Google
Über dieses Buch
Dies ist ein digitales Exemplar eines Buches, das seit Generationen in den Regalen der Bibliotheken aufbewahrt wurde, bevor es von Google im
Rahmen eines Projekts, mit dem die Bücher dieser Welt online verfügbar gemacht werden sollen, sorgfältig gescannt wurde.
Das Buch hat das Urheberrecht überdauert und kann nun öffentlich zugänglich gemacht werden. Ein öffentlich zugängliches Buch ist ein Buch,
das niemals Urheberrechten unterlag oder bei dem die Schutzfrist des Urheberrechts abgelaufen ist. Ob ein Buch öffentlich zugänglich ist, kann
von Land zu Land unterschiedlich sein. Öffentlich zugängliche Bücher sind unser Tor zur Vergangenheit und stellen ein geschichtliches, kulturelles
und wissenschaftliches Vermögen dar, das häufig nur schwierig zu entdecken ist.
Gebrauchsspuren, Anmerkungen und andere Randbemerkungen, die im Originalband enthalten sind, finden sich auch in dieser Datei — eine Erin-
nerung an die lange Reise, die das Buch vom Verleger zu einer Bibliothek und weiter zu Ihnen hinter sich gebracht hat.
Nutzungsrichtlinien
Google ist stolz, mit Bibliotheken in partnerschaftlicher Zusammenarbeit öffentlich zugängliches Material zu digitalisieren und einer breiten Masse
zugänglich zu machen. Öffentlich zugängliche Bücher gehören der Öffentlichkeit, und wir sind nur ihre Hüter. Nichtsdestotrotz ist diese
Arbeit kostspielig. Um diese Ressource weiterhin zur Verfügung stellen zu können, haben wir Schritte unternommen, um den Missbrauch durch
kommerzielle Parteien zu verhindern. Dazu gehören technische Einschränkungen für automatisierte Abfragen.
Wir bitten Sie um Einhaltung folgender Richtlinien:
+ Nutzung der Dateien zu nichtkommerziellen Zwecken Wir haben Google Buchsuche für Endanwender konzipiert und möchten, dass Sie diese
Dateien nur für persönliche, nichtkommerzielle Zwecke verwenden.
+ Keine automatisierten Abfragen Senden Sie keine automatisierten Abfragen irgendwelcher Art an das Google-System. Wenn Sie Recherchen
über maschinelle Übersetzung, optische Zeichenerkennung oder andere Bereiche durchführen, in denen der Zugang zu Text in großen Mengen
nützlich ist, wenden Sie sich bitte an uns. Wir fördern die Nutzung des öffentlich zugänglichen Materials für diese Zwecke und können Ihnen
unter Umständen helfen.
+ Beibehaltung von Google-Markenelementen Das "Wasserzeichen" von Google, das Sie in jeder Datei finden, ist wichtig zur Information über
dieses Projekt und hilft den Anwendern weiteres Material über Google Buchsuche zu finden. Bitte entfernen Sie das Wasserzeichen nicht.
+ Bewegen Sie sich innerhalb der Legalität Unabhängig von Ihrem Verwendungszweck müssen Sie sich Ihrer Verantwortung bewusst sein,
sicherzustellen, dass Ihre Nutzung legal ist. Gehen Sie nicht davon aus, dass ein Buch, das nach unserem Dafürhalten für Nutzer in den USA
öffentlich zugänglich ist, auch für Nutzer in anderen Ländern öffentlich zugänglich ist. Ob ein Buch noch dem Urheberrecht unterliegt, ist
von Land zu Land verschieden. Wir können keine Beratung leisten, ob eine bestimmte Nutzung eines bestimmten Buches gesetzlich zulässig
ist. Gehen Sie nicht davon aus, dass das Erscheinen eines Buchs in Google Buchsuche bedeutet, dass es in jeder Form und überall auf der
Welt verwendet werden kann. Eine Urheberrechtsverletzung kann schwerwiegende Folgen haben.
Über Google Buchsuche
Das Ziel von Google besteht darin, die weltweiten Informationen zu organisieren und allgemein nutzbar und zugänglich zu machen. Google
Buchsuche hilft Lesern dabei, die Bücher dieser Welt zu entdecken, und unterstützt Autoren und Verleger dabei, neue Zielgruppen zu erreichen.
Den gesamten Buchtext können Sie пп Internet unter|http://books.google .com durchsuchen.
Google
This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned by Google as part of a project
to make the world’s books discoverable online.
It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was never subject
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge that’s often difficult to discover.
Marks, notations and other marginalia present in the original volume will appear in this file - a reminder of this book’s long journey from the
publisher to a library and finally to you.
Usage guidelines
Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying.
We also ask that you:
+ Make non-commercial use of the files We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for
personal, non-commercial purposes.
+ Refrain from automated querying Do not send automated queries of any sort to Google’s system: If you are conducting research on machine
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the
use of public domain materials for these purposes and may be able to help.
+ Maintain attribution The Google “watermark” you see on each file is essential for informing people about this project and helping them find
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it.
+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can’t offer guidance on whether any specific use of
any specific book is allowed. Please do not assume that a book’s appearance in Google Book Search means it can be used in any manner
anywhere in the world. Copyright infringement liability can be quite severe.
About Google Book Search
Google’s mission is to organize the world’s information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers
discover the world’s books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web
ај 2 2: //рооКкз5 .аооаје . сот/
А
н 2
> «^^
~ ә ~
Е ~
де прве
р “~ --_ pran нф.
~ Paj z à
`.-
зщ: о
s
A
+
~
<
РА №. ем Ка они м I ДК и. 1.1.4 4 | "и
И, Google
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
Дело ово штампано је по наредби г. министра просвете
и црквених дела, а прегледала га је и одобрила нарочита,
стручна комисија која се о њему изразила овако:
„Дело г. Милићевића за цело је велики добитак за нашу
литературу у опште, јер је у њему са сваке стране представ-
љена наша отаџбина тако да ће сваки ма које струке чита-
лац ваћи у њему што ће га занимати и доста чему ће се
поучити у познавању своје домовине“,
Млад. Јанковић
„О овоме спису могу се само. најпохвалњије изразити.
Он нам даје Обилат, сваковретан и драгоцен материјал за
позвавање ваше отаџбине, који је тако лако и уметно изло-
жен како то уме само онај који најбоље влада народским
товором н који вајбоље познаје народне обичаје и прилике
у којима народ живи“.
Ј. Мишковић
Mi [Се и 72 A И P.
KH КЕВИНА СРБИЈА
ГЕОГРАФИЈА —— ОРОГРАФИЈА — ХИДРОГРАФИЈА — ТОПОГРАФИЈА
АРКЕОЛОГМ А — ИСТОРИЈА — ЕТНОГРАФИЈА — СТАТИСТИКА
ХЕРОСВЕТА — КУЛТУРА — УПРАВА
НАПИСАО
№. P. Ј№им ИЋЕВИЋ
ОРВИ СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ДЕЛА, РЕДОВНИ ЧЛАН
эСРИСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА“, ПРАВИ ЧЛАН „ОПШЧЕОТВА ЉУВИТЕЛЕЈ
РОСИСКОЈ ОЛОВЕОНОСТЕ< У МОСКВИ, ПОЧАСНИ ЧЛАН »ХРВАТ-
CROT ВЕДАГОШКОГ ЗВОРА < У ЗАГРЕВУ, УРЕДНИК »ШКОДЕ<`
У БЕОГРАДУ
Е ~ti РЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
1876
Ово ПРВО ИЗДАЊЕ ВЛАСТИТОСТ ЈЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ ,
ОСТАЛА ПРАВА ЗАДРЖАНА СУ.
ПРЕДГОВОР
СРИ
Незнано — непитано; знано — вољено
Кнежевина је Србија међу 43° 10' и 40" северне ширине,
и међу 30" 50’ до 40° 22 источне дужине. Њена површина
износи 791 (] миљу, или 43.555 [] километара."
Србија је на осоју Динарских Алпа који се кроз Херце-
говину пружају на исток у Стару Србију. С тога све веће воде
наше у опште теку к северу, и сливају се најпосле у Саву,
или у Дунаво; с тога се ми највише пењемо кад путујемо
од Београда в Ужицу или в Рашкој; с тога, најпосле, Oca-
ћани, Рујанци, и Драгачевци зову Шумадију доња земља.
! Катастарски Србија још није премерсна, а ови су бројеви нађени
планиметраским мерењем које је чињено 1866 године у геограз-
ском заводу Јустуса Пертесе у Готи. У том истом заводу про-
рачуњене су површине и појединих округа. Други подобан покушај
находимо у Гласнику ХХХІ, од г. Вл. Јакшића. Али се подаци
у Гласнику не подударају с онима из Пертесова завода. Таво има
ОЕРУГ У ПЕРТЕСА У ГЛАСНИКУ
Алексиначки. . . . . . . 39 31 O миљу
Београдски РЕН А. BT p n
Крушевачки . . . . . . . 46 | 67 , я
Подрински . . . . . . . . 93 32 y »
Пожаревачки . . . . . . . 66 13 s я
Црноречки. ..,.... 50. 37 „ я
Чачански ., . 68 51 „ п
Ко ће ту сад да пресуди које су мере ближе истини!
`У овом опису, ми смо Србију поделили на пет главних
делова. Делови су ти
А. Шумадија
Њу чине: Београд, и окрузи: београдски, смедеревски,
јагодински, крагујевачки, и руднички.
Б. Мачва
Под ото име ставили смо округе: ваљевски, шабачки,
и подрински.
В. Рујно, Стари Влах, и Рашка
Под ово тројно име узели смо округе: ужички, чачански,
и крушевачки.
Г. Тимочка Крајина
Под ово име стављени су окрузи: алексиначки, кнеже-
вачки, црноречки, и крајински,
д. Браничево
Овај део внежевине чине данашњи окрузи пожаревачки,
и ћупрфски, |
Поштовани читаоци виде да границе сваке ове петине од
данашње Србије нису свуда исте оне воде су у старо доба биле
међе пределу кога име ми сада истављамо. Неко се исторӣ-
ско име поборавило, некоме се сузио опсег, а неко можда није
никад ни обухватало у год онолико колико му ми данас пре-
дељујемо. При свем том ми се надамо наћи одобрења што
смо свој говор о Србији поделили онако како ће ствар бити
за читаоце прегледнија, и што смо свави део ставили под
сенку његовог старог географског имена.
Предазећи у свавом дблу округ по округ, ми смо у сваком,
на свом месту, изрефали поименце сва села која се данас
воде у званичним списковима. У том смо се корисно послу-
УП
жили и Речником г. Косте Јовановића. Том приликом испоре-
фивали смо свуда данашње спискове села с арачким тевтерима
од 1822." Разлике, на које смо наишли тим испоређивањем,
обележили смо, додавши допуне и примедбе које смо могли
учинити радећи тај посао.
Где год има швода, ту је уз место у ком је она стављен
знак О и до њега година постања школинога. Где се пак
· није могла дознати година постања, обедежена је 1851, када
се дотична школа налазила у првом Шематизму као редовна,
учионица.
Књига ова, Бао и свако штампано дело, сад је свршена
ствар; њен је судија њезин читалац. Али ипак, угледајући се на
давнашњи обичај, ми молимо да нам се не замери што ћемо
проговорити неколико речи о том како је она постала, и
рашта је нарочито писана.
Вршећи дужности своје службе, писац је више година мо-
pao путовати по Србији у разна доба од године, и доспевао је
како у најживље средине тако и у најсамотнија местанца; њега,
су гостољубиво примале како инокосне сиромашке брвњаре,
вровињаре, или бусаче, тако и задружне имућне шиндрадије,
ћерамидаре, или препаре. На тај начин имао је он довољно
прилика нагледати се природних лепота евӧје отаџбине, ве-
селити се њеној тековини од људске памети и труда, и узди-
сати на последице незнања, нерада, и немања; он је излазио
готово на сва места која је попрсвала врв наших оцева и
дедова, сећао се њиховега доба и њихових тегоба, испо-
ређивао послетве с узроцима, мерио жртве с добицима : тако
рећи, суочавао унубе с дедовима; он се, с неким необјашњи-
вим расположењем душе, устављао пред свима, дивним задужби-
нама славних наших предака ; прочитавао оно што ћутке казује
отесани и у храм наслагани мрамор; разматрао шта данас
мисли и осећа Србин на сабору; да ли се и сад у његовој
1 Вук, Даница за 1827 и 1828.
УШ
души буде какве више мисли, каква племенитија осећања,
вавве даље наде, кад разгледа своје старе богомоље, оне
сведоке далеке прошлости, некад славне и сјајне а некад
тешке и мрачне; — с Авале, Космаја, Рудника, Островице,
Јелице, Чиготе, Виогора, Шаргана, Цера, Ртња, Стола, Плеша,
Жељина, и с големога Копаонива, разматрао је писац, довле
год око може да догледа, лепе земље у Бојима живе Срби;
нивад их се није могао сит нагдедати, а ипак би имао шта
и с другима поделити од оних осећања која је слика отаџбине
изазивала у његовој души.
+
И само то било би довољно да све своје разноврсне
утиске, белешке, и сазнања попишемо и преламо другима;
али, поред те личне сласти, ми осећамо и једну велику дуж-
ност спроћу своје земље, а нарочито спроћу народне школе:
да све што смо тим путовањем сазнали наштампамо и пре-
дамо у руке наставницима омладине наше.
Познато је да је Кнежевива Србија земља сасма неве-
лива; познато је да је она ипав пуна разноврснога при-
роднога блага и лепота; познато је да је наша отаџбина,
оволика колика је, стала наше дедове и оцеве много нечу-
вених мука и крви, па је ипак тим не мање познато да ми
ту своју красну и богату, ту малену а скупо стечену отаџбину
у многом погледу не познајемо онолико колико би ваљало.
Непознавање своје отаџбине свакад је рӯг грађанима
синовима њеним; али се величина штете од тога незвања може
страховито да представи тек у народним школама у којима
‚се васпитавају они на којима по реду свет остаје.
Онима који као голубићи густим јатима данас нава-
љују под школске кровове да им тамо вредни наставници
разбуде, оснаже, и упуте богодане моћи; онима којима да-
нас требају учитељи да би сутра могли радити без учитеља ;
овима који ступају за нама као наша сенка, и који ће данас
или сутра заузети наша места, прихватити наше послове,
ІХ
уфи у наша права, примити наше дужности — дужни смо ми
много, веома много... .
Дужни смо, спремајући их за самосталност у радовима
њиховим, показивати и милити им све путове који воде к
добродетељи, бележећи свуда и литице које се суљају у по-
рок, у пропаст. |
Међу врлинама које смо као Срби нарочито дужни не-
говати у срцу деце своје, сјајно. место заузима љубав према
отаџбини, љубав према народу коме су она изданак и про-
дужење, и коме ће бити слава или руга.
Истина, љубав према отаџбини узимала се увек као на-
вит тек најплеменитијих душа; али тим не мање треба и
цели народи, васпитавањем својега подмлатва, да теже в
томе идејалу. Срце је омладине најорнија њива за семење
свију врлина, каво личних тако и грађанских.
Описујући у својој отаџбини високе планине, живе воде,
питоме равни, густе шуме, богате руднике, опале остатке
од невадашњега живота и рада, бојна поља, народне јунаке,
или иначе заслужне људе, ми смо желели двоје да урадимо: .
да изнесемо што више поуздана знања о Србији, и да у
Срба, особито ученика, ојачамо љубав према земљи у којој
их је први пут огрејало ово лепо сувце; тежили смо да по-
кажемо колико садашњост дугује прошлости, колико данашњи
имаћници ваља да захвале јучашњим патницима, и т. д.
Овде морамо да поменемо и једну повећу тегобу овога
посла.
Ређајући у свавом округу личности које су ма чим за-
служиле да се помену, ми нисмо гледали која је од које
партије, него каква је дела која учинила.
Још смо жалили, а жалимо и сад, што смо морали за
меоге да кажемо врло мало, пошто нисмо изобиловали грађом.
Може се наћи људи Боји ће нам за ово замерити, али
се нама није могло на ино. Још је давнашња мудрост из-
Х
рекла : „На путу је правде живот, и куда иде стаза њена нема
смрти“ 1 Школа народна не сме никад губити из вида тај
сјајни идејал, нарочито кад хоће да негује љубав према
отаџбини. |
Да се малко задржимо на љубави према отаџбини.
Српска срца ни до сада нису била без тога осећања;
томе находимо доказа куд се год окренемо ; али испољивање,
обелодањивање тога осећања, нарочито у ово последње време;
узело је у нас таке облике и такве размере, ла би човек
више пута помислио да то није љубав него њезина зла по-
друга — мржња. Међу тим услови новога живота у који наш
народ мора ући захтевају много пространије груди, много
шира срца. А
За то и јесте толико потребно уносити светлост, пу-
штати шире погледе у то осећање. Сав је свет жудан љу-
бави; род људски, колико га је год, толике обнове своје, то-
лике бољитке у животу своме чека од љубави. И доиста он све
то може и дочекати највише од оте божанске ћери. Без љубави,
сви други мотиви могу поправити тек по нешто, а понајпре
могу учинити ла се измене улоге, да се промене места, да
данашњи имаћници сутра буду патвици, а данашњи патници
сутра да постану имаћници — стари пав вапај да се раз-
леже и прексутра и наксутра....
Од заједнице двојице спрежника до разноврсних односа
међу деловима света — свуда се осећа да је љубави мало,
да је нигде нема онолико колико би требало.
А љубав према отаџбини није у мржњи других народа,
других вера, ових или оних својих суграђана. Право, бо-
жанско осећање којим нас испуњава истинско родољубље јесте
она братска милошта спрам свију људи која нас вуче E свима
својим суграђанима, која и у партајској борби, и у вероиспо-
ведној разногласици, и у месној засебности, и у личној заде-
! Соломун, Приче, глава ХИ, ст. 28.
ХІ
вици, гледа пред собом увек свога равноправнога суграфани-
на, свога брата, члана заједничке нам отаџбине, сина једнога
за све — Бога.
Колевка рода нашега, храниља освећених гробова на-
ших предака, позорница њихових врлина или грехова, по-
љана надметања за нас и наше сувременике, некад нехо-
тична Голгота пријатељима добра и истине, некад мајка а
некад судиља свим делима и неделима синова својих — отаџ-
бина наша заслужује да се проучава и да се осветљава у
свим и најтајнијим кутићима својим.
Књига је ова написана да такво проучавање изазива и
КОЛИКО толиво облавшава. |
И ако смо на овом делу радили годинама, опет нисмо
могли савладати све тегобе с којима смо се сусретали. За
то, не из какве излишне смерности, молимо поштоване читаоце
да опросте аво наиђу негде на празнине, негде на краткоће,
а негде можда и на неисправности. Наше државне архиве,
‚У којима се чува толика драгоцена грађа, у таком су стању
да се писци још за сада њима не могу да послуже. А и за
статистичке податке често није ни мало мања тегоба. Наша
велика школа, воја ваља да је непресушно врело свакога
знања, још нема оделите катедре за статистику. У мини-
старству Финанције има истина неко статистичко одељење, али
је и отуда спора помоћ.
Уз то је зла судбина хтела још једном безмерном гор-
чином да залије писцу овај рад. Кад је дело било у пола
штампано, кад се није знало куда ће се пре: или да се
чита многа Боректура, или да се попуњавају празнине у
рукопису, или да се збирају нови извештаји о местима, сум-
њивим : онда, 17 Декембра 1875, премину писцу најмлађи
син Миливоје, у осмој години своје анђелске младости....
Нарочито после тога удара, услуга коју ми је указивао зет
мој, Мита Ракић, поста за мене не само зналачка помоћ него
права синовља утеха.
XII
Много сам захвалан пријатељима који су ми се одзивали
одговорима и извештајима на питања која сам им упућивао
ради овога списа. Међу тима понајпре ми је мило благода-
рати вредном младом статистичару нашем г. Богољубу Joea-
новићу који је био љубазан, поред многих других услуга,
нацртати ми све картице које су придодане овој књизи, и.
које много помажу да буде јасније оно што се вазује у тексту.
Даље ми је пријатно изјавити своју. захвалност г. К.
Протићу, бившем војном министру; г. Чед. Мијатовићу, бив.
