о 
потреби  управе  и  о  пЈ^авима  наследства,  па  је,  по  свој 
прилици,  рада  била  да  њеп  најстарији  син  Гргур  па  в.1а- 
ду  до1)е,  или  је  за  то  било  некаквих  других  узрока.  А.1и 
се  из  догађаја  као  и  из  кратке  белеппге  летопишчеве 
ипак  види,  да  је  ме1)у  Јерипом,  братом  јој  Томом  Кан- 
такузипом  и  ГргуЈ^ом  с  једпе,  а  деспотом  .  1аза])ом  с  дру- 
ге  стране  било  неке  размирице.  То  се  види  из  стила,  ко- 
јим  је  забе.1ежена  смрт  Јеринина.  То  жде  л-кто  (1457)  — 
стоЈи  у  Летопису  —  коиктд  се  госпога  деспотнцд  Крнид  о^ 
Роудннкоу  Мдип  .г.  вктојкникк.  Н  В1|  гоу  поштк  (дкНк)  оувме  ОДк 
Роудкинкд  кк  цдроу  Мехиед  вего^  нд  порктоу  Г^ккгоурк  и  цдрнцд 
Мдрд,  сестрд  деспотд  Дда^дрд  н  Тоид  снхк  оу]Л1)ћ.  Средп>и  син 
ђурЈ^ев  ( тефап  остао  је  у  Сј^бији,  јер  по  гоЈ^е  паведеној 
квити  његовој,  којом  је  подигао    свој  део    очипе    оставе 


М  Очовидно  је  оплкг)  и  г.^асио  ирвобитни  текст  .1егоиисп.  Прсма 
томе  бн  га  трсба.1о  иснравити  и  у  .!>.  (/тојановића  иадан.у  на  ст1»ани  93 
под  14бН  годнном. 


зК 


Пооледњи  БранЕОвићИ| 


од  Дубровника,  впди  се.  да  се  14.  декембра  исте  године 
находио  у  Смедереву.  Што  је  Гргур  с  царицом  Маром 
и  Јерининим  братом  Томом  Србију  оставио,  а  Стефан  у 
њој  остао,  наводи  нас  на  мисао,  да  се  размирица  тица- 
ла  питања  о  престо.1у,  јер  се  по  таком  схватању  објаш- 
њава,  за  што  је  Гргур,  као  најстарији  брат  и  претенде- 
нат,  морао  с  Јерининим  братом  измицати,  а  Стефан  је, 
као  у  томе  некомпромитован,  могао  и  даље  остати.  Као 
Јпто  обично  у  таким  приликама  бива,  морала  су  се  и 
схватања  о  политичкој  радњи  поцепати,  а  било  је  радње, 
као  што  ће  се  позније  на  свом  месту  видети,  која  је  на 
то  цепање  могла  изазивати. 

Међу  политичким  лицима,  која  су  3.  маја  1457  са 
српског  двора  из  Рудника  на  Порту  побегла,  најзначај- 
није  је  .1ице  Гргур,  најстарији  син  деспота  ђурђа  Бран- 
ковпћа.  Он  је  могао  нешто  на  своје  име  радити  и  сми- 
шљати.  Али  0  њему  од  тог  времена  па  до  смрти  његове, 
која  се  догоди.1а  17.  декембра  1459.  имамо  врло  мало  и 
нејасних  бележака.  Горе  поменута  његова  квита  из  ду- 
бровачке  архиве,  оверовљена  турским  чиновником,  квита, 
која  пада  у  исту  1457.  годину,  у  којој  је  он  Србију  и 
оставио,  показује,  да  се  у  години  1457.  пред  јесен  или 
у  јесен  (кад  се  то  подизање  оставе  догодити  могло)  Гр- 
171)  находио  у  Турској.  Иоуздана  је  ствар,  да  је  17.  де- 
кембра  1459.  смрт  затек.та  Гргура  као  ка.1у!)ера  Ге.'ма- 
иа,  али  се  не  зна,  кад  се  Гргур  покалуђерио.  Могло  се 
1фетпостав.1>ати  да  се  оп  покалуђерио  одмах  после  одла-^ 
(жа  из  Србије.  Лли  пма  у  италијанским  архивима  беле- 
жака  које  ћемо  ниже  споменути  и  које  показују,  да  се 
Гргур  није  био  покалуђерио  још  ни  у  почетку  1458.  То 
се,  дак.1е,  још  каспије  догодило.  И  ми  ћемо  на  то  васније 
парочито  доћи. 

Пре  него  што  пођемо  у  даље  разматрање  догађаја, 
треба  нам  се  овде,  при  разлому  деспота  Лазара  са  мај- 
ком  Јерином  и  најстаријим  братом  Гргуром,  сетити  још 
једне  народне  традиције,  која  може  помоћи  разјашњењу 
разлома.  Народпа  традпција  уводп  у  овај  заплет  жену 
Лазареву  деспотицу  Јелепу,  њепу  поношљивост,   набуси- 


Поодедњи  Бранковићи. 


тост  и  њене  хладне  одношаје  према  свекрви  Јерини.  У 
С.  Милутиновића  »П4ван1и  црногорскоб  и  херцеговачЕОб« 
(а1ајпциг  1837.)  пева  једна  народна  песма  на  Страни 
120  ово: 

Пошетала  ђурђева  Јерина 
По  пространу  граду  Смедереву 
Са  Лазаром,  сином  нејакијем, 
Бјеше  скоро  оженила  сина 
ћерцом  милом  краља  од  Будима, 
Шетајући  к  милој  снаши  дође, 
Па  ту  њојзи  божју  помоћ  дава, 
Ма  ни  уста,  нити  је  прифати, 
Н'  ако  од  ње  обраћаше  главу. 
Ал'  Јерини  ријеч  бесједила: 
„Што  си  ми  се,  снашо,  наједила, 
Видиш  равно  поље  Гој^оминско, 
И  у  пољу  бијелу  пшеницу, 
Ако  буде  по  реду  мрцјети, 
Ак'  умремо  ја  и  ђуро,  снјшо, 
Све  ће  остат'  тебв  ц  Лазару. 
Још  видиш  ли  висова  бедена 
Уз  бедема  три  бијеле  куле, 
Све  три  куле  благом  завршене, 
Ак'  умремо  ја  и  ђуро,  снашо, 
Остати  ће  тебе  и  Лазару." 

Није,  дакле,  ни  мало  немогућно,  да  је  у  разлому 
деспота  Лазара  с  мајком  и  с  најб.шжим  родом  његовим, 
играла  неку  улогу  и  Јелена,  жена  његова,  Да  је  Јелена 
имала  прохтева  за  политику  и  да  се  мешала  у  послове, 
видеће  се  још  чистије  даље  на  своме  месту.  А  сад  је  на 
реду  да  видимо,  како  је  Србија  стајала  према  двема  су- 
седним  државама,  од  којих  јој  је  сва  судбина  зависила.^) 


*)  У  тој  песми  пева  се,  како  је  Лазар  у  време  женидбе  био  нејак, 
'гвк  од  седам  година,  и  како  је,  истом  каснијс,  пошто  у  мало  није  дошло 
до  сва^е  иамеђу  деспота  Ђурђа  и  пријатеља  му,  и  после  неког  рата  до- 
шао  до  снаге,  те  стипгао  и  довео  у  ред  жену  Јо*1ену,  која  се  осећалапре- 
варена.  Другу,  овој  песми  сличну  версију,  наштампао  је  Нладимир  КрасиК 


()  ПооледЕШ  Бранков!^! 


Одношаји  Србије  према  Турекој  и  Угарској  били  су 
у  овај  мах  силом  непромепљивих  догађаја  јасно  одре1^- 
ни.  Остављен  себи  и  судбини  својој,  ђурађ  је  Бранко- 
вић  1455,  после  двогодишњег  ратовања,  с  тешким  жрт- 
вама  потписао  мир  с  Турском,  која  му  је  оставила  и 
даље  северни  малеп  крнј  његове  некндашње  државе. ')  Од- 
ношаји  с  Угарском  би.1и  су  да  пе  може  бити  гори,  поред 
свеколике  потребе  саве:т  и  »аједничке  радње.  С  обе  стра- 
не,  и  са  стране  српске  п  са  стране  угарске,  полазило  се 
с  погЈ^ешног  гледишта.  Политика  деснота  Стефана  спрам 
Угарске  имнла  је  покрај  добрих  и  своје  врло  рђаве  стра- 
не.  Неке  тачке  те  политике  биле  су  погрешно  схваћене, 
и  тога  ради  су  како  Србију  тако  и  Угарску  постигле  зле 
последице  у  најодсуднијим  тренуцима.  Тога  ради  је  Ср- 
бија  од  1426  до  1459  претрпела  силне  штете  и  недаће. 
11о  ономе  што  о  тој  политици  знамо,  а  то  су  искључно 
угарски  извори  и  неки  догађаји  који  само  сведоче  да  је 
те  политике  у  истини  било,  изгледа  да  није  тражен 
савез  на  нози  равнога  с  равним,него  да  је  де- 
спотСтефан  пристао  да  се  деградује  готово 
наположај  једнога  бана  краљевине  Угарске, 
којојје  уступио  Београд  и  Мачву.  Усвемутоме 


у  КЊИ8И  ..Српскв  јуначкв  пјесмс  старнјег  п  новпјвг  времена.  Књига  прва, 
Ианчево  ^^НО**  стр.  7(>.  под  насиовом  «11])енејаки  Лаво.**  М.гадожења  се  ту 
пева  као  право  дете,  ва  које  јв  невеста,  кад  јој  је  први  пут  покаван,  хо- 
слила  да  јој  је  девер.  Још  аначајнији  је  варијанат  под  насговом  „.{авар 
'Бурђев  Бранковић**  у  8бир1Ц1  Јукића  и  Ма(>тића  ^агодпе  р^еате  ћегсе 
д^оу.  1  ^овапвке,  Овхек  18бН.  стр.  ><0.  Ту  се  граднво  познате  песме  о  же- 
нидби  Макснма  Црнојевића  псва  аа  деспота  Ђурђа  (Вука)  и  сина  му 
.Хазара  само  што  отпада  боловање  од  богиња  и  тим  поводом  поружњало 
.гицс.  Лааар  се,  дак-ге,  на  чисто  црта  као  неугледан,  и  додаје  седа  јејош 
иијаница  и  кавга^ија.  Кад  девојкл,  испЈ^ошена  8а  Ладара  н  поведена  аа 
подметнутога  младожењу,  савна  ко  јој  је  прави  младожења,  она  се  ваплаче. 
.1а8ар  И8  8.106^  убнје  подметнутога  м.\адожењу.  Врло  је  могућно,  да  је 
иесмл  о  Ивлну  Црнојевићу  и  женидби  сина  му  Макспма  спевана  прво  аа 
женидбу  деспота  Лаалрл  И8  Мореје.  Касн1гје  ка^^  је  спомен  о  деспотима 
потаниоо,  та  је  песма  препевлна  на  Црнојевиће  од  певача,  којему  су  успо- 
мене  о  И^рнојевићима  ближе  и  бо.1>е  поанате  биле. 

')  Погледај  о  томе  Годигањи1;\'  III.,  стр.  353.  и  д.  и  Годиппвицу  V. 
стр.  146—147. 


ПооЈГедњи  Бранковики. 


начинио  се  и:^вор  заплета,  који   су   Србију,    до   коначне 
њене  пропасти,  без  престанка  растрзали. 

Заведени  и  занесени  уговором  краља  Жигмунда  са 
деспотом  Стефаном  у  1426.,  који  је  нама  данас  једини 
извор  за  сазнавање  те  политике,  Маџари  никад  после 
нису  могли  да  се  навикну  да  у  Србији  гледају  самостал- 
ну  земљу  и  да  се  као  с  таквом  понашају,  те  су  управо 
из  тога  извирале  најгоре  последице.  Ни  по  својој  вољи, 
ни  по  околностима  јачим  од  њене  воље,  Србија  се  нпје 
дала  савити  у  положај  бановине.  Маџари  су  опет  увек 
на  то  и  сами  заборављали,  кад  би  год  по  њихову  поли- 
тику  удесније  било,  да  Србију  не  сматрају  као  бановину, 
а  с  друге  стране  њиховој  народној  таштини  пријатна  на- 
вика,  да  Србију  сматрају  као  бановину,  много  им  пута 
није  допуштала  да  схвате  пос^^пке  самоста.ше  политике, 
којима  је  Србија  морала  да  у  разним  приликама  свој  оп- 
станак  брани.  Отуда  они  сувоби  међу  деспотом  ђурђем 
и  Сибињанином  Јанком,  главник  политичним  човеком,  дуго 
времена  намеспиком  краљевсвог  достојанства  тадашње 
Угарске,  Али  пред  смрт  ђурђеву  ишчезли  су  и  најмањи 
изгледи  на  заједничку  радњу  међу  Угарском  и  Бранко- 
вића  кућом.  Иокрај  горе  наведених  начелних  незгода,  из 
*којих  је  потицао  сукоб  међу  кућом  Јанка  Сибињапина 
и  деспота  ђурђа,  било  је  и  незгода  политичних  и  у  по- 
ложају  самих  угарских  странака.  Јунаштво  Сибињанина 
Јанка  изнело  га  је  на  прво  место  међу  тадашњим  поли- 
тичним  људима  угарске  краљевипе,  тако  да  је  за  младо- 
летства  Владислава  сина  Албертова  и  намесник  краљев- 
ског  достојанства  постао.  Главни  вођ  противне  Сибиња- 
нину  странке,  главпи  Сибин.анинов  противник  у  Угарској, 
био  је  Улрих  Циљски,  зет  ђурђа  Бранковића.  Кад  се  ово 
састави  с  оним  што  је  о  одношајима  Сибињанина  и  де- 
спота  ђурђа  из  наше  историје  познато,  излази  на  чисто, 
у  каквим  су  одношајима  међусобнога  неповерења  могле 
бити  обадве  те  земље.  Сврх  свега,  августа  1456.  после 
срећно  одбијене  турске  навале  на  Београд,  и  Сибињанин 
Јанко  умре  од  куге  у  Земуну.  Уз  младога  угарског  кра- 
.ш  Владислава  главни  човек  је  већ  био  зет   ђурђев  Ул- 


8  Пооледњи  БранЕовићж. 

рик  Циљски,  који  је  мало  крио  своју  радост  кад  се  чуло 
за  смрт  Сибињаиипа,  ма  да  је  иста  све  у  Угарској  врло 
сневеселила.  Тај  би  окрет  за  ђурђа  могао  што  год  обри- 
цати,  али  новембра  исте  1456,  кад  је  краљ  с  Улриком 
походио  Београд,  у  ком  су  заповедали  старији  син  Си- 
бињанинов  Владислав  и  Михаило  Силађи  (Свилојевић) 
шурак  Сибињанипов,  Владислав  и  Силађи  убију  Улриха, 
свадивши  се  с  њим. ')  Кј^в  зета  ђурђевога  прснула  је  и 
и  до  Смедерева,  тим  пре,  што  је  тада  изгледало,  да  је 
крал>  Владислав  пао  са  свим  у  руке  Хуњадијевцима  и  да 
су  опи  дошли  на  ново  до  одсудног  уџлива  у  политичким 
пословима  Угарске  као  што  је  било  за  живота  Сибиња- 
нипа  Јанка.  Још  раније,  или  може  бити  одмах  за  тим, 
ђурађ  је  имао  тешке  неприлике  са  пајстраснијим  Хуња- 
дијевцем  Михаилом  Силађијем  (Свилојевићем),  заповедни- 
ком  Београда.  Исти  га  је  напао,  ранио  и  у  Београд  за- 
творио.')  Каже  се,  да  се  десиот  моЈ^ао  повцем  откупљи- 
вати  од  овога  беснога  насилника;^)  а  рана  коју  је  у  су- 
кобу  с  њиме  добио,  бнла  је  уврок  смрти  његове.  Може 
се,  дакле,  по  овоме  мислити  какви  су  били  одношаји  с 
Угарском,  у  којима  је  деспот  ђурађ  оставио  Србију  по- 
сле  смрти  своје.  Уз  то  је  Угарх^ка  сама  била  у  крајњој 
трзавшц!  олигархијске  апархије,  слабе  државне  власти  и 
Јиутрапхњег  ра:цора  међу  Хуњадијевцима  и  њима  про- 
тивном  немачко-дворском  странком. 

Ова  последња  нмала  је  тачну,  потоњим  догађајима 
оправдану  слутњу,  да  ће  једап  Хуњади  престо  краљев- 
ски  заузети,  и  чппила  је  што  обично  чине  странке,  кад 
их  прожима  така  с.т)тња,  а  пемају  стварних  разлога,  ко- 
јима  би  радњу,  на  таким  мотивима  основану    оправдали. 

Кад  је  деспот  Лнлц)  остао  сам  без  оца  на  управи 
Србије,  пити  је  имао  куд  гледати    па    УгарсКу,    нити  се 

')  ^Гед.  Мијлтовп!!,    Деспот  Т>урађ  Бранковмћ,  II.,  288. 

■-')   Чгд.  Мпјатоиић,  исто,  П.  255. 

•')  У  нанештају  .лметачког  иосианика  ив  Будпмаод  3.  Фебруара  1 457, 
црпеном  к<чко  се  ииди  иа  каникања  српског  посиаинка  који  је  тада  дошао 
у  Будим  да  јаии  за  смрт  Ђурђеиу,  стоји  да  је  ка^гте.шп  оеоградски  (а  то 
је  Сниађи)  ухватн<»  1оу1)))а,  од(чч;ао  му  три  прста  с  1»уке  н  увео  од  њега 
откуп  од  (>0.(Ј(И)  дуката.  И.  Маку^пеи,   1'.1асник  *2-ог  од  XIV'.  210. 


Последњи  БранЕовићи.  9 

могао  отуда  чему  надати.  Његов  зет,  граф  Улрих  Циљ- 
ски,  пао  је  као  жртва  политичког  убиства  од  странке 
Хуњадијеваца  усред  Београда.  Уз  краља  су  биле  убице 
зета  његова,  исти  опи  који  су  посили  на  души  и  смрт 
деспота  ђурђа  и  који  су  му  последње  године  живота  и 
владе  загорчавали  најтежим  увредама;  у  њих  и  у  њихо- 
ве  странке  био  је  одсудап  уплив  на  послове  угарске.  Син 
ђурђев,  коме  је  све  ово  позпато  било,  пије  могао  да  о 
томе  не  води  рачупа.  С  тога  је  њему  био  отворен  један 
једини  политички  пут,  а  то,  да  своје  ствари  с  Турском 
одмах  у  ред  доведе.  Да  видимо  шта  се  може  сазнати  о 
даљем  току  политике  опога  времена,  и  да  ли  је  она  по- 
шла  овом  линијом,  која  је,  по  претпоставкама,  једина 
отворена  била. 

Имамо  једап  драгоцен  писмен  споменик  у  рукама,  из 
којега  видимо  да  су  ствари  у  почетку  1457.  године  до- 
иста  стајале  по  овим  претпоставкама.  Тај  је  спомепик 
извештај  млетачкога  посланика  из  Бу^^има  дужду  своме, 
писап  3.  фебруара  1457.,  неколико  недеља  пошто  је  Ла- 
зар  примио  деспотску  власт.')  Млетачки  посланик  јавља 
своме  дужду,  како  је  28.  јануара  1457.  дошао  у  Будим 
један  војвода  из  Србије  од  стране  новога  деспота  Лаза- 
ра,  да  краљу  објави,  како  је  отац  његов  премипуо,  како 
је  он  па  његово  место  ступио,  и  како  се  паравнао  или 
погодио  (ћа  &И;о  ассог(1о)  с  Турцима,  по  којој  погодби 
они  њему  опет  повраћсају  све  зем.т,е  и  места  које  је  не- 
када  држао  н,ег()в  отац  било  у  Србији  било  изван  Ср- 
бије,  што  је  сад  у  турским  рукама,  осим  Повога  Бјца, 
а  оп  да  Турцима  у  име  харача  плаћа  40.000  дуката  па 
годину.  Српски  је  посланик  о  томе  говорио  с  поуздањем 
и  великом  хвалом  и  дао  је  познати,  да  тај  уговор  пи  у 
чем  пије  обухватио  угарске  иптересе  око  Београда,  ако 
би  се  Турцима  прохтело  да  на  њ  ударе;  да  би,  напро- 
гив,  и  сам  деспот  помогао  Турцима  у  томе,  па  макар  га 
то  и  трошка  коштало,  из  злово.1>е  коју  осећа  према  кра- 
љевнни  Угарској  поради  смрти  грофа  Цил,ског  и  из  мр- 

')  В.  Макушсв,  Ист.  спомсници  јужних  (.!лопона,  Гласиик  11-ог 
одв.1..  ХГУ.  21Г). 


10  Пооледњи  БранЕ0ви&И| 


зости  према  комапданту  Београда,  који  му  је  пређе  ухва- 
тио  оца  и  натерао  га  да  му  плати  60,000  'Хуката  отку- 
па,  осекавши  му  три  прста  па  руци,  и  који  поданицима 
његовим  непрестано  свакојаке  досаде  чини,  тако  да  би 
:Јбиља  волео,  да  Београд  Турцима  у  руке  допадне,  само 
да  Маџари  у  њему  не  заповедају. 

Из  овога  што  се  у  Млетке  ш  Будима  јављало  о  по- 
словима  у  Србији  Ј^азјашњавају  се  многе  ствари,  а  на- 
рочито  се  јасно  види,  да  се  нови  деспот  прво  наравнао 
с  Турцима.  Летописи  паши  доиста  су  већ  под  1б.  јану- 
аром  1457.,  а  то  је  само  три  недеље  после  смрти  де- 
спота  ђурђа,  забележили:  оуинри  се  Межиедк  цдјкки  деспотк 
Лд:;дрћ.  Без  горњег  извештаја  тешко  би  се  могло  пого- 
дити  у  чему  би  то  умирење  било,  ма  да  се,  по  краткоћи 
времена,  на  сигурпо  могло  знати,  да  није  било  никаквог 
рата.  Из  горњег  извештаја  могу  се  већ  представити  по- 
једипости  тога  умирења.  Обичај  је  био  у  Турака,  да 
приликом  сваке  промене  престо.т  у  Србији  подигну  неке 
тражбине,  управо  да  сваку  промену  престола  исцрпу  у 
своју  корист.  И  Лазар  је,  види  се,  на  то  спреман  био, 
кад  је  у  овај  мах  ствар  тако  брзо  сазрела.  Могућно  је, 
да  је  после  опсаде  Београда  од  1456.  остало  каввих 
ствари  нерасп])ављених.  Држање  према  Угарској  могло 
се  такође  Турцима  уцењивати,  макар  да  је  оно  с  друге 
стране  било  узрок  који  је  па  наравнање  с  Турцима  на- 
гонио.  Не  зна  се  кад  је  Михаило  Анђеловић  постао  ве- 
.1ИКИ  војвода  .1аза1)а  деспота.  Ако  је  то  било  у  почетку 
његове  владе,  онда  се  може  и  то  узети  у  једну  гаран- 
тију  Турцима.  У  Михаилу  Анђеловићу,  који  је  био  тур- 
ски  човек,  којега  је  брат  био  знатан  паша  у  Турској, 
Турци  су  имали  поверења,  и  знајући  да  је  он  стареши- 
на  војепе  снаге  српске,  мог.ш  су  у  томе  налазити  једно 
јемство  за  себе.  Са  свима  тим  стварима  могао  је  деспот 
.1азар  ући  у  преговоре,  и  вешто  употребљујући  ситуаци- 
ју,  могао  је  очекивати  неке  користи  од  Турака.  0  самим 
појединостима  наравпања  и  о  значењу  њиховом  ево  ори- 
гипа.1пог  текста  млетачког  извештаја  који  каже :  да  Тур- 
чин  ^П  (т.  ј.  деспоту)  гебШи^ббе  1и1;1;е  1е  1егге  е41оећ1, 


Пооледњи  Бранвовићи.  и 

сће  1о  (Је1  рге1а1о  ^иопЈат  вио  ра1;ге  81 111  бета,  соте 
аИгоуе,  сће  8в  1еп1Уадо  рег  (11с1;о  Тигсо  ехсер<:о  N0- 
уотоп1е,  е<;  ербо  (118ро<:о  §11  (1а  (1а  сагаго  апиа1теп1;е 
(1ис.  40.000.  "А  то  је:  султан  деспоту  да  поврати  све 
земље  и  места  која  је  некада  држао  покојни  отац  његов 
било  то  у  Србији,  било  другде,  осим  Новог  Брда,  а  де- 
спот  султану  да  плаћа  40.000  дуката  на  годину.  У  из- 
вештајупод  1;егге  вал>а разумети  имања:  уговор  је  по 
томе  остављао  политички  бШиз  ^ио  пре  смрти  ђурђеве, 
дајући  под  закуп  Лазару  стара  добра  ђурђева  у  Србији 
и  изван  Србије,  осим  Новог  Брда.  Осим  значења  речи 
на  ово  нас  упућује  израз,  којим  се  папоредо  мећу  има- 
ња  у  Србији  и  изван  Србије.  У  колико  уговор 
мање  политичног  значења  има,  у  толико  се  политичко 
значење  Србије  већма  умалило.  Турчин  се  већ  сматра  за 
господара  Србије,  кад  он  даје  допуштење  ђурђевом  сину 
да  добра  оца  свога  у  Србији  ужива!  Али  је  уговор  тај 
изводио  на  чисто  положај  Србије  скрам  султана,  и  за 
кратке  владе  његове  Србија  је  с  те  стране  у  истини  била 
мирна.  ) 

Да  посао  нове  владе  није  без  извесне  вештине  во- 
ђен,  види  се  по  томе,  што  је  тек  после  свршеног  *уми- 
рења«  са  султаном  одаслан  човек  у  Будим,  да  јави  за 
смрт  ђурђеву  и  да  прикаже  новога  деспота.  То  је  међу 
тим  одмах  учињено,  пошто  је  умирење  у  летописима  за- 
бележено  са  15.  јануаром,  а  посланик  је  српски  у  Бу- 
диму  био  већ  28.  истог  месеца.  Отуда  онај  тон  поузда- 
ња,  који  је  млетачки  посланик  добро  опазио ;  отуда  го- 
тово  претње  спрам  Мих.  Силађија  (Свилојевића);  отуда 
несакривено  исказивање  мржње  на  рад  Хуњадијеваца; 
отуда  помињање  смрти  грофа  Циљскога.  С  тим  стварима 
могло  се  на  двоје  тежити.  Краљ  је  угарски  такође  у  дну 
душе  мрзио  и  Хуњадијевце  и  Мих.  Силађија.  Износећи 
му  и  ове  опасности,  које  су  Угарској    увеличаване   због 


•)  Мавро  Орбини  ндводи  ово  ^умирење'*  с  царем  као  свршетак  рав- 
мирице  Лааареве  с  мајком  и  браКом.  Али  пошто  по  поувданијим  иаворима 
анамо,  да  рааиирида  с  мајком  и  браћом  није  билл  у  то  време,  то  и  ово 
отпада. 


12  Пооледњи  Бранковики. 


.Буди,  које  је  цуаљ  и  као  своје  властите  непријатеље 
сматрао,  могло  се  ићи  на  то,  да  се  њимаподножје  пот- 
копа.  То  се  у  осталом  догодило,  и  догодило  се  на  ско- 
ро,  и  ако  се  пе  можо  рећи  да  је  ;ј6ог  тога,  ма  да  се  да- 
нас  не  .'ша,  да  ли  баш  и  ово  није  у  томе  каква  учешћа 
имало.  Догађаји,  који  су  се  касније  развили,  и  Лазару 
су  дали  прилике,  да  се  умеша  у  послове  угарске. 

Пет  шест  недеља  после  бављења  овога  српског  по- 
слапика  у  Будиму,  ствари  су  у  Угарској  узеле  врло  не- 
повољан  обрт  по  Хуп>адијевце,  страсне  непријатеље  та- 
дашње  српске  владалачке  куће.  Краљ  Владислав,  коме 
је,  тако  рећи,  уз  колено  убијеп  први  његов  саветник,  ко- 
јега  је  краљовско  достојанство  том  приликом  под  ноге 
бачено,  пије  то  био  заборавио,  као  што  је  изгледало.  Ма 
да  се  с  по.Ба  тако  чинило,  није  он  био  пристао  уз  Ху- 
њадијевце.  У  ствари  он  је  само  од  страха  њихова  чекао 
згодну  при.игеу ,  како  ће  с  истипитим  успехом  своју 
акцију  против  њих  започети.  П  доиста  та  акција  у  један 
мах  груне  као  гром.  Марта  14. *)  године  1457  буду  у 
Будиму  ухваћепа  и  у  кра.Ђевску  тамницу  бачена  оба  сина 
Сибињанина  Јанка  —  Владислав  и  Матија.  Сутра  дан 
похватају  и  ставе  у  затвоЈ)  и  све  њихове  главне  привр- 
жепике :  владику  варадинског  Јована  Витеза,  Севастијана 
Розгоњију,  Владислава  од  Кањиже,  Павла  Хорвата,  ђор- 
\)а  Мадла])^  од  Мадараса.  Стане  се  протурати  глас,  да 
су  ти  људи  хтели  убити  кра.Ба  кроз  три  дана ;  суд  се  од- 
:Јах  одреди  и  одмах  сврши  суђење,  тако  даје16.  марта 
већ  била  извршепа  смртна  пресуда  над  В.тадиславом,  ста- 
ријим  сипом  Спбињапиповпм.  Ови  догађаји  узбуне  сву 
Угарску.  Опи  од  странке  Хуњадијеве,  који  су  се  у  на- 
роду  бавили,  стану  се  кретати.  Мих.  Силађи  (Свилојевић) 
одметпе  сав  Ерде.Ћ,  заузме  тамошње  државне  дохотке,  и 
стане  спремати  велику  војску.  Сестра  његова,  жена  Си- 
бињапшт  Јапка  Јелпсавета,  која  је  живе.1а  у  двору  Си- 
бињапппову  у  Тамншвару,  почне  такође  купити  војску,  п 


') 


Чод.  Мијлтоппћ,  Брапковић,  II.,  308.  нма  24.  хлрт,  а»1н  пошто  Ев- 
го.1  тај  дога])ај  м(?ће  на  14.,  н  поштј)  и  нат  Ј*едап  .тетописац  бе.1еж11  ТЈу 
догађај  е  даном  1Л.  марта.   го  сам  п  ја  прп  томе  дану  остао. 


Пооледњи  Бранковићи.  13 


чете  су  њене  почеле  до  под  Будим  крстарити.  Ово  се 
могло  збивати  априла  и  маја  1457. 

Ако  се  деспот  Лазар  доиста  гнушао  краљевине  Угар- 
ске  због  смрти  зета  му  грофа  Улриха  Циљског;  ако  је 
доиста  мрзио  Мих.  Силађија  због  пакости  коју  је  чинио 
оцу  његовом  и  коју  није  престајао  чинити  поданицима 
његовим  —  сад  је  била  прилика  да  то  гнушање  и  ту 
мржњу,  0  коме  је  његов  посланик  на  крају  јануара  у 
Будиму  говорио,  и  у  ствари  покаже.  Наши  летописи  до- 
иста  бележе  догађаје  који  као  да  су  услед  оваких  ми- 
сли  настали.  Једна  белешка  гласи:  Н  прнмн  Лд^арћ  Ковник 
вк  Бдмдт«  н  НИ6  грддове  поБрбЖкке  дпрнлд  .кд.  Друга  је:  II  вк 
то  лкто  погмБб  сркБћскд  вопскд  ид  Тдмншоу  мднп  .2^1.  оу  иед^клм. 
Треба  знати  да  је  Ковин  (спрам  Смедерева)  био  град  који 
је  припадао  Сибињаниновој  породици,  а  обично  је  био 
под  командом  Силађија,  који  је  у  Београду  боравио.  Иод 
побрешким  градовима  као  да  се  разумевају  градићи 
који  су  се  налазили  око  упгћа  Колубаре  близу  једнога  од 
тадашњих  већих  путова  из  западпе  Србије  у  Будим.  Тре- 
ба  се  сетити  како  је  у  једној  прилици  затегнутих  одно- 
шаја  са  деспотом  ђурђем  Сибињанин  Јапко  био  преотео 
градове  које  је  деспот  ђурађ  у  Угарској  имао.  Ништа, 
дакле,  природније,  него  да  је  деспот  Лазар  хтео  у  овај 
мах,  приликом  анархије  која  је  завладала  у  Угарској,  то 
исто  да  учини  Сибињаниновој  по])одици,  која  се  у  тај 
мах  заиста  налазила  у  најтежим  приликама  које  су  је 
икад  могле  снаћи.  Али  види  се,  да  у  овоме  послу  деспот 
Лазар  није  имао  среће.  Нап1  летописац  бележи,  како  је 
војска  српска  изгинула  на  Тамишу.  То  значи,  да  је  услед 
тих  корака  деспота  Лазара  пошла  па  њ  или  војска  Је- 
-тисавете  Сибињанке  из  Тамишвара  или  војска  Михаила 
Силађије,  брата  њенога,  који  је  непосредно  и  нападнут 
био,  и  да  је  иста  војску  деспота  .1азара,  пегде  па  Та- 
мишу,  разбила.  Тако  се,  и  тиме  се  свршила  акција  деспо- 
та  Лазара  у  Угарској. 

С  друге  стране  било  је  трвења  и  размирица  с  Бос- 
ном,  које  су  се,  по  обичајима  онога  времена,  стално  но- 
нављале,   чим  би   се  владалац   променио,    или   би  му  се 


14  Поодедњн  Бранховвкж. 


каква  несрећа  \им  неприлика  догодила.  То  трвење  међу 
Србијом  и  Босном  развило  се  као  последица  неких  уну- 
трашњих  босанских  размирица,  у  које  се  краљ  угарски 
Жигмунд  умешао.  Исти  краљ  заузме  тога  ради  Сребрник 
у  Усори  године  1405,  а  године  1410  (по  дубровачким 
изворима,  а  1408  по  угарским  историцима  )  војска  угар- 
ска  у  савезу  са  деспотом  Стефаном  освоји  многе  босан- 
ске  градове  уз  Дрину  и  Босну,  и  управо  са  свим  освоји 
Босну.  У  про.1еће  1411.  Жигмундова  се  војска  на.1ази.1а 
у  Сребрници.  Тада  је  краљ  угарски  разделио  Босну  на 
троје.  Салаји  каже  да  је  северни  врај  Босне  придат 
Мачви,  западни  Херману  Циљском,  бану  славонском,  а 
предео  Сребрника  деспоту  Стефану.  Салаји  заборавља,  да 
има  Сребрнпк  (у  Усори  или  у  доњој  Босни)  и  Сребр- 
ница  (у  Подрињу).  Али  је  без  сумње  мислио  на  Сребр- 
ницу.  К.  Јиречек  исто  тако  наводи  да  је  тада  деспоту 
Стефану  дата  само  Сребрница,  и  наводи  да  је  Зворник 
и  Усору  узео  деспот  ђурађ  око  1433.  кад  је  у  савезу 
са  Сандаљем,  а  по  одобрењу  султана  као  врховног  запо- 
ведника  балканских  земаља,  војевао  са  краљем  Твртком 
Твртковићем,  за  којега  се  зна,  да  се  у  априлу  1433. 
налазио  у  Зворнику,  војујући  са  српским  деспотом.-)  Међу 
тим  може  се  мисшти,  да  је  још  деспот  Стефан  дрлсао 
Усору.  И  само  тврђење  маџарског  историка  Салаија  може 
се  узети  као  једна  потврда  због  тога  што  је  у  то  време 
Мачва  била  под  српском  влашћу,  те  по  томе  придавање 
Мачви  и  опет  је  придавање  (^рбији.  Јачи  је  доказ  регу- 
ламенат  истога  краља  Жигмунда  од  1430.  којим  се  од- 
ређује  који  од  стегоноша,  где  и  с  колико  војске  имају 
војевати.  За  српскога  деспота  опредељује  се  покра- 
ј  и  н  а  У  с  0  р  а  у  Б  0  с  н  и. ^)    То  је  било,    пошто    су   Ма- 


')  1*аал11ка  се  објашњава  тиме,    што  је  рат   трајао  три  године.  8га 
1ау,  (}е8сћ1сћ1>в  ХЈп^агпа.  1Ј.  39б,  396. 

^)  К.  Јирсчек,  016  Нап(1е1881га89еп  ип(1  Вегј^^егке  ш  бег1>1еп  ип(1 
Во9п1еп,  Рга^  187'.».  39  п  41,  но  пзворима  дубровачког  архпва.  Упореди 
о  томе  и  расправу  И.  Руварца  у  Годипгњици  11.  стр.  240. 

^)  Ковачић,  8ирр1ет.  а(1  уеви^ха  сот1(;1ог.  I.  374.  и  д.  наведено  у 
Рачкога  „Однопшј  српских  деспота  и  досељеиика.**  Кпјх^еушк    ].  482. 


Поодедњи  Бранковики.  15 


џари  Београд  и  Мачву,  после  смртк  гспота  (,'тефана, 
1427.  у  своје  руке  узели.  У  писму  краља  босанскога 
Стефапа  Томаша  Остојића  од  14.  октобра  1458.  (Еа(1  I.) 
исти  потврђује  логотету  српском  Стефану  Ратковићу  с  е  л  о 
Пакларе  у  У сори  и  село  Саребире  у  власти 
тишачкој,  које  је  исти  Ратковић  добио  од  деспотице 
Јелепе  и  деспота  Стефана  Бранковића.  Из  дубровачке 
архиве  зна  се,  да  се  28.  августа  1452.  деспот  ђура!) 
налазио  у  Босни  у  Теочаку,  северозападно  од  Зворника, 
а  25.  октобра  исте  године  у  Радаљу  код  Зворника.  3' 
то  време  јављено  му  је  и  за  тело  св.  .1уке  (Гласник  Е1., 
90.)  јер  се  у  причи  о  истоме  вели:  кк  то  криме  вмстк  ако 
поитн  дбспотомк  ид  Брдик  кк  стрлидмк  ДАлидт1нск1иик,  н  оустркмик- 
ш1имк  се  нмк  ск  коп  скоимн  кк  грддоу  глдгодкмомоу  Телудкк.  По 
томе  се  може  извести  да  су  од  1411  Срби  држали  у 
Босни  Сребрницу,  Зворник  и  Усору,  а  то  је  цело  босан- 
ско  Подриње  од  Сребрнице  на  ниже,  за  тим  Посавље  са 
долинама  Спрече  и  Усоре.^)  Бошњаци  су,  као  што  горе  на- 
ведосмо,  кушали  сваку  удесну  прилику  да  ово  поврате,  али 
с  раз.шчитом  срећом.  Тако  је  штогод  могло  бити  1433. 
0  чему  се  сад  само  мало  зна.  Тако  је  нешто  било  и  по- 
сле  ослобођења  Србије  под  ђурђем  Бранковићем  1443. 
кад  је  Сребрница  опет  остала  под  Босном.  Јер  из  тсма 
деспота  ђурђа,  издатог  17.  септембра  1445.  у  Смеде- 
реву,  којим  је  деспот  Дубровчанима  старе  повластице  на 
ново  озаконио,  Сребрница  је  тек  те  године  примљена,  а 
не  зна  се  којим  путем,  да  ли  услед  ратовања  или  мир- 
нога  преговарања.  Али  трвења  нису  престајала.  Тако  је 
у  летописима  под  1448.  забележен  један  сукоб  ђурђе- 
вога  војводе  и  П1урака  Томе  Кантакузина  са  краљем  бо- 
сапским.  То  је  она  белешка:  Вк  л14то  6957  од^би  Томд 
крдлп  БоскИкскогд  Томдшд   Септемкврнп  .$1.  Чим  су  за  деспота 


')  „Усора  се  шприла  с  обе  стрлие  доше  Коспе  од  речице  Лешнице 
Жепчу  па  север,  па  све  до  ут<.>ка  Босне  у  Саву.  У  тој  об.1асти  стајаху 
анаменпти  и  у  војиој  повеснпци  босанској  добро  позпати  градови  Тсшан>, 
Добој,  Добор  и  Сребрник.^  Н.  Кидик,  РоУ1в81;  Вовпе  (1о  ргораа!!  кгаЦеу- 
хкта  2лл^е\)  1882.  В.1аст  тишачка  морао  је  бити  нски  срев  у  Иосављу 
с  десне  стране  Босне. 


■^•»■•л. 

.^ 


16  Поодедњи  Бранкови^и. 

■  т 

ш 

1 

ђурђа  1455.  у  тешким  ратовима  с  Турском  настали  мучни 
дани,  поновише  се  и  та  трвења.  Тај  значај  имају  и  тичу 
се  борбе  око  Сребрнице,  која  је  вредила  муке,  јер  је 
била  јак  извор  прихода.  0  тој  борби  су  белешке  лето- 
писаца:  Вћ  л1то  6963.  (1455.)  погмБб  Петдрв  Кокдубкикк  подк 
Ср1Бркинцои1к  кћ  Боснн  одк  Дмнтрд  Рддобкнкп  мднп  .6.;  —  Вк 
Л1&Т0  6964.  (1456.)  вомкд  Воукосдвк  Гокиднннкк  нминп  .кд.;  — 
По  том  (6965 — 145?)  пбивдрд  .н.  коккд  Дмнтдрв  Рддоккнкв. 

Из  ових  последњих  бележака  види  се  како  су  при 
последњим  недаћама,  при  заробљењу  од  Мих.  СилаЦја 
(Свилојевића)  и  боловању  деспота  ђурђа,  учестали  поку- 
шаји  босански  да  поврате  Сребрницу  и  остало  што  су 
српски  деспоти  у  Боспи  држали.  У  лето  пред  смрт  де- 
спота  ђурђа  поповљене  су  те  борбе.  Оне  су  обележиле 
и  прве  дане  владе  деспота  Лазара,  јер  војевање  Дмитра 
Радојевића  8.  јапуара  1457,  две  недеље  после  смрти  де- 
спота  ђурђа,  тиче  се  опет  овога.  Не  зна  се,  како  је 
свршен  тај  рат,  али  по  једном  писму  од  22.  фебруара 
1458.  које  је  сачувано  у  архиву  миланском,  види  се  да 
су  Бошњаци  Сребрницу  и  остале  градове  тога  предела 
узели  тек  1458.  после  смрти  деспота  .1азара,  дакле  међу 
20.  јануаром  и  22.  фебруаром  године  које  је  то  писмо 
писапо.')  То  значи,  да  их  је  тада,  у  почетку  1457,  Дми- 
тар  Радојевић  одржао,  и  да  су  они,  све  до  смрти  Ла- 
зара  деспота,  одржали  се  у  рукама  српским. 

Спрам  те  светлости  ваља  схватити  оно  што  о  тим 
догађајима  пише  најновији  историк  Босне  г.  В.  Клајић. 
»За  деспота  Лазара  —  пише  он  па  страни  313.  своје 
Ро\че81;1  Во8пе  —  престадоше  борбе  и  размирице  с  Бос- 
ном ;  паче  заједничка  погибељ  од  Турака  здружи  оба  су- 
сједпа  владара  у  савез.  Стјепан  Тома  спријатељи  се  ис- 
крено  са  деспотом  .[азаром,  и  окапив  се  свакога  такмења 
настојапге  сада,  како  би  не  само  босанске  пре;целе  и 
зем.1,е  (Сребрпицу,  Звоник  и  Усору)  него  и  Србију  при- 
бавио  свому  роду,  али  не  ратом  него  женидбом.  Већ  би 

')  В.  Макушев,  Исторнјски  сиоменпци  јужних  Сиавена.  ГиЈМшие  Н. 
одсл>.  XIV.  204.  В.  Клајпћ  (Роу^ез^  Воапе)  наводи  исто  по  хаџлрском  ва- 
дању  Мопитепђа  Нип^аг^ае  ех^ега. 


I 


Пооледњи  Бранковићи.  17 

споменуто,  да  је  краљ  Стјеиан  Тома  имао  одрасла  сина 
Стјепана,  којега  је  још  године  1455.  жудио  што  сјај- 
није  оженити,  не  би  ли  такс^  подигао  углед  своје  поро- 
дице  и  лагље  одољевао  душманом  својим.  Лијепа  му  се 
:ЈГОда  пружи  за  то  сада,  када  је  у  Србији  владао  деспот 
Лазар,  који  је  од  своје  жене  Јелене  Палеологовке  имао 
јединицу  кћер  Јелену  (Јелачу).  Још  за  жива  Лазара  би 
уговорена  женидба  босанскога  1сраљевића  Стјеп^ђђк  са 
деспотовом  кћерју  Јеленом,  те  је  краљевића  Стјепана 
имала  по  смрти  Лазаревој  запасти  не  само  источна  Бо- 
сна,  него  и  деспотова  власт  у  Србији.« 

По  томе,  дакле,  из  војевања  Дмитра  Радојевића,  ко- 
јему  је,  по  пређашњем,  задатак  био  да  брани  Сребрпи- 
цу,  изашли  су  преговори  о  женидби  и  удадби.  Ови  прего- 
вори  водили  су  за  собом  последицу,  да  се  управо  искљу- 
че  из  паследства  Гргур  и  Стефан,  и  да  деспотски  престо 
Вранковићев,  без  сумње  са  великим  делом  имања  Бран- 
ковићева,  пређе  из  Бранкови^хеве  у  са  свим  другу  поро- 
дицу  само  за  то,  што  у  тадашњега  деспота  Лазара  Бран- 
ковића  није  било  мушке  деце.  Старија  браћа  његова  у 
овоме  су  плану  са  свим  искључавапа.  П  пошто  је  ово 
преговарање  морало  пастати  одмах  првих  месеци  1457. 
годице,  разговетно  је,  да  је  ова  ствар  могла  бити  нај- 
главнији  предмет  оних  тегоба,  које  су  настале  међу  де- 
спотицом  Јерином,  њеним  братом  Томом  и  синомјојГр- 
гуром  с  једне,  а  деспотом  Лазаром  с  друге  стране.  Да 
пије  био  слеп,  Гргур  би,  без  сумње,  био  деспот  место 
/Птра.  После  Гргура  могли  би  бити  на  реду  његови 
мушки  наследпици.  Зна  се  и  да  је  Гргур  имао  сина  Вука 
—  али  се  ништа  не  зпа  о  његовој  женидби.  За  сина 
Вука  стоји  у  једном  сувремепом  писму  босанском,  које 
се  сачувало  у  миланском  архиву,  дЛ  је  из  незаконита  бра- 
ка.  Ту  стоји :  ае  ћа  1еуа(1о  ип  во!  1)а81;агс1о  (1е  бге^ог 
огђо  во1  сће  ^^и  с1е1  (1е8ро<;1  (15.  Макушев,  Гласник  2-ог 
од  XIV.,  115).  Народне  традиције  о  рођењу  овога  Вука, 
које  ће  се  на  свом  месту  напред  претресати,  спомињу 
редовно,  како  се  Вук  није  смео  код  мајке  храпити,  и  то 
се  објашњава  политиком,  издајпичким  намерама  Јерипиним 

лЛетоаис**  146.  2 


18  Последњж  Бранковик1. 


и  страхом  од  Турака.  А  једна  песма  (С.  Милутиновића 
Певанија,  стр.  183.)  изреком  говори,  како  га  је  жепа 
питала  за  што  га  зову  *копиланом*,  на  што  је  он  одго- 
ворио,  да  је  после  смрти  очеве  остао  мајци  под  појасом, 
и  да  су  га  за  то  прозвали  »копиланом^.  Ништа  лакше, 
него  да  је  тако  у  ствари  било;  барем  историјско  испи- 
тивање  нема  чим  дати  ствари  друго  изјашњење.  Није, 
може  бити,  без  разлога  ни  што  се  у  поузданим  изворима 
казује,  како  су  рођаци  у  Арбанији  око  1459.  склањали 
Стефана  да  се  жени,  еда  би  порода  оставио,  ни  што  су 
Стефан  и  деца  његова  све  до  краја  деспотовања  Вука 
Гргуревића  остали  у  емиграцији,  ма  да  су  оно  што  су 
спрам  краља  Матије  учинили  одмах  после  смрти  Вукове, 
могли  и  раније  уч1шити.  Кад  су  слепога  Стефана  уАр- 
банији  склањали  да  се  жени,  Лазар  је  био  мртав,  а  Гр- 
гур,  на  сву  прилику,  већ  у  калуђерству.  Да  ли  и  тиме 
није  Вук,  као  незаконито  рођен,  игнорован?  А  кад  је 
Лазар  очи  склопио,  једна  је  тегоба  за  наследство  Бран- 
ковићева  престола  била  и  то,  што  је  једина  мушка  глава 
унучади  ђурђеве  била  из  незаконитог  брака. 

При  овакоме  стању  ствари  гата  је  природније,  него 
да  су  Лазар  и  његова  жена  били  за  своју  кћер  и  зета, 
а  да  су  Јерипа,  Тома  и  Гргур  били  за  Гргура  или  сина 
му  Вука.  Шта  је  природпије,  него  да  је  Стефан,  средњи 
брат,  који  се  још  није  био  ни  оженио,  у  целој  ствари 
био  хладан? 

Може  бити,  да  се  уза  све  то  може  још  једна  окол- 
ност  у  рачун  узети. 

По  унутрашњој  угарској  политици  краљ  босански  је 
припадао  Хуњадијевској  странци,  која  је  са  српском  де- 
спотском  кућом  у  омрази  била.  Радња  пак,  која  је  ишла 
на  то,  да  српско  деснотство  сродством  пренесе  на  бо- 
санску  краљевску  породицу,  могла  је  бити  повољна  Ху- 
њадијевцима  у  Угарској.  Србија  је  већ  тада,  због  недаћа 
које  су  је  биле  постигле  ради  Угарске  и  ради  спора  с 
Хуњадијевцима,  била  одступила  од  угарске  политике.  У 
тако  наглом  мењању,  у  одступању  од  турске  а  присту- 
пању  к  угарској  политици  у  тај    мах,    попгго    су    истом 


Поодедњи  Бранковићи.  ^^ 

престали  убиствени  ратови  с  Турском  због  истога  питања, 
било  је  много  опасности.  Деспотица  Јелена,  која  је  ра- 
дила  за  своју  кћер,  могла  је  на  то  пристати ;  деспот  Ла- 
зар  могао  се,  по  слабости  својој,  за  њом  поводити.  Али 
Јерина,  Тома  братњен,  који  је  1448.  истога  краља  разбио, 
и  Гргур,  који  је  имао  да  мисли  па  право  свога  сина,  јединог 
мупшог  унука  ђурђа  Брапковића,  били  су  другога  мњења. 

У  осталом  ни  тај  посао  није  могао  ићи  ни  мало 
брзо.  Женидба  се  морала  одгађати,  што  је  девојка  мо- 
рала  бити  сувише  млада,  јер  се  Лазар  ожепио  тек  на 
крају  1446.  годипе.  Међу  тим  и  деспот  Лазар  умре  20. 
јануара  1458.  године.  Иитање  о  наследству  српскога  де- 
спотскога  престола  изађе  на  ред  1фе  него  што  гајемо- 
гла  одлучити  женидба  краљевића  босанског  са  српском 
кнегињицом. 

Може  се  данас  само  нагађати  чије  је  право  и  чија 
је  дужност  била  да  одлучује  у  питању  наследства  деспот- 
ског  престола,  које  је  смрћу  Лазаревом  на  дневни  ред 
изашло.  У  ондашњим  прилшсама  политичким,  при  стању 
деспотске  породице  и  Србије,  људи,  који  су  били  дужни 
0  томе  бринути  се,  имали  су  врло  тежак  задатак. 

После  догађаја  од  почетка  маја  1457.,  кад  се  скон- 
чала  Јерина,  Гргур,  најстарији  син  ђурђев,  склонио  се 
негде  у  Турску.  Историци  су  забележили,  да  му  је  сул- 
тан  дао  нешто  земл.е  на  уживљење.  Изгледа,  да  се  он 
није  одмах  покалуђерио ;  али  је  ипак  слепоћа  Гргурева 
сметала  да  се  озбиљно  постави  његова  кандидатура  за 
наследство  престола.  После  његова  разлома  са  Лазарем 
и  одласка  к  турском  султану  може  бити  да  су  к  тој  смет- 
њи  и  друге  какве  сметње  придошле,  о  којима  ми  данас 
ништа  не  знамо.  Стефан,  други  син  ђурђев,  био  је  у 
Смедереву,  али  је  и  он  био  под  истим  недостатком  сле- 
поће,  под  којим  и  старији  брат  његов.  0  деспотици  Је- 
лени  и  0  њезипој  кћери  морао  се  водити  неки  рачун  и 
за  то,  што  су  опе  биле  непосредне  наследнице  права, 
које  је  деспот  ђурађ  најмлађем  сипу  Ла;^ару  оставио,  и 
што  је,  како  изгледа,  Јелена  и  материјалпу  власт  и  ма- 
теријална  средства  у  рукама  имала. 


20  Пооледњж  Бранковићи. 

На  све  су  се  ово  моради  обазрети  они,  који  су  има- 
ли  дужност  да  промисле  о  наследству  престола  српског 
у  то  време.  А  чија  је  то  дужност  била?  Једно  босанско 
писмо,  којим  краљ  Стефан  Томаш  потврђује  наредбу  исто- 
га  деспота  Лазара,  показује  нам  да  је  било  неко  веће 
у  тадашњој  држави  српској,  које  су  деспоти  постав- 
љали.*)  Врло  је  могућно,  да  су  неки  чланови  у  то  веће 
долази.1и  и  по  родбинском  положају.  Веће  то,  на  сву 
прилику,  није  ништа  друго  него  великашка  скупштина, 
каква  се  у  нашој  држави  зна  још  од  Душанова  времена, 
и  каква  је  и  у  околним  државама  тога  времена  у  оби- 
чају  била.  Томе  већу  и.ш  великашкој  скупштини  тадашње 
српске  државе  била  јс  дужност  да  одлучи  шта  ће  се  даље 
са  деспотским  престолом  српским.  И  по  свој  прилици 
исто  је  веће  одлучило  (јер  неко  јесте  одлучио)  да  се  де- 
спотски  престо  попуни  као  неким  намесништвом,  у  које 
је  узет  као  главпо  лпце  Михаило  Анђеловић  (Абоговић), 
који  је  за  деспота  .Тазара  био  велики  војвода  у  Србији. 
Као  члан  тога  намесништва  остала  је  деспотица  Јелена, 
а  као  треће  лице  додан  је  Стефан  Бранковић,  онај  од 
синова  ђурђевих,  који  се  у  Србији  налазио.  Те  догађаје, 
који  се  нису  брзо,    и    по    томе    нису    ни    лако  вршили, 

')  Кас!.  I.  160.  Исто  иис.мо  вр.1о  је  анатно  ва  повнавање  уредаба  Д1>- 
жаве  српеке  у  поосдњим  њепим  данима.  Оно  покааује,  да  је  ва  деспота 
Лааарл  слма  с.1ужба  в  е  .1  и  к о  г а  ,1  о го те т а,  сигурно  с^тична  оној,  која  се 
раније  звала  ве.\ики  с.туга,  ћесар,  ссваст  о  кратор,  велики  чел- 
ник,  ако  није  и  пста  та  (]\1асник  ^.,  41 — 42*;  види  се,  да  су  под  тим 
ве.1иким  логотетом  били  и  црквени  пос.1ови.  Иа  тога  се  писма  још 
види,  какве  су  биле  дацпје  у  крви,  пошто  је  Ратковић  код  крала  иара- 
дио  да  се  он  од  њих  ос«1ободи.  По  речииа  „да  је  с^шбодан  он  и  &е- 
гова  деца  и  његова  куКа  од  војске,  од  турске  и  од  иие  од  всаке** 
види  се,  како  су  младићи  узимани  у  војску  «а  Турке  по  уговорима,  а  беа 
сумње  и  аа  државну  потребу  домаћу.  Ув  редовно  узимање  војника  ва  др- 
жаву  и  аа  Турке,  који  су  се,  по  неким  правилима,  иоради  купити,  била 
је  још  заманична  војска,  кадсе  диже  све  што  може  носити  орунде. 
Од  тога  није  кра.1>  хтео  ивуаети  Ратковића.  И  још  ув  то,  ако  би  краљ 
главом  поп1ао  куд  на  војску,  стоји  у  писму,  да  се  ни  тада  СтвФан  Ратко- 
вић  није  могао  изувети,  него  је  и  он  морао  ићи  са  својим  слугама.  Ив 
истог  писма  иада  нешто  светлости  и  на  карактер  онога  који  је  трашио 
као  и  онога  који  је  давао  оваке  пов^шстице. 


Поодедњи  БранБОви^л.  21 

■»  — - —  ■ 

летописац  је  забележио  овим  речима:  Вк  то  жде  д^кто 
(6966 — 1458)  примик  ндублћстко  срквкскон  а^бмлн  МнЈсдилк  Игге- 
ловикк,  Бивши  великмн  вокводд  деспотд  Ада;а|»а  феркдрд  .г.  (.кг.), 
н  1|д^кствова  же  ск  госпождомћ  деспатнцомћ  1€деномк  н  Ст^пдномк, 
Б^дтои  деснотд  Лд^дрд.  Н  ннз^доженк  вмстк  Мнхдидк  Сћ  крддквкствд 
ид^тд  .лд.  (.кд.)  дкИк,  н  прнктк  ндтелкство  Стефдик  Б|^дтк  Ад1;д|^екк. 

Из  ове  белешке  и  из  стила,  укојем  је  видимо,  ја  бих 
читао  ово  што  иде. 

Јелена  није  имала  никаква  иеста  ни  на  власти  ни  у 
намесништву,  пошто  иза  Лазара  није  остало  мушкога  наслед- 
ника.  По  реду  би  потпуно  требало  да  се  она,  као  деспотова 
удовица,  тргне  патраг.  Различити  су  узроци  што  то  није 
било.  Први  је,  што  је  сама  она  волела  власт.  Најприроднија 
последица  ове  наклоности  као  и  положаја  њеног  била  је, 
да  се  она  радо  мепшла  и  у  послове  власти.  Други  је  узрок, 
што  је,  због  ранијег  разлома  с  осталим  Бранкови^хима,  она 
на  сву  прилику  држала  у  рукама  онај  део  деспотских 
имања  који  је  још  био  непреотет.')  Имања  пак  деспот- 
ска  била  су  тада  као  каса  државна,  јер  се  из  њих  тро- 
шило  на  државне  потребе,  а  то  је  много  значило  у  оно 
време,  кад  је  многим  и  тешким  давањима  свак  већ  и  су- 
више  био  притиснут.  Ако  су,  дакле,  све  ове  претпостав- 
ке  верне,  Јелена  је  узета  у  намесништво,  да  би  се  њени 
људи  и  њени  новци  придобили.  Стефан  Бранковићјеузет 
покрај  ње  као  једина  мушка  глава  из  наследне  влада- 
лачке  куће,  као  млађи  брат  умрлог  деспота  и  као  саве- 
тодавац  уза  снаху.  Али  је  као  главпи  члан  и  старешина 
намесништва  имао  вредити  Михаило  Анђеловић,  који  је 
за  деспота  Лазара  велики  војвода  био.  Тежиште  власти 
властела  је  мислила  да  смести  у  тога  човека;  за  то  га 
је  и  посађивала  па  прво  место  на  деспотском  престо.1у. 
Да  видимо  какву  је  мисао  хтела  властела  да  изведе  тиме. 

Изложили  смо  горе,  какви  су  одношаји  били  са  У- 
гарском  онда,  кад  је  деспот  ђурађ  Бранковић  преминуо. 

')  Ако  је  доиста  био  оствареи  .^азарс^в  уговор  с  Турцима  од  15. 
јануара  1457.,  о  ком  је  напред  реч,  и  аки  буду  Тур1Ц1  хтели  да  Јвлену 
привна^^у  у  уживању  опога  што  су  били  дали  Лааару,  онда  је  ова  тачка 
ммаЈШ  особитога  аначења.  Али  мучно  да  је  тако  било. 


22  Последњи  Бравкови^и. 

* 

У  време  кад  је  деспот  Лазар  умр'о,  краљевски  престо 
Угарске  био  је  лразан,  јер  је  мало  раније,  23.  новембра 
1457.,  у  Чешкој  краљ  Владисдав  из  ненада  умр'о,  и  баш 
онда,  кад  је  у  Србији  деспот  Лазар  издисао,  у  Угарској 
се,  у  Пешти  и  Будиму,  крхало  и  ломило,  на  коме  ће 
остати  краљевска  круна  Угарске.  Шурак  Сибињанина 
Јанка  Михаило  Силађи  (Свилојевић),  лознати  полу-убица 
деспота  ђурђа,  био  је  повео  двадесет  хиљада  војске,  по- 
шавши  у  Пешту  на  сабор,  који  је  био  сазван  да  избере 
краља  Угарске,  Четири  дана  пошто  је  издахнуо  Лазар, 
у  Пешти  би  изабран  за  кра..1>а  Угарске  Матија  Хуњади, 
син  Јанка  Сибињанина,  и  пошто  је  Матији  тек  летнаест 
годипа  било,  изабраше  М.  Силађија  (Свилојевића)  за  гу- 
бернатора  или  помоћпика  краљу  на  пет  година.  Ствари 
у  Угарској,  које  су  у  средини  1457.  године  имале  по 
Србију  и  по  кућу  Бранковића  нешто  повољнијега  изгле- 
да,  тиме  су  и  опет  окренуле  апсолутно  на  горе  по  Ср- 
бију  и  њену  владалачку  кућу,  и  српска  је  политика  си- 
лом  околности  била  упућена  да  чува  добре  одношаје  с 
Турском,  у  колико  је  то  могуће  било.  Овај  политички 
обзир  вредио  је  троструко  у  време  какве  год  промене 
на  престолу,  пошто  су  Турци  већ  били  уобичајили,  да 
лриликом  сваке  промене  на  престолу  траже  Србију  по 
наследним  правима  која  су  они  из  султанских  женидаба 
из  српске  владалачке  куће  изводили.  Изгледа  да  су  на- 
рочито  оваке  природе  политички  разлози  препоручили  вели- 
кога  војводу  деспота  Лазара  —  Михаила  Анђеловића,  који 
је  већ  имао  висок  положај  главнога  војничког  старешине 
у  земљи. 

ПГтета  је  што  се  о  томе  Михаилу  Анђеловићу  ништа 
ближе  не  може  да  сазна.  Покрај  горе  наведене  белешке 
из  летописца,  у  нашим  споменицима  о  њему  је  још  нај- 
значајније  место  у  горе  наведеном  писму  краља  босанског 
Стефана  Томаша.  Ту  се  прича  како  је  он  имао  у  власти 
острвичкој  села  Мариновац  и  Гунсановце,  која  су  деспот 
Стефан  и  деспотица  Јелена,  без  сумње  после  прогонства 
Михаилова,  били  дали  Стефану  Ратковићу ;  али  краљ  бо  - 
сански  даде  Стефапу  у  накнаду  за  Мариновац  и  Гунса- 


Посдедњи  Бранковики.  '23 

новце  друга  нека  села,  а  та  села  војеводе  Михаила  Ан- 
ђеловића  уступи  војеводи  Марку  Алтомапови^гу,  који  је 
1462.  погинуо  код  Вучитрна.  Тај  спомен  у  писму  босан- 
своме,  где  се  име  његово  два  пута  чисто  спомиње,  упу- 
ћује  нас  барем  како  је  било  право  име  томе  човеку. 
Именом  Анђеловића  зове  га  и  једно  сувремено  писмо  од 
21.  априла  18бУ.  које  је  сачувапо  у  ми.1анском  архиву 
(В.  Макушев,  Гласник  2.  одељ.  XIV.  115.).  Највећи 
део  преписа  наших  летописа  зове  га  такође  тим  имепом. 
Међу  преписима  који  су  II.  Ј.  Шафарику  били  на  руци, 
једини  рачански,  један  од  најмлађих  преписа,  зове  овога 
човека  Абоговићем.  У  мпогих  је  белешка  о  његовом 
учешћу  у  влади  прескочепа  и.ш  —  што  је  још  горе  — 
помешана  са  владом  Отефана  Томашевића,  тада  престо- 
лонаследника,  позније  пак  краља  босанског.  Подгорички 
летопис,  преписиван  1741,  који  је  публиковао  Л>.  Сто- 
јановић  у  81;аг1пата  XIII.  зове  Ап1;еловића  Боговићем. 
У  Тропошцу  се  он  зове  Михаило  Когојевић.  Од  страних 
пзвора  0  њему  говори  само  Халкокопдил,  али  му  он  спо- 
миње  само  име,  пе  помињући  1Ш  једно  презиме,  и  по- 
миње  да  је  он  био  брат  Махмуд-паше.  Мавро  Орбини  му 
такође  не  помиње  презимепа.  Лукари  има  такође  Анђе- 
.10ви11,  и  он  спомиње,  да  је  Анђеловић  имао  брата  међу 
достојанственицима  турским,  и  да  се  исти  звао  НаИ-равза 
Ап§е1оУ1сћ.  В.  Макушев  (Ист.  спом.  јуж.  0.1ов.  Глас- 
иик  2.  од.  XIV.  215.)  наштампао  је  писмо  млетачког 
посланика  из  Будима  писано  дужду  24.  априла  1458.  у 
коме  се  за  Анђеловића  каже,  да  је  1га1е11о  с1е1  ћа^ва  (1е 
Кошап1а.  Исто  се  то  говори  у  другом  једном  сувреме- 
ном  писму  из  Босне,  писаном  21.  априла  исте  године. 
За  опога  пашу  који  је  у  војевању  1458.  године  водио 
војску  турску  по  Србији  Лукарић  је  забележио  да  му  је 
било  име  Алн-паша  АпЈ^еловиЈ!.  Оудећи  по  презимепу  то 
би  био  брат  Михаила  Апђеловића,  ма  да  истоме  .1ука- 
рић  даје  за  брата  пекога  другог,  Мехмеда  Михалогли, 
беглербеја  од  Грчке.  Мало  раније  испред  причања  о 
овоме  исти  .1укариЈ1  спомиње  пекога  Хали-папгу  Маке- 
донца,  који  је  у  неком  трговачком    уговору    Дубровчана 


24  Пооледњж  Бранкови}|И. 

са  султаном  првима  на  руци  био.  Али  се  не  види  да  ди  су 
Али-паша  Македонац  н  Хали-паша  Анђеловић  један  исти 
човек.  К.  Николајевић  у  његовим  »Срнским  Комненима« 
(Гласник  XI.  305. ј  напомиње,  да  би  тај  човек  могао  бити 
од  неких  арбанаскпх  племића  из  Дриваста,  који  су  по 
западним  арорима  били  у  сродству  с  Бранковићима  и 
којима  су  Бранковићи,  док  су  ^^ападне  стране  држа.1и,  и 
службене  положаје  тамо  поверавали.  По  свему  је  јасно 
да  је  право  презиме  тога  човека  Лнђеловић.  Очевидно 
је,  да  му  се  презиме  Богојевић  и  Абоговић  даје  од  поз- 
нијих  преписалаца,  који  су  већ  то  време  р1^аво  позна- 
вали,  и  од  странаца,  за  којима  су  се  обојима  повели 
наши  мање  критичпи  први  историци,  са  чега  је  исто 
покварено  презиме  данас  толико  познато  постало,  да  је 
право  презиме  готово  са  свим  у  засенак    бацило^). 

Из  причања  Халкокондилова  о  томе  човеку  дало  би 
се  још  нешто  известп.  Као  што  свн  догађаји  потврђују 
и  како  и  ми  изводимо,  Михаило  Анђеловић  је  био    лич- 

*)  Р1ма  једна  стара  1фква  у  Доњој  Камеиицн,  2  сата  нл  исток  од 
Књажевца  па  .^евој  обалк  тргови1икога  Тимока  (М.  Ђ.  Мп.^ићевића  Кнеж. 
Србија,  8.35.1,  која  се  пр^гаисује  овоме  Мпхаилу  Ан!)е.1овићу  као  деспоту, 
и  која  би  му  потвр}^икала  преаиме  А  б  о  г  о  в  и  ћ,  кад  би  натпис  верно  био 
прочитан.  Први  је  о  њој  писао  др.  Кико  ((.^бске  Иовнне  од  1859.  бр.  62.) 
и  он  је  прочитао  натпис:  МнХДНЛк  ДбСПОТк  0.  Д.  €Д6НД.  Коста  Иопо- 
вић  (Иут  иицејских  питомаца  по  Србији  године  1863.)    читао'је  на  истом 

месту:   МнХДНДћ  11Б0Г0ВиК1к  ДбСПОТЕ  С|^кБДеик   Н   Грк госпогп 

€Д6НД.  Милићевић  на  паведеном  месту  исписује  :  МнхДНДк  ДбСПОТк  Вк 
ХД  Бд  БДДГОКИбИН  ....  Заинтересован  оволиком  ра8ног.^и1сношћу,  8амо> 
лим  г.  Панту  Јовановнћа,  окружног  начелника,  да  би  наредно  да  књаже- 
вачки  инцннир  удесном  при.\иком  иавади  ве^тн  снимак  тога  натписа  и  да 
га  овамо  пошл>е.  Имам  захва«1ити  старап.у  г.  Панте  Јовановића  и  труду 
г.  Миха.тека  окружног  инџинира,  што  сам  тај  спимак  добио.  С  провидног 
платна,  на  комо  је  натпис  прекопиран,  види  се  ово.  На  страни,  мало  оо 
више,  сигурно  више  женске  стике  стоји 

деспо 

мало  ниже,  више  мушке  стике,  у  две  врете  чита  се: 
МНЈСДИЛ    Д6СП0    Вк    јСД    Б 

виренк  к ддс  . .  . .  ш 

Натпис  се,  дак.1е,  највише  подудара  с  чнтањем  Милићевића,  и  јасно  је  да 
од  Абоговића  у  њему  ни  трага  нема.  Снимак  који  ми  је  био  на  руци 
лредадох  Народној  Биб.тиотеци  у  Београд}'. 


Поодедњи  Бранковићи.  25 

ност,  која  је  као  члан  деспотског  намесништва,  гаран- 
товала  добре  одношаје  с  Турцима.  Причање  Халкокон- 
дилово  истиче  га  као  емипентно  такога,  и  као  да  би  се 
из  његових  речи  дало  извести,  да  је  он  још  и  за  владе 
деспота  Лазара  у  своме  положају  великога  војводе  у 
Србији,  био  нека  залога  добрих  одношаја  међу  Лазарем 
и  Турском.  Турцима  је  он  за  тај  положај  и  посао  мо- 
гао  бити  врло  згодан,  што  је  био  хришћанин,  што  је, 
можда  и  по  другим  везама  и  по  познатости  фамилије, 
могао  лако  бити  ирим.Бен  на  српском  двору,  те  је  и  за- 
датак  његов,  по  себи  тежак  и  не:згодан,  могао  пријем- 
.Бивији  и  сношњивији  изгледати.  С  обзиром  на  све  ово 
—  избор  Михаила  Анђеловића  на  прво  место  деспот- 
скога  намесништва  (у  коме  су  и  деспотица  Јелена  и  њен 
девер  Стефан  имали  бити  випхе  као  фигуранти)  значило 
је  у  тадашњој  српској  политици:  још  један  пут  потпун 
раскид  с  Угарском,  а  по.1итика  потпуне  верности  спрам 
Турске,  да  би  се  Србији  од  ове  носледње  још  који  дан 
политичког  живота  ујамчио. 

Не  изгледа  да  је  склапање  овога  деспотског  намес- 
пипггва  врло  лако  шпло.  Смрт  деспота  Ла:зара  догодила 
се  20.  јануара  1458.  А  за  Анђе.10вићево  примање  власти 
стављен  је  у  једним  преписима  дан  3.  а  у  другим  опет 
дан  23.  фебруара.  По  једним,  дакле,  догодило  се  то  14, 
а  по  другим  34  дана  после  смрти  Лазареве.  И  један  и 
други  је  рок  довољан,  да  обрати  пажњу  па  тегобе.  Међу 
летописима  које  је  П.  Ј.  Шафарик  пред  собом  имао, 
рачански  (око  1671.  писан)  зове  Анђеловића  Абогови- 
ћем  и  ставља  да  је  власт  примио  3.  фебруара ;  сви  остали 
имају  право  презиме  и  23.  фебруар  као  дан  примања 
власти.  Онај  летопис  који  је,  по  препису  заосталом  иза 
пок.  др.  Ј.  Шафарика,  писац  ових  врста  штампао  у 
б(аппата  IX.  оценивши  га  као  испис  из  старијега  и 
бољег  текста,  има  дан  3.  фебруара  и  право  презиме  Ан- 
ђеловић.  По  хитности  ствари  могло  би  се  узети  да  је 
приличнији  дан  3.  фебруара;  али  за  сад  нема  ничега  по 
чему  бисмо  на  сигурно  могли  који  год  од  тих  дана   од- 


26  Поодедњи  Бранковићи. 

бацити^).  Поћи  ћемо,  дакле,  даље,  с  тим.  да  је  после  смрти 
деспота  Лазара,  требало  или  14  или  34  дана,  докле  се 
деспотско  намесништво  образовало. 

С  турске  стране  нису  овакав  обрт  политике  у  Ср- 
бији  потпомагали  само  платоничким  жељама.  И  у  овај 
мах  војска  се  турска  налазила  у  Крушевцу,  који  је  кроз 
XV.  век  обично  био  полазна  тачка  турским  операцијама 
на  северу.  Присутност  турске  војске  у  овај  мах  у  Кру- 
шевцу  забележена  је  у  неким  писмима  из  Будима  и  из 
Босне,  која  се  налазе  у  италијанским  архивима.  Та  писма 
спомињу  још  и  да  се  у  тој  турској  војсци  налазио  је- 
дан  слепи  син  ђурђев.  То  би  могао  бти  само  Гргур.  У 
напред  ваља  знати,  да  је  овај  чинилац  јако  утицао  на 
унутЈЖшњу  политику  српску.  Јер  присутност  турске  вој- 
ске  у  близини  тадашњих  граница  српских  са  једним  срп- 
ским  претендентом  у  средини  својој,  није  деловала  само 
у  једном  правцу.  Војска  је  турска  вршила  известан 
уплив  на  ток  политике  у  Србији;  она  је  у  исти  мах 
била  претња  и  изазивање  Угарској ;  она  је,  опет  у  исти 
мах,  дражила  једпу  страну  Срба,  да  -с  те  стране  о  по- 
моћи  раде.  Докле  се  год  турска  војска  у  близини  нала- 
зила,  странка  за  Турску  у  Србији  морала  је  бити  јача; 
чим  би  се  опет,  с  друге  стране,  скупила  угарска  војска, 
чим  би  она  дошла  у  стање,  да  може  паралисати  уплив 
турски,   исти   би    опадао   на    корист    уплива    угарскога. 

')  Има  ипак  једна  проба  којом  бп  равдови  аа  дан  8.  Фебруара  мог.и! 
претегнути.  У  данл'  венчања  деспота  Лавара  са  Је^^сном  неки  летописи 
имају  1Н.»  а  неки  27.  декембар.  Јасно  је,  да  је  то  би.1о  27.  декембра,  по- 
што  се  уа  пост  нико  не  венчава,  а  потврђлје  се,  осим  тога,  и  рачуном 
који  иетоппсци  имају  о  нремсну  в.1ада1Ба  Лаварева  онда  кад  му  смрт  бе- 
леже.  Рачански,  дечански,  Вукомаповићев  летопис  у  Гласнику  XI.  и  Ша- 
Фариков  у  ^^1аппата  IX.  имају  сви  дан  '27.  декембра.  Пошто  ови  исти 
имају  дан  3.  Фебруара,  п  поп1то  се  увме  у  рачуп  ноодложност  тога  поста, 
могло  би  се  дЈ)жатп  да  је  њихова  белсшка  дана  сигурнија  и  више  аа  ве- 
ровање  од  оне  друге.  Има  једно  писмо  у  миланском  архиву  писано  пз 
Сплета  22.  Фебј^уара  1458.  (Гласник2.  од.  XIV.  20б.),  у  ком  се  јав.ва,  како 
је  ЛЈих.  Сила))И  с  великом  силом  отишао  те  увео  Смедерево.  У  ствари  је 
то  било  слмо  скупл»ање  војске,  али  кад  се  о  томе  у  тако  преуве.1ичаној 
мсЈ^и  апало  у  Сплету  22.  ФеоЈ^уара,  могућно  је  да  је  дело,  којв  га  је  иаа- 
ава»1о,  а  то  су  промене  на  ПЈ)естолу  у  Сј)6ији,  било  3.  Фвбруара. 


Последњи  Бранковићи.  27 

Таке  су  биле  опште  околности,  у  којима  се  морала  кре- 
тати  тадашња  политика  Србије.  После  смрти  Лазареве 
Турци  су  имали  јачи  мах,  што  се  ради  положаја  Србије, 
по  праву  самом,  одмах  морало  с  њима  рачунати.  Њи- 
хов  је  утицај  у  овај  мах  био  још  јачи,  што  су  собом 
водили  слепога  Гргура  као  претендента  на  престо.  Њи- 
хова  демонстративна  радња  са  граница  Србије  позивала 
је  на  неко  »умирење,«  као  што  летописци  назваше  оно 
паравнање,  које  је,  у  почетку  своје  владе,  15.  јануара 
1457.  деспот  Лазар  с  њима  угодио.  Изгледа  да  се  у 
овај  мах  »наравнање«  мислило  ностићи  личним  саставом, 
који  смо  горе  обележили  и  претежним  положајем  који 
је  створеп  турском  човеку,  *брату  пашином,«  великоме 
војводи  деспота  Ла;тра  Михаилу  Анђеловићу. 

У  овоме  моменту,  и  може  бити  под  притиском#сви- 
ју  тих  око.тности  излази  потпуно  па  позорницу  Јелена, 
жена  деспота  .^азара,  са  свима  својим  особинама.  Рани- 
је  је  већ  било  напомепуто,  да  је  опа  волела  власт  и  да 
се  мешала  у  послове  власти.  Горе  је  један  пут  навођено 
народно  предање  у  песми  из  Милутиновићеве  »Пјевани- 
је«  (са  стр.  120.)  о  Јелениној  набуситој  наравииоње- 
ним  хладним  одношајима  са  свекрвом  Јерином.  Иста  пе- 
сма  пева  о  Јелени,  која  је  би.1а  Гркиња,  да  је  »кћи 
краља  од  Будима*,  и  мало  даље,  како  се  за  увреду  на- 
несену  јој  у  српском  двору  и  због  незадовољства,  које 
је  она  у  томе  двору  осећала,  крал>  будпмски  предомишљао 
да  ли  да  удари  на  ђурђа  ЈЈранковића.  За  ову  погрешку 
историјску  ја  бих  мислио  да  ипак  има  пеко  значење.  Ио- 
литичко  мњење  и  политичке  симпатије  и  тежње  та 
песма  представља  као  порекло.  У  ресу.1татима  нема 
разлике;  с  тога  песма  може  у  г.тавноме  имати  право.  Јер 
чим  је  власт  над  заосталом  Србијом  заузео  Михаило  Ан- 
ђеловић  као  војпички  стаЈ^ешина  и  први  намесник;  чим 
је  у  лицу  његовом  СЈ^бија  потпупо  и  с  пуном  отворенош- 
ћу  наишла  на  политику  покорности  и  верности  према 
Турској  —  одмах  је  Јелеиа  ударила  другим,  томе  про- 
тивним  путем;  одмах  је  она  прешла  на  страну  Угарске, 
да  би  политичким  средствима.  што  их  је  та   држава  мо- 


^^  Поодедњи  Бранковићж. 


гла  дати,  радила  против  Михаила  Анђеловића,  и  да  би 
га  могла  сметнути  или  уклонити  с  положаја  који  му  је 
дат.  Стефан  Бранковић,  не  могући  прозрети,  да  се  исти 
правац  у  коначној  линији,  и  на  њега  окомљава,  као  да 
је  у  овај  мах,  видећи  с  Турцима  Гргура,  и  сам  следећи 
утиску  непосредне  неприлике,  пристао  уз  Јелену.  Јелена 
лак,  притиснута  истнм  зебњама  и  истим  околностима, 
крепе  на  онај  пут  којим  се  већ  један  пут,  и  то  без  знат- 
на  политичког  успеха,  послужио  деспот  Стефан  Високи. 
Она,  на  име,  почне  смишљати  да  Смедерево  уступи  у 
промену  за  друга  добра  и  градове  Маџарима.  Млетачки 
послапик  из  Будима  писа  својој  влади,  12.  априла  1458., 
0  овим  догађајима  неке  појединости,  које  су  се  извесно 
догађале  у  млрту  исте  године.  У  томе  писму  се  јавља 
влад§  млетачкој,  како  се  »пресветли  губернатор  (Мих. 
Силађи)  налази  у  Београду,  старајући  се  о  утврђивању 
тога  града.  Осим  тога  он  води  преговоре  са  удовицом 
покојног  Лазара,  последњег  деспота  српског,  која  се  на- 
ла:ш  у  Смедереву  и  распитује  код  мало  час  поменутог 
губернатора,  да  ли  ви  он  примио  Србију  ((11110  81а1о) 
у  промену  за  какву  област  у  Угарској  (^ие81е  раг1е  (1о 
Ноп^апа),  која  би  се  уступила  истој  госпођи  удо- 
вици  и  ономе  слепом  брату  покојнога  деспо- 
та,  којије  уз  њу,  поштоје  ту  скоронате  кра- 
јеве  дошао  други  слепи  брат покојног деспо- 
та,  кој  и  ј  е  ко  д  Турака,  и  који  се  узда  у  на- 
клоност  турску,  да  помоћу  њеСрбијом  завла- 
да  (соп  е!  Гауоге  (1е  сИШ  ТигсМ  аврхга  дкЛхИо  81^10).** 
Саопштавајући  ово,  млетачки  посланик  напомиње,  да  би 
овај  посао  мпого  допринео  хришћанској  ствари,  особито 
пак  ствари  краљевхгае  Угарске,  ако  би  се  извршио,  јер 
је  тешко  у  њ  веровати,  пошто  Срби  врло  мало  вере  има- 
ју  у  Маџаре.') 

Ме1)у  тим  превласт  турског  уплива  у  Смедереву  био 
је  политички  окрет,  који  се  ни  од  стране  Угарске  није 
могао  равподушно  гледати,  особито  што  је  иза  те  пре- 
власти  ишло  и  купљење  турске  војскејужно  од  тадашњих 

')  В.  Макушев  Гласник  2-ог  од.  XIV.,  218. 


Последњи  Бранковићи.  29 

српских  граница.  Ако  су  Турци  сматралиЈ  да  су  са  Мих. 
Анђедовићем  и  успехом  његове  странке  у  добитку,  Ма- 
џари  су  то  имали  да  забележе  као  политички  губитак. 
Као  што  из  другог  писма  истога  млетачког  посланика  из 
Будима  видимо,  Маџари  су  почели  купити  војску  на  угар- 
ској  страни  Дунава.')  Мих.  Силађи,  губернатор  краље- 
вине  налазио  се  собом  у  Веограду.  Војска  је  бројала  на 
8000  људи,  што  у  оно  време  није  била  мала  сила.  У 
Србији  је  странка  Угарској  наклоњена  одмах  почела  ди- 
зати  главу,  чим  се  на  другој  страни  Дунава  почела  при- 
купљати  војска  угарска,  у  толико  пак  вшпе  што  су  с 
њом  у  овај  мах  били  и  деспот  Стефан  Бранковић  и  де- 
спотица  Јелена.  Све  се  ово  вршило  течајем  марта  1458. 
године.  Чим  се  пак  знало,  да  је  угарска  војска  на  оку- 
пу  и  да  ће  Турци  бити  мирнији  ње  ради,  приступц^ЈО  се 
акцији  против  Анђеловића,  представника  турске  странке. 
Различити  извори  саоппгтавају  нам  о  томе  различите  по- 
јединости.  Катастрофа  је  била  31.  марта  1458.  године. 
Наши  летонисци  приличпо  сухо  бележе  само  дога- 
ђај,  ншпта  не  додајући  о    значењу    његову:   ||   ин^ложеик 

БМСТк    МнХАНЛк    Сћ    КрДЛККћСТКД     иДрТД     .ЛД.     ДћИк.      Ха.1К0К0ПДИЛ, 

који  је  могао  бележити  по  турском  казивању,  мешајући 
догађаје  и  имена  (које  последње  ми  исправљамо)  говори 
0  свему  томе  овако:  *Лазар  син  ђурђев,  остави  посло 
смрти  своје  престо  у  рукама  своје  жепе  и  једне  своје 
кћери,  и  та  се  жепа  његова  уда  за  Стефана,  господара 
Босне,  у  намери  да  она  престо  (престони  град)  задржи 
за  себе  и  да  даље  њиме  влада  и  господари.  Међу  тим 
Срби  пристану  уз  Михаила,  братаМехмедова,  којије  био 
у  служби  код  покојнога  њихова  господара,  и  изберу  њега 
за  поглавара,  тражећи  да  он  узме  у  руке  в.таст  и  посло- 
ве  земаљске.  Кад  је  он  дошао,  госпођа  га  позове  да  буде 
њен  гост,  а  чим  је  он  ступио  у  њен  градић,  намештени 


')  Има  друго  једно  нисмо  иа  Сплета  (Гласник  2-ог  од.  XIV.,  20б.) 
од  22.  Фебруара  1468.  године,  како  је  Мих.  Сила1^и  с  великом  силом 
отишао  те  увео  Смедерево.  Тоје  обичпо  иреувел^гчавање.  Али  дан 
којега  је  тај  глас  у  Сплоту  8абе.1ежец  покааује  у  које  се  време  и  с  каквим 
аадатком  почео  спремати  Мих.  Си.шђи. 


30  ТТооледњи  Бранковићж. 


људи  га  ухвате,  вежу,  и  у  Угарску  отпрате/)«  За  тим 
Халкокондил,  прескачући  мпого  којешта,  прича  како  је 
иста  странка,  која  је  подржавала  ЈМихаила  Анђеловића, 
драговољно  дочекала  султана  и  отворила  му  врата  Сме- 
дерева,  кад  је  он  дошао  пода  њ  с  војском  својом.  Ова 
црта  само  казује  какво  је  политично  схватање  представ- 
љао  Мих.  Анђеловић.  Дубровчанин  Лукарић  тако  исто 
меша  догађаје  и  прича  као  раније  оне  који  су  се  дого- 
дили  позније.  Његово  је  казивање  као  Халкокондилово. 
Он  казује  уз  то,  да  је  краљ  босански  припадао  странци 
која  је  хтела  борбу  с  Турцима  (а  то  је  била  угарска 
странка),  да  је  он  (а  не  његов  син)  узео  кћер  Јеленину, 
и  да  је  оп,  настојавајући  да  послови  теку  по  његовом 
политичком  мишљењу,  паговорио  ташту  Јелену, 
да  у^вати  Анђеловића,  што  је  она  и  учинила,  изазвавши 
тиме  нов  напад  султанов  и  коначну  пропаст  Србије.^) 

Још  најближе  може  бити  истини  оно  приповедање 
ових  догађаја,  које  се  може  читати  у  једном  босанском 
писму  од  21.  априла  1458.  Писмо  то  сачувало  се  у  ми- 
ланском  архиву^)  и  оно,  како  по  месту  тако  и  по  вре- 
мену,  може  бити  примљено  као  понајвернији  сведок  ове 
катастрофе.  У  томе  писму  стоји,  да  је  Михаило  АнЈ^е- 
ловић  сам  тврдо  веровао,  да  ће  му  Турци  доиста  помо- 
ћи  да  постане  деспот  и  да  ће  га  у  томе  достојанству 
потврдити.  То  значи  да  они,  од  којих  се  извештавао  пи- 
сац  писма,  нису  мислили  да  је  крив  Анђеловић,  него  су 
њему  приписива.1и  само  частољубиву  жељу  да  постане  де- 
спот,  на  Турке  су  пак  бацили  кривицу  вероломства.  У 
ствари,  говори  писмо  даље,  Турци  су  ради  били  само  да 
њега  употребе,  како  би  се  лукавством  докопали  Смедере- 
ва.  А  Анђеловић,  по  вољи  многих  људи  из  Србије  и  по 
својој  намери,  нареди  да  се  почне  купити  војска,  која 
би  и  његов  избор  за  деспота  потпомогла.  Срби  њему  ода- 


^)  СћаХсопаИе,  V  1118&о1ге  (1е  1а  (1еса(1епсе  (1е  Гешрхге  ртео.    Рап8 
1662,   197. 

^)  ^ассаг!,  Сор1о80   пв^геио  (1е  §11  аппаИ    (11    Ваива,  Уепе11а  1605., 
стр.  102. 

^)  В.  Макушсв,  Г.1асннк  2-ог  од.  Х1\".  114 — 115. 


Пооледњи  Бранковићи.  31 


ни  и  неппо  Турака  дођу  у  Смедерево  где  еу  се  находи- 
ли  неки  племићи  и  мноштво  народа.  Држећи  да  је  вера 
тврда,  и  да  се  нема  бојати  никакве  преваре,  да  Турци 
не  раде  да  завладају  него  само  да  његов  избор  за  де- 
спота  потпомогну,  Анђеловић  нареди,  да  та  турско-срп- 
ска  војска  почне  улазити  у  Смедерево.  Али  на  један  пут, 
пошто  је  неколико  чета  и  у  њима  повише  Турака  ушло 
у  Смедерево,  Турци  изађу  на  главну  кулу  изнад  капије, 
посаде  на  њу  турску  заставу,  и  почну  викати :  живео  тур- 
ски  султан!  Видевши  то  народ  који  је  био  у  Смедереву, 
скоч»  на  оружје,  те  исече  на  комаде  Турке  и  с  њима 
многе  Србе,  који  су  заједно  с  њима  држали,  а  брата 
пашинога,  т.  ј.  Михаила  Анђеловића  ухвате. 

0  истоме  догађају  говори  се  и  у  једноме  писму  бу- 
димскога  млетачкога  посланика,  који  је  својој  влади  пи- 
сао  24.  априла  1458.  (стр.  218. — 219.  истога  дела).  У 
томе  се  писму  каже,  како  су  се  повукли  Турци 
који  су  ту  скоро  долазили  у  Србију  са  сле- 
пим  братом  покојнога  деспота  гато  је  с  Тур- 
цима,  бојећи  се  горе  поменуте  војске  Мих.  Силађија, 
и  како  су  отишли  у  своју  државу  награницу 
Србије.  Кад  су  ти  Турци  отишли,  пресветла  деспотица, 
с  другим  рођаком  који  је  уз  њу,^)  нареди  да  се  ухвати 
војвода  покојнога  деспота,  брат  паше  од  Романије,  ко- 
јега  је  народ  извикао  за  деспота. 

Из  горе  изложеног  материјала,  који  у  разним  изво- 
рима  налазимо,  могао  би  се  учинити  овакав  покушај  да 
се  на  чисто  изведу  догађаји  из  друге  половине  фебруара 
и  марта  1458.  године. 

0  престо  српскога  деспота  борили  су  се  под  зашти- 
том  турском  деспот  Гргур  Бранковић  и  Мих.  Анђеловић, 
а  под  заштитом  угарском  деспотица  Јелена  и  Стефан 
Бранковић.  У  првој  комбинацији  главно  би  био  Анђело- 
вић;  у  овој  другој  Јелена.  Турцима  је  могло  ићи  у  ра- 
чун  да  употребе  Гргура,  најстаријега  ђурђевог  сина,  који 
је  био  с  њима,  и  да  уза  њ  поставе  Мих.  Анђеловића  као 

^  Под  тим  друтим  рођаком  који  је  уз  деспотицу  без  сум&е  св  ра- 
вуже  деспот  СтеФан. 


32  Пооледњи  Бранковићи. 


правога  деспота.  Они  су,  *може  бити,  нарочито  не  веру- 
јући  деспотици  Јелени,  у  чему  их  је  сам  Гргу1^  могао 
обавештавати,  тежили  да  истакну  Гргура,  којега  су  већ 
прилично  били  задужили  и  познали.  Тога  држећи  се, 
Турци  су  заједно  с  војском  својом  и  Гргура  послали  у 
Србију,  а  преко  Мих.  Анђеловића  су  радили  да  свој 
план  на  самом  месту  изв])ше,  чинећи  и  Мих.  Анђеловићу 
најлепша  обећања.  Кад  је  мислио,  да  су  припреме  зреле, 
Мих.  Анђеловић  је  пустио  српске  и  турске  чете  у  град 
Смедерево,  у  намери  да  цео  план  изврши.  Али  као  да 
је  јача  војничка  демонстрација,  смшпљена  у  његову  ко- 
рист,  може  бити  каквом  непромиш.Ћепом  случајношћу, 
као  што  је  наведени  поступак  Турака  у  Смедереву,  у 
последњем  часу  окренула  се  против  њега.  Јелена  и  Сте- 
(()ан  извукли  су  хасну  из  тога,  а  Мих.  Анђеловић  је  из- 
губио  своју  слободу.  Турци,  видећи  да  за  тај  мах  нема 
ништа  и  да  се  тим  путем  не  може  узети  Смедерево,  по- 
вук.ш  су  се  из  Србије  у  страху  да  пре  времена  не  иза- 
зову  сукоб  с  Угарском.  Свршетак  је  свега  тај,  што  је  у 
Смедереву  тим  окретом  надвладала  странка  пријатељска 
Угарској.  Странка  пак,  која  је  хтела  искрену  политику 
верности  спрам  Турске,  од  један  пут  је  и  компромито- 
вана  и  обезглављепа. 

И  тако  сад  на  деспотском  престолу  у  Србији  остану 
син  ђурђев  Стефан  и  спаха  му  деспотица  Јелена.  Ова- 
кав  свршетак  те  борбе  могао  је  унутра  повољније  бити 
примљеп,  што  се  многима  чипио  природан,  правичан  и 
у  духу  привидно  самосталније  политике.  Летописац,  пошто 
је  забележио  догађај  с  Анђеловићем,  спомиње  Стефана 
као  правога  деспота,  Јелепу  никако  и  не  помињући.  Н  пр1вт1» 
идуедкство  Стефдик  Брдтћ  Дд^древк.  Тако  је  у  тај  мах  изгле- 
дало,  и  тако  се  хтело  представити  земљи,  да  би  се  удар 
и  последица  лакше  прогутала.  Како  је  у  ствари  било, 
показује  горе  поменуто  писмо  босапскога  краља  Стефана 
Томаша,  писано  14.  октобра  исте  године  у  Жепчу.  У 
њему  се  помиње  госпођа  деспотица  Јелена  иго- 
сподин  деспот  Степан.  Тај  је  ред  био  у  ствари; 
он  се  види  и  у  извештајима  о  промени    Смедерева   који 


ПоозЕедњи  Бранкови^л.  33 

су  вођени  са  Мих.  Силађијем.  Јелена  је  постала  пот- 
пуни  господар  Србије,  а  Стефан  је  уз  њу  само  фигури- 
сао.  То  стање,  као  што  ћемо  видети,  трајало  је  пуну 
годину  дана,  од  априла  1458.,  па  све  до  априла  1459. 
године. 

Иитање  је  сад:  како  је  овај  нови  окрет  управе  у 
Смедереву  примљен  у  Угарској,  у  Босни  и  у  Турској, 
јер  су  интереси  и  послови  српски  са  све  три  те  земље 
испреплетани  били. 

ПЈто  се  Угарске  тиче,  она  је  у  овом  свему  имала 
највећу  добит.  Млетачки  посланик  из  Будима  јавио  је 
својој  влади  дана  24.  априла  1458.  у  исти  мах  кад  је 
јавио  за  збачење  Анђеловића,  како  је  господин  губерна- 
тор  добио  на  ново  три  града  покојнога  деспота  у  стра- 
ну  од  Подунавља,  на  границама  Посавља  према  унутраш- 
њости  Србије  ((1а1  1а(о  сЈе  ^иа  (1а1  ^апиВш,  а!  сопћш 
(1е  1а  8ауа,  риг  уегбо  1а  8егУ1а),  и  он  исти,  који  је  у 
писму  мало  час  помињатом,  дванаест  дана  раније  писа- 
ном,  сумњао  да  ли  ће  моћи  Срби  ући  искрено  с  Маџа- 
рима  у  погодбу  о  промени  Смедерева  за  пределе  у  Ма- 
џарској,  сад  већ  о  томе  говори  с  већим  поверењем.  »Има 
нешто  изгледа  да  ће  се  угодба,  о  коЈ1)ј.,је  радио  губер- 
натор  са  деспотицом,  о  промени  деспотовине  за  какве 
пределе  у  Угарској,  моћи  још  извршити.  .  .  .«  Одношаји 
су,  дакле,  с  те  стране,  били  исправљени  и  доведени  у 
ред.  Не  треба  сметнути  с  ума,  да  извори  који  нам  о  ово- 
ме  говоре  помињу  као  главно  лице  деспотицу  Јелену. 

Што  се  Босне  тиче,  зна  се  из  напред  казанога  да 
су  први  сукоби  између  деспота  Лазара  и  краља  босан- 
ског  Стефана  Томаша  били  у  почетку  1457.  године.  Том 
приликом  краљ  босански  пије  могао  отети  Србима  Сре- 
брницу,  и  сукоб  је  свршен  измирењем  и  неким  прегово- 
рима  0  удадби  Лазареве  кћери  за  Стефанова  сина.  Срби 
су  остали  у  Сребрници.  Иосле  смрти  Лазареве  краљу  бо- 
санском  је  први  посао  био  да  се  врати  на  старе  своје 
намере  и  да  узме  Сребрницу.  Тај  се  посао  свршио  одмах 
после  смрти  Лазареве.  Већ  22.  фебруара  1458.  знало  се 
за  то  у  Сплету,  и  одатле  је  јављено  сплетском  послани- 

.Летопн«**  146.  3 


34  Пооледњи  Бранковики. 

ку  у  Мидану,  како  је  Сребрница,  са  још  једанаест  окол- 
них  градића  у  рукама  краља  босанског.')  Држећинатај 
начин  у  рукама  оно  што  је  он  за  своје  сматрао,  крал> 
је  ишчекивао  даљи  развитак  догађаја  у  Смедереву.  Кад 
је  пао  Анђеловић  и  кад  је  утврђена  влада  деспота  Сте- 
фана  и  деспотице  Јелене  под  заштитом  угарском,  тај  глас 
није  у  Босни  повољно  примљен.  Има  једно  писмо  из  Бо- 
сне  од  21.  априла  1458.*)  у  ком  се  каже  *како  је  у 
Србији  постао  деспот  незаконити  син  слепога  Гргура,  ко- 
јега  су  Срби  признали  за  господара,  те  који  је  у  Сме- 
дереву,  чега  ради  тешко  да  ће  моћи  што  бити  од  женидбе 
краљевића  босанског  са  ћерком  доспота  Ла;шра.*  У  ства- 
ри  је  то  за  деспота  признат  Стефан,  а  Гргур  је  деспот- 
ство  тражио,  рачунајући,  може  бити,  па  свога  сина  Вука, 
али  се  у  први  мах  у  Босни  тако  чуло,  или  се  као  о  не- 
повољној  ствари  мало  разбирало.  У  босанске  рачуне  ишло 
је,  да  деспотство  остане  на  самој  деспотици  Јелени  и  ње- 
ној  кћери,  па  да  га  они  као  миршз  уз  девојку  добију. 
Може  бити  да  је  деспотица  Јелена  њима  таке  изгледе 
обећавала.  С  тога  им  се  сваки  Брапковић,  био  то  Сте- 
фан,  био  то  Гргур  или  син  му  Вук,  чинио  под  једнако  не- 
повољан.  У  томе  се,  у  осталом,  види  политичка  перспек- 
тива  за  у  будуће,  итује,  у  кратко,  казан  будући  рад  бо- 
санске  политике  на  овом  пољу.  Босанска  је  полнтшса  те- 
жила  управо,  да  Бранковиће  са  свим  сметне,  па  да  Ср- 
бију  заузме. 

Што  се  Турске  тиче,  она  је  могла  потпуно  знати, 
да  нити  је  добила  Смедерева,  нити  је  у  њему  могла  свој 
уплив  одржати.  Са  пута  политике,  она  је  одмах  прибегла 
оружаној  радњи. 

На  скоро  после  ове  промене  на  престолу  српском 
летописци  нам  бележе  кретања  турске  војске  спрам  Ср- 
бије  и  узимање  српских  градова.  Иромена  на  престолу 
догодила  се  31.  марта,  а  летописи  су  забележили  да  је 
већ  10.  маја  исте  1458.  године  пала  Ресава  (данас  Ма- 
насија).  Маја  13-ог  је  из  Будима  у  Млетке  писапо  како 

')  В.  Макушев,  Гласник  2-ог  од.  XIV.,    11б. 
*)  На  истом  месту  115. 


Пооледњи  Бранковићи.  35 

• 
јб  губернатор  краљевине  Угарске  из  Београда  јавио  да 
се  Турци  купе  у  Кругаевцу,  и  да  је  тамо  већ  велнки 
везир  са  бООО  Турака  и  с  мпогим  лађарским  мајсто- 
рима  ш  Цариграда  и  Галипоља,  који  имају  за  задатак 
да  нраве  лађе  за  Дунаво.  То  је  та  војска  што  је  узела 
Ресаву.  Изгледа  да  је  друга  турска  војска  ударила  на 
занадну  Србију,  јер  је  видимо  (по  једноме  летонису  2б. 
маја)  у  врху  колубарске  долине  у  Белој  С!тени.  Одатле 
се  она  но  свој  прилици  отисла  низ  Колубару,  те  пле- 
иила  Срем  и  Славонију  и  налила  Дмитровицу.ј  Маја  17. 
псте  године  писано  Је  у  Млетке  из  Будима,  како  су 
тамо  дошла,  ш^сма  српскога  деспота,  у  којима  се  јавља, 
како  су  Турци  пројуЈ^или  кроз  целу  СЈ^бију  и  кроз  око- 
лину  Београда,  и  како  су  се  с  великим  нленом  вратили 
у  Крушевац,  оставивши  само  близу  Смедерева  пеколико 
мртвих  и  рањених.  То  је  рад  оне  прве  војске,  која  је 
\0.  маја  узела  Ресаву.  У  овоме  рату  била  би  узета  и 
деснотска  престоница  СмедерОво,  да  није  султан  имао 
потребу,  да  те  14б8.  године  на  другу  страну  војује. 
Њега  су  пак  нослови  и  војнички  планови  водили  у  Грчку 
на  Мореју,  те  је  на  Дунаву  и  у  Србији  оставио  само 
једну  војску,  која  је  узимала  мале  градове  и  узнемира- 
вала  околину  на^зећи  на  њу,  а  не  предузим.Бући  нигде 
главнога  ударца.  Та  је  војска,  нред  јесен,  како  се  види, 
узела  и  дунавске  градове  Бишесав  и  Голубац,  за  који 
је  последњи  у  летописима  забележено  да  је  узет  19.  сеп- 
тембра  14б8.  Угарска  је  војска  такође  стајала  снремна 
код  Београда.  Има  једна  беле^пка,  но  којој  се  тада  на- 
лази.10  на  окупу  око  40.000  угарске  војске.  Сам  м.та- 
ди  краљ  Матија,  одмах  пон1то  је  уансио  Мих.  Сила- 
ђија,  синЈао  је  к  Београду,  и  ту  се  у  октобру  налазио. 
С  турске  стране  нак  у  Србији  је,  осим  главног  ударца, 
све  остало  носвршивано,  а  оста.1о  је  за  14б9.  да  се  и 
остатак  изврши,  чим  за  то  вЈ^еме  приспе. 

Што  се  тиче  војничких  догађаја  те  године  у  Србији, 
изгледа  да  већ  никакве  борбе  није  било.  Ио  горе  номе- 
нутим  белешкама  као  да  је  у  неколико    Смедерево    бра- 

')  В.  Макушев,  Гласинк  2-ог  од.  XIV.  220. 


36  Поодедњи  Бранвови&и. 


њено.  Пошто  се  крај  борбе  у  напред  знао,  свакојако  се 
мало  отпора  могло  изнудити  од  народа  и  физички  и  мо- 
рално  малаксалога.  На  престолу  Србије  бејаше  једна  вла- 
стољубива  жена  и  један  слеп  човек.  У  животу  архиепи- 
скопа  Максима,  који  је  штампао  А.  Вукомановић  у  Гла- 
снику  XI.,  стоји  истина  на  стр.  126.,  да  је  и  Стефан 
чинио  колико  је  као  слеп  могао  против  Турака.  Шисиши 
шии    ето    (т.  ј.   ђурђев)  Ддагдрк  мд  нрсстилк  господ|>сткд  пз^вс- 

ЛбШк    БМСТћ,    N    ТОиК    еДММО    Д^КТО    ЦДрћСТКОКДКћШв    К1    ГОСНОДК  »ТкХО- 

днтћ  нссквркнндд  тдд  дкшд.  Н  сдић  Грћгкрк  шткходнтк  кк  Хпддпддрц, 
клдсм  «>стрн:1(Д€Тћ.  Стсфднк  жс  пр1еиА1€Тћ  деспотћсткл  сдик,  н  тдко 
хрдБрокдкк  ид  Лгд^еме,  еднко  иоштно  ск^ктд  ие  а;рештлмк.  остдклпетк 
откУкстко  н  шткходнтк  нд  ^дходк.  То  су  речи  животописца. 
Види  се  да  он  зна  за  рат,  у  ком  је  Стефан  као  по  на- 
зиву  старептина  имао  да  ради,  и  он  бележи  да  је  радио 
оно  што  би  требало.  11а  сетивши  се,  да  слеп  човек  не 
може  војевати,  додаоје  оно  едмко  иоштио  скгтд  ме  ^рештои«. 
Међу  тим  јесен  је  настајала.  Ратовање  те  године  било 
је  свршено.  Сви  готово  српски  градови  били  су  у  рука- 
ма  турским.  Пад  Голупца,  као  да  је  свршио  војнички  по- 
сао  те  године.  У  напред  се  могло  знати  шта  носи  прво 
пролеће  и  лето.  Шта  је,  дакле,  при  таким  изгледима 
рађено  ? 

У  Угарској  је  скоро  цела  1458.  година  проведена 
у  оријентирању  и  у  припремама.  Млади  краљ  Матија 
Корвин  кушао  је  своју  снагу  и  старао  се  да  стече  аутори- 
тета  и  да  маџарској  властели,  при  пређашњим  слабим 
краљевима  размаженој  и  распуштеној,  покаже  да  је  сте- 
кла  господара,  који  је  кадар  да  јој  заповеда  и  да  је  под 
уздом  држи.  Почетком  септембра  1458.  године  краљ  Ма- 
тија  се  налазио  у  Сегедину,  и  ту  дозове  дотадашњег  гу- 
бернатора  Мих.  Силађија  (Свилојевића),  те  га  збаци  и 
затвори  у  Вилагошвар  за  то  што  се  на  његово  пасиље 
страховито  викало.  То  је  оно  што  се  у  нашим  летописи- 
ма  чита :  Вк  то  жде  Л11Т0  октоик^мп  .е1.  скс^д  Мдтепшк  1Лпко 
1:нкк  крддк  Мнхдндд  Сндоапбкнкп  (Скнлоккнкд)  ог  Бг.лкгрддог  (оу 
КдрАОкцихк).  Крддк  Мдтипшк  Бмстк  смнк  №\нко1Глокк,  иже  ске^д 
о^н1|л.  И  друге  је  знатне  промене  учинио  тада  краљ  Ма- 


Поодедњи  Бранковићи.  37 

тија  у  намери  да  обележи  своје  самостално  краљевање. 
У  овим  нословима  и  тежњама  сазове  он  и  државни  са- 
бор  за  дан  6.  декембра  1458.  у  Сегедин.  Тај  сабор  је 
имао  да  одлучује  о  рату  против  Турске  и  међу  осталим 
и  0  српским  стварима. 

Иромена  у  управи  у  Угарској  с  места  је  имала  од- 
јека  и  у  српским  и  босанским  пословима.  Од  24.  јануара 
1458.,  па  до  октобра  (по  напшм  летописима  15-ог)исте 
године  у  Угарској  је  Матија  био  краљ  по  имену ;  ствар- 
ни  краљ  Угарске  био  је  Мих.  Силађи,  и  он  се  готово 
цело  то  време  налазио  у  Београду.  Са  Силађијем  је  де- 
спотица  Јелена,  као  што  смо  видели,  почела  преговоре  о 
промени  Смедерева  и  Србије  за  неке  земље  у  Угарској. 
0  овом  послу  говорило  се  у  пролеће  1458.  године  пре 
него  што  је  збачен  Мих.  Анђеловић,  а  још  с  већим  из- 
гледом  пошто  је  то  извршено.  Из  једног  писма  милан- 
ског  архива  (Гласник  2-ог  од,  XIV.,  220.)  од  1.  окто- 
бра  1458.  види  се  да  је  о  томе,  опет  са  Силађијем,  ра- 
ђено  још  и  у  јесен  исте  године.  У  тај  мах  је  већ  ну- 
ђено  у  промену  само  Смедерево,  пошто  је  већи  део  оста- 
ле  Србије  био  у  турским  рукама.  За  тај  део  предлагано 
је  да  се  поврати  деспоту,  ако  би  се  од  Турака  освојио. 
Пошто  је  пак  Силађи  апса  допао,  изгледа  да  се  иста 
ствар,  али  с  друге  стране,  наставила  с  младим  краљем 
Матијом.  У  миланском  архиву  има  писмо  од  8.  октобра 
1458.  (стр.  221.  исте  књиге),  у  коме  се  казује  о  при- 
купљању  угарске  војске  у  Београду  и  о  првим  догађаји- 
ма  после  збачења  М.  Силађија.  Ту  се  говори,  како  су 
краљу  дошла  три  посланика  краља  босанскога,  и  то :  брат 
краљев,  господин  Никола  Теста  и  фра-Марин  франциш- 
канац.  Ово  босанско  посланство  стављало  је  неке  усто- 
ве,  под  којима  би  се  и  Восна  могла  кренути  против  Ту- 
рака  као  савезник  угарски.  Какви  су  ти  услови,  о  који- 
ма  је  радило  то  пос.танство,  не  види  се  из  те  белешке, 
али  се  може  погодити  по  одлукама  сабора  у  Сегедину. 
То  се  погађање  тицало  Србије. 

Западни  писци  кажу,  да  је  Јелена  у  ово  време  не- 
каквим  писмом  понудила  папу  да  прнми  и  да  брани  Ср- 


38  Пооледњи  Бранкови&и. 


бију,  и  да  је  папа  послао  човека  да  Србију  ирими,  пре- 
поручивши  у  исти  мах  краљу  Угарске,  да  се  он  о  Срби- 
ји  брине.  Не  зпам  је  ли  где  штампапо  то  писмо,  пити  се 
0  томе  д&  без  потпуног  изворног  текста  пгтогод  јасно 
рећи.  Могло  би  се  размишљати,  да  ли  је  у  овим  посло- 
вима  0  Србији  краљ  босански  радио  с  краљем  Матијом 
мимо  деспотицу  Јелену,  или  је  у  томе  и  она  радила  са- 
гласно  са  босанском  по.штиком.  Има  знака  који  би  мо- 
гли  тврдити,  да  је  у  тај  мах  искључен  био  само  Стефап 
Бранковић,  а  да  је  Јелена  имала  тешње  везе  с  Босном, 
руководећи  се  у  томе  непрестано  мислима  о  удаји  своје 
кћери  за  босанског  краљевића.  У  јесеп  1458.,  пос.те  свр- 
шеног  турског  војевања,  Јелена  је  с  краљем  босапским 
била  већ  у  најбољим  одношајима.  На  месец  дана  пред 
што  ће  изаћи  позиви  за  сабор  угарски  у  Сегедину,  од 
при.таке  у  исто  време  кад  се  његово  посланство  бавило 
у  Београду  код  краља  Матије,  краљ  Стефан  обдаЈ^ује  Је- 
лениног  повереника,  великог  логотета  Стефана  Ратковн- 
ћа  из  Лепенице,  за  учињене  му  услуге.  Ваљда  је  том 
приликом  Ратковић  имао  мисију  да  краљу  босанском  са- 
општи  последње  и  копачне  одлуке  Јеленине,  одлуке  ко- 
јима  је  она  хтела  да  сврпп!  удадбу  кћери  п  постављење 
зета,  престолопаследника  босанског  Стефана  Томашевића 
за  деспота  Србије.  Раније  смо  на  једном  месту  ми  поме- 
нули,  да  је  краљ  босански  припадао  Хуњадијевцима.  Сви 
су,  дакле,  обзири  би.ш  узети  у  рачун.  Јадноме  деспоту 
Стефану  спремала  се  иза  леђа  интрига  у  договору  с  Ма- 
џарима,  с  одсудним  непријатељима  његова  оца  и  његове 
породице,  интрига,  која  ће  га  и  из  постојбине  истерати. 
И  ову  интригу,  збачење  управо  Бранковпј^а  са  деспот- 
ског  престола  Србије,  спремалаје  Гркињаи  Бранковићка. 
Иоследњу  горку  чашу  деспоту  Стефану  БЈ^анковићу  спре- 
мала  му  је  његова  властита  снаха. 

Угарски  сабор  у  Сегедину  свршио  се  још  уочи  Бо- 
жића  исте  1458.  године.  Међу  његовим  одлукама  једна 
се  тицала  Србије.  Тај  сабор,  једнако  сматрајући  Србију 
као  васалну  покрајину  Угарске,  једнако  узимљући  као  да 
престо  деспотски  у  Србији  није  биопопуњен,  од.тучио  је. 


Пооледњи  Бранковићи.  39 


како  угарски  историци  наводе,  по  жељи  деспотице  Јеле- 
не,  да  се  на  српски  деспотски  престо  постави  престоло- 
наследник  босански  Стефап  Томашевић,  за  кога  се  каже 
да  је  био  католик.  И  сврх  тога  још  исти  асеерИ;  1п  ихо- 
геш  ДИат  ргаеГаИ  ^иоп^ат  (1е8рои  Багап,  е!  1о1ит 
ејив  с1ошш1ит  1п  Нип^апа  е!  Казша,  ^иос!  Тигс!  поп- 
(1ит  оссирауегап!,  о1)1;1циИ,  ВезроЈиб^ие  Гас1;и8  681  рег 
8ег.  (1от1пиш  ге^ет  Нип^апе  1осо  е1иб(1ет  зи!  80сеп 
Багап  Ве8ро1;1  сопсогсИ  Уо1ип1;а1е  отпјиш  Еа8С1апогиш, 
(V.  К1аЈ1(з  РоУ1е81  Вобпе,  цитат  на  стр.  315).  Тако  је 
коначно  свршена  та  ствар,  и  она  је  још  имала  само  да 
се  изврши.  Одлука  угарскога  сабора  није  ништа  говори- 
ла  0  злосрећноме  деспоту  Сте(|)ану,  који  је  већ  на  пре- 
столу  седео;  али  се  њоме,  макар  и  прећутно,  фамилија 
Бранковића  збацивала  са  деспотскога  престола  српског, 
и  тај  се  престо  уступао  тадашњој  босанској  династији. 
Тим  се  свршавала  од  деце  на  деци  и  тако  у  невреме  рас- 
пра,  коју  су  међу  собом  некада  у  пуној  сили  започели 
деспот  ђурађ  и  Сибињапин  Јанко.  Краљ  Матија  пије 
имао  времена  да  се  одмах  брине  о  извршењу  одлука  са- 
бора  сегедипског.  Пошто  се  за  те  одлуке  и  сам  папа  ин- 
тересовао,  то  му  је  краљ  Матија  писао,  да  би  кренуо 
сву  силу  угарску,  да  одлуку  крстоноснога  рата  против 
неверника  извршује,  али  да  му  унутрашње  распре  и  од- 
метничка  властела  руке  везују,  те  пема  кад  па  то  да  ми- 
сли.  И  заиста  почетак  и  већидео  1459.  године  краљ  Ма- 
тија  је  морао  провести  у  борби  с  властелом,  којој  је  он 
изгледао  сувип1е  јак  и  сувишо  самосталан. 

Српске  ствари  и  деспотство  Јелениног  намењеног 
зета  престолонаследника  босанског  остављене  су  времену 
и  саме  себи.  Угарска  није  доспевала  да  што  око  њих 
ради.  Али  оне  су  донекле  могле  и  саме  својом  снагом 
развијати  се.  Међа,  до  које  су  могле  дотерати,  зависила 
је  од  турске  силе.  А  ево,  докле  их  је  турска  си.1а  пу- 
стила. 

Наши  летописи  имају  ове  белешке  о  догађајима,  који 
сви  падају  у  пролеће    1459.    ц    то   л1:то    п^нмп    мдуелкстко 


40  Поошдњн  Бранховићн« 

сркБћско  кнв^к  Стбфдмк  смнк  Томдпд  к^л«,   Мдртд  .КД.^)  Кк  с^«- 

ДОУ   КбДМНОГ.    Вк    ТОЖДС    АИТО   ОуДАДв   Д€СП0ТН1|Д   ДкШТСрћ    СК010    1€д€- 

поу  %л  иие^л  Стефднд  сунд  Томдшд  крдлп  воскНкскддго.  —  Вк  то 
жд€  д«то  ск|»нноутк  БУстк  ск  ир^стодд  ОТк  скокго   хрднкинм  Стб- 
фднк  срдтк  Дд^дрекк;  ма^гнднк  вустк  н^к   отктксткд   дпрнлд  .н.,  — 
Н  то  д«то  нз^кгндше  клдстелнце  смноке  деспотове   Стефднд  н  Г^к- 
го1г^д  И1гк  откУксткд,  н  клдстели1|е  ^ли  ногувоше  ишлнм  .€1. 

У  те  четири  белешке  забе-тежен  је  цео  расплет,  који 
се  већ  више  од  годипу  дана  спремао,  и  који  се  почео 
збацивањем  Михаила  Анђеловића.  Године  1459.  Ускрсје 
падао  25.  марта.  Страсне  недеље  започео  се  разлом  са 
породицом  Бранковића  по  сплеткама  деспотице  Јелене  и 
по  одлукама  угарскога  сабора.  На  велику  среду,  која  је 
те  године  падала  на  дан  21.  марта,  Стефан  Бранковић 
морао  је  бити  лишен  деспотства,  јер  тога  дана  деспот- 
ство  је  примио  Стефан  Томашевић  престолопаследник  бо- 
сански.  Ирве  недеље  по  Ускрсу,  која  је  пада.1а  на  даи 
1.  априла,  нови  деспот  се  венчао  са  ћерком  деспотице 
Јелене.  Друге  недеље  по  Ускрсу,  која  је  падала  на  дан 
8.  априла,  властела,  како  бележи  летопис,  хрдикише  де 
оиотоко  или  Бранковићево,  изагнаше  Стефана  Бранковића 
из  отачаства.  Овај  удар  је  за  сиромаха  Стефана,  лип^ена 
вида,  морао  бити  исто  онако  горак  и  тежак  као  дан,  у 
који  су  га  Турци  очију  лишили.  Које  превртљива  вла- 
стела,  које  непоуздани  угарски  пријатељи  узеше  све  Бран- 
ковићевој  породици.  У  тај  мах  породица  Бранковићева 
гаце  имала  пи  деспотског  престола,  ни  својега  имања  у 
Србији  и  Угарској.  И  последњу  кап  горчине,  коју  је 
судба  оставила  за  ову  несрећну  породицу,  испно  је  у  тај 
мах  слепи  Стефан.  Јер  за  Бранковића  породицу  тежега 
и  мучнијега  часа  није  било  ни  пре  ни  после.  Да  ли  се 
и  Гргур,  који  се  годину  дана  раније  помиње  као  претен- 
денат  који  је,  по  свој  прилици,  мислио  да  уз  Анђелови- 
ћа  влада,  није  у  овај  мах  покалуђерио?  Или  је  он  то 
учинио  још  раније,  кад  је  део  в.1асти  над  Србијом  остао 
у  рукама  млађега  му  брата  Стефана? 

')  Гдвкоји    преписи    имају     ^(ј,   али  то  је  погрешка.  Те  годипс  је  6и.1л 
кириопасха.  која  пада  25.  марта.    По  томе  се  всшка  среда  лако  И8на.1ааи. 


Поодедњи  БранБовики.  41 


Догађаји  између  21.  марта  и  8.  априла  вао  да  се 
нису  збили  без  помоћи  угарсЕв  војске.  Историци  угарски 
бележе  да  је  краљ  Матија  послао  нешто  војске  на  срп- 
ску  страну  и  да  је  угарска  посада  заузела  Смедерево.  II 
Халкокондилово  причање  о  томе,  како  су  Срби  Маџари 
ма  предали  Смедерево,  долази  овде  и  потврђује  белешке 
историка  маџарских.  Ово  се  могло  учинити  и  у  очекива- 
њу  летњих  дана,  у  које  су  Турци  имали  наставити  лане 
започету  акцију.  Али  под  заштнтом  те  војске  извршили 
су  се  и  мало  час  наведени  обрти  у  унутрашњој  полити- 
ци.  Команду  угарске  војске,  која  је  у  Србију  или  у  за- 
оста^ш  још  неосвојени  комад  Србије  )тпла,  поверио  је 
краљ  Матија  своме  ујаку  Михаилу  Силађију  (Свилојеви- 
ћу),  с  којим  се,  међу  тим,  био  помирио  и  из  апса  га  пу- 
стио.  Тако  је  све  то  могло  стајати  и  радити  се,  док  нису 
ударили  Турци.  Кад  су  ударили  Турци,  цела  се  ова  вар  - 
љива  политика  сама  собом  поломила.  До  боја  није  нп 
дошло.  Халкокондил  пише,  да  су  становници  Смедерева, 
чувши  да  се  турски  султан  с  војском  примиче  Смедере- 
ву,  изашли  преда  њ  и  изнели  му  кључеве,  те  Смедерево 
предали,  на  што  је  он  одличније  новцем  или  земљама  об- 
дарио,  обећавши  и  деспотици  Јелени  да  ће  је  узети  под 
своју  заштиту  и  пустити,  да  с  целим  својим  имањем,  иде 
куда  јој  је  воља.  Наши  летописи  бележе  да  је  султан 
ушао  у  Смедерево  20.  јуна  1459.  у  среду.  Пошто  средн 
1459.  доиста  пада  на  дан  20.  јуна,  то  се  тај  дан  (јер  неки 
преписи  бележе  и  друге)  има  сматрати  као  сигуран.  Угар- 
ски  историци  бележе,  да  је  Смедерево  пало  издајством 
Стефана  Томашевића,  новога  деспота  српског.  По  добром 
поступању  султановом  спрам  деспотице  Јелене  може  се 
узети,  да  је  то  истина.  Али,  с  друге  стране,  ако  је  угар- 
ска  посада  била  (као  што  изгледа  да  је)  малена,  пошто 
се  турски  султан  примицао  с  јаком  војском,  није  се  има- 
ло  шта  друго  чинити,  него  себе  спасавати.  Тоје  и  учи- 
њено.  Тако  се  20.  јуна  1459.  свршио  живот  старе  срп- 
ске  државе.  Што  један  наш  летописацпод  1459.  бе.1ежи: 
Н  то  А-кто  на^кшдшб  кдлстедшјб  суиове  дбснотокв  Стсфднд  н  Грк- 
то1(рл  нз^к  откУксткд,  II    кддстсднце    7^\г   пигУБишс    тодип    .С1.  — 


42  Поодедњи  Бранковики. 


то  је,  може  бити,  наравнање  онога  рач>т,  који  су  Тур- 
ци  са  властелом  српском  имали  још  од  поступка  са  Ми- 
хаилом  Анђеловићем  и  после  са  сметнућем  деспота  Сте- 
фана  Бранковића  и  извршивањем  одлука  угарскога  сабо- 
ра  сегединског  од  1458.  Летописац  као  да  види  у  томе 
руку  судбине  и  у  Турцима  само  оруђе  њено.  Кад  се  сви 
догађаји  на  око  узму,  заиста  изгледају  као  игра  прови- 
ђења.  Гргур  Бранковић  скончава  се  те  године  16.  окто- 
бра  као  монах  Герман.  Брат  му  млађи  деспот  Оефан 
Бранковић  липшва  се  деспотског  престола  п  очипског 
пмања  и  прогони  се  из  Србије  у  пролеће  1459.  Сва  гор- 
чина,  сва  невоља  која  се  могла  сручити  на  злосрећну 
кућу  Бранковића,  навршује  се.  Ллп  пошто  је  то  навр- 
шено,  окреће  друга  страна.  II  престо.топаследник  босан- 
ски  Стефан  одлази  срамотно  из  Србије,  још  срамотпије 
седа  на  краљевски  престо  босански,  опрљавши  руке  крвљу 
оца  свога,  а  после  кратке  владе  бива  погубљен  од  Ту- 
рака,  те  собом  свршава  државпи  живот  Босне,  као  што 
је  и  државни  живот  Србије  свршио.  Властела  српска, 
која  је  против  Бранковића  куће  радила,  потпада  под  Тур- 
ке,  и  заслужену  казну  налази  од  Турака.  Најпосле  Ми- 
хаило  Силађи  (Свилојевић),  који  је  смрт  деспота  ђурђа 
проузроковао,  пада  Турцима  у  руке,  негде  баш  у  око.ш- 
ни  Смедерева,  Турци  га  као  роба  у  Цариград  одводе  где 
је  и  погубљен  био.  Кроз  кратко  иреме  поље  је  било  чи- 
сто  и  од  једних  и  од  других ! 


Заиста  је  каткад  и  чудновато  и  интересантно,  како 
гдекоје  погрешке  у  историјама  стеку  право  грађанства, 
и  како  их  дуго  времена  из  једне  књиге  у  другу  препи- 
сују  и  даље  шире  често  и  такви  људи,  који  би  били  у 
стању  на  чисто  изаћи,  и  забуну  уклонити.  Једна  од  та- 
ких  интересантних  погрешака  јесте  причање  о  судбинп 
деспота  Стефана  Бранковића,  који  је  поред  толике  не- 
среће  у  животу  имао  не  мању  несрећу  и  у  историји.  Нек 
се  узму  најновије  псторије,  па  ће  се  видети  за  што  је 
ово  написано. 


Пооледњи  Бранковићи.  43 

Мајковљева  Историја  српскога  народа  говори  како 
је  »Стефан  хтео  бити  деспот  у  Србији  и  у  Срему,  али 
узалуд,  и  како  је  највишевремена  провео  потуцајући  се.« 
А.  Стојачковић  у  својој  књизи  *Черте  народа  србског  у 
унгарским  областима.  Беч  1849.«  пише,  како  је  Стефан 
*страха  ради,  да  га  најмлађи  брат  Лазар  живота  не  лиши, 
из  Србије  с  многим  народом  прешао  у  Срем«,  како  се 
Стефан  после  прогласио  деспотом  српским  у  Срему,  како 
је  из  Срема  прелазио  у  Србију,  и  ту  безуспешно  кушао 
да  народ  ослободи.  То  исто,  од  прилике,  има  и  у  Крсти- 
ћевој  »Историји  српског  народа«  по  којој  се  већ  више 
од  двадесет  ЈЧ^^^ина  учи  тај  предмет  по  школама  у  Ср- 
бпји.  Рајић  пише,  да  је  после  пропасти  Србије  1459. 
Стефан  прешао  у  Угарску  и  тамо  становао,  а  самозвани 
деспот  ђурађ  Бранковић  пише,  да  је  Стефан  и  опет  по- 
кушавао  да  обнови  деспотско  достојанство  у  Србији,  али 
Срби,  завидећи  сами  своме  добру,  не  само  што  то  њему 
пису  допустили,  него  су  још  Стефана  ухватили,  уапсили 
га  и  у  заточење  послали.  Енгел  то  исто  иаводи,  припи- 
сујући  Стефану,  да  је  он  предводио  трећу  велику  сеобу 
Срба  у  Срем,  и  да  су  га  исти  људи  у  Угарској  извика- 
.1и  за  деспота.  Па  наводећи  под  1461.  тобожњи  покушај 
његов  (о  коме  прича  самозвани  деспот  Брапковић)  да  се 
утврди  као  деспот  у  Србији,  Енгел  наводи  исти  као  уз- 
рок  његовога  бегства  у  западне  стране  Арбанију  и  Дал- 
мацију.  И  Миклошић,  пишући  у  Еас1и  XII.  о  Марији  кће- 
ри  Стефановој,  наводи  како  »Срби  у  Сријему  прогласи- 
ше  деспотом  Стјепана«,  који  ^осјећајући  да  се  неможе 
тврдо  држати  у  Сријему,  отиде  преко  Далмације  у  Ар- 
банију,  гд^је  се  ожени  кћерју  арбанскога  династе  Ара- 
нита«. 

По  свему  горе  наведеноме  све  је  ово  причање  ли- 
шено  сваких  основа.  Познијем  положају  БранковР1ћа  у 
Срему  позније  су  и  основи  постали.  А  тај  познији  поло- 
жај  наводио  је  и  замамл>ивао  писце  у  забуну  при  при- 
чању  догађаја  од  1459.  годипе.  По  ономе  што  је  довде 
паведено,  јасно  је  свакоме:  а.,  да  је  Стефанјош  8.  апри- 
ла  1459.  из  отачаства  изап1ао  лип1еп   свега,    и   да    баш 


44  Помедњи  Брашовики. 

тада  није  имао  куд  у  Угарску,*)  која  је  саборском  одлу- 
ком  у  Сегедину  сва  његова  права  и  сва  његова  добра 
дала  престолонаследнику  босанскоме  и  —  б.,  да  се  при  паду 
Србије  1459.  он  већ  није  у  Србији  десио.  Питање  је: 
куд  је  Стефан  окренуо  несрећнога  8.  априла  1459,  и 
шта  је  после  од  њега  било? 

Захваљујући  најновијим  истраживањима  о  нашој  као 
и  0  арбанској  историји,  данас  је  на  то  питање  лакше 
одговорити  него  што  је  то  било  историцима  у  почетку 
овога  века.  Наши  су  летописи  забележили,  даје  8.  апри- 
ла  1459.  Стефан  прогнан  из  Србије.  Једно  писмо  ми- 
ланске  архиве,  које  је  штампао  В.  Макушев  (Гласник 
2-ог  од.  XIV.,  206.)  казује  нам  да  се  исти  Стефап  24. 
јуна  1462.  већ  находио  у  Итадији  у  Сан-Франческу 
1о  Ап1;оп1и8  ер18Сори8  Ми1;1пеп818  и  1о.  Агс1т1)о1(1иЈ^ 
походише  га  поменутога  дана  у  томе  месту,  и  у  помену- 
том  писму  оставише  о  њему  врло  леп  спомен.  Хвале  га 
да  без  икакве  сумње  има  спољни  изглед  како  само  може 
бити  достојанствен,  да  је  стаса  довољно  великог,  и  да 
му  је  изглед  особито  озбиљан  и  пун  мудрости,  што  се  и 
у  разговору,  који  су  дуга  два  сахата  поменута  господа 
с  њиме  имала.  потпуно  потврдило.  Како  су  се  у  то  вре- 
ме  Турци  купили  к  Веограду,  држало  се  по  Италији  да 
је  намера  њихова  да  продру  у  Влашку  и.1и  у  Угарску. 
Деспот  је  на  то  рекао,  да  скупљање  турско  око  Веогра- 
да  значи,  да  Турци  раде  да  узму  Веоград  и  да  продру  у 

')  А.  Стојачковић  у  књиви  „Черте  живота  народа  србског  у  унгар- 
скпи  областпма**,  Беч  1849.,  на  стр.  8  има  једно  место,  које  би  свакога 
кадро  бидо  об.унити.  Он  каже:  „И  онда  СтеФан  Бранковић  прогласи 
себе  деспотом  Срба.Ђа  иаселпвших  се  у  унгарске  области.  За  деспота  при- 
знавао  га  је  и  сам  кра^1>  Матија  Корвин,  као  што  се  то  из  једне  његове 
пове.%е  дознаје".  Цитира  се  Ргау  Аппа1ев,  1;от  IV.  р.  18б.  У  тој  књизи 
на  том  месту  има  писмо  крал>а  Матије  о  зајму  12.000  дуката  од  Ђор^^а  и 
Јована  Бранковића.  У  писму  каже  краљ:  геарес^иш  ћа1)еп^е8  а(1  1п1е^ег- 
птат  Ас^ет,  е(  МеИШет  МоИит  пов^гогит  Шиз1па  Оеог^И  Оевро^! 
Ва8с1ае,  ас  Ма^16с1  1оапп18  Гга^гхв  еји8(1ет,  БИошт  асШсе^  111и8^г18 
диопдат  б^ерћап!,  81т1Н^ег  ВезроН  Иазсхао.  Иисмо  каже  само  то :  да  је 
СтеФан,  отац  Ђурђа  и  Јована  био  деспот  српски ! !  Кад  се  томе  да  више 
значења  него  1пто  је  уствари,  изметну  се,  као  што  се  види,  једна  издру- 
ге  многе  забуне. 


Поодедњи  Бранковићи.  45 


Угарску  а  не  у  Влашку,  па  је  додао  да  ако  Турци  узму 
Београд,  хришћанство  може  рећи  »свршено  је*.  Да  пак 
Турци  могу  узети  Београд,  он  није  много  сумњао,  јер  је 
знао,  да  им  се  не  може  бог  зна  какав  оштар  отпор  су- 
прот  ставити  и  да  су  они  јаки  и  многобројни. 

Из  ове  белешке,  у  којој  се,  истина,  име  не  спомиње, 
али  која  се,  без  сваке  сумње,  тиче  деспота  Стефана,  јер 
0  другоме  коме  с  тим  називом  не  може  у  то  време  бити 
речи,  види  се,  дакле,  да  је  он  24.  јуна  1462.  био  у  Ита- 
.шји.  Ево  каквим  се  догађајима  његова  живота  попуња 
време  између  8.  априла  1459.   и  24.  јуна  1462. 

Кад  је  властела  српска  протерала  Стефана  са  де- 
спотства,  он  је  отишао  у  Арбанију,  у  којој  су  се  у  тај 
мах  виле  заставе  Скендербегове.  У  те  пределе  одвеле  су 
т  успомене  на  некадагање  господарс.тво,  које  јејошпра- 
дед  Бранко  имао  над  Охридом  и  Костуром^)  и  родствене 
везе  са  знатним  породицама  арбанске  властеле  Топијама 
и  Шпанима,  јер  је  за  једним  Топијом  била  Воислава, 
сестра  Вука  Бранковића,  а  за  једним  Шпаном  је  опет . 
била  сестра  му  кћи  ђурђа  Бранковића  од  прве  жене  Ком- 
ненке.*)  К  овима  се  у  својој  највећој  несрећи  упутио 
Стефан.  Ово  су,  даље,  они  »своји*,  који  су,  по  белешци 
Спандуџиновој ,  склањали  Стефана  да  се  ожени,  еда  му 
кућа  не  би  остала  без  наследника.  0  тој  женидби,  о 
деци  из  те  женидбе,  и  о  роду  из  којега  се  Стефан  у  Ар- 
банији  оженио,  расправили  су  све  што  треба  Ил.  Рува- 
рац  у  »Матици«  за  1870.  стр.  13.  у  чланку  »0  роду 
деспотице  србске  Анђелине  и  срећи  деспине  Марије«  и 
др.  Ф.  Миклошић  у  чланку  *Марија  кћи  Анђелинина  и 
Константин  Аријанит«,  у  ЕаЛи  XII.  Иоменик  мапастира 
Крушедола  зове  таста  Стефановог  Аранитом  Комнином, 
ташту  му  Маром.  Аранит  Комнин,  којега  се  кћерју  Ан- 
ђелином  Стефан  оженио,  био  је  један  од  великих  власте- 
ла  арбанских,  и  земље  су  му  биле  на  Шкумби  око  кан- 
давских  кланаца.  Једна  од  сестара  жене  Стефанове  била 
је  удата  за  ђорђа  Кастриота  Скендербега,  једна  за  Ива- 

«)  И.  Руварац,  Гласник  ХБУЦ.  204. 
*)  Чвд.  Мијатовић,  Гласник  ХБ1Х.,  138. 


4Г>  Пооледњи  Бранковики. 


.^ — 


на  Црнојевића,  једна  за  Гојка  Бадшића.  Ире  него  што  је 
В.  Макушев  штампао  горе  поменуто  писмо,  није  се  зпа- 
ло,  кад  је  могла  бити  ова  женидба.  Ф.  Миклошић  седо- 
внјао  по  веку  и  смрти  једне  кћери  Стефанове  да  се  он 
морао  оженити  пре  14()6.,  И.  Руварац  је  узео  да  је  то 
било  око  год.  1461.  Не  може  се  двоумити,  дајеженид- 
ба  била  после  8.  априла  1459.,  а  пре  24.  јуна  1462., 
што  таман  износи  годину,  коју  је  Ил.  Руварац  поставно. 
По  речима  легенде  о  сину  Стефанову  (ГласникХ!.  126.) 
немачки  цар  Фридрих  111.  сазна  за  љ  да  се  у  том  крају 
бави,  позове  га  к  себи,  и  да  му  Београд  у  Фриоли  (Фур- 
ланској)  на  уживљење  »дивећи  се,  како  легенда  говори, 
премудрости  његовој*.  Ту  се  и  скончао,  године  1477., 
како  су  наши  летописи  забележили.  Годину  дана  пред 
смрт  своју,  1.  октобра  1476.  писао  је  он,  болан  на  смрт, 
једно  писмо  Дубровчанима.  У  томе  писму  моли  ихзаза- 
штиту  и  пријатељство  спрам  његове  удовице  и  деце,  ђуре 
и  Маре  и  Јована.  »Виђу,  јере  приходи  кончина 
•  моја  —  говори  он  Дубровчанима  у  томе  писму  — 
јере  сам  у  сумње  од  живота  мога,  и  за  тој 
пишу  вашему  госпоству,  да  не  жаљу  моје  бо- 
лести  и  самрти  колико  жалим  моје  Ангелине 
и  моје  дечице  ђуре  и  Маре  и  Јована,  на  ким 
ихместуостављам;  да,  господо,  много  бих 
писал  вашему  госпоствумнозехради  узрок  и 
ради  узданија  и  љубве,  које  смо  имали  наши 
првиими;данемогох  ви  много  писати  ва- 
шемугоспоству,  јересаммного  болани  не- 
јаки  од  болести  моје;  да,  властеле,  много  се 
мољу  вашему  госпоству  много  милостнво  и 
смерено,  и  препоручују  ви  моју  Ангелину  и 
моју  дечицу,  ђуру  и  Мару  и  Јована  пред  Бо- 
гом  и  пред  Пречистом  и  пред  свими  светими: 

ш  т  0  в  и  ш  њ  и  м  и,  т  0  и  Б  0  г  с  в  а  м  и И  в  л  а- 

стеле,  ни  на  чим  несам  имал  у  мом  убогом  до- 
му  учинити  тестаменат,  ни  злата,  ни  сребра 
ни  покућија,  што  бих  оставил  Ангелине  з  де- 
чицом.  ...  Овој  учиних  напокоње  препоруче- 


Последњи  Бранковићи.  47 

није  госпоству  вашему  с  великом  мојом  скр- 
бљу  и  с  великом  жалостију,  видећи,јер  ћу  се 
одлучити  од  овогај  света,  и  овој  напокоње 
препорученијеучинихгоспоствувашему,  сло- 
бодан  будући  паметју  мојом.«  Из  тога  се  писма 
види  ред  деце  по  старештву.  Како  је  за  Марију  познато 
да  је  у  двадесет  деветој  години  1495.  умрла,  то  се  она 
родила  1466,  а  ђорђе,  и  по  имену  судећи  прво  дете,  мо- 
рао  се  родити  још  пре  те  године;  Јован  се  пак  родио 
после  1466.  Млетачки  посланик  код  угарског  двора  Се- 
бастијан  Јустинијан  писао  је  о  њему  8.  априла  1500  го- 
дине  врло .  ласкавим  изразима,  наводећи  (по  распитивању), 
да  је  човек  од  38  до  40  година  ђеп(118ро81;о  (1е  1а  рег- 
бопа  е1  уа1еп1;ћото.^)  11о  нашем  рачуну  онјемогао  има- 
ти  највише  око  32  године  у  то  време.  Марија  се  удала 
посредовањем  и  заузимањем  цара  Фридриха  III.  за  Бо- 
нифација  Палеолога  V.,  маркиза  монтфератског  1485.  го- 
дине.  Тога  посла  ради  Анђелина  се  састајала  с  царем 
Фридрихом  III.  у  Инсбруку  те  године.  Венчање  се  из- 
вршило  17.  октобра  1485,  и  Анђелина  се  обећала  даће 
платити  мираз  од  10.000  дуката.  Не  треба  изгубити  из 
очију  ово  пријатељско  заузимање  цара  Фридриха  III.,  и 
околност,  што  је  једини  снн  деспота  ђурђа,  који  је  по- 
сле  пропасти  Србије  у  1459.  у  животу  остао,  к  томе 
цару  под  закриље  отишао.  Не  треба  заборавити  да  је 
тај  исти  цар  као  супарник  краља  Матије,  Хуњадијевог 
сина,  био  од  многих  великаша  угарских  изабран  за  кра- 
ља  угарског,  да  је  дошло  до  боја  између  њега  и  Матије, 
и  да  је  Матија  победио.  Једини  син  Бранковићев  отишао 
је  тада  не  к  Матији,  него  к  Фридриху,  да  и  очи  склопи 
далеко  од  отаџбине.  Али  су  догађаји  и  време  и  ту  јаму 
испунили  као  што  ће  се  у  даљем  току  овога  посла  видети. 

')  Макушев  В.  Мопитета  ћ18(^г1са  81ауогит  теп(11опаиит  1. 313. 

(Наставиће  се.) 


ГРАђА  ЗА  МЕДИЦИНОКУ  ТЕРМИНОЛОГИЈУ. 

САБРАО  ДР.  М.  ЈОПЛНОПИЋ-БАТУТ. 

ч  .  .  .  Све  још  8Л  опимл  вагледл,  којих 
кашу  кусло;  свој  домаћи  јеапк  по  њи- 
хову  га  Т1мие,  по  њиховом  га  конопцу 
мје]»и;  по  њиховом  уху^  по  њихивом 
,^уху  о  нем  с1ути  и  нага1>а.  Поувнести 
главу;  унирати  очи  у  мило  сунце  на- 
родне  славе,  нлродне  висине  н  старине: 
не  смије  .  .  .  Бјмаво  јунаштво!" 

Фр.  Курелац. 

Пма  томе  већ  више  година,  како  сам  почео  проуча- 
вати  наш  народ.  Гдегод  ми  се  дала  прилика,  мотрио  сам 
му  обичаје,  навике,  назоре  и  језик  у  свима  гранама,  а 
особито  у  медицини.  Био  сам  рад  да  му  се  приближим; 
желео  сам,  да  се  с  њиме  споразумем  и  спријатељим,  не 
бих  ли  му  као  лекар  и  писац  што  боље  помогао.  И  она- 
ко  се  већ  одавна  с  правом  рекло,  да  »књижевни  Србп 
не  траже  свога  народа,  не  испитују  судбу  његову,  и  но 
зборе  с  народом  својим  са  уста  његових«  ....  па  ако 
ништа  друго,  нека  ме  бар  тај  укор  мине. 

Поред  тога  имао  сам  већ  давна  још  нешто  на  уму. 
Наша  медицинска  терминологија  је  за  сада  тако  непот- 
пуна,  да  нам  је  и  најбоља  воља  спутана,  те  никуд  ни 
корака.  Лекар  и  стручњак  је  у  највећој  неприлици,  кад 
хоће  да  што  из  своје  струке  а  својим  језиком  рече  или 
напише,  па  ваљда  с  тога  толико  и  ћути.  Што  већ  мора, 
било  у  пракси  или  служби,  изусти  и  напише  речима  и 
изразима,  како  их  сам  себи  по  туђем  калупу  скроји.  Тако 
се  натеже  до  миле  воље,  па  је  ли  чудо,  ако  је  у  књизи 
толико  збрке  да  се  и  сами  не  разумемо,  и  ако  смо  на- 
роду  још  једнако  туђи? 


ГраЈ^а  за  медициноку  терминологију.  49 


А  све  то  неби  морало  бити ;  —  бар  не  у  тој  мери. 
У  нашем  иароду  је  толико  материјала  за  медицинску  тер- 
минологију ;  наш  је  језик  тако  богат  речима  и  об.шцима, 
да  баш  ни  стручњаци  пе  би  морали  крпити  и  трпити. 
Из  тог  богатог  материјала  дала  би  се  извести  ако  не  пот- 
пуна  научна  термипологија,  а  оно  бар  така,  да  нам  под- 
мири  прве  потребе:  да  нас  ослободи,  да  нас  сједини  ме- 
ђусобице,  и  да  нас  приближи  народу.  Из  тога  би  се  по- 
сле  могла  развити  паучна  терминологаја  до  неких  гра- 
ница,  и  ја  сам  на  то  помишл>ао. 

Али  одмах  с  почетка  уверих  се,  да  је  то  мучан  по- 
сао.  Наш  народ  је  раскомадап,  па  му  је  и  језик  то  осе- 
тио.  Наш  свет  је  таке  парави,  да  се  не  да  испгаати. 
Ако  хоЈ^еш,  да  од  њега  п1то  дознаш,  ваља  ти  —  тако 
рећи  —  крадом  прислушкивати  и  мотрити.  С  њиме  жи- 
вети;  с  њиме  делити  и  добро  и  зло  —  то  је  једини  пут, 
да  му  загледаш  у  дубину  дупге  и  срца.  А  где  су  те  при- 
.шке,  да  један  свугде  доспе,  и  да  се  с  народом  то.тиких 
крајева  тако  споразуме?  Па  све  да  је  и  то  ласно,  те- 
жак  је  за  једнога  човека  опај  други  део  тога  посла.  Сав 
тај  материјал  из  народа  добро  и  истинито  побрати,  па 
после  научно  разрадити :  према  медицини  и  филологији  у 
систем  довести,  па  се  ни  о  једно  ни  о  друго  не  огре- 
пшти,  него  чисту,  здраву  језгру  њзљуштити  —  то  је  по- 
сао  огроман,  и  надмаша  снагу  и  спрему  једнога  човека, 
а  особито  обична,  практичиа  лекара. 

С  тога  сам  ја  одустао  од  намере,  да  сам,  и  то  од- 
мах,  склапам  сталпу  медицииску  терминологију.  По  иску- 
ству  из  народа,  по  паучпој  спреми  својој,  а  најпосле  и 
по  дојакошњој  лексико^^афији  пашој,  увидио  сам,  да  то 
не  може  бити  посао  једне  руке,  него  да  је  то  задаћа 
много  замашније  врсте,  —  задаћа,  која  иште  задружна 
труда  и  узајамна  обавештаја.  Лекари  и  природњаци  из 
свију  крајева  нашега  парода,  а  с  њима  филолози  од  стру- 
ке,  морају  тај  посао  заједнички  прихватити,  ако  ће  да 
буде  права  успеха.  Догод  пе  дође  до  тога,  остаће  сваки 
покушај  те  врсте  јалов :  у  књигу  ће  уносити  све  више 
збрке,  а  народу  се  не  ће  приближити.    Та  судбина  по- 

•Јетопис"  146.  4 


50  Грефа  аа  медициноку  терминологију. 

стигла  је,  ето,  дојако  пеколико  повећих  таких  радова,  и 
то  је  —  мислим  —  једини  узрок,  зашто  н.  пр.  Дежман, 
Шварц,  Немечић  и  др.  пе  успеше  својим  терминолоп!- 
јама  онако,  како  су  по  своме  труду  заслужили. 

Да  ми  опет  скупљени  материјал  не  лежи  бесплодан, 
решио  сам  се,  ево,  да  га  издам  и  овако,  како  сам  га  ја 
сам  могао  и  умео  сабрати  и  разрадити.  Знао  сам,  да  ће 
и  овако  сиров  добро  доћи  и  лекару  и  књижевнику,  а  ми- 
слио  сам  и  то,  да  ћу  на  овај  начин  заинтересовати  шири 
круг  наших  стручњака,  па  их,  може  бити,  подстаћи  на 
задружан  рад,  не  би  ли  се  што  савршеније  извело.  Нај- 
после  надао  сам  се  и  томе,  да  ће  овај  покушај  бити  као 
нека  наговест  за  оне,  који  тако  што  нису  пикада  поку- 
шавали,  и  да  ће  им  показати  стазе,  којима  ваља  ходити. 

Овај  посао  дакле  није  свршена  зграда,  него  само 
грађа,  и  то  тек  сирова  грађа.  Нанео  сам  као  оно  прост 
надничар  ломљен  камен  и  оборено  стабло,  а  то  ће  ва.Ба- 
ти  тесати  и  дељати  пре  него  што  дође  под  руку  неима- 
ру,  да  га  у  чврсту  зграду  склопи. 

С  тога  ми  јамачно  ни  људи  од  струке  не  ће  заме- 
рити,  ако  у  овој  грађи  нађу  погдешто,  што  је,  може  бити, 
необично,  неправилно  и  научном  пачину  страпо.  Видиће 
одмах,  да  нисам  хтео  чврсто  угљављивати,  него  да  сам 
мислио  на  поправке  и  допупе.  На  то  и  сада  мис.шм,  и 
свакога  молим,  да  рече  што  има  рећи:  да  не  превиди, 
што  сам  ја  превидио;  да  не  пропусти,  што  се  мени  није 
дало ;  да  протумачи,  што  ја  нисам  умео ;  да  надовеже, 
где  сам  ја  стао,  и  да  нађе  и  друге  путе,  које  ја  нисам 
могао. 

Него  ми  ипак  ваља  коју  рећи,  да  се    споразумемо. 

Ова  грађа  изведена  је  у  облику  речника,  а  с  те 
стране  има  јој  се  доста  замерити.  Да  то  донекле  оправ- 
дам,  навешћу  неке  разлоге,  зашто  сам  тако  чинио  и  грепшо. 

Одмах  упада  у  очи,  да  се  у  поредању  речи  и  фраза 
нисам  дрисао  правила  лексикографије  и  филологије.  Тако 
н.  пр.  уврстио  сам  супстантив  с  адјективом  под  оно  пи- 
сме,  којим  почиње  ад,јектив  као:  »бе.те  бале«  (под  б.), 
»сушпа  жена«  (под  с.)  и  т.  д.  Има  и  тога,  да  се  наводи 


Гра^  8а  иедициноку  териинологију.  51 

читава  фраза  под  писмом  прве  речи  н.  пр.  *бели  прах 
за  посипање«  (под  б.),  »иза  шаке«  (поди.),  »смрт  под 
породом«  (под  с),  *жути  прашак  од  глиста«  (под  ж.)  и  т. 
д.  Ја  знам,  да  се  то  могло  систематичније  удесити,  али 
нисам  хтео  кварити  правога  склопа,  него  изнети  све  она- 
ко  сирово,  како  ће  га  и  други  чути,  а  може  бити  и  при- 
бележити.  За  »грађу*  је  тај  пачин  удеснији  и  лакши  — 
бар  ће  помоћи,  да  се  више  и  верније  прибележи  —  а 
кад  се  из  тога  буде  склапало  што  савршеније,  ласно  је 
то  поправити. 

Ни  тумачење  није  скроз  једнако.  Има  га  и  на  више 
језика,  а  има  га  и  непотпуна.  Ја  сам  то  радио  према 
потреби  и  својој  најбољој  савести,  бојећи  се  сваки  пут, 
да  својим  —  може  бити  —  погрепшим  тумачењем  дру- 
гога  не  заведем  и  не  побркам.  Што  ми  је  било  сумњиво, 
нисам  даље  израђивао,  него  просто  прибележио.  Ако  сам 
се  код  противних  тумачења  решио  за  ово  или  оно,  чи- 
нио  сам  то  по  свом  најбољем  искуству. 

Туђим  речима  навео  сам  постанак  свугде,  где  сам 
то  могао  с  поуздањем.  Важпијим  терминима  означио  сам 
основу  и  корен  за  то,  да  им  тиме  и  зпачење  што  боље 
определим  и  утврдим.  Што  је  у  томе  погрешно  и  непот- 
пуно,  то  није  моја  кривица. 

Од  речи,  које  су  доста  познате,  и  којих  је  у  сваком 
речнику,  побрао  сам  само  оне,  о  којима  сам  знао  још 
што  рећи.  Навео  сам  им  н.  пр.  постанак  и  најуже  зна- 
чење;  додао  сам  им  примера  из  парода  потврде  ради; 
допунио  сам  и  поправио  сам  им  дојакошње  тумачење;  упо- 
редио  сам  их  с  другим,  и  т.  д.  Ако  је  том  приликом  Ј^е- 
чено  и  оно,  гато  управо  не  спада  у  оквир  овога  рада, 
учињено  је  само  за  то,  да  ствар  буде  јаснија,  и  да  по- 
служи  као  наговест  за  да.Ђа  истраживања. 

Уз  неке  главније  термипе  —  особито  из  анатомије 
и  медицине  у  ужем  значењу  —  додао  сам  одмах  и  њи- 
хову  прецизнију  употребу  и  ситпију  поделу  по  неком  из- 
весном  реду.  Тако  је  н.  пр.  уз  реч :  богиње,  болест, 
зуб,  крв,  црево  и  т.  д.  рекаиитулирано  све  оно,  што  је 
разбачено  под  разним  писменима,  а  тиче  се  тих  термина. 


52  ГраЦ  за  иедициноку  термжнологвју. 


Учинило  ми  се,  да  је  то  нужно  ради  бољега  прегледа,  и 
да  је  то  нач1ш,  који  ће  и  неуке  подстаћи  на  даље  истра- 
живање. 

Речи  из  књига,  уз  које  сам  додао  да  немају  потврде 
у  народу,  навео  сам  за  то,  да  им  покажем  траг,  не  би 
ли  је  нашле.  Од  њих  сам  побрао  само  опе,  које  ми  се 
учинише  згодне,  било  за  праксу,  било  за  науку.  Жао  ми 
је  било  да  се  изгубе,  а  све  друге  сам  радо  прегорео. 

Фармакологију,  фармакогпозију  и  фармакопеју  сам  с 
намером  слабије  израдио.  Елементи  тих  грана  су  и  у  нас 
доста  добро  заступ.Бепи  у  хемијској,  ботаничкој  и  мине- 
ралошкој  терминологији,  па  се  могу  отуда  прибрати.  Ја 
то  нисам  могао  чинити,  него  сам  прибележио  само  оно, 
што  ми  је  под  руку  дошло  —  особито  из  народа. 

За  неке  термине  могло  би  се  рећи,  да  не  спадају 
амо,  ако  се  схвати  медиципа  у  свом  ужем  значењу.  Ја 
се  тога  значења  нисам  држао,  него  сам  помишљао  на 
све  гране  медиципске  струке  —  дакле  и  на  санитет,  на 
санитетску  полицију,  на  судску  праксу,  па  јавну,  при- 
ватну  и  моралну  хигијену,  на  климатологију,  статисти- 
ку,  ит.  д. 

Речи  и  фразе,  које  се  пикако  не  ће  моћи  употреби- 
ти  у  стручној  терминологији,  било  што  су  сасма  обичне 
или  што  су  туђе,  уврстио  сам  у  ову  збирку  само  за  то, 
да  помогнем  обичној,  практичној  потреби.  Пма  крајева, 
где  се  друге  никако  и  не  чују,  па  с  тога  ваља  да  их  и 
лекар  и  писац  позпаје. 

Наг.1асак  нисам  могао  озпачити.  Све  да  је  то  свр- 
шена  наука,  Ја  је  овом  приликом  не  бих  могао  извести. 
У  штампарији  нема  за  њ  знакова,  па  је  све  заман.  Из 
истог  узрока  биће  педостатака  и  погрешака  при  штам- 
пању  корена. 

Завршујући  молбом,  да  се  овај  рад  тако  схвати,  не- 
мам  живље  жеље,  него  да  уроди  оним  плодом,  као  што 
сам  га  ја  замишљао.  Сретан  би  био,  ако  утврди  увере- 
ње,  да  је  боље  својим  очима  гледати,  но  се  за  туђим  по- 
водити :  да  се,  дакле,  само  из  народног  језика  даје  изве- 
сти  терминологија,  каку  је  за  сада  ми  требамо.  И  то  му 


Гра^а  8а  иедициноку  териинолоп^у.  53 

желим,  нека  у  мојим  друговима  и  сурадницима  подстакне 
вољу  на  задружан  рад,  да  већ  једном  скинемо  туђ  јарам, 
и  да  дођемо  на  чистину.  Нека  их  увери,  дајечовеквећ 
доста  учинио,  ако  је  урадио,  што  је  могао,  па  ма  то  и 
најмање  било.  Нека  их  као  скроман  почетак  најпосле 
сети  на  речи  Вукове,  које  су  и  мене  на  публикацију  овога 
рада  приволеле,  и  које  гласе:  *Ја  знам  добро,  да  ће  уче- 
ни  људи  и  овђе  наћи  доста  погрјешака;  али  се  опет  на- 
дам,  да  ће  им  овај  мој  посао  и  оваки  бити  милији,  него 
да  га  никако  није«. 


ОКРАћЕЊА. 

— *Ф» 

А.  Кач.  место :  А.  Качић. 


А.  Кузм. 
А.  Макс. 

Др  Анте  Кузманић. 
Аврам  Максимовић. 

А.  Стојк. 

А.  ТТТв. 

А.  ТТТв.  оп.  ан. 

» 
» 
» 

Атанасије  Стојковић. 
Др  Анте  Шварц. 
Др  Анте    ТТТварца,  Описна 
анатомија. 

Арх.  ц.  л. 

» 

Архив  целокупног  лекарства. 

Бан. 

» 

Банат. 

Бањ. 
Бар. 
Бач. 

» 

» 
» 

Бањани  (у  Црној  Гори). 

Барања. 

Бачка. 

Бок. 
Бос. 

» 
» 

Бока  Которска. 
Босна. 

Бр.  Муш. 
Бр.  ђ.  Нуш. 
Буд. 

» 
» 

» 

Бранко  Мушицки. 
Бр.  ђ.  Нушић. 
Будинић. 

Б.  В.  Вук. 
В.  Врч. 
В.  Пел. 

» 
» 
» 

Вид  Вулетић-Вукасовић. 
Вук  ВрчевиК. 
Васа  Пелагић. 

Вал. 

• 

» 

Др  Валента. 

54 


Грефа  8а  медицинску  терминологвју. 


Васој. 

место : 

:  Васојевићи  (у  Црној  Гори) 

Вл.  Арс. 

» 

Владан  Арсенијевић. 

Вл.  ђорђ. 

» 

Др  Владан  ђорђевић. 

Вук 

» 

Вук  Стефановић-Караџи!!. 

Вуков. 

» 

Вуковар. 

.  Гл.  Црн. 

» 

Глас  Црногорца  (лист). 

Грах. 

» 

Грахово  (у  Црној  Гори). 

Грб. 

» 

Грбаљ. 

Да-1м. 

» 

Далмација. 

Дан.  р. 

» 

ђ.  Данпчић,  »Академ.  речник* 

Дан.  0. 

» 

ђ.  Даничић,   »Основи«. 

Даниц. 

» 

*Даница«    (лпст). 

Дежм. 

» 

Др  И.  Дежман. 

Дом.  лек. 

» 

*Домаћи  лекар«   (лист). 

Др  Срем. 

» 

Др  Сремац. 

Др  Ф. 

» 

Др  Ј.  Фон. 

Дроб. 

» 

Дробњак  (у  Црној  Гори). 

Дубр. 

» 

Дубровник. 

ђ.  Нат. 

» 

Др  ђорђе  Натошевић. 

ђ.  П.  п.  р. 

» 

ђорђе  Поповић,   »Познавање 

ђорђ.  Поп.    т.  р. 

ђорђ.  Рад. 
;^бор.  сан.  зак. 


Истр. 


робе«. 
ђорђе    Поповић,    »Турски 

речник.« 
Др  ђорђе  Радп^!  (»Се.?Бак«). 

Зборник  санитетских  закона 
кр.  Србије. 

Истрија. 


Ј. 
Ј. 
Ј. 

Груп. 

ђив. 

Мишк. 

» 
» 
» 

Ј.  Групчевић. 

Др  Јаков  ђивановић. 

Ј.  Мишковић. 

Ј. 
Ј. 
Ј. 

Панч.  бот. 
Ианч.  зол. 
Иетр.  30 л. 

» 

» 
» 

Дра  Јосифа  Панчића  ботаник^ 
Дра  Јосифа  Панчића  зологијг 
Јована  Петровића  зологија. 

Гра^а  за  медицинску  терминолопду. 


55 


Ј.  Р.  Блашк. 

место : 

:  Ј.  Р.  Блапшовић. 

Ј.  Ст.  В. 

•» 

Јован  Стефановић-Ви.10вски. 

Ј.  Тор. 

». 

Ј.  Торбар. 

Јав. 

» 

*Јавор«  (лист). 

Језера. 

» 

Језера  (у  Црној  Гори). 

Јур. 

» 

Јурингевић. 

•   К.  Црног.  зол. 

» 

Косте  Црногорца  зологија. 

Карл. 

» 

Карловци. 

Крив. 

» 

Кривотије. 

Кур. 

» 

Фран  Курелац. 

Л.  К.  »I. 

» 

Л.  К.  Лазаревић. 

Лек.  из  Бос. 

» 

.Јекаруша  (стара  мед.  књша) 
из  Босне. 

Лечн.  вес. 

» 

^Лечнички  весник«  (лист). 

Лобм. 

» 

Др  Анте  Лобмајер. 

Љуб.  Неп. 

» 

Љубомир  Ненадовић. 

Љуб.  Рад. 

» 

Др  Љубомир  Радивојевић. 

М.  ђ.  Мил. 

» 

Милан  ђ.  Милићевић. 

М.  Живк. 

» 

Мита  Живковић. 

М.  Зор. 

» 

М.  Зоранић. 

М.  Јов. 

» 

Др  Милан  Јовановић. 

М.  Ков. 

» 

М.  Ковачевић. 

М.  М.  Рад. 

» 

М.  М.  Радовановић. 

М.  Мед. 

» 

проф.  Мојо  Медић. 

М.  Ник. 

» 

Марко  Николић. 

Л1.  Павл. 

» 

М.  Павлиновић. 

М.  И.  Шапч. 

» 

Милорад  Поповић  Шапчанин. 

М.  Петр. 

» 

проф.  Мита  Петровић. 

М.  Сав. 

» 

М.  Савић. 

Н.  Сад. 

» 

Нови  Сад. 

Нар.  Здр. 

» 

»Народно  Здравље«  (лист). 

Нар.  пес.. 

» 

Народне  песме. 

Нар.  пес.  бос. 

» 

Народне  песме  босанске. 

Нар.  пит. 

» 

Народне  питалице. 

56  Грсфа  за  медициноку  терминодогију. 


Нар.  пос.1. 

место : 

Народне  пословице. 

Нар.  притт. 

31» 

Народне  ириповетке. 

Нар.  прир. 

» 

Народне  приречице. 

Нем. 

» 

Др  Милан  Немечић. 

Оп.  Руд. 

» 

Опутна  Рудпна  (у  Црној  Гори). 

и.  Бол. 

» 

Павле  Болић.                            * 

П.  Брен. 

» 

Др  П.  Брентнер. 

П.  Кенг. 

» 

Павле  Кенгелац. 

П.  Миљ. 

» 

Др  Петар  Миљанић. 

П.  П.  Љ. 

» 

Петар  Петровић  Његутп. 

Папттр. 

» 

Паштровићи. 

Прим. 

» 

Приморје. 

С.  Мат. 

» 

Симо  Матавуљ. 

С.  Петр. 

» 

Др  Сава  Петровић. 

Св.  Мл.  Бај. 

» 

Свет.  Млад.  Бајић. 

Св.  пис. 

» 

Свето  писмо. 

Ср. 

» 

Срем. 

Ср.  И.  Пел. 

» 

Ср.  И.  Пеливановић. 

Срб. 

» 

Србија. 

Ст.  Андр. 

» 

Сент-Андрија. 

Ст.  М.  Љуб. 

» 

Стеван  Митр.  Љубиша. 

Ст.  Нов. 

» 

Стојан  Новаковић. 

Ст.  Срб. 

» 

Стара  Србија. 

Стр. 

» 

Др  Струпи. 

Сар.  л. 

» 

»Сарајевски  лист.« 

Слов. 

» 

»Словинац«   (лист). 

Херц. 

» 

Херцеговина. 

Хрв. 

» 

Хрватска. 

Хрв.  Крај. 

» 

Хрватска  Крајина. 

Цр.  г. 

» 

Црна  Гора. 

П1ул. 

» 

Др  Фр.  ПТулек  (речник). 

ПГум. 

» 

ПТумадија. 

Гра^а  за  медицинску  терминологцју.  57 


асс. 

место 

:  асси8а1;1Уи8. 

ас*. 

» 

асИуит. 

а(1ј. 
а(1у. 

а(1јес1;1Уит. 
а(1уег1)1ит. 

аи^т. 
соП. 

» 
» 

аи^тепШЈуиш. 
соИесиуит. 

§еп. 
сИга. 

» 
» 

^епШуиЗ; 
31т1п1иуит. 

Г. 

» 

Гетш1пит. 

ш(1. 

» 
» 

в^игаШег. 
1П(1ес11пађ11е. 

га. 

» 

табсиИпига. 

п. 

» 

пеи^гит. 

р1. 

» 

р1игаИб. 

8уП. 

V.  1тргГ.' 

V.    ргГ. 

V.  г.  1тргГ. 

» 

» 
» 
» 

8уП0П1Ш1а. 

уегђиш  1трегГес1;1Уит. 
уегђиш  регГесиуит. 
уегђиш  гес1ргосит  трегГес- 
Цуиш 

V.  г.  ргГ. 

» 

уегђига    гес1ргосит    регГес- 
.11Уит. 

А. 

Авиндати  ое,  дам  се,  V.  г.  ргГ.  —  11о  тал.  аттеп(1аге. 
(Дан.  р.).  —  Ав.  се  од  болести  или  рђе,  опоравити  се, 
81сћ  егћо1еп  уоп  ешег  ЕгапкеИ  0(1ег  8сћ\^асће:  *Много 
је  изнемога',  мучно  ће  се  авиндат  (Далм.);  * Ја  сам  се 
авинда'*  (М.  Павл.).  —  буп.   отргнути  се,  придићи  се. 

Аврц,  а,  т.  (Срб.)  —  Од  арапског  ифрит  (ђорђ.  Иоп. 
т.  р.).  —  Кепец,  (1ег  2\уег§,  папиз.  —  8уп.  маљеница, 
мањо,  патуљ,  патуљак,  пацицврк,  патицврк,  патуц. 

Аграиоати,  шем,  V.  ргГ.  (Дроб.).  —  Кад  се  ком  у  један 
мах  што  догоди,  те  занеможе  —  особито  како  нео- 
бично  —  вели  народ:  »Јадник  аграиса'«  т.  ј.  нагазио 
на  чини,  те  за  то  на  пречац  оОолио.  —  Види:  огра- 
исати. 

Аграма,  е.  {.  (Срб.)  —  Велика  бо.тест,  (Ие  ГаПвисћ!;,  ер!- 


58  Гра^а  8а  медицинску  терминодогцју. 

1ер81а:  ».  .  .  .  варују  25.  јула  и  25.  септембра  због 
аграме  —  велике  болести«  (М.  ђ.  Мил. ).  —  Бпди  : 
ограма. 

Аер,  ра  I  ш.  —  Чује  се  само  по  јужним  и  југозапад- 
Аир,  ра  ним  крајевима,  од  грчког  «»}?  (аб^  ,  ва:Јдух,  сИе 
Ајер,  ра  I  ^иЛ    —  Види  ваздух. 

Ала-пра,  (ала-прах),  а,  ш.  —  Баб  Ја1арре1шиг2е1- 
Рикег,  ри1У18  гаШс18  Ја1аррае  (Бач.).  —  Узима  га 
народ  на  чишћење.  Добија  га  смепгана  с  којим  бла- 
жијим  леком.  —  8уп.  чалапа. 

Алва^  е,  Г.  —  Вге  А1ое,  а1об  1ис1(1а  (Бач.).  —  Узпма  је 
наш  свет  против  грозпице.  —  Види:  црни  камен. 

Алвва  крв,  {.  (Срб.).  —  Алев,  а-тав,  а.1аф,  ален  и 
алан  (од  турског  ал  црвено  као  порфир,  или  од  алев, 
пламен.  Дан.  р.  ђорђ.  Иоп.  т.  р.)  знач^н  управо  црвен, 
гоЈћ,  Геиегго1ћ,  ће11го1ћ.  Према  томе  значењу  раз.ти- 
кују  неки  крајеви  нашега  народа  и  боју  крви,  те  веле 
за  крв  из  артерија  алева,  а  за  крв  из  вена  модра  или 
мавена  крв.  То  тумачење  прешло  је  и  у  књигу  (Арх. 
ц.  л.),  те  и  тамо  значи  алева  крв,  ће11го1ће8,  аг(ег1е11е8, 
а  модра  или  мавена  крв,  (1ипке1го1ће8,  уепб8е8  В1и1.  — 
Тако  се  псто  чује  и  алева  паприка  у  значењу  црвена 
или  зрела  паприка  за  разлику  од  зелене.  —  Дан.  нема 
адј. :  алев,  него  само  алав,  алаф  и  ален,  а  Вук  спомиње 
само  ал  у  значењу  ружичаст. 

Алоа,  е,  Г.     I 

Алој,  ја,  П1.     Види:  алва,  црни  камен. 

Алоја,  је,  Г.  1 

Алосан,  ана,  ано,  ас1ј.  —  Од  грчког  гш<7хо/т/,  свладану 
бити,  обо.1ети,  полудети  (Дан.  р.).  —  »Полудио,  узеле  му 
але  памет  или  здравље,  уеггиск!;,  тепЈе  сарШ^  (Вук, 
Дан.) ;  алосан,  који  нагази  на  чипи  (Ст.  Н.).  —  Сва  та 
тумачења  не  вреде  много  за  терминологију.  Колико  се 
сећам  из  свога  детињства,  та  реч  с.тужи  народу  (Ср.) 
за  неку  особиту,  али  ј  својим  појавима  познату  врсту 
психозе.  Која  је  то  врста,  не   могу   за    сада   одлучно 


Гра^а  ва  медицинску  терминодогију.  59 

рећи.  Може  бити  да  ће  то  ко  други  знати,  те  зато 
то  и  спомињем. 
Алосија,  е,  ^.  (али  и  т.).  —  Човек  тако  крупан,  да  већ 
његова  крупноћа  прелази  у  ругобу  (М.  Ковач.),  е1пе 
ипЈ^бгшИсћ  когри1еп4е  Регвоп,  ћото  согри1еп1;1а  (1е- 
&гт18  (Дан.  р.).  —  Сравни:  грдосија. 

д  ^.'       е,  јГ.  —  Види:  алва,  црни  камен. 

Ада,  е,  ^.  (Цр.  Г.).  —  Биће  одбачено  спреда  в  према  вап, 
које.  има  Стулић  у  значењу  уарог,  и  према  Вапа;  ко- 
рен  ар,  стигнути,  учинити  (Дан.  о.).  —  Вег  бегисћ, 
о<1ог:  »Заудри  му  апа  од  дувана*  (н.  пес);  »Бог  ти  не 
дао,  да  те  њихова  апа  ошине«  (Ст.  М.  Љуб.).  —  И  ја 
сам  слушао  ту  реч  у  Дрној  Гори,  али  мал  не  сваки 
пут  у  значењу  смрад,  и  то  најчешће  као  смрад  из 
уста,  или  —  како  се  тамо  говори  —  смрад  из  грла.  Неки 
говоре  и  вапа,  а  неки  опет  аспирирају  оно  прво  а, 
те  се  чује  и  као  хапа.  По  томе  ми  изгледа,  да  та  реч 
може  бити  једнога  постанка  и  значења  с  речима:  за- 
пахнути  (захаппути)  и  запаха  (захапа).  Дан.  доводи  те 
речи  од  корена  врав,  дувати,  као  и  код  опах.  И  па- 
шити  (ударати,  смрдети,  давати)  сећа  ме  на  апа.  — 
8уп.  задах,  вапа,  хапа. 

Арија,  е,  (.  (Далм.,  Цр.  Г.).  —  Од  талијанског  апа,  ваздух, 
(116  БиЛ,  аег:  »Оштра  арија.«  —  Исто  тако  маларија 
од  талијанског  таГапа,  покварен,  рђав,  кужан,  зара- 
жен  ваздух.  У  науци  је  тај  термин  добио  особито  зна- 
чење,  што  га  у  народу  нема.  Чује  се  за  то  грозничав 
ваздух,  грозничаво  место. 

Арбаш,  а,  т.  —  Види:  добрац. 

Аспа,  е,  (.  -  Чује  се  искључиво  у  јужпим  и  југозапад- 
ним    крајевима    у    неколико  значења.  —  Види:  оспа. 

Аспица,  е,  (.  Апп.  од  аспа.  —  Види:  оспица. 

Афијон,  она,  т.  (Срб.).  — Ваз  Ор1ит,  оршт:  *Афијон 
дају  малој  деци  да  спавају«  (Л>.  Радив.). 

Афијун,  уна,  гп.  (Срб.).  —  Арапско-турско-персијска  реч 
и  значи  ор1ит  (ђ.  Поп.  т.  р.).  —  Види:  афијон. 


60  Грсфа  8а  медициноку  термЕнодогију. 


15. 

Баба,  е,  {.  —  1.)  В1е  СгеђиИбће^Гепп,  (11в  Неђатте, 
о1)81е1г1Х.  У  том  истом  значењу  употребљује  се  и  с 
допуном  пупченица,  т.  ј.  баба,  која  детету  пупак  сече: 
»Шаље  к  њојзи  дви  душевне  бабе  пупченице*  (М.  Зор.); 
или  с  придевом  пупчена:  *Нареди  бабам  пупченим.« 
(А.  Кач.).  . —  8уп.  бабица,  примаља.  —  2.)  Вхе 
Атте,  пи1г1х:  »Броји  баба  док  доји*  (нар.  посл.). 
Обично  је  онда  с  придевом  м  о  к  р  а :  »Била  ми  је  мокра 
баба*  т.  ј.  дојиља.  —  3.)  В1е  К1П(18\уаг<;епп,  (1а8  К1П(18- 
та(1сћеп,  ^1е  К1П(18Ггаи,  апс111а  рагуи1огит.  Разлике 
ради  рече  се  често  с  придевом  сухабаба  у  том 
истом  значењу. 

Бабина  доља,  Г.  (Срб.).  —  Види:  бабина  рупа. 

Бабина  рупа,  {,  —  Долиница  косом  обрасла,  што  је  мо- 
жеш  ниже  затиљка  опипати.  —  8уп.  чашица,  баби- 
на  доља. 

Бабине,  ина,  (и  бабиње,  иња),  (.  р1.  —  1.)  Први  дани  одмах 
иза  порођаја,  што  их  породиља  (обично)  проведе  у  по- 
стељи,  (1а8  \^осћепђе1;1;,  с1а8  К1п(18)Је1;1;,  (11е  \^осћеп, 
риегрепит:  »Лежи  у  бабињама«,  81е  11е§1;  ш  (1еп  \Уо- 
сћеп;  »Умре  у  бабињама«,  810  бкгђ  1т  ^^осћепђеи  — 
8уп.  бабиње  време.  —  2.)  Први  дани  детињи  после  ро- 
ђења  —  обично  првих  седам  (критичких)  дана :  »Није 
ваљало  ни  у  бабињама«  т.  ј.  одмах  чим  се  родило  (Ср.). 

Бабиња  грозница,  1".  —  (Дежм.,  Лечн.  вес,  Кузм.,  Лобм., 
Немеч.  идр.).  —  Ва8  Кшс^^ћеЈШвћег,  ]Геђп8  риегрегаИ8. 
У  народу  нема  потврде.  —  8уп.  породиљска  гроз- 
ница,  породиљска  огњица. 

Бабиња  огњица,    (.    (Дежм.,    Кузм.).    —  Види:    бабиња 

грозница. 
Бабињара,  е,  {   (Срб.).  —  Види:  бабињача. 

Бабињача,  е,  {,  (Ср.,  Хрв.)  —  Жена  за  првих  дана  после 

порођаја,  сИе  \Убсћпепп,  риегрега. 
Бабиње,  иња,  Г  р1.  —  Види:  бабине. 

Бабиње  време,  п.  (А.  Кузм.).   —  Види:  бабиње  1.) 
Бабиње  млвко,  п.  (Ср.).  —  Женино  млеко  за  првих  дана  по- 


Гра^а  за  медицинску  терминологију.  61 

сле  порођаја,  сИе  В1е81;т11сћ,  соПобичип.  —  8уп.  гру- 
шавина,  грушалина,  прво  млеко. 

Бабити,  бабим,  V.  ^трг!".  Прелазно,  с  објектом  у  аку- 
зативу:  1.)  бабити  н.  пр.  породиљу,  (Ие  Сгеђагедс^е  (уоп 
(1ег  БеЉев^^гисћ!;)  еп1;ћ1пс1еп,  1ћг  Сгећиг^бћиИГе  1е181вп; 
—  2.)  бабити  дете  т.  ј.  прихватити,  примити,  кад  се 
роди,  (1а8  Кш(1  (ће!  (1ег  (ЈећихЧ)  етр&п§еп 

Бабица,  е,  {.  (Ига.  од  баба.  —  Види:  баба  1.  —  8у11. 
баба,  примаља,  баба  пупчепица,  баба  пупчана. 

Бабичење,  а,  п.  —  Посао  око  породиље  и  породајој. 

Бабичити,  чим,  V.  јтр!"^^.  —  С  објектом  у  дативу,  а  каткада 
и  акузативу.  —  Види:  бабити. 

Бабичлук,  а,  гп  -  Посао  око  породиље  и  порода  јој 
као  вештина  или  зарада,  гИе  Сге^зиг^бћШ^е  а18  Кипб* 
0(1ег Ег^^вгћ,  аг8  ођ81;е(гШа  8еи  типи8  оћ81;е4г11;1ит.  — 
8уп.  примаљство. 

Бабљење,  а,  п.  —  Види:  бабичење. 

Бабовање,  а,  п.  —  Вег  Агатеп(11еп81;,  пи1;г1са110П18  ти- 
пи8  (Вук.). 

Бабовати,  бујем,  V.  ^трг^".  (Дубр.)  —  Бити  баба,  т.  ј.  дади- 
ља  или  дојиља  (Вук.),  с  акуз.:  *Тешко  мишу,  када  га 
бабују  мачке«  (нар.  посл.). 

Бадље,  аља,  {.  р1.  |  Корен  ћћа(1ћ,  бости  (Дан.  осн.). 

Бадљеви,  љева,  га.  р1.      —  Вук    а  по  њему  и  Даничић 

Бадљи,  љева,  т.  р1.  )  тумаче  то  латински  сШа  1ПУег8а. 
Оно  до  некле  тако  и  јесте,  али  тај  термин  ипак  није 
обичан  у  медицинској  патологији.  Бадље  могу  значпти 
или  (1181;1сћ1а818  (Немеч.  и  др.),  или  1;псћ1а818  (Дежм. 
и  др.),  а  најпосле  и  епЈгор^ит  са  својим  последицама. 
Народ  назива  све  те  болести  тим  именом  и  не  зна 
праве  разлике.  Проф.  М.  Медић  тумачи  бадље  у  на- 
родном  (погрешном)  значењу  овако :  »Бадље  су  длаке 
у  трепавицама,  и  оне  чине  те  човјека  сврбе  очи.  Дебље 
су  од  другијех  длака,  те  кад  се  ишчупају  и  она  *гла- 
ва«  принесе  покту  од  палца,  опда  се  прилијепе  за  њ 
и  висе  0  њему.  Бадљи  се  налази  и  у  коси  на  глави. 
Има  жена,  које  су  за  тај  посао,  т.  ј.  вађење  бадаља 
на  гласу;   кад   их   ко   потребује,    зове  их  к  себи  или 


в2  ГраЦ  ва  медицинску  тершшодогцју. 


иде  сам  до  њих,  да  му  ваде    те   зле    длаке    из    очију 
или  из  главе«  (Јав.   1883.).  —  8уп.  зле   длаке,  баљи. 

Вадрљак,  .Бка,  т.  —  (М.  М.  Рад.,  Арх.  ц.  л.).  —  Види: 
бадр.Бица. 

БадрљЕца,  е,  {,  (Ср.)  —  Кусадак,  што  остане  кад  се 
одсече  рука,  нога  или  прст,  Јег  Атри1а110Пб84итр1 
(е1пе8  (ЈИеЈеб),  1гипси8 :  »Нема  десне  руке,  тек  мало 
бадрљице.« 

Бадрха,  дрЂе,  (.  —  Нека  болест  у  устима  говеда  (Ср. 
И.  Пел.  из  села  Белушића  у  окр.  Јагодинском). 

Бдк,  а,  ш.  (понајвише  се  говори  бГ|ци).  —  *Тако  жене 
тепајући  зову  зубе  у  мале  д^јеце,  кад  им  почињу  ницати* 
(мјесто  бак  говори  се  и  баук  и  баучак,  а  у  Боци 
вучићи),  К1П(1ег\уог<;  ^иг  2аћп.  (1епб  бвгтопе  {п^^ап- 
Иит  (Вук,  а  по  њему  Дан.).  —  Речи  баци  и  вучићи 
не  говоре  се  само  у  тепању  —  као  н.  пр.  што  се 
рече  воша  и.1и  тута  место  вода  —  него  баш  и  у  обич- 
ном  ршЈговору.  И  одрасли  међу  собом  ће  рећи :  бАци 
или  вучићи  кад  хоће  да  озпаче  прве  зубе,  који  детету 
ничу,  и  немају  за  то  другога  израза.  С  тога  би  те 
речи  пристале  баш  и  у  научну  терминологију  у  зна- 
чењу  (Ие  МПсћхаћпе,  (Ие  \^есћ8е12аћпе,  (1еп1е8  ћасЈе!, 
с1еп1е8  сас1ис1.  Наши  књшкевници  баш  су  с  тим  тер- 
мипима  у  нево.БП,  те  натежући  на  ту1)е  калупе  пишу 
млечњаци,  а  то  је  поп^ешно.  Ја  сам  уверен,  да  би  их 
народ  бо.Бе  разумео,  кад  бп  примили  његове  изразе. 
Ето  има  и  басма  у  народу,  где  се  спомињу  вучићи. 
»Из.1а:ште  вучићи,  вук  вас  зове«  баје  бајалица  кад  де- 
тету  први  зуби  закасне. 

Бакам,  а.  т.  (Срб.,  Херц.)  —  Турска  реч,  значи  вар- 
зило,  И^гшт  Сатребсћј  (Дан.,  ђорЈ^.  Поп.  т.  р.).  —  Ру- 
менило,  (11е  го^ће  бсћтшке.  Жене  се  њиме  граде.  — 
Дежман  преводи  то  (1а8  8апс1е1ћо12,  ПЈ^пит  8ап1аИ 
гиђгит. 

Бакамити  се,  мим  се,  V.  1тргГ  (Срб.,  Херц.)  —  Од  турског 
бакам.  —  Румепити  се,  81сћ  го1ћ  бсћтјпкеп  :  »Не  бје.ш 
се  и  не  баками  се*    (нар.  пес). 


Гра^а  за  медициноку  терминологију.  63 

Баде,  а,  јГ.  р1.  —  Корен  незнан  (Дан.  о.).  —  1.)  (1ег  Ео12, 
тисив.  8уп.  слина,  сополина.  —  2.)  ^1е  Ко^гкгапкћеИ;, 
шаПеиз  ћитШиа  (Сар.  Л.).  —  Видп:  гунтураћ. 

Баљи,  баља,  т.  р1.  (Дроб.)  —  »Не  дају  ми  баљи  жп- 
вјет\*   —  Види  бадљи. 

Батаљак,  љка,  т.  —  Види:   батаљица. 

Батаљица,  е.  Г.  —  Батаљ.  од  руке,  ноге  или  прста,  сјег 
(АтриШшпб-)  81итр^  ешез  СгИе(1е8, 1;гипси8.  — 8уп. 
бадрљак,  бадрљица,  батаљак,  батић,  кусадак,  кусатак. 

