(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Biljana Sikimic - Banjasi na Balkanu"

EAH>AIIIH HA BAJTKAHY 
H^eHTHTeT eTHHHKe 3ajeflHHii;e 




VSr 



SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS 
INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES 

SPECIAL EDITIONS 88 



THE BAYASH 
OF THE BALKANS 

Identity of an Ethnic Community 



Edited by 
Biljana Sikimic 

Series Editor 

Dusan Batakovic 

Director, Institute for Balkan Studies 




VSr 



BELGRADE 

2005 



CPnCKA AKA/JEMHJA HAYKA H YMETHOCTH 
EAJIKAHOJIOLQKH HHCTHTYT 

nOCEBHA H3£AIiA 88 



BAH>AUIH 
HA BAJIKAHY 

H^eHTHTeT eTHHHKe 3ajeflHHu,e 



YpeflHHK 

EHjtaHa ChkhmhIi 

ype^HHK noceGHHx H3#aH>a 

Jlyuiau EaTaKOBHh 

AHpeKTOp BajiKaHOJioniKor HHCTHTyTa CAHY 




VSr 



EEOEPA/J 
2005 



YpetjHBaHKH ofl6op / Editorial board 
Otilia Hedesan, EHibaHa ChkhmhIi, IlpBocJiaB Paflnh 

PeiieH3eHTH / Reviewers 

peaoBHH HJiaH CAHY Jby6oMHp Ta/uih 

npocb. np flparoibyG "BoprjeBHri 



IIpHXBarieHO Ha ce,a,HHUH O^eibeita hctophjckhx Hayica CAHY 

24. jy H a 2005. 



H3pa^y h irrraMnaifee 36opHHKa (JmHaHCHpano je 
MHHHCTapcTBO HayKe h 3auiTHTe ^chbothc cpe^HHe PenySjiHKe CpGnje. 

Publishing of this collection of papers was financed by the Ministry 
of Science and Environment Protection of the Republic of Serbia. 



36opHHK ce oojaBJtyje y OKBnpy pa/ia Ha npojeioy 6poj 2167, no,zj Hacno- 

BOM „ETHOJTHHrBHCTHHKa H COHHOJIHHrBHCTHHKa HCTpa>KHBaH>a H36ernHua 

h MyjTTHeTHHtiKHx 3aje,o;HHiTa Ha EanKaHy", kojh <f)HHaHCHpa MnHHCTap- 
ctbo 3a Hayicy h 3aniTHTy acHBOTHe cpe^HHe PenyGjiHKe CpGnje. 

This collection is the result of the Project N° 2167 entitled "Ethnolinguistic and socio- 

linguistic research of refugees and multiethnic communities in the Balkans" financed 

by the Ministry of Science and Environment Protection of the Republic of Serbia. 



CA^P^CAJ / CONTENT 



Ewbana CukumuH 

BAftAHIH HA BAJIKAHY 7 

The Bayash of the Balkans 

Otilija Hedesan 

JED AN TEREN - TRESNJEVICA U DOLINI MORAVE . . 13 

A Field: Tresnjevica, on Morava Valley 

Cocpuja MuAopadoeuh 

CKHHA 3A ETHOJIHHrBHCTHHKA HCTPA^CHBAItA 107 

nOfljyXOPCKHX nOMOPABCKHX CEJIA (TPEIIIH.EBHIIA) 
Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor 
Mountain and on the Bank of Morava River (Tresnjevica) 

Marija Ilic 

„IZGUBLJENO U PREVODU": ROMI U DISKURSU SRBA 121 

IZ TRESNJEVICE 

"Lost in Translation": Roma in the Discourse of Serbs from Tresnjevica 

Tlpeocnae Paduh 

OHJIOJIOIHKE EEJIEUIKE O EHJIHHrBAJIHOM CEJ1Y 

CTPH)KHJiy y IIEHTPAJIHOJ CPEHJH 145 

Some Philological Notes about the Bilingual Village Strizilo from Central 
Serbia (On the Basis of the Folkloric Material) 

Anemari Soresku-Marinkovic 

NAPOLITANCI IZ MEHOVINA 175 

The Napolitans of Mehovine 

flpazana PaiuKoenfr 

PA3rOBOP HA rPOBJty: JE3HK CBETE CTAHKOBHTiA . 201 

Conversation in the Graveyard: Sveta Stankovic's Language 

Svetlana Cirkovic 

OD KAVKAZA DO BANJICE: MECKARI 219 

From the Caucasus to Banjica: bear tamers 

Biljana Sikimic 

BANJASI U SRBIJI 249 

The Bayash of Serbia 



Mazdanena C/iaeKoea 

PYflAPH y HCTOHHOJ ByrAPCKOJ H JEBAHTiEOCKH 

nOKPET 277 

The Rudari from Eastern Bulgaria and the Evangelistic Movement 

Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic 

KULTURA I EMOCIJE - CIGANI RUMUNI I OPAZANJE 

EMOCIJA 295 

Culture and Emotion — Romanian Gypsies and the Perception of Emotion 

ffyman ffp/baua 

HHIiyJLHTiKE KAJIAJIIHJE 311 

The Tinkers of Cipuljic 



AyroPH 321 



EuAjana CukumuH 



BABAUIH HA BAJIKAHY 

Ha caMOM noneTKy noTpe6HO je pa3JacHHTH Heice TepMHHOJioniKe 
He/ioyMHiie. Y obom 36opHHKy pa^oBa ycnoBHO ce kophcth cthohhm Ea- 
vbawu fl,a 6h 3aMeHHO GpoJHe ,apyre chhohhmhc TepMHHe kojh ce cpehy Ha 
TepeHy h 03HanaBajy roBopHHKe hckouhko pa3JiHHHTHx pyiviyHCKHx /nija- 
jieicaTa y CpGnJH h uiHpe y naHOHCKOM h 6anKaHCKOM npocTOpy. TepMHH 
Eawauiu yBe^eH je y HaynHy jiHTepaTypy ^a 03HanH Many eranHicy rpyny 
Koja Ha flaHauiH.oj TepHTopHJH Cp6nje, XpBaTCKe, BocHe h XepneroBHHe, 
ByrapCKe, MaKe^OHHj'e h Ma^apcKe >khbh HaJMaite ^Ba Beica, Koja ce CBe 
30 CKopo 6aBHJia ymaBHOM H3pa,a,OM npe^MeTa o^, APBeTa, npaBocnaBHe 
hjih KaTOJiHHKe BepoHcnoBecTH h pyMyHCKor MaTepiter je3HKa. OBy eT- 
HHHKy rpyny, 36or H>eHor nojiyHOMa/jcicor Ha^HHa >KHBOTa, MeHrajiHTeTa 

H OApeljeHHX (J)H3HHKHX KapaKTepHCTHKa OKOJIHO CTaHOBHHIHTBO CMaTpa 

U,HraHHMa. TepMHH Kapaenacu 03HanaBa npnnaaHHKe HCTe eTHHHKe rpy- 
ne Koja h ^aHac >khbh ymaBHOM y ceBepHHM h ceBepOHCTOHHHM KpajeBH- 
Ma BocHe. HcTa erHHHKa rpyna caMy ce6e y CpSnJH h Bojboahhh Ha3HBa 
pa3JiHHHTHM HMeHHMa: Earhawu, Pydapu, PyMymi, Kopuiuapu, na h py- 
MyncKu/enaiuKu I^uzanu. Y XpBaTCKOJ h Maljapcicoj Ha3HBajy ce Eejaiuu, 
y PyMyHHJH — Eajemu, a y ByrapcKoj Pydapu. 3a CBe OBe 3aje,a,HHne Ka- 
paKTepHCTH^Ha je ynoTpe6a HeKor oj\ pyMyHCKHx ^HJaneKaTa Kao MaTep- 
H>er je3HKa h Heno3HaBan>e poMCKor je3HKa. Cicopo cbh Ea&aiHH/KapaBJia- 
ch npBoSHTHO cy ce yrjiaBHOM 6aBHJiH je^HOCTaBHOM npepa/],OM ,npBeTa h 
CBHpafteM Kao ^onyHCKHM 3aHHMaH>eM. y XpBaTCKOJ, MaI)apCKOJ h 
BanKOJ no BepoHcnoBeera cy yraaBHOM KaTOJinHH, cbh ocTanH cy npaBO- 
cjiaBHH, y HOBHJe BpeMe yoneH je npejia3aK Ha npoTecTaHTH3aM, noce6HO 
y ByrapcKoj. 

IIpBH eTHOJioniKH no^anH o BaaanrHMa y Cp6nJH Mory ce HatiH pa- 
cyTH y paaoBHMa TnxoMHpa "BoptjeBHtia, a KacHHJe cnopaflHHHO h apyrHM 
onniTHM CTy^HJaMa nocBeneHHM PoMHMa. 



8 Babaluh ha Bajikahy 

O EaitaiiiHMa y MaI)apCKOJ nocTOJH noce6Ha HaynHa JiHTepaTypa 
Kao h ^HJaireKaTCKH pe^HHUH; a o EaitainHMa y XpBaTCKOJ naK h /jHJajieK- 
tojioihkh onnc je/jHor ojj roBOpa H3 nepa pyMyHCKor jjHJajieKTOJiora Hh- 
KOJiae CapaMaH/jya. ToBOpH Ea&aHia y Cp6nJH Hay^HOJ jaBHOCTH cy 6hjih 
no3HaTH caMO npeKO je/jHor Ma&er pa/ja pyMyHCKor jiHHrBHCTe EMHjia 
rieTpoBHha H3 1938. ITocTojeha Hay^Ha JiHTepaTypa o EaitaniHMa Ha py- 
MyHCKOM je3HKy fleTajtHO je aHajiH3HpaHa y pa/jy OTHjraje Xe/jemaH y 

OBOM 36opHHKy. 

H 6ocaHCKH KapaBJiacH pejiaTHBHO cy jjo6po no3HaTH y HayijH: H>HMa 
ce xpajeM 19. BeKa 6aBHO yrjie/jHH 6ajiKaHOJior TycTaB BajraHjj, a HeMaHKH 
nyTonncaii XaJHpnx PeHep 1897. noMHite Kapae/iaxe Kao IlnraHe Koje je 
cpeo kojj BjiaceHHH,e. y hcto Bpeivie KapaBJiacHMa je 6hjio nocBeheHO h He- 
kojihko eTHOJioiHKHx CTyjjnja, ojj kojhx cy HeKe Gnjie h npe/jMeT 036hjlhhx 
ocnopaBafta npe CBera 36or HaiiHOHarnie Te3e Kojy cy 3acTynane (y nHTaity 
cy CTyjjnje pyMyHCKHx ayTOpa Hcn/jopa JeinaHa H3 1905. h CTyjjnja Teo/jo- 
pa OnjinnecKya H3 1907. H3 capajeBCKor TnacHUKa 3eMa/bCK02 My3eja, Koja 
je oojaBjteHa h Ha pyMyHCKOM je3HKy). CyuiTHHCKe npHMe/j6e Ha cDHjinne- 
CKyoBy cTyjjHj'y o KapaBJiacHMa HMajiH cy 6poJHH 036hjbhh ayTopn ca no- 
^eTKa /jBa/jeceTor BeKa, Mel)y KojHMa je h Thxomhp ToopljeBHn, nojieMHKa 
je BoljeHa oko TBp/i&e obhx pyMyHCKHx ayTopa jja cy KapaBJiacH — PyMy- 
hh. Ojj OHJiHnecKyoBHx 3annca npo6y BpeMeHa H3/jp>Kajia cy, nnaic, HeKa 
eTHorpa4>CKa 4>aKTa (oh ce y tom norjiejjy 3anpaBO ocjiaitao Ha noy3/jaHe 
TepeHCKe 6ejiennce ToMe /IparHheBHna) h cnncaK MecTa y KOJHMa cy Kapa- 
BJiacH ^CHBejiH y Bochh KpajeM 19. BeKa. Hobhj'hx nenoBHTHx cryjjHJa o Ka- 
paBJiacHMa y Bochh HeMa, TaKO jja cy BeoMa /jparoneHH nojjanH o pa3Me- 
niTajy KapaBJianiKHx Hacejta y eTHorpa(J)CKOj rpaI)H. 

Ha ocHOBy no/jaTaKa Koje je ype/jHHK obot 36opHHKa jjo6ho ojj ko- 
jierHHHiie rop/jaHe AjieKCOBe H3 CKonjta h hchito ocKy/jHe eTHorpac|)CKe 
rpatje, npoH3Jia3H /ja h y MaKe/jOHHJH, y cejiHMa okojihhh KonaHa (Ea&e, 
HcTH6aH>e, CoKOJiapuH, IlHCHHHa) nocTOJH MajioGpoJHa eTHHHKa rpyna 
Kojy OKOJiHo MaKe/jOHCKO cTaHOBHinrBO HMeHyje Kao Jjpuu Bnacu, Ce/i- 
cku Bnacu hjih Pomcihcku Ljuzcmu, hhjh ce npHna/jHHHH /jarac /jeKJiapH- 
my hjih Kao MaKedoHifu hjih Kao B/iacu a roBopHJin cy hjih join yBeK Kao 
MaTepitH je3HK roBope hckh pyMyHCKH jjHJajieKaT. Ojj CTapHHe cy ce 6a- 
bhjih ropa/jOM KOTJiOBa h BpanaH>eM. 

IlpeMa no/jainiMa EjieHa MapyninaKOBe h BecejiHHKa IIonoBa H3 
Co(J)HJe, y Hacejty 3e(J3HpH, y 6jih3hhh Athhc, h jjaHac >khbh rpyna Py/ja- 
pa Koja roBopn pyMyHCKH je3HK. Pe3yjiTaTH o6hmhhx TepeHCKHx HCTpa- 
3KHBaH>a Bahama y CpGnJH Koja je o6aBHO BajiKaHOJioniKH HHCTHTyT CA- 
Hy, Eeorpa/j, noneBHiH ojj, 2002. /jo JjaHac, noKa3yjy nocTOJa&e, ycnoBHO 
pe*ieHO, jyacHor 6aH>aniKor/KapaBjiaiHKor KOHTHHyyMa kojh rene ojj, ce- 



BHjtaHa CHKHMHh: Babauih ha Bajikahy 



BepHe BocHe luhpokhm nojacoM IlocaBHHe h IToflyHaBjba h cnyniTa ce 
IloMOpaBjbeM CBe j\o cena EepHjte koa npOKynjta, Koje je h HajjyacHHJa 
TanKa y kojoj BaitainH/KapaBJiacH y Cp6HJn /jamc acHBe. IlpejiHMHHapHH 
cnncaK 6aH.aniKHx Hacejta y CpdnJH, kojh ce ^ohoch y HacTaBKy, npBH 
nyT je oojaBjteH 2003. ro/pffle. OBaj cnncaK je KacHHJHM HCTpa^cHBaitHMa 
TiejTHMHtiHo HcnpaBibeH h npeu,H3HpaH, ann He y norjieay ochobhhx apea- 
jia 6aH.auiKHx/KapaBJiauiKHx Hacejta y CpGnJH. 

Pe^ocjie,n, pa^OBa y obom HHTep,a,HCLi,HnjiHHapHOM 36opHHKy yrnaB- 
hom cjie^H reorpa(J)CKH npHHH,Hn, npHMe&eHe HaynHe aHanroe npHna^ajy 

KJiaCH^HOJ eTHOJIHHrBHCTHHH, aHTpOnOJIOHIKOJ JIHHTBHCTHIIH H COHHOJIHH- 

tbhcthuh. Ha noneTKy 36opHHKa Majiy u,ejiHHy HHHe Tpn pa^a HacTana 
Kao pe3yjiTaT TepeHCKHx HCTpa>KHBaH>a je/nror cena y ^ojihhh MopaBe: 
cejia TpeniH>eBHu,a (pafl,OBH Othuhjc Xe^eniaH, Co(J)HJe MHjiopaflOBHh h 
MapHJe Hjinn). Pa/i Othuhjc Xe^emaH 3acHOBaH je Ha noTnyHHM TpaH- 
CKpHnTHMa pa3roBopa H3 OBor cena, ajm, ynpKoc cbom H3y3eTHOM jihh- 

rBHCTHHKOM H aHTpOnOJIOUIKOM 3Hanajy, OBH TpaHCKpHnTH HHCy MOrJIH 

6hth o6jaBjteHH Kao HHTerpajiHH ^eo 36opHHKa. CjiHKy o noMOpaBCKHM 
BaaauiKMa aonyitaBa coHHOJiHHrBHCTHqKa h (^ojiKnopHCTH^Ka CTy^HJa 
IlpBOCJiaBa Pallia nocBeheHa ceny Ctphjkhjio. J\b& pa^a ce 6aBe H^eHTH- 
TeTOM h rc-BopoM Bahama 3ana^He CpGnje h to HacejteM MexoBHHe y 
6jih3hhh Bjia^HMMpaiia (npHji03H AHeivrapH CopecKy-MapHHKOBHn h 
flparaHe PaTKOBHh), a eTHOJiHHrBHCTH^KH npHjror CBeTnaHe TiHpKOBHn 
ocBeTJtaBa Eaitaiiie — MenKape H3 yp6aHor je3rpa rpa^a Beorpa,n,a — H3 
MapHHKOBe 6ape. CyMapHH nperjiea, fl,aHaniH>er CTa&a GaitaniKHx Haceiba 
y Cp6nJH h CTy^HJa cjiynaja Tpn reorpa(J)CKH, ann h hctophjckh y/jajbeHa 
6aH>aniKa nyHKTa (oKonHHa ripnGoja, hh3 Hacejta y ceBepo3ana^Hoj Ba^KOJ 
kojh ce HacTaBJta CBe ,n,o rpa,a,Hna Moxana y Maf)apcKoj h 3aTHM Hacejte 
BpaiteBO Kao #eo HoBor Beneja y BaHaTy) H3noaceHH cy y npHJiory BHjta- 
He ChkhmhR. Ilpo6jieMaTHKy Eaitaiiia H3 yraa flpyuiTBeHHx HayKa ocBe- 
TjtaBajy npHjio3H Mar^ajieHe CnaBKOBe h KoayTopcKH paa AneKcaH/ipe 
Kocthh h JacMHHe He,o,e.rbKOBHn. Cno^ceHa cnHKa eTHHHKor H^eHTHTeTa 
Bahama y nocne^aeM npHJiory y 36opHHKy, TepeHCKHM SejieniKaMa eT- 
HOJiora flyinaHa Rpjhsme Koje ^.aTHpajy H3 ne^eceTHx ro^HHa ,a,Ba,zj,eceTor 
BeKa, a o/pioce ce Ha LtempajiHy BocHy, floGnja join je^Hy ^HMeH3HJy. 

HcTpa>KHBaHKH thm BajiKaHOJioiHKor HHCTHTyTa CAHY flyryje bcjih- 
Ky 3axBajiHOCT cbhm EaitaiHHMa kojh cy HMajin pa3yMeBan>a h CTpnjt>eH>a 
3a necTO Hcupnjbyjyhe HHTepBj'ye. KaKO je OBaj 36opHHK 3acHOBaH HCKiby- 
tobo Ha TepeHCKHM HCTpa>KHBaH>HMa, He 6h hh Morao 6hth peanH30BaH 
6e3 cnpeMHOCTH caroBopHHKa ^a o^BOje CBOje BpeMe 3a pa3roBop. Iloce6Hy 
noMoti 3a pa,a, Ha TepeHy npyacnnH cy CTaHHMHp — JIajia BapanKH H3 Yjb- 
Me, JByGnma BenaHCKH H3 IlaHHeBa, Ubcthh ByneTHn H3 KpHyna, <t>apyK 



10 



Babaluh ha Eajikahy 



^H3flapeBHli, .zjHpeKTop ,fl,OMa KyjiType H3 IIpH6oja, IlayH Ec /JypjiHh, rh- 
peKTop My3eja y MajflaHneicy, npo(p. flp ToMHCnaB JoBaHOBHfr H3 Eeorpa- 
^a, aicafleMHK Bh/jojico JobhR H3 Eeorpa^a, EpaHHcnaB 06pa,o;oBHh H3 Oca- 
OHHue, Mnoflpar h MnjiOBaH IlaBjiOBHh H3 BepHjta, jip Momhhjio IIonoBHh 
H3 Kou,ejteBa, JaHKO PaflOBaHOBHti, capa/jHHK BanKaHOJioniKor HHCTHTyTa 
CAHY y neH3HJH, KocTa Pomy, ^Hpeicrop PyMyHCKor ^pyuiTBa 3a eTHorpa- 
(J)HJy h 4>ojiKjiop, CBeTa OraHKOBHh H3 MexoBHHa, AHTyH Hcmica H3 Cohtc, 
/jom KyjiType OMOJtHHa, MecHa 3aje/i,HHu,a IToflBpiiiKa, poMCKe HeBJia^HHe 
opraHH3au,Hj'e H3 JIa3apeBHa, Hnina, HoBor Be^eja, 06peHOBi],a, Cohtc h 
TopKa h Cpncxa caMoynpaBa H3 Ey^HMnenrre. 

y TepeHCKHM HCTpa^cHBaiiHMa Bahama Kao nnaHOBH THMa BanKa- 
HOJiouiKor HHCTHTyTa CAHy ynecTBOBajie cy h Konere jthhtbhcth h eT- 
hojio3h Maja ByKHfr H3 Hnma, CMHibaHa T)optjeBHn H3 Beorpa^a, JeHC 
JeHceH H3 Jlajninrra, Ha^e^c KyBep H3 ITapH3a, Teo^op MyHTeaHy H3 Ho- 
bot Ca/ja, MapnjaHa IIeTpoBHh-PHH>o H3 IIapH3a, Taita IleTpoBHn H3 
Beorpa^a h HeHa^ Pa,o,ocaBJBeBHn H3 BoibeBHa. 

EAH>AIIIKA HACEJbA y CPEHJH 



ceeeposauadna Cp6uja 
(IIocaeuHa u IIodyHae/be) 

1. AparfjejiOBaH (Hacejte JenHHaii) 

2. Ba6aJHh 

3. BaHOBO Tlojbe 

4. BaitaHH 

5. BapajeBo 

6. EerajtHua 

7. Bona Peica 

8. BoraTHh 

9. Bor^aHOBHiia 

10. Bpiiapn (koa IIpH6oja) 

11. ByKOBHK 

12. BypoBO 

13. I^yjBKOBHh 

14. HoKeniHHa 

15. flymaHOBo ceno 
(H3a IloacapeBLia?) 

16. ^peHOBaii 

17. ^BopHiirre (koa ,3,ecnoTOBHa?) 



18. ^yBaHHniTe 

19. rpa6oBau (?) 

20. HBepHh (ko,o, BaitaHa) 

21. Ja6ynje 

22. Kajiyl)epnua (hobo HacejbeHH) 

23. KouejbeBa 

24. KocTOJiau, 

25. Koacyap 

26. KpHyne 

27. JlaJKOBan 

28. JleniHHHa (koa BajteBa) 

29. JleniH.aK (koa MopaBaHa) 

30. JlHnojiHCT 

31. JlyKaBHua 

32. JLy6nHHh 

33. Majia MBaHia 

34. Mann MoKpH Jlyr 

35. Mann rioacapeBan 

36. MeflomeBan (,a,aHac pacejBeHH) 

37. MejtaK 



* MacHHM cjiOBMMa HCTaKHyTa cy eTH0JiHHrBMCTM4KM HcnMTaHa Hacexba (2001-2005). 



BHjtaHa Chkhmh!i: Babauih ha Bajikahy 



11 



38. MexoBHHe 

39. MnnaBaii 

40. Mjia^eHOBau, 

41. HoBaun 

42. OSpenoBau (My3HHKa 
KoJiOHHJa) 

43. IlajbyBH 

44. TTaivi6yKOBiiiia 

45. IIapTH3aHH (nap Kyha) 

46. IleTKOBHLia 

47. IlHpoMaH 

48. IIouepCKH ripHHHHOBHh 

49. IIpnGoj Ha Jlmviy 

50. IIpOBO 

51. PaA-JBeBo 

52. Paiba 

53. PaHHJIOBHh 

54. PmiaH) 

55. PHToneK 

56. Porana 

57. PononeBo 

58. PyMCKa 

59. Ce^JiapH (Koa CBHJiajima) 

60. CeHaja 

61. CHHomeBHli 

62. CKoOajt 

63. CivieAepeBo 

64. ConoT 

65. CoBJBaic 

66. CpeMHHua 

67. CTenojeBaii 

68. CTyGnHHe 

69. IIIa6aHKa KaivieHHua 

70. IIIapSaHe 

71. Ta6aHOBHh 

72. To jinn 

73. ys 

74. YMKa 

75. BajteBo (Hacejte PocyjBe) 

76. BejiHKO Ceno 

77. BeJIHKH U,pjbCHH 

78. BejiHKH MoKpn Jlyr 



79. BenpoBHua (=riHpoMaH) 

80. BnHHa 

81. BnaflHMHpipi 

82. BpHHH (Hacejte KacanoBau) 

83. 3yu,e 

84. 3Be3A 

85. )Kene3HHK 

IIoMopae/be 

1. Ea^HHa 

2. Bepnjbe 

3. BejiojtHH 

4. Bpecje 

5. IJpBeHmi 

6. ^enype 

7. KparyjeBau, 

8. KpymeBaii 

9. JlyraBHHHa 

10. Mana KpcHa 

11. Haynapa 

12. 06peac 

13. OcaoHHija 

14. OcrniaoHHua 

15. rieTponojte 

16. ripniuiOBHua 

17. TeuiHua 

18. TpeiuibeBiiua 

19. Ce3eMna 

20. CTapo Ceno (ko/i BejiHKe rijiaHe) 

21. CTpnacHjio 

22. Cysaja 

23. IHyivie 

24. ToMHha Bp^o 

25. TpcTeHHK 

26. BapBapHH 

27. BejiHjca IIjiaHa 

28. BHTaHOBau 

29. BpaHOBo 

ceeepouciuoHHa Cp6uja 

1. EpoAHua 

2. Bp3a IlajiaHKa 

3. HecTa 



12 



Babaluh ha Bajtkahy 



4. JlydibQ 

5. ^ymaHOBati 

6. ropitaHe 

7. TpjbaH 

8. JoniaHHu,a 

9. KoMina 

10. KyneBO 

11. JlyKOBO 

12. MejiHHua 

13. IIoABpuiKa 

14. Py^Ha TjiaBa 

15. CoKoSaita 

16. CBHJiaJHaii 

17. ypoBHu,a 

18. IIjiaacaHe (Opaiuje) 

19. BejiHKo TpaflHinTe 

20. BnaniKH ,ZI,o (ToHKa) 

21. BHTaHOBau, 

22. BpaacorpHaii 

23. )Kary6HLi,a 

Eanaiu 

1. AnH6yHap 

2. BaHaTCKo Hobo Ceno 

3. EapHue 

4. BerejuH (Majin TopaK) 

5. Bena UpicBa 

6. ,Zlo6pima 

7. ,2,OJIOBO 

8. EHKa 

9. rpe6eHau 

10. Ja6jiaHKa 

11. JapKOBau, 



12. KHKHH^a 

13. KycHh 

14. JIoKBe 

15. Mano CpeflHiirre 

16. MpaMopaK 

17. Hhkojihhuh 

18. Hobh Benej 

19. Oiviojfcima 

20. Opeinau; 

21. CaMOin 

22. CaHafl 

23. Ce<J)KepHH 

24. CTpa^ca 

25. CyTJecKa 

26. yjbMa 

27. y3^,HH 

28. BjiaflHMHpoBau, 

29. BojnoBHua/MajiH JIoh^oh 

30. Bpinau, 

31. Mann }KaM h MapKOBau, 

Samca 

1. AnaTHH 

2. EorojeBo 

3. BaHKH MoHoiirrop 

4. CoHTa 

5. BajcKa 

6. A^opjaH (HaapjtaH) 

7. Hobh Ca# (iiace.La: CjiaHa 
Eapa, BejiHKH Pht, LUanraj) 



CpeM 



1. KneHaK 



Otilija Hedesan 

JEDAN TEREN: TRESNJEVICA U DOLINI MORAVE 



Umesto obrazlozenja 

„Antropolog odlazi na teren koji je odabrao pre svega iz profesional- 
nih ili licnih razloga" (Kilani 1994:45) — pise jedan od najvaznijih dana- 
snjih teoreticara u kompaktnom odlomku posvecenom prenosenju istrazi- 
vackog iskustva na stranice antropoloskog teksta. Smestena izmedu niza 
definicija i suptilnih specifikacija o terenu, 1 kao pravi ritual inicijacije ko- 
me je podvrgnut antropolog sa ozivljenim interesom, navedena izjava iz- 
gleda beznacajna i prilicno lako moze da ostane neprimecena. 

Za slucaj koji je pred nama ne cini mi se korisnim ni jedno drugo 
stavljanje u kontekst. Iz danasnje perspektive vremena sredivanja prvih 
komentara — parcijalnih, ali koji vec odrazavaju izvesno stanoviste — o 
zajednicama govornika rumunskog jezika koji danas zive u selima u dolini 
Morave, u Srbiji, volela bih kada bih mogla da kazem da smo ovaj teren (a 
ne neki drugi) izabrali iz naucnih razloga. U godinama koje su protekle od 
mog istrazivanja naselja u ovom kraju (medu kojima ovde fokusiram samo 
zajednice Banjasa govornika rumunskog jezika iz Tresnjevice) procitala 
sam niz tekstova sasvim razlicitih po svom obimu i vrednostima 2 na koje 



1 Kilani 1994:45: „[Teren je mesto na kome antropolog] provodi mnogo meseci ili 
godina. Na terenu on uci kulturu, nacin misljenja, stupa u kontakte sa ljudima, otkriva, eks- 
perimentise, nekad pogresno skuplja gradu, pravi prve sinteze, postavlja hipoteze." Kilani 
1994a:41-42: „U antropoloskom vokabularu teren je dvostruko emblematican. On pre sve- 
ga oznacava jedan geografski prostor (ili jasno lokalizovanu socijalnu jedinicu) i mesto na 
kome se odvija antropoloska aktivnost. Teren jednako dobro sluzi za oznacavanje predme- 
ta istrazivanja (na primer u smislu u kome se kaze da su primitivna drustva, egzoticne za- 
jednice objekat antropologa) kao i mesto na kome se ostvaruje to istrazivanje (kao kad ka- 
zes „sreo sam se sa tim i tim, naisao sam na takve i takve teskoce na svom terenu", ili kao 
kad se izjavi „moj teren su Dogoni"). Na terenu antropolog ukljucuje svoj identitet". 

2 V. infra, poglavlje U traganju za bibliografijom. 



1 4 Babaluh ha Eajikahy 

se moze pozivati i koji se mogu okupiti u pokusaju konstruisanja hronolo- 
gije interesovanja za problem koji se moze opisati kao — druge 3 varijante 
rumunskog jezika / formi rumunske tradicionalne kulture / potvrdene ru- 
munske zajednice na prostoru nekadasnje Jugoslavije i u Madarskoj . Da 
sam detaljno i na vreme znala za onih nekoliko belezaka i zapazanja o ru- 
munofonim zajednicama imala bih druga interesovanja, postavila bih dru- 
ga pitanja, mucili bi me drugi problemi, ne sumnjam da bi takva opcija 
usmerila istrazivanja u drugom pravcu. 

Moj dolazak u dolinu Morave rezultat je razlicitih okolnosti, od ko- 
jih je presudan bio poziv Biljane Sikimic, iz Balkanoloskog instituta SA- 
NU, iz Beograda. U ovom institutu, pocevsi od 2002. realizuje se projekat 
etnolingvistickih i sociolingvistickih trazivanja multiletnickih zajednica. 
Moj a se uloga sastojala u tome da slusam i pratim ono sto bude receno na 
rumunskom jeziku, uz preliminarnu napomenu da taj rumunski jezik moze 
da bude neobican, tesko razumljiv, ponekad i potpuno nerazumljiv. U seli- 
ma Strizilo i Tresnjevica, u koja treba da idemo, u rumunskim recima § [s] 
sistematski prelazi us, aj [z] u z. 

Ucinilo mi se da poziv nudi sansu koju ne treba odbiti. Sve sto sam 
znala o Rumunima u dolini Morave bilo je da oni postoje, da su potvrdeni 
nizom popisa iz 19. veka (Constante 1929:10-14, passim). Jedini rumun- 
ski autor koji im je posvetio posebnu studiju — studiju u kojoj patetika 
precesto prekriva nepoznavanje cinjenica neophodnih za pocetna istrazi- 
vanja nekog naucnog problema — nije ih jasno razgranicio od vlaskih gru- 
pa severoistocne Srbije. O njima je uzbudeno pisao kao o „etnickoj grupi 
koja ce nestati na veliku stetu rumunske folkloristicke nauke" (Constante 
1929:26). Biljanina poruka je znacila da se, mada je proteklo vise od se- 
damdeset godina, u dolini Morave jos uvek govori rumunski jezik. I zatim, 
prestizna institucija srpske drzave na putu ka demokratiji zainteresovana 
je za ove govornike rumunskog jezika — moguce je da je u pitanju zelja 
samo jedne grupe intelektualaca koji se bave istrazivanjem razlika, ali ovu 
zelju treba pozdraviti entuzijazmom i pozitivno odgovoriti. 

Dakle, nisam se dvoumila. Prihvatila sam teren iz niza licnih razlo- 
ga: iz radoznalosti da istrazujem grupu koja do danas nije bila predmet is- 
trazivanja, grupu koja je ostala odvojena stolecima od centara rumunske 
jezicke i kulturne inovacije, grupu za koju se moze pretpostaviti da je kon- 



3 Drugi se suprotstavlja, pretpostavlja ali i stoji u odnosu sa u lingvistici, istoriji, et- 
nografiji i folkloristici intenzivno ispitivanim zajednicama, odnosno sa zajednicama Ru- 
muna i Vlaha u Vojvodini i severoistocnoj Srbiji, na danasnjoj teritoriji Srbije, sa zajedni- 
cama Rumuna u istocnim delovima Madarske, kao i svim grupama govornika rumunskih 
dijalekata. Upotrebljena kao kljucna rec — drugi ukazuje na cinjenicu da nije u pitanju ni 
jedna od ovih „kanonskih" zajednica. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 1 5 

zervativna, ali koja je neizbezno morala sama da nade resenja za povezi- 
vanje razlicitih vremena kroz koja je prosla. Bio je to istovremeno i ekspe- 
riment istrazivanja grupe o kojoj nista nisam citala, preostalo je da se 
prakticno svesno, koliko je to moguce, stalno razmisljajuci o sopstvenim 
reakcijama, ukljuci spremnost i flotantna paznja koja se „kako kaze Afer- 
gan 'ne sastoji samo u tome da se bude pazljiv, vec u tome da se bude ne- 
pazljiv, da se ostane otvoren za neocekivano i nepredvideno'" (Laplantine 
2000:45). Mada nisam poznavala sisteme vrednosti, opise obicaja, liste re- 
ci, ni zbirke tekstova, odlucila sam da posvetim paznju onome sto okupira 
govornike rumunskog jezika u dolini Morave. 4 



Selo Tresnjevica 

Tresnjevica se ne nalazi na svakoj karti Srbije. Kada se odstampa, 
njeno ime bi verovatno zauzelo vise prostora nego sto joj pripada. Treba 
imati detaljniju kartu. . . Hi da pitas po buvljim pijacama u Beogradu, kada 
cujes da neko govori rumunski i naci ces. U svakom slucaju, u dolini Mo- 
rave, negde na pola puta izmedu Beograda i Nisa, tacnije izmedu Jagodine 
i Paracina, na pravom si putu. 

Krenuli smo iz Jagodine kolima Prvoslava Radica, dijalektologa sa 
Filoloskog fakulteta iz Beograda uvece 24. avgusta 2002, posto je Biljana 
objasnila koji bi bio pravi put i markerom oznacila selo na karti. Razlika 
jedinstva na skali vremena izmedu Temisvara i Jagodine, cinilo mi se, ima 
neocekivane efekte. Na mom satu, koji pokazuje bukurestansko vreme, bi- 
lo je vec proslo osam i sasvim se smracilo. Znali smo samo da treba da na- 
demo tablu na kojoj pise Tresnjevica, zatim prodavnicu sa kafanom u ko- 
joj bi rebalo da pitamo za Bojanu i Darka. Odatle sve treba da bude jasno. 
Bar tako nam je receno preko telefona. 

U kolima se govorilo srpski, a ja sam bila umorna od vrelog dana, 
samo sam s vremena na vreme razumela po neku rec ili deo recenice . . . 
Osecala sam zidove planina sa desne strane puta i pretpostavljala da negde 
sa leve strane puta tece Morava. Bilo mi je veoma tesko. Izgubila sam na- 
du da cemo stici na vreme tamo gde bismo mogli da pitamo za Bojanu i 
Darka. Trudila sam se koliko sam mogla da ne dremam i da ne panicim. 
Na zalost, secala sam se jedne letosnje lektire ... Negde u svojoj dugackoj 



4 Favret-Saada 1994:31 navodi i prevodi ideju Evans-Pricarda koja mi je veoma ko- 
risna u ovoj fazi diskusije: „Kad smo stigli u zemlju Zande — pise Evans-Pricard — nisu 
me interesovale vradzbine, ali jeste ljude iz Zande: morao sam, dakle, da pustim da me oni 
cuvaju. Kad sam stigao kod Nuera nije me posebno zanimalo stocarstvo, ali ljude tamo je- 
ste, pa je htelo-ne htelo moralo i mene da interesuje. Trebalo je eventualno da postanem 
vlasnik jednog licnog stada da bi me oni prihvatili ili me bar tolerisali". 



1 6 Babaluh ha Eajikahy 

autobiografiji Agata Kristi, nesporna kraljica kriminalistickih romana i 
spektakularnih razresenja situacija, prica o trenutku u kome je odlucila da 
sama krene na Balkan, Orijent-ekspresom. „Tako, sama? Pitao me je Kar- 
lo skepticno. Sama? Ti nista ne znas o tim mestima!" — belezi ova spisa- 
teljica (Christie 1986:419). Otklonila sam laki nemir i ostar ukus zelje za 
avanturom i zakljucila da je vrlo lako okliznuti se o klise, 5 cak i naci argu- 
mente za njega, ako pustis iz ruku kocnice imaginacije. 

Prestala sam da brojim grupice kuca ispred kojih se nas kolega zau- 
stavljao i pitao da li smo na dobrom putu za Tresnjevicu. Sve dok me iz 
dremeza nije probudilo naglaseno, skoro ljutito, na rumunskom: „Nu scii 
sa citail [Ne znas da citas?] Tresnjevica!" 

Stigle smo! — ohrabrila me je Biljana. Za manje od deset minuta 
usle smo u sobu za koju nema sumnje da se u Tresnjevici smatra luksu- 
znom i koja nam je bila namenjena. Biljana je sa decom iz kuce otisla da 
se orijentise i da otkrije gde zive Rumuni. Odnosno Banjasi, nama poznati 
iz literature, ali je bilo vazno da se oni tamo ubrajaju u „Rumune" i uopste 
da se nazivaju tako. 

Ostala sam sama, slusala sam Bojanu kako nesigurno sapuce: da Ru- 
muni zive gore, u brdu, u Maloj Tresnjevici, a oni bogati, koji su mnogo 
zaradili radeci u inostranstvu, sagradili su velike kuce u dolini. Bila je to 
prica iz koje sam u torn trenutku zapamtila samo kratku informaciju. Tek 
sam na polasku shvatila da je Bojana govorila rumunski samo kad je bila 
sama sa mnom. Kao da je znanje rumunskog jezika bila stvar koja se samo 
tajno priznaje. 

U traganju za bibliografijom 

Rumunske zajednice i grupe govornika rumunskog jezika koje zive 
van granica rumunske drzave — one koja je postojala u jednom ili drugom 
momentu u zavisnosti od epohe ili istorijskih okolnosti — predstavljaju za- 
nimljivu temu za ceo niz rumunskih istrazivaca iz oblasti lingvistike (po- 
sebno dijalektologije i istorije jezika), istorije (nacionalne i/ili regionalne) 
ili etnologije i folkloristike. Studije koje su rezultat ovih promisljanja cine 
vise nego posebnu bibliografiju. Ove studije su, konacno, i vrlo vazno po- 
glavlje rumunske kulture u poslednja dva i po veka. Ovo poglavlje na jed- 
nom planu podrazumeva utvrdivanje spiska i rasprostranjenosti tih zajed- 
nica, a na drugom planu, iz perspektive disciplina kojima ovaj domen pri- 
pada, podrazumeva otkrivanje semantickih cvorista kasnije transformisa- 
nih u probleme koje konkretne naucne zajednice treba da razmotre. 



5 V. detaljniju diskusiju o ovom problemu u: Goldsworthy 2002:\\0-\20, passim. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 1 7 

Primordijalni tekstovi za niz disciplina ili proste beleske, rasturene 
po najrazlicitijim mogucim publikacijama, od kojih su neke hiperspecijali- 
zovane i elitisticke, a druge vulgarizovane ili u sluzbi veoma sumnjive 
ideoloske propagande — knjige, studije i clanci o rumunskim zajednicama 
izvan granica, organizuju se u koherentno kulturno nastojanje, sa intenzi- 
tetom i refluksima koji su posledica mogucih evolucija u okviru samih di- 
sciplina, evolucijama koje su odgovorne za fokusiranje na pojedina pitanja 
ili za stanje nezainteresovanosti za neka druga, a koja su bila vazna u pret- 
hodnoj epohi, ili istorijskim, politickim i drustvenim kontekstima u nekom 
periodu. Analiza ovog korpusa radova, kao i razlicitih izvora koji su ga 
proizveli tokom vremena, bila bi, bez sumnje, veoma primamljiv pravac 
istrazivanja, pogodan da identifikuje plauzibilna objasnjenja o nacinu na 
koji je rumunska nauka zamisljala i argumentovala ovaplocenja identiteta 
sopstvenog naroda. 

To, medutim, nije cilj ove rasprave. Evociranje ovog kulturnog kom- 
pleksa moze posluziti samo u funkciji rumunskog makrokonteksta za pri- 
menjena istrazivanja navedenih zajednica, pre svega — drugih, a ne onih 
kanonskih, katalogizovanih, opisanih i protumacenih. Prateci kako se te 
druge zajednice uklapaju u navedeni korpus, treba uociti relativno siroma- 
stvo izvora i komentara. 

Pocetkom proslog veka prvi rumunski autori koji su pisali o ovim 
grupama navodili su: „Sigurno je da ce samo malobrojni znati da se i ov- 
de, u ovim zemljama koje je skoro okupirala Austrija — u Bosni i Herce- 
govini — nalaze Rumuni, i to iz prostog razloga sto se ovim pitanjem do 
sada niko nije bavio, i etnografi i istoricari na to uopste nisu obracali pa- 
znju [...]" (Iesan 1906:7); ili: „Treba reci da se do sada niko ozbiljno nije 
pozabavio ovom rumunskom populacijom u Bosni, a ono sto se do sada 
pisalo o Karavlasima pokazuje nam koliko lako grese pisci kada je rec o 
narodu koji je njima stran, koje ne mogu da razumeju jer ne znaju ni jezik 
kojim govore" (Filipescu 1906:198). Posle skoro sto godina, govoreci o 
putevima i epohama migracije ovih grupa, jedan istoricar, akribican i eru- 
dita, osecao se obaveznim da zakljuci: „Arhivska dokumentacija neizbe- 
zno je siromasna, a u rumunskoj istoriografiji ne postoji ni jedna studija o 
ovoj temi" (Achim 1998:107). 

Ako razmisljanje o ovim malim drugim grupama govornika rumun- 
skog jezika rasirenim po teritoriji Srbije, Hrvatske, Bosne i Madarske — 
skrivenim, marginalnim i problematicnim — i nije najvaznija tema rumun- 
skih humanistickih nauka, ne moze se poricati postojanje stalnog intereso- 
vanja i nekih konvergentnih istrazivanja, cak i ako su medusobno udaljena 
velikim vremenskim intervalima. 



1 8 Babaluh ha Eajikahy 

Serija ovih radova zapocela je godine 1906, kada su objavljena dva 
izvestaja o zajednicama govornika rumunskog jezika u Bosni: mala brosu- 
ra Isidora Jesana, Romdnii din Bosnia si Hertegovina in trecut si prezenfi 
[Rumuni u Bosni i Hercegovini u proslosti i sadasnjosti] i malo obimniji 
rad, ali ne i produbljeniji, Teodora Filipeskua, Coloniile romdne in Bo- 
snia 1 [Rumunska naselja u Bosni]. 

Ova dva autora na pocetku potvrduju postojanje ovih grupa, a kasni- 
je beleze niz podataka iz njihovog zivota kao zajednice i diskutuju o iden- 
titetu. Tako ovde nalazimo da su se ovi stanovnici, koje drugi nazivaju 
Karavlasima „[...] naselili u ovim krajevima i mestima u kojima je bilo 
mnogo suma sa jasenom i johom. Sve karavlaske kolonije i danas se nala- 
ze u blizini suma ili su cak u sumama" (Filipescu 1906:163; v. i Iesan 
1906:36). Njihovo osnovno zanimanje jeste „prerada drveta. Oni od johe 
delju razlicite predmete za svoju kucu i imanje, kao na primer, kasike, ci- 
nije, tanjire, soveljke, vretena, vratila, ukratko sve delove za razboj, zatim 
svecnjake, kolevke za decu itd." (Iesan 1906:22). Vezan za sumu i preradu 
drveta, koje se nalazi u blizini njihovih kuca, zivot Karavlaha obelezen je 
ritmom godisnjih doba putem stalne smene poslova. Tako „leti dolazi do 
podele poslova: deo zajednice ostaje kod kuce da preraduje drvo, a drugi 
deo, posebno starije zene, gazdarice, idu sa gotovom robom od sela do se- 
la, od kuce do kuce i menjanju je najvise za hranu, a rede prodaju za gotov 
novae" (Iesan 1906:26). 

Karavlasi, mada u sustini tradicionalisti, delovali su i podsticani ze- 
ljom za novinama i promenama. Jedan od primera koje navodi Teodor Fi- 
lipesku veoma je znacajan u ovom pogledu: „Oni kupuju u berlinskoj ili 
hamburskoj basci zivotinja mlada mededa za 80 do 100 kruna, pa ga onda 
tamo nauce igrati. S ovim mladim mededom hodaju onda po Njemackoj, 
Belgiji, Francuskoj i ostalim drzavama Evrope po nekoliko godina. Poslije 
se opet vrate tamo, gdje su mededa kupili, da ga natrag prodadu [...] Oni 
se u svoje domove vracaju sa zaradom koju su stekli u svetu, a koja, pre- 
ma njihovim recima, moze da bude i 100 dukata. Kod kuce, u svom rod- 
nom selu, kupe nesto zemlje i sazidaju malu kucu da bi se mogli ozeniti" 
(Filipescu 1906:246). 8 

Pored ocigledne vernosti odredenom tipu habitata i odredenom nizu 
tradicionalnih zanata i zanimanja, u identifikaciji Karavlaha kao zasebne 
grupe, razlicite od grupa u cijoj blizini zive, ocito ucestvuje i jezik kojim 



6 Achim 1998:107. 

7 Achim 1998:107. 

8 Prevod ovog odlomka naveden je prema Filipesku 1907, prim. prev. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 1 9 

govore, ali i njihova licna zelja za afirmacijom identiteta. 9 Te 1906. bila je 
nespoma cinjenica da su ti ljudi, „u Bosni poznati kao blag i castan narod" 
(Filipescu 1906:241), govornici rumunskog jezika, iako nacin na koji govo- 
re, sigurno neocekivan, ako ne i sokantan za svakog ko nije upucen u sloze- 
ne probleme istorije jezika, moze da izgleda samo kao „pokvareni rumunski 
jezik". 10 Izgleda da su tako stajale stvari i u pogledu samoodredivanja. Se- 
cajuci se svog prvog kontakta sa Karavlasima 1888, na jednom vasaru u Sa- 
rajevu, Teodor Filipesku takode belezi da su mu oni „odgovorili da su Ru- 
muni i da su njihovi preci emigrirali iz Rumunije" (Filipescu 1906:199). 

Malo pazljivije posmatrano stvari ipak nisu sasvim jasne. Jesan i Fi- 
lipesku obilno citiraju jedan stari clanak naucnika Ferda Hefelea o Korita- 
rima — govornicima rumunskog jezika iz Hrvatske istog statusa kao i Ka- 
ravlasi — kao da se stide da sami formulisu delikatan problem. Prema nje- 
mu — „ako oni govore sa nasim ljudima, onda govore ispravno nas jezik i 
svi ih razumeju i ne bi verovali da nisu Hrvati, ali kada govore medusob- 
no, onda govore jezik koji nas narod uopste ne razume, zato ih svet zove, 
sav nas narod, Ciganima, ovaj naziv njih vreda i duboko ih ogorci, tako da 
ih cesto vidis sa suzama u ocima od bola koji im pricinjava taj naziv" 
(Iesan 1906:45; v. i Filipescu 1906:202-204). Koristeci savremenu termi- 
nologiju za dilemu pred kojom su se nalazili prvi izvestioci o drugim ru- 
munskim prekogranicnim zajednicama, treba primetiti da su ove grupe is- 
ticale odredeni identitet, koji im je bio negiran od strane drugih. 11 

Dvadeset godina kasnije, 1937, u Cokesini, naselju koje se nalazi 
„blizu Drine (bivse granice izmedu Srbije i Bosne)", u selu „smestenom 
na obroncima planine Cer, na juznoj granici ravnice Macve, na oko 40km 
jugozapadno od grada Sapca" (Petrovici 1938:224-225), tamo gde je zva- 
nicni popis navodio 400 dusa koje su se deklarisale kao Rumuni, a u na- 
med da popuni upitnike za Rumunski lingvisticki atlas (Atlasul Lingvistic 
Roman), ova dilema se otvorila pred Emilom Petrovicem i on je belezi na 
pocetku clanka: „Na prvi pogled, ovi Rumuni — kako to oni za sebe kazu 
— bacili su me u sumnju: bili su previse crni. Odmah sam ih upitao: Da ni- 
ste mozda Cigani? — Tdgan au rumdn, cum vrei [Cigan ili Rumun, kako 



9 „Etnos se oznacava imenom, jezikom, prostorom, sopstvenim vrednostima i tradici- 
jom, zajednickim poreklom i svescu clanova o pripadnosti istoj grupi. Drugim recima, posto- 
janje jednog etnosa upucuje na zajednistvo niza specificnih atributa i solidarnih osecanja ko- 
je oni izazivaju". V. opsirnije komentare o ovom problemu u: Segalen 2002:17 i dalje. 

10 Iesan 1906:56. 

11 Cf. Segalen 2002:26: „u ovim modelima je prisutna ideja diskontinuiteta izmedu 
internih normi i spoljasnjih relacija, dok neki interakcionisti idu tako daleko da „realno Ja" 
suprotstavljaju „figurativnom Ja". 



20 Babaluh ha Bajikahy 

hoces], bio je njihov odgovor. Oni jednako indiferentno kazu rumdna§te 
ili tdgdna§te [rumunski ili ciganski]" (Petrovici 1938:225). 

Identifikovanje osnovnog zanimanja stanovnika Cokesine, govorni- 
ka rumunskog jezika — izrada drvenih kasika i sviranje, poznatih po tome 
sto se „od njih regrutuju Cigani sviraci u Srbiji i Bosni" (Petrovici 
1938:225) — kao i poverenje u dokaze i naucnu intuiciju Gustava Vajgan- 
da 12 ucinili su da Emil Petrovic govori o njima bez ikakvog ustezanja kao 
o grupi rumunizovanih Cigana. Inace, naslov clanka „Romanii" din Serbia 
Occidentald [„Rumuni" iz zapadne Srbije], koji sadrzi rec Rumuni napisa- 
nu pod navodnicima, istice njegovo ubedenje da opisuje govor Rumuna 
koji se tako deklarisu, ali koji, po njegovom misljenju, nisu autenticni. 
Osobenosti koje otkriva u njihovom govoru — prisustvo reci kao sto su zd- 
padd, cioban i burtd, ili neke fonetske forme tipa oichi ili ureaichi (Petro- 
vici 1938:226); „izgovor ea ili ia akcentovanog e kada za njim sledi slog 
koji sadrzi e"; prisustvo finalnog -u u reci albu bez odredenog clana; i 
transformacija ani u ai (Petrovici 1938:229) — navode Emila Petrovica na 
zakljucak da „su nasi Koritari krenuli na Balkansko poluostrvo iz jugoza- 
padne Muntenije i jugoistocne Oltenije, posto su potpuno jezicki rumuni- 
zovani, presavsi jednostavno preko Dunava u tursku Bugarsku" (Petrovici 
1938:228). Na osnovu iskljucivo jezickih podataka, autor nastavlja svoju 
pretpostavku: „Bez obzira na to sto se kod njih nije sacuvalo secanje na 
dolazak iz Muntenije, ipak epoha u kojoj su napustili rumunsku teritoriju 
ne moze biti stara. Tako oni porumbul [kukuruz] nazivaju poromb' {plura- 
le tantum). Kako je kukuruz poceo da se gaji u Munteniji krajem XVII ve- 
ka, sigurno je, znaci, da su ti Cigani morali biti jos pocetkom XVIII veka 
na mestima na kojima su rumunizovani" (Petrovici 1938:228). 

Pravi kljuc za istrazivanja onog sto smo nazvali druge zajednice go- 
vornika rumunskog jezika, clanak o „Rumunima" iz Cokesine Emila Petro- 
vica, oblikuje naucne perspektive iz kojih se tema moze obraditi i, istovre- 
meno, namece nekoliko tema koje ce postati osnovni reperi svih kasnijih is- 
trazivanja ove oblasti. Sansa da se otkriju i opisu do sada nepoznate varijan- 
te koje cuvaju arhaicne aspekte rumunskog jezika kao i mogucnost da se 
pretpostave i argumentuju putevi migracija grupa koje jos cuvaju i upotre- 
bljavaju ove jezicke forme, postali su jedan od projekata istorije rumunskog 
jezika. Sa druge strane, priznavanje cinjenice da govornici ovih drugih va- 



12 Komentarisuci pisanje Isidora Jesana i Teodora Filipeskua o grupama govornika 
rumunskog jezika u Bosni (cf. supra) i fokusirajuci se na ideje koje isticu ova dva autora, 
prema kojima su oni Rumuni, Emil Petrovic tvrdi: „Vajgand je definitivno razvejao ovu 
zabludu. On je i pomenuo veliki broj rumunizovanih Cigana u uzoj Srbiji, znaci onih koji- 
ma se mi bavimo", v. Petrovici 1938:226. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 2 1 

rijanata rumunskog jezika jesu, u etnickom pogledu, Cigani otvorilo je put 
za istrazivanja u domenu etnografije i istorije romskih grupa. 

Na planu istorije jezika moze se navesti nekoliko doprinosa. Posle tri 
decenije, 1968, Jon Gecije [Ion Ghetie] (Ghetie 1968) reinterpretira lin- 
gvisticki materijal iz Cokesine na koji je strucnjacima skrenuo paznju 
Emil Petrovic. Utvrdujuci neke fonetske tendencije, kao sto su „palataliza- 
cija n (svuda: socdnit, o vinit), nejotacizovani glagolski oblici sa ponovo 
uspostavljenim konsonantom d (md rad), prelazak c,g\x s, z (svuda: zezet, 
pisuari)" (Ghetie 1968:506) ovaj bukurestanski lingvista ukazuje na dru- 
gaciji put ove etnicke grupe ocuvanog rumunskog jezika vezujuci ga tako- 
de za XVIII vek. „Prilikom kartografisanja ovih jezickih osobenosti, dobi- 
jamo konvergentnu oblast koja obuhvata Banat. Tako se nesumnjivo poka- 
zuje da su u svom putovanju ka zapadu Cigani iz Cokesine duze vreme 
boravili u Banatu, gde su pozajmili niz karakteristicnih crta lokalnih 
govora" (Ghetie 1968:506). 

Ova tenia dolazi ponovo u centar paznje rumunskih lingvista sredi- 
nom poslednje decenije dvadesetog veka. Upravo tada dijalektolog iz Kra- 
jove, Jon Kalota [Ion Calota], objavljuje svoju nesto stariju doktorsku di- 
sertaciju o govoru Rudara iz Oltenije (Calota 1995). Ocito je da tenia nije 
nametala detaljno predstavljanje situacije govornika rumunskog jezika, 
Cigana Rudara po etnickoj pripadnosti, van oltenske zone. Ipak, ovaj istra- 
zivac pominje grupe Rudara koje govore rumunski jezik u Srbiji 13 i, mada 
ne ignorise komentare i ispravke koje su se pojavile u meduvremenu, po- 
savsi od clanka Emila Petrovica ostaje veran onome sto bi se moglo na- 
zvati „oltensko resenje / balkanski put", jer u Olteniji vidi pradomovinu 
govornika rumunskog jezika iz Srbije. On prisustvo raznovrsnih elemena- 
ta u govoru iz Cokesine objasnjava sledeci Emila Petrovica: „Treba pret- 
postaviti da ti Rudari nisu iz Rumunije poneli apsolutno jedinstveni govor 
vec mesavinu dijalekatskih crta, sto se moze objasniti njihovim nomad- 
skim zivotom" (Calota 1995:35). 

Najznacajniji je ipak doprinos Nikolaje Saramandua [Nicolae Sara- 
mandu], koji 1997. objavljuje nekoliko zapazanja i mnogobrojne teksto- 
ve snimljene od 19. do 23. decembra 1994, u okviru terenskog istraziva- 
nja za Novi rumunski lingvisticki atlas [Noul Adas Lingvistic Roman] 
kod „Banjasa iz severa Hrvatske, u Medumurskoj zupaniji (u banjaskom 
govoru Gimura), koja se nalazi na severu zemlje, na granici sa Madar- 
skom i Slovenijom" (Saramandu 1997:97). U skladu sa starijim istrazi- 
vacima ovog problema Saramandu dodeljuje poseban habitat istrazivanoj 



13 Calota 1995:29. 



22 Babaluh ha Eajikahy 

grupi 14 i ne ustrucava se da dotakne osetljivi problem njihovog identite- 
ta: „Nasi sagovornici su nam rekli da, mada su smatrani Ciganima (pejo- 
rativan termin) od strane Hrvata {hurveti ne camd tigani sau romi [Hrvati 
nas zovu Cigani ili Romi]), Banjasi iz Hrvatske sebe smatraju Rumuni- 
ma, jer je rumunski jezik njihov maternji jezik i jer ne znaju ciganski" 
(Saramandu 1997:99). Nikolaje Saramandu belezi i da „[...] Cigani koji 
ne znaju rumunski zovu ih Rumuni Banjasi" (Saramandu 1997:99). 

Mada pitanje identiteta nije centralni predmet njegovog istrazivanja, 
Nikolaje Saramandu dopusta da se kroz tekstove koje objavljuje provuce 
niz uznemirujucih iskaza, zaista problematicno formulisanih od strane in- 
tervjuisanih informatora. Na primer: apu va sa sciu dacd mis ma tdgan 
d-apu da se vurbesc atuns limba rumdneascd? da unde mis a mei? sefel 
da istorie o avut a mei da cdndva? [Kako ja da znam da sam Ciganin, za- 
sto ja onda govorim rumunski jezik? Odakle su moji? Kakva je bila istori- 
ja mojih predaka nekada?] (Saramandu 1997:1 18). Na osnovu ovih iskaza 
treba pretpostaviti nove sisteme za predstavljanje identiteta i za diskursno 
ubedivanje clanova ove zajednice koji istrazivacu prenose ne samo ono 
sto ovaj zeli da otkrije vec i ono sto sama zajednica smatra da je za nju ka- 
rakteristicno. 

Studija Nikolaja Saramandua veoma je vazna i zbog skrivene poruke 
koju prenosi: druge grupe koje se deklarisu kao Rumuni u zemljama koje 
se nalaze zapadno od Rumunije jos uvek postoje na kraju dvadesetog ve- 
ka, one nisu zaboravile jezik i formulisu koherentan, snazan, ponekad cak 
dramaticno nijansiran diskurs kojim se samooznacavaju. Uz to, treba pri- 
metiti i pozitivisticki doprinos teksta, dobijen na osnovu pazljive analize 
terenske lingvisticke grade: „Oblast porekla Banjasa obuhvata jugoistok 
Krisana, severoistocne krajeve Banata i jugozapadne krajeve Krisana. To 
je oblast u kojoj palatalizacija dentala [t, d] i sudbina palatala [chi, ghi] 
imaju isti rezultat, to jest afrikate [c], [c], [d] [§]" (Saramandu 1997:109). 

Ni pravac obavljenih istrazivanja razlicitih ciganskih grupa nije sa- 
svim utaban, ali i u ovom pogledu treba istaci nekoliko momenata. Prvi 
momenat je objavljivanje knjige Jona Kelce [Ion Chelcea], Rudarii, 
Contributie la o „ enigma" etnografwd [Rudari, doprinos etnografskoj 
„enigmi"] (Chelcea 1944) sredinom proslog veka. Rudari, arhaican i u 
istorijskom pogledu tesko objasnjiv narod, trebalo bi da izazove i veliko 
interesovanje, 15 pa Jon Kelca belezi — njegov je ton mozda patetican, ali, 



14 „Naselja Banjasa imaju izgled satelitskih kolonija, nazivaju ih cumpdn (sg. cum- 
pane), a nalaze se na periferijama naselja jer su obicno izolovane od vecinskog 
stanovnistva" (Saramandu 1997:98). 

15 „Bila bi steta da se ne zainteresujemo za ovu populaciju — jednu od mozda najin- 
teresantnijih na terenu nastanjenom Dakorumunima" (Chelcea 1944:6). 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 23 

ako se zanemari stil, ovo zapazanje ipak vazi — da „Rudari prenose nas je- 
zik preko granica, oni su gradani koji su inkorporirali osecanja casti i mar- 
ljivosti predaka, za koje se veruje da su dugo nastanjivali ove prostore, ko- 
ji su nasi " (Chelcea 1944:6-7). Bave se preradom drveta koje nabavljaju 
u neposrednom susedstvu svojih naselja i govore iskljucivo rumunski je- 
zik; marginalna i potcenjivana subkategorija Cigana, 16 od strane Rumuna 
smatrana za cisto cigansku — to su podaci koji se mogu dobiti ako se su- 
mira rad Jona Kelce o onome sto ovaj autor naziva „enigmom". Hi, njego- 
vim recima kazano: „Oni ne znaju drugi jezik osim rumunskog i po mno- 
go cemu se razlikuju od drugih Cigana. Zahvaljuci svom zaostalom nacinu 
zivota — nastanjeni su u blizini suma — utisnut im je sasvim drugaciji ka- 
rakter. Dobrodusni, vredni, korektni [...], oni su zaista pravi znak pitanja 
medu nasim Ciganima. Tako da neki naucnici cak oklevaju da ih uvrste 
medu Cigane" (Chelcea 1944:35). 

Resenje Jona Kelce — na zalost, podrzano vise logikom nego doku- 
mentima, jeste da su Rudari „jednako udaljeni od Rumuna i Cigana" 
(Chelcea 1944:44), i da „izuzev jezika, koji je rumunski, pred nama je da- 
nas zasebna vrsta ljudi, oni su potpuno nezavisni i imaju nepoznato 
poreklo" (Chelcea 1944:45-46). Postojanje i rasprostranjenost ovih grupa 
— u rumunskim zemljama, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Madarskoj — tumace 
se onim sto bi se moglo nazvati „nomadizam drveta" (Chelcea 1944:56). 

Posle veoma dugog perioda, koji traje vise od pola veka, pitanje Ci- 
gana koji govore rumunski jezik i zive u zemljama u susedstvu Rumunije, 
nalazi se konacno — istina lakonski prezentirano, jer je u istrazivanom 
kontekstu tek incidentno — i u rumunskoj istoriografiji. „Nisu izostali ni 
prelasci Cigana juzno od Dunava. Za ovu demografsku pojavu znacajna je 
cinjenica da se deo Cigana koji danas zive u Madarskoj i Slovackoj naziva 
„vlaski Cigani". Grupe Cigana iz ove kategorije govore jezik sa brojnim 
rumunskim elementima. Pored toga, na jugu Madarske postoje i Cigani 
koji govore rumunski jezik, a nazivaju se Bejasi — ime koje potice iz 
baie§i [Bajesi], to jest zlatari, koji su, kao sto svedoci jezik kojim govore, 
dosli iz Banata i zapadne Transilvanije. Do nastanjivanja u Madarskoj ove 
dve kategorije doslo je u periodu od XVIII-XIX veka" (Achim 1998:106); 
„dokumenti iz srpskih arhiva beleze mnoge slucajeve nastanjivanja Ciga- 
na iz Rumunije u Srbiji" (Achim 1998:107) — pise, u kontekstu diskusija 
o sudbini oslobodenih Cigana sredinom XIX veka, Viorel Akim u knjizi 
Istoria tiganilor din Romania [Istorija Cigana u Rumuniji]. 



16 „Pravi Ciganin sa nipodastavanjem gleda na Lingurare; oni sami kazui: „Mi smo 
iznad Lingurara, mi smo cisti Cigani, radimo sa gvozdem. Kao plemstvo, koje se drzi malo 
iznad. Mi se ne mesamo" — Domnica I. Paun, Tiganii in viata satului Cornova, „Arhiva 
pentru §tiinta si Reforma Sociala", Nr. 1-4, p. 526, apud Chelcea 1944:29. 



24 Babaluh ha Eajikahy 

Da li je ovo mnogo ili malo? Tema koju smo nazvali druge varijante 
rumunskog jezika / rumunske tradicionalne kulture / zajednica koje se de- 
klarisu kao rumunske, ostvorena je, tako, u okviru rumunske kulture, ovim 
malim nizom istrazivanja. Bez insistiranja, verujem da je u pitanju stvara- 
nje dugog trajanja, jer radovi slede jedan za drugim u decenijskim interva- 
lima, mada bez prekida. 

Malo po malo, sukcesivnim konsolidacijama i argumentovanim po- 
pravkama, tema je izgradila nekoliko cvrstih tacaka. Igra identiteta infor- 
matora iz ispitivanih zajednica, njihovo pozicioniranje izmedu izjave biti 
Rumun i priznanja biti Ciganin; tezaurusni karakter mnogih arhaicnih ele- 
menata ovih drugih varijanata rumunskog jezika, putevi i epohe migracija 
sa starih teritorija, rumunskih, u danasnje teritorije ovih Rumuna, 
„Rumuna\ Karavlaha, Koritara, Cigana, Rudara, Banjasa — evo za sada 
formulisanih problema. 

Za dolinu Morave i, posebno, Tresnjevicu nemamo konkretne infor- 
macije. Ali, budimo zadovoljni i kontekstom. 

Podvlacimo crtu i dodajemo 

Preda mnom su transkripti jedanaest i po sati razgovora vodenih po- 
slednjih dana avgusta 2002. u selu Tresnjevica u dolini Morave. 17 To je 
ukupno sest intervjua 18 u koje je bilo ukljuceno, na manje ili vece insisti- 
ranje, dvanaest sagovornika; svi su oni clanovi zajednice koja sebe defini- 



17 Zbog ogranicenog prostora ovaj zbornik radova ne moze da objavi transkripte 
intervjua snimljenih u Tresnjevici. Izostanak ovih tekstova otezava citanje stranica koje 
slede, jer su mnogi komentari zamisljeni kao obicne marginalije uz informacije dobijene 
intervjuima. Istovremeno, izostavljanje ovih tekstova narusava i filozofiju na kojoj je 
konstruisano samo istrazivanje — da je najvernija moguca predstava jedne tradicionalne 
zajednice upravo ona koju nude njeni predstavnici. U duhu postmoderne antropologije 
rukovodila sam se idejom da nasi sagovornici u antropoloskom izvestaju imaju jednako 
pravo na rec kao i mi, istrazivaci. U nadi da ce ovi transkipti u nekojoj skorijoj buducnosti 
ipak biti objavljeni, u nastavku dajem spisak ljudi koji su bili ucesnici u razgovorima u 
Tresnjevici (po redosledu obavljenih razgovora): Pauna Tomanija Marinkovic (1918), 
Milica Marinkovic (1928), njena unuka Ruza Zaklina Ilic (1981), Joana Stanojevic (1958), 
imigrant iz Rumunije i njen suprug Dimitrije Stanojevic (1934), razgovori su vodeni 25. 
avgusta 2002. Zatim: Milan Trubac Stankovic (1912), Bozidar Stanojevic (1935) i njegova 
supruga Lenka Stanojevic (1937), razgovori vodeni 26. avgusta 2002. I poslednjeg dana, 
27. avgusta 2002. voden je razgovor sa Milankom Vasiljevic (1957) i njenim suprugom 
Milenkom Vasiljevicem (1952). 

18 V. Blanchet et al. 1987:3 definisu intervju kao osnovnu tehniku posmatranja: „U 
okviru ankete [...] koristi se procedura intervjua dabi se istrazila osecanja, zelje, predstave 
ili radnje ljudi. Oni su ohrabreni da se izrazavaju sto je moguce kompletnije, a njihovi iska- 
zi se snimaju na magnetofonsku traku". Vise detalja o znacaju intervjua za istrazivanja 
drustvenih nauka na str. 81-126, passim. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 25 

nie kao rumunsku, ali su, istovremeno, posmatrano spolja, zapravo zajed- 
nica Cigana koji govore rumunski jezik; to su intervjui koje ovde tretiram 
kao seriju etnografskih dokumenata. 19 

Dvanaest glasova o istoj (kompleksnoj) realnosti 

Zabelezeni podaci dobijeni su tokom serije sastanaka u vecini sluca- 
jeva motivisanih — posle preliminarnog nastojanja da se dode do konkret- 
nog sporazuma za razgovor, 20 mojom zeljom da otkrijem „kako je bilo / 
kako se nekad zivelo", od slucaja do slucaja obrazlozenom kao „sta su lju- 
di radili u ranijim vremenima" i, zatim, detaljnije objasnjenom raznim pi- 
tanjima o lokalnim obicajima kao tipicnoj formi za ocuvanje i manifesto- 
vanje tradicije. 

Konkretnije, cetiri od sest intervjua bili su zapoceti jednim takvim 
pocetnim sporazumom i to sa: Paunom, Milicom (odnosno Ruzom, koja ju 
je zamenila, na pocetku stidljivo, kasnije odlucno, da bi kasnije postala 
moj osnovni sagovornik), Milanom i Bozom. Dva sastanka zapoceta su 
drugacije. Razgovor sa Joanom i Mitom Vinom prihvatila sam jer su mi 
skoro svi sa kojima sam se sretala na ulicama sela, ukljucujuci tu i decu, u 
raznim varijantama dobacivali: „Rumunko, ima ovde jedna vasa udata!" 
Pred svojim sagovornicima opravdala sam ovaj intervju kao pokusaj da se 
otkrije zivotna prica Joane kao prica koja prevazilazi granice uobicajenog, 
jer je njeno nastanjivanje u Tresnjevici jedinstvena sudbina. U stvari, kako 
smo vec zabelezili opisujuci sumarno uslove realizacije ovog intervjua, ta- 
da su me manje interesovale informacije koje je mogla pruziti zena emi- 
grirala iz Rumunije a vise ravnoteza mojih odnosa sa lokalnom zajedni- 
com kojoj je bilo potrebno validno objasnjenje, u sopstvenom kodu, za 
moje prisustvo u selu. 21 Sto se tice poslednjeg intervjua obavljenog u Ma- 
loj Tresnjevici, pokrenutog od strane jednog od dva sagovornika, on je 
konstruisan slobodnije oko iste teme secanja vezanih za tradicionalni zi- 
vot, ali konkretni uslovi koji su omogucili da do njega dode — na inicijati- 
vu Milanke, jednog od dva informatora, sto je uslovilo da neko vreme ona 
formulise pitanja i bira teme za razgovor, zatim iskustvo propovednika Je- 
hovinih svedoka i misionarsko uoblicavanje nekih Milenkovih ideja — 



19 Lenclud 1999:435: „Njegov sadrzaj postoji nezavisno od opservacije koja mu da- 
je status svedocanstva, ali on nema rang etnografskog dokumenta, osim onoliko koliko je 
etnolog u stanju da ga pravilno koristi kao indeks, to jest da ga istovremeno ucini razumlji- 
vim i znacajnim uz pomoc postavljenog pitanja. [...] Etnografski dokument je stvarnost 
transformisana u znak od strane etnoloske heuristike". V. i komentare o ovim tvrdnjama u: 
Geraud et al. 2001:30. 

20 V. Blanchet et al. 1987:96. 

21 V. supra. 



26 Babaluh ha Eajikahy 

ucinili su da u okviru intervuja tematska linija vise osciluje i da u odrede- 
nim pasazima oba informatora preuzmu autoritet u razmeni misljenja. 

Prethodna terenska iskustva uticala su da poverujem da je precizira- 
nje cisto intelektualnog cilja dovoljno za argumentaciju moje ankete. U 
rumunskim, srpskim, madarskim i bugarskim selima koja se nalaze u Ru- 
muniji, Srbiji, Madarskoj i Bugarskoj, a u kojima sam ranije radila, sledeci 
podaci su bili uvek dovoljni da se pokrenu, odnosno obave istrazivanja. 
Podatak da radim kao univerzitetski profesor folklora, etnologije ili antro- 
pologije, pouzdana odredenja razlicita od zemlje do zemlje, u smislu da je 
u Rumuniji povoljnije da se predstavis kao folklorist, u Madarskoj kao an- 
tropolog, a u Srbiji i Bugarskoj kao etnolog, podrzavao je jedan jedini i 
implicitan zakljucak da ce grada koju dobijem biti deponovana u nekom 
arhivskom fondu — da se ne izgubi, da se ne zaboravi, da o tome uci omla- 
dina, oni koji su rodeni u gradu i jos ne znaju sta je tradicija — ili eventu- 
alno, ali ne i obavezno i ne odmah, da ce ta grada biti iskoriscena za pisa- 
nje knjige ili nekoliko knjiga. Drugim recima, bez obaveznih eksplicitnih 
izjava ljudi su se ponasali kao da su svesni da se iza nekog cesto zamor- 
nog intervjua oseca snazan dah pamcenja i buducnosti. Medutim, u Tre- 
snjevici ovaj prikriveni odnos pokazao se nemogucim. Cesto su tokom an- 
kete, u prvom trenutku pauze ili po zavrsetku razgovora, moji sagovornici 
po mom misljenju sasvim besmisleno pitali „zasto to meni treba" jer smo 
vec sve bili pazljivo precizirali. Moj odgovor da „pisem knjigu" izazivao 
je najrazlicitije moguce reakcije, ali ni u jednom slucaju nije u potpunosti 
sredio stvari, sto, kada se ponovo razmisli, ne treba nikoga da cudi. U pr- 
vom redu mislim na cinjenicu da rumunski jezik u Tresnjevici uopste i ne- 
ma autohtoni termin za „knjigu". Da bi me razumeli bio je potreban ter- 
min knjiga, srpska rec preuzeta tale quale, rec koja se prepoznaje i razu- 
me, ali se koristi izuzetno retko. Nepostojanje reci implicira, bez svake 
sumnje, ako ne nedostatak, u svakom slucaju karikaturalnu jednostavnost 
predstave o knjizi kod istrazivane zajednice. 22 

Ovaj prekid na planu razumevanja cilja razgovora kod mojih sago- 
vornika ipak nije uslovio bitno uzdrzavanje u formulisanju odgovora. Tek- 
stovi koji su mi sada na raspolaganju omogucavaju da se istaknu neke od 
njihovih reakcija. 

Za Paunu izgleda da je intervju bila kvazididakticka forma saopstava- 
nja nekih informacija koje niko iz okvira sopstvene grupe nije zeleo da pre- 
uzme. Inace, njeni odgovori su ispresecani istom opstom formulom tran- 
sformisanom od slucaja do slucaja: kad istice svoju nameru da prenese in- 
formacije: ///' spune baba tie\ [Da ti kaze baba!]; kad implicitno sa divlje- 
njem i vrednuje opisanu cinjenicu: Uitd se-ti spune baba). [Vidi sta ti kaze 



22 Za detaljniju diskusiju o predstavama o knjizi u narodnoj kulturi, v. Ofrim 2001. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 27 

baba!]; kad sugerise da se sve stvari ne otkrivaju na samom pocetku (vec je 
potreban ritual uvodenja ucenika i cak strah od onoga sto ce otkriti) svojim 
prebacivanjem koje se otkriva tek uspostavljanjem paralele izmedu moje sa- 
dasnje situacije i Paunine iz mladosti kada se ona nije usudivala da se tek 
tako pojavi pred jednom mocnom vracarom: Da noi n-am avut vorba eil 
Noi am vorbit vorba noastra, se trebuie. Cd multi a luat la goand ea, mult 
ndrod a luat la goand. Noi am tdcut dan gurd. [Mi nismo imali njen govor! 
Mi smo govorili nas govor, sta treba. Jer je ona mnoge oterala, mnogo sveta 
je ona oterala. Mi smo cutali.]; konacno i posebno, kad formulise ideju po- 
lozaja u kojima smo se nasle, Pauna kao starija zena-poznavalac i ja, kao 
naslednik kome je potrebna inicijacija, u torn smislu ona kao ucitelj okruzi- 
vala me je sa puno ljubavi: Ce-nvatd baba pa cine, tucu-ce da fatal [Da te 
nauci baba, ljubim te, kceri!]. Razgovor sa Paunom, u naselju inace 
mocnom i postovanom bajalicom — mada voden na temu kalendarskih obi- 
caja da bi se ublazila zategnutost prvog kontakta — moze biti oblikovan po 
modelu angazovanog posmatraca, izgradenog na osnovu iskustva u istrazi- 
vanju magije u Francuskoj, Zane Favret-Saada. 23 

Joanu moje prisustvo, ciji je smisao razumela od samog pocetka, in- 
trigira samo u meri u kojoj, po odredenoj logici stvari i sa njenog stanovi- 
sta, ja treba da trazim teme za svoje istrazivanje u Rumuniji. Ipak, ona je 
brzo nasla izlaz kako da me integrise u malu grupu u dolini Morave: Cum 
s-ar spune la noi, in probleme de serviciu. [...] cdnd plecau in alte tdri, in 
Irak cdnd sa lucrau, cdndva, pe timpu lui Ceausescu, in Irak, era prin 
Germania [Kako se kod nas kaze, po poslovnim problemima [...] kada se 
islo po drugim zemljama, kada se nekada, u vreme Causeskua, u Irak, bilo 
je po Nemackoj]. 

U ovom pogledu netipicna, kao i u mnogim drugim pogledima, Ruza 
mi se ucinila kao jedna od onih koji razumeju cilj mojih pitanja. Na ra- 
stanku, po sopstvenoj incijativi, dala mi je adresu i zazelela da kupi tu 
knjigu u kojoj cu pisati o njoj, mada ona sama ne zna da cita. 

Milan se pokazao polaskanim nasim sastancima, buduci da je kao je- 
dan od starijih ljudi u zajednici smatrao neophodnim da bude konsultovan 
po bilo kom pitanju. Spremnost sa kojom je prihvatio razgovor i posebno 
cinjenica da u pocetku nije mogao da se koncentrise na moja pitanja — na 
koja je nesto kasnije korektno odgovarao pruzajuci relevantne i vrlo vredne 
detalje koji su se nasli samo u njegovom izlaganju — tek posto je duboko 



23 V. Favret-Saada 1994:26: „Primecujemo da nije rec o klasicnoj situaciji razmene 
informacija, u kojoj etnograf moze da se nada da ce dobiti nevino znanje o magijskim ve- 
rovanjima i radnjama. Jer onaj koji stize da ih sazna dobija snagu i podnosi efekte te moci: 
sto vise zna, on postaje veca pretnja i time mu se vise i preti sa magijskog stano vista. Kada 
sam bila u polozaju obicnog etnografa, nekog ko se pretvara da zeli da sazna da bi znao, 
moji sagovornici su bili manje zainteresovani da mi prenesu svoje znanje..." 



28 Babaluh ha Eajikahy 

pateticno ispricao niz dogadaja u koje je bio ukljucen tokom Drugog svet- 
skog rata (borbe u partizanima i vrlo maglovit boravak u logoru) sugerisu 
pretpostavku da je Milan i ranije bio informator, samo mu tada nije bilo tra- 
zeno da govori o zivotu svoje zajednice vec o svojoj licnoj sudbini, poveza- 
noj sa savremenom istorijom bivse Jugoslavije. Kao i u Pauninom slucaju, 
osetila sam u Milanovom tonu instruktivni cilj: kao mlada, imala sam sta da 
naucim od njega. Ipak, za razliku od svoje sunarodnice, Milan praktikuje 
stimulativniju edukaciju: kada su mu se stvari cinile tezim za razumevanje, 
razlicitim diskursnim strategy ama proveravao je da li sam razumela o cemu 
je rec, pa ako je bio zadovoljan mojim reakcijama, nagradivao me je brzo i 
velikodusno: 77 si pametna zena — rekao mi je jednom kad mu se moj od- 
govor — ocito tacan — ucinio neocekivan za jednu strankinju koja je dosla 
da po prvi put cuje tajne ove zajednice. 

Podstican ka tematici lokalnih obicaja od strane sina i snaje (oboje 
borave u Svajcarskoj, gde rade vise od dve decenije, a kuci dolaze samo 
na odmor), Boza je na pocetku bez prigovora pribvatao moja pitanja. 
Ostavljen sam pred diktafonom pokusao je cak da interpretira ceo moj rad. 
Tu snimui la lumel [Ti snimas po svetu!] — znaci priznavanje moga rada 
ali, istovremeno, oznacava i cinjenicu da moj sagovornik sredstvo pretvara 
u cilj. Drugim recima, posle snimanja nema vise niceg. Na ovom fonu i 
znacajna serija Bozinih pitanja povodom mog / naseg prisustva u Tresnje- 
vici (da li sam dosla u selo da se udam, da li sam dosla nesto da prodam ili 
sam dosla kod nekog poznatog) mozda najbolje izrazava zbunjenost nekog 
ko nije zainteresovan za pismeno ocuvanje pamcenja. 

Konacno, porodica Vasiljevic kao da verifikuje pouzdanost informa- 
cija koje smo Biljana i ja prikupile u selu tokom visecasovnih razgovora. 
Njihova namera je bila konacno procenjivanje istine o sopstvenoj zajedni- 
ci, sa moralnim autoritetom koji je podrzavala cinjenica da stanuju u sta- 
rom, prvobitnom i teze dostupnom delu sela. Izuzetno siromasni, propali 
iz razlicitih razloga — Milenko je bio invalid, Milanka alkoholicarka, obo- 
je su bili prinudeni da napuste Hrvatsku, ostavivsi tamo celokupnu zaradu 
od dvadeset i sedam godina rada — njima dvoma svet knjiga nije bio stran, 
o knjigama su govorili sa odredenim postovanjem i cak prisnoscu. Mada 
se na kraju pokazalo da u kuci imaju samo jednu knjigu — Bibliju. 

Ocito je da su ove razlicite interpretacije konacnog smisla razgovora 
sa mnom dovele do subjektivnosti izbora informacija, 24 ali i do njihove ra- 
znolikosti. 



24 Blanchet et al. 1987:82 tako beleze: „Subjektivnost generisanog informativnog 
proizvoda jedna je od odlika razgovora". 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 29 

Cini mi se da globalna slika tradicionalnog zivota Rumuna u Tre- 
snjevici ipak nije ostecena tim subjektivnim transformacijama prenetim u 
diskurzivnoj retorici. Umesto monolitne i standardizovane slike, dobila 
sam pre virtuelnu sliku koju treba rekonstruisati (ili, tacnije, svaki citalac 
treba da je rekonstruise po citanju transkripata, jer je svako od ovih cita- 
nja 25 — citanje iste realnosti koja je lokalna tradicija), tako sto ce se upo- 
rediti razlicita izlaganja vodena sa razlicitim ciljevima i izgovorena sa jed- 
nako razlicitih tacaka gledista. 

Da bi se istakla kompleksnost i vernost ove slike uporedive sa slaga- 
licom „izuzetno finom [...] u kojoj diskurs svakog sagovornikapopunjava 
deo slike smislova, slicno jednom komadicu slagalice", 26 moze se primeti- 
ti da ovu sliku konstruisu informatori reprezentativni za vrlo razlicite gru- 
pe. 27 Tako, ako se primeni tipoloska mreza informatora pogodnih za anke- 
te o tradicionalnom zivotu koju je izradila Sanda Golopencia, 28 mreza ko- 
ja sadrzi cetiri „idealna profila" 29 i to kreatore, izvodace, svedoke i ko- 
mentatore moze se primetiti da pripovedaci iz Tresnjevice pokrivaju sve 
ove cetiri kategorije. Kako poseduje „inventivnost, originalnost, genij", 
sto se otkrilo tokom intervjua ali se moglo pretpostaviti i na osnovu zna- 
cajnih predstava koje o ovoj zeni postoje u selu, Pauna predstavlja krea- 
torski tip. Definisan preko „talenta, tacnosti i postovanja posvecene 
norme", Milan je bez sumnje — izvodac. Zainteresovani ,,da opisu, preci- 
ziraju, daju objasnjenja u pogledu odvijanja u vremenu i prostoru radnje x 
ili strukture radnje x; [i da istovremeno budu okarakterisani] putem dara 
za opservaciju, strogost, preciznost, tacnost, striktnost", Boza i njegova 
supruga, Mita Vina, Milica ali i Ruzina mama i Ruzina komsinica odlicni 



25 V. teoretizovanje odnosa izmedu folklornog teksta i njegovih mnogostrukih cita- 
nja u: Constantinescu 1986. 

26 V. detaljnije diskusije u ovom smislu u: Hedesan 2000:14, gde se komentarise: „Za 
razliku od klasicne slagalice u kojoj je tacno uklapanje segmenata cak centralno pravilo igre, 
u slucaju teksta kojim se ovde bavim postoje brojni odlomci koji se ponavljaju i preklapaju, 
mnoga mesta koja, slucajno ili nepaznjom ostaju za promenu slobodna i posebno, skoro 
uvek, komadi se ne smestaju jedan uz drugi da bi sacinili savrsenu sliku, vec postoje zone 
uzajamnih neslaganja i zracenja pogodnih da na kraju dovedu do povezivanja varijanata." 

27 V. razmatranja o temi u: Lebeuf s.a.:188 „Ovi ljudi koje u nedostatku neceg bo- 
ljeg etnografi nazivaju informatorima razliciti su onoliko koliko to mogu biti ljudska bica. 
[...] Postoje mnoge kategorije informatora, od voljnog i brbljivog „znalca", zatim obave- 
stenog coveka koji satima cuti, pospano i sanjareci, ocito odvojen od etnografovih intere- 
sovanja, koji ce iznenada pruziti savrseno jasne i sredene informacije da bi na kraju postao 
indiskretan i brbljiv". 

28 V. Golopentia 2001: 9-32, passim, ali i 43-46, passim. 

29 Golopentia 2001 :21, u komentaru sopstvene tipologije: „Tipovi odgovaraju ideal- 
nim profdima. Oni se ne srecu u cistim pojavama. Cesto pojedinci ne teze nekom jedin- 
stvenom tipu vec sintetisu, manje vise ocekivano, odlike vise tipova." 



3 Babaluh ha B AJTKAHY 

su svedoci. Konacno, skloni „da procenjuju, kritikuju, hvale, objasnjavaju, 
formulisu skrivene norme, iznose misljenja u vezi sa radnjom x" 
(Golopentia 2001:18), Ruza, Milanka i Milenko, i skoro izvanredno Joana, 
cine grupu komentatora. 

Pored ove moguce klasifikacije trebalo bi zabeleziti i cinjenicu da od 
sest osnovnih glasova — Pauna, Joana, Boza, Ruza, Milan i, povremeno, 
Milanka / Milenko — pet pripadaju insajderima, a jedan — Joana — je aut- 
sajder. Ovako je tradicijski zivot u Tresnjevici viden kako iznutra tako i 
spolja, jer informacije poticu u najvecem broju slucajeva od ljudi naucenih 
da zive u okviru te kulture postujuci njena pravila i potencirajuci njene 
vrednosti, ali, kao protivteza, i od strane jedne pridoslice, jos neintegrisa- 
ne u zajednicu, koja ce dodatno biti moj vodic po tajnama malog sela u 
dolini Morave zahvaljujuci tome sto deli sa mnom isto poreklo i, implicit- 
no, mnoge kulturne i civilizacijske vrednosti koje kao takve ne postoje u 
Tresnjevici. 

U istoj logici ideja razlicitosti tacaka gledista iz kojih su izneta mislje- 
nja treba istaci i cinjenicu da su dvoje sagovornika, Pauna i Milan, danas ali 
i svojoj mladosti bili vazni protagonisti lokalnog tradicijskog zivota: Pauna 
— vracara, a Milan pevac i pripovedac. Sto se tide ostalih, nezavisno od to- 
ga da li je rec o starijim zenama kao sto su Milica ili Ruzina mama, ili, su- 
protno, o ljudima ispod pedeset godina, oni su deo velike kategorije posma- 
traca koji se ponekad nazivaju pasivnim nosiocima tradicije. 

Konacno, jednako je korisna cinjenica da su moji sagovornici veoma 
razlicitih uzrasta. Prakticno je izmedu Milana (roden 1912) i Ruze (rodena 
1981) razlika skoro sedamdeset godina, a ova distanca cini da virtuelna 
slika zivota Rumuna u Tresnjevici poseduje duboku dijahronu fakturu. 
Ako pomislimo da kada govore o mladosti i omladini Pauna i Milan misle 
na tridesete godine proslog veka, a Ruza o pocetku dvadeset i prvog, jasno 
proizlazi da saopstene informacije cuvaju, sa neizbeznim lakunama, 
osnovne repere jednog veka zivota ove zajednice. Posto se ne sme izgubiti 
iz vida Ruzina zelja da mi i ona sama govori o lokalnoj tradiciji (mada su 
njena objasnjenja ponekad konfuzna ili sacinjena ad hoc), cinjenica da je- 
dan vrlo mlad covek moze tako kompetentno i ubedljivo da govori o tradi- 
ciji sopstvene zajednice — marginalne i pre nesrecne, ako ne cak i potlace- 
ne, bar u simbolickom smislu — indicija je da ovaj tradicijski sistem ima 
prilicno konzistentnu potencijalnu ekstenziju u buducnosti. 

A razumi [razumeti], a intelege [razumeti], a §ci [znati] 

Tokom obavljanja svih ovih intervjua, ali i kasnije, preslusavajuci 
snimke i konacno radeci na transkriptima, susrela sam se sa preprekom: 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 3 1 

stalna teskoca da se razume ono sto govore moji sagovornici. U pitanju je 
visestruko artikulisana teskoca: ne samo sto je ponekad bilo nejasno zna- 
cenje nekih reci, vec je i percepcija njihovog fonetskog lika bila otezana. 

Na osnovu transkribovanih tekstova ponovo ocenjujem nacin na koji 
je putem intervjua tekao proces razumevanja sa informatorima 30 i prime- 
cujem da su i moji sagovornici, kao i ja, bili svesni problema mogucnosti 
prenosenja informacija bez bitnih semantickih distorzija, problema koji su 
kao takav na neki nacin formulisali mnogi od njih iz neke od perspektiva. 

Nu ce-ntel'e£e ea pa cine! [Ne razume te ona!] — kaze mi u ovom 
smislu Ruza posle pet minuta od pocetka snimanja sa Milicom. Slicno to- 
me, na pocetku razgovora Joana precizira i nijansira, vise koncesivno: Io 
mai am o tdra. O tdra, tot m-am invatat ca ei, o leaca, cam in octombriefac 
doi ani. Dar eu nu pot sa-mi las accentul meu, nu pot sa-mi las vocabularul 
meu. Imi vini foarte greu. Dar io-i razum pe ei, ca au multe cuvinte-n 
sdrbeste. E, ne rdzumim: si el pe mine. [Imam ja jos malo. Malo, sve sam 
naucila s njima, malo, negde u oktobru bice dve godine. Ali ja ne mogu da 
ostavim svoj akcenat, da ostavim svoj recnik. Veoma mi je tesko. Ali ja njih 
razumem jer imaju mnogo srpskih reci. E, razumemo se: i on mene.] 

Mada izrazavaju razlicite tacke gledista, ove dve izjave ipak podrza- 
vaju, srazmerno vaznosti koju imaju za istrazivanu zajednicu, razumeva- 
nje minimalnog znacenja reci, recenica i fraza ukljucenih u komunikativni 
cin kao premisu priznavanja grupnog identiteta, identiteta jasno potvrde- 
nog, izmedu ostalog, jezickim specificnostima. Ove dve izjave nisu prosto 
divergentne vec komplementarne: dok Ruza, kao insajder, vodi racuna da 
cak ostro istakne pojedinosti sopstvenog govora, Joana, kao novopridosla i 
za sada kao jedinstveni predstavnik vecinske grupe, grupe Rumuna iz Ru- 
munije i/ili govornika jedne standardne varijante rumunskog jezika, 
spremna je da ublazi razlike isticuci za uzvrat mogucnost razumevanja, 
mada otezanog. Drugim recima: mada stanovnici Tresnjevice isticu svoju 
specificnost, grupa koja ih moze integrisati zanima se za njih u prvom re- 
du zbog onog sto im je zajednicko sa ostalima, a ne zbog onog sto je poje- 
dinacno i netipicno. 

Sa druge strane, brzina kojom su ove dve zene uvele u razgovor te- 
mu razumevanja izmedu njih, govornika jezika sa evidentnim osobenosti- 
ma i nas, govornika jednog naddijalekatskog rumunskog, namerno unifici- 
ranog ako ne i potpuno nivelisanog, postavlja problem: oba komentara su 
ucinjena mnogo ranije nego sto je iz razgovora postala jasna teskoca, ako 



30 Implicitno sam svesna izrazene ideje, na primer, Laplantine 2000:53, koji prime- 
cuje: „antropologija jeste nauka opservatora sposobnih da opserviraju sami sebe i da sto 
preciznije budu svesni situacije interakcije (uvek partikularne)". 



32 Babaluh ha Eajikahy 

ne i prelom na planu razumevanja. Moze se primetiti da je (ne)mogucnost 
razumevanja izmedu nas / njih, iz Tresnjevice i njih / nas, koji pripadamo 
opstoj rumunskoj vecini pre svega topos drustvene slike sveta istrazivane 
zajednice i tek onda realnost kojom je tesko vladati. 

Najjednostavniji i najefikasniji nacin proveravanja (ili egzaktnije re- 
ceno „postavljanja na scenu" zelje za proveravanjem) dobrog funkcionisa- 
nja komunikacije predstavljalo je postavljanje direktnog pitanja: razu- 
mesc! — to jest, razumes? Uzvratno pitanje razumesc"? [razumes] (pokreta- 
nje onoga sto lingvisti odavno nazivaju fatickom funkcijom jezika) ozna- 
cava interes govornika za vernost recepcije svoje poruke i odreduje dve 
moguce reakcije: ako su mi stvari potpuno ili dobrim delom bile jasne, 
moja potvrda markira kraj ovog segmenta razgovora; ako, medutim, uop- 
ste nemam pojma o tome kako stoje stvari ili moj informator to tako oce- 
njuje, pocinju dodatna objasnjavanja. 

Ocigledan primer za nij arise igre razumevanja tokom ovih razgovora 
predstavlja diskusija sa Milanom. U pocetku, ovo pitanje izgleda kao klise 
koji markira nepoverenje u moju opstu sposobnost da razumem. Cdnd tdi- 
am pore, ce razumesc, pore da sldnind, cdnd vena Crasunu [Kad smo klali 
svinju, razumes, svinju za slaninu, pred Bozic] ili: Uscam la cos. 31 
Razumesc? Cum am taiat pore. [Susili smo u odzaku. Razumes? Kako 
smo klali svinju.] ovo su situacije u kojima njegovo pitanje ima vise kon- 
trolnu funkciju, u zelji da vidi da li sam u stanju da ga pratim i, zatim, koli- 
ko treba da se snizi ili da se podigne nivo razgovora. Zatim i kao znak da 
nepoverenje u mene opada (mada ovo jos ne znaci i sticanje poverenja), Mi- 
lan odbija mehanicko-protokolarna pitanja i prelazi na razumesc [razumes] 
da bi od mene, u stvari, trazio opstija misljenja koja se ticu kompleksnog, 
duboko ljudskog razumevanja njegove poruke, pre nego njenog striktnog 
znacenja. Tako, zavrsavajuci pripovedanje o patnjama ciji je bio svedok to- 
kom rata: Pesce groapd — ce razumesc? — i-a ndtdrpit. [U rupu ih je — 
razumes? — natrpao.]. A kako njegovo pripovedanje ima jos zahtevniji epi- 
log — A-nseput sa iese sdnze [Pocela je da izlazi krv] kaze on kasnije. Oci 
su mu se ovlazile, moja reakcija ga je uverila u toplo i potpuno razumeva- 
nje, pa ponavlja svoje pitanje na iznenadujuci nacin: Md-ntdl'ez, fata meal 
[Razumes me, kceri moja?] Prosta sinonimija u diskursu? Mehanicki cin 
prevodenja onoga sto mi je vec receno malo ranije u drugom obliku? Bilo 
kako bilo, ovo pitanje ponovljeno sa maksimalno emotivnim intenzitetom 
predstavlja odlucni trenutak razgovora, jasan signal za proces razumeva- 
nja. Pod teretom dogadaja kojih se ponovo prisetio Milan kao da na trenu- 
tak zaboravlja savremenu upotrebu svog jezika i bira za izrazavanje ideje 



31 Prim. prev. leksema kos postoji u lokalnom srpskom govoru u znacenju 'ambar'. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 33 

intal'ez [razumes], staru rec, verovatno izaslu iz mode, ali kojom se on u 
potpunosti izrazava, diskretno klizeci u nesvesno. Ova situacija na neki 
nacin podseca na svedocenja bilingvala koji, u nemogucnosti isticanja pri- 
mata jednog ili drugog jezika koji znaju, tek u snu ili u nekoj granicnoj si- 
tuaciji primecuju da dosledno koriste jedan od njih. 

Prava lakmus proba, pogodna da pokaze fakturu jezika na kome Mi- 
lan misli i oseca, koriscenje starog rumunskog intal'ez [razumes], nasuprot 
razume§c [razumes] reci koja je nastala u Tresnjevici na osnovu srpskog 
etimona, istovremeno je i prag uspostavljanja bliske komunikacije sa 
mnom. U kontekstu intenzivnog ponovnog zivljenja proslosti postala sam 
svedok i vise — asistent i vodic Milanovog pamcenja. On mi se jednom 
obratio safata mea [kceri moja] sto, uzgred budi receno, menja moj status 
istrazivaca (koji tezi da se objektivizuje i koji zadrzava autoritet tokom 
razgovora) u status ucenika koji od ucitelja treba da otkrije vazne i teske 
stvari. Indirektno, preklapanje odustajanja od uobicajenih reci u korist sta- 
rijeg rumunskog sloja sa uspostavljanjem motivisanog odnosa, zasnova- 
nog na poverenju i simpatiji prema meni kao osobi zainteresovanoj da ot- 
krije konfiguraciju proslosti zajednice, sve to kombinovano sa seman- 
tickim valencama glagola a intelege [razumeti] u raznim nj ego vim vari- 
jantama, govori o cinjenici da postupak razumevanja nije samo prevode- 
nje jedne reci drugom, jednog znacenja drugim, vec je mnogo opstiji i 
kompleksniji. 

Od tada pa na dalje Milan malo po malo odustaje od razume§cl 
[razumes] — verovatno stoga sto sam vec dala dovoljno signala da na na- 
cin koji je on zeleo ipak razumem — i prelazi na a, §cil [a znas], na pitanje 
mnogo ogranicenijeg cilja formulisano da fiksira minimalna znacenja ne- 
kih reci koje mu se cine kao specificne lokalne varijante. Ako se rasprava 
preseli na drugi nivo analize, ako razume§6? [razumes] sistematski podr- 
zava faticku funkciju jezika, §ci? [znas?] izaziva metatekstualnu — jer 
uvek posle ovog pitanja sledi obuhvatniji ili suzeniji niz komentara o od- 
redenoj reci ili o malo sirem segmentu diskursa. U torn pogledu ovaj in- 
formator primenjuje tacno ona ista pravila kao i ostali intervjuisani infor- 
matori u zelji da provere da li kao stranac u zajednici razumem tacno zna- 
cenje odredenih termina. 

Istina je da ce kompetentni govornik jedne standardne varijante sa- 
vremenog rumunskog posle brzog citanja transkribovanih tekstova cesto 
osecati potrebu da bude upitan a, §cf! [a znas?] za neku rec koju koriste 
govornici iz Tresnjevice. Niz termina doslovno preuzetih iz srpskog ili 
preuzetih pa transformisanih po pravilima promene reci rumunskog jezika, 
povremeno ometaju razumevanje. 



3 4 Babaluh ha Eajikahy 

Igra izbora reci i prilicno istancanih komentara intervjuisanih ljudi iz 
Tresnjevice cesto me je navodila na osecanje da ovi ljudi, u stvari, odlicno 
vladaju rumunskim jezikom — odnosno opstim i idealnim rumunskim, oni 
su cak u stanju da sa neizbeznim egzoticnim sarmom (koji je rezultat lo- 
kalne boje i arhaizma) objasne svoje stavove. Imajuci to u vidu, ponekad 
nisam vodila racuna o sopstvenom izrazavanju. Cuvajuci se ocitih neolo- 
gizama ili previse komplikovanih formulacija u gramatickom pogledu, po- 
nekad ipak nisam na vreme razmisljala o recima koje koristim, to jest ni- 
sam ih poredila sa onima kojima su moji sagovornici imenovali iste reali- 
je. Ovakvo moje ponasanje je s vremena na vreme izazivalo njihove di- 
rektne ili podrazumevane zahteve da ono sto kazem prevedu na lokalnu 
rumunsku varijantu. Tako, iz razgovora sa Milanom: OH: Auzi, Milane, io 
vreau sa te mai intreb si alta. Dupd ce ai avut necazurile as tea, aifost in 
rdzboi. M: Da. Cum in rdzboi? OH: In rat M: In rat. Da, am fast. [OH: 
Cuj, Milane, zelim jos nesto drugo da te pitam. Posto si imao sve te nesre- 
ce, bio si u ratu [= rdzboi]. M: Kako u ratu [= rdzboi]! OH: U ratu [= rat]. 
M: Da, u ratu [= rat]. Bio sam.]; ili nesto kasnije u razgovoru sa Ruzom: 
OH: Spune-mi, cdnd moare cineva, cum il pregdtesti sd-lpui in sdnddc?R: 
Cum? OH: Cefaci, cum il sprimesti sd-lpui in sdnddc? R: E, acuma-t spui 
[OH: Kazi mi, kad neko umre, kako ga spremis da ga stavis u sanduk? R: 
Kako? OH: Kako ga spremis da ga stavis u sanduk? R: E, sad cu da ti 
kazem]. U Tresnjevici rdzboi [rat] u znacenju „rat" ne postoji, njegovo 
mesto zauzima samo red preuzeta iz srpskog — rat; ili — a pregdti [spre- 
miti] takode je nekorisna rec jer se umesto nje preferira a sprimi [spremi- 
ti]. Ova jezicka specificnost se tako, u isto vreme slicno tolikim drugim 
govorima, dokazuje kao lokalna varijanta rumunskog jezika, ali i kao po- 
seban jezik, sa sopstvenim pravilima i navikama, jezik koji treba govoriti 
kao takav ako zelis da te razumeju. 32 



32 O cinjenici da istrazivac na terenu treba „da zivi u posmatranoj zajednici ili kao 
ona" pisu, u skladu sa Malinovskim, najvazniji antropoloski traktati dvadesetog veka. Neki 
od njih preciziraju, isticici da to znaci, izmedu ostalog „jesti isto jelo i govoriti isti jezik 
(podvukao autor — O.H.)"- V. na primer Haviland 1990:13; odnosno: „Ucenje jezika ili is- 
hrane osnovni je put u pristup specificnostima neke zajednice", Laplantine 2000:46. Kako 
je pitanje „biti razumljiv" bilo hitno i prisutno tokom mojih intervjua, u nekim situacijama 
sam pokusala da formulisem pitanja ili komentare priblizno govoru Tresnjevice. Na zalost, 
kako se kasnije pokazalo, govorila sam samo „slicno" a ne „isto". Moguce je da su 
„greske" bile brojnije, mada mislim da su dve privukle paznju mojih sagovornika: pre sve- 
ga u zelji da budem sigurna da li ljudi razumeju sta ih pitam i sama sam proveravala funk- 
cionisanje komunikacionih veza postavljajuci pitanje rusmine§61; a zatim, primetivsi da 
kada govore o obicajima i tradiciji, informatori imenuju potrebu obavljanja neke radnje, pi- 
tala sam da li „je moguce da se uradi" neka stvar koristeci formulu moaral U stvari, u Tre- 
snjevici, korektne forme ove dve reci bi bile razumeqc?, odnosno, mora? I sa ovim fonet- 
skim distorzijama razmena ideja izgleda da ide mnogo bolje nego sa opsterumunskim sino- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 35 



(Lokalni) kod pristojnog ponasanja 

„Ne postoji teren na koji antropolog stize samo sa sopstvenom 
tackom gledista"; 33 on stalno nosi sa sobom, uz odgovarajuci set informa- 
cija, metodologija i profesionalnih navika i sistem uobicajenog civlizacij- 
skog ponasanja koji pripada zajednici iz koje on sam potice. 

Analiza intervjua obavljenih u Tresnjevici navodi me da identifiku- 
jem i podvrgnem novom razmatranju jednu od navika sa kojom sam stigla 
u selo, i da iz toga zakljucim sta se reprezentativno otkriva za tresnjevicku 
zajednicu. Imam u vidu rutinu motivisanu sopstvenom kulturom ali i po- 
sebno institucionalizovanu posredstvom sopstvenog jezika u savremenoj 
knjizevnoj varijanti da se sagovornicima obracam — starijima obavezno — 
koristeci zamenicu za uctivost uz glagol u drugom lieu mnozine, kao do- 
datni znak postovanja. To a priori znaci da od sagovornika ocekujem 
slicnu reakciju, eventualno podrzanu jednako protokolarnom formulom za 
obracanje tipa „gospoda", sa bezbrojnim varijantama u zavisnosti od regi- 
onalnih kodova formi uctivosti, od obavestenosti sagovornika i od razvoja 
nasih odnosa tokom razgovora. 

Moje desetogodisnje terensko iskustvo u zajednicama Rumuna ili 
govornika rumunskog jezika u Srbiji naucilo me je da ovde upotreba dru- 
gog lica mnozine izaziva nedoumice. 34 Norma u obracanju je, nezavisno 
od godina, socijalnog statusa i bliskosti izmedu istrazivaca i sagovornika, 
podrazumevano obracanje sa „ti" kao posledica obracanja po licnom ime- 
nu i upotrebe drugog lica jednine. 



nimima ovih reci: intelegi? [razumes], odnosno, trebuiel [treba]. Pauna mi je u jednom 
momentu rekla da je ona u mladosti putovala po mestima iz kojih ja poticem. Odmah sam 
je pitala: Bill ste u Rumunijil — a ona mi je odgovorila da je isla „po Rumunima" i da ima 
lepe uspomene na Rumunke iz okoline Bora. U trenutku sam shvatila samo nesklad izmedu 
onog sto sam pitala i onog sto mi je odgovoreno, ali nisam insistirala niti trazila dodatna 
objasnjenja. Shvatila sam samo da su za „Rumune" iz doline Morave pravi i nesumnjivi 
Rumuni bili oni koji zive u severoistocnoj Srbiji. Tokom transkripcije intervjua shvatila 
sam da su me, u stvari, dve reci koje su me integrisale u zajednicu govornika rumunskog 
jezika u Srbiji smestale i geografski u vlaska sela ungurjanskog tipa iz okoline Bora. Indi- 
rektno „razumevsi" to i kasnije saopstivsi mi to, Pauna se bavila nekom vrstom naivne di- 
jalektologije. 

33 Kilani 1994:45. 

34 Dvadeset sedmog avgusta 1993. u Osnicu, u okolini Zajecara, violinista George 
Markovic — „Gica alu Veca lu Marku, na rumunskom", kako se sam predstavio — brzo se 
osvrtao oko sebe svakog puta kada sam pitanje formulisala u drugom lieu mnozine, kao da 
se pitanje nije odnosilo samo na njega, vec je imalo u vidu i neke druge, pretpostavljene u 
onom „vi" za koje se podrazumeva da ga pokriva glagolska forma. 



3 6 Babaluh ha B AJTKAHY 

Prvo pitanje koje sam formulisala u Tresnjevici odrazava tenziju iz- 
medu prave stereotipije u ponasanju i ucenja odredenog nacina ponasanja 
u zajednici u Srbiji: Poveste§te-mi cum era cdnd erai dumneata... cdnd 
erai tu tdndrd! [Pricaj mi kako je bilo kada ste Vi bili. . . kad si ti bila mla- 
da!]. Prepoznajem u ovoj igri zblizavanja i zamene Vi i ti sudar snaznog 
utiska koji je na mene ostavila moja sagovornica, postovana starica (pred 
kojom sam se osecala obaveznom da izrazim postovanje), s jedne strane, i 
originalnosti okvira razgovora, koja mi je nametala primenu drugacijih 
normi za isti stav, sa druge strane. 

Integracija u taj sistem pravila podrazumevala je odredene reakcije 
mojih sagovornika. Dvoje starih sa kojima sam razgovarala, Pauna i Mi- 
lan, sistematski su mi se obracali sa fata mea [kceri moja], ponekad cak sa 
pojacanom neznoscu i, izmedu redova — sa divljenjem, uz varijante for- 
mule tucu-ce da fata [ljubim te, kceri]. Vecina drugih informatora diskret- 
no mi se obracala sa „ti", a uspostavljanje uzajamnog poverenja izgleda 
da je konsolidovano kao posledica naseg pripadanja istom uzrastu. 35 Re- 
zultat ovakvog vodenja razgovora bilo je moje ukljucivanje u familijarni 
model, 36 kojima upravljaju osecanja a ne, kako sam bila navikla, ukljuci- 
vanje u socijalni model, organizovan po hijerarhijskim sistemima i siste- 
mima ljubaznosti. 37 

Vladajuci familijarni model nije i jedini okvir integracije u zajednicu 
tokom ovih razgovora. Intervju sa Joanom i Mitom Vinom nudi alternativni 
model, model pazljive razmene informacija. U ovom smislu su jos intere- 
santnije diskusije vodene sa Ruzom. Za razliku od Joane, koja je samo pri- 
menila pravila za konverzaciju i, sire, interakcijska pravila koja se smatraju 
lepim vaspitanjem u zajednici iz koje potice (odnosno — iz kompleksne ur- 
bane zajednice iz danasnje Rumunije, prakticno identicne onoj iz koje i ja 
dolazim), Ruza je sama trebalo da nade elegantna resenja, originalna i efika- 
sna. Prakticno i vrlo verovatno, kao posledica sukcesivnih analiza smisla 
njenih sastanaka sa mnom, Ruza je sama otkrila potrebu i pravila zvanicnog 
izrazavanja. Ako njena prva replika izgleda prosto prijateljska — Nu 
ce-ntel'eze ea pa ciriel [Ne razume ona tebe!] — od jednog trenutka, koji se 
poklapa sa svesnim prihvatanjem ideje da nas sastanak ima za cilj prikuplja- 



35 v. Grimaud 1982, apud Blanchet et al. 1987:93. 

36 Devereux 1994:160-280, passim izmedu ostalog diskutuje o prihvatanju/integra- 
ciji istrazivaca u istrazivanu zajednice u zavisnosti od nacina na koji ta zajednica interpre- 
tira/valorizuje polove, zanimanja, karaktere, uzrast i si. 

37 Lokalna rumunska varijanta iz Tresnjevice nije poznavala ni druge formule ljuba- 
znosti, kao sto je a multumi [zahvaliti]. Jedina mogucnost izrazavanja zahvalnosti jeste 
upotreba odgovarajuceg srpskog izraza. Evo, iz razgovora sa Milanom: Iti multumesc cd 
mi-ai povestit. [Hvala ti sto si mi pricao.] / Ha? / Hvala lepo. [Smeje se zadovoljno.]" 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 37 

nje lokalnog pamcenja, ona pocinje da mi se obraca u drugom lieu mnozine 
koristeci regionalnu narodnu formu zamenice za persiranje, kalkiranu po 
srpskom modelu, voi [vi]: Ali mama mea vorbesce isto cum vorbiti la voi! 
[Ali moja mama govori isto kao sto govorite kod vas!]. 

Kao izmisljanje komunikacijskog koda namenjenog za neke sastan- 
ke za koje zajednica nije, za sada, imala izrazajna resenja zbog 
„nedostatka precedenta", Ruzino ponasanje reaktivira i vrlo stari nacin iz- 
razavanja. Skoro zaboravljeno, nekako okostalo u ritualnoj formuli koja 
danas izgleda potpuno desemantizovana, persiranje se kao refleks inten- 
zivnog drustvenog zivota moze otkriti u pripovedanju o starom bozicnom 
obicaju koji Ruza detaljno predstavlja: bace la usd, zdse: Care sicet? Io 
sint, bre, am vinit sd polozdsc! — asa ids. Mai bund diminata da da noap- 
cel Ala zdse dan sobd: Tarn mdntal'el^ Untrd-nuntru! [kuca na vrata, ka- 
ze: Ko ste? Ja sam, bre, dosao sam da polazim! — tako kazes. Bolje je ju- 
tro od noci! Oni iz sobe kazu: Hvala vam! Udi unutra!]. 



Rumunski. Kao u Tresnjevici 

Najistaknutije osobine varijante rumunskog jezika koji se tokom 
2002. govorio u Tresnjevici, u dolini Morave, predstavlja sistematski pre- 
lazak konsonanta s [s] u s, odnosno j [z] i z u z. 

Aktivne samo u starim rumunskim recima — si tako postaje si, asa 
postaje asa, sarpe > sarpe,jos > zos,joc > zoc, ali i intelege > intel'eze i 
tako dalje — a ne postoje u pozajmljenicama iz srpskog ili novostvorenim 
recima na osnovu srpskog etimona — sarani ne prelazi u sarani niti zivot, 
zivim, zivuim ili zivotim ne postaje zivot, zivim, zivuim i zivotim. Ove je- 
zicke karakteristike, koje mestani prepoznaju kao speciflcnosti, prihvataju 
se u Tresnjevici kao pravi identitarni markeri, koji ih razlikuju od drugih 
govornika rumunskog jezika. Voi vorbiti la s... [Vi govorite na s] — pri- 
mecuje Milica u pauzi razgovora, vrlo verovatno u zelji da tacno istakne 
suprotnost onoga sto jasno kaze i predstavljajuci upravo nemogucnost da 
napravi razliku izmedu s i s, to jest ideju da „mi (mi koji ukljucuje i mene) 
govorimo za razliku od njih (jedno oni koje ukljucuje i nju) sa s". Ruza, 
istancani komentator suptilnih pojedinosti, pricajuci o svojoj majci koja je 
poreklom iz severoistocne Srbije, primecuje: Sd ea, kao, muma vorbesce 
ca noi, a [da unil] lapddd vorba. [...]La ei zdse rosu. [...] Noi zdsem rosu 
[I ona, kao, majka govori kao i mi, a [nekada?] okrece reci. [...] A oni ka- 
zu „rosu" [...] Mi kazemo „rosu"]. 



38 Odnosno: Multam dumitalel [Hvala vam!], sa glagolom a multumi [zahvaliti] i 
zamenicom za uctivost dumneatale, u popularnom obliku dumitale u svom sastavu. 



3 8 Babaluh ha Bajikahy 

Utisak nije manje intenzivan ni za spoljnog posmatraca/slusaoca na- 
viknutog na standardnu rumunsku varijantu ili na uobicajene forme narod- 
nih govora savremenog dakorumunskog. Niz ovakvih fonetskih transfor- 
macija utice da se diskursni tok tesko prati, delom zbog znacajnih razlika 
u odnosu na vecinu drugih jezickih varijanata, a zatim i zbog nekih nepri- 
stojnih, ali nevoljnih i nezadrzivih asocijacija sa defektnim nacinom govo- 
ra tipicnim za mam decu, kod kojih se smatra za govornu manu kada izgo- 
varaju s umesto s, ali i asocijacija sa jezickim igrama zasnovanim na slu- 
cajnim i nemotivisanim zamenama glasova 39 koje cesto dovode do ap- 
surdnih formula ili klize ka opscenom. 

Uprkos dugotrajnom i profesionalnom vezbanju razlicitosti, razgo- 
vori koje sam vodila u Tresnjevici ovom preteranom kolicinom konsona- 
nata s i z izazvali su nejasno osecanje da se nalazim pred ljudima koji su 
ocuvali jedan decji nacin govora — i implicitno postojanja — koji, shod- 
no tome, treba da budu popustljivo tretirani, kao i sva druga deca. Pove- 
zana sa obracanjem na „ti" i tendencijom mojih sagovornika da me inte- 
grisu u njihovu veliku familiju, ova generalna percepcija bila je u fla- 
grantnoj suprotnosti sa konstatacijom da je ono sto mi pricaju dostojno 
svakog interesovanja, i da, zatim, oni koji cuvaju ove informacije zaslu- 
zuju svaku moju paznju i da bi trebalo da prevazidem utisak da razgova- 
ram sa decom istorije, koja su, htela ne htela, naivnija od vecine svojih 
savremenika. 

Mada daje jeziku izuzetno neobican efekat, prelazak iu^ odsnosno z 
iz'uz(u ogranicenim uslovima) nije hapaksna jezicka cinjenica u istrazi- 
vanoj zajednici. „Folklorist Enea Hodos po prvi put je 1892. zabelezio da 
se u nekim banatskim naseljima (Cerova, Ilova, Zlagna, Prisjan, Pojana, 
Visag), umesto glasa s svuda izgovara S." 40 Odmah zatim, Gustav Vaj- 
gand potvrduje ovaj osobeni nacin izgovora u samo cetiri banatska sela 
(Cerova, Ilova, Pojana i Kuptoare), 41 ali i u nizu sela zapadne Oltenije: Si- 
roka, Balta, Malariska, Gornesti, Presna, Kostesti, Gornovica, Cernavrf, 



39 V. na primer diskusiju o „pticjim jezicima" u: Pop 1997:5-9; u istom smislu v. 
Berdan 2003:131-200, passim. 

40 Hodo§ 1895:5, apud Borcila 1965a:269. 

41 Weigand 1896:229-231, apud ibidem; v. i Fratila 1993:281: „Na nekoliko strani- 
ca svoje monografije Vajgand se bavi govorima koji transformisu s u s i i u z, dok glasovi 
s i £ (koji poticu iz c i g) ostaju nepromenjeni. Ovaj fenomen je prvi primetio Enea Hodos 
(Poezii popular e din Banat, Caransebes, 1892) u govoru Hove, Pojane, Cerove, Kuptoare, 
Zlagne, Prisjana i Visaga. Prema Vajgandu, u poslednja tri sela fenomen se nalazi samo 
kod nekih zena koje su ovamo dosle udajom iz drugih naselja. One nisu mogle da promene 
izgovor odgovarajucih glasova iz maternjeg govora." Usput belezim da su medu banatskim 
naseljima u kojima je zabelezen ovaj fenomen, dva — Cerova i Kupotoare — bufenska sela, 
tj. sela Rumuna emigriralih iz Oltenije pocetkom 18. veka. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 39 

Nadanova, Izverna, Selistja, Obrsie, Merisesti, Oriesti, Sohodol, Klosani, 
naselja koja karakterise i cinjenica da se u njima nikada ne javlja konso- 
nant i i smatra da „ovde treba traziti postojbinu banatskih zajednica sa 
s" 42 Kroz nekoliko decenija Mihail C. Gregorian 1938. ponovo razmatra 
ovaj problem 43 i predlaze odredenu geografiju ove pojave. Ipak, sredinom 
sedamdesetih godina proslog veka, kada ova grupa fonetskih promena po- 
staje predmet niza sistematskih istrazivanja (Borcila 1965a, Borcila 
1965b, Borcila 1966), istrazivac Mirca Borcila belezi da „kratko prelista- 
vanje dosadasnjih doprinosa namece zakljucak da je pojava koja nas inte- 
resuje jos uvek slabo poznata." (Borcila 1965a:271). 

Otkrivene u Banatu u naseljima Kuptoare, Cerova, Pojana, Ilova i 
Prisacina, odnosno u Olteniji u naseljima Malariska, Gornenci, Kamana, 
Podeni, Bolovanu, Balta, Koada Kornetului, Kostesti, Prezna, Gornovica, 
Nadanova, Cernavrf, Busesti, Izverna, Kanica, Durdani, Dragesti, Turba- 
ta, Seliste, Vintilani, Obrsie, Godeanu de Munte, Sipotul, Proitesti, Valja 
Ursului i Georgesti (Borcila 1965a:273) ove su fonetske crte 1965. bile u 
jasnoj teritorijalnoj (Borcila 1965a:277) i socijalnoj regresiji. 44 

Tokom vremena rasprava o ovim izuzetnim jezickim pojavama koje 
odstupaju od opsteg sistema rumunskih poddijalekata, koje su problema- 
ticne cak i za zajednice koje in poseduju, dovela je do formulisanja nekih 
hipoteza o motivima koji se mogu navesti u prilog njihovom tumacenju. 
Njihov letimican pregled moze biti od koristi za bolje razumevanje govora 
u Tresnjevici i implicitno za poreklo ove zajednice. Tako: 

Krajem 19. veka G. Vajgand prvo objasnjava ove fonetske transfor- 
macije stavom da su „stanovnici ovih sela bili insularno kolonizovani i ru- 
munizovani Grci", zasnivajuci se na cinjenici da „u novogrckom jeziku ne 
postoje s i i, a kada govore strani jezik Grci ih ne prihvataju" (Borcila 
1965b: 109). Ovaj lingvista medutim ne zna sirinu areala rasprostiranja 
ovog fenomena i gubi iz vida cinjenicu da u oltenskom delu u kome se 
manifestuju ove jezicke pojave nije potvrdena kolonizacija grckog stanov- 
nistva. 

Kasnije Vajgand napusta ovu hipotezu i predlaze resenje da „su oni 
rumunizovani Cango" (Borcila 1965b), dok transformacija s u s predsta- 
vlja „najkarakteristicniju fonetsku osobinu jednog poddijalekta cango di- 
jalekta (severni poddijalekat koji obuhvata nekoliko sela u okolini Roma- 



42 Idem, „Jahresbericht", VII, 1900, str. 51, apud ibidem, str. 270. 

43 V. za detalje Gregorian 1938. 

44 Borcila 1965a:279: „mozemo da konstatujemo da vecinu onih koji danas cuvaju 
integralni izgovor sa s i z cine ljudi vezani tradicionalnim oblicima ruralnog zivota, koji ni- 
su pohadali skolu niti direktno ucestvuju u upravljanju komunom." 



40 Babaluh ha Bajikahy 

na)." 45 Na zalost, kako komentarise Mirca Borcila, „teritorijalni kontakt u 
tako udaljenom periodu (od 11. do 13. veka — napomena O.H.) ili poreklo 
stanovnistva sela sa s od ove populacije ne moze se dokazati" (Borcila 
1965b:110). 

Posto se s<s, odnosno z<z nalaze i u arumunskom i istrorumunskom 
dijalektu, istrazivaci su se pitali da li analogne evolucije u tim lingvi- 
stickim arealima mogu biti istrazivane u medusobnoj vezi ili je rec o 
slicnim ali nezavisnim fonetskim razvojima. Po misljenju Mirce Borcile 
kod Istrorumuna „pojava je relativno recentnog datuma i duguje se venet- 
skom govoru", a kod Arumuna se ovaj nacin izgovora nalazi „na Olimpu i 
razvio se nezavisno od analogne pojave u Istri; verovatno se duguje novo- 
grckom uticaju" (Borcila 1965b: 1 1 1). 

Borcila veruje da u razumevanju ovih transformacija treba iskljuciti 
spoljasnji uticaj i „treba prihvatiti da je ovaj izgovor dakorumunski 
fenomen" (Borcila 1965b: 112) „zajednicki dvema regijama (Banatu i 01- 
teniji — napomena O.H.), koje su pripadale istom lingvistickom arealu" 
(Borcila 1965b: 1 15), fenomen koji se moze objasniti bilo „ocuvanjem sta- 
rog narodnog latinskog s bilo internim regionalnim razvojem" (Borcila 
1965b: 1 16). Pre sklon ovom drugom resenju, Mirca Borcila opisuje dijale- 
katski areal u kome §>s odnosno j>z kao „sibilantni govor" (Borcila 
1966:76) i zakljucuje „karakteristicna crta fonoloskog sistema ovih govor- 
nika jeste cinjenica da foneme I si i Izl ovde imaju bogatiji fonoloski sadr- 
zaj iste foneme u opstem jeziku i da ukljucuju i vrednosti stridenata, koje 
nedostaju" (Borcila 1966:73). 

Podaci Mirce Borcile mogu se navesti u pokusaju rekonstrukcije pu- 
tanje koju su sadasnji stanovnici Tresnjevice presli na svom putovanju ka 
dolini Morave. Cinjenica da im je ovaj „sibilantni govor" zajednicki sa ne- 
kim selima u Banatu i Olteniji navedenim gore (tesko objasnjiv osim pu- 
tem unutrasnjeg razvoja i regionalno dobro omeden) 46 omogucava mi da 



45 Borcila 1965b: 1 10. V. u istom smislu sire diskusije o ovoj varijanti jezika Cango 
Mactara kod: Pozsony 2002:1 15: „Do kraja 19. veka madarska naselja u Moldaviji imala su 
relativno izolovan nacin zivota, sto je bilo od koristi ne samo za ocuvanje arhaicne materi- 
jalne i duhovne kulture, vec i za prezivljavanje lokalnog madarskog dijalekta, bogatog ar- 
haicnim elementima. U grupi severnih sela sacuvani su srednjovekovni madarski jezicki 
fenomeni. Na primer, umesto konsonanta s (odnosno s) zajednickog madarskog jezika, iz- 
govara se sz 'suskavo' (sto odgovara rumunskom s). u ; v. i belesku broj 4, koja se odnosi na 
terenska zapazanja Petera Zolda koji „u izvestaju koji prenosi iskustva cetvorogodisnjeg 
boravka medu Cango Madarima pise: govore cisto madarski, ali 'suskaju' u izgovoru." 

46 U jednom od tri clanka posvecena ovom lingvistickom fenomenu, Mirca Borcila 
prenosi sugestiju velikog lingviste Anrija Zakijea koji „nam je sugerisao da ne odbacimo 
ni mogucnost fonetskog akcidenta ili generalizovanog defekta u izgovoru. Slicna pojava se 
dogodila i u jednom francuskom dijalektu u dolini Loare, gde je generalizovan defektni 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 4 1 

postavim hipotezu u pogledu njihovog porekla i da interpretiram ovaj 
identitet kao prilicno konzistentnu indiciju nekih prethodnih lingvistickih i 
kulturnih kontakata tesko zamislivih bez duzeg suzivota. 47 Razlike izme- 
du regularnosti sa kojom se odvijaju transformacije stridenata u sibilante u 
oblasti Morave i nesigurnost koju danas izaziva ovakva jezicka forma koja 
se omakne tokom razgovora sa nekim van zajednice 48 u rumunskim obla- 
stima u kojima je ova pojava jos potvrdena, posebno u govoru razlicitih 
marginalnih grupa (stari ili neskolovani ljudi), mogu se objasniti razlicitim 
jezickim kontekstima u kojima zive, odnosno u koje se smestaju ove dve 
zajednice/regionalne jezicke varijante. Dok su govornici sibilantne zone u 
Rumuniji (stalno u kontaktu sa govornicima drugih govora u kojima nema 
ovih odlika) putem svog tradicionalnog „suskanja" ponudili ekscentrican 
model, sibilantna varijanta ovih nekoliko sela u dolini Morave bila je u 
stalnom kontaktu sa razlicitim oblicima srpskog jezika tako da se mogla 
ocuvati bez icije valorizacije. 

U nedostatku istorijskih dokumenata koji bi potvrdili te kontakte, 
dublja analiza varijante rumunskog jezika ciji su dokaz intervjui iz Tre- 
snjevice moze da ponudi dodatne dokaze. Inace, letimican pregled tran- 
skripata moze potvrditi cinjenicu da se u njima nalaze jednako oltenske i 
banatske dijalekatske osobenosti. 

Tako su oltenski neki glagolski oblici: afi u trecem lieu jednine pre- 
zenta ima oblik este (izgovoren najcesce, e§ce), odnosno u prvom lieu 



(s<s) jedne porodice iz Bloa." U istom kontekstu ovaj lingvista iz Kluza navodi „i obja- 
snjenje jednog informatora iz Kuptoare, koji smatra da ovaj izgovor dolazi iz govora de- 
ce." V. Borcila 1962, 2:116. 

47 Cini mi se vise verovatna druga moguca hipoteza, da goreopisana oltensko-ba- 
natska regija i zona koju predstavljaju onih nekoliko sela u dolini Morave kojoj pripada i 
Tresnjevica, predstavljaju lateralne areale koji jos uvek cuvaju neke jezicke fenomene ras- 
prostranjene nekada na siroj teritoriji na kojoj se govorio rumunski jezik, u prvom redu 
zbog nepostojanja nekih „sibilantnih" oblika makar i neznatnih u prelaznim prostorima, 
posebno zbog ocitog mesanog oltensko-banatskog karaktera regionalne varijante koju go- 
vore Banjasi iz doline Morave. 

48 Ova lingvisticka osobenost bila je primecena od strane stanovnika susednih sela i 
pretvorena je u lokalnoj socijalnoj slici sveta u pravi stigmatizovani znak identiteta. U Ba- 
natu, u Teregovi, na primer, slika stanovnika Hove (susedno selo, ali sa kojim se odrzava 
distanca objasnjena nejasno motivisanom mada nesumnjivom superiornoscu) cirkulise 
uvredljiva prica prema kojoj se Ilovcani kada idu u obliznji grad Karansebes u kupovinu, 
trude da ne govore po lokalnoj tradiciji, odnosno da ne menjaju jui.U paznji da ne pogre- 
se, ali nesposobni da naprave razliku izmedu dva glasa, njihove su replike uvek glupe i ne- 
voljno smesne. Medu njima najteza, jer nesvesno mesa registre tako sto mesa potrebu za 
pristojnim izrazavanjem sa gafom da javno izgovori tabu reci, tice se „niskih" sfera koje se 
smatraju sramotnim, kada traze §are pigatd [upisana so] umesto sare pisatd [tucana so]. 
(Podatak mi je saopstila gospoda Maria Mikle, iz Centralne univerzitetske biblioteke 
„Euden Todoran", iz Temisvara, rodom iz Teregove, kojoj se i ovim putem zahvaljujem.). 



42 Babaluh ha Eajikahy 

mnozine, sintem (opet izgovoren sa palatalizacijom t, sincem); pomocni 
glagol a avea upotrebljen za gradenje slozenog proslog vremena uvek je u 
trecem lieu singulara a (i nikada o, kako je to u drugim dakorumunskim 
govorima i, inace, uopste u narodnim govorima); glagolski oblici u trecem 
lieu konjunktiva prezenta su jotacizirani, tipa sa mintd, sa spuie. 49 Na lek- 
sickom planu oltenskim govorima pripadaju: fdsui [pasulj], obor 
[dvoriste] ili bdtdturd [dvoriste], ali i predlog de koji se u Tresnjevici 
uglavnom izgovara da (ali, ipak, vrlo retko i de, kod Paune, inace rodene u 
s. Orasje kod Plazana, prema pravilima banatskog poddijalekta). Konacno, 
na isto poreklo ukazuju i neki arhaicni oblici kao sto su ai, za 'godine' 50 , 
odnosno albu, sa -u, umesto alb. 51 

Tako su evidentno banatske fonetske karakteristike: te, ti > ce, ci, a 
ce, ci > se, si. 52 Za banatski poddijalekat karakteristicni su i: bas (izgovo- 
reno bas 53 ), cotdritd, a chici, sobd, gosc, amuncd i nat (u izrazu tot natu). 

Preklapanja ovih pojedinosti podrzavaju ranije iznetu hipotezu i uka- 
zuju na transkarpatsko poreklo Banjasa u Tresnjevici i, istovremeno, suge- 
risu njihov banatski itinerer, vrlo verovatno sa duzim zadrzavanjem na da- 
nasnjem terenu sibilantnog govora, zadrzavanjem do koga je verovatno 
doslo u periodu sirokog manifesto vanj a prelaska stridenata u sibilante, ka- 
ko to dokazuje uopstavanje pojave u danasnjim regionalnim varijantama 
iz doline Morave, varijantama koje su konzervativnije, buduci u izolova- 
nim oblastima. 54 



49 V. supra. 

50 V. Petrovici 1938:229: [ovaj oblik] „izgleda da je potpuno zaboravljen u Munte- 
niji i Olteniji. Posto je jos uvek ziv u Erdelju moglo bi se pretpostaviti da su ovi nomadi 
nekada boravili u Erdelju odakle su doneli ai. Ipak, imajuci u vidu mnostvo muntenizama i 
to posebno oltenizama u govoru ovih Cigana tesko je prihvatiti transilvansko poreklo ai." 

51 Ibidem: „Jedan drugi arhaizam u rumunskom govoru ovih Cigana jeste izgovara- 
nje finalnog -u u reci albu u neodredenom vidu: om albu, jumdtate albu. Inace izgovor al- 
bu cuje se i danas i skoro celoj Olteniji." 

52 Petrovici 1938:230 vidi u ovoj poslednjoj fonetskoj transformaciji „uticaj 
supstrata". Ako se dovede u vezu sa celim nizom reci koje karakterisu banatski poddijale- 
kat, ova fonetska osobenost ucestvuje u oblikovanju reprezentativne banatske komponente 
lokalne varijante rumunskog jezika u Tresnjevici i implicitno ukazuje na migracioni itine- 
rer ove grupe. 

53 Smatram da reci koje su pretrpele fonetske transformacije koje deluju na rumun- 
ske reci, tj. s, z > s, z, pripadaju banatskom poddijalektu i nisu preuzete direktno iz srpskog 
jezika u kasnijim kontaktima sa njegovim govornicima. Tako bas, upravo ovako izgovore- 
no ima drugaciji status od peschir, koji Suva -s- kao i druge srpske reci. 

54 V. i Avram 1960:97: „zabelezena je i konzervativna tendencija: Cigani cuvaju 
neke reci koje su potpuno nestale ili skoro potpuno nestale iz lokalnog rumunskog govora 
jer su zamenjene recima iz zajednickog jezika". 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 43 

Ove konstatacije se poklapaju sa idejama koje je formulisao Jon 
Gecije 55 posavsi od jezickog materijala koji je ponudio Emil Petrovic 
(Petrovici 1938) kao rezultat istrazivanja u Cokesini. 56 Inace, jezicka bli- 
skost — implicitna forma ispoljavanja srodnog porekla — sa ovom gru- 
pom „Pvumuna" iz okoline Sapca podrzana je i drugom osobenoscu koje 
obe ove jezicke zajednice dele sa onom o kojoj je pisao Emil Petrovic u 
meduratnom periodu: „u govoru ovih Cigana upadljiva je velika kolicina 
disimilacija, asimilacija, metateza koje o ovom govoru ostavljaju utisak 
decijeg govora" (Petrovici 1938:231). U ovom smislu tresnjevicki inter- 
vjui nude obilje primera. Mogu se navesti brojne metateze: kaze se ru- 
mdnd umesto numdrd; vrobe§ce umesto vorbe§te; crdpe§c umesto 
cdrpe§ti; crape umesto capre; a prutat umesto a purtat; zmiloc umesto 
mizloc, sicona umesto de ciocnea, ili, nekada, bdtdrn za bdtrdn. 51 Ovoj 
listi transformacija koje su pogodile fonetski lik reci treba dodati nekoli- 
ko asimilacija: cifcii ili pipcii umesto pifcii, ili mdrisire umesto mdndsti- 
re i niz sinkopa: zar umesto zahdr, misicat umesto (a)mestecat, n-a spri- 
at-o umesto n-a speriat-o i sd-ngaresc umesto sd-ngduresc, kao i nekoli- 
ko disimilacija culund za cununa, dureme za durere, i zatim po istom 
modelu urdsume za urdciune. 5 ^ 

U odnosu na druge poddijalekte i govore rumunskog jezika, varijan- 
ta iz Tresnjevice pokazuje niz razlicitih karakteristika koje je ova zajedni- 
ca „izmislila" kao komunikativna i/ili ekspresivna resenja. 

Tako na planu gramaticke strukture imenice cesto prelaze iz jedne u 
drugu deklinaciju, kao rezultat njihove artikulacije. Na primer: umesto un- 
chiul koristi se unchile, ili umesto ariciul, arisile. Ponekad ista imenica 
dobija drugaciji clan, prema licnim opcijama. Tako se mogu cuti oblici ti- 
pa go§cile ili go§ca, mada bi prirodno resenje bilo go§ci. Isti individualni 
izbor u fleksiji nekog termina nalazi se i na slicnom terenu, u domenu gla- 
golske konjugacije. U ovom smislu je ilustrativna situacija pretpostavlje- 
nog glagola ajivi — u znacenju „ziveti" koji potice iz srp. ziveti (jiveascd, 
jive§ce, jive§6). Ovaj postupak koji ukljucuje stare rumunske reci ili re- 



55 Ghetie 1968:501-508; v. i supra, poglavlje „U traganju za bibliografijom", 
str. 21. 

56 Cf. Radic i Tomic 1986. Ne osvrcuci se detaljno na govor stanovnika Strizila 
(druga zajednica Banjasa, geografski vrlo bliska tresnjevickoj sa zajednickim „sibilantnim 
govorom", primedba O.H.) i na zalost bez pominjanja identiteta tih govornika, autori bele- 
ze ipak da „fonetske i morfoloske crte zabelezenih oblika pokazuju da su stanovnici sela o 
kome je rec govornici banatskog poddijalekta rumunskog jezika" (Radic i Tomic 
1986:245). 

57 Za ovaj oblik v. i druge primere u: Saramandu 1997:115, 117. 

58 Ove reci nisu potvrdene ni regionalno, ni istorijski. V. Ivanescu 2000:790, 810. 



44 Babaluh ha Eajikahy 

centno kreirane termine na osnovu jos uvek transparentnih etimona iz srp- 
skog jezika, pretezno niskofrekventne reci (na primer arid) ili termine iz 
bazicnog leksickog fonda, dokaz je relativne slobode koja upravlja siste- 
mima fleksije, koja prilicno cesto dopusta vise funkcionalno ekvivalent- 
nih, mada formalno razlicitih resenja za datu situaciju. 

Apsolutni superlativ koristi se veoma retko, intenzitet ideja istice se 
nizom drugih sredstava. 59 Kada ipak komunikativne potrebe nametnu upo- 
trebu ovog oblika, on se realizuje uz pomoc mare kao morfema stepena 
komparacije: mare bolnaua — kaze Boza, pricajuci o Pauninoj mladosti; 
ili kada na srpskom kaze velike pare i, zatim to prevede sa: mari bani. 

Na morfoloskom planu treba zabeleziti i relativnu oskudnost oblika 
glagolskih konjugacija. Prakticno, intervjui pokazuju da se u Tresnjevici 
nijansirano izrazavanje moze realizovati samo upotrebom glagola u indi- 
kativu prezenta, u slozenom proslom vremenu i nesto rede imperfektu i 
konjunktivu prezenta. 

U pogledu sintakse paznju privlaci struktura sa prostom negacijom 
asta-i nimic [to je nista], verovatno reliktna, jer je prisutna samo u govoru 
vrlo starih govornika, Paime i Milana. Istovremeno, primecuje se i dodat- 
na intenzivnost nekih odnosa medu propozicijama, u kojima je odredeni 
odnos izrazen rekurentno, uporednom primenom specijalizovanog rumun- 
skog veznika, odnosno srpskog koji ga prevodi, u izrazima tipa: a da omu 
ei n-a bdtut. [A ali njen covek je nije tukao]. 

Ipak, u jezickom pogledu ubedljivo naj inter esantnije, cesto fasci- 
nantne identitarne osobenosti predstavlja — vokabular. 

Slicno celokupnom sistemu jezika i tradicije i vokabular odrazava 
istoriju ove zajednice koja se tokom nekoliko vekova proteze u zavisnosti 
od njenog geografskog itinerera. Danas je pravi kljuc ove proslosti lokalni 
sinonimski sistem skoro iskljucivo sazdan putem istorijskih akumulacija, 
sada transformisanih priblizavanjem termina poreklom iz razlicitih regija 
(i, implicitno razlicite jezicke starine), ali ne u cilju vernijeg i nijansirani- 
jeg izrazavanja ideja. Kao sinonimi se u rumunskom govoru Tresnjevice 
otkrivaju: dar i a; masa i astal, ili bdtatura i dvoriste, sto odrazava ravno- 
tezu izmedu starih rumunskih reci i reci srpskog porekla. U drugim sluca- 
jevima, ipak, sinonimski parovi ili nizovi odrazavaju stariju tenziju, tenzi- 
ju izmedu oltenskog i banatskog poddijalekta, uravnotezenu tenziju u zoni 
interferencije u kojoj su inace sibilantni govori u Rumuniji. Tako u sino- 
nimskim parovima: urcior — cdrsag, porumb — cucurudz, odnosno, ustu- 
roi — ai, prvi termin ukazuje na Olteniju, drugi ukazuje na Banat. 

59 V. infra. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 45 

Istorijsko-geografska putanja koja funkcionise kao pravi kljuc epohe 
u kojoj je ova grupa napustila svoja stara naselja, zone koje se danas nala- 
ze na teritoriji Rumunije, pokrivena je i recju coconas, sto je deminutiv od 
cocon, u znacenju 'dete'. Dok danas ova rec ima isto znacenje samo u Ma- 
ramuresu, kako to potvrduje niz dokumenata, tokom 17. i pocetkom 18. 
veka areal ove semanticke vrednosti bio je mnogo siri. Evo u ovom smislu 
u jednom dokumentu iz 1642: „Da bude njegova zakonita bastina i imanje 
i dece [coconilor] njegove i unuka njegovih i potomaka njegovih 
zauvek" 60 ; zatim, u Indreptarea legii [Pravno upravljanje], objavljenoj u 
Trgovistu 1652; „[Cocon] Kokon znaci dete do cetiri godine ..." 61 ; ili u 
Cheia intelepciunii [Kljuc razuma] iz 1678: „Ondaje Hristos zasitio sapet 
hlebova pet hiljada ljudi, bez zena i bez dece [coconi]." 62 Poznat u Tre- 
snjevici — mada u ritualnom tekstu koji pateticno reprodukuje obracanje 
zene „padalice" duhovima koje treba ubediti da pomognu u cinu lecenja — 
cocon — dete ukazuje na cinjenicu da se grupa koja ga je sacuvala nalazila 
na teritoriji danasnje Rumunije u periodu kada je ovo znacenje jos uvek 
bilo aktivno, 63 i da je ovu teritoriju napustila jos onda kada je znacenje 
„dete" lekseme cocon pocelo da se ogranicava prema severu, posebno ka 
Maramuresu. Na osnovu stampanih dokumenata i sintetickih istrazivanja 
obavljenih do danas, tesko je reci kada se to tacno dogodilo. Sigurno je sa- 
mo da sredinom 18. veka imamo poslednju potvrdu lekseme cocon u zna- 
cenju „dete" u oblasti udaljenoj od Maramuresa, i to bas u Banatu u kome 
su se u to vreme verovatno nalazili preci ovih govornika rumunskog jezika 
u dolini Morave. „Porasli su i uvecali se dok nije doslo vreme za ova dva 
deteta [coconi] vasa" (Leu 1996a:226) — kaze se u svadbenoj oraciji u 
jednom rukopisu iz Rakitova, prilicno aproksimativno datiranom izmedu 
1758. i 1788. 64 Imajuci u vidu ceremonijalni karakter ovog teksta, odno- 



60 Tiktin 1986: I, 595. 

61 V. i Nicolae Iorga, Studii §i documente, XVI, p. 17, komentari kod Nicoara 
2001:134. 

62 Tiktin 1986: I, 596. 

63 V. komentare o zonama pojavljivanja lekseme cocon i varijantama u znacenju u: 
Ivanescu 2000:493: „novo je da je bio prihvacen u periodu osnivanja drzava ili nesto rani- 
je, u periodu radanja rumunske aristokratije, samo cocon, zenski rod cocoand, sto bi treba- 
lo da je u pocetku znacilo „legitimni sin", odnosno „legitimna cerka". Cocon je pozajmlje- 
nica iz vizantijskog grckog [...]. Neobicno je sto se rasirio na celoj dakorumunskoj terito- 
riji (podvukao autor — O.H.). Termini za zakonitu ili nezakonitu decu korisceni su kada je 
bila rec o plemicima i verovatno deci seljaka i trgovaca." 

64 V. §trempel 1992:412, sa opisom miscelanea rukopisa iz Biblioteke rumunske aka- 
demije (nr. 5850) u kome se cuva svadbena oracija u kojoj se javlja rec cocon u znacenju 
„dete". Oracija se nalazi na listovima 12 v. — 13, koje je pisao „popa Pavel Paunuvic" iz Ra- 
kitove, Karas-Severin. Na listu br. 30 on belezi datum kada je zavrsio prepisivanje, „19. april 
1786." U svakom slucaju, tekst koji cuva ovu rec jeste prvi i time i najstariji od tekstova koje 



46 Babaluh ha Eajikahy 

sno, implicitno njegove mogucnosti da putem formula ocuva reci izasle iz 
upotrebe kao i cinjenicu da iz 18. veka nema drugih izvora koji bi potvrdi- 
vali cocon u znacenju 'dete' 65 znacilo bi da je tresnjevicka zajednica na- 
pustila oblast Banata najkasnije sredinom 18. veka. Secajuci se svojih pu- 
tovanja po carskom Banatu u poslednjoj deceniji 18. veka jedan nemacki 
putnik potvrduje ovu rec sa no vim znacenjem 'gospodin' (u zenskoj vari- 
janti, ali ovaj detalj nije bitan): „Svoje postovanje prema ljudima na polo- 
zaju pokazuju tako sto im ljube ruku i podignu do cela sa puno postovanja. 
Izmedu sebe Rumuni se obracaju sa moi (mdi — prim, autora), a zenskom 
polu kazu szupugnaza (jupdneasd — prim, autora) i goncona (cocoand — 
prim, autora)" (Steube 2003:109). 

Na prosla vremena, mada ih je tesko hronoloski fiksirati, podsecaju i 
reci kao stu su mdndrie (u znacenju 'lepota') 66 , amuncd (u znacenju 
'tesko') ili murgu (u znacenju 'vece'). 