министру Финанције; г. Ал. Богићу, секретару у министар-
ству унутрашњих дела, за обавештења која су само они били
у положају дати ми; и, најпосле, г. г. Јанку Белаќевиќу,
Oasu Стевановићу, и Јовану Цветковићу ; т. г. Николи Марко-
вићу, помоћнику у Смедереву, М. Браловићу, Димитрију Ко-
стићу, Тодору Стабловићу, и Илији Петровићу; г.г. Мијаилу
Ковачевићу, Boxu Стевановићу, и Арси Отевановићу ; г. г. Mu-
лоју Н. Бабићу, и Јовану Рафаиловићу; г.г. Сави Атанацковићу,
и Димитрију Јовановићу ; т. г. Јеврему Петровићу и umu-
трију Срећковићу; г. г. Јосифу Чупићу, Мати Игњатовиќу,
Л. И. Лазаревићу, К. Недићу, Рад. Ковачевиќу, „Д. Дукџћу,
и Данилу Орелу; г. г. М. Настићу, и Срећку Јевтићу ; г. г.
Мијаилу Ђурићу, Проти Гаврилу, Заки Зарићу, и А. В.
Јакшићу ; г. г. Вићентију, јепископу ужичком, Глигорију
Белопављићу, Марку Аћимовићу, М. Дуњићу, и Чеди Maj-
сторовићу ; г. г. Сими Поповићу, и Павлу Пазару; г. г.
Антонију Максићу, и Радивоју Радосављевићу ; г. г. Јевти-
мију Мајсторовићу, Михаилу Лазаревићу, и Николи Цвет-
ковићу ; т. г. Сими Ч. Поповићу, Радовану Угриновићу, и
Живку Попадићу; г. г. Мирку З. Петровићу, Радулу Cua-
сићу, Хранисаву Петровићу, B. Шакраку, и Мл. Красо-
јевићу ; г. г. Илији Храњисављевићу, Николи Бабамиљићу,.
Илији Протићу, П. Радивојевићу, М. Недељковићу, Јовану ·
Поповићу, Јовану Димитријевићу, и Здравку Петровићу, и,
најпосле, г. Ђ. Ивковићу.
ХПІ
Још је потребно да кажемо неколико речи самом на-
ставницима омладине који ће се користити овом ЕЊИГОМ.
И ако дело ово доноси доста података о Србији, опет је
остало широко поље баш њима да непосредну околину своју
сами изучавају и ученике своје познају с њоме. Оно. што је
овде тек поменуто може њима бити кажипут за даље и шире
обрађивање. Нека они сада учине са своје стране колико могу,
нека све допуне бележе и шаљу писцу, па ће дело ово —
ако дочека друго издање — изаћи много пувије и савршеније.
Поред тога, молимо све оне који би знали што о gojoj
заслужној личности која овде није поменута, или је поменута
али недовољно осветљена, да нам своје белешке достављају.
Мала Барта Србије придана је на крају да читаоцу 10-
могне да лакше нађе место које зажели. У тој су карти само
окружене границе оних великих пет делова Србије, и границе
округа, а оцртане су и реке, и обележена места окружна, и
среска. Друго све изволеће читалац сам попуњавати.
Статистичке картице такође очигледније представљају
ово што је бројевима већ исказано у сваком округу.
На последак право је да кажемо и ово: из саме ове
књиге не може се познати Србија; али ако она изазове живље
и темељније проучавање оних страна којих смо се ми тек
‘дотицали, онда је наша књиге учинила службу колику је
могла учинити.
Незнано — непитано ; знано — вољено.
Знање је светлост, воља је моћ;
Учимо, радимо дан и ноћ!
У Београду
6 Априла 1876.
№. P. МИЛИЋЕВИЋ
ГДЕ ЈЕ ШТО
А
ШУМАДИЈА
СТРАНА
Шта је Шумадија . . . , . . . . . . . . . . . . 1
Статистички преглед Шумадије . . . . . . , .. .. 2
І Београд као део Шумадије
1 Природни положај Београда . . · .·. · .·. . .. ,. 5
2 Београд и његове исторйске судбине . . . . . . .. 7
8 Садашњи Београд . . . И И д, на 23
4 Знатни људи који у и борае вечни санав . . . . 27
5 Знатније зграде и места у Београду УЗ НК и а 5 37
6 Власти, управе, и заводи у Београду . . . . · . . • 42
7 Песме које помињу Београд. . . . .· .· . . .. .. 50
П Београдски округ
1 Границе и планине У он =“ ни и 57 ·
2 Воде (слатке и минералне) . . . . . . . . . . .. 59
ВОРАВНИ, за. атак тил а ба лк > НЕ сар № по За 61
4 Шуме 2. 2 l. о а а зе ко ле а же 62
D- Рудно блато а За о а о: eo ба а ве И. а 5 63
6 Остаци од старина. . . . . . . . . . . . .. 64
7 Становници београдског округа . . . . . . . . .. 69
а. Историске судбиве њихове ........... 69
б. Личности чим било заслужне . ......... 14
в. Места чим бидо знатна . . баве за 102
г. Вароши, села, куће (поређево с ася 1822) ЗА л 106
ХУ] у
Щ Фе њ бо мон
ло сло с КО а
Запимање, стање
. Говор.
Бобо»
‚ Милоша, данас) .
j. Нове тековине (путови, мостови, АУ школе, и друге
јавне зграде).
Границе и брда .
Воде (слатке и И
Равни О а
Шуме ле с ам а
Рудно благо + . .
Остаци од старина . . . . . ..
Становници ... . . ..
Њихове исторйске судбине
Личности чим било заслужне
Места чим било знатна .
Занимање, стање
. Одело (мушко и женско)
ж. Говор . .. .. е.
а а аи с в
з. Песме, игре, приче, и друге карактеристике .
и. Управна подела (сада и пре)
Ј. Нове тековине (путови, цркве, шкоде) .
IV Јагодински
Границе и планине .
Воде. ....
Равни . . .
Шуме
Рудно благо 5. Ñ
Остаци од старина... . .
Становници . 0. 0. . . . . ..
а. Историске судбине њихове
б. Личности чим било заслужне .
в. Места чим било знатна.
г. Вароши, села, куће . .
Олело у сгановника Сеп Баео ОЕ рува
Песме, игре, приче, и iire Kapaa TEDi IAEE Е Т
Полела за управу (за Турака, за Е за Кнеза
Ш Смедеревски округ
а е
Вароши, села, куће (Смедерево, Паланка) .
округ
СТРАНА
112
116
118
119
126
127
129
131
131
132
134
138
150
158
167
170
171
174
175
“176
177
178
179
180
185
194
200
202
п ~ о Б ~
о 0) де
Приступ
Занимање, стање 0... .... .....
Опело аланина и Е
Говор (лекачке особине). - · 2... .......
Песме, игре, приче, и друге карактеристике · ....
Управна подела (за Карађорђа, Кн. Милоша, и сада).
Нове тековине (путови, цркве, школе н друге јавне зграде)
“номе.
У Крагујевачки округ
‚ Границе и планине
Воде (слатке и минералне)
Равни
Шуме
Ф s • • а e • е • е Ф • ® • •
е е • • • . • е • . е е е е • в • • • • • •
Рудно блато >» © 35 с ле ак ои с та ЛЕ а о ДЕ с бе
Остаци од старина • · · · · · .·. .......
Становници © <- s e os .... ......
а. Њихове исторйске судбине „еее...
б. Личности чим било заслужне · · 0... .....
в. Места чим било знатна + 2030... .....
г. Вароши, села, куће · · · ..............
Занимање, стање · 0. ............
Одедо ......... не
Овор а аа в: а вучне ле А
Песме, игре, приче, и друге карактеристике · · · · .
- Управна подела (пре и сада). + + 3 + ++.
ј. Нове тековине (путови, цркве, школе) · · · · · . ·.
ено»
ҮІ Руднички округ
Приступ. грарице, планине
Воде (слатке и минералие) · e . . -.-.....
Равни ·
е • • • • • • • • •
Пуме о ин ве и сва Пра и а a
Рудно благо · · · · · TE | Зи Ме.
Остацп
од старине еее . - .. ..
Стоновници · >s . .... .........
а. Њихове исторйске судбине . . +... ....
6. Личности чим било заслужне · · · 2... -·.....
Места чим било знатна еее ее еее.
Вароши, сала, куће .................
. Занимање, стање ·.-............. 5:
МО Поново ти. о. о а он „
И
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА
225
227
228
229
230
238
258
289
290
299
301
301
302
503
304
ХУШ
СТРАНА
Ж. Говор RAR А О ыы ар, оа пол оаа ева 855
з. Песме, игре, и друге карактеристике · +’... 355
и. Управна подела (за Карађорђа, Кн. Милоша, и сала). 357
Ji Нове тековине · · · · · Ри и «= В сна 358
Шта је Мачва + еее еее" 859
Статистички преглед Мачве · · • · · · e... • 859
I Ва»евски округ
© ПАВ У => 361
о Воде (слатке и минералне). о... . 362
5 Равви + + 5 4 5 64 6 + + + + + « •« 268
4. Шуме РИГИ ес ко = а = = ен = = о - о а 364
5 Рудно благо - ее 364
6 Остаци од старпна ьн 365
7 Становници • еее 369
а. Њихове исторӣске судбине + + · 9 + + + + о —
0. Личности чим било заелужне . . • + ``. • 373
в. Места чим било знатна · · · · · · ооо 400
г. Вароши, села, куће + «s esoo 3 65 35 55 404
а Занимање, стање + еее * 4192
ОВЕ Е е и ли Св. 414
70: о" АА 415
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике • · • • 415
и. Управна подеда e * ° 416
j. Нове тековине • + 3 3 96 3 3 55 53757 417
П Шабачқи оқруг
1 Границе, и планине +. + 3 3 3 l o n n e n 418
О ЕЕ Е о о 419
оо О и ле ки се о ои. 491
4 Шуме Е СОТ А Боо о р са и = Ен или и. 491
5 Рудно а и па и и с = = и о ос о. 4929
6 Остаци од срарина . : + оя 429
7 Отапокницк в + e- es sesocan o nol * 499
а. Њихове исторӣске судбине • + + + • + + о —
б. Личности чим било заслужне • o o- escorol 434
ХІХ
жә а е
СТРАНА
в. Места чим било знатна · · · · · · · а 485
: г. Вароши, села, куће... 491
| д. Занимање, стање • + 03 03003 062... . .... -. 510
е. Одедо а 512
: Ж. Говор о О ко ке к а и -- АЕ = 518
з. Песме. игре, и друге карактеристике · · · · · · · · 514
и. Управна подела - еее еее. 516
j- Нове тековине . с - еее - ·- .-. 517
ПТ Подрински округ
Приступ, границе, планине • • ео... 518
1
2 Воде (слатке и минералне) + +. + + + + + + + · 590
3 Равнице еее еее 522
4 Mye. e а 528
5 Рудно благо + ааа 523
6 Остаци од старина > · · · · • •· · • . ... . .- 094
7 Становници. еее «+... . . . . . . • · 508
а. Њихове исторйске судбине • · · · · · - · . · •· · —
0. Личности чим било заслужне + -es · · · + + • + 539
в. Места чим било знатна еее + 553
г. Вароши, села, кубе. + + + + + • + • • «+ + «+ + • + 557
д. Занимање, стање · · · · · · ЕИН 566
e. Одело + · •· - · · · -· -·... Ре ак 8 569
ж. Говор (где се чује јужни говор у Србији). · · · · · 571
з. Управна подела (некад и сад) +. * 573
} Нове тековине . еее 574
В
РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА
Шта се зове рујно, Стари Влах, и Pamesa. · · · · · · · · 575
Статистички преглед тога дела Србије - т.е c
I Ужички округ
Границе, и планине еее 577
Воде (слатке и минералне) · · > · · · ©... ee • 578
Равни... 589
Шуме ПИР" "и м. тее ораг В А Вес ба а тас а = = 583
Рудно благо еее 584
Остаци од старина · · · "о и К к = 585
б*
> пльзь m
ПЕРА а Оо
СЕ А
ХХ
СТРАНА
| 7 Становници + > o · . - . еее ... .. ... . 590
а. Њихове исторйске судбине · · >o >sososossoesnani =
| 0. Личности чим било заслужне . - es > · •· · •· • •• 595
З в. Места чим било знатна ° ее + . 606
|. г. Вароши, села, куће. + +... ке и 614
. д. Занимање, стање · еее + + + + + • 697
е. Одедо еее еее + +. + + «+ «+ + + • 630
ж. Говор (јужни и западни) · · · · · · · · · e.. 631
з. Песме, игре, приче, и друге карактеристике · · · · · 632
а. Управна подела (некад и сад). · · · · · · · · · · · 640
]. Нове тековине · · · • • · • о... • · · •· • · • • А (492
П Чачански округ
1 Границе, и џлавине > · · · · · · · • • . -· · . · · 0644
2 Воде (слатке и минералне) · · · · · · · · · · · · · · 646
3 Равнице еее еее еее 648
4 Шуме еее еее еее + + e Е
5 Рудно благо · · · · · · · · · .· . ·- .· .. .....· 649
6 Остаци од старина · + + · · · · · · · · •· · · · · · 650
7 Становници + + еее ВЕЗЕ
а. Њихове исторӣске судбине · . · · · . · · - •· •· • • 659
б. Личности чим било заслужне . - у. 660
в. Места чим било знатна. + еее. 673
г. Вароши, села, куће + еее еее. 676
д. Занимање, стање. o + 3 3 33336 + + 691
е. Одедо - - еее + + + + + «+ «+ + • + 693
Ж, Говор МЕ о нос - «= О ба - a ЗБУ
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике · · · · > 694
и. Управна подела (некад и сад) + · · · · · · · · · · · 101
j. Нове тековине „еее + + +. + + 702
Ш Крушевачки округ
1 Границе и планине „о... 708
2 Воде (слатке и манералне) · · · · · же = 2706
и и = = оке = = и
4 Шуме . «еее 0... 0. . .. г.в. ГТО
5 Рудно блато · · · · · · . . .. УДА И А ча 710
6 Остаци од старина еее еее 719
Становници еее еее 791
а. Њихове исторйске судбине · . ........... —
па
Личности чим било заслужне · 0... ......
Места чим било знатна... 0... ..... .-.
Вароши, села, куће ое. •
Занимање, стање · - e 0... . 0... 0... ..
Одело · ое ло ооо
Ж. Говор а ое
з. Песме, игре, приче, и друге карактеристике · · · · ·
> Управна подела ааа. МА ВЕРАН
j. Нове тековине · · .· · .· .·........ .....
он зе
ТИМОЧКА КРАЈИНА
Шта је Тимочка Крајина и статистички преглед исте
І А.леқсиначқи округ
1 Приступ, границе, и планине + те...
2 Воде (слатке и минералне) · + > · · · + . · .
3 Равни МЕ КА е =" и ке а а сен ме о = а а ГЫ
4 Шуме • - · · 2 · · · • ооо o è o 6.
5 Рудно благо...
6 Остаци од старина + а
7 Становници, + еее
а. Њихове исторйске судбине . - es ·.· ·......
б. Личности чим бидо заслужне • . • . - ·. -· -...
в. Места чим било знатна · + еее а АЕ
г. Вароши, села, куће + + + +. +... 0... .. .
д. Занимање, стање... оа
е. Одело а чи и и о ам а в
Ж. Говор бо ео ооо оф . >
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике . · · ·
и. Управна подела (за Турака и сада) · . • · • + . - ·
ј. Нове тековине • esses о . •· • •• МИРА ЛЕ а
П Кнежевачки округ
1 Границе, и планине e еее + · • • - + -· + •
2 Воде + +. + + «+ + - . 0... . . . . . . . « -· · •
3 Равнице · Ми ~ = = ка == ле н ен он е
4 Шуме ок с г« ко = = ме км . - он
5 Рудно блато: вре па а а
771
775
779
782
783
784
789
191
192
813
815
816
82
822
824
826
829
830
XXII
6 Остаци од старина + . *
7 Ставовници · ·
а Ф сњ о Ы
чо ол ДИ Ы и
Одело
. Говор
Песме,
= шом оь нын о р
е • е • •
Њихове исторйске судбине · · · + + + + + -
. Личности чим било заслужне · + · · · · ·
. Места чим било знатна + + т -
г Вароши, села куће ПК и A a ОДА %
А Занимање, стање. еее
e е è > ә > ә е е шо o ù % > ò o G > o е ө
e • o о · с. o >ò ù òo » • >» o o • • • o 0% č a •"
приче, игре, H друге карактеристике · · · · ·
. Управна подела + 3 33333 + + + + + ++
Нове тековине - -> · + · · · · «+. · · · . · .·-
Ш. Црноречки округ
Границе и планине . еее.
Воде (слатке и мивералне). · · · · · • · -
Равнице · ·
Шуме · '.
Рудно благо
Остаци од старина + еее
Становници
а. Њихове истораске судбине. + + + + + + + +
б. Личности чим било заслужне - - e • + • • • • • + •
в. Места
чим било знатна • + ое еее
г. Вароши, села, кубе. еее о еее
д. Занимање, стање... ++ ++ + + + + + + + • • +
е. Одело
ж. Говор
• • e > • o o • << > o ò> > • > ò o o ò% » o = •“
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике . · · ·
и. Управна подела .. еее
j. Нове таковине. + еее
ГҮ Крајинсқи оқруг
Границе, и планине ·
Воде (слатке и минералне) . ·
Равнице ·
Шуме ·
Рудно благо
Остаци од старина еее.
Становиици .
СТРАНА
832
837
838
841
856
857
858
868
869
873
876
877
878
885
889
914
915
920
921
922
939
940
942
945
946
950
958
XXII
СТРАНА
а. Њихове историске судбине · · . · +. ... .. —
б. Личности чим било заслужне · · o · . · -·..... 964
в. Места чим било знатна + еее. 971
г. Вароши, села, куће · · · · ···..... e.s.’ 980
д. Занимање, стање > >s sosoak‘ a 999
е. Одело + · · · си ИЕ 1001
ж. Говор + еее ое 1003
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике . · · · · 1004
и. Управна подела · еее еее e 1018
Jj- Hose тековине · + · · · · •· •• o». ооо аа .. 1014
БРАНИЧЕВО
Шта је Браничево п статистички преглед истог · · · · · · 1015
І. Пожаревачки округ
Граниде, н планине • · · · · · · · - · •· . 11018
1
2 Вода (слатке и минералне) < = > ss es ss ee 1019 |
3 Равнице 30203)... 0... <<. .. .. 1023 |
4 Шуме еее 1024 |
5 Рудно благо. · > >» · · ea o возе. 18 С сабат па» ТИС opga
6 Остаци од старина. - еее 1027
7 Становници • уе еее • • • 1036
а. Њихове историске судбине - +... —
0. Личности чим било заслужне ·. ssoesreo 1039
в. Места чим било знатна + еее 1053
г. Вароши, села, куће еее 1057
д. Занимање, стање . еее + + • + + •• 1078
е. Одело .-..... а да Ри о = ни се = 1075
Ж. Говор о а о с ке ке Гвен 1077
з. Песме, приче, игре, и друге карактеристике . · · · · —
и. Управна подела. • + + +. + + + + + ен 1086
j- Нове тековине ........... жа а 1088
„l
П Ћуприски округ
1 Граннце u планине · г... s è - . . .. .. ... 1090
2 Воде (слатке u минералне) . > s > soso soaa o. -e 1091
3 Ривнице • е е е е . • . ө • А • е е • е • • е • • 1093
XXIV
А: Шуме: о ооо аа не оаа
5 Рудно благо. · · · · ·
6 Остаци од старина . · · ·
T Становници еее еее 0... . ..
а. Њихове историске судбине · oso ··-..-....
б. Личности чим било заслужне + · 0... .... Е
в. Места чим било знатна...
г. Вароши, села, куће...
д. Занимање, стање ааа
е. Одедо •· · · · · · .·.· .... те н он e oa
X. Говор ин кл кв -«к =. =. ИЕ
3. Песме, приче, игре, и друге карактеристике · · + · ·
и. Управна подела + + + + + + 2 +... ......
j. Нове тековине + еее еее ае
Завршетақ
1 Популација Србије од 1875 e • · · · .