Батати,  ам,  V.  хтрпГ.  —  1.)  Батати  на  ногу,  т11;  ешет 
Ги88  (1аћегћшкеп;  б81;егг.  ћаЈбсћеп  (Кур.)  —  2.)  Дете 
кад  полази  бата,  у  опште:  ићи  несигурно  као  н.  пр. 
по  мраку  (М.  Мед.)  —  3.)  Ходити  усиљавајући  се,  као 
што  то  бива  од  слабости  или  умора  или  од  тромости, 
ушћпб  соп1;еп1;Ј8  1псе(1еге.  (Дан.  р.)  —  Ја  бих  нај- 
пре  усвојио  тумачење  под  2.)  и  ако  пи  то  не  одгова- 
ра  правој  основи  те  речи.  Батати  значи  управо  удара- 
ти  или  лЈттати,  па  и  у  пренесеном  смислу  биће  нешто 
од  тог  првобитног  значења.  Као  да  је  то  нека  врста 
несигурна  хода,  при  коме  се  чује  неки  бат,  било  јед- 
ном  или  обема  ногама.  Такога  хода  има  у  више  при- 
лика  уз  разне  патолошке  промене,  и  с  тога  је  та  реч 
врло  згодна  за  научну  терминологију.  Осим  глагола  има 
и  супстантива  тога  значења  п.  пр.  батавац,  батавица 
(Дан.  р.) 

Батић,  а,  т.  —  Говори  се  особито  за  ситније  кусатке, 
н.  пр.  за  кусадак  од  прста.  —  Види:  батаљица. 

Батица,  е.  {.  (Дан.  р.)  —  *Свака  кугла  на  штапу  зове 
се  на  Ријеци  батица,  па  тако  се  каже  и  за  главу  чо- 
вјечју.« 

Бахат,  бахта,  т.  —  Кор.  биће  ћћа^  од  ћћа,  зујати, 
говорити  (Дан.  осн.).  —  Ва8  Негхк^ор^^еп,  ри18а1;10, 
1;гер1(1а110  согсИб  (Кур.):  »Дочујући  најмањи  бахат  на 
вратих  срца  мога«  (Јур.)  —  Боље  би  било,  да  ее  тај 
израз  схвати  чисто  акустично,  те  да  се  протумачи  са 
НеггЈоп.  Ми  и  онако  немамо  израза  за  то.  —  8уп.  бат, 
бакат. 

Бахорица,  е.,  1.  —  1.)В1е  Хаићепп,  шсап1а1;г1Х   (Вук  и 


64  Грсфа  8а  медицинску  терминодоглју. 

и  др.).  —  2.)  Биље  за  бахорење  н.  пр.  буника,  српац, 
покрик,  дивљи  мак,  дивља  тиква  и  т.  д.  (Кур.) 
Б&цање,  ња,  п  —  Ваз  1е18е  81;есћеп,  рипс^хо  1еп18  (Вук 
и  Дан.  р.ј  И  ја  сам  чуо  ту  реч  (с  акцентом  као 
што  сам  га  означио),  и  то  понајвише  од  болесника,  а 
у  значењу :  пробадање,  протискивање,  жацање :  »Чујем 
неко  бацање  под  десном  плећком«  (Цр.  Г.);  »Чим  се 
окипш,  осетим  неко  бацање  у  чланцима  (Бач.).  —  Ви- 
ди :  бацати. 

Бацати,  бацам,  V.  1трг]Г.,  Лхт.  од  бости.  —  ^е18е  вЈесћеп, 
1еп11;ег  рип^о  (Вук,  Дан.  р.).  II  та  реч  чује  се  чеш- 
ће  од  болесника  у  значењу :  помало  протискивати:  »Баца 
ме  пад  лијевом  сисом*  (Цр.  Г.). 

Бацати,  бацам,  V.  1тр1^*.  -  Н.  пр.  крв :  В1и<;  аи8\уег{^еп, 
В1и1;  ћи8<;еп:  »Свакога  пролећа  бацам  крв«  (Ср.).  Исто 
тако :  бацати  пену,  јед,  бале,  гној  и  т.  д.  —  8уп.  ра- 
кати,  хракати,  кашљати,  бљувати. 

Бацељати,  бацељам,  V.  ЈгаргГ.  —  Бунцати,  а1ис1паг1  (Дан. 
р.ј :  »Немоћник  бацел>а  кад  зађе  у  болести ;  говори  сад 
једну  сад  другу«  (М.  Иавл.).  По  овоме  примеру  је  та 
реч  згодна  баш  за  неку  особиту  врсту  бунцања,  т.  ј. 
за  делиријум,  у  коме  се  болесник  не  држи  једне  ства- 
ри,  једне  мисли,  него  скаче  час  на  ово,  час  на  оно 
без  икоје  свезе.  Тај  начин  забуне  је  —  као  што  је 
познато  —  карактеристичан  за  неке  извесне  болести, 
па  с  тога  је  и  тај  израз  као  термин  врло  добро  при- 
стао.  Он  поклапа  са  свим  тај  појам,  а  може  се  и  у 
науци  употребити.  Сама  реч  је  по  свој  прилици  по- 
стала  од  уегИ).  бацати,  па  је  задржала  неки  део  свог 
правог  значења.  Бацељати  дакле  значи:  бацати  или  пре- 
турати  мислима  и  објектима. 

Бацкање,  а,  п.      -  сИт.  од  бацање. 

Бацкати,  бацкам,  V.  1трг1*.  —  сИт.  од  бацати. 

Вацнути,  бацнем,  V.  рг1  од  бацати.  *Бацне  ме  час-по 
у  кољену*.  (Цр.  Г.).  —  Види:  бацати. 

Бебук,  а.  т.  —  Велики  шклопац,  кад  обад  уједе:  »И- 
скочи  бебук  велик  као  лешњик.«  (Бр.  Муш.). 


Грв^  за  медициноку  терминодопду.  ^5 


БоДј  а,  т.  —  Од  персијског  бад  (ђорђ.  Поп.  т.  р.). 
—  Ваздух,  (Ие  ЈјххИ,  аег. 

Бвдра,  е,  1Г.  —  »Колико  сам  пута  гледао,  кад  успузи  уз 
бедру,  ухвати  се  за  сису  те  сиса«  (М.  Мед.);  »Сло- 
мио  му  бедре  обадвије«  (нар.  пес).  —  Види:  бедро. 

Бвдра,  ара,  п.  р1.  и  (1иаИ8.  —   Види:  бедро. 

Бвдрвница,  е,  1".  —  Вав  8.  §.  Свп(1еп\увћ  (уи1§.),  1ит- 
1)а§о,  (Арх.  ц.  л.).  Непоуздано. 

Бвдрвница,  е,  {  (2).  —  Ђег  МИгђгатк!,  апШгах  (Леч. 
вес,  Сар.  л.,  Ј.  ђив.  и  т.  д.). 

Ввдрвници,  ика,  т.  р1    —    Види:  бедреница  (2). 

Ввдрвњача,  е,  1Г.  —  Бав  Вагтђеш,  08  Шит  8еи  08 
Ие!  (Ј.  Панч.  зол.).  Није  поуздано. 

Ввдрица,  е,  (.  —  Види:  бедро  (2). 

Бвдро,  бедра,  п.  —  Корен  биће  ђћа(1ћ  везати  (Дан. 
0.).  —  1.)  Б1в  Беп(1е,  1игађи8;  обичније  бедра,  сИе 
^еп(1еп,  1ит1)1,  ге§10  1итћа118.  8уп.  ледвине;  руски 
љадвија,  чресла  п.  р1.  —  2.)  Б^е  НиДе  (а18  (Је§еп(1), 
соха.  —  3.)  Кост  бедрена,  (1а8  НиЛ1)е1П,  08  сохае: 
*Сломио  му  бедре  обадвије«  (нар.  пес). 

Бвжати,  им,  V.  {трг!".  на  двор  (1ђ).  Г.).  —  Пролива- 
ти.  ВигсћШ1  ћаћеп:  »Бјежим  на  двор  ево  већ  тре- 
ћи  дан.« 

Бвла  (бијела),  е,  8ић81;.  {.  —  Види:  беона. 

Бвла  глиота,  (.  —  Вег  8ри1\уигт,  а8сап8 1итћг1С01(1е8. 

Бвла  (бијела)  на  оку,  8и1)81;.  {.  (Цр.  Г.).  —  Види: 
беона. 

Бвла  утробица,  {.  (Цр.  Г.)  —  В1в  Бип§в,  ри1то.  — 
Види:   плућа. 

Бела  џигврица,  {. —  По  персијско-турском:  акџијер  или 
акџигер  (ђорђ.  Поп.  т.  р.).  —   Види :  плућа. 

Бвлв  балв,  {,  р1.  (Срб.,  Бачк.).  . —  Види  бело  време. 

Бвлвг,  (биљег)  а,  т.  —  *Кад  коме  удара  крв  у  оку 
јако,  да  распознаје  ударац  срца  од  другога,  онда  се 
каже :   *Туче  ми  биљег  у  оку«  (М.  Мед.). 

Бвлвга  (биљега),  е,  I  —  1.)  Ба8Ми1;<;егта1,  (1а8  Хешћеп 
(ат  Кбгрег),  паеуи8  та<;егпи8.  Те  белеге  су  обично 
која   аномалија    коже   или    њеног    пигментирања.    — 

иЛбтопво**  14в.  6 


6Г)  ГраЈ^  8а  медициноку  тершшодогију 


2.)  Ђхе  8риг,  (Ие  Кагђе,  С1са4пх:  »Посекао  сам  се 
још  у  детињству,  па  се  и  сада  види  белега.*  —  3.) 
Знак,  (1а8  2е1сћеп,  81§пит,  ^утрЈота:  *Бијел  гној, 
добра  биљега«,  веле  ранари  (Дроб.);  »Мрке  гаће,  зли 
биљези  (нар.  пос). 

Бедежање  (биљежање),  а,  п.  краста.  — Ба8  (Кићро- 
скеп-)  1трГеп,  уасс1па1;10  (Дроб.). 

Бележати  (биљежати),  жам,  у.    1тргЈ.  красте  (Ц.    Г.). 

—  Кићроскеп  шрјГеп,  уассшаге:  »Власт  у  нас  не 
гони  никога,  но  кад  се  у  селу  појави  који,  те  то  у- 
мије,  иду  сви  пгго  нијесу  биљежати  да  се  биљежају. 
Обично  овијем  крајевима  нема  медига,  но  биљежају 
свештеници«  (Дроб.).  —  Сравни:  бележити. 

Бележење  (биљежење),  а,  п.  краста   (Цр.  Г.)  —  Види: 

бележање. 
Бележити    (биљежити),  жим,  V.  1трг^.  красте  (Цр.  Г.). 

—  Види  бележати. 

Бели  ветин,  т.  (Бан.).  —  Ва8  Е1сти8-0ћ1,  о1вит  Шс!- 

П1.  Узима  га  народ  на  чишћење.  —  8уп.   скочево  уље. 
Бели  пра  за  пооипање,  т.   (Бачк.)  —    Ђег  ри1уег181г*е 

ТапГбЈвш    (1ег  8реск81еш,    Ма^пе^^итбШса!;,   б^еа!!!, 

1ар18  ВарН^Јае   ри1у.    Узимају    га  жене,  те  посипају 

одојчад  од  утрса  (Н.  Сад.). 
Бели  пришт,  т.  —  Види:  кокошињак. 
Бели  ток,  т.  (Бачк.).  —    »Бели   ток  у  женскиња   лече 

наше  баке  овако :  истуцају  љуску  од  јајета  и  просију; 

тај  прашак  смешају  с    истуцаним   луком   од  бела  кри- 

на,  те  дају  да  се  узима.  Још  кухају  орахов  лист,  про- 

цеде,  па  том  водом  испирају  одоле  (Петровац).  —  Ви- 

ди:  бело  време. 
Бели  цвет,  т.  (Ср.,  Бачк.).  —  Види:    бело    време. 
Белизна,  е,  ^.  —    Б1е  \\ге188е  Аи^епћаи!;,   8с1ега,   8с1е- 

гоИса  (Арх.  ц.  л.  и  др.).  —  8уп.  белина  у  оку,   бело 

у  оку,  белочица,  белорка. 
Белина  на  нокту,  {,  —    Онај   бели  круг  као  полумесец, 

што  је  обично  на  корену   од   ручних   ноката,    1ипша. 

Даничић  ово  погрепшо    тумачи  као  опух  или  ехог1;и8 

ипвшит. 


Грсфа  за  медицинску  терминолопцу.  67 

Белина  у  оку  (или  од  ока),  {.  —  Види :  белизна. 

Бело  (бијело),  ога,  зиђз!;.  п.  (Дан.  р.).  —  Види:  беона. 

Бело  време,  п.  —  Ђег  \^е188е  Г1и88,  Диог  аШи8.  У.  Хр- 
ватској  Крајини  зову  тако  и  1)1еппоггћова  иге1ћгае  у 
мушких.  —  8уп.  беле  бале,  бело  прање,  бели  ток, 
бели  цвет,  белоцур. 

Бело  мастило,  п.  (Срб.,  Бачк.).  —  В^е  В1вше188а11)е.  ип- 
§иеп1ит  С)еги88ае.  Узимају  га  жене  и  девојке  за  бели- 
ло.  —  8уп.  масно  белило,  мрсно  белило,  турско  белило. 

Бело  на  нокту,  п.  —  1.)  1ипи1а  ип^ијит.  8уп.  бели- 
на  на  нокту.  —  2.)  Оне  беле  пеге,  што  —  особито 
у  детињству  —  излазе  гдекада  по  ноктима.  Деца  се 
варају,  да  ће  се  поновити,  кад  добију  бело  на  но- 
кту  (Ср.). 

Бело  перде,  п.  (Арх.  ц.  л.)  —  Вег  §гаие  (Аи§еп-)  81ааг, 
са<;агас1:а.  —  8уп.  мрена,  очње  перде. 

Бело  прање,  п.  (Срб.,  Бачк.).  —  Види :  бело  време. 

Бело  у  оку,  п.  —  Види:  белизна. 

Белорка,  е,  ^.  —  Види:  белизна. 

Белока  (бјелоћа),  е,  ^.  (Цр.  Г.).  —  1.)  Вештији  видари 
и  видарице  у  Црној  Гори  и  Приморју  називљу  »бјело- 
ћом«  ону  подљуту  чисте  ране,  која  одговара  дифтерији 
рана  у  научном  значењу.  По  томе  је,  дакле,  белоћа 
Ше  В^рћШепе  с1ег  \^ип(1еп,  (ИрћШегШб  уи1пегит,  а 
тако  сам  је  и  ја  виђао.  То  тумачење  одговара  и  ко- 
рену  саме  речи.  Белоћа  је  страхота  црногорских  и  при- 
морских  медига,  али  је  срећом  доста  ретка.  —  2.)  На- 
род  зове  *бјелоћом*  и  друге  подљуте  рана,  а  спомиње 
је  и  при  унутарњим  болестима  —  дакле  нема  чиста 
појма.  Кад  болеснику  пође  на  зло,  ретко  кад  не  ћеш 
чути:  *Није  друге,  наишла  бјелоћа.«  (Цр.  Г.). 

Белоцур,  а,  т.  (А.  Кузм.).  —    Види:  бело    време. 

Белочица,  е,  {.  (Дежм.,  А.  Шв.  и  др.).  Није  поуздано. 
—  Види:  белизна. 

Бељњача,  е,  Г.  (Ср.,  Бач.).  —  В1в  К1е1(1ег1аи8,  ре(11си1и8 
уе81:1теп*1.  —  8уп.  ваш,  бела  уш. 

Бен,  а,  т.  (Срб.).  —  Од  персијског  бен,  бенећ  (ђорђ. 
11оп.  т.  р.)  —  Ва8  Ми1;1егта1,  паеуи8.  —  8уп.  младеж. 


68  ГраЦ  8а  медициноку  терминодогнју 


ВенЈђбЈшјка,  е,  {.  (Срб.).  —  Корен  од  персијског  бенк, 
арапски  бенџ,  т.  ј.  смеса  од  конопљана  или  буникина 
Јшста,  која  збуњује  и  опија  (ђорђ.  Поп.  т.  р.).  — 
Бенђелијка  је  у  једном  делу  Србије  жена  на  селу,  која 
се  разуме  у  врачању:  *Нити  куне  бенђелијку  Тасу« 
(Бр.  ђ.  Нуш.).  —  8уп  траварица,  биљарица,  видарица, 

Беона,  е,  (  (Ср.,  Бачк.,  Бан.) ;  биона,  бијела,  (југозапад- 
ни  крајеви);  бијело  (Дан.  р.).  —  Вег  (^аие)  8*ааг, 
§1аисота  (Вук,  Дан.  р.).  Ово  тумачење  је  и  прехи- 
трено  и  погрепшо.  Беона,  биона,  бијела  и  бијело  није 
само  с1ег  ^гаие  Аи§еп81;ааг,  са1;агас1;а,  него  може  бити 
и  нешто  друго,  а  баш  никако  није  оно,  што  латински 
значи  §1аисота.  Народ  још  не  зна  разликовати,  те 
беоном  зове  разне  болести  очње,  управо  све,  иза  ко- 
јих  заостане  што  бело  на  оку,  било  то  одозго  на  зе- 
ници,  или  унутра  у  самој  језгри.  Беона  је  дакле  — 
по  народу  —  још  неопредељен  израз,  и  може  значити 
час  раппиз,  час  1еисота  согпеае,  час  С1са1;г1х  согпеае, 
час  опет  са1;агас1а.  Ево  примера  за  то:  »Боловб;,  је 
много  од  очију,  па  му  се  сада  испела  бијела  врх  зје- 
нице  (Цр.  Г.) ;  »Навукла  јој  се  беона  с  краја  па  до 
пола  зенице,  једва  што  види  (Ср.) ;  *Замутило  се  баш 
над  зеницом,  биће  беона«  (Ср.).  Ја  сам  имао  бабу 
(предигла  је  о  Кара-ђорђеву  устанку  из  шабачког  окру- 
га  у  Срем),  која  је  врло  вешто  лечила  од  очију.  Се- 
ћам  се,  да  је  примала  само  оне  болеснике,  које  је 
знала  излечити,  и  да  је  међу  њима  бивало  и  таких  с 
»беоном«.  Да  дакле  беона  у  сваком  случају  значи  само 
катаракту,  не  би  могло  бити  говора  о  леку,  јер  моја 
баба  није  знала  ни  екстрахирати  ни  реклинирати.  Мо- 
ра  да  је  било  и  других  болести  под  тим  именом.  Оно 
јесте  истина,  да  се  по  гдекада  и  за  праву  катаракту 
каже  беона,  али  то  још  није  довољно.  Вук  и  Дани- 
чић  нису  знали  разликовати  те  болести,  па  су  с  тога 
тако  одлучно  тај  израз  протумачили.  То  се  види  и  по 
погрешном  преводу  латинском.  Већ  Дежман  не  прима 
то  тумачење,  него  преводи  »бијела  па  оку«,  ЛавТгаи- 
ђепаи^е,  б1;арћу1ота  (што    мислим  да   је    погрепшо), 


Гра^а  8а  медициноку  терминодопду.  69 

*биона«,  1еисота,  аЉи^о,  а  за  праву  катаракту  има 
речи :  мрена,  опона.  У  Србији  је  за  катаракту  обичан 
израз:   »очње  перде«  (Арх.  ц.  л.). 

Верикат,  ата,  т.  —  Јабучица  испод  грла,  (1ег  А(1ат8- 
арј[е1,  рго1;и1)егап1;1а  1агуп§еа  8  ротит  А(1ат1  (В. 
Врч.).  —  8уп.  јабучица,  гљота. 

Берикета,  е,  I  (Хрв.  Крај.).  —  В^е  8ре18егбћге,  оебо- 
рћа§и8:  »Неки  тумаче  тако,  као  да  је  јабучица,  што 
донекле  и  овај  примјер  потврђује:  *Ишчупаћу  ти  бе- 
ришаљку  или  берикету  (М.  Мед.).  —  Сравни :  берикат. 

Беришаљка,  е,  :Г.  —  1.)  Види:  берикета  (М.  Мед.).  — 
2.)  Бег  8сћ1ип(1кор1Г  (Ј.  Тор.,  Дежм.). 

Бвс,  а,  т.  —  Корен  ћћа8  од  ћћа,    светлити  (Дан.    о.). 

—  1.)  Б1е  ^УиШ,  гаМев.  —  2.)  Вје  ГцИе,  сИе  1Трр1§- 
ке14:  »То  је  на  бијес  ђевојка*,т.  ј.  пуна,  једра,  мла- 
да  (Цр.  Г.). 

Бесан,  сна,  сно,  а^ј.  —  1.)  \^и1;ћеп(1,  гаћшви^.  —  2.) 
^УиШкгапк,  1у88а  1а1)0гаи8.  —  3.)  Гојазан,  снажан, 
држећ,    мгоћ^^епаћг!;,    ирр1§,    кгаШ^,    §и<;    егћакеп 

(Лј).  г.). 

Бетег,  ега,  га.  —  Ио  мађарском  ће1;е§,  болан  (Дан.  р.). 

—  Болест,  слабост,  немоћ,  недостатак,  (Ие  К1'апкће11:, 
Јег  Ђе^ес^,  Аег  Гећ1ег,  гаогћив,  уШиш. 

Бетежан,  жна,  жно,  а(1ј.  —  Од  бетег  (Дан.  р.)  т.  ј.  на 
коме  је  који  бетег  или  која  мана,  кгапкИсћ,  Гећ1ег- 
ћаЛ,  ае§ег,  у11;108и8  (Дан.  р.  и  др.).  Та  реч  употре- 
бљује  се  исто  онако,  као  пгто  се  у  неким  крајевима  упо- 
требљује  туђа  реч  фасан,  па  и  у  истом  значењу,  н. 
пр.  бетежан  на  срцу,  или  фасан  на  срцу,  ћеггкгапк, 
пЛ!:  елпега  Нег2^ећ1ег  ћећаЛе!;,  у11;1о  сог(118  1ађогап8. 

—  Сравни:  фасан. 

Беча,  е,  {.  и  т.  (М.  Мед.).  —  Чељаде  избуљених  очију. 

—  Види:  буљо. 

Беша,  е,  {.  —  Од  персијског  пеш,  тапси8  (Дан.  р.);  од 
персијског  пеш,  непотпуно,  несавршено  (ђорђ.  Поп.  т. 
р.).  —  Мана,  с1ег  Гећ1ег,  (1ег  Мап§е1,  уШига,  (1еГес- 
1;и8,  швгтИа^.  —  Зар  се  то  пе  би  могло  схватити  као 
(Ит.  од  бетег? 


0  Гр^  ^  неджцжнску  терннноЈОГцу. 


Бешав,  а,  о  |   ас]ј.  —  Од  беша   са   нстнн  значе- 

БешаНу  шна.  шно        њем  ГДан.  р..  1)ор)).  Поп.  т.  р.).  — 

Бешаст,  ета,  сто      )    буп.  бетехан.  фасан. 

Бешнца,  е,  {.  «Ит.  од  беша  <  Дан.  р.). 

Бнжо,  а.  п.  —  1 .)  Место  где  се  осећа  да  жнла  куца.  — 
2.;  Куцање  жи-1е,  Јег  Ас1ег8сћ1а^,  ри1$иб. 

Бнпц  бнјем,  V.  1трг(".  —  1.)  б^-ћЈајгеп.  к1ор1еп.  ри1баге: 
бије  срце,  бију  дамари.  бије  хн.1а  и  т.  д.  »Бнје  нн 
на  ожици«  :  >Бију  ми  дамарн.  е  мним  прснуће  (Цр. 
Г.;.  —  2.)  Аи881гаћ1еп.  аи^бГготеп,  ћегУОПЈиеИеп: 
^Бнје  из  њега  ватра  као  нз  зажарене  фур^-не  (Ср.); 
^Бнје  .'шој  нз  мене  да  ме  растопи:«  »Бнје  од  некуд 
смрад,  не  можеш  дахнути.«  3.)  1>гискеп,  \тпЈ  таећеп: 
*Бије  ме  обућа,  не  могу  даље.«  (Ср.). 

Благнути,  б.1агнем,  V.  ргГ.  (Срб.).  —  1Је1сћ1ег,  ^^^^оћ^ег 
\уег(1оп,  рговреге,  бпссе^еге:  *ћути  Бранко,  перон 
ћу  махнут',  душом  ћу  одуват ,  тебе  ће  лакн)т*,  тебе  ће 
блашут.  (Дан.  р.  •Ђ.  Ков.). 

Бданда,  е,  1Г.  Ш.  Сад.).  —  Ђхе  ^иаЈ(1е1  рари1а 

Бданути  св,  б.1анем  се,  V.  г.  ргГ.  (Дан.  р.).  —  Као  букнути, 
сукнути,  егитреге:  »Око  поноћи  ми  се  б.1ану  ка- 
ша.«>*  ;  »Б.1ану  се  рана«  ;  »Крв  мн  се  бЈану.1а«  (М. 
Пав.1.)  —  Сравни:  тргнути. 

Блоња,  0,  Г.  (II.  Кенг.  биће  у;^ео  нз  старо-слов.)  —  Ђхе 
ВсћаЛти!,  Атп10п.  —  8уп.  водењак,  кошу.1»ица. 

Бљушту  и,  {.  (Ср.)  —  Она  сдана  вода,  што  нагне  чове- 
ку  иа  уста,  кад  му  се  грсти  дабљује:  *Нава.1и  бљупгг, 
да  морам  једнако  отпљувати,  а.1'  пикако  да  се  побљу- 
јем.  —  8уп.  гиста. 

Бобица,  е.  {.  (ђ.  Рад.)  —  Ше  Пппе,  (1ег  2е11§е\уећ8ђ1а- 
неп8сћ\уап2,  су81;1сегси8  се11и1о8ас,  сувНсегсиб  1;аешае 
ноИит.    Ова  ми  реч    није    сасвим   поуздана.  —  8уп 
громуљица,  грумуљица,  зобница,  икра.    У  Црној  Гори 
погрешно  штрока. 

Бобичав,  а,  о,  а(1ј.  (ђ.  Рад.).  —  Гшш^:  бобичаво  месо; 
бобичаво  крме.  —  8уп.  громуљичав,  грумуљичав,  зоб- 
пичав,  икрав.  У  Црној  Гори  погрешно  штрокав. 

Богаљ,  аља,  т.  —  Основа  у  бог;  испореди  небог,  убог 


Гре^а  за  медицивску  териинологију.  71 

и  богац  (Дан.  о.).  —  Човек  без  ноге  једне  или  обе 
И.1И  узетих  ногу,  тИ;  кгирреШаЛеп  оЈег  §е1аћт1еп 
ип^еш  Ех^гетИгИеп  еЈпег  —  0(1ег  ђеј^егбе^^в.  За  руке 
вели  се  у  такој  прилици:  кљако. 

Богаљаст,  а,  о,  аЈј.  —  Од  богаљ  са  истим  значењем.  За 
руке  се  вели  у  такој  прилици:  кљаст  или  кљакав. 

Богав,  а,  о,  а(1ј.  (Ј.  Груп.).  —  Од  мађарског  ћо^,  т.  ј. 
чвор  (Дан.  р.).  —  Чворугав,  натекао,  ћбскеп^,  аиГ- 
§в1т1еђеп,  ап§е8сћ\уо11еп,  поЈозиз,  1;ит1(1и8;  н.  пр. 
богава  рука,  т.  ј.  отекла,  чворугава.  —  Сравни:  богавица. 

Богавица,  е,  Г.  (Ј.  Груп.).  —  Као  неки  улози  или  косто- 
боља,  тогћиз  аг(1си1аг1и8  (Дан.  р.)  Ово  тумачење  је 
сасвим  непотпупо,  и  могло  би  се  боље  определити. 
Ја  држим,  да  ће  то  бити  баш  гћеита  аг11си1огит. 
Те  болести  је  доста  у  оним  крајевима,  где  је  та  реч 
забележена. 

Богин>ав,  а,  о,  а(1ј.  —  В1а11егпагћ1§.  —  8уп.  оспичав, 
шорав,  рапав. 

Богиње,  иња,  Г.  р1.  —  Туђа,  по  немачком  Роскеп  (Дан. 
осн.).  —  В1е  В1аиегп,  (11е  Роскеп,  уаг1о1а.  —  Велике 
богиње,  (Ие  асћ^еп  В1аиегп,  уаг1о1а  уега;  средње  б., 
уаг1о1о18 ;  ситне  или  мале  б.,  уапсеПа  (Срб.,  Арх.  ц. 
л.).  Овчје  б.  (11е  8сћаГђ1аиегп;  црне  б.,  (Ие  8сћ\^аг- 
геп  В1аиегп,  уаг1о1а  ћаетоггћа§1са  (Ср.).  Праве  бо- 
гиње,  (11е  асШеп  В1аиегп,  уаг1о1ауега;  благе  б.,  уа- 
Г1о1о18  8.  уаг1о1а  то(11вса1а;  дивље  б.,  мале  б.  или 
пљускавице,  уапсеНа;  црне  б.  или  петићи,  уапо1а 
ћаетоггћа^јса  8.  ре1есћ1аИ8  (Ј.  ђив.).  Козице,  Л1е 
\^1п^-  о(1ег  \Уа88егросквп,  уапсеИа;  козјаче,  (Ие 
НаЉроскеп,  уапо1о18  (Дежм. ;  биће  да  је  скрпљено). 
Худе  богиње  или  б.  залице,  (11е  Аа^роскеп,  (Ие  Вгап(1- 
роскеп,  1)б8аг1|§е,  ћаетогга§18сће  Роскеп ;  козјаче,  уа- 
по1о18  (Немеч. ;  биће  даје  скрпљено).  Непоменуше,  (11е 
8сћ\^аг2еп  В1аиегп,  уапо1а  ћаетоггћа§1са  (Ср.).  — 
8уп.  оспе,  оспице,  аспе,  аспице,  красте,  козице,  коз- 
јаче,  козе,  штрока,  строка,  шеше,  брше,  патуле,  ка- 
замак. 

Богосшов,  а,  т.  —  (1§.  Чељаде,  које  се  претвара  да  је 


72  Гра^а  за  медициноку  терминологцју. 

болесно    —  особито  у  болници  или  војсци,  претварало, 
(1ег  81гаи1ап1  (Срб.,  Арх.  ц.  л.). 

Бој,  а,  т.  —  Узраст,  висина,  ^1е  Сггбзбе  с1ег  \Уисћ8, 
81а1;ига :  *  .  . .  био  је  средњег  боја«  (М.  ђ.  М.) ; 
»  .  .  .  ретко  већи  од  човечијег  боја«  (Ј.  Ианч.  б.) ; 
*  .  .  .  да  начини  плот  с  једног  човечијег  боја.* 

Бок,  а,  т.  (обично  бокови  т.  р1.).  —  Корен  незнан 
(Дан.  0.).  —  Ше  беИе,  сИе  \Уе1сће,  ћуросћопс1пит. 

Бок,  а,  т.  (Дал.,  Цр.  Г.).  —  Стиштена  шака  или  пе- 
сница,  (Ие  ^еђаЈИе  НапЈ,  (Ле  Гаив!,  ри^иив. 

Бола,  е,  {,  —  Неки  облик  аи§т.  (Далм.).  Као  болеш- 
тина,  али  у  најјачем  смислу,  ете  8ећг  8сћ\^еге  Ег- 
кгапкип^,  тогћи8  §гаУ1881ти8.  —  8уп.  боца. 

Болест,  сти,  Г.  —  Ђ1е  КгапкћеИ;,  (11е  Егкгапкил^,  (1а8 
Бе1(1еп,  тогћи^.  —  Болест  боловати,  ап  (1ег  Кгапк- 
ће11  (1агп1е(1ег11е§еп ;  болест  претурити,  (Ие  Кгапк- 
ће!*  (1игсћтасћеп ;  болест  преболети,  уоп  (1ег  Кгапк- 
ће!*  §епе8еп;  то  је  моја  бо.1ест,  (1а8  181  те1П  ^еу^бћп- 
Исћеб  ЕеМеп,  1сћ  1е1(1е  (1агап ;  лака  болест,  е1пе  1е1сћ- 
1е  Егкгапкип^ ;  зла  или  опака  болест,  е1п  ћаг^паскј- 
§е8  1Јће1;  смртна  болест,  ете  1;бс1111сће  КгапкћеИ; 
болест  без  пребо.1а,  е1пе  ипћеПћаге,  1;б(1и1сће  Кгапк- 
ћеИ;  пагла,  прека  и.1и  уска  болест,  ејпе  8ећг  8сћпе11 
(аси!;)  уег1аиГепс1е  Кга1±ће11;;  дуга  болест,  е1пе  1ап§- 
\уш§е,  сћгоп18сће  Кгапкће!!;;  дечија  болест,  ете  КЈп- 
(1егкгапкће11;;  женска  болест,  е1пе  Ггаиепкгапкћеј*  (§е- 
\убћпИсћ  (1ег  8ехиа1ог§апе) ;  старачка  болест,  е1пе 
КгапкћеП;  (1е8  У0г§егиск1;еп  АИ;ег8 ;  всшка,  мрска,  или 
горска  болест,  болест  с  горе,  (Ие  Еа118исћ1;,  ер11ер81а; 
суха  или  дуга  болест,  (Ие  Аћгећгип^,  рћШ1818 ;  господ- 
ска  И.1И  погана  болест,  е1пе  уепег18сће  Егкгапкип^ 
(§е\убпћИсћ  бурМИз);  градска  болест,  (Ие  еп§И8сће 
КгапкћеИ;,  гћасћ11;18;  водена  и.1и  дебела  болест,  ^1е 
\Уа88ег8исћ1;,  ћу(1гор8  и  т.  д.  —  8уп.  боља,  бо.ш, 
боца,  бољка,  бољезан,  бољезапа,  болезана,  бољетица, 
болештина,  немоћ,  мараз  и  т.  д. 

Болецати,  цам,  V.  1тргГ.  (Ср.).  —  Често  се  побо.1евати, 
бити  једнако  болешљив,  оЛ  кгапк   \уег(1еп,  кгаике^п: 


Гре^а  за  медицЕноку  териннологцју.  73 


.  »Сваки  час  болеца«.  Ово  ме  сећа  на  8и1}81.  лецање 
по  сличности,  али  ипак  мислим,  да  нису  једне  основе. 
Лецање  ће  бити  једнога  корена  са  лежање,  дакле  неко 
чес^о  прилегање. 

БолвшљЕВ,  а,  0,  а(1ј.  —  1.)  Кх-апкИсћ.  —  2.)  »Сана 
болешљива«:  *Другу  ману  на  тебика  кажу:  да  си 
млада  сана  болешљива.*  (Нар.  пес).  Ја  држим,  да  је 
ово  погрешно  забележено.  Биће  свакако  овако :  »Да  си 
мдада  сана,  болешљива«,   т.  ј.    сањива   и   болешљива. 

Болвштина  (болешчина),  е,  Г.  —   1.)  Аи^т.    од    болест. 

—  2.)  Вег  Ваиећ1;урћи8,  ^урћиз  аћс^отшаиб.  —  Ви- 
ди:  врућица. 

Боли,  а,  т.  р1.  (А.  Кузм.).  —  Ђ\е  Сгећиг^бт^ећеп,  сИе 
Тгејђ^уећеп,  ^о1оге8  ас!  раг^ит.  —  8уп.  приноси, 
преноси,  напони,  хипи. 

Болина,  е,  {.  (А.  Кузм.).  —    Ј)1е    ГЈи81;8еисће,    ^урШИ^. 

—  Види:  вренга. 

Волничар,  а,  ш.  (Срб.).  —  Мушко  чељаде,  које  двори  и 

негује  болеснике,  особито  по  болницама,  (1ег  Кгапкеп- 

\уаг1;ег. 
Волничарка,  е,  Г.  (Срб.).  —  Женско  чељаде,  које  двори 

и  негује  болеснике,  особито  по  болницама,  (Ие  Кгап- 

кеп\уаг<;ег1п.  —  8уп.  двориља,  пудиља. 
Бољезан,  ана,  т.  (Срб.).  —  »Сахрани  ме,  господе  боже, 

убоштине,  сиромаштине  .  .  .  тешкога  бољезана«  .  .  .  (М. 

ђ.  Мил.)  —  Види:  болест. 
Бољезана,  е,  ^. :   »А  бог  спусти  страшну  бољезану ;  боље- 

зану  тешку  срдобољу ;  те  помори  и  старо  и  м.1адо ;  и 

растави  и  мило  и  драго.«   (Нар.  пес).  — Види:  болест. 
Бољетица,  е.  {.  —  1.)  *Рана  каква  на  тијелу,  која  сама 

од  себе  изађе«,  &\е  \^ип(1е,  Уи1пи8  —  ваљ'да  и1си8? 

—  (Вук,  Дан.  р.).  —  2.)  Бол,  с1ег  бсћтегг,  (1о1ог  (Дан. 
р.).  —  3.)  Као  тепајући  вели  тако  народ  за  сваку 
тешку  болест  (Ср.).  У  том  последњем  значењу  употреб- 
љује  се  и  бољезан,  бољка  и  бољезана. 

Бољка,  е,  Г.  (Срб.).    —    »Али  је  она  имала  неку    тајну 

бољку,  коју  крију«  (М.  ђ.  Мил.).  —  Види:  болест. 
Боханца,  е,  (.  (Бок.).  —  Види:  бугапца. 

^Детохшс^  146.  5а 


74  ГраЈ^а  за  медициноку  термннологију. 

Боца,  е,  Г.  (Дан.  р.).  —  Биди:  бола. 

Бошчић,  а,  ш.  (Цј).  Г.).  —  1.)  Најдебљи  део  мишића, 
који  се  пос.1е  усуче  у  пуздру,  (1ег  МпккеЊаисћ.  - 
2.)  Сваки  дебљи  мшпић,  који  одскочи,  а  особито  ми- 
шица,  јес1ег  81агк1)аис1п§е  Л1и8ке1,  (1ег  аивбвгИсћ 
81сћ1ћаг  181:,  ће80пс1ег8  акег  (1ег  ћшерб  ђгасћИ.  — 
8уп.  гуштер,  рибић. 

Брављача,  е,  Г.  (Хрв.)  —  Биди :  злић. 

Брада,  е,  Г.  —  Кореп  незпан:  неки  мисле  да  је  уаг(1ћ, 
дизати  се,  расти ;  а  може  бити  исти  кога  је  брдо,  да- 
кле  ћћга(1ћ  што  долази  у  речима  које  зпаче  висину. 
врх  (Дан.  0.).  —  1.)  Ва8  КЈии,  гпеп^ит.  —  2  Ј  Вег 
ВагЈ,  ђагћа. 

Брадавица,  е,  Г.  —  Нстога  корепа  и  основе  као  и  брада 
(Дан.  0.).  —  1.)  Вхе  \Уаг2е,  уеггиса.  -  2.)  Вхе 
Вгибћуагхе,  рар111а  шашшае. 

Брадавка,  е,  Г.  (Дежм.).  —  Оје  Вгибиуагге,  шашШа, 
рарШа  шашшае.  —  8уп.  брадавица,  сисак,  пупчи11 
од  сисе,  пипопица. 

Брадовница,  е,  {.  (Слов.).  —  М.1адеж,  (1а8  РеиегшаК  (1а8 
Мииегша1,  паеуи8.  Ја  држим  да  ће  ово  бити  исто,  што 
се  у  науци  називље  паеуи8  рарШап^  или  паеупб  ћурег- 
1^горћ1си8,  т.  ј.  м.1адеж,  који  се  јако  уздигне  над  површи- 
ном  коже  као  нека  брадавица.  Тога  је  често  у  стари- 
је  чељади  —  особито  у  жепа  —  да  се  младеж  из  мла- 
дости  испупчи,  те  постане  као  нека  брадавица. 

Бразгот,  и,  (.  —  1.)  Ожиљак,  (Јје  Хагће,  сша^пх.  — 2.) 
^10  Гаке,  ги§а.  —  ;^.)  ИЈе  ^а1бсће  Хагће,  сће1о1(1. 
4.)  Дугачка  огреботита. 

Бразготина,  е,  Г.  аи^ш.  од  бразгот.  —  1.)  Ожиљак,  (Ие 
Хагће,  С1са1;пх.  —  8уп.  ожиљак,  пожиљак,  зарасли- 
ца.  —  2.)  И1е  Ш^сће  Каг1)в,  сће1о1с1,  ке1о1(1.  —  3.) 
На  длапу  оне  браздице,  што  се  виде  у  облпку  писме- 
на  м  нли  ж.  Жене  и  деца  на  њих  гледе,  те  погађају 
из  њих,  хоће  ли  ко  бити  дуга  века  или  не.  М  значи 
мртав,  т.  ј.  кратка  века,  а  Јл^зпачи  жив,  т.  ј.  дуговечан. 

Бразготица,  е,  (.  (Иш.  од  бразгог.  —  Види:  бра:згот. 

Бразготинице,  ница,  {.   р1.  —    Оне    ситпе    браздице   на 


Гра1^а  за  медицинску  терминологију.  75 

кожи  нашега  тела,    што    се   једва    виде   (Ц.    Г.).    (Ие 
Гигсћпп^  (1ег  Наи!;. 
Враница,  е,  {,  —  Ваз    2луегсћГе11.  сИарћга^ша.  —  Види 

метвица. 

Брв,  и,  {,  —  Корен,  ћћиг  трептати,  с  наставком  и :  ћћги 
као  и  обрва  (Дан.  о.)  —  Ваб  Аи^епИс!,  ра1рећга.  — 
8уп.  (очњи)  капак,  веђе,  кање,  *  ;тклопице,    зак.10пци. 

БрваЕ,  вка,  ш.  (Нем.  и  др.)  —  Вег  Вгећ\уигт,  (Ие  (те- 
ћшк^иеве,  (1ег  6ећ1гп1)1а8еп\уигт,  соепигив  сегећгаИв. 
У  Вуку  и  Даничићу  нема  те  речи,  а  Ј.  Петровић  (зо- 
логија)  тумачи  је  (шет  погрешпо.  Он  вели,  дајебрвак 
црвић  од  овчјег  обада  (оев^гиб  оу18).  Обад  снесе  овци 
у  ноздре  јаје,  па  кад  се  опо  излеже,  уђе  црв  у  мо- 
^ак,  те  опда  овца  постане  брвљива.  Као  што  се  види, 
ово  тумачење  Петровићево  односи  се  на  т.  з.  Вгет- 
8еп8с11\У1П(1е1,  уеги^о  ех  081;гео  а  не  на  брљ.  —  8уп. 
брваљ,  брвица. 

Брваљ,  вља,    т.  |    —  Корен  ћћаг  вртети  се    (Дан.  р.). 

Брвица,  е,  I  |  —  ВегБгећ\уигт,  с1ег  (ЈеШгпћ^а^еп- 
у^-игт,  соепигиб  сеге1)гаИ8  (К.  Црног.). 

Брвљив,  а,  0,  а(1ј.  (Вук,  Дан.  и  др.).  —  Н.  пр.  брвљи- 
ва  овца,  т.  ј.  воја  има  у  мозгу  црва,  што  га  зову  бр- 
вак,  брваљ  или  брвица,  те  болује  од  болести  брља, 
(Јгећкгапк. 

БреЈ^,  а,  е,  а(1ј.  —  Корен  незнан,  може  бити  састављен 
од  ћћаг,  носити  и  (1ћа  дети,  чинити  (Дан.  о.).  — 
8сћ\л^ап^ег,  §гау1(1и8.  —  8уп.  трудан,  збабан,  здетан, 
бременит  и  т.  д. 

Бреме,  ена,  п.  —  Чедо  још  под  пасом,  (Ие  (БеИзвб) 
Ггисћ!;  јт  Ми1;<;ег1е1ће.  ет))гуо,  Гоо1:и8:  ^Дође  време 
бреме  да  се  има«  (Нар.  пес);  »Да  би  се  породиља 
лакше  раставила  од  бремепа«.  .  .  .  (М.  ђ.  Мил.);  жена 
у  бремену,  жена  под  сЈременом,  жена  с  бременом,  еше 
бсћ^уап^еге  Ггаи;  бреме  носити,  (Ие  Бе11)е8^гисћ1;  1;га- 
^еп;  бреме  не  допети,  сИе  ^ехће^Ггисћ!;  шсћ!  аиб^га- 
§еп;  бреме  изврћи,  е1пе  Еећ1§еђиг^  (1игсћтасћеи,  аћог- 
Игеп,  аћоИит  Гасеге. 

Бреха,  е,  Г.  (II.  Бран.).  —  Велики  каша.Б,  г1ег    Кеисћ- 


* 


76  Грсфа  за  медициноку  терминологију. 


ћив^еп,  1и8818  сопуи181Уа,  рег*и8818.  Да  није  то  по 
нем.  Изгесћеп,  т.  ј.  1аи<;  ћи8^еп?  Даничић  мислн,  да  та 
реч  долазиод  корена  ђаг8,  внвати.  У  Вуку  има  само 
реч  брека,    с1а8  Сге8сћге1,  с1атог. 

Брвица,  е,  (,  (Срб.).  —  Види:  срдобоља. 

Брволвк,  а,  ш.  ХДалм.).  —  Лек,  који  брзо  лечи  или  деј- 
ствује,  е1п  8сћпе11шгкеп(1е8  М1ие1,  сИе  8сћпе11киг: 
»И  донесе  лика  брзолика*  (М.  Павл.  из  неке  старе 
нар.  пес). 

Бризнути,  знем,  V.  ргЈ  —  У  један  мах  силом  ударити 
или  потећи,  н.  пр.  бризну  крв  млазом,  бризнуше  сузе 
(Цр.  Г.),  ћегуогдиеИеп,  ћегуог8(гбтеп.  —  Сравни: 
тргнути. 

Бриц,  а,  е,  ас1ј  (М.  Мед.).  —  »Голобрад,  голуждрав,  без 
мал>а,  без  руње,  дак.1е  противно  од  брадат,  руњав,  ма- 
љав,  ћаг1;1о8,  паск4:  »Старији  (Савле)  бјеше  руњав,  а 
млађи  (Јаков)  бриц.«  —  8уп.  брицав,  брицаст,  ћос, 
ћосав. 

Брицав,  а,  о,  аЈј.  —  »Прођи  се  брицава  човјека  и  ру- 
њаве  жене.*  (Нар.  пос.  из  Далм.).  —  Види:  бриц. 

Брицаст,  а,  о,  а(1ј  —  *Чувај  се  човјека  брицаста  и 
жене  руњаве«    (Нар.  посл.). 

Брице,  аЈу  —  Голо,  голуждраво,  каћ1,  ћааг1о8,  б(1е: 
*Брице  ка'  на  подланици    (Цр.  Г.). 

Брк,  а,  т.  —  Корен  ћћагк  збијати,  од  кога  је  и  брка- 
ти  (Дан.  0.).  —  Вег  бсћпиг-  ос1ег  КпећеЉаг1,  С1п- 
сшпи8  ћагћае.  Ова  реч  има  управо  тројако  значење, 
и  то  према  облику,  у  коме  се  употреби.  Брк  (8Ш§.) 
значи  више  једну  страну;  брци  (р1.)  и  једну  идругу 
страну,  али  и  опет  као  засебне  јединице,  а  бркови 
(р1.)  обе  стране,  али  само  као  једно,  као  целину. 

Брљ,  а,  т.  (Срб.).  —  1.)  Болест  оваца,  сИе  Вгећкгапк- 
ће^  ((1ег  бсћа^е),  уеги^о:  ^Таеша  соепигиб  пребива 
као  савршена  животиња  у  цревима  паса,  а  као  ларва 
пређе  позната  под  именом  соепигиб  сеге^згаПб  у  мо- 
зак  оваца,  којпма  причињава  болест  брљ.  (Ј.  Панч. 
зол.).  Исто  тако  тумачи  ту  реч  и  К.  Црногорац  (зол.). 


Грсфа  за  медициноку  териинологцју.  77 

—  2.)  »Икрица  брљ,  (1ег  ВгећуЈгигт,  соепигиз  се- 
ге1)га118;  живи  у  мозгу  овчјем    (Вл.  Арс.  зол.). 

Брљив,  а,  0,  аЈј.  (К.  Црн.,  М.  ђ.  Мил.).  —  Види:  брвљив. 

Брнка,  е,  {.  (Бан.).  —    Вег  ЕоШ1аи^,  егу81ре1а8.    БЛе 

страна.  Даничић  је  доводи  од  румунског  ђг&пба  ино- 

ВОГрчКОГ    ^дАуход   (ДаН.    р.). 

Бруждати,  дам,  V.  1тргГ.  (Дал.).  —  Види:  бризнути. 
Брузак,  зга,  т.  (Далм.).  —    Силно  течење,  еш  ћеШ^ев 

ГИебвеп,  ев*и810 :  »Ударила  крв  на  брузак«  (М.  Павл.), 

т.  ј.  тече  јако,  али  опет  не  млазом. 
Брувнути,  нем,  V.  рг^.  (Далм.).  —  Види  бризнути. 
БручнК|  ика,  т.  (А.  Шв.).  —    Вег   Уепи8ћб§е1,   топв 

Уепег18    Неће  бити  народна.  —  Види:  руња,  рутина. 
Брч^  брча,  т.  —  В1е  ((Је8сћ1есћ18)  ЕехЈГе,   та<;игиа8,  ри- 

})ег1;а8 :  Девојка  у  брч,  т.  ј.  дорасла,  заудају  (Ј.  Груп.) 
Брчиште,  а,  п.  (Вук ;  Цр.  Гор.).  —  Место,  где  у  мупшо- 

га  расту  бркови. 
Брше,  брша,  Ј.  р1.  —  Види:  богиње. 
Вуба,  е,  Ј.  —  1 .)  Чума,  куга,  (Ие  Ре81;,  ре8<;18  (Дан.  р.). 

—  2.)  Вег  ^^а^^егкгећб,  пота  (Дежм.). 

Бубац,  пца,  т.  —  1.)  Желудац  од  пернате  живади,  н. 
пр.  кокошке  (М.  ђ.  Мил.).  У  Срему  и  Бачкој  зову  то 

—  наравно  погрешно  —  бубрежак.  —  2.)Желудацу 
птица  у  опште  (К.  Црн.  зол.).  —  3.)  Вег  ^егуеп8сћ1а§, 
арор1ех1а  пегуо8а    (Дежм.). 

Бубина,  е,  Г.  аи§т.  од  буба.  —  1.)  (Болест)  рак,  (1ег 
Кгеђ8,  сагсшота.  —  8уп.  живина,  жива  рана  (Вук., 
Дан.  р.).  —  2.)  Глиста,  која  се  заметеу  детету  (Вук., 
Дан.  р.).  —  3.)  Веља  бубина,  (1ег  Вап(1\^игт,  1;аеша 
8о11ит  (Цр.  Г.). 

Бубине,  ина,  1.  р1.  (Цр.  Г.).  —  Сама  болест  од  бубина, 
(Ие  ^^игткгапкћв!!;,  Не1т1пШ1а818. 

Буболица,  е,  {,  (Далм.)  —  Бубуљица,  (Ие  НаиШппе,  аспе. 

—  8уп.  пувица,  пухвица,  пухица,  пујица. 

Бубрег,  а,  ш.    —    БоуБр^&п    тамна    постања    (Дан.  ос). 

—  1)10  №еге,  геп.  —  8уп.  бубрежак,  бубац. 
Бубрежњак,  њака,  т.  (А.  Шв.).  —  Ва8  №егеп1еи,  сар- 

8и1а  а(11ро8а  геп18. 


78  Гра^а  8а  медициноку  терминологдју. 


Бубуљица,  е,  {.  —    Основа   бубуљ    кор.    ^Јатђ    од   ђађ 

округлу  бити  (Дан.  осн.).  —  Вхе  НаиШппе.  аспе. 
Бубуљичав,  чава,  чаво,  а(1ј.  (Ср.).  —  ЋН  Лег  НаиШппе 

ђећаЛе!;,  тИ  Аспе  ђезае!:    »Није   лепа,  сва  је  бубу- 

љичава. « 
Буганца,  е,  Ј.  (Бок.,  Цр.  Г.).  —  По  тал1гјанском  1)и§ап- 

2а,  сИе  Рго8Љеи1еп,  регп1опе8.  —  8уп.  буганчица,  бо- 

ханца,  рујбе,  вашица. 
Буганчица,  е,  Г.  (Ит.  од  буганца.  —    Види:  буганца. 
Бугија,  е,  {.  —  Од  турског  бугу,  пара  (ђорђ.    Иоп.    т. 

р.);  од  буг,  пара  (Дан.  р.).  — Прашина,  пара,   испа- 

рење,  (Ие  Аи8(1ип81;1Ш§  (г.  В.  (1е8  Кбгрегб),  1гап8р1- 

гаИо. 
Букнути,  букнем,  V.  ргГ.  —   (0  бољетици  или   отоку,  а 

по  томе  и  0  уду):    Чир  букне;    ницина    букне;    нога 

букне  (Дан.),  р1б1;211сћ    ап8ећ\уе11ег1.    И  зараза  букне, 

н.  пр.   »Букнуле  богиње  у  један  мах  на   више    краје- 

ва.*  (Ср.),  аи8ђгесћеп. 
Буља,  е,  Г.  (М.  Мед.).  —  Види :  беча.  —  8уп.  буљиока, 

буљока,   буљоока. 
Буљина,  е,  {,  —   Од  талијанског    ђо111по,    (Ие    Ођ1а1;е11, 

рапе8  ођ1а1ае:  *Њиме  (т.  ј.  цинобером)   се   бојадишу 

буљине  —  облатне«    (ђ.  Поп.  п.  р.). 
Буљиок,  а     т.  —  Чељаде  (мушко)  буљастих  очију,  е1Г1 1п- 
Буљо,  а        (11У1с1иит  (таппћсћ)  тИ  61о12аи^еп,  ехорћ- 
Буљок,  а  I    1ћа1ти8.    Буљиок,    буљок  и  буљоок  употресн 
Буљоок,  ај    љује  се  и  у  облику  а(1ј.  |у    истом    значењу. 

Исто  тако  и  супстантив  женскога  рода  с  женским  окон- 

чењем. 
Бун^елина,  е,  {.  (Цр.  Г.)    —  Бег  ВИп(1с1агт,  1п1;е81лпит 

соесит.  Тај  израз  чуо  сам  само  за    црево    у    говеда. 

—  8уп.  дапгулина. 
Бура,  е,  I  (Дан.).  —   Бег    Вогах,  Ка^гит  ђогас1еит': 

»  .  .  .  .  воде,  у  којој    је  један  лот    буре    растопљено, 

сипају  у  вино.«  (П.  Бол.). 
Бурдус,  а,  т    (Дан.  р.).  —  Иромаја,    (Ие  2и^1иЛ.  рег- 

ва1и8.  —  Види :  ветромет. 
Бурке,  а(1у.  (Срб.ј.  —  1т  ипип1;егђгосћепеп  81:гаћ1,  оћпе 


ГраЦ  за  медицинску  териинологију.  79 

ПпЈегђгесћип^  1т  81;гаћ1,  Дихи  поп  1п1;еггир1;о :  *Иде 
му  крв  бурке  из  носа«  (Љ.  Ков.) 
Вурашјање,  а,  п.  —  Н.  пр.  црева,  Јаб  КоИегп  Јт  Бе^ће, 
ђогђогу^гаи«,  (1а8  КоИегп  с1е8  ^Уавбега  ће!  Ну(1гор1- 
бсћеп,  ћус1аИ8ти8. 
Вурлдати,  јам.  V.  1гаргЈ[.  (Ср.).  —  (тиггеп,  коПегп,  8<;ге- 
реге,  сгераге:  бурлијају  црева,  бурлија  ми  у  трбуху. 
Вурдати,  љам,  V.  1гарг^.  —  Види:  бурлијати. 
Вут,  а,  ш.  —  Кор.  незнан  (Дап.  о.).  —  1.)  Вег  01)ег- 
бсћепке!  (а18   (тапге^),    Гегаиг.    8уп.    бутина.    —  2.) 
Лист,  (Ие  \Уас1е,  бига.  (Ст.  М.  Љуб.).  Није  поуздано. 
Вут,   а,    0,    а(1ј.    (Дан.)    —   Хром,    ћ^пкепЈ,    с1аи(1и8: 
'    »Бут  човек«,  т.  ј.  који  храмље. 
БутЛ,  а,  га.  (Ига.  од  бут. 
Вутиа,  е,  Г.  аи§т.  од  бут. 
Бутна  кост,  Г.  (Ј.  Панч.  зол.).  —  Оег  Оћегбсћеике^кпо- 

сћеп,  08  Гегаопб.  Неће  бити  народна. 
БутЕача,  е,  1.  (Арх.  ц.  л.).  —  Не  ће  бити  народна.  — 

Види:  бутна  кост. 
Буцварива,  е,  Г    (М.  Мед.).  —  Укварено,  прокисло  мле- 

ко  или  вино.  —  8уп.  буцвариш,  бућкуриш. 
Бучати,  чим,  V.  1тргГ.  —  Буче  табани;  буче  ноге  н. 
пр.  од  дуга  пешачења ;  буче  дланови  од  тапшања ;  буче 
прсти  кад  из  хладнога  дођу  у  топло ;  буче  уста  од  па- 
прике  и  т.  д.  ћгеппви  (уога  6еМћ1);  бучи  пава  н. 
пр.  од  загрејане  собе,  од  пића,  од  ларме  и  т.  д.  бучи 
ухј)  н.  пр.  од  звона,  8аи88еп,  Јоћеп. 
%шљика,  е,  {,  (К.  Црн.  зол.).  —  1)1е  Наи^роге,  рогиз 
оц^јб.  Није  ми  поуздана.  —  8уп.  скважина,    скважња. 

(Наставиће  се.) 


ФИЗИКА  У  ОРБА. 

НАПИСАО   ПРОФ.   СТЕВАН   НИДОВАНОВ 

(Наставак.) 

III. 

19.  После  «руководства»  Лазићева  протекло 
је  скоро  тридесет  година,  док  се  опет  на  пољу  природ- 
них  наука  појавило  ново  дело. 

Доиста  велик  размак!  Рекнемо-л  пак,  да  је  дело, 
које  је  изашло  године  1851.,  најсветлије  у  целој  физи- 
калној  књижевности  нашој,  скоро  да  не  жалимо,  што  се 
толико  ћутало.  Од  године  1822.  до  1851.  није  се  напгло, 
истина,  ђетића,  који  би  се  дао  на  писање  чега  из  фи- 
зике,  међутим  ове  године  изађе  из  штампе  дело,  које  је 
за  нас  још  важније  тиме,  што  је  печатано  у  Београду,  у 
тадањој  правителственој  књажевској  штампарији. 

Физика  Стојковићева,  па  затим  «Начела  фи- 
зике»  од  Вука  Маринковића  јесу  светле  тачке  у  опште 
у  српској  књижевности. 

Прелазимо  на  дело: 

Начела  физике,  за  свое  ученике,  а  и  за  само- 
уке,  написао  ВукЂ  МаринковићЂ,  Медицине  Доктор-в,  у 
Лицеуму  Кннжества  СрбскогЂ  Физике  11рофессорт>,  дру- 
штва  Србске  словесности  р.  чланБ.  (Прегледано  и  одо- 
брено  од  школске  Комиссие).  Прва  пола.  0  мерлвивимЂ 
и  немерлБивимЂ  вештествама.  (Са  VI.  литограф.  таблица). 
У  Београду  1851.  При  правителствепоб  кнБигопечатнБИ 
кннж.  СрбскогЂ.  Лист  предговора,  ова  садржине  и  515 
страна  текста  у  8-ни. 

Други  део  носи  исто  име,  но  ова  друга  полаго- 
вори  «0  естественимЂ    понвима  у  великомЂ*.    Штампана 


Физика  7  Орба.  31 


је  исте  године,  у  истом  месту  и  у  истој  штампариЈи, 
286  страна,  3  стране  садржине,  у  8-ни. 

Уз  обе  књиге  иду  оних  шест  литотрафисаних  та- 
блица  у  205  слика,  од  којих  116  долазиу  прву  полу,  а 
остало  у  другу ;  слике  је  литографисао  М.  Спасоевићг. 

Прву  полу  своје  велике  физике  поделио  је  Вук 
Маринковић  на  два  дела  и  у  првом  расправља  о 
мерљивим  вештаствима,  а  у  дрЈТОЈ  о  немерљивим  ве- 
штаствима. 

У  првом  делу  прве  поле  има,  осим  рода,  десет 
глава,  а  из  физике  је  у  њима  механика  чврстих,  течних 
н  ваздушних  тела  од  главе  прве  до  осме,  у  осмој  је  у 
почетку  физика  но  прелази  брзо  на  кемију,  о  којој  го- 
вори  и  читава  девета;  десета  глава  посвећена  је   звуку. 

У  другом  делу  прве  поле  свега  је  пет  глава,  а  ра- 
справљају  о  топлоти,  о  светлости,  и  електрицитету,  о  гал- 
ванизму  и  0  магнетизму. 

Другу  полу  дели  М  а  р  и  н  к  о  в  и  ћ,  уз  род,  на  три 
дела :  први  у  једанаест  глава  чиста  је  астрономија,  други 
део  говори  у  десет  глава  из  физичне  географије,  а  трећи 
у  осам  глава  пише  о  метеорологији. 

Као  што  видимо,  физика  ова  велико  је  дело  по  спо- 
љашности  а,  рећи  смем,  и  по  унутрашњој  вредности  својој, 
јер  расправља  скоро  о  свима  физикалним  појавима.  Ма  да 
се  0  многим  стварима  даде  наћи  у  овој  књизи,  ипак 
нема  ништа  о  утицају  електричне  струје  на  електричну 
струју,  дакле  о  електродинамици,  даље  нема  ништа  о 
индукованим  струјама,  о  термоелектрицитетује  мало,  а  за 
све  ове  појаве  знало  се  већ  до  1851.  године;  кратко  је 
изведена  читава  механика,  а  особито  механика  течних 
тела.  0  електромагнетизму  узео  је  Маринковић  у 
магнетизму;  додајем,  да  говори  и  о  неком  животињском 
магнетизму,  о  магнетском  спу  неком,  и  излази  на  то,  да 
је  човек  у  том  сну  »видовит*.  Одељак  о  звуку  могао  бн 
бити  опширнији,  а  особито,  кад  узмемо  на  ум,  да  нема 
0  таласном  кретању  за  себе  ништа,  те  се  оно,  што  у 
тај  одељак  долази,  мора  тумачити  нешто  у  акустици,  а 
нешто  у  оптици. 


82  Фи8ика  7  Орба. 

Споменуо  сам,  о  чему  нема  спомена  и  о  чему  је 
мање  расправљао  Вук,  но  није  ни  свакој  дисцинлпни 
сразмерно  места  дао :  појаве  из  космичне  (ј^изике  пај- 
опширније  је  извео,  читава  друга  пола  говори  о  њима, 
и  у  овој  поли  је  опет  метеорологија  најлепше  уређена 
и  написана.  Ово  је  сигурно  за  то  урадио,  нгто  је  (жа 
физика  највише  живи  тумач  закона,  који  се  у  експери- 
менталној  физици  изучавају  и  доказују,  н1то  она  тумачи 
појаве  у  највећем  ([^изикалном  кабинету  на  читавом  свету: 
у  васелени  и  у  атмос(1)ери  и  напослетку,  што  је  туда  до- 
пста  највише  појава,  са  којима  се  сретамо  сваки  дан  па 
н  сваки  час. 

Књига  је  потпуно  систематично  удешена,  премда  по- 
дела  на  мерљива  и  немерљива  вештаства,  не  може  бити 
згодна.  Та  кад  би  се  то  могло  узети  тако,  не  би  смела 
ни  кемија  доћи  у  мерљива  вештаства  а  звук  пи  толико. 
Маринковић  увршћује  звук  овамо  сигурно  зато,  што 
је  мерљив  ваздух,  који  највише  звук  преноси. 

Кад  се  узме,  да  је  једном  .тицејисти  требало  доста 
учити  и  знати  из  (ј)изике,  могло  би  се  говорити  и  о  више 
још  појава,  и  ипак,  ко  прочита  и  добро  упамти  све,  пгго 
је  у  књизи  овој  *нека  зна,  као  што  сам  Маринкови!! 
вели,  да  је  усред  сјајних  дворова  ({)изике  уведен«  ;  ;Ја- 
жели-ли  когод  дал>е  (ј^изикалне  истине  испитивати,  >ак() 
га  жеља  на  опширније  испитивање  поведе,  никад  заћи 
иеће*  у  тим  сјајним  дворовима  физике. 

Као  што  је  Стојковићу  повода  дао  Доситије, 
да  напише  прву  физику  на  српском  језику  простим  је- 
зиком,  тако  је  Маринковићу  повода  дало  *високо- 
славно  попечитељство  просвештенија«,  или  као  што  Ма- 
ринковић  каже,  он  ју  је  нанисао  по  налогу  тога 
попечитељства. 

20.  Што  се  тиче  методе,  којом  је  писана  ова  (ј^изика, 
не  можемо  рећи,  да  се  пазило  на  принцип  од  лакшег 
ка  тежем,  од  познатијег  ка  непознатијем,  од  обичнијег 
ка  необичнијем,  јер  индуктиван  начин  писања  пропзвод 
је  новијег  доба,  а  физика  Маринковићева  до.шзи  већ 
у  историју;    међутим    књига  је   та    писапа  за  вишу  на- 


Физика  у  Орба.  33 


ставу,  за  лицеЈисте,  за  које  не  важи  још  ни  данас  прип- 
цип  индукције. 

Ма  да  Маринковић  није  знао  методе.  које  би 
се  имао  држати,  ипак  је,  пишући  своја  »пачела  физи- 
ке»,  описивао  поједине  појаве  доста  опширно,  а  писао 
је  непрестанце  лаким,  јасним  и  разумљивим  слогом.  На 
вгаого  места  задовољио  се  Маринковић  просто  тиме, 
што  је  појав  описао,  а  даље  га  није  хтео  тумачити ;  још 
на  више  места  није  се  ни  упуштао,  да  тражи  узрока 
појаву. 

Скоро  свуда  наводи  Маринковић  примера  из 
обичног  и  св.чкидањег  живота,  да  тиме  даде  и  практичне 
вредности  својој  књизи. 

Вук  Маринковић  служио  се  и  математиком,  али 
местимице  само,  и  врло  мало ;  тек  се  рећи  даде,  да  има 
у  »начелима  физике«  и  рачунања,  а  што  није  више  ма- 
тематиком  развијао  и  што  је  више  описивао  појаве,  па 
уз  то  узимао  лакше  и  обичније,  видимо  из  предговора 
ка  физици  тој :  *бирао  сам,  што  је  за  починатеље 
лакше  и  што  на  будући  живот  и  опредељење  њи- 
хово  уплива  имати  може.«  Схватио  је  дакле  Марин- 
ковић  и  знао  добро  за  задатак  прве  ове  физике  у  ви- 
гаој  настави. 

Обазремо-;га  се  на  научпу  страну  и  вредност  ове 
физике,  Маринковић  је  стајао  и  заступао  станови- 
ште,  како  је  тада  било  то  у  целом  изображеном  свету; 
знао  је  добро  и  познавао  развитак  физике,  шта  више 
има  у  њега  назора  и  таких,  који  га  бацају  чак  у  да- 
нашње  доба,  у  данашње  тумачење  свију  природних  појава. 

Маринковић  има  од  речи  до  речи  ово:  *По- 
следњи  узрок  свију  појава,  или  материјалних  д,јејства, 
до  кога  смо  данас  допрети  могли,  јесте  движење 
(то^ив),  без  тога  никакво  материјално  дјејствовење  по- 
мислити  се  не  да.  Вудући  пак  да  јестественица  узроке 
дјејства  испитује,  мора  најпосле  увек  доћи  на  движење, 
преко  ког,  ако  се  и  дал>е  упусти,  изгубиће  се  у  пра- 
зном  сањању«;  нештониже:  »Движења  нека  спољашњим 
чувствима   разговетно    приметити    се  могу,   друга  се  пак 


в4  ФизЕка  у  Орба. 


спољашњим  чувствима  никада  још  опазити  нису  могла, 
него  се  на  њи  јединствено  из  њихових  сљедства  закљу- 
чује.  На  тој  разлици  движења  основана  је  разлика  из- 
међу  физике  и  кемије.  Наука,  која  оне  промене  у  јесте- 
ству  предаје,  које  су  са  движењем  на  чрства  наша  при- 
мјетним  скопчане,  зове  се  физика.  Та  дакле  означава 
научно  познање  својстваи  промена  телеса 
која  су  сљедства  на  чувства  наша  примјет- 
ног  движења.« 

Тек  у  новије,  у  наше  доба,  овладало  је  мишљење 
у  физици,  да  се  сви  појави  тумаче  кретањем,  движењем, 
и  то  или  кретањем  читавог  скупа  молекула,  тела  дакле, 
или  кретањем  молекула  у  телу  и  онда  пренашањем  тог 
кретања  на  разна  медија;  по  овим  медијима  распро- 
стире  се  кретање  до  наших  чула  и  онда  на  њих  утиче 
разно  —  Маринковић  пак  мислио  је  на  то  још  пре 
тридесет  и  више  година.  Данас  је,  истина,  примљен  на- 
зор,  да  је  кретање  свему  последњи  узрок,  али  се  још 
нису  поставиле  тачне  и  савршене  ипотезе,  па  да  се  по 
њима  тумаче  сви  појави,  који  долазе  у  исти  ред,  у  исти 
низ  сродних  појава:  данас  се  тек  ради  на  томс. 

Колико  се  Маринковић  истиче  тиме,  што  каже, 
да  је  кретање  узрок  сваком  физикалном  појаву,  толико 
нас  још  више  изненађује  и  толико  нам  више  пада  у  очи, 
што  он  и  кемијске  појаве  своди  на  кретање.  Томе  су 
најбољи  доказ  његове  речи:  »Наука,  која  се  бави  са 
оним  променама  у  јестеству,  које  су  производ  упутра- 
шњег,  за  чувства  наша  непримјетног  движе- 
ња,  код  којих  се  на  учињено  движење  само  из  њихових 
сљедства  може  закључити,  зове  се  кемија.  Реч  та  да- 
кле  означава  научно  знање  свију  узрока  уну- 
трашњих  променајестественихпредметабез 
непосредствено  примјетног  движења.« 

И  доиста,  кад  тумачимо  физикалне  појаве  кретањем, 
чисто  нам  се  само  по  себи  намеће,  да  и  кемијске  појаве 
морамо  тако  тумачити.  Кад  усвојимо  динамично  тумачење 
свију  појава  у  физици,  кад  примимо,  да  је  свему  по- 
следњи  узрок  кретање  —  морамо   усвојити  и  тај  назор, 


Фи8ика  у  Орба.  "^^ 


да  је  и  вешгјским  појавима  последњи  узрок  кретање,  као 
што  се  у  најновије  доба  и  појавило  овако  мишљење. 
Сви  физикални  појави  тумаче  се  данас  кре- 
тањем  или  тела  или  молекула  њихових,  а  ке- 
мијске  хоће  датумаче  кретањем  атома.  Тако 
је  физика  динамика  телаи  молекула,  а  ке- 
мија  динамика  атома. 

Као  што  смо  чули,  Маринковић  је  правио  раз- 
лику  између  кретања,  које  утиче  на  наша  чула,  и 
оног,  које  не  утиче  на  њих,  па  је  по  томе  оделио 
физику  од  кемије,  а  данас  се  та  разлика  чини  у  кре- 
тању  молекула  и  атома.  Да  је  дакле  М  а  р  и  н  к  о- 
в  и  ћ  могао  разликовати  и  да  је  разликовао  молекул 
од  атома,  те  свео  појаве  на  њихово  кретање,  да  је 
дак.1е  протумачио,  у  чијем  баш  кретању  је  последњи 
узрок  свију  појава,  —  он  би  стајао  па  становишту,  које 
се  скоро  у  наше  дане  јави.10  у  тумачењу  и  физикалних 
и  кемијских  појава. 

Назор  Маринковићев  о  последњем  узроку  свију 
појава,  доказује  нам,  да  је  Маринковић  продрБО  у 
суштину  природнпх  појава. 

Рекао  сам,  даје  Маринковић  могао  раз.1иковати 
молекул  од  атома,  те  додати  ми  је,  да  он  нигде  и  не 
спомиње  реч  »молекул«  већ  има  посла  само  са  атомом^ 
који  овако  дефинује:  »Опо  што,  кад  се  састав  поквари, 
остаје,  јесте  апсолутно  просто,  које  зову  атомом. 
Те  атоме  представљају  себи  као  одвећ  ситне,  ста.1не, 
тврде,  тешке,  не  пробојне,  лењиве,  движиме,  даље  ни- 
како  нераздељиве  честице.  Кад  се  те  у  неком  растојању 
саставе,  праве  различна  тела,  која  су  дакле  слог  од 
атома  и  празних  међуместа.«  Он  дакле  под  атомом  ра- 
зумева  оно.  што  се  данас  узима  за  атом  но  и  за  моле- 
кул.  Да  је  то  тако  уверавамо  се  и  тиме,  што  у  ке- 
мији  има  »атом  кали  оксида*,  »атом  салитрене  кисе- 
лине«,  и  т.  д. 

Истакао  сам  као  са  неким  поносом,  како  Марин- 
вовић  мисли,  да  је  последњи  узрок  сваком  појаву  кре- 
тање,  па  да  видимо,  држили  се  оп  тога  назора,  кад  ту- 


86  ФизиЕа  у  Орба. 


мачи  појаве.  Код  тоилоте  наводи,  да  са  речи  топлота 
изражавамо  три  различпа  поњатија,  од  којих  имамо  трећо, 
кад  кажемо,  да  топлота  растеже  сва  тела.  Тако  имамо 
објективну  топлот  у=са1опсит,  и  онда  каже  :  »под 
топлотом  разумемо  последњи  непозиат,  као  о  с  о  б  и  т  а 
нека  материја  аамишљан  узрок  свију  појава  то- 
плоте.«  У  светлости  вели  као  и  .1а;Јић,  да  »о  у.фоку 
светлости  поуздано  ништа  не  знамо,  али  се  појави  тол- 
кују  на  два  начина,  и  то  по  теорији  таласања  и 
по  теорији  извирања«,  па  завршује:  »наводећи 
речи  светлост,  светлик,  множина  свет.10сти,  мн  у  овом 
делу  строго  ни  на  коју  од  тих  ипотеза  не  мислимо.« 
Тумачећи  електрично  стање  тела  наводи  прво  ипотезу 
дуалиста,  па  затим  и  ипотезу  унитараца. 

Маринковић  је  знао  дакле  и  хтео  и  смео  из- 
рећи,  да  је  свему  узрок  кретање,  но  примепути  то  на- 
чело  на  месту,  где  је  највише  требало  то  учинити,  није 
знао,  јер  неке  појаве  своди  на  материју,  а  код  некпх 
неће  да  зна  ншпта:  међутим  теорије  о  флујидима  вла- 
дале  су  онда  још  свуда:  па  и  дан-дани  не  знају  науче- 
њаци  и  нису  на  чисто,  шта  је  електрицитет,  а  по  томе 
и  магнетизам! 

Говорећи  0  *наслагању  телеса«,  а  то  је  о  агрегат- 
ном  стању  тела,  узима  Вук  Маринковић,  да  је  само 
два  стања :  стање  стално  и  стање  течно ;  течно  стање 
дели  опет  у  двоје:  у  те.1а,  која  се  могу  у  суду  држати, 
и  иа  она,  која  се  не  могу  држати  и  која  никакву  те- 
жину  не  показују ;  ова  се  зову  м  а  т  е  р  и  ј  е  н  е  м  е  р  љ  и  в  е, 
или  етерне.  Течна  тела,  која  се  у  суд  сасути  могу, 
или  су  капљичава  или  ваздушаста.  Још  је  на  један  на- 
чин  поделио  течна  тела:  у  ширљиво  течна  и  у  кап.1>и- 
чаво  течна,  па  ширљиво  течна  на:шва  још  и  еластично 
течпим.  —  Ова  читава  подела  изгледа  ми  у  толико  чудно- 
вата,  што  на  једном  месту  каже,  да  »о  наслагању  не- 
мерљивих  реч  бити  не  може,  будући,  да  ни  телесност 
њпхова  доказана  није.« 

Разлажући  о  промени  агрегатног  стања,  наводи,  да 
јестествоиспитатељи    постављају    општи    закон ,    по    ком 


Физика  у  Орба.  В7 


свако  тело  може  бити  у  сва  три  стања,  а  узрок  томе 
једино  је  у  топлоти:  »на  довољпо  ниској  температури 
су  сва  тела  стална,  а  на  довољно  високој  сва  тела  Оуду 
капљичаво  или  еластично  течна.  Што  се  досад  нису  мо- 
гла  нека  стална  тела  у  капљичава  илиу  ваздушаста,  а 
нека  ваздушаста  у  капљичава  и  у  стална  преобразити, 
узрок  је  то,  што  температуре  за  тај  посао  нужне  про- 
извести  умели  нисмо.*  До  оног  времена,  а  и  за  оно  време, 
држало  се  у  опште,  да  агрегатпо  стање  зависи  једино 
од  топлоте,  дапас  пак  зпа  се,  да  зависи  то  стање  и  од 
притиска.  Тек  на  згодној  температури  и  под  згодним  при- 
тиском  мења  тело  своје  агрегатпо  стање.  Да  пак  може 
бити  у  сва  три  стања,  данас  је  свуда  примљено  и  шта 
више  и  доказује  се  то  претварањем,  досад  такозваних, 
перманентних  гасова  у  течно  стање,  а  тако  исто  претва- 
рањем  ваздушпих  тела  у  течно,  па  и  у  чврсто  стање. 

Не  могу  навести  сва  места,  на  којима  Вук  Ма- 
ринковић  није  сигуран  о  истини,  о  којој  пише,  или  је 
баш  и  криво  представља;  тога  има  у  овој  књизи,  као 
што  и  иначе  свуда  мора  бити  кривих  схваћања,  и  ипак 
ћу  навести,  да  он  хоће  да  урачуна  и  репате  звезде  у 
изворно  светла  тела,  јер  вели:  »свет.т  тела  деле  се  даље 
на  изворно  самосветла,  као  што  су  сунце,  непокретне 
звезде  и  по  свој  прилици  и  репате  звезде,«  но  зато 
опет  на  другом  месту  каже,  *да  се  сад  зацело  зпа,  да 
се  и  репате  звезде  у  опште  по  истим  законима  движења 
владају,  по  којима  и  плапете,  да  се  и  опе  окрећу  око 
супца*;  урачунава  их  дакле  у  сунчани  систем. 

Маринковић  вели,  »да  сунце  управо  и  не  сјаји«, 
али  кад  би  тако  било,  опда  нас  сунце  не  би  ни  грејало: 
топлоту  прати  светлост  и  увек  се  пре  светлости  мора 
топлота  јавити. 

Споменути  ми  ваља,  да  је  Маринковић  навео, 
како  »велике  ватре,  наложепе  по  брдима,  громове  нај- 
боље  растерују.«  Ватре  су  саде  муњевође  п  то  с  пуниз! 
правом,  јер  пламен  излази  у  врло  танке  шиљке. 

Нејасно  му  је  испало,  да  »магпетизам  кажемо  и 
збир  свију  магнетских  појава  и  њихов   пепознат  узрок«; 


88  Фиаика  у  Орба. 


а  хтео  је  рећи,  да  под  магнетпзмом  разумемо  збир  свију 
магнетских  појава,  али  под  магнетизмом  разумемо  и  не- 
познат  узрок  тих  појава. 

Као  што  се  доскора,  па  и  данас  још,  већим  делом 
увлачи  кемија  у  физику  те  кемији  не  дају  особитих  ча- 
сова  у  школи,  у  гимназијама  понаособ,  тако  је  Марин- 
ковић  урадио  то  и  за  лицејисте;  он  је  развио  кемију 
у  »начелима  физике«  на  пуних  седамдесет  страна. 

У  осмој  глави  првог  дела  прве  поле  говори  у  опште 
0  кемији  и  0  кемијским  законима.  Тако  о  томе,  шта  је 
кемијско  сродство,  како  се  једине  разнородне  матерпје 
у  ново.  по  видимоме,  равнородно  тело,  и  ту  наводи,  по 
Бергману,  четир  рода  кемијског  сродства,  а  наиме 
сродство  смеше,  просто  изборно  сродство,  м.10гостручно 
изборно  сродство  и  производно  или  склањајуће  сродство, 
затим  прелази  на  то,  у  каквој  се  размерици  разнородна 
тела  једине  у,  мнимо,  равнородна  и  наводи  три  закоиа 
за  така  једињења;  напоследак  ређа  све,  56  на  броју, 
познате  елементе,  стихије,  са  *еквивалентним  им  иаи;и- 
нама«;  у  читавој  деветој  глави  посматра  поједине  сти- 
хије,  премда  не  све,  и  најближе  њихове  саставе. 

Еад  прочитамо  све  ово  из  кемије,  уверићемо  се,  да 
се  Маринковић  и  с  кемијом  доста  бавио,  да  је  њен 
развитак  пратио  и  да  је  посвећен  био  не  само  у  тајне 
неорганске  већ  и  органске  теоретичне  кемије.  Кемија  у 
оно  доба  јако  се  разликује  од  данашње.  Да  о  томе  овде 
опширно  говорим,  држим,  да  је  данас  сасвим  неоправдано, 
кад  се  и  начин  а  особито  номепклатура  променила,  а  ма- 
теријал  јако  повећао  и  рашиЈзио ;  понешто  ћу  се  дотаћи 
неких  ствари. 

И  Маринковић  де.1и  елементе  у  неметалне  и  ме- 
талне  и  пре  свега  говори  о  атмосферском  ваздуху,  где 
спомиње  три  мњења  о  »свези  саставних  части*  у  ваз- 
духу,  наиме:  да  су  кисеоник,  гушик  и  водена  пара  ке- 
мично  спојени,  да  су  кисеоник  и  гушик  кемично  спојепи, 
а  водена  пара  механично  помешана  и  напослетку,  да  је 
атмосфера  у  опште  механична  смеша  свију  саставних 
делова  и  пледира  за  ово  треће;  затим   разлаже  редом  о 


Фивика  у  Орба.  ^*^ 


кисеониву  и  азоту  (салитренику,  1Гитрогену)  као  састав- 
ним  деловима  ваздуха,  па  онда  о  водонику  и  води,  угље- 
ннку,  сумпору,  фосфору  и  т.  д.  Примећујем,  да  је  арзен 
уврстио  у  метале,  сигурио  са  физикалних  особина  му, 
воје  се  у  многом  слажу  са  особинама  у  других  метала. 

0  металојиди  говори  опширније  иего  о  метали,  код 
војих  прво  неке  описује  и  онда  у  опште  наводи  погла- 
вита  једињења  метала  у  гомили  и  има  по  реду  једињења 
са  кисеоником,  са  хлором,  са  сумпором,  једињења  (?) 
метала  међу  собом  (легирања)  и  метална  једињења  другог 
реда,  а  то  су  многе  металне  соли.  Од  ових  спојева  го- 
вори  0  врло  мало  њих  или  улраво  само  их  спомиње. 

Из  органске  кемије  има  тек  неп1то. 

На  једном  месту  уверавамо  се,  да  се  и  Марин- 
ковић  дршао  назора,  да  »у  животним  организмима  влада 
животна  сила«,  да  дакле  други  закрни  владају  у  тако- 
званој  живој,  адруги  у  мртвој  природи  и  по  томе  по- 
средно  да  је  оправдано,  што  се  кемија  дели  у  неорганску 
и  органску,  премда  се  он  тако  далеко  не  упушта.  По 
данашњем  стању  кемијских  истина  нема  никакве  битне 
разлике  између  неорганске  и  органске  кемије. 

Кад  је  тело  засићено  другим  каквим,  није  добро 
ни  тачно  речено,  исто  тако  није  као  п1то  треба  ни  то, 
»кад  се  тела  неутралишу*,  а  ни  кад  је  тело  пресићено 
другим  телом;  ови  појмови  не  само,  да  му  нису  чисти 
него  су  и  неразумљиви. 

Набрајајући  елементе,  56,  добро  испитаних  и  два 
још  неиспитана,  додаје,  да  »нимало  не  треба  сумњати, 
да  у  јестеству  и  више  има.«  У  дефит^цији  елемената  даде 
се  разумети  из  ових  речи  *или  боље  рећи  до  данас  не- 
разлучена  тела«,  да  Марипковић  не  држи,  да  су  баш 
сви  елементи  тако  проста  тела,  као  што  се  узима. 

Што  се  језика  и  стила  тиче,  Маринковић  се 
трудио,  да  колико  боље  може,  чисто  српски  пише,  а  пра- 
вописом,  који  је  тада  у  Србији  примљен  био,  и  —  пи- 
сао  је  језиком  разумљивим  по  пјјилично  има  граматичних 
погрешака  у  језику  његову. 

Ма  да  Маринковићев  језик  нијебез  погрешака, 

џЛпоаас'^  146.  6а 


90  Фи8ика  7  Срба. 


ииак  је  Маринкови-ћ  оснивач  и  отац  данашње  српске 
терминологије  у  физици,  па  неппо  и  у  кемнји.  Што  је 
С  т  0  ј  к  0  в  и ћ  из  тога  урадио,  мало  је  према  М  а  р  и  н- 
ковићу.  II  у  физици  и  у  кемији  задржали  се  многи  ње- 
гови  називи,  па  ће  и  остати :  у  кемији  имамо  кисеоник. 
водоник,  угљеник,  и  т.  д. 

22.  Како  је  у  опште  термипо.тогија  у  нас  врло  ра- 
зна,  држим,  да  неће  на  одмет  бити,  ако  наведем  што 
више  назива  баш  из  Маринковпћа.  Тиме  ће  се  одатн 
достојна  захвалност  оснивачу  српских  на;шва  у  физици, 
осим  тога,  доћи  ће  овим  путем  више  пего  иначе  и  пред 
суд  данашњег  нараштаја,  на  нека  о  њнма  суди,  па  што 
је  за  усвајање,  нека  се  усвојп.  Називе,  који  се  већ  пре- 
живели,  исто  тако  и  оне,  који  су  стекли  већ  грађанско 
право  у  срнским  физикама,  пећу  наводити. 

У  првој  поли  има:  опит,  опитпа  физика,  движење, 
густина  —  с1еп811;а8,  сила  привлачна  и  одбојна  сила,  не- 
пробојан  и  непробојност,  свитак — величина — протежи- 
на — волумен,  шире  се  тела  и  ширење,  лењивост,  расте- 
гљивост,  стисљивост,  дељивост,  шупљикавост  или  пороз- 
ност,  тежина — ^гауИаб,  маса,  тоје  по  Маринковићу 
ненробојно  у  телу,  важина.  важина  и  маса  су  у  М  а  р  и  н- 
ковића  »једнозначећи  изрази,«  исто  је  тако  једно  и 
исто  специфична  тежина  и  густина,  равнотежа,  покој  и 
то  апсолутан  и  ре.ттиван,  нутања,  дјејство  движења,  кру- 
жпо  или  средсредно  (циркуларпо  или  цептралпо)  движе- 
ње,  обртање,  клатење,  и.1и  осци.тција,  трептање  Је  дви- 
жење,  које  се  очима  свагда  не  види,  ве.шчина  движења 
или  механичан  момепат,  једнако,  једнако  убрзано  и  јед- 
нако  уснорено  движење,  исто  тако  неједнако  убрзано  и 
неједнако  успорено,  управо  и  изврнуто  пропорцијонисан, 
подвижна  сила — 1)е\уе§еп(1е  КгаЛ,  просто  и  састављено, 
кад  више  сила  утичу,  движење,  средотежна  је  центрппе- 
тална,  а  средобежна  или  заошијавајућа  то  је  центрифу- 
га.ша  си.1а,  сударање — 81088,  вансредно,  окомично,  ви- 
тло,  равна  стрмина,  полуга  на  лакат  —  \У1пке1ће1Је1. 
мушки  и  женски  шраф,  препречице  движењу,  средина  — 
медијум,  вечнокрет  —  регре(иит  то^)11е,  претежица — ^га- 


Фи8ИБа  у  Срба«  91 


У11а410,  лепљивост  —  аЛћаеахо,  немарна  равнотежа  то  је 
индиферентна,  а  постојана  и  непостојанаје  опет  стабилна 
и  лабилна,  код  падања  има  постојано  убрзање,  шетали- 
ца,  изврнута  шеталица  —  Неуег810П8реп(1е1,  изједначе- 
ње — ОопарепзаИоп,  сродство  је  привлачење  у  најмањем 
иеприметном  растојању,  равнородан — ћото^еппб,  разно- 
родан,  сајузност — соћаевЈо — равнородно  сродство,  кеми- 
чно  сродство,  кемично  просто  тело,  или  стихија,  или  еле- 
менат,  сталност — Ге8*1§ке1<:,  у  таласа  бедем  и  долина. 
причастне  цеви,  дано  једно,  спроводна  цев,  респективна 
важина  јесте  важина  тела  у  течности,  напон — (Ие  8рап- 
пип^,  пшрк  са  ветреницама  и  шмрк  са  славином,  са- 
ра — бивГе!,  клип — КоШеп,  стаклен  вршњик  или  зво- 
но — Еес1р1еп1;,  смеша,  косасте  цеви,  растварање;  сугла- 
сије  и  песугласије,  лествица  је  скала,  уздужпо  ипопре- 
чно  трептање ;  топко  тело,  тачка  топљења,  везан  или  та- 
јан  топлик,  кључање  и  тачка  кључања,  прекапљичање  је 
дестилација,  сажижање  је  горење,  животна  топлота;  пре- 
ламање — геГгасИо,  савијање — 11111ех10,  одбијање — геИехЈо 
светлости,  језгра  сенке,  полусенка,  крива  огледала,  жижа. 
двогубо  преламање,  издубљепо  сочиво,  расипање  светло- 
сти,  боје  по  реду  у  спектру  су :  црвена,  поморанцина, 
лимуножута,  зелена,  јасно  плаветна,  угасито  плаветна  или 
чивитна  и  љубичаста,  попуњујућа  боја,  прафарбе,  попи- 
јена  светлост,  да.*>повиди  и  кратковиди,  крајац  призмеје 
линија,  у  којој  се  пресецају  две  површине,  главни  сек. 
узосовина,  круг  окретања;  трло  у  електрицитету,  елек- 
трисање  поделом,  е.1ектроно1пе,  електричан  напон,  оба- 
рач,  сабијач  је  кондензатор,  закључап  лапац,  струја,  сло- 
жен  ланац,  постојан  ланац  и  батерија,  светлац,  магнет- 
сво  скретање — ЈесИпаНо,  магнетско  нагибање — ЈпсИпаио. 
магнетски  екватор,  вештачки  се  магнетише  челик  глађе- 
њем,  просто  и  двогубо  глађење. 

У  другој  поли  долазе  и  оваки  називи:  непокретне 
звезде,  планете,  репате  звезде,  околополарие  звезде,  ку.1- 
минира,  чворови,  пролећњи  равап  дан  и  ноћ — равноднев- 
пица,  полусни  кругови,  радије  вектор  преводи  са  полу- 
пречник-воЦ,    преступпа    годпна    каже  и  високоспа,  на- 


« 


1)'-2  Фивика  у  Срба. 


гиба1||(*  :и!М1и*  иутаи^с^  ирецесија  или  напредовање  равно- 
ди(чтиц«,  иутација  или  посртање  осовине,  планета  ступа 
иаир(*д  и  илаиета  иде  натрашке,  целцатно  и  почасно  по- 
мрач(Ч1>е  месеца,  целцатио,  почаспо,  а  кад-и-кад  и  прсте- 
иагто,  иомрачење  суица,  сунчеве  буктиње,  сазвездија,  дво- 
гу6(»  ;ии»;|де;  иранилии  или  постојани  ветрови,  периодни 
петрони,  н(»треиа  ружа,  облак  као  перје,  као  пластови. 
кно  слој,  као  иерј(»  н  пластови,  као  перје  и  слој,  као 
олој  и  иластони,  облак  иун  кип1е,  киша  облаком,  пљусак, 
ироннлио  ге  облак,  гунно  око  сунца,  парасунце,  пара- 
мес(Ч\. 

Осим  оних  има  јои1  нааива,  алн  не  могу  све  набра- 
јнти ;  особито  у  мехаиици  нма  јон1  много. 

23.  И  у  к  М  а  р  и  н  к  0  в  н  К  ударио  је  дакле  својом  фи- 
нпком  томо^^  (|и1;1Икалној  1иколској  књижевности,  удесио 
ју  јо  по  модорном  иачину  аа  и1колску  књигу,  поделио  ју 
у  лиоциилиио,  иаииоао  јо  ;т  нишу  наставу  први  и,  — 
0  иуиим  ираном  иодимо,  одговарала  је  потпуно  својој 
^им^их  Фиаика  М  н  р  и  н  к  о  н  н  II  о  в  а  отоји  на  нивоу  стране 
фиаикнлио  књи1ч\  онмо  ла  оо  још  1Н*ц|лрео  на  гдевоје  по- 
јнт\  МнриикониК  оо  одлнкујо  мостпмице  врло  дубо- 
1и1М  и  оооЛитим  иоглогом  у  тумачоњу  појава  у  природн. 
^Цјт^Кн  ;и^олугн  јо  МнрпнковиКова  у  томе,  пгго  је 
^нм1о^^но  ориоку  ирпроммчку  т^рмннодопцу.  која  се  по- 
ОчН'  11^о1н  10  1нино  нои)нч"гнно  и{н'чншКавиа  н  мењада« 
тмцччккчан  «  1отч^рм1^н  пн  и  иннс  још  дотерује  но  и 
т«1|^||.  јор  о^ким  1ниом  удноч'  С1№  коп  ■  повм  појмови 
у  ф||.^«1кх  и  X  к  10  1НЈМ>  ПЈ>«и1  крхн«»  н  удепавао  српски 
ич<«к\  141  00  ^кимоч  1Н  сч'  нн{нчн«м  и\«;ом  аншу  прпрод- 
т^  ннчк\\  IV  4^1^^  улкшже  1и«н  Мнрмнсовмћа  до 
ђ«>чччи>\  и  чч^^чнАМ^кч^^  44^4»  «  имсн^ује.  да  је  достој- 
н^'^  л^нчПГлНх^  ;;чу^^^нч5л  мх  м«^г\>  грлчг  »^пзв^  просвет- 
^ч  ,<>нз^мн  >   кко^ч^^^«  1^4^*-  дм::^?Ји  м  1у>  баш  у  прво 

|чЧХ      Мну«Х\ч^^м1     V     >Л?ЛЖ     НЛ1^<кСМ||МНМН. 

<\М«Ч^  чЧ   ^х    *Н  чЧк1>М^    »«    ".>ч^'"   ГЧМШЗМ.  л   гг  с^  м  пмо, 

^^л^^^"^  V  чм?л  ч  ,%х^.н  ^:ч1тжх  т  Хкзвхн  н  т  Бсчт. 


Фивика  у  Орба.  93 


Положио  је  докторат  из  медицине  у  Пешти  године  1830. 
априла  месеца  у  својој  23-ћој  години;  полагао  га  је  у 
исто  доба  кад  и  Константин  Пејичић.  После  тога 
станио  се  у  Новом  Саду  и  ту  је  живео  до  1849.,  годи- 
не  и  заузимао  је  угледно  место  међу  интелигентним  Ср- 
бима. 

Кад  је  Нови  Сад  1849.  спаљен,  пређе  у  Београд, 
те  га  већ  исте  године  видимо  као  професора  физике  у 
књажевском  лицеју.  Ово  је  зацело  велико  одликовање: 
професор  на  највишем  српском  просветном  заводу! 

Као  професор  написао  је  »Начела  физике«  и 
»бстаствену  пов^стницу«,  превео  јеГеометрију 
од  Ф.  Мочника,  која  је  штампана  без  његова  имена. 

Већ  године  1850.  постао  је  чланом  х^Друштва  срп- 
ске  словесности*,  садањег  »српског  ученог  друштва«;  го- 
дине  1853.  наименован  је  у  школску  комисију.  Двапут 
је  био  доцније  ректор  лицејски. 

Осим  тога,  што  је  писао  Физику  и  Јестаствену  по- 
весницу  и  превео  геометрију,  превео  је,  још  у  19.  го- 
дини  својој,  другу  књигу  виргилијеве  Енеиде,  говорио  је 
више  пута  беседе  о  слави  лицејској,  где  се  показивао, 
»како  са  висине  гледа  на  свет,  како  дубоко  продире  у 
сва  дела  људска  и  о  свему  право  мисли,  а  мисао  своју 
казује  чисто,  не  кријући  је  нимало.« 

У  књигама  му  је  језик  течан,  стил  лак  и  разумљив, 
правопис  старији,  у  среди  између  Вуковог  и  руско-сло- 
венског. 

Вук  је  умрво  7-  августа  1859.  године  као  лицеј- 
ски  професор.  У  »историји  српске  књижевности«  од 
Стојана  Новаковића  погрешпо  је  наведено  1860. 
године. 

Податке  из  живота  овог  првог  професора  природних 
наука  у  лицеју  књажевском  црпео  сам  из  биографије  ње- 
гове  у  »Гласнику  друштва  србске  словесности«  од  године 
1860.,  књига  ХП. 


(Свршиће  се.) 


ВЛАДИОЛАВ  КРАЉ  УГАРОКИ. 

И  С  Т  О  Р  И  Ј  С  К  А    Т  Р  А  Г  Е  Д  И  Ј  А    У    П  Е  Т    Ч  И  Н  О  В  А, 

НАПИСАО  НИЕОЛА  В.  ЂОРИЋ. 

(Наставак.) 

ДРУГИ  чин. 

I. 
Сила^ијев  двор  у   Београду. 

ПРИЗОР    ПРВИ. 

Владиелав  Хуњадија,  Мнхајло  Сила^цја,  ВЈадшмав  Кањижа^ 

Јовап  Витев. 

Владислав,  Попустити  мало  мораш  ти 

И  према  ђурђу  бити  блажији, 

За  њега  се  је  изјаснио  краљ. 

За  сад  ће  доста  бити  срушити 

С  опасна  места  грофа  Цељскога. 

У  рукама  је  нашим  сада  краљ, 

А  то  нам  јемчи  успех  известан. 
Сила^ија.  Са  свим  је  тако !  За  то  сам  и  прист'о 

Из  тавнице  да  пустим  деспота, 

И  да  не  тражим  другог  таоца 

Ван  часне  речи  краља  самога. 

То  беше  нужно  учинити  само 

Да  превелику  не  свалимо  сумњу 

На  себе  пре  нег'  циљу  дођемо. 

Ал'  поочима  штедет'  нећемо. 

(Витазу,)  Ти,  оче  знадеш  све,  шта  решисмо, 

Ти  нећеш  нас  пред  лицем  Господа 

Убицама  да  оглашаваш? 
Витез,  Што  ? 


Владиолав  краљ  угароки.  95 


Ја  бејах  рад  и  целом  душом  склон, 

Да  мирним  путем  свађу  слегнемо: 

У  цељи  тој  сам  хтео  пристати 

Уз  Владислава  мирољубива. 

Заиста  ма  и  мало  штетан  мир 

Доноси  вазда  веће  користи, 

Нег'  врло  крвав  мало  срећан  рат. 

Ал'  моја  нада  оста  празан  сан, 

А  Улрихова  подлост  тек  се  сад 

У  правој  боји  показа. 

Ја  видим,  другог  нема  иатаза, 

До  равном  мером  меру  враћати : 

За  око  изби  око,  зуб  за  зуб. 

Код  мене  нема  другог  мишљења, 

Ван  вашег :  сви  смо  сложни ;  сви  за  мач. 

Владислав,  Па  ипак  само  нужде  буде  ли. 

СгииЈфија.  Без  нужде  нужду  Улрих  створиће, 
Ти  само  пази  да  започне  он, 
Јер  тад  и  крив  ће  бити  сам  за  све. 

Владислав,  И  ви  стрпљењем  обуздајте  се, 
Верујте,  нисам  рад  што  тол'ке  људе 
Рад  тога  на  оружје  дигосте. 
Сву  кућу,  ето,  поселисте  војском. 

Сила^ија.  Баш  ту  смо  само  на  те  мислили, 
И  ту  нам  сада  пребацујеш  ти. 
Једини  ти  се  надаш,  да  се  још 
На  миру  може  проћи  ово  све; 
Ца  ако  ишта  може  Улриха 
Поноситога,  тврдог,  обесног 
На  уступ  и  на  мир  приволети, 
Заиста  биће  онај  ладни  страх, 
Што  ће  му  тврдо  срце  жацнути, 
Кад  види  шта  га  међу  нама  чека 
За  случај  какве  надувености. 

Владислав,  Ја  чујем,  да  је  већ  и  довнао 
13а  заверу  нам  и  за  његов  пад. 

Жањижа  (дотле  био  на  призору.) 

Ја  сумњах  доста,  да  ће  горди  гроф 


З^  Владиодав  Ераљ  угароЕи. 


Приволети  се  нашем  позиву, 

Ал'  баш  и  за  то  што  је  тако  горд 

Приволео  се  назад :  ево  га ! 
Сила^ија,  На  своја  места  сви  и  паж.вив(). 
Вратар  (пријављујв.)  Пресвотли  гроф  и  пала  — 
Сила^ија,  Знамо  већ. 

Данас  ће  моје  пале  острицу 

Палатин  добро  упознати  твој. 

Потпали^ху  му  сјајну  палату, 

Да  ће  се  згрејат'  цала  Угарска 

На  огњу,  који  прождре  тирана. 

Ти,  Владиславе,  не  припасуј  мача 

И  без  оружја  расправљај  се  с  њим, 

Ал'  тим  се  недај  ни  забунити. 

У  овој  соби  ја  ћу  чекати, 

У  нужди  да  ти  дођем  у  помоћ, 

Кривиду  тако  сваку  одбићеш 

Са  себе,  а  и  добар  део  с  нас. 

(Ка&ижа  и  Витез  на  једну,  а  Сила^^цја  на  другу  страну  с^г.^азв.) 

ПРИЗОР   ДР  У  ги. 

БЈадислав  (сам.) 

Владислав.  Још  један  час  и  повесница  ће  за  далеко  по- 
томство  записати  крвавим,  а  можда  уз  то  и  проклетим  слсвима 
дело  славно  или  —  проклето.  Она,  која  је  з^шисивала  најдив- 
нија  јунаштва,  а  одмах  поред  л>их  тако  често  и  најгнуснија  уби- 
ства,  узима  књигу  преда  се  и  већ  почиње  прва  слова  од  мога 
имена.  Она  се  смеши;  чини  ми  се,  да  ће  га  најлепшим  венцима 
окитити;  појетично  одушеаЂена  гледа  у  даљину.  Кажу  људи, 
да  сам  леп,  узвишен  духом,  да  сам  храбар,  добра  срца,  повер- 
љив,  да  увреде  заборављам  и  праштам.  —  Она  узвишена  слика 
извесно  се  и  сама  тим  узоритим  особинама  диви :  опет  се  маша 
пера,  име  Владислав  да  запигае.  „Храбар,  добра  срца,  увреде 
заборавља  и  прашта,  па  ипак  —  ипак  убица,''  Ох,  страхоте ! 
Задрхта  перо  богињи  у  руци;  узвишена  глава  њена  погну  се, 
ведро  јој  чело  набра  се;  у  књизи  повеснице  оста  записано 
„Владислав  убица".  Све  ДЈ^уго  тавни  пред  овим,  то  је  само 
слика  храброг  и  доб1>одушног  Владислава.  —  Књига  се  :ттв()1)и; 


Владиолав  краљ  угароЕИ.  97 


намрштена  богнвм1  отури  је  од  себе,  окрете  главу  од  мене.  Ја 
остадох  сам,  остадох  убица  и  само  убица  ! 

(Врата  с«  отварају.) 

II  Р  И  3  0  Р    Т  Р  Е  ћ  II. 
Вратар  и  преј^ашњ«. 

Вратар.  Пресветли  гроф. 
Владиелав.  И  добро  дошао. 

(Долазп  Улри!  Целски.) 

ПРИЗОР    ЧЕТВРТП. 
Улрих  и  пре]^ашњи 

Улрих.  Нек  буде,  ал'  се  ја  већ  надао 

И  тебе  да  ћу,  драги  посинче, 

У  трострукоме  барем  оклопу 

Застати  овде.  Шта  ти  значи  то : 

Сав  двор  и  саме  ове  одаје 

Све  оружаних  људи  пуне  ти? 
Владислав.  Заиста,  то  вам  чудно  бити  мора, 

Ал'  код  рас  друкче  није  никада. 

Војници  они  јунаци  су  то, 

Што  Турчина  од  града  одбише, 

Па  како  желе  ратоват'  и  даље 

У  ујака  ми  служби  осташе. 
Улрих,  Без  сумље  си  ме  ради  добра  звао, 

И  томе  сам  ти,  синко,  рад  и  сам. 

Ал'  веруј  тешко  биће  успеха, 

Твој  ујак  док  је  теби  иза  леђи 
\  И  док  му  шапат  пажљивије  слушаш 

Нег'  јасан  краљев  глас  и  двора  му. 

Шта  значи  она  јетка  презривост. 

Са  којом  мене  ту  у  предњој  соби 

У  овој  кући,  где  сам  неки  гост 

Он  исти,  ујак  драг  ти  сусрете, 

А  поред  њега  и  последњи  стуга, 

Кој'  није  вредан  мојих  чизама? 

Зар  хоће  он  да  један  палатин 

За  вгарбу  моли.-'  —  Никад  Владиставе !  (Седне.) 

7 


98  Владиолав  краљ  угарски. 


Владислав  (еедне).  На  саму  ствар  смо,  ето,  дошли  већ 

Рад  које  сам  вас  звао,  молио. 

Заиста  већ  је  крајње  време  ту, 

Да  раздору  и  свађи  буде  крај. 

Колико  јада  беше  зем^Ђи  нам 

Од  тога  .1ла,  то  знате  боље  ви 

Нег'  ико  други.  Јанко,  отац  мој, 

Узалуд  беше  славом  увенчан, 

Узалуд  Турком  страх  и  божји  бич, 

Јер  никад  није  цигли  један  дан 

Без  уздисаја  горког  провео, 

Видећи,  да  ће,  чим  га  скрије  гроб, 

Пропасти  све,  што  земљи  стече  он, 

Пропасти  мир  и  тешко  створен  ред. 

Можда  се  у  том  он  и  варао, 

И  ја  сам  склон,  да  тако  верујем, 

И  да  се  надам,  да  је  раздор  наш 

Његовом  смрћу,  вашом  победом, 

Завршен.  Сад  је  дош'о  ред  на  вас, 

Да  трпељиви  будете  и  ви 

Колико  Јанко  Хуњади  спрам  вас. 

Ох,  колико  би  среће  земљи  нам 

Од  загрљаја  оног  синоћњег, 

С  којим  сте  мене  ви  посинили, 

Долазећи  нам  као  вгали  гост 

У  средину  у  пријатељски  дом, 

Да  није  вЈ^ажда 

Улрглх,  Шта? 

Владислав.  И  сувише 

Одстранила  нам  срца  за  навек. 
Улрих,  Ил'  другим  речма:  оно  беше  лаж! 
Владислав,  0  мо.тим! 
Улрих.  Само  посао  лисички. 

Па  ипак  живи  стари  Хуњади. 

И  неверица  стара  та  у  теби. 

Ти  заборави,  да  тај  свечан  чин 

Пред  тако  сјајном  господом  се  зби. 

Зар  тако  мало  пази  палатин 


Владиодав  краљ  угароки.  9^ 


И  римског  царства  кнез  на  своју  реч? 

Зар  тако  мало  цени  своју  част? 

Ил'  требаше  да  таку  свечаност, 

Осећај  топли  срца  искреног, 

Очинство  своје  још  да  крунишем 

Леденом,  тупом  једном  заклетвом? 
Владислав.  То  можда  не,  ал'  што  ми  спомињете 

Неповериц}'  —  ваљда  знате  још, 

Да  она  прво  од  вас  потече, 

Да  нисте  хтели  с  краљем  доћи  нам, 

Док  нисмо  дали  реч  и  заклетву  — 
Улрих.  Као  краља  својег  да  га  дочекате 

Поданици  му  верни.  Па  шта  би?! 

Ко  оста  краљ,  да  л'  он,  ил'  само  ти 

И  Силађија  драги  ујак  твој?! 

Јер  шта  је  овде  сада  краљ  до  роб, 

Заробљен  вашим  гостољубијем, 

Окован  ланцем  пријатељства  лажног. 

Не  надајте  се,  да  ће  лако  он 

У  заборав  да  баци  увреду, 

И  подмуклице  да  ће  остати 

Некажњене,  па  био  то  ма  ко! 
Владислав.  Не  брига,  не  од  ваше  претње  страх, 

Већ  јад,  што  мила  домовина  нам 

У  вечитоме  оста  раздору, 

У  срце  ладни  забада  ми  нож 

На  речи  такве,  такав  умишљај. 

Сад  видим,  да  не  сумњах  узаман, 

Да  није  само  измишљени  глас, 

Што  многа  уста  крадом  проносе 

Од  краљевога  стола  на  ниже 

До  последњега  поданика  му: 

Ви,  доочиме,  земљи  ред  и  мир 

Толико  исто  ва:зда  спремате, 

Крај  свију  ваших  уверавања, 

Колико  исти  султан  Махомед. 
Улрш.  Имаде  л'  таког  гласа  у  народу, 

Имаде  л'  тако  ниског  веровања. 


100  Вдадиодав  Ераљ  угароЕи. 


У  народ  га  је  онда  однео 

Твој  ујак,  твоја  странка  немирна 

У  овој  земљи  реду  противна, 

А  поред  свију  и  на  челу  свима 

Ти  —  ничим  бољи  од  пакосног  оца, 

Ти,  творац  свему,  целој  лажи  тој. 

Владислав  (покаже  му  ш^смо), 

А  је  ли  лаж  и  ово;  читајте! 

И  то  је  Јанков  измислио  син? 
Улрих  (прочитао).  Н  то  је  подлост,  којој  равне  нема ; 

И  то  је  Јанков  измислио  син. 
Владислав,  А  потпис? 

Улрих.  Потпис  лажан,  неистин, 

Из  њихова  ће  грла  врелом  крвљу 

Под  правом  руком,  правим  потегом 

У   ИСТИНИТИ  ИСПраВИТИ   Се,   (трва  мач. 

Последња  ће  ти  подлост  бити  то, 
За  навек  ћеш  ми  умукнути  сад. 

(Заиане    Ш1    Вдадиславау  но    овај    дотле    прискочи,  левом  руком  задржи 

ударац,  а  десном  га  вграбн  ва  прса.) 

Владислав.  Узалудна  ти  претња,  слаб  си  већ 
Са  Владиславом  да  се  надмећеш. 

ПРИЗОР  ПЕТИ. 
Смдађцја,  Валвањ  и  десетак  војника.  Пре^ашаи. 

Оила^ја.  Шта  значи  ово?  Грофе,  шта  је  то? 
Са  мачем  против  празнорукога  — 
Је  л'  палатинства  скорог  ово  плод 
И  приграбљене  власти  срећан  рад. 
То  домовини  мира  благослов? 
То  сени  Јанка  славног  захвала? 
0  недостојни  наследниче,  ох ! 
Не  каљај  спомен  оне  светиње. 
Овога  часа  да  си  збацио 
Са  себе  чин  и  своја  звања  сва, 
На  јад  и  пропаст  земљи  приграбљена, 
Ти  грамзивице  једна  несита, 
Ти,  који  ничег  светог  не  имаш, 


Владислав  краљ  угароки.  101 


Који  би  срећан  био,  кад  би  крв 

Као  звер,  као  тигре  пити  могао. 

Полажи  мач  и  да  се  ниси  жив 

Појавио  више  с  твојом  тевабијом 

У  овој  земљи,  с  аебе  несрећној. 
Улрих  (одступио  од  Владислава  и  испречио  се  на  Снла^цју)- 

Ха!  Сад  смо  с  бојом  правом  на  пољу! 

Сад  умишљаје  гадне  открили. 

Ви  бунтовници,  разбојници  слепи, 

На  кога  сте  се  дигли  са  оружјем? 

За  господара  кога  ви  имате, 

Да  л'  крунисану  главу  краљеву, 

Ил'  бескућнике  ове?  Доле  сабље  те, 

И  обојиду  ову  вежите, 

У  име  краља,  земље  палатин, 

Ја  заповедам.  Одмах  сви  у  апс! 
Балвањ,  Ко  плаћа,  тај  је  нама  само  краљ; 

А  ти  ћеш  твоме  мртав  вратит'  се 

0  непослуху  извештај  да  даш. 
СгАлађија.  Не  збори  ово  верни  Балвањ  мој, 

Већ  Силађија  палатине  сам. 
Улрих,  Па  нек  и  главом  плати  прво  он.  (Бије  св  са  њим.) 
СкАлађија.  На  сабљу  чека  госта  драгога. 
Балвањ.  Војници  сложно.  (Бију  се) 
Сила^ија.  У:залуд  све  му.  Смрт  је  извесна. 

Улрих  (ранио  дотле  тројицу'  . 

Три  ране  добих,  али  славно  их 

Откупих;  свака  равном  плаћена. 

У  прашину  се  ту  поваљајте 

Ви  подмуклице  гадно  плаћене. 

Још  једна  рана!  Ал'  и  откупа 

За  њу  ми  ево!  (Рани  још  једнога.)  Ха,  и  пета  већ ! 

До  самог  срца  овог  косну  се; 

За  њу  ми  треба  доброг  откупа: 

Последњега  ми,  ево,  ударца 

За  највећега  овде  ниткова, 

За  ДОМаћина    ГОСТОЉубива.   (Залети  се  на  СилЦију.) 

Ђалвањ.  Ал'  треба  прво  свалит'  Балвања !  (Прободв  га  по  аади-) 


102  Вдадисдав  краљ  угароки. 


Улрих  (иадне.)  Заиста  Балвањ  први  уже  ће 
За  таку  славу  затегнути   Ха! 
Требаше  да  сам  њега  смакао, 
Да  Силађији  не  гине  првенство 
У  томе,  —  штета  —  штета  —   умре.) 

Вла/^\Аелав,  Издану! 

Сила^ија.  Са  њиме  паде  један  тиранин; 
Нек  ово  буде  са  срећом  почетак. 

Владислав.  Нек  буде  наше  отаџбине  спас. 
До  крајњости  смо  загазили  ми: 
Затегнут  беше  да  препукне  адор; 
Ми  само  мачем  дрепшти  га  знасмо. 
На  добро  нека  све  окрене  Бог, 
На  срећу  нашу,  срећу  рода  мог. 


II. 
У  Београду  вод  враља  Бладисдава. 

цризор  ШЕСТи. 

Краљ  Владнсдав,  Ђура^  Бранвовнћ,  Катарнна,  Ннвода  Горанскн. 

Краљ,  Не  могу  ругу  да  поднесем  ја! 

Демонска  се  је  игра  повела 

Са  круном,  с  краљем,  с  редом  у  земљи. 

Несрећа  ваша  мени  двогубо 

На  срде  тешко  пада. 

Ја  нисам  друкче  могао  радити. 

Погодби  вашој,  изнуђеној  силом, 

Са  Силађијем  учињен  је  крај : 

Ни  градове,  ни  откуп  изнуђен 

Примити  неће  никад  он  од  вас. 

Насиље  ово  вама  учињено 

За  круну  моју  љага  било  је. 
Ћура^.  Изнуђено  је,  али  ипак  сам 

Пристао  ја  и  дао  часну  реч, 

А  дату  нећу  никад  газити ; 

Не  могу  дак.1е  ино  чинити. 
Краљ.  Ал'  градови  су  исти  уступљени 


Вдадислав  Ераљ  угарски.  103 


Једино  вама  лично. 
Погодба  дакле  места  не  има. 
Кад  нису  ваши,  онда  са  њима 
Угарски  само  располаже  кра.Ђ. 

Ћура^.  Ал'  власт  је  данас,  ето,  краљева 
Код  поданика  таких  в1>ло  сумњива. 

Вшеола.  Положај  тако  тежак,  туга.Ђив. 

Крсиљ.  Пстина  горка,  ^ии  истина! 
И  недогледан  веЈ^  и  сутрадан, 
А  то  ли  крајња  датека  будућност. 

Ћурађ.  На  младежи  је,  кра^Ђу,  сва  будућност ; 
На  вама  земље  узданида  цела, 
За  старе  нас  је  само  приличан 
Тај  непоуздан  сетан  говор  ваш. 

Ераљ.  Па  ајде  мало  бацимо  се  баш 
И  на  будућност.  Узмимо  је  сад 
За  јасну  и  не  скриту,  већ  за  извесну. 
Ви  дакле  кући  сада  мислите 
И  обећање  нама  дајете 
За  обилату  —  снажну  припомоћ, 
За  продЈ^жење  војне  с  Турцима; 
Да  тако  срећно  започети  рат 
И  корисном  свршетку  приведемо. 
Новаца  ви  за  спрему  дајете 
И  по  могућству  војске  помоћне, 
А  ми  војника  четЈ^ћест  хи.Ђада. 
За  помоћ  ту  ће  вама  припасти 
Ослобођене  земље,  нама  пак 
На  вечита  ће  остати  времена 
Све,  што  у  часу  овоме  држимо 
У  Србији,  и  исти  односи 
И  положај  ће  исти  остати 
Између  нашег  престола  и  вас. 

Ђур^.  Са  војном  само  итати  се  мора. 
За  мене  лако  неће  ничим  бити 
Уговорене  ове  терете 
У  приликама  теп1ким  да  поднесем  сад. 
У  мојој  дакле  кој^исти  би  било, 


104  Владиодав  краљ  угарски. 


Да  имсчм  маха  све  да  боље  спремим. 
А.1'  стање  ствари  добро  ја  познајем 
И  знадем  боље  него  ико  други 
И  Турке,  а  и  њихов  положај. 
ири.1ика  се  је  понудила  красна, 
Поражен  тако  грозно  никад  још 
Наш  душман  није  био,  од  кад  је. 
Ал'  пораз  један  смртоносан  није. 
На  малакса.10Г  управити  ваља 
Све  силе  сад  и  једном  за  свагда 
Са  света  сваки  траг  му  збрисати. 
На  ноге,  дакле,  кра.Ђу  млађани! 
И  збирај  венце  славе  пред  собом. 
Ја  с  поуздањем  идем  дому  свом. 
Ја  тако  стар  и  слаб, 
Да  стару  снагу  сву  што  имам  још 
На  ову  свету  војну  уложим. 
Остајте  здраво  и  Силађији 
Од  уговора  не  закидајте 
Бар  до  свршетка  војне  ничега. 
Крал>.  0  том  је  сваки  говор  излишан. 
Нн  бриге  вама,  драга  старино. 
Је  л'  пратња  спремна? 
Никала.  Давно  чека  већ. 

Краљ.  Са  мојим  људма  путоваћете 
До  Смедерева  све,  до  дома  свог. 
Не  одреците  ове  услуге, 
Јер  канда  не  ће  бити  излишна. 
Ћур^.  Захва.Ђујем  на  части.  —  Никола, 
Мој  поздрав  зету  мом  изручите. 
У  истом  смислу  зборио  сам  већ 
И  с  њиме;  већ  је  готов  споразум. 
И  среће  вам  у  спреми  војеној 
Же.тећи  топлу  благодарност  ћу 
Понети  према  вама  у  у  срцу 
За  пријатељско  заузимање 
У  беди  што  ме  снађе  ненадној. 
Кра.Ђу  млађани! 


Вдадиодав  Ераљ  зггароки.  105 

Благослов  једног  старца  немоћног 

Нек  прати  дела,  сваки  корак  ваш. 

Остајте  збогом,  краљу!  Никола! 

Катарина,  чедо  моје,  збогом! 

Не  брини  с'  више  ти  за  оца  свог. 
Катарина.  Матери,  браћи  мојој  носите 

Од  кћери  и  од  снаје  поздрава. 
Ћурђе.  Однећу  радост  свима.  Збогом  сви! 

(Опрашта  се   и  оде.) 

ПРИЗОР   ШЕСТИ. 
Краљ  (Николи.) 

Крал.  У  мисли  сте  ми  потонули  ви 

За  време  целог  разговора  нашег! 

Шта  значи  сета  та  на  челу  вам? 
Никола.  На  сваку  руку  мислим  и  премишљам, 

Па  ипак  смишљам  само  на  једно : 

На  ујака  вам,  краљу,  Улриха. 
Краљ.  Код  Владислава  он  се  бави  сад. 
Њиеола.  Код  Силађије,  или  боље  још 

У  вучјем  гњезду  жртва  њихова. 

Од  Владислава  не  бојим  се  ја, 

Ал'  убојице  друге  плашим  се. 

Ујак  ће  његов  вашег  ујака 

На  прву  реч  из  такта  извести. 

Силађи  не  зна  речи  бирати, 

А  речник  његав  отворен  ма  где 

У  естетици  није  обилат. 

Силађи  осим  тога  крвник  наш 

Прилику  ову  оберучке  ће 

Прихватити,  да  сада  постигне 

Све,  што  је  икад  несит  желео. 
ЈСраљ.  Ја  видим,  а  и  цео  види  свет 

Рад  чега  су  нас  амо  позвали. 

Ал'  неситости  стаћу  за  врат  ја. 

Потписан  већ  је  свечан  краљев  акт  — 

—  А  тај  повући  сада  нећу  ја 

Па  макар  знао  не  бити  ни  краљем  — 

.Летопне*  146.  7а 


106  Вдадислав  краљ  угароки. 

Кој'  поништава  исти  уговор 
Међ  деспотом  и  њиме  учињен, 
А  део  зверски  његов  поступак 
Спрам  седог  ђурђа  сходно  жигоше 
Једином  речи  за  то:  разбојништвом. 

Никола.  Са  ујаком  сте  спремили  тај  акт, 
И  нико  не  зна  за  њУ 

Крал,  Још  нико. 

Никола.  Лепо. 

И  нико  не  ће  знати  докле  се 
Са  делим  својим  двором  у  Будиму 
У  сигурности  краљу  не  видите. 

Краљ.  На  жалост  мора  само  тако  бити. 

Никола.  Иначе  може  бити  свачега, 

Ви  знате  кол'ко  труда  требаше 

Да  Бранковића  ослободите 

Затвора,  ропства  тога  стиднога. 

Узалуд  беше  ујака  вам  труд, 

Узалуд  сваки  разлог,  све,  докви 

Сву  важност  круне  не  уложисте 

И  да  попусте  једва  присилисте. 

То  беше  једна  проба  опора ; 

За  другу  нит'  је  време  нити  место; 

Оставимо  је  сад  за  додније. 

(Севаетијаа  Ровгоњцја  дилави  нагло.) 

ПРИЗОГ    СЕДМИ. 
Краљ. 

Краљ.  Што  тако  бледи,  ужаснути  тако? 

Од  чега  ст^^ах? 
Розгоњија.  Ужас  Величанство! 

Над  нама  разви  мрежу  пакла  кнез, 

У  канџе  своје  све  нас  спетљао. 

Ваш  ујак  — 
Краљ.  Ујак  ? 

Катарина.  Улрих !  Боже  мој! 

Никола.  Шта  с'  њим? 
Розгоњија.  Он  прва  жртва  беше. 

Катарина.  А.ч! 


Вдадиодав  краљ  угароки.  107 

Краљ.  Убијен? 

Катарина.  Улрих  !  Улрих  убИрТЕ? 

Розгоњија.  На  најгнуснији  начин,  краљу  мој ! 

У  кућу  њину  подло  домамљен 

На  договор,  на  „отацбине  спас," 

И  нападнут  са  четом  војника, 

Убијен  краљу,  не  —  већ  растргнут! 

Не  познаје  се  већ  ни  мушки  лик 

Од  рана,  које  може  само  враг 

Избројати  их  неизбројиве. 
Ераљ.  0,  ужаса  о  слугу  опаких! 

Ко  смеде  дићи  руку?  Ко  је  тај, 

Ко  рода  мога,  који  моју  крв 

Иролити  смеде?  Онај  гиздавад, 

Што  жели  срде  деле  Угарске 

За  своје  таште  прси  украсти, 

Владислав  ? 
Розгопија.  Доста  он,  а  потпуно 

Силађи  Михаљ,  ипак  ујак  му, 

Наш  1Ч)стољубив  драги  домаћин. 
Краљ.  Шта  хоће  он,  шта  мисли  са  мном  он? 

Штнг  ви,  и  поред  вас  шта  мисле  сви , 

У  вучје  гњездо  што  ме  доведосте? 

Зар  нема  међу  вама  ниједне 

Десниде,  нема  срда  уздана, 

Да  обесника  тога  отпрати 

У  пакао,  од  куд  дође  нас  да  кињи! 

Јесам  ли  краљ  и  ваш  господар  ја? 

Зар  смете  часа  једног  часити 

За  краља  да  не  подигнете  глас  ? 

Ил'  треба  ја  да  идем,  да  вас  ја 

Јунаштву,  части  учим?  Кажите, 

Кад  нема  никог,  да  се  сам  помажем. 
Ро8гоњија.  Ах,  Величанство,  има  слугу  доста, 

Који  би  давно  дали  живот  свој 

Да  ујака  вам  јаднога  освете. 

Као  муња  глас  је  о  том  стигнуо 

Његовој  војски  у  пољу  под  градом. 


108  Владиодав  Ераљ  угароки. 


Пре  тамо  него  вама  овамо. 
И  као  ваЈГ#?илног  Дунава, 
Ускомешани  бесним  вихором, 
Тако  се  сада  поље  таласа 
Од  узбуњених  верних  вам  војника. 
С  оружјем,  вичућ'  на  глас  „освета" 
Већ  спремни  стоје  јуришат'  на  град, 
Да  војсковође  свог  освете  смрт, 
А  вама,  краљу,  слободе  прибаве. 
Ал'  на  гато  све  то,  Величанство?  Гле, 
Зар  може  две  три  храбре  хиљаде 
Продрети  у  град,  који  Махомед 
Са  сто  педесет  заман  отима? 
0  краљу,  баш  због  оне  узбуне 
Опасност  права  сад  вам  загрожава. 
Бунтовници  вам  врло  лако  сад, 
Под  изговором  да  их  нападате, 
Да  земљу  своју  странцу  дајете, 
Изнудит'  могу  сами  престо  ваш 
За  откуп  главе  ваше  и  ваших. 

Краљ.  И  тако  морам  руке  скрстити 
И  чекати  на  милост  њихову. 

Роагоњија.  Пре  свега  војска  ваша  испод  града 
Умирити  се  мора,  Величанство! 
Наредба  ваша  зато  нужна  је. 

Крсцб.  Нек  буде.  Војски  мојој  идите 
И  саветујте,  да  се  одмах  смири, 
То  хоћу  Ја.  (Одв  РовгоњцЈа.) 

ПРИЗОР   ОСМИ. 
Катарнна. 
Катарина.  0,  краљу,  спасите  се! 
Бегајте  докле  има  времена. 
Никола.  Вегајте ! 

Краљ.  Ја  да  бегам?  Никада! 

Никола.  Ал'  круна,  живот,  све  је  изгубл^но 

Несрећним  само  једним  исходом. 
Краљ.  Оставите  ме  с  вашом  плашљивоп&у. 


Вдадиодав  Ераљ  угароки.  109 

Катарина.  Зар  ујакову  ону  дрвНрв 

Толико  мало,  краљу,  цените^ 

Зар  освете  за  њу  ви  немате? 

Од  детињства  је  с  вама  био  свуд, 

С  недара  сестре  ваше  матере 
N         Зар  није  вас  у  свет  повео  он? 

0,  бегајте  од  смрти  извесне: 

И  краљ  је  човек  ко  и  други  сви, 

И  он  за  живот  мора  бринути. 

Не  губи  краљ  од  достојанства  свог, 

Кад  живот  чува,  јер  је  земљи  то 

За  мир  и  ред  од  свега  најпрече. 

Сто  пути  бољи  остаћете  краљ 

По  нужди  бегством  спасавајућ'  се, 

Нег'  онда  кад  би  дали,  да  вас  ту 

Бунтовник  дрски  злостављати  стане 

Као  ујака  вам,  ил'  и  грђе  још. 
Никола  (с  провора).  Од  чега  зебох  ево  долази. 

Владислав,  исти,  који  ујака 

На  договор  вам  јутрос  одазва, 

Силађи  с  њим  и  гроф  од  Еањиже 

И  других  дела  чета  с  њим 

Овамо  иду,  оружани  сви. 
Катарина.  0 !  краљу,  сине,  бежи,  спаси  се ! 
Никала.  Једини  онај  препредени  старац, 

Који  им  ваљда  божји  благослов 

За  безочности  грозне  издаде, 

Од  Варадина  свети  владика 

Без  сабље  и  без  тешког  топуза 

Већ  с  крстом  само  уђе  ти  у  двор. 
Катарина.  У  двор?  Ах,  доцне!  Пропали  смо  сви. 
Ераљ.  Пропали?  Нема  спаса  Никола? 

Саветуј,  ако  икад  светуј  сад. 
Еатарина  (клвкне).  Једини  савет  и  једини  спас : 

Не  дражити  их ;  све  што  ишту  дај ! 

Ах,  срце  моје,  срце  убијено, 

Преживет'  не  ће  моћи  већи  јад. 

Попусти  краљу,  спаси  живот  свој. 


110  Владиолав  Ераљ  угароки. 

Не  дај,  ДЈвШШкш  свима  данас  утре 

За  навек  Жмен,  да  ископа  траг. 

Не  сваљуј  смрт  на  себе  и  на  мене, 

Јер  твоју  нећу  преживети  ја. 

Још  има  наде,  још  је  могућ  спас. 
ЛСраљ  (хоће  да  је  подигне).  Устајте,  ујна ! 
Катарина.  Никад,  Владиславе! 

У  праху  тако  оборену  тужну, 

Нека  ме  тазмом  згази  душман  твој, 

Ја  нећу  своје  главе  дигнути 

Да  растргнута  тебе  угледам. 
Краљ.  Устајте,  ујна! 
Катарина.  Хоћу,  ал'  да  скачем 

С  прозора  оног  у  провалу  грозну 

На  поломљене  мачеве  и  стреле, 

Да  твоје  смрти  само  не  видим. 
Краљ,  Устајте,  ујна!  Ваш  је  савет  мени 

По  вољи  и  једини  уместан. 
Катарина,  0,  чедо  добро!  Бог  ти  на  помоћ. 
Краљ  (подиже  је).  И  домовини  јадној  нам  на  спас. 
Катарина.  На  груди  мени  оди!  Нек  те  душман 

У  загрљају  мојем  застане 

И  ако  срца  има  нека  те 

Од  мајке  своје  зверски  отргне.  (Загрли  га.) 
Дријаеник  (улави).  Владислав  Хуњади,  Силађи,  Кањижа  — 
Краљ.  Нек  улазе. 
Катарина.  Умери  ми  се,  свладај  срдитост. 

Имаде  л'  спаса  једини  је  то. 
(Улаае  Владнславу  Снла^вја,  Кањнжа,  Внтеа  и  још  иеки.) 

ПРИЗОР  ДЕВЕТИ. 

(И  ва  један  тренутак  ивненађени  гледају  врал»а  и  Катарину.  За  тим  св 
ВЈаднодав   одвоји   од  осталих  и  с  пок.1оном  приступи  враљу.) 

Владислав.  Ни  мало  срећни,  нит'  смо  весе.1и 
Пред  престо  амо  поитали  вам. 
Ви  знате,  Величанство,  све  шта  би. 
Ваш  ујак  главом  својом  заврши 
Наш  раздор  тако  крвав,  несрећан. 
Ко  беше  њему  узрок  није  сад 


Владиодав  краљ  угароки.  Ш 

Ни  време,  нити  место  ЛНр, 
Почетак  јер  му  крије  прошЈГОст  већ. 
Ја  бејах  њему  понајмање  рад, 
И  гледах  да  и  пријатеља  страсти 
Еолико  могу  блажим  учиним. 
И  није  био  залуд  тешки  труд, 
Иајлепша  нада  већ  се  указа, 
Да  земља  стече  једном  стварног  мира, 
Па  у  тој  жељи,  да  не  будемо 
Усамљени  и  слаби,  звасмо  вас, 
Молисмо  краљу  вас  и  светли  двор, 
Да  овде,  иосле  славне  победе 
Над  душманином  вере  Христове, 
И  своје  страсти  сами  победимо. 
То  беше  свима  добро  знана  ствар 
И  одушевљен  свак  је  прихвати. 
Па  ипак  наша  нада  разби  се, 
И  радост  нашу,  срдачну  и  чисту, 
Несрдачношћу  својом  помути 
Палатин  сами,  краљу,  ујак  ваш. 
Он  нађе  сад  баш  за  се  земљишта, 
Да  против  наше  странке  војује, 
А  нарочито  против  мене  лично. 
Доказа  имам  јасних  као  дан, 
Да  гроф  мом  брату  спремаше  и  мени 
Извесну  смрт  у  року  најкраћем, 
Да  с'  тим  освети  сени  оца  мог 
Са  ким  у  вечној  беше  омрази. 
Па  ипак  ја  се  свладах,  обуздах, 
И  позвах  грофа,  да  му  разбијем 
Ту  мржњу  својом  помир.Бивошћу. 
Гроф  дође.  Моја  пажња,  моја  штедња 
Узалуд  беше ;  плану  на  ме  он ; 
Ја  одговорих;  трже  он  и  мач  — 
И  сажаљења  вредни  судар  се 
Његовом  смрћу  сврши.  ДЈ^укчијо 
У  жару  страсти,  оној  забуни 
Ни  могуће  нам  није  било,  и 


11^  Вдадиолав  Ераљ  угароки. 


Дубоко  троА^^Јј^им  удесом, 

Потресен  тато  ве.Ђом  несрећом, 

Јадођох,  да  вам  својим  учешћем 

Олакшам  тешки  удар  срдачно. 
Краљ.  И  хвала !  Туга  мала  није  ми, 

Ал'  искреност  је  ваша  равна  њој. 

Ми  жалимо  за  драгим  ујаком, 

Ал',.  ето,  како  ви  велите  сад, 

Тако  је  ипак  бити  морало. 

Од  наглости  се  нисмо  његове 

Бољему  баш  ни  могли  надати. 

Са  њом  је  вазда,  као  што  велите, 

Сметао  нама,  кад  смо  радили 

На  ошптем  добру  с  вама  заједно. 

Ја  жалим,  што  је  тако  свршио, 

Ал'  могу  ли  га  тиме  вратити 

У  живот  и  на  боље  учити. 

Нек  само  вражда  не  расточи  нас, 

Љубављу,  слогом  накнадимо  ми 

Што  њим  и  Јанком  земл>а  изгуби. 

Од  бога  сви  смо  равно  кажњени 

За  раздор,  којим  земљу  депасмо. 

Нек  мученичка  Улрихова  смрт, 

Којој  се  нико  од  пас  не  радује, 

За  све  нас  буде  наук  љубави. 

У  то  вам  име  пружам  десницу 

Поданицима  својим  љубљеним. 
Владислав  (пољуби  крал>а  у  руку). 

« 

Да  живи  краљ! 
Сеи  остали.  Да  живи  краљ! 

Краљ,  И  домовина  мила  и  ви  сви! 
Сеи.  Да  живи  Угарска!  Да  живи  краљ!  (Рукују  се.) 
Никола  (ва  себв).  Да  красно  ли  се  игра  одигра! 

0  чијој  кожи  само  кад  бих  знао? 

Приљубите  се,  пољубите  се, 

Да  видим  где  је  отровнији  дах, 

И  ко  ће  пасти  отрован  на  под, 

Јер  отровом  сте  запојеии  сви. 


Владиолав  краљ  угароки.  ИЗ 

Краљ.  И  првог  друга  покојникова 

Не  заборав'те. 
Никала.  Ту  сам  вам  и  ја, 

Од  Срца  ОВОМ   ЧИНу   раДОСТаН.   (Рткује  се  с  њима.) 

Катарина  {у  свби).  Но  хвала  богу,  кад  је  свршено 
Од  свију  зала  то  је  најмање. 

Крал.  У  лицу  ове  светле  госпође 
Поштујте  тугу,  срце  раскинуто. 

Вла/[ислав.  Не  смем  вам  прићи  руци,  госпођо, 
Јер  макар  невин  ипак  крвав  сам, 
А  срце  ипак  знами,  како  ми 
Тај  удес  цео  живот  загорча. 
Опростите  ме  клетве,  госпођо, 
Ако  вам  друго  није  можно  већ. 

Катарина.  Имаде  л'  кривца,  казниће  га  Бог. 
Ја  не  смем  да  га  гњевим  клетвама, 
Ја  ћу  га  само  тужна  сузама 
Умнлостивит'  на  нас  гњевнога. 

Краљ.  А  сада  ајд'мо  тако  здружени 
Да  земљи  целој  дамо  јасан  знак 
Љубави  нам  и  мира  трајнога. 
А  да  и  мајци,  Владиславе,  вашој 
Од  бриге  коју  сузу  уштедимо, 
Најпосте  да  се  склонимо  и  сами 
Одавде,  где  нам  свуд  опасност  прети, 
Од  куге,  коју  оставише  Турци,  ^ 

Пођимо  право  сад  у  Тамишвар, 
Да  накнадимо  там'  на  дому  вашем, 
Што  по  несрећи  изгубисмо  овде 
Од  љубави  нам  брацке  и  весе.Ђа. 
Још  данас  ћемо  крепут'  се  на  пут, 
Јер  ја  у  Вудим  морам  итати, 
Одакле  треба  у  извршење 
Саборска  сва  Ј^ешења  привести. 

Оилађија.  Да  живи  кра.Ђ1 

СЈш.  Да  живи  краљ  Владислав.  (Одлаве  сви  осим  Ннколе). 


8 


114  Владиодав  краљ  угароки. 

ПРИЗОР  ДЕСЕТИ, 

Ннвола  (сам). 

Нгисола.  Иа  ипак  свршетак  изађе  детињаст.  Ипак  нова 
непромишљеност.  Једва  се  овде  избавио  сатанских  ноката,  а 
већ  им  лети  у  нову  мрежу.  Нема  сумње,  да  ће  сад  њихов  уплив 
на  њега  појачати.  Ја  сам  већ  предвиђао,  да  ће  Улрих  брзо 
пасти  са  свога  положаја.  То  се  свршило  крв.,Ђу.  За  највише 
место  у  земљи  тешко  да  ће  се  ко  отимати  сад  имајући  пред 
очима  Улрихов  пример.  Па  ипак  наопако  ако  обрлате  они  краља, 
а  тамишварска  посета  врло  лако  може  уродити  таким  плодом. 
Нема  другог  излаза  до  тога,  да  се  и  сам  приближим  што  више 
краљу,  да  му  се  тако  рећи  наметнем  за  чувара  ради  њега 
самога,  да  му  постанем  у  неку  руку  нуждан,  јер  иначе  пропа- 
досмо  сви.  Краљ  ми  је  наклоњен  до  сад  био  и  као  рођаку  и 
као  добром  саветнику  поред  ујака,  а  то  је  главно.  Само  да  се 
Београда  опростимо.  Но  ево  и  њега.  Испратио  је  незване  госте, 
да  се  сам  начини  гостом  незваним.  Наопако,  али  истина! 

ПРИЗОР  ЈЕДАНАЕСТИ. 

Краљ  (долави). 

Краљ.  Сад,  пријате.Ђу,  што  брже  напут, 

Још  може  бити  добра  и  за  злим. 
Никола.  Код  куће  само,  краљу,  у  Будиму. 

Не  радујем  се  Тамишвару  ја. 
Крал.  Не  брини,  драги  доглавниче  мој. 

Посета  ова  нужном  постаде, 
,  Да  сигурније  изнесемо  главе 

Из  вучијега  гњезда  овога. 

Ал'  дођемо  ли  једном  до  Будима, 

У  друге  ћемо  загудети  жице. 

Међу  тим  ви  ме  остав.Ђати  нећете. 

Ваш  савет,  помоћ  ваша  нужна  ми  је 

Пре  свега  сад  у  приликама  тешким. 

Посета  ова,  свршили  се  мирно, 

За  вас  ће  златни  написати  декрет, 

Који  ће  силу  добит'  у  Будиму. 

Је  л'  добро  тако? 
Никола.  Слуга  краљу  до  гроба. 

(Наставиће  се). 


ОРПОКЕ  НАРОДНЕ  ПРИПОВИЈЕТКЕ. 

ИЗ  ГОРЊБ  КРАЈИНЕ. 
СКУПИО  ИХ  ВЛАДИМИР  КРАСИЋ. 


3.  Заклетва  и  невјера. 

Тако  су  били  месар  и  месарица  у  једном  граду ;  месар  је 
имао  сина,  а  месарица  кћер.  То  двоје  ђеце  били  су  од  седам 
година,  а  већ  су  се  били  заљубили,  тако,  да  су  се  хтјели  одмах 
узети;  ал'  им  родитељи  нијесу  дали,  јер  су  још  били  ђеца. 
Кад  су  они  то  виђели,  договоре  се,  те  побјегну  у  планину.  У 
планинн  су  били  седам  година.  11о  што  им  се  наврши  четрна- 
ест  година,  рече  младић  њој:  „Хајдемо  се  ми  сад  вјенчатн". 
Она  њему  рече:  „Како  би  се  ми  вјенчали,  кад  ту  немамо  ни 
цркве,  ни  попа?"  „Лако",  рече  он,  „хајде  ти  само  ш  мном". 
Сад  дођу  к  једном  сувом  пању  и  нађу  двије  сламке,  па  их 
метну  на  онај  пањ  и  стану  упоредо,  те  се  он  закуне  њој  овако : 
Ј^Ако  ја  тебе  ианеуерим,  био  тањи  од  ове  сломке,  а  сувли  о,х 
о&ога  иања;**^  а  тако  она  њему  се  закуне,  И  тако  су  се  вјен- 
чали.  Кад  су  се  вјенчали,  кашње  неколико  дана,  слња  он,  ђс 
му  некакав  старац  на  сну  каже:  Отиди  преко  те  планине  к 
једноме  врелу;  у  томе  врелу  наћи  ћеш  змију;  ту  змију  уби, 
те  је  разрежи,  па  ћеш  у  њој  наћи  златну  саб.Ђу.  Кад  ту  сабљу 
будеш  имао  на  себи,  онда  ћеш  бити  јачи  од  свашта  и  свакога, 
и  што  гођ  усхтједнеш,  сабља  ће  ти  начинити.  Кад  буде  у  јутру, 
он  завала,  па  хајде  тамо.  Допшвши  ка  врелу,  на1;е  у  њему  змију, 
узме  колац  и  убије  ју.  Сад  у:ше  лпјепо  нож,  па  је  разреже  п 
нађе  унутра  сабљу.  Он  узме,  па  је  опаше,  и  одмах  опази,  да 
је  чудо  јачи.  За  тијем  се  врати  натраг  кући  и  дође  к  својој 
жени.  Она  га  запита,  ђе  је  б^.о ;  али  он  ништа  не  каже,  ве}1 
само  мучи.  Онда  он  најпЈ^ије  заж(ми  лијепу  кућу,  и  одмах  до- 
бцје  лцјепдвор.  Кад  је  до  добио,  рече  својој  жени:  „Сад  имамо 


ив  Српоке  народне   приповијетке. 

свега  доста,  само  ћемо  живети  и  уживати".  По  што  је  паса.1о 
неко  вријеме,  њега  није  било  код  куће,  а  сотона  дође  к  њој, 
па  је  стане  намам.Ђивати,  како  би  могао  надјачати  њезина  мужа. 
Она  се  брани  и  брани ;  али  најпослије  обећа  му,  да  ће  га  пи- 
тати,  ђе  му  јакост  стоји.  Кад  је  он  дошао,  она  га  пита:  „Како", 
вели,  „ти  можеш  бити  најјачи  и  да  се  никог  не  бојиш?"  „Ла- 
ко",  одговори  он,  „док  ја  имам  ову  сабљу,  ја  се  не  бојим  ништа. 
Сјутра  дан,  кад  је  наш  јунак  опет  некамо  отишао,  дође  опет 
сотона,  па  рече  жени:  „Ти  се  разболи  и  реци  своме  чоеку,  да 
се  не  ћеш  дигн)'ти,  док  ти  не  донесе  из  тога  и  тога  града 
једну  јабуку.  Жена  одмах  леже  на  кревет,  и  лези  —  Кад  јој 
дође  чоек,  али  она  јауче.  Он  се  препадне ;  а.1и  она  му  рече : 
„  Не  бој  се ;  већ  хајде  у  тај  и  тај  велики  град,  па  ми  из  њега 
донеси  једну  јабуку,  и  онда  ћу  издравити."  Он  се  спреми,  па 
иде  тамо.  Кад  дође  тамо,  али  на  граду  пише :  „  Ко  није  кадар 
дигнути  са  стола  ататне  палице,  нека  не  иде  унутра**.  Он  се 
на  то  ништа  не  обзире,  већ  иде.  Дошавши  унутра,  приђе  к 
столу,  узме  палицу,  дигне  је,  а  она  му  испаде  и  лупи  о  сто. 
Онда  дођу  к  њему  два  чоека,  па  га  питају  шта  заповиједа. 
„Једну  јабуку*",  одговори  он.  Један  брже  дохвати  јабуку  и  даде 
му  је.  Он  се  врати  к  жени,  донесе  јој  је  и  даде.  Али  она  опет 
вели:  „Дајмијош  двије  јабуке,  јер  ћу  умријети".  Брже  отиде  он 
опет  тамо.  А.1и  на  граду  сада  пише:  „Ко  не  може  срушити 
половине  града  на  један  пут,  нека  не  иде  унутра**.  Наш 
јунак  опет  не  па:ш  ништа,  ван  иде  унутра.  Кад  је  ушао 
рече  саб.Би:  „Гуши  половицу  града!*"  И,  гле,  док  се  саб.Ба 
два  пут  окрене,  већ  по  града  па.10.  Сад  дођу  к  њему  два  чо- 
ека  и  питају  га,  шта  заповиједа?  „Двије  јабуке",  одговори  он. 
И  одмах  добије  добије  двије  јабуке.  Кад  је  и  њих  донесао  кући 
и  дао  својој  жени,  рече  му  она:  „Још  ми  донеси  три,  па  ће 
бити  добро.**  Он  се  одмах  врати,  па  отиде;  кад  тамо,  ал'  пише 
на  граду,  да  ко  не  може  срушити  свега  града  на  једном,  нека 
не  иде  ни  близо.  Тада  он  само  рече  сабљи,  а  град  већ  сав  на 
земљи.  Сад  доћу  к  њему  два  чоека,  па  га  питају,  шта  запо- 
виједа.  —  „Три  јабуке  из  овога  града."  Они  му  даду ;  а  он 
хајд'  к  жени,  Док  је  он  дошао  кући,  жена  му  се  већ  догово- 
рила  са  сотоном,  да  ће  га  наговорити  нека  отпаше  сабљу.  Кад 
је  дошао,   даде  јој  јабуке,  а  она   поједе  и  рече :    „  Сад   ми  је 


Орпоке  народне  прЕповЈцетке.  и 


нешто  боље,  вала  Богу!"  Кад  се  у  вече  смркне  и  они  пошли 
спавати,  рече  она  њему :  „Што  ти  нигда  нећеш  да  отпашеш 
своје  сабље  V  Ти  6и  боље  починио,  да  је  скинеш,  јер  си  умо- 
ран".  Он  стане  мислити:  би  ли  или  не.  Најпослије  га  пресонта 
н  отпаше  сабљу,  па  леже  спавати.  Кад  је  он  иаспао,  дође  со- 
Т1)на,  па  му  узме  сабљу,  те  му  њом  ископа  очи  и  однесе  га  у 
планину  па  остави.  ^Хуго  је  он  онђе  п.такао  и  крмаукао,  док,  на 
срећу,  не  дође  један  просјак,  те  му  он  начини  гусле,  па  га  је 
водио  по  свијету  од  немила  до  недрага.  Тако  се  он,  сиромах, 
потуцао  девет  година  и,хући  по  свијету  за  туђијем  очима.  Кад 
се  намирило  девет  година,  усни  он  како  му  неко  речо,  да  отиде 
на  оно  врело,  ђе  је  пријо  :шију  убио,  и  да  се  \т1ије  онђе  и  да 
ће  прогледати.  Он  каже  свом  вођи,  нека  га  води  тамо.  Вођа 
га  доведе;  а  он  се  умије,  и,  гле,  прогледа  на  мах.  .,Иа.та  Г>огу !" 
рече  он,  „кад  сам  се  ја  добавио  очију,  сад  ћу  ја  лако!"  Он 
се  лијепо  1>астане  са  својијем  вођом,  па  отиде  тражити  своју 
жену.  Кад  је  дошао  тамо,  а.ти  му  двор  са  свијем  потавнио.  Он 
уђе  унутра,  а.1и  нигђе  никога.  Кад  к  једној  посте.Ђи,  а,1и  више 
ње  0  стијени  виси  његова  саб.Ба,  а  на  посто.ђи  ложи  жена 
болесна,  су&ла  од  иања,  а  тања  од  сламке,  Кад  он  то  виђе, 
сјети  се  младостн  и  милине,  стане  тако  јако  плакати,  да  се 
она  одмах  пробудила.  Опазивп1и  њега,  она  вриспе  и  скочи; 
али  није  могла  да  се  дигне,  него  само  промрм.Ђа  неко.тико 
ријечи,  па  издахне.  По  том  је  он  лијепо  :шкопа  и  по- 
стави  јој  спомен  од  камена,  и  иа  њему  у1)еже  слова  невјере  и 
заклетве.  А  он  се  поврати  у  своју  домовину  к  оцу  своме  и 
и  матери,  па  се  на  ново  ожени.  Ја  сам  му  био  у  сватовима, 
па  сам  се  и:^гостио  тако,  да  ми  је  од  вина  и  сад  је:шк  мокар. 

4|  Права  погодба,  још  правија  плаћа. 

Један  пут  погоди  се  рајо  и  Турчин:  рајо  да  ће  косити 
.шваду  Турчину  од  кад  се  сунце  роди,  па  док  не  почине,  за 
шест  ока  вуне.  Рајо  стапе  косити,  те  коси  читав  дан,  да  му 
је  хтјела  зјеница  побијељети.  Кад  је  дошла  ноћ,  ето  ти  бега. 
Рајо  каже  да  иде  кући,  јер  је  сунце  већ  починуло.  Али  Тур- 
чин  вели:  „Вјере  ми,  рајо,  ако  је  починуло  сунце  —  ево  се 
родио  мјесец,  сунчев  брат."  И  тако  сиромах  рајо  мораде  ко- 
сити  опет  цијелу  ноћ.    Кад  буде  у  јутру,  изнесе  Турчин  кан- 


п^  Орпоке  народне  приаовијетке. 


тар  и  вуну,  па  стане  вагати;  а.1и  наш  паметни  рајо  дохвати 
некаки  бат,  па  метне  на  кантар  мјесто  баланџе.*)  А  кад  му 
Турчин  рече,  да  то  не  иде  тако,  викне  рајо:  „Е,  Турчине, 
кад  сам  ја  косио,  био  је  мјесец  сунчев  брат,  а  сада  је  бат 
кантаров  брат."  Те  тако  рајо  превари  Турчина. 

5.  Ј[ијвпи  мдадик. 

Био  чоек  и  жена,  а  ђеце  нијесу  имали.  Чоек  се  већ  на 
жену  био  љутио,  што  му  не  ра1^а  ђеце ;  па  јој  један  пут  рече : 
„Жено,  ма  да  ми  родиш  каково  гођ  дијете,  макар  змију,  ја 
бих  био  задовољан.  Кад  је  било  вријеме,  она  занесе  и  роди 
змију.  Мали  је  увијек  ишао  потрбушке,  плазећи,  јео  је  и  спа- 
вао  као  и  друго  дијете;  али  спавати  је  увијек  ишао  у  једну 
рупицу,  која  је  била  у  зиду.  Кад  је  већ  понарастао,  рече  оц.у 
и  матери,  да  би  се  женио,  да  му  иду  ђе  ц}ру  просити,  јер 
није  дао  никако  мира  друкче.  Најпостије  нађу  му  лијепу  ђе- 
војку.  Кад  јо  био  дан  од  вјенчања,  сједе  ђевојка  у  каруца,  а 
змија  се  омота  коњу  око  гриве,  те  тако  отид}'  у  цркву,  ту  се 
вјенчају  и  врате  се  кући  на  гошћење,  на  пир.  До  касне  вечери 
гости  су  пили  и  веселили  се,  пак  се  најпослије  разиђу.  Сад 
отидЈ'  младенци  у  своју  одају  спавати,  и  ту  се  затворе.  Млада 
се  у  почетку  бојала;  али  кад  змија  свуче  своју  кожу,  постане 
тако  лијеп  младић,  да  га  није  било  љепшега  у  свему  свијету. 
Он  легне  с  младом  спавати.  Кад  су  у  јутру  устали,  обуче  се 
он  опет  у  своју  стару  кожу  и  отиде.  Тако  су  жив.Ђели  неко- 
лико  мјесеци,  и  жена,  богме,  занесе.  Свекрва  је  већ  касно  пита: 
„Ма  како,  молим  те,  ти  с  мужем  спаваш?  Рече  ли  ти  кад 
што?  Па  шта  ради,  кад  дође  у  собу?"  Невјеста  одговори: 
„Свекрво  моја,  кад  он  допузи  у  собу,  свуче  своју  кожу,  па  по- 
стане  тако  лијеп  младић,  да  га  је  милина  погледати."  Кад  је 
то  мати  чула,  рече  кћери:  „Па  што  ми  не  бисмо  могли  како 
|&егову  кожу  украсти,  па  да  увијек  онакав  остане.  Молим  те, 
ђе  он  меће  своју  кошуљу,  кад  се  свуче?"  Кћи  одговори: 
„Објеси  је  на  чавао,  и  ту  је  сву  ноћ,  док  је  у  јутру  не  узме." 
„Кад  је  то  тако,  то  ти  лијепо,  кад  он  заспи,  полагано  устани, 
па  му  укради  кожу,  па  је  мени  подај."  Кћи  послуша  матеЈ). 
По  што  јој  је  чоек  на  вече  дошао  кући  и  заспао,  устане  она, 

*.»  Мјера,  тег  (Ов\у^1сћк) 


Орпоке  народне  приповијетке.  ^^^ 


удме  кожу  и  даде  матери,  а  мати  је  на  ватри  спа.1и.  Чим  је 
кожа  била  изгорела,  он  се  пробуди  и  рече  жени:  „Не  ослобо- 
дила  се  тога  бремена,  док.1е  гођ  ја  руке  преко  тебе  не  метнем !" 
и  с  тијем  га  ријечима  нестане.  Три  га  је  године  увијек  чекала 
тако  носећа ;  најпослије  види,  да  чекање  не  помаже,  па  одлучи 
|&и  по  свијету  тражити  га,  и  отиде.  Идући  тако  дође  к  сунцу, 
а  оно  је  пита,  камо  иде.  Она  му  почне  приповиједати,  како  се 
удала  за  змију,  како  би  се  она  у  вече  свлачила  и  како  би  по- 
стала  лијеп  младић,  као  сунце,  и  како  ју  је  мати  напутила,  да 
му  украде  кожу,  и  како  су  је  украле  и  спалиле,  па  како  је  он 
онај  пут  побјегао  с  ријечима:  „Не  ослободила  се,  докле  ја 
преко  тебе  своје  руке  не  метнем!"  „Ја  сам  га",  вели,  „чекала; 
али  забадава,  сад  га  морам  тражити,  да  га  нађем.  Дај,  кажи 
ми  ти,  ако  знадеш  ђе  је."  Сунце  јој  на  то  рече:  „Драга  моја, 
радо  бих  ти  казао  ђе  је,  али  ја  то  не  знам;  него  иди  ти  к 
мјесецу,  па  питај  њега."  И  даде  јој  једну  лнјепу  медуљу.  Сад 
она  иде  к  мјесецу.  Али  мјесец  јој  каже,  да  ни  он  не  зна  за 
њега;  него  нека  иде  к  влашићима,  можда  они  знаду  ђе  је.  И 
мјесец  даде  њој  једну  велику  медуљу.  Она  онда  отиде  к  вла- 
шићима  и  моли  их,  нека  јој  кажу  за  мужа;  али  ни  они  не 
зиаду:  „Него  знап!  ти  шта",  говоре  јој  они,  „хајде  ти  тамо  ђо 
се  састају  југ  и  белитарци  *) ;  они  ће  ти  сигурно  за  њега  ка- 
:1ати."  И  влашићи  јој  даду  доста  лијепих  медуља.  Сад  отиде 
како  су  је  влашићи  напутили  и  дође  к  југу  и  белитарцима  и 
говори:  „Помози  Бог!"  А  они  отпримише:  „Г>ог  помогао!"  и 
:«1питају  је:  „Кака  је  тебе  невоља,  жено,  к  нама  донијела?'* 
Она  њима  почне  све  приповиједати,  па  им  најпослије  рече, 
нека  јој  они  кажу  за  мужа,  ако  знаду.  Добро  да  си  к  нама 
дошла  питати,  јер  ти  други  не  би  знао  казати  за  њега  него  ми. 
Ићи  ћеш",  наставе  они  даље,  „с  нама,  ми  ћемо  те  тамо  по- 
нијети,  и  наћи  ћеш  га  с  вилама  скупа.  Ти  лијепо  иди  к  њима; 
опе  ће  те  виђети,  и  те  твоје  медуље,  па  ће  ти  највећа  Ј^ећи, 
Ј^  јој  дадеш  те  мед}'ље;  а  ти  јој  реци,  да  ћеш  јој  дати,  ако 
тај  чоек  метне  руку  преко  тебе.  —  Муж  ће  ти  бити  онђе  међу 
њима. —  Сад  је  они  узму  и  однесу  тамо  к  вилама.  Она  уђе  у 
њихов  двор  и  све  их  нађе  унутра  за  столом,  а  њезин  чоек 
уврх  стола.    „Помози  Бог,  ђевојке!"    поздрави   она.    А  оне  јој 

*)  Неке  ввијевде. 


120  Орпоке  народне  прнповијетве> 


одговоре:  „Г>ог  помогао,  жено!  Што  си  дошла  к  намаУ"  Тада 
рече  она  њима:  „А  пустите  ме  мало  починути,  пак  ћу  вам 
послије  казати."  Најстарија  гледала  на  њој  медуље,  пак  јој 
говорила,  да  јој  даде  те  медуље  и  тај  лијепи  урес.  „Ја  ћу  ти 
ово  дати,"  одговори  она,  „али  с  овом  погодбом:  тај  чоек  мора 
преко  мене  руку  метнути,  друкчије  не."  „За  што  не",  речеон. 
Он  није  познао,  да  је  то  његова  жена  и  метне  преко  ње  руку. 
А  она  роди  сина  од  једанаест  година.  Сад  рече  син  оцј':  „Еј, 
оче,  проклет  био  и  не  дружио  се  с  вилама,  што  си  учинио  и 
измучио  моју  мајку,  да  ме  је  једанаест  година  носи.1а!"  И  од- 
мах  га  виле  пусте,  а  он  се  врати  са  женом  кући,  и  ту  су  по- 
слије  лијепо  живљели  и  свега  доста  имали,  те  тако  и  сада 
живе,  ако  нијесу  умрли. 

■ 

(Наставиће  се.) 


ПООЛЕДЊИ  ДАНИ.*) 

IX.  ПЕСМА. 

Анђео  смрти  летећи  светом 
Над  домом  мојим  свијаше  крила, 
Без  сваког  гаума  из  дома  тужног 
Тихо  се  диже  душица  мила. 
И  као  тиче  из  гњезда  свога 
Први  пут  кад  се  под  небом  вијне, 
И  она  тако,  погледа  тужног, 
Пружаше  своје  ручице  миле. 
И  тужним  гласом  мољаше  она, 
Ал'  анђо  смрти  крилима  ману : 
„0,  драго  дете,  не  тужи  више, 
Ко  може  спречит'  судбину  тамну? 
Гле,  нигде  краја  селени  нема, 
Ал'  њеног  жића  последњи  часи 
Ближе  се  веће,  с  подножја  славе 
Вечите  трубе  хоре  се  гласи! 
Све  гине,  пада,  под  косом  хладном 
Народи,  земље  и  царства  славна; 
Човек  и.1'  мравак  њојзи  је  једно, 
Та  цели  живот  смрти  је  храна. 
Из  тужних  доља  подигох  тебе 
У  вечност  куда  болова  није; 
0,  драго  дете,  не  тужи  више, 
Последњи  дан  се  над  свима  вије! 

X.     П  Е  С  М  А. 

Тешка  је  рука  судбине  вечне, 
Ко  може  силу  поднети  њену? 
Ко  може  тугом  и  плачем  својим 


*)  Види  138.  а  142  свеску  „Летописд.** 

мЛетопвс''  146.  8а 


122  Поољедњи  дани. 


Ублажит'  ову  хаждају  гњевну? 
Под  руком  њеном,  у  тешком  јаду, 
Са  себе  здерах  одећу  своју, 
И  тугом  гоњен  наказах  лице, 
Пепелом  главу  обасух  моју! 
И  као  пророк  некада  што  је 
Над  развалама  очајно  плак'о, 
Сузама  лице  залевах  своје 
И  мојој  души  не  беше  лако! 
И  рекох  тада:  0,  судбо  страшна! 
Зар  није  доста  жртава  било? 
Ил'  другог  пута  пред  тобом  нема, 
Већ  овде  твоје  савијаш  крило? 
Ал'  нигде  гласа  не  чујем  више, 
Узаман  с  лире  што  туга  леће, 
Кад  вихар  судбе  с  огњишта  пустог 
Погашен  пеп'о  разноси  веће! 

XI.  ШВСМА. 

Срушени  леже  градови  силни, 
Народи  који  живљаху  тада, 
Славећи  песмом  победе  своје, 
Иструнули  су  под  земљом  сада ; 
И  где  је  злато  с  камењем  драгим 
Палата  царских  красило  своде, 
Високи  бурјам  тамо  се  диже, 
А  под  њим  гује,  јакрепи,  ходе. 
Развејан  пеп'о  на  четир  стране 
С  погашеног  се  огњишта  расу, 
У  одајама  мудраца  славних 
Говеда  селска  сад  мирно  пасу. 
Што  људски  понос  до  неба  диже 
Порушили  су  ништави  црви; 
0,  куда  лећеш,  сујето  пука, 
Ништава  жеља  куда  ли  врви? 
За  чиме  тужиш?  —  Зар  није  сретан 
Невини  цветак  што  данас  свену, 
Пре  него  што  је  живота  жега 


Поољедњи  дани.  123 

Душицу  милу  палила  њену? 
Пре  него  што  је  холуја  судбе 
Потресла  дане  њезиног  века, 
Пре  него  што  је  зазнати  могла 
За  јад  и  беде  овога  света? 
Ах,  није  л'  сретна  невина  душа, 
Пред  којом  светска  врева  умуче, 
Јер  она  оде,  незнајућ'  боле, 
Тугу  и  сузе,  које  нас  муче! 
Одлете  као  умилни  санче, 
Што  нам  се  душе  коснуо  само, 
Одлете  од  нас,  да  га  се  вечно 
Са  успоменом  слатко  сећамо! 

Драгутнн  Ј.  Илцћ 


КЊИЖЕВНООТ. 


АПвПбТ    бЕКОА.    8АВЕАКЕ   РШР0У1Е8Т1.    Шф 
Ма^са  Нгуа18ка.  ^уегак  1гес1.  ПХа^еБи.  1884.  8-ИБа,  стр.  377. 


Ирошле  године  написао  сам  у  „Огражилову"  мишљење 
своје  0  Шеноиним  приповеткама,  које  изађоше  у  првој  свесци. 
Што  сам  се  овом  приликом  латио  треће  свеске,  лежи  у  том, 
што  друга  још  није  угледала  света.  Та  ће  изаћи  доцније,  кад 
прилике  буду  повољније. 

У  трећој  свесци  ове  су  приповетке :  ^Барун  Ивица^,  ^Мла- 
ди  господин^  и  т^Чувај  се  сењске  руке.^  Све  те  приповетке 
угледаше  света  у  „Ухепси"  још  пре  11 — 12  година;  пос^едња 
пак  отштампана  је  била  и  за  себе. 

У  „Баруну  Ивици"  описује  се  безобзирно,  управо  безо- 
бразно  наметање  ту1^инштине  у  хрваштину.  Стара  гарда  изу- 
мире  а  нова  није  дорасла  нава.1и  страног  елемента.  Јунак  те 
приповетке,  који  —  по  Шеноином  најмилијем  начину  —  сам 
описује  догађаје,  који  га  снађоше,  доброћудан  је  човек,  на  ког 
наиђоше  још  разни,  грозни  удари  судбине.  Одрастао  је  у  до- 
брим  околностима,  отац  му  беше  свестан,  трезвен  човек,  који 
је  тековину  својих  прадедова  мудро  чувао  и  множио,  мати  му 
беше  вредна  газдарица,  али  ограниченог  ума,  а  притом  још  и 
одана  пићу.  После  напрасне  смрти  очине  окрене  се  цео  дома- 
злук  тумбе.  Неки  пробисвет  одомаћио  се  у  Ивичиној  кући,  крат- 
коумну  матер  његову  задобио  је  засебе,  а  Ивица  с  братом  и 
са  сестром  буд\'  из  наследства  истиснути.  Несавестан  адвокат, 
.  тутор  Ивичин,  учинио  је  све  и  сва,  да  овог  упропасти.  Тако  је 
Ивица  постао  солдат,  изгубио  своју  невесту  и  кад  се  после  мно- 
го  година  вратио  кући,  беше  иметак  његов  —  туђа  својина. 
Сад  се  као  гробар  таворио,  и  кад  је  дошао  до  које  мангуре,. 
„забуњивао^  се  ракијом. 


Бљижевноот.  125 


Приповетка  је,  као  свака  Шеноина,  писана  лако  и  при- 
намљиво.  С  почетка  не  изоставља  Шеноа  никакву  ситницу,  те 
читач  може  да  се  уиозна  са  сваким  детаљом  домаћег  и  јавног 
живота.  Психолошки  моменат  —  као  главни  покретач  делању 
—  развијен  је  темељно  и  опширно.  Стари  Крушић,  активне 
нарави,  ради  само  оно,  што  може  са  својим  разумом  и  сасво- 
јом  савешћу  да  доведе  у  склад.  Његова  жена  мора  под  заптом 
такве  нарави  да  ћути ;  али  је  и  она  самовољна,  и  чим,  смрћу 
Крушићевом,  престане  немио  запт,  отме  у  ње  јогунство  маха, 
и  она  заузме  одлучан  положај  у  кући.  Да  богме,  да  она  и  не 
опажа,  да  је  лутка  своје  страсти,  пића,  и  да  је  просто  ору1^е 
у  рукама  једне  битанге  и  несавесног  тутора,  који  јој  ласкају. 
Битанга  Бартол  повлађује  старој  Крушићки  и  свагда  се  скрије 
за  њену  кецељу.  Млитави  Иво  није  да  како  дорастао  таквим 
препреденим  нитковима;  он  пада  све  ниже  и  ниже:  трагична 
судба  поштене  и  безазлене  душе. 

„Млади  господин"  састоји  се  управо  из  четир  приповетке: 
'  0  младом  господину,  капелану  Јанку  Лугарићу,  самом,  о  брач- 
ном  животу  хрватских  сељака,  о  брачном  животу  хрватских  ве- 
ликаша  и  о  два  изгубљена  живота. 

Слушао  сам,  да  је  Шеноа  радо  црпео  предмете  својим  при- 
поветкама  из  живота,  и  да  су  често  главне  особе  у  њима  слике 
жнвих  људн.  Тако  ће  бити  и  овом  приликом,  бар  што  се  тиче 
самог  Јанка  Лугарића.  Живот  тог  ванредног  човека  заиста  је 
интересантан,  не  само  са  спољашности  већ  и  са  унутрашњости 
ну.  Јанко  је  живио  свет  за  себе,  и  ако  га  баш  није  реално 
проводио,  он  је  у  својим  замислима  одходио  далеко  у  непозна- 
ти  свет,  те  је  тако  бар  уживао  у  њему.  Унутрашње  задовољ- 
ство,  богати  рудник  прекрасне  душе  његове,  беше  му  голема  на- 
кнада  са  све  оно,  што  у  спољашњем  животу  није  постигао  — 
Јанко  је  оседио  и  умрБо  као  капелан,  ако  су  се  и  многе  ко- 
леге  његове  попеле  до  високог  свештеничког  чина.  Он  је  ужи- 
вао  у  миру,  и  најсретнији  је  био,  кад  је  другог  усрећио.  Ла- 
пидарно,  алимаркантно  бележи  Шеноа  сретне  тренутке  у  жи- 
воту  Јанковом.  Он  их  бележи  речима  његовим,  и  цела  ствар 
изгледа  тако,  као  да  друкче  и  није  могла  бити. 

Јанко  је  добио  први  терно  са  200  фор. 

„А  што  си  урадио?"  запитам  га. 


•  ■  • 


126  Бњижевноот. 


„Мени  баш  новаца  није  требало",  одврати  Јанко,  ^узај- 
мио  сам  их  сељаку  из  Млаке,  кому  је  кућа  изгорјела  била/ 

»Је  л'  ти  их  вратио?" 

„Нисам  их  никад  тражио,  и  нећу,  сада  су  луди  помрли, 
а  на  писму  немам  ништа.'' 

Јанко  је  добио  други  терно  са  300  фор. 

„А  на  што  си  новце  потрошио?"  упитам  га. 

„Код  нас  се  градила  школа,  мени  није  требало  новаца, 
дао  сам  добитак  за  школу.'' 

Јанко  је  добио  трећи  терно : 

„А  на  што  си  новце  потрошио?" 

„Ставио  сам  Ернесту  прекрасан  споменик  од  мрамора.  Нек 
си  га  има  сиромах.'' 

Али  Јанку  треба  и  четврти  терно  —  хоће  да  усрећи  мом- 
че  и  девојче,  који  се  тако  љубе,  а  не  могу  се  узети,  јер  немају 
ама  баш  ништа.  И  Јанко  је  добио  и  четврти  терно ;  али  стара, 
глупава  слушкиња  његова  спалила  је  решконту.  То  је  Јанка 
тако  сломило,  да  је  наскоро  и  умрво.  Није  њега  убио  губитак 
—  та  њему  „није  требало  новаца",  али  га  је  утукла  помисао, 
да  се  оно  двоје  можда  неће  никад  узети.  Но  ипак  —  Јанко  је 
то  заслужио  —  доживио  је  срећу  својих  штићеника,  до  душе, 
неколико  тренутака  пред  смрт;  а.ти  ју  је  ипак  доживио. 

Опис  „младог  господина"  и  живота  му  језграјецатојпри- 
повеци,  и  управо  је  и  њена  суштина.  Остале  три  приповетке 
тек  су  арабеске  и  прилог  карактеристици  тог  правог  свеште- 
ника.  Ја  се  и  не  мислим  бавити  њима.  Само  хоћу  толико  да 
кажем,  да  у  сваком  погледу  показују  Шеноино  перо :  лакижи- 
вахан  опис,  обилатост  у  карактерисању,  а  богме  и  у  карики- 
рању,  течан  стил  и  пријатно  приказивање.  Ипак  заслужује,  ш> 
моме  мишљењу,  приповетка  о  Мати  и  о  Јаги  првенство,  ма  да 
и  оста.1е  две  имају  својих  добрих  и  лепих  страна. 

Приповетком  „Чувај  се  сењске  руке"  захватио  је  Шеноа 
у  повесницу,  у  прошлост  крајишког  народа.  Он  се  том  прили- 
ком  вратио  романтици,  којом  је  започео,  ако  су  му  и  многи 
карактери  историјске  личности.  Једно  на  друго,  деле  нас  три- 
ста  година  од  оних  догађаја,  о  којима  Шеноа  говори,  но  очи- 
гледно  приказивање  песниково,  довукло  нам  је  сценерију  каа 
дурбин,  и  нама  се  чини,  да  се  то  збива  пред  нашим  очима. 


Књижевноот.  1 27 


Шеноа  је  заиста  пластички  истакао  не  само  поједине  ка- 
рапере,  него  и  призоре,  у  којима  ови  говоре  и  раде.  Замери- 
ти  ху  се  мора  то,  што  у  приповеци  из  повеент^  није  ира- 
вим  именом  назвао  сењске  ускоке,  те  је  за  љубав  шовинистич- 
кој  струји  у  Хрватској  обишао,  управо  прећутао,  име  сраско. 
Лепо,  врло  лепо  је  бити  родољуб,  и  похвално  је  поносити  се 
врлинама  својих  прадедова,  само  што  све  то  не  сме  бити  — 
на  рачун  другог  народа,  ако  и  сродног. 


На  сваки  начин  показују  приповетке  у  овој  свесци  вели- 
ки  наиредак  у  књижевном  развитку  Шеноином.  Показују  сигур- 
нију  руву,  одрешитији  начин,  облију  форму,  а  разлика  између 
почетка  и  свршетка  које  приповетке  не  упада  ни  најмање  у 
очи.  Особина  субјективности  задржала  се  још :  Шеноа  најраднје 
пише  тако,  да  пушта,  да  једна  од  главних  особа  у  приповет- 
ша  сама  описује  догађаје  у  њима.  Цри  таком  начину  мора,  да 
шо,  цриповетка  носити  на  себи  јасан  тип  оне  личности,  која 
приповеда.  Но  то  се  никако  не  може  уписати  у  ману  или  чак 
У  недостатак.  То  је  просто  друкчи  начин  писања,  лакши  до 
ДУше  од  оног,  у  ком  се  о  свима  особама  говори  у  трећем  лицу, 
Ј^р  лично  убеђење  и  лични  назори  могу  се  лакше  приказати, 
н«го  се  објективно  узвисити  над  другима  и  над  собом,  те  тако 
и  говорити,  писати  и  радити. 

Једина  приповетка,    „Чувај   се   сењске   руке,"  писана  је 

^о.  Но  поред  све  лепоте  њене.  ипак  се  види  тешкоћа  у  пи- 

^У:  Шеноа  онда  јаха  чврсто  и  лепо  на    Пегазу,   кад   пише 

•^•начином.  Онда  је  мио  и  љубазан,  онда  је  шаљив  и  досетљив, 

^^  је  пун  бујности  и  окретности,  онда  је,  једном  речи,  пра- 

**  Шеноа. 

Какве  су  му  приповетке,  које  ће  још  угледати  света,  не 
^^*^  ;  али  се  по  досадашњем  надам  најбољем. 

Мнлан  Сагаћ. 


МАТИЦА  ОРПОКА. 


Иаводи  и8  8аписни1^а   кн>и^евиог  одбора 
и    одељвња   1885.   године. 

Саставах  мкредне  оедвнце  хњжавевкога  одељења  12.  (24.)  Јануар«. 

2.  Др.  Ђорђе  НАТошевић,  председник,  Ђорђе  Рајковић,  др.  Ђорђе 
Дера  и  оекретАр  А.  Хаџић  у  Новои  Саду  на  одлуку  књижевног  одеЈБења 
од  8.  (20.)  декеибра  1884.  бр.  56.  К.  Одс.  јављају,  да  су  проЈчили  све  пред- 
логе  о  ивдавању  „Бибдиотеке  ва  народ*'  ив  Фонда  Нетра  Коњевића  и  на 
ооновзг  истих  поднесе  своје  иишљење    и  предлог  у  овоие : 

„Књиге  за  народ/  које  ће  се  ивдавати  од  прихода  Фонда  коњеви- 
ћева,  треба  да  доносе  така  поучна  и  вабавна  дела,  која  ће  наш  народ  по- 
дивати  и  снажити  иорално  и  иатеријално  и  која  ће  га  поучавати,  како  да 
чува  и  негује  своје  8дравл»е. 

У  делииа,  која  ће  да  шире  у  народу  нашеи  иорал,  вал>а  да  се  ив- 
носе  начела  поштења,  честитости  и  свију  других  иора.ших  врлина;  тии 
делииа  вала  варод  наш  поучавати,  да  чува  и  негује  лепе  своје  обичаје  ив 
старина  и  да  се  клони  влих,  убитачних  навика,  било  да  ииају  свога  ко- 
рена  у  самои  народу,  било  пак  да  су  се  одоиаћиле  са  стране. 

Нарочито  би  вал»ало  писати  дела:  о  васпитању  и  учењу  деце,  до- 
хаћеи  и  школскои,  у  основној  школи  и  после  школе;  о  васпитању  нашег 
аеенског  света  и  о  вадатку  и  дужностииа  Српкиње  као  жене,  иатере  и  до- 
И1^це;  о  дужностииа  доброга  иужа,  оца  и  доиаћина;  доброга  иоика  и 
девојке;  доброга  господара  и  госпође,  доброг  слуге  и  слушкиње,  доброг 
трговца  и  занатлије,  доброг  општинара  и  грађанина,  доброг  старешине, 
породичног  и  општинског,  и  доброг  свештеника,  учител>а  и  учител>ице, 
научењака,  лекара,  чиновника,  и  т.  д. 

Добро  би  било  кад  би  се  свугде  ианели  и  прииери  п  уаорп,  у  које 
би  се  ваљало  угледати. 

Матер|уално  ваља  наш  народ  дизати,  пишући  ва  њега  така  дела, 
која  ће  распростирати  вдрава  начела  народне  привреде,  која  ће  га  упов- 
наватв  са  условииа,  до  којих  стоји,  хоћеио  ли  напредовати  у  обрг^ивању 
веиље,  индустрије  и  трговине,  која  ће  га  упућивати  на  разуиан,  разборит 
рад,  на  истријност  и  старање  ва  своју  бол>у  будућност. 

Нарочито  би  ва.1>ало  тражити,  да  се  пишу  дела :  о  дивању  и  држа- 
ЊЈ  стове  и  у  ошпте  и  посебице;  о  дивању  и  држању  коња,    краве,    овце, 


Матица  Орпока.  129 


кове,  живнне,  пчеле,  свилене  бубе  и  рибе ;  о  диаању  и  држању  врта,  во)|- 
кАха,  винограда,  њива,  дивада  и  ШЈие;  о  најбо.Ђим  ратилима  и  другим 
доиаћим  справама;  о  дивањЈ  и  држању  куће,  покућства,  о  осветљењЈ, 
грејањЈг,  пожару  и  осигурању;  о  држању  гавдалука,  особито  мањих,  и  о 
днаању  аавода  и  вадруга  од  опште  користи. 

Иа  науке  о  чувању  и  неговању  вдравла,  да  се  пишу  дела :  о  отхра- 
њивању  мале  деце,  о  сачувању  8драв.&а  деце  у  школи,  као  и  о  сачувању 
адравља  у  одраслијих  и  старијих,  у  ратара,  ванатлија,  трговаца  и  других 
иедичких  и  хигијенских  школа;  о  владању  и  помоћи  у  прекој  неволи  и 
опасвости  живота;  о  владању  у  редњама  и  поморима;  о  дворењу  болесни- 
ха  и  најпростијем  помагању  њиховом  онде,  где  нема  лекара,  као  и  о  ле- 
чењу  дијетом,  вавдухом,  водом,  воћем,  млеком,  купањем,  трењем,  гимна- 
стиком  и  т.  д. 

Књиге  те  ва  народ  да  су  посвећене  поуци  и  вабави.  Забавна  дела 
Л&  се  нарочито  црпу  ив  нашег  народног  живота  и  сродних  нам  словенских 
1иемена.  Не  би  вал»ало  тражити  да  дела  буду  оригинална ;  главно  је,  да 
одговарају  правој  својој  це«1и,  да  служе  на  корист  народу,  а  то  могу  бити 
н  преводс!  и  прерађена  де.1а. 

Кад  се  у  великих,  културних  и  напредних  народа  на  аападу,  који 
вмају  богате  књижевности,  могу  аа  народ  преводити  и  прерађивати  дела 
ив  старих  литература,  тим  пре  може  бпти  и  у  нас,  н  према  нашим  књи- 
нсевним  приликама  свакако  се  можемо  надати,  да  ће  преведена  и  агодно 
ирера^на  дела  боља  бити  него  дела  ивворна. 

При  прерадама  требало  би  да  се  овначе  дела,  по  којима  је  што  пре- 
ра^во,  а  при  преводима  писци,  од  којих  је  што  преведено. 

Начин  писања  да  је  лак,  равумЈБив  аа  свакога,  који  зна  читати  и 
кисати.  Јевик  да  је  прост,  слог  кратак. 

Наслов  те  библиотеке  да  буде:  „Књиге  ва  народ." 

На  насловном  листу  сваке  књиге  да  дође  лепо  ивра^^ени  лик  народ- 
ног  добротвора  Петра  Коњевића,  а  око  њега  да  се  вије  лавров  венац, 
исто  тако  и  натпис,  да  је  књига  иадана  трошком  Фонда  Петра  Коњеннћа. 

У  књиге  би  улазиле  и  с.1ике,  где  то  вахтева   сам    предмет  по  себи. 

У  овај  мах  могла  би  свака  два  месеца  иваћи  по  једна  књига.  Сва- 
ка  књига  нека  је  ва  себе  целина.  Од  мањих  расправа  могле  би  по  две  ући 
у  једву  свеску,  ако  су  сродног  садржаја. 

Књижице  те  неби  смеле  пвнети  више  од  4  штампана  табака,  а  неби 
иогле  мање  бити  од  2  табака. 

У  прву  књижицу  ваљало  би  да  уђе  биограФија  Петра  Коњевића, 
али  да  не  буде  већа  од  једног  штампаног  табака. 

Ради  уређивања  тих  ^Књига  аа  народ**  ваљало  би  ив  ч.ганова  књи- 
жевног  оделења  саставити  нарочитн  одбор,  који  ће  припослане  рукописе 
бесплатно  оцењивати,  свака  два  месеца  састајати  се  и  о  раду  своме  ив- 
вештавати  књижевно  оделење. 

Тјџ  би  одбор  имао  једино  тај  посао  пред  собом  и  у  њега  би  ваљало 

9 


130  Матица  Орпока« 


одлбрати  писце  ндше  и  са  стране,  ва  које  се  8на,  да  су  раднли  на  попу- 
ларној  књижевности  нашој. 

Што  се  тиче  награда,  те  би  се  иогле  одредити  овако :  Прост  превод 
по  шташханои  табаку  да  се  награди  од  5 — 8  Фор.,  прерада  са  10 — 15  Фор., 
оригипа.1  са  20 — 26  Фор. 

За  писање  дела  аа  „Књиге  ва  народ'*  влљл,\о  би  у  првом  ред\'  поз- 
вати  чланове  књижевпог  оде.1>ена,  а  и  друге  књижевнике  наше,  мсооито 
оне,  који  живе  у  средини  свога  народа,  па  ии1ду  довољно  прнлике,  да 
што  потпуније  и  тачније  проуче  сав  живот  и  рад  иу,  светле  и  таине  стра- 
не  иу  и  да  се  уповнају  са  потребаиа  свога  народа. 

У  поаиву  би  ваљало  и  то  напоиенути,  да  ће  сваки  писац,  који  усхто 
радити  што  ва  „Књиге  ва  народ,**  добпти  од  одбора  обавештаја  о  свеиу, 
што  се  тиче  ивраде  самнх  предмета. 