Vrlo je arhaicna i cesta upotreba singulara u znacenju plurala kod et- 
nika: sarbu atdta apd are, fata mea [Srbin ima toliko vode, kceri moja], a 
venit neamtu, nemacka vojska [dosao je Nemac, nemacka vojska] prica 
Milan, prevodeci odmah u kontekstu srpskom sintagmom vrednost 
'plurala' koji izrazava pocetna tvrdnja. Praktikovanje takvih formulacija 
intenzivno podseca na narodni rumunski govor u Banatu 18. i iz prvih de- 
cenija 19. veka. Niz napisa po crkvenim knjigama iz tog veka i sa tog pro- 
stora dokaz su za ucestalost ovog postupka: „da se zna kad su krenule voj- 
ske na Francuza i (1805); „posto je bio sukob sa Francuzom"; „krenuli su 
nasi momci po treci put u borbu sa Francuzem" (1809) (Leu 1996a: 126, 
167, 205). Posle nesto manje od jedne decenije, godine 1817, „Calzun, Pa- 
roh Prvovi" nekonsekventno mesa jedninu sa mnozinom, sto se moze ob- 
jasniti samo ponistavanjem starog pravila, osecanjem da je staro pravilo 
prevazideno a novo jos nije nametnuto, onda kada govori o narodima u ce- 
lini: „usli su Turci u Bee [...] osvojio je Nemac Temisvar od Turaka [...] 
bio je sukob sa Turcinom [...] osvojili su Turci Beograd od Nemaca" itd. 
(Leu 1996a:305). Posle jos deset godina, kod Nikolaja Stojke de Haceg, 
na primer, u Hronici Banata, napisanoj izmedu 1825. i 1829. (Stoica 
1981:21) ne javlja se nikada upotreba singulara za plural posebno kada se 
imenuju etnicke grupe. 



je prepisao svestenik iz Rakitove. Na zalost, ne postoje dodatne beleske koje bi omogucile 
datiranje vremena kada je rukopis nastao. Bilo kako bilo, da bi se oznacila veza ovog misce- 
lanea rukopisa sa regijom Karansebesa koja me ovde zanima, treba zabeleziti da ga je Biblio- 
teka rumunske akademije kupila 1939. od Ovidija Danciu iz Karansebesa. 

65 V. H. Tiktin, loc. cit. 

66 Kao takav potvrden samo u prevodima dakona Koresija iz 16. veka, apud H. Tik- 
tin, op. cit., II, p. 672. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 47 

Konacno, sa spiska leksickih karakteristika rumunskog jezika u Tre- 
snjevici ne sme da izostane nesto sto bi se moglo nazvati patetika izbora 
reci — kao sasvim uopsteni termin, jer je realnost koju nude transkripti 
mnogo iznijansiranija. Tako, da bi istakli da je ono o cemu govore potpu- 
no tacno, govornici direktno koriste a minti [lagati]; kada opisuju skidanje 
crnine kazu lapidz negru [bacam crninu]; da bi imenovali neki nemir pri- 
begavaju glagolu a se ceme [plasiti se]; umesto da nekoga neutralno udalje 
[indeparta] kazu markirano a lua la goand [oterati]; za 'groznica' cuvaju 
foe [vatra]; patka koja je 'mutava' zbiard, urld [vice, urla]; neka stvar nije 
murdar [prljava] vec je upravo spurcat [isprljana]; rodenje se u istom stilu 
opisuje sa taie copilu dan mama [sece dete iz majke]. Namece se zapaza- 
nje da u odnosu na opstiji sistem rumunskog jezika tresnjevicka varijanta 
uvek uzima najintenzivniju mogucu iz semanticke serije 67 i zatim je kori- 
sti u kontekstima u kojima bi u standardnom jeziku bili dovoljni drugi iz- 
razi, mnogo „laksi", koji mogu da iznijansiraju informaciju. 

Ustanovljavanje osobina varijante rumunskog jezika koju govore 
Banjasi u Tresnjevici omogucava mi da kao hipotezu formulisem ideju da 
se njhovo odvajanje od konzistentnog korpusa rumunske populacije u Ba- 
natu 68 desilo negde na razmedi osamnaestog i devetnaestog veka. 

Jezicki podaci su u ovom smislu konvergentni sa istorijskim doku- 
mentima koji opisuju situaciju ciganskih zajednica u Banatu u torn perio- 
du (poslednje dve decenije XVIII veka — prve dve decenije XIX veka). 
Niz tekstova iz tog perioda potvrduje postojanje nekih grupa Cigana u 
ovog regiji za koje se moze pretpostaviti da su deo kategorije Banjasa jer 
su govorili rumunski i oblacili se u skladu sa rumunskom tradicijom. 
„Cigani i Ciganke iz Banata obuceni su poput Rumuna ciji jezik i govore" 
— belezi o ovome Francesko Grizelini (Griselini 1984:159), koji u istom 
kontekstu navodi i brojeano stanje ove populacije u regiji i to 5272 oso- 
ba. 69 Sa vecom paznjom za sitnije stvari i manje zainteresovan za one sa 



67 V. komentare o ovakvim serijama kod Eudena Coseriu (1994:150-151: „Ako raz- 
motrimo prideve za temperaturu u italijanskom jeziku, primeticemo da se sa objektivne tacke 
gledista prosto te temperatume zone, od najnize do najvise temperature organizuju u odrede- 
nom sistemu, tako da imamo za hladnije temperature gelato, ghiacciato, zatim imamo scottan- 
te, cocente, rovente i tako smo sa tacke gledista strukturne semantike zavrsili analizu. Ipak, po- 
gledajmo kako se izrazavaju ove temperature. Na sredini lanca imamo prideve: freddo, fresco, 
tiepido, caldo, koji predstavljaju temperaturu kao pripadajucu nekoj stvari. Za hladnije temper- 
ature imamo participe pasiva: gelato, ghiacciato, i ovde je temperatura predstavljena kao nesto 
sto se desava stvari i tada je stvar smatrana kao pasivna, kao nesto sto trpi." 

68 V. supra, diskusiju o zoni porekla ovih grupa. 

69 Griselini 1984:157. Prema tim podacima, sredinom XVIII veka u Banatu je jos 
zivelo: ,,181639 Rumuna, 78780 Srba, 8683 Bugara, 43201 nemackih, italijanskih, span- 
skih i francuskih kolonista, kao i 353 Jevreja". 



48 Babaluh ha Bajikahy 

dugorocnim i mogucim naucnim posledicama, Johan Kaspar Stojbe sa 
svoje strane primecuje da „su stanovnici Banata veoma izmesani: Rumuni, 
Srbi, Cigani (Novobanacani) (istakao autor, O.H.), Nemci, Italijani i 
Francuzi" (Steube 2003:90). Mesto Cigana je, prema Stojbeovim opserva- 
cijama, prilicno dobro definisano, njihova potpuno specijalizovana zani- 
manja podrzavaju njihovo mesto i argumentuju njihovu neophodnost u 
multietnickoj zajednici Banata toga doba. „Rumuni jedan drugog briju no- 
zevima za hleb koje prove Cigani (istakao autor, O.H.)" (Steube 2003:93) 
— pise ovaj nemacki putnik, a ova njegova informacija dobice odgovor 
iste vrednosti beleskom koju ce kroz nekoliko decenija koncipirati Nikola- 
je Stojka de Haceg prilikom opisa obnavljanja sela u juznom Banatu posle 
austrijsko-turskog rata krajem 18. veka: „okupivsi se i Cigani pocese da 
prove kosir (istakao autor, O.H), pocese da ga seku, da ga ispravljaju; da 
pomazu" (Stoica 1981:292). 

Obazriv, kao svaki zvanicnik, Johan Jakob Erler tih godina medu sta- 
novnicima Banata ne pominje Cigane, 70 mada se na njegovom spisku zana- 
tlija koji placaju porez carskom disktriktu javlja niz profesija cije je oba- 
vljanje u domenu ciganskih grupa, cije je obavljanje cak pravi marker iden- 
titeta ovih grupa. Medu ovim zanatlijama nabrajaju se tako kotlari, zlatari ili 
cesljari (Popiti 1939:102-103), to jest, mutatis mutandis i Cigani. 

Ove cetiri decenije sa preloma 18. i 19. veka ipak su i epoha u kojoj 
Banat postaje pozornica na kojoj se desava niz istorijskih dogadaja koj 
ukljucuju Cigane, cija se kompleksnost, intenzitet i sirina moze samo — 
uz teskoce — zamisliti iz danasnje perspektive. Tako, Becki dvor, pocevs 
od 1783. zapocinje niz programa u cilju radikalne reforme nacina zivota 
Cigana i njihove potpune integracije inaugurisanjem specijalne politike za 
njihovo stalno nastanjivanje, a posebno uklapanje ciganskih grupa u plani- 
rani carsko-kraljevski svet banatskih naselja. 71 Izuzetno diskutabilni zbog 



70 Ehrler 2000:39. Zvanicna dokumenta su nesto diskretnija, ako ne i nezaintereso- 
vana za broj Cigana u popisanim regijama. V. u ovom smislu Popiti 1939 za 1808. Popula- 
cija Banatske vojne grantee po nacionalnostima sadrzi samo informacije o Nemcima, Iliri- 
ma, Vlasima, Slovacima i Madarima (str. 98-99); Sumarna konskripcija Banatske vojne 
granice za godinu 1816. (str. 123) kao i ona za 1835. (str. 127) u klasifikaciji po nacional- 
nostima sadrze Slovene, Vlahe, Madare, Nemce, ali obe sadrze i rubriku za „razne druge 
nacije" od kojih ni jedna nije specifikovana; i konacno, tek Situacija populacije disktikta 
vojne komande po nacionalnostima objavljena 1. maja 1871. od strane Vojne komande u 
Petrovaradinu posvecuje posebnu rubriku Ciganima i popisuje 738 u zoni 13. rumunske re- 
gimente, 424 u selima 14. regimente srpskog Banata, 69 u oblasti 12. nemacke regimente i 
ni jednog u distriktu pancevacke regimente (str. 134). 

71 Cf. Achim 1998:71 sumirajuci propis Josifa drugog iz 1783. „zabranjuje se da zive 
u cergama; deca od dve a najkasnije od cetiri godine da budu usvojena u susednim selima; da 
dobiju odecu i jezik drugih nacionalnosti; cergarenje je zabranjeno; da ne jedu meso uginulih 
zivotinja; zabranjuju se brakovi izmedu Cigana; lokalne sudske vlasti mesecno upucuju izve- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 49 

sredstava koje su nametali, civilizatorski projekti habsburskih vlasti vero- 
vatno su medu Ciganima kao prirodnu reakciju izazvali strahove i odbija- 
nja i zelju za odlaskom. Znamo od Nikolaja Stojke de Haceg da je u godi- 
nama posle ovih propisa Josifa II kruzila prica da Cigani praktikuju kani- 
balizam, a vlasti su se trudile da rasture vece zajednice, raseljavajuci one 
koji su se nalazili na novoformiranim granicama imperije ka mirnijim cen- 
tralnim oblastima. Ovaj hronicar, poznat po svojoj verodostojnosti, za go- 
dinu 1787. belezi: „Mnostvo Cigana iz Ugarske zemlje bilo je uhvaceno 
kako jede ljude, sto je bilo otkriveno, mnogi su bili muceni, obeseni, ise- 
ceni, tuceni sibom i sa po sto udaraca. Oni koji su bili tuceni izbaceni su 
preko granice ovuda, preko Erdelja, Hrvatske, Slavonije; i nezabelezeni 
[Cigani, prim, prev.] zlatari izbaceni su odavde" (Stoica 1981:230). 

Hipoteticna slika koja se moze rekonstruisati na osnovu ovih doku- 
menata je slika ciganskih grupa koje nekada same moraju, a nekada su pri- 
siljene da napuste pogranicne oblasti da bi se preselile na zapad u mirnije 
krajeve, manje zanimljive za ambicije nove administracije. Istovremeno, 
ova je oblast intenzivno kolonizovana pouzdanijom populacijom (Nemci- 
ma, Spancima, Francuzima, Italijanima, Cesima) ili ojacana preseljava- 
njem rumunske i srpske populacije iz starih naselja u nova, sa idejom da 
su ove grupe pogodnije da sluze u inovatorskim projektima Beckog dvora 
u Banatu, tako tesko osvojenom od Turaka. 

Deceniju i po posle izuzetnih represalija koje pominje Nikolaje Stojka 
de Haceg broj Cigana u Banatu je ipak bio znacajan, oni su mogli biti upisa- 
ni kao „novobanacani" u nizu sela, 72 mnoga od njih nalazila su se u blizini 
sibilantne zone ili cak u sibilantnoj zoni koja je bila ocrtana stotinak godina 
kasnije. Situacija se ipak nije u potpunosti smirila, a dokumenta, uprkos 
svojoj relativnoj oskudnosti, pominju tenzije izmedu vlasti koja je zelela da 
nastavi talas preseljavanja Cigana ka zapadu i ljudi koji su mozda delimicno 
bili spremni da prihvate nametnuta pravila da bi ostali na svojim starim teri- 
torijama. Tako su iste 1802. godine i na istom mestu, Biserika Alba, zabele- 
zene dve razlicite molbe, divergentne na planu zerja, a konvergentne u 
realizaciji: 3. marta „Komanda vojne granice zahteva isterivanje ispiraca 



staje o nacinu zivota Cigana u distriktu; ogranicava se broj Cigana muzicara; prosnja je za- 
branjena; deca treba da idu u skolu; Cigani treba da dobiju zemlju i da je rade." 

72 Popiti 1939:88 citira po jednom dokumentu izdatom u mestu Biserika Alba 13. 
jula 1801. listu naselja u kojima su popisani ispiraci zlata — odnosno Banjasi/Rudari [prim. 
O.H.], Kusic, Leskovica, Slatica, Najdas, Lengenfeld, Moceris, Dalbosec, Sopot, Lapusnik, 
Grbovac, Bania, Bozovic, Prilipec, Rudaria, Dolnia, Ljupkova, Orsova Veke, Mehadia, 
Globurau, Jablanica, Fenes, Armenis, Slatina, Bucosnica Vercerova, Petrosnica, Golec, Po- 
jana, Bukin, Dole, Turnul, Borlova, Obreza, Glimboka, Cikleni, Jaz, Ohaba-Bistra, Kra- 
sma, Marul i Marga. 



50 Babaluh ha Eajikahy 

zlata iz oblasti granice zbog cergarenja" (Popiti 1939:89), dok se 22. jula 
„ispiraci zlata obracaju komandi Banatske vojne granice i traze da im se do- 
zvoli da izgrade kuce za zimu i obecavaju da ce mnogo raditi da bi ishranili 
svoje jadne porodice. Molbu potpisuju kaplari Aleksandru Orbulesku i Jon 
Dragomir, zatim Stan Flore, Radul Jon i Ilija Gruja. Ne odobrava im se na- 
stanjivanje, vec se nalaze iseljavanje." (Popiti 1939:89). 

Grape Cigana, vece ili manje, grabo ili blago isterane, formirane u 
jasnim ili nesigurnim vremenskim kontekstima, nastavljale su da se kre- 
cu od granicarskih zona Banata ka zapadu i migracionim talasima koji 
su, kako to pokazuju raspolozivi dokumenti, izgleda zapoceli oko 1787. i 
prestali druge decenije 19. veka. To je vreme u koje Becki dvor „do- 
zvoljava ispiracima zlata da ostanu na granici ako godisnje proizvedu 
najmanje kolicinu zlata za 3 dukata." (Popiti 1939:125). Medu ovim cer- 
garima proteranim ka zapadu verovatno su bili preci danasnjih stanovni- 
ka Tresnjevice. Njihov jezik je sacuvao secanje na vec zaboravljenu isto- 
rijsku trajektoriju. 

Srpski. Kao u Tresnjevici 

Govorni jezik Banjasa iz doline Morave sa pocetka treceg mileniju- 
ma jednako verno izrazava kompleksne i vec visevekovne odnose odrza- 
vane sa srpskim zajednicama u cijoj blizini su ove male grupe zivele, pod- 
secajuci na stare forme ramunskog jezika, najcesce prepoznatljive u doku- 
mentima sa pocetka 18. veka ili je cak moguce otkriti ih u varijantama ko- 
je prethode ovoj epohi. Transkripti mi dozvoljavaju da istaknem tri kate- 
gorije jezickih cinjenica koje uzrokuju institucionalizovane reakcije go- 
vornika ramunskog jezika na srpski jezik. 

Pre svega rec je o doslovnom preuzimanju cele serije srpskih reci. U 
ovoj situaciji se nalaze: polje, vecera, zdravlje, knjiga, svetac, rat, venae 
ili svet. Sve ove imenice ne menjaju oblik ni u jednom kontekstu koje 
transkripti nude, ali se padez odreduje ramunskim predlozima: dam pdsce, 
pa pol'e [krenemo preko, po polju] — kaze Pauna; ili el'e mai mdndre pa 
svet [one najlepse na svetu] — objasnjava Ruza, kada govori o sojmanama 
u njihovijm brojnim hipostazama. Ovom nizu termina pozajmljenih kao 
takvih pripada i skoro cela lista priloga, tako: uvek, isto, prvo, samo, od- 
ma, toliko, nikako, tacno, stalno, pravo, cisto — uz koje se dodaju i neod- 
redena zamenica/pridev nekoliko ili bezlicni glagolski oblici mora, smes i 
zavisi — svi oni zajedno sacinjavaju pravi sistem iznijansiranog izrazava- 
nja modalnosti. 

U drugom redu, ova regionalna varijanta natalozila je — a ovaj pro- 
ces je jos uvek u toku kao jedan od najproduktivnijih izvora bogacenja je- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 5 1 

zika — drugu seriju reci, transformisanih po leksickim i morfoloskim stan- 
dardima rumunskog jezika, ali sa prep oznatlji vim srpskim etimonom. Rec 
je o celom nizu imenica koje poticu iz srpskog jezika, ali se menjaju pre- 
ma rumunskom flektivnom sistemu cak i u obliku nominativa singulara, 
gde dobijaju tipican rumunski zavrsetak. U ovom smislu su reciti primeri: 
rekd (od reka), cistoce (od cistoca ali po modelu curatenie, po trecoj ru- 
munskoj deklinaciji), bolnita (od bolnica ipak razumljivo i na osnovu ru- 
munskog leksickog materijala jer se moze vezivati uz boala), vera (od ve- 
ra, ali po modelu credinta), stoka (umesto stoka). 

Bogatija i sofisticiranija je ipak lista glagola preuzetih iz leksickog 
fonda srpskog jezika u nekom komunikacionom kontekstu, a koji se ipak 
menjanju po rumunskoj konjugaciji. Tako se kod Paune javlja: a zdbrd- 
nit-o (sh. zabraniti); kod Milana: i-a ndtdrpit (sh. natrpati); postuia (sh. po- 
stojati), razumesc (sh. razumeti); kod Boze: nastdiesce Postu (sh. nastajati), 
snimui (sh. snimati), postavesce (sh. postaviti), sa jiveascd (sh. ziveti), 
zdcdsesc (sh. zakaciti), a ndgdzdt (sh. nagaziti), sa pogodesce (sh. pogoditi 
(se)); kod Ruze: o zanisdsce (sh. zaneti), marzesce (sh. mrzeti), sprimesc (sh. 
spremati), sd pomozascd (sh. pomoci), zavisdsce (sh. zavisiti), sd pucinasca 
(iz srp. poceti), sd ciscesc (sh. cistiti), a oprosci (sh. oprostiti); kod Milan- 
ke: sd pozdrdveascd (sh. pozdraviti), e odvoitd (sh. odvojiti). 

Navedeni primeri ukazuju da je pre rec o ad hoc stvaranju reci nego 
o konacnoj listi termina, jednoglasno prihvacenoj od strane zajednice sa 
istim znacenjima i istim oblicima. Prakticno, vokabular srpskog jezika i 
posebno njegovi glagoli fukcionisu kao stalni rezervoar leksema kome se 
moze pribeci u slucaju potrebe da bi se izrazile ideje za koje ova regional- 
na varijanta rumunskog jezika nema odgovarajuce forme. Dokaz za ovo je 
cak oblik a mordt (dobijen konjugacijom od mora) koji konstruise Joana. 
Ona sada ne zna dovoljno srpskih reci, a kako je skoro emigrirala iz Ru- 
munije, verovatno je primetila ovaj lokalni nacin izrazavanja i primenila 
ga na jedan od malobrojnih srpskih glagola koji zna. Iako je ovo resenje 
teoretski moguce, ono ukazuje na Joanin alteritet, jer je mora jedan od ma- 
lobrojnih glagola koji se ne mogu tako promeniti buduci da je preuzet — 
kako to dosledno pokazuju navedeni tekstovi — samo u bezlicnoj formi. 

Pazljivije posmatrano, ovaj prilicno veliki broj srpskih reci, stvore- 
nih / aktualizovanih po potrebi, indirektno govori i o rumunsko-srpskom 
bilingvizmu. U okviru ovog bilingvizma rumunski jezik jos obezbeduje 
opste okvire — sistem morfoloskih kategorija, zakone tvorbe reci i boga- 
cenje jezika — dok sprski jezik nudi materijal za modelovanje, leksicki 
fond sa mnostvom mogucnosti pre svega zbog svoje adaptacije na aktuel- 
ne i recentne realnosti. 



52 Babaluh ha Eajikahy 

Inace ovaj treci nacin interferencije sa srpskim jezikom potvrduje 
postojanje takvog lokalnog bilingvizma. Imam u vidu onih nekoliko rece- 
nica ili delova fraze koje su moji sagovornici u celini izgovorili na srp- 
skom: pre svega da bi se istakla izuzetna vaznost cinjenice da je Milanova 
majka nekada bila „padalica", sto implicitno markira njenu nespornu su- 
periornost u odnosu na celu zajednicu. Kako je u pitanju preferencijalni 
izbor od strane demona, Milan saopstava ovu informaciju redundantno, 
jednom na rumunskom, a drugi put na srpskom i time uokviruje celokupno 
secanje: Cu Soimanel'e. Vorbea. S-aia ovako. Na mnoga sveta. Nupoa sa, 
ea cu ochii-nchisi vorbea: E-he-he-he-he-he, sa vd traiasca cucunasi vos- 
tri, da bog da. Lasd-ld, bre, cd n-a razumit, zdse, n-a razumit, zdse. Ma 
rog da voi, sa vd traiasca cucunasi vostri. Sa vd traiasca poal'il'i voastre. 
E-ce. [...] Skoro, skoro deset minuce, petnest, a vorbit cu Soimanil'i. 
S-atunsa: ho-ho-ho, a sculat. S-a fricat la ochi s-a luat apd s-a spdlat pa 
gurd. Znaci, ona dosla u zivot. Moja majka govori sa vile. [Sa sojmanama. 
Govorila je. I to ovako. Na mnoga sveta. Nije mogla da, sa zatvorenim 
ocima je govorila: He, he, he, he, he, zivela vam vasa deca, da bog da. Pu- 
stite ga, bre, nije razumeo, kaze, nije razumeo, kaze. Molim vam se, zivela 
vam vasa deca. Ziveli vam vasi skuti! Eto. [...] Skoro, skoro deset minuta, 
petnest, govorila je sa sojmanama. I onda: ho-ho-ho, probudila se. Istrljala 
je oci i uzela vodu, isprala usta. Znaci, ona dosla u zivot. Moja majka go- 
vori sa vile.]. 

Zatim, u nameri da mi cestita sto razumem jednu staru rec, vero vat- 
no vrlo malo poznatu danas, Milan zastaje na trenutak u pripovedanju da 
bi mi rekao: ti sipametna zena. U zelji da mi saopsti vise od informacije o 
tradiciji i u zelji da otkrijem njegovo misljenje o ritualima lecenja koje 
obavlja Pauna, Boza iznenada prelazi sa rumunskog na srpski jezik: to su 
sve fantazije, ovome pribegava i onda kada odbija da govori o lokalnim 
verovanjima u zmaja: to su price, to su bajke. 

Na prvi pogled veoma razlicite, ove fraze su okupljene oko podsve- 
sne zelje za komentarisanjem sopstvene kulture. Ipak, govoriti o kulturi u 
terminima valorizacije, njenog vrednovanja ili kritikovanja, a ne putem 
njene proste narativne evokacije, jeste atribut modernosti. Kako je tresnje- 
vicka varijanta rumunskog nepogodna za takve apstrakcije i vise — men- 
talni univerzum koji ona cuva prethodi takvoj problematici i modernom 
vremenu, drugi poznati jezik, ono neiscrpno rezervno resenje koje predsta- 
vlja srpski jezik, prizvano je da arbitrira u teskim momentima. Ako se di- 
skutuje sa distancom o recima i obicajima sopstvene zajednice, zar nije 
najpogodniji za takav diskurs onaj jezik koji pripada vecinskoj/zvanicnoj 
kulturi? Koja je u Tresnjevici bez sumnje — srpska. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 53 



Tri nacina da se bude Rumun 

Za vecinu Banjasa u Tresnjevici njihovo rumunstvo je aksiomatska, 
nesporna realnost, koju ne treba dokazivati vec samo stititi u slucaju zlo- 
namernog osporavanja. Kako su, medutim, ovakva osporavanja sustinski 
princip predstave o zajednici koju o njoj imaju drugi, to se afirmacija 
identiteta i zatim njegovo podrzavanje cesto javljaju u razgovorima. 

U gore navedenim transkriptima, problem se jasno nalazi u razgovori- 
ma sa Milenkom: Noi sintem rumdni, karavlasi. A noi nu ne pdzdsce nime 
cd sintem romdni. [Mi smo Rumuni, Karavlasi. Nas niko ne smatra da smo 
Rumuni.] — ove ideje nastavlja njegova supruga uz primere i pojacano tvr- 
denje: §cii cum ne zdse? Noud ne zdse tdgani. [Znas kako nam kazu? Kazu 
nam Cigani.]. Diskusija o osetljivom problemu ovog identiteta sa dve mani- 
festacije, jednom internom i drugom eksternom, jednom koju imamo „mi" i 
drugom koju dele sa „drugima", jednom vrednom i drugom stigmatizova- 
nom, isla je stereotipnim tokom: 73 A noi sintem romdni. N-avem noi scold 
romdnesce, n-avem nimica... Sdrbesce invdtdm, sdrbesce tot, a noi sintem 
romdni. [A mi smo Rumuni. Nemamo rumunsku skolu, nemamo nista... 
Srpski ucimo, srpski sve, a mi smo Rumuni.] — pateticno je dodao Milenko 
kao argument, diskretno sugerisuci ideju rumunsko — srpske tenzije u uspo- 
stavljanju identitarne slike, ali je njegova supruga brzo prepravila stvari: A 
mi ne znamo ciganski! Noi nu scim... [Mi ne znamo.] Dramatican govor o 
ideji preklapanja Ciganin — Rumun, preklapanja sa simultanim i sukcesiv- 
nim efektima viktimizacije 74 koja uzrokuje i ponos Banjasa iz Tresnjevice, 
stalno izrazava razlicite oblike istog identiteta sa dva nerazdvojna lica, cije 
se dvojstvo ne moze prevladati jer niko spolja nije raspolozen da ga prihva- 
ti. Njihova istorijska sudbina, koja se moze nazreti iz ovog stava, moze se 
vrlo dobro okarakterisati, mutatis mutandis, putem komentara koje o sebi i 
svojoj etnickoj zajednici navodi temisvarski pisac Anavi Adam. Identitet — 
u njegovom slucaju jevrejski, ali diskusija ima mnogo opstiji znacaj i u pot- 
punosti je primenljiva na situaciju Banjasa u Srbiji — jeste stepenovana re- 
alnost, jer, kako belezi ovaj pisac: „ono sto jesi jeste, sa jedne strane, ono 
sto biras da budes i sto kazes da jesi, a sa druge strane, ti si ono sto si sma- 
tran da jesi." Drugim recima, njegov identitet je „delom pitanje svesti, a de- 
lom pitanje izbora i delom pitanje priznavanja." 75 



73 V. supra, poglavlje U traganju za bibliografijom. 

74 Socijalna slika sveta razlicitih etnickih grupa na Balkanu nudi brojne negativne 
predstave Rumuna/Vlaha, kako se oni nazvaju u razlicitim slovenskim jezicima u ovim obla- 
stima. V. u ovom smislu detaljniju diskusiju i primere u: Mesnil/Popova 1997:223-243. 

75 V. Vultur 2002, tekst preuzet sa veb-sajta. 



5 4 Babaluh ha B AJTKAHY 

Ako u pogledu priznavanja nema nikakvih sumnji, svi susedi sma- 
traju Banjase za posebnu kategoriju Cigana, 76 sto se tide izbora i svesti od- 
redenog identiteta stvari su mnogo komplikovanije. Kako je vec receno, 
za vecinu ovih ljudi cinjenica da su Rumuni predstavlja status u kome su 
rodeni, koji je neotudiv od njihovog bica ali je, istovremeno, njima sami- 
ma nemoguce da ga motivisu, odnosno argumentuju. 

Iako je permanentna tenzija pod kojom stoji ova interna istina zajed- 
nice vrlo jaka, neke osobe pokusavaju da otkriju nove resurse u argumen- 
taciji rumunstva. Analiza tresnjevickih informacija navodi me na zapaza- 
nje da se ovi novi resursi mogu otkriti ili u mogucnosti da afirmisu posto- 
janje nekih rodbinskih veza sa Rumunima u drugim zajednicama koje ne 
gaje stigmatizovanu sumnju da su Cigani, zatim u poznavanju drugih ru- 
munskih zajednica i u otkrivanju i popularizovanju upadljive slicnosti sa 
njima, i u trecem redu u afirmaciji nekih direktnih veza porekla od Rumu- 
na iz oblasti Karpata. 

Prvi slucaj nudi Ruza. Njena majka je dosla u selo odnekud iz okoli- 
ne Majdanpeka — istina pre nesto vise od pola veka, ali vreme ne menja 
osnovne koordinate pripadnosti grupi. Ona je znaci nesumnjiva Rumunka, 
sto utice da se Ruza smatra jedan korak blizom rumunstvu nego drugi me- 
stani. Konkretno se ovo manifestuje cinjenicom da je ona jedna od malo- 
brojnih mestana koji poznaju regionalne vlaske ekvivalente nekih ovda- 
snjih reci, a posebno preko onog sto Ruza moze da izgovori — istina po 
potrebi i demonstrativno — stridentne konsonate, prekodirajuci reci po fo- 
netici klasicnih dakorumunskih govora. 

Opet o vlaskom svetu govori i Pauna kada zeli da istakne svoje ru- 
munstvo. Na moje pitanje o tome za sta sebe smatra, ona je iscrpno odgo- 
vorila, preterujuci u implicitnom odnosu sa drugom rumunskom zajedni- 
com: Romdncd, romdnd, tucu-ce. Samo drukse vorba voastrd vine, [...] 
Da, io pot sd md odaresc cu vorba voastrd, e-dla vorba, cd mai mult in ru- 



76 Slicno je i misljenje Rumuna/Vlaha iz rumunskih jezickih zajednica u Srbiji. 
Stvarnost sa terena mi je to indirektno potvrdila. Imam u vidu sledeci dogadaj koji se desio 
jula 2003. na terasi jednog kafica u Temisvaru gde sam se nalazila sa jednim vlaskim violi- 
nistom iz Slatine kod Bora, koga sam u vise navrata snimala pocevsi od avgusta 1993. Pod 
uticajem transkripata razgovora iz Tresnjevice upotrebila sam jednom u razgovoru rec 
razumeqcl Reakcija ovog starijeg sagovornika — koji me je ranije slusao kako koristim 
mnoge izraze iz tog kraja, a da to nije komentarisao — bila je brza i zabavna istovremeno: 
C-ai apucat sa vorbiesc ca tdganW. [Pocela si da govoris kao Cigani]. Njegova recenica — 
koja me je tada zanimala samo zato sto sam je mogla dovesti u vezu sa Pauninom ocenom 
da sam Vlahinja iz okoline Bora jer sam govorila rusmenesc umesto razumesc, i tako mi 
sugerisao ideju da je ovo jedna od vaznih i znacajnih izoglosa, cak sa funkcijom markera 
identiteta koje postoje u rumunskim govorima na teritoriji Srbije — ona podvlaci cvrstu 
razliku izmedu raznih grupa govornika rumunskog jezika. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 55 

mdnie am fast. [...] cu muieril'e mel'e, asa am fast. [...] Copiii m'ei mai 
mult sciu rumdnesce, vorbesc. [...] E, am fast, sd-t spuie mama ta, acuma 
asa. Zdse da la Bor. Acuma-t spui. Aia-e mai mdndre sace, tucu-ce da fa- 
ta. [Rumunka, Rumunka, ljubim te. Samo drukse dode vas jezik [...] Da, 
ja mogu da razumem (?) vas jezik, to je drugi jezik, jer sam mnogo bila po 
Rumunima [. . .] sa mojim zenama, tako sam bila [...]. Moja deca vise zna- 
ju rumunski, govore [...] E, bila sam, da ti kaze tvoja mama sada tako. 
Kaze iz Bora. Sad da ti kazem. To su najlepsa sela, ljubim te, kceri]. 77 

Konacno, vise podstican od strane svoje supruge nego po sopstvenoj 
inicijativi, Mita Vina sumira rumunstvo svoje grupe i putem virtuelne na- 
racije o putovanju iz intenzivno simbolicno markiranih prostora danasnjih 
Rumuna: Cum am auzdt io d-di bdtrdn, esce multd, o mie da ai da cdnd a 
vinit si mai mult poa-sd fie. Da a venit da la Carpat ei. [...] D-acolo sdn- 
cem noi. Al'i cdnd am venit, cdnd a venit dla care-a venit ais'a prvo. [...] 
§-a vinit cat a vinit, pdn-a vinit in satu dan dal cu el'e, cd in dal am fast, 
satu nostru. [...]. Romdnie noi n-am putut sd-nvdtdm I'imba rumdneasca 
jer nu avem aisea noi scold rumdneasca. Noi, cu sdrbii. [Kako sam cuo od 
starih, ima mnogo, hiljadu godina, mozda i vise od kada su oni dosli. Oni 
su dosli sa Karpata [...] Odande smo mi. Ali kada smo dosli, kada je do- 
sao taj sto je ovamo prvi dosao. [...] I dosli su koliko ih je doslo, dok nisu 
dosli u selo gore sa njima, jer mi smo bili gore, nase selo [...] Rumunski, 
mi nismo mogli da ucimo rumunski jezik, jer nismo imali ovde rumunsku 
skolu. Mi, sa Srbima.]. 

Uz impresivan argumentacijski postupak ova tri stava imaju i 
suprotan efekat. U nastojanju da istaknu odnose svoje grupe sa rumunskim 
svetom oni samo spontano priznaju da je njihovo rumunstvo bez ovih od- 
nosa sporno. 

Govoreci o „nama" / „njima", mene sagovornici iz Tresnjevice 
smestaju u okvire jednog opsteg „vi", bilo da to oznacava vlaske zajed- 
nice iz okoline Bora ili rumunske iz Rumunije. Posavsi od analize teren- 
skih istrazivanja Vlaha u Bugarskoj Vintile Mihajleskua, moze se prime- 
titi da „govorimo rumunski, ponekad uz teskoce, i posle pet minuta po- 
stajemo redom isti i razliciti, isto pleme i nesporni stranci." (Mihailescu 
2000:63). Treba dodati da ove razlike identiteta, ova sukcesija mojih 



77 V. i supra, belesku 20. Paunine pohvalne procene Vlaha iz okoline Bora mogu se 
dugovati i njenom utisku da sam ja poreklom iz tih krajeva i da tako mogu da funkcioni- 
sem kao indirektna forma u zelji da izazove captatio benevolentiae . U skladu sa ovim bele- 
zim i cinjenicu da je jedna od Pauninih unuka, devojcica od oko deset godina, rodena i od- 
rasla u Becu, bila odlican govornik knjizevnog rumunskog jezika i da joj je skoro nemogu- 
ce bilo da primeni lokalna fonetska resenja. Ovo se duguje cinjenici da u Becu ima porodi- 
ca emigranata iz Rumunije, a devojcica je odrasla i naucila rumunski u ovoj zajednici. 



56 Babaluh ha Bajikahy 

ogranicenja od strane grupe i zatim ponovnog priblizavanja grupi u Tre- 
snjevici funkcionise uz mnogo duzu borbu: kao alteritet, ja pripadam su- 
stinskom svetu Rumuna, svetu-reperu koji stanovnici Tresnjevice toliko 
postuju; kao diskretno prisustvo po ulicama sela ja sam covek kao i svi 
drugi. Tako ja postajem odlicna materijalna podrska i geometrijsko sre- 
diste lokalne socijalne slike sveta koje svakome omogucava da podrzi 
svoje rumunstvo putem formule: io sint cisto romdn, ca si tu [ja sam cisti 
Rumun, kao i ti], 

Tako je pitanje biti cisto romdn [cisti Rumun] pitanje odnosa. Ako si 
cisti Rumun — stvari su slozenije, jer je tu „cistotu" tesko sinteticki izrazi- 
ti osim uz upotrebu reci iz srpskog jezika — ali imas potrebu i za spolja- 
snjom referencijom kojom manifestujes „cistotu." Ova referencija moze 
biti ona sa grupama pravo romdni — romdni adevarati [pravi Rumuni] za 
koje Banjasi znaju da zive po brojnim vlaskim selima severoistocne Srbi- 
je. Mnogo rede, nju predstavlja cak rumunski narod iz mnogo udaljenije i 
s as vim nepoznate Rumunije. 

Cisto romdni, pravo romdni ili samo romdni evo mentalne skale et- 
nicke pripadnosti Banjasa iz Tresnjevice. 



Addenda. Pogled spolja 

Skoro neocekivano za tako izolovanu zajednicu, tesko dostupnu i kon- 
zervativnu, Tresnjevica nudi tokom leta 2002. i diskurs o sebi konstruisan sa 
tacke gledista nekog ko je dosao spolja. Konkretno, u pitanju je Joanin dis- 
kurs; Joana je zena od 44 godine, sa malo skole, odgajana sa postovanjem 
prema institucijama kulrure (sve tri njene cerke koje su ostale u Rumuniji stu- 
diraju, Joana veruje da je to najuspesnija realizacija u zivotu), zena koja je 
najveci deo svog zivota provela u velikom industrijskom gradu Galaciju i ko- 
ja je u Tresnjevicu stigla u komplikovanom traganju „za boljim". 78 

U Joaninom slucaju osnovni nacin opisivanja sveta u koji je stigla, pu- 
tem pricanja znacajnih dogadaja sa jasnim komicnim efektom, predstavlja 
komentarisanje nacina izrazavanja mestana, a njen suprug Mita je u ovom 
smislu stalni primer neuskladenosti sa potrebama savremene komunikacije. 



78 Posle 1990. brojne zena iz Rumunije, koje su stigle na sadasnju teritoriju Srbije 
da bi radile, sklopile su brak sa srpskim drzavljanima koji pripadaju nekoj od ovdasnjih ru- 
munskih jezickih zajednica. Realnost na terenu potvrduje da posle desetak godina ove zene 
pokusavaju da igraju specificnu kulturnu ulogu u grupama u koje su usle. Njihov „glas", 
njihovi pogledi na svet u kome sada zive i na svet iz koga dolaze moze se naci u nizu doku- 
menata dobijenih etnoloskim istrazivanjima. Slucaj Joane Stanojevic, o kome ovde govo- 
rim, samo je malo pazljivije posmatran. Lista ovih situacija je otvorena, a ovu temu treba 
prihvatiti kao takvu i istraziti u perspektivi. V. u ovom smislu i snimke Biljane Sikimic u 
Grljanu 4. avgusta 2002. iz audio-arhive Balkanoloskog instituta SANU, Beograd. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 57 

Tri predstavljene situacije cine mi se izuzetno privlacne: Nu, nu! A intrebat 
de sala de asteptare. N-a stiut sd-i zicd. La ei camera, cum spunem noi, ei 
spune sobd. §i-ntreabd un domn: „Mdi fdrtate, unde-i soba aia, unde std 
norodu?!" Acum, norod s-ar spune si la noi la sate, fdrtate. [. . .] Da sobd? 
Undi ma baz, sd ma frig? [Ne, ne! Pitao je za cekaonicu. Nije znao da kaze. 
Kod njih camera, kako mi kazemo, oni kazu soba. I pita jednog gospodina: 
,,Bre, brate, gde je ta soba, gde stoji narod?" Sad, narod bi se reklo i kod 
nas u selima, brate. [...] Ali soba? 79 Gde da se sklonim, da se pecem?]; za- 
tim: Asta mereu spune: Ce cdrpa, cdrpd-i aia care speli pe jos. Aia ce mai 
e, cdrpa de nas. Poa-sdfii, cdrpa. [...] Zic: La noi, batistd. Rdde de cuvinte- 
le noastre, zic cd-s mult mai mdndre, mult mai inteligente cuvintele noastre, 
cd au legdturd intre ele. [Ovaj stalno kaze: kakva cdrpa, krpa je ono dime 
peres pod. A ovo sta je, cdrpa za nos. Moze da bude carpal [...] Kazem: 
Kod nas je batistd. Smeje se nasim recima, kazem da su mnogo lepse, mno- 
go inteligentnije nase reci, jer imaju medusobnu vezu.]; i u istom smislu: El, 
nu ... S-a axatpe tigdri. Be-a, cum spune ei, be-a, cum au, doua. [...] Da, ei 
bea tutun. Zdc: Dacd bei tutun, apa ce-i maifaci, o mandncf! [On ne. . . Ve- 
zao se za cigare. Pio je, kako oni kazu pio je, kako imaju, dva. [.. .] Da oni 
piju duvan. Kazem: Ako pijes duvan, sta radis sa vodom, jedes je?]. 

Cini mi se da dva principa obelezavaju Joaninu poziciju u vezi sa 
nacinom govora „Rumuna iz doline Morave", u kojima njen suprug ima 
ulogu pars pro toto: reci koje koriste su zastarele; a njihov jezik ima po- 
trebu za odredenim brojem specijalnih reci jer stari termini ne mogu po- 
kriti iznijansirane komunikativne potrebe koje namece savremena civiliza- 
cija. U stvari, ova dva pravila se i nalaze kao teorijske formulacije u nje- 
nim komentarima: nase reci su lepse, inteligentnije ... — upotrebljeni neo- 
logizam sugerise Joaninu nameru da istakne mogucnost imenovanja sup- 
tilnih stvari koje pripadaju sferi teorijskih razmisljanja, a ne samo sferi 
materijalnog i konkretnog. 

Joanino razmisljanje bez obzira na namere upucuje na oblast naivne 
i nenamerne opste lingvistike, Joana na konkretnom planu istovremeno 
poredi dva aspekta jezika: pre svega novi i performativni jezik sa starim 
jezikom, stedljivijim u terminima, zatim sopstveni govor, govor juzne 
Moldavije sa onim koji se govori u dolini Morave. Drugacije receno, Joa- 
nina poredenja ticu se istorijskih slojeva jezika sa jedne strane, odnosno 
geografskih areala sa druge. 80 Opsti ton kojim ona izrazava misljenje 



79 Rum. sobd 'pec', prim. prev. 

80 Izuzetno je interesantna ova konfuzija analitickih piano va, pa se Joanin slucaj 
moze smatrati reprezentativnim za nacin na koji jedan danasnji Rumun (bez filoloskog ili 
antropoloskog obrazovanja) vidi tresnejvicku jezicku varijantu. 



5 8 Babaluh ha B AJTKAHY 

omogucava uvid u sindrom superiornosti koji stvara i podrzava njenu je- 
zicku kompetenciju i posebno razlicito izrazavanje u odnosu na neke ljude 
iz zajednice. 

Cini mi se da je vazno uzgred zabeleziti da dok u odnosu na karakte- 
ristike lokalnog govora Joana ima superioran stav — njeni komentari su 
podsmesljivi, razlazu izraze drugih „svodenjem na apsurd", ponekad iro- 
nicno akcentovani — njen je stav prema srpskom jeziku drugaciji. Joana 
ne zna srpski, ona to priznaje. Ali u njenoj dugackoj prici vec je nasao 
svoje mesto niz srpskih reci: aveam papire de cununie; m aha darjava, in 
alta tard; tot briznaca... Una din gemene; Molim! [pruza mi jos jednu so- 
lju kafe]; Serviti niste cucuruz, izvolitel; dupd aia pui ceapd si sangarepi 
sau morcovi [imali smo papire o vencanju; u drugoj drzavi, u drugoj ze- 
mlji; i ona bliznakinja. . . jedna od bliznakinja; Molim! [pruza mi jos jednu 
solju kafe]; Uzmite kukuruz, izvolitel Posle toga stavis luk i sangarepu ili 
sargarepu] itd. 

Treba objasniti ovaj realni interes za srpske reci, tesko podrziv prag- 
matickim potrebama jer Joana nema s kim da govori srpski niti se posta- 
vlja problem njenog uklapanja na poslu da bi morala da zna zvanicni jezik 
drzave ciji je drzavljanin postala. Cini mi se da se ovaj interes tice onoga 
sto bi se moglo nazvati vecinskim sindromom. Joana mozda prihvata va- 
znost srpskog jezika — koji ne poznaje — lakse nego govora koji se govori 
u Tresnjevici, a koji joj se cini zastareo i sporan. 

Slicna opcija se moze otkriti i u pogledu nacina svakodnevnog zi- 
vota, ponasanja i tradicije mestana. Izuzetno zgusnute Joanine ocene na 
cudan nacin podsecaju na stranice na kojima su putnici iz proslih vekova 
govorili o stanovnicima zona (drugacijih od onih kojima oni sami pripa- 
daju) koje treba „civilizovati". U njenim ocenama gomilaju se najrazlici- 
tiji moguci stereotipi: ljudi iz Pomoravlja sustinski su losi i lakomi, zele 
samo da se obogate, ne postuju roditelje i ne veruju u Boga. Ako tome 
dodamo da oni ne znaju dobro ni da govore, dobijamo reprezentativni 
portret jednog „drugog" sa kojim se Joana ne solidarise jer je svesna nje- 
govih nedostataka. Sigurno primorana surovom sudbinom da ostane ov- 
de, Joana nalazi objasnjenje za ovakvo stanje stvari: Ce explicatii mai 
imi dau cu ndrodu, cu lumea asta de-aicea, care nu vor safie mai milop, 
mai indulgenti, mai apropiati de familii. Sa lese, unu din ei macar. Ei 
nu-s cititi, nu-s invatati. [...] N-a invdtat o clasd. Deci ei au fast 
inrdddcinati cu ideile aleafara sa meargd la o scoald, unde sa le explice 
acolo, sa-nvete matematica, romdna, biologie, ceva. [Kako se ja obja- 
snjavam sa ljudima, sa ovim svetom ovde, koji ne zele da budu pazljiviji, 
milosrdniji, blizi porodici. Da citaju, bar jedan od njih. Nisu nacitani, ni- 
su skolovani. [...] Nemaju ni razreda skole! Znaci oni su bili ukorenjeni 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 59 

u ovim idejama, a da nisu isli u skolu, da im tamo objasne matematiku, 
rumunski, biologiju, nesto.] 

Ne treba imati u vidu samo njen diskurs koji ponovo na nizem nivou 
izmislja teme perioda Prosvecenosti. Joanin svestan izbor zivota u Tre- 
snjevici dokaz je za blagodeti kulture. Mnogi seljani su mi sledeceg dana 
pricali da im „Rumunka" cita Bibliju na rumunskom, sto oni nikada ranije 
nisu bili culi; istovremeno, ona je u stanju da im objasni razlicite kompli- 
kovane situacije u kojima se nalaze, cesto uz pomoc sredstava za koja se 
pretpostavlja da ih je procitala u knjigama. Cak i tokom nasih razgovora 
bilo je situacija u kojima je Joana mogla da primeni svoj pedagoski sistem 
kojim se istice vaznost kulture i pismenosti. Ako njeno zapazanje o pokla- 
panju mog imena sa imenom pesnikinje Otilije Kazimir nije imalo koga da 
impresionira, laka upotreba nekoliko kratkih i odlicno upotrebljenih fran- 
cuskih izraza brzo i efiksano ju je okarakterisala kao osobu koja poznaje 
strane jezike i zna ih ne iz prakticnih potreba, vec prosto zato sto zivi u 
kulturnom svetu, superiornijem od sveta ostalih. 

Kako to pokazuju njeni stavovi, Joana je upletena u vrlo kompleksnu 
socijalnu igru: marginalizovana je jer je strankinja, ponovo udata, sa stari- 
jim muzem i ne previse bogatim, ona pokusava da uspostavi i zauzme je- 
dan simbolican prostor prestiza koji joj omogucava njena pismenost, inte- 
ligencija i nacin na koji ume da upotrebi svoje obrazovanje za kratkorocne 
i sitae ciljeve. Ovaj status koji moze da dovede ili do Joaninog trijumfa u 
zajednici ili do njenog odbacivanja ipak je dvostruk. Dva iskaza ukazuju 
na tu frakturu izmedu starog i novog Joaninog identiteta, izmedu njene 
marginalizovanosti i afirmacije: nu pot sd-mi las accentul meu, nu pot 
sd-mi las vocabularul meu. Imi vinifoarte greu. Dar io-i razum pe ei [ne 
mogu da ostavim svoj akcenat, ne mogu da ostavim svoj recnik. To mi pa- 
da vrlo tesko. Ali ja njih razumem] — kaze Joana, i time indirektno saop- 
stava svoju vezanost za stari identitet, kulturan i moderan (neologizmi su 
u ovom pogledu osnovni nosioci smisla), ali i svoju poziciju u ocekivanju 
u odnosu na novi identitet. To: io-i razum pe ei [razumem ih] vec znaci in- 
teres, ali istovremeno i odredenu zadrsku. Nasuprot tome, Joana cini sve 
sto moze da bi bila prihvacena u zajednici. Ona ucestvuje, kada je pozva- 
na, u raznim obicajima u kojima, ipak, ne znajuci sta da radi: odma si eu. 
Exact ca papagalu. Sau ca maimutal [i ja, odmah. Tacno kao papagaj. Ili 
kao majmun.] 

Pored ove Joanine price, njen slucaj i odluka koju o njoj donosi za- 
jednica — dobri su primeri nacina na koji se govornici rumunskog jezika u 
Tresnjevici odnose prema svetu i prema sebi samima. 



60 Babaluh ha Eajikahy 



Izmedu mora i nu smes 

— Hipostaze tradicije u Tresnjevici - 



Slatko-gorki koreni 

Starijim ljudima iz Tresnjevice evociranje proslosti ciji su direktni 
svedoci, a neki od njih cak i vazni ucesnici, predstavlja jasnu i direktnu 
formu prenosenja tradicije. U pitanju je vreme u kome se njihov zivot od- 
vijao po drugim normama, zamisljenim da upravljaju drugacijim mora- 
lom, u drugom ritmu i uoblicenim po dragim vrstama poslova, ili, opstije 
receno, po drugim modelima obezbedivanja egzistencije. 

Ova proslost koja se preklapa sa drugim svetom, posto je postala op- 
ste mesto lokalnog pamcenja, odnosi se na vreme kada su prethodnici sa- 
dasnjih ljudi u snazi — a danasnji starci, kako kaze Mita: car'e-a avut pd- 
mdnt, a avut pdmdnt d-a lucrat pdmdntu, di mai buni. Ai da n-a avut pd- 
mdnt, ei a lucrat cu albii. Cum ii zdse... [ko je imao zemlju, imao zemlju, 
radio je zemlju, oni bolji. Oni koji nisu imali zemlju, oni su pravili korita. 
Kako se kaze...] dobro poznatim trasama lutali putevima bivse Jugoslavi- 
je, kao sto se jos uvek dobro seca Pauna: Da, am umblat, da. Incoas am 
fast cdtre, la Zdiseri, pa la Nikol'ica-n lumea alba, pa la Bor... Afo baba 
d-a rdndu. A umblat baba, a umblat, cu cotdriti, cu marfd. . . [Da, putovali 
smo, da. Tamo smo bili ka, u Zajecaru, do Nikoliceva u belom svetu, do 
Bora. . . Bila je baba redom. Isla je baba, isla: sa kotaricama, sa robom. ..]. 

Posmatrano iz sadasnjice koja je, kompleksnim i vrlo razlicitim 
sredstvima, odredila permanentno a ne samo sezonsko naseljavanje Ru- 
muna iz Tresnjevice, narativno restituisana u modernim foteljama po tera- 
sama velelepnih kuca koje oni danas poseduju u selu u dolini Morave, ova 
proslost izgleda kao vreme iznurujucih napora i patnji. Ipak, uprkos seca- 
nju na neprijatnosti i marginalizovanost koje pricama daju intenzivnu boju 
samosazaljenja i sazaljenja same grupe, ovo nekadasnje vreme nije samo 
pakao na zemlji, vec je skoro idilicno, kad: S-a fdcut deodatd mdlaiu in 
foe. In foe, s-a-nvdl'it cufoc, s-a mdncat, afo mai dulse ... [Pravio se ne- 
kada kacamak u vatri, pokrivao zarom, jeo se, slade je bilo...]; kada je 
omladina posto vala starije i pitala ih u vaznim trenucima; n-a sciut lumea 
da ascea lucuri, n-a sciut lumea da minsund [ljudi nisu znali za te stvari, 
nije svet znao za laz]; afo mai zdrdvenie [bilo je zdravije], mada ljudi nisu 
isli kod lekara. Sve te dobre i prijatne stvari bile su samo rezultat postova- 
nja vrednosti i tradicije, do izvesne mere pragmatican rezultat koji moze 
biti shvacen i kao bozanska nadoknada. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 6 1 

Jos zivo pamcenje intenzivno prozivljene proslosti na ovim pravim 
itinererima nomadizma drveta preseca se u jednom drugom zajednickom 
mestu koje treba bude svedok proslih vremena: vreme kada su Rumuni iz 
Tresnjevice stanovali u gornjem delu sela, u brdu, ili, krace u Maloj Tre- 
snjevici. Satu nostru a fast in dal, in munce. Pa reka, pa potoc, in dal. 
[Nase selo je bilo gore, u planini. Na red, napotoku, gore] — kaze Boza; a 
zatim, skoro istim recima, mada u sasvim drugacijim okolnostima: Noi am 
fast easel' e noastre in dal, intr-un potoc a fast easel' e noastre [Mi smo bi- 
li, nase kuce gore, u jednom potoku su bile nase kuce] — seca se Milica, 
cije informacije preuzima Ruza i, kao i obicno, detaljno ih tumaci tokom 
razgovora: Mala Tresnjevica gore. Unde-a fast ndrod da vorbesce 
romdnesce, ei a fast posebno in dal, cdtre pddure. Ai d-afost cu da sdrbi 
ais, in val'e, n-afost narod. Ais a fast numa sdrbi. A in dal a fast samo na- 
rod care romdni. [...] Da treizds... Da patrus d-ai. Esce cum narodu a ve- 
nit in val'e, ais'a, cum s-a mesecat cu sdrbii. [Mala Tresnjevica gore. Gde 
je bio narod koji govori rumunski, oni su bili posebno gore, prema sumi. 
A ovde sa Srbima, dole, nije bilo naroda. Ovde su bili samo Srbi. A u brdu 
je bio samo narod koji su Rumuni [. . .] Pre trideset. . . Pre cetrdeset godina. 
I kako je narod dosao dole, ovde, kako se pomesao sa Srbima.] 

Ove istrgnute fraze izmedu redova svoje socne jezicke teksture pre- 
nose pre svega opis habitata banjaskih zajednica. U plasticnijim formama 
koje intenzivno ili samo slucajno doticu razlicite druge bitne teme socijal- 
ne slike sveta, one dobijaju klasicne etnografske karakteristike naselja ti- 
picnih za ove populacione grupe. „Elemenat — suma — odreduje tip nase- 
lja Rudara i to ovoj vrsti ljudi daje posebne osobenosti" — pise Jon Kelca 
(Chelcea 1944:51), dodajuci kasnije: „Rudari su jos vise izolovani. Njiho- 
vi stanovi su udaljeni od sela, zabaceni po dolinama, pored suma" (Chel- 
cea 1944:52). Ili, mozda, eksplicitno: ,,Vise vole ivicu sume nego sumu; 
otvoreni put po samoj dolini koju prelaze pesice, rede kolima ili kolicima, 
sa robom koju nosi magarac. Obronci dolina prirodni su elementi za sklo- 
niste. Na istom mestu imaju i vodu za pice. Kako vidimo, dolina sa drve- 
tom, dolina sa sklonistem, dolina sa vodom, na mnogim mestima istinska 
je domovina Rudara" (Chelcea 1944:120-121). 

Ove fraze uvode u pricu i mitski topos porekla zajednice. Svet Tre- 
snjevice tako ima hipostaze sa dva pola i dva uzrasta. Sa jedne strane je 
ovo selo, odavde, znaci iz doline, a sa druge ono selo, tamo, to jest iz pla- 
nine. Na jednom polu je novo selo, steceno sukcesivnim kupovinama pro- 
stora i postepenom izgradnjom velelepnih, cak monumentalnih kuca. Ovaj 
proces je tekao lagano, istovremeno sa bogacenjem pojedinih porodica iz 
zajednice. Ovo bogacenje je posledica dugogodisnjeg rada na Zapadu. Na 
drugom polu je staro, nasledeno selo; okamenjeno u ocuvanju starih sta- 



62 Babaluh ha Bajtkahy 

nova onih koji su dugo vremena ostali ovde, praktikujuci stari nacin zivo- 
ta, dok je to jos bilo rentabilno i moguce, i implicitno, stare puteve noma- 
dizma drveta. Mitski topos porekla Tresnjevice povezuje tako dva tipa 
simbolike prestiza: novo selo ovde ucestvuje sa simbolikom prestiza kao 
rezultatom bogatstva i nj ego vim spektakularnim izlaganjem, dok staro se- 
lo poseduje konsekventnost i snaznu moralnu vemost tradiciji. 

Veza starog i novog, bogatstva koje cesto prelazi u kic i siromastva 
koje ponekad tezi ekstremu, ali i nerazluciva komplementarnost postoja- 
nosti i izazova periodicnog nomadizma, zatim tenzija izmedu biti Rumun 
i/ili biti Cigan — ovo su fundamentalni reperi jednog sveta koji (kao ovaj 
u Tresnjevici) pokusava da se razume, da se objasni i da nade resenja sa- 
moidentifikacije u buducnosti. 



Reperi vremena u Tresnjevici 

Rekonstrukcija okolnosti pod kojima su vodeni razgovori pre svega 
omogucava prvu opservaciju o nacinu na koji se moji sagovornici odnose 
prema vremenu. Nezavisno od doba dana naseg susreta, cak i kada mi se 
vreme cinilo prilicno nepogodno, niko nije dao nikakav znak da moje pri- 
sustvo moze i malo da uznemiri neciji program. Snimanje bi se oduzilo, a 
niko ne bi pokazivao uznemirenost i time mi stavio do znanja da razgovor 
treba prekinuti da bi sagovornik nakratko obavio nesto drugo. 

Vreme koje monotono tece i koje kao da nicim nije segmentirano; 
vreme u kome je skoro svaki trenutak dobar da se nesto pocne ili da se ne- 
sto radi; vreme, pre svega, bez cvrstih repera satnice; drugacije receno, 
vreme sa polihronom fakturom 81 — tako izgledaju koordinate kulturnog 
vremena Tresnjevice. 

U najkompletnijem diskursu o kalendarskim obicajima, onom koji je 
izlozio Boza, na osnovu konkretnog nacina na koji svedoci o trenucima u 
godini kada se odvijaju obicaji uocava se relativna nezainteresovanost za- 
jednice za striktnu matematicku podelu vremena. Dok informacije teku ko- 
herentno i cesto cak iscrpno na rumunskom jeziku, onda kada treba da ime- 
nuje datume, Boza zastaje nekoliko trenutaka, okleva, a na kraju odgovara 
navodeci broj na srpskom. Ponovo se namece zakljucak da dok rumunski 



81 Koncept polihronog vremena definisao je u odnosu na monohrono vreme Hall 
1984:58: ^olihronim nazivam sistem koji se sastoji u cinjenju vise stvari u isto vreme, a 
monohroni severnoevropski sistem, nasuprot ovome — sastoji se u obavljanju samo jednog 
posla odjednom. U polihronom sistemu akcenat je stavljen na angazman pojedinaca i na is- 
punjavanje ugovora, pre nego na prihvatanje unapred utvrdene satnice (kurziv autora — 
O.H.). [...] Vreme se u polihronom sistemu tretira na manje konkretan nacin nego u mono- 
hronom. Polihrone osobe retko dozivljavaju vreme kao izgubljeno (kurziv autora — O.H.)". 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 63 

jezik imenuje jedno starinsko vreme civilizacije organizovano u funkciji od- 
redenih, izuzetno sakralnih repera, koji se ne mogu izraziti putem jedno- 
stavnih numerickih datuma, srpski jezik, kao sredstvo za sve nove elemente 
civilizacije (v. i supra) nudi termine koji prevode ove repere i cine ih kom- 
patibilnim sa novim zvanicnim praznicnim kalendarom. 

Dobijene informacije omogucavaju izradu liste ovih fundamentalnih 
repera kalendarskog vremena Tresnjevice. I to: 

Sredinom zime vazni dani su: Azunu (Badnje vece), Crasunu (Bozic), 
Sdfdsuiu (Sveti Vasilije) nazvan i Crasunu Mic (Mali Bozic), Nova Godina 
pa vechi (Nova godina po starom), ili Stara Nova Godina (Stara nova godi- 
na). Uz ove treba dodati dva praznika drugostepenog znacaja: Nova Godina 
(pod ovim se podrazumeva zvanicna Nova godina, po gregorijanskom ka- 
lendaru), odnosno Sveci Iovan (Sveti Jovan, podrazumeva se „zimski"). 

Ulazak u prolece realizuje se kroz nekoliko stepenica koje se slazu 
sa vise sistema narodnog kalendara. Pre svega, prag nove sezone predsta- 
vlja pocetak marta meseca kada su: Baba Marta (1 . marta), dani za koje se 
veruje / kaze da se tada s-a ndcdzdt Baba Marta (naljutila baba Marta) i 
Sdmtii ili Mladenci (Mucenici). Komplementarno, pak, pocetak proleca 
markiran je i radnjama uvodenja uskrsnjeg posta, u Tresnjevici poznatog 
pod imenom Zdpuscit, Ddsposcit, odnosno momenat kada ndstdiesce po- 
stu [nastaje post], ili kada pocinju poklade i, odmah posle tih dana — Sdn- 
toader (Todorica). 

U uskoj vezi sa ovima su sukcesije zavrsetka proleca i pocetka leta, 
nekad cak kao njihovi parnjaci koji funkcionisu kao finalni termini znacaj- 
nih vremenskih intervala. I ovde se mogu identifikovati pre svega obicaji 
sa fiksiranim datumom: Sveci Gheorghel'e (Sveti Dorde) ili Durdevu i, za- 
tim, Sveci Iovan da Vara (Sveti Jovan letnji). U istoj komplementarnosti 
kao i na pocetku godisnjeg doba, ponovo se i ovde srecu radnje sa pokret- 
nim datumom koji se razlikuje od godine do godine u zavisnosti od racu- 
nanja uskrsnjih praznika. Ovi momenti su: Zoimari (Veliki cetvrtak), 
Pascu (Uskrs), Spasovu (Spasovdan) ili Spasovdan i Troitel'e (Rusalije). 

Iako je u kvantitativnom pogledu do Svetog Jovana letnjeg {Sveci 
Iovan da Vara), odnosno do Trojica {Troitel'e) protekla samo polovina go- 
dine, od tada pa na dalje lista „znacajnih dana" u Tresnjevici izuzetno je 
skromna. Ona sadrzi samo dva obavezna repera: Sdmpietru (Sveti Petar) i 
Sveci Hie (Sveti Ilija) kao i dve serije fakultativnih radnji, koje se aktueli- 
zuju pod odredenim okolnostima. Tako, u slucaju suse, zene idu u dodole 
{Dodolka), dok se u previse vlaznim periodima „vezuje kisa" {sa I'agd 
ploaia). Pored ove dve obicajne prakse bez fiksiranog datuma koje se akti- 
viraju u slucaju potrebe, jos se moze ustanoviti lista dana kada kuce mogu 



64 Babaluh ha Bajikahy 

da imaju slavu, lista u kojoj su osnovni datumi: Maica Bogorodita, Sveci 
Aranzel i Sveci Nicola. 

I mada su se tokom intervjua moji sagovornici pokazali zainteresova- 
nim vise za imenovanja i opisivanje ovih radnji, 82 materijal koji stoji preda 
mnom dozvoljava da se konstruise slika — istina vrlo razredena i izuzetno la- 
kunarna, ali ipak sugestivna — njihovih misljenja o svojim sopstvenim obica- 
jima. Tako, kroz Pauninu mudru perspektivu, praktikovanje obicaja treba raz- 
umeti u sledecim vrlo uopstenim kadrovima: Care cum vreafase-t spun baba. 
Care cum vrea, care cum a apucat [...]. Tu-ai apucat asa, io-am apucat asa. 
Tot natu scie-a lor la casa lor. Fase, scie cum trebe safe da el'e, cum a apu- 
cat el'e. E-td, aiafase, d-aia. [Pravi ko kako hoce, da ti kaze baba. Kako ko 
hoce, kako je ko navikao. [...] Ti si navikao ovako, ja sam navikao ovako. 
Svako zna svoje, kod svoje kuce. Radi, zna kako treba da bude kod njih, kako 
su oni navikli. Eto tako prave, tako.]. Sa druge strane, po Ruzinom misljenju, 
pripovedanje o specificnostima obicaja treba da se poklapa sa opisom njiho- 
vog sakralnog dela. U ovom smislu znacajna je jedna od njenih skoro brutal- 
nih intervencija u Milicino pripovedanje o slavi: M: Fas colas, fas sarme, fas 
varzd, podvarak, fas se god vrei tufas da mdncare. Se vreifas da mdncare. 
Taiporc, tdiporcu [...] R: Militd, ea ce-ntreaba, cdnd e zua da Sci Aranghel, 
nu ddpursel [...] Ce scol' da nopce, omu merze-n mdndscire, porcu la tdia, la 
frize altu om da vine asa in casa, chemi narod, chemi la bere, la mdncare. M: 
Chemi narodu cu zdravica. Pl'eaca da cheamd. [...] Gosca, chemdm, cu 
zdravica, pl'ecd: Sa vii, vii da sard, la sina, praznic, sa tdiem colacl Tdiem 
colacu, fasem mdncare, isto, cum merde rdndu lu Dumizdul [M: Pravis kola- 
ce, pravis sarme, pravis kupus, pravis podvarak, pravis, sto god hoces ti pra- 
vis za jelo. Sta hoces pravis za jelo. Koljes prase, drzis prase [...] R: Milice, 
ona te pita kad je dan Sveti Arandel, ne za prase [...]. Budis se nocu, muz ide 
u manastir, kolje se prase, pece ga drugi covek koji tako dode u kucu, zoves 
ljude, zoves napice, najelo. M: Pozivas ljude sa zdravicom. Ide i zove. [...] 
Goste zovemo sa zdravicom, ide: Da dodes, dodi veceras na veceru, slava, da 
secemo kolac! Secemo kolac, pravimo jelo, isto, kako ide boziji red!]. Ko- 



82 Siromastvo komentara i glosa informatora dobrim delom se duguje simptoma- 
ticnom jazu koji se ispoljio tokom komunikacije. Pitanje Zasto? (De ce?), koje sam cesto 
postavljala, smatrajuci ga za najjednostavniju i najdirektniju formu trazanja objasnjenja za 
pojedinosti neke radnje, nije skoro nikada bilo videno kauzalno. Drugim recima, Zasto? 
(De ce?) nije skracena forma od Iz hog razloga?, vec je, sistematski, od Din ce materiel 
[Od kakvog materijala?]. Evo, na primer, iz razgovora sa Bozom i njegovom suprugom: O: 
Spune-mi, pui ceva? B: Da, pune eras d-al'ea, isto chicesce usa. O: De ce? B: Da salsie. 
§cii se e salsie? §cii mozda aia. Crds d-al'ea pune, si da carpdn. S: Si VU'eac d-dsta, sd 
pune. [O: Kazi mi, stavljas nesto? B: Da, stavljamo grane od onog, isto kitimo vrata. O: 
Zasto (Od cega)? B: Od vrbe. Znas sta je vrba? Znas mozda to. Grane od toga se stave i od 
graba. S: I onaj jorgovan se stavi.] 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 65 

nacno, kroz udaljeni Joanin pogled obicaji iz Tresnjevice ukljucuju i prilicno 
cudne postupke nekih ljudi koji: sunt foarte mari superstitiosi [koji su jako 
sujeverni]. 

Sumirana, ova ukrstena izlaganja indirektno govore o obicaj ima iz 
kalendarskog ciklusa (i sire o tradicionalnoj obicajnoj praksi) kao o kohe- 
rentnoj seriji kulturnih formi za isticanje tradicije i njeno preuzimanje i 
osmisljavanje, kao o stabilnoj identitetskoj vezi; 83 kao o seriji pompeznih 
socijalnih praksi 84 o kojima se moze govoriti samo ako se podvuce speci- 
flcnost komponenata ritualne fakture; 85 kao o skupu rituala koji podrazu- 
mevaju prastare slojeve verovanja i koji cesto mobilisu mit i magiju. 86 

Hi, drugim recima (kroz autorefleksivne filtere tresnjevacke zajedni- 
ce), obicaji su: tradicionalni i, cim se kao takvi razumeju — identitetske 
crte; agalmatski jer njihovo odrzavanje razbija stalnu monotoniju svako- 
dnevice svojim sjajem i ukrasima; mitski motivisani i cesto sa vaznom ma- 
gijsko-ritualnom komponentom; oni funkcionisu jos i danas kao forme so- 
cijalne koagulacije. 



83 Zato su, sa Paunine tacke gledista, na ciji se diskurs odnose ovi komentari, obicaji 
orijentisani ka proslosti, vremenu iz koga izvlace snagu i polazeci od koga objasnjavaju svo- 
ju logiku, nista se novo ne moze prihvatiti u sistem bez rizika ozbiljnog narusavanja njihovih 
vrednosti. Primer pompeznih praznovanja, danas rodendana deteta, po njoj je ociti oblik opa- 
danja i gubljenja smisla obicaja. To jest, njenim recima: Iti spune baba: noi n-am fdcut ro- 
dendan la copii. [...] Da acuma safase rodendan la copii. E-ce, zua lui, cdnd s-a fdcut. Da, 
rodendan, cheamd narodu, tai porcu, friz. Da atunsa n-ai putut, tucu-ce, Doamne, am cre- 
scut copiii m'ei, nis da [...]. E-ce-a crescut mari. Da acuma, e-ce [...] loaza pa pdmdnt aia. 
Da dan bdtrdnata na-afost aia. [Da ti kaze baba: mi nismo deci pravili rodendan [...] Ali 
sada se pravi rodendan deci. Eto, njegov dan, kada se rodio. Da, rodendan, zoves ljude, ko- 
ljes prase, peces. Tada nije moglo, ljubim te, Boze, odgajila sam svoju decu, ni za [...]. I, 
evo, porasli su veliki. Ali sada, eto [...] toga na zemlji. A nekada nije bilo toga.]. 

84 Ono sto Ruza pominje u stvari je agalmatski karakter praznika, o kome govori 
Drogeanu 1985:175, koji u njemu vidi „praznicni ambijent neophodan za transfiguraciju 
svakodnevice i privlacenje sakralnog ka ljudskom delokrugu; ukraseni poredak, boticeli- 
jevsku epifaniju." 

85 Ne treba izgubiti iz vida u ovom smislu ni cinjenicu da Ruza, koja najupornije 
podrzava ovu perspektivu, povratno praktikuje neobicnu prezentaciju obicaja. Ona uvek 
pocinje tako sto ukazuje na netipicne situacije, izuzetke od pravila i tek onda, na posebno 
insistiranje, opisuje obicaj — sliku. Cesto kitnjastije nego sto je zaista slucaj, obicaj koji 
Ruza predstavlja upadljivo je obelezen, preterano ukrasen ili podrzan spektakularnim pri- 
merima. 

86 Uprkos svojoj tendency i, tacnije uprkos tendency i urbane moderne civilizacije iz 
koje potice i mentalne slike razumevanja i procenjivanja stvari — da superiorno kvalifikuje 
tresnjevacke obicaje kao sujeverje, to jest, indirektno, upravo kao „bazirane na laznim 
verovanjima", Joana je govorila i o konkretnim nacinima na koje je ona licno pokusala da 
praktikuje te obicaje. Njen izraz: Kao papagaj ili kao majmun — jasno izrazava vaznost 
imitiranja nekih drustvenih ponasanja i, izmedu redova, ukazuje na ideju da samo postova- 
nje ovih obicaja moze da dovede do integracije u zajednicu. 



66 Babaluh ha Bajtkahy 

Iz moje eksterne perspektive u odnosu na ove informacije moze se 
primetiti niz njihovih strukturnih osobenosti kao kulturnih fakata iznetih 
narativno. 

Prva osobenost tice se vremenskog rasporeda najvaznijih obicaja u 
Tresnjevici. I letimican pogled otkriva da se svi ovi praznici nalaze u pr- 
voj polovini godine, to jest od Bozica (koji je smesten u neposrednoj blizi- 
ni zimske solsticije) sve do Ivandana (dan smesten odmah posle letnje sol- 
sticije). Medutim, drugu polovinu godine karakterise pravi praznicni vaku- 
um. Neravnoteza — kvanitativno tako jasno definisana i tako evidentno 
markirana granicnicima koje predstavljaju dve solsticije, izgleda da se 
moze razumeti samo kao odnos sa starim nacinom zivota ove zajednice. 
Obicaji prakticno oznacavaju sezonu sedentarnosti grupe, dok vreme nji- 
hovog izostanka indirektno ukazuje na nomadski nacin zivota u odgovaraju- 
cem periodu sezone, posebno po putevima drveta (v. supra). Uz to, period 
obicaja je onaj kada se porodica nalazi na okupu i, shodno tome, moze da 
ukljuci praznik, dok izostanak obicaja ogranicava pravu sezonu putovanja 
kada je porodicni zivot labav, u koji ljudi uklapaju slucajne i prolazne grup- 
ne odnose da bi ih se zatim bez ustezanja odrekli. Ova podela godisnjeg 
vremena na praznicni i sedentarni deo godine, odnosno na ne-praznicni 
period putovanja sa druge strane, omogucava da se napravi niz komentara 
i da se pristupi problemima zajednice u Tresnjevici. 

U prvom redu treba zabeleziti da je segmentacija godisnjeg vremena 
na dve velike sezone jedna od karakteristika rumunskih narodnih kalenda- 
ra. Kako je to opste prihvaceno u okviru rumunske etnogratlje, u umerenoj 
oblasti u koju se smesta i Rumunija, „prelazna godisnja doba, prolece i le- 
to su konvencionalna, uvedena verovatno da bi se pripremila i podvukla 
osnovna godisnja doba, leto i zima. Mada savremeni kalendar ima cetvor- 
nu strukturu (prolece, leto, jesen i zima), kalendarski obicaji i ritologija 
[...] pruzaju sigurne dokaze za binarnu strukturu" (Ghinoiu 1988:49). U 
ovom smislu, sinteticki pogled na funkcije pocetka / zavrsetka ciklusa, ko- 
je se mogu otkriti u sastavu nekih od kalendarskih praznika, identifikova- 
ce Durdevdan, odnosno Mitrovdan, kao dva prava vremenska granicnika. 
„Dobro je poznata cinjenica, koja je jos vazila u proslom veku, da je jedan 
od datuma placanja dugova Durdevdan, a drugi Mitrovdan ili Sveti Dimi- 
trije. Ova dva datuma su i granice unajmljivanja kuca u rumunskim grado- 
vima u devetnaestom veku, jos uslovljen, kako se i iz toga vidi, vrlo jakim 
tradicijskim kalendarom. Slicno, u odredenim oblastima zemlje, Durdev- 
dan je bio dan kada gazde ugovaraju sluge do sledeceg Durdevdana" 
(Hedesan 2005). Ili, recima S. F. Marijana: „Vecina Rumuna koja ima ku- 
ce za iznajmljivanje, imanje za arendu i novae koji se daje pod kamatu, 
ima obicaj da iznajmljuje svoje kuce, daje pod arendu imanja i novae pod 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 67 

kamatu — po pravilu od Durdevdana do Mitrovdana, i od Mitrovdana do 
Durdevdana. I opet na ova dva sveca obicaj je da se skupljaju kirije za ku- 
ce, zarada na imanjima i kamata na novae. Pored toga, svuda je obicaj, ba- 
rem u Bukovini, da komune unajmljuju cobane, ovcare, kravare, konjusare 
i svinjare, koji treba da napasaju ovce, siljezad, krave, konje i svinje preko 
leta, takode u periodu od Durdevdana do Mitrovdana. Od Mitrovdana, me- 
dutim, pa na dalje svaki poljoprivrednik treba sam da se brine o svojoj 
stoci" (Marian 2001:141-142). 

Ako strukturiranje na dva godisnja doba podseca na nacin organiza- 
cije kalendarskog vremena u drugim rumunskim zajednicama, prelom koji 
deli dva velika odeljka vremena u Tresnjevici sasvim je razlicit. Prakticno, 
dok se za vecinu rumunskih zajednica godisnje vreme cepa po osi ekvino- 
cija, za grupu koja je predmet ove rasprave kalendar se deli tacno po liniji 
solsticija. Pitanje koje se postavlja jeste da li je ova distinkcija posledica 
moguce opozicije Rumuni vs Banjasi, ili je ona samo izraz profesionalne 
diferencijacije? 

Moze se postaviti hipoteza da su motivacije organizacije vremena tipa 
one uocene u Tresnjevici prioritetni izraz strategije ponasanja tipicne za jed- 
nu profesionalnu grupu (u ovom slucaju proizvodaca predmeta od drveta, 
ali, i uoste i sitnih putujucih trgovaca). Sezone boravka u selu, odnosno za- 
mornih putovanja na daljinu preko reprezentativnih vremenskih sekvenci 
preklapaju se sa godisnjim dobima zemljoradnickih i stocarskih radova, od- 
nosno institucionalizovanog odmora skoro profesionalnih zajednica zemljo- 
radnika i odgajivaca stoke, ali se ne poklapaju. Strategija prodavaca proiz- 
voda od drveta jeste da obilaze naselja zemljoradnika i stocara onda kada ce 
ih naci kod kuce raspolozene za kupovinu. U ovim uslovima, mada je pe- 
riod kasnog proleca i pocetak leta (od Durdevdana do Jovandana) period 
koji je meteoroloski gledano pogodan za putovanje, medutim, u to vreme 
oni koji preraduju drvo zive kod kuce, jer je to doba drugim zajednicama 
period intenzivnih, vrlo zamornih poljoprivrednih radova koji se obavljaju 
od jutra do veceri i to najcesce daleko od sela. Istovremeno, period pocetka 
zemljoradnickog i stocarskog ciklusa, interval izmedu Durdevdana i Jovan- 
dana jedan je od onih kada zajednice zemljoradnika i stocara jos nisu poku- 
pile useve i proizvode, tako da nemaju materijalne resurse koje bi mogli da 
investiraju u proces razmene. Od zavrsetka meseca juna (znaci, posle Jo- 
vandana), po zavrsetku zetve ovi odnosi se menjaju: seljaci sve duze ostaju 
u selu, branje povrca, koje je sada na redu, kratkotrajna je aktivnost koja se, 
svakako, obavlja u blizini imanja; ovcari su poceli da proizvode sir i da ga 
prodaju; sigurnost useva i proizvoda dozvoljava da se deo viska moze preo- 
rijentisati u razmenu predmeta i robe koju donose Banjasi cija su putovanja 
upravo zapocela. U istom smislu, poslednji deo perioda nomadizma Banja- 



68 Babaiuh ha Bajtkahy 

sa, onaj izmedu Mitrovdana i Bozica, meteoroloski gledano je nepovoljan, 
mada je kao sezona posle zavrsetka zemljoradnickih i stocarskih radova, 
odnosno kao vreme pre dugog godisnjeg doba zimskog odmora u zajednica- 
ma stocara i seljaka — potency alno ekonomski plodan period. Organizacija 
vremena tresnjevicke zajednice ima kao pragmaticnu bazu modelovanje u 
zavisnosti od nacina na koji zive, rade i odnose se prema vremenu mnogo- 
brojnije i snaznije zajednice seljaka i stocara. Nepobitna je cinjenica kom- 
plementarnost zivota stocarskih i agrarnih profesionalnih grupa sa zivotom 
proizvodaca predmeta od drveta, koji kasnije te predmete komercijalizuju, 
ili drugim recima, komplementarnost izmedu sedentarnih i grupa koje prak- 
tikuju nomadizam, odnosno grupa koje praktikuju sekundarnu „transhu- 
mantnost" drveta. 

Ako se vratimo sukcesiji dana i poslova u tresnjevickom kalendaru, 
dublja analiza konkretnog nacina odrzavanja praznika tokom godisnjeg 
vremena moze da otkrije da se oni odvijaju kao prava kampanja osvajanja 

— prostora. Praznici zimskog ciklusa konsekventno se odvijaju u unutra- 
snjosti kuce. Zatim, radnje uobicajene za pocetak proleca — na primer, va- 
tre uoci uskrsnjeg posta, takozvani priveg — desavaju se na ulici, na raskr- 
snicama ulica, to jest na otvorenom prostoru, ali koji ipak ostaje u unutra- 
snjosti sela. U sledecoj etapi, etapi praznika sa kraja proleca i pocetka leta 

— posebno u slucaju vrlo vaznih praznika radi zdravlja „koje je (sada) od- 
redila Pauna" — dogadaji se odvijaju u dva ekvivalentna koraka sa pro- 
stornim prelaskom: na pocetku, zivotinje se zrtvuju u dvoristu, znaci u 
otvorenom prostoru, ali koji se nalazi u domenu zajednice; u drugom mo- 
mentu, medutim, dobar deo ritualne hrane se nosi u sumu ili se baca „u 
Moravu", to jest na mesto izvan granica zajednice. 

Citajuci obicaje iz prve polovine godine kroz ovu prizmu perma- 
nentnog prostornog sirenja moze se u njoj videti i preambula druge polo- 
vine godine, ona u kojoj reprezentativan deo Banjasa iz Tresnjevice krece 
na udaljena putovanja nomadizma drveta. Moze se pretpostaviti da se u 
sedentarnom periodu svog godisnjeg zivota ljudi pripremaju za vreme u 
kome ce putovati po udaljenim prostorima. Prakticno, svaka od vaznijih 
faza praznicnog kalendara odgovara jednom novom koraku iz centra, koji 
predstavlja kuca, ka tim prostorima koje treba prevaliti da se jedan ciklus 
(godisnjeg trajanja) tradicionalnih poslova dobro zavrsi, to jest, trgo- 
vackim terminima, sa profitom. Cini mi se izuzetno interesantna dinamika 
ovog pravog osvajanja prostora: po njegovom korak po korak osvajanju, 
tokom glavnih praznicnih ciklusa — zima, pocetak proleca, kraj proleca — 
prostor izgleda da se siri. Jedna ogromna teritorija — teorijski bez granica, 
znaci, prakticno nametnuta putem tradicije i prilicno cvrsto ogranicena — 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 69 

postaje domen u kojem male grupe Banjasa mogu da se premestaju prili- 
kom prodaje svojih proizvoda. 

U ovom nomadskom periodu godine odnos izmedu malo preostalih 
ljudi u selu i onih koji su na putu moze se otkriti u izuzetnom interesu za 
svece sa meteoroloskim valencama, odnosno za radnje vezane uz rezim 
padavina. Vec sam napomenula da su jedini sveci u letnjem periodu ciji se 
datumi smatraju vaznima — sveti Petar i sveti Ilija. Prema rumunskoj tra- 
diciji „Petar deli grad" i tako je tradicionalni reper gradonosnih padavina, 
dok „Ilija udara gromom", kao bilo koji narodni svetac koji bastini staro 
bozanstvo uranskih kompetencija. 

U ovom nizu cinjenica treba primetiti da su medu malobrojnim tradi- 
cionalnim praksama u ovom potpuno razredenom periodu zivota zajedni- 
ce, u sezoni zrelog i poznog leta, one koje su na neki nacin povezane sa ki- 
som. Nije bitna cinjenica sto ove radnje danas pre pripadaju nivou secanja, 
isticem samo da je rec o tri serije razlicitih postupaka. Prvo nesto od onog 
sto je rekla Pauna: a fast odatd, eram copil io. Nu mai e aia... Era nisce 
muieri, cd m-ai luat la vorbd, am umblat cu mama mea incoase cdtre... 
[...] Pdtrout. Al'i al'a nu mai e-acuma, al'a muieri, nu era foamece, da el'e 
cdnta sdngurel'e si zoca. [...] Doaud face cinere. A a bdtrdnd cdnta. A 
el'e-avea sabie da cutdce-n mdnd. Da una in altdl'e, cutdt in cutdt. Nu era 
ploaie, nu era ploaie, fata mea. I el'e cdnta, muierea aia, a noi ne uitam 
una la alta cum I'e dam, muieril'e, lor, Doamneee! Moarce, moarce. Al'i 
nu mai e aia... El'e mdndre era, mdndre, ogodice. Puna pa el'e flori, I'e 
chica, al'i avea sabie da cutdce in mdnd. Si cdnd zocau dau una in al 
cutdcel'e al'a. Si a fa ploaie, mdndrie, da mdlail [bilo je to nekada, bila 
sam dete. Nema vise toga... Bile su neke zene, kad si me vec pitala, isla 
sam sa mojom mamom tamo [...] ka Petrovcu. Ali toga vise nema sada, 
tih zena, nije bila glad, ali one su same pevale i igrale. [. . .] Dve mlade de- 
vojke. A stara je pevala. A one su imale sablju i nozeve u ruci. Udarale je- 
dan u drugi, noz u noz. Nije bilo kise, nije bilo kise, kceri moja. I one su 
pevale, ta zena, a mi smo gledale jedna u drugu, kako da im damo, zene, 
njima, Bozeee! Smrt, smrt. Ali toga vise nema... One su bile lepe, lepe, 
udesene. Stavile su cvece na sebe, okitile se, ali su imale sablje i nozeve u 
ruci. I kada su igrale udarale su tim nozevima. I bila je kisa, lepota i kuku- 
ruz!]. Zatim, iz razgovora sa Bozom i njegovom suprugom: B: Ei, atunsa 
pl'eacd muieril'i, pl'eacd cu o fecitd, o imbracd. [...] Sa facd Dodolca. 
PI 'eacd da zoacdpd la cdsi si muieril 'i lapddd apdpd ea. Lapddd, lapddd 
apdpdea [...] Cind e susa, aia vorbd, roagd ploaie. [...] S: Sa cdnta asa: 
Nasa doda moli boga. [B: Ej, onda krenu zene, krenu sa devojcicom, obu- 
ku je [...] Da prave dodolku. Krenu i igraju po kucama i zene bacaju vodu 
na nju. Bacaju, bacaju vodu na nju [. . .] Kad je susa, to, mole za kisu [. . .] 



70 Babaluh ha Eajikahy 

S: Peva se ovako: Nasa doda moli boga]. Konacno, iz Ruzinog izlaganja: 
Cum sint io, da. Muma meapd mine m-afdcut in sinzds sd unu d-ai. Io sint 
istresak, mai mica, pa batrdneta. Io sint. Sd cdnd ploaie mie-mi Veagdpd- 
ru. MR: Nu Vegpdru, I'egploaia. R: Nu I'egpdru, Vegploaia. Sd la I'ez la 
noduri, da sins, sasd noduri. Da sd l'eag-asa. Sdzds: Nu Vegpdru, io I'eg 
ploaia, nu Vegpdru, I'egploaia. Sd I'ez mulce noduri fas sa std ploaia. Ca- 
re-i copil pa batrdneta fdcut. [Kao sto sam ja, da. Mene je majka rodila u 
pedeset prvoj godini. Ja sam istresak, najmanja, pod starost. Ja sam. I kada 
je kisa meni vezuju kosu. RM: Ne vezujem kosu, vezujem kisu. R: Ne ve- 
zujem kosu, vezuje kisu. Da je vezujes u cvorove, u pet, sest cvorova. Da 
se ovako veze. I kazes: Ne vezujem kosu, ja vezujem kisu, ne vezujem ko- 
su, vezujem kisu. I vezujes mnogo cvorova napravis i stane kisa. Koje je 
dete rodeno pod stare dane.]. 

Dva mala rituala za izazivanje padavina sa jasno izrazenim ciljem 
stimulisanja plodnosti tla stoje pored radnji za zaustavljanje kise. Cini mi 
se izuzetno vazna cinjenica da svaka od ove tri radnje preseca drugi tradi- 
cijski sistem, a ovo bogatstvo izvora koje dovodi do povratnosti obicaja 
upravo je izraz vaznosti koju ova zajednica pridaje kisi (ukljucujuci tu i 
hipostazu „nedostatak kise") tokom leta. Prvo, u obicaju o kome prica Pa- 
una, obicaju koji se praktikovao u vreme njenog detinjstva — sto znaci ne- 
gde oko Prvog svetskog rata — treba prepoznati lokalnu varijantu „kra- 
ljica". U drugom redu, ono o cemu svedoci Bozina supruga jeste forma 
koju u Tresnjevici imaju srpske „dodole". Sto se tice malog magijskog ri- 
tuala za zaustavljanje kise primenom zakona slicnosti o kome govori Ru- 
za, on podseca na sasvim drugaciji interes ciglarskih grupa da bi vreme 
ostalo lepo i suncano. 87 Drugim recima, u pokusaju da kontrolise kisu za- 
jednica u Tresnjevici preuzela je sve stoje mogla iz tradicionalnih sistema 
obicaja etnickih grupa uz interferenciju sa kojima konstruise svoju egzi- 
stenciju. 88 Ocita je briga o onima koji ce, buduci da su na putu, jednako 
patiti od neprekidne kise, ali i od velikih vrucina ako kise dugo ne bude. 



87 V. Oi^teanu 2004:351: „Proces izrade cigala, pre svega njihovo pecenje na sun- 
cu, obavezno zahteva lepo i suncano vreme. Kisa bi usporila ili cak upropastila rezultate 
rada. U ovoj situaciji osnovni cilj ritualnih radnji i magijskih invokacija ciglara bio je da se 
'veze kisa' tokom celog perioda izrade cigala". 

88 U torn smislu ponasanje zajednice u Tresnjevici moze se uporediti sa nacinom na 
koji celokupna rumunska zajednica tretira verovanja o vampirima. Imam u vidu cinjenicu 
da etimoloska analiza termina koji oznacavaju licnosti iz mitoloskog kompleksa vampira — 
strigoi, moroi, vdrcolac, priculici, bosorcoi, vampir — dokazuje cinjenicu da oni imaju ko- 
rene latinskog porekla, staroslovenskog, madarskog, nepoznatog i vrlo verovatno trackog, 
ali i kasnijeg, francuskog (v. Hedesan 1998:7-13, passim). Ovaj izuzetni asortiman pri- 
licno transparentno pokazuje nezadrzivu potrebu grupe da prihvati jednu te istu realnost u 
svim mogucim jezickim oblicima. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 7 1 

Na kraju, po retro spektivnom pregledu kalendarskih obicaja o koji- 
ma su govorili stanovnici Tresnjevice, treba zabeleziti cinjenicu da se oni 
mogu citati kao pravi palimpsest relevantan za prevaljeni itinerer njihovih 
predaka na putu ka dolini Morave. Evidentno je da, u celini, kalendar lo- 
kalnih praznika postuje sukcesiju vaznih momenata iz rumunskog pra- 
znicnog kalendara: obicaji koji su praktikovani tih kljucnih dana, uopsteno 
gledano, varijante su nekih specificno rumunskih modela. 

U ekonomiji lokalnog kalendarskog sistema na vaznim pozicijama i 
sa esencijalnim funkcijama moze se naci niz radnji cija je rasprostranje- 
nost na rumunskom terenu vrlo ogranicena. Po meni, iz ove perspektive 
mogu biti interpretirani: proslavljanje Bozica u kuci, dizanje deteta na gre- 
du na Svetog Vasilija, vatre i karnevalska praksa na pocetku uskrsnjeg po- 
sta, vatre na Veliki cetvrtak, kraljice i kucne slave. 

Ono sto objedinjuje sve ove obicaje jeste cinjenica da danas — ali i u 
proslosti koja na osnovu bibliografije se moze spustiti u dubinu od dva veka 
— oni karakterisu jugozapadne rumunske oblasti. Hi, od slucaja do slucaja: 

Proslava Bozica u porodici i, tacnije, u zatvorenom prostoru kuce 
nalazi se kao forma organizacije ovog praznika u krajnjim jugozapadnim 
krajevima Rumunije, preciznije u selima koja se nalaze u dolini Karasa, 
u blizini Oravice. 89 Sigurno da, kako referisu o odvijanju ovog obicaja 
moji sagovornici iz Tresnjevice, on izgleda vrlo slicno nacinu na koji Sr- 
bi slave Bozic u istoj oblasti (v. Hedesan 2002:109-125, passim). Na 
srpski Bozic u svemu podseca ritualizovani razgovor izmedu muskarca i 
zene u porodici, razmena svecanih replika izmedu njih dvoje, kao da se 
svet iznova stvara u tome danu, kada je svako od njih vise od vlasnika 
kuce, cak neka vrsta kosmickog i kosmogonijskog domacina. Iza ove po- 
vrsne forme stvari se samo nijansiraju i pratimo detalje. U Bozinom pri- 
povedanju: Pa cum sa fase, la Crasun taiem pore. Luam craca si polo - 
zdm in foe, dam in foe. Zdsem asa. Cdnd e focu mare, atunsa frdnzem o 
craca da I'emn, craca, si cu craca aia dam pan foe. Zdsem: Cdce schin- 
cei aisa, cat e focu asta, atdta sa fie sdndtace! Atdta ban, atdta stood, 
atdta pors, atdta boi, miei. Sve, kao, sve to zdsem aia, preko godine da 
bude, sci, da bude sa fie anu bun, sa rodascd, gruu sa rodascd, porombii 
sa rodascd. Aia, tradicija. [Pa kako se radi, na Bozic koljemo prase. 
Uzmemo granu ipolazimo po vatri, dzaramo po vatri. Tako kazemo. Kad 
je velika vatra, onda polomimo granu drveta, granu, i torn granom dzara- 
mo po vatri. Kazemo: Koliko varnica ovde, kolika je ova vatra, toliko da 
bude zdravlje! Toliko novca, toliko stoke, toliko svinja, toliko volova, 



89 V. terenske snimke iz naselja Makoviste, Cukici, Rakasdija u Arhivu za folklor 
Univerziteta u Temisvaru. 



72 Babaluh ha Bajikahy 

jaganjaca. Sve, kao, sve to kaz emo, preko godine da bude, znas, da bude, 
da bude dobra godina, da se rodi, zito da rodi, kukuruz da rodi. To, tradi- 
cija.] Hi u Ruzinoj varijanti: Da cdnd ce scol' da noapce, da colacu sade 
pa astaf . [...] Ei, cdnd fas culacu-asa, pui pa astal' rachiu, pui cafeo, pui 
se vrei, asa, tot, sd cdnd vine d-afard dl da polozdsce, dl da friz e cracd, 
bade la usa, zdse: Care sicet? Io sint, bre, am vinit sdpolozdsc! — asa zds. 
Mai bund dimineata da da noapce! Ala zdse dan sobd: Tarn mdntal'e! Un- 
trd-nuntru! Cu noroc, cu streche, cu copii, cu tot se, cu se vrei tu zds, se e 
mai bun. [...] Sd da zdse kao cdce schincii aisa, atdta safe sdndtace, sd 
fie bine, safie ban, sdfiu gazdd, sd nuflu sdrac, sd n-am, sd nufie naroc, 
sd nufie boal'e nikad, sd n-aibe boald, sdfie zdravi. Ei, ddpd sefase dla, 
el la pune la sporet craca in sus, nu smes sd baz in foe, sd arz. [Kad se 
probudis nocu, a kolac stoji na stolu. [...] E, kad pravis tako kolac, stavis 
na sto rakiju, stavis kafu, stavis sta hoces, tako, sve i kad ude od spolja 
onaj koji polazi, koji lomi granu, kuca na vrata, kaze: Ko ste? Ja sam, bre, 
dosao sam da polazim, tako kazes. Bolje jutro od veceri! Oni kazu iz sobe: 
Hvala! Udi unutra! Sa srecom, sa srecom, sa decom, sa svim sto hoces ka- 
zes, sto je najbolje [...] I da kao kaze: Koliko varnica ovde toliko da bude 
zdravlje, da bude dobro, da bude para, da budem gazda, da ne budem siro- 
masan, da nemam, da ne bude zlo, da ne bude nikad bolest, da nemaju bo- 
lest, da budu zdravi. E, posto to uradi, on stavi na sporet granu gore, ne 
smes da stavis u vatru, da goris.]. Dva se aspekta ovde razlikuju, ukazujuci 
na rumunski podtekst obicaja. Pre svega ono sto se izgovara prilikom dza- 
ranja varnica iz vatre veoma podseca na tekst koledarskih pesama, 90 obi- 
caj dominantan za Bozic u celom jugozapadnom arealu, i, posebno, u pret- 
hodno navedenoj oblasti. 91 U drugom redu, 92 razmena ritualnih replika 
koje pominje Ruza sadrzi rumunske izraze, davno zaboravljene u svako- 
dnevnom govoru tresnjevicke zajednice. Tarn mdntal'e!, to jest Multumesc 



90 Ilustrativan je primer koledanje dece koje pominje Simion Mandzuka, u: Calen- 
darul iulian gregorian pe anul 1882, str. 10: „Dobar dan Badnji dan, / jer je bolji Bozic! / 
Toliko jaganjaca, toliko prasica / sa decom za njima". Posle nesto manje od jednog veka 
izgleda da je koledanje ograniceno na grupu dece, koledara, bilo praktikovano i ovde. Evo, 
Pauninim recima: A, da. A acuma nu mai merg. [Smeje se]. Nu mai merg. [...] A, cdnd am 
fast io tdndra a fast, a fast... A umblat, ca astdz Azunu a fast copiii cu ala. Ca mane Crdsu- 
nu. Da, da, a fast copiii cu colinda. Umbla pan sat, asa era bine. Da acuma a manit aia, nu 
mai e. Nu mai e, da laince a fast aia [A, da. A sada vise ne idu. [Smeje se.] Vise ne idu. 
[. . .] A kada sam ja bila mlada bilo je, bilo. . . Isli su, kao danas na Badnji dan, bila su deca 
sa tim. Kao sutra je Bozic. Da, da, bila su deca da koledaju. Isli su po selu, tako je bilo do- 
bro. A sada se to manulo, nema vise. Nema vise, ali ranije je to bilo]. 

91 V. Novacoviciu 1933:20-21: „U noci uoci Badnjeg dana, u dva sata posle ponoci 
dolaze koledari, deca uzrasta 6-15 godina, u grupama od pet do sest. U drugim naseljima 
idu u vecim grupama, nocu i na sam Badnji dan". 

92 V. i supra komentare o izrazavanju ljubaznosti u Tresnjevici. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 73 

dumitalel [Hvala vam!] jeste formula koja se ovde izgovara samo na Bo- 
zic. Njene reci nisu u upotrebi same za sebe. Vrlo retko, kada smatraju da 
je potrebno da se zahvale, ljudima stoji na raspolaganju Hvalal, kada ima- 
ju potrebu da izraze postovanje porema onome ko im se obraca oni koriste 
voi [vi] — sto se inace veoma retko desava, jer, kako smo vec pokazali, vi- 
se od postovanja cene, uopste, poverenje i simpatiju. Ocigledno je ovaj iz- 
raz relikt iz epohe u kojoj je tresnjevicka zajednica tokom suzivota u okvi- 
ru / blizini nekih grupa koje su ga koristile — preuzela, odnosno delila sa 
tim grupama. 

Obicaj dizanja dece na gredu na Svetog Vasilija takode je obicaj sa 
krajnjeg jugozapada Banata. Danas je on potvrden samo u okolini Bora, u 
selima u kojima zive Vlasi Ungurjani (zajednica koju njene lingvisticke i et- 
nografske osobenosti identifikuju kao pripadnike banatskog korpusa). Pri- 
povedajuci o okolnostima u kojima je imao priliku dugo da peva i to pre 
svega starinske pesme, to jest dugacke i uglavnom monotone tekstove, Slo- 
bodan Markovic, cuveni stari violinista iz Slatine kod Bora, navodi: Cdn- 
tam, cum v-am spus, cdnd se ridicd copiii (podvukao autor). Noi ii zicem 
Sdnvdsdiu. Se duce cu copiii la moasa acasd, face legume, pdini si se due cu 
copiii. Si care mosicd ia copiii ii ridicd sus. Dacd-i fata, zice: „Sd trdiascd, / 
Sd imbdtrdneasca, / Cositd alba sd-mpleteascd! / Babd bdtrdnd, / Cu cdrji- 
ia-n manal " De trei ori asa, si o ridicd si slobod masa. Nu nasu, numa 
moasal [. . .] Asa seface. Trei ani seface asa. Atuncea mai multe cdntece se 
cdntd... [...] Asa am luat-o, asa a fast de demult, asa am pomenit dint-di 
bdtrdni. Amd ei isi dau rand cd nu pot lautarii sd ajungd toti intr-o seard. 
Aia tdne cu sdptdmdnile, tdne tot ianoru, cum ziceti voi [Pevamo, kako sam 
vam rekao, kad se dizu deca. Mi kazemo Sveti Vasilije. Ide se sa decom 
kod moase kuci, pravi se varivo, hlebovi i ide se sa decom. I koja je moasa 
ona uzme decu i dize ih uvis. Ako je devojeica kaze: „Neka zivi, / Neka 
ostari, / Neka plete sede kike ! / Stara baba, / Sa stapom u ruci !" Tako tri 
puta, digne ga i da sto za dusu. Ne kum, samo moasa ! [. . .] Tako se radi. Tri 
godine se to radi. Onda se pevaju mnoge pesme. . . [. . .] Tako smo to preuze- 
li, tako je bilo od davnine, tako smo zapamtili od starih. Ali oni idu redom 
jer ne mogu violinisti svi da stignu za jedno vece. To tako traje nedeljama, 
traje ceo januar, kako vi kazete]. 93 

U istom smislu vatre paljene prilikom pocetka uskrsnjeg posta tradi- 
cionalne su realije potvrdene u jugozapadnim oblastima. Krajem 19. veka 
Simion Mandzuka pominje postojanje ovog obicaja u Banatu potvrdujuci 
istovremeno i lokalni naziv: „Alimori (vatreni tocak) u nekim mestima pa- 



93 Informator Slobodan Markovic, a lu Bdz, 68 godina; 13.12.1993, s. Slatina kod 
Bora, Srbija. 



74 Babaluh ha Eajikahy 

da u nedelju, na pocetak proleca". 94 Nekoliko decenija kasnije, Simion 
Florea Marian sintetise u svojoj impresivnoj kolekciji Rumunski praznici 
sve ono sto je do tada bilo objavljeno o vatrama sa pocetka velikog posta: 
„Pod recju Alimori podrazumeva se obicaj koji je u upotrebi, koliko mi je 
do sada poznatao, samo kod Rumuna u Banatu i Transilvaniji (podvukao 
autor — O.H.). Ovaj obicaj, koji se drugacije naziva i priveg (podvukao 
autor — O.H.) [. . .] Rumuni slave u subotu uvece pre Mesnih poklada, ili u 
subotu uvece pre Sirnih poklada, a drugi ga slave uvece u nedelju kada po- 
cinje Bela nedelja, ili uvece sledece nedelje, odnosno na dan Laasatul Se- 
kuluj. [...] u Banatu se ovako slavi: Na uskrsnji post ili na Sirne poklade 
napravi se jedna ili vise vatri, svaki od ucesnika donosi svoj deo drva, sla- 
me i si. Okupljena gomila omladine i starijih tamo peva, vice, igra i blago- 
silja ili galami. Ta se vatra naziva priveg" (Marian 2001, 1:207). Treba jos 
zabeleziti da osim esencijalne komponente paljenja tih vatri, praznicno 
markirani motivi zdposcitu [poklade] iz Tresnjevice sadrze i bitnu karne- 
valsku sekvencu. I kako Ruzina majka prilicno diskretno kaze — onda lju- 
di vicu vorbe de nica-n lume [reci ko nesvet], ruzne reci ili, mozda i tacni- 
je, psovke, kako bi se moglo reci aktualizovanim jezikom. Evocirani pri- 
mer — Tarmes tatd-m'o un ac sd-l baz in crac [Poslao moj tata iglu da je 
stavis u nogu] — pracen uzdrzanoscu starije informatorke da dalje razvije 
temu — sugerise da ono sto se moze cuti pored pokladnih vatri u dolini 
Morave sadrzi virulentni registar opscenosti dozvoljenih samo u vreme 
karnevala, u periodu u kome je osnovno pravilo koje upravlja svime sto se 
desava — otklanjanje svih pravila iz svakodnevnog vremena. Iz ovog ni- 
jansiranja proizlazi cinjenica da slicna morfologija vatri sa pocetka Veli- 
kog posta karakterise oblast geografski mnogo uze omedenu nego sto to 
kaze Simion Florea Marian. Tacnije, radi se o selima iz istocnog dela pla- 
ninskog Banata, selima koja imaju kontinuitet tradicijskih radnji sa kraj- 
njim zapadnim oblastima Oltenije. Interesantno je da se u ovom arealu na- 
laze i poslednje zajednice u kojima je bio zabelezen sibilantni govor koji 
je jos uvek u upotrebi u Tresnjevici. 

Sto se tice paljenja vatri na Veliki cetvrtak i ovde treba navesti opet 
jugozapadne prostore. Ovaj obicaj je poznat u planinskom Banatu, u Olte- 
niji i u nastavku u Timoku (jednako u njegovom bugarskom delu kao i u 
srpskom). 95 Paljenje vatri na Veliki cetvrtak izrazito markira pocetak jed- 
nog godisnjeg doba koje se zavrsava Rusalijama i u kome se mrtvi mogu 
vratiti u svet zivih kao korisni duhovi. Na taj datum se pale vatre da bi se 
brzo i efikasno dalo svetlo i tako omogucilo dusama predaka da prepozna- 



94 Mangiuca 1883. 

95 V. Hede§an 2005. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 75 

ju mesta koja su napustile. Obicaj koga se seca Pauna jeste ad litteram 
preuzimanje svih oblika ceremonija poznatih u oblastima u kojima je Veli- 
ki cetvrtak najvazniji praznik mrtvih. 

Kraljice su potvrdene u severoistocnoj Srbiji (posebno krajevi nase- 
ljeni Vlasima Ungurjanima, znaci banatskog tipa). Tihomir Dordevic su- 
marno je pisao o ovom obicaju koji je jos bio ziv pocetkom dvadesetog 
veka: „za vreme Rusalija pred njih se dovode bolesnici da bi ih izlecile" 
(Dordevic 1943:47). Morfologiju obicaja koji pominje Pauna, treba pove- 
zati sa starijom potvrdom obicaja, odnosno sa izlaganjem o insurdciunile 
dimprejurul Mehadii [obicaj i iz okoline Mehadije] koje je naveo Nikolaje 
Stojka iz Hacega 1830: „A kraljice, tri devojke, koje igraju, jedan lep mo- 
mak, nazvan kralj, sa vojvodom i njihovim gajdasem, „jale" preko bele 
kosulje, odeca od belog platna, sa lajbekom, jakna, bela kao sneg, kao sto 
su danas vigani, sa nozevima, lepe, na nogama carape sa obojcima i opan- 
ci, dugacke mamuze sa tri tockica zveckaju, sa crvenim pojasevima, din- 
duvama, pojasima, prstenjem na rukama, oko guse mnoge dinduve zvec- 
kaju, sa novcicima i u usima minduse od novcica, na rukama narukvice i 
niska sa novcicima, druga na celu, zatim subara od kune, erven sesir, du- 
gacak, madarski na glavi. Sve tri sa isukanim sabljama, podignutim (ista- 
kao autor — O. H.), prva od njih je igrala njhovu igru sa figurama. Sa njima 
su se uplitale druge devojke; pies dugo kolo, belo, koja od koje lepsa. Seo- 
ski gazda, ugledan covek, kraljicu i njihovog vojvodu, svakog dana drugi bi 
ih gostio" (Stoica 1984:152-153). Zabelezila bih, ipak, nostalgicni ton u 
pripovedanju hronicara Nikolaja Stojke iz Hacega, koji primecuje da je ovaj 
obicaj bio striktno postovan pod turskom okupacijom ali pocinje da se na- 
pusta odmah po austrijskoj okupaciji Banata. Jedan uz drugi, ovi aspekti 
navode na zakljucak da su tokom 18. veka kraljice, obicaj opterecen sa- 
kralnim nasiljem velikih praznika, jos bile praktikovane u Banatu. Dve 
stotine godina kasnije u dolini Morave jos traje secanje na ovaj obicaj, pa 
treba razmotriti slicnost kljucnih elemenata iz ove dve naracije. 

Konacno, jedan vrlo vazan momenat praznicnog kalendara u Tre- 
snjevici predstavljen je brojnim danima kada se moze drzati slava. Posto- 
janje i pravila ovog praznika mogu se objasniti vrlo jednostavno dugotraj- 
nim suzivotom sa srpskim zajednicama i u okviru gde, kojima je ovaj obi- 
caj jedan od kljucnih. Ipak, cak i ako je ovaj uticaj izuzetno jak i moze se 
pretpostaviti — dugotrajan, ne moze se ignorisati cinjenica da je u svim ju- 
gozapadnim rumunskim oblastima (Banat, Oltenija) kao i kod Vlaha u bu- 
garskom i srpskom Timoku 96 slava jedan od repernih godisnjih praznika, 



96 Hedejan 1998:55-60, passim. 



76 Babaluh ha Eajikahy 

bitan za odrzavanje buduceg blagostanja porodice i imanja, momenat kada 
je cela familija na okupu i kada se pominju preci. 

Ova morfoloska pojednostavljenja dozvoljavaju da se zbog oskudno- 
sti etnografske kartografije rumunskih obicaja skicira maksimalni areal i 
nekoliko uzih punktova na koje bi se mogao odnositi tradicionalni zivot 
tresnjevicke zajednice. Maksimalni areal se nalazi u jugozapadnom delu 
danasnje Rumunije i nastavlja se u Timockoj regiji. On se preklapa po de- 
markacionim linijama obicaja paljenja vatri na Veliki cetvrtak i slave. 
Kljucni punktovi ovog areala su oni u kojima su potvrdeni srpski Bozic u 
svojim esencijalnim simbolickim linijama u okvira kuce, karnevalske va- 
tre tokom posta, odnosno kraljice. U geografskiom pogledu ovi su punkto- 
vi male oblasti u okolini Oravice, Ocelu Rosua, odnosno Mehadije. 

Ova podela podrzava iznetu hipotezu i putem lingvisticke analize je- 
zickih pojedinosti iz Tresnjevice: zajednica govornika rumunskog jezika u 
dolini Morave verovatno je imala komplikovan i krivudav itinerer kojim 
je iz Oltenije isla na zapad preko Banata, posle vise sukcesivnih i verovat- 
no prilicno dugatrajnih zaustavljanja. 

Umreti. U dolini Morave 

Komentarisuci impresije koje su na njega ostavila rumunska groblja 
u Maramuresu, Zan Kizenije belezi: „Posle svake sluzbe zene idu na gro- 
blje na kome pocivaju umrli clanovi porodice. Zapale mirisljavu svecu u 
nisi koja je specijalno za tu namenu izdubljena u donjem delu svakog spo- 
menika. Vidi se i razbijeno posude. Ako su od skoro u zalosti zene dolaze 
ovamo da zapevaju. Cerke pazljivo slusaju. Pamte melodiju i tekst i tako 
na vreme uce ono sto ce im jednog dana zatrebati kada bude potrebno da i 
one zapevaju. I u najmladem uzrastu deca svim culima asociraju smrt sa 
slavljem. [...] Cim postanu sposobna da hodaju, majke ih vode na groblje 
da se brinu o grobovima. Kasnije na ova mesta idu kao u bastu. Naravno, 
razlicitu od one koja im okruzuje kuce, koja je uvek puna voca i povrca, 
nastanjena guskama i kokoskama. Ali ipak bastu i prostor pun tajnih i cud- 
nih izazova. [...] Kako je tebi cudna basta, decace ili devojcice, u koju 
ides sa svojom majkom! Pre privlacna nego odbojna." 97 

Ova impresivna slika, sa cak pateticnim nijansama, moze se tran- 
sformisati u pravu referentnu sliku onoga sto karakterise rumunsku viziju 
smrti uopste i posebno onostranog sveta. Uprkos sigurnog prekida izmedu 
domena zivih i sveta mrtvih — sto je ruptura cvrsto uslovljena izrazom 
„zivi sa zivima, mrtvi sa mrtvima" — zagrobni svet tradicionalno se perci- 



97 Cuisenier 2002:221-222. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 77 

pira kao mesto vecnog odmora, teritorija u blizini zivih, prostor u kome 
preci sede za stolom ili igraju u neprekinutom i metaforicnom kolu. 98 
Ovim svetom vladaju odnosi ljubaznog susedstva i uzajamne paznje, na 
prvi pogled odeljeni, a na drugi — neraskidivo zavisni. 

Informacije o slici sveta i ritualnom sistemu smrti dobijene tokom 
intervjua u Tresnjevici i putem terenskih posmatranja u selima sa sibilant- 
nim idiomom u dolini Morave nisu u saglasju sa ovim vrlo uopstenim 
reperima. 

Navescu na pocetku u ovom smislu jednu epizodu amblematskog ka- 
raktera koja se dogodila tokom jednog intervjua obavljenog sa Milicom 
Kostic (70 godina) iz Strizila." Posto je pricala o etapama obicnog pogre- 
ba-modela, ona je skicirala netipicne situacije u kojima zajednica trebalo 
da konstruise posebne ceremonije da bi generisala i kontrolisala poredak 
svakodnevnog socijalnog zivota. Sigurno zbog prisustva jedne komsinice 
koja se rodila istog meseca kao i ona, Milica je na pocetku govorila o ono- 
me sto se moze nazvati, ostajuci u okvirima ove zajednice, sahranajedno- 
mesecica, odnosno o posebnim ritualima zastite neke osobe, prijatelja sa 
umrlim, za koga se zna da je roden istog meseca. Da bi bila bolje razumlji- 
va, ona nije govorila o sahrani jednomesecica na idealan nacin, vec je pro- 
blem ilustrovala svojim konkretnim slucajem. Ucinila je to, medutim, sa- 
svim neobicno. Ja zelim da ona prva umrel Da joj jedem za pomanu! — 
rekla je, bez trunke ironije u glasu, a njenu repliku sledila je skoro auto- 
matski reakcija njene prijateljice: Ja zelim da ona prva umrel Izmedu re- 
dova inherentno i nevoljno komicnog aspekta ove razmene replika, fraze 
ove dve starice povratno izrazavaju uzasan strah od smrti i, iz njega di- 
rektno proizaslu tradiciju praktikovanja jezickog tabua smrti shvacene u 
prvom lieu. 

Stvari su jos interesantnije kada se ima u vidu da u sistemu rumun- 
skih tradicija govor o smrti, i tacnije, o sopstvenoj smrti, uopste nije ni ret- 
ka ni strasna pojava. Pocevsi od prostog banatskog stiha iz petrekature: 
Cdnd o fi sa-mi sape groapa / Sd-mi cdnte cu torogoata... [Kad mi budu 
kopali raku / nek mi sviraju frulu. . .] sve do vrlo istancanog testamenta co- 
bana iz „Miorice", sa njegovim filozofskim pojedinostima, tema sopstve- 



98 Ceremonijalne pogrebne pesme iz Banata predstavljaju onostrani svet cesto pri- 
begavajuci ovakvim toposima: „U brdu sa igrom / Jer ti je tamo mesto", odnosno: „To je 
velika kuca / Sa prozorima na suncu / Vrata na velikom putu. / Zaobljena streha / Skuplja 
ceo svet". 

99 Pored Tresnjevice, sela Strizilo i Suvaja naselja su u dolini Morave u kojima zive 
grupe govornika sibilantnog dijalekta opisanog na prethodnim stranama. Primer je sni- 
mljen dan pre pocetka istrazivanja u Tresnjevici; koristim ga kao pars pro toto za uopsteno 
videnje smrti u ove tri zajednice u dolini Morave, znaci implicitno i one iz Tresnjevice. 



78 Babaluh ha Bajikahy 

ne smrti, projektovane smrti, na koju se misli i o kojoj se prica u najrazli- 
citijim registrima, okupira tradicionalnu rumunsku kulturu. 100 

Ako se po skiciranju ovog konteksta vratimo u komunikativnu situa- 
ciju iz Strizila, u njoj se moze u negativu videti stvarnost jedne druge di- 
skusije o smrti kojom rukovode iste namere za objasnjavanjem opsteg mo- 
dela putem pojedinacnih slucajeva. Godine 1994, u Mehadici u zupaniji 
Karas Sverin, Marija Baderka (67 godina) i Marija Vadrariu (68 godina), 
priblizno iste starosti kao Milica i njena prijateljica jednomesecic, zajedno 
su mi objasnile sta znaci strazariti na onom svetu: — Ako ja umrem, stojim 
na vratima Raja sve dok neko ne dode po mene\ — rekla je Marija Bader- 
ka, na sta se nadovezala njena susetka i prijateljica: Da; i ondaja umrem i 
ja je menjam. Ona prode, a ja ostajem na vratima. 

Evidentna je slicnost ubedivacke logike. Konkretno opravdava ap- 
straktno, pojedinacno argumentuje opste, jednako mu daje formu i smisao. 
Razlike su, medutim, jednako upadljive. Razumno-ludicku prirodnost u 
opisu verovanja o smrti zamenjuje skoro magijski strah da se ta realnost 
imenuje, posebno u odnosu na sopstvenu licnost. 

Sta je dovelo do takvog stanja stvari? Koji razlozi podrzavaju ovaj 
tako kategorican izuzetak u odnosu na ceo korpus rumunskih zajednica? — 
postavlja se pitanje i istovremeno postaje aktuelan problem razlika izmedu 
obicnih Rumuna i ovih grupa koje se samoidentifikuju kao cisto romdni 
[cisti Rumuni] u dolini Morave. Veliki je izazov da se ovaj generalni stav 
pred smrcu objasni etnickim razikama. Posmatrajuci ipak stvari nesto de- 
taljnije, one se mogu opravdati i drugacije, u skladu sa prethodnim opser- 
vacijama i komentarima. Jezicke pojedinosti, ali i nekoliko kalendarskih 
obicaja mogu se smatrati za jasne dokaze zbog cinjenice da su se tokom 
XVII- XVIII veka preci pripadnika ovih zajednica nalazili na teskom i du- 
gom putovanju iz Oltenije preko Banata ka njihovim danasnjim naseljima. 
Istrazivanjem dokumenata iz epohe o pogledima na smrt stanovnika ovih 



100 N e treba izgubiti iz vida cinjenicu da se najpoznatiji tekstovi tradicionalne ru- 
munske kulture, Miorica i Majstor Manole, konstruisu na mitskom toposu smrti. Mirca Eli- 
jade belezi u svom komentaru: „Znacajno je da ova dva dela rumunskog poetskog genija 
imaju dramatican motiv nasilne smrti koja se spokojno prihvata. Moze se beskrajno disku- 
tovati da li ovaj koncept direktno ili ne proizlazi iz cuvene getske radosti umiranja. Cinje- 
nica je da rumunski poetski folklor nikada nije uspeo da prevazide ova dva remek dela iz- 
gradena oko ideje stvaralacke smrti i spokojno prihvacene smrti". V. Eliade 1995:200. In- 
sistirajuci na veoma brojnim teorijama o stavovima Rumuna o smrti, postavljenim posebno 
uoci Drugog svetskog rata, ovaj renomirani istoricar religije vrlo izbalansirano zakljucuje: 
„Smrt je u Miorici miran povratak svojima. Smrt je u Majstoru Manole stvaralacka, kao 
svaka ritualna smrt. U ovoj drugoj posebno nalazimo herojsku i musku koncepciju smrti. 
Rumun ne trazi smrt, niti je zeli — ali se nje ne plasi; a kada je rec o ritualnoj smrti (rat, na 
primer), srece je sa radoscu". V. Comentarii 1991:474. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 79 

krajeva moze da otkriti ceo niz istinskih kriza kolektivnog straha uzroko- 
vanih pre svega verovanjem u vampire. 

Naime, skoro odmah po osvajanju temisvarske tvrdave od strane Ev- 
genija Savojskog 1716, Georg Talar, lekar habsburske krune, biva poslat u 
Banat da ispita izvestaje o slucajevima vampirizma i da, implicitno, poku- 
sa da otkrije, u duhu racionalisticke epohe Prosvecenosti, motive koji 
uzrokuju prave kampanje kolektivnih nemira u rumunskim selima u novo- 
stecenim teritorijama imperije. 101 Na osnovu pet terenskih istrazivanja, 
nejednako mada konstantno rasporedenih tokom dve decenije, ovaj becki 
lekar koji je istovremeno poverljivi sluzbenik vlasti — formulisao je niz 
hipoteza i teorija u pogledu pomenutih kolektivnih nemira. Ovde me ne 
zanimaju objasnjenja i resenja koja je predvideo Georg Talar od slucaja do 
slucaja, tako da po strani ostavljam i veoma detaljnu simptomatologiju 
straha odnosno postupak njegovog prezentiranja. Navescu ipak u interesu 
ove diskusije informaciju o povecanom broju i znacajnom intenzitetu ne- 
mira uzrokovanih strahom od smrti i mrtvaca (takvih razmera da upozore 
vlasti i da ih nateraju da nadu resenja za ublazavanje krize). 

U ovom kontekstu postavljam sledecu hipotezu — kako je sacuvala 
ceo niz jezickih osobina i karakteristika tradicijske kulture iz 17-18. veka, 
tako je po istom pravilu zajednica u dolini Morave tretirala i stav o smrti i 
mrtvima. Drugim recima, posto se nasla daleko od izvornog i implicitno 
zasticenog prostora (ili, bar zastitnog zahvaljujuci mitskoj naraciji), stoje- 
ci pred strahom istorije lutanja po jos duzim i jos cesce razlicitim trasama, 
ova zajednica nije ponovo pronasla u svom svakodnevnom zivotu potreb- 
ne impulse da domestifikuje svoje predstave o smrti. Istovremeno, posto 
je bila prinudena da se skoro u potpunosti fokusira na pragmaticku borbu 
za prezivljavanje, zajednica nije vise imala kolektivne psiholoske resurse 
da razvije efikasne mitske strategy e za odlucnu bitku sa strahom od smrti. 

Solidan argument u ovom smislu predstavlja nepostojanje pouzdanog 
ritualnog sistema zastite od povratka mrtvaca kao vampira. Na genericko 
pitanje koje sam ponovo postavila, pitanje formulisano na razlicite nacine, 
koji svi ipak pokrivaju isti smisao — da li se moze uraditi nesto da bi se 
sprecio povratak mrtvaca kao vampira (to jest u zlokobnoj hipostazi), odgo- 
vori su doveli do ideje da je ovaj cilj neizvodljiv. Evo, iz Ruzinog izlaganja 
sa potpitanjem istrazivaca: Nu poace. Da el cim moare, io acuma sa mor 
ais, pa scam. Mie mi-a iesdt sufl'etu sa sufletu meu sade ingla mine, isto 
snaga mea. Isto tot al mno, s-io sungura pot sa ma uit asa pa mine, sungura. 
Si el merze kao fumu, ca fumu. Tu nu poti nikad pa el sd-l apus. OH: Am 
auzit la Strizilo ca poti sd ii bagi in picior un ac sau cui. E adevdrat? R: Da 



101 V. Bologa 1935:159-168, passim. 



80 Babaluh ha Eajikahy 

nu-i isina aia. Tu-i baz in snaga lui, a da sufl'etu ii iasd dan gurd. [...] Sd 
nu vine cdnd da sd fase moroi, el nu poace sd untre unde baz chia da 
ddschis usa, el poace samo sufl'etu, cd e cafumu, poace sd untre inauntru. 
A el n-ar poace nikad sd untre. A aia da sd bagd as'i, da sd bagd aia nikad 
nu-e isina. [Ne moze. Ali on dim umre, vidi, da ja umrem ovde na stolici. 
Izasla mi je dusa i moja dusa sedi pored mene, isto moje telo. Isto sve moje, 
ja mogu da sebe da gledam, sama. I ona ide kao dim, kao dim. Ti nikad ne 
mozes da je uhvatis. OH: Cula sam u Strizilu da mozes da mu zabodes u 
nogu iglu ili ekser. Stvarno? R: Ali to nije istina. Ti ga zabodes u njegovo 
telo, ali njegova dusa izlazi kroz usta. [...] I ne vrati se kada postane vam- 
pir, on ne moze da ude gde stavljas kljuc da otvoris vrata, on moze samo 
dusa, jer je kao dim, moze da ude unutra. A on ne bi mogao nikada da ude. 
A to da se stave igle, da se stavi to, nikad nije istina]. 

Ruzino objasnjenje je ispravno, istancano i inter esantno jer dotice je- 
dan od osnovnih simbolickih sistema koncepta smrti: odnos dusa — telo. 
Veoma jaki argumenti koji su ovde istaknuti objasnjavaju pocetno stanje 
tradicije, ali nisu dovoljni da bi opravdali fatalisticku nezainteresovanost 
pred virtue lnim strahom od pretvaranja mrtvaca u vampira. U istom smi- 
slu, iz pripovedanja ove mlade zene se izdvaja prilicno jasna ideja da je 
ova metamorfoza cesto ne samo virtuelna, ne samo ocekivana vec sigurna 
transgresija koja postuje uobicajena pravila sistema nasledivanja i srod- 
stva. Tako: Da omu ei mozda a venit sd vezd, sd sd uice, a da da n-afdcut 
asa. A, da moroiu cdnd bace-n casd, da sd I'agdnd casa dan pdmdnt. Dan 
pdmdnt sd I'agdnd casa! Omu, moroiu cdnd bacel A, da omu ei n-a batut. 
N-o a spriat-o. A tat-dl mio cdnd a-t muri, el isto s-at fase cum s-afdcu 
fraci-so. OH: Pentru cd e pe femelie? R: Da, isto. OH: Dar numai oamenii 
dinfemilie sau si muierile?R: Sd da muieril'i. OH: Si tu? R: Isto dacd ofi 
mama mea asa. [A njen covek je mozda dosao da vidi, da gleda, ali to nije 
radio. A, ali kad vampir udara po kuci, kuca se ljulja iz temelja. Iz temelja 
se ljulja kuca! Covek, vampir kada udara! A, ali njen covek nije udarao. 
Nije je plasio. A moj tata kad bude umro, on ce se isto pretvarati kao sto 
se njegov brat pretvorio. OH: Zato sto ide po porodici? R: Da, isto. OH: 
Samo se muskarci iz porodice ovako pretvaraju ili i zene? R: I zene. OH: I 
ti? Isto, ako bi i moja majka tako.]. 

Ukocenost od straha zbog ocekivanja nesrece; opsta blokada ponasa- 
nja; nekonzistentnost sistema kolektivne zastite — ovo su karakteristike 
koje sumarno mogu opisati ono sto se desava u Tresnjevici. Namece se 
utisak da sama zajednica trazi neku vrstu horora pa, umesto da izbegava 
njegovu pojavu, ostavlja otvorene sve puteve za njegovu proizvodnju. U 
torn smislu rituali profilaktickog ili apotropejskog tipa odsustvuju iz uop- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 8 1 

stenijeg odvijanja ceremonije upravo da bi ostavili otvorene semanticke 
puteve za afirmaciju ove kolektivne strave. 

U ovim uslovima mogu se postaviti sledeca pitanja: zasto ova zajed- 
nica ima potrebu za dozivljavanjem snaznih senzacija? I zatim, kako se 
ipak izlazi iz ovih perioda napregnutosti i zivljenja u strahu? 

Moze se pretpostaviti da se ove, tradicionalno uspostavljene krize 
straha, shvacene kao vrline sa vrlo velikim sansama za realizaciju, mogu 
citati kao istinske manifestacije zajednicke terapije. Njihova je uloga da 
dozvole plenarno opstajanje straha time sto provociraju pravo kolektivno 
rasterecenje. Posto veliki deo vremena provode pod pretnjom vrlo kon- 
kretnih opasnosti i posto imaju potrebu da se stalno stite od realnih opa- 
snosti, stanovnici Tresnjevice, kao i njihovi preci nekada, trebalo bi da 
znaju kako da upravljaju svojim strahovima i kako da ih savladaju. Ovaj 
izuzetan oblik transfera emocija zajednice aktiviran je jer se razlozi za ove 
strahove ne mogu prekinuti kao ni stalna pretnja opasnostima. Naglaseno 
postojanje straha od vampira zauzima mesto nekih nekontrolisanih straho- 
va izazvanih realnim neugodnostima. Ta je zamena, izmedu ostalog, u 
Tresnjevici motivisana aksiomatskim verovanjem da vampir terorise ali ne 
ubija. 102 Uz to, zamena realnog nemira provociranim i konzumiranim na 
transcedentalnom planu omogucava ravnotezu zajednickih strahova i 
upravljanje njima putem dodatnog sistema rituala. 

Ovaj dodatni sistem rituala sastavljen je od onih stepenica tradicio- 
nalnog ponasanja koje olaksavaju izlazenje / izbegavanje / ublazavanje ne- 
mira i kolektivne prestravljenosti. Pripovedanja o pogrebnim obicajima u 
Tresnjevici dozvoljavaju da se iznade vise slicnih rituala i, istovremeno da 
se zabelezi njihova strukturna i funkcionalna slicnost. Rec je, u stvari, o tri 
vrlo vazna rituala odvajanja koji markiraju tri etape definitivnog prekida 
izmedu zajednice koja je ostala ovde i umrlog koji je otisao onamo. 

Prvu etapu ogranicavanja izmedu zivih i umrlog predstavlja upravo 
sahrana. Na povratku kuci svaki stanovnik Tresnjevice treba da postuje 
niz zabrana na prvi pogled samo ociscenja, a na drugi pogled, evidentno 
namenjenih markiranju secesije domena umrlog i smrti. Prema iscrpnoj 
Ruznoj prici: Cdnd pl'es la om mort, cu aia, o paticd-n pisor, opinca, da 
nu untri ndncd-n casa ta, da la o scot da la poarta. Sa merz in batatura ta, 



102 Pauna ovako formulise to verovanje: asta-i nimic, pa sine a pus moronu capu la 
sineva? Aia neroada lumea, du-la dracu. Kaki, nu pune moronu capu nicaien. [...] Samo 
tek kao sad, da ceamd, kao, aia e Sfdntu da Dumnezdu la tot narodu ceama, aia, a dat 
Dumnezdu ceamd, da nu omoard moronu, fata mea [nije to nista, kogaje vampir ubio, ko- 
ga? To hid svet, teraj ga dodavola. Kaki, ne ubija vampir nikada. [. . .] Samo tek kao sad, od 
straha, kao to je sveti Bog celom narodu, strah taj, dao je Bog strah, ali ne ubija vampir, 
kceri moja.]. 



82 Babaluh ha Eajikahy 

merz in sarap. Da aia opined mora s-o spel'. [...] Aruns foe cdnd vii, da, 
aruns foe cdnd vii da la moarce. Cdnd l-ingropi, in zua-ia. Ieifocu ala, la- 
pidzi pdsce cap la drum. [...] Sd peschiru cisto, da nu s-a seers nincd nim- 
nea cu el. Sd ala peschir da sd scerze kao cdnd vii da la mort nu e bun kao 
sd scargd copilu cu el, cd nu e bun. [...] Odma sd spald. Sd opinca dan pi- 
s'or. Cdnd vii da la... cdnd l-ingropi omu, esce muiere, ais, la noi, al'ea 
mult vrdzdsce. A nu e bun sd untri cu el'e, cd ai cdlcat acolo, pa la mor- 
mdnt, pan sard, pan tdmdie, pa lapldnsdcil'e, pa lajalosu lor. Nu e bun sd 
untri cu el in casd. Nego das cult da la porta, dan drum. [...] O das cult, da, 
sd merz in sarapi, s-adus lavoru incolo, da la o spel'. Cdnd e ea spdlatd, 
curatd, tu atunsa untri, aisa in bdtdturd, in casd, cu ea. [Kada ides kod 
umrlog coveka, sa onim, sa patikom na nozi, opankom, da udes u svoju 
kucu, skines pred kapijom. Da udes u svoje dvoriste, udes u carapama. A 
taj opanak moras da operes. [. . .] I bacis zar kad udes, da, bacis zar kad do- 
des od smrti. Kada ga zakopas, tog dana. Uzmes taj zar i bacis preko gla- 
ve. [...] I cist peskir, da se nije niko obrisao njime. I onaj peskir kojim se 
brise, kao, kad dodes od umrlog nije dobro, kao, da se brise dete njime, jer 
nije dobro. [...] Odma se pere. I opanak sa noge. Kada dodes sa ... kad se 
sahrani covek, ima zena ovde, kod nas, time one mnogo vracaju. A nije 
dobro da udes u njima, jer si gazio tamo, po grobu, kroz vosak, kroz ta- 
mjan, kroz plac, kroz njihovu zalost. Nije dobro da udes u njemu u kucu. 
Nego bos sa kapije, sa puta. [...] Izujes ga, da, da ides u carapama, da od- 
neses tamo lavor, da ga operes. Kad je on opran, cist, ti onda udi, tu u dvo- 
riste, u kucu, u njemu.]. 

Posle godinu dana zavrsetak zalosti markira se drugim, jednako in- 
tenzivnim i povratno izrazenim prekidom. Evo te prakse iz Paunine price: 
A, pdi t-ai lapddat negru, tucu-ce. [...] Negru-acolo sd lapddd. [...] La 
anu, cdnd e anu de zdl'e tan negru si dus acolo, la mormdntu lui, si I'e 
rupi, rupi, rupi la mormdntu lui sd s-ce rdmdne la el la marzind. Nis pa el 
lasupra, la marzin-asa, I'e lapazi. Eto staje, e-ce asa, asa si sdrbii, si sdr- 
bii fase-asa, si sdrbii. La anu da zdl'e I'e lapddd la mormdntu lui, I'e rupe, 
I'e rupe, I'e rupe si I'e lasd la marzind. Sd el'e sd prdpddesce sdngurel'e la 
mormdnt, anu e bine-n casd sa lapezi [A, pa kada skidas crnininu, ljubim 
te! [...] Crnina se tamo baca [...] Na godinu, kad izade godina nosis crni- 
nu i ides tamo, na njegov grob i cepas — cepas — cepas na njegovom gro- 
bu i ono sto ostane — na ivicu. Ne na njega odozgo, na ivicu je bacis. Eto 
staje, evo tako, i Srbi tako rade, i Srbi to rade, i Srbi. Na godinu dana je 
skidaju na njegovom grobu, cepaju je — cepaju — cepaju i ostave na ivici. 
I to se samo raspadne na grobu, a nije dobro u kuci da skines]. 

Konacno, nezavisno od toga kada se desava — u fiksiranom interva- 
lu posle smrti, ili u prilicno udaljenom i tako nesigurnom roku — susret sa 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 83 

mrtvim sistematski je zamagljen nacinom na koji se ovaj pojavljuje: cesto 
cu salele [s leda], nikad cu gura [s lica], to jest uvek je viden s leda, sto 
delimicno ostavlja mesto sumnji, a sa druge strane ovaj susret je drugi ob- 
lik neopozivog odvajanja izmedu mrtvih i zivih. 

Paunina formula po kojoj umrli treba da se udalji od zivih jednako 
ostro kao cum e Seriu da Pdmdnt [kao nebo od zemlje] sintetise osnovni 
cilj pogrebnih ceremonija koje se praktikuju u Tresnjevici. Pogrebna cere- 
monija otkriva svoje osobenosti u vezi sa konkretnim ritualima koje dovo- 
de do secesije svetova — ovog prema onom, sveta zivih i sveta mrtvih — i, 
istovremeno, sa vec opisanom prijemcivoscu za horor i za krize strave 
provocirane smrcu i mrtvima. Ceremonija se ne konstruise na ideji trijum- 
fa nad haosom koji izazva povratak mrtvih medu zive i ne tezi anihilaciji 
zlokobnog i uznemirujuceg koji su posledica ovih verovanja. Sasvim supr- 
otno, model separacije i preloma nosi sa sobom upravo ideju ontoloske 
disjunkcije izmedu naseg sveta, zasticenog obicajima i njihovog sveta/sve- 
ta mrtvih koji cesto i virtuelno izaziva teskobu. 

Izmedu redova proizlazi cinjenica da nacin razumevanja smrti u za- 
jednici u Tresnjevici paradoksalno implicira zastrasujuce iscekivanje po- 
vratka umrlih, ali i skrupulozno postovanje radnji namenjenih da umrle 
razdvoji od zivih. To je kao kad se ljudi drze na distanci od mrtvih i cine 
to markirajuci ih cesto i intenzivno ali nemaju snage / hrabrosti / tradicije 
da im se otvoreno, efikasno suprotstave i zatim ih uniste kao zle duhove. 

Ako se u onome sto se tice pozicije koju ova zajednica zauzima pre- 
ma smrti moze identifikovati originalan i u mnogo cemu devijantan stav u 
odnosu prema opstoj rumunskoj perspektivi, 103 stvari se pokazuju sasvim 
razlicito ako se prate pomeni pripremljeni umrlom. Njihov niz: prva po- 
mana nazvana i tarana, sdmbdta [subota], patruzds da zdl'e [cetrdeset da- 
na], zumdta da an [pola godine] i anu [godina] verno reprodukuje sukcesi- 
ju osnovnih pomena koji se daju u rumunskim prostorima. Svaki od ovih 
ritualizovanih momenata intenzivno simbolicki markira etape prelaska du- 
se umrlog sa ovog sveta ka onom svetu. U isto vreme, svaki od ovih po- 
mena podrazumeva vazne trenutke suzivota sa onima koji su ostali ovde, 
sa onima koji su u zalosti. Ove prilike za ujedinjenjem grupe koja je ostala 
u zalosti odlicne su prilike za reafirmaciju moci i jedinstva zajednice i, im- 
plicitno, reafirmaciju njene nadmoci nad smrcu. 

Brojni detalji koje su moji sagovornici evocirali prilikom opisivanja 
pomena mrtvima iz njihovog sela pokazuju kompleksnost rituala. Treba ih 
slediti korak po korak, a svaku etapu tradicija formulise putem propisa, re- 
strikcija i zabrana. Receno jezikom Tresnjevice — ceo niz radnji stoji pod 

103 V. supra. 



84 Babaluh ha Eajikahy 

znakom mora — a sa druge, po znakom nu smes — ne smes. Razliciti ste- 
peni obaveznosti tako karakterisu sve sto pripada sferi posmrtnih pomena. 
Od samog pocetka treba uociti jasnu razliku u pogledu sfere predstava o 
mrtvima i njihovog povratka medu zive, gde stvari stoje pod znakom vir- 
tuelnog i, cak i ako se hipostazira — pod sumnjom. 

Iz prica dobijenih tokom intervjua proizlazi da u dugackom nizu po- 
mena mora / treba: da se napravi cetrdeset i jedan kolac za prvu pomanu 
(ili moze da se isece cetrdeset i jedno parce hleba); da se upali istom prili- 
kom cetrdeset i jedna mala sveca; da se pali tokom tri veceri sveca umrlo- 
me; prvih veceri po sahrani da se ostavi noz uz malo hrane i malo vode da 
bi umrli imao gde da jede; devojka treba da nosi vodu nekome tokom cetr- 
deset dana posle necije smrti; na cetrdeset dana poziva se svet i ponovo se 
deli cetrdeset i jedan hleb; ovom prilikom se kuva zito; ako je umrli mu- 
skarac, jedan decak — copil da voinic [musko dete] kako kaze Ruza — do- 
bije stap umrlog, napravljen od grane jabuke, u koji je zakacen novcic i 
oko kojeg je venae cveca; tada se i na potoku izliva cetrdeset casa vode, a 
njihov broj zabelezen je na rabosu. 

Serija ritualnih radnji je siroka i striktna, ali da bi njihovo odvijanje 
postiglo zeljene ciljeve stalno treba postovati po neko dodatno pravilo — 
sto se izrazava kroz nu sepoate [ne moze se] (podrazumeva se, sdnu... [da 
ne...]). Tako: ne mogu se zameniti posni i mrsni dani, vec treba regulisati 
vrste jela za svaku pomanu u zavisnosti od dana kada se obavljaju; mora 
se postaviti sto (za pomanu) tri puta uzastopno cak i ako je broj ucesnika 
veoma mali; niko od onih koji su vec jeli na pomani ne moze po drugi put 
da sedne za sto jer se smrt vraca u kucu; za pomanu treba napraviti cetrde- 
set i jedan kolac, ali se jedan od njih mora staviti odvojeno i kasnije pustiti 
niz reku; tokom cetrdeset dana neko — devojka — treba da nosi vodu za 
umrlog, inace je tradicija kruta: moze biti u pitanju samo devojka koja 
n-are poala, n-are rdndu [nema menstruaciju]; ako u periodu od cetrdeset 
dana od sahrane vec nije odneto cetrdeset posuda vode ne moze se pustiti 
letvica sa upaljenim svecama koja otvara put dusi ako se pre toga ne izliju 
u reku preostale posude i tako dalje. 

Prakticno, ovi nizovi obicaja se podrzavaju, uslovljavaju, argumen- 
tuju i/ili se uzajamno komentarisu. Sigurno je da ovaj nacin funkcionisa- 
nja tradicije ne karakterise samo zajednicu u Tresnjevici. Opcija izmedu 
dva termina srpskog porekla — mora, odnosno nu smes — evidentno novih 
u lokalnom idiomu, sugerise da je interes zajednice za ove modalne speci- 
fikacije u pogledu sopstvenih bastinjenih obicaja — odnosno onih koji pri- 
padaju posebno sferi posmrtnog prelaza — jos uvek ziv, cak i vise, on 
uslovljava konceptualizaciju. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 85 

Ovaj zahtev za fiksiranjem ontoloskog stanja pogrebnih rituala moze 
se naci i u ekstenziji koju je celokupni ceremonijal konstruisao u Tresnje- 
vici. Imam u vidu u torn smislu cinjenicu da je, nezavisno od konkretnog i 
ponekad neobicnog ili cak aberantnog slucaja smrti sa kojim je suocena, 
zajednica spremna da putem tradicije ritualno resi problem. Tako, ako se 
smrt desi poslednjih dana u nedelji, a sahrana se odrzi u subotu, istog dana 
se daju dve pomane, kako ona obicna, prva pomana, ili tarana, tako i ona 
koja treba da obelezi zavrsetak prvog pogrebnog ciklusa, sdmbdta [subo- 
ta]; ako je umrli mlad muskarac, ceremonije koje se njemu organizuju 
obavezno sadrze muziku, a zajednica ima cak ono sto Ruza naziva muzicd 
esce la noi da om mort [ima kod nas muzika za umrlog coveka]; ako umre 
neudata devojka, njen je pogreb zamisljen kao posmrtna svadba, 104 deli- 
micno zato sto je devojka obucena u nevestinsku haljinu i, zatim i zato sto 
je jedan od ritualnih predmeta bez koga se ceremonijal ne moze obaviti 
pogasa cdnd sa mdritd [svadbena pogaca] koja se pravi i umrloj devojci; 
ako istovremeno umru dva clana jedne porodice njima se organizuje po- 
sebna sahrana: a dacd moare doi, isto, cdnd l-dngropi, zua dd-l ingropi 
fas, fas da trei. Fas un cocos, o gdind, un cocos, nufomeie, nu, cocos, has 
voinic, da cdntd, cocosu. Fas sanduc dan blan, fase cdsdrii, dan casd, fa- 
mil'ia da la lor fase sanducu, sa cocosu la baga-nuntru. Sa l-inchide, la 
covesce cu cuie, sa l-inchide. Sa cocosu viu la bagd cu ei inuntru. Sa nu 
moard dl da trei [A ako umru dvoje, isto, kada in zakopas, na dan kada ih 
zakopas, pravis treceg. Napravis petla, ne kokosku, petla, ne zensko, nego 
bas muski petao, da peva, petao. Napravis sanduk od dasaka, naprave uku- 
cani, iz kuce, njihova familija pravi sanduk i petla stave unutra. I zatvore 
ga, zakuju ga ekserom, da ga zatvore. I zivog petla stave sa njima unutra. 
Da ne umre treci]. 

U pamcenju stanovnika Tresnjevice moze se otkriti sirok repertoar 
ritualnih resenja sa cistim i nesumnjivo efikasnim delovima, cesto sa sim- 
bolickim sadrzajima koji se jos mogu aktivirati — kako to dokazuju od- 
lomci iz transkripata intervjua koji se ticu pogreba. Mnostvo informacija 
dobijenih tokom jednostavnih i otvorenih razgovora izuzetno je sugestiv- 
no za vaznost koju smrt ima u tresnjevickom sistemu vrednosti. 

Ideja na koju navode ove informacije jeste ideja anksioznog oceki- 
vanja trenutka smrti. Tokom vremena zajednica je izgradila resenja za 
skoro svaku vrstu smrti, od one koja se smatra prirodnom — smrt starih 
ljudi koji su stigli na kraj svog casnog zivota — sve do neobicnih slucajeva 



104 O pogrebnim ceremonijama mladih neozenjenih / neudatih, o ceremonijama ko- 
je se konstruisu na osnovu sintetickog scenarija, koji preuzima jednako od sahrane i od 
svadbe, pisali su Muslea 1972:7-36 i Kligman 1998. 



86 Babaluh ha Eajikahy 

izuzetka: mladi umrli, umrli neozenjeni / neudate, umrla deca, zene umrle 
na porodaju zajedno sa svojom decom, umrli koji ostavljaju za sobom dru- 
ga rodenog istog meseca, samoubice, umrli koji moraju da ispastaju za te- 
ske grehe i tako dalje. Nista ne treba da bude prihvaceno ili tretirano kao 
novi i neocekivani fakat koji implicira ma i slabasnu ideju direktne borbe 
sa smrcu ili ideju suprotstavljanja pred strahom od smrti. Sve treba samo 
primeniti u pokusaju cvrste ali neangazovane demarkacije izmedu zivih i 
umrlog i smrti. 

Preterivanje u ovom razgranicavanju izmedu zivota i smrti, izmedu 
zivih i mrtvog / mrtvih, izmedu ovog sveta i onog sveta moze se indirektno 
prepoznati i iz vaznosti koju imaju predstave o onostranom i odgovarajuci 
simbolicki sistem. Spomenici na groblju u Tresnjevici, monumentalni i... 
iscrpni, prvi su argument u ovom pogledu (u smislu da nije izostavljeno 
nista od onoga sto je umrli voleo i sto kao posledica te ljubavi moze da 
bude razlog njegovog eventualnog povratka u ovaj svet). Umrlom se nudi 
sve sto se smatra da mu je potrebno, a ova ponuda u mnogome prevazilazi 
simbolicku dimenziju tipa pars pro toto. 

Kako je prilikom pomena dato dovoljno hrane i pica, na groblju — 
znaci u njegovoj kuci u drugom svetu — umrlom se stavljaju na raspolaga- 
nje sve stvari koje bi mogao da zeli u zivotu. Ugravirani crtezi ljudi koji 
ugodno sede za stolom i uzivaju u kafi ili pivu mogu se cesto naci na gro- 
blju. Pored njih, na nadgrobnim spomenicima umrlih mladica vide se 
automobili (ponekad i njihove marke) koje su imali za zivota. Prostor od 
nekoliko kvadratnih metara „kuca na groblju" 105 iskoriscen je do maksi- 
muma. Namestaj pre dekorativan, luksuzan i ekstravagantan nego funkcio- 
nalan ili simbolican ispunjava unutrasnjost ovih „pravih vikendica" — ka- 
ko ih inspirativno naziva Ivan Colovic. Umrlom se nude udobne fotelje, 
televizori i video rikorderi dobrih marki, pa cak i kos za kosarku za bora- 
vak u vecnosti. 