2 Мушкиње н жовскиње, и стацовници по вери
3 Број становника сељака и варошана · · · · . . · · •
4 Насељена места у Србији · ·
5 Број куба по селима, и варошима. · 2 о.
6 Рашћење и опадање популације
7 Деца брачна и ванбрачна · · · e · so roe
8 Број цркава и школа према броју душа.
9 Број писмених према броју популације
10 Обрађева површина у Србији +.
11 Бројеви најглавнијих житних произвола. · · · · ·
12 Број стоке у Србији • · • · · >
13 Број извеженб на страну стоке.
14 Вредност увоза н извоза еее
ежа
СТРАНА
1093
1094
1095
1105
1107
1120
1128
1137
1138
1139
1139
1142
1142
1144
1145
1146
1147
1148
1149
1151
1153
1153
1-54
1154
„он М шта о а аи те ~ И AA бат >
КМЕЖЕВИМА СРБИЈА
ШУМАДИЈА
MAN А
Земља међу Моравом, Дунавом, Савом, Колубаром, и
Љигом, зове се Шумадија. Ту су: Београд и београдски округ,
Смедерево и његов округ, Јагодина и њезин округ, и Ми-
дановац с округом рудничким. |
Како се та земља звала у старо време, тешко је данаске
под здраво казати; веројетно је, да је неки део њезин припадао
старој Мачви, а други су крајеви опет имали разна имена,
као, на прилику: Власт Борачка, Власт Островичка, Власт
Некудимска, Левач, и т. д.
Име „Шумадија“ не находимо нигде у српским споме-
ницима старијега доба, с тога би се могло мислити да је
то име ново; али, с друге стране, чувена римска Transilva-
nia наводи нас на мисао, да је наша Шумадија = Silvania
била још за Римљана.
Ма кад да је постало име, Шумадија је нама мила као
рођена мајка наша, и ми с појмљивом жудњом улазимо у
њу да је проучимо, и да разгледамо лепоте њене.
9 ШУМАДИЈА
За олавшицу читаоцу, стављамо још овде напред CTA-
тистички преглед онога што у њој има, и о чем ће се доц-
није говорити кад чему дође ред:
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ШУМА ДИЈЕ
(БЕЗ БЕОГРАДА!)
| B P 0 J oO
|. НАСЕЉЕНИХ ' основних |
| МЕСТА | ЦРКАВА, ШКОЛА |
al Окрузи | = | „|||, Пара
; aE uini glij 1ке
< < tA <
[у Е 2 5 Б|Е|Е Е Е | 1866 T) | (1871 г.)
| = а Бај кај а и | |
ГО | Београдски . . |—| 1 |121122 38] 2 85) 43| — 48 63.880 | 18.026 |
| 2 | Смедеревски. .|1|1| 58 55 14 — 14| 35| 2 | 32] 59.980 | 13.920 |
| 3 | Јагодински · |] |— 144145 17 3 и 1 | 26, 62.179 13 958 |
| 4 | Крагујевачки 118 117317 | 34 4 5 401 3 43 98.141 20.587 |
5 | Руднички . 1 | — [119120] 21] 5 | 26) 19] 1 | 20) 47.565 | 9.198
|
Свега. . . | 4 |5 |610|619%119| 14|183162| 7 [169] 331.745 | 70.679 |
У Шумадији су најгушће насељена места у округу сме-
деревском, а најређе у рудничком. У средњу руву, у Шу-
мадији долази на једно насељено место по 536 душа. Од
целог броја становника, женскиња је 160.765 душа, те на
сваку стотину мушкараца има по 94.03 женских. Број жен-
скиња највећи је у рудничвом овругу (96.80) и у јагодинском
(95.24), а најмањи у крагујевачком (92.50) . . У Шумадији
долази једна црква на 2494 душе, а једна основна школа
на 1963 душе. Ево како у том погледу стоје шумадински
~
окрузи један према другом:
1 И ago је Београд део Шумадије, опст за то ми ћемо њега, као
престоницу, и као место у кога су услови живљења са свим други,
разгледати обашка.
ШУМАДИЈА 8
ЈЕДНА
| ЦРЕВА ШКОЛА
У ОКРУГУ: ДОЛАЗИ ША ДУША
београдском . . . . . . 1825 1486
смедеревском . . . . . . 4284 1620
крагујевачком . . `. . . . 2588 2282
рудничком . . . . . . . 1829 2378
јагодинскм . . . . . . 8106 2392
Јагодински је округ најспромашнији школама, а готово
и црквама; а најповољније размере, вако за школе тако и
за цркве, даје округ београлсви. Веома су занимљиви резул-
тати Хо којих долазимо, кад испоредимо београдски округ с
осталима, наравно, што се тиче бројева школа. Аво узмемо да
у београдском округу долази једна школа на 100 душа, онда
у смедеревском долази једна на 109, у крагујевачком на 154,
у рудничком на 160, а у јагодинском на 161 душу!
Претпославши ово неколико речи, ми сад улазимо у Шу-
мадију, да је разгледамо округ по округ.
\
1*
[~
І
Београд као део Шумадије
1 Природни положа] Београда
Који Београђанин данас не зна ону широку стазу на западној
страни некадашњега Калемегдана, стазу, која ивичи садашњи парак
нрена Сави: С те стазе, с те ивице калемегданске, готово свако
вече, управљају погледе своје у даљину, ка западу, толики. гле-
даоци, и гранају сваки своје мисли, забављајући очи своје раза-
стртом пред њима дивном природном панорамом.
Тако се ту одвајкада седело, гледало, и размишљало! С тога
су Турци и звали тај брег Фиќир-бајир, што ће рећи: „Брег за
размишљање,“
Али није у Београду само та једна западна ивица Калемег-
дава згодна за размишљање. Цео чот ове косе, по којој се раши-
рила данашња српска престоница, повлачи човека у тако располо-
жење. Ќад гледалац, с бедема градског, потера повијарац косе, на
којој је утврђен Горњи Град, с чуђењем ће се уверити, да ће тим
новијарцем ударити на Авалу, на Космај, на Букуљу, Венчац, Рудник,
Сувобор, Маљен, Медведник, па чак на Поникве и на Шарган, а
да нигде не мора газити никакву реку ни поток. Истина је тај
хрбат (или то планинско побиље, како га зову у Старом Влаху)
толико изувијан, да би сб и вуку досадило све њиме путовати, али је
то било ласно природи, која је миловала да и тако вијугаво протера
свој горостасни ленар. | |
Кад човек, овако с града, гледа уз косу, на којој стоји, онда,
од брда до брда, прелази у мислима готово целу данашњу Србију,
~
6 БЕОГРАД
а спустивши очи у долине, види две воде: Саву и Дунаво, које
му опет много што шта напомињу.
Сава долази са запада земаља српско-хрватских, а Дунаво,
истина, извире у туђини, али, током својим, дуго пљуска земље
српеке и бугарске, опет очевину рођене браће.
Ове две велике реке, које су, за људе у првобитном стању
просвете, биле препреке да преко њих не пођу, или заштита да
их непријатељ не нападне, те су обе воде данас — у просвећено
доба — струге и најравнији путови у сав бели свет," при оваким
пловним справама, каквима се данас ми можемо да служимо.
Положај је Београда диван за око. Находећи се на висини
којој подножје запљускују две велике реке, иза којих се pasa-
стире на запад китњасти Срем, а на североисток монотони Банат,
с југа пак заокружена брежуљцима · и падинама од свакојаке ве-.
личине и облива, престоница се Србије може хвалити погледима,
каквима је мало која.варош богата у толикој мери.
Друго је питање, да ли тај и такав положа) гове и осталим
захтевима живота. Ми о том сумњамо, нарочито кад се сетимо тако
често променљиве београдске климе, од Које је многи београђанин
патио, и која мало да не прети и већим опасностима здрављу ста-
новника београдских.
При сваком изливу Саве и Дунава, равнице се њихове на-
пуне водом, из које после излазе задаси, који јамачно уде здрављу.
Голетне околине пак нису кадре да варош заклоне од ветрова, који
јој иначе могу јако и често врло дуго да досађују, а у овом су јој
случају од велике користи.
У Београду се опажају, Бао најобичнија, ова четири ветра:
југ, север, устока или кошава, и западни ветар. Први је топал
и ретко дува, други обично догони кишу или снег, север је хла-
дан и бива и он обично с Кишом или са снегом, а Кошава је ре-
довно сува, зими веома студена, и може да дува невад читавих
шест недеља; стари људи јој овако хватају рачун: ако не стане
после три дана, дуваће и до три недеље, а не стане ли ни тада,
онда се спремају да слушају како хуји пуних шест недеља. (ви
су други ветрови краћега века.
ВЕОГРАД 7
Иначе, Кад би оне пљоштине дуж Саве и Дунава биле ису-
шене, кад би високе голети око Београда биле засађене крупном
пуном, а и сам Београд Кад би у својој унутрашњости усвојио
нека правила за општу чистоћу и за здравље, како је варош ова
на избрешку, могла би бити једна од најчистијих, и јамачно једна
између најздравијих престоница на свету. Данас то на жалост још
није, и у Београду има сразмерно много смртних случајева преко
године; за то је нужно да се једном овај појав свестрано испита, и
да се нађе средство, које ће ово зло свести у његове нормалне границе.
Још говоре људи, који су дуже пазили на атмосферске промене
y Београду ', да је у оној падини, коју чине градски чот и Ba-
јабуриска коса, дакле управо на Дорћолу и у Палилули, увек
звин један или два града више топлоте него ли по Врачару или
на Сави — крајевима који су већма изложени ветровима.
Уверавају који су поредили, да, и воће цветава и доспева у
тој падини на својих 8 дана раније него на Врачару или на Сави !...
Београд има воде, доведене с коса торлачких° још за рим-
скога доба, а могао би се, при садашњим справама за црпање воде,
користити у жељеној мери Савом и Дунавом, па да варош у том
ве трпи никад никакве оскудице.
2 Београд и његова судбина
Не зна се ко је први закопао град београдски, ко је први
почео утврђивати место на утоку Саве у Дунаво; али се то може
извесно казати, да је мало на земљи места, око којих би се про-
ливало толико људске крви колико око Београда. Турци га врло
путно зову: „Дарол- Питад“, а то ће рећи: „Кућа ратова за
веру“.“ | |
'Г. Др. J. Шафарик и г. Драгашевић.
3 Кажу да с брда Липовице; више Мокрога Луга, иде глава води,
која Теразијом пролази у Београд.
з „Најсјанијим листом у Турској историји,“ назва та Фуад-паша,
кад се оно вођаху преговори о предаји градова у Србији Кнезу
Михаилу.
8 БЕОГРАД
Почињући од незапамћене старине, па све до 5 Јуна 1862,
о Београд су се отимали различни народи: Римљани, Авари, Хуни,
Бугари, Срби, Маџари, Немци, Турци, па опет Срби. То су имена
главних отимача Београда, а тешко да ће бити племена у Јевропи,
из кога не би ни једна жртва никад пала под његовим зидовима.
Ваљда с те тако променљиве судбине, ово место није ни могло
да одржи своје старо име, ако не бисмо његово српско име хтели
узети као доказ за силу србинства у њему. Поуздано се још не
зна, да ли се оно у старо време звало: Таџрунум или Синги-
дунум.' Тек откад је добило српско име, откада се назвало Белим
Градом, од тога доба нема никакве сумње, да је то име данашње
· престонице кнежевине Србије. Катанчић држи“ да су му данашње
име наденули Срби, лошто га је Јустинијан обновио и украсио.
Од Константина Великог. Београд је припадао Византији до
‚ 1073, а тада је пао под Маџаре за време краља Саломона.
У ХІІ веку вратили су га од Маџара Византинци под Манојлом
Комненом, и тада су га јако утврдили.
да Немањића видиио га у власти Срба: бар се помиње да
су га имали Драгутин, и цар Душан, ° који га је обновио и pa-
ширио. Цар Лазар га је опет порушио, да се, као што веле, не
би водили ратови око њега. Деспот Стеван Високи обновио га је,
украсно“ и у њега пренео своју столицу. Деспот Ђурђе Бранковић,
у Београду је, после смрти Деспота Стевана Високог, године 1427,
примио владалачки престо српски, али доцније га је уступио маџар-
ском краљу Сигисмунду за неке земље у Угарској, а своју је сто-
лицу шћућурио у Смедереву.
Године 1440, први пут га је опсела турска војска, коју је
предводио сам султан Мурат 11. Седам месеца опсађивали су га
= .
' Неки мисле, да је Београд онај град, који се некад звао Singi-
дапат, спроћу Taurunum-a, где је становала ТУ римска легија
Флавија Феликса.
2 Гласник Друштва Српске Словесности У, 113—211.
3 Кач Jugoslavenske Akademije 11, 82.
“ Глед. „Отаџбину“ за Април, 1875. стр. 528;
5 „Отаџбина“ за месец Март, 1875, стр. 373.
ВЕОГРАД 9
Турци и с воде и са сува, изгубили су под њим ово 17.000 људи,
па су се најпосле морали повући натраг.
Године 1456 нападао га је султан Махумд П са 150 хиљада
војника, али је и он био одбијен.
Године 1521, после 20 јуриша, отео га је од Маџара султан
Сулејман.“ Завладавши Београдом, Турци су дигли Србе београ-
ђане и населили их на Босфору, у село, које се и данас зове
Београд. |
Године 1688, после жестоког нападања, освојили су га Аустри-
јанци; а године 1690 велики везир Ћуприлић, бомбардањем за-
пали градске барутане, те побије готово сву посаду, и тако га
врати од Немаца. Године 1718," јуначком борбом против две ватре",
принац Јевђеније поста господар Београду, у Бом му се предаде
више од 20 хиљада војника, и око 600 топова.
После те победе, скоро сва данашња Србија остала је под
Аустријом до месеца Јула 1739 године. да то време, особито у
почетку, принац Јевђеније утврдио је град боље, и неке делове MO-
дигао изнова, као што је, оно бастионисано лице испред сатске ·
куље у Горњем Граду, и многе друге зграде унутра. У самој ва-
роши пак озидао је многе красне куће, од којих Пиринчана на
' Ево речи нашег Летописца о том првом освојењу Београда: „Године
1521 паде султан Сулејман на реку Саву с мноштвом изманлћана
и прелажаху реку Саву, као по сухотн, то јест преко моста, на
сремску страну. Други су опет пловили на лађама тако да их не
могоше уставнти ни ове велике реке, на које су се Угри уздали.
Опколише са свих страна славни град Београд, а и друге околне
градове, и лећаху као крилати орлови, палећи села и градове.
Серб и туга зали Срем земљу; дивна места опустише, цркве се и
градови разорише, а славни град Београд преко воље Угри пре-
дадоше, и уђоше у њега Авгарени месеца Августа 28 дан“ (Ле-
топ. Шафарика, стр. 83).
2 По једној записци.у Гласнику II, стр. 225, ушао је лицем на
Преображење (6 Авг.), 1718.
Имајући с једне стране да напада на Београд, а с друге да се брани
од великог везира, који је дошао Београду у помоћ, Јевђеније је
ископао онај велики шанац од Саве до Дунава, који се сада зове
Лаудонов за то, што га је доцније и Лаудон оправљаво.
е
10 ВЕОГРАД
Дорћолу, која је ту скоро разрушена, беше достојан представнић
и укуса и издашности принчеве.
Године 1739, после оне грозне погибије Аустријанаца, 11
Јула, на Гроцкој, где је велики везир Елхаџ-Есад-Мехнед-паша.
смрвио војску Фелдмаршала Валиса, Београд дочека да га Турци
опседну. Без боја, вештим преговарањем, узму они од Аустрија-
наца не само Београд, него и сав део Србије, Босне, и Румуније
(до Алуте), што је Јевђеније био освојио.
У нашу Кочину Крајину, 1789, после страшнога бомбардања,
оте га Лаудон од Турака; али наскоро, 1792, морадоше га Аустри-
јанци повратити услед свиштовскога мира.
Од тога доба. до првих година овога века, владали су њиме
Турци, некад цареви везири, а некад султански противници.
Овде је место да кажемо, како су се чувене Дахије дочепале
власти над Србијом и отпочеле наз оних нечувених насиља, која,
беху најнепосреднији повод српском устанку од године 1804.
Свиштовевии уговором, који је закључен 1791," наређено је
било да Турци не чине никакве освете над Србима за оно што је
било до тога мира. И да би тај уговор био тврђи, казано је да
се у Србију не враћају Баше или Јаничари, који су и пре рата
чинили народу разна насиља.
Бећир паша, који је, по заповести портиној, примио Београд,
и друге градове од Немаца, не сано да је држао овај уговор, него
је, још у Нишу, дозвао к себи и преваром убио Дели-А хмета, вођа
јаничарскога, и еве његове присталице.“
Тако су се у Србију вратиле, после 1791 године, спахије и И
остали мирни Турци, а Баше и Јаничари нису смели.
На скоро после тога, дигне буну на султана видински паша
Пазваноглија. Баше или Јаничари нагрну к њему са свих страна,
те се у њега начини голема сила. Царска га војска не могне по-
питании —
т Traité fait à бота 4. Aout, 1791. Martens, У, 244.
* дДељи-Атмет је имао уза се чету од 800—1000 људи, и толико је
важно у Београду, да је сам цар Jocus II волео преговар.ти с њим
него с пашом. Глед. Архив Сри. Учен. Друштва бр. 389 (folio)
„Узроци сриског устанка“.
БЕОГРАД 11
корити, него политика узме други крај: цар му, божем, опрости
· све, и прими га у своју милост; а да би се Баше или Јаничари ра-
зишли од њега, објави се, да је њима слободно и у Србију вратити се.
Они сада журно поврве; и поведу сваки са собом више дружине,
све беспосличара, као и сами што су.
Мустај-паша, београдски везир, старајући се да те цареве
одметнике сатре, смишљао је како би им дошао главе. У тој цељи,
он је чинио Србима многе олакшице: дао им је да носе оружје, и нај-
после смислио је, веле, неки план, како да затре дахије са свим.
Тај план није откривао ником до своме једном секретару. Од Срба пак
држало св да за њ знају: београдски ондашњи митрополит;
Јанко Катић, и Петар Ичко ', трговачки arenar у Београду. Паша
је о том писао и неко писмо Порти. Дахије то писмо ухвате, и
одмах одлуче да пашу уморе, само су чекали згодну прилику за то.”
Године 1801, Мустај-паша, београдски везир, по заповести
султановој, пошље војску и сина свога на Пазваноглију. У Рој војсци
било је доста Срба, са својим старешинама,
Баше или Јаничари, који су више волели Пазванџији него ли цару,
користе се приликом, кад је везир био остао с мало војске,па се увуку
у град, удаве га,“ и узму и град и власт над свом Србијом у своје руке.
Главни међу онииа који су заузели град београдски, били су
Мехмед-ага Фочић, Кучук- Алија, Аганлија“, и Мула Јусуф.
' Петар Ичко, родом из Катранице, у Турској, био је Портин тумач
у Берлину, и, на крају прошлог и у почетку овога века, живео
је у Београду. Оп је учинио српском устанку врло великих и при-
јатељеких услуга. Слан је у Цариград, као народни депутат. (О њему
има у „Србијанци“ књ. 11, стр. 40, врасан одзив).
„2 О свему томе, као и одлуци Дахија да исеку кнезове и друге важније
у народу људе, глед. Записку у Архиву Срп. Уч. Друштва бр. 389.
Баталака вели, да је то било Октобра, 1799, али има доказа да је
Мустајпаша бно жив и 1801..То сведочи, између осталога, сирт
кнеза Ранка из Свилеуве, а н многе друге записке. —
+ Аганлија је био родом Бошњак; најпре је вукао лађе као чамџија
после је био субаша у једном селу у беог. Колубари, а најпосле је
постао велики Дахија у Београду. Он је, кажу, бно још и нешто чо-
вечан међу својим нечовечним друговима.
а
12 БЕОГРАД
Они су били вођи те буне, и назову се Дахије. Целу Србију разделе
они на четири дела; па сваки свој део опет подели својим: Kaaa-
датилама, бимбашама, буљугбашама, и субашама.
Да би пак цару замазали очи, замоле га да им пошље другега.