Кад  се  прибере  довољно  градива,  да  се  иада  проглас  нл  народ,  па 
да  се  равложи  аадатак  овог  подуветка  и  начин  иадавања  тих  књижица  аа 
народ.  Посао  око  растуривања  тих  књижица,  ако  желимо  да  п(>одру  у  на- 
род,  ва.1>ало  би  поверити  А.  Пајевићу,  штаипару,  који  имаискуствау  томе, 
како  се  п  преко  којих  се  људи  најбо.Бе  растурују  књиге  п<>  народу.  Свп 
наши  данашњи  књижари  баве  со  оснм  ивдавања  књига  још  п  другии  .\у- 
кративнијии  гранаиа  књижевног  рада,  п  то  у  тој  иери,  да  неби  мог.гн  од- 
војити  .од  свога  посла  онолико  бриге  ко.1нко  би  требало  посвстпти  успеш- 
нои  растуривању  ове  народне  библиотеке  у  оне  с\ојеве  нашега  народа,  ко- 
јииа  10  она  наиењена.  Једино  А.  Пајевић  бави  се  иадава.1ачкии  радои,  и 
то  начинои,  којн  је  стекао  привнањл  и  у  народу  и  у  књижевничкии  кру- 
говииа.  С  тога  пред.1аже  одбор,  да  се  тај  посао  повера  А.  Пајевићу,  који 
је  ивјавио,  да  ће  се  ив  .Ђубави  преиа  нлпретку  иатпчином  прпмити  те  ,^ж- 
нооти  као  главни  комисионар  тог  матичиног  иадања.  Књижице  те  да  се 
штаипају  у  4000  коиада,  да  се  поклањају  свима  ч.1ановима  иатичинии, 
свакој  црквоној  ошптини  и  да  се  дају  као  награде  школској  деци. 

Књижице  би  се  те  одиах  ра8аши.1>але,  чии  би  која  на  свет  иваш.га. 
Ако  је  иоле  могуће  прва  свеска  ва.1>а.го  бп  да  иаађе  о  ускрсу.  Трошак 
око  иадавања  исносио  би  по  прорачуну  штампарије  А.  Пајевића  ва  4000 
коиада: 

1.  С  свеаака  по  4  табака,  свака  свеска  по  291  ф.  50  н.,  чини  1209  ф. 

2.  Награда  аа  24  гатаипана  табака  просекои  табак  по  20  Фор.  чинн 
480  Фор. 

3.  Рабат  и  експедиција  од  прилике  250  Фор.  Свега  2139   Фор. 

Од  прихода  Фонда  Петра  Коњевнћа  иогло  би  се  по  иввештају  бла- 
тајнице  иатичине  употребити  на  иадавање  тих  књижица  2000  Фор.  Ка^^^ 
би  се  бар  хил>аду  коиада  продало,  комад  по  20  нов.,  то  би  чпнпло  200  ф., 
свега  2200  Фор.  Упоредивши  с  тии  ивдавање  од  2139  Фор.  —  оста^\о  бн 
сувишка  61  Фор. 

Пред.1ог  ивасланог  одбора  прииа  се  са  овии  пзменама: 
Дела  се  траже  оригина«1на,  али  могу    бити    и    преводи    и    прераде. 
Јеаик  да  је  чист,  рааговетан,  народан. 


МатЕца  Орпока.  131 


Редакциони  одбор  да  буде  у  месту  и  да  у  &еиу  буду  пет    члановд. 

Редакција  тих  књига  да  је  аа  сада  беспдатна,  а  по  времену,  ако  по- 
дтвеће  напредЈгје,  моћи  ће  се  одреднти  и  награда. 

Награде  се  одређују  овако:  За  превод  или  прераду  н^више  до  10 
♦ор.  по  штампаном  табаку,  а  за  оригиналне  саставе  до  20  Фор. 

„К&иге  ва  народ"  и1и.1>аће  се  бесплатно  ва  годину  дана  свима  срп- 
СК0М  црквеним  општинама,  а  после  тек  на  захтевање. 

Свака  свеска  да  стаје  само  10  новчића,  да  би  је  сваки  што  лакше 
могао  набавити. 

Редакциони  одбор  да  иввештава  о  рад>'  своме  књижевни  одбор,  који 
се  овлашћује,  да  може  одређене  награде  на  исплату  упутити. 

Што  се  тиче  п^тампања  тих  књига,  повваће  се  у1фавни  одбор,  да 
Лигаи  погодбу  са  овдашњим  штампарима,  па  да  Т2^  посао  повери  оној 
атампарнји,  која  учини  нгдпробитачнију  понуду. 

У  прву  свеску  ^Књига  аа  народ"  да  уђе  биограФија  Петра  Коње- 
Вићд,  бев  обвира  на  то  колика  ће  бити. 

Не  прима  се  предлог,  да  се  те  књижице  покла1Б^у  свима  ч^чанови- 
иа  матичиним  и  да  се  ,\ају  ^а^  награде  школској  деци. 

На  свакој  књиви  да  дођо  ннтпис,  да  је  иа^у^на  трошком  Фонда  11ет]»а 
Коњевића. 

У  редакциони  одбор  бирају  се :  Др.  Ђорђе  Натошевић,  председниКу 
Световар  Савковић,  потпредседник,  Ђорђо  Рајковић,  др.  Ђорђе  Дера  и  се- 
хретар  А.  Хаџић 


Омчанк  оастенав  књшмевног  оде&ека  14.     2в.)  Јануара. 

4.  Потпредседвик  Световар  Савковић,  отварајући  свечану  седни- 
цу  к&вжевног  оделења,  пре  свега  искрено  срдачном  добродошлицом  по8- 
дравЈБа  све  оне,  који  су  доброту  има.1и  доћи  да  увеличају  ову  дн- 
вшпњу  свечаност  ^Матн^^е  Српске.**  11о8Дравл>ајући  све  напомиње,  какоје 
„Матица  Српска**  од  дужег  времеип  завела  тај  лепи  обичај,  да  у  данаш- 
&ој  седвици  спомен  и  пошту  чини  којем  год  од  врлих  покојника  нашег 
народа.  Књижсвпо  одељење  било  је  тако  несретно,  да  је  прошле  године 
ва  вавек  ивгубило  неколико  врлих  ч^тнова  својих.  Један  од  тих  бно  је  и 
др.  Милан  Ђор^евић.  Књижевнп  одбор  „Матицо  Српско**  одлучио  је,  да  у 
данаш&ој  свечаној  седници  прос^ави  успомену  том  врлом  П(»којнику  и  на- 
менио  је  потпредседнику  ту  часну  аа^^аћу,  да  опише  живот  и  рад  дра  Ми- 
лава  Ђор^вића.  Пре  него  што  вршењу  тога  свога  задатка  приступи,  умо- 
лава  потпредседник,  да  се  сас«1уша  оном  оданошћу  и  .1>убавл>у,  којом  је 
он  ивра^^ивању  повереног  му  посла  приступио. 

За  тим  ваувме  потпредседник  говорничко  место  и  говорио  је  у  спо- 
мев  дру  Милану  Ђорђевићу. 

У  уводу  говорио  је  о  том,  како  „Матица  Српска'*,  каопредставница 
варода,  треба  пошту  и  прианање  да  одаје  васлужним  људима  ма  којој 
странци  ови  припадали. 

Прелавећи  на  живот  и  рад  дра  М.  Ђор^^евића  иоде.1ио  је  он  ов1\ј  на 
два  доба:  доба  учења  и  спреме  и  доба  јавног  рада. 


132  Матица  Орпока. 


Говорећи  о  јавном  раду    славл>ениковом   имао  је   говорник   на  ужу 
погдавито  рад  његов  на  полу  књижевности. 

Ђорђевић   је  године    1864.    почео   књижеван   рад  свој  у  „Даници'', 
листу  ва  забаву  и  књижевпост.  Доцније  писао  је  у  „Младу  Србадију'*. 

Но  најважнија  је  радња  његова  на  пол>ј  наше  дневне  политичне 
књижевности. 

Почео  је  писањем  дописа  и  чданака  у  „Застави*.  А  писао  је  и  у 
„Правду",  лист,  који  је  иалааио  у  Београду. 

Године  1873.  радио  је  у  Београдзг  на  „Бранику**,  листу  аа  политику 
и  народне  интересе,  који  је  иадавао  Стеван  Каћански. 

Исте  године  издао  је  књижицј  под  насловом :    „Идеја  народности". 

Одавгуста  1875.  постане  сталан  сарадник  ,,3аставе'',  а  23.  јуна1876. 
прими  се  уређивања  истога  листа  и  у  том  је  послу  истрајао  све  до  19. 
декембра  1880. 

.Српски  Глас**,  л^ст  за  политику  и  књижевност,  који  је  у  Руми 
почео  ивдавати  3.  октобра  1882.,  иалааио  је  под  његовим  уређивањем  све 
до  марта  1884. 

Тако  је  дак.1е  др.  Милан  Ђорђевић  пуних  шест  година  дава  био 
уредник  које  „Засгаве'*  које  „Српског  Гласа.** 

Говорећи  да.1>е  о  томе,  какви  терети  у  нас  притискују  данас  онога, 
који  се  лати  уређивања  политичког  листа,  прелааи  говорник  те  посматра 
ивближе  какви  су  били  политички  листови,  које  је  уређивао  и  у  које  је 
писао  др.  М.  Ђорђевић,  рааликујући  при  том  три  ствари:  1.  начела,  ко- 
јих  се  држно  Ђорђевић  у  својим  листовима;  2.  садржину,  и  3.  начин 
уређивања  листова  и  начин  писања,  или  искааивања  мисли  у  истима. 

Дал>е  спомиње  говорник  шта  је  Ђорђевић  —  осим  наведенога  — 
још  урадио  на  иољу  наше  књижевности. 

Тако  напомиње,  како  је  у  „Српско  Коло",  лист  ва  народне,  јавне, 
привредне,  просветне  и  аабавне  ствари,  неко  време  писао  чланке  о  поли- 
тичним,  просветним  и  црквеним  питањима  нашег  народа. 

Године  1878.  иадао  је  25  бројева  „Завичаја**,  лист  за  вабаву  и  поуку . 
Осим  свега  издавао  је  „Српски  Соко**,  илустровани  календар  ва  на- 
род  и  иадао  га  је  ва  годину  1878,  1879,  1880  и  1841. 

Н|\јпосле  је  говорник  са  неколико  општих  потева  обе.1ежио  јавни 
раддраМилана  Ђорђевића  и  завршио  свој  говор  речима:  „Светао  му  спо- 
мен  био  и  дуговечан!  Слава  дру  Милану  Ђорђевићу!  Слава  му!" 

Говор  овај  саслушан  је  паж.1>иво,  праћен  је  знацима  допадања  и  ус- 
кликом:  „Слава  Милану  Ђорђевићу  I**  и  „Живио  говорник!** 

5  Потпредседник  ватвара  свечану  седницу  књижевног  одељења  и 
ивриче  8ахва.1ност  свима,  који  су  дошли  те   еу   ову   свечаност  увеличали. 

На  ову  изјаву  потпредседникову  разишла  се  седница  у  5  сахата 
после  подне. 


Матвца  Орпока.  133 


Саотанах  књжшлћкос  одбора  19.  (31.)  Јануара. 

2.  Мита  11етровић  у  Сомбору  под  30.  дек.  1884.  подноси  ва  „Лето- 
пис**  оцену  на  књигу:  „Еевгосћеа  с1е8  СогдШ^гев",  коју  је  написдо  Ј.  М. 
Жтјовић. 

Прииа  се  ва  „Летопис**  а  писцу  М.  иетровићу  одре^^ује  се  аа  ту 
оцензг  награда  од  12  Фор. 

3.  Иван  Мартиновић  у  Башахи^^^у  под  2.  јануаром  о.  г.  шаље  две 
свеске  својих  песама,  с  молбом,  да  се  приме  у  „Летопис^  и  да  се  награде. 
У    свакои   случају   аахтева,   да  му    се    песме    врате    натраг. 

Иадаје  се  на  оцену  члану  дру  Милану  Савићу. 

4.  Мита  Поповић  адвокат  у  Сомбору  под  25.  декембром  1884.  шал>е 
ва  ^Летопис"  „Животопис  српскога  писца  Богобоја  Атанацковића/  и  мо- 
ли,  да  иу  се  т^  чланак  награди. 

По  предлогу  секретаревом  прима  се  тај  чланак  ва  „Летопис'*  и 
писцу  се  одређује  аа  исти  награда  од  45  Фор.  иа  Фонда  накиног. 

5.  Владимир  Красић  у  Карловцу  под  2.  јануара  о.  г.  шаље  на  оце- 
ну  и  ваграду  иа  своје  абирке  20  народних  приповедака,  што  их  је  ску- 
пио  по  Горњој  Крајини. 

Ивдаје  се  на  оцену  Ђорђу  Рајковићу. 

6.  Неименовани  писац  подпоси  аа  награду,  ван  расписл,  роман  под 
васловои:  „Патница**.  На  рукопису  тога  романа  налааи  ее  натпис:  «Кап- 
С10  уођи  ^аи<}111т,  ћаћетав  —  поп  —  рарат  —  вед  „Котап**  Ех  соп- 
с^ауе**.  Тај  исти  натпис  на.лааи  се  и  на  запечаћеном  писму,  које  скрива 
иие  пишчево. 

За  оцену  тога  роиана  умо.Бавају  се  чланови :  Милан  Андрић  и  Паја 
Нарковић,  проФесор  у  Кар.1овцима,  а  аапечаћено  писмо,  које  ск])ива  иие 
лишчево  иадаје  се  на  сачување  подпредседнику  Св.  Савковићу. 

7.  Јован  Поповић  Липовац  на  Цетињу  под  15.  јануаром.  о.  г.  шал>е 
на  оцену  свој  спев  с  васловом:  ^Иадајица'*. 

Иадаје  се  на  оцену  Јовану  Грчићу. 

8.  Аркадије  Варађанин  у  Н.  Саду  под  11.  (23.)  јануаром  јав«Ђа: 
цПрочитао  сам  и  проучио  де.1о  пЈован  Хајнрих  Песта.гоци'*,  што  је 

ваписао  г.  М.  Сииеон  Кончар,  учите.1>  у  Јошану  (крај  Удбине),  које  ии 
је  горе  хваљени  одбор  иа  своје  IV.  седнице  од  13.  (25.)  јула  1884.  године 
под  бр.  62.  К.  О.  (142.  У.  3.)  иадао  на  оцену  и  уаимам  част,  да  о  тох 
деду  иаречеи  свој  суд. 

Песталоцијајеод  светског  аначаја;  његово  се  иие,  његов  рад  поштује 
и  цени  од  свију  просвећених  народа,-  он  је  8абе.1ежен  у  књиаи  народног 
развитка  као  угодник  човечанства,  јер  је  својии  просветнии  радом,  сво- 
јнм  пожртвовањеи  аа  човечанску  .\епшу  срећу  стекао  угледно  иесто  у 
реду  великана  људских.  Његова  је  струка  била  васпитање,  његова  цел» 
општа  срећа  и  напредак  рада  човечијег.  На  по.1»у  тога  рада  поставио  је 
Песта.10ција  нову  основу,  ва  коју  се  ос^ања  све  данашње  иодерно  васпи- 
тавање  и  обравовање. 

Идеје  његове  стекле  су  брао  пријате.1>4  и  у  најобрааовавијии  кру- 


134  Матвца  Орпока. 


говима,  те  ое  ивнеле  на  Јавву  дисхусију,  ту  пречистиле  и  попуниле  и 
тако  подигде  у  ред  наука^  па  данас  видимо  и  педагогију,  где  се  у  редове 
осталих  ваЈка  уаела  под  руку  па  се  шири  по  свим  вишим  научшш  а*- 
водима  европским  и  присв|^а  себи  све  угледније  место  на  пол>у  народног 
и  човечанског  равввтва;  а  аа  тај  леп  успех  стекао  је  вајвшпе  васлута 
Песталоц|да,  коме  је  отуд  и  придевено  име :  „Отац  нове  педагогије**,  оа 
с  тога  је  ааслужио,  да  се  име  његово  и  у  наш  књижевни  календар  са 
достојном  уопоменом  упише  и  мило  ми  је,  што  се  појавио  човек,  који  је 
рад  да  успомену  ту  очува,  али  ми  је  жао,  што  се  тако  важног  посла 
прихватила  слаба  в  нез^ка  рука,  јер  човек,  који  вамисли,  да  иввесе  дела 
и  жиЕ^бт  једног  реФОрматора  народвог  васпитан>а  и  обрааовања,  вал>а,  да 
је  у  тој  струци  скроа  проникнут,  па  да  уме  критички  расветлити  стаае  и 
путеве,  којима  је  та  наука  ишла,  а  што  је  најглавније,  ва.1>а,  да  влада  је- 
8ИК0М,  којим  пише,  у  пуној  мери,  те  да  је  кадар  њим  одушевити  читаоца 
ва  ту  ствар,  а  учител>а,  коме  је  овај  спис  поглавито  намењен,  да  га  при- 
влачном  речитоп11%у  наведе,  да  подражава,  да  следи,  да  се  свом  душом 
одаје  светом  повиву  васпвтања.  Али,  колико  сам  увидио,  све  ово  не  до- 
стаје  том  спису  и  рекао  бих,  да  је  врло  слаба,  и  ако  вол>на,  књижевна 
свага  прихватила  ту  ваставу;  јер  књижевник,  који  прави  погрешке  и  у 
основима  граматике  и  синтаксе,  што  се  вамера  и  ученицама  ив  старијих 
раареда  основ.  нар.  школе,  не  може  се  ни  упустити  у  стварну  борбу,  јер 
Ке  подлећи  првим  ударцима  јавне  критике. 

Ево,  да  наведем  ив  овог  списа,  који  је  исписан  на  1(9  страна  у 
пола  обичног  табака,  тек  неколико  примера,  па  ће  се  свако  уверити,  да 
је  г.  писац  са  врло  слабом  јевичном  спремом  попшо  у  јаван  свет. 

Ја  бих  могао  са  сваке  од  119  страна  исписати  по  неколико  грубих 
граматичних  или  синтактичних  логрешака,  ал'  то  не  би  вреди^^о  ствари 
овој  и  био  би  ивлишан  труд,  него  ћу  исписати  само  она  места  ив  овог 
списа,  која  су  јевгро  његово,  где  се  11еста.1оција  хоће  да  ивнесе  и  при- 
каже  у  свом  клрактеру,  у  својој  спољашности  и  унутрашњости,  да  се 
види,  какав  је  по  души  и  по  телу,  и  то  г.  писац  овако  кааује: 

На  стр.  73.  „С  тога  су  у  његовим  делима  (Иесталоцијевим)  пуни 
ивливи  стиштена,  сетна  срца,  многе  снажне  мисли  и  иенадна  мнења,  дивд>а 
ватра  племенитошћу  и  величином  прожмане  Фантазије,  дивна  смелост 
слика,  продирање  к  ивворима  истине,  које  се  није  кадро  никада  уморити, 
борба  сатрвене  душевности  уа  свестност  онога,  шта  хоће  и  намерава,  и 
што  само  непотпуно  каже;  с  тога  на  другој  страни  многа  тамна  места, 
субјективпост  и  једностраност  многих  судова  (?)  суморна  сета  душе  и 
јарко  цртање  човечнјих  невол>4.*' 

Стр.  75.  „Одређени  самосвојни  каректер  његова  духа  и8јавл>ује  се 
л  на  вањском  (валда  с  пол>а)  човеку.  Он  нема  скоро  никакве  друштвене 
наобраабе.  Што  мисли  и  верује,  што  осећа  и  жели,  иалааи  из  њега  чисто 
и  ооебујно.  Неповвавајућ  облика  европских  обичаја  и  удворности  препу- 
шта  се  природном  нагону  свога  духа  и  срца.  Он  је  речју  и  де.1ом  тих,  ис- 
тинит,  овбнл^ан,  добросрдачан,   скромно  једар,    живахан  бев   чуловне  рас- 


Матица  ОрпоЕа.  135 


трешевости,  поворлв  иа  саучешка,  беа  лукавости,  беа  туђега  8ахтеван>а« 
Пошто  га  несу  васпитали  људи  и  не  ана  непосредво  на  &их  деловати.  Не 
доспде  ху  хирва  рааиишљеност,  неосдабљено  удиоништвовање  у  живот- 
ннх  шшевкостииа,  сигурни  такт  у  радњи,  и  друштвена  окретност  учитава, 
Ћвој  је  вичав  дечијеи  свету.  Он  боље  иис^ш  но  што  васшитава.** 

Ово  су  два  правила,  којииа  је  хтео  г.  писац,  да  прикаже  тог  велн- 
кааа  педагошког  и  да  иу  опише  рад  и  ка])актер.  И  ја  саи  уверен,  да  иа  овог 
веће  вико  поавати  Песталоција,  као  што  га  и  ја  нисаи  поанао,  нитв  аваи 
растумачити  шта  је  мис1ио  и  хтео  да  каже  г.  писа^^  о  њеиу.  Видии  и 
чујех  речиу  а  схисла  ии  не  внам. 

Оваких  н  подобнми  слогои  исписано  је  скоро  сво  де*\о  ово;  ту  ћете 
наћи  где  се  узгајивање  броћа  и  поврћа  нааиваавање,  где  се  шту- 
дцја  вове  штудиција,  где  се  упливисати  каже  уплнвало,  где  се  го- 
вори:  гледавала,  предињевала,  ленчовало  (лењова.1о  .  Чути  што 
што  пријатно,  каже :  ^ д  о  п  а  л  о  с  е  м  о  и  е  у  в  у .  ^*  У пети  се  иа  све  снаге  да  што 
Јрадв  —  каже:  „сва  своја  уда  до  укочености  напиње  (стр.  55.)"  — 
Ов  говори :  видео,  видитп,  ви^евали.  Имше  не  ће,  не  ма,  ће  мо,  особено, 
т  пише  и  ваједно:  неће,  неиа  и  т.  д. 

Ово  на  јеаик,  а  ииа  и  Формалних  п  стварних  погрешака.  Тако  на 
пр.  г.  писец  вели  одиах  на  1.  стр.,  да  се  Песталоције  појавио  почеткои 
19.  века;  а  он  се  родио  174<>.  год.  и  већ  1775.  год.  основао  школу  у 
Кеаћо^-у,  ауирБо  је  Фебруара  месеца  1827.  године.  Није  се  дак.1е  појавио 
19.  већ  18.  века.  11])и  том  је  г.  писац  у  сред  отпочетог  рааговора  и  опи- 
сивања  Песталоцијевог  детинства  и  иорек.1а,  на  једанпл^т  прешао  да  ка- 
вује  с  каквим  се  ауторима  С1ужио,  кад  је  писао  то  дело,  па  онда  опет 
беа  икакве  свеае  наставл>а  да.1>е  живот  Песталоцијев. 

Ја  нисах  ихао  при  руци  МорФа  (ауто])^),  по  ком  је  г.  писац  по- 
глдвито  удешавао  или  превађао  ово  дело;  али  виднм  да  су  покупљене 
све  туЦе  хисли  и  да  се  сад  пос^е  100  година  ианосе  учнтељииа  беа 
икаква  коиентара  аа  уг.1ед  Песталоцијеви  списн  и  иетодични  поступак, 
који  суодавна  и]>еш.ш  у  историчну  архиву. 

(I  тако,  пошто  ово  дело  г.  М.  Симеона  Кончара  цЈован  Хајнрих 
Песталоци**  ни  по  јеаику,  којим  је  писано,  ни  по  ствари,  која  је  ианесена, 
ни  по  облику,  како  је  сложена,  не  одговара  нп  потреби  ни  це.1и,  којој  је 
вахењена:  то  иајав.1>ујем,  да  није  аас^ужила  да  се  награди,  или  да  се 
препоручи  аа  штаипу.** 

9.  Члан  ЈованГрчићу  Н.  Саду  под  11.  (23.)  I.  о.  г.  на  одлуку 
од  19.  (31.)  XI Г.  1884.   бр.  150.    К.   О.   (4б0.  У.  3.)   навађа  ово: 

„Прочитао  саи  иии1>иву  игру  у  пет  чинова  под  насловои :  „Бачки 
натарош**  и  поаоришну  игру  под  насловом:  „Светолик  и  Зораида**,  која 
се  иха  схат]>ати  као  наставак,  други  део  оне  п])ве..  Обе  је  написао  в 
ахо  додвео  Васа  Димитријевић,  богослов  и  учите.^  на  Клиси. 

Морах,  ва  жаг1ост,  иајавити,  ;џ^  поднесене  те  глуме  ни  у  којех  по- 
гледу  вису  достојне,  ни  да  се  подносе  овоме  друштву.  Оно  је,  истива,  да 
у  првох  делу  иха  по  која  жива  слика   и  који   веран   тип   иа  живота  на- 


136  Матица  ОрпоЕа. 


ших  сељана,  ади  су  то  слмо  поједине  епиооде.  Иначе  иа  свега  дела  ви- 
ди  се,  да  је  писац  скроа  човек  старе  школе,  те  се  с  правом  теоријско  му 
схваћање  може  наавати  застарелим,  преживелим.  По  моме  мњењу  ^Пре- 
ставе**  г.  Димитријевића  не  могу  иадржати  ни  најблажију  оцену,  те 
сам  с  тога  слободан  предложити  счавном  књижевном  одбору,  да  писду 
његова  дела  врати,  али  с  изрпчним  жа.1>ењем,  што  се  тако  слабо  обаире 
ва  достојанство  овога  друштва,  да  му  подноси  старе,  већ  пожутеле,  мно- 
гоисправ«1>ане  и  испрев.1ачене,  те  дак.1е  не  јасне  и  нечитке  рукописе.  Са 
своје  бар  стране  отворено  и8Јав.1>ЈЈем,  да  сам  једва  кадар  био  дочитати 
тај  рукопис  до  краја.  Осим  два  табака  —  од  стране  27 — 34.,  које  су 
уметнути  и  написани  на  чистој  артији,  све  остало  као  да  је  ивва))ено  ив 
прашине  читавог  столећа.*^ 

10.  Члан  др.  Милан  Савић  у  Н.  Саду  под  19.  (31.)о.  г.  на  одлуку  под 
бр.  149.  К.  О.  ех  1884.  подноси  своју  оцену  на  приповетку  „Вегатица"  од 
непознатог  писца,  или  као  што  оцењивач   мисли,  од  непознате  списате.Ђке. 

По  тој  оцени  дело  је  почетничко  и  написавоје  доста  наивно,  те  се 
ве  може  препоручити  ва  награду. 

На  основу  те  оцсне  не  прима  се  споменуто  дело. 

11.  Милован  Ђ.  Глишић  у  Београду  под  16.  декембром  1884.  моли, 
да  му  се  иада  досу^ена  награда  од  100  Фор.  ва  његову  изворну  комедију 
у  б  чинова  под  насловом:  пПодва.1а"  и  ша.Ђе  писменз' обвеау  књижаре  Ве- 
лимира  Ва.10жића  у  Београду  од  8.  (12.)  декембра  1884.  да  ће  споме- 
нуто  дело  аа  годину  дана  штампати  и  прописани  број  примерака  „Мати- 
ци"  послати. 

На  основу  ове  обвеае  а  према  одлуци  књнжевнога  одсЂења  под  бр. 
49.  К.  Одс.  ех  1884.  повива  се  управни  одбор,  да  пис!^''  досуђену  на- 
граду  од  100  Фор.  иа  Фонда  накиног  исплати. 

4.  М.  Симеон  Кончар  учитељ  у  Јошану  крај  Удбине  моли,  да  му 
се  врати  рукопис  његове:  „Историје  педагогије." 

Учиниће  .му  се  по  молби. 

16.  Стеван  В.  Поповић  у  Буднм-Пешти  пред.1аже: 

1.  да  се  приступи  систематском  скупл>ању  српских  нааива,  ратар- 
ских,  аанатлијских  и  трговачких,  у  интересу  што  потпуније  лексикогра- 
Фије  српскога  јеапка; 

2.  да  се  прибира  грађа  аа  историју  свију  оних  вароша,  села,  аасе- 
лака  и  места,  у  којима  лсиве  Срби  с  ове  стране  Саве; 

3.  да  стручни  чланови  „Матице  Српске*^  иараде  специјалан  план 
о  томе,  како  да  се  прибере  све,  што  би  у  нас  вредно  било  да  се  ана  п 
аабележи  о  поједеним  нашим  местима,  о  знаменитцјим  породицама  и 
људима  у  том  месту,  како  би  се  временом  том  прибраном  грађом  могли 
послужити  сви  они,  који  се  баве  историјом  овостраног  нашег  народа. 

Како  „Матица"  нема  довољно  средстава,  да  би  се  такав  рад  могао 
аапочети  с  иагледом  на  пово.Ђан  успех,  а  прости  покушаји  те  врсте  не 
приличе  књижевном  друштву  као  што  је  „Матица"*  —  то  се  одбор  није 
могао  ни  упуштати  у  претрес  тих  предлога. 


Матвца  Орпока.  137 


Састанак  к&нвевног  одбора  18.  (25.)  харта 

21.  „Југославенска  академија  ананости  и  уметности'*  у  Загребу,  до- 
пноом  својим  од  5.  ма1>та  о.  г.  бр.  НН,  јавл>ау  да  је  бан  кра.Бевине  Да.^1- 
мАције,  Хрватске  и  С-лавоније  отписом  својим  од  3.  марта  о.  г.  бр.  18/гез. 
Јскратио  доаволу  ва  држање  састанака  југос»10вевских  књижевника  у  За- 
гребу  и  да  према  томе  није  одобрио  ни  правила,  која  су  мл'  представков! 
академије  од  7.  апрнла  1884.  бр.  09.  поднесена  била. 

Према  тој  одлу^^и  јав.1>а  академија,  да  со  не  може  у  Загребу  др- 
жати  састанак  југословенских  књижевннка. 

Уаима  се  на  знање. 

29.  Јован  Грчић  под  13.  мартом  о.  г.  на  од-1уку  под  бр.  7.  К.  О. 
о.  г.  јавл»а  ово:  „Изд;1Т  ми  је  на  оцсну  спев  Јована  Иоповића  Липовца 
са  Цетиња,  под  насловом  „Иадајица*'.  Ја  сам  у  смислу  цењене  одлукс 
славног  књижевног  одбора  спев  тај  прочитао  и  намисшо  био  поднети  о 
вмку  опширно  своје  мњење,  но  како  је  међу  тим  другн  и  највеКи  део 
тога  спева,  „Харем-,  ивашао  у  Цетињском  лпсту  „ЦрногоЈЈЦи'*,  у  бр.  5.  и 
6.  ове  године,  то  држим,  да  спев  тај  нема  вип1е  права  реФлектовати  вл 
икакву  награду  одавде  —  јер  би  се  и  онако  са.мо  ва  ^Летопис"  дао  био 
употребити  —  те  се  могу  само  тпме  аадовол^итн,  да  славном  књнжевнои 
одбору  до  внања  ставим,  да  је  штамиаии  о,\.^омак  „Харем^  мал'  те  не 
три  чвтв1>тине  целога  снена.  Први  део  ^Иут"*  и  трећи  део  пЂу^^ђевп  сту- 
пови'*,  оба  ваједно  ивносе  два  листа  а  „Харем**  сам  аа  себе  пуна  трн  ли- 
ста  рукописа.  Ио  моме  је  мњењу  нсдостојно  „Летописа",  да  се  у  њ  пре- 
штампава  што,  те  ми  јс  с  тога  част  предложити  сгавш^м  књпжевном 
одбору,  да  спеву  „Ивдајици**  не  досуди  никакву  наград}-." 

На  основу  те  оцене  не  нрима  се  споменути  спев  за  „Летопис." 

Састанак  књнвевног  одбора  81.  марта  (12   апрнла ) 

46.  Секретар  јав.1>а,  да  је  јуче  у  10  сахата  у  вече  преминуо  народни 
добротвор  Атанасије  Герески,  ч.ган  „Матице  Српске"  и  управног  одбора, 
да  ће  се  вемни  остатци  врлог  покојника  опојати  у  саборној  цркви  у  Но- 
вом  Саду  2.  (14.)  априла  о.  г.  у  10  сахата  пре  подпе  и  за  тим  пренети 
сепаратном  ла^м  у  Чоровић  и  тамо  сахранити  у  породичлој  костурници. 

Јав»1>ајући  то  нааомиње  секретар,  да  је  споменути  добротвор  у  IX. 
тачци  свога  тестамента  од  14.  (20.)  Фебруара  1883.  ово  наредио: 

„Ова  друга  полоиина  преоста*1ога  иметка  мога,  што  је  намењена  па 
потпоиагање  српске  књижевности,  има  сс  иредати  на  руковањо  „Матици 
Српској**  у  Новоме  Сад>'  на  ту  це,1,  да  се  оснује  „фонд  Лтанасија  Гере- 
ског",  од  кога  ће  употреб.1лвати  приходе  „Матица  Српска"  на  паграђи- 
вање  књижевних  де.т  или  на  потпомага11>е  зас^ужиих  и  сиротних  књи- 
жеввлка  српских,  дајући  овима  кад  и  кад  и.1и  сталну  годиши>у  припомоћ. 
Фокдом  овим  руковаће  „Матица  Српска''  на  начин  као  што  и  оста«1нв1 
Фокдовима  рукује,  и  о  томе  није  ,\ужпа  никоме  рачуна  давати.  Ако  би  пак 
„Матица  Српска**  престала,  или  би  се  ив  Иовог  Сада  одсслп.1а,  то  ће  књи- 
жевноодељење  „Матице  Српске**  у  последњој  својој  седници  овдеуНовом 

пДетопвс**  146.  9а 


138  Матица  Орпока. 


Саду  решити,  коме  ће  се  на  руковање  предати  овај  фонд  ради  испуњења  1| 
горе  оаначене  це^ги  његове ;  а  ако  књижевно  оде.1>ење  у  том  погдеду  веб|  |] 
ништа  решидО)  онда  се  има  цео  *онд  предати  на  руковање  управи  српских 
народних  Фондова  у  Кардовцииа  донде,  док  се  било  у  Иовом  Саду  бидоу 
другом  кои  српском  месту,  где  буде  средиште  тадашње  српске  књижв>> 
ности,  не  оснује  књижевно  друштво,  и  тада  се  овај  фонд  има  томе  друштцг 
на  руковање  предати." 

Уједно  јавл»а  секретар,  да  му  је  Фискал  друштвени  др.  Илија  Ву- 
четић,  као  иавршилац  тестамента  рекао,  да  ће  на  споменути  фонд  доћж 
до  12.000  Форината. 

Чим  је  доанао  аа  смрт  покојникову  дао  је  истаћи  црну  ваставу  ва. 
матичнном  стану. 

Књижевни  одбор  уаима  на  тужно  анање  иввештај  секретарев;  уста- 
јањем  и  ускликом:  „Слава  Гереском !"  одаје  почаст  том  ретком  родољубу 
и  ставља  у  ааписник  своју  преголему  тугу  ва  губитком  честитог  и  врлог 
сина  рода  свога,  који  је  својим  родол>убивим  аавештањпма  и  доброчин- 
ствима  покааао,  колико  му  је  стало  до  просветног  напретка  народа  српског 
и  који  је  својим  светлим  делима  вауаео  једно  од  најодличнијих  места  у 
угледном  колу  народних  добротвора. 

Уједно  се  решава,  да  се  у  име  „Матице  Српске'*  по.1ожи  леп  венац 
са  тракама  и  натписом  на  одар  покојников,  да  у  име  „Матнце  Српске** 
говори  у  Черевићу  надгробну  реч  члан  Авдрија  М.  Матић,  да  чланови 
књижевног  одбора  др.  Милан  Савић  и  Сава  Цетровић  иду  поред  сандз^ка, 
и  да  се  поаову  чланови  управног  и  књижевног  одбора  да  учествују  на  по- 
гребу  и  да  прате  мртво  тело  покојног  добротвора  народног  у   Черевић. 

Састанав  кљнавевног  одбора  20.  апрвша  (2.  М1да). 

55.  Ђорђе  Рајковић  у  Новом  Саду  јавл>а  ово: 
„Лрочитао  сам  „Српске  народне  приповјет  ке**  и8  Горње  Кра- 

јине,  што  их је  скупио  Владимир  Красић.  Има  их  20  на  броју,  ме^у  њима 
неколико  повећих,  те  онако  све  скупа  могу  ивнети  преко  три  штампана 
табака.  С  радошћу  прианајем,  да  је  вешта  рука  прибрала  те  приповетке. 
Није  то  хрпа  суве  плеве,  него  цвеће  пуно  драготе  и  мирпса  што  га  је  од- 
гајио  стари  геније  народнога  песништва.  Ту  је  оштроумље,  весе-10ст,  бе- 
ва8.1еност  —  ту  се  огледа  не  само  поетски  дар,  него  и  аначајност  осећаја 
и  мисли  српског  народа.  Иа  тих  приповедака  говори  народ  онако,  као  што 
га  поанајемо  с  његовим  врлинаиа,  с  његовим  страстима  и  предрасудама. 
Види  се  да  је  Горња  Крајина  иадахпнија  аа  ово  пол>в  пего  Банат.  Не  вна 
човек,  чему  да  се  већма  диви  у  овим  приповсткама:  садржају  илијезику. 

Оцењујући  ову  абнрку  народиих  приповедака  више  по  каквоћи 
него  ш>  коликоћи,  предлажем,  да  се  аа  њих  иада  вредпоме  скуп.1лчу 
награда  од  40  Форинти  а.  вр." 

Прима  се. 

56.  Ђорђе  Рајковић  у  Новом  Сад,у  јав.Ђа  ово : 
„Прочитао  сг1м  „Српске  народнс  приповетке**,  које  је  скупио 


.  **• 


Матвца  Ораока.  139 


по  Славон1ди  Јован  Петровнћ,  свештеник  у  Новој  Градишци.  Има  нх 
на  броју  20  краћнх,  неједвакб  вредности.  Скупл>ач  вели,  да  нх  је  „вапи- 
сао  онако,  како  их  је  чуо  И8  уста  приповедачевих.**  Али  како  се  слаже 
^ч>  с  овим  местима:  „Ивб&ви  живот  свој  иа  опасвости,  која  му  је 
претила".  (Приповетка  3.)  „Бев  да  окЈша  снагу"  (приповетка  6.)  „Учи- 
нити  покушај  и  тражити  средстава^  —  „младиК  стаде  тражити 
средства"  (приповетка  13.)  „Стане  тентати  свога  супруга**  —  „су- 
пруга  му  одврати"  (приповетка  11.)  „Увме  у  ту  сврху  два  8аса1;ена 
колца**  (приповетка  13.)  „Били  се  ти  могао  увући  у  буре  пуно  петроле« 
ума?"^  1приповетка  15.)  У  ианосу  око  150  Форинти  (приповетка  10.) 
„Уаме  мла^у  аа  своју  супругу,  а  с  њеаином  се  сестром,  односно  сво- 
јом  шогорицом  вјенча**  —  „у  одсуству  његову  пусти  своју  прву  супру- 
гу  И8  таввице**  (приповетка  17.ј. 

По  овим  цитатима  пре  би  човек  рекао,  да  су  те  приповетке  преве- 
дене  него  да  су  и8  уста  српског  народа.  Иначе  увршКене  су  у  ту  вбирку 
неколике  веома  лепе  бајке,  кратке  приче  ив  вилинског  и  дивовског  све- 
та.  Потписани  се  нуди,  да  у  друштву  са  уредником  ^Летописа  Матнце 
Српске'*,  те  комаде  одабере,  и  предлаже,  да  се  тако  одабране  приме  ва 
^Летопис**  а  да  се  аа  њох  иада  скуп.1>ачу  награда  од    15  Форинти  а.  вр."* 

Предлог  се  прима. 

57.  Ђорђ^е  Рајковић  у  Новом  Саду  јав.1>а:  ^Прегледао  сам 
оба  рукописа  наиме  „Српске  народне  песме*'  и  „Српске  народне 
приповетке'',  што  их  је  скупио  у  Банату  Љубомир  Лотић,  учител  у 
Карлову. 

I.  Песме.  Има  их  на  броју  37.,  већином  су  варијанте  женскнх  пе- 
сама,  повнатих  И8  Вукове  вбирке.  Вук,  најревцоснији  и  највештији  испи- 
тач  народних  умотворина,  први  је  почео  са  уста  народа  скуп.Бати  песме, 
то  драгоцено  старинско  благо  које  судбиву  и  стање  давне  прошлости  више 
пута  боле  освет.Бује  иего  гдекоје  исправе  на  пергаменту.  Док  их  је  Вук 
од  1814 — 1840  купио,  биле  су  наше  народне  песме  у  цвету  —  данас  су  у 
онадању.  Али  то  није  само  у  нас,  него  је  народна  поеаија  данас  код  сви* 
ју  европских  народа  на  иадаху.  Сваки  познавач  народних  песама  с  тугом 
у  срцу  привнаје,  да  су  влатни  дани  њиховог  цветања,  њихове  животне 
снаге  прох}'ја.1и,  може  бити  ва  навек !  То  се  парочито  види  и  иа  ове  абирке, 
која  ми  је  дата  ва  оцену.  Народне  песме,  које  овде  Лотић  подноси  не  нро- 
вејава  стари,  оригиналнн  дух  посвије,  што  имају  оне  ве.1ике  естетичке 
вредности,  која  се  огледа  у  песмамл  Вукове  вбирке.  Ове  по  Банату  скуп- 
.1>ене  народне  песме  нису  самораст,  оснлжен  чистим  вдравим  п.1анинским 
враком,  него  су  истом  увеоци  ])авнице. 

С  тога  предлажем  да  се  као  за  друштво  „Матице  Срнскв"  неупо- 
треб.Б11ве  врате  скупљачу. 

II.  Приповетке.  Нема  их  нише  нсг<»  чот»1ри  наброју:   1.  Неанан- 

ко,  2.  Пера  н  Јана,  3.  Пастир  и  вмија,  и  4.  Дванајсторо  браће.  Сие  су  те 

четирп  приповетке  с^абе  (местимице  изгледају  као  да  су  прево1;еие  са  не- 

мачког),  с  тога  их  не  могг  нрепоручнти,  већ  пред.1ажем,  да  се  и  оне  в])дте 
скуп.1»ачу.** 


140  Матица  Орпока. 


Предлог  се  прииа. 

58.  Др.  Милан  Савић  у  Новом  Саду  јавл>а,  да  песма  „Елегија'^ 
од  Војислава  Ј.  Илијћа  васлужује  свако  приаван>е.  Она  је  јасан  ив- 
рав  ваокрЈженог,  смелог  а  при  том  и  скроа  симпатичног  полета  правв  пе- 
сничке  Фантаанје.  Онај  сањалачки,  кад  и  кад  мистички  дух  даје  тој  песми 
неописану  меку  превлаку.  Зал^ста  то  је  прави  песнички  проиавод.  С  тога 
предлаже  награду  од  30 — 40  Форината. 

На  основу  те  оцене  прима  се  песма  аа  „Летопис'*,  а  писцу  Војисл&ву 
Ј.  Илијћу  одређује  се  награда  од  30  Форината. 

59.  Јован  Грчић  у  Новом  Саду  јавл»а,  да  је  поаоришно  дело  не- 
пменованог  писца  под  насловом:  ^Кнеа  Бранислав'*  и  „Милана  шћерка** 
тако  слаб,  управо,  недотупаван  посао,  да  није  вредно  о  њему  ни  речи  тро- 
шити.  Није  друкчије  него  човек  се  мора  чудити  и  крстити,  одкудтолико 
препотопске  наивности  у  писца,  који  т^^ажи  награду. 

Према  тој  оцени  дсло  се  не  прима. 

Саотажак  књнвевног  одеље&а  24.  апрнла  (в.  маја). 

9.  Паја  Марковнћ  у  Сремским  Карловцима  јавља  ово : 

„Предат  ми  је  роман  неименованог  писца  „Патница**,  да  о  ње1^ 
напншем  своје  мњење,  да  л'  је  аа  награду  и  колику. 

Када  сам  видио  пред  собом  рукопис  од  више  него  сто  пуно  писаних 
табака,  па  још  прочитао  натпис,  да  смо  добили  роман,  аарадовао  сам  се  и 
одао  се  жел>но,  да  га  прочитам  и  проучим.  Јер  у  нашој  приповедачкој 
књижевности,  и  ако  можемо  да  наведемо  приличан  број  писаца  те  струке^ 
мало  се  проивводи  дела  већег  обима. 

Да  ли  је  вабавва  књижевност  кадра  имати  каквих  васлуга  поумни 
раввитак  народни,  о  томе  не  може  бити  спора.  Она  утире  пут  науци  у 
оне  слојеве,  камо  строга  наука  не  може  одмах  доспети.  Поанато  је,  ко- 
дико  се  васлуга  приписује  Тургењев.1>евим  делнма  ва  ослобођење  мужика. 
Поанато  је,  да  је  у  нас  Милован  Видаковић  учинио  у  своје  доба  својим 
романима  уа  Доситија  и  народне  умотворине  највише,  да  је  народу  нашем 
још  већма  омомилило  српске  име,  српска  прошлост  и  српска  књига.  Он 
је  васпитао  читав  нараштЈ^  у  нас,  па  у  женском  нашем  свету  створио  и 
типове,  од  којих  се  и  данас  у  нашем  друштву  може  наћи  представниц&. 
Изволите  повући  парале.1у  ивмеђу  Српкиње  мајко  по  Видаковићевом  духу 
и  оне,  која  гута  данас  стране  романе  и  иа  њих  дух. 

Доклегод  буде  читалаца,  који  ће  читати  само  или  бар  највише 
аабавна  дела,  а  тих  ће  бев  сумње  бити  увек,  дотле  ће  непрестано  аабавна 
књижевност  бити  важан  и  користан  чинилац.  По  нас  Србе  вреди  још 
више,  што  је  њом  тек  можно  створити  читаоце,  а  тих  мп  слабо  имамо. 
(/  тога  вал>а  на  ту  врсту  књижевности  добро  пааити. 

Што  се  тиче  наше  приповедачке  књижевности,  ми  смо  претурили 
лериод  романтиама  крј^ем  шевдесетих  година  овога  века,  а  романтивмом 
II  псевдокласициамом  почели  смо  и  ту  као  у  евима  гранама  поевије.  Није 
ни  чудо.  Када  се  у  нас  вачињала  новија  књижевност,  око    нас  је   свуда 


Матица  Орпока.  141 


вдидао  тај  правац.  Бранко  учини  крај  класпцивму  и  удари  теие.%  народ- 
пој  поеаији.  Романтивам  у  приповеци  ни  данас  до  душе  није  сасвим  и8- 
'чевао,  али  се  све  већма  губи,  а  маха  обуаима  приповетка  пв  народног 
{под  којви  се  ииенои  раауме:  сел>ачког)  живота. 

За  роман  од  Мнлована  Видаковпћа  до  Јаше  Игњатовића  немамо 
писаца.  Неколико  њих  појава  и8остав.1>ам  иа  рачуна,  не  ни  иаблиао  с  тога, 
што  бих  можда  хтео  да  умалии  тиме  вредност  њихову,  него  што  већу  да 
се  т^штаи  овде  у  реч  о  њииа,  јер  су  тако  спорадични,  да  се  не  иоже 
по  њниа  обе«1ежити  какав  особен  правац. 

Ииаи  на  уму  дакле  само  Видаковића  и  Игњатовића.  Њима  част 
и  слава,  што  су  бар  како  тако  попунмли  пра8нину  на  тој  страни  наше 
књижевности. 

А  да  се  абиља  и  данас  осећа  праанина  на  тој  страни,  јасан  је  до- 
кав  ово:  Романи  Милована  Видаковића  прештаипавају  се.  Ако  књижара, 
што  препггаипава  те  романе,  не  ради  на  своју  штету,  што  смем  сумњати, 
т.  ј.  ако  Видаковићеви  романи  налаае  абиља  п  данас  толико  купаца,  да 
књижара  хвата  свој  рачун,  то  је  додуше  по  успоиену  Милованову  дично 
и  лепо,  али  по  нашу  књижевност  колико  анак,  да  број  чита.'1аца  расте, 
толико  и  анак  сироиаштва  њеног,  јер  није  кадра  да  новои  проиаводњои 
васити  своје  читаоце. 

Но  поанавајући  роиане  Милована  Видаковнћа  и  наше  друштво,  не 
иожеио  ни  поиис^нти,  да  ти  романи  могу  да  аадовоље  све  кругове  нашег 
друштва. 

Преиа  тоие  овако  стоји  с  нашим  читаоцима:  Једни  читају  што 
књижевност  наша  повремено  проиаводи  и  Видаковића,  а  други,  ако  чи- 
тају,  читају  иа  страних  књижевности  бавећи  се  уа  то  тек  више  или 
иање  повременои  проиаводњои  у  нашој  књиаи. 

И  једнои  и  другои  анак  је  то,  што  иа.10  час  споиенух,  сгаба  књи- 
жевва  проиаводња.  И  ааиста,  ко  иоле  ра^^о  чита,  не  може  своје  Сгчободне 
часове  испувити  само  српском  читанком.  Те  многи,  било  да  квантитативно, 
било  квалитативно  не  могу  да  нађу  аа  себе  српских  књига,  траже  их  у 
стравој  књижевности. 

Колико  нам  ва  тој  страни  опасност  претн,  да  се  ти  могу  оту^птш 
од  српске  књиге,  с  друге  стране  нам  прети  аастој  код  оних,  који  иор|ду 
да  читају  још  и  данас  Видаковића.  Видаковнћ  је  био  добар  аа  своје  вреие, 
давас  треба  да  сио  внше  одскочили:  и  роман  и  чита.1ачки  укус. 

А  Јаша  Игњатовић? 

Игњатовићеви  р(1иаии  имају  реалног  основа.  Они  су  слика  нашеи 
друштвевои  животу  и  пропмој  генерацпји.  (О  историјским  његовим  роиа- 
нима  већу  да  говории,  пошто  ^Патница"  не  спа^^а  таио  него  у  друштвеви 
роидв.)  Слике  те  на  друштва  нашег  јесу  верне,  а  поједини  тппови  тако 
живо  и  истинито  описани,  да  су  неки  од  њих  препми  у  пос^говиЕдг  и 
прича  се  о  њима,  као  да  су  збн.Ђа  живи.ги.  То  је  најјача  страна  у  Игња- 
товића.  Јесте  то  лепа  врлина,  а.1и  није  то  једнно  потребно  у  роману. 
Неко  је  рекао  аа  Јашу,  да  он  1фта  само  оно,  што  је    виде(»   и    саи  иску- 


142  Матица  Оршика. 


сио.  И  то  је  лепо;  али  ако  неиа  још  начела,  онда  је  то  исто  тако  иепо 
као  и  вваничан  извештај  каквог  савесног  повереника.  И  писац  романа 
хора  бити  песник.  А  ако  пише  само  онако,  како  је  видео  и  искусио  по 
спо«1>ашњим  појавама,  а  нвје  прекувао,  сварио,  осетио  то  у  својој  души, 
ако  тако  пише,  бидо  што  није  кадар  друкче  или  што  друкче  неће,  није 
песник.  Јер  ужасна  је  рааггика  ивмеђу  човека,  који  је  негде  сведоком  био, 
донекле  можда  и  суделовао,  па  то  после  приповеда;  и  иамеђу  онога, 
који  није  ту  био,  па  боље  схвати  оно,  о  чему  му  овај  прича,  него  онај, 
који  је  то  видео.  Боље  схвати,  треба  да  кажем:  боле  осети,  те  бол»е  и 
опише  било  пером,  било  кичи1^ом,  гуддлом  или  д*1етом.  Не  мора  човек  на 
прилику  ивгубити  кога,  који  му  је  од  срца  отпао,  а.1  ако  је  прави  песник, 
он  ће  тај  бол  исто  тако  осетити  као  и  онај;  а  од  њега,  ако  тај  није  још 
и  песник,  боље  и  описати.  Песник,  ма  да  нема  никакве  страсти  од  оних, 
што  их  ми  у  обичном  животу  нааивамо  страстима,  —  ако  у  опште  песник 
може  бити  беа  тога,  —  мора  умети  и  моћи  описати  сваку  страст;  ако 
и  не  сваку  подједнако,  зато  ће  ону  бо*^е  описати,  коју  боле  осети.  Зато 
писац  Шокспирових  драма,  па  био  он  ко  му  драго,  и  јесте  н^већи  песник 
свију  времена  и  народа,  што  је  сваку  страст,  сваку  врлину,  у  опште  сваку 
душевну  способност  и  неспособност  најпотпуније  осетио.  Гетеов  „Фауст** 
вато  и  јесте  најсавршеније  дело  његово,  што  је  Гете  сваку  Фаау  у  душев- 
ном  животу  Фаустовом  и  сам  доживео,  не  саме  као  обичан  човек,  него 
баш  и  као  песник. 

У  Игњатовића,  судећи  по  његовим  романима,  мора  да  мма  врло 
мало  поевмје.  Он  је  добар  ФотограФ.  И  ФотограФија  је  додуше  нека  ве- 
штина,  али  ташц  која  стоји  на  јАвицн  иамеђу  заната  и  вештине.  —  Нуд- 
новато,  да  човек,  који  је  с  онаким  жаром  писао  о  Србину  и  његовој  по- 
езији,  није  у  стању,  да  вадахне  и  своје  романе  том  поезијом. 

И  Милован  Видаковић  није  песник;  а.1и  је  умео  да  и8миш.1>а  таке 
мистичне  ваплете,  који  су  сасвим  годили  укусу  тадањих  па  —  и^  1ас(*а 
(1осеп(  —  и  некоја  дела  данашњих  чита.1аца,  који  још  живе  у  летаргичном 
сну  средњо-вековних  нааора.  Он  1о  ва  .^убав  тога  често  и  историју  те- 
рао  у  лаж. 

Игњатовић  и  сувише  воли  истину,  а  да'  би  му  пред  њом  могао  обраа 
поцрвенити ;  али  је  та  истина  у  њега  само  гола  нага  истина,  па  поеаија 
мора  пред  њом  да  црвени. 

То  је  оно,  што  Игњатовићу  може  осигурати  донек^ге  популарност, 
то,  а  још  више  канда  онај  „(^егђв**  хумор,  који  годи  публици  па  га*\ерији 
или  оној,  која  је  доспе.1а  у  партер  или  на  друго  које  више  место  само  срет- 
ном  каквом  пшекулацпом  беа  оплемењеног  срца  и  духпе.  А  осим  игго  ^ема 
у  њега  праве  поеаије,  или  управо  баш  за  то,  што  нема  те  праве  поезије, 
квари  трајну  вредност  његовим  романима  и  то,  што  се  врзу  по  једном  те 
истом  кругу,  па  не  само  да  се  у  једном  и  истом  роману  неигто  понав.1»а. 
него  извесни  типови  и  појаве  појавлују  се  мал  те  не  у  сваком  њего- 
вом  делу. 

Приче  калиФорнијског  приповедача  Брета  Харта  збивају  се  искљу- 


Матица  ОрпоЕа.  143 


ЧЈВво  око  златних  минд  и  мехапа  у  КалиФорнији,  тои  б.1дорад7  светских 
пропалицл,  а  главни  јунаци  све  су  сам  ивмет  светског  друштва.  Када  6ч 
какав  Јаша  Игњатовић  оиисао  тај  живот,  доста  би  било,  да  човек  прочита 
две  три  приче,  па  би  се  ааситио;  јер  он  слабо  равликЈЈе  сличност  од  кон- 
грЈевције,  па  ти(;аи8  ти1АП(118  увек  скоро  једно  и  исто  прииоведа.  Па 
што  је  главно,  —  и  јои1  жалосније,  то  је,  што  се  мане  Игњатовићеве  све 
већма  опажјуу  што  више  пише. 

Приан|дем,  да  можда  криво  чиним,  што  тако  строго  осуђујем  књи- 
жевника,  који  мал'  те  не  пуно  педесет  година  ради  у  нас,  који  је  толиким 
својим  делима  вабављао  толико  читдлаца  у  нас.  Али  далеко  је  од  мене  и 
помисао,  да  не  прпвнајем  његове  заслуге  по  нашу  књигу.  Његово  име  ва- 
уаима  анатно  место  у  историји  наше  књнжевности.  А  п  сам  исто  тако 
волно  прианах  добре  стране  његових  дела,  као  што  лоше  осуђујем. 

Што  се  толико  повабавих  дотло  о  томе,  молим  да  ми  се  с  тога 
не  вамери,  што  ми  је  први  пут  поверило  књижевно  друштво  паше  де»\о 
ва  оцену,  која  је  поднето  аа  награду,  —  први  пут,  па  нађох  аа  нужно, 
да  поболе  обележим  своје  становиште  и  оправдам  мишљење,  што  ћу  ниже 
имати  част  исповедити  сл.  књижеввом  одбору  о  овом  рукопису  „Патници'*, 
а  и  с  тога,  што  ми  се  јако  свиди,  да  је  и  „Патница**  писана  по  угледу 
на  дела  Јаше  Игњатовића. 

Па  да  видимо,  да  ли  је  „Патница"  кадра  да  нам  испуни  праанину 
у  књижевности,  да  ли  одговара  ономе,  што  естетика  аахтева,  што  треба 
ваша  књижевностУ  Да  ли  одговара  сувременим  начелима? 

Писац  нас  одмах  доводи  колевци  оне  оообе,  којој  је  намењено,  да 
буде  гллвни  јунак  у  роману.  Јелица  —  то  јој  је  име  —  тек  је  дете  од 
девет  месеци,  кад  јој  отац  умире.  Опа  остаје  с  матером  Варваром  беа  игде 
ичега.  Једва  јо  аалегла  хи.вада  Форината,  што  је  остаг1о,  када  се  све  рас- 
продало  на  дуг,  ког  је  њен  отац  натоварио  теревенчећи,  и  потропхивши 
своје  благо  и  8драв«1»е,  умрБо  од  јектике.  То  је  цео  материјални  капитал, 
од  ког  ће  имати  да  живи  Јелиг^,  да  се  васпита.  Мати  њена  нема  просто 
ништа,  и  не  анам  аашто  неће  да  со  уда.  Но  Варвара  има  брата  Шандора 
бележника  у  В.  Шандор  јр  имућан  човек,  према  нашим  приликама  богат* 
Прими  и  Варвару  и  Јелицу  у  своју  кућу.ј  Наскоро  му  умре  жена,  и  Вар- 
вара  остаде  гаадарица  у  његовој  кући.  А.1н  после  ноколико  година  умре 
и  Варвара.  А  ПЈандор  остаде  у  пуној  кући  сам  с  маленом  Јелицом.  Је- 
лица  је  малена,  алн  паметна  девојчица,  уми.Ђата,  .Ђубаана,  во.1и  свог  ујака 
и  ујко  воли  њу,  па  ње  ради  неће  да  се  жени,  да  је  нова  ујна  не  би  можда 
истерала  иа  куће ;  него  трпи  у  кући  гаадарице,  ма  да  је  с  љима  увек  на 
аапетој  ноаи,  јер  га  или  кра^^  или  не  умеју  да  воде  кућу,  као  што  треба. 
Једица  је  ан^ео  чувар  у  његовој  кући,  па  и  он  њу  чува  као  очи  у  глави. 
Не  сме  да  је  да  на  страну  на  васпитање,  јер  му  треба  у  кући,  а  не  сме 
да  доведе  у  кућу  васпитате.Бку,  јер  се  боји  самог  себе,  да  не  буде  каквог 
белаја.  А.1  кад  га  најпосле  брат  његове  жепе,  ПорФирије  Папастаки  на- 
веде,  дл  се  и  он  ода  на  пшеку.^ацију,  те  кад  га  усЂод  тога  растргоше 
равни  шпекулативни  подуаеци  па  раане  да.Бне  путове,  па  Јелица  остајаше 


144  Матица  Орпока. 


1С0Д  куће  без  његовог  надаора  и  поче  већ  да  полнаи  ставом,  која  је  мождт 
не  би  одведа  добрт  лл  зацело  не  тамо,  камо  је  он  хтео  да  је  упЈти,  — 
реши  се  Шандор,  да  је  д&  у  варош  „у  лер''.  Одведе  је  мадами  Сера«ини 
васпитате.Ђци  и  преда  на  две  године.  У  тој  ма^^^ми  је  напма  Јелица  ДРЈГЈ 
матер.  То  је  врло  рааборита  жена,  практична,  васпитана,  уљЈДНл.  Све 
што  треба  савесној  васпитател»ци,  наш«10  се  у  ње.  Она  воли  Јвдицу,  као 
да  ЈЈ  је  родила;  а  Јелица  њу,  као  да  јој  је  8бил>а  мати.  Допада  се  жл- 
дама  и  Шандору,  али  не  само  као  васпитате.Ђка,  него  и  као  жена  и  као 
дрЈга  мати  Јеличина.  Мадама  је  искрена  према  њему,  прича  му  искрено, 
ко  је  и  шта  је,  и  исповеда  му  грехе  своје  лакомислене  младости,  усмд 
којих  је  отпала  од  својпх  родитела,  неке  више  вваничничке  породице  у 
Бечу,  и  постала  васпитателком  с  најплеменитнјим  намерама,  да  својим 
пскуством  своје  питомице  одврати  од  лакомис^ености  и  упути  честитим 
путем. 

Шандор  науми,  да  се  ожени  њом.  Али  нема  петљо,  да  јој  то  сам 
предложи,  него  се  повери  Лапастакипици.  Ова  подла  душа  место  да  му 
иде  на  руку,  оговара  га  код  мадаме.  Мадама,  и  ако  се  пренеравила,  кад 
јој  Папастакиница  рече,  шта  је  Шандор  наумио,  није  веровала  њевим 
8ЛИМ  речима,  него  би  раширеним  рукама  примила  Шандора  ва  —  љубав 
Јелици.  Ал  Шандор  пред  њом  то  ника^х  не  спомиње,  јер  нема  петл»е.  — 
Јелица  живи  код  мадаме  врло  добро.  Изгледи  су  њени  у  будукност  да  нв 
могу  бити  бо.Ђи.  Јединица  насл>едница  богатог  ујака,  —  дакле  силан  јв 
ту  материјални  капитал,  и  красно  васпитана  девојчица,  —  дакле  исто  тако 
огроман  и  моралан  капитал.  То  је  најбо.Ђи  темсЂ,  да  човек  у  друштву 
буде  сретан.  Па  аашто  ће  Јелица  да  буде  патница?  Да  л'  с  несретне 
.Ђубави?  Ми  анамо  додуше  да  је  мадама  с  несретне  или  боље  да  кажем 
с  непромишљене  .Бубави  страдала,  као  што  се  и  сама  исповедила  Шан- 
дору,  па  дакле  можда  ће  Јелицу  тако  васпитати,  да  ова  неће  бити  тако 
непромншљена;  али  .Ђубав  није  шала,  па  вато  нам  се  и  намету  прво  то 
питање.  Њгје  .Ћубав  уврок,  што  ће  Јелица  бити  патница,  боже  сачув^у. 
Јелица  је  тако  дрвенаста,  као  да  нема  осећаја  ва  ту  обичну  страст  мла- 
дог  света.  Једаред  ивгледа,  као  да  је  ношто  ив  .Ђубави  учинила,  али  и  то 
је  као  што  ћемо  на  сврм  месту  видети,  учинила  опет  највише  ив  рачуна. 
Па  кад  није  л>убав  уарок  њеној  патњи,  можда  ће  Јелица  у  животу  доц- 
1шје,  у  другатву,  у  ком  се  буде  кретала,  да  се  бори  против  каквих  друш- 
твених  ваблуда?  Не,  ни  то.  Та  видићемо,  да  ће  Је.1ица  као  жена,  да 
подлеже  свима  манама  ,.нобл**  варошког  света:  играћв  карата,  даваће  ва- 
бава,  и  т.  д.  Нећу  да  аатежем  с  питањима  и  нагј^ањем.  Јелица  ће  да 
страда,  да  буде  патница  ив  најнискијих  повода  у  друштвеном  обичном 
животу,  с  тога,  што  неће  бити  никад  8адово.Ђна  о  малим  и  најнужнијим, 
пего  што  ће  да  тражи  више,  —  не  иа  борбе  ва  опстанак,  која  се  мора 
оправдати,  него  иа  грамжења  ва  што  бољим  животом.  Она  ће  доспети  до 
великог  богатства  случајно,  испашће  и8  богаштине  и  отимаће  се  аа  њу, 
као  и  они,  што  су  је  отели  од  ње.  —  Па  где  ћемо  да  тражимо  уврок 
њевој   патњи?   Има  у   нас  пословица:   „Тешко   свуда  своме   бев   својега." 


\ 


Матица  Орпока.  145 


Чинл  ми  се,  да  је  писац  хтео  да  оправда  ту  пословицу.  Једици  је  наме- 
н>ено  било  да  постане  патница,  чим  је  остала  без  родите.1>а  и  спала  на 
лилост  и  немилост  своје  родбине;  па  док  јој  живи  ^ја  Шандор,  и  боже 
помоаи;  ал  кад  он  умре,  остаће  саморана  вамр^пена  у  нјугадније  замке  и 
сплетке. 

Патница  је  примам.Ђив  нас1ов  ва  роман,  а  и  основ  („Тешко  свуда 
своме  беа  својега**)  није  неудесан  основ  ва  ровсан  с  таким  нас^овом.  Али 
у  читаоца,  који  тражи  свему  уврок,  који  се  не  поводи  ва  личношћу,  него 
испнтује  начела,  по  коЈ'има  личност  дела,  неће  „Патница"*  Јелнца  наћи 
никанве  симпатије. 

Да  пратимо  да^ве  Је.1ицу.  Док  она  проводи  код  мадаме  иднличне 
дане,  облаци,  који  су  се  надвелн  још  над  њеном  колевком  смрћу  њеног 
оца,  који  ће  да  будз'  судбоносни  по  њену  будућност  (по  оном  напред  иа- 
ложеном  оенову),  ти  облаци  постају  све  гушћи,  па  су  се  најпре  погнали 
баш  над  кућом  њеног  ујака  Шандора.  Сва  срећа  Је.1ичина  вакачпла  се 
у  тој  кући.  Први  осетљив  удар  на  њену  срећу,  мора  се  најпре  осетити  у 
тој  кући,  и  Јелица  мора  ићи  ив  ње.  У  кућу  уја-Шандорову  увукла  се 
нека  ТПокица  Клја,  па  није  слмо  газдарица  или  проста  слушкиња,  него 
по  свој  прилици  више  нешто,  ка^^  Шандор  с  њом  аа  једним  столом  једе 
и  угађа  јој.  Демонско  је  створење  та  Каја !  Уја  Шандор  ретко  кад  иде 
т  варош,  где  је  Јелица,  а  и  кад  оде  не  обиђе  увек  ни  њу  ни  мадаму. 
Занела  га  Каја,  па  и  не  мис»1и  о  другом.  Кад  је  Јелица  дошла  кући  ив 
,  лЗра**,  не  може  да  се  сложи  с  Кајом.  Једна  кућа  а  две  газдарице.  Шан- 
дор  воли  до  душе  Јелпцу,  али  не  може,  неће  или  не  сме  да  се  аамери 
ни  Каји.  Ппак  Је«\ица  мора  иа  куће  —  лепим,  додуше,  начином,  али  ујка 
пре  допушта,  да  Јелица  нде,  него  ^\а  се  вамери  Каји.  Је^тица  има  тетку, 
очеву  сестру,  попадију.  Та  тетка  нема  деце,  па  дошла,  да  Јелицу  и  себи 
иало  поаове,  бајаги  и  њена  је,  колико  је  год  и  Шандорова.  А  у  ствари 
то  је  теткин  само  подао  маневар.  Јелица  је  одрасла  и  ана  радити,  па  ће 
јој  радити  у  кући.  И  још  иешто:  тетка  је  на  непоштен  начин  стегла  иа 
пупиларних  новаца  оно  хиљаду  Форината,  што  је  оста.1о  Јелици  од  оца 
јој.  То  не  8на  ни  П1андор  ни  Је.1ица,  а.1и  лукава  тетка  хоће  папред  да 
добије  прилике,  —  ако  они  то  кадгод  дознају,  —  да  може  рећи,  како  је 
и  она  нешто  потрошила  на  Јелицу,  те  да  Је.1ица  вема  права  аахтевати 
од  ње  то  хи^Баду  Форината.  Уја  Шандор  и  ако  не  ана  то,  ана,  да  је 
твтка  препредена,  па,  кад  је  још  пре  „лера**  долааила  била  по  Је.1И1^,  он 
није  хтео  да  је  пусти,  а  сад  јс  пустио. 

Јелица  је  сад  истиснута  иа  ујкове  куће.  Биће  неко  време  код  тетке. 
Понда  се  нашла  у  варопш  М.  нека  њеиа  мајка,  те  оде  и  к  њој,  па  тамо 
и  остане.  Ту  је  нов  живот  за  Јелицу.  Ту  је  још  годину  дана  у  неком 
вишеи  ваводу  ва  женскињс  усавршпла  своје  васпитање.  —  Писац  се  доста 
бави  око  васпитања  Јеличиног.  То  је  врло  лспо.  И,  као  што  по  свему  иа- 
гледа,  уверава  нас,  да  је  то  врло  .теио  васпитање  аа  женско  дете.  Но  чита- 
ла1;  се  није  кадар  уверити  о  томе.  Она  ни  мало  не  одудара  од  васпитања 
сваке  обичне  жењскиње  њеног  сталежа.    А  са   тдким  васпитањем  тог  ста- 

10 


146  Матнца  Оршжа. 


лежа  пе  можемо  бити  8адово.БНИ|  нлјмдње  кад  се  још  препоручује  н  од  паш- 
чеве  стране  у  роману.  Кад  писац  увиђа,  коликоје  нужно  добро  васпитање, 
онда  јој  је  требао  дати  тако,  да  буде  наједној  страни  Јеиици  оружје  против 
неприлика,  треба  да  вндимо  и  неких  стварних  посл>еди1^  тога;  и*ш  ово  васпн- 
тање,  што  га  је  Јелица  имала,  нијо  требао  толико  уадивати,  јер  је  ето  очевидно 
да  није  кадро,  да  сачува  њу  ни  од  најовбилнијих  неприлика.  Јелица  просто 
нема  своје  воље,  она  не    вна    и    не    тражи  раа.1ога   ни  чему.    Она  иде  ив 
ку^^  ујкове,  а  не  анамо,  ни  шта  миели  о  томе.    Као  да  је  била  јача  пре 
„лера**,  јер  онда  је  свака  гавдарица  летила  ив  кл^гс,  само  каже  л'  она  на 
њу  штогод  ујаку.  Је«\ица  се  удаје,  јер  је  то  во*Ба  њене  м2\јко  и  уја  Марка 
њеног,  јер  је  Милош  Мргодић  богат  м.1а,'^о'^ои>А)    јединац    нас.1>едник    вје- 
ло  богатог  оца.  Они  шпекулирају  с    њом,  не    додуше  у  своју  корист,  него 
да  бајаги  она  буде  сретна.  Милош  јесте  богат,  а^\и  јектичав.  Мати  и  браћл 
му  помрли  од  јектике,  а  отац  хоће  да  подмлади  крв;  па  баш  вато  изабра 
Јвлиц\%  јер  је  она  бар  вдрава,  те  се  нада  адравом  пород}\  Мајка  и  Марко 
внају  то,  па  ако  Милош  умре?  Иишта  вато;   остаће  Је.шца   богата  млада 
удовица.  Као  што  је  и  било.  —  Стари  Мргодић  је  уживао  у  својој  снаси ; 
а.1  кад  му  роди  унуку,  а  не  унука,  охладнп  према  њој ;    па  кад  се  на  си- 
ну  му  још  поче    појав*1>ивати    породична    сушица,   те    иагуби    наду,  да  ће 
добити  мушких  потомака,  пренебреже  и  сина  и  снаху.  Са  бо.лешћу  Мило- 
шевом  наилаае  горки  дани  по  Јеиицу.  Стари  Мргодић  већ  види,  да  му  је 
син   једном    ногом    у    гробу,    па    неће    ни    да   троши  више  на  његово  ле- 
чење,  већ  Је.1ица  мора  да  потражи  оно  хиљмд.у  Форината,  што  јој  оста-1о 
бнло  од  оца.    Сад  тек    довна,  да  је  то    њенл    тетка    попадија    неваконито 
овби  присвојила.  Је.шца  иште  од  ње;  а  ова  докааује,  да  је  т<.>  њсн  новац, 
њој  остало  од  њеног  оца,  Јеличиног  деде,  јер  новац  је  уписан  на  имс  Је- 
лене    С,  а  и   једна  и  друга  тако    се  вове.  Јелнца   неће  да  тера  против  ње 
парниц^',  да  је  не  баци  у  кримина.\,  а  и  уја-Шандор  је   испомаже,  те   јој 
даје  хи.^ваду  Форината  од  своје  стране,  да  се  Милош  .течи.  Наиш.1И  дани  иску- 
шења  по  Је.тицу.  Милопга  стбо  ко  и  пише  већ  више  међу  живе.  Отац  не- 
ће  да  ана  аа  њега;   а   себичиа   родбина  му    већ   п.1ете  вамке,  како  ће  да 
истисне  Јелицу  ив  куће   и   иа   насБСДства,  кад  он  ск.10пи  очи.    И  Ми.шн 
Сарданаплловић,  Ми.шшев  неки  брат,  а  Је.1ичин  девер,  с  којим  је  Ми.гош 
живио  као   једна    душа,  полаже  на  то,  да   ће  Милош    умрети  и  нуди  Је- 
лици  своју  љубав,  исповеда  јој  се,  да  ју  је    ваволео,    чим  је    видео,  а  ви- 
део  је  тек,  кад  је  била  испрошена  већ  аа  Ми.шша,   кад  је   дошао  кући  с 
каука.  Је.шца  овде  једва  доби  при.шке,  да  покаже  нешто  вр.1ине.    Одбије 
Милана  и  каже  све  свом  Ми.^ошу.  Ми.\оша  бо.1и  то,  а.1  више  аамера  њој, 
што  му  је  то  ка8а.1а,  него  Ми.^ану,  те    према   Милан\'    остаје,   какав  је  и 
био.  Али  Милан  се  тако  постидио  и  огорчио    на  Је.1ицл%  да  је  одмах  оти- 
шао  и  испросио  девојку,  коју  су  му  већ  давно  нудили. 

Мплош  оде,  да  се  лечи.  Милан  га  прати.  Је.1ица  чока  код  куће  и 
стрепи  сваки  час,  да  ће  добити  рђав  глас  о  свом  Ми.^ошу.  Дође  браојав, 
а.1  од  Папастакија,  где  јавл>а,  да  јој  је  уја-Шандор  напрасно  умрко  од 
кап.ве.  Одмах  по.1ети  та.мо  и  сарани  ујака.  —    И1андорова   нас  судбина  у 


Матица  Орпока.  1^7 


цвлои  ромлну  шдвише  јот  може  да  косне.  Он  је  жртва  своје  племенпто- 
оти,  (неће  да  се  жени  ва  .вубав  сирочста  своје  сестре)  п  жртва  шпекула- 
ције  Папастакијеве.  Каја  га*  арала  и  иоткрадала)  па  се  најпос^е  с.\и8а.\а 
са  шандоровим  с.\угом,  а  Шандор  и  опет  нема  пет.Бе,  да  је  отп}'сти,  те 
слабо  раабира  и  за  Јелиц}^  док  му  Јелица  не  до})е  с  Милошем  у  госте, 
кад  јв  оно  тражила  своју  очевину,  те  не  уђе  у  траг  Кајиним  шкандалима, 
уељеА  којих  буде  и  К^уа  и  њен  дилбер  С1уга  аатворен.  Таман  хоће  Је- 
лица,  да  уреди  одношаје  у  ујаковој  кући  и  оставини,  до^^е  јој  глас,  да 
одмах  иде  кући  у  М.,  јер  Милош  је  дошао,  нема  му  помоћи.  Умре  и 
Милош. 

Сад  остаде  Јелица  сама  саморана  у  канџама  мн.шстиве  родбине, 
све  самих  хијена  у  људској  кожи.  Стари  Мргодић,  отац  пок.  Милоша, 
шцпре  баје  око  свахе.  Осећа  се  старац  још  у  снааи,  ,\а  је  кадар  створити 
сам  себи  вдраво  потомство,  па  покушава,  не  би  ли  Јсгица  —  Овде  не 
8вам  шта  да  кажем.  Или  је  намеравао,  да  је  уаме  себи  ва  жену,  њу,  же- 
ну  свог  ро^еног  сина  поред  свог  унучета,  или  —  просто  да  се  иаразнм  — 
да  живи  с  њом  у  див.1*ем  браку.  Једио  од  то  двоје  је  јасно  ка<»  сунце, 
јер  старац  у  један  мах  и  насрћо  на  њу.  (И  сад  тек  ми  па,^а  на  памет, 
хако  се  старац  ивравио  пред  сином,  још  кад  му  је  просио  Је.\и1^у  аа  жену, 
овако  у  ша.ш:  „Ако  је  ти  нећеш,  ја  ћу.")  Па  кад  га  Је.1ица  одгурну,  он 
оде  опет  на  свој  салаш,  где  је  и  дотад  живео,  да  одсад  тек  ради  о  глави 
својој  снаси. 

Јелнца,  рекох,  нсма  нигде  никог  уаа  се.  Неки  др.  Илијашевић, 
пријате.1>  пок.  јој  мужа,  до.1а8ио  је  у  кућу  и  као  пријате.х>  и  као  лечник; 
ал  сад  је  и  он  изостао,  јер  апарат  старог  Мргодића  покрепут  протнв  Је- 
дице,  да  је  сатре,  и  испод  аем.Ђе  рије  и  на  Јоличииим  вратима  прислуш- 
кује  и  не  бпра  средства  ни  начпна,  како  да  ока.1>а  Је.1ичииу  част,  па  се 
др.  И.1ијашевић  ук.1онио.  Остао  је  још  сам  Милан  Сарданапаловић  поред 
Јелице.  Ко.шко  ј(»ј  је  пријате.Б,  ипак  се  чува,  да  и  себи  и  њој  не  баци 
какву  .1>агу.  А.1и  старом  Мргодићује  бап!  до  тог  ста.1о,  па  под  ивговором, 
да  је  Милан  његов  рођак  и  Је.1и<1ии  девер,  наре1)ује  Је.1ици,  да  га  прима 
у  кућу,  а  Милану,  да,  кадгод  дође  у  варон!,  одседава  код  Је.1ице.  Ми.1ан 
тако  и  риди.  Свет  добоме  виче  на  то  А  Јсгичини  иеп1)ијате.Ђи  трубе  све  и 
што  внају  и  1ПТ0  не  анају.  У  Милану  се  напос1етку  опет  п])обуди  стара  .ву- 
бав  према  Јс^ици,  осећа  апатију  ирема  својој  жени,  ма  да  има  већ  деце 
с  њом;инауми,  да  се  са  женом  раавенча,  па  да  узме  Је.1И1^у.  Саопшти  то 
Јелици.  Овамо  онамо  Је.\ица  пристане,  јер  види,  да  је  ода  свуд  гоне,  па 
ако  је  ивгоне,  а  Ми.1аи  је  имућаи,  моћи  ће  с  и>п.м  живнти.  А  носведица 
тс1га  била  јв  —  мнс^1ите,  раавод  Ми.^анов  са  женом  и  венчање  с  Јели- 
цомУ  Чујте!  Јоица  роди  дете.  Куд  је  то  дете,  бог  би  га  анао,  тек  је 
живо;  а  ана  се  и  где  је  крштено.  Н<»  и  роман  се  снршио,  а  о  њему  нема 
ближег  трага. 

Сад  су  Јеличини  непријате.1>и  има.1и  оштро  оружје  против  н.е.  Мр- 
годићев  синовац  као  вешт  адвокат  ради  живо  око  тога,  да  је  и  мора.1Но 
и  материјално  убије.  Он  удешана,  а  други  то  извршују.  Је.шца  је  еве  по- 


148  Матнца  Орпока. 


вераваиа  некој  укућанци  Наталијп  машамиди,  а  ова  под  видом  прија- 
тељства  и  оштрим  шпионством  нскушава  је  до  дна  њене  дупЕе,  и  све  ја- 
вл.а  Мргодићу  у  намери,  да  Мргодић  њу  увме  ва  жену,  па  да  она  исти- 
сне  и  Је.1ицу  и  Мргодићеву  родбину.  Сплетке  су  ту  и  вамке  тако  гнусне 
и  гадне,  да  ја  и  нећу  овде  поб.тиже  да  их  ра8.1ажем.  Ал  напоменути  мо- 
рам,  да  су  и  Јелици  чак  и  ћер  оте.1и  и  оту1)И.1и  тако  од  њс,  да  је  и  она 
преаире.  Та  отмица  Је.\ичине  ћери  тако  ми  нвгледа,  као  да  читам  какав 
роман  ив  енг.\еског  живота,  какви  су  негда  и8.1а8илп  у  под.^1исцима  по- 
којног  цВидовдана**.  Је.1пцу  је  Мргоднћ  иабацио  иа  к>^»е,  баш  пвбацио  у 
најбуква.Ш1^ем  аначењу  те  речи,  тако  да  је  пддала  преко  највишег  до 
најнижег  басамка  с  горњег  спрата  и  угрува.1а  се.  Ноћу  је  нађе  неки  че- 
ститп  пар  .Буди,  чиновник  ЕренФе.1Д  и  жена  му,  и  примс  је  бога  ради.  — 
Је«1ицу  туже  пред  суд,  да  је  иокушава.1а  атентат  против  старог  Мргодића. 
Но  ту  се  Је.1ица  сама  одбрани,  пошто  је  њен  адвокат  напустио  по  наго- 
вору  Мргодићева  синовца,  а  свог  ко.1еге  и  ва  масну  награду.  Том  истом 
адвокату  ив^аће  после  Је.1ица  да  аахвали,  да  је  И8губи.1а  и  прву  парницу 
8а  ужитак  иа  Мргодићеве  сермије  као  ваконита  жена  покојног  Ми.1оша 
Мргодића. 

А  ра^^и  .1и  Је.1ица  штогод,  да  дође  до  свог  детета?  Боже  сачув|у ! 
Бар  не  онако  и  оно.1ико,  ко.1ико  би  као  мати  има.1а  права  и  пред  богом 
и  пред  .Ђудма.  Она  се  више  бори,  да  јој  даду  ужитак  него  њено  рођено 
дете.  ЕренФе.1довој  куварици  Пепики  више  је  канда  до  тог  стало  него 
њој.  Видп.1а  је  једарсд  на  улици,  па  обећа  Је.1ици,  да  ће  је  како  тако 
довући  њој.  Једарсд  додуше  и  Је.1ица  покупт,  да  дође  до  ћери,  па  оде  у 
школу  да  је  увме  к  себи.  Али  прискочи  учите.1»,  ухвати  Је.1ицу  свом  сна- 
гом  ва  раме,  па  је  ив  собе  истисне.  Бадава  је  Је.1ица  врискала,  да  она 
дете  своје  тражи,  учитељ  ва  то  не  хајв.  (Какво  је  опет  ово  чудовиште?) 
Ја  слм  господар  у  шко.1и  —  продере  се  учитвл  и  собу  вакључа.  Шта  је 
чпнити  Је.1ици?  пита  да.Бе  писац.  Јадна  п.1ач,\'ћи  у  стан  се  врати.  Ипак 
се  теши,  што  је  дете  у  вароши,  наћиће  она  при.1ике  ма  како  да  је  к  себи 
довуче.  Не  прође  три  дана,  а.1  ето  Пепике  носи  једно  девојче  кући,  које 
ужасно  вртптп.  То  је  Јуцика  (Јеиичина  ћи).  Пепика  је  наш.1а  на  сокаку, 
па  како  је  снажна,  а  Јуцика  лака  доне.1а  је  Јелици,  ма  се  „како  батр- 
га.1а  и  врискала**.  Е,  сад  дабоме  да  је  Јелица  гр.1и,  .1»уби,  плаче,  мо.1и  н 
преклиње,  да  остане  код  ње.  Али  она  неће.  ^Бојим  се",  вели,  а  тим 
еу  дете  и  плаЈпилп  и  одвратили  од  матере,  „носиш  ве.1ики  нож  каже 
деда,  да  ме  вако.Беш".  Увери.ш  су  дете  још  да  је  Је.1ица  луда.  Ск.1еп- 
та.1а  се  ту  ЕренФе.1довпца  и  Пеппка  око  детета,  па  најиос1е  и  Јуцика 
.такше  дише,  види  да  јс  мати  не  ко.1>е,  већ  .1>убн.  Али  и  опет  вели,  ,^^ 
неће  да  остане  код  матере,  јер  вели :  „Не  смем.  Кавао  ми  је  деда  ако  га 
неби  С1уша.1а  даће  ми  пинк.1  на  .1еђа  па  да  идем  у  службу.'*  —  „Та  ти 
ћеш  код  твоје  матере  бити",  ве.1и  јој  мати.  —  „Е,  деда  каже,  ти  немаш 
ништл,  па  ћу  морати  ићи   вевати    и    плевитп.'*  „Не   бој    се  дете  моје, 

мати  ће  твоја  тебе  рг1нптп,  од   уста   ће   одкидати    и   теби   дати."    Јуцика 
на  то  ћути,  канда  страва  ив  ње  пзчеаава.    Јв.1ица    у    тој    почивки   ивиђе 


Матвца  Српова.  ^^*) 

пол>е.  Јуцика  равгледА,  кад  је  Је.\ица  пустила  с1ободну,  она  звера  на 
врата,  можда  би  хте.«а  побећи.  Њу  куварка  стражари. 

А  можда  би  се  и  прилагодила.  Јест.  а  шта  рву^^и  да.Бе  Јб.1нца? 
Иде  свом  адвокату,  који  јој  тера  парницу,  да  се  НЈ^пре  посавегује  с  њим, 
да  л*  она  можда  губи  штогод  тиме  од  свог  потраживања  ив  Мргодићеве 
сермигје,  ако  своје  дето  код  себе  вадржи?  Кад  је  Пу-^вокат  увери,  да  је  по 
&ену  парницу  боЈБе,  да  пусти  дете,  она  „И8л»уби  Јуцику,  каже  јој  да  опет 
дође  и  пусти  је,**  ма  да  јој  ЕренФелдовица  не  одобрава.  А  проста  кува- 
рица  Пепика,  која  није  уживала  оно  хва.1>еио  васпитање,  што  га  је  има.1а 
Јелнца  код  мадаме  СераФине,  рече  љутито  :  —  лА.1а  нисте  паметна  гос- 
по^  кад  ваше  дете  испуштате ;  да  сам  му  ја  мати,  видила  би  ко  би  ми  је 
иа  шака  ивчупао  ма  до  крви  допмо."  Љути  со  и  БренФе.1д,  „чуди  се  како 
јв  могла  Јелица  своје  отето  дете  испустити,  воли  нема  тога  ко  би  могаг» 
против  њене  воље  то  учинити,  мати  је  прва.**  Ни  Пепика,  ни  ЕренФел- 
дови  немају  деце,  па  гле  шта  вело !  А  П1та  и  на  то  ради  Је«1ица  ?  Да  л' 
је  полетила  ва  својим  јединчетом,  дн  је  отме  иа  руку  сво1их  и  њенпх  8.1о- 
твора,  ва  које  вна  да  иду  на  то,  да  Јуцику  сасвим  одроде  од  ње,  да  је 
чак  и  проституирају,  да  је  убију,  како  би  и  њу  скпнули  себи  с  врата,  те 
све  сами  насљедили  од  Мргодића?  Она  види,  да  свн  ови  изхају  право,  и 
тешко  јој  је,  ал  и  опет  скрстила  руке,  па  седи  и  чека  —  о,  не  анам  шта 
чека?  Јелица  је  прави  автомат.  Гокао  сам  једном,  да  нема  своје  воље,  а.1 
нема  ни  оног  материнског  уавишеног  пожртвовања,  ни  љубавп,  чак  ни  оно- 
ликог  инстинкта,  што  га  има  V  животињл. 

А  где  је  Милан  Сарданапа.1овнћ,  који  је  обећао  .Је.1ици,  да  ће  је 
уаети,  кад  се  раввенча  са  својом  женом,  који  је  навео,  да  она,  мати  јед- 
ног  детета,  с  њиме,  ожењеним  човеком,  оцем  двоје  деце,  роди  дете? 
Где  је  ?  Тај  Милан  или  је  угурсуа  или  шмок.1»ан.  11ема  га,  као  да  је  на- 
пустио  Јелицу.  Она  добила  дете,  истерана  и»  куће  свог  мужа,  потуца  се 
по  суду  и  од  немила  до  недрага,  а  њсга  нигде  ни  откуда.  А.т  чујмо.  И 
он  се  раабо.\ео.  Заплео  се  као  пиле  у  кучпие.  Ево  га:  Ми.шн  Сарданапа- 
ловић  је  у  Бечу  ради  лека,  аахватио  и  он  сушицл'.  (Да  нисам  и  овако  већ 
отегао  о  овом  роману  и  преко  оквира  уобичајенога,  интересантно  би  би.го 
рећи  коју  и  о  смртним  с\учајевима  у  овом  роману.  Статистичар  би  имао 
посла  да  иаведе  отуд  податке  о  рааним  болестима  у  нас.  Канда  је  наше 
друштво  велики  шпитаљ,  у  ком  леже  сне  сами  јектичави  .1>уди.  А  има  овде 
и  других  болести.  Понајпре  би  још  приличио  овом  роману  настов:  „Јек- 
тичав  или  труо  свет".)  Напшо  се  у  великој  аапари.  „Дг»ктори  му  саветују, 
да  иде  у  Глајхенберг.  Брачна  парница  му  јо  у  развоју,  код  куће  дпојо 
деце,  треће  (то  је  оно  пјто  је  ј^одио  с  Јелицом)  у  М.  а  Је.1ица  судбом 
утучена  у  великој  нево.^и  живи".  Реши  се  да  иде  у  Глајхенбсрг.  Пошл>е 
Јелици  преко  И.тијашевића  новаца.  А  Је.\иц\'  поаива  к  себи,  да  га  негује. 
„Јелица  је  дуго  сама  собом  промишл>а.та,  да  л  да  иде  на  поаив  Ми.танов 
нл  не.  Ако  отиде,  чу^хе  свет,  а  живи  у  парннци  са  Мргоди- 
ћ  е  и  (!!!)."  И  тако   Милан  умре  у  Глајхенбергу. 

Дошла   Јеличина   тетка    попадија,    па  је    аове  к  себи.  А  Јстица  је 


150  Матица  Орпока. 


иита,  шта  ће  она  бити  таио,  слушкиња,  куварнца  ?  И  да  јој  муае  краве? 
Исмеје  тетку  и  неКе  да  иде,  хоће  да  добије  парницу  а  иште  од  н»е  оно 
хи.^аду  Форината,  иди  бар  да  јој  купи  шиваћу  машину.  Тетка  хоће  ово 
пос1едње,  лл  да  иде  'к  њој.  Најпос.1е  се  посвађају  и  растану. 

Јелица  је  у  крајњој-  нужди,  живи  од  својих  ])уку.  Наје,\аред  ево 
мадаме  СераФине.  Овој  не  иде  добро  више  „лер**,  па  распродала  све,  скуц- 
кала  неку  мраку,  чула,  како  се  Је.1пца  пати,  па  је  ево  потражила.  Сад 
живе  њих  две  81уедно.  Мадама  јој  купила  шиваћу  машину,  па  шију,  те  се 
лебом  хране.  Него  умре  наједаред  и  ма^дама.  Оно  новца,  гат«>  је  ималл, 
обећала  је  све  Јелицв  послв*  смрти,  кааала  јој,  и  где  је;  ал  кад  она  умрлл, 
Јелица  се  8б>'нила,  суд  дошао  па  попечатио  све  мадамнне  стварн,  па  ва- 
љ&енио  и  машину,  те  све  допало  мадаминој  родбини. 

Оиет  Јелици  вло  и  наопако.  У  томе,  као  што  сам  напред  већ  спо- 
менуо,  иагуби  и  парницу  рад  тражбине  иа  Мргодићеве  сермије  усл>ед  сми- 
цалице  свог  адвоката. 

Па  кад  ће  већ  једаред  бити    краја?  И  какав  ће  то  бити  крај? 

Молим  још  мало.  Та  аа  бога,  ва.1>да  има  још  правде  на  свету? 
Вал»да  тек  Јелица  не  може  остати  довек  сирота ;  а  вал>да  је  и  ааслужила, 
кад  је  толико  „патила?**  Ако  нико  други  бар  писац  сам  мора  је  награ- 
дити  за  толике  „патње*^,  јер  он  је  највише  кан^^а  и  крив,  што  је  Је.1ица 
„Патница^.  Писац  то  канда  и  увиђа,  па  ево  краја : 

Јелица  седи  и  шије,  а  у  собу  њену  уђе  неки  оФицир.  Па  ко  је  то  ? 
То  је  неки  пенаиониран  коњанпчки  капетан,  који  је  скоро  дошмо  у  М.,  а 
некад  био  у  штацији  негде  бливо  села,  где  1е  био  Јеличин  ујак  нотарош, 
па  се  често  почастио  у  Шандоровој  к^^ћи.  Чуо  је  ва  Јелицу,  шта  је  и 
како  је  с  њом,  па  као  прави  кава*1>ер  бацио  се  у  униФорму,  „учинио  јој 
своје  подворење,**  и  пружио  јој  толико  новаца,  да  може  ианова  покренути 
парницу  против  Мргодића.  Тај  капетан  долави  као  прави  деив  сх  та>'ћ1па. 
Он  ће  јој  наћи  и  адвоката  и  биће  њеп  ааштитник,  јер  се  сећа,  како  је 
некаД  добро  провађао  у  кући  њеног  покојног  ујака  и  с  њом  као  још  ма- 
левом  девојчицом. 

У  кратко  —  хва.1а  богу!  —  каже  нам  писац,  да  је  Јели1^а  добила 
парни1^у. 

Каже  се  још,  да  је  стари  Мргодић  умрво,  а  његова  родбина  пуца 
од  једа,  тто  је  ипак  Је.1И1Ц1  успе-ча. 

Још  нам  се  прича,  како  је  Јелнца  писала(!)  својој  ћери,  да  дође 
сад  к  њој,  ал  ова  неће  ни  да  чује.  И  мати  је  прокуие. 

Роман  свршава  овако  од  речи  до   речи: 

„Код  Је^гицо  преста.1а  је  борба  за  опстапак,  ужитак  јој  осигуран. 

Јуцика  негда  добро  невино  дете  одрођена  је  аа  матер   и  ивгубљена. 

Је«\ица  је  пак  ва  навек  —  патннца. 

Но  шта  ће  бити  од  материне  к-1етве? 

Хоћел  та  Јуцику  постићи?'* 

То  је  крај.  Питао  сам  се  п  преми1п.1>ао,  шта  је  мора.1  пн  свега  тога 
романа?  Кад  уамемо  иа  ум,  да  је  патницн  помогсао  понајвпше  онај    коња- 


Матица  Орпок&.  151 


вички  капетан,  и  т6  вдто,  што  се  некад  чдстио  у  кући  њеног  тјлкл,  онда 
морамо  довикнЈти  ва  крају  овог  романа :  „Еј  л>ј-ди,  частите,  ^^де^^Д  кога 
ва^ете,  јер  ко  вна,  шта  вас  или  вашег  присног  ког  иоже  кадгод  у  веку 
снаћи,  а  ма  који  од  тих  ваших  гостију  биће  у  помоћи.**  Или:  „Сви  ви, 
што  носите  капЈт,  сви  сте  шерети;  само  је  сабља  карактер.** 

Трудио  сам  се  да  у  изводу  овом  усредсредим  сву  главнију  радњу 
око  главне  јувакиње  и  да  само  ту  радњу  ивведем,  да  што  бол>е  истакнем 
карактер  Јеличин,  па  сам  дошао  до  тог  уверења,  да  је  цео  роман  сасвим 
лоше  ивведен. 

Трудио  сам  се,  да  нстакнем  што  боље,  вапхто  патница  пати.  Надао 
€Ш1  се,  да  ће  се  ту  решити  или  бар  упоаорити  па  какво  друштвено  пи- 
тање.  Пазио  сам,  да  ли  ћу  наћи  игде  какву  идеју,  која  ће  да  суабије  вле 
стране  тог  поквареног  друштва,  што  нам  се  ту  у  тако  гнусним  и  гровним 
сликама  сшка.  Па  сам  нашао  најгаднију  борбу  корпсто^Ђубља  против  ко- 
рнстолуб.»1.  У  такој  борби  нема  ни  јунака  у  правом  смислу.  Све  сами 
материјални  Цинцари  и  морални  грошићари.  Две  три  бар  некористољу- 
биве  особе  —  и  те  се  вову  или  ЕренФе.1Д  (!)  и  ЕренФе.^\овица  (!)  нли  ма- 
дама  СераФина  (!),  а  капетан,  и  ако  се  вове  на  вић  морамо  претпоставити, 
да  се  васпитао  каб  коњанички  капетан  у  туђем  јату,  те  по  томе  не  сма- 
трам  ни  њега  ва  правог  члана  нашег  друштва. 

Што  рекао  недавно  Дан.  А.  Жива.1>евић :  „^Д  ^и  по  нашим  ша.1>И' 
вим  играма  оцењивали  српски  народ,  требало  би  закључити,  да  је  то 
најпокваренији  и  најглуп.1>и  народ,''  —  ја  бих  применуо  те  речи  и  на 
овјџ  роман. 

Роман  се  креће  у  нашеи  сеоском  п  варошком  животу,  има  ту  про- 
ста  света  до  представника  највише  интелпгенције  наше,  па  је  све  то  до 
крајности  покварено.  Бар  да  је  аачињено  каквим  хумором  или  сатиром, 
да  исмева  и  шиба  те  окореле  грешнике !  Бар  да  икога  постиже  ааслужена 
кавна  или  од  бога  и.чи  од  луди  и  вакона!  Нигде  ведрог  неба,  нпгде  во- 
риног  осмејка,  све  сама  дуишвна  пустот,  све  сам  јектичави  аау^ах  и  друш- 
твени  трулеж. 

Много  ме  што-шта  опомиње,  као  што  сам  напред  већ  и  рекао,  на 
романе  Јаше  Игњатовића,  али  је  много  лошији  и  од  најлошијег  ког  ње- 
говог  романа.  Рекао  сам,  да  његови  романи  имају  рва.1ног  основа.  То  на- 
лавим  и  овде  бар  у  толико,  што  морам  прианати,  да  има  и  оваког  света, 
та  можемо  га  сваки  дан  видети,  има  таке  корупције  и  у  нас  и  у  приват- 
ном  животу  и  у  државној  служби;  ама  човек,  који  је  кадар  све  то  да 
види,  мора  имати  очију,  да  види  и  то,  како  у  нас  крстаре  и  више  и.1е- 
менитије  идеје.  Роман  треба  да  је  и1то  потпунија  слика  це-1окупног  жи- 
вота.  Није  могуће  да  у  толико  велико  друштво,  као  пгто  нам  се  овде  сли- 
ка,  није  бар  који  врачак  вишнх  идеја  упао,  кад  у  њему  видимо  и  младих 
луди,  довтора,  адвоката,  који  су  скоро  тек  дошли  с  виших  наука.  Није 
могуће,  да  се  о  те  младе  људе  није  бар  очешало  што-то  од  оног  вишег 
полета,  који  веје  бар  тамо  у  ве^тиком  свету,  гдв  су  се  они  учили;  та  ако 
ништа  друго,  П8  оних  наука,  што  су  их  макар  само  зарад   свог    насуш- 


152  Натица  Орпока. 


ног  хлеба  учиди,  моралн  сјг  се  нечем  узвишенијем  довити.  11а  није  могу- 
ће,  да  су  ти  млади  л>уди,  чим  су  дошли  овамо  —  хцјд  да  кажемо  у  ма- 
лево  друштво,  —  пали  одмах  на  ошд  исти  ниво  душевие  снаге,  на  ком  се 
налази  овај  наш  малени  свет.  Па  кад  је  већ  то  проауштено,  нећу  да  пдем 
дал>е  него  већ  у  самом  том  друштву  мора  се  наћи  бар  још  која  поштена 
српска  душа,  толико  бар  поштена,  као  што  је  Је«\ичин  ујак  Шандор.  Није 
истина,  да  је  нестало  бар  старих  честитих  типова  српских,  каквих  бар 
има  у  Игњатовићевим   романима. 

Не  може  нико  вахтевати,  да  се  у  нас  ивнашају  само  лепе  стране 
нашег  живота;  то  би  вначило  мавити  наш  свет  и  ласкати  му.  А  то  је 
опет  на  штету.  Али  књига  треба  да  је  огледа^ш  свега  народног  бића  с 
р^вих  и  лепих  страна  његових. 

Да  роман  буде  право  огледа-1о  друштвеног  живота,  треба  да  се  у 
њему  потпуно  слије,  стопи  оно,  што  је  опште  човечанско,  с  оним  што  јо 
сувремено  или  особено,  да  ианесе  борбу  уввишеног  с  обичним.  Шта  је 
друго  живот  него  борба?  Јест  пстина,  да  је  борба  аа  опстанак  најјача; 
али  вар  борба  аа  телесни  опстанак  само?  Зар  је  живот  само  онда  живот, 
кад  се  има,  што  само  телу  треба?  Камо  слобода,  братство,  вера  и  друге 
идеје,  аа  које  то.1ико  жртава  паде?  . 

Ја  нађох  у  овом  роману  само  оно,  што  је  сувремено,  и  то  не,  што 
је  у  сувременоме  особено,  што  треба  да  карактерпше  наше  доба,  као  доба 
напретка,  него  оно,  што  је  тако  обично,  да  тн  је  сваки  дан  пред  очимл^ 
па  би  и  овако  да  га  се  ратосил»аш,  а  некамо  ли  да  га  још  читаш  и  у 
КЊИ8И  којом  хоћош  и  треба  да  се  уанесеш  изнад  свакидашњег  Е1пег1е1. 
Падоше  ми  овде  на  ум  стихови  на  Бранкова  ^^Бачког  растанка:^ 

„Неси  гора  умилнога  латка, 
Кад  ко  шећс,  да  је  П1етња  слатка, 
Ни  се  вода  са  камена  слива, 
Кад  ко  легне,  да  слађе  почива; 
А  ко  тражи  ва  весе.Бе  цвеће 
Заман  тражи,  ту  га  наћи  неће." 

Нема  ту  оног  другог  битног  де«1а,  што  треба  да  га  има  роман,  оно 
опште  човечанско,  па  да  ти  довикне:  „Не  к.1они,  бори  се!  Живот  је  пле- 
менита  борба.  Није  живот  само  аа  то  ту,  да  се  ти  имаш  каде  бринути 
само  аа  што  маснији  аалогај.  .1>убав,  поштење,  општина  и  т.  д.  —  то  тре- 
ба  да  су  ти  идеали,  јер  су  то  идеа.1и  онога,  и1то  се  аове  опште  човечан- 
ско.  А  ти  ниси  члан  само  тог  уског  круга,  у  коме  се  сваки  дан  крећеш^ 
с  којим  се  ценкаш  аа  крајцару,  с  којим  пијеш  и  наздрављаш,  и  т.  д.  него 
си  члан  твог  народа,  а  твој  народ  члан  оне  велике  ваједничко  породице, 
што  се  аове  човечаиство!** 

Писац,  као  што  рекох,  не  додирује  ни  бар  мало  наш  јавни  живот, 
ваше  јавно  кретање.  Једанпут  или  двапут  се  спомиње  неко  омладинско 
кретање  тек  мимогред:  спрема  аа  неке  митинге,  бакљаде,  н  то,  да  што 
гаднију  сенку  баци,  јер  се  ту  истиче  само  теревенчење  н  дангубл>ење.  По 


ч 

\ 


Матица  Орпова.  153 


литично  тверење  може  бити  раалично,  али  на  тај  начин  ост^^ивати  читав 
један  народни  покрет,  то  не  сме   књижеввик. 

А  како  је  наука  представл>ена  ?  Предетавник  науке  је  доктор  Ци- 
Фрић  ЖЈпаниски  срески  лекар,  управ  кирург,  искусан  муж;  што  је  негда 
берберски  калФа  био,  иишта  му  не  шкоди,  и  славан  американски  пре- 
аидент  Бшсо1п  је  био  кројач,  а  то  је  још  мање.**  (Чак  и  утомеуглед 
на  Игњатовића!)  —  Па  онда  у  нркос  адравој  памети  и  XIX.  веку,  у  овом 
роману  врачаре  заиста  могу  да  предскажу,  шта  ће  бити.  То  не  само  да 
и  сам  писац  оабиљно  ве^ти  речима  (стр.  237.):  „Каткад  и  карте  нешто  пого- 
де,**  па:  „покојви  Милош  шфтаре  није  трпео,  кандаје  внао  да  му  ни- 
шта  добро  нећеду  прорицати,"  —  него  у  два  маха  пушта,  да  се 
»баљА  то  и  делом  докаже,  први  пут  (страна  63.):  „Папастакиница  чека 
иужа.  Баш  јој  баба  Кумрија  баца  карте,  и  прориче,  да  тек  што  није  ту 
Папастаки.  И  аа  чудо  тек  што  је  трећи  пут  карте  бацила,  ал  ето  кола 
кроа  капију  пр^јурише,  то  је  Иапастаки.**  Но  Циганка  нека  још  је  боЈВи 
мајстор  од  баба-Кумрије.  Она  стр.  404  и  405.)  не  само,  да  погоди,  шта  ће 
се  десити,  него  и  пгта  ће  снити,  па  шта  ће  тај  сан  вначити.  Јелица  абил»а 
онако  сни,  и  абиља  јој  се  све  онако  ама  у  длаку  десило,  као  што  је  1(и- 
ганка  прорек-та.  —  Јелица  верује  у  сан.  Хајд,  то  подноси,  да  личност  каква 
верује  у  сан.  Ал  како  се  то  слаже  с  о8бил»ним  човеком,  па  још  кадјетај 
човек  писац  романа,  да  он  допусти,  да  се  така  личност  8би.1>а  увери,  да 
сан  предскаже?  А  то  стоји  на  стр.  388. 

А  какве  су  друштвене  прилике,  ено  сам  у  оном  ивводу  довољно, 
мислим,  нацртао.  Но  не  могу,  да  бар  у  ивводу  не  приопштим,  како  се  у 
том  роману  описује  српско  шсеље  о  свечарима.  Ту  се  (стр.  б — 8)  каже, 
како  је  преподобни  отац  ТеоФан  игуман  око  шесет  година  човек  весел>ак, 
па  свира  у  тамбуру,  „прави  тамбурашки  виртуоа'*.^!)  Зар  игуман 
немд  другог  посла?  Или  ако  ааиста  то  ради,  аар  треба  таког  игумана  она- 
ко  идилично  цртати  ?  Хоће  ту  да  се  опише  идилично  весел>е  на  селу.  Али 
осим  што  игуман  свира  у  тамбуру,  певају  се  ту  и  „масне**  песме,  н.  пр. 
„Три  девојке  ишле  преко  поља,  п]>еле  јесу  жичи1^у  ..."  Е,  кад  већ  и  ту 
вапеваше,  Јеличину  матер,  младу  вдраву  пунокрвну  удовицу,  удари  капља 
од  смеја  нли  неанам  од  чсга,  а  игуман  је  голица,  ^ер  голицање  чини  у 
том  случ!^  до#ро",  др.  П^иФрић  је  лечи  годину  дана,  ал  не  поможе,  она  умре. 

МислиМ)  да  је  доста,  што  сам  рекао  о  том  роману.  Још  да  кажем 
коју  о  језику. 

Јеаик  је  рђав  до  ала  бога.  За  писца  „Патнице"  просто  не  постоји 
никакво  правило.  Толикогодишња  борба  ва  народни  јеаик  наш  и  пречишћа- 
вање  јевика  књижевног  код  њега  просто  не  постоји.  Ја  сам  почео  био  нај- 
пре,  да  бележим  на  артију  неке  погрешке,  па  сам  се  брео  уверио,  да  бих 
морао  преписати  мал^  те  не  цео  роман.  Понда  сам  хтео,  да  те  вадоволим 
тиме,  што  сам  оловком  подвлачио  и  гдешто  исправљао.  Но  ни  на  то  ни- 
сам  доспео  свуда.  Морао  бих  скоро  све  исподвлачити.  Децама,  срцама^ 
крвл>ом,  бијо,  видијо,  бев  да,  плакајући,  увдисајућим,  имаћеду, 
не  ће  ду,  ће  ду,  сна,  свој  и  његов  никад  рааликовати,  кои,  и  т.  д., 

.Детопне**  146.  10а 


154  Матица  Орпока. 


и  т.  д.  да  и  не  споииљеи  синтактичких  и  Фонетичких,  д  ,,но**  није  нигде 
одел>ено.  —  — 

Поукд  наша  мора  бити  вабавнија,  а  вабава  поучнија ;  а  клко  у  овом 
роиану  нема  ни  поуке  ни  аабаве,  како  не  одговара  ни  естетичнии  вахтеви- 
ма  ни  оЈвремении  наворима,  како  је  и  јеаик  у  њему  тако  р))ав,  да  би  се 
цео  морао  сасвим  наново  превести,  кад  би  рииан  иначе  и  ва*1><чо,  —  жао 
ми  је,  што  не  иогу  да  уживаи  радост  велију,  коју  нлм  писац  наговести  у 
натпиоу,  јер  с  „Патницом**  -^  поп  ћа1)ети8  ^Вотап**,  те  преддажем  књи- 
жевном  одбору,  да  нипошто  не  награди  овај  ромлн.** 

Мииан  Андрић  у  Новои  Саду  јав.^  ово: 

„На  цењену  одлуку,  којом  ми  је  ивдат  на  оцену  роиан  од  непоанл- 
тог  лисца,  под  наСг10вом  ^Патница'*,  а  оаначон  девивом:  „КипсЈо  Уо1>18 
^аи^иш,  ћаћетив  поп  рарат  &е(1  Вотап.  -  Ех  сопс1ауе**  —  члст  ми 
је  поднети  овлј  иввештај : 

Пре  свега  мораи  прииетнти,  дл  ово  дв.1о,  ни  по  унутрлшњ(»сти  сво- 
јој,  ни  по  облику  своие  није  ^роилн'^.  Неил  у  њеиу  никакве  уввишеие  ми- 
сли,  неиа  идејала,  који  би  читаоцд  аанео,  побудио,  или  блр  аагрејао;  а 
облик  иу  ни  простој  приповетци  но  доликује.  Особо  саие  врло  ид.10  раде, 
па  и  онда  се  баве  вишс  сл  споредним  околностимл,  д  нд  против,  пнсдц  сдм 
сувише  много  приповедл,  и  то  таковим  пепојетским  начином,  да  чита.«ац 
у  тоие  приповедању  никаква  уживлњд  не  ндлдви.  Јевик  је  тако  нечист, 
копструкције  тако  непрдвилне,  да  онај,  којн  би  хтео  то  све  поправитн,  ио- 
рао  би  готово  цело  дело  преписати  и  прерпдитн;  д  стлвци  су  тако  на 
кратко  скројени,  да  се  човек  у  читдњу  умо])ити  морд.  Местимице  ће  се 
читдллц  и  рджл^утити  нд  писцА,  што  једну  иколност  клд-кдд  у  рдвмаку 
од  двА-три  редд  пд  често  сд  истим  речимд  двд  пут  кааује.  Нд  страни  93. 
н.  пр.  каже  о  Петру  Мргодићу,  —  „имао  је  лопе  куће  и  плодне  вемљв'*, 
—  а  на  страни  95  опет:  цПетар  Мргодић  има  миоге  плодне  8еил>е.** 
На  страни  60.  —  „Тдквои  једнои  приликом  угледдо  је  1С^у  и  Шдн- 
дор.  Буде  очаран  њеним  лепим  створом",  —  а  аа  тим  се  трећп 
ред  овако  почиње:  „Шандор  је  већ  прс  тогд  свдки  длн  Кдју  виђдо, 
дл  сд^^  буде  као  очардн,  кдд  је  виђе."  —  Нд  стр.  1 46.  —  мизгледд,  кдо 
усдђена  ружа  покрај  сми.Ба  на  гробу**,  а  ва  тим  у  петои  реду:  ^кад  стлне 
покрај  Милоша,  као  ружица  покрај  сии*1>а, . .  .**  На  с^гр.  372.  ^То  је  по- 
твора,  што  је  и  саи  суд  привнао,'*  —  а  аа  тии  у  другои  ред>':  „Но  у  тој 
осуди  суда  лежи  важна  ствар,  то  је  потвора",  нд  стр.  391.  —  „Петдр  Мргодић 
као  што  је  усталац,  хода  по  сллап^у,  свуд  цуња,  аавнру^е,  хоће  све  да 
види,  неиа  л*  где  какве  штете.  Пала  је  бујица  киша  са  крупои,  па  после 
буре  тек  што  опет  сунце  грану,  старац  хода  пешке,  да  види  неиа  ли  ка- 
кве  штетв,**  и  т.  д. 

Предиет  је  увет  ив  друштвеног  живота ,  а  тенденццја  је  делу,  да 
женску,  која  је  у  животу  поклиала,  па  се  пош^ала ,  не  треба  истиснути 
и8  друштва. 

За  своју  „Патницу"  тражи  писац  то  у  то.шко  више,  што  вели,  да  онл 
није  крива  тој  својој  погрешци.  А  на  кога  баца  крнвицу?  На  свекра  ње- 


Матица  Српока.  155 


ног  Петра  Мргодића,  старца  од  свдамдесет  и  пвт  година,  који  јв  после 
смрти  свога  сина  Милоша  силом  увукао  у  своју  кућу  Ми.шна  Сардана- 
паловића,  ожењвна  човека  и  од  тетке  брата  Милошевог,  и  то  по  напред 
скројеном  рачупу,  да    „патницу'*  Јелицу,  снаху  своју  на  клиаав  пут  наведе! 

Ово  је  —  по  моме  мњењу  —  довољно  само  навести ,  па  да  се  — 
особито  са  обаиром  на  то,  што  је  предмет  ив  српскога  друштвеног  жи- 
лота  црпљен,  види  слаба  основа,  на  којој  је  писац  невиност  Јеличину  хтео 
да  подигве,  а  њу  саму  чак  п  као  идеал  да  представи. 

Ал  писац  и  тај  поступак  старчев  мотивује.  —  Иосле  синов.Бвве 
смрти  старац  се  почео  удварати  снаси  својој,  а  кад  је  прешао  грани!^, 
сиаха  га  је  одбила.  У  старцу  се  с  тога  породила  жел>а  аа  осветом,  и  на- 
мера,  да  снаху  своју  истисне  иа  куће.  А  да  ва  тс»  ек^чатантнд  повода  нађе, 
угладио  је  пут  снаси,  на  коме  ће  ова  пок.чи8нути! 

Ко  ово  све  црочита,  мора  се  згнусити  иа  старца,  али  —  и  на  сам 
овај  роман. 

Ово  је  —  наравно  —  највоћа  махна  делу,  али  ни  остале  особе  му 
нису  бог  ана  клко  морално  васиитане.  Један  сед  игуман  на  пр.  са  оста- 
лима  заједно  пева  у  мешовитом  друштву  песме,  којима  се  садржај  на 
страни  7.  довољно  карактерише.  О  том  истом  игуману  вели  писац,  да  је 
„доиста  лепо  било  видети  те  Фине  светитаљске  (!)  игуманове  прсте  како 
те.,1вграФСки  и  те.\еФонски  у  уши  и  срце  утичу."  А  женске  су  (»собе  у 
томе  „роману**  све  саме  „кокете." 

Између  оста.1их  женских  игра  у  овом  роману  улогу  и  једна  учите- 
.1>и1^  п^иватнога  женског  аавода,  мадама  СераФИна,  ва  коју  писац  на  стр. 
3.4.  каже:  „б.1аго  матери,  која  њој  дете  своје  у  руке  да."  А  кау\  човек 
прочита  оно,  што  та  мндама  на  стр.  42 — 44  ив  свога  живота  приповеда 
ХПандору,  ујаку  Јеличином,  онда  се  мора  чудити,  да  је  Шандор,  кога  је 
писац  као  интелигентна  човека  представио,  могао  Јели!^  у  мадамнном 
ваводу  оставити. 

Па  писац  верује  и  у  циганске  врачолије  и  карте  и  овоме  ванату 
посвећује  237 — 245.  па  онда  опет  404. — 40б.  страну  свога  романа,  где  ци- 
ганка  картара  прориче  и  погађа  Је,1ичииу  бу^\ућност. 

Као  вачин  у  роману  овом  има  и  песама  (стр.  66.  и  67.),  а.^  ове  не 
само  да  нису  ва  ромаи,  него  нису  ни  аа  јавност. 

По  наслову  романа  на^^^а  се  чита.1ац,  да  ће  у  њему  наћи  бог  ана 
какових  трагичних  момената,  а.1  тога  у  опште  нема.  Оно  је  теи1К0  до/\ун1е 
у  обичном  друштвеном  животу  наћи  романтичног  јунака  или  јунакињу, 
Л.МЛ  песник  их  уме  да  створи.  У  томе  баш  и  лежи  највећа  снага  песни- 
кова;  али  овде  пис1^  то  није  испа.1о  ва  руком. 

ПреДг^ажем,  да  се  ово  дело  одбије.*' 

На  основу  тих  једногласних  оцена  не  досуђује  св  никаква  награда 
споиенутом  роиану. 


ИСПРАВАК. 


На  страни  21  у  врсти  26  оаго  стоји:    ииађи  брат,  а  треба:  старији  брат. 


1ЕТ0ПИС 


МАТИЦЕ  СРПСКЕ 


ГРЕЂУЈЕ 


А.    X  А  Џ  И  Ђ. 


.  ^.^  .--^-^— ■* 


КЊИГА  147. 


'-^  ^  _  -ч. ' 


1886.  ОВЕОКА  ТРЕћА. 


У  НОВОМЕ  САДУ, 

СРПСКА    ШТАМПАРИЈА   ДРА    СВЕТ.    МИЛВТИ&А. 

1886. 


.  -  ? 

4  •  - 


р 


Н  Р  Е  Г  Л  Е  Д. 


СТРАНА 

I.  Последк»и  Вранковићи  у  историји  и  у  народном  пе- 

вању.  1456-1502.  Од  Стојана  Новаковића.  (Наставак.)         1 
II.  Грађа  за  медицинску  термино.10гију.  Сабрао  др.  М. 
Јовановић-Батут.  (Наставак.) 33 

III.  Физика  у  Срба.   Написао  проф.    Стева   Милованов. 
(Свршетак.) *    79 

IV.  Владислав  краљ  угарски.   Историјска  трагедија  у  5 
чинова.  Написао  Никола  В.  ђорић.  (Наставак.)    .     .     110 

V.  Српске    народне   приповијетке  из   Горње   Крајине. 
Скупио  их  Владимир  Красић: 

6.  Младић  вилама  начинио  хлад 132 

7.  Изгубљено  дијете 134 

8.  Жабица  царица 135 

VI.  Књижевност: 

Шест  приповедака  Л.  К.  Лазаревића.  Оцена  дра 

Милана  Савића 137 

VII.  Матица  Српска: 

Изводи  из  записника   књижевног   одбора  и   оде- 
љења  1885.  године 145 


»Ш 


г 


ПООЛЕДЊИ  БРАНКОВИћИ 

У  ИОТОРИЈИ  И  У  НАРОДНОМ  ПЕВАЊУ.  1456—1502. 

ОД  СТОЈАНА  НОВАКОВИЋА. 

11. 

Српске  80мл.е  још  потпуно  неваузете  од  Турака.  —  Београд  са  Сре- 
мом  и  Г1осав.1»ем  п  Јајце  са  Крајином  и  Посављем  у  Боснп  као  аемљиште 
борбе  ме))у  Турском  и  Угарском.  —  Шта  је  суђено  бпло  сииу  Сибињанп- 
на  Јанка  (Матији  Корвину)  и  унуку  Ђурђа  деспота  ^Змај-деспоту  Вуку  . 
—  Исељавање  Срба  у  Угарску.  Пос^едицв  тога  исе.1лвања  по  етнограФ- 
ски  састав  јужно-угарских  покрајипа,  нарочито  по  етнографску  карактери- 
стпку  Срома.  —  Пород  Ђу])ђа  Бранкови^^а.  Шта  се  зпа  о  Гргуревом  синл- 
Вуку  (потоњем  Змај-деспоту;  и  о  његовом  раду  у  кризама  1458 — 1405.  го- 
дине.  —  Измирење  Вуково  с  кргиЂем  Матијом  и  прелазак  Вуков  у  Угар- 
ску.  —  Кад  је  и  у  каквим  прииикама  кра.!.  Матија  установио  титулу  де- 
спотства  српског  у  Угарској.  —  Одјек  тога  акта  међу  Србима.  —  Турска 
нападања  на  Срем,  Славонију  и  вападне  земље.  Подизање  1Папца.  —  Во- 
јевање  угареко  1476;  уаеће  Шапца;  учешће  Змај-деспота  Вука  у  том  во- 
јевању.  —  Борба  око  Смедерева;  Витешка  трпеза;  војевање  Змај-деспота 
Вука  по  Босни  1480.  —  Војевање  Змај-деспота  Вука  по  Србији  1481 ;  ра- 
сппан.е  Крушовца.  —  Смрт  Змај-деспота  Вука.  —  ПопЈ'Њвњв  достојанства 
српског  деспота  у  Угарској.  —  Синови  СтвФана  Бранковића  Ђорђе  и  Јо- 
ван  долазе  из  Немачке  у  Угарску.  —  За  што  се  СтвФан  Бранковић  није 
са  спновпма  својим  још  раније  у  Угарску  досв-1ио.  —  Питање  о  'Борђевој 
жепидби;  његов  од.1адак  у  кгигуђерство.  —  1Пта  би  могло  бити  узрок  Ђор- 
ђевог  одласка  у  ка.1уђерство  ?  —  Јовапово  деспотовање  и  војевање.  Шта  се 
МИС.1НЛО  о  њему.  —  Тадашњи  имовни  одноп1аји  Бранковића.  —  Десш»товање 
Бранковића  у  Срему  као  пос^едњи  одјек  старога  државног  живота  срп- 
ског.  Како  оно  стоји  према  државном  праву,  а  како  је  стајало  у  осећању 
и  у  мњењу  народном. 

У  првом  чланку  имали  смо  да  износимо  на  видик 
догађајсЈ  који  су  у  српској  историји  ваљда  најнесрећнији 
II  најнемилијиЈ  о  којима  ћути  народна  традш^ија,  о  ко- 
јима  не  певају  народне  песме,  о  којима  су  и  сами  исто- 
рици  говорили  кратко  и  као  с  неким  осећањем  незадо- 
вољства  и  туге.  Стара  српска  држава  свршавалаје,  и  ми 
смо  имали  да   побележимо    њене    последње   самртне  тр- 

„Летопис'*   147.  1 


Последњи  Брашровићи. 


завице.    Бранковнћи   су   имали  немилу  судбину,    да    при 
тој    трзавиди    они    највише    претрпе    и  изгубе.     Пзгле- 
дало  је,  да  су  са  државом  српском  и  они  отишли  у  мрак 
заборава,  и  да  се  више  већ  ни  они,  ни  држава  неће  спо- 
мињати.  А.1И  борбе  је  још  имало  да  буде.    Борба  је  та 
још  једнако  имала  да  се  бије  на  зем.Бишту   нашега  на- 
рода.  После  пада  Србије  и  Смедерева  остао  је  Београд 
у  рукама  угарским  као  бедем  који  је  Угарску  и  западну 
Европу  још  бранио  од  нападаја  турских.   Пре  него  пгго 
би  се  одсудан  удар  имао  управити  на  Будим  и  Беч,  ва- 
љало  је  Београд  узети.    А  Београд,  ако  је  и  био  у  ру- 
кама  угарским  био  је  по  свему  српски  град,  и  опкоља- 
вало  га  је  српско  становништво.*)    Несрећа  пак  осталих 
крајева  српских  учинила  је,  да  је  то  становништво  по- 
стало  још  гушће  и  одабраније  по  јунаштву  и  прегнућу. 
Јер  ко  је  год  још  хтео  и  марио   да   се  бори  с  полуме- 
сецем,  њему  је  застава  на  зидинама  Београда   била  обе- 
лежје  зборног  места,  око  којега  се  ваљало  купити.  Даље 
западно  опет,  после  пада  Босне,  остао  је  још  град  Јајце 
на  Врбасу  са  Крајином    Босанском,  које  је  краљ  угар- 
ски  Матија   исте  1463.  године   ослободио    и  после  дуто 
у   својој    власти  држао.    На   престолу   угарском  утврдио 
се  мудар  и  предузимљив  краљ  Матија  Корвин,  млађи  син 
Сибињанина  Јанка,  који  је  још  један  пут  високо  подигао 
славу  Угарске  и  оружја  њеног,  и  који  је,  као  пред  пад, 
још  један  пут  прославио  заставе  угарске  у  војевању  про- 
тив   Турака.    Суђено  је   било,  да  се   у  овом  времену,  у 
пределима  Посавља  и  блискога  му  Подунавља,  још  један 
пут  засветли  и  српско  јунаштво.    Суђено  је  било,  да  то 
јунаштво  нађе  себи  достојне   војводе,  који  да   га  поведу 
и  представе.  Суђено  је  било,  да  се  политичке  околности 
тако    стеку,   да   исти   онај    краљ  Матија,  који  је  у  Де- 

*)  А.  Вранчић  (Увгап(11и8)  путник  И8  половине  XVI.  ввка  говори  о 
Бвограду:  Домаћи  Срби  су  Београд  ава.\и  славним  по  храбрости  војника 
и  вођа,  који  после  пада  Смедерева  и  српске  државе  остадоше  као  посада 
на  обрану;  а  за  то  га,  примећује  напокон,  потоњи  писци  вову  Биоградои, 
што  и  други  илирски  народи  обичају  престолнице  својих  владара  овим 
именом  нааивати.  Кад,  БХХ1,  20. 


Пооледњи  Бранковићи.  3 

кембру  1458.  на  сабору  у  Сегедину,  преломио  и  по- 
следње  копље  над  несрећном  тада  кућом  Бранковића, 
који  је  тада  лишио  је  имања  и  престола,  а  налио  јој 
последњу  најгорчу  чашу;  суђено  је,  велимо,  било  с 
једне  стране  да  он  тој  кући  у  представнику  њеном  Вуку 
Гргуреву  Бранковићу  (Змај-деспоту  Буку)  поврати  што 
јој  је  одузео,  а  с  друге  стране,  да  та  кућа  сама,  у  истоме 
змај-деспоту  Буку,  стече  славу,  какву  дотле  није  имала, 
славу  чистога  витештва  и  сјајпе  јуначке  популарности. 
Пре  него  што  ће  и  српски  парод  и  Угарска  утонути 
потпуно  у  тамну  провалу  ропства,  суђено  је  било,  да  се 
још  један  пут  заблиста,  ма  и  за  кратко  време,  ма  и  без 
успеха,  чиста  слога  њихова,  и  да  се  под  заједничким 
заставама,  у  пределима  нашим  народом  насељеним,  по- 
веде  борба,  која  као  да  је  и  сама  осећала  да  се  води 
само  за  част  оружја,  само  за  витештво  и  поезију.  И  су- 
ђено  је  било,  да  се  око  тога  времена  и  јунака  његових 
из  нашега  народа,  а  нарочито  око  последњих  Бранко- 
вића,  савије  један  низ  јуначких  рапсодија  и  тужних  ме- 
лодија  наше  народпе  поезије,  који  чудповатом  светлошћу 
поетичке  трагике  осветљавају  магловито  биће  српске  де- 
спотовине   у   Срему    и  јуначки   блесак   њених    витезова. 

По  ономе  што  је  напред  изложено,  до  овога  се 
могло  доћи  само  измирењем  између  Бранковића  и  краља 
Матије.  Да  видимо,  којим  је  то  путем  било,  и  како  се 
дошло  до  тога. 

Извори  су  пам,  истина,  врло  оскудни  и  мршави, 
али  чинићемо  што  се  може,  да  из  њих  што  више  из- 
вучемо. 

Главни  темељ  догађајима  које  ћемо  у  напредак 
имати  да  разматрамо  била  су  насеља  српска  у  Угар- 
ској,  нарочито  по  јужним  њеним  областима. 

У  тим  јужним  крајевима  народа  је  српског  још 
раније  било,  али  су  старија  насеља  знатно  помножена, 
а  многа  нова  основана  течајем  XV.  века,  после  несрећа, 
које  су,  кроз  другу  половину  XIV.  века,  постизавале 
Србе  у  јужнијој  њиховој  постојбини. 


Пооледњи  Бранковићи. 


•  После  битке  косовске  —  пнше  Ал.  Стојачковић  — 
која  је   решила   судбину   царства   Србцје,   прелазили  су 
Срби   чешће   из    Србпје    у    ове   стране.    У  време  краља 
Жигмунда  (1387 — 1437)  населили  су  острв  Чепељ.   Две 
знаменитије  од  тих  нових   паселбина  јесу :    Св.  Андрија 
и  Српски  Ковин  (ЕаС2  Кеуе).    Житељи   овог  последњег 
места  добили  су  од  унгарских  краљева  многе  не-неважне 
пове.Ђе  од  год.   1405.   1412,   1428  итд.,  које  се  јоште  и 
данас  тамо  спомена  ради  хране.*^)   «3а   опе  који  су  се 
разбегли  били   из   Браничева  и  Голупца  —  говори  Чед. 
Мијатовић   описујући   догађаје   од    1428.  —  и   који   не 
хтедоше  или  не  смедоше  да   се   враћају  да  под  турском 
сабљом  живе,  ђурађ  је  израдио,  те  им   краљ   Жигмундо 
даде  земље  на  острву  Чепел>у,  у  данашњој    Св.  Андрији 
и  Рац-Кеве.    Жигмундо   им  је   издао  на  то  особиту  ди- 
плому,  којом  пм  ујемчава:  да  се  суде  пред  својим  суди- 
јама  и  по  својим  закопима,  и  да  су   слободни   од   свију 
данака  и  дажбина.  Једино  што  им  се  у  дужност  ставило, 
било  је:    да   чувају   краљевско   пристаниште   на   острву 
Чепељу  и  да  дају    двору    краљеву  по  два   товара  воска 
годишње.  *  ^) 

После  несрећног  рата  којп  снађе  Србију  одмах  у 
почетку  владе  ђурђа  Бранковића,  народ,  који  се  већ 
тога  века  толико  пута  узнемиривао,  морао  је  бити  распо- 
ложен  да  тражп  мирнија  и  склонитија  места  за  живот. 
Нова  ђурђева  добра  у  Угарској  сама  собом  су  подсти- 
цала  на  то  и  прив.тчила  пх  к  себи.  Види  се,  да  је  и 
сам  ђурађ  добра  по  удаљенијим  крајевима  Угарске  ис- 
пуштао  из  руку,  рапшрујући  оно  што  је  имао  у  Срему 
Јер  касније,  покрај  Купинова  и  ( ■ланкамена,  видимо  у 
његовим  рукама  и  Земун  и  Митровпцу.  Види  се,  да  је 
ђурађ  и  сам  потпомагао  ово  насељавање,  јер  без  сумње 
поводом  ранијег  догађаја,  а  пе  тек  поводом  сувременог 
ратовања,  решио  је  угарски  сабор  чланком  XXV.  од 
1439,:  да  деспот  ђурађ  и  зет  његов  гроф  Циљски  своје 


*)    Черте   животд   нлрода  србскогт.  у   уигарскимг    об.1астииа.   Бечт. 
1849.,  стр.  0. 

')  Деспот  Ђурађ  Бранковић,  156. 


Пооледњи  Бранковићи. 


градове,  утврђења,  вароши  и  села  по  Угарској  дају  под 
управу  само  угарским,  а  не  страним  грађанима.  Нове 
невоље  и  нови  ратови,  који  су  баш  те  године  целу  Ср- 
бију  и  њену  престоницу  Смедерево  под  турску  непо- 
средну  власт  довели,  истиснувши  деспота  ђурђа  и  све 
српске  старешине,  обновили  су  узроке  исељавању  и  осна- 
жили  га.  Бележи  се,  да  се  те  године  моравска  до.шна 
гомилама  селила  у  Банат.  Нема  сумње,  да  је  с  друге 
стране  и  Срем  на  ново  добио  нових  насељеника.  Кадје 
пак  године  1459.  Србија  са  свим  пала  под  турску  власт, 
и  опет  је,  како  се  бележи,  мноштво  народа  прешло  у 
Срем.  Краљ  угарски  Матија  Корвин,  имајући  на  уму 
борбу  с  Турцима  и  велику  изложеност  јужних  граница 
пред  непрестаним  насртајима  турским,  почео  се  с  већом 
пажњом  бринути  о  редовном  насељавању  јужних  пре- 
дела  своје  краљевине.  Он  је  не  само  добро  примао  на- 
род  из  јужних  земаља,  него  је  допуштао  да  војска  пре- 
води  народ  из  преко  Саве  и  да  га  насељава  у  пределима 
круне  угарске.  Тако,  кад  је  краљевско-угарска  војска 
1481.  под  Змај  деспотом  Вуком  и  Кнез-Павлом  продрла 
чак  до  Крушевца  у  Србији,  бележи  се,  да  је  превела  на 
леву  обалу  Саве  и  Дунава  на  50,000  породица.  Добра 
српских  манастира,  који  су  овим  насељавањем  вепре- 
стано  јачала  и  множила  се,  такође  су  би.1а  места,  која 
су  к  себи  привлачила  српско  насељавање.  Исте  1481. 
године,  донесени  су  на  утарском  сабору  закони,  којих 
се  III.  и  IV.  чланом  Срби  потпуно  ослобођавају  п.1аћања 
десетка  цркви  като.1ичкој,  како  би  им  се  тиме  настањи- 
вање  олакшало,  и  да  би  се,  како  изреком  у  закону  стоји, 
и  други  који  су  још  под  турском  влашћу,  изазва.ш  да 
у  Угарску  прелазе.  Ово  се  морало  чннити,  што  се  Срби 
нису  насељавали  само  на  земљама  своје  господе  или 
својих  цркава,  него  их  је  било  и  на  земљама  старије 
сремске  католичке  властеле.  Пада  у  очи,  како  су  се  у 
Срему,  у  коме  је  данас  компактно  српско  насељење,  са- 
чувала  многа  чисто  маџарска  имена  места,  ма  да  данас  Ма- 
џара  у  Срему  нема.  Имена  манастира :  Кувеждин,  Бешеново, 
Ремета,  Гргетег,  Фенек  маџарска  су:    исто  тако  гдекоја 


^>  Пооледњи  Бранковићи. 

Бмена  места,  као  Манђелос  (из  Нађ-Олас),  Ириг,  итд. 
И  ако  нема  сумње,  да  се  словенско  и  српско  насељење 
од  старине  у  маси  одржало  у  Срему,  та  имена  сведоче, 
да  је  у  Срему  било  и  маџарских  насеља.  Мисли  се,  да 
су,  при  наваљивању  српске  емиграције  с  југа,  маџарска 
насеља  потиснута  на  север,  а  може  се  мисли^ги  и  да  су 
се  у  претежној  маси  српској  у  исту  масу  претопила. 
Новија  српска  насеља  донела  су  и  старијим  насељима 
предала  и  историјска  предања  о  српскпм  јунацима  и 
догађајима,  која  су  јужније  у  средиштима  средњевековног 
живота  српског  постала.  Таким  је  начином  Срем  у  те- 
чају  XV.  века  потпуно  се  асимиловао  свему  ономе,  што 
је  у  старој  краљевини  чинило  суштину  наших  народних 
историјских  предања. 

Тога  ради  ове  су  масе  народне  одмах  у  почетку 
осећале  своју  засебност  и  с  њоме  мисао  о  држави  својој. 
Пред  њом  су,  без  сумње,  још  тада  иселиле  се  и  неке 
племићске  породице,  које  се  после  у  ратовима  помињу. ') 
Али  по  ономе  што  је  напред  изложено,  не  зпа  се  да  је 
ко  од  владалачке  породице  настанио  се  међу  тим  наро- 
дом,  и  ако  су  досадап1њи  историци  махом  тако  тврдили. 

Истина  у  миланском  архиву  налази  се  једна  белешка 
у  писму  посланичком  из  Млетака,  у  ком  се  јавља  из  У- 
гарске,  13.  новембра  1461,  како  су  се  некакви  Турци 
почели  примицати  к  Београду,  и  како  је,  сазнавши  за  то 
син  деспота  српског  изашао  пред  њих,  те  их  више 
од  две  хиљаде  исекао  а  многе  похватао.')  Али  пошто  се 

')  Да  поменемо  овде,  примера  ради,  Бакића.  1558.  Вранчић  Вас1 
БХХП.,  22)  прича,  како  су  у  око.шни  садатње  А.  II.  Паланке  саана.ш 
„да  је  блиау  кућа  Павла  Бакића,  по  имену  Вјенчац,  у  којој  живЈМШхе 
прије  него  ли  је  од  Турака  к  нам  прибјегао."  Мплићевић,  Кнеж.  Србија 
231,  кааује  како  се  на  врху  Венчаца  иалаае  неке  старе  зидине,  аа  које 
народ  прича  да  су  били  Бакићеви  двори.  По  томе  је  то  морала  бити  већа 
и  богатија  в«\асте.1а.  Што  се  у  истој  околини  и  у  каснијем  времену,  у 
Гласнику  II,  229 — 231.  помнњу  неки  Бакићи,  може  нам  показивати,  да 
је  неко  од    те  породице  и  у  старом  аавичају  остао. 

-)  Макушев,  Гласник  2-ог  одељ.  XIV.,  155.  Слично  томејав.Ђали  су 
и8  Млетака  [стр.  207.  исте  књиге]  21.  августа  1464:  како  су  дошле  ново« 
сти,  да  су  Турци  са  300.000  људи  ушли  у  Србију,  и  како  је  деспот    уте- 


Поодедњи  БранБовик1. 


не  може  знати  ко  би  то  био,  јер  се  Стефан  баш  у  тај 
мах  далеко  налазио.  о  другом  се  послу  бавећи,  то  се 
мора  мислнти,  да  се  неко  други  под  тим  именом  ра;^уме- 
ва  или  да  је  обмана  каква  учинила  да  се  такав  глас 
пронесе. 

Једини,  који  је  још  остао,  и  на  којега  се  могло  ра- 
чунати,  био  је  син  најстаријега  сина  ђурђева  Гргура  — 
Вук,  позније  прозвани  Змај-деспот  Вук. 

Али  где  је  био  тада  Вук,  и  шта  је  у  опште  било 
од  њега,  пошто  му  стриц  Лазар  оца  из  Србије  протера 
у  мају  1457.  године?  Кад  се  он  родио  иу  којим  је  го- 
динама  тада  био? 

Наши  извори  готово  никад  нису  говорљиви;  у  овој 
су  пак  ствари,  могло  би    се    казати,  и  сувише  ћутљиви. 

ђурађ  Бранковић  се  оженио  26.  декембра  1414.  го- 
дине.  Године  1434.  20.  априла  удаде  му  се  млађа  кћи 
Катакузина  за  Улриха  графа  Циљског;  годину  дана  пак 
касније,  4.  септембра  1435.  по1)е  старија  му  кћи  Мара 
за  цара  турскога.  Не  зна  се,  кад  се  које  дете  ђурђево 
родило.  Животописна  белешка  о  Стефану  Бранковићу, 
коју  је  Ил.  Руварад,  наштампао  у  Летопису  књ.  117. 
наводи  да  је  средњи  син  Стефан,  умр'о  у  56-ој  години. 
Пошто  је  он  умр^о  у  1477.,  то  би  година  рођења  њего- 
ва  пада.та  у  1421,  и  онда  би  извесно  било,  да  је  Гргур 
рођен  као  прво  дете,  може  бити  прве  године  брака,  да- 
кле  1415.  или  1416.  Јетописи  бележе,  да  је  он  зароб- 
љен  1439.  кад  су  Турци  узели  Смедерево.  Ио  горе  ре- 
ченој  претпоставци  о  његовом  рођењу  тада  би  му  било 
23  или  24  године.  Без  тога  тешко  да  би  га  ђурађ  оста- 
вио  на  тако  опасном  месту.  Је  ли  тада  већ  био  ожењен 


као  у  Угарску  са  свим  штоје  имао  и  понети  могао;  како  је,  истнна  оста- 
вио  неколике  главне  градове  до6ј»о  спремне,  л.\и  тешко  да  ће  се  моћи  одр- 
жати.  Дошто  освоје  Србију,  Турцн  ће  у  Угарску. . .  А  већ  јетадатобила 
историја.  У  крајњем  с^учају  то  би  се  тица.1о  комапданта  Београда, 
који  као  да  стоји  и  у  оној  другој  белешци  иза  сина  деспота  сриског. 
То  покааује,  да  С1»  није  могло  мисшти  да  је  пала  Србија  све  док^1е  се 
држао  Београд.  Исто  мп^ење  и  ми  држимо.  Држа.1о  се  и  у  самој  У- 
гарској,  као  што  покааује  горе  наведена  бе.1е1пка  иа  Нрапчића  иа  времена 
готово  чнтав  век  п«(8нијега. 


Поодедњи  БранковЕћи. 


или  није?  У  години  1441.  он  је  изгубио  вид,  и  изгледа 
да  је  после  тога  подуже  остао  на  истоку.  Да  ли  се  тада 
помоћу  сестре  своје  царице  ЛЈаре  оженио?  У  општена- 
ши  летописи  ћуте  о  женидби  Гргуревој,  и  ако  ни  мало 
не  сумњају  кад  причају  да  је  Змај-деспот  Вук  Гргуров  снн. 
Народна  предања  о  тајанствености  његова  детињства  и 
одгајивања  спомињата  су  већ  у  првом  чланку,  а  говори- 
ће  се  0  њима  и  у  трећем ;  али  њих  као  да  и  овде  тре- 
ба  на  ум  узети.  Изгледа  да  се  Змај-деспот  Вук  први  пут 
појављује  у  оним  међусобицама,  које  су,  после  смрти  де- 
спота  Лазара  Бранковића,  настале  око  престола  српског. 
Врло  је  могућно,  да  је  Змај-деспот  Вук  заједно  с  Јери- 
ном  и  Гргуром  у  мају  1457.  отишао  к  Турцима;  да  је 
тада  од  Турака  земљу  какву  и  положај  добио  и  да  је  уз 
оца  био,  у  оно  време  кад  је  он  после  смрти  Лазареве 
уз  турску  војску  у  Србију  одлазио  и  права  своја  на  срп- 
ски  престо  подизао.  После  тога  најприличније  би  би.10 
држати,  да  се  Гргур  задржавао  код  Турака  у  положају 
нотчињеног  хришћанског  племића,  каквих  је  у  то  време 
по  турској  царевини  било.  Народне  песме  (како  ће  сеу 
трећем  чланку  видети)  спомињу  његово  побратимство  с 
Али-бегом,  који  је  дуго  време  био  турски  паша  у  Сме- 
дереву  над  потчињеном  Србијом.  Могло  би  се  претпоста- 
вљати  да  је  у  ово  време  Вук  могао  доћи  до  познанства 
0  коме  народне  песме  спомињу. 

Наши  летописци  забележили  су  његову  смрт  под 
1485.  годином  речима:  Кк  к«ти  в993.  ппстдкн  св  Кдккк  Г^к- 
го1Г|ковнк1|  дбспотћ  кћ  Сримо^«  вкддик!!  .к$,  кгтћ.  По  тој  белешци 
излазило  би,  да  се  деспотовање  Вуково  почиње  1459.  и 
да  се  деспотовина  у  Срему  без  прекида  наставља  на  де- 
спотовање  у  Србији.  Али  није  тако.  Летописац  се  више 
држао  континуитета,  и  по  обичају  је  држао  право  и  за 
она  времена  кад  се  оно  није  у  ствари  вршило.  Извесно 
је,  да  Вук  није  био  деспот  ни  1459.  ни  касније.  Јер  што 
Енгел  у  својој  историји  Угарске  бележи  о  прилиципре- 
ласка  Вукова  у  Угарску,  потпуно  се  с.1аже  с  овим  пгго 
је  довде  наведено.  Ирема  томе  Вук  Гргуровић  остао  би 
негде  у  Турској,  како  се  1459.  затекао,  све   до    позна- 


Пооледњи  БранЕОвики. 


тих  прилива  у  1465.,  кад  су  Турци  мислили  на  неко  уми- 
рење  с  Угарском,  намерајући  да  у  тај  мах  сврше  осво- 
јење  Трапезунта  у  Малој  Азији.  С  тога  они  изведу  мно- 
гу  војску  у  Смедерево,  и  маџарскоме  команданту  Београ- 
да  пошљу  људе  да  Угарској  од  стране  султана  мир  пред- 
ложе.  Међу  тима  турским  посланицима  налазио  се,  каже 
Енгел,  и  Бук  Гргуровић.  Краљ  угарски  нареди  да  се  мир 
одбије  и  посланици  врате,  али  Вука  Гргуровића  задржи, 
и  да  му  Сланкамен  у  Срему,  који  је  некад  ђурђу  Бран- 
ковићу  припадао.  Ово  је  од  стране  краља  Матије  била 
прва  репарац1гја  онога  што  је  1458.  на  сабору  у  Сеге- 
дину  против  Бранковића  учињено.  Ово  је  био  први  чин 
измирења.  Вук  је  Гргуровић  морао  бити  личност,  која  је 
ово  изазивала,  која  је  дала  слутити  на  онајунаштвакоја 
су  му  позније  име  прославила.  Тешке  несреће  и  онако 
су  већ  далеко  назад  бациле  и  увреде  и  освете.  Босански 
престолонаследник  од  1458.,  по  том  злосрећни  последњи 
краљ,  навукао  је  на  се  у  Маџара  сумњу  издаје,  и  није 
се  показао  достојан  да  се  њега  ради  Бранковићи  вређа- 
ју,  нити  да  се  с  њима  кида.  А  по  том  је  већ  био  по- 
гинуо  на  начин  онако  несрећан  и  жалостан.  Све  је  било 
прошло,  и  некадашњи  непријатељи  лако  су  могли  један 
другоме  пружити  руку.  Они  који  су  ово  краљу  Матији 
саветовали  знали  су  шта  раде,  а  Вук  Гргуровић  је  сјајно 
осведочио,  шта  може  српски  витез,  кад  му  срце  није  рас- 
кинуто,  као  што  је  било  оцу  и  деду  његовом.  Несреће 
су,  између  осталог,  и  политички  положај  упростиле  и 
рашчистиле. 

Али  ни  тада  Вук  није  добио  титуле  деспотске.  Дру- 
го  је  време  и  друге  су  околности  изазвале  код  круне  ма- 
царсве  извесну  југословенску  политику,  политику  обнав- 
љања  старих  круна  балканских.  У  овај  мах  Вук  је  по- 
стао  само  просто  велики  властелин  Угарске.  Као  такав  он 
је  уз  краља  војевао  у  његовим  ратовима  са  Чесима,  који  су 
се  понајвише  због  вере  водили.  Из  тих  ратова  и  извела 
се  ситуација,  која  је  краља  Матију  навела  на  горе  по- 
менуту  његову  југословенску  политику.  Јер,  докле  се  краљ 
Матија  био  по  Чешкој,  и   пошто  је  на  тај  рат  употреб- 


10  Пооледњи  Бранковвки. 

љавао  новце,  који  су  поглавито  за  рат  против  Турака 
купљени,  дотле  је  права  краљевина  његова  Угарска,  при 
недовољној  одбрани,  у  ствари  била  Турцима  напуштена, 
и  незадовољство  је  у  народу  расло  једно  због  тога,  а 
друго  и  што  су  многа  давања  народу  већ  досадила,  а 
прека  је  потреба  државна  нагонила,  да  се  оно  што  је 
држави  потребно  узимље  начином  који  је  вређао  и  зл)' 
крв  остављао.  Вођа  бунтовнички  постане  примас  и  архи- 
епископ  острогонски  Јован  Витез,  најглавнији  пријатељ 
краљев  и  куће  његове,  човек  у  то  време  врло  знатан. 
Незадовољници  узму  мах,  и  изберу  за  краља  сина  пољ- 
ског  краља  Ка^зимира,  којега  и  позову  особитим  послан- 
ством.  Иољска  војска  пође  на  Угарску,  да  помогне  из- 
вршити  одлуку  незадовољника. ')  Али  је  крал>  Матија  био 
човек,  који  се  није  дао  изиграти  ни  победити  частољу- 
бивим  и  променљивим  прохтевима  велике  властеле  угар- 
ске.  Истина  је,  да  је  и  њега  истим  путем  и  иста  вла- 
стела  довела  на  престо  Угарске,  па  је  мислила,  да  га 
може  и  сметнути,  пошто  јој  је  био  сувише  јак  и  суви- 
ше  самосталап.  Али  се  видело,  да  ово  друго  није  било 
ни  лако  ни  могућно  баш  ни  онда  кад  се  чинило  да  је 
као  у  руци.  Краљ  Матија  је  држао  редовпу  п.таћену  вој- 
ску;  надмашао  је  све  смелошћу  и  памећу;  знаојевешто 
служити  се  једнима  против  других ;  умео  је  увек  држати 
уза  се  мању  властелу.  Овим  начином  и  хитрошћу  он  и 
сад  спречи  планове  својих  противника.  Да  би  умирио  Ни- 
колу  Илочкога  (Ујлакија),  једнога  од  најглавнијих  про- 
тивника,  и  да  би  га  одвојио  од  остале  дружине,  он  га 
постави  за  краља  босапскога.  То  му  је  одавно  био  обе- 
ћао,  али  до  тад  није  био  извршио.  Вука  Гргуровића,  ко- 
јега  је  1465.  као  што  горе    напоменусмо,  узео    к    себи, 

*)  Има  у  Летопису  овоме  аа  1848.  св.  1.  стр.  102.  народна  песма 
„Змај  деспот  Вук  и  бане  од  Леђана".  У  Летопису  аа  годину  1879.  књига 
120.,  стр.  159.  ја  сам  покааао  да  Лођан  аначи  Пољаке.  У  поменутој  песми 
од  Леђапа  бане  прети  Змај  деспоту  Иуку,  да  ће  га  раскопати,  али  се  та 
претња  од  Вука  ле^^анском  бапу  иввршује,  јер  по  претњи  Вук  иде  у  ле- 
ђанску  аемљу  и  напа^^а  да  би  се  одбрапио.  Не  можемо  шипта  тврдити, 
али  ко  ана  да  ли  у  овоме  није  какав  иабледео  траг  баш  овоме  истом  во- 
јевању. 


Пооледњи  Бранковићи.  И 


постави  за  деспота  Србије.  То  је  било  у  јесен  1471.  го- 
дине.  Тим  је  задобио  себи  не  само  ове  знатне  војничке 
поглавице,  него  и  већи  југословенски  део  своје  краљеви- 
не.  Војници,  који  су  игали  до  сад  за  Вуком  Гргуровићем, 
затекли  су  се  сад  за  деспотом  Србије.  То  је  на  њих  мо- 
рало  известан  утисак  чинити.  Он  пак,  осим  штоје  мно- 
жио  љубав  и  одушевљење  у  четама,  на  које  је  хтео  си- 
гурност  своју  наслонити,  у  исти  мах  је  и  слабио  спагу 
својих  противника  и  у  овим  југословенским  четама  на- 
лазио  је  на  нову  снагу,  коју  су  они  старали  се  да  му 
одузму.  Масу  оне  војске,  на  коју  је  на  пољу  Ракошу 
код  Пеште  пољска  војска  ударила,  чинили  су  краљеви 
солдати  и  Срби  под  Вуком  Гргуровићем,  но  им  деспотом. 
Та  сила  управо  одржи  краља  Матију.  Али  његова  по- 
литика  имала  је  два  лица.  Њено  унутрашње  лице  ми  смо 
мало  час  показали ;  њено  спољашње  лице,  њено  значење 
у  југословенству  ради  смо  тек  сад  да  покажемо. 

Догађаји  у  1469.  обратише  на  ново  већу  пажњу  на 
Турску.  После  освојења  Босне  Турци  су  непрестано  на- 
падали  на  Славонију.  Али  у  лето  1469.  велика  турска, 
понајвише  коњаничка,  војска  пређе  у  Славонију,  и  мало 
се  задржавши  у  њој,  јербо  се  свет,  навикнут  на  те  из- 
ненадне  нападаје,  ипак  од  њих  бранио,  гурне  западно 
у  немачке  покрајине,  у  којима  се  такоме  чему  нико  није 
надао.  Пут,  којим  су  ове  дивљачке  чете  пролазиле,  свуд 
је  био  обележен  харањем,  убијањем  и  пустошењем  поља. 
винограда  и  остале  привреде,  паљевинама,  које  су  се 
из  далека  могле  видети.  То  се  догодило  по  областима 
Крањској,  Корушкој  и  П1тирији,  где  су  до  Циља  дола- 
зили.  На  20 — 30000  робља  одвели  су  Турци  тада  из 
тих  крајева  без  икакве  борбе  и  без  икаква  отпора.  Њи- 
хов  изненадни  напад  све  је  изненадио  и  упрепастио. 
Немачки  цар  сазове  у  пролеће  1471.  сабор  у  Регенс- 
бург,  накојије,  осим  своје  властеле,  позвао  још  и  папу, 
краља  Угарске,  Млетке.  Ваљало  се  спремати  на  озбиљан 
отпор.  Краљ  угарски  Матија  мислио  је  на  ове  ствари 
још  1465.  и  1466.,  кад  су  на  саборима  наређене  неке 
мере,  којима  се  на  југу  нека  врста  војничке  границе,  с 


12  Пооледњи  Бранковики. 

јачом  војном  обавезом  него  у  осталим  деловима  краље- 
вине  установљавала.  После  ових  догађаја  од  1469.,  који 
су  се,  за  тим,  стали  из  године  у  годину  понављати, 
створена  је  и  нарочита  пореза  за  трошкове  обране  од 
Турака.  Али  осим  ових  корака  материјалне  природе  краљ 
Матија  је  предузео  васпостављење  титуле  деспота  Србије 
с  рачуном  на  велики  морални  утисак,  који  му  је  у  овим 
пословима  на  југу  краљевине  могао  бити  од  помоћи. 
Овај  морални  утисак  стајао  је  у  складу  са  његовим  пла- 
новима,  да  пограничне  крајеве  насели  српским  елемен- 
том,  који  је  на  борбу  с  Турцима  већ  свикао  и  који 
је  против  Турака  већма  огорчен  био.  Свима  овим  пла- 
новима  могло  је  згодно  да  послужи  васпостављење  де- 
спота  Србије.  Народ  је  српски  имао  још  у  скорашњем 
памћењу  своју  државу,  и  ова  су  средства  имала  великог 
уплива  на  њ.  Њима  се  хтело  казати.  да  краљ  Матија 
намерава  освојити  и  васпоставити  српску  и  босанску 
стару  државу.  Пошто  је  први  носилац  ове  новоуста- 
новљене  титуле  деспота  Србије  био  особити  јунак  и  рат- 
ник,  то  се  политички  рачун  краља  Матије  међу  Србима 
остварио  како  само  може  бити. 

Међу  тим  ратовање  с  Чесима  трајаше  непрестано, 
и  не  долажаше  до  рата  с  Турцима.  Турци  опет  настав- 
љаху  своје  упаде  у  Угарску  и  Немачку.  Године  1475. 
почну  се  озбиљне  приправе  за  рат  с  Турцима.  У  октобру 
те  године  држан  је  сабор  у  Будиму,  а  на  скоро  по  том 
кренула  се  војска,  и  то  на  нову  турску  тврђаву  Шабац, 
из  које  су  се  чинили  упади  у  Срем  и  Славонију.  Поло- 
жаји  Угарске  и  Турске  један  према  другоме  налазили 
су  се  у  тај  мах  овако. 

У  рукама  Угарске  налазио  се  Београд  с  околином 
и  налазио  се  знаменити  босански  град  Јајце.  Београд 
је  био  препрека,  да  се  природним  путем  удара  правцем 
Будима,  главнога  места  Угарске.  И  као  год  што  је  де- 
спот  ђурађ  Бранковић,  пошто  је  Београд  уступљен  Ма- 
џарима,  морао  зидати  Смедерево,  да  има  излазну  тачку 
из  унутрашњости  Србије  за  преко  Дунава,  тако  су  из 
истог  узрока  Турци  задржали  Смедерево  као  главно  место 


Пооледњи  Бранковићи.  13 


Србије  и  нових  својих  освојења  на  северу.  Наспрам 
Београда  они  су  имали  Смедерево,  којим  су  се  старали 
да  Београд  с  истока  обилазе.  На  другу  страну  пошто  с 
узећем  Босне  Турци  пе  могоше  узети  Јајце,  а  погато  је 
тај  град  бранио  целу  северо-западну  Босну,  путови  из 
Босне  за  у  западну  Славонију  нису  били  како  ваља  очи- 
шћени  и  одбрањени.  Кад  су  Турци  почели  да  све  систе- 
матичније  удешавају  своје  нападе  на  Угарску,  особито 
на  њене  западне  стране,  и  да  положај  Беох^ада,  који 
им  је  већ  дотле  много  муке  задао  био,  даљим  предузе- 
ћима  поткопавати  почну,  они  салидају  Шабац,  који  је 
био  опасан  и  за  леђа  Београду  (као  што  се  у  последњем 
нападу  1521.  године  и  показало),  и  који  је  у  овај  мах 
у  толико  био  претежнији  од  Смедерева,  што  је  отва- 
рао  прелазак  на  ону  страну  Дунава,  на  којој  је  Будим, 
те  је  тиме  ова  тачка  у  неколико  и  на  пут  ка  главној 
вароши  краљевине  наперена  била. 

Угарски  писци  бележе,  да  је  Шабац  сазидан  1470. 
дакле  одмах  у  вези  с  оним  систематичким  нападима,  које 
су  Турци  са  својом  брзом  коњицом  почели  пуштати  на 
Славонију  и  западне  стране,  прости])ући  њима  изненађе- 
ње,  страх  и  ужас.  Ти  су  иапади  имали  за  задатак,  да 
покажу  Угарској  да  се  нападање  може  водити  и  мимо 
градова,  и  да  јој  по  томе  Београд  и  Јајце  много  не  вре- 
де.  Колико  се  држало  на  пову  војничку  позицију  Шабац, 
може  се  видети  по  томе  како  је  она  сазидана.  Послата 
је  турска  војска  од  20.000  људи,  која  је  имала  задатак 
да  заштићава  грађење  Шапца.  Грађење  је  ишло  тако 
брзо,  да  је  већ  све  готово  било  онда  кад  је  краљ  Ма- 
тија  сазнао,  тако  да  му  није  остало  времена  да  зидање 
спречава,  пошто  је  и  иначе  чепшим  ратом  у  северним 
се  странама  бавио.  Војска  је,  истина,  послана  да  грађе- 
ње  спречава  или  спречи,  али  због  велике  Саве  и  јаке 
турске  силе  па  десној  страни,  није  се  могло  нипгга  оз- 
биљно  ни  покушати.  После  су  Турци  у  Шапцу  држали 
јаке  посаде,  у  којима  је  бивало  по  5000  људи,  и  много 
су  полагали  на  тај  положај.  Сувремени  писци  хвалејако 
ту  нову  тврђаву.  Кажу  да  је  особитим  начином  била  са- 


14  Пооледњи  Бранковићи. 

грађена  од  палисада  и  земље,  да  је  у  њој  било  кула,  ро- 
вова  и  бедема,  оружја  и  бранилаца  како  се  само  могло 
замислити.  Види  се,  да  су  грађење  и  утврђивање  Шапца 
руководили  фортификатори,  који  су  водили  рачуна  од  ар- 
тиљерије.  Може  бити  да  се  из  тога  новог  начина  фор- 
тификације  да  објаснити  оно  име  ^^лслои*  грддк  мдо^^ц^^^а- 
ки,  ИЖ6  ^оветк  сб  ШдБдцк,  које  налазимо  у  нашим  летописи- 
ма.  Тај  град  би  само  од  заслона  или  заклона  од 
артиљеријске  и  пушчане  ватре  састављен  био.  .1етописац 
је,  дакле,  речју  заслон  више  хтео  можда  да  обележи 
тај  нови  начин  грађења  него  ли  име  граду.  Али  овоме 
схватању  противи  се  повеља  босанска  од  1458.  године 
(Ка(1  Ј.)    у  којој  се  већ  Заслон  помиње  као  неко  место. 

И  од  стране  угарске  кад  се  повео  рат  с  Турском 
први  је  ударац  био  намењен  узећу  Шапца.  У  Угарској 
се,  дакле,  или  знало  или  осећало  да  је  ту  опаспост,  као 
што  су  и  с  турске  стране  намишљали  одатле  нанети  глав- 
ни  ударац.  У  зиму  1475.  краљ  Матија  сиђе  са  10.000 
војске  у  Срем.  Наши  летописи  су  забележили  овај  вој- 
нички  посао  речима:  Н  тожде  к«то  (6984—1476)  п^нмм  к|кдкк 
Мдтипшк  н  Во^кк  деспотћ  1^дслоик  г|кддк  ид  (к-кцг  Сдкн  нже  з^оветк 
се  ШдБдцк  фе|^вд|^д  .к„  н  посдд  воискоу  и  попдли  Сјкевјккннцо^  о^ 
Боси^к  и  прегид  оу  С|кемк  (и  плиинкк  прегид  оу  БеАкГ|кдд||).  •1е- 
тописи  наши  мећу,  дакле,  у  овом  делу  краља  Матију  и 
деспота  Вука  упоредо.  Краљ  Матија  и  деспот  Вук  узели 
су  Шабац  једним  војничким  лукавством.  Иошто  је  више 
пута  кушао  срећу  да  га  узме,  краљ  један  пут  сакрије 
један  део  војске  на  згодном  месту,  па  се,  после  једног 
одбијеног  јуриша,  врати.  Турска  посада,  мислећи  да  у  тај 
мах  више  нападања  нема,  одступи  и  преда  се  одмору. 
Али  чим  се  смркне,  оне  сакривене  чете  изађу  и  без 
икаква  отпора  пређу  зидове.  Чим  они  почну  борбу  у 
унутрашњости  града,  и  краљ  с  поља  обнови  јуриш.  11о- 
сада  сва  нешто  буде  на  спавању  исечена,  нешто  у  роп- 
ство  одведена.  ) 

Освојењем  Шапца  на  ново  је  састављена  би.ш  ли- 
нија  Београд-Јајце,  коју  су  Турци  на  том    месту    поку- 

')  2Јшкв18еп,  О-евсћ.  ^ва  оат.  Ее1сће8  ш  Еигора.  II,  371. 


Пооледњи  Бранковићи.  15 

шавали  да  прекину,  и  власт  угарска  као  да  се  ширила 
јужно  до  ужичких  цланина  и  над  већим  делом  старе  Мач- 
ве.  С  добром  посадом  могло  се  с  те  позиције,  докле  је 
год  Београд  у  рукама,  много  учинити.  На  све  стране  је 
то  освојење  онда  сматрано  као  великапобеда,  јер  је  важ- 
ност  тога  освојења  добро  схватана.  Римски  папа  и  мле- 
тачка  република  послаше  нарочите  посланике  да  краљу 
овај  успех  честитају,  и  послаше  му  у  помоћ  за  даље  ра- 
товање  93.000  дуката.  Наши  летописи  су  нам  сачували, 
да  је  у  овом  освојењу  поред  краља  главни  војвода  био 
деспот  Вук.  На  граници  се  његове  деспотовине  и  нала- 
зио  овај  град.  Још  нам  наши  летописи  казују,  како  су 
војске  одмах  после  освојења  Шапца  крстариле  и  робље 
одводиле  чак  из  предела  око  Сребрнице.  Ово  крстарење 
значи  ширење  политичке  области  града  Шапца,  јер  по- 
сле  овога  времена  Шабац  остаје  у  угарској  власти  дуго 
после  тога. 

Свршивши  са  Шапцем,  на  реду  је  било  прећи  на 
другу  страну  Београда,  те  и  тамо  узети  Смедерево,  ко- 
јим  су  Турци  моравску  долину  држали,  и  које  им  је  било 
капија  за  упадање  у  источну  Угарску  и  у  Потисје.  Кра.^ 
Матија  се  одатле  вратио  у  своју  престоницу,  да  се  бри- 
не  0  својој  женидби,  а  војска  остане  са  свим  на  деспо- 
ту  Вуку.  По  белешци  нашега  летописца:  Н  рдсипд  Воукн 
дбспотк  Ковиик  оу  Бдидто^  пбАмд  Смбдбревоу  изгледа  даје  Ко- 
вин  био  у  турским  рукама.  Деспот  је,  дакле,  почео  на- 
пад  обезбеђујући  позиције  са  угарске  стране.  Краљ  је 
нарочите  приправе  чинио  за  опсаду  и  нападање  Смеде- 
рева.  У  околини  Регенсбурга  у  Немачкој  наручио  је  на- 
рочиту  флотилу  од  24  лађе,  која  се  имала  натоварити 
различним  опсадним  справама,  што  је  све  за  опсаду  Сме- 
дерева  приготовљавано.  Те  су  лађе  биле  узрок,  те  се  рат 
није  тога  лета  1476.  живо  наставио,  јер  се  на  њих  че- 
кало,  а  то  је  Турчину  времена  давало.  Међу  тим  деспот 
Вук  је  чинио  што  је  могао.  На  сву  нрилику  по  примеру 
турских  утврђења  у  Шапцу,  он  стане  около  Смедерева 
подизати  утврђења  од  палисада,  земље  и  плетена  прућа. 
Три  је  така  утврђења  подигао  на  годоминском  пољу,  од 


16  Пооледњи  Бранховићи. 

којих  једно  најближе  Смедереву  доби  име  Витешке 
Т  р  п  е  3  е. ')  Тако  се  борба  око  Смедерева  и  по  околи- 
ни  водила  преко  лета  1476.  Наручепа  флотила  и  опсад- 
не  справе  из  Немачке  не  приспеше.  При  крају  те  годи- 
не  краљ  Матија  се  забавио  свадбом  својом  са  Беатри- 
чом.  А  Турци,  који  су  тога  лета  одржали  победе  над  Сте- 
фаном  војводом  молдавским,  ударе  из  ненада  са  40.000 
људи  на  угарску  опсадну  линцју  око  Смедерева  појакој 
зими  која  је  све  воде  следила  бпла,  запале  палисаде  и 
дрвенарију  око  нових  утврђења  деспота  Вука,  посаду  на- 
терају  на  предају,  а  утврђења  са  земљом  сравне.  Тако 
се  ('Медерево  одржи,  и  не  могне  пасти  у  руке  деспоту 
Вуку.  У  годинама  које  су  по  том  с.тедовале,  у  1477., 
1478.  краљ  Матија  је  отворио  рат  с  Аустријом,  Турци 
су  војевали  по  Румунији;  ратовање  око  српских  грани- 
ца  свело  се  на  мале  размере,  а  Турци  су  наставили  сво- 
је  изненадне  упаде  и  своје  паљевине  и  роб.Бења  по  пре- 
делима  Угарске  и  Немачке,  докле  су  год  допрети  могли. 
У  годинама  1479  и  1480.  Турци  су  војевали  с  Млечи- 
ћима  по  Арбанији. 

На  то  им  се  опет  с  угарске  стране,  колико  се  год 
могло,  одговара.10.  У  Г.шснику  ХХХП.  (стр.  206)  В. 
Макушев  је  наштампао  једно  писмо  од  3.  јан.  1480. 
писапо  краљу  Матији  из  Јајца  од  «Вука  деспота  кра- 
.1>евине  Гасије*,  Владислава  Хедерварија,  бана  Хрватске 
и  Славоније  и  Петра  Доција,  бана  од  Јајца,  у  коме 
саме  војводе  које  су  га  водиле,  најлепше  цртају  ово  ра- 
товање.  «Нека  изволи  знати  Ваша  Свет.10ст.  пишу  они 
краљу  Матији  у  том  писму,  кад  је  Ваша  Светлост  ре- 
шила  била  употребити  нас  на  службу  Ваше  Светлости, 
тада  ми  пођосмо  од  Јајца  трећи  дан,  и  дођосмо  у  Врх- 
Босну  (Сарајсвој  четврти  дан,  тако,  да  нити  је  кра- 
љевство,  нити  је  паша,  нити  су  Турци  за  нас  чу-ш, 
док  не  стигоше  рањени  Турци  к  паши ;  а  сам  паша,  ви- 
дећи  б.шзу  вароши  војску,  одмах  је  са  нешто  мало  људи 


')  БонФпннје,  пнсац  сувременик  који  је  жпвео  на  двору  кра.1>а  Ма- 
тије.  Цитат  Ил.  Руварца  у  Гласнику  ХБ^11.  214.  Ту  је  и  вначење  белет- 
ке  наших  летописаца  о  ВитешкоЈ  Трпеви  лепо  расветл»ено. 


Посдедњи  БранковиЈл.  17 


побегао  у  брда  и  у  веливе  планине, а  ми  остадосмо 

тамо  пред  вароши  кроз  три  дана.  Трећи  дан  одступисмо, 
а  варош  сву  дадосмо  спалити,  а  благо  пашино  и  што  је 
у  вароши  било  све  узесмо,  варош  сву  и  околину  попа- 
лити  дадосмо.  Шести  дан  у  по  дне  отидосмо,  и  тада  је 
паша  са  многим  Турцима  к  нама  дошао,  а  ми  одмах  на 
њега  ударисмо  и  у  бегство  га  окренусмо,  па  тамо  се 
утаборисмо.  У  суботу  смо  се  из  табора  кренули,  и  ту 
је  паша,  скупивши  све  Турке  из  Босне  и  од  Дрине  и 
из  других  предела,  како  са  коњаницима  тако  и  са  пе- 
шацима  и  са  својим  сином,  послао  ону  ноћ  пешаке  у 
једно  тесно  место,  те  су  дрвима  и  камењем  нама  пут 
поБварши,  и  један  мост,  који  бејаше  на  великом  блату, 
покварише.  И  кад  ми  дођосмо  међу  оно  тесно  место  и 
међу  онај  разорени  мост,  тада  Турци  ударише  са  обадве 
стране  на  нас,  тако,  да  смо  цео  тај  дан  бој  имали,  и 
да  су  од  обадве  стране  многи  изгинули,  у  толико,  да 
нити  ми,  пити  коњи  наши  даљи  бој  издржати  не  мого- 
смо.  Ми  се  утаборисмо  у  једпом  месту,  а  Турци  у  дру- 
гом  тако  близу  нас,  да  смо  једни  другима  говор  чули. 
Ту  ноћ  преноћисмо,  и  ту  пеки  од  војске  Ваше  Светло- 
сти  побегоше,  а  ми  посласмо  Петра  Долци  да  врати  к 
нама  ту  војску.  И  ту  те  ноћи  Турци  на  нас  ударише, 
те  Иетра  Долци  од  иас  раздвојише,  тако  да  не  могаше 
вратити  се  к  нама.  А  у  недељу  кад  из  табора  изиђосмо, 
одмах  је  син  пашин  са  многим  Турцима  к  нама  допшо, 
и  ми  тамо  с  њиме  тукосмо  се  и  многе  Турке  побисмо 
и  заробисмо,  па  како  видесмо  пашу  пред  собом  са  скуп- 
љеном  војском  где  очекује  битку,  ми  свима  Турцима, 
које  имадосмо  заробљене,  главе  одсећи  заповедисмо,  и 
ту  близу  Травпика  са  пашом  битку  започесмо,  те  мпоге 
Турке  са  папшм  у  бегство  окренусмо  тако  да  смо  ми 
мегдан  задобили.» 

Два  три  месеца  рапије  него  пгго  је  било  ово  пре- 
гоњење  у  Носни,  код  Смедерева  се  била  скупила  турска 
војска  од  43.000  људи,  која  је,  упутивши  се  низ  Дупав 
на  Ердељ,  сукобила  се  3.  октобра  1479.  код  Сас-Вароши 
(Кењер-Мезе)  с  угарском  војском,  у  којој  су  учествовале 

„Летопис**  147.  2 


18  Последњи  Бранковићи. 

н  српске  војводе  нз  Баната  кнез-Павао  и  Дмитар  Јак- 
шић.  У  тој  битци  Турци  су  страховито  били  потучени. 
Године  1480.  забављао  се  су.1тан  Мехмед  осваја- 
њем  јужне  Италије  и  Отранта.  Годину  дана  касније,  3. 
маја  1481.,  пошавши  на  војну  у  Азију,  султан  Мехмед 
из  ненада  умре.  Његови  синови,  Бајазит  и  Џем,  од  ко- 
јих  је  први  на  султански  престо  сео,  почну  међусобни 
рат.  Пошто  је  Бајазит  Џема  савладао,  Турци  почну  на 
ново  насртати  на  јужне  угарске  границе.  По  налогу 
краља  Матије  Вук  деспот  са  командантом  темишварским 
кнез-Павлом  и  Дмитром  Јакгаићем  ударе  кроз  Србију  у 
октобру  1481.  Том  приликом  —  по  белешци  угарских 
историка  —  преведено  је  у  Србију  бОООО  Срба  коло- 
ниста,  и  из  њих  је  образовано  више  војничких  чета  угар- 
ских.  У  нашпм  летописима  тај  поход  је  забслежен  ре- 
чима:  Вк  то  жд€  лкто  (6989— 1481.)  попАмиКо^^ккдсспоткБ^- 
ниубво  и  рдсипд  К|коуш€вд||||.  Сигурно  услед  овога  похода  на- 
шли  су  Турци  да  им  линија  између  Смедерева  и  Голупца 
није  довољно  брањена  са  та  два  града,  јер  под  1483. 
има  у  нашим  летописима  бе.1ешка:  Кк  д-кто  6991.  ходп 
Мешсдк  пдшд  НА  Доуидкк  и  ск^идд  .в.  г||дда :  ^  Х||дмк  и  КоглнУк. 
С  овим  се  свршило  ратовање,  јер  осим  ситнијих  сукоба 
није  се  после  у  1482.  години  ништа  догодило,  а  у  1483. 
закључен  је  између  Угарске  и  Турске  мир  на  пет  го- 
дина,  који  је,  после,  на  три  године  продужен.*)  Још  ра- 
није  14.  априла  1482.  краљ  Матија  поклони  деспоту 
Вуку  за  његове  заслуге  градове  Комогојно  и  Градишу  и 
места  нека  у  Хрватској.  Међу  тим  деспот  Вук  умре  16. 
априла  1485.  године,  као  што  су  наши  летописи  забе- 
лежили.  Тиме  се  упразни  онај  деспотски  положај  који 
је  краљ  Матија  њему  дао. 

*)  Ие  8на  се  како  су  остале  граннце  ива  тога  мира.  Цишеајаен  II., 
502.  говори  како  су  после  смрти  кра.1>а  Матије  султанови  саветници  ис- 
тоие  саветовали,  да  не  чека  рок  примирја,  већ  да  гледа  одмах  да  се  до- 
копа  граничних  градова  угарских:  Крушевца  (Алаџа-Хисара),  Београда  и 
Зворннка.  Држим  да  је  погрешка  да  је  Крушевац  остао  био  у  угарсквм 
рукама  пос^е  1481.,  јер  како  би  се  Угри  у  Крушевцу,  како  ли  би  Турцн 
у  Смедереву  држа.1и?  Зворник  је  лако  могао  бити  у  угарским  рукашц 
лошто  је  од  1476.  Шабац  једнако  био  у  њиховим  рукама. 


Поодедњи  Бранков]^.  19 


Како  је  тај  положај  опет  иопуњен  и  шта  је  по  том 
било,  различито  се  да  извести  из  наших  извора.  Ако  бисмо 
се  држали  летописа,  онда  би  изашло:  да  су  се  синови 
Стефана  слепога  Бранковића  још  пре  смрти  деспота 
Вука  доселили  негде  у  Ердељ,  и  да  су  одатле  дошли  у 
Срем  после  смрти  Вукове,  и  да  је  тада  краљ  Матија 
поставио  за  деспота  Јована,  млађега  брата,  а  ђорђе  да 
се  покалуђерио.  Да.1.е  да  су  годину  дана  позније  прене- 
сене  мошти  Стефана  оца  њихова.  Текстови  гласе :  То  л%то^ 
(6993 — 1485.)  од  Хбодслм  дондоше  суиокп  сл-кпддго  Стбфднд 
Дссполовнкп  оу  Сј^гикг  Гсоргк  н  Нодик  деспотк.  II  постдкн  к||ддк 
Ноднд  господксткокдти   кк   С^гкмоу.   —  То  л-бто  (6994 — 1486.) 

ПОСТ^ИЖб     С6     1|01Г(>Дћ,   И   ИД(к€У6Нк   БУСТк    Мдксимк.   II   та   Д«ТО   Пј^И- 

Пбсошб  мошти  Стсфдид  отцд  Мдксимокд  и  1одповд  вк  Коупиикникк. 
Међу  тим  са  писмима  и  оним  што  се  по  другим  изво- 
рима  може  докучити  да  се  догађало,  не  слажу  се  ове 
белешке  ни  мало.  Пре  или  уз  Јована  ђорђе  је  управљао  као 
деспот  на  десет  година,  па  се  тек  по  том  покалуђерио. 
и  по  том  је  Јован  почео  сам  деспотовати.  Нити  се  ка- 
кво  становање  ђорђа  и  Јована  у  Ерде.т>у  може  у  овај 
мах  потврдити.  Напротив  може  се  знати,  да  су  они  још 
у  јесен  1485.  находили  се  у  Немачкој  и  Италији,  а  у 
пролеће  1486.  да  су  већ  били  у  Угарској,  у  Будиму  и 
Срему.  Летописац  је  очевидно  неке  позније  догађаје  бр- 
као  у  годинама.  С  тога  ћемо  причу  наставити  по  ономе 
гато  је  поузданије,  а  то  су  писма  и  животопис  ђорђа 
(владике  Максима). 

По  ономе  што  се  из  страних  извора  зна  о  удаји 
кћери  Стефанове  МариЈе  (што  смо  горе  на  свом  месту 
помињали)  смрт  деспота  Вука  16.  априла  1485.  затекла 
је  и  Стефанову  жену  Анђелину  и  децу  његову  у  Фур- 
ланској  под  заштитом  цара  Фридриха  III.  Питање  би 
би.10 :  за  што  се  они  нису  дотле  старали  да  оставе  онај 
туђи  крај  и  да  се  ближе  к  својима  доселе?  За  што  се 
и  Стефан  сам  није  вратио  на  које  од  отачаских  имања 
у  Срему,  одмах  пошто  се  Бук  Гргуревић  измирио  са 
краљем  Матијом,  или  барем  пошто  је  Вуку  краљ  Матија 
деспотски  наслов  краљевине  Србије  дао?   Је  ли  Стефан 


20  Пооледњи  Бранкови&и. 


видео  у  томе  увреду  за  себе,  држећи  да  је  то  све  тре- 
бало  да  се  учини  с  њим,  да  је  то  све  њему,  као  најста- 
ријем  живом  члану  куће  Бранковића,  припадало?  Не 
треба  заборавити,  да  је  на  овака  питања,  ма  колико  да 
она  данас  гдекоме  могу  изгледати  сићана,  властела  онога 
времена  у  целој  Европи  врло  осетљива  била.  По  томе 
је  врло  могућно,  да  се  кућа  Стефана  слепога  Бранко- 
вића  задржала  у  емшрацији  у  Фурланској  све  до  смрти 
деспота  Вука  аа  то  што  се  држало  у  њој,  да  је  деспот 
Вук  добио  нешто  ихто  је  по  породичном  праву  Стефану 
лрипадало.  А  чим  је  Вук  без  мушких  наследника  очи 
склопио,  ми  видимо  да  се  миче  и  јавља  фамилија  њего- 
вог  стрица  Стефана.  Може  бити  да  пије  случајно,  што 
и  посредовање  цара  Фридриха  :за  удају  Марије  кћери 
Анђелинипе  пада  у  исту  годину  у  коју  и  смрт  Вука  де- 
спота.  У  лето  1485.  уговорепа  је  удаја  Маријина.  Уго- 
вор  удадбени  потписан  је  17.  октобра  1485.,  и  на  њему 
се  потписује  деспот  ђорђе.  Те  године  краљ  Матија  и 
цар  Фридрих  били  су  у  рату.  С  тога  се  мора  узети  као 
накит  оно  што  у  животу    архиепископа   Максима  пише: 

ХгрЋСКН     КрДЛЕ    0    ИКМк    II    Ш    КрДТИ    1еГ0    |ШДИ11€    СДУШДКк,    НОСПАДбТк 

КЋ  кесди  носддтн  нхк  К1  И1ем».  Истинитије  ће  бити,  да  је 
деспотство  у  Срему  од  16.  априла  1485.  (дана  смрти 
деспота  Вука)  па  до  17.  октобра  исте  године  (дана 
свадбе  Марцје  кћери  Анђелинине)  стајало  празно,  и  да 
се  тек  после  свршеног  овога  посла,  после  удадбе  Ма- 
ријипе,  поче.10  мислити  на  деспотство  у  Срему,  које  је, 
110  реду  ннследства,  припадало  синовима  Стефановим. 
0  томе  се  морало  радити  преко  ;шме  1485. — 1486  ,  и 
свршетак  држим  да  је  оно  ;1ал()жпо  писмо  краља  Матије, 
којим  се  1)орђу  и  Јовану  даје  деспотство  и  град  Бер- 
касово  у  ;{алогу  аа  12000  дуката.  Писмо  је  штампао 
Праи.*)  Почетак  му  гласи :  N08  Ма^ћЈаз  Ве!  ^гаИа  гех 
Нип^апае,  Воћешјае  е1;с.  шегаопе  сошшеп^^агаиб  1;е- 
поге  ргаебепИиш :  ^пос!  по8  (кћЈШт,  и!;  (1есе1,  геврес- 
Шга  ћа)зеп1е8  а(1  1п1:е^егг1гаат  б(1еш  е(;  Д(1еИ1а1ега  Ме- 
Иига   по81:гогига   111и81г18    Сгеог^И    ВеброИ   Еабсхае    ас 

*)  Аппа1е8  ге§;ит  Нип^апае.  IV.  Уш(1о1)опав  1767,  р.  Х^-о 


Пооледњи  Бранковићи^  21 


та^1вс1  Јоапп18  Јга1;п8  вји8(1ет,  ДИогит  всШсе!:  Ши- 
81п8  ^ио11(1ат  81;ерћаш  81т1И1;ег  (1е8ро1;1  Ка8С1ае,  ^иат 
11<1ет  пођ18  е!  8асгае  ге^ш  по81;г1  Кип^апае  согопае 
јигејигап(1о  ргот18егип1;  е!;  ргор1:ег  ^иос!  еИат 
1р8ит  Сгеог^^ит  (1е8ро1;ит  ра^егпо  рг111С1- 
ра1;и8  ћопоге  е88е  Уо1ити8  а(1огпа1;ит,  8ре- 
гап1е8  еит  е!  соп8е^иеп1;ег  Ј^га^гет  биит  Љге  раЈегпае 
\1г1;и1;18  е!;  се1;егогит  тајогит  биогит  1т1Шоге8  поМв 
е1;  ге§по  по81:го  ас  ип1Уег8ае  СћпбНапИ^аИ  еат  Меш 
^иат  ргот^вегип!  бег^иигоб.  Пошто  су  речи:  е1;1ат 
1р8ит  6еог§1ит  (1е8ро1;ит  ра1;егпо  рппс1ра1;и,  ћопоге 
е88е  V  0 1  и  т  и  8  а(1огпа1ит  узете  у  садашњем  времену, 
то  је  се  тек  тада,  а  то  је  по  Ускрсу  1486.,  догодило 
постављење  ђорђа  на  место  Вука  деспота,  и  тада  су  он 
и  брат  његов  краљу  Матији  заклетву  верности  положили. 
Из  даљега  "текста  истога  заложног  писма  види  се,  да  је 
постављење  деспотско  са  правом  уживања,  која  су  с 
тим  достојанством  везивана,  засебним  писмом  извршено. 
Јер  у  писму  стоји:  1п1;ег  аИаб  1§11;иг  (1опа1;10пе8  е!  ге- 
типегаиопе^,  ^ијћи^  ео8(1ет  ргаеуеп^пшб,  пођ18дие  е1 
ге^о  о1)И§аУ1т118,  са81;гит  поб^гит  Вегекхб  уоса^ит 
ш  сот^Ши  (1е  Уа1ко  ћаћИит,  дио(1  аИа8  Д(1еИ8  по81:ег 
1Ии81:п8  ^иопЈаш  \Уок  соп81т1И1;ег  Ве8ро1;и8  ех  по81та 
(^опаИопе  е*  ш^спрНопе  1;епи11;  е*  ро88е(111;,  80(1  рег 
шоНеш  е*  (^е^^ес^ддш  8егаш18  еји8(1ет  гиг8ит  а(1  Маје8- 
Шет  Ко81тат  ехТН  (1еУо1и1;иш  и  т.  д.  А  то  значи,  да 
је  краљ  цео  дар  што  је  дао  Вуку,  после  смрти  његове 
по  феудном  праву  узео  натраг  у  своје  руке,  и  да  је  сад 
Бранковића  ђорђа,  којега  је  поставио  за  деспота,  и  Јо- 
вана  брата  његова  обдарио  разним  наградама  и  правима, 
те  да  их  је  истима  за  краљевство  своје  обвезао.  Могућно 
је,  да  су  ту  разпа  феудна  имања  Вука  деспота,  па  их 
је  краљ  Матија  тим  путем  синовима  СтесЈ^ановим  дао. 
Али  Беркасово,  ма  да  је  исто,  по  признању  самога  писма, 
припадало  деспоту  Вуку,  па  је,  после  смрти  Вукове^ 
пошто  је  он  без  мушкога  нас^едника  преминуо,  по 
феудном  праву  краљу  припало,  краљ  Матија  није  дао 
синовима  Стесј^ановим  ка^   поклон,  него   га  је    са  целом 


22  Пооледњи  Бранков]^. 