Ovako organizovan prostor groblja u Tresnjevici otkriva se kao je- 
dan od naj inter esantnijih i najdubljih tekstova o tradicijskoj kulturi i poi- 
manju sveta ovdasnje zajednice. Jasno je da tako minuciozno i izobilno re- 
alizovan svet koji treba da odrazava onaj svet, nesumnjivo izrazava vero- 
vanje da taj svet zaista i postoji. Istovremeno, materijalno preterivanje, ne- 
iscrpna lista predmeta koji se mogu postaviti na grobu u perfekcioni- 
stickom pokusaju mimetizma kome je pocetna tacka upravo ovaj svet eks- 
teriorizuje funkcionalnu konkretnost onog sveta u predstavama tresnje- 
vicke zajednice. 



105 Za detaljnije komentare o novoj konfiguraciji grobalja u Srbiji v. Colovic 
1995:111-118 (odeljak kuca na groblju). 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 87 

Konkretni karakter onog sveta moze se uzeti kao polazna tacka za to 
kako rumunske zajednice predstavljaju zivot posle smrti. Svuda su kod 
Rumuna pomeni indirektno svedocanstvo za verovanje po kome umrli ima 
slicne potrebe kao i zivi, a ako te potrebe nisu zadovoljene, on je skoro 
prinuden da se vrati u ovaj svet da bi naterao svoje naslednike da mu daju 
sve sto je neophodno. 

Ipak, ova glad za materijalnim detaljima onog sveta i pokusaj da se 
on konstruise u skoro istim dimenzijama prema dimenzijama predstava o 
njemu u nesaglasju je sa sistemom sadasnjih obicaja u rumunskim zajedni- 
cama. Srpski model „kuce na groblju" iz poslednjih decenija sigurno ne 
treba izgubiti iz vida kada govorimo o ovim konstrukcijama. Ali, u istom 
kontekstu problem rumunskog / cisto rumunskog / banjaskog identiteta 
grupe iz Tresnjevice ponovo se javlja kao tesko resivo pitanje. 

Da bi stvari i na dalje ostale jednako komplikovane i neodredene tre- 
ba zabeleziti da predstava o onom svetu, koja proizlazi iz tresnjevickih 
pripovedanja (izvan ovog raskosnog tretmana mrtvih i izvan monumental- 
nog registra objekata koji su im posveceni, tesko prihvatljivih u rumun- 
skom ideatickom sistemu o pogrebu), sadrzi i niz sekvenci bliskih transce- 
dentnom, prozracnom i etericnom. 

Tako, tokom dugog pripovedanja o patnjama po logorima i tokom 
rata, uz partizane, Milan je opisao i jedan dramatican trenutak: puca se na 
grupu ljudi, a oni koji su rodaci i susedi tree jedni prema drugima; medu- 
tim oni to ne rade da bi se uzajamno stitili, vec: dacd moare sa fie p-alantd 
lume. Sa fie p-alantd lume asa, sd cum a dat cu automatu. [ako umre da 
bude na onom svetu. Da bude tako na onom svetu, kako je pucao iz auto- 
mata.]. Na jednom drugom mestu, objasnjavajuci radnje koje treba obaviti 
ako prilikom porodaja umru i majka i dete, Ruza dotice drugo pitanje o 
onom svetu, sazdavanje predstava o ljudima koji ga nastanjuju. Evo, iz 
njenog diskursa: dacd moare copilu da sins ai, el e pa lumea-lantd sinzds 
d-ai. Vezi? Pan-la patrus da zdl'e el e doas d-ai, p-ormd pocinesce pan-la 
anu, pan-la doi, d-el imbdtrdnesce, patrus da ai. Omu cdnd moare, el nu 
poa-sdfie mai mult bdtdrn da patrus d-ai, dacd moare copil. Care a murit 
da sinzds d-ai ei imbdtrdnesce. [ako umre dete od pet godina, ono na 
onom svetu ima pedeset godina. Vidis? Do cetrdeset dana ono ima dvade- 
set godina, zatim pocinje do godine, dve, ono stari, cetrdeset godina. Co- 
vek kada umre, on ne moze da bude stariji od cetrdeset godina, ako umre 
dete. Ko je umro od pedeset godina, on ostari.]. 

Povezivanje ovih povrsnih odlomaka sa nekoliko ugraviranih crteza 
koji se mogu videti po nadgrobnim spomenicima u Tresnjevici omoguca- 
va grubo skiciranje esencijalizovane predstave onog sveta. Rec je, u pr- 
vom redu, o svetu koji je konstruisan na principu srodstva i ponekad su- 



88 Babaluh ha Eajikahy 

sedstva, rec je o mestu na kome ce se u vecnosti naci oni koji su ziveli Za- 
jedno tokom zivota. Zatim, rec je o svetu u kome se postojanje odvija mir- 
no, o utopijskom prostoru u kome se ideal ovdasnjeg socijalnog zivota — 
sedeti za stolom caskajuci sa porodicom i prijateljima uz kafu — realizuje 
u vecnosti. Na kraju, to je teritorija idealnog ujednacavanja uzrasta: prera- 
no umrla deca ubrzano stare, sve dok ne stignu u standardni uzrast od cetr- 
deset godina, dok ostali stare diskretno i bez tendency e nemoci. 

Uprkos spokoju ovih tradicionalnih vizija o onom svetu i, istovreme- 
no, nasuprot skrupula koje intenzivno ureduju ritual odvajanja ovog od 
onog sveta, posmrtne predstave u Tresnjevici imaju i prilicno konzistentan 
deo posvecen uznemirujucim preplitanjima dva sveta, odlomak u cijem su 
centru bica ovde nazvana strigoi ili moroi [vampir]. 106 

Skoro svako od onih koji pricaju zna za neki dogadaj sa vampirima. 
I vise od toga, Ruza, Boza, Milenko i Milanka imali su po neko izuzetno 
licno iskustvo o kome mogu da govore samo kao o susretima sa natprirod- 
nim koje predstavljaju vampiri. 

Posmatrajuci ova izlaganja u celini — impresionira cinjenica da ona 
dolaze od licnosti veoma razlicitih zivotnih iskustava (Ruza je zivela samo 
u svom selu, dok su Milenko i Milanka dugo vremena ziveli u Hrvatskoj i 
Sloveniji, a Boza je decenijama radio u Svajcarskoj) i posebno, divergent- 
nih zivotnih filozofija (Ruza je izuzetno zainteresovana za tradiciju i, iz- 
gleda da je od ucenja i ponavljanja tradicije napravila strategiju svog uspe- 
snog postojanja u zajednici; Milenko propoveda verovanje Jehovnih sve- 
doka, i shodno tome, dosledno se bori protiv svega sto se, buduci da nije u 
vezi sa ovim verovanjem, moze odrediti kao „cisto sujeverje"; dok Boza 
zeli da se predstavi kao racionalni skeptik). No dobro, svima njima se pri- 
kazuju vampiri, sto indirektno izrazava intenzitet lokalnog sistema vero- 
vanja i njegovu nadmoc nad svim drugim vrstama odnosa prema stvarno- 
sti koje su clanovi ove zajednice stekli tokom vremena. 

Price o vampirima u Tresnjevici razvijaju se u formi nekoliko cvr- 
stih motiva: vampir se vraca u kucu koju je sagradio; vampir se vraca to- 
kom bozicnog posta; vampir se ne pokazuje licem vec ledima; distanca iz- 
medu njega i onoga ko ga sledi ostaje konstantna; vampir se moze oterati 
odredenim formulama koje aktiviraju snagu reci, od koji je izgleda najja- 
ca: La Muroua, la sarani! [U Moravu, kod sarana!]. Pored ovih narativnih 
odlomaka koji daju socnost pricama i ujednacavaju ih sa rumunskim re- 
pertoarom, verovanja u vampire u Tresnjevici sadrze nekoliko kljucnih 
elemenata namenjenih partikularizovanju sistema. Takvi su uverenje da se 



106 O slici vampira (strigoi/moroi) u tradicionalnoj rumunskoj kulturi, v. Hede^an 
1998; za poredenje sa srpskim predstavama v. Pa^HH 1996. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 89 

pretvaranje u vampira porodicno nasleduje, neka vrsta metamorfoze „po 
rodu"; 107 zatim, ideja da vampir ne ubija; i, konacno, verovatno kao odraz 
poslednjih decenija od kada se selo udvostrucilo u delu prema Moravi, 
prenosenje vecine dogadaja o susretima sa vampirima u gornji deo sela, u 
apsolutno mesto predaka. 

Svi ovi odlomci verovanja, na prvi pogled paradoksalni a jos uvek 
pogodni da podrze duboka ubedenja u svesti clanova zajednice, znacajan 
su deo jednog kompleksnog i finog sistema razumevanja zivota i smrti i, 
zatim, dominacije / upravljanja teskobama koje su proizvod oba ova do- 
mena egzistencije. 



Paunini praznici i slojevi tradicije 

Pregled o tresnjevickom kalendaru i, zatim o sistemu obicaja i vero- 
vanja o smrti i onom svetu omogucio je da se sazda jedna originalna i 
kompleksna predstava analizirane grupe o svetu i zivotu. Verni opis ove 
predstave ipak nije kompletan bez analize nekih od obicaja cesto evocira- 
nih od strane stanovnika: bez praznika koje odreduje Pauna. 

Kao pravi kljuc lokalnog mitsko-ritualnog skupa ova se kategorija 
tradicionalnih manifestacija konstruise i rekonstruise izmedu kalendar- 
skog sistema i verovanja o smrti i mitske geografije onog sveta. U opcio- 
nalnim i personalizovanim datumima, ali prilicno cvrsto smestenim u seri- 
ju svetaca i drugih vaznih religij skih praznika u periodu kasnog proleca i 
pocetka leta, kakav bi bio Durdevu (Durdevdan) ili Spasovdan, praznici 
koje postavlja Pauna spadaju medu poslednje kalendarske praznike u se- 
dentarnoj sezoni. Istovremeno, u pokusaju da se izbegne patnja ili cak vra- 
ti vitalnost nekom bolesniku i, vise od toga, u pokusaju da se postignu ovi 
ciljevi specijalnim postupcima tipa mucnih putovanja ka onom svetu i u 
njega, kroz virtuelne prostore u kojima bi se dusa bolesnika mogla izgubi- 
ti, praznici su i datumi koji najintenzivnije aktuelizuju topograflju onog 
sveta i argumentuju tradicionalnu sliku sveta o zivotu i smrti, prekida, su- 
sedstva, interferenci i kontinuiteta izmedu ova dva ontoloska domena. 

Kljucni status praznika podrzan je i izuzetno bogatim presecanjem / 
preklapanjem koje oni olaksavaju izmedu jednog mitskog sistema, poseb- 
no na demonoloskom stepenu i jednog ritualizovanog sistema tradicional- 
ne terapije; i, konacno, izmedu najbolje institucionalizovanih formi soci- 
jalnog i lokalnog suzivota i reliktnih manifestacija jedne stare i veoma in- 
tenzivno argumentovane religioznosti arhaicne fakture. 



107 V. supra. 



90 Babaluh ha Eajikahy 

Kako proizlazi iz obavljenih intervuja, praznik je raskosna terminal- 
na tacka na celoj ritualnoj trasi izazvanoj odvijanjem necijeg zivota (po- 
sebno nekog deteta ili nekog mladog coveka) po descendentnoj spirali ko- 
ja preti da se obrusi u katastrofu. Ili, u Joaninim sintetickim okvirima: 
Cdnd scapd dintr-un accident, de exemplu era sd ma loveascd masina si 
am scdpat, m-a atins numai sau m-a trdntit, dar eu am scdpat cu viatd, sau 
alte intdmplari ale lor: se mai bat, se mai iau cu pistoalele... [Kad se spa- 
se od neke nesrece, na primer hteo je auto da me udari i ja sam se spasla, 
samo me je ocesao, ili oborio, ali ja sam sacuvala zivot, ili drugi njihovi 
dogadaji: tuku se, vade pistolje...]. U ovakvoj situaciji, ili onda kada je 
neko dete tesko bolesno a njegovu bolest je tesko odrediti u nesto egzakt- 
nijim okvirima narodne medicine, onda, kako ekspresivno kaze Mita Sta- 
nojevic sa vecom paznjom za esencijalne simbolicke elemente nego za sa- 
mu naraciju: E, pa urme, pa una, pa alta, i-afdcut seva, a Pauna si ia ca- 
de. Ea nu scie da ea. Cade si nu scie, vorbesce cu Vanturl'i, e. [...] ea cu 
Soimane [...] si pune prajnic makar bilo Sveci Gheorghe [E, zatim, jed- 
no-drugo, nesto je ucinio, a Pauna i ona padne. Ona ne zna za sebe. Padne 
i govori sa vetrovima, e. [...] ona sa sojmanama [...] i odredi praznik ma- 
kar bilo na Svetog Dorda]. 

Jasno je da se ljudi obracaju Pauni u delikatnim i tesko objasnjivim 
slucajevima, onda kada se nalaze u stanju patnje, a pragmaticni razlozi nji- 
hovih nesreca ne mogu se otkriti. Njena reakcija je u svakom od ovih slu- 
cajeva maksimalna: onapada, ili, drugim recima, izgleda kao da je izgubi- 
la svest, ulazi u pravo katalepticno stanje. U stvari, kako proizlazi iz ovih 
izlaganja, rec je o posebnoj telesnoj tehnici, ali i izuzetnoj duhovnoj prak- 
si. U ovim uslovima moguce je da se zena dovede u posebno stanje koje 
joj — u skladu sa mitom koji se i danas prenosi u zajednici — omogucava 
direktnu komunikaciju sa duhovima, cuvenim sojmanama koje treba da 
prihvate cinjenicno stanje, stanje koje deblokira ritualne procedure koje 
vode u njegovu sanaciju. 

Vecina stanovnika Tresnjevice prilicno povrsno je presla preko deta- 
lja koji bi se mogao nazvati padanje. Prepoznajuci jednodusno upravo 
esencijalnu etapu ove prakse, momenat — kada zena padalica govori sa 
sojmanama i pregovara o dusi coveka koji pati i implicitno o njegovom le- 
cenju pomenut je ili aluzivno ili je samo imenovan bez detalja. Neravnote- 
za izmedu semanticke vaznosti sekvence i nekonzistentnosti naracije, po 
meni, indirektno ukazuje na ezotericni karakter koji ]q padanje trebalo da 
ima. Ako podaci sa kojima se ulazi u krizu koja ce odrediti praznik mogu 
biti poznati svima, ako ono sto je potrebno uraditi kada se stvari dijagno- 
stiflkuju jeste opet jedna opstepoznata stvar, nacin na koji se odvija kon- 
takt izmedu predstavnika ljudi — zena padalica, u konkretnom slucaju Pa- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 9 1 

una — i duhova pripada tajnoj sferi jer pripada samo posvecenima. Stari 
Milan, sin jedne nekadasnje padalice, secajuci se sta je proziveo / video u 
detinjstvu, znaci pre tri cetvrtine veka, svakako drugostepeni svedok odvi- 
janja tajni i striktnog uspostavljanja ritualnog kontakta izmedu svetova, 
prica: Vdna taman, izpicke materine vdna dan tot satu: hai la vrdzdtoarea 
aia, cd aia mozda spase coveku zivot. E-te. [...] Cu Soimanel'e. Vorbea. 
S-aia ovako. Na mnoga sveta. Nu poa sd... ea cu ochii-nchisi vorbea: 
E-he-he-he-he-he, sa vd trdiascd cucunasi vostri, da bog da. Lasd-ld, bre, 
cd n-a razumit, zdse, n-a razumit, zdse. Ma rog da voi, sa vd trdiascd cu- 
cunasi vostri. Sa vd trdiascd poal'il'i voastre. E-ce. [...] Skoro, skoro deset 
minuce, petnest, a vorbit cu Soimanil'i. S-atunsa: ho-ho-ho, a sculat. S-a 
fricat la ochi s-a luat apd s-a spdlat pa gurd. Znaci, ona dosla u zivot. Mo- 
ja majka govori sa vile. [Dolazili su taman, iz picke materine, dolazili su 
iz celog sela: hajde kod one vracare, jer ona moze da spase coveku zivot. 
Eto! [...] Sa sojmanama. Govorila je. I to ovako. Na mnoga sveta. Nije 
mogla da, sa zatvorenim ocima je govorila: He, he, he, he, he, zivela vam 
vasa deca, da bog da. Pustite ga, bre, nije razumeo, kaze, nije razumeo, 
kaze. Molim vam se, zivela vam vasa deca. Ziveli vam vasi skuti! Eto. 
[...] Skoro, skoro deset minuta, petnest, govorila je sa sojmanama. I onda: 
ho-ho-ho, probudila se. Istrljala je oci i uzela vodu, isprala usta. Znaci, 
ona dosla u zivot. Moja majka govori sa vile.]. 

Kada se prevazide ovaj momenat zena padalica se vraca u prirodno 
ponasanje u svakodnevnom kodu, ali ipak u recima koje izgovara cuva — 
takode po jasno utvrdenom obicaju — sustinu i mod sveta duhova u koji je 
upravo imala pristup. Dalje, ono sto ona kaze treba da bude sprovedeno, 
njene reci se ne dozivljavaju kao prosti kapric ili kao licno resenje, makar 
ono bilo i mudro, vec kao sakralna poruka kamuflirana u profano, kao po- 
ruka iz sveta sveznajucih i svemogucih duhova ljudskom svetu koji se na- 
lazi u poziciji da ih slusa / obozava. 

U principu, poruka padalice — to jest danas, odnosno poslednjih de- 
cenija Paune — sastoji se u odredivanju jednog praznika za osobu koja je 
propatila i propisivanju tipologije u koju ovaj praznik treba da se upise. 
Boza i njegova supruga predosecaju, vrlo korektno, specificnost stvari i 
odgovaraju na moje pitanje — zasto se nekima odreduje jagnje, a drugima 
patka?: S: Ko c-asa vrea ea. B: Pa, asa vrea ea, se sciu. Cu rata, uni zise 
cu rata cd mai S: Iefcin. B: Da. Care-i tdrd mai sdrac omu, n-are, pdntru 
aia, el ii pune, ea-i pune rata, pune... La rata de-al'e albe mora sa fie. S: 
Si pogds.[...] Da testa, da foind. [...] Sa fase colo-n vatrd. Unde frize 
asea, mielu-dla ili rata aia, asea l'efase-n vatra aia I'e coase. Si I'e unze 
cu zar ili cu miere. [S: Kao, jer tako ona hoce. B: Pa, tako hoce ona, sta 
znam. Sa patkom, neki kazu da je patka malo. S: Jeftina. B: Da. Ko je ma- 



92 Babaluh ha Eajikahy 

lo siromasniji covek, nema, zato, ona mu odredi patku. Odredi. Mora da 
bude od onih belih patki. S: I pogace. [...] Od testa, od brasna [...] Pravi 
se tamo na vatri. Gde pece ono, ono jagnje ili onu patku, tamo pravi na 
onoj vatri. I maze je secerom ili medom.]. 

Sprovodeci bozanske propise, ali vrlo verovatno i iz evidentnih 
pragmatickih potreba, padalica obolelom odreduje praznovanje nekog 
praznika tokom celog njegovog zivota. Ako u pogledu statusa, imenovanja 
i velikog znacaja ovog praznika ne postoje oscilacije, do njih moze doci 
kada je rec o vrsti praznika (sa jagnjetom, sa glavom od jagnjeta, odnosno 
sa belom patkom, koja nije „mutava") i njegovom datumu. (Teoretski, dan 
bilo kog sveca koji dolazi odmah posto zena padne moze biti odreden za 
praznik, ali su u praksi praznici u Tresnjevici ili Durdevdan ili Spasovdan, 
ili neki manji svetac, mada, kako primecuje Boza, ne posle Svetog Ilije.) 

Nezavisno od toga kada i kako se praznuje, praznik se razvija kao 
sukcesija ponuda namenjenih Sojmanama. Prema pravilima zrtvovanja, 108 
svi segmenti ceremonije konstruisu se kao preterivanje u ociscenju i cisto- 
ti. Odnosno, prema zajednickom izlaganju Ruze i Milice: R: Sa dd-l copil 
care era mai mic, iei copil care nu cuceza sa mandnse dan dla miel, era 
fried la narod kao cd trese boala pa el. Mai la urmd mdnca oameni bdtdr- 
ni sa care era mai cineris, mai asa, sapcesprdse, opcesprds'e ai. A sa nu 
smea sa sa lapede cd mandncd cdni, numa in pddure. [...] Cd nu smesce 
cdni sa mandncd. Dacd cdni mdnca da ei, boala s-introsa. [...] M: A tamo 
zdpdsam in pddure la loc cist [R: A dete koje je malo, uzmes dete koje ne 
sme da jede od tog jagnjeta, ljudi su se plasili da bolest ne prede na njega. 
Zatim jedu stari ljudi i omladina koji su, vise ovako, od sedamnaest, 
osamnaest godina. A ne sme se da se baci, da jedu psi, samo u sumu. [...] 
Jer ne smeju psi da jedu. Ako jedu psi od toga, bolest se vraca. M: A tamo 
zakopamo u sumu na cisto mesto]. 

Da bi neki praznik postigao svoj cilj potrebno je, dakle: da se zr- 
tvuje cista zivotinja Oagnje — simbol cistote ili iskljucivo bela patka), na 
nekom cistom mestu, pored cistog drveta; ovo treba da obavi cist covek, 
a hranu treba da pripremi cista zena; meso zrtvovane zivotinje mogu da 
jedu samo cisti (slucajevi ritualne necistote slobodno se predstavljaju, 
sto potvrduje svest zajednice o ovoj pojavi); ono sto ostane posle jela od- 
nosi se na neko drugo cisto mesto, na neko mesto koje se nalazi daleko 
od sela, u sumu ili na Moravu, na teritoriju u koju ne stupaju uljezi iz ne- 
cistog prostora naseg sveta. 

Ovako odreden praznik jeste kura ociscenja, spiritualna radnja inten- 
zivno ritualno determinisana, namenjena da izrazi zahvalnost duhovima 
koji su omogucili povratak u zivot nekom teskom bolesniku (cak i na ivici 



108 V. u ovom smislu knjigu Mauss/Hubert 1997, passim. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 93 

smrti) i slavljenje samog rituala putem koga jedna od mudrih i pametnih 
zena iz zajednice posreduje u takvom vracanju u zivot. 

Imajuci u vidu izuzetnu vaznost ovog obicaja za samu zajednicu na- 
mecu se sledeca pitanja: kojim motivima se moze objasniti njegova pre- 
moc; i, istovremeno, koji simbolicki scenariji mogu biti istaknuti pored 
njegovih sadasnjih povrsinskih struktura? 

Da rekapituliram i sintetisem segmente ove obicajne prakse: tesko 
stanje necijeg zdravlja navodi clanove zajednice da se za pomoc obrate ze- 
ni specijalizovanoj za lecenje; ova zena se u Tresnjevici naziva cdzdtoare 
[padalica] jer je ritual koji ona svaki put aktivira vezan za gubitak kontrole 
nad sopstvenim telom — padanje — u korist privremenog oslobodenja du- 
ha, sto je, implicitno, vrsta transa. Oslobodena dusa padalice stupa u kon- 
takt sa duhovima i posle razgovora sa njima uspeva da se vrati i da spase 
bolesnika; kada se ponovo vrati u zivot bolesnik nastavlja da tokom celog 
svog zivota slavi svoje ozdravljenje tako sto duhovima nudi ponude po 
tradicijski vrlo dobro regulisanim ritualima. 

Skiciranje ovih repera omogucava identifikovanje dva velika simbo- 
licko-ritualna kompleksa koji su odgovorni za tako prestizan obicaj u tra- 
dicionalnom zivotu u Tresnjevici: rec je pre svega o odredenom tipu sa- 
manskog kompleksa 109 i zatim, o lokalnoj formi gurbana. 

Da bi se razvila prva hipoteza potrebno je navesti neke od opstih op- 
servacija o samanizmu koje je dao renomirani istoricar religije Joan Petru 
Kulijanu, po kome se „samanizam moze identifikovati u religiji svih kon- 
tinenata i na svim nivoima kulture" (Culianu 1994:67). Na ovaj mitsko-ri- 
tualni kompleks upucuje u prvom redu cinjenica da se siroka serija pripre- 
ma, koja konacno dovodi do uspostavljanja praznika, razvija oko transa 
zene padalice. Hi, kako ovaj religijski kompleks opisuje Mirca Elijade 
„saman je strucnjak za trans tokom koga se veruje da njegova dusa napu- 
sta telo da bi se popela na nebo ili sisla u Pakao" (Eliade 1997:20). 

Iscitavanje prica iz Tresnjevice o nacinu na koji su se nekada odigra- 
vala padanja kao i o nacinu na koji ih danas vrsi Pauna, sumnje koje po- 
sebno insinuira skeptik Boza, navode na pitanje, u okvirima Kloda Rivije- 
ra, sta se nalazi sa druge strane ovih radnji nerazumljivih racionalnom co- 
veku dvadeset prvog veka: „Simulacija? Prevara? Treba videti" (Riviere 
2000:145). Mora se verovati u autenticnost tresnjevicke samanske prakse 
kroz prizmu komentara istog antropologa religijskih fenomena: „Ponasa- 
nje samana odgovara ulozi propisanoj za funkciju. Ritual nije igra, niti je 
saman ekvivalent pozorisnog glumca" (Riviere 2000:146). 

Uloga samana prilicno je jasno arhetipski determinisana. Kako to 
opisuje Mirca Elijade, on se „singularizuje", u smislu da „u drustvima 



109 Drugo sazeto predstavljanje ove hipoteze v. u: Hedesan 2003. 



94 Babaluh ha Eajikahy 

moderne Evrope predstavlja simptome vokacije ili bar religijske krize" 
(Eliade 1997:23); saman se tako singularizuje neobicnim iskustvom (Elia- 
de 1997:45), koje moze biti ekvivalentno znaku njegovog sakralnog izbo- 
ra i koje se cesto modeluje po „tradicionalnoj semi: patnja, smrt i us- 
krsnuce" (Eliade 1997:46). Na osnovu secanja mojih sagovornika moze se 
primetiti da se Paunina zivotna prica tka kao na razboju po ovim reperima 
uloga. Vrlo bolesna u detinjstvu, Pauna je neko vreme lezala kao mrtva. 
Zatim ju je u zivot vratila druga iskusna padalica, Milanova majka, koja 
joj je na kraju predala znanje. U ovom smislu je Milanova prica iscrpnija: 
Pa ea, pa mum-mea, ea a fast, n-a sciut da ea riimic. [...]. E-ce, s-o intrebi 
pa ea. Mi-a spus Milan cd n-a sciut nimica da ea, Al'i mum-mea a luat bu- 
suioc, a luat bogami, busuioc si a bdgat-o, s-a culcat pa busuioc. Si mu- 
md-mea i-a ddscdntat s-a predat-o sd fie si ea vrdzdtoare. [...] Da, 
mum-mea i-a dat-o sd [ia?] cu Soimanil'i sd sdfie vrdzdtoare. Da da mul- 
td lume a sculat ea. Pa mum-mea a invdtat-o. Mum-mea a dat-o cu Soima- 
nil'i. [Njoj [tj. Pauni, napomena O. H.] moja mama, ona je bila, nije nista 
znala za sebe. [. . .] Eto, pitaj nju! Rekao mi je Milan da nista nije znala za 
sebe. AH moja mama je uzela bosiljak, uzela bogami bosiljak i stavila ga, 
legla na bosiljak. I moja majka joj je bajala i predala joj da ona bude vra- 
cara. [. . .] Da, moja mama joj je dala da bude sa sojmanama i da bude vra- 
cara. Ali mnogo sveta je ona podigla. Pa nju je moja mama naucila. Moja 
mama joj je dala sojmane.]. 

Drugim recima, Pauna je svoju sadasnju slavu izgradila postujuci 
uobicajene samanske inicijaticke stepenice. Ili, prema Elijadeu: „saman se 
prepoznaje kao takav samo ako je dobio dvostruke instrukcije: prve, eksta- 
ticke vrste (snovi, ekstaticki trans itd.) i druge, tradicijske vrste (samanske 
tehnike, ime i funkcije razlicitih duhova, mitologiju i genealogiju pleme- 
na, tajni jezik i dr.)" (Eliade 1997:28). Ako jos dodam da Pauna — slicno 
zenama padalicama koje su joj prethodile — uziva opstu saglasnost zajed- 
nice 110 i vise — znacajna prica o njenom inicijatickom iskustvu nastavlja 
da se prenosi po mnogim pomoravskim selima, ukljucujuci tu i srpske za- 
jednice, 111 formiraju se obrisi prave samanske licnosti. 

Samanski scenario tako postaje konzistentan sistematskim praktiko- 
vanjem transa od strane zena koje, kako kaze Boza — lecuie la lume [lece 
svet]. 112 Milanov opis ovog padanja otkriva mnogo: odvajanje duse koja 
krece u potragu za duhovima od tela koje izgleda ukoceno i obamrlo, im- 



110 V. Delaby 2002:38: „Sirokogorov insistira na znacaju saglasnosti klana. Bez do- 
zvole svog socijalnog okruzenja, kandidat, makar bio talentovan, ne moze postati saman". 

in V. gore. 

112 Jedan slican tradicionalan cin zablezen je pocetkom dvadesetog veka u rumun- 
skim zajednicama u blizini Kuceva, posebno u selu Duboka u: Dordevic 1943. Podatke o 
„padanju Rusalija" u Dubokoj preuzeo je Mirca Elijade i iskoristio u diskusiji o mogucno- 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 95 

presionira i implicitno argumentuje sakralnost postupka. Ipak, najintere- 
santnije infonnacije dolaze od same Paune koja sumarno opisuje topogra- 
flju prelaska iz ovog sveta u onaj svet, i uprkos svojoj tendenciji da ne pri- 
ca tajne, ukazuje na vaznost koju ovaj prostor ima u celokupnoj konfigura- 
ciji samanskog akta lecenja. Evo indikativnog odlomka: Muierea aia, se 
am povestdt io, ca pa apa. A murit muierea aia. Numa asca, muierea astd- 
lantd, na-a. Ea se t-a spus, zdse ca ea a murit si s-a-ntors. Ea tot [...] ca 
pa apa: to-to-to-to. Care fase greska. Nu poti sd tres pa lumea aia, tres 
prdpunce, epuncepd apa aia. §sssss. Ma intreb, da nu sciu, sd crap. Pun- 
ca aia pa apa aia. Tu tres pa punca aia, vezi, asta [...] lata e, da pa punca 
aia mica. Tu tres pa ea. Mora sd tres in parca aialantd, intru Dumnezdu in 
Rai. Unde e narodu tot. Pan-la patruzdsil'i mortu nu trese. Do cetres dana 
zdse trese in Rai. [...] Atuns, fata mea. Tu dai pomeni cat vrei incoa. Ali 
aia zi sd catd. Aia cdnd vine moze biti da tije pravi stan, aia a trecut asta 
in aialantd, a dacd afdcut nevaljana, a picat in apa aia, in pakao, asia-i 
pdnd-i lumea-n pakao. [Ta zena, sto sam ti pricala, kao voda. Umrla je ta 
zena. Samo ona, a ona druga zena ne. Sta ti je ona rekla, kaze da je umrla i 
da se vratila. Ona sve [...] kao voda: to-to-to-to. Ko pogresi. Ne mozes da 
predes u onaj svet, prelazis preko mosta, ima most preko te vode. S-s-s-s. 
[. . .] Pitam se, ali ne znam, da umrem. Taj most na toj vodi. Ti predes pre- 
ko tog mosta, vidis, to [...] sirok je, preko onog malog mosta. Ti predes 
preko njega. Moras da predes na drugu stranu, kod Boga u raj. Gde su svi 
ljudi. Do cetres dana kazu, prelazi u raj. [...] Onda, kceri moja. Ti das da- 
ce koliko zelis ovamo. Ali onaj dan se trazi. Kada dode moze biti da ti pra- 
vi stan, on je to presao na drugu stranu, a ako je cinio nevaljano, pao je u 
onu vodu, u pakao, tamo je dok je sveta u paklu.] 

Mada je maksimalno protkana neizrecenim, narativnim lakunama, 
letimicnim pregledom logickih relacija izmedu ispricanih stvari i saman- 
skih praksi lecenja, konfuzna Paunina naracija funkcionise kao jedini va- 
lidni dokaz o ovim prostorima. Kao saman, ova zena je u sustini „jedina 
koja moze da prodre u misticnu geografiju" 113 , tako se jedini podaci o od- 
nosu imedu svetova mogu dobiti samo preko nje. 

Ovaj kljucni momenat rituala, momenat transa, ima dve simultane, 
mada sasvim razlicite slike jer one proizlaze iz razlicitih tacaka gledista. 
Dok se za Paunu momenat padanja poklapa sa zamornim putovanjem mo- 
stom izmedu svetova, Milanu — cija je perspektiva u stvari perspektiva spo- 
ljasnjeg posmatraca rituala padanja — ovaj momenat odgovara razgovoru 
izmedu zene u transu, zene samana i sojmana. Nesumnjivo je uklapanje 



stima interpretacije nekih izolovanih slucajeva iz rumunske tradicijske kulture kao pravih 
samanskih elemenata. V. Eliade 1995:201-213. 
H3 Eliade 1997:178. 



96 Babaluh ha Eajikahy 

obeju naracija u samanski kompleks. S jedne strane, ideja da saman krece u 
traganje za dusom obolelog da bi je vratio natrag iz prostora izmedu zivota i 
smrti jedna je od koordinata samanizma; 114 sa druge strane, verovanje da 
saman ima direktne odnose sa duhovima, 115 podrzano prij ate lj skim razgo- 
vorima koje zena padalica vodi sa sojmanama zajednicko je mesto u mit- 
sko-ritualnom sistemu. U ovom drugom smislu izuzetno je zanimljiva oso- 
bita retorika zene koja govori sa sojmanama: sa jedne strane ona se zalaze 
za family arnost, jer se padalica i soimane zajedno smeju; sa druge strane, 
nesumnjivo je markiranje razlika na egzistencijalnom nivou: molba je podr- 
zana izrazom Sa vd trdiascd poal'el'e voastre\ [Da su vam zivi vasi skuti!], 
kao kad ljudsko bice ne moze da se usudi da prevazide inferiornu stranu, 
donju stranu duha. Ova tenzija izmedu prijateljskog uspostavljanja kontakta 
sa duhovima i strasljivog pristupa duhovima, izmedu zelje za family arnoscu 
sa sakralnim i obazrivog odbijanja, izmedu hibrisa i ocuvanja prave hijerar- 
hije vrednosti — druga je koordinata samanizma. Uopste, komentatori bele- 
ze da stav samana prema duhovima osciluje izmedu intimnih odnosa sa jed- 
ne strane i straha i obazrivosti sa druge (Delaby 2002:77). 

Uz pomoc samanske hipoteze moze se zakljuciti da celokupni postu- 
pak odredivanja praznika od strane zene padalice, praznika po sebi, ima 
iste ciljeve koji se mogu identifikovati u vecini sesija samanskog tipa, od- 
nosno: „obozavanje, lecenje bolesnika, pracenje dusa u donji svet, [odno- 
sno] zrtvene ponude date duhovima jesu znak zahvalnosti ili zastitna 
ponuda" (Delaby 2002:111). 

Sa druge strane, drugacijim citanjem, posebno u svom zavrsnom de- 
lu zrtvovanja i ritualnog goscenja, obicaj nazvan praznik u Tresnjevici lici 
na ritualni sistem gurbana. Izvestavajuci o ovom obicaju, Nikolaesku- 
-Plopsor pisao je pocetkom proslog veka: „Gurban ili praznik svetih jeste 
praznik koji imaju Banjasi na Durdevdan ili na Spasovdan." 116 

Prezentiran je i zbirni opis ovog obicaja, vrlo ilustrativan u kontek- 
stu ove diskusije. U nastavku izdvajam sledece: „Onog momenta kada co- 
veka uzmu svete, daje staroj zeni, koju su ostavili svetovni grehovi, da se 
moli svetima, da joj kazu sta treba da radi da bi se izlecio. Svete joj u snu 
kazu koji praznik treba da uzme i kog dana. Na Spasovdan ili Durdevdan, 
vec kako je dan odabran, bolesnik kupuje belo jagnje (da ne bude sa mno- 
go crnih fleka ili sasvim crno), tri flase vina i krece na cistu livadu u sumi. 
Zajedno sa njim idu i drugi ljudi, ali cisti — da nisu najmanje dve nedelje 
bili sa zenom — i obuceni kao za Uskrs; idu i zene, i one ciste i deca, jer 



114 Eliade 1997:177. 

115 Eliade 1997:95-98, passim. 

116 Nicolaescu-Plopior 1922:35. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 97 

su deca cista. Iskopaju rupu i nad njom zakolju jagnje, tako da krv iscuri u 
nju. [...] Kada je jagnje peceno podeli se na dva dela, polovina se stavi 
pored rape, a draga polovina se podeli na tri komada i stavi se na tri stola. 
[...] Sve sto ostane od hrane, makar bila i polovina jagnj eta, stavlja se u 
rupu; stolovi se opera i sve se stavlja u rupu. Razanj na kome je jagnje pe- 
ceno i drvo na koje je bio zakacen kotao sa kacamakom iscepaju se u ko- 
made, ubace u rupu i zatrpaju u zemlju usicama sekire. U rupu se stavljaju 
cak i ugarci koji ostaju od vatre i sve se pokrije zemljom." 117 

Ocito je da obicaji Banjasa iz Oltenije 118 pokazuju uzbudujuce 
slicnosti sa onim koji se jos uvek odrzava u Tresnjevici. Ovaj isti koncept, 
isto visoko vrednovanje cistote, ista briga da ponude stignu do svemocnih 
duhova . . . Sigurno je da se analogija izmedu obicaj a koji se jos uvek prak- 
tikuje u dolini Morave i onog iz Oltenije pretvara u dodatni dokaz o filija- 
ciji ove grupa. 119 

Sa druge strane, uocavanje razlika jeste barem jednako interesantno. 
Ideja je da se razlike na prvi pogled ticu samo ravnoteze prakse. U Tre- 
snjevici je uloga zene koja je krenula u potragu za dusom bolesnika, medi- 
jatora izmedu profanog i sakralnog, mnogo jaca, prevazilazi sam praznik. 
Pazljivije posmatrano, ova razlika je mnogo vaznija. Ona ne znaci samo 
da je etapa ustanovljavanja praznika prioritetna u odnosu na njegovo godi- 
snje ponavljanje, ona cak i u tim uslovima jasno markira supremaciju mita 
nad ritualom i, implicitno, sakralnog nad profanim. Ova razlika indirektno 
ukazuje na vaznost uloge medijatora izmedu svetova zene padalice i podr- 
zava ritualnu vaznost kontakta izmedu sakralnog i profanog sveta, ona je 
dokaz da je praznik samo segment fmijeg i kompleksnijeg magijsko-reli- 
gijskog sistema arhaicne fakture. 



Zavrsne napomene 

Intervjui i njihovi transkripti, etnoloski i pragmaticki komentari, 
fragmentarne beleske iz terenskog dnevnika vodenog u Tresnjevici nave- 
deni na prethodnim stranicama, konstraisu zajedno globalnu sliku tradici- 
onalnog zivota sa pocetka dvadeset i prvog veka jedne male grape Rumu- 
na I cistih Rumuna I Banjasa u selu u dolini Morave. 



117 Nicolaescu-Plop^or 1922:35-36. 

118 Tokom dvadesetog veka obicaj gurbanl, kao praznik Rudara, pomenuo je Calota 
1995:184. 

119 Usput belezim da Jon Kelca sredinom proslog veka pise o geografskoj raspro- 
stranjenosti gurbana: „ja ga nisam nasao ni u jednoj oblasti u kojoj sam istrazivao Rudare. 
Verovatno su oni ovaj obicaj praktikovali samo u Olteniji" (Chelcea 1944:140). 



98 Babaluh ha Eajikahy 

Zbog oskudnosti dokumenata o zajednicama ove vrste i u ovoj obla- 
sti uspostavljena slika je sasvim nova, fascinantna kako spolja tako i u du- 
bini, cesto ezgoticna i stalno problematicna. Ona je istovremeno i subjek- 
tivna slika, konstruisana na osnovu niza razgovora, slika koju izmedu re- 
dova karakterise „singularnost diskurzivnih konstrukcija, nikada pono- 
vljiva" (Blanchet et al. 1987:88), sto proizlazi iz fluktuacije diskursa, raz- 
licitog „u zavisnosti od situacije, sagovornika, raspolozenja intervjuisanih 
itd." (Blanchet et al. 1987:88). 

Ako je ipak u izvesnoj meri subjektivnost zamagljena mnostvom i 
varijantnoscu glasova onih koji pripovedaju — i ciji su odgovori integral- 
no reprodukovani u duhu postmoderne antropologije koja dovoljava da se 
u tekstu citiraju istovremeno misljenja istrazivaca i ona koja pripadaju nje- 
govim sagovornicima — subjektivnost ipak ostaje jedan od najupadljivijih 
flltera celokupnog postupka. Sve price, sve reakcije, sve nedoumice, sve 
kamuflaze i, sa druge strane, svi preterani detalji bili su stimulisani / rezi- 
rani okolnoscu prvog susreta clanova ove zajednice sa nekim istrazivacem 
iz Rumunije. Njemu / njoj / meni i, implicitno, svetu / svetovima iz kojih 
ja dolazim bili su upuceni ovi diskursi. Ponekad je bilo veoma tesko na- 
praviti izbor. Kao Rumunka trebalo je da znam i da razumem sta se tamo 
dogada, mada sam ja jedva znala sta rade Vlasi u okolini Bora (sa kojima 
su me inace brkali). A sto se tice mog statusa istrazivaca — kao Rumunka 
bila sam inkompatibilna sa tim statusom, po aksiologiji ljudi iz Tresnjevi- 
ce trebalo je da rumunski upotrebljavam samo usmeno. A kada je moja 
profesionalna pripadnost bila prihvacena, bila sam tretirana kao simbo- 
licna Srpkinja. 120 

Intenzivno subjektivna slika o Tresnjevici za siroku rumunsku zajed- 
nicu ali i profesionalno-naucnu zajednicu uopste, kreiranu kao model cita- 
oca, jeste — lakunarna. Ne mislim ovde na cinjenicu da su mnoge sekven- 
ce tradicijskog zivota ostale neistrazene te da bi veci broj intervjua dozvo- 
lio, bez sumnje, skiciranje jedne vernije i bolje iznijansirane slike. Osnov- 
ni nedostatak ove slike lezi u cinjenici da je ona dobijena kumulisanjem 
onoga sto kazu (o sebi) clanovi zajednice, uz ignorisanje onoga sto cine u 
raznim prilikama. U torn pogledu ovaj tekst je izgraden kao prva etapa is- 
trazivanja u ocekivanju kompletiranja putem duzeg terenskog rada koji bi 
prioritetno bio fokusiran na posmatranje ponasanja i lokalnih obicaja. 

Preuzimajuci, ipak, za sada, elemente koji se skiciranjem ove, ma 
koliko surname slike pokazuju kao istinski toposi interesa zajednice, zadr- 
zacu se — iz dugackog spiska radnji koje kamufliraju fine arhaicne scena- 
rije i iz siroke serije kompleksnih leksickih i pragmatickih aspekata — na 



120 V. posebno komentare u odeljku Podvlacimo crtu i dodajemo. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 99 

izuzetnom znacaju problema identiteta koji ova zajednica konstruise i ar- 
gumentuje i potvrduje. 

Cigani za druge i Rumuni za sebe; cisti Rumuni, znaci — ipak neka 
druga vrsta Rumuna kada imaju potrebu da se okarakterisu u pokusaju da 
oblikuju svoje poreklo ... Vodeci racuna o ovim oscilacijama, morala sam 
da na ovim stranicama stanovnike Tresnjevice nazivam nekad Rumunima, 
nekad cistim Rumunima, nekad Banjasima. mace sam ubedena da bi opre- 
deljenje za samo jedan od ovih naziva i eliminisanje ostalih bilo isto sto i 
primena Prokrustove postelje. Za istrazivanu zajednicu, formulisanje identi- 
teta nemoguce je u okvirima Hi ... Hi, vec se mora realizovati u okviru i ... i. 

Ideja koja se cita izmedu redova knjige Amina Malufa (Maalouf 
1998) — da opredeljenje za jedan identitet u uslovima u kojima je moguce 
da se odlucis za vise njih, na kraju krajeva znaci smrt — uprkos svojoj pa- 
teticnosti validna je i profitabilna i u ovom slucaju. 

Literatura 

Achim 1998 — V. Achim: Tiganii in istoria Romdniei, Bucuresti, Editura Enciclopedi- 
ca, 1998. 

Avram 1 960 — A. Avram: Cercetari lingvistice la o familie de tigani, Foneticdsi dialec- 
tologie II, 93-105. 

Berdan 2003 — L. Berdan: Limbaje speciale, u: Mitologia cuvintelor, Iasi, Editura 
Universitatii „Alexandru loan Cuza", 131-200. 

Blanchet et al. 1987 — A. Blanchet, R. Ghiglione, J. Massonnat, A. Trognon: Les tech- 
niques d'enquete en sciences sociales, Paris, Dunod. 

Bologa 1935 — V. Bologa: Raportul din 1756 al unui chirurg german despre credintele 
romanilor asupra moroilor, Anuarul Arhivei de Folklor III, Cluj, 159-168. 

Bonte/Izard 1999 — P. Bonte, M. Izard: Dictionar de etnologie si antropologie, Coor- 
donatorii variantei romanesti, Smaranda Vultur si Radu Rautu, Iasi, Polirom. 

Borcila 1 965a — M. Borcila: Un fenomen fonetic dialectal: rostirea lui s ca s si a luiy caz 
in graiurile dacoromane, I. Raspandirea si situatia actuala a fenomenului, Cerce- 
tari de lingvisticd X/2, 259-279. 

Borcila 1965b — M. Borcila: Un fenomen fonetic dialectal: rostirea lui s ca s si a lui/' ca 
z in graiurile dacoromane. Vechimea si originea fenomenului, Studia Universi- 
tatis Babes — Bolyai, Series Philologia, Fasciculus 2/X, 109-119. 

Borcila 1 966 — M. Borcila: Un fenomen fonetic dialectal: rostirea lui s ca s si a lui/' caz 
in graiurile dacoromane. II. Locul si reflexele fenomenului in microsistemul 
graiului, Cercetari de lingvisticd XI/1, 71-76. 

Calota 1 995 — I. Calota: Rudarii din Oltenia, Studiu de dialectologie si de geografie lin- 
gvisticd romdneascd, Craiova, Sibila. 

Chelcea 1944 — I. Chelcea: Rudarii, Contribute la o „enigma" etnografica, 
[Bucuresti], Casa §coalelor, 1944. 

Christie 1986 — A. Christie: O autobiografie, In romaneste de Adina M. Arsenescu, 
Postfata de Dan Grigorescu, Bucuresti, Univers. 



1 00 Babaluh ha Eajikahy 

Comentarii 1 99 1 — Comentarii la Legenda Mesterului Manole, u: Drumul spre centra, 

Antologie alcatuita de G. Liiceanu si A. Plesu, Bucuresti, Univers. 
Constante 1 929 — C. Constante: Romdnii din Valea Timocului si a Moravei, Bucuresti, 

Institutul de Arte Grafice „Eminescu" SA. 
Constantinescu 1986 — N. Constantinescu: Lectura textului folcloric, Bucuresti, Mi- 
nerva. 
Coseriu 1 994 — E. Coseriu: Prelegeri si conferinte, Iasi, Institutul de Filologie Romana 

„A1. Philippide". 
Cretu 1980 — V. T. Cretu: Ethosul folcloric — sistem deschis, Timisoara, Facia. 
Cuisenier 2002 — J. Cuisenier: Memoria Carpatilor, Romania milenara: o privire in- 

terioard, Cu 47 de ilustratii in text, 60 de ilustratii in afara de text, 2 harti, 3 inde- 

xuri, Traducere in limba romana de I. Curseu si S. Pop, Cluj, Echinox. 
Culianu 1994 — I. P. Culianu: Cdldtorii in lumea de dincolo, Traducere de G. si A. 

Oisteanu, Prefata si note de A. Oisteanu, Cuvant inainte de L. E. Sullivan, tradus 

de S. Antohi, Bucuresti, Nemira. 
Colovic 1995 — I. Colovic: Jedno s drugim, Beograd. 
Delaby 2002 — L. Delaby: §amanii tungusi, Traducere din limba franceza de L. si D. G. 

Burlacu, Cluj — Napoca, Dacia. 
Devereux 1 994 — G. Devereux: De Vangoise a la methode dans les sciences du compor- 

tement, Paris, Aubier. 
Drogeanu 1985 — P. Drogeanu: Practica fericirii, Bucuresti, Eminescu. 
Dordevic 1943 — T. Dordevic: Printre romanii nostri, Note de calatorie, traducere din 

limba sarba de C. Constante, Romdnii din Timoc, Culegere de izvoare ingrijita 

de C. Constante si A. Golopentia, Bucuresti, Imprimeria Institutului Statistic. 
Ehrler 2000 — J. J. Ehrler, Banatul de la originipdna acum (1 774), Editie ingrijita de C. 

Fenesan si V. Wollmann, Timisoara, Editura de Vest. 
Eliade 1991 — M. Eliade: Comentarii la Legenda Mesterului Manole, u: Drumul spre 

centra, Antologie alcatuita de G. Liiceanu si A. Plesu, Bucuresti, Univers. 
Eliade 1 995 — De la Zalmoxis la Genghis-Han, Studii comparative despre religiile si 

folclorul Daciei si Europei Orientale, Traducere de M. Ivanescu si C. Ivanescu, 

[Bucuresti], Humanitas. 
Eliade 1997 — M. Eliade: §amanismul si tehnicile arhaice ale extazului, Traducere din 

franceza de B. Prelipceanu si C. Baltag, Bucuresti, Humanitas. 
Favret-Saada 1 994 — J. Favret-Saada, Les mots, la mort, les sorts, Paris, Gallimard, Fo- 

lio/Essais. 
Filipescu 1906 — T. Filipescu: Coloniile romdne in Bosnia, Studiu etnografic, Cu 20 

ilustratiuni si o harta etnografica, Bucuresti, Academia Romana, Tipografia 

Gobi. ' 
Filipesku 1 907 — T. Filipesku: Karavlaska naselja u Bosni, Glasnik Zemaljskog muzeja 

XIX, Sarajevo, 77-101, 215-241, 335-357. 
Fratila 1993 — V. Fratila: Contributia lui G. Weigand la cercetarea subdialectului 

banatean, Contributii lingvistice, Timisoara, Editura de Vest. 
Geraud et al. 200 1 — M. O. Geraud, O. Leservoisier, R. Pottier: Notiunile — cheie ale et- 

nologiei, Traducere de D. L. Ilin, Iasi, Polirom. 
Ghetie 1 968 — I. Ghetie: Contributii la istoria trecerii lui ea la e (leage > lege). Prezenta 

lui ea in Muntenia la inceputul secolului al XVIII-lea, Limba romdnd XVlll/6, 

501-508. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 101 

Ghinoiu 1988 — I. Ghinoiu: Vdrstele timpului, Bucuresti, Meridiane. 

Goldsworthy 2002 — V. Goldsworthy: Inventarea Ruritaniei, Imperialismul imagi- 
natiei, Traducere de L. Cioroianu, Bucuresti, Curtea Veche. 

Golopentia 2001 — S. Golopentia: Elemente praxiologice si pragmatice relevante pen- 
tru o tipologie a informatorilor, u: Intermemoria, Studii de pragmaticd si antro- 
pologie, Cluj — Napoca, Dacia. 

Greogorian 1938 — MihailC. Gregorian: Graiul si folclorul din Oltenia nord-vestica si 
Banatul rasaritean, Arhivele Olteniei, XVII, 97-100. 

Grimaud 1 982 — V. Grimaud: New Delhi, pratiques et significations de I'habitat indien 
moderne, Universite Paris X. 

Griselini 1984 — F. Griselini: Incercare de istorie politicd si naturald a Banatului 
Timisoarei, Prefata, traducere si note de C. Fenesan, Timisoara, Facia (prvo iz- 
danje u Becu 1780). 

Hall 1 984 — E. T. Hall: La danse de la vie, Temps culturel, temps vecu, Paris, Seuil. 

Hartular 1996 — A. Hartular: Merem la America, Inceputurile comunitdtii romdnesti in 
America, Prefata de M. Leuca, Bucuresti, Editura Fundatiei Culturale Romane. 

Haviland 1 990 — W. A. Haviland: Anthropology, Harcourt Brace College Publishers. 

Hedesan 1998 — O. Hedesan: §apte eseuri despre strigoi, Timisoara, Marineasa. 

Hedesan 1998a — O. Hedesan: La celebration de la maison (praznicul) chez les rouma- 
ins. Modalites de lecture, Etno-kulturoloski zbornik IV, Svrljig, 55-60. 

Hedesan 2000 — O. Hedesan: Pentru o mitologie difuzd, Timisoara, Marineasa. 

Hedesan 2002 — O. Hedesan: Craciunul, Analiza de caz, Traditie si interculturalitate, 
Hagyomdnyes interkulturalitds, Tradition and Inter culturality, Editat de Bodo 
Barna, Timisoara, Marineasa, 109-125. 

Hedesan 2003 — O. Hedesan: Myth and /or Shamanism. Case Analysis: Pauna of Tre- 
snjevica, Roma Religious Culture, Edited by D. Dordevic, Nis, 84-93. 

Hedesan 2005 — O. Hedesan: Curs defolclor. Lectii despre calendar, Timisoara, Editu- 
ra Universitatii de Vest. 

Hodos 1895 — E. Hodos: Poezii poporale din Banat, ed. II, Caransebes. 

Iesan 1 906 — I. Iesan: Romdnii din Bosnia si Hertegovina in trecut siprezent, Comuni- 
cari facute Academiei Romane in sedinta din 1 9 nov. 1904 adaugate si intregite, 
Arad, Tipografia George Nichin. 

Ivanescu 2000 — G. Ivanescu: Istoria limbii romane literare, Editia a Il-a, Ingrijirea 
editiei, indice de autori si indice de cuvinte: MihaelaParaschiv, Iasi, Junimea. 

Kilani 1994 — M. Kilani: Du terrain au texte, Sur l'ecriture en anthropologic, Commu- 
nications 58, 45-60. 

Kilani 1994a — M. Kilani: L'invention de I'autre, Essais sur le discours anthropologi- 
que, Lausanne, Payot. 

Kligman 1998 — G. Kligman: Nunta mortului, Ritual, poeticd si culturd populard in 
Transilvania, Traducere de M. Boari, R. Petringenaru, G. Farnoaga, W. P. Bar- 
bu, Iasi, Polirom. 

Laplantine 2000 — F. Laplantine: Descrierea etnograficd, Traducere de E. Stanciule- 
scu si G. Grosu, Prefata de E. Stanciulescu, Iasi, Polirom. 

Lebeuf s.a.: J. P. Lebeuf: Enquete orale en ethnographie, Ethnologie generale, Paris, 
Gallimard, 180-197. 



1 02 Babaluh ha Eajikahy 

Lenclud 1999 — G. Lenclud: Documentul etnografic, u: (coord.) Pierre Bonte, Michel 
Izard, Dictionar de etnologie si antropologie, Coordonatorii variantei roma- 
nesti S. Vultur si R. Rautu, Iagii, Polirom. 

Leu 1996 — V. Leu: Cartea si lumea ruraldin Banat, 1700-1830, Resita, Banatica. 

Leu 1996a — V. Leu: Cartea veche romdneascd din bisericile eparhiei Caransebesului, 
1648-1800, Precuvantare de Prea Sfintitul Episcop Dr. L. Streza, Resita, Bana- 
tica. 

Maalouf 1998 — A. Maalouf: Les identites meurtrieres , Paris, Grasset, 1998. 

Mangiuca 1882 — S. Mangiuca: Calendarul iulian gregorianpe anul 1882, Oravita. 

Mangiuca 1883 — S. Mangiuca: Calendar Iulian Gregorian Popolar pe 1883, Oravita. 

Marian 2001 — S. F. Marian: Sdrbdtorile la romdni, Studiu etnografic, III, Editie ingri- 
j ita si introducere de I . Datcu, Bucuresti, Grai si Suflet — Cultura Nationala. 

Maus/Hubert 1997 — M. Mauss, H. Hubert: Eseu despre natura sifunctia sacrifwiului, 
Traducere de G. Gavril, Studiu introductiv de N. Gavriluta, Iasi, Polirom. 

Mesnil/Popova 1997 — M. Mesnil, A. Popova: Straini de toate culorile sau cum il de- 
semnam de Celalalt, Etnologul intre sarpe si balaur, Eseuri de mitologie balco- 
nied, Cuvant inainte de P. H. Stahl, Traducere de I. Bot si A. Mihailescu, 
[Bucuresti], Paideia, 223-243. 

Mihailescu 2000 — V. Mihailescu: Socio hai-hui, O altd sociologie a tranzitiei, 
Bucuresti, Paideia. 

Moscovici 1984 — S. Moscovici: Introduction, le domaine de lapsychologie, u: S. Mo- 
scovici (ed.), Psychologie sociale, Paris, P.U.F. 

Muslea 1972 — I. Muslea: La mort mariage: une particularite du folklore balkanique, 
Cercetdri etnografice §i de folclor, Vol. 2: Obiceiuri si literatura populara, 
Bucuresti, Minerva, 7-36. 

Nicoara 2001 — T. Nicoara: Transilvania la inceputurile timpurilor moderne (1680 — 
1800), Cluj - Napoca, Dacia. 

Nicolaescu-Plopsor 1922 — C.S. Nicolaescu-Plopsor: Gurbanele, Arhivele Olteniei 
III, 35-40. 

Novacoviciu 1 933 — E. Novacoviciu: Folclor Bdndtan, Partea III, Oravita, Tiparul Ti- 

pografiei Iosif Kaden. 
Ofrim 200 1 — A. Ofrim: Cheia §i Psaltirea, Imaginarul cartii in cultura traditionala ro- 

maneasca, Cuvant inainte de I. Nicolau, Bucuresti, Paralela 45. 

Oisteanu 2004 — A. Oisteanu: Ordine §i Haos, Mit §i magie in cultura traditionala ro- 
mdneascd, Editie ilustrata, Iasi, Polirom. 

Petrovici 1938 — E. Petrovici: „Romanii" din Serbia Occidental^, Dacoromania IX, 
224-236. 

Pop 1997 — M. Pop: Contributii la studiul limbilor speciale : pasareasca, Folclor romd- 
nesc II, Texte si interpretari, Editie ingrijita de N. Constantinescu si A. Dobre, 
Bucuresti, Grai si Suflet — Cultura Nationala, 5-9. 

Popiti 1939 — G. Popiti: Date si documente bdndtene (1728 — 1887), Timisoara, Tipo- 
grafia „Nationala". 

Pozsony 2002 — F. Pozsony: Ceangdii din Moldova, Cluj, Asociatia etnografica Kriza 
Janos, 2002. 

Radic i Tomic 1986 — J. Radic, M. Tomic: Toponimia localitatii Strizilo, din nordul 
Serbiei, Studii si cercetdri de lingvisticd XXXVII/3, 245-249. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 1 03 

PaAHH 1 996 — A. PaflHH: Mowue eaMUupa y Muiuy u KHU^tceenociuu, Eeorpafl, IlpocBe- 
Ta. 

Riviere 2000 — C. Riviere: Socio-antropologia religiilor, Traducere de M. Zoicas, Iasi, 
Polirom. 

Saramandu 1 997 — N. Saramandu: Cercetari dialectale la un grup necunoscut de vorbi- 
tori ai romanei: Bdia§ii din nordul Croatiei, Foneticd §i dialectologie XVI, 
1997, Bucuresti, 97-130. 

Segalen 2002 — M. Segalen (sub directia): Etnologie, Concepte §i arii culturale, Tradu- 
cere de M. Gyurcsik, Timisoara. 

Steube 2003 — J. K. Steube: Noud ani in Banat (1772 — 1781), Studiu introductiv si 
editie ingrijita de C. Fenesan, Timisoara, Editura de Vest, 2003 (ed. I, Gotha, 
1791). 

Stoica de Hateg 1981 — N. Stoica de Hateg: Cronica Banatului, Studiu introductiv, 
editie, glosar si indice de D. Mioc, Editia a doua revazuta, Timisoara, Facia. 

Stoica de Hateg 1984 — N. Stoica de Hateg: De insuraciuni, cununtile rumanilor inpre- 
jurul Mehadii, Scrieri, Cronica Mehadiei §i a Bailor Herculane, Pove§ti 
mo§a§ti, Varia, Editie intocmita de D. Mioc si C. Fenesan, Timisoara, Facia. 

Strempel 1992 — G. Strempel: Catalogul manuscriselor romdne§ti, B.A.R. 4414 — 
55920, Vol. IV, Bucuresti, Editura Stiintifica. 

Tiktin 1 986 — H. Tiktin, Rumanisch — Deutsches Worterbuch, 2. iiberarbeitete und er- 
ganzte Auflage von P. Miron, Wiesbaden, Otto Harrassowitz. 

Vultur 2002 — S. Vultur (coord.): Memoria salvatd, Evreii din Banat ieri §i azi, Prefata 
de S. Vultur, Postfata de V. Neumann, Iasi, Polirom. 

Weigand 1 896 — G. Weigand, Der Banater Dialekt, „ Jahresbericht des Instituts fur ru- 
manische Sprache zu Leipzig" II. 



Otilia Hedejan 

Un teren: Tresnjevica, pe Valea Moravei 

Apa cum comunica, deja, titlul, paginile publicate aici sintetizeaza principalele observatii 
facute de autoare intre 24 §i 27 august 2002, in comunitatea de rudari vorbitori de limba romana 
care traieste la Tresnjevica, pe Valea Moravei (regiune din Serbia actuala). Mai exact, aceasta 
sinteza a observatiilor de teren este structurata ca o succesiune de trei etape: evocarea conditiilor 
concrete ale cercetarii; transcrierea convorbirilor inregistrate in teren; respectiv identificarea 
principalelor puncte de interes ale informatiilor obtinute ca urmare a interviurilor. 

Fiecare dintre aceste trei secvente urmareste propriile scopuri. Mai intai, evocarea 
terenului de la Tresnjevica vizeaza restituirea unei imagini cat mai vii a lumii de acolo si, apoi, 
prezentarea cat mai pertinenta a imprejurarilor care au condus la realizarea anumitor discutii 
sau, dimpotriva, la ratarea altor traiecte ale investigatiei. 

Ideea initiala a cercetarii era aceea de a obtine o foarte consistenta secventa de transcrieri 
ale discutiilor imprimate pe banda magnetica la Tresnjevica. Aceste transcrieri au o dubla miza. 
Pe de o parte, publicarea lor tine de practica postmoderna a antropologiei culturale, in sensul ca 
lasa oamenilor din interiorul comunitatii investigate posibilitatea de a se exprima, in chiar 
corpul raportului antropologic (care este textul de fata), asupra propriei lor culturi. Filosofia pe 
care a practicat-o, in mod consecvent, autoarea in conditiile realizarii acestei cercetari a fost 
aceea ca oamenii cu care ea s-a intalnit si cu care a discutat au oferit un foarte elaborat discurs 



104 Babaluh ha B AJTKAHY 

despre propria lor lume, iar ceea ce are ea de facut este, intai de toate, sa ofere acest text 
celorlalti specialigti, care ar putea, intr-un viitor imaginabil, sa inteleaga despre Tresnjevica 
altceva. Pe de alta parte, insa, transcrierea textelor inregistrate in teren are o important! 
deosebita in domeniul dialectologiei romanesti si al istoriei limbii romane, in sensul in care 
aceste transcrieri fixeaza pe pagina o varianta pana acum necunoscuta a romanei. Din pacate, 
spatiul volumului nu a permis reproducerea celor aproape o suta de pagini ale interviurilor; 
scurtele secvente invocate, insa, in vederea discutarii diverselor aspecte tematice trebuie sa 
suplineasca, in aceste conditii, imaginea limbii vorbite la Tresnjevica la inceputul mileniului al 
treilea. 

In sfarsit, in al treilea rand, acela al interpretarii materialelor obtinute, autoarea 
focalizeaza asupra a trei aspecte principale: identificarea unei anumite bibliografii de limba 
romana care i-ar putea susfine si jalona demersul; recunoasterea principalelor elemente care 
particularizeaza felul de a vorbi romana la Tresnjevica in interactiunea cu cercetatorul — 
vorbitor de romana standard; si, last but not least, configurarea, pe baza informatiilor obtinute, a 
unui model al vietii traditional — folclorice locale. 

Scanarea bibliografiei (care contine, ca autori reper, pe lingvistii Emil Petrovici, Ion 
Ghetie si Nicolae Saramandu, pe etnograful Ion Chelcea, dar si pe istoricul Viorel Achim) 
permite formularea raporturilor pe care textul de fata le intretine cu cercetarile romanesti 
anterioare. Astfel, subiectul general caruia autoarea tinde sa ii subsumeze demersul este numit 
alte variante ale limbii romane / culturii traditionale romanesti / comunitdti declarat romanesti 
situate in sud-vestul teritoriului actual al Romdniei, notand ca acest alte se opune dar se si 
raporteaza si presupune comunitatile intens recenzate de cercetarile de lingvistica, istorie, 
etnografie si folcloristica, adica cele ale romanilor din Vojvodina si Timoc, de pe acrualul 
teritoriu al Serbiei, comunitatea romanilor din partea rasariteana a Ungariei, ca si toate grupurile 
de vorbitori ai dialectelor limbii romane. Privind sintetic acest traiect tematico — bibliografic, 
autoarea ii desemneaza profilul notand ca, incet — incet, prin consolidari succesive si corecruri 
argumentate, subiectul si-a construit cateva puncte — forta, dintre care: jocul identitar al 
subiectilor din comunitatile investigate, plasarea acestora intre declaratia de a ft romdn si 
recunoasterea de a ft tigan; caracterul de tezaur cu multe elemente arhaice al acestor alte 
variante ale romanei; rutele si epocile de migrare din vechile teritorii romanesti, pe actualele 
teritorii a acestor romdni, „romdni , caravlahi, coritari, tigani, rudari, bdiesi. 

Sub titlul generic Tragem linie si adunam, studiul grupeaza o serie de discutii aplicate 
asupra unor problematici a caror insemnatate devine evidenta odata. cu transcrierea textelor si cu 
incercarile autoarei de a intelege cum anume s-au produs acele interviuri. Sunt analizate, astfel, 
particularitatile interactiunii cu cei doisprezece interlocutori; se insista asupra caracterului 
obsesiv al prezentei verbelor a razumi, a inteleze, a sci, ca principale marci de control ale 
functionarii canalului comunicational; se studiaza codurile politetii locale si, apoi, se insista 
asupra particularitatilor fonetice (in primul rand trecerea sistematica a lui s la s, respectiv a luij 
la z, transformari care definesc graiul de la Tresnjevica ca pe un grai siflant), lexicale, de 
formare a cuvintelor si morfo-sintactice ale limbii utilizate de subiecti. Pe baza acestei ultime 
serii de analize, autoarea formuleaza ipoteza ca membrii grupului investigat isi au radacinile in 
vestul Munteniei si Oltenia si ca au ajuns pe Valea Moravei urmand ceea ce ea numeste 
,,itinerariul banatean . Coroborand informatiile de analiza a limbii pe directie diacronica si 
datele istorice despre prezenta rudarilor in Banat (in special marturiile lui Nicolae Stoica de 
Hateg si documente provenind din arhivele regimentelor graniceresti), autoarea propune, ca in- 
terval al plecarii din Banat catre amplasamentul actual de pe Valea Moravei, anii 1790 — 1815. 

Comentariile privitoare la viata traditionala locala sunt organizate in functie de cele doua 
expresii — cheie prin intermediul carora oamenii de la Tresnjevica s-au referit la traditie: mora 
(trebuie) si nu smes (nu ai voie sa). Rand pe rand, autoarea descrie felul in care localnicii isi 
definesc propriile traditii, studiaza ritmurile timpului potrivit uzantelor locale, analizeaza 
specificul ritual al funeraliilor, pentru a focaliza, inspre final, asupra celui mai pregnant sistem 
de religie populara local, eel al praznicelor de sanatate. 



Otilija Hedesan: Jedan teren: Tresnjevica u dolini Morave 1 05 



Otilia Hedesan 

A Field: Tresnjevica, on Morava Valley 

As we can see from the title, these pages synthesize the main observations made by the 
author between 24 th and 27 th August 2002, in the community of Romanian speaking Rudari 
from Tresnjevica, on Morava Valley (a region in nowadays Serbia). This synthesis of field ob- 
servations is structured as a succession of three stages: the evocation of the concrete circum- 
stances of the research; the transcription of the audio recorded conversations; the identification 
of the main fields of interest in the interviews. 

Each of the three sequences has its aim. First and foremost, the evocation of Tresnjevica 
intends to restitute its most vivid image and to present as pertinently as possible the circum- 
stances that helped in the development of some of the discussions or, on the contrary, led to the 
failure of others. 

The initial idea of the research was to obtain a very consistent corpus of transcriptions of 
the audio recorded discussions in Tresnjevica. These transcriptions have a double aim. On the 
one hand, they are connected with the postmodern practice of cultural anthropology, in the sense 
that the people from the investigated community are given the possibility to express themselves, 
right within the corpus of the anthropologic report (meaning exactly this text), with respect to 
their own culture. The belief that consistently guided the author while conducting her research 
was that the people she met and talked to offered a very elaborate discourse about their own 
world, a discourse that must be given to the specialists as it is, because in the future they might 
understand something else about Tresnjevica. On the other hand, the transcriptions of the audio 
recorded texts are of great importance for the Romanian dialectology and for the history of the 
Romanian language, because they offer a variant of the Romanian language not known so far. 
Unfortunately, there was not enough space to reproduce the interviews, which were almost one 
hundred pages long. However, in these conditions, the brief sequences quoted in order to discuss 
different thematic aspects must stand for the image of the language spoken in Tresnjevica at the 
beginning of the third millennium. 

Finally, in the third place, for the interpretation of the material, the author focuses on: 
identifying a Romanian bibliography which can support and guide her approach; determining 
the main features of the idiom spoken in Tresnjevica by the members of the community during 
their discussion with the researcher — who speaks standard Romanian; and, last but not least, 
configuring, on the basis of the obtained data, a model of traditional-folkloric life. 

A brief review of the bibliography (which includes, as reference authors, the linguists 
Emil Petrovici, Ion Ghetie and Nicolae Saramandu, the ethnographer Ion Chelcea and the histo- 
rian Viorel Achim) enables us to determine the relation of this text with the previous Romanian 
researches. Thus, this study can be included in the category of researches centered on other vari- 
ants of the Romanian language / Romanian traditional culture / communities that claim to be 
Romanians and are situated South-West of the actual / contemporary territory of Romania. The 
author notices that other both opposes and relates to the communities intensely studied by lin- 
guists, historians, ethnographers and folklorists, which are the Romanians from Vojvodina and 
Timok Valley, on the nowadays territory of Serbia, the Romanian community from Eastern 
Hungary, as well as all the groups that speak dialects of the Romanian language. Synthetically 
analyzing this thematic bibliography, the author observes that, by successive consolidations and 
corrections, the subject received a series on interest points, among which: the identity game of 
the subjects from the investigated communities, their oscillation between the declaration of be- 
ing Romanian and the recognition of being Gypsy; the character of thesaurus with many archaic 
elements of these other variants of the Romanian language; the routes and epochs of migration 
from the old Romanian territories to the actual territories of these Romanians, „Romanians", 
Karavlachs, Coritari, Gypsies, Rudari, Bayash. 



1 06 Babaluh ha Bajikahy 

Under the generic title We draw line and count up, the study gathers a series of applied 
discussions on a few subjects whose importance becomes evident once the texts are transcribed 
and the author tries to understand how the interviews came into being. Thus, the peculiarities of 
the interaction with the twelve interlocutors are analyzed; the author insists on the obsessive 
character of the verbs a razumi (sr, "to understand"), a inteleze (rom, "to understand"), a sci 
(rom, "to know ) — the main means of controlling the functioning of the communicative chan- 
nel; the local politeness is also studied. The author analyzes the phonetic peculiarities of the ver- 
nacular spoken by the subjects (firstly the systematic transformation of £ into s and j into z, 
changes that define the idiom spoken in Tresnjevica as a syflant idiom), as well lexical, morpho- 
logical and syntactical ones. Using this last series of analyses, the author formulates the hypoth- 
esis that the members of the investigated group originate from Western Muntenia and Oltenia 
and that they arrived on Morava Valley following what she calls the "Banat itinerary . Corrobo- 
rating language diachronic analysis with the historic data about the presence of Rudari in Banat 
(especially the testimony of Nicolae Stoica de Hateg and the documents from the Archives of 
the frontier regiments), she concludes that their departure from Banat must have taken place 
somewhere around 1790 — 1815. 

The comments about the local traditional life are organized according to the two key-ex- 
pressions people from Tresnjevica use to refer to tradition: mora ("you must ') and nu smes ("do 
not dare"). The author describes the way in which the natives define their own traditions, studies 
the time rhythm according to the local beliefs, analyzes the specific ritual character of the fu- 
neral and, in the end, focuses on the most striking system of local folk religion, that of the feasts 
for health. 



Co(puja Munopadoeuh 

CKHLtA 3A ETHO^HJAJIEKTOJIOIUKA HCTPA)KHBAH>A 
nOAJYXOPCKHX ITOMOPABCKHX CEJIA 

(TPEIIIftEBHUA)* 

I 

Cejio TpeuiH>eBHU,a, Koje npnnafla napaliHHCKOj onniTHHH, Jie^cn Ha 
na/i,HHaMa nnaHHHe Jyxop, yKpaj nyTa Jaro^HHa — BapBapHH. Je,n,HHM 
cbojhm jxqjiom, ohhm kojh je y paBHnnn h nope/i, nyTa, TpeniH>eBHij,a H3Jia- 
3H Ha neBo npHo6aibe Bejnnce MopaBe. 3BaHHqHH Ha3HB Tpeiumeeuija no- 
3HaT je y roBopy Hapofl,a OBora Kpaja ca roroBopHHM jihkom Lfpeiutheeu- 
ija, 6y,a,yhH ^a ce jvpso h njiofl Bolnce Prunus avium (TpeniH>a) OB/je HMe- 
Hyjy jieKceMOM i^peiuiha. 

Or. MnjaTOBMh je 3a6ejie»cHO fla je obo ceno no^eibeHO Ha BejiHKy 
TpeniH>eBHHy, hhjh cy CTaHOBHHHH „BennHOM ,a,oceji>eHHHH h to HaJBHme 
H3 TpHCKor Kpaja y ByrapcKoj", a HMa hx h ca KocoBa, H3 nnpOTCice oko- 
jiHHe h H3 OKOJiHHe CKoniba, h Ha Majiy TpeniH>eBHiry, HHraHCKO Hacejte 
Ha o6poHHHMa Jyxopa, nnja je 3eMJta y aTapy BenHKe TpeniH>eBHHe (Mh- 
jaTOBnh 1948:91-93). H aaHac nocTOJe BenHKa TpennteBHHa h Mana 
TpeuiH>eBHHa, npeivma cy mhoth IJ,HraHH H3 Mane TpeiHH>eBHHe chhijih y 
BejiHKy h Ty ce HacTaHHJiH. 

y ropaoj MaxajiH TpennteBHHe acHBenn cy Cp6n cTapHHHH hjth Haj- 
CTapnJH ^ocejteHHHH, a floity Maxany (t3b. Byrapcxa Mana), CMenrreHy 
yKpaj nyTa, HacejtaBajiH cy MaxoM noceibeHHnH H3 ByrapcKe. HeKH h>h- 
xobh ponoBH cthtjih cy y TpenHteBHHy npe BHHie on, aBecTa ronima: O m 
iude aceanwa y Tpemweeui^y mo/io ujua Cp6a Kyhy uopexu iiyiua. Ohu cy 
6eza/iu cee ca ciupane. Eee iuu cad naeume od one pacKpcnuije de y Tpe- 



* OBaj TeKCT je pe3yjrraT pa^a Ha npojeKTy 1599: ffuja/ieKiuoAoiuKa uciupaoicuea- 
wa cpucKoe je3UHKoz upociuopa, kojh y nejiHHH (})HHaHCHpa MnHHCTapcTBO HayKe h 3a- 
uiTHTe 5KHBOTHe cpeflHHe Peny6jiHKe Cp6nje. 



108 Babaluh ha B AJTKAHY 

uiweeuuy tuna, ude done u zbpe uyw, iuu UMaui zbpe dnmo do uXe upme 
Kyhe, Hace/beuo. Tla onda euuie... a Eyzapu cy cee uoped aceaniua zope. 
Cee cy uopeuX uyuXa. M ohu iuo upu3udjy da cy oiuyd dbuinu. 3Hajy, UMa, 
3Hajy uc koz Meciua zu dbuinu culapuiu. M uXaKo. M3 neKoz Tpuoea, mum 
jd 3hclm, iuaMo... H o^HCTa, Moja HH(J)opMaTopKa H3 (JmMHUHJe MaTHh Ka- 
>Ke: Tla 3Hdw kmko, ohu ndc 3oey Eyzapu. Oui ciudpe 6uo mu deda Eyza- 
pun, MoieM buy biuau Eyzapun. E iuaKo, ohu euny ndc Eyzapu... Tla dadb- 
Me, eanda U3 EyzapcKo. 

y obom Kpajy cy tokom npoTeioia ^Ba Beica Gnna necTa aAMHHHCTpa- 
THBHa o^y3HMaH>a hckhx cena or je^Hor cpe3a h H>HX0Ba npHnajaita Apy- 
tom cpe3y. TaKO, ko^ M. T). MHjiHheBHna HaHjia3HMO Ha no,n,aTaK ^a cy y 
cpe3y 6ejiHHKOM (jarcflHHCKH oicpyr) cjie^elia cejia: TpennBeBHua, Chh>h 
Bnp (^aHac cacTaBjteH ca TpeiniteBHHOM — npnM. C. M.), Cbojhobo, IIo- 
Tonaii h PaineBHua, a ^eceTaK ceira je OAJiyKOM IIpaBHTejbCTBa H3 1842. 
ro^HHe o^y3eTO oj\ pecaBCKor cpe3a h npHcaje,n,HH>eHO napa&HHCKOM 
(MnjinlieBHli 1876:205-206). Cbhx neT Ha6pojaHHx cena ^aHac npnnafla 
napaliHHCKOJ ohhithhh. 



II 

BejTHKO IToMopaBibe npnna/ja MeTaHacTa3H*ncoj 30hh, BeKOBHMa H3- 
jio^ceHOJ CTajiHHM h noBpeMeHHM MHrpau,HJaMa, Te je h CTaHOBHHniTBO 
OBor ^ejia rioMOpaBiba (J)OpMHpaHO yrjiaBHOM 03 flOcejteHHKa H3 nocne^- 
h>hx neT BeKOBa. Hjhxobh cy noKpeTH 6hjih no^CTHHaHH paTOBHMa h 3y- 
jiyMOM, Kao h eKOHOMCKHM y3pouHMa. y HaceibHMa y3 BejiHKy MopaBy 
noce6HO je 6ho jaic yrauaj Bap^apcKO-jy^cHOMOpaBCKe MHrpauHOHe CTpy- 
je (MnjaTOBHli 1948:57). Ochm Tora, roBOp IlapanHHCKor IloMOpaBiba, 
KOMe TpeniH>eBHH,a npHna^a, Hajia3H ce Ha norpaHHnjy /jBajy ^HJajieicaT- 

CKHX MaCHBa — KOCOBCKO-peCaBCKOr H npH3peHCKO-THMOHKOr. 

OiipTaHH MOMeHTH ^HpeKTHo cy y3poKOBajTH HacjrojaBaH>e 6ajTKaHH- 
cthhkhx upTa Ha HecyMH>HBy KocoBCKo-pecaBCKy ocHOBHuy, npe CBera, 
Mepy npo^opa onuiTer naae^cHor o6jTHKa y OBaj roBOp h H3pa>KeHy TeH- 
/leHUHJy Ka aHanHTH3My. Pe3yjrraT ^enc-Baita GajTKaHHCTH^KHx npoueca 
jecy h cne^ehe KapaKTepHCTHKe Mop^ocHHTaKCH^nce CTpyKType OB^a- 
niaer roBopa: aocjieflHO oGjih^ko roje^Ha^aBaite aKy3aTHBa mhcokhhc ca 
HOMHHaTHBOM MHO^HHe KOfl HMeHHua MyiHicor po,zja, KOpHmheH>e orpa- 
HHneHor 6poja o6nHKa aHajiHTH*n<e KOMnapaunje, rpa^eae (jjyrypa I 6e3 
HH(J)HHHTHBa — ca yonniTeHOM rjiarojiCKOM chkhhthkom he (roy3eB 1 . n. 
JA.) h npe3eHTCKOM da KOHCTpyKHHJOM, HenocTOJaH>e HH(J)HHHTHBa h rna- 
rojiCKor npHjiora npouijior (Miloradovic/Greenberg 2001). 



Co4)Hj'a MHjiopaflOBHh: Ckhua 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . 109 

Tpe6a ncTahn ^a je TpeniH>eBHna je^HHO ceno y napahHHCKOJ on- 
niTHHH, He y3HMajyhn y o63Hp Chh>h Bnp — ca kojhm je npaKTHHHO cno- 
jeHa, HHj'eM cy roBOpy no3HaTH chkjihthhkh oGjihuh zy h zu, npBH — or 
jiHHHe 3aMeHinj,e 3a 3. ji. j^. ^ceHCKor po^,a y .zjaTHBy h aKy3aTHBy (kciku 
uoco zy ddey, da zy eudu), a .apyrn — or jihhhc 3aivieHHHe 3a 3. ji. mh. CBa 
Tpn po^a y ,a,aTHBy H aKy3aTHBy (ona zu Kacnce, odjna zu ceyKyieM). Obh 

06jIHLI,H JIHHHHX 3aMeHHLI,a n03HaTH Cy BellHHH npH3peHCKO-THMOHKHX ro- 

Bopa (HbhIi 1985:115), a no3HaTO je n to r& ce bcjihkh 6poj oco6HHa Haj- 
HCTOHHHJe, THMOHKO-Jiy^KHHHKe rpyne roBopa npocTHpe h ^aHac no TpH- 
ckom Kpajy (h He caMO y iteMy), Ha 6yrapcKoj flnjajieicaTCKOj TepnTopHJH 
(HbhIi 1985:119-120). Ha ocHOBy caKymteHor MaTepnjajia crane ce yra- 
cax rsl ohh TpeniH>eBii,H nnjn cy npenn flocejteHn m EyzapcKo flOCJieAHH- 
je or .apyrnx ynoTpeGjtaBajy eHKJiHTHHKe o6jihkc zy h zu. 



Ill 

O cyacHBOTy Cp6a h UnraHa y TpennteBnnH roBOpn je^Ha npnnnna 
H3 ,Hpyror CBeTCKor paTa: 3a epejue OKyiiduuiejd 3hclm da HeMau iueo da 
uomiciuu uie Zluzaue, da uo6uie XuulAep. Hohu... iuy uui/iu neKU... 6dm 
ciupiiu Muijuh. Onje 6uo denoeofya y ouuiuluHy u oh uiuo y Jazoduny (6u- 
jiu cmo uod Jazoduny), u waMO da cy iuo Cp6u, da cy upaeocndex^u, da 
c/iaee c/idey. M ohu u uycule. Ohu weza hocu/iu ogoko oiuyda. 

H cpncKe h iniraHCKe yuene 6aBHjie cy ce y TpeiHiteBHHH 6ajaiteM, 
Haj^emhe noKymaBajynn Ra ronene ,neny o^; pa3JiHqHTHx Gojiecra. 3a6e- 
jie>KHjia caM no^aTaic ^a je 6a6a jejiHe Moje HH(j)opMaTOpKe 6ajajia kauho- 
euiuoM (criptorhysam) MyniKOM ^eTeTy y3 noMon 6yprnje — epiuu/ia, rok 
je He/jaBHO UnraHHH H3 cena .zjoniao 3a no3aJMH or iteHor Myaca l)yjie ca 
KaHTapa, Kaico 6h npeGajajm MyniKOM /jeTeTy ca hcthm 3flpaBCTBeHHM npo- 
6jieMOM. U,HraHH cy 6ajajiH h cpncKOJ fleun Koja cy hm noHeKa^, y maun, 
CTaBibajia KajueH y iuopdy da ohu odnecy cac n>u iuo ddjawe, ko 6ojdzu. 

Cpncxa ^eua 3a6aBibajia cy ce qecTo cnymajyhH o^pacne UnraHe 
hjih UnraH^nhe, CBoje Bpimtaice, KaKO CBHpajy: Iluzauu hu ceupy y ceu- 
pdjKy, a mu uzpajuo. Or h>hx cy ce h ynnjiH CBHpan>y. TaKO^e, 3a6aBibajia 
hx je h Me^Ka Kojy 6h Heicn U,nraHHH noBeo no ceny jrynajyhH y chto, a 
3ay3BpaT cy My /jaBajin 6paniHO, cjiaHHHy, nacyib h, noHeicafl, nape. H y 
floflone cy HinnH U,nraHn: Kod ndc dei^a iuo ue udy. To cy uuinu uie dodo- 
ne, iuu IJuzauu, Pomu. Ohu, ohu iuo udy uo iuo, dodo/ie. HeKa^a cy npo- 
^aBajin no ceny npe^MeTe o^ flpBeTa, noTpe6He CBaKOM ^OMahnHCTBy — 
^pBeHe KauiHKe h Bapja^e, BpeTeHa, KopnTa, Kapnnne 3a Menien>e xne6a: 
To Huiuuia neuuie Kad najvia Iluzanu donecy. Hucmo 3Hanu 3a 6oA>e. 



110 Babaluh ha Bajikahy 

Cp6nMa H3 TpeniH>eBHii,e HHJe yBeK npaBO nrro nocjie,a,H>Hx ro^HHa 
I^HraHH H3 Mane TpemiteBHije, HaJHemne noBpaTHHHH H3 HeManice, Ky- 
nyjy Kyne y ueHTpy cena hjih rpa^e BenejienHe rpaf)eBHHe Ha njiaHeBHMa 
nope^, rnaBHor nyra. MeljyTHM, mjislrh jty^H Ben fl,eu,eHHJaMa o#jia3e 3a 
nocjiOM y o6jiH>KH>e rpa^OBe h nocTajy Hacjie^HHUH nnaueBa h Kyfra Koje 
hm npczjCTaBibajy o6aBe3y h TepeT. H Taico nocTaje naicine h yHOCHHJe 
npo^aTH Hero o/nmaBaTH HacneljeHo: IJa Kyuujiu. Moj yjaif upodao iuy- 
h<2K, ohu KyuuAU. Hu umcio HUKO uape. Meue ue iupeda. Hliua he mu — 
umqm unaij. 



IV 

TepeHCKa HCTpa>KHBaH>a o6aBHjia caM 2003. ro^HHe npeMa T3B. ManoM 
eTHOJiHHrBHCTHHKOM ynHTHHKy A. IIjiOTHjHKOBe — Hapodnuu Kaaendapb, 
3UMHuu ifUK/i: o6pndbi, odbinau, eepoeanun (IljiOTHHKOBa 1997:80-88). Ta- 
Kof)e, caM Ha^HH Ha kojh je npezjCTaBibeHa TepMHHOJiorHJa KajieH^apcKHx 
oSnnaja 3HMCKor HHKJiyca y TpennteBHnH pe3yjrraT je cjiel)eH>a n,n,eje A. 
ITjiOTH>HKOBe o MoryhHOCTH cTBapan>a „Hfleorpa<J)CKHx h TeMaTCKHx 
penHHKa Ha ocHOBy rpal)e H3 Hapo^He .ayxoBHe KyjiType" (ILiOTHHKOBa 
1999:106). CaKymteHa rpat)a npe3eHTOBaHa je y BH,ay je/],He BpcTe eTHO- 
^HJajieicaTCKor, TeMaTCKor pe^mnca. Y3 CBaicy TepMHHOJioniKy oflpe^HHiiy 
aaTO je H>eHO 3HaneH>e (,a,e(f)HHHLi,HJa), Hecro h eTHOKyjiTypHH kohtckct y 

KOMe flaTa O^pe^HHIia (|)yHKH,HOHHine, a rOTOBO peflOBHO — H3BOpHH eTHO- 

^HJajieKaTCKH tckct Kao HJiycTpauHJa Koja je Heonxo^Ha 3a npenroHO h 
noTnyHO ceManranKO o,apel)eH>e TepMHHa H3 o6jiacTH ayxoBHe KyjiType. 
TaMO r,n,e ce jaBibajy neKCH^KH ^y6jieTH hjih TBop6eHe BapnjaHTe, pe/jOB- 
ho cy 6ejie>KeHH. Ka^a je pen o rjiarojiCKHM neicceMaMa, 3. ji. ]j\. npe3eHTa 
flaTO je Kao peHHHHKH o6jihk, 6yaynH %a OBaj roBop He no3Haje rpaivia- 

THHKy KaTerOpHJy HHCJ)HHHTHBa. 

Ran Cb. BejiHROMyneHHue BapBape (17. aeueMGap) 

Bapeapa — ,„a,aH Cb. BapBape" 

OB,o,e je Heno3HaT oGnnaj oSnjiacKa Kyna no cejiy pa,a,H caKynji>aH>a 
3pHa 3a Bapniiy. Taicolje, He nocTojn noce6aH Ha3HB 3a pHTyajiHO jeno Koje 
ce KyBa Ha npa3HHK Cb. BapBape: Yonu Bdpeape cwpowuMO Kopewe, ko- 
pen fedan-ded u mcljio UmeHui^y u iuo CKyeaMO. H cywpadcm na Bdpeapy 
iuojedeMO. To upeo y3MeMO, ua onda dpyzo luiua paduMO. OcTaun OBora 
jejia nyBajy ce m 6h ce Ha Bo>KHn ^ajin KOKonncaMa: To ce ciuaeu jedan 
KOHoiiaif Kpyjicno, Kao Kpyz luiuo Je, u my ce 6diju iuaKO da ce one iuy ca- 
Kyue cee do jedny. y debpuuiuie. 



Co4)Hj'a MHjiopaflOBHh: Ckhua 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . Ill 

Ran Cb. HHicojie — HHKOJb^aH (19. jaHyap) 
CeeTH HHKOJia — ,,/jaH Cb. Hhkojic" 

BejiHKH 6poj MeniTaHa cjiaBH Cb. Hmcojiy: Koj c/iaeu, oh upa3HUKyie. 
IJpa.3HUKy!eMO ceu, an ohu iuo cupeMy pyuaK, tuny zocuXu duda — cnaea. 

,3,aH Cb. HritaTHJa EoroHocna (2. jaHyap) 
HrH>aT/HrH>aTHJe — „aaH Cb. HritaTHJa 

To je cjiaBa nojeflHHHx (J)aMHJiHJa: Ko cndeu, oh upaeu Kondu. He 
naMTe ce HHKaKBH noce6HH oGH^ajH Be3aHH 3a OBaj npa3HHK. 

HeKpuiTeHH /iaHH 

IJa 3Ha,M d-ujua wu danoeu, anu He 3hcim da ce 3oee iuaKo (...) IJa 
kciko KaoiceMO — KacHceMO od... Mefyy Eoomifiu u iuoJe od Eocncuh do Ho- 
se zbdune. Onda ude Eozojae/bewe, Kpciuoedau, Ceeiuu Joedn, iuo iuaKo 
(...) To y Kanenddp uMa, a mu iuo ne cupoeoduMO. 

Ba^itH ^aH (6. jaHyap) 

Ea/iH>H aaH — „Baan>H /jaH" 

Ha Bafl,H>H ^aH ce KOJte neneHHua o,npel)eHa 3a EokhIi: H Kon,y upd- 
ce mad, ueny, an iuo ne jedeMO iudde, nezo ocwane 3a Eo^tcuh. 

Ba^ifce Bene — „BeHe Ea,n,H>er ^aHa" 

To ce 3oee Kao naeeuepje, 3a youu EooKuha. (...) Tad cupeMaMO ee- 
nepy uocho. Eaflite Be^e ce npoBO^H kor Kyne, y Kpyry nopo^Hiie: Ha 
Eadvbe eene ne ude huko, huwu iuy xyj dona3u. 

Ea/iH>aK — „CHpoBa nenaHHHa hjih rpaHa koj a ce Ha Ea,n,H>e Bene 
najin" 

3anojicu ce eaiupa ca3 dpyzuM dpeeiuoM u iudj 6ddn>aK ce uoiuud- 
nu, oh iuy (...) JTa uozopu Mano... 

Y3 6a,u,H>aK ce CTaBe KOJianHliH, jefl,Ha napa h HaMaace ce Me^OM. 
YKyhaHH ce npeKpcTe, nojty6e 6a,n,H>aK h jiH3Hy Mano Mesa ca H>era: To 
36o K KpajnuKe — iuaKd Kaotcy, Kaiu cmo uuumnu 36o K ueza iuo. Hapa — 
iuo naKo. 3a naupedaK, dadoMe. EaflitaK ocTaje y Kyhn, y3 eaiupuiuiue 
(=orH>HiHTe), fla 6h Tpeher aaHa Eo^cnha 6ho H3HeT H3 Kyhe h CTaBJteH Ha 
hcko po^HO flpBO, Mel)y H>eroBe paKibe. 

3aropii — „nycTHTH ,n,a 6a,a,H>aK noHHe ^a ropn, ,n,a Haropn h noupHH" 

He fl03BOJi>aBa ce ^a 6a,o,H>aK H3ropH y BaTpn: 3azopuMO za como. He 
u3zopu. He u3zopu CKpos. YeeK Mopa d-ociucme, ocmane jedno uapue. 

IIIyMapHiia — „BpCTa xpacTOBor ^pBeTa or Rora ce ce^e Gasman" 

EddwaK — oiu wyjuapuue. Y wyjudpoeo dpeo, xpdciuoeo dpeo. TaKo 
dona3u, Kao xpdc ueKU. Mu iuo 3oeejuo uiyMapuua. Hjua uiyjuapuua, UMa 
uep. llepoeuna ne dona3u, a uiyMapu.ua dona3u. 



112 Babaluh ha Eajikahy 

yo6HHajeHO je ^a KytiHH ^OMahHH H,n,e caM y ceny niyMapHue. 

,U,03eMaK — „H3flaHaK myMapHue kojh je HHKao H3 3eMjbe hjih H3 
naita" 

06h*iho ce 3a 6a^H>aK ce^e do3eMaK\ Kyj dene eehe, oh Kopuciuu ub- 
ce, zopu za, cee 6ok ocwcme jedno Mawe udpue. Kaiil uene updce, oh za uo- 
Mepa iuaKo, iue zopu u wo. Y HOBHJe BpeMe MaxoM ce ceKy Maite rpaHe. 

,3,OMafiHH — „rjiaBa Kyhe, hobck kojh CBenaHO yHOCH 6a#H>aK y Kyhy" 

Ka^a yHOCH 6a,o,H>aK, flOMafiHH HMa pyKaBHue: Oh hocu 6adn>ciK... 
IJpeo donece cAOMy, ua onda (...) Onda oh eune. JIo6po eene, za3do, zd- 
sdapuiie, Kyj 6yde my. Onda bnu, deua ce UoKyue, ua euuy ... koko, euny 
— uuiy, uuiy. M iuo uyua iuy enemy, dadbjue. A jd 6duuM mclao 3pna ua 
fbeza, iuo okoao (...) E, ubce donece 6ddn>aK u: JIoBpo eeue, eeo 6ddn>aK 
ude y Kyhy. M dohe iuy, mu ce uo3dpdeuMO c h>um. JIa iudj 6ddn>aK ociua- 
eu u yeeuep ubcne mclao uodnboicuMO. H upuhy ceu. 

Ka^a ce cnaMa paHO H3Jyrpa no^HCTH h H3Hece H3 Kyhe, CTaBjta ce y 
o6ope — koh, CBHita, koa acHBHHe h Ha HeKO po^HO flpBO. IIpeocTajia cjia- 
Ma ozjHece ce Ha fjy6pe h ynajiH. 

JIe6a — „nocHa norana 3a Ea^ite Bene, HanHiteHa o^ 6paniHa noMe- 
maHor c bo^om h KBacueivi" 

IlHTa — „BpcTa jena, HanHiteHor o^, jiHCTOBa TecTa h Kynyca, 3ejta 
hjih ja6yKa, Koje ce je^e 3a Ea,o,H>e Bene" 

Oiu Kyuyc, od 3en>e upaee uuiuy 3e/baHuuy, kciko ce iuo Kaotce. Koj 
o m neza ujua, yzAaeuoMe. 

KoJiaHHhH — „6aAH.H^,aHCKH Mann xjie6oBH kojh CHM6ojiHiny ,n;o- 
Mane ^cHBOTHH>e" 

Hajnenihe ce o6jiHKyjy, Mece: oeue, zycKe, 3ajuuhu, upace, so, no6a- 
huh h cji. Onda mScumo zycKe, onda mScumo Kpyofcuh jedau, xo/ume oea- 
ko, ua iuy Meiuejwo najedny uonoeuny oeue... IJa UpaeuMo u oeue, ilafd- 
zanuu ua dpyzu deo. To MeiueMO Kondne, ua upeKpciuujuo c uXeciuo oed- 
ko, caM oeaKO iuaHKO. ^OMahnua odjaeu nrra Koje Konaue npe^CTaBiba. 
OBe KOJiannhe o6hhho noje^y fleHa 3a Boacnh, a oho hito npeocTaHe — 
Hcene ce h thmc ce 3o6h CTOKa. Y noane,n,H>Hx hckojikko ro^HHa yo6nHa- 
jeHO je ^a ce Mece MUAuupouuhu, a H3o6nqajeHO je Meuieae HauiapaHHx 
KOJiannha. 

Po^cflecTBo Xphctobo — Bo^cHh (7. jaHyap) 

BoahR — „Bo^ch&" 

HncaM 3a6ejie»CHJia HHKaKBO noce6HO BepoBaH>e y Be3H ca ^eTeTOM 
pofieHHM y Hohn Bo^CHha: IJa neMa Humiua udpouuiuo da Je dodpo, a He- 
Ma hu Aouie. Ko ceaKa deija. HuuiuXa. 



Co4)Hj'a MHjiopaflOBHh: Ckhua 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . 113 

Bo'/KHTH>aK — „6o>KHliHa neneHHua, npace Koje je 3aicjiaHO h Hcne- 
neHO 3a pHTyanHy GoacnhHy Tpne3y" 

IJpdce, upace, deaeciuuny, deaec u ue-iuec Kuna, upejua (poMunuJe. 
(. . .) ITpejua eenunune. Mde u do ueulpdeceiu Kuna — kuko UpeMa (pammWe. 

TnaBa or 6o:>KHhHe ne^eHHue h je/nia njiehica nyBaHe cy ^o Cb. Ba- 
CHJiHJa, kojh ce CBeTKyje 14. jaHyapa: Upeuene ce ujedeMO Kao iua3y. Uo- 
ce6aH Ha3HB 3a rjiaBy neneHHHe HHcaM 3a6ejie^cHJia. 

IIpBO OMpCHBaite ne^eHHM BpanneM H3o6HHaJHiro ce, sum CTapnJH 
jtyflH naivrre /ja je npe BHine /jeHeHHJa Taj o6Hnaj nocTOJao: YeauXe ce, ua 
ce neuo onuciuu u cumeu ce y upace u oho ce ucuene. M iuo je ciuedpno 
neuo. An iuo ie ce 3a6aiuajiu.no, iuo eeh... (...) HuJe ce uevjio uoceduo. 

TTojia3HHK/nojiavKH>aK — „nojioacaJHHK, tj. oco6a Koja npBa ,o,ojia3H 
Ha Bo>KHh h 30HOCH cpehy h Hanpe^aK ^OMy y kojh yl)e" 

IIojio>KaJHHK je Hajqenihe MyuiKO jxqtq, o6hhho H3 (J)aMHjiHJe. /Japo- 
bh 3a nono^caJHHKa paHHje cy 6hjih: fedna Kyde/bxa eyua, e/iu iueoieuHa ce 
cdduna... M da ce uapa uexa, culo dunapa, deeciua, koj kciko cupeMU da 
da... H Koncmuhu uocne oeu o6uhhu. 

IIojia3H — „o6Hjia3HTH /lOMOBe no ceiry Ha Boacnh, o6HHaj nojia^eita" 

IJo/ia3u, iuy pyna, UouuJe neuiiuo. Ko ie deiue, oho UouWe en MneKo 
en ndj neKu. Ko ciuapeJu — uuie Kacpy. 

Honpjfca — „napKaTH BaTpajteM no orcBHimy, o6pe^Ha pa/jita no- 
jioacaJHHKa" 

Ilojio^caJHHK napxa BaTpy Ha orctHHrry, Kaico 6h H3 H>e H3JieTejio 
hito BHHie BapHHn,a Koje CHM6ojiH3yjy CBaKOBpcHH Hanpe^aK y Kynn p,o- 
MatiHHa: Houpn>d u upuna: daJe cxciie doMahuH... Oh uona3u u oh upuna: 
daJe CHcuea qbaMunuia u iuaKo, cee we otcuedwuwe u iuaKo iild. 

IJona3u ce ca rpaHOM ^peHOBor ^pBeTa, a or Tor flpeHa ce yjyTpy Ha 
EojKHh y3HMajy no /jBa-Tpn nynojtKa ca euuo (...) Kao HauiiuuHy, upe Je- 
na. Obo ce hhhh pa^H fl,o6por 3fl,paBJta: da 6yde 3dpae Kao dpeu. 

HecHHija — „rjiaBHH o6pe,a,HH xjie6 3a Gojkhhhh pynaic" 

PaHO yjyTpy Ha Bo^cnh MecH ce uecnuua, Koja je 3anpaBo BejiHKH 
OKpyrjiH xne6 oj\ KyKypy3Hor 6pauiHa, tj. npoja: MeiueMO y ueKy iueucuiu- 
uy, en y uiiua ueneMO rieda. Ty y3HeMO o d dpen, oiu Kyhy, o m uiiuane neKo 
udpne, Kao ueuaHuuuy ueKy. Onda KyKypy3, uacyn> MeiueMO iuy, jeduo 3puo 
caM, u o d dyneK u uapy jeduy MeiueMO. M udpy. M iuo oiu cee iuo iuaKo ua- 
jueheMO. IJa Ka m he da pyuajuo, mu uceuejuo y KpuuiKe. CeaKeM da UMa uo- 
Heiuiuo u ceaKO d-y3He . . . d-ujua 3a ceaKoza udpue. M kom ce uiiua uovupe- 
eu, oh iuo... 3a iuy zbduuy, da. Tokom nene HacTynajyne ro^HHe nyBane 
CBHite OHaj kom ce uadue od dyneK hjih OHaj KOMe ^onaflHe 3pHO Kyicypy3a. 



114 Babaluh ha Eajikahy 

OHaj, naK, kojh H3Byne 3pH0 nacyjta, 6aBH&e ce OBijaMa, a KOMafl, ^peHa 
CHM6ojiH3yje 3,opaBjbe: To je na ceaKO o m wo nadenywo uMe — kciko. 
KojiSh — „BejTHKH oGpe/niH 6o>KHhHH xjie6 ca yKpacHMa Ha Bpxy" 
IJa yKpaiudea ce ... MeiueMO Kao Konanuhu o3zop, yMecuMO, ua on- 
da kuuIumo za yKpyz. Ilpeo ynaKpc, u-onda yKpyz, u-onda ueeiuoeu y ceu 
newupu howKa. To. 14 na cpeduny, na cped Kondu. Ty ubcne MeiueMO u 
6ocu/ba,K u ho... jedno uapne. 14 MeiueMO ce ueue. 

Kojiane — „xjie6 HaMeiteH 3a flapHBaite nojiOKajHHKa, KOJiannh" 
To jedno no/ume (...) To Je upeKpwheno como oeaKO, ua onda iily ce 
Meiue neuiwo, uewiuo oxpyzno ... Jeciue, jeciue, ko ocMuua. Com itid Je 
Mano eehe. 14 woJe 3a Udna3nuKa. To ce 3nd, joui yeene ce naupaeu u iuo 
ce da Kod meza. 

HoBa ro,n,HHa (14. jaHyap) 

HoBa ro/jHHa / MSjih Eq>kh1i — „HoBa ro/niHa Koja ce cnaBH 14. 
jaHyap a" 

Hoea zbduna, ua iuo Je Mdnu Eootcuh. To Je iuo. Hciuo. 

y cejiy HHj'e no3HaT oGnnaj HOBoroflHiniter KOJieflaita hhth HOBoro- 
^HiHH>H onxofl fjaica ca hkohom. 

BapaHHiia — „o6pe^HH xjie6 3a HOBoro,n;HHiH>y Tpne3y" 

To ce uojede doK/ie epyhe — 6apanuua. Ty ce cupa, jdja, Mac, en mu 
o6uhho 3ejiuuH, ue cwezne ce. To, u iuo Kaiu cwuzne, wo UojedeMO epyhe 
uaKo. HceueMO y uapneiua. 

IIIapeHa npoja — „BenHKH o6pe,n,HH xjieG 03 Kyicypy3Hor 6paniHa, 
kojh ce yicpacH, Hainapa HiTannnHMa ojx Tpcice" 

y HOBHJe BpeMe KopHCTe ce nnacTH^He ueB^HHe 3a inapaite npoje, a 
HeKa^a mozao u dpeue da 6yde — wiua ce ndfye. Kod ndc uMano wpcne 
iuy uo 6dpe, o m iilpcKy. Tla UMano ho Kao wyii/bo, nuciuo, neuo. Hauia, Ua 
oko wo. JTadojue, uokjiouu ce oeaKO uawa, como eefoa nauia, u-oeaK, oea- 
ko ce mdouKa. IJa onda ude da/be, da/be, da/be, u-ynaKpc. 14 iuo ocwane 
one, one wdpKuue onde Kao upciuenuuhu oko ho. 

0^, npoje y3My Hajnpe yicyhaHH (ko ce iuo ea/bd, y3Hy uo Mano, neu- 
ny), a noTOM ce ohhm hito ocTaHe HaKpMH, Ha3o6n CTOKa: paciupbwe en 
uoceny, ua Meiuy Mano jdpMy, KyKypy3no 6pdwno, ua dddy zoeeduMa. 

KpcTOB/iaH (18. jaHyap) 

KpCTOB^aH — „KpCTOB^aH" 

Tla Kpcwoedan, Eozojde/be u Ceeiuu Joedu. Tu cy wpu Upa3HUKa 
3aJedno. (...) CaM uiiilo 3HaMO ua iudj Kpcwoedan, iudd uocwumo. 



Co4)Hj'a MHjiopaflOBHh: Ckhua 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . 115 

BorojaBibeH.e (19. jaHyap) 

BorojaBJbe/BorojaB^>eifce — „EorojaBjbeH>e" 

OBaj Ran ce CBeTKyje: IJa ua Eozojden>e... Tide ce yjyiupy ua... y up- 
Key, 3aeahy ebduuy. Tajuo ubu uponuwd, naupaeu Kpc od ned y neKu na- 
6ap, ua bnda ouuwa uiy ebduuy. IJa bnda ude... K6 he da ude, wdj uMa 
neKo noHHe. Ohu 3aedhy (pnawy, cuuyjy u douecy kow Kyhe. To neKoeuiua 
ebda. EorojaBjteHCKa BO^Hija nyBa ce npeico ro^HHe Kao neK 3a GonecHH- 
Ke: ffodywe, u He upeMetbyJe ce ma ebda koako je uMaui. 3a ueny zbduuy 
uciua cwoiu. HeMa UpoMene HUKaKee. An Kaotce da db6pa wad, ne ddj Eb- 
otce, Koza 3a6onu yeo, cuuy Memo y yeo. TaKo wo upohe, yiubue wdj 66n. 
Cad koako iuo jeciue... (...) Ako ueKoza 6onu zndea en Hewiuo, bnda ce 
yMuie, ouepe Kocy. 

Ca6op Cb. JoBaHa KpcTHTeiba (20. jaHyap) 

CeeTH JobSh — ,,JoBaH>flaH" 

Cb. JoBaHa CBeTKyjy Heice (J)aMHjnije y cejiy Kao CBOJy KpcHy cnaBy. 

^lacHe Bepnre AnocTOJia IleTpa (29. jaHyap) 
Yxuiue h BepH2KHi]e — „H a cne Bepnre" 
He npa3HHKyje ce noce6HO. 

^aH Cb. ATaHacHJa BejiHKor (31. jaHyap) 
CeeTH ATaHaciije — „Cb. ATaHacnje" 
Ilo3HaT je caMO Kao KpcHa cjiaBa. 

J\m Cb. MyneHHKa Tpn(J)yHa (14. (J)e6pyap) 

CeeTH TpHsyH / 3ape30jjia — „Cb. Tpn(J)yH" 

Panuie iuo 6uno, u edda tuna jedua zpyuuua koJu udy na Ceewoza 
Tpueyna. Jlouecy paKiMy u euno, Hewiuo y3 paKWy. Mdy, 3apeotcy uo 
dee-wpu zuue... Mdy od jednoz eunbzpada do dpyzoz eunbzpada. Cclmo, 
caMO cebiu. CaMO y cebiu eunozpddu. Kbiu udy, y n>u. MdeMO y moj euub- 
zpad, ua y iueoj, ua oeoM. TaKo. M ohu wo upoeedy, iuo. IJa cy eodunu u 
My3UKy, hcik wiud u xapMOHUKawa pauuJe. 

BHHorpa^apH Bepyjy ,zja po/jHy rozjHHy o6e36ef)yjy TaKo ihto 3ape- 
otcy HeKonuKo zuue y euubzpad, ua ce upenuey ca euno u wo ce... Kao ca- 
nyea euubzpad da za ue 6uie, da za ne 6uie Mew/bUKa en uewwo. 

y nocjie^,H.Hx HeKOJiHKO ro^HHa opraHH3yjy ce bhhckh flaHH, tj. 
TaKMHneae BHHorpa^apa ca npocnaBOM, ajin ce npocjiaBa noMepa 3a Ka- 
CHHJe aKo cy Mpa3eBH Ha Cb. TpH(J>yHa. y OcTpHKOBuy, Mel)yTHM, npo- 
cnaBa ce o^p^caBa ynpaBO Ha Tpn(J)yHOB j\aa. H BHHorpa,u,a h BHHorpafl,apa 
^aHac HMa MHoro Man>e Hero ihto hx je 6hjio paHnje: M iuo cuwnu Huotce, 



116 Babaluh ha Eajikahy 

do cena. Panuie 6u/io u uyedpa, ua uioe CMeno hu da udy iuo. Cad ueMa 
nyedpa u oh tide u joui he we xuyne y meoj eunozpad. 

CpeTeite rocno^ite (15. (|>e6pyap) 

CpeTeibe — „CpeTeH,e" 

Kaoice, cpuhe ce 3ujua u miuo iudd. 

He nocTOJH ofl CTapHHe BepOBa&e ^a he ce Menica BpaTHTH y nehHHy 
aKO bh^h CBOJy cemcy: To je od Eojoeuha, u 3 30/ioiukoz epiua. MefjyTHM, 
CTapn jty^H Bepyjy ,a,a ce Menica npn o,npeI)HBaH>y Tpajaita 3HMe enada/ia 
uo dpenoeune: Kaiu ce dpen paijeeiud, bnda Je 3UMa, Kaoice, upduina. Me- 
hywuM, meza upeedpu/io... upumiKa epejuencKa u paueeuld/io ce, MeuKa 
mdui/ia, ydapu/ia 3UMa u ona c-yuevbana ua iudj dpen u cu/becKaAa za. M 
Hejwaiu HUKaKO dpen cd d da euduxu bucok neKU... YeeK dohe hucko, c pa- 
uiupeno iuo... da, da — zpdne. 

rioKjia^e 

IIoKjiaae / Bejia He/jejBa — „IloKjiafle" 

Od nede/be do cnedehe nede/be, uidd je UoKJidde u iudd 3aepuidea 
iua Ee/ia nedeA>a. Ona nede/by dana iupaie. 

MecHe noKjia^e — „nocjie,znia He^ejta ncnpe^ Bejie He^ejBe" 

ToJe iua 3ddwa nede/ba. Onda cejede ue/iy nede/by Meco. To ce ne 
ubcuXu. To ce 3aepuidea iua nede/ba. Mecne uoK/idde. 

IIoKJiaflyje — „o,ap>KaBaTH oGHnaje Be3aHe 3a nepnofl noKJia^a" 

A/iu uoK/iddyie ce od nede/be do cnedehe nede/be... Tloc/ie naciuyua 
Hoc. 

Hhcth noHcgejfcaK — „npBH noHe^ejtaK HaKOH IIoKJiafla, noneTaK 
npBe He^eibe IIocTa" 

Tdiu ce nuciuu Macnoha. tide ubcno. (...) HucuXu Uonede/baK u uo- 
c/ie naciuyiiajy IJociuu. 

Tora aaHa je^y ce ocTauH MpcHe xpaHe: To ce uojede, da ce ne 6u 
6auu/iu cee. 

KoMeH^HJe — „MacKHpaHa noKjia^Ha noBopxa, Macxapa^a" 

OBa noBopKa ce o6pa3yje caMO Ha Bejiy He^eiby h H>y hhhc MacKH- 
paHa ^eua pa3JiHHHTor y3pacTa: Huie caMojednu da udy, no zpyiiuue udy, 
uo ue-uiec, ue-uiec u noce Kopuuije jedne, nao Koiuapuue, u y3My jdja, koj 
wiud da, neuiiuo, uok/ioh neKU. (...) MacKupy ce u iuo, caKpuiy z/idee ca 
HeKy juapdjuy, e/i neKo... o m iile 3aee3e, da ce ne upujueiuu KoJe. A cupejuy 
ceuy... CHcencKU u MyuiKU uuiau 3d)eduo. fleH;a y noBOpijH H^y npeico lie- 
nor cena, 3acTajy npezi, CBaKOM KyhoM h Tpaace o^, ra3fl,apHiie ^a hx ^apH- 
Ba HenHM. Xohe h ^a nonrpajy Mano aKO hx Heico oj\ yKyhaHa 3aMOJiH: 
OnaKO, yediue ce c one ... y ko/io, Mano uouzpy. 



Co4)Hj'a MHjiopaflOBHh: Ckhua 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . 117 

H/je y KOMeH^HJe — „yHecTBOBaTH y Macxapa^H 

CBaKora ^aHa 3a BpeMe Tpajaita Bene h excite M0)jce jya. ce ude y ko- 
Menduje: Oeu uiiuo udy y KOMeuduie, iuo udy UpeKo dan. (...) Ohu xa d do- 
J)y, do/ia.3e na Kauuiy, yna.3e yuyiupa: fasdo, 20360, eeo udy eu 20ciuu. 

YBene fleua caKynjtajy Kyicypy3He Tajiycice, Jio^ce BaTpy h nrpajy ce 
TaKO ihto ce Mel)yco6HO rapaBe. 

Mjiaaa/HeeecTa — „MyniKa oco6a npeoGyneHa y aceHCKO pyxo, 
'aceHCKa' oco6a y MacKapa,n,H" 

Koj ce MyiuKapau oGyne y otcencKO, oh upecwae/ba otcencKO. Oh 
upeciuae/ba DicencKo, kuo M/iddy. An ohu ce odnaue, Kouulpupajy ce, da 
iuu ne mochc da uo2oduui, da He mooic da uo2oduui. 

Mu euuie uym }>3HeM0 deify, ua 2a oiueapajuo da euduMO Koje. He da 
ce oho. He da ce. (...) na UpeodyKyjy ce ohu iuo. 

Mjia,aoiKeH>a — „»eHCKa ocoGa npeo6yneHa y MyuiKO pyxo, 'iviy- 
uiKa' oco6a y MacKapa^H" 

En ohu ce upeodnane... u iuu cade 2aiuaui q ko je iuo MywKapau, a 
oho je DtcencKo. He judaic da 2a uo2oduxu, en 6uu1ho Je da ne mojk: da 2a 
uo2oduui ko Je. 

Tojara — „najuma Kojy Hoce nnaHOBH MacKHpaHe noKJia^He noBopxe" 

77a ohu iuo nbce eepoeaiuno padu... da u ne 6u Kyue neKO nauano 
Kad ytyy y aenuiy... Toja2a odunna, upaea... 06uhho dpeoy3My hcko. Eu- 
no KoJe. 

AjiajiSje — „o6Hnaj najteaa 6yKTHH>e nocjie,a,K>e Hezjeibe npe,fl, Be- 
jihkh nocT" 

Ananuje cy ce H3o6HnaJHJie, ajiH cy HeKa,a,a h o^pacnH h fleua Ha 
MOTKy CTaBJtajiH cjiaMy h najiHJiH je. CBaKe Benepn je Ha cpe,n, ceira Jioace- 
Ha h BaTpa oko Koje je o/ip>KaBaHa cede/bKa: Ty je dpyotcewe u dunoJepa- 
Huie, ujua... de umo ueKU My3UKaHiu, dolje u ceupa, mpajy iuy u iuaKo. 

AjiajiHJa — „6yKTHH>a koj a ce najra nocjre^H>e He^eibe npe^ BenHKH 
nocT" 

77 duotcy je uiiuo, koj mochc euuiA>e da Je du2He da My ceeuXnu. Ca3 
dpy20M MoiuKOM. Cnajua (ce eeotce na judiuKy), enu uexy Kopuy ciudpy, 
Heuiulo iuaKo. (...) na iud MoiuKa — ananuJ'a. 

3hmckh onxo,n ca y6HJeHHM ByicoM 

iTbdaj eyKy c/iuHUHy, da ue CKuuia y u/iamiHy 

Onxo,a, ca y6njeHHM ByicoM HeKa^a ce cnpoBO^HO y ceny HaKOH 
ycneuiHor jiOBa. CnpoBotjeH je pa/ni npHKynibaH>a ^apoBa, a 36or BepoBa- 
H>a ,n,a he ce Ha Taj Ha^HH ceocKH topobh 3aniTHTH 03 hobhx By^JHx Hana- 
^a: nddaj eyKy cnduuuy, da ne CKuiua y unaHuny. OBa noBOpica je qecTO 



118 Babaluh ha Eajikahy 

Gnna 6poJHHJa or noKjia^He noBopKe: Mdy, uoce za na... uajedau uo6p- 
n>a.K, deoJuu,a na paMeny. Mdy wu ueiu-iuec. fla, MOWKy. M uoce. M my 
cuiaejhajy koj ... uapne oiu c/iamme en uenad uiaKo we u UaupuKe. Ba3dan 
eeniju neuu cwa6A>ajy u wo. To ce cvyuAMJio. (...) ffa. M wo, u eynene 
cwedpu. 

V 

riper neji 3hmckhx oGnnaja y TpeiHH>eBHun, ocMOTpeHHx ca eTHOfln- 
janeKTOJioniKor acneicra, noKa3yje #a y obom noMopaBCKOM, no^jyxop- 
ckom ceny HMa: 

— peajTHJa 6e3 TepMHHOJioniKe 03HaKe (imp. Ka^a je pen o pHTyair- 
hom jeny no3HaTOM xao Bapnna, Kao n o flaHHMa H3Metjy Eo)KHha n Boro- 
jaBibeita — T3B. HeKpuiTeHHM ^aroiMa); 

— omirrax, Hecneu;H(j)HKOBaHHx Ha3HBa (Hnp. Jie6a, uuiua, Konan, 
Koncme); 

— ^yGjieTHHx Ha3HBa (Hnp. uoAa3HUKluonaotcH>aK, Hoea zodu- 
ualManu Eooicuh, MoKnadelBena uede/ba); 

— cjiynajeBa aa je o/ipeljeHH oGnnaj no3HaT, ajiH ce Be3yje 3a Heicn 
^pyrH ^aTyivi y Hapo^HOM KajieH,o,apy (Hnp. zoeetja 6ozoMO/ba ce He o6e- 
jieacaBa Ha Cb. Bjiacnja 24. (|)e6pyapa, Kaxo ctojh y nc-MHitaHOM ynnraH- 
Ky A. IljioTH.HKOBe, Beh na#a y nonoBHHy ycKpniH>er nocTa — Ha Cpedo- 
UocHuijy). 

HMajyhn y BH,ay orpaHHneHn o6hm OBor HCTpaacHBaH>a, CMaTpaM ,a,a 
HaBeaeHH no,a,anH nnaic Mory CBe^OHHTH Hajnpe o „HecHrypHOCTH" hh- 
<J)opMaTOpa Ha pejiannjn peannja — HOMHHaunja (yBO# y 3a6opaB), a no- 
tom h o HecTaja&y HOMHHaunje. 

CBaKaKO, Heonxo^Ha cy onceacHHJa ncipa>KHBaK>a jieKcnxe /jyxoBHe 
Kyjrrype KaKO 6h ce Mornn H3Bynn npeuH3HHJH n uinpn saKjby^HH o/j 3Ha- 
naja, npe CBera, 3a jiOKajiHH eraoKyjiTypHH nnaH. Ochm Tora, TaKBa neipa- 
>KHBaH>a OTBopnna 6h h Mory&HOCT (popMyjiHcaita 3aKJBynaKa oj\ 3Hanaja 3a 
uiHpy eTHo^HJaneKTOJioHiKy nepcneicraBy, tj. 3a pa3JaimtaBaH>e nnTan>a 
MefjyeraHHKHx h Me5yje3HHKHx KOHTaKaTa, Te 3a ayGjte cno3HaBan>e koh- 
BepreHTHHX h ^HBepreHTHnx nponeca Ha 6ajiKaHCKHM npocTopnMa. 



JlHTepaTypa 

HbhIi 1985 — n. HbhIi: fluja/ieKwo/ioeuja cpucKoxpeaiucK02Je3UKa. Yeod u luiuoKae- 

cko napenje, Hobh Ca/j. 
MnjaTOBHli 1948 — C. MnjaTOBHli: EejiHua, CpucKu eiuHoepaipcKu 36opuuK LVI, Ha- 

cejte h nopeKjio cTaHOBHHuiTBa 30, Eeorpa/i, 1-216. 



Codpnja MHjiopaflOBHh: Ckhita 3A ethoahjajtektojioluka hctpa:>khbah>a. . . 119 

MnnnheBHli 1876 — M. T). MHJiHheBHh, KneotceeuHa Cpduja, Eeorpa^. 

Miloradovic/Greenberg 2001 — S. Miloradovic, R. D. Greenberg: The Border between 
South Slavic and Balkan Slavic: Key Morphological Features in Serbian Transi- 
tional Dialects, Of All the Slavs My Favorites: Studies in South Slavic and Bal- 
kan Linguistics in Honor of Howard I. Aronson on the Occasion of His 66th Birt- 
hday, Victor A. Friedman and Donald L. Dyer (eds), IN: Indiana Slavic Studies, 
vol. 12, Bloomington, 2001, 309-322. 

rijioTHHKOBa 1 997 — A. A. rinroTHnKOBa: CeManrHHecKHH noaxoa k onucaHHio TepMH- 

HOJIOrHH K»KH0CJiaBHHCK0H o6pH/],HOCTH, BonpOCbl H3UK03HaHUH 2, MoCKBa, 

77-89. 
rijioTH>HKOBa 1999 — A. A. IIjioTi&HKOBa: 3hmckh o6nnajn y TopiieM Bncoicy y erao- 
jihhtbhcthhkom CBeTJiy, PacKoeHUK XXV/95-98, Beorpa^, 106-119. 



Sofija Miloradovic 

Schita pentru cercetarea etnodialectala a satelor de la poalele muntelui Juhor 
?i de pe malul raului Morava (Tresnjevica) 

Satul Tresnjevica (aflat in partea centrala a Serbiei) apartine unei zone dialectale de 
confluenta, datorita numeroaselor valuri de populatie care s-au stabilit aici de-a lungul timpului. 
Satul se imparte in Velika Tresnjevica, ai carei locuitori au venit din Bulgaria, Kosovo, Pirot 
(Serbia) sau Skopije (Macedonia), si Mala Tresnjevica, la poalele muntelui Juhor, locuita de o 
comunitate de tigani vorbitori de limba romana. Satul Tresnjevica reprezinta un bun exemplu al 
convietuirii indelungate a sarbilor cu tiganii. In regiune circula chiar o legenda despre un sarb 
care i-a salvat pe tigani de la exterminare, spunandu-le nemtilor ca acestia sunt sarbi, ortodocsi 
si ca serbeaza slava. Atat sarboaicele, cat si tigancile din Tresnjevica descanta, iar copiii sarbilor 
si ai tiganilor se joaca adesea impreuna. 

Lucrarea de fata ofera o analiza sumara a principalelor caracteristici ale dialectului 
sarbesc vorbit la Tresnjevica, precum si terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de 
iarna, in vederea elaborarii unui dictionar tematic etnodialectal. 

Cercetarea de teren care sta la baza acestui studiu a fost intreprinsa de autoare in anul 
2003, cu ajutorul chestionarului cercetatoarei ruse A. Plotnjikova. Modul in care este prezentata 
terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de iarna este, de asemenea, rezultatul ideilor 
cercetatoarei ruse cu privire la posibilitatile de concepere a unui „dictionar tematic si ideografic 
pe baza materialului oferit de cultura populara spirituala . Materialul cules este organizat sub 
forma unui dictionar tematic etnodialectal. Pentru fiecare unitate lexicografica (enumeram, 
dintre acestea, Sf. Varvara, Sf. Nicolae, Ignatul, Ajunul, Crdciunul etc.) este oferita semnificatia 
(definitia), contextul etnocultural in care respectiva unitate functioneaza, precum si textul 
etnodialectal sursa, drept ilustratie, care este obligatoriu pentru incadrarea semantica exacta a 
termenilor care apartin culturii spirituale. Dubletele lexicale si variantele compuse sunt, de 
asemenea, marcate, in fiecare situatie. In cazul lexemelor verbale, prezentul este dat ca forma de 
dictionar, deoarece acest dialect nu cunoaste categoria gramaticala a infinitivului. 

Cercetatoarea este de parere ca se impune o cercetare mult mai amanuntita si de mai 
mare amploare a lexicului culturii spirituale, pentru a putea trage o concluzie pertinenta. In plus, 
o astfel de cercetare ar oferi posibilitatea clarificarii problemei contactelor interetnice si 
interlingvistice, precum si a cunoasterii profunde a proceselor convergente si divergente din 
Balcani. 



120 Babaluh ha Bajikahy 



Sofija Miloradovic 

Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain 
and on the Bank of Morava River (Tresnjevica) 

The village Tresnjevica (central Serbia) belongs to a confluence dialectal zone, due to 
the numerous population waves that have settled here. The village is divided into two parts: 
Velika Tresnjevica, whose inhabitants came from Bulgaria, Kosovo, Pirot (Serbia) and Skopije 
(Macedonia), and Mala Tresnjevica, at the foot of Juhor Mountain, which is inhabited by a com- 
munity of Romanian speaking Gypsies. Tresnjevica is a perfect example of cohabitance of Ser- 
bians and Gypsies. In the region there even circulates a legend about a Serb who saved the 
Gypsies from extermination, during the Second World War, by telling the Germans that the 
Gypsies are Serbs, Orthodox and that they celebrate Slava. Both Serbian and Gypsy women 
from Tresnjevica are practicing sorcery and their children are often playing together. 

This paper offers a brief analysis of the Serbian dialect spoken in Tresnjevica, as well as 
the terminology of calendar customs of the winter cycle, with the aim of compiling a thematic 
ethnodialectal dictionary. 

The field research this study is based on was conducted by the author in 2003, using the 
ethno linguistic questionnaire of the Russian researcher A. Plotnjikova, in order to conceive a 
"thematic and ideographic dictionary, on the basis of the material offered by the folk spiritual 
culture". The collected material is organized as follows: for each lexicographic unit (e.g. Saint 
Varvara, Saint Nicholas, Christmas Eve, Christmas etc.) the author gives the definition, the 
ethnocultural context in which the respective unit functions, as well as the illustrative 
ethnodialectal source-text, which is compulsory for the semantic framing of the terms which be- 
long to the spiritual culture. The lexical doublets and composed lexemes are also marked; as for 
the verbs, the present tense is given as dictionary form, because this dialect does not have the 
grammatical category of Infinitive. 

The author considers that a more detailed and complex research of the lexicon of the 
spiritual culture is necessary, in order to reach a pertinent conclusion. Furthermore, such a re- 
search can bring us closer to clarifying the problem of interethnic and interlinguistic contacts, as 
well as of convergent and divergent processes in the Balkans. 



Marija Ilic 



„IZGUBLJENO U PREVODU": 
ROMI U DISKURSU SRBA IZ TRESNJEVICE 



0. O metodi 

Vec je utvrdeno da je za Rome Banjase osoben visestruki identitet i 
etnicka mimikrija, te da se u formiranju identiteta romski supstrat preobli- 
kuje u kontaktu sa dragim kulturama (Sikimic 2003a:76). U slucaju Roma 
iz Tresnjevice, u pitanju su, pored romskog supstrata, rumunska i srpska 
kultura. Imajuci to u vidu, logican je metodoloski zahtev da se u istraziva- 
nje Roma Banjasa ukljuci i kontaktni ne-banjaski govor i kultura (juzno- 
slovenski, romski, rumunski). U usmenom diskursu tresnjevickih Srba ot- 
kriva se specificnost interkulturne komunikacije Srba i Roma. Ovakav tip 
diskursa je vec istrazivan kao „komsijski diskurs". 1 

U radu ce biti predstavljeni rezultati etnolingvistickog istrazivanja u 
selu Tresnjevica od 26. do 28. avgusta 2002. godine. 2 Razgovori sa infor- 
matorima transkribovani su po metodi etno-dijalekatskog teksta. 3 Informa- 
tori su obelezeni pocetnim slovima imena, a pitanja istrazivaca data su u 
zagradama. 



1 Termin „komsijski diskurs" koristi Sikimic 2004a da bi oznacila tip diskursa koji 
nastaje kada se slika o nekoj zajednici pokusava dobiti na osnovu slike u svesti njihovih 
suseda; tako Sikimic 2004a na osnovu iskaza Srba (enklava Priluzje, Kosovo) o iseljenim 
Cerkezima rekonstruise neke fragmente cerkeske kulture (up. i Sikimic 2005). 

2 Ovaj prilog je rezultat rada na projektu „Etnolingvisticka i sociolingvisticka istra- 
zivanja izbeglica i multietnickih zajednica na Balkanu" koji finansira Ministarstvo nauke i 
zastite zivotne sredine Republike Srbije, pod brojem 2167. 

3 U transkripciji je koriscen audio-snimak, za koji verujemo da najbolje cuva idio- 
matiku govora informatora kao i osobenosti upotrebe jezika u svakodnevnoj komunikaciji. 



1 22 Babaluh ha Eajikahy 

Informatori: 
A — (rodena 1909. u Tresnjevici). 

T — (roden 1906. u Tresnjevici) — najstariji informator, bugarskog porekla. 
Z — (roden 1936. u Tresnjevici) — bugarskog porekla — i R, njegova ze- 

na (rod. 1940. u selu iz okoline Varvarina, udata u Tresnjevicu). 
N — (rodena 1929. u Tresnjevici) — bugarskog porekla, najpoznatija srp- 

ska bajalica od uroci, od pocudiste i od stra. 
L — (rodena 1913. u selu Bresje, udata u Tresnjevicu). 
M — (rodena 1922. u Tresnjevici). 



1. Uspostavljanje granice 

1.1. Prostor 

Po dolasku, Romi su prvobitno naselili Malu Tresnjevicu, u brdu i 
izrazito siromasnu, dok su Srbi naseljavali Veliku Tresnjevicu, smestenu 
nize, blize plodnoj zemlji i Moravi (Mijatovic 1948:93). Promena soci- 
jalnog statusa Roma, tj. njihovo bogacenje, dovodi do ukidanja prostor- 
nih granica: Romi kupuju srpske kuce i naseljavaju Tresnjevicu, u kojoj 
zive zajedno sa Srbima. 4 U selu Tresnjevica Srbi i Romi dele zajednicko 
groblje i imaju zajednicku pravoslavnu crkvu Pokrova Presvete Bogoro- 
dice. Tresnjevicko groblje nije podeljeno na srpski i romski deo, mada se 
nacelno moze odvojiti deo u kome dominiraju romski, odnosno srpski 
grobovi. 

Ovakva promena prostornog rasporeda pokazuje proces suprotan 
onome zabelezenom u pomoravskom selu — Izbenici, gde je doslo do dis- 
lokacije Roma i razdvajanja srpske i romske populacije. 5 

1.2. Jezik 

Kako Srbi ne govore jezikom svojih suseda Roma, sociolingvisticki 
status jednosmernog multilingvizma karakteristican je i za govor Roma u 
Tresnjevici. 6 Etnonimi koje tresnjevicki Srbi koriste za Rome su Ciganin, 
Ciganka, Cigancica, Cigance, Cigani. Oni nailaze na razlicitu recepciju 
kod Roma Banjasa: od prihvatanja kod starije populacije, do odbijanja kao 



4 O odnosu Srba prema ovoj socijalnoj pojavi up. MHJiopaflOBHh 2005 (ovaj zbornik). 

5 Petrovic 2003:69 navodi da su Romi prvobitno zajedno sa Srbima naseljavali selo 
Izbenicu, odakle su na zahtev izbenickih Srba, pre Drugog svetskog rata, iseljeni u poseb- 
no selo — Suvaju. 

6 O multilingvizmu jednosmernog tipa kod Roma Banjasa, up. Sikimic 2003:122. 



Marija Ilic: „Izgubljeno u prevodu" 123 

etnonima sa uvredljivim konotacijama. 7 Srpski termin za jezik tresnjev- 
ickih Roma je rumunski. 

U razgovoru sa tresnjevickim Srbima koristila sam etnonim Cigani, 
tako da je u nekim slucajevima teoretski moguce da sam sugerisala ter- 
min. 8 Medutim, ni u jednoj govornoj digresiji o Romima tresnjevicki Srbi 
nisu iskoristili neki drugi etnonim, up. sledece govorne situacije: 9 

a) istrazivac sugerise etnonim i informator ga preuzima — up. [1]: 

[1] (U selu ima puno Cigana?) A: Ima, ima. Kuce besne, sve po 'nostran- 
stvo. Oni su pravi ovi od ovi ovako Cigani kako da ti kazem, ali oni ru- 
munski sve lepo razgovaraju. Nisu od oni onako sto su njima, sacuvaj 
boze. Lepi su oni. Kumovi. Imamo kuma Ilinas. (A kad ste se okumili?) 
A: Pa okumili, imaju oni svoji unucici, a lepo su sa Bogoja, ovde kad 
pravili kuce, i za slavu se pozvali i posle tako. 

b) informator koristi etnonim bez prethodne (direktne) sugestije is- 
trazivaca — up. [19], [20]. 

c) etnonim koriste dve Srpkinje u razgovoru — up. [11]. 
Zabelezen je samo jedan pejorativ ciganstija, koji ukazuje na mogu- 

ci pravac u apelativizaciji etnonima — up. [2]: 

[2] L: Ona otidne negde. Neki put kaze kad otidne. N: Ne moz bez mene. L: 
Poproscavam. Otidne ona od kuce, a tu dode, dolazi jedan po jedan. N: 
Njojze grubo tu bez mene. L: A kad mi neki put kaze 'de otidne, ja znam. 
N: Ocu, men briga. Zurim za autobus. L: A neki put ne znam. Dosli cigan- 
stija neka da gi baje detetu, doneli sas kolica i ono. Sedese, sedese. Ja re- 
ko: ,,'Tisla u Potocac". Ona nije bila u Potocac ... Sedese s mene. 

1.3. Zajednica 

U srpskom okruzenju Romi Banjasi, kako primecuje Petrovic 
2003:72, uspostavljaju poseban vid socijalnih odnosa koji iskljucuje me- 



7 O slozenom identitetu Roma Banjasa i nestabilnoj, varijabilnoj autonominaciji up. 
Sikimic 2003:115; neprihvatanje ovakvog etnonima odlicno ilustruje iskaz jednog Roma iz 
Tresnjevice: „Ja nisam Cigan i ne znam ciganski da pricam, moj maternji jezik je rumun- 
ski. Posto nas ljudi ne nazivaju Srbima, onda neka nas nazivaju Vlasima ili Rumunima! 
Oca i mene zarobili su Nemci, hteli su danas streljaju i kada su videli da ne znamo ciganski 
da pricamo — pustili su nas" (podaci dobijeni iz seminarskog rada studentkinje dr Drago- 
ljuba Dordevica — Ivane Stojadinovic); u kontaktu sa rumunskim istrazivacima Romi sebe 
odreduju kao rumdni, navodeci da isti nominacijski termin koriste i njihovi susedi — Srbi, 
up. Hedesan 2003:85. 

8 O procesu interferencije istrazivac-informator, up. CnKHMnh 2004. 

9 U transkriptima razgovora sa Srbima koje je predstavila Sofija Miloradovic, samo 
na jednom mestu pored etnonima Cigani, srpski informator je paralelno upotrebio i Romi: 
„To su isli te dodole, ti Cigani, Romi" (MnjiopaaoBKb 2005). 



124 Babaluh ha B AJTKAHY 

sovite brakove, a ukljucuje veze kumstva i pobratimstva. U diskursu tre- 
snjevickih Srba, etnicka distanca je najizrazitija kada se postavi pitanje o 
mesovitim brakovima — up. [3], [4]: 

[3] (Da li je bilo slucajeva vencanja izmedu Cigana i Srba?) T: A nije. Pa 
sad vis kako, te ljudi su odvojeni, Srbi su Srbi a Cigani, oni su odvoje- 
na rasa. (A da se momak zaljubi u Cigancicu?) T: A nije, to nije nijedan 
se tako. To se nije dogodilo. (A kad bi neko hteo da se ozeni?) T: To ne 
bi bilo u redu, nije isto to, nije na svojeme mesto, da uzme na primer 
moj sin da uzme Ciganku, to nije bio taj slucaj. Sad se to izmesalo, je- 
bes li mu mater. 

[4] (Je 1' bilo nekih igara osim kola?) M: Ne, sam' kolo. (A kad ste bili 
mali?) M: Cucu-misa (smeh) N: Pa kod Ciganina jednoga, sa tambure, 
kako bese, isli smo. To Milan Ciganin bio, mangupce, u kucu sedeo i s 
ono. I mi idemo muskarci, devojke, momcici. I idemo, igramo. M: Znas 
kako islo, kad je bilo pod Nemci. Ima igranka. I ondak izidu gor' malo 
dalje od selo i jedan svira samo u tambure svira i mi igramo. N: I mi 
igramo, muski, devojke, momci, igras, naucis se. Tu smo prvo na igran- 
ke. Deca tako, mala, velika. (Je 1' Srbi i Cigani zajedno?) N: Pa bogami 
igrao onaj Momcil, on igrao pose i kod opstina. Znas, Momcil Ciganin. 
M: Igrao on, igrao Voja Miculin. N: I Voja Miculin. Puscali ga, devoj- 
ke volele. M: Case mi prevari Kami bre, bezi. N: A lep covek. M: Sam 
nju zove na kolo, pa nju zove na kolo. (A ne biste dali cerku za njega?) 
M: Ne. (A sto?) M: Jes, cu dam za Ciganina cerku. N: A lep covek. A 
nije to bilo d' uzes Ciganina. (Ali bogati su!) M: Nije bilo pre tako. N: 
Jesu bogati. I sredili se i sve. Ja sam bila skoro. M: Jana mi rekla Ljup- 
cina: „Pazi dobro, ti ides te kopas kod Miculu i vodis ono devojce tvo- 
je, ce ti ga ukrade Micula, kaz', za Voju". N: Pa trebali da ga ukradu, 
bolje bi zivela i zivela bi. M: Jao, sta znam. N: Ne dam ti za pravo. 

Oba navedena iskaza imaju povecan stepen ekspresivnosti. Opozicija 
se ne uspostavlja samo u relaciji JA (MI) : ON (ONI) (moj sin da uzme Ci- 
ganku I Jes, cu dam za Ciganina cerku). Da bi tvrdnji obezbedio status 
„objektivnosti" informator T. koristi relaciju ONI (Srbi) : ONI (Romi) (te 
ljudi su odvojeni, Srbi su Srbi, a Cigani, oni su odvojena rasa — up. [3]). 
Ovakav jezicki mehanizam ukazuje na vaznost koju ovoj socijalnoj granici 
pridaju Srbi. U iskazu [4] zabelezen je i pokusaj remecenja socijalne grant- 
ee, ali se on vezuje za izuzetke: srpske devojke pustaju u kolo jednog odre- 
denog Roma, koga odlikuje izrazita lepota i bogatstvo. 10 Sa druge strane, 



10 Ovaj primer je izuzetak iz zajednickog zivota Srba i Roma, koji po pravilu u po- 
moravskim selima cuvaju etnicku i kilturnu distancu, na sta je ukazala Persida Tomic: 
„Cp6n >KMBe n30JiOBaHO ofl h>hx, He Apy>Ke ce c H>HMa (Kona cy mm oflBojeHa)" (ToMHti 
1950:240). 



Marija Ilic: „Izgubljeno u prevodu" 125 

diskurs o Romima dobija emotivno pozitivan predznak kada se pominju so- 
cijalno prihvatljive veze: kumstvo — up. [1] i prijateljstvo — up. [23]. 

1.4. Digresija o Bugarima 

Bugarsko poreklo vecine stanovnika vec je potvrdeno u literaturi o 
Tresnjevici. 11 U diskursu tresnjevickih Srba sacuvana je svest o bugar- 
skom poreklu, bilo da se o tome otvoreno govori — up. [22], ili se taj po- 
datak maskira kao npr. u iskazima [5] i [6] koji poticu od informatora bu- 
garskog porekla: 

[5] (A da li ima kod vas da se puste volovi kad neko napravi greh?) Z: A 
nema to tu. To ima gore kod vas, u Ivanjici gore. To kod nji ima to. Pa 
vidis kako ovde ima mnogo umesane nacije. Gore nema kod vas. Kod 
Ere nema. Gore su malo nacije. A ovde ima i Bugara i pitaj boga kakve 
sve. I svaki svoj adet. 

[6] (A da li ste se mesali sa Bugarima?) T: Bugari vec oni okupirali Tre- 
snjevicu. Odavde ta narod, to sve Bugari. Bugari se uzimali, jedan dru- 
gog, jesu. 

U odnosu prema „Bugarima" funkcionisu mehanizmi karakteristicni 
za jezicko i socijalno markiranje skrivenih manjina koje su prosle proces 
asimilacije: od kamufliranja bugarskog porekla (sagovornik za koga se 
tvrdi da je poreklom Bugarin ne spominje tu cinjenicu — up. [6]), do fan- 
tomizacije (cesto su sagovornici na pocetku razgovora uz osmeh posta- 
vljali pitanja o nasim prethodnim sagovornicima: „Da li vam je taj i taj re- 
kao da je Bugarin?"). 12 Slicni mehanizmi fantomizacije „skrivene manji- 
ne" uoceni su u odnosu Srbi-starosedeoci i Sopi na Kosovu (3jiaTaHOBHn 
2004). 

2. Stereotipizacija 

2.1. Romi u pozitivnom kontekstu 

Promena socio-ekonomskog statusa Roma uslovila je promenu od- 
nosa sa Srbima. U sinhronom diskursu prva asocijacija vezana za Rome 
odnosi se na njihov poboljsani socio-ekonomski polozaj, pri cemu se Ro- 
mi pominju u najpozitivnijem kontekstu, kao i kada se socijalno ponasanje 
Roma priblizava srpskom modelu — up. [1], [4], [7], [8], [18]: 



11 U antropogeografskoj studiji o srezu Belica, Mijatovic (1948:92) belezi: 
„Stanovnici su vecinom doseljenici i to najvise iz trnskog kraja"; iskaze Srba koji komen- 
tarisu svoje bugarsko poreklo prenosi i MmiopaflOBnh 2005. 

12 Buduci da su to uglavnom bili uvodni delovi razgovora, takvi iskazi nisu snimlje- 
ni. Oni se tesko mugu snimati, jer se odnose na podatke iz privatnog zivota. 



126 Babaluh ha Eajikahv 

[7] (Kakva je svadba kod Cigana?) A: Da ti znas kako je sad kod ovi Ciga- 
ni sto su. Kakve to kuce, kako to namestaj spreme, zato sto putuju oni 
po drzave, idu, pa doneli sad stvari sve. Ko ima cerku, a ovi sto momci 
imaju, oni da plati, kupuju devojku. 

[8] (Jesu li isti obicaji kod Cigana i kod Srba?) A: Joj, sto su oni uredni, ja 
kazem Gordane, reko: „Mi nismo nista" — „Pa nisi ti, kaze, sade ti pro- 
sle godine pa sad te to sikira". Kod mene nisam smela da nesto isprljam 
sama, se sikiram, joj kuku mene. A sad sam pustila sve. Dva sina mi 
umreli, ozenjeni... (Ajeste li culi zapravljenje amajlije, to sam cula da 
rade Cigani kad je ureceno dete?) A: Nema. (Ajeste culi za bajer?) A: 
Nema, nema te. Kako se one nose, lepo ima devojke dokle se udadu, 
imaju i muskarci tuna razni njini. (Da li nose nesto protiv uroka?) A: Pa 
sta ga znam, znadu one, kopali nama. (Da li nose nesto protiv uroka?) 
A: Pa to krstici, nose krstici ti. Tek znadu one. Ima razume ta sto majka 
sa tri cerke. Ona povela da kopaju. One, kaze, lepo kopaju, kaze sin, 
ova nosi na kola gi vozi. I sve sna i kafe tamo i ruckovi, na veceru uve- 
ce, sve tuna kod nas redom i oni tako zavoleli nasu kucu pricaju: 
„Nigde nema docek kao sto je kod cika Boru". 

2.2. Romi u negativnom kontekstu 

U negativnom kontekstu, Romi se pominju kada se govori o krada- 
ma u selu. Iako se ne cini da se diskurs zasniva na stereotipu „Romi-krad- 
ljivci", takva pretpostavka se ne moze iskljuciti. 13 Kao kradljivci Romi se 
pominju okazionalno, ali se dalje ne razvijaju ideoloski niti etnicki stereo- 
tipi ni generalizacije — up. [9], [10], [11]: 

[9] A: Pa, bacu roditelji na njega paru kuj kako oce, neki kod njega jos u 
sanduk dok nije spuscen, oni malo lepo nameste, nameste, pruze mu 
pare, ima neki, ima tabakeru svoju. A ti Cigani to bili otvorili grobnicu, 
sakriveno. Bili mlogo pare imali, dali oni u njega i tako zakopa se sa 
pare a ovi lopovi sto ima. Pa on obucen, cerko, sve sto najbolje njegovo 
i 'ko treba jos roditelji njegovi. Da nesto lepo. 