везира. И он им пошље Ary Хасан-пашу, али је овај носио везирско
име, а од њих није смео ни писнути: они су чинили што су хтели.
Дахије су знале за учешће Срба у царској војеци против Па-
вванџије ', за власти Мустајпашине, и за то су увек помишљале, да
ии се ваља обезбедити од Срба, да и они не би у неком случају
устали на њих. Има казивања, која тврде, да оно што вели песиа
није без основа. Кад су Срби, доцније, ухватили зета Кучук-А лина,
он им је казао, * да су Дахије исекле кнезове на правди Бога, и
још да су одиста спремале да народ са свим обезглаве па што OCTA-
не то да истурче на силу!...
Ето тако се створило оно стање, против кога је букнуо устанак.
у Јануару, 1504.
Није прошло ни неколико дана, а Дахије су опазиле, да су
зло урадиле, и одмах су огледале да преговорима уставе даљу буну,
и да рају како год умире. Не видећи успеха од мирних преговора,
ови одлуче да буну утишају силом. 13 Марта, 1804, изиђе из Бео-
града Кучук-Алија са 600 момака, понесавши 12 хиљада дуката. `
Он продре чак до Јагодине.
У то време дође из Маћедоније неки Гушанац Алија с 900
Крџалија, тражећи себи и својим друговима боја и шићара. Кучук-
Алија га прими, и доведе у Београд, ° не могавши ни с њим заједно
утишати српску буну.
————— = ——
1 Ово се име находи у неколико облика: Пазваногљија , Пазван-
оглу, Пасманџија, Пазванфија, а све је један исти човек.
Глед. Архива Сри. Уч. Друштва, бр. 389.
З Овако је дошла у Београд и ова Крџалӣска сила. У Београду је
тада било Турака, који су држали страну царску, било их је који
су били пријатељи Дахијама, а имало их је који су били дружина
и војска овога Гушанца Халил-Аге. О Крџалијама мисли се да су
постали у вароши Керчу, а какви су били, види Рјечник Вуков на
тој речи.
м
БЕОГРАД 13
Кад ни оружана сила није помогла, онда је умољена суседна
Аустраска, власт да посредује, не би ли се Срби енирили. И тако је
ер“ 1804, у Земуну, у ђенерала Фелдмаршаллајтнанта ба-
рона Женеја, био састанак, на ком су од Срба били: Карађорђе,
Јанко Катић, Сима Марковић, Младен Миловановић, Прота
Мотеја Стевановић (Ненадовић), прота Алекса Лазоревић из
Шопића, Михаило Лазаревић из Шопића, Павле Поповић из
Вранића, Јуриша Михаиловий из Грабовца, Петар Ерић из
Звечке, Ђорђе Миладиновић (или Миловановић) из Железника,
Радоје Трнавац из Раниловића, Риста Радојичић из Блазнаве,
Танаско Рајић из Страгара, Ранко Радић из Неменикућа и Рака
„Девица. Я
Од Турака пак били су: Пређашњи Мухасил Сулејман- Ага;
Ћаја пашин, Ибрахим-бег; тадањи мухасил иђумругџија Ибра-
хим- Ага; Јаничари: Ефендија Фочић; Ибрахим-Ефендиа;
кадија београдски Рустем-Ефендија; пашин Диван- Ефендија ;
Алајбег; Џебеџибаша, и многе Ерлије и старешине београдске.
Ту су Срби тражили да се Дахије погубе, или бар иселе у
Ниш, или куд на другу страну, а управу земље да узму царски
људи. Најпосле, пристали су да се повуче линија на 2 сата око
Београда, као привремена граница, коју ни једна страна да не пре-
корачава докле не на царски ферман, који ће потврдити све оно
што су они захтевали '
Кад Турци ни то не приме, Срби изјаве да ће пре сви. изги-
нути него се вољно на ново предати Дахијама у руке.
И тако и овај састанак = не само не донесе мира, него још
већма распали пламен борбе.
Срби почну све више и више грозити Београду. Турци су че-
сто излетали из вароши и сударали се са српским четама у околини
београдској, али тиме нису створили нимало светлијих изгледа својој
' Као да ће ово бити они „пунктови“, које излаже Прота у својим
Мемоарима стр. 288—290. |
* Заннмљив овај протокол на немачком језиву находи се у Архиву
Сри. Уч. Друштва бр. 371. У том се протоколу узгред помиње
да је устанак букнуо 22 Јануара (4 Фебруара) 1804.
14 БЕОГРАД
будућности. 14 Јуна 1804, помиње се један знатан Ра на Вра-
чару између Срба и Турака. '
Најпосле, дође и Бећир-паша из Босне, по заповести султа-
новој, да Дахије каштигује, и да Србе умири и задовољи. Он је
стигао на Врачар око половине Јуна 1804.
Дахије, видећи зло с две стране, од Срба и од царске војске,
побегну низ Дунаво са 71 момком. У Поречу оставе своју пратњу,
а само с 12 момака оду у Адакале. За њима Миленко с 27 mo-
мака стигне 25 Јуна 1804, потуче их и главе ии, као што је ка-
зано на свом месту, донесе у логор на Врачар пред Београдом.
И тако се учини крај сили дахӣској, али наста почетак борби
осветној за Косово, почетак порођајним мукама, из којих је имао да
изађе нов ред ствари, нова српска држава, нова, и, ако Бог да, лепша
будућност народна ! |
Године 1806, још месеца Маја, било је пред Београдом око
20.000 српске војске, која га је почела редовно опсађивати. Срби
су нападали више пута, и бивали су одбијани; али 30 Новембра,
ноћу, српска, војска јуначким јуришем оте београдску варош; Турци
се затворише у град, који се и сам предаде „у Белу Недељу“ *,
1507 године.
О овим исторйским тренуцима у новом животу српскога HA-
рода, ваља с пажњом прочитати у „Србијанци“, књизи 11, од стр.
109 до 125, Милутиновића песме: „Јуриш на Београд“, „Отаљиш
Турок’ у тврдињи“ и „Узеће Београда конечно““.
Срби су, по том, у београдском граду држали врло малу по-
саду; ту им је била тополивпица и друге радионице за ратне по-
требе.
' Арх. Сри. Уч. Друштва бр. 379.
3 Овако вели Јокић, а други опет кажу да се предао о Божићу.
Али као да је било овако: о Божићу се предао Гушанац са сво-
јом партијом, а тек доцније у „Белу Недељу“ предао се паша као
завонити старешина градски. ·
3 Учитељи у Београду само би учинили патриотску и наставничку
дужност, да своје ученике упознају с овим песмама Симпним; у
њима има историје онолико пето колико и појезије.
ВЕОГРАД 15
У Београд је, с концен 1807 пренет „Правитељствујушт и
Савет“ ; и у опште је варош ова постала главно место у целој земљи,
хао што јој то и приличи. Ту су држане скупштине народне, и сам
Boza седео је некад ту по неколико недеља.
Несретне године 1813, кад Вожд и готово све војводе, оста-
вивши народ и земљу, пређоше у Немачку, Београд је остао пуст,
и, три дана, само је Луди Наста“ ходао по улицама, па се тек
онда бесни Куршид-паша решио да главни град Србије заузме
тако „без пушке и без мушке главс“.
Рат је свакад као нека каштига Божја. Народ право вели:
„Тешво земљи куда војска прође.“ За оно близу десет година
онако тешког напрезања и затричкога ратовања сва је Србија
"била већ исцрпена. Народ је био остао што оно веле с голом
душом. На тако осиротелу земљу, удари сад голема разјарена
турска војска, да каштигује рају, што се усудила показати се
још жива. О! то је била као права Божија каштига за јадни
српски народ! Окрајине све побегоше у туђинство, где их доче-
киваху: контуманац, студен, глад, и срдобоља; средине пак збише
се у збегове по планинама, где се често јела церова кора место
проје.
А Београд? О, он поста црни град. Куршид-паша, наместивши
се у њему, заповеди чак земунеком ђенералу, да му пошље за BOJ-
ску хране, и за коње сена, ако не жели да се то чак у Бечу
потражи. Ни то иу не би доста, него поручи да се у Земуну не
звони у звона, јер ти звуци кваре у Београду царевом сину слат-
Би јутрењи сан, а и поруга су за правоверне уши“.
' Суманути қоји је безбрижно ходао по београдским улицама, не
знајући и не марећи да зна за несреће које су се догађале око
њега. Имао је, кажу, обнчај натући на главу по неколико капетина,
навући на се по неколико разних пока, и повезати по неколико
паса једног за другог и водити их улицом, наденувши сваком по
какво турско име, на прилику: Хасан, Муја, Суља, Ибиш, итд.
* Карађорђе је прешао прёко у Срем ноћу у недељу 21 Септембра
1813, а Куршид-паша је ушао с војском у Београд у уторник NO-
сле по дне. | |
3 Cumbert, Essai historique, Г. стр. 55 и 56.
16 ` БЕОГРАД
Већ се само по овоме може мислити, како је било Србима
под таком управом.
Несрећан за Наполеона І свршетав битке на Липисци, малко
стиша охолост Њуршидову према Аустријанцима, ама према Cp-
бима беху Турци јошдљући. Истина, Њуршид наскоро оде у Ma-
риград, зли управу над Србијом предаде љутоме Окопљаку Сулеј-
ман-паши, који је Србима био зло познат још из војевања за слободу.
Да сад набрајам, како се ни на ком Србину, ни на Српкињи
за живот главе није смеда.видети ни стризица од зелене боје;
како се печеница морала пећи негде у најдаљем углу (а свуд у
наоколо трпају се на ватру рожине, и стара обућа, те да тај смрад
не допусти, да Турци осете мирис од свињетине); како је,
на молбу Савамалаца, паша дозволио, да могу изнова начинити -
Бућице, али толике, да ни у једну не може човек ући док се не
би сагнуо: свавад раја да сагиба врат, и тим да припознаје силу
овога завојевача; да причам, даљс, да се у једном руху по десет
млада венчавало, или да су се у једној хереци све девојке из једне
мале причешћивале, — све су то биле мале невоље према онима,
које су настале кад оно Скопљак, глад, и куга, све троје удру-
жени, отпочеше без броја затирати Србе у оправљању београдског
града, и када, божем због Хаџи-Проданове буне, тиран доведе на
веру толике одабране Србе и баци их оковане у градске тамнице,
па од времена до времена извођаше по неколике десетине тих му-
ченива те их — ух, страшно је изговорити! — живе набијаше на
коље....
На овањим мукама изданули су Пајсије, калуђер из Манастира
Трнаве, под Јелицом; његов брат Дмитар Ристовић, неки Хроми
Васиљ, родом из села Скочића, испод Зворника, и још 36 Срба
из разних места.
Турци су навлаш градили краће коље, те су мученицима ноге
* Пајсије је набијен жив на колац, и несретна мати његова Синђелија,
идући в другом сину Митру, затвореном у кули Небојши, морала
је сваки дан пролазити поред чеда свога на тим мукама. Она вели
да је Митру одсечена глава, а није овако набијен на колац.
(Вујића Путешест. стр. 800—802).
t
БЕОГРАД 17
допирале до земље, и док су они пиштали и ропили у самртним
мукама, дотле су их оздо пси живе гризли и јели....
То је коље било пред варошком Стамбол-капијом, управо где
је сад кућа г. Илије Коларца.
Једнога дана, у другој поли Декембра 1814,' изведу Турци
на сваку градску капију по 25 Срба, и ту им поодсецају главе.
Сутра дан, изведу они. друге, те и с њима учине тако исто. И,
дивно чудо, оставе им одсечене главе код трупова, а не однесу их.
Некако падне Турцима у рукеи ђак Пајсијев, из Трнаве, мо-
мак леп као уписан. Турци и њега науме уморити оном смрћу, ко-
јом су уморили његовог духовника и учитеља Пајсија, али им жеља
беше да таква „инсана“ доведу у ислам, па га, уз пут, носећи 3a-
шиљен колац, почну склаъати да се потурчи, те да му поклоне
живот. „Умиру ли кад год и Турци?“ упита их он, па се грохо-
том насмеје, и подвикие:
„Нема вере боље од ришћанске !
„Чин'те Турци, што је вама драго;
„Скоро ћете и ви долијати;
„Еда Бога и његове правде“!
Баба нека, важу, видећи га тако млада и лепа, пристане за
њим, и навали и она световати га да се потурчи, а Бог види да
то чини од невоље, па ће му опростити. Младић и њој Као сво-
јој рођеној мајци одговори:
„Мајко моја, на млеку ти хвала,
„Ал не хвала на науци тако).
„Благо сваком ко раније умре,
„О мање је и муке и греха;
„А има још браће по свијету.....“
Толиком јунаштву зачуде се и сами пелати, па му се сми-
лују, и не набију га жива на колац, него га прободу ножем кроза
срце, па га иртва баце на колац. И овај његов колац усправе по-
ред осталих иза Стамболске варошке капије пошав к Теразији.
1 Вук (у „Грађи“ стр. 66) каже да је ово било „на Савин дан пред
Божић“ ; Вујић (стр. 301) вели да је то било 17 Декембра 1814,
а мени су неки стари људи казивали да је било чак на Св. Саву 14
Јануара 1815, год. Које је истина, још се не може пресудно да каже.
БНЕЖЕВИНА СРВИЈА 2
18 БЕОГРАД
Но ово је већ било превршило. На скоро је из Кљештевице,
из Црнућа, и од Такова загудио другојачији ромор. Турци су uo-
хитали из Београда да кретање силом угуше, али је пламен „већ
био обузео целу Шумадију. Није прошло много, а војске, босан-
ска и румелйска, наступише на Србију, па се устанак ипак није
могао силом савладати. Преговори су вратили мир. Србија је по-
стала земља у којој и Срби и Турци изгледају као господари. Вре-
мену и Милошевој мудрости остало је да турску власт стесни, а
срџеку да пошири. `
Кад је Марашли-Али-паша, у јесен 1815, дошао у Београд,
онда је он поставио по свим главним варошима српским своје BOJ-
воде или муселиме. Али Милош, у интересу доброга реда, углави
с пашом: 1, да се Турци не мешају у купљење данка, него да
га купе сами кнезови; 2, код свакога муселима да седи по један
кнез српски, и без овога кнеза да муселим не суди Србима ни-
шта; 3, у Београду да седи 12 кнезова (од сваке нахије по je-
_ дан) у канцеларији, да суде Србима за веће кривице, па кога нађу
за смрт, да га предаду паши да се погуби; и данке од кнезова,
да примају и паши предају.
Ето тако Срби поделе владу и господство с Турцима. Паша
остане господар у градовима над Турцима, а Милош у земљи над
народом и над кнезовима.
Оној српској канцеларији у Београду, у којој је заседавало 12
кнезова, председник је био Петар Молер.“
На скупштини у Београду, 6 Новомбра 1817, митрополит Aza-
тангел; ужички владика Берасим; три архимандрита, и кнезови
од свију нахија потврдили су једно писмено, којим се проглашава
Милош за наследног врховног кнеза од Србије“.
Што је српска важност бивала већа и Милошева власт чвршћа,
то је турски утицај бивао све мањи.
' Вук, Гра’а страна 131. — Сулејман-Скопљак-паша отишао је из
Београда пут Солуна у Новембру 1815. Глед. Арх. Ди Уч. Дру-
штва број 638.
* Вук, Грађа стр. 137.
3 Вук, Грађа стр. 138 n 139.
БЕОГРАД 19
Бад се, године 1820, Милош завади с Марашли-А ли-пашом,
онда судове са свим присвоји Србима, а муселимима остане само да
суде Турцима. Од тога доба поставе се по свим нахијама магистрати.
Године 1825, намести се у Крагујевцу Велики Народни Суд.
А око 1827, она канцеларија кнезовска у Београду, која је била:
суд за Београђане и за нахију, премести се у село Рогачу.
Тако је Милош, мало по мало, освајао од Турака једно по
једно право, а у Цариграду је радио да се ова права Србији све-
чано признаду.
На Св. Андреју 1880, султансви хат' би прочитан пред Бео-
градом, у садашњој порти палилулске цркве, на умци“ која се по-
знаје и сада северно од гроба пок. Милоја Лешјанина.
Не треба сметати с ума, да је ово било после победа руске
војске у Јевропи иу Азији, и после закључења једренскога мира °.
У том се царском писму свечано објављивало, да ће од сада Срби
сами управљати својом земљом; сва места, па И сама београдска
варош, очистиће се од Турака; султан је само задржао право да
у градовима остану његови гарнизони. ми Милош је признан као
наследни владалац Србије.
Све се друго које како и извршивало, али исељење Турака
не само да није отпочињато, него још о Св. Тривуну 1834, Ha-
родној Скупштини у Крагујевцу би прочитано друго царево пи-
смо,“ које изреком огласи и гради варош београдску, ону у шанцу,
као турску земљу и државу, у коју Кнез и управник варошки
имају слободан улазак и излазак под оружјем. Ово је била
очевидна повреда већ стечених народних права, повреда, која је
" Хатишериф од 7 Ребјул-Евеља 1246 == 3 Августа 1830.
2 На тој умци био је разапет свупоцени шатор, па ком су била
двоја врата; на једна је ушао Кнез Милош, а на друга ондашњи
београдски везир Хусејин-паша, па су се насред шатора срели п
поздравили. О овом вреди прочитати опис у књижици „Знаменити
догађан новів србске исторів од Герасима Георгіввића, владике ша-
бачког“, стр. 101—105.
з Једренски је мир закључен 2 Септембра 1829 год. `
‚% Хатишериф од почетка Реџепа 1249 = Новембра 1833.
9s
20 БЕОГРАД
Београд, главно место Кнежевине, некако отргла од тела Србије,
изложивши варош не само свакад могућној ватри градсвих топова,
него и поделивши њене становнике на два обола, са две оделите
управе, |
Од тога доба, само општи ток догађаја, и поступно српско
напредовање а редовно турско опадање, помагаху да се српски
елеменат у београдској вароши снажи CBC више и више, и да
Београд добија јевропски изглед где станују Срби, а да остаје
источни немар, нечистота, и непомичност у крајевима, у којима
седе Турци.
Године 1841 кнежевим указом (од 10 Окт. В№ 1373) yera-
нови се за варош Београд суд, оделит од окружног београдског
суда; а другим указом (20 Aerem. те исте године BX 1780)
варош Београд доби и полицйеку управу за себе, равну оБруж-
ним начелствима '. |
Тако у граду становаху сами Турци, а у вароши и Орби и
Турци. Потпуни господари града, и упола управници српске
престонице, Турци су имали врло згодну прилику, да нам чешће
показују своје господарство, и да се мешају у наше унутрашње
послове, кад смо им год ми, својом слабошћу, или несмисленошћу,
давали прилику.
Пресељењем централне земаљске управе, премештајем Гимна-
зије и Велике Школе, и доцнијим мерама за народно образовање,
Београд је почео постајати све више варош српска, не гледајући
_ на град и на велики број турских становника ван града.
Београдска црква, која се у прво време оглашавала и звуцима
туђе беседе, ослободила се од тога, и запевала чистом словенском
службом Богу, како је, место туђина, на светитељску столицу у Бео-
граду, сео архијереј Србин (1831).
У толико већ ослобођени Београд, почеди су долазити са свију
' Зборник 11, 139 и 158.
* 1839 први пут, па је 1840 враћена опет у Крагујевац, те је већ
за свагда, пресељена по указу Кнеза Михаила од 25 Априла 1841,
В№ 454. (Гл. Срп. Новине бр. 19 од 1841).
3 1842.
БЕОГРАД 21
страна Србије младићи на занате и разне радње, и собом множити
становништво српско, и снажити народно осећање. |
Али у исто време почео се јављати — долазећи са запада — и
нов туђински живаљ. Мајстори разних јевропеких заната, и радни-
ци од сваке руке, долазећи у нову за њих источну варош нашу,
доносили су већином немачки језик, немачке обичаје, и начине сво-
јега живљења и провођења. Ово је била нова, да не речемо опасност,
али свакојако сметња развијању чистог народног карактера у типу
српске престонице. |
Турци, међу тим, видећи овако напредовање хришћанске поле
Београда, а очевидно опадање оне која се клањала Мухамеду,
старали су се и вештачким мерама да остану господари прве српске
вароши.