облашћу  и  свима  правима  његовим  »аложио  истима  за 
12000  дуката  које  је  од  њих  узајмио.  Из  заложнога 
писма  види  се  дакле,  да  је  било  друго  писмо,  без  сумње 
истога  дана  или  времена,  којим  су  Бранковићи  уведени 
у  своја  властеоска  права  и  којим  је  ђорђе  за  деспота 
постављен.  Види  се  даље,  да  су  права  дата  Вуку'деспоту, 
па  краљу  по  феудном  праву  враћена,  ђорђе  и  Јован  до- 
били  сада  новом  милошћу  краљевом,  управо  за  оних 
12000  дуката,  који  су  као  зајам  на  залогу  Беркасово 
дати.  На  тај  начин  је  у  пролеће  1486.  обновљено  де- 
спотство  у  Срему  у  .тицу  ђорђа  деспота. 

Из  године  1490.  имамо  писмо  од  1.  новембра,  којим 
су  6еог§1118  ге§п1  Ка8С1ае  (1е8ро1:и8  и  Јован  брат  ње- 
гов  признали  државни  уговор  пожунски  између  цара  Фрид- 
риха  и  краља  Владислава  о  праву  наследства  на  престолу 
угарском.  *)  Обичај  је  био  да  велика  властеАа  таке  уго- 
воре  засебним  писмом  признају,  па  су  и  они  по  томе 
поступали.  Годину  дана  касније,  1491.  помиње  се  опет 
(Јеог§1и8  ге§п1  Ка8С1ае  (1е8ро1;и8  поводом  распре,  која 
је  била  између  њега  и  Лаврентија  Илочкога,  војводе 
сремскога.  Петар  архиепископ  калочки  имао  је  задатак 
да  ту  распру  умири,  и  он  се  и  код  једне  и  код  друге 
стране  0  томе  заузимао,  опомињући  их  да  ревност  и  снагу 
обрате  против  општег  непријатеља  —  Турчина,  ^)  који 
је  тада,  пошто  је  примирје  истекло,  већ  тумарао  око 
угарских  граница.  Писмо  3.  новембра  1495.  које  се  може 
читати  у  Миклошића  МопитепЈа  бегШса  на  стр.  539. 
показује,  да  се  ђорђе  ни  тада  још  није  био  закалуђерио, 
и  да  се  још  називао  деспотом,  ма  да  изгледа  да  је  посао 
деспотски  већ  делио  са  братом  својим  Јованом.  На  крају 
тога  писма  чита    се:  Иисд  се  с1д  кмнп  вк  грдд«  Ккнинкноик. 

ПОТј^О^ЖДбИД   Ж€  Н  СкСТДКЛКНД   ГкоргЈбМк    ДбСНОТОМк,    ПОДкПИСДИО   1о- 

диомк  Д6СН0Т0М,  Блдгокол1€и1€ик  д€спотнце  Аиг1€лнн€.  У  писму  се 
спомиње  јеромонах  кир  Никон.  игуман  Манастира  св. 
.Павла,  који  је  дошао  Бранковићима  у  Купиново,  да  их 
опомене  на  добра  која  је  деспот  ђурађ,  дед  њихов,  чи- 

*)  Др.  Фр.  Рачки  у  КпЈ12:сУП1ки  II,  482,  где  је  цитат. 
«)  Ргау,  А1ша1в8  IV,  228—230 


Поолед&и  Бранковићи.  23 


нио  манастиру  св.  Павла.  Знатно  је  што  се  у  том  писму, 
за  које  се  изреком  каже,  да  га  је  писао  сам  ђорђе  дес- 
пот,  говори  за  игумана  Никона,  да  је  човек  *не  прост 
него  доброродан*  и  да  је  био  у  двору  родитеља  њихова 
деспота  Стефана.  Исто  тако  је  састављено  и  писмо  од 
1496.  којим  су  дали  прилог  манастиру  Хиландару  (Глас- 
ник  XXV,  274).  У  писму  пак  од  23.  јула  1499,  (Мопитеп1а 
8ег1)1са,  542.)  спомиње  се  већ  сама  деспотица  Анђелина 
и  син  јој  «милостију  божијеју  деспот  Јоан.»  ђорђе  се 
дакле  закалуђерио,  и  оставио  светске  послове  између 
1496  и  1499  године.  Закалуђерио  га  је  софијски  митро- 
полит  Калевит  у  граду  Купинику. 

Још  би  се  могло  говорити  и  о  женидби  ђорђевој. 
Његов  животописац  (Гласник  XI.  127.)  говори  о  ђорђу 
и  0  брату  му  Јовану,  како  су  се  борили  с  Турцима,  и 
како  је  кр&љ  ђорђу  давао  за  жену  сродницу  своју, 
м11|^№содет1к  кк  кј^длт,  лижг^но  н|кнбти  бушс  крдлкмк,  вгхдАбТк  иик 
мткУкство  нхк  С|1емк,  н  тдко  нбо  доБлкс^гки«  ;с|^АБ|10кдкше  нд  Љгд- 
рене,  потдпкму  б^јск  крдлкмк,  ддвдетк  же  крдлк  сродницн  сво№ 
сеун  Блдженомн  Мдксим«  нмеиемк  СгБсд«,  пко  бутн  кмн  кг  жеив; 
Бдджеииу  же  (^ете:  дште  .хоштеши  креск  остдкити,  дд  кг^^мемк,  оид 
же  не  кгсхоте."  Не  ;ша  се  тачно  како  је  било  са  том  же- 
нидбом,  и  је  ли  се  она  извршила.  Животописац  даље 
наставља :  ,.Оик  же  тистн  «*тк  ике   сев«  скБлмдк,  и  нтдикк  се 

КСШСк    0СТ|Н1^ДеТк  УкСТНУК    СК016    КДДСУ,  ПрИХОДНТк   К1к  ИЖ6    ШТк   н1его 

ск^^нну  ноидстурк,  идпнсдкк  сект.  кг  куши1и  1еросддимк ;  СгБ^&хд 
жв,  ^дскддкшн  се,  штходнтк  кг  нже  отк  иухк  ниокиинпмк,  и  тдд 
остри^детк   кддсу,  1одинк  же,  кј^дтк   его  и  мдтн   н  кгси   кддствду 

ННОГк     НДДУк    Н   ЖДЛОСТк     СкТКОрНШб.     Оик    Же     СЛУШДКк     Х|кИСТД     КТк 

1етднгед1н   глдголтштл,   тд«ил   остдклк   и  иетл^нндм  ЈГксп|^1етк.    Ие 

ОСТДКЛк   ННЖкСКУ    НОАк,    КОНДУИН   ЖДЛОСТк  оСТДКИКк    |10Д8    Сј^гБСКОМН. 

Кад  се  одбије  што  треба  на  легендарно  улепшавање, 
онда  би  изашло,  да  је  брак  овај  свршен,  да  је  остао 
неплодан  и  да  је  раскипут  због  некакве  религиоз- 
не  размирице,  које  ради  је  ђорђе  постао  јеромонах 
Максим,  а  Изабела  отишла  у  калуђерице  своје  вере. 
Тако  је.  мислим,  и  Иларијоп  Руварац  схватао  ствар  у 
«Матици»   1870,  где  пише:   *Старијег  сина  Анђелининог 


24  Поодедњи  Бранковићи. 

ђорђа  (потоњег  Максима  владику)  оженила  је  Беатрича, 
жена  краља  Матије  угарског,   својом  сестричином   Јели- 

саветом  (Изабелом) Деспот  ђорђе  могао  се  рече- 

ном  Изабелом  оженити  између  године  1486,  које  је  год. 
он  с  матером  Анђелином  и  братом  својим  Јованом  из 
Фурланског  Неограда  у  Угарску  или  од  цара  Фридриха 
III.  у  двор  краља  Матије  дошао,  и  године  1490,  које  је 
краљ  Матија  преминуо.*  У  «Белешкама  на  родопис  Бран- 
ковићеве  породице*,  које  су  штампапе  уз  др.  Стевана 
Павловића  превод  књиге  *Орби  у  Угарској*  и  за  које 
Је  забележено:  да  су  суделовањем  г.  И.  Руварца  постале, 
стоји  да  се  иста  Изабела  год.  1489.  за  другога  удала, 
и  по  томе  да  доиста  није  дошло  до  ове  женидбе.  Остаје, 
дакле,  да  се  то  питање  још  рашчисти,  ако  би  се  у  ком  још 
неупотребљеном  извору  одређенијих  података  нашло.  И 
оно  место    живота  које  гласи :    Ие    остдвлк    мвжксш   пох!^. 

коикумоу  ждлостк  остакн  (>ол«  с|ккБскомоу  —  Д&Ј^  повода  к 
размишљању.  Као  да  је  писац  тим  хтео  казати,  да  се 
ђорђе  после  непЈзилике  са  Изабелом,  неком  другом  оже- 
нио,  од  које  није  имао  порода;  или,  задржавајући  прву 
Руварчеву  претпоставку,  да  се  Изабелом  оженио,  и  по- 
сле  се,  без  порода.  с  њом  раставио.  Једва  да  би  се  онако 
могло  рећи  0  човеку  који  је  само  био  испросио  девојку, 
а  у  браку  никако  живео  није.  Али  се  и  у  овом  домиш- 
љању  немамо  чим  помоћи  да  па  чисто  изађемо. 

Још  би  ваљало  расправити:  шта  је  навело  ђорђа, 
да  остави  деспотство?  Али  о  томе  ми  такође  можемо 
само  нагађати.  Види  се,  да  је  њега  више  к  себи  повла- 
чио  миран  посматрачки  живот,  посвећен  вери  и  чита- 
њу,  а  Јован  да  је  више  био  човек  за  свет  и  за  живот. 
Пошто  легенда  ђорђев  одлазак  у  калуђере  доводи  у  везу 
са  женом  његовом,  и  пошто  се  о  Јовановој  жени  зна, 
да  је  после  смрти  Јованове  пошла  :т  другога,  да  је 
трпела  да  њен  муж  протерује  девера  њепог,  некадашњег 
деспота,  и  свекрву  њену,  о  чему  нам  је  опет  легенда 
(Гласник  XI.)  спомен  сачувала  —  ја  сам  долазио  на 
мисао  да  ли  се  прича  о  љубама  браће  Јакшића,  коју  је 
сачувала  народна    традиција,    не  односи   на    љубе  браће 


Поодедњи  Бранковики.  25 

Бранковића,  који  су,  види  се,  таман  по  народној  песми, 
све  у  заједници  имали?  Да  ли  некакав  несклад  међу 
љубом  ђорђевом  и  љубом  Јовановом,  која  је  последња 
Јакшићева  сестра  била,  није  био  узрок,  да  ђорђе  оде  у 
манастир,  еда  би  деобу  избегао?  Али  и  та  је  претпо- 
ставка  скоро  без  икаква  стварног  ослонца.  Овде  завршу- 
јући  говор  0  деспоту  ђорђу  Стефанову  Бранковићу  имамо 
да  кажемо,  да  је  он  негде  између  1496  и  1499  деспот- 
ство  предао  своме  брату  Јовану. 

Јованово  деспотство  није  дуго  трајало.  Он  се  већ 
10.  декембра  1502.  преставио.  Највише  спомена  о  њему 
сачувало  се  у  писмима  Себастијана  ђустинијана  млетач- 
ког  посланика  код  угарскога  краља.  Себастијан  ђусти- 
нијан  имао  је  шира  упутства  и  интересовао  се  за  многе 
ствари,  а  његови  извештаји  хватају  време  од  23.  феб- 
руара  1500.  до  23.  фебруара  1503.  године^).  Одмах  у 
почетку  његова  бављења  у  Будиму  наређено  му  је  било, 
да  се  потајно  и  од  сигурних  људи  извести  о  господину 
Јовану  деспоту  Србије,  о  поузданости  његовој  и  његових 
људи  и  0  положају  земље  његове.  Тим  начином  ђусти- 
нијан  је  сазнао,  да  Јован  деспот  тежи  да  постане  деспот 
над  Србијом,  да  у  Србији  живи  народ  веома  дивљачан 
(Гегос1881то)  и  ратоборан,  свикао  да  се  бори  са  Турцима 
јер  је  с  њима  на  граници,  да  је  деспот  Јован  човек 
коме  има  38 — 40  година,  врло  угледан  и  храбар  (ћеп- 
(118ро84о  (1е  1а  рег80па  е!  уаЈепШото)  и  да  може  дићи 
око  2000  лаких  коњаника,  да  је  деспот  Јован  велики 
властелин  над  Србијом,  која  је  потчињена  круни  угар- 
ској,  и  да  ће  0  ђурђеву  дне  доћи  на  сабор  у  Будим. 
То  је  писано  8  априла  1500  године.  Да  је  Јован  доиста 
осећао  тежњу  да  постане  деспот  над  Србијом,  то  се  види 
и  из  писама  његових  светогорским  манастирима,  у  ко- 
јима  се  може  читати :    лште    хп  же  блдгоколитк  господк  Богк 

ИШк    НЖб    Кк    Т|^0111|И    СЛДКИМИ    И    П(>€УИСТД  БОГОМаТИ,    И    СкТКОј^ИТк  Ск 

ками  милост||  скот  с|»тко(>ити  мс  госиолиид  ((ккБлкмк . . . .  Исти 
посланик  ђустинијап  бележи  под  29.  јула  1501.  како  су 

*)  В.    Макушев.    Мопитеп^а    ћ181о11са    б1аУогит    тепсИопаПит  I. 
Уаг8аУ18в  1874. 


2()  Последњи  Бранков]^. 

деспот  од  Србије  и  бан  Београда  ударили  на  Србију. 
Један  део  њихове  војске  опсео  је  Смедерево,  а  други 
је  отишао  да  пустоши  и  роби  Србију.  Под  9.  новембра 
исте  године  ђустинијан  је  забележио,  да  је  врховна  ко- 
манда  над  свом  угарском  војском  у  нашим  крајевима 
била  у  рукама  Јована  деспота,  и  да  је  исти  посланик 
рег  ђопа  У1а  сазнао,  да  је  некакав  знаменит  Турчин  до- 
лазио  деспоту  Јовану  с  понудама  мира.  Али  ма  да  се 
одавно  0  миру  говорило,  до  мира  није  дошло.  У  почетку 
1502.  годипе  извештавао  је  деспот  Јован  краља,  како  је 
у  декембру  1501.  године  ишао  на  Босну  уз  Колубару  са 
коњаницима  нешто  својим  а  нешто  калочкога  архиепис- 
копа,  и  како  је  у  свему  срећно  прошао,  доведавши 
робља  и  попаливши  многе  вароши  и  села  до  близу  Црне 
Горе.  И  1.  маја  1502.  године  спомиње  се  деспот  Јован 
као  старешина  над  10.000  коњаника,  који  су  били  на 
Дунаву  скупљени  за  нападање  на  Турке.  Иод  4.  јуном 
на  ново  Турци  кушају  преко  деспота  Јована  да  до  мира 
дођу,  а  12.  јуна  забележено  је  да  се  о  истом  томе  послу 
кушало  успех  постићи  поклонима  и  поткупом.  29.  јула 
исте  године  деспот  Јован  разбије  Турке  под  Зворником. 
То  је  била  последња  његова  победа.  Наши  летописи  бе- 
леже  да  је  деспот  Јован  умрво  10.  декембра  1502.,  а 
ђустинијан  је  5.  јануара  1503.  јавио  за  тај  догађај  сво- 
јој  влади,  додавши  да  је  деспот  умр'о  од  грознице,  и 
пошто  није  оставио  наследника,  да  су  добра  његова  при- 
пала  круни,  која  их  је  одмах  заузела. 

Тако  је  свршио  деспот  Јован,  и  тако  су  свршили 
Бранковићи  као  јавни  људи. 

Оно  што  знамо  о  имовним  одпошајима  њиховим  може 
послужити  за  материјалпо  објашњење  онога  уплива,  који 
су  они,  као  што  је  познато,  вршили.  Почетак  деспото- 
вања  Стефанових  синова  обележен  је  зајмом  од  12.000 
дуката,  који  су  они  учинили  краљу  угарском,  и  за  који 
су  добили  Беркасово  и  област  његову.  Тај  зајам  као  да 
им  никако  ни  вра^^ен  није.  Писмом  од  3.  новембра  1495. 
уписаше  они  500  дуката  као  свој  годишњи  дар  манастиру 
светога  Павла  у  Светој  Гори.  Другим    писмом  од  1496. 


Пооледњи  Бранковићи.  ^27 

(Гласник  XXV.  272.)  уписаше  они  манастиру  Хиландару 
хиљаду  дуката.  Као  што  се  за  манастиром  св.  Павла 
јавио  манастир  Хиландар,  тако  се  за  овим  јавио  мана- 
стир  Есфигмен,  којему  се  обећа  неко  давање  23.  јула 
1499.  Можемо.  дакле,  узети,  да  су  тада  већ  само  Свето- 
горци  односили  на  2000  дуката  сваке  године  из  касе 
деспота  сремског.  Без  сумње  је  такових  издатака  било 
још,  и  то  што  се  о  њима  зна  уверава  нас,  да  се  Бран- 
ковићи  у  имовним  односима  ни  мало  нису  снебивали. 

Животопис  архиепископа  Максима  бележи :  да  је 
он  после  смрти  Јованове  нуђен,  да  на  ново  заузме  дес- 
потство,  али  да  није  хтео.  «Иноплеменик*,  који  је  после 
место  њега  на  српско  деспотство  постављен  био,  протерао 
га  је.  Није  нам  намера,  да  о  даљој  судбини  његовој 
говоримо. 

* 

Деспо^овање  Бранковића  у  Срему  које  смо  на  прет- 
ходним  листовима  описивали  има  и  других  страна  које 
могу  интересовати  историка,  осим  оних  које  су  довде 
описане. 

Положено  је  већ  питање :  какав  је  државоправни 
положај  имало  то  деспотовање  по  угарском  праву  држав- 
ном,  и  како  је  то  деспотовање  схваћено  било  у  народу 
српском.  Различита  је  ствар  оно  што  је  државна  власт 
угарска  дала,  и  оно  што  је  народ  осећао,  или  утисак 
који  је  поступком  угарске  државне  власти  у  народноме 
мишљењу  изазван.  За  то  што  непрестано  има  примера, 
да  се  нешто  по  праву  признаје,  а  у  ствари  не  постоји, 
и  обратно,  да  у  ствари  постоји  а  по  праву  се  не 
признаје. 

Могло  би  се  још  запитати,  какав  је  траг  ово  деспо- 
товање  оставило  у  народноме  мишљењу,  у  опште  у  народ- 
ној  традиционалној  историји. 

0  државоправном  положају  српских  деспота  у  Срему 
било  је  питања  у  последње  време  поглавито  поводом 
интереса  који  та  ствар  може  имати  у  сувременој  поли- 
тици.  После  војводине  српске,  која  се  установила  иза  Ма- 


1** 


ПосЈбд&н  ВравкопЈћЖ. 


МН|К'1М'  (^^\м'  од  1Н  ЈН-П!.  и  угарски  су  и  хрватсви  писци 
/ммтр/ми  да  г«'  том  устнигжом  крње  права  угарске  и 
хрмдтгн«'  1(р/м.<'нии^%  и  г  тога  су  гледишта  (ако  и  пре- 
||ут11о)  ||р1*тр«тниа  и  ралматраиа  и  права  српских  деспота 
XV.  пгнд. 

Хрннтгни  игторик  др.  Фр.  Рачки  писао  је  такође  о 
томг  пргдмгту  у  ч.1аику  •Одиошај  српских  деспота  и 
допм.гпикн  инмрнма  круии  и  крал>евини  Угарској  од 
I  ГЈП  |(\():ј*,  који  јо  И1тампап  у  Кпјјхе^п1ки  II, 
17(1  1мм.  Ч.1НПНК  тнЈ  чигт  је  од  тенденције  да  права 
грпгки\  дггпотн  унгличнва.  Оп  каже,  како  је  уговор  од 
гид.  I  ГЈ(|,  -ипргД(мпо  одпоптЈ  грпгких  деспота  из  Бран- 
киии1|гиг  ку1|Г  пнпрнмн  крупи  и  кра.1>евини  Угарској. 
,|ггпити  грпгки  ил  инг  пиро.иии'  постојани  су  достојан- 
ггнгпици  ГТГГИПИП1Г  (1)а1Ч>1и^8  гојгп!)  и  великопоседници 
ИчИ!  ИЈнгггЈН  крнл.гнипг  Угнргкг«  гн  гвнмн  правима,  по- 
илнпицамн  и  дужпигтима  иинх  догтојанственика.  Деспог 
кни  1|нго  гг^ГЈП  учичвиваи  је  код  анаменнтијих  рас- 
ирнин  крнЈ^гиииг.  Гнки  ИоопгЈи^  ге4ГП1  Кабсмае  Јеј<ро1и8 
и  ч1иини  Ичо^чи^  Л|ц|г  ири.иичлн  гу.  као  п  остали  веЈнкжиш 
чрилики  и  \г.чргки.  иопч^ном  лигтином  од  1.  студееога 
I  »^Н^  фж.чиии  \1^т*р.  ут^н^чен  1чпнне  1499.  ме1>у  Вла- 
1и\\ичиом  П  и  и\ч1чОкпм  кјм.^ом  Ал(^рт\>м.  На  знахе- 
ии^л^м  \\чл^р\  \ч  1лпиио  1>0ч^.  пе  се  ч^шј^тчшо  хл  се 
кр\НА  \1Л|ч^кл.  АХч^  К^жиим;*^  П.  умре  Л\ј  мушБога  од- 
*чм^А.  нх^  имл  и^чпимиги  инчч^гЈчлкиу.  сухеломо  је  н  иот- 

\^Ч<У«Н     ^ЧЧ^А*^,А    ?\*Ч^^ч^    Н^    ч'А     С$К\-«»     СТЈеОЛЖ 
Л^чЧ^К'!««^    Л^Ч'  К^>»  ^^Ч'Кх*  ХДКЧ^    V  ^(ШХ    5^ЛХЗШ1  С1Ј««» 

ч^вчч  ч*  лЧп^!^    лч*^>ч%  ^чтч^- \7««у^"*гкх\  ргф^тмк 

>      Ч    >.  аЧ»*      «>     -^^^^.пг!.       ,«>у^'|*^И   •ч^г»4ПЕ1ј|     I    Т^таП^Т 


Последњн  Бранкови&и.  29 


љавали  и  у  војсци  угарско-хрватској  јуначки  се  борили 
како  нам  приповиједа  беспристрана  повјест  онога  времена. 
Деспоту  као  свакому  угарскому  и  хрватскому  великашу 
краљ  бијаше  врховни  судија  у  размирицама  с  другима^^. 
Ади  и  ако  је  тако  било  по  форми,  друкчије  је  било 
у  духу  и  у  осећању  и  мњењу  народном.  По  свему  се 
види,  да  су  сремски  деспоти  имали  у  Угарској  положај 
бана  хрватскога  и  војводе  ердељскога.  Али  не  треба 
заборавити,  да  је  уз  Бранковиће  био  стари  глас  и 
стара  владалачка  титула  господарства  над  Србијом,  и 
да  је  уз  њих  био  народ  навикнут  на  славу  свога  имена 
и  на  свој  понос  народни.  Та  владалачка  титула  го- 
сподарства  над  Србијом  непрестано  је  као  с  неком 
тугом  срца  к  себи  привлачила.  И  кућа  деспотска,  је- 
дан  пут  обновљена,  на  ново  је  вршила  онај  положај  п 
ону  привлачну  снагу  средишта,  коју  је  она  и  у  Србији 
вршила.  С  тим  је  фактом,  као  с  политичком  чињеницом, 
рачунао  краљ  Матија,  кад  је  1471  у  Вуку  Гргуреву 
Бранковићу  обновио  српско  деспотско  достојапство.  Др. 
Фр.  Рачки,  истина,  каже,  како  «нема  трага  ни  најмањега 
у  онодобним  споменицима  и  листинама,  да  би  се  после 
године  1426.  икакова  промена  у  Срему  уве.ш  била,  која 
би  била  променила  одношај  ове  жупаније  напрама  круни 
и  краљевини,  и  довела  је  у  какву  одвисност  од  деспота 
из  Бранковићеве  породице.  Сремска  жупанија  навађа  се 
свеудиљ  уз  остале  жупапије,  устрој  једнак  јој  је  кано  и 
прије,  ужива  једвака  права,  и  т.  д.»  Нема  сумње  да  је 
овако;  али  исто  тако  нема  сумње,  да  има  промена,  које 
се  бележе  истом  касније  у  књиге  и  у  права,  које  се  пре 
тога  дуго  напред  сврше  и  у  животу  призпају,  па  се  тек 
у  права  уводе.  И  жупанија  сремска  налазила  се  на  крају 
XV.  века  исто  онако  по  форми  као  и  у  почетку  тога 
века;  али  на  крају  XV.  века  она  је  насељењем  својим, 
тежњама,  вером  и  оданопЛу  тога  насељења  била  са  свим 
другојачија.  Може  бити,  да  Бранковићи  нису  имали  ника- 
кву  друкчију  ни  нарочиту  власт,  али  сам  положај  њихов 
привлачио  је  к  себи  поменуто  ново  насељење.  Ио  ста- 
рим   својим  навикама   ово  се  ново  насељење  заједно  са 


30  Посдедњи  Бранковићи. 


још  слободним  крајичком  старе  постојбине  (Београдом, 
Мачвом  и  Подрињем,  који  су  после  узећа  Шапца  осло- 
бођени)  вило  око  куће  Бранковићеве. 

Ово  се  види  по  народно-усменој  литератури,  на  коју 
ћемо  одмах  за  овим  доћи ;  ово  се  види  по  оно  мало  врста, 
што  су  наши  људи  онда  о  тим  временима  написали.  Ко- 
лико  су  кратке  летописне  белешке,  опет  се  кроз  њих 
види  шта  је  писац    осећао.    Летописац   пише:    Н  то  жд€ 

Л^КТи     ПрНШГ     НЏХАк     МдТНПШк     И     Ко^Кк    ДбСПОТк     Ј^ДСЛОИк    Г^ДДк    «д 

(^ицг  Сдви,  ИЖ6  ^^окетк  сс  ШдБдцк,  а  мало  по  том:  Н  ^дснпд 
Воткк  дбснотк  Ковни  о^  Бдидто^  ордид  Смбдб^^екоу;  —  Воолми 
Вогкк  дбспотк  Крдиитеко  и  рдспнд  К^^оушбвдцк.  И  на  послетву 
кад  му  смрт  бележи,  чини  то  оним  истим  начином  којим 
се  за  старе  владаоце  бележило:  Ц^^естдкн  се  Кдккк  Г^кго^- 
(^окикк  деснотк  кк  Ср^кмог,  клдд^ккк  (у  неким  преписима  цдрство- 
кдкк)  .к$.  л^ктк.  —  Н  постдкн  крдлк  1одид  госоодксткокдтн  кк  Сргмо^. 

У  Хиландару  се  налази  неко  јеванђеље  на  хартији,  у  коме 
је  на  крају  запис  са  речима :  Скнисд  се  с^д  киигд  кк  дии  блд- 

ГОТкСТИКДГО  Н  ,\рИСТ0Л10БНКДГ0  ГОСНОДИИД  ДеСНОТД  Ко^КД,  ТОГДД  КАДДИУк- 

стко^мшто^  иг)ко  оскештеииомо^    мнтрополнтоу   БвЛГ^^ДДСКОМО^  и«^ 

<1>нлоте1о.  Писана  је  та  књига  1481.^)  То  је  са  свим  начин 
којим  су  се  у  таким  записима  помињали  стари  владаоци.  И 
походе  светогорских  калуђера,  које  смо  мало  више  поми- 
њали,  значе  то  исто.  У  народу  и  у  ондашњој  његовој 
интелигепцији  веровало  се,  да  је  то  више  деспот  српски 
него  великаш  угарски.  Народу,  који  је  једнако  очекивао 
час  својега  ослобођења,  чинило  се  да  је  то  његов  вла- 
далац  у  ономе  положају  у  коме  се  међу  1438 — 1443. 
налазио  ђурађ  Бранковић.  Још  је  било  наде,  да  се  могу 
потиснути  Турци.  Докле  се  год  држао  Београд,  држало 
се  да  се  може  наћи  начина  да  се  ослободи  Србија.  А 
међу  1471.  и  1481.,  где  се  у  летопис  имало  да  упише 
толико  победа,  кад  се  доиста  и  нешто  земље  отело  од 
Турака,  могло  се  имати  и  неких  стварних  разлога  за  те 
родољубиве  наде.  Ми  данас  видимо,  да  су  се  онда  ро- 
дољуби  (ваљда  по  општем  закону  по.штичке  психологије) 

*)  Гласник  5(».,  стр.  104.,  где  је  потпунији  текст  валиса  од  Н.  Ду- 
чића,  и  Гласник  Х^1У.,  239.,  где  је  правиинија  година. 


Пооледњи  Бранковићн.  31 

лаковерно  надали  ономе  чему  су  сами  ради  били.  Али  је 
судбина  била  толико  блага,  да  је  то,  што  ми  данас  до- 
бро  видимо,  њиховом  оку  држала  затворено,  и  они  су 
се  врло  лако  могли  налазити  у  својим  тадашњим  ми- 
слима,  тим  пре,  што  се  у  њима   више  обмане  налазило. 

Међу  тим  пре  него  што  пођемо  даље,  вредно  је 
видети  колико  се  српских  земаља  налазило  под  угарском 
влашћу  после  победа  од  1476.  и  1481. 

У  песми  0  деоби  Јакшића,  која  припада  овоме  пе- 
рноду,  пева  се,  како  Јакшић  Дмитар  и  Јакшић  Богдан 
деле  очевину,  па  се  онда  говори: 

Дмитар  узе  земљу  Каравлашку, 
Каравлашку  и  Карабогданску 
И  сав  Банат  до  воде  /^унава; 
Богдан  узе  Сријем  земљу  равну, 
Сријем  земљу  и  равно  Посавље 
И  Србију  до  Ужица  града. 

Овде  су  у  крупним  цртама  обележене  гранире  тур- 
ске  и  хришћанске  владавине  око  Дунава  у  време  1480. 
године.  Са  узећем  Шапца  Угри  су  повратили  скоро  све 
земље  српске  које  су  им  још  уговором  од  1426.  од  де- 
спота  Стефана  уступљене.  Под  »Србијом  до  Ужица* 
града  ваља  разумевати  стару  Мачву  у  њеним  ширим  гра- 
ницама,^)  са  околином  Београда,  под  којом  се  може  ра- 
зумевати  стари  београдски  округ,  у  који  су  се  рачунале 
само  колубарске  и  савске  притоке  с  њиховом  облашћу 
из  садашњег  београдског  округа. 

У  овоме  као  и  у  ономе  што  је  овда  онда  у  рато- 
вању  од  Турака  отимано  налазила  се  географска  област, 
која  је  стајала  под  упливом  а  и  под  влашћу  сремскога 
деспота.  С  незнатним  променама  то  је  стање  трајало  од 
1476.,  кад  је  срећа  послужила  угарско  оружје  на  десној 
страни  Саве,  па  све  до  1521.,  кад  су  и  Београд  први 
пут  освојили  Турци.  У  то  време,  особито  за  живота 
Змај-деспота  Вука,  све  су  прилике  биле  ту,  да  од  овога 
краја  српских  земаља  постане  позорница,  на  којој  ће  се 
одигратн  јуначка  дела  којима  се   завршује   епопеја  срп- 

*)  Види  о  томе  мој  аосао  у  Гласнику  Х^УШ.,  117.  примедба  под  2. 


32  Пооледњи  Бранховићи. 

ских  средњевековних  јунака.  У  томе  крају  Београд  је 
био  најглавније  место.  Хришћанска  застава  на  његовим 
бедемима  значила  је  да  још  има  наде  на  ослобођење 
српских  земаља.  Њен  пад  значио  је  да  се  та  нада  оста- 
вља  за  потоња  времена.  Осим  тога  Београд  је  био  и 
црквено  средиште  свему  томе  крају.  Др.  Фр.  Рачки  у 
поменутоме  своме  чланку  констатује  да  у  ово  време  у 
Угарској  и  троједној  кра.1>евини  није  било  ниједне  би- 
скупије  грчко-источне  цркве,  ма  да  сам  даље  напомиње 
да  је  у  Срему  и  пре  XV.  века  било  православних,  само, 
разуме  се,  мање.  Али  као  што  су  Бранковићи  у  Купи 
нику  још  једнако  били  представници  српске  владалачке 
куће,  тако  је  православна  митрополија  београдска,  која 
је  ту  остала  јопг  иза  византијског  царства,  мора.1а,  беа 
сваке  сумње,  бити  црквено  средиште  за  цео  овај  крај 
српства  под  Угарском.  Напред  су  наведени  спомени,  како 
се  странцима  опога  времена  исто  тако  као  и  нашима 
чинило,.  да  није  Србија  пала,  докле  се  год  држао  Бео- 
град.  Горе  наведени  запис  са  јеванђеља  у  Светој  Гори 
помиње  уз  деспота  Вука  новопосвећеног  београдског  ми- 
трополита  кир-Филотеја.  У  Гласнику  Х^1У.,  стр.  244. 
помиње  се  неки  тумачен  апостол  од  1513.  године,  у 
коме  је  записано  да  је  писан  у  Сланкамену  о  трошку 
попа  ђурђа  протопопа  сланкаменског,  а  трудом  Андрије 
Русина  из  града  Санока  ц^и  Блдгоубстпкииг  митронолнт« 
Б1;дг(»адскоик  ктрк  Мдкснм«  бувшдго  дбсиотд.   Не  зна  се  НИ  ОТ- 

куд  с  друге  стране,  да  је  владика  Максим  отправљао 
дужност  митрополита  београдског.  Знатност  митропо.1ије 
београдске  лепо  потврђују  и  оне  појединости  које  се 
могу  видети  у  чланку  И.  Руварца  «0  светињама  бео- 
градске  цркве  год.  1Г)21.*  штампаном  у  Гласнику  Х^1Х. 
Митрополија  је  београдска  у  тај  мах  морала  бити  и  над 
Сремом,  а  крајеви  с  десне  стране  Саве  и  онако  су  још 
од  византијског  царства  морали  припадати  под  митропо- 
лију  београдску. 

Сад  ћемо  прећи  на  народну  традицију,  те  да  ви- 
димо  чим  она  може  попунити  или  потврдити  слику,  која 
је  довде  по  другим  изворима  нацртана.  (Свршићв  се.) 


ГРАђА  ЗА  МЕДИЦИНСКУ  ТЕРМИНОЛОГИЈУ. 

САВРАО  ДР  М.  ЈОВАНОВИЋ-ВАТУТ. 

(Наставак.) 

в. 

Вагаш,  а,  т.  (Ср.)  —  Туђа  реч  (Дан.  осн.) ;  мађ.  уа^^б 
румунски  а^ав  (Микл.).  —  Значи  управо  прорезан  или 
проваљен  пут  (Вук),  ^ав  (те^еЈзе ;  у  пренесеном  зна- 
чењу  дубина  или  зарез  у  дебелом  месу,  као  што  их 
је  у  гојазних  жена  или  пуначке  мале  деце  п.  пр.  над 
еаповима,  на  бутинама,  иза  таке,  око  врата  и  т.  д. : 
»Има  добре  вагаше«,  т.  ј.  дебела  је,  па  јој  се  месо 
усекло  (Карл.) 

Вада,  е,  {.  —  Рок ;  корен  уас!  говорити,  као  рок  и  рећи 
(Дан.  осн.).  —  1.)  *Жепа  на  ваду«  т.  ј.  натомдобу; 
»детенаваду«  т.  ј.  већ  му  је  време  да  се  роди  (Вук). 
Погрешно  се  спомиње  и  вад,  (§еп.  вада)  мушкога  рода 
(Дежм.).  —  2.)  Види:  мора. 

Вавду!,  а,  т.  —  01  е  БиЛ,  аег.  Не  ће  бити  чисто  на- 
родна.  —  8уп.  зрак,  уздух,  аер,  аир,  ајер,  арија,  бед. 

Вагоу  е,  {,  —  Види:  апа. 

Ватра,  е,  {.  —  1.)  В1е  егћбћ1:е  (Кбгрег-)  Тетрега1;иг, 
(Ие  ПећегћтЈге :  »У  ватри  је«,  ег  181;  1П  (1ег  Г^еђегћИ^е; 
»суха  ватра«,  1;госкепе  Ниге,  ћоће  Тетрега1;иг  оћпе 
бсћ^^^е^вваћвопс^егип^.  -  2.)  У  пренесеном  значењу: 
незнан,  бунило  (али  немирно),  Јаб  1ггеге(1еп,  (1еИг1ит  : 
»У  ватри  је;  никако  се  не  разбира.«  (Ср.).  —  8уп.  огањ, 
ватруштина. 

Ватруштнна)  е,  1",  аи^т.  од  ватра.  —  1.)  Види:  ватра. 
—  2.)  Ватрушчина  (Бачк.),  врућица,  (1ег  Ваисћ^урћиб, 
*урћи8  а1)(1отшаи8. 

-Летопис**  147.  3 


34  Гра^а  8а  медициноку  терминодогију. 


Вашац,  шца,  т.  —  Види :  вашица. 

ВашшБица,  е,  {.  (Срб.)  —  Вхе  Баизезисћ*,  ре(11си1о818, 
рћ1;1Г1а818:  *0д  вашиљицеје  умрво  немачки  цар  Мавс, 
шпански  краљ  Филип  II.,  Херодес  и  Сула. «  (К.  Црног. 
зол.).    —  Нема  потврде. 

Вашица,  е,  1\  —  Гласи  и  ваштица,  тамна  постања.  (Дан. 
осн.).  —  1.)  Као  мала  чибуљица,  што  изађе  на  нози 
одоздо  (на  табапу)  под  кожом  па  сврби.  Вашицу  при- 
тискују  угријаним  лучем,  а  кажу  да  од  тога  прође  иди 
да  барем  престане  сврбити  (Вук).  —  2.)  У  многих  је 
вашица  исто  што  и  буганца,  само  што  излази  на  но- 
гама,  а  буганца  на  рукама,  (Ие  ГговЉеиЈе,  регп10.  — 
8уп.  вашац,  ваштица,  вашца,  рујбе,  боханца,  буганца, 
буганчица. 

Ваштица,  е,  1.  —  Види:  вапшца. 

Вашца,  е,  {  (Лекар.  из  В.).  — ? —  *0т  вашце  лек*.  . . 
Сравни:  вапшца. 

Вв]^а,  е,  {,  (обичнији  р1.).  —  Корен  може  бити  У1(1,  ви- 
дети  (Дан.  о.).  —  1.)  Ваб  Аи^епИ(1,  ра1рећга.  8уп. 
очни  капак  или  поклопац,  кање,  брв.  —  2.)  ВЈе  Аи- 
^еићгаие,  8ирегс11шт.  »Враним  веђе,  не  навранила 
их«  (Бр.  ђ.  Нуш.).  8уп.  обрва.  —  И  Миклошић  вели: 
010  Ве(1еи4ип§  181;  8сћ\^а1±еп(1 :  а81.  убко;  г.  уеко, 
уе^(1а,  Аи^епИ^! ;  }з.  уе2(1а,  Аи^епћгаие,  Аи^епшгарег; 
пбК  убка,  Веске!,  ГаПИшг,  Убј1се,  Аи^епшгарегп ;  с. 
У1ессе,  Аи§епИ(1;  р.  роУ1ека,  Аи§епИ(1;  к1г.  уу!  р1. 
Аи^еп\У1трегп. 

Велика  болест,  {,  —  Б1е  1'а118исћ*,  ерИерв^а.  —  8уп. 
гора,  горица,  горска  болест,  с  горе  болест,  мрска  бо- 
лест,  мрзна  болест,  пекама  болест,  падавица,  трепели- 
ца,  несрећа,  невоља,  наступ. 

Велики  кашаљ,  П1.  (Ср.).  —  Вег  Кеисћћи81еп,  1;и8818 
соп^и181Уа,  рег1;и8818:  *Заредио  по  деци  велики  ка- 
пгаљ«.  —  8уп.  магарећи  кашаљ,  рипавац,  хрипавац,  ри- 
кавац,  кукурикавац,  бреха.  —  Сравни:  врлесина,  врдед. 

Велико  црево,  п.  (Цр.  Г.).  —  Вег  Ма8и1агт,  1п1;е811пит 
гес1;ит.  —  8уп.  лубура,  гужње  црево,  стражње  црево, 
чмнр,  гужњак,  проход. 


Гра^а  8а  медицинску  терминодогију.  35 


Веља  бубина,  {.  (Цр.  Г.).  —  Ђет  ВтАу^шт,  <;аеп1а  80- 

Иига.  —  8уп.  ојађедица,  крива,  пантљикара,  пантљи- 

чара,  тракавица. 
Веља  шипка,    {,  (Цр.  Г.).    —   Ђге  Е111)0§епгбћге,  и1па. 

Сравни:  мала  пгапка. 
Венерија,  е,  {,  —   1.)  Мал'  не  свака  болест  сполних  ор- 

гана  (Ср.,  Бачк.).   —  2.)   Ђ\е  ^из^зеисће,  зурћШз. 
Ветрила,  ила,  п.  р1.  (К.  Црног.  зол.).  —    Ваз  2\^егсћ- 

јГе11,  (11арћга§та.  Нисам  могао  наћи  потврде  у  народу. 
Ветушина,  е,  1  (Шул.).  —  ^^.  уе1;Ђ:  а81.  уе^вћЂ,  уе1;и8; 

уе11>81па,  (1а8  Уега11;е1;е  (Микл.).  —  В1е  А11;ег88сћ\^асће, 

шага8ти8  8еп11]8. 
Видар,  а,  т    —   1 )  Вег  Агг!;  (ићегћаир!;),  тесИси^.  — 

2.)  Само  онај,  који  ране  вида,  дакле  ранар,  Јег  \\^ип(1- 

агг*,  сћ1гиг§и8. 
Видарица,  е,  {.  —  Женско  чељаде,  које  зна  видати.  — 

Сравни:  видар.  —    8уп.  биљарица,   бенђелијка,    тра- 

варица. 
Видарство,  а,  п.  (Лобм.).  —    Ђхе   Оћ1гиг§1е,    сћ1гиг§1а. 

Није  народна.  —  8уп.  ранарств  . 
Видати,   дам,    V.  1трг1'.   —   1.)  Лечити  од  болести  (било 

ма  које).  —   2.)  Лечити    од  рана  или    болетица   т.  ј. 

од  болести,  које  су  с  поља. 
Видити  се,  дим  се,  V.  г.  рг^.  —    *Видила   сам  се*  т.  ј. 

добила  сам  цвет  или  време,  (11е  Ее§е1п  ћекошеп,  шеп- 

81гшгеп,  теп81;гиаге 
Видовица,  е,  1  (болест.)  —  Бег  УеИв^шт.,  сћогеа.  шог- 

1)и8  8^   УШ.  —  Није  ми  поуздана. 
Вија,  е,  {.  (Ј.  Панч.  бот.).  —  1)1е  КоИк,  соИса. 
Вилица,  е,  {.  —  Корен  као  и  у  виле  незнан ;  може  бити 

VI  од  (1у1  два;  Миклошић  мисли  да  би  могло  бити  од 

корена,  од  кога  је  вити,  дакле  у1  од  уа,    вити    (Дан. 

осн.).  —  В1е  К1Ш11а(1е,   (1ег   К^е^ег,  шахШа.  —  8уп. 

косири,    косирице,  чељусти. 
Витадац,  витаоца,  ш.  (Дубр.).  —   В1е  Вги81е1п§е\^е1(1е, 

у^ега  1;ћогас18. 
Вит]к&,  иља,  ш.  —    Ва8  Нааг^еИ,  (Ие  Нааг8сћпиг,  8е- 

Јасеиш  (Цр.  Г.);  удевати  витиљ,  (1а8  Нааг^еП  е1пГићгеп; 


•» 


3(;  Гра]^  аа  иедшџшоку  терминодогају. 


плести  витиљ,  (1а8  НаапчеИ  \^1П(1еп,  е1пе  Сћагр^ешске 

шасћеп.    Тамо  се  плету  витил>и  само  од  свилаца.  — 

Види:  фитиљ. 
Витно  ребро  I  п.  —  1.)    В^е    Е^рре,  С081;а.  —  2.)    Ше 
Вито  ребро       Га18сће    В^рре,  С081а  Аис1иапб  8.  врипа: 

»Утегосмо  га  пасовима  са  врх  прса  до  витих  ребара.« 

(В.  Врч.). 

Вда0|  и,  (а)  {.  (т.)  —  Корен  ^аг8  дизати,  дизати  се,  горе 
бити,  од  уаг  опкољавати,  покривати  (Дан.  осн.).  — 
Длака,  е1П  е1П2е1пе8  Нааг,  р11и8.  Власи  р1.  коса. 

Влао  (2),  а,  т.  (Срб.).  —  1.)  Оег  МИ^ћгапс!,  ап(ћгах. 
Влас  је  управо  нека  особита  врста  те  болести,  и  до- 
.1а;ш  само  на  овце.  —  2.)  Нека  друга  сточна  болест 
(Цр.  Г.);  каква  је,  нисам  мога  дознати.  —  Сравни  вла- 
сац  2.)  и  3.) 

Власац,  сца,  ш.  —  Основа  ће  бити  у  влас  (Дан.  осн.). 

—  1.)  Црви  као  длаке,  што  се  у  ранама  заметну  (Вук). 
То  наравпо  нису  управо  црви,  него  кончићи,  што  тако 
изгледају.  Сравни:  власи  2.  —  2.)  Вег  РаИ88а(1еп- 
\уигт,  81гоп§у1и8  111апа:  *Власац  борави  у  душњаку 
оваца  и  причињава  овчји  кашаљ«  (Ј.  Панч.  зол.).  Сра- 
вни:  влас  (2.).  —  3.)  Ларва  диптера  оеб^ги^  оу18 
1ј.  (М.  Мед.). 

Влаои,  власи,  ш.  р1.  —  1.)  Види:  влас  (1.).  —  2.)  »Изливати 
власи«,  н.  пр.  из  старих  отворених  рана.  Начупа  се 
3 — 4  струка  чубра,  мете  се  на  рану,  иподужеводом 
запљускива;  после  кад  се  чубар  тај  изнесе  на  свет- 
лост,  види  се  да  је  сав  уплетен  у  неке  танке  длачице 

—  власи  (Св.  Мл.  Бај.).  —  Види:  власац   1.) 

Вода,  е,  (.  —  У  пренесеном  значењу,  (1ег  Нагп,  иппа: 
»Стала  му  вода*,  или:  »веза.1а  му  се  вода«  т.  ј.  не 
може  да  мокри  (Цр.  Г.);  пустити  воду,  Нагп  1а88еп  (Ср.). 
8уп.  мокраћа,  пишаћка,  пишаћа.  —  2.)  Вег  8сћ\7е188, 
8и(1ог.  —  Сравни:  мртва  вода. 

Водарити  се,  рим  се,  V.  г.  1гаргГ.  —  81сћ  1П1<;  \^а88ег 
уегаећеп  оЛег  уег80Г§еп:  *  . . .  а  тешко  му  је  било 
дрЈварити  се  и  водарити  се«  (М.  Мед.). 


Гра^  ва  медшџЕноку  териинологију.  37 


Водена болббт,  (.  —  Ђ\е  ^ЛГабвегвисћ!;,  ћу(1гор8  —  8уп. 

дебела  болест,  дебелица,  трупљика,  тропика,  водењача. 
Водене  краоте,  Г.  р1.  —  Види:  руса. 
Водењак,  њака,  т.  (А.  Шв.  и  др.).    -  Ше  8сћаЉаи1;-  (^је 

\Уа88егћаи<;,  (Ие  1ппеге  ЕЈћаи!,  апшшп.  —  8уп.  ко- 

шуљица,  блоња. 
Бодењача,  е,  :Г.  (Херц.).  —  Биди:  водена  болест. 
Водогав,  а,  т.  (М.  Мед.).  —  Гегаиг  и  08  ћитеп  код  ја- 

гањаца.   — -  Сравни:  гњат. 
Вранц,  а,  т.  1  (Ср.).    —    Ђхе    Еиа^беисће,  бурћИхб.    — 
Вранца,  е,  (.  \  Види :  врепга. 

Вранцати,  цам,  V.  ^тр!-!".  (Ср.)  —  МИ;  8урћ1И8  апб^ескеп. 
Вранцатд  се,  цам  се,  V.  г.  ЈтргГ.  (Ср.).  —  81сћ  тИ  8у- 

рШИб  ап81;ескеп:   »Већ  се  и  вранцала«. 
Вранцав,  а,  о.    1  ас^ј.  (Ср.).  —  ЖИ  8урћ1И8  ап^еб^еск!, 
Вранцљив,  а,  о    I  бурћ^Иисиб.  —  8уп.  вренгав,  сЈ^ренгав, 

поган. 
Врат,  а,  т.  —  Корен  уаг!  вртити    (Дан.  осн.).  —    1.) 

Ђет  Иа18,  соИит.  —  2.)  Љуљ,  (1ег  Таите11о1сћ,  1оИит 

1;ети1еп1ит. 
Вратљив,  а,  о,  а(1ј.  (Цр.  Г.).  —    Вратљиво  жито,  врат- 

љив  хлеб  т.  ј.  жито  или  хлеб,  у  коме  је  врата;  Таи- 

те11о1сћ  епШаНегк!,  1оИит  <;ети1еп<;ат  соп1;1пеп8.  — 

8уп.  вратован. 
Вратна  коот,  {.  —  Вав   2ип§епђе1п,    08   ћуо1(1еит.  — 

Није  поуздано. 
Врбанац,  нца,  т.  (Лечн.    в.,  Ј.  ђив.  и    др.).    —    Види: 

црвени  ветар. 
Вред,  (вријед,  врид,)  а,  т.  —  Корен  уаг(1ћ,  сећи  (Дан.  о.); 

уег(1г:  а81.  Угб^^Т),  1ае810,  уи1пи8,  1ерга,  (1атпит ;  П81. 

1ае810,  и1си8,  Ее1ћ8сћа(1еп;  с.  уге(1,  (Је8сћ\^иг  (Микл.). 

—   1.)  Непоменик  (Вук.).  —  2.)  — Уи1пи8  (Дан.).  — 

3.)  Нека  болест  (Лечн.  в.). 
Вредован,  вна,  вно,  а(1ј.  (Ср.).  —  Етрвп(1Исћ,  8сћтег2- 

ћаЛ,  8еп81ћ1И8,  с1о1еп8:   *Још  ми  је  прст  вредован,  да 

не  могу  ништа  прихватити«. 
Вренга,  е,  {.  (Срб.).  —  Од  турске  речи  френги  илети  т. 

ј.  француска  болест  (ђорђ.  Иоп.  т.  р.).  —  Ђ\е  Еиб!;- 


'^В  Гра^а  ва  медициноку  териинологију. 


беисће,  бурћШ«,  1ие8  уепегеа.  —  8уп.  врењ,  врењак, 
френ,  фрењак,  френга,  вранц,  вранца,  франц,  франца, 
болина,  погана  болест,  господска  болест,  срамна  бо- 
лест,  стидна  болест,  венерија,  французи,  блудобоља, 
шкрљево. 

Врењ,  а,  ш.  (Ј.  Мишк.).  —  Види:  вренга. 
Врењак,  њака,  т.  —  Види :  вренга. 
Врка,  е,  (.  —  Оток,  што  се  испне,  кад  се  човек  удари, 
(Ие  Веи1е,  бгаосИпх.  —  8уп.  кврга,  чврљуга. 

Врлед,  а,  т.  (Дроб.,  Лечн.  вес).  —  Реч  туђа;  В^е  (Јпрре, 
1пДиеп2а,  саиггћиб  ер1(1ет1си8 :  »Кад  наступи  у  један 
мах  кашљање  у  свему  селу,  и  чељад  има  с  кашљем 
и  малу  грозницу,  веле  у  Дробњаку,  даје  наишао  врлед 
или  ропотина.  —  Види  :   рорина. 

Врлесија,  е,  (.  аи^т.  од  врлед.  —  Види:  врлед. 

Врлесина,  е,  (,  биће  аио;т.  од  врлед  (Крив.).  —  Нека 
болест,  у  којој  се  кашље  (Вук).  Неки  веле,  да  је  то 
велики  кашаљ,  (1ег  Кеисћћи8<;еп,  4и8818  соп^иМуа 
(Дежм.),  али  ја  бих  рекао  да  није,  јер  и  одрасла  че- 
љад  бо.1ују  од  врлесине.  —  Сравни:  врлед. 

Врљав,  а,  0,  асЈј.  —  Од  основе  од  које  је  и  у  врљо,  а 
која  је  постала  наставком  1ја  од  корена  уаг  вртити 
(Дан.  ос).  —  1.)  Ат  Аи^е  1)е8сћаб1§<;,  1ае8и8  оси1о 
(Вук).  —  2.)  Кад  се  коме  изврати  или  искриви  очни 
капак,  те  му  се  види  оно  црвено  и:шутра,  вели  се,  да 
је  врљав  (Ср.)  р1аггаи^1§,  ес4гор1си8.  —  8уп.  врљоок, 
врлоокаст. 

Врљо,  е,  т    —  Мушко  врљаво  чељаде.  —  Сравни:  врљав. 

,/         ?  ''     Ј        I  г^^Јј    —  Види:  врљав. 
Врљоокаст,  а,   0,  1      "^  * 

Врућица,  е,        |  1".  —  1.)  Свака  жешћа  болест  с  јаком 

Врућичина,  е,       ватром  и  бунцањем.  —  2.)  Вег  Ваисћ- 

Врућуштина,  е,  •  1:урћи8,  1урћи8    ађ^от1паИ8.  —    8уп. 

врући  огањ,  огањ,  тешка    огњица,  пошалина,  болешти- 

на,  болешчина,  терлема,  трлема,  легар. 

Вучац,  чца,  т.  (Цр.  Г.,  Бок.).  —  1.)  Улози,  (1ег  Сге^епкз- 
гћеитаибтиб,   гћеитаИ^ти^  аг1;1си1огит :    *  . . .  јер 


Гра^а  за  медициноку  терминологцу.  3<) 


га  је  био  вучац  спопао  у  све  жглобове«  (Ст.  М.  Љуб.) 
—  2.)  Ђет  ВгапЈ,  ^ап^гаепа.  —  Види :  учац. 

Г. 

Гамозити,  им,  V.  ^гарг!".  (А.  Кузм.).  —  Играти  под  срцем 
(о  живом  бремену),  81сћ  ђе\уе§еп  (уоп  (1ег  Бех^зеб^^гисћ*). 

Гвврок,  а,  ш.  (Микл.).  —  Ђет  8сћ1е1ег,  в^гако;  тал. 
^иегио;  старонемачки  иуег,  ^иег. 

Гвирати,  рам,  угћ.  1трг1.  —  Оаесип(;1еп(1о  ^иаегеге,  оси- 
1о8  (Ив^еге  (Микл.). 

ГвоафвЦЈ  жца,  т.  (Кур.).  —  По  пољском  ^уохс^јес,  (1ег 
\\^е1сћ8е12ор^,  рИса  ро1оп1са.  —  8уп.  колтун,   ковтун. 

Гиота,  е,  {.  (Кур.)-  —  Слина  која  излази  из  уста  кад  се 
човеку  грсти  да  ^љује.  —  Види:  бљушт. 

Глава,  е,  Г.  —  Биће  од  §аг,  падати,  стрму  бити,  горе 
на  врху  или  на  крају  бити  (Дан.  осн.);  §о1уа:  абК 
П81.  ћ.  8.  §1ауа;  с.  ћ1ауа;  08.  ћ1оуа;  П8.  ^^оуа;  р. 
§1о\уа;  г   §о1оуа,  §1ауа  (Микл.).  —  Вег  Кор?    сари!;. 

Главобоља,  е,  (.  —  1)ег  Кор^8сћтег2,  серћа1а1§1а. 

Главобољан,  љна,  љно,  а(1ј.  —  1.)  Чељаде,  које  често 
болује  одглаве:  » Ја  сам  главобољна«  (Ср.).  —  2.)  Све, 
што  се  мисли  да  може  произвести  главобољу :  *Јерје 
бунар  вода  главобол>на«  (Нар.  пес.)  т.  ј.  така,  да  на- 
носи  главобољу.  —  Сравни:   грозничав. 

Главобоље,  а,  п.    --  Види:  главобоља. 

Гладно  жа  поплату,  п.  (Цр.  Г.,  Хрв.  Кр.).  —  Она  дубина 
на  поплату  (табапу)  паше  стопале  изпутра:  »Не  бије 
ме;  дошло  таман  на  гладно.«  (Дроб.);  »Кад  ко  купује 
пријесне  опапке,  те  папипа  прстом,  да  је  гђе  проре- 
зан  који  опанак  и  због  тога  се  одбије  од  те  коже,  го- 
вори  му  трговац:  Ово  ће  ти  доћи  на  гладно,  то  му 
не  шкоди  ништа.«   (М.  Мед.). 

Гдадно  орцв,  п.  —  Гладаи  т.  ј.  празан  или  ташт  желу- 
лудац:  на  гладно  срце,  писћ1;егп,  тИ  1еегет  Ма^еп.  — 
8уп.  ште  срце,  штина. 

Гл^,  а,  т.  — I  на  зуби,    (1ег   ^аћпбс^ЈшеЛг,     8и1)81;ап<;1а 

Глв^а,  е,  ^.  —  I  У11;геа  (1еп1;18.  Неће  бити  из  народа.  — 
буп.  цаклен,  цаклина,  сават. 


40  Гр|фа  8а  медициноку  терминологцу 


Глбжнк  и  гх€1(к№  и  гАв^а'&; 


Глежањ,  жња,  т.  (Вув,  Ј.  Пан.) 

Глеано,    а,   п.    (А.   Кузм.)  I   ворен  незнан,  може  би- 

ти  §аг§  удвојен  од  §аг,  састати  се,  СБупити  се 
(Дан.  о);  §1е2пх:  ав!.  ^^ехпг,  §1е2БПБ,  §1е2ПБ,  *а- 
1и8 ;  П81.  §1е2епј,  §1е2еп,  (Иегеп;  ђ.  §1е2еп;  с.  ћ^еиеп; 
р.  §1о2па;  к1г.  ћ1е2па.  Уег§1е1сће  г.  ро§1е2пи*Б  8ја, 
аи8§1е11еп  (Микл.)  —  Вег  Кпбсће!,  гаа11ео1и8.  — 
8уп.  чланак. 

Глета,  е,  Г.  —  Види:  глеђ. 

Гљота,  е,  Г   —  Види:  јабучица. 

Гној,  I  а,  т.  —  Корен  мисли  седаје§п1од  кш  а  то  од 

Гњој )  куап  смрдити  (Дап.  осн.) ;  §ш:  а81.  ^Ш,  &и1еп. 
§П11ђ.  Вигсћ  81е1^егш1^  гној  (Миклош.).  —  Вег  ЕИет, 
ри8.  —  8уг1.  марза,  марца. 

Гнојаван,  вна,  впо,  асЈј.  (Ср.).  —  Еи.ег1§.  риги1еп1:и8. 

Гнојиница,  е,  1'.  (Л.  Кузм.).  —  Види:  гнојница. 

Гнојница,  е,  ^.  (Арх.  ц.  л.).  —  В^е  ЕИегап8атт1ип^(1т 
сћ1гиг§18сћеп  б^апе),  а1}8се88и8. 

Гњат  (гнат),  а,  т.  —  Од  основе,  која  се  сама  не  на- 
лази  у  славенским  језицима,  а  која  је  постала  од  ко- 
рена  §а  ићи  наставком  пи,  пред  којим  је  отпало  ко- 
рену  самогласно;  по  том  је  у  славенским  језицима  и 
од  наставка  замењено  гласом  а  пред  новим  наставком, 
а  у  српском  је  још  умекшано  н  гласом  ј;  испореди 
чешки  ћпа!;  и  пољски  ^па!;  (Дан.  осн.);  ^пугАљ:  пв!. 
§пја4,  §па1;,  8сћ1пке;  кг.  ^па^;  8.  ^пјеЛ,  8сћ1еп- 
Бе1п;  с.  ћпа!,  011^(1,  Кпбсћ1е1П  8сћепке1;  р.  §па1;, 
Кпосћеп  оћпо  Е1е18сћ  (Микл.).  —  1.)  Дугачкакост, 
(1ег  Ебћгепкпосћеп  (А.  Кузм.).  Није  поуздано.  — 
2.)  Ђет  1Јп1;ег8сћепк1,  сги8  (Ј.  1Јапч.),  а  стегно  му  је 
01}ег8сћепке1,  ^етиг.  —  3.)  Вет  бсћепке!  (оћпе 
паћеге  Вебитпшп^),  ех1;гет11а8  јпГепог,  а  по  томе : 
горњи  гњат,  (1ег  01)ег8сћепке1, 1^етиг;  доњи  гњат 
(1ег  1Ј111;ег8сћепке1.  сги8  (А.  Шв.  о.  ан.).  —  4.)  Код 
јагњета:  гњат,  088а  те1аиг81  и  088а  те1аоагр1;  до- 
бри  гњат,  1;1ћ]а,  регопе  или  и1па  и  га(11и8  (зове  се  још 
и  спињатак) ;  водога;^,  ^етиг  и  ћитеги8 ;  међу  гњатом 
и  добрим  гњатом  стражњих  ногу   цар    (М.    Мед.).  — 


Гра1|а  за  медициноку  терминологцју.  41 

И  ја  сам  слушао  (Цр.  Г.)  називе:  добри  гњат  и 
први  гњат  (у  оваца)  и  по  томе  бих  рекао,  да  реч 
гњат  има  пгаре  значење,  и  да  се  тек  адјективом  даје 
ближе  определити.  За  терминологију  —  особито  за  ону 
у  анатомији  човека  —  било  би,  дакако,  много  згодније, 
да  се  прими  Панчићево  тумачење,  те  да  се  рече  гњат, 
1Јп1ег8сћепке1,  а  стегно,  01Јег8сћепке1.  —  Сравни  голен. 

Гњечак,  чка,  т.  (Слов.).  —  Пуначко,  мало  дете  (као  да 
је  нагњечено),  6111  \Уоћ1§епаћг1;е8,  к1е1пе8  Шпс!. 

Гњиладина,  е,  (.  —  Од  гњилити.  —  1.)  Оно  што  се  од  де- 
лова  учини,  кад  на  живом  телу  почну  гњилити  н.  пр. 
гној,  сукрвица,  трухлина  и  т.  д.,  (Ие  Еиегта88е,  (Јје 
Јаисће  (ће!  2егШ1  (1ег  6ге^ећ8е1етеп1е),  та^епа  ри- 
1п(1а,  (1е1п1;и8  (Цр.  Г.).  —  2.)  Гњила  хракавина  (од 
кагаља),  ет  8сћ1есћ1ег  Аиб^иг^  (ћелт  Ни81еп):  „Пак 
ме  она  гњиладина  подадријева,  док  је  кашљем  не  из- 
бацим.«  (Ст.  М.  Љуб.). 

Го,  гола,  голо,  ас1ј  —  1.)  ^аск!;,  ћааг1о8,  ип1)еве(1ег1;: 
»На  брчишту  му  голо  као  на  длану. «  У  том  истом  зна- 
чењу  је  и  у  сложеним  речима,  н.  пр.  голобрад.  8уп. 
бриц,  брицав,  брицаст,  ћос,  голуждрав,  голушав.  — 
2.)  Ее1п,  ипуег1П18сћ1;,  ипуег(1ипп<;,  н.  пр.  гола  вода, 
гола  со,  гола  жеста.  8уп.  цео,  чист.  —  3.  (6§.)  »У 
голомзноју*,  8сћ^'е1881;пеГеп(1 ;  »гола  кожа  и  кост*, 
ппг  Наиј;  ип(1  Веш. 

Гоба,  е,  (.  (Цр.  Г.).     -  Види:   гура. 

Гобав,  а,  0,  а(1ј.  —  Види:  гурав. 

Гобавац,  вца,  т.     т) 

Гобо,  е,  т.  I  ^"^^'  "УР^'  'УР^^^- 

Гове^  куга,  {   —  Ђге  К1П(1егре81;,  ре81;18  ћоуша. 

Годен,  и,  {,  —  Корен  незнан,  може  бити  исти  од  кога 
го,  годт»,  од  основе  или  истога  адјектива  или  глагола 
гох«-т11;  ако  су  стегна  доиста  назвапа  по  покривању 
(корен  81;а^  покрити;  види  стегао),  онда  би  голени 
врло  добро  могле  бити  назване  по  томе,  гато  су  биле 
голе  (Дан.  осн.).  —  По  том  тумачењу  и  по  неким 
примерима  из  народа  рекао  бих,  да  је  голен  онај  део 
ноге,  што  је   између   колена  и  чланака  и  то   као  це- 

.Летопис"  147.  За 


42  Грс^  8а  медициноку  теркинологцу. 


лина,  дакле  гњат  или  доњи  гњат,  (1ег  1Јп(ег8сћепке1, 

сгиб,  а  не  (1а8  8сћ1еп1зе111,  ММа. 
Голеница,  е,  (.  —  Види :  цеваница. 
Голењача,  е,  (.  (Ј.  Панч.,   Арх.   ц.  л.  и  др.).  —  Види: 

цеваница. 
Гонтунар,  а,  т.  —  Туђа  реч.  —  Сравни:  гунтураћ. 
Гора,  е,  {.  —  Корен  ^аг  падати.  стрму  бити  (Дан.  осн.); 

исто  тако   горица,   горска   болест,   болест  с  горе.  — 

В1е  ГаИбисћ!;,  ер11ер81а.  —  Види :  велика  болест. 
Горопадан,  а,  о,  а(1ј.  —  Значи  управо  који  од  горе  пада, 

ЈаИвисћМ^,  ерИерисив,  али    се  то   значење  изгубило, 

особито  код   супстантива   горопад,    горопадник,    горо- 

падница.  Само  још  адЈектив  га  је  по   гдегде  задржао. 
Горушица,  е,  (.  (Ј.  Панч.  бот.).  —  1.)  8111ар18  агуепб18. 

—  2.)  (Болест)  Ва8  8о(11)геппеп,  руго818  (јер  се  го- 

рушицом  лечи).  —  8уп.  љутина,  љућавина,  љућевина, 

згага,  згагавица. 
Господока  болеот,  (.  (Ср.,  Бачк.).  —  1.)  В1е  Би818еисће, 

бурћШб.  —  2.)  Свака  болест    урогениталног   система 

без  опредељене  диагнозе. 
Градска  болест,  Г.  (Далм.)  —  ВЈе    еп^Нвсће  Кгапкће!!, 

гћасћШб. 
Гра^а,  е,  {.  —  Ђет  Кбгрегћаи,  (Ие  (кбгрегИсће)  Ооп- 

^ИЈииоп,  согропб  соп8и1;и410 :  н.  пр.  човек  слабе  гра- 

Џ  (Вук). 
Грана,  е,  {.  —  1.)    Од  стопале,   (1ег  Ги88гиске11,    <1ог- 

8ит  ре(118.  —  8уп.  наплат,  сплет,  лесица.  —  2.)  Од 

руке,  пакоручица,  с1ег  Нап(1гискеи,  ^огбит  тапи8.  . 
Грацнути,  нем,    V.  рг^.  —    Мало   огрепсти,   1е1сћ4    аиГ- 

кга^геп,  аћбсћиг^еп,    8сагШс1геп.    »Ја  не  засијецам, 

него  тек  грацнем  по  врху.«  (Цр.  Г.). 
Грбача,  е  (  ^.  —  Основа  у  грба,  ^Љћи^;  кор.  ^ћаг  уг- 
Грбина,  е  I  нути  се,  с  детерм.  ћ.  (Дан.    осн.).    —  Онај 

део  леђа,  што  је  испупчен  као  нека  грба.  —  Сравни: 

кркача. 
Грбењача,  е,  {.  (Ј.  Панч.  зол.).  —  Ше  \У1гће18аи1е,  со- 

1итпа  уегЈећгагит.    —  8уп.   кичменица,  кичмењача, 

кичма,  ртепица,  ртењача,  хрптењача. 


Гра^  аа  медицинску  терминологцју.  43 


Грготати,  ћем,   у.  1трГ.  (В.  Пел.).  —  Сгиг§е1п,  (1еп  Ка- 

сћеп  аи88ри1еп. 
Грдосија,  е,  ?.  (Ср.).  —  Велико  и  крупно   чељаде,   еЈпе 

ип1"бгт11сћ  (топ84гб8)  §го88е  Рег80п.  —  8уп.  слота, 

алосија. 
Грижа,  е,  {.  —  1.)Боловиу  трбуху,  (Ја8  Ваисћ^1ттеп, 

еп1ега1§1а.    —    2.)    Ђхе  Уег(1аиип§8ће8сћт^ег(1еп   (Јег 

Кеи^еђогпеп,  (1у8рер81а  пеопа1;огит  (Вл.  ђорђ.).  Није 

ми  поуздано. 

Гриз,  а,  т.  —  Корен  §аг  ждрети,  удвојен  у  §аг§  (Дан. 
осн.).  —  1.)  Вег  8ре18ећге1,  сћути8  (А.  Шв.).  — 
2.)  Непробављен,  жив  и  жидак  измет,  е1пе  \^а88еп§е 
81;ић1еп1;1еегип§  т!*  ипуег(1аи4еп  8ре18еге81;еп.  (Ст. 
М.  Љуб.) 

Гринта,  е,  {.  (Лобм.).  —  Туђа  реч  (Дан.  осн.) ;  јамачно 
по  немачком  вппЛ.  —  1.)  Темењача,  краста,  (Јег 
Кор%Г1П(1,  8еђоггћба  пвопа1огит.  —  2.)  (У  Рисну) 
Вег  Кгећб,  сагс1Пота. 

Гриња,  е,  (.  (Цр.  Г.).  —  Корен  §аг  ждрети  (Дан.  осн.). 

—  Црв  што  се  укоти  у  месу. 

Гриока,  е,  {.  (Слав.).  —  Основа  у  гриз  (Дан.  осн.).  — 
Види:  рскавица. 

Гритав,  а,  о,  а(1ј.  (Лекар.  из  Б.).  —  Може  бити  да  је 
погрепшо  место  гринтав,  од  гринта  по  немачком  Сгпгк!: 
»Кому  је  гритава  глава.« 

Гркљан,  а,  т.  —  Од  основекојанијеу  обичају,  а  која  је 
постала  од  корена  од  кога  је  грло  (в.  грло)  с  настав- 
ком  ка  и  1ја  (Дан.  осн.).  —  Ђхе  Би^^кгбћге,  1;гасћеа. 
8уп.  душник,  душњак. 

Грло,  а,  п.  —  Г^^гло,  корен  §аг,  гутати,  ждрети  (Дан. 
осн.);  §аг:  §ег(11о:  а81  §п.1о,  Кећ1е;  П81,  §г1о;  ћ. 
^ГЂ^о;  с.  ћго1о,  Кећ1е,  На18;  р.  §аг(11о,  §аг1о;  К1г. 
ћог1о;  г.  ^ог1о  (Микл.).  —  1.)  Вег  Кећ1корГ(а18  Ог^ап), 
1агупх.  —  2 )  Ђхе  Кећ1е  а18  8<;1тте8аи88егип§,  уох. 

—  3.)  016  Кећ1е  (а18  На^^ШеИ),  (1ег  Уог(1егћа18,  (тиг- 
§е1,ји§и1ит.  Наднугрла  у  том  значењу  је  подгрлац, 
Ше  1)го88е1§гиће,  1о88а  ји§и1ап8. 


44  ГраЦ  8а  недициноку  терминологцју. 


Гровница,  е  {.  —  1.)  ВазПеђег,  Ј^ећпб.  —  2.)  Грозница 
и  огањ,  т.  ј.  врућина  и  зима,  дакле  хфозница  у  нашем 
значењу:  »Хвата  ме  грозница  и  огањ«  (Цр.  Г.).  По 
томе  је  реч  грозница  само  за  један  симптом  те  боде- 
сти  —  у  коме  је  болеснику  зима  —  а  не  за  саму 
болест.  —  8уп.  огањ,  огњица,  гроја.  —  Гроа^ица 
покошљица,  (^аб  ђббаги^е  Г1е1)ег,  Геђпб  регшсшва; 
презданица,  {^ећпб  1;еН1апа,  бабиња  грозница, 
(1а8  Кт(181)е1;Ше1)ег ,  ^еђпб  риегрегаИз ;  п  о  т  а  ј  н  а 
грозница,  (1а8  8сћ1е1сћеп(1е  Ехећег,  ^ећпб  сасћесЛса; 
наступна  грозница,  (1а8 \\^есћ8еШећег,  Геђпа  1П- 
1вгт111еп8 ;  т  р  о  л  е  т  н  и  ц  а,  ет  ћеШ^еб,  1ап§а11(1аиегп- 
^е8  1'1е1)ег. 

Гроаница  ватрица,  {.  (Срб.)  т.  ј.  грозница,  која  затире: 
*Нити  куне  грозницу  затрицу,  штојој  румен  са  образа 
скида*  (Бр.  ђ.  Нуш.). 

Гро8ничав,  а,  о,  а(1ј.  —  1.)  Гјећегкгапк:  »Био  сам  по 
године  грозничав«  (Ср.)-  —  2.)  Ејећег  ћегуог1)ПП§еп(1, 
веђегегге§еп(1 :  *Додоши  су  грозничави;  тамо  и  жабу 
ухвати  грозница  (Цр.  Г.);  »Јер  је  бунар  вода  грозни- 
чава«  (Нар.  песм.);   »Шљива  је  воће  грозннчаво«  (Ср.). 

Громуљица,  е,  (.  (Срб.).  —  Ђ1е  1'1ппе,  су81;1сегси8  се11и- 
1о8ае.  Није  поуздано. 

Громуљичав,  а,  о,  а(1ј.  (Срб.).  —  Биди:  громуљице. 

Гроница,  е,  (.  —  Место  грЋДкницд,  Л1»  промењено  на  о 
(Дан.  осн.).  —  1.)  (Биљка),  (11е  Кге88е,  1ер1(11ит  (Ј. 
Панч.  бот.).  —  2.)  Болест  у  свиња,  (1ег  Ео1ћ1аи{, 
егу81ре1а8  (Ј.  Панч.  бот.).  —  3.)  ВЈе  &и1]§в  Еасћеп- 
ћгаипе  ((1ег  8сћ\^е1пе),  ап§1па  ^ап^гаепоза.  —  4.) 
Ва8  Ап1ош{еиег,  1§П18  8асег,  егу81ре1а8  соп*а§108ит 
оухиш  е!  8иит  (Бачк.). 

Гр'оничав,  ава,  аво,  а(1ј.  —  Види:  гр'оница. 

Грот,  а,  т.     (  Основа  у  грот,  кор.  ^аг  когајеи  ждрети, 

Гротло,  а,  п.  '  с  детерм.  {  као  у  гртати,  гутати  (Дан.  о.); 
^гоН:  а81.  §го1;т,,  >(ордх\  са1ух;  П81.  §го<;,  Аг1;  ТпсШег; 
8.  §го1;,  ^гоИо,  8сћ1ип(1  (Микл.).  —  Вег  8сћ1ип(1,  ^'аи- 
се8.  —  8уп.  ждрело. 

Груди,  и,  I  р1.  (ретко    груд,  и,  {.   8Ш§.).  —  Г(>*аи,  ко- 


Гра1|а  за  недициноку  терминологију.  45 


рен  може  бити  ^агсЈћ,  тежити,  за  чим  ићи,  састављати, 

к^га  је  и  греда  (Дан.  с);  §гопс1б:   ав!.  ^гасјв,  Вгиб!;; 

I).  §ГБ(1,  Хкге,  ^ггсИ  Вги81;  (Микл.).  —  1.)  Вје  Вгиб!, 

(1ег  Вги8<;ка81еп,  1ћогах.  —  2  )  Вхе  Вги81;е,  (Ие  Вгиз!;- 

(Јгивеп,  таттае. 
Грумуљица,  е,  {.  (Арх.  ц.  л.).  —  Види:  громуљица. 
Грумуљичав,  а,  о,  ас1ј.  (Лрх.  ц.  л.). — Види:  громуљичав. 
Груотити  ое,  сти  се,  уег1з.  јтрегб.  (Хрв.).  —  Грстити  се, 

Еске!  0(1ег  Вгесћегге^ип^еп  ћекоттеп :  »Грусти  ми 

се,  хоћу  да  бљујем,«    1аеАе^  те. 
Грушавина,  е,  (Ср.)     I  (,  —  Млеко  за  првих  дана,  кад 
Грушалина,  е,  (Далм.)      се  крава  отели.  Исто  тако  и  же- 

нино  млеко  одмах  иза  порођаја,    (Ие  В^еаипИсћ,   со1- 

1о81;гит. 
Грушадине,  ина,  Г.  р1.  —  Време  на  измаку  бабипа. 
Грч,  а,  т.  —  Корен    §ћаг,    савијати    се,    с    детерм.  к 

(Дан.  0.);  кЂгк:  а81.  кгБсШ,  соп1;гаћеге,  8г^п>с111  8е, 

соп^гасМ ;  1181.  кгс ;  ћ.  ^гг.са,  Кипге!;  г.  когсБ,  ког(%, 

когкок,  Кгатр^  (Микл.).  —  Вег  КгатрГ,  8ра8ти8. 
Грчав,  а,  0,  ас1ј.  (Хрв.).  -  Натекао,  чворугав,  пос1о8и8. 
Грхоница,  е,  (*.  —  Простео  у  свиња,  с1ег  МИгћгап^!  с1ег 

бсћл^еЈпе,  ап1;ћгах  8иит   (Нар.    Здр).  Није    са   свим 

поуздано.  —  Сравни:  гр^опица. 
Губа,  е,  1^.  —  Корен  може  бити  §аћћ.  гристи  (Дан  ос). 

—  1.)  Ироказа,  (1ег  Аи88а42, 1ерга.  —  2.)  Вхе  Каи(1е, 
сИе  Ее§епГаи1е,  с1ег  Сгппс!  с1ег  8сћа1е,  1ерга   0У1ит. 

—  3.)  Ђет  Нбскег.  §11)ћи8,  губаст,  гобаст,  ^Шћо^и^. 
Гужњак,  а.  т.  (А.  Кузм.,  А.  Шв.).    —  Вег  Ма^Магт, 

1п1;е81;тит  гесШт.  —  Види :  ве.1ико  црево. 
Гужње  црево,  п.  (Ср.).    -    Види  :велико  црево. 
Гујавица,  е,  I  Г.  —  1)ег  8ри1\уигт,    а8сап8  1ит1)Г1С01- 
Гујаница,  е,  |  (1е8:   *Бо.1е  дијете    трбух,    пуно  је    гуја- 

ница.«  (М.  Мед.). 
Гујине,  ина,  {,  р1.  (Бок.).  —  1.)В1еВагт  —  ос1ег  ЕЈп- 

2е\уе1(1е\^игтег   1т    А11§(»ше]пеп.    НеЈтЈпШа. .  8уп. 

глисте,    гљисте,  бубине,  црви.  —  2.)  Вег  Мас1еплуигш, 

(1ег  8ргш§\уигт,  охуиг18  уегш1си1ап8.  8уп.   поздер, 

поздеруше. 


4В  Грг^  за  медицинску  терминолопју. 


Гунтураћ,  а,  т.  (Бок.).  —  По  свој  прилнци  од  арапског 
гундер  или  гуидур,  дебео,  чест,  густ,  кабаст  (ђорђ. 
Поп.  т.  р.).  —  В1в  Ео1;^гапкће11,  гааПеиз,  таИ- 
азти«.  —  8уп.  сакагија,  бале,  сополине. 

Гута,  е,  (,  —  Корен  §аг  стецати  се,  с  дедерм.  к.  (Дан. 
ос).  —  1.)  Е1П  ћбскеп^ег  Аи8\упсћ8  —  2.)  Оег  6е- 
1епк8гћеита1;18ти8,  гћеитаи^тибагНсиЈогит.  (Прим.). 
—  3.  Арор1ех1а  (по  лат.). 

Гура,  е,  Г.  —  Ђег  Нбскег,  Курћо818. 

Гурав,  а,  0,  ас1ј.         Види:  гура. 

Гуро,  е,  т.     I  ,.>,    , 

ГуЈока,  е.  ГГ..1  ''УР'"«  '''•^*^"  (^Р'^- 

Гутав,  а,  о,  асЈј.  —  Види :  гута. 

Гутун,  п,  т    (Дежм.).  —  Оег  Кгор1,   81гита. 

Гуцан,  а,  т.  (Далм.).  —  Види:  Јабучица. 

Гуша,  е,  {.  —  Вег  Кгор!^,  81ги!па,  —  8уп.  тутуља  гутун, 
глотун,  гљота,  голжун. 

Гушавац,  нца,  т.  (Срб.).  —  Човек,  који  има  велику  гушу, 
ћото  б^штобиб  (Арх.  ц.  л.). 

Гуштер,  а,  т.  —  1.)  ВЈе  ћаии^е  Вгаипе,  ап^ша  гаеш- 
ћгапасеа  (Вл.  ђорђ.).  —  2.)  В!«  Вјрћ^ћепиз,  Шрћ- 
1;ћег1118  (Арх.  ц.  л ).  Није  поуздано. 

Гуштер,  а,  ш.  —  Вег  Ми8ке1,  ти8си1и8  (Вук  и  др.): 
»Гуттер  под  лијевом  пазухом  и  гуштер  на  лијевој  руци 
и;Јме1)у  палца  и    каза.тца  ваља  добро  протрти«  (Дроб.). 

Д. 

Давати,  давам  и  дајем,  V.  1тр^.  (Далм.). —  1.)  Смрдити, 
бНпкеп,  еЈпеп  Стогисћ  70п  81сћ  ^ећеп.  Ова  се  реч 
уботребљује  особито  за  смрад  од  мртва  тела.  Ко  хоће 
лепо  да  каже  о  мртвацу  да  смрди,  вели:  *Почео  већ 
давати,  јадник.*  —  2.)  Давати  лек,  еЈи^ећеп  (е1пе  Ме(11- 
С111):   »Даваћеш  му  три  пута  на  дан.« 

Давна  болест,  {.  (Ср.).  —  Е1п  уегаНе^еб  Џђе^,  е1пе  1ап§- 
\У1г1§е  КгапкћеИ,  е1п  сћгоп18сће8  Бе1(1еп,  гаогћи^ 
сћгоп1си8. 

Дагме,  ама,  1^.  р1.  (Дежм).  —  Виће  од  турског  дамга, 
тамга,  знак,  2е1сћеп.  —  В1е  Ре1есћјеи,  ре^есМае. 


Грсфа  8а  нбдициноку^терминологију.  47 

Дада,  е,  {.  —  Удвојен  корен  (1ћа,  дојити  (Дан.  осн.).  — 
Види:  дојиља. 

Дадак,  лка,  ш.  —  Од  турског  далак  слезина;  у  нас  је 
далак  болест,  кад  отече  и  отврдне  слезина.  (ђорђ. 
Поп.  т.  р.).  —  1)10  МИхапбсћ^уеИип^  (Ие  МЛхуег- 
ћаг1ип§,  Јитог  11еп18.  —  8уп.   пљаштаница,   подраст. 

Далачљив,  а,  о,  а(1ј.  (М.  ђ.  Мил.).  —  Чељаде,  које  има 
далак. 

Дамар,  а,  т,  (Срб.,  Цр.  Г.).  —  Турскареч,  значижила 
(ђорђ.  Поп.  т.  р.).  —  1.)  Жила,  (Ие  В1и1;а(1ег.  с1а8 
В1и(§е!а88.  —  2.)  Охе  8сћ1а§аЛег,  аг1епа  —  дакле 
само  жила  која  куца(Херц):  ^^Бију  ми  дамари;пре- 
сјека'  дамаре.« 

Дангулжн,  а,  т.  (Цр.  Г.).  —  Биће  туђа.  —  Види:  бун- 
ђелина. 

Дати  06,  дам,  (дадем)  се,  V.  г.  ргГ.  —  1.)  »Дала  се 
рана  на  зло;«  »Од  јуче  му  се  дало  на  зло  или  на 
горе.«  (Ие  \^ип(1е  оЈег  (Ие  КгапкћеИ;  ћа!  ешеп  ип- 
§ип8%еп  Уег1аиЈ  ^епогатеп,  ћа^  81сћ  уегбсћИттег!. 

—  2.)  Дао  се  на  муке,  ег  Ие§1  1т  То(1е8катрГ,  ег 
18*  1П  (1еп  1еШеп  2и§еп.  —  3.)  ^Не  дају  јој  се  д еца,« 
А'1е  КтЛет  ћ^еИзеп  1ћг  П1сћ1;  ат  Еећеп;  81е  капп 
1ћге  К1пс1ег  П1сћ<;  аи1^2!ећеп.  —  4.)  *Дао  се  на  бабе;« 
»Дао  се  на  враџбине,«  ег  бпсћ!  Ни1^е  ће!  аИеп  \^е1- 
ђех^п  ип(1  2аићегегп.  —  5.)  *Дало  му  се  мушко,« 
е1П  Кпаће  181  гиг  ЖеИ  ^екоттеп;  »Не  даде  се  једно 
мушко  чедо,  но  се  даде  једна  змија  љута«  (Нар.  пос). 

—  6.)  »Дала  се  болест,«  сИе  Кгапкћеи  ћа!;  ешеп 
т11(1егп  Уег1аи1^  ^епоттеп,  181;  1т  Аћпећтеп  ће- 
^пвГеп. 

Дах,  а,  т.  —  1.)  Вег  Наисћ,  ћаИ1;и8:  »Посукнуло  од 
мога  даха«  (Ср.).  8уп.  пара,  ак,  хак.  —  2.)  Вег 
АЈћетги^,  (11е  АШтип^,  ге8р1га11о:  »Држаћу  се  до 
последњег  даха ;«  ^Мирно  спава :  не  чује  му  се  ни  даха« 
(Ср.);  *Стаде  ми  дах,  тако  сам  се  уплашио«  (Бачк.). 

Дахнути,  хнем,  V.  рг^".  —  Аи^^а^ћтеп,  еЈпеп  АШешги^ 
тасћеп:  *Иодупрло  ме,  не  да  ми  дахнути*  (Цр.  Г.); 
»Чим  данем,  текне  ме  с  левс  страпе.«  (Ср.). 


48  Грај^а  аа  медициноЕу  терминодогију. 


Дахтањв,  а,  т.  —  Е1п  1аи1е8,  Гге^иеп^еа  АШтеп  ((1игсћ 

(1е11  Мип(1). 
Дахтати,  шћем,  V.  1трГ.  —   ^аи!    ип(1    8сћпе11  аШтеп 

((1игс11  (1еп  Ми11(1). 
Двојак,  јка,  гп.  (Срб.).  —   1.)  Јаје  с  два  жујца,   еш  Е! 

тИ  (1орреиет  ЕЈ^еИ):    »Кад  кокош    спесе  јаје    дво- 

јак  (с  два  жујца),  слути  да  близни  газдарица.    (М.  ђ. 

Мил.).^'   —  2.)  Двојци,  јака,  р1.    б.шаанци,  2ш111П§е, 

§ете1И:   *Родила  двојке  већ  по  други  пут.« 
Двоњак,  њка,  т.  (Ср.)  —  Нлизне,  (1ег  ХшИЈп^,  §етв11и8. 

У  Барањи  се  двоњци  каже   само  за  децу,  а  близнови 

код  стоке.  (Вук). 
Двориља,  е,  1^.  —  Женско  чељаде.  које  двори  болесника, 

(Ие  КгапкепАУаг^епп.  —  8уп.  болничарка,  нудиља. 
Двоцевица,  е,  1*.  (Цр.  Г.).  —  Уд  са  две  дуге  кости  упо- 

редо  као  што  је  н.  пр.  лакат  или  голен    (гњат),    е1П 

(ЈИе(1    тИ    ш(Л     Кбћгепкпосћеп,   2.    В.    (1ег    Уог- 

(1егагт  0(1ег  Јег  ХЈпЈегвсћепке^ :  »Вазда  је  грђи  слом 

па  двоцевици.«   —  Сравни:  ципац. 
Дебела,  (.  а(1ј.  употреб.Ћсп  као  супстантив.  —  Види:  во- 

депа  болест. 
Дебелица,  е,  Г  (Ј.    Ианч.    бот.).    —    В1е    \^а88ег8исћ1, 

ћу(1гор8. 
Дебело  црево,  (.  (Дежм.),  —   Вег  В1ск(1агт,    ш1;е811пит 

сга88ит. 
Девојачко  здравље,  п.    (Бач.).    —    Руменило,    (11е   го^ће 

бсћиипке,  (1а8  Оагпипго^ћ.  —  8уп  женско   здравље, 

женска  м.тадост. 
Девојачко  млеко,  п.  (Бач.).    —    О^е  ВепгоеМпскгг,  Ипс- 

1ига  ћепгоеб. 
Десни,  десни,  Г.  р1.  —  Од  основе,  која  пије   у    обичају, 

кореп  (1ак8  угодити    од  (1ак,    од  кога  је  и  удес   (Дап. 

ос.)  —    Ва8    ХаћпНе18сћ,    ^т§1Уа.    —    буп.    десно, 

длесне,    деспа,    дљеснице,    зуберина.     —    Старослов. 

уепБС!,  (1е8па  (Микл.). 
Дете  сисанче,  п.  (М.  ђ.  Мил.).   —    Дете   на  сиси,  т.  ј. 

које  још  сиса,  (1ег  8аи^Ип§,  1асЈап8  (1п&п8). 
Дете  у  снет,  п.  (Ц.  Г.).  —  Види:  спет  (спијет). 


Гра^а  за  кедицинск^  терминологцју.  49 


Детиља  глиста,  Г.  (К.  Иј).  зол.).  —  Вег  МаЛеп^игт,  азса- 
Г18  Уегт1си1ап8.  Није  поуздано.  —  Види:  поздер. 

Детињв,  њега,  п.  —  В1е  Гга188еп,  ес1атр81а  (пеопа1;о- 
гит  8.  шГапиит),  сопуикшпе^. 

Дечја  глиста,  {.  (Вл.  Арс).  —  Ве!"  8ри1\уигт,  а8сап8 
1ит1)Г1С01ае8. 

Дечја  нвчист,  {,  (М.  ђ.  Мил.).  —  Дечја  поган  за  првих 
дана  иза  рођења,  (1а8  К1П(18ресћ,  тесошит.  —  8уп. 
макина,  дечја  поган,  мутљезина. 

Дивје  (дивље)  мвсо,  п.  (Арх.  ц.  л.).  —  ^У^Иде^  Р1е18сћ, 
^исћегп(1е  (тгапикиоп,  саго  1ихипап8. 

Ди11ље,  а,  п.  (А.  Шв.,  Деж.).  —  ВЈе  Бе181;еп,  (Ие  Бе!- 
81еп§е§еп(1,  1п§иеп,  ге^о  1П^1паИ8.  Није  са  свим 
поуздано. 

Димњаци,  Ака,  ш.  р1.  —  *Мјесто  на  људском  тијелу  ис- 
под  пупка.  Чује  се :  ударио  ме  у  димњаке,  ни  дахнути 
нијесам  могао«  (М.  Мед.).  —  Сравни:  димље. 

Дињав,  а,  о,  а(1ј.  (Хрв.).  —  Ап§е8сћ\Уо11еп,  1итМи8. 

Дирка,  е,  {.  (Срб.).  —  Корен  (1аг,  који  је  и  у  дрети, 
кога  је  и  дира  (Дан.  ос).  —  *  .  .  .  .  почеше  му  ки- 
дати  дирку  по  дирку  од  срца«  (М.  ђ.  Мил.).  Нисам 
чуо  те  речи  у  народу,  а  нисам  је  налазио  ни  у  књизи, 
те  је  не  могу  с  поуздањем  растумачити  Чини  ми  се, 
да  ће  по  свој  прилици  бити:  (Ие  Пћег,  (Ие  Ми8ке1- 
вђпПе,  вђга. 

Ддака,  е,  Г,  —  Корен  дагк,  видети  (Дан.  осн.).  —  Е1П 
е1п2е1пе8  Нааг,  рИи^. 

Длан,  а,  ш.  —  Дддш!  била  је  женског  рода,  корен  (1а1, 
од  даг,  цепати  (Дап.  ос);  \У.  (1о1в:  ав!.  (Иапв  (Микл.). 
—  ЈУге  Напс1Дасће,  (Ие  Дасће  Нап(1,  (1ег  Нап^- 
1;в11ег,  ра1та  8  Уо1а  тапи8.  —  Сравни:  надланица, 
подланица. 

Дница,  е,  1Г.  (Шул.).  —  Види:  таште  црево.  Ја  мислим 
да  ће  то  пре  бити  (1ег  В11П(1(1агт,  1п1е81шит  соесиш. 

Добрац,  добрца,  т.  (Лечн.  вес,  Дежм.,  Ј.  ђив.,  М.  Јов. 
и  др.).  —  ЈУге  Ма^егп,  шогђИИ.  —  8уп.  арбаш, 
мраза,  сипаница,  крзамак,  мразе,  мрасе,  оспине,  фрус 

Добри  гњат,  т.  —  У  овце  од    првога    прегиба,    па  до 

„Летопис**  147.  4 


•^о  ГраЈ^а  ва  медициноку  терминологцју. 


.'Јглоба    у    колепу    (Цр.  Г.);    1;1ђ1а  и  вии1а    или  и1па 
и  га(11и8  (М.  Мед.).  —  Види :  први  гњат. 

Дојиља,  е,  ^.  —  ВЈе  Атше,  пи1пх.  —  8уп.  дојкиња, 
дојпица,  доја,  дода,  даја,  дадиља,  баба,  мокра  баба. 

Дојка,  е,  (.  —  Кореп  с1ћа,  дојити  (Дан.  о.).  —  1)\е 
(\у"е1ђИсће)  Вги81(1ги8е,  татта   —  8уп.  сиса. 

Дојче,  ета,  п.  (А.  Кузм.).  —  Вег  8аи§11п§,  1ас<;ап8.  —  8уп. 
одојче,  папршче,  дете  на  сиси ;  соП.  дојчад,  одојчад. 

Домув,  а,  т.  —  Шкакав  оток  па  коњу  (Вук) ;  ^ег  МПг- 
1)гап(1,  апШгах  (Хрв.,  Шул.). 

Донети,  сем,  ?гћ.  ргЈ.  —  Допети  бреме,  с1а8  Ип^,  Ахе 
Егисћ!:  аи81:га^еп ;  допето  или  донешено  дете,  е1п  аиз- 
2е1га§08  Шпс!,  е1пе  геј^в  Егисћ^ ;  исто  тако :  недонети, 
педопет,  педопешен. 

Доношче,  ета,  п.  —  Дете,  које  се  роди  на  време,  е1П 
аиб^е^га^епоб  К1пс1,  еше  геИе  Гг11сћ1;  исто  тако  недо- 
ношче;  соП.  доношчад,  педоношчад. 

Дораслић,  а,  ш.  (Цр.  Г.).  —  Као  шипарац  т.  ј.  мушкић, 
који  је  тек  почео  круппијим    гласом    говорити  и    мах 
добијати,  еп!  Кпађе  1п  (1ег  (Је8сћ1есћ18Гв11Ге,  е1п  шГшп 
Иећо8  1пс11У1с1иит  1п  Јег  Ри1ЈегШ8репос1е. 

Дрегљаво  црево  (Шул.).  —   Види:  сукано  црево. 

Дрем,  а    I  ш.  —  1)10    8сћ1а^8исћ1;,    ^ошпо^епИа :  »На- 

Дремеж,  а1  пао  га  пеки  дрем.« 

Дрискање,  а,  п.  —  Иролив  (само  у  марве),  с1ег  Вигсћ- 
Га11,  (Иаггћоеа.  —  8уп.  лијавица,  литање. 

Дрискати,  кам,  уг1).  1трг:Г.  (Хрв.).  —  Пролевати  (и  код 
људи),  аШћгеп:  »Почела  је  болеспица  дрискати  и 
бљувати«  (Др  Стр.) 

Дрљав,  а,  0,  ас1ј.  —  Види:  врљав 

Дроб,  и,  Г.  —  Кореп  биће  (1аг1)ћ  сплетати  (Дан.  о.) ; 
(1го1)-:  а81.  с1гоћ1>ПБ,  тши<;и8,  сЈгоћИ;!,  сеп1;егеге;  П81. 
с1го1),  с1го})ес,  ох1;а.  с1го1)е1ј,  с1гоше1ј,  8Шск;  ђ.  с1го1), 
Бећег,  с1го))ОУе,  Е1п^е\УС1с1е;  с.  дгоћ,  (Јап8е§екгб8е;  р. 
(1го1)у,  Е1ПЈ5е\уе1с1е ;  к1г.  ос1гб1)  Негх,  Ма§еп,  Беђег 
ћејт  веДи^е!  (Микл.).  —  1.)  Вег  Ма^еп  (1зе1ш 
Е111(1).  —  2.)  Ј)1е  Е1п§е\уе1(1е,  У18сега;  обично  дро- 
бови,  а,  р1.  ('равпи:  дробити,  дробап,    дробљеи  и  мађ. 


Грбфа  за  медшцгаску  терминологвју.  51 

дага1з.  »Сврћи  дроб«,   ап   Сга81га1§1е,    ап   ЕвквпЈ^^е 

егкгапкеп. 
Другоник,  а,  0,  ас1ј.  —  Другоник  зуб  т.  ј.  онај,  који  је 

изникао  на  место  извађенога;    другоници  зуби,    други 

зуби,  (Ие  ђ1е1ђеп(1еп  2аћпе,  деп1;е8  регеппев. 
Дугачка  глиста,  1".  (В.  Пел.).  —  Вег  Вапс1\уигт,  1аеша 

8о1шт.  Није  поуздано. 
Дужнца,  е,  {,  (Арх.  ц.  л.).  —  Вхе  Ее^епђо^епћаи*,  1Г18. 

Биће  превод.  —  8уп.  шареница. 
Дуотабан,  а,  т.  (Срб.).  —    Од  турскога  днзтабан;    дмз 

т.  ј.  раван  и   табан  т.  ј.   поплат    (ђ.  Поп.  т.  р.).   — 

Вег  ИаШи^а,  ре8  уа1§и8. 
Духопирати,    пирам,    угђ    хтргЈ.  (Далм.).  —  Тешко  ди- 

сати,  дахтати,  8сћ\\гег  аШтеп,  кеисћеп. 
Душак,  шка,  т.  (Цр.  Г.).  —   Основа  дух  (Дан.  о.).  — 

Вег  А1ћет2и§,  8р1гИ;и8:  *ћаше  више   држати   душак 

од  Ива*  (при  певању).  Сравни :  одушак,  предушак,  на 

душак  или  душек  испити  и  т.  д.  —  8уп.  дах. 
Душник,  а,  т.  (Цр.  Г.,  А.  Кузм.,  Дежм.  и  др.).  —  Ше 

СиЛгбћге,  Јгасћеа.  —  8уп.  душњак,  гркљан. 
Душњак,  а,  т.  (А.  Шв.  и  др.).  —  Види:  душник. 
Душњаци,  ака,  т.  р1.  —  Ђхв  Вгопсћ^еп,  ђгопсћ!.  Грк- 

љап  је  само  до  распола  (Шигса^^о),  а  пиже    распола 

су  душњаци. 


ђулијаг,  а,  т.  (Срб.).  —  Турска  реч.  —  Ва8  Ео8епбћ1, 
о1еит  Г08агит  (ђ.  П.  п.  р.  267.).  —  8уп.  ружино 
уље,  ружин  зејтин,  уље  од  руже,  зејтин  од  руже. 

ђулса,  е,  {.  (Срб.).  —  Од  турско-перс.  ђмл  су,  ђил  сују 
(ђ.  Поп.  т.  р.).  —  Ва8  Ео8еп\уа88ег,  а^иа  го8агиш. 

ђулоуј,  а,  т.  (ђ.  Поп.  п.   р.  267.).  —  Види:  ђулса. 

Б. 

Бвтика,  е,  {.  —  Види:   сушица. 
Ењати,  њам,  уегћ.  1тргГ.  —  Види :  јењати. 
Брлав,  а,  о,  а(1ј.  (Вук.).  —  Може  бити  од  турскога  ејгри 
и  егри,  криво,  косо    (ђ.  Поп.  т.  р.).    —    Крив,  егав, 


52  Грф1  за  медицинску  терминологију. 


кгитт,  сигуиз.  Употребљује  се  особито  за  ра;ше  ври- 

випе  ногу. 
Ертенска  трава,  (.  (ђ.   Иоп.  п.  р.).  —    Ваб   181ап^18сће 

Моо8,  Исћеп  18!апд1сиб. 
Ешак,  шка,  т.  (Ср.).  —  Од  арапског  ашк,  узбуђење,  ек- 

стаза,  у  персијском  је  ешк  суза  (ђ.  Поп.  т.  р.).  — Ва8 

Аи88ег81сћ8е1п  (аисћ  уог  бсћшегг),  ох81а818. 

Жабица,  е,  Г.  —  1.)  Вхе  Мап(1е1,  1;оп8111а  (А.  Шв.).  — 

8уп.  крајник,    скрајпик,    мендула.    —  2.)  ])ет  Мећ1- 

ћип(1,  арћ1ае   (Дежм.).  —  3.)   В1е  Б^говсћдобсћш!!^!:, 

гапа,  гапи1а. 
Жабице,  а,  {.  р!.  (Вук.).  —  Ж.1езде  око  врата,  дје  На18- 

(1ги8еп,  §1ап(1и1ае  сегУ1са1е8,  2гапс1и1ае  бићтахШагеб. 
Жбица,  е,  7.  (Ј.  Иап.).  —  1.)  ВЈе  бреЈсће,  га^Иив.  Нема 

потврде.  —  2.)  ^10  ЕПћо^епгбћге,  иЈпа  (М.  М.  Рад.). 

Није  поуздапо. 
Жвало,  а,  п.  —    \У.  гјг:    а81.    2Буа11,  каиеп;  ђ.  2Уа1о, 

Еасћеп,  Еп^ра88  (Мик.1.).  —  1.)  ^ег  Касћеп,  рћа- 

гупх.  (Ј.  ђив.).  Није  поуздапо.  —  2.)  Жвала,  а,  р1. : 

^Малеп  свијет  за  адова  жвала*  (И.  П.  Њ.).  8уп.  чељуст. 
Ждребењак,  а,  (Банат)  |  т.  —  Нека  болест  у  коња. 
Ждребећак,  а,  (Вук,  Дап.)  Да  пије  исто.  што  и  кех,  ках 
Ждребе1»њак,  а,  (Леч.  в.)  )  или  смолика,   ^10  Вгпбе,  ^Је 

ВгибепкгапкћеИ;,  а(1епШ8  е^ијпа,  8Сгорћи1а  е^иша. 
Ждрело,  1  а,  п.  —  Кореп  ^аг  ждрети    (Дан.  о.)';    ^ег: 
Ждрло,    I  аб!.  2ге11,  уогаге,  2ге1о,  2(1ге1о,  81;1тте ;  П81, 

2ге1о,  2еге1о,  8сћ1ип(],  Ии§1осћ ;  8.  2(1г1Је1о,  Еп^раб*, 

1гшсо8  (Микл.).  —  Вег  Касћеп,  ^'аисеб  (Арх.  ц.л.,  А.  Шв.). 
Желудац,  уца,  т.  —    \У.  2е1:    аб!.    ^е^а^^ЂкЂ,    Ма§еп; 

П81.  2е1о(1ес;  с.  геки^ек;  р.  2о1ас1ек;  к1г.  2о1ис1ок;  г. 

2о1и(1окЂ  (Микл.).  —  Вег  Ма^еп,  уепЈпси^из,  §а81:ег. 
Желуци,  аца,  ш.  р1.  —  Нека  врста  струне  или  наступа, 

(1ег  Ма^епкгатрГ,  §а81га1§1а. 
Жена  родиља,  ^.  —  1.)  Жена,  која  још  једпако  роди  т.  ј. 

пије  престала  родити.  —  2.)  Жепа,  која  роди  или  је 

рађала,  дакле  противно  од  пероткиња. 


Грај^а  за  медицинску  териинодогију.  53 


Жвнока  младоот,  {.  (Вуковар).  —  Руменило,  обичио  кар- 

мио.  —  8уп.  женско  здравље. 
Женоко  време,  {,  —  1)10  топаШсће  КеЈпЈ^ип^,  (Ие  Ке- 

§е1п,  гпеп8<гиаио,    гаепбез.  —  буп.    жепско    прап,е, 

праница,    цвет,    месечина,   ред,    {И^.)    женски    посао, 

женска  ствар. 
Женоко  вдравље,  п.  (Вачк.).  —  Види:    жепска   младост. 
Жива  рана,  {   —  1.)  Живипа,  (1ег  Кгеђ«,  сагсЈпоша. — 

2.)  Ваб  (ит  81с11  ^гел^епЛе)  Сгебсћ^уиг,    и1си8,    ехи1- 

сегаио. 
Живац,  вца,  га.    —    Бег    Кегу,    пегуи«:  »Боли  као  да 

живац  такпеш«. 
Живи  огањ,  т,  —   1.)  Некакве  красте   па    глави  (Вук). 

—  2.)  ^10  ВЈрћЈћепе  (1ег  \Уип(1еп,  (]1рћ1ћеп118  уи1- 
пегига.  —  3.)  Вег  8р11;а181)П1пс1,  ^ап^гаепа  по80сот1аИ8 
(Вл.  ђорђ.).  —  Сравпи:  живипа,  белоћа,  вучац,    учац. 

Живина,  е,  {.  —  1.)  Вег  Кгеђб,  сагсЈпота.  —  2.)  Охе 
О^рћШепе  (1ег  \Уип(1еп,  сИрћШепН^  уи1пегит  — 
3.)  Оег  Вгап(1,  ^ап^гаепа. 

Живица,  е,  {. —  Жива  вода,  (1а8  ^ие11\уа88ег. 

Живице,  ица,  Г.  р1.. —  1.)  Оег  Васкепћаг!;.  —  2.)  Као 
жабице  т.  ј.  отечене  жлеаде  око  врата,  (Ие  8СГорћ.  На18- 
с1ги8епеп1;2ип(1ип^,  1утрћас1еп1Н8  8СГОрћи1о8а  (Кур. 
из  Ист.).  Бугарски:  живица,  8СГорћи1о818. 

Живодаван,  зна,  зно,  а(1ј.  —  Као  јак,  крупан  развијеп, 
држећ,  8(:агк,  кгаЛ!^,  еп1лУ1екеи,  ^п!;  егћаИеп :  '^Жи- 
волазно  дете, «  ејпе  1е1)е1181аћ1^е8,  кгаШо;е8  КЈш].  Кажу 
да  живолазна  марва  избаци  метиљ. 

Живот,  а,  т.    —    \У.    улу-:   ан\     чШ,    У1Уеге    (Микл.). 

—  1.)  Оа8  Бећеп,  У1<;а.  —  2.)  Мопгње,  мошпице: 
»Удариоме  баш  у  живот«  т.  ј.  у  мошње.  —  3.)  Це.ао 
тело,  особито  труп  (Цр.  Г.),  (1ег  81:атш,  (^ег  КишрГ, 
1гипси8:   *Осуло  ми  се  по  цијелом  жпвоту.« 

Жигавица,  е,  {.  (Цр.  Г.).  —  Набој  па  табану  као  жуљ. 

И  Вук  има  ту  реч. 
Жигерица,  е,  {.  —  1.)  Види:  јетЈ^а.  —    2.)  Као  јаште- 

рица  на  језику  кад  се  опари,  ојпе  Вгап^И^Каке  ап  (1ег 

2ип§е  (Дубр.). 


54  ГраЦ  ва  меднциноку  терннножопгју. 


Жигови,  а,  т.  р1.  (Цр.  Г.).  —  Оег  бИсћ.  (1ег  81есћеп(1е 
8сћшег2.  Јаб  81есћеп:  »Не  даду  ми  жигови  потхватити.* 

Жиш,  е,  1  —  1.)  1У\е  А(1ег,  с1а8  ВЈиЈ^еП^бб.  —  2.)  0|е 
бећпе,  1еп(1о,  н.  пр.  петна  жпла,  1е1к1о  АсћИИб;  жи- 
лав,  хаћ&беп^,  бећп1§.  —  3.)  Оје  КпШе,  решб 
(^иаЈгиреЛ.). 

Жилац,  лца,  ш.  (Шул.  и  др.).  —  Биди:  детиња   глиста. 

Жиљ,  а,  ш.  (Ј.  Панч.).  —  ГЈббига. 

Жичина,  е,  {.  (ђ.  Нат.).  —    Оег   ГабегбЈовГ,    Шзппиш. 

Жлевда,  е,  {.  —  Корен  биће  ^а!^,  тако  удвојен  од  §а1, 
падати,  капати  (Дан.  о.);  /еЈха:  аб1.  Пб1.  21дга,  §1ап- 
ди1а    (Мнкл.).  —  О^е  ОгОбе,  §1ап(1и1а. 

Жличнца,  е,  {.  (Цр.  Г.).  —  Внди:  зличица. 

•Жлоб,  а,  ш.  —  Види:  зглоб. 

Жљебица,  е,  {.  (В.  В.  Вук.).  —  Жљебица  под  носом  т. 
ј.  она  долиница  врх  горње  усне,    где  се  де.те  бркови. 

Жмарци,  арака,  ш.  р1.  (Срб.,  Цр.  Г.).  —  »Нови  ме  жмарци 
пробише  (од  страха)«,  бсћаиег,  Јаз  СгеМћ^  (^ез  Аше!- 
бепкпесћепб. 

Жмурннца,  е,  {.  (Вл.  Арс).  —  Ђхе  ХшкћаиЈ,  шешћга- 
па  П1С^14.  —  Није  поуздапо. 

Жуљ,  а,  ш.  —  1.)  Ваб  Нићпегаи^е,  с1ауиб.  —  2.)  В^е 
8сћ\\1е1е,  саПобИав,  (у1оша. 

Жуљаив,  а,  о,  адј.  —  8сћлу1еИ^,  саИобиб. 

Жути  прашак  од  глиста,  ш.  (Љуб.  Рад.).  —  Оег  2141- 
\уегбатеп,  бешеп  С^пае.  —  8уп.  росанлија. 

Жути  сичан,  ш.  —  Види:  хрмза. 

Жутица,  е,  {.  —  1.)  В1е  (Је1ћбисћ{,  1с1егиб.  8уп.  жу- 
туга,  жутеиица,  жућапнца,  жућеница,  златин,  златица, 
златеница,  златина.  —  2.)  Жута  грозница,  (1аб  §еЉе 
Пећег,  ^'ећпб  Дауа  б.  ЈсЈегЈса.  Прнморци  је  донесу  из 
Амерцке  те  и  њу  зову  жутица  (Ј    ђив.). 

Жутуга,  е,  {   (Дубр.).  —   Види  жутица. 

Жут  љац,  љца,  ш.  —  Е1П  (те11)бисћ1;1§ег,  1С<;ег1саб. 

Жуканица,      е,  {.  (Лечн.  в.,  Цр.  Г.,  Хрв.  Кр.).  — 

Жукеница,      Види:  жутица. 

Жуч,  и,  {.  —  Жлглк,  корен  ^ћаг  с  дегерм.  к,  зеленити 
се,  од  кога  је  и  жут  (Дан.  о.) ;  2е1к :  аб1  21гсБ,  (ЈаИе; 


Гра^а  за  медицинску  терминологију. 


ГуГу 


П81.  2о16,  2о11ек,  ћШег;  )ј.  уЈбс;  с.    /Лис;    р.  2о1с;  г. 
2о1сБ.  2е11. :  азК  21x1^,  ваПе;  П81.  хисак,  Е1с1оМвг  (Микл.). 
—  Ш  ваИе,  1Ге1. 
Жучњак,  а,  т.    —   Вхе    ва11еп1)1а8е,    уе81са  Ге11еа.  — 
8уп.  жучник. 

3. 

Заваљвна  матврица,  {.  (Вл.  ђорђ.).  —  Ее4гоДех10  и^еп. 
Завевати  се,  жем  се,  уг1).  г.  регГ.   —  Завезала  се  вода, 

Нагпуегћа11ип§,    Јбсћипе   181;    е1п^е1ге1;еп ;    ^Заврзла 

или  завезала  му  се  црева«  ег  ћа!  Иеиз ;   »Завезала  код 

трећег  детета,  па  никад  више«  ;    »Завезало   ми  се,  те 

не  могу  да  заложим«  т.  ј.  немам  глади. 
Завојиштв,  а,  п.  (Срб.).  —  Вег  Уегћапс1р1а1;2. 
Заврзла  црвва,  {.  (Арх.   ц.  л.).  —   1п4и88и8сер110,  Пеи^. 
Заврки,  гнем,  V.    ргГ    (Далм.).    —    8сћ\\гап§ег  1)1е11)еп, 

8сћ^ап§ег  ^у^егЈеп    соисјреге:  »Завргла  с  њим«  т.  ј. 

задруднила  од  њега,  остала  тешка. 
Завта,  е,  (.  (М.  ђ.  хМил.).  —    Завта  у   прсима  т.  ј.  за- 

духа. 
Загутити,    тим,  V.  рг:Г.    (Др    Ф.).   —  Загушити,    удавити: 

*Јер  је  властиту  седмогодишњу  кћер  загутио  и  заклао.« 
Задавица,  е,  {,  (Др    Срем.  и   др.).  —    1.)    Б1е    ћаиИ^е 

Вгаипе,  апЈ^^па  гпетћгапасеа.   —    2.)    ])\е   Касћеп- 

(ИрћШепе,  с11рћ(ћегШ8.  —  8уп.  гуштер. 
Задввати,  вам,  ргГ.  (Кур.).  —  Н.    пр.  језиком,  т.  ј.  му- 

цати,  шушљетати,  т11;  (1ег  2ип*]Је  ап81;088еп,  ћае^Иап 

Ип^иа. 
Задвти,  денем,  V.  рг!".  (Кур.).   —    Силити   женско,  поШ- 

2исћ1;|^еп,  ве\уа11;    ап1;ћип    (е1пег    Ггаи),  сопситће- 

ге:   »Који  би  у  путу  задио  туђу  жену  или  дјевојку  и 

т.  д.«   (Закон  грбаљски). 
Задниввно  црево,  п.  (Ј.    Ианч.   з.).  —    Вег    В11П(1(1агт, 

ш^евипит  соесит.  —    Сравпи:    слепо  црево,  кулен, 

бунђелина,  дангулина,  дница. 
Зажагрити  ов,  грим  се,  V.  г.  ргГ.  —    Зажарити  се:   ^^У 

своме  се  лицу  зажагрио«    (Нар.  пес). 
Зажван,  а,  о,  ас1ј.  (Др.  Г.).  —  Шди:  зажвапи. 


^>^>  Грф1  8а  медициноку  тершшодогију. 


Зажвани,  а,  га.  р!.  (Цр.  Г.).  —  Нека  болест  зуба  у  ова- 

ца  и  коња.  Зажване  лече  овако :  мете  се  бравчету  ко- 

мад  1  вожђа  у  губицу,  да  га  неколико  минута  нроглође. 

То  се  чини  пеколико  дана,  па  бравче  преболи  (Дроб.). 
Завубица,    е,    {.    (Дежм.).    —  Оег  8сћ\уатт  ат  2аћп- 

Де18сћ.  ериПб.  Није  поуздано 
Завубице,  ица,  {,  р1.  (Вл.  ђорђ.).  —  в^хпј^^у^Нз  и1сего8а. 

Није  поуздапо. 
Зајаприти  се,  прим  се,  V.  г.  ргГ  —  (Ср.).  Запурити  се,  по- 

црвепити,  зажарити  се  п.    пр.  украј    ватре,    од    боле- 

сти  и  т.  д. 
Заклопице,  а,  {,  р1.  (А.  Шв.).  —    О^е  Аи§еп1Мег,  ра1- 

ре1Јгае. 
Закушљати,  шљам,     V.  рН".  —  Закржљавити,  1т  \^^асћ8- 

1ћит  2игиск1)1е1ђеп,  уегкОттегп.   Ираво  значење  ће 

бити  81сћ  УСгШхеп. 
Залисци,  знка,  гп.  р1.  —    1.)    Место   поред    почеока  уз 

главу,  куда  косе  нема    (Ср.,  Дроб.).  —    2.)  Оег  Ва- 

скеп1заг(,  ^епае  (Хр.  Кр.). 
Заломак,  мка,  ш.  —  1.)   Оаб  ВгисћбШск,  Л'а§теп1ит. 

—  2.)  Шкрба,  шкрбипа,  шкрботина,  (1ег  (гигиск^ећће- 

ћепе)  2аћп8ћ1гар^,  сИе  2аћп\уиг2е1. 
Заломити,  мим,  V.  ргГ   —   *Кост  сезаломи.1а*,  ЛегКпо- 

сћеп  ћа1;  е1пе  К188иг  ћекогагаеп  (1),  еш  8Шск  184  уот 

Кпосћеп  аћ§е8ргип§оп  (2),  сИе  Кга§гаеп1;е  ћађеп  бшћ 

е1п§екеиИ.  (3) ;  заломити  иуб,  деп  2аћп  ће!  с1ег  ЕхЈга- 

с1;1оп  ђгесћеп. 
Замлад,  а,  га.  (Цр.  Г.).  —  Н.  пр.  на  рани,  еше  Мзсће, 

§08ип(1е  (ЈгапићШоп,  е1пе  1п8сће  Ер1с1егга188сћ1сћ1е. 
Замладити  се,  дим  се,    ргГ.    (Цр.  Г.).  —    Н.    пр.    рана, 

^гапиИгеп,  ИеШпеђ  хеј^еп. 
Замт,  а,  111 .  (Срб.).  —  Биће  турска  реч.  —  Сгигат!  агаШс. 

(ђ.  Ноп.  п.  р.  378.) 
Занос,  а,  га.  (Далм.).  —  О^е  ^е^ће^^^гисћ!:  *Изврглаза- 

пос«,  810  ћа!  сИе  ^е^ђе^Л^исћ!  аћ^е^пећеп. 
Запало  меоо,  п.  (Бл.  ђорђ.).  —    Бол  мипшћа  као  да  је 

прикљиштеп,   с1ег   Ми8ке18сћгаег2,  с1ег    Иехеп8сћи88, 

с1ег  Ми8ко1гћеигаа1;18гаи8. 


ГраЦ  за  медгциноку  Ферминологију.  57 


Запаха,  е,  {.  —  Корен  браз  дувати,  кога  је  и  опах  (Дан. 

осн.).  —  1.)  Вег  §1Л1§е  Апћаисћ.   —  2.)  Покварен, 

смрдљив  газдух  и  испарење,  зараза,    еше  уеМогђепе 

^иЛ,  еше  8сћ1есћ1;е   АизЈипб^ип^,  е1п   М^абша.   Ру- 

ски:  запах'Ј>,  с1ег  бегисћ,  ос1ог ;  особито  смрад  из  уста. 
Запор,  а,  т.  (Босн.).  —  О^е  (БеИзеа )  Уег81;ор^ип§,  оћ- 

»ИраИо:  „сб  агдцорд  уелокикн.'*   (Лек.  из   Босн.). 
Запраћи,  гнем,   V.   ргГ.    (Цр.    Г.).  —    Аиз    рге^  Лигсћ 

шеНе  81;е1§егип§  рга§  гаргас!,    гарга^пи!;!,  уегЈог- 

геп;с.  ргаћпиИ,  (1игге  >уег(1еп;  р.  луурга^1у,  аи8§ес1бгг(; 

(Микл.).,  —  Засушити :  запрагла  (запрагнула)  стока,  т. 

ј.  престала  давати  млеко  (Вук) ;  исто  се  тако  каже  и 

за  женско  чељаде  кад  нема  млека  да  доји. 
Запртак,  тка,  т.  —   1.)  Полог,  т.  ј.  јаје,  које  се  не  из- 

леже,  а  није  чистад,  него  му  заметак  како  угине.  — 

2.)  Бреме  кад  угине  у  мајчиној  утроби,  (Ие  а1)§е81;ог- 

ћепе  Бе^ћебГгисћ*. 
Запт,  а,  т.  (Срб.).  —  Вег  ЕиЛа1)8ећ1и88 :  » .  . .  скувају 

под  заптом«  (М.  ђ.  Мил.),  косћеп  ће!  ЕиЛаћ^сШи^а, 

оћпе  ^иЛхи^пи. 
Зараотица,  е,  {,  (Леч.  в.).  —  Види:  ожиљак. 
Заоип,  а,  т.  (Цр.  Г.,  Бос).  —  1.)3адуха,  сипња,  абШта* 

,ДЧ1€  кто   нмдтЋ   аглсипт."    (Лек.    из    Бос).    —     2.)    Ђ[е 

АШетпоШ,  сИ^рпоеа. 
Заставни  вуб,  т.    (Цр.  Г.,  Дубр.).  —  Види:  заставњак. 
Заставњак,  а,  т.  —  Вег  \Уе18ће11;82аћп,  (1еп8  зегоНпиб, 

(1еп8  8ар1еп1;1ае.  —  Сравни  каљак. 
Затилак,  лка,  |    т.  —  Основа  у  старом  тидг    сег- 

Затиљак,  љка,  У1х,  кореп  може    бити  1;ап  теглити 

Заћвљак,  затијељка,  '    (Дан.  о.) ;    1;у1Ђ,    Каскеп;  П81.    1;11, 

Шј,  81пс1ри1:,  ЈИес,  Шп1к,  веп1ск,   хаШек,  осс^ри! ;  ћ. 

Ш,  1д1пе,  Ме88еггискеп  (Микл.).  —  1.)  Ва8  Шп^егћапр!, 

0СС1ри1;.  —    2.)   Оег  ЈЈаскеп,  писћа  (А.  Шв.);    чини 

ми  се  погрешно.  —  Сравни:  затиљача. 
Затилача,  е,  {.  (А.  Шв.  и  др.).  —  Ва8  Н1п1;егћаирЉе1п, 

08   0СС1р1118. 

Зауотавити,  им,  V.  ргГ.  —  биИеп,  н.  пр.  зауставити  крв, 
бол,  кашаљ  и  т.  д. 

^Детопис'*  147.  4а 


58  Гра^а  за  медициноку  термЕнологију. 


Заушке,  ака,  {,  р1.  —  Натечена  жлезда  иза  уха  (болест), 
(Ие  (ер1(1.)  Еп(2ап(1ип§  Лег  ОћгареЈсћеШгибе,  (1ег  Ваи- 
ег\уе12е1,  дег  21е§епре1;ег,  (ће  титрз,  1е8  огеШопв, 
рагоЈШб.  —  8уп.  заупгаице,  заушњак,  заушњаци,  за- 
душпице.  —  Бук  има:  заушнице,  заушњаци,  подушни- 
це,  (Ие  0ћг(1ги8еп,  §1ап(1и1ае  раго(1(1е8. 

Заушнице,  ица  (,  р1.  (Вл.  ђорђ.).  —  Види:  заушке. 

Заушњак,  а,  т.  (Ј.  ђив.).  —  Види:  заушке. 

Захлипци,  пака,  т.  р1.  (Дежм.).  —  Види:  прекојас.  — 
Није  поуздано. 

Зачедак,  тка,  т.  (Арх.  ц.  л.).  —  Вег  Етћгуо,  етђгуо. 

Зашишак,  шка,  т.  (Хрв.).  —  Види :  затиљак.  * 

Заштукло  месо,  п.  (Ср.,  С^б.).  —  Види :  запало  месо. 

Зборбиљ,  а,  т.  (Вук.).  —  У  овце  кад  отврдне  оно  што 
прежива  и  нађе  се  као  орах  око  слезине,  (1ег  Ма^еп- 
о^ег  Вагт81е1п,  (1а8    ВагтсопсгетепЈ,    еп^егоИкћив, 

Зверинац,  нца,  гп.  (Дежм.,  Шул.  и  др.).  —  Ђхе  ћ^ебзспсје 
Е1еећ1:е,  1ири8.  —  Вук  то  тумачи :  лишај,  ^ег  ХШпсћ, 
ћегре8,  али  су  сва  три  тумачења  погрешна  и  не  од- 
говарају  једно  другом. 

Звонце,  ета,  п.  (Бр.  Муш.).  —  Ва8  Тготте1Ге11,  теш- 
ћгапа  1утраш.  Тако  јетозвала  Стапа  Баракова,  која 
је  при  крају  прошлога  века  доселила  из  Клисуре  у 
Маћедонији  у  сремску  Митровицу,  и  која  је  знала  ле- 
чити  од  ра;зних  болести. 

Згага, 

Згаравица , 

Зглавак,  вка,  т .  —  Као  и  заглавак,  наглавак ;  основа  с 
другим  предлогом  у  оглав  или  углава ;  корен  биће  §аг 
као  и  у  глава  (Дан.  о.).  —  Вав  СгеЈепк,  агИсиЈаТш. 
—  8уп.  зглоб,  жглоб,  шкл.ан. 

Зглоб,  а,  т.  —  Кореп  мислим  да  је  ^агћћ,  хватати 
(Дан.  0.).  —  Види:  зглавак. 

Згровдити,  дим,  V.  ргГ.  (Срб.).  —  бепппеп  1а88еп: 
*  .  .  .  беланце  из  јајета  одвојити,  наватризгроздити...« 
(Ј.  Мишк.,  Арх.  ц.  л.). 

Згровдити  се,  дим  се,  V.  г.  ргГ.  (Срб.).  —  Види :  згроздити. 

Здрав,  а,    0,    а(1ј.    —    Оогуб:    абК    8г-(]гаУЂ,    ^евипс!, 


е,  {.  (Дежм.).  —  Види:  љутина. 


Грај^а  за  медициноку  териинодогију.  '^д 


бЂ^гаууе;  "^7.  \уаћг8сће1п!1сћ  с1ег,  ај.  (1ћаг  ћа1<:еп,  ће- 
ГезН^еп,  догух  еЈ^епШсћ  Јев!,  \уаге  шИ  Ш.  Дггаив 
уетапсИ;  (Микл.);  од  основе  у  адјектива  који  у  сло- 
венским  језицима  није  у  обичају,  а  који  је  сложен  од 
предлога  за  сг  и  супстантива  посталога  од  корена  ас! 
набрекнути,  једру  бити,  с  наставком  га,  те  гласи  у 
грчком  језику  аддб^,  у  старом  индиском  8{\пдга ;  тај 
адјектив  али  без  предлога  8а  има  у  једар  (Дан.  осн.). 
—  вевип^,  8апи8,  вгпш^,  ^ше^ег;  здравље,  Ше  ве- 
бип(]ће11,  8аш1а8,  уа1е1и(]о. 

Зеко,  а,  ш.  —  Мушко  чељаде  с  р'њицом,  е1П  шаппИ- 
сћев  1пд1у1(11шш  тИ  е1пег  На8еп8сћаг1е  ћећаЛе!;.  — 
8уп1  рњо,  шкрбо. 

Зелено  белило,  п.  (Бач.).  —  Ва8  АпШп,  апШпиш  (јГисћ- 
8т).  Узимају  га  жене  за  руменило  (с  водом  порумени) 
и  за  бојадисање  памука 

Зена,  е,  {.  —  Види:  зеница. 

Зеница,  е,  {.  —  Од  основе,  која  није  у  обичају  а  постала 

је  наставком  па  од  корена   ^а,   сијати    (Дан.    о.).  — 

В1е  Аи^еприрШе,  рирШа.  —  8уп.  зена,  зипа. 

Зимогржжан,  а,  0,      1     ].  .•  /г    лг  1 

^        »     '    '        а(1Ј.  —  Крт  на  зими,  етрпп(1псћ 

^е§еп  КаИе,  (уи1§.)  вг1Ггогеп. 

Зина,  е,  Г  (Кур.).  —  Киди:  зеница. 

Зина,  е,  {.  (Кур.).  —  В1е  Неггкагашег,  Уеп1пси1и8  сог- 

(118:   »Срца  мога  зине  да  се  обрадују«  (Вуд.);   *3а  то 

отворена  срца  мога  зипа,  ва;да  управљена  јест  у  го- 

сподипа*  (Буд.)  —  Није  поуздано. 
Зла  шап,  {.  (ђ.  Гад.).  —  В1е  К1аиеп8еисће  (1ег  бсћаГе, 

рагопусћ1а  соп1а^108а.  —  Сравпи  шап,  паук. 
Здатин,  а,  ш.   I  /т    ,      ч  г> 

Златицк,  е,  I    ј  (^-  ^^^«)'  "  ^"^н :  жутнца. 

Злауш,  {.  (Цр.  Г.).  —  БЈе  Г1121аи8,  шогрш;  ре(11си1и8 
ри1)18.  —  8уп.  пљоштица,  осмеропожица,  слепица,  ро- 
лац,  широка  уш,  злеуш. 

Зле  длаке,  {.  р1.  —  Види:  бадље. 

Злеуш,  и,  {.  (Цр.  Г.).  —  Види:  злауш. 

Зли  отрупи,  ш.  р1.  —  Види:  струп. 


Зимогрижљив,  а,  о, 
Зииогрован,  на,  по. 


Г)0  Гра^а  8а  медициноку  теруинологвју. 


Злић,  а,  га.  —  Ђет  ^а§е1\уигт,  ^ег  Г1П§ег\уигт,  ра- 
папИит.  —  8уп.  поганац,  потпрстица,  пришт  на  пр- 
сту,  вред,  непомепик,  бели  пришт,  кокошињак,  џудови. 

Злик  (2),  а,  т.  —  Вхе  М112}згат1(11)1аиег,  (Ие  МПгђгапс!- 
рибЦ!,  ^ег  Кагђипке!,  ри8<:и1а  таИ^па,  саг1}ипси1и8, 
апШгах.  Кадшто  има  та  реч  пеопредељено  значење,  а 
и  8уп.  не  значе  увек  једнако.  —  8уп.  залац,  злица, 
злико,  зликовац,  зли  прпшт,  злобни  пришт,  црни,  пришт, 
непоменик,  црнак,  месник  брав.^ача,  сат,  мешњак,  ку- 
кац,  карбунац,  поганац,  чехул>ица,  трутови,  црн  и  т.  д, 

Зличица,  е,  Г  (А.  Шв.).  —  1)1е  Нег2-Ма§еп§гиђе,  всго- 
ћ1си1и8  согсНб.  Тако  се  говори  и  у  Приморју,  Црној 
Гори  и  Херцеговини  час  жличица  или  зличица,  час  ло- 
жичица  или  лажичица,  а  час  најпосле  ожица  ((1ег  ЕбвГеЈ) 
или  ожичица :  »Иане  мени  мука  на  зличици«  (Нар.  нес). 
И  Вук  има  тих  речи,  али  су    погрешно   протумачене. 

Злобни  пришт,  т.  (Срб.).  —  Види:  злић  (2). 

Зној,  ја,  т.  —  Корен  пезнан,  може  бити  §ап,  сјати,  а 
по  том  и  горетн,  промењен  па  ^па,  коме  би  вокал  а 
ос.1абио  у  1  (Дан.  о.);  2ш:  ав!.  гпој,  Н11;хе,  Јигсћ 
81е1§егип^  аиз  гш  — ;  г.  гпој,  тоИ^^  гпџа^в,  ћгеппеп, 
гахшја^Б,  уегкоШеп;  П81.  /.пој,  8сћ\уе188,  хпојШ  8е,  81сћ 
80ппеп,  8сћ\У1*2еп;  р.  гпој,  2поЈ1(?  (Микл.).  —  Вег 
8сћ\^е188,  8и(1ог.  —  8уп.  пот,  вода. 

Зобница,  е,  Г.  (Дежм.).  —  Оје  Пппе,  су811сегси8  сеИи- 
1о8ае.  Није  поуздано.  —  8уп.  бобица,  громуљица,  гру- 
муљица,  икра. 

Зрикав,  а,  о,  а<1ј.  (Ср.).  —  Зракав,  разрок. 

Зрикати,  кам,  V.  јтрг!^.  (Ср.).  —  8сћ1е1еп. 

Зрико,  е,       I  т.  (Ср.).  —  Газроко   мушко  чељаде,  дег 

Зрикоња,  е,  )  8сћ1е1ег,  81:гаћо,  8(га1)опи8. 

Зрнак,  нка,  т.  (36.  сап.  зак.).  —  Оа8  Орегтеп!,  (1ег 
^еШе  8сћ\уеГе1аг8еп1к,  аиг1р1§теп<;ит  (Аб^  8.^):  ру- 
ски:  зарпихЂ,  зерпихЂ,  сћрнисти  мишникђ.  —  Види: 
хрмза. 

Зуб,  а,  т  —  Кореп  ^аћћ,  који  гласи  и  ^атћћ,  гристи 
(Дан.  0.);  гетћ  — :  абК  хећа  (хећбИ),  сШасеге,  (1игсћ 
81;е1^егип^  хотћЂ:  гаћг  2аћи;  П81.  гоћ;    ћ.  ггћ;   р. 


Гра^а  за  медицинску  терминологију/  01 


гађ;  к1г.  хиђ;  с.  т});  г.  га\)1>  (Микл.). —  ВегХаћп, 
(1еп8;  бс^ци,  бауци  или  вучићи,  Ше  МИсћхаћпе,  (1еп- 
1:е8  1ас1;е1  8.  садис1;  први  зуби,  с11е  ^Уесћвекаћпе, 
(1еп1е8  са^ис!;  други  зуби  или  зуби  другоници,  с1је  ћ1е1- 
ћепдеп  2аћпе,  (1еп1;е8  регеппез;  предњи  зуби,  пред- 
њаци,  секутићи  или  секотићи,  д1е  8сћпе1(1е2аћпе,  (1еп 
<;е8  то18т ;  очњаци,  пасји  зуби,  (Ие  Ескгаћпе,  сИе  Аи- 
^епгаћпе,  с1еп(е8  ап§и1аге8  8.  сап1П1,  си8р1с1а11;  страж- 
њи  зуби  или  чутњаци,  сИе  Васкеп-  ипс1  Маћ^гаћпе, 
(1еп1;е8  1)исса11е8  е*  то1аге8 ;  заставни  зуб,  заставњак 
или  каљак,  (1ег  ХУеЈбћеИбгаћп,  (1еп8  ^егоНпи^  8.  с1еп8 
8ар1еп11ае;  ретки  зуби,  бсћаиеге  Хаћпе;  чести  зуби, 
ап11е§епс1е  Хаћие;  зубобоља,  зубна  болест,  (1ег  2аћп 
8сћтегх,  оЈоп1;а1^1а:  »Томијезубпа  болест«  (Н.  прир.); 
зуб  утрне,  отупи,  \\Г1Г(1  1аи)з:  сева,  стреца,  штреца, 
ге1881,  2иск1:  дрми,  8сћтег21;  с1итрГ;  клеца,  клече,  њиња 
се,  стоји  ко  на  води,  \^аске11;;  изеден,  кваран,  окру- 
њен,  шупаљ  или  пушљив  зуб,  е1п  ћоћ1ег,  саг1б8ег  2аћп; 
крецав,  крецаст  зуб,  е1П  диег^е^^игсћ^ег  2аћп  (ће!  8сго- 
рћи1б8еп  1пд1У1с1иеп) ;  крезуб,  крезубав  (место  кре:з- 
зуб,  прва  је  по.1а  адјектив,  који  није  у  обичају  од  ко- 
рена  8каг  скакати  с  детерм.  §  од  кога  је  и  крезуљ  и 
крезо  и  предлог  кроз  (Дап.  о.),  2аћп1иск1§;  кре;^уби- 
ца,  е1пе  гаћпШскЈ^е  Рег80Т1;  крњадак,  шкрботина,  шкр- 
ба,  шкрбина,  рбак,  заломак  од  зуба,  е1П  (хигиск^е- 
ћћећепег)  2аћп8Штр1',  е1пе  Хаћп^уигхе! ;  шкрбоња, 
шкрбо,  шкрбавац,  шкр(5ав,  е1П  2аћп1о8е8  1п(11у1с1иит, 
еЛеп1;и1и8;  крак  од  зуба,  Ахе  2аћп\уиг2е1;  пањ  од 
зуба,  сИе  2аћпкгопе ;  глеђ,  глеђа,  глета  од  зуба,  с1а8 
2аћпета11,  с1ег  2аћп8сћте12;  зуберина,  десни,  с1а8 
2аћп&е18сћ. 

И. 

Ивер,  а,  т.  (Дежм.,  Ј.  Тор.).  —  В1е  Кше8сће1ће,  ра- 

1;е11а.  —  8уп.  чашица. 
Ива  шаке.  —  *Боли  ме  иза  шаке«,  т.  ј.  у  прегибу  и:за 

шаке,  1сћ  ћаће  бсћтеггеп  1т  Нап(1§е1епк. 
Ивбрано  меото,  п.    (Вл.  ђорђ.,   Арх.   ц.    л.).    —    Одмах 


62  Гра^а  за  иедициноку  терминологију. 


испод  колепа  на  цеваници,  (1ег  8сћ1епђет84асћв1,  1;и- 
ћего81(а8  8.  8р1па  111Ј1ае.  А.  Шварц  има  за  то  место 
посебан  термин :  храпље  го.тенице,  али  је  то  скрпљено. 

Извала,  е,  {.  (А.  Кузм.).  —  Вег  УогГаИ  еЈпвб  Ог^апб; 
рго1ар8и8 :  иавала  јаже,  ^ег  УогГаП  с1ег  бсћеШе,  рго- 
1ар8118  уа^шае ;  извала  материце,  с1ег  УогЈРаИ  с1ег  6е- 
ћагпшиег,  рго1ар8и8  и1еп. 

Иввањи,  ња,  ње,  ас1ј.  (Цр.  Г.).  —  »То  ми  је  стриц  из- 
вањи*  (Бањ.)  т.  ј.  пије  рођени,  пасћ  с1ег  АЛег-  ос1ег 
8еиеп11П1е  (уег^у^агкИ). 

Ивврат,  а,  т.  (А.  Кузм.,  Дежм.).  — '  В^е  1Јпа8*и1рип§ 
е1пе8  0г§ап8,  1пуег810 ;  изврат  материце,  сИе  1Јт8И1- 
рип§  с1ег  (Јгећагтииег,  Јпуег810  иЈеп.  Није  поуздано. 

Изврнута  стопала,  {,  (Арх.  ц.  л.,  Вл.  ђорђ.).  —  Вег 
К1итрЛ188,  ре8  уаги8.  —  Сравни:чота  нога. 

Изврћи,  гнем,  V.  рН".  (Да.1м.).  —  АћогИгеп,  (Ие  Ргисћ* 
аи81;ге1ћеп,  аћог^ит  1Р^\сеге:  »изврглазанос«  т.  ј.  поме- 
тла  дете  или  бреме.  —  8уп.  новрћи,  исхитити,  изме- 
тнути,  избити,  изнебити,  пометнути. 

Ивгубити,  се,  бим  се,  V.  г.  рг^.  —  1.)  УегГаИеп,  аћша- 
§егп:  »Јако  се  изгубио,  тешко  ће  се  предићи«  (Ср.); 
*Пзгубила  се  у  лицу«  (Ср.).  —  2.)  Ва8  Ветшв^зехп 
уегИегеп:  *Чим  вече,  а  он  сеизгуби«,  т.  ј.  није  при 
свести;  »Данас  је  изгубљен*  веле  бо.1Ничари  код  умо- 
болника,  који  није  при  свести,  а  други  дан  јесте ;  фр. 
пћ8епсе  (Фор.). 

Ивдан,  и,  {.  (Ј.  Ст.  В.).  —  Ва8  вгипд\уа88ег. 

Издат,  дати.  {.  (Срб).  —  Од  арапске  речи  издирад  бол 
у  опште,  посебице  мука  у  стомаку  (ђ.  Поп.  т.  р.). — 
Наступ,  струна,  Ма^еп-  ос1ег  Вагт8сћтег2,  вп(;ега1§;1а: 
*Трава  од  издати,  издатљица,  издатаљивица«  (М.  ђ. 
Мил.) ;  Басма  од  издати:  »Бежи  издати  прекретнице 
за  ногу  те  ухватих,  у  море  те  бацих  .  .  .  а  издат  наже 
бегати   из   костију  из  снаге   Ми.1ивојеве*  (Вл.  ђорђ.). 

Ивдегли.  —  ?  — ,  „а  нз^дбгли''  (Лек.  из  Бос.) ;  §е§еп  Вгап(1- 
\\'ип(1еп;  (11е  Уегђгеппип^,  А\е  Вгап(1\уип(1е,  сот- 
ђибУо. 

Иведвн,  а,  о,  а(1ј.  (Срб.).  —  *Није  на  срцу  изеден«  (М. 


Гра!^  за  медициноку  териинологију.  63 


ђ.  Мил.)  ваљада  птто  и:  »није  на  срцу  бетежан  или 
фасан.*  У  Вуку  има  реч  »изијед,  кад  кога  изију  вје- 
штице*,  а  има  и  некака  »трава  од  изиједи.«  По  томе 
мора  да  је  то  са  свим  опредељено  патолошко    стање. 

Ивјаловити,  вим,  уг.  ргГ.  — '  1.)  ХЈт  сИе  Ггисћ*  (с^игсћ 
Уег1е*2ип§)  ђлп^еп,  ете  Рећ1-  0(1ег  Ггић^ећиг*  ехп- 
1е1<;еп,  аћогЈит  сгео  (Вук).  —  2.)  Вигсћ  кип8Н1сће 
Е1п^1в*е  ^иГ  (Ја8  8ехиа18у8(ет  с11е  Гог4рДап2ип§8- 
1аћ1§ке11  Уегп1сћ1;еп,  саз^гаге.  —  Оба  значења  упо- 
требЈвују  се  за  стоку,  али  се  по  гдегде  чују  и  онда, 
кад  је  реч  о  чељадету. 

И8МвтаК|  тка,  ш.  —  Види:  измече. 

Ивметкиља,  е,  {.  (А.  Кузм.).  —  1.)  Жена,  која  чипи, 
да  изметне  бреме.  —  2.)  Жена,  која  (каком  погреш- 
ком)  пометне.  —  3.)  Жена,  која  не  може  пикако  до- 
нети  бремена,  него  свако  пре  рока  изметне,  е1пе  Ггаи, 
(Ие  ћађИиеИ  аћогиг!; 

Ивмечв,  ета,  п.  —  ВЈе  ппге^Г  ^ећогепе  Ггисћ*,  сИе  Ргић- 
§ећиг(  (а18  Ргисћ1;). 

Ивништити,  штим,  V.  рг^.  (Цр.  Г.).  ~  Као  нестати,  из- 
губити  се,  8сћ^ш(1еп,  гп  КЈсћ^з  \уег(1еп:  »^Нема  га, 
него  је  изништио*,  велеза  болесника  (Бањ.). 

Изродина,  е,  {.  (А.  Кузм.). — Ва8  Моп^каШ,  Ше  К1итр- 
1гисћ1;,  то1а.  —  8уп.  плодина,  дете  у  снет. 

Икавка,  е.  {.  —  Види:  идавица. 

Икра,  е,  Г  —  Види:  бобица. 

Идач,  а,  т.  (Ср.  И.  Пел.).  —  Види:  илаџ. 

Илаџ,  а,  т.  I  —  Од  турског  илака,  арапски  алака,  ме- 

Идаџа,  е,  {  I  шавина,  смеса  (ђ.  Поп.  т.  р.).  —  Ле- 
ковита  смеса,  лек,  сИе  Аггпе!,  те(]1сатеп1ит.  —  8уп. 
медецина,  медежипа,  трава,  лек. 

Имати,  мам,  V.  ргГ  —  »Имати  на  себи«  (код  жена),  (Ио 
топаШсће  Ее1П1^п§  ћаћеп,  теп84гиаге. 

Иоколачити,  чим,  V.  ргГ  (Цр.  Г.).  —  Н.  пр.  очи,  избу- 
љути:  »Мара  исколачи.1а  очи  на  ђура*.  - —  8уп.  из- 
бечити,  истрештити,  избуљити. 

Иокрити,  рим,  V.  1тргГ.  —  1.)  81скегп.  —  2.)  Аи^еп 
МИеп  (2.  В.  уот  Оћ1);  е1пе  Геи^сћЈсМе  ћИЈоп  (Далм.) 


б4  Гра^а  8а  медици^гоЕу  тбрн&нолопду. 

Ислеисати,  шем,  V.  1тргГ.  (Срб.).  —  Долази  од  турског 
ншлемек,  радити  (ђорђ.  Иоп.  т.  р.).  — Тећи  (о  рани), 
точити,  цурити,  еИегп,  81скегп,  паввеп,  Шебвеп. 

Испињ,  а,  ш.  (Вук.).  —  Јамачно  од  испети  се  као  што 
се  испие  чир.  —  Правога  зпачења  нисам  могао  наћи. 

Иопиона,  е,  {,  (Ср.).  —  *Доп1ла  мује  исписна«,  велеза 
болеспика,  а  хоће  рећи,  да  ће  умрети,  да  је  на  из- 
маку,  па  последњем  часу,  (1а8  ЕпсЈе,  (1ег  1е121е  Аи- 
^егЉИск.  (Ие  Тос1е881ип(1е. 

Исприштити  се,  штим  се,  V  г.  рг1^.  —  *Исприштио  ми 
се  језик*,т.  ј.  искочили  по  њему  мехурићи  или  ја- 
штерице;  »Опарио  сам  се,  сва  ми  се  уста  испришти- 
ла«,  б1сћ  1П11  Вгап(1-  о(1ег  Негре81)1{18сћеп    ђеббћеп. 

Иста,  а,  п.  р1.  (Хрв.).  —  Види:  бубрег. 

Иотрага,  е,  {.  (Цр.  Г.).  —  Кад  се  коме  (кући,  племену) 
траг  или  семе  затре,  кад  изгипе,  изумре,  (Ие  Уегп1сћ- 
*ип§,  Ја8  Аи88(егћеп  (е1пег  КатШе,  е1ие8  бЈатшек), 
ех811ПсНо:  *Нема  порода,  доша'  до  истраге«. — 8уп. 
затрло,  затор,  угас. 

ИотразЕити,  жим,  V.  ргГ.  —  Види:  истрага. 
Истрештити,  штим,  V.  \)г{,  —  »Истрештили  очи  као  тенци« 

(Цр.  Г ).  —  Види  исколачити. 
Исука,  е,  {.  (М.   Мед.).  —    Оаб  Ваисћ^еП,  регИопеит. 

Ваљда  од  сукати. 

Ићи  на  двор  (Цр.  Г.).  —  Ићи  на  поље  рад'  себе.  Ова 
се  фраза  употребљује  само  онда,  кад  се  говори  о  ре- 
довној  нужди,  а  чим  чељаде  почпе  проливати,  каже  се: 
бежати  на  двор. 

Ицавица,  е,  1*.  (Цр.  Г.).  —  Вег  Ки1р8,  Ја8  8сћ1исћ2еп, 

81ПЈ5иИи8:  »Иапала  ме  пека  нцавица«. 
Ицање,  а,  11.   —  Види:  ицавица. 

Ицати,  ицам  и  ичем,  V.  1тргГ.  —  Еи1р8еп,  8сћ1исћ2еп, 

сгис1аге. 
Ицати  се,  иче  ее,  V.  1трг8.  —  *Иче  ми  се*. 

Ишчашити,  пшм,  V.  рг1\  —  Уеггепкеп,  (И81ос1геп.  — 
8уп.  ишченути. 


Гра1|а  ва  медшџшсву  Феркинологију.  65 


Јабува,  е,  Ј.  (Далм.).  —    Вег  8сћепке1кор1',    сари!   Ге- 

тог18.  —  Сравни:  под,јабука. 
Јабучица,  е,  (,  —    1.)    Вег   А(1ат8арГе1,   рго^иђегапНа 

1агуп8еа,  ротит  А(1ат1.  —    2.)  Биди:  чашица    (1). 
Јаглина,  е,  јГ.    (Нем.,    Дежм.).  * —   Ше   В1а8сћепДесћ1;е, 

ћегрев.  —  Сравни:  јарич  (3). 
Јагодв,  а,  јГ.  р1.  (А.  Кузм.  и  др.).  —  Види:  јагодица. 
Јагодица,  е,  јГ.  (Ит.  од  јагода.  —  1.)  1)1е  \Уап§е,  ^епа 

(1зе80П(1ег8  јепег  ТћеИ  ићег  (1ет  ЈосћГог^^а^х) :   *3а- 

жариле  му  се  јагодице«  (Ср.).  —  Сравни :  ланита.  — 

2.)  На  прстима  од  руке,  (1ег  Кп^егћаИеп  ((1ег   Еп(1- 

рћа1ап§е). 

Јадац,  ца,  т.  (Босна).  —  Види:  јадеж. 

Јадеж,  и,  јГ.  (В.  Врч.).  —  Дворога  кост,  тејепапрсима 

и  испод  воље  кокошије. 
Јажа,  е,  {.  (А.  Кузм.).  —  В1е  (Ми1;1;ег-)  8сће1(1е,  уа§1па. 

Јавва,  е,  јГ.  —  А81.  јахуа,  Гогатеп,  Гоуса,  уи1пи8;  јах- 
уШ,  уи1пегаге  (Микл.).  —  1.)  Ше  \^ип(1е,  уи1!Ш8  и 
и1си8  (Дежм.,  Кур.).  —  2.)  Еше  к1а1Геп(1е  ШипЈе 
(Дежм.). 


Јајиште,  а,  п.  (А.  Кузм.) 
Јајник,  а,  т.  (Арх.  ц.  л.) 
Јајњак,  а,  т.  (Дежм.) 


—  Вег  Е1ег81;оск,  оуапит.  — 
Није  народна;  у  народу  сам 
чуо   гакембе,    али   тако   зову 


и  један  део  говеђег  бурага,  а  и  животињско  ш^мече. 
Јавдица,  е,  I  (Дежм.).  —  Ваз  К1пп§гићсћеп,  путрћа. 
Јалој,  а,  т.  (Дежм.).  —  Види:  црни  камен. 

Јап,  а,  т.  —  Зјап,  (Ие  01Гпип§,  (11е  К1иЛ,  ћ1а1и8. 
Јапити,  пим,  V.  гтргЈ.  —  Зјапити,  к1а1Геп,  ћ^аге :  *  Јапи 
рана«  (Цр.  Г.);    »Јапе    му  уста,  никад  се  не  смиру- 

ЈУ*  (Ср.). 
Јарац,  рца,  т.  —  Јагас,  ћог(1еит  од  јагЂ :  П81.  јаг  Егић- 
1ш§8-  (Микл.).  —  Види:  јечмичак. 

Јарбодац,  лца,  т.  (Шул.).  —    Види:  црвени  ветар. 
Јарич,  а,  т.  —  1.)  (биљка)   8е(1ит  асге  (Ј.  11анч.)  — 
2.)  Ше  Песћ^е,  есхета  (Ј.  Панч.  б.).  —  3.)  Вог  Ке- 

.Летоцнс**  147.  5 


66  Грс^  ва  медициноЕу  терминологију. 


1)егаи88сћ1а§  (ит  с1еп  Мип(1),  ћегреб  ЈаћЈаИз ;  сравни: 
ојаричати  се. 

Јарменица,  е,  {.  (Шул.).  —  Ваб  ЈосћБехп,  08  гу^ота^!- 
сит.  —  Није  поуздано. 

Јаторан,  рна,  рно,  аЈј.  —  Основа  незнана,  корен  може 
бити  ја1,  тежити  за  чим,  журити  се.  (Дан.  о.).  —  Жив, 
крепак,  1ећћа1'1;,  кгаШ^,  У171(1и8,   а1асег. 

Јатра  —  ?  —  (II.  Кенг.).  —  Мошнице,  (1ег  Но(1еп8аск, 
8сго(;ит. 

Јачмичак,  чка,  т.  —  Биди:  јечмичак. 

Јаштерица,  е,  {,  —  Основа  у  старом  иштерг  тамна  по- 
стања  (Дан.  о.) ;  јанЈегЂ,  1асег1;а,  Е1(1есћ8е ;  \^г.  ја^- 
сегка,  јазсег,  2а1)а,  1)о1е2ПБ  уђ  §ог1е  (Микл.).  —  Бав 
Вгап(1-  о(1ег  Н]1;2ћ1а8сћеп  (ап  (1ег  2ип§е),  ћегрев  Ип- 
^иаћб. 

Јед,  а,  Г.  —  Корен  као  и  у  јад:  1(1  надути  се,  отећи 
(Дан.  0.).  —  1.)  Н.  пр.  *горко  ко  јед«  ;  *бљујем  сам 
јед*  т.  ј.  жуч.  Иа  опет  никад  не  ће  рећи:  *бљујем 
жуч*,  него  ипак  некако  дели;  жуч  је  (11е  (таИе,  М, 
а  јед  је  жуч  помешана  с  другим  соковима.  Место  јед 
чује  се  у  неким  крајевима  и  сафра  или  савра.  —  2.) 
Ва8  (ј1Л,  уепепит;  ће80П(1ег8  (1а8  (ог§ап18сће)  (1ег 
8сћ1ап§е11  н.  пр.  *није  пустила  свој  јед« ;  »једови- 
та  гуја*. 

Једиво,  а,  п.  —  Јестиво:  »Дава  њима  пива  и  једива« 
(Нар.  пес). 

Једњак,  а,  т.  —  Ше  брекчегбћге,  ое^орћа^иб.  —  8уп. 
летњак  (лијетњак  Цр.  Г.),  јетњак,  пожирак,  пожиралњак. 

Јежури,  а,  т.  р1.  —  1.)  Ђег  (Его81;-)  8сћаиег.  —  2.) 
010  вГшбећаи!;,    сиИб  ап^еппа. 

ЈезиЕ,  а,  т.  —  Корен  (1а§ћ  тицати  (Дан.  о.) ;  јепхукг: 
а81.  је^укв;  П81.  јег^к:  уег§1.  јех^аИ,  ^агпге;  б.  к1г. 
јахук;  г.  јагукт,  (Микл.).  —   1)1е  2ип§е,  Ип^иа. 

Јевичак,  чка,  |  т.  сИт.  одје:шк  —  1.)  Реса,  (1а8  2брсћеп, 

Јевичац,  чца,  /  иуи1а  (Дроб.).  Бук  је  то  исто  чуо  у  Сла- 
вонији.  —  2.)  Вег  КећМеске1,  ер1§1оШ8  (Ср.).  Види: 
клапка. 

Јењање,  а,  п.  —  Ђет  ^асћ1а88;  гет18810. 


ГраЦ  8а  медициноку  терминологију.  В7 

Јењати,  њам,  V.  ргГ.  (Вув,  Цр.  Г.).  —  Попустити,  пасћ- 

1а88еп,  гет^Иеге :   *Док  јења  (бол)  у  кољену,    ето    га 

у  рамену«.  (Цр.  Г.). 
Јетњак,  а,  га.  (Цр.  Г.).  —  Види:  једњак. 
Јетра,  е,  ^.  —  У  старо-слов.    средњега  рода  јдтро,    кор. 

предлог  ап  од   ап1;    корену  је  спреда  додано  у  слов. 

језицима  ј  (Дан.  о.) ;  јеп(;го :  аа!.  јепЈго ;  с.  ј^<;га ;  ^г. 

втоор,  (1а8  Јппеге;  а!.  ап1;ага  (Микл.).  —  ВЈе  ^е1)ег, 

ћераг.  —  8уп.  црна   утробица,   црна    џигерица,    џи- 

герица. 

Јечмен,  а,  ш.  \  .тш      .    ^ 

т  '  \  (Деж.).  Види:  течмичак. 

Јечменац,  нца,  га.  )  ^'^      ^  -* 

Јечмик,  а,  ш.  (Ср.).  ј  —  Вав  (Јег81;епкогп   (аш  Аи^еп- 

Јечмич,  а,  т.  I  11(1е),  ћогЈео1ит.  —  8уп.  јечмен, 

Јечмичак,  чка,  т.     [  јечменац,  јачмичак,    чмичак,    чми- 

Јечмичац,  чца,  т.    ]  чац,  јарац,  фрчук. 

Јупшка,  е,  (.  (Кур.).  —  Бхе  Еиегјаисће,  риз  шаИ^пит, 

1сћог,  У1Ги8. 

Е. 

Еаба,   1  бла,  ш.  (Цр.  Г.).    —    Вег  ВгибЉогћ,    Шогах. 
Еабао,  I  —  буп.    улиште,    кош,    сепет,   стан,    каблина, 

каблић. 
Еабдина,  е,  {.  аи^ш.  од  кабао. 
Еаблић,  а,  ш.  (Иш.  од   кабао. 
Еазалац,  лца,  т.    (М.  ђ.  М.).    —    Прст    казалац,    с1ег 

2е1§ебп§ег,  (И^киб  1П(1ех. 
Еаеамак,    мка,    ш.    —    Од  турског  казамик,  оспица  (ђ. 

Поп.  т.  р.).  —  Сравни :  руса,  богиње,  крзамак. 
Еад,  а,  т.  (Дежм.).  —  ])ет  Наигаћп.  —  Сравни  :  кољач. 
Еалдуни,  на,  т.  р1.  —  В1е  ^ип^еп,  ри1топе8. 
Еалу^ери,  а,  т.  р1.    (Бачк.).    —    Ђхе  Еаисћегкеггсћеи 

(б81егг.  Ггап218кег1п),  сапс1е1ае  ^ита1е8.  Узимају  их  ва- 

рошани  за  кађење   соба. 
Еамен  од  убоја,  ш.  —  Нека  врста  камена  којим  се  на- 

род  лечи  од  убоја.    Има    га    око   потока;    мора  бити 

црвенкаст,  округао  и  мекан.  Таре  се  брусом  у  млеку, 

те  се  с  њега  испира  мрко-црвена  боја  и  бојадише  млеко. 


08  Гра]^а  ва  иедицинску  терминодогцу. 


То  млеко  даје  се  болесницима  (Дроб.).  —  8уп.  убојни 
камен. 

Еаљак,  љка,  1  т.  —    Биће    да    долази  од  верб.  клати; 

Каљац,  л>ца,  )  кх!:  с.  ке1,  к1п,  Наивг;  р.  к1е1ес,  На- 
скепхаћп.  (Микл.).  —  1.)  Зуб  у  коња,  по  којему  се 
познаје  старост  коњска  (Дан  о.).  —  2.)  Зуб  који  нај- 
после  никне,  кад  већ  чељаде  одрасте,  (1ег  ^^'^ехбће!!;«- 
гаћп,  (1еп8  бегоИпиб  8.  с1еп8  аар^епИао  (Дроб.).  Сра- 
вни:  кољач,  кал.  —  Види:    Заставњак,  заставни  зуб. 

Камикати,  чем,  V.  хтргГ.  (А.  Кузм.).  —  ^^'^јпзв!!!,  У1Г1т- 
тегп  (уот  ^еи^ећогепеп). 

Канкарати  се,  рам  се,  V.  г.  1тргГ.  —  По  латинском 
сапсег  талијанском  сапсго,  рак.  —  Подљутити  се  (о 
рани),  онаједити  се,  81сћ  1П(1иг1геп  (уоп  \^ип(1еп  ип(1 
\Уип(1гапбегп).  Вл.  ђорђевић  (Народна  медицхша)  ми- 
сли,  да  се  то  употребљује  само  код  једне  болести: 
и1сега  сгип8,  али  није  тако. 

Кање,  ња,  {,  р1.  —  Корен  пезнан  (Дан.  о.);  бкапјас, 
ко1)ас,  пакапЈ11;1  8е,  ^10  81;1гпе  гипхе1п,  81сћ  ит\уб1- 
кеп,  капја,  Ее^епћо^еп  (Микл.).  —  1.)  ВЈе  Аи^епИ- 
(1ег,  ра1рећгае  (Ср.,  Вук,  Ј.  Петр.  зол.).  —  2.)  Биће 
да  значи  и  обрве,  (Ие  Аи^епћгаиеп,  ^ирвгсШа  као 
што  је  то  случај  и  код  веђе. 

Кап,  и,  Г.  —  Види:  капља. 

Капак,  пка,  ш.  —  Турска  реч.  —  1.)  Очни  капак,  (1а8 
Аи§епИ(1,  ра1ре1)га.  —  2.)  Ва8  Шгп(1асћ,  сгапшт. 
Сравпи  капић. 

Капић,  а,  т.  —  Ва8  8сћа(1е1с1асћ,  раг8  сарШ8  си!  1П- 
81(1е1;  тИга  (Дап.  о.). 

Капица,  е,  ^*.  —  1.)  01е  Кор^^Ј^ебсћ^уи!^!;  ((1ег  Меи§е)зо  • 
гопеп),  керћа1о1ота:  »Родио  се  у  капици«.  —  2.) 
Ше  ^ЈскћаиЈ,  тешћгапа  шс!;.  (М.  Мед.).  —  3.)  016 
Уогћаи*,  ргаерииит. 

Капља,  е,  Ј  —  Вег  6ећ1ГП8сћ1а§,  (1ег  8сћ1а§11и88,  аро- 
р1ех1а  сегећп.  —  8уп.  кап,  ко.ша. 

Карбунац,  нца,  т.  (Хрв.).  —  По  латинском  сагћипси- 
1и8.  —  Види :  злић. 


Гр{^а  ва  иедициноку  терминологију.  69 

Карлица,  е,  Г.  (Ј.  Панч.  и  др.).  —  Ваз  Вескеп,  ре1уЈ8. 
Нисам  нашао  потврде.  8уп.  зделица. 

Ках,  а,  т.  —  Види:  ждребећак. 

Еашаљ,  шља,  т.  —  Од  основе  која  није  у  обичају,  од 
корена  кав  кашљати  (Дан.  о.) ;  ка8 :  аб!.  каб^Б,  кауБЈБ, 
НизЈеп  (Микл.).  —  Вег  Ни81;еп,  Јизбхб. 

Кашљица,  е,  {.  —  *Корен  од  равена,  §еп1;1апа  1и1еа  Гј. 

кувају  и  пију  од  кашљице«  (Срб.  село  Космовац  у  11и- 

ротском  округу  Ср.  И.  Пел.). 
Кваран,  рна,    рно,    а(1ј.    (Цр.    Г.)    —   Килав,    просут, 

оштећен. 

Квао,  а,  т.  (Ст.  М.  Љуб.,  Цр.  Г.).  —  Корен  куав, 
врити,  кога  је  и  кисео  (Дан.).  —  1.)  Бег  (Јаћгип§8- 
егге^ег,  ^егтеп1;ит.  —  2.)  Семе  од  приоњиве  боле- 
сти,  (1ег  Апб^ескип^бв^оДГ,  У1ги8. 

Кваоина,  е,  {,  (Цр.  Г.).  —  1.)  Види:  квас.  —  2.)  ^\^: 
*Отишао  на  квасипу*  (Далм.),  т.  ј.  помео  памећу. 

Квкев,  а,  т.  —  У  турском  значи  ова  реч :  содомит,  мла- 
дић,  који  се  проштитуише  (ђ.  Поп.  т.  р.)  т.  ј.  при- 
пушта  мушке  на  себе,  е1П  таппИсћеб  1п(11У1с1иит  ^а8 
81сћ  гиг  РаеЈегазио  (ра8817)   ^ећгаисћеп  1а881. 

Кех,  а,  т.  —  Види:  ках. 

Кила,  е,  {.  —  Куаа,  корен  биће  ки,  отећи,  шупљу  бити 
(Дан.  0.);  грчки  фг;,  —  1.)  Вје  (Је8сћ\уи18<;,  ^игпог: 
»Скочила  ми  ки.1а  на  врату«  (Цр.  Г.).  —  2.)  Ђаг 
Вгисћ,  ћегп1а;  ки.тав,  ћгисћ1§,  11егп10пи8. 

Килар,  а,  т.  (Др.  Ф.,  Лечн.  в.).  —  Вег  Вгисћ^сћпеИег. 

Килорвџа,  е,  ш.  {{).  (Вл.  ђорђ.).  —   Види:  килар. 

Киња,  е,  {.  —  Види:  к'на. 
Кип,  а,  т.  (Хрв.).  —  Вег  Кбгрег,  согриб. 
Кирица,  е,  Г.  (Бачк.).  —    В1с    Оћгпшбсће!,    аипси1ит; 
има  и  уегћ.  кирити,  ће!  (1еп  Оћгеп  улећеп. 

Кисвла  вода,  ^.  —  ВЈе  уег(1ипп1:е  8а128аиге,  ас1(1ит  ћу- 
(1госћ1ог1сит  (1111и1ит.  Уаимају  је  жене  и  девојке  аа 
чишћење  зуба,  те  их  тиме  кваре.  Наравно  да  пе  до- 
бију  онако  целу,  него  веома  разблажену  (Бачк.).  — 
2.)  Вег  паШгИсће    8аиегИп§  (Ср.,  Срб.,  Бачк.). 


70  Гра]^а  8а  медицЕнску  теркинологију. 


Кисели  камен,  га.  —  Вег  В1аи81;е1п,  сиргит  8и11*иг1сига. 

—  8уп.  плаветни  камен,  коњски  камен,  ђокташ.. 
Кискати,  ам,  V.  јшрг!*.  (Ср.).  —  Кад  дете  сваки  час  плаче, 

а  не  зна  се  шта  му  је,  гаихеп:     *Нешто    ми    киска, 

мора  да  је  болесно.« 
Кичма,  е,  ^,  —  Кичма  и  деривати  дола^и  од  турског  кич, 

леђа,  стражњи  део  тела  (ђ.  Ион.  т.  р.);    Куукмд  осиова 

у  кика  од  које  је  и  кичељив,  кор.  как    везати    (Даи. 

0.) ;  кусБша :  8.  к^бгаа,  Јогбиш  (Микл.).  —  Ваз  Киск- 

§га1;,  с1ог8ит. 
Кичмена  мождина,  (,  —  Бав  Вискепшагк,  ше(1и11а.  Нема 

потврде  у  народу. 
Кичменица,  1  е,  {,  —    1)1е  \У]г1Је18аи1е,  со1итпа  УвгЈе- 
Кичмењача,  1  1>гагит.  —  8уп.  грбењача,  рптеница,  хрп- 

теница,  повор. 
Кланица,  е,  {.  (Срб.).  —   1.)  Место,  где  се  коље  марва, 

(1а8    бсШасћШапб.    —    2.)    Марва    за    клање,    (1а8 

8сћ1асћ1;71ећ. 
Клапка,  е,  {.  (К.  Црн.  з.).  —  Биће  по  немачком.  —  Вег 

Кећ1(1еске1,  ер1§1оШ8,  Ип^ик.  —  8уп.  језичак,  јези- 

чац,    поклопац. 
Класти,  дем,  V.  1тргЈ.  (Вук).  —  Ећеббеп,  ћегУог^иеИеп 

(уоп  е1пег  (Искеп  Р1и881§ке11;) :  *Кладе  гпој  из   ране, 

мозак  из  главе«. 
Клен,  (клијен),  а,  о,  а(1ј.  —  Сакат,  да  се  не  може  маћи 

(Дан.  осн.).  —    Сравни:  кленит  и  кленут. 
Кленит  (клијенит),  а,  о,  а(1ј.  (Цр.  Г.,  В.  Вр  ).  —  Узет, 

§е1аћт1;,  рага1у11си8 ;  особито  у  ноге :   *3нади,  да  ћеш 

за  девет  година  клијенита  лежати*.  Вук  и  Дан.  тумаче 

друкчије. 
Кленут,  и,  {   (Дежм.).  —  Ше  Баћшип^,  рага1у818. 
Клецавица,  е,  (,  (Дежм.).  —  Ва8  Кп1скће1п,  §епи  уа1§ип1. 

Није  поуздано. 
Клецати  (1),  чем,  V.  шргЈ.  (Цр.  Г.).  —    Њињати  се  (о 

зубима),  \^^апкеп,  1оскег  8еп1  (уоп  (1еп  2аћпеп) :  *3уби 
клечу«. 

Клецати,  (2),  цам,  V.  1тргГ.  (Дубр.).  —  *3уби  клецају^. 

—  Види:  клецати  (1). 


Гра^а  ва  медицинску  терминологију.  71 


Бдини,  ина,  т.  р1.(Цр.  Г.). — Вег  Но(1еп1)гисћ,  ћегша; 

Вук  вели,  да  је  то  само  код  деце,  али  сам  ја  ту  реч 

слушао  и  код  одраслих. 
Клиновит,  а,  0,  а(1ј.  (Цр.  Г.).  —  ШИ  етот  Но^еп1)гисћ 

1)ећаЛе1,  ћегп108и8.  —    8уп.  килав,  кваран,  оштећен, 

просут. 
Клицав,  а,  о,  аЈј.  —  Кад  момку  тек  почне  расти  брада 

или  бркови  рече  се:   *тек  је  клицав*  ;  »клицава  гуска« 

т.  ј.  неда  се  лепо  очистити. 
Клуба,  е,  {.  (А.  Шв.,  Дешм.,  Нем.).  —  Ваз  Ни%е1епк, 

а1Ч1си1а1;10  сохае. 
Кљак,  а,  т.  (Дежм.,  Нем.).  —  В1е  Агт8р111(1е1,  га(11и8. 

—  Сравни :  кљакав.  —  8уп.  књак. 

Кљакав,  ^  а,  о,  а(1ј.  —    Од  основе  од  које  је  и    кљако, 

Кљаот,    1  која  иначе  не  долази,  корен  биће  8кагк  искри- 

вити,  испречити  (Дап.  о.);  к1јакаУБ:   ћ.    к1екау,   уег- 

вШттеИ;  уег§1е1сће  к1ја81,    кИјеп,   кИјеш!;.    (Микл.). 

—  Без  једне  или  обе  руке,  узетих  руку,  с  којом  ма- 
ном  на  једној  или  обе  руке.  —  Сравни :  кљак  и  књак; 
даље:  сакат. 

Кљувати,  јем  V.  [тргЈ.  (Ср.).  —  К^орГеп  (уот  бсћтегг): 

гаој  кљује.  —  8уп.  кљуцати,  стрецати. 
Кључац,  чца,  т.  (Нем.)  Е)а8  8сћ1и88еЉе1п,  с1аУ1- 

Кључица,  е,  {,  (Нем.)  си1а.  —  8уп.  колеш,  (ко- 

Кључна  кост,  (.  (Нем.  и  др.)  [  лијеш),  крлеши.  Само  за 
Кључница,  е,  {,  (Арх.  ц.  л.)  кључац,  колеш  и  крлеши 
Кључњача,  е,  {   (М.  М.  Р.)   Ј  нашао  сам  потврде  у  на- 

роду  (Цр.  Г.).  И  кључац  ми  није  са  свим  поуздано  и 

ако  се  чује  у  народу. 
Кна,  не,  {.  (Срб.).   —  По  турском  кена,  новогрчки  ^««'?- 

—  Ваз  Неппакгаи!,  а1саппа.  —  8уп.  кгна,  киња. 
Књак,  а,  т.  (Дежм.,  Нем.).  —  Види:  кљак. 

Књига,  с,  Г  Оег  (^пие   Ма^еп   ће!    (1еп    \^1е(1ег- 

Књиге,  а,  {.  р1.  )  каиегп,  рзаНћепит  8.  ота1и8. 
Књижавци,  аваца,  т.  р1.  (М.  Мед.).  — Види:  књига. 
Кобилица,  е,  Г.  (Вл.  Арс).  —  Ва8  Вги81;1)е1п  (ће1т  ве- 

Иа^е!),  81;егпит.  —  8уп.  ломилица. 
Ковице,  ица,  {.  р1.  (Лечн.  в.).   —  Види:   богиње. 


^^2  ГраЦ  ва  медицибоЕу  тершзнологију. 

Ковјв  оиое,  јГ.  р1.  *(Прим.).  —  Неки  особити  облик  жен- 
ских  дојака:  дуже  а  уже  с  великом  брадавицом. 

Кокица  ва  глиоте,  {,  (Бачк.).  —  Оје  ^^игтгеисћеп,  ра- 
8Ш1ае  8.  1)011  бап(;оп1п. 

Кокошињак,  ака,  т.  (Цр.  Г.).  —  Вег  Ка§е1\У11гт,  ра- 
пагШит ;  зову  га  за  то  тако,  што  га  лече  кокошиња- 
ком  (кокошињом  погани)  и  луком  (Дроб.). 

Кокопшље  одепиЈ^о,  п.  (Вл.  ђорђ.,  Арх.  ц.  л.).  —  Охе 
Масћ1:ђ1ш(1ће11;,  ћетега1ор1а. 

Кокопшњи  ирак,  т.  (Вук).  —  Види:  кокошиње  слепило. 

Колачић,  а,  т.  (Ј.  Панч.  з.).  —  Вег  2\уб1Шп§егс1агт, 
(1ио(1епит.  —  8уп.  плендеш. 

Коленица,  е,  {.  (А.  Куз.).  —   О^е   КшебсћеИзе,  ра1е11а. 

—  Није  поуздано. 

Колено,  а,  п.  —  Од  основе  која  није  у  обичају,  корен 
биће  каг  трчати  (Дан.  о.).  —  1.)Оа8  Кше,  депи. — 

—  2.)  Оаб  СгеасШесћ!;,  §епега1;10. 

Колеш  (колијеш),  и,  Г.  —  баб  8сћ1и88е1ће1П,  с1ау1си1а. 
Коломбар,  а,  т.  (А.  Кузм.)  1  1.)  Вег  \^аг2епћо^,  аге- 
Коломбарчић,  а,  т.  (А.  Шв.)  1  о1а  таттае.  —  2.)  Оаб 

Ми11;егкгап2сћеп,  реббапиш. 
Колпа,  е,  Г.  (Далм.).  —  Јамачно  по  талијанском.  —  Биди: 

капља. 
Колтун,  а,  т.  (Дежм.).  —   Оег  \^е18е12ор^,  рИса  ро1о- 

П1са,  Јпсћота;  пољски:  коНк!,    ^уохсИсе,    сћуоаисе, 

кгсгусе ;  чешки :  ко11;оип ;    руски :  колтунЂ,  ковтунЂ.  — 

8уп.  курјук. 
Колчак,  ака,  т.  (Микл.).  —  По  турском.  —  О^е  Агт- 

8сћ1епе. 
Кољач,  а,  т.  (Вл.  Арс).  —    Биће  да   долази  од  клати, 

јер  њиме  звер  коље.  —  Оог  81;0882а1ш,  (1ег  Наигаћп, 

(1ег  Еск^аћп,  (1еи8  ап^икп^;  сравии  каљак.  —  8уп. 

очњак,  кал,  пасјак. 
Комолац,    лца,    т.    (Дежм.).  —    Мап    (1епк1;    ап    кога- 

котаИ,  81;088еп  (Микл.).  —  Вег  ЕИћо^епћбскег,  о1е- 

сгапоп. 
Копнити,  им,  V.  1шргГ.  —  8сћ\У111(1еп   (2.  В.  уоп  Мив« 

ке111е18сћ),  аТгорМгеп,  ехиће^сеге. 


Гра^а  8а  медицинску  терминологију.  7  3 

Коприца,  е,  {.  (Кур.).  —  Охе  Кгатр1*е,  сопуи1810пе8. 

Корен  за  децу,  »  ш.  (Бачк.).  —  Погеп1;1П18сће  УеИсћеп- 

Коренак,  нка,  Ј  \^иг2еК  гаЛх  1Г1(118  Догепипае  рго  1П- 
Гап*. ;  кухају  га  у  млеку  и  вешају  деци  о  врат,  кад 
добијају  зубе,  да  оглођу  десни. 

Кооа,  е,  {,  —  Корен  каб  чешати,  грепсти  (Дан.  о.);  \\^. 
\уаћг8сће1п11сћ  кез,  \Уоћег  себЈјаи,  каттеп  ип(1  (1игсћ 
8(;е1§егип§  коба  (Микл.)  —  Оаб  Нааг,  сар^Пи^. 

Косири,  ира,  т.  р1.  —  Види:  косирица. 

Косирица,  е,  (.  —  Оег  Ие^^ег,  тахШа:  *У  главиму  зуба 
ђавољега,  све  му  клапћу  кошјерице  празне.«  (Нар.   пес.) 

Коока,  е,  {.  (Ит.  од  кост.  —  1.)  Ваб  КпосћеЈсћеп,  0881- 
си1ит  (Ј.  Панч.  з.).  8уп.  коштица.  —  2.)  Оег  (Нап(1- 
о(1ег  Ги88-)  ДУигхеШпосћеп,  08  те1;асагр1  е!;  теЈа- 
1;аг81  (Цр.  Г.). 

Кост,  и,  {.  —  Костк,  корен  непознат,  а  истога  је  и  ла- 
тинско  С081;а  (Дан.  о.).  —  Бег  Кпосћеп,  08. 

Костолом,  а,  т.  (ДелЈм.,  Лобм.).  —  Вег  Кпосћепћгисћ, 
^гаси1га  0б81ит. 

Коталац,  лца,  т.  ј   У  првом  је  уметнуто  а  међу  тл, 

Котлац,  тлаца,  т.  основа  у  котла,    корен  ка1;  по- 

Котлаци,  алаца,  т.  р1.  Ј  кривати,  чувати  (Дан.  о.).  — 
ВЈе  ^сћШб^еШешуегие^^ип^,  сИе  8иргас1аУ1си1аг§гиће, 
1о88а  8иргас1а71си1ап8.  Вук  има  коталац  с  непотпу- 
ним  тумачењем,  а  Дежмап  коталац  преводи  (Ие  Кећ1- 
^гиће,  ји^1ит,  а  то  је  подгрлац. 

Кошуља,  е,  Г.  —  Кошуља  на  срце  (код  говечета),  с1ег 
Нег2ћеи1:е1,  репсаг^Иит  (Цр.  Г.). 

Крак,  а,  ш.  —  Корен  кагк  од  каг  ићи  (Дан.  ос).  — 
1.)  Ва8  вИе(1,  ех1;гет11;а8.  —  2.)  Оег  В1а8еп\уигт, 
ћу(1а1;18  (А.  Кузм.).  8уп.  метиљ,  мехурњак. 

Краљежак,  шка,  ш.  (А.  Шв.,  Дежм.).  — Кралијеш,  која 
гласи  и  крлијеши  (бројенице)  биће  заједно  са  ш  ту- 
ђа  реч  (Дан.  о.);  кгаИјеб,  кгаИб,  кгИјеб!,  (1ег  Ео8еп- 
кгапх,  Г08аг1ит;  а81.  кораља,  согаШиш,  лооаЊог;  кегв- 
1е8в,  а81.  кегБ^енв,  кегеЈебв,  Аг1;  К1гсћепИе(1;  8.  кгИ- 
је81,  Еобепкгапх;  с.  кг1е.ч,  К^гсћепИес!;  §г.  л^оди 
Шцаор    (Микл.).  —  Вег  ^1гђе1,  уег1;е1)га. 

„Летопис"  147.  5д 


74  ГрЕ^а  8а  медициноку  терминодогцу. 

Ераљешка,  е,  Г.  (А.  Кузн.).  —  Види:  враљежак. 
Ераљица,   е,  {,    —    Вав  (Јекгбзе,  твбеп^епит.  —  8уп. 

опорњак. 
Ераиидо,  а,  п.  —  Крста,  (1а8  Кгеиг  (аисћ  (1а8  Кгеиг- 

ђехп),  ге^о  аасгаИб  (08  засгит). 
Ерапља,  аља,  п.  р1.  (Цр.  Г.).  —  Врховн  од  рбата,   <14е 

Вош^оНвШе  (1ег  \\^1г1зе18аи1е  (гивагатеп^епотшеп). 

—  Сравни:  повор,  побиље. 
Ераота,  е,  Г.  —  Корен  биће  каг4  плести,  збијати   (Даи. 

осн.);  ког81;а:  а81.  кгаз^а,  бсађхеб;  пћ(1.  ћаг8сћ,  гаић 

(Микл.).  —  1.)  В1е  Кги81;е,  (11е  Вогке,  сги81а.  —  2.) 

Красте,  а,  р1    види:  богиње.  —  Види:  храста. 
Кратељ,  а,  т.  (Ј.  ђив.).  —  Ђ1е  Сћо1ега,  сћо1ега  а81а11са. 
Ерв,  и,  {,  —  Корен  кги,  разбијати,  ранити,  сирову  бити, 

тврднути  (Дан.  осн.);  кгЂУв:  абК  кгЂУБ,  В1и1;  ћ.  кгву; 

с.  кгеу;    р.   кгелу;    г.  кгоув    (Микл.).    —  Оав    В1и1, 

8ап§и18;  алева  крв,  гоШе^  (аг1;ег1е11е8)    В1и1;;    мо- 

дра  (мавена)  крв,  1)1аие8  (уепб8е8  В1и1);    житке 

или  танке  крви  апает18сћ ;   г у с т е,  ј  а к е   к р в е, 

р1е1;ћог18сћ;  оштре  крви,  ћИг!^;  погане,  поква- 

рене  крви,  (118сга818сћ. 
Ервара,  е,  јГ.  (Цр.  Г.).  —  Жена,  која  зна  метати  купи- 

це  (рожиће),  пијавице  или  како  другче  пустити  крв. 
Ерволиптање,  а,  п.  (Арх.  ц.  л.).  —  Ђхе  В1и1;ип§,  ћатоггћа- 

§1а.  —  8уп.  крволипћење,   крволоп,  крвоток. 
Ерволоп,  а,  т.  (М.  М.  Рад.).  —  Није  поуздано.  —  Ви- 

ди:  крволиптење. 
Ервомутити,  им,   V.   1трЈ.    —    Мокрити    (пишати)    крв, 

В1и1;  ипп1геп,  Наета1ипе  ћаћеп.  —  8уп.  крвоточи- 

ти,  окрвити  се. 
Ервоточити,  им,  V.  јтр!"    —  Види:  крвомутити. 
Еремечак,  чка,  т.  (11т.  (Ср.).  —  Шећер  за  кашаљ,  (Ие 

Оа1аггћ-2еКсћеп 
Ерепа,  е,  {,  (Вал.).  —  Слезипа.  (110  МИг,  Иеп.  —  Није 

поуздано. 
Еретош,  а,  т.  (Ср.).  —    Еш   (1еп  (Је8сћ1есћ<;81т1ећ  ег- 

ге§еп(1е8  М11;1;е1,  арћгосИбЈасит  (§е\^бћп11сћ  сапШагЈв 

ос1ег  вИпси^  таппив). 


ГраЦ  за  медициноку  терминологдју.  75 

Ервакак,  мка,  ш.   (Бос,  €ар.  л.).  ^ —  Сравни:   казалак. 

—  Види:  добрац. 
Крано,  а,  п.  (Ј.  Панч.  з.).  —  Вхе  Бе(1егћаи*,   (1егта, 

си1:18,   сопит,   сћопоп.    —  Није  поуздано.    —  8уп. 