[10] A: Kod kuce. Tri sofre. Ako kao bidnu vise naroda doslo ne moze samo 
tri i vise bidne posle. Samo tri raspodele. Nema to posebno, cerko. Ko 
ima svoje pare, novae, nesto, zene pridu, ko je od familije, nameste mu 
ruke svoju tabakeru sto ima, sto nosi, novae njegov. Tako to Cigani vi- 
deli de ovi to rade ovi, inostranst'o, drugi Cigani i otvore grobnicu i ti 
su na robiju. (Da li se razlikuju ciganske sahrane?) A: To njini spome- 
nici, lele. (A da li oni izlaze prva tri jutra na groblje?) A: Pa, idu neku 
put oni sami, idu na ujutro, na juternje, koj je bogati, koji je siromasni 
to jedva. 



13 O nekim stereotipima koji se u recepciji drugih i samorecepciji vezuju za Rome, 
up. Durovic 2002:87; Stjuart 2002:125. 



Marija Ilic: „Izgubljeno u prevodu" 127 

[11] M: Pa, eto men mori ukrali, kad krali svece u crkvu, pokrali mi 'ne ve- 
like svece, one debele sto sam ja kupila u Paracin, pa imam astalce u 
crkvu. Za Micana, za Mladu imam, pa lepi oni svetnjaci, sve to mi na- 
pravio Slavisa lepo. I kupim svece velike, i ja otidem na Bogorodicu, 
kad pogledam, samo rupe cute na ono: „Ziko gde su svece?" — „Pa 
opljackali crkvu mangupi". Zivota mi, sad pop nosi svece kod kuce i 
vrca, zivota mi. Pa bili ukrali sliku sto Dragica ikonu poklonio. Dragica 
isterala to na kraj, neki Ciganin ukrao. N: El nasa? M: Nasa. N: Boze, i 
vis Cigani sta ni rade. M: A na astal. 

Zabelezen je i mehanizam „pripisivanja drugome" (tj. Romima) ob- 
redne prakse koja se zeli sakriti. U razgovoru o proveri nevinosti neveste 
kod Srba, jedna sagovornica je pokusala da taj obicaj pripise Romima, dok 
je druga odbila da prihvati „kamufliranje" cinjenica — up. [12]: 

[12] (A je 1' isla svekrva da proverava carsav ujutru?) Z: E pa sad to ja ne bi 
mogo da znam. R: Isla, isla. (Je 1' posle pokazivala?) R: Jeste. Z: Ne bi 
ja znao to. R: Na posluzovnik. Sve vi to trazite (smeh). I posle milu gu 
sto dobro i casti. Komsinica: To kod ovi Cigani. R: Ma nije kod Cigani, 
i Srbi to. R: Oprosti me, Boze, sto ti pricam to sada, al mora. 

U etnolingvistickim intervjuima mehanizam „pripisivanja drugome" 
javlja se cesto kada se povede razgovor o magiji. BejiOBa 2002:76 zaklju- 
cuje kako, prema slovenskim verovanjima, sklonost ka magiji i vracanju 
odlikuje sve „strance" (rus. „HyacHe") bez izuzetka. Posebno se veruje ka- 
ko Romi, kao i Jevreji, imaju izrazite sposobnosti u oblasti magije i vraca- 
nja, sto u slovenskim verovanjima ima svoje pozitivne i negativne impli- 
kacije (up. BenoBa 2002:77). Primer za takvu stereotipizaciju moze biti 
sledeci iskaz, uz napomenu da je informatorka koja Rome povezuje sa 
vrackanjem naglasenije religiozna — up. [13]: 

[13] (A da li ste pravili amajlije za dete?) M: Pa, imali smo, zvali smo to 
urocnice. Pa to imalo, kupuvalo se, kupuvalo se kao morski puz, kao 
morska ckoljka, a micka, tolicka. To se kupuvalo i to turimo detetu na 
kapu da ga ne uroce. (A da li znate za ono sto se omota vunicom?) M: Pa 
turimo mu na rucicu, sad turamo... (Cula sam da Cigani prave bajer za 
decu?) M: A oni mnogo to vrackaju. Mnogo oni zna'u to da vrackaju. 
(Da li Cigani vrackaju vise nego Srbi?) M: Vise, vise oni znadu, baju. 

U diskursu tresnjevskih Srba opozicija MI : ONI naglasenija je kada 
se govori stanovnicima suparnickog sela — Sinjivircima — nego o Romi- 
ma. To dobro ilustruje sledeci iskaz, u kome istrazivac provocira govor o 
Romima, medutim, umesto Roma u negativan kontekst smesteni su Sinji- 
virci — up. [14]: 



128 Babaluh ha B AJTKAHY 

[14] (Da li sme da se sece zapis?) T: Daklem, obicno se to postovalo, to dr- 
vo. Racunali ga kao jedno drvo zapis, kao jedno, takoreci da je to drvo 
zakrsceno i nije bas tako korisno da se ono koristi, da se sece. Mi smo 
to ispovedali nekad. (Cula sam da su Cigani odsekli jedan zapis gore?) 
T: Oni su, imao zapis, oni taj zapis isekli i ondak posle su, ovaj, silazili 
obicno tuna kod nas, ako su Cigani. A Sinjivirci, kazem, odvajali se, i 
desavalo se da se istucu, batine su bile. 'Oceu Sinjivirci da bude pred- 
sednik iz Sinjivir. A Tresnjevci ne dozvoljavu. Istucu se oko toga. 

3. Minimalne kulturne razlike 

3.1. Svadba 

„Kupovina neveste" u romskoj svadbi jedna je od najmarkantnijih 
distinktivnih crta koju Srbi navode. Ujedno, za njih, to je jedina distinktiv- 
na crta u odnosu na srpsku svadbu. Petrovic (2003:72) belezi da je u po- 
moravskom selu — Izbenici — ovaj romski obicaj u srpskoj percepciji 
„cudan" i „neprihvatljiv sa stanovista njihovih kulturnih vrednosti". Tre- 
snjevicki Srbi izdvajaju ovaj romski obicaj, ali nisu zabelezeni komentari 
koji ga moralno ocenjuju — up. [7], [15], [16]: 

[15] A: Vojvoda, on gada jabuku da dobije devojku ako potrefi tu jabuku ... 
ako potrefis dobijes devojku (A kod Cigana je 1' ima isto jabuka?) A: 
Pa imaju i oni, neki drze to starinsko neki put sto je bilo. A neki obicaji 
sadek kupe devojku za momka, oni kupe devojku. I one se lepo nose, 
moderno. (A da li Srbi kupuju devojku?) A: A ne. Pa, bilo ranije dao 
otac cerku prijatelju, prijatelje se. (Je li uzimao nesto pre?) A: Pa da, 
da. Pa trazi, trazi. (Kolko trazi?) A: Trazi mladozenjski, kao mladoze- 
nja otac, trazi miraz. Pa to sad izaslo, cerko. A neki uzima bez nista. 

[16] (Je 1' ista ciganska svadba i srpska?) N: Ista. Kolju i svinje, kolju ovce, 
prave sarmu. (Da li imaju sabornik?) N: Da, sabornik, sve. 

U analizi etnolingvistickog materijala o Romima Banjasima Sikimic 
(2003:122) pretpostavlja da bi obicaji „kupovine neveste" i „pravljenja 
bajera" — decije amajlije — mogli predstavljati elemente supstrata romske 
kulture. 14 Medutim, obicaj kupovine neveste zabelezen je i kod Srba, tako da 
se moze protumaciti i kao konzervirani srpski uticaj. Najstariji informator se- 
ca se da su taj obicaj nekada imali i Srbi. Njegov iskaz spada u prilicno pou- 
zdane, jer se javlja kao spontana govorna digresija informatora. 15 



14 Obicaj „kupovine neveste" kod Roma Banjasa, zabelezen je u selima Posavine, 
zatim u selu Podvrska kod Kladova, Lukovu, Grljanu, Brodicama, Tresnjevici, Suvaji i 
Strizilu (Sikimic 2003:122). 

15 Up. iskaz informatora T (1906): „(A je li ostala neka neudata?) T: Pa, imale tu 
neke, pa vis kako je bilo. Do Prvog svetskog rata bilo je, kupuvala se devojka. Kupis. Pri- 



Marija Ilic: „Izgubljeno u prevodu" 129 

Tresnjevickim Srbima pak nije poznat bajer. nijedan informator nije 
prepoznao termin, niti je znao sta bi to moglo biti — up. [8], [13]. To se 
uklapa u koncept bajera kao skrivenog dela romske kulture, na sta ukazuje 
Sikimic (2003:80).!6 

Srpski diskurs o romskoj svadbi ima mali stepen informativnosti, sto 
ukazuje da su informatori ili neobavesteni ili su razlike zaista neznatne. Is- 
trazivanja svadbe tresnjevickih Roma pokazala bi da li je posredi mimikri- 
ja Roma ili naglasena socijalna i etnicka distanca izmedu Srba i Roma. 

3.2. Pogrebni obicaji 

I u opisu romskih pogrebnih obicaj a Srbi pokazuju nisku kompeten- 
ciju. Kao i kod svadbe javlja se dilema: mimikrija Roma ili neobaveste- 
nost Srba. 

[17] (A da li dele Cigani na groblju?) A: Dele svoje sas njini. (A sa Srbi- 
ma?) A: Pa bas koji se s njima sprijateljili lepo. To se zna, koji opet, vi- 
deni Cigani. (Sta oni dele?) A: Sve sto najbolje, jagnje ili prasence, ko- 
koske, 'ko je posno ribe, ribe, ribe. Kad je petka, ne ide se na groblje, 
sreda, petka ... (A da li palite crninu?) A: Pa, ima to jos neki rade. Pa 
to upale, tamo mete na neki trn, upali ga. Neki nece to svoje ni da davu 
da pale. (Sta se kaze kad se pali crnina?) A: Nek mu je srecan put. (A 
Cigani?) A: Cigani, nece oni, cuvaju to. 

[18] (Ovde ima dosta Cigana?) N: Pa ima, dobro, ja nista gi ne diram. Idem 
ja, evo isla sam, na godinu sam spremala, ruka mi bila zdrava, pomaga- 



jatelj otide kod prijatelja i pogodi se s njega za tu devojku, morao da plati u gotovom: dva- 
es dinara, triest dinara, cetres dinara. Ja sam imao tu nekog komsiju koji imao lepu cerku, i 
oni dolaze tu konji s kola i traze da mu oni dadu prijateljst'o. On kaze: 'Da mi date pedeset 
dinara, el' lepa mi cerka'. Pa bila je skupa para. Onda e bilo ta skupe pare, kazem. Za gros 
kupim, tu imao kafedzija, pa imao pekaru, za dvaes pare ja kupim ovaki samun krilas, i do- 
nesem, na primer i jedem. Pedes dinara, to e bila velika para onda. Pedes dinara e onda bilo 
mlogo. El' kazem, za jedan dinar imao si pet kila samun, lebac okrugo, pet komata, za je- 
dan dinar. U, to bilo skupo. Para bila skupa. Ja sam sve to proveo i preterao. (A da li se po- 
sle Prvog svetskog rata kupovala devojka?) T: Pose rata e bilo, evo kako. Muski pol, za 
vreme u poslednji regruti kad su oterali, izginuo. Kad su dosli onda, onda moro si da spre- 
mis pare uz cerku, da das da bi udala bolje mesto, inace ne moz da ju udas i tako bilo. Ja 
sam to sve preveo i preterao". 

16 U terenskim istrazivanjima Roma Banjasa u selu Veliki Crljeni, Biljana Sikimic 
je zabelezila obicaj kacenja zive kokoske na svadbeni barjak. Tresnjevski Srbi taj obicaj 
spominju samo jednom, ali potvrda nije pouzdana jer se radi o „dirigovanom" dijalogu, sa 
izrazitim sugestijama istrazivaca: „(A jabuka?) Z: Jabuka nije onda bilo. Sad jabuke. Onda 
nije, pa nije imalo oruzje. Kako koji, mozda imao jedan u selo pusku i to nije smeo. (A Ci- 
gani imaju jabuku ukrasenu kokosijim perjem?) Z: Pa oni to stavljaju, Cigani. Sad i ovi na- 
si to stavljaju ali sad ima raznovrsno oruzje. R: Kupe one artije pa ture jabuku kao pile i 
ako potrevis to pile." Iskazi srpskih informatora koji se odnose na obicaj „streljanja 
jabuke" u svadbi su protivrecni — up. [15] i prethodni iskaz. 



130 Babaluh ha B AJTKAHY 

la sam gi tamo, spremala sam gi. Oni vole da gi, taj njojni sin Milevin, 
dvaes' godine kako nije jeo buragu od ovce i terao me da ocistim, dao 
mi deset erva, da mu ocistim ti crevici i ckembe. Ja sam s krec, pa na- 
mazem, pa to belo ko pucka, pa obarim, i isecem, i one zene mi poma- 
gale. One sekle i luka, i uprzim to lepo, i ugotvim s mleko, s jaja, kao 
sto ide red. Ostavila sam gi one, one sarmice, one, nije sarmica bre, sar- 
mu pravim, al ono od unutra — maramicu. Ostavila sam, pa sve sam 
sarme, po tri tepsije sam napravila. I oni to sve na veceru davali. I on 
mene plati covek. Ja sam sve i sarmu smo gi i paprike napravili. (Da li 
se razlikuju ciganski od srpskih obicaja ovde?) N: Jok, Cigani isto spre- 
mlju, jos i bolje od nas. Jos i bolje. Oni, sine, stave sve jela. Sve ture 
bostane, grozde, vocke, po tri tanjira. Nije tanjiri no veliko nesto vako. 
Sve to ture sta koj voli da uzima da je. I grozde. (Kad?) Sad godinu 
smo davali. Oni to ne mrdu sto stavili, a isto jelo, isto ne mrdu, sve. I 
stavili to po tri tanjira, sve stavile. I sve one tepsije, one pite sam gi 
pravila, sve ovako ko 'na ruzice, a njegove cerke one rade po 'nostran- 
stvo, jedna u Svajcarsko, dve u Austriju. Ja gi to pokazem, one sve tako 
pravile pitu. Opste nisu ovako, vole ono ruzice sto sam, svaku, pa se 
ovako kao ruzica uvije, po jednu koru. One to volele. Posle razbijemo 
jaja, razmuckamo, pa na svaku ruzicu i mnogo stvarno lepo ... (Cula 
sam da kod Cigana dele muskarci?) N: Mozda. Ne znam, nisam isla na 
groblje Ciganima nikad. 

U iskazu [18] informatorka opisuje romsku dacu u cijoj pripremi po- 
maze, i ocigledno je dozivljava kao blisku srpskoj {Jok, Cigani isto spre- 
mlju,jos i bolje od nas), sto se u jezickim relacijama moze oznaciti „ONI 
su kao MI". Medutim, ocigledno je da u njenoj percepciji postoje i neke 
razlike (Oni, sine, stave sve jela /Nije tanjiri no veliko nesto 'vako / Oni to 
ne mrdu sto stavili, a isto jelo, isto ne mrdu, sve. I stavili to po tri tanjra). 
Na pitanje o deljenju na romskom groblju, ista informatorka izjavljuje: Ni- 
sam isla na groblje Ciganima nikad. To verovatno znaci da nije isla na 
romsku sahranu. 

Srpski diskurs o romskim pogrebnim obicajima pokazuje nesigur- 
nost u pogledu distinktivnih crta. Sa druge strane, u srpskoj percepciji is- 
taknuta je raskos romskih grobnica koje su podigli Romi gastarbajteri — 
up. [9], [10]. 

4. „Prevodenje" srpske kulture: dodole i lazarice 

Primeceno je da Romi u slovenskom okruzenju preuzimaju ophodne 
rituale od lokalnog stanovnistva, onda kada oni napustaju te obicaje. 17 Bu- 



17 Up. kod Srba: Bordevic 1984 [1903]:79, Golemovic 2002:161; kod Slovenaca 
Petrovic 2003:74. 



Marij a Hie : „Izgubljeno u prevodu" 1 3 1 

duci da su ophodi ukljucivali prikupljanje hrane, preuzimanje ovih obicaja 
svakako je motivisano losim ekonomskim polozajem Roma. Ophode do- 
dolica i lazarki u Tresnjevici izvode Romkinje koje posecuju srpske kuce. 
Srpski diskurs u ovom slucaju ima zanimljive karakteristike: iako se nije- 
dan informator ne seca da su Srbi isli u te ophode, svi su pokazali visoku 
kompetenciju u opisivanju ophoda (neki znaju napamet lazarske pesme — 
up. [20]). Za Srbe primarna informacija koju zele preneti jeste opis opho- 
da, a sekundarna — ko izvodi obred. U nominaciji ucesnika ophoda domi- 
niraju termini za aktere (dodolice, lazarice, lazarke, lazarce) u odnosu na 
etnonime (Ciganka, Cigance). Spomenuti jezicki mehanizam ukazuje na 
to da se ophodi dodolica i lazarki jos uvek dozivljavaju kao integralni deo 
srpske kulture. 

Prenos obicaja iz jedne kulture u drugu uvek dovodi do prekodiranja 
obicaja, u skladu sa kulturom koja ga preuzima. Kako je ukazao Golemo- 
vic (2002:161), u praksi Roma ophod lazarica dozivljava razne promene. 
Prvobitne ritualne figure bile su Lazar i Lazarica, a ucesnici obreda mora- 
le su biti devojke pred udaju ili devojcice. 18 Prema opisima srpskih infor- 
matora iz Tresnjevice, u romskoj interpretaciji ucesnici su majka i njena 
deca, a ritualne figure su adaptirane u skladu sa novim ucesnicima: Lazara 
— majka koja peva — i Lazarce — njeno dete ili vise dece koji igraju oko 
nje i traze dar od domacina — up. [20]. 19 

[19] (Ko je isao u dodole?) T: Isle su to neke Cigancice, pa se iskite, razu- 
mes. Pa isli, pevaju tamo te dodolke, one pevaju. Jebemu mater kako se 
pevalo, to sam zaboravio, ali zapamtio sam da isli ti dodolice. (A laza- 
rice?) T: Lazarice isle su na dan oci praznika, lazarice isle na tu devetu 
subotu, one su tad isle, na primer, lazarice i isle niz put i pevali. Bile su 
obicno Cigancice. Pevaju tu starinsku pesmu. Pa pevali, kazem ti, one 
to lazarka, lazarsku tu pesmu, imale, i zaboravio, to davno bilo. (A da li 
su dodolice polivali vodom?) T: Dodolice isle i pevaju da dode, ovaj, 
da bi pala kisa, jedna peva dodolke, a ona jedno ide Cigance, pljusnes 
onu vodu da bi pala kisa. 

[20] (Jeste li isli u lazarice kad ste bili mali?) N: Pa, sine, lazarke idu kod nas, 
dolaze. Od kucu na kucu pevu, lazarke na Sredoposnicu, na Bogorodicu, 
kako bese. Idu ove Ciganke i dovode decu 'buceni, pevaju ono: (peva) 
„Igraj, igraj, Lazara, bogati nam kucana / 1 bogata decica", i kako bese 
'no „i stoka i jaganjci", to n' umem vise. (Lepo pevate.) N: Vis, tako pe- 



18 O ucesnicima obreda lazarica i samom ophodu up. rijiOTHHKOBa 2001:328. 

19 Ritualna igra i pesme lazarica sigurno su u romskoj interpretaciji promenjene, ali 
bi se kompetentni zakljucci mogli dati tek nakon boljeg uvida u romske lazarice: intervjui- 
sanjem Roma i video snimcima obicaja. O nekim koreoloskim i muzickim elementima pro- 
mene — up. Golemovic 2002:161. 



132 Babaluh ha B AJTKAHY 

vaju one. Lazarce ide i tapa-tapa-tapa-tapa i dadam, gazadarica da da 
jednu: „sito brasnjo" (peva) i „da je sita godina za veliki danovi" (peva) 
(smeh). Ja sam puno sve znala, (smeh) ucile me „i poneko jaje" (peva). 
Ja dam po tri-cetiri kad imam. I brasno sam gi davala, i projino kad sam 
imala. (Kako su obucene lazarke?) N: Lepo, deca obucena lepo. (U be- 
lo?) N: U belo. Kako ko ima, neki belo, kako ko ima tako su obuceni. 
(Kako igraju?) N: Ona peva: „Igraj igraj, Lazara, da je kuca bogata". L: 
Ona peva a deca ju igrau. N: „I decica malena, da veliki danova". Ona 
vrti sve po tacke. I tako Lazarce ide, ona peva, ono tako seta. L: A majka 
gi tako peva. N: I kad zavrsi, ona kaze gu da me poljubi, gazadaricu u ru- 
ku, i dode, poljubi mi ruku, i ja, a gazdarica da sito brasnjo da sita godina 
i ja idem, donesem brasnjo i sve gi ja dam. (A je li ima venae na glavi?) 
N: Neko ima, neko nema. Koja zna ona stavi vence, od cvece, od dur- 
devka pripremi, a neka nema. Mene sad dosla jedna sas to: „E tako, reko, 
treba da radite, sve vi sto radite, sto idete!" (A da li ste vi isli u lazarke 
kad ste bili mali?) N: Da ja igram? Nisam, sine, (smeh) (A da li su to pre 
i Srbi radili?) N: Ne znam, sine, ja znam za Cigani. 

Obicaja dodolica secaju se samo najstariji informatori [19], dok 
ostali mesaju dodole sa lazaricama i krstonosama. Za Srbe krstonose i Be- 
la nedelja jesu autenticno srpski obicaji, koji prolaze kroz procese opa- 
danja. Prema srpskim iskazima proces dekadencije pracen je integracijom 
Roma u te obrede — Romi krecu maskirani u ophode na Belu nedelju 20 ili 
kao sviraci koji prate krstonose. 21 U razmatranju preuzimanja i prenosa iz 



20 O dekadenciji Bele nedelje i integraciji Roma u taj ophod up. iskaz iz Tresnjevi- 
ce: „N: A za ovu Belu nedelju, mi smo se pravili Srbi. Ja sam se pravila . . . Lepo je to kad 
se pravilo mladozenja i mlada, pa lepo i sas konji, sine, se namaskiraju, pa to lepota bilo s 
konji. To je bila Bela nedelja, sad nema. (tuzna je) (A sad da li ide neko?) N: (s tugom u 
glasu) Samo naprave deca, vidim Cigani dolazili, dolazili ni Srpcici malo, ovi manja deca, 
ovaj, znas koja, mo' Zorica pratila obadva deteta. Oni dolazili kod vas i kod mene i Cigan- 
ke dolazile al ja kazem: 'Necu da vi dam dok ne kazete koji ste'. I one sve poskidu, one: 
'N. ja sam!'. Ja volim, ne dam nista kad ne vidim. Ja gi dam. (A ranije da li su isla samo 
mala deca ili veliki?) N: I veliki, Boze, zeneti, devojke, i udavane i momci, sine, isli, i sta- 
ri, u godine ljudi voleli, idu s konja, magare, oni idu jasu magare, to mlogo komendija bila. 
Bela nedelja. Sad preko televujzor glej kako lepo. Je 1' da? El' tako bilo?" 

21 O mesanju dodola sa lazaricama i krstonosama i dekadenciji obicaja krstonosa, 
up. iskaz iz Tresnjevice: „(Jesu li isle kod vas dodolke?) M: Isle. (Sta su one pevale?) M: 
One pevaju: 'Igraj, igraj, dodole, po te kuce bogate.' 'El' tako? N: Aha. M: A kako bese 
posle? N: 'Igraj, igraj, dodole, ova kuca bogata'. Ja ti isprica, sad ne znam kako tacno. 
Tgraj, igraj, lazarce, ova kuca bogata', 'Neka je kuci zdravlje i veselje'. M: Nije, nije. N: 
Jes je, 'za po jedno sito brasnjo i da je sita godina' i po nekolko jajeta, tri-cetiri. M: I crve- 
na jajaca i za jaganjei, mori mladi. N: Jagancici mladi. M: Dabome, to pevali, Ciganke. (To 
su lazarke a da li su u dodolke isle samo Ciganke?) N: Ciganke bile kod nas, nisu Srpke 
opste isle. Samo Ciganke. M: Vode Cigancici i to pevaju. (Ali za dodole je da pada kisa?) 
N: A to jedincici, kad se pljuska voda. To mori na Trojicu, kad isla deca, znas ono. M: 
Aha, bacali smo vodu. N: Pa pljuskamo vodu, kako pa znam, pljuskamo vodu da pada kisa. 



Marij a Ilic : „Izgubljeno u prevodu" 1 3 3 

romske kulturu u srpsku, Golemovic (2002:164) postavlja vazna pitanja: 
da li preuzeti obicaji predstavljaju razvoj ili degradaciju tradicijske prakse 
i da li se i dalje mogu ubrajati u srpsku tradiciju. Iz perspektive tresnje- 
vickih Srba to jeste degradacija obicaja, ali se preuzeta tradicija sa Romi- 
ma akterima i dalje dozivljava kao sastavni deo srpske kulture. 

Vazno zanimanje Roma u Srbiji svakako je muzika, cime se Romi, 
pored ostalog, ukljucuju u srpsku kulturu (Golemovic 2002:164, Milora- 
dovic 2005 posebno o Romima muzicarima u selu Tresnjevica). U iskazu 
o krstonosama vidi se da se Romi integrisu u obred i preko bandi — mu- 
zickih grupa: 

[21] N: To mori na Trojicu, kad isla deca, znas ono. M: Aha, bacali smo vo- 
du. N: Pa pljuskamo vodu, kako pa znam, pljuskamo vodu da pada kisa. 
M: Sad uzeli bande, sviru gi bande. Ne mole Boga. N: E tako, to je bilo. 
Za Trojicu isli. M: A pre smo isli s krstonose mi deca i pevamo: 
„Krstenose Boga moli, amin, amin / Od dva klasa sinik zito / od dve gi- 
dze cabar vino. / Gospode pomiluj". A sad bande turili. Men bas krivo 
sto turili bande, sto ne kazu, da mole Boga. (A sta su bande?) M: Sviraci. 
N: Pa Cigani, sviraci. M: Ja sam spremila, reko Zika ce dode dovde, ja 
sam spremila i pare turim na ikonu. Al on nije teo, sam tarn bili, ja sta da 
radim. N: Nista. Nema, sve odumire. El' vidis. M: Odumire, odumire. 

5. „PrevocIenje" romske kulture 

5.1. Romski Durdevdan 

Proslavu Durdevdana kod Roma Banjasa videnu iz romske perspek- 
tive predstavila je Sikimic (2002). Istrazivanjem romskog Durdevdana u 
selima u okolini Jagodine bavila se Persida Tomic (TomhIi 1950), ali nije 
jasno da li je pozicija iz koje su obicaji percipirani i prezentovani — srp- 
ska, romska ili, sto je najverovatnije — i jedna i druga. 

Tresnjevicki Srbi su dobro informisani o romskom Durdevdanu, a 
neki su ocigledno pozivani na proslavu (up. [23]). Da bi oznacili razliku 
izmedu srpskog i romskog Durdevdana Srbi koriste distinktivne termine 
litija (romski Durdevdan) i slava (srpski Durdevdan) — up. [30] ili pak 
romski Durdevdan identifikuju sa srpskom slavom — up. [23]. Oba izraza 
litija i slava jesu srpski prevodi postojecih romskih termina: Romi i na ru- 
munskom dijalektu, i u srpskom idiomu koriste druge termine: 22 



M: Sad uzeli bande, sviru gi bande. Ne mole Boga. N: E tako, to je bilo. Za Trojicu isli. M: 
A pre smo isli s krstonose mi deca i pevamo". 

22 Vlaski Romi u srpskom govornom idiomu za Durdevdan koriste termin svetac 
(Sikimic 2002:189); TomhIi 1950: 244 navodi da Romi iz Tresnjevice za Durdevdan kori- 
ste termin zilje marj sto znaci 'veliki dani'. 



134 Babaluh ha Eajikahv 

[22] (U cemu se razlikuju obicaji ciganski za Durdevdan od srpskih?) Z: Pa 
njima je to litija. R: A nama slava. Z: Durdevdan je njima litija, a mi 
kao sla'imo, ne svi. Obicno taj Durdevdan slave Bugari, a nama je po- 
reklo Bugari, jer mi smo iz Bugarske doseljeni. A Ciganima to je litija. 
Oni imaju slave kao obicno svi slave sto slave: s'ti Arandeo, s'ti Niko- 
lu, sve druge te slave, sveti Jovan, tako. 

[23] (Kako su nekad slavili Cigani Spasovdan?) T: Spasovdan i ta' Durdev- 
dan, imali jednu, ovako, jedna prostorija, desetinu, petnes ari i oni tu 
zakolju jagnje, jaganjci kupuvali, i kolko clana u kucu ima on toliko 
jagnjeta i pece. E to je bilo nekad, drukse. (Da li su nosili u planinu ono 
sto ostane od jagnjeta?) T: Oni su, ovaj, ovako ispecu i pose imali svoji 
gosti kod svoje kuce, pozovu i dodu, prirede to. Nisu gor nosili u brdo 
nista, to dobro poznavam, bio sam, kazem, kao lovac godinama, gor ni- 
su nosili. Al kod njih kad otides oni ti isecu, razumes ti, pun plek onu 
jagnjetinu da jedes ako ces. Ja sam imo jednoga, dobar bio ovako, i 
zva' se, i on se zvao Toza Ilic. I onda obicno Durdevdan i Spasovdan 
zove, da dodes kod mene, nikako drukse. A dolazio je, a na Duhovi on 
dolazi kod mene. Tako jedna pozajmica. I tako to. (A sta su radili za 
Durdevdan?) T: Na Durdevdan? Kazem, zakolju, ispecu i ondak pozo- 
vu s koga se zovu i otides kod njega, tu se isece pecenje. Rucas, pije- 
mo. A za Duhovi ja pozovem da dodu kod mene, to bila jedna pozajmi- 
ca. I tako to. (Da li su se Cigani kupali za Durdevdan na Moravi?) T: 
Na Morave se kupalo, ali to nekad bio, ovaj, kad je Morava bila cista 
voda i ono. Kazem, tu imao jedan alas. Ja ne znam to nisam nesto zapa- 
zio da su isli, Cigani nisu isli na Durdevdan, oni su slavili kod kuce, le- 
po, nemam ja da kazem. Jos tad bio neki obicaj kolko clana u kucu ima 
on tolko jagnjeta kupe, bile je'tino, bilo to dzabaluk. I on sad ima cetiri 
clana, on mora za svakoga po jagnje, taki obicaj bio. Sta nije bilo, 
'ebem mu mater. 

[24] (A za Durdevdan je drugacije?) N: Pa sta drukse. Oni nisu pre ni kitili 
kapije, no sad od nas videli. Nisu kitili, samo se obucu lepo i obrcu ja- 
ganjci napolje, sve pobiju kolje i loze po dva-tri jagnjeta. Oni se jaganj- 
ci pre klali, a sad skupo pa kolju i praci. (A da li bacaju nesto?) N: Ne, 
ne, to idu oni, sad to kade ne znam j a, nose glavu na vilsko mesto, de su 
vilske metle i to idu zakacinju. To ide narod, pa uzme, pa je, nece da 
ostavi. Oni to idu oci Durdevdan ili na Durdevdan. Uvecer u Durdev- 
dan, kad oni rucu, oni ostave glavu i sta ostave i idu, zakace to i ture 
vilske, na vilske metle, i zakacu na drvo. Stra gi od te vilske. 

[25] M: A oni mnogo to vrackaju. Mnogo oni znau to da vrackaju. (Da li Ci- 
gani vrackaju vise nego Srbi?) M: Vise, vise oni znadu, baju. Kad bude 
na Spasovdan, na Durdevdan, to pecenje ostane, oni nose, bace niz Mo- 
ravu, to, kaze, bace vile, to otidu vile, jok, mi pojemo meso. 



Marij a Ilic : „Izgubljeno u prevodu" 1 3 5 

Tresnjevickim Srbima poznate su osnovne distinktivne crte romskog 
Durdevdana: kolju se jaganjci (van kuce), broj jaganjaca odgovara broju 
muskih clanova u kuci, deo jagnjeta se ostavlja za vile. 23 Kod poslednje 
distinktivne crte opada pouzdanost srpskih informatora: nije jasno koji 
deo jagnjeta se ostavlja (glava /pecenje) i gde se ostavlja (ne ostavljaju / 
drvo gde je vilsko mesto / Morava). Ove varijante se prema dosadasnjim 
istrazivanjima romskog Durdevdana ne iskljucuju, tako da mogu biti po- 
sledica srpskog parcijalnog uvida u romsku proslavu. 24 

Obredno ponasanje Roma Banjasa na Durdevdan, ukljucuje i posto- 
vanje odredenih tabua — vazan tabu odnosi se na poklone „za vile" koji se 
ne smeju dirati. 25 Ocigledno je da Srbi ne postuju taj tabu romske kulture 
— Srbi bez straha jedu meso namenjeno vilama — up. [24], [25]. 

Srpski diskurs o ovom obicaju je informativan. Obicaj je mogao uci 
u srpsko recepcijsko polje iz vise razloga: romski Durdevdan je veoma 
razlicit od srpskog i stoga zanimljiv za Srbe 26 ili zbog cinjenice da prosla- 
va romskog Durdevdana ima karakter javne svetkovine, tako da je za Srbe 
bilo moguce da je posmatraju, i da kao gosti ucestvuju. 

5.2. Bajanje od vilske namere 

Magijska praksa i ritualni trans kod Roma Banjasa razlicito je tuma- 
cen, sto je zavisilo od perspektive iz koje su Romi posmatrani. Persida To- 
mic (1950), iako ima informatore Rome, ocigledno preuzima srpsku per- 
spektivu u tumacenju ritualnog transa kod Roma. Sa druge strane, u rado- 
vima Otilije Hedesan (2003) romski ritualni trans je sagledan iz rumunske 
perspektive, tako da se njeni nalazi razlikuju od nalaza srpskih etnologa. 



23 Sikimic (2002:191), na osnovu romskog diskursa o proslavi Durdevdana i istrazi- 
vanja Perside Tomic izdvaja i distinktivne crte obicaj a. 

24 U literaturi se kao predmet namenjivanja pominju kosti jagnjadi (Sikimic 
2002:188), odnosno pecenje (ToMHh 1950:191), dok srpski informatori pominju i „glavu"; 
kao mesta bacanja pominju se cista voda (Sikimic 2002:188), odnosno „vilinsko drvo" 
(ToMHh 1950:191) — tresnjevicki Srbi pominju i jedno i drugo. 

25 Up. romsko verovanje koja se vezuje za taj tabu: „HeKH noKJiOHH, KajKy, ocTaHy 
Ha flpBeTy, n Bepyjy p,a he ce pyica ocyuiHTH OHOMe, ko ca BHJiHHcicor ^pBeTa y3Me 
noKJiOH" (TomhIi 1950:244); „Bhjihhcko apbo je yonuiTe cbcto, Ta6yncaHO flpBO. Ko rofl 
6h ra noceKao hjih caisio je^Hy rpaHy OTceKao, TeuiKO 6n HacTpaflao" (ToMiih 1950:249). 

26 Iskazi tresnjevickih Srba o proslavi Durdevdana pokazuju distinktivne crte oso- 
bene za srpsku tradicijsku kulturu, up.: „(A sta se radili nekad za Durdevdan?) T: Durdev- 
dan, pa obicno, ovaj, isli smo izjutra rano na uranak, durdevski uranak. Idemo tamo gore, 
pa ondak secern pruce od lesku, leskovu sumu, prutovi, pa zakrstim, pa zadem redom, de 
god imam parcelu, ja ispodvijam. Dodem kod kuci, metnem na kapiju i odem na streu, po- 
bodemo uoci Durdevdan, durdevski uranak, i tako je bilo". 



136 Babaluh ha B AJTKAHY 

Na pocetku treba razmotriti termine za ovu magijsku praksu. Prema 
Hedesan 2003:87 Romi koriste termin de treaba lor (sto u bukvalnom pre- 
vodu na srpski znaci „od njihove stvari"). Srbi za romsku magijsku praksu 
koriste termine od vile (up. [27]), od vilske namere, 27 a za sopstvenu ma- 
gijsku praksu termin od uroci. U percepciji Srba (a najverovatnije i Roma) 
to su odvojene i razlicite magijske prakse, ciji se domeni ne preklapaju. Is- 
kaz [26] koji potice od srpske bajalice od uroci ukazuje da je magijskoj 
praksi u Tresnjevici postojala podela na romski i srpski „domen" — Romi 
baju od vile a Srbi od uroci: i cuvena romska bajalica Pauna ne upusta se u 
bajanje od uroci, vec dovodi svoje unucice kod srpske bajalice — up. [27]. 

Hedesan 2003 pretpostavlja da je romska magijska praksa varijanta 
samanizma, i stoga razgovor sa romskim informatorima pocinje pitanjem: 
„Da li znate osobu koja pada i prica sa mrtvima?" (Hedesan 2003:88). 
Centralna figura magijske prakse u Tresnjevici je Tomanija Markovic, 
zvana Pauna, o cijoj magijskoj praksi svi romski informatori znaju pone- 
sto, tako da Hedesan 2003 na osnovu razlicitih romskih iskaza o Pauni 
uspela da je (re)konstruise. 28 

Nijedan od nasih sagovornika Srba nije imao neposredno iskustvo 
posmatranja ili ucestvovanja u ritualima transa, ili nam nije to preneo. Ne- 
informisanost je posledica ili nezainteresovanosti Srba (Jok, brate, nije mi 
trebalo da me leci) ili zatvorenosti romske kulture u ovom domenu za 
spoljne posmatrace (Ja sam nju pituvala, nije tela mi haze). Odgovori na 
pitanja o Pauni vrlo su neodredeni (Leci od nesto) ili vrlo oskudni (Pa ona 
baje od vile ... Vile se baju nocu) ili se nalaze konkretni srpski ekvivalenti 
(Na sugreb kuceci, to je): 

[26] (Da li ste culi za Paunu? Ja sam cula da ona baje!) A: A, Pauna Cigan- 
ka. Znam, znam. (Od cega leci?) A: Pa, ne znam. Leci od nesto. (Da li 
ste isli nekad kod nje?) A: Jok brate, nije mi trebalo da me leci. Ona 
isla vamo kod mo'u jenu rodaku, njojno imanje radi njen sin tamo. 
Imaju imanje oni, ta Ciganka, ta Pauna. Gospoda sve. Pa, kaze, zna da 
leci od kuj uroci, od uroceno. (A od vile?) A: Pa moze i da je to. Ne 
znam da te lazem. (A da li ste videli kako pada?) Jok, ne znam. (Da li 
ste culi da igraju oko zapisa?) A: Ta Pauna, ne znam za nju to. (Znate li 
za neku drugu vracaricu?) A: Koje baje od oci, na decu, pa baje deca- 
ma. Noz i bosiljak i dete drzi u krila ona, baje, baje, baje od uroci ... 
(Da li ste videli Cigane kako padaju u trans?) A: Nisam, cerko, to ja bas 
ukopcala. 



27 Ovaj termin je zapisan, ali ne postoji odgovarajauci audio-snimak. 

28 Geografsko prostiranje rituala padanja u trans kod Roma Banjasa belezi Sikimic 



2003:122. 



Marij a Ilic : „Izgubljeno u prevodu" 1 3 7 

[27] N: A ima metle vilske, sine. To se i bajalo pre, vilske. To zna jedna Ci- 
ganka, ne z'm da 1' oce sad, kako se zvase ono, sto sam bajala njojni 
unucici? Kuku mene, to stara baba. Boze, kako da ne znam. Pa sad sam 
isla, sam bajala. (Zasto ona nije bajala unucima?) N: Pa ona baje od vi- 
le. Sto ja znam, ne zna ona. Vile se baju nocu. To sto ti ja kazem sto 
oni salju vile 'de svetlo ima. 'Nas. (To nije lepo?) N: Pa nije lepo. (Da 
li ste videli vile?) N: Pa 'de sine znam. Ja nisam nikad. (A ima vilskih 
metli?) N: A ima vilske metle. To se ne kida, ne sece, nista. (Kako to 
izgleda?) N: Ono dode sitno, sitno, one vilske. Ja bi smela da ti to otki- 
nem da uzem, men to nije stra'. Ja uzmem kamen i ostavim kamen i on- 
da otkinem. (Da li vile napadaju Cigane ili i Srbe?) N: Pa mozda valda 
i Srbi. (Kako to izgleda?) N: Pa mnogo to dete kuka nocu. Kaze: 'Ku- 
ka, kuka'. A ona ga vodi svud redom pa mora i vilske da mu prebaje. 
Nije mu do to, no mu vilske treba to da se prebaje. (Da nije to baba Pa- 
una?) N: Pauna, Pauna, e! Dobro mi se seti. Pa sad sam bila skoro, pre 
tri nedelje. Pauna! Ne 'm da 1' bi ti pokazala to. Ja sam nju pituvala, ni- 
je tela mi kaze. Nije tela. A kaze mi njojna sna: 'Opasna, kaze, ona. Ne 
moz da ju potrevis, kaze. Nekad oce da kaze, nekad nece'. Pauna, Pau- 
na. (A ja sam cula da Pauna ume i da legne?) N: Aha. Pa to ti od vile, to 
ti od vile. (A da li ste videli nekad to?) N: Nisam, to mi njojna sna pri- 
ca, da ona tako radi kad baje, kaze. 

[28] (A sta je to bajanje od vile?) Z: [To je kad nagazi] na sugreb kuceci, to 
je.29 

Sta u stvari znaci srpski termin baje od vilel Ocigledno se odnosi na 
romsku magijsku praksu, ali njegovo znacenje nema mnogo veze sa torn 
praksom. I srpski etnolog, Persida Tomic, koja je ovu praksu povezala sa 
srpskim kultom vila, navodi: „H Bpanape Jiene cpncKH ^cHBaib o^ bhjihh- 
ckhx 6ojiecTH, ajiH HeMa hh noMeHa o cbhpuh, HrpH h na^aity y 3aH0c" 
(TomhR 1950:261). Bajanje od vila moglo je postojati kod Srba ranije, pa 
je napustano, uporedo sa gubljenjem kulta vila, na sta upucuje izjava jedne 
srpske bajalice (To se i bajalo pre, vilske — up. [27]). 

Znaci li onda da su Srbi ovu romsku praksu „preveli" na svoj kul- 
turni kod, referisuci na one elemente romskog rituala za koje su mogli 
naci ekvivalent ili priblizni ekvivalent u svom kodu?. Potrebu za prevo- 
denjem druge kulture u svoj kod, dobro ilustruje iskaz [28]. Srbi su isko- 
ristili jezicke oznacitelje koji vec postoje u njihovom obredno-jezickom 
inventaru. Prevod ritualnog transa na bajanje omogucen je „integralnom 
semom": 30 svrha prakse je lecenje ili isterivanje neciste sile iz bolesnog 



29 Snimak ovog dela razgovora je, na zalost, ostecen, ali je u terenskoj svesci ostao 
zapisan originalni iskaz informatora. 

30 Termin „integralna sema" preuzet je iz leksikologije. Primena termina iz leksiko- 
logije pogodna je u ovom slucaju jer se govori o „prevodenju" jednog kulturnog koda na 



138 Eah>auih ha Eajikahy 

coveka. 31 Uzrok bolesti kao i nacin na koji se to lecenje (isterivanje) vrsi 
su razliciti, i to je ono sto je „izgubljeno u prevodu". Vezivanje romskog 
ritualnog transa za srpski kult vila predstavlja „prevod" na srpski kultur- 
ni kod, koji se samo donekle poklapa sa romskim kultom Soimana. 32 

5.3. Romske „vile" 

Prema rumunskom antropologu Otiliji Hedesan (Hedesan 2003:85-87) 
bica sa kojima padalice u transu komuniciraju Romi oznacavaju terminom 
Soimane. Padalica ih invocira eufemisticno sa: „0, sestre, sestrice..." Za 
romske informatore Soimane su tri zene koje mogu nauditi ljudima ako ih 
oni nekim neopreznim cinom uvrede (Hedesan 2003:86). Otilija Hedesan 
termin Soimane odreduje kao „zli duhovi" (Hedesan 2003: 85). 33 Prema 
Hedesan romski trans u Tresnjevici je specifican, i u odnosu na poznate 
samanske tehnike ima otklon ka „narativnom prostoru mita" (Hedesan 
2003:89). 

Persida Tomic romske Soimane naziva vilama, i mada navodi niz 
romskih verovanja o njima, posmatra ih iskljucivo u kodu srpske kulture, 
te zato nije moguce odvojiti autenticno romsko verovanje od srpske inter- 
pretacije. 34 Nalazi Perside Tomic se stoga logicno poklapaju sa nalazima 
iz diskursa tresnjevickih Srba. Medutim, u ovom radu pokusacemo da us- 
postavimo potrebnu distancu prema iskazima Srba, te ce se oni tretirati 
kao „ono sto Srbi misle da Romi veruju/rade". 

Da bi oznacili bica sa kojima komunicira romska padalica, Srbi kori- 
ste termin vile i vile-sejmane. 35 Glavni atributi romskog kulta su, prema 
Srbima, trava vilske metle ili vilina kosa i kultno drvo. Za tu travu Srbi ve- 



drugi, tako da se obred moze posmatrati kao semna struktura, a integralna sema bi bio onaj 
zajednicki element znacenja; o tipovima sema up. PHcrah/flyroifcHn 1999. 

31 O bajanju kod juznih Slovena, up. PafleHKOBHh 1996; o lecenju u samanizmu, up. 
Hadesan 2003. 

32 Ova pretpostavka je direktno suprotstavljena zakljucku koji je izvela Persida Tomic 
o sustinskom podudaranju romskih i srpskih predstava i verovanja o vilama (TomhIi 
1950:261). 

33 Up.: „Praksa zena padalica, od kojih je 'samo Pauna' kako lokalno stanovnistvo 
kaze, jos ziva, moze se formulisati kao 'skup ekstatickih tehnika cija svrha je komunikacija 
sa paralelnim, ali nevidljivim svetom duhova kako bi se obezbedila njihova pomoc za ljud- 
ske aktivnosti" (prevod sa engleskog — M. I.) (Hedesan 2003:89). 

34 Mozda bi bilo celishodno uporediti navode Perside Tomic sa slovenskim verova- 
njima o vilama i sve sto ne pripada slovenskom kultu vila pripisati Romima. 

35 Rumunsko Soimane Srbi cuju kao sejmane sto je uslovljeno dijalekatskim osobe- 
nostima govora Roma Banjasa u Tresnjevici, ciji govor ima tendenciju prelaska S u S, sto 
njihovom govoru iz perspektive obrazovanog Rumuna daje deciji ton (Sikimic 2003:119); 
termin sejmane nije snimljen na audio-traku nego je zabelezen. 



Marij a Hie : „Izgubljeno u prevodu" 1 3 9 

zuju romski tabu — trava se ne sme seci ni kidati — medutim, prema eks- 
plicitnim srpskim navodima, taj tabu za njih nije aktuelan, oni kidaju travu 
bez straha — up. [27], [28]: 

[29] (Je 1' ima vilinih metlica?) M: Ima. Imam bas sinu kod grobnicu ja. To 
raste mnogo visoko, ali sve sitae grancice ima. (Kako se zove?) M: Vi- 
lina kosa to se zove. (I sta se radi s tim?) M: Ne sme da sece. A men 
bas uzbasala kod grobnicu, ja ga posecem sa srp i bacim. Trava neka. 

[30] (Da li ste videli vile?) A: Jok. Niko to ne prica nis da je vido. 

Persida Tomic navodi bilje koje je vezano za kult romskih „vila", ali 
medu tim fitonimima nema viline kose. 36 I opet dolazimo do vrlo slozenog 
pitanja multikulturnih preklapanja i interkulturnih veza. Kako razumeti 
pominjanje fitonima vilina kosa! Srbi je vezuju za Rome, ne postoji rom- 
ska potvrda te tvrdnje, srpski etnolog pominje druge biljke koje se vezuju 
za taj kult. 37 

Da li Soimane iz opisa tresnjevickih Roma odgovaraju slovenskim 
predstavama o vilama? Na osnovu romskog diskursa i korpusa slovenskih 
verovanja — odgovor je: odgovaraju samo delimicno. 38 1 Soimane se, kao i 
vile, zamisljaju kao zenska bica, vole da se okupljaju oko vode i drveca, i 
osvetoljubive su kada ih covek uvredi. Medutim, u slovenskim verovanji- 
ma vile se ne pojavljuju kao tri zene, sto je vazna distinktivna crta rom- 
skog kulta. Iako u sinhronim iskazima Srbi u Tresnjevici vile prvenstveno 
vezuju za Rome, mogu se uociti tragovi izgubljenog kulta u srpskim obi- 
cajima, izrekama i jeziku: termin vila, fitonim vilina kosa, kidanje trave 
vilina kosa se obavlja na poseban nacin {Ja uzmem kamen i ostavim kamen 
i onda otkinem — [27]), izreka koja se opet vezuje za kosu: Da mu kosa 
raste kao vila, da bidne dugacka i zdrava. 39 Jedna informatorka se jos se- 
cala osnovnih karakteristika koje se vezuju za vile: Sve u belo ... one se 



36 Up.: „y uiyMH Ha Jyxopy, ica>Ky, HMa 6mba ofl, cBaice 6onecTH. Brnie mjy BHjiap- 
KaMa h BHJiapHMa to 6nji>e aa H.HMe Jiene. TnaBHe cy Bpcre Tora 6mb&: 6ocHJtaK, 'icapaBH- 
Jte', 3MHJHHa TpaBa (Ha BjiauiKOM 'najnafla'), MotiHa TpaBa ('npeTBapa ce y bhho'), 
'oribHuieibe' (nnje ce y BHHy)" (TomhR 1950:245). 

37 Sa slicnim problemom suocila se i Biljana Sikimic kada je pokusala da otkrije na 
sta se sve referira kada se koristi fitonim mumd pdduri u romskom diskursu. Sikimic za- 
kljucuje: „Biljka mumd pdduri ima razlicite botanicke sadrzaje jer je ocigledno botanicki 
sadrzaj manje vazan od magijskog imena biljke" (Sikimic 2003a:80). 

38 O slovenskim verovanjima o vilama up. Tojictoj 2001:80-82. 

39 Up. iskaz srpske informatorke o prvom sisanju deteta: „R: Prvo dete kad sisas da 
turis na jabuku, rodno drvo, da mu kosa raste kao vila, da bidne dugacka i zdrava. I pop 
ako ga nacne malo, ako ga za do cetres dana, bolje tri meseca kao god ga ne krstis za godi- 
nu, kum ga nacne, a ti posle ga osisas. U crkvu, osisa ga malo kum i 'nu mu kosicu cuvas 
s'e, i ono sto ti osisas, i turis rodno drvo, u jabuku, krusku, 'de treba". 



140 Babaluh ha B AJTKAHY 

skupljaju de je izvor. 40 Ovi tragovi ukazuju da je vazan atribut srpskog 
kulta bila vilina kosa. 41 Logicno je pretpostaviti da su fitonim vilina kosa i 
odgovarajuca biljka prvobitno bili vezani za srpski kult, a da su se naknad- 
no vezali za romski. 42 

Polje recepcije srpskih informatora i cinjenice vazne za srpsku lokalnu 
kulturu ukazuju na moguce srpsko-romske uticaje i veze. Srbi su verovatno 
svojim verovanjima o vilama uticali na vec postojeci romski kult Soimana. 
Kult vila ocigledno je arhaizam u srpskoj kulturi Tresnjevice — up. [29]. I u 
ovom slucaju Srbi su „preveli" romski na sopstveni, vec postojeci termin, ko- 
ji oznacava bice cije karakterisitke bar donekle odgovaraju romskom kultu. 
Romolozi mogu ukazati na to sta je sve „izgubljeno u prevodu". 

6. Jezik i interkulturne veze 

Iz ugla „komsijskog" (srpskog) diskursa kultura Roma iz Tresnjevice 
pokazuje se kao slozen fenomen koji je podjednako pogresno tumaciti u 
srpskom ili rumunskom „kljucu", mada su uticaji i jedne i druge kontaktne 
kulture ocigledni. U srpsko recepcijsko polje ulaze oni oblici romskog zivo- 
ta koji su po prirodi izlozeni pogledu javnosti: poljski radovi i kolektivne 
proslave (Durdevdan, Spasovdan). Vec porodicni romski praznici i obredi 
(rodenje, svadba, sahrana) ne ulaze u recepcijsko polje, up. [31]: 

[31] (Da li su Cigani slavili Bozic?) T: Pa obicaj njin kod Bozic, tesko su 
slavili. Oni kad bude Bozic (smeh) uzu torbe i uvate po selo i idu. (Do- 
daje cerka iz pozadine: „A sad slave"). T: Oni na Bozic, onda bogami 
slabo su isli po selo a ove druge praznice idu, ali na dan Bozic oni sva- 
ki kod svoje kuce. 

Jezicka relacija MI : ONI u srpskom diskursu aktivira se upravo u 
segmentima razgovora koji se odnose na distinktivne crte romske kulture: 
npr. kupovina mlade na svadbi, proslava Durdevdana, bajanje od vila. Od- 
sustvo izrazite opozicione relacije MI : ONI moze se objasniti i monokon- 
fesionalnoscu Srba i Roma. Prema nalazima BenoBe 2002:74 u odnosu 
Slovena prema Romima znacajnu ulogu ima konfesionalni moment: krste- 
ni Romi-hriscani prihvataju se kao deo „svoje" zajednice. 

Drugi tip interkulturnih veza Roma i Srba postoji u obicaj ima koje 
„dele": bilo da su ih Romi preuzeli i adaptirali {dodolice, lazarke, Bela ne- 
delja), bilo da su se Romi integrisali (kao muzicari na veseljima). U opisi- 



40 Snimak ovog dela razgovora je ostecen, ali je potvrda pouzdana jer je zablezena 
u svesku. 

41 O kosi kao atributu vila up. Tojictoj 2001:80. 

42 Vezu biljke vilska kosa sa romskim kultom treba da potvrde ili opovrgnu romski 
informatori. 



Marij a Ilic : „Izgubljeno u prevodu" 141 

vanju ovih obicaja Srbi ce koristiti obredne termine lazarke, dodolice, 
bande, a ne etnonime — pokazujuci time da su Romi u ovom slucaju inte- 
grisani u njihovu kulturu. 

Treci tip interkulturne komunikacije je „prevodenje" romske kulture 
na sopstveni jezicki i kulturni kod, tako sto se nalaze najpriblizniji seman- 
ticki ekvivalenti. 

7. U kontekstu „teorije prevodenja" 

Svaki prevod na usmeni ili pismeni sadrzaj jeste „reprezentacija tude 
kulture", tj. prenos znacenja u drugi sistem kulturnog kodiranja (Bac- 
hmann-Medick 1997). U kontekstu teorije prevodenja najinteresantniji je 
treci tip interkulturne srpsko-romske komunikacije, tj. srpski prevod rom- 
ske kulture (romski prevod kontaktnih kultura, pak, moze biti zadatak za 
romologe). 

Opisani tip interkulturnog prevoda uklapa se u teorije koje isticu nje- 
govu pragmaticnu 43 i funkcionalnu dimenziju. 44 Svrha prevoda nije razu- 
mevanje celine, nego pragmaticke i funkcionalne vrednosti onoga sto se 
prevodi, pri cemu se, pre svega, ima u vidu adresat i njegov kulturni kod 
(tj. srpska zajednica i njena kultura). 

Za Klausa Rota interkulturni susret ukljucuje svesno ili nesvesno 
prevodenje bilo na jezik jednog od partnera, bilo na neki drugi jezik. Na- 
slanjajuci se na Venutija, Rot pravi razliku izmedu dva metoda prevoda na 
„drugo": „metod odomacivanja", koji je „etnocentricna redukcija stranog 
teksta na ciljni jezik i njegove kulturne vrednosti" i „metod koji cuva 
tude" tj. registruje lingvisticke i kulturne razlike stranog teksta (Venuti 
1993; citirano prema Pot 2002:122). 

Prevodeci romsku kulturnu realiju, Srbi uocavaju njenu osnovnu se- 
manticku strukturu i nalaze znacenjski pandan u svom kodu sa najvise po- 
dudarnih semantickih komponenti. Npr. Soimane i vile imaju zajednicke 
seme: zenska, natprirodna bica, lepe spoljasnjosti, koja zive u prirodi (oko 
drveta i voda), koja coveku mogu nauditi. To je etnocentricni „metod 
odomacivanja" koji eliminise kulturne razlike i redukuje romski kulturni 



43 Pragmaticka dimenzija prevoda zasniva se na razumevanju jezika kao dela ljud- 
skog ponasanja o kome prevodilac zakljucuje prema situacijama u kojima se koristi tekst i 
pri prevodenju zeli predstaviti moguce reakcije primaoca (up. „teorija ekvivalencije"; Wit- 
genstein, Searle u: Metzler 1998:546). 

44 To je model prevodenja kao interkulturne komunikacije. Polazna tacka teorije 
jeste da su jezik i kultura meduzavisni. Tekstovi se proizvode sa jednim odredenim ciljem i 
za odredenu publiku, stoga je prevodenje poseban nacin interaktivnog ponasanja (up. Re- 
iss, Vermer u: Metzler 1998:547). 



1 42 Babaluh ha Eajikahy 

tekst na svoj: tako Soimane postaju vile ili vile sejmane, romski trans — 
bajanje od vile, zilje marj — slava, itd. 

U ovoj interkulturnoj komunikaciji vazna je pragmaticna dimenzija 
prevoda, tj. osnovno razumevanje romske kulture uz pomoc maticnog ko- 
da radi ostvarivanja osnovnih funkcija zajednickog zivota. Sve ono sto je 
„izgubljeno u prevodu" ukazuje na realnu distancu izmedu srpske i rom- 
ske kulture kao i na njihove posebnosti. 

Literatura 

Bachmann-Medick 1997 — Ubersetzung als Representation fremder Kulturen, Bac- 
hmann-Medick, D. (Hg.), Berlin, Munchen. 

EejiOBa 2002 — O. B. EenoBa: ,„HpyrHe" h „*iy)K,ziHe": npcacTaBjieHHa 06 STHHiecKHx 
coce,HJrx b cjiaBflHCKoii HapoflHoii KyjibType, TIpu3HaK06oe npocmpcmcmeo 
Ky/ibmypbi, MocKBa, 71-85. 

Golemovic 2002 — D. O. Golemovic: Romi kao vazan faktor zivota srpske obredne za- 
jednice, Kultura, Beograd, 158-165. 

T)opl)eBHn 1984 [1 903] — T. T)opt}eBHh: 06nHaJH y IJ,HraHa, Haw napodnu oKueoiu III, 
Eeorpaa [penpHnr]. 

Durovic 2002 — B. Durovic: Socijalna i etnicka distanca prema Romima u Srbiji, Kul- 
tura 103-104, Beograd, 77-96. 

Hedesan 2003 — O. Hedesan: Myth and shamanizm (case analysis: Pauna von Treznje- 
vica), Roma religious culture, editiedby Dragoljub B. Dordevic, Nis, 84-90. 

3jiaTaHOBHh 2004 — C. 3jiaTaHOBHh: „IIIonoBH" y Kocobckom IIoMopaBiby, CKpueene 
Mawune na Ea/iKany, Eeorpa^, 83-93. 

Metzler 1998 — Metzler Lexikon Literatur- und Kulturtheorie: „Ubersetzungs- 
theorien", Verlag J. B. Metzler, Stuttgart — Weimar, 544-548. 

MnjaTOBHh 1948 — C. MnjaTOBHri: EejiHiia, CpucKu evunozpacpcKu 36opnuK 56, Eeo- 
rpa,a, 1-216. 

MHjiopaaoBHn 2005 — C. MnjiopajjoBMh: Ciama 3a eTHOJiHHrBHCTHHica HCTpaxcHBaiia 
no^jyxopcKHx cena (TpemifceBHiia), (u ovom zborniku). 

Petrovic 2003 — T. Petrovic: Traditional Culture and Identity of Romas in Two Con- 
texts: Religious Practices of the Romas in Srednja Vas (Slovenia) and Suvaja 
(Serbia), Roma religious culture, editiedby Dragoljub B. Dordevic, Nis, 68-75. 

IIjiOTHHKOBa2001 —A. A. HnoTHHKOBa: JIa3apHue, CnoeeucKa Muwonozuja, Eeorpaa, 
328-329. 

Pa^eHKOBHh 1996 — JL. PafleHKOBnh: Hapodna 6ajawa KodjyoKnux Cnoeena, Eeorpa^. 

PHCTHh/fl.yroH.Hh 1999 — C. PncTuh, M. Paauh-/],yroH.Hh: Pen, CMucao ca3Han>e, 
EeorpaA. 

Pot 2002 — K. Pot: Pa3JiHKe Me>Kfly KyjnypHTe, Oo/iK/iop, mpaduuuu, xynmypa, 
Ch6opnuK e uecm na Cmecpana Cmouneea, Cocjiua, 113-126. 

Sikimic 2002 — B. Sikimic: Durdevdan kod vlaskih Roma u selu Podvrska, Kultura 
103-104, Beograd, 184-193. 

Sikimic 2003 — B. Sikimic: Banjasi u Srbiji iz balkanske lingvisticke perspektive, 
AvimyanHu npo6/ieMu na da/iKancKomo e3UK03Hanue, AcneKTH Ha H3CJie,a;BaHe- 
to Ha o6uio6ajiKaHCKaTa jieKCHica, JXokr&rw ot MeacyHapo^Ha HaynHa 
KOH<|)epeHUHa CoiJhw, 30.09. - 1.10.2002, Sofija, 114-129. 



Marija Ilic: „Izgubljeno u prevodu" 1 43 

Sikimic 2003a — B. Sikimic: Banyash Culture in North Serbia: Baer, Roma religious 

culture, editied by Dragoljub B. Dordevic, Nis, 76-83. 
ChkhmhIi 2004 — B. ChkhmhIi: AKTyejiHa TepeHCKa HCTpaacuBaita /iHJacnope: Cp6u y 

Marjapcicoj, TeMe 1, Hum, 847-858. 
Sikimic 2004a — B. Sikimic: Etnolingvisticka istrazivanja skrivenih manjina — 

mogucnosti i ogranicenja: Cerkezi na Kosovu, Cxpueeue Mamune na Ea/iKany, 

Eeorpajj, 259-281. 
Sikimic 2005 — B. Sikimic: Metaforapraznogprostora: Cerkezi na Kosovu, Slavia me- 

ridionalis 5, Warszawa, 165-180. 
Stjuart 2002 — M. Stjuart: Sramota tela, Kultura 103-104, Beograd, /prevod sa engle- 

skog: The time of Gypsies, Boulder: Westview, 1997/, 122-157. 
Tojictoj 2001 — CM. Tojictoj: Bnna, CnoeeucKa Muiuo/ioeuja, Eeorpafl, 80-82. 
TomhIi 1950 — II. TomhIk 'BnjiapKe' h 'Bujiapu' ko,o, BjianiKux IinraHa y TeMHuhy h 

BenHUH, 36opnuK padoea, ETHorpa<bcKH HHCTHTyT 1, Eeorpajj, 237-262. 
Venuti 1993 — L. Venuti: Translation as Cultural Politics: Regimes of Domestication 

in English, Textual Practice 7/2, 208-223. 



Marija Ilic 

„Pierdut in traducere": 
Romii in discursul sarbilor din Tresnjevica 

Dupa ce s-au stabilit in Tresnjevica (sat aflat in partea centrala a Serbiei), romii au 
populat partea numita Mala Tresnjevica (plasata pe deal si foarte saraca), iar sarbii Velika 
Tresnjevica, aflata in apropierea malului roditor al Moravei. Insa modificarea contextului social 
(si anume imbogatirea romilor) a dus la stergerea acestor granite: romii cumpara acum case 
sarbesti si se muta in Velika Tresnjevica, unde locuiesc impreuna cu sarbii. Biserica din sat este 
frecventata atat de sarbi, cat si de romi, iar cimitirul este, de asemenea, comun. Termenul pe 
care sarbii din Tresnjevica il folosesc pentru a-i denumi pe romii din localitate este tigani, 
numind, in schimb, limba pe care acestia o vorbesc, romdna. 

Autoarea isi propune sa srudieze discursul sarbilor din Tresnjevica referitor la romii din 
acest sat, precum si cultura sarbilor din localitate, in scopul unei mai bune intelegeri atat a 
specificului culturii sarbe, cat si al celei rome. Din perspectiva discursului „vecinilor" (sarbi), 
cultura romilor din Tresnjevica ne apare ca un fenomen complex, gresit interpretat atat in „cheie" 
sarbeasca, cat si romaneasca, cu toate ca influentele celor doua culturi de contact sunt evidente. 

Atitudinea fata de romi, in discursul sarbilor din Tresnjevica, nu este bazata pe opozitia 
noi — ei. In afara situatiei fmanciare, nu exista nici o tema care sa activeze spontan discutia 
despre romi. In sfera de interes a sarbilor intra acele forme ale vietii romilor care sunt, prin 
natura lor, expuse intregii comunitati: munca campului si sarbatorile campenesti (Sfantul 
Gheorghe, Ispas etc.). In schimb, despre praznicele rome si ritualurile ciclului familial (nasterea, 
nunta, inmormantarea), sarbii nu pot oferi prea multe detalii, ceea ce demonstreaza faptul ca nu 
le cunosc si nu participa la ele. 

In discursul sarbilor, atitudinea fata de cultura roma se exprima in moduri diferite. 
Primul este observarea diferentelor semnificative ale acesteia fata de cultura proprie (de 
exemplu, cumpararea miresei, modul special de sarbatorire a Sfantului Gheorghe, descantatul de 
§oimane). Distinctia lingvistica noi — ei se activeaza eel mai puternic in acele segmente de 
discurs care se refera la diferentele culturale. 

Al doilea mod de exprimare a atitudinii fata de cultura roma si, in acelasi timp, un tip 
special de comunicare intre sarbi si romi, poate fi observat in discutiile despre obiceiurile 
preluate si adaptate de romi (paparude, lazarite) sau despre integrarea acestora in diferite 



144 E ah>auih ha B AJTKAHY 

evenimente (ca muzicanti). La nivel discursiv, acest tip de legaturi culturale este marcat prin 
preponderenta marcilor terminologice fata de cele etnice: pentru a descrie obiceiurile respective, 
sarbii folosesc termenii lazdrite, paparude, formatii/ orchestre, si nu etnonime, ceea ce indica 
faptul ca romii, in cadrul acestor obiceiuri, sunt complet integrati in cultura sarba. 

Al treilea mod este reprezentat de „traducerea" culturii rome in cod lingvistic si cultural 
propriu. Astfel, ca in orice proces de traducere, se vor gasi cele mai apropiate echivalente 
lingvistice si culturale. Tot ceea ce „se pierde prin traducere" marcheaza individualitatea 
fiecareia dintre cele doua culturi. 



Marija Ilic 

"Lost in Translation": 
Roma in the Discourse of Serbs from Tresnjevica 

After their arrival in Tresnjevica (central Serbia), the Roma inhabited the part of the vil- 
lage called Mala Tresnjevica (placed on the hill and very poor), while the Serbians moved to 
Velika Tresnjevica, near the fertile bank of Morava. But the modification of the social context 
(exactly the enriching of the Roma population) led to blurring the borders between these two 
communities: the Roma are now buying Serbian houses and moving to Velika Tresnjevica, 
where they live together with Serbians. Both Serbs and Roma attend the village church; the 
grave is also common. The term used by the Serbians from Tresnjevica with respect to the Roma 
is Gypsy, and with respect to their language Romanian. 

The author's intent is to analyze the discourse of the Serbs from Tresnjevica about the 
Roma in this village, as well as the culture of the Serbian villagers, with the intent of a better un- 
derstanding of the specific character of Roma culture and of the Serbian one. The culture of the 
Roma from Tresnjevica is a complex phenomenon, wrongly interpreted both by Romanians and 
by Serbians, although the influence of these two cultures is obvious. 

The attitude towards Roma, as deduced from the Serbs' discourse, is not based on the 
opposition we — they. Except for the financial situation, there are no themes which spontane- 
ously activate the subject Roma. Serbs are interested in those aspects of Roma life which, by 
their nature, are exposed to the entire community, such as field work and celebrations (Saint 
George, Ispas, etc.). However, Serbs cannot give details about Roma holidays and rituals of the 
family cycle (birth, wedding, funeral), which points to the fact that they are not aware of them 
and do not take part in them. 

The attitude towards Roma culture is expressed in the Serbs' discourse in three different 
ways. The first one is by noticing the significant differences between the Roma and own culture 
(e.g. paying for the bride, the special way of celebrating Saint George, sorcery). The linguistic 
distinction we — they is activated the most in those segments of discourse making reference to 
cultural differences. 

The second way of expressing the attitude towards Roma culture and, in the same time, a 
special kind of communication between Serbs and Roma, can be noticed in the discussions 
about the customs Roma took and adapted {paparude, lazdrite) or about their music making. At 
the discourse level, this kind of cultural connections is marked by the preponderance of termino- 
logical marks over the ethnic ones: in order to describe Roma customs, the Serbians, instead of 
ethnonyms, use the terms lazdrite, paparude, bands, which points to the fact that Roma, at least 
within the frame of these customs, are fully integrated into the Serbian culture. 

The third way refers to "translating" Roma culture, by means of Serbian cultural and lin- 
guistic codes. Thus, like in every translation process, the closest linguistic and cultural equiva- 
lents are found. Everything that is "lost in translation" marks the individuality of each of the two 
cultures. 



IJpeoc/iae Paduh 

OHJI0J10IUKE BEJIE1UKE O EHJIHHTBHOM CEJIY 

CTPH^CHJIY y UEHTPAJIHOJ CPBHJH 

Ha 4)okjiophcthhkom MaTepiijajiy* 

I. yBO/J 

Cejio CTpHacHJio Hana3H ce y cpeflHimteM fleny CpGnje, y o6jiacTH 
Eejnma Koja ce npocTHpe y cnHBy HCTOHMeHe peice, jieBe npHTOKe BenHKe 
MopaBe. Cejio ce o,zyiHKyje nnaHHHCKOM KOH(J)HrypaiiHJOM, 3axBaTajyhH 
HCTOHHe na/jHHe U,pHor Bpxa. CTaHOBHHniTBO je pomcko (uHraHCKo), a 
npeMa nHca&y Ct. MnjaTOBHlia, npeMecTHJio ce H3 cyce^Hor, KHj'eBCKor 
aTapa (JleneHHua) cpe,n,HHOM XIX Beica (MnjaTOBKn 1948:146). CTora, 
OBor Hacejta HeMa y cnHCKOBHMa cejia npBe nonoBHHe XIX BeKa, ihto ce 
y3HMa Kao ^OKa3 Aa je cejio „HOBHJer nocTaHKa" (Hcto: 147). Hacejte ce 
He noMHite hh y nonncHMa cena H3 apyre nojiOBHHe XIX BeKa (IlepyHH- 
HHh 1975). Ctph>khjihh cy 6HJiHHrBH, roBope pyMyHCKH 1 h cpncKH, a Bepe 
cy npaBocnaBHe. MnjaTOBHli 6ejie>KH ^a je ceocKa cjiaBa BejiHKH CnacoB- 
aaH, a Ha (pojiKjiopHCTH^KOM niraHy yo^aBa ^a „HMajy Honnty cpncicy" 
(MHj'aTOBHh 1948: 147). 

TpH^eceTHx rczpma XX Bexa ceno je HMano 251 Kyfry, 18 po^oBa h 
1020 CTaHOBHHKa (Hcto). CyflehH no Ta^auiftHM no,a,aHHMa o ctph^chji- 
ckhm po^OBHMa, yrjiaBHOM 3acHOBaHHM Ha canyBaHHM npe^aH.HMa, ohh 
cy y HaJBeheM 6pojy flocejteHH H3 hctohhc CpGnje, o^hocho H3 Thmohkc 
KpaJHHe h U,pHe Peice (T>opl)eBHnH, MapHHKOBHhH, CTaHojeBHhH, Kocth- 



* IIpHJior je patjeH y OKBHpy npojeKTa „ETHOJiHHrBHCTHHKa HCTpaacHBaita H36erjiH- 
ua h MyjiTHeTHHHKHx 3ajeflHHHa Ha EanicaHy" 6poj 2167, hhjh je HocHjian EajncaHOJiouiKH 
HHCTHTyT CAHY y Beorpafly. 

1 PyMyHCKH roBop CrpHacHnana HHJe noce6Ho oGpaljeH y Hayini. Je^aH TonoHOMa- 
cthhkh npnjior kojh je y HOBHJe BpeMe o6jaBJi>eH (Tomici/Radic 1986) npyaca HeuiTO bh- 
uie noflaTaKa o obom H^HOMy. Ha flpyroj cTpaHH, HHJe mh no3HaTO y kojoj Mepn CTapn 
Ctph>khjihh no3Hajy pomckh je3HK. 



146 Babaluh ha B AJTKAHY 

tin, HenejiOBHilH, CaH,ayjiOBHhH, HothIih / JoBaHOBHhH, To,a,opoBHhH, 06- 

paAOBHllH, <DHJIHnOBHllH, CpeTeHOBHllH, CTaHKOBHllH, IIIap6aH0BHllH), 

PecaBe h pTaitcKor Kpaja (JoBaHOBHhH, 06pa,a,0BHhH), a y MaiteM 6pojy h 
H3 jipyrwx o6jiacTH, IIIyMa^HJe (ToaopobhIih), TeMHnha (To^opoBHtiH) h 
jacTpe6aHKor h napahHHCKor Kpaja (CTaHOJeBHhH, T)opl)eBHhH) (ncn. Mh- 
jaTOBHh 1948:147). 

Ilocjie ^ocejtaBaHDa y OBaj Kpaj, h ,oyro KacHHJe, CTaHOBHHinTBO ce 
npeTe>KHO 6aBHjio KopHTapcTBOM h T0p6apCTB0M (Hcto: 146), anH he ce 
KacHHJe npeycMepHTH Ha TproBHHy, pacnpocTpBHiH ce mnpoM 3ana,a,Hor 
BanKaHa, na h 3ana,n,He EBpone. /JaHac BehHHa pa^HO cnocoGHor CTaHOB- 
HHHiTBa pa^H y HHOCTpaHCTBy, a KyhH ^ojia3H caivro y BpeMe 3Ha*iaJHHx 
npa3HHKa. HeKa,n;aiiiH>e 3eMyHHue h Kyhe no/j cjiaMOM h hepaMH^oM 3aMe- 
HHJie cy BenHKe nnaHCKe 3nj\aHe Kyhe. Ctph>khjio je ^o npe hckojihko ro- 
^HHa HMajio niecT pa3pe,n,a ochobhc niKone, Kao oflejLeite 6arp^aHCKe Ma- 
THHHe niKOJie „Jona MHjiocaBjteBHh". Ca^a OBjs,e pa^e caMO MjiatjH 

OCHOBHOHJKOJ1CKH pa3peflH. 

LI,hjb OBor npHJiora je BHHiecTpyK. Ilpe CBera, oh Tpe6a fla npeflCTa- 
bh ,a,eo (J)OJiKjiopHCTHHKor ycMeHor HacneRa Koje ce y CTpH^cnjiy nyBa. 
flajte, noniTO je pen o MaTepnjajiy kojh cy GeneacHUH y^eHHUH Ha cpn- 
ckom je3HKy, npHJior Tpe6a aa noKaace y koj'oj Mepn MJia^H Ctph>khjihh, 
ocHOBHoniKOJiCKor y3pacTa Kao 6njiHHrBHH BJia^ajy cpncKHM khjH^ccbhhm 
je3HK0M h Koje cy rnaBHe h>hxobc je3H*n<e npenpeKe y caBjia^aBaity OBe 
HopMe. TeMeibHHJe yno3HaBaH>e obhx nojaBa, T3B. KapaKTepHCTHHHHX 
rpeuiaKa, 6hjio 6h kophcho h ca MeTOflHHKor CTaHOBHHiTa. Y hckhm flpy- 
thm cpe^HHaMa Beh ce yKa3HBajio Ha 3Hanaj OBaKBor npncTyna caBjia^a- 
Ban>y cpncKor je3HKa y imcojiaMa. 2 OBaj npnjior je, flaKjie, 3aMHHirbeH h 
MeTOAHHKH, ca HHJBeM ,a,a noMorHe HacTaBHHHHMa y pa/jy ca obom aeupM, 
He caMO Ha obom TepeHy, Beh h y flpyrHM, cjihhhhm cpe,a,HHaMa. 

IIoHeTHH fleo OBor HCTpa^KHBaita, TanHHJe Henocpe^aH pa/i, ca yneHH- 
u,HMa, o6aBibeH je joni imconcKe 1984/85. ro^HHe y ctph^khjickoj hikojth, y 
BpeMe Ka/ja cy TaMO ca MHoro BHHie /jene pa^HJin h CTapnJH pa3pe^H. Yne- 
HHiiHMa neTor pa3pe,a,a je 3a,a,aT0 j\a kojs, Kyhe, y3 noMoh CTapnJHx, 3anHHiy 
Ha cpncKOM HeKy oa Hapo^HHx npn^a (npHnoBe,a,aKa) H3 CBor Kpaja. OBaj 



2 Hen. Kohhih et al. 1966, rge je jemro nornaBJte (115-130) nocBeneHO npo6neMHMa 
HacTaBe cpncKor je3HKa y uiKOJiaMa ca HacraBHHM pyMyHCKHM je3HKOM, r^e ce, n3Met)y ocTa- 
nor Taga KOHCTaTOBano m „He nocTOJe onncaHa HCKycTBa HacTaBHHKa kojh cy npeaaBanH 
cpncKoxpBaTCKH je3HK y uiKOJiaMa ca pyMyHCKHM HacTaBHHM je3HKOM hhth cy onHcaHa h.h- 
xoBa 3anaacan.a y Be3H ca HajneiiinHM rpeniKaMa Koje y cpncKOxpBaTCKOM je3HKy mme yneHH- 
uh pyMyHCKe HapoflHOcra" (Hcto: 115). Y pa^y hy cnopaflHHHO kophcthth OBe pe3yjiTaTe h 
nopeflHTH hx ca OBflamitOM CHTyaiinjoM. y oboj (j)opMH HCTpaacHBaita, ochm y ochobhhm 
OKBHpHMa, Hehy ce noce6HO 3aflp>KaBaTH Ha nHTaitHMa pyiviyHCKO-cpncKe HHTep(J)epeHHHJe. 



ITpBocjiaB Pafliih: Ohjtojtoiuke eejieuike o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 147 

3a^aTaK nocTaBHna hm je H>HX0Ba Ta/i,aniH>a HacTaBHHHa cpncKor je3HKa, 
npo(J). JoBaHKa Pa,a,Hn, a ja caM pa,a,H hckhx ,a,o,n,aTHHx HH(J)opMaHHJa Be3a- 
hhx 3a OBaj npHjior HeKOJiHKa nyTa noceTHO cejro y KacHHJeM nepnoay. He- 
nocpefl,Ha o6pa,n,a TeKCTOBa je eranajeM okojihocth ocTajia 3a KacHHj'a Bpe- 
MeHa. HnaK, obom npHJiHKOM je caKymbeHO BHine (J)ojikophcthhkhx 3annca 
pa3JiHqHTHx Bpe^HOCTH, anH yrnaBHOM ayTeHTHHHor ca/ip^caja. HaKO OBe 
TeKCTOBe o^JiHKyje npHjiHHHO Heyje^HaneH je3HK h cthji, y nejiHHH hx npn- 
jiaaceM y ^pyroM ,a,ejiy pa^a. 3 CaMO flBa o^, Ta^a npHKynjteHHx TeKCTOBa, 
Ofl kojhx je/iaH nncaH Ha pyMyHCKOM, HHcy npezjCTaBibeHa y obom pa,n,y, 
niTO roBopn o TOMe fla je ko^, BehHHe yneHHica o^HeroBaH ocehaj 3a (J)a6yjiy 
h uejiOBHTOCT pa,a,H>e, ynpKoc TOMe iiito cy, y OBaKBOJ <f)opMH npeacTaBJte- 
He, OBe (J)a6yjie necTO HeflOBpineHe h(jih) HapynieHe CTpyKType (hot. UpHa 
xpaBa, CDhhh nonoB). HeKH npaKTHHHH npo6neMH y aHanroH, necTO hchh- 
TaK pyKonnc, nncai&e in continuo, y3 Memaite hnpHJiHije h JiaraHHHe, no- 
hochjih cy noHeKafl, npo6jieMe y HnrraTaBa&y, h HajiarajiH npHMeHy noje- 
/jhhhx TeKCTOJiouiKHx Merofla y npeflCTaBJtaifcy obhx TeKCTOBa. Moje hh- 
TepBeHUHJe ce, y tom cMHcny, CBo^e yrnaBHOM Ha npaBonnc h HHrepnyHK- 
n,HJy. YrjiacTHM 3arpa^aMa Haj^einne 03HaHaBaM %a je yHeTO cjiobo Koje y 
tjaHKOM TeKCTy He noeroJH, o,o,hocho j\a je oho npeTnocTaBibeHO, y cjiynaje- 
BHMa Ka^a je hc^htko h Hepa3yMibHBO HanncaHO. 

II. OOJIKJIOPHCTH^KE HAnOMEHE 

3a6ene»ceHe npHnoBeTKe ca^p^ce pa3JiHHHTe (JjojiKjiopHCTHHice mo- 
THBe, MHore mnpe no3HaTe h cpncKoj, h He caMO cpncKoj 4>ojikjiophcthhh 
(Hnp. H,pHa KpaBa, TpHOBa py^cHija). Mefjy aoMHHaHTHHM MOTHBHMa 
CTpn^CHjiCKHx npHnoBe^aica nem^y ce ohh kojh roBope o fleuH, hito je 
CBaKaKO ycjiOBJteHO h aHra>KOBaH>eM caMHx yneHHica j\a ofl cbojhx CTapn- 
jhx 3a6ejie)Ke npHnoBeTKe Koje cy hm no TeMaTHHH 6jihckc OB^e ce, Ta- 
ko, H3^Bajajy OHe Koje roBope o ^ora^aJHMa H3a3BaHHM acejtOM 3a nopo- 
/IOM (Jlenn JoBa h Jiena JeneHa, 3naTHH KaBe3, Tpn 6paTa, Mjia,a,o)KeH>a c 
KannroM), ann h o CTpa,a,aH>y /jene, o6h*iho 36or po^HTeibCKe 6efle (JeneH, 
J]pe cecTpe, Bor n cnponafl). Y npHnoBeTKaMa je 3a6ejie>KeH h mothb npo- 
flaje, hjih o6ehaH.a CHHa l)aBOJiy 36or HeManiTHHe (Bor h l)aBo), no3HaT Ha 
ninpeM TepeHy (ncn. MaJKaHOBHh 1927:248-253, 276-278, 3jiaTHa Jiaf)a, 
^enKO o6enaH t)aBOJiy). EaJKOBnrocT obhx (JmSyna je H3pa3HTa, Ha mra 



3 Ha HeuiTO ApyraHHj'eM Kopnycy je3HHKHM OflJiHKaMa ctph>khjickhx ynemiKa no3a- 
6aBHna ce HeflaBHO y cbom ceMHHapcKOM paay h CBexjiaHa AneiccHh, CTy^eHTKHita nocT- 
AHnnoMCKnx CTyo,nja YnHTeibCKor (JjaKymeTa y JaroflHHH ("KapaKTepucTHHHe je3HHKe 
qpTe poMCKe ,a,eu.e ocHOBHOiiiKOJicicor y3pacTa — Ha npHMepy yneHHica OLU „Joua Mhjio- 
caBJteBHh" y BarpflaHy). 



148 Babaluh ha B AJTKAHY 

ynynyjy 6poJHH mothbh, Kao mothb ny^OTBOpHor KOH>a kojh noMaace ro- 
cno^apy (Jlenn JoBa h Jlena JejieHa), 3MHJe — 3arpo6Hor nyBapa OTeTe 
(tj. yivipjie) aeBOJKe (Tpn 6paTa), mothb ^eBOJKe ca a^cfl,ajoM y ce6H (Ha- 
po6Ha pn6a) h pp. IIo3HaTH mothb rocnofl,apa (uapa) kojh 3axTeBa %a My 
ce npoHal)e h aobqjxg ojypefyeno 6nlie hjih npe/jMeT (Jlenn JoBa h Jiena Je- 
jieHa, 3naTHH KaBe3, JJ,eBOJKa h nraHa), hjih nocTaBJta ycnoB aa MJiaaoace- 
H>a CTBopn HeniTO HeMoryhe, Ha npHMep H3rpa^H 3JiaTaH moct (Mjia,ao>Ke- 
ita c KannroM), npncyTaH je y BHiue (pa6yjia. OB^e ce yKjtynyje h Haaane- 

KO n03HaT MOTHB 3aXBaJIHe )KHBOTHH>e Koja y O^CyZJHOM TpeHyTKy ^06pHM 

y3Bpana Ha mhjioct Koja joj je yica3aHa (JJ,eBOJKa h nTHua, ^apoGHa pn6a; 
Hen. MaJKaHOBHh 1927:186-197, OneB Tpc). ^Be npHnoBeTKe (Mjiafl,o»ce- 
H>a c KaunroM h Hy^HH Mjia^,o»ceHja) ca^,p»ce mothbc aceHHfl,6e HeoGnnHor 
MJia^o^ceae ca uapeBOM nepKOM h HacnjiHor cnajtHBaita iteroBHx npaTe- 
frnx ,a,eMOHCKHx o6ejie>KJa (ozjefre, Ko^ce, hjih KaHHre Kao caBpeMeHe pea- 
jiHJe) oa CTpaHe HeBecTe. Pen je o no3HaTHM MOTHBHMa kojh cy 3a6ejieace- 
hh h y cpncKHM 4>ojiKJiopHCTHHKHM 36npKaMa ca uinper TepeHa (Hnp. Haj- 
KaHOBHh 1927:124-131, 3jiaTOKOCH jyHaK y npacehoj kojkh; ncn. IleniHh / 
MHjiomeBHli-T)op5eBHh 1984: BpaK c HaTnpHpoflHHM 6nheM). OB,n,e ce 
yKjBynyje h mothb Maj^HHor HeBepCTBa, tj. H3,najcTBa CHHa o^ CTpaHe no- 
xoTjBHBe MaJKe (JyHaK h 3Maj), ninpOKO 3acTymteH y pa3JiHHHTHM cpn- 
ckhm (|)ojikjiophcthhkhm (J)opMaMa (ncn. nemHh/MHjiomeBHh-rjopljeBHh 
1984: JoBaH h .zjhbckh CTapjeimnia), mothb nora^aaa Genera uapeBe Rep- 
Ke (Tpn CHHa; ncn. riopfieBHh 1988:271-273, KaKO ce yzjajia uapeBa hep- 
Ka 3a CBHH>apa), mothb HCTepHBa&a ane H3 ,a,eBOJKe nouiTO ce OHa ynjianin 
/ja He 6y,a,e yGnjeHa — no^ejteHa Ha flBa npHJaTejta-canyTHHKa (Hapo6Ha 
pn6a; ncn. BoBaH 1989:85-86, OneB caBeT) h ap. H HH3 apyrax no3HaTHX 
(JjojiKjiopncTH^KHx MOTHBa, Kao ocjioGaljaite 3aToneHe ^eBoJKe oa xtoh- 
ckhx CHJia (Tpn 6paTa), no6paTHMibeH>e canyTHHKa (Hapo6Ha pn6a), npe- 
TBapaH>e ^enaKa kojh je nno BO,zry ca 3a6paiteHor H3Bopa y jejieHa (JejieH), 
o,a,Bol)eH>e >KeHe jial)OM Ha npeBapy (TypnHH OTMHnap), ,a,aBaH>e o^roBOpa 
Ha 3aroHeTKy (b. ^ajte) — 3acTynji>eH je y ctph^chjickhm npHnoBeTKaMa. 

y BHHie OBHX MOTHBa Ha3HaieHa je H H>HXOBa ^y60KO MHTOJIOUIKa 

no3aAHHa. JJ,Be npHnoBeTKe cjiHHHe (J)a6yjie 3a mothb HMajy HeH36e- 
>khoct cy^GnHe Kojy HOBopotjeHneTy o^petjyjy cyljeHHue, CTapa HH^oe- 
BponcKa 6o)KaHCTBa, 4 h o6hhho npaTehn mothb cya,6oHOCHor (t3b. Ypn- 
JHHor) nncMa (Tpn cyl)eHHHe, EoljeH). BapnjaHTe obhx (|)a6yjia 6ejie>Ke- 
He cy y jiecKOBanKOM Kpajy h Ha KocMeTy, a je^Ha o,u, h>hx yKj^ynyje h 
no3HaTH mothb BoaeHHHapa kojh H3 BO/],e cnacaBa otcto aeTe ("RoptjeBHn 



4 IlaHflaH OBflauiH.HM cyljeHHijaMa cy rpmce Mojpe, rajicKe MaTpoHe, a cjiHHHe napa- 
jiene Haua3HMO h koa apyrux HHfloeBponcKHx Hapo/ia (HajicaHOBHli 1994-B:247-256). 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 149 

1988:263-264, Cy^emme; ncn. BoBaH 1989:81-84, BoraTain h Ha^eH 
Momhp). BepoBaite o Be3aHOCTH Ayme 3a kocth (ncn. HajicaHOBHn 
1994-B: 72-73) npncyTHo je Kao mothb y npHnoBeuH U,pHa KpaBa, yBe- 
jihko onrreheHOJ BapHj'aHTH Ha^ajieKO no3HaTe npHnoBeTKe nenejtyra. 
Ilo3HaTH mothbh aHTponocJmrHJe, Koja je Kao nojaBa npnnHCHBaHa Cjio- 
BeHHMa Beh noneTKOM VI BeKa, ann h flpyrHM CTapHM Hapo^HMa (^ajica- 
hobhIi 1994-11:275-280), ca^p^caHH cy y npHnoBeuH JeneH. 5 IIpBH ^eo OBe 
npHne yBenHKO je noay^apaH ca HajicaHOBHheBOM npHnoBeTKOM ^en;a aH- 
l)ejiH, BepOBaTHO 3a6ene»ceHOM y JleBny (^laJKaHOBHn 1927:99-101). Mo- 
thb CKaTO(J)arHJe (ncn. HajicaHOBHh 1994-11:135) 3a6ejie)KeH je y npHnoBe- 
HH Bor h CHpona/],. Y npHnoBeTKaMa je 3a6ejie^ceHa CHM6ojiHKa MarnjcKor 
TpojcTBa, Ka^a ce, Ha npHMep, Tpehn nyr MOpa flara npecyzjaH o^roBOp (Je- 
neH, Bor h CHponaa), Tpn hoRh nyBa /jeBOJKa (Hapo6Ha pn6a) h pp. Y Tpa- 
>KeH>y o/jroBopa Ha Tpn nocTaBibeHa nHTa&a (Bor h l)aBo) HMaMO npHMep 
CBOJeBpCHe 6pojnaHe 3aroHeTKe kojom Bor Ha Kpajy Ha^MynpH l)aBOJia 
(ncn. HajicaHOBHn 1927:574). 

IlpHKynjbeHe npHnoBeTKe ca,ap>Ke, HaJ3a^, h ^ocTa yHHBep3ajiHHx pe- 
ajiHJa Be3aHHx 3a >khbot PoMa (MHoro fleue y nopo^Hnn, necTa raafl, no- 
Tpara 3a nocjiOM). Je^Ha jypyra BpCTa peannja ca^p^caHa je y HHH>eHHu,H jxa. 
cy yneHHHH 6ejie»cehH npHnoBeTKe o,a, cbojhx CTapnJHx noBpeMeHO yHOCH- 
jih ejieMeHTe HaHBe y (J)a6yjiy, BepoBaTHO je caMH florpatjyjynH, ocjiaH>ajy- 
nn ce Ha CBOJy Manny. Ha nnaHy flncicypca noHeKa^, je BH^aH h eKCTpacjja- 
6ynaTHBHH yTHHaj npHnoBezjana. Iioje/nffle marbHBe KOMeHTape hjih oflCTy- 
naita npHnoBeflana Ofl 4>a6yjie yneHHHH noHeKafl MexaHHHKH, He npeno- 
3Hajyhn CBecHy „(pa6yjiaTHBHy npoBOKannjy" HapaTopa, npeHOce y 3a^a- 
TaK. TaKaB je, Ha npHMep, ^eTajt HaBO^He npoBepe cnpeMHoera npHHne3e 
3a 6paK („3aTHM je CTapau; nHTao ^a ^eBoJKa HeMa KpHBe Hore [...] ,n,a jth 
3Ha #a npaBH KyBaHa jaja", Mjia^o^ceaa c KannroM), hjih npHnoBeflaneBO 
cnopaflKHHO „onpaB/],aBaH.e" MahexHHHx 3jihx HaMepa npeMa ,a,enH („H 
ohh cy 6hjih floca^HH h caMO Tpa^cnjiH #a je,ny", Bor h cnponaa). 

III. JE3HHKE HAnOMEHE6 

1. 0OHeiuuKa 

1. BoKancKe KOHTpaKHHJe: oiuuiuo (1, 3, 19), doiuo (1, 2, 6), naumo (3, 
9), Haiuo (9),peKO (1, 5, 15, 19), oduo (3), upeuo ra (3), ciumo (8), huxuo (8); 
uoco (1, 8, 16); deauc (3), ncn. h BOKajicicy ejiH3HJy rana: Kyhn d-ude (2). 



5 IlpHnoBeTKe cjihhhc <})a6yjie no3HaTe cy Ha iirapeM cjiobchckom TepeHy (Hero: 
277-278). 

6 y obom fleny pa/ia npHnoBeTKe cy o6ejie)KeHe npeMa pe^HOM 6pojy nofl kojhm cy 
flOHeTe y ^ajteM TeiccTy. 



150 Babaluh ha B AJTKAHY 

2. IIojaBa neKCHHKH orpaHHHeHHx H(je)KaBH3aMa: djeeoJKa (5), uo- 
ejene (6), djeiue, djeuaK, uo/iemjene (11), otcueje/ie, otcueje/iu, djed, deuje 
(18), Hen. upudeeue, neuluo (7) (hcii. 2.7). 

3. Cnopa,a,HHHO 3aMeH>HBaH>e a(J)pHKaTa n n h: wpenu, CBa Tpn 6pa- 
na, uepKa, OHa ve ce y^ara, uapeeunu, najeeuu, 6pana, cpenuo (15), 7 
cpeunu (ll), 8 cpenno (16). 9 

4. CnopaflH^Ho ry6jbeite (tj. cyncnrryuHJa) (poHeMex: odjua (2, 9, 14, 
15, 19), napneAeda (2),pahUM (3), ohe (7), o/jy (19), Kao h: yeaiuu (3), <jfra/7a 
6ory (19), hcii. nojaBy H>eHe xHnepynoTpe6e: nojena dux ra a^aja (8). 

5. IIojaBa o6e3ByneHHx KOHCOHaHaTa y (J)HHajiHOJ no3iiuHJH: wok 
aenaKa (2), y3eo uajM/iafyeK (6), Hen. h: upeul(popuo (19). 

6. AHajioniKO yKjbyHHBaite T3B. HenocTOJaHor a: paciuano (m. pa- 
cjio) to jxqtq (10), H3 CBaKor deopaua (14) (hcii. Kohhhi et al. 1966:123). 

2. Mop(pono2uja 

1. Meinaite eHKJiHTHHKHx o6jiHKa jihhhhx 3aMeHHua 3a m. (/ c.) h >k. 
pofl y 3. ji. jfl.: 6a6a My (m. joj) je peKjia (7), y3Me iihcmo na Mcmcje (m. 
ra) y icany (9), no3Bao je CTapniry ,a,a My (m. joj) noKaace niTa je Hainao 
(12). OB,n,e, Kao h y cne,n,enHM npHMepHMa, ^0Jia3H 30 H3paacaja nojaBa 
Memaita po/ja (hcii. Ko*ihih et al. 1966:116-117). 

2. Meniaite oGjiHKa m. h tk. po/ja koa npHCBOJHHx 3aMeHHu,a y 3. n. 
j^.: HajMjial)H Ka^ce ^a 6y^e H?e« (m. iteroB) (1), H?e«a (m. iteroBa) 6pafra 
(1), weno (m. iteroBo) fleTe (7), weno (m. iteroBo) ^eTe (15), ca rbenoM 
(m. H>eroBOM) [hepKOM] (16); mezoea (m. iteHa) MaJKa (13), peKJia KpaBa 
vbezoeoj (m. iteHOJ, tj. cbojoj) fleBOJHHHH (13). 10 

3. 3HaTaH y^eo onniTer na^e^ca (h HOMHHaTHBa) y pa3BOJy aHajiH- 
THHKe fleKjiimauHJe: ^0Jia3H do jedny peKy (2), uona Mewap (3), huijih do 
jedno Meciuo (3), ce^He [...] Hoped wuopew (9), rbq icy-raje 3/iawo (10); 11 
momqk, flo^H OBaMO (9); aa Me oaceHHin 3a iueojy hepxy (2), flaH 3a dan 



7 YHeHHK nnuie jiaTnHnn,OM, a yMecTO jiarammKor h peAOBHO nnuie h, na ce OB^e 
BepoBaTHO paflH o rpeiimn rpa(J)HJCKor rana. 

8 yneHHK nHiue jiaTHHuupM a y cbhm cjiynajeBHMa, ochm y obom, pa3JMKyje rpa- 
4>eMe h h h y nucaay. 

9 Yhchmk nnme hnpuminoM m OBa cyncraTynnja je BepoBaTHO je3MHKe npoBemi- 
jemnije. 

10 CjiHHHa nojaBa npa™ h oflHOCHy 3aMeHHny, ncn. cpn,e koju je OMowan (m. Koje 
je OMOTaHo) y 3JiaTHa [?] orpTaq (17) (ncn. Kohhiu et al. 1966:129). 

11 OBge ce yKJbynyjy n onuiTH na^e>KHH o6jihi;h kojh ce jaBjbajy y KOHCTpyionijaMa 
ca rnarojiOM UMauiu I HeMatuu: HHcy HMajiH deify (1), Hncy HMajiH flyro roflHHa deify (2), 
HMaM juoje 6puze (3), bh^h ^a HeMa deeoJKy (7), Hnje HMao hh upo3op (17), Hnje HMana 
eaiupy (19) (ncn. Kohhiu et al. 1966:119-120, 128). 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 151 

(14), Hen. CBe no ,n,eBeT odehy (1), .a.eBOJHHua ce yzjajia 3a we3UH cuh (19). 
Mop(J)OJioniKH aHajiHTH3aM je noce6HO ,a,omao ^o H3pa5*caja y nponecy 
MOp(J)OCHHTaKCHHKHx HeyTpanroanHJa (b. 3.1). 

4. OTe^caHO yKJtyHHBaH>e 3aMeHHua ce6e, ceoj, ncn.: HMaM juoje 
6pnre (3), OHaj CTapnjn npHnao n>ezoe .zjoraljaj (3), HMajia aac^ajy y n>oj 
(8), ^a cyTpa^aH robqj\q mezoeoz CHHa (11), aaT hy My pyxy Moje Knepn 
(11), yxBaTHO wezoee yHyKe (18). OTy^a h rpeniKe THna: j\a j\a CBOj'y 
nepxy 3a ceoz (m. iteroBor / itHxoBor) CHHa (11) (ncn. Kohhih et al. 
1966: 119). 

5. CnopaflH^HO npncycTBo Mo^ena aHajiHTH^nce KOMnapannje: ko 
Gyzje HajeucoKu Taj he jxa 6yj\e nap (3), ohh cy 6hjih najeepne cnyre (3) 
(ncn. Kohhiii et al. 1966:125). 

6. TjiarojiCKH pa^HH npnueB necTO rpafieH aHajioniKH npeMa npe- 
3eHTCKHM (J)opMaMa: HHJe upede/ia 6p30 (13), cedneo ncno^, apBO (9), ncn. 
pexao h Hecwanyo (11). OBaKBa aHajiornja Morjia je pe3yjrroBaTH h o6jih- 
u,HMa THna: pa36onujia ce (14), Mp3una (19). 

7. Mopcponounca KOJTe6an>a y HacTaBUHMa 3a 3. ji. mh. npe3enra {-e 
m. -y, pefie -u m. -e): ohh cbh Kacnce CBOMe ouy (1), ocaM 6paha jxa dohe 
ko,o, H>era (1), Kaac[e] cjiyraMa j\a donece tok flenaica (2), nocjia cjiyre H>e- 
roBe #a ra uo3oee (3), nocjiao afiyraHTe j\a ra doeede (3), upohe Tyzja ^Ba 
hopaBa HOBeKa (4), Hncy HMann CBHity da ceue (6), huijih y icyjiy j\a ce 3a- 
Kpuje (7), Kafl, Me Ko/be (m. KOJty) MeHe (13), ohh cy HMann CTajmo Rajede 
h j\a uuje (19), ncn. h: ^omhcjihjih cy ce j\apene napy (1); j\a hm Hafie no- 
co %apadu (1), nap hx no3Ba j\a ji> Moace /ja ufsjeadu iteHO ^eTe H3 3eMibe 
(7), aa H^y j\a upenohu Her/je (8). 12 

8. Kone6aH.a y ynoTpe6n HH<pHHHTHBa h KOHCTpyiajHJe ca da + npe- 
3eHT Kao chhohhmhhx Mop(J)OJioniKHx cpe/jCTaBa. J\ok ce y nOJeflHHHM BH- 
aoBHMa ynoTpe6e hh(J)hhhthb MaprHHajiH3yje (Hnp. y3 HenoTnyHe rnaro- 
Jie), ncn.: noneo da u/iane (1), 3Hao da upuna (1), noneo da dejtcu (3), He- 
MOJTe da UAaneiue (19), — y ^pyrHM (Hnp. y rpafie&y (J)yTypa) ce npeno- 
3Haje Hanope^Ha ynoTpeGa HH(J)HHHTHBa h KOHCTpyicnHJe da + npesenr: 
niTa he paduiuu c h>hmc, upcncuhe ra (1), uyciuuhy re (8), yunaiuuhe ce 
(11), nocuhy jhx (19), ja hy ce pacwaeuwu (19), nocuhy BaM jejia (19) : he 
da Te yuo3ope (4), he da uadneiu MpTaB (4), mh heMO da xpanuMO aeBoj- 
HHuy (5), cyrpa hy da udeM (7), hy da ce UouneM (10), he ce ydode (14). 13 



12 Hen. h: #a eudy naljy (3), ca cpncKHM mop4>ojiouikhm flHJaneKTH3MOM. Mopcjjo- 
jionnca KOJie6aH>a npaTe h ynoTpe6y aopncTa h HMnep4>eKTa y npHMepHMa THna: yjyTpy 
oceaneiue (9), TproBan ra 6ai(uiue y jeflHy jaMy (9), eoduiue ra Kyfin (9). 

13 IlojeflHHe npniviepe npaTH napTHKynH3annja noMohHor raarojia xiueuiu a ry6jte- 
H>e Be3HHKa da. ITponecn napTHKyjin3annje npeno3Hajy ce h ko/i HenoTnyHnx, Hnp. He mo- 



1 52 Babaluh ha Bajikahy 

OpeKBeHUHJa HH(J)HHHTHBa nojanaBa ce ko,a fleue xoja cy, ohhto, 60- 
paBHjia y 3ana,0HHJHM KpajeBHMa, hjih cy OBaKBe oGjthkc HenocpeiTHO 3a- 
6ejie>KHJia on npHnoBejxaHa, ncn. HeniTO 3ajecmu (18), ja hy jey6uiu (19), 
dam hy My pyicy Moje KhepH (11), Moac/ja h (|)pa3eojioiHKH: xohe 6uiu, He- 
he 6um (9). 

9. Mop<J)OJioniKa KOJie6aita y KaTeropHJH rjiarojicicor BHija (ncn. Ko- 
hhhi et al. 1966:123), noce6HO y nojaBH HecBpineHor m. CBpnieHor rjia- 
rojicKor BH^a: HHJe ileuao HHiirra (1), jiomhcjiho ce jja ray3UMa (1), Te CBe 
jaje cy ce pasduja/ie (1), h TaKO My daje o,n,eny (1), ,na Hjj,e jj,a My je douo- 
cu (1), KaKO 6ny3UMaAU ^eBOJKy (1), koh> My pexo ^a je y3UMa (1), h Taico 
ce OHa npeBapn h y/ici3u y Jiafjy (3), oh jejeo je/niy uiibHBy (4), th neni /ja 
y3UMaiu BOfl,y (4), oh je iupnao h 3axeaiuao BO^y (4), ceK/ia cncy h upaeu- 
na HOp6y (5), oh je Quo h upemeapao ce y jejieHa (5), CBe OBaj jje^aK ,n;a 
uac/iehyje (9), ja caM ra Haiuo h 3aTO caM ra 3eao Hafio (9), y3Me to j\qtq 
h ude Kyhn (10), cyfieroma ra ueuana, na My uuuie apyro nncMO (10), hhm 
cwuoice OBaj BoBeH aa My JiaTe HaJMjiafty frepicy (10), aico tboj chh zpadu 
3JiaTaH moct (11), ymao h cKudao Kainny (11), Ka^ 3acnn ,a,a y3UMa xoacy 
(12), oh je TaKO zoeopuo (m. peKao) (15), y3e Ty fleiry h hocu hx y uiyMy 
(19), h upuuana /jenaK [rrje] je (19), #a uocu (m. oaHece) Ty /jeiiy y uiyMy 
(19) (hch. Kohhui et al. 1966: 123). 14 

10. nojanaHo (xHnepKopeKTHBHo) y^enine o6jiHKa 3a HeojjpeljeHocT 
(6po j jedau) hjih ojjpeljeHOCT (noKa3He 3aMeHHu,e) icon, HMeHHua: HMao je 
jeduy neny »ceHy (3), acHBenH cy jedau nap ujedua iTapHua (4), a y toj ua- 
peBHim jedau Hap je HMaojedwy nepicy (15), UMaim jeduy Khep Hjeduoz 
CHHa (19), h ohh cy yiHUH h BH,a,ejTH jedau KpeBeT, jedau uinopeT yl jeduy 
Many BeTpHHy (19); 15 Ka^ je BHJieo my >KeHy rae >khbh y toy KOJiHGnuy 
(3), aenaK je oceTHO Mnpnc uioz flHMa (11), 6aKa je y3ejia aeBOJHHHy [...] 
h ma 6aKa je OTHinjia (14), oua Maliexa je Mp3Hjia ouy fleiry (19), jya. hoch 
my aeuy y uiyMy (19), h oh y3e my /jerry (19). 

3. MoptpocuHwaxca u cuHiuaKca 

1. Mop^ocHHraKCHHKe HeyTpajiroainrje Be3aHe 3a noje,znnia na/je- 
acHa 3HaHeH>a, y3 yneuihe onuiTer naae^ca: 



otce OBfle fla >KHBe (17), a cnopaflHHHO h koa ^pyrnx raarojia, ncn.: una uMa OHa Tpn 6pa- 
Ta no 3aHaTy (7), BHfleo fleny KaKO xeauia pn6e (8). 

14 flaneKO cy pefjn npHMepn ynoTpe6e CBpmeHor m. HecBpmeHor BHfla: mra upo- 
datu th? III. . .Ti eBO, UpodaM CHHa (6), uopaciuao CBe BHine n BHine (11), Kao h y MOflejm- 
Ma THna: na uoneo da uuiua >KeHy (5), oh je h flajte uoneo da nuiua (8). 

15 Men.: pexao mjeduoa nene, a oajednoe npaBH nop6y (5), h OHa je poflHJiay'edHoa 
npHflBene h oflMa je jieTHO,7'edK02 je poflnna y noHoh h oh je jieTno, jednoza poflnna y 30- 
Py (7), r^e ce yKJBynyjy n rpemice Tnna: jkhbcjih cy jedau cnpoManmn Jbyp,n (2). 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 153 

a) y HHCTpyMeHTany (/jpyiiiTBO — cpe^CTBo): acHBena [...] ca cucueo- 
uiuvbe (1), >KeHHO [ce] ca neuy Je/ieny (1), OHa ce Giije ca dpyzy nueady 
(2), floniao ca 3JiamaH Kaee3 (2), floniao nap ca Typuuna (3), ca cuna h^h 
KyhH (6), c deuKa othuijih (9), ca ijypy (19); ca uzny npo6yuiHJiH (15), ra- 
fjao ca ciupeAuify (15) (hcii. Kohhih et al. 1966:120-121, 125). 

6) y jiOKaTHBy (icpeTaH>e — noicauHJa): CTaBHjia vayjedau nouau, (1), 
/joimia joj >Ka6a y Kyuawwio (2), yna3H y ziafyy (3), — anH h: ,a,a HHcy hm 
IjaBOJiH j> Kyhy (1), [Hainao] CBUMa y jedno jueculo (1), acHBena y luyjuy (1), 
ctojh «a o6a/iy (3), ce^ejiH «a ww/a^ (6), HMana pa3He 6oje Ha n>y (8), 3a- 
^peMao ha iuy ciuoAui^y (9), Hainjia caM ra^ dauiiuy (10), niTa HMa ko^, H>e 
na ciuoMaK h na noze (15), opao ctojh na zpane (18), HHJe CTaHOBaojy n>y 
(19), ropH y eaiupy (19) (hcii. Ko^hhi et al. 1966: 120). 16 

2. yo6HHajeHa KaTeropnja nocecHBHor reHHTHBa (hcii. Kohhhi et al. 
1966:122), y MO^enHMa 6e3 npezyiora od hjih ca h>hm: ,a,ol)e j\o Kauuje u,a- 

pa (2), upujawe/bu KocMouaywa (11), ca uypy od uapa (19), npn HeMy je 
y cno»ceHHM CHHTarMaTCKHM CTpyKTypaMa OBaj nocecHBHH THn y HCKjty- 
hhboj ynoTpeGn: cyl)eHHU,e od ouoza Ma/ioza (10), Majica od ohoz Ma/ioz 
deiuema (17), cpue od meue ceciupe (18). 

3. IlojaHaHa ynoTpe6a (xnnepynoTpe6a) npe^jiora y (pyHKHHJH 
cpe^CTBa (ncn. Kohhiu et al. 1966:121, 125): KpeHyo ca /iaJ)o[M\ (3), H^e 
TypHHHa ca naljoM (3), %a %a ca ciupenui^oM (7), hcii. h: o^ceHHO HajMjia- 
fjer CHHa ca wom fieuoM deeoJKOM (4), h /jenaR ce 6aBHO 3a [!] jiobom (19). 

4. HeyTpajiHcaite ceMaHTHHice ,a,HCTHHKHHJe H3MeI)y oGjiHica zde h 
Kyda y KopHCT npBor: de H^eui th (9), nHTao zde H^e (12) (ncn. Kohhih et 
al. 1966:124). 

5. y^Bajaite HH^HpeicTHor h ^npeKTHor oojeKTa yHeiuheM 3aMe- 
hhhkhx eHKJiHTHKa: M/iadu joj je flomjia y caH je^Ha aceHa (12) (ncn. Ko- 
hhhi et al. 1966: 120); nap za oneT npHMH h Mnafyez cuna (3), Kafl Me KOJte 
Mene (13). Y^Bajaite OBor THna Moace ce jaBHTH h y Be3H ca noKa3HOM 
penuoM, ncn. eBO za uipzoeau Taj (9). 17 

6. Hh3 nojaBa Be3aHHx 3a pe^ pe^H y pe^eHHHH (ncn. Kohhhi et al. 
1966:122-123): 



16 Hen. h aHanouiKH npeMa jiOKaTHBHHM 4)opMaMa: CTaBH je na Kon>y (1), Aoniao 
Hoped epaiuuMa (5), npaTHo ray eunoapady (10), Hfle y uiyMU (11), ynuin cy y 6pody (11), 
CHiujiay uIom upocuiopy (11), y3ene cy neneo y pyicaMa (18), iyje ce MO>K,n,a Mory npn6po- 
jara npHMepH yonnrraBaiia THna: flomnn do jednoj myMU (1). 

17 y nojeflHHHM cjiynajeBHMa yonaBa ce nojanaHO yneiuhe aKneHToreHor, yivrecTO He- 
aKneHTOBaHor, eHKJiHTHHicor 3aMeHnnKor o6nnKa, ncn.: np>KHhe ra n jemhe weza (1), na je 
n>y BHfleo n y3eo 3a aceHy (5), jeflBa cmo ce peiunun n>ux (19) (ncn. Kohhui et al. 1966: 123). 



154 Babaluh ha B AJTKAHY 

a) eHKjiHTHKe 3aMeHHna h penile ce H3a rnarojia: H>eHa 6paha mucjiu- 
au cy ce (1), mhcjihjih j\a nucy um IjaBOJiH y Kyhy (1), a MaJKa uuiua za 
uito njianein (2), a y toj kojih6h cncueenu cy (2), na y3e My Taj KaBe3 h pe- 
ne My (2), o[h] nuje ux rjie,o,ao (4), a Ta BO^a 6una je caMO 3a jejieHe (5), 
ra3flapHu,a nadena My vlmq EoheH (10), y nyry naiuna za cyheHHna (10), 
je^Ha or ohhx npnjaTejBHna peK/ia joj je (11); aa HaJMJial)H 6paT xea/iuo 
ce (1), a oh uoue ce y flpBO (2); 18 

6) nep<J)eKaT o6hhho 6e3 HHTepnonHpaHHX o6nHKa H3Mel)y no- 
MohHor h rjiaBHor rnarojia: h OH^a jienn JoBa je peKo (1), a o[h] Tyy'e 
ciuajao (2), icaa OHa fleBOJHHiraye oiuuiuAa tslmo (13), h OHa jeaHo[r] flaHa 
je peK/ia (19), h ohh ihto cy jenn to CBe BHiney'e 6u/io (19); 19 

b) noMohHH rnaroji-napTHKyna y nHHinrjajiHOJ no3nnHJH: he ^a Te 
yno3ope (4), he da uadnexu MpTaB (4); 

r) npH/jeB hjih npncBOJHa 3aMeHHHa H3a HMeHHne: HanpaBHO pyuy 
eenuKy (7), koh> 3/iaiuaH (13), c/iyze n>ezoee (3) (ncn. Kohhhi et al. 
1966:117-118). 

7. 36npHa HMeHHua deija Kao jeaHHHCKH o6jihk y npouecHMa koh- 
rpyeHnnje: od/ianu ce ^ena (1), peue Aeu,a (1), .zjenaye U/iaKa/ia (3). 20 IIo- 
ceGHO ce y OKBHpy KOHCTpyKUHJa ca 6pojeM HMemme 6paha h deija noHa- 
niajy Kao HenpoMeHjBHBH, jcuhkhckh o6jihhh: ocaM 6paha (1), CBa Tpn 
Gpaua (15), or Ta Tpn dpaua (15), cbh fleBeT Opaha (16); deeeul deifa (1). 
Hen. h: iue cee jaje (1). 

8. Kojie6an>a y ynoTpe6n nojeflHHHx npe^nora, npeTe^cHO npocTOp- 
hot 3HaHeH>a: y to apbo je KaBe3 (2), a oh none ce y apbo (2), jkhbcjih cy y 
je/pio apBo (5), h ckohh U3 tot flpBeTa (2), aa n^e y TaBaH (7), Meco U3 Me- 
He (m. or MeHe) (13), he ce y6o^e y BpeTeHO (14), y6ojia ce y BpeTeHO 
(14), cTaBHjra y npCT je^aH 3JiaTa[H] npcTeH (4), U3 tot ,n,aH[a] (m. od tot 
flara) (14).2i " 



18 y nojeflHHHM MOflenHMa HMaiwo ynoipeGy 3aMeHHHKe eHKJiHTHKe Hcnpe/i no- 
MohHor rjiarojia, Kao y npHMepy: mhcjihjih cy ce Kaico za 6u yHHuiTHJin (1) (hot. Kohhih et 
al. 1966: 122-123). 

19 Cjihhho je ca KOHCipyKHHJaMa ca noBpaTHHM rjiaroJiOM r/ie ce necTO nyBa Heno- 
cpe/jHa Be3a H3Mel)y noBpaTHe 3aivieHHHe h rjiarojia, ncn. BHine HHcy ce eude/iu (3). BaH 
HHHHHJajiHe no3HHHJe y nepc^eKiy yo6nHajeHO je h yneinhe noMoliHor rjiarojia H3a rjiaB- 
Hor rjiarojia: nopefl iiBopua doneKajie cy ra CTpaace (16), Mapejia h MapHHa 6u/ie cy mho- 
ro Myjxpe (18). 

20 Ha npo6jieM ynoTpe6e 6pojeBa y3 HMeHHHy deija yKa3yjy Kohhlu et al. 1966: 
126. CHHryjiapH3au,HJa OBor THna cpene ce h kojj HMeHHHe epaiua H3 rpyne njiypajina TaH- 
TyM: BpaTa Kojaj'e 6u/ia ovueopena (14). 

21 y tom CMHCJiy yoHJBHBa cy h Mop(J)OJioiHKa Hecjiaraaa H3Mel)y npe/iJiora h rna- 
rojia Kao y npHMepy: upouiao je ofl uutHBapa (4). 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 155 

9. Cneu,H(J)HHHOCTH y ynoTpe6H noje^HHHx HecaMOCTajiHHx penn: 
npH^ao [...] CBe miua (= uito) ce .zioroAHjio (1) / CBe npnnao tuuia cy ce 
/],oroBopHJiH (5) / CBe ocTajio uiiua My je 6hjio noTpe6HO (4); MaJKa 03 
OHor Manor .zjeTeTa miuo (= kojh) je ySno CBe 3MajeBe (17); aKo (= ,a,o6po), 
hy ^a ce noimeM (10) / aKo, 6oibe ,zja hx hochm y inyMy (19); Kada (= rok) 
je HOBeK jeo, BH/jeo #a je nop6a cjiafia or OBor ^pyror (5); BH/jena je de (= 
^a) itera HeMa (12). 

4. Teop6a penu 

1. Cneu,H(J)HHHOCTH y npec|)HKcaHHJH: a ko He HarnacH — naBOBH he 
hx yjeciuu (m. nojecTH) (1), uoupuna (m. ncnpH^a) (2), uciuepao je (m. 
OTepao) Ty JiHCHiry (4), pacTao uyneumao ce (m. nponenmao) (12), caMO 
je je,a,Hor yneceeciuuo (m. OHecBecTHo) (17), h ohh cy ohywa/iu (m. ynyra- 
jih) (19), Hen. um/iu (m. yninH) y Kyny (7) / uuio (m. yniao) y Jiahy (3). 

2. 06jihk upeiueopuuiu y 3HaneH.y ctbophth: oajeflHOM cy ce upe- 
iueopuAU MHoro Jbyzni h aeroBa 6paha (4), upeiueopuo ce je,a,Ha Kyjia (7), 
upexueopuo 3JiaTaH moct (11), upeiueopu/iu H3 ^HMa (11), Bor upewcpopuo 
je/niy nyMny (19). 

5. JleKcuKa u <ppa3eonozuja 

1. Hocuuiu, doHeiuu, odueiuu m. boahth, flOBecTH, oflBecTH: aa hocu 
Ty fleuy y inyMy (19), Kaac[e] cnyraMa ,a,a donece tok ^enaxa (2), nap do- 
nece h>hx Aa hx o6ece (3), ^oxBaTe ^e^aKa h odnec[y] ra uapy (2), Typ- 
hhh [...] odneo MaJKy (3), Hap ra oduo h noKa3ao My GoracTBa (3), ,n,a od- 
nece Te flBHJe cecTpe (18), ncn. odeeo oua BO^a (3). 

2. Cwaeuwu da ce cuaea m. Jienn (#a cnaBa): Ka^a cy ce ciuaeu/iu ,n,a 
cnaBajy (12), ciuaeu/ia ce oneT ^a cnaBa (12). 

3. Cehu (cBHH>y) m. KJiaTH (cBHH>y): Hncy HMann ceuwy da cene (6), 
3aTO hito HeMaM ceuihy da ceneM (6). 

4. Cwajawu m. Hajia3HTH ce (KoHHHiAiHnicap 1966:128): nope^ Tor 
ApBeTaje ciuajao 6yHap (4). 

5. Pa3duxuu m. cpyniHTH: pa36ujeua KatfmHa (8). 22 



H jieTHMHnaH nperjiea ochobhhx jc3hhkhx oco6nHa xoje ce jaBJtajy 
y nncMeHHM 3a/j;ai];HMa H3 cpncKor je3HKa ko,zi, ctphjkhjtckhx PoMa yKa3yje 
Ha H3pa3HTy je3HHKy cjiojcbhtoct Koja 6h y ^ajtHM aHajiH3aMa Mopana 
nojia3HTH ofl cjie,a,efrHx cTpyKTypHHx KOMnoHeHaTa: 



22 OBfle ce yKJtyHyjy nepH(j)pacTHHKH CTpyiaypHcaHH npeflHKaTH Hen.: naupaeuky 
iUu BeuHKy cpehy (4), upaeu Kymna jaja (11). 



156 Babaluh ha B AJTKAHY 

a) yzjeo MaTepiter je3HKa (je,n,Hor pyMyHCKor ^HJajieKTa), Kao CBOJe- 
BpcHor cyncTpaTa kojh je Ha obom hikojickom y3pacTy HcnHTaHHKa ohht 
(ncn. HaBe^eHe je3H*nce upre y Be3H ca Ko^hhi et al. 1966, Kao h apyre, 
Hnp. t. 5.3, 5.4), h eBeHTyajiHO HH^HpeKrao npncycTBO pomckhx je- 
3HHKHX cypBHBana. 

6) y/ieo jioKajiHe cpncKe flHJajieKaTCKe cpe/niHe, y obom cjiynajy je,n,- 
Hor cpncKor ^HJajieKra KOCOBCKO-pecaBCKor THna (ncn. t. 1.1, 1.4, 2.8. h 
ap.), Kao h CTapHJer cpncKor ^HJaneKaTCKor cnoja kojh noTHne H3 o6na- 
cth H3 kojhx cy ce npen,H CTpHiKHJiaua flocenHJiH. 23 

b) y/ieo cpncKor KitroKeBHor je3HKa Ha KOMe ce Ctph>khjihh o6pa3y- 
jy, npeTe^CHO y OKBHpy ocHOBHoniKOJiCKor o6pa30BHor CHCTeMa, ajiH h 
nyTeM ,n,ejiOBaH.a caBpeMeHHx MejjHJa. 24 

r) yaeo ninpe je3HHKe (TpeHyTHO yrnaBHOM cpncKe) cpe^HHe, y cny- 
najeBHMa necTe noKpeTjbHBOCTH h cejbeita CTpnacHjiCKor ^cHBjta y noTpa- 
3H 3a nocjiOM (ncn. 1.2, 2.8). 25 

IV. OOJIKJIOPHCTHHKH MATEPHJAJI 

1 . JIEIIH JOB A H JIEnA JEJIEHA 

>KHBejiH y jefl,Hoj CTapoj Kyhn je,n,aH CTapau, h iteroBa CTapa, ajin, 
HaacajiocT, HHcy HMajiH fleiry. TyacHO hm 6hjio 6e3 fleu,e. Ajih OHaj CTapau, 
CBaKH ^aH 6h othhio /ia neua pn6e ,n,a je,ny. Ajih je^Hor cyH^aHor #aHa 



23 riopefl Tora iuto je OBne pen npe cBera o .nnjaneicTy jaronHHCKor Kpaja, nojenHHe 
je3HHKe oco6eHOCTH ynyhyjy Ha Tennty Be3y CTpn^HJiana ca CTapouiTOKaBCKHM 3ajieheM, 
ncn. aHanouiKe Monejie rnaroiiCKor npnneBa THna cwuduna ce, eoAuo (T>opheBHh 
1988:267, 449), njrypajiH3aHHJy koa 36hphhx HMeHHna THna otcueune odne/ie (Hcto:314), 
cneHH(J)HHHOCTH y ynoTpe6n npennora, Hnp. hy nanHeM U3 dpeo (Hcto:345), 3aMeHHHKy 
eHKJiHTHKy y no3HnnJH H3a rjiarona, THna: Momuh uuwyeanu za (Hcto:419) h np. Y HH3y 
cnynajeBa, npe CBera Ka,aa je pen o T3B. 6ajiKaHH3MHMa, npTe nofl a h 6 cy Mel)yco6HO no- 
AyflapHe (ncn. 2.3, 2.4, 3.1.a-6, 3.3, 3.4). 

24 Ctphjkhjihh y OKBHpy ocHOBHOHiKOJicice HacTaBe HeMajy pyMyHCKH, na ce y obom 
cjiynajy He MO)Ke panyHa™ Ha yneo pyMyHCKor KH.naceBHor je3HKa. 

25 MaKO to ca ctphjkhjickhm CTaHOBHHUiTBOM yrnaBHOM join HHJe cnynaj, y nep- 
cneKTHBH HCTpajKHBaaa OBor Tnna OBae he ce CBe BHiue jaBjha™ yaeo CTpaHnx, eBpon- 
ckhx je3HKa y pomckom nojiHJiHHrBH3My, yKJbynyjyhH h CBe 6poJHHJe cnynajeBe PoMa kojh 
cy pofieHM h oapacjiH y hckoj oa, 3ana,0HoeBponcKHx 3eMajba. T3B. yroBopnMa o flenopTa- 
Hhjh, no Beh Bnl)eHOM cneHapnjy, 6nhe npomaHO Ha aeceTHHe xHJtana PoMa H3 EBpone 
(HeManKe, IIlBencKe, XojiaHnHj'e, Benrnje, JIyKceM6ypra, HeuiKe, MahapcKe h npyrnx 3e- 
Majta). y nocjienite BpeMe, Ha npnMep, tokom caMO jenHor Mecena je H3 HeMaHKe y Cp6n- 
jy ^enopTOBaHo 4000 PoMa, a no Kpaja 2003. ronHHe y CpGnjy he 6hth nenopTOBaHo oko 
40.000, yrnaBHOM connjajiHO yrpoaceHHx PoMa. CaMO je c KocoBa h MeTOXHJe y EBpony 
H36erno BHnie op, 180.000 npHnaninnca OBe nonyjiannje (KoBaneBHh 2003:1, 9). 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieujke o ehjihhebhom CEjry Cir-roKHjiy ... 157 

HHJe neu,ao HHnrra, caMO yxBaTHO je,n,HO Majio jaje, mhcjiho niTa he pa^HTH 
c H>HMe. /Jomhcjiho ce aa ra y3HMa h Ra ra acmece cbojoj Kyhn jep Ka,n, He- 
lie BHine HHnrra HMaTH nrra ,o,a je,ay, np»KHhe ra h jemhe itera. Ka,a, je ro- 
mo cbojoj Kyhn, npH^ao cbojoj CTapH CBe uiTa ce ,o;oroiiHjio. H cTapa y3H- 
Ma to jaje h CTaBHJia ra y je^aH jicmau, h Taj JiOHan y3 KpeBeTa. TaKo ^eBeT 
ZiaHa ^eBeT jaja, ajiH jeznror cyHnaHor ^aHa Te CBe jaje cy ce pa36HJajie h 
H3 thx jaja H3anuio ^eBeT Reu,a h je^aH koh., a HaJMan>H ce 3Bao jienn Jo- 
Ba. Kaji cy ohh nonejin BHKaTH: „TaTa, MaMa, /jaJTe HaM ORena Ra ce o6y- 
HeMO, ajiH CBe no aeBeT!" — pene aena. A CTapa h CTapaii, cy ce 3any/],HJiH 
o^aKne H>HMa flena. Mhcjihjih Ra HHcy hm haBOJin y Kyhy. 

H TaKO CTapaii nohe Hapy Ra Tpaacn OAehy 3a #eny. flofie oh napy h 
pene: ,„3,aj mh, mojihm Te, nape, CBe no rqbqt oa,ehy 3a fleuy." A nap ce 
3any^H o/jaKJie n>HMa ca^a j\QU,a. H CTapan My CBe oojacmi. H TaKO My Ra- 
je o,o;ehy. Kaa CTapan flofie Kyhn, o6naHH ce RQiya h cbh CTaHy y CTpoj no 
pe,ay, a koh, CTaHe 3a^H>H. Ka,n, HajcTapnJH Kaxce hhj[h] Ra 6y^e koh, h oh 
nHTa CTapHa, a HaJMjiahn Ka»e Ra 6yRe H>eH. H cTapaH je npHCTao Ra 6y^e 
H>eH. H ohh cbh Kaace CBOMe OHy j\a hm Hahe noco Ra pa^H, ajin CBHMa y 
je/iHO MecTO. H TaKO CTapan Hauiao CBHMa y je^HO mccto, koji, napa. A 
HaJMJiafjH je 6ho CTpaacap, a ohh CTapnjn cbh y nrrajry. H H>HMa je 6hjio 
kphbo h ohh cy ce mhcjihjih KaKO 6h ra yHHuiTHjiH. H ^OMHCJiHjiH cy ce 
/ja pene napy Ra HaJMJiafjn 6paT xBajino ce koa h>hx Ra MO^ce j\a hoch Jie- 
ny JeneHy. A Ta ^eBOJKa acHBejia y nryMy ca acHBOTHH>e. H nap My Hape/],H 
Ra vlrq Ra My je ^ohoch y poKy 3a /iBajnc ^eTpn caTa, a Jienn JoBa je oth- 
hio CBOMe KOity h noneo jj,a njiane. A aeroB koh, je 3Hao Ra npnna h Ra 
jieTH. H TaKO cy ohh othhijih. Koh. h aenaK Kajj; cy jiohijih 30 je^HOJ iuy- 
mh, o,n,Ma cy CTann na ce noMHCJiHra KaKO 6h y3HMajin /jeBOJKy. A Ta my- 
Ma nejia je cnaBajia y ^BaHajc caTH, a npoGyznnia 6h ce y ^BaHajc h neT. 
Ka/i, cy aouijih y myMy, 6hjio je ^BaHajc h Tpn h koh. My peKO j\a je y3HMa 
jep je ^BaHajc h Tpn. Ila joni ,n,Ba MHHyTa na he hx y6nTH Ha jiHHy MecTa. 
A JejieHa je cnaBajia h TaKO je y3HMa h cTaBH je Ha Koity. H TaKO Aotjy 
ohh Kyhn koa napa h Jiena JejieHa ce 3anyflHjia r^e je OHa. H nap Kaace Ra 
je kor n>era. H jienn JoBa y3HMa Man, Kaji, je cnaBao nap, na npaBO y cpne 
ra y6o,a,e h Ha jinny MecTa ocTaHe MpTaB. H Jienn JoBa ce ^ceHHO ca jieny 
JejieHy, ajin H,eHa 6paha mhcjihjih cy ce KaKO ra 6h yHHniTHjin. H jienn 
JoBa je cyMH.ao. A Jiena JejieHa no3Bajia ^Ba HajonacHnja naBa h ko Harjia- 
ch %& je OHa napHHa, a jienn JoBa nap, — 6nhe CBe y pe,ny, a ko He Harjia- 
ch, JiaBOBH he hx yjecTH. H TaKO cbh Harjiace h Jienn JoBa je peKO jxa ohh 
ocaM 6paha j\a flohe koa H,era Ha pynaK h ohh cy .zjonuiH h Jienn JoBa Ka- 
CHHJe hm peKO Ra cbh c[B]ojy KauiHKy 6ane rope h H3 KauiHKe HanpaBnhe 
ce CTpejia, na ko je npaBe^aH CBe y pe/jy, a ko HHj'e npaBe^aH CTpena he ra 
y6nTH. H TaKO ohh cbh cy GannjiH CBOJy KaniHK[y], na H3 KaniHKe CTpejia, 



158 Babaluh ha B AJTKAHY 

h CTpena 6h CBpaTnjia na nHMa npaBO y nejio. A jienn JoBa Ka^ je Ganno, 
H.eMy hcto ce HanpaBHna CTpena, na H>eMy npaBO y nnnejiy. H OH/i;a Jienn 
JoBa je peKo: „U,ap caM 6ho, nap caM ocTao!" 
H TaKO ce 3aBpuiHjia Moja OMHibeHa npnna. 



Ahkci Tbopfyeeuh 



2. [3JIATHH KABE3] 



DKnBejin je^aH nap n napnna. Ohh Hncy HMajTH ,nyro ro/niHa Aeny. 
Ka^ je uapima OTnnuia j\a ce Kyna, aouijia joj >Ka6a y KynaTHJio na joj Ka- 
>Ke: „Po3nheni nepicy!" Kafl, napnna ncTHHa po^n hepKy, Kaico joj »ca6a 
Ka^ce. A 6jiH3y napeBor ,a,Bopa 6njia je je/nia KOJin6a, a y toj kojih6h >kh- 
Benn cy je^aH cnpoMaumn Jty^n. Ohh cy HMajin Tpn CHHa. HaJBehn 6ho 
Majio Jiyfl, apyrn cpe^ftH, a Tpehn naMeTaH. Je/jHora ,naHa HaJBehn je pe- 
Kao ony: „Ilana [?], Ka,a, 6h 3Hao nap /ja CBe HMa, caMO HeMa 3JiaTaH KaBe3 
[. . .]" A cjiyre cy Hyjie h peKjie napy %a CBe HMa caMO HeMa 3naTaH KaBe3. 
U,ap Ka,a, to nyje, Ka>K[e] cnyraMa j\a flOHece tok aenaKa. OflMa cjiyre j\o- 
xBaTe ^enaKa n oznrecfy] ra napy, a nap My ica)Ke j\a n^e na ^a Tpaacn 3Jia- 
TaH KaBe3. Oh /i;ojia3H Kyfrn njia^yfiH, a MaJKa nHTa ra iuto njia^eni h oh 
joj Kaace. A MaJKa My Kaace j\a He nnane jep lie ce OHa 3a CBe no6pHHyTH. 
MaJKa My cnpeMHjia nonapy [?] h norany h bhho. Majica My Kaace KaKO j\a 
Kaa flona3H /];o jeflHy peKy, a Ty je je/nia JinBa^a, a OHa ce 6nje ca apyry 
jiHBa^y, a oh j\a ce He 3a^paca, j\a caMO npel)e peKy. A Ka^ npet)e peKy Ty 
6jiH3y HMa je^HO flpBO, h y to flpBO je KaBe3. H th ra y3MH, na o^Ma jya 
Kpehein. H j\a ce He 3a,ap>KHm, Hero o/jMa j\a KpeHeni. Ka^ yjyTpy oh Kpe- 
He, a AOceTH ce Kano My je peiaia. H oh ce,a,H ncnon, je^Hor ^pBeTa h no- 
neo fla je^e, Ka^ o^n'eflHOM Te JinBa^e nonejio j\a ce 6njy. flenaic noHHe /ja 
nnane h oh no^ejin napne Jie6a n OHe cy ce CMHpHJief. . .]. A oh none ce y 
^pBO h bh^h Taj KaBe3. Oh ra je ^oxBaTHO y pyice h ckohh H3 tot ^pBeTa. 
Ilpelje peKy h KpeHe Kynn j\-kj\q. Oh H^e h ,a,of)e j\o Kannje napa. A o[h] 
Ty je CTajao Tpn ^aHa n Tpn HohH. Kaa Tpenn ^aH n>era bo^h je^Ha cnyra 
h nonpHHa [?] napy fla je Taj /jenaK flomao ca 3JiaTaH KaBe3. Kaa nap to 
nyje na. je flomao ca 3JiaTH[n]M KaBe30M n oh H3at)e Hanojte h bh^h CTBap- 
ho fla je flenaK ^onio. Oh noTpqn Ha Kannjy na y3e My Taj KaBe3 h pe^e My 
xaj^e y co6y m jeaem, ja 3HaM ^a en raa/jo [?]. J\enaK [o],a,e c mm y co- 
6y, a nap My pene. ,,IllTa j\a th ^aM 3a OBaj KaBe3?" A ^enax My pene: 
„Xohy %a Me oaceHHm 3a TBojy hepKy". A nap pe^e: „Xohy" [...]. H TaKO 
ce 3aBpniHJia npnna. 

Cnatjana Kociuuh 



npBoanaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjihhebhom cejiy Ctph^khjiy ... 159 



3. [TYPHHH OTMHHAP] 

Bho je^aH TOBeK CHpOMainaH. HMao je jeJTHy jieny aceHy, HHJe 6hjio 
jienine »ceHe or ae, [h] JiBa ,a,eTeTa. OTau, hm ce 3anocjiHO h CBaKO Bene 
/],OHece no rbsl xjie6a. Je,a,aH xjie6 6au,H hh3 Bony, a Jxpyrn noHece KytiH. H 
TaKO je pa/i;H[o] CBaKH JiaH. Ka^ je 6hjio oko qeTpH caT[a] aceHa ra ^eica 
npe^ BpaTHMa. Ta >KeHa je OTHinjia ^a nepe Beni kojj, Te Bo^e; Kyha hm je 
6jina Ha o6ajin. O/ije/jHOM aonuia je/jHa Jiatja h y jial)H TypHHH. H oh je 
3aycTaBHO Jial)y. Ka^ je BH^eo Ty >KeHy r^e jkhbh y Ty KOJiHGniiy TypHHH 
je npeBapn h Ba^H ^paro KaMeite h Gncepn. H Taxo ce OHa npeBapn h yna- 
3H y Jial)y. TypHHH nojiaKO KpeHyo ca Jial)o[M], a fleua je njiaKajia nopea 
o6ajie. 0[H]^a cy ce ^eua BpaTHjifn] KyliH y Ty KOJinGHuy h njiaKaji[a] h 
Ta[Ko] cy 3acnanH. Eto flOJia3H hobck ca nocjia h ny^H ce: ,„3,oca,A Me ne- 
Kajia npea BpaTHM[a]. Mopa aa ce HeniTO aecHJio." TaKO je oh mhcjiho. 
Oh yna3H y Kyliy: „J\eu,o, r^e BaM je MaJKa?" — „J\ouiao je,n,aH TypHHH h 
OflHeo MaJKy!" Oh HHJe Morao j\a H/je Ha nocao, Hero je OTmnao j\a Tpa^cn 
>KeHy. (CKyniba CTBapn h othhio aa Tpa^cn >KeHy.) Oh je y3eo CTapnje rc- 
Te, npeHO ra npexo BO,n,e. Ka^ ce BpaTHO Ra. ojipeRe h Mjialjer CHHa Hannio 
HeKH Tanac h o/jBeo oua BO,a,a. Ohh ja^HH je,o,aH c je^He CTpaHe, a je,o,aH c 
apyre. Ohh cy hhijih ^o je^HO MecTO h ohh cy ce H3ry6HjiH. H ohh cy Ta- 
ko hhijih TaKO ,ayro, BHHie HHcy ce bh^cjih. 

A oua BO^a H36auH y je,n,aH rpa# r,a,e cy 6hjih cbh MajiH. Y tom rpa- 
sy ko 6yja,e HaJBHCOKH, Taj lie ja,a 6yja,e nap. TaMO cy ce CKynnjiH mhoto 
jby^H h cbh cy 6hjih je^Ha paca. Ka# nornejj,a u,ap Kaico ctojh Ha oGany 
Taj HOBeK nocna cnyre H>eroBe Jia ra no30Be. „MeHH HHJe CTajio jio Tora, 
HMaM Moje 6pnre!" Oh je ocTao. U,ap je nocjiao al)yTaHTe j\a ra flOBe^e h 
Ha Kpajy Mopao j\a flofje. Oh je h>hx npeTexao ca nojia MeTap h Hap je Ha- 
pe/nio fla ra OKynajy h o6pHj'ajy. H o6yKHH ra y HapcKO o^ejio h /io6ho 
KpyHy. Oh je HaJBeliH nap y EBpon[n]. U,ap ra ojiho h noKa3ao My 6ora- 
CTBa h noKa3ao My cjiy[r]e 20. H je/jHor aaHa flomao CTapnJH chh, floniao 
,ga cnyacH. U,ap ra nycTHo. U,ap [?] je peicao: „ I IecTHTH Hape, r^e cy ohh 
flBanc h ja 21." CyTpajiaH Han^e h Apyrn, h oh TaKO hcto nHTao uapa: 
„He Tpa^CHM th HHHiTa Hero fla ce paHHM xjie6oM." U,ap ra oneT npHMH h 
Mjia^er CHHa. Ajih, ohh cy 3HajiH jejiaH 3a flpyror, ohh cy 6hjih HaJBepHe 
cnyre. Eto th cyrpa^aH Hja,e TypnHHa ca Jia^OM ,n,a bh^h hobot u,apa. ,?\q- 
cthth Hape, Koje cy th HaJBepHHj'e cjiyre j\a mh nyBa Jiafjy." U,ap je roa- 
6pao h>hx ^BOJHHy. Yiajy je 6hjio yBene, H>HMa ce cnaBano. H OBaj Mjial)H je 
pexao: „IlpHHaj Heurro". OBaj CTapnJH: „He 3HaM HHJeznry npHny". OBaj 
Kaace: „IlpHHaj HeKH ,n,o}KHBJi>aj." A MaJKa je cnyuiajia H3 Jia^e. OHaj CTa- 
pnJH npH^ao H>eroB ^ora^aj h npH*iao KaKO My o^Beo TypHHH MaJKy. Ohh 



1 60 Babaluh ha Eajikahy 

cy ce 3arpjiHjiH h nonejiH nnaicaTH. A MaJKa ce y6n y jiaf)H, h nynana [ce] 
3a Kocy. H Kaa je flomao nap ca TypnHHa /ja BH^y Jiafiy, a TypnHH je hiiio 
y Jial)y ko^ aceHe. Ka^; je BH^eo aceHy cBa nouenaHa, H3rpe[6a]Ha h nony- 
najia Kocy, TypHHH [c]e ynjianiHO h roamao Hanojte h Kaace: „U,ape, Ka- 
KaB ch th nap, OBe TBOJe cjiyre 6hjth cy mh aceHy h CHJiOBajin!" H u,ap £0- 
Hece h>hx fla hx o6ece, h OHa ^ceHa roneTH H3 Jialje h pene: „ I IecTHTH ua- 
pe, HeKa ohh npnnajy Kaxo cy ohh npHHanH HoRac!" H OHaj MjiafjH chh 
Kaace: „IIpHHaj, HeKa Hac y6nje aico cmo hchito kphbh". H OHaj CTapHJH je 
ncnpHHO KaKO je npnnao chhoR. H ohh cy ce 3arpnHjiH h nnany. TypHHH 
noneo ,o,a 6okh, nap ra yBara h y6nje ra. H oho uapcTBO ocTano iteMy. 

PajKo Joeanoeuh 

4. [flEBOJKA H IiTI^A] 

HeKa^a aaBHO acHBejiH cy je^aH nap h jeflHa napHua kojh cy HMajiH 
Tpn CHHa. Bhjih cy 6oraTH. Cbh kojh cy npojia3HjiH Tyzja HyzjHjiH cy ce — 
KaKaB /mop, KaKBO 6oraTCTBo! JeflHor ,a,aHa npofie Ty^a /ma RopaBa HOBe- 
Ka, h ohh cy peKHH #a CBe HMajy caMO HeMa nTHuy #a ra neBa Ha /mop. 
IJ,ap je to nyo h nocnao HaJBeRer CHHa /ja Hahe Ty nTHiry. Ohh cy My 
cnpeMHJiH KOH>a, ca6jty, Man h CBe ocTajio uiTa My je 6hjio noTpe6HO. Ta- 
ko oh H/je h flofie /i;o je^Hor apBeTa. H nope/i Tor /TOBeTa je CTajao 6yHap. 
H oh ce 3aycTaBHO m ce o^Mopn. H TaKO je oh jeo h oaje/jHOM flofje je/nra 
jiHCHua h pene My: „CHHe, CHHe, /jaj mchh Majio ne6a, HanpaBnRy th Be- 
jiHKy cpeRy." Oh HHj'e xTeo h HCTepao je Ty jiHCHiry. H TaKO oh HacTaBH 
nyT h /jofte j\o je/nror BoRmaKa. Y tom BoRmaKy je 6hjio HijtHBa, 6njie cy 
jiene nutHBe. Oh je jeo je/my uiJBHBy h npeTBopn ce y KaMeH. H Hap HeKa 
flBa-Tpn flaHa h bh/jh /ia He /jol)e. H oh je nocjiao flpyror CHHa. H TaKO oh 
H^e, H/je h hcto /jot)e /jo tot jspseTa. h CTao ^a ce o^Mopn. H hcto aoRe Ta 
JiHCHua h pene My: „CnHe, CHHe, /jaj mh napne Jie6a, HanpaBnRy th BejiH- 
Ky cpeRy." H oh Hnje XTeo h HCTepao jiHCHiry. H hcto oh /jofie flo tot 
BoRaaKa, h npo6a je/nry mjLHBy h npeTBopn ce y KaMeH. H u,ap hcto neKa 
ABa-TpH flaHa h bh/i;h /ja He flofie. H oh nocna TpeRer CHHa. H TaKO oh H^e 
h hcto AoRe flo tot jspsera h CTao /ja ce o^Mopn. H hcto AoRe Ta nHCHua h 
pene: „CnHe, CHHe, ,n,aj mh napne Jie6a." Oh je peKao: „Ce/],HH h je/ni." 
Kaa cy jenH to cy GauHjiH h jiHCHH,a My peKjia: „/1,oRh Rem ro je^Hor 
BoRitaKa h Ty cy Jiene nutHBe. Ako je^eni npeTBopHReni ce y KaMeH." H 
Ka/i je npomao nope^, tot niJBHBapa, ny^HO ce 3aniT0 tojihko KaMeaa, h 
nponiao je o^ niibHBapa. H ^ohe 30 je^Hor CTapu,a, h CTapan My peKao: 
„Ako xoReni ^a yxBaTHHi Ty nTHii,y, Mopaui npBO fl,a Hfl,eHi 30 je^Hor 6p- 
fla, h npoRn Rem rpo6jte h cbh MpTBau,H Re ce npo6[y]#HTH h Re aa Te 
yno3ope h fla Te 30By. Ako hx rjie^am, Re ^a na^Hem MpTaB. H MOpam ^a 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehthhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 161 

noHecein je^Hy (j)jiainy, n Ka^ ce OTBope Ta 6p^a, th tieni ^a y3HMam bo- 
ay." H Taxo je oh cacjiyinao CTapna n n,a,e oh, n/je h ,a,of)e ^o Tor rpo6jta. 
H cbh MpTBafHH] cy ra yno3opaBajiH h 3BajiH. 0[h] HHJe hx rjie/jao h nyo 
h npeinao je oh to rpo6jbe h ^oniao je #0 Tor 6p^a. H Ka,n, ce OTBopnno 
6pfl,o, oh je Tpnao h 3axBaTao Bo,oy h 6p»ce ce BpaTHO tom CTapny. H CTa- 
pan My peKao ,a,a Ty r,o,e je nrnna, nyBa je je/nia ^eBOJKa h #a nrana ctojh 
Ha jeflHOM apBeTy. H Ka^; ce BpaTH jya. no je^Hy Kanicy oa Te Bo^e, Ha CBa- 
ko KaMeH>e Kann no je^Hy Kanicy. H TaKO oh HacTaBH nyT h aoI)e 30 Te j\&- 
BOJKe. H Ka^, je yrnezjao nTHuy Ha rpaHH, ^eBOJKa My CTaBHJia y npcT je- 
aaH 3JiaTa[H] npcTeH. H jaxajin KOH>e, h HacTaBH nyT. H Ka/i; cy cthtjih ,a,o 
tot Bohn>aKa n no je^Hy Kanicy BO/i,e Ha CBaxo KaMeite, o^je/jHOM cy ce 
npeTBOpnjin mhoto Jty^n n iteroBa 6paha. H 6pana cy My peKjin: „Yx, 
kojihko cmo cnaBajin!" H oh floljy j\o OHa n nap je CTaBHO nrany Ha KpoB 
flBopa n o^ceHHO HaJMna^er CHHa ca tom JienoM fleBOJKOM. H HanpaBHJin 
cy BejiHKy CBa,a,6y n cpelmo cy ^chbcjih. 