Тако ни један Турчин београђанин није смео продати своје
непокретно добро Србину без допуштења градекога плаше; капије
на опалом шанцу око вароши заузели су били јаком стражом (низа-
мина); чак по улицама постављали су и дању и ноћу своје стражаре,
који су ходали — без икакве друге службе — осем да напомињу,
да је варош у турским рукама. У самој пак турској полицији, у
вароши, стајало је свакад неколико стотина низама, најодабранијих и
најпоузданијих момака’.
Сви протести српскога народа против такога стања ствари,
остали су без последица. |
На крају године 1858, у Београду се извршише велики до-
гађаји. Нов ред ствари понови стара српска захтевања: да престане
дуализам власти у Београду. Али Турци, као Турци, оклеваху.
8 Јуна 1862, на Чукур- Чешми, menog старе пијаце, леже
српека крв, на правди Бога, и Београд се покри димом од барута;
5-ог дана тога месеца, грунуше с града турски топови на мирну
београдску варош, и уплашише је, али — не затрше. У мало се баш
тада не отпоче још14 Јула 1815 прекинута крвава драма; него се ди-
пломатија умеша, те, 24 Септембра, Кнез Михаило јави народу про-
кламаци)ом, да се за онда задовољио: да се Турци са свим иселе
* При уступању варошп Србима, 4 Јуна 1862, изашло их је одатле,
и прешло у град, више од 600 људи.
22 ВЕОГРАД
из свих места у Србији, осем градова, у којима да остану само по-
" саде од редовне војске; да се и два града: Ужице и Соко pac-
прекају у ваздух, по што се и из њих најпре иселе Турци.
У јесен 1866, пок. Кнез Михаило захте писмено: да Порта _
дигне и своје посаде, које држи у српеким градовима. Кажу, кад је
ово писмо стигло у Стамбол, да је у први мах све изгледало да
ће се вратити времена Махмута lI и Сулејмана; али је бољи рачун
све стишао, и, 19 Фебруара 1867, велики везир, Али-паша, ја-
вио је, да султан уступа све градове у Србији Кнезу Михаилу,
под условом, да се на њима, поред српеве, вије и турска застава’.
Априла 6, 1867, око 10 сахата пре по дне, прочитан би на
Калемегдану (где је сад парак) султански Ферман од 29 Марта,
и Риза-паша, последњи београдски мухафис, предаде Кнезу Ми-
хаилу куче од градова. У тај мах се на граду разви крсташ
барјак, а по бедемима српска стража заузе несто турске, и Кнез
' Није с roper рећи коју реч овде и о тој застави. На њој је полу-
месец и звезда. Турци држе да је то знак вере њихове, а ми, мрзећи
на Гурке, не можемо равнодушно да гледамо ни те знаке. Али
као да то не ће бити баш турски знаци. У нашем музеју имају два
новца који су за то најбољи докази. Ево их оба:
Први је кован око године 120 после Хри-
ста, на име Адријана Августа (Hadrianus Au-
gustus), римскога цара; а други од бронзе, |
новац је града Византиона, кован за цара
Септима Севера, на име његове жене Јулије
Домне (08114 ДОМ NA) око 200 год. после Христа. Осем тога,
новци многих римских царева (Костанса, Ветринија, и Констанција),
ковани у Сиску, имају натпис Sis, па у среди полумесец и звезда,
а то је био грб Илирски, Sis пак значи Сисак (Siscia).
Уз ово нека је поменуто, како се на многом гробном камењу у
Подрињу находи изрезан полумесец са звездом у средини.
Наши сељаци и данас носе на својим гуњићима чохом и гајтаном
навезене шаре, које нису ништа друго него полумесец и звезда.
Такве шаре пре су се виђале на прсима, а сада готово нема ни
једне оне капуљаче, којом се покрива глава од зла времена без
такога веза. Може се с пуно основа сумњати да ово бива са свим
случајно... ...
БЕОГРАД 23
Михаило, на красном зеленку, уђе свечано у београдски град, као
у тврдињу српску. |
Ох, тај је призор овлажио многе српске очи! Колико их је
се на веки заклопило у празној жељи да једном то виде?!
На крају Априла, већ није било ни једног Турчина ни у Бео-
граду, ни у Смедереву, ви у Шапцу, нити у Фетисламу, а Кастел
је сав распреван у ваздух.
3 Садашњи Београд
Данас и град београдски и варош Београд, благодарећи Обре-
новићу ПТ, припадају нераздвојно осталој Кнежевини Србији.
Градом заповеда српска власт, а варош уређује и управља опет срп-
ска рука. |
Целокупан Београд пак добива облик са свим нов. Пре me-
Болико десетина година, главна варош Србије била је нешто турска,
вешто грчка, нешто косиополитска, а ваљда најмање српска. На
улицана се говорило турски и покварено српеки, у дућанима wa-
хои грчки, а у цркви и школи више грчки него срисви. Куће,
дућани, радње, одело, начин живота, и сви обичаји били су источни.
Данас је то све измењено, Турски се језик не чује нигде;
грчки врло ретко; српски се чисти и исправља сваки дан. Куће,
дућани, занати, одело и обичаји, све се то удешава према оном што
се види на западу, на име, у најближем суседству. Нарочито xen-
ско одело брзо мења свој облик тако, да је данас врло тешко наћи
женско дете, ма оно било из кога му драго реда беографана, које
не би било очешљано и обучено по јевропском начину.
Поред одела, ушла су и улазе сваки дан у обичај странска
јела и пића, забаве, весеља, и сви други облици живота варошкога.
Уза све то, увлачи се и маса туђинских речи у српски језик,
које изгледају онако Бао кад би ко поврх танких панталона при-
пасао везене сила]е и задео у њих старе сребрњаке ; или као кад
који здрав сељачки момак о Петрову дне, на сабору, увије свој
врат дебелим вуненим шалом који му не би требао ни о Св. Сави.
24 | БЕОГРАД
Гомиле мајстора свакојаких заната, слугу, слушкиња, што
долазе из прека, како тако говоре немачки, те се данас може на бео-
градским улицама да чује немачки језик чешће него некад турски.
Свему овом поводњу не даје довољни отпор српски живаљ. —
Неупозната с лепотама своје књижевности, непосвећена у храм
духа свога народа, невична богаству и гипкости свога матерњега
језика, грађанска омладина у Београду, смирено, и, готово жур-
но, прима сваки значак, који јој се чини да показује неку про-
свефеност, неку вишу образованост. Из тога извире она беспутна
готовност у многим дућанима и гостионицама у Београду, да Kanoe,
или келнери притрче и најпре госту понуде своје услуге немач-
ким језиком ; тако су унете и у језик наших лепотица оне наказне
речи, као што су: грозни феркерти, галатни опнемови, ранфле,
надле, екнодле, штрикераји, штримфле, и многе друге ругобе
за оба језика.
Кад би наше школе, а особито средње, и за првих неколико
разреда, могле своје ученике бар добро познати с матерњим је-
зиком; кад би им могле показати сласт књиге своје и лепоте језика
својега, и, кад би, као што им то није ван задатка, однеговале у
ученика својих, уз исторйеку свест, племениту љубав према својој
народности: омладина наша, напојена таким духом, а обогаћена по-
требним јој знањима, умела би довољно ценити своје, и ако би го-
това била примати и са стране свако добро. Овако пак не моље
друкчије ни бити. Човек чезне за оним што му се чини да је лепо,
да је добро, да је истинито; па, не знајући да тога блага има
дома, хвата што нађе у туђини и усваја показујући му свуда пошту
своју.
Београд, по свом положају и односима, не може ни бити варош
искључно национална, али тим бољма може у њега бити здрава про-
цена свих лепих особина народнога духа и оних обликё у којима
се космополитетво и народност најбоље подешавају.
Законодавство земаљско, књижевност, и журналистика, као и
свакидашњи приток домаћега живља, чине своју службу, али све
то ипак није довољно без једре, измерене, и истинске услуге коју
једина школа може народу да учини.
pu т. ___-- ma E a йін инана
- БЕОГРАД 25
Кад је, у Мају месецу 1867 год., бројено житељство у Београ-
ду, нађено је, да има, заједно с Топчидерои, 25.178 житеља (14.992
мушких а 10.186 женских, дакле на 100 мушких 68 женских),
који су сачињавали 6.096 породица и становали у 3.444 куће.
Долази дакле на једну кућу по 7.3, а на једну породицу по 4
душе. Из овога се види најбоље, како Београд већ има карактер
велике вароши, премда, по броју становника, још није тако велики.
Живот београђана нема један општи тип; мало да се не би
могло рећи за Београђане, да је „колико кућа толико и хадета“.
_ И занимања им се разликују од занимања, других варошана у
Србији. Београђани воде трговину, раде занате, спекулишу, или
служе по разним струкама државне управе.
Ево каквих еснафа има данас у Београду:
а. ТРГОВАЧКИ |
Болтаџӣски, бакалски, лончарски, магазаџӣски (спекулативни),
дуванийски. и
б. ЗАНАТЛӢ СЕИ
Абацйеки, асурџаски, аласки (рибарски), берберски, бојаџӣ-
ски, баштовански, зидарско-тесачки, кујунџӣеко-златарски-саӣ-
ски, колареко-седласки, ковачки, воскарско-лецедерски, меан-
џаско- кавецйеки, молерски, млекаџӣско - бозаџӣски, опанчареки,
обућарски (чизмари, ципелари, папуџије), пинтерско-качарски,
пиљарски, свефарско-вапунарски, хлебарски (симиџије, пекари),
столарско - браварски, терзӣско - јорганџаски, тенећеџаско - лимар-
ски (клонери), Еројачки (шнајдери) и ћурчиски. ·
Не можемо овде све занате поименце ређати, али ћемо бар на-
поменути само толико, да од 25.178 житеља, колико је бројао
Београд у Мају меседу 1867 г., само њих 908 долази на тежаке (зе-
мљораднике). Од заната или радња што житељству набаљају храну,
живело је 2322 душе, Од заната, који граде одећу, обућу, живело
је 3505 душа. На грађевинарске занате долазило је 2319 душа.
На занаџије, које израђују покућанство,т. j. ствари које у кући сваки
мора да има, долазило је 706 душа. Од трговине живело је 4305 душа.
Од службе и наднице живело је 3507 душа. Од државне службе имало
је уживљење 2506 душа. Непроизводно људство бројало је 2838 душе.
26 БЕОГРАД
По попису од 1867 год., долазио је у Београду
СТАНОВНИКА
један чиновник на... 0 . 0 . . . .. 68
„ Наставник „ . . · . . . 262
„ лекар (бабица, и е) на. . . 442
`„ свештено лице на. . . . . . . . 812
ь‚ адвокат на. . . 0. . 1481
Као место трговачко, Вары yai робу, којом тргује, у
Бечу, Трсту, Манчестру, а нешто и у Паризу, Хамбургу, Фран-
кФурту; даље, узима по нешто и у Цариграду, Галцу, и у Јевроп-
ско} Турској, у Пироту, Узунџеву, Филипопољу.
То су главнија трговна места, из којих Београд диже своје
јеспапе, а најчешће су свезе његове с Бечом, Трстом, и Ман-
честром.
Те јеспапе, које добива са стране, Београд највише раслродаје
у разна места по Србији. Нешто одлази у Босну, а многа кафа и
шећер иде преко Србије транзито на Ниш у Турску.
По званичним извештајима, вредност увоза у Србију из Ау-
стрије и с других јевропских пијаца, износила је од 1866 — 1870
године у годишњој средини 20,781.314 динара, а вредност нашег
извоза за Аустрију и остале пијаце изнела је, опет у годишњој
средини, 28,501.807 динара. Кад узмемо, да је у том петого-
дишњем периоду од ђумручине улазило у државну касу 1,407.300
динара, и да је к овој суми сам београдски ђумрук давао 919.344
динара или 43.22 процента, онда то најбоље доказује шта је
Београд за српску трговину,
Од провозне трговине државна каса мало добија, али тим више
добијају трговци и преносачи јеспапа. Тако је, 1871 године про-
везено кроз Србију из Аустрије за Турску разног јеспапа у вред-
ности за 3,490.627 динара, а вредност провезеног јеспапа из
Турске за Аустрију износила је 3,267.364 динара. Само шећера и
кафе отишло је из Аустрије преко Београда у Турску за 595.841
динара! Колики би био овај провоз, да су нам путови бољи, који
би допуштали пренашане већих терета на колима, ласно је зами-
слити. По званичним подацима у 1869 години, плаћало се у средњу
Ф
=
___ мини Че ша = = а
ЗНАТНН ЉУДИ 27
руку за пренесених сто ока од Алексинца др Београда 8:15 ди-
нара. Најнижа кирија била је у Августу месецу, кад су путови добри,
суви, и то 6:50 динара, а највећа у Декембру 10°50 динара од 100 ока.
Домаће производе Београд редовно шаље у Маџарску, Аустрију,
и Туреку, а врло мало у Француску и у Енглеску.
Колико се мноштво наших производа нагомила у Београду,
да ее на страну извезе, види се најбоље из вредности целог извоза.
1870 године извезено је из Србије разних предмета за.
80,595.420 динара; од ове суме долази на извоз у Аустрију
24,872.027 динара, а на сам Београд пада бар половина, ако не
и две трећине ове вредности.
4 Знатни људи, қоји у Београду бораве вечни санақ
Разгледајући округ по округ, ми ћемо се старати да поме-
немо сваку заслужну у Србији личност, вад наиђемо на место po-
ђења или славне сирти њезине. Али би, по том плану, остали не-
поменути многи честити Срби, који су рођени у којој другој срп-
свој покрајини, а народу су своме учинили каквих услуга. да то.
смо ради да у Београду не прећутимо бар оне, који у њему вечити
санак бораве, и којима ми место рођења не ћемо наћи ни у јед-
ном округу данашње кнежевине.
Тако је у Београду год. 1422 преминуо Цар а син
Страшикнира цара Бугарскога. Овај је Константин био најпре у Ma-
џарској, па, вративши се отуд, живео је у Београду код Деспота.
Стевана Високог. Летописац велиг да је њега Деспот оплакао тко.
_ Прнсна Брата н много о душн єго растоуно’.
И сам Деспот Стеван Високи, као што летописац тврди, нај-
пре је сарањен у Београду, у цркви, па је,јамачно тек доцније,
пренет у Манасију. А тешко је и мислити, да би њега мртва одмах
испод шатора с Дрвенглаве понели правце у Манасију.
Од наших новијих сународника, које желимо поменути, прво.
' Гласник XXVIII, стр. 424.
. Гласник XXVIII, стр. 427.
28 БЕОГРАД
место И овде као и свуда иначе припада славном народном учитељу
Доситију Обрадовићу
који је рођен у Чакову, у Банату, 1739. Још врло млад, Доситије
се закалуђерио у Манастиру Хопову, и добио то име, а пре се
звао крштеним именом Димитрије.
После дугог самоучког ревног и свесног проучавања, и по-
сле дугог путовања скоро по целој Јевропи, Доситије је, знањем и
списима својим, био познат свему српском народу.
Пред крај живота свога, пређе у Београд. Ту је био управ-
ник Велике Школе, која је заведена 1808. Откупио је био више
Видин-Капије, за своје новце, кућу за школу младића, који би се
спремали за свештенике. Ту је мислио и типограФију да смести.
— Био је неко време и „попечитељ просвете народње“.
Сима прича, како су га једном у Савету запитали, шта да радете да Ср-
бија буде напредна. Он оћути за онај мах, па сутра дође иово им каже:
1. Да управу земље преместе некуд у средину, ближе Вожду:
2. Да владаоца земље поштују и око њега се збирају, али да му
не дају никуд из земље путовати; и
3. Све што имају са страним силама, да ишту кроз писма па-
метно писана, а посланика ма и најпаметнијих, никуд да не шаљу
док се земља не уреди'.
Доситије има вечиту заслугу, што је први почео писати за
народ народским језиком; што је, мишљу и срцем својим, обухва-
тао све земље југословенске, и сматрао их као отаџбину једнога
народа Српско- Хрватскога, и, најпосле, што је, увек побожан, стојао
високо над свим вериним предрасудама, које од браће граде небраћу.
Он је преминуо 21 Марта 1811 у Београду, и Кости му данас
почивају три корака на запад од западних врата велике цркве,
према плочи која је у зид узидана’.
Његова је жеља била да се укопа код Хајдучке Чешие, у
Топчидеру, и да му се стави на плочи само овај прости натпис:
„Овде његове српске кости леже. Он је род свој љубио“.
' Србијанка, књига П, 253 и 254.
2 Голубица 11, 236—237.
ЗНАТНИ ЉУДИ 99
Ова његова жеља није испуњена до данас.
. Тек прошле године, никла је у честитих Шапчана похвална
мисао, да се испуни жеља учитеља нашег Доситија. Како ће се свр-
шити, видећемо!
Вићентије Ракић
Родом је из Земуна. Крштено му је име било Василије.
Пошто му је умрла жена, покалуђерио се, и живео је у Мру
Фенску. За Кочине Крајине (1788—1791), био је војни свеш-
теник, и живео је у Шапцу. Отишао је био после у Трет, на
позив православне тамошње општине. После 1807, прешао је у
Србију, и ту је, у Београду, учио младиће који су се спремали
за свештенике. Написао је у стиховима врло много песама у хвалу
многим светитељима и угодницима Божијим, које су се у своје време, ·
врло радо читале, и многе су целе на памет изучаване. И он је,
кажу, преминуо 1824 у Београду. |
Конда Биибаша
Конда Бимбаша био је родом из места Поломља, а вере пра-
вославне.
Године 1504, находио се он код Гушанца-Алије, као буљу-
баша. Гушанац је, као царски противник, старешина крџалиски,
имао у својој дружини и Хришћана и Турака, и с њима ишао по
Бугарској и по Румелији, те харао како Хришћане тако и Турке.
Кад Дахије виде да српски устанак не могу да савладају,
онда Кучук Алија изађе из Београда, продре до Јагодине, и ту
поручи те му дође Гушанац Алија с 800 момака, и тако га свлони
да им помогне савладати Србе. С том војском је и Конда дошао
у Београд, и ту је остао више од две године.
Конда је са својим момцима стојао на стражари, Која је била
на брегу између Варош-капи]е и Сава-капије, са зада данашње Ma-
трополије.
Као Хришћанин, Конда је наскоро осетио неку жељу да cpi-
ско оружје победи. За то тајно јави српским старешинама, да хоће
да одустане Гушанца, и да пређе Србима. Пре него што је
извршио своју намеру, он је, из опсађена 1806 Београда, многе
Хришћане, који су се били затекли унутра, призивао у своју Ба-
30 ВЕОГРАД
раулу, и одатле их низ ендек спуштао, да беже у логор српски,
који је био близу до Саве и Мокрога Луга.
Кад их је таво све испратио, онда намисли и сам са својни
момцима ноћу пребећи. Зато им ревне да ови одлазе, а он одеу
другу караулу, где је разговором Турке заваравао. Кад види да
су му момци отишли и све однели што је било, онда и он сам
пређе преко ендека, па, звиждећи, искупи момке у мраку, и тако
пређу к Србима, |
Кад Турци: опазе, да је Конда побегао, помисле да ће Срби
ту ноћ напасти на варош, зато сав Београд осветле машалана и
оспу пуцати из пушака и топова. |
Ово је било невако у Августу или Септембру, 1806.
Јесен превали; приближи се и зима. Срби намисле да јурише,
на варош 30 Новембра 1806.
Конда се реши да са својим бећарима први удари на Сава-
капију, и да први продре унутра, само да остала војска одмах за
њим прискочи. Како је вешт био месту, тако се могао прикрасти
врло близу, а да га и не осете Турци; упавши пак међу њих мла-
вио их је као каква хала. Два је Турчина својом руком оборио,
друге његови другови, а остали побегну, ади се већ дигне узбуна;
српека војска прискочи, продре у варош, па окрене уз брдо ка
цреви, ив Варош-капији, а и Кнез Сима се с поља приближавао
C војском Е то) истој капији. И тако Варош-капија падне. Тако се
неки део вароши освоји ту ноћ, а остало доцније,
Конда је у првом јуришу добио пет тешких рана, Сместили
су га после у Аганлйном конаку, где се дуго лечио,
По освојењу Београда, многа господа из Немачке прелазила,
су у Београд, и сви су доходили и гледали Конду, а и Кара-
Ђорђе и све старешине српске веома су га уважавале.