усма,  усмина,   усње. 
КрАва,  е,  {.  (Бос).  —  Вег  бсћагћоск,   8С0гћи*и8.  — 

буп.  пољак.  пољачина.    1 
Крива,  е,  ^.  (Васој.)  —  Види:  веља  бубина. 
Кривоврат,  а,  о,  а(1ј.  —  Супстантивизиран,   (1вг   зсћгеГе 

На18,    1;ог1;1со1И8,    сари!   оћаирит   (Арх.    ц.    л.).    — 

8уп.  кривошија. 
Кривосек,  а,  т.  —  Усни  кривосек,   (Ие   8сћ1еШе1- 

1ип§  ^еб    Мип(1е8    (г.   В.   ће!    е^п^еШ^ег    Рага1у8е) 

»  . . .  од   муке   костобоље,    од  главијег   вртоглавја,  од 

очијег  сузотека,  од  уснијег  кривосјека,  од  ушију  грм- 

љавине,  од  леђа  ломљавине  .  .  .  (Нар.  басма). 
Кривостран,  а,  о,  а(1ј.  (Далм.)   —  Н.  пр.  овца,  т.ј.  ов- 

ца,  која  нема  у  свима  сисама  млека. 
Крк,  а,  т.  —  К(^1К1|,  соПит  од  корена  кагк  викати,  крча- 

ти  (Дан.  ос);  а!.  кгк,  Кећ^кор!";  с.  кгк;  р.  кагк,  кгсгу- 

са,  вешск.  (Микл.)  —  Шулек  преводи  ту  реч  (Јешск- 

§е1епк  а  тога  у  анатомији  и  нема.  Биће  да  је  место, 

где  провирује  седми  вратни   краљежак,  уегЈећга  рго- 

тшеп8.  —  Сравни:  кркача, 
Кркача,  е,  јГ.  —  Вег  Еискеп,  (1ог8ит.    Ја   бих  рекао, 

да  је  то   само  горњи  део  леђа,  т.  ј.    онај,  што   прела- 

зи  у  врат. 
Кркљање,  а,  п.  (Арх.    ц.  л.).   —    Ропац,    (1а8    Ебсће1п 

((1е8  81;егћеп(1еп),  81ег1ог  (топћип(11). 
Крилате  плећкв,  Г.  р1.  (С.  Петр.).  —  Одскочиле  плећке, 

т.  ј.  оне,  које  јако  одударају,  да  сеикроз  одело  виде, 

као  што  је  то  обично  у   сухоболпика. 
Крлепш,  (крлијеши),  ш.  р1.  —  Од  основе  која  није  са- 

ма  у  обичају,  а  биће  постала  наставком  1а  од  корена 

бкаг,  сећи.   (Дан.  ос).  —  В1е  8сћ1и88е1ће1пе,   с1аУ1- 

си1ае.  —  Сравпи:  краљежак. 
Крњадак,  тка,  ш.  —  1.)Крњадак  од  зуба,  (1ег  2аћп- 

б^итрјГ,  (Ие  гигиск^ећИећепе  2аћп\уиг2е1.  —  2.)  К  р- 


76  ГрЕ^а  за  иедициноку  терминодопцу. 


њадак    од   кости,   (1ег  Кпосћеп8р1Шег,    &а2теп- 

киП    08818. 

Крњаув,  а,  о,  а(1ј.  (Ср.).  —  Чељаде,  које  има  само  једно- 

ухо;  друго  никако  нема,  или  му  је  како  оштећено.  — 

8уп.  крњо. 
Кроснат,     I  а,  о,  а(1ј.  —  Биће  од  основе  крошње  (Дан. 
Крошњаот,     ос);  кгобпја:    аз!.    кговпша,  Когђ;    пб!.  8. 
Крошњат,  )  кгобпја;  с.  кгобпа,  Когђ;  г.  кгобпја,    кго- 

8пја,  Кбгђсћеп  аиб  \^е1(1епги1ћеп.  Уег§1.  кгобп!,  (1ег 

оћеге  Тће11  (1е8  Еискеи  (Микл.).  —  Крошнаст  значи 

управо  широк  разгранат,  Ј^бИ^,  гатобиб  (Вук),  а  у  пре- 

несеном  значењу  плећат,  ћгеИбсћииел^,  кИб  ћитепв. 
Крпа,  е,  Г.  (Цр.  Г.;  Опутна  Рудина).  —  Ба8  §го88е  N6*2, 

отеп1;ит  тајнб.  —  8уп.  махрамица,  ландра. 
Кротарица,  е,   (,    (М.    Мед.).  —   Баз    2ип§епћеш,   оа 

ћуо1(1еит. 
Кротарка,  е,  {.  (Арх.  ц.  л.).  —  Ба8  Кгеихћеш,    08  за- 

егит.  Није  поуздано. 
Крупа,  е,  ^.  (Срб.).  —   »Кад  се  дете  преједе  па  га  про- 

тера  напоље  као    беланцетом,  каже    се  окрупало  се* 

(М.  ђ.  Мил.).  —   Ђег    Вагтса^аггћ,    са<;аггћи8   ш*. 

(ће!  КЈп(1егп),  еп1егИ]8. 
Крупа,  е,  ^*.  (Дежм.,  Нем.).  —  Ваб  8сћ\у?1ттсћеп,  (1ег 

Мећ1ћип(1,  8оог,  арћШае,  б^отаНИб  арћШо8а.  —  8уп. 

нузла. 
Крупида,  е,  (,  (Нем.).  —  Види:  крупа. 
Крупице,  а,  {.  р1.  (Срб.).  —   *Бели   мехурићи,    што  из- 

лазе  по  усти,  језику  и  грлу  дечијем,  налик  на  бобице 

ђурђица  цвета«   |Св.  Мл.  Бајић).  —  Види:  кр>па. 
Крушчица,  е,  (.  (Ит.  од  крушка  (Вуковар).  —  Колачић, 

што  се  даје  деци   против   глиста,  с1а8  ^игтгеисћеп, 

1;аћи1а   8ап1оп. 
Куга,  е,  {.  —  N81.  8.  Рез!;;  пћ(1.  ко^е  6\п\,  (Микл.).  — 

В1е  Реб!;,  ре81;18.  —  8уп.  чума. 
Кудра,  е,  1".  —  ОЈе  аи88егп  (Је8сћ1есћ181;ће11е  ((1ег  81;и11;е),. 

уи1уа  (е^иша). 
Кудрица,  е,  ^.  (Дежм.).  —  1)\е   Тпсћ1пе,   1г1сћ1па    8р1- 

га118.  —  Сасвим  непоуздано. 


ГрЕ^а  за  иедициноку  териинологвју.  77 

Еујати,  јам,  V.  јшргГ.  (Далм.).  —  Вући  се  болестан  као 
оно  болесна  куја,  81сћ  кгапк  ћегитвсШерреп.  —  Да 
то  није  исто  што  и  куњати? 

Еук,  а,  т.  —  Корен  биће  кагк  од  каг  ићи  (Дан.  ос); 
кг^ка:  аб!.  Игка,  рор1е8;  П81.  ко1к  НиЛе,  кик,  рег- 
па  ((1ег  8сћ1пкеп)  ћаћ(1.,  соха  ро81ег10г  (?)  ће1.,  8ко1- 
сШ  8е,  81сћ  (1а8  НиЛће1п  уеггепкеп;  ћ.  Игк,  18^1^- 
сеуат,  уеггепкеп;  кг.  8.  кик,  НиЛће1п  (Микл.).  — 
Вег  §го88в  Ео11ћи§е1,  (госћап1;ег  тајог  (К.  Црн.  з., 
Арх.  ц.  л.,  М.  М.  Рад.)  —  Ја  не  бих  рекао,  да  се 
то  може  специјализирати,  а  погрешно  је  и  то,  што 
кук  није  доле  него  горе.  Кук  је  (1а8  НиЛђеш,  08  со- 
хае,  08  шпот1па1ит,  а  кад  би  се  хтело  већ  специ- 
јализирати,  онда  је  8р1па  ап1;ег10г  8ирег10г.  Наравно 
да  и  народ  не  говори  свуд  једнако:  кад  каже  кук  за 
агИсикио  сохае,  кад  опет  за  08  сохае,  кад  за  8р1па. 

Кукац,  кца,  т.  (Дежм.).  —  N81.  кикес,  Т^игт;  та^у. 
кикасг,  Ма(1е  (Микл.).  —  Ва8  Ма§е1§е8сћ\^иг,  Ј.ег 
Ка§е1\^игт,  рапагШит. 

Куктура,  е,  Ј.  (Цр.  Г.).  —  (?)  Ђге  Аи^епћбШе,  огМ1;а: 
»Замрзе  им  језик  у  вилице,  утекоше  очи  у  куктуру.« 
(Нар.  пес.  из  Вас).  —  8уп.  очница. 

Кукуљав,  а,  о,  ас1ј.  —  Слаб,  преживео,  8сћ\^асћ  аћ^е- 
1ећ1;,  (1есгер11;и8. 

Аукурикавац,  ј        ^         ^»^       ^ 

Кулен,  а,  т.    (Дежм.).  —    Вег   В11П(1(1агт,    1п1;е811пит 

соесит.    Не  ће  бити    поуздано;    кулен  ће   бити  што 

и  со1оп,  новогрчки  хшХог  (Микл.)  дакле  (1ег  В1ск^агт. 

По  тумачењу  Вукову  при  речи  куљен   и   кулин  могао 

би  човек  мислити  и  на  желудац. 
Куљав,  а,  о,  аф'.  —  Види:  куље. 
Куље,  уља,  Г.  р1.  —  Вег  Нап^ећаисћ,  уеп^ег  реп(1и1и8. 
Кумрије,  ија,  {.  р1.  (Дежм.).  —  Види:  повије. 
Куш1ца,  е,  I  —  Вег  бсћгорЉор!',   сисигћ^Ја.  —  8уп. 

рожић,  пехар. 
Курје  око,  п.  (Хрв.).  —  Види:  жуљ. 


78  ГраЦ  8&  меджциноку  терминодопду. 

Курјук,  а.  т.  (Срб.).  —   Вег  \\^в1сћ8е12ор^,  рИса    ро- 

1оп1са^ 
Куршум-шећер,  т.  (36.  сан.  з.).  —  Од  турског  куршум 

олово  (ђ.  Иоп.  т.  р,).  —  Вег  В1в1^искег,   р1ит1)ит 

Куо^  а,  т.  —  Корен  може  бити  од  кав  јести  од  квга 
Џ  кусати,  окусити  (Дан.  осЛ.  —  Вег  Сгевсћтаск, 
§иб1и8. 

Куоат"!)  ™^'  ^'  ^^^Р*  •^'•^"  ~  ^^^^'  бадрљица. 
Кутња1(^  ка,  т.  —  Коп!;^:  ав1.  ид&п,    \^1пке1;  П81.  кд1, 

кб*П1к,  кббтк,   б^оскгаћп     (Микл.).  —    Вег    81;оск- 

гаћп,  (1еп8  то1аг18. 
Еука,  в,  I  (Вук,    М.  ђ.    М.,  Цр.  Г.).    —    1.)  ЕНе  бе- 

1впкб^ги1>е  (1еб  8сћииег1)1а<;(е8,  Гозба  §1епо14а118-  зса- 

риЈае.  —  2.)  Види:  кућица. 
Ку1|»в[а,  е,  Г.  (Цр.  Г.).  —  Постељица,  Аег  Ми^егкисћ^п, 

р1асеп(а:  »Да  изађе  кућица,  духају  породиље  у  боце, 

те    се    тако    напрежу«    (Дроб.).    —  8уп.  постељица, 

ложа,  пометнна,  плодва. 
Куцати,  цам,  V.  {тргЈ.  —  Кк)р(<еп,  бсћк^еп,    ри18аге: 

Куца  срце  или  жила;  куца  чир,  т.  ј.  кљује. 
К^Бна,  е,  ^.  —  Види:  к'на. 

(Свршиће  се.) 


ФИЗИЕА  У  ОРБА. 

НАПИСАО   ПРОФ.   СТБВАН   МИЛОВАНОВ. 

(Свршетак.) 

IV. 

24.  Прелазећи  на  новији  рад  на  физици,  говорићу 
0  књигама,  које  су  угледале  света  после  шездесете  го- 
дине,  аписане  су  новим  правописом. 

За  последњих  двадесет  и  неколико  година  појавило 
се  више  књига  за  физику,  изашло  је  више  чланака  из 
физике,  метеорологије  и  астрономије  по  разним  научним 
и  забавним  часописима  и  .шстовима,  па  међу  њима  има- 
мо  и  чисто  оригиналних  расправа,  —  но  о  свему  томе 
не  могу  писати:  на  уму  ћу  имати  само  књиге. 

Физикалне  књиге  за  ово  доба  већином  су  удешава- 
не  за  школу  и  то  како  за  осповну  тако  и  за  средњу  и 
вишу  наставу.  Трудио  сам  се,  да  набавим  све  новије 
књиге  за  физику,  а  и  г.  Мита  Петровић  у  Сомбору 
упозорио  ме  на  неке,  па  ипак  нисам  сигуран,  да  сам  баш 
све  прегледао ;  можда  до  које  нисам  ни  дошао,  зато  сам 
слободан  овако  јавно  умолити  сваког,  који  би  знао  за 
какву  књигу,  а  нисам  је  споменуо,  да  ми  јави. 

Не  могу  писати,  шта  се  радило  на  школској  књи- 
жевности  из  физике,  а  да  се  не  дотакнем  у  опће,  но  крат- 
ко  само,  принципа  и  методе,  које  се  има  писац  држати, 
пшпући  таке  књиге. 

За  природне  науке  постављане  су  разне  методе,  да- 
нас  се  држи,  да  је  индуктивна  метода  најбоља,  јер  је 
најприроднија,  а  принцип  јој  од  познатог  ка  непознати- 
јем,  од  непознатијег  ка  непознатом. 

Метода  је  ова  данас  свуда  примљена,  и  сви  писци 
треба  ње  да  се  држе,  али  то  није  тако  лако  :не  да  се 
свуда  ова  метода  извести  сасвим  и  потпуно. 


80  Физика  7  Орба. 


Ако  се  не  пази  на  методу,  читава  школска  књига 
губи  данас  праву  своју  вредност. 

У  свакој  физици  мора  прво  долазити  опит;  затим  се 
опит  тумачи  чисто  и  јасно,  те  наведе  још  појава,  која 
се  тумачи  истим  начином  и  тек,  кад  се  то  урадило,  ваља 
рећи,  какав  физикалан  закон  важи  за  те  појаве,  какав 
дакле  влада  закон  у  п  )ироди.  Напослетку  могло  би  доћи, 
како  се  тај  закон  примењује  у  обичном  животу. 

Што  више  и  што  потпуније  долази  о  појавима  око 
нас  и  међу  нама,  књига  је  боља  и  више  цељи  одговара. 

За  основну  наставу  у  физици,  колико  ми  познато, 
изашле  су  ове  књиге  по  хронолошком  реду: 

1.  Физика  за  женскиње,  удесио  за вишу  женску 
ШК0.1У  по  др.  Евгенију  Нетолички  Емилијан  Јоси- 
м  0  в  и  ћ.  Прегледала  и  одобрила  школска  комисија.  У  Бе- 
ограду.  У  државној  штампарији,  1866.  Предговора  V., 
текста  270  страна,  на  16-ни. 

2.  Физика  за  учитеље  основних  школа, 
израдио  Никола  Ј.  Петровић.  (Са  бОдрворезних 
слика).  У  Београду.  Издање  и  штампа  државне  штампа- 
рије,   1874.  Цена  5  гр.  чарш.    IV.  96.  8-на. 

3.  Основи  физикс.  За  више  разреде  народних 
школа,  више  девојачке  гаколе  и  сродне  заводе,  написао 
Мита  Петровић,  исп.  гимназијални  професор,  главни 
учитељ  учитељске  школе  у  Сомбору,  пЈзави  члан  хрват- 
скога  педагошког  књижевног  збора  у  Загребу,  са  47  слика. 
Панчево  1876.  Штампа  и  наклада  браће  Јовановића. 
Предговора  I.,  текста  80.  —  Ова  је  физика  дочекала  и 
»друго  сасвим  промењено  и  умножено  издање«.  Панчево 
1883.  Накладом  књижаре  браће  Јовановића.  Предговора 
IV.,  текста  137  страна,  слика  69  ,  садржаја  V.  —  Срећа 
је  послужила  и  писца  и  књигу,  те  је  физика  изашла  већ 
и  у  »трећем  поправљеном  издању*.  Панчево  1885.  Иста 
наклада.  IV.   143.  с.1ика  74. 

4.  Физика,  написао  Балфур  Стеварт,  професор 
физике  у  Манчестру,  превео  Ст.  В.  Поповић,  епар- 
хијски  школски  референат,  са  48  слика.  Нови  Сад,  из- 
дање  штампарије  А.  Пајевића  1879.  ^ЈП.  стр.  136.,  сл.  48, 


Физика  7  Срба.  81 


5.  Градиво  из  физике,  које  се  има  ученицима 
основних  школа  према  наставном  плану  високог  школ- 
ског  савета,  од  6.  јула  1878.  бр.  34.  пр.,  да  предаје, 
прикупио  и  израдио  Светозар  Милеч:ић,  учитељ.  Из- 
дање  књижаре  Луке  Јоцића  и  др.  у  Новом  Саду  1883. 

6.  Мала  огледница  или  збирка  опита  и  најста- 
ријих  направа  и  примера,  на  којнма  се  виде  велики  за- 
кони  физикални  за  децу  од  10  до  14  година.  Написао  Ј. 
Јенч,  директор  у  Лајпцигу.  Превела  Милица  Ј.  Трпко- 
вићка.  Прештампано  из  »Учитеља«.  У  Београду.  Краљев- 
ско-српска  државна  штампарија.  1884.  Мала  8-на,  П.  79. 

Са  »градивом  из  физике«  најприличније  је,  да  поч- 
нем,  мада  је  то  скоро  најмлађа  књига,  јер  њоме  се  даје 
прва  настава  у  опште  из  физике,  ако  не  узмемо  на  ум, 
да  овде-онде  има  у  читанкама  по  где-што  из  физике,  што 
се  чита  само  али  не  учи. 

Као  што  се  Стојковићева  књига  одликује  тиме, 
што  је  писана  простим  језиком  за  народ,  тако  се  ова  од- 
ликује  тиме,  што  је  у  њој  метода  потпуно  погођена  и 
што  је  изведена  сасвим  по  принципима,  који  су  примљени 
данас,  кад  се  пишу  и  изучавају  физикалне  истине,  а  осо- 
бито,  ако  се  то  ради  са  онима,  који  тек  почињу  учити 
понешто  из  физике. 

У  овој  се  књизи  скроз  показује  методичар-писац: 
са  простог,  често  са  врло  простог  опита,  долази  се  до 
физикалне  истине.  Непотпуно  је  само  то,  што  се  мести- 
мице  опит  не  тумачи,  местимице  се  не  протумачи  сасвим 
и  што  по  нека  справа  није  доста  јасно  описана  баш  за 
оне,.  који  се  њоме  морају  служити. 

Књига  је  ова  писана  према  наставном  плану  за  осно- 
вне  школе,  али  се  у  самом  плану  не  каже,  шта  се  све 
има  узети.  Што  је  тамо  речено,  речено  је  у  ошпте:  не- 
што  0  овом,  нешто  о  оном,  по  томе  је  дакле  писцу  било 
од  воље,  да  пише  колико  хоће  у  главама,  које  су  узете 
из  наставног  плана,  а  неке  и  сам  да  уведе,  као  што  је 
и  урадио. 

Писац  је  описао  лако  све  обичније  појаве,  узео  је 
из  сваке  физика.1не   гране   по   нешто,  али   није  обратио 

6 


82  Фи8ика  у  Срба. 


свакој  1фани  толико  пажње,  колико  би  требало.  Појави 
око  нас  највише  се  тумаче  у  механици  и  у  топлоти,  за- 
тим  у  светлости  и  у  електрицитету :  из  механике  и  то- 
плоте  узето  је  доста  у  ово  »градиво  из  физике«,  изсве- 
тлости  би  могло  доћи  јога  по  нешто,  но  из  елевтрицж- 
тета,  а  особито  из  галванизма  требалоје  више  узети.  Ово 
је  тим  више  оправдано,  што  се  до  данас  електрицжтет 
тако  развио  и  развија,  да  се  и  у  практичном  животу  слу- 
жимо  законима,  који  се  тумаче  у  њему,  а  поглавито  у 
галванизму. 

Међу  тим  има  неких  ствари,  које  су  ушле  у  књигу, 
а  рекао  бих  да  нису.за  основну  школу,  јер  се  тешко 
тумаче  разумљиво,  као  што  је  са  чигром,  са  балавсира- 
њем,  аереометрима  и  још  неким  стварима. 

Писац  се  трудио,  да  буде  свуда  јасан;  то  се  види 
из  целе  књижице,  но  ипак  је,  обично  у  почетку  којег 
новог  одсека,  испало  нејасно,  а  то  је  већином  отуд,  што 
се  туда  спомињу  нови  појмови,  а  нигде  пре  нису  проту- 
мачени,  а  не  тумачи  их  баш  ни  на  том  месту :  већ  у  по- 
четку  код  »теже*  вели  се,  да  ће  кугла  пасти  на  земљу, 
Ј^Р  ЈУ  ј^  »привукла  привлачна  снага  земљина«  и  т.  д.; 
у  осталом  сам  предавач  по  овој  књизи  може  лако  при- 
метити,  где  је  што  изостало  те  мора  допунити. 

У  књизи  није  сила  и  снага  исто,  већ  »сила,  која 
подиже  терет,  то  је  снага*.   То  не  стоји. 

Може  се  наћи  и  погдекоја  погрешка,  но  поред  свега 
тога  »градиво*  сведочи,  да  је  писац  ударио  добрим  пу- 
тем,  и  »градиво*  одговара  својој  цељи  и  послужпће  увек 
као  згодна  књига  за  почетнике  у  физици,  послужиће  као 
добра  књига  за  прву  наставу  из  физике  у  основној  школи. 

Осим  овог  »градива«  писао  је  Светозар  Миле- 
тић  више  још  књижица,  све  засецају  у  наставу  за  осно- 
вне  школе  а  односе  се  на  рачуницу,  земљопис  и  српски 
језик  скоро  за  све  поједине  разреде,  у  којима  се  ти  пред- 
мети  предају  у  основним  школама.  Осим  тога  написао  је 
»Познавање  и  неговање  човечијег  тела«  за  основну  шко- 
лу,  а  прерадио  ово  под  именом  »Познавање  човека«.  Ова 
је  књига  одобрењем  главног  просветног    савета    уведена 


ФлвЕка  у  Сфб&»  88 


у  основне  школе  краљевине  Србије.  Иначе  јеписао  разне 
чланке  о  школи  и  настави  у  »Новој  школи«,  у  »књизи 
за  учителе«  и  у  »Школском  листу«. 

Милетић  се  родио  у  Српском  Падеју  12.  марта 
1852.  године,  ту  је  свршио  прво  српске  па  онда  и  ма- 
ђарске  основне  школе,  прва  четир  разреда  гимназијска  у 
Врбасу,  од  1864  до  1868.  године,  пети  и  шести  које  у 
Сегедину  које  у  Вашархељу;  у  препарандију  је  пошао 
1870.  године  а  свршио  ју  је  1873.  и  таки  је  јоштего- 
дине  изабран  за  учитеља  у  Земуну.  На  несрећу  српске 
школе  Милетић  је  умрво  ове  године  31.  мајауСрпском 
Падеју;  хфестао  је  делати  на  просвети  народној  баш  у 
најлепшим  годинама  својим.  Српски  народ  изгубио  је 
већ  више  таких  синова.  и  то  баш  у  оно  доба,  кад  су  за 
рад  најбољи  били.  Суђено  му  је  тако! 

26.  Физика  за  учитеље  одговара  доста  намење- 
ној  цељи,  ау  време,  укоје  је  поста.1а,  1874  године,  од- 
говарала  је  још  више,  јер  је  нрва  за  основну  наставу. 
Написана  је  разговетно,  премда  је  по  где-где  писац  не- 
јаснији  поред  свега  тога,  што  се  труди,   да  јасан    буде. 

За  опите  не  треба  много  ни  особитих  справа,  а  из- 
воде  се  лако  и  елементарно ;  справе  се  наводе  у  почетку 
сваког  одељка,  а  на  крају  у  књизи  наведене  су  опет  све 
и  уједно  је  скоро  свуда  напоменуто,  како  се  има  код 
опита  радити. 

На  књизи  стоји  изриком  »за  учитеље«,  зато  ју  и 
увршћујем  овамо  као  школску  књигу  »за  децу«,јер,  кад 
би  на-што,  у  основним  школама  не  треба  ни  да  имају 
деца  књигу,  они  уче  из  оног,  што  виде  и  што  им  се  по- 
каже,  а  из  књиге  давати  деци  да  уче  физику,  није  пе- 
дагошки. 

Као  што  се  још  највише  и  данас  чини,  и  овде  је 
у  почетку  одељак  »опште  особине  свију  ствари  и  поја- 
ва«  но  није  изведен  потпуно,  а  и  што  је  у  књизи  није 
све  тачно,  та  већ  речи  »особине  ствари  и  појава« 
нису  добро  употребљене :  о  особини  појава  не  може  бити 
говора,  астварјеу  физици  тело. 

Књига  би  још  боља  била,  да   нису   ушле    по    неке 


8^  Физика  у  Орба. 


ствари,  које  нису  као  што  треба:  атом  се  брка  са  мо- 
лекулом,  премда  се  о  молекулу  ништа  и  не  спомиње;  то- 
плота  се  развија  »мењањем*,  а  по  примери  у  књизи  то 
су  кемијски  процеси;  извори  топлоте  нису  у  опште  до- 
бро  погођени;  оно  »где  је  вруће,  ту  се  и  светли«  не 
стоји :  топлота  прати  светлост,  али  светлост  не  прати 
увек  топлоту;  по  Иетровићу  опада  осветљење  про- 
сто(?)  саудаљењем,  и  светлост  »за  један  тренут  ока*  пређе 
42.000  миља,  није  добро,  јер  »тренут  ока*  није  мера  за 
време.  Читав  *увод*  није  опитан,  није  основан  већ  те- 
оретичан,  и  оно  у  њему,  да  »се  све  у  правилу  напред 
утврдити  може,  како  ће  се  што  догодити  и  кад  и  којим 
начином  ће  се  догаЦј  извршити*,  не  може  стајати. 

Напомене  учитељима  у  почетку  доћи  ће  добро  сва- 
ком  учитељу. 

Ова  је  физика  награђена  од  министарства  просвете 
са  30  дуката  цес. 

Осим  наведепе  физике  писао  је  др.  Н.  Ј.  Петро- 
вић  из  физике  још  и  »о  електрицитету«  под  именом: 

Из  природних  наука.  I.  део:  0  електрици- 
тету  и  магнетизму.  У  Београду.  Државна  штампа- 
рија,  1870.  На  12-ни  2  листа  и  94  стране.  Овојепре- 
штампано  из  »Јединства*,  од  1870.  године.  —  До  ове 
књиге  нисам  могао  доћи,  да  је  прегледам  и  проучим. 

Др.  Никола  Ј.  Иетровић,  рођен  је  у  Чачку  3. 
децембра  1849.  године.  Основне  школе  и  гимназију  свр- 
шио  је  у  Крагујевцу,  а  технички  факултет  на  великој 
школи  у  Београду. 

Указом  кнежевим  од  16.  августа  1870.  постављен 
је  за  суплента  крагујевачке  гимназије,  но  након  године 
дана  даде  оставку  те  оде  као  државни  питомац  на  страну 
и  проведе  три  године  које  у  Карлсрују,  које  у  Цириху 
па  Лајпцигу  и  Јени,  изучавајући  прво  природне  науке 
а  затим  педагогију  и  философију.  Докторат  је  полагао 
у  Јени  1875.  године. 

Иошто  се  вратио  у  отаџбину  постављен  је  3.  но- 
вембра  1875.  године  за  професора  учитељске  школе  у 
Крагујевцу,  а  1.  ју.1а  1878.  за  секретара  у  министарству 


Физика  у  Срба.  85 


просвете  и  црквених  дела,  где  се  и  сада  налази,  као 
први  секретар 

Осим  наведенога,  радио  је  на  књижевности  и  срп- 
ским  и  немачким  језиком,  а  дела  су  већином  о  школи  и 
настави,  даље  из  дечије  књижевности  и  из  науке. 

2.  Физика  од  Стефарта  у  преводу  Попови- 
ћеву  намењена  је  такође  ученицима  основних  школа  и 
она  би  доста  добра  била  и  за  наше  прилике,  али  се 
њоме  нигде  и  нико  не  служи,  а  није  се  ни  служило,  ма  да 
године  1879.  није  би.10  ни  боље  ни  лошије  физике  од 
ове  за  почетнике. 

0  неким  стварима  говори  се  врло  мало.  Преводу 
би  се  могло  и  замерити. 

28.  0  овим  трима  књигама  за  основну  наставу  можемо 
рећи,  да  су  писане  и  удешаване  према  добу  и  развитку 
ученика,  којима  су  намењене,  али  се  то  теже  казати  даде 
за  Основе  физике  од  Л1.  Петровића,  и  то  за 
сва  три  издања. 

Књига  ова  намењена  је  »вишим  разредима  основ- 
них  школа,  вишим  девојачким  школама  и  сродним  заво- 
дима,«  дакле  мање-више  опет  почетницима,  а  да  је  тако 
сведочи  и  име  »Основи  физике.« 

На  насловном  .шсту  трећега  издања  ове  физике 
стоји  истина:  за  средње  школе,  но  ми  смо  је  уврстили 
у  књиге  за  основну  наставу,  јер  је  томе  у  прва  два 
издања  намењена. 

Ако  полазимо  од  начела,  да  школску  књигу  треба 
писати  према  добу  ученика,  опда  ова  књига  мора  бити 
за  старије  ученике.  Да  је  то  тако,  сведочи  нам  онај  на- 
учан  и  висок  тон  у  писању,  који  је  местимице  тешко 
ученику  разумети,  она  подела  по  физикалним  дисципли- 
нама,  она  силесија  научних  и  стручних  израза,  па  затим 
што  је  у  доста  маленој  књизи  нагомилано  много  мате- 
ријала  и  што  у  књизи  долази  више  ствари,  које  нису  за 
ученике  оних  завода,  који  су  назначени  на  насловном  листу. 

У  овој  књизи  више  се  пазило,  како  ће  се  научној 
страни  њеној  што  потпуније  одговорити,  а  па  педагошко- 
дидактичну    није    се    толико    обзирало,    међутим  у  књи- 


86  Физика  у  Орба. 


гама,  које  служе  првој  настави  у  предмету  каквом,  мора 
се  највише  пазити  на  пут  и  начин,  којима  се  децн 
пружа  наука. 

Не  иште  се,  да  ученици  у  основним  школама,  ма 
и  вишим,  много  уче  и  науче;  то  искати,  погрепгао  је, 
јер  много  се  може  од  ученика  искати,  али  ће  они  за- 
цело  мало  знати. 

Кад  ученици  сврше  основне  разреде,  морају  имати 
само  бистрија  погледа  у  природу,  морају  имати  појма 
само  0  обнчнијим  појавима  око  себе,  али  говорити  им 
више  0  кретању,  о  атвудовој  машини  за  падање,  о  ме- 
ханичном  раду,  о  одређивању  специфичних  тежина,  о 
ареометрима,  о  парним  машинама,  о  теорији  топлоте,  о 
електромагетичпом  звоњењу,  о  индукованим  струјама,  о 
телефону,  о  фотометри  и  т.  д  па  ма  то  било  и  у  нај- 
краћим  и  само  у  главним  потезима,  држим,  да  није  ни 
»за  више  разреде  народних  школа,  ни  за  више  девојачке 
школе  ни  за  сродне  им  заводе.* 

Књига  би  са  дидактичне  стране  много  више  одго- 
ворила  цељи  својој,  да  се  у  њој  говори  о  мање  ствари, 
али  0  некима  обичнијим  опширније. 

Друго  и  треће  издање  је  »умножено,*^  те  тим  још 
је  мање  згодно  за  заводе,  којима  је  намењено;  међутим 
у  »предговору  другом  издању«  скоро  на  крају  стоји,  да 
је  у  књигу  смештен  сав  материјал,  што  је  прописан  из 
»основа  физике«  за  гимназије  у  краљевини  Србији. 
Много  би  приличпије  било,  да  је  ово  стављено  већ  на 
насловни  лист,  јер  је  књига  за  доње  разреде  гимна- 
зијске  зацело  удеснија,  премда  још  ц  за  те  ученике  има 
у  њој  ствари,  које  не  морају  знати. 

Књигом  *Оспови  физике*  служе  се  по  вишим  дево- 
јачким  школама,  а  заведена  је  и  у  гимназије  у  краље- 
вини  Србији. 

Колико  са  дидактичне  стране  не  може  одговорити 
књига  задоста  својој  цељи,  толико  више  са  научне  стране 
нема  јој  се  замерити.  На  једном  два-ли  места  има  по- 
грешака,  које  су  зацело  нехотице  ушле  у  књигу. 

У  одељку  »молекиларна  фпзика«  говори  се  о  осмози. 


Фи8ика  7  Орба.  37 


дифузији  и  т.  д.  По  најновијој  подели  физике,  молеку- 
ларна  физика  говори  у  опште  о  кретању  молекула  и 
обухвата  таласно  кретање,  акустику,  оптику,  калорику, 
магнетику  и  електрику,  дочим  механика  говори  о  кре- 
тању  тела.  По  томе  није  »молекиларна  физика«  добро 
име  оним  појавима,  који  се  у  том  одељку  тумаче. 

Терминологија  у  физици  је  она,  која  се  данас  ве- 
ћином  употребљује.  Са  некима  се  називима  не  слажемо, 
но  овога  ће  бити  непрестано,  догод  се  терминологија 
не  уреди  и  споразумно  не  удеси,  те  се  у  опште  прими  у  фи- 
зикалној  књижевности. 

Мита  Петровић  је  у  најбољим  годинама,  родио 
се  у  очи  Митрова  дна  1848.  у  Панчеву.  Учио  се  у  ма- 
лој  реалци  Панчевачкој,  а  у  гимназији  Карловачкој  и 
Винковачкој.  Природне  науке  и  математику  слушао  је 
на  свеучилиштима  у  Хали,  Тибингену  и  у  Прагу,  вино- 
градарство  и  свиларство  у  Горици. 

Петровић  се  бавио  врло  многим  књижевним  ра- 
дом;  написао  је  више  учебника,  осим  »Основа  физике« 
спомињем  именито  »Хемију  за  средње  школе«,  која  је 
заведена  у  краљевини  Србији.  Особито  наводим  да  се 
одао  на  оцењивање  књига,  које  иду  у  природну  грану,  а 
оценио  је  и  многе  друге  књиге.  Био  је  до  скора  главни 
сарадник  на  »Школском  Листу«.  Од  оригиналних  му 
радова  наводим,  да  је  у  *Гласнику*  књига  ХБ1Х.  иза- 
шла  расправа  »Неколико  приложака  експерименталној 
физици*,  даље  је  у  »Вечерњачи«  изашао  чланак  »0 
киселици«,  и  на  немачком  је  је:шку  штампано,  у  »Ле- 
топису«  књига  122.,  штампано  је  »Расток  и  како  се 
њиме  бојадише  коса«,  затим  опет  у  »Летопису*  књига 
133.  »Алкаличне  баре  у  околини  сомборској«;  ово  је 
печатано  на  мађарском  језику  у  „1;егте82еии(1от^пу1 
кб21бпу"  свеска  171.,  а  пре  тога  и  на  немачком  јези- 
ку.  У  »Летопису«  књига  141.  налази  се  његова  рас- 
права  »Сремско  вино*  у  књизи  144.  је  »Петроварадин- 
ска  чесма*  а  у  145.  »Појаве  при  грађењу  бермета  и 
одређивање  екстракта«. 

Петровић  је  дописни  члан  »срп.  ученог  друштва«. 


88  Физика  у  Орба. 


29.  Мала  огледннца  у  преводу  Трпковићкином 
каже  већ  сама  својим  другим  именом,  чиме  се  бави.  То 
су  оиити,  којима  ће  се  деци  од  10  до  14  година  пока- 
зати  велики  закони  физикални. 

Подељена  је  на  девет  делова:  огледп  за  науку  о 
општим  особинама  тела,  огледп  за  науку  о  тежишту, 
огледи  за  науку  о  ваздуху,  огледи  за  науку  о  звуку, 
огледи  за  науку  о  топлоти,  огледи  за  науку  о  светлости, 
огледи  за  науку  о  електрпни  или  муњевини,  огледи  за 
науку  0  магнетини,  нешто  из  кемије. 

Као  што  се  види  заступљене  су  све  гране  физике, 
разуме  се  врло  кратко.  Све  су  сами  опити  и  примерн,  а 
из  њих  се  за  тим  изводп  закон.  Огледи  су  .таки,  даду  се 
извести  са  врло  мало  справа  и  то  обичних  справа;  огле- 
де  може  учинитп  и  онај,  којп  се  тек  нешто  физиком  ба- 
вио:  и  мањи  ученик.  Штета  је  што  је  местимице  по  не- 
ки  оглед  кратко  описан,  а  има  их  и  нејасних;  изгледа 
нам,  као  да  преводилица  није  орпгинала  доста  разумела. 
Понегде  имаде  погдекоја  омашка,  те  се  прелази  у  неко 
теоретично  разлагање;  тога  неби  морало  бити.  Чиме  се 
пак  ова  књига  одликује,  то  је,  што  је  методично  изра- 
ђена:  прво  су  наведени  огледи,  и  то  по  више  огледа  је- 
дно  за  другим,  и  онда  је  закон  постављен,  те  ће  га  да- 
ко  разумети  свако  дете  од  десет  до  четрнаест  година. 
У  оригиналу  је  прво  наведен  закон  па  онда  огледи  по- 
тврђивани?  у  преводу  пак  прво  су  огледи  па  онда  закон. 
Ово  је  боље;  једино  би  добпли,  да  је  неке  огледе  тре- 
бало  и  протумачитн :  лакше  ће  моћи  тумачити  и  деца 
скоро  сама  а  помоћу  старијих  још  боље  но  теже  огледе 
треба  у  књизи  протумачитп. 

30.  Међу  књиге,  које  сам  урачунао  или  сам,  или 
које  су  већ  саме  по  себп  намењене  основној  шко.ш  и 
првој  настави  у  физици,  долази  п  Јосимовићева  фи- 
зика  за  женскиње. 

Откуд  је  додато  овој  фпзици  још  оно  »за  женскиње« 
пе  правда  се  ничим,  јер  у  њој  нема  ништа,  што  би  се 
тицало    само  женских ;    физика   је    та  проста  књига  за 


Физика  у  Орба.  89 


свакога,  који  је  рад  нешто  из  физике,  па  и  из  кемије, 
знати  и  научити. 

Јосимовић  пише  физику  своју  просто  и  јасно 
премда  не  баш  свуда;  физика  је  скроз  експеримептална, 
али  није  написана  по  научној  системи,  већ  се  полази 
од  ваздуха  и  дисања,  те  прелази  на  притисак  ваздуха, 
ваздушни  шмрк,  за  тим  на  воду  и  пливање  и  летење  по 
ваздуху,  на  тежиште,  на  топлоту  и  њене  утицаје,  говори 
се  онда  о  ветровима,  и  парним  машинама ;  затим  се  раз- 
лаже  0  звуку  и  чујењу,  о  светлости  и  виђењу,  о  магне- 
тизму  и  0  електрицитету  са  електричном  машином,  пише 
се  0  грому  и  тумачи  громобран ;  пошто  се  још  расправи 
0  галванизму  и  галванопластици  заврши  се  са  електро- 
магнетизмом  и  телеграфијом. 

Јосимовићева  књига  би  да  буде  популарна  и 
донекле  му  је  испало  за  руком.  Он  је  навео  свуда  на 
страни,  где  треба  експериментом  показати  оно.  о  чему 
се  у  тексту  говори,  само  се  неки  експерименти  не  могу 
лако  извести  без  справа,  које  су  удешене  за  таке  опите; 
0  неким  експериментима  се  не  да  никако  ни  говорити, 
ако  справа  није  пред  очима. 

Емилијан  Јосимовић  данас  је  у  државној 
служби  српског  краљевства,  а  био  је  на  војној  ак^де- 
мији  професор  основне  и  више  математике,  практичнс 
геометрије,  механике  и  више  геодезије,  био  је  члан  гакол- 
ске  комисије,  а  чланом  је   *Српског  ученог  друштва.* 

Књижевни  рад  Јосимовићев  је  доста  обилан  и 
највише  се  односи  на  геометрију,  а  писао  је  и  »Начела 
више  математикс^  у  два  дела. 

31.  Ако  ресумирамо  све,  што  смо  приметили,  пре- 
гледајући  физике  за  основне  школе,  уверићемо  се,  да 
имамо  за  те  школе  згодних  књига,  но  их  је  мало.  *Гра- 
диво,«  »Физика  за  учитеље«  и  »Стевартова  физика*  од- 
говарају  потпуно  и  цељи  и  материјалу,  који  се  има  узети 
у  тим  школама,  исто  тако  и  методи.  Од  ових  књига  прва 
и  друга  су  оригинали,  а  трећапревод,  дакле  два  ориги- 
нала  и  један  превод  свега  имамо  за  основну  наставу. 

»Основи  физике«  не  могу  се  толико  са  успехом  упо- 

6а 


90  Физика  у  Орба. 


требити  у  основпнм  школама,  колико  у  гимназиЈама,  зато 
их  треба  пре  уврстити  у  књиге  за  средњу  наставу,  ме- 
ђутим,  кад  их  сам  писац,  по  насловном  листу,  одређује 
за  основну  наставу  и  ја    сам  о  књизи   овде  говорио. 

32.  Књиге,  које  су  удешаване  за  средње  школе, 
ово  су : 

1.  Физика  за  мање  гимна^^ијске  школе  и  за  свавог 
пријатеља  природних  наука,  написао  Д  а  м ј  а  н  II  а  в  д  о- 
вић,  прегледала  и  одобрила  школска  комисија,  у  Бео- 
граду,  у  државној  штампарији,  1868.  На  8-ни,  2  листа 
177  стр.  131  дрворезна  слика  у  тексту.  —  Физика  ови 
прештампана  је  године    1872.  и  има  стр.  233.  слика  125. 

2.  Популарна  физика  за  средње  шк"оле.  Од 
Госена,  израдпо  Л1.  Миј аи ловић.  У  Београду,  у 
државној  штампарији  1873  На  8-ни,  VI.  244  стране  са 
146  слика. 

3.  А.  Гано-а  Експерименталпа  физика  с 
кратким  прегледом  метеоролошких  појава,  превео  Све- 
тозар  Д.  Бидаковић  професор,  у  две  књиге  са  821  у 
тексту  печатаних  дрвореза.  Прва  књига,  у  Београду. 
Штампа  и  пздање  државне  штампарије  1876.  —  Друта, 
у  Београду.  Издање  и  штампа  иста  1877.  Обе  књиге 
имају  872  стране  са  VI.  предговора. 

4.  Физика,  Бе.1ешке  из  предавања  Борислава  Бо- 
гић-Тодоровића,  професора  учитељске  школе  у  Београду. 
(Штампано  као  рукопис).  Београд,  1883.  Штампарија 
српске  напредне  странке.  На  малој  8-ни,  XIX.  194  стране. 
—  Од  ове  књиге  изашло  је  друго  попуњено  и  измењено 
ждање  у  Београду;  штампарија  напредне  странке  1886. 
стр.  XVII.  и  211.  На  ма.10ј  8-ни. 

Физика  Дамј  ана  ПаБловића  писана  је  већ 
по  модерном  пачину :  приступ,  општа  својства  тела  и  онда 
специјална  физика,  али  ову  не  дели  писац.  као  што  се 
данас  узима,  по  модерној  подели  већ  у  привлачне,  тала- 
сне  и  струјне  појаве. 

У  привлачним  појавима  говори  о  зајединости,  тежи- 
ни,  покретању  и  једначењу  (равнотежиј;  у  таласним  ра- 
справља  о  звуку,    топлоти   и    светлости,  а  у  струјним  о 


Физика  у  Срба.  91 


^лектрицнтету  и  магнетизму ;  по  томе  се  Павловић  држао 
оних,  који  су  узималиЈ  да  је  топлота  таласање,  а  дана- 
шња  модерна  теорија  вели,  да  је  топлота  опште  кретање 
молекула  а  не  само  таласање ;  шта  више  данас  се  и  елек- 
трицитет  и  матнетизам  тумачи  кретањем  сви  се  дакле 
појави  своде  на  кретање  и  то  на  видљиво  и  невидљиво: 
механику  (боље  динамику)  и  молекуларну  физику;  струј- 
них  појава  нема  данас,  премда  се  до  скора  тумачило  па 
и  данас  неки  тумаче  електрицитет  и  магнетизам  флујидом. 

Павловићева  физика  даде  се  лако  читати  као  и 
Јосимовићева,  јер  је  написана  лаким  слогом,  а  уз  то  је 
испрепредана  тумачењем  обичпијих  појава  и  појавима  око 
пас.  а  и  таким,  који  нас  у  животу  прате,  но  ипак  није 
за  гаколу  згодна,  јер  не  говори  о  свему,  што  би  требало, 
да  уђе  у  њу ;  књига  би  се  могла  мпогим  којечиме  попу- 
нити.  0  неким  стварима  је  сувише,  тако.  да  је  књига 
местимично  развучена. 

Ова  је  физика  имала  да  послужи  гимназијским  шко- 
лама  и  до  скора  се  служили  њоме  у  нижим  гимна:зијама 
у  краљевини  Србији. 

Кад  упоредимо  П  а  в  л  о  в  и  ћ  е  в  у  физику  са  Ј  о  с  и- 
мовићевом,  наћи  ћемо,  да  има  ствари,  којесупросто 
прешле  из  једне  књиге  у  другугу  П  авловићевој  има 
од  речи  до  рећи  по  читавих  листова  као  у  Јосимовића. 

Дамјан  Павловић  се  родио  у  Новом  Саду,  а  на- 
ђен  је  мртав  23.  фебруара  ујутру  1866  године  у  соби, 
а  ступио  је  тек  у  27-у  годину.  Учио  се  до  буне  у  Но- 
вом  Саду  а  за  тим  је  наставио  школе  у  Београду,  где 
је  и  гимназију  свршио ;  изабран  је  затим  за  стипенди- 
сту  Павла  Јовановића  и  опда  Луке  Миланковића  те  свр- 
шио  тсхнику  које  у  Бечу  које  у  Прагу.  Године  1865. 
постане  ванредним  цртачем  у  министарству  грађевине,  а 
на  месец  дана  пред  смрт  инжињером  код  истог  мини- 
старства. 

Д.  Павловић  написао  је  више  лепих  песама,  које 
су  штампане  у  повремепим  листовима;  оценио  је  »Пре- 
одницу  од  1863.*,  и  *Рачун  с  деловима«  од  Е.  Јосимо- 
Бића;  држао  је  и    неке   беседе;    превео  је    »Торквата 


92  Физика  у  Орба. 


Таса«  од  Гете-а,  превод  је  награђен  из  књижевног  фонда 
Илије  М.  Коларца  и  штампан  18(54.  године. 

33.  Поиул арна  физика  за  средње  школе  у 
преводу  Мијаиловићеву  може  поднети  за  ниже  раз- 
рсде  средњих  школа,  премда  би  се  још  много  што  штамо- 
гло  од  ње  захтевати,  па  да  буде  за  те  школе  удесна. 

Спољашње  изгледа  доста  велика,  но  унутрашње,  кад 
се  узме,  говори  саразмерно  о  мало  појава,  о  много  мање 
него  што  је  у  Павловића.  Обично  се  механика  нај- 
више  и  најшире  обрађује,  јер  су  појави,  који  у  тај  део 
физике  долазе,  обичнији  и  често  се  с  њима  сретамо  у 
животу  па  и  тај  је  део  у  Госена  краћи:  о  машинама, 
0  кретању  у  опште,  о  хицима,  о  судару  нема  баш  ништа, 
даље  је  о  течним  телима  врло  мало,  пани  Архимедов 
принцип,  који  је  толико  важан  у  механици  течних  теда, 
није  потпуно  изведен ;  о  топлоти  и  електрицитетуЈ  камо 
узима  и  магнетичпе  појаве,  већ  је  више,  но  затојемало 
0  звуку  и  0  светлости. 

Има  у  књизи  и  стварних  нетачности ;  тако  се  вели^ 
да  нема  никакве  везе  између  појединих  агрегатних  стања 
у  тела  а  то  не  стоји:  на  неки  је  мести  нејасно:  већ  у 
приступу  не  каже  јасно,  шта  су  физични  а  шта  кемиј- 
ски  појави,  шта  је  материја  никако  и  не  каже,  премда 
хоће  да  каже;  особито  пак  нејасно  је,  докле  око  себе 
брани  громовођа  предмет. 

Речи  *популарна«  и  »за  средње  шко.1е«  искључују 
једна  другу :  за  школу  се  не  пише  популарно  но  јасник 
и  лаким  стилом  и  начином,  и  —  тога  баш  нема  у  пре- 
воду  Мијаиловићеву:  стил  је  тежак  а  језик  лош;  то 
је  већином  отуд,  што  има  много  немштине.  Шта  више 
има  и  граматичних  погрешака. 

М.  Мијаиловић  је  професор  у  београдској  ни- 
жој  гимназији  и  то  аритметике  и  алгебре,  а  пре  је  пре- 
давао  и  физику. 

34.  У  експерименталној  физици  од  Гано-а 
јесте  у  првом  делу  механика,  акустика  и  топлота,  а  у 
другом  светлост,  магнетизам  и  електрицитет,  метеороло- 
гија  м  климатологија. 


Физика  у  Орба.  93 


Књига  је  ова  врло  велика.  У  њојзи  долази  врло 
много,  што  никако  нити  треба  да  уђе  у  школску  књигу 
нити  се  може  узимати  у  средњимшколама.  Местимицеје 
врло  опширно  и  развучено  написана:  тако  је  сувише  о 
специфичним  тежинама  тела,  о  барометри,  о  дифузији, 
осмози  и  апсорпцији,  о  мерењу  температуре,  у  опште  чи- 
тава  топлота  је  развучена;  из  оптике  је  раширен  део  о 
оптичним  инструментима  и  за  тим  читав  физикалан  •  или 
теоретичан  део  светлости;  у  електрицитету  се  описују 
силне  справе  за  разне  експерименте,  па  је  и  из  индук- 
ције  узето  премного.  Што  рекох  да  су  у  електрицитету 
описане  многе  справе,  важи  у  опште,  јер  је  врло  много 
набрајано  и  то  и  старих  и  нових. 

Књига  по  обиму  и  материјалу  није  никако  за  гим- 
назије ;  не  могу  да  замислим.  да  се  игде  у  гимназији  том 
књигом  може  служити;  ту  је  толико  материјала,  да  се 
не  да  свладати  за  двапут  толико  времена,  колико  је  од- 
ређено  у  гимназијама  за  физику;  више  од  половине  мора 
се  изоставити  само  зато,  што  се  времена  нема,  а  где  је 
још,  што  се  испустити  мора  због  тог,  што  се  нема  справа, 
које  ће  се  показати  и  с  којима  се  експеримент  извести 
може  Трећина  оног  материјала  у  књизи  па  да  доста  буде 
за  две  године    предавања  и  учења   физике  у    гимназији. 

У  предговору  ка  овој  књизи  каже  се,  да  је  1874. 
године  наставним  планом  препоручена  у  Француској.  За 
које  и  чије  школе? 

Са  дидактичне  стране  не  да  се  ништа  замерити :  пи- 
сана  је  по  дидактичпим  начелима  за  физикалне  истине 
индуктивно. 

Свуда  је  у  књизи  остао  јој  експерименталан  карак- 
тер,  али  има  нешто  и  математике.  Ове  је  ма.то  и  што  је 
унутри,  тако  је,  да  ће  моћи  разумети  и  онај,  који  је 
мање  верзиран  у  математици,  а  после,  то  долази  увек 
иза  експерименталпог  дела  и  само  зато,  да  се  још  боље 
тим  путем  проуче  истине  физикалне. 

Да  би  се  још  већма  у  физику  продрло  има  на  крају 
књиге  деведесет  и  четир  задатка  и  сви  су  решени.  Ови 
задаци  не  говоре  из  свију  физикалних  грана ;  највише  се 


94  Физика  у  Орба. 


одБОсе  на  механику  и  топлоту,  из  акустике  је  шест,  и.^ 
светлости  само  четир,  за  магнетизам  и  електрицитет  пема 
ни  једног.  Међутим  неки  задаци  сасвим  су  без  вредности. 

Гано-ова  физика  одликује  се  повим,  модерним  тума- 
чењима  разпих  појава:  све  модерне,  динамичне,  теорије 
наведене  су  у  њој,  премда  долазе  и  друге  старије  тео- 
рије  у  тој  књизи;  шта  више  има  спомена  о  више  тео- 
рија-за  исту  ствар.  К^БИга  је  ова  у  том  ногледу,  као  год 
и  што  се  тиче  разних  физикалних  апарата,  неки  скуп 
свију  теорија,  које  су  кад  постајале.  Изриком  ми  је  на- 
вести,  како  је  електрицитет  овде  подељен  па  статичан  и 
динамичан  електрицитет :  у  првом  се  говори  о  појавима 
електричним,  кад  је  електрицитет  у  миру,  а  у  другом, 
кад  се  креће.  Ова  подела  не  може  се  потпуно  усвојити. 

Све  ово  односи  се  на  само  дело,  а  то  не  долази  то- 
лико  овамо,  јер  није  продукт  српског  списивања.  0  чему 
би  било  овде  да  се  рекне,  то  је  о  преводу.  Са  овим  је 
кратко  на  чисто  бити,  јер  није  добар.  Чини  ми  се,  да 
су  неке  чињенице  и  променуте,  јер  у  оригипалу  не  могу 
бити,  као  што  су  у  преводу,  али  оригинала  нисам  узимао. 

Ењигу  ову  тешко  је  читати,  а  томе  је  преводилац 
крив.  Сваки  и  писац  и  преводилац  мора  за  тим  ићи,  да 
му  се  дело  што  .^акше  чита,  те  по  томе  и  разуме  оно, 
0  чему  пише  или  што  преводи. 

Поред  слабог  језика  има  и  много  штампарских  по- 
грешака. 

Светозар  Д.  Видаковић  је  професор  сада  у 
београдској  гимназији,  а  постао  је  године  1873.,  у  Бе- 
ограду  се  19.  јануарија  1849.  и  родио  и  учио;  на  велл- 
кој  школи  је  свршио  два  разреда  техничког  факултета. 
Еао  српско-руски  питомац  отишао  је  1868.  у  Петроград, 
да  изучава  ипжењерске  науке,  али  се  брзо  вратио,  у 
априлу  1869.  због  тешке  болести;  у  јесен  исте  годнне 
оде  у  Цирих  и  1872.  доврши  кемијско-технички  факул- 
тет,  за  тим  је  још  годину  дана  провео  у  Минхену  у  ке- 
мијском  лабораторијуму,  и  онда  дошао  за  професора. 

25.  Међу  физике  за  средњу  наставу  до.1ази  и 

Физика,  белешке  из  предавања  Борислава  Бо- 


Физика  у  Срба.  95 


гић-Тодоровића,  професора  учитељске  школе  у  Бе- 
ограду.  Штампано  као  рукопис.  Београд  1883.  Штампа- 
рија  српске  напредне  странке,  XIX.  стр.  194  на  8-ни 
малој . 

Осим  приступа,  у  коме  су  набројапе  ^^опште  осо- 
бине«  тела,  долазе  два  дела  у  овој  књизи :  први  део  го- 
вори  0  кретању  и  равпотежи,  ту  је  механика  чврстих  и 
течних  тела  и  механика  гасова;  а  други  је  део  о  по- 
јавима  молекуларног  кретања  или  молекуларна  физика, 
ту  је  акустика,  светлост,  топлота,  магнетизам  и  електри- 
цитет. 

Подела  јс  дакле  сасвим  изведена  по  најновијим  прин- 
ципима,  изостало  је  само  таласно  кретање,  које  се  пај- 
мање  даде  удесити  експериментално  н  то  са  простим  и 
обичнијим  апаратима. 

Ово  је  једипа  физика  на  српском  језику,  у  којој  се 
узела  у  обзир  најновија  подела  физике.  Она  једина  иде 
у  том  погледу  упоред  са  новијим  фнзикама  на  страним 
језицима,  алије  још  нешто,  што  одликује  ову  књигу  и 
од  свију  српских  на  и  од  многих  туђих  и  у  најновијим 
и  сасвим  промењеним  и  поправљепим  издањима:  у  њој 
се  пазило  на  начело,  које  је  примљено  за  писање  фи- 
зике  а  особито  за  ниже  школе :  у  њој  се  иде  са  огледа, 
са  више  огледа  на  примере  и  онда  на  физичии  закон. 

И  једно  и  друго  на  част  је  писцу  Тодоровићу, 
јер  је  јасап  доказ,  да  прати,  како  се  развија  и  напре- 
дује  метода  за  писање  школске  књиге  за  физику,  па  ипак, 
од  своје  страпе,  имам  да  приметим  баш  на  то,  како  је 
распоређен  материјал;  примедба  ће  бити  на  приступ,  у 
коме  су  »опште  особине  код  тела«. 

Није  само  да  у  овој  књизи  има  у  почетку  таки  оде- 
љак,  већ  у  свима  на1пим  физикама,  које  су  иоле  систе- 
матично  и  за  пшолу  удешаване,  долазе  те  »опште  осо- 
бине«,  али,  по  мом  мњењу,  то  је  излишно.  Хотимице 
сам  оставио,  да  баш  овде  рекнем  коју  о  томе,  јер  је 
иначе  поде.та  основана  на  пајновнјим  резултатима,  реци- 
мо  баш,  итопезама  о  физичним  појавима.  Говорећи  дакле 
овде  0  тим  општим  особинама  не    мпслим    само    на   ову 


96  Фивика  у  Орба. 


књигу  већ  на  све  наше  па  и  стране,  у  којима  има  одељка 
0  општим  особинама. 

У  овој  физици  наводи  се  као  општа  особина  дељи- 
вост,  просторност,  непробојност,  шупљикавост.  стишљи- 
вост,  лењивост,  али  јесу  ли  то  све  опште  особине  код 
тела?  Зар  их  нема  још  много  више?  Данас  је  већ  п 
електрицитет  општа  особина  свију  тела!  Кад  биседакле 
хтеле  набројати  све  опште  особине,  —  атоме  се  ина- 
дамо,  кад  се  одељку  даде  таки  наслов,  —  морало  би  се 
ићи  далеко,  а.ти  би  се  онда  и  залутало  па  тешко  би  се 
дало  и  изаћи  из  лавиринта  све  самих  општих  особина. 
Зар  се  не  би  дало  згодном  приликом,  па  баш  на  месту, 
рећи  и  говорити  о  појединим  особинама?  Зар  се  о  де- 
љивости,  просторности.  .  .  не  да  казати  на  ком  другом  ме- 
сту?  Зар  се  не  би  дало  наћи  то  место?  Лењивост  би 
згодно  пристала  у  мехапику,  кад  је  реч  о  кретању  и  ми- 
ровању;  растегљивости  би  било  место  у  топ.10ти  и  т.  д. 

Бише  је  ушло  у  моду,  да  има  одељка  о  општим  осо- 
бинама ;  мњења  сам,  да  о  неким  особинама  не  треба  баш 
ни  спомена  да  има:  шта  ће  нам  непробојност?' 

Има  физика,  у  којима  не  долазе  по  имену  опште 
особипе,  али  су  у  ствари  ту.  Тако  Т  р  а  п  п  е  неће  да  зна 
за  опште  особине. 

Толико  кратко  о  томе. 

Пазило  се  јако  па  принцип  за  писање  физике  у  овој 
књизи  Б.  Б.  Тодоровића,  но  усуђујем  се  додати,  да 
се  мало  више  могло  имати  на  уму  и  то,  да  између  поје- 
диних  појава  у  одељку  па  и  између  самих  одељака  буде 
што  више  оргапичне  свезе;  разуме  се,  да  се  то  не  да 
конзеквептно  свуда  извести.  То  се  засад  још  не  може 
свуда  учинити,  можда  ће  се  временом  дати!  Ко  је  икад 
држао,  да  ће  се  топлота  тумачити  истим  путем  као  и 
звук  или  као  и  електрицитет  ?  Ко  их  је  смео  свести  на 
исти  узрок,  а  дапас  је  то  већ  учињено. 

Већином  је  врло  кратак  био  писац,  местимице  из- 
гледа  све  као  белешке  учитељеве,  да  га  подсете  у  пре- 
давању  на  саму  ствар.  Тако  је  особито  кратко  описан 
ваздушни  шмрк,  ма  да  је   то  врло  важна  справа   у    фи- 


Фивика  у  Орба.  97 


зици,  спектроскоп  је  нешто  више  описан,  но  опет  пепот- 
пуно,  тако  је  врло  кратко  о  електричном  огњилу,  о  справи 
с  угљенови  за  електрично  осветљење,  па  о  телеграфу  — 
у  опште  су  описи  справа  најкраће  изведени,  а  ово  би 
требало,  да  је  опширније,  премда  писац  није  за  шире 
описивање.  Међу  тим  је  ипак  ова  физика  удешена  тако, 
да  се  многи  и  многи  опит  даде  извести  са  врло  простим 
и  обичним  стварима,  те  се  књига  и  са  те  стране  одли- 
кује;  једино  је  штета,  што  нема  слика,  ни  у  првом  ни 
у  другом  издању. 

Термини  су  многи  преведени,  који  добро  који  не, 
али  наводим  само  »равнотежни  тренутци*  за  статичне 
моменте,  јер  ми  се  не  чшш  згодно. 

Физикални  појави  тумаче  се  у  књизи  сви  до  једног 
најновијим  теоријама,  чак  и  галванизам  се  своди  на  ке- 
мијске  утицаје,  као  што  у  најновије  доба  Екснер  у 
Бечу  тумачи  а  одбаца  Волтин  додир,  који  је  крајем 
прошлог  века  надвладао  галванијеву  течност.  Једино  нам 
долази  врло  изненада  и  брзо,  кад  се  каже  —  тумачећи, 
како  се  електришу  оба  тела,  која  се  тару,  — :  »положна 
електрина  биће  011де,  где  се  етар  згушњава,  а  одречна, 
где  се  разређује«.  Ово  место  моћи  ће  разумети  само  онај, 
који  зна,  шта  је  у  ствари :  како  се  управо  тумачи  елек- 
трицитет. 

У  додатку  »материја  и  покрет«  иде  се  за  тим,  да 
се  сведу  сви  појави  на  исти  узрок :  кретање.  Овај  је  до- 
датак  више  теорија  свиЈу  појава,  нема  истина  свезе  са 
осталим  делом  књиге,  али  је  изведен  сасвим  добро;  при- 
метити  ми  је,  да  топлота  не  постаје  само  трептањем 
молекула  у  телу,  то  је  мало:  молекули  се,  по  Клаузи- 
ј  у,  таласају  или  трепћу,  али  и  напред  крећу  па  и  окрећу, 
као  што  се  доиста  и  наводи  мало  ниже,  где  се  тумачи 
испаравање.  Нису  та.1асања  или  боље  рећи  кретање  етра 
за  топлоту  друкчија  од  таласања  му  за  светлост,  већ 
је  брже  и  спорије  таласање  или   у    опште   кретање. 

У  другом  издању  испуштен  је  овај  део;  међутим  у 
то  је  издање  поред  других  измена  ушао  и  нацрт  за  ко- 
смографију. 

.Летопис'*  147.  7 


98  Физика  у  Срба. 


Напослетку  не  могу  потпуно  да  протумачим  оно 
*штампано  као  рукопис*,  већ  ако  се  не  мисли  напред 
правдати,  :зап1то  је  местимице  врло  кратко  узето,  тек  на- 
говегатепо  само,  а  за  тим  и  зашто  је  без  слика  штампано. 

Физика  Б.  Б.  Тодоровића  у  опште  је  ваЈ>ано 
дело  и  то  и  по  методи,  којом  је  писана,  и  по  начину,  како 
се  расправља,  и  по  томе,  о  чему  се  расправља;  на  но- 
вије  резу.1тате  и  потезе  потпупо  се  пазило.  Књпга  све- 
дочи,  да  писац  прати  своју  струку  и  да  рачуна  води  много 
и  0  дидактичној  страни  предавања,  учења  и  писања  књиге 
за  физику. 

Иапоследак  дужност  нам  је  навести,  да  је  у  овај 
рукопис  Б.  Б.  Тодоровића  ушло  врло  много  из  не- 
мачке  физике  од  Р.  Вебера. 

Б.  Б.  Тодоровић  родио  се  26.  октобра  1846. 
године  у  селу  Овчини  близу  Дрине,  још  је  у  снази  зато 
је  и  оправдапа  нада.  да  ће  јоп1  много  привредитп  фи- 
зикалној  школској  књижевности. 

Тодоровић  се  учио  у  Рогачици  и  у  Ужицу  основ- 
ним  школама,  гимназији  и  философском  факултету  у  Бе- 
ограду,  оспм  тога  слушао  је  два  семестра  предавања  из 
природпих  паука  на  берлинском  свеучилпшту.  Ирофесо- 
ровање  му  почиње  у  јесен  1874.  године  на  крагујевач- 
кој  гимпазији,  а  од  1877.  годипе  је  професор  у  учитељ- 
ској  школи,  од  1878.  јоп1  и  хопорарни  предавач  физике 
у  богословији,  а  од  јануара  1884.  и  предавач  у  вишој 
женској  ШК0.1И.  У  учитељској  школи  предаје  физику,  ке- 
мију  с  минералогијом,  ботанику  и  зоологију.  Предавао  је 
и  на  учитељским  практичним  предавањима  физику  и  је- 
стаственицу. 

Осим  споменутог  де.та  радио  је  и  у  »Васпитачу«  и 
у  »Учитељу*,  реферисао  је  »Главном  просветном  савету«, 
у  коме  је  био  чланом  три  године,  о  више  дела  из  при- 
родпих  наука  те  су  неки  реферати  и  штампани  у  »Про- 
светном  гласнику«. 

36.  Прегледавши  овако  у  кратко  сво  физике  наме- 
њене  средњој  настави,  видимо,  да  у  Срба  нема  још  фи- 
зике  ни  написане  ни  преведене  а  згодпе  за  средње  школе: 


Фвзика  у  Орба.  99 


за  гимназије  и  реалке.  Што  је  нема  у  крајеви  са  ове 
стране  Дунава  и  Саве  протумачити  је  лако,  јер  није  нн 
поља  за  њу,  премда  се  не  да  тиме  баш  ни  оправдати. 
У  Србији  пак  треба,  да  је  већ  има,  јер  тамо  Је  доста 
школа,    које    би  се  таком  књигом  послужити  могле. 

Овоме  је.  држим,  доста  кривице  и  утом,  штосејош 
није  саставио  управо  наставни  план  из  физике  за  гимнази- 
је  и  реалке.  Наставпи  програми  издапи  у  јануарију  1882-ге 
године  били  су  већином  удешени,  да  послуже  за  време 
само  п  да  наставници  испитају,  да  ли  се  ти  пацрти  могу 
као  такови  одржати  и,  ако  не,  у  колико  их  где  проме- 
нити  треба  и  како. 

За  учитељске,  па  и  богословске,  школе  Тодоро- 
вићева  је  физика  сасвим  добра. 

37.  Остало  би  нам,  да  проговоримо  још  коју  о  фи- 
зикама  за  вип1у  наставу,  но  о  том  немамо  много  гово- 
рити,  јер  целокуппе  физике  пемамо  за  више  школе  :  имамо 
само  једну  једину  грану  тако  развијену,  да  је  зате  школе. 

У  почетку  још  споменуо  сам,  да  је  механика  јако 
развијена  и  што  је  још  главно,  писа.^а  су  је  два  аукто- 
ра.  И  овде  нам  је  засада  приметити  и  додати,  да  су  п 
те  механике  специјално  удешавапе  или  за  »ученике  во- 
јене  академије«  или  за  слушаоце  механике  на  великој 
школи,  а  не  за  слушаоце  целе  физике. 

Те  су  књиге : 

1.  Основна  меканика.  I.  део.  Кинематика.  За 
ученике  војене  академије  и  виши  школа  у  Србији.  Напи- 
сао  Стеван  Здравковић,  инжињерски  подпуковник,  редовпи 
члан  српског  ученог  друштва,  почасни  члан  српског  ле- 
карског  друштва,  стари  питомац  војене  академије.  са  260 
слика  у  тексту,  у  Београду,  у  државној  штампарији  1875 
стр.  303;  П.  и  III.  део  динамика  и  статика  са  232  слике 
у  тексту  у  Београду  у  државној  штампарији  1877.,  стр. 
574;  IV.  V.  и  VI.  део  хидростатика,  хидродипамика  и 
хидраулички  мотори,  са  1 2Г)  слика  у  тексту,  у  Београду, 
у  државној  штампарији  1880.  стр.  387. 

2.  Теоријска  мекапика  за  ученике  велике  шко- 
ле    по    Ј.    Вајсбаху    израдио    Љубомир    Клерић, 


100  Фивика  у  Орба. 


професор  меканике  па  великој  школи.  Прва  књига, 
прва  свеска  у  Београду.  Штампа  и  издање  државве  штам- 
парије  1880.  Цена  5  динара.  Друга  свеска  у  Београду. 
Штампа  и  издање  краљевске  српске  државне  штампарије 
1883.  Цена  4  дипара.  —  Прва  књига  има  IV.,  стр. 
1072,  слика  492.  На  8-ни. 

Уз  ову  механику  иду 

3.  Садашњи  резултати  у  кинематици  као 
при.10г  уз  моју  теоријску  меканику.  Написао  Љубомир 
Клерић,  професор  меканике  у  великој  школи.  Са  13 
дрворезних  слика  у  тексту.  У  Београду.  Штампа  и  из- 
дање  краљевско-српске  државне  штампарије,  1882.  Цена 
1  динар.  III.  47.  На  8-ни. 

Клерићева  механика  није  још  готова.  Ова  прва 
књига  говори  о  форопомији,  механици,  статици  чврстих 
тела,  0  отпорима  трења,  о  крутости  ужета,  о  еластитао- 
сти  и  јачини  чврстих  тела. 

Опширније  и  спецпјалније  о  овим  великим  и  ваља- 
ним  делима  не  може  бити  говора  у  овом  прегледу  свију 
књижевних  дела  у  физици  код  нас.  Оба  дела  су  тако 
огромна  да  би  томе  требало  посветити  више  и  времена 
и  места :  обазрећу  се  само  у  опште  на  оба  дела.  Опширно 
0  овим  књигама  не  да  се  овде  говорити  већ  ни  због  тог, 
што  су  оба  дела  писана  специјално  за  неке  ученике: 
Здравковић  је  писао  »за  ученике  војене  академије*, 
а  Клерић  »за  ученике  текничког  факултета«  а  особито 
прву  свеску  и  тек  је  доцпије  удешавао  ту  механику  и  »за 
ученике  философског  факултета  природно  математичког 
одсека«. 

Што  се  тиче  реда,  како  су  изведепе  ове  књиге,  Кле- 
рић  је  природније  извео  од  Здравковића,  који  ме- 
стимице  мора  да  прекида  оно,  што  је  започео  па  тев 
доцније  наставља. 

Здравковић  развија  механику  таки  диференцијал- 
ним  и  интегралним  рачуном,  и  држим,  да  је  за  ученике 
војне  академије  и  сувише  вигае  математике ;  но  ипак  зато 
тежи  3  д  р  а  в  к  0  в  и  ћ  свуда,  да  што  простије  представи 
све.  Клерић  пак  стара  се,  да  се  у  почетку  што  мање 


Физика  у  Срба.  101 


послужи  тим  рачуном  те  зато  извађа  скоро  све  еквације 
Лрво,  а  особито  у  почетку,  нижом  математиком  без  ин- 
теграла  и  тек  онда  прелази  на  извађање  тих  истих  фор- 
мула  диференцијалним  еквацијама.  Напослетку  обојица 
нду  затим,  да  и  примерима  протумаче  и  расветле  оно, 
гато  узимају,  но  Клерићу  боље  испада  за  руком  и  са 
више  примера.  И  Здравковић  и  Клерић  представ- 
.вају  математичне  изразе  и  графично. 

Здравковић  се  разликује  од  Клерића  у  подели 
материјала,  али  и  у  терминологији  па  и  у  језику  — 
К л е р ић  стоји  вишо  Здравковића. 

Клерић,  делећи  механику.  држи  се  нових  прин- 
ципа,  Здравковић  пак  де.ш  механику  по  старијем  на- 
чину,  премда  опет  узима  кинематику  на  прво  место.  Овде 
је  и  најзгодније  место,  да  споменем,  како  Здравковић, 
има  чврстих  и  течних  тела  и  оида  међу  течним  канљи- 
чаво  течних  и  еластично,    и.ш    гасовито    течних. 

У  Здравковића  је  терминологија  старија,  а  има 
и  особитих  неких  термина,  који  само  у  њега  долазе. 

Клерићево  дело,  мадајош  није  готово,  на  дику 
је  и  понос  му  и  са  научне  стране  и  са  распореда  и  са 
јасног  писања,  аи  са  спољашњег  изгледа.  И  Клериће- 
ву  језику  мора  се  нешто  замерити,  јер,  мада  је  истина, 
да  се  све  не  да  скупити  у  једном,  инакјезикоммора  ко- 
лико-толико  владати  опај,  који  пише  што,  исто  тако  скоро^ 
као  и  предметом,  о  ком  пише. 

Како  Клерићева  тако  и  Здравковићева  ме- 
ханика  служе  на  част  Србима,  јер  су  дела,  која  неће 
уступити  ни  многим  страним. 

Не  знам,  како  је  то,  да  већ  године  1883.  није 
било  Здравковићеве  механике  на  продају,  те  ју  ни- 
сам  могао  добити;  што  сам  ипак  до  књиге  дошао,  имам 
захвалити  г.  Мити  Иетровићу  из  Сомбора,  који  ми 
је  радо  уступио  своју. 

Садашњи  резултати  у  кинематици  поникли 
су  отуд,  што  је  године  1880.,  по  предлогу  »савета  ве- 
лике  школе«,  министар  просвете  одобрио,  да  и  ученици 
природно-математичног  одсека  на  философском  факултету 


102  Физика  у  Срба. 


слушају  механпку,  иа  је  :шо  требало  преудесити  и  до- 
пунити  у  нешто  кпнематику,  ту  основу  целе  теоретичне 
физике,  а  уједно  и  велику  помагачицу  у  решавању  врло 
сложених  геометријских  теорема. 

38.  Здравковић  је  данас  пуковник  и  по  други 
пут  управитељ  војене  академије.  Годио  се  у  месецу  априлу 
1833.  годппе  у  Живици  у  Србији.  Учио  се  у  Иожарев- 
цу  и  у  Неограду,  где  је  1851.  ступио  у  тадању  *арти- 
љеријску  школу*,  т  које  је  нзапшо  185().  као  потпору- 
чик  и  ве11  после  петпаест  дана  буде  послан  као  државни 
питомац  у  Париз.  где  ее  пзобразио  за  инжењера. 

У  отаџбнпи  је  служио  као  инжењер,  као  инжењер- 
ски  о«|)ицир,  као  професор  у  војној  академији,  био  је 
трипут  инспектор  ипжињернје;  године  1875.  министеро- 
вао  је  као  минпстаЈ)  грађевина  и  заступник  мипистра  фи- 
иансије,  исто  тако  и  годипе  1880.  као  мпнистар  гра^^е- 
випа.  У  српско-турском  рату  био  је  командант  крајинске 
бригаде,  адоцније  и  црноречке  војске,  у  1878.  управљао 
је  и  градом  Пишем  п  резервном  дивизијом. 

Осим  паведене  механике  писао  је  п  »Грађевипску 
мекапику«,  дело  доиста  достојно,  да  га  се  хва.том  сетимо 
и  »подсетпик  за  ипжењерске  официре«  а  у  рукопису  су 
још  *обрасцп  и  таблице  сложепих  интереса  и  годишњих 
плаћања*. 

Љубомир  Клерпћ  родом  је  пз  Суботице.  Родно 
се  1844.  алп  га  је  већ  у  10-ој  годпнп  превела  мати  у 
Београд.  Ту  је  свршио  целу  гпмназију  п  две  године  те- 
хничког  факултета  велике  школе  па  опда  оде  као  држа- 
вни  питомац  годпне  186(ј.  у  Фрајберг,  да  изучава  рудар- 
ску  академнју.  Овде  се  одао  парочито  теоријској  меха- 
иици  и  већ  ту  је  почео  прева^^ати,  под  личним  падзором 
самог  Б  а  ј  с б  а  х  а,  *теорпјску  мекаппку«,  али  је  де.1о  доц- 
пије  прерадио  и  удесио  за  велпку  пњч)лу  и  тако  је  и  штам- 
пано  Учпо  се  затнм  у  Дприху  па  опет  у  Фрајбергу  п 
напослетку  у  Берлину. 

Еад  се  вратио  у  Београд,  1871.  године,  добио  је 
мало  званије  писара  у  министарству  фипапција  у  рудар- 
ском  оде.Ђењу,  зато  и  даде  оставку  па  почне  као  рудар- 


Физика  у  Срба.  103 


ски  инжењер  једног  холандског  друштва  испитивати  Ср- 
бију  са  рударске  и  монтанистичпе  стране;  ради  истог 
таковог  испитивања  ишао  је  и  у  Аф  ику.  Затим  се  при- 
мио  сондирања  пројекта  садање  жељезничке  пруге  у  Ср- 
бији  и  тек  у  јесен  1875.  године  буде  једногласно  саве- 
том  велике  школе  изабран  за  професора  механике  на  ве- 
ликој  школи,  где  и  данас  предаје  радећи  неуморно  на 
својој  струцп. 

Већ  после  првог  рата,  —  учествовао  је  у  оба,  — 
почео  је  удешавати  за  штампу  ^Теоријску  меканику«,  од 
које  је  изашла  само  прва  књига,  а  трећу  свеску  сад  об- 
рађује. 

Љубомир  Клерић  од.шкује  се  јако  својим  чисто 
самосталним  и  оригиналним  радовима,  који  махом  долазе 
у  механику  и  то  и  у  теоријску  и  у  практичну.  Најваж- 
нији  му  је  рад,  осим  споменутог  дела,  *0  компанзовању 
физичког  клатна«,  у  ком  је  доказао,  да  компензације  не 
може  бити  и  да  је  стара  теорија  о  томе  била  на  кривом 
путу.  Овај  је  рад  штампан  српски  у  »Гласнику  српског 
ученог  друштва«,  алии  на  немачком  и  француском  језику 
у  засебној  брошури.  У  »Гласнику«  је  штампан  ирадму 
»Клатно  са  компанзованим  тежиштем.«  Трећи  самоста- 
лан  рад  уједно  са  апаратом  јесте  »Компанзовани  базис- 
апарат«  или  *како  се  даде  мерити  дужина  независно  од 
температуре«  ;  овај  ће  се  рад  скоро  штампати. 


IV.  39.  Осим  ових  књига  навести  ми  је  још  неке, 
које,  истина,  засецају  у  физику,  али  нису  школске  нити  су 
за  школу  удешаване,  а  из  новијег  су  доба 

На  првом  месту  споменути  морам  по   старешинству 

Ф  и 3 и  к а.  ф  и 3 и  ч  к  е  с  и  л  е  и  у  з  а ј  а  м  н и  о  д  н  о га  а ј, 
написао.  У.  Р.  Грове,  с  рускогпревео  Милан  М.  Ра- 
довановић.  У  Београду,  у  државној  штампарији,  1 870. 
Цена  5  и  по  гроша  чарш.  XI.  стр.  266.  На  8-ни. 

У  овој  књизи  покушао  је  Грове,  да  доведе  у  свезу, 
у  узајамни  одношај,  све  појаве  физикалне  па  чак  и  ке- 
мијско  сродство  и  то  или  непосредно  или  посредно.  Ово 


104  Физика  у  Срба. 


извађа  полазећи  од  сваке  физикалне  дисциплине  као  по- 
четка,  као  излазне  тачке,  на  прелази  редом  на  друге.  Као 
основу  свима  појавима  узео  је  Грове  прво  кретање, 
и  затим  доказује,  да  се  кретањем  тумачи  и  звук,  и  то 
таласањем  етра,  и  светлост  и  електрицитет  и  топло- 
та  и  кемијско  сродство ;  после  кретања  узима  за  излазну 
тачку  топлоту,  па  електрицитет,  светлост,  магнетизам  и 
напослетку  кемијско  сродство. 

Грове-у  иде  местимице  од  руке  те  доиста  вешто, 
паучно  и  философски  долази  до  свезе  и  износи  нам  је 
иред  очи,  али  па  неки  мести  иде  му  врло  тешко,  силом, 
зато  је  и  припуђен,  да  обори  и  по  неко  дотадање  ми- 
шљење ;  од  ових  назора  неко  замењује  новим  а  неко  про- 
сто  обара.  У  више  прилика  разликује  се  Грове  од  свију 
других  физичара,  а  особито  оиде,  где  узима,  да  је  етар 
груба  материја. 

Да  ли  се  назори  Грове-ови  слажу  или  не  слажу 
са  назорима  осталих  физичара  требало  ми  је  истаћи,  али 
уЈедно  и  то,  да  се  примети,  како  се  овом  књигом  улази 
дубље  у  теорије  свију  физикалних  појава,  па  онда  упо- 
ређују  и  критички  разлажу.  Књига  је  скуп  теорија  и 
врло  занимљива,  те  читаоцу  даје  зацело  бистрија  и  си- 
гурнија  погледа  у  физику  и  у  последњи  узрок  свију  по- 
јава:  по  Грове-у  може  тај  узрок  бити  и  кретање  и 
топлота  и  електрицитет  и  магнетизам,  а  и  кемијско  сродство. 

Разлагање  је  дакле  чисто  теоретично  и  научно  и 
никако  није  за  опе,  који  нису  у  физику  већ  доста  про- 
дрли.  Да  ко  може  са  задовољством  читати  Грове-ову 
физику,  мора  много  знати  из  физике,  мора  имати  појма 
0  многим  стварима;  за  њега  ће  бити  у  књизи  мало  но- 
вих  ствари,  алије  свакојако  ново  то,  како  је  вешто  Гро- 
ве  знао,  да  доведе  у  узајамни  одношај    све  појаве. 

Велика  је  штета,  што  ову,  тако  запимљиву  књигу 
за  физичара,  није  превео  стручњак,  те  су  зато  накара- 
ђене  неке  здраве  мисли ;  штета  је  даље,  што  је  језик 
рђав,  па  се  не  да  лако  читати,  а  штета  је  и  зато,  што 
има  тма  штампарских  погрешака,  особито  су  силна  страна 
имена  натрашке  штампана. 


Физика  у  Орба.  105 


Радовановић  је  умрво  21.  маја  1878,  а  родио 
се  1849.  године,  био  је  ваљан  лечник,  санитетски  пору- 
чик.  Раден  је  био,  врло  вредан,  за  санитетску  струку  у 
Србији  стекао  је  веће  заслуге;  на  књижевностирадио  је 
много  и  сувише  за  кратког  свог  века:  оригинално  јепи- 
сао  а  много  и  преводио. 

40.  Друга  књига,  која  се  бави  физиком  а  не  долази 
у  школске  књиге,  јесте 

Ризниц*а  зна  ња.  Свеска  прва.  Најважнији 
проналасци  у  деветнаестом  веку.  Књига  прва. 
11о  разним  изворима  израдио  Стеван  В.  Поповић, 
епархијски  школски  референат.  Са  45  слика  у  тексту. 
У  Новом  Саду.  Издање  штампарије  А.  Пајевића  1880. 
IV.  стр.   147.  На  8-ни. 

У  овој  књизи  је  тек  један  део  из  физике,  и  то  део, 
који  се  иначе  по  физикама  врло  овлаш  узима,  јер  опар- 
ним  машинама,  с  којима  се  читава  књига  бави,  долази  у 
ширу  механику,  у  примењену  механику,  или  у  топлоту. 

Колико  се  по  школским  књигама  мало  узцма  о  пар- 
ним  машиеама,  толико  су  оне  данас  од  веће  вредности, 
јер  данас  је  баш  доба  паре  и  парних  машина:  књига  је 
дакле  дошла  потпуно  у  згодно  доба.  Да  је  бар  и  раније! 

Лако  и  јасно  тешко  је  писати  и  разлагати  о  пар- 
ним  машинама,  но  то  је  ипак  учињено  у  овој  књизи  са 
успехом.  Писац  је  зпао,  да  вешто  популарише  парне  ма- 
шине,  а  и  у  томе  је  погодио,  што  је  историјски  пратио, 
како  се  развијала,  како  се  усавршавала  парна  машина, 
док  није  дошла  до  дапашње  савршености. 

Књига  је  научпа,  али  опет  забавна,  у  нешто  је  штета, 
што  се  поткрале  неке  стварне  погрешке,  које  тиме  ту- 
мачим,  што  ју  је  писао  нестручњак. 

41.  Наводим  у  расправи  овој  својој  још  једну  књи- 
жицу,  која  је  почетак  читавом  пизу  свезака,  а  све  ће 
говорити  0  предметима  из  природних  наука.  Књизи 
је  име: 

Природне  науке  за  народ  и  школу  од  А. 
Бернштајна,  превео  с  немачког  Божидар  Савић. 
Свеска  прва.  Природне  снаге  I.  У  Београду.  Краљев- 

^Јетопис"  147.  7а 


10()  Фивика  у  Орба. 


ско-српска  државна  штампарија.   1884.    У1П.  стр.    157. 
На  малој  8-ни. 

По  самом  имену  види  се.  коме  је  намењена  и  ова 
и  све  друге  свеске,  које  дођу,  но  кад  ју  човек  узме  у 
руке,  увериће  се,  да  је  књига  више  за  народ  него  за 
школу,  само  читалац  мора  бити  већ  нешто  верзиран  у  фи- 
зици,  наиме  треба  за  прву  свеску  да  зна  већ  унапред 
нешто  из  електрицитета,  магнетизма  и  топ.тоте. 

Ова  прва  свеска  може  се  узети  као  дубљи  поглед 
у  готове  већ  резултате  о  привлачној  (и  одбојној)  снази 
у  молекила,  писац  узима  у  атома.  Ово  није  коректно,  јер 
привлачна  снага  међу  атомима  одводи  нас  у  промену  при- 
роде  самих  тела,  одводи  нас  у  кемију,  а  у  књизи  се  ра- 
справљају  само  физикални  појави. 

Ствари  у  књизи  изведене  су  јасно,  цела  је  књига 
разумљива,  само  што  није  свуда  потпуна.  Навешћу  само: 
у  књизи  се  тумаче  електрични  и  магнетични  појави  »не- 
чим,  што  је  састављено  из  две  врсте«,  а  то  нешто,  то 
је  »велика*  тајна*  и  —  флујид,  па  онда  даље  има,  да 
»озбиљан  човек  од  науке  радо  признаје,  да  реч  флујид 
само  означава  нешто,  што  је  непознато,  чије  право  биће 
остаје  за  човека  скривено«. 

Мпого  речено  и  опет  ништа.  Кад  се  није  дало  рећи 
или  кад  се  није  дало  превести  разумљиво,  чисто,  јасно  и* 
потпуно,  шта  је  електрицитет  и  магнетизам,  није  требадо 
ни  горње  речи  мећати  у  књигу  »за  парод  ишколу«,јер 
њима  се  није  ништа  рекло,  а  побиле  су  доста  вредност 
књизи  »за  народ  и  школу«. 

Овој  књизи  треба  створити  публику,  јер,  рекох  већ, 
не  може  је  свако  из  народа  читати,  а  по  првој  овој  свесцп 
надати  се  можемо,  да  ће  и  друге  одговорити  лепој  намери 
и  Бернштајновој  и  преводиочевој :  да  природне  на- 
уке  популаришу  и  у  народ  унесу.  Једино  би  још  додао, 
да  се  још  боље  пази  на  превод  и  да  не  долазе  страно 
речи,  које  су  слабо  познате,  а  ако  морају  доћи,  то  да 
се  протумаче  такп  на  месту,   где  су. 

42.  На  завршетку  спомињем,  да  сам  и  с&м  написао 


Физика  у  Орба.  107 


по  страним  изворима  расправу  под  именом :  »Кинетична 
теорија  ваздушних  тела«.  Расправа  је  ова  штампана  у 
»Извештају  о  српској  великој  гимназији  у  Новом  Саду 
за  гаколску  годину  188^^3*  ^  прештампана  је  и  за  себе. 
У  Новом  Саду.  Парна  штампарија  Николе  Димитријеви- 
ћа,   1883.  8-на,  стр.  24. 

У  кинетичној  теорији  ваздушних  тела  наводе  се  нај- 
новији  резу.1тати,  до  којих  је  дошла  физика  и  кемија, 
испитујући  кретање  молекила  у  телима,  затим  се  поку- 
шало  протумачити  кретањем  молекила  више  појава  у 
природи. 

Завршујући  ову  расправу,  слободан  сам  овако  јавно 
замолити  сваког,  ко  би  знао  још  за  које  дело,  а  ја  га 
навео  нисам,  да  ми  изволи  јавити.  Уједно  се  најлепше 
захваљујем  свима,  који  ми  на  руци  беху,  да  што  пот- 
пунија  испадне  ова  расправа. 

43.  Наводим  овде  у  прегледу  још  цео  споменути  рад 
на  физици : 

I.  По  годинама,  кад  су  књиге   штампане: 
1787.  Е.  Јанковић,  0  испаравању  воде; 

1801.  А.  Стојковић,  Физика,  прва  част; 

1802.  А.  Стојковић,  Физика,  друга  част; 

1803.  А.  Стојковић,  Физика,  трећа  част; 
1811.  П.  Кенгелац,  Јестествословије ; 
1822.  Г.  Лазић,  Руководство  к   физици; 

1851.  В.  Маринковић,  Начела  физике,  први  и  дру- 
ги  део; 

1866.  Е.  Јосимовић,  Физика  за  женскиње; 
1868.  Д.  Павловић,  Физика,  прво  издање; 
1870.  Н.  Ј.  Петровић,  Електрицитет  и  магнетизам, 
физика  од  Гровеа  у  преводу  М    Р.  Радовановића ; 

1872.  Д.  Павловић,  Физпка.  друго  издање; 

1873.  Госен,  Физика,  у  преводу  Мијаиловића; 

1874.  Н.  Ј.  Петровић,    Физика  за  учитеље; 

1875.  С.  Здравковић,  Механика,  први  део; 

1876  М.  Петровић,  Основи  физике,  прво  издање, 
Ганотова  физика  I.  у  преводу  Св.  Видаковића; 


108  Физика  у  Орба. 


1877.  С.  Здравковић,  Механика,  други  део  и  Гано- 
това  физика  II.  у  преводу  Св.  Видаковића; 

1879.  Стеварт,  Физика  у  преводу  Ст.  В.  Поповића; 

1880.  С.  Здравковић,  Механика,  трећидео,  Љ.  Кле- 
рић,  Механика  прва  свеска  и  С.  В.  Поповић,  Најваж- 
нији  прона.1асци. 

1882.  Л>.  Клерић,  Садашњи  резултати  у  винематици; 

1883.  М.  Петровић,  Основи  физике,  друго  издање, 
Св.  Милетић,  Градиво  из  физнке,  Б.  Б.  Тодоровић,  физика 
и  Љ.  Клерић,  Механика,  друга  свеска; 

1884.  Бернгатајн,  Природне  науке  Ј.  у  преводу  Б. 
Савића. 

1884.  Ј.  Јенч,  Мала  огледница,  у  преводу  М.  Г. 
Трпковићке. 

1885.  М.  Петровић,    Основи  физике,  треће  издање. 
1886    Б.  Б.  Тодоровић,  Физика  друго    издање. 
Свега  дакле23  дела  у  33  књиге. 

П.  По  месту,  где  је  књига  штампана: 

У  Београду  двадесет  и  једна  књига. 

У  Будиму  четир. 

У  Панчеву  три. 

У  Новом  Саду  четир. 

У  Лајпцигу  једна. 

III    По  цељи,  којој  је  намењено  дело: 

Школи  и  народу  пет  дела,  а  само  школи  осамнаест. 

IV.  Оригиналних  је  шеснаест  дела,  а  превода  седам. 

V.  Три  издања  доживело  је  једно  дело,  у  два  издања 
изашло  је  два  дела,  а  једаппут  је  штампано  двадесет 
и  једно  дело. 


Додатак.  У  књизи  14б.  овога  »Летописа*,  а  на 
С1Т).  22.  навео  сам  »Атанасије  Пвановић  Стојковић  умрво 
ј^  1831.  или  1833.  године*.  То  сам  зато  тако  навео, 
што  ми  је  г.  Сандић  белешку  своју  показао,  где  се 
каже,  да  је  1831.  умрво,  а  г.  Рајковић  речеми,  даће 
бЈГГи  1833.  Доцније  сам  се  обратио  на  г.  Јована  Ди- 
м  и тр  и ј  е  в и  ћ  а,  пароха  у  Шимуновци,  као  најбдижег  ро- 


Физика  у  Срба.  109 


ђава  СтоЈБОвићева  овде,  са  молбом,  да  ми  јави,  ако  знаде, 
кад  је  Стојковић  умр^о.  Г.  Димитријевић  серадо 
одазвао  и  послао  ми  више  писама,  у  којима  се  може  наћи 
података  о  животу  првог  физичара  српског,  шта  више  и 
кратак  животопис  —  на  чему  му  јавно  захваљујем.  Г. 
Димитријевић  вели,  да  је  Стојковић  умрво  у 
Харкову  2.  јунија  1832.  године  и  да  је  сахрањен 
код  цркве  тамошње.  Исправљамо  дакле  дан  и  годину  смрти 
Атанасија  И.  Стојковића. 


ВЛАДИОЛАВ  КРАЉ  УГАРОКИ. 

ИСТОРИЈСКА    ТРАГЕДИЈА    У    ПЕТ    ЧИНОВА. 

НАПНСАО  ННКОЛА  В.  ЂОРИЋ. 

(Наставак.) 

ТРЕћИ  ЧИН. 

I 
У  Тамишвару  Хуњадија  двор. 


ПРИЗОР   ПРВИ. 
Агне  Гораиска  и  њеиа  васпитал>а  у  градвни  пред  дворех» 

Ате.  Све  лепо  стоји;  венци  красни  су, 

И  спремљено  је  како  треба  све, 

Ал'  ипак  за  ме  све  је  мало  то, 

И  чини  ми  се  боље  могло  би 

Да  буде.  Дајте  ту  пантљику  плаву, 

На  ружицама  овим  руменим 

Стајаће  лепо  нежни  украс  тај. 

Од  сваког  цвећа  ово  волијем. 

За  Владислава  сам  га  садила, 

Најлепши  ми  је  ово  венац,  је  л'  те? 
Васиитаља.  И  тај  је  леп  и  овај  са  босиљем 

И  с  белим  крином  онај  дивотним, 

Са  пантљикама  боје  ружичне, 

За  вас  ће  овај  тако  приличити 

Као  Владиславу  онај  с  ружама. 

С  љубављу  нек  се  невиност  удружи, 

С  вредношћу  срца  љубавнички  плам. 

За  стварност  таман  згодно  знамење. 
Лгне.  Ал'  ја  бих  знаку  дала  моћ, 

Да  јасно  буде  Владиславу  мом, 

Да  само  мислим  на  њ  и  ноћ  и  дан, 

Да  ми  је  јава  само  он  и  сан, 

Он  живот  сваком  срећом  увенчан. 


Бладиолав  Браљ  угарски.  ш 

Ах,  колико  је  срце  радо  моје, 

Што  могу  да  га  видим  најзад  сад. 

Осећам,  да  ће  срце  одбегло, 

Од  кога  давно  нисам  господар, 

На  своје  драго  место  доћи  опет. 
Васаитаља.  И  навек  ће  вам  останути  ту. 
Агне.  Од  себе  зар  бих  могла  да  га  пуштам? 

Од  кад  сам  чула  да  нам  долази, 

За  мене  он  је  мисао  једина. 

И  једва  сведох  ока  ове  ноћи 

За  један  час,  и  опет  само  он, 

И  тако  кратког,  али  слатког,  сна 

Једини  мили  беше  садржај. 

Ја  не  знам  на  што  мајка  његова 

Толико  брине,  плаче,  вајка  се. 

Ја  знам  да  с  њиме  долази  и  краљ, 

Мог  оца  данас  моћни  заштитник. 

Мој  отац  већ  је  земље  палатин, 

Мој  вереник  је  њезин  мили  син: 

Зар  може  дакле  бити  тврђег  залога 

За  срећу  нашу  и  за  земље  мир? 

Ја  знадем,  да  и  сами  млади  краљ 

У  непрестаној  стези,  надзору, 

Ујака  није  тако  волео 

Потпуно,  целим  срцем  одано, 

Свом  душом  својом,  као  на  пример  ја, 

Као  Владиа^ава  ја.  —  А  то  је  доста, 

Да  место  Цељског  може  доћи  сад 

И  други,  па  и  добри  отац  мој, 

Кој'  краљу  неће  бити  никада 

Надзорник  него  слуга   послушан. 

Ал'  манимо  се  таких  ствари  сад; 

Ја  велим,  биће  боље,  да  ми  ви 

Песмицу  једну  отпевате  сад. 
Васиитаља,  Радости  овој  вашој  приличну? 
Агие.  Најлепшу  коју  знате. 
Васаитаља.  Коју  ви 

Волете. 


И2  Бдадиодав  краљ  угароки. 

Агне.  Ја  ћу  вам  помАгати. 

Васиитаља.  0  соколу,  о  тици  убојној  ? 
Агне.  Не,  боље  ону  краћу,  нежнију 

0  драгану  у  земљи  далекој.  (Пвмју, 

Далеко  си  од  менека, 

Далеко, 

Иреко  гора,  преко  река 

Далеко 

Срце  моје  жуди,  море, 
За  тобом. 

Слатком  жеЈММ  груди  горе 
За  тобом. 

Али  опет  срцу  моме 
Блиау  си; 

Докле  КЈца  ва  тобоме 
Блиа/  си. 

Ти  ћеш  мени  ипак  доћи, 

Драгане, 

И  на  дану  и  у  ноћи, 

Драгане. 

Загрл»1^  те  овде  чека, 

Дођи»  ој, 

Драго  моје  ив  далека 

Дођи,  ој! 

ПРИЗОР    ДРУГИ. 
(Јелисавета  у  црнини  долааи  иа  дворцл). 

Јелг^саеета  (аа  себе).  0  младости,  о  срећна  безбриго ! 
Ти  певаш  песме  невиности  чедне, 
Јер  сама  вечно  си  невина  и  чедна. 
Ти  чиста  срца  не  знаш  бриге  шта  су, 
И  боли,  који  срце  материнско 
Са  лакоумља  синовља  парају. 
Ах,  гласови  нам  страховити,  грозни, 
Са  сваке  стране  долазе  и  стижу. 
Са  ужасом  се  утркује  ужас. 
И  ово  мало  ведрине  и  мира, 
Што  неискусне  само  очи  вара, 
На  срце  моје  само  већу  бригу  баца. 


Бдадиолав  краљ  угароки.  ИЗ 


Оризон  јесте  чист  и  ведар  сада , 

Ал'  у  даљини,  једва  догледној, 

Олује  пун  се  облак  суморно 

Над  нама  диже,  прети  ужасом. 

Тренутал  мир  ме  стару,  искусну 

У  страховању  неће  смирити. 

Страхоте  носи  најближа  будућност. 
Агне  (пришла  јој).  Разведрите  ми  брижно  лице;  гле, 

Ове  сам  венце  Владиславу  нашем 

За  долазак  му  к  нама  спремила; 

А  он  је  красно  заслужио  то : 

Та  он  је  први  јунак  био  свуд, 

И  најбоље  с'  у  рату  борио. 

Ал'  што  сте  тужни  све  једнако  ви  ? 

Не  радујете  се  доласку  му  зар? 

Та  тако  дуго  није  био  с  нама. 

А  ја  се  баш  од  срца  радујем. 

Ил'можда,  мајко,  није  пристојно, 

Што  радост  ову  крити  не  могу? 
Јелисавета.  Радуј  се,  ћери.  Срећно  било  ти1 

Ја  —  ја  ти  —  ти  ме  разумети  нећеш  — 

Не  могу  певат'.  Мајка  само  ће 

У  црно  себе  крити,  плакати; 

И  што  год  више  срећна  певаш  ти, 

Привидно  срећна,  —  тим  ће  мајка  више 

И  црња  бити  и  суза  пролити. 
Лгне.  Онда  ћу  и  ја  само  плакати. 

Зар  могу  ја  да  певам,  када  бол 

И  јад  у  вама  срце  раздире?  • 
Јелисаеета.  Не,  Агне  мила,  тако  ја  не  мислим, 

Нит'  желим  теби  таке  среће  ужасне. 

Остани  таква,  буди  ти  једина 

Истински  образ  невиности  чедне 

И  непритворства,  мира  и  љубави, 

Јер  све  је  друго  лаж  и  нитковлук. 
Агне.  Ни  помирење? 
Јелиеавета.  Нек  ти  остане 

У  ружичастој  боји,  ма  и  лажној. 


114  Бладислав  краљ  угароки. 


Пред  неискусним,  Агне,  очима. 

Не  тражи  објашњења  немила. 

У  срећу  веруј,  док  је  вери  места, 

II  гоји  наду,  док  је  срцу  драга. 

Хајдемо  да  се  спремимо  за  дочек, 

Јер  гости  ће  нам  скоро  бити  ту. 
Агне.  Одмах  ћу  доћи;  ено  ујака! 

Од  Владислава  он  ми  гласе  носи. 
Јелисавета.  Мој  брат?  Морам  се  уклонити. 

Згоднији  час  и  боље  место  је 

Одређено  за  састанак  са  њим.  (Оде.) 
Агне.  Ах,  ова  њена  чудновата  жалост!  — 

II  ја  сам  нашла  сада  певати! 

Гле,  поред  целе  моје  радости 

На  очи  сузе  хоће  да  ми  пођу. 

ПРИЗОР  ТРЕћИ. 
Снла^вја  и  Кањижа  долаае. 

Оилађија.  А !  тако,  тако,  ми.1а  снајице !  То  волем.  Сад  је 
време  цвећу,  песми  и  весељу.  А  за  кога,  ако  смем  питати  ?  Аји 
нека,  знам,  знам. 

Лгне.  За  јунаке  нагае  из  Београда,  за  победиоце  Махо- 
медове. 

Сила^ија.  Али  на  првом  месту  ? 

Агне.  За  онога,  који  је  први  био. 

Оила^ија.  Ако  се  не  варам,  први  у  срцу  био  је  и  у 
боју  први. 

Кањижа.  Како  да  неби  био,  кад  има  за  кога.  Имао  сам 
прилике  гледати  Ћтетш  на  мегданима,  па  коливо  је  сваки 
храбрији  и  срчанији,  кад  се  бори  пред  драганом,  која  му  је 
срце  освојила.  Гледао  сам  и  певаче,  где  се  о  венце  боре,  па 
је  свакад  однео  венац  награде  онај,  коме  је  драгана  била  пред- 
мет  песми.  Идеал  је  душа  у  борби  за  славу.  Да  цеља  немамо, 
да  није  савршенства  и  узора,  којима  тежимо,  не  бисмо  имали  ии 
ставних  дела  ни  великих  људи. 

Сила^ија.  Је  л'  све  за  дочек  спремно? 

Агне.  На  служби.  Али  дозволите,  да  одем  матери  Владн- 
слављевој.  Она  ме  звала.  (Одлааи.) 


у 


Бладиодав  краљ  угарски.  и^ 

ПРИЗОР  ЧЕТВРТИ. 

Сила})ИЈа  и  Кањизва« 

Оилађија.  Дакле  палатин?  И  опет  Немац  да  дрма  овом 
земљом.  И  опет  нас  изиграше. 

Канижа.  Па  шта  смо  могли  боље  радити. 

Силађија.  Како  шта?!  Могли  смо  изнудити  просто  све. 
Могли  смо  понајпре  баш  истога  тога  Николу  Горанскога  ски-^ 
иути  с  врата,  а  за  њим  послати  врагу  и  све  друге,  што  нам 
заједно  с  њим  дођоше  на  врат  из  Немачке  и  Чешке.  У  опште 
могли  смо  учинити,  да  целу  управу  над  Мађарском  само  ма^ 
ђарске  руке  воде. 

ЈСањижа.  Па  ипак  је  боље  што  је  овако  било.  Да  сма 
тако  радили,  као  што  сад  говориш,  остали  бисмо  у  очима  њихове 
странке  насилници  и  бунтовници,  а  код  наших  тешко  да  бисмо 
стали  на  чвршће  земљиште.  Није  било  умесно  предузимати^ 
ишта  против  краља  после  онолике  његове  предусретљивости. 
Против  Николе  још  мање,  јер  он  се  већ  неда  раздвојити  од 
краља,  а  ни  ми  немамо  за  то  баш  никаквог  повода.  А  после 
и  Владислав  наш  јако  пази  Николу. 

Оилађија.  Због  ове  гиздавице !  Чуј  ме  Владиславе !  Пре^ 
ће  пасти  небо  на  земљу,  него  што  ће  од  тога  што  бити.  *Га 
је  Николи  било  само  једно  средство,  да  му  не  сметамо,  да  што 
пре  дође  цељи,  јер  и  поред  сродства  и  блиског  положаја  с  кра- 
љем  требалисмо  му  и  ми  за  то.  Сад  пак  кад  је  постао  пала- 
тин,  веруј  ми  на  све  мисли  пре  него  на  то.  У  осталом,  ишта 
се  мене  тиче,  ја  док  сам  жив  од  тога  неће  ништа  бити.  На 
скоро  ћеш  и  ти,  а  још  више  мој  Владислав  дознати,  шта  ја 
све  смишљам  и  шта  ћу  све  извести.  Избићу  ја  Владиславу  и.^ 
главе  сваку  помисао  на  оваку  женидбу,  као  год  што  неће  ни 
Никола  ни  часа  почасити,  а  да  и  сам  ћери  својој  не  разбије 
таке  лепе  санове.  То  су  бесмислице,  што  се  не  слажу  са  здра- 
вом  памећу  данас.  Владислава,  чуј  ме  пријатељу,  чека  не- 
што  више,  а  не  загрљај  гиздаве  кћери  једнога  Николе 
од  Горе. 

Кањижа.  Преко  ћери  намислио  је  он  да  остане  у  злат- 
ној  средини,  да  седне  на  један  пут  на  две  столице. 

Оила^ија.  Али  ће  погодити  баш  тамо,  где  нема  ни  једне. 


116  Бладиодав  враљ  угароки. 

Ми  немамо  шта  више  да  добијемо.  Све,  што  буде  од  сад  ура- 
ђено,  само  ће  нама  на  штету  бити.  Ето,  краљ  је  под  његовим 
упливом  устао  најодсудније  против  мене  у  распри  мојој  са  де- 
спотом  и  све  окренуо  мени  на  штету.  Пре  свега  није  дозво- 
лио  да  деспотида  остане  таоцем  за  новце,  а  после,  кад  је 
ђурђе  једном  већ  измакао  и  кад  се  и  он  сам  видео  слободан 
иза  зидина  београдских,  онда  је  поништио  и  оне  тачке  нашег 
уговора,  што  су  се  тицале  уступке  градова.  Па  и  за  новце, 
вели,  ваља  да  почекам,  јер  су  они  опет  неки  уговор  закљу- 
чили,  да  се  рат  с  Турчином  настави.  И  то  ће  остати  до  једног 
лепог  дана,  кад  ће  ми  се  јавити,  да  и  од  тога  нема  нншта. 

Кањижа.  Шта  велиш?  Они  да  наставе  рат  с  Турцнма? 
Они  да  поберу  плодове  наше  славне  победе? 

Олла^ија,  И  ту  нам  се  стари  Бранковић  наметнуо  за 
<^езника.  Сад  нам  је  већ  добар  пријатељ,  кад  је  у  изгледу, 
да  се  што  освоји  и  њему   спусти  у  крило  као  зрела  крушка. 

Еањижа.  Новчане  прилике  код  њега  су  повољније,  него 
код  ма  кога  од  нас,  него  и  у  самога  краља. 

Оила^ја.  То  је  извесно.  Али  се  тиме  крепе  само  наши 
противници,  а  ја  то  не  могу  да  трпим.  Као  што  рекох,  и  за 
новце  сумњам,  да  ћу  их  икада  добити  од  деспота.  И  ту  му 
може  бити  краљ  пречи  од  мене  и  ја  остадох  на  суву. 

Кањижа,  Онда  би  то  значило,  да  у  овој  земљи  нема  по- 
штења,  нема  поштовања  закон,  нема  важности  никаква  обвеза ; 
онда  би  то  значило,  да  овде  влада  само  песница,  царује  лаж 
и  насиље.  Онда  ћемо  се,  богме,  рачунати  сами  међу  собом  и 
1ШК0  за  најбоље  нађемо. 

Оила^ија.  Како  за  најбоље  нађемо!  Бладиславе,  ти  ди- 
Ј>ота  збориш !  Богме  ја  одох  таки  у  Веоград,  да  се  сам  помажем. 
Кањижа.  Не  сам!  На  мене  можеш  увек  рачунати. 

Сила^ија,  Не  ћемо  остати  сами  никако.  То  ми  је  још 
ионајмања  брига.  (Чују  св  трубе).   Ето  нам   краља.   Ето  гостију. 

Еањижа.  Да  игру  притворства  изведу  до  краја.  Уклонимо 
се.  Ево  и  читава  гомила  народа  иде  им  амо  на  сусрет.  Хајдемо 
ми,  није  ту  место  за  нас.  (Оду.) 


Владиодав  краљ  угароки.  ит 


ПРИЗОР    ЦЕТИ. 

(С  друге  стране  долааи  члуш  сд  свирачима  и  певачииа  и  мноштвом  народа.) 

Чауш  (пева  с  осталимд). 

Амо  вина  аа  чауша, 

Амо  песме  веселе, 

Лепе  цуре  веселе, 

Румене  и  пребеле. 

Јесте  л^  цве^^а  и  венаца, 

Јесте  л'  крпљу  оплеле. 

Гиадавице  веселе, 

Голубице  иребе.1е, 

Јесте  л^  вина  спремиле? 

Јесте  л'  цехар  налиле? 

Веселе  и  румене! 

Све  у  колу  уа  мене, 

Иоскочите,  лагане, 

Кад  лане  с  пољано. 

Лагане, 

К*о  лане, 

Веселе, 

1Јребеле ; 

Гиздавице  веселс, 

Голубице  пребе-1е, 

Веселе, 

Пребеле, 

Румене, 

Медене. 

1§а20(1ј!  Мирно!  Иазите  на  мене,  па  сви  весело,  у  ред 
војнички!  Иштване,  што  си  сагнуо  главу  и  погрбио  леђа?  Зар 
ћеш  тако  дочекати  кра.Ђа?  Ти,  Палчи,  љуцки  ту  сабљу,  бркове 
увошти!  Што  си  их  опустио  као  гуска  пребијена  крила  низ 
леђа?  Ти,  кривоноги  Тончика,  одмах  да  си  стао  иза  Палчике! 
Зар  ће  краљ  још  и  твоје  криве  ноге  гледати  ?  И  пази  да  гле- 
даш  у  десно,  кад  прође  краљ  овуда,  јер  како  си  разрок,  таман 
ће  се  учинити  краљу  да  гледаш  у  њега.  Но,  хоћеш  ли  се  на- 
местити.  Но,  хвала  богу!  Пазите,  да  ме  не  осрамотите,  јер 
тешко  томе,  ко  се  не  покаже.  Мораће  попити  највећу  чизму 
на  душак  у  здравље  краљево. 

Тончика.  Онда  ја  пијем  две,  молим.  Једну,  молим  за 
криве  ноге,  а  другу,  молим,  за  разроке  очи,  —  молим! 

Чауш.  Шта  молиш,  пијанице  несита !  Три  дана  нећеш,  море, 


118  Владиолав  Браљ  угароки. 


капи  окусити.  Ј^агоф'!  Ево  гостију.  Не  заборавите,  да  сте  вп 
овде  грађани,  домаћини.  Мушки  се  држите!  Ти,  Иштване,  одмах 
у  други  ред  са  твојим  јадним  чизмама.  Стани  ти,  Кепешл. 
пред  њега.  Тако!  Свирачи!   Станите  овде  пред  мене.    Пазите, 

па  СЛОЖНО  СВИ.  Ме^ег1е1ск  —  е  еп^ете!  ?   (Дајв   внак  да  се  понне.) 

Гиндавице  весе.че, 
Голубице  пребеле, 
Јеств  л'  цвећа  и  венаца, 
Јесте  л'  крал>т  оплв,1в? 
Јесте  л'  вина  спремиле? 
Јесте  .1'  пехар  иа.\иле? 
Веселе, 
Пребе.ле, 

Лоскочите,  .чагане, 
Као  ланс  с  по.1>ане. 
.1агане, 
К'о  лане, 
Весе*\е, 
11ребе.\е. 

П  Р  И  3  0  Р   Ш  Е  С  Т  И. 

^а  времв  певања  долавв  врал  Владиолаву  Никола  Витез  н  Розгоњцја  ; 

Сила})ија  и  Кањиха  одвојвни. 

Чаухи,  Да  живи  краљ! 

Народ  (три  пут).  Да  живи  крал>! 

Ераљ.  Да  живи  Угарска! 

(Чујв  св  тумсна  тиха  песма.; 

Весеље  ваше,  вашу  срдачност 

И  сам  од  свега  срца,  грађани, 

Са  вама  делим  ја  и  моји  сви, 

Понајпре  овог  града  господар, 

Мој  драги  брат  и  друг  ми,  Владислав, 

А  с  њиме  исто  тако  одан  ми 

Доглавник  први,  земље  палатин, 

Од  Горе  племенити  гроф  и  сви 

Уз  мене  које  овде  видите. 

(Иесма   ближа  н  јаснија.) 

Нек  срца  ваша  опије  весеље. 
Ако  сте  икад  песме  веселе 
Од  победе  и  славе  певали, 
Певајте  сад  на  славу  Угарске! 


Бладиолав  краљ  угароБи.  по 


Народ.  Да  живи  краљ  I 

Краљ.  Шта  чујем?  Какви  звуци? 

Никола.  На  двору  врата  отворише  се. 

Весељу  нашем  подсмеј  ужасан, 

Гледајте,  краљу! 
Краљ,  Ко  је  жена  та? 

Шта  значи  ова  песма  мртвачка? 
Витеа.  Ужасно!  Дочек  врло  жалостан. 
Роагоњија  (тихо  кра.1.у).   0,  Величанство,  то  су  гласови 

Једини,  који  теку  са  срца 

У  страховитој  игри  пакленој, 

Коју  смо  мало  мудро  повели 

У  оном  часу,  када  послушасмо 

Покојника  вам  драгог  савете, 

Те  с  вуцима  у  друштво  пристасмо. 

Та  жена,  то  је  мати  ојађена 

Вашега  новог  брата  Владислава. 

А  она  црна  пратња  иза  ње, 

Једина  верна,  истинита  слика 

Крвавог  нашег  мира,  бедне  слоге. 

Главу  твоју  круна  краси, 
Сјај  са  чвла  сија  твог, 
Ма  куд  пош^о,  ма  где  да  си, 
Тебе  чува  благи  бог. 

Рука  твоја  правду  дели 
Силноме  и  нејаком; 
Срце  среће  вемљи  жели, 

МИЛОСТИВ    СИ    ДобрОМ,    8Л0М. 

О,  погледај,  какви  јади 
Нама  прате  дан  и  ноћ! 
Смилуј  нам  се,  краљу  млади, 
Милости  је  силна  моћ. 

После  лрве  строФе  ступа  на  позорницу  Једнсавета  Ху&адн,  сва  у  црнини, 
а  ива  ње  пратња  од  12  до  15  девојака  такође  у  црнини.  Међу  њима  Агве 
у  белом  оделу,  ваједно  с  васпитаљом,  обе  носе  венце  и  цвеће.  Док  девојке 
певају  другу  и  трећу  строФу,  Јелисавета  стоји  непомична  на  среди  по- 
8орт1це ;  тако  исто  и  краљ  и  сви  око  њега,  који  су  аа  корак  уступили 
И8нена1^еви.  Кад  се  песма  сврши,  Јелисавета  потрчи  пред  кра.^  падве 
ху  дред  воге  и  грли  му  колена. 


120  Бладиолав  Браљ.  угароки. 


ПРИЗОР   СЕДМИ. 

Јелисавета.  Милост!  Милост,  краљу!  Милост,  Величан- 
ство,  синовима  мојим! 

Сила^ија  (Кањижи).  Шта  то  би?!  Шта  јој  паде  на  памет, 
да  нам  скида  образине  с  лица?  Зар  не  бесмо  сви  скривени 
тако  дивно,  да  нас  ни  сами  демон  није  могао  разазнати  једне 
од  других.  Ни  више  ни  мање  него  нас  начини  убицама  и  раз- 
бојницима  пред  целим  народом,  за  које  треба  клечећи  милост 
испросити.  Леп  дочек!  Погледај  краља,  како  је  блед  и  збуњен! 

Кањита.  Призор  га  је  овај  срца  коснуо.  Не  зна,  шта  да 
рече,  нити  шта  да  започне. 

Пееиа:  Света  сенка  Јан  Хуњади 
11рок.1иње  нлс  даи  и  нић. 
Смилуј  нам  се,  кра.1»у  млади, 
Ве.гика  је  твоја  моћ. 

Кањижа.  Краљ  је  потресен.  Сузе  му  ударају  на  оч.1. 
Јелисавета.  Милост!  Милост  синовима  мојим! 
Краљ.  Устајте,  добра  мајко !  Прах  је  тај, 

У  ком  лежите,  тешки  за  ме  стид. 

Не  прах,  већ  прво  достојанство  вама 

Приличи  и  та  црна  одећа 

Угарској  целој  значи  јад  и  жалост. 

Порфира  царска  само  приличи 

Хуњади  Јанка  љуби,  којом  је 

(Увима  од  пратње  иорФиру  и  огрће  је.) 

Захвалан  овде  почаствује  краљ. 

Устајте,  мајко,  прва,  најврлија 

Међ  свима,  које  има  Угарска, 

Устајте  земљи  овој  на  радост. 

Убиство  Цељског,  мога  ујака, 

На  души  деца  ваша  не  носе. 

Не  дођох  амо,  да  продужим  јад, 

Већ  сваки  траг  да  њему  избришем, 

Народа  свег  да  срце  освојим.  (Витезу.) 

Пред  олтар  свете  цркве  пођимо 

Овога  часа,  да  на  јеванђељу 

Љубави  савез  скопчамо  за  навек.  (Је.1исавети.) 

Последњу  сузу  да  вам  избришемо, 


Бдадислав  краљ  угароки.  121 

Да  материнство  измолимо  ваше. 
Нек  данас  ваш  удружи  благослов 
Сва  срца,  која  вражда  раздвоји ; 
Нек  падне  ваша  тоила  молитва 
Пред  богомајком  за  кра-Ђа  и  народ. 
Јелиеавета.  0,  краљу,  дико  наша,  радости, 
Анђеле  мира,  хвала,   хвала.   хвала! 
Сви  од.1а8е  осим  Владисдава  и  Агне. 

П  Р  И  3  0  Г    0  с  м  и. 

Влпдислав.  Па,  велиш,  баш  си  била  радосна? 

Агне.  Те  како! 

Владислав.  Од  сац  ми  нећеш  више  бринути, 

Нит'  чекати  ме  тако  пожудно. 

Махомеда  смо  ми  победили 

И  добар  дар  му  дали  за  пут  још. 

Од  мача  мога  оде  рањен  он; 

У  јаничара  чету  најбољу 

Са  момцима  сам  јуришао  ја. 

Међ  свима  први  там  полетео, 

Мислећи  на  те  само  у  тај  час; 

Па  и  не  смотрих  како  ода  свуд 

Опкољен  остах  војском  њиховом. 
Агне.  0,  Владиславе,  то  је  страшно  било. 
Владислав.  Ја  спазих  да  је  султан  међу  њима, 

Па  како  беше  извесна  ми  смрт, 

Ја  хтедох  барем  доброг  откупа. 

Устремих  се  баш  правце  на  султана 

И  ударцем  га  срећним  обраних, 

То  збуни  Турке:  сви  прегоше  сад 

Да  само  њега  живога  избаве, 

Те  изгубише  заклањајући  га. 

То  беше  њему,  ал'  и  мени  спас. 

На  радост  мени  поред  тебе  сад, 

На  јад  и  ужас  њему  кад  се  сад 

Погледа  нако  грдан,  срамотан. 
Лгне.  А  ја  и  незнам  за  те  страхоте. 

0  да  сам  знала,  ја  бих  умрла. 

^.1бто1шс**  147.  8а 


122  Владиолав  краљ  угароки. 


А  сад  се  чисто  стидим,  како  сам 
Весела  била,  вазда  певала 
И  безбрижна  се  теби  надала. 
Владислав.  0  Агне,  јагње  моје,  анђеле! 
Баш  за  то  што  ти  нада  така  била, 
За  љубав  теби  доброј,  невиној, 
К^евети,  з.1оби,  мржњи  невичној, 
Са  ужасима  рата  непознатој, 
За  љубав  теби  тако  пречистој 
И  доведе  ме  небо  амо  сад 
У  веренице  загрљај  ми  драг.  (Загрли  јв.) 
Колико  жудан  војне  славе  бех, 
Колико  жељан  славног  имена, 
Па  ипак  све  ми  жуди,  жеље  те, 
Спрам  оне  којом  жудех  затобом, 
У  незначају  бескрајњем  се  губе. 
Од  себе  све  их  бацам  ради  ове.  (Шљуби  јв.) 

Отварају  се  врата  на  двору.  У  исто  време  народ  долааи  на  поаорнвцу.  На 
ба.1кону   од  двора  појав.Ћује  се  кра.1.  са  Матијом   Хуњадијем,  Јелисаветом 

и  оста.\има  осим  Кањиже  и  Сила^|де. 

иРИЗОР  ДЕВЕТН. 

Чауш,  Кбгет  У1^у^12ха1ок ! 

Народ,  Да  живи  кра.Ђ! 

Владислав,  Уз  краља  сада  бити  морамо.  (Одлдвн  с  Агном.) 

ПРИЗОР   ДЕСЕТИ. 

Чауш,   (Чита    краљев    проглас.)    ГОСПОДИ   СВОТЛОЈ,  ВИТеЗОВШСа, 

грађанима  и  народу  свему  на  знаље:  „Ми  Владислав,  краљ 
Угарске,  желећи  земљи  и  свима  на  земљи  мира,  среће  и  на- 
претка,  захтевамо,  да  се  нашој  владарској  наредби  свакЕ  поко- 
рава,  да  сваки  раздор  међу  завађенима  легне,  да  се  сви  као 
браћа  љубимо  и  пазимо,  на  спас  отаџбини,  а  на  пропаст  њених 
злотвора  и  неверних  крвника  свете  вере  Христове,  А  да  сво- 
јим  поданицима  претходимо  у  томе,  заклињемо  се  у  име  оца, 
сина  и  светога  духа,  да  пе  носимо  на  срцу  никакву  срџбу, 
гњев  ни  освету  гледе  смрти  нашега  ујака,  покојнога  грофа  од 
Цеља;  да  смо  свима  опростили  и  да  смо  посинка  његова  Вла- 


Бладиолав  краљ  угароки.  123 

дислава  заједно  братом  Матијем  примили  данас  за  напзгу  драгу 
браћу,  а  мајку  њихову  за  своју.  И  као  нас  троје  поред  мајке 
наше,  тако  нека  се  збрати  данас  и  цео  народ.  (Владислав  се  ука- 
же  порвд  краља.)  Нек  слогу  нашу  и  љубав  цео  свет  види,  нека 
то  буде  радост  пријатељима,  а  ужас  душманима  напшм.  Тако 
нам  бог  помогао!" 

Краљ,   АМИН !  (Целнва  јеванђеље,  које  му  поднесе  Витеа.) 

Витеа,  Амин! 

Краљ.  (ВладиставЈ^.)  А  одмах  за  тим  тебе,  брата  мог.  (Пољуби  га.) 

Владислав,  0,  краљу,  клечећ'  овде  захвалан 

За  пољубац  ти  враћам  пољубац: 

Целивајући  краљевски  ти  скут. 
Краљ,  И  тебе  тако  исто  Матије. 
Матије  За  краљевско  ти  братство  поклон  мој 

И  живот  вечна  твоја  својина. 

Краљ.   А  СВа  тројица  мајку  у  руку.   (.Т>убе  Је.1исаввту  у  руку.) 

Јелисавета,  0,  лепи  дане,  кој'  ми  свану  данас. 
0  тако  давно,  дуго  чекана 
Најлепша  жељо  испуњена  си. 
Оташтву  нашем  сијну  мира  дан, 
За  којим  тако  дуго  жудесмо. 
Разведрило  се  небо,  туче  пуно, 
Над  нама;  сунце,  ено,  се  осмева, 
Са  сјајна  чела  баца  копрену, 
Што  узе  на  се,  да  нам  раздор  клет 
Не  гледа,  кој'  нас  беше  сатрво. 
0,  децо  моја,  благословен  час, 
У  који  гетш  мир  објависте, 
Благословени  ви  и  отаџбина, 
А  поред  свију,  преко  свих,  за  све 
Мој  син,  мој  краљ,  мој  дични  господар. 

(Љуби   краља  у  чело,  а  за  тим  синове.) 

Народ.  Да  живи  краљ! 

Краљ,  Још  једно  имам  свечаности  овој 

Да  додам:  треба  сад  и  сестра  мени 

Крај  тако  дичне  браће,  (Николи.)  Чујте  ме, 

Не  варам  ли  се,  вагаа  лепа  ћи 

Владиславу  је  обречена  већ? 


12^  Владиодав  краљ  угароки. 


Никола.  За  исту  цељ,  у  истој  жељи  краљу, 

Коју  смо  данас  тако  дивотно 

Постигли. 
Краљ.  Дакле  нек  и  буде  тако. 

И  толико  се  више  радујем 

Весељу  вашем,  што  сам  већ  и  сам 

Решио  поћи  стазом  оваком. 

Посланици  за  краља  француског 

Одавна  су  на  путу  ради  тога^ 

Да  просе  мени  тамо  невесту ; 

Од  срца  дакле  делим  с  вама  радост 

И  поред  нашег  брата  Матије 

Невести  ја  ћу  ручни  девер  бити. 
Јелисавета.  0,  краљу,  каква  милост  за  наш  дом. 
Краљ.  Не  милост,  то  је  дужност  моја  сад. 

Но  шта  ће  само  рећи  снајица? 
Агне.  Ах,  Величанство,  нисам  достојна. 
Ераљ.  Венчање  ће  вам  бити  у  Будиму. 

За  гостопримство  хоћу  данашње 

У  своме  двору  да  вам  се  одужим. 

А  сад  свирка,  песма  нек  се  ори, 

Весељу  нек  је  срећан  то  почетак, 

И  срдачно  га  прихватимо  ми 

У  загрљају  и  радости  сви. 

(0д.1а8е  сви  осим  Снла^цја  и  Кањшве*) 

ПРИЗОР  ЈЕДАНАЕСТИ. 

Силађија.  Баш  ово  ваља  најпре  спречити; 
Ту  свадбу  ваља  одмах  кварити. 
Похитај  затос  њима  ил'  и  пре 
У  Будим,  па  ми  спремај  земљишта. 
Ја  одох  смишљен  посо  да  доврпшм. 
С  двадесет  и  пет  хиљада  војника 
На  Будим  ћу  се  к  вама  дићи  ја, 
А  с  другима  ћеш  с  друге  стране  ти. 
Пре  него  с  новцем  ђурђа  деспота 
Могадне  ишта  започети  краљ, 
Пре  него  и  два  скупи  човека 


Вдадиолав  краљ  угароки.  125 

Са  иреератом  се  мора  свршити. 

Ја  идем  дакле  у  Београд  свој 

И  примам  на  се  први  ударац 

И  одговорност  највећу  за  све. 

На  Розенберга  ударићу  ја, 

Под  Београдом  још  се  бави  он, 

Са  оном  војском,  коју  цељски  гроф 

Под  видом  пратње  с  краљем  доведе 

У  Београд,  да  застрашава  нас. 

Ал'  ја  ћу  место  и  згодније  наћи, 

А  тако  исто  баш  и  иовода, 

Да  распем  ову  чету  странаца. 

Међу  тим  ти  и  моји  сестрићи 

И  у  Будиму  самом  спремићете 

За  предузеће  наше  земљишта. 

На  сваки  краљев  корак  мотрите, 

Понајпре  пак  на  Горског,  јер  је  он 

Најопасниј'  од  свију.  Уплив  му 

На  младог  краља  безграничан  је.  , 

Ја  одох  дакле  Београду  мом, 

Да  отуд  пратим  догађаја  ток 

И  да  им  правац  какав  треба  дајем. 
Капижа.  У  свему  на  ме  рачунати  можеш. 

Ал'  само  помно  из  почетка  бар, 

Јер  сад  су  јачи  него  икада: 

Претварањем  су  народ  придобили. 
Силађија,  И  заклетвом  су  руке  везали. 

Ви  само  мудро,  па  ће  исти  народ 

На  нашој  страни  исто  тако  бити. 

Народ  је  слама,  која  лети  тамо, 

На  коју  страну  вихор  завитла. 

Начина  има  вазда  довољно, 

И  дозвољеног  и  недозвољеног, 

Да  народ  кренеш  тамо  куда  хоћеш. 

Од  тога,  с  мало  само  памети, 

Ни  најмање  се  нећу  бојати; 

Шта  више  од  те  стране  помоћи 

У  свако  доба  добити  би  знао. 


126  Владжодаз  краљ  угарокњ 

Еањижа,  То  обећање  заборавити 

Нећемо. 
Оила^ија.  Мени  свакад  слободцо 

Обратити  се  гледе  народа. 

А  сада  збогом  и  до  виђења; 

И  место  мене  Владиславу  мом 

Останн  мени  раван  саветник. 
Еањижа,  На  срећу  нек  је  и  до  виђенл. 
Оила^ијп,  У  престоници  господари  њени. 

Разумеш? 
Еањижа.  Дивно,  дивно,  вере  ми! 


II. 
У  Парнву  у  двору  краља  Карла  VII. 

ПРИЗОР    ДВАНАЕСТИ. 

Крал  Карло  сам. 

Краљ.  ђремена  тешка  и  превртљива 

Настадоше  по  сав  хришћански  свет. 
^  Неверник,  дивљи  азијатски  звер, 

^^'т  Задрмао  је  тешким  топузом 

И  моје  земље  бедеме  далеке. 
У  бризи  народ,  црква  страхује. 
На  исток  очи  сваки  упире, 
Очекујући  гласа  отуда. 
Од  како  паде  први  бедем  наш, 
И  Христове  нам  цркве  свеопште, 
Устављајући  прве,  али  с  тим 
И  најсилније  вале  њихове, 
Од  Србије  од  земље  славне  цар, 
Од  тога  часа  пусти  неверник 
Не  за  бедемом  бедем,  не  за  градом  град 
В^  земљу  све  за  земљом  осваја. 
Тек  сада  нам  је  јасно,  шта  би  тај 
Погажен  народ  нама  бити  мог'о, 
^  Тај  први  и  најтврђи  бедем  наш. 


Вдадиолав  краљ  угароки.  127 

И  спасти  народ  тај  би  значило 
Од  варварина  избавит'  Европу. 
Хришћанском  свету  значило  би  с  тим 
Добити  бранич  вечит,  поуздан. 
Јер  вара  се  и  свети  отац  наш 
У  Риму,  а  са  њим  и  толики 
Краљеви,  да  пам  може  бити  то 
Византија  са  њеним  Грцима. 
Византија  је  трула,  немоћна, 
И  сама  себе  преживела  била; 
Јер,  ено,  Турчин,  сломив  Србију 
И  савезнике  њене,  обори 
Ударцем  једним  и  Византију. 
Колико  смо  се  у  том  варали, 
Уздајући  се  у  Византију, 
Најбоље  каже  самих  ствари  ток 
И  упоредба  с  кра^Ђем  угарским. 
Јер  султан,  који  Константинов  град, 
А  с  њим  и  земљу  грчку  освоји, 
Тај  султан  би  до  ноге  разбијен 
Под  Београдом,  где  се  судари 
Са  војском  краља  од  Унгарије. 
Догађај  овај  јасно  вели  нам, 
На  коју  страну  црква  Христова 
Погледе  своје  мора  свртати. 
И  хвала  богу,  сунце,  које  нас 
Обасја  давно  жудне  зрака  му, 
На  ведро  се  је  небо  винуло. 
Угарски,  славом  увенчани  краљ, 
У  мене  тражи  пријатељства  сад, 
У  мене  тражи  савезника,  оца, 
За  руку  кћери  моје  просећи. 
И  јављајућ'  о  турском  поразу 
Додаје,  да  је  савез  склопио 
С  богатим  земље  српске  деспотом, 
Који  ће  новца  дати,  да  се  рат 
Онако  срећно  почет  срећније 
Заврши,  да  се  Турчин  одагна 


128  Владиодав  краљ  угароки. 


Са  граница  Хришћанства  за  на  век. 
И  у  тај  савет,  силан  у  оружју, 
А  моћан  новцем  зове  мене  сад 
Да  удружени  свима  силама 
Европу  од  варварства  спасемо. 
Угарски  млади  краљ  је  тако  све 
Смислио  мудро  и  спасоносно! 
Па  зар  бих  мог'о  зета  дичнијег, 
А  кћери  мужа  бољег  желети? 
Са  раширеним  примам  рукама 
Оваког  зета  и  пробитаадн 
У  сваку  руку  савез  с  Угарском 

(Звони.  Улааи  дворник.) 

ПРИЗОР   ТРИНАЕСТИ. 
Крал  Карло,  дворннв. 

Ераљ  Еарло.  С  краљицом  рад  бих  разговарати. 

Деорник.  И  величанство  с  вама,  заједно 
Са  госпођицом  светлом. 

Кр(1љ  Карло.  Нека  дођу. 

А  дотле  нек  се  и  посланици 
Угарског  краља  нађу  и  замоле, 
Да  дођу  да  решење  наше  чују. 

Дворник.  Очекујући  скори  одговор 

За  пут  су  спремни  већ  и  чекају, 
Да  чују  шта  је  било  с  просидбом. 

Крслљ  Карло.  Ја  идем  к  њима.  Краљица  и  кћи 
Причекати  нек  овде  изволе.  (Оде.) 

Дворник.  (Сам .  Свакако  биће  наскоро  сватова. 
Краљица  исто  тако  к^о  и  краљ 
С  радошћу  прима  лепу  прилику. 
А  кад  се  узму  својства  одлична, 
Лепота,  мудрост  у  обзир,  па  слава: 
Без  сумње  не  ће  бити  друкчије 
Ни  са  принцезом  нашом  пресветлом. 

(Отвара  врата,  кралнца  и  прннцева  долаве.) 

Кроз  један  час  ће  овде  бити  краљ.  (Одв.) 


Вдадиодав  К1рвљ  угарови.  129 

ПРИЗОР  ЧЕТРНАЕСТИ. 
Краљнца  н  прннцева- 

Краљица  (са  једном  сликом  у  руди.)  Где  се  још  невеста  бри- 
нула  0  држави,  о  догађајима  у  земљи.  Зар  ћеш  ми  ти  тамо 
от1Љи,  да  државне,  послове  водиш?  Остави  се  тога,  мудрице; 
не  лита  ти  о  томе  говорити. 

Принцеза.  Све  је  тако  како  мајка  моја  говори.  Али  ја  зе- 
бем  у  срцу  због  оних  грозних  немира,  који  му  земљу  цепају  и 
који  се  причају  већ  као  чудо  по  целом  свету.  Владислав  мора 
да  има  много  непријатеља  у  свом  сопственом  народу. 

Ерсиљица.  То  су  измишљотине;  јер  ако  је  до  сад  тога  и 
могло  бити,  сад  га  заиста  тамо  нема.  Владислав  је  на  један- 
пут  постао  најславнији  краљ  међу  свима  хришћанским  краље- 
вима.  Њега  мла^нога,  њега  поноснога  узвисила  је  на  то  место 
славна  победа  над  Турчином  под  Београдом.  Зар  се  нећеш  осе- 
ћати  срећна,  зар  се  нећеш  поносити,  да  будеш  љуба  тако  дич- 
ног  краља? 

Прин^цеаа.  0  мајко!  И  та  слава  како  чудно  све  осваја. 
Она  је  већ  постала  предмет  свих  мојих  санова :  ја  сам  опијена 
причама  о  Владиславу.  Мене  срце  вуче  њему,  али  неизвесно, 
непоуздано.  Зебем  баш  зато,  што  ми  иста  слава  тако  јако  за- 
сењује  очи,  те  ми  се  чини,  да  не  могу  да  провидим  кроз  тај 
блесак  прави  лик  тога  млађанога,  тога  славнога  кра^^а. 

Краљица  (покав^је  слику.«  Загледај  само  овде,  па  ће  те  и 
та  зебња  проћи.  Ове  очи  сјајне  као  два  драга  камена,  ово  ве- 
дро  чело,  ова  мекана  као  свила  коса,  лице  пуно  љупкости  и 
питомине:  цела  појава  пуна  неодољиве  привлачне  силе. 

Дринцеза.  Заиста  слава  она  као  оживотворена. 

Ераљица.  На  ту  узвишену  слику  упире  очи  сав  хришћан- 
ски  свет.  Од  њега  очекују  спаса  милијуни  погаженог  робља, 
наша  земља  добија  у  њему  моћнога  савезника.  Можеш  поми- 
слити,  колико  ће  и  родитељи  твоји  бити  срећни,  знајући,  да  си 
ти  краљица  најславнијега  и  најсилнијега   хришћанског   краља. 

Дринцеаа.  Мајко,  те  су  речи  мени  пале  са  срца. 

Ераљица.  Срећна  си  кћери? 

Дринцеза.  Пресрећна ! 

(Краљ  Кардо  долааи.) 


130  Вдаднслав  краљ  угароки. 


ПРИЗОР    ПЕТНАЕСТИ. 
Крал  Кардо  н  пре^шње. 
Краљ  Еарло,  Посланици '  краља  угарског 

На  одговор  нам  давно  чекају. 

За  пут  су  снремни;  моја  мшга  кћи 

Последњу  има  да  изрече  реч, 
Дринцеза  (вагрли  га.)  Ах,  бабо ! 
Краљ  Карло.  Могу  л'  звати  посланике 

Да  чују  судбоносну  за  нас  реч, 

И  за  хришћански  цео  брацки  свет, 

Је  л^  вољна  дакле  моја  мила  ћи, 

Да  каже  жељу  срца  својега? 
Краљица.  И  вољна,  а  и  —  спремна. 
Краљ  Карло,  Дивота. 

А  сретна? 
Принцеза,  Оче ! 

Краљ  Карло,  Срећна? 

Дринцеаа,  Пресрећна ! 

Краљ  Карло.  И  очев  нек  те  прати  благослов 

У  срећи,  чедо,  тако  истинској.  (Звони.) 

Посланици  нек  уђу. 

(Дворник  улааи.) 

Дворник.  Ту  су  већ. 

(Посланицн  улазе.) 

ПРИЗОР  ШЕСНАЕСТИ. 
Крал  Карло,  посланицн  н  пређашњн. 

Краљ  Карло,  С  радошћу  ми  смо  чули  понуду 
Угарске  земље  краља  млађаног. 
И  с  радошћу  вам  изјављујемо, 
Да  и  ми  исте  жеље  гајимо, 
И  пријатељу  руку  пружамо. 
Поздравите  ми  краља  дичнога, 
Мог  савезника,  зета,  сина  мог: 
У  борби,  коју  тако  срећно  он 
Започе  против  општег  злотвора, 
У  мени  и  у  моме  народу 
Имаће  вазда  живе  помоћи. 


г 


Вдадиодав  краљ  угароки.  131 

Уз  њега,  и  уз  ђурђа  деспота, 
И  ја  ћу  стати,  е  да  света  ствар 
Над  варварином  једном  коначну 
И  пресудну  одржи  победу. 
У  то  вам  име  сретан  био  пут! 
А  друго,  што  се  тиче  личности 
Самога  краља,  као  и  моје  кћери, 
Садрже  ове  на  њ  упућене 
Посланице  и  писма  од  мене. 
Дослаиик,  Пре  опроштаја  ваља  краљ^ву 
Најживљу  жељу  да  испуним  ја, 
Те  да  крунишем  срећно  свргаен  договор: 
Господар  мој,  у  нади  на  ту  срећу, 
За  невесту  је  спремио  лепи  дар, 
Са  руке  своје  прстен  драгоцен. 

(Даје   прстен   прпнцеви.) 

Краљица.  И  пуница  за  милог  зета  свог 
Имаде  лепих  успоменака. 

(Даје  кутије  с  даровима.) 

Од  мене  ово,  а  од  невесте 

За  мили  дарак  равно  уздарје: 

У  прстену,  у  дарку  дивотном, 

Однесите  знамење  љубави 

За  цео  живот  дуг  и  среће  пун. 
Посланик.  С  радошћу  све  ће  испуњено  бити. 
Ераљица,  У  то  име  срећан  био  пут. 

(Свршиће    се.) 


ОРПОКЕ  НАРОДНЕ  ПРИПОВЕТКЕ 

ИЗ  ГОРЊБ  КРАЈИНЕ. 
СКУПИО  ИХ  ВЛАДИХИР  КРАСИ«. 

('Наставак.) 

6.  Млад]^  видама  начинно  хдад. 

Био  један  м.1адиК,  па  је  игаао  увијек  по  свијетт.  Идући 
тако  намјери  се  на  три  ^војке  у  сред  поља  ^  спавају,  а  сунце 
им  упрло  у  очи.  А  то  су  бњте  виле.  Он  узме  свој  рубац,  па 
им  начини  хлад.  Кад  су  се  виле  пробудиле,  виде  хдад.  Најста- 
рија  тада  рече:  „Ко  је  то  направио?"  МлаЦ  вели:  „Ја  ннје- 
сам.**  „Ни  ја  нијесам,"  рече  најмлађа.  Тад  ће  рећи  опет  нај- 
старија:  ,,Ма  да  знам  ко  је,  ја  би.х  га  добро  даровала.*'  Сад 
м.1адић  изиђе  па  рече:  ^Ја  сам''.  Л  она  га  пита:  „Шта  ћеш, 
дакле,  од  мене?"  Онда  он  рече:  „Ја  ништа  не  ћу,  него  да  се 
могу  начинити  мрав  кад  хоћу."  „А  од  мене?"  запита  га  друга. 
„Ништа,  ван  да  се  могу  учинити  тица  кад  хоћу,"  рече  он.  „А 
од  мене?  запита  га  трећа.  „Да  се  начиним,  кад  бих  хтјео, 
лав.~  На  то  онереку:  „Ну,  па  нека  ти  то  буде,  што  желиш!'' 
Он  се  на  мах  учини  тичица,  па  од.1ети  у  један  краљевски  гред. 
Ту  нађе  једнога  старога  са  три  овце  у  паши,  па  га  унита: 
„Старче,  шта  то  може  бнти,  дајенаовако  лијепом  мјесту  све 
тужно  и  невесе.10?**  Старац  му  одговори:  ^Јер  је  у  томе  је- 
зеру  један  змај  и  свакога  задави,  ко  се  гођ  примакне  в  језеру.^ 
Онда  он  запита  старца:  „А  би  .ти  ти  мене  узео,  да  служим 
у  тебе?"  На  то  му  старац  рече:  „Бих  те  узео,  за  што  не,  јер 
у прав  сад  једнога  слугана  тражим. "  Младић  рече :  „  Али  те- 
шко  да  би  ме  ти  држао  код  себе,  јер  ја  јако  чудо  поједем." 
Тада  рече  старац:  „Па  макар  ти  све  моје  појео,  ја  ћу  те  др- 
жати.''  „Па  добро"",  рече  младић,  кад  си  ти  тако  задоволан, 
то  ћеш  ми  дати  у  јутру  пећ  крува,  печена  овна  и  лајтић  вина 


Орпске  народне  приповијетке.  133 


за  ручак,  па  ћу  ја  ићи  к  језеру  с  овцама."  А  стари  му  говори: 
„Добро,  ја  ћу  ти  дати,  али  се  чувај  језера,  јер  ћеш  зло  проћи.*^ 
Младић  му  рече:  „Ти  се,  мој  стари,  ништа  за  мене  не  бој, 
ван  ћеш  виђети,  што  сам  ја."  У  јутру  пошаље  стари  младића 
на  пашу.  За  ручак  му  даде  пећ  крува,  лајт  вина  и  печена 
овна.  Младић  дође  ка  језеру,  ђе  је  змај  био,  па  са  начини  лав 
и  све  поједе,  што  је  са  собом  био  донесао.  И  сад  чека  змаја 
да  дође.  Подне  звони  и  ето  змаја.  Одмах  дође  к  лаву  и  почну 
се  рвати.  Кад  су  се  већ  уморили,  а  не  море  нико  никога  да 
сруши,  рече  змај:  „Ех,  да  ми  је  сад  жмуљ  ракије,  бих  те  сру- 
шио!"  А  лав  вели:  „А  да  је  мени  врућа  погачица  и  ђевојчин 
пољубац,  сад  бих  те  задавио!"  Близо,  ђе  су  се  они  рвали,  била 
је  кћи  старога  и  чула  те  ријечи.  Сад  говоре  обадва:  „За  да* 
нас  нам  је  дост;  у  јутру  ћемо  опет  наставити!"  Младић  се  у 
јутру  опет  учини  лав,  поједе  пећ  крува,  печена  вола  и  попије 
лајтић  вина.  Змај  дође  око  подне  ван  из  језера  и  ухвати  се 
опет  рвати  с  лавом.  Баца  један  другога  сад  амо,  сад  тамо, 
али  не  море  да  сруши  нико  никога.  Кад  су  се  већ  намучили 
и  иструдњели,  говори  змај:  „Ех,  да  ми  је  сад  жмуљ  ракије!" 
Лав  вели:  „А  мени  да  је  врућа  погачица  и  ђевојачки  пољу- 
бац!"  Још  он  то  није  ни  изговорио,  допане  ђевојка,  па  му  даде 
погачу  и  брже  га  пољуби.  Он  поједе  погачу  и  стисне  змаја  и 
одмах  га  задави.  У  њему  нађе  једно  велико  јаје,  па  га  извади 
и  однесе  у  град.  Кад  су  то  у  граду  чули,  дођу  му  се  клањати 
и  захваљивати.  Сад  му  рече  краљ,  да  је  на  шкољићу*)  још 
један  други  змај  и  код  њега,  вели,  „моја  кћи  засужњена",  и  пита 
га  6и  ли  је  могао  ослободити.  Младић  ништа  не  одговори,  ван 
кад  краљ  од  њега  отиде,  створи  се  у  тицу,  па  одлети  на  шко- 
љић,  па  сједе  на  окно  од  куће,  ђе  је  био  тај  змај.  Ту  га  он 
види  унутра  ђе  се  наслонио  краљевој  кћери  накрило,  а  она 
га  биште.  Кад  је  она  виђела  тицу,  рече  змају:  Виде,  виде, 
оне  тичице  на  окну!"  Сад  се  тица  лијепо  учини  мрав.  Змај 
погледа  на  окно  и  не  види  ништа.  „Како  ме  мореш  варати," 
рече  он  њој,  „ђе  је  та  тица?  Још  ме  само  једном  превари,  па 
ја  крив,  ако  будеш  даље  живљела."  По  том  он  отиде  некамо, 
а  тица  се  учини  младић,  па  сађе  к  њој  у  кућу,  те  јој  све 
каже  што  је  и  како  је,  и  да  би  је  рад  ослободити.  „Него  знаш 

*)  Мало  острво. 


134  Орпоке  народне  приповнјетхе. 

ти  шта?"  рекне  он,  „ти  њега  питај,  кад  он  дође:  бн  ли  га 
икако  могао  ко  убити".  То  рекне  и  отиде.  У  јутру  опет  дође 
и  нађе  змаја  код  ње,  а  она  га  пита:  „Ма  кад  сн  ти  тојико 
јаки,  би  ли  те  ко  могао  убити  и  како  ?"  Он  рече :  „Би  ме  мо- 
гао  убити,  али  би  прије  морао  убити  онога  змаја  у  језеру,  па  из 
њега  извадити  оно  јаје  и  мене  њиме  у  главу  ошинутн;  одмах 
би  ме  убио."  Тица,  кад  је  то  чула,  учини  се  младић,  узме  јаје 
и  удари  га  у  главу.  Змај  се  одмах  превали  и  крепа.  А  младић 
узме  краљеву  кћер,  па  је  одведе  њезином  оцу.  Ераљ  му  рече: 
„Кад  си  је  оа^ободио,  узми  је  за  жену,  и  још  ћу  ти  сувише 
дати  по  краљевства."  „Ја  ти  на  томе  :тхваљујем  !**  рече  мла- 
дић;  „ја  се  женити  не  ћу;  него  идем  по  свијету,  да  чиним 
људма  добро."  П  отиде  даље,  па  још  и  сад  змајеве  убија,  ако 
је  ђе  жив. 

7.  Изгубљено  днјете. 

Један  пут  једна  жена  отиде  у  јагоде,  у  шуму,  и  однесе 
са  собом  мало  дијете;  а  кад  је  дошла  до  лијепијех  јагода,  по- 
метне  дијете  у  бујад,  па  стане  брати  јагоде.  У  том  заборавн 
на  дијете,  те  тако  отиде  од  њега  подоста  далеко.  Ме^дица, 
која  је  имала  близу  у  једној  шпиљи  мале,  привуче  се  полага- 
но,  те  украде  то  дијете  и  однесе  у  своју  шпиљу.  Сиротна  жена, 
кад  се  поврати,  а  не  нађе  ђетета,  стане  грозно  плакатн  и  на- 
рицати.  Кад  се  дуго  и  д}го  натражила,  поврати  се  кући  без 
њега.  Сјутра  дан  опет  настави  даље  тражити,  и  тражнла  је 
читави  дан;  најпослије  помисли,  да  га  је  какво  звјере  нзјело, 
и  тражећи  барем  останке  његове,  треви  доћи  на  ону  пећину, 
у  коју  је  дијете  било  склоњено,  те  чује  изпутра  ове  ријечи: 
„Ма  умири  се,  то  је  моја  мати  везла!  Ма  умири  се,  то  је  мо- 
ја  мати  везла!"  Међедићи  оне  међедице  са  својијем  шапчнћима 
пундаху  му  вез  на  чарапама,  а  дијете  вичи,  да  му  не  пундају 
веза.  Мати  то  чује  па  се  лагано  ушуља  унутра  (а  међедица 
била  отишла  некамо  у  лов),  те  попане  дијете,  па  бјежи  с  њим. 
Кад  је  међедица  дошла,  па  не  нађе  ђетета,  изиђе  на  оближњи 
бријег,  па  стане  из  свега  гласа  урликати  од  јада,  да  су  све 
брда  и  долине  јеча.те.  Ловци,  који  су  били  у  оближњој  шуми, 
опазе  то  јасно  урликање,  притеку,  опколе  је  и  убију. 


Орпоке  народне  приповијетке.  135 

8.    Жабица  царица. 

Живили  су  тако  један  човек  и  жена,  и  већ  су  бшги  ско- 
ро  остарели,  а  нијесу  ђетета  имали.  Увијек  су  Бога  молили, 
да  би  им  дао  дијете.  Отиду  најпослије  у  један  збор,  и  моле  се 
опет  Богу,  да  би  им  дао  дијете,  па  макар  било  ко  жабица.  А 
кад  су  дошли  кући,  за  неколико  опази  жена  да  је  носећа,  и 
за  девет  мјесеци  роди  —  али  шта?  управ  жабицу.  Али  и  с 
тијем  су  били  задовољни.  Жабица  је  била  увијек  вани  у  вино- 
граду  и  мало  је  кад  кући  долазила.  Стари  је  увијек  делао  у 
винограду,  а  жена  му  је  сваки  дан  носила  ручак.  Али  како  је 
већ  била  остарела,  почела  се  један  дан  тужити,  да  већ  не  мо- 
ре  њему  ручка  носити,  јер  да  јој  већ  ништа  ноге  не  ваљају. 
Сад  дође  кћи  жабица,  —  а  већ  је  имала  четрнаест  година, 
—  па  рече:  „Мајко,  видим  да  си  стара,  да  већ  не  мореш  ићи 
ни  оцу  ручка  носити,  већ  дај  да  ја  носим,  а  ти  буди  код  куће". 
Мати  јој  рече:  „Моја  кћери,  како  би  ти  носила  ручак  —  кад 
нећеш  моћи  носити".  Кћи  тада  рече:  „Ја  ћу  моћи,  само  ти 
мени  метни  лонац  на  леђа,  па  чврсто  свежи,  те  се  ништа  не 
бој".  На  то  мати  рече:  „Е,  па  пробај,  ако  узмогнеш".  Тад  она 
њој  летне  лонац  на  леђа  и  привеже,  а  жабица  отиде.  Кад  је 
дошла  до  зграде  од  винограда,  није  могла  пријећи,  него  дозо- 
ве  ћаћу.  Он  дође,  узме  лонац,  а  она  рече  њему:  „Сад  ме  узми, 
па  ме  метни  на  једну  трешњу,  а  ти  ручај."  Он  је  дигне  на 
трешњу,  а  она  започне  лијепо  пјевати,  тако  лијепо,  да  би  чо- 
ек  рекао,  да  виле  певају.  Сад  је  туда  пролазио  царев  син  у 
лов,  а  кад  је  чуо  пјевање,  стане  па  слуша;  а  кад  је  пјесма 
престала,  иде  онкстароме,  па  га  пита:  „Стари,  ко  је  то  тако 
пјевао?"  Стари  му  вели,  да  он  то  не  зна.  „Ма  кажи  ми",  рече 
он,  „ако  је  мушко,  биће  ми  пријатељ,  ако  ли  је  ђекојка,  биће 
ми  жена".  Али  старога  је  било  срам  казати,  па  рече,  да  он 
не  зна.  По  том  отиде  кући  царев  син.  Други  дан  иде  опет 
жабица  оцу  с  ручком,  а  он  је  опет  дигне  на  трешњу;  она  ста- 
не  па  пјева.  И,  гле,  опет  прође  туда  крајем  винограда  царев 
син,  па  слуша  пјесму;  а  кад  је  пјевање  престало,  пита  он  ста- 
рога:  Ко  је?  —  да  мора  казати.  Биди  стари,  да  није  куд  камо, 
па  рече:  „Ја  бих  ти  казао,  али  ме  је  срам,  и  ти  би  се  срдио." 
На  то  му  царев  син  рече:  „Ма  не  бој  се,  само  ми  кажи!"  Он 


136  Орпоке  народне  приповијетке. 

му  сад  каже,  да  то  жабица  пјева,  и  то  да  је  његова  кћи.  Ца- 
рев  син  по  том  рече:  „Кажијојнека  дође  амо!"  Жабица  дође 
и  још  један  пут  запјева.  Младићу  све  срце  скаче  од  весеља, 
па  рече:  „У  јутру  ће  доћи  мојијех  двају  браће  љубе  и  доније- 
ће  свака  цвијет;  која  љеппш  донесе,  оној  је  мој  отац  рекао 
царевину  оставити  —  ти,  дакле,  дођи  за  мене  и  донеси  цвијет 
каки  хоћеш."  Жабица  му  обећа  да  ће  доћи-,  „али  ми  мораш", 
вели,  „оправити  бијелога  ороза  на  ком  ћу  доћи".  Он  отиде 
кући  и  пошаље  јој  ороза;  а  она  отиде  сунцу,  па  донесе  сун- 
чеве  хаљине,  те  узјаше  на  ороза,  па  дође  тамо.  Кад  је  тако- 
ва  дошла  до  градске  страже,  нехтједоше  је  пустити;  али  она 
рече,  да  ће  их  тужити  цареву  сину,  ако  је  не  пусте.  Они  је 
пусте.  А  кад  је  дошла  у  град,  створи  се  ороз  у  бијелу  вилу. 
Тада  она  обуче  сунчеве  хаљине  и  постане  најљешпа  ђевојка 
на  свијету;  а  за  цвијет  донесе  влат  пшенице,  и  тако  дође  у 
цареву  палачу.  Сад  дође  цар  пајпрво  к  љуби  најстаријега  сина, 
па  је  пита,  какав  је  цвијет  донијела.  Она  му  покаже  шипак. 
Дође  к  љуби  средњега  сина,  па  пита  њу,  какви  је  цвијет  до- 
нијела.  Она  му  покаже  каран(|)ил.  Тада  се  обрне  к  љуби  нај- 
млађега  сина,  па  у  ње  опази  влат  од  пшенице,  те  јој  рече: 
„Ти  си  нам  најбољи  цвијет  донијела;  види  се,  да  знаш,  да  се 
без  пшенице  не  море  живети.  Шта  ће  нам  друго  цвијеће! 
Удај  се  за  најмлађега  мојега  сина;  њему  ћу  оставити  своју 
царевину."  И  тако  постаде  жабица  царица. 

(Наставиће  се.) 


КЊИЖЕВНООТ. 


ШЕСТ  ПГИПОВЕДАКА  Л.  К.   ЛАЗАРЕВИћА.    Београд. 
1886.  8-на,  стр.  215.  Дена  75  новч. 


На  развитак  песничког  дара  од  битног  је  уплива  околина, 
у  којој  се  негује.  Као  год  што  такав  дар  при  лошим  условима 
може  да  закржљави,  или  странпутицом  да  удари,  тако  се  при 
повољним  условима  ра.звија  и  грана,  тако  онда  утиче  добро- 
творно  и  на  доцније  нараштаје.  На  песнички  дар  добре  окол- 
ности  су  од  неизмерног  утицаја.  Не  мислим  ја  ту  материјално 
обезбеђен  положај  —  та  искуство  нас  учи,  да  су  песници  огром- 
ном  ве^ЈИном  патили,  бар  у  прво  доба  свога  песниковања  —  ја 
ту  мислим  свакидашњи  саобраћај,  друштво  и  околину.  Ко  се 
развија  под  упливом  племенитог  срца  и  сродне  душе,  тај  може 
рећи,  да  му  је  темељ  даљем  развитку  чврсто  ударен  —  што 
даље  зида,  његова  је  већ  ствар. 

И  код  Лазе  К.  Лазаревића  опажа  се  добротворан  уплив 
најближе  му  околине.  Он  је  одрастао  у  кући  зета  свог,  песника 
српског,  Милорада  П.  П1апчанина,  те  нећемо  тако  рђаво  судити, 
ако  Шапчанину  упишемо  у  заслугу,  што  је  нашао  и  неговао 
тај  красан,  дар  шура  свог.  Па  и  дан  данас  живе  те  две  поро- 
дице  у  најлепшој  хармонији  —  имао  сам  срећу  осведочити  се 
и  сам  0  красоти  те  породичке  свезе. 

Са  Шапчанином  везује  ме  давнашње  пријатељство,  још  од 
оног  доба,  кад  смо  као  деца  делили  једну  собу ;  с  Ла.заревићем 
сам  се  упознао  тек  пре  неколико  недеља. 

Искрено  да  кажем,  радовао  сам  се,  што  ћу  се  упознати 
с  Лазаревићем.  Осим  тежње,  да  лично  сазнам  правога  песника, 
вукла  ме  је  к  њему  и  радозпалост,  да  ли  му  појава  одговара 
појму,  који  сам  стварао  себи  о  њему,  читајући  му  приповетке. 
Ја  се  нисам  преварио:  Лаза  Лазаревић  задовољио  ме  је  и  као 
човек.  У  друштву  живахан,  у  разговору  пун  духа,  у  личном  са- 

„Летопис"  147.  9а 


1 38  Књижевноот. 


обраћају  предусретљив :  задобио  ме  је  за  неколико  тренутака. 
Ја  нећу  никад  :тборавити  она  два  вечера,  која  сам  у  друштву 
с  њиме  и  са  Шаочанином  провео.  Пажљиво  сам  му  слушао  на 
говор,  исплетен  необичнијим  досеткама,  окићен  прекрасним  ху- 
мором,  а  опет  зато  разложан,  јасан  и  пун  познавања  човечије 
душе.  Како  ли  је  тумачио  и  разјашњивао  сељака  и  псих(»логију 
сељакову!  Ја  се  онда  не  чудим  ни  најмање,  што  је  тако  пла- 
стички,  осветљено  и  осењено,  изнео  Живка  у  „У  добри  час, 
хајдуци!",  па  Арсена  и  Аноку  у  „На  бунару",  па  Благоја  у 
„Све  ће  то  народ  позлатити",  па  карактере  у  „Школској  ико- 
ни"!?  Па  онда,  онај  прекрасан,  микроскопски  изведен  и  про- 
тумачен  развитак  психолошки  у  Митра  у  „Први  пут  соцемна 
јутрење",  и  у  Јанка  у  „Вертеру".  Ла.заревић  је  као  лечник  до- 
бро  употребио  положај  свој,  те  је  својски,  управо  научно,  испи- 
тао  душу  човечију,  и  тако  себи  јасан  појам  створио  о  тој  нај- 
занимљивој,  али  и  најчудноватијој  појави  на  овоме  свету. 

И  ту,  у  психологији.  лежи  важина  и  важност  његових  при- 
поведака  —  та  изгледа,  као  да  тражи  и  у  мртвим  стварима 
неку  душу.  Наравно,  да  у  њима  душе  нема;  али  кад  Лазаре- 
вић  опише  какву  ствар,  чини  ти  се,  да  некако  друкче  изгледа, 
а  опет  нити  је  што  одузео  нити  што  додао :  он  је  просто  ствар 
изнео  каква  је  и  како  се  огледа  у  његовој  посматрачкој  души, 
и  ти  си  уверен,  да  та  ствар  не  може,  ама  баш  не  може  друкче 
изгледати:  стоји  ти  пред  очима.  Треба  читати  у  „Први  пут  с 
оцем  на  јутрење"  онај  призор  у  великој  соби,  сутра  дан  после 
главног  картања: 

„Сто  на  сред  собе.  Око  њега  разбацане  столцце ;  две  или 
три  претурене.  По  поду  лежи  тисућу  карата,  разгажене  и  не- 
разгажене  цигаре,  једна  ра.збијеиа  кавена  шоља,  и  испод  једне 
карте  вири  дукат.  Застор  на  столу  свучен  с  једне  стране  скоро 
до  половине.  По  њему  разбацане  карте,  испреваљиване  шоље, 
пуно  трина  и  пепела  од  дувана.  Стоји  још  неколико  празних 
тањира,  само  на  једном  дуван  истресен  из  луле.  Четири  празна 
свећњака ;  само  у  једном  што  букти  дебела  хартија,  којом  је 
свећа  била  омотана,  и  црн  дим  мирно  се  уздиже  и  дохвата  за 


таван" 


У  „Школској  икони"  описује  икону  овако:    „На   зиду  је 
висила  једна  стара  дрвена  икона  светог  Саве.   Била  је  сасвим 


Ењижевност.  1 39 


почађила  и  испрепуцала,  да  се  једва  разазнавао  светац.  Само 
горе,  гдје  је  глава,  цакле  се  очи,  и  ма  у  који  крај  школе  да 
станеш,  увијек  гледају  у  тебе.  Озбиљне,  црне,  продиру  ти  у 
душу,  и  као  да  те  нешто  питају.  Ја  знам,  кад  се  деси  да  сам 
с&м  у  школи,  спопадне  ме  некакав  страх  и  не  смијем  да  се 
обазрем  на  ону  страну.  Све  ми  се  чини  проговориће  нешто  и 
час  прије  гледам  да  загребем  на  поље." 

У  „У  добричас,  хајдуци!"  приказујенам  летњи  дан:  „Био 
је  један  од  оних  летњих  дана  кад  си  готов  да  тражиш,  па  да 
се  свађаш  с  оним,  што  је  зимус  говорио,  како  му  је  }^ек  ми- 
лије  и  најтоплије  лето,  него  и  најблажа  зима.  —  Пече  звезда 
—  мозак  да  проври !  Са  жита  трепери  нешто  провидно  и  диже 
се  у  зрак.  Дрва  опустила  лишће  и  изгледају  као  болесник  у 
врућици  кад  иште  чашу  воде.  Стока  издише  на  ливади  под 
каквом  осамљеном  јабуком.  Тице  нигде  једне  за  лека.  Управо 
ми  изгледа  цела  природа  клонула,  обезнанила  се,  исплазила  је- 
зик  па  дакће.  У  глави,  у  мозгу  некака  пустога  —  Сахара!..." 

У  „Све  ће  то  народ  позлатити"  описује  механу:  „Уђоше 
у  механу  с  масним  дугачким  столовима,  чађавим  зидовима  и  од 
муха  упљуваним  сахатом.  На  вратима,  која  воде  у  авлију,  стоји 
написано  облигатно  „срећна  нова  година"  и  т.  д.  и  испод  тога 
„Илија  Сремчевић  14  гро:  од  --=  раки".  Насредитаваницеобе- 
шена  лампа  чкиљила  је,  једва  пробацујући  зраке  кроз  већ  са 
свим  црно  стакло.  На  сред  среде  стајаше  једна  дрвена  столица, 
са  сламњим  седиштем,  и  сломљеном  и  тако  живописно  испру- 
женом  ногом,  као  да  хоће  да  се  фотографише." 

А  то  су  тек  само  пабирци,  онако  на  дохват  извађени  из 
појединих  приповедака.  Нека  служе  као  доказ,  како  Лазаревић 
уме  да  дадне  живота  свачем,  што  узме  преда  се.  Прислушкује 
природу,  кад  се  оно  поједини  предмети  разговарају  немо,  али 
њему  разговетно  —  та  песничка  душа  његова  разуме  и  нему- 
шти  језик.  Па  тек  како  зна  човека !  Он  је  такав  виртуоз  у  цр- 
тању  психолошког  развитка,  да  опажа  све,  па  и  оно,  што  пред- 
мет  описивања  му  и  не  слути.  И  ја  смело  могу  рећи,  да  су  те 
приповетке  управо  конкретни  примери  уз  теорију  науке  о  души. 
Ми  знамо,  до  душе,  да  се  та  теорија  тек  развила  на  основу  жи- 
вих  процеса :  та  неког  израза  душиног  рада  морало  је  бити,  да 
се  тек  онда  тај  рад  научно  оснује,  подели  и  развије. 


140  Књижевност. 


А  ја  тако  разумем  Лазаревићево  сазнавање  човечије  душе^ 
што  ју  је  изучавао  са  извора,  пажљиво  мотрећи  шта  људи  го- 
воре  и  раде,  те  да  дође  до  тог  врхунца,  да  сазна,  шта  и  ми- 
сле.  Па  кад  је  дошао  до  тог  савршенства,  кад  је  тако  обогатио 
ризницу  срца  и  душе  своје,  онда  пије  могао  на  ино,  а  да  од 
свог  богатства  не  саопшти  најлепше  што  има  и  осталом,  свом 
свету.  Шта  више,  он  је  то  био  и  дужан  учинити  —  зашто  да 
остане  толико  знање  упарложено  у  њему,  а  ми  да  немамо  ни- 
какве  хасне,  ни  насладе  од  тог  знања. 

Школа  може,  истина,  да  усаврши  човека  —  бар  доведе 
душеван  рад  у  неку  систему  —  али  живот,  живи  животјепра- 
ва  школа;  па  тек  за  песника. 


Кад  је  оно  године  1879.  у  „Српској  Зори**  изашла  при- 
поветка  „Први  пут  с  оцем  на  јутрење",  многи  се  у  нас  упитао: 
Ко  је  тај  ?  Та  ова  прва  приповетка  показује  тако  ванредну  спо- 
србност,  такав  песнички  дар  и  посматрачку  темељност,  да  је 
сваки,  кога  књижевност  занима,  једва  чекао,  да  што  ново  види 
од  нове  појаве.  Кад  сам  доцније  читао  то  „ново",  мени  и  не- 
хотице  паде  Хајне  на  ум,  који  се  у  ^Ва(1ег  топ  Бисса"  око- 
мио  на  оне,  који  мисле,  да  и  прави  песник  мора  у  почетку 
створити  што  лоше,  и  тек  временом  да  иде  све  на  боље  и  боље. 
Та  зар  лавица,  вели  Хајне  даље,  роди  најпре  зечића,  па  онда 
псетанце,  па  тек  напослетку  лавче !  ?  Не,  лавица,  права  лавица, 
роди  о,шах  лавче,  да  се  зна,  каквог  је  соја  и  племена. 

Е,  тако  нам  је  и  Лазаревић  одмах  првим  делом  својим  по- 
каиао  П1та  лежи  у  њему,  шта  вреди;  ех  ип^ие  1сопет.  А  доц* 
нија  му  дела  осташе  на  висини  првога :  све  красна  лавчад,  да 
их  је  милина  гледати  и  —  читатн. 

Да  их  прегледамо  дакле  поједине.  Задатак  нам  неће  бити 
тежак :  прекрасан  и  здрав  организам  приказује  се  и  сам,  а  мени 
не  оста'о  тако  ])ећи  ништа  друго,  него  констатовати  тај  пре-^ 
красан  п  зду^ан  организам  —  не  верујем,  да  сам  икада  ишао 
тако  радо  на  посаг,  као  ево  овом  приликом. 

Прва  је  приповетка  „Први  пут  с  оцем  на  јутрење".  На- 
чин  приповедања  је  автобиографски ;  субјективност  је  ту  ком- 
пас,  нека  нрста  лирског  изражаја.    За  чудо,   што  се  првенчад. 


Ењижевноот.  141 


Еог  песника  приказују  обично  на  тај  начин;  ја  држим,  да  тако 
песник  лакше  савлађује  тешкоћу  првог  покушаја,  кад  се  некако 
уживи  у  предмет  свој,  те  тај  кроз  своје  рођено  осећање  про- 
пусти  у  свет.  Доцније  се  то  избегава ;  песнику  чисто  и  не  пада 
на  ум,  да  настави  првим  начином:  он  предмет  свој  гледи  већ 
чистијим,  објективнијим  очима,  и  само  каткад,  да  се  мало  ра- 
зоноди,  пође  опет  првашњим  трагом  својим.  Ми  тај  начин  при- 
поведања  видимо  у  прве  три  приповетке;  у  осталим  га  је  Ла- 
заревић  већ  напустио,  остављајући,  да  ствар  говори  сама. 

Па  шта  нам  се  описује  у  тој  првој  приповеци?  Судбина 
једног  карташа;  како  се  час  диже,  час  спушта,  какодолазидо 
ивице  пропасти  и  како  најзад  оздрави.  Боже  мој,  ала  је  то  су- 
хопарно!  помислиће  можда  ко.  Е,  а.1и  треба  то  читати,  треба 
нажљиво  прећи  ту  приповетку,  па  онда  сумњам,  да  ће  још  ко- 
год  рећи :  ала  је  то  сухопарно !  Ја  држим  чисто,  да  је  Лазаре- 
вић  Митрову  душу  држао  под  микроскопом,  те  јој  сваки  покрет, 
€вако  трзање,  и  плиму  и  осеку  јој  пазљиво,  грозничаво  пажљи- 
во  посматрао,  те  читаоцима  изнео  верну  слику  иначе  поштене, 
али  страшћу  заслепљене  душе.  И  што  се  приповетка  ближи 
крају,  све  то  већма  излази  на  видик  оно  минуциозно  психолошко 
посматрање,  а  у  призору,  кад  жена,  неизмерном  и  бескрајном 
лубављу  и  оданошћу,  избавља  мужа  од  последњега,  озбиљнога 
чина,  од  самоубијства. 

У  „Школској  икони"  описује  се  идилско  стање  у  српском 
селу.  Свештеник  је  душа  целог  села,  тако,  да  се  управо  иден- 
тификује  с  њиме,  нити  ради,  нити  збори,  нити  мисли  без  њега. 
На  питање  владичино,  колико  му  је  година,  вели:  „Ја  и  на- 
род  рачунамо,  да  ми  је  тако  седамдесет".  Кудћештешњесвезе, 
него  што  нам  одаје  тај  одговор!  —  Та  се  идила  наруши  на- 
гло,  кад  је  у  село  дошао  „господин  човјек",  нов  учитељ.  То 
је  тип  неке  врсте  наше  омладине,  који,  прочитавши  неке  књиге 
с  брда  с  дола,  говори  о  спасењу  људском,  не  имајући  ни  појма 
о  начину,  како  да  изведе  то  спасење.  Огромну  шупљину  своје 
„научне"  зграде  маскира  још  огромнијим  безобразлуком,  да  би 
тако  неуког  заслепио,  а  паметног  од  себе  одгнао.  Тај  је  тип 
погођен  до  најтање  жичице;  кратким  потезима,  гдегде  само 
маркирано,  а  опет  стоји  пред  нама  у  пуној  наготи  фразеолош- 
ког  разметања   свог  и   тоталне,   управо  апсолутне   апсенције 


142  Књижганост. 


сваког  научног  тем«».Ба.  А-1И  он  опет  хоће  да  зна  све  —  тај 
нови  усрећитељ,  пчгсе  унесрећите-Ђ  на1>ода  српског. 

Приповетка  „У  добри  час,  хај,гЈ'ци1-  показтје  плеиеннту 
тежњу  нишчеву,  којом  хоће  да  разгони  пЈ^едрасуду  у  народу 
српскох  у  С11бији  0  Србима  у  Аустро-Угарској.  Он  не  теорише 
много,  не  позива  бога  и  свеце  у  помоћ,  да  докахе,  да  су  Срби 
и  с  ове  ст1)ане  Саве  Срби,  таки  исти,  као  н  Срби  с  оне  стране 
Саве.  Он  наводи  конкретан  случај,  он  доводи  Србина-„Швабу" 
у  сред  Србије,  и  ту  му  даје  прилике,  да  се  покаже,  да  је  и  он 
момак  на  сж)м  месту,  и  кад  је  осветлао  образ  свој,  оде  и  та 
п^кжлета  предрасуда  до  сто  ђавола.  „Овај  ће  ђидо  за  голу 
саб.Ђу  ухватити ! . . .  Јакако ! . . .  Није  се  родио  онај,  који  ће  се 
с  њиме  у  коштац  ухватити.  Нема  ту . . .  него . . .  Права  Ср- 
бенда!  .  .  .  Јакако  ! . . ."  Тако  је  хвалио  после  „Србијанац" 
Живко  свог  зета  Тиму.  (),  кад  би  та  приповетка  својом  див- 
ном  тенденцијом  добротворно  утицала,  било  би  боље,  много 
боље  Ш)  нас  све! 

„На  бунару"  је  такође  чисто  психолошка  приповетка. 
Нека  м/1за,  Анока,  хоће  дурљивим  и  осорним  понашањем  да 
раскопа  патријархалан  живот  у  сеоској  задрузи;  она  шта  више 
неће  ни  старешину  да  слуша,  већ  подбада  свог  прилично  огра- 
ниченог  мужа,  да  јој  изради  веће  право  у  кући,  него  што  га 
ужива  ма  која  од  њених  јетрва.  Шта  ради  старешина,  да  је 
доведе  на  прави  пут?  Он  јој  то  право  даје  у  већем  обиму, 
него  што  је  Анока  и  сањати  могла :  сва  чељад  у  куЈш  морају 
јој  робовати,  куличити.  Што  Анока  каже,  то  је  од  сад  у  кући 
свето  писмо,  и  тешко  чељадету,  које  је  не  слуша.  Та  психичка 
операција  била  је  смела,  нечувена;  али  је  избавила  целу  за- 
другу.  Но,  то  треба  читати,  пажљиво  читати  —  такав  сухо- 
паран  извештај  ни  близу  не  може  да  обавести  читаоце  о  правој 
врлини  у  тој  приповеци.  Ах,  та  ја  ако  тек  издалека  могу  на- 
говестити  све  оно,  што  је  прекрасно;  ма  начин,  ма  накит,  ма 
све,  све,  и  најузгредније  допринаша,  да  приповетка  дође  у 
праву  светлост. 

„Вертер"  је  новела,  у  којој  се.  као  у  свакој  правој  но- 
вели,  описује  један  психо.10шки  догађај.  Јунак  те  новеле,  Јанко, 
описан  је  и  приказан  је  до  најскривенијег  откуцаја  срца  свог; 
код  Марије  пак  био  је  песник  већ  штедљивији,  али   само  ре- 


Ењижевноот.  из 


чима,  но  у  то  неколико  речи  казао  Је  управо  више,  него  да 
је  утрошио  читаве  стране  на  описивање  Маријиних  својстава. 
Он  нам  је  кроз  медијум  њезиних  очију  приказао  душу  њену; 
с  осталим  лицем  мало  се  бавио,  али  је  то  тако  маркантно  изнео, 
да  знаш  ту  Марију  и  шта  хоће  и  шта  неће.  И  као  што  логи- 
чар  најпре  поставља  премисе,  те  на  основу  тих  изведе  непо- 
битан  закључак  —  тако  је  Лазаревић  учинио  и  у  „Вертеру'*. 
Има  у  нас  таких  људи,  као  што  је  Јанко,  а  још  више  жена, 
као  што  је  Марија,  и  многи  љубавни  догађаји  почињу  се  и 
свршавају  се  тако,  као  што  нам  је  предочено  у  „Вертеру". 
Можда  је  Лазаревић  имао  пред  собом  известан  тип,  можда  баш 
и  личност;  али  ако  и  није,  не  мења  ствар  никако.  Та  врлина 
приповетке  лежи  баш  у  том,  да  нам  се  у  њојзи  судбине  и  до- 
гађаји,  личности  и  предмети  тако  опишу,  да  морамо  замислити, 
да  се  то  све  баш  тако  и  збило,  и  да  таких  људи  има.  А  код 
Лазаревића  је  то  у  пуној  мери. 

Па  како  лечи  свог  сентименталног  јунака?  Он  се  служи 
симпатичким  леком;  ми  у  обичном  животу  зовемо  то:  к^тан 
клином.  Он  тражи  узрок  болести,  и  кад  га  је  нашао,  —  не 
треба  заборавити  да  је  о  душевној  болести  разговор  —  он  тај 
узрок  доводи  пред  болесником  аД  аБзигДит. 

„Све  ће  то  народ  позлатити"  једна  је  од  најлепших  слика, 
коју  има  књижевност  наша.  Тај  Влагоје,  па  тај  капетан  Тана- 
сије  тако  су  пластички  израђени  карактери,  да  заиста  баш 
живе  пред  тобом.  Свака  реч  њихова,  сваки  покрет  основан  је 
на  чистом  посматрању  живога  живота.  Нема  ти  ту  ачења,  ни 
песничке  кокетерије ;  теби  је,  као  да  гледиш  Иракла  у  робуст- 
ној  наготи  својој,  те  ћутке  признајеш  себи:  ама  све  на  њему 
показује  мужа,  све  од  главе  до  пете. 


У  свима  тим  приповеткама  две  су  основне  врлине:  пси- 
хологија  и  тенденција.  Прве  врлине  мора  бити  у  свакој  при- 
повеци,  ако  хоће  да  је  то ;  друге  врлине  већ  не  мора  имати. 
Приповетка  може  бити  и  просто  забавна.  Но  Лазаревић  хоће 
и  тенденције,  и  добро  је  радио,  што  је  у  сваку  приповетку 
уплео  и  њу.  Има  људи  свакојаких;  али  заблуделог  човека  до- 
вести  на  прави  пут,  остаје  свагда  највећа  заслуга. 


144  Ењижевноот. 


Без  психологије,  као  што  рекох,  не  може  бити  ни  при- 
поветке,  јер  ако  нема  ње,  не  може  бити  ни  разговора  о  до- 
следности  у  карактерима,  о  развитку  догаЦја,  ни  о  прикази- 
вању  разних  положаја,  одношаја  и  околности;  не  може  дакле 
бити  ни  разговора  о  валаном,  а  камо  ли  о  уметничком  склопу 
једне  приповетке. 

Мени  цела  светска  књижевност  није  позната,  али  у  ко- 
лнко  је  знам,  држим,  да  су  у  рмањим  приповеткама  специ- 
фички  психолошке  врсте  постигли  врхунац  њих  двоје:  Тур- 
гењев  и  Брет  Харт.  С  уверењем,  које  се  не  да  побити,  додајем 
оној  двојици  и  Лазу  Лазаревића. 

Да  поткрепим  још  своје  уверење. 

У  нас  има  приповедача,  који  прекрасно  знају  да  .заплету 
ствар;  али  не  знају  да  је  расплету.  Лазаревић  баш  у  то  по- 
следње  улаже  сву  снагу  своју:  лако  је  конац  замрсити,  али 
тешко  га  је  одмрсити.  А  Лазаревић  зна  и  то.  Сигурном  руком 
ухвати  он  онај  скривени  и  претрпани  крај,  те  га  извлачи, 
извлачи  —  иде  и  само.  Он  се  расплетом  игра,  и  кад  је  све 
то,  онако  расплетено,  положио  преда  те,  ти  само  дижеш  лагано 
главу  и  гледиш  зачуђено  у  уметника,  који  се  чисто  смеши  твом 
чуђењу.  Њему,  да  како,  то  иде  од  руке  —  ти  би  покидао 
конце,  т.  ј.  поубијао  би  незгодне  особе  у  приповеци. 

Па  још  сам  нешто  приметио  у  тим  приповеткама.  При- 
метио  сам  снажног  драматског  елемента. 

Зар  нисте  видели,  да  је  у  њима  и  радње!  Зар  многе 
особе  нису  створене  за  позорницу ;  али  да  како  за  глумце-умет- 
нике!  Што  пак  најбоље  показује  тај  драматски  елеменат,  то 
је  читаочева  уобразиља,  која  пред  собом  гледи  како  особе 
живе  и  како  му  се  пред  очима  догађаји  нижу.  Чисто  дижеш 
главу  са  књиге  у  некој  несвесној  нади'  да  ћеш  иред  собом 
можда  видети  Митра,  старог  попа,   Аноку,   Јанка . . . 

Милан  Савмк. 


МАТИЦА  ОРПОКА. 

Изволи  из  запи[сии1^а   ^^њит^^евног   одбора 
и  04е.лЕ>в№а   1885.  годиие. 

Састанак  књиасевног  одбора  12.  (24.)  јуда. 

69.  Према  предлогу  члана  дра  Стевана  Павловића,  што  га  је  учи- 
нио  на  састанку  књижевнога  одељења  од  24.  априла  (6.  маја)  о.  г.  у  по- 
гледу  „Летописа",  и  који  је  предлог  упућен  књижевнои  одбору,  да  га 
изводи  у  колико  и  како  може,  —  одлучује  се  аа  сад,  да  „Летопис"*  до- 
воси  некрологе  не  само  преминулих  српских  књижевника,  него  и  некро- 
логе  народних  добротвора. 

71.  Секретар  предлаже  ва  „Летопис**  чланак  М.  Летровића,  с 
вас.1овом :    „Петроварадинска   чесм а**. 

Прима  се  и  писцу  се  одређује  у  име  награде  20  Фор. 

76.  Стеван  Лекић  у  Н.  Саду  јавља  ово: 

„Поверева  ми  је  та  часна  дужност,  да  оценим  расправу  г.  проФ.  Ј. 
Живановића:  „Два  три  аакона  из  науке  о  гласовима  срп- 
ским",  и  да  иаречем  своје  мишл>ење,  да  ли  се  ова  расправа  по  жељи 
пишчевој  може  штампати  у  „Летопису".  Одзивајући  се  одлуци  сл.  одбора 
част  ми  је  овим  поднети  своје  мишљење  о  поменутој  расправи. 

За  предмет  своје  расправе  одабрао  је  г.  писац  ово:  I.  За  што  т 
пред  ц  отпада?  —  II.  За  што  т  пред  ч  отпада?  —  Ш.  За  што 
дпредшостаје?  Зашто  д  пред  с  остаје?  —  IV.  Да  ли  т  и  д 
увек  пред  ш  остаје? 