3ee3dana Kociuuh 



5. JEJ1EH 

Bho je^aH HOBeK h >KeHa. Ohh cy HMajin flBoje aene. JeflHora flaHa 
HOBeK je OTHHiao y jiob na ^OHeo flBa 3ena n peKao Aa je^Hor nene, a 03 
je,a,Hor npaBH nop6y. Kafl,a je CTaBHJia fl,a ce oxna^H, ManKe cy nojene je^- 
Hor, a flpyrn ocTao. OHa ce 6ojana aa je hobck He Tyne, ceKJia cncy n npa- 
BHjia *iop6y. Ka^a je hobck jeo, Bn^eo /ja je *iop6a cnal)a or obot ^pyror, 
na no^eo ,zja nnTa >KeHy or Hera je obot .npyror HanpaBnjia. Jlpym nyT h 
npBH nyT Ka^a je nnrao, Tpenn nyT OHa je Mopajia pehn. H peKJia. Hobck 
je peKo: „Ako je Taico cuaTKO Meco o,a, HOBeKa, mh heMO j\a. xpaHHMO %e- 
BOJ^Huy ^a je 0^e6ibaBaM0 n je^eMO, a nocire ^e^aKa." ^yo to flenaK h 
nocjie Ka^a cy fleBOJHnnn K[y]nHJin cjiaTKHme CBe 3a jejio, ^enax je ,n,oinao 
nope^, BpaTHMa h peKao: „CecTpo, otboph mh BpaTa. HMaM HeniTO ,a,a th 
KaaceM." OHa OTBopnjia BpaTa. ^e^afK] je CBe npnnao niTa cy ce ^oroBo- 
pnjin OTan; n Majica. Ila y3ejin CBe Te cnaTKine n xpaHy, ann 3a6opaBHjin cy 
BO,n,y. /JenaK Hnje Morao ^a H3flpacn h nno BO^y, a Ta BO^a 6njia je caMO 3a 
jeneHe. Jep, ko je nno Ty BO/iy npeTBapao ce y jejieHa. Oh je nno h npe- 
TBapao ce y jeneHa. 5Khbcjih cy y je/pio flpBO. ^IjeBOJKa je Ben nopacna Be- 
jiHKa. Je^Hor ^aHa uapeB chh npojia3HO je Ty nope^, .zjeBOJKe, na je n>y bh- 
^;eo n y3eo 3a ^ceHy. A He3HH 6paT »cnBeo je Ty ca aeBOJKOM. 

HaiuaAuja Candynoeuh 



1 62 Babaluh ha Eajikahy 



6. [EOr H ToABO] 

Bho je^aH RQRdi yl je^Ha 6aica h ohh cy HMajiH TpH CHHa. H Ka^ je 6h- 
jio EojKHfr HHcy HManH CBHity j\a. cene. H fle^a je y3eo HaJMJial}eK j\a. ra 
npo^a Ha nHJau,[y]. H lienor ^aHa ce^ejTH Ha nHJau,. H TaMaH fle^a ^a H/je 
KyliH, aohio je je^aH HOBeic, a Taj HOBeic je 6ho fjaBO. H Ka»e My: „3aurro 
th ceflHiii nejior ^aHa Ha nHJauy, niTa npo^ani th?" /Je^a My o^roBopH: 
„Ebo, npo^aM CHHa 3aTO hito HeMaM CBHity #a ce^ieM." OH^a Taj BaBO My 
xa^ce: „Ja hy th ^aTH Tpn CBH&e, a ca CHHa h^,h Kyfrn, axo caMO y ,n,aH Ha 
EojkhR ^a mh oflroBopHui Tpn nHTaita. Ako He 3Ham, ja hy th [n]3HMaTH 
CHHa." flo6po. H fle^a OTHHiao Kynn. H 6a6a My Ka^ce: „IllTa HOBJene h 
CHHa h CBHH>e [...]?" Oh My Ka»ce CBe KaKO je 6hjio. H flofie Bokhh. H ,zj,o- 
hijih cy Bor h cbcth IIeTp[a] h Kaace jxg^h: „Mo^ceMO h mh /ja cnaBaMO 
KOfl Bac?" — „Ila HeMaTe MecT[a], h mh cnaBaMO flone." — ,„3,o6po" — 
xa)K[e] Bor — „mh heMO H3a BpaTa." H ^.ohijio je Bene. H floRe fiaBO h Ka- 
mg: „CTapn, je ji» cnaBaui?" A fleaa je cnaBao. H Bor je o^roBopHo: „H e 
cnaBaM." — „/],o6po, niTa je je,a,aH?" — „Th ch je^aH Hanojte!" — „LllTa 
je ABa?" — „Ja caM je^aH, th ch ^Ba!" — „A niTa je Tpn?" — „Tpn Hore Ha 
CTOjry!" H fiaBo je [nyuao], a Bor h cbcth rieTp[a] no[6]erjiH. A ^e^a h 
6a6a ocTann cpeTHH. 

Caiua Mutupoeuh 

7. TPH BPATA 

Bho je^aH hobck h je,n,Ha »ceHa. H ohh HHcy HMann fleiry. Ila je ho- 
BeK peuiHO aa je HanycTH. )KeHa My je peKJia: „CaMO ,a,a npeHofrHM OB/je h 
cyTpa fry ^a H^eM." H OHa je y noHofr OTHiujia ko# je^He 6a6e. H Ta 6a6a 
My je peKJia ,a,a H/je y TaBaH h ^a Gpnuie, h una Hafje ,a,a nporyTa. OHa je 
OTHiujia y TaBaH h BH^ejia Tpn 3pHa. H OHa je nporyTajia OHa Tpn 3pHa h 
OHa je nocTajia Tpy^Ha. H OHa je po^Hjia je^Hor npH/jBene h o^Ma je Jie- 
tho. JezjHor je po^HJia y noHofr h oh je jictho. Je^Hora po^HJia y 3opy. 
L|,ap je fl03Hao ^a je po^Hjia Tpn CHHa h ,n;a cy o^Ma jieTejin. U,ap je no3Bao 
OHy 6a6y ,n,a je nHTa uiTa HMa OHa Tpn 6paTa no 3aHaTy. Ba6a je peKJia: 
„Je^,aH Moace pp. ^a ca CTpejiHHOM r,n,e h pa npaBH Kyjiy. ,3,pyrH MO^ce pa. 
pa ca CTpejinuy r^e h pa yxBaTH ^eBOJKy y npcTeH. A Tpefrn Moace pa H3- 
Ba^H ^eBOJKy H3 3eMjte." LJap je penao cbh cy fl,o6pn. H nap hx no3Ba pa 
ji> Moace pa H[3JBaflH H.eHO aeTe H3 3eMJte. Ohh cy peKJin: „Mo^ce, caMO 
pa HaM .nain Tpn KOpHTa 3JiaT[o]. H jom HeniTO, pa cnpeMani Bp3o6 [?] h 
pa noMy3eni CBe KpaBe." H ohh cy KpeHyjiH. Ka^ cy pouum, OHaj HaJMJia- 
fin je CHiuao nojiaKO ca Bp3o6. J\eBOJKa, Ka/i, ra cna3H peKJia My: „UlTa frem 
OBfl,e, ofre fla Te noje^e OBa 3MHJa!" Oh je pexao: „He 6pHHn", — h y3eo 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 163 

Ty 3MHJy h CTaBH je Ha rjiaBy [?] y Bp3o6. H oh ce Hanno Mjiexa. H ohh 
flBOJHHa cy H3auinH. OHa 3MHJa ce Hannna na ce npo6ynHna. H oh bh/jh na 
HeMa ^eBOJKy. H oh 6p30 H3al)e h nojypn npeMa aHiwa. OHaj HajcTapHJH je 
6ainio CTpeny rope h npeTBOpno ce jenHa Kyna. H ohh cy hhijih y Kyrry na 
ce 3aKpnje. OHa 3MHJa nporoBopHJia: „Y, KaKO ere bh jyHann, otboph ca- 
mo Many pyny na Bac bh^hm." Ohh ca nray npo6yniHjiH Many pyny, oh je 
CTaBHo je3HK y pyny, na je HanpaBHo pyny BenHKy, na je y3eo neBOJKy. 
OHaj cpen,H>H ra je raljao ca CTpennny y pen na ce pacnanao n yxBara ne- 
BOJKy y npcTeH. Ila cy onBenn neBOJKy napy, na je nap nao H,HMa Tpn ko- 
pnT[a] 3JiaT[a]. Ila cy TpH 6paTa >KHBenH cpehHO. 

Caiua Kociuuh 



8. [qAPOBHA PHBA] 

Bho jenHOM jenaH cnpoMainaH hobck kojh je HMao MHoro neue. Taj 
HOBeK je H3Jypno CHHa H3 Kyhe. Taico je oh nmao nyTeM h BHneo neny Ka- 
ko XBaTa pn6e. H oh je cranio na XBaTa pn6e. H nocne hx nponao h Ky- 
nno xne6a na jene. Je^Hor nana je yxBarao caMO jenny pn6y. A Ta pn6a je 
6nna MHoro Jiena, HMajia pa3He 6oje Ha n>y. Oh je y3eo pn6y, noMHjiOBao 
je Mano h nycTHO y Bony. H peKao: „Kan ch TaKO Majia h nena nycrafry Te 
na onpacTein". Oh je xpeHyo nan>e na noTpa>KH noco. Kan, je oh eraro no 
jenHe nHBane, Hamao ce c jenHHM tobckom. H peKao My je ,„H,o6ap nan!" 
HoBeK ra je nnTao: „Kyna Hnem?" — „HneM na Tpa^cnM nocao." — „Ila h 
ja. Mh neMO ce no6paTHMHTH, uito 3apanHMO na nonenHMo". H cthimih cy 
y jenHO ceno. Ty je 6nna jen,Ha CTapa, pa36njeHa Ka(|)aHa. Taj nenaK je pe- 
Kao na nay na npeHonn Herne. A hobck je peKao: „Mh heMO na npeHohH- 
mo Hon y Ka(J3aHH." /Je^aK je cnaBa[o], a qoBeK je CTpaacapno. Kan je 6nno 
oko nona hoRh, HeKa cnna je Hanana OHor HOBeKa kojh je CTpa^capno. A 
HOBeK ra je TyKao. H Ta cnna je nporoBopnna: „HeMOJ BHnie, MonHM Te, 
Ka3ahy th rne cy nape!" H ohh cy yjyTpo nomnH naibe. J\ouiim cy no jen- 
He napeBHHe. TaMO je 6nna jenHa neBOJKa, Koja je HMana a^cnajy y h>oj. Ko 
6h cnaBao ca h>om, nojena 6hx ra a^cnaja. Ako 6h ocTao >khb, oh 6h y3eo 
H.y 3a aceHy, h 3naT0 h nape. H hobck je peKao na cnaBa h nenaK ca tom 
neBOJKOM. H peKao My na He npeMa h na je He rnena h nao My je hobhhc 
na HHTa. Kan je 6nno OHa ra je ronnnana h roBopnna c ne^aKOM. A oh je h 
nan>e noneo na nnra. H TaKO je oh caMO hhto CBe Tpn hoRh. Kan je 6nno 
Tpehn naH y3eo je neBOJKy n Tpaacno on napa neBeT xaKOBa h neBeT [?], na 
cy nonuiH h nomnn cy no OHe nHBane rne cy ce cacTann. Ila cy nonennnn 
nape. Tpe6ano je caMO na nonene neBOJKy. Hobck KaKO je xTeo na nonenn 
neBOJKy, OHa ce ynnamnna h H3amna a^cnaja. ^Iobcr je peKao: „Ebo, no- 



164 Babaluh ha B AJTKAHY 

GpaTHMe, Te6n CBe, ja caM Ta pn6a H3 BO^e". H OTHinao je. Taxo je JieHaK 
nocTao 6oraT. 

ropdana Cxuanojeeuh 



9. [TPH CyBEHHIJE] 

Beine je^aH CHpoMamaH HOBeK. HMao je neT-inec JieTeTa, to jecT >Ke- 
Ha My je Snna TpyzjHa. Ohh HMao je,n,Hy Many Kyhnuy. Beine KHina h ojiyja 
Tor flaHa, Ka,n, ojxje,a,HOM nyje Kyu, Kyu, Ha BpaTHMa. Otbopho BpaTa, Kajj, 
bh^h TOBeica TproBua: „H3bojih yHyTpa!" — ceflHe oh Ha je^HO Many cto- 
jiHuy nopefl, ninopeT h [.,.] ynnra TproBau; „J\a jih Mory jj,a OB,a,e #a npe- 
HohHM?" — „ITa, rocno/iHHe, >KeHa je y /npyroM CTan>y, ohe ce nopo,a,H, He- 
Ma MecTa." TproBau, Ka^ce: ,,Myj, npHJaTejty, ja hy Ha OBy Many CTOHHiry 
flo yjyTpy, HeMa CMHCJia j\o. ylj\qm Hanojte nonrro je ojiyja h KHHia". Taico 
ocTao h 3a^peMao Ha Ty CTOJiHHy. MefiyBpeMeHOM ce nopojJH aceHa. My- 
hiko ^eTe. Oko ^BaHaecT caTH, y ^BaHaecT caTH cy flomjie cyfieffime. Tp- 
roBau; je 6ho 6y,a,aH. CTapHj'a Ka^ce .zja yMpe to .zjeTe. Cpe^fta xaace ,o,a ce 
y^aBH. HaJMjral)a urra he pehn: „3aniTO Jia yMpe, 3aiHTO aa ce yzjaBH Ka,n 
eBO ra TproBau, Taj, h CBe iteroBO 6oraTCTBO, CBe OBaj flenaK ,n,a Hacjiefiy- 
je." Ka# yjyTpy ocBaHeiue #a nonnje Ka(J)y TproBau, h ynHTa cnpoMax[a]: 
„A cnyuiaj, npHJaTeiby, bhjjhm /ja HMaui flOCTa aeu;e. ,H,aj to ,n;eTe mchh. 
Ebo th cto .ayicaTa na ce xpaHH xneGoM." Xohe 6ht, Hehe 6ht — ,a,a,a,OHie 
j\qtq TproBHy h HcnpaTH ra. IIlTa ypa^H TproBau, — TproBau, ra GauHme y 
je/nry jaMy. HaKOH ^Ba caTa Hannio inyMap. Myje Hexn mian, hckh 3ByK. 
LLIyMap OTKann to fleTe h BO^Hine ra Kyhn: „Ebo th, >KeHO, yjiOBHO caM th 
CHHa". HaKOH neTpHa[e]cT toj\yikq BpaTHO ce Taj TproBau. CejjHeo Hcno/i 
flpBO, CTOJinh Ty Hanoibe, pynao je h 3aTpa^c[n]o BO,a,e aa My Jia. Kajj, my- 
Map xa^ce: „Hal)o, hjih flOHecn TproBiry Bo^e." Ja caM ra Hanio h 3aTO caM 
ra 3Bao Hafio, iuyMape. — ,„Z],aj th mchh to fleTe j\a ja [...]." ,3,ohio je c 
h>hm 30 je,n;He BOfleHHH,e h TaMO cy pynajiH h c flenKa othhijih rope. H oh 
ra rypHe h yzjaBH ce h no6erHe. MjiHHap bhjih Jia BoaeHHii,a He pajin. Oh 
bhjjh jjenKa ya[a]BibeH h cnacn ra. Ha^eBHe My HMe flaBau;. HaKOH TpH 
ro^HHe BpaTHO ce TproBau,, Tpa>KHO Mano BOJie ,n,a nnje. MjiHHap 30Be ch- 
Ha: ,„ZI,aBaH, ,a,aj TproBiry Bo^e". — „Je jih, MJiHHapy, Kaico ce 30Be OBaj 
flenKO?" — „To je moj chh flaBan,." — „Ebo obo nncMO, flafry My jjyKaTe 
#a hoch mojoj >KeHH." y pejjy, y3Me nncMO na MeTHe je y Kany h ojj,e. Kafl 
ra bhjo,h non: „MoMaK, MOMaK, jjoRh OBaMO, ,o,e Hjjem th?" — „Hjj,eM /jo 
TproBua." lion y3Me nncMO h npOHHTa. H Ty nHine: „}KeHO, hhm cththc 
OBaj fleHKO, Ofl,Ma Jia ra y6njeTe, yHHHiTHTe". lion Hanncao: „)KeHO, hhm 
,a,oIje OBaj /jenKO, ojj,Ma /i,a My flam HaJMJiafiy hepKy h j\a. HanpaBHni CBajj,- 
6y". ^hm flouio fleHKO, flajiH cy My HaJMjiahy nepKy, HanpaBHjiH CBafl6y. 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 165 

Kafl je norao TproBau, nocjie neT naHa [...], oh BHneo na je c[TJBapHO Ha- 
cjie^HO iiejiOKynHy HMOBHHy. 

/Jpaean CumuH 

10. EOT>EH 

Bho jenaH CHpOMax ^OBeic h )KeHa. Haninao jenaH TproBau,. Cnpo- 
Max je HMao jenHO MyniKO neTe. Tp[r]oBaii pene: „Mory jih npeHotiHM 
koji, Bac?" Ta3,fl,a je peKao: „He Moacem jep mh je cy!)eHHHe neTeTy." Tpro- 
Bau, pene: „Ako, liy na ce nonHeM [H]a TaBaH." H cnyina cyljeHHHe 03 
OHora Manora: „I1Ito je OHa TproBau Ha TaBaHy, na th y3Me HaJMJiatjy 
hepK[y] 3a H>er[a]." Kan je 6hjio yjyTpo, TproBan Tpa>KH na KynH to rqtq. 
Ta3fla pe^e: „He Mory, OBaj mh je jenHHH." TproBau; pene: „flahy th nBe 
KyTHJe 3JiaTo!" H TproBau y3Me to neTe y Hapyne h one. HanniJia Ha j'enHy 
6aniTy h yBena neTe y [?] . HaHiuna ra3napHHa on 6auiTe, Kan bh/jh neTy y 
[...]. OHa y3Me to neTe h nne Kyhn. Ta3napHua Hanena My HMe Eol)eH. H 
TaKo je pacTano to neTe. TproBau, je HanuiJio Ha Ty KyfiH. „Eol}eHe, naj Ty 
CTOJTHiiy na ce^H OBaj TproBau,." TproBau; nHTa Kaxo to HMe Eot)eH, a >Ke- 
Ha pene: „Hainna caM ra y 6anrry." TproBau, pene: „H^,h hoch obo raiCMO 
Kon H>eroBe Kyfre." Y nyTy HaniJia ra cyljeHHua: „J\a] Eol)eHe, oho nn- 
cmo." Cyljeraraa ra uenana, na My ramie npyro nncMo: „Mhm CTH^ce OBaj 
EotjeH na My naTe HaJMnafjy RepKy h na nsanyr nyua npaHren [?], na npa- 
bh CBanSy." TproBan ce ynapn Tpnnyr raaMapn [?]: „PeKO caM na ra y6n- 
jeTe!" IlpaTHO ra y BHHorpany, ann neB[o]JKa nrajia h 6pana rpoaclje, na 
My caxpHJiH. An Eol)eH HapezjH cnyraMa: „Ko Hanlje npBH na ra yGnjeTe!" 
H Bo^eH ocTao ra3na. 

jKe/bKo MapuHKoeuh 

11. [MJlAJ^OyKEibA C KALJHrOM] 

>KHBejiH cy #Ba CTapua, nena h 6a6a. Ohh cy 6hjih ycaMjteHH 3aTO 
hito HHcy HManH nene. JenHora naHa 6a6a je peKJia CTapuy na Hne y ray- 
mh, na npoHal)e Maxap 3MHJy, na je noBene Kyfrn h na to 6yne h>hxobo nje- 
tc CTapau, ce ynyTHO Ka jenHOJ rayMH, H3HeHana je yrnenao 3MHJy. Oa- 
pau ce ynjiarano h noneo je 6e^caTH nonHrayTHM pyKaMa, BpHnrreTH: „Y- 
noMoh, 3MHJa!" Haraao ce Ha jeraioj nHBann. OnjenHOM ce qyo hckh 3ByK. 
To cy, y CTBapn, 6hjih KOCMOHayTH kojh cy ce cnycTHjin ca Meceua h 
6panH HBehe. Kan je CTapau, to BHneo, oh ce H3HeHa/rao. Kan cy KocMOHa- 
yTH npHMeTHUH CTapua, yrann cy y 6pony h nojieTejin, ochm jenHor, Ma- 
nor KOCMOHayTa kojh je join yBeic 6pao HBehe. CTapau, je y3eo Manor ko- 
CMOHayTa h noBeo CTapram. Kan je CTapnua BH^ejia nenaKa HHJe 3Hana 
niTa lie oa pa^ocTH, npocTO HHJe BepOBana. TaKO je njenaK nopacTao CBe 



1 66 Babaluh ha Bajikahy 

BHine h BHine. Ka# je ^enaK HanyHHO hckojihko roiiHHa, CTapnua My je 
HanpaBHJia TopTy h CTaBHJia hckojihko poftemjaHCKHx CBenHna. /JenaK je 
Tpe6ao ^a hx yracn. Kaa hx je yracno nojia TOpTe je mtycHyjio Ha CTap- 
neBO jnme. GrapuH cy 6hjih BeoMa cpenHH 36or flenaxa. TaKO je jjenaK 
nopacTao. Je/jHora /jaHa aenaK je Hanncao Ha nannpy: „Xohy ce >KeHHTH 
ca uapeBOM kIih!" — h noKa3ao je CTapuy. ^enaK je HMao KauHry Ha rjiaBH 
h HeKo o^ejio. CTapau, je peKao: „Kajj, Te 6yae uap BH/],eo, h H>eroBa kRh, 
ynjiamnne ce." Ajih, noniTO je ^e^aK HaB[a]jiHO, CTapau, je npncTao. CTa- 
pau h CTapnua cy othihjih ko^ xpajta h nHTajin ra jia jih xone jja j\a CBOj'y 
hepicy 3a CBor CHHa. 3aTHM je CTapau, nHTao j\a. jxeBOJKa HeMa KpHBe Hore, 
ajin jieBOJKa HHJe HMajia KpHBe Hore. CTapau, je nHTao jia jih 3Ha #a npaBH 
KyBaHa jaja h jjeBOJKa je 3Hana. U,ap je peKao CTapuy jj,a cyTpajjaH aoBe^e 
aeroBor CHHa jja ra oh bhjih. CyTpa^aH je CTapau flOBeo CHHa ^a ra nap 
bhjjh. Ka^ ra je Hap BHjieo, peKao je ^enaKy jja ckhhc KauJi[r]y, a ^enaK je 
caMO nyrao. U,ap je peKao: „Ako tboj chh rpajjH 3JiaTaH moct or Baiue Ky- 
he jio mot flBopua, jiaT hy My pyKy Moje Khepn!" U,ap je nocjiao jiBa boj- 
HHKa m BHjj,e KaKO oh rpajiu 3JiaTaH moct. Bojhhuh cy 3acnajiH, h CTapuu, 
caMO je aenaK Hexao. OjrjejiHOM ce *iyo hckh 3ByK h npeTBOpno 3JiaTaH 
moct o[ji] CTapneBe Kyhe 30 uapeBor jjBopua. A CTapun cy ce npo6y^HjiH 
h ynjiaiHHJiH. To cy ynHHHJiH npHJaTejtH KOCMOHayra. CyTpa,a,aH, Kaa je 
uap to BH,a,eo, jiao je flenaKy pyicy CBOJe Khepn. Ka,n, je 6njia Hon AeBOJKa 
je neKajia KOCMOHayra c hckhm opy^cjeM nouiTO je MHCJiHJia jj,a je nyjjOBH- 
hitc H TaKO je h 3acnajia. J\cnaK je yniao h CKHjiao Kaunry ca rjiaBe, h 
OHy ofl,ehy. /JenaK je 6ho Taxo Jien h xa^ ce uapeBa idm npoGyjinjia, hhm 
ra je yraejiajia, 3aBOJiejia ra je. OflMax je noTpiajia CTeneHHHaMa h jaBHJia 
ouy j\a fleHaK HHJe nyjiOBHuiTe, jia je oh oGnnaH jienaK, a uap je caMO ro- 
Bopno: „y6Hhe Me oh jezuiora iiaHa, oh je Hyjj,OBHurre!" CyrpajjaH yjyrpo 
OflMax je jaBHJia h npHJaTeibHuaMa h npuqajia hm je aa oh caMO Hofry ckh- 
^a Kaunry h o^ehy. Je/uia o^ ohhx npnjaTejBHua peioia joj je: ,„3,ok oh 6y- 
jj,e cnaBao th My 3anajiH ojj,ehy!" TaKO je h ypa^HJia. J\ok je jjenaK cnaBao, 
OHa My je 3anajiHjia Ojj,efiy h Kainrry, na je noHOBO Jierjia jia cnaBa. fle^aK 
je oceTHo MHpnc tot /jHMa h npo6y,a,HO ce h peKao ,a,eBojuH: „Ca,a, Me bh- 
me HeMam. Hhch Tpe6ajia to ypajiHTH. IToTpa^cn Me!" To je peKao h He- 
CTaHyo. CyrpaflaH je ojjMax nomjia j\a ra noTpa^KH. J\yvo je Kopannjia. 
Cpejia je j\bq nTHii,e Koje cy nrpane. IlTHHe cy peKJiH ,a,eBOJHHHH j\a he je 
ojiBecTH flenaKy. Cene cy Ha je^HOJ CTy6n h nojieTJejie. Cthtjic cy flo jeji- 
hot npocTopa r^e cy nnecajiH ^.eBOJKe h MJia^HliH h npeTBopnjiH H3 ^HMa. 
Je^Ha fleBoJKa je njiecana 6jiH3y ^eBoJKe h ^eBOJKa jy je nHTana: „LQTa 
BaM je OHa Hajjiennia h HajcTapnja?" — a OHa je oja,roBopHjia: „OHa je cbh- 
Ma HaMa MaJKa." TaKO ce h ^enaK H3 tot flHMa npeTBopno. J\QBO)Hmy& je 
BHiiejia AenaKa, a h ^e^aK H>y. TaKO je h OHa cnuijia y tom npocTopy h 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehthhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 167 

nnecajia ca AenaKOM. H OHe ^Be nraue cy rniecane. Tano je fleBojica ocTa- 
Jia ca flenaKOM. 

C/io6odaHKa Ccmdy/ioeuh 

12. [HYflHH MJIA/JOKEILA] 

Bho je^aH CTapau, h je^Ha CTapnua. Ohh HHcy HMajiH ^eiiy. Je^Hora 
aaHa CTapnua je peKJia ,n,a H,a,e y myMy ,n,a Hatje HeniTO aa He 6h 6nna ca- 
Ma. CTapau; je OTHinao. TaKO xo^ajyhn CTapau ona3H 3MHJy. Oh ce ynna- 
hiho h BpaTHO ce Ha3a^. CTapnua ra je nHTana 3aniTO ce BpaTHO. Oh je pe- 
Kao /ja je ona3HO 3MHJy h ynjiauino ce, 3aTO ce BpaTHO. OHa ra je noHOBO 
nocnajia. Taxo oneT xoflajyhn flot)e ^o je^Hor TOBeica. Oh ra je nHTao r/je 
H^e. Oh je pexao #a n,a,e ,o,a Halje hchito 3a CTapnny Kaico He 6h 6njia caMa 
h OTHHiao. TaKO Ty^caH xo^ajytiH yiviopaH £,ojia3H j\o je/jHor CBeMHpcKor 
6po^;a. TaMO cy 6hjth hckh qy^HH MajiH jby^n. Oh je nHTao nrra pane. 
Ohh cy ce Sojann h 6p30 ozuieTejin y kocmoc. CaMO je jeaaH ocTao miany- 
1th. CTapau je apiuao h nHTao ra je 3amTO njiane, ajin oh je caMO hyTao. 
CTapau, ra je y3eo h onBeo ra je Kyhn. Kana je CTnrao icyfrn no3Bao je CTa- 
pnny aa My noKaace uiTa je Hamao. Kana je OHa nouuia o/],Max ce o6pa,u,o- 
Bana. IlocJie HeKOJiHKO roaHHa oh je pacTao h ynenuiao ce. ^oiujio je Bpe- 
Me n,a ce oaceHH. CTapau h CTapnua cy ^cenejiH na ce o^ceHn ca uapeBOM 
KRepKOM. Kana je nouiao na bh^h napeBy kRh Koja je 6njia Jiena n np6pa, 
Kaaa cy ynuiH yHyrpa cbh cy ce Hynnjin KaicaB nyaaH MjTanp>KeH>a. Cbh cy 
ce ny^HjiH h CMejajin. HaKOH ny^Ker BpeMeHa nonmo je h Bpeivie na Mjia^a 
cnaBa ca MJiaaoaceH.OM. Kana cy ce CTaBHJin #a cnaBajy MJiann joj je zo- 
nula y caH je^Ha aceHa n peioia Kan. 3acnn na y3HMa KO>Ky Kojy je o6jia*fflo 
h na je 6auH y BaTpy na roropn. Kana je oh 3acnao, OHa je OTHinna, y3ena 
Ko^cy h SanHJia y BaTpy h CTaBHJia ce oneT na cnaBa. Kana je ycTao, oh je 
BH^eo na HeMa kokc Oh je peicao 3aniTO je to y^HHHira. OHa ce CMejana h 
cnaBana najte. Oh je TaKO Ty^caH OTHHiao naireKO. Kana je OHa ycTana, bh- 
nejia je ne n>era HeMa. OHa je OTHmjia na ra Tpaacn. TaKO je n,Be ronHHe 
HHina h nonum je no jenHe pyne rne je 6no oh. OHa je yinna n nHTana je 
jeznry neBOJKy: „r^e je moj Johh?" OHa je pexna na tie na nol)e. Y tom 
TpeHyTKy ynpaBO je h floniao. OHa ra je onMax no3Hana h 3arpjiHJia. ITo- 
cne cy npnuiH Kyhn h noHOBO cy npa[B]njiH CBanGy. 

MnadeHKa Ccmdynoeuh 

13.ITPHAKPABA 

Bnjia je^HOM 6a6a h nena, HMajiH cy jenny frepKy. Ta neBOJKa OTHiuna 
Ha npejior [?]. Kan OHa neBOJHHua je OTHuuia TaMO, MeTyjia je ByHy y Kyne- 



168 Babaluh ha B AJTKAHY 

iby Aa npeay. Ko Helie /ja npe,n,e 6p»ce h Hehe ,n,a Gyzje [?] H>HX0Ba Majxa 6h- 
fre KpaBa. H jejj,Ha aeBOJKa HHJe npenejia 6p30 h Ka/j je ^onuia Kyhn h otbo- 
pHna BpaTa BH/iejia je upHy KpaBy. A to je 6nna iteroBa MaJKa. „Ka/j; Me ko- 
jte MeHe, th hcmoj ,n,a jejj,eui Meco H3 mchc Ka^ 6yny jejin ohh cbh, th CKy- 
nn kock no kock h CTaBH y Apso", — to je peKJia KpaBa iteroBOJ ,n,eBOJHHHH. 
A Ta KpaBa je 6Hjia MaJKa toj aeBOJHHHH. „Th, hepKO, Kajj, 6yaein Huuia Ta- 
mo Ha Taj naH>, Taivio th ce ctboph koh> 3JiaTaH h o^eno o^, 3JiaTa. H OH,a,aK 
he ,a,a Te y3Me npHHu, 3a npHHue3y h 6nheTe cpehHH 3ayBeK". 

JJa/ie [?] Candy/ioeuh 

14. [TPHOBA PY)KHLIA] 

Eho jejj,aH nap h je,zpia uapHua. Ohh Hncy HMajiH ,n,eHe. Bhjih cy Beo- 
Ma Tyaom. Je^Hor ,a,aHa pa36ojiHJia ce uapHua. [...] Cbh cy je nyBajiH. Ka,a, 
je uapnua 03^paBHjia, OHa je OTHiujia Jia ce Kyna. OHa ce Kynana, Ka,n OHa 
bh,zih je^Hy acaGy. Ta »ca6a je peKJia: „Po,miheiH je^Hy hepKy Koja tie 6hth 
TaKO Jiena." OHa je H3 tot jj,aH[a] 6njia cpeTHa. /JaH 3a ,a,aH, po/iHJia je je,n,- 
Hy hepKy. H,ap je no3Bao uapeBe H3 CBaKor jjBOpana Ha ro36y. Kaa cy cbh 
aoiHJiH, — jejiH, nnjiH h yacHBajiH. Kafl,, eTO th BemTHne. OHa je OTHinjia y 
co6y r^e je 6njia aeBOJHHua. OHa je OTHuuia y co6y h peKJia: „Ka,n, OBa ^e- 
BOJHHua HMa 15 rojiHHe, OHa he ce y6o^e y BpeTeHO. H OHa je OTHinjia. 
Ka/i,, ^aH 3a jj,aH, napeBa Khn je nopacna BenHKa. H OHa je nnuia hh3 CTe- 
neHHue h floiuna /];o je^Ha BpaTa Koja je 6nna OTBopeHa. OHa je yniJia yHy- 
Tpa h peKJia toj 6aKH: ,„3,aj h mchh, #a h ja npo6aM". BaKa joj je Aana ^ a 
npo6a. OHa je npo6ana h y6ojia ce y BpeTeHO. OHa je o/iMa najia ^ojie. Ba- 
Ka je y3ejia jreBoJHHiry h cTaBHjia je y KpeBeT h Ta 6aKa je OTHHijra. Kaa, 
eTO, AoRe nap h je,n,aH flenaK. U,ap je nojBy6no ^eBOJHHiry, OHa je otboph- 
jia ohh. OHa je y3ejia fleBOJHimy 3a pyKy h othhijih jj,ojie ko^, napa /ja ra 
nHTa fla jih Moace fla ce o^ceHH c ibom. IJ,ap je ojinyHHO jya. ce aeBOJHHua 
ym 3a napa. Ohh cy HanpaBHJiH HaJBehy CBa^6y. H TaKO, ja Hanncajia mo- 
jy npHHy. 

ropdaua Odpadoeuh 

15.TPHCHHA 

Bho je^HOM je^aH nap h je^Ha Hapnua h ohh cy HMann Tpn CHHa. Je- 
/jaH chh je peKo: „MaMa, ja H/jeM y CBeTl", h apyrn chh je peKO hcto Ta- 
ko. A OBaj TpenH oh je peKo: „H^eM Kyjj; Me ohh BOjj;e." H ohh cy othhijih 
^ajieKO. OBa CBa Tpn 6pana cy ^ohijih y jcznry uapeBHHy, a y toj uapeBHHH 
je^aH u,ap je HMao jeznry HepKy. H OHa je aajia orjiac ko noro,n,H urra HMa 
KOfl H>e Ha CTOMaK h Ha Hore, — OHa ne ce y#aTH 3a H>era, a aKO He noro^H 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieuike o ehthhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 169 

H>eMy ne cenn rnaBy. CKynjbanH ce Ty mhoth napeBHHH H3 flajieice, flajiexe 
3eMibe. IIpBH je 6ho HaJBeHH or Ta Tpn 6pana. Oh je pexo fla Ha croMaicy 
HMa oGjraK, a Ha Hore kpoko^hji. Hnje 6hjio TanHo h H>eMy cy OAceKjiH 
rjiaBy. /Jofie h flpyrn 6paT. H oh je TaKO roBopno h iteMy cy o^ceKHH rna- 
By. J\o$e Tpenn 6paT h oh je peico ,n,a Ha croMaicy HMa cyHne, a Ha Hore 
3Be3^e. H to je 6hjio TanHO. H ohh cy ce BeHHajiH h Taxo cy cpe^HO acHBe- 
jih. A Ta nypa ce 3Bajia Mnpa h Taj aenaK Cania. H ohh cy Taico cpenHO 
acHBejiH j\a HHcy 3HanH p,a ce TaKO cjioace [?]. 

Bepuija Anfje/iKoeuh 

16. OHHHJIOnOB 

Bho je^aH qoBeK h je/nia aceHa. Ohh cy HMann ^eBeT /jeTeTa [...]. 
Je^Hor ^.aHa ibhxob OTan o^e napy h pene una j\a pa^H ca ^eBeTopo aeue 
Kaa HeMajy HHiiiTa jxa je/ry. U,ap pene j\a hx CBe 3anocJie h CBaKO jxa Hfle Ha 
cboj nyT. KaA je Tpe6ajio OTau; %a hx ncnpaTH, oh je HanpaBHO /j,o6po Be- 
cejte. Kaa cy KpeHyjiH Ha nyT aouijih cy Ha ^eBeT cra3e. OH^a je HaJBefrn 
peKao HaJMnatjeM ^a o^;a6epe nyT. Onna HaJMnai)H je peKao jia o^aGepe 
oh, h OH^a cy ohh cbh H3a6pajiH, a HaJMjiafieM je ocTana CTpMa h je^Ba 
npoxo^Ha CTa3a. HaJMJiafiH chh nmao, nmao h CTHrao 30 jczjHor flBopua. 
IIope,n; ,n;BOpHa ^o^eKajie cy ra CTpaace. Oh je peKao Ra Tpa^KH nocao. Ily- 
cthjih cy ra yHyrpa h oubcjih boRh xapaM6aniH. XapaM6ania My peKao 
[fla] HcnyHH OBaj 3a^aTaK — %a. n^e y noapyM n %a H3 je^Hor 6ypeTa y3Me 
bhho, j\,a CTaBH y flpyrn, a j\a. He npocnna HHJe/nry Kan BO,n,e. Ako to ypa- 
/jh 6nhe Bofia. H oh je CBe to ypa^no h nocTao BoI)a. A npe nonacKa Ha 
nyT OTaH My je peKao j\a 3a j\qbqt Mecenn j\a ce Bpara. Ka,a, je /jouiao p,e- 
BeTH Meceii, oh hm pexo na lie jxa ce BpaTH ihm ce jaBH ony. Ka^; je ^omao 
Kyhn HaniJin cy ce cbh ,a,eBeT 6paha. OH^a je H>eroB OTau, Hcnpnnao uapy 
KaKaB ko HMa noco. Kap, je aomao 30 HaJMJiafter, oh je peKao uapy j\a je 
HaJMjia^n chh (J)hhh nonoB. U,ap ce 3aHy^HO h peKao %a flOBe^e cyTpa ch- 
Ha j\a My Hcnpnna KaKaB nocao HMa. CyTpa^aH je ^ouiao h peKao My. Oh- 
aa My nap pene j\a n^e y ^Bopan h TaMo ^a >khbh ca H>eHOM [nepKOM] jep 
je o6ehao m he Ra [jj,a] CBOjy hepKy ohomc ko Hahe Haj6ojtH nocao. H Ta- 

KO Cy OHH CpeHHO ^CHBeJlH. 

MiiAopad Muiupoeuh 

17. [JYHAKH3MAJ] 

Bho je^aH ^obck h je/nia >KeHa kojh Hncy HMajin ^ene. Je^Hora ^aHa 
My^c pene: „}KeHO, noniTO HeMaMO j\eu,e, acejiHM ^a ce 6e3 CBaRe pacTaHe- 
mo." CyTpa^aH yjyTpy H.eroBa ^ceHa je Huuia, Hunia h 3anyTajia. KaKO je 
HHina, HHina, TaKO je h ornaflHejia. flonnia je no je^Hor apBeTa. IIouito 



170 Babaluh ha Eajikahy 

HHJe HMana niTa ^a je^,e, nonejia %a je/je TpaBy n 3ejieHO jinnihe. ITponiJie 
cy ^Be ro/niHe. Tpehe rojyme je po^,Hna CHHa. Chh je 6no TaKO jaK j\a, je n 
oflMax npoxo/iao. JeflHora aaHa chh pene MaMH j\a He Moace OB^e ^a acHBe. 
Ka^a cy hhijih, hhijih ^ohijih cy ao je^Hor ^.Bopa r^e cy 5KHBenn ,a,eBeT 
3Maja. Ka^a cy crarjiH, #Bop HHJe HMao hh npo3op hh BpaTa. /JenaK je no- 
neo Aa BH^e rsl hm OTBope BpaTa. IIohito HHJe hhko xTeo, ^enaK je noBy- 
Kao je/jaH KaMeH h cpymno ce nona ^BOpa. Ka,n,a cy /johijih cbh cy ra on- 
kojihjih, anH oh je 6ho jaHH h CBe je y6no, caMO je jeflHor yHecBecTHO. 
MaJKa on OHor Manor ^eTeTa hito je y6no CBe 3MajeBe, y3ena je OHor 
yHe[c]BeniheHor 3Maja h o^Hena y Apyry co6y. H a,ok ce oh Sopno ca 
ocTajiHM 3MajeBHMa, OHa je peKJia ohom 3Majy hito je 6ho yHecBemheH /ja 
y6nje iteHor CHHa. Oh je ynnra KaKO. OHa My peKJia aa: „Kaa cnaBa th 
Tpe6a aa y3Mem H>eroBO cpue kojh je OMOTaH y 3JiaTHa [?] orpTan. Ako 
y3Mein, oh lie yMpera, a mh heMO acHBeTH 3aje,a,HO." TaKO je noKyniao np- 
bh nyT, ^pyrH h Tpehn nyr ra je yxBaTHO h ynHTao ra ko My je to peicao. 
A oh My CBe ncnpnna h oh OTH^e ^a y6nje Majxy. A 3Maja je oeraBHO h 
6pHHyo ce o H>eMy ^o Kpaja >KHBOTa. 

3opui\a J. 

18. flBE CECTPE 

^CHBJejie cy RBe cecTpe no HMeHy Mapejia h MapHHa. OHe HHcy 
HMane po^HTeibe. EBhxobh po,a,HTe.rbH cy yMpjiH. H>hx je y3eo flje^,. Oh ce 
je o^ceHHO 3jiom aceHOM Koja je HMajia je^Hy Many Kynmiy h y h>oj cy >kh- 
BJejiH. Jemrora cyHnaHor ,a,aHa 6aKa je peKJia ^a o^Hece Te flBnje cecTpe y 
6enH CBeT. Ka^a je 6aica nocTaBnna ^a py^ajy ^e^a je peicao 3a 30BHe n>e- 
roBe yHyice ^a je/iy. Ajih OHa HHJe xTejia ,n,a hx nycTH yHyrpa. H>HMa je 
aana kocth ,a,a je/ry. Ilocjie pynKa ae^a je yxBaTHO iteroBe yHyKe 3a pyKe 
h peicao je fl,a Taico Mopa #a ynHHn. Mapejia h MapHHa Gnne cy mhoto My- 
flpe, y3ene cy neneo y pyKaMa. /Jok cy ohh TaKO neinanHjiH OHe cy npocn- 
nane neneo ,n,a 6h 3Hajie ^a ce BpaTe Kyfrn. H>hx je ^e^a ocTaBno y myMH 
h oh ce je BpaTHO. Ka/ja cy OHe Jierae #a cnaBajy, oko h>hx je HeniTO my- 
uiKajio. One cy ce ynjiamnjie h ycTane. CyTpa/jaH Mapejia ce pa36onejia. 
EbeHa cecTpa MapnHa je peKJia m n,o,e ,n,a Tpa)KH HeniTO 3a jecra. Mapeny 
je Hanao opao. OHa ce 6opnjia ca h>hm, ajin je opao y6no h H3Ba^no joj je 
cpHe. MapnHa ce BpaTHjia h BH,n;ejia npBeHy KpB Ka [?] pyaca. OHa je BH^e- 
jia KaKO opao ctojh Ha rpaHe h je/ie cpne o/j H>eHe cecTpe. MapnHa ce je 
6opnjia ca h,hm, ann je opao y6no. YMpne cy 3arpji>eHe y TpaBH. 

Anuca IUapdauoeuh, B-l 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtoluke eejieiuke o ehthhebhom cejiy Ctph^khjiy ... 171 



19. [EOr H CHPOHAfl] 

Bho je je,n,aH hobck h je^Ha >KeHa. Ohh cy HMajiH je,n,Hy icfrep h je^Hor 
CHHa. Bpeivie no BpeM[e], Ta >KeHa ce pa36ojra h yMpna, h OHaj hobck ce 
o:sceHHO ca je[^HOM] MahexoM. OHa Maliexa je Mp3Hjia OHy ,n,eHy. H ohh cy 
6hjih flocaflHH h caMO TpaacnjiH /ja je/ry. H OHa je,a,Ho[r] aaHa je peioia cbom 
My^cy ,n;a hoch Ty fleny y niyMy. H oh je peicao: „01iy, Hocnhy jhx", a OHa je 
peKJia: „Ako Heheni, ja ny ce pacTaBHTn!" Oh je peicao: „A R o 5 6oji>e ,a,a hx 
hochm y uiyMy, a He /ja ocTaHeM 6e3 Te6e". H oh je peKao: „Cahy jhx oq- 
Ma", h oh y3e Ty fleuy h hoch hx y myMy. H ohh cy njiaicajiH h oh je peKo: 
„HeMOJTe fla njianeTe, Hocnhy BaM jena", h ohh cy ohyTanH. H OTan je oth- 
hio Kyhn. Ka/j, H>eroBa >KeHa Kaace: „Oana 6ory, je^Ba cmo ce peniHJiH 
h>hx", oh Ka^ce: „JecTe!". Ohh cy Hanum jeznry Kyhnny. Bnna je CTapa, hh- 
ko HHj'e CTaHOBao y H>y. H ohh cy ynuiH h bh^cjih je,a,aH KpeBeT, jeqaH mno- 
peT h je^Hy Many BeTpHHy. Ohh cy peKjin: „/],o6po cmo HaiujiH". H oh bwig 
ceerpn: „Ceerpo, rjiaqaH caM!" OHa xa^ce: „HeMaM niTa #a th ^aM ^a je- 
/jem". Oho oneT BHne: „rjia^aH caM!" H OHa y3Me tobho h CTaBH ra y Ba- 
Tpy. Ka,a cnfje c He6o Bor h floI)e koa h.hx. H Ka^ce ^eBoJHHHH: „IllTa th to 
ropn y BaTpy?" H oho joj cpaMOTa ,a,a Kaace. Oh je oneT ynHTa: „IIlTa to ^e- 
BOjHHu,e ropn y BaTpy?" OHa oneT fry™. Oh Kaace: „Ako He Oflro[Bo]pHHi 
Tpehn nyT, ja hy Te y6HT!" OHa otboph nmopeT h bh^h [...]. Bor oho yrjie- 
^a h BH^H qa je xjie6. OH[a] ce Hyzm, — 3Ha niTa je CTaBHJia y nmopeT, a ca- 
aa je xne6. To je npeT(J)opHO Bor. H ohh hito cy jenn to CBe BHine je 6hjio. 
H OTHinao je Bor Ha He6o. /JenaK 6[h] nno BO^e, OHa Ka^ce: „HeMa HHr^e 
BO^e?" Oh oneT Tpa^cn bo^c OHa H/i,e H3a .apBeTa h non[e] nnniKH. A Bo[r] 
joj Ka^ce „HeMo[j] fla My flam to", Hero je Bor npeTtpopno je/my nyMny h 
ohh cy HMajiH h jejio h nnne. H ^enaK ce 6aBHO 3a jiobom. H ohh cy HMann 
CTajiHO fla je^e h j\& nnje. H jea,Ho[r] ^aHa flenaK je othiho y jiob, a fleBOJ- 
Hmja je ocTana Kyhn. H fleBoj^Hua Hnje HMaira BaTpy. H BHflena y je/nro 6p- 
flo BaTpy. H OTHHuia y 6p,a,o h y3ejia BaTpy. H OHa CTapa 6a6a je ^ajia BaTpy 
h fleBOJHHna ce yqana 3a H>e3HH chh h npHnana ^enaK [r,a,e] je. H ^enaK ce 
^ceHHO ca nypy or uapa. Taxo cy ^khbcjih cpehHO. H npaBHjiH CBa^Gy h 
npaBHJiH fleiry. H acHBejin. 

Knapa Candy/ioeuh 

JlHTepaTypa 

T)opl)eBHli 1988 — flp. M. T)opl)eBHli: CpucKe napodne upuiloeeulKe u upedawa u3/ie- 
CKoeaHKe o6naculu, Cpncica aKa^eMnja HayKa h yMeTHocTH, Beorpa^, XII-668 
+ npHjio3H (npnp. Ha^a MunroiiieBHii-'RopljeBiili). 

KoBaneBHli 2003 — Ha^a KoBaneBHli: Jbydu 6e3 adpece, IIojiHTHKa, 25. OKTo6ap 2003 . 



1 72 Babaluh ha Bajikahy 

Korain et al. 1966 — H. Kohhhi, A. HnriKap, J. JepicoBHfi, E. BpyHeT: CpucKoxpeaiucKu 
y uiKOAajua Hapodnociuu, TJpupyHHUK 3a yuuiue/be u HaciuaenuKe, IIoKpaJHH- 
ckh 3aBoa 3a H3flaBaH.e yu6eHHica, Hobh Cafl, 1-228. 

MnjaTOBHli 1948 — Ct. MnjaTOBHfi: EejiHiia, Cpucrtu ewHozpatpcrcu sdopnuK, LVI, 
CpncKa aKa^eMHJa Hayica, Beorpa^, 1-218. 

ITepyHHHHli 1975 — E. IlepyHHHHri: Tpad Cee\uo3apeeo, 1806-1915, CKynniTHHa on- 
niTHHe — CBeT03apeBO, CH3 KyjiType — CBeT03apeBO, Hctophjckh apxnB — 
CBeT03apeBo, Beorpa^, 1-1876. 

neniHh/MHJioineBHh-T)opI)eBHh 1984 — P. neinHh, H. MnjiomeBHli-'BopljeBHri: Ha- 
podna KK>u2tce6Hociu, „ByK Kapai;Hli", Beorpaa. 

Tomici/Radic 1986 — M. Tomici, J. Radic: Toponimia localitatii Strijilo din nordul 
Serbiei, Studii §i cercetdri lingvistice, 3-XXXVII (mai-iunie), Academia Re- 
publicii socialiste Romania, Bucure§ti, 245-249. 

HaJKaHOBHh 1927 — B. HajicaHOBHn: CpucKe napodne upuuoeeuiKe, KH>Hra 1, CpncKH 
eTHorpa4)CKH 36opHHK, KH>Hra XLI, CpncKa KpajteBCica aKa^eMnja, Beorpaa 
-3eMy H , XIV-638. 

HaJKaHOBHh 1994-11 — B. HajicaHOBHn: Ciuyduje U3 cpucKe pe/iuzuje u (ponmiopa, 
1925-942, Ca6paHa .zjena H3 cpncKe pennrnje h MHTOJiornje, K&Hra /rpyra, 
CpncKa KH.H»ceBHa 3a,zrpyra — EeorpaacKH H3,aaBaHKO-rpa(f)HHKH 3aBOfl — ITpo- 
CBeTa — IlapTeHOH M.A.M., Beorpag, 1-552. 

HaJKaHOBnh 1994-V — B. HajicaHOBHri: Culapa cpucKa pe/iuzuja u Muwonozuja, Ca- 
6paHa flena H3 cpncKe pejinrnje h MHTOJiornje, KH>nra neTa, CpncKa KH>H>KeBHa 
3aapyra — Beorpa^cKH H3flaBaHKo-rpa4>HHKH 3aBoa — IlpocBeTa — IlapTeHOH 
M.A.M., Beorpaa, 1-450. 



Prvoslav Radic 



Cateva observatii lilologice cu privire la satul bilingv Strizilo din Serbia centrala 

(pe baza materialului folcloric) 

Locuitorii satului Strizilo sunt de etnie roma, religie ortodoxa si vorbesc atat sarbeste, cat 
si romaneste. Conform datelor din prima jumatate a secolului XX, majoritatea au venit din Serbia 
de rasarit, mai exact de pe Valea Timocului si Crna Reka, de la Resava si Muntii Rtanj, si, intr-un 
numar mai mic, din Serbia centrala. Multa vreme dupa ce s-au stabilit aici, cei din Strizilo s-au 
ocupat cu lucrul in lemn si cu comertul ambulant. Mai tarziu, ei se vor orienta exclusiv pe comert, 
raspandindu-se in Balcani si in Europa de vest. Astazi, fostele bordeie din sat au fost inlocuite cu 
adevarate palate, pentru ca majoritatea locuitorilor lucreaza in strainatate, venind acasa doar de 
sarbatori. Pana acum cativa ani, la scoala din Strizilo functionau sase clase primare, dar in prezent, 
datorita numarului foarte mic de copii din sat, scoala este in pragul desfiintarii. 

Lucrarea de fata vrea sa ofere o imagine a mostenirii folclorice a satului Strizilo, pe baza 
lucrarilor, in limba sarba, ale elevilor scolii din sat. Lucrarea intentioneaza, de asemenea, sa eva- 
lueze calitatea limbii sarbe vorbite de acesti copii, precum si principalele obstacole lingvistice 
pe care ei le intampina, datorita bilingvismului. Cunoasterea profunda a acestor fenomene si 
identificarea asa-numitelor greseli caracteristice sunt utile si din punct de vedere metodic. In ca- 
drul altor comunitati, s-a demonstrat deja importanta unei astfel de abordari in scoli. Prin urma- 
re, studiul are si scop metodic, si anume acela de a-i ajuta pe invatatori sa interactioneze in mod 
optim cu copiii bilingvi. 



ITpBocjiaB PaflMfr: Ohjtojtouike eejieiuke o ehjimhebhom CEjry Ctph^khjiy ... 173 

Partea initiala a acestei cercetari, mai exact lucrul nemijlocit cu elevii, s-a desfasurat in 
anul scolar 1985-1986, la scoala general! din Strizilo. Elevii clasei a cincea a trebuit sa scrie, cu 
ajutorul parintilor sau al bunicilor, in limba sarba, o poveste din tinutul respectiv. Cu aceasta 
ocazie au fost culese o serie de insemnari folclorice inegale valoric. Majoritatea textelor sunt re- 
produse in intregime. Povestile respective contin si o serie de motive legate de viata romilor 
(multi copii in familie, foamete, lipsa unui loc de munca). 

Studiul contine o analiza fonetica, morfologica, morfosintaxica, lexicala si frazeologica 
amanuntita a acestor „texte folclorice". Concluzia este ca si o analiza sumara a principalelor tra- 
saturi lingvistice din textele copiilor din Strizilo indica un caracter foarte complex al sistemului 
lor lingvistic. Studiile viitoare ar trebui sa se axeze pe studierea influentei limbii materne (un di- 
alect al limbii romane) asupra limbii oficiale, precum si pe impactul dialecrului local si al limbii 
literare asupra idiolectului. 



Prvoslav Radic 

Some Philological Notes about the Bilingual Village Strizilo from Central Serbia 
(On the Basis of the Folkloric Material) 

The inhabitants of the village Strizilo are Roma ethnics, of Orthodox religion and speak 
both Serbian and Romanian. According to the data from the first half of the 20 th century, their 
majority came from Eastern Serbia, exactly from the Timok Valley and Crna Reka, Resava and 
Rtanj Mountains, and, in a smaller number, from central Serbia. Long after settling here, people 
from Strizilo kept on working with wood and traveling in order to sell their products. Later on, 
they would exclusively focus on commerce, spreading in the Balkans and Western Europe. To- 
day, the old huts from the village are replaced with real palaces, because most of the people are 
working abroad and invest in the native place. Until a few years ago, a school for grades first to 
sixth was functioning in Strizilo, but today, because of the reduced number of children, the 
school is about to be dissolved. 

This paper intends to offer the image of the folkloric inheritance of the village Strizilo, 
on the basis of a series of papers, written in the Serbian language by the pupils of the village. 
The study also tries to evaluate the quality of the Serbian language spoken by these pupils, as 
well as the main linguistic obstacles they come up against, due to bilingualism. Being aware of 
these phenomena and identifying the so-called characteristic mistakes is also useful from a met- 
hodic point of view. The importance of such an approach in schools has been already shown 
within other communities. Thus, the study also has a methodic aim, that of helping teachers bet- 
ter interact with bilingual children. 

The initial part of this research, more exactly the direct work with the pupils, took place 
in the school year 1985-1986, in the primary school of Strizilo. Pupils of the fifth grade had to 
write, with the help of their parents or grandparents, in the Serbian language, a story from their 
region. With this occasion, a series of folkloric notes of uneven value were collected. Most of 
the texts are reproduced in totality. The stories also contain motives connected with the life of 
Roma (a lot of children in the family, famine, no jobs etc.). 

The study also contains a detailed phonetic, morphologic, morpho-syntactic, lexical and 
phraseological analysis of these "folkloric texts . The conclusion is that even a concise analysis 
of the main linguistic features of these texts indicates a very complex character of the linguistic 
system used by the children of Strizilo. The further studies should focus on analyzing the influ- 
ence of their mother tongue (a subdialect of the Romanian language) on the Serbian language, as 
well as on the impact of the local dialect and literary language on the idiolect. 



Anemari Soresku-Marinkovic 



NAPOLITANCI IZ MEHOVINA 

„Ko si? Cak i da znas odgovor, 
pitanje nije lako". 

(Leon Wieseltier, 
Protiv identiteta) 

Koliko su razliciti nazivi koje nose zajednice Cigana govornika ru- 
munskog jezika van granica Rumunije — Karavlasi, Rudari, Banjasi, Lin- 
gurari, Fusari, Koritari, Cigani, Rumuni, rumunizovani Cigani, „Rumuni" 
— toliko su i razlicite i karakteristike svake od ovih podgrupa. Upravo iz 
tog razloga istrazivanje koje je pred nama ima za cilj da uzme u razmatra- 
nje samo usku grupu iz Srbije i da operise samo jednim od etnonima naj- 
cesce koriscenim u akademskim krugovima, i to — Banjasima {bdie§i) 1 . 
Grupe Banjasa nemaju zasebnu sudbinu i istoriju samo u zavsinosti od ze- 
mlje u kojoj se nalaze (bila to Srbija, Bugarska, Madarska, Hrvatska, Bo- 
sna itd.), vec medu njima postoje i znacajne razlike u pogledu dijalekta 
kojim govore, predenog itinerera ili mentaliteta, cak i od sela do sela u 
okviru iste oblasti. Kako su primetili Elena Marusiakova i Veselin Popov, 
u okviru ciganskih grupa stalno su u toku procesi razlicitog usmerenja, br- 
zine i ucestalosti koji se mogu svesti na dve osnovne tendencije koje, iako 
kontradiktorne, ipak koreliraju: segmentacija grupe u razlicite podgrupe i 
konsolidacija razlicitih podgrupa u okviru jedne jedinstvene grupe. 2 Ovo 
zapazanje opravdanije je primeniti na slucaj Banjasa u Srbiji nego bilo 



1 Vidi rad Biljane Sikimic u ovom zborniku. 

2 „Ciganske grupe nisu staticne i nepromenljive drustvene i kulturne jedinic. Proce- 
si razlicitih pravaca, brzine i ucestalosti koji su medu njima stalno u toku mogu se svesti na 
dve osnovne i kontradiktorne, korelirane tendencije — segmentaciju i konsolidaciju. Sa 
jedne strane na delu je proces segmentacije grupe u odvojene podgrupe formirane u skladu 



1 76 Babaluh ha Eajikahy 

gde drugde. Tako su u Uljmi, na primer, clanovi lokalne zajednice Banja- 
sa (koja inace nije malobrojna) svesni da noi ni-s vinituri [mi smo doselje- 
nici], da noi ni-s curat tigani d-ai romdnesci [mi smo cisti rumunski Ci- 
gani], 3 oni se zalazu za brisanje razlika izmedu njih i Srba sa kojima Za- 
jedno zive i odbijaju predlog da se u selu otvori skola na rumunskom je- 
ziku. Medutim, Banjasi iz Ripnja jasno i glasno tvrde za sebe da su Ru- 
muni i traze svoja ustavna prava. U Ripnju je osnovano i udruzenje koje 
za osnovni cilj ima ocuvanje i istrazivanje kulturne proslosti Banjasa, 
tradicionalnog folklora, jezika, saradnju sa rumunskim udruzenjima i or- 
ganizacijama; ovo udruzenje predlaze siroku akciju ukljucivanja svih 
Banjasa govornika rumunskog jezika u ovom regionu (Muncan 2004). U 
nekim oblastima Srbije u kojima su prisutni meduetnicki konflikti grupe 
Banjasa vise vole da potisnu svoj identitet i da se „izmesaju" sa vecin- 
skom populacijom tako da burno reaguju na najmanji pokusaj ispitivanja 
njihovog etnickog identiteta, 4 dok su u nekim drugim krajevima 5 clanovi 
banjaske zajednice, mada cuvaju svoj jezik i obicaje i uprkos cinjenici da 
ne govore romski, uclanjeni u romske organizacije i deluju kao njihovi ak- 
tivni clanovi. 

Potrebno je jos primetiti da se uprkos znacajnim razlikama u stavo- 
vima i mentalitetu razlicitih grupa Banjasa u Srbiji u pogledu njihovog 
narativnog repertoara moze napraviti vrlo jasna diferencijacija, koja vazi 
za celu zajednicu kako prema uzrastu tako i u zavisnosti od pola. Mada 
ova opsta podela vazi za skoro sve tradicionalne i konzervativne zajedni- 
ce, u slucaju Banjasa ona pokazuje neke posebne karakteristike. Kako 
sugerise i Jon Kuceu u svojoj poznatoj knjizi o fenomenu pripovedanja 
„dok mlade generacije karakterise odredena homogenost mentaliteta, 
kod starih se primecuje izrazenija polna polarizacija" (Cuceu 1999:169). 
Kako su vecina nasih sagovornika u terenskim istrazivanjima banjaskih 
grupa u Srbiji odrasli, odnosno stariji ljudi, polna polarizacija postala je 
veoma uocljiva. U zenskim krugovima najcesce se govori o deci, prazni- 
cima, obicajima, kucnim poslovima, bolestima i njihovom lecenju, dok 
su teme koje preferiraju muski krugovi uglavnom rat i razliciti muski po- 
slovi. Otilija Hedesan je analizirala karakteristike zenskog odnosno mu- 
skog repertoara u rumunskom prostoru, koje proizlaze iz pazljive analize 



sa porodicnim i/ili teritorijalnim faktorima. Sa druge strane, odvojene podgrupe postepeno 
se konsoliduju u jednu grupu, ili odvojene grupe u jednu metagrupnu zajednicu. A u oba 
slucaja novoformirane zajednice postepeno prihvataju dimenzije nove, jedinstvene grupe." 
(Marushiakova, Popov 2004:147). 

3 Terensko istrazivanje, Uljma, 21. 03. 2004. 

4 Terensko istrazivanje, Priboj (Brnari), 27. 06. 2004. 

5 Terensko istrazivanje, Novi Becej, 26. 03. 2004. 



Anemari Soresku-Marinkovic : Napolitanci iz Mehovina 177 

dela Ovida Densusianua: „Zene govore o smrti, hrani, magiji, dok mu- 
skarce interesuje rat, stocarstvo i politika" (Hedesan 2005). Ako se vrati- 
mo narativnom repertoaru banjaskih grupa o kojima je ranije bilo reci, 
treba u prvom redu primetiti da i zene i muskarci izbegavaju da govore o 
smrti i pogrebnim obicajima. Dok je kod druge grupe govornika rumun- 
skog jezika na teritoriji Srbije, Vlaha severoistocne Srbije, kult mrtvih i 
shodno tome istorizovanje ili pripovedanje koje se koncentrise oko po- 
grebnih obicaja i same smrti (kako sopstvene, tako i smrti drugih) izuzet- 
no cesto i uobicajeno (v. Sikimic, Sorescu 2004), Banjasi nacelno odbi- 
jaju da govore o smrti. 6 Iskljucivo muski repertoar ima dve osnovne ka- 
rakteristike: prva je izuzetna spremnost starijih muskaraca da govore, vr- 
lo izrazajno i sa ljubavlju, o voljenoj zeni (cesto umrloj pre mnogo godi- 
na) i o svojoj ljubavi iz mladosti. 7 Ovakva pripovedanja prilicno su neo- 
cekivana i iznenadujuca jer su, po pravilu, intimni odnosi tabu tema u 
vecini tradicionalnih sredina. Drugu karakteristiku predstavlja izuzetno 
interesovanje osoba muskog pola za istoriju i poreklo zajednice, za ono 
sto ce u ovom radu biti nazvano, „price o osnivanju" — serija prica veza- 
nih za pitanje porekla plemena, koje se smatraju za istinske dokumente o 
identitetu. Neke price se uoblicavaju po modelu „naseljavanja" arhipre- 
daka koji su dosli sa prostora severoistocno od od Dunava (Svetinu pri- 
cu, koja je analizirana na stranicama koje slede), druge su jednostavne 
indikacije tog severnodunavskog porekla. 8 Populaciji koja je vekovima u 
permanentnom putovanju apsolutno su neophodni takvi „identitarni 
dokumenti" — ma koliko bili nepouzdani — da bi dokazala svoje poreklo 
i postojanje u ovim krajevima. 

Zajednica o kojoj ce u ovom radu biti reci jeste mala zajednica Ru- 
muna Banjasa. Tacnije, trideset i dve kuce (porodica) iz Mehovina, sela 
koje se nalazi u zapadnom delu centralne Srbije, blizu grada Sapca. Prema 
zvanicnim statistickim podacima iz 2002. godine, u Mehovinama zivi 615 
osoba, vecina (601) se izjasnila kao Srba, 6 kao Romi, niko se nije izja- 
snio kao Rumun. 9 Prema Svetinim procenama mai mult ia§ti sdrbi. Ia§ti 



6 U ovom smislu ilustrativna je replika jedne informatorke iz Uljme: „Zasto stalno 
pitate o mrtvima? Sto me ne pitate o zivima?" (razgovor vodila Biljana Sikimic). 

7 V. na primer terensko istrazivanje Male Ivance, 14. 10. 2003. 

8 Terensko istrazivanje, Beograd (Marinkova bara), 14. 08. 2003: A lu mumi-mea 
mumd a venit din Georgia, da la Bucureqti [Majka moje majke je dosla iz Gruzije, iz 
Bukuresta] (Stana Marinkovic, 1935). Terensko istrazivanje, Mala Ivanca, 14.10.2003: 
(Strdmo$ii mei) a venit da la Carpat [(Moji preci) su dosli od Karpata] (Dusan Jovanovic, 
1928). 

9 Popis stanovnistva, domacinstava i stanova 2002, Republika Srbija, Republicki 
zavod za statistiku, CD-rom. 



178 Babaluh ha B AJTKAHY 

negde §aizaci da casi da sdrbi, a treizeci §i doa da rumun 10 [vise ima Srba. 
Ima negde sezdeset srpskih kuca, a trideset i dve kuce Rumuna]. 

Ali, ko je Sveta i ko su Napolitanci iz naslova ovog rada? Sveta je 
Svetomir Stankovic, nas najvazniji „informator" iz Mehovina. Roden je 
1961. i jedan je od poslednjih govornika rumunskog jezika u selu, jer mla- 
de generacije pohadaju skolu na srpskom jeziku i u porodici vise ne govo- 
re rumunski jezik. Uprkos pocetnim jezickim preprekama (Sveta kaze da 
vec dvadeset godina nije govorio rumunski, te da se plasio da nece ni mo- 
ci da govori rumunski) u trenutku dolaska u njegovu kucu, posle nekoliko 
soljica kafe (negde oko cetiri sata), Sveta je pokazao iznenadujucu spo- 
sobnost naracije, njegov diskurs je obuhvatio najrazlicitije moguce teme, 
od price o osnivanju sela i dogadaja sa rodenjem deteta sa dva srca, sve do 
obicaja vezanih za sahranu, svadbu, razne kalendarske podatke, kao i da- 
nasnje probleme: svadba sina od osamnest godina, koja ce uslediti za ne- 
koliko nedelja, stanje imanja i, sto je najvaznije, identitet ove male zajed- 
nice. Sveta je jedan od lidera Banjasa iz Mehovina, koji se bori za prizna- 
vanje ove zajednice kao rumunske. Kao sto je istaknuto, Sveta se ubraja u 
poslednje govornike rumunskog jezika, sto, paradoksalno, izgleda kao va- 
zna karika u odrzavanju svesti o kontinuitetu rumunskog identiteta. Mladi, 
cak i ako razumeju samo nekoliko rumunskih reci, sa punim ubedenjem 
tvrde za sebe da su Rumuni i kao dokaz navode upravo jezicku kompeten- 
ciju. Noi suntem politani. Politani-napolitanil [Mi smo polutani. Poluta- 
ni-napolitani!], kaze Sveta uz smeh. Ova formulacija ukazuje na dvostruki 
polozaj Banjasa (imajuci u vidu znacenje srpskog pola kao „polovina"). 
Dok se oni smatraju i deklarisu kao Rumuni, Srbi iz okoline u kojoj zive 
zovu ih Cigani i cesto se prema njima odnose sa nipodastavanjem. Ova 
formula vazi i kad se primeni na mlade generacije. Branko i Sandra, Svet- 
na deca, takode izjavljuju da su „polutani". Njihov otac je Rumun, a maj- 
ka Romkinja, tako da se ovaj stav odnosi na njihov podeljeni identitet: 
mada su Rumuni — poreklo im se ne priznaje od strane onih u cijoj sredini 
zive. Mozda izraz „Napolitanci iz Mehovina" treba citati onako kako bi ga 
procitao neko neupucen, to jest kao — „stranci iz Mehovina". Kriza identi- 
teta ove grupe, koja se, po Svetinim recima, odrazava kako kod njihovih 
komsija Srba, tako i kod Roma, sa kojima grupa ima potrebu stalno da op- 
sti, jeste realnost koja stvara osecanje otudenosti i revolta. „Uporno traga- 
nje za identitetom i formulisanje, odnosno preuzimanje nekog identiteta 
neophodna je terapija za dugotrajno marginalizovane zajednice" 11 . 



10 Svetomir Stankovic, 42 godine — terensko istrazivanje, 17. maj 2003, Mehovine 
(Srbija). Svi sledeci citati su iz transkripata razgovora iz ovog istrazivanja. 

11 Otilia Hedesan, Timocenii (Documente pentru identitate) , www. provincia.ro. 
Bez obzira sto se citat odnosi na vlasku zajednicu, on vazi i u slucaju Banjasa. Mada su 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 1 79 

Etnicki identitet je bioloski, ideoloski i socijalno konstruisan kon- 
cept. Etnicitet se bazira na odredenim karakteristikama tipicnim za odre- 
denu grupu, koje se obicno modifikuju tokom vremena. Etnicitet je flui- 
dan koncept koji evoluira, tako da ono sto je jednom identifikovano kao 
odvojena grupa moze u jednom trenutku i u drugim okolnostima biti sma- 
trano za drugacije. Za etnicki identitet bile su nudene brojne definicije, 
medusobno veoma razlicite. Smit, na primer, smatra da je etnos „grupa sa 
zajednickim imenom, zajednickim mitom o osnivanju, zajednickom istori- 
jom, kulturom, vezan za zajednicku teritoriju i osecanjem solidarnosti" 12 , 
dok Armstrong formulise sasvim drugaciji stav: „Osnovna karakteristika 
etnickih granica zavisi od stava. Po svom poreklu i svojim najdubljim 
efektima, mehanizmi granica identiteta postoje u svesti pojedinaca vise 
kao linije na papiru nego kao norme u kodeksu zakona". 13 Prva definicija, 
vrlo striktna, ne ukljucuje jezik u elemente za defmisanje etnosa, jer sma- 
tra da je zajednicka teritorija neophodna, dok druga maksimalno relativi- 
zuje ceo problem konstrukcije etnickog identiteta. Niz novijih studija iz 
definicije etniciteta izvlaci u prvi plan jezik, a u potpunosti eliminise teri- 
toriju. Tako se smatra da je „jezik krucijalni i dinamicni faktor koji igra 
vaznu ulogu u stvaranju osecanja nezavisnosti". 14 Zil, Buri i Tejlor tvrde 
da se „clanovi etnickih grupa jace identifikuju sa onima sa kojima dele isti 
jezik nego sa onima sa kojima dele isti kulturni fond" 15 , dok Fisman ide i 
korak dalje i prihvata kategoricku poziciju: „Jezik i etnicitet direktno su 
povezani ili su cak izomorfni". 16 



Vlasi bili, a delimicno su i danas, osetljivo pitanje, o postojanju Banjasa zna se veoma ma- 
lo kako u Srbiji, tako i u Rumuniji. 

12 Anthony Smith, The Ethnic Origins of Nations, Oxford: Basil Blackwell, 1987, u: 
Cara Feys, Towards a New Paradigm of the Nation: The Case of Roma, www.geociti- 
es.com („grupa sa kolektivnim imenom, zajednickim mitom o poreklu, zajednickoj istoriji, 
distinktivno zajednickoj kulturi, koji se vezuju za odredenu teritoriju i sa osecanjem 
solidarnosti"). 

13 Cara Feys, Towards a New Paradigm of the Nation: The Case of Roma, www.ge- 
ocities.com („Osnovna karakteristika etnickih granica zavisi od stava. Po svom poreklu i 
svojim fundamentalnim efektima, granicni etnicki mehanizmi postoje u svesti njihovih su- 
bjekata pre nego linije na mapi ili pravila u pravilnicima"). 

14 Amjad Jaimoukha, Ethnic Identity, www.geocities.com („Jezik je krucijalni i di- 
namicki faktor koji igra najvazniju ulogu u stvaranju osecanja odvojenosti"). 

15 Language, Ethnicity and Intergroup Relations, edited by H. Giles, New York, 
Academic Press, 1977, u: Dorian (ed.), 2001 („Clanovi etnicke grape se blize identifikuju 
sa nekim ko govori isti jezik nego sa nekim ko ima zajednicko kulturno naslede"). 

16 Language, Ethnicity and Intergroup Relations, edited by H. Giles, New York, 
Academic Press, 1977, u: Dorian (ed.), 2001 („Jezik i etnicitet direktno su povezani ili su 
cak izomorfni."). 



180 Babaluh ha B AJTKAHY 

Sa sigurnoscu se moze tvrditi da postoji raznolikost predstava o et- 
nickom identitetu, koja varira u zavisnosti od drustvenog konteksta i isto- 
rijskih okolnosti, a sofisticiranije teorije bile bi samo apstrakcije koje bi 
tesko uspele da obuhvate sve aspekte problema. Tako se i u slucaju Banja- 
sa iz Mehovina kao i Banjasa iz drugih krajeva Srbije identitet grupe moze 
definisati u okviru sistema sa cetiri koordinate: 

1) Nacin na koji su videni od strane ne-Roma, medu kojima zive — Ciga- 
ni. (Jedini dosadasnji izuzetak prema mom terenskom iskustvu jeste na- 
selje Berilje u blizini Prokuplja, na jugu Serbije, gde srpska populacija 
poznaje rumunski jezik preko lokalnih Banjasa, za koje su ovi nesporni 
Rumuni.) Sa druge strane, za Rumune iz Rumunije ova zajednica go- 
vornika rumunskog jezika predstavlja kvazi-nepostojanje. 17 

2) nacin na koji su videni od strane Cigana (sa kojima su cesto asimilova- 
ni) — Rumuni. Romski rodovi su skoro rigidno determinisane realnosti, 
uglavnom u zavisnosti od tradicionalnih zanimanja (Achim 1998:172). 
U slucaju Banjasa, mada je tradicionalno zanimanje bilo prerada drve- 
ta, jezik je element koji ih razlikuje i implictno, izvlaci iz romske gru- 
pe. Kada govori o romskim grupama koje ne govore romski jezik, Iza- 
bel Fonseka (Fonseca 1996:72) kaze da su oni u vecini slucajeva odba- 
ceni od strane Roma koji cuvaju svoj jezik — nekad i sa vecim neprija- 
teljstvom nego Gadze — oni zaista predstavljaju alteritet. 18 U slucaju 
koji je pred nama, odbijanje je uzajamno, obe grupe su svesne rascepa 
koji ih deli, a to je jezik. Uz sve to, cesto se primecuje slobodna oscila- 
cija izmedu etnonima Ciganin i Rumun u diskursu istog sagovornika, 
posebno kako razgovor odmice. I jos, u poslednje vreme grupna endo- 
gamija pocinje da nestaje, mesani brakovi izmedu Banjasa i Roma po- 
staju sve cesci. 

3) Nacin na koji se sami defmisu — Rumuni. 



17 Sa izuzetkom nekoliko istrazivaca koji su ih slucajno sreli prilikom svojih teren- 
skih istrazivanja i koji su ih samo dotakli u svojim radovima (Flora 1971, Petrovici 1938) i 
jos nekolicine istrazivaca koji su im posvetili manje vise opseznu studiju (Filipescu 1906, 
Iesean 1906, Chelcea 1944, Calota 1995, Saramandu 1997), Banjasi van granica Rumunije 
nepoznati su siroj publici. Deo Rumuna iz Srbije zna za njihovo postojanje — i to oni koji 
su sa njima u kontaktu zbog cinjenice da zive zajedno u istoj oblasti. U ovom smislu indi- 
kativni su rezultati terenskog istrazivanja Omoljice, 15.08.2004. 

18 „Slicno drugim grupama (Askalijama i Mango u Crnoj Gori, Kosovu i Makedo- 
niji), oni (tj. Jevg) bili su Cigani koji su izgubili svoj jezik. Nepostojanje dokumenata o ta- 
ko neobicnom narodu cini da su oni postali ranjivi na bilo koju verziju istorije; i dok rom- 
ski aktivisti mozda zele da nadoknade te elemente bez korena da bi okupili pleme ili kao 
dokaz za asimilacionisticki zlocin protiv ovih ljudi, oni koji zive na istom komadu zemlje 
mogu da ih nipodastavaju. Kao polu-rase, ove grupe su ponekad odbacene sa vecim nepri- 
jateljstvom nego Gadze, osnovni „drugi" prema romskim predstavama. Sva sentimental- 
nost medu Ciganima ostaje rezervisana za pesmu." 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 



181 



Ovo istrazivanje uglavnom se zasniva na kumulisanju onoga sto su 
(o sebi) rekli clanovi zajednice. Mogu se izdvojiti tri elementa koji obliku- 
ju banjaski identitet i pripadnost mmunstvu: jezik, prica o osnivanju i ose- 
canje pripadnosti. 

Prica o osnivanju 

Jon Ginoju je primetio da su „na zalost, dokumenti o fenomenu osni- 
vanja naselja veoma retki, zbog cega mit i legenda ostaju, posebno za ne- 
ke starije periode ljudskog drustva, jedine tacke oslonca" (Ghinoiu 
1979:197). U nedostatku bilo kakvih dokumenata koja bi im potvrdila do- 
lazak u ove krajeve, skoro svaka grupa Rumuna Banjasa u Srbiji ima svo- 
ju pricu o poreklu, uz zapazanje da svi preci iz tih prica (pravi „heroji 
kolonisti") dolaze di pi§ti apd Dunav [„preko vode Dunava"], kako se to 
Sveta plasticno izrazio, to jest iz Rumunije. Kako se u vecini slucajeva ta- 
can podatak o njihovom dolasku vise ne cuva u kolektivnom pamcenju, a 
detalji, vezani za utemeljenje prvih porodica u odgovarajucim selima, vrlo 
su zamagljeni, evo Svetine price o dolasku Rumuna u Mehovine: 



AS: Cdnd au venit bunicii 
dumneavoastra aid? 

SS: Hiljadu sedamsto osamdeset 
seste. 

AS: Si de unde din Romania au 
venit? 

SS: Dan Temi§oara, pi§ti apa 
Dunav, a fost ei doi frat. Car di a fugit 
pi§ti apa. Si ei a fugit in Bor. Unu, a 
unu-a fugit Majdanpek. Si dan cola 
onda ei a plicat pa zos ei doi frat s-a 
gasat §-a plicat pa zos sa cata loc undi-o 
sa fii. Si ei n-a stiut c-o sa fii pana astas 
familia si rodbina a lu lor in locu asta. 
Ei cand a vinit aicasa a fost samo o casa 
da sarbi car di sa prazvia Pantelic. Si 
doa culibi. 

AS: De romdni? 

SS: Da rumuni. Si noi istem mai 
bartan aicasa in satu nostru si in opstina 



AS: Kada su vasi preci dosli 
ovamo? 

SS: Hiljadu sedamsto osamdeset 
seste. 

AS: A odakle su dosli iz 
Rumunije? 

SS: Iz Temisvara, preko reke 
Dunav, oni su bili dva brata. Koji su 
pobegli preko vode. I oni su pobegli u 
Bor. Jedan, a jedan je pobegao u 
Majdanpek. I odande oni su peske 
krenuli, dva brata su se nasla i krenula 
peske da traze mesto gde da budu. I oni 
nisu znali da ce danas biti njihova 
familija i rodbina na ovom mestu. Oni 
kada su dosli ovamo bila je samo jedna 
srpska kuca koja se prezivala Pantelic. I 
dve kolibe. 

AS: Rumuna? 

SS: Da, Rumuna. Mi smo 
najstariji ovde u nasem selu i nasoj 



182 



Babaluh ha Bajtkahy 



noastra. Cum zaci sirbii. Noi zacem mai 
bartani, sarbii zaci starosedeoci. Iasti- 
-aicasa mult famelii: Knezevici, Jova- 
novici, Pantelici, ali ei tek posle, posle 
patruzaci si cinci da ai a vinit aicasa. Noi 
istem mai bartan aicasa ali noastri doa 
culibi ce-a fost. Si la noi tot si toata lumia 
stii ca noi istem aicasa mai bartani in satu 
asta si noi avem mari loc. Mari loc, 
recimo, si-n judicata, si-n opstina. . . La 
noi narodu ne stii ca noi intern aisasa mai 
bartan, a tot treizeci si doa da cas da iaste 
icasa noi tot intern familii dan doi frat. 

AS: Si cum se chemau fratii 
aia? 

SS: Unu sa chema Vesa, a unu sa 
chema Miloje. 

AS: Si ce lucrau? 

SS: Ei lucra aicasa fus, albii... 

AS: In lemn... 

SS: Dan lemn, dan lemn, dan 
lemn. [...] E, mumi-mea acu§a faci 
albii, faci fus... 

[•■■] 

^4iSV Si ce i doi frati, Vesa si 
Miloje, an venit din Romania cu 
neveste? 

SS: Na-a. Ei s-a-nsurat d-aicasa, 
Zavlak, Krupanj. Krupanj i... cum sa ti 
zac, tari mai mic di Beograd — mai 
mic ii di Beograd, Krupanj, Loznica, 
Sabac. E, dan colosa isto. Isto lumia a 
fugit dan Rumania pisti apa. 

AS: Tot cu romance s-au insurat? 

SS: Da, da, da, da. Si ei cand a 
plicat si vingi fus si albii s-a gasat cu 
iali-ncolo si s-a-nsurat si le-a dus 
aicasa si asa si satu asta a, ovaj, a 
nastanit da ei doi. 



opstini. Kako kazu Srbi. Mi kazemo 
najstariji, Srbi kazu starosedeoci. Ovde 
ima mnogo porodica: Knezevici, Jova- 
novici, Pantelici, ali oni su tek posle, 
posle cetrdeset pet godina dosli ovamo. 
Mi smo ovde najstariji, nase dve kolibe 
koje su tu bile. O nama svi i ceo svet 
zna da smo ovde najstariji u ovom selu 
i imamo vazno mesto. Vazno mesto, 
recimo, i na sudu i u opstini... O nama 
narod zna da smo ovde najstariji, 
ukupno trideset i dve kuce, svi smo mi 
porodica od dvojice brace. 

AS: A kako su se zvala ta dva 
brata? 

SS: Jedan se zvao Vesa, a jedan 
se zvao Miloje. 

AS: I sta su radili? 

SS: Oni su ovde pravili vretena, 
korita... 

AS: Od drveta... 

SS: Od drveta, od drveta, od 
drveta. [...] E, moja majka sada pravi 
korita, pravi vretena... 

AS: I ta dva brata, Vesa i 
Miloje, oni su iz Rumunije dosli sa 
zenama? 

SS: Ne. Oni su se ovde ozenili, 
Zavlak, Krupanj. Krupanj je, kako da ti 
kazem, malo manji od Beograda — 
Krupanj, Loznica, Sabac. E, i odande 
isto. Isto je svet pobegao iz Rumunije 
preko vode. 

SA: Zenili su se Rumunkama? 

SS: Da, da, da, da. I kad su oni 
otisli i prodavali vretena i korita sreli 
su se tamo sa njima i ozenili se i doveli 
ih ovamo, i u ovom selu, ovaj, nastali 
su od njih dvojice. 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 



183 



AS: Si de unde §titi toate 
pove§tile astea? De la parinti? 

SS: Daaa... Pa tati-miu lui i-a 
spus mosi-su. A lu mosi-su, mosu a lu 
mosi-su. A spus. Si aia pl'eaci... Cum 
sa ti zac acusa, c-am uitat eu... Ovaj, 
dapi picior. Picior dapi picior, asa sa ti 
zac, stii. A plicat. Ala spunea luia, aia 
spunea luia si... eu ovaj da la tati-miu, 
tati-miu mult mi-a vurbit... Ali a fost si 
la noi aicasa o knjiga... Posavina. Da 
galbana knjiga-a fost. Si-n knjiga aia 
isto scris. Cand noi am vinit aicasa. Ali 
iar asca dan Vladimirci si dan Sabac n-a 
stiut si iasti si in Sabac muzai da p-unu 
cand a vinit doi frat aicasa, ali ei n-a 
stiut pani god neko da la noi dan 
batranati n-a spus asta ce io va spui si ei 
isto spuria. 

Lumia asa tot s-astaia sara, cum 
sa zacia, ovaj, aicasa la noi, cand canta 
aicasa in locu nostra, canta diblili, canta 
armonicili, dan guri canta si narodu si 
lumia spuriia si onda sarbii audia unu da 
la alt, dan gura-n gura plica si la sirbi 
s-a vinit si la, pa la gura si la urechea lu 
Milovan si onda Milovan a scris da locu 
asta si avem noi scriat tot asta ce 
vorbesc io tai. 



AS: Odakle znate sve te price? 
Od roditelja? 

SS: Daa... Mom ocu je rekao 
njegov deda. A njegovom dedi, njegov 
deda. Rekao mu je. I tako. Kako sad da 
ti kazem kad sam zaboravio... Ovaj, s 
kolena. S kolena na koleno, tako ti 
kazu, znas. Krenulo je. Onaj je rekao 
njemu, ovaj je rekao njemu i... ja sam, 
ovaj, od mog oca, moj otac mi je 
mnogo pricao... Ali i ovde kod nas je 
bilo knjiga... Posavina. Bila je zuta 
knjiga. I u toj knjizi je isto pisalo. Kada 
smo mi dosli ovde. Ali ovi iz Vladi- 
miraca i iz Sapca nisu znali, a i u 
Sapcu ima muzej, a o tome kada su 
dosla dva brata ovamo, ali oni nisu 
znali sve dok neko od nas od starijih 
nije rekao to sto ja sad vama pricam a i 
oni su isto govorili. 

Svet se tako sastajao uvece, kao 
sto se kod nas, ovaj, govorilo, kada 
sviraju ovde u nasem naselju, sviraju 
violine, sviraju harmonike, pevaju i 
narod i svet kaze i onda Srbi cuju jedan 
od drugog, ide od usta do usta i do Srba 
je stiglo i do Milovanovih usiju i onda 
je Milovan napisao o ovom naselju i to 
je napisano sve to sto ti ja govorim. 



Svetino pripovedanje strukturirano je u zavisnosti od nekoliko 
osnovnih parametara: prvobitni prostor, ogranicavanje grupne pripadnosti, 
momenat dolaska, prednost novodosavsih i njihovo zanimanje. Pripovedac 
istice severnodunavsko poreklo, dan Temi§oara, pi§ti apd Dunav [iz Te- 
misvara, preko vode Dunava], dvojice brace, Vase i Miloja, koji su presli 
Dunav godine 1786. Posto je jedan stigao u Bor, a drugi u Majdanpek, 
krenuli su na istok u potrazi za mestom na kome bi se nastanili. Oni osni- 
vaju selo Mehovine, grade prve dve kolibe, u koje se useljavaju sa svojim 
suprugama, koje su nasli prilikom svojih lutanja po raznim mestima pro- 
dajuci vretena i korita. Prica se odlicno formira po modelu rumunskog de- 



184 Babaluh ha B AJTKAHY 

scdlecat [„osnivanje drzave"] a jezik kojim je ispricana, rumunski jezik 
star najmanje dva veka, potencira sarm i na rumunskog slusaoca ostavlja 
utisak prave istorijske hronike. Vrednost pripovedanja po sebi, u velikoj 
meri zahvaljujuci pripovedackom dam samog Svete, duguje se u prvom 
redu jasnoci i inteligenciji sa kojom ovakva prica prelazi iz mita u usmenu 
tradiciju, da bi se zatim uklopila u „zvanicnu" istoriju. 

Stare zene iz sela sa kojima smo razgovarali bez izuzetka su u prilog 
razlicitih fakata koje je ispricao Sveta navodile pouzdane, ali odsutne sve- 
doke ili ljude koji su bili u istoj sobi kada se nesto desavalo, ali su bas spa- 
vali (slucaj starice koja je detaljno opisala dolazak sudaja, suprug i svekrva 
su bili prisutni, ali su spavali dubokim snom). Bez obzira sto nisu validni na 
realnom planu „dogadaji prezivljavaju u svetu tradicije koji ima poverenja 
ili nepoverenja i na osnovu razmatranja od strane drugih clanova sopstvene 
zajednice koji ne osporavaju njihovu istinitost" (Hedesan 2000:277). Tako 
Sveta odlicno predoseca znacaj svedoka i argumenata za kredibilitet pripo- 
vedanja izvan tradicionalnog prostora. Za razliku od pomenutih starijih ze- 
na, Sveta zna da vorba volent, scripta manent, pa navodi poslednji i neobo- 
rivi argument, postojanje jedne knjige — koja je zuta, sto je neoborivi dokaz 
da ju je video, odnosno da ona postoji — u kojoj je navedena ova prica. Po- 
red toga, Sveta ima potrebu da objasni nacin na koji je prica stiglapa la gu- 
ra si la urechea lu Milovan si onda Milovan a scris da locu dsta si avem noi 
scriat tot asta ce vorbesc io [do Milovanovih usta i usiju i onda je Milovan 
pisao o ovome mestu i imamo zapisano sve ovo sto govorim], cinjenice su s 
ponosom ostale sacuvane u tradicionalnom kolektivnom pamcenju, preno- 
sene sa generacije na generaciju. Tako su stigle i do uha Milovana Glisica, 
koji ih je zabelezio u svojoj Posavini. Objasnjenje moze lako biti potvrde- 
no, mada je to manje vazno. Ono sto nas zanima jeste nacin na koji pripove- 
dac konstruise i argumentuje pripovedanje i cini ga verodostojnim. Svestan 
da se sve vreme obraca osobi koja nije iz Srbije, Sveta zna da je moguce da 
ne poznajem srpsku kulturu i vaznost imena koje pominje, tako da me upo- 
zorava: „Kod nas je ovde bilo, cak i da ti nisi cula, recimo, on, znas [Draga- 
ni, koleginici iz Beograda koja je ucestvovala u razgovoru]. Ovaj, Srbin, 
Milovan Glisic". Obracajuci se Dragani, Sveta implicitno meni nudi izvor 
informacija sa kojim se treba konsultovati da bi se stekla kompletna slika o 
njegovoj prici. 

I mada Sveta artikulise pravu povest o osnivanju naselja u kojoj su 
Vesa i Miloje junaci koji su se naselili na „pustoj zemlji", moramo prime- 
titi, u pocetku malo skriveno, a kasnije sve jasnije, kako postaje konzi- 
stentna jedna druga povest, nalicje junacke slike iz prvog plana. Vesa i 
Miloje nisu dosli ovamo kao junaci neke druge price o osnivanju, iz zelje 
za prosirenjem ili zbog nepoverenja u neke vladare, vec su pobegli iz Ru- 
munije: A fast ei doifrat. Car di afugitpisti apd. §i ei afugit in Bor. Unu, 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 1 85 

a unu-afugit Majdanpek. [Bila su dva brata. Oni su pobegli preko vode. I 
pobegli su u Bor. A jedan, jedan je pobegao u Majdanpek]. Stigavsi ova- 
mo, nisu nasli privlacan kraj i bun de bucate [dobar za ishranu], koji kao 
da od pamtiveka ceka da bude naseljen. Cak suprotno: In vriamia aia cdnd 
a vinit ei, Vesa si Miloje, ei s-a spirat sd rdmdi-n locu dsta. D-aia ce a 
fast, cum sd zdc acusa, n-a fast da sdndtati... bun. Bulnuvie-a fast. [...] 
Aicasa, in locu dsta, in locu dsta a fast pdduri. Pdduri a fast. §-afost bul- 
nuvia. A fast porci, divlji porci p-aicasa, stii, si a fast cinci cds sdrbiesti. 
Patru a murit. Dan patru cds a murit, a rdmas samo ddntr-o casi. §i cdnd 
a vinit dsti-ai doifrat, posto-a fast bulnuvia aia mari, ei s-a spirat s-a vrut 
sdfugi dan locu dsta. [U to vreme kad su oni dosli, Vesa i Miloje, oni su 
se plasili da ostanu na ovom mestu. Jer nije bilo dobro, kako se to danas 
kaze, dobro za zdravlje. Bila je bolest [...] Ovde, na ovom mestu bila je 
suma. Suma je bila. I bila je bolest. Bile su svinje, divlje svinje ovde, znas, 
i bilo je pet srpskih kuca. Cetiri su izumrle. Pet kuca je izumrlo, ostala je 
samo jedna. I kad su dosla ta dva brata, posto je bila ta velika bolest, oni 
su se uplasili i zeleli da pobegnu iz ovog mesta]. Pocinje da se konstruise 
slika prezrenog etnosa koji, prinuden da bezi sa jednog mesta, stize u jed- 
no jos opasnije. U bezanju, ne zna se iz kojih razloga, iz Rumunije, njih 
dvojica stizu u mesto u kome je epidemija desetkovala stanovnistvo. Upla- 
seni, zele da pobegnu iz ovog kraj a, ali ipak ostaju i osnivaju selo. Nevolje 
sa ovim ne prestaju. Tokom rata, nalaze se samo na korak od nemackog 
masakra. Spasava ih jedan Rus koji govori nemacki i koji vojnicima kaze 
da u selu nema ni jednog Rumuna, vec samo Srbi: 



SS: Posle doo luni a plicat nemti cu SS: Posle dva meseca dosla suNemci 

patru tencuri sa bati locu asta. §i a fost sa cetiri tenka da osvoje ovo mesto. Bilo 

cinzeci si sasa da nemturi car d'e-a jepedeset i sestNemaca koji su dosli sa 

plicat cu puschili s-omoare isto, ovaj, puskama da ubiju, isto, ovaj, sve. Idecu, 

tot. §i cupiii, si batrafiata si tafieriata i starce, i omladinu ovde, abioje jedan 

aicasa si a fost unu, o rus, pravi rus a fost Rus, pravi Rus, jer je baba moje majke 

car di baba a lu mumi-mi a trait cu el, cu zivela sa njim, sa Rusom. Zivela je sa 

rusu. A trait cu el si rusu aia, stii, a stiut njim, i taj Rus, znas, znao je, ovaj, da 

sa vorbiasca, ovaj, nemtasti si a iesit in govori nemacki, i izasao je gore [...] i 

susla[...] s-a zascanuistemnoi aicasa. rekao je da mi nismo tu. 

AS: A zis ca nu sunt romdni aid? AS; Rekao je da Rumuni nisu ovde? 

SS: Da, a zas ca nu-i, nu-i uopste SS: Da, rekao je da nema, da uopste 

rumani, c-aicasa samo sarbi. §i noi nema Rumuna, da su ovde samo Srbi. 

intr-o vriami ne-am rugat la Dumnezo Mi smo se neko vreme molili Bogu za 

da el si daca-i mort, rusu. §i daca-i mort njega, cak i kad je umro taj Rus. I kad je 

noi ne-am rugat la Dumnezo, cael, sanu umro mi smo se molili Bogu, jer on, da 

fi fost el, nici unu n-ar fi trait aicasa, nije bilo njega, niko od nas ne bi ovde 

n-ar fi fost bini. ziveo, ne bi bilo dobro. 



186 Babaluh ha B AJTKAHY 

Dani Drugog svetskog rata bili su vreme dramaticnog kolektivnog 
iskustva za Rome iz zemalja koje su bile pod okupacijom ili u sferi poli- 
tickog uticaja nacisticke Nemacke. Skoro svuda su protiv njih preduzima- 
ne mere, ne svuda iste, koje su pogodile veci ili manji broj ljudi, pocevsi 
od suzavanja nekih gradanskih prava sve do unistenja kompletnih zajedni- 
ca. Procene ukupnog broj a stradalih Cigana — sistematski ubijanih u 
Ausvic-Birkenau i drugim nacistickim logorima, streljanih od strane SS 
trupa, Gestapoa, zandarmerije, fasisticke milicije u zemljama pod ne- 
mackom okupacijom, umrlih u radnim logorima, umrlim od posledica bo- 
lesti i slicno, krecu se od 250.000 do 500.000. Viorel Akim, citirajuci H.R. 
Hutenbaha, navodi da su „od 16.275 Cigana popisanih u Nemackoj pre 
1938, 14.325 ubijeni, a prezivelo ih je tek 1.950 (12%). Ubijeni su skoro 
svi Cigani u Hrvatskoj (prezivelo ih je samo 1%), sa okupiranih teritorija 
u Srbiiji, kao i Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Estoniji, Litvaniji; tako- 
de, najveci broj Cigana iz okupirane Francuske, Letonije, Austrije, Ceske, 
Poljske. Ubijeni su mnogi Cigani sa okupirane teritorije SSSR od strane 
nemacke vojske. Procenjuje se da je 70% do 80% Cigana koji su ziveli u 
zemljama pod nemackom nacistickom okupacijom bilo zrtva programa 
istrebljenja" (Achim 1998:149). Ove cifre variraju od autora do autora, ali 
je jedno sigurno: na delu je bila genocidna politika prema Ciganima to- 
kom Drugog svetskog rata. Ipak ne i prema Rumunima. 

Cak i kada Sveta to izbegava (uz pomoc postavljenih pitanja, iz po- 
minjanja da je neki pravi Rus spasao Rumune citamo da je u stvari Rus od 
smrti spasao Banjase. Banjasi za Nemce nikada nisu bili „pravi" Rumuni, 
kao sto to nisu bili ni za njihove susede Srbe. U beogradskim koncentraci- 
onim logorima Banjasi su uspeli da se spasu istrebljenja zahvaljujuci Je- 
vrejima, koji su ih savetovali da se deklarisu kao Rumuni jer su govorili 
rumunski jezik. U nekim selima su Srbi garantovali da Banjasi nisu Cigani 
vec Rumuni i tako su ih spasli smrti. 19 

Tako Sveta dodiruje bolni problem identiteta ove zajednice. Cak i 
povrsan pogled na fragmente citata izvlaci na povrsinu osnovne teme oko 
kojih gravitira pripovedanje: beg (car di afugitpi§ti apd [pobegli su preko 
vode], §i ei afugit in Bor. Unu, a unu-afugit Majdanpek [I oni su pobegli 
u Bor. Jedan, jedan je pobegao u Majdanpek]), strah (ei s-a spirat sa ra- 
mdi-n locu dsta [oni su se plasili da ostanu na ovom mestu], a fast bulnu- 
via aia mari, ei s-a spirat s-a vrut safugi dan locu dsta [bila je velika bo- 
lest, oni su se uplasili i zeleli da pobegnu iz tog mesta]), teror (Nemci a 
plicat cu puschili s-omoare isto, ovaj, tot. §i cupiii, si bdtrdnata si 
tdneriata [dosli su sa puskama, da pobiju, isto, sve. I decu i starce i omla- 



19 Terensko istrazivanje, Berilje (Srbija), 26. jula 2003. 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 1 87 

dinu]). Znacajna je poslednja recenica Svetinog diskursa o ratu: Rus a zds 
cd nu i§tem noi acia. [rekao je da mi nismo ovde]. Nije rekao da nisu Ba- 
njasi, da nisu Rumuni, vec da nisu oni, cime im je u potpunosti negirao 
egzistenciju, a ne samo identitet ili nesto drugo. 

Kada stigne do danasnjih dana, Svetina pripovest se fokusira direkt- 
no na problem identiteta. Banjasi iz Mehovina su zajednica koja potvrduje 
i odrzava rumunski identitet, podvlaceci svim mogucim sredstvima razlike 
u odnosu na gurbeti [Gurbeti], etnik koji oni koriste za Cigane koji govore 
romski jezik. Srbi u cijoj sredini zive ne priznaju im taj identitet i smatraju 
in za Cigane. Ipak, postoje neki izuzeci: Pa, pa noi ni chiamd aici$a sdrbii 
tdgani. §tii. A... neki. Nu ni chiamd tot. Jumati. Jumati ni chiamd tdganii, 
ajumati zdci rumunii. [Pa, nas ovde Srbi zovu Cigani. Znas. A. . . Neki. Ne 
zovu nas svi. Polovina. Polovina nas zove Cigani, a polovina kaze Rumu- 
ni]. U isto vreme Banjasi su za Gurbete bez oklevanja — Rumuni (D-aia 
ce noa gurbeti, tdganii zice cd intern rumuni, a noi lor zdcem cd ei gurbet, 
tdgani [Zato Gurbeti, Cigani, kazu da smo Rumuni, a mi njima kazemo da 
su Gurbeti, Cigani]). Sa druge strane, Rumuni sa kojima bi Banjasi zeleli 
da dele isto zajednicko poreklo uopste i ne znaju za njihovo postojanje, sa 
izuzetkom sasvim malog broja istrazivaca. 

Osecanje pripadnosti 

Kao sto smo vec istakli, postoje tri elementa koja oblikuju etnicki 
identitet ove grupe polutana: jezik, povest o osnivanju naselja i osecanje 
pripadnosti. Ovaj poslednji element potencira druga dva, povest o osniva- 
nju naselja potvrdujuci i argumentisuci severnodunavsko poreklo zajedni- 
ce, a jezik je neoborivi dokaz njihove pripadnosti rumunstvu. Vratimo se 
Svetinoj prici da istrazimo diskurs i argumentaciju: 



SS: Pre ziace ai aica§a a vinit da la SS: Pre deset godina kada su dosli 

noi dan opstina, a vinit lumia, capu a lu kod nas iz opstine, dosli ljudi, sef opsti- 

opstini si directorii si toti astia si ei a ne i direktori i svi oni su hteli da svi mi 

vrut dan locu asta sa rie faca ca istem iz ovog mesta budemo Cigani, da bude- 

tagani, ca istem gurbet. mo Gurbeti. 

Pajka Bimbasic: Sa fim romi. Pajka Bimbasic: Da budemo Romi. 

SS: Romi, sa fim romi. SS: Romi, da budemo Romi. 

PB: Cum pot sa fiu io roma, ca nu PB: Kako ja da budem Romkinja 

stiu 1 ' imba? kad ne znam j ezik? 

SS: Noi n-am vrut sa fim romi, da SS: Mi nismo hteli da budemo 

ce? Cum sa fim noi romi cand noi nu Romi, zasto? Kako da mi budemo Romi 

stiem limba lor? Noi cu ei vurbim kad neznamonjihov jezik? Mi sa njima 

sarbiasti. Nici ei pa noi, nici noi pa ei nu govorimo srpski. Ni mi njih, ni oni nas 

lagam numic. Nu stiem ce vurbiasti. nistanerazumemo.Neznamostagovo- 



188 



Babaluh ha Bajtkahy 



Limba lor si limba noastra nu-i... nu-i 
cum trebi. Stii. Si on da, lumea noastri a 
zas mii sa io... iojos ovaj o barbat cu 
mini sa plicam asa, ovaj, cand trebi in 
opstina sa vurbim cu capiti ali mari. Io 
am zas ca nu putem noi sa fim romi d-aia 
ce noi, prvo §-prvo nu vurbim cu ei, nu-i 
obiceai nostri, nu-i cu ei, mult ni 
razlicuim cu ei. Noi avem, recimo, cand 
ii, ovaj, duminica pisti televizai, Novi 
Sad, aia, magazin na rumunskom, si 
dnevnicu, n-o sa zac has sto posto 
putem sa stiem ce vorbiasti, ali optzeci 
posto vurbim. De ce noi nu putem sa 
vurbim sto posto rumahasti? D-aia ta 
spui acusa... Ce noi istem in locu asta 
undi tot p-inga noi. . . Noi istem, cum sa 
zac, inmijloc, msredina asta undi sarbii 
tot p-inga noi si noi lucram la ei, plicam 
la ei, si-n scola, si posle scola si can 
plicam in osti si la lucru ne zapasl'im, 
recimo, in fabrica, tot cu sarbi. Si 
vriamia cum triaci noi tot mai mult si 
mai mult vurbim sirbiasti. Mada nikad, 
nikad n-o sa moara vorba noastra! Noi 
istem rumani si noi nu ni-i zao ce istem 
noi rumani. Noi bas valim. §tii de ce? 
Da astazi, dac-avem, recimo, o suta da 
mii da bani, noi valim astazi sa 
mancam, sa bem. Dam pa mancari, pa 
biari, jucam, cantam. . . A marii ne mora 
s-avem nici o banca, s-n-avem mane 
bani. Burta noastra, cum zacea, ovaj, 
tati-miu, Dumizou sa-1 iarti, n-are 
tilivizai, n-are ecran. Ali sarbii vilasti 
can facem noi nunta... Ovaj, noi istem 
asa, traditia noastra. Da zici noa sarbii: 
Joj, ce-i aia cu... cu rumunii aia? Ei 
malanca, ei bia. . . Ei pa siant najveselije 
nacija. Nacija cu mai buna streaiche, cu 
jucatoare, cu mancare, cu biari. . . Ei nu 
sa gandiasti ce-o sa malance man si ce-o 
sa bia man. Hi poiman, alantaman. 
Cupiii nostri cand criasti, da mici, noi 
valim normalno, sa l'i-mbarcam, 
plicam, lucram, sa l'i-mbarcam... Eti, 
biatu mioi valiasti bun toal'i 
sa-mbraci... Eti, slicili lui acia.... Dan 



ri. Njihov jezik i nas jezik nije... nije 
kako treba. Znas. I onda, nasi ljudi su mi 
rekli daja, ja i jos, ovaj, covek sa mnom, 
da podemo tako, ovaj, kad treba u op- 
stinu da govorimo sa velikim glavama. 
Ja sam rekao da mi ne mozemo da 
budemo Romi jer, prvo i prvo, ne go- 
vorimo sa njima, nisu to nasi obicaji, 
nismo sa njima, mnogo se razlikujemo 
od njih. Mi imamo, recimo, kad je, ovaj, 
nedelja, preko televizije, Novi Sad, 
ono, magazin na rumunskom i dnevnik, 
ne kazem bas da sto posto razumemo 
sve sto govore, ali osamdeset posto 
govorimo. Zasto mi ne mozemo sto 
posto da govorimo rumunski? O tome ti 
sada govorim... Jer smo mi na ovom 
mestu gde su svi oko nas... Mi smo, 
kako da kazem, u sredini, u ovoj sredini 
gde su sve Srbi oko nas i mi kod njih 
radimo, idemo kod njih, i u skolu i posle 
skole i uopste kad idemo i na posao da 
se zaposlimo, recimo, u fabrici, sve sa 
Srbima. Kako prolazi vreme mi sve vise 
i vise govorimo srpski. Mada nikad, 
nikad nece umreti nas jezik! Mi smo 
Rumuni i nije nam zao sto smo Rumuni. 
Mi bas volimo. Znas zasto? Ako danas, 
recimo, imamo sto hiljada dinara, mi 
volimo danas da jedemo, da pijemo. 
Dajemo na hranu, na pice, igramo, pe- 
vamo... A sutra ne moramo da imamo 
ni banku, da nemamo sutra para. Nas 
stomak, kako je, ovaj, govorio moj otac, 
Bog da ga prosti, nije televizor, nema 
ekran. Ali Srbi vole kad mi pravimo 
svadbu... Ovaj, takvi smo mi, nasa 
tradicija. A Srbi nam kazu: Joj, sta je to 
sa. . . sa ovim Rumunima? Oni jedu, oni 
piju... Oni su najveselija nacija na 
svetu. Nacija sa najvecom srecom, sa 
igrama, sa jelom, sa picem... Oni ne 
gledaju sta ce sutra jesti ni sta ce sutra 
piti. Hi prekosutra, naksutra. Nasa deca 
kada rastu, od malena, mi volimo 
normalno da ih obucemo, setamo, 
radimo, da ih obucemo... Eto, moj sin 
voli da oblaci dobru odecu... Evo 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 



189 



cupii buni sa-mbraci, buna toali ari... 
Sucnii. . . Fata mia i aljin. Cand acusa ari 
si el isto asa-nuntru ca-n god tu. Avem, 
ati, sapti suti da marci ili trei suti si 
cinzeci da evri el a partit asta. Valim si 
noi s-avem frizider, zamrzivac, s-avem 
sporet pa strui, pa. . . pa l'amni, a, avem 
televizai... Do skora a avut ficiori-miu 
trei mobilni da telefoani ... A avut Nokiu 
osamdesetdva deset, avut Motorolu ve 
pedeset, avut Eriscon Te sesetpet, car di 
costoiasti citi-o suta, o suta s-cinzeci, 
doa suti, doa suti si cinzeci da evri. El 
valiasti. Valiasti. . . cum zaci la noi buni 
cipele, buni patichi, bun, recimo, 
dzemper, buna camasa, buna maiti, bun 
toali. [...] 

AS: Si sdrbii cefac? Strang banii? 

SS: Pa uita-ti. Stii cum zici noa 
sarbii? Ca noi zivim mai bun nego ei. 
Mancam mai bun, bem mai bun, avem 
toali, avem in casi mai bun. Recimo, tot 
ce-avem noi in casi la noi sarbii can 
vini, can praznacim noi, cand vini 
praznicu nostru, la noi sarbii valiasti sa 
vii la mancari. La noi sarbii valiasti sa 
bia, sa malanci la noi. 

AS: Pdi la ei nu e tot asa? 

SS: La ei nu e. Ei cand faci, recimo, 
nunta, lu ficioru-lui Hi lu fiati, noi istem 
la drum si vrem noi s-untram la ei 
inuntru in avlii, sa cistitim, sa zacem: 
Komsija, sretno veselje, stii, mai bun 
sanatatisipartisinaroc, tot... Ei... neki 
vaTiasti sa vinim la ei, al neki nu 
val'iasti. Neki ocranasti capu la o parti 
kao ca nu ni viadi, kao ca-i orb. A la noi, 
cand god noi facem ceva, ei vini. Ei 
vini, nu trebi tu sa li chemi. Ei. . . el vini 
si sadi si zaci: Adu-mi sa bieu si sa 
malanc. Am flamanzat, ies flamand. 
Ovaj, noi istem aicisa, cum sa ti zac, 
mult, mult saraci. Mult saraci. N-avem, 
n-avem, ovaj, da la nici unu dan opstind, 
n-avem nescai bani, sa dobandim nescai 
bani. 



njegovih slika ovde... Od dece on se 
dobro oblaci, ima dobru odecu... 
Suknje... Moja cerka i haljine. I on 
ovde ima isto unutra kao i ti. Imamo, 
eto, sedamsto maraka ili tristo pedeset 
evra, on je to platio. Volimo i mi da 
imamo frizider, zamrzivac, da imamo 
sporet na struju, na ... na drva, imamo 
televiziju. . . Do skoraje moj sin imao tri 
mobilna telefona... Imao je Nokiju 
osamdesetdva deset, imao je Motorolu 
ve-pedeset, imao je Erikson Te sezdeset 
pet, koji kostaju sto, sto pedeset, dvesta, 
dvesta pedeset evra. On voli. Voli... 
kako kazes kod nas dobre cipele, dobre 
patike, dobar, recimo, dzemper, dobra 
kosulja, dobramajica, dobraodeca[...] 

AS: A sta rade Srbi? Stede novae? 

SS: Pa vidi. Znas kakvi su ovde nasi 
Srbi? Mi zivimo bolje nego oni. Jedemo 
bolje, pijemo bolje, imamo odecu, i u 
kucama nam je bolje. Recimo, sve sto 
mi imamo po kucama, kad Srbi dodu 
kod nas, kad mi nesto slavimo, kad dode 
nas praznik, kod nas Srbi vole da dodu 
da jedu. Kod nas Srbi vole da piju, da 
jedu kod nas. 

AS: Zar nije kod njih isto? 

SS: Nije kod njih. Kad oni, recimo, 
svadba njihovog sina ili cerke, mi smo 
napolju i zelimo da udemo unutra u 
avliju, da cestitamo, da kazemo: Kom- 
sija, sretno veselje, znas, dobro zdravlje i 
blagostanje i sreca, sve. Oni, neko voli 
da dodemo kod njih, ali neki ne vole. 
Neki okrene glavu na stranu, kao da ne 
vidi, kao da je slep. A kod nas, kad god 
mi pravimo nesto, oni dolaze. Oni dola- 
ze, ne treba ti da ih zoves. Oni. . . on dode 
i sedne i kaze: Daj mi da pijem i da 
jedem. Ogladneo sam, gladan sam. Ovaj, 
mi smo ovde, kako da ti kazem, mnogo, 
mnogo siromasni. Mnogo siromasni. 
Nemamo, nemamo, ovaj, niko od opsti- 
ne, nemamo nikakav novae, da dobijemo 
neki novae. 



1 90 Babaluh ha Eajikahy 

Noi aic^sa nu furam. Nu furam d-aia Mi ovde ne krademo. Ne krademo 

ce aicasa, cum sa zac, militaia. Rosii, zato sto ovde, kako da kazem, milicija. 

jandarii, cum sa zac. Ei, nu rii vaTiasti. Crveni, zandari, kako da kazem. Oni nas 

Cand god sa fura nesto-n sat, Hi in alti ne vole. Kad god se ukrade nesto u selu, 

sat ei vini si cati aicasa. Ei gandiasti ca ili u drugom selu, oni dodu ovde da traze. 

noi . . . ca noi furam. §-onda ne duci la ei Oni misle da mi. .. da mi krademo. I onda 

incolosa si ni bati, ni matriatiriasti, stii, nas vode tamo i tuku nas, maltretiraju, 

si ne zura mama tagariasci. Noi ne znas i psuju nam majku cigansku. A mi 

rugam la ei ca noi nu furam. ih molimo, jer mi ne krademo. 

Ovaj fragment ima neosporne stilisticke kvalitete i dovoljno je suge- 
stivan tako da je komentar nepotreban. Mesavina rumunskih arhaizama, 
srpskih neologizama i licne jezicke kreacije u ovom pravom melting potu 
od jezika kojim govore mehovinski Banjasi, iznenadujuci recenicki obrti 
zahvaljujuci naporu pripovedaca da ih ucini razumljivim rumunskom sa- 
govorniku, koristeci se rumunskim jezikom, koji inace koristi vrlo retko u 
svakodnevnim prilikama i koji mu ne pruza sva izrazajna sredstva za pri- 
sutnu realnost, kontradikcije u diskursu, pokusaji da se ublaze jezicke ba- 
rijere medu nama — sve to doprinosi stvaranju jednog bajkovitog diskursa. 

Vratimo se na problem identiteta, ovaj fragment i elokvencija pripo- 
vedaca uveravaraju nas da si „ono sto tvrdis da jesi". Osecanje pripadnosti 
nekoj grupi i osecanje razlicitosti od drugih grupa toliko je snazno da 
funkcionise i samostalno kao element identifikacije: Noi i§tem rumdn §i 
noi nu ni-i zao ce intern noi rumdn. Noi has vdlim [Mi smo Rumuni i nije 
nam zao sto smo Rumuni. Mi bas volimo]. Noi n-am vrut sdfim romi [Mi 
nismo zeleli da budemo Romi], kaze dalje Sveta i dodaje dva ozbiljna ar- 
gumenta: razlicit jezik i razlicite obicaje: Cum sdfim noi romi cand noi nu 
stiem limba lor? Noi cu ei vurbim sdrbiasti. Nici ei pa noi, nici noi pa ei 
nu I'igdm numic. Nu stiem ce vorbiasti. Limba lor si limba noastrd nu-i... 
nu-i cum trebi. [...] Io am zds ca nuputem noi sdfim romi d-aia ce noi [...] 
nu vurbim cu ei, nu-i obiceai nostri, nu-i cu ei, mult ni razlicuim cu ei [Ka- 
ko mi da budemo Romi kad ne znamo njihov jezik? Mi sa njima govorimo 
srpski. Ni oni nas, ni mi njih nista ne razumemo. Ne znamo sta govore. 
Njihov jezik i nas jezik nisu... nisu kako treba. [...] Rekao sam da mi ne 
mozemo da budemo Romi jer ne govorimo kao oni, nisu to nasi obicaji, 
nije njihovo, mnogo se razlikujemo od njih]. „Ciganski identitet nije uvek 
zeljeni identitet, vec je nametnut od strane drugih", istice Viorel Akim u 
knjizi Cigani u rumunskoj istoriji (Achim 1998:73). Ova konstatacija vazi 
generalno, zbog snizenog prestiza ove socijalne kategorije niko ne prihva- 
ta rado da bude kvalifikovan kao Ciganin. Na nivou kolektivne svesti 
„Cigani" nisu samo oni koji se tako samoidentifikuju, vec i oni koje drugi 
tako nazivaju. I dalje: „Mnogi od ovih ljudi ne izjasnjavaju se kao Cigani. 



Anemari Soresku-Marinkovic : Napolitanci iz Mehovina 191 

Oni sebe smatraju Rumunima (u nekim oblastima cak Madarima ili Turci- 
ma), ali iz nekog razloga nisu kao takvi priznati od strane drugih. Oni su, 
u stvari, Cigani 'iz nuzde'" (Achim 1998:173). Primecujemo ovde nesto 
sto bismo mogli nazvati prenosenje identiteta: kompromisni identitet (kao 
ciganski) prenet nekoj drugoj grupi koja se smatra inferiornijom. Tako Sr- 
bi „prenose" Rumunima Banjasima iz Mehovina kvalifikativ „Cigan", a 
ovi idu korak dalje pa tako nazivaju Gurbete i pokusavaju da se na svaki 
nacin od njih udalje. 

Sveta pribegava i stereotipu o lazljivom Ciganinu da bi istakao ne- 
porecivu razliku: Tdgani mult minciunasti. Noi nu minciunim atdta. Noi 
mai si lucrdm [Cigani mnogo lazu. Mi ne lazemo toliko. Mi jos i radimo]. 
U ranije citiranom fragmentu stereotip o Ciganinu lopovu koriscen je u 
istom cilju: Noi aicasa nufurdm [Mi ovde ne krademo]. Objasnjenje koje 
sledi, na prvi pogled je zabavno (nenamemo pricanje o stvarnim motivima 
koji in sprecavaju da kradu) — Nu furdm d-aia ce aicasa, cum sd zdc, 
militdia. Rosii, jandarii, cum sd zdc. Ei, nu ni vdl'iasti. [Ne krademo zato 
sto ovde, kako da kazem, milicija. Crveni, zandari, kako da kazem. Oni 
nas ne vole.] — na kraju dobija dramaticne akcente: §-onda ne duci la ei 
incolosa si ni bati, ni matriatiriasti, stii, si ne zurd mama tdgdnasci. Noi 
ne rugdm la ei cd noi nufurdm [I onda nas odvedu tako kod njih pa nas tu- 
ku, maltretiraju, znas, i psuju nam majku cigansku. Mi ih molimo, jer mi 
ne krademo]. Ovaj odlomak se uklapa kao nastavak prethodne price koja 
oblikuje drugu povest, „prosaputanu povest", dramu bega i straha. Ovde 
pripovedac osvetljava i razloge te drame: konfuziju izmedu njih i Cigana. 

Druga slika kojom Sveta oblikuje subjektivni i klisetirani portret Ci- 
gana, da bi kasnije pokazao jasno distanciranje prema njima, jeste obicaj 
prodavanja devojaka: Nase dete se voli, ne prodaje se kada se venca. Uz 
to, kaze da se Rumunke ne udaju tako rano kao Ciganke, niti radaju tako 
mnogo dece: Zenskinja noastri nu vria sd faci mult. O cupil, doi, trei. [Na- 
se zenskinje ne voli mnogo da rada. Jedno, dva, tri deteta.] 

Posto markira distancu u odnosu na Cigane, Sveta skicira portret za- 
vidljivih Srba, dakle upravo onih koji njemu ne priznaju tolko zeljeni 
identitet (usput budi receno, kontradikcija je ovde ocigledna, isti ti Srbi 
koji mu negiraju rumunski identitet sa zaviscu govore da Rumuni umeju 
bolje da se raduju zivotu): §tii cum zici noa sdrbii? Cd noi zivim mai bun 
nego ei. Mdncam mai bun, bem mai bun, avem toali, avem in casi mai bun. 
Recimo, tot ce-avem noi in casi la noi sdrbii can vini, can prdzndcim noi, 
cdnd vini praznicu nostru, la noi sdrbii vdl'iasti sd vii la mdncari. La noi 
sdrbii vdl'iasti sd bia, sd mdldnci la noi. [...] Ei cdnd faci, recimo, nunta, 
lu ficioru-lui ili lufiati, noi is tern la drum si vrem noi s-untrdm la ei inun- 
tru in avlii, sd cistitim, sdzdcem: Komsija, sretno veselje, stii, mai bun sd- 



1 92 Babaluh ha Eajikahy 

ndtati si parti si ndroc, tat... Ei... neki vdliasti sa vinim la ei, al neki nu 
vdliasti. Neki ocrdnasti capu la o parti kao cd nu ni viadi, kao cd-i orb. A 
la noi, cdnd god noi fdcem ceva, ei vini. Ei vini, nu trebi tu sa li chemi. 
Ei... el vini si sadi si zdci: Adu-mi sa bieu si sa mdldnc. Amfldmdnzdt, ies 
fldmind. [Znas kakvi su ovde nasi Srbi? Mi zivimo bolje nego oni. Jedemo 
bolje, pijemo bolje, imamo odecu, i u kucama nam je bolje. Recimo, sve 
sto mi imamo po kucama, kad Srbi dodu kod nas, kad mi nesto slavimo, 
kad dode nas praznik, kod nas Srbi vole da dodu da jedu. Kod nas Srbi vo- 
le da piju, da jedu kod nas. [...] A kod nas, kad god mi pravimo nesto, oni 
dolaze. Oni dolaze, ne treba ti da ih zoves. Oni... on dode i sedne i kaze: 
Daj mi da pijem i da jedem. Ogladneo sam, gladan sam.]. Pored cinjenice 
da zive bolje od Srba, to jest bolje jedu i piju, bolje se oblace, Rumuni 
znaju i bolje da se zabavljaju: Ei pa sfdnt najveselija nacija. Nacija cu mai 
bund streaichi, cu jucdtoari, cu mdncari, cu biari... [Oni su najveselija 
nacija na svetu. Nacija sa najvecom srecom, sa igrama, sa jelom, sa pi- 
cem...]. Oni su i velikodusni, a njihove komsije su skrte, kad ogladne ce- 
kaju na rumunske proslave da se dobro najedu. Cak je i njihova vera jaca 
od vere pravoslavnih Srba, sto je licno potvrdio i seoski svestenik: Popa 
spune cd noi suntem ortodocsi mai mari decdt sdrbii [Popa kaze da smo 
mi veci pravoslavci od Srba]. 

U igri ogledala medu ovim pripovestima vidimo kako se konstruise 
distanca u antitetickom modelu izmedu Ja i Drugi. Da bi se odvojili od ne- 
kih previse bliskih suseda, susedi se diskvalifikuju razlicitim postupcima: 
pozivanjem na etnicke klisee u slucaju Cigana, ili obelezavanjem Dugog 
ponizavajucim karakteristikama, sa znatnom redundancom u slucaju Srba. 
Konstruktivna je u ovom smislu studija Marijan Menil i Asje Popove, 
Stranci svih boja ili kako oznacavamo drugog u Esejima iz balkanske mi- 
tologije. Autorke istrazuju razlicite nacine kojima balkanski narodi ozna- 
cavaju Drugog, odnosno stranca, uz zakljucak da upotrebljavani termini 
za oznacavanje ove distinkcije cesto odgovaraju opoziciji identiteta sa 
univerzalnom semantikom „ljudi" (znaci — mi) i „ne-ljudi" (znaci — dru- 
gi). Susedni narodi se negativno mitologizuju, odnosno rec je o negativ- 
nom atribuisanju porekla ili uspostavljanju odgovarajucih etnickih karak- 
teristika. Autorke za ilustraciju navode razlicite narodne price o „sasvim 
bliskim" susedima u kojima bez izuzetka deluje isti mitski mehanizam de- 
precijativnog distanciranja. Na kraju clanka zakljucak je sledeci: „Ovako 
se malo po malo izmedu mita i istorije ocrtava nesigurna granica mladih 
drzava, pokretljiva mapa ljudske geografije u kojoj razliciti etnicki entiteti 
neprekidno evoluiraju i sukobljavaju se, zauzimaju teritorije, udaljavaju se 
sa njih ili se integrisu" (Mesnil/Popova 1997:242). Odrzavanje, sve do na- 
sih dana, odredenih klisea o odredenim etnickim grupama ili, jos, stvara- 



Anemari Soresku-Marinkovic : Napolitanci iz Mehovina 193 

nje stereotipnih slika na racun drugih, samo je deo tog mitskog mehani- 
zma uspostavljanja deprecijativnog distanciranja prema susedima koje ni- 
kada nije prestalo da funkcionise. I kao pandan ovoj tendenciji, sasvim je 
drugaciji, razume se, pogled koji etnicke grupe upucuju na same sebe. 
Menil i Popova isticu „Koliko je egzogeno mitsko pripovedanje vodilo ra- 
cuna da „diskvalifikuje" drugog, toliko ogledalo koje stoji ispred nas ima 
zadovoljstvo da uzdigne prestiz nase slike o sebi posredstvom slike nasih 
predaka, sto samo utice na povecavanje distance izmedu nas i suseda, koji 
su gurnuti medu divljake ili varvare" (Mesnil/Popova 1997:239). Ako se 
vratimo u Mehovine, primecujemo da se paralelno sa slikom Gurbeta la- 
zljivaca i lopova i uz to skrtih i gladnih Srba, kontruise skoro idilicna slika 
o Banjasima: velikodusni, veseli, dobrodusni, sa prilicnim imanjem, jed- 
nom recju: umeju dobro da zive. Ovo „znanje" istina ukljucuje i dozu neo- 
dgovornosti, sto se moze zakljuciti cak i iz Svetinih tvrdnji: Da astdzi, 
dac-avem, recimo, o sutd da mil da ban, noi vdlim astdzi sd mdncdm, sa 
bem. Dam pa mdncari, pa biari, jucdm, cdntdm... A mdni ne mora s-avem 
nici o bancd, s-n-avem mane bani. Burta noastrd, cum zdcea, ovaj, ta- 
ti-miu, Dumizou sd-l iarti, n-are tilivizdi, n-are ecran. [Ako danas, recimo, 
imamo sto hiljada dinara, mi volimo danas da jedemo, da pijemo. Dajemo 
na hranu, na pice, igramo, pevamo... A surra ne moramo da imamo ni 
banku, da nemamo sutra para. Nas stomak, kako je, ovaj, govorio moj 
otac, Bog da ga prosti, nije televizor, nema ekran.]. Skrupulozniji istrazi- 
vac bi i ovu karakteristiku ukljucio medu stereotipe upotrebljene za obli- 
kovanje slike Cigana kao nacije ovde sa namerom potenciranja slike o se- 
bi. Tako Sveta jos jednom pokazuje intuiciju i sposobnost da se poigrava 
razlicitim slikama da bi upravljao diskursom u zeljenom pravcu. 



Jezik 

U pogledu jezika zaustavicemo se na vec citiranoj definiciji H. Zila 
prema kojoj je „jezik krucijalni i dinamicki faktor koji igra znacajnu ulo- 
gu u stvaranju osecaja nezavisnosti". Ne bih pokusavala da dam odgovor 
na pitanje „Ko su konacno, polutani iz Mehovina?", ogranicicu se na ne- 
koliko opservacija u pogledu njihovog jezika. 20 Bez sumnje, u pitanju je 
rumunski jezik. Uz sve to, ocigledno je postojanje jezicke barijere izmedu 
jednog govornika savremenog rumunskog jezika i Banjasa iz Mehovina. 
Po nasem dolasku u selo, Sveta je rekao: M-am spirat mult cd n-o sa pot 
sa vorbesc cu voi [Mnogo sam se plasio da necu moci da govorim sa va- 
ma], uz napomenu da rumunski nije govorio dvadeset godina. Vec na po- 



20 Za detaljniju analizu v. Hedesan, clanak u ovom zborniku. 



194 Babaluh ha B AJTKAHY 

cetku razgovora postalo je jasno da je to diskutabilno i da postoje ocite 
kontradikcije izmedu razlicitih izjava. Sa jedne strane, Sveta ponavlja da 
rumunski govori sa svim Rumunima u selu, kao i u kuci. Dokaz za to je i 
njegova supruga koja je razumela veliki deo naseg razgovora, intervenisa- 
la je nekoliko puta na rumunskom jeziku, podsecala je Svetu na rumunske 
ekvivalente nekih srpskih reci. Sveta cak kaze: avem noi aicasa sdrbi car 
di cdnd vini la noi vorbiasti rumdnasti cu noi. Jel ai ipak c-a tricut mult ai 
car di intern noi aicasa §i ei vurbiasti cu noi rumdnasti [imamo mi ovde 
Srbe koji ponekad sa nama govore rumunski. Jel ipak je proslo mnogo 
godina od kako smo mi ovde i oni sa nama govore rumunski]. Sa druge 
strane, moja prva pomisao na pocetku razgovora i posle pocetnog soka bi- 
la je da se ovde rumunski ne govori dvesta godina, a ne samo dvadeset. 
Bez obzira sto je to ipak metafora, treba reci da je jezik ove zajednice zai- 
sta prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji 
priblizno pre dvesta godina, sto potvrduje njihov prelazak juzno od Duna- 
va. Arhaicni karakter se nadovezuje na dijalekatske osobine (govor 
Mehovina pokazuje brojne slicnosti sa erdeljskim poddijalektom rumun- 
skog jezika), upotrebljene reci sa razlicitim znacenjem od navedenog u 
standardnom rumunskom recniku „Dictionarul Explicativ al Limbii 
Romane", licne leksicke kreacije, veliki broj leksickih pozajmljenica iz 
srpskog jezika (od kojih su neke potpuno adaptirane, a druge se ne mogu 
adaptirati u fonetski sistem rumunskog jezika), brojni su izuzeci od pravi- 
la za knjizevni jezik i velika frekvencija takozvanih fonetskih akcidenata 
— asimilacija, disimilacija, metateza i slicno. Rumunski istrazivac koji pr- 
vi put dolazi u kontakt sa govorom ove grupe verovatno se pita da li je ov- 
de u pitanju smrt ili konzervacij a jezika. Ipak, posle pocetnog soka, posta- 
je jasno da uprkos veoma visokom procentu srpskih pozjamljenica, struk- 
tura rumunskog jezika nije dubinski ostecena. 

Sveta je svestan jezicke barijere izmedu svoje zajednice i Rumuna, 
cak i pre direktnog kontakta sa istrazivacem Rumunom. Nedeljom/j/^ft' tele- 
vizdi [preko televizije], u: magazin na rumunskom si dnevnicu [u magazinu 
na rumunskom i dnevniku] ne moze da razume has sto posto, vec samo op- 
tzeciposto [osamdeset posto]. Kako je Sveta covek istine i argumenata, evo 
i njegovog objasnjenja ove jezicke razlike: De ce noi nu putem sa vurbim 
sto posto rumdnasti? D-aia td spui acusa... Ce noi istem in locu dsta undi 
tot p-ingd noi... Noi istem, cum sdzdc, in mijloc, in sredina asta undi sdrbii 
tot p-ingd noi si noi lucrdm la ei, plicdm la ei, si-n scold, si posle scold si 
cdnplicdm in osti si la lucru ne zapasl'im, recimo, infabricd, tot cu sdrbi. §i 
vriamia cum triaci noi tot mai mult si mai mult vurbim sdrbiasti [Zasto mi 
ne mozemo sto posto da govorimo rumunski? O tome ti sada govorim. . . Jer 
smo mi na ovom mestu gde su svi oko nas. . . Mi smo, kako da kazem, u sre- 



Anemari Soresku-Marinkovic : Napolitanci iz Mehovina 195 

dini, u ovoj sredini gde su sve Srbi oko nas i mi kod njih radimo, idemo kod 
njih, i u skolu i posle skole i uopste kad idemo i na posao da se zaposlimo, 
recimo, u fabrici, sve sa Srbima. Kako prolazi vreme mi sve vise i vise go- 
vorimo srpski]. Odmah zatim tvrdi da: Nikad, nikad n-o sa moard vorba 
noastrdl [nikad, nikad nece umreti nas jezik!]. Jer: noi istem rumdni si noi 
nu ni-i zao ce istem noi rumdni. Noi bas vdlim [mi smo Rumuni i nije nam 
zao sto smo Rumuni. Mi bas volimo]. 

Na drugom mestu Sveta kaze da se u sve trideset i dve rumunske ku- 
ce u selu govori rumunski jezik. Prelazak sa jednog jezickog koda na dru- 
gi cini se iz straha. Iz straha da se ne bude pobrkan sa Ciganima: §tim 
rumdnasti. Pa noi tot aicasa, treizeci, treizeci si doa de cds iaste icasa. 
[...] Tot, tot noi vurbim rumdnasti. Samo cdnd vini, cdnd vine sirbi, noi nu 
vrem laint'ea lor sa vorbim cd ei odma zdci: Na, eti tdgani. Ei pi noi chea- 
md tdgani. [Znamo rumunski. Svi mi ovde, trideset, trideset i dve kuce 
ima ovde [...] Svi, svi mi govorimo rumunski. Samo kada dodu, kada do- 
du Srbi, mi ne zelimo pred njima da govorimo jer oni odmah kazu: Na, 
evo Cigana. Oni nas zovu Cigani]. Uzgred budi receno da to neznanje od 
strane Srba i njihova nesposobnost da uoce razliku izmedu dva potpuno 
razlicita jezika moze biti ukljuceno u isti antiteticki model odnosa izmedu 
Sebe i Drugog na osnovu koga se konstruise diskvalifikatorska slika o Su- 
sedu. Tako, upravo ta nesposobnost da se uoci razlika izmedu jezika daje 
Srbima legitimitet i prednost jeziku kojim oni govore i funkcionise kao 
faktor markiranja distance izmedu „civilizovane" i „divlje" grupe. Kod 
Svete nalazimo na pominjanje sutuacija u kojima se rumunski jezik govori 
pred Srbima, to su situacije u kojima Srbi i ne treba da razumeju sta se go- 
vori, to jest kad se direktno govori o njima. Tako je zasnovan jedan istin- 
ski sistem kodiranja u kome se rumunske reci, koje previse lice na srpske 
ili ih Srbi vec prepoznaju, zamenjuju eufemizmima iz rumunskog ili srp- 
skog jezika. Na primer, sarb [Srbin] zamenjuje se sa pialea [koza] ili se- 
Ijak, cafea [kafa] sa nagra [crna], bere [pivo] sa spumd [pena]. 

I dok proklamuju za sebe rumunsko poreklo i identitet, apelativi ko- 
je Mehovljani koriste — kao i sve banjaske grupe u Srbiji — u okviru poro- 
dice za „supruga" i „suprugu", bez razlike su isti: tdganul meu [moj Ciga- 
nin/muz] si tdgana/tdganca mea [moj a Ciganka/zena] . Na direktno pita- 
nje: „Kako na rumunskom kazete zena i muskaracT', Svetin odgovor ni u 
cemu se nije razlikovao, ali su objasnjenja koja su sledila, bila, kao sto se 
to cesto desavalo, neocekivana. Rekao je da zna da to nu e pravilno [nije 
pravilno] na rumunskom i da bi trebalo da se kaze: bdrbat [muz, 
muskarac] ifemeie [zena, supruga]. Termin koji je on najcesce koristio ka- 
da je rec o njegovoj supruzi — doamna mea [moja gospoda] — zvuci toli- 



196 



Babaluh ha Eajikahy 



ko arhaicno, sa toliko neznosti i delikatnosti, da govornik rumunskog jezi- 
ka ima utisak povratka u proslost. 

Pazljivo razmatrajuci Svetin diskurs primecuje se tu i tamo razumlji- 
va modifikacija leksickog fonda. Ako je na pocetku, kada se bavi temama 
vezanim za pogrebne i svadbene obicaje, kalendarske praznike i tradicio- 
nalna zanimanja, osnivanje sela, upotrebljena skoro iskljucivo rumunska 
leksika (sa izuzetkom realija za koje nisu postojali rumunski termini u tre- 
nutku prestanka kontakta jezika ove zajednice sa rumunskim jezikom), 
leksika se znacajno menja i postaje u velikoj meri srpska kako diskurs kre- 
ce ka danasnjem vremenu, a teme postaju deca, imanje, sudbina zajednice. 
Cak i za pojmove ciji su rumunski leksicki ekvivalenti poznati govorniku i 
korisceni ranije u tekstu, sada se preferiraju srpski termini. Evo, na pri- 
mer, dva reprezentativna odlomka. Srbizmi, asimilovani ili neasimilovani, 
markirani su masnim kurzivom. Prvi fragment se odnosi na proslost, a 
drugi se fokusira na sadasnjost. Dominacija srbizama evidentna je u dru- 
gom fragmentu, sto se lako moze videti: 



Unu d-aicea, unu d-incolo tanem 
si zacem: Io, ficiora-su, Svetomir, si 
muiarea lui, Gospava, mumi-mea, 
nora-sa, Milanka, taganca mea, Bran- 
ko, Sandra, stii, dam berbiacu asta da 
sufletu a lu tati-mio, sa smireasca, sa 
fii tati-mio satul si pa sfantu ala, sa fii 
astaliu lui plin da mancari, da biari, 
oprostia§ti-ma, tato, daca n-am fost 
bun prema tini, daca m-am certat cu 
tini, stii... Si onda tot car di istem 
aicasa, tot cit'e tara bem, rupem dan 
berbiacu ala da sanatati, stii. §i onda 
berbiacu ala sa ia, aduci asciili, li ia si-1 
puni la o parti. Si... desna... a direap- 
ta... plecka di la birbeac sa tai si a 
direapta picor sa tai si sa lasi da 
marmant. Ca drugi dan, mani in zori, 
plicam, isam la marmant. La el, stii. 
Aia da sufletu lui lasam. 



Jedan odavde i jedan odande dr- 
zimo i kazemo: Ja, njegov sin Svetomir 
i njegova zena Gospava, moja majka, 
njegova snaha Milanka, moja supruga, 
Branko, Sandra, znas, dajemo ovna za 
dusu mog oca, da se smiri, da moj otac 
bude sit i na onom svetu, da bude nje- 
gov astal pun hrane, pica, oprosti mi, 
oce, ako nisam bio dobar prema tebi, 
ako sam se svadao sa tobom, znas... I 
onda, svi koji smo ovde, svi po malo 
popijemo, zakoljemo onog ovna za 
zdravlje, znas. I onda se onaj ovan 
odnese, odnesu ascije, uzmu ga i stave 
na stranu. I desna... desna plecka ovna 
se isece i desna noga se isece i ostavlja 
se na groblju. Jer drugi dan, sutra u 
zoru, idemo, izlazimo na groblje. Kod 
njega, znas. To ostavljamo za njegovu 
dusu. 



Cupiii nostri cand criasti, da 
mici, noi valim normalno, sa l'i-mbar- 
cam, plicam, lucram, sa l'i-mbarcam... 
Eti, biatu mioi valia§ti bun toal'i 



Nasa deca kada rastu, normalno, 
mi volimo normalno da ih oblacimo, 
idemo, radimo, da ih oblacimo... Evo 
moj sin voli da oblaci lepu odecu... 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 1 97 

sa-mbraci... Eti, slicili lui acia.... Dan Evo njegovih slika ovde... On se dobro 

cupii buni sa-mbraci, buna toali ari... oblaci od dece, ima dobru odecu... 

Sucnii... Fata mia i aljin. Cand acusa Suknje... Moja cerka i haljine. Jer ov- 

are si el isto asa-nuntru ca-n god tu. de unutra ima i on isto kao i ti. Imamo, 

Avem, ati, sapti suti da marci Hi trei eto, sedamsto maraka ili tristo pedeset 

suti si cinzeci da evri el a partit asta. eura je on to platio. Volimo i mi da 

Vdlim si noi s-avem frizider, zamrzi- imamo frizider, zamrzivac, da imamo 

vac, s-avem sporet pa strui, pa... pa sporet na struju, na drva, a, imamo 

l'amni, a, avem televizai... Do skora a televiziju. Do skoro je moj sin imao tri 

avut ficiori-miu trei mobilni da telefoa- mobilna telefona... Imao je Nokiju 

ni... A avut Nokiu osamdeset dva de- osamdeset dva deset, imao je Motorolu 

set, avut Motorolu ve pedeset, avut ve-pedeset, imao je Erikson te-sezdeset 

Eriscon Te sesetpet, car di costoiasti pet, svaki od njih kosta po sto pedeset, 

cit'e-o suta, o suta s-cinzeci, doa suti, dvesta, dvesta pedest evra. On voli. 

doa suti si cinzeci da evri. El valiasti. Voli... kako kazu kod nas dobre cipele, 

Valiasti. . . cum zaci la noi buni cipele, dobre patike, dobar, recimo, dzemper, 

buni patichi, bun, recimo, dzemper, dobra kosulja, dobra majica, dobra 

buna camasa, buna maiti, bun toali... odeca... 

Vratimo se identitetu — treba reci da je za polutane iz Mehovina 
preuzimanje jednog identiteta, beskompromisnog i nesumnjivog terape- 
utski cm par excellence. Razumljiva je ocena iz Svetinog diskursa da je 
pravi Rus spasao selo od masakra tokom rata. Njegova je velika zelja da 
i stanovnici Mehovina budu priznati kao cisto Rumuni. Pajka Bimbasic, 
pevacica i narodni lekar u selu, istice da je tati-mio e cisto rumdn [moj 
otac cisti Rumun] i mumi-mea e kovacka ciganka [moja majka kovacka 
Ciganka], a u razgovoru oko Svetinog odlaska in opstina sd vurbim cu 
capiti ali mari [u opstinu da govorimo sa velikim glavama] da bi ih ube- 
dili da oni nisu Cigani, ista Pajka retoricki pita: Cum pot sdflu romd, cd 
nu stiu I'imbal [Kako da budem Romkinja kad ne znam jezik?]. Nepo- 
trebno je pomenuti da Pajka ipak poznaje romski jezik zbog svog dvo- 
strukog porekla (druga vrsta polutanstva), kao i mnogi drugi stanovnici 
Mehovina. Potreba preuzimanja jednog jedinog identiteta utice da svi 
koji mogu uspostaviti vezu sa rumunstvom, ma kako udaljenu, to i cine. 
Tako, Svetina deca, koja vrlo malo i skoro uopste ne govore rumunski, 
takode tvrde da su cisto romdni [cisti Rumuni], jer su im i roditelji cisto 
romdni [cisti Rumuni]. 

Uz sve sto je receno, problem polutana iz Mehovina ostaje zama- 
gljen i nece lako biti resen. Mada sam, na kraju razgovora sa Svetom, ste- 
kla utisak da stvari pocinju da se rasciscavaju i profilisu, mogla sam samo 
bespomocno da slegnem ramenima kada su me njegova deca, pokazujuci 



198 Babaluh ha B AJTKAHY 

kasete sa rumunskom muzikom uz molbu da ih malo poslusam, zapitala na 
srpskom: „Jesi videla kako tata govori rumunski?" Videla sam. „To znaci 
da smo mi cisti Rumuni, zar ne?" Verovatno, ma sta to znacilo. „A mozes 
li onda da nam objasnis zasto smo tako crni?" 

Literatura 

Achim 1998 — V. Achim: Tiganii in istoria Romdniei, Bucuresti. 

Calota 1995 — 1. Calota: Rudarii din Oltenia, Studiu de dialectologie si de geografie lin- 

gvisticd romdneascd, Craiova, Sibila. 
Chelcea 1944 — I, Chelcea: Rudarii, Contribute la o „ enigma" etnografica, 

[Bucuresti], Casa §coalelor. 

Cuceu 1999 — I. Cuceu: Fenomenul povestitutlui — incercare de sociologie si antropo- 
logie asupra naratiunilor populare, Cluj, Editura Fundatiei pentru studii euro- 
pene. 

Dorian (ed.) 2001 — Investigating Obsolescence — Studies in Language Contraction 
and Death, edited by Nancy C. Dorian, Cambridge University Press. 

Filipescu 1906 — T. Filipescu: Coloniile romdne in Bosnia, Studiu etnografic, Cu 20 
ilustratiuni si o harta etnografica, Bucuresti, Academia Romana, Tipografia 
Gobi. ' 

Flora 1 97 1 — R. Flora: Rumunski banatski govori u svetlu lingvisticke geografije, Beo- 
grad. 

Fonseca 1996 — I. Fonseca: Bury Me Standing— The Gypsies and Their Journey, New 
York, Vintage. 

Ghinoiu 1979 — I. Ghinoiu: Consideratii etnografice asupra fenomenului de 
„intemeiere" a asezarilor, Revista de etnografie si folclor 24/2, Bucuresti, 
179-204. 

Hedesan 2000 — O. Hedesan: Pentru o mitologie difuzd, Timisoara, Editura Marineasa. 

Hedesan 2005 — O. Hedesan: Recitind Ovid Densusianu, comunicare prezentata la Se- 
siunea Nationala de Folclor „Mihai Pop", Bucuresti, 20 noiembrie 2004, CERC 
— Cercetdri de Etnologie Romana Contemporana 1/1, Universitatea din 
Bucuresti (u stampi). 

Iesan 1906 — I. Iesan: Romdnii din Bosnia si Hertegovina in trecutsiprezent, Comuni- 
cari facute Academiei Romane in sedinta din 1 9 nov. 1904 adaugate si intregite, 
Arad, Tipografia George Nichin. 

Muncan2004 — R. Muncan:Noisuntemromani!,L?'6ertatea,Pancevo, 19.04.2004. 

Marushiakova, Popov 2004 — E. Marushiakova, V. Popov: Segmentation vs. consoli- 
dation: the example of four Gypsy groups in CIS, Romani Studies 5, Vol. 1 4, No. 
2, 145-191. 

Mesnil 1997 — M. Mesnil, A. Popova: Eseuri de mitologie balcanicd, traducere in lim- 
ba romana de Ioana Bot si Ana Mihailescu, Bucuresti, Editura Paideia. 

Petrovici 1938 — E. Petrovici: „Romanii" din Serbia Occidental^, Dacoromania IX, 

224-236. 
Saramandu 1 997 — N. Saramandu: Cercetari dialectale la un grup necunoscut de vorbi- 

tori ai romanei: Bdiasii din nordul Croatiei, Foneticd si dialectologie XVI, 

Bucuresti, 97-130. 