Конда се излечио од рана, и ишао је још, године 1807, на
Ужице, И те је године погинуо, али где, на жалост нисам могао
дознати '.
' Други опет кажу, да је он онеспособио за ратовање, и још пре
пада Србије (1813), отишао у Влашку, где је и умрьо. Неки Тран-
ЗНАТНИ ЉУДИ | 31
Конда је био човек омален, окрушаст; говорећи сриеви,
малко је заносио на бугарски, а знао је и турски и арнаутски. Кад
је погинуо, није му било више од 30 година.
Карађорђе га је тако волео и уважавао, да му је, кажу, хтео
дати своју ћер, само да га прерана јуначка смрт није уграбила.
Нека му је лака земља српска: где год лежи, крвљу је
откупио !
Јозкви Вујић
Вујић се родио у Баји 1772, а преминуо је у Београду 1846.
У последње време живео је у једној кућици, чини ми се општин-
ско], у оној прекој улици, која води од старог здања на Вале-
мегдан. Кад је умрьо, испратили су га ђаци и професори свих
школа у Београду ; и сам сам, као ђак гимназије, био на том укопу.
Списи Вујићеви познати су и данас. Они су у; своје време
били јако читани. Поред свих мана својих у писању, Вујић за-
служује хвалу за своју безуморну ревност. Из пера његова изашло
је за чудо много дела, које изворних , које прерађених, а које
преведених. Од свих српских писаца после Доситија, биће Вујић |
највине путовао по разним земљама и народима, а и по Србији.
И његове кости бораве вечни санак у Палилулскои гробљу.
Сима Милутнновић Сарајлија
Родио се у Сарајеву, у Босни, 1791. Зато се често потпи-
сивао и Сарајлија, а звао се и Чубра Чојковић. Песник neo-
бична дара и силе у изразу, Сима стоји сам за се међу свима
појетама српским. Његова „Србијанка“ није ништа друго него
идејалисана историја Србије од 1804 до 1815. Његова је снага
била у драми, што се потврђује самом „Србијанком“. Велика је и
штета и срамота, што се Симина дела, а нарочито „Србијанка“
не прештампају и не даду омлађем нараштају у руке, да ту тек
види EO су му били стари и какви су.
Сима је умрьо у Београду 1848. У последње време свога жи-
даФило Дука, штампао је, 1807, у Пешти једну књижицу на грч-
ком језику, H у тој. се књижици међу осталим, вели, да је Конда
био родом из Јањине, у Епиру. |
32 a, БЕОГРАД
вота служио је у министарству проевете као секретар. И његове
кости почивају у тишини код Маркове цркве, у Палилули.
Ту је спуштена да вечни санак борави с њиме његова жена,
Марија, која оде с овога света 17 Марта 1875, у 10 сата пре по дне.
Можда је с њоме сахрањено за довека много објашњење оних
тамних места у „Србијанци“, којих има повише.
Димитрије Исавловиь
Родио се у Даљу, 1733. Био је професор у Карловцима од 1808
до 1514 roa., после нроФесор Педагогије и Историје у Учитељској
Школи у Сент- Андреји и у Сомбору. 1830 године прешао је у Србију,
и завео у Београду прву гимназӣску школу. С том j9 школом,
после, отишао у Крагујевац. Најпосле је био начелник у мини-
старству просвете, и, у том чину, снађе га смрт 1853. Он је и
непосредним радом својим у школи, и у администрацији школској,
а и списима својима, учинио велику услугу српској школи и
настави. Међу осталим, није с горег поменути, како је још 1888
године тражио, у званичним предетавкама Савету, да се у Србији
заведе учитељска школа. У послодње време свога живота, писао
је речнике: немачки, латински, и Француски, за школску потребу.
И његов је гроб код Маркове Пркве.
Петар Јовановић српски митрополит
(од 1888—1859).
Митрополит Петар родио се у Илоку, у Срему, 18 Фебруара,
1800. Отац му се звао Лазар, а мати Јулијана. Отац му је био
опанчар, и доста доброг стања домаћин.
Почео се учити у месту свога рођења.
Гимназију је свршио у Карловцима, а тако и Богословију;
Философију пак у Сстедину, а права је почео учити у Пешти.
Постао је професор у Карловачкој Гимназији, око године
1823—1824, и остао је ту до 1830.
Његово је крштено име било Павле, а човек је био веома
наочит; с тога је, кажу, зван био „Лепи Паја“,
Године 1831 прешао је у Србију, и постао секретар, најпре
у Народном Суду, а после у канцеларији Кнеза Милоша.
ЗНАТНИ ЉУДИ 88
У том умре покојни Мелентије Павловић, митрополит српсви,
а Квез Милош се обрати Митрополиту Отратимировићу, да жу прею-
ручи ког одличног наученог Србина духовника за митрополита. Стра-
тимировић му одговори да бољег не тражи од Павла, секретара свога.
По томе Кнез и избере Павла за митрополита и пошље у Цариград,
где га на Светог Николу, 6 Декембра 1833, Патријарах Глигорије
посвети за митрополита српског.
После тога, вратио се одмах у отаџбину, и прву службу слу-
жио је, као митрополит, на Божић, 1833, у Пожаревцу, где се
тада бавио Кнез Милош.
Од тога доба ревно је настојавао да ствари црвене и свештеничке
уреди. У том је позајмљивао мпого из управе оностранске српске цркве.
давео је Богословију 1836, и живо је настојавао да набави
људи учених на службу цркви.
Сам је био из оне стране, али је нешто био хладан према
људима из те земље и према њиховој науци: ваљда је опажао
како се то прима у Србији. За то је наваљивао и најпосле успео
да се младићи за црквене службе шаљу у Русију на науке.
У својој струци био је јак, а и врло здрава суда човек у
свим државним питањима, у расправи којих имао је често јакога
утицаја. Памтиљу је имао необично снажну.
Од великаша српских, с Петронијевићем се слагао и живео до
смрти, с Вучићем је био добро до 1848, а са Симићима свакад.
По паду Александра, пао је и он, и 1859 отишао је из Бео-
града. Доцније је постао владика Горњо-Карловачки. Умрьо је у
Сремским Карловцима‘, 22 Септембра 1864, и 27 истог месеца
сарањен је у Манастиру Крушедолу, где леже још многе српске кости,
Бог да га прости! Радња овога архијереја заслуживала би да је
ко год од оних, који су њим постали оно што су, представи српскоме
‹ Врло нам је жао, да о тако радном човеку, само оволико можемо да
важемо, али смо и ово једва једвице моглн скунаторити. Немар је о-
владао свима који би могли што знати. — По нашем плану, Митроно-
лит Петар не би ни могао бити поменут овде; али како је он умрьо у
жељи да се сарани у Београду, па је та жеља остала ненспуњена.
због спољних препрека, ми му ево у Београду чинимо помен.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 8
34 БЕОГРАД
свету, колико ради његовога имена, толико ради користи самих
служитеља и синова цркве. | |
Јаков Живановић
Родио се у селу Обрежи, на левој страни Саве, 18 Фебру-
ара 1808, а умрьо у Београду, 9 Августа 1861.
Још године 1834, на позив Кнеза Милоша, дошао је у Србију,
и одмах постао директор Кнежеве Канцеларије. У тој служби, низо је
учешћа у многим врло важним пословима; а слан је и у Цариград
ради Устава. Увек је стојао уз Кнеза, те је за то јако осуђиван од
стране ондашње опозиције, која је била најпре веома силна, а после
свемоћна у земљи.
Видевши да се Кнез не може одржати, дао је, 5 Марта 1839,
оставу, и отишао у Срем, где је живео приватно.
Година 1848 увела га је у покрет народни, и тада је уста-
лачки радио против Маџара.
Године 1850, прешао је опет у Србију, и био је најпре се-
кретар Савета, а после помоћник Попечитељства Правде и Просвете.
Под „спољашњим глатким и чисто као несмеличкии маније-
рима, носио је Њивановић непрегибву упорност у свим својим
убеђењима, религиозним, научним, и политичким. Те и то му је
увећало број непријатеља, за које човек не зна: да ли су му при-
чивили више горчине или неправде у животу.
Сталан у својим мислима, он је истински само жалио, што
се људи тако заборављају те себе срамоте, а јуначки је дочекивао
сваки удар, који је на њега падао. Био је право чедо свога доба,
и што је год веровао, веровао је коренито, дубоко. С тим је
отишао и у гроб.
Осем велике службене радње његове, која ће се видети TOR
овда, кад једном кореспонденција Кнеза Милоша угледа света, он је
и писао и преводио многе саставе, адоставио је доста и бележака
о добу Кнеза Милоша, у примедбама, на спис Њипријана Роберта.
И он борави вечни санак поред добре деце своје у хладу од
дрвета крај Маркове Цркве на Ташмајдану.
ЗНАТНИ ЉУДИ 35
` Коста Бранковић |
РОЂЕН 20 МАЈА 1814 у новом САДУ, А ПРЕМИНУО У ВЕОГРАДУ 22 НОВЕМБРА 1865
Бранковић је најпре био професор у Гимназији, па је после
прешао у Лицеј, у ком је до смрти остао професор ФилосовФије, а
неколико пута бирала га је дружина себи за ректора.
Издао је Мислословље или Логику, а оставио је Психоло-
гију и Педагогику у рукопису. Штампао је такође неколике мале
књижице, Боје иду у дечину књижевност, и које су даване доброј
деци на дар. Сав свој век провео је у школи; био је човек особито
добре нарави и пријатног опхођења. Мало је коме толико поште
указано на укопу, колико њему. Његова је пратња била нешто
величанско у Београду. Осем кнезова Милоша и Михаила, не знам
да је кога толико света испратило до вечне куће, колико је на-
рода пратило покојнога Косту Бранковића,
Кнез Михаило послао је удовици и деци покојниковој 200 t
као знак свога великог уважења према честитом професору.
И он је сарањен код Маркове Цркве у Палилули.
Владика Гаврило Поповић
РОЂЕН У БАЈИ 11 ОКТОВРА 1811, А ПРЕМННУО У БЕОГРАДУ 7.ФЕВРУАРА 1871 ГОД.
_ Рано је прешао у Србију и одмах се покалуђерио код MH-
трополита Петра. Био је и професор у Богословији, и члан у
Конзисторији , а доцније владика у Шапцу. Где је год био, одликовао
се двема особитим врлинама: Дивно је певао црквене песме, и
настојавао је да учи и друге да их певају; и писао је лепо српски,
што је год писао, а писао је доста: више него сви оци његовога
реда. Старији београђани ће се још сећати онога лепога певања
у цркви, док су били његови ђаци око певница. И данас у Србији
нађе се по који већ стар попа од његових ученика те пријатним
ирмосом напомене доба цвета Фрушкогорског певања и у Београду.
Црквена школска Ењижевност њему је дужна много да за-
хвали. И што је год писао, писао је слогом чистим, разговетним,
и језиком доста правилним.
Дуго време није имао среће да постане владика, и ако се
свакад мислило, кад се упразни која катедра, да је баш на њега
3*
36 БЕОГРАД
ред. Најпосле, по изречној жељи покојног Кнеза Михаила, постао је
године 1561 владика у Шапцу.
И ту је био онако исто реван учитељ лепог црквеног пе-
вања, и напредан књижевник. Од њега нам је остало 16 разних
публикација, већих или мањих !,
После неколико година управљања јепархијом, стављен је
у пензију, и живео је најпре у Манастиру Раваници, а после у
Манастиру Букову. Болест га примора да дође у Београд, и ту је
боловао код архимандрита Мраовића. Ко је видео њега, на самртној
постељи, и којечуо из његових уста како је према њему посту-
пано од стране неке духовне му браће, тај ће се зачудити, да они што
се зову понајближи Христови ученици тако мало личе на свога учитеља.
Хвала нека је оцу Теодосију Мраовићу за братске услуге према
болнику у тим последњим тренуцима, |
Умрљо је, као што је речено, 7 Фебруара 1871, и укопан је у Пали-
лулској Цркви с леве стране западних врата. Говорило се да је оставио
многе рукописе, али ми утврдо још до сад не знамо ништа о том.
Др Вук Маринковић, професор Београдског лицеја
Родио сеу Новом Саду, на Бадњи дан 1807. Гимназију је свршио
у Н. Саду, ФилосоФију у Erpa, а медицину у Пешти и у Бечу.
У 23-0] својој години постао је доктор медицине (23 Маја 1530).
Године 1849 пређе у Београд, где одмах буде постављен за про-
Фесора у Лице]у.. За 10 година проФесоровања, два пута га је .
дружина бирала за старешину.
Главни радови његови ово су: Начела Физике, у Београду
1851; Јестаствена Повесница, у Београду 1851.
Осим тога, писао је и преводио још многе мање ствари.
Маринковић је био човек необичног ума и дара. Одликовао
се смерношћу у свем што се тиче њега; био је отворен у суђењу
о стварима и о људима. Волео своје ђаке као синове. Учећи друге,
учио је и себе света века свога, и за то је био измакао далеко и
у предметима, у којима се нико не би ни надао да он таке на-
претке чини.
' Школа за 1871 год. бр. 6 стр. 95 и 96.
ЗНАТНИ ЉУДИ _ 87
Велика је штета и за’школу и за науку што је тако рано отишао
нод земљу. Он се упокојио 7 Августа 1859 , у Београду, и почива тихо
код Маркове Цркве, међу толиким другим заслужним Србима.
Петар; Радованови|'
ГЛАВНИ УПРАВНИК ОСНОВНИХ ШКОДА У СРВИЈИ
Родно се у Новом Саду 1808. Учио се у месту свога рођења,
и у „Пешти, где је слушао ФилосоФију и права.
Године 1834'прешао је у Србију? постао професор у Крагујевач-
кој Гимназији. Године 1836 постао је У правитељ свију основних школа,
и‘ у тои је звању био кад га. јен смрт снашла 3 Марта 1857, у Београду.
Он је издао:
„Кратку Антропологију, у Београду 1844“.
„Општа знања сваком човеку нужна, 1850 у Београду“.
„Војне Срба с Турцима од устанка 1804 до Септембра 1813,
1852 у Београду“.
Још је уређивао 1848 и „Новине читалишта београдског“.
И он почива у гробљу вод Маркове Цркве.
Др Јован Стејић
Родио се у Старом Араду 1804. Године 1829 постао је док-
тор медицине у Бечком Универзитету. Одмах после тога, прешао
је у Шабац, и тако отпочео службу своју у Србији. Бивао је и
начелник санитета, и најпосле главни секретар Земаљског Савета.
Јован Стејић био је један од најраднијих чланова Друштва Срп-
ске Словесности. Он је писао, преводио, и штампао више дела, која
се одликују лепим слогом и за оно време доста чистим језиком.
Највише су раширене: Хуфеландова Макровиотика, коју је Сте-
јић превео још 1826 године, и пет свезака. „Забава за ум и срце“.
Преминуо је у Београду 28 Новембра 1858, и ronga je код
Маркове Цркве.
5 Знатмије зграде и места у Београду
Београд се нагло ширила у једно мења и облике и имена
својим разним деловима. Калемегдан, Зерек, Дорћол, Чукур-
38 БЕОГРАД
Чешма, Отамболкашија, тачке су, које ће скоро своја имена y-
ступити новима, Која се већ могу да чују, и која се спремају да
се утврде. |
Размицање Београда толико је, да су за ово пола века ето
већ у два маха приморани били мртви да се уклањају испред навале
живих. Гробље, Боје се некад пружало од Варош-Капије к Зеле-
ном Венцу, давно је уступило место „Господској Улици“. Сад
је и Ташмајдан стегнут са свих страна, и још од 1853 има једна
наредба, да се стари Београђани измичу куд год даље пред напо-
ром нових. У том тако брзом мењању облика и имена, ми смо ради
да се сачувају од заборава бар неке тачке, које су ма по чем за-
служиле да се запамте.
Од таких зграда или тачака на првом је месту :
Кула Небојша. Ова зграда ваља да се помене и као једини
остатак старих утврђења београдских, и као споменик невоља и
мука, Koje су Срби трпели пода Турцима. |
Некад је био читав ред таких кула од садашње Небојше
право на данашњу цркву Ружицу; одатле венцем на CÀTCEY кулу до
над Саву, па после обалом савском опет до Небојше. Све су те
куле давно порушене, само је остала Небојша, као једини пред-
ставник утврђене одбране из доба ратовања стрелама. .
Турци су ову кулу држали као тамницу, за то је и многа
српска суза пала при спомену самога тога имена".
Ружица — садашња црева, са свим је правилан барутни
магацин, озидан по Вобановој системи, али народно вероваље хоће
да је то Црква Ружица која се у песми пева, па нека му и буде:
како ко верује онако му и бива.
1 Иван «Југовић говорио је сриским старешинама од 1807—1812,
да га окују, како знају тврђе, да га баце у кулу Небојшу, и, др-
жећи га тако, да га припитују за све своје земаљске послове, и
да слушају што им каже. Ако би их, њега слушајући, снашло ка-
кво год зло, одмах да га уморе најгрознијом смрћу. О овом глед.
„Србијанку“ књ. Ш, 41; а о самом Југовићу низ у „Правит.
Совету“ Вуковом више, стр. 77—92.
ЗНАТНИЈЕ ЗГРАДЕ И МЕСТА 39
Гроб неке Туркиње девојке, коју су Турци држали за све-
титељку; он је баш под сатском кулом.
Тулба, у Горњем Граду, над гробом великог везира Караму-
ставе, који је у Београду удављен гајтаном за то што му је Boj-
ска поражена под Бечом.
Бунар, у Горњем Граду, неволико стотина степеница дубов,
једна је од најзнатнијих вештачких грађевина у Београду.
Барутни магацин, исечен у самотвору Камену, јамачно је
највећа знаменитост у београдском граду.
Магацин је тај исечен у по оне стране испод Горњег а више
Доњег града. Издубљен је то големи простор, и разделен у делове
дивотним стубовима, на Боје се наслањају велелепни сводови све у
самотвору камену истесани. Дебљина стена може и најсилнијни то-
повским метцима одолети.
Капије Градске. У Доњи Град улази се на три, а у Горњи
на две капије. Видинска капија, на Доњем Граду, била је некад лепа
уметничка грађевина, а друге су три обичне по наимарству. Али
Стамболека капија, на Горњем Граду, записана је крвљу у Српској
историји: на њој су о ченгеле вешани они Срби, који су се усу-
ђивали мислити о своме народу и о његовој будућности, само ако
су, с таком вривицом, пали шака београдском турском суду.
Калемегдан — садашњи парак — заслужно је да се’помене
једно за то, што су на њему многи знатни Срби погубљавани, а
друго с тога, што су" ту, обављане многе усиљене свечаности: IAP-
ски хати читани, или друга важна писма народу објављивана.
Последња така свечаност била је 6 Априла 1867, у 10 сата
пре по дне, када је прочитан царски Ферман, „Бојни се градови у
Србији уступају Кнезу Михаилу.
Доситијева Кућа. На старој великој пијаци, на рогљу који
одговара згради полиције, где оно има стара турска текија, она кућа у
којој је сада једно одељење полиције, била је стан Доситија Обра-
Довића, у ком је он живео и преминуо. То је сада државно и-
мање. Олика од оте куће, "благодарећи г. Јовану Гавриловићу,
иислии да се храни у Архиви Српског Ученог Друштва.
Умка, где је 1880 године објављен царски хатишериФ. У порти
40 БЕОГРАД
Палилулеке Цркве, на 60—70 хвата на северозапад, баш до гроба
покојног Милоја Лешјанина, стоји и сад приметна умка; насред ње је
нивао један мали дуд, а малко на исток два су багрена. — Године 1830,
30 Новембра, лицем на Светог Андреју, у онај исти дан у који су
Срби онако славно 1806 отели на јуриш Варош Београд, био
је на тој умци разапет дивотан чадор с двојим вратима: на једна
је ушао Кнез Милош, а на друга Хусеин-паша, београдски везир,
па су се на средини шатора срели и поздравили. Ту су објав-
љена она права, која је народ купио својом крвљу, и већ су
стављена у Зборник међународних акта'.