Довољно  је  поаната  ствар,  да  је  Вук  у  српској  књижевности  аавео 
тако  наавави  Фоветички  правопис,  по  коме  се  у  свакој  речи  само  оно 
слово  пише,  које  се  у  ивговору  и  чује.  По  томе  прави лу  Фонетичког  пи- 
сања  кад  се  у  којој  речи  (на  пр.  отац)  у  мењању  њених  облика  (на  пр. 
отца,  отцу)  или  у  постајању  нове  речи  (на  пр.  отчевина)  које  с/тово  (овде 
т)  у  ивговору  ве  чује,  онда  се  и  не  пише  (дакле:  оца;  очевина). 

Г.  писац  поменуте  расправе  ставио  је  себи  аа  вадатак,  да  ивнађе 
узрок,  аа  што  се  оно  т  пред  ц  и  ч  ивбацује,  и  налааи  га  у  томе,  што  су 
ц  и  ч  с.10жена  слова  (ц^тс;  ч=тш),  те  два  т  по  вакону  гласовном  не 
могу  остати,  него  се  прво  т  и8бац>'је  (отца  оттса=отса— оца ;  отче- 
вина»оттшевина=^отшевина=очевина  .  То  исто  бива  и  са  д  испред  ц  и 
Ч,  јер   по    вакоиу    асимилације    д    се   испред  ц  и  ч  претвара  у  т  (на  пр. 

10 


146  Матица  Сраока. 


ободци=«оботци=оботтси— -оботси-=обоц11;  говедче— говвтчв=говвттшв=го- 
ветшв— говечв). 

О  томе  сад  ввћ  више  нема  никаква  спора,  да  св  т  и  д  пспрвдц 
и  ч  избацујв.  И  кад  се  претпостави,  као  што  г.  писац  просто  тврдИ)  да 
је  Ц  потпуно  јвднако  тс,  а  ч  потпуно  једнако  тш,  онда  би  св  могло  реки, 
да  је  г.  писац  ааиста  нашао  прави  уврок  оном  ивбацивању  слова  т  (д) 
испрвд  ц  и  ч. 

По  мом  мишљењу,  кад  јв  већ  г.  писац  оваку  чисто  лингвистичку 
расправЈ  написао  ва  „Летопис*^,  за  књигу,  која  није  иск.1>учиво  лингвп- 
стици  или  Филологији  намењена,  добро  би  учинио,  да  је  ову  своју  рас- 
праву  пропратио  кратким  уводом,  ив  кога  би  се  могло  видвти,  да  ли  јв 
н  Фисиолошки  и  етимолошки  оправдано  оно  његово  тврђвњв  о  с^овима 
ц  и  ч.  У  I.  и  1Г.  питању  држим,  да  не  би  сувишно  било  напоменути,  да 
се  и  д  пред  ц  и  ч  избац>'је,  кад  се  п  опако  у  самом  тумачењу  ваводе 
примери  и  са  д.  А  код  оноликих  примера  под  I.  могло  се  навести  неко- 
лико  и  таквих,  где  се  од  к  добива  ц,  а  пред  њим  стоји  т,  као  битка, 
битки,  битци,  и  т.  д. 

На  треће  питањв  (П1.)»  којв  гллси:  За  што  д  пред  ш  остаје?  одг4>- 
говара  писац  овако:  „По  вакону  асимилације  д  пред  ш  иајвдначује  св  у 
Т,  а  тш  сачињавају  делове  стова  ч,  дакле  тга  једнако  је  ч,  као  што  је 
казано  у  правилу  П.  н.  пр.  одша.1ити— отшалити-^^-очалити ;  одшвтати=от- 
швтати=  очетати ;  одшити=отшити— очити.  По  аакону  гласовном  требало 
би  дакле  писати :  очалити  итд ,  а.1и  Вук  и  Даничнћ  пишу  одшалити, 
место  отшалити  или  оча^шти,  а  то  ће  бити  аа  то,  што  се  пе  чује  нити 
д  нити  т  пред  ш,  него  сасвим  друго  сугласно  (у  рукопису  погрешно  на- 
писано:  самогласно)  спојено  из  тш,  а  то  је  ч.** 

Овим  речма  држим,  да  није  г.  писац  довољно  докааао,  аа  што  ев 
у  наведеним  речима  пише  дш  место  тш  или  ч.  Треба  уаети  на  ум,  ди 
су  оно  речи  С10женв  (од-ша.1ити,  од-шити),  па  и  у  првом  делу  (од)  крајње 
д  и  у  другом  (ша.1ити  итд.)  почетно  ш  вадржи  толико  самоста.\ности,  да 
се  у  ивговору  чује  и  д  и  ш,  те  да  се  не  могу  слити  у  један  глас,  у  ч. 
И  тај  јв  раалог  беа  сумње  навео  и  Вука  и  Даничића,  да  „одступв  од 
природе,  од  аакона  гласовних",  то  да  у  таквом  случају  аадрже  дш  место 
тш  или  ч.  —  Бев  сумње  је  из  истог  разлога  аадржано  и  д  испред  е  у 
овакпм  примерима,  као:  градски  место  гратски  или  грацки,  брдски  место 
бртски  или  брцки,  господство  место  госпотство  И.1И  госпоцтво,  одс\ужити 
место  отслужити  или  оцлужитп.  II  ту  код  речн  на  пр.  градски  вадржи 
у  изговору  како  основа  (град)  своје  д  тако  и  наставак  ски  своје  с  А 
најмање  би  се  могло  тврдити  за  сложену  реч  од-с1ужити,  да  се  ое?а- 
вл>а  првобитно  дс  место  ц(=тс)  за  то,  што  се  у  говору  не  чује  нати  д 
нити  т,  него  И8  т-|-с  спојено  ц,  као  што  г.  писац  једноставно  тврди. 

У  IV.  питању  није  г.  писац  довол>но  растумачио,  како  се  код 
речи:  болештина,  инокоштина  од  стч  (болестчина)  добива  шт  према  ње- 
говом  правилу:  „У  групи  тштш  отпада  прво  т  и  пооедње  ш.** 

Пррмн  овим  примедбама  држим,  да  би  се  поменута  расправа  хогла 


Матица  Српока.  147 


у  „Летопису"    штампати.    Само    бих    желео,  да  писац  ову  своју    расправу 
пре  штампања  још  једанпут  прегледи  и  са  овим  примедбама  упореди.*^ 

На  основу  тога  мишл>ен>а  враћа  се  споменути  чланак  писцу,  да  га 
према  примедбама  оцењивачким  дотера  и  попуни. 

Саотанаж  књвавевног  одбора  29.  јула  (10.  августа^ 

90.  Секретар  јавља,  да  је  ивашла  ив  штампе  књига:  „Разни  иу- 
теви,  приповетка  Милана  Савића",  коју  јв  „Матица"  наградила  са  200  ♦. 
ив  Фонда  накиног,  и  да  је  писац  прописави  број  егвемплара  (25  комада) 
подвео. 

91.  Секретар  предлаже  за  „Летопис*^  чланак  Мите  Петровића 
под  насловом :  „П  ојаве  при  грађ  е  њ  у  бермета  и  одређивање 
екстракт  а**. 

Прима  се  и  писцу  се  одређује  у  име  награде  40  Фор.  ив  Фонда 
накиног. 

93.  Јован  Грчић  у  Н.  Саду  јав.%а,  да  је  прочитао  на  оцену 
му  предано  дело  неименованог  писца  под  насловом :  „Пијанист- 
киња,  трагедија  за  сад  у  3  чина",  и  наводи  да  не  ааслужује  никакве 
ваграде. 

На  основу  тога  мишл»ења  не  прима  се  споменута  трагедија. 

97.  Ф.  Оберкнежевић  у  Н.  Саду  под  18.  (30.)  јул.  на  бр.  26. 
К.  О.  о.  г.  јавља  ово :  „ Добио  сам  на  оцену  5  Цицеронових  беседа 
(ва  П.  Росција  ив  Аиерије,  аа  ааповедништво  Кн.  Помпеја,  ва  Архију  пе- 
сника,  аа  Кв.  Лигарија  и  аа  крал>а  Дејотара),  што  је  превео  и  аа  награду 
послао  „Матици"  г.  Јован  Станковић  медицинар.  Пошто  сам  све  по- 
једине  беседе  прочитао  и  са  латинским  текстом  упоређивао,  што  ми  је 
много  времена  одувело,  част  ми  је  о  том  преводу  поднети  славном  књи- 
жевном  одбору  овај  иввештај. 

Има  томе  већ  дуже  времена,  како  се  у  нас  покреће  питање:  шта 
би  ва  нас  требало  преводити  из  старих  грчких  и  латннских 
класика?  Колнко  је  мени  повнато,  то  питање  до  данас  још  није  опшир- 
ннје  претресано  ни  прецизно  решено,  те  тако  је  сваком  на  во.1>у  оста- 
вл»ено,  да  по  свом  уверењу  и  схваћању  ивабере  и  преводи  оно,  што  се 
коме  највгодиије  свиди.  Да  со  пак  на  тај  начин  не  може  доћи  до  поже- 
л>еног  ревултата,  внаће  свако,  који  о  томе  уме  рнвмишљати,  пошто  не- 
мају  сви  грчки  и  латински  списи,  ма  били  они  и  класички,  једнаке  вред- 
ности  и  интереса  и  ва  шире  кругове  наших  читалаца.  Јер  мислим,  да  у  нас 
Срба  још  вије  дошло  време,  да  оно  као  Немци  преводимо  редом  сва  кла-. 
сичка  дела  бев  обаира  на  то,  колико  ће  она  интересовати  наше  читао  це 
То  тек  мора  ићи  постепено,  а  у  почетку  се  мора  бирати  свагда  оно,  што 
највише  читаоце  аанима,  што  је  доиста  од  еминентне  вредности  по  нашу 
књижевност  и  од  чега  ће  и  шири  кругови  наших  чита«1аца  имати  користи. 

Ја  се  аа  сад  овде  не  могу  упуштати  у  оппсирно  претресање  тога 
важвог  питања,  већ  хоћу  толико  само  да  напоменем,  да  бисмо  пре  свега 
требали  бити  на  чисто  са  ова  два  наче«1на  питања: 


148  Матица  Орпока. 


1.  ШтА  се  преводи  иа  стдрих  грчких  н  латинских  кла- 
сика  и  које  компетентаи  одредитн  шта  ваља  преводитм? 

2.  Које  поаван  да  се  прими  таковога  посла? 

Мислим,  да  је  одговор  на  ова  питања  сасвим  прост  н  природан, 
јер  се  по  себи  разуме,  да  су  ва  тај  посао,  као  и  у  свакој  другој 
струци,  способни  само  они,  којн  се  баве  таквим  предме- 
тима,  ако  нећемо  да  паднемо  у  онај  прости  књижевнички  дилетантн- 
аам,  од  кога  књижевност  нема  користи. 

Будемо  ли  се  дак.че  у  књижевним  радовнма  придржавали  тога  на- 
че.1а,  онда  ће  наша  књижевност  без  сумње  имати  много  више  користи, 
него  ли  кад  се  нсгакну  л>удн,  који  аа  тај  посао  немају  довојбно  спреме 
ни  анања,  а  још  особито  онакови,  који  се  баве  сасвим  другом,  хетероге- 
иом  струком  научном,  а  онога  се  посга  лаћају  тек  само  узгред,  како  би, 
може  бити,  више  себи  материјално  користили,  него  ли  књижевност 
ваљаним  проиаводима  обогатили,  па  још  у  нашим  приликама,  где  не 
располажемо  аа  то  великнм  новчаним  средствима. 

Такав  се  еклатантан  сгучај  десио  код  „Матице  Срцске*  већ  пре 
18  година,  када  се  оно  нап1  иначе  уважени  и  прианати  народни  књижев- 
ник,  покојни  Јоксим  Новпћ  Оточанин,  понудио  ,.Матици**,  да  пре- 
веде  Омирову  Илијаду  и  Одисеју,  и  то,  као  што  рече,  са  „грчког 
орнгинала",  иштући  од  „Матице"  аа  сваку  песму  80  Фор.,  а  како  Или- 
јада  и  Одисеја  износе  ааједно  48  песама,  то  би  му  се  аа  тај  посао  имала 
иадати  скромна  свота  од  8.840  Фор.,  словом:  три  хиљаде  осам  сто- 
тина  и  четрдесет  Форината!!  А  кад  су  стру чни  оцењивачи  раагле- 
дали  прве  некоје  песме,  што  је  Новић  послао  на  углед,  и  упоредили  их 
са  грчким  текстом,  мора,ги  су  се,  на  жалост,  уверити,  да  покојпи  Јоксим 
Новић  није  преводио  са  грчког  оригннала,  већ  са  латинског  превода.  На- 
равно,  да  јо  „Матица**  ту  понуду  одбила. 

Па  ево  посге  18  годипа  онег  се  нешто  са  свим  слично  хоће  да  абуде 
код  наше  ^Матице  Српске**  са  преводом  Цицеронових  беседа  г.  Јована 
Станковића,  медицинара.  Оно  је,  до  дз'ше,  лепо  од  госп.  преводиоца,  што  је 
наумио,  да  нам  обогати  српску  књнжевиост  преводима  латинских  класи- 
ка,  мислећи  можда :  \Л  девхпб  у1ге8,  и.теп  ез^  1аи(1&п^а  уо^опиш ;  во  тиме 
се  књижевности  не  чнни  никаква  усчуга.  Јер  кад  сам  цео  превод  сввх  пет 
беседа  (114  капита)  тачно  прегледао,  видео  сам,  да  је  у  г.  Станковића  до- 
бра  воља,  а.1и  да  томо  посчу  ннје  дорастао,  јер  је  ааборавио  на  ове  внаме- 
нпте  Хорацијеве  речи:  „бат11е  ша^епаш  уев^пз,  дш  аспМиа,  ае^иат  VI- 
1  хђиз,  е^  уегза^е  д1и,  дшЛ  1егге  гесизоп^,  ^шЛ  уа1вап1;   ћишеп  ** 

Преводити  обичне  списе  ма  које  новије  књижевности  и  преводити 
старе  класике,  није  то  псто  иа  опште  поанатнх  уарока;  а  преводитв  у 
опште  к^1асичка  дел<а  аначи  облв.Ђати  уметнпчки  посао,  као  штоутомпо- 
гледу  врло  агодно  вели  ХИ^еиђасћ  у  својој  књиаи  „ОушпаахаХрДда^^к'* 
(страна  41.)  „01е  ХЈђегве^гип^;  даг^  ћхег  п1сћ(  бе^оћпИсћеа  '^егс^еп  ип^ 
во  1ћгеп  Ве1г  увгИегеп;  ^вг  8сћи1ег  ши98  т^чбвеи,  ^азв  ег  е1п  Капв!- 
гвгк  4аш1<1  ИеГегп  8о11** 


Матица  Српока.  140 


Г.  Станковић  дАкле  није  решпо  свој  ааддтак.  као  што  се  очекује  од 
оног,  кога  вал>а  наградити  аа  књижевнп  рад;  а  није  га  решио  ва  то,  што 
ннје  иаабрао  агоднија  дела  Цицеронова,  која  ће  интересовати  већи  део  чи- 
та.1аца,  већ  је  ивабрао  од  Цицеронових  беседа  —  (осим  Рго  Ео8С10  Аше- 
ппо)  баш  оне,  које  су  невнатне  и  које,  осим  ђака  гимнавија.\аца,  шири 
круг  читалаца  баш  ни  ма.10  неће  ванимати ;  а  да  би  му  ђаци  гимнависте 
ма  и  на  таком  преводу  били  захва^^ни,  то  сам  потпуно  уверен.  А  кад  сам 
упоредио  превод  госп.  Станковића  са  латинским  оригиналом  с  једне,  и  еа 
немачким  преводом  с  друге  стране,  онда  сам  се  и  о  томе  уверио,  да  је  госп. 
Станковићу  још  мање  попјло  ва  руком,  да  ове  беседе  на  српскн  преведе 
онако,  као  што  ааслужују  к.1асичка  де.1а  старе  књижевности.  Јер  кла- 
сичка  дела  морају  се  класички  преводити.  А  ва  тоје  пре  свега 
нужно,  да  преводилац  потпуно  раауме  језик  оригина.га  са  свима  и  најфп- 
нијим  нијансама  као  а  све  оно,  што  се  односи  на  историју,  литературу  п 
антиквитете  истога  народд,  чији  је  јеаик,  са  кога  се  преводи. 

Но  овом  сам  се  приликом  уверио,  да  се  госп.  Станковић  послужп- 
вао  немачким  преводима  од  повнатога  „ђачког  пријате.Ба'*  КгвипЛ-а,  и  т.> 
у  толикој  мери,  да  је  госп.  Станковић  преводпо  дотичне  беседе  Цицеро- 
нове  по  немачком  Фрајндовом  превод}',  употребивши  савесно  и  неке  његове 
при^кедбе,  па  мећући  још  под  сваку  такову  примедбу  свој  внак  „Пр."  т.ј. 
„Преводилац,**  како  би  читаоци  мис«\или,  да  су  то,  бајаги,  његове  „ориги- 
налне**  лримедбе. 

Осим  тога,  што  госп.  Станковић  на  више  места  не  разуме  не  само 
латинског  оригина.\а  него  ни  пемачког  превода,  ва.Ба  ми  напоменутп,  дп 
често  греп1и  и  против  чистоте  и  правописа  српског  језика,  а  што  ми  јв 
чудновато  —  ма  да  је  увгредно  —  гато  .\атинскв  речи  конзеквентно  пише 
са  „слитном"  као:   рори1и.в,    Мис1и»,  па  чак  и  ^игп^ив.  и  т.  д. 

За  докаа  овога  п1то  сам  рокао,  навешћу  само  неколико  прпмера,  да 
госп.  Станковић  преводи  по  Фрајнду. 

Цицерон  ве.ш  у  беседи  ва  Росција  одма  у  почетку:  „Сгвдо  е^о  уон. 
јисИсва,  т1гап  —  -  **,  Фрајнд  преводи:  „Оћпе  2\уе1^в1,  \7ип(!ег1  1ћг  вис11. 
1ћг  К1сћ1вг"  —  а  госп.  Станковић  преводи :  „Заиста  ћете  се  чудити"  и  т. 
д.  У  оригина,\у  нема  оно  „оћпе  Т^^егШу"*  већ  има  у  Фрајнду,  а  по  њему 
и  код  госп.  Станковића  „заиста." 

Дал»е  вели  Цицерон  у  истом  капуту:  ргорквг  то1>1ИШвт  е<;атр11- 
^идшет,  Фрајнд:  ^в11  1сћ  посћ  кв1*п  б^ааСзат^  ћвккМе."  а  госп.  Стан- 
ковић  преводи:  „што  се  досад  не  достадох  државног  чина,**  а  то  се  срп- 
ски  другчије  могло  рећи.  —  Цицерон  ве.\и:  дв^вп^его  Ш1иг1ат,  Фрајнд: 
„д.ам  1Јпгвсћк  аћ\гећгвп,"  а  госп.  Станковић  преводи :  „бранити  неправду,"* 
не  разуме  дакле  ни  латинску  Фраау  ни  немачки  превод,  јерје  тимесасвим 
противно  рекао  од  Цицерона.  Цицерон  вели  у  20.  капуту:  —  —  „си1  ге- 
реШе  сов1ит,  8о1ет,  а^иат  ^вггат^ив  а^втвпо!;,  иК,  ди!  еит  песаввв!, 
ап(1е  1р8е  иа^аа  еаав^,  сагеге^  118  гећив  отпИзиз,  ех  ^шћиз  отп1а  па1^ 
евае  (Исап^иг;  то  Фрајнд  преводи  овако:  „—  —  1пдет  81в  1ћт  р^^иИсћ 
4еа  Штте1,  (11е  8оппе,  ^аз  ЛУаззег  ип(1  ^1е  Ег(}е  еп^гов^еп  ћаћеп,  (1ат1(, 


150  Матица  Орпока. 


т^^ег  ^еп  ^е(б(1(;е(;,  уоп  '«(ге1сћет  ег  аеЉз^  8е1п  Базош  егћа11еп  ћаТ^е,  а11ег 
с1ег  Ђгп^в  еп^ђећге,  ааа  '^е^сћеп  АИез  еп81ап(1еп  аехп  воИ?  Онај  послед- 
њи  пасус:  11з  гећиз  отп^ћив  ех  ^шћиб  отп1а  па^А  еаве  (Иоип^иг  одноеи  се  на 
ово  горње :  сое1ит,  8о1еп,  а^иат  ^еггат^ие,  а  то  сј,  по  науци  старих  Фидоао- 
Фа,  четири  елеиента,  ив  којпх  је  постао  цео  свет.  Пакакојетопревео  госп. 
Станковић?  Ево:  „Зар  му  нису  одуве^^и  нлк1<ах  небо,  сунцв,  воду  и  аеилЈ, 
те  нек  нема  ништа  од  оногл,  којије  —  све  створио,  кад  је  убно  оно- 
га,  од  кога  је  и  сам  потекао?  Осим  тога,  што  је  овај  превод  јако  неспрв- 
тан  и  нејасан,  иалави  ив  њега  то,  као  да  су  стари  филовофи  веровали,  да 
је  бог  створио  свет,  што  је  према  њиховој  науци  сасвим  апсурдно,  јер: 
118  гећив  отп1ћи8,  ех  диЉиз  отп1а  па^а  евве  сИсип^аг,  не  аначи,  „од  оно- 
га,  који  је  све  створио,**  него:  „из  чега  је  све  поста-10,  т.  ј.  ив  она  четир 
елемента  " 

У  беседи  ва  Архију  сар.  3.  ве*1и  госп.  Станковић  у  „својој'*  2.  при- 
медби  ово:  „Код  Римљана  је  била  ^о§;а  ргаеђех^а^а  одело**  и  т.  д.;  но  не 
каже  се  (  ^а  ргав1ех1а1а  одело  и  т.  д.  већ  ^о^^^а  ргае(;ех1а,  а  то  долави  отуд, 
Јпто  у  Фрајнду  стоји  у  горњој  врстп  ргае(ех(а(;и!*,  а  у  дол>ној  1о^а  ргае1ех1а, 
и  тако  је  госп.  Станковић  у  свом  невнању  написао  1о^а  ргае1ех1а^а,  што 
је  бевсмислица. 

Ово  неколико  примера  довољно  је  докааа,  да  госп.  Станковић^није 
дорастао  ва  превађање  старих  римскнх  к.1асика,  и  да  се  наша  књижев- 
ност  таковим  дилетантскпм  покушајима  госп.  Станковића  не  би  обогатила, 
нити  би  читаоци  имали  отуд  хсакве  анатне  поуке  и  вабаве.  С  тога  пред- 
лажем,  да  се  сЛтх  пет  поменутих  беседа  Цицеронових  не  приме.'' 

На  основу  те  оцене  не  прп»1а  се  превод  споменутих  беседа. 

101.  Александар  Сандић  у  Новом  Саду  подносн  архео.1ошки 
прилог  за  „Летопис'*  под  на&г1овом:  „Две  штампаће  таблице  ив  сте- 
матограФије  ХристоФора  ЖеФаровића  прве  бакрореаним  табли- 
цама  штампане  књиге  српске  у  ових  крајевих  године  1741.** 

Прима  се  и  писцу  се  одређује  у  име  награде  36  Фор. 

102.  Александар  Сандић  подноси  за  „Летопис**  прилог  под  ва- 
словом:  цПссма  о  смрти,  састав  Атанасија  Петровића  Гере- 
ског  од  годнне  1883**  са  својим  коментаром  ваједно.  —  Прима  се  и  да  се 
употреби  у  „Летопису'*  за  некролог  тог  народног  и  матичиног  добротвора, 
а  подносачу  одређује  се  у  име  награде  10  Фор. 

1 03.  А.\ександар  Сандић  подноси  ва  „ Летопис**  свој  саставак: 
„Родослов  ђенерала  Петра  Биге  витева  од  Монгабије**  с  аутобио- 
граФијом  и  уа  то  коментар. 

Прима  се  и  писцу  се  одређује  у  име  награ^^е  16  Фор. 

Састанав  књиавевног  одељења  24.  августа  (5.  септембра). 

16.  Јован  Ђорђевић  у  Београду  под  16.  августом  ове  године  ва 
број  139.  К.  О.  ех.  1884.  јавља:  „Прочитао  сам  поаорипшо  дело  госп.  Мвте 
Поповића  „Наши  Сељанн.**  Обрадовао  сам  се,  кад  сам  видео,  да  се  и 
код  нас  почињу  уаимати  слике  иа  народног  и  то  иа   селшчког    живота,  а 


Матица  Српока.  151 


још  сАи  се  већма  обрадовао,  кад  сам  видео,  да  је  песник  при^ично  повнат 
са  овии  животои  и  његовии  светлим  и  таиним  странама  Ако  истраје  на 
тои  путу,  и  ако  се  потруди,  да  мј  свако  доцније  деио  буде  и  савршеније, 
имаће  српска  поворница  и  српска  књижевност  у  госп.  Мити  Поповићу 
еиинентну  драиатску  снагу  ва    цртање    нашег    народног    сеоског    живота. 

У  „Нашим  Сел.анима'*  пишчева  тежња  је  добра,  ваплет  је  доста 
вешто  иаведен,  епиводе  овде  онде  вгодно  уплетене,  цело  дело  није  ни  су- 
више  дуго  ни  сувише  кратко,  свршетак  вадовољава.  Кад  ув  то  уаиемо  још 
и  песме,  којих  има  пуно,  онда  се  таком  комаду  може  прогвостиковати  до- 
бар  успех  ва  вашој  поаорници,  успех,  који  ће  аадовољити  ве  само  неделну 
публику. 

Преиа  свеиу  овоме  мишљења  саи,  да  де^то  заслужује  ваграду,  а  осо- 
бито  ако  би  писац  учинио  у  њему  ове  измене: 

1.  Да  пажљиво  прегледа  и  по  где  где  поправи  дикцију.  Она  треба 
да  потпуно  одговара  особама,  које  говоре.  У  делу  има  по  негде  мешавине 
књижевнога  јеаика  са  сељанским,  п  то  где  говори  прост  сељанин,  а  не 
какав  надрикњига,  коме  би  то  и  подносило. 

2.  Како  је  дело  песник  писао,  то  се  песнички  китњасти  иарави  про- 
влаче  кроа  цело  дело,  па  дођу  по  кашто  и  у  проваична  уста,  на  прииер 
код  баба  Јуле,  код  натароша. 

3.  Обе  сестре  кажу  својии  драганииа  ^ја  те  волии.**  Тако  не  говори 
невино  чедо  природе.  А  и  нашто  усмена  исповест  покрај  говора  срца? 

4.  Раде  се  опије  од  очј^ања,  што  му  не  даду  ону,  коју  он  воли. 
Тога  бива  у  свету ;  али  бих  желео,  да  та  пијана  сцена  бар  не  буде  у  при- 
суству  Радовог  оца. 

б.  Други  љубавник  Илија  појављује  се  тек  у  другои  чину,  а  дотле 
нико  и  не  слути,  да  га  Јованка  воли. 

6.  Марина  се  наједавпут  створи  у  башти  у  другои  чину  и  уплете 
се  у  рааговор,  а  нигде  неиа,  кад  је  дошла. 

7.  Марина  је  иначе  добра  девојка,  али  наи  квари  сиипатију  преиа 
њој,  што  воли  лажу  и   кукавицу. 

8.  Јованка,  добра  кућаница,  пева  беабрижно,  а  одиах  ва  тии  долави 
јој  добош  пред  очину  кућу.  Могуће  је,  до  душе,  да  она  није  подробно  внала 
ва  очине  ваплетене  рачуне,  али  је  тек  иоралн  прииетити,  да  га  нека  брига 
иори,  а  доброи  се  детету  онда  не  пева. 

Као  што  се  види,  ове  су  изиене  таке  природе,  да  се  иогу  иввршити, 
а  да  цел ина  дела  не  страда. 

Увииа  се  сад  на  анање  док  не  стпгне  оцена  М.  П.  Шапчанина. 

16.  Др.  Милан  Јовановић-Батут  у  Н.  Саду  на  бр.  70.  К.  О. 
о.  г.  ја&ља: 

„Књижевни  одбор  „Матице  Српске*'  ивволео  ии  је  ивдати  на  оцену 
три  дела,  воја  су  стигла  на  расписану  награду,   и  то: 

1.  „Градиња  и  син  иу  Неиања"*,  хисторијска  трагедија  од  М. 
Поповића. 

2.  „Ново  Доба**,  коиедија  од  М.  Ј.  Илијћа;  и 


152  Матица  Српока. 


3.  ^Припув'*,  поворншна  игра  с  потписом  чКар&нски". 

1.  Трагедија  М.  Поповића  иступила  је  ив  ковкуренције.  Г.  писац  ме 
је  писмено  овластио  на  ивјаву,  да  ва  сада  повдачл  своје  дело  натраг  и  да 
ће  га  тек  после  неке  ивмене  на  ново  поднети. 

2.  „Ново  Доба"  је  комедија  необична  склопа.  Да  је  у  неколико  при- 
кажем  ивнећу  јој  Фабу лу. 

Збива  се  у  Србији,  у  некој  варошици.  Кројач  Максим  Будаковић, 
ма.\о  скучен  човек,  има  младу  жену,  а  на  стану  Драгомира  Красића,  писара 
у  суду.  Како  је  Красић  отмен  и  красан  млад  човек,  то  је  наравно,  да  га 
Максина  женица  Марта  као  гавдари!^}  добра  пави.  Макса  то  тумачи  ДРЈК- 
чије,  па  почиње  бити  љубоморан.  Красић  и  не  мисли  на  Марту,  него  јој 
поверљиво  прича  како  се  воле  са  Станом,  синовицом  Тривуна  Гредића, 
богатог  трговца  и  посланика  на  народној  скупштини.  Које  вино,  које  оду- 
шевљење  аанесу  га  тако,  да  посрне,  а  Марта  га  прихвати,  падне  му  у 
наручја.  Максим  то  види,  па  не  знајућп  шта  је,  држи  да  је  ивдаја  —  не- 
верност  —  и  маслп  на  освету. 

Против  Тривуна  Гредића  посланика  дпг^ш  се  граја,  што  нвје  гово- 
рио  у  скупштини.  Све  се  партије  сложиле,  па  ће  држати  збор,  да  реку 
посланику  своје  неповерење.  У  том  метежу  је  и  Максим  неки  Фак- 
тор,  а  Стана  се  боји  и  за  Драгомпрл,  да  се  не  ће  за  тим  повести,  те 
му  пише  писмо,  да  се  нипошто  не  упушта  у  те  ствари,  јер  је  онда  стриц 
ва  це.1о  не  ће  дати  за  њега.  Драгомир,  радостан  што  је  добио  љу- 
бавно  писмо  од  Стане,  не  може  да  ради,  него  ће  у  своју  обичну  мех&ну 
„код  спавајућег  лава**  да    мирно  просања  о  својој  неивмерној  срећи. 

Кад  он  тамо,  ал'  абор  свију  партија  већ  тамо  на  окупу.  Ту  је  неки 
Шкрабало,  журналиста,  ту  Филип  Суша,  механџија,  ту  Нико.1а  Бећар, 
каслпин,  ту  Дујан  Просек,  тишлер,  ту  практиканат  Леја,  као  власт,  а  ту  је 
и  Максим.  Сиромах  Драгомир  се  нашао  у  чуду:  ако  чује  Станин  стриц 
да  је  био  и  он,  пропао  је :  неће  добити  Стану.  Али  кад  )е  већ  ту,  куда 
ће.  Остаће,  да  гледи. 

Збор  турбулентан,  пун  комичних  епиаода.  И8бра.1и  председнишц  а 
треба  им  и  де.\овођа.  Максим,  да  Драгомиру,  као  свом  супарнику  подвали, 
предлаже  њега  аа  то  место.  Сиромах  Драгомир  је  још  у  већбм  чуду,  али 
мора  да  прими.  Шта  вип^е,  бирају  га  на  предлог  Максимов  и  у  депута- 
цију,  која  ће  ићи  Тривуну  да  усмено  искаже  ресолуцију  абора:  непове- 
рење  и  осуду.  У  депутацији  је  још  и  Филип  Суша,  Никола  Бећар  и  Дујан 
Просек.  И  они  се  боје  Тривуна,  јер  или  су  му  дужни,  или  треба  да  од 
њега  уаајме. 

То  је  прва  радња. 

Стана  и  другарица  јој  Милева  равговарају  о  удаји.  Милева  Стани 
саветује,  да  се  неда,  да  не  пође  ва  онога  лутка,  трговца  ЦиФрића,  нрји 
око  ње  обилааи,  него  ва  Драгомира.  Сирота  Стана  би,  али  нема  енергије. 
Милева  је  куражи,  па  ће  и  матери  Сх^аниној,  Цвети,  о  томе  говорити.  У 
то  наиђе  Тривун  вловољан  и  лутит.  Чуо  ва  абор  против  њега,  па  прети. 
Повлађује  му  и  ЦиФрнћ,  који  је  међу  тим  дошао  у  посету,  а  то  се  Три- 


Матица  брпока.  1*^3 


вуну  допадА.  Већ  је  вол>ан  да  да  Стану  ЦиФрићу.  У  т|у  иах  ето  и  депу- 
тације.  Чланови  се  нуткају;  ве  сме  нн  један  да  искаже  радн  чега  су 
дошли.  Најпосле  ће  Драгоиир  изјавити  ресолуцију  абора.  Тривуи,  наравно, 
још  већма  распа.1ен,  отправи  их,  претећи  им.  Да  се  одмах  Драгомиру 
освети,  хоће  да  прстенује  Стану  са  ЦиФрићем. 

Драгомир  је  у  очајању.  Теши  га  Алимпије  Репида,  друг  му,  а  аа- 
ручник  Милевин.  Жали  га  и  теши  га  и  гавдарица  Марта,  па  му  саветује, 
да  моли  Тривува.  Све  то  прислушкује  Максим,  па  тек  онда  увиди,  да 
пије  имао  право,  што  је  сумњао  на  њу  и  Драгоиира,  и  покаје  се,  што  је 
Драгомира  у  вло  увукао.  ^ 

То  је  друга  радња. 

Довде  је  комедија  правилно  иаведена.  Заплет  је  духовит  и  интеро- 
сантаНу  а  са  свии  нараван.  Особе  су  маркантне,  карактери  истинити  и 
конвсквентни ;  ситуације  пуне  чисте  комике  беа  драстична  аачива;  радња 
жива,  природна  и  нигдс  не  аастаје,  епиводе  покавују  оргавску  вјдедницу  с  це- 
линои;  дијалови  лаки  и  окретни.  Све  је  то  тим  јаче  и  неодољивије,  што  је 
доиста  са  свим  оригинално.  Ни  један  карактер,  ни  једна  ситуација,  ни 
најмања  епивода,  ни  једна  Фрава  и  дијалог  није  увет  са  ту^их  кл.\упа, 
него  је  све  ново,  а  све  наше.  Видимо  суште  нас,  наше  ваблуде,  наше  по- 
грешке,  вшпе  страсти,  наше  слабости,  где  се  са  поаорнице  благо  исме- 
вају,  те  тиме  коригују.  Видимо,  да  нас  је  писац  поанавао,  а  осећамо,  да 
је  право  имао,  што  нас  је  тако  и8об.>\ичио.  По  томе  је  дакле  и  тенденција 
те  коиедије  ва  свом  месту,  и'  ја  сам  се  већ  био  обрадовао,  да  ћемо  моћи 
уввиквути:  тај  је  на  путу  аа  П1ал>иву  игру  иа  нашег  народног  живота. 

На  жалост  сам  преухнтрио.  Други  део  ме  је  са  свим  охладио,  па 
ми  је  чисто  чудо,  да  је  исти  писац,  који  је  створио  таку  лепу  експови- 
цију  и  тако  диван  ваплет,  у  другом  делу  тако  малаксао,  да  се  одмах  ива 
тога  место  духовитости  и  оригиналитета  наилааи  на  усил>ено  и8мишл>ање, 
место  оне  вдраве,  невине  комике,  оног  лаког,  али  одмереног  титрања  са 
нашим  махнама  и  погрешкама,  на  тако  рећи  неосновану  ра8дражл>ивост. 
на  детињасто  бурење.  У  место  да  сулудасти  Максим,  који  је  гдтово  свему 
томе  крив,  ма  којим  начином  поправи  своју  погрешку,  те  да  помири  Дра- 
гомира  и  Тривупа,  а  тиме  и  нас  —  да  дакле  ааплет  дође  до  свог  природ- 
ног  аадово.&авајућег  расплета,  ево  шта  се  тако  рећи  „мора**  догодити,  да 
се  комедија  ваврши. 

ирактиканат  Леја  је  низак  карактер.  Још  на  абору  је  иислио  како 
ће  Драгомиру  и  свима  да  подвали  не  би  ли  себе  боље  препоручио  в.1ади. 
Напише  допис  у  новине  о  оном  абору,  и  накити  га  као  неки  бунт,  а  себе 
као  присталицу  владе.  Тај  допис  подметне  начелнику  да  чита.  Начелник 
—  проста  машина  владина  —  пошл>е  влади  „преаидијал'*,  где  опише  абор 
као  јђгвтовнички,  а  Драгомира  као  аваничвика,  на  кога  се  в.1ада  не  може 
ословатв.  То  је,  наравно,  дејствовало. 

Ме^у  тим  се  аапали  Тривуну  магааа,  па  како  је  са  свииау  вавади, 
вшсо  неће  да  гаси,  него  се  чисто  свети.  И  ЦиФрић  је  ту,  али  је  кука- 
вица,  па  само  ламентира.  Пропаде  све,  да  не  до]^е  Драгомир.  Он  викне  на 

^Летопис**  147.  10а 


1б4  Матица  Орпока. 


људе;  а  по^е  и  сам,  те  све  избаве  и  погасе.  Тек  довршили,  а  Драгомира 
8(»ву  у  суд,  где  му  јаво,  да  се  раарешава  од  овдашње  службе,  и  да  св  преме- 
П1та.  Дра1М)мир  вна,  да  ту  има  и  Тривунова  масла,  па  ће  отићи  да  му  бар  1»ече. 
Тривун  доиста  приана,  да  је  радио  против  Драгомира,  али  се  сада  каје. 
Криве  су  му  околности,  што  сада  нико  ником  није  искрен.  Жали,  што  је 
то  чинио  и  неда  Драгомиру  отићи.  Ако  иикако,  даћо  му  новмцц  па  нека 
вванијо  напусти  и  овде  остане  —  само  ,^^  му  покаже  своју  бллгодарност. 
Драгомир  не  прима  таку  б*1агодарност  него  одла»и. 

Ето  треће  радње  и  завршетка  комеднје. 

11рво  ми  је  па^го  у  очи,  да  је  писац  онако  лепе  експовиције  и  онаког 
природног  лаког  заплета,  у  расплету  спао  на  тако,  тако  реки  тривијалло 
средство,  на  олементаран  с.\учај,  на  пожар,  да  њиме  дође  до  кр|^а.  Ио 
заплету  со  могло  надати,  да  неће  требати  случаја,  или  бар  не  тако  голе 
случајности,  него  да  ће  конаеквенцијом  својих  карактера,  својих  слика  и 
поспешним  поступањем  своје  радње  одмрсити  све  прилике  и  неприлике,  те 
створити  органску  целину  само  из  себо;  живот  у  обичним,  мирннм 
својим  раамерама,  као  што  га  је  почоо  стварати.  То  није  учинио, 
и  тимо  је  већ  сишао  са  виспнс  своје.  Ово,  истива,  није  погрешка, 
али  се  но  подудј^ра  са  оним  самоста.\ним  животом  у  заплету.  Тахо  нема 
нигде  застоја,  тамо  нема  праана  тренутка,  мирне  тачке,  која  нора  чекати 
елементарне  силе,  да  је  тек  оне  покрену.  Тамо  се  тако  рећи  и  најоби- 
чнијим,  в^мањим  средствима  чиве  највећи  еФокти  —  а  у  томе  је  баш 
вештива.    Овде   се  види,  да  је  нешто  аастало,  да  је  неко  у  неприлици. 

Друго  )е  још  важније.  Та  комедија  по  свом  вавршетку  управо  и 
није  комедија.  Ми  ћемо  се  сви  смејати  ком  невином  неспораауму  и  радо- 
ваћемо  се,  кад  се  лепо  изравна;  а.1и  кад  се  тај  неспоразум  ваоштри,  па 
сврши  тим,  да  који  од  Фактора  понесе  отуда  незаслужену  рану  или  л^агу, 
то  онда  већ  није  аа  смеј,  то  ннје  шала,  то  нас    не  може  вадовољитв. 

Тако  је  и  у  овој  комедији.  Неспорааум  је  невин,  а  последице  пре- 
тешке.  .  .  Драгомир  и  Стана  тако  рећи  пропадају.  Је  ли  то  шала,  и  може 
ли  то  оставити  у  нама  мирво  и  восело  расположење,  које  се  иште  од  праве 
комедије  ?  Каког  основа  има  Драгомпр,  да  у  један  мах  напусти  и  жртвује 
најлепши  сан  свога  живота,  сву  наду  и  своју  срећу  —  л»убав  Ставану. 
Што  је  њен  стриц  радио  против  ње^а?  А  аар  он  није  против  Трнвуна? 
Обоје  морају  на  свршетку  увидети,  да  су  до  некле  криви  —  макар  и  си- 
лом  случаја  —  па  аар  онда  није  раалога,  да  и  Драгомир  буде  помирл>н- 
вији  —  особито  Драгомир,  који  тако  силно  љуби.  Ов  не  да  ни1е  помир- 
љивији,  него  со  управо  детињасто  „бури**,  па  тим  бурењем  упропашћује  и 
собе  и  Стану.  Је  ли  то  она  ааслужила  од  њега,  и  је  ли  ааслужила  од  суд- 
бине?  Зар  то  није  управо  трагично  —  особито,  ако  помислимо,  да  је  та 
љуб&в  била  искрена  и  силпа?  Ја  држим  да  јеоте. 

Тај  трагичан  свршетак  1*е  и  противу  свакога  правила  еететиве,  и 
противу  обичног  схватања  комедије.  Махом  нам  аауставља  све  веселе  н 
аадовољие  жицо  —  струја.\ице  сЈ^ца  нашег,  те  остави  у  њему  глуху  пу- 
СТОП1,  или  праии  бол.   Сво  јо  пониттоно,  сво  паралисано. 


Матица  Српска.  ^^^ 


Осим  ових  примедаба  имао  бих  још  проговорити  о  неким  ма.<1им  не- 
достатцима  у  Форми.  По  где-где  је  и  језик  погрешан.  Лли  су  то,  наравно, 
све  маленкости,  које  би  се  ласно  дале  исправити. 

Према  овоме,  ја  за  сада  не  могу  препоручитн  „Ново  Доба**  ва  нп- 
П'*АУ'  Лко  би  господин  писац  био  вољан  ноправити  своје  де.\о  према  аа- 
хтевима  критике,  радовао  бнх  се  ив  свега  срт^а,  тим  више,  што  сам  уверен, 
да  бн  те  поправке  одговараие  изврспом  ваплету  у  Ј.  и  II.  радњи. 

„Ирипув**,  шаљива  игра  у  четири  чина,  с  певањем. 

,.Припу8'*  је  са  свим  површан  посао. 

Припуа  је  сеоски  механџија  врло  невалао  човек.  Упропастио  све  са 
својим  шуишарењем  и  нико  му  не  сме  ништа.  Има  сина  Првула,  који  воии 
Миљу,  девојку  ваљану.  Мил>а  воли  Милана  Терзију,  а  и  он  љу.  Миљу  сви 
наговарају  да  пође  ва  Припуаова  сина,  а  Припуа  окомио  се  на  Милана  и 
ако  му  већ  и  оца  упропастио. 

Међутим  дође  рекрутирање,  а  и  Првул  је  на  реду.  Да  га  иа  вој- 
пичке  службе  иабави,  подмити  Припув  преко  неког  чиновника  —  опет 
уље  —  доктора  Фукса.  Фукс  не  одржи  реч,  те  Првул  мора  у  војску. 
Принуаа  ухвате  и  туже  ва  кајншарења,  па  га  аатворо.  Он  пре  ватвора  пре- 
пнше  све  имање  на  свога  сина  у  војсци.  Овај  међу  тим  научио  у  вароши 
трошити,  па  дође  с  неком  Фрајлом  Мицом  и  распрода  све.  Милан  и  други 
селаци  куне  имање.  Милан  уаме  Миљу. 

Ето  садржине  те  поворишне  игре. 

Заплет  је  са  свим  слаб.  Карактери  готово  свиједнаки.  Све  самеуље 
и  нева.Ђалцн,  што  ће  аа  новац  све  учинити.  Најгаднији  је  Припуа.  Такога 
чуда  не  верујем  да  има  на  свету.  И  пајгори  8«1иковац  не  прианаје  своју 
погрешку,  а  Припуа  се  слади  тиме,  да  што  грђе  о  себи  рекне.  Има,  до  ду1нв, 
по  где-где  комичних  ситуација,  али  је  све  то  претрпано  у  ненрестане  ре- 
петиције  нева.1>алства  и  нитковлука.  Много  је  и  неприродних  ситуација. 
Све  је  усиљено,  ваохптрено,  смишљено,  бев  живота.  С  тога  то  де-\о  не  могу 
препоручити  за  награду. 

Др.  Милан  Савић,  као  други  оцењивач,  сгаже  се  потпуно  са  оце- 
ном  дра  Милана  Јовановића-Батута. 

Узима  се  на  знање  н  на  основу  тих  оцена  нозваће  се  М.  Ј.  ИлијК, 
нисац  комедије  „Ново  доба**,  да  према  примедбама  оцењивачким  поправи 
своје  дело  и  да  га  онда  на  ново  пошље  ва  награду. 

17.  Милан  Андрић  у  Новом  Саду  јавља  на  од.1уку  под  бр.  98. 
К.  О.  ове  године  ово:  „Прочитао  сам  поворишно  дело  покојнога  Јо- 
вана  Кнежевића  под  нас.1овом:  „Великоду швје  и  благодар- 
ност,"  које  је  син  пишчев,  Душан  Кнежевмћ,  поднео  „Матици  Српској" 
за  награду. 

„Неликодушије  и  благодарност"  је,  по  насловном  листу,  „драма  у 
два  дјејства,  на  драматическнх  покушенија"  пишчевих,  аа  које  „покуше- 
нијв**  овоје  нисах^,  који,  по  овоме  делу  судећи  није  анао  ни  на  каквом 
дрвету  роди  драма,  ва  це.\о  није  ни  слњати  могао,  да  ће  му  син  имати 
о6р«*1за,  да  га  ^Матици  Српској"  аа  награ,^у  поднесе! 

* 


156  Матица  Српока. 


Дело  је  ово  испод  сваке  критике;  о  њеиу  јв  штета  речи  трошити; 
и  ио  Т1»ме  се  разуме,  да  св  ие  може  препоручити  ни  аа  награду.  Али  мо- 
рам  дати  израаа  чуђењу  свом,  да  син  нема  ни  тодико  пијетвта  преиа  успо- 
мени  родитела  свога,  да  не  излаже  јавн(|ј  крити1^и  сиерне  покушаје  очеве, 
које  је  овај  до  сирти  своје  у  пшрињи  хранио,  а  аа  цело  иу  ни  на  уи  није 
падало,  да  их  на  јавност  ианоси.** 

Према  том  иишљењу  не  прима  се  споменуто  дело. 

18.  Др.  Стеван  ПавловиКу  Иовом  Саду  под  24.  августом  ове 
године  на  одлуку  под  бројем  57.  К.  О.  ех  18Н4.  јав^иц  да  иу  је  враКен 
књижевни  иосло  п^егов  „Мала  поетика,*'  с  тим  додатком,  да  у  њему 
неке  ивмене  односно  поправке  учини  према  оценама  Јована  БошковиКа  и 
Александра  Сандића.  Он  је  то  учинио  и  још  ће  учинити  кад  дело  дође  у 
штампу,  а  међу  тим  напомиње: 

1.  да  ће  неке  стихове  као  примере  накнадно  додати,  јер  је  рад  да 
их  што  боље  избере  из  новијег  временл;  и 

2.  да  је  преглед  и  азбучни  ред  написао,  али  да  ће  их  иоћи  са  свии 
уредно  написати  кад  дело  дође  у  штампу. 

Осим  тога  обећава,  ако  буде  каквих  мањих  погрешака,  да  ће  их 
савесно  поправити,  као  што  је  учинио  п  са  награђенои  књигои  „Срби  у 
Угарској,**  где  је  пети  део  додао  својој  радњи,  не  иштући  ва  то  никаква 
уздарја. 

Издаје  се  на  преглед  Јовану  Бошковићу  и  Александру  Сандићу,  као 
пређашњии  оцењивачииа  тога  дела. 

19.  По  дужеи  саветовању  ретава  се,  да  се  предложи  главној  скуп- 
штини,  да  се  ив  Фонда  Јоваиа  Наке  В.  С.  Мик.1ушко1-  ва  годину  1886.  под 
уобичајеним  условииа  расппшу    ове    награде: 

1.  За  дела: 

1.  Роман,  драма  или  ша.1>ива  игра,  приповетка  или  новела  ив  срп- 
ског  живота.  —  Иагра^^а  од  50  до  5(К>  Фор.    -  Рок  Петров-дан  1886. 

2.  Срем  и  Фруи1ка  гора  са  нсторијског,  геограФског  и  народописног 
гледишта.  —  Паграда  од  300 — 50(Ј  Фор.  по  вредности  и  величини  дела.  — 
Рок  Петров-дан  1886. 

8.  Књига  за  народ  „О  8араж.Бивим  болестииа.'*  —  Награда  од  100 
до  300  Фор.  —  Рок  Петров-дан  1886.  С 

11.  За  чланке  за  „Летопис**: 

Естетичпа,  научна  или  историјска  расправа  из  српске  књижевности. 
—  Награда  од  100  до  300  Фор.  —  Рок  Петров-дан   1886. 

Уједно  ће  се  предложити  скупштини,  да  се  у  распису  ва  награ,\е 
нарочито  напомене,  да  ће  „Матица**,  према  ко.тичипи  преосталога  новца, 
приматн  и  по  вредности  награђивати  и  друга  научна  и  популарно-научна 
и  забавна  дела,  сасгавке  и  чламке,  остав.т.ајући  писцииа  на  вол»у,  да  иогу 
с.1ободно  бирати  предмете. 

20.  По  предходном  саветоваи>у  решава  се,  да  се  иа  вадужбине  Јо- 
вана  Остојића  и  жене  му  Терезмје  распише  ва  годину  1886.  награда  од  50 
дуката  с  рокоз!  до  31.  децембра  1886  за  тему:  „Да  се  расправи  какво  су- 


Матица  Орпока.  157 


времено  економско  или  адравствнно  питање,  које  би  имало  посебну  важ- 
ност  ва  наше  крајеве." 

За  с^учај  пак,  ако  не  би  стигло  Ни  једно  дело  на  веК  расписапе  па- 
граде  И8  споменуте  закладе  до  31.  декембра  1885,.  да  се  предл(»жи  скуп- 
штини,  да  се  овласти  књижевни  одбор,  да  поново  распише  те  награде  с 
роком  до  31.  децембра  1886. 

Награде  су  те: 

1.  Историја  српске  новије  књижевности  од  како  се  у  њој  појавио 
Вук  Ст.  КарациК  па  до  данас.  —  Иаграда  50  дуката. 

2.  Расправа  „О  Буњевцима.**  —  Награда  100  дуката. 

3.  Популарна  естетика  ва  одраслије  Српкиње.  —  Награда  50  дуката. 

4.  Историја  Срба  у  Угарској  од  најстаријих  времена  до  данас.  — 
Награда  100  дуката. 

34.  Од  до  сад  примљених  чланова  матичиних,  од  којих  се  у  сни- 
с*\у  чланка  VI.  устава  друштвеног  по  дојакошњем  раду  њиховом  може 
надати,  да  ће  књижеввим  радом  својим  процветање  дру1птва  овог  потпо- 
моћи,  предложиће  се  скупштини,  да  се  за  чланове  књиженном  оде.1>ењу 
ивберу  ови:  1.  Сава  КосановиК,  митрополит  у  Сарајеву;  2.  Јован  Борота, 
прота  у  Ст.  Бечеју ;  3.  Др.  Л>убомир  Радивојевић  у  Каменици ;  4.  Мита 
Петровић,  проФвсор  срп.  учитељске  1Пколе  у  Сомбору;  5.  Паја  Марковић, 
проФесор  на  великој  српској  гимнавији  у  Карловцима;  6.  Др.  Јован  Пачу, 
комповитор  и  мувичар  у  Сомбору;  7.  Пера  Радуловић,  управитељ  српске 
учитељске  гаколе  у  Карловцу;  8.  Владимир  Красић,  учите.1.  у  Карлов- 
цу;  9.  Др.  Лава  Томановић  И8  Лепетана  у  Да.1мацији;  10.  Мојо  Медић, 
проФесор  на  кр.  реалци  у  Земуну;  и  11.  Јовав  Поповић,  управитељ  више 
девојачке  школе  у  Панчеву. 

Састанах  књкасевног  одеАења  2.  (14)  септехбра. 

Председник  напомиње,  да  је  вадатак  овоме  састанку  и  то,  да  ив- 
бере  себи  потпредседника  на  годину  дана. 

Досадањи  потпредседник  Светоаар  Савковић  захваљује  се  на  тој 
почасти  и  моли,  да  се  у  место  њега  бира  ко  други  ва  потпредседника. 

#    За  потпредседника  књижевпог  одељења    бира  се  на  ново  једноглас- 
ним  ускликом  Световар  Савковић  на  годину  дана. 

37.  Председник  повива  одељење,  да  избере  књижевни  одбор  од 
десет  чланова. 

У  књижевни  одбор  бирају  се :  А.  Хаџић,  др.  Ђорђе  Дера,  Ф.  Обер- 
кнежевић,  Андрија  М.  Матић,  др.  Илија  Огњановић,  Сава  Петровић,  др. 
Милан  Савић,  Стеван  Лекић,  Милан  Андрић  и  Миша  Димитријевић. 

38.  Секретар  јавља,  да  је  27.  августа  (8.  септембра)  о.  г.  у  дого- 
вору  са  председником  друштвеним  послан  ЈосиФу  ГПтросмајеру,  прили- 
ком  седамдесетпетогодишњице  живота  и  тридесетпетогодишњице  в.1адико- 
вања  му,  овај  брвојавни  повдрав:  „Највећем  добротвору  братског  нам  на- 
рода  хрватскога,  светлој  авезди  преходници   на  небу  добрих  и  уавишених 


158  Матнца  Српока. 


де.1а)  дики  и  увданици  рода  и  чиану  „Матице  Српскв**  нвка  је  с.1ава  п 
част  до  век   ве1са,  док  устраје  српско-хрватскога  племена  и  народа.** 

Увима  се  одобравајући  на  внање. 

44.  Чита  се  о^%Ј\укл  главне  скупштине,  по  којој  се  књижевно  оде- 
.т>вње  у11ућхЈе»  ЛЛ  се  равмисли  о  томе,  да  ли  да  се  штампају  и  оцене  уз 
самостална  дела,  којима  се  иаграда  досуди,  кад  иста  света  угледјуу. 

Ив  равлога,  што  се  оцоне  штампају  у  „Летопису**  у  целости,  а  у 
новинама  у  ивводу,  те  тако  сваки  има  прилике  да  их  прочита  и  ив  њих 
савна  и  вредност  дела;  ив  равлога,  што  то  нс  чини  ни  јвдно  слично  књи- 
жевпо  друштво  нити  учепе  академије;  иа  раалога,  п1То  се  награде  ретко 
ка^^  Досуђују  делима  од  апсолутне  вредности,  тв  би  тако  иисци  тешко 
могли  наћи  иадавача  својим  делима,  а  тиме  би  им  се  и  подиаање  досу- 
1)ене  награде  отешта»*о,  или  тако  рећи  онемогућило;  И8  ра8.1ога,  тто  пу- 
блика  не  би  читала  нити  радо  куповала  дела,  којима  се  у  оцвни  можда 
много  1пто-шта  приговара,  а  то  никако  не  би  ишло  у  прилог  нашој  књи- 
жевности :  ив  свију  тих  равлога  књижевно  оде.&ењв  нв  налави  уврока  да 
одступи  од  свог  досадањег  начина  поступања. 

Састанав  вњнаеевног  одбора  в.  (18.)  саптембра. 

125.  Мита  Ж и  в к о  в  и ћ,  проФесор  у  Београду,  ша^1>в  аа  „Летопис** 
своју  ириповетку :  „Враг  -  ђевој  ка,  слика  ив  Сарајева'*  и  тражи  ва  њу 
паграду. 

Члан  др.  Милан  Савић  јав^ва,  да  јо  прочитао  исту  приповетку  и 
препоручује  је  ва  нагјтду. 

Прима  се  аа  „Летопис"  и  ппсцу  се  одређује  у  име  награде  20  Фор. 

Састанак  књиасевног  одбора  5    (17.)  октобра. 

133.  Секретар  јавља,  да  је  према  одлуци  књижевнога  одбора  васту- 
пао  „Матицу"  8.  (20.)  и  9.  (21.)  септембра  о.  г.  у  Београду  на  светковини, 
коју  је  Српско  учено  друштво  приреди.^о  ради  прос^аве  бО-тогодишњице 
књижевнога  рада  редовних  чланова  српског  ученог  друштва  Ђорђа  Мале- 
тића  и  Матије  Бана,  и  да  је  јубиларе  у  име  „Матиц^е  Српске**  поздравио. 

Том  приликом  умолио  је  и  М.  Бана  и  Ђ.  Малети1\а«  да  ва  мати- 
чипу  дворану  уступе  своје  ликове,  који  су,  окићени  лавровим  венцивиц  ук^^а- 
шавали  о  светковини  дворану.  Лик  М.  Бана  иарадила  је  ћерка  му  По- 
лексија  Тодоровићка,  а  лик  Ђ.  Ма-»етића  живописац  Стеван  Тодоровић. 
Обојица  су  обећа^та  да  ће  то  учинити. 

Уаима  се  на  повољно  внање. 

134.  Јосип  Ј.  Штросмајер,  бискуп  у  Ђакову,  под  21.  сеп- 
тембром  ове  годипе  на  честитку,  које  му  је  ово  друштво  под  бројем 
38.  К.  Одс.  о.  г.  посла.^10  приликом  просдане  седамдесвтогодишњице  ње- 
гова  живота  и  тридесетпетогодишњиг^е  владикова1ћа,  одговара  писмом  овог 
садржаја :  „Славно  друштво  и  веле^дењена  моја  господо !  Хвала  вам  ср- 
дачна  на  честитки.  Бог  и  вас  преобилно  благос^овио  скупа  са  славвим 
ве.1е8ас.1ужиим  друпхтвом  вашим,    Матицом  Српском!    1\јврујтв   ми,    ваша 


Матица  ОрпокД.  Ш 


ме  Јв  чсститка  сретним  и  пресретним  учинииа,  Јер  ми  Је  живим  и  СЈајним 
доказом:  да  је  славна  Мати1;а  Српска,  вашим  племенитим  срцем  раагри- 
јана,  светим  огњиштем  постала,  с  којега  се  не  само  лјч  праве  просвете^ 
него  уЈ'едно  и  жар  свете  братске  љубави  свуд  широм  у  народу  распро- 
стире.  Тијем  начивом  наЈ*л>ешце  и  наЈ*славније  одговара  „Матица  Српска'* 
имену  своме,  Ј*ер  наш  народ  „Матицом'*  навива  ону  пчелу,  која  сав  рој 
пчела  око  себе  скупља  и  на  племениту  вишу  сврху  упућује.  Још  Ј*едан 
пут  дакле:  Хвала  вам  из  све  душе  и  из  свега  срца.  ОстаЈ'те,  молим  вас, 
увјерени,  да  ћу  ја  животом,  звањем  и  дјеловањем  својим  до  конца  свога 
остати  ваточником  и  промицатељем  оне  лијепе  мисли  и  навгјере,  коју  ви 
честитком  вашом  проговористе,  то  јест :  љубави  и  слоге  братске,  која  на 
наЈ'прече  потребе  нашега  народа  спада  и  у  којој*  се  једини  аалог  боље  ње- 
гове  будућности  састоЈ'и.  Са  братском  љубави  остајем  вам  пријатељем  и 
штоватељем.'* 

139.  Милан  Андрић  у  Н.  Саду  под  5.  (17.)  окт.  о.  г.  на  одлуку  књи- 
жевнога  одбора  под  бр.  124.  К.  О.  о.  г.  Ј'авл>а,  да  је  прочитао  приповетку 
Ђ.  Јовановића  под  насловом:  „Рашта  се  тако  догодило?"  и  на- 
лави,  да  је  вредна  награде  и  да  у^е  у  „Летопис**,  али  са  оним  поправкама, 
којо  је   оцењивач  у  рукопису  учинио. 

На  основу  те  оцене  одређује  се  Ћ.  Јовановићу  ва  споменуту  ири- 
поветку  награда  од  25.  Фор. 


1ЕТ0ПИС 


МАТИЦЕ  СРПСКЕ 


УРЕЂУЈЕ 


А.    X  А  Џ  И  Ћ. 


КЊИГА  148. 


1886.  СВЕОКА  ЧЕТВРТА. 


»ш 


У  НОВОМЕ  САДУ, 
СРПСКА    ШТАМ11ЛРИЈА    ДРА    СВЕТ.    МИЛЕТИћА 

1886. 


>  • 


П  Р  Е  Г  Л  Е  Д. 


СТРАНА 

I.  Последњи  ПрапкоЈЈићи  у  исто])ији  и  у  паЈ^одпом  пг- 

иању.  1 4.')<;    1  ."^О-Ј.  ( )д  Стојапа  I [оваковпћа.  ('Овршотак.)         I 
II.  ГЈ^ађа  :т  медиципску  тормипологију.  С^аГ^рао  др.  М. 

Јоваповић-Г)атут.  (Наставак.) 71 

III.  1^тадислав  краљ  угарски.    Историјска  трагодија  у  5 
чинова.  Напнсао  Иикола  15.  ј^орић.  (Наставак.)    .     .       'ЛГ) 

IV.  Словенски  кнои.  Посма,  од  15ојислаш1 121 

V.  Сј^пско    паро;1,по    прпповијстко   ин    Горње    Крајино. 

Скупио  их  15ладимир  Красић : 

Ј).  Поп  под  кл»учом 128 

10.  15аклотпик 12о 

VI.  Књижовпост : 

Каг<;4'    <ћт    ^огиимИшЈЈ;    <1сг    1)('УГ)1к(ти11Ј^    ()8<;1Т- 

Г<'1с11-1л1«;:аГ11'г*  Пасћ  (ћт    11111<::а11Ј^Л  -})('х1сћи11^«ЛУ('Ј8(* 

Миисгг^ргасћс  уои  1)г.  Кгап/^  ^{ЈШт  упп  1ј(' Моп- 

1П(Т.  ()п,опа  Мпт(^  Иотровића 127 

Анали:^е  6ео1'радских  и  топчидерских  пијаћих  вода, 
минер^иних  вода  но  (■рбији  и    срнскч)г   фосилног 
уг.м,  од  С.  М.  .1о:и1Нића.  Оцена  Мите  Петровића.     ИМ) 
VII.  Матица  Српска: 

Шводи  и:ј  :^анис.ннка    кн>ижевпог   ()дбо])а    и    оде- 
љења  188Г).  годипе 1:^5 


^ 


ПООЛЕДЊИ  БРАНКОВИћИ 

У  ИОТОРИЈИ  И  У  НАРОДНОМ  ПЕВАЊУ.  1456—1502. 

ОД  СТОЈАНА  НОВАКОВИЋА. 

(Свршетак.) 

111. 

Београд  и  Жрнов  (Ава.1а),  ирви  у  угарским,  други  у  турским  ру- 
кама.  —  Месне  прмче  и  историјске  традиције  о  Ава.1и.  —  11орча  од  Авале 
као  представник  команданата  Жрпова;  Јакшнћи  као  господари  и  касте- 
.гани  Београ^^а.  —  Јакша  капетан,  синови  му  Јакшићи  и  постање  цркве 
Ружице  у  Београду.  —  Историјски  спомени  о  Свилојевићу-Силађију  певају 
се  на  име  Јакшића.  —  Спомени  о  сваћн  деспота  Ђурђа  Бранковића  са 
Хуњадијем.  —  Јакшић  Степан  помешан  са  СтсФаном  Бранковићем.  —  Це- 
локупна  традиција  везује  Јакшиће  за  Београд  као  за  в.\асте.1инство  њи- 
хово.  —  Змај-деспот  Вук  средиште  цслога  овог  круга  средњевековне  ју- 
начке  поезије.  —  Шта  се  пева  о  његову  рођењу  и  детнњству.  —  Штасе 
пева  о  његовим  храннтељима  и  заштитницима.  —  Змај-деспот  Вук  и  Змај 
од  Јастрепца;  Вуку  кра.1>  даје  бановину  Срем  за  учињену  усгугу.  —  Спо- 
мени  о  кра«^;^арском  Матији  и  о  његовим  женидбама  у  нашим  народ- 
иии  песмаиа.  —  Жепидба  Змај-деспота  Вука  од  куће  Франкопана.  —  Спо- 
иен  смедеревског  санџак-паше  Али-бега  у  предањима^  о  Ђерзег^ез-Алији.  — 
Двобој  ивмеђу  Змај-деспота  Вука  и  Али-бега  под  Смедеревом.  —  Трвење 
ново-досел>ене  српске  власте.1е  у  Срему  са  староседелачком  католпчком 
в.частелох  тога  краја.  —  Змај-деспот  Вук  и  бан  од  Ле^^ана.  —  Песме  о 
схрти  Змај-деспота  Вука.  —  Јакшићи  и  порекло  њихово.  —  Женска  љу 
бомора  спрам  братинске  .1*убави  у  нашој  народној  поезији.  —  Та  песничка 
.  романса  пренесена  на  браћу  Јакшиће.  —  »Бубомора  жене  спрам  заове  због 
сестривске  љубави.  —  И  та  песничка  романса  лренесена  на  браћу  Јак- 
шиће.  —  Особина  нашега  народног  песништва  да  општим  песничким  ства- 
рима  дајв  исторични  тип.  —  Женска  .т»убомора  једне  од  .Буба  браће  Јак- 
шића  спрам  њихове  братинске  .Бубави.  —  Неједнака  сталност  браће  у 
братинској  љубави.  —  Иоставке  романсе  обрнуте:  браћа  се  свађају  и  де.\е, 
а  жена  их  хири  једнога  с  другим.  —  Иста  се  романса  пева  на  име  Раду- 
ла  и  Мирче,  влашких  војвода.  —  Очевидност,  да  је  певање  на  имена  влаш- 
ких  војвода  оригинално,  а  да  су  пев<ања  на  имена  браће  Јакшпћа  познији 
препевци.  —  Траг  женидбо  Ђорђа  СтсФанова  Б])анковића  у  песмп  о  же- 
нидби  Тодора  Јакшића.  —  Песме  о  Лакшићима  у  опште  би  више  прпста- 
јаде  на  СтвФанове  синове  'Борђа  и  Јована  Бранковића.  —  Песме  о  робо- 
вању  Маргите,  сестре  Јакшићсве,  у  Арапској,  и  клко  је  избав.1*ена. 

При  свршетку    другога    чланка    ми  смо  говорили  о 
знаненитости  Београда,  којн  је  био  глава  и  светило  оним 

^  ^Двтоцис"  148.  1 


Последњи  Бранковики. 


земљама  српским  под  угарском  круном,  које  су  поглави- 
то  својим  срцем  и  осећањем  стајале  иза  оне  јуначке  за-, 
ставе,  што  се  вила  у  руци  Змај-деспота  Вува.  Београд 
—  ма  да  је  у  њему  непрестано  заповедао  угарсви  ко- 
манданат  —  био  је  последњи  бедем  српски,  који  су  Тур- 
ци  имали  да  узму,  да  би  могли  рећи,  да  су  цео  српски 
народ  под-а-се   покорили. 

Борбе  око  Београда  морале  би  према  томе  остави- 
ти  спомена  у  народним  предањима. 

Прва  борба  Турака  под  Београдом,  прва  опсада 
овога  града,  који  се  у  то  време  својим  отпором  турској 
сили  прославио,  бпла  је  после  освојења  Србије  у  1439 
години.  Године  1440  Турци  иду  напред,  да  нападну  и 
на  Угарску,  и  то  почињу  нападом  Београда.  Тај  је  на- 
пад  остао  без  успеха.  У  борбама  својим  Турци  су  има- 
ли  обичај  да  тачке,  с  којих  се  мисли  у  будуће  нападати, 
утврде  градовима.  Тако  је  касније  постао  Шабац;  таво 
су  у  овај  мах,  године  1442.,  сазидали  спрам  Београда 
град  Жрнов,  за  који  се  до  скора  није  знало,  да  је  онај 
град  што  се  и  сад  види  на  врху  Авале  изнад  Београда. ') 
Изгубивши  тај  град  1443.  по  миру  са  деспотом  ђурђем, 
Турци  су  га  мора.ш  опет  имати  у  рукама  при  опсади 
Београда  од  1456.  али  га  и  тада   нису    могли    одржати. 


')  Авала  је  турско  Хавала,  што  вначи :  уввишење  и  ваклон.  Чудно- 
вато  је,  како  је  мог.^о  бити,  да  се  народно  име  тога  града  з&губи,  алн 
данас  не  може  бпти  сумље  да  је  Жрнов  —  Лваг\а.  У  нашем  летопису 
забележено  је  под    1515.:  рд:;БН    БдДИДк   БбГк  1/\иОША  Хб|1Д6АкСИ0Га   ВОС- 

водоу  подк   Хдвддоик   грддомн   Мдна  6.  В1к   Н6Д«Д10.  Пјтник  Дорн- 

швам  пма  о  истом  боју  белешку:  Јапизсћ  ЛУ^еуЛа  и^игЛв  ип^ег  2ато  §в- 
8с111а^вп.  Лгвбвк,  Вхе  Неег8*г.  уоп  Вв1§га4  пасћ  Соп81апипоре1,  124. 
стр.  Турци  су  га  са  миром  1443.  опет  били  уступили  Србима,  али  су  им 
га  Срби  1455.  већ  мора.1и  уступити,  Јвр  је  у  опсади  Београда  од  1456.  био 
у  њиховој  власти.  Туроц  у  својој  хроници  (8сћ\^апс11;пег,  ^спр^огеа  гег. 
ћип^.  I.  Уш(1о1)опае  1746,  273)  приповеда  како  сеуград  Жрнов  (башо) 
био  СК.10НИ0  турски  султан  после  пропасти  на  Београду,  и  како  су  с  друте 
стране  града  тога  сишли  кад  су  поче-\и  бегати.  И  то  би  место  прилико- 
вало  положају  Авале.  Одсудно  је  и  место  у  Вранчића  путопису  иа  1553 
године,  аа  све  који  сам  предео  познају.  Он  каже:  Оставивши  ла^  у  луци 
биоградској  кренуше  путем  Смедерева  и  на  путу  до  Гроцке  гледаху  с  десна 
на  врх  горе  градић  Жрнов  (багпо'^;.  — Еас!  БХХ,  20. 


Пооледњи  Бранковићи.  -^ 

При  коначноме  освојењу  Србије  узели  су  они  и  Жрнов 
још  1458.  пре  Смедерева,  међу  првим  градовима,  који- 
ма  су  тада  хтели  освојење  Србије  да  осигурају.  Од  тога 
времена  он  је  био  њихова  истакнута  позиција  наспрам 
Београда,  и  они  су  га  сами  напустили,  кад  су  1521.  го- 
диве  Београд  узели.  Докле  је  пак  Жрнов,  град  на  Ава- 
ли,  био  истакнута  позиција  турска,  а  Београд  угарски 
град,  није  могло  бити  ни  насеља  ни  рада  каква  на  по- 
љима  око  Београда  међу  Авалом  и  Београдом.  Може  се 
претпоставити,  да  је  ту  било  поље  за  мегдане.  0  томе 
доиста  певају  песме  народне,  које  хронолошки  треба 
ставити  међу  1458  и  1521  годину.  А  путници  опет  ка- 
зују,  како  се  још  око  1550.  у  околини  Београда,  тога 
ради,  није  никаквих  села  налазило. ') 

Месне  приче  о  постању  града  на  Авали  немају  ни- 
шта  одређено.  Оне  као  да  сведоче,  да  је  популација  у 
околини  Авале  скорашња,  или  како  се  често  мењала,  те 
староседелачке  приче  нису  могле  ни  постати,  што  је  са 
свим  оправдано.  Главна  је  прича,  да  је  град  на  Авали 
зидала  Јерина,  штојеутолико  истина,  у  колико  је  доиста 
у  њено  време  грађен.'*)  М.  ђ.  Милићевић  помиње  и  при- 
чу,  да  је  Авалу  оправљао  цар  турски  Мехмед  II.,  што 
је  најближе  истини.  Приче  о  цару  Авану,  који  би  тобо- 
же  град  пре  Христа  зидао,  голо  су  нагађање. 

Већма  него  приче  о  постању  града  концентрисане 
су  приче  0  догађајима  око  њега,  које  се  с  једне  стране 
везују  за  Порчу,  Турчина  и  јунака  на  Авали,  а  с  друге 
стране  за  Змај-деспота  Вука.  Од  свих  је  најлепша  она 
коју  је  Вук  наштампао  у  својој  збирци  (II.  књ.,  стр. 
586.)  У  тој  причи  турски  јунак  Порча  од  Авале  пије 
вино  са  својим  побратимом  ђерзелез-Алијом  (који  се  и  у 
разним  другим  песмама  као  турски  јунак  пева),  и  на 
питање  да  ли  се  он  боји  кога  од  Београда,  Порча  од 
Авале  одговара: 

„Ја  с'  не  бојим  никога  до  Вога, 
Не  бојим  се  два  Јакшића  млада, 

*)  Јјгебек,  В1е  Неегвкг.  уоп  Ве1^га(1  пасћ    Соп81апб1поре1,  124. 

*)  М.  Ђ  Милићевић,  Киежевина  Србија,  05;  А.  Богић,  Гласник  XIX.  94. 


7  •  .         * 


^^4  Последњи  Бранковићи. 


ч 


Ал'  се  мало,  побро,  прибојавам, 
Прибојавам  Змај-Огњанин-Вука 
Из  простране  Сријем-земље  равне 
Из  онога  села  Купинова." 

У  тај  мах,  кад  је  разговор  био  и  кад  је  ђерзеле;^ 
приговорио  Порчи  гато  нема  младе  крчмарице  да  му  ви« 
но  служи,  Порча  се  зарекао  да  ће  отићи  Београду  и 
отуда  довести  робињу,  у  нади  да  се  Вук,  којега  се  при- 
бојавао,  неће  у  Београду  ни  десити,  пошто  је  »далека 
село  Купиново,  а  пространа  Сријем-земља  равна.«  Али 
на  његову  несрећу,  Вук  се  баш  у  тај  мах  десио  у  Бео- 
граду,  и  пијући  вино  са  два  Јакгаића  на  Небојши  кули^ 
смотри  собом  Порчу.  Дође  до  мегдана.  Вук  потера  Порчу, 
и  дотера  га  до  града  на  Авали.  ђерзелез-Алија,  који  је 
све  то  из  града  Авале  гледао,  заповеди  да  се  град  за- 
твори,  јер  није  смео  упустити  унутра  и  Вука.  Тако  Вук 
погуби  Порчу  на  самим  вратима  његова  града. 

Ова  је  песма  и  месном  причом  локализована.  Са 
западне  стране  града  на  Авали  на  једно  сто  хвата  има 
један  гроб  дугачак  око  пет  а  широк  око  два  хвата,  за 
који  кажу  да  је  Порчин.  М^сна  прича  има  још  место 
ђерзелеза-Алије  —  сестру  Порчину.  По  њој  —  кад  је 
Змај-огњени  Вук  терао  Порчу  око  града,  овај  је  молио 
сестру,  да  му  отвори  врата  на  граду,  и  она  му  је  одго- 
ворила,  да  не  сме  пустити  халу,  то  јест  Змај-огњеног 
Вука,  у  Авалу. ') 

Толико  нађосмо  у  народним  предањима  о  Авали  или 
староме  Жрнову.  У  једној  песми  у  Милутиновића  збирци 
Певанији  (Лајпциг  1837.)  помиње  се  од  Авале  Раде,  али 
се  догађај  не  збива  на  Авали,  него  негде  на  дру1Ч)м  месту, 
те  је  врло  могућно,  да  је  у  старијим  версијама  исте  песме 
певан  може  бити  од  Кратова  Раде  или  ко  други. 

Прелазећи  с  Авале  на  сам  Београд,  видимо  да  су  сви 
његови  разни  команданти,  који  су  се  од  1427  до  1521. 
изређали,  народном  причом  уједначени  у  песмама  и  при- 
чама  0  Јакшићима.  Ако  се  пева  и  прича  да  је  на 
Авали  као  представник  свију  турских  команданата  Порча 

»)  А.  Богић,  Гласник  XIX,  94. 


•     •  • 

.7.     ,-     .  . 


Последњћ  БЈ^НБОВИћн. 


5 


од  Авале,  савладан  и  погубљен  од  Змај-деспота  Вука, 
Јакшићи  се  и  у  тој  истој  песми  и  иначе  узимљу  као 
господари  Београда.  За  њихово  име  прионули  су  и  спо- 
мени  0  опсадама  Београда  и  о  нападима  на  њ  који  су 
у  разно  време  били.  И  у  томе  је  народно  причање  до 
тога  само  себи  консеквентно,  да  су  и  приче  и  певања  о 
Мих.  Свилојевићу  (Силађију),  о  коме  је  напред  говорено, 
пренесене  на  Јакшиће,  као  што  ће  се  одмах,  и  ако  мутно 
п  неразговетно,  видети. 

У  реду  ових  песама  на  сваки  начин  прво  место  за- 
узимље  песма  о  Јакши  капетану,  у  којој  се  прича  о  ро- 
}}ењу  у  песмама  познате  браће  Јакшића,  и  о  постанку  цркве 
Ружице.  Песму  је  издао  С.  Милутиновић  у  својој  Пева- 
нији  (стр.  176.  под  бр.  101.).  Тај  Јакша  капетан  проси 
девојку  Туркињу,  сестру  ћуприлић-везира  у  Травнику. 
Просећи  он,  у  исти  мах  прети,  да  ће  је  силом  отети, 
ако  му  је  на  лепо  не  даду.  Босански  везир  скупља  бо- 
санске  аге  и  бегове,  и  као  што  је  лако  погодити,  они 
одлуче  да  Хајкуну  не  даду.  Али  њима  Хајкуна  одговори: 

„Хвала  вама,  моја  браћо  Турци, 
ђе  ви  брата  не  издасте  мога, 
Ал'  не  хвала  на  вашој  вијећи. 
Да  што  ћете  рата  заметати, 
Браћо,  око  једне  женске  главе  ? 
Но  пишите  лист  књиге  бијеле, 
Нека  Јакша  сакупи  сватове, 
Ја  ћу  Јакшу  узет'  капетана, 
Кунем  ви  се,  моја  браћо  Турци, 
Како  дођем  Биограду  стојну, 
Ја  ћу  Јакшу  убит'  капетана, 
Баш  да  ће  ме  у  Дунав  турити, 
Јал'  размакнут'  коњма  на  репове." 

Пошто  с  ве.1иком  славом  и  у  огромном  броју  као 
читава  војска  сватови  дођу  по  Хајкуну,  она  доиста  у 
Београду  откаже  да  се  покрсти,  и  у  самој  ложници  са- 
спе  две  мале  пушке  у  Јакшу  капетана,  који,  у  својој 
крви  окупан,  падне  на  под  од  куле.  У  самртним  мукама 


Посдедњи  Бранковики. 


Јавша  спасава  девојку  од  освете  својих  капетана,  и  на- 
ређује  да  му  траже  од  Беча  хећиме.  Али  и  пошто  се 
од  грдних  рана  извидао,  девојка  не  хте  одмах  пристатн 
да  се  поврсти  и  да  се  венча  за  Јакшу,  докле  јој  он 
није  начинио  нарочиту  цркву,  у  којој  се  она  покрсти, 
пошто  црвва  на  свештању  добије  име  Руже,  а  она  нд 
крштењу  име  Ружице.  С  њом  се  завршује  песма.  Јавша  је 
родио  Јакпшће  Дмитра  и  Шћепана.  Истога  Јакшу  епо- 
миње  друга  песма  у  Зборнику  Иетрановића  (Београд, 
1867.  стр.  691.)  као  старца  од  сто  година,  који  у  Бео- 
граду  дочевује  сватове  свога  сина  Стефана. 

Одавде,  дакле,  почињући  народна  историјсва  прнча 
сматра  некако  Београд  као  наследно  добро  Јакпшћа. 
Ево,  на  прилику,  како  су  у  једној  песми  о  Јакшићима 
(Ропство  и  женидба  Јакшића  Шћепана),  коју  је  Вук  на- 
шао  у  Белопавловићима,  пева  опсада  Београда: 

„Бијела  је  вила  покликнула 

Са  Авале  зелене  планине, 

Вила  зове  у  Биоград  стојнп 

По  имену  два  брата  Јакшића, 

Јакшић-Митра  и  Јакшић-Шћепана : 

„0  Јакшићи,  зло  вам  јутро  било, 

„Ал'  чујете,  ал'  се  не  бринете? 

„На  Биоград  ударише  Турци, 

„Ударише  Турци  су  три  стране, 

„И  још  ћу  ви  по  имену  казат': 

„Ево  прво  ћуприлић  везире, 

„За  њим  војске  четр'ест  хиљада; 

„А  друго  је  паша  од  Видина, 

„За  њим  војске  двадесет  хиљада; 

„Треће  иаша  с  Новога  Пазара, 

„За  њим  војске  двадесет  хи.Бада; 

„Ако  ли  ми  вјероват'  нећете, 

„Ви  изађ'те  граду  на  бедене, 

„Па  поглајте  на  пољешироко, 

„Шта  је  силне  под  Биоград  војске." 

Кад  то  зачу  Јакшић  Димитрије, 

Он  поскочи  на  ноге  лагане. 


Последњи  Бранковићи. 


И  отиде  граду  низ  чаршије, 
Па  изиђе  граду  на  бедене, 
Па  погледа  на  поље  зелено : 
Боже  мили,  чуда  и  знамења! 
Колико  је  поље  биоградско, 
Да  ми  падне  капља  од  облака, 
Нигђе  не  би  на  земљу  паднула, 
До  на  коња  или  на  Турчина, 
На  турскога  бијела  шатора." 

(Вук  П.,  605.) 

У  тој  истој  песми  преплећу  се  са  причом  о  опсади 
тонови  0  заробљеном  јунаку,  који  се  из  турскога  роп- 
ства  ослободио,  који  су,  као  пгто  је  познато,  историјски 
везани  за  Мих.  Свилојевића  Силађија,  ма  да  се  тај  по- 
следњи  није  ропства  ослободио,  него  је  као  заробљеник 
у  Цариграду  посечеп.*)  И  те,  дакле,  спомене  народно  је 
песништво  привезало  уз  име  Јакшића  по  томе,  што  је 
Мих.  Свилојевић  Силађи  дуго  времена  био  команданат 
Беохфада,  а  Јакшићи  су  постали  центар  за  историјске 
традиције  о  Београду  из  времена  1427 — 1521,  макар 
да  је  иначе  о  Свилојевићу  као  јунаку,  који  се  по  нашим 
земљама  борио,  била  некада  и  живља  народна  поезија. 
Везу  данашњег  историјско-песничког  народног  при- 
чања  са  некадашњим  историјско-песничким  причањем  о 
Мих.  Свилојевићу  Силађију,  за  коју  везу  мислим  да  се 
развила  из  идептичности  места,  још  боље  указују  певања 
0  женидби  Јакшића  Митра.  Познато  је,  да  је  Мих.  Сви- 
лојевић  био  шурак  Сибињанину  Јанку.  Ми  имамо  пе- 
вање  у  више  версија,  које  нам  прича,  како  се  Јакшић 
ожепио  од  војводе  Јанка,  т.  ј.  Сибињанина.  Одношај  је, 
дакле,  просто  преокренут.  Вук  (II.,  617.)  има  версију 
и^  Снња,  која  почиње  речима: 

„Дворбу  двори  богат  у  богата, 

А  сирома  један  у  другога: 

Јакшић  Митар  у  војводе  Јанка; 

')  Ниди  о  љему  у  мом  чланку  о  „Старој  иародној  песми  о  поласку 
св.  Саве  у  ка-1у^врв"  у  „Отацбини**  ва  Април  1880.,  стр.  51 — 60  и  чланак 
А.  Павића  „Двије  старе  хрнатске  народне  песме"  у  Ка^и  Х^УП. 


В  Последњи  Бранковики. 


Не  двори  га  да  дворбу  иадвори, 
Нит'  га  двори,  да  му  најам  плати, 
Већ  да  види  његову  сестриц)"  и  т.  д. 
Други  варијанат  исте  песме  о  женидби  Јакшића  Ди- 
митрија,  који  се  почиње  речима: 

„Дворбу  двори  Јакшић  Димитрије 
У  Мађару  граду  бијеломе 
У  онога  бана  Мађарина" 

штампао  је  Јов.  Сундечић  у  Срп.-далз1ат.  магацину  за 
1849.  стр.  101.  Тај  варијанат  припада  у  песме  о  женидби 
с  препрекама,  које  се  у  нашој  народпој  поезији  налазе 
у  врло  великом  броју  варијаната. 

Мисао,  коју  смо  горе  поради  те  песме  истакли,  нај- 
лепше  се  да  уочити  по  ономе  варијанту,  који  је  издао 
С.  Милутиновић  у  својој  Иеванији  стр.  163.  Тај  вари- 
јанат  почиње: 

^Дворбу  двори  Јакшићу  Стјепане 

У  Сибињу  граду  бијеломе 

У  силнога  воеводе  Јанка, 

Дворио  га  три  године  дана. 

Не  двори  га  да  издвори  блага, 

Ни  доброга  коња  од  мејдана, 

Нити  какве  саб.Ђе  оковане, 

Но  он  двори  за  Анђу  лијепу, 

Не  би  ли  му  за  љубовцу  била, 

Не  би  ли  му  срећом  запанула." 
Али  овде  већ  песма  губи  жицу  о  Свилојевићу  па  место 
ње  прихвата  другу  о  Бранковићу,  и  у  Јакшићима  пева 
познату,  и  овде  у  предњим  одељцима  описивану  супрот- 
ност  међу  Бранковићима  и  Хуњадијем.  Јер  ма  да  је 
Јакшић  Степан  (који  овде  излази  на  место  Димитрија 
пређе  помињаних  варијапата)  толику  дворбу  чинио  за 
Анђелију  (која  се  очевидно  меша  са  Анђелијом  женом 
Стефана  Бранковића) 

„Не  може  је  ни  оком  виђети, 

А  КЈ^^е  ли  за  љубовц}'  бити, 

Пак  се  њему  дворба  дојадила,"  • 


Пооледњи  Бранковићи.  9 

Тиме  принуђен  он  је,  дакле,  одведе  на  превари.  После 
годину  дана 

„У  Анђе  се  мушко  чедо  нађе, 
Тер'  Анђуша  књигу  оправила 
Своме  брату  од  Сибиња  Јанку: 
„0  мој  брате  од  Ердеља  бане, 
„Ходи  мени,  брате,  у  походе, 
„У  сестре  ти  с'мушко  чедо  нађе, 
„Ја  те  имам  даровати  чиме, 
„У  Јакшића  доста  има  блага." 

Јанко  није  хтео  ни  да  главе  окрене.  Кад  се  друго  дете 
родило,  сестра  му  је  исто  тако  писала,  али  је  он  опет 
ћутао.  Треће  годипе 

„Престави  се  Јакшићу  Шћепане, 
Двоје  лудо  оста  сирочади. 
Књигу  опет  пише  Анђелија, 
Пуну  суза  крвцом  из  образа, 
Тер  је  шаље  свом  рођеном  брату: 
„Ходи,  брате,  сада  к  мени  дођи, 
Ве^  ти  није  дутмаиина  твога, 
А  највећег  пријате.Ђа  мога, 
Престави  се  Јакшићу  Шћепане." 

Песма  пева,  како  је  Јанко  отишао,  поробио  Јакпгиће 
(које  црногорска  песма  представља  као  неко  племе)  и 
хтео  сестриће  посећи,  само  да  се  освети,  али  како  су 
му  они  измакли.  Ко  не  би  видео  овде  познату  мржњу 
међу  Бранковићима  и  Хуњадијем?  Ко  не  би  видео  где 
из  Степана  Јакшића  излази  после  женидбе  са  свим  друга 
личност  Стефан  ђурђев  Брапковић,  који  се  у  Арбанији 
Анђелином  оженио  и  у  Италији  умр'о  ?  Ко  не  би  нашао 
исту  мајку  Анђелину  и  њена  два  сина  ђурђа  и  Јована, 
који  су  се  касније  с  Хуњадијевим  сином  помирили?  Међу 
тим  три  варијанта,  што  их  је  штампао  Б.  Петрановић  у 
своме  Зборнику  (Београд  1867.)  имају  исти  у  главноме 
склоп,  али  други  свршетак,  Први  од  тпх  варијаната  (бр. 
д||.  стр.  647.)  почиње  опет  јасно: 


10  Пооледњи  Бранковики. 

„Дворбу  двори  Јакшић  Димитрије 

У  ђидије  бана  Маџарина, 

Дворио  га  девет  годиница, 

Он  не  двори  бана  Маџарина, 

Да  издвори  коња  ни  оружје, 

Већ  га  двори  Јакшић  Димитрије, 

Да  издвори  Јању  мјезиницу, 

Ал'  Јањицу  ни  виђет'  не  може, 

А  камо  ли  да  цуру  издвори." 
Но  за  тим  нема  нити  онако  јасних  траговд  о  мржњи 
међу  Хуњадијем  и  Бранковићима,  шгги  других  успомена 
из  историје  0  Бранковићима.  Друга  два  варијанта  бршпу 
и  траг  маџарски,  мећу  место  Сибињанина  Јанка  —  од 
Беча  ћесара,  а  супротност  међу  Јакшићем  и  тастом  своде 
само  на  то,  што  је  Јакшић  девојку  преварио.  Мржња 
се  међусобна  искаљује  суровостима,  које  су  страховите. 
Други  од  овде  поменутих  варијаната  има  једно  депо  место 
0  Београду,  као  старипи  Јакшића,  које  гласи : 

„Госпојице,  лијепа  ђевојко, 

Досад  си  ми  била  госпојица, 

А  одселе  љуба  вјереница; 

Узећу  те  за  вијерну  љубу, 

Водићу  те  Биограду  стојном, 

А  до  моје  старе  бабовине, 

ђе  'но  ми  је  кула  бабовина 

И  на  кули  до  два  брата  мила, 

Један  брат  је  Јакшић  Димитрије, 

А  други  је  Јакшићу  Тодоре, 

И  са  њиме  остарјела  мајка." 
Што  се  у  томе    варијанту   спомиње,   то  долази   као  ре- 
довно  непроменито  знање  у  целокупној  народној    тради- 
цији.  Јакшићи  су  наследна  властела  и  кастелани  Београда 
свагда  и  по  правилу. 

И  песма  »Јакшићима  двори  похарани«  (Вук 
II.,  620.)  исто  тако  везује  Јакшића  за  Београд.  Она 
почиње: 

„Вино  пију  два  брата  Јакшића, 

Јакшић  Дмитар  и  Јакшић  Богдане,  ^ 


Пооледњи  Бранковићи.  И 

У  Ужицу  граду  бијеломе, 
Али  њима  ситна  књига  дође 
Од  онога  града  Биограда: 
„У  зло  сјели  два  Јакшића  илада, 
иУ  зло  сјели  и  вино  попцли, 
»Када  ваши  двори  изгореше, 
„Стара  мајка  коњма  прегажена, 
„Одведени  коњи  из  арова, 
„Однешено  благо  из  ризница, 
„Одведена  сестрица  Јелица." 

И  у  песми  0  »Деоби  Јакшића«  (Вув,  II.,  626.) 
такођ^  се  помиње  Београд.  Та  песма  почиње: 

„Мјесец  кара  звијезду  даницу : 
„ђе  си  била,  звијездо  данице, 
„ђе  си  била,  ђе  си  дангубила  ? 
„Дангубила  три  бијела  дана?" 
Даница  се  њему  одговара : 
„Ја  сам  би.1а,  ја  сам  дангубила 
„Више  6'јела  града  Виограда, 
„Гледајући  чуда  великога, 
„ђе  дијеле  браћа  очевину, 
„Јакшић  Митар  и  Јакшић  Вогдане, 
„Лијепо  се  браћа  пого^ише, 
„Очевину  своју  под'јелише: 
„Дмитар  узе  земљу  Каравлашку, 
„Каравлашку,  и  Карабогданску, 
„И  сав  Ванат  до  воде  Дунава; 
„Вогдан  узе  Сријем  земљу  равну, 
„Сријем  земљу,  и  равно  Посавље, 
„И  Србију  до  Ужица  града, 
„Дмитар  узе  доњи  крај  од  града, 
„И  Небојшу  на  Дунаву  кулу; 
„Вогдан  узе  горњи  крај  од  града, 
„И  Ружицу  цркву  насред  града." 

Овде  се  помиње  на  ново  и  црква  Ружица,  која  се 
у  раније  помињатој  песми  везује  за  рођење  Јакпшћа. 
И  оно  набрајање  војвода,  које  чини  Маргита  девоЈБа 


12  Посдедњи  Бранковики. 


(Вук  III.,  53.)  излази   на   нсто.    У   тој    песми   Маргита 

говори : 

„На  ономе  Биограду  стојн)', 
Онђе  бјеху  два  Јакшића  млада: 
Јакшић  Дмитар  с  војводом  Стјепаном." 

Исто  тако  и  у  песми  о  жепидби  Змај-деспота  Вука  пева 

се  у  другој  књизи  (стр.  581.): 

„Ево  Вуче  прву  књигу  пише 
Ка  бнјелу  граду  Виограду 
На  кољено  Јакши  капетану: 
„Поочиме,  Јакша  капетане! 
„Да  ми  пош.Беш  до  два  сина  твоја, 
„Сина  твоја  побратима  моја, 
„Поочиме,  мене  у  сватове, 
„Да  ђевери  буд}^  уз  ђевојку." 

Исто  налазимо  и  у  једној  песми  о  Жепидби  Краљевића 
Марка  (Ј.  Стејића  СаборЂ  истине  и  пауке.  Београд  1832, 
стр.  192),  где  се  пева: 

„Кума  куми  Рељу  од  Пазара, 
Старог  свата  Ми^тош'  од  Поцерја, 
Два  девера,  два  Јакшића  млада 
Од  лијепе  куће  Биограда." 

Друго  је,  дакле,  питање  ко  је  кад  комапдовао  Бео- 
градом  међу  1427  и  1521.  Ми  знамо,  да  у  то  време  Јак- 
шићи  пикад  нису  командовали  Београдом.  Али  оно  што 
је  пародна  поезија  из  тога  времепа  упамтила  о  Београду, 
она  је  везала  за  Јакшиће,  браћу  јунаке,  којиипаче  испу- 
њају  овај  период  историје  п  поезије  народпе. 

*  * 
У  овоме  размештају  виде  се  већ  главне  црте  и  исто- 
ричкога  позоришта,  па  коме  се  ра:звијао  рад,  као  и  главни 
људи,  који  су  народној  историји  послужили  као  кристализа- 
циона  тачка,  око  које  су  се  исторјски  спомепи  прикуп- 
љали  и  пизали.  На  први  поглед,  како  у  историји,  којој 
пас  уче  писапи  изворп,  тако  и  у  историји,  коју  сазнајемо 


Последњи  Бранковићи.  13 

из  народне  традиције,  иставља  се  пред  нас  јуначко  среди- 
ште  читавога  периода,  Вук  Гргурев  Брапковић,  Змај-деспот 
((1е8ро1;и8  Ее^п!  Еа8С1ае).  Импозантно  је  то  средиште. 
Оно  баца  своју  светлост  на  далеко.  Оно  загрева  српску 
народну  ноезију  топлим  зрацима  средњевековне  витешке 
поезије  последњи  пут.  Са  нестанком  те  слике  —  и  оне 
поезије  нестаје,  ма  да  се  не  може  рећи  да  јејунакане- 
стало.  Да  погледамо,  дакле,  из  ближе  у  поЈедине  црте  те 
величанствене  слике. 

Ми  ћемо  почети  да  је  бојама  народне  традиције  сли- 
камо  од  почетка  до  краја. 

Прво  је  на  реду  рођење,  о  коме  има  неколико  версија. 

У  једној  песми,  коју  је  штампао  С.  Милутиновић  у 
Певанији,  има  спомен  онога,  што  су  нам  о  Змај-деспоту  су- 
времени  споменици  забележили.  У  самом  почетку  једне 
песме  (стр.   183.)  пише: 

„Вино  пије  Змај  Огњањин  Вуче 
А  са  својом  невјерном  љубовцом, 
Пију  вино,  разговарају' се, 
Кад  се  хладца  понапише  зина, 
Ал'  љубовца  Вуку  бесједила: 
„0  тако  ти,  Вуче  господаре, 
„Да  с'  шалимо,  да  се  не  срчимо, 
„Е  те  имам  нешто  питат',  Вуче, 
„Што  те  зову  Вуче  копиљане." 
А  Вук  њојзи  право  каживаше: 
„Кад  ме  питаш,  ваља  да  ти  кажем, 
„Кад  ми  се  је  бабо  преставио, 
„Ја  сам  оста'  мајци  под  појасом, 
„То  ме  зову  Вуче  копиљане." 

Иза  ове  версије  о  рођењу  долази  у  истој  Певанији 
читава  песма  (бр  122.,  стр.  221.)  у  којој  се  Вуку  отац 
даје  са  свим  песнички  и  са  свим  различито  од  знања 
историје.  То  је  некакав  Огњанин  Вук,  који  је  у  недељу 
на  Васкрс  подранио  у  лов  у  планину.  За  њим  је  при- 
стала  стара  мајка  и  почела  му  говорити,  да  не  иде  тамо, 
јер  се  недељом  и  на  Васкрс  не  иде  у  планину,  него  се 


14  Последњи  Бранкови&и. 


иде  к  намастиру.  Али  Бук  мајве  не  послуша,  него  отиде 
у  планину. 

„Кадјебио  на  друму  зелену, 

Кад  ево  ти  на  друму  ђевојка, 

За  пасом  јој  шипка  од  челика, 

А  уз  рамо  аааћена  стријела. 

Тио  Вуче  њојзи  проговара: 

„Мак  с'  отоле  са  друма,  ђевојко, 

„Кт  не  могу  гријешити  душу, 

„Нити  моју  сабљу  поганити, 

„Бих  ти  младој  осјекао  главу, 

„Јали  твоје  лице  нагрдио, 

„Јали  твоје  очи  замутио." 

Девојка  му  упорно  одговори: 

„Чу  ли,  Вуче,  једини  у  мајке, 
„Ја  бих  тебе  очи  опалила 
„И  зенице  црне  извадила, 
„Осветила  побратима  мога, 
„Побратима  Марић  Усеина, 
„Што  си  њега  погубио  лани 
„На  Крушчицу,  на  воду  студену, 
„Мајку  ти  му  у  црно  завио, 
„Оставио  мајку  самохрану, 
„Оставио  секу  без  заклетве, 
„Ка'  и  твоје  што  ће  останути 
„Данас,  Вуче,  у  гори  зеленој, 
„Да  од  кога,  не  би  ни  жалио, 
„Од  лијепе  на  друму  ђевојке.* 

Вук,  не  хајући  за  то,  потрчи  да  ухвати  девојку, 
управо  вилу,  која  је  то  била;  а  вила,  видећи  шта  ће 
^ити,  пусти  стрелу. 

„Вуче  паде  у  зелену  траву, 
Вуче  паде,  а  вила  допаде, 
Неће  ли  му  очи  извадити, 
Виђе  Вуче  ђе  је  погинуо, 
Богом  КЈТ1И  пребијелу  вилу: 
„Богом  сестро,  од  цланине  вило. 


Пооледњи  Бранковићи.  15 

„Немој  мени  очи  извадити, 

„Нити  моје  лице  нагрдити, 

„Чини  ми  се,  нећу  умријети." 
Вила  му  опрости   живот,  и  пошље  га  кући  његовој 
рекавши,  да  ће  му  она  сама  доћи  на  прозор  од  куле  и 
донети  бнља  свакојака  и  ране  му  извидати. 

„Па  јеонаВука  оженила 

Другом  вилом  из  горе  зелене. 

Вук  је  с  вилом  пород  изродио, 

Породио  Змај  и  Огњан-Вука." 
Ово  надземаљско,  с  другим  светом  помешано  рођење 
Змај-деспота  није  само  у  овој  песми.  Као  што  ће  се, 
даље, .  видети,  оно  се  види  свуда  и  памти  —  само  на  раз- 
не  начине  —  и  из  пређашњега  времена  у  народној 
поезији. 

То  још  нарочито  потврђује  један  низ  стихова  из  пе- 
сме  »Царица  Милица  и  Змај  од  Јастрепца«  (Вук  II., 
255.)  у  којој  се  рођење  Вуково  са  свим  узгред  помиње, 
п  у  којој  0  томе  говори   Змај  од  Јастрепца: 

„Не  бојим  се  никога  до  Бога 
Ни  на  земљи  каЕога  јунака, 
До  што  кажу  Сријем  земљу  равну 
И  у  њему  село  Купиново, 
А  у  селу  Змај-Деспота  Вука, 
Њега  с'  бојим  на  земљи  јунака, 
Јер  ја  Вука  одавно  познајем, 
Кад  смо  били  ђеца  у  лудости, 
У  Јастрепцу  високој  планини 
Те  кад  би  се  игре  поиграли, 
Свагда  би  ме  надиграо  Вуче." 

Овде  је,  дакле,  по  сведочанству  самога  Змаја  од  Ја- 

2епца,  Вуково  порекло  потпуно  исто  као  и  свако  друго 
јевско,  и  он  је  своје  детпњство  провео  у  планини  међу 
(змајевима.  То  нас,  истина,  вуче  у  круг  веровања  о  зма- 
јевима,  али  га  овде  додиривати  иећемо. 

Иза  ове  версије,  која  је  највише  одмакла  од  исто- 
рије,  и  највише  посегла  у  скаску  и  поезију,  долази  друга. 


16  Последњи  Бранковићж. 

ближе  мало  истини  историјсБој.  У  истој  Певаннји  под  бр. 

152.  стр.  280.  пева  се  прави  отац  Вуков  —  слепацГр- 

гур.  Песма  пева  слепца  са    гуслама,  и  каБО,  загудевши, 

Гргур  опажа  да  су  му   гусле  објужиле,   па  пита    откуда 

то.  У  другим  варијантима  пева  се  Бако   он   наређује  да 

се  иде  на  поље,  те  да  се  види    БаБво  је  време   и   вако 

помишља  да  му  не  буде  проБисла  Була.  Али  је  у  поме- 

нутој  песми  то  у  Браће    изведено,  и   Анђелина,   која  је 

била  љуба  брату  његовом  Стевану,  али  Боју  многе  песме, 

због  њене  популарности,  певају  Бао  љубу  Гргуреву,^)  од- 

говара : 

„Јесте  ведро,  а  није  облачно! 

„Што  су  твоје  гусле  објукнле, 

„Објужиле  од  суза  мојијех; 

„Ако  плачем,  и  нево.Ба  ми  је, 

„Имали  смо  једно  мушко  чедо, 

„А  проклета  ђурова  Јерина, 

„Она  га  је  казала  ТЈ-рцима, 

„Хоте  ни  га  повест'  клети  ТЈ-рци." 
У  другим   варијантима   певају   се   на   овоме   местл-, 
каБва  су  обе.1ежја  детета.    Тако  у  Зборнику  Петрановића 
(Београд,  изд.  срп.  уч.  друштва)  стр.  496.  читамо: 

„На  њему  судотри  оби.Ђежја, 
Кад  заплаче  чедо  у  бешици, 
Из  зуба  му  жива  ватра  сипа, 
И  у  њега  младеж  на  мишици, 
На  мишици  на  десници  руци, 
Из  младежа  бич  д-таке  вучије, 
На  бедри  му  сабља  уписана 
И  лудо  су  чедо  покрстили, 
Добро  су  му  име  нађенули, 
Добро  име  Змај  Огњени  Вуче. 


»)  Анђелина  се,  на  прилику,    пева  као  мајка  Змај-деспота  Вука  в  у 
Вуковој  вбирци,  КЊИ8И  И.,  стр.  578.: 

„Пагапита  м^'ка  Анђелина: 

Што  би,  сине,  у  з^м.Ђи  Латинској?" 
А  да  то  није  само  скорашњи  обрт,  покааују  и  пееме  Богишићеве    збирке, 
где  се  такође  (стр.  49.)  као  мајка  Вукова  спомиње  Ван^елнна. 


Пооледњи  Бранковики.  П 


Ту  се,  даље,  пева,  како  је  Јерина  чедо  казала  Турцима, 
и  како  је  рекла: 

„Већ  ти  спреми  по  мору  1)емију, 
У  ђемији  сиЈиктара  твога, 
Да  ти  спремам  чедо  порођено, 
Те  га  храни  у  Стамболу  граду, 
Мореш,  царе,  отхранит'  јунака, 
Ако  теби  до  невоље  дође, 
Море  твоју  сачувати  главу." 
Други    варијанат    у   истоме   Петрановића   Зборнику 
пева  0  томе  (стр.  509.)  речима  Гргурове  љубе  овако: 

„Ако  роним  сузе  низ  образе, 
То  је  мени  за  невољу  љуту, 
Синоћ  ми  се  мало  чедо  нађе, 
Чедо  мало,  али  мушка  глава, 
На  њему  је  чудо  од  биљега: 
На  глави  му  три  прамена  ву чја, 
Из  уста  му  модар  пламен  бије, 
На  десници  сабља  записана, 
Око  ње  је  гуја  умотана, 
У  зубима  шестоперца  држи, 
Ја  бих  рекла  да  би  јунак  био, 
Ал'  имамо  чудна  душманина, 
Мајку  твоју,  а  свекрву  моју, 
Ни  мог  чеда  гледати  не  море, 
Већ  је  јутрос  рано  уранила, 
Одлећела  столу  и  Стамболу 
Опањкати  чедо  пренејако 
Зету  своме  цару  у  Стамболу, 
Па  ће  наше  чедо  однијети, 
Пренејака  њега  уморити." 
Један  варијанат  у  »Вили«  од  1867.  стр.    454.   та- 
кође  пева  речима  Анђелије,  љубе  Гргурове: 

„Ноћас  ми  се  мушко  чедо  нађе, 
На  руци  му  пушк^  уписана, 
На  бедри  му  сабља  савијена, 
А  на  глави  прамен  косе  вучје, 

„Лвтопис"   148.  2 


1"^  Последњи  Бранковићи. 


Чини  ми  се,  хоће  јунак  бити, 

Па  ће  ми  га  Турци  заробити, 

Ја  не  могу  чедо  одгајити." 
Ова  различитост  и  множина  варијаната  к  томе  још 
у  разно  време  пописиваних  показује   старину  и   распро- 
страњеност  приче.   Но  да  се  вратимо  к  првом  и  најста- 
ријем  варијанту. 

На  забринуту  изјаву  своје  љубе  Гргур  је  светује,  да 
одмах  пошље  дете  у  Леђен  град  —  Вукашину  Ераљу; 
којему  он,  Гргур,  шаље  побратпмство,  а  она  да  пошље 
посестримство,  три  товара  блага  и  три  града,  да  дете 
храни  и  од  зла  брани.  Краљ  се  после  приличног  усте- 
зања  прими. 

„А  краљ  храни  то  дијете  лудо; 

Кад  дијете  бјеше  од  крштења, 
Доведоше  и  попа  и  кума, 
Те  крстише  оно  д'јете  лудо, 
Дивно  су  му  име  изабрали, 
Дивно  име  Змај-огњени  Вуче, 
Кад  он  бјеше  од  године  двије, 
Кано  друго  е  од  пет  година; 
Кад  имаше  пет  година  дана, 
Како  друго  од  десет  година; 
Кад  напуни  до  десет  година, 
Поче  носит'  свијетло  оружје, 
Па  иђаше  на  мејдане  често, 
Асвојесе  стигнуо  памети." 

У  тој  песми  се  пева  некаква  опсада  Сплета  града, 

у  којој  је  краљу  од  Леђена   велика  тегоба  почела  доса- 

ђивати. 

„Докле  Сплету  дође  бијеломе, 

Краљ  га  бије  три  мјесеца  дана, 

Не  одби  му  клака  ни  пржине, 

А  нека  ли  да  он  града  прими, 

Но  од  јада  ни  живјет'  не  море 

Од  некака  попа  Сплећаципа, 

Свако  јутро  сијече  му  војску, 

Докле  краљу  стаде  бјежат'  војска." 


Поодедњи  Бранковићи.  1^ 


Ту  Вук  спасава  краља,  и  ма  да  је  тек  дете  био,  он 
погуби  тога  силног  попа  Сплећанина,  коме  дотле  нико  не 
могаше  досадти. 

Браљ  Вукашин  од  Леђена  града,  који  се  овде  пева, 
није  далеко  од  Владислава  Леђанина  (т.  ј.  Пољака),  који 
је  био  угарски  краљ,  и  којега  су  и  наше,  нарочито  ста- 
рије,  песме  певале.  Песма  би  била  узела  само  једнога 
краља  угарског  место  другога,  само  Владислава,  једнога 
претходника  краља  Матије,  место  овога  последњег,  којега 
је  Змај-деспот  доиста  служио.  Та  се  песма,  дакле,  у  сво- 
јим  претпоставкама  о  ономе  ко  је^ихватио  Вука  и  коме  је 
Вук  морао  бити  благодаран,  није  много  удаљила  од  истине. 
Да  смо  у  томе  на  правоме  путу  и  да  смо  добро 
погодили,  поучавају  нас  старије  песме,  које  је  В.  Боги- 
шић  штампао.  Управо  од  ове  песме  има  у  његовој  збирци 
старији  облик,  који  јасну  светлост  баца  и  на  овај  и  на 
остале  варијанте,  и  утврђује  њихову  заједницу  и  њихов 
први  заједнички  извор.  Та  је  песма:  »Кад  је  Вук  Огњени 
одлијенио  од  копја  краља  босанскога  и  кад  је  убио  ње- 
гова  заточника*.\)  Ту  је  већ  на  чисто  угарски  краљ, 
јер  песма  почиње: 

„Танку  књигу  написа  од  Будима  св'јетли  краљу, 
И  он  ти  је  пошиље  слузи  Вуку  Огњеному, 
Овако  му  бијаше  у  том  књизи  написао: 
„Дје  си,  Вуче  Огњени.  моја  перена  стр'јелице? 
„Дје  сам  тобом  стр'јелио,  свуд  сам  добро  устр'јелио. 
„Ово  ми  се  данаске  девет  годин'  навршује, 
„Да  сам  дош'о,  слуго  моја,  ка  тврдому  Бечу  граду, 
„Не  могу  га  узети,  ни  га  гладом  уморити, 
„Све!^  из  њега  излази  један  врли  заточниче, 
„Досле  ми  је  погубио  седамдесет  Угричића, 
„Он  се  зове  на  име  Протопопићу  Никола, 
„Сутра  мене  позива  на  јуначко  бојно  копје, 
„Брзо  к  мени  долетни  ка  бијату  Бечу  граду." 
На  ову  књигу   опрема  се  с  места   Змај-деспот  Вук 
(Огњен  Вук  у  томе  староме  варијанту)   заједно  са  Дмп- 

').В.  Богншић,  Ндродне    пјесме    иа    старнјих,    највише    ирнморских 
злииса.  Београд  1878.,  бр.  15.,  етр.  46. 


20  Последњи  Бранковићи. 

тром  Јакшићем.  У  заједници  са  истим  Дмитром  он  ухвати 
тога  Протопопић-Николу  (који  се  у  познијим  варијантима 
зове  поп  Латинин  и  поп  Сплећанин,  и  уз  којега  се,  као 
и  у  овоме  староме  варијанту,  налази  сестра  или  љуба) 
и  преда  га  краљу,  који  га  умори. 

У  другој  једној  песми  исте  Богишићеве  збирке,  о 
којој  ћемо  говорити  касније,  пева  се,  истина,  узгред  али 
отворено,  да  је  Змај-деспот  храњеник  краља  угарскога. 
У  тој  се  песми  пева,  како  је  Вук  код  краља  оклеветан, 
и  Вук  (стр.  44.)  долази  да  се  брани.  Краљ  га  преду- 
среће  речима:  * 

„Дје  сн,  Вуче  огњени,  вјеро  моја  и  невјеро, 
Ово  ли  је  служба  твоја,  коју  ми  си  одвратио? 
Ја  сам  тебе  отхранио  уз  моје  госпоско  кољено, 
Како  сина  мојега,  којега  сам  иородио, 
А  ти  ми  си  издају  на  Косову  учинио.'* 

А  и  у  другој  песми,  у  којој  се  пева  последњи  час 
Змај-деспотов  (стр.  51.),  Вук,  -всћ    на    издисању,    говори 

Јакшићу  Митру: 

« 

„Драго  мени  поздрави  земљи  мога  господара, 
и  реци  ми  овако  мому  драгу  господару: 
„Вјерно  сам  те  дворио  од  дјетета  малахнога, 
Од  дјетета  малахнога  до  јунака  великога, 
И  н^јесам  ти  издаје  никадара  учинио, 
Ма  ћу  теби  садара  ја  издају  учинити, 
Ер  ћу  поћи  дворити  побољега  господара, 
Побољега,  св'јетли  краљу,  и  од  мене  и  од  тебе." 
Још  је  Вуче  хотио  с  Јакшић  Митром  говорити, 
Ма  се  бјеше  жалостан  с  грешном  душом  разд'јелио." 
У  другој  књизи  Вукове  збирке  у  песми  59.   »Марко 
Краљевић  и    Филип   Маџарин«,    где   се  Змај-деспот  Вук 
пева  као  побратим  Краљевића  Марка,  бележи  се  он  као 
јунак  и  пријатељ   Краљевићев    међу  угарском  господом: 

„Вино  пију  тридест  капетана 
У  КарловцЈ'  (или  Будиму)  бијеломе  граду, 
Међу  њима  Вилип  Маџарине, 
А  до  њега  Змај-деспоте  Вуче." 


Последњи  Бранковићи.  ^1 


Кад  су  се  вина  напили  и  почели  хвалити,   рећи  ће 
билип : 

„Видите  ли  бијела  Карловца 
И  у  њему  тридест  и  три  куле  ? 
Ја  сам  сваку  главом  накитио, 
До  нијесам  кулу  на  ћуприји, 
А  и  њу  ћу  скоро  окитити 
Русом  главом  Краљевића  Марка." 
То  говори  Вилип  Маџарине, 
А  мишљаше  нико  га  не  чује 
Од  Маркових  вјерних  пријатеља, 
Ал'  га  чује  Змај-деспоте  Вуче, 
Побратим  је  Краљевићу  Марку, 

и  као  такав  он   одмах  јавља   то   Марку,  и  у  писму  му 
говори : 

„Чујеш  ли  ме,  Богом  побратиме, 

Ево  имаш  грдна  душманина 

У  Карловцу  Вилип-Маџарина, 

Он  се  јесте,  брате,  зарекао, 

Да  ће  твоју  укинути  главу, 

Њом  бијелу  накитити  кулу; 

Но  се  чувај,  Богом  побратиме, 

Од  Вилипа  каке  пријеваре." 
Новији  варијанти,  који  су  после  1860.  па  хартију 
стављани,  већ  су  упливом  дневне  политике  и  литературе 
променили  заштитника  Вукова.  Тако  је,  на  прилику,  ва- 
ријанат  из  Соколске  нахије,  који  је  саопштен  у  »Вили* 
1867.  на  страни  454.,  и  који  је  иначе  у  основи  пот- 
пуно  једнак  са  горе  напоменутим  Милутиновићеве  Пе- 
ваније,  већ  обрнуо  краља  Леђанина  —  у  краља  од 
Русије.  И  тај  варијанат  у  *Вили*  спомиње  некаква  попа 
Латинина,  који  је  краља  на  мегдан  позвао. '  Два  вари- 
јанта,  које  је  Петрановић  саопштио  и  који  су  горе  иа- 
вођени,  помињу  као  заштитника  Вукова  у  његовом  де- 
тињству,  један  такође  Русију  и  *госпојицу  русијску  кра- 
љицу«,  а  други  Милутина  краља  од  Скадра.  У  њима  се, 
даље,  изводе  разни  догађаји,  који  изгледају  као  позније 
ширење  и  разгранавање  основне    приче    подацима,    који 


22  Поодедњи  Бранковики. 

су  се  иначе  појединце  у  старијим  песмама  сачували.  Као 
рђаво  употребљавање  старијега  материјала  од  позне  на- 
родне  поезије,  која  се  старала,  да  тај  материјал  (већ 
без  правог  разумевања)  сувише  исцеди  и  сувише  сло- 
бодно  њиме  маневрује,  не  можемо  исти  у  овоме  послу 
на  ум  узимати. 

Са  детињства  тако  проведенога  можемо  прећи  опет 
на  једну  старију  лепу  песму,  у  којој  се  и  опет  пореме- 
ћена  историјска  хронологија  и  поремећена  историјс1са 
имена  могу  лако  у  ред  довести.  То  је  песма  на  255. 
страни  друге  књиге  Вукове,  која  носи  наслов:  »Царица 
Милица  и  Змај  од  Јастрепца*.  Кад  се  прочита  сврше- 
так,  који  гласи: 

„Спреми  њему  (т.  ј.  Змај-деспоту  Вуку) 

три  товара  блага, 
И  спреми  му  сићена  вермана 
А  за  онусремску  бановину, 
У  државу  Змај-деспоту  Вуку, 
Докле  тече  сунца  и  мјесеца 
Ц  његова  ђела  и  ксЂена, 
11а  је  Лазо  говорио  Вуку : 
„Ето,  сине,  Змај-деспоте  Вуче. 
„Ето  тебе  неколико  б.1ага; 
„Ак0  тебе  понестане  блага, 
„А  ти  дођи  поочиму  твоме, 
„Биће  блага  колико  ти  драго." 

лако  се  може  видети,  да  је  у  најстаријој  основи,  и.1и  у 
најстаријем  варијанту  место  цара  Јазара  морао  бити 
краљ  Матија,  а  место  Милице  —  Беатрича.  Томе  нам 
је  доказ  горе  наведени  случај  о  краљу  заштитнику,  у 
коме  је  старији  препис  доит^та  тачно  близак  историји. 
Али  да  видимо  шта  се  пева  у  песми  о  делу,  којим  је 
Змај-деспот  добио  краљевску  повељу  на  бановину  Срем. 
По  томе  би  у  делу  томе  било  оно,  што  је  зближило 
Вука  Гргуревића  и  Матију  краља  угарскога,  и  што  је 
тога  последњега  побудило,  да  се  измнри  са  Гргуревићем 
и  да  га  барем  делимице  поврати  у  уживање  старих  Бран- 


Последњи  Бранковићи.  23 

ковићеввх   добара,   која  су  била  конфискована  и  друго- 
ме  предата. 

Пева  се,  како  су  цар  Лазар  и  царица  Милица  сели 
за  вечеру,  и  како  је  Милица  сетна  невесела,  у  образу 
бледа  и  потмула,  па  је  цар  Лазар  пита,  од  куда  је  то, 
и  чега  јој  је  мало  у  двору  његову.  Она  одговара: 

„Цар-Лазаре,   српска  круно  з.1атна, 
Кад  ме  питаш,  право  ћу  ти  казат': 
Свашта  доста  у  двору  нашему, 
Него  има  годиница  дана, 
Како  је  се  Змаје  навадио 
Навадио  Змаје  од  Јастрепца,  - 
Те  долази  на  бијелу  кулу, 
Те  ме  љуби  на  бијелој  кули." 

Цар  Лазар  поучи  на  то  своју  царицу,  да  упита 
Змаја  од  Јастрепца,  да  ли  се  боји  још  кога  до  Бога  и 
да  ли  каквога  јунака  на  земљи.  Кад  Милица  запита  о 
томе  Змаја,  који  јој  одмах  по  том  у  ложницу  дође,  он 
је  прво  прекори,  да  ју  је  то  цар  Лазар  научио,  а  кад 
она  одрече  и  додаде,  да  га  пита  за  то  што  је  јунак  добар, 
онда  јој  он  каза: 

„0  Милице,  0  моја  царице, 
Кад  ме  питаш,  да  ти  право  кажем; 
Што  је  земље  на  четири  стране, 
Не  бојим  се  никога  до  Бога, 
Ни  на  земљи  каквога  јунака, 
До  што  кажу  Сријем  земљу  равну 
И  у  њему  село  Купиново, 
И  у  селу  Змај-деспота  Вука, 
Њега  с'  бојим  на  земљи  јунака, 
Јер  ја  Вука  одавно  познајем, 
Кад  смо  били  ђеца  у  лудости, 
У  Јастрепцу,  високој  планини, 
Те  кад  би  се  игре  поиграли, 
Свагда  би  ме  надиграо  Вуче; 
Њега  с'  бојим  на  зем.Ђи  јунака." 


'^4  Последњи  Бранковићи. 

Искушавши  овако  Змаја,  Милица  све  каже  цару, 
који  одмах  позове  Змај-деспота  Вука,  да  дође  ка  Кру- 
шевцу  граду,  те  да  погуби  змаја  од  Јастрепца.  След- 
ствено  са  својим  змајевским  пореклом,  о  коме  баш  ова 
песма  (као  што  је  напред  наведено)  пева,  Вук  је  жалио 
што  треба  да  погуби  Змаја,  али  се  одлучи  и  дође.  При- 
спевши  на  место,  он  се  не  јави  цару  у  кули  његовој. 
него  падне  у  поље  Крушево,  *у  пшеницу  славнога  Ја- 
зара.«  Кад  је  сутра  дан  цар  погледао,  он  сам  казује 
царици : 

рО  Милице,  0  моја  царице, 

Чудан  јунак  у  пољу  нашему, 

У  пшеници  шатор  разапео, 

П  он  сједи,  пије  рујно  вино.'* 

Кад  је  погледала  царица  Милица,  она  је  одмах  цару 
одговорила : 

„Оно  јесте  Змај-деспоте  Вуче, 
Онаки  је  Змаје  од  Јаетрепца." 

За  тим  је  Змај-деспот  Вук  заиста  погубио  Змаја  од 
Јастрепца. 

Ма  да  је  и  ова  песма  у  добром  тексту  и  руком 
највештијег  нашег  скупљача  прибрана,  опет  бих  рекао, 
да  се  у  Богишића  збирци  и  од  ње  налазе  старији  тоно- 
ви,  може  бити  не  истога  него  другога  сроднога  типа.  У 
тој  Богишићевој  збирци  под  бр.  12.  на  стр.  37.  има 
песма  с  насловом:  *Барбара  сестра  краља  босанскога, 
краљ  угарски  и  деспот  Вук.«  У  тој  се  песми,  истина,  не 
пева  Змај  од  Јастрепца,  али  се  пева  како  се  краљ  угар- 
ски  опрашта  једне  веренице  удајући  је  за  Вука,  и  пева 
се,  како  исти  краљ  тога  ради  Вуку  даје  или  управо  враћа 
узапћена  дедовска  добра  његова.  Истина  је,  на  послетку, 
да  је  другој  жени  Змај-деспота  Вука,  која  је  била  кћи 
Жигмунда  Франкопана,  било  име  Варвара.  У  песми  су 
сачувана  извесна  историјска  дела,  ма  да  су  у  друкчијој 
вези  употребљена.  Почетак  јој  је: 

„А  када  ми  гласови  иза  гласа  допадаху 

Ти  добри  гласови, 


,     Последњи  БранЕовићи.  25 


А  од  бана  босанскога  св'јетлу  краљу  Матијашу: 
„Да  ли  не  знаш,  мој  краљу,  или  си  заборавио, 

Мој  угарски  краљу, 
Када  ми  се  на  тебе  та  господа  разгњевише, 
Тер  те,  краљу,  ^ргоше  у  ту  студену  тамницу, 

Мој  угарски  краљу, 
Свак  те  бјеше  на  тамници,  да  мој  краљу,  оставио, 
Тер  ми  у  њој  умираше  и  од  глада  и  од  жеђе, 

Мој  угарски  краљу, 
Нег'  научи  Бог  велики  Барбару  сестру  моју, 
Тер  ми  тебе  сестра  моја  на  тамници  похађаше, 

Мој  угарски  краљу, 
Н  ти  ми  се  обећа  Барбари  сестрици  мојој, 
Да  ми  ћеш  је  узети  за  своју  вјерну  љуби, 

Мој  угарски  кра.1»у, 
А  сада  сам  ја  чуо,  мој  краљу,  и  разумио, 
Ера  си  се  ти  вјерио  другоме  дјевојком, 

Мој  угарски  кра^Ђу!" 

И  ово  је  историјска  истина  о  краљу  угарском  Ма- 
тији.  Познато  је,  да  је  он  био  у  затвору  у  Прагу  у  Чешкој. 
и  да  је  том  приликом  изабрао  за  жену  кћер  чешкога 
краља  Катарину,  која  је  и  пош.та  за  њ,  али  је  после 
три  године  умрла.  Песма  је  добро  упамтила  догађај,  само 
што  је  место  краља  чешког  ђорђа  Под.јебрада  дошао 
краљ  босански,  и  што  је  Матија  у  овој  ствари  реч  своју 
потпуно  одржао,  а  песма  пева  да  није.  Даље  песма  пева, 
како  је  краљ  примио  да  уда  Варвару,  и  скупивши  за 
своју  трпезу  господу  угарску,  позвао  Варвару  да  ту,  кад 
су  господа  највеселија  била,  избере  онога,  који  јој  се 
допадне.  Варвари  се  допадпе  Вук,  и  она  напијб  њему, 
и  према  краљевој  речи,  понуди  му  се  за  љубовцу.  Вук 
јој  на  то   одговрри: 

„Остави  се,  дивојко,  од  убога  сиромаха, 

Барбаро  дивојко, 
Који  јунак  не  гша  куЛе  своје  ни  баштине : 
Ер  је  њему  краљ  узо  куЛе  своје  и  баштине, 

Тај  будимски  краљу. 


26  Пооледњи  Бранковићи. 

Таде  ми  је  на  ноге  краљ  будимски  устануо: 
Мута,  слуго,  мој  Вуче,  ништа  ми  се  не  припада' 

Мој  деспоте  Вуче! 

ДаЛу  теби,  слуго  Вуче,  очине  баштине  твоје 
Јоште  ти  Лу  од  мојијех  добар  дџо  учинити, 

Мој  деспоте  Вуче!" 

Овим  је  последњим  врстама  народна  поезија  пот- 
пунце  сачувала  спомен  о  обновљеном  пријатељстеу  Ху- 
њадија  и  Вранковића,  што  је  краљ  Матија  с  Вуком 
Гргуровићем  извршио,  и  о  коме  смо  ми  у  другом  чланку 
говорили. 

Краља  Матију  певају  и  иначе  наше  песме,  и  до- 
воде  га  у  свезу  са  Марком  Краљевићем,  макар  да  се 
Матија  није  био  ни  родио  онда,  кад  је  Марко  погинуо. 
Тако  се  у  Милутиновићевој  Иеванији  стр.  56.  пева,  како 
је  Марку  књига  дошла 

„Из  Будима  града  бијелога 
Од  силнога  Краља  Матијаша 
Да  му  иде  у  Будиму  Марко, 
Да  вјенчава  краља  и  краљицу." 

Ту  је  без  сумље  у  нашој  народној  поезији  сачуван  спо- 
мен  0  сватовима  и  о  свечаној  женидби  краља  Матије  са 
Беатричом,  што  се  збило  1476.  године.  По  томе  је  на- 
родна  поезија  сачувала  неке  спомепе  како  о  првој  же- 
нидби  Матијиној  са  ћерком  Иодјебрадовом,  тако  исто  и 
0  другој  његовој  женидби  са  Беатричом. 

С  горе  споменутим  типом  певања  о  Змај-деспоту 
Вуку  иде  још  један  и  ако  врло  удаљен  варијанат,  којп 
је  наштампао  Ј.  Стејпћ  још  1832.  год.  (Сабор  истине 
и  науке,  стр.  190.).  Варијанат  се  зове  »Женидба  Кра- 
љевића  Марка.*  У  њему  се  пева  како  је  Марко  нашао 
за  се  девојку  а  за  мајку  прпјатеља  код  Мирче  војводе 
румунског.  Пошто  је  испросио  девојку,  окуми  Рељу  од 
Пазара,  остаросвати  Милоша  од  Поцерја,  одевери  Јакшића 
од  Београда,  а  за  чауша   узме   Змај-деспота  Вука.    Али 

„Кад  сватови  на  по  пута  бише, 
Ведро  беше,  па  се  наоблачи, 


Последњи  БранЕовићн.  27 


И  удари  киша  са  снијегом, 

Покисоше  кићени  сватови, 

Прионуше  токе  за  јелеке 

А  јелеци  за  танке  кошуље, 

А  кошуљб  за  плећа  јуначка." 
Марко  позове  •игумана  Саву,  који  је  са  сватовима  био, 
да  чита  књиге  не  би  ли  непогода  престала;  али  »што 
год  Саво  већма  књиге  чита,  то  све  већма  снези  ударају* 
Марко  онда  поручи  деверу,  да  пита  девојку  од  ког  је 
рода  и  племена.  Девојка  одговара  деверу : 

„Ој  девере,  мој  златни  прстене, 

Ја  сам  мало  рода  запамтила, 

Само  бабу  краља  Вукашина, 

И  старицу  мајку  Јеросиму, 

И  два  брата.  Марка  и  Андрију; 

Па  Андрију  заробише  Турци, 

Заробише  баш  кад  и  менека. 

Па  је  мене  Мирко  откупио 

И  дао  за  ме  до  три  куле  блага. 

Он  не  каже  да  ме  је  купио, 

Веће  каже  да  ме  је  родио, 

Не  би  л'  мене  боље  удомио; 

И  сад  кажу  делибашу  Марка 

У  Прилипу  граду  бијеломе." 
Марко  се  на  то  поздрави   са   својом   сестром,  па  и  њу 
и  све    дарове    дате    му    као   младожењи   одмах  поклони 
Змај-деспоту  Вуку.    Непогода   је   престала  и   одмах    се 
изведрило. 

Одавде  нам  је  згодно  прећи  на  песме  о  женидби 
Змај-деспота  Вука,  као  на  засебан  предмет. 

Из  историје  видимо,  да  се  Змај-деспот  Вук  женио 
два  пут.  Прва  му  је  жена  била  сестра  Јована  Пруиса, 
великоварадског  унијатског  владнке,  и  та  је  млада  умрла. 
Друга  је  била  Варвара,  кћи  Жигмунда  Франкопана. 

Наше  народне  песме  о  свадбама  заслуживале  би 
особиту  студију.  Весеља  том  приликом  чињена  ннје  чудо 
што  су  постала  предмет  певања;  зпачење  и  извор  смет- 


ч 
28  Последњи  Бранвовики. 

њама  осим  што  опомињу  на  стари  обичај  отмице,  иначе 
бп  се  тешко  могли  објаснити.  У  овој  прилици,  нарочито 
при  другој  женидби  Вуковој.  ни  те  сметње  није  треба,10 
на  далеко  тражити.  Вуков  је  сав  живот  био  ратовање: 
Вукова  сва  земља  граница.  Од  Франкопанових  земаља 
до  Срема  ваљало  је  проћи  таман  кроз  сву  Славонију, 
која  је  свако.1ика  била  ра;збојиште,  у  ком  се  сваки  час 
могло  натрапати  на  Турке.  Спрам  такве,  дакле,  стварне 
ситуације  да  видимо  шта  нам  се  сачувало  у  народноме 
певању. 

У  томе  ћемо  послу  прво  погледати  песму  из  Боги- 
шићеве  збирке,  где  је  под  бр.  13.  на  стр.  40.  једап 
варијанат  наштампан.  Тај  варијанат  пева,  да  се  Змај- 
деспот  Вук  женио  сестром  бапа  пољичкога.  Кад  су  сва- 
тови  хтели  поћи,  бан  од  Ио.Бица  нуђаше  Вуку  триста 
Пољичана  да  га  отпрате.  Али  их  Вук  не,  прими,  одго- 
варајући,  да  он  у  Подунављу  има  Али-бега  побратима  и 
да  му  та  пратња  није  ни  од  какве  потребе.  А.1И  бег  ме- 
ђу  тим.  истина  преваром,  покуша  одвести  девојку,  у  чему 
га  спречи  један  од  сватова,  Греде.1>ица  Радосав,  тако 
да  девојку  отму  у  води  Дунаву,  на  коју  је  Турчин  на- 
пливао  у  намери  да  на  добру  коњу  преплива  и  девојку 
одведе.  Вук  само  прикричи  Турчину,  да  моли  Бога  за 
јуначко  добро  здрав.Ђе,  а  он  ће  (Вук)  пре  него  што 
прође  половина  године  походити  му  дворе  и  његову  љу- 
бовцу  одвести.  Тако  је  и  би.10. 

Иза  овога  најстаријега  варијанта,  у  ком  је  сачувано 
пме  Турчина  Али-бега,  који  је  у  Подунављу  живео,  и  с 
којим  је  Змај-деспот  у  пријатељству  био,  да  пређемо  на 
један  варијанат  из  Вукове  збирке,  који  је  у  другој  књизи 
под  бр.  92.  стр.  577.   наштампан. 

По  тој  песми  Змај-деспот  Вук  проси  девојку,  »у  не- 
кака  бана  од  Млетака.«  Бан  није  био  тежак  на  просидби, 
и  лако  дА.  Вуку  девојку.  Кад  га  је  на^поласку  испратио, 
бан  од  Млетака  стапе  препоручивати  Вуку  да  поведе  хи- 
.Ђаду  сватова,  »од  хиљаде  више  ни  једнога,  од  хиљаде 
мање  пиједнога.*  Чпм  је  Вук  стигао  кући,  стигнемупи- 


Последњи  Бранковићи.  29 

смо  ОЈ^  девојке,  у  коме  га  иста  позива  да   свата    поведе 
дванаест  стотина, 

„По  избору  бољег  од  бољега, 

Свакота  ћу,  Вуче,  даривати, 

Даривати  свиленом  кошуљом, 

А  ђевери  доброга  јуиака, 

Јали  брата,  јали  побратима, 

Јера  имаш  грдна  душманина, 

Та  у  Босни  ђерзелез-Алију, 

Пошто  често  за  сватове  пита, 

Бојати  се  каке  пријеваре 

Од  Турчина,  да  га  Бог  убије." 

У  даљем  развитку  песме,  који  иде  по  начину  за  таке 
песме  у  народној  поезији  у  неку  руку  стереотипном,  Змај- 
деспот  Вук  с  муком  савлађује  ђерзелез-Алију,  и  већ  би, 
може  бити,  од  њега  и  погинуо,  да  му  у  помоћ  не  при- 
тече  саветом  некаква  девојка  из  траве,  која  је  њихову 
борбу  гледала,  и  видевши  да  ће  ђерзелез  савладати  Вука,^ 
учинило  јој  се  жао  да  пропадне.  Пошто  Вук  није  могао 
ђерзелезу  досадити  ни  сабљом  ни  топузом,  и  пошто  је, 
притешњен  од  њега,  почео  бежати,  девојка  га  опомене  на 
.1ук  и  стрелу,  и  Вук  се  тим  начином  опрости  противника 
Песма  Богишићеве  збирке  зове  вереницу  Вукову  Варва- 
ром,  а  ова  у  Вуковој  збирци  зове  је  Роксандом. 

Још  се  пева  један  мегдан  међу  Змај-деспотом  Буком 
и  ђерзелез-Алијом  у  песми  104.  Милутиновићеве  Пева- 
није  нод  насловом  »Смрт  Змај-Огњана  Вука«  (стр.  183). 
У  тој  песми  ђерзелез  зове  Вука  на  мегдан  на  три  места, 
на  која  он  хоће.  У  осталом  у  истој  песми  су  помешани 
елементи  песме  о  Момчилу,  јер  љуба,  Вуку  неверна,  узпма 
му  »моћи  од  помоћи«,  коњу  му  опаљује  крила,  мале  пушке 
му  залева  вином,  а  сабљу  му  залама.  Кад  је  Вук  изап1ао 
на  мегдан  ђерзелезу,  на  прсима  му  је  била  змија  пре- 
плетена,  под  пазухом  су  му  била  крила  позлаћена,  из 
очију  су  му  муње  севале,  а  из  зуба  му  је  огањ  искакао, 
тако,  да  се  ђерзелез  поплашио  и  нагао  бегати.  Најпосле 
ђерзелез  спази,  да  Вук  нема  снаге,  и  како  га  је  љуба 
би.!1а  издала,  био  би  га  и  погубио,  да  у  последњем  часу 


30  Пооледњи  Бранковићи. 

Вук,  обрањен  са  седам  рана,  не  сети  се  буздована  и 
њиме  ђерзелеза  не  умлати.  Али  је  и  он  сам  после  од 
задатих  му  у  том  сукобу  рана  издахнуо. 

Питање  је,  да  ли  је  јунаку  противнику  Вукову  дато 
име  Али-бега  и  ђерзелез-Алије  за  то,  што  се  неко  име 
морало  дати,  или  то  име  има  каквог  историчкога  значења? 

Ми  смо  већ  раније  имали  поменута  ђерзелез-Алију 
у  песми,  у  којој  се  пева  како  је  Порча  од  Авале  од  Змај- 
деспота  Вука  погинуо.  Ту  се  пева  ђерзелез-Алија  као 
гост  Порчин.  Песма  Богишићеве  збирке  пева  га  као  ју- 
нака  од  Подунавља.  Као  такав  он  је  и  могао  доћи  Порчи 
у  госте  на  Авалу.  ђерзелез,  који  се  овде  иставља  као 
премац  Змај-деспоту  Вуку  са  супротне  турске  стране, 
долази  и  у  другим  песмама,  и  обично  долази  у  Подунавље 
или  у  Босну.  Он  је,  дакле,  турски  јунак  у  српским  зем- 
љама  у  прво  време  ропства  турскога.  Милутиновић  га 
зове  Герзелез,  и  у  његовој  Певанији  под  бројем  148  стр. 
268  има  песма,  у  којој  се  пева,  како  ђерзелез  на  пре- 
вари  хоће  да  погуби  угарскога  јунака.  Тако  се  тамо  пева, 
како  је  Бановић  Секула  ловио  лов  украј  Саве  и  крајен 
Дунава  и  како  је  из  магле,  која  је  на  околину  пала  те  није 
дала  ловити,  јунак  викао: 

„Није  л'  мајка  роди.1а  јунака, 
Да  он  мени  до  Д}'нава  дође, 
Да  ми  русу  посијече  главу, 
Јер  сам  јунак  постарао  .Буто, 
И  мени  је  живот  омрзао, 
Ко  м'  учини  то  ватико  добро, 
Код  мене  ће  шићар  шићарити 
Добра  коња  и  боље  оружје." 

Секула  прнчека  да  се  магла  дигне,  и 

„Он  находи  нево.Ђна  јунака 
На  обалп  те  воде  Дунава, 
Бојно  копље  у  земљу  побио, 
П  за  копље  коња  привезао, 
Добра  коња  него  уковата 
Турчин  јунак,  тер  је  и  клањао, 


Пооледњи  Бранковићи.  31 


Секулу  се  полош  учинио, 
На  љега  је  ђога  нагонио, 
Те  му  добра  коња  дохватио. 
С  њим  одлази  уз  воду  Дунаво, 
Турчин  њему  не  био  мукает 
Док  свршио  намаз  по  закону." 

Иосле  тога  Секула  је  једва  жив  измакао. 

Варијанат  један  те  песме,  у  којој  се  ђерзелез  зове 
Косовац  Јован,  а  који  је  у  свему  с  овом  песмом 
сродан,  има  у  Петрановића  збирци  (Београд  1867.)  на 
стр.  420.  под  бр.  34.  Ту  је  и  место  пренесено  са  Ду- 
нава  на  Косово,  и  Косовац  Јован  иставља  се  у  тој  пе- 
сми  као  јунак,  који  чува  Косово,  и  који  је  тим  лукав- 
ством,  претварајући  се  у  слабога  изнемоглога  старца, 
већ  многе  погубио.  Милутиновић  опет  у  Певанији  под 
бр.  79.,  стр.  134.  има  трећи  варијанат,  у  коме  је  место 
као  у  Петрановићеву  варијанту  Косово,  али  у  коме  јунаку 
није  промењено  име,  него  је  сачувано  Герзелез.  У  овоме 
варијанту  Герзелез  се  пева  кар  побратим  Сибињанина 
Јанка,  и  Јанко  га  као  побратима  моли,  да  му  мало  по- 
плаши  сестрића  Бановића  Секулу,  који  је  сувише  дрзак 
био  на  мегданима,  па  се  Јанко  бојао  да  гдегод  не  за- 
глави.  Тако  буде;  али  Секула  случајно  у  страху  и  не 
видећи  убије  Герзелеза  топузом.  Ту  се  Герзелез  пева  као 
доиста  стар  и  сед  човек. 

У  Милутиновића  има  једна  песма  Откуд  је  Гер- 
зелез  (бр.  149.  стр.  269.  Певаније),  која  опева  његово 
рођење  и  детињство.  Отац  му  је,  по  тој  песми,  дели- 
Радивоје,  друг  старине  Новака,  а  мати  турска  була,  којој 
је  Радивоје  као  роб  продан  био.  То  је  било  у  Сарајеву. 
Ту  је  ђерзелез  и  показао  прва  јунаштва.  ђерзелез  је  у 
опште  тип  турског  јунака  у  нашим  песмама  народним. 
То  се  види  и  из  *Горскога  вијенца*  владике  П.  П.  Ње- 
гоша,  у  коме  сват  Турчин  пева: 

„Герзелезе  крило  од  сокола, 

Те  на  хата  у  рају  полеће 

Самовољно,  без  никаква  зора, 

Пред  пророка  да  приђе  изађеш; 


'^•-^  Последњи  Бранковићи. 


Хурије  те  дивне  заробише, 
Те  си  нама  тако  закаснио, 
Нзлаз'  к  нама,  часа  не  почаси, 
На  твојега  крилата  халата, 
Не  заборав'  сабље  и  миждраке 
И  твојега  бича  пакленога, 
Јер  су  Власи  уши  подигнуди, 
Да  окупиш  стоку  у  торину; 
Вуци  су  ти  г1)дно  погладњели, 
Нек  ти  сине  сабља  дамаскија, 
Да  не  лају  пашчад  на  пророка/ 

Ко  је,  дакле,  ова  личност,  и  да  ли  и  она  има  ка- 
кву  историјску  основу? 

У  Милићевића  Кнежевини  Србији  стр.  171.  под 
смедеревским  округом  има  прича  о  постању  тулбе  више 
Смедерева,  која  нам  може  помоћи  да  се  упутимо  на 
прави  пут  у  тражењу  историјске  подлоге  народним  пес- 
ничким  представама  о  Герзелезу. 

Змај-деспот  Вук  —  говори  се  тамо  —  заједно  с 
једним  Јакшићем  удари  једном  са  600  људи  на  град 
Кулич,  и  свега  га  оплени.  Жене  турске  и  деца  побегну 
у  Смедерево.  Деспот  удари  и  на  Смедерево,  али  му 
не  могне  учинити  ништа,  него  оплени  Орешац,  ме- 
сто  више  Смедерева.  После  тога,  он  се  врати  пре- 
ко  Дунава,  и  оде  у  свој  Сланкамен.  Не  прође  мно- 
го  времена,  а  то  се  дигне  чувени  турски  јунакАли- 
бег,  те  похара  деспотове  дворе  у  Сланкамену,  кад 
деспота  није  било  дома.  ДознАвши  за  то,  Змај-деспот  се 
спусти  низ  Дунаво  на  лађи,  и  изађе  на  оно  место,  где 
је  сад  тулба.  Ту  позове  Али-бега  на  двобој,  и  рани  га. 
Алибег  побегне  у  село  Удовице,  и  сакрије  се.  Сељаци 
га  нису  смели  проказати,  а  деспот,  гњеван,  погуби  60 
до  70  сељака,  те  освану  саме  удовице  у  том  селу,  од 
чега  му  име  постане  Удовице.  Али-бега  ипак  нађе  и 
потера  га.  Код  Смедерева  га  сустигне  баш  на  месту  где 
је  сада  Маркићева  кавана,  и  на  ново  га  рани.  Али-бег 
побегне  преко  Мораве,  и  склони  се  у  један  рит,  у  који 
није  могао  нико  да  уђе.  Змај-деспот  Вук  запали  тај  рит, 


Последњи  Бранковићи. 


и  тако  Али-бег  изгори  у  риту,  а  месту,  од  тога  пожара, 
остане  име  Пожаревац.  Где  је  Лли-бег  бивао  рањиван, 
туда  су  свуд  Турци  после  дизали  тулбе  у  спомен  таком 
свом  јупаку.  Тако  је  и  та  тулба  постала. 

Лли-бег  и  ђерзелез  овим  се,  дакле,  везују  за  Сме- 
дерево.  А  ево  шта  прича  Троношац  о  првоме  турском 
санџак-бегу  Смедерева,  гато  наводим  опет  као  версију,  у 
којој  су  старије  историјске  народне  приче  сачуване. 

Турци  су  с  Београдом,  приповеда  Троношац,  осво- 
јили  сву  Србију.  Уништивши  достојање  деспотско,  они 
поставе  два  сапџак-бега  или  паше  у  Смедереву.  Првоме 
је  било  име  Али,  и  њега  су  наши,  не  знајући  језика 
турскога,  звали  Бали-бегом.  Кад  је  једанпут  српска  вој- 
ска,  под  својим  војводама  Стефаном  и  Дмитром  Јакши- 
ћима  и  под  деспотом  била  с  Матијашем  краљем  под 
Прагом,  тај  проклетник,  Лли-бег,  улучи  згодно  време  п 
са  својом  војском  Дупав  код  Смедерева  пређе,  сав  Банат 
поплени,  људе,  који  су  му  се  противили,  и  старе  жене, 
мачем  исече.  Што  је  било  снажније  и  млађе  деце,  до 
пгездесет  хиљада,  у  ропство  одведе,  и  Тамишвар,  онда 
мален,  сав  попали  и  пороби,  и  у  њему  прве  куће  Јак- 
шића  и  Шевића.  Кад  чују  за  то  Срби  под  Прагом,  они 
оставе  службу  краљеву,  сви  се  врате  својим  поробљеним 
кућама  и  спремни  пређу  Дунав  да  потраже  Бали-бега. 
Бали-бег  скупи  такође  колико  је  могао  да  им  се  одупре. 
Али  су  се  српски  војници,  разјарени  због  учињенога 
робљења,  силно  тукли.  Сам  Дмитар  Јакшић  војвода  ту- 
као  се  мачем  и  рвао  голим  рукама  са  Бали-бегом,  докле 
га  није  оборио  на  земљу  те  га  ножем  заклао.  Од  робља 
повратише  гато  су  још  затекли,  а  остало  је  већ  било 
продано  и  у  удаљеније  стране  одведено. ') 

Скоро  је  изван  сумње,  да  је  Али-бег,  који  је  заи- 
ста  био  први  губернатор  или  први  санџак-бег  у  Смеде- 
реву,  често  помињати  турски  јунак  ђерзелез.  Ово  што 
је  Троношац  из  старијега  народнога  причања  забележе- 
но  сачувао,  ово  што  већма  помућено  народно  казивање 
још  памти,  зна  и  историја.  Заиста  је   Али-бег  био  први 

')  Троношац  у  Гласнику  V,  110. 

»Лвтопис"   148.  3 


34  Последњи  Бранковићи. 

санџак-бег  у  Смедереву,  и  заиста  се  он  борио  и  са  Змај- 
деспотом  Вуком  и  са  осталим  српским  јунацнма  онога 
времена.  У  нашим  летописима  спомиње  се  1435.  Али-бег 
као  војвода  турски,  како  га  је  Вукашин  Зупровић  раз- 
био  под  Смедеревом  на  Годомину.  Али  исти  летопис  каже 
и  да  се  тај  Али-бег  презива  Аврамовић.  По  свој  прили- 
ци  тај  је  морао  бпти  потурица.  По  веку  он  би  тешко 
могао  бити  исти  човек  са  Али-бегом,  санџак-бегом  сме- 
деревским,  који  је  добио  назив  Герзелеза.  Има  међу  тим 
знака,  који  би  и  за  овога  последњега  дали  мислити  да 
је  потурица.  Онда  кад  је  дошло  време,  да  се  Србија 
коначно  заузима,  .Гукарић')  спомиње,  да  је  султан  тај 
посао  поверио  Алији  А  н  ђ  е  л  о  в  и  ћ  у.  Тај  би  онда  био  и 
самим  положајез^  назначени  први  санџак-бег.  Како  се 
којекуда  спомиње  да  је  Михаило  Апђеловић,  велики  вој- 
вода  код  деспота  Лазара  и  пеко  време  намесник  деспот- 
ског  достојанства,  имао  брата  пашу  у  Турској  код  султана, 
и  како  је  избор  истога  Михаила  значио  пристајање  Србије 
уз  Турску,  и  како  је  уклањање  истога  Михаила  с  тога  места 
било  повод  рата,  који  је  у  Србији  потпуно  укинуо  народну  др- 
жаву,  то  би  се  дало  веома  разумети,  да  је  овај  Лукарићев 
Алија  Анђеловић  био  исто  лице  са  нашим  Али-бегом  ђерзе- 
лезом.  Задржавајући  се  за  сада  једино  на  напоменама  у  том 
правцу,  назначићемо  још  само  то,  да  се  Али-бег  у  угар- 
ским  историјама  спомиње  више  пута  као  војнички  вођ 
турских  упада  у  Угарску,  који  су  од  Смедерева  потиски- 
вани.  Изгледа,  да  су  угарски  историци  бележили  само 
оне  упаде,  који  су  били  одбијени.  Први  је  одмах  пр- 
вих  година  владе  Али-бегове  над  Србијом  1462.,  кад 
је  Али-бег  једним  упадом  у  Срем  имао  да  збуни  Маџаре, 
1:оји  су  били  пошли  у  помоћ  Румунима.  Годину  дана 
касније  Али-бег  је  прелазио  у  Банат  да  се  за  то  освети, 
пли  је  и  ту  зло  прошао.  Још  годипу  дапа  касније  упадао  је 
он  опет  у  Срем,  да  примами  краља  Матију,  који  се  ба- 
вио  у  Угарској  с  оне  стране  Дунава.  Краљ  Матија  је 
изашао  на  сусрет,  али  је  Али-бег  опет  био  разбијен. 
(уВи  ти  догађаји   били    су    пре  него   што  је  Змај-деспот 

^)  Сор1080  г18(геио  (1е  ^И  аппа11  (11  Каиза,  Уепе(ла,    1606. 


Последаи  Бранвовићи.  35 

Вук  био  прешао  у  Угарску.  Попгго  песма  Богшпићеве 
збирке  спомиње  Али-бега  као  побратима  Змај-деспотова, 
и  пошто  се  зна  да  се  он  до  1465.  бавио  међу  Турцима 
—  није  немогућно  да  се  и  он  сам  налазио  негде  у  бли- 
зости  и  да  се  и  лично  ближе  познавао  са  Али-бегом.  По- 
следњи  догађаји,  у  којима  се  спомиње  Али-бег,  јесу  до- 
гађаји  у  1476.  у  лето,  који  се  доста  слажу  са  оним,  што 
је  0  Али-бегу  Милићевић  у  Кнежевини  Србији  забележио 
и  што  је  горе  наведено.  Али-бег  је  и  тада  добио  запо- 
вест  од  султана  да  удари  на  Тамишварски  Банат.  Он 
узме  у  помоћ  и  свога  брата  Скендер-бега,  који  као  да 
је  неким  суседним  сапџаком  заповедао,  и  пређе  у  Банат. 
Међу  осталим  угарским  војводама  тамо  га  дочекају  и 
Јак1пићи  и  Змај-деспот  Вук.  Разбијен  у  Банату,  Али-бег 
се  повуче  преко  Дунава  к  Смедереву ;  али  га  је  угарска 
коњица  терала  даље,  и  он  је  бежао  к  месту,  које  угар- 
ски  историци  бележе  Рос2а21п,  али  које  ће,  без  сумње, 
бити  Пожаревац.  Само  се  Али-бег  спасе  на  чамцу,  а  брат 
му  Скендер  ту  погине.^)  После  ових  догађаја  Али-бег  се 
више  нигде  не  спомиње.  Енгел  под  годином  1481.  спо- 
миње  већ^као  пашу  у  Смедереву  Скендера,  ^и!  86  (1о- 
гп1пит  бегухае  бСгЉ!!.  Ако  би  то  био  брат  Али-бегов, 
онда  не  би  могло  бити  истина,  да  је  он  1476.  погинуо ; 
свакојако  је  Али-бега  међу  1476.  и  1481.  с  овог  света 
нестало. 

Онај,  дакле,  ђерзелез,  који  се  у  сватовским  песмама  о 
Змај-деспоту  Вуку  пева  као  побратим  и  као  супарник  ње- 
гов,  не  може  бити  нико  други  него  његов  прави  супарник, 
а  некад,  може  бити,  и  побратим  Али-бег,  који  је  за  не- 
посредне  турске  владе  први  владао  Србијом  као  сахцгак- 
бег.  Владање  је  то  морало  имати  и  поезије  и  иптереса. 
Губернаторски  стан  Алн-бегов  налазио  се  таман  у  дво- 
рима,  који  су  бпли  столица   Бранковићима.    Ако  је  још 

*)  Баш  исти  тај  сиучај  описује  се  у  јвдном  писму  кра.Ћу  Матији, 
штампаном  .у  В.  Макушева  (Мсторијски  споменици  јужних  Словена  и 
околних  народа^  Гиасник  II.  оде.т»ак  књ.  XIV.  239.).  Ту  се  аа  Али-бега 
каже,  да  је  он :  ип  ^ап  Тзавва  (1е1  Тигсо  еС  110  1о  ^и1)егпо  ^е  8те(1го 
е1  ^иаз!  с1е  1и11а  1а  бегуја. 


36  Последњи  БранЕовићи. 


Али-бег  био  ипотурица,  као  што  је  велика  прилика,  онда 
се  Змај-деспот  борио  и  с  непријатељем  и  с  узурпатором. 
Какви  су  узроци  учинили,  те  је  исти  јунак  постао  срп- 
ским  мусломанима  заступник  Краљевића  Марка,  тражило 
би  и  више  података  и  више  простора  него  што  нама 
на  расположењу  стоји. 

Историја  казује  за  тегобе,  на  које  су  српски  деспотп 
и  досељеници  у  Срему  наилазили  одмах  од  почетка  свога 
досељења  од  старо-седелаца  католика  и  од  староседелачке 
католичке  властеле.  У  Богишићевој  збирци  налази  се  једна 
песма,  којој  се  историјска  подлога  мора  тражити  у  тим 
тегобама.  То  је  песма  под  бројем  14.  на  страни  42  с 
насловом:  *Кад  се  свадио  Огњсни  Бук  и  Бан  Пав'о  Стри- 
јемљанин.*  Песма  пева,  како  су  Змај-деспот  Вук  и  бан 
Павао  Сријемљанин  послани  од  краља  угарскога  с  вој- 
ском  на  Косово,  и  како  им  је  срећа  послужила,  те  су 
Турке  разбили,  па  и  самога  пашу  Хасан-пашу  Предоје- 
вића  жива  ухватили  и  многе  Турке  заробили.  Кад  се  ме- 
сто  Косова  метне  Србија  или  Босна,  одмах  ће  се  добити 
право  земљшпте,  на  коме  се  такав  догађај  збио.  У  по- 
вратку  Змај-деспот  Вук  оде  кући,  и  робље  упути  у  Будго! 
са  баном  Павлом.  Кад  је  краљ  у  Будиму  стао  питати^ 
ко  је  Турке  разбио,  бан  Павле  одговори: 

„  Ја  сам  Турке  разбио  на  размјерној  иокрајини, 
А  Вук  ти  је  Огњени  ту  невјеру  учинио; 
Кад  се  војска  почела  прима  војсци  ударати 
Тад  је  Вуче  побјег'о  у  планину  у  зелену ; 
А  када  смо  разбили  турску  војску  свуколику, 
Тад  се  Вуче  извуче  из  планине  из  зелене, 
Тере  иде  по  пољу  мртве  главе  ос^јецати." 

Међу  господом,  која  су  то  слушала  и  која  су  гле- 
дада  како  се  краљ  после  те  приповетке  ражљутио  и  ре- 
као  да  ће  Вука  *худом  смрћу  уморити«,  био  је  и  Митар 
Јакшић,  који  отрчи  те  Змај-деспоту  каже,  шта  је  на  њ 
наклеветано  и  шта  му  се  спрема.  Вук  дође  у  краљеву 
трпезу,  и  краљ  га  прекори  за  тобожњу  издају  учињену  на 
Косову.  Онда  Вук  стане  говорити: 


Пооледњи  Бранков!^. 


„Истина  је,  што  говориш,  св'јетла  круно,  свеколико, 

Ово  имаш  тамнице  турскијех  шужањ  напуњене, 

И  ти  имаш  у  тамници  Хасан-пашу  Предојевића, 

Чини  њега  прида  те  из  тамнице  довестити, 

Нека  теби  он  каже  по  истини  свеколико, 

Ко  је  Турке  разбио,  ко  л'  је  њега  ухитио, 

И  ко  ти  је  тамнице  турскијех  шужањ  напунио?" 

Краљ  послуша  Вука,  и  изведе  из  тамнице  Хасан- 
пашу  Предојевића.  Турчин,  не  знајући  никоме  имена,  каже 
истину  и  рекне  краљу,  да  онај  што  му  седи  уз  десно 
колено  (то  је  био  клеветник)  није  достојан  да  седи  онде 
него  на  дну,  где  седи  онај  (Змај-Огњени  Вук),  који  је 
њих  победио  и  обратио.  Паша  наставља: 

„Он  је  Турке  разбио,  и  мене  је  ухитио, 
И  твоје  је  тамнице  врл'јех  Турак  напунио. 
Да  онога  јунака  на  Косову  не  бјеше, 
Ваше  би  се  владике  црна  руха  наносиле, 
Што  ће  га  се  наносити  наше  буле  и  кадоне. 
Кад  би  им'о  јунака  цар  свијетли  онакога, 
Он  би  њега  учиниоза  везијера  великога." 

За  оно  што  је  клеветник  на  Змај-деспота  нанео,  по- 
тврдио  је  паша  да  је  исто  његово  дело.  Змај-деспот  на 
те  речи  за  самом  краљевом  трпезом  почне  ударати  буз- 
дованом  бана  Павла  Сријемљанина.  Други  пут  опет,  кад 
је  Змај-деспот  Вук  са  »размјерне  покрајине«  терао  Бу- 
диму  мноштво  заробљених  Турака,  неки  су  дотрчали  краљу 
говорећи  му,  да  га  је  Вук  издао,  да  је  пребегао  к  Тур- 
цима  и  да  ено  са  силом  турском  иде  на  Будим.  Краљ 
није  поверовао  клевети,  и  брзо  се  уверио,  да  Вук  доиста 
не  води  турску  војску  него  турске  заробљенике. 

У  Летопису  за  1848.,  I.  102.  наштампао  је  госп. 
ђ.  Стефановић  песму  »Змај  деспот  Вук  и  бане  од  Ле- 
ђана.«  У  тој  песми  као  да  је  спомен  Вукова  војевања 
по  северним  пољским  и  чешким  крајевима.  Пева  се  у 
њој,  како  је  леђански  бан  тражио  од  Вука  коња  и  оружје 
1ПТ0  од  баба  има,  п  прети  му,  да  ће  га  раскопати,  ако 
то  не  учини.  Вук  се  дигне  к  њему  под  његове  дворе,  не 


38  Поодедњи  Бранкови^л. 


хотећи  га  чевати.  У  тој  песми  љуба  бана  леђанскога  опи- 

сује  Вука: 

„Господине  од  Леђана  бане, 

Грдан  јунак  седи  на  коњицу, 

А  чудан  је  коњиц  под  јунаком, 

Ја  не  видех  такога  јунака, 

Пламен  му  се  уз  образе  вуче, 

Из  очију  варнице  искачу, 

А  у  зуби'  црно  јагње  држи, 

И  чудно  је  јунака  оружје." 

Разуме  се,  да  бан  од  Леђана  плаћа  главом  само  пхто 
се  видео  са  нашим  јунаком. 

Још  су  интересне  песме  о  смрти  Змај-деспота 
Вука,  јер  кроз  њих  још  један  пут  избија  народно  схва- 
тање  0  змајској  и  надземаљској  природи  Змај-деспотовој. 
Један  варијанат  оваке  песме  сачуван  нам  је  у  Богиши- 
ћевој  збирци,  а  један  у  Милутиновића  Певанији. 

Богишићев  варијанат  (страна  49.  под  бр.  16.  с  на- 
словом  »Кад  је  Вук  Огњени  умр'о  шта  је  наредио  на 
смрти*)  овако  је  изведен. 

Змај-деспот  Вук  дође  кући  рањен  са  бојишта,  и  ни- 
шта  не  говорећи  ни  мајци  ни  љубовци,  затвори  се  жа- 
лостан  у  своју  собу.  Жена  његова  видећи  да  се  В)т, 
тако  никоме  не  јављајући  се,  у  своју  собу  затвара,  по- 
мисли  и  каже  мајци  Вуковој,  да  је  13ук,  може  бити,  до- 
вео  собом  какву  лепу  робињу,  и  да  се  с  њом  у  собу  за- 
твара.  Попустивши  таквим  мислима,  Вукова  жена  стане 
гледати  кроз  врата,  и  тако 

„У  камари  угледала  од  планине  б'јелу  вилу, 
Дје  му  ране  умиваше,  а  Змај  му  их  отираше, 
Кад  то  бјеше  Барбара  црнијем  очим  сагледала, 
Бјеше  се  млађахна  к  Ванђелини  повратила. 
„А  не  знаш  ли,  мајко  мила,  што  се  Вуку  догодидо? 
„Њега  ти  су,  жалосна,  клети  Турци  изранили; 
„Оно  с  њиме  у  камари  од  планине  б'јеле  виле 
„,1је  му  ране  умива,  а  љути  их  Змај  отире." 

Али  позната  пстина,  да  се  надземаљска  бнћа  крећу 
само  под  завесом  потпуно  непровидне  тајне  и  незнаности. 


Поодедњи  БранковЈ^.  39 

показује  се  и  овде.    То  се  види  из  даљег  тока  песме,  у 
ком  се  пева: 

„Ма  кад  бјеше  зачуло  Огњен  Вукато  знамење, 
Он  час  ми  је  из  камаре  то  знамење  побјегнуло. 
Кад  видио  Огњеп  Вуче  да  је  знамење  побјегнуло 
У  камару  дозива  вјенчану  љубовцу  своју. 
И  овако  Варбари,  љуби  својој  говораше: 
Што  учини,  љубовце,  видио  те  Бог  велики? 
За  што  данас  отрова  Вука  твога  господара? 
Али  оде  Барбара  Огњен-Вуку  одговарат': 
„Зашто  мени  говориш,  господару,  луде  р'јечи? 
„Нисам  тебе  отровала,  ни  о  тему  помислила." 
Али  Вуче  Огњен  љуби  својој  одговара: 
„Н'јеси  мене  отровала,*  што  си  вилу  угледала, 
Него  си  ме  отровала,  што  си  мајци  повиђела." 

За  тим  наређује  што  треба  за  последњи  час. 

У  Милутиновићевој  Певанији  у  104  песми  па  стр. 
183  пева  се  такође  *Смрт  Змај-огњана  Бука.*  Израњен 
од  седам  раиа  па  мегдапу  са  ђерзелез-Алијом  Змај-де- 
спот  Вук  долази  двору  своме  и  виче  слугама: 

„0  Богу  ви,  моје  вјерне  слуге, 
„Отворите  деветоро  врата, 
„Увед'те  ме  по  девет  камара, 
„Поставите  на  главицу  стражу, 
„Да  ми  љуба  не  би  ране  видла." 
Брзо  ми  га  послушале  слуге, 
Уведоше  г'  по  девет  камара, 
На  главицу  поставише  стражу. 
Али  Вуку  Боже  не  помози, 
Е  је  стражу  санак  преварио, 
А  она  се  кучка  домишљаше, 
Те  гвоздени  сврда'  узимаше, 
Те  проврће  деветоро  врата, 
Те  му  кучка  ране  видијела, 
Али  Вука  биљима  видаху, 
Змија  њему  биље  доносаше, 
А  вила  му  биље  привишпе, 


^о  Пооледњи  Бранковикн. 


А  вук  Вуку  лиже  ране  љуте. 

Цнче  змија,  па  под  кам  утече, 

А  полеће  у  облаке  вила, 

А  завија  у  гориду  вуче, 

11а  ка  виђе  Змај-огњани  Вуче, 

Е  заиста  хоће  погинути, 

Он  дозива  своје  вјерне  слуге, 

Па  овако  њима  бесједио  : 

„Моју  кучку  љуби  ухватите, 

„На  гвозден  је  ражањ  навртите, 

„Како  јагње  црно  испед'те  је!" 

Па  још  ћаше  говорити  Вуче, 

Ма  из  њега  душа  испанула.** 
Тако  се  свршава  од  рођења  до  смрти  доведен  овај 
јуначки  живот  у  нашој  народној  поезији.  Разни  по  вре- 
мену  и  по  перу  преписача  варијанти  пе  губе  сеодједне 
главне  линије,  која  се  —  не  тек  у  садашње  дане  — 
трудила  да  на  деспота  Вука  Бранковића  пренесе  црте 
змајског  јунака,  које  су  се  без  сумње  и  пре,  али  се  већ 
не  зна  на  које  име,  певале. 


Као  цветна  леја  око  каквог  мраморног  споменика 
развија  се  око  статује  Змај-деспота  Вука  и  његовог  су- 
парника  ђерзелез-Алије  поезија  о  браћи  Јакшићима.  Ми 
смо  0  њима  говорили  напред  као  о  командантима  и  на- 
следним  племићима  тврђаве  београдске,  како  их  је  народно 
мњење  обележило.  И  ма  да  су  они  јунаци  били,  народна 
поезија  је  око  њихова  имена  сасредсредила  више  фами- 
лијарне  сцене,  сцене  домаћег  живота,  сцене  витешЕОг  осе- 
ћања,  него  ли  јуначке  ствари.  Тешко  је  пронићи  у  тајну 
народнога  смишљања,  те  се  домислити,  откуд  су  браћа 
Јакшићи  послужили  као  кристализациона  тачка  за  такво 
смишљање.  Да  ли  је  песничка  грађа,  која  се  око  њих  насла- 
га.1а  из  литературе,  или  из  старијих  спомена,  или  позајмица 
од  око.таих  народа,  питања  су  која  ћемо  ми  у  овом  послу  са 
свим  оставити  на  страну.  Али  су  они  доиста  постали  среди- 
ште,  око  којега  су  се  п|Шкупили  последњи  звуци  витешкога 


/ 


Пооледњи  Бранковики.  '^! 

доба,  иоследње  цртице  средњевековне  поезије.  И  ово  тим 
већма  интересује  и  тим  лакше  пада  у  очи,  што  иза  њих  у 
историји  настаје  потпуно  ннве.тирано  време  ропства,  а  на- 
родна  поезија  прелази  у  Далмацију  и  Прпморје,  те  тамо 
почиње  певати  ускоке  и  сењске  јунаке.  Сцена  се,  дакле, 
иосле  Јакшића  савршено  мења,  и  Јакшићи  су  последњи 
круг  у  ономе  низу,  који  се  почиње  царем  Стефаном  и 
Иемањићима  и  у  којем  најсветлије  место  заузима  Краље- 
вић  Марко  са  косовским  јунацима. 

0  предцима  њиховим  и  у  опште  о  лози  њиховој  не 
казују  нам  много  историјски  извори.  Мих.  Костантиновић, 
сувременик  њихов,  био  је  у  војсци  Јакше  Бресића,  ко- 
јега  је  деспот  ђурађ  Бранровић  био  посто  под  Цариград 
са  1500  коњаника  као  спомоћном  војском,  коју  је  су.т- 
тану  дужан  био  давати.  Иети  је,  дакле,  лично  познавао 
Јакшу,  п  он  каже  пзреком,  да  је  исти  отац  Јакшићима 
у  Угарској,  а  то  су  ови,  о  којима  песме  певају  и  о 
којима  се  ми  бавимо.  Можемо  претпостављати  да  је 
Јакша  живео  у  Србији,  а  да  су  његови  синови  после 
1459.  пресели.1и  се  у  Угарску,  где  су,  као  што  је  поз- 
нато,  добра  у  Срему  имали.  Јакшин  син  Дмитар,  који  је 
погубљен  у  Смедереву  на  језавском  мосту  1486.  године, 
био  је  ожењен  Милицом,  с  којом  је  имао  синове  Сте- 
фана  и  Марка,  а  за  ту  се  Милицу  мисли,  да  је  могла 
бити  кћи  ђурђу  Бранковићу.  Други  син  Јакшин  Стефан, 
који  је  умр'о  у  Бечу  1489.,  имао  је  сина  Дмитра  и  кћер 
Јелену,  која  је  била  удата  за  деспота  Јована  Бранковића. 
Још  се  мисли,  да  је  Јакша  осим  синова  Дмитра  и  Сте- 
фана  имао  и  кћер,  по  имену  Маргиту,  о  којој  нешто  пе- 
сме  певају.  Сви  ови  Јакшићи  помињу  се  у  историји  као 
војводе  и  јунаци,  и  они  су  готово  редовно  били  учесници 
свију  оних  ратова,  који  су  у  време  Змај-деспота  Вука 
вођени.^) 

У  народној  поезији  јављају  се  у  више  слика.  На- 
пред  је  показано,  како  о  њиховом  положају  мисли  на- 
родна  поезија,  која  их  редовно  везује  за  Београд.    При- 

*)  Срби  у  Угарској,  њихова  повесница,  и  т.  д.  С  Францускога  пре- 
вео  др.  Стеван  Пав..10впћ,  стр.  57.  ^ 


42  Пооледњи  Бранковићи. 

ликом  тога  пзлагања  поЕазана  је  песма  о  женидби  Јакши- 
ној,  0  рођењу  Јакшића  и  о  постању  цркве  Ружице  у  Бе- 
ограду.  Сад  ћемо  погледати  остале  слике  народне  поезије, 
у  које  су  уплетени  Јакшићн. 

Из  горе  показаних  историчких  бележака  види  се 
како  најстарији  син  једнога  брата  бива  крштен  именом 
другога  и  обратно,  тако,  да  Дмитар  има  сина  Стефана 
II.,  а  Стефан  Дмитра  II.  То  би  било  историјско  сведо- 
чанство  братске  љубави  међу  том  браћом.  И  народна  по- 
езија  савила  је  мало  по  мало  око  њих  све  слике  фами- 
лијарне  љубави,  које  се  у  нашој  поезији  певају. 

Има  једна  народна  песма  о  љубави  двојице  браће, 
која  је  особито  интересна,  али  која  по  свему  склопу 
своме  буди  мисао  на  чисто  средњевековна  времена  и  на 
властеоски  племићски  живот  у  њима.  То  је  као  нека  ро- 
манса  0  братинској  љубави,  коју  виле  или  жена  не  могу 
да  подносе.  Та  чудна  љубомора  доводн  сукоб  и  увек  тра- 
гичан  и  жалостан  свршетак.  Бук  Ст.  Караџић  је  у  сво- 
јој  збирци  (књ.  И.  бр.  10.  и  11.)  наштампао  два  вари- 
јанта  0  томе  љубоморном  женском  неподношењу  братинске 
љубави.  У  оба  Вукова  варијанта  предметје  узет  у  опште 
романтично,  и  у  њима  се  мнсао  не  везује  за  браћу  Јак- 
шиће.  Илемићско  порекло  песме  види  се  по  турским  име- 
нима  и  ио  свима  детаљима,  којп  нас  воде  у  дворове  истур- 
чене  наше  властеле  по  Босни.  Први  Вуков  варијанат 
носи  наслов  *Милан-бег  и  Драгутин-бег,*  а  други 
*Мујо  и  Алија.«  Као  што  ће  се  одмах  видети,  већи 
је  број  варијаната,  који  се  певају  на  имена  Јакшића, 
тако,  да  изгледа  да  су  само  потурчењацп  сачували  старију 
форму  без  икаква  историјског  имена  У  првом  Вуковом 
варијанту  браћа,  која  су  се  особито  миловала,  тако,  да 
су  се  под  њима  добри  коњи  љубпли,  зва.1п  су  се  Милан 
и  Драгутин.  Опи  се  завађају  женидбом.  Кадје  Милан-бег 
Драгутин-бегу  говорпо  да  се  жене,  Драгутип  му  је,  у 
злој  слутњи,  рекао : 

„Ласно  би  се,  брате,  иженпли, 
Ал'  кад  туђе  сеје  саставимо, 
Тл^е  ћљ  нас  сеје  .завадити, 


Поодедњи  БранЕОвићи.  ^'^ 


Вашка  ће  нам  дворе  поградити, 

Између  њих  трње  посадити, 

И  кроз  трње  воду  навратити, 

Нека  трње  у  висину  расте, 

Да  се  никад  састат'  не  моремо." 
И  доиста,  кад  се  Милан  оженио,  његовој  невести 
је  прва  реч  била  да  потражи  главу  брата  његова,  и  она 
је,  у  својој  љубоморној  мржњи,  одмах  склопила  план 
како  ће  Драгутин  у  лову  од  звера  арслана  погинути.  У 
повратку  и  у  жалости  Милан  тек  види  дубљину  боље, 
коју  је,  слушајући  љубу,  себи  нанео.  Он  свршава  што 
њој  одмах  задаје  смрт,  бацивши  је  с  куле  на  авлију,  а 
сам  отишавши  у  свет.  Ругобу  и  страсност  љубоморе  код 
Миланове  невесте  песма  је  ванредно  увећала  цртајућп 
особиту  милост  Драгутинову  према  снаси  својој. 

У  другом  варијанту  Вукове  Збирке  (II.  48  стр.) 
браћа  Мујо  и  Алија,  сред  превелике  братинске  љубави, 
најпре  зажале  један  на  другога  што  'су  један  исти  лов 
сваки  својој  птици  ловици  приписивали.  Виле  међу  тим 
понесе  љубомора  због  њихове  братинске  љубави.  Једна 
их  од  њих  и  завади  тако,  да  Мујо  А.шју  убије.  Кад  је 
касније  Мујо  видео  шта  је  урадио,  он  и  себе  прободе 
ханџарем. 

А  већ  у  Богишићевој  збирци  старијих  народних  пе- 
сама  под  бр.  43  (стр.  113.)  чита  се  песма  »Како  пла- 
нинкиња  вила  завади  два  брата  Јакшића.«  У  тој  песмп 
виле  планинкиње  почну  међу  собом  говорити,  да  би  ону 
планинкињу  вилу  поставили  краљицом  над  свима,  која 
би  два  брата  Јакшића  завадила.  Једна  се  од  њих  начини 
девојком,  и  како  су  се  браћа,  јашући  планином,  таман 
0  женидби  разговарала,  она  им  се  јави,  и  обојици  така 
срце  за  собом  занесе,  да  кад  рече  да  полази  за  Стјепана^ 
Митар  убије  одмах  Стјепана,  а  после  одмах  и  сам  себе^ 
чим  је  видео  шта  је  учинио.  Песмаје,  како  се  види,  са 
свим  слична  Вуковом  варијанту  о  Мују  и  Алији. 

Један  варијанат,  штампан  у  «Вили*  1867.  стр.  453^ 
опет  приписује  највећу  братинску  љубав  браћи  Јакши- 
ћима.  Ту  се  опет   виле   истнчу   да^  заваде   браћу,    и  тај 


44  Пооледњн  Бранковићи. 

неплеменити  посао  покреће  вила  старешица,  обричућп 
пола  старешинства  оној  вили,  која  би  заваду  извршила. 
Завада  се  и  ту  врши  тпме,  што  се  вила  претвара  у  де- 
војку.  Стјепан  хтедне  узети  девојку.  а  Митар  га  копљем 
са  земљом  састави.  Али  у  повратку,  пустивши  сокола 
да  ухвати  утву  златокрилу,  соко  му  се  врати  са  салом- 
љеним  десним  крилом,  које  је  у  гори  саломио,  и  на  питање 
како  му  је  без  деснога  крила,.  писком  одговара,  да  му  је 
»као  брату,  који  брата  нема.«  На  дрвеној  ћуприји  дорат 
му  с.томи  ногу,  и  на  питање,  како  му  је  без  ноге  четврте, 
дорат  писком  одговара,  да  му  је  »као  брату,  који  брата 
нема.*  У  тај  мах  спази  и  да  девојке  за  њим  нема,  јер 
је  вила  била  одлетела.  Он  се  враћа  у  планину,  и  у  по- 
вратку  се  налази  са  Краљевићем  Марком,  који  вилу  хвата 
и  нагони  је  да  Стјепана  извида.  Овде  се  песма  свршује 
лепо,  јерјепевање  0  браћи  састављено  са  предметом,  који 
се  у  другој  песми  пева  за  Милоша  Обилића  и  Краљевића 
Марка.  Устајући  из  мртвих,  Стјепан  само  проговара: 

„Аобраћо,  давно  ли  сам  засп'о, 
Што  ме  прије  пробудили  нисте!" 
Варијанат  штампан  у  Петрановпћа  под  бр.  6  (стр. 
47  издање  од  1867)  сличан  је  доста  овима  последњим. 
И  у  њему  виле  завиде  братинској  љубави;  и  у  њему  их 
завађају  тиме,  што  се  једна  од  њих  начини  девојка.  Само 
у  Петрановића  један  је  од  браће  ожењен,  и  он  баш,  и 
то  Дмитар,  диже  за  се  вилу  девојку.  Други  брат  Стјепан 
моли  брата  да  њему  Д11  девојку  пошто 

„Не  подоба  т^јачу  крштеноме 
Држат'  двије  вјеренице  љубе," 

али  га  Дмитар,  истп  који  је  девојку  зграбио,  сабљом 
псечс.  Кад  је  њега  вила  одбегла,  кад  се  он  покајао  и 
натраг  вратио,  Стјепап  му  наручује  како  ће  љубу  утешити: 

„Дпмит1)ије,  брате  од  матере, 
Да  с'  простимо  и  да  с'  ха.1алимо, 
Ја  умријех,  ти  ћеш  останути, 
Хајде,  брате,  двору  бијеломе, 
Дору  мога  свежи  за  својега, 


Пооледњи  Бранковики.  45 


Тебе  хоће  сусретати  љуба, 
Питаће  те  брате  Димитрије: 
„Камо  теби  твој  братац  рођени, 
„А  твој  братац,  мој  мио  ђевере?" 
Немој  ми  се,  брате,  расрдити, 
У  жалости  љубу  погубити, 
Веће  њојзи  тихо  одговарај : 
„А  Бога  ми,  моја  верна  љубо, 
Братац  ми  је  ост'о  у  приморју." 
И  кад  га  љуба  заиста  запита  за  свога   девера  —  он  је 
посече !  Толико  је  сила  смишљања  у  певача  Петрановп- 
ћевих  била  ослабела,  да  већ  нису  умели  да  виде  шта  су 
чим  иде,  шта  ли  не !  И  тај  се  варијанат,  после  нескладног 
и  суровог  епизода  о  љуби,  свршава  са  смрћу  и  другога 
брата.  Као  увек  —  тако  сеи  овде  у  варијанту    Петрано- 
вићеве  збирке  види  силно  опадање. 

К  овој  слици,  где  виле  завиде  братинској  љубави, 
пли  где  женска  љубав  долази  да  братинску  љубав  сломи, 
иде  као  паралела  друга  једна  слика,  која  се  и  опет  на- 
лази  и  као  засебна,  у  опште  испевана  епска  романса,  и 
као  препевана  на  браћу  Јакшиће,  везана  дакле  с  извеспим 
историјским  именима. 

То  је  песма  под  бр.  5  у  другој  књизи  Вукове  збирке 
на  стр.  14.  У  њој  се  пева  љубав  сестринска  према  браћи, 
којој  снаха  јед1на  завиди,  другим  речима  суревњивост  из- 
међу  љубави  сестринске  и  љубави  женине.  Песма  пева 
два  брата  Павла  и  Радула,  и  међу  њима  сестрицу  Јелицу, 
која  је  последња  своју  браћу  тако  љубила,  да  је  завист 
—  љубомору  —  у  снахе  Павловице  изазвала.  Павловица 
покуша  прво  да  у  своје  грешне  намере  уведе  Радуло- 
вицу,  али  кад  то  пе  могне,  јер  јој  Радуловица  на  питање: 
зна  ли  каква  биља  од  омразе.  одговори,  да  она  не  зна 
биља  од  омразе,  да  су  и  њу  браћа  миловала,  те  да  не 
би  казала  и  да  зна,  Павловица  стане  чинити  права  зла, 
да  би  омразила  Јелицу  са  својом  браћом.  Тако  отиде 
собом  те  убоде  врапца  на  ливади  п  каже  своме  господару 
како  је  врапца  Јелица  убила.  Други  пут  отиде  те  закоље 
сокола,  па  и  за  њ  каже,  да  га  је  убила  Јелнца.  Кад  и  за 


46  Последњи  Бранковићи. 

прво  и  за  друго  брат  поверује  клетви  Јеличиној,  која  се  и 
својив!  и  братовим  животои  заклињала  да  то  није  учи- 
нила,  несрећна  снаха  оде  по  вечери  те  украде  ноже 
заовине  и  њима  у  колевци  закоље  своје  дете.  Страхови- 
тија  мрзост  није  се  дала  представити;  већа  сила  љубо- 
море  не  да  се  ни  замислити.  Кад  је  сутра  дан  свануло, 
она  трчи  Иавлу  и  каже  како  му  је  сестра  чедо  заклала, 
и  ако  јој  не  верује,  позива  је  да  јој  извади  ноже  од 
појаса.  Павле  потрчи  к  сестри,  која  је  још  спавала,  нађе 
јој  под  главом  ножеве,  који  су  би.1и  у  крви  огрезли. 

„Кад  то  виђе  Павле  господару, 
Трже  сестру  за  бијелу  руку: 
„Сејо  моја,  да  те  Бог  убије! 
„Буд'  ми  закла  коња  на  ливади 
„II  сокола  у  зеленој  башчи, 
„Зашт'  ми  закла  чедо  у  колевци?" 
Сестрица  се  брату  кунијаше: 
„Нисам  брате,  живота  ми  мога! 
„Живота  ми  и  мога  и  твога! 
„Ако  ли  ми  не  верујеш  клетви, 
„Изведи  ме  у  поље  широко, 
„Па  ме  свежи  коњма  за  репове, 
„Растргни  ме  на  четири  стране." 

Братац  не  поверује  сестри,  он  је  растргне  коњма,  али 

„ђеје  од  ње  капља  крви  пала, 
Онђе  расте  смиље  и  босиље; 
ђе  је  она  сама  собом  пала, 
Онђе  се  је  црква  саградила." 

Павловица  се  мало  по  том  разболи,  и  боловала  је 
десет  година,  да  јој  је  кроз  кости  трава  проницала,  у 
којој  сусе  легле  љутезмпје  те  јој  очи  пиле  и  у  траву  се 
криле.  У  том  јаду  она  моли  свога  мужа  Павла,  да  је 
води  заовиној  цркви,  не  би  ли  јој  црква  опростила.  Па- 
вле  учини  по  њеној  молби;  али  кад  су  били  близу  цркве, 
нешто  из  цркве  проговори  да  Павловица  цркви  не  иде, 
да  њој  црква  неће  опростити.  Онда  Павловица  замоли 
мужа,  да  је  не  води   кући,   него  да  је   коњма   растргне 


Последњн  Бранковићи.  ^^7 

онако  исто  како   је  заова  јој    растргнута.    Павле   учинн 
и  то  по  молби. 