Anemari Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina 1 99 

Sikimic, Sorescu2004 — B. Sikimic, A. Sorescu: The Concept of Loneliness and Death 
among Vlachs in North-eastern Serbia, Symposia — Caiete de etnologie si an- 
tropologie, Craiova, Aius, 159-182. 



Annemarie Sorescu-Marinkovic 

Napolitanii din Mehovine 

Comunitatea care constituie obiectul studiului de fata este una foarte restransa de baiesi 
romani, mai exact, treizeci si doua de case (de familii) din Mehovine, un sat aflat in partea 
vestica a Serbiei centrale, in apropiere de Sabac. Conform recensamantului din 2000, in 
Mehovine traiesc 658 de persoane, dar nu exista o statistic! a dispunerii lor pe etnii. 

In ciuda diferentelor insemnate de atitudine si mentalitate dintre diversele grupuri de 
baiesi din Serbia, in ceea ce priveste repertoriul narativ al acestora se poate face o diferentiere 
destul de clara, valabila pentru intreaga comunitate, atat in functie de varsta, cat si in functie de 
sex. De remarcat este interesul deosebit al persoanelor de sex masculin pentru istoricul si 
originile comunitatii, pentru „povestile de intemeiere" — o serie de naratiuni centrate pe 
chestiunea originilor neamului, considerate adevarate documente ale identitatii. Unele povestiri 
se muleaza pe modelul „descalecatului" unor arhi-stramosi veniti de la est de Dunare. Unei 
populatii aflate, de veacuri, in permanent! peregrinare, ii sunt absolut necesare aceste 
„documente identitare", indiferent cat de precare ar fi ele, pentru a-si justifica ascendenta si 
existenta in aceste tinuturi. 

Povestirea lui Svetomir Stankovic, analizata in studiul de fata, este una de acest tip. 
Criza de identitate a grupului de baiesi, care, explica Sveta, se delimiteaza clar atat de vecinii 
sarbi, cat si de tigani, dar care este nevoit sa se raporteze in permanent! la acestia, e o realitate 
care genereaza un sentiment de instrainare si de revolta. Termenul napolitani face trimitere ex- 
act la situatia lor duplicitara (pola insemnand, in sarbeste, „jumatate"). 

Atat in cazul baiesilor romani din Mehovine, cat si al celor din restul Serbiei, identitatea 
de grup poate fi definita in termenii unui sistem cu patru coordonate, si anume modul in care 
sunt vazuti: 1) de sarbi, in mijlocul carora locuiesc; 2) de tigani, cu care sunt adesea asimilati; 3) 
de romani (din Serbia si din Romania); 4) modul in care se definesc ei insisi. 

Cercetarea de fata se bazeaza in principal pe cumularea a ceea ce spun (despre ei) 
membrii comunitatii. Astfel, putem observa ca trei sunt elementele care contureaza identitatea 
etnica a acestora, respectiv apartenenta la romanitate: limba, povestea de intemeiere si simtul 
apartenentei. 

Printre altele, se observa ceea ce autoarea numeste pasarea identitatii: o identitate 
compromisa (cum e aceea de tigan) este „pasata" unui alt grup, considerat inferior. Astfel, sarbii 
le „paseaza" baiesilor romani din Mehovine calificativul de „tigani", in timp ce acestia il tree 
mai departe, numindu-i pe romi astfel si incercand, prin toate mijloacele, sa se detaseze de 
acestia. 



Annemarie Sorescu-Marinkovic 



The Napolitans of Mehovine 



This study focuses on a very small community of Romanian speaking Bayash, exactly 32 
houses (families) from Mehovine, a village in the Western part of Serbia, near the town of 



200 Babaluh ha Eajikahy 

Sabac. The 2000 census shows that there are 658 persons living in the village, but offers no in- 
formation whatsoever regarding their ethnicity. 

In spite of significant differences in attitude and mentality among different Bayash 
groups from Serbia, the narrative repertoire is valid for the entire community. However, it must 
be noticed that, as in any traditional community, the narrative repertoire is gender and age ori- 
ented. Thus, men are highly interested in the history and origins of the community, in the 
"founding stories" — a series of narrations centered on the origin of the respective people and 
considered to be real "identity documents". A population on the move for centuries desperately 
need them in order to justify its ancestry and existence in this space. 

Svetomir Stankovic's story, analyzed in this article, is one of the kind. The identity crisis 
of this group, which, Sveta explains, clearly demarks itself both from the Serbian and Roma 
neighbours, but is forced to permanently relate to them, generates resentment and revolt. The 
term Napolitans is referring exactly to this oscillation {pola means, in Serbian, "half). 

Both in the case of Romanian Bayash from Mehovine and from the rest of Serbia, the 
group identity can be defined as a system with four coordinates, namely the way they are seen 
by: 1) Serbs, whom they live with; 2) Roma, whom they are usually assimilated with; 3) 
Romanians (from Serbia and Romania); 4) the way they define themselves. 

The present research mainly analyzes what the members of the community say about 
themselves. Thus, three are the elements which mark their ethnic identity, respectively their 
"Romaniness": the spoken language (a Romanian vernacular), the founding story (their ances- 
tors came from the Carpathians, crossing the Danube) and sense of belonging. 

Talking about identity issues, the author also takes into discussion identity passing: a 
compromised identity (Gypsy) is being "passed" on to another group, considered to be inferior. 
Thus, the Serbians are "passing" on to the Romanian Bayash the mark "Gypsy", while they are 
"passing" it further, to the Roma, trying, by every means, to distance from them. 



/Jpazaua PauiKoeuh 



PA3rOBOP HA rPOBJLY: JE3HK CBETE CTAHKOBHTiAl 

0.1. Ca Cbctom CTaHKOBHheM cmo pa3roBapajiH y cneuHtpHHHHM 
OKOJiHOCTHMa — ^HJajieKTOJiouiKH Heyo6HnajeHHM h Hea/i,eKBaTHHM, 2 anH 

eTHOJIHHrBHCTHHKH HfleajIHHM. 3 

O Kyjrry MpTBHx, o norpe6HHM oGimaJHMa h CBeMy ocTanoM ihto je 
TeMaTCKH Be3aHO 3a cmpt, npHHanH cmo Ha rpo6jty. TeMa je HH(J)opMaTO- 
py 6Hjia 6nHCKa, a ca^pacaj tj. rpal)a 3a npnny CBOKa h pa3roBOp cnoHTa- 
hhjh jep je OBaj HOBeK HeflaBHO H3ry6no oua, Kora je jaKO BOJieo. 

Pa3roBop Ha rpo6jty, Koje ce Hajia3H y ceBeponcTOHHOM Aeny cena, 
npeMa CicynjbeHy h PnfjaicaMa, Tpajao je oko caT BpeMeHa, h noce6HH 
ycjiOBH y KOJHMa je Bol)eH (meTita Kpo3 rpo6jte h 3a,n,p>KaBaH>e Ha Cbcth 
h HaMa 6hthhm MecTHMa) ycnoBHjiH cy h iteroB HapoHHTH ca,np>Kaj h 
„KOMno3Hu,HJy". 4 HaHMe, npH^e cy 6Hjie HHcnnpHcaHe npe^MeTHMa Koje 
cmo BH^ajiH, rpoSoBHMa Koje cmo pa3rjie,a,ajiH h CHTyauHJaMa Be3aHHM 3a 
>KHBOTe noKOJHHKa. TaKO je pa3roBop 6nBao no/jCTaKHyT: pa36Hj'eH0M mo- 



1 IloflaTKe o Cbcth CTaHKOBuliy b. y: Sorescu 2005. 

2 y CTaHflapflHOJ flHJaneKTOJiouiKoj npaKCH yo6nnajeHO je #a ce pa3roBop h3boah y 
„n30JiOBaHqj" cpeflHHH — aMGujemy ca uito Maite iuyMOBa, h ^a Ka3HBau 6yae y uito CTa- 

TH4HHJ0J n03H. 

3 3a eTHOUHHrBHCTHHKO HCTpaacHBaibe aparoueHO je Bofjeite pa3roBopa „Ha jiniry 
MecTa" H3MeI)y ocTajior h 3aT0 uito je HHtjjopiviaTop aKTHBaH ynecHHK y o6peflHMa o kojh- 
Ma HaM npuna. tberoBO noHauiaae je aparoueH MaTepujan jep nopea u>eroBe npune ao6u- 
jaivio h yBHfl y onucuBaHe nojeflHHOCTH, Hnp. KaKO H3rjieflajy pHTyajiHe paflite hjih npe/i- 
MeTH o KOJHMa npuna, Kao h u>eroB CTaB npeMa u>uMa, inp,. 

4 TepMHH ^ajeivio nofl HaBOAHuunMa jep je no3ajMji>eH H3 Teopuje KituxeBHOCTH 
r^e ce Be3yje 3a nucaHH tckct. 4aK h aKO nocMaTpaMO HCKa3 Kao tckct (roBop kojh ce mo- 
>Ke TpaHCKpu6oBaTH), He ry6nM0 H3 BH^a hh BaHncica3He, KOHTeKCTyajiHe eneMeHre, Kao 
uito cy: recTOBH, KpeTau>e, noKpeTH h (pHTyajiHe) paflu>e — npunajtHBaibe uurapeTe 3a 
MpTBaua Ha iteroBOM rpo6y, uejiKBaite Ha^rpoGHor cnoMeHHKa ht^. 



202 Babaluh ha Bajikahy 

JbHHOM H JiyKOM Ha rpo6y, HBaH>CKHM BCHUHMa Ha KpCTOBHMa, hphhhom 
Ha po,a,HOM / Hepo^HOM ^pBehy, rjIOrOBHM TpHOM H CJI. 

TpoGoBH kojh cy 6hjih HHcnHpaTHBHH 3a Haniy npH^y 6hjih cy: 
CTpHneB rpo6 (Ha cpe/jHHH nyTa), „nonyTaHKHH" 5 rpo6 (BaH rpo6jta), a 
floratjajn kojh cy hhhhjih OKOCHHny Hauier pa3roBopa Ghjih cy Be3aHH 3a 
CMpT CBeTHHor ou,a, okojihocth CMpTH CBerHHor 6paTa, „nOJiyTaHKHHy" 
TparHHHy cy,a,6HHy h okojihocth H>eHe caxpaHe, yMHpaite 3KHBOTHH>a 3a 
ra3fl,OM, npHKa3HBaH>e noKOJHHKa y CHOBHMa h>hxobhx poljaKa, HanHH ca- 
xpaH>HBaH>a Haj6jiH>KHx cpo/],HHKa ht^,. 

0.2. TaKO je HacTao Bpno KOH3HCTeHTaH ^HCKypc, y hhjcm cafl,p»cajy 
yonaBaMO Tpn ^ena: 1. ,a,eo — merita Kpo3 „ropH>e" rpo6jte h npnna o 
HacTaHKy pyMyHCKor rpo6jta tj. o h>ctobom jiou,HpaH>y y rpaHHue cpn- 
CKor rpoGjta, npnna o Jby^HMa nnje rpo6oBe o6HJia3HMO, h pa3HHM ,n,eTa- 
ibHMa Be3aHHM 3a norpe6He o6HHaje: najbeite CBefra Ha rpo6y, H3HonieH>e 
noKOJHHKa, KnheH>e KpcTOBa HBan>cKHM BeHLtHMa, ocTaBjbaite BeHana h 
OflpeljeHHx npe^MeTa Ha rpo6, 2. ,n,eo — 3aap^caBaH>e Ha „nojiyTaHKHHOM" 
rpo6y h npH^a o h>choj cy^6HHH, jKHBOTy h cmpth, 6 3. ^eo — 3a^p5KaBaH>e 
Ha oneBOM rpo6y — npnna o iteroBOJ cmpth h .zjorafjaJHMa Be3aHHM 3a H>e- 
ra kojh cy Henocpe^HO Be3aHH 3a H>eroBy CMpT (cmpt tteroBHx naca, npn- 
Ka3HBafte pol)aHHMa y CHy h Ha jaBH). 

0.3. TpaHCKpnnT pa3roBOpa ^ohochmo y ucjihhh, hito HHJe yoGnna- 
jeHO y flocaflamifcoj ,n,HJa.neKTOJiOHiKOJ h eTHOJiHHrBHCTHHKOJ npaKCH. 
Onpefl,ejiHjiH cmo ce 3a OBy Bap hj amy rra 6hcmo noKa3ajiH KaKO HacTaje 
(J)ojikjiophh TeKCT, h HiTa 3anpaBO noflpa3yMeBa TepeHCKH 3annc. 

U,hjb HaM je ycTBapn rra pacBeTjiHMO H3Mef)y ocTajior h ynory hc- 
Tpa>KHBana y HacTaHKy (J)OJiKJiopHor TeKCTa. J\a noKaaceMO KaKO HCTpa^cn- 
Ban yrane Ha ca,ap>Kaj h o6jihk TeKCTa cbojom o6aBeuiTeHOHihy, cnoHTa- 
Homny 7 h aecocnpoBCOKH peneHO „roBopoM" tj. HapoHHTHM H36opoM ne- 

CKHKe, H3pa3a H je3HHKHX 06jIHKa. 3aTO HaBOAHMO ayTeHTHHHH TpaH- 

CKpnnT H.eroBor roBopa. Hcto TaKO, npHKa3yjeMO noHamaite HH(j)opMaTO- 



5 "Kena hhjh je OTau, MycuHMaH, a MaJKa PyMyHKa, a Kojy nH(J3opMaTop Ha3HBa uo- 
jiyiuaHKOM. O 3HaHei±y TepMHHa uonymauKa y Kom-eKCTy MexoBHHa b. Sorescu 2004. 

6 3ajeflHHiia jy je H3onuiTnjia (je^HMM ^ejiOM je MycjiHMaHKa, He-PyMyHKa) oflGnja- 
H>eM fla je caxpaHH no TpaflHU,HOHanHHM o6HHaJHMa, oahocho caxpartHBaiteM BaH rpo6ji>a 
— yo6nnajeHHM nocTynKOM Ka^a cy y nMTatby Heine™ MpTBann. 

7 y eTHOJiHHrBHCTHHKOM HCTpa>KHBaH>y HCTpa>KHBaH je aKTHBHHJH y pa3roBopy He- 
ro y flHJajieKTOJiouiKOM HCTpa>KHBaH.y. Hanivie, cxo^ho HMjbeBHMa (TepeHCKor) HCTpa>KH- 
Ban>a, flOK y flHJajieKTOJiorHJH HanejiHO, tok pa3roBopa ycMepaBa caM HHc})opMaTop, aok je 
<})yHKHHJa HCTpa>KHBaHa caivio r& no^cTHHe iteroBo npHnaite, y eTHonHHrBHCTHHH je o6p- 
HyTO — HCTpaacHBan je Taj kojh bo^h pa3roBop cbojhm nHTaH>HMa na h KOMeHTapHMa. 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty: JE3HK Cbete Ctahkobhtia 203 

pa y TOKy pa3roBOpa Koje OTKpHBa aeroB oahoc npeivia tcmh, caMOM pa3- 
roBopy, HCTpa^CHBanHMa, na h yji03H y kojoj ce Haniao, iuto y bcjihroj Me- 
pH yTH^e Ha KBanHTeT pa3roBopa, a caMHM thm h HCTpa^cHBaita. riaacity 
nocBehyjeMO, AaKjie, caMOM KOMyHHKauHJCKOM aKTy. 

TeKCT 

0.4. TpaHCKpnnT ^ena pa3roBopa ca Cbctom CTaHKOBHheM, PyMy- 
hom H3 MexoBHHa koa BnaAHMMpaua, 17. 5. 2003. CC: CBeTa CTaHKOBHh; 
JXP: /JparaHa PaTKOBHh; BC: EmbaHa ChkhmhR. 

CC: npe Moac/ia je^HO ABaAeceT roAHHa, KaA j [e] ce OApeAHJie napnejie ob- 
Ae Ha, Ha rpo6jty, npeceAHHK MecHe 3aeAHHHe h Taj OBaj OASop, je 6ho OApe- 
Aho Aa ce mh HenaMo oa Cp6a — Aa mh 6yAeMo Ha jeAHOj cTpaHH, Cp6n Aa 
6yAy Ha Apyroj CTpaHH, na e Ty caMo jeAaH, jeAaH noKojHHK yMpo, h yAapHjin 
My Ty cnoMeHHK. H oHAa Ta H>eroBa 4>aMHjiHJa cy H3a6pajiH to, Taj ago napue- 
ne, Aa 6yAy ohh, Ha tom jxeny. MefiyTHM, obh Hauin, ocTajiH, HHcy to TKQjiejm 
h mh cmo HaHHijiH Ha, OBaj, oa6ojhoct oa npeceAHHKa MecHe 3aeAHHue, p,e 
cmo mh pa3roBapajiH ca npeceAHHKOM MecHe 3aeAHHe Aa SyAeMO cbh 3aeAHO y 
jeAHOJ napnejin; HopMajiHO — HMa Ty no <J>aMHJiHJaMa: CTaHKOBHhn, npeTe- 
>kho cy to CTaHKOBHhn — HMajy Heny jiHHnjy, MaAa cy hckh Majio OAyAapajin, 
h Ha Kpajy j [e] OBaj, aohijio ao Tora Aa HAy pennMO no (j)aMHJinjaMa — OApetje- 
ho je TaKO napnena — MnpKOBHnH, naHTejinhn, JoBaHOBHhn, obo e rpeAa pe- 
Hhmo CTaHKOBHfia, OBaKO npaBO Aa HAe. To je CTpnn oa mot ona, o[bo] Moa 
Mahexa, TaMo cy moh cTpnneBH, Hajyaca pOASnHa, noniTo cmo mh nocTann o 
ABa 6paTa, oBAe mh je A^Aa no MaTepn, ohh cy 6hjih BacntiH, ycTBapn, h ohh 
cy HeKaAa 6hjih CTamcoBHliH, na je Taj hckh AaneKH npeAaK oa Moe MaMe 
y3eo, OBaj, y CBat)H ca, ca 6paTOM, cnopenKo ce Majio h y3eo Bacnh, aceHHHo 
npe3HMe. Taico Aa e caA Ty koa Hac yracnna ce Ta, OBaj, 4)aMHjiHJa Bacnhn rAe 
e 6hjio caMo Tpn Kyhe — Bacnha BHuie He nocToje; HMa jeAHa Kyfra, OBaj, Tp- 
Hnha, koh cy, OBaj, ohh aouijih Kao AOcejBeHHK y Bacnhoj Kyfrn, a hito ce Tnne 
CTaHKOBHha, cbh cmo ocTajin CTaHKOBHhH jen nnaKJe to Hame nopeKJio, a ob- 
Ae e HaJBehn khkc caMo ypafieH 3aTO dito e ce hckh BHOJiHHHCTa noKOJHH Mh- 
jiohi KaA je caxpaHHO H>eroBy :sceHy, oh je npOKJieo Ty H>eroBy Aeuy Aa h oh 
6yAe ao H.eroBe aceHe h OHAa e Taico eTO (})aMHJiHJa Majio ao (})aMHJiHJe nonena 
Aa Gerajy h Aa 6yAy caMH, MefjyTHM, ohh cy Henrro OAyAapann oa — ceno Kao 
cejio HHJe HMano npo6jieM y KacHHJeM, Hero caMo y cTapTy cy HMann jen cy ce 
ohh 6hjih H3JacHHjiH Aa ce uenajy, Aa 6yAy OABOj'eHH oa, oa Cp6a. MefjyTHM, 
KacHHJe cmo pa3roBapanH ca npecTaBHHHHMa cejia, MecHOM 3aeAHHHOM h ao- 
3bojijih cy HaM Aa 6yAeMo 3aeAHO y jeAHOM aTapy, Ha jeAHOJ napuejin, Aa Aa ce 
He OABajaMo Aa 6yAeMo h mh ca H>HMa jen h ohh KaKo HaM nonynapHo Ka^cy: 
nan bh cTe, Ka»e, Hauin, je[n] CTe, Kaace h bh joui y3 Hac, Kaace, Cp6e, jeAHHH 

OCTajIH. 

BC: A, to cy obh? 

,HP: A Koje je Bauie npe3HMe? 

CC: CTaHKOBHh. 

BC: To je, 3HanH, Baine, je jih, aim OTan, BaM je TaMo? 



204 Babaluh ha Bajikahy 

CC: J\a. A OTau, je TaMO, oh je, H.eroBa 3ann>a >Keji>a, uito ce Kaace, 6nna 
na ce caxpaHH H3Mef}y CHHa h H3MeI)y cbohx ponHTejta, no MaJKe na ra CTa- 
bhmo, na rnenaMO 6am, Ma/ja cmo mh xtcjih OBne H>era na 6yneMO, Mel)yTHM, 
eBO can BaM noKa3yjeM na, na HeMa onBajaifea. Obo je jenHa CpnKH&a, Koja je 
acenena na 6yne HOpManHO y jenHOM neny ca HaMa Haico cy to peuHMO Taxo 
Ta rpena nne OBaj CTaHKOBHHH, oHa je 6ain HanpoTHB, HMana jaKy aceiby no- 
hito je Hac H3y3eTHo nemina, ca HaiHHMa capaf)HBana, na 6yne, Kaace: Ohy ja, 
Kaace, Mef)y mojhm, Kaace, OBaj, KOMinnjaMa na 6yneM, Kaace, rope — HeMoJTe 
Me, Kaace, onBaja™ on h>h. A 0Bne j[e] yjaic moj hcto, MaMHH 6paT o TeTKe — 
Ka cmo paflHJiH OBaj 

EC: A, na, TanHO, can nny CTaHKOBHHH noHOBO. 

CC: J\a, na na nne nena rpena OBaxo, o Ta rpena nne; TaMO je jenHa Ma- 
jieHKa Koja je HMana cBony ocaM-neBeT ro^Ha, cecTpa o^i Moje TeTKe, Mnana 
yMpua, OHa e 6njia Mano KeHnHKennpaHa uito ce THne 3npaBiba. Ila HMa Ma- 
jio, OBaj, na BaM Ka^ceM, eB, no, no, peniiMo, no obomc MoaceTe can 3HaTH ko e 
6no Mano MoryliHHH, to ko e y AycTpny jienmn cnoMeHHK HMa, Mano 6ojte, 
ko e OBae y JyrocjiaBHH Hauioj ko e 6ho Sena h cnpoTHH>a, HeMa, HeMa hh- 
niTa. Koh cy Mano jann 6hjih, obo cy hcto Hamn /noKa3yje rpo6oBe/. OHa e 
H3 ^BopnuiTa ponoM, to je hcto (J)aMHJiHJa mom OHy cecTpa o TeTKe 6njia, 
OHa e ce nocennna OBne TaKOpehn naKO j e TaMO e ce ponnna y ^BopHimy, ob- 
ne e ce nocenna, OBne e ce ynana, H CTeKJia CBOJy noponHHy. Obo e CBe, na 
BaM KaaceM HCKpeHO, CBe je to jenHa ponSnHa, jenHa (JjaMHJinja, to cy Tpn 
6paTa, jenaH no npyror oBaKo caxpa&eHH, xTenn cy na 6yny jenaH no npy- 
ror, e, to e 6a6a OHa ihto e npnnana 

EC: LUto je peKna na, na BHnHMO, na. 

CC: Kaace na e OBaj, na BHnn KaKO to, OBaj, H3rnena. Obo e HeKana 6ho 
Hajann HOBeK Kon Hac h npe Moacna enHO neTHec ronHHa Kana ce Hnje 3Hano 
niTa cy MapKe, oh je 6ho paran bojhh HHBannn, oh je npHMao HeHOpManHy 
cyMy HOBaua, HeHopManHy, 6am HeHopManHy cyMy HOBana. Ila HeKO e, ne- 
TopHHa, mecTopHHa cy pannnn, Hncy mothh na OBaj, 3apane y np^caBHoj 
<J)HpMH KonKo je oh npHMao, OBaj, Ty paTHy oniTeTy, jenje oh H3ry6no Hory 
3a BpeMe paTa. 

EC: A niTa je 6ho — 3apo6n>eH nnn? 

CC: Eho je y paTy, y paTy 6ho, na je 6ho, OBaj, y noropy h oHna cy My Ta- 
mo, OBaj, Hory. 

EC: A rne je 6ho? y kom noropy? 

CC: y HeManKOJ, y EpayHay. 

EC: A, 6ho je 3apo6n>eHHK, 6ho bojhhk? 

CC: 3apo6n>eHHK, na, 6ho je oh. (...). Ann Hnje 6ho o[h] HeniTO MHoro 
TaMO. Eho e KpaTKO on CBHJy h.hx HaJBHHie e 6ho moj nena, MaMHH OTaH. Oh 
je neTpec npBe y OKTo6py Meceuy 3apo6ibeH h onBeneH 3a HeManKy h no ne- 
Tpec h cenMe je 6ho y HeManKOJ. H OHna cy ra, OBaj, nycTHnn. 

EC: A OHna je HMao HeManKy, OBaj? 

CC: J\a. 

EC: A 3aniTO ce CTaBJta OBa pa36njeHa mojLHHa? 

CC: Ila, He cTaBiba ce Ta pa36njeHa HiojtHHa, na BaM KaaceM HCKpeHO — 
to e BepoBaTHo KaT cy npeKonaBann, Mano oHHCTHnn, nneBHnn, na cy yna- 
pnnn, OBaj, to, TaKo Ty mon>y. HHane, o6hhho, CTaBjta ce HeKH Tan>Hp, nBa 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty: JE3HK Cbete Ctahkobhtia 205 

hjih nama. Hhm AoI)eMO ao, ao neTpec AaHa, aok He npofje neTpec AaHa no- 
KOJHHKy, oho HiTO ctojh Ha npo3opy, to ce to ctojh Ha npo3opy neTpec AaHa. 
KaA ce HaBpniH HeTpecra jj,an, KaA ce H3Hl)e Ha rpo6ibe, o6hhho ce to aoho- 
ch Ha rpo6jte h nocTaBJta ce, a ao neTpec AaHa MOpa Aa ce OApeAH Heice no- 
cyAe, jj,a ce Hnaic 3a flymy noKOJHHKa hjih noKOJHHne CTaBH nama, niojta 
HeKa, TaHHa ah ce oho OABaja Majio 3a anxoBy Ayniy j\a 6h HMajiH, jeji Kaacy, 
Kaace ce je^HO CTapHHCKo npaBHjio koa Hac OB^e, KaKo Kaacy h Hauin Cp6n — 
Kajj, ce npnfje, OBaj, rpo6y, npeKpcTH ce, nojty6H ce OBaj Kpc, cnoMeHHK, 
cnHKa Ta ot noKOJHHKa, h Kaj\ ce najin cBeha, Kaacy, o6hhho ce crae koa ho- 
ry, Ka>Ke, TaA, noKoJHHK rjiejja. A mh cmo nonejin j\a 6eraMo o Te TpaAHunje 

— koa HeKHx joui HMa eB OBaKo OBaj obo ah ce najie CBeha koa caMO KpcTa 

EC: To je no CTapoM? 

CC : To e no CTapoM . IIo HOBOMcenajin koa Hory 3aTO ihto Kaacy — HaMa j e 
je^HOM npHJiHKOM 6am non pexo, Kaace — aoiho My je y CHy Taj noKOJHHK j\a 
6h non npeHeo aeroBOM CHHy — He bhah, icaace, HHniTa oa CBeha, o jsyma. 
He[K], Kaace, Hex HAe, Kaace, HeK CTaBH, Kaace, to koa Hory h OHjja je to non pe- 
Kao tom aeroBOM CHHy, to e ca,n ojeAaMnyr ce OKpeHyno Aa ce cBehe najie Ha 

EC: noneTKy rpo6a. 

CC: Ha noneTKy rpo6a, jeji 

EC: Kao TaMO? 

CC: J\a, HMa Ha mhothm MecTHMa e 6am to TaKo h OBaj ypaI)eHO, j\a He 
6ya,e 6am TaKo je[n] Ka>Ky noKOJHHK, mTa 3HaM, He bhah, hcko je h npeABH- 
Aeo TaKBy cyjj,6HHy jj,a jefl,Hor AaHa Mopa j\a ce npoMeHH HeKH BepcKH o6nnaj 

— mhoto ce Men>a o[Baj] BepCKH o6nHaj, MHoro ce OAyAapa, caMO HMa Henno 
mTO ce peuHMO Memi He CBnfja. MeHH ce 6am oho He CBHl)a, KaaceM OBaKO 
HCKpeHO, koa HaniH KOMniHJa, koa Hanin Cp6a. Oho, 6paTe, caMO My3HKa 
(JjajiH, h, h Henaj. Earn cmo ja h U,Bejie oa jyTpoc pa3roBapajin, npeTxoAHO, 
3Ha ce, na nexaj , Ka,n,a hokojhhk yMpe, na 3a n>eroBy Ayniy ce to cnpeMa. 3Ha- 
ih, npBo 6h Tpe6ano H>eMy Aa ce cnna, pa3yMem, Kao mro mh pa^HMo, h KaA 
ce ce^a, 3HanH, cejja ce 3a iteroBy Aymy je^aMnyT, 3HanH, oAein y noBopun, 
BpaTHm ce hc noBopKe h cbh KOMnjieT ce^ajy, noKoj Aymn H>eroBoj jxpiKQ ce 
CBene, najin ce 3a iteroBy Ayuiy, h OH^a ce je^e, caA (...) 

CC : KaAa Tpe6a noKoj hhk Aa ce H3Hece, pa3yMem, MeTap j eAaH oa MecTa, 
anH npe BpaTa, cTaHeMo h 3Ham, cTaHeMo Ha npe BpaTa h panmpHMo OBaKo 
pyxe h jeAHOCTaBHo rypaMo JtyAe, jeAHoeraBHo He AaMo Aa ra H3Hecy . . . aca- 
jiocth, 3Ham. Ty je h HeKa BpcTa acajiocTH Aa oh H3nl)e h KaAa ra ohh Beh H3- 
Hecy ohh ce MajiTeHe MOJie — „IlycTH, HOBene, Aaj nycTH Aa HAeMo jxa ce 
CMHpn, Aa Hat)e cboj Mnp", h to CBe, OHAa ja He H3Jia3HM HanojBe. Ohh H>era 
H3Hecy — ja ocTaeM, pa3yMem, Kao 6yAyfia rjiaBa Kyhe aok ra He nocTaBe. E, 
y to, Ham, pemiMO jeAaH amnnja, y3HMa amoB, HAe Majio Aajte ot Kyfie h ko- 
na jeAHy 6pa3Ay ah je yHOCH y Kyhn H3a BpaTa, 3a ao6po6ht Hamer CTaHOB- 
HHniTBa, pa3yMem. H OHAa j a yBOAHM Aeuy — 30BeM Aeuy Aa yl)y Aena y Kyhn 

— 3HanH H3Hfflo e noKOJHHK — Aa yl)y Aena y Kyhn j en nnaK mh ocTaeMO y toj 
Kyhn. Ja, Kao 6yAyhn, OBaj, AOMahHH, Kao HajcTapnja MymKa rnaBa y3HMaM 
<J)jiamy nyHy h o CTeneHHHe e pa36njaM h tck OHAa ce npHKibynyjeM, OBaj, 
onejiy. H HopMajrao, KaA ce Kpehe 3Ham oho Kjiyne hjih cTOJinne — o6apajy 
ce. no HeKoj TpaAHHHJH 6h Tpe6o HeKo oa yKyhaHa Aa ocTaHe Kao h mTO 
ocTae, no TpaAHUHH ocTae. Tpe6o 6h MyuiKapau, Aa ocTaHe pa3yMem, Mef)y- 



206 Babaluh ha Eajikahy 

thm y obom cnynajy peHHMO Ka^ je TaTa moj yMpo, hht caM ja Moro j\& ocTa- 
HeM hht je moj chh. Jen j\qjx& je 6ho 3a CBor jKHBOTapeico j\a yHyK hoch kpct a 
fla ja Gy^eM, OBaj H3a, H3a ayTa pa3yMeui, Aa ja Mano OBaj Kao 

EC: A to je caMO Ka^, k&jx yMpe .zjOManHH — Ka,a, je hcko .apyrn, OH,zja ce He 
pa^H Ta 6pa3^a? 

CC: Ila, koa CBaxor ^OMahnHa ce pa,o,H. 

EC: Ajih ica^ je peHHMO aceHCKO huh ,n,eTe hcko? 

CC: Ka,n, je aceHCKO, ica^ je >KeHCKo He. 

EC: Ila rsl, caMO 3a MynncapHe ce pa,n,H. 

CC: Ko,n, Hac joni ce cTaBiba, h BH^ejiH cTe bh no MJiorH[M] MecTHMa, 6ap- 
jaK oHaj. UpHa oHa, MefjyTHM, mh hhcmo cTaBHjiH H3 pa3Jiora hito e fle^a 
3Hao j\a he j\a aofie j\o j\o 5KeHH,n;6e, OBaj, Mor EpaHKa h pexo e — „HeM0JTe, 
Ka>Ke, ^eno, jen \aaj\ ce cTaBH Sapjaic, oH^a ro^HHy ^.aHa ce He CKH^a". 3Ham. 
HaMa je je^Ha Bejinica ^canocT hito cmo Mopajin nocne jx&e He^ejBe p,a ciame- 
mo HpHHHy, 

EC: 36or H>era? 

CC: 36or CHHa; Mano e h npHJaTejt kphb — to e CBe Tpe6ajio j\a 6y^e flpy- 
rannje — &Qj\a e Ben 3a to 3Hao, pa3roBapo e h ca CHajKOM h BH^eo e h cnHKy h 
CBe, 3Haoje ^ahe AoI)e #o CBa#6e; npHj'aTejt HaM je hchito flpyra[HHJe] Apy- 
rannje #ao npe,zyior j\a to 3aBpniHMO 3Haui npe Maja Mecna ^a ce Aena y3My 
%a ce npefl,a[jy] nannpn h naic ji,a ce bh^h jj,a ce Hal)e hckh HOBeic aico He hh- 
niTa BHHie MaKap Ha ce^aM ^aHa j\a npaBHMo Ty BH3y caMO j\a oh yfje. {iuuiue, 
cuopuje, deupuMupano) MefiyraM cHTyaunja ce npeoicpeHyjia, moj oTan je 
Aoniao mojoj cecTpn y cHy peKo e ^a je jtyT Ha Hac 36or Tora hito cmo, OBaj 
nocne ABe He^ejte cKHHyjin HpHHHy; ja caM peKao — „Heica onpoc™", Ty Ka 
cmo flouiJiH CBH ^ a cKHHeMo upHHHy — KOMnjieTHa po,n;6HHa 

EC: A Ty CTe ciamajiH (uoKa.3yje na dpeo uoped zpo6a)l 

CC: /Ja. Ty Ha rpo6jty cmo CKH^ajin, e ca/j, hito bh Ka^ceTe Ha ,apBo 

EC: J\a. Jep OB^e je Ha ^pseTy, je ji" TaKo? To caM. 

CC: Bh ere. 

EC: J\obj\q cy 6hjih, 3HanH Bauin CTaHKOBHtiH a obo ca,a, Beh HHcy, je ji Ta- 
ko (uoK.a.3yje na zpanwify usjuet/y zpodoea CiuanKoeuha u nexux dpyzux zpo- 
6oea)l 

CC: fla, m- 

EC: Je ji heMO js,a bh^hmo joni HeKH, HeKy rpe^y? MeHH npoGneM hito je 
KOHTpa CBeTJio, HHane 6hx cjinicajia, aji' CMeM caMO OBaxo cynpOTHO cyHny. 

CC: Ila OB#e BHHie, peHHMO, HeMa CTaHKOBHha — HMa ^ojie y CTapoM 
rpo6iby. ,H,OJie Ha noneTicy — obo cy CBe Hanie KOMHinje, hito ce icaace, OBaj . 

EC: H OBfl,e je pa36njeHa (UoKa3yje na mojbux\y na zpo6y y uodnocucjy 
cuoMenuKa)! 

CC: Ila to e ca,n; npnuHKOM Komeita, HHJe to. 

EC: MncjiHTe ,n,a HHJe HaMepHo? 

CC: J\a — HHJe, HHJe to. 

EC: A 3aniTo je jiyic? JlyK 3aniTo je? 

CC: Ila BepoBaTHo ica^ cy jenn na cy ra Taico h ocTaBHjin 3a, 3a. 

EC: Obo jejaje? 

CC: J\a, j\a, 3a YcKpc. Ila HHJe Tpa,ziHHHJa OB^e j\a ce jiynaTo [TaJKo koa Hac. 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rP0EJty : JE3HK Cbete Ctahkobhtia 207 

EC: A Je ji HMa Her^e Tpa,a,HHHJa 3aca# Aa ce pa36nja, OBaj, Kpnar, oaho- 
cho HeniTO — nopuejiaH, 3aTO Bac [nHTaM]? 

CC: A, HMa HMa — 3HaTe uiTa ce pa36nja? Pa36nja ce, peHHMo OBaj, TaKo 
ce Ka^ce, KajiHOHHHa OHa. 

EC: OHa ce pa36nja? 

CC: J\a. Ka^a ce noKOJHHK Ka^H, pa3yMeni, OH^a ce aohoch OB^e h OB^e ce. 

EC: Ty ce? 

CC: J\a. J\a. H pa36nja ce peHHMo, (Jjnaninna OHa ca, ca bhhom ohhm, ica/i 
ce npenHJe, 3Haui. E. 

EC: A obo — OBaj BeHan hito ctojh oko OBor CTapor KpcTa? 

CC: E, to o6hhho, to o6hhho 3a PlBaH/iaH. Ce^Mor jyna, 3Haui, njieTy ce 
ohh BeHHH na HeKo AOHece OBaj, cTaBH Ha KpcT; a HMaMo h TaKBHx cjiynaeBa 
peHHMo iie 3a, 3a cBor )KHBOTa noKOJHHK hjih noKoJHHHa OBaj, jejiHocTaBHo 
HMa xejty h — oa HeKor 3axTeBa r& My pyHHO Kao hito e MeHH noKOJHH 
ctphh, TaTHH 6paT or TeTKe, peKao: „npoKJieTa th Aynia Snjia", Ka>Ke, „CBe- 
TOMHpe, aKO mh", Ka>Ke, „BeHaH pynHO th", icaace, „BeHaH He 6ya,eHi", Ka>Ke, 
„Hcnjieo h Ha rpo6 iia mh jiOHecem". 

EC:H? 

CC: Ila Mopo caM, Mopo caM j\a H,n,eM no jiHBa^aMa j\a TpaacHM, hito ce 
Kaace, Ha iiBa caTa npe, OBaj , caxpaHe caM Mopo ,n,a hitcm no jiHBa^aMa j\a Tpa- 
»chm HBehe h iia npaBHM BeHan. Ja caM njiaHHpo, pexo j\,a npaBHM hito Maan 
BeHan fla 6h 6p>Ke, anfn], MefiyTHM oh je 3axTeBo Ra 6y^e Mano, OBaj, a HMa- 
mo join, peHHMo, je^aH cjiynaj OB^e 6am ce Hana3H Taj moj ctphh {cuna3u do 
cmpuneeoz zpoda). Earn OB#e (UoKa3yje ciupunee zpo6) h Ka,n; je Tpe6ajio 
o[bo] to HHJe TpeSajio Ty j\a Syzje, to e 6hjio ojxpefteHO OBaKo j\a 6y^e AOB^e a 
OBiie iia 6y,a,e nyT. MefiyraM, oneT, chh OBaj ojj, CTpnna Mor, 6ypa3ep je no- 
CTaBHO H.eroBor oua Ty, h peno e #a ce npol)e OBy^a h Hnje nponuio hh ne- 
Tpec ^aHa npeKO CTpnneBa rpo6a a 

EC: Oh je OB^e 6ho? 

CC: ^a. Ty je 6aui, eBO obitc (uoKa3yje na ciupunee zpo6 ciupozo uoped 
uyiua). 

EC: Ty? 

CC: #a. 

EC: Ha cpeji, nyra? 

CC: ^a, OB^e. Ila eTO uiTa cy pa[#HJiH] — nonejiH cy #a ra3e h, ajarpiiHM 
H>eroBor CHHa, Tpe6o je hckh KaMeH, 6hjio KaKaB, iia yzjapH — jeiiHO o6e- 
Jieacje iia ce nnaic 3Ha jen, hito ce ica3Ke, rpnjoTa je or Bora iia HeMa hcko o6e- 
jieacje. 

EC: A OBaj? A to cy hcto CTaHKOBHhn? 

CC: Hnje. To je jejiHajeere CraHKOBHh, ajin oHaje {xuuxo, uoeepjbueo) 
KaKo p,a BaM KaaceM — OHa e (Uay3a) nojiyTaHKa. OTan joj je MycjiHMaH. 

EC: Ajih 3aTO je noceGHO? 

CC: A MaTH je, a Mara je PyMyHKa. ria e OHa 6Hjia Ayro ro^HHa, ro mo- 
3Kfl,a, iio rofl,HHy iiaHa npe Hero hito he Ra, Ra yMpe Snjia e y Hobom Cajxy, a 
OHiia e AOuiJia Ty koj\ Hac ca thm hobckom a 3a h>hm je 6njia moj a TeTKa pofie- 
Ha yzjaTa 

,2,P: Ajih, neicaJTe, Koje je npe3HMe? 



208 Babaluh ha Bajikahy 

EC: (cMex) HeMa Be3e iuto je CTaHKOBnn, ajin je OBa caxpaiteHa o^BOJe- 
ho or rpo6jta. 

,H,P: Ajih, aKO je Befr 6Hjia yzjaTa, 3aniTo CTaHKOBnn? 

EC: Ila — nonyTaHKa. 

CC: J\&, OHae ce y^ana 3a thm mohm hokoj[hhm], OBaj 6hbhihm tchom h 
y3ejia aeroBO npe3HMe — BeHHajia ce ca h>hm. Ila cy ohh y3ejiH je^Hor 
Aenica, nocHHHJiH ra, 3Hani. Oho, ycBOJHJin ra h TaKO Ra cy ra ohh OAraHJiH h 
36or H.era cy ocTaBHJin y Hobom Ca,n,y Ha cajiamy ueo canam h KOMnneTHo 
HMaae Ra 6h ^ohijih oB^e koa H>era a o^aB^e My je npaBH oTati h h MaTH, 
3Haui. H oHa e MyneHHHa yMpjia y y ayry. HcTepana e npaBa MaJKa o,n; Tor ch- 
Ha ihto cy ohh ycBOJHJin. HHTepecaHTHa CTBap ^a je 3a to ny[o] OBa[j] h Bjia- 
^HMHpHH h LLIa6aH — mh cmo H>y nyBanH Ha Ha cpe,a, nyTa. Jep MaTH, npaBa 
MaTH or tot RenKa ihto e OHa o^raHjia o Tpn ,a,aHa — HCTepana e H3 Kyfie. A 
6njia e o6efiajia Ra he Ra hx npHMH y KyfiH koa H.eHor SpaTa. H to e T[y] h mh- 
jiHHHJa e AOiHJia h cycKH BenrraHH, Kaace: LUto He yHeceTe Her^e y aBJinjy? — 
„IIa hhko Hehe j\& e npHMn". 

EC:H? 

CC: (jeiuKo) Ila nejiy Hoh cmo Ha, Ha cpeT nyTa cmo e nyBajin. 

EC: HyBanH CTe je cbh? 

CC: Ila 6hjio e je^no fleceTaic Hac oho. 

EC: Ko je pa^no ocTane oGnnaje, aninnje h to ihto Tpe6a Ra ce pa,n,H? To 

CTe BH ^o6pOBOXbHO? 

CC: Ila #o6pOBOJtHO — ja caM 6aiu 6ho aiunnja (cMex), Ty: ja, MOJaaceHa, 
moj 6paT h eTO h mh cmo OH,n,a hihjih Kpo3 Haniy Many TpaacHJiH Mano xyMa- 
HHTapHe noMonn — cto ^BecTa TpncTa ,n,HHapa KaKo je ko Moro Ra Ra, Ra 
y3MeMo HeuiTo ^a Taj Hapo^ noe^e Ra nonnje Ra nnaK rnyno e ^a ce o6aBH 
Taj cmpthh cjiynaj a Ra ce HeniTo 6ap 36or ohhx h noBopice h h 36or tot 
flenica He flOBe^e HeuiTo y y pe,a;. Ebo OB^e o^aB^e OBaico hcto noHHH>y Hamn 
npenn OB^e e, MajiTe He Ra BaM Ka»eM HCKpeHO — je^no npeKo .apyror C a- 
xpan.HBaHO ro^HHaMa, HMa OBne hcto Koe ce He 3Ha,OBaj hcto oSejieacje, ja 
caMO 3HaM KaR je moj OTan 3axTeBO Ra ce,OBaj, oh caxpaHH, Ra cmo Mopajin 
H3Mel)y fteroBe Majice, 3ay3ejiH cmo nojia rpo6a (iuuiuuM znacoM, 6ok upu- 
A0.3U oneeoM epody, jedcmuyw ce UpeKpciuu, uenuea Kpciuany, upuua/byje 
dee umapeiue —jedny cwae/ba na Kpciucmy, a dpyzy uyuiu) noniTO caM ro- 
hio kor mot OHa (uay3a) eBO to j[e] BaM 6ani ja icaaceM to (iiaysa) OBaKO nona 
rpo6a je 3aKaneHo 6a6a Moja (UoKa3yje zpodoee H/ianoea uopodui^e). OraH 
je Ty y cpe^HHH, a OBne e moj noKoJHH 6paT — ,n;ece[T] n;aHa ja mhcjihm na je 
CTap, Kana e oh yMpo, (iuuiue, 6potce, (paMU/iujapHo) OBa Hauia 6a6nna Mhji- 
Ka HHJe ^e[TeTy], Hnje no6po ceiaia nynaK na je oh ro6mo. 

EC: TpoBaae. 

CC : TpoBa&e (zfiacnuje), a H3 Eeorpana cy npnuiH ca HHCTHTyTa (iuuiue, 
(paMU/iujapno) Ra ra OTKonajy. Jep je Moja Mania itera ponnjia ca nBa cpua. 
{znacHuje, 3eanuHHUje) H obh h3 onniTHHe, Heicana e 6ho noKOJHH OBaj (kom- 
xuuju Lfeeiuuny koju upucyciueyje pa3zoeopy) Eoaca, ceicpeTap onniTHHe, 
3Hani? Ohh cy xTejin ^a npey3My mot noKoJHor 6paTa, pa3yMeni h KaaceM — 
npe HeKH ^aH ra e 6am moj KyM can>o — mot noKoJHor oi(a — ica^ce: flo6po mh 
je", xaace, „ca^ caM", Kaace, „H3Mefiy Moe Majice c neBe CTpaHe a c flecHe 
CTpaHe", Kaace, „moj chh", Kaace, „OBaj, 5KapKo h" icaace „moj chh je ca^ ca 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty: JE3HK Cbete Ctahkobhtia 209 

mhom Kan mh Tpe6a noMoh«, Ka>Ke, „oh mh cap, MHoro", Kaace, „noMaace". A 
6paT je moj neTpneceT ronHHa KaKO e yMpo o[p] Tap to e CTapnJH, Ka>Ke, oho 
hito c Ka3«e anH 6hjio e, xaace y noneTKy, Gap HaM moj KyM TaKO Kaace, 6hjio e 
Kaace OBaj y noneTKy Tora pa 6a6a to e H>eroBa MaTH Ty TaMO e iteroB OTan Te 
cy ce Kaace [o]Baj Mano nocBafjann h Kaace caT cy My HanuiH Kao HaBonHO ro- 
pe Ha ohom neny OBaj MecTo. A MeHH je cTBapHo TeniKo 6hjio Kan. caM npnio 
Ha Ha neTBpTOM anioBy HaHuuiH cmo Ha psa caHnyKa cmo HaHHinn. 

EC: A to 3HaTe rne cy CBe BauiH? 

CC: J\a. Obpq mh je nena, 6a6a, OTan, 6paT, jenHa cecTpa, npyra cecTpa, 
CTpHH[a] OBaj TeTKa, CTpHH, to e Taico caM[o], efBojKaaceM th Mano e h Hania 
rpeniKa a Mano cy h 6e3o6pa3HH obh HaniH koj[h] o6np:>KaBajy rpoGibe [y] 
CTBapH 3apa — Mo>Kna ce th cehani (He3eanuHHO IJeeiuuHy), pa3yMeiu — 3a- 
pe to Kanje kocho, 3Haiu — oh ocTaBH Ty TpaBy, pa3yMeui, h oHna y3Me hih- 
6nHy h caM[o] KpecHe na OHa TpaBa H3ropn h OHna H3ropn h kpct; mh He 
nofieMo Ha BpeMe oho uito ce Kaace, noniTo mh cna6o H3Jia3HMo 6aiu oho He 
H3Jia3HM0 CBaKe Henejte — Moacna y ronHH naHa neiuec nyra H3Ht)eMo 3Haui 
OHaKo, hhcto pann pena — H3na3H ce noK je mecT Henejta 6aui oho CBaKe He- 
nexse h Kap rop je HeKH npa3HHK nocjie to CBe nocTeneHO Majio, a e[Bo] bhtc 
niTa cy ypannjiH mom pepu h mojoj 6a6n (UoKa3yje Ha wuxoee zpo6oee). Ob- 
ne cmo mh jihjih CTony. H aHKepncajiH cmo OBne, h Ka,a, je 6hjio, ohh cy kom- 
njieTHy CTony ca nocTOJteM, He 3HaM caMO KOMe je to Tpe6ajio — onHenn, 

npHJaBHJIH CMO MH TO H CTaHHH MHJIHHHJe H Cy,Hy CMO npHJaBHJIH TO H OCTa- 

bhjih HaM caMO cnoMeH h KaKO rop ja to (. . .) aiiH ca hy ycKOpo obhx pana ce 
cnpeMaM Kan 6yneM ynapno oncer 3a mot oua h 3a Mojy MaJKy, pa3yMem, 
OBaKo h Kan, 6yneM Hapynno cnoMeHHK 3a Mor oua pa nonHraeM h OBaj ne- 
pim h 6a6nH cnoMeHHK Ha Taj h>hxob oncer an hy pa nneM oBy non>y cTpaHy 
jenHO TpnneceT caHTHMeTapa aji hy ca CTonaMa 3Haui oho, nnaK na 6yne Ma- 
jio HBpnihe. (uay3a — Kpculu ce u i^e/iuea ones zpo6) Eor nymy [na My npo- 
cth] (waiiyne). YMpo Ha HoraMa 3a nBaneceT MHHyra — jieniuy CMpT KaaceM 
BaM HCKpeHO xrenuiy CMpT HHcaM BHneo 

AP: Op cpna? 

CC : Op cpna e yMpo — HH(|)ap ra e ynapno po neTpn caTa e 6ho y cbcchom 
CTaay. IIpHHo ca HaMa CBe HopManHo. Ila hhko MeHH na e hcko npHHo pa he 
oh p yMpe ja 6" 6ho y CTaity na ce c hckhm no6HJeM. Hji na ra y6njeM. H o ne- 
Tpn caTa noneno e Harao na My noropniaBa, noneo e na Hac onpaniTa — y He- 
Tpn h neTHec je moj chh ymao y Kyhy h non>y6Ho My pyKy, moj OTau, My e 
noxbyGno pyKy, noneo na 6narocHn>a, neTpn h cenaMHec MHHyTa mh H3HuinH 
Hanojty Ha xano — roBopHHny pa 30bcmo pon6HHy h (baMHnnjy noK ce mh 
BpaTHnn yHyTpa o[h] y neTpn h nBaec Beh totob, a obh Hncy CMenn pa, naja- 
yny, Hero ynannn CBehy h npsKann. Hnc y CMenn na jayny 36or MeHe h Mor ch- 
Ha. Kaace — Kan yMpe, Kaace, OBaj noKOJHHK, Kaace — aceHCKa pcu,a — neno 
ceno e ce 3anyn,H[no] Ka cmo CTann ja h moj chh na nnaneMO HnjenHa HaM 
aceHCKa Hnje 6nna paBHa. 

EC: A oho TaMO, ohh, ohh naibe — to Beh Hncy? 

CC: He. 

EC:TocyCp6H? 

CC: J\a, pa. 0[bo] eBo Ty TaKO to h obo h na, h none OBaKo y npaBHy na, 
pa, OBaKo y npaBHy oBe Tpennte. 



210 Babaluh ha Bajikahy 

EC: (3HaiuucncefbHo) A rne CKHnaTe OBaj npHHHy? Tj\q ce to? 

CC: Ila eBo, bh^htc Mh, mh cmo Ka cmo cKHHynn 3a nenoM upHHHy, 6h- 
jih cmo Ty cKH^ajiH Ha to Apso (UoKa3yje na mpemwy Hoped oneeoz zpo6d). 
06hhho cy MHorn n>ynH CKHnann na Ha to, na, Ha toj TpemitH, na 

EC: HaKo je to ponHo npso? 

CC: E, anH HaM je 3aT0 CTapnje aceHe h peKJie na notjeMO na CKHHeMO to 
3aTO hito je to ponHO npso — He Baiba, Kaace, to HBeTa 3Hani 36or ponSnHe, 
3Haiu, He Bajta, jen to Kan je po^,Ho npBO h Ka HBeTa OH^a He Bajta 3HaHH jen- 
ho e 3a ffpyraM Man Te He. H oH^a cy Hac 3aMonnnH na ckhhcmo c Tor npseTa 
h na oKaHHMo TaMo y o6ann Ha, Ha Tp&e, 3Ham, Kao CTapHHCKo to BepoBaH>e 
na H^e Ha, Ha Tpite, 3Haui — tphobhto na 3Haui TpHH — Tpn>e 6one na ce to He 
noHOBH 6am. Mana ja 3HaM na to MeHe oneKHBa, ihto c Kaace MaJKy HMaM 
hcto CTapy, 3HaM, ann to e Heica TpanHHHJa na to Mano ce OTerHe, na to Majio 
flyace, OBaj ocTaHeMO y 3naBn>y h cpehn h Becejty h cbc 

(...) 

Ila 6hjio e rope Ty 3a hobo rpo6.n>e a OBne e 3a CTapo rpo6ibe Ty je KaKO na 
BaM KaaceM — o6hhho cmo Ty, Taico y npaBny o[bot], tot 6arpeMa, 3Hani. Ty 
h joru cy HaniH 6hjio e Ty na cy ra ohh HceKJiH raoroBo npBO. Kaacy rnor je 
6ani ycneuiaH hito ce rane BaMnnpa Kaacy. Aji to KaaceM y KyjaBHHH caM bh- 
neo HHr^e eBo nornenaJTe na HMaTe BpeMeHa na Bac j\a Bac OBaKo Kpo3 rpo- 
6n>e npoBe^eM j\a cenaMneceT nocTo Ron peHHMo Cp6a HMa rnor a Ron Hac 
Ha HHJeflHOM rpo6y Ha HnjenHOM rpo6y HeheTe bh^cth. Ohh o6hhho to 
y3My cenaMnec ocaMnec caHTHMeTapa rnor caMan Ka[*cy] 6am Ka»cy thm no- 
nyjiapHHM caMan j\a 6yne 3Hani h h 3a6ony. 

EC: A je ji mokcmo na bh^hmo HeKH TaxaB OBne? He? OBne HeMa? 

CC: Ila obac 

EC: y KyjaBHHH? 

CC: OBne HeMa an y KyjaBHHH (cjuex) 6ora mh MajiTeHe kot cBaKor npy- 
ror rpoSa. H ja nnpaM 6e36poj nyTa o[Bor] npecenHHKa MecHe 3aenHHHe h 
OBe KyjeBnaHe: (dyxoeuiuo) „IIa noSpo", peno „bh Ka>KeTe HaMa na cmo mh 
U,HraHH. Ila hito mh", peKO „U,HraHH He CTaBJtaMO« peKO, „raoroB TpH h 
rnoroBO npBo", peKO, „mh ce He 6ohmo", pe[Ko] , „na he na ca noBaMnnpn, na 
ce noKonnanH a bh ce«, peKO, „6oHTe". ria Kaace: „To e Taxo Ron Hac jenHa 
TpanHHHJaHacTana . . . na, BepyjeMo", Kaace, „y to aBn", Kaace, „He BepyjeTe. 
IIlTa bh MHcnHTe", Kaace, „na Tora HeMa? Ila HMa", Kaace. „HeMoj", icaace, 
„na ce". 

EC: Cp6n BHHie Bepyjy. H CByna BHme Bepyjy — to je HOpManaH o6nnaj, 
to je penoBHa CTBap — na ce npoGyiun Mano. 

CC: (uohocho) A mh y to He BepyeMO. Mh y to He BepyeMO. Ja na BaM Ka- 
aceM caMO HeniTO HCKpeHO. Eb[o], Ty caM can na ohcbom rpo6y, ja caM Monno 
Mor OHa na mh nofte h y caH nnn na, na nyjeM hckh 3ByK, hckh mac, nnn 
He[KH] Kaacy oGhhho, 3Hani, 3a neTpec naHa noKOJHHK ce je Ty oko Kyhe — ja- 
bh ce. BepyJTe, Kan saM KaaceM, eBo, Ha ohcbom rpo6y BaM ce KyHeM 
{u/iannuM znacoM) — Mor ona HHcaM oceTHO. HncaM mot oua oceTHO, a ace- 
n>aH caM cTBapHo 6ho na na KynHe MaKap y npo3op na mh ce jaBH na e Ty He- 
rne y 6nH3HHH nnn na peuHMo ra can>aM — Ha 6nnn ra ca TpeHyTHo can>aM — 
npe HeKo jyTpo caH>aM KaKO e npH[mao] npnuio MeHH, KpeBeTy nn cnaBaM h 
OBaKo Me no raaBH noMHnoBo: „U,one moj, chhc moj jenHHn" — nsanyr h 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty : JE3HK Cbete Ctahkobhtia 211 

(iuuxo) othhio. H ja npnnaM mojoj MaMH Moa MaMa Kaace: (iuuxo) Hhc th H>e- 
ra caaao, 6y^ c[nrypaH] Kaace cnrypaH %a je TaTa 6ho Kaace nope[#] Te6e h 
j\& Te e noMHJiOBO. Peico: „J\a ji je 6ho aico je 6ho h axo Me iiomhjiobo, 6or j\a 
My Ayniy npoc™", 3HanH — noMHJiOBO Me, 3HanH nnaK mh ce, oho, jaBHO. 
Ajih, ^,a BaM KaaceM, nyo caM oj\ mhothx jty^H HHcaM HMao jom npHJiHKe to 
j\a bhpm, jeji Kaacy o6hhho KaA cy hcko HeKo CTapo npHKa3HBaH>e cy6oTOM 
— th cy6oTapn, Kaico mh Ha3HBaMo Te koj cy cy6oTOM, Kaacy p,a ohh peuHMo 
moj 6paT oBaj no ouy oh mh ce KyHe H>eroBHM yHyna^HMa h H>eroBOM ^chom. 

EC: 3aTO hito cy y cy6oTy poIjeHH? 

CC: J\a. ^a je BH#eo mot oua. 

EC: J\a, th, ohh Mano BHHie BH#e — th ihto cy poIjeHH. 

CC: H TpehH naH Kan, je moj OTau, yMpo, mo[j], moj Kep e ko na ra je hcko 
floino h oflBe3ao h HeMa ra h cenaM naHa BH^ajin cy ra KOMuinje Moe Koje cy 
flOJia3HjiH h obh ocTajiH KOMuiHnyK BHl)ajiH cy ra na e moj Kep jieaco OB^e ce- 
naM p,aua h cenMH nan, Gain Ha pol)eH,aaH Kan je 6hjio, OBaj, moj Kep ce Bpa- 
tho ko j\a ra e HeKO ca naHueM npHeo Kyhn. An 3aTO neTpecTH j\an, ihto e 
peKao moj chh — Koraje HaJBHHie BOJieo y acHBOTy H3ry6no e — neTpecTH naH 
Kan je HaM ce nyHHJio mom ouy, neTpecTH nan HaM je BynjaK on ocaMneceT 
KHJia . . . Ja othio Mano noKOcno, h onrieo My Bone, nomo y aBJiny, nonno Ka- 
4>y, nocne neTHec MHHyTa BpaTHO caM ce — BynjaK totob. H Moa MaMa Kaace: 
„Eto, Hne moto", Kaace, „BynjaK". A BynjaK je HaJBHine on CBHJy Hac bojio 
neny. J\Qj\,a ra e h xpaHHo, nena My je hocho Bony, h aKo HMa HeniTo hito Ka- 
acy na e Kep tojihko OBaj naTHo 3a hokoj'hhkom, 3HaiH — Mopa HeuiTo na 6y- 
ne. Mopa HeuiTo na 6yne p,a e neTpecTH naH Ka* 

1. TeKCT KOJH ^ohochmo npyxca MoryliHOCT BHineacneKTor jihhfbh- 
CTH^Kor nocMaTpaita. Mh fieMO ra nocMaTpaTH ca eTHOJiHHrBHCTH^Kor h 
^HJajieKTOJioiHKor CTaHOBHHrra, npn neiviy ce y OKBHpy OBor nocjie^iter 

He MO)Ke HCKJByHHTH COHHOJIHHrBHCTHHKH aCneKT. 

1.1. OBaj 3annc je eTHon,HJaneKaTCKH tckct. EberoBy TaKBy npHpony 
ycnoBHjre cy okojthocth pa3roBopa, o^hocho Ha^HH Ha kojh je Bol)eH. 

Eynyhn aa je pa3roBop HHcnnpHcaH KOHKpeTHHM noje/jHHOCTHMa Ha 
Koje cmo HaHjia3HjiH o6Hjia3eliH rpo6ibe, h MaTepHJan je (canpacaJHo) caT- 

KaH H3 KOHKpeTHHX nOJe,H,HHOCTH. 

IlocMaTpajyhH ra H3 hckhx yrnoBa, c o63npoM Ha onroBapajyhe 
KpHTepnjyMe kojh cy HaM ce y^HHHJTH MoryhnM, yo^HUH cmo iteroBe pas- 
He cnojeBe. 

IlpeMa KpHTepHJyMy xa6HTyajmocTH pa3JiHKyjeMO hhbo HHn,HBHny- 
anHor h hhbo xa6HTyajiHor. Ha rpaMaTHHKOM njiaHy, HHn,HBH,a,yanHO ce 
npeno3Haje ynoTpe6oM 3aMeHHue l.Ji.jn;. Koja je, pa3yMe ce, Haj(J)peKBeHT- 
HHJa y jihhhoj npHHH, tj. npHHH Be3aHOJ 3a jiHHHy npaMy (Hnp. 6pan>e 
HBelia Ha 3axTeB CTpnna Ha caMpra, Cbcthho npnaceibKHBafte n,a My ce ja- 



IlpeKHfl CHHMKa. 



212 Babaluh ha B AJTKAHY 

bh noKOJHH OTaii, pacnpaBa ca MeniTaHHMa cyce^Hor cejia o TOMe #a jih 
HMa BaMnnpa h cji.). XaGjrryajiHH hhbo, nax, Be3aH je 3a ynoTpe6y 3aMe- 
HHiie I.ji.mh. y npnnaMa y KOJHMa cy aicrepH HJiaHOBH nopo^HLie h HJiaHO- 
bh noKanHe 3aje,a,HHne, a Koje cy yraaBHOM Be3aHe 3a nopo^HHy flpaMy, 
o/i,hocho apaisiy 3ajeflHHu,e, h 3a oiihc HeKor o6pe,n,a (Hnp. H3HOineH>e no- 
KoJHHKa H3 Kyhe, CKH^aite npHHHe vita). 

IlpeMa KpHTepHJyMy oihiitocth, pa3JiHKyjeMO cnojeBe: onniTer, noje- 
AHHaHHor h OKa3HOHajiHor. 

Cnoj onniTer 3axBaTa OHaj o6HnaJHH MaTepHJan kojh ce THne 3aje^- 
HHu,e. To cy Ka3HBan>a o o6HnaJHMa h BepoBan>HMa 3ajeflmm;e 3a Koje, 
hslk, h HeMa noTBp^a y jihhhoj npnHH. OHa ce Ka3yjy y 6c3jihhhhm koh- 
CTpyKu;HJaMa h y3 ynoTpe6y Heo/ipel)eHHx hmchkhkhx 3aMeHHna (Hnp. 
Pci36uja ce Kaduonuifa Ha zpod^y; Ope ce 6pa3da ccuuo 3a 3a juyiuKapifa; 
Tl/ieiuy ce eenifu na Meawdah, ua neKo donece eenai^ u ciuaeu za na Kpciu; 
He ciuae/ba ce ifpnuHa na podno dpeo ht^.). noje^HHaHHO, Koje ce Ha rpa- 
MaTHHKOM nnaHy MamnfiecTyje ynoipeSoM l.Ji.jfl., npe,a,CTaBJi>a onniTe aaTO 
y KOHKpeTHHM npHMepHMa — o6Hnaj Kao npaBHJio noTKpenjteHO noje/ni- 
HanHHM CJiynajeM: Hnp. cy6aiuapu eude jupiuee (onnrre) Kao luiuo je moj 
6paiu od iueiuKe eudeo moz ou,a (noje^HHanHo) vmw.ja ociuajeju Kao 6ydy- 
ha znaea Kyhe y 3Ha*ieH>y: Mynncn noTOMaK ocTaje y tcynn Ka^ H3Hecy no- 
KOJHHKa, rjj,e je onniTe ^aTO xpo3 noje^HHanHO. 

OKa3HOHajTHO ce Tn^e pa3HHx 6Horpa<J)CKHx npn^ia, noje/niHOCTH H3 
iby/iCKHx 5KHBOTa Koje ce He Mory no^BecTn no,n; oGnnaJHO, Ben, npe 6h ce 
pexjio Kpo3 jtyflCKO (Hnp. CKuny/iu cmo ifpHuuy jep naM ce otceuu cuh; 
Carbao caM oija kuko Me juu/iyje uo znaeu; Hcwepa/ia je upaea denaKoea 
MaJKa uofiymaHKy; Moj uokojhu 6paiu je UMao dea cpija n cji.). 

EneMenra Hapo,n,He pejiHrnje npeno3Hajy ce Ha ocHOBy HapaTOpOBor 
OflHOca npeMa uo/iyuiaHKu Kao npeMa hchhctom MpTBany n npeMa 6paTy 
ojj, TeTKe, poljeHOM y cy6oTy, kojh je BHjj,eo MpTBora. Ca CTaHOBHuiTa Ha- 
nnoHajiHor, yonaBajy ce ABa HanHHa carjieaaBaita o6Hnaja Kao /jejia Hann- 
OHajiHor 4>ojiKJiopa: ca CTaHOBHuiTa caMor HH(f)opMaTopa nojaBe Koje 6h 
ce HMeHOBane Kao ihcto pyMyHCKe (Hnp. onnc H3HomeH>a noKoJHHKa) h 
nojaBe Koje 6h ce OKBajiH(J3HKOBajie Kao He-pyMyHCKe huh naK — He-cpn- 
ckc To ce bhjj;h no HanHHy ynoTpe6e raarojiCKHx o6jiHKa h jihhhc 3aMe- 
mme I.ji.mh. h no 3HaneH>y y kom je OHa ynoTpe6ji>eHa. Y npBOM cjiynajy 
ynoTpeSjtaBa ce nacHBHa KOHCTpyKnHJa (Kad ce Kpehe, odapajy ce Knyue 
unu ciuo/iuije), a y jihhhhm rjiaroncKHM o6jiHUHMa y I.ji.mh. OBa jiHHHa 
3aMeHHna je yrjiaBHOM H30CTaBJi>eHa h HMa 3HaHen>e: „PyMyHH" o^hocho 
„HJiaHOBH 4>aMHJiHJe" (Kad ce uokojhuk U3nece, ciuaueMO na epaula, pa- 
mupuMO pyKe u ue daMO da za U3uecy). Y apyroM cjiy^iajy, naK, y ynoTpe- 
6h cy HCKjBynHBO jihhhh rjiarojiCKH o6jihli,h, a OBa 3aMeHHu,a je ocerao 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty : JE3HK Cbete Ctahkobhtia 213 

HarnaineHa, naic — peayH^aTHO ynoTpeGibeHa h HMa KOHOTaTHBHO 3Hane- 
H>e: „He-PyMyHH" ozjhocho „He-Cp6H" {MM we eepyjejuo y eaMuupe). 

IIocMaTpajyhH tckct ca CTaHOBHiirra H>eroBe koh3hct6hthocth 03- 
hocho Ha^HHa Ha koj'h je KOMnoHOBaH, yonaBaMO ^Ba Ha^HHa HacTaHKa 
flHCKypca: o^roBopn Ha KOHKpeTHO nocTaBjteHO nHTaite (3aiuiuo je nyK 
oede? — BepoeawHO Kad cyjenu, iuaKo cy za ociuaeu/iu.), h npnne HacTa- 
Jie acouHJaiHTJaMa peajinja h ,a,HrpecHJaMa noBO^OM h>hx (Hnp. npnna o 
BaMnHpHMa acoinTJauHJOM: 6arpeMOBO ^pso — rnoroBO apbo Koje je Heica- 
aa 6hjio Ty na cy ra jty^H HceioiH Kao neK npoTHB BaMnnpa — BaMnnpn — 
BepoBaite y BaMnnpe — o^hoc: PyMyHH — Cp6n — Pomh — pyiviyHCKa ,a,e- 
MOHOJiorHJa (pol)eHH y cy6oTy) — 6Horpa(J)CKa npnna o ohcbom jaBJtaH>y 
y CHy h cji.). 

1.2. IIhjb OBor pa,a,a HCTOBpeMeHO je h onnc rpaMaTHHKor CHCTeMa 
cpncKor je3HKa TepMHHajiHor roBopHHKa pyMyHCKor je3HKa. HcnHTHBaite 
H^HOJieKTa (He^OBOibHO npncyTHO y ,a,oca,zi,aHiH>oj ^HJaneKTOJiouiKoj npaK- 
ch 8 ) HMajio je 036HJtHe, 3a jiHHrBHCTy 3HanaJHe pa3Jiore. 

CBeTa CTaHKOBHh je nocjie^ftH >khbh tobophmk pyMyHCKor je3HKa, 
h oflJiHnaH BJiaaajiau, cpncKHM je3HKOM — anconyTHO GHJiHHTBajiHH roBop- 
hhk. 3a pa3JiHKy 03 cbojhx cyHapo,o,HHKa — pof)aKa cTapHje reHepaHHje 
(MajKa, TeTKa), hhjh je cpncKH jaKO KpeonH30BaH, 9 Cbcthh cpncKH je 6jih- 
>kh cpncKOM je3HKy H>eroBHX KOMinnja Cp6a. Y3 to, 6jih>kh je KH>H>KeB- 
hom je3HKy, Hero /jHJajieKTy Tor Kpaja 10 h cjnrqaH je roBopy iteroBor kom- 
HiHJe-BpnjH>aKa HCTor CTeneHa o6pa30Baita h Ha^HHa acHBOTa. TaKBy ro- 
BOpHy CHTyaHHJy CBaKaKO je ycjroBHjio o6pa30BaH>e — CBeTa je npBH h je- 
flHHH PyMyH-BaH>ani y MexoBHHaMa kojh je 3aBpniH0 (ocHOBHy h cpe,a,H>y 
Tporofl,HHiH>y) HiKOJiy Ha cpncKOM je3HKy, a nncojiOBao ce h y rpa^y 
(Illaniry). 

Cbcthh roBOp cmo onncajiH Ha ocHOBy He^OBOibHor, npe 6h ce pe- 
kjio HJiycTpaTHBHO-HH(|)opMaTHBHor MaTepHJajia. H>eroB roBop cmo kom- 
napaTHBHO aHajiH3HpanH Ha ocHOBy CHHMibeHor ^.HJajieKaTCKor MaTepnja- 
Jia: cyce^Hor cejia JIojaHHue, tj. Cp6a CTapnje reHepainrje kojh nyBajy 
flHJajieicaT (Cp6.), CTapnx PyMyHa (PyM.), h PoMa (Pom.). 3aTO OBa aHanH- 
3a HMa npejiHMHHapHH HCTpa^CHBanKH Kapaicrep. Uhji, HaM je aa noKa^ce- 
mo pa3JiHKy y roBopy pa3JiHHHTHx reHepainrja HCTe Hainrje (CBeTa — CTa- 
pn PyMyHH) h pa3JiHHHTHx reHepaHHj'a pa3JiHHHTHx HaHHj'a (CBeTa — Cp- 



8 OBy 4HH.eHHi;y Tpe6a y3eTH ycjiOBHO. He Tpe6a ry6HTH H3 BHfla j\& cy mho™ /ih- 
janeKTOJiouiKH paflOBH 3acHOBaHH ynpaBO Ha HflnoneKTHMa, uito ce npehyTKyje. 

9 B. Sorescu 2005. 

10 He noeroJH flnjaneKTOJiouiKH onnc roBopa nonepHHe. Chhmjl6hh MaTepajan no- 
Ka3yje #a je 6jiM3aK MaiBaHCKOM h TpiirnhKOM roBopy (yn. HhkojimIi 1966, 1968). 



214 Babaluh ha Eajikahy 

6h). y KOMnapaTHBHy aHajiH3y yKibynyjeMO h roBop PoMa, h/jhojickt 
CBeTHHe cynpyre. He^ocTaje MaTepHJajr roBopa jlhxobc aeije. 3aTo h 3a- 
KJtyHKe Tpe6a y3aTH ycnoBHO. 

OaKTa Koja 6hcmo nofl,BejiH ncm o,n,CTynaH>a THHy ce HeKitH^ceBHe 
ynoTpe6e hckhx rpaMaTH^KHx (jjopMH. Y3 oGjihkc 3a Koje cmo HainnH no- 
TBpae — napanejiHe npHMepe y o/jroBapajyheM MaTepHJajiy — CTaBHJiH 
cmo CKpaheHHLie. HanoMH&eMO j\a HMaMO y BH,ay ,n,a ce MHora cjiynajeBH 
OflCTynaita (oB,n,e no^BefleHH no^, ^HJaneKaTCKy oco6HHy y^cer Kpaja — 
jioKajiH3aM), Hajia3e y innpoj ynoTpe6H (Hnp. noTeHijHJaji 1. n. mh. mu 6u, 
cpeman, neulpu, UpecednuK, uiecew). 11 

Ofl,CTynan>a Ofl, KitH^ceBHor je3Hica, KH>H>KeBHO-je3HHKe opToencKe 
HopMe, o^Hoce ce Ha: 

— aejiHMHHHy h noTnyHy pe/iyKiiHJy BOKajia: y cwanuy Mu/iuuuje, 
yuaji/iu; Mec e ua (Cp6.), Ma/io cy ce uoceatja/iu, neulpu, cedcuvmec, neiupe- 
ciuu dan (H3roBop 6e3 cjictobhocth), peuo, eono (perpecHBHa acHMHjia- 
ijHJa h KOHTpaKUHJa BOKana y pa/jHOM raaroncKOM npnfleBy), 

— pe^yKijHJy BOKana npaheHy ry6jteH>eM cyrnacHHKa: neuXpeculu 
dan, euiue (Cp6.), deaec (Cp6.), 

— TparoBe HKaBH3aMa: du, cuKupy, zpujoiua (Cp6.), 

— ynpomhaBaBafte cyrnacHHHKHX rpyna ry6ibeH>eM cyrjiacHHKa: 
du, be, UpecednuK (Cp6.), 

— H3roBop x: ja 6u 6uo (Cp6.), 

— j yiviecTO x: cnaJKa, zpujoiua (Cp6.), 

— H3roBop a yMecTO p y Be3HHKy je/i 

— H3roBop iu yMecTO h y o6jiHH,HMa npn^eBa cpehan: cpeuma cnaea 
(Cp6.), 

— ryGibeite e y ceKBeHu,H m: oeaKa (Cp6.). 

Ha mop4)ojiohikom HHBoy HeKH>H)KeBHe nojaBe cy: 



11 KBaHTHTaTHBHO nocMaTpaHO, OACTynatba op KtbH5KeBHor je3HKa o/jhocho „kh>h- 
>KeBHor roBopa" He3HaTHa cy, a npncyTHa cy yraaBHOM Ha (^ohctckom HHBoy. Ty y6pajaMo: 

— ynpouihaBaite cyrjiacHH4KHx rpyna TeuiKMx 3a H3roBop. CyniacHHUH kojh ce ry- 
6e y TpaHCKpHnTy cy MapKHpaHH CTaBJtaH>eM y yrnacTy 3arpa,ny (Hnp. dece[w] daha). 
OBaKBa nojaBa He oacTyna op KH>H>KeBHor roBopa jep je H>HxoBa ^pyrannja peajnoauHJa, 
tj. H3roBop npeivia nncaHOJ hopmh HeMoryh; 

— cjiaGnJH H3roBop HHTepBOKancKory y pa3HHHHTHM no3HHHJaMa, r\n,e My eTHMono- 
uikh jecTe, oahocho HHJe MecTO, Koje je y TpaHCKpHnry ocTano Heo6ene>KeHO (np. uoede, 
ona e 6una; euo/iunuciua, 6uo je). ripaBHno aeroBor H3roBopa ocTaje Heae(j)HHHcaHo jep 
ce OBaj ruac jaBJta oahocho ry6n y 3aBHCHOCTH op pa3HHx npo30flHJCKHx (j)aKTopa: pene- 
hhhhct aKaeHTa, roBopHor TeMna, TOHanHTeTa, HHTOHanHJe (ncn. Hnp. pei<o e — iupe6oje, 
doKQ3yjeM — moj oiuaij My e uo/by6uo pyxy). 



flparaHa PaTKOBHh: PA3roBOP ha rpOEJty : JE3HK Cbete Ctahkobhtia 215 

— 3aBpmeTaK -uea y 3.ji.j^. npe3eHTa TpaJHHx rnarojia Ha -ueaiuu: 
Mene iuo oneKuea (Cp6., Pom.), 

— HacTaBaK CTape flBOJHHe: od ceujy uac (Cp6.), 

Ha CHHTaKCHHKOM HHBoy, HeKH>H»ceBHe cy rbq oco6hhc: 

— JioKaTHB yMecTO aKy3aTHBa y 3HaneH>y npaBua: ciuaueMO ua epa- 
iuujua (Cp6., Pom.), 

— HHCTpyMeHTan yMecTO aKy3aTHBa ca rnarojiOM ydawu ce: ona e 
ce ydana 3a mojum 6uemuM iuenoju (Cp6.). 

HyBa ce chkjihthhkh o6jihk noMohHor rjiarona jecaM y nepcpeiay 
noBpaTHHx rnarojia Hcnpe,n, noBpaTHe penne: ona e ce ydana (Cp6.), yno- 
Tpe6a napTHKyjie 6u yMecTO I.ji.mh. aopHCTa noMofmor rnarojia 6ucmo\ 
da 6u ciuuzfiu (Cp6.). 

1.3. AHajiH3a CBeTHHor je3HKa HMa caMO npenHMHHapHH HCTpa^CH- 
Ba^KH KapaKTep. Onnc CBeTHHor rpaMaTH*ncor CHCTeMa HMao je 3a hhjb 
r& noxaace Kano H3rjie^a je3HHica HHrepcpepeHHHJa y Myjrraje3HHKHM 
ycjiOBHMa, HHMe ce OTBapa hh3 nHTaita, Kao Ha npHMep: kojh cy jiHHrBO- 
KyjiTypojioniKH (J)aKTopH jesH^KHx npOMeHa y .zjaTHM ycjiOBHMa, npn neuy 
MyjiTHJe3HHHOCT er3HCTHpa y kohhchtphhhhm KpyroBHMa: nopo,n,HHa 
(Hajy^ca apyniTBeHa 3aje/i;HHu;a), ceno (y>KH apean), pernoH ca jxslthm /nija- 
jieKTOM h ^pjKaBa ca HeMaTepH>HM je3HKOM Kao je3HKOM jaBHe KOMyHHKa- 
HHJe, H en. 

JlHTepaTypa 

HhkojihIi 1966 — B. HhkojihIi: MaHBaHCKH roBop, CpucKu dujajieKvuojioiuKu 36opnuK 

XVI, Eeorpaa, 179-313 + KapTa MaHBe. 
HhkojihIi 1969 — B. HhkojihIk TpmnnKH roBop, CpucKu dujaneKwo/iovuKU 36opnuK 

XVIII, Eeorpafl, 1-71. 
ChkhmhIl 2004 — E. ChkhmhIi: AKiyejma HCTpaacHBaita ^njacnope: Cp6n y Mal)ap- 

ckoj, TeMe 2, Hhiii, 847-858. 
Sorescu 2005 — A. Soresku-Marinkovic: Napolitanci iz Mehovina, Eawawu Ha 

EaAKciny, Eeorpaa (y obom 36opHHKy). 



216 Babaluh ha Bajikahy 



Dragana Ratkovic 

Convorbire in cimitir: limba lui Sveta Stankovic 

In lucrarea de fata, autoarea analizeaza discutia avuta cu Sveta Stankovic, in localitatea 
Mehovine, aflata in apropierea orasului Sabac (nord-vestul Serbiei). Convorbirea s-a desfasurat 
in cimitir, un spatiu neconventional pentru cercetarea dialectologica standard (unde interviul 
trebuie sa aiba loc intr-un mediu „izolat", cu poluare fonica redusa, iar interlocutorul sa adopte o 
pozitie cat mai statica), dar excelent pentru cercetarea etnolingvistica (fiindca cercetatorul poate 
analiza comportamentul si reactiile informatorului in timpul discutiei, elementele care dezvaluie 
atitudinea sa fata de temele abordate, fata de discutia in sine si fata de cercetator). 

Convorbirea a durat circa o ora, a avut loc in limba sarba, iar conditiile in care s-a 
desfasurat (plimbarea prin cimitir) au determinat continutul si ,,compozitia" sa. Mai exact, 
povestirile au fost inspirate de obiectele vazute in cimitir, de diferitele morminte (mormantul 
unchiului, aflat in mijlocul drumului, eel al „polutancei" — sr. pola „jumatate") si de 
evenimente din viata celor ingropati acolo (imprejurarile mortii fratelui lui Sveta, soarta tragica 
a „polutancei" si inmormantarea acesteia, moartea animalelor imediat dupa moartea stapanilor, 
aparitia celor morti in vis etc.). 

Autoarea ofera transcrierea integrala a interviului, lucru obisnuit in practica 
dialectologica si etnolingvistica actuala. Ea opteaza pentm aceasta varianta in intentia de a 
ilustra modul in care se naste textul folcloric si de a arata ce inseamna, de fapt, munca de teren si 
cum decurge discutia cu interlocutorii. Scopul lucrarii este de a lamuri, printre altele, modul in 
care cercetatorul influenteaza continutul si forma textului emis de interlocutor, prin optiunea 
pentru un anume vocabular si exprimare. Atentia este focalizata asupra actului comunicational. 

Sveta Stankovic este unul dintre ultimii vorbitori de limba romana din Mehovine, care, 
in acelasi timp, vorbeste foarte bine si limba sarba — un bilingv prin excelenta. Spre deosebire 
de ceilalti membri ai familiei sale, din generatia in varsta (mama, matusa), care vorbesc sarbeste 
foarte creolizat, sub puternica influenta a limbii romane, sarba lui Sveta este mult mai apropiata 
de cea vorbita de vecinii sai sarbi. Idiolectul sau este, de asemenea, mai apropiat de limba 
literara decat de dialectul regiunii respective. O astfel de situatie lingvistica este rezultatul 
educatiei, Sveta fiind primul si singurul roman din Mehovine care a absolvit scoala primara si 
liceul, in limba sarba, in oras (Sabac). 

Autoarea ne avertizeaza, spre sfarsitul lucrarii, ca analiza lingvistica a discursului lui 
Sveta are doar un caracter preliminar. Descrierea sistemului gramatical folosit de acesta are 
scopul de a prezenta interferenta lingvistica din mediile multietnice. Intrebarile la care ar trebui 
sa raspunda viitoarele studii lingvistice sunt urmatoarele: Care sunt factorii culturali care 
influenteaza transformarile lingvistice? In ce mod se mentine plurilingvismul in cercuri 
concentrice: familie, sat, regiune, tara? 



flparaHa PaTKOBnh: PA3roBOP ha rpOEJty : JE3HK Cbete Ctahkobhtia 217 



Dragana Ratkovic 

Conversation in the Graveyard: Sveta Stankovic's Language 

In the present study, the author analyzes the discussion with Sveta Stankovic, from 
Mehovine, a village near the town of Sabac (Western Serbia). The discussion took place in the 
graveyard, an unconventional space for the standard dialectological research (where the inter- 
view must be conducted in an "isolated" environment, with no phonic pollution, and the inter- 
locutor must adopt as static a position as possible), but excellent for the ethnolinguistic research 
(because the researcher can analyze the informer's behaviour and reactions during the discus- 
sion, elements which reveal his attitude towards the tackled subjects, towards the discussion it- 
self and towards the researcher). 

The conversation, in the Serbian language, lasted for about an hour, and was inspired by 
the different objects or graves from the cemetery and by events from the life of the people bur- 
ied there. 

The author offers the complete transcription of the interview, a usual thing in the modern 
dialectological and ethnolinguistic practice. She chooses to do this in order to illustrate the way 
in which folkloric texts come into being, to show what field work is actually about and how the 
discussion with the informers develops. The aim of the paper is to clarify the way in which the 
researcher influences the content and form of the interlocutor's discourse, by choosing a given 
vocabulary and way of expressing. Shortly, the focus is on the communicative act. 

Sveta Stankovic is a terminal speaker of Romanian from Serbia, who, in the same time, 
has a very good command of the Serbian language. Unlike other members of his family, from 
the older generation (his mother or his aunt), who speak a creolized Serbian, under the strong in- 
fluence of the Romanian language, the Serbian spoken by Sveta is much closer to the one spo- 
ken by his Serbian neighbors. His idiolect is also closer to the literary language than to the dia- 
lect of the region he lives in. Such a linguistic situation is the result of education, Sveta being 
the first and only Romanian from Mehovine who graduated primary and high school in the Ser- 
bian language, in Sabac. 

The author mentions, toward the end of the study, that the linguistic analysis of Sveta' s 
discourse has only a preliminary character. The description of his grammatical system has the 
aim of presenting the linguistic interference from multiethnic environments. The questions the 
further studies must answer are the following: Which are the cultural factors that influence lin- 
guistic transformation? In which way the multilingualism can be preserved in concentric circles: 
family, village, region, country? 



Svetlana Cirkovic 

OD KAVKAZA DO BANJICE: MECKARI 

1. Dosadasnja istrazivanja Meckara 

Tradicionalna i savremena romska kultura bila je proucavana iz isto- 
rijskog, etnoloskog, muzikoloskog, socioloskog i mnogih drugih naucnih 
uglova. Bez obzira na rezultate tih istrazivanja, i danas su sasvim uobica- 
jeni stereotipi o Romima kao narodu koji voli da krade, laze, ali koji, s 
druge strane, voli pesmu i igru. Ovaj rad nema pretenzije da negira ove 
postojece etnicke stereotipe, vec je samo pokusaj da se tradicionalna du- 
hovna i materijalna kultura Roma sagleda i sa savremenog, etnolingvi- 
stickog aspekta prelomljena kroz jednu biografsku pricu. 1 U pregledu do- 
sadasnjih naucnih istrazivanja, uzimani su samo oni podaci koji su etnolo- 
ski relevantni ne ulazeci u nameru istrazivaca ovog problema i konotaciju 
s kojom su radovi na ovu temu pisani. 

Jezik, religija i geografska rasprostranjenost u granicama Srbije sa 
pocetka dvedesetog veka mogu da ukazu na puteve dolaska Roma na Bal- 
kan. Prema Tihomiru Dordevicu (1984a), Cigani (Romi) dolazili su poste- 
peno i s razlicitih strana. Tako ovaj prvi romolog u Srbiji razlikuje turske, 
bele, vlaske i madarske Cigane, prema tome odakle su se doselili. Mecka- 
ri, 2 koji su predmet naseg istrazivanja, govore rumunskim kao maternjim 
jezikom, pa bi, prema klasifikaciji Tihomira Dordevica, pripadali grupi 
Vlaskih Cigana, doseljenika iz Rumunije i iz istocnog dela Ugarske. Ova 
etnicka grupa bila je kasnije, zavisno od vremena i potreba, razlicito nazi- 
vana. 3 U skladu sa naslovom ovog Zbornika, u radu koristimo uslovni ter- 



1 O Romima u diskursu Srba, pozitivnom i negativnom kontekstu, odnosno o et- 
nickim stereotipima o Romima pise Marija Ilic u ovom zborniku. 

2 U radu se etnonim Meckar ne poklapa obavezno sa nazivom zanimanja meckar, 
sto je istaknuto odgovarajucim nacinom pisanja. 

3 Up. Sikimic 2003, 2003a i 2004. 



220 Babaluh ha Bajikahy 

min Banjasi da bismo oznacili govornike rumunskog jezika u Srbiji koje 
okolno stanovnistvo smatra Ciganima/Romima. 

Kako belezi konsultovana etnoloska literatura — na Balkanskom po- 
luostrvu nema mnogo Roma meckara. Od starine ih je najvise bilo u Ru- 
muniji, a potom Srbiji, Bosni i severnoj Bugarskoj. Svi oni vode poreklo 
iz srednjovekovne Vizantije i Srbije (Vukanovic 1983). Rumunskom nazi- 
vu Ursari, u srpskom odgovara termin Meckari. Meckari su jedna od naj- 
pokretnijih etnografskih grupa u evropskim zemljama uopste: oni putuju 
od mesta do mesta, vodeci sa sobom celu porodicu. Meckari iz Bosne 
(Batkovici i Sinjezi) putovali su sa mladim medvedima u Nemacku, Belgi- 
ju, Francusku i ostale drzave Evrope (Filipesku 1907). Krajem proslog i u 
prvoj polovini 20. veka, Romi meckari su putovali iz Bugarske na Bliski 
Istok, u Severnu Afriku i po Evropi (Marusiakova i Popov 1998), dok su iz 
Srbije putovali cak do Londona, Petrograda, Carigrada i Rima, a neki su 
odlazili cak i u Ameriku (Dordevic 1984a). 4 

Prema Tihomiru Dordevicu, Meckari (Ursari) istovremeno se bave 
obucavanjem medveda raznim vestinama uz tradicionalna kotlarska i ko- 
vacka zanimanja. Medvedi se obicno kupuju od lovaca koji ne moraju biti 
Romi. Meckari na Balkanskom poluostrvu vicni su dresiranju medveda za 
izvodenje raznih vestina — od igara i gestikuliranja, mimickih pokreta gla- 
vom, straznjicom, sve do jahanja na biciklu. Prema etnoloskoj literaturi 
(Dordevic 1984a, Vukanovic 1983, Radulovacki 1993), meckarskim vesti- 
nama najlakse se uce mladunci kojima se prvo povade ili polome zubi. 
Starijim medvedima izbije se po jedno oko ili umanji vid na oba oka po- 
mocu zazarenih metalnih predmeta. Medvedi se obucavaju igranju pomo- 
cu usijanog zeleza ili usijane kamene ploce. Malo su verovatna kazivanja 
samih meckara da zivotinje obucavaju raznim vestinama uz pomoc secera, 
bombona i drugih slatkisa: secer ili neki drugi slatkis daje se medvedu na- 
kon uspesno izvedene predstave. 

Meckarske predstave danas nestaju sa gradskih ulica, ali se u nekim 
selima jos uvek odrzavaju. Meckar udara o meckarsko reseto ili daire, me- 
dved se ispravlja na zadnje noge pa se, prema zapovesti — stidi kao neve- 
sta, seje brasno, mesi pogacu, gada iz puske, cuva ovce, i slicno. Najzani- 
mljivijom predstavom smatra se rvanje meckara s meckom. Narocita pa- 
znja se poklanja ishrani zivotinje: nikad se ne hrane mesom, jer se veruje 



4 Karavlasi iz Bosne su 1907. godine, u vreme kad je objavljen rad T. Filipeskua, 
bili pod vlascu Austrougarske, te su njihova putovanja bila usmerena u zemlje zapadne 
Evrope. S druge strane, u to vreme Bugarska je pod vlascu Turske; Romima meckarima je 
otvoren put prema Istoku (Marusiakova i Popov 1998). Nas sagovornik iz Marinkove bare, 
poreklom iz sela Bukovika (kod Arandelovca) govori o zivotu Roma meckara u Rusiji, a 
kasnije, pred Drugi svetski rat, o putovanjima po Nemackoj, Madarskoj, Sloveniji. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 22 1 

da bi u torn slucaju napala coveka. Hrana se obicno sastoji od hleba, meki- 
nja, povrca i voca. 

U mnogim krajevima Balkana postoje verovanja da je korisno da 
mecka gazi bolesne ljude, narocito obolele od kostobolje (Vukanovic 1983), 
i uopste da odnosi svaku bolest kada zaigra pred kucom, odnosno — dode u 
selo. Ovo je donekle u kontradikciji sa narodnim poslovicama prema koji- 
ma nije srecna okolnost kada mecka zaigra pred necijom kucom. 5 

Savremena etnoloska literatura posmatra nomadizam meckara kroz 
tri razvojna stupnja: 1. aktivni nomadizam (od vremena naseljavanja 
Balkanskog poluostrva pa sve do Drugog svetskog rata); 2. latentni no- 
madizam (posle Drugog svetskog rata); 3. obnova nomadizma (posle 
1989. godine) (Marusiakova i Popov 1998). Ova tri razvojna stupnja u 
nomadizmu Roma meckara odnose se na teritoriju Bugarske, ali s obzi- 
rom na neke zajednicke karakteristike nomadizma Roma meckara na te- 
ritoriji celog Balkanskog poluostrva, ova podela se moze primeniti i na 
ostale njegove delove. 

2. Meckari Marinkove bare 

Ovaj prilog je nastao na osnovu razgovora vodenog metodologijom 
antropoloske lingvistike u okviru terenskog istrazivanja Marinkove bare, 
naselja koje se danas nalazi u sirem centru Beograda, 13.8. 2003. godine. 
Razgovor sa M. M. voden je na srpskom jeziku, a od uobicajenog upitnika 
za vodenje razgovora se odustalo kad je sagovornik pomenuo Kavkaz kao 
mesto svog rodenja i podatak da je njegov otac posedovao cirkus. Kako je 
na terenu vrlo tesko naci sagovornike koji zele da pricaju o meckarskom 
zanatu i vestinama, razgovor je usmeren na ovu temu. 

Cilj ovog rada je, pre svega, prikaz nacina na koji je izgradena slika 
sveta meckara M. M. i analiza elemenata u kojima se ta slika projektuje. 
Sadrzaj iskaza sagovornika M. M. uporeden je sa raspolozivim istoriograf- 
skim i etnografskim faktima, iako se u ovom radu ne bavimo Meckarima 
kao etnickom zajednicom. Nakon sinopsisa razgovora, 6 koji je dat radi 
uvida u sam tok razgovora, sledi prikaz faktografskih elemenata (jezickih, 



5 U Vukovoj zbirci zabelezene su dve poslovice: Igraj, igraj, medede, sto naigras to 
tebe (Karadzic 1977:95). Ovu poslovicu Vuk tumaci na sledeci nacin: Kaze se onome koji sto 
zlo radi. Druga poslovica, Igra mecka pred cicinom kucom. — Doci ce i pred nam (Karadzic 
1977:95), ostala je bez tumacenja. Znacenje ove poslovice moze se izjednaciti sa znacenjem 
poslovice Doci ce i njemu crnpetak (Karadzic 1977:69). Druga slovenska narodna verovanja 
o medvedu uopste v. u: Slovenska mitologija 2001:352-354. Detalje o medvedu kao simbolu 
zdravlja, posebno kod balkanskih Slovena, v. u: Gura 1997:174-175. 

6 Prilikom izrade sinopsisa vodilo se racuna o hronoloskom i tematskom poretku, a 
uzeti su u obzir i informatorovi komentari. 



222 Babaluh ha Eajikahy 

istorijskih i etnoloskih), dok je zavrsni deo rada posvecen individualnoj 
slici sveta prema iskazu meckara M. M. 

3. Sinopsis razgovora 

1. RUSIJA I CIRKUS 

1.1. Otac je bio veliki cirkuzant. 

1.2. Na povratku iz Rusije ocu su oteli novae, u Rusiji je zaradio mnogo 
novca. 

1.3. Cirkus je bio veliki, sa mnogo zivotinja — medveda, majmuna, konja, 
krokodila. Majmun se razboleo te su ga sahranili kao coveka. 

1 .4. U zamenu za oduzet novae otac je dobio pet hiljada pari oficirskih panta- 
lona. Nekad je novae vredeo vise nego danas, zato je gubitak veci. 

1.5. Nakon sesnaest godina otac se vratio u Jugoslaviju, u Bukovik, u kome 
je odrastao. 

2. CIRKUS - OBUKA ZIVOTINJA 

2.1. Dresiranje medveda uz pomoc vruceg pleha. 

2.2. Medved je bio vrlo pametan, kao covek, vozio je bicikl, umeo je da se 
naljuti na oca. Otac podmiti ljutitog medveda cokoladom, te medved 
poklekne. 

2.3. Prema medvedu se mora postupati kao prema coveku. 

2.4. Medveda se niko nije bojao zato sto je medved poznavao svoje gazde. 

2.5. Ostale zivotinje se takode ponasaju kao ljudi, majmun je pusio i mrzeo 
policajce. 

2.6. Majmun je sahranjen uz sve pogrebne obicaje. 

3. CIRKUSKE TACKE 

3.1. Tacke koje izvode zene. 

3.2. Zivotinje se ponasaju kao ljudi — mecka pobegne kad se naljuti. 

4. POVRATAK U JUGOSLAVIJU 

4.1. U Rusiji su se pogorsali uslovi zivota, cela porodica se vraca u Jugosla- 
viju. 

4.2. Svi su naucili ruski i tecno ga govorili. 

4.3. Putovanje vagonima koje vuku konji. Otac je imao velik broj vagona. 
Na taj nacin su putovali svuda — u Moskvu, Kijev. 

5. ZIVOT U CIRKUSU 

5.1. Radilo se samo leti; zimi se hranila stoka. 

5.2. U vagonima se spavalo. To su bili komforni vagoni sa krevetima i pecima. 

5.3. Brat se bavio meckom, bio je vrlo vest, a mecka dobro dresirana i pa- 
metna. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 223 

6. BUKOVIK 

6.1. Povratak u Bukovik sa zivotinjama. U Bukoviku nije bilo cirkuskih 
predstava; ne postoji publika kojoj bi se to prikazivalo. 

6.2. Putovanje u Sloveniju, Madarsku, po bivsoj Jugoslaviji. 

6.3. Zimu su provodili u Bukoviku. 

7. MEDVED 

7.1. Medved je kupljen u Bosni. Pored obicnih medveda bilo je i velikih, belih. 

7.2. Hrana koja se daje medvedima ne sme biti zivotinjskog porekla. 

7.3. Otac je u Rusiju posao sa medvedom. 

8. POSAO U CIPvKUSU 

8.1. Cirkus je imao dosta radnika, a njihov broj se samo uvecavao. 

8.2. Radnici su bili razlicitog porekla. 

8.3. Posao je bio dobro placen. Novae koji su zaradili oduzet je, zamenjen 
je oficirskim pantalonama i nasim bezvrednim novcem — majka je 
novcanicama lozila vatru. 

9. BIOGRAFSKA PRICA - STRADANJE 

9.1. Kumodraz. 

9.2. Logor na Banjici. 

9.3. Bezanje iz Kumodraza. 

9.4. Maltretiranje porodice. 

9.5. Zatvor na Golom otoku. 

9.6. Goli otok, kazna od sest godina, oslobodenje nakon cetiri i po godine. 

9.7. Uzrok odlaska na Goli otok. 

10. BIOGRAFSKA PRICA - MUZIKA 

10.1. Sviranje — samouk. 

10.2. Zanimanje „muzicar" pise i u licnoj karti. 

10.3. Sviranje se uci od malena. 

10.4. Sviranje po hotelima; iskljucivo internacionalna muzika. 

11. BIOGRAFSKA PRICA - DETINJSTVO 

11.1. Detinjstvo je obelezilo stradanje i progon Roma i komunista. 

11.2. Potvrda da nisu komunisti, vec Rumuni. 

11.3. Logori — stradalo je mnogo ljudi; patili su od vasaka i tifusa. 

11.4. Najstrasnije stradanje — spaljivanje zivih ljudi. 

12. BIOGRAFSKA PRICA - ZENIDBA 

12.1. Prva zena — takode iz meckarske porodice; prevarila ga je sa njegovim 
bratom dok je svirao na svadbi; pretukao ju je. 



224 Babaluh ha Eajikahy 

12.2. Druga zena — takode ga je prevarila sa bratom; da bi se obracunao sa 
njom pobegao je iz vojske; dve godine je bio u zatvoru zbog toga. 

12.3. Razlog zasto su ga zene varale bas sa bratom — brat je bio bogat, mno- 
go novca je zaradio kao livac. 

12.4. Licna karta — komentarise svoju fotografiju; bio je lep, imao je mnogo 
zena. 

13. MUZIKA KAO POSAO 

13.1. Posla je bilo svuda: Banat, Srem, Slovenija, Budimpesta, Nemacka. 

13.2. Cetrdeset pet godina je svirao u Nemackoj. 

13.3. Harmonika je i danas u Nemackoj, tj. u Briselu. 

13.4. Situacija danas: i dalje svira, putuje u Nemacku. 

14. MUZIKA I MEDVED 

14.1. Brat je svirao harmoniku, medved je igrao uz muziku. 

14.2. Muzika je bila internacionalna. 

14.3. Medved je bio skup zato sto je znao sve te vestine. 

14.4. Izgled medveda. 

14.5. Medved ima ljudske osobine — voli da ga ceskaju, lezi na ledima. 

15. PRODAJA CIPJCUSA I POSAO NAKON TOGA 

15.1. Ceo cirkus je prodat. 

15.2. Nakon prodaje cirkusa svi su se bavili muzikom. 

15.3. Sviranje po kafanama i svadbama. 

15.4. Zivot je bio dobar. 

16. RAD U CIRKUSU 

16.1. Ljudi sa raznih strana su dolazili da rade u cirkusu. 

16.2. Ljudi su dolazili do posla u cirkusu preko oglasa u novinama. 

16.3. Rad se placao, plata. 

17. OTAC - DIREKTOR CIRKUSA 

17.1. Otac je glavni covek u cirkusu. 

17.2. Cirkuski posao je bio ozbiljan, para je bilo mnogo; radnici su bili dobro 
placeni. Zene su bile lepe. 

17.3. Smrt oca — prodaja zivotinja i zatvaranje cirkusa. 

18. STRADANJE PORODICE U DRUGOM SVETSKOM RATU 

18.1. Braca su streljana zato sto su bili partizani. 

18.2. Zivi ljudi su spaljivani. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 225 

19. ZIVOT LJUDI U BUKOVIKU 

19.1. Ljudi su se bavili zemljoradnjom. Za to vreme otac je bio u Rusiji. 

20. MESTO RODENJA 

20.1. U licnoj karti stoji Kavkaz kao mesto rodenja. 

21. SKRIVANJE PRED FASISTIMA 

21.1. Majka je u kuci kopala bunker i skrivala decu. 

21.2. Skrivanje u sumi, ali bez osecaja sigurnosti. 

21.3. Objasnjenje zasto su Nemci mrzeli i proganjali Rumune i Jevreje. 

21.4. Stradanje dece po logorima; umiranje od tifusa. 

22. TITO 

22.1. Sa dolaskom Tita nastaju bolji zivotni uslovi. 

22.2. Otac za stradalu decu dobija odstetu. 

22.3. Odnos prema Titu. 

23. STRADANJE NA GOLOM OTOKU 

23.1. Odlazak na Goli otok zbog sviranja za kralja. 

23.2. Nakon cetiri i po godine na Golom otoku osloboden zbog primernog 
vladanja; nastavio je da radi kao muzicar. 

24. RODITELJI - DEDA 

24. 1 . Otac je znao da ce biti rata, zato je prodao mecke; bio je pametan covek. 

24.2. Roditelji su umrli od tuge za svojom decom. 

24.3. Penzija — otac ju je stekao radom u cirkusu. 

24.4. Deda je bio dugovecan i bogat covek. 

25. ARANDELOVAC - IDEAL AN GRAD 

25.1. Arandelovac je divan grad — savrseno je ureden, ima lepe zene. 

25.2. U Arandelovcu vlada velika jeftinoca. 

26. ZIVOT: NEKAD I SAD 

26.1. Zivot koji je vodio do smrti roditelja. 

26.2. Novae — nekada je vise vredeo nego sad. 

26.3. Sistem vrednosti — konj, krava, sir, kajmak. 

26.4. Demokratija 

27. ZAVRSETAK RAZGOVORA 



226 Babaluh ha Bajikahy 

4. Faktografija 

4.1. Jezicka faktografija 

Sadrzaj ovog razgovora postoji i u transkribovanoj formi, koja uz 
odgovore sagovornika sadrzi i pitanja istrazivaca. Pitanja istrazivaca bila 
su najcesce formulisana na kolokvijalnom srpskom, prilagodena sagovor- 
niku s ciljem da ne uticu na njegov idiolekt. Odgovori M. M. dati su u od- 
lomcima transkripta neizmenjeni, nisu prilagodeni standardnom jeziku, ta- 
ko da se mogu pratiti osobine idiolekta, elementi asimetricnog bilingvi- 
zma, kao i druge lingvisticke i vanlingvisticke pojave vezane za diskurs 
M. M. 7 Transkript nije akcentovan. 

Maternji jezik meckara M. M. je rumunski, a kako je dugo boravio u 
Nemackoj na privremenom radu a sada stalno zivi u Beogradu, detaljna je- 
zicka analiza ovog iskaza vrlo je slozena. 8 U diskursu M. M. tesko se mo- 
gu pratiti jezicki elementi na osnovu kojih bi se mogla izvuci ikakva pra- 
vilnost. Zapaza se mesanje muskog i zenskog roda, kao i problemi sa svr- 
senim i nesvrsenim vidom glagola, ali bez doslednosti. Red reci u recenici 
predstavlja jos jednu odliku koja ide u prilog pretpostavci da je ovde u pi- 
tanju asimetricni bilingvizam. 9 

Asimetricni bilingvizam (na stetu srpskog) primecuje se u teskoci in- 
formatora da izrazi komplikovaniji sadrzaj. Diskurs sadrzi nekoliko naci- 
na za izbegavanje sireg objasnjenja, ili sakrivanja jezicke nekompetencije: 

A. Ocekivano komplikovani odgovor na pitanje o cirkusu, meckama, 
majmunima i si. M. M. „skracuje" poredeci zivotinje sa ljudima; ova ana- 
logija kompletira odgovor, pozivanjem na opstepoznatu realnost dalje ob- 
jasnjavanje postaje izlisno: 

(Kako su ih obucavali u cirkusu, kako su radili, kako su ucili to?) Plek, 
vruci plek metili, ovaj sto pravis leb, plek, i on gazi pa tako se naviko 
da plek vruci sasvim plek. Crn plek. (Srpski, srpski, ne znam ja rumun- 
ski.) I na taj plek vruc medved sedi pa skoci, znas. On tako ga vezba, a 



7 Nedavno je u Nisu izasla knjiga Vladimira Cvetkovica (2003), Sa margina, koja se 
bavi Romima, njihovim zanimanjima i etnickim stereotipima. U knjizi su dati transkripti raz- 
govora sa ispitanicima na kojima je studija zasnovana, ali — za razliku od naseg metoda — 
na njima je izvrsena jezicka korekcija (o metodi koja je koriscena pri transkripciji razgovora 
govori sam autor u uvodu ove knjige), tj. transkripti su prilagodeni knjizevnom jeziku. 

8 Za detaljnu i pouzdanu jezicku analizu i za donosenje zakljucaka o faktima u jezi- 
ku bilingvalnog ili cak polilingvalnog informatora neophodno je imati na raspolaganju vise 
snimljenog materijala, kao i dokumentovanu jezicku situaciju za drugi (rumunski), odno- 
sno treci (nemacki) jezik. 

9 O nekim karakteristikama apsolutnog srpsko-rumunskog bilingvizma Banjasa go- 
vori Dragana Ratkovic u svom radu u ovom zborniku. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 227 

on sam igra pose. A igrao sam tako. Medved terao biciklu, ko covek bio 
pametan. I kad se naljuti, on bega po dvaes kilometara od nji i sede sa 
stranu na brdo i ceka gi, i da mu cokolade, kocke, tako izbegne, i on se 
vraca natrag. Medutim, on nece se vrati, mora se prais dobro sas njega, 
da ga milujes da ga prais ko coek. 

(Jesam jesam, ali nisam nikad mecku gledala, zato pitam.) A ta mecka 
bila pametnija nego covek, vozi biciklu, kroz grad vozi, pa idi. Moj 
otac je sa sajlom, sa stvari, malo se nervira, on vozi biciklu, dal sa sto 
kilometri ne moz ga stigne pa bog. I bega, bega, bega, moj otac po nje- 
ga, moj otac posudi taksi, kola, pa po njega trci, a on sedi na stranu, 
skloni se na stranu i sedi na dupi pa gleda ovako. I kaze, miluvi, daje 
mu cokoladu, secera, tako jedino se on vraca sa mog oca. A ovako ne, 
ko covek, ko covek bio. Samo sto nije govorio. 

(A mecke?) Mecke isto, unutra sve ima svoj sobe tamo unutra, pa spa- 
vadu. Pa cisti se to sve, lepo slame, sve, pa hrane gi, ko covek. Cisto 
moras da drzis sve. 

(Jel se nisu oni bojali tih medveda?) Ne, taman posla gazdu. I majku 
moju poznao, i sve gazdu. Nije on dirao ljudi ovamo. Ko covek bio pa- 
metan. Samo sto nije govorio. I taj majmun isto, veliki krokodil, rangu- 
tan se zvao. Pa dvesta kila u njega. On pusi, pa kad vidi policajca on po 
dva tona kameni baci na njih, tako je mrzeo policajci. Ko covek. Taki 
pametan bio. 

(A jel mecka bila okicena? Jel obucena, kakva je bila?) Pa obuci, meti 
masnu ovde ovako, cesa ga fmo, lepo, ne daj da se obuce. Ne, obukli su 
je. Siso je malo, ko laf ovde, znas, kosa pocela da joj pada. Kupa je, 
pravi, cesa je, ona na leda legne, kako kae i tako ona leze, na trbu leze, 
sve. Ko covek. 

B. Sire objasnjenje M. M. izbegava i upucivanjem na licno iskustvo 
istrazivaca: 

(U cemu se sastojala ta cirkuska tacka?) Pa, postojala, ovako igre, bile 

su zene, devojke, znas kako cirkus. Pravili slike, znas, igrali, konji isto, 

oni konji [...] pa bila si nekad u cirkus. 

(A gde su oni spavali, jel su imali oni svoje kuce?) Tarn u Rusiji? Po 

vagonama. Vagoni, vagoni, znas imali. Kreveti, ima sve. Ako si gledao 

te vagone nekad... 

(Vas otac je bio kao neki direktor cirkusa? Glavni covek?) Glavni bio, 

glavni. Sef bio, da. Pare ko kisa. Milioni, al placas radnici. Zene lepi su 

bili, sve ko lutke. Pravilo se, bio si nekad u cirkusu. (Jesam.) E to isto 

tako su radili. 

C. U odgovorima M. M. cesto koristi konstrukcije iz pitanja koja je 
postavio istrazivac; deo pitanja postaje deo odgovora. Takav odgovor, pri 
torn, ne mora da ima takvu formulaciju, i u svakodnevnoj komunikaciji bi, 
verovatno, imao drugaciji oblik. Pitanje istrazivaca moze da navede infor- 



228 Babaluh ha Eajikahy 

matora da u odgovoru iskoristi gramaticki pravilnu konstrukciju, ili da je 

bar taj deo odgovora gramaticki pravilan; npr: 

(Znaci, ono sto su zaradili leti, zimi su trosilil) Trosili; (I vi ste se tamo 
rodilil) Tamo sam seja rodio, i doso u Jugoslaviji mali, ovde sam raso, 
u Bukoviku. 

Logicno bi bilo da informator odgovori samo potvrdnom reccom i da 
nakon toga nastavi sa sirim odgovorom gde je odrastao. 

(A cime su se jos bavili osim sto su hranili te zivotinje u toku zime?) 
Moj brat, ovaj stariji, bavio se mnogo sa mecku... 

— glagol baviti se (necim), ovde verovatno predstavlja leksemu pa- 
sivnog leksickog fonda M. M., ali je on u odgovoru aktivira pod uticajem 
pitanja istrazivaca. Medutim, instrumental imenice koji predstavlja rekciju 
ovom glagolu M. M. je nepravilno upotrebio koristeci predlog. 

(A odakle je cirkus posao, iz Jugoslavijel) Iz Jugoslavije, Bukovika. 

— u odgovoru je upotrebljen genitiv obe imenice, sto informator, ve- 
rovatno, ne bi upotrebio u svakodnevnom i neformalnom govoru. 

(A ko vas je ucio, samil) Sami, samo. 

— odgovor na postavljeno pitanje, posmatran sam za sebe, ne znaci 
nista. Tek u kontekstu pitanja, moze se pretpostaviti sta je sagovornik ze- 
leo da kaze. 

(7 ona, a njeni otac i majkal) Njeni otac i majka, i ona, svi su radili. 

— u odgovoru je pravilno upotrebljana kongruencija prisvojne zame- 
nice uz imenice. 

(A kako su se oni skupljali? Cuju, recimo, da je dosao cirkus, pa?) Cu- 
ju, dodu...; (Vas otac je bio kao neki direktor cirkusa? Glavni covekl) 
Glavni bio, glavni. Sef bio, da; {A deda cime vam se bavio?) A deda, 
deda bio zemljoradnik. 

— odgovori su potpuno prekopirana pitanja istrazivaca. 

(Jel to u Bukoviku?) U Bukoviku, da. 

— pravilno je upotrebljen padez, iako ga, pretpostavljamo, informa- 
tor ne bi upotrebio. 

(A kazite mi, znaci, deda vam je bio zemljoradnik, znaci, on imao ze- 
mlju svoju?) Imao zemlju. Pa vidla si. 

— perfekat je upotrebljen bez pomocnog glagola kao u istrazivace- 
vom pitanju. 

Gramaticki pravilno pitanje istrazivaca ne navodi uvek M. M. da da 
gramaticki pravilan odgovor; moze se desiti da informator upotrebi neku 
rec iz pitanja, ali da pri torn izmeni njen fonetski oblik, sto pokazuje da je 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 229 

aktivno ne koristi, da samo naslucuje njeno znacenje, ili da cak i ne pozna- 
je znacenje upotrebljene reci: 

(A kad su se vratili nisu se vise time bavili?) Nisu, nisu vise su se time 

bavili, prodali su sve to... 

— pitanje istrazivaca, koncipirano tako da je red reci izmenjen, zbu- 
nilo je M. M., te odgovor na ovo pitanje, formiran po modelu pitanja, ne- 
ma smisla. 

(A jel vas otac i dresirao medveda i...?) Tresirao, tresirao. Bio veliki, 
cetres....a ovaj majmuna naucio i da pusi. 

— M. M. koristi glagol koji je i istrazivac upotrebio, ali u promenje- 
nom fonemskom sastavu, nekoliko recenica kasnije upotrebljava glagol 
nauciti, koji bi, verovatno, sam pre upotrebio nego glagol dresirati. 

(U cemu se sastojala ta cirkuska tacka?) Pa postojala, ovako igre, bile 
su zene, devojke, znas kako cirkus. 

— dok istrazivac insistira na odgovoru na pitanje o tacki u kojoj igra 
medved, M. M. daje sasvim drugi odgovor. Zamena glagola sastojati se 
glagolom postojati pokazuje da sagovornik ili nije razumeo zahtev istrazi- 
vaca ili ne razume upotrebljeni glagol, te ga zamenjuje paronimom. 

(A kazite mi, te cirkuske predstave jel su se leti odrzavale ili i zimi, ka- 
ko je to islo?) Samo leto su radile. Leto samo. 

— M. M. upotrebljava imenicu umesto priloga, sto, pretpostavljamo, 
ilustruje njegov ograniceni leksicki fond srpskog jezika. 

4.2. Istorijska faktografija 

Tokom Drugog svetskog rata, na teritoriji Srbije postojala je mreza 
zatvora i logora u kojima su sistematski unistavane citave skupine stanov- 
nistva srpskog, jevrejskog i romskog porekla (up. izmedu ostalog, Ken- 
rick/Puxon 1995, Zimmermann 2001:122-126). Banjicki logor u Beogra- 
du sluzio je kao sabiraliste u kome su okupacione vlasti drzale taoce da bi 
se u svako doba mogla dopuniti kvota za streljanje sto Srba za jednog po- 
ginulog, odnosno pedeset za ranjenog nemackog vojnika (Kacavenda 
1989a:7). Istoriografski podaci pokazuju daje naredba za formiranje logo- 
ra na Banjici izdata krajem juna 1941. godine, a da su prvi zatvorenici u 
logor stigli pocetkom jula iste godine. Logor je formiran prevashodno za 
kaznjavanje komunista i njihovih simpatizera. Postojale su posebne pro- 
storije za politicke zatvorenike, prostorije za zene, kao i prostorije za lica 
predvidena za streljanje. Masovna streljanja vrsena su u selu Jajinci, neda- 
leko od Beograda. Mesto je izabrano jer je blizu Beograda, imalo je dosta 
prostora za masovne grobnice, a bilo je i posumljeno i time zaklonjeno od 



230 Babaluh ha B ajtkahy 

mestana. Broj stradalih u logoru na Banjici ne moze se tacno utvrditi zato 
sto je veliki broj zatvorenika streljan bez uvodenja u evidencione knjige, 
sto je najcesce bio slucaj sa Jevrejima. U logor na Banjici nisu dovodeni 
samo beogradski Jevreji, vec i Jevreji iz svih krajeva Srbije (Romano 
1980:73-75). U knjizi Sime Begovica o Banjickom logoru nalazimo po- 
datke o tome da su nemacke vode, u zelji da u toku rata rese „jevrejsko pi- 
tanje", Jevrejima delimicno pridruzili i Rome (Begovic 1989a:78). Broj- 
nost podataka o genocidu nad Jevrejima vrsenim u Drugom svetskom ratu 
oponira nedostatku podataka o stradanju Roma u koncentracionim logori- 
ma, pretpostavlja se da su Vermaht i policija u Srbiji tokom Drugog svet- 
skog rata ubili izmedu 1000 i 1200 Roma (Zimmermann 2001). Medu ma- 
lobrojnim i oskudnim podacima o stradanju Roma u logorima u Srbiji na- 
lazimo i ovaj: 

... i kroz Banjicki logor proslo je stotinu Jevreja najrazlicitijeg uzrasta 
iz raznih krajeva Jugoslavije, zatim Madarske, Grcke i onih koji su ra- 
nije bili izbegli iz Nemacke i Austrije. Na slican nacin, pocela je racija 
na Rome iz okoline Beograda i kosmajskih sela, koji su dospevali tako- 
de u logor na Banjici, dok su Romi iz okoline Nisa zavrsavali zivot u 
logoru na Crvenom krstu (Begovic 1989a:78). 

Izvestaj o streljanju Jevreja i Cigana porucnika Valtera (Walther) iz 
novembra 1941. godine dozvoljava da se donekle rekonstruise sudbina be- 
ogradskih Roma tokom 1941. i 1942. godine. Streljanja su vrsena u selu 
Jabuka, severno od Panceva. U izvestaju stoji: 

Streljanje Jevreja je jednostavnije negoli streljanje Cigana. Mora se pri- 
znati da Jevreji vrlo pribrano gledaju smrti u oci. Oni se drze vrlo mir- 
no, dok Cigani jaucu, vriste i stalno se pokrecu, iako se nalaze vec na 
mestu streljanja. Neki su cak prije plotuna poskakali u jame i pokusali 
da se pritaje kao mrtvi. Ovo streljanje u pocetku nije ostavljalo na moje 
vojnike neki narociti utisak, ali se vec drugog dana primjetilo da poneki 
od njih, pri vrsenju streljanja na duze vrijeme, gube zivce. Za vreme 
trajanja streljanja, po mom licnom zapazanju, ne osjecaju se nikakve 
dusevne smetnje. One se medutim, pojavljuju onda kad se poslije neko- 
liko dana uvece i u miru o tome razmislja (Kreso 1979:252). 

Ovaj izvestaj analiziran je i u knjizi o Banjickom logoru, Sime Be- 
govica. Za razliku od celovitog citata koji smo mi naveli, u ovoj knjizi iz- 
ostavljen je izvestaj o ponasanju Roma prilikom streljanja (Begovic 
1989b: 106). Isti izvestaj za ilustraciju polozaja Roma u Srbiji tokom Dru- 
gog svetskog rata, koristi nemacki istoricar genocida nad Romima, Cimer- 
man (Zimmermann 2001:124). 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 23 1 

Iskaz meckara M. M. odnosi se i na ove istorijske cinjenice o strada- 
njima Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu u Beogradu. Razgovor o 
holokaustu zapocinje pitanjem istrazivaca ciji odgovor sadrzi rec rat. Ova 
rec asocira M. M. na stradanje i patnje koje su preziveli on i njegova poro- 
dica. Na naknadno pitanje istrazivaca koji zeli da nastavi razgovor o 
meckarskom zanatu i alternativnim zanimanjima M. M. ne obraca paznju, 
te sledi duga ispovest: 

(A sta je posle uradio sa meckom?) Pa onda bio rat, ovaj rat stoje bio. 
Bio rat i dali su Maksimiru sve. (Kome dali?) Da ti pricam sta sam ja 
patio? (Moze. Hocu da mi pricate.) E, sta sam ja patio, treba dva dana 
da ti pricam. 

Prica pocinje stradanjem na Banjici. M. M. je izbegao streljanje i na- 
stavak mucenja, ali njegova braca nisu. Stradanja M. M. nisu zavrsena 
streljanjem brace — bezanje i skrivanje obelezili su njegov zivot, a rodite- 
lji su nastojali da ih zastite: 

Pa, ja i brat idemo za Kumodras, jel si cula za Kumodras? (Jesam.) A 
jedan nosi pistolj, nismo znali da ima pistolj, mi smo bili deca imali se- 
snest, sedamnest godina, ja nisam ni znao sta je partizan; kad su bili 
partizani. I on meni kaze, mi smo bili pedeset decaci, svi su bili pobe- 
gli, ja i moj brat ostao. I on kaze: „Joj kako se plasite, svi begate jedan 
covek odbego sam". Ja nisam znao da je on fasist bio [...] I vadi pi- 
stolj, mog brata vezao, oterali su nas u Banjica. I vezi mi noge gore i 
gazi sa cokule noge ovako na ruke, i bi po tabanama. Vristim ja i brat i 
posle hteli su da nam daju Banjicu na streljanje, ja pobego na dupi iz 
Kumodrasa doso sam sa dupi dol, sve na dupi sam se, sest sedam kilo- 
metra, odneo moj brat [. . .] a treba da nas spreme za streljanje. Komuni- 
sti, partizani. Pose moj brat i on pobego po mene, a oni poslali da traze 

To su moji braca su bili streljani, cetri braca su mi streljani i nema koj 
da radi vise. Svabe su gi streljali, kaze da su bili partizani. I stvarno su 
bili partizani i su gi streljali. I ovi su gi streljali u Jajinci 

I onda su mi patili braca ko oni, i terali su gi na streljanje, tamo negde u 
Jajinci, tamo, u Jajinci, tamo. Negde tamo kod Zagreba bio, tamo su gi 
ubili. Terali su sa kamionom odavde, pet kamiona, sve Romanji, Jevre- 
ji, zajedno, sve. I ubili su gi sve tamo 

Policajci su bili, a moja majka po nas isla, udari je ovde sa nogom i 
moj a majka pala 

I tako patili smo se stvarno, sakrili smo se, moja majka kopa u kucu ru- 
pu, ko bunker pravi, pa meca daske na nas, dode Svaba pa puca sa pi- 
stoljom, onda ne znas kuda da begas, begas u Arandelovcu po sumama, 
po ono, pa kad te vidi na ulicu, odma te ubi. Ubi te ko, i sve povukli 
smo po zemljima. 



232 Babaluh ha E ajikahv 

Braca su streljana, a sestre su bile u logoru u „Zemunu", tj. vero vat- 
no na Starom sajmistu 10 : 

Pobegli smo u Arandelovcu, sestra bi ti bila mlade u Zemunu. (A kad je 
to bilo?) A cetres prve, kad je to bilo, valjda cetres prve, to su Jevreji 
skupili. I ovi se, i sve su nas bilo otac uzeo pa otiso pravio uverenje da 
smo mi Romani, pa su gi pustili, da nisu komunisti, da nisu oni. Pustili 
se su bili sa decu u lager, ses meseci, vaske tamo puno patili, bace gi po 
pecovi, izgore gi, ti gledas s oci kad peci coveka u peci, izgore gi, to je 
bilo u Zemunu, kad su gi izgoreli, sve sta su patili. Vaske, kaze, gi ga- 
ze, ko mravi gaze, dobili tifus i umrli su svi ljudi. Kad su radeli u taj la- 
ger tamo, patili bi sve. A ja sam pobego u Bukovik, bio mali. Ja i jos je- 
dan moj brat 

Oni pecu, veliki su izgoreli. Zivi ovako bace gi u peci. Sta su radili 
Svabe, stvarno. 

Goli otok, zatvor za politicke zatvorenike, jos jedno od stradanja ko- 

je je preziveo M. M.: 

Pose terali me na Goli otok, jesi slusala za Goli otok? U primorju. Sto 
sam to patio od batine. (Jesu li vas i na Goli otok poslali?) Da, sest go- 
dine sam tamo bio. Cetri i po sam izdrzao. Godinu i po dana su me pu- 
stili. Mucenje bilo strakota, tucinje tamo, ubili ljudi. Pose ja bio u bri- 
gade, tamo kod njih bio sam dobar brigadir, a kaze [. . .] ne smes da ides 
vise. Sto pedeset hiljada ljudi tamo mucili, tucili, sacuvaj boze, sa sta- 
pom osudenici tamo, ko Rosovci gledao onaj fdm. U zivotu. I pose sam 
patio. (A sto su vas terali na Goli otok?) Pa, eto, za, za sto sam pevao 
od kralja. Kod kralja na sto je streljan, kralj sto je bio neeekad kralj 
bivse Jugoslavije. Sto je u Topoli naseg kralja, Aleksandra sto su ga 
zvali. Ja sviro sam muziku, sviro, pevao sam kod kralja, a komunizam 
nije voleo. Pa, politicki su me terali. Sudili su mi sest godine, terali me 
tamo. Zamisi, steta, nisam bio lopov. Izdrzao sam cetri i po godine, i 
godinu i po dana pustili me 

Pa, terali na Goli otok, zato sto sam pevao to pesmu, Tito nije voleo to. 
Nije voleo Tita kralja Aleksandra, i ovi fasizdi sto su bili. A ja sam pe- 
vao od kralja, to platio i na svadbu sam bio. Na svadbu, tu su me vatali, 
i sudili ko politicki sest godina. 

Sam M. M. legendom o krivici Roma i Jevreja za razapinjanje Isusa 
Hrista objasnjava genocid koji su vrsili fasisti nad njima: 

Kazu da mi Romani pravili ekseri, Nemci kaze, a Jevreji su ga obesili 
Isus Hristosa. Tako ovi pricaju. 



10 Romi zatvoreni u logoru „Staro sajmiste" spaseni su nekim cudom, up. Zimmer- 
mann 2001:125-126. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 233 

Nakon Drugog svetskog rata zrtve fasizma dobile su odstetu. Medu- 
tim, samo deo te odstete je podeljen dok je ostatak „nestao": 

(A kad se zavrsio rat?) Doso Tito, onda zivot bio. Dobio moj otac ne- 
sto, ja i moj otac smo dobili smo pare, nesto, kad zavrsio rat. Dobio pa- 
re na decu sto su streljani, Tita primio milijarde i miliona, oni su dali 
sve pare, malo dva-tri puta. Onda prekinuo Tito, pose sa te pare, uzeli 
su oni sve to. 

4.3. Etnografska faktografija 

Transkript razgovora sa M. M. nudi gotovo kompletan opis meckar- 
skog zanata u Srbiji. Veliki broj Roma meckara potice iz sela Bukovik 
kod Arandelovca: 

Oni su iz Bukovika, Arandelovac. Iz Bukovika, pa otisli za Rusiju. Moj 
otac bio sesnest godina u Rusiji. (Sta je tamo radio, u Rusiji?) On je bio 
cirkuzanat, veliki. 

Medved je poreklom iz Bosne, Romi meckari su ih kupovali za po- 
trebe svog zanata: 

(A kako je vas otac, jel vas otac kupio mecku ili je na neki nacin do- 
bio?) Mali, uzi mali, pa gi uci. Bilo je i oni mecki beli veliki po tri me- 
tara 

(A vas otac u Rusiju poveo mecku ili je tamo kupio, ili uzeo?) Poveo, 
poveo. Jer ovde kod nas bilo u Bosni te mali mecki da se kupe. U Bosni 
po oni sumama. Sumari ima, oni su kupili to. Ja to secam kad su govo- 
rili. Uzmi po tri, cetri, pet mali pa gi uci. 

Medved se dresira pomocu vruceg pleha: 

(Kako su ih obucavali u cirkusu, kako su radili, kako su ucili to?) Plek, 
vruci plek metili, ovaj sto pravis leb, plek, i on gazi pa tako se naviko 
da plek vruci sasvim plek. Crn plek. ... I na taj plek vruc medved sedi 
pa skoci, znas. On tako ga vezba, a on sam igra pose. A igrao sam tako. 
Medved terao biciklu, ko covek bio pametan. 

Isticuci ljudske osobine medveda, M. M. naglasava da se prema nje- 
mu treba ponasati kao prema coveku: 

I kad se naljuti, on bega po dvaes kilometara od nji i sede sa stranu na 
brdo i ceka gi, i da mu cokolade, kocke, tako izbegne, i on se vraca na- 
trag. Medutim, on nece se vrati, mora se prais dobro sas njega, da ga 
milujes da ga prais ko coek 

A ta mecka bila pametnija nego covek, vozi biciklu, kroz grad vozi, pa 
idi. Moj otac je sa sajlom, sa stvari, malo se nervira, on vozi biciklu, 
dal sa sto kilometri ne moz ga stigne pa bog. I bega, bega, bega, moj 



234 Babaluh ha E ajikahv 

otac po njega, moj otac posudi taksi, kola, pa po njega trci, a on sedi na 
stranu, skloni se na stranu i sedi na dupi pa gleda ovako. I kaze, miluvi, 
daje mu cokoladu, secera, tako jedino se on vraca sa mog oca. A ovako 
ne, ko covek, ko covek bio. Samo sto nije govorio. 

Meckari veruju da mecku treba hraniti hlebom, kacamkom, samo im 
ne davati meso. Ukoliko bi medved jeo meso napao bi coveka: 

Oni iz Rusiju ucili. Oni su bili opasni. Ali mali kad ga uzmes, kad ga 
treniras njima meso ne smes da das da jedu u zivotu. Onda poludi, sko- 
ci na tebe da te jede. Leba mogo si da gi das, kacamak da gi pravis, a 
meso ni govora, salame, nista. Besni, pobesni. (To sve mecke ili samo 
te bele?) Sve mecke ne smes da das meso. Meso, salame ni govora. Le- 
ba, pravimo sitno leba u vodu, gustu ko kacamak, kacamak, oni jedi to, 
tako se hrane. 

Medved treba da privuce paznju publike, zato mora da bude na neki 
nacin okicen, atraktivan: 

(A jel mecka bila okicena? Jel obucena, kakva je bila?) Pa obuci, meti 
masnu ovde ovako, cesa ga fino, lepo, ne daj da se obuce. Ne, obukli su 
je. Siso je malo, ko laf ovde, znas, kosa pocela da joj pada. Kupa je, 
pravi, cesa je, ona na leda legne, kako kae i tako ona leze, na trbu leze, 
sve. Ko covek. (A jel imala neko cvece na glavi ili tako nesto?) Ne, ko 
ovako masna, ovako oko vrata. 

U etnografskoj literaturi su zabelezene brojne egzibicije koje medved 
izvodi; po naredenju meckara jase batinu kao konja, tapse prednjom sapom 
po zemlji kao da mesi, stidi se kao nevesta podizuci jednu sapu prema gla- 
vi. . . Po nagovoru pub like meckar se rve sa meckom (Dordevic 1984b). I et- 
nolingvisticka grada dobijena iz iskaza M. M. pokazuje da medved igra uz 
muziku, rve se s meckarom i kida lance u koje ga meckar uvije: 

(A jel ste svirali harmoniku, a mecka daje igrala?) Svirao moj brat to. 
(A to vas brat svirao?) Svirao, mecka igra. Jeste, treba da se setim. On 
svirao, mecka igra. Valcer, tango, sve mecka igra. (A kako je ucio da 
mecka prepozna koju igru da igra?) Pa po sviranje. Ucio mecku kad 
svira, on na sredini gori, pa igra, igra valcer, tango, sve po taktu igra 

Moj brat meti noz pa se rva s mecku. Mecka ga srusi na noz, to bilo 
opasno. Da. Meti noz, al moj brat zna, pa ga svrbi ovde, mecka pada 
dole, ne pada na noz, ne da moj brat da pada na noz. (A kako to da pad- 
ne na noz, gde stavi noz?) Pa noz, bodi ga noz dole. I ako pada na noz, 
sacuvaj boze. A moj brat znao. Pa sa lance veze mecku i moj brat kaze 
ovako, ovako, obaveze i pose cepa lance, taj mecka. Lance, lance, na 
parce gi. Ljudi ovako gleda cirkus. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 235 

Prema svedocenju M. M. cirkus koji je posedovala njegova porodica 
bio je veliki. Bilo je tu i drugih zivotinja kao i drugacijih cirkuskih tacaka: 

(Pa cime se on bavio u cirkusu?) Pa cirkuzanat, znas, svasta je bilo: me- 
dvedi, konji, bogovi, tamo, vamo 

Ne, ne, samo tamo cirkus veliki ima. Medved sto terao biciklu, majmun 
pusio po kilu duvana, veliki onaj krokodil, crni... veliki se, imao sest od 
moje majke mala, skupio, prevrnuo se kamion sa luk, i brao luk pa dobio 
zapaljenje pa umrla. Da, i taj majmun razboleo se i umro. Moj otac pra- 
vio mu sanduk, pa isto ko na covek dao mu sve sto gu treba, dace, sve 

I taj majmun isto, veliki krokodil, rangutan se zvao. Pa dvesta kila u nje- 
ga. On pusi, pa kad vidi policajca on po dva tona kameni baci na njih, ta- 
ko je mrzeo policajci. Ko covek. Taki pametan bio. I razboleo se, moj 
otac mu kupio sanduk i dao mu sve daci ko na covek. I plakali su za nje- 
ga bilo im zao. (U cemu se sastojala ta cirkuska tacka?) Pa postojala, 
ovako igre, bile su zene, devojke, znas kako cirkus. Pravili slike, znas, 
igrali, konji isto, oni konji [...] pa bila si nekad u cirkus 

Ne, samo moj otac imao cirkuz veliki. To su bili sve koji su igrali, pravi- 
li, konji, zene koje su pravile te vezbe, bogovi. 

Cirkuske predstave su se odrzavale pod satorom koji je mogao da 
primi puno ljudi: 

(A jel to bilo pod neki sator ili kako?) E, pa sator velik ko ova kuca ve- 
liki sator. Sator veliki okrugao, da stoji po tri cetri iljade ljudi. Da, to 
bio veliki cirkus. Evropski cirkus bio. Pa da. 

Meckari putuju tokom cele godine, select se iz mesta u mesto, traze- 
ci posao. Putuju kolima i pri torn vode sa sobom celu svoju porodicu: 

(A kazite mi kako su oni putovali? Jel su oni od grada do grada putova- 
li ili ne?) Sa vagonji oni. Onda nije bilo masine da ide na benzin. Konji 
vucu vagoni te. Konji. Imali su po sto vagona. Konji, mnogo konji vu- 
cu vagoni. Onda nije bilo masine, motori, bogovi. (A jel u svakom gra- 
du bila ista tacka ili su menjali?) U Moskvi, u Kijevu su bili, u jos neki 
gradovi, ne pamtim gde su sve isli. A po gradu, menjali su gradove. Ja 
sad ne znam, bio u Kijevu, Moskvi, ja ne znam gde su jos, tako sam 
slusao nekad price, kad su bili ti moji stari tamo 

(A jel su oni nastavili sa tim cirkuskim tackama i u Bukoviku?) U Bu- 
koviku? Nisu u Bukoviku radili. Nisu imali kome to da rade. Bili su u 
Ljubljani, u Sloveniji su bili da rade i radeli su u Madarsku. Tamo su 
radeli 

(A gde su oni spavali, jel su imali oni svoje kuce?) Tarn u Rusiji? Po 
vagonama. Vagoni, vagoni, znas imali. Kreveti, ima sve. Ako si gledao 
te vagone nekad. U Nemackoj su po vagonama spavali. 



236 Babaluh ha B ajtkahy 

Radilo se samo leti, dok se zimi vodilo racuna o zivotinjama i trosio 
novae zaraden preko leta: 

(A kazite mi, te cirkuske predstave jel su se samo leti odrzavale ili i zi- 
mi, kako je to islo?) Samo leto su radile. Leto samo. Zimi zato nisu ra- 
dili. (A sta su radili zimi?) Pa ranili stoku, ranili bogovi i seli, kad je bi- 
lo dobro vreme radili su i zimi. Znas kako u Rusiji zima jaka bila. Zato 
nisu mogli da rade. Stoka nastrada, sve [...] za ti medvedi, majmuni, a 
oni sve to imali su svoji vagoni, pa im je stoka sve po vagonama. I rani- 
li su stoku. Pare, pare kosta, al zaradili su i oni dobro. (Znaci ono sto su 
zaradili leti, zimi su trosili?) Trosili 

(Znaci iz Bukovika putovali u Sloveniju i u Madarsku? A kada su puto- 
vali tamo?) A pa to odavno. (Kako u toku godine-leti, zimi?) Leto, leto 
da. (A jel su se zimi vracali u Bukovik?) Zimi se vratili kuci, da. A leto, 
ide april, mart, dvajestog marta, celo leto do novembar, decembar. 

Jedan od etnickih stereotipa je da se svi Romi bave muzikom bez ob- 
zira na zanimanje i da nema Roma koji ne zna da svira neki instrument. 
Pocinju da uce od malena, gledajuci od svojih roditelja ili familije: 

(A sa koliko ste vi naucili da svirate, vi ste violinu svirali, sta?) Harmo- 
niku. (A harmoniku.) Pa ucio sam od mali, kad sam uzeo mali da svirao 
sam po hotelima. Po hotelima. (A ko vas je ucio, sami?) Sami, samo. 
Gledao sam vamo, gledao sam u knjigu, vezbanje, i tako, sviro sam in- 
ternacionalne, sve. 



5. Slika sveta 

Jos jedan od rasirenih stereotipa o Romima jeste da puno pricaju i da 
u prici znaju da preteraju. U neposrednom kontaktu sa istrazivacem M. M. 
se oseca superiornijim, zna mnogo vise od istrazivaca i treba da odgovori na 
pitanja. Tamo od informatora postaje narator, a transkript u kome analizira- 
mo odredene jezicke ili etnolingvisticke elemente, iz dijaloske prelazi u 
narativnu formu. M. M. verbalizuje svoju sliku sveta koju prihvatamo kao 
takvu i ne dovodimo je u pitanje, bez obzira na njenu mogucu licnu pristra- 
snost ili neobjektivnost. 

Konkretan etnolingvisticki tekst ovde posmatramo sa nekoliko aspe- 
kata: kroz koncepte mere, odnose ljudsko : animalno, musko : zensko, 
problem identiteta i licni odnos prema holokaustu. 11 



11 U celom etnolingvistickom tekstu ne nalazimo ni jedan podatak o obrazovanju, 
skolovanju informatora. Nacin na koji je M. M. zeleo da se predstavi ne podrazumeva 
obrazovanje. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 237 

5.1. Koncept mere 

Kolicinu i meru M. M. izrazava hiperbolicno. Primeri pokazuju da u 
njegovoj svesti postoji specifican merni sistem jer su merne jedinice i 
objekti merenja spojeni na neuobicajen nacin. M. M. nije racionalan, vero- 
vatno u zelji da sto plasticnije objasni odredenu situaciju. 

Ljudi psiholoski osecaju da su komunikativno obavezni da izraze ko- 
licinu ili brojnost nekog ili nekih entiteta. Isto kao sto i kod spoznavanja 
slicnih, odnosno razlicitih entiteta govornici nailaze na nejasnoce u ostrini 
granica kategorija, tako isto te nejasnoce, odnosno nepreciznosti, mogu po- 
stati svesni i kod uocavanja neke kolicine u odnosu na druge kolicine. Po- 
jam nejasnoca u iskazivanju kolicine moze se smatrati sinonimom za apro- 
skimaciju kolicine (Bilbija 2003:135). U savremenoj lingvistickoj literaturi 
na srpskom jeziku aproksimacija kvantifikacije se izrazava brojcano, broj- 
cano-leksicki i leksicki. Brojcana aproksimacija kolicine izrazava se morfo- 
loski i sintaksicki, a sintaksicka — sindeticki i asindeticki. Brojcano-lek- 
sicka aproskimacija kvantifikacije moze biti s predaproksimacijom i s po- 
staproskimacijom (Bilbija 2003:136). Ova klasifikacija predstavlja model 
koji je primenjen u analizi koncepta mere informatora iz Marinkove bare. 

Koncept mere odrazava se na nekoliko planova: 

1) cena — novae kao merilo: 

A kad je proso granice, uzeo mu sve dukate, mlogo, sto kila, sto pede- 
set. Oni pare su bile po milion, dva, jedna valuta bila; zaradio dobro pa- 
re, onda je bila para, valuta, dva miliona, tri miliona jedna valuta; Ja 
sam kupio cetri kila meso po devedeset dinara, prva klasa meso; oni ta 
piva sezdeset-sedamdeset dinara; Bio iljadu dinara od kralja ko sada sto 
hiljadi maraka. Taka jaka para bila. Pa konj je bio pedeset dinara, naj- 
bolji konj. Krava sto dinara bila, od iljadu kila, ona velika; jedna valuta 
bila dva miliona, tri, milion, petsto hiljadi; Pare, milioni on livac, zara- 
dio ko livac; Pare, milioni; To su kostali milioni. Ona mecka sto je u 
Maksimiru, kolko dao on pare kad je, onda kad su bili pari najskupli, 
po million, po dva miliona dao; A onda bio million kao sada sto milio- 
na maraka, deset miliona maraka; Tita primio milijarde i miliona, oni 
su dali sve pare, malo dva-tri puta. 

Novae — cena kao merilo u iskazu M. M. izrazena je brojcano sin- 
taksicki. Primeri iz diskursa M. M. pokazuju da postoji nekoliko nacina 
izrazavanja brojeane aproksimacije kolicine: 

1. Bez konkretnijeg odredenja: 

Ja sam kupio cetri kila meso po devedeset dinara, prva klasa meso; Bio 
iljadu dinara od kralja ko sada sto hiljadi maraka; Pa konj je bio pedeset 
dinara, najbolji konj; Krava sto dinara bila, od iljadu kila, ona velika. 



238 Babaluh ha E ajikahv 

2. Asindeticki nekonsekutivno: 

A kad je proso granice, uzeo mu sve dukate, mlogo, sto kila, sto pede- 
set; Oni pare su bile po milion, dva jedna valuta bila; Oni ta piva sezde- 
set — sedamdeset dinar a. 

3. Asindeticki konsekutivno: 

Zaradio dobro pare, onda je bila para, valuta, dva mUiona, tri miliona 
jedna valuta; Jedna valuta bila dva miliona, tri miliona, petsto hiljadi. 

Model aproksimacije kolicine u srpskom jeziku koji smo preuzeli iz 
lingvisticke literature formiran je na osnovu analize knjizevnog jezika 
(Bilbija 2003:136), te se ne moze potpuno primeniti na diskurs informato- 
ra kome srpski jezik nije maternji i koji uz to nije apsolutni bilingvalni go- 
vornik. Tako smo u diskursu M. M. naisli i na slucajeve koje norma srp- 
skog knjizevnog jezika ne smatra pravilnim, ali ih navodimo radi celovite 
analize subjektivnog koncepta mere: 

A onda bio milion kao sada sto miliona maraka, deset miliona maraka; 
Tita primio milijarde i miliona, oni su dali sve pare, malo dva-tri puta. 

2) kolicina kao merilo: 

Imali su po sto vagona; Kupili su i tamo po deset, dvajes vagona, veliki 
oni, pa da, za stoku, za medvedi, za majmuni. Imali su radnici dosta, po 
sto, dvesta radnika, koji su radili sa stoku sa svi; Sto pedeset hiljada 
ljudi tamo mucili; Imao sam sesnest zene, sedamnest; po Njemackoj 
bio sam cetres pet godina; Sator veliki okrugao, da stoji po tri cetri ilja- 
de ljudi; po stotinu, dvesta zene su bile; a pre dve godina sam dobio se- 
zdeset batina od ovi fasisti, tabanje, sto dvajes sam dobio; Terali su sa 
kamionom odavde, pet kamiona; Moj deda ziveo sto tri godine; On 
star, pusi lulu duvana; Pio sam ja cetri krigle pivo velike po tri zidara. 

Kolicina kao merilo izrazava se u govoru M. M. na sva tri, u literatu- 
ri pomenuta, nacina: 

1. Brojcana aproksimacija kolicine bez konkretnijeg odredenja: 

Stopedeset hiljada ljudi tamo mucili; Po Njemackoj bio sam cetres pet 
godina; A pre dve godine sam dobio sezdeset batina od ovi fasisti, ta- 
banje, sto dvajes sam dobio; Terali su sa kamionom odavde, pet kamio- 
na; Moj deda ziveo sto tri godine. 

2. Brojcana asindeticka konsekutivna aproksimacija: 

Imao sam sesnest zena, sedamnest^ 2 



12 Ovaj primer iz diskursa M. M. smatra se, prema knjizevnojezickoj normi, nepra- 
vilnim. Trebalo bi reci — Imao sam sesnaest-sedamnaest zena. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 239 

3. Brojcano-leksicka predaproksimacija kolicine: 

Po stotinu, dvesta zene su bile; Imali su po sto vagona; Kupili su i tamo 
po deset, dvajes vagona, veliki oni, pa da, za stoku; Imali su radnici do- 
sta, po sto, dvesta radnika, koji su radili sa stoku, sa svi; Pio sam ja ce- 
tri krigle pivo velike po tri zidara; Sator veliki okrugao, da stoji po 
tri-cetri iljade ljudi. 

4. Leksicka aproksimacija kolicine: 

On star pusi lulu duvana; Pio sam ja cetri krigle pivo, po tri zidara. 

3) tezina kao merilo: 

majmun pusio po kilu duvana; Pa dvesta kila u njega. On pusi, pa kad 
vidi policajca on po dva tona kameni baci na njih; sa kamen po kilu se 
baci onim kamenom; pa konzul uzeo nam dukate preko tona, dva tona 
dukate, na granice; Ja sam kupio cetri kila meso po devedeset dinara, 
prva klasa meso. 