Паљилулска Црква, коју мало час поменусмо, под својим CBO-
дом храни кости покојнога Кнеза Милана М. Обреновића II,
које почивају надесно од западних врата њених, и прах покојног
владике Шабачког Гаврила, који лежи налево од западних врата
исте цркве — све у самој црви.
Велика Београдска Црква, не далеко од Калемегдана и сав-
скога високога брега, била је сведок многим, па Бог ме и супрот-
ним свечаностима и богомољама... Под њеним заладним сводовима бораве
вечни санак српски кнезови: Милош u Милаило. C десне стране
западних врата ове цркве, има у зиду комад од плоче с гроба слав-
нога Доситија Обрадовића, на којој је обелсжено где почивају
његове српске кости.
Око ове цркве биле су (а неке стоје и сада) куће, у којима
су се развијали многи догађаји из живота нове српске државе.
Онде где је сада Митропољија, био је пређе „Конак“ „Кнеза
Милоша. У том конаку држале су многа важна саветовања народне
„Знаменитіи догафам новів србске исторів“, стр. 101 до 105.
2 Ова је црква постала овако: Неки Лазар Панча, из Катранице,
у Маћедонији, који је умрьо 24 Марта 1831 у Београду јоставио
је своје нмање Кнезу Милошу, и аманет: да. му начини цреву за
покој душе. Кнез му испуни вољу; 1835 начини ову цреву, и по-
свети је Св. Марку, а 1838 удари запнсну плочу, на којој је све то
забележено. Плоча та стоји и сад у зиду са северне стране
цркве.
ЗНАТНИЈЕ ЗГРАДЕ И МЕСТА ` 41
српске старешине. Најпосле, ту je Внез Милош и оставку своју
дао, кад је хтео отићи из Србије 1839.
Малко на југ само преко једне улице, кућа, у којој су сада
судови Касација и Апелација, била је стан Кнегиње Љубице. У тој
је ryhu умрђо Кнез Милан Обреновић П. Ниже те куће у истој
огради, где су сада Боговдови П одељења, боравио је Њнез Mu-
ханло до 1842. У те две куће сновани су они догађаји који су
cè завршили одласком Обреновића из Србије 1542.
Велика Пивара, на југозападној страни Београда, испод Ваз-
несенске Цркве. У тој згради држала је седнице своје Свето-Ан-
дрејска Скупштина; и одатле су оглашене све оне измене, које
се учинише у Србији од 11 Новембра 1858 до 25 Јануара 1859.
Чукур- Чешма, ниже куће г. Јована Гавриловића; чешма та стоји
и сада, само је нестало старе турске вароши, и улице су нове просечене. |
Не далеко од оте чешме била је кућа у којој је становао „Совет“ за вре-
мена Карађорђева. На тој чешми заподела се она свађа између
Срба и Турака 3 Јуна 1862, и прва крв пала'. Одатле је букнула
борба, која се била заћутала од 14 Јула 1815 — од битке на Дубљу.
Врачарска рупа. На западном Врачару између куће дра
Шафарика и Канцеларије Среза Врачарског, била је 1842 нека
рупа, коју је ископао, градећи своју кућу, покојни Исидор Стојано-
вић. У ту рупу затварани су они, који су бројани међу кривце, кад
је Вучић, као победилац, сишао с војском на Врачар 1842 год.
Топчидер, 1 сат на југ од Београда, речица и долина. Ту је
двор Кнеза Милоша, црева, и многе друге зграде. У Топчидеру су
држане неколике народне скупштине од 1838—1868.
Ту, у свом двору, у 8 сата пре по дне, 14 Септембра 1860,
издахнуо је Кнез Милош Обреновић І.
Ту је прослављена педесетогодишњица од другог српског у-
станка 1815. Та је свечаност била 21 Маја 1565. |
Ту, у Кошутњаку, паде од крвничке руке 29 Маја 1868 год.
Кнез Михаило М. Обреновић Ш.
1 Први је главом платно честити Сима Нешић, терпоман Београд-
ске Полиције.
42 | ВЕОГРАД <
Ту, на Великој Народној Скупштини, 21 Јуна 1868, би про-
глашен за наследног владаоца од Србије Кнез Милан М. Обре-
новића IV.
Топчидер је сав државно имање. Ту је била основана прва
Земљоделска Школа у Србији, 1853, а затворена 9 Јануара 1859.
Ту је нека примерна економија; ту је школа за малолетне сужье.
Осем тога, ту станује и једно одељење редовне војске.
6 Власти, управе, и заводи у Београду
У Београду је столица Кнеза од Србије. Ту су свих седам
министарстава: Правде; Просвете и Црквени; Дела; Сполних
Послова ; Унутрашиьих Послова ; Финанције; Војно; и Munu-
старство Грађевина. Ту су судови Касациони и Апелациони,
за сву земљу; Главна Контрола за прегледање свију државних
рачуна, и оних који се воде под надзором државних власти.
У Београду су још судови: Трговачки, Окружни и Барошки,
овај за Београд, а онај за округ. Ту је Окружно Начелство п
Управа Вароши Београда. .
Београд је раздељен на шест квартова (OCON града): варошки,
савамалски, врачарски, теразијски, палилулски, и дорйолски".
У свавом кварту има по један члан управе с потребним особљем.
На Сави има један члан управе, који нарочито води надзор над
'У Мају 1867, год. било је житеља у кварту: варошком 4742, Ca-
самалском 3263, врачарском 2610, теразијском 6052, пали-
лулском 3675, и дорћољском 4984. У граду становало је 294 а
у Топчидеру 558 душа. Кад број житеља разделимо бројем кућа,
онда долази на једну кућу у кварту теразӣском 8:29, палилулском
7'55, варошком 7:36, савамалском 6:97, врачарском 6:38, и дор-
ћолском 6:25, душа. У теразйском кварту куће су најнасеоније.
Кад број житеља упоредимо с бројем породица, онда налазимо, да
једна породица броји у кварту: теразйском 4:54, палилулском 4:38,
врачарском 4:05, варошком 3:90, дорћолском 3'79, и савамалском
83:57, душе. У средњу руку долазе дакле по две породице на јед-
ну кућу.
ВЛАСТИ, УПРАВЕ И ЗАВОДИ 43
путним исправаиа оних који долазе у Београд или одлазе из
тога места.
Осем Војнога Министарства, у Београду станују: Главни Штаб
за стајаћу војску; Бригадна Команда за народну војску бео-
градскога округа; Артиљерфска Школа; једна војна болница;
поткивачка школа; војна шивара; и магацини израђених и He-
израђених предмета.
Од црквених власти, у Београду седи Орпски Митрополит,
у кога се сабира редовно једном у години Сабор свих земаљских
архијереја, за расправу питања која се тичу вере и цркве. Ту
се, два пута у години, састаје и Апелаторӣска Конзисторија,
која је виши суд за предмете духовнога судства; а стално пре-
бива Конзисторија за београдску јепархију.
Прота за Београд и округ настава такође у тој вароши.
За високу наставу омладине, и за обрађивање наука у оп-
ште, у Београду је
Велика Школа, воја је постала првом 1838, у Крагујевцу.
Она је у дивној згради (на старој великој пијаци) коју је чу-
вени родољуб господин Миша Анастасијевић поклонио својој OTAN-
бини 1863.
Велика Школа има три Фавултета: философски (води се дели
на два одсека: историчко-Филолошки, и природьачко-математичар-
ски), технички и правнички. У овом заводу раде 19 настав-
ника, а походе га 194 слушаоца.“
На плату просесора Велике Шволе издато је 187" |, 71.392-84
динара. Осем тога, на Библиотеву, и на набавку оруђа за кабинете
1.51884 динара; на екскурзије ученика 1.768'42 динара; на
Ботаничку башту 5.052:63 динара. Најпосле, на канцеларйске
трошкове Велике Школе и свих средњих завода у Београду из-
дато је 10.041-30 динара, а на служитеље 12.983*58 динара.
1 Гледај закон 20 Декембра 1873.
2 Сви статистички податци о школама које се овде спомињу односе
се на 1873], школску годину, а у број ђака узети су само они,
који су школу до свршетка године походили.
44 БЕОГРАД
Гимназија, са 7 разреда, постала је прво 1830 године. Aa-
нас је и она смештена у Мишиној Њући. У њој раде 15 настав-
ника, а уче се 348 ђака.
На плату професора Гимназије Београдске издато је 187",
43.212'62 динара.
Полугимназије има две; свака са 4 разреда. Оне су: постале
доцније, једна је на Теразији, а друга ближе в Палилули. У пр-
вој је 6 наставника и 186 ученика, а у друго) 7 наставника и
114 ђака.
На плату професора ове две полугимназије, издато је 1877],
28.480-00 динара.
Вища Женска Школа. Овај је завод постао 1863, и имао
је тада 3 разреда. Данас је подигнут на 5. Намена му је да да
више образованости женсвињу у опште, а неке девојке и нарочито
да спреми за учитељке у основним школама. Завод је отворен. Из-
држава се о трошку државном, или боље рећи, о трошку школскога
фонда. У њем има 22 предавача и 216 ученица.
На плату наставницима Више Женске Школе издато је за
187"), 19.220-00 динара.
Школа основних мушких има у Београду 7, а женских 8.
Те школе имају све по 3 или по 4 разреда тако, да у мушкима
ради 17 учитеља, а у женскима 16 учитељака. Мушкараца иде
у школе основне 798, а девојчица 597.
На плату учитеља и учитеъака основних школа у Београду,
издато је 187"), 84.618°90 динара.
Општина пак Београдска у име стана, огрева, и оправака
школа издала је те године 45.114'40 динара, дакле 30%, више
него држава. ,
да стручнију наставу, има у Београду
Богосљовијај, Боја је постала 1836 године. Она је дело no-
војног Митрополита Петра, Као што је већ казано.
Она спрена младиће за свештенички чин, а уједно даје и
учитеље за основне школе.
Друго Одељење Богословије даје наставу нарочито младићима
из оних српских крајева, Боји су још пода Турцима, и који долазе
ВЛАСТИ, УПРАВЕ И ЗАВОДИ 45
амо, да се спреме за свештенике и учитеље. Богословија је цела за-
творен завод, који сө, готово сав, издржава о државном трошку.
У првом одељењу раде 13 наставника, а уче се 174 ђака;
а у другом одељењу има 9 наставника и 61 ученик.
На плату професора Богословије издато је за 157", рачун-
ску годину 29.319:30 динара, |
Реалка. Школа ова, овака каква је сада, постала је 1865.
Али је почета као посљено-трговачка школа још 1344. Она је за то, да
да корисна знања младићима који би намеравали одати се на ин-
дустрлеке или трговачке радње, а спрема и кандидате за технички
Факултет на Великој Школи. У Реалци раде 9 наставника, а учи
се 84 ђака.
На плату професора Реалке издато је 19.882-00 динара.
На благодејање сиромашним ђацима у свим средњим заводима,
у Србији потрошено је 187"), 26.793-30 динара.
А на набавку књига и збирака за све средње заводе, осем
школа Велике и Учитељске, издато је 16. 420 динара.
Протестанти имају код своје цркве. и школу са два оде-
љења, у прво иду старији ђаци, а женска и мушка деца уче
. заједно. Учитељ ради у школи само један, а пастор предаје
науку хришћанску. Девојчица учило је у оба одељења 28, и од
њих 3 су биле из српских кућа. Ученика је било 40, и од њих
9 српчића,
У Београду има доста и приватних школа, али је врло те-
· шко прикупити податке о стању њиховом. У 1872 години било је 13
приватних школа са 29 наставника (7 учитеља и 22 учитељке) и
212 ђака (35 ученика и 237 ученица).
У Београду има Још
Српско Учено Друштво, Које је постало још 1841. Намена
му је, да обрађује српски језик, и да уноси науку у српски свет.
Оно издаје свој орган „Гласник“, који је већ прешао 40 свезака,
Друштво је ово досад највише учинило, да се обелодани многа
грађа за народну српску историју, а нешто је лривредило и
за познавање данашњег стања Србије.
46 БЕОГРАД
И ово држи своје састанке у Мишиној Кући.
Држава је дала 187%, на Српско Учено Друштво 11.789
динара.
„Полско-привредно друштво, постало је године 1869. ему је
цељ, да шири пољско-привредна знања у народу, и да олакшава
набавку савршенијих справа за разне пољеко-привредне радове.
Друштво ово располаже лепим новчаним средствима. Оно из-
даје и лист „Тежак“.
Друштво Лекарско склопило се 1873 с цељу, да расправља и
осветљава питања из области медицине. И оно издаје свој орган
— „Архив“.
Трговачко-занатлиски одбор, установљен је да предаже мере
које би ишле на добро земаљској трговини и индустрији.
Велика Народна Библиотека, Која има 14,544 дела.
отатистички Преглед
БРОЈА ЧИТАЛАЦА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЗА 1872, 73, 74, и БРОЈА
| СВЕЗАКА
Читало се равних књига
Пөрвод. сви | |
аа | Научних | Забаввих
часописа ER
ЧИТАЛАЦА
|
вици
библиотеке
приватних из разних
сталежа
на српском
песама
јали у наруч књиге
=
|
~
5
5
Е
5
5
а
у читао
Број реверса
на другим словенским
језицима
на српском
на страпим
језицима
на српском
језвку
ва страним
језицима
на страним
језицима
Музикалија, партитура,
Брошира памелета
Свега свезака
| |
135 вето оў 354 | жоо 975 > 28| 291] 7195
е ічы son 476 | 497 | ео 846 1896 о м ој 7024
190| 182 за им 317
ВЛАСТИ, УПРАВЕ И ЗАВОДИ - 47 `
Број читалаца у читаоници кретао се од 9—17 лица дневно
у месецима: Октобру, Новембру, Декембру, Јануару, Фебруару, и
Марту, а од 5—16 лица дневно у другим месецима. Број лица која
носе књиге кући кретао се од 12—36 дневно у месецима: Окто-
бру, Новембру, Декембру, Јануару, Фебруару, и Марту, 8 од 5 до
25 у другим месецима.
Читаоцима у читаоници стоје на расположењу разне стручне
књиге, речници, енциклопедичка дела, илустрације, карте, итд.
Народни музеј, према разлици ствари, које се у њему на-
лазе, подељен је на деветнаест разних одељака. И ако:
У ! одељак долазе разни накити и адиђари стари |, крАЈУ ГОДИНЕ:
римски, средњевековни, новији и најновији — 1971 1874
српеви, од којих је било златних 32 98
| сребрних 183 229
од разног камења 538 64
У П одељак долазе разни судићи (и покућне ства-
ри) од сребра, римски и српски, од кх је
било. . . . | = . 35 36
У Ш одељак долазе идоли (катови) па и ia:
варсви и друге слике ливене од aiai од
којих је било. . . . . . 36 43
У [У одељак долазе разно ааа те iini:
све и новије, од бакра и бронзе коване H
ливене, од којих је било. . . . . . . 176 199
У У одељак долазе медаље, спомени, новци и амај-
лије, од којих је било. . . . . . . 129. 134
У УГ одељак долазе старински печати изрезани у
металу, од Бојих је било . . . . . · 49 58
У УП одељак долазе старински печати у истисцима, |
од којих је било. . . . . . . . . 18 14
У УШ одељак долазе разне старинске ствари од
стакла и печене земље, од којих је било 12 103
У ІХ одељак долазе заставе старије и новије, од
којих је било. . s.o . . . . . . . 21 23
48 БЕОГРАД
У X одељак долази старије и новије знаменито
оружје и поједина оруђа за ратовање, од којих
је било. МИ и ке 2
У ХІ одељак долазе разне старинске ствари од
метала, Као: покућно посуђе, земљораднички
халати, коњске опреме и разне утензилије, од
којих је било. . . . са
У ХП одељак долазе уметничке знаменитости и
природне реткости, од којих је било.
У ХШ одељак долазе слике и портрети, од којих
TE ORIO лаб 2 ке 5 № ов в
У XIV одељак долази надгробно и друго камење
римско и средњевековно, цигље с натписима и
сликама, од којих је било. . . T
У XV одељак долазе разни идоли и кипови од
камена и барељефа, од којих је било
У ХҮІ одељак долазе стари југословенски новци,
поглавито пак српски из времена самостално-
‘сти, од којих је било. . 0. . . . . .
У ХҮП одељак долазе римски и византински HOB-
ци, од којих је било 5
а од ових долази на златне новце
У ХУШ одељак долазе стари јелински и вар-
варски новци, од којих је било
У ХХ одељак долази нумизматика средњега века
и разних држава . . n y
осем сребрних, има и златних новаца. .
1871
142
94
175
130
35
17
558
6113
166
1006
3031
101
1874
163
121
151
140
98
18
2664'
6314
179
1010:
3051
106
Народни Музеј походило је 1872 године 939 посетилаца,
1873 401, а 1874 251.
На Библиотеку и на Музеј издато је из државне касе за
187"), годину 16.779 динара.
Београдска Читаоница, Која је постала 1845, и којој од
У њима има новаца од 166—179 видова. _
+ Ту има по впдовима 653 јелпнска, 193 маћедонска и 55 варварских.
ВЛАСТЕ, УПРАВЕ H Заводи 49
почетка до сада највећу помоћ даје чувени српски родољуб Миша Ana-
стасијевић, има приличну књижницу, збирку старих новаца, слика, Ka-
рата, и др.; а и новцем стоји тако, да јој се не треба бојати за опстанак.
Грађанска Касина, основана 1869. Године 1874 имала је
намештаја за хиљаду дуката, и неколико хиљада гроша прихода
преко трошкова.
У Београду имају четири православне цркве: Велика, Па `
лилулска, Вазнесенска и, у граду, Црква Ружица.
„У двору митрополитеком има Капела, у којој се служи, ау
Топчидеру лепа зидана Црква.
Протестанти имају своју цркву, Јевреји две синагоге, Му-
хамеданци једну џамију, а Католици се служе капелом која је
у Аустро-Угарском Консулату.
У Београду има пет штампарија: једна је државна а четири
су приватне; има и три литографије: једна државна а две при-
‚ ватне. Осем других списа, сад се издају у Београду осморе но-
вине, Које политичне које књижевне и стручне.
Позориште у Београду отворено је, у новој лепој згради, 30
Октомбра 1569, представом „Посиртна слава Кнеза Михаила“, али
је и пре тога радило у Сушићевој Кући, на Варошкапији.
дграда, намештај, библиотека и све друго што се рачуна у
имовину позоришта, стало је до сада од прилике 32.000 дуката.
Позориште, стално уређено, мудро управљано, патриотски за-
дахнуто, ноже учинити големе услуге српској ствари, а овако,
као установа привремена, стоји увек у неком нередовном стању,
па и користи од њега нису онолике колике би могле бити, и ко-
лике би требало да су.
да послове међународне природе, у Београду имају Бонсу-
лати главних јевропских држава, и оних које са свога положаја ·
имају више свеза C нашом отаџбином.
Консулати су ови: Руски, који је доласком у Београд нај-
старији; Аустро- Угарски ; Енглески; Француски ; Немачки;
Италијански; Грчки, и Агенство Румунско.
•
' Извештај Управе Београдске Читаонице за 1874, у Београду 1875.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 4
50 | ’ ВЕОГРАД
Консули ови и агенти авредитовани су код кнежевеко-сриске
владе за послове дипломатске, и за све интересе својих сународника.
7 Песме које помињу Београд
У колико је које место, која варош, или град, више уткан у
Живот народа, у толико се чешће помиње у песмама, воје на њега
лију миље и благослове, или сипљу горчину и влетву.
Народне песме, и песме уметничке, дале су свој глас о Бе-
ограду до сада, а како ће народни суд гласити о Београду од сада,
о Београду будућности, ми још не можемо да пророкујемо.
Кад је нешто било кварно у унутрашњем животу београђана,
кад ту није давата наплата свакој заслузи по правди, кад се,
да се послужимо новом ружном речју, каишарило чак и са слу-
гинои муком, онда осећање неправде оставља Београд да изгори. Има
више песама такога садржаја, али место свију ево једне:
„Две се воде путем претицале:
„Једно Сава а друго Морава;
„Сава носи дрвље и камење
„А Морава шајку оковану,
„И у шајци брата и сестрицу.
„Братац спава а сестрица везе,
„Сеја брата иглицом будила:
„я Устан', брате, Београд изгоре!