„ириве.за  је  коњма  за  репове, 

11а  је  одби  низ  поље  широко. 

ђе  је  од  ње  кашва  крви  пала, 

Онђе  расте  трње  и  коприве; 

ђе  је  она  сама  собом  па.1а, 

Језеро  се  онђе  провалило, 

По  језеру  вранац  коњиц  плива, 

А  за  њиме  злаћана  колевка, 

На  колевци  соко  тица  сива, 

У  колевци  оно  мушко  чедо, 

Под  грлом  му  рука  материна, 

А  у  руци  теткини  ножеви." 
Где  је  извор  или  оригинал  ове  приче,  ја  овде  ис- 
траживати  нећу  —  а.1и  сама  ова  версија,  коју  је  Вук 
нашао  и  штампао,  показује  њен  чисто  песнички  и  пот- 
пуно  неисторичан  тип.  А  на  тој,  каоина  толикима  дру- 
гим  песничким  причама,  види  се  како  наш  народ  има 
то  особито  својство,  да  песничким  стварима  исторички 
тип   даје. 

Милићевић  је  у  Кнежевини  Србији,  1082,  забележио 
у  пожаревачком  округу  цркве  Заову,  Рукомију  и  Бра- 
дачу.  За  њих  и  за  постање  њихово  везана  је  ова  песма. 
У  том  се  округу  прича  да  су  браћа  Павле  и  Радул,  који 
се  у  поменутој  песми  Вукова  издања  певају,  ж  и  в  е  л  и  у 
Београду,  а  ту  да  су  имали  своје  летњиковце;  да  се 
црква  Заова  зове  по  заови,  о  којој  ова  песма  пева,  да 
је  иста  црква  начињена  онде,  где  је  собом  пала  заова; 
црква  Рукомија  да  је  саграђена  онде,  где  је  пала  њена 
рука;  црква  Брадача  онде,  где  је  пала  доња  вилица  и 
брада,  а  вода  Сестрољин  да  је  потекла  онде,  где  су  очи 
њене  на  земљу  пале.  Језеро  пак  које  се  провалило  где 
Је  пала  проклета  Иавловица,  једни  кажу  да  је  оно  у 
циганској  мали  у  Пожаревцу,  и  да  је  до  скора  било 
дубоко,  али  се  сада  већ  засуло;  други  веле  да  је  она 
баретина  код  саме  цркве  Заове. 

Ова   локализација  у  пределима    старога    Браничева 


48  Последњи  БранЕОвићи. 


већ  везује  причу  за  Београд  и  за  два  брата,  који  су  по 
народном  предању  господарп  п  паследна  властела  у  њему. 
А  далеко  одатле,  у  Восни,  певачи  су  већ  исту  причу 
потпуно  везали  за  Јакшпће.  У  Петрановића  зборнику  под 
бр.  7  пева  се  нешто  друкчије,  али  без  икакве  сушта- 
ствене  разлике,  иста  песма,  која  је  у  Вука  под  бр.  б  и 
која  је  горе  опширно  изведена.  Ту  се  браћа  зову  Јак- 
шићи  Павле  и  Стјепан.  Сестри  је  име  Јелица;  Веоград  се 
не  помиње;  једноме  брату  још  је  остављено  име  Пав.те. 
Веза  је  дакле  још  овлашна,  и  тако  рећи  у  самоме  по- 
станку.  Али  она  најочитије  показује  како  састојци  пзве- 
сне  песпичке  приче  приањају  за  историјске  споз1ене,  у 
којима  има  сличпости  с  њима,  и  око  којих  се  већ  сави.та 
друга  слична  песничка  грађа. 

Тако  има  још  једап  круг  песама,  у  којпма  се  пева 
љубав  братинска  међу  Јакшићима  као  предмет  искуша- 
вања  или  као  нишан  женске  љубоморе  и  повод  мржње, 
која  такође  на  деобу  излази. 

Почећемо  песмом  под  бр.  99  у  другој  књизи  Вукове 
збирке  стр.  629.  У  тој  се  песми  пева,  како  Степану 
Јакшићу  љуба  говори,  да  оде.1и  Митра  брата  свога.  или 
да  ће  му  се  она  у  дворовима  обесити.  Ту  се  види  још 
да  је  само  Степап  ожењен,  а  Митру  да  се  о  женндби 
ни  поменути  не  може.  На  послетку  Степан  помене  Ми- 
тру  0  деоби,  и,  после  то.1ике  .Ђубави,  поделе  се  тако,  да 
Степан  Митру  од  свачега  даде  криви  део.  Али  са  Сте- 
паном  оде  из  куће  и  срећа,  која  је  Митру  уз  његов  криви 
део  ипак  вазда  верна  остала.  Степанова  љуба  и  опет 
стапе  навраћати  свога  мужа  на  брата  му,  и  учити  га, 
како  ће  га  у  лову  тако  наместити,  да  од  звери  погине, 
те  да  се  има  чим  пред  људима  изговорити,  а  њему  његово 
имање  да  припадне.  А.1и  с.1учај  у  лову  не  хтеде  како  је 
смишља.та  Степанова  љуба.  Јелен  не  удари  на  Митра, 
него  па  Степана,  и  њега  смртно  рани.  Митар  остави  сав 
свој  посао,  однесе  брата  кући  његовој,  где  га  снаха  му 
ни  погледати  не  хоћаше,  и  стане  га  видати,  те  га  и  из- 
впда.  Пошто  се  извидао,  он  проговори  Митру: 


Пооледњи  Бранковићи.  49 

„Ходи  Митре,  да  се  осветимо, 
Па  увати  вјереницу  љубу, 
Извади  јој  обје  очи  црне, 
Па  јој  даде  тојагу  у  руке, 
Нека  проси,  да  се  љебом  рани." 

Један  је,  дакле,  брат,  Степан,  по  овој  песми  био 
мање  постојан  у  братинској  љубави,  у  којој  је  Митар,  и 
усред  највећих  супротности,  пуно  сталности  показао,  до- 
чекавпга  на  послетку,  да  се  и  Степан  поврати. 

Ова  тема  о  омрази  међу  браћом  Јакшићима  Митром 
и  Степаном  долази  већ  и  у  старијим  песмама  збирке  Бо- 
гишићеве.  То  се  најчистије  види  у  песми  42  те  збирке 
(стр.  112.),  где  се  пева  како  Митар  говори  Степану  да 
коња  упоредо  с  њим  не  јаше,  него  да  иде  напред  како 
га  очи  његове  не  би  могле  видети.  Кад  Степан  улита, 
за  што  му  то  говори  и  коју  му  је  срамоту  учинио,  Ми- 
тар  му  одговори  да  му  он  љубу  његову  љуби.  Степан  онда 
проговори  Митру: 

„Хо'мо  брате,  јездити  коња  добра  наприједа, 
И  хоћемо  ту  наћи  л'јепи  јавор  сухо  дрво, 
И  под  њиме,  мој  брате,  лијеп  мрамор  студен  ками; 
Хоћу  ти  се  заклињат'  на  јавору  суху  дрву, 
На  јавору  суху  дрву,  на  мрамору  студеному." 
Они  отиду  на  то  место,  и  нађу  сухо  јаворово  дрво 
и  мрамор  студени. 

„И  скочи  се  Стјепане  с  свога  коња  великога, 
Тер  ми  ногам'  стануо  на  мрамор  студен  ками, 
А  руками  бијаше  сухо  дрво  загрлио; 
Ту  се  поче  заклињат'  Митру  брацу  рођеному: 
„Ако  је,  брате,  омраза  међу  нама  поставјена, 
Из  мрамора  студена  жива  вода  ударила, 
А  и  јавор  сухо  дрво  л'јепо  озеленио ! 
Ако  ли  је  истина,  гато  си  мени  говорио, 
Да  би  ноге  остале  при  мрамору  студеноме, 
А  и  руке  јуначке  при  јавору  суху  дрву." 

После  те  заклетве,  сух  јавор  с  места  озелени  а  из 
камена  проври  вода,  и  тако  се  посведочи,  да  је  омраза 

-Лвтопис'*   148.  4 


^о  Пооледњи  Бранковићи. 


постављена.  Иста  мисао  изведепа  је  и  у  песми  41. 
(стр.  110.)  исте  збирке.  У  тој  песми  се  иде  даље,  јер 
пос.1е  чуда  које  настаје  иза  заклетве,  браћа  не  остављају 
ствар  на  томе,  него,  задобивши  на  ново  изгубљену  веру 
један  у  другога,  договоре  се  да  кушају  љубе,  те  да  виде 
од  кога  је  омраза  међу  њима.  Митар  почне  први  са  сво- 
јом  љубом  и  рекне  својој  љуби: 

„Справља  ми  се  брат  Стјепан  у  цара  за  поклисара, 
У  мене  зајимава  хаљнне  и  добра  коња, 
Хоћу  ли  му  зајимат'  хаљине  и  коња  добра." 

п  љуба  Митрова  драговољно  пристане,  али  кад  Степан  сво- 
јој  исто  тако  питање  обрати,  она  одговори: 

„А  дје  су  му  његове  ха.Бине  и  његов  коњиц  добар? 

А  да  би  му  јунаку  брзо  пусте  остануле!" 
Степан,  на  те  речи  одмах   својој  љуби  одсече  главу. 

Друга  половина  ове  последње  песме  из  Богипгаћеве 
збирке  одавно  долази  и  засебно.  Вук  је  леп  један  вари- 
јанат,  по  певању  из  ужичког  округа,  наштаЛЈпао  у  дру- 
гој  књизи  под  бр.  100  (стр.  633.),  а  штампао  га  је  у 
своме  Сатиру  Рељковић  још  упрошлом  веку,  без  сумње 
по  певању  из  Славоније.')  Иредмет  је  песме  у  свему  го- 
тово  једнак,  само  што  се  у  почетку  види  да  су  браћа 
била  већ  растављена  и  подељена,  па  је  тако  једном  на 
састанку  упитао  Богдан  (Стефан): 

„Јакшић  Митре,  мој  мио  брајане, 
Док  ми,  брате,  скупа  пребивасмо, 
И  мајка  нам  двори  управљаше, 
Тад  се  наши  двори  бијељеше, 
И  гости  нас  често  лоходише, 
Походише  сријемски  кнезови, 
И  сам  г.тавом  српски  цаЈ)  Стјепане; 
А  како  се,  брате,  растадосмо, 
И  љубе  пам  двори   управљају, 
Тако  наши  двори  иотавњеше 
И  гости  нас,  брате,   оставииле. 


*)  Чудно  је  да  је  та  песма  скоро  врста   по  врсту  једнака  с   Релко- 
вићевим  преписом  у  Сатиру,  који  је  И8  прве  поле  прошдога  века. 


Пооледњи  Бранковић|[,  51 

Не  похоДе  сријемски  1шеж)ви, 

Нит'  сам  главом  српски  цар  Стјепане, 

Та  с  кога  је?  да  од  Боганађе!" 

На  то  питање  изађе  да  је  Митар  мислио  да  је  то  са 
Степанове  љубе  Вукосаве,  &  Степан,  коме  је  то  тешко 
било  чути,  предложи  да  кушају  љубе.  У  свему  се  оста- 
лом  песма  развија  као  и  у  староме  варијанту  с  незнатим 
разликама,  али  у  Вуковом  варијанту  много  лепше  и  кит- 
настије. 

У  »Матици«  за  1870.  стр.  417.  штампан  је  врло 
интересантан  варијанат  о  истој  песми  коју  је  Вук  на- 
штампао  под  насловом  Ј^Јакшићи  кушају  љубе.«  У 
томе  се  варијанту  приповеда  како  су  браћа,  Дмитар  и 
Стеван  Јакшићи,  који  су  у  великој  милости  одрасли,  за- 
вадили  се  пошто  су  се  оженили,  и  то  тако  да  се  девет 
година  нису  видели.  Једно  јутро  по  том  свему  подрани 
Дмитар  Јакшић  у  лов  у  планину,  и  у  лову  пребије  со- 
колу  крило,  па  га  стане  питати,  како  му  је  без  крила, 
а  соко  му  одговори: 

„Менека  је  без  деснога  крила 

Као  брату  без  брата  рођена." 
Ту  се  брат  сети  брата  свога,   и  оде  те    се   с   њиме  из- 
мири.  Тада  Дмитар  Јакшић  проговори: 

„Ој  Бога  ми,  мрј  брате  рођени, 
Ми  ајдемо  нашем  двору  белом, 
Да  кушамо  наше  љубе  верне, 
С  које  смо  се,  брате,  завадили, 
Или  с  моје  љубе  Анђелије, 
Или  с  твоје  љубе  Видосаве." 

Остало  је  као  и  у  Вуковом  варијанту,  и  ако  није  истим 
речима. 

Може  се,  дакле,  извести  да  се  за  браћу  Јакшиће  у 
народној  поезији  везује  највећа  братинска  љубав,  те  да 
су  тој  љубави  завиделе  виле  и  жене,  и  тиме  се  она,  на 
послетку,  пореметила.  Окрети  су  разни  у  разним  варијан- 
тима.  У  једнима  љубав  се  раскида  и  у  исти  мах  свршује 
смрћу  браће;  у  другима  они,  на  послетку,   докучују  из- 


52  Поодедњи  Бранковићи. 

вор,  одакле  се  насрће  на  њиховУ  љубав,  уншптавају 
га,  и  повраћају  се  у  пређашњу  љубав.  Једна  врста  ва- 
ријаната  меће  сестру  Јелицу  на  место  једнога  брата 
Јакшића,  и  истим  начином  развија  трагичне  последице 
обмане  и  лаковерности.  Кад  браћа  не  изгину,  они  се 
деле  —  и  љубомора  или  мрзост  једне  њихове  љубе  уз- 
рок  је  мржњи,  а  то  се  укида  кушањем  љуба  и  сазнава- 
њем  узрока.  Са  ове  тачке  могла  би  се  у  обрнутоме 
правцу  развити  друга  врста  певања  —  ДеобаЈак- 
шића,  у  којем  се  Јакшићи,  сами  по  себи,  ради  деобе 
имања  споречкавају,  а  једна  од  љуба  њихових  својом 
мудрошћу  и  милошћу  спречава  несрећу  и  не  допушта  да 
се  зло  догоди.  Ако  је  ово  певање  први  пут  о  Јакпга- 
ћима  смишљено,  те  ако  није  по  горе  поменутом  разлогу 
од  других  лица  на  Јакшиће  препевано,  онда  би  оно  по- 
казива.10  љубав  к  тековини,  к  имању  извесних  ствари^ 
која  у  даноме  тешком  тренутку  мути  на  час  братинску 
љубав  толикога  времена. 

Почећемо  разгледање  са  најстаријим  забележеним 
варијантима. 

Богипшћева  збирка  под  бр.  44.  (стр.  11б.)имапе- 
сму,  у  којој  се  браћа  нису  могла  погодити  око  »зеленка 
коња  л'јепа«  и  око  »сокола  тишњићара.«  Данас  се  већ 
и  не  зна  шта  значи  »тишњићар.«  Митар  Јакшић,  пола« 
зећи  у  лов  у  планину,  говбри  својој  љуби: 

„Ах  тако  ми  у  Богу,  моја  љуби,  великому; 
Ну  ми  објед  приправи  у  мојему  б'јелу  двору 
И  на  објед  зазови  Стјепана  дјеверка  твога : 
Отруј,  Јеле,  Стјепана  у  обједу  господскому 
Нека  д'јела  не  иште  од  зелењка  коња  добра, 
Од  коњица  зелењка,  од  сокола  тишњићара." 
Љуба  Дмитрова  зове  Степана  и  казује  му  шта  је    Дми-^ 
тар  наредио,  па  осуђујући,  завршује  говор  речима : 
„Прије  коњиц  зелењко  предње  ноге  уломио. 
Сиви  соко  тишњићар  у  планину  полетио, 
Него  ли  ћу  Стјепана  ја  дјеверка  отровати." 
Није  она  ни  свршила  разговор,  а  из  планине   се  враћа 
Митар,    и   јављајући    да  је  коњ  пребио  предње  ноге,  а 


Поодедњи  Бранковићи.  53 

соко  у  планину  одлетео,  виче  љубу,  да  пази  да  му  брата 
не  отрује.  Иза  тога  следује  потпуно  помирење. 

Варијанат,  који  је  Вук  у  другој  књизи  своје  збирке 
наштампао,  није  у  ствари  много  различан  од  овога.  Пред- 
мет  свађе  ту  се  овако  описује: 

,,0  мало  се  браћа  завадише, 

Да  око  шта,  веће  ни  око  шта, 

Око  врана  кобм1  и  сокола. 

Дмитар  иште  коња  старјешинство, 

Врана  коња  и  сива  сокола, 

Богдан  њему  не  да  ниједнога. 

Кад  у  јутру  јутро  освануло, 

Дмитар  узја  вранца  великога, 

И  он  узе  сивога  сокола, 

Пак  полази  у  лов  у  планину, 

А  дозива  љубу  Анђелцју: 

„Анђелија,  моја  вјерна  љубо,  , 

Отруј  мени  мог  брата  Вогдана: 

Ако  ли  га  отровати  нећеш, 

Не  чекај  ме  у  бијелу  двору." 
Анђелија  се  нађе  на  муци.  Али  мислећи  шта  ће,  довије 
се,  те  особитом  милошћу,  поклањајући  деверу  пехар  и 
вино,  за  час  га  побуди,  да  он  њојзи  поклони  коња  и 
сокола.  Дмитар,  међу  тим,  врати  се  из  лова,  у  коме  је 
цео  дан  провео,  ништа  не  уловивши,  а  сврх  свега  му  пред 
вече  још  и  соко  сломи  крило.  И  ту  соко  одговара  на  питање: 
како    му   је  без  деснога  крила  —   познатим  одговором: 

„Мени  јесте  без  крила  мојега 
Као  брату  једном  без  другога." 

Та  красна  прилика  измишљена  је,  да  покаже  силу  и  ле- 
поту  братинске  љубави. 

Врло  је  знатно,  што  се  исти  овај  предмет  пева  и 
на  друга  имена  и  то  исто  толико.  Прегледаћемо  прво 
те  варијанте. 

Вукова  збирка  у  другој  књизи  под  бр.  75.  стр. 
445.  има  песму  која  носи  наслов  »Радул-бег  и  бу- 
гарски  краљ  Шишман«,    у    којој    се   просто  пева. 


^^  Последњи  Бранковићи. 

како  су  се  браћа  свадила  и  како  је  снаха  спасла  онога 
брата  који  је  несреће  допао.  Ту  се  пева: 

„Двије  су  се  гује  завадиле, 

Двије  гује,  два  брата  рођена: 

Завади  се  бего  Гадул-бего, 

Са  Мирчетом  братом  рођенијем; 

Да  око  шта,  веће  ни  око  шта, 

Око  пусте  земље  Каравлашке, 

Каравлашке  и  Карабогданске ; 

Мирко  иште  земље  старјешинство, 

А  не  да  му  бего  Радул-бего, 

Већ  увати  Мирчету  војводу, 

Те  га  баци  на  дно  у  тавницу, 

Кључе  баци  у  тихо  Дунаво, 

Како  баци  кључе  у  Дунаво, 

Тако  беже  брата  заборави." 
И  двде,  као  год  у  песми  о  Јакшићима,  љуба  Радулова 
спасава  девера,  над  којим  се  сломила  толика  братова 
немилост.  Она  је  наредила,  да  ронци  нађу  кључе  од 
тамнице.  Она  је  по  том  старала  се  о  Мирчети,  да  не 
пропадне  и  да  се  у  жпвоту  одржи.  А  кад  је  четврте 
године  Радул  дошао  у  неприлику  са  Шипшаном  враљем 
бугарским,  где  -су  му  и  живот  и  земља  били  у  опасно- 
сти,  он  пита  љубу  за  савет,  а  она  му  одговори: 

„Господару,  бего  Гад)м-бего, 
ђе  су  жене  људе  свјетовале? 
Што  л'  ћу  и  ја  тебе  свјетовати, 
Кад  ено  ти  свјета  у  тавници, 
Брата  твога,  а  ђевера  мога 
Господара  Мирка  војеводе, 
Он  ће  тебе  мудро  свјетовати." 

Ту  се  разјасни  тајна,  у  којој  је  љуба  Радул-бегова 
брата  му  сачувала.  Мирчета  изиђе  из  тамнице,  и  својим 
мудрим  саветом  учини,  те  Радул-бег  са  славом  и  као  по- 
бедилац  сврши  распру  са  Шишманом  краљем  бугарским. 
Пошто  је  у  песми  споменут  повратак  у  Букурешт,  каже 
се  у  опште :  »Тешко  брату  једном  без  другога !«  и  тиме  се 


Последњи  Бранковићи.  55 

диже  слава  братинске  љубави.  Милутиновићев  варијанат 
у  Певанији  под  бројем  39.  на  страни  60  има  исти  склоп, 
и  ако  је  друкчије  певан  Рекао  бих,  да  је  најглавнија 
разлика  на  свршетку,  где  се  Милутиновићев  варијанат 
свршава  стиховима: 

„Здраво  дошли  двору  бијеломе, 

И  находе  Мирчету  војводу, 

Па  га  бего  грли  и  целива,  • 

Дарова  му  бабове  баштине, 

Карав.1ашку  и  Карабогданску : 

„Ти  с'  ми,  брате,  живот  одржао!" 

А  шћадијах  погинути  лудо, 

Свуколику  изгубити  војску, 

Но  ето  ти  бабовина  твоја!" 
.  Македонски  абориик  Миладиноваца  има  исту  песму 
под  бројем  159.  под  насловом  М у р ч о  господарин  и 
Јанкул  војвода  по  тексту  како  се  у  Вука  за  Јакшиће 
пева,  где  један  поручује  л>уби  да  га  отрује,  а  она  не 
хтедне  послушати.  Тај  варијанат  је  по  томе  знатан,  што 
је  он  у  склопу  потпуно  једнак  с  Вуковим,  а  међу  тим 
је  сачувао  име  Мирчино,  ставивши  на  место  Радула  (или 
Дана)  на  послетку  поменуте  Вукове  песме  —  Јанку.1а.  За 
краља  Шишмана  не  зна  се  ништа  у  овоме  варијанту  ма- 
кедонскога  зборника.  Очевидно  је,  да  је  македонски  ва- 
ријанат  верна  копија  српскога  народног  певања.  За  наше 
разматрање  он  има  ту  знатну  страну,  што  је  очрао  ста- 
рија  имена  и  везу  са  Мирчом  влашким  војводрм,  а  то  је 
могло  бити  само  за  то,  што  се  онда,  кад  је  тај  варија- 
нат  из  Србије  у  Македонију  селио,  ни  у  Србији  ова  пе- 
сма  још  није  била  почела  певати  на  име  Јакшића. 

Кад  се  постави  питање :  које  од  ова  два  певања,  да 
ли  на  Јакшићева  или  па  румунских  војвода  имена  има 
историчну  основу,  одмах  ће  се  наћи,  да  је  ово  последње 
0  браћи  у  Влашкој  и  о  краљу  Шишману  певано  по  ствар- 
ној  историчној  основи,  да  је  старије,  и  да  се  певање 
истога  предмета  па  имепа  браће  Јакшићашорало  развити 
само  путем  поетичке  аналогије  или  препевања,  које  се  на 
историчку  тачност  мало  обзире. 


56  Последњи  Бранкови&и. 

Јер  доиста  има  једна  група  румунских  војвода,  група 
четири  Басарабе,  која  се  измеђ  свију  осталих,  без  сумње 
по  извесним  узроцима,  слави  и  пева  у  напгам  народним 
песмама.  Та  четири  Басарабе  владали  су  Румунијом  међу 
1360 — 1418.  Најстарији  је  од  њих  Владислав  Басараба, 
за  кога  се  у  песми  о  Маргити  девојци  каже: 

„На  Видину  граду  бијеломе, 
*  Онђе  бјеше  старац  Владиславе." 

и  који  је  доиста  1369.  узео  Видин  од  Маџара  и  наста- 
нио  се  у  њему.  Тај  је  Владислав  шурак  цара  Уроша, 
последњег  Немањића.  *)  Он  је  владао  Румунијом  од 
1360 — 1373.  За  Владиславом  је  дошао  Раду  Негру,  који 
је  владао  од  1373 — 1383.  И  њега  спомиње  Маргита  де- 
војка : 

„А  на  равној  земљи  Каравлашкој, 
Онђе  бјеше  Каравлах  Радуле." 
За  овим  је  дошао  Дан  војвода  (1383 — 1386)  брат 
војводе  Мирче  (1386  —  1418).  Овај  последњи,  Мирча,  пре 
него  што  је  завладао,  више  пута  је  нападао  на  свога 
брата  Дана,  да  га  с  престола  збаци,  али  је  два  три  пут 
од  њега  потучен  био,  и  без  сумње  би  и  дуже  чекао  да 
до  власти  дође,  да  није  Дан  у  некоз!^  метежу  погинуо. 
Исти  Дан  имао  је  и  неке  размирице  са  бугарским  вла- 
даоцем  Шишманом.  Ту  је,  дакле,  сав  стварни  материјал 
песме  у  потпуности,  и  он  се  сав  налази  и  у  песми,  само 
што  је  име  војводе  Дана  заборављено  и  замењено  именом 
Радула  оца  његова.  И  песма  о  Маргити  девојци  зна  за 
ту  браћу  војводе  исто  тако  као  и  горе  поменута  песма 
која  пева  прегоњење  њихово.  У  песми  о  Маргити  пева  се: 

„На  Букрешу  граду  бијеломе, 

Онђе  бјеше  бего  Радул-бего, 

С  својим  братом  Мирком  војеводом." 

По  једној  другој  песми,  која  је  напред  спомињата, 
од  истога  је  Мирче  испросио  девојку  Краљевић  Марко, 
па  су  у  путу  знамења  с  неба  навела  да  се  сазна  да  је 
то  кћи   краља   Вукагаина,    коју  је  Мирча   за  три   куле 

*)  Види  И.  Руварац  у  „Матици^  ва  1868,  стр.  483. 


Последњи  Бранковићи.  57 

блага  из  турског  ропства  искупио,  и  да  није  хтео  ни 
казивати  да  му  је  храњеница,  еда  би  је  боље  удао.  Иста 
је  девојка,  у  истој  песми,  дата  Змај-деспоту  Вуку.  У  исто- 
рији  румунској  исти  Мирча  заузима  једно  од  најлепших 
места;  он  је  био  један  од  најзнаменитијих  владалаца  ру- 
мунских.  Године  1395  он  је  тукао  султана  Бајазита,  с 
којим  су  тада  били  српски  вазали :  деспот  Стефан,  Марко 
Краљевић  и  Костантин.  То  је  рат,  у  ком  је  Марко  Кра- 
љевић  погинуо.  Тада  су,  дакле,  већ  Срби  имали  прилике 
да  се  упознаду  са  овим  влашким  јунаком.  Константин 
философ,  на  месту  где  спомиње   ову   војну,   зове   Мирчу 

ввлнкуннк  п  сдиодркаБлвкиинШк  вонкодонк  1одномк  МнркУомк. 
Осим  тога  била  је  још  једна  прилика,  у  којој  су  наши 
људи  могли  којешта  о  Мирчи  сазнати.  То  је  било  1410 
године,  кад  је  код  Мирче  као  код  пријатеља  и  савезника 
гостовао  и  одморио  се  деспот  Стефан.  У  то  време  Сте- 
фан  је  са  осталим  српским  васалима  војевао  уз  турскога 
претендента  Мусу  против  султана  Мусулмана,  и  кад  их 
је  султан  Мусулман  све  под  Цариградом  разбио,*)  онда 
деспот  Стефан,  бачен  у  Цариград,  пође  у  Србију  из  Ца- 
риграда  на  лађама  преко  Влашке,  јер  друкчије  није  ни 
могао.  Копстантин  философ,  животописац  Стефанов,  где 
прича  0  овоме  вели  за  Мирчу  да  је  сАдгоУкстнвун  и  прнсно- 
оомкнимун  веАикун  кокводд.  Деспота  и  његове  људе  примио 
је  он  тада  са  великом  гостољубивошћу,  дао  им  је  коње 
и  све  друго  што  је  требало  за  повратак  у  Србију,  про- 
пратио  их  је  кроз  своју  земљу  као  да  би  ишли  кроз  Ср- 
бију,  докле  нису  дошли  до  Угарске  и  до  града  Голупца, 
на  ком  су  месту  у  Србију  прешли.^)  Мирча  је  био  в.та- 
далац  енергичан  и  мудар,  предузимљив  и  храбар,  створен 
за  велика  дела  и  одан  великим  пословима,  добар  прија- 
тељ  а  страшан  непријатељ.^)  Така  одлична  својства  ње- 


*)  Види  о  тим  догађаЈима  у  Годишњици  1П.,  312. 

*)  ГлАсник  ХБП.,  296. 

')  В.  Р.  На8(1еа,  Ш8(о1ге  сп^ј^ио  с1бд  Коиташв.  Тгадик  раг  Рг^- 
д,^Т10  Ђлт&.  Висагев!;,  1878,  глава  XIV.  ^еа  ВаззагаТ^ев  дапв  1ароб81еро- 
рп1аигб  8ег1)о-ђи1^аге,  страна  84 ;  —  Нигтигак!,  Рга§:теп(е  хиг  Сгевсћхсћ^е 
^ег  Ваш&пеп,  Васагеа^  1878,,  стрлна  196  и  210   и  д. 


58  Пооледњи  Бранковићи. 

гова,  за  тим  његова  дуга  влада  и  одношаји  са  Србина, 
који  су  горе  наведени,  потпуно  су  довољни  да  објасне 
откуда  да  се  за  њ  зна  у  нашој  народној  поезији. 

Не  може,  дакле,  бити  сумње,  да  су  песме  о  Мирчети 
и  Радулу  старије  од  рних,  у  којима  се  два  брата  Јакшића 
певају.  У  пређашње  време  није  се  тај  предмет  певао  на 
пмена  браће  Јакшића,  већ  је  позније  у  њихов  круг  уву- 
чен.  Један  доказ  за  то  у  песми  из  македонскога  зборника 
већ  је  горе  наведен.  Али  се  и  у  најновијим  препевкама 
види  траг  старијега  обличја  песме.  У  песми  овога  пред- 
мета  0  Јакшићима  у  Вуковом  зборнику  чита  се,  на  при- 
лику,  покрај  имена  браће  Јакшића  још  једнако  Кара- 
в.1ашка  и  Карабогданска  као  зем.Бе  које  су  под  управом 
њиховом  биле.    Певајући  о  деоби  песма  та  говори: 

„Лијепо  се  браћа  погодише, 
Очевину  своју  под'јелише: 
Дмитар  узе  земљу  Каравлашку, 
Каравлашку  и  Карабогданску 
И  сав  Банат  до  воде  Дунава 
Богдан  узе  Сријем  земљу  равну, 
Сријем  земљу  и  равно  Посавље 
И  Србију  до  Ужица  града 


0  мало  се  браћа  завадише, 
Да  око  шта,  веће  ни  око  шта, 
Око  врана  коња  и  сокола, 
Дмитар  иште  коња  старјешпнствОу 
Врана  коња  и  сива  сокола 
Богдан  пему  не  да  ни  једнога.^ 

Али  ма  колико  да  је  очевидно  да  се  песма  о  Мирчу 
и  Раду  (управо  Дану)  војводи  пева  на  име  Јакшића,  остаје 
и  опет  тајанствено  и  необјашњиво,  шта  је  од  браће  Јак- 
шића  начинило  средишге,  око  којега  су  се  савијали  сви 
оваки  песнички  материјали  из  народнога  песничког  сми- 
шљања,  као  и  друго  којешта  што  с  њима  стварне  свезе 
није  имало.  То  пак  питање  није  ни  мало  различно  од  пи- 
тања:  шта  је  од  Вукашинова  сина  Марка  начини.10  Кра- 


Поодедњи  Бранковићи.  -^^^ 


љевића  Марка  српске  народне  поезије.  Да  видимо,  дакле, 
шта  још  има  да  се  забележи  о  браћи  Јакшићима. 


* 


Што  је  било  карактеристичнијега  певања  о  Јакши- 
ћцма,  то  смо  довде  прошли.  На  реду  би  биле  песме  о 
женидби  једнога  брата,  али  смо  неки  део  и  од  њих  про- 
мотрдли  напред,  где  смо  се  бавили  везом  браће  Јакшића 
за  Бвоград  и  везом,  коју  је  народно  певање  извршила 
међу  одоменима  о  Јакшићима  и  споменима  о  Силађи- 
Свилојевићу,  маџарском  витезу  и  команданту  Београда.  И 
ако  је  у  песмама  о  женидби  Јакшића  та  црта  најглав- 
нија,  ипа|;  се  још  понешто  може  наћи  што  не  треба  овде 
пропустити. 

Највећц  део  варијаната,  у  којима  се  пева  о  женидби 
Јакшићевој,  припадају  томе  кругу  који  се  везује  са  Сви- 
лојевићем.  Од  њега  пак  са  свим  одступа,  и  потпуно  је 
друкчијега  склопа  интересантна  песма  под  бројем  94. 
друге  књиге  Вукове  —  »Женидба  Тодора  Јакшића.«  У 
тој  се  песми  пева  како  је  испод  Будима  са  краљем  ол 
Будима  шетао  Јакшић  Тодор  *вас  у  срми  и  у  чистом 
злату.«  Краљица  будимска,  гледајући  га  такога,  зовне  га 
и  управи  му  питање: 

„Ој  соколе  Јакшићу  Тодоре, 
Јеси  ли  се,  море,  оженио? 
Ја  1^евојку  за  се  испросио? 
Ја  ђевојци  дао  вјеру  тврду?" 

На  сва  та  питања    Тодор  одговори   одричући.    Онда   ће 

њему  рећи  краљица: 

„Ој  соколе,  Јакшићу  Тодоре, 

На  дар  теби  моја  Иконија, 

Вод'  је  двору,  те  се  жени  њоме." 

Јакшић,  како  је  био  господскога  рода,  чим  је  то  зачуо^ 

„Свеза  вранца  под  бијелом  кулом, 
Право  оде  на  бијелу  кулу, 
А  кад  дође  госпођи  краљици, 
Капу  скиде,  баци  под  пазухо. 


60  Поолбдњж  БранЕОВЈ^. 

Поклони  се  до  земљице  црне, 

Па  извади  хи.Баду  дуката, 

Те  их  даје  госпоји  краљици: 

„Нај  то  теби,  госпоја  краљице, 

Пола  теби,  иола  Иконији, 

Док  отидем  Виограду  моме, 

Да  покупим  киту  и  сватове." 
Али  после  тогА  прођу  три  године,  а  Тодор  не  дола- 
жаше  по  девојку.  Кад  је  настала  четврта  година,  сцена 
која  је  била  међу  будимском  краљицом  и  Тодором  Јакши- 
ћем,  понови  се  са  Иваном  од  Звезде-града.  Иван  угоди 
свадбу  брзо,  кроз  петнаест  дана.  Али  то  краљу  од  Бу- 
дима  не  буде  по  вољи,  и  он  собом  јавља  Тодору,  како 
му  је  девојку  други  препросио,  те  га  позива  да  уграби 
пре  и  да  води  девојку.  Тодор  похита  што  је  могао  већма, 
али  чим  је  он  пао  под  Будим,  краљица  јав.1»а  Ивану  од 
Звезде  града,  упућујући  га  управо,  да  на  некакој  води 
Трутини  предсретне  Јакшићеве  сватове,  те  да  отме  де- 
бојку.  Иван  у  љутини  називље  Јакшића  Јанковик  копи- 
летом  и  спрема  се.  Краљ  опет  проказује  Тодору  шта  је 
учинила  краљица,  и  на  поласку  саветује  Јакшића  да  не- 
ким  другим  путем  удари,  којим  се  Иванова  заседа  обилази 
и  другим  крајем  у  Београд  долази.  Јуначки  одговара 
Јакшић : 

„Вала  теби,  господине  краљу, 

Који  си  ми  и  сада  казао; 

Јер  не  каза  мене  у  Будиму? 

Не  бих  ти  се  сада  повратио, 

Да  ми  дадеш  све  будимско  благо, 

Да  ми  реку  Вудимке  ђевојке: 

„Страшивице,  Јакшића  Тодора, 

„ђе  он  не  смје  удрит'  на  Ивана!" 

Ја  ћу  ићи  на  воду  Трутину, 

Што  Вог  даде  и  срећа  јуначка!" 

Исто  тако  јуначки  и  мудро  Тодор  је  превео  девојку 
преко  Трутине  пре  сукоба,  тако  да  она  и  у  случају  ње- 
гове  несреће  Ивану  у  руке  не  допадне,  па  се  за  тим 
збиљски  старао  и  да  сукоб  отклони,  и   кад  је   исти   без 


Поолвд&и  Бранковићи.  61 

' 

кривице  Тодорове  постао  неизбежан,  онда  су^уз  Тодора 
биле  све  небеске  силе.  и  он  се  лако  опростио  својих  не- 
пријатеља. 

Кад  се  прочита  ова  песма,  и  нехотице  долази  на  ум, 
да  се  певање  више  тиче  ђорђа  Стефанова  Бранковића 
него  ли  Јакшића.  Историја  зна,  да  је  краљица  Беатрича, 
жена  Матије  Корвина,  Сибињаниновог  сина,  рада  била  да 
својом  сестром  ожени  тога  ђорђа,  који  се  тек  био  вра- 
тио  у  Угарску  из  Фурланске;  историја  зна,  а  и  наша 
легенда  тврди,  да  се  та  женидба  разврзла,  што  млада  није 
хтела  да  остави  веру  католичку ;  историја  зна  да  се  иста 
Изабела,  која  је  била  испрошена  зађорђа,  1389.,  управо 
три  године  касније,  удала  за  Јована  Галеју  Сфорцу.  А 
ништа  се  не  знају  детаљи  те  загонетне  женидбе.  Сви, 
дакле,  главни  моменти  наведене  песме  о  женидби  Тодора 
Јакшића  налазе  се  у  овој  женидби  ђорђа  Стефанова  Бран- 
ковића,  једино  би  сукоб  могао  отпасти  на  поезију. 

Али  не  само  то,  него  и  друго  нешто  што  се  зна  о 
Бранковићима  ђорђу  и  Јовану  и  њихову  живљењу  у  Срему 
пристајало  би  лакше  као  основа  песмама  о  Јакшићима. 
Љубав  братинска,  која  се  пева  о  Јакшићима,  потпуно  при- 
стаје  на  два  брата  Бранковића.  ђорђе  Бранковић  хтео 
се  оженити,  али  се  није  оженио  Изабелом,  и  по  томе  из- 
гледа  да  је  после  остао  неожењен.  Јован,  брат  његов 
оженио  се  Јеленом,  кћерком  Стефана  Јакшића.  За  ту  Је- 
лену  изгледа  да  није  била  најпримернијег  владања.  Како 
Јован  с  њоме  није  имао  мушке  деце,  то  после  његове 
смрти,  пошто  му  се  брат  ђорђе  био  покалуђерио,  имање 
пређе  опет  круни,  и  по  свој  прилици  припадне  Ивану 
Бериславићу,  који  је  добио  достојанство  деспота  српског. 
И  Јелена  се  за  њега  удала.  Народна  песма  о  смрти  де- 
спота  Јована  (Вук  П.,  572.)  помиње  Јелену  с  горким  ре- 
чима.  Деспот  Јован  на  смрти  говори  о  њој   ово: 

„Моја  љуба,  ал'  је  рода  туђа, 

Она  ме  је  често  оиадала 

Моме  брату  Максиму  вла^ици: 

„Деспот  Јован  ходи  по  Сријему, 

Те  он  љуби  младе  и  ђевојке," 


в2  Последњи  Бранковики. 

Ал'  пи  њојзи  жао  не  учин'те, 
Подајте  јој  три  товара  блага, 
Нек  се  рани,  док  је  срећа  нађе. 

Деспот  Јован  се,  дакле,  на  смрти  жалио  на  своју 
љубу  да  га  је  из  љубоморе  опадала  код  брата;  он  каже 
за  њу  даје  рода  туђа;  он  очекује  да  би  јој  његови 
могли  на  жао  учинити,  па  наређује  шта  да  јој  се  учини 
и  остави.  Љуба  је  била  кћи  Јакгаићева;  она,  дакле,  нпје 
била  рода  туђа.  Али  то  што  је  у  песми  наговештено  ја- 
сније  казује  легенда  или  живот  Максима  владике  (Гласник 
XI.,  125.).  Тамо  стоји,  како  је  Јован  Бранковић  умр'о  и 
коначну  жалост  оставио  роду  српскоме  што  је  умр'о  без 
мушкога  наследника.  Краљ  и  властела  —  прича  даље 
живот  —  понудили  су  Максима  да  на  ново  прими  досто- 
јанство  деспотско,  али  он  није  хтео,  и  „огву,  приЈСЈдип 
иноплвиеиинкк  вк  домк  ихк  п  откУкстко,  иноплбменникк  же  онк 
и:;гоннт1к  пхк.  Блджбниу  же  Мдз^нмк  кг^кмк  моштн  отцд  и  б^^дта 
СВ06Г0  н  мдтбрк,  прнходнПк  Рддвду,  ст0дтиддт8  вддшкомв.  Про- 
мена,  дакле,  која  је  дошла  по  смрти  Јовановој,  и  коју 
је  примила  и  Јелена  удајом  својом  за  иноплеменика, 
учинила  је,  да  су  се  Максим  владика  и  мајка  Анђелина 
селили  из  Срема  у  Румунију.  Види  се,  колико  се  у  овој 
тачки  историјски  извор  и  песма  подударају. 

Али  на  исту  подударност  зар  се  не  би  могло  наве- 
зати  више  питања?  Да  ли  није  тога  ради  ђорђе,  који  се 
касно,  скоро  пред  саму  смрт  Јованову,  покалуђерио,  оти- 
шао  у  калуђере?  Да  ли  жена  Јованова  Јелена  није  по- 
дривала  љубав  и  слогу  међу  браћом  Јованом  и  ђорђем, 
за  коју  се  по  свему  може  мислити  да  је  била  онакакако 
је  певају  песме.  Олика  мајке,  која  се  у  песмама  о  Јак- 
шићима  налази  као  ста.1на  веза  братинске  љубави.  на 
кога  би  боље  могла  пристати  него  на  Анђелину,  жену 
која  је  као  прпмерна  љуба  и  мајка  стекла  прави  свети- 
тељски  глас  у  нашем  народу?  Имају  још  неколике  врсте 
у  другој  песми,  које  се  могу  у  прилог  овоме  овде  при- 
вести.  То  је  почетак  песме  100,  друге  књиге  Вукове  о 
кушању  љуба,  који  гласи : 


Последњи  Бранковики.  03 

„Пију  вино  два  Јакшића  млада: 
Јакшић  Митар  и  Јакшић  Богдане ; 
А  кад  су  се  понапили  вина, 
Јакшић^  Богдан  Митру  бесједио : 
„Јакшић  Митре,  мој  мио  брајане, 
Док  ми  брат€  скуиа  иребивасмо 
И  мајка  нам  двори  уирављагие, 
Тад  се  иаши  двори  бијељеше, 
И  гости  нас  често  походише, 
Походише  сријемски  кнезови 
И  сам  главом  српски  цар  Стјепане, 
А  како  се,  брате,  растадосмо, 
И  љубе  иам  двори  уирављају, 
Тако  наши  двори  иотавњеше^ 
И  гости  нас,  брпте,  оставииле, 
Не  походе  сријемски  кнезови, 
Нит'  сам  главом  српски  цар  Стјепане, 
Та  с  кога  је?  да  од  Бога  НЈ^е?" 

Познато  је,  да  је  одговор  гласио,  да  је  то  са  љубе. 

У  горе  наведеном  побројени  су  разлози,  са  којих  се 
мени  чипи,  да  не  само  што  се  горе  поменута  женидба 
Тодора  ЈаЕшића  може  применити  на  ђорђа  Стефа- 
нова  Бранковића,  него  и  да  се  песме  о  љубави  браће,  о 
љуби  једнога  која  их  завађа,  могу  такође  исторички  пре 
приписати  Бранковићима  него  Јакшићима.  Пошто  је  од  рода 
Јакшића  била  она  љуба  за  коју  би  било  места  држати 
да  је  Јована  и  ђорђа  (Максима)  завађала  —  народно  је 
певање  лако  могло  пренети  је  на  Јакшиће,  који  су  се,  може 
бити,  већ  певали  као  браћа  у  другојачијим   облицима. 

Али  ово  је  само  претпоставка.  Немајући  доказа  који 
би  могли  питање  одсудно  пресећи,  ми  је  овде  као  прет- 
поставку  и  остављамо,  да  бисмо  и  друге  на  размишљање 
подстакли. 

Остаје  још  једно  певање  о  Јакшићима.  То  је  певање 
0  ропству  сестре  њихове,  и  о  борби  њиховој  да  је  из 
ропства  избаве. 

Историјска  генеалогија  о  породици  Јакшића  сувише 


64  Последњи  Бранковићи. 

мало  има  података  да  би  се  на  чисто  извели  чланови  по- 
родице  Јакшића.  Једна  песма  у  Богишићевој  збирци,  о 
којој  ћемо  одмах  опширније  говорити,  помиње  Маргиту 
као  сестру  Дмитра  и  Степана  Јакшића.  Песма  о  Мар- 
гити  девојци  у  Срему,  која  нариче  за  српским  војводама, 
може  бити  да  се  тиче  ове  исте  Маргите. 

Богишићева  песма  (стр.  117.)  приповеда,  како  су 
Турци  Јакшићево  село  поробили,  и  том  приликом  сестру 
Јакшићеву  као  у  колевци  мало  дете  заробили.  Кад  је 
Јакшић  Степан  питао  мајку,  је  ли  кад  кћер  родила,  она 
му  то  приповеда,  и  каже: 

„  И  ово  сам  ја  чула  од  мојијех  другарица 
Да  је  млада  робиња  у  бана  у  моринекога, 
Да  је  бане  он  не  да  на  откупе  на  ниједне, 
Нег'  је  хоће  удомити  у  својему  б'јелу  двору; 
И  ово  сам  ја  чула  од  мојцјех  другарица 
Да  је  млада  дјевојка  твоје  слике  и  прилике." 
Степан  се  на  те  речи  одмах  упути  к  Морињу  и  без  осо- 
битих  каквих  догађаја,  на^е  сестру  и  врати  је  кући. 

У  Вуковој  збирци  (11.,  620.)  то  је  већ  лепше  иски- 
ћено  и  разгранато.  Јакшићи  Дмитар  и  Богдан  пију  вино  у 
Ужицу,  кад  им  од  града  Београда  стигне  књига,  која  гласи: 

„У  зло  сјели,  два  Јакшића  млада! 
У  зло  сјели  и  вино  попили, 
Када  ваши  двори  изгореше, 
Стара  мајка  коњма  прегажена, 
Одведени  коњи  из  арова, 
Однесено  благо  из  ризница, 
Одведена  сестрица  Лелица. 

Вративши  се,  они  мајку  једва  нађу  у  животу,  и  она  им 
одговори  да  су  црни  јунаци  на  враним  коњима  били 
који  су  то  починили,  и  да  су  отишли  право  низ  Дунаво. 
По  томе  се  они  дигну  да  траже  сестру,  у  Арапску.  11о- 
сле  три  године  тражења  Богдан  се  врати  натраг  у  Бе- 
оград,  а  Дмитар  настави  пут  кроз  земљу  Арапску.  Идући 
тако  он  случајно  сазна  где  му  је  сестра,  и  онде  запева, 
те  га  она  по  певању  позна.  Сестра  изиђе  преда-њ  и  до- 
говори  се  с  њим,  како  ће  му  издати  Арапина,  за  којим 


Пооледњи  БранБовићи.  05 

, 

је  она  већ  три  године,  и  од  којега  је  имала  дете.  Дми- 
тар  погуби  и  Арапина  и  дете,  ма  да  га  је  за  ово  по- 
следње  сестра  као  мајка  молила,  да  му  живот   поштеди. 

Од  исте  песме  један  варијанат  наштампао  је  С.  Ми- 
лутиновић  у  својој  Певанији  под  бр.  7.  стр.  9.,  а  једап 
Бранко  Мушицки  у  збирци  »Српске  народне  песме* 
Панчеао  1875.,  стр.  106.  И  један  и  други,  ма  да  су  по 
стилу  иза  Вуковога,  напред  су  од  њега  у  томе,  што  пико 
не  гине,  и  што  сестра  само  опија  Арапина,  те  га  одбе- 
гава.  Тако  се  песма  свршава  и  у  најстаријем  варијанту 
у  збирци  Богипгаћевој.  С  овима  се  слаже  и  македонски 
варијанат  *Митре  и  сестра  Ангелина«  у  Миладиповаца 
под  бр.   192,  стр.  306.  њихове  збирке. 

Петрановићев  Зборник  (Београд  1867.)  има  под  бро- 
јем  53.  стр.  628.  под  насловом  Херцег  Марипко  и 
Ибро  Арапин  исту  песму  о  заробљеној  сестри  која 
се  на  име  Јакшића  пева.  Ту  је  тема  нешто  разграната, 
и  тиме  наравно  покварена,  пренесена  на  херцега  Стје- 
пана  и  на  његову  децу. 

Немамо  за  сад  чим  ни  покугаати  да  докучимо  стварну 
основу  предмету  ове  песме.  С  њом  се,  у  осталом,  исцр- 
пљује  круг  певања  о  Јакпшћима,  којим  смо  имали  да  се 
овде  бавимо^). 

')  Користимо  се  читањем  ревивија,  да  још  и  ово  додамо.  Студија 
о  Браиковићима,  која  се  у  овој  књиви  ^Летописа**  довршује,  поолана  је 
уредништву  у  самом  почетку  1886  године.  У  тај  мах  се  тек  внало,  да  је 
Лкадемији  Југословенској  предан  чланак  г.  Натка  Нодила  „Религија  Срба 
и  Хрвата**,  од  којега  је,  до  времена  кад  се  штампање  овога  чланка  свр- 
шава,  изашло  два  дела  у  књиви  ^ХХУХГ.  и  ^ХХЈХ.  „Вада  ји^081а^вп»ке 
ака(1ет1је  гпапози  1  итјв^поз<^1."  На  крају  првог,  а  особито  у  почетку 
другога  дела  писац  говори  савршено  са  другог  гледишта  о  кругу  песама 
о  браћи  Јакшићима,  који  се  у  овој  расправи  претреса.  Пошто  су  оба  ис- 
траживања  вођена  са  свим  независно  једно  од  другога,  ми  много  држимо 
на  то,  да  се  виде  ресултати  такви  какви  су  и  како  су  сваки  са  свога 
гледишта  постигнути.  У  моме  послу  мене  је  највише  интересовао  исто- 
ријски  моменат,  те  се  нисам  ни  обзирао  на  другу  страну  —  на  поређење  са 
старином  и  на  истраживање  останака  и  спомена  индојевропске  ваједнице. 
Да  сам  пак  ту  страну  додиривати  хтео,  моја  би  се  истраживања  знатно 
равликовала  од  истраживања  г.  Нодила  и  у  начину  поређења  и  у  ресултату. 

„Летопис"  148.  б 


IV. 

Општа  11о<*)1атрд1{>а  па  свршетку.  —  Чим  се  свршава  народна  пое- 
нија  о  средњовековној  власте.чн.  —  Песна  о  смртп  деслота  Јовава.  — 
Песма  о  Маргмти  девојци  и  њено  вначење. 

Кад  се  још  један  пут  обазремо  на  догађаје  и  људе 
које  смо  до  сад  описива-ш,  указује  пам  се  у  зрацима  тра- 
гичпог  осветљења  последњи  чин  борбе  за  опстанак,  која 
се  водила  с  турским  освајачем  српских  земаља.  Борба 
Змај-деспота  Вука  и  јужпо-угарске  властеле,  која  се  свр- 
шила  падом  Београда  1521.  и  којом  је  освојење  српских 
земаља  окончано  —  само  је  последњи  чин  оне  велике 
борбе,  којој  је  први  чип  свршеп  на  Чрномену  на  Ма- 
рици  пред  Дренопољем  1371.  Краљ  Вукашин  и  његов 
јупачки  брат  Угљеша  ту  су  започели  велики  драмат  срп- 
ске  борбе  с  Турцима.  Последњи  титуларни  српски  де- 
епоти  Брапковићи  у  Срему  по.1а;шли  су  с  овога  света 
као  последњи  представници  те  мисли  и  последњи  рад- 
ници  те  борбе. 

Куд  је  егејско  приморје  и  војници  који  су  се  под 
заставама  српске  и  грчке  в.тастеле  скупљали  на  Струми 
и  па  Марици;  куд  су  обале  Марице,  на  којима  смо  ми 
у  ;{аједници  с  Грцима  прво  полагали  питање  о  царевини 
ме1ју  иама  и  Турцима  —  а  куд  су  обале  Саве  и  Ду- 
пава,  па  којима  је  наша  властела,  овде  с  угарском  вла- 
стелом  удружена,  још  укрштала  оружје  са  незадржаним 
освајачем  туреким!  А  читав  век  и  по  има  од  1371.  до 
1521.  —  од  изгуб.1>ене  битке  пред  Дренопољем  до  изгу- 
бљепе  битке  па  Београду ! 

До  1521.  турским  је  напре^тњима  као  мета  био 
постављеп  Београд.  Од  тог  времена  за  мету  се  истиче 
Будим.  Месго  српских  земаља  као  бојпог  поља,  бојно  се 


Поодедњи  Бранковикк.  В7 


поље   преноси    са  свим  у  Угарску.  Турци  снажно  нава- 
љују  пут  Будима  који  мало  по  том  и  узимљу. 

Међу  последицама  онога  •великог  обрта,  који  је  па- 
дом  Београда  обележен,  ми  имамо  да  споменемо,  да  је 
њиме  турско  ропство  већ  скоро  целокупан  српски  народ 
обухватило,  а  да  је  с  овим  последњим  историјскимчином 
нестало  српске  народне  пое;зије  о  јунацима  средњег  века. 
Српска  средњевековна  држава  имала  је  тип  сталешки  и 
феудни  као  и  остале  државе  онога  времена.  И  заједно  с 
последњим  останцима  средњевековне  државе  и  онога  ста- 
лежа  који  је  државу  представљао  и  душа  јој  био,  не- 
стаје  и  причања  и  певања  о  томе  сталежу,  нестаје  срп- 
ске  народне  поезије  средњега  века.  Песма  народна  по- 
чиње  се  спремати  за  друкчије  јунаке  и  за  друкчија 
времена.  Змај-деспот  Вук  је  последњи  витез  племић, 
коме  се  приписују  митска  обележја  надземаљске  силе  и 
надземаљског  јуиаштва. 

Имају  две  народне  песме,  провејане  управо  овим 
ме.тнхоличним  тоном,  који  наше  перо  води  у  овим  за- 
вршетним  посматрањима. 

Те  су  песме:  »Смрт  Јова  Деспотовића«  (бр.  91. 
на  стр.  572.  друге  књиге  Вукове)  и  »Маргита  девојка 
и  Рајко  војвода«  (бр.  10.  на  стр.  52.  треће  књиге  Вукове). 

У  песми  0  смрти  Јована  Деспотовића  излази  пред 
нас  као  у  с.1ици  сва  сјајност  и  дворба  средњевековног 
властеоског  живота  у  такој  живости,  као  да  је  тај  жи- 
вот  до  јуче  трајао. 

На  смрт  болни  деспот  Јован  шаље  коње  и  интове 
Крушедолу  манастиру  да  јави  в.шдици  Максиму  како  му 
се  самртни  час  приб.шжује.  Исто  се  посланство  шаље  и 
у  Беркасово  (град  који  је  краљ  Матија  дао  ђорђу  и  Јо- 
вану  Бранковићу)  мајци  Анђелији,  али  не  да  јој  се  каже 
шта  је  у  ствари,  него  да  јој  се  однесе  поздравље  да  се 
Јован  на  војску  опрема  и  то  преко  мора  за  девет  година, 
и  да  се  замоли  да  дође  да  га  б.1агослови.  Мајка  Ан^^е- 
лија,  и  не  слутећи  шта  је   чека,  креће  се   на   пут.   Али 

„Кад  су  били  бдизу  Купинова, 
Око  двора  слуге  гологлаве. 


С8  Пооледњи  Бранков]^. 


А  пуштени  коњи  по  ливади 

Без  седала  и  без  покроваца, 

Пит'  се  чују  бубњи  ни  свирале, 

Иит'  се  вију  алаји  барјаци." 
Кад  је  мајка  видела  шта  је,  и  за  што  је  дозвана: 

„Закукала  кано  кукавица; 

„  Јао,  Јово,  моје  ране  грдне ! 

Што  ће,  Јово,  Сријем  земља  равна? 

Што  ће,  Јово,  твоји  6'јели  двори? 

Што  ће,  Јово,  твоји  врани  коњи, 

Врани  коњи  и  сиви  соколи? 

Што  ће,  Јово,  твоје  пусто  благо! 

Што  ће,  Јово,  твоја  вјерна  љуба? 

Што  ће,  Јово,  твоја  стара  мајка? 
Иесма  пева,  како  се  на  ову  запевку   Јовап   деспот 
пробудио,  и  мртвачким  гласом  одговорио : 

„Сријем  земља  стећ'  ће  господара, 
Ил'  бољега,  или  ће  горега  ....'* 
А  по  другом  једном  варијанту: 

„Ман'  се,  мајко,  врага  и  градова 
Чији  л'  нису,  чији  л'  бити  неће?!" 

Иесма  је  пародна  верно  исказала  ондашњи  положај* 
У  одговору,  који  опа  меће  у  уста  на  смрт  болноме  де- 
споту,  речи  су  господства  које  издише  већ  без  надања, 
речи  умора  и  малаксалости,  које  могу  пасти  на  крају  дуго- 
трајне  борбе,  кад  већ  вшпе  никаква  изгледа  нема. 

А  као  права  бенгалска  ватра,  коју  је  народна  по- 
езија  хтела  да  проспе  врх  горе  поменуте  слике  може  се 
узети  песма  о  »Маргити  девојци  и  Рајку  војводи.« 

Као  што  је  напред  напоменуто,  из  једне  се  песме 
види,  да  је  Маргита  било  име  једној  сестри  браће  Јак- 
шића.  Маргита  је  пошетала  боса  по  Сланкамену  пре  зоре, 
п  тако  шећући  иопева.1а  је  и  кле.та  војводу  Рајка,  који 
се  имао  бринути  о  обрани  Срема  од  Турака. 

„Бог  т'  убио,  Рајко  војевода, 
Чим  ти  наста  на  Сријем  војвода, 
Тако  нама  Турци  додијаше; 


Пооледњи  Бранковикк.  (>^ 

А  док  бјеше  војевода  Мирко, 

Ми  Турчина  нигђе  не  чујасмо, 

А  камо  ли  очима  виђасмо ; 

А  данас  нам  додијаше  Турци, 

Турски  коњи  ноге  искидаше, 

Шетајући  јутром  и  вечером, 

На  плочама  поље  разнијеше, 

Мећући  се  џиде  и  лобуда." 
Рајко,  на  Еојега  се  та  оптужба  износи,  иаједаппут 
излази  да  одговара  и  да  се  брани.  И  сад  следује  његов 
одговор,  који  се  почиње  класичним  речима: 

„Селе  моја,  Маргита  1^евојко, 

Немој  клети  војеводу  Рајка; 

Шта  ће  коме  учинити  Рајко? 

Шта  ће  себи,  шта  ли  ће  Сријему? 

А  шта  ли  ће  у  Ср\јему  Турцима?" 
Па  да  би  се  то  објаснило,  настаје  ређање  српских 
и  хришћанских  војвода,  управо  свију  јунака  средњевеко- 
вне  рапсодичне  епопеје  српске  из  XIV.  и  XV.  века,  ко- 
јих  тада  ниједнога  већ  било  није.  Класичан  је  и  чудан 
тај  преглед,  и  Рајко  га  побраја  девојци  као  да  су  сви 
ти  јунаци  у  скорашњој  прошлости  заједно  живели  и  за- 
једно*радили.  Потпуно  у  духу,  који  је  провејавао  српску 
историју  друге  поле  XIV.  века,  онда  кад  ће  па  српске 
земље  ударити  Турци,  у  духу  који  је  и  у  Угарској  у  пр- 
вој  поли  XV.  века  за  слабих  краљева  отимао  мах,  ово 
набрајање  не  зна  толикоза  монархичко  јединство 
колико  за  господу  и  војводе.  Оно  набраја  цара  и 
краља  у  истом  реду,  у  коме  одмах  за  њим  дола:зи  вој- 
вода,  и  осим  простог  епитета,  не  показује  никакве  друге 
разлике.  У  томе  набрајању  спомиње  се  шесторица  вла- 
далаца,  и  то:  цар  Стефан,  краљ  Вукашин,  кнез  Лазар, 
деспот  ђурађ,  Радул,  влапгки  војвода,  и  Грчић  Мапојло 
(за  којега  И.  Руварац  држи  да  је  цар  Манојло).  Они  се 
спомињу  не  друкчије  него  као  феудни  господари,  сваки 
у  свом  граду  и  сваки  у  својој  госпоштини.  Песма  је,  дакле, 
добро  упамтила  и  представила  опо  време  српске  историје, 
у  ком  је  развитак   велике  властеле   помрачио   државу,  у 


то  Пооледњи  Бранковј^и. 


ком  је  песрећа  хтела,  да  се  држава  распаду  упути  за  то 
што  у  њој  пије  било  довољно  моћне    средишње  везе. 

Кад  је  певање  пустило  Рајка  да  сврши  то  знаме- 
пито  побрајање,  оно  пам  казује  како  је  Рајко  извадио 
поже  од  појаса,  па  се  њима  ударио  усред  срца  и  мр- 
тав  пао  на  земњу. 

У  том  тренутку  Маргита  притрчи,  писне  као  змија, 

и  повиче : 

„Браћо  моја,  српске  војеводе, 

Како  бисте,  како  преминусте, 

А  како  ли  робље  остависте! 

Гобље  ваше  све  турско  подножје, 

Намастири  турске  потпрдиде! 

И  после  тих  речи  и  она  зграби  Рајкове  ножеве, 
удари  се  у  срце,  и  падне  покрај  Рајка. 

И  по  класичности  певања  и  по  лепоти  трагичне 
своје  слике,  ова  је  песма  пајлепши  епилог  опој  истој 
средњевековној  епопеји  српској,  из  које  су  у  њој  сви 
јупаци  побројани.  Њом  се  завршује  српска  народна  ју- 
пачка  поезија  средњега  века. 


ГРАЂА  ЗА  МЕДИЦИНОКУ  ТЕРМИНОЛОГИЈУ. 

САБРАО  ДР  М.  ЈОВАНОВИЋ-ВАТУТ. 

(Наставак.) 

л. 

Лабрда,  е 


Лабрња,  е, 


{.  —  Туђа  реч.  —  Усна,  (Ие  Б^рре,  1а1)шш. 

Лажичица,  е^.  — Дмицд,  којој  сусе  и  премести.чи  гласови 
те  гласи  и  жлица,  а  по  што  је  променом  гласа  л  на 
0  постала  ожица,  њој  се  опет  додало  исто  л,  те  гласи 
и  ложица ;  корен  биће  81и§,  који  ће  бити  и  у  немачк. 
8сћ1иекеп  (Дан.  о.);  Ниса:  а81.  1).  1'1.21са,  Иу^^е]  јш8 
^г^а  (Микл.).  —  1.)  01е  Нег2§ги1)е,  8го1)1сп1и8  сог- 
сИб.  8уп.  ложичица,  ожица,  ожичица,  лашчица,  жли- 
чица,  зличица.  —  2.)  Види:  струна. 

Лавар,  а,  т.  (Н.  Кос).  —  Богаљ  што  четвороношке 
иде  (лази). 

Лајно,  а,  п.  (Хрв.).  —  Поган,  Ает  КоШ,  1^1есе8. 

Лакат,  кта,  т.  —  Ддкгтк  од  основе  која  је  постала  на- 
ставком  ка  од  корена  аг,  дигнути,  посегнути,  савити, 
од  кога  је  и  рамо  (Дан.  о.);  о1к-г4Б:  а81.  1акг1;1»,  К11- 
ђо^еп,  ЕПе;  П81.  1аке1;;  I).  1акЂ1;;  с.  1оке1;  г.  1око1в 
(Микл.).  —  1.)  Вег  Уог(1егагт,ап1;11)гасћ1ит.  — 2.) 
Вег  ЕШзо^епћбскег,  о1есгапоп. 

Лакнути,  кнем,  V.  рг!".  (Срб.).  —  Ве88ег  0(1ег  1е1сћ^ег 
^ег(1еп  (\уаћгепс1  е1пег  Кгапкће!!;.):  »Иа  ће  ти  лак- 
нути  и  заспаћеш*;  »Да  ти  лакне  ко  перо,  као  чисто 
срЈвбро«  (М.  ђ.  Мил.).  —    8уп.  одланути. 

Лалока,  е,  {,  (Ср.).  —  МахјИа;  основа  пезпана,  корен 
пезнан  (Дан.  о.);  к^гкг:  а81.  кикЂ,  1а1ока,  ра1а4ит, 
П81.  1а1ока,  тап(11ђи1а,  1а1ок1,  Мип(1;  с.  1а1ок,  1а1оик, 


72  Гра^а  за  иедициноку  терхннологцју. 

1Јп1;егк1Пп,  На18\^агагае;  г.  1а1к1,  1ау1ак1,  2аћпве18с11 
(Микл.).  —  В1е  ^1рре  (1)е8оп(1ег8  еше  ипГбгтПсћ 
81;агке),  1а1)1и1п  :   »111то  си  отромбољио  те  лалоке.« 

Ландра,  е.  {,  (А.  Шв.).  —  Ва8  §го88е  N0(2,  огаепкт 
гаајиб.  —  Није  поуздано. 

Ландрица,  е,  Г.  (А.  ПГв.).  —  Ва8  к1е1пе  Ке12,  огаепШт 
га1пи8.  —  Није  поуздано. 

Ландричица,  е,  {,  (А.  Шв.).  —  Отеп1;и1а  8.  аррешИсен 
ер1р1о1сае.  —  Није  поуздано. 

Ланита,а,  п.  р1.  (Бачк.).  —  Еапј^а,  абКг.  \Уап§е.  (Мик-1.). 
—  Вје  \^ап§е,  гаа1а:  *.Лапита  јој  се  зажарила,  а 
т  очију  као  да  огањ  сева*  (Јав.);  *Плам  је  полева 
по  ланитима«  (Стр.);  *Не  знам,  шта  им  руменије  беше: 
здрава  лапита,  или  рујне  траке  у  свиленим  власима.« 
(Дап.  18С8.)  —  8уп.  јагоде,  јагодице. 

Лапак,  пка,  га.  (Вл.  ђорђ.)  —  Оге  (Негх-)  К1арре,  ^а1- 
уи1а   (сопИб):  »болести  лапака«.  ^1е  К1аррепГе111ег. 

Лапат,  пта,  га.  —  Види:  хлапат. 

Ласац,  сца  (Цр.  Г.).  —  Као  неки  црв,  који  се  залеже 
у  цревима  стоке ;  биће  исто  гато  и  власац.  —  8уп. 
црњак. 

Лачник,  а,  га.  (Дежм.).  —  Сак-:  а81.  ^акаН,  ћип^егп, 
1ако1;а,  Иђ1с1о,  1акотг,  сир1(1и8,  ^асБпг,  езипепб,  1асБ1Ја 
Нип^ег  (Микл.).  —  Оег  1Јеег(1агга,  Јп^е^Упига  јејипит. 

Лашчица,  е,  1".  (Бан.).  —  Лажичица:  *  .  .  .  ана  лашчицу 
коју  кап  ладне  воде  капати*  (Дом.  лек.). 

Легар,  а,  га.  —  ТЈО^агЂ:  П81.  1е§ап  Еа^ег;  ћИх^^еб  Г1е- 
ћег  е1\уа  ^а§е1Чурћи8;  р.  1е§аг,  ^а^егћојг,  у§1.  1о- 
^ог  (Микл.).  —  1.)  Оег  Ваисћ1;урћи8,  1;урћи8  аМо- 
гаша118  (Хрц.,  Ј.  ђив.).  —  2.  Коњска  пошалина,  коњ- 
ска  бедреница  (Леч.  в.). 

Ле^а,  а,  п.  р1.  —  Лддвиа  чему  је  у  српском  отпало  в; 
корен  незпап  (Дан.  о.);  1еп(1у7.:  а81. 1е(1УБ,  1е(1упа  ^.;  р. 
гепе8, 1игаћ1,  с1ог8ит  (Микл.).  —  Вег  Еискеп,  аогбпга. 

Лежати,  им,  V.  јтрг!".  —  ^Је^еп,  сићаге,  јасеге;  ле- 
жати  логом  или  ципом,  (1аг111е(1егИе§еп,  ћеШа^п^ 
8еш :  *Лежи  баш  логом*  т.  ј.  не  диже  се,  не  устаје 
из  постсље  (Цр.  Г.) ;  (1;гап811.  с  објектом  у  асс.)  боло- 


Гра^а  за  иеднцнноку  термннологију.  73 


вати  од:  н.  пр.  лежати  врућицу,   богиње  ит.  д.,  т.  ј. 

боловати  од  врућице  (Ср.):   »Лежао  је  богиње.« 
Лекарица,  е,  {.  (Прим.).  —  Види:  биљарица. 
Лекаруша,  е,  {,  (Бок.,  Бос).  —  Писана  књига  о  лековима. 
Лес  (лијес),  а,  т.  (Цр.    Г.)  —    Лијес  како  се  говори  у 

Црној  Гори  биће  погрешно,  јер  лес  је  страна  реч  (тур- 

ски  леш,  новогрчки  ^•«'3'0-  —  1.)  Оег  Кбгрег,   согрив: 

*3гинут'  ће  њихов  лес«  (Буд.);   »Свети  лес^,    согриб 

Сћп841    (Словенци).    —    2.)  1)1е   ТоЈ4еп4гиће,  ^итћа 

(Кур.). 
Лесица,  е,  {.  —  Вег  Нап(1гискеп,  Логзит  тапиб ;  где- 

где  веле  и  за  наплат  лесица,    али  је  обичније  наплат 

или  грана,  Ает  Риззгискеп,  Јје  браппе,  (1ог8ит  ре- 

(Лб.  —  8уп.  пакоручица. 
Леш,  а,  т.  —   Турски   леш,  лаш;  персијски  и  арапски 

лип1е,  стрвина,  мрцина,  слабо  и  мршаво   марвинче  (ђ. 

Поп.  т.  р.).   —   1.)    Стрвина.  —  2.)  Мртво  тело:   »И 

дружину  своју  не  копаше,  нег   у  гори  леше  оставише« 

(Нар.  пес.  бос.) 
Лешина,  е,  1".  аи§т.  од  леш.  —  Види:  леш. 
ЛибовинаЈ  е,  {,  (Дежм.).  —  01е  Пе18сћта88е,  (Ив  ^^е1сћ- 

ИиеИе   (ешеб    Кбгрег8)  а18  Сге^епШеН  хиг  Кпосћеп- 

таббе. 
Лидица,  е,  {,  (Дежм.).  —  Види:  лист. 
Лијавица,  е,  {.  (Ст.  М.  Љуб.).  —    Вег  ОигсћШК    (Иаг- 

гћоеа.  —  Види:  блијање. 
Лијаћи,  аћа,  т.  р1.  (Дроб.)  —  Нека  коњска  болест  у  :Ју - 

бима  или  деснима.  Тару  их  турпијом,  те  прођу. 
Лилење,  а,  п.  —  Перутање,  с11е  Аћбсћиррип^,  Јеб^иа- 

та410. 
Лиоа,  е,  {,  —  Место  у  коси,  где  су  длаке  другчије  него 

по  целој  глави.  Отуда  лисаст. 
Лиона  коот,  {,  (М.  М.  Рад.)  |  —   Оаб    ^^аДспћехп,    Д- 
Лиоњача,  е,  {,  (А.  Шв.)  ј  ћи1а,  регопе.  —  Нема  по- 

тврде. 
Лист,  а,  т.  |  Дустг;   Корсн  незнан   (Дан.    о.);    аб!. 

Лиотањ,  тња,  т.  )  1у81;о  аиб  1у1;1;о,  1у81;'в,  ^лћја ;   с.  1у1;ка, 

1у1ко,  \^а(1е;  р.  1уи,  1у1.ка;  г.  1у1ка,  \Уа(1е.  (Микл.), 

-Лвтопис"  148.  ба 


74  Гра1|а  за  медицинску  териинологију. 


—  1.)  Б1е  \Уа(1е.  бига.  8уп.  рибић,  рибица,  лидица. 
икра,  дебели  лист.  —  2.)  01е  8с111с111о,  к1га<;ит  :  »Први 
лист  чаире«. 

Литоња,  е,  т.  —  ^Ип-:  11^1,  то1Шег  сасаге,  Шопја. 
Уег8с1ие(1еп  г.  Шоубо,  КеИта^еи  (Микл.).  —  Оег 
/.\уе11е  Ма^еп  (1ег  \^1е(1егка11ег. 

Лице,  а,  т.  —  Кореп  биће  п.  лити,  ма^^ати  (Дан.  о.); 
Ик-:  (1ег  81атт  Ик  Беге^сћпе!:  АћпИсћке!!.  Егвсће!- 
пип^  (Микл ).  —    ^аб  (Је81сћ1.,  ^ас^ев. 

Лишај,  ја,  т.  —  Од  основе  која  је  постала  наставком 
ја  од  кор.  пк,  грепсти  (Дан.  о.);  Инај:  аб!.  ^треИ^о; 
П81.  8.  Ибај,  Пеећ1;е ;  I).  8.  Ибеј ;  р.  Ибхај ;  г.  Ибај 
(Микл.).  —  1 .)  Б1е  ПесМе,  есхета ;  ће80П(1ег8  есхеша 
таг§1па<;ит,  есгета  8^иато8ит.  —  2.)  Ше  Кпбк^ћеп- 
11есћ<;е,  Исћеп.  —  3.)  О^е  Ваг1-  о(1ег  К1ПпДесћ1;е,  теп- 
1а§га,  8уко818;  у  народу  се  то  брка. 

Лишајив,  а,  о,  а(1ј.  —  Види:  лишај. 

Лобања,  е,  {.  —  Бгћв:  абћ  ГјЛзђ,  са17апа;  П81. 1еђ,  Уог- 
(1ег8е1<;е,  бНгп.  Љапја,  §1и1)апја,  сгап1ит;  с.  1е1).  Нјгп- 
8сћа1е;  р.  1ећ,  1ћа,  КорЉиосћеп;  г.  1оћт..  (Микл.).  — 
010  Н1ГП8сћа1е,  сгатит.  —  8уп.  лубања,  тиквииа, 
лубина. 

Ложа,  е,  {.  —  Оег  МиИ;егкисћеп,  р1асеп1:а.  —  8уп. 
постељица,  кућица,  плодва,  пометина. 

Ложичица,  е,  {.  —  Види :  ладсичица. 
Лоза,  е,  {.  (Ср.).  —  Заметак  (особито  у  крмаче)  од  две- 
три  педеље. 

Ломан,  на,  но.  —  Аћ§е8сћ1а§еп,  таИ,    1а88и8. 

Лопар,  а,  т.  —  1.)   Она  гола  ширина  иза  уха  (Дроб.). 

—  2.)    Ше   0ћгти8сће1,  аипси1ит.    (К.    Цр.,    Ср.): 
»Имаш  повелике  лопаре.« 

ЈТопатица,  е,  {.  —  1.)  Ва8  Кгеи2ђе1п,  08  басгит  (Вук, 
Арх.  ц.  л.,  К.  Др.).  —  2.)  Ва8  8сћи11егђ1а1;1:,  8сари1а 
(А.  Кузм..  Ј.  Панч.,  Дежм.  и  др.) :  »Погоди  га  измеђ 
.тонатица«  (Нар.  пес);  »Погоди  гамеђу  лопатице*  (Нар. 
пес).  Ти  примери  потврђују  да  лопатица  можс  значити 
и  8сари1а,  јер  да  зпачи  08  8асгит,  не  би  могло  бити 


Гра1^а  за  медицинску  терминологију.  75 

р1.  и  препозиције  *међу«.    Вук  те  примере    погЈзешпо 

навађа. 

.1оћкав,  а,  о,  аЈј.  —  Противно  од  једар,  \уе1к,  ађ^е^еђ!:: 

лоћкаве  сисе,  \уе1ке  Вги81;е;  лоћа,  е1пе  ШегИсће  Ггаи. 

Лубања,  е,  ]   л         ^  ^ 

..^  ^       '        I  I-  — г  Види:  лобања. 
Лубина,  е,  ' 

Лубура,  е,  ^.  (Бос).    —   1.)   Значи  управо  суд  пачињен 

од  коре,  е1П  СгеГабз  аив  Ваитпп^е.  —  2.)  Бег  Ма81- 

Јагт,  1п1;е8(;1пит  гес1;ит. 
Лудо  брашно,  п.  (Срб.).   —    Т.  ј.  брапшо  или    пшепица 

покварена  гљивицама   од  ^ШеИа  сипеб,    8сћт1ег1)гап- 

(И^.  —   Није  поуздапо. 
Лупање  срца,  п.  (Ср.,  Бач.).  —    Г)а8  Нег2к1ор^еп,  саг- 

с1шра1ти8. 

Љ. 

Љвтњак,  ака,  т.  (Цр.  Г.).  —  01е  8ре18егбћге,  оеборћа- 

{^иб.  —  8уп.  јетњак,  једњак. 
Љис,  а,  т.  (М.    Јов.).  —    Ва8   бурћ^ИИбсће   вШ,    (1ег 

8урћ.  Ап8^ескип^881;о1Г,  У1ги8  ^урћЈИ!;.  —  Није  поуадано. 
Љутина,  е,  Г.  (Ср.).  —  Ва8  8о<1ћгеппеп,  руго818.  —  8уп. 

горушица,  љућавина,   љућевина,  згага. 
Љутица,  е,  Г.  —  Жестока  грозница,  е1П  ћеЛ1§е8  К1е1Јег. 


Љућавина, 
Љућевина, 


е,  1'.  —  Види:    љутина. 


М. 

Мавена  крв,  {.  (Срб.).  —  Од  арапског  семави,  небеско 
плаветнило  (ђ.  Поп.  т.  р.).  —  Модра  крв,  ћћшеа  (уе- 
1108^8)  В1и1;.  —  Види:  алева  крв,  крв. 

Мадеж,  а,  т.  —  Тамна  постања  (Дан  о.).  —  Види: 
младеж. 

Маја,  е,  {.  за  богиње  (Срб.).  —  Од  персијског  маје  (ђ. 
Поп.  т.  р.);  таја,  8аиег<;е12;  Шгк.  таја  (Микл.).  — 
Управо  квасац ;  у  пренесеном  значењу :  (1ег  1трГ81;оД*, 
(11е  ЈтрИутрће;  Аег  1пГес1;1оп884оД',  у1ги8. 

Мајасил,  а,  ш.  —  Турска  реч  мајасел  шуљеви  (ђ.  Поп. 
т.  р.).  —  1.)  Шуљеви,  (Ие  6о1(1а(1егп,  ћае1поггћо18.  — 


70  Гра1|а  за  медицинску  терминологвју. 


2.)  Нека  врста  оспе,  е1пе  Аг1  Наи1кгапкће1*.  Др.  П. 

Миљаннћ  вели,  да  је  мајасил  исто  што  и  руса   (Под- 

горица)    И  ја  сам  се  уверио   да  мајасил  називљу  по- 

највише  оно,  што  ми  у  науци  зовемо  есгета  сћгоп1сиш. 

—  3.)   »На  лишће  од  ;змијииа  лисја  (аигиш  ИлИсиш 

М111.)  мећу  кисело  млеко  и  привијају  па  мајасил  (испу- 

цане  руке  или  ноге)*  вели  Ср.  И.  Иел.  (Село  Јелаш- 

ница  у  Србији«. 
Мајаоила,  е,  ^.  (Арх.  ц.  л. ;  Ј.  Влашк.).  —  Види:  мајасил. 
Мајасин,  а,  ш.  —  Види:  мајасил. 
Макатовица,  е,  {.  (Микл.).  —  Ђет  КгашрГ,  8ра8ти8. 
Мала  пшпка,  (,  (Дроб.).  —  В^е    Агт8р1П(1е1,   сИе  8ре1- 

сће,  гасИиб.  —  Сравпи :  веља  шипка. 
Мали  трбух,  т.  (Срб.).    —    »Турчип  га  спази  и  погоди 

у  крста,  па  му  олово  пројури  кроз  мали   трбух«   (М. 

ђ.  Мил.). 
Маље,  бл>а,  Г.  р1.    —  Корен  незнан,  може  бити  таг  трти, 

меку    бити   (Дан.    о.).  —    01е    Б^ћшт-    ос1ег    МИсћ- 

ћааге,  ћши^о ;  грчки   ^^аЊК^  Поске;  маљав,  а,  о,  а(1ј. 
Маљеница,  е,  1*.  —  Видн:  аврц. 
Мамица,  е,  Г.  (Цр.  Г.).  —  Од  масла  и  шепична  брашна 

зготовљена  храна  за  малу  децу,  која  немају  материне 

сисе:   »Тога  је  дигла  мамица«  (Дроб.).  —  Види:  храна 

из  руке. 
Мамка,  е,  1'.  (Срб.).  —   *Кад  сева  по  костима  и  преме- 

шта  се  па  разиа    места«    (М.  ђ.  Мил.).    —   Сравни: 

секавина. 
Мантрати  се,  тра  се,  V.  1тр.  рег1'.  —  >»Мантра  ми  се.  кад 

гледим  у  бездану«    (Дроб.)  т.    ј.  заврти  ми    се    мозак, 

8сћлут(1е1  ћекоштеп. 
Мања,       )  е,  {.  —  Корен  т1п  од  т!  умаљавати  (Дан.  о.). 
Мањица,  Ј  —  Види:  аврц. 
Мањичав,  а,  о,  аЛј.  —  Види :  мања. 
Мањо,  а,  т.   —  1кди:   аврц. 
Мараз,  аза,  га.  (Цр.  Г.).  —    Арапска  реч    (ђ.  Поп.    т. 

р.);  тагагг,  КгапкћеИ;:  Шгк.  тагаг  (Микл.).  —  Бо- 

.1ест,  телесна   мана,  (Ие  КгапкћеИ,   г1ег  ВеГес^;,  тог- 

1)118,  ујЦит,  (1е1*ес1;и8. 


Гра^а  за  медицинску  терминологију.  77 


Марамица,  е,  (.  (К.  Црн.  з.).  —  Види:  краљица. 
Марза,  е,  1".  (Цр.  Г.).  —  Гној,  (1ег  ЕЈ1ег,  риз.  —  Сравни: 

мара:^.    -    8уп.  марца,  гној. 
Марзати,  зам,  V.  ппр!".  (Цр.  Г.).  —  1.)  Гнојити  се,  еИегп. 

—  2.)  Тећи,   Шебзеп   (уот  ЕИег):   ^^Марза  већ  двије 

године.« 
Марца,  е,  Г.  (Цр.  Г.ј.  —  Види :  марза. 
Марцати,  цам,   V.  1гар^.  (Цр.  Г.).  —  Види:  марзати. 
Маоно  белило,  п.    (Срб.).   —    Види :   турско  белило,  бело 

мастило. 
Маст  од  препелице,  ^  (Н.  Сад).  —  Под  тим  имеиом  иште 

се  и  и:даје  се  у  апотекама  ахип^ја  АвеЛиае. 
Матереоина,  е,  Г.  (А.  Еузм).  —  В1е  Ну81;епе,  ћу81епа. 
Материца,  е,    (,    —    1.)    Охе    (Је1)агти1;1ег,    и1еги8.  — 

2.)    Бге    Ну81;епе,    ћу8{;епа:     *Девет   вода    од  мате- 

терице«   (пеки  лек  у  Бачкој);  »Иде  по  мени  материца« 

(Ср.)  —  8уп.  матерница  (у  оба   значења),    матичина, 

матра,  матересина. 
Мк^теричав,  ава,  аво,  а(1ј.  —  *Те  оста  довека  главоболпа 

и  материчава  (ђ.  Нат.).  —   1.)  Ну81;еп8сћ,  ћуб^епеин. 

2.)  Е1еск1^,  1е1)ег11еск1§.  —  8уп.  матерничав. 
Матерница,  е,  ^.  (Дежм.),   —  Види:  материца 
Матерничав,  а,  о,  а(1ј.  —  Види :  материчав. 
Матица,  е,  1.    —  Вје  Ну81епе.  ћу8<;епа. 
Матица  (2),  е,  1'.  (Ј.  Ианч.).  —  Охе  МииегхеИе. 
МЕатичина,  е,  {.  —   Види :  матица. 
Матра,  е,  {.    (А.    Кузм.).  —    Биће   по   талијанском.    — 

Види :  матересина. 
Матрун,  на,  т.  (Далм.).  —  Нека  сполпа  мупша  болест; 

неки  тако  веле  и  за  колику. 
Лах,  а,  ш.  —  Ва8  Б^1аитћааг,  кпи^о.  —  8уп.  луда  длака. 
Мах  (2),  а,  т.  —     I  —  Оег  Ап^^аИ,  рагох18ти8 ;  »Боли 
вЛахови,  ова,  т.  р1.  )  ме  г.1ава  па  махове*  т.  ј.  прође  па 

опет  почпе,    ап^а118\\'е18е,    уоп  ЋеИ  ш  Хе!!;,  1п1;егт11- 

игеп(1. 
^Јахомице,  ас1у.  —  81о88\\е18е,   апГа118\уе188е. 
^1ацат,  ата,  т.  (П    Дежм.).  —  Оег  Т^тИет,  ћегтарћго- 

сШе^. 


78  ГраЈ/а  ва  медицинску  терминологију. 


Мачина,  е,  ^.  (И.  Дежм.).  —  Оав  К1П(18ресћ,  шесошшп. 
Медиг,  га,  т.  (Цр.  Г.).  —  Вег  Аг/Л,  шеЛсиз. 
Медижина,  е,  Г  (Цр.  Г.).  —  1)\е  Агхепе!,  те(11сатеп1;иш. 
Међица,  е,  (.  Л\т.  од  међа  (А.  111в.). — Оаб  М^иеШе^бсћ, 

реппаеит.  —  Нема  потврде. 
Мезга,  е,  {.  (А.  Шв.,  А.  Лобм.).  —  О^е  Бушрће,  1ушрћа. 

—  Нема  потврде. 

Мезганице,  ица,  {.  р1.  (А.  Шв.,  А.  Лобм.).  —  01е  Еушрћ- 

ЈЈоГаббе,  уаза  1утрћа11са. 
Мезимац,  мца,  ш.  —  Мали  прст  (на  руци),    (1ег   НеЈпе 

К1П^ег,  (И^Ииз  Ш1П1ти8  8.  аипсикпа.  —  8уп.  ушњак. 
Меко  теме,  п.  —   В1е   Гоп1апе11е,    Ј^описи^из.    —  8уп. 

теменце,  теменац. 
Мелез,  а,  ш.  —  Од  арапског  мелес,  сутон,  суЈ^рак,  смеса 

светлости  и  мрака ;  оно  гато  је  састављено  од  две  раз- 

личпе  ствари  (н.  пр.  полусвилена  материја);  род  од  две 

различне  животиње;  оно  што  је  смешапо    (ђ.  Поп.  т. 

р.);  шеЈегх:  кг.  8.  ше1е2,  2шиег;  Шгк  т(51е2  (Микл.). 

—  Ђег  ХтИеТу  Ает  Ваб^агс!  х.  В.  аиб  2\уе1  ТМегбре- 
С1еп,  аи8  2\уе1  Мепбсћепгасеп  е1с. — 2.)  ОегЕ\уШег 
(ш  ^е8сћ1есћ111сћеп  бЈппе),  ћегтарћго^И^еб.  —  8уп. 
мацат. 

Мелем,  а.  ш.  —  Од  персијско-турскога  мерхем,  у  обич- 

пом  говору  мехлем  маст  за  маза1ве,  фластер  (ђ.  Поп. 

т.  р.);  шесШешЂ:  ћ.  тећ1ет,   8аЉе;  г.  та1БсћапЂ; 

Шгк.  т(?1ћет ;  §г.  ^аХау^ш  (Микл.)  —  010  8а1ђе,  ип- 

^иеп1;иш. 
Месо,  а,  п.  —  Корен  незнан    (Дан.    ос);    шепбо:    а81. 

ше80,  Пе18сћ;  с.  та8о;  р.  ш^ебо;  ргеи88.  шепба;  [еИ. 

пи^б.ч  (Микл.)  —  Па8  Пе18сћ,  саго.  »Спасти   с  меса« 

аћша^егп. 
Метаљ,  а,  ш.  (Бачк.).  —  Кад  отече  трепавица  (?)  п  гребе 

у  оку,  кажу  да  је  метаљ  (М.  Живк.).   —  Види :  метаље. 
Метаље,  а.  п.  (Др.  Г.).   —    Кадгод   се    што  паметне  на 

око,  каа;е    парод    да   је  метаље.    По  томе   је  метаље 

раппиб,    1еисоша  и  т.  д.  Неки  веле  метаље  и  за  Ап- 

^еиГеИ,  р<;ћегу§1иш,  а  тога   је  (ваљда  од  дима)  много 

у  Црпој  Гори. 


Гра^  за  недицинску  терминологију. 


Метвица,  е,  Г.  (Цр.  Г.)  —  Ва8  2\уегс11Ге11,  (Иарћга^ша. 

—  8уп.    ошит,  пречага,    препопка,    препорка,   плуто, 
под,  оппа,  браница,  ветрила,  срчана  преграда. 

Метиљ,  а,  т.  (А.  Кузм.,  Дежм.).    —    Вје    \Уа88ег1за1^- 

2е8с11\уи181;,  (1ег  В1а8еп\уигт,  ћуЈаИб.  —  8уп.  крак. 
Метиљ  (2),    а,  т.    (Ј.  Панч.).   —  1.)  (биљка)    Т^у^^та- 

с111а  пити1аг1а.  —  2.)  (болест)  Вет  Бо1)егеоЈе1.  (И8(о- 

та  11ера<;1сит. 
Метиљав,  а,  о,  а(1ј.  —  1.)  Види:  метиљ  (2).  —  2.)  *0п 

је  метиљава  здравља«  т.  ј.  болешљив,   слаб. 
Мехир,  I  а,    т.    —    1.)   Вје    В1а8е,    1)и11а.    —  2.)  В1е 
Мехур,  )  Нагп1)1а8е,    уе81са    иппапа.   —  8уп.  бешика. 
Мешина,  е,    (.    (Дежм.).    —    01е    8сћат§еј^еп(1,    то118 

Уепеп8. 
Мижати,  жам,  V.  ЈтрГ.  —  Од  старосл.  мз^^^тн,    8])ги(1е1п 

(Микл.).  —    Мокрити,  ћагпеп.  Исто  тако  мијеж,  (1ег 

Нагп,  иппа  од  старо-сл.  мт./,. 
Мимоходац,   хоца,    т.    —    1.)    Е1п    8сћ\уасћег    Ап1^а11 : 

*Није  ^рави  наступ,  тек  мимоходац;«   »Дапас  ме  пије 

ухватила  (грозница),  али  сам  осетио  мимоходац*   (Ср.). 

—  2.)  1)ег  Наисћ,  аига  (Дежм.). 

Миск,  ска,  т.  (ђ.  Поп  п.  р.).    —   Оег    Мо8сћи8,    то- 

8сћт18  опепиИб.  —  8уп.  мошак,  мошус. 
Мица,  е,  1".   —  Види:  мицина. 
Мицина,  е,  Г.  —  Основа  у  старом   а(1ј.  итј-к  од  кога  је 

и  ницина  (Дан.  о).  —   01е  1Јутрћ(1ги8е11еп1;7л111(1ип<^. 

а(1епШ8,  1утрћас1еш1Ј8.  —  8уп.  пиципа. 
Мипшока.  е,  ^.  —    Неки    мах    налик   на    мишје    длакс. 

Обично  је  то  белега  од  рођења,    било  на    обра:зу  или 

на  телу. 
Миши^,  а    т.  —  Вег  Ми8ке1,  ти8си1и8. 
Мишица,  е,  1".  —  Вге  Ми8ке1та88е  ап  (1ег  Уогс^егбеИе  (1е8 

01Јегагт8. 
Мишка,  е,  (.  —  Мубв:  а81.  туАка,    Агт,  ту81са;  п«!. 

т18ка;  ђ.  т18са,  тјбка;    с.    тЈбка;    ^г.  /пу, /*<'(^»";  1. 

ти8си1и8;    к1г.    т18ка   аи8  тја^ка,  НелбсЈп^е  Макне 

(Микл.).  —  Види  :  мишица. 
Млеч,  а,  т.  —  Оег  МИсћ^аЛ,  ећу1и8 


80 


Гра1^а  8а  медицинску  термннологију. 


Млечан,  чна,  чно,  жЈј.  —  Пун  млека,  ш^ЈсћгеЈећ ;  мле- 
чие  дојке,  тИсћгешће  Вги81е :  »Јесте  обилата,  али 
није  млијечпа*  (Цр.  Г.1,  81е  ћа1;  еп1\У1ске11;е  (^го88е) 
Вг1181;(1ги8еп,  аћег  ке1пе   МИсћ. 

Млитва,  е,  Г.  —  Види:  чашица. 

Мовак,  зга,  т.  —  Мо2§т»:  аа!.  тог^Ј.  (1агаи8  тогк^., 
тохЂкт!,  тохЈапБ;  П81.  то2§,  тохе^,  тоМшпх^  тох- 
(1^аи1 ;  I).  тохг^,  шо^^гк ;  с.  тохак ;  р.  то2§ ;  г. 
тог^г  (Микл.) ;  корен  таб^,  умакати  (Дан  о.).  — 
Оа8  6ећ1гп,  сегећгит.  —  8уп  мождани. 

Мојасил,  а,  т.  —  Види:  мајасил. 

Мокра  баба,  (.  —  Види:  баба. 

Мора,  е,  {,  —  К^г.  ^шоа;  тћ(1.  таг  (Микл.).  —  Оа8 
МасћЈтаппсћеп,  Ја8  АЈрЈгискеп,  (Ие  Тги4е,  авШта 
пос1;игпит,  1пси1)и8.   —  8уп.  мородавље,  вада,  морица. 

Морија,  е,  {.  —  Ше  8еисће,  е1пе  1)08аг1;ј^е  Ер1(1ега1о 
тИ  ^го88ег  81ег1)Исћке11;.  Вук  то  тумачи  куга,  али 
погрешно:  »Ушла  у  народ  нека  морија*  (Цр.  Г.);  »И 
удари  од  Бога  морија,  и  умори  девет  пособнца*  (Н. 
пес);  »Ето  удри  од  Бога  морија,  нас  ће  ;уеве  она 
иоморити«  (Н.  пес);  »Моријами  позобала  дјецу«  (Нар. 
пес ).  —  8уп.   номор. 

Мородавити,  вим,  V.  ЈтргГ.  (Цр.  Г.).  —  »Мородави  ме  од 
поноћи*  т.  ј.  нретискује  ме  мора. 

Мородавље,  а,  п.  (Цр.  Г.,  Бањан.).  — Види:  мора. 

Мошња,  ања,  (.      |  —    Мобвпа:    а81.    тозгпа,    ВеиЈе!; 

Мошње,  ања,  {.      \  т\.  кг.  тобпја;  8.  тобпје,  Но(1еп- 

Мошњица,  њица,  Г.  '  8аск;  с.  то8па,  Веи1;е1 ;  р.  то82па; 
г.  то8па,  тобпја  (Микл.).  —  Оег  Но(1еп8аск,  8сго1;ит. 

Мраоа,  е,  {.  (Срб.).  —  01е  Мабегп,  тогћИИ.  —  8уп 
оспине,  сипаница,  добрац,  фрус,  крзамак. 

Мраоав,  а,  о,  а(1ј.  —  Види:  мраса. 

Мрасе,  р^са,  Г.  р1.  —  Корен  незнан;  може  бити  тагк, 
кварити  који  је  у  мрсити  (Дан.  о.).  —    Види:  мраса. 

Мрена,  е,       |  1".   —  Туђа  реч;  управо  тетђгапа  (Дан. 

Мреница,  е,      о.,  Микл.).  —  Оег  Аи^епбЈааг,  са1ага(*4кЧ. 


Мржгалица, 
Мрждалица, 


е,  {.  —  Види:  хрскавица. 


Гра^а  за  медицинску  терминодогцју.  81 


Мрава  болеот,  Г.  (Бањан.).  —  Види:  велиЕа  болест. 
Мрка,  е,  {,  (Ст.  М.  Љуб.).  —  Луда  длака,  (1а8  Паишћааг, 

1апи§о. 
Мрка,  е,  Г.  (2).  —  ?  —  »Устук  мрка,  ту  ти  места  нема 

—  у« !  (Нар.  бас).   Мисли  ли  се  ту  мрка  болест? 
Мрлина,  е,  {,  (Дежм.).  —  Оег  каИе  Вгапс!,    зрћасека. 

Није  поуздано. 
Мртац,  рца,  т.  —  1.)  Мртвац.  — 2.)  »Убити  на  мртац« 

т.  ј.  на  мртво,  на  место  (Дубр.). 
Мртва  вода,  I  (Цр.  Г.).  —  Оег  Ап§81;8сћ^е188,  (1ег  То- 

(1в88сћ\уе188.  —  8уп.   мртви  зној,  самртни  зној,  хла- 

дан  зној. 
Мртва  кост,  1    —    1.)   Вге   Вге1§е8сћ\уи18*,    аШегота 

(Арх.  ц.  л.).  —  2.)  Оа8  ХЈђегће!!!,  ^ап^ћоп.  —  8уп. 

мрча  кост. 
Мртви  таор,  т.  (М.  М.  Рад.).  —  Везати  мртви  чвор  т. 

ј.  без  шепута,  да  се  не  може  ласно  одрешити.  Згодно 

у  хцрургији,  као  што  је  од  писца  већ  и  употребљено. 
Мртвица,  е,  Г.  (Цр.  Г.).  —  Нека  врста  грознице  без  зиме, 

е1П  Иећег  оћпе  Гго818к(1шт. 
Мртво  меоо,  п.  (Вл.  ђорђ.).  —   В1е    ^утрћ(1ги8еппеи- 

ШШип^,  1утрћота.  Није  поуздано. 
Мрча  коот,  Г.  —  Види:  мртва  кост. 
Мршталица,  е,  {.  (Ср.).  —  Вег  Кпогре!,  сагИкдо :  *Ако 

те  ударим  по  носу,  пући  ће  ти  мршталица«. 
Мудо,  а,  п.  —    МопЛо:  абћ  та(1о,   Но(1в;   П81.    тб(1е, 

р1.  I  тб(11,  р1.  т.    ти(1а,    реш8   сит    1;е8исиИ8;  ћ. 

ШЂ^^о,'  шђАсп,  р1.,  №вге;  с.  топ(1,  топ(11.  (Микл.).  — 

Оег  НоЛе,  1е811си1и8. 
Мужеложник,  ика,  т.  —  Мушко  чељаде,  које  с  мушким 

тера    блуд,    (1ег    Рав(1ега81;.    По  црквено-словенском: 

„Прб^ИОБОД^КН    И]!!!    МХЖбДОЖИИК'^   НАН    СКОТОАОЖНИК^к   .  .  ^ 

Мужедоштво,  а,  п.  —  Види:  мужеложник. 

Мујаоила,  е,  Г.  (Ј.  Р.  Блашк.) 

Мујасиље,  а,  п.  (Ј.  Мишк.) 

Мукда  падавица,  {.   (Леч.   в.).  —  ЕрОер^^а   1агуа1а.  — 

Није  поуздано. 
Муна,  е,  {.  (А.  Кузм.).  —  Управо  мајмун;  у  пренесеном  зна- 

.Летопис"  148.  6 


—  Види:  мајасил. 


8'2  ГраЦ  8а  иедициноку  териинологију. 

чењу  наказа  (за   новорођенче),    (Ие  ЈУИбздећиг!:,    топ- 

84гит. 
Мустаћ,  а,  ш. ;    обичпији  р1.  —   Мив^акЂ :   I).    ти81;ак. 

8сћпиг1)аг1; ;  П81.  ти8<;ас1,  Ваг!;,  ти81;ас,  ет  етхе1пеб 

ВагШааг;  гт.  ти81;асе;  аЉ.  ти81аНје;  п^г.    ^ло^^тгам; 

а^.  цустта^  (Микл.).  —  Оег  8сћпигђаг<;. 
Мутљезина,  е,  I.  (А.  Кузм.).  —    Ва8  К1П(18ресћ,  тесо- 

шит. 
Мушка  немоћ,  {.  (Срб.).  —    В1е    Маппе88сћ\уј1сће,  1т- 

ро1еп1;1а  (собипШ):  »Лек  од  мушке  пемоћи:  да    убије 

тицу  плиску,  која  по   песку   лети,  па  да  је  испече,  и 

поједе.«  (Ј.  Р.  Блашк.). 

Н. 

На,  ргаер.  —  На  бес  (бијее):  »набијес  ђевојка,*  т.  ј. 
пуна,  јака,  одрасла,  за  удају,  уоП,  Орр1§,  таппћаг. 
На  боље:  »окренула  болест  на  боље*,  »пошло  на 
боље«,  08  181  е1пе  Ве88егип§  е^п^екв^еп.  Исто  тако: 
назло,  нагоре.  Нагркљан  (Бан.),  »М^ја  је 
кеса  на  гркљан«  т.  ј.  на  петље  и  даје  се  стећи,  т!! 
ешет  8сћпигег  (8рћшс1;ег)  7ег8ећеп.  На  мртац, 
на  мртво  н.  пр.  истући,  ударити,  погодити  т.  ј.  да 
умре  (или  бар  обамреј.  На  место  убити:  >убио  га 
па  место«  т.  ј.  тако  да  није  ни  часа  живео.  На  пре- 
чац  н.  пр.  умрети,  е1пе8  р1б1;2Исћеп  (јаћеп)  ТоЛеб 
81;егћеп;  на  пречац  се  разболети,  р1б1;2исћ  (8сћ\^ег) 
егкгапкеп.  На  скоку  умрети  т.  ј.  на  пречац:  »умре 
па  скоку  од  туге*.  На  стиг:  ^хвата  ме  (огањ,  гро- 
зница)  на  стиг,«  т.  ј.  тек  што  пусти,  опет  ухвати 
(Цр.  Г.).  На  том  добу  н.  пр.  жена  на  том  добу 
т.  ј.  већ  у  велико  трудна  и  тек  да  се  породи,  ћосћ- 
8сћ\уап§ег,  ш  1е*21;еп  8сћ\уап§ег8сћаГ(;8топа*. 

Набакамити,  мим,  V.  ргГ.    —  Види:  бакам. 

Набакамити  се,  мим  се,  V.  г.  ргГ.  —  »Да  какве  су  у 
Фочи  дјевојке;  наб'јеле  се  и  набакаме  се,  и  павуку 
сурму  на  обрве,  кара-боју  на  снја-солуфе«  (Нар. 
пес).  —  Види:  бакам. 

Набацити,  цим,  V.  ргГ.  (Срб.).  —   Наметнути  чини,  учи- 


ГраЦ  ва  медицинсЕу  териинологију.  83 

нити,  уврачати  :  »Да  не  би  ко  што  пабацио  па  стоку*« 

(М.  ђ.  Мил.). 
Набој,  а.  т.  —  1.)  Вје  ^иеЈбсћип^,  сопЈивш.  Није  по- 

уздано.  —  2.)  Н.  пр.  на  поплату  од  обуће,  еше  (уога 

Вгиск)  аиГј^епећепе  оЈег  бопб*  бсћшегхћаЛе  81е11е. 
Набрано  црвво,  {.  —  Види:  дебело  црево. 
Набујица,  е,  Г.  (А  Кузм.).  —  Вав  ОеЈеш,  ое(1еша.  Није 

поуздано. 
Навдака,  е,  {,  —     Вав  Ге11  аи^  (1еш    Аи^е,    са1агас1а 

(Вук.).  Држим  да  је  ово    тумачење  погрешпо.    Да  то 

пе  ће  бити  (1а8  Аи^еп^еП,  (1а8  Пи§е1^е11,  рШеп^шш. 
Наврети,  врем,  V.  ргГ.  —  »Наврло  млеко,«  »наврла  крв« 

и  т.  д.  —  т.  ј.  навалило   млеко    (у  дојке),    навалила 

крв  (на  једно  место),  ап(1пп§еп  (М11сћ-,В1и1;ап(1гап^). 
Наврнути,  нем,  V.  рг^.  —  Н.  пр.  красте.  —  Види :    па- 

вртати. 
Наврнути  се,    нем  се,    V.  г.  ргГ.  —    Н.  пр.    На   рану: 

»Наврнула  се  нека  поган  на  рану«  (Цр.  Г.)  т.  ј.  па- 

ишло  нешто  (болест). 
Наврт,  а,  ш.  —  Маја,  (1ег  ЈшрГб^о^,    У1ги8,  1ушрћа. 
Наврта,  е,  {,  —  Види:  намета. 
Навртак,  тка,  ш.  —  Види :  наврт. 
Навртати  (навркати),  ћем,  V.  хшргГ.  (Далм.,  Цр.  Г.).   — 

Н.  пр.  оспе,  красте,  (Кићроскеп)  јшр&п,   уасс1паге. 
Нагла  омрт,  {.  —  Прека   смрт,    е1п    рШ^гИсћег   (јаћег) 

То(1.  Нагла  болест,  в1пе  аси1;е  Кгапкће!!;. 
Нагрудник,  ика,  ш.  —    ^Нчелино    се    тело    састоји    из 

главе,    нагрудника   и  трбуха.* 
Надам,  дма,  ш.  (Вук.).  —  В^е  В^аћип^,  1пДаио. 
Надебљати,  бљам,  V.  ргЈ.   (Цр.  Г.).    —    В1ск,  (еИ  >уег- 

(1еп:   »Међу  нама  стати  надебљати*  (П.  II.  Њ.). 
Надланица,  е,  {.  (К.  Црн. ).  —    Горња    страна  длана,  а 

подлапица  је  доња.  Није  поуздано. 
Надув,  ва,  ш.    (Арх.  ц.  л.).  —    Ваб    Ое(1еш,    оеЈеша. 

Није  поуздапо. 
Надун,  а,  ш.  (В.  Пел.).  —  Види :  надам.  Није  поуздано. 

—  8уп.  падам,  падимање. 
Накоједина,  е,  {.  —  Види:  заноктица. 


84  Гра]^а  8а  медвцинску  теркинодопду. 

Намрокж  ввтар,  ш.  (Срб.).  —  Црвени  ветар,  Лег  Ко4ћ- 

1аи1^,  егу81ре1а8. 
Намет,  а,  ш.  —  1.)  Чини  или  мађије  (Вук).  — 2.)Под- 

љута  на  рани,  \Уип(11пГес410п,  тогћив  асс1(1вп1аИ8  уи1- 

пегит. 
Намета,  (§еп.  намбти),  {.  (Срб.).  —    »Кад    се  на   каку 

рану  наметне  нешто    друго,  з?)ве   се  у   Прекоморављу 

памета*  (М.  ђ.  Мил.).  —  Види:  намет  (2). 
Напењ  (?).  —  Да  није  исто  пгго  и  испињ? 
Наплат,  а,  т.  (Дежм.).  —  Противно  од  поплат,  (1ег  Ривб- 

гискеп,  (1ог8ит  рв(118.  —   8уп.  грана,  лесица. 

Напон,  а,  т.  —  1.)  Вје  ВКИе  (1е8  АИ;ег8,  во8  ае1а<;18: 
»Сад  је  у  највећем  напону«  (н.  пр.  момак).  —  2.) 
Обично  у  р1.  (Ие  (Јећиг48\^ећеп,  (1о1огв8  а(1  раг(;ит. 
—  3.)  Вег  84ић12\уап§  (ће!  (1ег  ЕпИеегип^),  1впе8ти8. 
8уп.  натезавица. 

Нараслица,  е,  {.  (Цр.  Г.,    Прим.).   —   Ше   ШпШАш^ј 

пеор1а8та. 
Наоела  поотељица,  (.  (Дежм.).  —  Пег  аиГ8112еп(1в  Мииег- 

кисћеп,  р1асеп1а  ргает.  Није  поуздано. 

Наоеоти,  днем,  V.  ргГ.  —  >Насела  крв*  (1а8  В1и1  ћа! 
81сћ  ^ез^аи!.  Има  и  8ић81;  наседање  у  значењу  В1и1- 
81;аиип2  ип(1  8сћ\ув11и11§  (Цр.  Г.,  Бачк.). 

Наоилица,  е,  {.  (Цр.  Г.).  —  1.)  В1в  (тв^уаШћа!;  (ш  \у^е1- 
сћег  Гогтттег).  —  2.)  Ше  Ко1ћ2исћ1:  »Учинио 
јој  је  насилицу*  т.  ј.  силом  је  обљубио. 

Наотуп,  а,  т.  —  Вег  АпГаИ  (е1пвг  КгапкћеИ),  раго118- 
ти8.  —  2.)  Струна,  (1ег  Ма§епкгатрЈ,.саг(11а121а.  8уп. 
издат,  развијен  пупак.  —  3.)  Срдобоља,  (Ие  гоШв 
Еићг,  (1у8еп*епа.  —  4.)  Велика  болест,  (Ие  Га118исћ1, 
ер11вр81а.  —  5.)  Главобоља  (особито  с  једне  стране), 
(1ег  ћа1ћ8еШ§в  Корћсћтегг,  ћвт1сгап1а.  —  6.)  Жен- 
ски  наступ,  Зу8тепоггћоеа. 

Наотупан,  а,  о,  а(1ј.  —  Н.  пр.  бол  т.  ј,  бол,  који  се 
мало  смири,  па  опет  дође,  апЈГа118\^в18в  аиДге^епЛ,  1П- 
1;егпи111геп(1,  1п1;егт114еп8 :  »Долази  ми  наступно  (на 
наступе)«,  т.  ј.  одумине  па  опет  дође. 


ГрЕ^а  8а  иедициноку  терминодогију.  85 

Наотупна  гровница,  I  —  Ваз  \^всћ801ве1)вг,  Геђпв  1111;вг- 

тШепв. 
Натевавица,  е,  {,  —  Вег  8ћ1ћ12\уап§,  1;епе8ти8. 
Натеаати  ое,  жем  се,   V.  г.   ргГ.   (Ср.).    —    81;ић12\уап§ 

ћаћеп. 
Натруоан,  сна,  сно,  аф'.  (Ср.).  —  Етр^&п^Исћ  (Мг),  с118- 

роп1г1  (ги):    »Натрусан  сам  од  грознице«    т.  ј.  боло- 

вао  сам  често  од  ње,  ласно  ме  ухвати. 
Наход,  а,  т.         \  —  Дете  које  се  нађе,  те  му  се  не  зна 
Нахоче,  очета,  п.  1  за  мајку,  (1ег  Гш(11ш§:  »Наход  Мо- 

мир«.   (Нар.  пес). 
Недонет,  а,  о,  рг1.  регГ.  ра88.  —    Н.   пр.   бреме,   дете, 

П1сћ*  аи8§е1га§еп,  ипге^Г  (уоп  (1ег  ЕеЉезГгисћ!;). 
Недонети,  сем,  V.  рг1.  —   Н.  пр.  дете  т.  ј.  родити   или 

изврћи  пре  рока,  тсћ!;   аи^ка^еп    (уоп   (1ег  Бе11)е8- 

Ггисћ*). 
Недонешен,  а,  о,  рг1.  рег^.  равз.  —  Види:  недонет. 
Недоношче,  ета,  п.  —  Дете,  које  је  пре  рока  рођено  или 

истурено,  еше    ипге1^  ^ећогепе,   тсћ!  аи^^е^га^епе 

Ггисћ*. 
Недра,  дара,  п.  р1.  | —    |Адро,  кор.  1(1  надути    се   (Дан. 
Недро,  дра,  п.  '  о.).  — ^Вег  Визеп,  8ши8  таттагит. 

Нежит,  а,  т.  (Истр.).  —  21У- :  а81.  пегИх,  тогћи^  ^и!- 

(1ат;  1181.  пегИ;,  ги(;а    тигапа;  с.   пегИ,    бе^сћ^л^иг, 

пе81;0У1се,  В^аИег:  пе211оу1се ;  к1г.  пеЈу1,  пега!,  Ка1аггћ; 

г.  пепН,  е1еп(1е8  Бећеп;  р.  ше2у1,  ^сћпирГеп  (Микл.). 

—  1)ег  В1а8епго1ћ1аиГ,  егу81ре1а8  уе81си1о8ит  (Дежм., 

Нем.). 
Нејеша,  е,  {.  (Бачк.).  —  В1е    1Јп1и81    2ит    Е88еп,    (Ие 

Арре1111о81§ке11. 
Некама  болест,  {.  —  Види:  велика  болест. 
Немац,  мца,  т.  —  Који  је  нем,  (1ег  81итте. 
Немер,  ера,  (р1.  немри),  т.  (М.  Мед.).  —  Као  бесмртан; 

човек  који  дуго  живи  те  изгледа  као  да  и  не  ће  умрети; 

дутожив,  дуговечан,  (1ег  1Јп81егћ11сће ;  е1§еп111сћ:   (1ог 

Немирна,  е,  {.  супстантивизиран  а(1ј. ;  разуме  се  немирна 
болест  (М.  ђ.  Мил.).  —  Биди:  срдобоља. 


80  ГраЦ  8а  медицинску  терминологвју. 


Немкиња,       1  е,  {.  . —  Немо  женско  чељаде,  (Ие  81;игаше: 
Немкињица,   1   »Што  ће  теби  нЈемкињица  Манда,  што   ли 

ће  ти  д,јеца  од  нијемца«  (Нар.  нес). 
Немовати,  мујем,  V.  хшрг!'.  —   Бити  пем,    81;ишт    »ехи, 

уег81иттеп :   »Н'јемуј  Мапдо  три  годипе  дана,  ка'  је 

твоја  н^јемовала  мајка. 
Немоот,  и,  1".  1  —  В1е    8^итшће11:    »У    н'јемости    три 
Немота,  е,  {.  ]  родила  сина*  (Нар  нес). 
Немок,  и,  {.  —  1.)  В1е  8сћ\у?1сће,  ас^упапиа.  —  2.)  Оје 

КгапкћеИ,  тогћи8 :  »Немоћ !  остав'*ово  дите,  и  биж'  кдц 

се  бог  не  моли,  кди  кокоти  не  нивају,    кди  не  слуша 

млађи  старијега«  (Нар.  бас).  —  3.)  Мушка  немоћ,  (Ие 

Маппе88сћ\уасће,  1тро1епиа  (соеипсИ). 
Непоменик,  а,  ш.  —  1.)  Поганац,  (1ег  Ка§е1\уигт,  ра- 

пагШиш.  —  2.)  Пољачипа,  (1ег  8сћаг1)оск,  зсогћиЈи« 

(Срб.). 
Непоменуше,  уша,  {.  р1.  —  1.)  Види:  богиње.  —  2.)  Де- 

чје  глисте. 


Непца,  баца,  п.  р1. 
Непце,  нцета,  п. 


—  Вег  Сгаишеп,  ракЈит. 


Неродац,  ца,  ш.  (ђ.  Рајк.).  —    Човек,    који  није  никад 

имао  деце. 
Неродуша,     1  е,  {.  (А.  Кузм.).  —    Жена  која  пе    рађа, 
Нвроткиња,  Ј  еше  ип&исћНтге  Егаи,  &ш1па  81;епИ8.  — 

8уп.  неротка,  безротка,  штирка,  пгтиркиња. 
Несан,  сна,  ш.  —  Е)1в  8сћ1аво81§ке11;,   шбошша:    *На 

несан  се  бјеше  њему  дало«  (Нар.  нес) 
Неспавало,  а,  г(.  —  ^^Пођо  снати,  Бога  звати,  да  ме  чува 

богомати,    од    болести    неспавала,    и   од  брзе    пр'јеке 

смрти,  и  од  бједе  невидовне*    (Нар  нес).    —  Биди: 

несан. 
Ницина,  е,  {.  —  №к:  абћ  П1кпи1;1,  ^епшпаге    (Микл.). 

—  Види:  миципа. 
Нишадор,  ора,    ш.    —    Од    арапско-персијског  нншадор 

(ђорђ.  Поп.  т.  р.).  —  Вег  8а1ш1ак,  Оћ1огатшопшш 

(М.  Петр.).  —  8уп.  цапарика. 
Нишесте,  ета,  п.  —  Од  персијског   пишасте,    најфиније 

брашпо    (ђорђ.  Поп.    т.  р.);  п§г.  п(П(п^д  (Микл.).  — 


Гра^а  за  медицинску  термннологију.  Н7 


1.)  Ва8  б^агкетећ!,    ату1ит.  —    2.)    Нишесте    или 

инкаша,  (1а8  Наагри(1ег,    (1а8   КгаЛтећ!.    (ђ.  Пон  п. 

р.).    Скроб,    гакроб    (Ср.)    и   помаз  (Бар.)  је  укухано 

нишесте. 
Ништ-камен,  а,  т.  (Вуковар).  —  Биди:  ништа. 
Ништа,    ш(1ес1.   (Бачк.).    —    Ваз  8сћ\^е^18аиеге  И1пк, 

гшсит    8и1Јипсит,    шћИит  аШит:    »Ништа  је  до- 

бро  за  очи*  (говори  се  у  Н.  Саду  у  два  смисла).  На- 

род  га  купује  за  очи. 
Нога,  е,  {.  —    Корен    па§ћ,    грепсти    (Дан.  ос);  по^а: 

абЈ.  П81.  И.  8.  Ги88:  с.  поћа;  р.  П8.  по§а;  08.  поћа; 

к1г.  поћа,  г.  по§а ;  ргеи88.  па^е,  Еи88 ;  Ш.  па^а,  Ни^. 

—  Вег  Ги88,  ре8. 
Ножне  цвви,  1  р1.  (Цр.  Г.).  —    Обе  кости  заједно  што 

су  ниже  колена  па  до  чланкова,  с1а8  бсћхеп-  ип(1  \^а- 

(^епћеш  2и8аттеп§епоттеп. 
Ноздра,     1  е,  Ј.  —  Аи8  по8-1-гб,    \уогаи8  (1игсћ  Оћег- 
Ноздрва,  I  ^ап^  (1ег  1;оп1о8еп  Соп80пап4еп  1п  (Ие  1;бпе11- 

(1еп  почАгБ  (Микл.).  —  Ва8  ^а8еп1осћ,  пап8. 
Нокат,  кта,  т.  —  Корен  па§ћ,  грепсти  (Дан.  о.);  по^г^в: 

а81.  по^Ђ^Б,  ип§и18;    П81.  поће4;    ћ.  покг!,  пекЂ1;;  с. 

пеће*;    к1г.  поћо!;;    г.  по^оН;    ргеиза.  па^иМ^;    Ш. 

па§а8,  ^а^е!,  па^а,  Ни][(Микл.).  —  Вег  Ка§е1,  ип§и18. 
Нокиља,     I  е,  {.  (Микл.).  —  Ђхе  ^а§е1\^иг2е1.  —  Види: 
Ноктиља,   )  заноктица,  пакоједина. 
Ноо,  а,  т.  —  N08^:    ав!.  П08'б,  па8и8;  8.  с.  р.  08.  П8 

к1г.  г.  П08;  ргеи88.   погу;  111;    по818;    а!.  паз,  па8а; 

аћ(1.  па8а  (Микл.).  —  В^е  Ка8е,  па8и8. 
Нокничав,  а,  о,  а(1ј.  (Вук).  —  Чељаде  које  ноћу  мокри 

нода  се,  ћеипа88еп(1,  епиге^е  пос^игпа  1аћогап8. 
Ношење,  а,  п.  —    Ва8  Тга^еп  ((1ег   ^е^ће^^гисћ!;),    (Ие 

8сћ\^ап§ег8сћаД,  §гауе(1о :  »Није  се  чувала  за  времс 

ношења«  (Ср.). 
Ношња,  е,  {.  (В.  Врч.).  —   Види:  ношење. 
Нудиља,  е,  {.  —  Женско  чељаде  које  болесника  пуди  и 

двори.  —  Види:  двориља,  болничарка. 
Нузла,  е,  {.  —  Нека  болест  у  устима,  мехурићи  у  устима; 

арапски  незле  кихавица  (ђорђ.  Иоп.  т.  р.) ;  исто  тако 


ч 

I 


88  Гра^  за  медициноку  териинодогцу. 


Дап.  0. ;  ^игк.  пи/Ла,  пи/Ло  (Мшсл.).  —  Оаа  8с11^^атт- 
сћоп,  (1ег  МећИшпс^,  8оог,  арћШае,  8(;ота1;1118  арћЉова. 
Неки  леле  да  је  нузла  и  пољачина,  (Јег  бсћагђоск, 
8С0г1)п1;и8  једпо.  —  8уп.  крупа,  крупице. 

Њ. 

Њирити,  рим,  V.  {тргГ.  (Далм.).  —  Што  и:ј  близа  за- 
гледати. 

Њукати,  чем,  V.  шфгГ.  (Цр.  Г.).  —  Јечати,  стењати  (али 
у  сну),  асћ/еп,  \У1тшегп  (хт  бсћ^а!".) 

О. 

Обабити,  бим,  V.  рг^.  —  С  објектом  у  ассиз.  епЉ^ткЈеп, 
већиНзћги^е  1е181;еп,  о1>81;е1;г1саго:  обабитипородиљу  т. 
ј.  помоћи  јој  при  порођају;  обабити  дете  т.  ј.  прих- 
ватити  га,  бити  му  бабица. 

Обазнаница,  е,  1".  (Слов.).  —  Види:  блудница. 

Обастрмити  се,  мим  се,  V.  г.  рг!".  (Срб.).  —  2игиск§ећеп, 
2игиск81:аиеп,  еЈпе  гиск^ап^^^е  Ве^^е^ип^  тасћеп: 
»Да  би  се  храпа    обастрмила  доле  из  прсију«  (М.  ђ. 

Мил.). 

Обевубити,  бим,  V.  рг^.  (Цр.  Г.).  — 2аћп1о8  \уег(1еп,  Ше 
Иаћпе  уегћегеп:  »Јоште  млади,  а  обезубили«.  (П. 
II.  Њ.). 

Обешњати,  шњам,  V.  ргГ.  (Цр.  Г.).  —  Одебљати,  ојачати, 
уоИ,  (Иск,  кгаШ^  \уег(1еп.  —   Сравни :  бес  и  на  бес. 
Обжиљак,  л>ка,  т.  (М.  ђ.  Мил.).  —  Види :   ожиљак. 


Обил,  а,  0, 
Обилан,  лна,  лпо, 
Обилат,  а,  о. 


а(1ј.  —  Сисат,  јаких  сиса  или  вимена, 
тИ  81;агкеп,  вп1;\у^1скеИ;еп  Вги81(1га8еп, 
тИ;  УоИет  Еи1;ег,  татто8и8:  »Обидата 
крава«  т.  ј.  великих  вимена  те  с  тога  и  даје  (Бан.); 
»Међер  обила^мајка  родила  обилајунака«,  рекао  Силни 
Стефан  кад  је  видео  Милошеву  мајку,  како  је  пребаг 
цила  деспу  сису  преко  левога  рамена,  а  леву  преко 
деспога,  те  од  остраг  доји  (Вј^).  Противно  од  тога  је: 
чип,  а,  0,  (Цр.  Г.). 
Облежати,  жим,  V.  ргјГ.  (Вук).  —   С  објект.  у  асс.  (1вп 


Грг^а  8а  ивдициноку  тврминологију.  >>о 


Ве1ЈЦс111аГ  (ап  јп1(1га)  аи8Ги11Г011 :   »Ко  бн  обложао  жп- 

впнче,  да  со  погубп«.  —  8уп.  обљубптп. 
Образ,  а,  т.  —  Корен  бпКе  аг§,  сјатп,  бојитн   (Дап.  о.); 

га7/1»:ак1.  ига/лИ,  ретиеге,о!)га//Б,  Јогша,  г\лп^  (Мпкл.). 

—  Ојо  \\'ап§е,  »^^^па. 
Обрва,  е,  I*.  —  Корен    1)ћиг,   тр:{атн  се,  трептатп   (Дан. 

0.);  ))п.У1. :  а«!.  1)П>уг>,  о!)гђуб,  1јп>уопо,    Бгаие;    ив!. 

оИгуа;  1>.  1)П>У1,  КгииНогиег:    уе2(1а,    Вгапе:    «.    1лч% 

о1)ГУа  1101)011  уе<1ја;  с.  1)ГУ,  !:)гуа;  р.  ^)ге\у;  к1г.  Јјгоуа 

11е!)еп  1>угуа,  ођегуе,  о1)угуу;  г.    1)гоув;  И1:.    ^лчпчб; 

а.ц*8.  !и'и:  аЈк!.  1)гауа:  <51'- ''4?»%':  а!.  1)11ги;  прег^.  а1)ги. 

(Микл.)  —  1)10  Лио:оп1.)гаие,  ^ирегелИиш.  —  Сравни: 

брв,  веђа. 
Обродити  се,  дпм  се,  V.  г.  |)гГ.  (Х-ерц.).  — Породитн  се, 

е1111зи1<1е11.  1ие(1егко111шег1:  *Ја  ју  нунану  не  ћу;  нрп- 

држи  је  код  тебе,  док  се  не  обродп«   (В.  Врч.). 
Оброк,  а,  ш.  —  01е  ва!;)е,  с1о818. 
Овренгати,  гам,  V.  ргГ.  (Срб.).  —    Впди:  вЈ^енга. 
Овренгати  се,  гим  се,  V.  г.  1)г1*.  (Срб.).  — 1?идн:  вренга. 
Овчје  богиње,  Г  —  Мале  богиње.  —  Види:  богиње. 
Овчје  сисе,  ^.   (Прим.).   —    Нека   особпта    врста    сиса   у 

жена.  ()1:1)угло,  широке,  а  брадавица  им  мала  п  унутра 

утекла.   —    Сравни :  ко:{је  сисе. 
Овчји  пришт,  ш.  (Ван).  — У —   Кићепосвој  нри.тпци  (1ег 

Мј|7Л)гаи(К  аигћгпх. 
Огањ,  гња,  П!.  (Цр.    Г..    Ирнм.).  —     1.)    ВруКица,    11ег 

ВаиећЈурћи^^,  1урћи«  а1и1оип11аИ«.  —  2.)    Сиака  бо- 

лест  с  високом  температуром. — 3.) /Киви  огањ.  Впди: 

жпвп  оган>. 
Огањ  и  грозница,  (Цр.  ]\).  —  Грознпца  са  :и1мом  п  вру- 

ћином,  особито  настунна.  еЈи    К1е1)ег  ии<^  Рго«!-  1111(1 

Н^Ј/е^икИши,    !)ебоп(1(»гл    \У(М1ћбе1Ие1)ОГ.   Друге  гро;{- 

нице  :{Ову  нјјосто  оган^. 
Оглодана  кост,  \.  (Цр.  Г.).  —  Кјп  и^ипгЈег  Киосћеп. 
Огњевити  оток,  ш.  (Лрх    ц.  л.).  —     ^Који    у    грлу  пма 

огЈ11евити  оток«   (Ј.  Миппг.).  Да  то  није  (опкИИИ^. 
Огњеница,  с^,  Г.  ((■рб.,  М.  (■ав.).  —  Ирострео,  (Јег  МИх- 

1)гаи(11)1и(кс111а<^,  аи1:ћгах   арој^ћзсисин.    То   тумач(чве 

-Лстопис"    118.  Гм 


•<<)  Гра^а  ва  медицинску  терминодогију. 


мп  се  пе  свпдп.    Та  реч  6п  пЈ^иличила  :{а    МИ/ЈЈгаиЈ- 

11е1)ег.  1е1)Г11^  саг1>ипс111о8а  «.  апи^гасиза  (1»е1  РГег(1еп 

шл!  КЈпЈегп). 
Огњица,  е,  Г.  (Срб.ј.   —  Ј>иди:  огл.енице. 
Огњица  (2),  е,  Г.  (А.  Ку:{м.).  —  1)а«  КЈ(И)ег,  Го1)П8;  огњица 

од  млека,  с1а8  ЛПЈсћИе^Јег:  бабиња  огљица,  <1ак  К^пЈб- 

1)о1П1е1)ег,  Ге1)П«  риегрегаП.^. 
Огњуштина,  е,  Г.  (1јт.  од    оган».    —    I.)    ВруКица,    (Јег 

Ваис111ур1п18,  1у|)ћик   а1)(1ои11!1а1ЈЈ4.  (Цр.    1\).    —    2.) 

ГНе  ћоћо  Тетрега(:иг(1)е1  еШ/лпкШсћеи  Кгапкће1!еп). 
Ограисати,  П1ем.  V.   |)гГ.  —    Од  турског  ограшак,  сусре- 

сти  се,  представитп  се,  пага^Јитп.    награбуспти    (1)ор1>. 

11оп.  т.  р.;.  —  Пага:јитп,  паиКи  на  чипи,  страдати.  — 

Впдп :  аграпсатн. 
Ограма,  е,  Г.  (Орб.).  —  Истога  корепа  као  п  ограисати. 

—  *Кад  човек  на  један  мах  и:темогпе  као  да  је  огра- 
псао«'   т.  ј.  као  да  је  наишао  на  чппи    (М.  ђ.  Мил.). 

—  8у]1.  аграма,  нелика  болест. 

ОДј  |)аер08.  —  *Болује  од  П1у.т,епа*,  ег  ћмсЈе!  ап  Нае- 
1П(лтћо1(1е11 ;  -лек  од  гро^шпце-,  е111  ЛЛМе^  ЈЈе^еп  Пе- 
1)ег;  од  рођења:  *то  му  је  одрој/ења«^,  (.1а^^  181;  Ипп 
а]1^е))0ге11,  соиЈ^еиЈитЈ^. 

Одвала,  е.  Г.  (Вук).  —  ^ег  КискГаИ  (ји  епш  КгаикћеИ). 
(Ие  К(:*с1»И\'е,  гесЈсИуа,  ишгћи«  1'ес1(11уи.^:  »Гора  је 
(ивала  него  понала«  ;  повратак  пријашње  болести  (А. 
К\:5М.). 

Одвојеник,  а,  ш.  (Ц]).  Г.).  —  Нолеспик  комеппкопеће 
да  прпступн,  бојећи  се,  да  бо.1ест  пе  пре1)е.  Таки  бо- 
леснпк  одели  се  од  Д1)уге  чел»адп,  п  тек  ако  се  иађе 
која  бака.  да  му  донесе  пгго  од  понуде.  Најкигш*  је 
такпх  одвојенпка  у  крајевима,  где  пма  врепге  или  вре- 
и^ака,  дакле  спфплиса.  На1п  парод  одваја  и  болеснике 
од  с1)добо.1>е. 

Одланути,  нем,  V.  [)гГ.  (Ср.).  —  1Је1сћ1ег,  1)(Ј88ег  \уег- 
(1еи.  11асћ1а8Ј^еи  (уот  8(;ћи1егх).  —  8уи.  одуминути, 
одлахнути.  одлакнути. 

Одрешен  пупак,  ш.  (Др.  Ј\,  М.  !>.  Мил.).  —  Развијеп 
пуиак.   —  Јћци:  наступ. 


Гра^а  за  медициноку  терминодогију.  ^1 


Одушак,  шка.  т.  —  1)а8  Аиба^ћтеп,  ех8р1га110. 
Ожега,  е,  {.  (В.  Пел.).  —  ВЈе  Уег1)геппип«Г;  ^^Ио  Вгаи(1- 

\уип(1е.  сош^^и^Ио.  —  Није  иоуздано. 
Озкиљак,  љка,  гп.  —    Основа  у  жила  (Дан.  о.).  —  Охе 

Каг1)е.  е1са1г1х.  —  8уп.  пожиљак.  обжиљак,  бра:^гот. 

брааготина. 
Ожица,  е,  ^*.  (Цр.  Г.).  —  {Лв  Нег/та^еп§ги1}е,  8СГо1а- 

си1и8  сопПк:    »Болн  ме  па    ожпци.    биКе    савра^'.  — 

8уп.  .тжица,  лажнчица,  .ипчпца.    жличица,    лашчица. 
Ожичица,   е.  {.  (Цр.  Г.).  — Впди:  ожица. 
Ојеоти  ое,  дем    се,    V.  г.    рг!'.    —    81с11   \уипс1    ге11)еп. 

{гМ1  \\'ег(1еп   (Неб01к1ег8  Но!    К1П(1егп  ип(1    ))е1е1))1еп 

РегбОиеп);   *'0јела  се  кост*.   (1ег  Кпосћеп  181  песго- 

Н8сћ  §е\Уог<1е11. 
Оклати  ое,  кољем  се,  г.  г.  |)г1*.  —    Н.    пр.    кожа,    кјсћ 

аиЛ^еЈћеп. 
Оклиоац,   сца,  т.  (Шул.  п  д]).).  —  Види :  детиња  глпста. 
Око,   а.  11.  —  Кор.  ак  видети  (Дан.  о.);  окоб,  оееб:  абК 

око  апб  око8  Аи^е  (Микл.).  —    Ваб   Аи^е,    оси1и8. 
Окоот,  а,   е,  а(1ј.  —    Кпосћј^,  ^гоћкиосћ!^;  тај^ег. 
Окрвити   ое,  вим  се.  V.  г   |)гГ  —    *Кадсе  овца  окрвп«, 

т.  ј.  кад  крвоточи,  крвомутп,  крв  пропнша.   Вћи  ћаг- 

пеп,  Наета^ипе  ))(*ко1птеп. 
Окрз,  а,  т.  (Цр.  Г.).  —   Оег  8|:геЈ18с1ш8б,  <1ег  8е11;еп- 

ћЈећ:   *Нпје  га  право  угодио;  то  је  тек  окр:^«. 
Окрљак,  љка,  т.  (М.  Мед.).  —  Крњадак,  окрњак,  н.  пр. 

од  ;^уба  П.1П  костп,  (1ег  (Хаћп- ос1ег  Киосћеп-)  8рИИег. 
Окрушаот,  ста,  сто,  ас1ј.  (Срб.).  —  Т  Л11:ег8е1:2;1,  ујегбсћгс)- 

Г1§:   *Конда  је    бпо  човек    мален,    окрун1аст«    (М.    ђ. 

Мил.).  Да  то  не  ће  битп  псто  нтто  и  кроснат.  крон1њаст. 

крошњат,  дакле  плећат. 
Ометиљити  06.  љпм  се,  V.  ])г1*.  — с{ара;5ити  се  мети.1>ем,  81сћ 

ппЧ  (1ет  ГЈе^ЈОге^е!  ЈпНсггеп,  ап  ГЈе1мч'еЈ^е1  егкгаикеп. 
Омиљавица,  е,  1".  (Срб.).  — ? —  Нпса  болест.  Вићедајс^ 

пстога  корепа  кога  је  п  а(1ј.  мп.т.гшн,  а.  о.  :  *ми.Ћапва 

ђу(1ра*   (М.  П.  ЈПапч.). 
Омудина,  е,  1".  (Цр.  Г.).   —    Опна  око    муда    (у    стоке). 

1ип1Са  уа<5111а118   1е8т18. 


•)2  Гра^а  за  медицинску  терминологију. 


Опар,  н,  ш.  (Шул.).  —   010  К111П- ()(1ег  Вг11ЧДес114е.  шеп- 

.и1Ј^га.  Иије  11оу:дано. 
Опари,  ара,  ш.  р1.  (Дуор.).  —  Оспица.  што  ШЈађе  по  кожп 

кад  Је  велпка1Јру11Ш1а,«и(1а11ипаи.тиееу.еп1а  еа1ог1епш. 
Опаједити  се,  дим  се,  V.  г.  ргГ  (ЈЈук).  —  (Л  рајесГ,  \'и1- 

пиј^  ехи1еегапЈ^.  иш  Ј^ЈеН  ^геИешкчч  Сте8с1пуиг  (Мпкл.). 

—  Под.т>утити  се,  по^медити    се   (о    рапи),    81с11    уег- 

«е11Ишш(»п1.  иштмп  \У1»Г(1е11  (уоп  (1ег  \\'и]1(1е). 
Опна,  е,  Г  (Цр.  Г.).  —   1)а>; /\\'(М-с111е11,  (11ар11га}ЈГП1а. — 

Види :  метница. 
Опоганити,  ним,  V.  рН\  (С])(1.).  —    Апк1(^екеп,    ЈпНе^геп 

(1)е.^011(1(П*8  пп1:  \*(.ч1ег.  КпткИеЈкмО:  *Опоганио  је  муж«. 
Опоганити  се,  ним  се,  у.  г.  ргЈ\  ((-р.).  —  Види:  опоганпти. 
Опорно  црево,  п.  (Ц.  Г.).  —    1)ег  1)1ек(1агш,  ео1о11.  1П- 

1е>;11пиш  егак^^пш. 
Опорњак,  ака.  ш.  (К.  Црн.,  Дежм.  и  др.).  —    1)а5^  (.те- 

кгббе,  ше8е111епш11.  —  буп.  кра.т>ица. 
Опорњаци,  њака,  ш.  р1.  (^Г  Мед.).    —   1)ег   Б1ск(.1агш, 

1п1е8Ипиш  сга^^пш,  со1оп.  —  Види:  опорно  црево. 
Опрвнити,  :з11им.  V.  рг1*.  (Вук).   —    Вејш  Ли8\те1(1еп  е1П 

Е1ПЈ1е\\чм(1е   \чт1('1/еп. 
Опростити  се,  стим  се,  V.  г.  рН*.  (Л.  Ку:ш.).  —  »Опрости- 

ти  се  с  ч(?дом'<  (у  11оро1;ају)  т.  ј.  раставити  ее,  вп1))1ш1еп. 
Опруд,  и,  И.  (Дежм.).  —  1)ег  Хе5>8(»1аи88с111аоЈ,  игНсс'«'!^. 
ОптоЕ  крви,  ш.  —    1)(Т  В1и(и1п1аи1'.  (1ег    Кге181аи^  (1е.^ 

В1и1е8,  сЈгеи1г1ђо  ^^апЈЈ^иЈП!«.  —    Иије  поу:цано. 
Опучити  се,  чим  се,  V.  г.  ргГ.   —    1.)    »Пресилио  па  се 

опучио*,  т.  ј.  просуо  се,  оки.гаиио  (Цр.    Г.).    —    2.) 

Опучила  се  рапа,  т.  ј.  отвори.та  се  (особито  кад  је  (шла 

већ  :трас.1а);  опучила  се  кј)в,  т.  ј.  тргла,  те  тече  (Цр.  Г.). 
Осећи  се,  осечем  се,  V.  г.  рг1\  (Прим.).  —   *А  мени  се 

осјекле  ногс«,т.  ј.   пе  могу  п»има  као    да  су    осечене, 

утппуле,  у:зет(.\   —  8уп.   у:гл'И  се. 
Осињак,  а,  ш.  (Ду(ф.).  —  Мали  отоци  па  глави  нлп  па 

тр^^уху  палпк  па  праии  (»сињак.  —  Да  то  није  равак, 

Но11ЈЈЈЈ?е8с11\\'и1«1;.  шеПсепк  ? 
Оспа,  с,  1".  —   Кор.  8\'а1),  сипати    (Дап.    о.);    вгр:   ааГ 

.^г.ра,    .чиГј.    (1игс11    81е1у:египе;    аи8    лгрН,    8раг]^еге, 


Гра^а  8а  медициноку  териинологију.  ^У^ 


обхра,  Реб^,  61^.  Р1181;в1;  П81.  оберпјсе,  Роскеп,  Ма- 

бегп,  081ра,  Аг^  НаиЉгапкћеИ; ;  I).  81рап1са,  В1а(:1егп; 

81к.  08урку,    уаг1о1ае;    р.    08ис18па,    Аи88сћ1а§;  08. 

ћо8р1се,  В^аМегп:  118.  У08р1се,  ћо8р1се.  Мавегп;  к1г. 

уу8ра,  Роскеп  (Мик.1.).  —  1.)  Све  што    се   по  кожи 

оспе,  (1ег  (Наи!;-)   Аи88сћ1а§,  ехаиШета.  —  2.)  Ђхе 

Роскеп,  уапо1а. 
Оопина,  е,  {.  (Дежм.).  —    Оаб   Еб8сћеп,    (Ие    Кб1ће1п, 
*  г08ео1а. 
Оопине,  ина,  {.  р1.  (Ј.  ђиван.).    —    БЈе   Ма^егп,    шог- 

ШШ.  —  Види:  добрац. 
Оопица,  е,  Г.  сИт.  од  оспа.  —  буи  осутак  —  Впди:  оспа. 
Оопичав,  а,  о,  а(1ј.  —  В1а1;1:егпаг1ЈЈ§.  —  8уп.  рапав,  хра- 

пав,  шорав,  богињав,  бобин1саст,  грапав. 
Оорчина,  е,  {.  (Цр.  Г.).  —  У  говечета  оно,  што  је  око 

срца,  с1ег  Нег2;ћеи1;е1,  репсапИиш.  —  Сравнп :  омудина. 
Оотавити,  вим,  V.  рг!*.  —  *Како  је  млада,  рано  је  д^јеца 

оставила«  (Дроб.)  т.  ј.  рано  је  престала  рађати. 
Оотварити  ое,  рим  се,  V.  г.  рг^.  (Хрв.  Кр.).    —  Опога- 

иити  се,  81сћ  ап81;ескеп.  1п11С1геп    (тИ  етпег    уепег. 

Е1'кгапкип§). 
Ооуга,  е,  {.  (Деж.).  —  Ва8  ТЈЈ^ашеп!:,  И^атепиип.  Ни- 

сам  нашао  потврде. 
Ооука,  е,  (.  (Цр.  Г.).  —    Опа    вода    што    се    оцедп  пз 

меса,  кад  се  посоли  па  притисне. 
Ооунетити,  тим,  V.  рг^.  —  Видп:  сунет. 
Ооутак,  тка,  т.  —  Види:  оспнца. 
Ооуч,  и,  Г.  (Хрв.  Кр.).  —  Иилеж,  к1ете  К1П(1ег,    Кп- 

(1ег8е§е11:   »Јер  бијаше  пупа  кућа  осучи.  а  никога  не 

има1^аше  од  помоћи«  (М.  Мед.). 
Ооушан,  на,  по,  а(1ј.  (М.  ђ.  Мил.).  —  Сухоњав. 
Ооушити  ое,  шим  се,  V.  г.  рг^.  —   1.)  АЈгорШгеп.  Ми8- 

кеШгорћЈе  Јоекоттеп:   »Осушила  му  се  рука*,  т.  ј. 

усахло  па  њој  месо  (мишићи),  па  остала  сама  кост  и 

кожа,  те  не  може  њоме  владати.  —  2.)    Ма^ег  \уег- 

(1еп:   *Осушио  се  ко  Дука  на  коцу.<- 
Отворена  р'тењача,    1\    (Арх.    ц.  л.).    —    8р1па    1»1(1(1а. 

Нема  потврде. 


•^4  ГраЦ  8а  медициноку  тершгаодогију. 


Отворити  се,  1)пм  се,  V.  г.  ргЈ*.  —  »Отвори.та  му  се 
кри«,  т.  ј.  .101111,  ег  1)1111е1  ЈЦ^агк;  ^^отворила  се  рана«, 
т.  ј.  ра;фан>авило  се,  начинила  се  рана,  6111  6ебсћ\\'иг 
\ш\  Ш'\{  2е1)!1(1е1:,  ев  181  лушк!  §е\уог(1е11 ;  »отворилн 
се  шуљеви«,  т.  ј.  прсли,  те  иде  крв. 

(Јтврешвн,  ена,  ено,  а(1ј.  —  Трудан,  8с11\уа11о;ег,  ^гаУ1(.1и8. 

Отиснути  се,  снем  се,  V.  г.  рг1'.  —  8Јсћ  а1)1о8е11,  81с11 
а1)81о88еп  (х.  В.  уоп  КпосћепнрПиегп):  *Отис.та  се 
гњпла  шкр(И)тииа«,  т.  ј.  одвојила  се  од  адраве  костп,  (1еР 
(песго1:1«с11е)  Кпосћеп^рПиег  ћа!;  81с}1  а1)§е1()81:(Др.  Г.). 

Отргнути  се,  гнем  се,  V.  г.  рг!*.  —  *Отргласе  крв«,  т. 
ј.  почела  на  један  мах  јако  лопити.  —  8уп.  тргпутп. 

Окорити,  рим,  V.  ргГ.  (Ирим.).  —  В1е11(Је11,  е1п  0(1ег 
1зе1(1(^  Аи^еи  аи881осћеп :  »Оћоре  и  одеру  чо(1ана*. 
(Ст.  М.  Л>уб.). 

Офранцати,  цам.  V.  рг1'.  —  1^иди:  ({)ранц. 

Офранцати  се,  цам  се,  V.  г.  ])гГ.  —  Ј^иди :   (ј^ранц. 

Офренгати,  гам,  V.  ргГ.  —  Види :    «|)ренга. 

Офренгати  се,  гам  се,  V.  г.  ргГ.  —  Иидп:  (ј)ренга. 

Охладница,  е,  Г.  (Дубр.).  —  Хладно  време. 

Очајник,  ика,  гп.  (Иук).  —  Иерастворено  тело  у  гро(1у, 
е1П  ипуеглуе81ег  ЈЈеЈсћпат. 

Очистити  ое,  стим  се,  V.  г  рг1*.  —  1.)  б1сћ  епиеегеп 
(уош  8и1ћ1ј5а11Ј5) ;  -До(фо  сам  се  очистио«. —  2.)  В^е 
тпопаШсће  КеЈпЈ^ппја;  0(1ег  (Ие  ^осћЈеп  аћ^е^ћап 
ћаћеп:  *Очистила  сам  се  има  већ  три  дана«,  т.  ј. 
имала  сам  време  (чиш^кенн),  па  је  пре  трп  дана  стало; 
»Очисти.та  сам  се  друге  недел>е  пос.те  порођаја*,  т.  ј. 
пестало  је  нородпљског  прања.  —  3.)  Е^пеп  Аи88сћ1а,^ 
уегИегеп:  '»Очистило  ми  се  лице«,  т.  ј.  нема  бубу.11пт\а 
пли  друге  које  оспе. 

Очна  мреница,  (.  (Хрв.).  —  Г)ег  Аио^епкииу,  са1агаста. 

Очни  капаЕ,  т.   —  Види:  веђа. 

Очњак,  а,  ш.  —  Видп:  гуСк 

Очње  перде,  п.  (Арх.  ц.  л.).  —  Оег  Аи^еп81ааг,  са^агасћк 

Опхит,  а,  ш.  (К.  Црн.,  А.  ПГв.,  Дежм.  и  др.).  —  Оа8 
/луегсћГеП.  сИарћгаЈ^ша.  —  Види :  метвица. 

<Сир1иић*.>  се.) 


ВЛАДИОЛАВ  КРАЉ  УГАРОКИ. 

И  С  Т  ()  Р  И  Ј  (;  К  Л    Т  Р  Л  Г  Е  Д  И  Ј  Л   У    п  е  т   ч  и  н  о  н  л. 

НАПИСАО  НИЕОЛА  В.  ЂОРНЋ. 

(Иаставак.) 

ЧЕТВРТИ  ЧИН. 

I. 
Под  Вечкереком.   СилаЈупјев  шатор. 


П  Р  II  3  0  Г    II  Р  Б  II. 
€ила])вја  п  Валвањ. 

Оила^ија,  Сад  иека  иште  помоћи  у   краља ; 

Нек  уговоре  склаиа  какве  зна; 

Ја  своје  право  не  дам  газити. 

А  знао  сам,  да  од  тих  новаца 

Његових  неће  бити  ничега. 

Ал'  овај  град  ће  толико  без  сумње 

Кредити.  Је  ли  већ  у  реду  све? 
Валвањ,  Толико,  да  се  моженг  назвати 

Иотпун  и  прави  овде  господар. 

У  градској  кући  достојници  сви 

Положили  ти  :шклетву  на  верност. 
Силађија,  Гласова  нема  никаквих  са  стране. 
Балвањ.  Готово  нема  важних  никаквих  ван  овог  писма. 
Сила^ија,  Од  кудУ 

Из   БуДИМа.   (Даје  писмо). 

Силађија.  Од  Владислава  мог,  од  људи  нашихУ 
(Чита).  Шта  видим?  0,  да  грозне  подлостн! 
Те  новце  што  су  намењени  били 
За  мене,  ђурђе  нослао  кра.Ђу  сад. 
Његови  дакле  људи  били  то 
На  пут\',  П1Т0  су  нанали  на  тебе, 
Те  откуп  његов  натраг  отели. 


*<<^  Владисдав  краљ  угарски. 


Те  исто  понце  посЈао  КЈш.Ђу  сал 

Одрнчући  се  удела  на  љих 

II  гоиорећи.  као  да  су  то 

Из  сажаљеља  људн  његони 

Г)е:<  љего1И)га  ;шаи.а  чпиили, 

Да  1ч.)сподара  спојега  освете. 

Ја  сумљао  писам  пи  ла  једаи  час, 

Да  оно  беху  људи  љегови. 

Ал'  да  ће  краљу  слати  попце  те 

Надао  се  ппсам ;   то  је  пово  з.1о.  (Дита  ткм.*). 

„За  случај  тај  је  доипао  одмах  кр^иЂ, 

II,  судом  божјим  огласишпи  га, 

Писао  ђурђу,  да  ИЈ^естаје  с  тим 

II  последља  му  опвеза  спрам  тебе, 

Лл'  после,  кад  се  пашло  да  су  ноицн 

Код  ђурђа,  овај  их  је  —  пајнре  срднт 

На  виновнике,  које  пикако 

Ии  данас  пе  зна  ко  су,  ни  од  куд  су, 

А  поеле  равно,х}'П1ан  на  спрам  сиега  — 

Послао  кра.Ђу,  да  се  употребе 

На  спрему  војске  и  па  војну  ноиу, 

Која  се  има  с  Турчином  поиести.^'  (Осгави  ппсмо). 

Је  с'  чуо,  пријатељу,  шта  пам  пишу*."' 

Па  тешко  томе,  ко  ми  дође  сад 

И  саветује,  да  се  мирим  с  љим. 

Учиљен  већ  је  први  срећан  корак : 

А  сада  тако  до  Г>удима  сие. 

.1оиипка  паша  „Г^удим'*  иека  буде, 

А  ци.Ђ  и  свему  тепЈком  послу  крај : 

Да  Владислав  угарски  буде  краљ. 
Валвањ,  Последљу  крии  кап  и«  срца  сиог 

Гад  истог  смера  радо  дајем  ја. 

II  издишући,  ако  судба  да, 

Да  таке  среће  будем,  усклик  мој 

Последљи  биће:  жпиео  Иладислаи! 
Силађија,  Послушај :  оие  речи  ја  и  ти 

Пејасмо  пј^ви  што  их  изустисм(». 

II  ради  среће  и  напЈ^етка  де 


Владислав  краљ  угароЕИ.  ^)7 


Да  једнодушност  ову  потврднмо 
Уаг1)љајем  п  оЈ^ацкпм  по.Бупцем. 

Ђалвањ,  И  једнодушнн  так*о  прнмили 
Угарску  сву  у  бЈ^ацки  загр.Ђај. 

Силађија.  С  решењем  овнм  тако  преважним, 
Које  ће  већ  и  моја  војска  сва, 
Пј^илпком  првом,  што  се  за  то  да, 
Прихватпти  и  исписати  га 
Нј:  увенчане  С1авом  :шставе, 
У  Вудим  идн ;  носи  поздрав  мој, 
Да  и  Р)ладнслав  наш  н  други  сви 
Настану.  да  се  Ј^еши  тако  што. 
II  тамо,  и  то  брзо,  е  да  ја 
>'  невЈ^еме  не  дођем  с  мојима. 

(Улаап  ипјник  с.ч  страже.; 

Војник.  Војвода  краљев  Гозенберг  је  ту. 
Са  вама  пма  хитни.^  послова. 

Розенберг  .улааи. 

II  Г  II  :3  О  Р    Д  Р  У  Г  II. 
1*озенберг. 

Роземберг.  Дозво.П111е  ми  ваша  племенитост 

Рад  општег  добра  да  измењам  с  вама 

Некол'ко  речи. 
Сила^ија.  Изволите  сести.    Иоседају). 
Розенберг.  Без  околипп!  прећи  ћу  на  ствар, 

Јер  са  војником  војник  беседим. 

Тим  пре  ћу  права  на  то  имати, 

У  име  К1)ал»а  што  вам  долазим. 

Ги  знате  како  стоје  стварп  државне : 

II  према  томе  знати  морате, 

Управи  мојој  да  су  поверене 

()д  саме  круне  ови  крајеви, 

Онако  исто  као  што  је  и 

Г)е()Г1)ад  вама  са  околином 

Под  управу  од  кра.Ђа  нам  уступљен. 

Ал'  крај  (иЈластп.  коју  држпм  ја, 

Наредба  једна  нарочита  ми 


*ј<  Владислав  Бра.Б  угарски. 

И  «>вај  град  у  рластн  кој*/  круг 

Иредаје.  п»»шт«»  њ*^п»в  г-и.иода]! 

У  ту^д  леиљм  В1»јске  не  мчже 

Да  држн  |»ад11  1»еда  н  1:нгу1>и«  •.ти. 

Мећу  тим  на  те  •■ваксм  п^мнате 

И   сж*те  круне  наП1е  на|1еД'> 

Ни  најмање  «:г  ви  не  '»'"•.чнјк-т^*. 

^н^иасти  ваше  ви  сте  Г1.аннце 

Да.1еко  пргп1ли:  ви  нам  ди|,#нт^ 

Са  мач<'М  и  га  вијгкпм  ^•'и^јном. 

Као  да  ј|*  ови  нека  ту1н1  .'.ем.Ба. 

Спрам  коЈ«'  г'  прави  рата  упрахњг^в«). 

Иојници  в<чши  учиии.т  стан 

Иа  домет  стреле  по^^ед  мига  стана; 

Грдњама.  кпј»'  ни  чути  не  м  »гу. 

А  то  ли  овде  гве  их  [»е!»;дти, 

На  сва})У  моје  .Ђуде  иж^пвају. 

Са  муком  још  и\  држим  да  и  »*».»ј 

На  покор  ивој  зем.Би  н»'  :^ап«1чну. 

Ал'  то  јг  све  још  ништа  на  спрам  оног 

Наси.1к1.  које  овде  јуче  вп 

.V  1}ечкереку  назор  и:^вршисте. 

То  :шачн  кра.Ђу  •)бјавитп  рат, 

То  :шачн  <:тећи  име  оунтовник. 

Сила^ија.  У  овој  ЗСМ.ЂИ  сам»»  ту1)Ннац. 
Као  што  си  ти  и  твоја  дружина. 
Тим  пменом  се  може  крстпти. 

Розенберг,  У  име  крЈиЂ11  по:^ив<1М  вас  ја, 
Да  овог  часа  и:зволите  поЈ^п 
.V  Иеоград,  а  .т  грдње  таке  ћете 
Одговор  саб.Ђи  мојој  бити  дужнп. 

|БЛ1(Л    Му    |»уКЛ1ЈИЦ\'.,. 

Сила^ија   '^^уише  нотм  рукавицу.^ 

Иричекаћете  ма.7о  на  тај  дуг. 
Роземоерг.  Та  то  је  дрскост. 

Силађија.    ИрЛО   веЛИКа.   (Из.1лзн  на  вјштл  шатмрска.; 

Иојници  амо! 

Розеноерг.  То    је   ПОДЛО!    -Иојницн  до.1лае.) 


Бладислав  краљ  угароки.  ^^^ 


VI 


Сила^ија,  Врло. 

И  да  1'а  више  с  нама  не  буде,  — 
Војници,  одмах  у  тавницу  с  њим. 

Розенберг.  Хл'  најпре  ти  у  пак'о  демону. 

Балвањ.  Причекај  да  нам  кажеш  куд  је  пут. 

(С  леђа  га  напао  и  предао   војиицима  да  га  вежу 

Сила^ија,  У  затвор  с  њим  и  одмах  нека  се 
На  присталице  његове  удара. 
Узбуна  нек  се  огласи  и  сви 
К  оружју,  напред  за  славу  Угарске! 

(Трубе  аајече.  Чује  се  на  пољу  жагор  и  звека  г»ружја.) 

Балвање,  десна  руко,  иди,  ти 
Управљај  битком  место  мене  том. 
(Балвањ  одлавп  с  војницизт  и  Розенбергом.) 

Што  мора  бити,  нека  буде  већ, 
Одлагати  се  пе  да  ни  за  часак. 
Противник  ваља  да  се  брзином 
Забуни,  да  не  може  данути 
II  прибрати  се  радп  одбране. 

(Јован  Ввтез  долпзи  иагло.) 

II  Р  II  3  0  Р     Т  Р  Е  ћ  II. 
Внтез. 

Витез.  Михајло,  куд  си  нагао?  Шта  је  тоУ 
Шта  чиниш,  0  заслепљен  човечеУ 
На  краља  си  се  дрзнуо  подићиУ 
Његовога  си  везао  војводу, 
Краљевску  војску  напасти  си  смео; 
Та  то  је  бунт,  и  то  се  не  да  ничпм 
Правдати. 

Оила^ија,  То  је,  оче,  први  плод 

Притворства  њиног,  изигравања. 
Ал'  и  ти  све  то  тако  добро  знаш. 
Остав'  се,  дакле,  кукњаве  и  клетве ; 
Рде  труба  јечи,  ту  се  придика 
Не  чује,  то  је  само  наша  ствар. 

Витез.  Михајло,  то  је  са  свпм  обичап 
II  разбојнички  један  изговој). 


100  Владислав  краљ  угароки. 


Сила^ија.  Ја  молим,  оче,  да  у^утите, 
Иначе  Јшс  ни  света  хаљина  — 

Вптез.  0,  о!  Па  докле  такоУ 

Силађија.  До  Буднма. 

Кад  хоћеш  да  ти  кажем  нстину. 

Витез.  Разумем  и  нредвпђам  ужас  сав. 
Лл'  знај,  да  Ј^уке  своје  перем  ја 
()д  иријатељства  таког,  Михајло, 
II  удела  се  свечано  одрнчем 
У  оном,  чим  ће  твоја  беуочност 
Уродит   земљн  овој,  а  понајпре 
Баш  вама  самим.  ЈЗнај,  Силађнја, 
Да  кривца  сшгкад  стигне  божји  суд, 
А  тај  си  ти  —  јер  ти  си  бунтовник. 

Сила^ија.  Ко  тако  збори,  тај  ми  пријатељ 
По  ничем  није. 

Витез.  Теби  занста  не. 

Сила^ија.  Изволите  бити  краљу  тако  нгго. 

Витез.  К  њему  савест  моја  шаље  ме. 

Силађија.  И  срећан  био  пут! 

ВитеЗ.    А   С   ТОбоМ   бог!   (Одпаап.) 

(Стнша  се  уоојиа  вика.) 

И  Г  II  :)  0  Р     Ч  Е  Т  Б  Р  Т  И. 

Снла)увја. 
Сила^ја.  Још  требало  би  њега  слушатп. 

(Балвањ  до.гааи.ј 

Балвањ.  ()д  противника  наших  нема  већ 
Пи  једног.  Који  не  побегоше, 
Ти  изгибоше  и  подавиЈпе  се 
У  валовитој  Тиси.  Напад  наш 
Ненадан,  срчан,  збунио  их  тако, 
Да  нпсу  мог.тн  ни  десег  минута 
Иротивитн  се  нашој  нава.1и. 

Сила^ија.  Дивота!  С  мојом  сада  поруком. 
Коју  си  чуо  всћ,  и  с  гласима 
0  овом  боју,  похитај  у  Будим. 
Још  додај,  да  се  к  мени  кренуо 


Бладислав  краљ  угароки.  101 


Си  добром  четом  Коро})  Јан, 

Мој  друг  од  равне  ^Гачве  бан. 

Са  њим  ћу  праио  к  вама  на  Вудим. 
Балвањ.  Од  лаетавице  крила  д<мтћу, 

Да  само  брже  тамо  стигнемја. 
Силаф1ја,  А  дотле  ћу  се  потЈ^удити  ја 

Да  и  последњи  удар  одсудан 

КргиЂевој  војски  .^адам  нод  Г^удимом. 

А  сада  збогом!  Друго  сво  воћ  .мшп. 
Ђалвањ,  Ралумем  и  на  срцу  носим  сво. 


II. 
Ј  Будиму  у  краљовскоз!  двору  код  Ипколе  Горанског 


<•:»->•  ■»■  — 


II    I*    II    \\   О    V     II    Е    Т    II. 
Никола  Горански,  Агие. 

Никола,  Ал'  нрианаћеш  да  стари  отад  твој 
Провиди  боље  догађаја  крај ! 
Пзбриши  сузе,  стишај  уздахе, 
Јер  друкчије  ти  бнтп  не  може. 

Ате.  Ах,  оче,  ах,  нолитика,  ах,  све  се 
Заклсмо  живот  да  убије  мени, 
И  место  среће  и  радости  чпсте, 
Да  очајањ(*  буде  свему  крај. 
Ах,  оче,  ја  сам  јадна  и  несрећна. 

Никола.  Још  више  отац.  Чуј  ме  и  не  нлачи. 
У  Бео1'раду  бесмо  стешњени, 
И  нрва  брига  тамо  беп1е  нам, 
Да  само  живи  умакнемо  пм. 
Ал'  за  тим  све  што  дође,  ннје  било 
Ни  нужно  нити  мудро,  најман>е 
Достојно  нас  и  дома  нашега. 
Газдраган,  унрав  занет  тренутно 
Призором  једним,  тако  хтоде  1;1)а.Б. 
Да  Владиславу  будеп!  невеста, 
II  он  се  не  зна  сада  довољно 


102  Бдадиолав  краљ  угароки. 


Накајати  :т  онај  поступак ! 

Јер  Иладпслаи  је  неупутношћу 

II  шуронањем  овде  с  народом. 

Којнм  се  иде  на  ;ио  целој  зем.1>и. 

А  к^т.Бу  к'о  и  мени  понајпЈ^е  — 

Иладислав,  к1|ери,  иагуоио  је 

Код  кра.Ђа  сне;  и  место  ПЈ^ијана 

У  њему  гледа  краљ  и  двор  му  сав 

Иајопаснијег  непријатеља. 

Кој'  це.тој  :<ем.Ђи  само  преврат  спрема. 

Па  Иладислава  сшпси  корак  се 

Сад  мотри  ;  он  је  проиг^^ао  све: 

Па  дакле  с  тим  и  руку  м(»је  ћеЈ^н. 
Агме.  Лх,  оче! 
Никола.  Глди  приправна  на  све 

II  :тборави  кол'ко  можеш  пре. 

На  све  П1Т0  имаш  :шједннчко  с  њим. 

Не  чекај,  да  ти  љубав  дужа  буде 

()д  жпвота  његова,  јер  је  тај 

Сумњиво  ду1'  и  дани  канда  су 

На  неко.шко  сведени  му  већ. 
Агне.  Ах,  оче,  то  је  пе:иушност  бескрајна 

()д  тебе  и  од  краља  н  од  Г)Ога, 

(.)д  самог  Г)Ога,  кој'  вас  тј^ни  такве, 

А  не  и:нв(»дн  на  пут  помирењЈ!. 
Никола.  Кад  не^^е  бог,  ми  сами  мо[)амо 

НајпЈ^ечнм  путем  крају  хитати. 

(ЧЈЈе  се  .1уп.м  и.ч  крлти.ма.   Иикоиа  отнара  н]>.чта.  Ссвастцјан    Розгоњцја 

\мани  ) 

II  Г  II  :^  0  Р    III  Е  С  Т  И. 
Нпкола. 

Никола.  \{:\  града  виУ   Но  П1та  се  чује  тамоУ 
Розгоњија.     О  нпчем  сад  се  не  говорп  осим 

()  помпрен>у  нашем,  п  како  ће  сад 

1\л  :{ем.т.е  странцн  сви  :;а   дан  и  ноћ 

Протерати  се,  или  поапснти. 

Нп  једпог  Иемца  не  ће  УгаЈ^ска 


Бладислав  краљ  угарскн.  103 


За  господара  да  признаје  свог 
У  приликама  тако  повољним, 
Као  што  су  сад  за  Хуњадијевце. 

Никола.  Те  жељо  иду  доста  високо: 
До  престола  се  канда  дижу  чак. 

Розгоњија.  Најмање  један  степен  испод  њега. 
И  већ  је  спремно  решење  и  акт 
О  томе,  да  се  краљу  поднесе 
На  потпис. 

Никола,  КраљуУ  Такав  спреман  актУ 
Ужасап  наше  смепше  игро  крај! 
А  ВладиатавУ 

Роигоњија.  Ш  двора  чим  се  јави 
На  руку  свет  га  улицам'  носи 
П  венцима  га  кити.  Диван  муж 
Уаиста  Агни,  шша  красан  ает! 

Никола.  И  ја  и  дете  моје  жртве  смо 
Ненаситостн  њине,  али  чујте : 
Иа  пе^:<очности  таке  Владислав 
.V  мени  неће  гтштитника  наћи. 

Розгоњија.  Ал'  морате  ви  чеду  свом  помоћи 
Н  гтвршетка  наћи  бо.Ћега. 

Никола.  ()  никад  н  за  таких  ТЈ^исла  њих, 
Као  што  је  овај  млади  ги:давац; 
И1та  више  ја  се  :<биљски  радујем, 
Што  такав  оСјгг  уае  цела  ствар; 
Јер  П1)ИЈате.Ђство  њино  никад  ми 
Ио  вољи  није  оило.  ('ве  је  нужда 
Диктирала  и  пре  и  сада  мени. 
Најпосле  дође,  ето,  и  тај  час, 
Да  сваки  маску  скине  с  очију. 
И  агледасмо  се  и  п<жнасмо  се; 
()д  сад  нам  пеИе  дсма  така  бити, 
Да  крајн>у  цељ  ни  ми  им  нг  анамо, 
А  некмо  ли,  народ,  ког  се  тнче  све. 

Розгоњија.  Мислите  л'  тако,  онда  можете 
К'од  кра.Ћа  све  и  постигнути  (!ад, 
Леп  ви  сте  (чтла,    он  вас  (МУП1а  V  св(»м\. 


1^^  Бладислав  крал>  угароки. 

Никола,  Пмадо  силе  крал,  п  ж';;  моп*' : 
1к»:Ј  тога  он  ои  опо  п( .то  то, 
Што  ј(М.па  лепа  пп:;ла1|1»па  књпга. 
Па  ипак  п|)а:{^а  попгппсаиа. 

Розгањија,  II  док  се  пора  ии  пе  мап[пто 
(.)стаћо  така.  1*а:пмото  мо. 

Никола,  У  п))илпкама  оипм  ппкако. 

Розгоњија,  Г)аш  онпм.  К«о  са  посланпцима 
^За  «1>рапцускога  1:ра.т>а  идо  амо. 
Да  :з6п.1>а,  ства})  јо,  чујом,  снрп1опа 
0  прпјат(М,ст1Ју  с  дноцом  Фрапцуским. 

Никола.  II  сано:^  склоп.Ћон. 

Розгоњија,  \{\глЛу  се  дакло  жоип? 

(Кра.Б  с.ч   поелаиицизт  д«>.1ан11.< 

11Р11:и)Г    СКДМП. 
Кра.Б. 
Краљ.  Још  јодпом  ћомо  вас  пптЈ»удити 
До  прпјато.Б<1  нашог:  а.1п  «•  тпм 
11рп:ша1В0  паше  ооаграппчно   иам 
У  доо  пада  :)а  п*  услуго. 
Најлопп1И  по:иран,  .Бубан  и  оданост 
Н  ПЈ^ијато.Ђстно  хриш11анск<>  и  орацко 
Мом  оцу,  кра.Бу  моћном  носито. 
II  доспото  ли  сроћпо  цплл'  сном, 
Тад  похитајте  натЈ^аг  с  ноностом. 
За  п|)ијато.Бо  мојо  оно  пак 
Приличних  кра.Бу  моћномо  да|)ова, 

(.Један  ппж  даЈ*е  длјиже.. 

Ногатстна,  кч)ја  само  исток  даје. 
II  нок  сто  сро1|НО  пошлп  пам  па  пут 
II  сроћпо  нам  со  натраг  вратилп. 
Посланик,  (]н(»  спле  нап1о  вапЈИМ  жо.Ђама 
Нридружићомо,  0  да  благи  оој- 
У  испуљењо  прпнеде  их  гно.    пд.1а8е.1 

ИРПЗОР    ОСМП. 
Кра.ћ. 
Ераљ.  Л  сад  на  ствари  ман>(^  пријатпо 
(■вЈ^аћатн  морам  поглсм :  тога  1)ади 


Владислав  краљ  угарски.  105 


Н  дођох  амо.  ,|акле,  Пикола, 

Ш  Пеограда  крупни  гласови 

Долазе,  миру  м^ио  наклони. 

Силађи  опет  краљу  пркоси, 

Шта  више,  чујем,  с  војском  неком  се 

И:ј  ЈЈеограда  на  нас  подиг'о. 
Никола.  Чу\  н  ја ;  ш  то  чекам  непрестано 

Потврде  такој  неупутности. 
ЈСраљ,  То  пије  пужно.  Одметник  је  он. 

Л  све  због  старог  ђурђа  деспотс!. 

Ја  нисам  мог'о  као  зем.Ђе  глава 

Спрам  саво:и1ика  нап1ег  битп  туђ, 

И  допустити,  да  га  слуга  наш, 

Поданик  напг,  :т  роба  узима 

И  разбојнички  откуп  изнуђава. 

У  1)атовима  папшм  с  Турцима, 

Кад  год  је  земља  наша  тражила 

оа  спрему  војске  новаца  у  ђурђа, 

Добила  их  је  увек,  а  у:Ј  то 

И  сам(*  војске  већ  толико  пута. 

Ми  то  не  смемо  :Јаборавити, 

Лер  сутЈ^а  може  И("го  нужно  бити. 

ИријатеЛ)  :шмљи  тако  и:цашан 

И  сувише  је  редак,  а  и  скуп. 

Л  :{пате,  да  се  није  Иранковић 

^{а  саве:шика  никад  о.како 

Добио,  као  и  то:  да  је  тад 

Иоуздан,  сталан  ва:да  био  нам, 

До  год  му  нисмо  дали  сами  мн 

У:фока,  да  се  окрене  од  нас. 

Толико  пут  смо  остав.Ђалп  га, 

Те  приморали,  да  се  Турцима 

Ириближи,  па  и  тада  никада 

11а  штету  нама.  То  су  дак.те  биле 

Иобуде,  које  мене  наведоше, 

Да  Силађију  нашег  обуздам. 

Ја  пристах,  да  се  само  опа  тачка 

()д  уговора  њихова  испуни, 

^Летопис"  14>^.  7а 


10()  Владисдав  краљ  угарски. 

11(»ја  се  тпче  откупа  1)ур1)1Ч<Ј^- 
Л.Г  гто  так-о  хтсде  гудбина, 
Да  прака  стЈ^апа  дооије  п  ПЈ)авде. 
Г»п  ;;нате.  пгга  је  с  поицем  било  тнм. 
И  да  је  ђур^е^  тронут  н  потргссмт 
Срдачпоп^ћу  у  гиојих  поданпка, 
Којн  му  на  сиој  рачун  добитп 
Ираипце  :шапи'.  да  јг  1)ур1;(*  тад 
Па  иојне  це.ЂП  у<тупио  нама 
Те  ноиц<\  које  сиакад  палалпм 
^>а  п.к^монпто  ирло. 
Никола.  Так(»  је1 

Же.1(^11П  д()оЈ)а.  чппплп  смо  тако, 
Ал'  н>пна  памст  друкче  пшћа  сие. 
Гад  мп1>а.  Ј^ади  дос^Ј^а  општега 
II  су иип1е  смо  ж^^тиошин  ми. 
Л  к(>л*1:(»  желпм,  да  се  пе  ПЈ^еиаЈ^пм, 
Ппак  је  оио  јадан  јхм.  и   мир, 
ЛеЈ)  сие  је  само  једпа  маска,  све 
Под  к*оју  (•'  К1)ију  многи  ужасп. 
У  омарипи  оиој  спр(»ма  се 
(-Т1)ах(»тна  туча.  која  прети,  да  нам 
11ресеч(*  допром  Јсрају  сиакп  нут. 

;Ч\је  сч'  на    лољу  вика  п  уеклици). 

Ј*озгоњија,  II  опет  исти  принор:  Народ  се 
Т^ећ  стотп  П\'Т  V  ру.ЂУ   скупио. 
Иа  опет  амо  нагли,  али  сад 
Пе  носи  со^^ом  Ху1Б;1Дпју   мл«адог, 
1М|  некн  старац.  саи  у  ритама, 
Крох  гомилу  се  тис1:а  маЈнући 
Дугачком  неком,  тсчпком  то.Ћагом. 
Па  њега  сии  су  о(1Ј)атплп  пажљу 
II  с.7уп1ају  му  речи   нејасн(\ 
('а  усклпцима  да  их  пропЈ^ате. 

(Улазп  једап  старп   диорапии:. 

Ал'  усклнк  тај  —  о  и(\1Ичанстио  —  усклик 
Дворинк.  Игиино  Шадислаи  Хуљадија! 


Вдадиодав  краљ  угароки.  1^*7 


ПРПЗОР    ДЕВЕТП. 

СралБ. 

Краљ,  Тако. 

Дворник.  Заиста,  ве.1Ичанство,  тим  ус1и1ИКом  пропраћа  на- 
род  речи  онога  човека.  Опет  се  у  гомилама  упути.1н  овамо  пред 
ваше  дворове.  Ја  се  згрозих  од  онога,  пгго  видех  и  чух.  Ста- 
рац  онај  сод  као  овца,  чупав,  окорео,  прориче  им  на  глас,  као 
каква  поноћна  тица  злослутица,  ужасе,  које  ће  Будим  видети 
кроз  неколико  дана.  Говори  о  крви  толико,  као  да  је  и  сам  сав 
у  крв  огре;^ао.  Ни  ваше  величанство  не  оставља  на  мирЈ. 

Краљ,  Ни  мепе?  Шта  има  са  мном  посла  један  нанесењак? 

Дворник,  И  не  помажу  претње  наше  нит'  нчије.  Народ  га 
олуша,  брани  и  трчи  за  њим.  Ево  их  и  пред  самим  овим  прозором. 

(Чујв  св  с  ио.ви:  Да  живи  ЈЈллдис^гав). 

Краљ.  Какав  Владис.хав':' 

Дворник.  Хуњадија,  коме  ооЈ^иче,  да  ће  доћи  до  највишег 
места  у  овој  земљи. 
Краљ.  ШтаУ 

Дворник.  Да  ће  круну  понети,  да  ће  постати  краљ  Угарске. 
Краљ.  То  је  лаж, 

Пред  краљсм  коју  дрско  износите. 

У  часу  да  сте  довели  ми  стаЈ^ца, 

()д  обојице  овде  један  лаже, 

П  ка:ша  тог  ће  стићи  извесна. 

(Двориик  идлааи). 

П  Р  И  3  0  Р    Д  Е  С  Е  Т  П. 
Краљ. 

Краљ.  Ово  је  ужас  од  ниткоатука. 

П  на  тај  начин  заводити  народ! 

П  на  тај  начин  подривати  п^^есто! 

П  ја  називах  и  називам  још 

Јединствен  цризор  тај  од  подлости, 

Од  утворице  братом  љубљепнм! 

Тим  плодом  роди  моја  добЈх^та, 

Тпм  добром  ваши  мнра  саветп. 
Ннкола.  Савети  моји  беху  нуждом  сви 

Диктирани ;  а  то  је  удес  наш. 


И)^  Вдадиолав  краљ  угароБИ. 

Да  моримо  рачунл  водитн 

0  пр1инкама,  мо11н  немајућ\ 

Да  самн  за  се  такне  стваЈ^амо. 

Ал'  ово  внше  трпетн  се  не  да; 

Јер  кола,  што  нас  носе,  одоше 

По  страпнутицн  вратоломивој 

У  амбнз ;  ваља  сврпкгватн  већ  : 

Ударцем  једннм  одважннм  н  снажннм 

У  главу  гују  в;иЂа  згоднтн. 

II  по1)е  л'  тако  само  још  н  сутра : 

Поапснтн  нх  све  до  једнога. 
Краљ.  ^[нслнте,  да  ћ(*  и  до  тога  доћн. 
Никола,  Престола  кад  се  тнче  и  до  тога, 

II  до  још  нечег  грђег, 
Краљ,  А  иаклетва  V 

Никола,  А  њина  V  А  Г^еоград  V  Ујак  вап1  V 
Краљ,  Ужасно. 
Никола.  На  јеванђе.Бу  светом  ннсу  лн  се 

Маклели,  да  им  доћи  можете 

Без  сваке  бриге  као  поданнцима? 
Краљ.  Па  :чар  у  ничем  пример  да  не  у:шем 

Па  њима  до  у  кривоклештини  V 
Никола,  А  камо  другог  примера  у  њих? 

Ал'  шта  ја  ватнм?  Има  нримера: 

Охолост,  бе:зобзирност  њихова, 

Неблагодарност,  све  нам  може  сад. 

II  мора  бити  прнмер  наспрам  њих : 

За  меру  равна  мера,  :ц'б  .за  ;Јуб. 

Долави  дворпнк  н  водн  пророка. 
(Народ  се  дотуЈ^а  до  врата,  која  остану  отворенак 

ПРИЗОГ  ЈЕДАНАЕСТИ. 
Краљ. 

Краљ,  Безумниче,  какве  ти  приповетке  по  народу  ироно- 
сиш  V  Ко  ти  је  оатастио  те  рите,  да  се  ра:шећу  као  носилац 
божије  промисли?  Ко  ти  је  даровао  паочаре  пров1фења  теби, 
који  не  видиш  ни  на  шта  стајеш  ?  Ти  зар  водиш  бригу  о  овом 


Владислав  краљ  угарски.  109 


народу,  ти,  који  стењеш  иолГтеротом  својих  година.  које  су  те 
само  безумником  и  безочником  начнниле. 

Пророк.  Ни  једне  претље,  кЈ^аљу,  немаш  ти, 

Која  би  речма  помела  мп  ток, 

Да  вољу  божју  не  објав.Ђујем. 

Од  куд  и  како  дођох  до  тога, 

Не  може  јасно  бити  силцизич; 

Јер  Бог  је  себи  моћне  гласнике 

Међ  немоћнима  бирао  свакада. 

Његова  воља  подиже  из  праха 

Свог  слугу,  своје  славе  весника. 
Ераљ.  И  нашла  је  у  теби  дивнога ! 
Лророк.  Не  хули,  краљу,  слаби,  ПЈ^еслаби, 

На  најмоћнијег,  најсветијег. 

Превршила  се  и  беи  тога  већ 

Одавна  мера  вашим  гресима. 

Господње  име  ;Јаборависте, 

На  ову  земљу  \жас  свалисте, 

У  реку  крви  запливасте  сви. 

Ц  благо  томе,  који  исплива. 

Ти,  краљу,  нећеш.  То  јо  божји  суд. 
Ерал.  Бежмниче ! 
Пророк.  И  пЈ^есто  овај  теби  тако  драг 

Иотомство  твоје  наследити  неће, 

Већ  онај,  коме  добра  никада 

Од  срца,  никад,  пожелео  ниси. 
Ераљ.  Водите  овог  човека  од  мене. 
Никола,  У  окове  са  њиме.  Овог  часа  још 

Ишчупајте  му  душу  кљештама. 
Пророк.  Јеси  ли  ти  овде  кра^Ђ? 

Јесам  ли  овде  послан  теби  јаУ 

0,  знај  да  нећу  ни  изданут'  ја, 

А  ти  ћеш  чути  још  и  већих  ужаса. 

Још  овог  дапа  изречен  је  суд 

Љ  све,  што  тајнш  ти  у  својој  д}'шн, 

Од  како  си  се  кренуо  дволичан 

Из  БеогЈзада  амо  за  у  Будим. 
Никола.  У  тавницу  одмах  с  њим. 


ио  Вдадислав  краљ  угароки. 

Још  нисмо  једног  с  умиђутога 
Слушал  и  л удс  )стн . 

(Одведу  проро!:.*!,  иарод  оде  ча  њнм). 

ШЧПОР  ДИАПАЕСТЛ. 
Никода. 

Никола.  Величанство,  шта  вам  јеУ 
Бледи  сте;  вама  није  добро. 

КрсиЂ.  Није : 

Ал'  скоро  ће  и  проћи ;  ништа,  нншта 
Тај  човек  —  добро  кад  је  отиш'о. 

Дворник.  Пз  Вечкерека  журне  вести  нам 
Доноси  гласник;  моли  да  га  кра.Ђ 
Што  пре  саа^уша. 

Краљ.  Нек  пт  дође.  Где  јеУ 

(Гласннк  Д().1аа11,  Дворнкк  1>длл811>. 

ПРИ:Ј()Р  трпнаести. 

Гласник. 

Гласник,  Владика  Витез  Јован  ша-Бе  ме. 
Да  јавим,  да  је  Силађија  кра.Ђу 
И  кра.Ђевини  постао  одметник. 
У  Вечкерек  је  ушао  насилно, 
И  деспотовце  протерао  све, 
Ван  оних,  који  жртве  осташе, 
За  узрок  томе  кад  га  питаше. 
Ал'  то  је  мало;  одмах  за  тим  се 
Уз  Тису  крете,  камо  Розенберг 
Са  војском  својом  беше  похит'о, 
Вудиму  да  се  дотури  што  пЈ^е: 
И  после  љутог  изненадног  боја 
Силађи  сломи  војску  краљеву: 
Трећина  оста  на  бојишту  мртва, 
Трећину  мутна  Тиа1  однесе, 
А  оно  друго  свс  се  ра:^беже, 
Ни  двојица  да  нису  :1аједно. 

Крал,  Да  опакога  поданика.  Да.Ђс! 

Са  Розенбергом  шта  је  пнло  V  Казуј ! 


Владиолав  краљ  угарски.  Ш 

Глпсник,  На  договор  је  њему  отишао 

Пре  боја  још,  ал'  натраг  није  доша« . 

^]б()г  тога  паи1  и  иора:;  беше  тај 

Онако  страшап.  КЧчжу  да  је  с«ад 

У  Бечке])еку  оачеи  у  таннииу. 
Краљ.  У  ташпиуУ  У  таниицу  да  бади 

Мог  нојиодуУ 
Глисник,  Л  Сила1)11ја  се 

Па  [>удим  амо  креиуо,  бунећи 

Свуд  народ,  а  под  иугонором  тпм : 

Да  краља  онде  ослободи  једпом 

()д  тирапијс  Пемачке  и  Ческе. 

II  :тпет  народ  иде  гоми.1ама 

За  њиме :  нећ  је  си.шу  нојску  скупио. 

(У.1лт1  дворпик  '1.*1П)>а111(.>н.  Гласпик  •»дс>. 

тм1:5()Р  ЧЕТРилкстп. 

Дворпик. 

Двориик,  Од  запонести  наше,  кра.тл%  пипгга  I 
Кад  ниде  народ  снојс!'  проЈ)Ок*а 
У  оковима  и  под  стЈ^ажом  ти, 
Тад  скочи  и  од  страже  оте  га. 
Те  у  триумфу  собом   однеде. 

(Опет  ипка  иа  п^м.ч'-. 

Никола  (с  пји.зоглј.  Па  сусрет  њима  други  дола^^е, 

11а  руку  Иладислана  носећи. 
ЈСраљ,  Мог  брата,  кра.Ба  благопадежног. 