Tezina kao merilo izrazava se: 

1. Brojcanom aproksimacijom kolicine bez konkretnijeg odredenja: 

Pa dvesta kila u njega. 

2. Brojcano-leksickom predaproksimacijom kolicine: 

On pusi pa kad vidi policajca on po dva tona kameni baci na njih; sa 
kamen po kilu se baci onim kamenom; Pa konzul uzeo nam dukete pre- 
ko tona, dva tona dukate, na granice; Ja sam kupio cetri kila meso po 
devedeset dinara, prva klasa meso. 

3. Leksicka aproksimacija kolicine: 

Majmun pusio po kilu duvana. 

4) daljina kao merilo: 

Daljina kao merilo izrazava se brojcanom aproksimacijom kolicine 
bez konkretnijeg odredenja u primeru: 

Ide jedan sokacic, ovako, duzi kilometar i po 

i brojcano-leksickom predaproksimacijom kolicine: 

On vozi biciklu, dal sa sto kilometri ne moz da stigne pa bog. 

5.2. Ljudsko: animalno 

Slika sveta i odnos prema svetu odrazava se i u ovom odnosu: ljud- 
sko-animalno. O cirkusu i zivotinjama M. M. zna samo posredno, iz prica 
svoje porodice. S obzirom na znacaj koji je cirkus imao za celu porodicu, zi- 
votinje se vrlo cesto uporeduju sa ljudima ili im se pridaju ljudske osobine: 



240 Babaluh ha B ajtkahy 

Medved sto terao biciklu, majmun pusio po kilu duvana, veliki onaj 
krokodil, crni 

he-he -he, to neces da pises? Veliki se, imao sest od moje majke mala, 
skupio, prevrnuo se kamion sa luk, i brao luk pa dobio zapaljenje pa 
umrla. Da, i taj majmun razboleo se i umro. Moj otac pravio mu san- 
duk, pa isto ko na covek dao mu sve sto gu treba, dace, sve 

On tako ga vezba, a on sam igra pose. A igrao sam tako. Medved terao 
biciklu, ko covek bio pametan. I kad se naljuti, on bega po dvaes kilo- 
metara od nji i sede sa stranu na brdo i ceka gi, i da mu cokolade, koc- 
ke, tako izbegne, i on se vraca natrag. Medutim, on nece se vrati, mora 
se prais dobro sas njega, da ga milujes da ga prais ko coek 

Ko covek bio pametan. Samo sto nije govorio. I taj majmun isto, veli- 
ki.. . On pusi, pa kad vidi policajca on po dva tona kameni baci na njih, 
tako je mrzeo policajci. Ko covek. Taki pametan bio. I razboleo se, moj 
otac mu kupio sanduk i dao mu sve daci ko na covek. I plakali su za 
njega bilo im zao; Lula, ovolka, duvana i on pusi. I vidi policajcu, mr- 
zeo policajce, sa kamen po kilu se baci onim kamenom 

A ta mecka bila pametnija nego covek, vozi biciklu, kroz grad vozi, pa 
idi. Moj otac je sa sajlom, sa stvari, malo se nervira, on vozi biciklu, 
dal sa sto kilometri ne moz ga stigne pa bog. I bega, bega, bega, moj 
otac po njega, moj otac posudi taksi, kola, pa po njega trci, a on sedi na 
stranu, skloni se na stranu i sedi na dupi pa gleda ovako. I kaze, miluvi, 
daje mu cokoladu, secera, tako jedino se on vraca sa mog oca. A ovako 
ne, ko covek, ko covek bio. Samo sto nije govorio 

Mecke isto, unutra sve ima svoj sobe tamo unutra, pa spavadu. Pa cisti 
se to sve, lepo slame, sve, pa hrane gi, ko covek. Cisto moras da drzis 
sve 

Pa obuci, meti masnu ovde ovako, cesa ga fino, lepo, ne daj da se obu- 
ce. Ne, obukli su je. Siso je malo, ko laf ovde, znas, kosa pocela da joj 
pada. Kupa je, pravi, cesa je, ona na leda legne, kako kae i tako ona le- 
ze, na trbu leze, sve. Ko covek. 

5.3. Musko : zensko 

Meckari su uglavnom dolazili u kontakt sa zenama koje su se bavile 
istim poslom: 

(Jel su se uglavnom ti cirkuzani, odnosno meckari zenili sa zenama, de- 
vojkama ciji su se roditelji isto time bavili?) Paaa, jedan brat mi se oze- 
nio sa Rumunku iz Rumunije. Iz Rumunije (Da, ali mislila sam, vaseg 
brata zena, jel i ona isto radila u cirkusu?) Da. (I ona, a njeni otac i maj- 
ka?) Njeni otac i majka, i ona, svi su radili. 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 241 

Zene su predstavljene kao nemoralne, gramzive na novae, njih treba 
tuci kada ucine prevaru. Prevara je uvek i jedino njihova krivica. Iz iskaza 
M. M. vidimo da se zenio dva puta. Obe zene su ga prevarile sa bratom, 
ali M. M. ne osuduje brata. 13 

Bio sam ja u vojske, Kumanovo, Skople, tamo. I ne bio sam nasvirali pr- 
vi put i sestra moja dode to sa sir ovde, kod Osek tamo. I moja sestra mi 
otkrio ona moja zena legla sa mog brata, spava, a sestra gleda kroz pro- 
zor kad spava. Da izvines, oni seks prave. I ja kazem, moja sestra reko bi 
ti nesto posto ce sviras u kafanu kad ce da dodes. Kazi, necu, necu, necu. 
I to mi isprica, posto u taj hotel sviram, pa dodem kuci ubio sam je od 
batina. Ubio sam je od batina. Tuko sam je golu sve preko dupe sa kono- 
pac. Jel ide i to tu, a? (A kako ste birali tu zenu?) I ona je iz Bukovika; I 
pose otiso u vojske, drugi put sam se zenio. I on isto sa mog brata. Sve 
maler. Ja pobegnem iz vojske, pao sam u zatvor, ko vojnik 

(Jel vam bio lep brat?) Pare, milioni on livac, zaradio ko livac 

sa mesing, sa bakar. Pare, milioni. A ja ne idem na sirevi, pa gi pustam 
kurvestije. Da sa kurvestije. Izdrzim ja blizo dve godine, onda dodem 
kuci, i onda sam se ozenio sa drugu, sa ovu. Ona dobra sad. 

5.4. Rumun : ne-Rumun 

Etnografska grada pokazuje da su Banjasi koji su se bavili meckar- 
skim zanatom ziveli u Bukoviku kod Arandelovca i da su migrirali u dru- 
ge krajeve. Na osnovu iskaza M. M., zabelezenog u Marinkovoj bari u 
Beogradu, mozemo ramisljati o problemu identiteta. Umesto etnika Rom 
ili Ciganin, M. M. za sebe koristi etnik Rumun (Roman), sto znaci da, bar 
deklarativno, ne oseca pripadnost nekom drugom etnosu. U legendi o 
uzrocima stradanja Roma u Drugom svetskom ratu, pored Jevreja u iskazu 
M. M. pominje Rumune, a ne Rome. 14 Mozemo zakljuciti da informator, s 
obzirom na rumunski kao maternji jezik, sebe smatra Rumunom, distanci- 
rajuci se od Roma kojima je maternji jezik romski: 

(A kad je to bilo?) A cetres prve, kad je to bilo, valjda cetres prve, to su 
Jevreji skupili. I ovi se, i sve su nas bilo otac uzeo pa otiso pravio uve- 
renje da smo mi Romani, pa su gi pustili, da nisu komunisti da nisu oni 



13 O promuskuitetu i velikom broju brakova kod Banjasa vidi u radu Biljane Siki- 
mic, u ovom Zborniku. 

14 Veoma slican iskaz ovome nalazimo u radu Anemari Soresku-Marinkovic u 
ovom zborniku. Slicnost ova dva iskaza je u tome sto se rumunski jezik percipira iz per- 
spektive Nemaca koji su vrsili genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu kao distink- 
tivna crta u odnosu na Rome kojima je maternji jezik romski. 



242 Babaluh ha Eajikahy 

(A sto bas fasisti vas jurili?) Nas, nisu voleli Jevreji i nas uopste ni- 
su voleli, Romdni, kazu da smo komunisti sve bili. Zato su nas stre- 
ljali. Kazu da mi Romdni pravili ekseri, Nemci kaze, a Jevreji su ga 
obesili Isus Hristosa. Tako ovi pricaju. Tako ovi su nas mucili, mrzi- 
li, kaze 

Terali su sa kamionom odavde, pet kamiona, sve Romdnji, Jevreji, Za- 
jedno, sve. I ubili su gi sve tamo. 

5.5. Holokaust 

Celovitu sliku o stradanju beogradskih Roma u Drugom svetskom 
ratu omogucava samo istoriografska literatura, a u iskazu M. M. nalaze se 
samo odredene sekvence. Preciznije, iscrpna prica o Rumunima, meckar- 
skom zanatu, rodnom mestu i porodici prozeta je temom holokausta. Prica 
o holokaustu zapocinje istrazivacevim pitanjem o prodaji medveda i rastu- 
ranju cirkusa: 

(A sta je posle uradio sa meckom?) Pa onda bio rat, ovaj rat sto je bio. 
Bio rat i dali su Maksimiru sve. (Kome dali?) Da ti pricam sta sam ja 
patio? (Moze. Hocu da mi pricate.) E, sta sam ja patio, treba dva dana 
da ti pricam. 

Transkript pokazuje fakta o stradanju u logoru na Banjici, kao i na 
Starom sajmistu: 

Pa, ja i brat idemo za Kumodras, jel si cula za Kumodras? (Jesam.) A 
jedan nosi pistol] , nismo znali da ima pistol), mi smo bili deca imali se- 
snest, sedamnest godina, ja nisam ni znao sta je partizan 

kad su bili partizani. I on meni kaze, mi smo bili pedeset decaci, svi su 
bili pobegli ja i moj brat ostao. I on kaze: 'Joj kako se plasite, svi bega- 
te jedan covek odbego sam'. Ja nisam znao da je on fasist bio [...] I va- 
di pistolj, mog brata vezao, oterali su nas u Banjica. I vezi mi noge gore 
i gazi sa cokule noge ovako na ruke, i bi po tabanama. Vristim ja i brat 
i posle hteli su da nam daju Banjicu na streljanje, ja pobego na dupi iz 
Kumodrasa, doso sam sa dupi dol, sve na dupi sam se, sest sedam kilo- 
metra, odneo moj brat [. . .] a treba da nas spreme za streljanje. Komuni- 
sti, partizani. Pose moj brat i on pobego po mene, a oni poslali da traze 
[...] Policajci su bili, a moja majka po nas isla, udari je ovde sa nogom 
i moja majka pala 

Na insistiranje istrazivaca da govori o detinjstvu pre stradanja na Ba- 
njici, M. M. nastavlja pricu koju je sam zapoceo. U daljem razgovoru sle- 
de samo povremene digresije izazvane kljucnim recima ili pitanjima veza- 
nim za proslost: 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 243 

(A jel to prodali mecke i zivotinje kad je vas otac umro ili pre nego sto 
je umro?) Kad je umro, prodali su sve. Nema koj vise da komanduje. 
Nema gazdu, otisli sve. A da. To su moji braca su bili streljani, cetri 
braca su mi streljani i nema koj da radi vise. Svabe su gi streljali, kaze 
da su bili partizani. I stvarno su bili partizani i su gi streljali. I ovi su gi 
streijali u Jajinci. A posle neki vreme su gi doterali u Berlinu, neki ka- 
zu do Zagreba. Oni pecu, veliki su izgoreli. Zivi ovako bace gi u peci. 
Sta su radili Svabe, stvarno. (A vi ste se izvukli?) Ja bio mali onda. Ma- 
li bio kad je bio onda cetres prve sam imao trines, cetrnes godina. A po- 
bego sam u Bukoviku. Bilo bi i mene, a pre dve godina sam dobio se- 
zdeset batina od ovi fasisti, tabanje, sto dvajes sam dobio, pa su ga stre- 
ljeli tog, tog fasista. Trazili od mene i brata da dodemo ga ubijemo 

Nisi mi citao di sam roden. (Ne pise.) Pise. (Na onu clansku kartu sto 
ste mi dali, tu ne pise.) Ovdi pise, sad cu da ti pokazem, nego kako. Ci- 
taj, tu pise. (Kavkaz.) Kavkaz. I tako patili smo se stvarno, sakrili smo 
se, moja majka kopa u kucu rupu, ko bunker pravi, pa meca daske na 
nas, dode Svaba pa puca sa pistoljom, onda ne znas kuda da begas, be- 
gas u Arandelovcu po sumama, po ono, pa kad te vidi na ulicu, odma te 
ubi. Ubi te ko, i sve povukli smo po zemljima. (I to samo zato sto su 
mislili da ste vi pevali, svirali za kralja ili ne?) Pa, to druga stvar. (Dru- 
ga stvar, a-ha. A sto bas fasisti vas jurili?) Nas, nisu voleli Jevreji i nas 
uopste nisu voleli, Romdni, kazu da smo komunisti sve bili. Zato su nas 
streljali. Kazu da mi Romdni pravili ekseri, Nemci kaze, a Jevreji su ga 
obesili Isus Hristosa. Tako ovi pricaju. Tako ovi su nas mucili, mrzili, 
kaze. I tako Nemci su nas jurili, strakota, po sumama, po onom, pucali, 
ubili bi nas, sestra, deca po lagerima, svuda, patili smo se. Od tifusa i 
svacega sto smo patili. I onda su mi patili braca ko oni, i terali su gi na 
streljanje, tamo negde u Jajinci, tamo, u Jajinci, tamo. Negde tamo kod 
Zagreba bio, tamo su gi ubili. Terali su sa kamionom odavde, pet kami- 
ona, sve Romdnji, Jevreji, zajedno, sve. I ubili su gi sve tamo 

Da, tad prodali. Te mecke, sve to sada. Moj otac znao da ce biti rat, da 
ce Nemci da napada. Bio pametan covek, i prodo sve u Maksimiru, sve 
to prodo, i pose terali su i mog ocu, on je bio sam, pito ga kolko godini, 
i fasizam ga vratio kuci, kaze: „Idi ti, stari, nisi ti, bezi kuci, vrati." I 
pose kad se vracali, plakali, ja bio mali, sve to bilo su sesnest godina, 
oni su nisu bili toliko mali, i odonda moja majka plakala i sve, umro mi 
otac, a pose i majka. Za decu su plakali, bio patio sa ovi Nemci, zato. 
Zato su se razboleli roditelji i gotovo, sve otislo u vazduh 

(A ko je ostao na zemlji kad je vas otac otiso?) Ostao deda i moj otac i 
ja i jos jednoga moj brat ovaj sad. A ovi sve su gi streijali. I ubijali. Rat 
i bogovi. Sve su nastradali. 

O ratnom stradanju Roma M. M. govori uvek kada se u razgovoru 
pomene detinjstvo, porodica, napustanje meckarskog zanata, ili bilo kakav 



244 Babaluh ha B ajtkahy 

drugi detalj vezan za proslost. Transkript razgovora pokazuje da su pitanja 
istrazivaca ucestalija kada je rec o cirkusu, porodicnom poslu, odnosu pre- 
ma zivotinjama, a da se ona znatno proreduju kada se povede razgovor o 
stradanju, porodicnoj patnji, logorima. M. M. na takvu temu sam nize re- 
cenicu za recenicom, ponekad bez narocitog reda, ali s istom poentom. 

I objektivnom istrazivacu je tesko da ostane potpuno nepristrasan i 
objektivan nakon potresne ispovesti M. M. o stradanjima u Drugom svet- 
skom ratu. O zlostavljanju uhapsenika u vec citiranoj istoriografskoj lite- 
raturi stoji: 

Zrtve policijskog mucenja u toku saslusanja bile su tucene po celom te- 
lu. Najcesce po tabanima. Batinjanje po tabanima izazvalo je velike 
potkozne krvne podlive koji su se kasnije inficirali i zagnojili (Begovic 
1989a:61). 

Sagovornik M. M. iz Marinkove bare svojim iskazom daje gotovo 
identicne podatke: 

i vadi pistolj, mog brata vezao, oterali su nas u Banjica. I vezi mi noge 
gore i gazi sa cokule noge ovako na ruke, i bi po tabanama. Vristim 
brat i ja i posle hteli su da nam daju Banjicu na streljanje, ja pobego na 
dupi iz Kumodrasa, doso sam sa dupi dol, sve na dupi sam se, sest se- 
dam kilometra, odneo moj brat [...] a treba da nas spreme za streljanje 

5.6. Mapa sveta 

Nakon odnosa koji formiraju socijalnu sliku sveta Meckara M. M. 
moze se uspostaviti mapa koja predstavlja njegovo objektivno prostorno 
kretanje i njegovo subjektivno shvatanje sveta kao geografskog prostora. 
Prateci svoj zivotni put, M. M. spominje gradove i drzave: Bukovik, Rusi- 
ja, Moskva, Kijev, Nemacka, Ljubljana, Slovenija, Madarska, Bosna, 
Maksimir, Kumodraz, Banjica, Goli otok, Topola, Arandelovac, Zemun, 
Kumanovo, Skoplje, Osjek, Ohrid, Rumunija, Banat, Srem, Budapesta, 
Brisel, Kragujevac, Zagreb, Vinkovci. 

Na osnovu ovakvog nizanja geografskih naziva moze se zakljuciti da 
je prostor u kome se M. M. krece jako veliki, ali da se, pri torn, pravci nje- 
govog kretanja ne mogu uzeti kao objektivno postojece realije. Prateci po- 
menuta putovanja, stice se utisak daje Bukovik za M. M. centar sveta, on 
iz njega uvek polazi i u njega se vraca. Za geografske realije koje nisu ve- 
zane za njegov posao i u kojima nije bio, M. M. kao da nikada nije ni cuo: 

A odakle si rodom? (Ja sam rodom iz Bora.) Iz Bori, di je to Bori? 

Razgovor koji je usledio iza ovog pitanja nije snimljen na traci: is- 
trazivac pokusava da objasni gde se nalazi Bor, ali M. M. ne razume o 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 245 

kom se gradu govori. Cinjenica da M. M. nije cuo za Bor kao grad u Is- 
tocnoj Srbiji, kao ni za druge gradove u torn delu Srbije, potkrepljuje pret- 
postavku da Istocna Srbija ne ulazi u njegovu mapu sveta jer nije nikad bi- 
la vezana za posao kojim se bavio. 

Arandelovac je predstavljen kao idealan, 'obecani' grad: 

I nisi u Arandelovcu nikad? (Ne.) Ide jedan sokakcic, ovako, duzi kilo- 
metar i po. Kakvi bifei, mali, kafici, joj, bolje nego u Beogradu. Napo- 
lju zene, devojke, piju po ulicama. Ko u Nemackoj, zivota mi. Kaki zi- 
vot! Ja nisam video. Da ides jedan put tamo, da se setas. 

Metodoloski problem uspostavljanja slike sveta jedne male etnicke 
grupe na osnovu iskaza jednog njenog pripadnika, problem etnografski 
stvarnog, ne postavlja se automatski i sa lingvistickog stano vista. Analizi- 
rani transkript razgovora voden sa meckarom M. M. objektivno je polazi- 
ste za istrazivanje lingvisticki stvarnog bilingvnog sagovornika i istovre- 
meno pouzdan uvod u dalja etnolingvisticka istrazivanja sive zone na do- 
diru etnicke i socijalne margine na Balkanu. 

Literatura 

Begovic 1989a — S. Begovic: Logor Banjica 1941-1944, knj. 1, Beograd. 

Begovic 1989b — S. Begovic: Logor Banjica 1941-1944, knj. 2, Beograd. 

Bilbija 2003 — S. Bilbija: Izrazavanje aproksimacije kolicine u srpskom jeziku, Jezik, 
drustvo, saznanje (Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata) Beo- 
grad, 135-147. 

Cvetkovic 2003 — V. Cvetkovic: Sa margina... Romi i zanimanja, Nis. 

Bordevic 1984a. — T. Bordevic: Nas narodni zivot, knj. 2, Beograd. 

Bordevic 1984b — T. Bordevic: Nas narodni zivot, knj. 3, Beograd. 

Filipesku 1907 — T. Filipesku: Karavlaska naselja u Bosni. Etnografsko-antropogeo- 
grafsko proucavanje, Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Saraje- 
vo, 215-241. 

Gura 1997 — A. B. Typa: CujvieoAUKa Dtcueomnux e c/iaenHCKOu napoduou mpaduifuu, 

MocKBa. 
Kacavenda 1989a — P. Kacavenda: Predgovor u: S. Begovic, Logor Banjica 

1941-1944, knj. 1, Beograd, 5-8. 

Karadzic 1977 — V. Karadzic: Srpske narodne poslovice, Beograd. 

Kenrick/Puxon 1 995 — D. Kentrick, G. Puxon: Gypsies under the Swastika, Hatfield. 

Kreso 1979 — M. Kreso: Njemacka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944, Beo- 
grad. 

Marusiakova i Popov 1998 — E. Marusiakova i V. Popov: Bear — trainers in Bulgaria 
(tradition and contemporary situation), Ethnologia bulgarica 1, Sofia, 
106-117. 

Radulovacki 1993 — Lj. Radulovacki: Cigani meckari, Romologija, Lil 3, Novi Sad, 
93-97. 



246 Babaluh ha B ajtkahy 

Romano 1980 — J. Romano: Jevreji Jugoslavije 1941-1945. Zrtve genocida i ucesnici 
narodnooslobodilackog rata, Beograd. 

Sikimic 2003 — B. Sikimic: Banjasi u Srbiji iz balkanske lingvisticke perspektive, Ak- 
mya/iHU npodneMU na 6aAKancKomo e3UK03Hanue. Acnenmu na uscnedmnemo 
na o6u(o6aAKaHCKama jieKcuica, Cocbna, 114-129. 

Sikimic 2003a — B. Sikimic: Banyash culture in North Serbia: baer, Roma religious 
culture, Nis, 76-83. 

Sikimic 2004 — B. Chkhmhu: ffeeMawuue: Cp6uu PoMu/Eawawuy Mafyapcuoj , 36op- 
hhk pa^OBa ca apyror Mel)yHapo,a,Hor CHMno3HJyMa ,„Z]yxoBHaTa h MaTepnjaji- 
HaTa KyuTypa Ha PoMHTe", Ciconje (u stampi). 

Slovenska mitologija 2001 — Slovenska mitologija, encklopedijski recnik, Beograd. 

Vukanovic 1983 — T. Vukanovic: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje. 

Zimmermann 2001 — M. Zimmermann: The Wermacht and the National Socialist per- 
secution of the Gypsies, Romani Studies 11/2, 111-135. 



Svetlana Cirkovic 



Din Caucaz la Banjica: ursarii 

In prezent, in Europa, numarul tiganilor ursari este extrem de redus, cu toate ca in trecut 
acedia erau foarte numerosi, in special in Romania, Serbia, Bosnia si in nordul Bulgariei. 
Ursarii erau una dintre cele mai mobile comunitati de romi, strabatand distante foarte mari, 
oferind spectacole de dresura a ursilor si ocupandu-se adesea si cu spoitoria sau fieraria. La 
sfarsitul secolului al XlX-lea si inceputul secolului al XX-lea, ursarii din Bulgaria, de exemplu, 
puteau fi gasifi in Orientul apropiat si Africa de Nord, iar cei din Serbia la Londra, Istambul si 
Roma, unii ajungand chiar in America. 

Un numar clasic de dresura de ursi arata in felul urmator: ursarul batea in sita sau in 
tamburina, iar ursul se ridica pe picioarele din spate si, la comanda, „se rusina ca o fecioara", 
„cernea faina", „framanta paine", „tragea cu pusca", „pazea oile" etc. Cea mai interesanta 
reprezentatie era considerata lupta ursarului cu ursul. Dresorii acordau o atentie deosebita 
alimentatiei ursilor, care nu puteau fi hraniti cu carne, pentru ca se credea ca ar ataca omul daca 
s-ar invata la carne. Hrana acestora consta, de obicei, in paine, tarate, fructe si legume. 

Lucrarea de fata focalizeaza pe discutia avuta de autoare, in 2003, cu un barbat dintr-o 
familie de ursari vorbitori de limba romana din Marinkova Bara, un cartier din centrul 
Belgradului. Discursul informatorului e comparat cu datele oferite de studiile istorice si 
etnologice, dar scopul acestui studiu este, inainte de toate, descrierea modului in care se 
construieste conceptia sa individuala despre lume. Informatorul s-a nascut undeva in Caucaz, in 
Rusia (detaliul de la care a pornit, de altfel, discutia este acela ca in buletin, la locul nasterii, 
apare doar „Caucaz"), iar tatal sau era director de circ. O mare parte a discursului analizat in 
lucrare se axeaza pe prezentarea modului de dresura a animalelor, achizitionarea ursilor, viata de 
circar. Dupa ce si-a petrecut copilaria in Rusia, calatorind cu circul din loc in loc, acesta s-a 
intors cu familia in Iugoslavia, chiar inainte de eel de-al doilea razboi mondial. In timpul 
razboiului au fost luati prizonieri, surorile sale stand cateva luni in lagar, iar fratii sai mai mari 
fiind exterminati de fascisti. Povestea este completata de informator cu detalii despre vinderea 
circului, o data cu moartea tatalui, viata de muzicant, meserie pe care, de asemenea, a practicat-o 
in Iugoslavia, amintiri despre Tito etc. 

Pe parcursul discutiei, informatorul utilizeaza etnonimul romdn, ceea ce demonstreaza 
ca, eel putin la nivel declarativ, nu simte ca apartine unui alt popor. Mentionand legenda care 



Svetlana Cirkovic: Od Kavkaza do Banjice: Meckari 247 

explica motivele exterminarii anumitor grupe etnice in eel de-al doilea razboi mondial, acesta 
spune: „Se zice ca noi, romanii, am facut cuiele, iar evreii 1-au crucificat pe Iisus". 



Svetlana Cirkovic 

From the Caucasus to Banjica: bear tamers 

Today, in Europe, the number of Roma bear tamers is extremely small, although in the 
past they were very numerous, especially in Romania, Serbia, Bosnia and in Northern Bulgaria. 
The bear tamers are one of the most mobile Roma communities, who travel very long distances 
and offer bear taming shows, usually practicing blacksmithing or tinsmithing as well. At the end 
of the 1 9 th and beginning of the 20 th century, Roma bear tamers from Bulgaria, for example, 
could be found in the Middle East and Northern Africa, while those from Serbia were traveling 
to London, Istanbul and Rome, some of them even reaching America. 

A classic act of bear taming included the following: the bear trainer was beating the 
sieve or tambourine and the bear would rise to his back legs and, as ordered, would "blush like a 
virgin", "sift flour", "knead bread", "fire the gun", "watch the sheep", etc. The point of attrac- 
tion was considered to be the fight of the bear tamer with the bear. The tamers were paying spe- 
cial attention to the bears' food — they were not fed meat, because it was thought they would at- 
tack people if they got used to the taste of meat. Their food mainly consisted of bread, bran, 
fruits and vegetables. 

The present study focuses on the discussion the author had, in 2003, with a man from a 
family of Romanian speaking bear tamers living in Marinkova Bara, a quarter in the center of 
Belgrade. The informer's discourse is compared with data from historic and ethnologic studies, 
but its main aim is to describe the way in which the informer's individual view on life is built. 
The informer was born somewhere in the Caucasus, in Russia, and his father was a circus direc- 
tor. A big part of the discourse analyzed here is centered on narrating about animal taming, buy- 
ing of the bears, circus life. After having spent his childhood in Russia, travelling with the circus 
from place to place, the informer and his family came back to Yugoslavia, before the Second 
World War. During the war, they were made prisoners — his sisters spent a few months in the 
camp, while his elder brothers were killed by the fascists. The story is filled in with details about 
the selling of the circus, after the father's death, the music maker life, memories about Tito, etc. 

During the conversation, the informer uses the ethnonym Romanian, which points to the 
fact that, at least declaratively, he does not feel he belongs to a different people. Mentioning the 
legend about the ancestral fault of Jews and Gypsies, he replaces Gypsies with Romanians: "It is 
said that we, the Romanians, made the nails, and the Jews crucified Jesus . 



Biljana Sikimic 

BANJASI U SRBIJI 

Traganje za banjaskim zajednicama u Srbiji sledilo je odredenu logiku 
ulancavanja naselja do kojih se stizalo korak po korak, manje skromnim pu- 
tokazom Tihomira Bordevica sa pocetka dvadesetog veka, a vise licnim is- 
kustvom samih Banjasa, sagovornika na terenu, koji su uzdrzano govorili o 
sebi ali sa divljenjem o nekom drugom, obicno udaljenom banjaskom nase- 
lju, u kome je njihova tradicija bolje ocuvana, u kome je rumunski jezik ne- 
iskvaren. Rad sledi ovu spolja nametnutu korak-po-korak logiku ulancava- 
nja odvojenih naselja, odnosno mentalnog kontinuiteta banjaske zajednice u 
Srbiji danas, koji postoji bez obzira na fakticku fizicku udaljenost njenih 
pripadnika. Ovaj se mentalni kontinuitet, nastajanjem novih granica na Bal- 
kanu i masovnim odlaskom citavih banjaskih naselja u zemlje zapadne 
Evrope, sasvim slobodno moze smatrati za transgranicni. 

Pocetne terenske informacije o specificnoj kulturi Banjasa dobijene 
su 2001. godine tokom istrazivanja Vlaha u selu Podvrska kod Kladova. 1 
Sledio je sistematski terenski rad interdisciplinarno zamisljen na teritoriji 
Srbije u organizaciji Balkanoloskog instituta SANU i u saradnji sa istrazi- 
vacima iz Rumunije — dr Otilijom Hedesan i mr Anemari Soresku-Marin- 
kovic, nastavljen tokom leta i jeseni 2002. godine u cetiri naselja u okolini 
Beograda (Muzicka kolonija u Obrenovcu, Lukavica i Veliki Crljeni kod 
Lazarevca i Bukovik kod Arandelovca), dva u severoistocnoj Srbiji (Lu- 
kovo i Grljan), dva u Vojvodini (Dolovo i Slana Bara u Novom Sadu) i tri 
naselja u Pomoravlju (Strizilo, Suvaja i Tresnjevica). Tokom 2003. godine 
istrazeni su udaljeni punktovi Berilje kod Prokuplja i Mehovine kod Vla- 
dimiraca, zatim Marinkova bara (danas u centra Beograda) i beogradska 
prigradska naselja Mala Ivanca i Kaluderica. Tokom 2004. godine radilo 
se u Brodici kod Kuceva, Osaonici kod Trstenika i s. Brnare kod Priboja, a 



1 Pocetni rezultati o ovom istrazivanju objavljeni su u: Sikimic 2002. 



250 Babaluh ha B ajtkahy 

u severozapadnoj Srbiji — u Koceljevi i Pambukovici. Posebno su opsezna 
bila istrazivanja u Vojvodini: Apatin, Backi Monostor, Sonta i Adorjan u 
Backoj, zatim Vranjevo, Uljma, Mali Torak, Grebenac i Omoljica u Bana- 
tu. Najnovija terenska istrazivanja, obavljena tokom 2005. obuhvatila su 
banjasko naselje Grabovica (Plazane) kod Despotovca i Ecku kod Zrenj- 
nanina, ali su istovremeno prosirena interesom za specifican status Roma 
u Banatu kao nosilaca rumunske tradicijske kulture a cesto i rumunskog 
jezika uz maternji romski (Bavaniste, Veliki Torak, Klek). 2 

Termin Banjas se u ovom prilogu, kao i celom zborniku Banjasi, ko- 
risti uslovno, 3 kao rezultat zelje da se istovremeno ispostuju naucni krite- 
rijumi i bude politicki korektan. Za definisanje sadrzaja termina Banjas 
posluzice stari citat sarajevskog romologa Radeta Uhlika: 

Imenom Banjasa ili Bunjasa nazivaju Cigani jedno vlasko-cigansko 
pleme koje govori rumunskim maternjim jezikom. [...] To je ujedno i 
najpravilniji oblik koji odgovara izvornoj rumunskoj designaciji Baias 
(u mnozini Baiasa), sto znaci rudar! [. . .] Rijec Rudar predstavlja naime 
ime jednog vlasko-ciganskog plemena koje danas nema vise nikakve 
veze sa rudarstvom. [...] Ime Banjasa upotrebljava se cesto i za Kara- 
vlahe u Bosni, a oblik Bunjasa za koritare preko Save, u Slavoniji i 
Vojvodini. (Uhlik 1955: 53). 

Koliko god Karavlasi zazirali od Cigana i zeljeli da podvuku razliku iz- 
medu sebe i njih, ljudi ih smatraju ipak Ciganima utoliko prije sto ih i 
formalna slicnost njihovih imena na to upucuje. [. . .] Karavlasi sebe na- 
zivaju Ruman, sto znaci Rumun, dok ih imenima Karavlasi ili Banjasi 
zovu drugi Cigani i inoroci. (Uhlik 1955:59-60). 

Uspostavljanje uslovnog termina (za sada samo za naucnu upotre- 
bu) koji bi imenovao etnicku grupu ciji je maternji jezik rumunski i koja 
samu sebe na rumunskom jeziku naziva Rumuni i/ili Cigani, a okolina ih 
smatra za Rome/Cigane, otezalo je postojanje nekoliko prihvatljivih, po- 
liticki korektnih mogucnosti, npr. tradicionalno Karavlasi 4 ili samo deli- 
micno tacno posavski Rumuni, vlaski/rumunski Romi; odnosno prema za- 
nimanju: Lingurari, Koritari, Rudari (termin Rudar ubicajen je u bugar- 
skoj romoloskoj literaturi). Postoji i niz danas zastarelih termina koji su 



2 Razmisljanja u ovom pravcu v. u:. Sikimic 2005a. 

3 Kod Srba u Vojvodini sredinom 19. veka termin banjas imao je i apelativno zna- 
cenje i oznacavao je 'nemoralnog coveka', jednako kao i etnik ciganin (up. PmcthIi 
2004:153). Termin je koriscen u radovima autora ovog priloga pocevsi od 2003. godine, 
up.: Sikimic 2003 i 2003a. 

4 Jedan od prvih pomena Karavlaskih Cigana u Srbiji jeste pomen Vuka Karadzica 
iz „Danice" (1827:102). 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 25 1 

sve do skora korisceni za oznacavanje ove populacije u tradicionalnoj et- 
nografiji, npr. vlaski Cigani (kako ih je nazivao Tihomir Bordevic), Ci- 
gani vlaskog jezika, Cigani Rumuni, rumunski Cigani, Cigani Karavlasi i 
slicno. Banjasi u Srbiji, ali i u drugim zemljama jugoistocne i centralne 
Evrope u kojima zive, ne prihvataju za sebe savremeni termin Rom jer 
smatraju da oznacava ljude koji govore romski jezik, a oni govore — ru- 
munski. 5 Ipak, stariji ljudi upotrebice za sebe termin Cigan, a mladi ljudi 
u slucaju da zive u rumunskom okruzenju ili spontano tek posle duzeg 
razgovora sa istrazivacem. Prema saopstenju starijeg Banjasa iz Tresnje- 
vice: Vlasi nas racunaju za Cigane. Vlasi prove razliku, ali ne mozemo 
drukse, jer idemo po selima sa vretenima. Ipak, i u ne-rumunskom okru- 
zenju, na maternjem rumunskom jeziku, termin Tigdn znaci jos 'covek, 
suprug', a Tigdnca 'zena, supruga'. 

Sve do sedamdesetih godina Cigani maternjeg rumunskog jezika u 
madarskoj naucnoj literaturi bili su nazivani „ Vlaski Cigani" (oldh ci- 
gdnynak) (Bodi 1997:7). Danas je u upotrebi termin „Bejas" (beas), sto se 
etimoloski podudara sa terminom Banjas, odnosno — Rumun Banjas. U 
Madarskoj samo Cigani erdeljskog porekla sebe nazivaju Bejasima. 6 Ovaj 
termin za sebe koriste i Cigani u Hrvatskoj, ciji je dijalekat takode erdelj- 
ski (Saramandu 1997). Konsekventno, termin Banjas za sebe koriste i Ci- 
gani erdeljskog dijalekta rumunskog jezika iz Sonte u Backoj, 7 ali se, pre- 
ma literaturi, srece i u Banatu — u Begejcima i Banatskom Novom Selu, a 
u varijanti Bajasa u Vranjevu kod Novog Beceja (Etnografska grada 
1979:74, 98, 99, 107, 51). Termin Bajds oznacava istu etnicku grupu u 
Slovackoj. 8 

Dosadasnji etnografski podaci ukazivali su da vecih naselja Banjasa 
ima i u okolini Beograda (tacnije — u okolini Lazarevca i Obrenovca), Ja- 



5 Zvanicni statisticki podaci o maternjem jeziku traze ozbiljnu analizu pre bilo ka- 
kve primene u lingvistici. Prema podacima Ruze Petrovic sa popisa 1981. godine u SFRJ 
od popisanih 168 096 Roma rumunski kao maternji jezik imalo je 1215, odnosno 3,4% 
(ITeTpoBHh 1992:120). Ovi podaci nisu relevantni za istrazivanje Banjasa jer se znatan 
broj prilikom popisa ne izjasnjava kao Romi. Krajem 19. veka, prema statistickim poda- 
cima za Srbiju iz 1895, maternji jezik Cigana bio je srpski (25 324), vlaski (8 595), turski 
(565) i ciganski (11 728). Cigana sa vlaskim maternjim jezikom te 1895. godine nije bilo 
samo u pirotskom okrugu, a najvise ih je bilo u valjevskom okrugu (TpojaHOBHh 
1902:37). 

6 Banjasi u Madarskoj inace govore tri razlicita rumunska dijalekta, vecina ih govo- 
ri erdeljski, u okolini Alossenmartona govore muntenski, a u istocnoj Madarskoj — krisan- 
ski (Orsos 1997:198, Kovalcsik 2000:343-344). 

7 Prema podacima u: Barjaktarevic 1964 deo Banjasa je u Apatinu govorio erdeljski 
dijalekat, kao i vecina Banjasa u Madarskoj. U Apatinu (a tako i Sonti i Bogojevu) zive Za- 
jedno Banjasi Ardiljeni i Munceni. 

8 Detaljnije o Banjasima u Slovackoj v. u: Agocs 2003. 



252 Babaluh ha Bajikahy 

godine i Sapca (up. Bordevic 1984 i 1984a). Pokazalo se, ipak, da Banjasi 
u Srbiji juzno od Dunava danas zive u oko devedeset naselja Posavine i 
Pomoravlja, a u lingvistickoj literaturi opisan je samo rumunski govor u 
selu Cokesina, jugozapadno od Sapca (Petrovici 1938). Nemacki albano- 
log fon Han u svom putovanju kroz Srbiju 1858. pominje grupu Lingurara 
u blizini Vranja (von Hahn 1861:48), a u izolovanim grupama Banjasi se 
pominju i u Makedoniji u okolini Kocana (Trifunoski 1974 i Uvod za ovaj 
zbornik). 

Podaci o danasnjoj rasprostranjenosti Banjasa dobijeni su na osnovu 
usmenih terenskih podataka od samih Banjasa, sasvim sigurno su subjek- 
tivni i pokazalo se, veoma nepouzdani. Delimicno su dopunjeni podacima 
iz antropogeografskih studija razlicitog stepena pouzdanosti nastalim u 
periodu od pocetka 20. veka do danas. 9 Velicina banjaskih naselja varira 
od nekoliko kuca do nekoliko stotina kuca. Osim toga veliki broj ljudi 
dvadesetak i vise godina prakticno stalno zivi u inostranstvu i samo se 
preko leta vraca u zemlju, dok su preko cele godine u naseljima samo stari 
ljudi sa drugom ili cak trecom generacijom svojih potomaka. 



Etnicki identitet Banjasa 

Rezultati popisa iz 2002. godine, zbog nepostojanja zvanicne mo- 
gucnosti izjasnjavanja kao Banjasi ili eventualno, Karavlasi, 10 pokazuju 
da se pripadnici ove etnicke grupe u Srbiji izjasnjavaju na cetiri razlicita 
nacina: kao Srbi (vecinom juzno od Dunava), Rumuni (u pokrajini Vojvo- 
dini), Vlasi (u nekoliko naselja centralne Srbije) i Romi (posebno u vrlo 
siromasnim zajednicama, ali se kao Romi cesto izjasnjavaju i banjaski po- 
liticki lideri). Broj Banjasa deklarisanih kao Rumuni posebno je visok u 
naseljima Banjasa katolika u Apatinu (967), Sonti (211), Backom Mono- 
storu (179), Bogojevu (163) i Vajskoj (569); u ovim naseljima Banjasi zi- 
ve u okruzenju Sokaca, katolicke veroispovesti i ne izjasnjavaju se kao Sr- 
bi (za koje se podrazumeva da su pravoslavne veroispovesti). 



9 Danas na raspolaganju stoji pregledna socioloska studija o rasprostranjenosti 
romskih naselja u Srbiji (Jaksic/Basic 2005). Sa druge strane, mnoge klasicne antropogeo- 
grafske studije uopste ne donose podatke o Romima, a kad ih i donesu ne prave razliku iz- 
medu pojedinih vrsta i njihovih maternjih jezika, up. npr. antropogeografske i etnoloske 
priloge za Resavu (MnjaTOBHh 1930), sabacku Posavinu i Pocerinu (PaflOBaHOBHn 1994), 
Toplicu (HuKOJinh-CTojaH4eBHti 1985, Pyflnh 1978), pozarevacko Pomoravlje (TjokhIi h 
JanaHOBHh 1992, 1994), Melnicu (Dimitrijevic-Rufu 1998), aleksinacko Pomoravlje (Ah- 
TOHHJeBHh 1971), okolinu Beograda (HnKOJinh 1903). 

10 Ovaj etnonim u razlicitim fonetskim varijantama zabelezen je i kao prezime, up. 
Huroja 1997. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 253 

Situacija je potpuno razlicita na jugu od Dunava. Tokom terenskih 
istrazivanja u centralnoj Srbiji i okolini Beograda (2001-2004), svi inter- 
vjuisani Banjasi su insistirali na svom rumunskom nacionalnom identitetu. 
Medutim, u isto vreme podaci iz popisa 2002. godine pokazuju da su se 
skoro svi Banjasi u okolini Beograda izjasnili kao Srbi. Tako, na primer, u 
selima Mala Ivanca (nema Rumuna), Vrcin (3 Rumuna), Ripanj (2 Rumu- 
na). Znacajno je visok broj Banjasa koji su se izjasnili kao Romi u vrlo si- 
romasnom naselju Prcilovica kod Aleksinca (271 Rom i 1 Rumun) o koji- 
ma govori prilog Aleksandre Kostic i Jasmine Nedeljkovic u ovom zborni- 
ku. Ova cinjenica moze se objasniti uticajem romskih nevladinih organi- 
zacija i mogucnoscu dobijanja materijalne i druge pomoci koja se uobica- 
jeno deli Romima. Izjasnjavanje kao Vlasi u nekim selima centralne Srbije 
(Naupare i, Sezemca, na primer) moze se objasniti nekim lokalnim pokre- 
tom ili izolovanom inicijativom. Slican individualni etnicki razvoj u prav- 
cu identifikacije kao Berberi (arapskog porekla) postoji danas u Osaonici 
kod Trstenika, ali ni u ovom naselju nije opsteprihvacen. 

Pravna i politicka situacija Banjasa u centralnoevropskim drzavama 
potpuno je razlicita. Na primer, u Madarskoj i Hrvatskoj Boy ash I Bejasi, 
zvanicno se smatraju za posebnu etnicku grupu i imaju pravo na obrazova- 
nje na svom rumunskom dijalektu. 



Jezicki identitet Banjasa 

Pored problema etnickog identiteta, kolebanja postoje i u nazivima 
jezika i etnika: Rumdn : Rumdncd ima isto znacenje kao Tdgari, a 
rumdnaste = tdgdriaste. Nominacija ne-banjasa cak ni danas nije etnicka 
vec je izvrsena po starom modelu, prema zanimanju, tako se terminom Se- 
Ijak i danas oznacava i Srbin i Vlah iz okruzenja. Pravi Rom za Banjasa je 
Gurbet, pi. Gurbet a romski jezik Banjasi u sali nazivaju limba de bou — 
„volovski jezik". 

Rumunski lingvista Emil Petrovic tokom svojih terenskih istrazivanja 
u Jugoslaviji 1937. godine posetio je selo Cokesinu na obali Drine u kojem 
je prema tadasnjoj jugoslovenskoj statistici zivelo 400 ljudi sa rumunskim 
kao maternjim jezikom. Njegovi dijalektoloski zakljucci o govoru Cokesine 
vaze za sve do sada ispitane banjaske govore u Posavini i Pomoravlju (osim 
za naselje Mehovine), kao i za govor starijih Banjasa u ispitanim homolj- 
skim naseljima. Ovaj rumunski banjaski govor pripada muntenskom dija- 
lektu rumunskog jezika, ali je leksikalizovao brojne metateze, npr. dosledno 
svuda: culund < cunund, dundseald < ndduseald, u nekim naseljima npr. i: 
imdnd < inimd, crape < capre i si. Petrovic zakljucuje da su „koritari" iz 



254 Babaluh ha B ajtkahy 

Cokesine na put po Balkanu krenuli iz jugozapadne Muntenije i jugoistocne 
Oltenije, ali tek posto su potpuno rumunizovani. 

Rumunski banjaski govori u Posavini danas se mogu smatrati 
lingvisticki ugrozenim: rumunski aktivno govori samo najstarija generaci- 
ja, srednja generacija uglavnom pasivno i pod jakim uticajem lokalnih srp- 
skih govora, dok se deca samo izuzetno retko u kuci uce maternjem ru- 
munskom jeziku. Ipak, u vecim banjaskim naseljima u Pomoravlju (Strizi- 
lo, Tresnjevica i Suvaja) sva deca govore rumunski kao maternji jezik. 
Kreolizacija je postojala jos u vreme terenskih istrazivanja Emila Petrovi- 
ca, up. njegov zapis: La noi tuatd recenita ari doo vorbi; o vorbd vini pola 
sirbiasti si pola tigdniasti; razumiasti si Rumdnu si Seleacu. (Petrovici 
1938:231). Ovako o svom jeziku govore Banjasi danas: sirbeste si 
tigdnaste, rumunski. Mi smo rumunski ali pola srpski, pola rumunski, mi 
smo kao polutani. Nas vise razumes srpski nego rumunski. (Sta kazete za 
sebe, sta ste vi?) Rumunka. Namapise sve u licnu kartu srpski, Srbi. Acasd 
sintem Rumini. Mie imi scrie in licna karta, u dokumente sve Srbin. (s. Lu- 
kavica, 22. 7. 2002). n 

Na osnovu obavljenih terenskih istrazivanja moze se pretpostaviti da 
su Banjasi u Srbiji prvobitno bili nosioci dva razlicita rumunska dijalekta: 
muntenskog i erdeljskog. Istrazena mesovita naselja juzno od Dunava, u 
kojima Banjasi zive zajedno sa Srbima, imaju muntenski dijalekat kao 
osnovu svojih lokalnih govora, ovi govori cesto se u velikoj meri razlikuju 
jedan od drugog. Izuzetak predstavlja, za sada, erdeljsko 'ostrvo' u selu 
Mehovine kod Vladimiraca, o cemu svedoce transkripti doneti u radu 
Sorescu-Marinkovic u ovom zborniku. 

Grupa Banjasa katolika u Backoj koja zivi duz reke Dunav u blizini 
granice sa Hrvatskom i Madarskom uglavnom govori erdeljski dijalekat 
rumunskog jezika. U istoj oblasti prilicno malobrojna grupa pravoslavnih 
Banjasa govori muntenski dijalekat. U inace mesovitom banjaskom nase- 
lju u predgradu Apatina danas je lokalni govor pod jakim uticajem vecin- 
skog erdeljskog govora, a muntenski je sasvim potisnut. Muntenski dijale- 
kat se danas sigurno jos govori i medu Banjasima u istocnoj Hrvatskoj u 
nekoliko naselja sa druge strane Dunava. Ovi pravoslavni Banjasi munten- 
ske dijalekatske baze, koji danas zive u Hrvatskoj, jos uvek odrzavaju ve- 
oma cvrste veze sa pomenutim Banjasima sa druge obale Dunava, u 
Backoj. 

U oblasti srpskog Banata i u severoistocnoj Srbiji, banjaski govori su 
pod jakim uticajem banatskog dijalekta rumunskog jezika kojim govori 



11 Ideoloska jezgra u diksursu o maternjem jeziku Banjasa analizirana su i u: Siki- 
mic 2005b. Odredene jezicke osobine banjaskih govora u Srbiji date su u: Sikimic 2003. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 255 

vecinska rumunska i vlaska populacija. U mesovitim rumunsko-banjaskim 
i vlasko-banjaskim naseljima (kakva su, na primer, Dolovo, odnosno Lu- 
kovo) posebno mlacta generacija Banjasa govori prestizniji lokalni banat- 
ski dijalekat. U ovom trenutku (2005. godina) veoma je tesko rekonstruisti 
prvobitni dijalekat njihovih predaka. Posebno je slozena situacija u ru- 
munskom banatskom selu Torku (nekada — Begejci) koje je inace nastalo 
spajanjem dve celine: erdeljskog Malog Torka i banatskog Velikog Torka. 
Naime, Banjasi zive u Malom Torku i u dijalektoloskom pogledu danas se 
uopste ne razlikuju od Rumuna erdeljskog porekla iz Malog Torka. Ipak, 
erdeljski govor Banjasa iz Malog Torka znatno se razlikuje od banjaskih 
erdeljskih govora zapadne Backe. U Velikom Torku Banjasi nisu prvobit- 
no naseljeni, tu su autohtoni Romi, ali su ovi Romi danas visejezicni, po- 
red romskog i srpskog jezika, svi odlicno govore banatski rumunski dijale- 
kat Velikog Torka. 

Obrazovanje na rumunskom jeziku postoji samo kod Banjasa koji 
zive u rumunskim vecinskim naseljima u Banatu. Tokom poslednjih ne- 
koliko godina bilo je nekoliko pokusaja od strane lokalnih zajednica u is- 
tocnoj Backoj da se u skole uvede rumunski jezik kao fakultativni pred- 
met. Trenutno postoje dva takva projekta: fakultativna nastava rumun- 
skog jezika u selu Vajska i deciji vrtic na lokalnom erdeljskom govoru u 
Backom Monostoru koji pohada dvadesetak ucenika. Isti erdeljski dijale- 
kat moze se povremeno cuti i na lokalnoj somborskoj radio-stanici u 
okviru jednosatnog programa za Rome. Za sada, Banjasi u drugim ne-ru- 
munskim naseljima nisu cak ni pokrenuli inicijativu za jednu od sledece 
dve mogucnosti: uvodenje standardnog rumunskog jezika ili lokalnog di- 
jalekta u neki od kulturnih ili obrazovnih programa. Treba napomenuti 
da je ovo drugo resenje (podizanje lokalnog banjaskog govora na nivo 
standardnog banjaskog „jezika") danas zvanicno prihvaceno u Hrvatskoj 
i Madarskoj. 

Za razliku od danasnjih banjaskih govora u Rumuniji (bdie$i odno- 
sno rudarii) banjaski govori u Srbiji (osim pomenutih naselja u Banatu u 
kojima postiji obrazovanje na rumunskom jeziku), uostalom kao i banja- 
ski/karavlaski govori u Bosni, Makedoniji, Hrvatskoj, nisu pod uticajem 
rumunskog knjizevnog jezika. Prema relativno no vim lingvistickim poda- 
cima, insularne banjaske zajednice u Rumuniji su endogamne, nema me- 
sanih brakova sa lokalnom rumunskom populacijom (Calota 1995:130). 
Ove banjaske enklave u Olteniji razlikuju se medusobno, mada sve imaju 
transkarpatske odlike (Calota 1995:137). U Olteniji, na primer, Banjase 
karakterise jednosmerni dijalekatski bilingvizam zbog prestiznijeg statusa 
lokalnih oltenskih govora (Calota 1995:131). Mozemo samo napomenuti 



256 Babaluh ha B ajtkahy 

da verovatno postoji i skriveni banjaski uticaj na nivou idiolekta i /ill na 
ekspresivni govor lokalnih Rumuna. 



Tradicionalna zanimanja Banjasa 

Jedan od etnickih stereotipa o Banjasima u Srbiji jeste njihovo svode- 
nje na okvire „koritarskog" zanata. Prakticno svi etnografski prilozi o Ba- 
njasima uglavom se bave ovim tradicionalnim zanimanjem, spoljnom sli- 
kom koja osvaja istrazivaca na prvi pogled. Sa pocetka dvadesetog veka po- 
stoje ovakvi opisi polunomadskog zivota koritara (T>oprjeBHli 1984a: 19), ali 
i podatak da su jos krajem 19. veka vlaski Cigani u zlatonosnim rekama 
Peku i Timoku ispirali zlato, sto je zanimanje koje su doneli iz Vlaske 
(T)opl)eBHh 1984a:23). Detaljan etnografski opis koritarskog zanata dugu- 
je se uglednom etnologu Nikoli Pavkovicu (Pavkovic 1957), uz koji se 
hronoloski i po primenjenoj metodologiji u radu slaze i prilog etnologa 
Dusana Drljace koji se, uz veliku vremensku distancu, objavljuje u ovom 
zborniku. O koritarstvu kao etnickom markeru Karavlaha pisano je i u no- 
vije vreme (ElonoBHn 2002). I danas, 2005, nekoliko zena u selu Orasje 
(kod Plazana) na posebnom strugu pravi vretena, koja prodaje na tradicio- 
nalan nacin, od kuce do kuce, a muskarci izraduju predmete od drveta, ali 
to cine vise iz nostalgije nego iz ekonomskih razloga. 

Vec je ukazano na nomadski ili polunomadski nacin zivota meckara 
(ursara) u Bugarskoj, koji i danas ima transgranicni karakter. U Bugarsku 
su stigli verovatno sredinom 19. veka, u permanentnim stanistima boravili 
od Mitrovdana do pocetka marta, putovali u malim grupama (Popov 
2000:303-304). Lingurari (koritari) u Bugarskoj danas su sedentarni, 
osim povremenog odlaska na vasare da prodaju svoju robu, ali njihov no- 
madizam potvrduju istorijski podaci. 

Tradicionalna zanimanja Banjasa severno od Dunava ne svode se sa- 
mo na koritarstvo, Banjasi u Eckoj kod Zrenjanina bavili su se izradom ci- 
gala, 12 a mnogi erdeljski Banjasi u selima duz Dunava u Backoj bave se 
izradom drvenog uglja. U selima u okolini Beograda Banjasi su tradicio- 
nalno nadnicari i ne pamte da su im preci izradivali korita. 

Pokazalo se da polunomadski nacin zivota podrazumeva poznavanje 
jos nekog zanata, pored rada za nadnicu, tradicionalno komplementarno 
zanimanje Banjasa je bavljenje muzikom. Pogodnost naselja Brnare („ima 



12 Ovaj posao su radili i muskarici i zene, glina se prvo ocisti, pomesana sa vodom 
gazi nogama, stavlja u kalupove, modeluje i susi na suncu. Gotove cigle se slazu u trougla- 
ste gomile „stotine", isli su i u druga naselja kao putujuce zanatlije — ciglari (Mitrovic 
182:328). 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 257 

japije za korita"), na primer, otkrili su u meduratnom periodu sviraci koji 
su dolazili u okolinu Priboja iz centralne Bosne. 13 

Danas ovakva etnicka konstrukcija, zasnovana na zanimanju Banja- 
sa, nije moguca. Ona je u ovom trenutku stvar re-konstrukcije, secanja na 
„koritarsko" vreme i veoma brzo ce sasvim nestati. Danasnje stanje pre se 
moze oznaciti kao ekstremno, karakterise ga socijalna margina: Karavlah 
u Koceljevu radi kao strvoder, Banjasi u Kaluderici zive na deponiji sme- 
ca, stara samohrana zena iz Uljme kaze za sebe da ce uskoro morati pono- 
vo da krene „sa torbom" po selima. 14 Kao drugi ekstrem stoje fizicki do- 
kazi izuzetnog bogatstva i uspeha u zivotu u gastarbajterskim selima o ko- 
jima u ovom zborniku pise Otilija Hedesan. 

Banjaske egzogamne zajednice 

Banjasi sami isticu da ne sklapaju brakove sa Meckarima (Ursari), 
ciji je maternji jezik takode rumunski jezik, ali se, po njihovom videnju — 
razlikuje. Meckari rumunskog maternjeg jezika inace su malobrojni u Sr- 
biji. Za uspostavljanje sociolingvisticke i dijalektoloske slike neophodno 
je i sagledavanje areala interne banjaske komunikacije. Pre Drugog svet- 
skog rata, kako je to pokazao Emil Petrovic, areal komunikacije Banjasa u 
Cokesini bila su sela: Petkovica, Bela Reka, Duvaniste i Lipolist (grupa 
sela), zatim preko Drine do Sarajeva (Sarai), u okolini Sapca (Tirg), zatim 
sa druge strane Sapca (u Sremu i Slavoniji) i prema Beogradu (Beligrad). 
Nikola Pavkovic belezi sredinom proslog veka da Karavlasi iz okoline 
Bjeljine (Bosna) svoje proizvode prodaju i u udaljenijim krajevima Herce- 
govine i Dalmacije, a da Karavlasi iz Maoce prodaju u Posavini, Vojvodi- 
ni i Srbiji — na vasirama u Sapcu, Ubu, Lazarevcu, Mladenovcu, sve do 
Pozarevca (Pavkovic 1957). Vecina Banjasa u Posavini zna za postojanje 
bagrdanskih Rumuna jer su ovi sami svojevremeno dolazili i prodavali 
svoje proizvode od drveta; oni su to svoje putovanje imenovali turcizmom 
vilajet: pdnd vilaieturi. Karavlasi u okolini Priboja pominju Bagrdane koji 
su sa svojim proizvodima poceli da stizu ubrzo posle zavrsetka Drugog 
svetskog rata. Bagrdani ciji se rumunski jezik ocenjuje kao „cist" i 
„neiskvaren" verovatno su stanovnici s. Strizilo u blizini Jagodine. 

Vranjevo, o kome ce detaljnije biti reci u nastavku ovog rada, jeste 
predgrade Novog Beceja u centralnom Banatu na obali reke Tise. Mreza 



13 Na primeru erdeljskih Banjasa muzicara u Madarskoj v. problematizaciju odnosa 
zanimanja i identiteta u: Kovalcsik 2000, konstrukciju identiteta medu profesionalnim 
romskim muzicarima u Rumuniji v. u: Beissinger 2001. 

14 Analizu diskursa o socijalnoj margini i romskoj porodici koja se izdrzava prosja- 
cenjem v. u: ChkhmhIi 2005a. 



258 Babaluh ha B ajtkahy 

sklapanja brakova ove egzogamne zajednice veoma je slozena i pokriva 
skoro sva banjaska naselja iz Banata i Backe (izuzev Banjasa iz udaljenog 
sela Grebenac u juznom Banatu koji imaju i uobicajene bracne veze sa Ba- 
njasima juzno od Dunava, posebno iz Velikog Gradista). Pravoslavni Ba- 
njasi u Vranjevu sklapaju brakove i sa Banjasima katolicima iz Apatina. 
Postoje i mesani brakovi sa lokalnim Romima srpskog maternjeg jezika. 
Primer Vranjeva tipican je za vecinu banjaskih zajednica u Srbiji. 

Zbog veoma jake socijalne diferencijacije medu sedentarnim Banjasi- 
ma i nomadskim meckarima (obe grape govore ramunski jezik), izmedu 
ove dve grape nema bracnih veza — kao u selu Bukovik kod Arandelovca 
gde obe grape i danas zive zajedno. Bukovicki meckari imaju rodacke veze 
uglavnom sa Banjasima iz Marinkove bare u Beogradu. 

Izgleda da je slucaj endogamnog banjaskog naselja Berilje u blizini 
Prokuplja jedinstven, sto mozda ukazuje da je njihov ramunski govor ostao 
netaknut. Dragi Banjasi iz centrane Srbije imaju neke predstave o zajednici 
u Berilju, ali mesani brakovi nisu potvrdeni. Bilingvizam je u Berilju skoro 
dvosmeran, naime, u ovom selu vecina Srba je u stanju da vodi jednostavnu 
konverzaciju na lokalnom ramunskom govora. Stanovnistvo Berilja je pri- 
licno recentno, naseljavanje sadasnjeg stanovnista pocelo je tek posle 1880. 
Ovakve izolovane banjaske enklave postoje (ili su postojale do skora) i u 
dragim oblastima Balkana, kao sto je sever Makedonije. 15 

Brodice su iskljucivo banjasko naselje, danas naselje gastarbejte- 
ra, vecinom zaposlenih u Austriji, koje je okruzeno Vlasima banatskog 
dijalekta rumunskog jezika. Stanovnici naselja Brodice poceli su da 
praktikuju egzogamiju vrlo skoro, uglavnom uzimajuci za zene rumun- 
ske drzavljanke, bile one romskog ili banjaskog porekla. Sredinom pro- 
slog veka pocela su iseljavanja Banjasa iz Brodica u Veliko Gradiste i 
dalje u juzni Banat, posebno u rumunsko selo Grebenac, odakle su se 
takode ubrzo iselili. 16 

Banjasi: Podunavski kontinuitet 

Zahvaljujuci ljubaznosti mohackog pravoslavnog svestenika Rado- 
vana Stepanova, decembra 2003, prilikom istrazivanja Srba u madarskoj 



15 Prema usmenim podacima Grozde Mladenovic, rodene 1931. u Krnjinu kod Le- 
posavica na Kosovu, pre Drugog svetskog rata u okolini Leposavica postojalo je nekoliko 
naselja sa zemunicama Cigana koritara. Oni su u zemunicama boravili preko zime, a od 
Durdevdana isli po selima: muskarci su prodavali vretena, korita i kasike od drveta, a zene 
su prosile i gatale. 

16 Na osnovu svojih terenskih istrazivanja tokom 1967. godine, ozbiljnu studiju o 
ovim preseljenicima iz Brodica u Grebenac objavila je etnolog Mirjana Maluckov u: Etno- 
loska grada 1979:141-150. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 259 

Baranji tim Balkanoloskog instituta bio je u prilici da pregleda i maticnu 
knjigu krstenih iz grada Mohaca, za period od 1897. do danas. Na osnovu 
podataka iz ove knjige moze se rekonstruisati etnicka struktura pravoslav- 
nog stanovnistva u gradu Mohacu krajem devetnaestog i pocetkom dvade- 
setog veka. Pored Srba, kao gradskog stanovnistva, ova knjiga registruje i 
srazmerno veliki broj pravoslavnih Cigana (svi su zabelezeni kao „is- 
tocnopravoslavne vere"). Svestenik se seca da su: „Oni su vecinom, pa i 
madarski i srpski govorili. (A rumunski?) I rumunski, da. Sad i vec nema 
vise. Ja sam jos krstio, sad vise nema, izumreli su." Odnosno: „Nekad je 
bilo mnogo. A sad nema nikoga. I koji su Cigani tu, nema vise da dolazi 
krstit. (Nisu pravoslavni?) Nisu nikakvi. Pa vecinom, sad nema pravoslav- 
nih vise." Poslednja godina pod kojom su Cigani upisani u ovu knjigu je- 
ste 1902. Svestenik je pomenuo da su u jednom periodu postojale i odvo- 
jene „ciganske" maticne knjige. 

Vecina ovih Cigana bila je iz sela Kuljked nekoliko kilomatara ju- 
zno od Mohaca (mad. Kolked). 17 U samom Mohacu se pominju Cigani 
koji su ziveli u „Kurjacijoj ulici" i/ili „Ciganskoj mahali", odnosno na 
„starom dunavskom bentu" [nasipu]. 

Maticna knjiga belezi i etnicke odrednice majke, deteta, ili kolektiv- 
na imenovanja. Paralelno se koriste sledeci termini: Ciganka, Ciganka Ka- 
ravlahinja, Cigance; odnosno, kolektivna imenovanja: koritari, Rumuni 
(porodica Cvete, Flore Mihajlovic, iz Kuljkeda upisana je 1901. kao „Ru- 
muni"); Cigani Rumuni, koritari Karavlasi i Cigani Karavlasi. 

Vecina upisanih licnih imena je kalendarska, malo je slovenskih licnih 
imena (samo Vladislav i Bogdan, za koje bi jedno od mogucih objasnjenja 
bilo da su kumovi Srbi ciganskoj deci davali srpska imena), sto bi moglo da 
ukazuje na relativno skori prelazak u srpsku pravoslavnu crkvu iz rumunske 
pravoslavne ili katolicke crkve. Zensko licno ime Cveta ili Cvjeta verovatno 
je prevod sa rumunskog Flora, jer se oba ova imena cesto javljaju u paru, 
kao prevod, obicno srpski prevod — Cveta — stoji u zagradi iza, u to vreme 
omiljenog i vrlo cesto davanog zenskog imena Floral 



17 U Kuljkedu i danas zive rumunski Cigani, stariji su do skora bili pravoslavni, a 
prema mohackoj maticnoj knjizi krstenih ima ih i danas nekoliko pravoslavnih. Detaljnije 
o odnosu Srba i Banjasa u Madarskoj u: Sikimic 2004. 

18 Prezimena su bila u Kuljkedu: Balog i Bogdan (najcesce), Mihajlov, odnosno Mi- 
hajlovic; ali i madarska: Olso i Nad. Zenska licna imena su: Flora odnosno CvetalCvjeta, 
Marija, Eva, Jula, Julijana, Linka, Pana, Terezija, Ana, Ekaterina, Emilija, Ruza, Ruzica. 
Kod zenskih imena cesto su upisani hipokoristici umesto punog imena. Muska licna imena 
su bila: Jovan, Dorde, Pavle, Mihajlo, Todor, Petar, Grigorije ali i Vasa, Vladislav i Bog- 
dan (1902). 



260 Eah>auih ha Bajikahy 

Sva ova deca upisana su kao nezakonita, ona poticu iz nevencanih 
brakova, uz ime majke ponekad stoji i ime njihovog nevencanog oca, na 
primer, navedeno u razlicitim formulacijama: „Flora, kci Dorda Baloga i 
Marije Balog, djevica, Ciganka, zivuca sa Pavlom Balogom" ili „Balog 
Flora, devojka, ci Georgija Baloga, gazdarica Vase Baloga, Ciganina.", ili 
(1902) „dete Petar, prirodni otac Dorde Mihajlovic, koritar, mati djevojka 
Ruza Balog, ci Pane Olso, Ciganka". Mohacki svestenik sa danasnje vre- 
menske distance ovako komentarise izostanak pravoslavnih Cigana u ma- 
ticnim knjigama vencanih: 

Ili neki, samo, jer tu je trebalo da se plati, sigurno. (Mislite da je to raz- 
log?) Ja mislim. Pa i nije, tu cesto puta nisu, ajde, zena odbegla i goto- 
vo, ne treba vencati, ne treba ni svadbu drzat ni nista, samo. Ili se dete 
rodilo, pa su onda, ajd. 

Latentna socijalna distanca izmedu dve manjine, Srba i Roma i/ili 
Banjasa u Madarskoj, ocigledna je i iz pisanih i iz usmenih izvora. Od Sr- 
ba dobijeni indirektni podaci o Rumunima Banjasima u Madarskoj pokla- 
paju se sa direktnim podacima iz madarske romoloske literature dobijenim 
direktno od Banjasa, to su podaci o njihovoj visejezicnosti (Banjasi govo- 
re madarski, rumunski i srpski/hrvatski, up. Havas 1997:89, Eperjessy 
1997: 172), 19 zatim podaci o njihovoj veroispovesti (pravoslavnoj i kato- 
lickoj) i tradicionalnim zanimanjima (prerada drveta). 20 

Zakljucujuci na osnovu podataka o informatorima u madarskom 
zborniku Cigdny neprajzi tanulmdnyok 6, Budapest 1997, prezimena Ba- 
log, Bogdan i Orsos inace su cesta medu Banjasima u Madarskoj. 21 Srpski 



19 U naselju Ecenj (Ocseny), zupanija Tolna, Banjasi danas govore samo madarski 
jezik, samo stariji ljudi medusobno govore rumunski (Kalanyosne 1997:104). 

20 Podaci austrougarskog popisa Cigana (u oblasti danasnje juzne Madarske) od 31. 
januara 1893. pokazuju da je najveci broj Cigana koji se bave preradom drveta bavio izra- 
dom korita. Ovi Cigani su uglavnom stalno nastanjeni i zive sa desne obale Dunava, tako 
je u Baranji 1893. popisano 489 koritara. Cigana, koji se bave izradom drvenih kasika zi- 
veli su Sedmogradskoj oblasti, to jest na levoj obali reke Tise, slicno kao i vretenari (up. 
Herrmann 1997:13-14). 

21 Ova prezimena imaju i Banjasi u Backoj. U Bogojevu ima vise porodica sa prezi- 
menom Balog, zatim Jovanovic, Njerges, Orsos i Petrovic (Etnoloska grada 1979:45) i La- 
katos, Kostic, Miskovic, Conka (Ceperka 1997:226). U Backom Monostoru su sedamdese- 
tih godina postojala sledeca prezimena (u zagradi je dat broj osoba): Balog (49), Bogdan 
(6), Boskovic (1), Bosnjak (6), Conka (9), Kovac (2), Mihajlovic (17), Miskovic (10), Njer- 
ges (3), Orsos (7), Petrovic (30), (Etnoloska grada 1979:40). U Apatinu: Balog, Durdevic, 
Miskovic, Petrovic (Acimovic 1997:248), i Ignjac, Kalanjos, Kis, Orsos, Njerges (Brajak- 
tarevic 1964:193, 199). U Adorjanu: Balog, Bogdan, Cenke, Derd, Kis, Kovac, Miskovic, 
Njerges, Petrovic, Preda, Todorovic (Etnoloska grada 1979:70). U Sonti su najbrojnija pre- 
zimena: Miskovic, Nikolic i Petrovic, a postoje jos: Balko, Balog, Banjas, Baranj, Bogdan, 
Conkic, Durdevic, Gan, Ignjac, Kalanjos, Kis, Orsos i Todorovic (Etnoloska grada 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 26 1 

Cigani u Madarskoj, prema usmenim podacima dobijenim od Srba u Bara- 
nji, mahom imaju prezimena Kostic, Jovanovic i Miskovic i zapravo ostaje 
nejasno da li su banjaskog porekla ili ne. 

Od Vidoja Kucancanina, ucitelja u penziji iz Madarboje, dobijeni su 
podaci o postojanju nekada pravoslavnih Banjasa, korpara po zanimanju, 
u hrvatskom selu Donji Martinci (mad. Alsoszentmarton). U ovom selu 
danas Banjasi dominiraju, a katolicki svestenik koji sluzi u Donjim Mar- 
tincima svedoci da je sada katolicima Banjasima veoma vazno crkveno kr- 
stenje i sahrana, ali da se ne vencavaju u katolickoj crkvi. Banjaski obicaji 
koje ovaj katolicki svestenik opisuje (kao sto je, na primer, nosenje jaja na 
groblje na Pobusani ponedeljak ili slava Svetog Arhandela) ukazuje da su 
oni do skora bili pravoslavni (Kovalcsik 1997:161, 163). 22 

Najveci broj Banjasa u Madarskoj zivi u selima duz granice sa Hrvat- 
skom, pored reke Drave. Danas u Baranji oko polovina (od preko 10 000) 
Roma govori rumunski kao maternji jezik, ali se pretpostavlja da je vecina 
stigla u Baranju tek u 20. veku, pre svega sa juga, iz severnih krajeva biv- 
se Jugoslavije (Banjasi iz Baranje cesto pominju tamosnje rodake), i iz zu- 
panije Somodi (Havas 1997:82-83, Eperjessy 1997:170). 

Banjasi katolicke veroispovesti danas u Srbiji zive u Backoj, duz 
Dunava, u naseljima Backi Monostor, Apatin, Sonta, Bogojevo, Vajska, 
Plavna kod Baca, u delu Novog Sada zvanom Slana Bara i u naselju Ador- 
jan na obali reke Tise. 23 Ovi Banjasi imaju rodacke veze sa Banjasima u 
Mohacu i Dardi (u Hrvatskoj), i, kao i oni, rado uzimaju ne-Banjase, me- 
stane, za kumove (Etnoloska grada 1979:40, 47, 75). U pitanju je, svaka- 
ko, nesumnjivi kontinuitet Rumuna Banjasa u Podunavlju i Podravini. Oni 
su uglavnom katolicke veroispovesti, retko pravoslavne; nosioci su uglav- 
nom erdeljskog, nesto manje muntenskog dijalekta rumunskog jezika i za- 
jednickog nekadasnjeg tradicionalnog zanimanja — prerada drveta. Ovaj 
banjaski kontinuitet odrazava situaciju pre promena granica u centralnoj 
Evropi do kojih je dolazilo u vise navrata tokom dvadesetog veka. Za raz- 
liku od juznih Slovena u Madarskoj, koje pripadnost pravoslavnoj, odno- 



1979:75), odnosno Njerges, Conka, Lakatos, Nikolic, Kovacevic (Stojanovic 1997:246). 
Najcesce prezime u Vajskoj je Miskovic (v. Solaja 1997). 

22 Istu situaciju za apatinske Banjase opisuje Barjaktarevic 1997:56. Oni su, po nje- 
mu, prvobitno bili pravoslavni, ali: „Posto u blizini nije bilo pravoslavnog svestenika, njih 
je odmah prihvatio katolicki zupnik. I, ukoliko su uopste vernici, ovi Cigani su danas kato- 
licke vere". Barjaktarevic 1964:203 belezi 1868. kao godinu kada pocinje registrovanje 
apatinskih Banjasa u katolickim maticnim knjigama. 

23 Up. Cicovacki 1997, Stojanovic 1997, Ceperka 1997, Zoric/Solaja 1997, Solaja 
1997. Etnoloska grada 1979:75, Pesikan 1997. Za Banjase u Novom Sadu up. izmedu osta- 
log, Cakan 1997, Vrgovic 1997:509. U poslednjih desetak godina zajednica Banjasa u Sla- 
noj bari presla je na pravoslavlje. 



262 Babaluh ha Bajikahy 

sno katolickoj crkvi i danas etnicki u potpunosti determinise, Banjasi se 
lako prilagodavaju promenama u sredini u kojoj zive i bez narusavanja 
svog etnickog integriteta pristupaju drugim verskim zajednicama. 

Vranjevo: vojvodanski kontinuitet 

Pilot istrazivanja Banjasa u Banatu zapoceta su jula 2002. u Dolovu i 
nastavljena marta 2004. u Uljmi. U Uljmu je ekipa otisla zaintrigirana podat- 
kom iz Popisa stanovnistva 2002. godine, prema kome Uljma ima ukupno 
3598 stanovnika, od kojih 2987 Srba, 10 Hrvata, 10 Roma, i 400 Rumuna. 

Pokazalo se da Banjasi iz Uljme sklapaju bracne veze sa sledecim 
banjaskim naseljima u Banatu: Ecka, Torak, Dolovo, Dobrica, Novo Selo i 
Samos. Rumunski govor Banjasa u tim naseljima je, prema njihovoj sop- 
stvenoj proceni, skoro sasvim isti, a jedina upadljiva razlika postoji, opet 
prema njihovoj licnoj oceni, u odnosu na rumunski govor Vranjeva, pred- 
grada Novog Becej a. 24 Tako se kao sledece vazno mesto za uspostavljanje 
slike o Banjasima u Banatu nametnuo Novi Becej i njegovo predgrade 
Vranjevo. 25 

Prema postojecem etnografskom opisu iz 1967. moze se rekonstruisati 
prilicno jasna slika identiteta lokalne romske zajednice iz Vranjeva: u pita- 
nju je bila velika grupa kucevnih Cigana koji nisu govorili romski jezik, 
medu njima je bilo i nekoliko porodica ciji je maternji jezik rumunski. Ve- 
cina ih se izjasnjavala za Srbe, osim 2-3 porodice koje su se iskazivale za 
Rumune, etnik Ciganin smatran je za uvredljiv. Autor ipak napominje da se 
ova etnicka grupa „od Srba razlikuju bojom koze". U Novom Beceju je zi- 
vela i grupa Roma cergara koji su „kucevne Cigane" nazivali Tanicki. Ovde 
dve grupe se medusobno nisu mesale. Etnografski podaci Milivoja Milosa- 
vljevica o tradicionalnoj kulturi vranjevackih Cigana veoma su oskudni, 26 



24 Novi Becej sa Vranjevom je danas jedinstveno naselje. Ranije su bili administra- 
tivno podeljeni i svako naselje je imalo svoju opstinu. Vranjevo je ranije pripadalo Veliko- 
kikindskom distriktu i imalo je izvesne privilegije i povlastice dobijene jos od Marije Tere- 
zije, koje nisu imala naselja van distrikta. Ove privilegije privukle su veliki broj Roma, ko- 
ji su se stalno naselili u naselja distrikta. 

25 Etnolingvisticka istrazivanja Vranjeva obavljena su 26. marta 2004. u ekipi su bi- 
le: Annemarie Sorescu-Marinkovic, Svetlana Cirkovic i Biljana Sikimic, detaljnije o Ba- 
njasima u Vranjevu v. u: Sikimic 2004a. 

26 „Kucevni i rumunski Cigani nastanjeni u Vranjevu imaju kuce kao sto ih imaju i 
ostali u selu. One su znatno bolje (u odnosu na kuce cergara), unutrasnjost im je cistija i 
uredenija. Kod nekih ima modernog namestaja, dobrog pokucstva i ostalih uredaja potreb- 
nih domacinstvu. Ove kuce su vecinom kupljene od zemljoradnika koji su se preselili blize 
centru grada. Cigani nastanjeni u Vranjevu ekonomski bolje stoje od cergara. Vranjevacki 
Cigani su vecinom zaposleni ili imaju zemlju. Kod porodica zemljoradnika, zivot u kuci ne 
razlikuje se od zivota ostalih zemljoradnika u mestu. Medu ovim Ciganima ima nekoliko 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 263 

tako je zabelezeno da je kod kucevnih Cigana svadba bogatija i da se oba- 
vlja kao kod Srba. Muskom detetu se veze bajer, crvena torbica sa usivenim 
amajlijama, koje ga cuvaju od uroka. U celom tekstu ostaje nejasno na koju 
se grupu odnosi ionako sturi opis. 27 

Pokazalo se, slicno kao u Uljmi, da je osnovna odlika banjaske za- 
jednice u Novom Beceju njena upadljiva egzogamnost, veoma je tesko bi- 
lo naci stariju zenu koja je i rodena u Vranjevu. Centralno pozicionirano 
Vranjevo u Vojvodini sklapa bracne veze i sa sunarodnicima iz Banata i iz 
Backe. Tako u Vranjevu danas zive zene iz Torka, Ecke, Uljme ali i iz 
Adorjana, Apatina i Novog Sada. Ovako slozena demografska slika veo- 
ma komplikuje svaku ozbiljniju lingvisticku i antropolosku analizu. 

Banjasi u Vranjevu veruju u sudenice. Mrtvacu se u sanduk stavlja 
mak, lutka napravljena od izdrobljenog tanjira, razbijena cigla, glava od 
kokoske, a sam mrtvac se vezuje krpom. I danas je ocuvan obicaj Zorile, 
ali nema pustanja vode za mrtvog. Termini za dace su: pomana, tajna ve- 
cera, pogrobu i zadusnicilji. Pomanu za zivota dala je za sebe zena rodom 
iz Begejaca. Od kalendarskih praznika uocava se da je rumunski Joia viar- 
ge termin za Veliki cetvrtak i da kljucni godisnji praznici takode nose ru- 
munska imena {Ajun, Crdciunu, Pa§cili, Sdntoageri), ali se lozi badnjak 
(badnac), i slavi se slava (sdrbdtoare). Manji kalendarski praznici imaju 
srpska imena: Ivandan, Dovi (zene rodom iz Apatina slave Duhove tri da- 
na — Dovil'i), Ruzicari, Vrbica. Sve do skora banjaske devojke su isle kao 
Lazarice (termin lazdritil'i adaptiran u rumunski jezicki sistem) sa pe- 
smom: Op, Lazare, dobar dane, ali se sledeca koledarska pesma pevala na 
rumunskom jeziku: 



porodica koje se bave i spedicijom. Oni obavljaju sve prevozne isporuke po Novom Bece- 
ju. Kod Vranjevackih Cigana ima prilican broj onih koji se bave muzikom — sviranjem po 
kafanama ili javnim pripredbama, zatim su skupljaci perja, krpa i drugog otpada. Pored 
ovih zanimanja, u poslednje vreme idu u Italiju, te otud donose raznu robu kojom trguju po 
selima i pijacama." (Etnoloska grada 1979). 

27 „Za pokojnikom se place naglas. Sahrana se obavlja u prisustvu svestenika, ali 
ima veliki broj onih koji svoje umrle clanove sahranjuju bez njega. Kad se pokojnik ponese 
na groblje, ukucani i obliznji susedi rasipaju vodu iz svojih sudova i donose novu, svezu. U 
sanduk i raku baca se sitan metalni novae. U zalosti se nosi crna marama. Po sahrani, kuca 
se kadi tamjanom i osvetljenje gori sest nedelja. Vrata i prozore za to vreme dobro zatvara- 
ju da ih vampir ne pojede. Dena hale o cohano. Oni veruju da za to vreme dusa pokojnika 
luta oko kuce i moze da naskodi ukucanima. Imucniji podizu spomenike svojim blizim ro- 
dacima." Na temu kalendarskih obicaja pomenuti su samo slava i Bozic: „Slava i Bozic su 
najglavniji praznici koje drze. Imucniji slave kao sto to cine i ostali pravoslavni stanovnici. 
Najvise slave Petkovacu, zatim Sv. Arhandela i Sv. Nikolu. Za slavu pale velike svece koje 
gore celog dana. Siromasniji ne slave. Ako to bas zele, oni samo upale svecu. Za slavu se 
sprema rucak i pice. Uoci Bozica domacin unosi u kucu slamu na kojoj se spava i vecera. 
Ko ima konje, taj unosi i amove koje stavlja ispod stola" (Etnoloska grada 1979). 



264 Babaluh ha B ajtkahy 

Noi umblam sa corandam, domnului doamrie, 
Nu ce, gazdo, manaia, domnului doamhe, 
c-am venit la usa ta, 
n-am vinit io nis d-un rav, 
c-am venit cu Dumnezau, 
dai ne, gazdo, ce n-oi da. 

Mi idemo da koledamo, gospodine gospode, 

Nemoj, gazdo, da se ljutis, gospodine, gospode, 

Sto smo dosli na tvoja vrata, 

Nismo dosli zbog zla, 

Jer smo dosli sa Gospodom, 

Daj nam, gazdo, sta nam das. 

Ova razlika u ophodnim obicajima (kod oba postoji darivanje uce- 
snika, sto je inace presudno da neki ophod preuzmu Romi) moze se tuma- 
citi nepostojanjem lazarickog ophoda kod Rumuna u Banatu, dok je nave- 
deni koledarski tekst poznat Rumunima u Banatu. Definitivno objasnjenje 
ovog problema „prevodenja kulture", medutim, usloznjava postojanje la- 
zarickog teksta na rumunskom jeziku kod Banjasa koji zive juzno od Du- 
nava, u vlaskom okruzenju (u krajinskom selu Podvrska, ali i u Lukovu 
kod Boljevca, gde su Banjasi izvodili lazaricki ophod i na srpskom i na ru- 
munskom jeziku). S druge strane, terenska istrazivanja Banjasa juzno od 
Dunava u okviru srpskih zajednica (selo Tresnjevica kod Jagodine) poka- 
zala su da je tokom dvadesetog veka postojao koledarski ophod sa folklor- 
nim tekstom na rumunskom jeziku. Imajuci u vidu visoku mobilnost ba- 
njaskih zajednica i istovremeno njihovu nezainteresovanost za sopstveno 
istorijsko pamcenje, nije sasvim opravdano doneti zakljucak o relativno 
vaznijem statusu koledarskog ophoda i Bozica u kulturi Banjasa. 

Etnolingvisticki problem predstavlja i kalendarski termin za dan na 
koji se isteruju zmije, Mladenci, odnosno 40 mucenika, koji i kod Banjasa 
u Vranjevu pada 22. marta. Ovaj dan Banjasi u Vranjevu nazivaju Muceni- 
ci, pa moze biti kako rumunskog, tako i srpskog porekla. Jednako je zani- 
mljiv kao etnolingvisticki problem i sam obicaj isterivanja zmija kade- 
njem upaljenom krpom: 28 



28 Prema etnologu Mili Bosic 1996:226-229, praznik pod nazivom 40 mucenika 
uglavnom je poznat Srbima u Backoj, Sremu i severnom Banatu, dok je u juznom Banatu 
poznatiji pod nazivom „Mladenci". Kod banatskih Hera se pale vatre na ulici i preskacu, 
nekad tri puta. U vatru se baci krpa koja razvija smrad da bi se razbegle zmije od tog smra- 
da. Domacica sa zapaljenom krpom obilazi zgrade. Vatre protiv zmija pale se u Orlovatu i 
Farkazdinu. Kod Rumuna u Banatu, prema Mirjani Maluckov (1985:276), termin za ovaj 
praznik je Simtii ili 40 de mucenici, kada se protiv zmija na obe strane kapije pale vatre. U 
Malom Torku su mladici preskakali vatre uz reci: Ie§ cald, tuna frig. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 265 

(S-a facut ceva sa nu musca sarpil'i?) Sarpil'i, da, s-afuma dvaesdru- 
gog marta, da. Cind e dvaesdrugog marta, fugi sarpe sa nu ce afum, 
mergea okolo de tri ori casa, faci putan, pui darza, scii ce-i aia? (Nu.) 
Putan, da, darza s-aprins darza, aia se spurie la noi putan, cind se aprin- 
ge darza. §-atuncea mergi da tri ori okolo casa si spuni: Fugi, sarpe, sa 
nu ce afum! Sa nu ce ard! //: fugi, sarpe, sa nu ce afum. Da tri ori. (Si 
pentru copii?) Da, pentru toti, atuncea puni putanu aia foe a focu, arge, 
dirza aia arge, si lasi, atuncea tacem si noi da tri ori sa ne afumam, sa 
nu ne musce serpi (Cum ii ziceti la ziua asta dvaesdrugog marta?) 
Muceniti, Mucenite, da, pa aia e dvaesdrugog marta. La voi Mladenci, 
a la noi Muceniti. Si mormanti, la noi se miarge zava aia la morminti, 
la morti. S-sa duce, la morti svasta sa duce. Care cum vreaura. Ce vre- 
au ducera. Care cum vrea. 

(Da li se radilo nesto da ne ujedaju zmije?) Zmije, da, dimi se dvae- 
sdrugog marta, da. Kad je dvaesdrugog marta, bezi, zmijo da ne ne za- 
dimim, isli su okolo kuce tri puta, napravis putan, stavis krpu, znas sta 
je to? (Ne.) Putan, da, krpa i palis krpu, to se kod nas kaze putan, kad 
se zapali krpa. I onda ides tri puta okolo kuce i kazes: Bezi, zmijo, da te 
ne zadimim! Da te ne pecem! //: Bezi, zmijo, da te ne dimim. Tri puta. 
(A za decu?) Da, za sve, onda stavis taj putan, vatru, na vatru, gori, ta 
krpa gori, i onda trcimo i mi tri puta da se zadimimo, da nas ne ujedaju 
zmiju. (Kako zovete taj dan dvaesdrugog marta?) Mucenici, Mucenice, 
da, pa to je dvaesdrugog marta. Kod vas Mladenci, a kod nas Muceni- 
ci. I groblje, kod nas se ide tog dana na groblje, kod mrtvih. I ide se, 
kod mrtvih svasta se nosi. Ko kako zeli. Sta zele nose. Ko kako zeli. 

U daljem traganju za poreklom banjaskog obicaja isterivanja zmija 
zapaljenom krpom na Mladence, posebno je znacajan sledeci podatak do- 
bijen od Roma u Bavanistu: 29 

(Kad su Mladenci da li se radi nesto od zmija?) To ne znam. (A da li su 
se palile vatre?) To sam i ja cula, ali ne znam. Mucenice, da nije to? 
(Dvaes drugi mart.) Pa da, ondak da. Mucenice, mi kazemo vise po 
romski, Mucenice. E, ondak se pali, da. Moja majka nosi krpu, pali, ide 
za zmije, da bude. Jeste, to jeste. (Sta kaze?) [Sledi tekst na romskom 
jeziku], i tako tri puta prolazi kucu. I ja isto tako, da. (I decu?) Da, i de- 
cu. Tako stavim na drvo tu krpu i ondak palim tu krpu i ondak tako tri- 
puta idem. Mi imamo dve kuce i ondak kod obadve idem tako okolo tri 
puta sa decama. Jel deca izlazidu i igradu i svasta, da ne naidu di zmije 
i to. Ali sad nema toliko trave, to sad sve lepo cisto kod nas. (Taj obicaj 
jos uvek drzite?) Da, jos drzimo. (Odakle uzmete vatru za to?) Pa pali- 



29 Integralni transkirpt razgovora iz Bavanista i njegova analiza dati su u: Sikimic 
2005. 



266 Babaluh ha Eajikahy 

mo malo tu, dobro je da i deca preskocidu tu vatru. To obavezno upali- 
mo svake godine. (Bavaniste, 23. 05. 2004. Konstantinovic Slavica) 

Pokazana tipoloska banjasko — romska podudarnost u Banatu uka- 
zuje na potrebu ukljucivanja i uze romske tradicionalne kulture u spektar 
kulturnih obrazaca refentnih za banjasku kulturu. Sa druge strane, za sva- 
ko ozbiljnije poznavanje tradicijske kulture i jezika brojnih romskih zajed- 
nica u Vojvodini takode je potrebno istraziti rumunske kulturne i jezicke 
adstratne slojeve. 

Karavlasi: centralnobalkanski kontinuitet 

Terensko istrazivanje Karavlaha u okolini Priboja i u samom gradu 
Priboju podstakao je usmeni podatak dobijen od profesora Budimira Svr- 
kote, koji je pocetkom 2004. objavio clanak o Karavlasima u Pljevaljskim 
novinama (Svrkota 2004). Pocetkom iste godine i Televizija Priboj je na- 
pravila kratku dokumentarnu emisiju o poslednjim koritarima iz sela Br- 
nare. Ekipa Balkanoloskog instituta SANU obavila je, zahvaljujuci ovim 
pocetnim podacima i organizacionoj pomoci Doma kulture i Muzeja u Pri- 
boju, terenska etnolingvisticka istrazivanja ove zajednice u junu i avgustu 
2004, a traganje za potomcima ove karavlaske enklave nastavila u 
Koceljevi, oktobra 2004. 

O bosanskim Karavlasima postoji kratak lingvisticki zapis Gustava 
Vajganda (Weigand 1908) i nekoliko etnoloskih studija, od kojih su neke 
bile i predmet ozbiljnih osporavanja pre svega zbog rumunske nacionalne 
teze koju su zastupale (u pitanju su studije rumunskih autora Isidora Jesa- 
na — Iesan 1905 i studija Teodora Filipeskua — Filipesku 1907 iz sarajev- 
skog Glasnika zemaljskog muzjea, objavljena i na rumunskom jeziku). Ne- 
macki putopisac Hajnrih Rener (Renner 1897:241-247) pominje Karavla- 
he kao Cigane koje je sreo kod Vlasenice, u pitanju je, vrlo verovatno, isti 
autor koji pod inicijalima A. Ka. pise o bosanskim Karavlasima u listu Bo- 
snische Post, Sarajevo 1895, a sa kojim polemise Filipesku 1907:80-81. 
Sustinske primedbe na Filipeskuovu studiju o Karavlasima imali su brojni 
ozbiljni autori sa pocetka dvadesetog veka, medu kojima je i Tihomir Dor- 
devic (Dordevic 1907), polemika je vodena oko tvrdnje ovih rumunskih 
autora da su Karavlasi — Rumuni. Od Filipeskuovih zapisa probu vremena 
izdrzala su, ipak, neka etnografska fakta (on se u torn pogledu zapravo 
oslanjao na pouzdane terenske beleske Tome Dragicevica) i spisak mesta 
u kojima su Karavlasi ziveli u Bosni krajem 19. veka. Taj spisak ne donosi 
podatke o okolini Priboja, koji u to vreme pripada Otomanskom carstvu, a 
najjuznija kavlaska naselja u Bosni bila su, prema torn spisku, u okolini 
Vlasenice. Novijih celovitih studija o Karavlasima u Bosni nema, tako da 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 267 

su veoma dragoceni podaci o razmestaju karavlaskih naselja u etnograf- 
skoj gradi: Pavkovic 1957 i Popovic 2002. 

Rezultati dosadasnjih terenskih istrazivanja ukazuju da se okolina 
Priboja ne nalazi u, uslovno receno, juznom banjasko/karavlaskom konti- 
nuumu koji tece od severne Bosne sirokim pojasom Posavine i Podunavlja 
i spusta se Pomoravljem sve do sela Berilje kod Prokuplja, koje je i najju- 
znija tacka u kojoj Banjasi/Karavlasi u Srbiji danas zive. To bi znacilo da 
je selo Brnare, zajedno sa sekundarnim naseljem Karavlaha iz sela Brnare 
— gradom Pribojem, usamljena i udaljena karavlaska enklava. 

Lokalna usmena istorija svedoci da se jedan deo Karavlaha, vero vat- 
no veci, u selo Brnare doselio tridesetih godina dvadesetog veka iz cen- 
tralne Bosne (okolina Visokog), ali ne direktno vec sa kracim nastanjiva- 
njem u okolini Foce (porodica Kostic). Neke porodice (porodica Marinko- 
vic) za sebe kazu da su doseljene iz okoline Sapca. Svi ovi doseljeni Kara- 
vlasi ziveli su relativno kratko u selu Brnare: oko trideset godina, kada po- 
cinje postepeno odseljavanje. Prema usmenim svedocenjima, koja je tesko 
proveriti, sedam kuca porodice Kostic odseljeno je 1958/1959. za Kocelje- 
vu, a drugi su se preselili u Priboj. 

Moze se sa sigurnoscu tvrditi da su Karavlasi dosli u Brnare kao pot- 
puno dvojezicni (govorili su jednako dobro maternji rumunski dijalekat i 
lokalni srpskohrvatski govor), da bi danas samo najstariji Karavlasi iz Pri- 
boja pasivno znali rumunski (u porodici ga ni oni aktivno ne koriste). Ka- 
ravlaska zajednica u s. Brnare danas ima samo dve kuce. Rumunski jezik 
se aktivno govori u obe — ali ga govore samo dve zene koje su ovde uda- 
te, a rodene su (kako same kazu) negde u okolini Olova u Bosni. 

Selo Brnare i grad Priboj bila su karavlaska 'tranzitna' mesta, moze 
se, zapravo, govoriti o ulancavanju tranzitnih mesta tokom zivotnog veka 
skoro svakog odraslog Karavlaha jer je druga generacija Karavlaha prese- 
ljenih pedesetih godina dvadesetog veka u Koceljevu danas skoro cela na 
radu u inostranstvu. 

Ove pocetne tvrdnje ilustruju transkripti razgovora vodenih sa Kara- 
vlasima i u Koceljevi i Priboju, kao i transkripti razgovora vodenih sa Sr- 
bima i Muslimanima u siroj okolini sela Brnare (objavljeni u: Sikimic 
2005). 

Sa sociolingvistickog aspekta zanimljiv je pre svega diskurs Kara- 
vlaha B. K. snimljen u Koceljevi; za ovog sagovornika karakteristican je 
potpuni srpsko-rumunski bilingvizam. Prelaskom na srpski jezicki kod 
B. K. povremeno (ali ne dosledno) pokazuje odlike govora i tipa usmenog 
tradicionalnog diskursa okoline Priboja. To je, na primer, upotreba impe- 
rativa u naraciji, redovno markiranje „sramotnog" dela teksta u diskursu 
sa daprostis. Izrazita individualna odlika njegovog diskursa jeste gnomski 



268 Babaluh ha B ajtkahy 

stil, odnosno visoka frekvencija poslovica i to u oba jezicka koda, kao i vi- 
sokofrekventna upotreba blagoslova bog ti dao zdravlje, ali — iskljucivo 
na srpskom. 

Na oblikovanje pozitivne slike o Karavlasima bitno je uticala cinje- 
nica da u samom Priboju i neposrednoj okolini nema Roma starosedelaca. 
Slika o Karavlasima doseljenih iz Priboja dobijena u Koceljevi i Pambu- 
kovici sigurno bi se razlikovala zbog direktne identifikacije novodoselje- 
nih Karavlaha sa pripadnicima postojecih romskih, odnosno banjaskih za- 
jednica. 

Karavlaski 'nomadizam drveta' i njegove transformacije u zanima- 
nja cesto vezana za putovanje (trgovina, odlazak u inostranstvo) uticu i na 
pouzdanost privatnog secanja. Tacna rekonstrukcija vremena boravka Ka- 
ravlaha u s. Brnare i njihovo kasnije preseljavanje u Priboj mogla bi se do- 
biti uvidom u maticne knjige: 

Pa ovde su Karavlasi odavno, odavno. (Da vi znate, oduvek su tu?) Pa 
da ti kazem, joj, ovde su Karavlasi vec ima, kod naske, ima i dvjesta 
godina. (Vas je otac isto pricao?) O! Pa znam, ja sam im pravio kuce. 
(M. LJ. 1933. Krajcinovici) 

Cak i kod zajednica koje se odlikuju kultom predaka i izuzetnim 
pamcenjem porekla sopstvene zajednice/porodice secanje na 'druge' cesto 
je nepouzdano. 30 

Seminomadizam implicira postojanje dva razlicita zanimanja, koja 
se ne iskuljucuju, Karavlasi su svojim susedima ostali poznati kao nekada- 
snji cancari, ali istovremeno i kao nekadasnji i sadasnji dobri muzicari: 

E pa pravili su oni cankove, vretena, pravili su cuture za rakiju, svirali 
na violine (M. LJ. 1933, Krajcinovici) 

Ostavivsi po strani slozeno pitanje karavlaskog/banjaskog identiteta 
istrazivaci ove marginalne etnicke grupe moraju da imaju u vidu i speci- 
ficnosti seminomadskih etnickih zajednica, koje su istovremeno i endo- 
gamne: naime, zajednica Karavlaha je u vreme boravka u s. Brnare dugo 
praktikovala endogamiju. Danas, medutim, Karavalasi iz Brnara pominju 
veze sa karavlaskim naseljima u okolini Sarajeva: Visoko (odakle vodi po- 
reklo porodica Kostic) i Olovo (zene udate danas u Brnare navode da su 
tamo rodene), zatim blize veze sa Banjasima i Romima u „okolini Sapca". 

Postoji kontinuitet transgranicnog statusa Karavlaha u trouglu Bo- 
sna — Priboj — severozapadna Srbija i posle devedesetih godina dvade- 



30 Up. nepouzdanost secanja o vremenu doseljavanja Cerkeza na Kosovo, Sikimic 
2004a. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 269 

setog veka, odnosno od uvodenja cvrstih drzavnih granica. Slican tran- 
sgranicni status karakteristican je za vec pomenute stare banjaske zajed- 
nice u zapadnoj Backoj koje imaju aktivne veze sa delovima svoje zajed- 
nice u madarskom i hrvatskom delu Baranje. U toku je formiranje i no- 
vih transgranicnih pravaca i veza (mozda po liniji istorijskog secanja) 
koji se, npr. uspostavljaju u s. Brodica kod Kuceva sa Banjasima/Romi- 
ma iz Rumunije. 31 

Marginalni status, ali verovatno istovremeno i nomadski nacin zivo- 
ta, ne ostavlja mesta za nostalgiju u secanjima samih Karavlaha: 

Jer sada bolje zivim nego kad smo bili tamo u Krajcinovicima. Bedan 
zivot, tamo je beda; nemam nide nista, ni penzije, ni plate, ni socijalno, 
ni nista. (B. K. 1924, Koceljeva) 

I konsekventno, postavlja se pitanje karaktera nekadasnje visenacio- 
nalne zajednice i uloge Karavlaha u Poblacu, u okviru naselja Krajcinovici 
i Brnare. Jesu li Karavlasi bili paralelni svet ciji je suzivot obelezen samo 
ekonomskim vezama? Kod hriscana ovaj suzivot bio je pojacan uzajmnim 
postovanjem verskih praznika: 

Dodu i oni nama na-slavu, dodu. Imena isto nasa imaju, sve nasa imena 
slave. Ove slave, sad oni malo slave Svetog Dordiju, Petkovicu, to im 
je nekako, i Arandelovdan. Te tri slave ja znam da oni slave. (M. LJ. 
1933, Krajcinovici) 

Rekonstrukcija secanja na karavlasko naselje Brnare iz sredine 20. 
veka moguca je danas i u Posavotamnavi, u gradicu Koceljeva i selima 
oko njega u kojima zive jake banjaske i romske zajednice u koje su preto- 
pljeni novodoseljeni Karavlasi. 

Kontinuitet istrazivanja 

Ako se pode od grade ka metodi, specificna etnicka grupa Banjasa 
sugerise, sa svoje strane, preuzimanje koncepta „kontinuiteta" kao jedne 
od mogucih, prihvatljivih istrazivackih metodologija. Utvrdivanje ko- 
nacne liste banjaskih naselja bilo bi osnovni okvir istrazivanja za svaku 
sedentarnu zajednicu, ali ne i za zajednice koje funkcionisu po konceptu 
mentalnog kontinuiteta. Locigan nastavak rada je utvrdivanje moguce i 
istovremeno naucno relevantne mreze punktova. U ovom zborniku pred- 
stavljena mreza obradenih punktova zasnovana je na podacima dobijenim 
metodama perceptivne dijalektologije (u endogamnim punktovima veoma 



31 Prema jos neobjavljenim rezultatima terenskih istrazivanja sela Brodica, aprila 
2004. 



270 Babaluh ha Eajikahy 

je tesko dobiti cak i takve subjektivne „perceptivne" podatke), ali i na 
vanlingvistickim faktorima, pre svega na jednostavnijoj komunikaciji sa 
konkretnom zajednicom nego sa nekom drugom. 

Klasicno dijalektolosko istrazivanje medu Banjasima danas je nemo- 
guce. U vecini njihovih naselja Banjasi zive u malim, ali egzogamnim za- 
jednicama i nalaze svoje supruge ponekad u veoma udaljenim banjaskim 
naseljima. To prilicno komplikuje dijalektolosku sliku svakog naselja i 
zahteva istrazivanje socijalne mreze same zajednice. Imajuci u vidu sa 
jedne strane veoma kratak zivotni vek pojedinca, a sa druge veoma cestu 
promiskuitetnost (na primer, u selu Mehovine i medu Banjasima u 
Backoj) i veliki broj brakova koji pojedinci imaju (cak do devet sto je u 
tradicijskoj kulturi samo oznaka za 'mnogo' a ne i tacan broj) istrazivanja 
na nivou idiolekta su pozeljnija, cesto i jedno moguca. Karakter naselja je 
jednako vazan; lokalna zajednica varira od nekoliko izolovanih porodica u 
velikim gradovima sve do kompaktnih banjasih sela. 

U dijahrono orijentisanom istrazivanju neophodan je integrativni pri- 
stup svim autohtonim banjaskim zajednicama u oblasti Balkana i centralne 
Evrope. Sa sinhrone tacke gledista, mora se uzeti u obzir i faktor pomeranja 
granica do koga je doslo tokom dvadesetog veka. Danjasnji banjaski geo- 
grafski areali odslikavaju pred-jugoslovensko istorijsko stanje, odnosno pe- 
riod Austrougarske monarhije i cak period Otomanskog carstva. 

Poredenje i iskustvo u radu sa drugim nomadskim narodima Balka- 
na, pre svega jezicki srodnim Arumunima, bilo bi od velikog znacaja. Za- 
jednicke crte su insularnost obeju zajednica i geografska mobilnost. Mi- 
graciona dinamika Banjasa je ubrzana, moze se upotrebiti cak metafora 
„kompresije vremena" da bi se opisali migracioni procesi koji se inace 
kod drugih balkanskih etnickih zajednica desavaju znatno sporije. Posta- 
vlja se pitanje koji dijahroni presek treba rekonstruisati, ili koji je pre- 
sek/preseci uopste moguce rekonstruisati? Vaznost ovog pitanja koje se 
nametnulo na osnovu banjaskih atropoloskih fakata ponovo se otvara naj- 
novijim migracijama ne-romske populacije tokom devedesetih godina 
dvadesetog veka. U kojoj meri je naucno opravdano danas rekonstruisati 
fakta koja se odnose na srednu dvadesetog veka? 

Vrlo su vazna pitanja banjaske visejezicnosti i pitanja rekonstrukcije 
tradicijske kulture (ili — etnolingvisticki problemi definisani onako kako ih 
defmise „Mali dijalekatski atlas balkanskih jezika" cija je izrada upravo u 
toku u Marburgu). I na kraju treba dodati da trasiranje tradicionalne rumun- 
ske kulture na Balkanu ne treba pratiti samo medu govornicima rumunskog 
jezika vec i medu govornicima romskih govora ciji su preci ziveli u nekom 
vremenskom periodu ili i danas zive — u okviru rumunske kulture. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 27 1 



Literatura 

Acimovic 1997 — M. Acimovic: Romi u Apatinu, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 
Sad, 248-251. 

Agocs 2003 — A. Agocs: Socialna identifikacija Bajasov na Slovensku, Etnologicke 
rozpravy X/2, Bratislava, 41-53. 

AHTOHHJeBHli 1971 — J\. AHTOHHJeBHli: A/ieKcunanKo UoMopae/be, Eeorpafl. 
EapjaKTapoBHli 1964 — M. EapjaKTapoBHli: Oa3a anaTHHCKHx UnraHa, Pad eojeotycm- 
ckux My3eja 12-13, Hobh Caa, 191-204. 

Barjaktarevic 1997 — M. Barjaktarevic: Nevoljni narod (Roma), Cigane moj (Romi u 
Vojvodini), Novi Sad, 51-59. 

Beissinger 2001 — M. H. Beissinger: Occupation and Ethnicity: Constructing Identity 
among Professional Romani (Gypsy) Musicians in Romania, Slavic Review 
60/1, 24-48. 

Bodi 1997 — Z. Bodi: Eloszo, Cigdny neprajzi tanulmdnyok 6, Budapest, 7-10. 

Eocnh 1996 — M. Eocnh: roduiuwu upa3nuuu Cp6a y Bojeoduuu, Hobh Ca^. 

Calota 1 995 — I. Calota: Rudarii din Oltenia, Studiu de dialectologie §i de geografle lin- 

gvistica romdneascd, Craiova. 
Cakan 1997 — I. Cakan: Romi u Novom Sadu, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 

Sad, 280-287. 
Ceperka 1 997 — M. Ceperka: Cigani u Bogojevu, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 

Sad, 226-228. 
Cicovacki 1997 — P. Cicovacki: Crtice iz zivota monostorskih Cigana, Cigane moj 

(Romi u Vojvodini), Novi Sad, 270-172. 
Hnroja 1997 — E. Hnroja: HeKOJiHKO onacKH o npe3HMeHy KapaBJia, CpucKuje3UK II, 

EeorpaA, 225-227. 
/JaHJiua 1827 — /Jamiifa. 3a6aBHHK 3a ro^HHy 1827, Een. 

Dimitrijevic-Rufu 1998 — D. Dimitrijevic-Rufu: The multiple identity of Romanians in 
Melnica (Homolje, Serbia), Name and Social Structure, Examples from Southeast 
Europe, New York, 49-68. 

T)OKHh h JauaHOBnh 1992 — J\. T)OKnh, J\. JauaHOBnh: TonorpacJ)CKa rpafia CTnra, 
Viminacium 1, rio^apeBari, 61-110. 

T)OKHh h JauaHOBnh 1994 — j\. T)OKHh, J\. JauaHOBHh: Tonorpai|)CKa rpafia IIo)Kape- 
BaHKor IIoMopaBJba, Viminacium 8-9, noacapeBari, 161-229. 

fjoprjeBJih 1 907 — T. P. TooprjeBJiri: J\Be pyMyHCKe KH>nre o PyMyHHMa y Eochh h Xep- 

ueroBHHH, CpucKu KVbuoKeenu 2/iacnuK XVIII/5, Eeorpa^, 377-380. 
T)opfieBHh 1984 — T. P. T)opl)eBHh: Haw napodnu Jtcueoul 2, Eeorpa^. 
TjopheBnh 1984a — T. P. Tx>prjeBHri: Haw napodnu oicueow 3, Eeorpaa. 

Eperjessy 1997 — E. Eperjessy: Matyas Balogh, the Story-Teller, Cigdny neprajzi ta- 
nulmdnyok 6, Budapest, 170-173. 

Etnoloska grada 1979 — Etnoloska grada o Romima (Ciganima) u Jugoslaviji, Novi 
Sad. 

Filipesku 1907 — T. Filipesku: KaravlaskanaseljauBosni, Glasnik Zemaljskog muzeja 
XIX, Sarajevo, 77-101, 215-241, 335-357. 



272 Babaluh ha Eajikahy 

Filipovic 1997 — J. Filipovic: Obicaji apatinskih Roma, Cigane moj (Romi u Vojvodi- 
ni), Novi Sad, 252-260. 

von Hahn 1861 — J. G. von Hahn: Reise von Belgrad nach Salonik, Vienna. 

Havas 1997 — G. Havas: Tub-Making Gypsies in Baranya County, Cigdny neprajzi ta- 
nulmdnyok 6, Budapest, 82-97. 

Herrmann 1997 — A. Herrmann: Ergebnisse der in Ungarn am 31. Janner 1893 dur- 
chgefurten Zigeuner-Conscription, Cigdny neprajzi tanulmdnyok 6, Budapest, 
13-15. 

Iesan 1 906 — I. Iesan: Romdnii din Bosnia si Hertegovina in trecutsiprezent, Comunicari 
facute Academiei Romane in sedinta din 1 9 nov. 1904 adaugate si intregite, Arad. 

Jaksic/Basic 2005 — B. Jaksic, G. Basic: Umetnostprezivljavanja, Gde i kako zive Romi 
u Srbiji, Beograd. 

Kalanyosne 1997 — L. J. Kalanyosne: About the Customs Related to Delivery and In- 
fant Care among the Rom of Ocseny, Cigdny neprajzi tanulmdnyok 6, Budapest, 
104-109. 

Kovalcsik 1 997 — K. Kovalcsik: „How nice it is to be together", Cigdny neprajzi tanul- 
mdnyok 6, Budapest, 160-164. 

Kovalcsik 2000 — K. Kovalcsik: Roma or Boyash Identity? The Music of the 
„Ard'elan" Boyashes in Hungary, Music, Language and Litearature of the Ro- 
ma and Sinti, Intercultural Music Studies 11, Berlin, 343-360. 

MnjaTOBHh 1928 — C. M. MnjaTOBHh: 3aHaTH h ecHa(|)H y PacnHH, CpucKu ewHozpatp- 
cku 36opnuK 42, Eeorpaa 1928. 

MnjaTOBHh 1930 — C. M. MnjaTOBHh: PecaBa, CpucKu eiunozpaqbcKu 36opuuK 46, Ha- 
ceiba u uoperuio ciuaHoeHuuiiuea 26, Beorpaa, 97-239. 

Mitrovic 1982 — V. Mitrovic: EtnosocioloskagradaoRomimauZrenjaninuiEcki,^- 
noloski pregled 17, Beograd, 323-331. 

HnKOJinh 1903 — P. HhkojthIi: OKOJiHHa Beorpa^a, CpucKu eumozpacpcKu 36opnuK 5, 
Eeorpajj, 901-1104. 

HnKOJinh-CTOJaHHeBMh 1985 — B. HnKOJinh-CTOJaHHeBMh: TotiAuua, eiunuHKu upo- 
uecu u iupaduuuoHa/iHa Kyniuypa, Eeorpa^. 

Orsos 1997 — A. Orsos: Language Groups of Gypsies in Hungary, Cigdny neprajzi ta- 
nulmdnyok 6, Budapest, 197-199. 

neTpoBuh 1992 — P. neTpoBnh: fleMorpa(|)CKe ocoGeHocra PoMa y JyrocjiaBHJn, Pa3- 
euiuaK PoMa y JyaocAaeuju, upoGneMU u weudeHuuje, Eeorpaa, 115-127. 

Pesikan 1997 — J. Pesikan: Cigani — koritari, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 
Sad, 175-178. 

Pavkovic 1957 — N. Pavkovic: Karavlasi i njihovo tradicionalno zanimanje, Clanci i 
grada za kulturnu istoriju istocne Bosne 1, Tuzla, 103-126. 

Petrovici 1938 — E. Petrovici: „Romani" din Serbia occidentals, Dacoromania IX, 
Cluj, 224-236. 

neTpoBuh 1992 — P. neTpoBnh: ,Z],eMorpa(f)CKe oco6eHocTH PoMa y JyrocjiaBHJu, Pa3- 
euxuaK PoMa y Jyzocnaeuju, Upo6/ieMU u iueudeHuuje, Beorpaa, 115-127. 

Popov 2000 — V. Popov: Gypsy nomads in Bulgaria — traditions and contemporary di- 
mension, Ljuzanu/PoMU y upouinoculu u dauac, Eeorpa^, 299-305. 

nonoBnh 2002 — B. nonoBnh: CnauXuHCKU xpaj y upoumociuu, JlaKTauin. 

Radovanovic 1 994 — V. Radovanovic: LUadanKa LJocaeuua u LJouepuna, Anulpouoze- 
ospatpcKa ucuuwueawa, [M. Pa^oBaHOBHh, Eeorpaa]. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 273 

PncTHh 2004 — C. PhcthIi: EKcupecueua /lexcuKa y cpucKOM je3UKy, EeorpaA. 

Pyzmh 1978 — B. Py^nh: CwaHoeHuuiweo Tou/iuue, Beorpa^. 

Saramandu 1 997 — N. Saramandu, Cercetari dialectale la un grup necunoscut de vorbi- 

tori al romanei: Bdiasii din nordul Croatiei, Foneticd si dialectologie XVI, 

Bucuresti, 97-130. 
Sikimic 2002 — B. Sikimic: Burdevdan kod vlaskih Roma u selu Podvrska, Kultura 

103-104, Beograd, 184-193. 
Sikimic 2003 — B. Sikimic: Banjasi u Srbiji iz balkanske lingvisticke perspektive, Ak- 

mya/iHU npo6/ieMU na 6a/iKaHCKomo e3UK03H<mue, Cocbna, 114-129. 
Sikimic 2003a — B. Sikimic: Banyash culture in North Serbia: baer, Roma religious 

culture, Nis 2003, 76-83. 
Chkhmhu 2004 — B. Chkhmhu: J\bq MaitHHe: Cp6n h PoMH/EartauiJi y Marjapcicoj, 

36opnuKpadoea ca dpyzoz Mefyyuapodnoz cuMU03ujyMa ,,/Jyxoenaula UMaxue- 

pujajmauXa Ky/iiuypa na PoMuule", Ciconje, 16-17.01.2004. (u stampi) 
Sikimic 2004a — B. Sikimic: Elementi rumunske tradicionalne kulture u Vranjevu kod 

Novog Beceja, Zbornik radova sa medunarodnog naucnog skupa „Banat, kul- 

turna i istorijska proslost", Novi Sad, 22.05.2004. (u stampi) 
Sikimic 2004b — B. Sikimic: Etnolingvisticka istrazivanja skrivenih manjina — mo- 

gucnosti i ogranicenja: Cerkezi na Kosovu, Ctcpueene AiawuHe na Ea/iKany, Ee- 

orpaa, 259-282. 

Chkhmhu 2005 — E. Chkhmhu: KapaBjiacn y cejiy EpHape Koa npn6oja, MuneuieecKu 

3auucu, npHJenojte (u stampi). 
ChkhmhIi 2005a — B. Sikimic: Idem svuda po inostranstvo sa mojima decama, Dru- 

stvene nauke o Romima u Srbiji (zbornik radova), SANU, Beograd (u stampi). 

Sikimic 2005b — B. Sikimic: Linguistic research of small exogamic communities: the 

case of Banyash Roumanians in Serbia; H3uku u duaneKmu Ma/iux 

amnuuecKux zpynn na Ea/iKanax, CaHKT-IIeTepGypr - MiOHxeH, 258-265. 
Slavkova 2003 — M. Slavkova: Roma pastors in Bulgaria as the leaders for Roma Pro- 

stestant Communities, Roma religious culture, Nis, 168-176. 
CBpKOTa 2004 — E. CBpKOTa: Mana eTHHHKa rpyna y IIo6jiahy, TI/beea/bCKe uoeune 

15.01.2004, njteBJta. 
Stojanovic 1 997 — V. Stojanovic: Cigani u Sonti, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 

Sad, 245-247. 
Solaja 1 997 — M. Solaja: Knez Roma u Vajskoj, Cigane moj (Romi u Vojvodini), Novi 

Sad, 218-220. 
Tpn(J)yHOCKH 1974 — J. TputbyHOCKH: IIpHiior npoynaBaifcy PoMa, Pomh y KonaHCKOj 

kotjihhh, r/iacnuK EiuHozpafycKoz uHciuuuXyiua CAHY XXII, Eeorpaa, 

161-176. 
TpojaHOBuh 1902 — C. TpojaHOBnh: U,HraHH, CpucKU KfbUDtceeHU 2/iacnuK 5, Eeorpaa, 

26-38. 
Uhlik 1 955 — R. Uhlik: Iz ciganske onomastike I, Glasnik Zemaljskog muzeja u Saraje- 

vu, n.s. 10, Sarajevo, 51-71. 
ByjcaHOBHh 1983 — T. ByicaHOBHh: Pomu (Lfmanu) y Jyzocnaeuju, Bpa&e. 
Weigand 1908 — G. Weigand: Rumanen und Arumunen in Bosnien, Jahresbericht des 

Instituts fur rumdnische Sprache 14, Leipzig, 171-197. 
Vrgovic 1997 — S. Vrgovic: Rukovet romskih prica, Cigane moj (Romi u Vojvodini), 

Novi Sad, 506-513. 



274 Babaluh ha Eajikahy 

Zoric/Solaja 1997 — M. Zoric, M. Solaja: Rumunski Cigani u Vajskoj, Cigane moj (Ro- 
mi u Vojvodini), Novi Sad, 221-225. 



Biljana Sikimic 

Baiesii din Serbia 

Lucrarea Biljanei Sikimic se bazeaza pe propriile cercetari de teren ale autoarei, 
desfasurate in ultimii cinci ani de zile in comunitatile de baiesi vorbitori de limba romana de pe 
teritoriul Serbiei si al Ungariei. Aceasta a utilizat, in principal, metoda cercetarii etnolingvistice, 
in urma careia a rezultat un material extrem de amplu; de aici si caracterul sintetic al lucrarii. 

Studiul ia in discutie identitatea etnica si lingvistica a baiesilor, explicand motivele 
folosirii acestui termen in volumul de fata, si ofera o privire de ansamblu asupra diverselor 
comunitati de baiesi, insistand in mod special pe trei grupuri din fosta Iugoslavie si din Ungaria 
(baiesii/ karavlahii din Ungaria, baiesii din Banatul sarbesc si karavlahii bosniaci). 

^Baiesii traiesc astazi in tarile fostei Iugoslavii, in Romania, Ungaria, Slovacia si Bul- 
garia. In Serbia, neputandu-se declara baiesi sau karavlahi, membrii acestui grup etnic s-au 
declarat, conform datelor recensamanrului din 2002, in patru moduri diferite: sarbi (la sud de 
Dunare), romani (in Voivodina), vlahi (in cateva localitati din Serbia centrala) si romi (in special 
in comunitatile foarte sarace, dar aici trebuie mentionat faptul ca si liderii politici ai baiesilor se 
declara eel mai adesea romi). 

Graiurile romanesti folosite de baiesi in Serbia, in zona raului Sava, sunt pe cale de 
disparitie, fiind puternic influentate de limba sarba. Vorbitori activi ai limbii romane nu se mai 
gasesc decat printre persoanele in varsta, generatiile tinere fiind doar purtatoare pasive ale 
limbii, in timp ce copiii invata foarte rar romaneste. Situatia este mai buna in localitatile din 
jurul Moravei (Strizilo, Tresnjevica si Suvaja), unde toti copiii invata romaneste in familie. 
Baiesii din Serbia vorbesc subdialectul muntean si graiuriie transilvanene, dar in zona Banatului 
sarbesc si in Serbia de nord-est, graiurile baiese sunt putemic influentate de subdialectul 
banatean, utilizat de majoritatea romanilor din aceasta zona. In satele mixte de romani si baiesi, 
in special generatia tanara vorbeste mult mai „prestigiosul" subdialect banatean. 

In momentul de fata, reconstructia dialectului de baza vorbit de o anumita comunitate de 
baiesi este extrem de dificila. Exemplul satului romanesc Torac, din Banatul sarbesc, este 
extrem de graitor. Satul este impartit in Toracul Mic (colonizat de romani din Ardeal) si Toracul 
Mare (romani din Banat). Baiesii traiesc in Toracul Mic si, din punct de vedere dialectal, nu se 
deosebesc de consatenii lor romani veniti din Ardeal. Baiesii din Toracul Mare insa nu sunt 
colonisti, ci romi autohtoni, care, astazi, sunt plurilingvi: pe langa limba roma si sarba, toti 
vorbesc excelent subdialectul banatean al Toracului Mare. 

Comunitatile de baiesi sunt, in principal, exogame. Exista insa o serie de exceptii. In 
localitatea Bukovik (Serbia centrala), de exemplu, din cauza diferentelor sociale foarte mari 
dintre baiesii sedentari si ursarii nomazi (ambele grupe vorbesc limba romana), acestia nu se 
casatoresc unii cu altii. In Berilje (sudul Serbiei), comunitatea de baiesi din localitate a fost pana 
de curand exclusiv endogama — singurul exemplu al unei enclave de acest tip din Serbia. 

Cercetarea dialectologica clasica a baiesilor este astazi practic imposibila. In majoritatea 
cazurilor, acestia traiesc in comunitati restranse si exogame, casatorindu-se, de multe ori, cu 
baiesi din localitati foarte indepartate. Acest lucru complica foarte mult imaginea dialectala a 
fiecarui sat si necesita o cercetare amanuntita a retelei sociale a comunitatii. Tinand cont, pe de 
o parte, de speranta redusa de viata a baiesilor, si, pe de alta parte, de promiscuitatea frecventa 
in care traiesc si de numarul mare de parteneri (acestia au chiar si „noua neveste", ceea ce, in 
cultura traditionala, nu inseamna neaparat un numar exact, ci doar unul insemnat), cercetarile la 
nivel idiolectal sunt singura solutie. Dimensiunea si specificul comunitatii sunt, de asemenea, 
foarte importante: acestea variaza de la cateva familii izolate, in orasele mari, la sate compacte 
de baiesi. 



Biljana Sikimic: Banjasi u Srbiji 275 



Biljana Sikimic 



The Bayash of Serbia 

Biljana Sikimic's paper is based on the author's own field research, conducted in the last 
five years in the communities of Romanian speaking Bayash, on the territory of Serbia and Hun- 
gary. She mainly used the method of linguistic anthropology, and the material she obtained is 
very large — hence the synthetic character of this article. 

This study analyzes the ethnic and linguistic identity of Bayash, explaining the reasons 
for using this term and offers a review of different Bayash communities, insisting on three 
groups from ex- Yugoslavia and Hungary: the Boyash/ Karavlachs from Hungary, the Bayash 
from the Serbian Banat, and the Karavlachs from Bosnia. 

The Bayash today live in the countries of ex-Yugoslavia, Romania, Hungary, Slovakia 
and Bulgaria. In Serbia, where they cannot declare as Bayash or Karavlachs, according to the 
2002 census, they declared in four different ways: Serbians (South of Danube), Romanians (in 
Vojvodina), Vlachs (in some localities from central Serbia) and Roma (especially in very poor 
communities; however, we must mention that the Bayash political leaders are also usually de- 
claring as Roma). 

The Romanian vernaculars spoken by the Bayash in Serbia, in the region of Sava River, 
are on the edge of obsolescence, being under the strong influence of the Serbian language. One 
can only find active speakers of Romanian only among old persons, the younger generations be- 
ing passive bearers of the language, while the children are being taught Romanian only in ex- 
tremely rare cases. The situation is somehow better in the localities on the banks of the Morava 
River (Strizilo, Tresnjevica and Suvaja), where all the children are taught Romanian in the fam- 
ily. The Bayash from Serbia speak the Muntean subdialect of the Romanian language and some 
idioms from Transylvania, but, in the Serbian Banat and in North-Eastern Serbia, the Bayash 
vernaculars are strongly influenced by the Banatean subdialect of the Romanian language, used 
by the majority of the Romanians living there. In mixed Romanian and Bayash villages, the 
younger generations are speaking the "prestigious Banatean subdialect. 

Today, the reconstruction of the basic dialect spoken by a given Bayash community is 
extremely difficult. The example of the Romanian village Torac from the Serbian Banat is a 
good example. The village is divided into Toracul Mic (colonized by Romanians from Ardeal) 
and Toracul Mare (Romanians from Banat). The Bayash are living in Toracul Mic and, 
dialectologically speaking, they do not differ from their co-villagers who came from Ardeal. 
The Bayash from Toracul Mare are not colonizers, but autochthonous Roma, who are today 
multilingual: except for Serbian and Roma language, all of them have an excellent command of 
the Banatean subdialect spoken in Toracul Mare. 

The Bayash communities are mainly exogamic. However, there are exceptions. In 
Bukovik (central Serbia), for example, because of the great social differences between the sed- 
entary Bayash and nomadic Ursari (bear tamers), even if both groups are speaking Romanian, 
there are no marriages between them. In Berilje (Southern Serbia), the Bayash community has 
been, until recently, endogamic — the sole example of an enclave of this type from Serbia. 

The classical dialectologic research of Bayash is today practically impossible. In most 
cases, they live in small exogamic communities, getting married, most of the time, with Bayash 
from distant localities. This renders the dialectal image of each and every village very compli- 
cated and requires a very detailed analysis of the social network of the community. Because of 
the reduced life expectancy of the Bayash, and the frequent promiscuity in which they live, and 
the big number of partners they have (sometimes the Bayash say they had "nine wives , which, 
within the frame of the traditional culture, does not necessarily mean an exact figure, but a very 
big one), the idiolectal research is the only solution. The size of the community is also very im- 
portant: they vary from a few isolated families, in big cities, to compact Bayash villages. 



Mazda/iena CnaeKoea 



Py/JAPH y HCTOTHOJ ByrAPCKOJ 
H JEBAHT)EOCKH nOKPET 

Hnje npeTepaHO pehn fla cy Pyaapn je^Ha ojx HaJ3aHHMibHBHJHX hh- 
raHCKHx rpyna y ByrapcKOJ . Ohh cy Ghbihh neprapH (6hjio 6h yiviecHO hc- 
TahH aa Ypcapn join yBeic npaKTHKyjy ce30HCKe MHrpauHJe), roBope flnja- 
jreKaT pyMyHCKor je3HKa, a h>hxob rpynHH H^eHTHTeT 3aBHCH oj\ pa3JiHnH- 
thx (JiaKTopa. ynpKOC cbom cjiokchom H^eHTHTeTy, Py^apn cy npHJaTHH 
caroBopHHijH tokom TepeHCKHx HCTpa^CHBaita. ITpn npBOM cycpeTy 6naro 
cy HenoBepibHBH, 36or HejacHor caMOoapeI)HBaH>a h CBOJe cthh^kc npH- 
na^HOCTH (H3JaniH>aBajy ce Kao Eyrapn, PyMyHH hjih Bjiacn). HcTpaacHBa- 
neB yTHcaK KacHHJe ce 6p30 Metta: HenoBepjtHBH toh ycTyna MecTO Hano- 
py ^a ce Henrro Kaace o cbojoj npomjiocTH h GynylmocTH; naK h Ka^a npH- 
Me jeBaH^eocKO KpniTeite h thmc ce jaBHO o^peKHy CBOJe npaBocnaBHe 
opHJeHTaijHJe, HHTepecyje hx KaKO cy opraHH30BaHe ,n,pyre jeBaHtjeocKe 
u,pKBe h, pa3yMe ce, HHTepecyje hx Kaico ce >khbh y OKBHpy thx ijpkbh. 

y obom npnjiory HHrepecyjy Hac Pydapu kojh cy y Heicoj Mepn ^eo 
jeBaH^eocKor noKpeTa huh cy noa yrauajeM jeBaH^eocKe KyjiType. Bhjio 6h 
3aHHMibHBO BH^era ^a jih y acHBOTy obhx l^nraHa pyMyHCKor MaTepiter je- 
3HKa ^0Jia3H j\o HeKHx npoivieHa (y CBaKO^HeBHOM >KHBOTy, yHyTpauiH>HM 
o^HocHMa y OKBHpy rpyne h couHjyMy h y KyjrrypHOM CHCTeMy). Tokom 
HauiHx TepeHCKHx HCTpa^cHBaH>a Hnje 6ho TpaaceH yHanpe^, CMHinibeH koh- 
TaKT caMO ca Py^apHMa-jeBaH^ejiHCTHMa, na>KH>a je o6pafraHa h Ha OHe ko- 
jh cy ca^yBajiH CBOJy npHna^HOCT npaBOCJiaBHOJ upKBH. HnaK, HaJBehn 
6poj HH(J)opMaTOpa npnnafla npBOJ rpynn. HcTpa^KHBaHKH pa,n, o6aBjtaH je 
y HeKOJiHKO Hacejta jyroHCTOHHe ByrapcKe (y o6nacTH rpa,n,a Bypraca) h y 
^Ba cejia Koja ce Hana3e y ceBeponcTonHOJ ByrapcKOJ (y oGnacTHMa Pyce h 
CnjiHCTpa). IIpBa rpyna Hacejta hhjbho je H3a6paHa 36or BenHKe KOHueH- 
TpaHHJe Pyaapa y toj o6jiacTH Kao h pa,o,H npHKynjtaH.a rpatje 3a OBaj npn- 
jior. ^Ba cejia y ceBeponcTonHOJ ByrapcKOJ 6njia cy HcnnraHa paHnje to- 



278 Babaluh ha B ajtkahy 

kom HCTpa>KHBaH>a .npyrax HHraHCKHx rpyna, sum je h tom npHjiHKOM o6pa- 
fraHa naacita Ha KyjiTypy UnraHa pyMyHCKor MaTep&er je3HKa. 

Py^apn 

Ka^a ce o UnraHHMa nHiue hjih roBopn npBO hito Tpe6a npenH3Hpa- 
th jecTe %a ohh CByzja y CBeTy npe,n,CTaBjbajy cjioaceHy xeTeporeHy CTpyK- 
Typy Koja yKTbynyje ozjBOJeHe noarpyne, y bcuhkom 6pojy cjrynajeBa eH- 
/loraMHo 3aTBopeHe y CBoje rpaHHue. na>KH>y heMo nocBeTHTH UnraHHMa 
pyMyHCKor MaTepiter je3HKa — Pydapujua h h>hxobhm ^Beivia no^rpyna- 
Ma: JIumypapuMa (tj. „ohh kojh npaBe KauiHKe") h YpcapuMa (tj. 
^e^Kapn"). HacejtaBaite Pyzjapa y 6yrapcKHM 3eMibaMa OflBHJano ce y 
HeKOJiHKO eTana Kao nocjie,a,Hna noceGHHx MnrpanHOHHx Tanaca kojh Kpe- 
hy ca TepHTopnje /JyHaBCKHx KHOKeBHHa. 

CMaTpa ce j\2l cy Ha TepHTopHJy 6yrapcKHx 3eMajta npBO crarjiH j\q- 
jiobh Jlunzypapa, kojh cy /JyHaBCKe KHe>KeBHHe no^ejiH ^a Hanynrrajy 
joni tokom 18. BeKa h fl,a ce HacejtaBajy y 3eMJte 6hbhic JyrocjiaBnje, a He 
caMO y 6yrapcKe 3eMJte. Ochobhh npHJiHB npaBocJiaBHHX UnraHa pyMyH- 
CKor MaTepaer je3HKa (Ypcapa h JlHHrypapa) Tene no HaniHM 3eMibaMa y 
/],o6a „BenHKe KajujapapcKe HHBa3nje" (XIX b.) ro Koje je aonino H3 BHHie 
pa3Jiora — 36or yKH^aH>a poncTBa y BjraniKoj h MoimaBHJH, npoMeHe ne- 
jiOKynHor flpyniTBeHO-eKOHOMCKor pa3BOj'a y tom nepno^y h, cxoaho to- 
Me — 036hjbhhx npoMeHa y HanHHy acHBOTa neprapcKHx rpyna. 1 Bhjio je 
h KacHHJHx Tajiaca npecejbaBan>a CBe ro nepno^a H3Mel)y flpyror GajiKaH- 
CKor h /Jpyror CBeTCKor paTa, Ka^a je /JoSpyna fl,Ba nyra Gnna OKynnpaHa 
oj\ CTpaHe PyMyHHJe (1913. h 1919-1940). 

y ,a,aHamH>oj PyMyHHJH UnraHH kojh roBope hckh or pyMyHCKHx 
^HJajieKaTa caMH ce6e Ha3HBajy Pydapujua (y Bjianncoj) h Eejauiujua (y 
TpaHCHUBaHHJH). y MaljapcKoj ^.oMHHHpa TepMHH Eejawu (HaJBenn 6poj 
HaceibaBa jy>KHy Ma^apcKy). IIpe,zjcTaBHHH,H OBe 3aje,a;HHne acHBe join y 
XpBaTCKOJ h caMOOApel)yjy ce Kao Eejawu, y Cp6nJH ce Kao Hajnoro^HHJH 
ynoTpe6jtaBa TepMHH — Ean>auiu 2 ; y Bochh h XepneroBHHH — Kapaena- 
cu; hctohhoj CjroBa^Koj h CnoBeHHJH — Kopuiuapu; y PenyGjiHHH Moji- 
^aBHJH h yKpaJHHH — JIumypapu. Ha mnpeM njiaHy ohh >KHBe h y Illna- 
hhjh, JIaTHHCKOj AMepnnH h CA/],, tj\q ce H3JauiH>aBajy Kao Jlydapu. Bh- 
jio 6h Rodpo 3a6ejie5KHTH j\a. ce BapHJanra Jlydapu cpehe h y ByrapcKoj, 
Kao h Ha3HB Aypapu (ann npnjiHHHO peTKo). 3 



1 B. MapyiimaKOBa h nonoB 2000: 99-104; Akhm 2002:87-124 h pp. 

2 ChkhmhIi 2003:76-84. 

3 Buiiie HH^opMaijHJa y: MapyinnaKOBa h LlonoB 2001:33-53; MapyumaKOBa h Ilo- 
noB 2001a:370-388. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: PyzjAPH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 279 

Kao HajnpHKjia^HHJH TepMHH 3a Ha3HBaH,e 3aje,a,HHu,e UnraHa py- 
MyHCKor MaTepiter je3Hica y ByrapcKOJ, HMajyhn y BH^y TepMHH kojh ca- 
mh 3a ce6e KopncTe, y3eheMO TepMHH Pydapu. 

y ca,n,aiHH>eM TpeHyTKy JlHHrypapH >KHBe paniTpKaHO Ha TepHTOpHJH 
Hene 3eMibe, o6hhho OKynibeHH y KOMnaKTHe rpyne y noje^HHHM Hace- 
ibHMa. BejiHKH 6poj JlHHrypapa HacejtaBa rpa^CKe pecme — rpa^OBe Bpa- 
ua (ceBepo3ana^Ha ByrapcKa); JIoBen, BejiHKO Tphobo (cpe^H>a ceBepHa 
Byrapcxa); Pa3rpa/i„ BapHa, Byprac (ncTOHHa Byrapcxa), XacKOBO, IIjiob- 
/jhb (jyacHa ByrapcKa) h /jpyra MecTa. 3aje^HHHa ypcapa y nejiHHH je Ma- 
lta y nopef)eH.y ca JlHHrypapHMa, H>eHHx npe,a,CTaBHHKa HMa y IlneBeH- 
ckom Kpajy — rpaa KoJHape (ceBepHa ByrapcKa), y Pa3rpa,a,CKOM, UlyMeH- 
ckom, BypracKOM Kpajy (ncTOHHa ByrapcKa); y IlpBOMajcKOM, CTapo3a- 
ropcKOM Kpajy — npe CBera y c. Jaro/ja (jy>KHa ByrapcKa) h jsp. 4 He 3Ha ce 
noy3^aHO kojihko Py^apa HMa y ByrapcKOJ 36or H>HX0Be cno^ceHe caMOH- 
^eHTH(J)HKaii;HJe: ohh ce Ha nonncHMa H3JaniH>aBajy Kao „ByrapH", „Bna- 
ch" h „^pyrH" h pp. Be3 HaBol)eH>a TanHHx HH(papa mo^ccmo npeTnocTa- 
bhth j\a. hx HMa HeKOJiHKO ^eceTHHa xHjta^a. 

Tpyna Pydapa y HCTpa^cHBaHOJ o6jiacTH, Kao h y nenoj 3eMibH, ca- 
ctojh ce Ofl, flBe no^rpyne — JIumypapa, kojh ce join Ha3HBajy h Kouana- 
pu, 5 h Ypcapa (Menxapu, 6 6yr. MauMyndcucuu). J\a nojacHHMO, y obom 
cjiynajy pa^H ce o je^HOJ MeTarpynHOJ 3aje,o,HHii,H (Pyzjapn), Koja je y npo- 
hijiocth yKJtyHHBajia ,a,Be o^BOJeHe rpyne — JlHHrypape h Ypcape. /JaHac 
OBa MeTarpynHa 3aje,a,HHLi,a HMa KapaKrepncTHKe „rpyne" h ^ejin ce Ha 
/n*e ocHOBHe nofl,rpyne. IIIto ce THne MenKapa h „MaJMyHapa" He 3Ha ce 
,a,a jih cy ohh y nponiJiocTH 6hjih ^Be o/],BOJeHe rpyne hjih cy 6hjih je^Ha 
HCTa. y CBaKOM norjie^y MaJMyHapn cy /jaHac CKopo HeoflBOJHBH or 
MeHKapa. 

/JaHac ce BHme CKopo He epene nyBaite eH^oraMnje H3Metjy Kona- 
Hapa h MenKapa. ITpKHnnn eH^oraMnje BepoBaTHO je noneo ,u,a ce Hapy- 
maBa y ro^HHaMa nocne CTanHor HacTaitHBaita, KaKO to HaBO/je HH<pop- 
MaTopn. Pa3yMe ce, y nHraity je ^yroTpajaH npouec kojh join yBeK HHJe 
3aBpuieH. 3aTO ce jaBibajy h npHMepn pejiaTHBHor HeraTHBH3Ma KonaHapa 
npeMa Me^KapHMa 36or h>hxobot ce30HCKor neprapeita h npoimte. Ajih, 
ynpKOC TaKBOM o,apel)HBaH>y, KonaHapn nnaK HCTH^y ,a,a h Me^Kapn npn- 
na,n,ajy PyzjapHMa, Te ^a ce or h>hx pa3jnn<yjy caMO no tom Tpa,o,HHHOHaji- 
hom 3aHHMan>y. FpaHHHe H3Mel)y Ofl,BOJeHHx no^rpyna cy nnaK H36jie,n,e- 



4 B. MapyiiraaKOBa h nonoB 1997:103-117. 

5 Ha3HB Kouanapu noTime o# 6yr. KonaHKa — nocyfla Koja ce Kopncra npe CBera 3a 
Meuieae xjieGa. 

6 y HCTpa^KMBaHoj o6jiacTn KonaHapn ce iecTo Ha3HBajy Menxapu — Menxadapu. 



280 Babaluh ha B ajtkahy 

jie, Ha iiejiy je npouec onnrrer rpynHor caMOca3Han>a, a enzjoraMHH npHH- 
nnn noniTyje ce Ha HHBoy Pyzjapa. OnniTerpynHO caM0ca3Haite jaBJta ce 
y ^Be (popMe — npe(J)epHpaHOJ 7 h yHyTaprpynHOJ. Ha rpynHOM HHBoy Py- 
/japn HcnojtaBajy CBOj'e npe^epnpapHO caMoca3HaH>e, na ce caMoo,apel}y- 
jy Kao „PyMyHH", „ByrapH" hjih „BjiacH", Taico ce ohh o6hhho npeflCTa- 
BJtajy okojihom 6yrapcKOM CTaHOBHHHiTBy. H,a,eHTHc|)HKOBaH>e Kao „Py- 
MyHn" noBe3yje ce ca pyMyHCKHM je3HKOM kojhm roBope, ynpKoc TOMe 
hito ohh kojh cy ce cpeTanH ca PyiviyHHMa npH3Hajy ,n,a ce He pa3yMejy y 
noTnyHOCTH. /JeKjiapHcaite Kao „ByrapH" noTKpenjbyje ce npHMepHMa H3 
nonnca y 3eMibH Kaiia cy ce ynncHBajin y py6pHKy „Byrapn" hjih (paKTOM 
iia acHBe y ByrapcKOJ. KacHHJe ce ^einaBa ,n,a npenranpajy iia cy „ByrapH, 
ajiH ^a roBope pyMyHCKH je3HK". IIoBpeMeHO ce cpehe h ji,eKJiapHcaH>e 
Kao „npaBH Bjiacn" — Hue CMe acb/i e/iaxu [„mh cmo npaBH Bjiacn"] (c. 
TpojaHOBO, o6jiacT Byprac). IIocTOJaH>e yHyraprpynHor caMOca3Haita 
3HanH ,u,a ce ohh Ha npBOM MecTy no rpynHOM o/ipeljeH>y Ha3HBajy Pydapu I 
Jlydapu, a 3aTHM Jlumypapu hjih Kouanapu, Ypcapu (ajiH cajj,a y (J)yHKu,H- 
jh npeu;H3HpaH>a), He3aBHCHO ojj, Tora HHMe ce 6aBe h KaKBa hm je nope- 
kjiom 6njia npo(J)ecHOHajiHa cneHHJajiH3aHHJa. IToHeKafl ce KonaHapn h 
Py/iapH KOpHCTe Kao Mef)yco6HO 3aMen>HBH Ha3HBH. CaMO y je/THOM oj\ ce- 
jia — c. Ko3JaK (y o6jiacTH CnjiHCTpe, r^e cy HacTaiteHH caMO Pyiiapn) 
Ghjih cmo CBefloipi jiaKe HecyrjiacHue oko ynoTpe6e Ha3HBa Kouanapu, 
Mo^c^a h H3 pa3Jiora hito ra 6yrapcKO CTaHOBHHHiTBO aKTHBHO ynoipe- 
6ji>aBa h to ca HHnoflaiHTaBaiteM. Y neHTpy jcznior 03 bcjihkhx 6yrap- 
ckhx rpajJOBa — Pyce, tokom jieTa 2002. cpejin cmo nopojj,Huy MenKapa 
H3 c. /JpeHOBau, (Pa3rpajo,CKo), kojh cy 3a ce6e peKJin: Hue CMe Kouanapu 
[„mh cmo KonaHapn"], hito je ynpaBO nocjie^nna npoueca HecTajan.a 
rpaHHna H3Meljy noji,rpyna, o neMy je paHHJe 6hjio penn. Ba^CHO je npn- 
MeTHTH jia cy ce cbh HH<popMaTopH H3 jyroncTOHHe ByrapcKe, ochm jefl- 
hot, oj^pe/iHjiH Kao Jlydapu, hito je HaJBepoBaTHnje pernoHajiHa cneuH- 
(J)hhhoct. CanyBaH je h je/iaH 3aHHMji>HB Ha3HB — Kauaynb [Kauayit], ko- 
jhm JlmirypapH y Bypracy Ha3HBajy Ypcape. Taj Ha3HB no3HaT je cbhm 
MenKapHMa h He CMaTpa ce yBpe/ytHBHM. 

Py^apn Kao MeTarpynHa 3aje/THHna HMajy h hhbo yHyTap-rpynHHx 
nojj,ejia — perHOHajiHH, Ha npHMep: mpauuenu [TpauneHH], juonmenu 
[MoHTeHn], unmpenu [HmpeHH], Kajvmuenu [KaMnneHH] H,ap. 8 

06e no/rrpyne ce jj,ejie Ha npouinpeHe po/iOBe, hjih, KaKO hx ohh ca- 
mh Ha3HBajy — dotcunoee [„hhhobh"], npnKopu [„Ha#HMUH"], (pupMU 



7 TepMHH „npe(})epHpaHO caMOca3Has>e" no npBH nyT y Gyrapcicy HayKy LJuraHH- 
Ma yBeo je B. IIonoB. B. nonoB 1994:86-98. 

8 MapyiunaKOBa h nonoB 2000a: 15. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: Py^APH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 28 1 

[„(J)HpMe"]. Obh Ha3HBH 3a po/jOBe KOfl Pyzjapa pa3JiHHHTor cy nopeicjia: 
Be3yjy ce y3 HMe no3HaTor HOBexa H3 po^a — Ko/ibocmamoeume [„Ko- 
ibocTaHHOBH"], Bauzuneu^u [„BaHrHJieniTH"], Ilapyiueeiju [„IlapynieB- 
hh"], IJoHeiqu [„U,OHeinTH"], Kouxeuju [„KoHKenr™"] h Rp.; noTH^y or 
3aHHMaH>a nopoflHije — Ypc-bUju [„ypcanrra"] (o^ „Me,a,Be,zj,"), ITpojuO 
[„IIpoM6"] (ofl pyMyHCKe penn 3a „Kyicypy3"), Kapanu [„KapaHH"] {or 
„CTeHa"), CuMimeufu [„CHMHqeniTH"] (or „chmht" — BpCTa xjieGa); no- 
THHy or HeKor He,zi,ocTaTKa yrne^Hor HOBeica — Ey/iM03hCK [„EyjiM03acK"] 
(„kojh Myu;a"), CypdecK [„Cyp,a,ecK"] (or pyM. surd — „rjiyB") hjih HMajy 
HeraTHBaH npH3ByK — 3apeanuo [„3apBaHHo"] (y nopo^HUH je 6hjio „U,h- 
raHa"). 3a BamiHJy ce CMaTpa MyniKa JiHHHJa po,n,a h 3aTO ce 5KeHe o6hhho 
npe^CTaBjtajy no CBeKpoBoj jihhhjh. Tpe6a 3a6ene>KHTH Ra po/jobckh ch- 
CTeM kojj, Py,n,apa Beh npejia3H Ha nopo^HHHH jep cy onyBaHH caMO noje- 

3HHH pO^OBCKH Ha3HBH. 

Py^apn 3a ce6e He KopncTe Ha3HBe Pom, Pomci. CrapHJH HH(|>opMa- 
Topn (npeKO 45-50 ro^HHa), noHeicajj, Ka>Ky 3a ce6e Ra cy Lfuzanu, ajin 
yBex HCTHHy Ra cy — pyMyHCKH rsl 6h ce Taico pa3JiHKOBajiH on, Rpyrux 
UnraHa. Mjia^H jty^H ce HeraTHBHO H3pa»caBajy o cbom eBeHTyanHOM hh- 
raHCKOM nopeKJiy h Kamy Ra cy Kouauapu, Vpcapu hjih Pydapu. Obo pa3- 
rpaHH^aBafte ycjiOBibeHO je HeraTHBHHM KapaKTepHCTHKaMa KOJHMa Py- 
^apn o,apet)yjy UnraHe h HH&eHHHpM Ra ohh He roBope poMcmec (HHraH- 
ckh je3HK) Beh roBope — pyMyHCKH. Ha cbom je3HKy Py^apn UnraHe Ha- 
3HBajy 3apeamnuu/3apeanuu [„3apBaT i iHJe/3apBa i iHJe"], oneT Ra 6h ce or 
obhx pa3JiHKOBajiH. OBaj ce Ha3HB KopncTH HaJBHHie y hctohhoj Eyrap- 
ckoj. Crapn Ha3HB je 3aepamnu [„3aBpaTHHJe"], itera cy kophcthjih h 
apyrn UnraHH 3a HMeHOBaite Kaji/jepama (6yr. Kapdapaiuume). Ha3HB 
3aepaiuHU, ajin y MO^H(j)HKOBaHOJ BapnjaHTH 3aepaiumije, cpejin cmo to- 
kom TepeHCKor pa^a y c. TpojaHOBO (BypracKo), Tano Vpcapn Ha3HBajy 
U,HraHe. Py,a,apH Byrape Ha3HBajy Cp6u (cyp6 9 ) — Bou/Ou cbHmeij ctp6 
(„B H cts Byrapn"). 

J\a 6hcmo nojacHHJiH CTBap noTpe6HO je meMaTCKH npe^CTaBHTH 
H^eHTH(J)HKaHHJy Pyzjapa (y Koje heMO yKjtyqHTH no^rpyne JlHHrypapa 
h ypcapa) o ce6n (Koja ce 3acHHBa Ha nopefieay ca okojihhm rpynaMa 
CTaHOBHHuiTBa, ica^a ce OHe OHeH>yjy h npHXBaTajy Kao TaKBe) h npeMa 
apyrHMa (ica^a o/npehyjytiH caMH ce6e KapaKTepniuy h flpyre). Y iueMH 
cmo y3 noMon Ta^KacTHx h nyHHx JiHHHJa noKymajiH Ra noKaaceMO rpa- 
HHHe OHyBa&a eH^oraMHOCTH (h HecTajaite thx rpamma H3Mef)y o^Boje- 
hhx no/jrpyna) h ^.ocTa cjioiceHy, Ha pa3JiHHHTHM HHBOHMa flH^epeHHH- 



9 PyMyHH ca flpyre CTpaHe flyHaBa OBaKO Ha3HBajy Byrape joiu ofl XVII b. 3a BHme 
aeTaiba b. KpcTeBa 1995:152. 



282 



Babaluh ha Bajtkahy 



Cp6u 



3apeaiuHuje 1 3apecmuje 



Pydapu/ Jlydapu 



Jlumypapu/ Koucmapu 



Ypcapu/ MeuKapu 





TpaijujeHu 






Po^oBCKa 3aje,a;HHu;a — 
KouKeuiiuu 






PernoHajiHe no^ene 





Ilo^rpyna 



Iloflrpyna 



Tpyna 



U,HraHH 



Okojiho CTaHOBHHinTBO / 6yrapcKO 



paHy, eTHHHKy caMOHfleHTH4>HKaij,HJy U,HraHa pyMyHCKor je3HKa. ITopea 
Tora, yKJtyHyjeMO h j\Be yHTaprpyime no^ene — perHOHajray h po^OB- 
CKy 3ajeflHHu,y. 

FTpeMa cbojoj npo(J)ecHOHaiiHoj cneu,HJajiH3au;HJH, PyzjapH ce Rene 
Ha ppe rpyne — JlHHrypape / KonaHape h Menicape (h MaJMyHape). Y np- 
boj rpynn 3aHHMaH>a cy CTporo cneinijajirooBaHa. 5KeHe H3pai)yjy BpeTe- 
Ha h pasnH^HTe anaTKe 3a pa36oj — KaneMOBe, nncpHnije, qyHKOBe h ,op. 
MyuiKapi],H ynecTByjy y npaBJieity apBeHor CTpyra 3a BpeTeHa h npHnpe- 
mh ApseHe rpal)e. MyiHKapn,H joni npaBe KaniHice, HanBe, KopHTa h KapjiH- 
u,e. CBe obo ce npaBH o^ ApBeTa, HaJHeinhe oa 6yKBe, Bp6e huh jinne. Jip- 
bo ce CKyniba y nnaHHHCKHM KpajeBHMa ByrapcKe — npe CBera y CTpaH- 
hh, CaKapy h HaJHCTOHHHJHM o6jiacTHMa Pomona h hctohhc CTape njiaHH- 
hc Ta flenaTHOCT Henocpe^HO je noBe3aHa ca noneTKOM neprapcice ce30- 
He, Ka^a KonaHapn o6Hjia3e KaTyHe (c. XoTaHija, PyceHCKo). Ce30Ha no- 
HHH.e HajpaHHj'e ca npBHM .zjaHHMa/He/jejBaMa MapTa, a HaJKacHHj'e y nepn- 
o^y H3Me^y Ycicpca h Toyp^eB^aHa, a 3aBpniaBa ce oko MnTpoB^aHa. IIo- 
neTaK h Kpaj neprape&a 3aBHCH o^; BpeMeHCKHx ycjiOBa. MymicapHH npa- 



MarflaneHa CjiaBKOBa: Py^APH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 283 

Be npHBpeMeHe KOjm6e o^ 6jiaTa, KOHonjtaHHx h noKpHBana o^ K03HHe, y 
KOJHMa >khbh nejia nopo^Hiia. IIpHnpeMJbeHe npon3BO,fl,e oij, ijpBeTa, Ko- 
naHapn npoiiajy npe CBera y oGjiacra ,3,o6pyne, jep TaMO, no h>hxobhm 
pe^HMa, 3KHBe 6oraTHJH jty/iH (c. PaBHen, BypracKo; neTBpT ^ojiho E3e- 
Pobo, Byprac). 06aBJta ce HaTypajma pa3MeHa, 3a ixpeBeHe npoH3BO/i,e 
KonaHapn ao6njajy npexpaM6eHe npoH3BO/j;e. ITocne MnrpoB/jaHa JIhh- 
rypapH npe3HMe y toiuihjhm HaccitHMa y ^ojiHHaMa h y3 npHOMOpCKy 
o6any rij,e >KHBe no npnBaTHHM CTaHOBHMa. 

MeHKapn cy TaKolje neprapn, 6aBe ce o^rajaiteM MejjBe,a,a hjih Maj- 
MyHa. Heprape&e OBe rpyne U,nraHa HMa ^Be ce30He — 3hmckh 6opaBaK 
(o6nnHo or Kpaja OKTo6pa ro noneTKa MapTa) n aKTHBHa ^eprapcKa ce30- 
Ha tokom Tonjinx Mecenn. Meprapeita je y nponuiocTH 6nBajio n npexo 
rpaHnna. ypcapn cy aKTHBHO npaKTHKOBajin neprape&e ao cpe^HHe neTp- 
^eceTHx ro/nma, y MajinM rpynaMa Ofl no 3-4 nopo^nne, oneBH ca chho- 
BHMa hjih HeKOJiHKO 6panHnx napoBa y cpo^CTBy. Hnijin cy no cejiHMa, 
rij,e cy MenKe nrpane y3 3ByKe ^anpa hjih freMaHa, 3a to cy floGnjajiH Ha- 
KHaay y HaTypn (xpaHa, o,zjeha h ,ap.). Me^iKapn cy y CBoje MapmpyTe 
yKjtyHHBajiH h ceocice ca6ope, rpa^cxe Bamape, pa3JiHHHre na3ape h /jp. 10 

Pyjiapn no^Hity MacoBHO jia ce HacTaityjy y nepno/iy or ^eTp^ece- 
thx ^0 Kpaja ne^eceTHx ro^HHa flBa^eceTor Bexa. /JenoBH JlHHrypapa cy 
ce TpaJHO HacTaHHJiH 3HaTHO npe Tor nepnoij,a h He naMTe neprapcKH Ha- 
hhh 5KHBOTa. n Y3 to, h rpyne Ypcapa ce TaKO^e, Maite-BHine TpaJHO, Ha- 
CTaityjy tokom ,n,Ba,zi,eceTHx h TpHzjeceTHx rojinHa. IIpecTaHaK Heprapeita 
ce y naMfreity HH(J)opMaTopa Be3yje y3 /jBe Ba>KHe roij,HHe — oko 1945, Ka- 
,a;a ce Meita nojinTH^iKo ypeljeite 3eMjte h 1959-1960. flaHa 17. OKTo6pa 
1958. oojaBjteHa je Ypejs,6a JV° 258 MnHHCTapcKor caBeTa nojj, Ha3HBOM 
„0 ypetjeiBy nnraiia nnraHCKor CTaHOBHHinTBa y ByrapcKoj" 12 , Koja Haj- 
BepoBaTHHJe no^Hite aKTHBHO jia ce npnivieiLyje Hape^He ro/THHe. ypeaGa 
ce THne nocjie^H.Hx neprapCKHx rpyna, yKJtyHyjynn Ty h Pyzjape: ohh cy 
yKJiyneHH Kao pa^Hnnn y J\3J\ (/JtpjicaeHO 3eMede/icKo cmonancmeo 
[,„Z],p^caBHo nojtonpHBpe^Ho ra3/XHHCTBo"]) h y TK3C {Tpydoeo-Koone- 
pamueno 3ejuedeACKo cmonancmeo [„Pa^HHHKO-KOonepaTHBHO nojtonpH- 
BpezjHO ra3fl,HHCTBo"]). Ypcapn ce yrnaBHOM npeopnjeHTnniy Ha pa^ ca 
ctokom y TK3C (ce30HCKH hjih CTajmo), a Boljeite Me/jBe^a h MaJMyHa 
ocTaje Kao 3aHHMan>e CTapnJHx jtyzjH (o6hhho 6a6a n fle^a). Py/iapn ce 
HacTaftyjy y ojxroBapajynnM cejiHMa h ,u,o6HJajy Kpeznrre 3a H3rpafln>y Ky- 
ha ca poKOM OTnjiaTe jxo 20 roflHHa. Ofl noce6Hor je 3Hanaja TaHKa 6poj 4 



10 MapyuiMaKOBa h FIonoB 1998:106-116. 

11 MapyiunaKOBa h IlonoB 1997:117. 

12 B. UJJA, (J). 136, on. 26, a.e. 234, ji. 1-10. 



284 Babaluh ha B ajtkahy 

YKa3a no kojoj cy o,a,roBapajyhe HHCTHTyHHJe o6aBe3He ^a ycTaHOBe „ko- 
onepaTHBHe opraHH3au,HJe hjih oflejteita y nocrojenHM KoonepannjaMa, y 
Koje Tpe6a npHMHTH Kao HJiaHOBe I^nraHe kojh ce 6aBe 3aHaTHMa — ropa- 
flOM KOpnH, 6p/],a, BpeTeHa, KOBanKHM 3aHaTOM h ^p." 13 MHore nopo^Hne 
cy no HeKOJiHKO nyTa npoMeHHJie CBOje MecTO 6opaBKa. Kyhe, y KOJHMa cy 
ca,a,a cTaHO HacejteHH, o6hhho cy npncTOJHe (noce6HO ko^ KonaHapa), 
jep cy Be3aHe 3a flo6njaH>e HOB^aHe noMohn, 6ecnjiaTHe napnene 3a Kyhe 
HTfl. IlpeTxoaHH acHBOT ce onncyje Kao Te^caK n cnpoMamaH. )Kaji6e o^ 
CTpaHe MenKapa Mory ce n ^.aHac nym yraaBHOM 36or KOH(f)HCKaHHJe >kh- 
BOTHH>a n HacnjiHe 3a6paHe neprapeita. Ilponaflaite cncTeMa /J3C n 
TK3C, Kao h npoMeHa nojiHTHHKe BJiacTH y ByrapcKoj nocjie 1989, /jobo- 
^e ^,0 hobhx npoMeHa h y HannHy >KHBOTa n pa^a Py^apa. KonaHapn ce 
OKpeny flpyrHM npotbecHJaMa — .npBO/jejBCTBy, caKynjban>y 6nibaKa h ny- 
>KeBa (c. XoTaHna, PyceHCKo); rpaflHTejtCTBy y npHOMopcKHM rpa,a,OBHMa 
(c. TpojaHOBO, BypracKo); HajaMHOM pa,a,y y nojbonpnBpe^H (c. PaBHen,, c. 
BpaTnna, c. KapaHOBO, BypracKo; c. Ko3JaK, PyceHCKo; c. XoTaHna, Py- 
ceHCKo); ynemhy y hobom nporpaMy 3anomji>aBaH>a npn MnHHCTapcTBy 
3a connjajnia nHraita n pp. 

Me^Kapn HHKa^a Hncy noTnyHO npeKHHyjin cboj HeprapCKH HannH 
^CHBOTa n npo^y^caBajy ca neprapeiteM, ann je BpeMeHCKH nepnoa ca/ja 
ayacn, HeKe nopo^nne Kpehy Beh KpajeM 3HMe, a Bpanajy ce KacHO y jeceH. 
Hncy peTKH cjiynajeBH /ja Me^Kape cpeheMO n tokom 3HMe y niaBHOM rpa- 
fly hjih y TonnHJHM MecTHMa y 3eMJtH (Ha npHMep — y jyro3ana,a,HOJ By- 
rapcKOJ). HeprapcKH Hanmi JKHBOTa heMO HJiycTpoBaTH npHMepoM je,a,He 
nopo^Hue Ypcapa H3 c. TpojaHOBO (BypracKo): ^o npe ro^HHy ^aHa HMa- 
jih cy MeHKy (CTaHKy) h MaJMyMa (rouiy), ca KOJHMa cy Ha npojiehe Kpe- 
Tajra no Henoj 3eMJtH. IIpojia3HJiH cy Kpo3 BenHKO Tphobo (cpe,a,H>a ce- 
BepHa ByrapCKa), CocjiHJy, Jlyimmiy, BnaroeBrpaa (jyro3ana,n,Ha Byrap- 
CKa) h jxp., a BpahajiH ce npeKO ITjiOB^HBa, TonojiOBrpa^a (y jy^CHOJ By- 
rapcKOJ) h npeKO bcjihkhx npnMopcKHx rpa^OBa (y hctohhoj ByrapcKoj). 
OBa Me^KapcKa nopo,zjHHa nyTOBajia je no ByrapcKoj ca CBOje neTOpo ^e- 
He, flBe >KHBOTHH>e h MajiHM ayTOM (mockbhh). Ilpe hckojihko ro^HHa 
yMpjie cy o6e 5KHB0THite h ca^a ce nopo^HHa Hajia3H y cbom cc30hckom 
CTaHy Ha o6ajin IJpHor Mopa. 

Ilocjie npoMeHa (nocjie 1989) Pyaapn ce Hajia3e h y apyroj BpcTH co- 
HHJajiHe aflanranHJe. Mjia^e nopo^HHe MacoBHO HanyniTajy 3eMjty, ce30H- 
ckh hjih Ha jiyyKe BpeMe h o,zjjia3e Ha pajj, y Tp^Ky (6ep6a njio^OBa, .nyBaHa, 
paa y 4>a6pHKaMa, HyBan.e 6ojiecHHx h CTapnx jty^H h cji.). Y obom Tpe- 
HyTKy Pyzjapa HMa h Ha ocTpBy KpHTy, a y nocjie,a,H>e BpeMe OMHJteHe 3e- 



13 BHflH HCTH flOKyMeHT, Jl. 3. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: PyzjAPH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 285 

Mjte cy join HTajinja h Knnap. Ako Heico H3 nopo,a,HiTe HHJe oaceiteH, Bpa- 
frajy ce y po/],HO cejio hjih rpa#, npaBe o,a,roBapajyny cBa^Sy (pa3yMe ce — 
6npajy aeBOJice h MOMKe H3 noKajme cpe^HHe) h ca hobhm nnaHOM o,zuia3e y 
ryp6eT. Y ByrapcKOJ ocTajy caMO erapHJH jtyzTH kojh ce 6aBe yHyHHMa h 
Ha,a,3Hpy 3H,u,aH,e hobhx bbjihkhx h MO^epHHx Kyha. HcnHraHH npHMepH 
noKa3yjy onyBaHy mo6hjihoct h BHCOKy a^anTHBHOCT rpyne Pya,apa Koja 
hm noMa>Ke ^a o,npearyjy Ha eKOHOMCKy HecTa6HJiHOCT y ^pacaBH. 



Py^apa h jeBaHl)eocKH noicpeT 



14 



PejiHrnja noBe3yje Jty^e y /jpyniTBy h (J)opMHpa npaBHJia itHxoBor 
CBaKo^HeBHor >KHBOTa. Ochm luto nocToJH Kao ejreMeHT HOBeKOBor yHy- 
Tpaniiter CBeTa, OHa je h KyjiTypHH HHCTpyMeirr 3a rorpatjHBaite h CTBa- 
pan>e rpynHor H/jeHTHTeTa. 15 

PejiHrnja je ko^ I],HraHa BpcTa KynTypHe a^anrauHJe Koja hm oMory- 
tiaBa fla 6yzjy fleo ^pyniTBa y KOMe ^chbc U,HraHH ncnoibaBajy ckjiohoct 
Ka cejieKu,HJH ochobhhx pejiHrnjcKHX H^eja OKOJiHor CTaHOBHHHiTBa, Koje 
HHTerpHmy h npeo6nHKyjy. Ilpoijec CHHKpeTroauHJe HHj'e tojihko HCTaK- 
HyT KOfl Py^apa, jep cy U,HraHH pyMyHCKor je3HKa npnjiHKOM CBor ^ona- 
CKa y 6yrapcKe 3eMJbe Ben 6hjih npaBOCnaBHH xpHinnaHH h ko,o, h>hx HeMa 
npOMeHa y pejiHrHJCKOJ opHJeHTauHJH. y obom cnynajy BaacHa je h HHH>e- 
HHiia ^a ce itHxoBa BeponcnoBecT He pa3HHKyje o^, pejinrnje OKOJiHor 6y- 
rapcKor CTaHOBHHHiTBa. y caBpeMeHOM pa3BOJy AyxoBHor >KHBOTa, BejiH- 
kh ,zjeo Pyzjapa noTna^a no# yTHnaj jeBarfjeocKor noKpeTa. 

Ilpe Hero hito npncTynHMO pa3MaTpaH>y jeBaH^eocKor KyjrrypHor 
Moaena (kojh je HCTOBpeMeHO h pejiHrnjcKH h conHJanaH) h iteroBe pac- 
npocTpaH>eHOCTH Met)y Pyzjapnivra, noTpe6Ha cy Heica nojauiH>eH>a. Ca Teo- 
pnjcKe h hhcto pejiHrnjcKe Tanxe rjie^HuiTa, y 6yrapcKHM ycjiOBHMa npa- 
BHJiHHj'a je ynoTpe6a TepMHHa „npoTecTaHTH3aM". IIpoTecTaHTH3aM je 
jejma 03 Tpn rpaHe xpHinhaHCTBa, a 36or noniTOBaH>a Koje H>eroBH noKjio- 
hhhh yKa3yjy Hobom 3aBeTy (JeBaH^ejty) h ohh caMH cy Ha3BaHH jeean- 
tyenuciuu. Y ByrapcKoj nocToJH h aenyje ITpoTecTaHTCKa annjaHca Koja 
o6je^HH>yje Benn ,n,eo nocTOJetiHx npoTecTaHTCKHx npKaBa. y OBy ajinjaH- 
cy yna3e MeTO^HCTHHKa, KoHrpecHa, EanrHCTHHKa, IleHTeKocTajiHa h Ey- 
rapCKa 6o>KHJa upKBa. AnnjaHCOM pyKOBO/ie BpxoBHH upKBeHH nacTopn, a 
BJiacT ce CMe&yje no poTauHOHOM npHHHHny Kpo3 o,apet)eHH 6poj rozpnia. 
BaH IlpoTecTaHTCKor caBe3a ocTane cy Ooje/nnteHa 6o>KHJa upKBa (OBI],) 
h A^BeHTHCTHnKa upKBa, Koje opraHH3yjy concTBeHe npKBe. Cjie,o;6eHHHH 



14 3a nopefjei&e b. Xuiuane n jeBaHl)eocKH noicpeT y UlnaHHJH y: Gaj i Blasko 1999; 
Gaj i Blasko 2000; Manyuie n jeBaH^eocKH noicpeT y OpaHnycicoj — BnnnjaMC 2002. 

15 Bnme cJ>hjio30(J)ckhx pa3MaTpan>a o pejinrnjn b. y: BoroMHJiOBa 1999. 



286 Babaluh ha B ajtkahy 

Afl,BeHTHCTHHKe npKBe ce6e He cxBaTajy Kao jeBaHtjejiHCTe, 3a pa3JiHKy o# 
cjie^6eHHKa .apyrnx /jeHOMKHannja. YnoTpeda TepMHHa „npoTecTanrH- 
3aivi" noTpe6Ha je pa,a,H npenn3HOCTH, ftHivie cy o6yxBaheHH cbh „Bepyjy- 
hH y Hcyca XpHCTa". Ca flpyre CTpaHe, BetlHHa UnraHa BepHHKa BHuie bo- 
jih oapefieite „jeBaHl}ejiHCTH" (ochm AflBenrHCTa) h CBOje npKBe Ha3HBa 
„jeBaHf}eocKe". ^ecTO ce aeuiaBa 3a UnraHH He 3Hajy kojoj .zjeHOMHHaHH- 
jh npnnafla H>HXOBa upKBa, Beh 3Hajy caMO fla cy „BepyjyhH", „BepyjytiH y 
XpHCTa" hjih „jeBaH^ejiHCTH", HaJBaacHHJa hm je Bepa, a He cbcct o TOMe 
kojhm xpHinliaHHMa npHna^ajy. Y pernoHy kojh cmo HCTpa>KHJiH Benn ^eo 
U,HraHa npoTecTaHaTa nocehyje jeBaHfieocKe npKBe (npe CBera nenreKO- 
CTajTHor ycMepema), 3aTO ce y TeKCTy KOpHCTH o^pe^eae Koje h ohh caMH 

HaJBHHie KOpHCTC 

U,HraHCKe npKBe ce peracTpyjy Kao h CBe npoTecTaHTCKe .zieHOMHHauH- 
je, CBaica or h>hx ce Tpyzjn (a HaJBehn ^eo h ycneBa) %a ycnocTaBH concTBe- 
hh orpaHaK, kojhm ynpaBJtajy, no MoryhcTBy, hito BHHia npicBeHa Tejia, ca 
uito BehHM 6pojeM BepHHKa h ca HHJteM ^a nocTHrHy AOMHHaHTHy yjiory y 
cbojoj ^eTBpTH. Ilopefl Tora, unraHCKH nacTOpn ce Tpyzje m caMOCTajiHO pe- 
rHCTpyjy MOJiHTBeHe AOMOBe KOJHMa ynpaBJtajy, rsl ^ejryjy Kao caMOCTauHe 
pejiHrnjcKe CTpyKType. Ha npHMep, nponoBe,a,HHK H3 rpa^a JaM6ojia (jyroH- 
CTOHHa ByrapcKa) HMa H/iejy aa ycnocTaBH concTBeHy pejinrnjcKy opraHH3a- 
nnjy — JeBaH^eocKe npKBe „flyxoBHa cbctjioct", perncTpoBaHy ko^; OBI],; 
hjih, nacTop H3 rpa^a JIom (ceBepo3anaflHa ByrapcKa), TaKotje HMa HaMepy 
/ja perncTpyje concTBeHy npKBy „Choh" h H>eHe orpaHKe y oo,BOJeHOJ no^e- 
HOMHHaH,HOHoj CTpyKTypH, HTfl. Tokom 2002. roflHHe ocHOBaHa je h opraHH- 
3annja „HHraHCKHx npKaBa" npnnaflHHiia neHTeKOCTajiHor ycMepeH>a, a pe- 
rHCTpoBaHa je Kao HeBJia^HHa opraHroannja. 16 

y BejiHKOM 6pojy cena hctohhc ByrapcKe hjih, TaHHHj'e, y OHHMa y 
KOJHMa acHBe UnraHH pyMyHCKor MaTep&er je3HKa, Py/japn cy je,znia 03 
rpyna Koja aKTHBHO nocehyje npKBe. y hckhm HacejtHMa Py^apn HMajy 
caMOCTajiHe MOJiHTBeHe ^omobc To SHa^H 3a y cjiyac6n h mojihtb6hhm 
OKynjBan>HMa ynecTByjy yraaBHOM Py^apn (c. Ko3JaK, c. XoTaHua, ceBe- 
poncTOHHa ByrapcKa; c. TpojaHOBO, rpafl KaMeHO, BypracKo h ^p.). Pyzja- 
pn HMajy concTBeHe nponoBeflHHKe, Koje BepHHnn Ha3HBajy naucmopu 
[„najcTopH"] (c. BnHapcKO, c. TpojaHOBO, rpa^OBH KaMeHO, BypracKo; c. 

K03JaK, CHJIHCTpeHCKO). y je^HOM OR MOJIHTBeHHX flOMOBa (c. TpojaHOBO, 

BypracKo) jefl,aH 6panHH nap o^HinijejiHO je pyKonojio^ceH o^ CTpaHe Bp- 
xoBHor nacTopa neHTpajiHe npKBe y rpa/jy Bypracy y nponoBeflHHKe ca 
CTaTycoM fiaKOHa h haKOHHue. y^enine »ceHa y ynpaBjtan>y npKBOM Hnje 



16 CTpyKTypa iinraHCice ijpicBe h ynora nacTopa oGjaimteHa je y pagy: CnaBKOBa 
2003. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: Py^APH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 287 

HCKjtyHHBO 6yrapcKa nojaBa. ITpOTecTaHTCKa u,pKBa Kao HHCTHiyHHJa ao- 
3BOibaBa aceHaMa rsl pyKOBo/je mojihtbchhm ^OMOBHMa hjih Jia itHMa 
ynpaBJtajy 3aje,a,HO ca cbojhm cynpy3HMa. Hnaic, HnraHH pyMyHCKor je3H- 
xa join HHcy opraHH30BaHH y o,a,BOJeHy pejiHrnjcKy CTpyKTypy. Ha cicyno- 
BHMa pOMCKHx nacTOpa (kojh cy 3anonejiH tokom 2002), a opraHH30Bajia 
hx je aMepH^Ka (JDOH^auHJa HPC (KaTOJiinnca cjiyac6a 3a noMoh) y unjty 
no6ojBinaH>a o6pa30Baita poMCKe fleu,e a ca aicraBHOM no/jpiuKOM jeBaH- 
fjeocKHx LtpxaBa, He ynecTByjy nponoBe^HHii,H pyMyHCKor MaTepiter je3H- 
Ka. „Pyfl,apCKe upKBe" perHCTpyjy ce yrjiaBHOM ko^, IleHTeKOCTajiHe up- 
KBe, OBU, h BBU,. PeraoHajrao nocMaTpaHO OHe cy orpaHUH jioicajiHHx 
o^eibaKa ropeHaBe^eHHx CTpyKTypa, a Hajia3e ce y BehHM rpa^OBHMa hc- 
TOHHe ByrapcKe — OBU, h BBU, ca HempoM y rpa^y Pyce; OBU, HMa 
ynpaBHH Henrap y rpa^y Chjihctph; ^ok neHreicocTajiHa iipKBa — Onjia- 
AejT^HJa, OBU, h BBU, HMajy rjiaBHy ynpaBy y rpa^y Bypracy h pp. „Py- 
/japcice upKBe" HMajy CTaTyc orpaHKa 36or HeMoryhHOCTH caMOCTajiHor 
4)HHaHCHpaH>a. 

y hhcto pejiHrH03HOM norjie,ziy 6hth npHBpaceHHK neHTeKOCTajraor 
ycMepema (Ha3BaHor h xapmMamcKo) 3nsma npHMHTH Hcyca XpHCTa 3a 
CBor jiHHHor cnacHOua h 6hth o6,a,apeH (HMaTH xapH3My), hito ce H3paaca- 
Ba npncycTBOM CBeTor ,flyxa h cnoco6HOinhy ^a ce roBope „He6ecKH je- 
3hhh" (raocojianHJa). IlpHcycTBO CBeTor flyxa MOJKe ^a flOBe^e h j\o na- 
flaaa y TpaHc. Cjiyac6e y upKBaMa Tor ycMepe&a yKJbynyjy MHoro 
HrpanKHx eneMeHaTa. nocBeheite h ynenine y 6o>KaHCKHM HrpaMa 3HaHH 
0fl,6ai(HBaH>e cbctobhhx pHTMOBa. 

nponec npHMaaa jeBaH^eocKor KpniTeH>a koa Py^apa o^BHJa ce no- 
cjre^ftHx flBa^eceTaK rojTHHa. HoBOKpuiTeHHx HMa Mel)y o6e no^rpyne — 
h icon, KonaHapa h ko,o, Ypcapa. TpaHC(J)opMau,HJH npeTxoflH hcko H3JieHe- 
H>e hjih jaBJbaite y CHy Hexor 6o»caHCKor jiHKa, Hajnenihe Hcyca XpncTa. 
,3,0 npHXBaTafta HOBe pejinrnje MO^ce ^ohn h nofl yTHuajeM Heicor nnaHa 
H3 pofla (^eTBpT /Jojiho E3epoBO, rpa,n; Byprac; c. TpojaHOBo, BypracKo) 
hjih cy npBe noceTe mojihtbchom ^OMy H3a3BaHe hhctom pa,o,03Hajiomny 
(c. XcvraHHa, PyceHCKo). neHTeKOCTajiHO ycMepeae CHaaoio je noBe3aHO 
ca H^ejoM „Hy^a". MyzjecHe CTBapn ce ^eniaBajy caMO ohom ko npnxBaTH 
Hcyca XpncTa 3a CBor cnacHTeiba h noBepyje y H>eroBy cnjiy. ^y/io" Jie- 
hh HeH3JieHHBe 6ojiecTH Koje He ycneBa j\a. H3JienH hh hh3 jieKapa. Cbh 
HH(J)opMaTopH CBeflone o jihhhom 03,zn}aB.rbeiLy hjih 03,apaB.rbeifcy Heicor 
6jiHCKor, to „ t iyja;o" hx je HaTepajio ,a,a noBepyjy y HeHCupnHy HcycoBy 
Moh. Je^Ha or HaniHx caroBopHHua — KonaHapKa, Koja ca/ia >khbh y hh- 
raHCKOj MaxajiH y rpa^y KaMeHO (BypracKo), npnxBaTHJia je Hcyca Xpn- 
CTa 3a CBor jihhhot cnacnoHa 1984. y to BpeMe iteH cynpyr je 6ho tchiko 
6ojiecTaH, 3aje,n,HO cy o6hhijih MHore 6ojiHHue y rjiaBHOM rpa^y y Ha/jn 3a 



288 Babaluh ha B ajtkahy 

03^paBibeH>eM. 3aTHM je o^ jeiiHe cyceTKe, TypcKe U,HraHKe, ca3Hajia 3a 
6o>Knjy Mofi h TaKO cy h OHa h cynpyr nonejiH ,n,a nocehyjy jeBaHtjeocKa 
OKynibaH>a. IIpeMa h>chhm penHMa, cynpyr je noTnyHO 03ijpaBHO h npe- 
CTao jj;a y3HMa CBe jieKOBe Koje je ^o Ta,o,a y3HMao. y obom npHMepy jacHO 
ce noKa3yje noneTHH TpeHyTaK TpaHC(f)opMaHHJe 03HaneH HCu,eji>eH>eM. 
Cynpyr je yMpo Kpo3 HeicojTHKo roJiHHa, ann on; irpyre Gojiecra. flaHac cy 
cbh y nopoflnnn BepHHini, y h>hxobom /i;oMy nocTOj'n jiOMafia upKBa Kojy 
bojih nponoBe,n,HHK H3 cycejiHor cejra CBo6o,n,a. 

nponec TpaHC(j)opMaLi,HJe 3aBpmaBa ce jaBHHM KpnrreiteM Koje ce 
o6aBiba Ha Haj6jiH>KeM npHpo^HOM H3Bopy nun y cneinijajiHOM 6a3eHy y 
MOJiHTBeHOM flOMy. KpiHTeH>e CHM6ojiH3yje CMpT npeTxoflHor )KHBOTa, 
onponrraj rpexoBa nyTeM BO^e n oflGannBaite cbhx cb6tobhhx HCKynie- 
n>a. HoBOKpnrreHH ocTaje ypcap hjih KonaHap, ajiH je oh ca^a hcthhckh 
ypcap hjih KonaHap, /jeo xpHHifraHCKor h 6oroM H3a6paHor Hapo^a. Or 
Tor TpeHyTKa Ha aajte hobh jeBaHljejiHCTa ynpaBJta cbojhm >khbotom npe- 
Ma „Eo>khjoj penn", Koja My ce OTKpHBa yrnaBHOM y Hobom 3aBeTy. TaKO 
oh 3Ha ,na he 6hth cnaceH h *ieKa XpncTOB noBpaTaK Ha 3eMiby. IlyT y Ta- 
ko >KejbeHO cnacen>e jecTe npaBeiiHH >khbot h o^6aiiHBaH>e „CBeTOBHHx 
CTBapn". 

BofieHH MHHiiby o cnacen>y cbh BepHH Py^apH )KHBe y hctom pHTMy 
ca 6h6jihjckhm. Kaiia roBOpe o ce6n h cbojhm HCKycTBHMa, yBeic cy Her^e 
y 6jih3hhh npncyTHH He6ecKH jihkobh (Hcyc Xphctoc) h jyHaun H3 Ho- 
Bor 3aBeTa — MaTeja, MapKO, IlaBJie h jsp., a /jorafjaje H3 CBor ^CHBOTa 
nopea,e ca npnnaMa H3 BnGjinje. BpeMe y KojeM npeflCTaBJtajy ^orafiaje 
H3 BH6nHJe h CBOJe concTBeHe floacHBJtaje jecTe je,a,HO Te hcto BpeMe, rpa- 
MaTHHKO catamite BpeMe. 

CBaKo^HeBHiia je kojj, KonaHapa h ypcapa Ben o6ejieaceHa BepoM. 
3aTO HHJe cjiynaJHO aa ce y Kyfrn Py,n,apa CBaKOiiHeBHO MO^ce BH/jeTH Eh- 
6jiHJa ocTaBibeHa nopea TejieBH3opa. H3 Tor pa3Jiora h HaniH HHO<})opMa- 
Topn — nopo^Hna Me^Kapa H3 c. TpojaHOBO (BypracKo), tokom CBor ny- 
TOBaH>a no ByrapCKOJ Hoce ca co6om h Cbcto nncMO. BehHHa BnGjinja 
HMa noxaGaHe CTpaHHue, hito Hac HaBO^H Ha noMncao ^a je necTO OTBa- 
pajy. A ohh kojh He Mory ,a,a nnrajy, HaynnjiH cy o,zuiOMKe H3 CBeTor nn- 
CMa tokom dorocjiy^cefta. 

LJpKBe Mory no noeroje CByzja. MojiHTBeHe cjiyxcSe ce oGaBjtajy h y 
cnennjajiHO 3a to carpafjeHHM 3rpa,a,aMa, y ^.OMOBHMa nacTopa hjih y xy- 
fraMa BepyjyhHx. J\bg Py^apKe H3 c. TpojaHOBO (BypracKo), 36or cbojhx 
noo/iMaKJiHx ro^HHa (je/nia HMa 74 ro/niHa, a apyra je HeKOJiHKO ro^HHa 
MJiaha), HHcy y MoryfiHOCTH Jia CTajiHO H/jy y npKBy, Koja ce Hajia3H y 
flpyroM Kpajy cejia, yBene ce cacTajy h>hx JiBe 3aje^HO, MOJie ce h neBajy 
6o>KHJe necMe. KonaHapH kojh ce30HCKH hjih TpaJHO pa,o,e y rp*ncoj CBOJa 



MarflaneHa CjiaBKOBa: Py^APH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 289 

GorocjiyjKeita o6aBjbajy TaMO, y hckom or AOMOBa cbojhx poftaKa hjih 
npnjaTejta. To He 3HanH ,o,a th Py^apn He ajsy y npKBy — npKBa je TaMO 
r^e je Bor, a Bor je TaMO r/je je Bepa. 

Cou,HJajiHH KOHTaKTH h conHJajnie Be3e Pya,apa Me&ajy ce y H3Be- 
choj Mepn. CKJiana ce hobh Kpyr BepHHKa kojh onuiTH tokom 6orocjiy>Ke- 
H.a y KOJHMa ynecTByjy He caMO Pyaapn Hero h TypcKH U,HraHH, ByrapH h 
/rpyrH. PyKOBofreHa cbojhm .zryxoBHHM boIjom, pejinrnjcKa 3aje#HHHa je 
aKTHBaH nenrap kojh (J>opMHpa jaBHO MH>eH>e y Maxajin hjih cejiy. Pbrpa- 
^HBan>e Tor Miteita ocTBapyje ce nyTeM npehyTHe KOHTpone Ha,a, HJiaHO- 
BHMa npKBe Koja ^ejiyje nyTeM Tpa^HHHOHajiHHx Be3a (H3MeI)y Py/japa 
hjih H3Me^y cyce^a, 3KHTeji>a Heicor Hacejta) h yqemheM y CKopo CBaKo- 
^HeBHOJ mojihtbh. Ka^a y hckom Hacejty HMa bhhic o^ jejiHe „pyflapCKe 
HpKBe" (c. BnHapcKO, rpa^ KaMeHO, BypracKo), Ta^,a noeroJH HeKOJiHKO 
flpyuiTBeHHx KpyroBa h CBaKH Kpyr (J)opMHpa concTBeHy ^pyniTBeHy h 
acHBOTHy no3HHHJy. Ka^a HHcy Ha nyiy, rpyne neprapa nocenyjy upKBy y 
po^HOM cejiy, a Ka^a jecy — MOJie ce 3aje^H0 ca nopo^HHOM y TOKy nyTo- 
BaH>a. Tokom 3hmckhx MeceHH y npKBaMa ce OKynjta bhhic BepHHKa, Ta/ia 
ce KonaHapn Bpahajy H3 TpnKe, a Ypcapn ca cbojhm MenKaMa h MaJMyHH- 
Ma. IIoHeKafl, cy h HacTan>eHH Py^apn ckjiohh mo6hjihocth, Ka^a, Ha npn- 
Mep, nocehyjy jeBaHfieocKe ceMHHape h KOH<J)epeHnHJe y rjiaBHOM rpa/jy h 
ApyrHM rpa/jOBHMa y 3eMji>H h ^p. 

ConHJajiHH Kpyr BepHHKa oapacaBa ce CTajiHHM KonraKTHMa H3Metjy 

BepHHKa TOKOM CJiy^c6H, je^HaKHM nOHMaH>eM „CBeTOBHOr 3KHBOTa" H 

yje^HaHeHHM o^hocom KonaHapa h Ypcapa npeMa He-jeBaHl)ejiHCTHMa. 
IlpaBOCJiaBHH Pyzjapn BeoMa HeraTHBHO ce H3paxcaBajy o hobhm BepHHnn- 
Ma, jep cy ce obh, no h>hxobom MHimteity, o^peKJiH cbot nopeKJia h Tpa- 

/^H^Hje. 

Hania iueMa H3 npBor ^ena pa^a ca^a /i,o6HJa jezmocTaBHHJH rpa- 
<J)hhkh H3TJieR. Kpyr BepHHKa je 3aTBopeH y oflHocy Ha He-jeBaHfiejiHCTe, 
He3aBHCHO 0^ HjHxobot eTHHHKor nopeKJia, jep cy ohh jj,eo „CBeTOBHor 
>KHBOTa". Ca apyre CTpaHe, 3aje,zraHna npeo6paheHHKa yBeK je OTBopeHa 
3a HOBe HCTOMHHijteHHKe, noHOBO He3aBHCHO or h>hxobot nopeKJia. 3a- 
TaMH.eHH KBa^paT npea,CTaBJi>a Ham pejiHrnjcKH (jep cy ynecHHnH y H.eMy 
fleo 6oroM H3a6paHor Hapoaa), conHJajiHH (36or npeaHJieKmrje .npyiHTBe- 
hhx KOHTaKaTa ca BepyjyhHMa) h KyjrrypHH (saje^HH^KO npocjiaBjtaike je- 
BaHfieocKHx npa3HHKa) Kpyr. Pa3yMe ce ^a Kao h CBaKa ,apyra meMa h OBa 
nocTOJH caMO y H^eajiHOM BH^y h H>OMe ce y TaKO nocTaBJteHHM ycjiOBH- 
Ma He Mory H3pa3HTH BapHJannje. Py,n,apH He npeKH^ajy CBOJe po^OBCKe 
Be3e y oKBHpy rpyne h He yKJtyqyjy ce y noTnyHocTH y 3aje,zniHny Bepy- 
jyhnx ca „3apBa x iHJaMa" h „Cp6nMa", jep ohh npe CBera ocTajy PyzjapH. 



290 



Babaluh ha Bajtkahy 





He-BepyjynH / CBeTOBHH >khbot 






Pydapu 




He-BepyjyhH 
3apeaiuHuje 


"" 






He-BepyjyhH 
Cp6u 




Bepyjyhu 




CBeTOBHH 5KHB0T 




JluHzypapu u Vpcapu 




CBeTOBHH 3KHBOT 



IIohito nocTaHy jeBaH^ejiHCTH, UnraHH pyMyHCKor je3HKa rojaBjty- 
jy aa ce oapHny cyjeBepja h TpaiiHHHJe; cboj'hx jiohihx nopoxa — anKOxo- 
Jia, u,HrapeTa h ap. Tokom CBor nyTOBaita, nopcoHua Ypcapa H3 c. Tpoja- 
hobo (BypracKo) npnna Jty/iHMa o Bory. Ohh o6janiH.aBajy ,aa je cyjeBep- 
ho y3HMaTH Me^KHHy /ijraKy npOTHB ypoKa hjth BepOBaTH aa Me^Ka H3ro- 
hh Marnjy. 17 IIopo,n;HHa )KaM6aemTH H3 cejia TpojaHOBO BHHie He npaBH 
TpanHHHOHajmy nHTy ca jrpeHOM 3a Eo>KHn, He jene Kyp6aH hjih xpaHy ko- 
jy je oneBao npaBOCJiaBHH CBeniTeHHK tokom noMeHa; Kajia ce Jionie oce- 
na, Hania HH(J)opMaTopKa H3 hctot cena, 30Be nacTopa p,a joj OHHTa mojih- 
TBy. IIopoAHLi,a KonaHapa H3 rpaaa KaMeHO (BypracKo) boah aeTe Gojie- 
cho 0,3, „CTpaBe" y mojihtbchh aom ko/i nacTopa, a He „koa 6a6e aa My ca- 
jiHJe ojiobo". HaBe/],eHH npHMepn cy Moaen kojh rpa,ae jeBaHl)ejiH3aHHJa h 
jioKajiHa upKBa: Tpe6a ,aa 6y,ne npeBJiaaaHO noKnanaae H3Mel)y 6h6jihj- 
ckhx 3anoBecTH h Tpa,aHHHOHajTHHx oGnnaja, CMaTpaHHx 3a cyjeBepje. 
Mo5Ke ce pehn ;ia je Moaeji-upKBa, Koja npHXBaTa cyjeBepje h Tpa^HHHJy 
h ycnocTaBjta yjenHaHeHH chctcm KyjrrypHHx eireMeHaTa, npHXBaheHa 03 
cbhx HHraHCKHx rpyna. HcTHHa je Her,ne y cpeaHHH: Pyaapn ocTajy Pyna- 
pH, ohh HHcy H3ry6HJiH CBOJe caMOca3HaH>e h yBeK ce H,neHTHc|)HKyjy Kao 
Pyoapn. KacHHj'e, tokom pa3roBopa, nocTaje jacHO 3a cy ohh h „BepyjyhH 
y XpncTa". y thm cjiynajeBHMa ,npjia3H 3,0 npoTHBypenHOCTH H3Mefjy Tpa- 
/jHHHOHajiHor yTeMejteH>a rpyne Kao Pyoapa h hobot yTeMejfceita — je- 
BaHljeocKHX xpHinhaHa, y norjie^y hckhx bkohomckhx npaKCH — Ha npn- 
Mep, nponiH>e koa Ypcapa hjih o^yBaita oGnqaja h o6pe,oa y uejiKHH. U,h- 
raHH pyMyHCKor je3HKa HacTaBibajy 3a oGene^caBajy cboj npa3HHK „MaMa 



17 Bmiie TpaflHu,HOHanHHM BepoBa&HMa Be3aHnx 3a Mep,Bep,a b. y: ByicaHOBHli 
1983:191-193. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: Py^APH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 29 1 

ByHa" (kojh HeMa TanHO o,apef)eH ij,aH y Kajienzjapy), 18 a kojh ce cnaBH 
npe CBera y jyroHCTOHHOJ ByrapCKOJ, kojom npHjiHKOM ce mojih CBeTa Eo- 
ropoflHiia 3a KHiny hjih ce ,3,o6pa Majxa mojih 3a mhjioct Kyp6aHOM h iih- 
THu,aMa HaMa3aHHM Me,n,OM Ka/ja je ,n,eTe 6ojiecHO oa 6orHH>a (c. KpyMOBO- 
rpaAHiiiTe, KapHo6aTCKo; cena TpojaHOBO h BpaTHna, BypracKo). He npe- 
KH^a ce hh ca npa3HOBaiteM T>yp^eBjj,aHa (6. Maja), ynpKoc TOMe ihto n>e- 
tob Tpa^HLi,HOHajiHH o6jihk — HanitiaBaH>e nojtaHe y niyMH, jar&e yKpa- 
uieHo CBehaMa htj^. 19 — o/iyMHpe CTajiHHM HaeraitHBaiLeM. OBe rojjHHe y 
ceny Ko3JaK (CnjiHCTpeHCKo) no npBH nyT 3a aBafleceT ro^HHa 6ho je op- 
raHH30BaH BenHKH ca6op 3a T>ypl)eB,a,aH. y ijeHTpy cejia cy ce OKynHJiH 
CBH ^CHTeJLH, TOCTH H3 CHJIHCTpe (naCTOp H3 rnaBHe HpKBe, aHcaM6ji 
„LQa(J)aj"), no3BaH je pyMyHCKH nocjiaHHK h MHoro niTa apyro. ynpKoc 
npenopyicaMa jiOKajiHor jeBaHljeocKor MOJiHTBeHor jj,OMa h H>eroBor na- 
CTopa Pyflapa HjiaHOBHMa HpKBe (a HMa hx BHine ojj; 30) jya. He o6aBjtajy 
Tpa/],HHHOHajiHe oGnnaje, CKopo cbh CTaHOBHHHH jtyibajiH cy ce Ha tjyp- 
i)eB,n,aHCKOj jtyjtauiHH 3a 3flpaBJte h yKibyHHJiH ce y onniTeceocKO kojio, 
naKO HpKBa He npnxBaTa ynenihe y HrpaMa Koje Hncy nocBeneHe Hcycy 
XpHCTy. y 3a6aBe ce HHJe yKjtyHHjia caMO nacTopoBa nopo^HHa 36or 
CBor /];yxoBHor h jjpyurrBeHor nojio^caja. HcTe ro^HHe, Ha CaHTa Mapnjy 
(CBeTy BoropojjHuy), 20 Haina caroBopHHHa H3 KBapTa J\ojino E3epoBO (y 
rpa^y Bypracy) nocjie 3aBpnieTKa Benepite cny^c6e y jeBaHljeocKoj hpkbh 
OTHHuia je Ha KypGaH ko,h po^axa. ynpKoc TOMe hito je Bepyjyha Beh j\q- 
ceT rojj,HHa, HH(J)opMaTopKa H3 cena TpojaHOBO (BypracKo) KpcTHJia je 
CBOJe nocjieflfte j\qtq (Koje je Tajj,a HMano 5 ro^HHa) y jiOKajraoj npaBO- 
cjiaBHoj hpkbh. CTapnJH PyzjapH, HaBHKjiH ^a nyme, He OflpH^y ce naKO 
Tor nopoKa. 

06janiH>eH>e 3a OHyBa&e BejiHKor aena Tpa^HHHJCKor CHCTeMa Uh- 
raHa pyMyHCKor MaTep&er je3HKa Tpe6a noTpa^CHTH Her,n,e ^pyr^e. Pyzja- 
pH cy jeflHa o,n; y hcjihhh canyBaHHx enzjoraMHHx rpyna, ynpKoc npoHecn- 
Ma HecTajaH>a rpaHHHa H3Metjy o^BOj'eHHx no/irpyna JlHHrypapa h ypca- 
pa. IlpHXBaTaH>e KpniTeH>a y Cbctom ,2,yxy bo/ih j\o npeTBapaita y npeo- 
6paheHHKe, HOBe Jtyjj,e („Bepyjyne") h yTBpl)yje h>hxob cneHH(J)HHaH 
rpynHH HzjeHTHTer, uiTa BHHie — ca^a cy ohh hcthhckh Py^apn. y hckhm 
cjiynajeBHMa nyBa ce h BHHiecTpyKH nzjeHTHTeT — „mh cmo Eyrapn kojh 
roBOpe pyMyHCKH"; „mh cmo Bjiacn"; „mh cmo UnraHH, ann pyMyHCKH, 



18 MaMa Eyna — ,D,o6pa MaJKa. 

19 /JeTajbHHJe o Tpa,a,nnnoHajiHOM HaHHHy npa3HOBaH>a T)ypt)eBAaHa koa Pyzjapa b. 
y: ChkhmhIi 2002. 

20 J\o npe HeKOJiHKO ro/iHHa Py^apn cy npa3HOBajiH ^aH Ctumh Mapun [„CaHTa 
Mapnja"] 28. aBrycra no CTapoM KaueHflapy, caga ra npa3Hyjy 15. aBrycTa 3ajeflHO ca 6y- 

rapCKHM CTaHOBHHUITBOM. 



292 Babaluh ha Eajikahy 

mh cmo Pynapn, mh cmo KonaHapH hjih Ypcapn"; obh TepMHHH KOpHCTe 
ce Kao chhohhmh h 3a npeu,H3HpaH>e Ha3HBa. 

Hania je ocHOBHa xHnoTe3a ,na PyziapH, Kao pejiaTHBHO o^yBaHa hh- 
raHCKa rpyna, npnxBaTajy o/rperjeHe eneMeHTe jeBaHr)eocicor MO^ejia, ajiH 
y Tparaity 3a caMHMa co6om, 3a pa3HHKy ofl HHraHCKHX 3aje,ziHHna Koje 
ry6e ,neo cbojhx rpynHHx KapaKTepHCTHKa, ohh h ca npHXBaTaiteM OBor 
pejiHrHJCKor MOflena ycneBajy j\a pearyjy Ha npoMeHe jep ce opraHH3yjy 

Ha HOB Ha^HH. 



JlHTepaTypa 

Akhm 2002 — B. Akhm: Uuzanume e ucmopunma na PywbHUH, Cotbna. 

BoroMHJiOBa 1999 — H. BoroMHJiOBa: Penuzunma — dyx u UHcmumyuux, Cofbna. 

Taj h EjiacKO 1 999 — P. Gay y Blasco: Gypsies in Madrid. Sex, Gender and the Perfor- 
mance of Identity, Oxford — New York. 

Taj h EjiacKO 2000: P. Gay y Blasco: The Politics of Evangelism: Masculinity and Reli- 
gious Conversion among Gitanos, Romani Studies 10/1, 1-22. 

KpcTeBa 1995 — E. Kpi>CTeBa: ETHOonpcuejiaiun cjtyHKUHH Ha 6paica npn G^jirapn h 
BJiacn, E-b/izapcKa emnoAozun. H3BT>Hpe,neH 6pon, Co4>na, 150-158. 

MapyuinaKOBa n IlonoB 1 997 — E. Marushiakova, V. Popov: Gypsies (Roma) in Bulga- 
ria, Frankfurt/Main. 

MapyuinaKOBa h ElonoB 1998 — E. Marushiakova, V. Popov: Bear-Trainers in Bulgaria 
(Tradition and Contemporary Situation), Ethnologia Bulgarica 1. Sofia, 
106-116. 

MapyuinaKOBa h IlonoB 2000 — E. MapyrunaKOBa, B. TIonoB: Uuzanume e OcMancxa- 
ma UMnepun, Cofbna. 

MapyrunaKOBa h IlonoB 2000a — MapyuinaKOBa, E., B. TIonoB; Uuzanu/PoMa om cma- 
po u noeo epejwe. OoTO-KHnra, Co(f>na. 

MapyuinaKOBa n IlonoB 2001 — E. Marushiakova, V. Popov: Historical and Ethno- 
graphical Background. Gypsies, Roma, Sinti. — Guy, W. (ed.). Between Past 
and Future: the Roma of Central and Eastern Europe, Hatfield, 33-53. 

MapyuinaKOBa n nonoB 2001a — E. Marushiakova, V. Popov: Bulgaria: Ethnic Diver- 
sity but a Common Struggle for Equality. — Guy, W. (ed.). Between Past and 
Future: the Roma of Central and Eastern Europe, Hatfield, 370-388. 

nonoB 1994 — B. nonoB: npetbepnpaHO eTHnuecKO caMoci>3HaHHe npn unraHHTe b 
Etjirapna, Acnexmu ua emHOKy/imypuama cumyauux e Eh/izapun, Cotbna, 86-98. 

CnKHMnh 2002 — B.Sikimic: Durdevdan kod Vlaskih Roma u selu Podvrska, (Dorde- 
vic, Dr. ed.) Kultura 103-104, Beograd, 184-193. 

CnKHMnh 2003 — B. Sikimic: Banyash Culture in North Serbia: Baer, (Dordevic, Dr. 
ed.) Roma religious culture, Nis, 76-84. 

CnaBKOBa 2003 — M. Slavkova: Roma Pastors as Leaders of Roma Protestant Commu- 
nities, (Dordevic, D. ed.) Roma religious culture, Nis, 168-176 

BnjinjaMc 2002 — n. YnjiaMc: Hue ne zoeopuM 3a mnx. Mueume u Mhpmeume uuzanu 
— Manyui, Co(|)hh. 

ByKaHOBnh 1983 — T. ByKaHOBnh: Pomu {Ifuzauu) y Jyzocnaeuju, Bpa&e. 



MarflaneHa CjiaBKOBa: PyzjAPH y hctohhoj ByrAPCKOJ h jebaht.eockh noKPET 293 



Magdalena Slavkova 

Rudarii din Bulgaria estica si miscarea evanghelista 

In prima parte a lucrarii, autoarea ia in discutie, din perspectiva istorica si etnologica, 
comunitatea de rudari din Bulgaria — unul dintre cele mai interesante grupuri de romi de pe 
teritoriul acestei tari. Rudarii de aici sunt fosti nomazi, vorbesc dialecte ale limbii romane, iar 
identitatea lor de grup depinde de mai multi factori, in functie de care se declara bulgari, romani 
sau vlahi. 

Cercetarile de teren care au stat la baza acestui studiu s-au desfasurat in cateva localitati 
din sud-estul Bulgariei (de langa orasul Burgas) si in doua sate din nord-estul tarii (din apropiere 
de Ruse si Silistra) si au avut ca subiect comunitatile de rudari evanghelizate sau care se alia sub 
influenta religiei evangheliste. 

Religia reprezinta, pentru romi, o forma de adaptare culturala care le permite sa se 
integreze in societate. Evanghelizarea este, la rudari, un proces nou, care a capatat amploare in 
ultima decada a secolului douazeci. Cercul social al credinciosilor este mentinut cu ajutorul 
contactelor permanente dintre acestia in timpul slujbelor si al atitudinii identice a lingurarilor si 
ursarilor (cele doua grupuri de rudari din Bulgaria) fata de ne-evanghelisti. Rudarii ortodocsi, la 
randul lor, nu au o parere foarte buna despre noii credinciosi, considerand ca acestia au renuntat 
la originea si la traditiile lor. Adevarul este insa undeva la mijloc: rudarii, chiar si evanghelizati, 
au ramas rudari. Ei nu si-au uitat originile si se declara intotdeauna rudari. Doar mai tarziu, pe 
parcursul discutiei, cercetatorul primeste informatia ca ei „cred in Hristos . Se ajunge, astfel, la 
situatii paradoxale, in care organizarea traditionala a comunitatii de rudari se confrunta cu noua 
organizare, a crestinilor evanghelisti, de exemplu in ceea ce priveste unele practici economice, 
cum ar fi cersitul de Pasti sau pastrarea neschimbata a ritualului care insoteste aceasta 
sarbatoare. Trebuie mentionat faptul ca nici astazi rudarii din Bulgaria nu au renuntat la 
celebrarea praznicului lor — Mama Buna — o sarbatoare fara data calendaristica fixa. 

Conservarea sistemului traditional propriu de catre romii vorbitori de limba romana din 
Bulgaria are insa o explicatie. Rudarii sunt o comunitate endogama, in ciuda disparrfiei 
granitelor dintre cele doua grupuri care o formeaza — lingurarii si ursarii. Botezul evanghelic 
duce la transformarea acestora in oameni (credinciosi) noi si le accentueaza identitatea specifica 
de grup. In unele cazuri se pastreaza insa o identitate multipla — „suntem bulgari care vorbesc 
romaneste"; „suntem vlahi"; „noi suntem tigani, dar romani, suntem rudari, noi suntem lingurari 
sau ursari". 

Ipoteza formulata de autoare e aceea ca rudarii accepta anumite elemente ale modelului 
evanghelist, dar, spre deosebire de celelalte comunitati de romi, acestia reusesc sa isi pastreze 
specificul de grup. 



294 Babaluh ha B ajtkahy 



Magdalena Slavkova 

The Rudari from Eastern Bulgaria and the Evangelistic Movement 

In the first part of the study, the author discusses, historic and ethnological points of 
view, about the community of Rudari from Bulgaria — one of the most interesting groups of 
Roma on the territory of this country. The Bulgarian Rudari are ex-nomads, speak subdialects of 
the Romanian language and their group identity varies according to a series of factors, hence 
they declare Bulgarians, Romanians or Vlachs. 

The field research that this study is based on, took place in a few localities from 
South-Eastern Bulgaria (near the town of Burgas) and in two villages from the North-East of the 
country (near Ruse and Silistra), in the communities of Evangelized Rudari. 

For the Roma, religion is a form of cultural adaptation which allows them to integrate 
into society. Evangelization is, with the Rudari, a new process, which started spreading in the 
last decade of the 20 th century. The social circle of the believers is maintained by permanent 
contacts between them during the religious service and by the identical attitude of the Lingurari, 
spoon makers, and the Ursari, bear tamers (the two groups of Rudari from Bulgaria), towards 
non-Evangelists. The Orthodox Rudari, in return, do not have a very good opinion about the 
new believers, accusing them for giving up their religion and traditions. The truth is in between: 
Rudari, even evangelized, are still Rudari. They did not forget their origins and always declare 
themselves Rudari. Only later on in the discussion the researcher receives the information that 
they "believe in Jesus . Thus, paradoxical situations occur: the traditional organization of the 
Rudari community is confronted with the new organization, of the Evangelized Christians, for 
example with regard to some economical and religious practices, such as begging at Easter or 
maintaining the ritual unchanged. Mention must be made of the fact that the Rudari from Bul- 
garia still celebrate their specific holiday — Mama Buna (Good Mother). 

Nevertheless, the conservation of the traditional system with the Romanian speaking 
Roma from Bulgaria has an explanation. Rudari are an endogamous community, in spite of the 
borders between the two groups that form it — Lingurari and Ursari. The Evangelic baptizing 
transforms them into new people (believers) and, in the same time, emphasizes their specific 
group identity. In some of the cases, however, they preserve a multiple identity — "we are Bul- 
garians who speak Romanian"; "we are Vlachs"; "we are Gypsies, but Romanians, we are 
Rudari, we are Lingurari or Ursari". 

The author's hypothesis is that Rudari accept some elements of the Evangelist model, 
but, unlike other Roma communities, they succeed to preserve their group characteristics. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic 

KULTURA I EMOCIJE - CIGANI RUMUNI 
I OPAZANJE EMOCIJA* 



Uvod 

Naucna rasprava o univerzalnosti i kulturnoj specificnosti facijalnih 
emocionalnih ekspresija traje vise od 130 godina. Do sedamdesetih godina 
proslog veka preovladivalo je glediste da su facijalne ekspresije uslovljene 
kulturom. Medutim, empirijska istrazivanja facijalnih ekspresija tokom 
poslednje tri decenije (Ekman, 1972, 1973; Ekman, Friesen, 1971; Ekman, 
Sorenson, Friesen, 1969; Izard, 1971, Ekman, 1987) pokazuju da su neki 
aspekti facijalnih ekspresija univerzalni, a drugi specificni. Rezultati ovih 
istrazivanja navode nas na pitanje da li dvokomponentna priroda facijalnih 
ekspresija olaksava ili otezava interkulturnu komunikaciju emocija? Preci- 
znije, da li pripadnici jedne kulture mogu tacno opaziti i ispravno interpre- 
tirati facijalno ponasanje pripadnika druge kulture? 

Ako je priroda facijalnih ekspresija pretezno univerzalna, da li to 
znaci da su one urodene? Da li to znaci da ljudi nasleduju pokrete facijal- 
nih misica koji su specificni za ljutnju, strah, tugu, srecu, odvratnost, izne- 
nadenje? Da li to znaci da ce izraz lica uplasene osobe biti na isti nacin in- 
terpretiran od pripadnika razlicitih kultura? Ako su, ipak, facijalne ekspre- 
sije pretezno specificne za svaku kulturu, kao sto tvrde relativisti (LaBar- 
re, 1962; Birdwhistell, 1963), ako su karakteristike facijalnog emocional- 
nog ponasanja, pre svega, determinisane faktorima kulture, opazaci nece 



* Istrazivanje Cigana Rumuna obavljeno je u okviru projekta „Etnolingvisticka i so- 
ciolingvisticka istrazivanja izbeglica i multietnickih zajednica na Balkanu" br. 2176, Mini- 
starstva za nauku, tehnologije i razvoj Srbije. 



296 Babaluh ha Eajikahy 

razumeti emocionalni izraz lica pripadnika druge kulture, kao sto nece 
razumeti ni znacenje reci nepoznatog jezika. Da li je onda potrebno uciti 
znacenje svake facijalne ekspresije? Da li iz ovoga proizilazi da bi se kul- 
tura mogla smatrati osnovnim izvorom eventualnih medukulturnih nespo- 
razuma u neverbalnoj komunikaciji emocija? 

Istrazivanja emocija u medukulturalnoj komunikaciji postaju sve 
ucestalija. Postoji vise razloga za to. Prvo, emocije igraju vaznu ulogu u 
zivotu svakog coveka. One determinism celokupno subjektivno iskustvo 
individue. Zatim, one uticu na odnose sa drugim ljudima, na zapocinjanje, 
regulisanje i kontrolisanje socijalne interakcije. Osim toga, mnogi aspekti 
emocionalnog dozivljavanja, ispoljavanja i opazanja mogu biti sustinski 
razliciti u okviru razlicitih kultura. 

U vecini dosadasnjih trans-kulturalnih studija emocija istrazivaci su 
najcesce proucavali opazanje facijalnih ekspresija u razlicitim kulturama. 
To je, zapravo, bilo trans-kulturalno proucavanje komunikativnosti emoci- 
ja. Medutim, skorija trans-kulturalna istrazivanja emocija (Scherer, 1986; 
Wallbott, Scherer, 1986; Matsumoto, 1988) okrecu se proucavanju drugih 
aspekata emocionalnog iskustva. Istrazivanje subjektivne evaluacije 
uzrocnika i posledica emocija postaje veoma popularno. Iako se bave raz- 
licitim aspektima emocionalnog iskustva, oba istrazivacka programa ima- 
ju zajednicki cilj — pokusavaju da otkriju slicnosti i razlike u iskustvu, 
ekspresiji, percepciji i konsekvencama emocije kod pripadnika razlicitih 
kultura. Upravo razliciti istrazivacki programi ukazuju na neophodnost 
sveobuhvatnog proucavanja odnosa kultura — emocija. Razmatranje uloge 
kulture u oblikovanju, transformaciji i osobenosti facijalnih emocionalnih 
ekspresija predstavlja znacajan korak u sagledavanju porekla emocional- 
nog ponasanja, u razumevanju odnosa urodeno-nauceno. Ovakva istrazi- 
vanja imaju i teorijski i praktican znacaj. Sa jedne strane, ona osvetljavaju 
pravu prirodu facijalnih emocionalnih ekspresija, ukazujuci na ono sto je 
opste i zajednicko ili posebno i razlicito kod pripadnika razlicitih kultura. 
Sa druge strane, trans-kulturalna istrazivanja emocija omogucavaju utvrdi- 
vanje specificnih funkcija emocionalnog ponasanja i bolje razumevanje 
mogucih problema u trans-kulturalnoj komunikaciji emocija. 

Citav niz zanimljivih pitanja o odnosu kultura — emocija inspirisao 
je nase istrazivanje u ovom delu Srbije, u selu Prcilovica, u blizini Alek- 
sinca, posebno zato sto odnos kulture i emocija na ovim prostorima do sa- 
da nije izucavan. Vaznost proucavanja odnosa kultura-emocija i pretpo- 
stavka o kulturalnim osobenostima nekih aspekata emocionalnog iskustva 
pripadnika jedne specificne kulturne grupe (Cigani Rumuni) zahtevali su 
istrazivanje i proveru. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 297 

U upotrebi je mnogo termina kojima se moze oznaciti ova grupa sta- 
novnika: Karavlasi, vlaski Cigani, Cigani Rumuni, rumunski Cigani, Ru- 
muni ili Cigani, Rumunski Romi, Banjasi (Sikimic 2003). Opredelili smo 
se za naziv Cigani Rumuni, jer je najveci broj ispitanika svoju grupu ozna- 
cavao na taj nacin. 

U ovom proucavanju pokusali smo da ustanovimo nacin interpretaci- 
je facijalnih emocionalnih ekspresija i subjektivnu evaluaciju nekih aspek- 
ta emocionalnog iskustva Cigana Rumuna nastanjenih u Prcilovici. Neke 
uocene karakteristike ove kulturne grupe bice saopstene kada budemo go- 
vorili o uzorku. 

Dakle, osnovna pitanja koja su postavljena u ovom istrazivanju od- 
nose se na ispitivanje sposobnosti tacnog procenjivanja sest primarnih 
emocija na osnovu facijalne ekspresije i procenu uzrocnika (antecedensa) 
posmatranih emocija. Opazaci su u ovom istrazivanju bili Cigani Rumuni. 

Definisanje pojmova 

Emocija 

Opredelili smo se za „komponentni" koncept u definisanju emocije za 
koji se zalagao Klaus Serer (Scherer 1984). On je emociju shvatao kao hi- 
poteticki konstrukt sastavljen iz vise komponenti: a) kognitivne (evaluacija 
stimulusa i situacija), b) fizioloske, c) komponente motorne ekspresije, d) 
komponente subjektivnog osecanja i, e) motivacione. Naravno, prema ovom 
konceptu, emocija se ne moze svesti ni na jednu komponentu, ali se svaka 
komponenta moze pojedinacno izucavati. U ovakvom odredenju emocije 
podjednako se naglasava kompleksna integracija i mnogostruka interakcija 
razlicitih komponenti emocije i dopusta fragmentarno proucavanje pojedi- 
nih komponenti (facijalna ekspresija, kognitivna evaluacija stimulusa). 

Facijalna ekspresija emocija 

Pored informacija o identitetu, polu, rasi, zdravlju, lepoti, atraktiv- 
nosti, lice pruza informacije o emocijama i raspolozenjima. Brze kontrak- 
cije facijalnih misica (koje traju od jedne do nekoliko sekundi), pokrecu 
kozu lica, menjaju oblik i mesto facijalnih crta, stvaraju bore, kesice i is- 
pupcenja na lieu. Ove facijalne promene su razlicite za razlicite emocije, 
tako da svaka primarna emocija (sreca, tuga, iznenadenje, ljutnja, strah, 
odvratnost) ima svoj karakteristican facijalni izgled. Postojanje prirodne, 
bioloske veze izmedu pokreta facijalnih misica i emocionalnih stanja, 
omogucava emocionalno-specificnu facijalnu ekspresiju. To ne iskljucuje 
i ne umanjuje uticaj kulture, koja definise pravila izrazavanja emocija i 
modelira emocionalno ponasanje lica. 



298 Babaluh ha B ajtkahy 

Antecedensi emocije 

Antecedensi emocije su one situacije ili njeni elementi koji prethode 
emociji, dovode do njenog budenja (izazivaju je), pa se mogu nazvati nje- 
nim uzrocnicima. 

Opazanje kategorije i antecedensa emocije 

Opazanje emocija spada u oblast socijalne percepcije. Proces opaza- 
nja (ocenjivanja ili prepoznavanja) sest primarnih emocija (sreca, tuga, iz- 
nenadenje, odvratnost, ljutnja, strah) pretpostavlja identifikaciju emocio- 
nalne kategorije na osnovu posmatranog facijalnog ponasanja. Dakle, opa- 
zacima se prezentuje odredeno facijalno emocionalno ponasanje i njihov 
zadatak je da to ponasanje desifruju, odnosno zakljuce koju je emociju do- 
zivela osoba na fotografiji. Osim toga, od opazaca se zahteva da, koristeci 
svoje socijalno iskustvo, pretpostave antecedens emocije, odnosno situaci- 
ju koja je mogla izazvati datu emociju i njenu facijalnu ekspresiju. 

Kultura 

U psiholoskim istrazivanjima kultura nije geo-politicko stanje vec so- 
cijarno-psiholoski entitet. Vecina defmicija kulture ukljucuje ponasanja, sta- 
vove, verovanja, vrednosti koji se prenose sa generacije na generaciju pu- 
tem jezika ili nekih drugih sredstava (Barnouw 1985). To je ono sto je sre- 
dina tokom svog postojanja i trajanja izgradila kao svoj duhovni svet. U 
ovom istrazivanju kultura se izjednacava sa nacinima opazanja, vrednosti- 
ma i stavovima jedne specificne etnicke grupe — grupe Cigana Rumuna. 

Dosadasnja trans-kulturna istrazivanja emocija 

U svim dosadasnjim trans-kulturnim proucavanjima univerzalnosti 
ili specificnosti facijalnih ekspresija emocija naucnici su na vise nacina 
pokusavali da potvrde ili opovrgnu povezanost emocionalnih izraza lica i 
unutrasnjih emocionalnih dozivljaja. 

U jednom tipu studija, od pripadnika jedne vizuelno izolovane kultu- 
re (Nova Gvineja) zahtevano je da sebe zamisle kao osobe u razlicitim 
emocionalno-provokativnim situacijama. Na primer, ispitanicima je rece- 
no: „pretpostavite da vam je umrlo dete i vi ste tuzni. Pokazite kako bi iz- 
gledalo vase lice u toj situaciji" (Ekman, Friesen, 1971). Snimljene faci- 
jalne ekspresije pokazane su clanovima druge kulture (Amerikancima). 
Amerikanci su bili u stanju da identifikuju emocionalni kontekst prezento- 
vanih facijalnih ekspresija iako nikada nisu komunicirali sa pripadnicima 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 299 

plemena sa Nove Gvineje. Ovo je bio jedan od nacina da se pribave doka- 
zi o univerzalnosti facijalnih ekspresija. 

U drugom tipu studija, japanskim i americkim studentima prezento va- 
ne su stresne scene amputacije nogu, a zatim neke neutralne scene (prizori 
iz prirode). Njihova lica su snimana skrivenom kamerom dok su gledali 
odabrane scene i mislili da su sami u prostoriji. Spontana facijalna aktivnost 
njihovih lica podvrgnuta je preciznoj analizi koja je utvrdila da su facijalni 
odgovori pripadnika obe kulture bili identicni. Tako je ponovo demonstrira- 
na univerzalnost facijalnih ekspresija (Ekman 1972). U nastavku eksperi- 
menta situacija je bila donekle izmenjena. Ispitanici iz obe kulture gledali 
su odabrane scene po drugi put, ali ovog puta u prisustvu eksperimentatora 
iz svoje kulture. Sada su se pojavile kulturoloske razlike u facijalnoj reakciji 
japanskih studenta koji su tezili da osmesima maskiraju negativne emocije 
odvratnosti i straha. Dakle, pravila ispoljavanja emocija u jednoj kulturi, 
maskirala su univerzalnost facijalnih ekspresija emocija. 

U trecem tipu studija, pripadnicima razlicitih kultura pokazivane su 
fotografije facijalnih ekspresija primarnih emocija (Ekman 1972, 1973; 
Ekman, Friesen 1971; Ekman, Sorenson, Friesen 1969; Izard 1971). Ispi- 
tanici razlicitih kultura (12) interpretirali su prezento vane ekspresije, po- 
stizuci veoma visoku saglasnost u identifikaciji specificnih emocija. Ovaj 
tip istrazivanja cesto je primenjivan u istrazivanju razlicitih kultura i kori- 
scenje razlicitih fotografija. Rezultati su potvrdivali univerzalnost. 

Metod 

Istrazivanje je obavljeno u avgustu 2003. godine, u mestu Prcilovica 
kraj Aleksinca (Srbija). Primenjena je studija „procenjivanja" u kojoj su 
facijalni znaci emocija bili prezento vani Ciganima Rumunima od kojih je 
trazeno da prepoznaju o kojim emocionalnim stanjima je rec. 

Subjekti — opazaci 

U istrazivanju je ucestvovalo trideset troje ispitanika (16 muskaraca i 
17 zena), prosecne starosti 35,3. Svi ispitanici su od rodenja nastanjeni u 
mestu Prcilovica kraj Aleksinca (Srbija), u koju su se iz Rumunije doselili 
njihovi pradedovi. Njihov maternji jezik je rumunski, imena i prezimena 
srpska. Sluze se rumunskim i srpskim jezikom. Zive u veoma bednim uslo- 
vima, u trosnim, vlaznim i mracnim kucama, bez struje i bez vode. Bave se 
nadnicenjem i prosnjom. Nepismeni su. Njihova deca obicno ne pohadaju 
skolu. Za razliku od prethodnih godina, ove godine, prema njihovim recima, 
troje dece ce poci u redovnu osnovnu skolu (obicno se upucuju u specijalne 



300 Babaluh ha Eajikahy 

skole). Zanimljivo je da su bas ova deca pohadala sekcije Drustva za razvoj 
kreativnosti u Aleksincu. Teski i nepovoljni socio-ekonomski uslovi defini- 
su i obelezavaju njihov stil zivota. Relativna izolovanost stanovnika ove 
„Cigan-male" i prvenstvena upucenost na pripadnike sopstvene grupe, sva- 
kako doprinose slici o niskim socijalnim sposobnostima ispitanika, narocito 
kada je u pitanju vestina uspostavljanja i razvijanja adekvatnog socijalnog 
kontakta izvan njihove kultume grupe. Na pocetku istrazivanja pokazuju 
bojazljivost i nepoverenje. Ovo se, narocito, odnosi na zene. Ubrzo postaju 
veoma slobodni i imaju teznju da nastupe kao grupa, iako procedura istrazi- 
vanja zahteva individualni kontakt sa istrazivacem. 

Facijalni stimulusi 

U istrazivanju su koriscene fotografije facijalnih ekspresija sest pri- 
marnih emocija (sreca, odvratnost, iznenadenje, tuga, ljutnja, strah). Rec 
je o poziranim facijalnim emocionalnim ekspresijama tri muskarca i tri ze- 
ne. Ovaj set od sest fotografija je vec koriscen u transkulturnim studijama 
prepoznavanja primarnih emocija u pet kultura: Japan, Brazil, Cile, Ar- 
gentina i USA (Ekman, Sorenson, Friesen 1969; Ekman 1972). Svaki faci- 
jalni stimulus predstavljao je samo jednu emocionalnu ekspresiju. Iz se- 
lekcije su iskljucene ekspresije pomesanih emocija kao i amblemske faci- 
jalne ekspresije cije se znacenje razlikuje od kulture do kulture. 

Procedura istrazivanja 

Svakom ispitaniku su ponaosob, uvek istim redosledom, bile prika- 
zane fotografije facijalnih ekspresija sest primarnih emocija. Ponuden je 
niz od sest termina koji oznacavaju emocionalne kategorije. Opazaci su za 
svaku posmatranu emociju mogli izabrati samo jedan termin sa liste i u to- 
me nisu bili vremenski ograniceni. Posto su ispitanici bili nepismeni, ter- 
mini sa liste su citani. 

Kada su izabrali termin koji je, po njihovom misljenju, najvise odgo- 
varao kategoriji emocije koju su desifrovali sa lica, ispitanicima je posta- 
vljen jos jedan zadatak. Trebalo je da pretpostave koji je dogadaj izazvao 
posmatranu emociju. Oni su se, dakle, izjasnjavali o antecedensu, uzrocni- 
ku emocije. To su cinili svojim recima, opisujuci dogadaje za koje su pret- 
postavljali da su prouzrokovali javljanje emocije. Vreme za procenu ante- 
cedensa emocije nije bilo ograniceno. Svi dobijeni odgovori su, radi lak- 
seg prikazivanja i uporedivanja, smesteni u odgovarajuce tematske kate- 
gorije. Ispitanicima, dakle, nije bila ponudena lista uzrocnika emocija da 
bi se motivisali na davanje sto raznovrsnijih odgovora. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 



301 



Statisticke tehnike 

U istrazivanju su koriscene mere deskriptivne statistike (frekvence i 
procenti). Tacnost procenjivanja emocionalnih kategorija izrazena je u 
procentima. Procene mogucih uzrocnika sest primarnih emocija, takode su 
izrazene u procentima. Koriscen je i t-test za utvrdivanje razlika u proce- 
nama izmedu muskaraca i zena. 

Prikaz i diskusija rezultata istrazivanja 

Kao sto je navedeno, ispitanici su imali zadatak da procene sest po- 
ziranih facijalnih ekspresija, odnosno da odgonetnu kategoriju prezentova- 
ne emocije i njen antecedens. Prvo ce biti predstavljeni odgovori koji se 
odnose na procenu kategorije emocije, a zatim odgovori o mogucim ante- 
cedensima — uzrocnicima javljanja emocije. 

Tabela 1 

Procene kategorije emocije 



Emocija 


Broj tacnih 
procena 


% tacnih 
procena 


Broj netacnih 
procena 


% netacnih 
procena 


Sreca 


33 


100.0 





0.0 


Odvratnost 


25 


75.8 


8 


24.2 


Iznenadenje 


27 


81.8 


6 


18.2 


Tuga 


33 


100.0 





0.0 


Ljutnja 


31 


93.9 


2 


6.1 


Strah 


33 


100.0 





0.0 



Podaci iz tabele 1, pokazuju da su sve prezentovane emocionalne ka- 
tegorije, procenjene sa visokom tacnoscu. Moze se uociti da su ispitanici 
najuspesnije desifrovali ekspresiju srece, tuge i straha. U proceni facijal- 
nih ekspresija ovih emocija postigli su najvisu saglasnost (100%). Zatim, 
po broju tacnih procena, dolazi ekspresija ljutnje (93.9%) i iznenadenja 
(81.8%). Nesto vise od dve trecine ispitanika uspelo je da tacno desifruje 
ekspresiju odvratnosti (75.8%). Nije bilo znacajnih razlika izmedu muska- 
raca i zena (t-test) u tacnosti procenjivanja kategorija emocija za koje nije 
postignuta potpuna saglasnost (odvratnost, iznenadenje, ljutnja). 

Rezultati istrazivanja pokazuju da su facijalne ekspresije emocija koje 
su prezentovane netreniranim posmatracima (Ciganima Rumunima) bile iz- 
vor tacnih procena ne samo opsteg afektivnog tona vec i specificnog emoci- 
onalnog stanja stimulus osobe. Ovi rezultati dokazuju da su facijalne eks- 



302 Babaluh ha B ajtkahy 

presije sest primarnih emocija na uroden nacin povezane sa unutrasnjim 
emocionalnim stanjima, da su one proizvod evolucije, da su univerzalne. 
One se interpretiraju na isti nacin bez obzira na pol i pripadnost odredenoj 
kulturi. Stoprocentna saglasnost u identifikaciji nekih kategorija emocija 
(sreca, tuga, strah) i veoma visoka saglasnost u desifrovanju drugih (ljutnja, 
iznenadenje, odvratnost) pokazuju da svi opazaci, nezavisno od kulturne 
grupe kojoj pripadaju, nezavisno od stepena civilizovanosti i kvaliteta uslo- 
va zivota, poseduju urodenu sposobnost tacnog opazanja primarnih emocija. 
Procenat tacnih procena poziranih facijalnih ekspresija primarnih emocija 
visi je od onog koji se dobija u procenjivanju spontanih facijalnih ekspresi- 
ja. Moguce objasnjenje je da su pozirane facijalne ekspresije u najvecem 
broju slucajeva intenzivniji, stereotipniji nacini izrazavanja emocija u pore- 
denju sa spontanim ekspresijama. Samim tim, pozirane ekspresije emocija 
se lakse i tacnije interpretiraju od spontanih ekspresija. Pretpostavljamo da 
je najveca saglasnost opazaca postignuta kod identifikacije emocija koje su 
od velikog znacaja za njihovo interpersonalno sporazumevanje (sreca, tuga, 
strah, ljutnja, iznenadenje). Naime, netacno prepoznavanje straha, ljutnje ili 
tuge moglo bi imati negativne socijalne posledice (razliciti oblici neade- 
kvatnog reagovanja opazaca). To, verovatno, ne bi bio slucaj sa pogresnom 
procenom facijalne ekspresije emocije „odvratnost". 

Opazaci su bili u stanju da bez ikakvog prethodnog obucavanja, 
tacno povezu znak i znacenje, utvrde odnos facijalne konfiguracije i onoga 
sto ona predstavlja. Sa jedne strane, ovaj nalaz potvrduje urodenost i uni- 
verzalnost facijalnih ekspresija primarnih emocija. Sa druge strane, to je 
potvrda urodene i univerzalne sposobnosti opazaca da tacno identifikuju 
specficnu emocionalnu kategoriju, pri cemu pripadnost odredenoj kultur- 
noj grupi (Cigani Rumuni) ne utice znacajno na proces prepoznavanja 
emocionalnih kategorija. 

Prikaz pretpostavljenih uzrocnika emocija 

Ovde ima smisla razmotriti da li ucestalost izbora odredenih dogada- 
ja za koje ispitanici pretpostavljaju da su antecedensi (uzrocnici) prezento- 
vanih emocija odslikava socijalno iskustvo, neke vrednosti i stavove pri- 
padnika ove specificne kulturne grupe (Cigani Rumuni). 

Ispitanici su saopstili situacije ili dogadaje koji su, po njihovom mi- 
sljenju, bili izazivaci svake prikazane emocije. Njihovi odgovori su sme- 
steni u sire tematske kategorije. Pokazalo se da su neke kategorije izaziva- 
ca cesce koriscene od drugih i da se u okviru svake emocionalne kategori- 
je moze otkriti tip dogadaja koji ispitanici smatraju vaznim i „reprezenta- 
tivnim" za tu emociju. Na grafikonima koji slede predstavljene su (u pro- 
centima) procene uzrocnika sest primarnih emocija. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 



303 



Grafikon 1 



Antecedensi za SRECU 




U procenjivanju uzrocnika emocije „sreca", najcesce pomenuti 
antecedens (75.8% ispitanika) je „uspeh" (postignuce). Cigani Rumuni 
su navodili da je osoba na fotografiji srecna jer: „sigurno ima dobar zi- 
vot, dobru kucu, jer je nasla ili dobila novae, jer ima sve, jer ima sve le- 
po." Na drugom mestu po ucestalosti pominjanja su „socijalni odnosi" 
(odnosi sa drugim osobama) kao uzrocnici srece (24.2%). Na primer, 
ispitanici su navodili sledece situacije: „osoba na fotografiji je srecna 
jer su joj dosla deca koja zive u drugom gradu, jer su joj dosli gosti, 
zbog toga sto je videla lepog muskarca, zato sto ima dobrog momka, jer 
je imala svadbu." 

Grafikon 2 

Antecedensi za TUGU 




uspeh (imati-nemati) 



Navodeci situacije koje mogu izazvati tugu, najveci broj ispitanika 
(78.8%) je pominjao „smrt" ili „bolest". Na primer, oni kazu: „tuzan je jer 
mu je umro neko, umrla mu zena, nema babu, nije mu po volji jer mu nije 
dobro, ukucanima nesto fali." Manji broj ispitanika (15.2%) pretpostavio 
je da je osoba na slici tuzna zbog socijalnih odnosa: „tuzan je jer ga muce 



304 



Babaluh ha Eajikahy 



deca, porodica, jer se svadao ili se sukobio sa nekim." Pomenuta je jos 
jedna situacija (6.1% ispitanika) kao moguci antecedens tuge — to je „ne- 
uspeh" (kada neko nema novae ili se sekira zbog para). 

Grafikon 3 





Antecedensi za STRAH 



























Najveci broj ispitanika (87.9%) smatrao je daje neka „opasna situa- 
cija" izazvala strah kod posmatrane osobe (grafikon 3). Oni su, na primer, 
navodili sledece situacije: „osoba na slici je videla nesto, videla je zmiju, 
bije je neko, videla je sudar." Oko 12% ispitivanih Cigana Rumima pret- 
postavilo je daje strah bio provociran nekom „strasnom vescu" („mora da 
je cula nesto strasno"). 



Grafikon 4 



Antecedensi za ODVRATNOST 




uspeh (imati- nema til 



Nasi ispitanici (69.7%) su smatrali daje osecanje odvratnosti prou- 
zrokovano raznim telesnim senzacijama (osoba na slici je videla nesto 
grozno, prljavo, nesto sto smrdi, pojela je nesto odvratno). Pomenuta je i 
kategorija „neocekivano" (3%) i kategorija „uspeh-neuspeh" — (osobi je 
sve odvratno jer „nema pare": 3%). Ostali ispitanici (24.2%>) su netacno 
procenili kategoriju emocije i njihovi odgovori nisu ovde razmatrani. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 



305 



Grafikon 5 



Antecedensi za IZNENADENJE 




neocekivano 



Postignuta je visoka saglasnost u pretpostavljanju uzrocnika za emo- 
ciju iznenadenje. Najveci broj ispitanika (75.8%) smatrao je da je osoba 
na slici iznenadena jer je dozivela nesto neocekivano. Kao i u prethodnom 
slucaju, ovde nisu posebno analizirani odgovori ispitanika (18.2%) koji su 
netacno procenili kategoriju emocije „odvratnost". 



Grafikon 6 



Antecedensi za LJUTNJU 



BO 

50" 
40- 
20- 

J 1 , 



Ljutnja je, prema pretpostavkama ispitanika, verovatno bila prouzro- 
kovana „socijalnim odnosima" (72.7%) ili „neuspehom" (21.2%). Kada 
su socijalni odnosi uzrocnici ljutnje, Cigani Rumuni kazu: „taj decko se 
ljuti jer mu nije pravo, jer ga je neko prevario, jer sa majkom i caletom ni- 
je u redu, jer ga je neko iznervirao, jer su baba i deda vikali na njega, jer 
ga je majka uvredila." Drugi su govorili da je decko ljut jer: „nema nista, 
nikakve uslove za zivot, jer mu nisu kupili ono sto su obecali, jer nema sta 
da jede." Dakle, neko se naljuti kada nesto nema, kada ima dozivljaj da je 
neuspesan, da nesto nije ostvario. 

Odredene kategorije antecedensa spremno su povezivane sa odrede- 
nim kategorijama emocija. „Odnosi sa drugim ljudima" i „situacije u vezi 



306 Babaluh ha Eajikahy 

sa uspehom" su najcesce odgovorni za „srecu", „opasne situacije" za 
„strah", „neprijatni prizori, mirisi" za „odvratnost", „neocekivani dogada- 
ji" za „iznenadenje". „Ljutnja" je, po misljenju ispitanika, najcesce prou- 
zrokovana interpersonalnim problemima, a „tuga" trajnom separacijom 
(smrt) ili bolescu. 

Saopstene situacije koje su po misljenju nasih ispitanika uzrokovale 
svaku od sest prezentovanih emocija daju zanimljive informacije o mogu- 
coj univerzalnosti tipova antecedensa koji su smesteni u sire tematske ka- 
tegorije („odnosi sa drugima", „vesti", „situacije povezane sa postignu- 
cem", „opasne situacije", „neocekivane situacije"). Ako uporedimo rezul- 
tate ovog istrazivanja sa rezultatima slicnih trans-kulturalnih istrazivanja 
(Wallbott, Scherer 1986), bice jasno da postoji visoka saglasnost odgovora 
o tipovima uzrocnika sest primarnih emocija. Cigani Rumuni i pripadnici 
drugih kultura navode iste antecedense za odredene emocije. To je dokaz 
da postoji zajednicko, univerzalno, opsteljudsko emocionalno iskustvo. 
Ipak, u deskripciji situacija koje prouzrokuju emocije, u specifikaciji do- 
gadaja koji su u stanju da probude emociju, Cigani Rumuni odslikavaju 
deo svoje kulturne stvarnosti, uslove u kojima zive, osobenost svog zivot- 
nog stila. „Imati dobar ili los zivot", „imati novae ili biti bez njega", 
„imati ili nemati hranu", „cekati da se ispuni obecanje" jesu dogadaji koji 
saopstavaju specificne probleme i brige Cigana Rumuna. 

* 
* * 

Pitanja koja smo postavili u ovom istrazivanju ticu se odnosa emoci- 
ja — kultura. Odgovori koje smo dobili potvrduju postojanje kulturnih 
slicnosti u interpretaciji facijalnih ekspresija emocija i nekim aspektima 
emocionalnog iskustva (biranje uzrocnika emocije). Ipak, postoje i de- 
menti kulturne specificnosti koji se ogledaju u posebnom isticanju odrede- 
nih tipova uzrocnika emocije u skladu sa osobenim emocionalnim i soci- 
jalnim iskustvom. 

Literatura 

Barnouw 1985 — V. Barnouw: Culture and personality, Chicago: Dorsey Press. 

Birdwhistell 1963 — R. L. Birdwhistell: The kinesic level in the investigation of the 
emotions. U: P. H. Knapp (Ed.), Expression of the emotions in man, Chap. 7. 
New York: International University Press. 

Ekman/Friesen 1969 — P. Ekman, W. V. Friesen: Pancultural elements in facial dis- 
plays of emotion, Science 164, 86-88. 

Ekman/Friesen 1971 — P. Ekman, W. V. Friesen: Constants across cultures in the face 
and emotion, Journal of Personality and Social Psychology 17, 124-129. 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 307 

Ekman 1972 — P. Ekman: Universal and cultural differences in facial expression of 
emotion. U: J. R. Cole (Ed), Nebraska Symposium on Motivation, Lincoln: Uni- 
versity of Nebraska Press (207-283). 

Ekman 1973 — P. Ekman: Darwin and cross-cultural studies of facial expression. In P. 
Ekman (Ed.), Darwin and facial expression, New York: Academic Press (1-83). 

Ekman/Friesen et all 1987 - P. Ekman, W. V. Friesen, M. O. O' Sullivan, A. Chan, I. 
Diacoyanni-Tarlatzis, K. Heider, R. Krause, W. LeCompte, T. Pitcairn, P. E. 
Ricci-Bitti, K. Scherer, M. Tomita, A. Tzavaras: Universals and cultural diffe- 
rences in the judgments of facial expressions of emotion, Journal of Personality 
and Social Psychology 53, 712-717 '. 

Izard 1 97 1 — C. E. Izard: The face of emotion, New York: Appleton-Century-Crofts. 

La Barre 1 962 — W. LaBarre: Paralanguage, kinesics, and cultural anthropology, Re- 
port for the Inter-disciplinary Work Conference on Paralanguage and Kinesics. 
Bloomington: Indiana University, Research Center in Anthropology, Folklore, 
and Linguistics. 

Matsumoto/Kudoh/Scherer/Wallbott 1988 — D. Matsumoto, T. Kudoh, K. R. Scherer, 
H. G. Wallbott: Antecedents of and reaction to emotions in the US and Japan, 
Journal of Cross-Cultural Psychology 19, 267-286. 

Scherer 1984 — K. R. Scherer: On the nature and function of emotion: A component 
process approach. U: K. R. Scherer & P. Ekman (Eds), Approaches to emotion 
(293-318/ Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum. 

Sikimic 2003 — B. Sikimic: Banjasi u Srbiji iz balkanske lingvisticke perspektive,^4/cy- 
mya/iHU npo6/ieMU na 6a/iKancKomo e3UK03HanuHe . AcneKmu na U3cjiedeane- 
mo na o6u\o6a/iKaHCKama mKcuna, Cocbna, 114-129. 

Wallbott/Scherer 1986a — H. G. Wallbott, K. R. Scherer: How universal and specific is 
emotional experience? Evidence from 27 countries on five continents, Social 
Science Information 25, 763-796. 



Aleksandra Kostic, Jasmina Nedeljkovic 

Cultura si emotie — tiganii romani si perceptia emotiei 

Autoarele studiului de fata incearca sa stabileasca un mod de interpretare a expresiilor 
faciale ale emotiei si de evaluare a unor aspecte ale experientei emotionale la comunitatea de 
tigani romani din localitatea Prcilovica, aflata in apropierea orasului Aleksinac (sud-estul 
Serbiei). Cercetarea de teren care sta la baza acestui studiu s-a desfasurat in 2003. Autoarele 
s-au axat pe investigarea capacitatii membrilor acestei comunitati de a evalua cele sase emotii 
primare (bucurie, repulsie, surpriza, tristete, suparare, frica), pe baza expresiilor faciale, si de a 
stabili cauzele (antecedentele) emotiilor observate. 

La studiu au participat 33 de subiecti (16 barbati si 17 femei), cu o medie de varsta de 
35,3 ani. Toti sunt nascuti in Prcilovica, sunt bilingvi (vorbesc romaneste si sarbeste) si sunt 
analfabeti. In general, copiii acestora nu merg la scoala, iar comunitatea traieste in conditii 
sociale precare si intr-o relativa izolare. La inceput, subiectii participant la studiu au aratat 
neincredere si teama (in special femeile), dar in scurt timp si-au invins retinerile si au 
demonstrat dorinta de a actiona ca grup, chiar daca experimentul solicita contactul individual cu 
cercetatorul. 

Au fost utilizate fotografii ale expresiilor faciale ale celor sase emotii primare. Dupa ce 
au ales termenul care, potrivit conceptiei lor, se potrivea eel mai bine emotiei ilustrate de 



308 Babaluh ha B ajtkahy 

fotografii, subiecfii a trebuit sa isi imagineze care au fost evenimentele ce au cauzat emotia 
respectiva — antecedentele, cauzele emotiei. Toate categoriile emotionale au fost evaluate cu 
exactitate, subiectii descifrand eel mai bine bucuria, tristetea si frica (100%), apoi, in ordine 
descrescatoare, supararea (93,9%), surpriza (81,8%) si repulsia (75,8%). In privinta 
antecedentelor emotiei, s-a observat ca anumite cauze au fost mult mai des invocate decat altele 
si ca. in cadrul fiecarei categorii emotionale se pot determina tipurile de evenimente considerate 
„reprezentative" pentru respectiva emotie. De exemplu, cauza bucuriei a fost pusa, de 
majoritatea subiectilor (75,8%), pe seama „succesului" (acestia apreciind ca persoana din 
fotografie e fericita pentru ca „sigur are viata buna, casa, ca a gasit sau a primit bani, ca are de 
toate, are ceva frumos"), o mai mica parte a acestora invocand „relatiile sociale" („persoana din 
poza e bucuroasa ca i-au venit copiii care loeuiese in alt oras, ca are musafiri, ca a vazut un 
barbat frumos, ca are prieten sau ca a facut nunta"). 

Problema cercetata in studiul de fata este relatia emotie — cultura. Rezultatele confirma 
existenta similitudinilor culturale in interpretarea expresiilor faciale ale emotiei si in unele 
aspecte ale experientei emotionale (stabilirea cauzelor emotiei). Totodata, insa, este evident ca, 
in cazul tiganilor romani din Prcilovica, exista si elemente culturale specifice care se reflecta in 
accentuarea diferita a anumitor tipuri de cauze ale emotiei, in concordanta cu experientele 
emotionale si sociale proprii. ,,A avea o viata buna sau rea", „a avea sau nu bani", ,,a avea sau 
nu de mancare" — iata cateva dintre starile de fapt care comunica probleme si temeri specifice 
ale tiganilor romani. 



Aleksandra Kostic, Jasmina Nedeljkovic 



Culture and Emotion — Romanian Gypsies and the Perception of Emotion 

The authors of this study are trying to establish a way of interpreting facial expressions 
of emotion and of evaluating some aspects of emotional experience in the community of Roma- 
nian Gypsies from Prcilovica, a locality near the town of Aleksinac (South-Eastern Serbia). The 
field research this study is based on took place in 2003. The authors focused on investigating the 
capacity of the members of this community to evaluate the six basic emotions (happiness, dis- 
gust, surprise, sadness, anger, fear), on the basis of facial expression, and to establish their 
causes (antecedents). 

Thirty three subjects (16 men and 17 women), with an average age of 35.3 years, took part 
in this trial. All of them are born in Prcilovica, are bilingual (they speak Romanian and Serbian) 
and illiterate. Their children do not attend school and the community has a very low standard of 
living, being relatively isolated. In the beginning, the participants in the study exhibited suspicion 
and fear (mainly women), but shortly after they overcame their restraints and showed the will to 
act as a group, even if the experiment demanded individual contact with the researcher. 

The subjects had to analyze photos of facial expressions of the six basic emotions. After 
choosing the most appropriate term for the emotion depicted in the photos, they had to imagine 
what kind of events caused it — the antecedents, causes of emotion. All emotional categories 
have been well evaluated. The subjects "deciphered" best happiness, sadness and fear (100%), 
then anger (93,9%), surprise (81,8%) and disgust (75,8%). As for the antecedents of emotion, it 
has been noticed that some causes were more frequently invoked than other and that, within 
each emotional category, one can determine the types of events considered "representative" for 
the respective emotion. For example, the cause of happiness, in the opinion of most of the sub- 
jects (75,8%), was "success" (they said the person in the photo is happy because "he/ she has a 
good life, a house, he/ she found or received money, he/ she has everything, has something 
pretty"), some of them also invoking "social relations" ("the person in the photo is happy be- 
cause his/ her children who live in another city came home, he/ she has guests, she saw a beauti- 
ful guy, she has a lover or got married"). 



Aleksandra Kostic i Jasmina Nedeljkovic: Kultura i emocije 



309 



The problem examined in this study is the relation emotion — culture. The results con- 
firm the existence of cultural similitude in interpreting the facial expressions of emotion and in 
some aspects of emotional experience (establishing the causes of emotion). However, in the 
same time it is obvious that, with the Romanian Gypsies of Prcilovica, there are also specific 
cultural elements which reflect in a special emphasizing of the causes of emotion, in accordance 
with the own emotional and cultural experience. "Having a good or bad life", "having or not 
having money , "having or not having food — these are only some of the statements which 
communicate specific problems and fears of the Romanian Gypsies. 

PRILOZI: 





310 



Babaiuh ha Bajtkahy 





flyman flpjbcma 

MHnyjLHIiKE KAJIAJIJHJE 

TepeHCKO HCTpa^cHBaite KanajuHJa y HHnyjbHhy o6aBibeHO je cpe- 
3HH0M ne/jeceTHx ro^HHa flBa^eceTor Bexa h CTHHajeM pa3HHx okojihocth 
H.eroBH pe3ynaTaTH ,n,o ,a,aHac Hucy 6hjih oojaBJBeHH. y obom TeMaTCKOM 
36opHHKy pa^OBa o BaH>aniHMa, o^hocho KapaBjiacHMa, o6jaBibyje ce no 
npBH nyT. HaacajiocT, rpalja je ocTana HenoTnyHa. 

Ceno HHnyjtHh Ha nyry oa ByroJHa npeivia JlHBHy cna/],a aaHac 
(1957) y rpa^CKy onnrraHy ByroJHO. 1 Oho HMa 83 cpncice h 7 xpBaTCKHx 
Kyfra. HHnyjBHti ce ^enn Ha ^eo „y3 HecTy" h ,a,eo „rope y HHnyjtHhy". OBe 
ro^HHe y HHnyibHny pa^H caMO je^aH MajcTop — KajiaJHHJa, MapKO CaBH- 
HOBnh, Cp6nH, CTap 62 ro^HHe, kojh je 3aHaT HaynHO or CBor CTpnua. Par- 
ity HMa nopefl Kyhe — „rope y HnnyibKhy". y pa^ftH Mano pa^H, a BHiue 
nyTyje h to HapoHHTO y OKOJiHHy CapajeBa. KaKO je y nocnea&e BpeMe 60- 
jiOBao, to nonaKO HanyniTa 3aHaT. ^,0 noneTica 1956. ro^HHe, pa^no je 
(1956. je yMpo) Chmo EpKHn, Cp6nH, CTap 68 ro^HHa, kojh je TaKolje Hay- 
hho 3aHaT oji, cbot oua. 3BajiH cy ra UnHuapHHOM — KapaBjiaxoM, Kana- 
BpaxoM, a h caM ce6e je Taxo 3Bao (ocTajie Kajiajunje MHCJie ,a,a je oh h (|>h- 

3HHKH H je3HHKH HajCJIHHHHJH U,HHHapHMa). HMa TpH CHHa, KOJH OR 1941. 

He pa^e y 3aHaTy. y ByroJHy pa^H je/iaH MajcTop — HHnyjbHhaHHH, to je 
He^o Bo^nh, CpGnH, CTap 62 ro^HHe, kojh je 3aHaT Haynno o,zi cbot oua. 
EberoB fle^a, Mnfro, flocejino ce H3 3njaMeTa (15 km hctohho o/j ByroJHa). 
3aHaT je ynno kojj, je^Hor or ^OMannx MajcTOpa. y ceny Upmray (c. U,pHH- 



1 ripeMa nonncy H3 1912. ro^HHe ,,116 Kyha y Hnnyjbnhy ca oko 40 nopoAnna y 
nojbonpHBpe/iH. Ca HJiaHOBHMa nopoflHna 489 CTaHOBHHKa. Op, Tora 480 npaBOCJiaBHHx h 
9 KaTOJiHKa; 200 Mynmapana n 289 >KeHa". Ilo hctom nonncy y HHTaBOM Kpajy — KOTapy 
ByroJHO pyiviyHCKn roBope CBera ABa nnna n to cy aycTpnjcKn Ap>KaBJbaHH. „HHnyjBHh, 
ceno npaBOCJiaBHHx Cp6a y kom )khbh h CBenrreHHK. Mivia 60 Kyha HaceoGnHa QHimap- 
ckhx, ho caivio rpe Koje 6a6e joiu 3Hajy HHHnapcKH; jtyAH cy icajiajuHJe, kojh no fleny CBor 
3aHaTa neny BocHy o6njia3e; OBfle ce 6uH3y BHfle 3HflHHe h ocTaTnn CTapor rpa^a y KOMe 
ce necTO phmckh hobuh Hajm3e." (KoBaneBHh 1879:33). 



312 Babaluh ha Eajikahy 

ne, 5 km jyacHO o^i, ByroJHa) pa,n,H ^HnyjBHhaHHH JBynKO IIIapHh, XpBaT, 2 
CTap 50 roflHHa, kojh je 3aHaT Haynno oa CBor ou;a. Y ceny KoTe3H (cejtaHH 
ra 30By h KoTare, 2 km ceBepHO on, HHnyjtHna) pann MajcTop — HHnyjtH- 
haHHH Ahtc Porano, XpBaT, CTap 45 ronHHa, 3aHaT je Hay^no on, npyrnx, 
BHine pann Kao „nyTyjynH" MajcTop, a Maite y MecTy. y jenHOM qzj okoji- 
hhx cena pann h Mhjioiii BhjikhIi, Cp6nH, CTap 52 ronHHe. 

IIpeMa no^aiiHMa 3aHaTCKe KOMope y ByroJHy, Kao MajcTOpH ca 
oOpuiHuifOM (a o6pTHHU,e cy hm H3n,aTe Ha ocHOBy npenpaTHHX „xonajy- 
hnx" no3Bona) GyrojaHCKa onniTHHa Bonn cnenehe MajcTope: 1. ^leny Eo- 
nnha, 2. JbynKa IIIapHna, 3. Amy Porajia, 4. MHJioma EnnKHna h 5. jen- 
Hor MajcTopa y ,3,OH>eM BaKy(J)y HHJe HMe HHJe ynncaHO. 

y nepnony on, 1945-1957. npecTann cy ca panoM cnenehn Majeropn 

— Kanajunje: 

1. Jobo, Chmhh, BpKHh, Cp6HH, CTap 48 roflHHa, neH3HOHHcaH je, a 
panno je y )Kejbe3apH y 3eHHHH. 

2. Khco, Chmhh, EpKnh, Cp6nH, CTap 42 ronHHe, pann y bojhom 
npeny3ehy „CnaBKo PonHh". 3 

3. MapKO (BjiaflHMnp), Chmhh, EpKnn, Cp6nH, CTap 35 ronHHa, pann 
y KH>H5KapH y ByroJHy. 

CBa TpoJHHa BpKnha npecTajiH cy panHTH y 3aHaTy no noBpaTKy H3 
H36erjiHHiTBa y CpGnjn rne cy pannnn HaJBHHie y KpajeBHMa rne HMa 
HHHuapcKor CTaHOBHHHiTBa. 3a Te KpajeBe cy ce HapoHHTO onpeaenHJin 
36or ^.ejiHMHHHor no3HaBaH>a je3HKa h cjikhhot cpH3HHKor H3raena. Meljy- 
thm, no3HaBaH>e je3HKa HHJe hm HHHiTa kophcthjio, jep ce KanajyujcKUM 

— Kanajy,uHCKUM roBopoM Mory cnopa3yMeBaTH jenHHO Kajiajnnje Metjy- 
co6ho. noponHiry BpKnha CBe ocTane Kanajunje h CMaTpajy HajcTapnjoM 
nopo^HHOM y HnnyjbHhy. 

4. AH^ejiKO TjiHropHn, Cp6nH, CTap 45 ronHHa, pann y Bojhom npen- 
y3ehy „CnaBKO PonHh", chhobh My nny y niKony. 

5. Tojko /Jeypa, Cp6nH, CTap 55 ronHHa, pann y „CnaBKy Ponnhy". 

6. Hbo TopeTa, XpBaT, CTap 68 ronHHa, ynno 3aHaT Kon JIa3e T)ypo- 
caBnha. 

7. CTOj'aH Mhuhh, Cp6HH, CTap 55 ronHHa, CTaHyje y ceny IIopHHe (c. 
IlopHHe, 5 km 3ana,a,HO on HHnyn>Hha), TaKolje pann y npeny3eny 
„CjiaBKO Po^nh". 



2 HeMa MycnHMaHa — MajcTopa. 

3 3a MajcTope kojh pa^e y bojhhm npefly3ehHMa He caonuiTaBa ce Ha kom cy nocjiy, 

TJ, HjHXOBO paflHO MeCTO. 



flyuiaH flpjiana: Hurry jbhtiKE kajiajuhje 313 

8. He^eibKO IHaTapa, Cp6HH, KOJiOHH30BaH nocjie ocjio6orjeH>a y ce- 
jiy Mjia^eHOBy y okojihhh EaHKe IlajiaHKe. 

rioneB o/], 1946-47. (J>opMHpaHa je 3a,apyra Koja je o6yxBaTana KOBa- 
ne, Konape, nmajaepe. Y 3a,npyry je ^onpeMaHa CHpOBHHa CBaKe BpcTe: 
xajiaj, 6axap hta. 3a,npyra je 1949. pac(J)opMHpaHa. 

Ilpefl, JlpyTK CBeTCKH paT pa^HJio je oko 35 MajcTopa. Y paTy je 
CTpaflano BHiue o/i 20 MajcTopa, na je caMHM thm 6poj npenonoBibeH. 3a 
BpeMe CTape JyrocnaBHJe, a HaponnTO o,n, 1922-1941. H3 Hnnyrbnlia cy ce 
OflcejiHJiH, na ca/ia pa^e huh cy noMpjin cjie^ehn MajcTopn: 

1. AHrjejnco EHJiaHOBHfr, Cp6HH, CTap 70 rozjHHa, potjeH y Hnnyrbnliy, 
oflcejiHo ce y IlypaHHn. 

2. Phcto BHjiaHOBHh, Cp6HH, CTap 62 ro^HHe, Taicorje H3 Mnnyjbnna, 
o^cejiHO ce y BaitajiyKy. 

3. To^e BHjiaHOBHh, Cp6nH, CTap 40 ro^HHa, H3 HnnyjBnna, ca/ia 

CTaJIHO 5KHBH y Ty3JTH. 

CBa Tpojnna cy 6paha. 

4. /JparyrnH HBnnnfi, CTap 62 ro^HHe, po^OM H3 ^nnyjbnna, Oflcenno 
ce y Ty3Jiy. 

5. Jlyxa HbhhhIi, CTap 55 ro^HHa, H3 HnnyjLnha, o^cejiHO ce y 3eHnny. 

OBa flBOJHua cy 6pana. 

6. "Ropfjo ITepHHHn, Cp6HH, oflcejino ce y KpenieBO. 

7. HBaH Jilapnn, XpBaT, oacenHO ce y Bhcoko. 

8. Bor^aH TojiHli, Cp6nH, o/icejiHO ce y >Kenne. 

9. Jobo IlepH3, Cp6nH, CTap 45 ro^HHa, TeTKa My je, Kaacy Kajiajunje, 
6HJia TnnHHHa U,HHu,apKa. O^cenno ce y Jajne. 

10. Je^aH H3 nopo^Hiie /JnMnna, kojh je nierpTOBao n Kaji(J)OBao koa 
M. CaBHHOBHha, o/rcejino ce y Bpe3y oko 1935. ro^HHe. 

Ympjih cy: 

11. Jobo KyHOBan,, 1935. 

12. Mnjie TitaTHh, 1940. 

3a OHe kojh cy ce o^cejiHjiH npe IIpBor cbctckot paTa ma mhoto 
Maite noaaTaKa, a aKO hx h HMa, BeliHHOM cy ocKy,a,HH. Y to BpeMe cy ce 
oflcenHJiH: 

1. Chmo "BypeH^Hh, yivtpo npe paTa y npHJe^opy. 

2. Baco IJJaTapa, y rpaHaHnnn. 

3. Jlyxa H... y rpanaHnnn. 



314 Babaluh ha Bajikahy 

4. MajcTopn kojh cy ce npe3HBajiH 3njj,apn, o^cejiHjiH cy ce H3 Eyroj- 
Ha y BpnKO. 

MecTa CTajiHor HacTa&HBaita obhx MajcTopa noKjianajy ce yrnaB- 
hom ca MecTHMa y Koja cy obh „nyTyjyhH" MajeropH pe^OBHO £,0Jia3HjiH 
Te ce nocjie H3BecHor 6poja ro^HHa h CTajiHO HacejiHJiH. 

Ca^aniftH MacTOpH Kajiajunje He cetiajy ce fla je h je^aH ^HnyjbHna- 
hhh pa/jno KopHTa. IIo MHimteity je^Hor KajrajuHJe, HacTapHJe nopo^Hue 
BpKHhn, ^hmhRh h ByHHhn flonuie cy y OBe KpajeBe Kao Hauuapu. 4 J\n- 
MHha BHHie HeMa y HHnyjtHny; ojs, Bynnha cy ce join CTapH npHXBaTHjiH 
3eMJbopaflH>e h TproBHHe, a EpKHtiH cy TaKot)e Ha /ipyroM nocny. CBe Tpn 
nopo/jHue HaJBHiiie cy meTane — Kao TepeHCKH MajcTopn. 

,3aHHapH" cy 3a BpeMe ce30He (o,n, nponena ,n,o jeceHH) npojm3HjiH 
Kpo3 OBe KpajeBe Ha nyry 3a JJyBKO h JIhbho. 3BajiH cy hx KapaBJiacHMa h 
3Hajro ce aa cy H3 hcto^hc BocHe. Teimco cy ce ca H>HMa cnopa3yMeBajTH: 
oceliajio ce m je je3mc h jezjHHx h flpyrnx cjiH^aH, aim h #a je CBaKO flO,n,a- 
Bao cbom je3HKy kojihko je XTeo. y KpajeBHMa y KOJHMa cy ce 3a,np)KaBa- 
jih, KOpHTapn — naH^apH npaBHUH cy dajuiux^e or nanpara hjih cy pa^HjiH 
y 3eMyHHu,aMa h dycapaMa. KanajuHJe to 3Hajy OTya, hito cy hx BHljanH y 
TaKBHM HaceibHMa Hflyhn 3a cbojom 3apa,a,OM. HaHnape cy HapoHHTO Bntja- 
jih y okojihhh Oo^e, IIa3apHha h ^aJHH^a, jep je Ty 3a h>hx ^ocTa cnpOBH- 
He (joniHKOBor .zipBeTa). 5 

KanajuHJe cy HaJBHiue o,a;jia3HJie h pa^HJie oa MecTa ao MecTa Kao 
„nyTyjyliH" MajcTopn. HaJBHHie cy hhijih y CapajeBCKO noibe, Xepnero- 
BHHy, IIocaBHHy h KpaJHHy. J\o6ap 6poj je nuiao y HCTOHHy BocHy (cDona, 
ropa^c^e, PoraTHna), a HapoHHTO y KpajeBe o# KnceibaKa ao CapajeBa 
(Bjiaacyj, XpacHHna, JlacHue, KoBann, ByTMHp, Hjinna, BpeouH-Jiy>KaHH 
h pp.). Hnje 6hjio CTporo noaeibeHHx peoHa, Ben je pa/],HO ko r,a,e j\of)e, tj. 
ko npe ,n;ol)e. MetjyTHM, yoGn^aBajio ce j\a. CBaKH MajcTOp HMa cboj Kpaj. 
Ofljia3HjiH cy c npojieha h yjeceH. y nponehe, y anpnny, Majy h jyHy, a y 
jeceH y OKTo6py, HOBeMGpy h ,a,eiTeM6py. HaJMaae nocjia 3a Kajiajunje je 
6hjio y jyjiy, jep Ta^a cejtaK HMa HaJBHine nocna o 3Cmjbh na HeMa BpeMe- 
Ha 3a MajcTope. 



4 IloflaTaK je Bpno Henoy3fl,aH jep HaBeaeHH Kanannja M. CaBHHOBnn mhcjih fla je 
HaceibaBaite H3BpmeHo npe 150 ro/niHa h HHJe y cTa&y pa oojacHH Kaxo cy Majcropn o^ 
nannapa npeuuiH Ha KajiajnnjcKH 3aHaT. Cbh ocTajin TBpae aa je to H3BpiueHO npe 350 ro- 
flHHa, ynpaBO Kao n OnnnnecKy. 

5 OnnnnecKy 1902: „y nnTaity cy LlnHqapn (AmaHn) flOcejteHH n3 MaKeflOHnje, 
Ennpa h AnGaHnje. Je3HK hm ce Mano oapacaBa jep uieTajy. KapaBnacn cy no nopeicny Py- 
MyHH, noTOMnn cy ohhx pyzjapa kojh cy ce npe HeKonnKO CToneha H3 BnauiKe y BocHy Ha- 
cenHJin. KapaBnacn cy ce y BocHy HacejbaBajin y 18. BeKy, 6nn)Ke (1710-1821) y BpeMe 
TeuiKHx eKOHOMCKHx npnjiHKa. KapaBnacn cy nopeKJiOM H3 PyMyHHj'e, noraaBHTO cy ce op 
noneTKa 19. BeKa, aaKJie npe 100 ro,o,HHa y ceBeponcTOHHHM o6uaeraMa BocHe HacennjiH." 



flyiuaH flpjiana: HHnyjtHTiKE kajiajuhje 315 

MajiH 6poj MajcTOpa je onna3HO Ha Baniape. On,na3HnH cy jenmio 
ohh kojh cy HMajiH Kannrana, h to, KacHHJe onceibeHH: EHnaHOBHfiH h 
Hbh^hRh, kojh cy HinnH y Marjiaj, flo6oj, flepBenry, Ty3ny, TpaqaHHuy, 
Teman>, Tecnnh h 3eHHiry; Mane rn>aTHh h Jobo KyHOBan hochjih cy ro- 
TOBe npoH3BOfl,e h pannnn no BainapHMa y ByroJHy, JlHBHy h JJyBKy. Cana 
no BainapHMa nne HajBHme y 3eHHuy oncen>eHH JlyKa HBHnnn, kojh pa/ni 
Ka3aHnnjcKe nocnoBe, oh onna3H Ha Baniape y ByroJHO h Jajue, ann h oh 
CBe pel)e. 

IIOjeflHHaHHH OflJiaCUH 

OBy BpcTy o,zuia3aKa 3BajiH cy npocTO uhu na pad. Ha pan, cy huijih 
cbh MajcTopn, HajBHme neniKe ca cbojhm koh>cm Ha Kora noTOBape anaT. 
IloBejiH 6h ca co6om nierpTa, a kojh je HMao h KajnJ)y. HohnBajiH cy Haj- 
BHme y xaHOBHMa h to ohh kojh nny npeMa CapajeBy npojia3HHH 6h Taj 
nyT 3a Tpn naHa. IIpBy Hon 6h KOHannjiH y xaHy y ceny CTOJKOBHhH (no- 
pen TpaBHHKa), huh y ceny Bhjioj (c. Enjia), flpyry y BycoBann, a Tpefrn 
aaH 6h 6hjih y CapajeBy. HeKH cy ycneBanH na OBaj nyT npet)y h 3a nBa 
naHa. y IlocaBHHy cy nyTOBann no Tpn no neTHpn naHa. KoHaK hm je 6ho: 
npBa Hon y ceny CtojkobhIih, npyra y xaHy y ceny EaKpnnaMa (c. EaKpH- 
ne nopen BpaHnyKa), Tpeha y 3aBHnoBHtiHMa, na cy ce nan>e pa3HJia3HJiH. 
Kana nny y Ooqy, kophcthjih cy „capajeBCKy npyry" h KOHaHHJiH y Bh- 
Te3y, BycoBann h np. V" HOBHJe BpeMe, a HapOHHTO on ,ZJpyror cbctckot 
paTa, HajBHme nny B030M. JenaH on MajcTopa BHme on, nBaneceT ronHHa 
nne caMo y oKonHHy CapajeBa h cTauHOHHpa ce nopen Hnnne y ceny Bpe- 
ona-JIy^caHH. HacTaHH ce y H3HaJMn>eHOJ npa3HOJ Kyhn (nyniHHHH, cyma- 
hh, niynn), a TaKO hcto pane h BnauiKH UnraHH, h 3a H>y nnana no 50 nn- 
Hapa. y Te KpajeBe je KpeHyo onMax nocne flpyror CBeTCKor paTa, ann 6e3 
nierpTa. Ilnahao je no 500 nHHapa MecenHO 3a HajaM myne h hcto TonHKO 
3a cnaBaH>e y Kyhn. Bnnie on ronHHy h no He nne — 36or 6onecTH. /Jpyrn 
MajcTop nniao 6h yjeceH on TpaBHHKa no Monpnne, a ynponetie on CeMH- 
30Bii,a no Knanaa. Ca MajcTopoM CaBHHOBHneM 6nnH cy komuclhucwu 
JlyKa h Bnanp ByKOBHhn, Cnaco Mapnh h Bnano TyneTa. Ca MajcTopoM 
^lenoM BonnheM nniao je JtynKO KyjyHHHn. 

HeKana, ann pelje, MajcTopH-Kanajmrje pannnn cy h y rpany. Ilna- 
hano hm ce y HOBny h y xpaHH. HoBan 6h cnann Kyhn no hckom no3HaHH- 
Ky nnn noniTOM. y noBpaTKy Hoce Kynn oGhhho ByHe, Macna h HOBana. 

KoJieKTHBHH OflJiaCUH 

Onna3aK nBOJHne MajcTopa 3BanH cy uhu y opiuajc/iyK, a Kan, hx je 
nnino BHme (He BHme on 4-5), roBOpnno ce uhu y KyMuanujy. BonnnH cy 



316 Babaluh ha Eajikahy 

no ^.Ba-TpH inerpTa. Kojs, no^ejie floGnjao je BHine OHaj kojh je HMao inerp- 
Te, OHaj kojh je CMaTpaH 3a cnoco6HHj'er (ihto cy ohh 3Mel)y ce6e Bpjio jj,o- 
6po 3Hajin), hjih CTapHJH MajcTop htzj,. /JeoGa je HaJHemhe Minna Ha Tpehn- 
Hy y ozjHocy 2/3 : 1/3 y KopncT cTapnjer, o/thocho cnoco6HHJer MajcTopa. 

y MecTHMa y Koja 6n /joihjih Hncy npaBnnn noce6He Kyhnue Beh 6n 
3aKynnjin no jejj,Hy or cnopejjHHx 3rpa,a,a n y h>oj pa^Hjin. Kaxo y thm 
cnopeaHHM 3rpaaaMa Hncy HMajin MexoBa, to hm je hjih jjoMahHH flaBao 
apBO aok pa^e H>eroBO cytje, hjih cy ra caMH KynoBajin h Ha iteMy rpejajin 
cyl)e. /JoMahHH 6h hm cnpeMHo py*iaic: nnry hjih uito /xpyro. Ca co6om cy 
hochjih noxpHBane, npecBJiaicy, cyf)e, na nan h (})HJiHaHe 3a Ka(J)y. Y rpa- 
/XOBe Hncy ojjjia3HjiH. Hnje ce ^eniaBajio jj,a BHme KyMuanuja ojj,e y jejj,HO 
MecTO, jep OH,a,a HHJe 6hjio nocjia 3a CBe. 36or Tora cy ce KyMuanuje yzja- 
jtaBajie jejj,Ha ojo, apyre. 

nopo/jHuy cy ocTaBjtajiH y ^HnyjtHhy — xj. Ha 3eMjtH (MajiH hx je 
6poj 6ho kojh yonniTe Hncy HMajin 3eMJi>e, a h TaKBHx nocjie arpapHe pe- 
<j)opMe Heivra HHJeflHor, tj. HeMa icajiajuHJa 6e3eMjtania). Ohh MajcTOpH 
kojh Hncy HMajin BHHie HJiaHOBa nopo^nne njianajiH cy noBeica jj,a hm y30- 
pe, noceje h cji. 

Kanajy.ujcKU hjih zynycapcKU roBOp o^p^cao ce BehnHOM y 3aHaTy. 
MajcTopn Ka^cy ^a hm je o,h,jihhho kophctho 3a BpeMe TypaKa (36or ona- 
chocth nyra Kp03 h>hxobc KpajeBe), a h 3a BpeMe AycTpnje ^o6po hm je 
nocjiyacno. Je/j,aH ojj, MajcTopa, kojh je 6ho Ha 0flCJiyaceH.y BOJHor poica 
(y paTy) y Ep^ejty, Ka^ce ^a je BehnHy pyMyHCKHx penn pa3yMeo. Cno- 
pa3yMeBaH>e Ka/iajyujcKUM roBopoM 6hjio je HapoHHTO onacHO y EocaH- 
ckoj KpaJHHH. IIpHHa ce, HanMe, #a hckh MajcTopn yMajio rnaBe He H3ry- 
6nnie, jep je TypuHMa 6hjio Bpjio cyMitHBo niTa to ohh H3Mel)y ce6e uiy- 
niKajy. 

IlIerpT je ynno je3HK (6ojte penn CTaH^ap^He peneHHue h H3pa3e 
Koje cy Hajneuihe ynoTpe6jtaBajiH) 6am Kao h 3aHaT. Y HeniTO H3MeH>eHoj 
4>opMH (npeMa ohomc uito je 3a6ejie)KHO OnjinnecKy) canyBane cy ce OBe 
pe^H — yKOJiHKO caM hx ycneo jj,o6po 3a6ejie>KHTH: (pytyu „aj/ieMo", douy- 
fyaj/do(pyfyaj aue da ce nadeciM ,„a,OHecH BO,n,e na ce HannjeM", hjih yMecTO 
aue „BOfle", an6yme „paKHJe"; uoiuejuu uojxuo Ka^cy KaA nHTajy noniTO je 
HeuiTO. IIIerpTy ce roBopnjio: Ho, uytyaj upaKaiu ((ppj areata koji OHJinne- 
CKya) y 3HaneH>y „Tpjtaj cyt)e". Ka^ce ce joiu h 3auewuKaiuu „3aKpnHTH" 
h zyuucauXu „KajiaJHcaTH". 

Kaxo MajcTopn HeMajy hh merpTa hh Kaji(J)H to ce MeljycoSHH h>hxob 
pa3roBOp (a OBe penn cy HaJBHHie y Ty CBpxy cjiyaauie) CBe BHme ry6n. 



flyuiaH flpjiana: HHnyjtHTiKE kajiajuhje 317 



OcTajia 3aHaTjiHJcKa nirraifca 

IlIerpT je 3a BpeMe y^eita 3aHaTa floGnjao caMO xpaHy h HeniTO 3a 
o6ynn. Pa^HO je CBe nocjiOBe. 3a BpeMe AycTpnje, Kaji(J)a je nnahaH 6-8, 
na h 10 KpyHa (to BpeMe BefiHHa MajcTopa Haj6ojte h naMTH jep cy ohm y 
to BpeMe Kan4)OBajiH). Hncy nojiarajin ncnHT Ben je oGpranna, y BehHHH 
cjiynajeBa, npejia3Hna ca ona Ha CHHa. Kajiajunje cy pa^HJie no neo ,a,aH 
aKO je 6hjio nocna. IloHeKH 6h, a to je 6HBajio Bpno peTKO, pa/],HO h He/i,e- 
jbom, aKO je 6hjio BHine nocjia. KanaJHcaite je^Hor cyzja HannanHBaHO je 
5-25 flHHapa, ^ok ce ca^a Hannahyje (axo ce cya, h Kpnn, a to je Hajne- 
nihn cjiynaj) 300-400 flHHapa. 3aje,znio ca momkom, noa ycnoBOM ^a je 
Ghjio flOCTa nocjia, MajcTOp je ^ohocho npe paTa, H3 jeceHCKor o^nacKa no 
1000 flHHapa. 

Kajiaj je y HOBnje BpeMe nnahaH 4200 flHHapa, a flaHac h BHiue. Ilpe 
paTa, n,eHa My je 6njia 60 ^HHapa 3a KnjrorpaM, a oj\ 1937. ro^HHe n 200 
flHHapa. TiyMyp ce /jaHac njialia 52 ^HHapa no KnnorpaMy, tj. je/i,aH TOBap 
(30-40 kt) 1800-2000 flHHapa. H3 OKOJiHHe TpaBHHKa cejbann ra aoHoce 
Ha KOH>HMa. MecTO pa^e h Ha apBeTy noniTO hyMypa necTO Mano HMa. 

Kajiajunje cy no6o>KHe. UpKBy y Mnnyibnliy no^nrao je 1853. roflH- 
He jeflaH ojx poflOHanenHnKa Eo/jnha — Boflo ChmhIi. 6 MajcTopn cy HaJBH- 
nie cjiaBHUH JoBaH^aH h HnKOJbflaH. Hannjajin cy y cnaey. 3,npaBHHe cy 
BehHHOM OHe Koje Ben 6njie niTaMnaHe y BepcKHM KajieH^apnMa. Hnny- 
jbnhaHH cy ce, npn^ajy MajcTopn, HeniTO nenine hochjth oj\ ihyjiyL H3 oko- 
jihhc JXejiQ je,n,Hor MajcTopa joni je hocho: manBape, T03JiyKe, mnpoKH 
nojac 6eHcnjiax n KpMe3 oko 6ejior Taha. 

Bpjio je Mann 6poj MajcTopa y ^tHnyjBnhy h okojihhh kojh h ,n,aHac 
Ka/iajucaea hobo cylje. BehnHOM ce Bpuie nonpaBHn h Kajiajncaite yno- 
Tpe6ji>aBaHor cylja. HaJBammje 4>a3e pa^a cy: 

a. ozapavbe 

6. iupAyawe — pudame — iupeerbe 

e. UoupaeaK n Kpu/bewe 

2. Kajiajucaeawe 

KajiajncaHH cyo, ce He CMe cyB CTaBHTH Ha BaTpy jep o^Max HacTaje 
ozapame, tj. Kanaj no^Hite #a ce CKH/ja ca GaKapHe no/yiore. Ko^ orapa&a 
ce MeTHe oko 50 rp coHe KHcennHe y cya, Te OHa noByne Beh nocTOJehn Ka- 
Jiaj. Tp/bavbe ce Bpuin BOnyjcKOM >khjiom Hcnoa, Koje ce CTaBH 6ejiyTaK, 
KpeMeH. BojiyjcKy acnjiy Kynyjy Ha KjiaHnnn n nocjie je cyme jep je dy- 



6 To ce h ca^a MO>Ke npoHHTara Ha upKBeHOJ iuiohh. 



318 Babaluh ha Eajikahy 

pehhuja. KpeMeH Hafjy no H>HBaMa, Mogpe je n npBeHe 6oje. Ca KpeMeHOM 
n >khjiom pn6ajy CBaKH cyo,, caMO hito ce hobh cyzj Man,e Tpjta. KpeMeH 
jjpyae y KaHTH ca bo/jom. IIoa cya koj'h ce pn6a no^iviene ce o6hhho ceHO 
KaKO ce He 6h OKpeTao. KpeMeH ce Men>a nocjie CBaKHx .neceTaK HCTpjbaHHx 
cy^oBa. IIocTOJe ^Be BpCTe pu6an>a — iupeerha: pynuo h hoowzho. Ko,zj ho- 
acHor ce BOjryjcKa >KHjia caBHJa y o6jiHKy 6poja ocaM h Mehe noa flecHy ho- 
ry. MajcTop ropn>H ^eo OMHe yByne H3Mel)y narnja aecHe Hore h ocTajinx 
npcTHJy /],ok apyrn ,a,eo OMne Hara3H neTOM. TaKO je cnrypHO ,zja ce acHJia 
Hehe H3BJiaHHTH. IloKpeTOM KyKOBa MajcTop BpTH ^CHJiy h no/], bom 6ejiy- 
TaK. HoacHHM TpBeaeM ce cjiyace caMO koa Kajiajncaita Tencnja h Befrnx 
KOTJiOBa. HBHD,e cy^OBa He Mory ce pnSara HoroM Ben ce Ty BpniH pynno 
fupeewe. 3a OBaj nocao BOJiyjcxa acnjia ce yBnja Taxo #a ao6nje o6jihk ny- 
Hor xpyra. Ilocjie TpBen>a CBaKH cyn, ce nepe bo^om h cynin Ha BaTpn. 

^emaBajio ce ^ocTa Hecro, a h ^aHac ce /jemaBa ^a ce MajcTop Ha 
obom nocjiy noBpezjH. MefjyraM, Hnje^aH o,a, MajcTOpa HHJe Ha TaKBy paHy 
HHinra npHBnjao. 

Mo^ce ce cno6oaHO pehn aa je rjiaBHH j\qo nocna 3aBpnieH Ka/ja je 
cyn, HCTpibaH. 06hhho, aKO je cyg CTap, noTpe6HO raje joui n miiuoeaiuu, 
tj. 3anyniHTH eBeHTyajme nyKOTHHe. Ka^a je n to o6aBJi>eHO npncTyna ce 
Kajiajucan>y . 3a obo je noTpe6HO j\a ce npeTxo,a,HO ocyuin HHmaflop, jep 
caM noByne BJiary. ITpBO ce noKBacn cya, (,a,a BO,a,a yi)e y CBe nyKOTHHe), 
3aTHM ce nocne HninagopoM (Kynyjy ra no 550 AHHapa KHJiorpaM), jep Ka- 
Jiaj H^e 3a Hnnia^opoM. 3aTHM MajcTop y3HMa Ka/iajny muuKy a n>OMe Ha- 
Tpjta cya,, noHOBO nocnna HnniagopoM, y3HMa naMyK h i&HMe ,a,o6po pac- 
Tpjta Kanaj TaKO ^a goGnje TaHaK cnoj. 3a CBe BpeMe MajcTop ^p»CH npeo- 
MeT KotbCKUM kauj euiiuuMa . 3a je^Hy Tencnjy noTpeGHO je yTponiHTH 
6-10 aexa Kajiaja, a caM npou.ec KajiajncaH>a Tpaje oko 10 MHHyra. Ha 
Kpajy ce cyn, noHOBO nocne, ann ca^a roropeHHM Hnnia^opoM. Joni Tonao 
cyn, HCTpjta ce koctpcthhm noKpOBneM na 6h ,ho6ho noTpe6HH cjaj. 

y KanaJHcaity ce ynoTpe6jtaBa yrnaBHOM OBaj ajiaT: uaw or 6yKO- 
Bor jjpBGTSL, cjiy^CH aa ce Ha H>eMy paBHajy Tencnje, dpeenu Mcub kojhm ce 
paBHa cyfje nojia3ehH yBeic on. cpeanHe npeMa KpajeBHMa, o/j rpa6oBor je 
/],pBeTa. Ka/i, je Tencnja H3paBH>aHa MajteM, OHfla ce ncnpaBJtajy HBnne. 3a 
to cjiy^cn upaeehu neKuh, kojhm ce ncnpaBibajy home. Y ,naji>eM nocny 
noTpe6aH je HciKoeavb Benn, ,zry>KHHe 60 hm ca mnpnM nojteM n Mann Ha- 
KOBaft Kpuea h cacBHM Mann — 3a nGpnice — neMenhup. /JpBeHHM Majtn- 
heM ce Ha HaKOBH>y npaBn uepea3 (uepeas/iuja iueucuja). KajiajnncKa pa- 
nnoHHHa o6aBe3HO HMa juaKase 3a pe3an>e nnexa 3a HHTHe, upo6ojau, 3a 
npo6njaH>e pyna koa Kpnibeaa hjih MeH>an>a AHa Ha KOTjiHhHMa, uiMupzn 
6pyc, KaMeH, c kojhm ce oko OKprnteHor MecTa ocTpy^ce KOTao hjih Ten- 
cnja, 3aTHM Huiuh-ifmep (36HJaH) 3a 3a6HJan>e hhthh. Hhthc npBO Maj- 



flyiuaH flpjiana: HHnyjtHTiKE kajiajuhje 319 

CTOp 36nja Ha npecKOK ^ok ce H3MeH>eHO ^ho He yxeaiuu. Hueuje Koje ce 
3a to ynoTpeSibaBajy npaBe ce ojx 6aKapHHx njionnna. HueujanyK je nno- 
tmija 3a npaBji>eH>e ^HBHJa. OBe cy hm rnio^Hne o,a, Hennica ropafjnBajin 
flOMahn KOBann. Majia kohjCkci KAUjeiuiua (3aTO ihto cjiy^ce 3a noTKHBaae 
Koita), a MajcTopHMa — Kajiajunjaivia 3a ^,p»caH>e nocytja ko/i, Kajiajncaita. 
Ofl ocTajiHx npe^MeTa y paflnoHnnn cy: CKyiua/ia — Tencnja 3a HHuia^op, 
napuja, cunueo, upodojaif, xajea (JIeTKcm6eH), cmpyzan h meciuap. 

Onaziaite 3aHaTa 

KajiajnnjcKn 3aHaT je y ona,o,aH>y (a to je h MHimteiie caMHx Maj- 
CTOpa): 

a. 36or ocRy/inne cnpoBHHa (Kanaja, 6aicpa, Hnina/jopa, hyMypa) h 
bhcokhx ueHa (1 kt Kajiaja ^o 5000 .zjHHapa, 1 TOBap hyMypa no 
2000 .znTHapa). Hajrope je to ihto obhx cnpoBHHa necTO HeMa Ha 

TpjKHHITy. 

6. KajiaJHcaH>e je^Hor cya,a — Tencnja KoniTa no 500 .zniHapa jep je 3a 
Taj nocao noTpe6HO yTponiHTH npoce^mo 8 aeica Kanaja, TaKO ^a ce 
npaKTHHHO pa^n 6e3 3apa^e. Bnnie 03 noMeHyre cyMe He MO)*ce ce 
HanjiaTHTH, jep HOBa eiviajjinpaHa Tencnja Kourra 1000-1500 flHHa- 
pa. 

b. CBe Bnnie ce ynoTpe6ibaBa hobo eMajnnpaHo nocyfje, a hobo 6a- 
KapHO ce CBe Man>e ropafiyje. EMajnnpaHO je jeBTHHnje n 6e3 koh- 
KypeHu,nje je Ha TpacnuiTy. /Jo^yine, Kaacy MajcTopn, 6aKapHa Ten- 
cnja 6n KoniTana n ^;o 2500 /piHapa, ann joj je bck Tpaja&a h 30 50 
ro^HHa. 

r. Bn^ehn TaKBO CTan>e (nocjieflH>nx 10 ro^HHa) MajcTopn hhkot He 
no/jynaBajy, HeMajy yneHHKa, a n 36or Tora uito yneHnnnMa He 
Mory aa OMoryhe pe^oBHO noxahaite uiKOJie jep cy Behn ^eo ro/jn- 
He Ha nyTy. 

A. riocTOJn n cyGjeKTHBHO MHimteite fla je KajiajnHJCKH nocao „np- 
jtaB" 3aHaT n ,a,a ra 36or Tora mhoth MajcTopn HanyuiTajy (M. Ca- 
BHHOBnh) a n Ra je „HnraHCKn" (H. TopeTa). 

JiHTepaTypa 

EeniJinh 1908 — M. BeniJiHh: EyroJHO h OKOJiHHa, IIIkoacku ejecHUK XV, CapajeBO, 
51-55, 159-163, 247-252, 341-346, 436-440, 499-502. 

EeuiJiHh 1909 — M. EeuiJinh: CKonajtcKH Kpaj, IIIkoacku ejecnuK XVI, CapajeBO, 
885-890. 

KapaHOBnli 1 926 — M. KapaHOBHh: IIoyH>e y EocaHCKoj KpaJHHH, CpucKu eulHozpacp- 
cku 36opuuK, HaceA>a u UopeKAO ciuaHoenuiuulea 20, Eeorpaa. 



320 Babaluh ha Bajikahy 

KoBaneBHli 1879 — T. KoBaneBJifi: Oiluc Eocne u Xepi^ezoeune, Eeorpafl. 
OnnHnecKy 1902 — T. OnnHnecKy: Kajiajiinje y HHnyjtHriy, r/iacnuK 3eAia/bCK02 juy- 
3eja y Capajeey, CapajeBO. 



Dusan Drljaca 

Spoitorii din Cipuljic 

Cercetarea de teren care sta la baza acestei lucrari s-a desfasurat in satul Cipuljic, de 
langa Bugojno (Bosnia), la mijlocul anilor '50 ai secolului trecut, dar rezultatele sale au ramas 
nepublicate pana astazi. Astfel, materialul — incomplet — vede lumina tiparului pentru prima 
oara in acest volum, fiind un document istoric al unei grupe etnice deja disparate. Autorul ii 
enumera pe toti spoitorii din Cipuljic, oferind o descriere detaliata a modului de viata si de lucru 
al acestora (insistand pe nomadismul individual si colectiv). Sunt notate si cateva cuvinte si 
expresii romanesti care, la vremea respectiva, faceau parte din limba secreta a acestei meserii 
ifugi; dofugeai ape da se nabeam ,,adu apa sa bem"; ape; albu$e ,,tuica"). Spoitorii din Cipuljuc 
se considerau tintari sau karavlahi (dar se declarau sarbi sau croati), insa nu se identificau cu 
karavlahii din Bosnia („Cancari"), care faceau linguri si albii din lemn si, de asemenea, erau 
mestesugari nomazi. 



Dusan Drljaca 

The Tinkers of Cipuljic 

The field research this study is based on took place in the village of Cipuljic, near 
Bugojno (Bosnia), around 1950, but its results have never been published. Thus, this material, 
although incomplete, is offered here to the public for the first time, as a historical document of 
an ethnic group that has already vanished away. The author names all the tinkers from Cipuljic, 
giving a detailed description of their way of life and work and insisting on their individual and 
collective nomadism. Mention is also made of a few Romanian words and idioms which, in that 
time, were part of the secret language of this handicraft. The tinkers from Cipuljuc considered 
themselves Tzintzars or Karavlachs (but declared as Serbs or Croats). However, they did not 
identify with the Karavlachs from Bosnia ("Cancari"), who were making wooden spoons and 
troughs and were also nomad handicraftsmen. 



AYTOPH 

,3,yuiaH flpj^ana 

eTHOJior, Hay4HH caBeranK ETHorpatjscKor HHCTHTyTa CAHY, Eeorpa/i,, y neH3HJH. 
HayHHa HHTepecoBaita: HfleHTHreT MartHHCKHx 3ajeflHHu,a. 

Mapnja Mjiiiti 

jiHHrBHCTa, HCTpa>KHBaH capaflHHK BajiKaHonouiKor HHCTHryra CAHY, Eeorpaji. 
HayHHa HHrepecoBaita: jiHHrBHCTHHKH npo6neMH BHiueHaiiHOHajiHHx 3ajeaHHiia, 
H36eraHija, flHJacnope h eHKJiaBa. 
E-mail: Marija.Ilic@sanu.ac.yu 

AjieKcaHflpa KocTHh 

coijHJaiiHH ncHxonor, flou,eHT Ha KaTeapn 3a ncuxojiorujy <t>HJio30c])CKor cJ)aKyjrreTa 
y Hniuy. HayqHa HHTepecoBaita: ncHxonouiKH h coiinjanHH npo6neMH PoMa, 
HeBep6anHO noHamaH>e. 
E-mail: alex.k@bankerinter.net 

Cocjmja MHJiopaflOBHh 

JiHHrBHCTa, BHHIH HayHHH CapaflHHK H flHpeKTOp HHCTHTyTa 3a CpnCKH je3HK 

CAHY, Eeorpafl. AyTop MOHorpa<j)HJe „YnoTpe6a naflOKHHx oGnHica y roBopy 
riapatiHHCKor noMopaBJta", Beorpaj], 2003. Hay*ma HHTepecoBaaa: flHJajieK- 
TOuorHJa cpncKor je3HKa. 
E-mail: isjsanu@eunet.yu, nesoni@yubc.net 

JacMHiia Hefle.T>KOBHn 

coijHJajiHH ncHxonor, acncTeHT Ha KaTejrpn 3a ncHxonorHj'y ®Hjio30(})CKor (jmicyji- 
TeTa y Hnuiy. HaynHa HHTepecoBaita: ncnxoMeTpHJa, KBaHTHTaTHBHe MeTOfle y 

nCHXOJICTHJH. 

E-mail: jassy@bankerinter.net 



322 Babaluh ha Bajikahy 

IIpBOCJiaB PaflHh 

BaHpeflHH npo<})ecop OnjiojiouiKor dpaicyjiTeTa y Beorpafly. HaynHa HHTepecoBaita: 
GanKaHCKa jiHHrBHCTHica, MaiceAOHHCTHKa, AHJajieKTOJiorHJa cpncKor je3HKa. 
E-mail: prvoslavr@yahoo.com 

/Jparaiia PaTKOBHh 

jiHHrBHCTa, HCTpa>KHBaH npnnpaBHHK HHCTHTyTa 3a cpncKH je3HK CAHY, BeorpaA. 
HayHHa HHTepecoBaita: oahoc AnjajieicTa h KH,H)KeBHor je3Hica, AHJajieKTOJiorHJa 
cpncKor je3HKa. 
E-mail: isjsanu@eunet.yu 

hii.i.ana CiiKHMuh 

jiHHrBHCTa, bhuih HayHHH capaflHHK BaxiKaHOJioiiiKor HHCTHTyTa CAHY, BeorpaA, 

pyKOBOflHJiaii npojeKTa „ETH0JiHHrBHCTHHKa h cou,HJiHHrBHCTHHKa HCTpaacHBaaa 

H36er\nHua h MyjiraeTHKHKHx 3ajeAHHua Ha EajiicaHy". HaynHa HHTepecoBaita: 

jiHHrBHCTHHKH npoGjieMH BHineHauHOHajiHHx 3ajeflHHH,a, H36erjiHiia, flnjacnope h 

emcjiaBa. 

E-mail: Biljana.Sikimic@sanu.ac.yu 

MaraajieHa CjiasKoea 

eTHOJior, MarHCTpnpajia ca tcmom „PoMCKe npoTecTaHTCKe imKBe y ByrapcKoj", 
flOKTopaHT ETHorpa(})CKor HHCTHTyTa h My3eja ByrapcKe aicaAeMHJe HayKa, Codpnja. 
HayHHa HHTepecoBaH>a: HCTpa>KHBaH>e pa3JiHHHTHx pomckhx rpyna h jeBaHrjeocicor 
noKpeTa Mel)y a.HMa. 
E-mail: mslavkova@hotmail.com 

AHeiwapH CopecKy-MapHHKOBHh (Annemarie Sorescu-Marinkovic) 

(bnjiojior, flOKTopaHT na yHHBep3HTeTy y Kjiyacy, PyMyHHJa. HaynHa Hnrepe- 
coBaita: hachthtct h Kyjrrypa PyrviyHa, Bjiaxa h PoMa y Cp6uJH. 
E-mail: annelia22@yahoo.com 

CseTJiaHa hupkOBiih 

JiHHrBHCTa, HCTpa>KHBaH capaflHHK HHCTHTyTa 3a cpncKH je3HK CAHY, BeorpaA. 
MarHCTpnpajia ca TeMOM „TepMHHOJiorHJa upenyjBapcTBa Cp6a Ha KocoBy h 
MeToxHJH". HayHHa HHTepecoBaita: jihhfbhcthikh npo6jieMH BHineHauHOHajiHHx 
3ajeAHHiia, H36erjiHiia h eHKJiaBa. 
E-mail: scirkovic@hotmail.com 

OTHJiHJa XejjemaH (Otilia Hedesan) 

<j)OJiKJiopHCTa h eTHOJior, npo<j)ecop Ha OaKyjrreTy 3a couHJajiHO-xyMaHHCTHHice 
CTyAHJe, 3anaAHor yHHBep3HTeTa y TeMHuiBapy, PyMyHHJa. HayiHa HHTepecoBan.a: 
aHTponoJiornja KyjiType PyMyHa y PyMyHHJH y Anjacnopn. 
E-mail: ohedesan@rdslink.ro 



EAH.AUIH HA EAJIKAHY 

H3daecm 

EAJIKAHOJIOIHKH HHCTHTYT CAHY 

KHe3-MHxaHjiOBa 35, Beorpa^ 

balkinst@sanu.ac.yu 

Ten. +381 11 639 830 

3a U3daecma 
^yuiaH BaTaKOBHh 

Jlexiuop u KopeKiuop 
CBeTjiaHa TlhpkobhIi 

IJpeeod pe3UMea na em/iecKu u pyMyncKu je3UK 
AHeMapn Copecicy-MapHHKOBHh 

IJpeeod ca pyMyucKoz u dyzapcKoz je3uxa 
BnjBaHa CHKHMHh 

IJpuupeMa 3a luiuaMuy 

flaBop riajT^Hh 

palcic@eunet.yu 

UliuaMua 

PUBLISH 

Beorpaa, Tocnoaap JoBaHOBa 63 

Tupaotc 
600