Мог  брата,  нап1ег  :5ета1 
Никола.  Кра.Ђу  мој  I 

Крпљ.  II  кола,  п1То  нас  носе,  одоп1е 

По  странпутици  нратоломиној 

У  амбиз;  напте  речн  беху  то. 
Никола.  ИСгиоси!*,  али  пуне  истипе, 

У  неистину  које,  нала  гад 

Што  пре  то  б().т>е  преобраћати. 
Краљ.  Санетуј,  тражи  пута  ужа1'па. 
Никола.  Ужаспа? 
Кр<иг.  Гро:{Па  I 


112  Владислав  краљ  угарски. 


Ншсола,  Грсмпо  ужасиа ! 

По,  хтиш  Г^огу,  сложии  ипстасмо. 
Иа  ужаг  1т.1>;1  ужас  сиремати. 
Тавпицг  мрачне.  кужне  Д(кта  су 
На  проиаст  иашу  отиојјсис  билс. 
Отроини  се  јо  ранишао  дах, 
Да  кужи  паше  мирие  гра^ано. 
1)(мумни  они  МИС.10,  да  им  кра.Б 
До6ј)отом  даје  6г:и'ранична  ИЈ^авЈ^, 
Да  дрску  И1а.1у  нанок  тсЈ^ају. 
Да  :и»м.Ђом  оиом  вдада  Д('тс  јоди(». 
Које  ће  :иЈеком  тгиих  мачгна 
II  ок.тоиима  И1)а:шим  и.ташити. 
Да  њиној  но.ЂИ  буде  уга1|ач. 
()  до.к*  с  љима,  Д0.10  с  Г|.1асима, 
Пек  :шекну  ланци  :{ар1)ани  не||. 
Пек  теи1Ко  гвожђе  к<»стн  бунтоиие 
Преко.Бе:  нек  у  мемли  тапничкој 
Иструну  же.Бни  сунца  јајжога : 
У:<дасп,  П1кргут  :зу6а  њихових 
Са  ииском  гуја  и  у:Ј  је:«1В0 
Шуштање  ладне  мемл1»  таЈИШчке 
()  лепшем  свету  и  (»  сунцу  јарком 
Мртвачкп  нека  воде  разг(»вор. 
Па  КЈ^атко,  све  се  св-ци  иа  то  сад: 
Лт\  овог  даиа  да  се  Г>.1адислав 
П  сви,  што  с  њнме  држо,  :<атво1)е. 
П  да  се  суду  ирекоме  предаду. 

ЈХраљ.  Па  пјјвом  месту  дакл(»  Иладислав, 
Ник(»ла,  :и'т  ваш. 

Никола.  Са  свим  н:шесио. 

Јер.  величанство,  ако  моја  кћи 
15а  мушком  тако  жуди  ми.1оп1|1у, 
П  служи  својој  женској  ирироди, 
П  П1)еко  њега  ;у)угог  наЈвИ  1|е 
("ве  док  је  жив,  па  ма  јој  био  ои 
Сто  пута  тако  славан,  леп  и  м.1ад: 
Беу  ње^а  пак  и  много  лакше  још. 


Владислав  краљ  угароки.  ИЗ 


Шта  мож<»  дакле  ту  јој  ппти  :иа? 
Па  свету  бнКе  .ђуди  овуд  иа  њу. 
Л  лаша  милост  накиадиКе  уиек 
Богастио,  а  пјк*  сиега  име  славн«^. 
Већ  тЈ^ећи  даи  на  су:к»  пролите 
Л  сама  Ке  се  она  смејати 
У  :5аг1).Ђају  мужа  иоиога. 
Ја  одох  И1)шит'  1ти1у  :{аповест. 
ЈСраљ,  II  све  И1то  иужио  буде  учинЧе. 

111'11:5()Г  ПКТИЛГХТП. 

Бра.Ђ  сам. 

Краљ,  II  1К)ДИте.Бско  отуиило  срце 
У  љубави  сирам  1»ођеиога  чеда. 
()1тко  Г1и»:ше  речи  кад  се  чују, 
П:имеда,  да  је  Д(шГо  своту  к^рај. 
„II  сама  Ке  се  оиа  смејати 
У  :{аг1).1>ају  мужа  иовога 
Ј^еК  трећи  дан  иа  су:<е  иролите'*. 
Ј)е:*дуп1аи  такп  иикад  ие  може 
Да  пуде  отад;  так'о  :јпо|)и  :јв1»1). 
Па  ипак  даиас  других  речп  иема 
;{а  оца,  ирата,  пити  П])ИЈате.Ђа. 
Лл*  какве  речи  и^Јговарам  ја! 
Све  иасиословиа  иека  имеиа. 
оа  која  даиас  иосилаца  иема. 
Сиомии^ем  оца.  ората.  пријате.Ђство. 
('Помин>ем  неке  лажне  представе, 
()д  којих  ничег  иема  стварнога. 
Ихалосно.  теи11:о,  гии  тако  јо. 

Никола  до.шаи. 

11Р11:{()1>  111КСНЛР;СТ11. 
Крал>. 

Краљ,  Је  л'  спремноУ  Је  .т  дата  наредоа 

Овпга  часа  да  се  поапсеУ 
Никола,  То,  краљу.  иеои  ничим  доПро  Г)ило, 

Јер  сад  Је  народ  :)анесеи  и  врео. 


114  Владисдав  краљ  угароки. 

Гм':ј  нужде  није  допро  кушитн 
Одапост  и  бен  тога  (;умн>пву. 
Кад  падне  мрак  п  умпрп  се  гве, 
(■пгурни  људп,  нама  одапп, 
У  тавницу  ће  мирно  пх  епровести 
1\ро:Ј  ове  псте  жине  улпце, 
Где  сада  таку  вику  подпжу 
У  инат  овом  двору  кра^евоком. 

Ераљ.  Га1)Нц:^он  градски  је  ли  поу:данУ 
Ко  :тповеда  тамоУ 

Никола,  Хо1)1и1Т  Пал. 

Ал'  као  да  нпсу  чиста  посла  с  НјНМ, 
<)н  Иладислава  посећује  често 
И  с  Кањижом  се  дружп  сувпше. 
Па  :тто  веК  сам  ра:^говарао 
("а  Ро:^гоњијем,  да  се  прпмп  оп 
Команде  грацке. 

Краљ,  Ирло  добро  све. 

Од  на^а  бол>ег  зајста  немамо. 

Никола.  II  он  је  прист'о. 

Ераљ.  Кол'к()  сутра  дан. 

Спремићете  мп  повелу  рад  тога. 
Може  л'  се  војске  одвојптп  штп, 
Пред  Силађију  да  се  нспратп, 
^5а  два  три  дана  да  га  бар  :Јадржи, 
Док  нама  помоћ  са  севера  дођеУ 
На  пример  не  би  л'  могао  Лихтенштајн 
^К1.атак  овај  и.шрнгитн  нам 

Никола,  Ценати  војску  није  умесно, 

Лл'  два  три  дана  кад  бп  могао  он 
На  такав  начпн  да  прпвредп  нама. 
Онда  бп  моглп  и  то  покупшти. 

Краљ.  Чпните  тако;  нека  шш  је  Сог 
II  наша  чиста  савест  на  помоћи! 
Пзвестите  ме  скоро  о  свему, 
Јер  сваког  часа  чекам  гласова. 


Вдадиолав  краљ  угарски.  И5 


ш. 

У  Будииу  Бод  Пд&дислава  Хуњаднје.  Нок 


-<'|Д>-    - 


ПРИЗОР  СЕДАхМНАЕСТИ. 
Владислав  и  Матија  Хуњадвја,  И.  Кањва»,  Х^фват  Пал,  БаЈгаањ. 

Владислав.  Пре  свега  поздрав  и  признање  наше 
Спрам  госта  нап1ег,  пријате.Ба  стпј^ог. 
У  часу  тако  о:збиљпом  и  тешком. 

Добро   НаМ  ДОШ.ТИ!   (Рукујеое  с  Хорватим.) 

Кућа  моја  вас 

Усрђем  целим  прима.  Хвала  вам, 

А  сад  на  посао.  —  Дакле,  Балвање, 

Ујак  ми  прегЧ)  оружаном  руком 

Извојевати  своје  т])аж6ине. 

И  удар  први  већ  је  за  нас  пао, 

У  корист  нашу  битка  свршена? 
Валвањ.  Са  бојног  поља  дођох  амо  ја, 

Да  извештаја  дам,  да  знаднете, 

Шта  предузети  овде  вама  ваља, 

И  шта  Силађи  даље  намерава. 

Пријатељ,  могу  рећи  савезпик 

И  друг  у  рату  његов  Коро!)  Јан, 

Од  равне  Мачве  племснити  бан, 

И  слд  је  с  њиме;  ја  га  сусретох 

Иошавши  амо ;  с  војском  беп1е  он 

Похитао  право  Силађијн. 
Владислав.  Красно ! 

Ђалвањ.  Из  уз  пут,  куд  год  прођох,  гомиле 

Од  људи  сретах,  који  хитаху 

Под  Силађије  славне  заставе. 

На  путу  он  је  већем  и  за  Будим. 

И  вас  позива  да  му  спремите 

Земљишта  овде,  да  не  дође  амо 

И  непознат  и  незват,  стран  и  туђ. 
Владислав.  Колико  тамо  он  изван  Будима 

У  корист  нашу  учпни  и  спреми. 


11  в  Владислав  Ераљ  угароки. 

То.шко  0ВД1*  учинпсмо  мн. 
У:<  нас  је  народ  лнстом ;  могу  рећи 
Беи  и:5у:н»тка.  На^^од  ве^^ује. 
II  много  виш(»  него  штсј  мн  сад 
II  номпслити  смемо,  да  1|е  дп|1* ; 
11  вера  у  то  тако  јака  је. 
Да  незга  ни  снрам  кра.Ђа  оГмира. 
Наредбу  данас  једну  његову 
Упорством  својим  народ  ноништи : 
На  снлу  оте  једног  старину. 
Којега  беху  краљеви  џелати 
Иовели.  да  га  смакну  немоћног. 
Јер  и  пред  самим  к*1)а.Ђем  смеде  тај 
Народне  вере  бити  тумач  смео, 
II  прОЈ^ећи  му  скоро  крвав  крај. 
С  народом  тако  стоји,  исто  тако 
II  с  војском,  да  ће  бити,  надам  се. 
II  тамо  има  .Ђуди.  који  с  нама 
У  договору  стоје,  чекајућ\ 
Да  само  нлане  испод  непела 
Толнко  дуго  притајиван  жар, 
Па  да  се  нађу  сви  на  ст^^апи  нашој. 
Пснмавар  доста  мале  посаде, 
Нап!  друг  и  б])ат,  са  нама  д])жи  већ. 
>'  својој  кући  видимо  га  ми. 
Хорваг.  На  мене  сад  је  да  говорнм  Ј^ед, 
Доивол'те,  дакле,  да  вас  нрекннем: 
Мален  је  број  у  војски  непЈ^ијатеља 
II  таквих,  који  :^нају  ;за  нап1  сме]). 
Природа  саме  ствари  то  доноси, 
Л.1'  виђенијих  :«1Поведника 
II  .Ђудн,  који  ствари  схваћају 
Погледом  дгиЂим,  њих  ће  бити  доста. 
^Ул'  то  је  баш  и  г.тавно;  ја  их  све 
По:шајем.  па  ћу  приивати  их  све 
II  стаЈБе  ствари  п^^едставитн  им, 
Те  да  их  спЈ^емнм,  да  би  тако  могли 
Под  ГЈ^адом.  чим  се  Силађи  појави. 


Владислав  краљ  угарскИ|  117 


11  ми  у  граду  ирнстатл  у:^  љега 
11  кључеве  му  предати  од  града. 
Све  друго  биће  после  посао  вап1. 

Владислав.  Предвидетн  га  зобем,  алн  је 
Већ  непзбежан. 

Еањижа.  Нема  двоуме. 

Пзвесно  већ  је  свима  као  дан, 
Да  измирења  нема  с  Немцпма. 
Одавна  земљу  расточише  ову 
Туђинци;  крајње  време  воћем  је 
II  с  њима  да  се  закључе  [»ачуни. 
Мађарском  мора  Ма1)ар  владати. 
Шта  значи  то  I  За])  нисмо  кадри  мн 
Пмати  својег  народног  човека, 
Који  би  знао  исто  тако  :з.то 
Као  сваки  странац  овде  владатн 
Ц  кињити  нас,  ако  нам  је  стало 
У  престолу  да  нужно  :зло  имамо, 
А  не  за  :земљу  спас  п  благодет? 
Зар  нема  у  нас,  који  љубпмо 
Од  свега  СЈ^ца,  који  гпнемо, 
Љубећи  ову  :земљу  дивотну 
У  бо1)би  против  руље  странаца, 
Зар  нема  у  нас,  достојнога  једног. 
Да  на  отаца  наших  престо  седне; 
Да  нример  њихов  свете  .Ђубавп 
Спрам  ојађеног  овог  народа 
У  новом  сјају  далеко  засине 
По  натуштоном  пебу,  над  обзорјем 
Угарске,  нап1е  домовине  мпле. 
Зар  немаУ 

Хорват.  Друже,  на  та  питања 

Ја  одговоЈ^а  немам ;  усклик  један 
У  место  речи  нека  буде  тумач 
За  осећања  најсветија  моја : 
Да  живи  Владис.тав! 

Кањижа.  Из  уста  мени  оте  усклик  тај. 
Дај  руку,  друже,  ми  се  разумемо. 


118  Владиолав  краљ  угароки. 


II  иек  сч'  тако  цела  >  гарсм.а 

Разуме.  споји,  зоЈ^ати  ускликом : 

Да  живи  Ј(ладис1аи,  да  жини  краљ! 
Владислав.  Иријаие,  то  је  дрско.  Шта  то  значп  1 

Погледи  иаит  тако  далеко 

Пе  смеју  ићи  ни  иод  коју  цену. 
Ђалвпњ,  У  име  своје  и  С^иађије, 

У  име  оних  бе^^ГЈројних  јунака 

Под  иаставама  славним  његовим. 

Ускличем  и  ја  ^шмко  живио! 
Кстижа.  Пата:^  нема,  Владиславе,  другог. 

II  :т  нас  мора  оити  и:^весно, 

[Цто  народ  цео  :ја  свршенп  сматра. 

.V  теби  парод  гледа  краља  већ, 

Тај  народ,  који  ие  зна  ниједиог 

Ни  смера  нашег,  ни  једне  И1»мисли: 

Па  :и1  што  да  се  презамо  сад  ми 

()д  оног,  што  смо  сами  стваЈ^ати 

Почелп  тако  лепо  смишљено, 

II  чега  срећан  чекамо  свЈ^шетак. 

^^аг1)ЛИмо  се  дакле  брацки  сви : 

II  дао  6и  оог,  да  :шгрљајем  тим 

На  скоро  јавно,  наро;^\'  па  углед, 

Примера  дамо  љу(1ави  и  слоге. 

Дај  руку,  Владиславе,  Матија, 

И  ускликнимо  једнодЈ^шно  свп: 

Да  живи  млади  краљ,  да  живи  наш 

Владпслав I 
Сви  (нагрљени.)  Да  жнви  Владислав ! 

(^Чује  се  јако  кудан.о.) 

Јелисавета  1с  по.^-л.)  Пладнславе,  сине!  Матија!  Отварајте! 
Владислав.  Шта !  Мати  наша !  Шта  ће  то  да  :шачи  ? 

(Отваца  ирата,  Јелисавета  утрчи  у  со^у.) 

ШЧПЈОР   ОСАМИЛЕСТП. 
Јелисавета« 
Јелисавета.  111адиславе!  Матија!  Где  су  децамоја? 
Владислав.  Мајко !  Шта  вас  је  тако  запрепастило,  да  си- 


Вдадиолав  краљ  угароки.  111) 


нова  својих  н(»  видите  пред  собом  V  Ево  мене,  ево  Матије.  Шта 
се  случилоУ  Што  дрхтитеУ 

Јелисавета.  Децо  радости  ! 

Очију  мојих  драге  иенице! 

Децо,  оежите! 

На  вас  је  зинуо  пако  несити. 

Од  ужаса  се  спасавајте  бегством. 

Читава  војска  слугу  краљевих 

Опколила  нам  кућу,  док  сте  ви, 

Ие  слуте1Г  па  :ио,  овде  већали, 

Л  моје  старе  очи  клети  сан 

Прева[)ио,  мене,  стражу  будну  вам. 

(Идо  на  проаор.! 

Гледајте  оне  бледе  буктиње, 

Што  као  сенке  паклених  духова 

Пграју  тамо  доле,  то  су  вам 

Иакленог  смера  грозни  весници. 
Владислав,  Ужаспо !  Цела  војска. 
Јелисавета,  Бегајте ! 

Још  један  час  вам  оста  слободан. 

На  ова  врата  тајним  излазом 

Шн  домашаја  њиног  стићи  ћете. 
Бањижа,  Проклети  удес.  Напред,  Владиславе ! 

("пасавати  се  мора.  НапЈ^ед!  Напред ! 
Јелисавета.  Спасавати  се  мора ! 

(Хоће  да  отвори  нрата,  ;иги  у  нсти  мах  се  чује   луна  п  врата  се  ираскои 
отворе.  И  иа  тим  као  п  на  другим  вратима  иојаве  се  многи  војници.  Је- 

лисавета  вриснеЛ 

П  Р  И  3  ( )  Р    Д  Е  П  Е  Т  Н  А  Е  С  Т  И . 

Јслисавота. 
Јелисавета.  Децо  моја! 

Р>ладиславе!  Матија!  {Иагрли  их.) 
На  груди  моје,  децо,  бежите, 
Спасења  другог  више  нема  вам. 
/Кивотом  најпре  нека  ме  раставе, 
Иа  онда  с  вама!  (Војницима.)  Натраг,  вај^ваЈш ! 
Во^а  војника.  У  име  краља  и  :Јакопа  све,  који  су  се  овде 
затекли,  затварам.  ПЈ^едајте  се! 


1*20  Владиолав  краљ  угарски. 


Кањижа  (туш  сдб.Бу.1    О,  натраг,  роое !  Слуго  тнрансЕа! 

Вођа.  150ЈНИЦИ  НаИ1)«»Д  !   (И.|јн11Ц11    свла,у*ју  Кдљижу  II  вежу  ш. 
Тако  исти  Ј^азиружају  другн  Б.ч.1иаи>а  и  Хорпата.' 

Јелисавета.  Ие  днЈ^ајте  ми  деце,  нарвари : 

('вој  жнвот  дајем,  али  деце  не! 
Во^а,  Госпођо,  мора  пити. 
Јелисавета,  Онда  уд[)ите 

У  ове  груди  пајире  сао.Бом  том, 

У  груди,  које  живот  дадоиЈе 

Жртвама  вашим,  најдичнијима 

Сииов'ма  <»ве  :к»мл>е  несрећне. 

Удрите,  ево  мога  живота. 

Убите  љубу  Хуњадије  Јаика. 

Имате  л'  срца,  изроди  ниједни, 

На  његов  свети  спомен  и.ђунути'.''! 
Во^,  Војници,  овде  пема  од.таган>а ! 
Јелисавета,  0  децо !  Гиадиславе !  Матија  ! 

(Иојници  јо  отргпу  пд   синопа.   Она  врисне  и  падне  п«Ј1М1жеиа.) 


ОЛОВЕЕОКИ    КНЕЗ. 

На  обали  хучие  Травне, 

Где  се  шири  Немац  сад, 
У  исконске  дане  тавне, 
На  обали  хучне  Травне, 

Дизао  се  тврди  град. 

Х1)аб1)и  Никлот  владао  је 

У  тирдоме  граду  том, 
Сад  урвине  тамо  стоје, 
Паук  плете  мреже  своје, 

У  тихоме  послу  свом. 

Једног  дана  до  Иалтије 

Иодиже  се  љутивраг, 
Диже  војске  и  га.1ије, 
II  упорно  на  град  бије, 

Да  му  затре  сами  траг! 

Шест  месеци  борба  траје , 
Али  Никлот  неда  град  — 

Шест  месеци  не  престаје, 

Да  .'Ја  удар  удар  даје , 
15Г)Л  за  бол,  и  јад  за  јад. 

Л  кад  шести  месец  зађе, 

II  побе1)ен  душман  љут, 
Да  ранама  лека  нађе, 
Одби  војске,  крете  лађе, 

На  обратни  срамап  пут. 

„Лвтоиис'*   148.  «л 


122  Сдовеноки  кнез. 


Храбри  Никлот  уђе  тида 

У  Перунов   свети  храм, 
На  колена  пред  њим  пада, 
II  најлепше  од  сног  стада 
Пј^инесе  му  јагње  сам  .  .  . 

,^}'го  време  после  тога 
Владао  јс  мирно  он. 

Поштлјући  силног  Цога, 

II  обичај  рода  сво1'а, 
II  полабски  сјајни  трон! 

Иа  обали  хучне  Травне, 

Где  се  шири  Немац  сад, 
У  ископске  дане  тавне, 
На  обали  хучне  Травне, 
Ди;^о  се  тврди  град. 

Храбри  Никлот  1аадао  је 
У  тврдоме  граду  том, 
Сад  урвине  тамо  стоје, 
Ружа  свија  гране  своје, 
II  купина  двета  с  њом. 


Војнелав. 


ОРПОКЕ  НАРОДНЕ  ПРИПОВИЈЕТКЕ 

ИЗ    ГОРЊЕ    КРАЈИНЕ. 
СКЈПИО  ИХ  КЛАДИМИР  КРАСИЂ. 

9.  Поп  под  кључем. 

Тако  су  били  ч<)ек  н  жена  ;  живјели  су  добро  међу  со, 
јо!)  је  једио  друго  слутало.  Један  пут  чоек  спази,  да  му  поп 
к  жени  долази,  па  ће  ипшекулирати,  како  ће  попа  1|амазати. 
Један  пут  рече  6н  женн  својој,  да  мора  некамо  по  неком  по- 
слу  отићи,  а  жепи  прикричи,  да  се  не  пиии  с  кућом.  Он  ли- 
јепо  отиде,  па  се  сак1)ије  за  једну  зграду.  Кад  за  мало,  ал' 
ето  ти  попа,  те  ће  у  кућу.  11оп1то  се  он  умиЈ^ио,  дође  чоек, 
па  :адрма  на  врата:  „Отвори,  жепо!"  Она  брже  скочи.  те  попа 
у  схару  скрињу,  па  га  натвори,  а  чоеку  отвори  врата.  Чоек 
уђе  у,  кућу.  Жена  га  пита:  „Што  си  се  ти  вратпоУ"  А  он  јој 
рече:  „Морао  сам.  Стигла  заповијест  од  кумпаније,  да  се  све 
старе  скриље  имаду  па  визит  довести,  па  морам  и  ја  нашу 
гонити.  '^а  тијем  у:зме  чаш1ла,  забије  скриљу,  па  с  њом  на 
ко.та,  те  ће  гонити  око  гумна  и  викати :  ,,Ајс,  ајс!  Сад  ћемо 
на!*^  Поп  пз  скриње  виче:  „Јоване,  Јоване!"  —  „Што  је?" 
—  „Пусти  ме,  ево  ти  двије  стотипе  воЈ^ината!"  Опет  он  даље 
гони.  Тада  рече  пои:  „Ево  ти  тЈ^нста  ворината,  само  ме  пу- 
сти!''    Он  устави  кола,    пусти   попа  и  пј»пми  триста  во1»ината. 

10.  3  а  Б  л  е  т  н  и  к. 

1>по  чоек  и  жена  и  имали  јединца  сипа.  Ово1'а  поп^аљу 
они  у  школу;  али  се  није  шћео  никако  учити.  Мештар  га  је 
капггигао,  и  тукао  и  без  јела  остааЂао;  али  све  то  не  помож(» 
нипгга.  Мали  се  није  бојао  пи  шиба,  пи  меп1тра.  ни  катикета. 
пи  оца,  пи  матере.    Већ   би.то   додијало    маломе,  али  не  пшбе. 


1'2^  Српске  народне  приповијетке. 


него  оговарање ;  на  341  то  поојегне  од  куће,  да  иде  по  свнјету. 
Идући  тако  по  свијету,  намјери  се  на  једнога  гос!1одина,  а  то 
је  био  ђаво  пакленски.  Он  га  нита:  „Камо,  ма.тиУ*'  А  он  онако 
сигурно  одговори:  „Идем  тражити  добра  господаЈ^а."  —  ,Ти 
тражиш  добра  господара",  рече  господин,  „а  ја  доброга  слугу: 
хајде,  дакле,  к  мени  служити/  —  ^Пдем,  за  гато  не:  али 
знате  И1та?  Иј^во  већ  вам  будем  што  делао,  морате  ме  школи 
научити  мјесец  дана.**  —  „Добро,  ја  ћу  те  сам  школи  нау- 
чити,  већ  хајде  са  мном."  И  М1ии  отиде  с  њим.  Петиаест  дана 
иде  у  школу,  и  ве11  зна  више  од  мештЈ^а.  Иде  другијех  петна- 
ест,  и  већ  зна  више  од  катикета.  Сад  рече  мали  слм  г^обом: 
„Доста  сам  се  тога  иаучно,  па  бих  ја  сад  ишао  ћа  од  тога 
господара."  Иде  и  намјери  се  на  једнога  старога  чоека.  Стари 
га  пита:  .,ђеЧко,  камо  ти?"  Он  му  одговори:  „1Цем  тражити 
(ЈТраха."  Тада  ће  рећи  стари:  „Кад  је  тако,  хајде  у  ближњи 
град  судЈЧ  ту  ће  ти  датп  сто  воЈ^ината,  ако  п])еноћиш  у  једној 
градини.''  Мали  отиде  у  град  и  махом  потражи  суд,  како  га 
је  стаЈ^и  напутио,  и  понуди  се,  да  ће  у  тиј  градини  за  сто 
ворнната  преспашпи.  Они  му  одмах  <»бећају,  ако  то  учини. 
Д()1пла  вечер,  п  он  отиде  у  градпну  и  преспава  унутра.  Дошло 
га  стЈ^ашити.  али  њега  није  ништа  страх.  Сјутра  дан  отиде  суду 
и  пита  за  обећано  сто  ворината.  Они  му  даду.  У:ше  новце  и 
отиде  да.Ђе.  Дође  у  други  град.  Ту  му  о(1ећају  двије  сто  во- 
1)ината,  ако  у  и>иховој  једној  гЈ^адиии  преспаш1.  „Хоћу  пре- 
спаватн,  :^а  п1то  не  бих;  ве11  мн  дајте  новце'*,  гово])и  им  он. 
Они  му  реку:  „Добићеш  сјутра,  већ  тн  хајде  тамо,  не  (^ој  се." 
1>огм(^  оп  отиде  и  у  ту  ГЈ^адину,  и  преспава  ту  цијелу  ноћ. 
СтрапЈила  је  ту  било  свакојакијех,  Н1та  с(»  гођ  помислити  може. 
Лли  њега  није  ни  мало  страх.  Сјутра  дан  отиде  по  новце,  и 
кад  их  јо  добио,  отпути  се  даље.  Опет  дође  у  трећи  град,  и 
ту  му  суд  оС)ећа  три  сто  ворината,  ако  буде  у  јбиховој  п^адини 
пр(»спа1игти.  „Хоћу",  одгонори  он,  „за  што  не  бих."  У  вече 
отиде  тамо.  Пе  отиде  спавати,  већ  од.1учи,  да  ће  сву  ноћ  бити 
иа  ногу;  па  отиде  под  димњак  и  ту  сједне.  Сад  се  поче  са 
свију  страна  [»ушити,  с  ланцн  звон>ети,  шкрипати  и  прикази 
стапк*  се  прикаливати ;  а.ти  њега  ппј(*  ништа  страх.  Он  сједи 
и  све  то  гледи.  На  један  пут  чује  се  с  димњака  глас:  „Па- 
дам,  падам!''    „Кад  надаш,   а  ти  падни'*,    рече  он.    Сад  падну 


ОрпоЕб  народне  приповијетке.  12г> 

пред   њега  двије   руке.    Онда  он  рекне:    „Но  н  ви  сте  могле 
ма.10   да-Ђе   пасти,  а  не  баш   пред   мој   нос,   да  ми  паучите." 
Узме  обадвије  руке  и  баци  их  у  угао.    Сад  се  опет  чује  глас: 
„Падам,  падам!"  Тада  опет  он  рече:  „Кад  падаш,  а  ти  падни!" 
И  сад  падну  пред  њега  двије  ноге.    „Но  и  ви  сте  могле  мало 
даље  пасти,  а  не  баш  пред  мој  нос,  да  ми  ту  паучите**,  рекне 
он,  и  баци   их   камо  и  руке.    Онет   се  сад  џјш^  с  димњака: 
„Падам,  падам!"  „ЕСад  падаш,  а  ти  падни",  говори  он.  П  паде 
трупло  човјечанско.  „Но,  још  си  могло  ближе  пасти",  рече  он, 
„шта  немаш  другог  мјеста?"  Узме  трупло  и  баци  га  к  ногама 
и  рукама.  И  све  се  то  скупа  срасте,  тако,  да  је  био  цио  чоек, 
већ  што  му   глава  вали.    Мали  то   гледа,  па  говори:    „Но  да 
имам  барем  главу,  бисмо  се  разговарали,  да  нам  прво  вријеме 
прође."  Кад  он  то  рече,  опет  се  јавља  с  димњака  глас:    „Па- 
дам,  падам!"    „Еј,   падаш,   падаш  —  падни  већ  један   пут,  а 
не  једи  ме",   говори  он  већ   зловољан.    Тек  што  то  рече,   ето 
паде  преда  њ  глава  и  срасте  с  другијем  тијелом,  и  оживи.  То 
је  био  чоек  средњег  доба.  Чоек  тај  почне  сад  говорити,  да  су 
ту  близу   врата,  и  да  је  за   њима   тринаест   комара,   па  рече 
малому,   нека   узме   кључ,    па  да  ће  иоћи  мало  виђети  те  ко- 
маре.  Али  мали  одговори:  „ђе  си  метнуо  кључ,  отале  га  узми 
и  отвори  вЈ^ата,  ако  хоћеш;  ја  се  трудити  не  ћу,  већ  с  тобом 
идем  виђети  комаре."  Сад  говори  малом:  „Узми  кључ  од  друге 
комаре,   да   видимо  и  њу."    Али   му   говори   мали:    „Камо  си 
оставио  кључ,  отален  га  и  узми,  па  отвори  сам."  И  чоек  узме 
кљз^ч  и  отвори  сам.  Дођу  у  другу  комару ;  тад  говори  тај  чоек 
онет  ма.1ому,    нек   узме  кључ   од  треће  комаре,  а  мали  њему 
опет:  „ђе  си  га  оставио,  отале  га  и  узми,  паотвори;  мени  се 
се  није  сила  прегибати."  И  чоек  отвори.  И  тако  су  један  дру- 
гоме  у  све  тринаест   комара   говори.71и.    Мали  је  вавијек  гово- 
рио:  „Камо  си  оставио  кључ,  отале  га  и  узми."  Кад  су  били  у 
тринаестој   комари,    говори    чоек   малому,    нека  узме  кључ  од 
конобе  и  да  ће  у  нутра   свега   наћи.    Али   мали   опет    вели: 
„Клмо  си  га  оставио,  отален  га  и  узми,  па  отвори  сам."  Чоек 
узме  кључ  и  отвори  копобу,  па  говори  малому:  „Узми  мотику, 
па  закопај  три  пут,  па  ћемо  паћи   вина."    „Узми   сам   мотнку, 
па  како  си  виио  закопао,   тако  га  и  откопај",   одговори   мали. 
^[оек  узме  мотику,  па  откопа  три  бачве  1шна.    „Дај,   мали,  тај 


1'^^')  Српсве  народне  приповијетке. 


жму.Б,  да  пијемо**,  говори  он  о11(^т  маломл^  ^А  узми  га  сам*" 
рече  ма.1н.  Чоек  узме  жмуљ,  наточи  га  вином  и  дава  малому 
нека  гтије.  Мали  говори:  ^Ти  си  отарији,  пи  ти  прво,  пак  ћу 
онда  ја."  Чоек  попије  и  да  други  жму.Б  малому.  Мали,  богме, 
попије  све  до  дна.  Сад  му  говори  чоек,  нека  закопа  три  пут 
мотнком,  па  да  ће  наћи  три  бадња  цекина.  „А,  не  ја!** 
говори  мали,  „већ  како  си  их  ти  адкопао,  тако"  их  ти  сам 
н  откопај."  Чоек  их  откопа  и  рече:  ^Ј^идиш,  мали,  ја  сам 
био  ту  заклет,  и  ти  си  ме  тијем  избавио,  што  си  био  тако  си- 
гуран  и  што  нијеси  шћео  ништа  у  своје  руке  узети.  Ова  два 
бадња  цекина  узмн  ти  за  се,  а  трећијем  плати  цркви  :<а  душе, 
које  су  овђе  погинуле.**  II  сад  свапе.  Ма.1н  отиде  у  јутру  с 
градине;  па  није  ни  ишао  по  оне  трн  стотине  ворината,  што 
му  је  био  суд  обећао,  доста  му  је  бнло  три  бадња  цекнна: 
већ  лијепо  отиде  кући  к  оцј'  и  мате^^н,  па  још  и  сад  с  њима 
живп,    ако   није   умр1.о. 

(Наставнће-с«.'.; 


КЊИЖЕВНООТ. 


К.\ЛТЕ  ОЕК  \ЕКТИЕ1Ш^в  1)ЕК  ВЕУОЕКЕКП^в 
08ТЕККЕ1СН-ИКОЛКХ'8  пасћ  (1ег  ПшЈ,'нпе8-1Ј021ећ1те8\уе1бс 
Мииег-8ргас11е  аи1'  ОгииЛ  (ћп*  Егр»ћ1П88е  (1ег  Уо1к82аћ1ип^  V. 
31.  1)е2.  1880.  уои  1)г.  Ггаих  К^Нег  уои  Бе  Моишег  к.  к. 
М1П181;ег1а1-У1се-8екге1:41Г.  ЛУЈги,   18Х(). 

Пред  нама  је  карта,  која  је  изашла  са  седмом  свеском 
((»изикално  статистичног  атласа  Аустро-Угарске,  што  га  уз  са- 
радњу  више  стручњака  издаје  Др.  Јосиф  Шаван  (Сћауашхе) 
у  Бечу.  Карта  ова  треба  гра<|)ично  да  представи  поделу  раз- 
них  народности  у  нашој  монархији.  Уз  карту  иде  један  .тист 
пропратнога  текста. 

1гако  је  ово  најновије  дело  своје  врсте  и  због  валнке  по- 
.1итичне  важности,  коју  бапг  у  ове  наше  дане  имају  народности 
у  Аустро-Угарској,  мислимо  да  тЈ^еба  и  нашу  публику  на  гор- 
њу  карту  да  упозоримо.  Свима  писцима,  који  су  до  сада  писа.ти 
0  бројној  и  месној  подели  народности  у  овој  монархији,  служило 
је  за  извоЈ)  Цернигово  дело  у,Е1:ио^гар1и(;  (1ег  Г»81;егге1сћ1- 
нсћеи  Моиагс1ие^^,  по  ком  је  исти  израдио  и  своју  велику  етно- 
гра({)ску  карту  на  четнри  листа.  Све  друге  етногра<|)Ске  карте, 
које  су  излазиле  после  тога,  копије  су  са  те  велике  карте. 
Тако  је  репродукција  Цернигове  карте  и  српска  карта,  коју  је 
г.  18С.-Ј.  или  18П4.  издао  у  Земуну  псјкојни  Паја  ђорђевић  Ум- 
јанин.  Како  је  Цернигова  задаћа  била  тешка,  може  се  по  томе 
судити,  што  је,  као  што  помиње  Ле  Моње,  истом  при  постед- 
њем  попису  од  31.  децембра  1880.  први  пут  узет  обзир  на 
језик  житеља,  а  дотле  се  није  никад  осврта.то  на  тај  најваж- 
нији  етног1)а(|)Ски  моменат. 

На  основу  тога  најпоппјс^га  пописа  израдио  је  Ле  Моње 
своју  етнографску  каЈ^ту  и  нзносп  је  „као  потпуно  нову  и  по- 


1 28  Ењижевноот. 


уздану  слику  наше  многојезичне  монархије".  Н  ако  је  ова  карта 
ра^на  у  маломе  мерилу,  ипак  се  даЈ1'  мл  ње  видети  не  само. 
које  народности  живе  у  ком  пределу,  пего  и  њихов  бројни 
разме]).  Тим  се  она  отликује  од  свих  досЈгдањих  карата.  а  то 
не  беп^е  лак  посао,  особито  :т  оне  крајеве,  у  којима  су,  као  н. 
пр.  у  Банату,  многе  народности  на  најшаренији  начин  међу 
собом  измешапе.  Али  нама  се  чини,  да  је  тим  карта  уједно  и 
претоварена,  те  је  преглед  за  многа  мсста  веома  тежак,  п  Ашак 
нису  сви  одношаји  потпуно  изведенн.  Тако  нам  н.  пр.  не  из- 
лазе  пред  очи  српске  насеобине  у  пеп1тапској  околипи.  Да.1еко 
скрупулознији  био  је  картогра<|>  код  пемачке  народности,  где 
нису  ПЈјопуштени  ни  посве  незнатни  миноритети,  н.  пр.  Иемци 
у  Петвоварадину,  у  Пет^шњп.  у  Костајпнци,  и  т.  д.  Тако  ни 
ова  карта  није  проста  од  лпчних  момепата  и  на  то  ће  морати 
свак  пазити,  који  хоће  да  је  употЈкзби. 

Попис  од  81.  децембера  1880.  нпје  изведен  па  јединстве- 
ном  основу  у  целој  монархнји.  У  Лустрпји  је  био  језик,  којим 
се  дотитаи  обично  служе  ( ПтЈј^ап^мг^рглеће),  оспов  за  попис  по 
народности,  а  у  Угарској  мате^^њи  језик,  што  је  свакако  корек- 
тније.  Дал»е  су  у  Аустрији  свн  опи,  који  још  не  говоре  (мала 
деца,  немиј,  уврштепи  у  народност  својпх  родитела  или  поро- 
дица,  а  у  Угарској  б1иа  је  за  њнх  засебна  руб[)ика.  те  их  је 
картогра(|)  морао  истом  да  раздели  па  поједине  народности. 

По  поменутоме  попису  било  је  у  :{ем.Ђама  угарске 
круне  свега  1Г),(Ц2.1()2  стаповника,  и  то: 

Маџара  ....  (;,44Г).487  или  4Г21  процента 
Немаца  ....  1,03;Ј.911  ^  12-49 
С.товака  ....  1,804,529  „  11-91 
Румуна  ....  2,4()Г).()83  „  15-38 
Србо-Хрвата  .  2,352.339  „  15-04 
Рушњака  .  .  .  35().0(>2  „  2*28 
друге  народности  206.238  „  1-32 
страно:^емаца    .     .  58.451     „       0*37         „ 

По  томе  бн  било  Славена  у  :^емљама  угаЈ^ске  кЈ^уне  свега 
4,572.930  или  29-23  процента.  Прнметити  је,  да  Словенци  нису 
ЗЈ1себно  рачунати,  него  су  став,Ђени  у  рубрпку  „друге  народ- 
ности",  а  Нуњевци  као  да  су  сасвпм  однети  у  Маџаре,  тако 
се  бар  мора  судити  по  слицп.    што    пам  је  даје   картограф  :ад 


г 

V 
V. 


Књижевноот.  12^) 


Суботицу  и  њену  околнну.  Горњи  број  за  Славене  испао  је 
дакле  п(»  свему  томе  и  у  најновијем  поиису  мањп  него  што 
је  у  ствари. 

У  Аустрији  је  б1ио  свега  21,794.231  становника.  Отуд 
5,180.908  (—  23-77  проц.)  Чеха,  3,238.534  (==  14-86  -проц.) 
Пољака,  2,792.067  (  -  12-80  проц.)  Рушњака,  1,140.304  (-=5-23 
проц.)  С.товенаца  и  503.615  (  -2*58  проц.)  СрСо-Хрвата, 
даклеу#упно  12,916.028  или  59*24  процента  Славена  у  Аустрији. 
Према  њима  стоје  8,008.864  Немаца,  т.  ј.  36*75  процента. 

У  целој  Аустро-Угарској,  која  бројп  37,436.333  станов- 
ника,  има  17,488.958  Славена,  или  46*49  процента  (35*71  ^,, 
северних  и  10*78'\о  јужних  Ставена)  укупнога  становништва. 
Нпак  имају  они  данас  у  монархији  само  потчињену  улогу  у 
државној  управи,  него  је  иста  у  рукама  Немаца,  којих  је  у 
целој  монархији  само  9,962.775,  или  26*48  процента,  и  Маџара, 
којих  је  тек  6,455.374,  или  17-15  процента. 

Јужних  Славена  има  у  целој  аустро-угарској  мопархији 
4,056.258  и  отуд  су  2,915.954,  дакле  скоро  3  милиона  Србо- 
Хрнатн.  По  поједнним  зем.Ђама  има  Србо-Хрвата: 

у  аустријском  П1)ИМ(>рју 121.870  или  19-95  проц. 

„  Далмацији 440.279     „     93*31      „ 

г,  Угарској 631.995  '  „       4*60      „ 

на  Гјсци 7.991     „     38*08      ** 

у  Г1)а1)анској  Хрнатској  и  Славонији  1,054.506     „     88*29 
«  биншој  крајини  (хри.  слав.)  .     .     .     657.847     „     94*24 

Словенаца  има  на  Штајеру  388.419  (32*74^..),  у  Кору- 
шк(.ј  102.252  (29*72^/о),  у  Крањској  447.610  (93*73о;„)  и  у  При- 
морЈу  199.124  (32*61  ^,,).  Као  што  је  већ  напред  наведено  нису 
(уЛов(»нци  у  Угарској  засебно  рачунати. 

1\ад  од  ових  брс».јева  бацимо  поглед  на  карту,  онда  не 
видпмо  нпгде  у  Угарској  чисто  српске  области.  Сем  бивше 
панчевачке  и  белоцркванске  регименте  јав.Бају  нам  се  као 
претежпо  српске  о^^ласти  слмо  негдашњн  пшјкап1ки  баталион  и 
кикиндскп  дип1трикт  са  југоиападном  околином  1>ечкерека  и 
једном  малом  енклавом  око  Пардања.  Свуда  другде  утисли  су 
се  у  толикој  мерп  страни  елементи,  да  се  многи  пространи 
крајсчш,  који  су  још  пре  једног  столећа  и  мање  припадали 
иск.Ђучиво  Србима.  приппсују  данас  туђој,  дош.Ћачкој  народностп. 


1  :>о  Књижевност. 


Тако  је  скоро  ска  ;{ападиа  полоиипа  Гкгната  иасликана 
као  претежно  немачка  ооласт,  а  тако  исто  н  сш1  југо^едпадна 
Цачка.  II  по  статистичкпм  податцима  изгледа  да  је  зби.Ђа  тако, 
ма  да  се  особито  на  градоиима  ниди,  како  је  картогра«^  гра- 
нице  наше  народности  још  иећма  стисиуо,  него  нјто  је  то  учи- 
нила  немнлостина  нам  судба. 

Пего  има  крајека  у  монархнји,  где  и  немачки  елеменат 
губи  зем.Ђип1та.  Г»идимо  то  у  Тиролској,  где  Талијанци  Лступно, 
алн  снагом,  коју  канда  ништа  ^ш^држати  не  може,  нродиру  у 
немачки  елеменат  и  осиајају  себи  ноиу  постојбину.  Картограф 
нам  очигледно  покаиује,  како  су  се  т  Трентнна  кренуле  са 
запада  и  истока  дис  талијаиске  колоне  на  сеиер,  да  се  код 
Брпксена  састану  и  сиој  оснајачки  пут  на  сеиер  наставе.  Тали- 
јанске  насеобине  налаче  се  сада  и(»ћ  нише  Пнсбрука,  а  са  з^гпада 
као  да  им  у  сусрет  иде  трећа  колона,  која  се  кренула  из  П1вај- 
царске,  те  је  ие11  дубоко  у  Форарлберг  прод[)ла. 

Ко  год  хоће  да  добије  преглед  о  борби  међу  народностима. 
ла  тога  је  неома  поучно  посматрање  такиих  етнографских  ка- 
рата.  Како  је  оиа  Ле  Моњеоиа  карта  најноиија  :1а  Луст1>о-Угар- 
ску,  то  је  мислимо  било  иредно,  да  се  на  исту  са  ово  неко- 
лпко  врста  обазремо.  М.  Петровић. 


АНЛЛПЗЕ  ПЕОГРЛДСКПХ  П  ТОПЧПДЕГСКПХ  ППЈА- 
ћПХ  ПОДЛ,  мпнералннх  иода  по  Србији  и  српског 
фосилног  уг.Ђа.  од  С.  М.  .Тоаанића.  У  БеоградЈ''  кра- 
.Ђевско-српска  ДЈ^жанна  штампарија  1880.  Пел.  8^  стр.  00. 

У  овој  књижици  поб1)аии  су  сви  важнији  хемијски  радови, 
којп  се  односе  на  познавање  приЈ^одних  одношаја  и  природнога 
богатства  српске  кра.Ђевиие,  а  изЈ^адио  их  је  професор  Лоза- 
н  и  ћ,  од  како  је  заузео  катед{)у  хемије  у  неликој  ијколи  у  ЈЈео- 
граду.  Неки  од  тих  радова  угледали  су  света  у  Гласнику  срп- 
ског  ученог  друштва,  неки  у  Српском  архиву  це.1окупног  лекар- 
ства,  неке  видимо  опет  овде  прии  пут,  а  сви  су  добилн  нове 
П1)0прат1шце.  Како  ћ(^  се  сип  будући  радници  на  том  пољу 
морати  често  позиватп  на  те  радове,  то  је  г.  Лозанић  учи- 
нпо    заслужно    дело,    што    их  је    сие   покупио  у  једну    књигу. 


Књижевноот.  1^1 


у  којој  ће  их  стручњаци  и  интересентп  моћи  увек  нмати 
при  руци. 

Од  београдских  пијаћих  вода  налазе  се  у  књизи  потпуне 
хемијске  анализе  воде  са  Де.тинске  и  Чукур  чесме,  савске  и 
дунавске  воде,  воде  из  великог  бунара  у  граду,  из  бунара 
Хофмановог  код  Батал-џамије  и  из  бунара  Лозанићевог  на  за- 
падшм  Врачару.  Од  топчидерских  чесама  има  четири  анализа. 
Само  те  топчидерске  чесме  дају  здраву  воду  за  пиће,  а  ни 
једиа  вода,  што  се  пије  у  самом  Београду,  не  може  добити 
повољну  оцену.  У  том  погледу  видимо,  да  и  Београд  дели  судбу 
свих  старијих  градова,  да  кубури  са  добром  водом  за  пиће.  У 
толико  великоЈ  мери  неби  то  истипа  морало  бити  у  Београду, 
кад  знамо,  да  су  одмах  око  њега  брешви,  из  којих  се  извори 
доводе  у  чесме.  Али  писац  нам  открива  жалосну  чињеницу, 
да  су  водоводи  београдских  чосама  на  више  места  отворени, 
да  на  тим  отворима  се.Баци  поје  стоку,  перу  рубље,  купају  се, 
да  бујица  сноси  блато  у  те  водоводе  и  т.  д.  Где  такве  ствари 
бивају,  ту  се  дакако  мора  покварити  и  најбоља   изворна  вода. 

Бунарске  воде  у  вароши  већ  су  по  себи  рђаве.  У  њима 
је  млого  минсЈ^алних  састојака,  с  тога  су  и  вјјло  тврде  и  пуно 
је  у  њима  питрата.  То  приписује  г.  Л  о  з  а  н  и  ћ  пшлитреном 
терепу  београдском,  а  ми  бисмо  још  додали,  да  је  београдски 
терен  такав  од  тога,  што  је  Београд  стара  насеобина.  На  зем- 
.Бип1ту,  на  ком  он  стоји,  гомилао  се  вековима  измет  од  људи  и 
њихове  стоке  и  ту  се  полако  распадао.  Ту  је  извор  шалитре 
у  беогЈзадском  земљишту  и  отуд  дође  она  и  у  јЦ^аре.  То  је 
уједпо  и  уз1)ок,  п1то  су  бунарске  воде  на  Врачару,  ко.ји  је  нај- 
млађи  део  вароши,  саразмерно  мпого  боље  и  лакше  него  у 
староме  месту. 

Апализа  воде  из  великог  бунара  у  граду  на  први  поглед 
изненађује.  Тај  је  бунар  око  4б  метара  дубок  и  отуд  би  се 
могло  очекивати,  да  ће  у  њему  бити  добра  вода.  Ипак  је  иста 
врло  рђава  и  у  њој  је  управо  ужасно  много  нитрата.  То  се 
неда  друкчије  разјаснити  него  тиме,  да  вода  тога  бунара  до- 
лазп  од  жице  из  вароши,  т.  ј.  да  се  варошки  издан  у  томе 
правцу  слива  у  Саву  или  у  Дупав.  Ако  добро  погађам  биће 
дубипа  тога  бунара  уједно  приближна  внсина  ГЈ^адског  платоа 
над  варошн. 


1^^^  Књижевноот. 


Са  чисто  хемијског  гледишта  нема  се  анализама  г.  Ло- 
3  а  н  и  ћ  а  ништа  замерити.  Хигијенича!)  не  налази  у  њима  помена 
о  амонијсшу  и  азотастој  киселини.  И  ка,х  тих  састојака  нема  у 
којој  води,  норма  је,  да  се  то  из[)еком  наведе.  Али  по  искуству, 
што  га  има  потписани  у  тим  стварима,  налазиће  се  без*-  сумње 
трагови  поменутих  једињења  у  београдским  водама.  Код  неких 
анализа  наводн  се  кпсик,  који  је  потребан  за  оксидацију  шган- 
ских  једињења.  Дотични  бројеви  (кад  се  превед)'  у  органске 
с{1стојкеЈ  јако  се  разлазе  од  бројева,  који  се  добијају  жарењем. 
Тиме  показује  писац  практично  слабост  наших  метода  за  изна- 
лажење  органских  састојака.  С  тога  би  било  потребно,  да  се 
сви  аналитичари  Д1)же  у  томе  једнога  мерила. 

Одкако  је  беоЈ^радска  општина  добила  сувремено  уређење, 
истиче  се  и  у  њој  питање  о  набавци  здраве  воде  :«1  варошко 
жптељстБО.  Другога  пута  :Ја  то  нема,  него  да  се  сагради  уре- 
дан  водовод.  Питање  је  само,  одкуд  да  се  доведе  вода.  С  пра- 
вом  одбацЈ-је  г.  Лозанић  савски  водовод,  на  који  се  у  први 
мах  у  Г^еограду  највипЈО  помиптљало,  јер  сва  пспитивања  оба- 
рају  старо  мишљење,  да  се  Ј^еке  саме  очисте  од  гада  и  нечи- 
стоте,  што  доће  у  и>их.  Ни  филтровима  не  може  се  ту  много 
помоћп.  Воде  из  извора  и  из  дубоких  бунара  једине  су,  које  су 
увек  добре  :^а  пиће  и  само  опе  смеле  би  се  управо  употребити 
за  водоводе.  .^а  Пеоград  могли  би  се  узети  сви  извори  до  Авале, 
а-чи  количина  те  воде  неби  била  дово.Бна  ни  :^а  сада^ве  станов- 
ништво.  Остало  би  дагае,  да  се  још  [^азгледа,  има  ли  у  бео- 
градској  олуЈ1ни  јаких  подземних  вода  за  водовод. 

Пз  књиге  г.  Л  0  3  а  н  и  ћ  а  дознајемо,  да  се  београдска  оп- 
штинаутој  ствари  обратила  :Ја  савет  г.  Жигмондији,  по:ша- 
том  рударском  мернику  у  .^гарској.  Псти  је  поднео  г.  188Г). 
своје  извешће  ошптини.  Он  налази,  да  је  „највсћи  резервоар 
шдаемних  вода  око  БеоЈ^Јада  у  мокролушкој  долини  и  тврди 
са  апсолутном  сигурношћу,  да  се  из  те  долине  помоћу  великих 
бунара  може  добити  знатно  впше  воде,  но  што  треба  Београд}* 
за  само  пиће,  а  може  бити  да  ће  је  бити  доста  и  :и1  све  остале 
потребе''.  Ради  тога  чињена  су  бушења  на  више  места  у  мо- 
кролушкој  долинн  п  ре:зултати  су  били  пово.бни.  Али  да  се 
дође  до  потпуног  увереља,  наређено  је,  дасе  копа  један  бунар 
на  томе  месту.  На  овом   бунару   већ  се   ради  н  помоћу   1вега 


Ењижевноот.  133 


има  да  се  констатује  количина  и  каквоћа  подземне  воде  у  по- 
менутој  долини. 

Не  буде  ли  ни  ту  довозно  воде  за  све  потребе,  онда  не 
остаје  шта  друго  него  да  се  уведе  двогуби  водовод,  један  са 
водом  иа  пиће,  а  друп!  за  остале  потребе.  По  мишљењу  г. 
ЛонашАа  могла  би  се  за  та;ј  други  водовод  узети  и  речна  вода. 

Ћ  другом  одељку  књиге  налазе  се  анализе  српских  мине- 
ралних  вода.  Ту  видимо  трн  анализе  алкаличне   угљенокиселе 

■ 

терме  у  врњачкој  бањи,  која  се  и  у  Веоград  на  продају  доноси. 
Особити  интерес  изазивају  анализе  Вуковичке  киселе  воде  (ана- 
.тизе  од  три  извора)  и  Паланачке  киселе  воде.  Г.  Лозанић 
каже,  да  су  обе  те  алкаличне  угљенокиселе  воде  боље  од  Гис- 
хпблера,  који  се  тако  м.того  троши  у  напгим  крајевима,  ма  да 
бисмо  нсту  цељ  могли  постићи  са  млого  ближих  и  јефтинијпх 
нзвора.  »За  тнм  долази  анализа  једне  гвожђане  воде  из  Смрдан- 
баре,  која  је  иначе  позната  као  сумпорно  купатило.  Јоп1  се 
налазе  анализе  индиферентне  топле  воде  у  ^\.1<>сииачкој  бањи, 
топло  сумпорне  воде  из  чувене  Рибарске  бање,  топле  сулфатпе 
воде  из  Врањске  бање  (са  два  извора),  топлих  сумпоро-води- 
чних  сул([>атцих  вода  из  Врестовачке  (четири  анализе),  Шар- 
бан()1и1чке  и  Гамзиград(^ке  бање.  Код  ове  последње  не  наводи 
се  сумпоро-водик,  ма  да  и  она  по  уводним  речима  спада  у  сум- 
поро-водичне  воде.  Најпосле  се  налази  ана.тиза  ВиппБичке  му1)и- 
јатичпе  воде,  која  извире  у  самом  кориту  Дунава. 

Сваки  Сј^бин,  био  он  стручњак  или  пе,  моЈ^а  Ш.  обрадо- 
вати  том  ве.шком  броју  лековитих  извора  у  Србији.  СЈ^бија  ;з;1 
цело  не  уступа  у  том  погледу  својој  посестрими  Восни,  у  коју 
је  прошлога  .тета  по  палогу  заједничке  аустро-угарске  1иаде 
путовао  пр()(|)есор  Лудвиг  из  Веча,  да  проучи  ('»осаиске  мнне- 
ралне  воде.  Он  нх  је  напкао  у  тако  великом  (^роју,  и  то  нај- 
ра:^1ичнијих  и  од  најврсније  каквоће,  да  се  упЈ^аво  задивио 
толиком  (1огат('тву,  те  је  прорекао  Восни  сјајну  (5удућност  као 
:!емл»и  купатила. 

Књига  се  :^аврп1ује  анали:тма  српског  (ј>оснлног  угља.  II 
угљем  је  Србија  богата  као  мало  која  :^ем.Ћа  у  Квропи.  Пма 
га  нз  пајмлађих  па  до  најстарије  карбонске  (1)ормације.  Писац 
иам  даје  71.  апалрме  српскога  угља.  Заиста  огроман  посао!  По 
бројевпма  калорија,  што  их  је  нашао  проф.   Лозанић,  (1ило 


134  .  .  Ењижевноот. 


<5и  у  Србији  пољега  }т.Ђа  него  игде  у  околним  пределима.  Тако 
угаљ  из  Анине-Штајердорфа  има  6.451,  угаљ  из  Печуја  в.171 
калорију*),  а  у  Србији  има  појединих  проба  са  преко  8.00(» 
валорија. 

Премии  смо  у  кратко  садржај  дела  г.  Лозанића.  Оно 
је  јасан  сведок,  да  природне  науке  имају  врсне  представнике 
у  м.1адој  српској  краљевини,  која  се  њиховим  радом  мже  на 
€ваком  месту  подичити.  Н.  Петровмк. 


^)  Внди:  1>а8  Коћ1еп»е1)1'е(  уоп  Ја1)1оп^га(1  1п  Возп1еп.  Уоп  ЈаИиб 
Вепеа    Впс1аро8(  1885.  стр.  '21. 


% 


МАТИЦА  ОРПОКА. 


Изводи  из  записии1^а   књит^севиог   одбора 
и  одвчљења  1885.  годиие. 

Састанак  вњиавевног  одбора  9.  (21.)  новембра 

1Г)'2.  Лркаднје  На))л1)анин  у  Иовом  Слду  под  3.  новеибрим  о. 
г.  ј«чвљаово:  „Достав.Бепа  ми  је  на  оцену  раеправл  аа  „Летопис"  под  на- 
С-10В0М:  „Учитељска  школа  у  Црној  Гори-*,  од  г.  Мите  Нешко- 
кића   И8  Лавловаца. 

Ја  сам  исту  расправу  пЈ)очитао  и  проучио  и  напмо,  да  пиеац  на 
леп  и  .гак  начип  прегреса  једно  врло  важно  и  сувремено  питање  проевет- 
ног  живота  у  Црној  Гори  и  рекао  би,  дл  ће  ова  расправа  расвет.титп 
и  наш  мпоги  кутић  овостраног  просветпог  живота,  јер  се  писац  у  глав- 
ном  иаслања  на  исторични  раавитак  нашег  школарства,  те  с  тога  препору- 
чујем,  да  се  ова  расправа  што  пре,  још  док  иије  у  Црној  Гори  ово  те-  ^ 
куће  иитањо  свршено,  тптампа  у  „Летопису." 

Можда  би  се  могло  приметити,  да  је  г.  писац  одвећ  одсудно  уда- 
рио  на  интернате,  а  ја  д})жим,  да  су  такове  уст;шовв  под  извесним  окол- 
постима  и  потребне;  особито  би  рекао  то  бап!  за  Црну  Гору,  јер  Црно- 
горске  варошке  и  породичне  прилике  нпсу  још  сп))емне,  да  могу  примати 
младиће  у  стан  и  п))епитање,  те  би  бев  иите))ната  (семенил^та)  многи 
младић,  и  покрај  добрих  материјалних  околности,  остао,  тако  рећи,  на 
сокаку,  или  би  П1)ину})ен  био  да  се  пребија  по  скупим  гостионицама,  а 
то  би  будућим  учитељским  кандидЈСтима  ва..1>да  впше  шкодило,  него  до- 
б))о  удешени  интернати.  Не  мо))ају  нп  интернати  бити  удешени  каса))нп- 
чки,  него  се  и  они  могу  прилагодити  више  по))одичном  начину  жив.т>ења. 
Свака  ства)>,  па  и  ова,  много  аависи  од  тога,  како  се  удвси.  Но  г.  писац 
вауаима  у  <»вом  питању  строжије  становиште,  ;и1и  то  не  шкоди  ствари  и 
ја  аато  ипак  препо))учујем,  да  св  расправа  уврсти  у  доидућп  ^Летопис." 

На  основу  те  оцене  прпма  св  споменути  чланак  вл  „Летопис"  п 
писц)'  Мити  Нешковићу  одређујв  се  награда  од  60  Фор.  иа  Фонда  накиног. 

154.  М.  Н  е  П1  ко  в и  ћ  у  Пав.1овцима  под  29.  септ.  о.  г.  П1ал>е  оцену  на 
^^-Закон  аа  оснонне  школе  у  књажевини  Црној  Гори  од  13.сеп- 
те.мб)>а  1884.",  с  молбом,  да  се  п))ими  за  „Летопис"  и  да  ео  награ^^и. 

11))и.ма  се  за  ,..Тетопис"  и  писцу  се  одређује  награда  од  12  фо))  иа 
Фонда  макииог. 


1  >епо9 


Матица  Српска.  ^--^^ 

1;ти;п1.«'  п  Јмим.чтм.мтцју.  ХидјмЈГјич-мЈЈа  је  инкодена  «>1111П1рн11 
1ј;11:г111.м:1.  Мик.цш  п  т<>к>||:11  Јшнре!)«'!!!!  су  са  »;1тл1  спсм^пјално, 
1;1Ј  '•Д1М.;ис  »^џиигцунији,  м  да  ^11»  з;1  каснпја  игт|(;г/1чМ1ваи.а  «>11ти 
1!п  к'(<рИ1'Т11.  У  •м;«*:т  <•  ти.м(>  поорцјаие  гу  п  иећпт^  р^жипцо  п 
1.1»'  1>"г:п,  и  итигаиа  и.м  је  иг^^ав  са  геолмпп;«'  п  т^тографске 
п«имс   Г1м;1  под;п;п:;1,  који   «•»«     -   прг^ма  геогра-г-пји  и  гпп<»гра'М1Јп 

1:1    (•^»'»орл!,^},    ТрГгЖ«',    промлкиде    и    т.    д. 

јс*  ппгац  радмм  по  пјојш!  «м\1е11п:ач;1.  К'.»је  јо  по  С1и»ј  П]1И.1ПЦ1Т 
\  11!1'»,   п   П'|  п;пгути   г.   .\.   I '(мппкмчкг.  нај(;<1.1>ег    П(.»лпа»{а(»ца    Црпе 

н;1р;и{11(»,  да  с.у  му  П"да''ич  <"»  (М{пм  п^^уиданм  и  !'»1чни.  Т;>К(» 
•И'»  мп«»г<»  Д'»ја1:«»тп.п\  п(»г])01пака,  а  сп1»ем.1»оп"  ј«.'  уједп"  оога- 
Г('рија.1;1,  1П1(1  11(.'  г;1  1:;1(.м1пЈе  ппецп  ми^п!  с  П(»у:|д;п1.ем  упчтЈ^е- 
•"опгч  1:р(мп  >ј;1  пмсп;|.  К'»ј;1  су  до  еада  п  у  ге(1Г])а-1'И_ј|1  п  у  к;«])- 
1|,|»пе   1'ч1'(;    гак-ч  ».V*   прсл^^ап.км. 

111!;П1    СЛМ     ППСЦу       1ПГ(»    ј(?     П  !.1'»:КИ(»    (.'В(.»ЈС  МИПМ.еП.е  (I    ЦрНоГирСКМП! 

са  1!'»јсц|-1*  1 .1(.'ДП1Ј1  га.  ('|{с  д:|  Г(»  (М1;1да  у  окви])  (»ве  Ј^гкгпрапе,  и 
•сп.с  :11ппм''1!<|  (.'а  сппм  јпллд^пш  —  П1  го  ја  сумн.ам  —  ј;|  пе^^пх 
;п     и;1ч;т,    пи'!    јс  га  11пс;1ц  пи;1ора'»  зп   гај  оде.Ј.ак.  То  нитп  је 

пп  ги    д>'С  г.|ј:п(с  Г1:«'П(». 

г.ир  1.КС   р;1спр;п;»'   п«-   сј^чдају   јо1п   псколико  (»дс.1»;1ка     к;1о  :   .Ии- 
1п:"     1Д|-   •м|:.1|.п    1п  г;1   )♦'   равпш^а,  хум.  ("»ј^до.  п.ганипа,  шта  јс  под- 
п.ч.  и«  п;п|.,  П.И1   1:ос;|,  и    г.  д.|    ...МоЈ^е    п   љегопл    (.^ба.т"    иита   је 
;.   м-.рсу.;.   1:;п1;м.  1:;п:а  јс  М"]»с1са  пода    ка1:о  се  .мо])с  КЈ^ећс,  пгга' 
,   \.\1!{   1!лл.  п    I.  д..   .,1>«»дс  п:1  и-оппу-   чпта  Ј1М1«1Гок,  ])смица.  ]>ека 

I.  1:"Д-»11.*||,;|.  п  I.  д.'.  Снп  тп  од»*»1^Ц11  Г"11Јо]»е  ис1М>учпи"  '»  П]);!- 
1!м;1  ^м.^пк-^итс  гс-'Гр;1'М1Јс  п  псм;1Ју  ^1есга  у  де.1у,  1:«»Ј1-  сс  ('|;1пп 
I    I  .■•■I  Ј.;|-:-мј".м. 

|'111пг  :1.-!.1;1г;1м.;|  ('»ПЛ'»  «'»!!  ПЈх^кмра.  Ииди  <-с.  да  је  пис;1Ц  јојп  нсук, 
■  л;|  сп.мд:!  Г".пп:11  мп  гсЈ^ијлл  Па  гдскоЈи.м  .месги.ма  јс  нсЈ;1(.';т. 
мм  «.11С1  пр(грп;п1,  п;1  сс  1".мпк«»  павлачп.  Јсјпп:  п.ма  д«»сг;1  п]»о- 
ч.м:«  м  п.м-рс|||;п:;1,  :1  и  п])ав"'ппс  пиЈ(>  на  чв^^стим  иогпм;|. 
1а  с|{"-.м\  (мсомс  .^|пп1.1.сп.;1  с;(.м,  д;1  Ј(.'  ])асп])а]1а  #1лпвк;|  Д])аг">ви11;| 
|:л-.1:п"|('гп   П'»  п;ппу  .ш гсЈ^а^уЈ^у,   п  д;|  ;Јас.1ужуЈе  нагр;|ду.    II   ;1К() 

I  цслппп,  1:"ј;1  сс  (|«'»|'ћаг,;1  п;1сл«)И(»м,  .м«)гл;1  «'»и  сс  пггамп;1ти  1:а(» 
;"јс  ип  посл«'  ДЈ»угп  ц])Псгп  М"Г.1И.  Таку  «им';1ту  г]);^!;^  —  "(•(»- 
м  см''11у  ]»сТ1:.»   ћс.мо   гд«^   п;1ћи. 

\сло1!  /(;1   п;1Граду   п   пггампап,«' у  .Хетопису  П1»сд.1а"#ксм : 
п   <  ••  Д"Ј;п:о1Пп.п    плслов:   „'1.Је1»г1);|>1'СКИ   НЈкммед    Ц])1И*     ('»»рс"    лл- 
с.1"1!".м  :    «Г11а1,;1  .1л    гс«1Г]»;|'М1Ју    Ц])нс   Г(»1»с". 

,'|  п.ч-.сг;ту  «|Дсл,цп.  1:'»Ј11  г»»1Ј|»р«'  п  •мпЈИка.шоЈ  геог-ЈЈа-мтЈи,  дгпмс 
^  п;иЛ"Г.".м:  „Гпкмтскп  "('»лпк**,  «.^1()1)с.  и  п.еговс  о(П1.1с-,  «)^>Д(* 
п    ј"1п  Јсд;п1  "»Д|'.Ј,;1К,   гдс.  сс  Г(»Н(»])п   «»  а.мпЈам;!  скада]»ског  јепсЈ);!. 

II  сс  по  гдсгдс  псп]»;пп1  п;1чпп  рпа.пиањл,  Јсиик  п  п]):и1о11И(\  ,)п 
.1"'|'».»д;п1  »'•М'»,  1с  с:1М  »П"  псћ  умппп«».  .VI  1»уК'»пис  .М"»;ке  '».;мах  у 
и  " 

..пи'-"    I  Н.  *.»а 


13(1  Матица  Српока. 


151».  Др.  Милан  Јивиииви  К-Бату  т  у  Н.  Саду  на  ој»  Г-М;.  К.  <>. 
о.  г.  подниси  своју  оцену  на  ч.1анак  Жпвка  Драговића  П|>д  нас.мпом: 
цЂеограФСки  прег.^ед  Црне  Гире.**  У  својој  оцени   наводи  ов<»: 

п<)д>1ах  да  речем,  ја  сам  се  обрадовао  Т(»м  ш»јаву  у  нашој  кљижениттп. 

^Поанај  себе  и  своје  при.шке'',  вреди  у  животу  јсднога  народл  игто 
толико  колико  и  у  исивоту  појединих  .куди.  Највећи  део  прИЈ>одп'1Г  п«»- 
ступпог  напредовања  нас.\ања  се  на  ту  каЈ>дииа.1ну  пауку. 

Та  нстина  јо  давно  пЈ>и8ната,  и  напредни  народи  глуже  со  пог.ш- 
вито  њомв,  да  себи  ујемче  свој  индпвидуалитет.  Ни  једпа  ГЈ)ана  ил  на- 
родие  прошлости  и  иа{)одне  садашњости,  ии  једна  п]1илика  иа  домаћсг  и 
јавног  жнвота,  ни  једна  околноет,  која  утиче  на  њих,  не  пушта  с*-  И8 
внда.  Све  се  то  ПЈ>ибира,  испитује  и  тумачи,  да  П1»каже  јисну  слику.  ин 
које  се  иаводи  наука  ва  буд^-ћнпст. 

Мп  до  скора  као  да  нпсмо  тако  Јжди.ги.  <)  СЈ)бпма  и  сјпјским  кЈ^а- 
јевима,  о  нашим  приликама  и  иеприлика.ча  ма.1о  је  у  нашиј  .\итератуЈ»и. 
Главније,  што  се  до  сада  пспитииа.то  н  радило,  ааслуга  је  ту1)Ипаца.  Тек 
по  гдекоЈп  огЈ>анак  није  нам  отет,  а  све  ДЈ)уго  је  аа  сада  у  туђим  Ј)укама. 
Кад  о  себи  хоћемо  п1то  да  доанамо,  моЈ^амо  ту})Инце   питатп. 

Зашто  је  то  тако,  не  могу  •»длучни  Ј»ећи.  Нли  Срби  нису  п.малп 
снреме  аа  то,  п.ти  нису  ималп  ПЈ>и.\пке  аа  то,  или  су  најпосге  са  нехата 
пропушта.1и  агоде,  које  су  им  ге  дава.1е.  Како  му  драго,  али  сада  т«.»  топгки 
сносимо  .  .  .  и  крајп.е  је  вЈ)еме,  да  со  тога  гут1>Ј»ства  ослободим1».  (.'ке  да 
се  н  не  може  рећи,  да  је  (»но  вео.ма  често  а.гоиамеЈЖо  у  пресуди  »ап1их 
»прилика;  да  их  и  нехотице  и.т  иа  нсанања  крпво  схв.чта  и  гумачи,  те 
пред  свегом  иаобличује;  овет  се  мора  пЈ>ианати,  да  је  8.1о  по  домаћпна, 
којп  се  ни  у  својој  кући  пе  ана  окрепути. 

С  тога  држим,  да  је  свака  ш»јава  у  литеЈ>атуЈ>и,  која  нас  упознаје 
с  напшм  прили1сама,  вео.ма  важна,  и  <;  тога  се  и  обЈ)адовах  Ј>аспЈ>:|ВИ,  коју 
{фикааујем. 

Л[ал1Т  гсоГЈ)а«1'СКи  пЈ^еглед  Црне  Г(»Ј>е  написао  је  у  пас  Д\'чић,  а.ш 
још  аа  вЈ)емепа,  кад  је  Црна  ГоЈ)а  била  у  сгаЈ)и.м  гЈ»аиицама.  У  нивпје 
доба  ппсао  је  о  томе  ПЈваЈ^ц  п  Тице  код  Немаца  и  неколико  дЈ»угпх  писаца 
па  страни.м  јеаицима.  Све  су  т«>  наЈтнно  тек  пј>ви  покуп1аји  п  д«»сга  ие- 
потпуни,  а  где  где  баш  и  погј^спши  Ј)адови. 

И  Т)еогЈ)аФски  пЈ1ег.1ед  Црнв  Горе**  Жнвка  Драговића  нијо  це.шна, 
пего  одломак.  У  глакноме  се  можс  рећи,  да  је  то  упЈ^аво  са.мо  ојш- и  хпдји>- 
гЈ>аФија  ЦЈ>не  ГоЈ>е  с  неколико  ма.шх  папутака,  које  се  одн(»се  на  ДЈ»уге 
ограпке  те  пауке. 

.\ли  и  као  одломак  је  дело  '/Кивка  ДЈ>аговића  од  велике  ваисности 
и  надмшпа  богатством  података  и  тачнопхћу  готово  све  доЈакошње  списе 
те  врсте.  Још  нигде  нису  гЈ»апице  Црне  Г(>Ј>е  тако  поганко  и  тачно  •)бе- 
лежене  к.ч«»  у  овом  делу.  П.шнине  су  поде.Ђене  по  сво.м  ПЈ^иродном  групи- 
Ј)ању,*описане  су  у  свој(»ј  наЈ^аки,  свом  геолошком  п  топограФСком  каЈ»ак- 
теру,  и  пропЈ)аћене  су  до  да-Бих  својих  (»гЈЈанака  и  вап  границс.  П  у  д<»- 
.1ине  унссен  је  неки  пЈ^егледии    систем  са    вј)Л(»    богатпм    матеЈ)ија.10м    ва 


Матица  Српска.  ^-^7 


,^1»^е  ст."Т1\м{1ти<'лн.*-  и  климлтплошју.  ХидрогрлФија  је  иаведена  оиширно 
ио  сиима  праш^има.  Извори  и  ток«)Ни  равре^^ени  су  са  свим  специјаино, 
тако,  да  је  тај  1.»дел.ак  најпотпупији,  и  да  ♦^е  за  каснија  истраживаи.а  бити 
од  пеоцењипе  користи.  У  свеатг  с  ти.ме  побројане  су  и  нећине,  равнице  и 
брсгови  ''оба.1С:  р^мса,  и  описапа  им  је  нарав  са  геолошке  и  топограФске 
страпе.  Иајпос.к?  мма  подагака,  који  го  —  пре.ма  геограФији  п  топографији 
—  одпосо  па  с.чоора^^ај,  тргове,  проиав<»де  и  т.  д. 

Како  је  пигац  радио  цо  (^сојим  белепЈк.пма.  које  је  по  свој  п))илици 
днректпо  купио,  и  цо  напути  г.  Л.  1'овннског,  најбољег  поанапаоц.ч  Црне 
Горе,  то  }♦.<  пмравно,  дл  су  му  податци  са  свим  поуадани  и  тачни.  Т?^ко 
је  испрап.т.оно  .мпого  дојакоп1п.и\  пог^^ешака,  а  сп1)ем.1.опо  је  уједно  бога- 
та  поиа  матсЈ^ијала,  пгго  Ке  га  каспије  писци  мо1»и  с  поуздањем  упоТЈЈС- 
бити.  'Го  особито  прсди  иа  имепа,  која  су  до  сада  и  у  геогра-гијп  и  у  к.чр- 
тогра'1'ији   ЦЈ)пе  Гој»о  тако  а.м  пј^ол.чви.кч. 

11ј)отик;1п  сам  писц%'  пгго  ј«*  ииложио  своје  ми1п.1>ен>е  о  цј>ногој)С1:им 
границама  са  иојрциг  глодипиа.  (.'ве  да  то  спада  у  оквиј)  ово  Ј)аспЈ)аво.  и 
да  је  мипит.сп,е  мипгкјио  оа  свим  поуадаи«»  —  што  ја  су.мљ.ч.м  —  ја  нсбих 
одо6ј>ио  опај  и.ччип,  шт««  јо  га  писац  иаабЈ>ао  за  тај  оде.т.ак.  То  нити  је 
практичпо,  пиги  дост(»ј,чистиепо. 

У  о1:иир  мио  {»аспраи«.?  по  спадају  јот  неколико  оде.Бака  као  :  ,.Вп- 
сипски  об.1мк"*  (гд(?  1о|{»)Ј1и  1п  г.ч  јс  Ј)авпица,  хум,  6ј»до,  планипа,  шт.чјв  под- 
ножјс,  стЈ)ап.ч,  испац,  или  коса,  и  т.  д.;  „МоЈ^е  и  његова  обала"  (шта  је 
моЈ)с,  аалии,  моЈл-уа,  кап.ч.!,  кака  јо  моЈ)ска  вода  како  се  моЈ>е  креће,  шта' 
је  сгЈ)уј;т.с.  1п  га  иал,  и  г.  д.;  „Г»одо  п.ч  коппу-  лпта  јо  поток,  Ј)ечица,  Ј>ека 
пагиб,  ДГ.1Т.Ч,  иодопа})а.  и  г.  д..1.  (.'ви  ти  мдел.ци  говоЈ^е  иск.т>учиво  о  пЈ)а- 
нпм  појмомима  «1'мамк.ч.1по  гоогЈ»аФиј«'  и  псм.чју  места  у  де.ту,  којо  со  бави 
споцмјалпом    Г1'|,гЈ»а.М1Јом. 

И  пачмпу  мал.иаммЧ  би.1<»  би  прокоЈ^а.  Ииди  со,  да  је  писац  јоП1  п(\ук, 
те  но  МО/1С0  да  сил.чда  п».1ики  .магсЈ)иј.чл.  Иа  гдекојим  местима  јо  нејасан, 
а  па  гдо1:ојмм  опсј  ПЈ)(;Г])пап,  п.ч  сс  теп1ко  изн.1ачи.  Језик  има  доста  пј>о- 
випцмја.1мн.чм.ч  м  по1'Ј)0П1ака,  а  и  пЈ)авопис  пије  па  чвЈ)сти.м    нога.ма. 

11ј»ом,ч  сиому  оиомо  ммпг.т.оња  сам,  да  је  Ј>аспЈ)ава  Живка  ДЈ)аг1»виКа 
од  волмко  иажпости  по  па1пу  литорагуЈ)у,  и  да  зас.1ужујо  нагр.чду.  1Ј  ако 
не  одговаЈ»а  цолипи,  кој.ч  (;о  об^.Нава  пасловом,  мог.1а  би  се  штамп.чти  као 
гЈ)а1;а,  иа   К(|јо  би   пос.1о  ДЈ»угм   ц1)П(;ги  мог.ш.    Таку  богату  ГЈ)ађу    —    осо- 

бито    у    ОКОМ    С.М1"Ј»у        -    Ј>0ТКО    Кс.мо    гдо    На1ЈИ. 

Као  ус.1ои  аа  пагЈ^аду  и   п^тампаљо  у  Летопису  пЈ>ед.1ажем : 

1.  Да  (0  дојлкоПЈп.и  пас.1о'и:  ,,'1оеогЈ>ЛФски  ПЈ>ог.1ед  ЦЈ)не  ГоЈ)е"  аа- 
мопо  са  нас.1ои«».м  :   ,.ГЈ>а))а  аа   геогЈ^аФИЈу   ЦЈ)не   ^''ој)^". 

'2.  Да  иаосл.чпу  одс.т.ци,  којм  гоиој»о  о  Фиаика.1Ној  геогЈ).чФИЈи,  дак.к* 
одо.1*ци  П1»д  паслоиом :  „Иисипски  об.шк",  -,М()Ј>о  и  љоговс  о(ЈЛ.1е"*,  „1^оДе 
на   коппу**  и  јоп!  јсдан  од«*.Ј,ак,  гдо  со  говоЈ>и  •>  амијама  скадаЈ>ског  јеаера. 

У}.  Да  00  по  гд(?гдо  исп])аии  пачип  Ј)аз.1агап,а,  јозик  и  пЈ)авопис.  Ја 
сам  тако  слобод.чн  бмо,  го  счм  «»|;о  иоћ  учипи«),  да  Ј>ук«»11ис  може  одмах  у 
пгтампу  ући  ** 

„Лот«»ппс-   1  И.  1>а 


1'^^  Матица  Орпска. 


Па  •»(.'»Ц|»\  и«  ицепе  •»Д1»("1;уЈе  ге  ипсцу  маградд  »»д  Г|0  .!•  »р.  ич  •!■  'нд.м 
иакпиог  лл  пш.меиу  гп  чилиак,  аки  п)>п<'та11('  иа  г«».  да  се  пиак*«)  и<<п)»анп 
и   ипазта  као  игго  је  то  оцси.пвач  и)н'Д.1пжп<>. 

1Г>><.  Лид))пја  М.  Матпћ  у  11(Жп.м  Саду  1и»д  ?<.  •Јо.  ■  пииемо^и.х!  ,,. 
г.  иа  пд.туку  пид  о|».  \Шк  К.  О.  (».  г.  јаи.1*а,  да  Ј(;  И)к»чп1'а«|  спт",  т  г«.«  га 
је  ('  <1')Јаицу('К(>г  ИЈ»еке.1а  Липмпиа  Пои^^нпКспа  ипд  иае.тшк^м :  ^М.^адм  1<а- 
лентии  Дпиа.1.  плп  моК  1'к«»Ју  сЈЈеКу  се^м!  аас,1ужптп:*,  пј^пиопспга  ла  миа- 
деж  од  1С.  Мпкд. 

<)1^еи1пиач  у  ен(»Јој  оцеип  нанодп,  да  с«.'  го  де.к^  (тако,  какк<»  1»',  ипкако 
II«  мо'л;е  ||)»пмигп.  Иа.1*а.1о  (И!  га  иаЈ|1]»е  иа  е)П1С1:п  .1еи<>  п^к-иесгп.  па  га 
«»идм  иа  ниН(1  иодиетп,  да  (')п  му  сс  п  сад))'.кпиа  м<»1ма  «|цеипгп.  која  јс  л 
11еколнк(»  1н»мантпчиа. 

11а  осП(»ку  тс   оцеис  ие  И))пма  се  е11(»ме1и  гп   11)»с>иод. 

Састанав  књиавевног  одбора  19.  новенбра  (1.  декембра). 

1Г»4.  Д)>.  Мп.1ан  (^чииК  у  П.Саду  и(»д  *2'.».   И(»исмо]м».м  (».  г.  па   <.д 
луку  п<»д  6)).   И»4.  К.  <>.  о.  г.  Јаи.т.а.  да  иее.ма:   .,11  к«»и  п  ја",  од  нсп«»5П1агога 
иисца  И(.»д  1иП'1>)»(»м:    „11е)»(»Је  .мач"*     ие    а,чсл,\ исуЈе    паг))аде.    Ипсац  пма 
11]ти»»,  да  Је  пе)»()  .мач,  слмо  ие    у     њсгок«»Ј  )»уцп. 

Иа    оси(»ну    ге    «»цсне  ие  и))П»1а  се  спо.мспут;|   песма. 

10<1.  Д)).  М.1пЈа  Оги.  .'тонп  К  у  И.  ('а,\у  »и»Д  I"-  ;-'«*•'  поисМ''»ји»м 
о.  г.  на  (»д.1уку  И(»д  (5))  1Г)Г).  К.  О.  «».  г.  Јак.1>а  «»К(»:  11)»очпга««  сам  )»уко 
иис  д))а  М  и  .1  а  н  а  Ј  о  к  а  и  (»  к  п  1|  а  -  Б  а  т у  т  а  п(»д  пас.\(»иом  :  ..  I' )» ;!  )>  :1  н  .м 
.м  е  д  п  ц  и  н  с  ку  т  е  )»  м  п  н  о .1  (»  г  пЈ  у  ))адп  «»цеие,  Јс)»  Је  (•.•1(')П)1;1Ч  )»ук«'ппс 
Т|ЧЈ  И(.»дпе(»  ))ади  1иг:|.мпаи.а  у  .магпчппом  „Летоппсу**.  Пи  л;1ппсппка  кеК 
ННДИ.М,  да  у  тој  г))ађн  пма  1.7<)и  ))ечп,  а  ме1»у  п.пма  п]»('1:«|  Ци)  т.ипх,  .ч 
на  7 — ?<<и)  ))ечп  каже  се,  д«  се  иепа.1:18е  ипгдс  у  ))счппцпм;|,  исг«.  пх  Ј«- 
иисац  ири('»)1;|()  п:^  )>а8.1ичитпх  сиис:1. 

Ппко  ие1»е  (»  то.ме  п«»сумЈ1.атп,  да  Јс  г.сли1:;4  п  11)»сиел11ка  11(»гЈ»с«'»а, 
да  се  нсћ  Ј('ДИ"-^'  п))П(Зе))е  и  састаип  ])счипк  н:1  мсдпцписку  Т('))мппо.1ог;|Ју 
с.[)пску,  пе  ));1ди  иауке  саме,  Је)»  (.')»('»п  аа  сада  нису  Још  у  11))п.т1:ам:1  тпма, 
да  ои  (»ип  моглп  иастакл.Јггп  п  1ип))птп  о(итм  и:1уцп  М(.*дицписк«>Ј,  исго  ('»п 
иужи«»  ("»и.К)  ичатп  с))пску  те)»мпно.1огпЈу  ^^.пдп  ио11у.1а))Исаи>;1  те  и;|укг. 
)>а,;п  П1п))е11>а  дпЈегегск«»г  и  .хпгиЈеиског  нпањ;|  у  иа)»«»ду  и:ипем.  а  г«»  пп- 
како  ие1|(.'  пКп  кал.аи(»  (гие  Д(»1.1е,  Д(»к.1е  ткгцп  ис  иЈ)(»учс  иај»«».\П"  јсншс 
у  овоЈ  г]);1П11  п;1укс.  док  ппсцп  ие  '"»Уг^.^'  сЛ'П1;1Л1т  как'<«  иа))<»д  кји-тп  оп; 
П.1П  опу  и)и).меи\  у  чоксчпјем  чд))ак.1.у  п  ^кчЈаку  у  к.му  чоисчпЈем.  П.ма.мс 
ми  у  окоЈ  .мсдп1(ИИСК(»Ј  ст))уцп  н:и1.;1ипх  и  1>од<».1.у(П1ИП\  11Пс;1ц;1,  ;ип  ;1Ко 
иис:1Ц  не  /Шп  Јеипка  народног  у  оноЈ  сгЈ^уцп.  пеКе  и>ег«»и  ]);1Д  ('»птп  пј)п 
сгуп;1чаи  <.ип.м:1,  да  коЈе  х.»К(г  да  ппшс.  псјк-  га  ^»а.пметп  .»пи.  к«»Јп.ма  Јс 
(»и  сн(»Ј   Ј»ад  11(»сиетпо. 

К<»  Је  чит;1о  списс  д))а  Мп.1:и1а  .1оиаиоип}|;1  1>атута,  1:ао  и1Т(»  Јс  њс- 
гока  кн.ига  о  чукаи.\  паЈ»()Диог  ид]):1к.Ћа,  п.ег«»ип  ч.гапцп  у  листу  м\ 
^^•}д))ап.1.с'*.  1пт«»  Је  пн.1а8По  и;1Ј|1))е  у  (.'(»м('»(»)»у.  ;«  :1;1  тпм  иа  Цетпн.у.  п 
п.ег(»ве  „Глкиице**  у  -.  и  3.  спесцп  (мккиЈотсмгс  11ег)»:1  Кои>(*ипКа,  таЈ  Кс 
уиап)»ед  већ  оптп  уие))ен,  да  Је  она  ^1''));11)а  н;1  медицпн,.'ку  те)>мии(»Л(»гиЈу** 


Матица  Орпока.  13^ 


иосао  вал.ан  и  савестан,  и  дд  ће  се  једва  наћи  когод  мв1)У  нашим  иисцима, 
који  ои  т.ај  посао  био  у  стању  оол.е  и  потпуније  иара^^ити  него  игто  га  је 
он  обавио 

Ко  пак  буде  наиста  аагисдао  у  овај  посао  поближе,  тај  ћс  пЈ^ианати 
моЈЈати,  да  је  овај  рад  Јовановићев  ваиста  достојан  почетак  саставл.ања  реч- 
иика  медицинског  и  увидеће,  да  је  писац  употЈ^ебио  на  ово  гоием  труд  уз  оги- 
тјн»умап  ])ад,  позпавање  и  разликопањс  доброг  од  рђапог,  праоог  народпог 
од  уметнички  сковапог,  и  спаки  ће  једва  дочекати,  да  се  ова  г|)ађа  П1там- 
па,  как»»  би  се  п1То  ск1»рије  са  свију  страна  рсчима  и  термииима  из  свију 
крајеиа  срп<;ких  почела  допуп.авати,  тс  да  век  једпом  до];емп  до  вал.апог 
српског  речиии*а  .ча  медиципску  пауку    специја-1Н(>,    а    за    ириродпе    пауке 

\     (»ИПГГО. 

Иека  ми  со  допусти  «»вд«'  и  пек-е  примедбе  павести,  нису  аамсЈже, 
<ам«>  примедбс,  па  тат  г.  писац  у(^хте  П1Т(>  од  овога  у  обзир  узети,  ја  их 
пс  сгавл-ам  овд«;  као  захтев,  псго  прсдлалсем  славном  к^кижевном  одб'ФУ 
пећ  м  пре  тпх  прпмсдаб.ч  да  рад  (»вај  ЈоиановиН(>н  нагЈ^ади  највсћом  на- 
Г1»адом.   којом  сс   члапци  ла  .1сто1П1с  награ^јују. 

11ј»имсдГ>с  су  ми  пак*  ове: 

.^  „^''ра!)^"  оцој  има  гдекоја  реч  из  3(Јологије  и  из  ФаЈ^макологије,  а 
4»»с  ак(»  (Ч1адају  у  овај  Ј^ад,  (»нда  бп  их  ва.т>:и1о  донети  све,  за  К)је  се  зна, 
како  1-е  зову  сј»пски,  пли  пс  Т|)еба  пи  једне.  Тако  п.  пј>.  павађа  се  1>еч 
^1)Ј»ап1паЈ»-  ма  јсД".У  ^'У^^У^  'л  (»  ДЈ^угим  ипсектима  нема  пи  спомена,  па  ни 
(»  (»пима.  к'оји  се  ипаче  у  медицппи  (чммиљу;  а  па  пј!.  има  Ј^еч  ,,Вели  зеј- 
гии*'  -  ШсЈпижИ!),  а  о  дЈпгпма  .мпоги.ма  мема  спомена,  а  овамо  су  и  они 
<]'а1»маколоп1км  важпм  и  има  за  п.их  лепа  с])пс1са  1>еч.  Нсго  тако  је  и  са 
анат«>.>1ским  иазинмма:  кад  јс  уж»о  Ј>еч :  „сгопа**,  ^сгопала",  на  што  »»ида 
мијг  и   „д.кт"   и   т.  д.  У 

Дал.с  ДЈ>/1си.м,  да  је  код  теЈЈМИпа,  који  су  састав.т.ени  из  две  Ј»ечи, 
адјсктпва  м  супстаптива,  ТЈ»ебао  их  увЈ)стити  под  оно  слово,  коЈим  суп- 
стаптмв  почмп>;\  а  пе  п.сгок  адј(Јктив,  па  пј)пмсј)  „зелепо  б^мило  *,  „злобпи 
1:ј)М111Т-,  „б«.'ли  зејтмп-  ТЈ>ебалм  су  доћи  под  »белило",  „пј>ип1т",  ,,зејтин", 
м  т.  д.  а  адјсктмв  послс  да  јс  пЈ)ил.убл»оп,  исто  тако  и  код     пурена  стипса". 

ИГго  сс  поједмпих  ј»счм  тиче,  ту  ћу  у  ов;>ме  КЈ)атком  Ј)е'1'еЈ)ату  да 
сцо.мснем  само  ове  прммедбе: 

1*еч  „косгол<»м-  др;ким  да  није  наЈ^одна,  него  пре.ма  немачкој  речи 
,,ИеЈп1)гис11"  сковаиа;  писац  је  нашао  ту  реч  код  Лобмајера,  а  ХЈ)вати 
кују  Ј>ечи.  .,1*едња'*  држп.м  да  пије  ^епидемијска  б(Јлест",  него  „енде- 
ммја-.  Код  пас  је  (')ар  иаЈ)од  у  том  с.мис1у  употЈ^ебљује,  јвЈ)  к.1д  болест 
каква  у  само.м  мссту  гдс  станујемо  че1пће  се  ст.те  поја1и1.ивати,  оида  ка- 
жсмо,  да  је  ,.редп.а'". 

»Скважипа*'  за  поЈ^е  Д1>жи.м  да  иије  паЈ^одна  с])11ска  Ј^еч,  п(Ч'о 
(мовепска,  :ит  за  коЈу  па1п  иа])од  позпа.  II  сам  писац  нава};а  1;ао  изпо]> 
Иавла   Кеп1)слца  и  Ј»уски  Језик. 

„Сј^домаси"  држим  да  су  оно,  1пто  Латипи  кажу  „1пао1а110**.  а 
Исмци   „8опиеп8^1сћ",  је])  Ја  сам  много  п    много  пута  чуо  у  паЈ)оду,  како 


140  Матица  Српока. 


је  неко  ишдо  по  сунцу  пмоглав,  па  доот*  „Срдомаео"*  и  умр1и»,  а  писац 
ове  грађе  протумачно  јв  ову  опиост  по  Иуку  КајтџиКу  као  неке  ^црве** 
у  гиани. 

1*еч  „котлаци**  тумачи  писац  као  опа  угиута  места  испод  клани- 
куле,  алп  ја  држим,  да  народ  ту  раауме  оап1  1С1апикуле  саме,  јер  вели: 
ппребио  јо  котлац**,  а  рупа  се  пе  молчо  преоити.  псго  кост.  1Ге  анам  аа- 
што  је  г.  писац  унео  опу  реч  р1ига1о  (аиШш.  кад  има  и  сингулар  „котлац**. 

Реч  „краста"  нема  у  овој  „граЈЈИ",  осим  што  се  нузгредно  код  оо- 
гшБА  спомињо,  а.1и  та  реч  има  у  иас  и  вначена  немачког  ^Ногке**,  ..Кги- 
вСе**  па  пример  код  екцема,  те  би  сиакојак(»  ка.^јмо  узети  јо  и  аасебн«« 
под  „К**. 

Ири  рааликовању  „богиња"*  у  велике,  зшле,  овчијо  и  т.  д.  има  К1»д 
писца  и  једна  врста  „љуте  богиње',  као  термпн,  а  погкЈ)епл.у)е  г.  пп- 
сац  овај  термин  стихом  из  на))одне  песме:  „Мучпа  болест  оне  красте  .1.у- 
тв"*.  Ла  држим,  да  је  ово  слмо  песпички  епитет,  и  да  со  не  лгонсе  уврс тити 
у  терминологију  ^.1>уте  богиње",  као  1иго  има  „ве.^ике  богин.е",  пЦрне  б<.1- 
гињв"*  и  т.  Д.,  јер  аа  сваку  теЈку  болест  може  се  рећи,  да  је  .1,ута  и  ја  неверу- 
јем  да  1га]>од  има  иаран  -.т>уте  богиње",  као  »а  неку  особиту  прсту  бпгиња 
Друго  јв  „црне  богиње",  то  су  ааиста  „црне",  јер  се  у  место  гн«»ја  кри 
проспе  у  оне  мехуриКе,  која  поцрни,  те  их  народ  заиста  и  81»ве  црне  бо- 
гиње,  а  „.Ђута**  каже  он  (ба1»  у  пес.м»|Ј  и  аа  гронниц\',  г.1а»«>би.Бу  и  сваку 
другу  р^аву  болвст. 

Реч  „Фрас"  нема  у  <јвој  гра^^и  засебно  под  „<!>**,  в.'и1.да  игто  је  д^.- 
шлА  од  „Егахкоп**,  а-1и  је  писац  сп<»миње  као  спн(»ни.м  од  .,прек1>јас-.  Н«* 
како  је  ова  реч  јако  повната  у  нап1ем  народу,  бар  с}»едњим  класама,  М1»- 
гли  би  је  аадржати.  Ипаче  се  аа  ову  болест  врло  често  упот1»еб.1.ује  реч 
„притревити  се**,  а  ове  речп  пема  у  ов(»Ј  г]>а})И.  1^рло  чос-иј  ^^е  рећи 
нап!  тежак  кад  га  питате  од  чега  му  је  дете  умр.1о:  .,11  ритреви.к)  м у 
св**.  1Геби  П1КОДИЛО  ради  бо.1,ег  разумевања  и  опу  реч  у  списима  попу- 
ларним  по  катка^^  употребити. 

11е  на.1ааи.м  у  гра1)И  оној  ни  рсчи  „/ку.^,**  (;;  и  то  је  •'»олесг),  «поба- 
бити  се**  (1)<»дити)  п  ако  има  „бабити**  с  објект«.»з1  у  акуаативу.  Често  се 
*1уј*5  иЖепа  ми  се  побаби.^а"  у  то!«  нначену. 

„Срце"  аа  ,,же^1удац  ,  „стомак**,  ПЈ^отумачено  је  у  том  смшму.  На- 
ва1;ам  само  овде,  да  „срце**  има  тог  истог  зиачења  (,,стомак**)  и  код  не- 
ких  других  народа.  На1п  народ  каже  ^ип1те  ми  срце  јести**  п  т.  д.,  п 
код  старих  Кгипћана  „ре  хет"  зиачи  управо  „срце**,  а  овамо  се  узима  за 
стомак ;  у  До.Бњој  Аустрији  зову  Немци  „Неггмгигт**  понраћан>е  кисе.и* 
твчности  И8  стомака;  и  Фран1;^'8и  вову  ово  „ша!  аи  сосиг**. 

„Вито  ребро**  узето  јо  у  ов1»ј  грађи  као  Соз1;а  8рипа,  Фалично 
ребро,  по  ја  држпм  да  иа)»од  не  ран.1икује  тако  Фа.^ична  од  правих  ребара. 
На  пр.  у  стиху  „Вита  су  му  робра  по.1ом.1>ена,  видо  .му  се  џигерице 
бвле**  немогу  ви.ччити  Фа.1ична  («&18сћеК1рреп'*)  него  ^^^ава,  јер  само  тако 
св  могу  провидети  „џигорицв  беле",  ако  су  ова  поломљена.  Нита  ребра  ка*же 
парод  аа  сва  ребра,  јер  сва  су  ребра  „вита**,  гипка. 


Матица  Српока.  141 


Реч  „стрводер-  —  шннтер  —  мпс^тим  да  нема  места  у  ов<»м  Ј)еч- 
ипку,  нлп  пар  пма  много  другнх,  пречих  речп. 

Но  ја  и  опет  попаи.Бам,  да  су  ово  све  ситнице,  и  да  ни  маио  не 
ква])е  огромнп  рад  овај  г.  дра  Јовановића,  и  држим,  да  кад  се  оуде  рад 
овај  штампао  биће  много  олакшапо  оста.1им  писцима  нашпи,  медицинарн- 
ма  и  Филолоаима,  да  рсчник  овај  допуне,  одпосно  исправе,  те  да  једном 
до1;емо  дм  давно  же.1>еног  и  потребног  рсчника  за  ову  важну  науку. 

Да  бн  се  ове  допунс  мог.ге  агоднијс  предуаети  желео  бих,  да  се  гЈЈа1)а 
ова,  осим  ихто  ће  се  у  ^.Летопису*  Јптампатп,  још  и  обапша  препхтампа 
у  васебпу  књигу,  како  би  се  рад  овај  могао  п1то  већма  раширпти  међу 
стручњак«'. 

Што  се  тиче  наградс  писц>',  о  том  сам  већ  казао  своје    мљеље.** 
Па  •»снону  ове  оцене  прима  се  спомснути    чланак    за    „Лстопис",  н 
писцу'  дЈ>у  Милапу  Јоиаповићу-Батуту  одре1)ује  со    паграда  од  4о  Фор.    по 
штампаном  табаку. 

Уједно  се  одлучује  и  го,  да  со  та  гЈ)ађа  11Ј)ешта.мпа  из  „Летописа** 
у  300  к<»мада,  да  се  од  тога  уступи  писцу  КНЈ  комада,  а  оста.10  да  се 
раст»к.1ан.а  кљиженним  Д1»уп1гвима  и  стЈ)учњацима. 

107.  'ЈЈпЈ^ђе  Рајковић  у  Новом  С«адз%  на  одлуку  под  бр.  75.  К. 
<>.  <».  г.  јав.Ба,  да  Ј*е  пЈ>пчитао  народну  песму  „Радецки  ,  коју  јо  поспао 
Ј  <»  и  а  н   II  е  т  р  о  в  и  ћ  сиеп1теник. 

..Спомеиути  рукоппс  пијв  паЈ)одна  песма,  као  нгто  се  тамо  ве.1и, 
него  је  нроизвод  неуког  пеЈ)а.  Ту  се,  истипа,  наЈ)одним  десетерцем  опева 
рат  ЛустЈ>ије  са  саЈ>дипским  кра.1>ем  КаЈ)лом  Л.1бертом  годипе  1Н4У.,  а.1н 
да  та  песма  није  потокла  из  уста  народа,  впдиће  се  из  неких  места,  која 
ћемо  павести.  КаЈ).1о  Ллберт  н.  пј).  ве.1и    својпм    ћснеЈ)а.1има : 

„Дед'  кажите,  вјерне  с1уге  моје, 
Ј *  е  ц  и  т  с  м  и  в  и  31  и  ш .1»  е  н>  е  с  в  о ј  е". 
Л  они  му  одговаЈ>ају  : 

,.Оче  кЈ^гиБу,  светла  КЈ»уно  наша, 
Једиак;^  су  сва  мип1.]>еп>а  ваша"*. 
Ма.10  дал.е  ево  овако  пппш  и  прети  ђснеЈ)а.1  Радецки  КаЈ).1у  АлбеЈ)ту: 
„Какве  имаш  м.1ађане  ј  е  ч  е  р  е, 
СтвоЈ)ени  су  они  ва  п.1енке  ј)С'". 
<)  боју  на  ИоваЈ)п  песма  велн  : 

„Подиже  со  преве.1ика  војска 
Осамнајеста  мјосеца  ожујка, 
Ту  се  многа  црна  крвца  про.1>а, 
11отопи.1а  Ј)еко  б'  вода  по.Ђа"*. 
Како  .1и  вЈ^еђају  уво  ови  сами  г.1аго.1и  као  тобоже  спичноЈ>едци  : 
,.1*ад^цки  је  добра  срца  био, 
11  а  Нога  се  драгог  пј)омислио. 
И  (»н  се  је  на  то   сми.1овао 
И1то  је  Кар.1о  њега  замо.шо; 
ИлтЈ>аг  своју  в«»јску  ј'  повјштио, 


11^  .2  Матица  Српска. 


Л  кр.члмч  је  леио  испрагио, 
У  ТуЈ»ину  >1И|)а  иаправи«), 
,\\тиве  је  Карло  иснлатио; 
.1>уто  се  је  Карло   н;1кли11.а«), 
И  кол>еио  сиоје  свет«»ва«»,  и  т.  д.  и  т.  д  " 
11{)ед.1ажем  да  се  овај  рукопис  ие  ирими.'' 
Иа  оенову  те  оцоне  пе  ирима  се  сн«»менути  руконис. 
1Г)8.  '1дОр1)е  1*аЈ1:овић  у  Нов4>.м  Са,^к'  под   Р.».    новемором   о.    год. 
нд  одлуку  под  бр.  135.  К.  О    о.  год.  јав.1>а,  да  је  ирочитао    «(ЈЈ)пске  на- 
родне  песме'*,  и1то  нх  је  по  Бачкој  скупио  Јаза  .ГетиК  меднцинаЈ). 
У   својој  оцени   наи«>ди  ово: 

,,Има  у  овој  абир1(и  свега  53  иесме  на  ^роју.  Како  се  сАоиЈ»ач  у  на- 
родним  посмама  у  оппгте  Ј)ааумеиа,  види  се  и  иа  тога,  пгп>  је  у  несми  под 
бројез!  3.  прибележио,  как«)  свагоки  „водиду  б«|.1ану  дев«»јку,  па  как«» 
је  она  даЈ)Ивала  кићене  свагове: 

„Ми.гом  куму  од  мака  коП1у.1>у, 
А  деверу  од  макова   цвета, 
Т>увегији  дужу  од  сто  лица, 
(>д  сто  ЛШ^а.  од  девет  вЈ^хопа**. 
Место  од  сто  лпца  тЈ)сба  да  је  пЈ)ибележио  «)Д  сто   .1иста. 
Иесма  под  бројем  <•>.  код  сабиЈ)ача  ошгко  почиње: 

пМорОМ    П.10ВИ.10   ДЈШО   8е.1ен«), 

МорОм  ПЛ0ВИ.10,  гра^\  га  се  боји". 
Л  треба  па  оба  места  да  стој'и  моЈ^ем. 

У   песмн  под  бројем   15.  сестра  брата  аове  на  вечоЈп*,  а  «»н  ј«»ј  одг«.)- 
ваЈ)а  да  га  се  мане,  те  додаје: 

„Ја  сам  синоК  у  механи  био 
У  механи  кавгу  ааметнуо, 
Па  сам  једну  погубио    главу, 
Иа  сад  ишту  у  промеиу  главу, 
У  пЈ)омену  да  ааменем  главу, 
Л  ја  немам  у  промену  главу, 
У  промену  да  ваменем  г  .1  а  в  у , 
Д«)К  не  скивем  са  Ј)амепа  г.таву**. 
1'вч  „главу**  чнтамо  овде  којскаквих  0  пута  једно  ва  другнм. 
Да  је  Вук  с  реда  песме  пЈ)имао,  т.  ј.  онако  1)утуре,  како   му    их  1е 
и  који  р^)ав  певач  КсОаивао,  могао  бн  зтесто  четири  књнге  издати  20  књпга 
нар«>дних  песлма.  Л.ги  нп  код  до6ј)11х  неса.ма  нпјс  хтео  да  усвоји  и  р1)аве. 
На  њега  бп  и  данас  сви  скуп.1>ачи  тЈ>еба.\и  да  се  уг.гедају. 

11Ј)ед.1ажем,  дак.1е,  да  се   ова    абирка   народних   песамн   не   пј)пмп**. 

Ирема  тој  оцени  не  примају  се  споменуте  несме. 

1  (59.    Иотпредседник    Спет«Јаар    Савковић    на    о,\.1уку    под 

бр«)је.м   151.  К.  О.  ове  г«»д.  јав.1>а,  да  је  прочитао  на  оцену  му  издану  ТЈ)а- 

гедпју  у  5  чинова  «>д  Иико.те  13.  'БоЈ)ића  под  насловом:  ^Владнс.лав 

кра.1>  угаЈ)Ски%  и  налали,  да  та  тЈ>а1ед1тја    ннје    иаЈ>ађена    по    стј)огим 


Матвца  Орпска.  из 


>1П\тс1т.м<'1  драмскп.м  :  гилкни  је  јуиак  преврт.БПв,  мвкгшац,  аип  кад  (ч»  у«ме, 
да  у  тој  трагедијп  п.ча  много  нанимл.ивпх  принора,  иаиедених  иееиичкнм 
начииом,  да  јо  писац  даровит  миа,^  пссник,  од  кига  се  мо7кемо  временом  п 
оо.1>ем  надаги,  —  то  6и  се  мог.ча  споменута  трагедијп  Пј>имитп  за  ...Тето- 
пис-*   и  наградити  обичном  паградом  по    габаку. 

Трагодија  ће  та  инпетп  око  7  штампапих  табака. 

На  осиону  то  оцепе  прима  се  споменута  трагедија  аа  „.Гетоппс*  п 
писцу  II.  И.  Ћорићу  одЈК'1;уј(!  <ч*  аа  њу    награда  од  1бО  фој). 

Састааак  књижевног    одоЈБења  4.  (16 )  декембра. 

')1).  Ми.1оЈ»ад  И.  ИГапчанин  у  БеогЈ^аду  на  одлуку  кп.ижеиног 
одбора  под  мЈ».   !:>').   К.    О.  ех   1?<84.  јан.1.а    око : 

„С  иисмом  Матице  СЈИ1ске"  «»д  Г|.  аигуста  о.  год.  прЛмио  сам  п  пре- 
гледа«>  Ј^ук-опис:  ..Иапт  (.■е.т.ани  ,  по})орип1на  игра  ин  наЈк^дног  живота 
у  ТЈИ1  Ј)ад11>е,  (»д  Мите    Иппонпћа. 

У  дапап1н,им  ианЈ)еднпм  пЈ)Пликама  наше  зем.ве  није  ми  могућно 
наппсати  Ј»е.|'еЈ»ат  како  ои  доликовало  п  менп  п  од.1ичним  кп.пжеиницима 
у  МагиЕ^и,  који.ма  оио  пигмо  упуКујем.  Ла  ћу  се  огЈ)аџичиги  само  па  па- 
.1аЈаи,е  сиојих  ИЈ^имедаоа,  а  пос.1е  тога  иск:1знти  сиој   ПЈ^ецииан   суд 

11окуп1аиао  еам,  да  ПЈ^имедоо  поде.1им  па  катогоЈ)и|«,  гии  ми  је  то 
геисе  ип1.и»  на  Ј»уком,  ј(?Ј)  погЈ^ешака  има  у  ооилатој  раановЈ^сностп.  Ја  сам 
Д0НИ0.1М0  (геби  оапачити  их  писа.1>К1)М  на  слмом  Ј)укопису;  тамо  се  оне  пидо 
до  ситпих  ситиица,  а  кад  у<тЈ)еба,  могу  се  еластпчно.м  гумо.м  вј».И)  лако 
И1'Т1»ти. 

I.  ИмГЈ^ешке  уиутаЈ»п>е  .м«»гу  се  паниати  П(гих«>л<)П1ке.  к«»је  по- 
1с.чиују  диле'1аига,  и    го  по  ПЈ)ио1а  Ј^анга.  у  дЈ)амскпј  техници  : 

1.  (*.ми.1>аиа  и  Радо  иоле  се.  11оп1То  се  пајлдају  (сгЈ)апа  1^).'  пе- 
иају.  11ос.1е  песме:  И  Г>пгом1  Ј)ав.1<'ие  со  тако  на  пЈ)ечац,  бев  речи  нслснпх, 
утешиих,  пуиоиадиих.  .1спо  бн  се  гледало,  да  1*ау;е  тЈ^ажи  по.Бубац,  макаЈ) 
и  иа  јуЈиип,  а  оиа  1!Ј)аголасто  умакпе. 

'1.  Маги  1»*ата  иигј^дм  Сми.1>апу  и  Рада  онак«)  -  паоЈ)скп!  Изгј)- 
1)еим  Гаде  иЈ»отесгујо  иј).1о  носпј^стно,  па  оида  окЈ^еће  се  п  тепа  својој  .Бу- 
ба»ници.  У  ги.гиу  ј<*  м.1ад  човек  бујаи,  опор,  прек:  слог  му  дак.1е  кЈ»атак,  а 
ме  {»ааиучеи  и  китњас/г.  К*Ј1та,  наавав  Рада  „Ј)аабојником",  оде ;  аа  њ<»м  од- 
.1азе  и  .т.убаипи1Џ1  миј)пп,  кј)отки,  беа  п  једне  Ј)ечи,  као  .1утке  од  иоска. 
Мол;е  .111  то  бити  и  бииа  .1п  V  животу  гамопш.пх  „Иапшх  с«м.аиаУ 
•.('г|».   1М    и   •->;').  . 

о.  Ии('аЈ)  оппггипски,  пмге  ћата,  гаднп  пЈ^е.гасник.  Ио<ме  свију  не- 
иа.1.а.1(таиа  шта  га  спалааи  У  Очита  .му  се  ма.к)  .1екцпја  п  — добијо  своју 
иЈшу  јаЈ^аницу,  МаЈ)Ипу.  за  жену,  коју  уагЈ^ед  оу,\и  речено,  стЈ)асно  иоли 
Особцг  Ј»од  (!ГЈ)аспе  .т.убавп!)  Опа,  МаЈ)ина,  пошто  га  је  очима  пиде.т  у 
•  иој  и.еЈоиој  Ј»угоби,  пЈ»има  од  к>ега  «буЈ).му  алаћану**  п  Ј)адуј«<  се  својој 
еЈ»еКи.  :Да  чудпи.ч  и«)ј.мока  <»  сЈ^ећп!;.  У  место  у  гадном  де.1у  ухваћенп  пп- 
саЈ)  да  је  д^^бцо,  по  сеоском  адету,  ћулу  у  Ј»ебра  та.мо  за  кулпсама.  «»н, 
сга>1ом  иги.'ит..1.1стиа  д«).1а'И1  до  сЈ)еће.    Као  у    времеид  бла'/Кепога  Коц«»буа: 


144  Матица  Српска. 

дошли  се  ип  имнмрнт^у  да  <.'е  ш  прсчш^  а;111И''Т<.'>1<*  и  мстп  иисч  '»\ч:и  игп.!''- 
темо  11И  рмдн>1.',  дн  Ое  сприш  <:п11ма  по  ки.!.!!.  пошман !  Ипик.'.  Ј^тн^ -.кип-^га. 
иепше,  1фП1ИЈДН<1СТ11 !  \1е.  трлжн  е«-  у  с^чћлна  ојци  суЈмлмпи.  а.1и  шгак  111'К:1 
к*(|.1ич11на  оујности,  и:».'стине,  о,\,1уч"*-  ДЛ«"«>»н^  ак-ције.    ('тј«.  -17. 

I.  Муж  и  ж«'на,  Иата  и  Јоца,  ипате  <•••  у  са»  мах :  .му;1:  »ч.-  ж«*и< 
дои)Н1  иа]»ужи«1.  иа  онда  са  свим  олаг.)  иша  Је:  »иде  .1И  как*«^  г-е  п>:г\<<Н1г 
деге  1'аде,  п|»и.менило?  Л  она?  1>е:»  1.])убе,  .мирим  као  6уои1;а.  идг^кара  гачи" 
на  иитаи.«'.  Чуднонате  мормју  онтп  дупк*  у  сеоских  супц^нсника!  Пмслс 
<1П(»|>и.\  псонак-а,  испсонана  д\'ша.  ако  је  цд]»ава,  ТЈ»еоа  да  одоо.ије,  да  ио 
ступно  и]>е1^»е  П8  тога  не]»едовнога  у  ])ед<>""<^  мпј^по  стаЈке.  За  опај  ПЈ><.*.1а/> 
т1»еоа  и]»ез1еиа.  1Сгј».  ум.  .. 

Г).  1*21,^е,  ПЈ»ед  оцем,  са  с<'оски.ч  С1:игиицама  и  лул:ни1(ама,  пиЈе  п 
пева  —  дл  убиЈс«  тугу!  Тугу,  коЈу  не  казуЈе  оцу  п  ми)1(и.  него  Је  опп  са<ч- 
нају  и;ј  н.егове  песме  и  нотљега  .1ум11е]раЈа  Огац,  се.как,  г.и^да  Јединц.а  у 
СЈ)ед  оргпЈе,  гадна,  беао(^])а8на,  пиЈана,  па  у  место  —  по  сеоско.м  жссгоком 
темпеЈ^аменту  —  да  гмудног  сипа  ]»асвести  П1»гсла1ке.м  чао]>сн>ака,  <»и  к'а<| 
да* је  од  овчиЈе  К])ви  и  сј)ЖИ,  г.к-да  Ј^авподушно,  ('»аш  као  пол^^Јппппу  игјл, 
па  тек  у  Једвине  ја,\е  ])ећп  ће  своЈоЈ  и:1'пи  Иати :  ..Ио  сп»  1И1ДИ1п.  Ипдтп 
.1Н  шта  <:е  учипи  од  његаУ-  Л  кад  'жена  тЈ)ажи,  да  оп,  као  <»гац,  п<1С1»е- 
г\.^'јс,  он  ЈоЈ  одгова])а:  „Ј-Ја])  и]»ед  ДЈ^упггвом,   па  у  то.м  стап.уУ" 

Да.ке,  уисгоЈ  сцонп,  пига  Иага  <'.н«»га  .мужа:  ^Јашто  сипа  не  к-ојш.-' Он 
ј<ЈЈ  одговара:  „Само  Ст  шкоди.^о**.  М.*ии»  опој),  а.1и  ипак  идЈ)ав  п-х-к^и  .мо- 
рал  на.1агао  <јп  оцч*  Лодп,  д.ч  1»ааЈ\Ј)И  сну  <:(.'оску  ЈуЈшЈ.^',  а  пЈ)ема  сппу  да 
се  пос.1ужи  до6]>ом  доаом  свога  очииск«»га  пЈ)ава.  Л|:о  је  .ме1^утн.ч  дЈ»укчиЈе  у 
дотпчнпм  к])аЈенима  нашег  наЈ<ода,  оад^  Је  то  са.мо  ос^јјшп  и  б«'с1»л;пи  чо- 
ков  «»д  нап1е  нацпЈе.  Ово  сумља.м  даЈе:  биће  кЈ»иница  до  пекЈ>и  гичииг  ПЈк.»у- 
чавнп>а  ,\>'ха  наЈ^одног,  до  лакости  и  11он]»п1Носги  пог.геда  пишчспог. 

<).  .Јтџ^тациЈа  имања  с.е.кака  Лнте.  11огаЈ)иш,  па  кЈ>аЈу  ДЈ>аи:('>е,  ја- 
в.1>а,  да  Је  ве^1пки  суд  ухватпо  каЈишаЈ)ске  ГЈ»агове  Чи15утииа  Давида,  иа 
га  одмах  апси  п  укајтпаЈ^ене  новце  унима.  (.)шг  до.^ааи  ка<.>  гј»о.м  и.ч  исдј);! 
неба,  си.1(»м !  Не  видимо  пап])ед  пипгга.  Ј^ади  у.миЈк-п.а,  да  со  а.пдовол.ава- 
мо  надом,  да  неко  ()ад]>|)  п])ати  г]>еп1Пе  сгкпе  .тхвнЈ^ове  п  д;1  му  спЈ)е.мн 
ио]>аз  у  одсудном  часу. 

Кад  Је  говоЈ)  о  .шцитациЈп,  пмам  и  то  да  кажс.м,  да  сам  се  ип  иску- 
<тна  унрЈ)ио,  да  ДЈ>аж(Ја  до«н»и1с-м  на  полоЈ)Иицп  пј»во  пиЈе  .ми.ш,  ДЈ»у1'о  Ј«- 
ГЈ)у(Ја,  нређа  и  око  п  ухо.  Л  неми.^е  и  гЈ)\(')е  поЈане  и.нктанаЈу  с«?.  Мпогп, 
са  свим  псвин,  има  повода  аепсги  од  Јавпе  Ј)аспЈ)одаЈ«'!,  а  и.ма  нси;пих  пл- 
])о1пк*их  с.1ухова  и  видова,  коЈе  нЈ^е^^а  ЈаЈ)ећа  кожа  са  н.елппи.м  тут1ке.м.  У 
поанатом  ко.маду  Јава  у  сну  .тцитацпЈа  бина  иаа  ку.шс;!:  па  чак  и  иа 
те  нсви1)ене  да.1*11не  с-рскт  не  п«»тЈ)ес.а,  пего  уанем11Ј»уЈе  и  пспЈЈиЈатно  ДЈ)а- 
жи.   (СТЈ».    »>*Ј.    и    ♦ЈЗ.) 

7.  Дакпду  се  саоппггава  ПЈ»етход  1а    пре<-уда  о    11Ј»игвору,    оп,  Ј^ании- 
душпо,  ппта  сам<»:   ,Какан  ли  Је  то  (■удУ*   па   га  миЈша,  ПЈ>едапа,  с1:]>уш«»па 
одкоде    ТаК"  попаша1кс   илп<'на^»епога  ЈенЈ)еЈина  зиак  је  сусга.шсти  пишче 
не  11Ј)И  1»ад^ :  Јј-Ј)  неби   м<>га«»  пЈ^опусгиги     гако    л«.'пу    ПЈпиику.    да    о.кини 


Матица  Орпока.  1'^'> 


парте})  и  галерију,  да  ге  ма.1и  по111а*и1  са  Јеврејином  у  клопф!.  Лев])ОЈи, 
кад  еу  V  п]»апу,  кад  је  на  њиховој  страни  нласт,  не  само  да  су  пемилостиви 
негм  и  6е8об]>аапи;  а  чепне  ли  пх  само  власт,  опда  су  тако  осот.впви,  ^^1 
нема  (»дкјЈатнијих  П()ЛТ])она  од  њих;  Цигани  су  у  т^мико  превасходпији  П1Т0 
нису  никлд  пемилостиви  и  икоме  олуради.  Да  је  <>му  околност  писац  увео 
у  о^каи]!,  куд  камо  би  сцону  внп10  оживотвоЈ>ио  :  ('гј»лх,  опи])ање,  Ј^озпгна- 
цпја.  м«»лоа,  п])етња,  и  т.  д.  (Гтј).  Г>1.). 

И  нота1)оп1епа  ддраипца  пј)И  лпцитацијп  нсда  се  номирити  сл  онби.!*- 
ноп1Ку  појаве.  Иј^о  лопа,  кратка,  јед])а  придика  —  буквпца!  Опа  ће  се 
г.чшо  (можитп  са  аукто])итетом  пласги.  (Стј).  (И.). 

'Гу,  на  .лицитацији,  долаае  по])еп>а,  ПЈ)г)сидбе,  јшдитс.ћски  б.1агос1ови. 
Ие  м(|Ј)ају,  али  оивају  те   жу])бе    па    поаорници,   •к-обито    кад   је    унего  у 

•  •1;впр  ДЈ)аме  мпого  с.шка  и  иЈ)и.1Ика  иа  живота.  Лли  од  куд  долазе  1*адо 
и  Плпја,  па  {•»П1  певајући  —  истина  песму  жалоснуУ  ЗаЈ>  м.гадић  може 
понати,  -ма  и  тужну  песму,  кад  се  јавно  „мупта'*  кућа  п.егопе  ДЈ)аге?   Па, 

•  'нда.  аапгго  да  и  ЈГлија  пева:  „Збогом  (ммо  I",  кад  се  је  измирио  са  сво- 
ј<»м  ДЈ)ап)М  Ј«»манком.  и  кад  се  впди,  да  на  његову  пЈ)ву  рсч  Ј^одите.БИ  иа- 
.1пкај\"  «').1аг«.)с1<»иУ 

Ј:^.  .-ЈакЈиистак,  па  1*аде,  па  сп,1егке  о  "веЈ^ности  Јовапчиној,  па  пи- 
«?11),  К1»ји  је  бап1  најаад  могао  бити  и  спахијски  пандуЈ),  па  најаа,;  и  коло, 
еке  гп,  п  мн«л'0  Д])уго,  п])оно.1о  ме  у  поанату  'Готону  позорнп1ну  иг])у  са  пе- 
кањем  :  Сеос1;и  Л«».1а.  Да  .1и  је  и  писц^у  ова  волика  С1ичпост  пада.1а  па 
уз1  и  уннемирипала  п.огону  писачку  савостУ  Пстина  —  ништа  ново  под 
пе«м»м.  Пипгга  нема,  пгго  већ  пије  било,  вели  Гуцков.1.ев  Бен  Лкиба,  али 
ипак,  пе  1'по])с1>и  егаЈ^ом  ракину,  ипак,  ипак  и:и1>а  бити  смотЈ>еи  инетит- 
1>ати  (ч*  ни  скојим  ни  туђим  поЈ^има. 

II.  Јеапк  је  иаван  скаке  в.1аети  пи1нчеве.  Л  ко  уаима  1'Ј»аЈ)У  ив 
иаЈ)1>дпог  живота.  ва.1>а  да  је  и  језику  наЈ)одиом  потпдт^о  доЈ)астао.  Г1а])од 
г(»коЈ»и  КЈЈапсо,  ј.чсно,  од.1учпо;  оеобито  у  сцонама  ДЈ^аматичннм.  Да  видимо 
1:ако  је  у   гоеп.  писф! : 

1.   Ката:   „Ти  ћеп1   »^е  п.1и  аа  1ј.1ајка  удати,  и.ти   иди   па  служи". 

'ГЈ»еб.ч:  и.Г  Ј^еш  аа  ЈЈ.шјка,  и.Г  пут  под  пого  —  у  службу  I 

Ката:  „Једпа  Ј)0Ч  к'о  сготину.  'Ги  ћеп1  и.1и  на  н.ога  поћи,  или  ћеП1 
иао  дгкоЈка  осга])сти.  <.)х  да  еам  и  С1епа  пе  бих  те  да.1а  аа  тог"* 

ТЈ»еба :  Једпа  за  стотину!  11.1*  аа  н.ега,  ил'  ћопг  .V*  вока  денонати. 
Га  к.ч.ида  нисгам  слепа  да  те  дам  аа   гог  . . .  « Стр    *24..|. 

*Ј.  Гаде:...  ,.а.1и  кад  си  ме,  ни  к]>пна  ни  дужна,  .1о.1о.м  назва.ш, 
аад1»ктао  еа.м,  оелогто  са.ч.  Иемој  јо1п  јодаред  ту  погЈ1дну  па  уста,  јсЈ)  ако 
п^  аабо1»аким,  пека  ти  је  Си>жјл  мајка  у  помоћи,  да    го  не    спађо  чудо    не- 

Кић<'П(|".  .  .  . 

Г1»е1>а:  а.Г  кад  мсне  ни  крива  нп  дужиа,  .10.1ом  навва,  пАД])хта(» 
с.чм,  см]1че  ми  се.  Да  се  ниси  ша.ш.га  јоп!  јодаред,  јер  ћу  се,  тако  ми  Нога! 
лабоЈ»анити,    па  што  тс  снаћс!  (Стј).  24.). 

')  ЈЈага,  на  стЈ)ани  Г)4..  говори  пе.ичго,  сухопарно,  нед]>аматичн(»,  и 
('увипм'  дЈ»астичпо.  С'.1об1)дап  сам  упутити  па  бе.импко  у    Ј^укопиеу. 

10 


1П)  Матица  Српска. 


4.  Јиваик.м,  огЈтна  55.,  пјв^^јш  као  п  Пата,  <ч  «»сим  гиг.ч  јмш  п  ип- 
11])11|И)Д11и,  а  на  крају  суниии;  бпб.шјск*!!.  Овиачпо  слм  у  рукоппоу,  ка1:«> 
оих  мислип  да  јо  6ол.е. 

Г).  Илија  страин  Г)().  гоипри  «»тужио,  иа  чак  у  неспрети«»ј  нек«»ј 
иронији,  иа  несмии1.1.ено.  11>егоие  су  речп  : 

^Немој  да  заи.1<чче  то  сир4)Го  ок««  на  теое,  јер  сирогпњска  је  суаа 
тежа  од  камена.  Млад  сам,  не.тен  са.м.  а  свак«»ја1со  са.м  иаумио  жп1;«»т\ 
СН031С  кпдисати.  Мо.шм  тс  опростп    мп  бар!** 

Оио  се  свс  могло  кааагп  иј)«пгг(|  п  јасио:  Лоианкл,  .можсп!  .т  мп 
оиростптиУ 

Ие  кнже  се  кидисатп  ка   коме,  иего    иа  кога,  на  исигг«». 

0.  Цео  гоиор  инме1)у  Јоианко  и  Илпјс  иа  страии  .')7,  гак«»  ј^" 
сшб,  да  са.м  га  јсдва  .мога«)  псиравптп.  Молиз!  да  се  та  сграна  цела  пр«»чпт;1. 

7.  Да1>пд,  иа  сг})ани  .'»<.,  шиори :  „Сад  мс  мо.ти!,  а  «»иомад  тсјс 
игго  ме  вадавио  ипсп.  Сад  бп  доблр  био  ^.\авид,  да  тп  ту  уврсду  опр«)СТи, 
да  ону  8.мију,  која  га  јо  тако  л,уто  ујсла,  оиот  у  своја  иедра  при.мп.  Лл*  пд 
тога  иеће  нин1та  б»г1и.  Плати,  па  мпј)1" 

Сво  ово  свео  слм  на  ов<»  нско.1ико  рсчп  :  Сад  .мо  молиш,  а  ои^^мад 
аа  гушу!  Иема  ншига,  нл.тпЈ,  иа   мпр1 

Н.  Добоикмр,  добује  п  објав.Бује  лпцит.чцпју.  Оиа  «»бјава  пије  ни  у 
К0.1ПК0  клракгерпстпчна,  оиако  босмпслоио  п  пакарадио-компчн.ч,  иа  с 
тога  и  леиа,  као  што  се  сваки  даи  мо:ке  чути  од  сеоскп.к  доб«»и1ара.  И>п- 
хова  својеобраана  стилистика  иоЈшата  је  гдегод  је  со«»ск«»г  раскр1ић<ч  п  д«»- 
боша.  ()во  со  на  сваки  начин  п.ма  пл.менптп.  Ту  је  ирп.шка,  да  ипс<чц  д«« 
мнле    во.Бе  насмеје  из'б.1пку. 

*Ј.  Често  до.1азе  у  говору  сел.а1;а  и  ио.тусел.ака  рочп  и  Фраа«', 
којо  не  одговарају  сс.Ћаиима,  јер  су  литеу^арие: 

а)  Страна  81.:  И.шја  гово])п :  ,,Ив  веЈ>ујем  тп,  п.ма  ноппо  у 
стваЈ^п**.  У   селу' се  каже:  Где  јо  ди.ма,  пма  п    ватЈ)о. 

б;  СтЈ)ана  Н. :  Јоца  у  току  гопоЈ)а,  велп  •>  жонп  даје  и  Ј>п.1]е  жна. 
Л  вап1То  не  вЈ)една? 

В|  И.шја,  иа  стЈ^анп  .44.,  велп:  нпсам  раси  о.1  онсе  н,  да  ппму 
абпиам,  1ипје  абпвати,  него  вбиј.аги',  .месго  да  је  кааао:  Нијо  .мп  да- 
нлс  до  ш<ч.\е,  Марпна! 

г)  НотаЈ)ои1,  на  странп  41.,  1ов<»ј»п  (чм>ацпм;1 :  -Хајдемо  ллди!  То 
је  вЈ)ло  м  у  ч  и  а  п  о  ј  а  в  а  била  ! 

д;  Сеоскп  ппсар,  гес1;^»  ћата  на  стјкијч  42.,  чув  да  иева  дсиојка, 
око  које  облеКе*  к.1пче :   „  Иесмом  .мп  о  б  ј  а  в  л  у  ј  е  ч  а с  с  в  о  г  а  п  о  .1  а  с  к  а" . 

ђј  Вата,  18.  (!трана,  пелп :  и  ја  га  ж.ч.1пл1  као  СЈ)бпна  п  т.  д. 
Зна  вам  Вата  аа  таке  1ипЈ>е  и  плезЕенигпје  иојмове,  кад  со  па  свога  впдп, 
да  јо  уиа  једна  најобпчипја  сеоска   сгрпна. . . . 

Ој  Јоца,  сел>ак,  гово])п:  „Оканп  се,  Вато.  И  еебп  и  свом,  а.1"  у 
ТО.М  иог.1еду  1111  м*и1о  јој  но  уступаш."  (СтЈ».  4И.).  Треба :  а.ш  у  гом  ј«)ј, 
а.ма  нп  пајмање  ие  устуиаи!, 

Ж..1  Вата,  4'.>.  стЈ>ана,  ши«)])!!:    „па  тп  «ч1  со  ипчк  «»    11]>отпвиом 


Матица  Орпска.  ит 


уперио",  место  да  је  к.чзалп:  Иплк  сп  ее  уверпо,  да  су  свв  то  бпле  сеоске 
лагарије  .... 

а.)  Јоца  велп   Патп,  нп  странп  53,  кнд  су  виделн  ппјана  једпнца: 

Вата:  Ипсп  му  нп  сад  нпп1та  рекаоУ 

Ј(»ца:   Иред  друп^твом  и.ч  у  том  стану:  само  6п  П1Кодп.го 

Место  „у  том  стању*,  .могао  је  рећп:  па  овако  напптом. 

1п.)  Има  доста  пнрава  невгоднпу,  неприк.гаднпх,  6п))анп.\  п  ис- 
бираних. 

—  ^Иагоре  .мп  опомад  све  сиромаштв«>,  да  јо  богу  слава  п  .хвала.*' 
(Стр.  *.>.)...  Овако  6п,  можда,  кавао  духовнпк  Светогорац,  гип  не  п  се.Бак. 
Сунтпе    иапвно ! 

—  „Л  кад  говори.т,  руже  тп  златне  пз  уста  пзлазп.1в  (стр.  11.).  Л 
за  П1ТО  пе  и  папт.Ћике,  као  у  опсенараУ  Ка,\  се  ово  чује,  ко  се  не  ће 
сетити   ^,ос6ијаџиј(^  П1аха    персијског!  I 

—  .,Л  ка^;  говорп,  као  да  мп  пјлропере  ПЈСве  пев.чју*.  Блп1  да  ие 
буду  П1еве!  И1ова  пма  врло  незгодан  синонпм.  Девојку  поредптп  са  ше- 
вом    цред    препреденом    публиком    —  бпла  6и    несм«>треност.    (Стр.   1'А.) 

—  „Да  је  Јпећер,  жпва  бих  га  изела*. .  .  .  Сувппгв  велпк  аа.тогај.  . 
Изести  је  мпого  јаче  од  појестп,  .1.111  овде  не  ва.1><1  нп  једно  нп  дру- 
го.  (Стр.    18.) 

—  пНије  ти  лоппхе  овако . .  .  .  него  да  свегу  по  јевику  пграмоУ" 
Иисач  чуо  за  ову  Фраау,  алп  јесам :  неп>  да  сиет  с  на.ма  уста  исппра. 
.Стр.    4У). 

—  „Илп1ће  му,  МИС.1ИП1,  кип1а  из  чела.**  Оно  долаап  на  два  ме<'-т,ч. 
Ово  се  пи  каткад  чује  у  ма.говарошком  свегу,  .•иги  по  се.тма  —  су.мњам. 

Стр.    5«).). 

—  И.шја:  „убићу  те,  .маклр  се  на  вешалама  сушпо."  Нпје  огодн«* 
са  позорпице,  а  ружпо  је.  (Стр.  47.) 

-     „11ропап1ће  у  проп.чст."    Л  зар    се  може    пропастп  у  непроп.чст  У 
'Рреба  књижеииику  бпти  му:ку  смотрепу!    {Стр.  48.). 

—  Ис  Ку  да  каже.м,  ;и1'  чула  счм  да,  јој  момцп  лјјско  плота  скачу.** 
Оим  говорити  с  позорпице  у  пуолпку,  пуну  невинпх  девојак.ч  —  не  онх 
никад  допусти<>. 

—  „Да  си  своју  веру  преверио."  .  . . .  (Стр.  40.).  Иреворигп,  значп 
пре^и!  у  другу  веру,  другу  коПФеспју,  а  прекршптп  веру,  т.  ј.  верност, 
каже  се:  преврпутп,  соиувПо.  Ја  првп  пут  чух  из  овог  дела,  да  се  пре- 
верио  узима  у  ппшчевом  значењу.  Ие  верујем  му,  док  но  бпх  чуо  јоЈП 
од  којег    поузданијег  ппсца.  ' 

—  „Бих  му    уревао    нос".    . . .  У  шта  6п    му    урезао,  у  дрво  пли  у 

к.чмепУ  Урезати  значп:  1пие1п9сћ11е1(1еп;  одрезатп  вндчп:  л^ејО^зсћпе^Цеп 

а  биће  д.ч  се  опо  хтело  рећп. 

II.   Речп,    које  6и  се  пмале  п;1менитп  другпма: 
Б  е  3  о  ч  н  п  к    (-9.)  треба    заменптп  са    6  е  з  о  6  р  а  з  н  п  к.    Ду6р< ^вчанп 
кажу  безочнпк,  а  не  Бачванп  и  Бапаћапи ! 

^Јлтранптп    (8.1  у  иас  зпачп:  пперацпју  око    занемоглог    ксња.  У 


14«  Матица  Орпска. 


Коци  <1нпч11:  опчинити.  С-умљам  да  сс  овако  говори   ме1)у  нлшим  се.1>лиимл. 
Да  нијЧ*  нис;1Ц  оно  узе»)  п«|  речникуУ 

Луњати  је  употреб.Бавано  место  шун. ати  .7.  31.ј  Шуњати  нна- 
чи  бс^Лохс  11011,  а  .1уњати  непгто  сасп-пм  друго. 

О  о  е  т  е  њ  а  ч  с  !  ;  *Ј.  3«>. )  Бо.з.е  ои  би.1о  и  н  и  т  к  о  в  е  !  и  .1  V  и  е  ж  у! 
само  не  ову  реч. 

Ца  би  II  камен  разигра.1а  —  ве.ш  се  на  ст]>ани  12.  1'ааигратн 
значи:  натераги  камен  да  игра:  1ап2вп  шас11«ч1.  Л  писа(^  је  хтео  калатп, 
да  би  и  камен  од\-шеви.1а,  раагроја.1а.  Ои,^а  се  каже  ие  разиграти,  иот 
раадрагати,  1и«1;1р:  шас11<«п,  1)е1о1ЈОп,  апГеиегп,  ап^ппгоп. 

Обвенница  је  уп»>треб.1.она  у  аначењу  (имигације.  У  нас  ос»веа- 
нпце  впаче  државпе  н  друге  новчане  папире  —  .^овове.  Об.шгацију  нна 
сваки,  и  који  јо  неби  же.\ио,  па  на  п1То  је  нрекодити  без  нужде  Воћ  ак«» 
тамо  так«|  народ  говоЈт,  с])пски  и  јеврејски  —  мис.шм  на  каматника  Давида. 

У  м  е  с  и  т  и  и  н  а  м  е  с  и  т  и  х.теб,  дво  су  раано.шке  Фу  пкци  је,  друга  прет- 
ходн  приој  (18..   Писац  троба  да  јс  употребио  г.тапм,  који  се  тамо  п>во)>и. 

Л.1думаш  се  говори  око  мауарских  крајепа '20.)  Па  це.чом  ист«)ку, 
па  и  ба.1канском  по.1уострву,  каже  се  а.\ва.1ук.  Лк«»  не  Кемо  опу  «>п[пте 
повнату  реч,  онда  узмимо  пашу  —  част.  Лли  а.1д\мап1  ужасно  вре^а 
српско    ухо. 

Герзеиен  (^2.)....  „е  којег  си  Горзе.^еааУ'"  Зпам  да  пма  иЈ)д«)  ик«»г 
лиена  и  то  код  1>удима,  а  да  нначи  и  пјмино  ко.1о  и  ви.^инскч  врнипггг 
то  нисам  до  данас  чуо. 

Ципе.гарска  кћп,  Ма])ииа,  до.1ази  мо1>у  особама.  Треба  казаги: 
ципела])ева.  Ј(ипе.1а]>ска  само  у  томо  случају,  ка,\  би  би.та  чодо  цо.и»г 
еснаФа,  као  она  Марија    пт«  је  би.ш  кћи  целе  пуковније. 

III.  По  ц('.1ом  де.1у  Ј^аабацано  јо  .м.и»го  тирада.  То  је  манпја,  «»д 
које  писац  патп  јоп1  од  свога  књи;кенничког  Јх^ћења.  11о  који  пакит  јип! 
и  стоји  лепо,  а.1и  кад  се  натрпа  бен  смис.1а  и  Ј)еда,  опда  просто  не  апато, 
куда  ћоте  с  очима.  Да.\и  је  то  писцу  у  своје  в))емс  говоЈ^еноУ  Бар  од  тога 
није  теп1ко  одоићп  се. 

1.  Две  п])1»сте  се.ч.ачке  душе,  Счи.Бапа  и  1'адо,  гово])е  о  својој 
.Бубави.  Кад  јо  С.ми.1>ана  ПЈ^окоЈ^с^а  Гада,  да  ће  Д]>угу  уаети,  он  се  исгури, 
ла  ототањи: 

,.Ја,  ДЈ)угуУ  Да  .ми  даш  врана  коња  с'  целим  такуз1о.м,  дворе  сребро.м 
локрнвене  и  у  п.пма  две  в.1атнв  трпезе,  на  једпој  сијасет  сви.ге  пек1>«)јене, 
а  на  ДЈ)угг)ј  блага  небројена,  —  и  опет  неби  ДЈ)угу  уаео,  јеЈ»  ти  си  мени 
п  с])це  и  дуп1а,  и  бе.1и  дап  и  звенда  Даница" 

Све  ово  .могао  је  казати  јаче  са  овим  пнЈ^азом:  Ла,  ДЈ^угз'?  Ни  за 
цео  овет!  Ти  си  ми  и  сЈ)це  и  душа  и  т.  д.  (Стј).  12.) 

2.  11а  страни  10.  Раде,  посие  песме,  Ј^оЈ^а  без  повпда :  ,,Иема  тп 
моје  С.ми.1.апе  у  содам  се.1а!  Б.\ага  као  ап1)ео*  и  т.  д.  1>е1)а  све  могућо  п 
пемогуће  доброте,  и  лепоте.  Да  нијо  намењено  ва  позорницу,  па  да  му 
8а.1»уб.т,ономе  и  оп])остимо.  Овако  ћо  пуб.1ицп  бпти  и  досадно  и  отужно 
II  нескмадно. 


Матица  Српока.  149 


3.  М.чрко  се  просто  8ахва..1.ује  Лнтп,  пгго  му  је  вратш*  нонлц,  а 
Лнта,  ое«  чаше  п  кина,  као  И8  рукана:  „Дај  Ноже  и  т.  д.  да  тп  се  опвт 
П1трк.1>ају  говеда,  као  што  тп  се  и  Јптрк.1>а«1а,  да  ти  паобилно  роди  бвла 
■пепица  п  пиношч  лозпца,  а  кућа  ти  каада  пуиа  бииа  мира,  среће,  8Драв.Ба 
п  божја  благослона"  ....  (.)во  чини  радњу  тромом  п  досадном  Ко  хоћв 
ово  да  бо.1,е  апа,  пека  чпта  Нука  и  Врчевића,  од  куда  јв  и  писац  у  па- 
триотској  рев1[остп  ва  ширеп>е  народних  умотворпна,  савесно  —  пЈ>еписао. 

4.  Јованка  (Стр.  30.)  виче:  „Илија!",  а  он,  не  инате  ва  што,  одго- 
вара:  „Позлати.ле  ти  се  обадве!**  Л  Лованка  па  то :  „Л  пгто  мп  тужиш 
као  грлпца'*.  'За  .му1пко  се  каже  и  као  „голуб",  а  аа  женско  «као  грлица"*.) 
Г1а  онда  мало  д/иио  настак.1>а  Јовапка:  .,Тајатебв  волпм  као  тица  крилд, 
као  го.губ  чпсто  житг)'*.  Сумњам  да  паметпа  и  обраана  девојка  може 
овако  у  <1чи  творити  своме  .1.уб;1анику,  па  макар  опа  би.^а  п  сс^Ђанка. 
Певерокатна  оскудност  поннавања  л>удске  психе! 

п.  .Ј|»ванка,  страпа  32.  хва.1П  сама  св«)ју  верпост:  „Није  вернија 
»велда  небу,  није  В(?рппја  (^уза  оку  него  ја  теби"*  ....  Л  Ју .1а,  па  сграни 
84.,  потк-реп.т.ује:  ,Лко  је  п  она  [Јовангса]  гргмпна,  онда  су  греп1ке  и  нве- 
«де  пебесЈсо,  пнда  су  греппи;  и  апђеоске  мо,1Птве.  .  .  Л.1'  онлј  леЈГГпр,  <1нај 
.1аскава1(  —  да  га  је  по  свич  влих  и  п(;бе.1пх!"  Овд«*  се  не  чудилт  то.тк«^ 
«>д  куд  иокупп  околпкп  варак  ва  керност,  а.ш  пе  м»)гу  да  се  рааберем:  где 
на1)0  ову  (»Ј)и1)И:1а.1пу  клетву.  ИјЈетуЈ^ио  сам  све  д«»тичнв  пи(Ч(е  и  скуп.1>аче 
и  јоп!   ј('  пе  па})ОХ.  И  т«)  је  дово.бн««  .гаскави  по  г.  писца. 

<'|.  Писар,  (!тр.  42..  Ј1а|[пјс  попнати  1пмок.1>ап  и  угурсуа,  чуј(!  Јо- 
ван1су  где  пева,  [та  ист|»еса:  „Таке  п1ево  (опет  пгеве!)  нема  'БуЈ)1)ев  дан 
таког  (маиуј«  пема  гиЈ)а  лиспата.  Нп.шм  јој  јасно  гј).то  као  Ј)омој)  бистЈ)а 
[тотока,  1ПТО  по  цветпој  долл!  тече,  ка«*  тпхи  гугут  го.^убова  у  полусанку 
свом"*.  .  .  .*)  Ја  МИС.1ИМ  да  она1с«>,  пи  у  пајвс11(»ј  екстави,  још  до  данас  не 
гов11рп[|[(*  пп  ћате,  пп  11иса]>п,  пи  пот.чроши.  Г.  ппсац  има  страст  да  се 
пва  сваког  .1ица  (гакЈшјн,  па  да  сам  говој)и.  За  то  се,  И8М(»1)У  оста.1ога, 
ум(»Ј»и,  па  често  п-шан.т.а  једно  те  једпо.  Тиме  де^то,  и  о1[ако  с.1або,  постаје 
јо1п  с.1абпјим. 

7.  8нопар,  дајућп  у1{<^]1е]Ба  да  ће  ћутати,  ве,1И :  „ћутаћемо  [сао 
рЈкт  .  .  .**  и*}н  11«>ређ(гња  не  иде,  па  макар  и  овако  тривија.1но!  У  се.1у  с*' 
каже:  „Иутаћу  као  налпвеп'*.  (Ст]>.  47.). 

н.  ^^.чвпд  се  кунс:  „Так<>  ми  Јакова  и  Исака!  „Оно  је  «»но  ФЈ)ај- 
дспЈ)ајхово  у  Ц1>ној  КЈ>а.1>и1;и:  „Тако  мп  светог  Филипа  и  Јако^ш!" 
Ја  сумп>ам  да  се  ЈевЈ»еЈ1[,  у  опп1те,  [супу.  Умеју  опи  и  беа  к.1етве  иввј)- 
тати  .т>уд.л1а  џепове!  (Стр.  ЗУ.) 

0.  4а[с  и  натарош,  па  лицпта1^ији,  а  на  страни  Г)7,  истреса  пдЈ»а- 
нпцу,  која  је  поЈ^е^с^ом  ив  каквог  уд;иБен«>г  КЈ>аја  п[11Ј)ок()га  (.-Ј)[1ства.  Бар 
је  ова  писмсна  ду[па  могиа  1Пто  о])игин<ч.1но  —  смис.тпти. 

У  опште    имам  канати,   да  се  је  писа[^    -много    послунсио    наЈшдпим 

*;  ()во  свом  неранум.1.иво  јв.  Л[со  се  (^дноси  па  гугут,  онда  не 
умем  да  8амисли.ч,  да  гугутањв  има  свој  по.лусан;  ако  лп  на  голубове, 
омда  нам(*пи[\а  треба  да  јс  у  М1[ожи1[п. 


Ј-'^^*  Матица  Орпска. 

умотвоЈитмма  п;»  других,  дм.и^гјих  гсрајепа  гриск^ЈХ.  Оим  имЈ1»  г>1н.и»  омти 
у  к<»м«ду  П/ј  им]н>диогл  'Лчпкота.  К.'1Д  со.  к.'1'.ке  пв  иа1и>ди(»га  'лгикси-а,  оида 
тре«т  иаиигп  на  сие,  иио  је  оо.тасн«!.  иа  пи  то  «>к«1лпие  ^аеги  «•«<-.  И1т«1  к«- 
ма,^^'  даје  жии.1>а  ки.трита  п  вериијег  11о.1аси<>г  тииа.  Парод  је  једаи.  алп 
е<?  Ј)аан<».и1к«»  11])е.1ипа  у  ])аии<1лпкпм  и  једнм  «>д  Д|»уго  уд.-ит.еипм  и]иип1и- 
цијама.  Ону  е^чм  иеим/ки.у  оианпо  п  на  си.пјотама  иесама  ПЈ^аиконих.  Иесме, 
Сремкпн.е,  нлуетЈи^пане  су  .1пцима,  1:оја  ое  посе  ми«>го  дЈ>угчпје,  иего  тги 
сс*  у  1>]>анкок1>  до«1а  •»о.^ачаху  м.1«'ци  СЈ»емцп  п  (^])1>.мпце.  Псмцп,  К1д  ин- 
ДЛЈУ  ант«).1огпјс  снојпх  ие.сипкл,  деле  их  и«»  «>бласп1ма  својс  ИЈ^остЈ^аие 
отаџ«л1не,  ноог  оних  .1  .-жалнпх  особпиа  у  иесмама  и.ихоким.  НИићеп  шк! 
Рвг1сп  Ј.  г1ои1:9с110п  РоО'*1в').  Да  је  иа  <*ве  «)но  иачио  г.  ипсац.  ш*  оп  ди- 
пустпо  да  И.1пја  и<м1а  (.'г]).  јЈГ).!:  «11од  сеоцем  шмеио  је  јеве])««."  -\1:"»  у 
Ј1)>еде.1П.ма  и.егоиих  сол.ана  И1'ма  јеасЈ^а,  оида  ј«*  оио  ктие  иего  И1Ч*мптл>еи>|. 
'[оиеку  ичг.писекиику  даиас  се  иај.мање  иЈ^аиггају  иогј^оипл'  геог]»а'1мке, 
тоиогЈ^аФске  п  етиограФско. 

IV.  Л  иах  Ј)ои  паа  м.  .Јонашса  мпта  ип«*мо  (.'геие  ип«'а])а.  Ганумо  «••'. 
да  нс  ана  чптатп,  алп  «а  т<»  —  сј)пч»'  Иатп  се.1.анп  дају  слпку  сад.-ии- 
11>вга  иЈ)емена.  Лк«>  је  Јоканцп  »-ад  1*'»  годпна,  «»нда  је  учп.1а  к1Бигу  и]»е 
И) — 12  годииа:  а  п.ма  ск.>])|»  :^л  годпиа  како  су  у  га.мо1ињим  писолама 
пабацп.ш  сЈ^ш^ање  г.  г.  ИатошеипК  п  ИукпКснпК.  Локат:;!  да^сле  и<>  пиа 
1ита  је  сЈ)11цање.  Мо^лсе  сс»  чптагн  с.1ово  и  >  слжо,  а.1п  бен  одсецаи.а  код  скаког 
слога.  <.>во  сЈ^пцање,  II  кад  бп  му  бпло  места,  ие  чпип  иикакак  еФска!'.  Има 
коз1ада  где  је  ово  иештије  уиотЈ>ебл.сно,  иа  не  ааипма.  Л  г.  ци«'лц  јо.  испм 
тога,  ВЈ»ло  мн«>г«»  „аадао  СЈ^пцања"  ;  док  бп  .Топаикл  све  т«>  пзмуцмла,  пу- 
б.1нка  би  ое  у  пе.шке  ангаж«>кала  у  д])уге  .мис.1п,  у  Д1»уга  посмаг]»ања.  Цео 
ДАКлс  .мои«).1ог  11ма«»  бп  00  дЈ^укчијо  удеситп. 

Клд  све  сабеЈ^е.м,  тто  сл.м  п.мао  част  пл.1о:кити,  п  гсад  иогледа^'  "'' 
М1и»ге  ДЈ>уго  11ог])еи1ке,  које  сам  ипсал.кчјм  ааб1ме;кпо  у  ]»укоиису,'  оида 
110  могу  ДЈ^укчпје  иег«!  да  пзјавпм  слакиој  Матпцп  :  да  иоа.|Ј>пп1иу  пг])у 
„Иашп  (,^в.1>аип"  н])атп  1\  ипсцу,  да  је  иоиЈ)акп.  иа  иои])аил.еиа  д.ч  ое 
прпказује,  н«»штс)  јо  ие1»  ])а)тје  ук])И1Кена  у  ]»еиеЈ)ТоаЈ)  там«»ти.ег  с])11ског 
наЈ)«>диог  ио:ЈоЈ)П111та.  Госиодии  ипсац  пека  се  аадоко.з.п  ионоЈ^тииом  тан- 
тијем«>.м:  а,1п  ће  п  сам  укпдетп,  да  је  дело  па{>адпо  у  хптилт,  боа  доно.т.не 
иажиА*  п  студпје,  иа  да  му  се  ка  то,  Сими  да  п  иоцЈ^акп  игго  му  се  иаме]>а. 
не  .м«>/ке  досудптп  иаг])ада.  која  Д1)уг11.м  ])ечп.ма  аначп :  венацучеио  акаде- 
мнјо.  Иа  1г1>атко  :  Моје  је  мпшл.еи.«*,  да  се  дел«»  „Иашп  (^м.аип"  ш*  иа- 
градп-. 

Како  00  оцп  .миш.т.ење  о  де.1у  .,Иатп  (Чм.аип*'  Ј»аЈи.1аап  од  мпим.е- 
11>а  Локаиа  '1.1«»1»1)евп11а  иод  бројем  15  К.  Одс.  «».  г..  који  је  ироиаи^ао,  да 
т«)  Д«мо  лас.1уи:ујо  иагј^аду.  ак«>  ипсац  учпип  у  и.е.му  иеке  памеие :  то  «'е 
аа  оцеиу  потог  де.1а  ум«).1>ака  још  п  '1м)])ђе  М.-иетиК  у  Г>еог]).'1Ду. 

л1).  Д]).  Мп.1ан  Л  о  ван«»ви  11  -  1>ату  т  у  Иоком  Саду  јак.т.а  опо: 
„Ретеи.е.м  ки.п-Лчевиог  оде.т.еи.а  в^жћеиа  је  1:«»медија  ,.Иово  ^^оба*  шич^^у 
натЈ1аг,  п  учпњеиа  му  је  понуда,  да  је  ПЈ)0-ма  ирпмедбама  оцеи.пвача  ире- 
Ј^адп,  п  оиет  иа  нагЈ>аду  иоднесе.  Ипсац  Је  ИЈ)Пс.тао  на  ту    иоиуду,    И1>е])а- 


Матица  Српска.  1'»1 

дпп  јо  споје  доло,  II  ја  с<чм  такп  слооодан,  ге  иодносим  свој  суд  м  томе 
раду.  1*ади   опљега  разумоваља  аахватићу  м;и1«»  дЈи1.е. 

ИЈша  оцепа  на  ,.Н(»во  Доба"  пзЈ^екиа  је,  да  тај  иосао  нијо  скЈи»а  јед- 
иакмга  кова,  а  осим  тога  —  тт(»  је  још  главнијс  —  да  није  ни  пЈ^аиа  ко- 
лп*ди.1«1  .^'  ДЈ^аматуЈииком  аначен.у.  Лјжи  и  други  чин  п.»га  комада  —  скч-по- 
лиција  и  .чаплет  —  иаснованн  су  дух«»1)ито,  оЈ)игин;и1н<1,  па  опет  таколако 
и  иаЈ>а1ии»,  да  су  нећ  у  својим  каЈ>актеЈ)Има  и  ситуацијама  истица.1и  11\тг 
Ј>пдио  е.1<?менте  пјјоггом,  наЈ>анмом,  иа  оиет  аат«*  ДЈ)ам(;ки  успешиом  и  спаж- 
нпм  Ј^асп.тету.  (Јулуди  .Максим  има  -младу  Ж(Ч1у  па  је  љубомоЈ^ан  на  свог 
уг:ућанииа  ДрагомиЈ)а,  писаЈ^а.  Нема,  и(;тина.  т«»ме  Ј)аалога,  јеЈ»  му  је  жена 
м(ч*1ита,  а  и  ДЈ)агомир  но  мисли  па  т«>,  ногп  како  ћо  уасти  Сгану,  родицу 
и  ич1!лојче  <>огага  тргопца  и  посланика  ТЈ)ипупа  —  али  с(^  пЈ)илике  тако 
сгекчп*,  да  м<»Ј>а  посумп.ати  Та  сумп.а  га  ј«»1п  нгипе  лалудила,  па  од  то 
дооа  му  једипа  .мисам,  да  се  Дј^агомиЈ^а  как«»  .му  ДЈ)аг(»  "»пј^ости.  Најбол»а 
И1)и.1т:а  јс  сада.  Укбуна  протип  пос.1апика;  а«')оЈ)  спију  паЈ^тија,  да  11«)сла- 
лику  ТЈ>ииуну  иајаие  исп«»ве1)сње.  Иа  том  абоЈ^у  је  с.1учајп«>  и  Драго.миЈ) 
Максим.  да  пад1»а/ки  Трипупа  прогип  ДЈ^агомира,  1федлаже  га  за  деловођу 
абоЈ1а  и  ч.1аиа  депутације.  Дј^агомиЈ)  .моЈ»а  да  се  11Ј)ими,  и  ако  је  упеЈ»ен, 
да  1п'  -му  тај  коЈ>ак  спе  П1»кнаЈ)ити.  П1га  пшпе,  иЈ)иси.1,ен  је,  да  баш  »»н 
ипјави  и»\милу  Ј»есо.1уцију  абора  Трипуну  у  бЈЖ*  Трипуп  аа  го  гопи  своје 
иЈ^огиппике  и  иЈ»ијав.1.ује  их  в.1асти,  било  |;ао  пемиЈ)не  .т.уде,  било  као 
сиоје  ду.киикс,  а  ДјЈагомиЈ^у  се  највсК.ма  спети,  пгго  хоће  дл  да  Стану,  не- 
кој  спој<||  у.таици   —  ТЈ)г«)вцу  ЦиФЈ)ићу.  Л  ДЈ)агомиЈ)  и  Сгапа  су  песЈ)Отни. 

Ово  је  скелст  цело.ме  заплету ;  са  спим  пј)ости  и  пј)иј»одпи  сле- 
меити,  који  један  у  Д1»уги  хпагају.  Да  ма  који  од  н.их  оделтп,  иапичо  би 
с»*  КЈ>ај,  са  кога  бп  се  дало  ла(41о  и  приЈ)одно  Ј»асп.1итати.  Иисчц  у  пј)ПИ 
.мах  то  11иј(?  учипио,  и  то  му  беше  једпа  од  глаппих  погЈ>е1пака.  Да  пз- 
г.1ади  неспоЈ)ааум,  да  свакога  и  опет  мете  па  пЈ)апо  .мссто,  нијс  ТЈ)а:кио  по- 
пода  у  самоме  наплету  и  у  к.ЧЈ)а1стеЈ>има  снојих  оссх^а,  пего  јс  иа  пебуха 
11|»тсгао  еле.менгаЈ>ап  случај.  Тривупу  се  случајпо  аапали  магааа,  п  све  би 
му  и.^гоЈкмо,  да  не  бете  честитог  Д|)аго.миЈ)а.  Том  исто.м  пЈ^иликоас  иока- 
нао  се  и  Ц1М>Ј)ик  као  кукавшцц  и  па  то.ме  <н>  оспива  це.1а  пЈ)о.мепа  и 
аб.шжење. 

Иа  и  то  пије  санЈипено.  ТЈ^ииун  се  каЈе,  п1То  је  ДЈ>агол1ИЈ)а  гопио  п 
М0.1И  га,  да  осгане  к'од  и.сга,  гми  ДЈ)агомиЈ>  то  пе  11Ј>има.  Га^го  је  упЈ^еђеп,  да 
:«абоЈ»апи  и  па  Стану,  Т(*  по.1ази  па  св(»је  ново  оП1)еде.т.еи1е,  камо  га  је  ми- 
ии<гг.1Ј>   1саапе  Ј>ади   11Ј)емес.ги«».   И  то  је  :)апЈ)1пегак  комедији. 

11Ј'ема  опомс  .можс  сс  видети,  у  к«>л11Ко  је  била  осн«>паиа  аамсЈжа 
ИЈжс  оцси(»  иа  т«>  д<'.1о.  Ла.мерало  се  пошапито  опом  пеиЈ)И[)одиом,  усиле- 
иом  Ј>асп.1сту  код  так«'  агодпог  ааплста,  и  необичпом,  упЈ^апо  11«»ГЈ>е1ПШ».м 
сп[>111ст1:у.  Оцспа  је  аахгепала,  да  пи(*,а1^  к«»псекиепциј«»м  спојих  каЈ)акгеЈ)а 
и  ситуација  иаш.^де  Ј»а(Ч1.1ет  са  спим  пј>осто  као  оЈ)гапски  дсо  —  упЈ>аво 
и;|Ј>а1И1у  пос,1сдиц\'  аап.кту.  И1то  је  јот  главпије,  искала  је.  да  не  игпо- 
!>/)(  ј|\и1о  од  глапиих  прави.кч  у  ДЈ)амагуЈ)гији,  а  то  је,  да  је  супггина  ко- 
медији   И(чп1н  пес11«»Ј»ааум,  х«>тимич11а  или    нехотичпа  гЈ)с1П(Ч1.а  беа    дал.их, 


152  Матица  Српока. 


оно11.1>1П1Ј11х  1пичи>Д11ц;1,  а.чолуд«;  и  (мрасги  г)1ч  ирак:*,  гади*?  .ЧЛу]1аД|КГИ.  - 
дј1к.1е  све  мскако  таке  акцпј«.'  илм  гитуациј«,  1мЈ1*  тра;к«.'  ''мага  <'1нчг»а.  .« 
но  трив  ггрогу,  теппсу  кашик  Пммир.кш«*  ир^^дугрутап.«',  6.1аг  ук«»р,и  д\  - 
хопиго  исмев;111>о,  то  је  оружо  иосиикоио  у  комедији,  ако  х«»Кг  да  пмк.чјк-!. 
;ми  не  увргди,  и.1и  ча1:  поиитги.  Иап1  1ч*  ииеац  огр^мии«*  <•  то  и]>апи.111 
гимо,  П1ТО  ј<»  са  пним  обичпе,  тако  реКи  сиакидаппко  ЈМгрепЈКс  .1.удек»'  •еч  - 
дно  грочпоз!  оеудом.  Д|1агомир  и  (-тапа  су  управ«»  уииЈпгепп,  а  са  гим 
унппхтењом  не  .може  се  иико  сл«)жити.  Так«»ј  незаелужепој  суд«'»ипи  пј>-»- 
тиве  се  сви  иапш  «>с<'ћаји,  а  пос.1едица  г«>га  је  пре  туга  него  несело  1[«|- 
мирои.е.  Да  В11дим«>,  как»»  је  писац  «>«'!ип1ао  или  пг>прави«»  то  п«»гр«п[ке  у 
про|1ади. 

Ирви  и  други  чип  остао  је  у  г.1аип<>мс  п(!Пр«».М1'њеп  Пекс  омаи.с 
цромепо  пе  засецају  дуол.е  у  слчптипу,  и  пису  «|Д  пс.ипса  .»пачаја.  1\:1Д  и 
кад  види  се  па  н.има,  дн  пису  И1)1е  1>д  једпога  по|«'«а,  гпа"лсп«>  илиедсиа. 
иего  да  јо  ту  6и.1о  и  |)адираи>а,  па  је  по  гдо  ммо  и  .»амрчои«*.  />а.мап1пиј>- 
Је,  1ПТО  је  у  поиој  обради  .Максим  пе1»  «>дмах  с  почст1»-.1  -  ■гаЈ;«^  рсКп  — 
са  сним  освед«»чен,  да  нома  прав«>га  рал.^ог.ч  сумп,и  на  7кепу  и  Дрши^тра, 
нп  их  и  опет  сумп>ичи.  Тимс  је  тај  1;;1раЈ:то|»  п«>сга«>  чпсго  пепрпр-.дап  м 
норааум.ти1В,  или  се  П1>егури«>  у  б«>.1есг.  (.'.пи^и  су  сн;п:;п;о  п;1Ј'»П1  грпји  п««- 
јснти  «»ткипути,  п;1  пам  сс  јан.1.а,  туил.а.  «>.1о1)а.  И  иске  еип/и>Д''  к;!««  дч 
су  много  с.1;шиј«',  а  неких  и  псма.  ('удски  п;п1,\\р  11ај;|,  н.  пр.  «'»с1п«'  н«ч.м;1 
оп1Тра  и  леп;|  <ми1:;1  ;»а  опу  1:Ј>;ггку  спиа«\^у  у  пј»г.«»м  чипу,  а  с;1да  је  п^ма. 
И  ако  та  епинода  иије  утица.1;|  па  радп.у,  6»чпе  са  сним  н;1  м<'сгу,иеЈ1  П'» 
једриии  и  жин«>.м  ко.1оригу  «м1«>ме.  1>а1»  ј«^  да.1ско  (гнажпиј;!  бпла  и  по  пеп1- 
тачкој  изр;ци  и  по  и1>актичпо.м  успеху,  него  пгго  је  п.  пјј.  опа  у  И.  чину 
сл  А.тмпије.м  Рипидо.л!,  6«»г<>с.1оно.м.  -\ли  поред  спи\  тих  ом:п(>их  пј)оМ(Ч1:1 
остао  је  1.  и  *Ј.  чип  исго  онако  напим.1>ив,  жии  и  једаЈ>,  1:;ј«1  1пг«»  б^шс  и 
у  ирној  иаради. 

Ра(Ч1.1ет  и  свЈппетак  је  пЈ>срадом  много  добио  И  ;1Ко  јоП1  и  сад;|  и«>- 
кавује  пестал;1н  кј^^ж,  оп^зт  с(ј  .мо;1:е  Ј)е1»и,  да  се  »-јј^^тно  И8бег.1»>  «)П|>,  пгг*« 
се  с  Ј>азло[«1.м  .мој);1.1<)  ламеЈпгги. 

ИоИ\ар;|  је  у  Ј)а(Ч1.1ету  пе(гт;1.1о,  На  његоно  место  (.'у  до|[1лс  с;1  сним 
природпе  пос.1едице  опог;!,  тто  је  у  аап.1сгу  ЦиФрић,  д;1  и.ч1они  свога  су- 
па])Н11ка  код  (Мапе  и  сгЈ)И1^а  јој,  ;и1ИЈ)а  се  с  Лејом  ПЈ)акгик;пгЈ«)М  иачс.1- 
нипггна,  иодлацем  к;1о  што  је  и  сам.  Леја  му  ва  нонце  напише  допмс  у  п«»- 
впне  п])«>тии  опога  н6оЈ)а.  и  И/1о6.1ичи  .т.удв  као  8.1иковце  и  бунтониико.  а 
најже1пће  ДЈ)агомиЈ)а.  Које  то,  а  које  гоиења  ТЈ>ивунона  и  п,ог«»в  отпо]>. 
побупи  пЈ)отииник«»,  те  Ј)у.1,ом  пођу  пред  ТЈ>ивупову  кућу,  да  г;1  силоз!  па- 
гоне  на  останку  носл;1ничк(>г  мандат;1.  У  томе  жагоЈ^у  и.чј)оди  се  неслога 
и  туча  .ме1)у  (^амим  па])тијама,  тако,  д;1  их  в.1ас.т  Ј)аст(;Ј»а.  (.'ве  пгго  ј«;  том 
сценом  учип.епо,  то  јо,  да  је  Трнвун  пое.10  по.к^жио  маидат  и  д;1  се  Ци- 
ФЈ>ић  у  «>иаспости  показ;1о  не  као  иЈ^пјато.!,  ТЈ)ивупово  куће,  нег«)  к.чо  под- 
лац  и  кукавица,  кога  сви,  па  и  сам  Тривун,  моЈ»а  пЈ>08ИЈ)ати.  Тиме  јо  на- 
Ј>аино  Огана  од  ЦиФЈ)ића  ос.1о6оћена;  а  томе  јс  веК  КЈ»;1Ј п.о  ПЈ)еме.  јоЈ»  со 
од  ж;1лости  би.га  иобо.има. 


Матица  Српска.  153 


И  сулуди  Максии  добпо  је  другу  позицију.  Рлигарено  му  јс  поље, 
да  мончС  поиранити  своју  погјкмпку. 

•1Сад  је  'Гривун  по.1ожи4»  мандпт,  пично  ппио  кретањс  окп  ш1бо]>а. 
(.'ио  су  партаје  ва  (.-танка  некада  продседнпка  опоме  зоору  против  Трнву- 
иа.  (.'танко  је  п.1а11ао  дугове  и.и\ои(>  Трив\'ну,  и  има  11>сгове  облигације 
у  рукама.  Само  .Макгим  је  другога  М11>еп>а.  Уииде«»  <'«оју  пог]>еи1ку  прома 
Д]1агомиј>у,  па  је  Ј)ад  да  помири  Т^^инуна  тиме,  1пт<»  ће  га  опет  ва  поста- 
ника  ииаб]»ати.  У  тој  ]1аме))и  еалоио  иаЈ1'.1анниЈе  коЈЈтелие  у  своју  КуЈ.у  па 
д«1Говор,  и  почпс  )»адиги  па  ТЈ^инуна.  Станку  Ј1?  ноћ  ])екао  да  су  сни  про- 
тив  1и.'га,  П1ГО  ј(?  и  опст  п])одао  ••о.имацијс  ТЈ)ивупу,  а  ко))Т(Чпима  да  их 
је  ('танко  илдао.  Тим  пачином  п^к-тигао  јс,  да  сни  <1аједпички  иабеЈ)у  опет 
ТЈ)инуна.  ТЈ»инуп  ес  понј^чги  и  покаје,  пгг<>  Јс  |1ади1>.  поД(>])с  пЈ)и>шапи1^с,  по- 
.ми]»и  гс  с.  Д])аг-|1.ми)>ом   н  да   му  (^гапу. 

Ио  п);|>мс  сс  ипдп,  да  Јс  он.чЈ  Ј^асц.ит  .мпо[-и  пј)иј)одпиЈи  од  пЈ)Вога 
и  да  Је  упЈани  у  п«?и«»Ј  о])гаискоЈ  снсми  са  нап.кгом.  ('гЈ)асги  и  ааблудс, 
пгг«.)  су  опе  1»с11(1г  и  д<|  слда  ноди.и*  и  каподи.и',  нодс  их  на  ме^^усо^мк'-  су- 
кобс,  а  тим  1|))и.111к<1м  истиму  сс  Јоп1  '.КИН.1.С  |;аЈ)а1;г1:))П  поЈсдииих.  Ци<1>ри)1 
11^  1:у1са|;ица  п  .тугка.па  у  п))т|Ј  опаспосги  папугпга  и  ТЈ)инупа  и  Стапу. 
СаснимЈс  да1>.и*  пај)ак1и1,  д.м  Тј^инуп  гако1\ч  чо1:с|:а  моЈ)а  п)1ен])(^-гп ;  да  га 
мо)»а  п;ј  1;у1»с  и.«'»ац1гги.  Макси.м  Јс«:гс  су.туд,  а.ш  Јс  попгпм!:  ПЈ)и:и1аЈе  да 
Јс  скЈ)Ини1»,  па  Ј«'  Ј)ад  да  П'»п)»ани.  То.имсо  Јс  јип1  .1укан,  да  опс  .1>удс,  пгго 
с>  ок«»  11.(ма,  <»(')Ј).1ап1,  да  ТЈ)ИЈ!уна  ('»иЈ)аЈу.  '!'••  П(».ми])и  унЈ)с1)«ЧЈу  сујету  Тј)И- 
|{ун<»ну,  и  гимс  Ј(^  (ммад.чп  паЈснанптји  ■^•актпЈ),  коЈи  сс  П))«»гинио  ми)»мом 
п:))1аниап.у  (м:иЈу  псн^имика.  Кад  (Ч'  Т)>инуп  по.ми))Ио  са  сним.ч  сн<»Јима  П))о- 
1'инпи101ма,   псма    г.ипи>  ]1:|:(.и»г;1,  да  с(.'   пс  по.миј)и    и   с  Дј).чгоми))ом  |)с«»- 

«м1Го  кад  до;И1а.  да  Д)»аг«»ми)»  ипј«'  г«»мс  К')»И1;,  и  да  Јс  »»и  Ј«'дипи,  коЈи 
ааслулсуЈс  ('тапу.  Ои  ј«-  уп)»ан«»  ду.кмиис  Д])аг«»ми)»ог:,  Јсј»  Јс  онаЈ  <м1Ј)«»мах 
^•''»ог  њ«ма  сгј»ад.чо,  па  га  по.миЈ»уЈс  гимс,  1П  го  га  уаима  :»а  ;1сга.  Па  гаЈ  на- 
чип  помиЈ)(ми»  Јс  (м:«>.  пгго  јс  на.1..'1.1«»  п<»ми))иги.  Л1:1»  Јс  к«»  1ПТ(»год  у  т<».че 
П(Ч'ПоЈ).чау.му  и  пЈ»сГЈ»пИ(»,  пиЈс  п«»1и'«»  тЈ).чг'а,  1им'«»  с.е  г«»га  с  в(?с«м.с.м  сеК.ч. 
Кад  г,(.'  ЈоП1  д<»да,  да  јс  (мк-  г««  у  г.ичнпомс  иансд«'П«|  ма.Г  нс  ис.тим  начипом 
1:а«»  и   I.  и    II.  мии,  (»пда   К«-  сс  .1а(М1«»  ••п]»<»стиги  П1»  к*«»Ја  о.ма11.а  пссигу)»п«»ст. 

Од    1ИХ.   и   ;|1:«|   м:1.1и\    пш  ]»сП1;1К';|   и    'Г(МИ1:о}|а   сн«)  пеко.шк««. 

Д;»  сс  д.||:а'.1:с,  да  Јс  1^и*1>))и1|  п«|Д.|;|  п;|)»ан.  пијс  г]»с«'»а.1;|  читана  сцс- 
п:1;  пијс  Т)»с«>;и»  го.шки  нспггачки  ;|п;1)):1Г.  1^и<1>])и1|  Ј«'  нсћ  у  :1а11.1егу  тако 
Ј:1(МИ1  и  одлучп(»  ]|;|1;)»тап.  да  Јс  т«»  нећ  ])спстициЈа.  ;и:«»  се  г;и:«»  дуг«»  •• 
т«»мс  )>;1ди.  М(мт  (ч;  чипи,  да  Јс  читана  та  <м^(М1а  могла  иж^сгати,  или  се 
|'»а)»  с.а    м;ми.м    нијсим  «мп1:*>одам;1  и   пагон(Ч'Тим;1    у  11.    11))елиги. 

'Ј'а  јс  сцепа  и  са  Д])уге  ст])ат.!  «јд  с,1а<'»е  ДЈ)амскс  и  сстотичкс  вјјсд- 
посги.  .\|:о  «е  }:с11  Ј);|Д11.а  «>н«»га  комада  није  м«>гла  д«)иЈ)1Пиги  <'»са  гако  ДЈ)а- 
(.'тичпих  с.Ј)(Јсг;1н:1  ка«>  пгго  их  Је  у  оноЈ  сц<м1и,  ('ЈаЈ)  се  пиЈе  моЈ^^ик)  то  дна- 
Ј)сд  ИСТИЦ.ЧТИ.  Пек-а  јс  та  ДЈ);и'Тика  у  овоме  ко.м.ч,уг  до  некле  потпуно  .мо- 
гивиЈ)аиа  ка1)акт(;Ј»и.ма  и  ситуацијама,  «»П(!Т  се  могла  »'»а])  а;1К*и»нити  ч.ч  пи- 
г«»миЈе  •тмЈрмс.  Пе  м«»Ј)а  се  ујтк  песпик  а^цнжити  до  иајпижих  нинипа  .1>уд- 
ске  сграсти  —  упран(.»  до  чоисЈса  у  каЈ^икгггури     -  н  да  осгапе  ве[)аилри- 

„Логопис"   148.  10а 


154  Матица  Орпска. 


Ј)||Д||  II  ништиии.  Лко  јг  оаш  и  иа  т  ириси.кеи,  догта  јн,  дл  тп  1'а.мо  јед- 
иом  нагоштти.  Д1им{(1||;1мл  јо  оииа  у  акциЈи  аа  ирелк!  нгиЈр.ч  гт]>аиакп.  иа  и 
ако  си«*  ср  ТО.М0  у  прии  мах  ммгли  гмијаги,  ио  друЈ^и  иуг  и  у  'мГшл.ном  01»Ју 
Ш'.  моисеми.  Иарламснтарпа  и  иартиЈска  н».';:|имосгт  скиЈу  ис«»Г»а  онога  д«ма 
и;ии1))с  118  с>в;1ке  ))с'Ч11,  ив  снаког  ко|).'1ка,  иа  ако  јо  то  цел  ии]пчева,  да  н.у 
нок.чжн  11   илоб.шми,  у(М10о  јб  и  бсн  боја. 

Комарац  је   —  чипи  ми  с»^    --    хмтимичио    каракгераи.   ИсК  Јс  ум^^г- 

ИИМКа    НСКорСКТНОСТ,    1ИТо    1С    11ј)ССГап.1.М      Г.1ух.     ИјШПИ      уМОТИИК      Пе    ИИ.1а*/1С1 

тс.1ссну  махну  моиска  1П)Дсмсху.  .Јоп1  јс  пск^орскгниЈс,  пгго  упрапо  страда 
ни  к|)ив  ии  ду:кан.  1!»см'опо  сг|»;1дап.(<  Јссгс  д]»асгимпа  епинод.м,  коЈ.ч  Кс  Ја- 
з1:1М11о  наЈи!  одаива  са  га.^сриЈс,  .ч.1и  ниЈс  уметнимки  (гткоц.  Пнравно,  д,ч  се 
П)»акт11чли  уметпик  мора  по  где  када  оскрт;гги  и  па  он.1Ј  глас.  коЈи  баш 
није  тако  меродакаи  у  н.(М'окоЈ  кспггини.  Лко  је  писац  на  то  миолио,  ц«.- 
»•гигао  Је  скоЈу  цел. 

ГСад  ј»есимира.мо  пло  смо  до  сад;1  рск.1и.  и:1.1;1ни,  да  Јс  «11око  Добд*-, 
у  евоЈоЈ  покој  преради,  комсдиЈ;|.  кој;1  гл.чкпом  цс.тном  <м(оЈом  одгов.ч})а 
најбитниЈим  нахтсвим;!  дрпм.чтургиЈе.  И  ако  се  и  с.чда  мора  призпати,  да 
јс  8;и1лет  д;и1еко  п])остиЈи,  па  ип;1К  нато  духокитији  и  о]1Игин.'и1пиЈи  од 
|К1сп.1ета,  опет  сс  пс  мо.кч'  Ј)с1и1,  да  ком;1д  у  око.м  об.1ику  пс  пЈ)етстаи.1,,ч 
досга  ;кииу  и  свсичу  о])гапск>  цсмипу  са  опЈ^акдаии.м  кауа.члним  психо- 
.10П1КИ.М  момснтима.  ПаЈкс1|;1  к]).1ина  тога  Ј^ада  Јс  Г)о:ј  сумп.с  то,  п1То  Је 
сложен  ск1)о:1  ин  и:11пи\  ПЈ)И.1ика  и  пспјимик.ч.  и  пгто  ћс  бсм  сумње  иЈ^сма 
томе  иа  пас  (мкт/кпо   угиц.тги. 

К.чко  је  у  п:1с  м:и1о  оЈ)игип;и1них  П1.ч.1.иких  иг.ч])а,  на  које  се  може 
и  Г0.111КО  добЈ>а  Ј)ећи,  то  сам  »л  нагЈЈад}*.  Г.  И.гић  Је  по  свима  1^)иликаиа 
даровит  пометннк  у  ДЈ)а.мскоЈ  иеп1типи,  па  Је  бо.1,с,  да  му  во.1,у  пе  суаби- 
Јемо  Ми  нисмо  тако  сЈ^етии  да  .моисемо  одабиЈ^ати,  како  ми  хо)|емо,  и 
увск  се  мо]);имо  и  томс  ])адокати,  1;;1д  сс  ука*/Ке  С»л\>  <»по.  пгго  (»дго||;1))а  наЈнре- 
мим  аахт(МИ1ма.  И.ч.1,да  Кс  се  тим  иамипом  п«»стићи  ча  нско  нЈ^еме  он«»,  јм 
мим  с.ни  тсжимо.   Кад  до1^смо  Д(»  тога.  сме1»смо  бити  и   Ј)Иго))онниЈи.** 

Ч.ичп  Д]).  Ми.1;и1  (':11И1)|   као  ДЈ^уги  о1^(М1>ип;1М  с.1а;кс  се  га  том  оценом. 

Па  осноку  тих  оцена.  и  на  оспоку  он.1ап111ен>а  г.тавне  скупштине. 
одре1)уЈе  (ч»  писцу  М.  .1.  И.шКу  ча  спомснуто  дело  његоко  награда  од 
ЦМ)  Фо]).  ив  Фопдл   накипог  под  уобим.чЈеним    услокима. 

Састанак  кв»ивсевног  одбора  10.  (22.)  декехбра. 

17.').  ('ск])ега]»  п|)сд.^''*'*^^  «•'•  ^•''^•гопис"  мл^шак  СтоЈапа  Понако- 
н  и  II  а  под  нас1оком :  „;{.1атоусг  Деспота  Ланарл.  Опис  старога 
1)уконпса**. 

Ирима  се  и  да  се  шга.мпа  у  пј)НоЈ  скесци  „Лстописа",  :1  нлгра^^а  Ке 
с.е  писцу  одрсдити,  к:јд  м.1аиак  на  скст  ина1)е. 

17<).  Исти  секЈ^ета])  Јав.Ђ:1,  да  му  Је  Стојан  Покаковић  ич  1>е4»- 
ГЈ).чд:1  пис;1о,  да  !,*•  нл  коЈи  дан  готок  бити  са  скоЈом  ке)|ОМ  студијом,  коју 
је  наменио  „Легопису".  СгудиЈа  та  поси  име:  „Иос.1едн>и  Браикони- 
Ки  у  историји  и  у  народном  певању.   (14б«) — ^бЗ^)**. 


Матица  Орпока.  155 


У  тој  (ггудијн  раг111)ан.1>:1Ју  ее  хисторијски  доги));|јп  поменутога  в|»е- 
мона,  који  су  дан.пс  у  11ст(»))1|јлм.ч  11|»«К'Т«>  аасути  иоррошкдма,  па  опда  сс 
г  гнм  св(П'и.1ом  у  |>уци  рлцјатњапа  народно  нссииттко  о  јуиацим.ч  ист«>га 
ирсмсна,  о  1)еограду  и  Лк:1.1И  и  о  Порчи  од  Лва.1е,  о  ЈакшнКима,  о  ^м.пј- 
Дсспоту  Иуку  и  Ћејмелену  Ллпји. 

Ипсац  желп,  да  му  се  та  студија  1пт«>  пре  П1таипа  и  да  му  с.е  та 
р.чдн>а  његова  награНује  по  табаку. 

Увима  «*е  па  поцол.но  нн.чп.е  <•  тим,  д«  »ч*  писцу  учипи  по  же.т>и 
п*сгоној. 

177.  Др.  Милан  (.■аниК  у  II.  Саду  под  4.  дец.  о.  г.  нн  о^^^уку 
под  6р.  1Г}8.  К.  О.  о.  г.  ј<ч1и1>а,  да  је  прочитао  чланак  Марка  Цара  иод 
насловом :  „Бајрон  у  Италији*'   и  препоручује  га  вн  награ^\у. 

Па  пенону  тог  мип1л>ењн,  од]>в^)ује  с^?  писцу  ва  спомепути  чланак 
у  име  награде  20  Фор.  н    вр.  ин  Фонда    накииог. 

181.  Ганри.к)  Иитконић  ии  Београда  подноси  ва  „Летопис'*  сиоЈ 
гастанак  под  пасловом  :  „ Б  и  о  г  ]>  а  ф  и ј  а  ,Т  о  и  а  п  а  И  и  т  к  о  н  и  ћ  а**  и  же.1и 
дм  се  награди. 

(*астаиак  т.чј  имнеКе  до  7.  1пта.чпаних  табака 

Ч.1аи  кн.иженног  одел>ења  Јонан  БошкониК  у  писму  сном  јаклмЧ, 
да  јс  спомепути  рукопис  прочитао  н  да  на.1а8и,  ;^  аас^ужује,  да  изн1;е  у 
„Летопису'*,  по  П1ТО  је  стнар  сл  свим  до<'>ра. 

Прсма  ТО.М  мип1.1>ењу  п]>11м<ч  се  споменути  саставнк  за  „Лстопис '  и 
писцу  Ганри.п'  ИиткониКу  одјИ'1)ује  се  у  име  н<чграде  на.  њега  150  Фор. 
.1.  н]).  и.ч  Фопда   пакипог. 


.« 


ч 


ЈИ^-