„Братац сеји кроз сан одговара:
„„Нека гори, пуст му остануо!
„У њему сам три лета служио:
„Прво лето за светло оружје,
„Друго лето за доброга коња,
„Треће лето за добру девојку.
„Када сташе оружје делити,
„Мен’ дадоше старо заърђало; ·
„Вада сташе коње дијелити,
„Мен’ дадоше старо изјахано;
„Кад девојке сташе дијелити,
„Мен дадоше старо обљубљено“.
У другој једној песми која се пева далеко низ Дунаво, у Го-
NECHE 51
лубачкии планинама, Београд се представља као место велике
власти и. високе науке:
Ој, девојко плава,
Чула ти се хвала,
Чак до Београда,
До Петра писара,
Који пером пише
По небу облаке,
По небу облаке,
По земљи јунаке. у
Кад је Београд, после пораза Аустраске војске на Гроцкој,
1739, пао Турцима у руке, онда му се певала ова песма:'
„Послушайдеръ моћ любезни брате
Што се треви у прошасте рате,
Како Немци Белград изгубише,
Бако ли га Турком’ предадоше
После Принципъ ЕвгенЪва мача
Нагледа се за Белградом плача
Орле, орле, ти велика дико!
На Дунаву Бели граде, славни!
Ти цесару врло мил белше,
По сви гради твой гласъ проходяше,
Цесарљ тебе врло миловаше
И тобом се велико дичаше.
Орле, орле, цесарева дико,
Каква ди су та времена дошла
Те в тебе твол слава прошла 2
Камо твол дика и лепота,
Како ли се учини срамота ?
Лепо ли се из Срема гледаше
На брегу се лепо б1вляше
И іошъ лепше из Земуна стати
(И погледати) где се твоя платна б1вляху.
Са сви страна откуд се гледаху :
И лепо ти баше послушати
Кад би стале уре ударати
1 Преписана из једног рукописног „Зборника“ који се находи у
Милоша Поповића, у Вранићу, унука Поповића Павла. Зборник
је свакојако старији од 1795 године, јер је те године записао на
њему Поп Димитрије из Вранића да је његов, али је текст старији“
4%
52
БЕОГРАД
И за нљима шильбок бедокати,
Па и гласно бубньи ударати.
Садъ од тога ништа не чини се
Ни лепоте твов не види се.
Тко в тебе пређе добро знао,
Саде тебе не би ни познао.
Што си саде тако потавнио
Са сви страна худо поцрвио,
Камо твои тврди бедемови
И на ньима велики топови 2
Камо куле цигльом изидане,
Са сви страна лепо уздичене
И изнутја и ван пописане?
· Племенити двори принципови
Коћ есу саде везирови
Коливо в у години дана
Толико в на ньима окана
И дућана много начинђфно
Свакояко благо наполнено.
Камо башче лепо ографене,
И лепоте сваке насићене
Камо коньи камо ли интови—
Не возе се госпе нит' господа,
Нит’ пролази сваки до свовга,
Не чуо се уре нити звона,
Нит се знаде кад ће бити зора,
Не маршую врати вкановници
Нит остали други редовници,
Не чую се бубньи нит’ свирале,
Не чине се танци ни весел $.
Орле, орле, племенити двори,
На кранни верло знаменити!
Орле, орле, цесарева дико
То ли тебе изгуби попреко,
Турци тебе за се освоише.
За то Белград плачно одговара,
Одъ жалости после свога квара:
„Откуд ћу се ядан бієлити,
А како ли не ћу потавнити,
Кад менека издадоше Немци,
А проклети освоише Турца.
ПЕСМЕ 53
И Дунавом шайке отидоше
И галів собомъ одвезоше,
Цесареву азну однесоше
Павъ и они Сремомъ отидоше.
А! проклете шайке и галів
Што васт. тихи Дунав не залів
Кад вас нів Турчин предобіо
Широки васъ Дунавъ потопио!
А проклети Немци, и солдати,
За што с’ войска к мени не поврати?
Да ми буде у потребу данасъ.
Не знате ли, да васъ цесаръ рани ?
Кад цесару профунту повдосте,
Неверу му онда учинисте,
Сами себе Турком предадосте
Што се тако верло препадосте.
Те менека Турком предадосте,
Што васъ нів потопила Сава?
За што мене остависте сама,
Да л’ вас Турска рука предобила,
Да ли васъ в куга поморила,
Да ли васъ 6 потопила Сава,
За што мене остависте сама
На овоме о господ миру?
Предадосте цару и везиру,
Савом водом мефу учинисте,
Пакъ и они мене оставише.
Залуду ме вавівкъ градисте
Кад менека бранити не хтесте.
Онда Турци на мс навалише,
Лепе баште коньи погазише,
Око мене шанне раскопаше
И бедене мов порушише,
Превисоке куле предобише,
Племените дворе освоише
И народомъ свопмъ населише,
Племените цркве покварише,
И мечите свов начинише
Сву Сервію земљу освоише
И опет се цару покорише.
О, небози Немци и солдатн,
$4 ВЕОГРАД
Како ћете мене прегорети,
У трахо (тако) прима се гледати,
Мене ћете често поминати
За мном ћете вавек жаловати,
Мучно ће васъ бити послушати,
Где се Турци Београдом диче,
И у нђму турски оџа виче.“
У време наше борбе, и првих дана иза те борбе, Београду
су истицани као тавмаци Шабац и Крагујевац, и оба су дизани
да су му глава, али се баш у том садржи прекор Беграду, што
је у њем тако мало србинства а много туфинства:
„Београде залуду ти хвала,
Кад је теби Крагујевац глава“. —
„Раја мисли да је Шабац шада,
А Шабац је Биограду глава“.
А кад је године 1806 јуначки напад, 30 Новембра, онако
славно испао, онда народни певац овако кличе:
„Београде, Шумадије главо !
Обрањало Турак' и Хришћана,
И кланицо људске крвољевне,
Ал’ и двари у Јевропу Јужну!..
Шта си чуда, боја и чемера,
Шта ли славе и торжества светлих
Шта разгласја и хваљења свуда
Дочекивб и пропраћб досле,
Ал' подобне дике и весеља
Ни начуо камо л’ запамтио
Кад те Срби овладаше своји
А из ропства четирстолетнога! (1806).
Доцније, кад се Београд, заборавивши своју револуцијону мисију
и силу која га је и одела у нову одећу, која га је мало пре онако про-
славила и узвисила, уставио, кад се смрзао и почео чисто кајати се што
је тако далеко коракнуо у науци и у знању, па пожелео враћати се к
преживљеној старини, к погледима који ни у своје доба нису били
оправдани а камо ли тада: онда је нови српски Јеремија овако за-
помагао над њим:
ПЕСМЕ
„Београде, мо) бели лабуде!
„Ал’ се јадан мени видиш туде!
„А Ерај тебе до две воде ладне
„Чини ми се кб да плачу јадне,
„Не прскају т’ поносне зидине
„Као отпре од веље милине,
„Већ се ето мимо тебе журе
„Да што пре те јаднога прејуре,
„Да не гледе твоје луде муке
„Твојих јада, твоје веље бруке,
„Ох, не бели са мунара витих
„Би с мечета оних поноситих
„Крвца дивна ту се просипала,
„Крвца тврди кам је пролокала
„Кам се круни, камен се комада,
„Па све комад за комадом пада,
„Јоште мало, неколико часа
„Па им нема ни трава ни гласа,
„А језина и другога чуда
„Де се сећа свак кб санка луда.
„Де је теби она Србадија
„Пред којоме дрвета, Турадија 2
„Де огњени онизи синови,
„Де су твоји сиви соколови?
„Ови овде нога уштапљених,
„А по врату тешко увијених,
„А на главам капе калајбуће,
„А у рукам оно вито пруће,
„Што час тамо, час амо гибају,
„Па прутићем около шибају,
„Ни зубуна, нити пеленгаћа,
„Кб што чине друга права браћа,
„Ни шубара, ни доколеница
„Ни црвених убавих капица,
„Ни долама, оне српске днке,
„Нити тока, јуначке прилике,
„HEAT о плећи пушак и гуњева,
„Ни за пасом убојних ножева —
„Ништ: од тога, само јад и руга
„И још оно: „Ваш покорни слуга !“
é
55
56 • БЕОГРАД
„Слуга, богме, али туђих јада,
„Туђих јада, туђих накарада.“
Београд, који је био предмет око кога се толика крв људска
проливала, спојивши се сада сав с осталом српском земљом, може,
и треба да постане средотечна тачка међу свим крајевима јужно-
словенским ; може да буде посредник међу истоком и западом, а
опет свакад на лицу свом да носи разговетне црте оног народа,
коме га је историја наменила за престоницу.
Ми смо раније побројали све заводе и све установе, којима
је свима цељ да помогну и појединцу и народу како да уреде, да
органишу своју снагу, своју моћ, своје знање, те да тако обезбеде
себи што бољи и што достојнији положај у свету.
Све „школе у Београду, опште и стручне, нека заговоре
језиком истине, језиком знања, па силе мрачне нема, која се томе
може одупрети. |
А Школа Велика, та школа над школама, нека буде свакад
живо врело науке, нека, се дахом њезиним снажи сва средња, и основна,
настава, нека она, као тајни извор знања, неосетно протиче, осве-
тљава, и оснажава живот умни, живот трговни, живот индустриски,
нека буде светлиља Србину на путу сваког напретка и развитка,
И буде ли тако, не треба се онда бојати не само ничије поплаве, нити
чијег мирног завојевања, него се још из састајања и трења можемо
надати светлијим погледима, и сигурнијем напредовању својега народа.
Посао наших дедова и оцева био је, да отму овај кома-
дић Српских земаља од Турака, а задатак нас — синова њихо-
вих — јесте: да себе отмемо од мрака, и да помогнемо
осталима избавити се од Турака.
ГРАНИЦЕ Н ПЛАНИНЕ 57
ІІ
Београдски округ
\ Границе и Планине
Пре 30 и неколико година, беше се јавио у селима око
Авале некав „Врач“, коме је прост свет ишао, као каквом посла-
нику Божјем, јер је он пророковао шта ће коме бити“, а зна се
колико је силна она радозналост, Која човека вуче да прозре, ма
и најмање, у оно што ће му бити сутра. Тај необични човек
био је однекуд из бела света; ништа се није знало, или бар се
данас не зна, ко је он, одакле је, и шта га је довело у околину
Авале, да је озари виделом свога пророчанства. Звали су га Сте-
ван Хроми, јер је доиста храмао на једну ногу.
Кад је оставио лубнице и кулаче, па се машио дворова, и
стао пророковати: колико ће трајати чије господство, онда је,
кажу, протеран у Немачку, и после се већ за њега није ништа
чуло, Као ни пре његова појава.
Авала је била најмилији предмет Стеванова сањања. Он је ка-
зивао, да се негде у Авали находи закопано силно благо. Зако-
пано је, вели, врло дубоко, и најпре се мора још дићи некакав
велики камен, па тек до блага доћи. Многи лаковерни људи, не
само из околних села, него и из самог Београда, провели су доста
ноћи, дућкајући земљу по Авали, да би се тако, на брзу руку,
' Кад се бавно у Рипњу, казивали су ми, да је, пророкујући, гледао
у некакву књигу. Отац мој, који је знао читати, причао ми је, да
књига није била писана нашим словима, него некаввима, каква он
није познавао.
Једном, веле, пред много света, један Рипањац (Јокспм Кача-
ревић), извадивши иза појаса свој пиштољ
— Аво си погађач, рекне он Стевану : — погоди шта има у мом
пиштољу 2
— Фишек барута, две половнице, једна драмлија, и сукија,
одговори са свим случајно Врач.
— Е, људи ! истина је све тако, рече упрепашћени Јоксим. И no-
сле тога су све чешће падали полутаци на пророкову књигу.
58 ВЕОГРАДСКИ ОКРУГ
могли обогатити за до века. Чак је подругљива песма, причала каво
су из Београда |
„Подигла се четири дедака,
„Сва четири бејаху једнака,
„У Авалу, да копају благо...“
Као што се могло и напред знати, нико нијс добио ништа,
осем по неколико непроспаваних ноћи, и оваких подругљивих по-
Шшалица и пецкања.
Но „Врач“ је казивао још, да ће на Авали бити црква, и
да ће славити Ђурђев дан. О првом Ђурђеву дне, после тога про-
роковања, многи људи из околних села изађу на Авалу, тек, што
оно веле, чуда ради. Другога Ђурђева дне, изађе их више. Мом-
чад и девојке једва чевају таке прилике, да се наиграју и про-
веселе. Није прошло много, а и беографани су дознали за тај
нови сабор на Авали, и почели и сами долазити. И тако је неко
ишао да се провесели ; неко, да види Авалу; неко, кога на Ава-
ли; неко, да што прода; а неко, да што купи; еле је изишао доиста,
читав сабор, и ако још нема ни цркве ни манастира.
И дан дањи, кад је год лепо време, на Ђурђев дан је (28
Априла) на Авали пуно света.
Пошто, ето, знамо како се то саборисање започело, и пошто
већ толики други иду тамо на Ђурђев дан, хајдемо и ми да
бар разгледамо с града сав београдски округ, који смо ради да
представимо и онима који ушчитају ове врсте,
Кад смо већ на Авали, нева сабор води своје саборске бри-
ге и послове, ми се наместимо на највиши вршак града, да се нагледамо
природних дивота, које се разастиру пред очима које их одатле
гледају. |
Београдски округ са запада и севера пиркају лепе воде:
Љиг, Колубара, Сава и Дунаво; с истока се он спаја с овру-
гом смедеревским, а с југа су му окрузи: Ерагујевачки, од кога
га раставља: Шутица, Радов Поток, Жути Оглавак, и т. д.; и руд-
нички, од Бога га раставља Ваган, Плочник, Орловица и Шутица.
У старије време, за Турака, а и за времена Карађорђева,
између округа београдског и смедеревског, или између те две на-
ВОДЕ 59
хије, како су се онда звали данашњи окрузи, била је још мала
Нахија Грочанска, gojoj je Гроцка била главно место. Доцније
је та нахија спојена са свин с београдском. |
Планина нема великих у београдском округу. На северу и
на западу немамо ни једнога брда, на истоку је тако исто раван,
само у неколико заталасана. На југу пак не само да се протеже
приметан планински венац, него се сама јужна граница овога округа
ивичи све самим висовима и косама. Сав пак овај округ дели на две
половине један планински ловијарац, који од Рудника полази
најпре на северозапад, а после се повија в северу. На том по-
вијарцу, откако он уђе у београдски округ, ово су највећи врхови:
Космај, тако звани Вис, Ковиона, Авала, Торлак, Вишњичко
Брдо, и завршетав му је Горњи Град београдски.
По висини над морским огледалом, највиши је вас Лосмај
јер он има 1250’; па долази Авала која има 1195''; Вис пак
и Ковиона нижи су од оба прва брда.
Космај има управо три виса: Мали Космај, Голи Космај,
и Рутави Космај. Овај је последњи обрастао Брасном граниче-
вом гором. Најисточније је голо брдо Кошутица.
__Брао Вис дели воде Pasa и Бељаници.
Ковиона је вис над реком Раљом. Мало још па ће и она,
сва. оголети.
Авала умало није остала не само без свога биљног накита“
него и без коре, да покојни Кнез Милош не заповеди 1859, да се
загради, те је сад букнуо на њој шиб као конопља.
Осем тих приметно великих висова, брежуљака је пуно,
куд се год човек окрене, само се ни један не може назвати ни
великим брдом, а то ли планином.
2 Воде
Појаче воде у београдском округу ово ву:
Пештан, који извире у потесу села Буковика, па се улива
- у Колубару код села Дражевца, у јаз дражевачки.
' Гласник ХХІ. стр. 167 и 168.
60 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Турија, извире у Космају код Манастира Тресија ; тече најпре на
југ, па се од села Раниловића обрне на занад и састаје се с Бе-
љаницом на месту Јасеновој Бари, у атару села Степојевца.
Бељаница долази од поврх Дучине, али јој је Прутен naj-
јачи извор. Тече дугом и красном долином; прима реку Опарну,
па испод села Степојевца, примивши Турију, пада у Пештан на
месту Саставцима ".
Баричка [Река извире у атару В. Моштаничком, у месту
Такољину, и код села Барича утиче у Саву. ,
Жељезничка Река, долази од Читачке воде и од Рушња, па
се стаче у Макиш, и Ревеницом, кроз ћуприју код Чукарове ме-
хане, иде у Саву.
Топчидерска Река, извире у атару села Рипња, у месту Бу-
дољину, а пада у Саву у дно острва Циганлије. Долином ове реке
ићи ће прва српска железница.
Мокри Луг, мала вода која извире испод села Малог Мо-
Epor Луга, као „Мулин Поток“, и пада у Саву кроз раван „Вене-
цију.“ Вода ове речице прва је у Србији окренула парни илин
(Њемецов).
Болечица, долази од села Врчина, од Бела Потока à и с
источне водопађе косе Липовице новрх Мокрих Лугова, удара на
Лештане и Болеч, и ниже села Винче пада у Дунаво.
Грочица, долази од Заклопаче и од Бегаљице, и одмах HC-
под Гроцке утиче у Дунаво.
Раља извире у селу Парцанима из два извора, од којих се
један зове Радовановац, а други Валови. Раља има долину ба-
ровиту, а пада у Језаву између села Радинца и Вранова.
Велики Луг саставља се од потока села Ропочева, и од Не-
1 Ове три воде: Пештан, Турија, н Бељаница, н још Лукавица,
која протиче поред канцеларије среза колубарског, кад сиђу у
колубарску раван, ударају на неке водојажпне, као какве колу-
барске мртваје (н. пр. Очагу), „те је с тога врло тешко, у мало
времена, разабрати које је баш која од ових река. Ту забуну увећа-
вају и становници, који, због својих потреба, негде те воде заја-
жују, а негде их навађају, па им, према томе, дају и другчија имена.
РАВНИ | 61
меникућске реке (која се најпре зове Кастаљан а после Трнава),
и тече равном и плодном дољом, па се улива у Кубршницу, и с
овом заједно у Јасеницу код Паланке.
Милатовица, извире у селу Иванчи, у присоју космајском,
где се зове Бесна, протиче поред села а и улива се у
Велики Луг.
Београдски округ нема много једрих живих вода, Које не би цикад
пресушивале, него још има места, као што је, на прилику, село
Вранић, где људи, кад је сушно лето, трпе велику муку за воду.
Од минералних вода, досад се зна за неколике, које нису
још ближе испитане и процењене:
1 Минерална вода на обали дунавској, близу села Виш-
њице' 15 степ. Ром. топла.
2 Минерална вода у селу Калукерицама , коју помиње
у свом делу др Линдмајер“, топла 20 град. Ром.
3 Слана вода на обали дунавској, између места „Ороспи-
ћуприје“ и Кајабурме. Ова има у литри воде 12 грана сумпоро-
киселога калиоксида.
Ову воду пронашао је и препоручивао пажњи Београђана
многопоштовани др J. Панчић Али је глае његов остао Бао глас
онога који је викао у пустињи. |
4 Кисела вода у месту Тапавцу, у метеву села Рипња.
Ова је још једва и чувена. И она, на већој суши, пресушује и
разилази се некуд под земљу. И
Даље, минералних вода има у селу Прогореоцима, 6 сата < од
реке Пештана; — у селу Даросави, 5 минута од реке Пештана ;
— и у селу Крушевици, 5 минута од Крушевичке реке.
Ове последње воде још нису Испитане.
3 Равни
У београдском округу највећа је она раван, која се пружа
од јужног подножја Космаја на југоисток ка крагујевачком округу;
' Линдмајера Опис Мин. вода, стр. 92 и 98.
3 Исти, стр. 98 и 99.
62 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
најравнија је равница Макиш, од Остружнице до Железника и
Жаркова, и до савке обале; најроднија је раван колубарска, 060-
бито од села Шопића до Степојевца.
Даље су врло красне равнице око реке Вељанице: дуж Ве-
ликог Луга, и низ Раљу.
Осем тих равница, земља је свуда окићена брдашцима, која
су покривена обичним биљем од сваке врсте, и родна је како се
само може пожелети, 4
Најпосле, готово све косе у овом округу више или мање могу
се бројати у равнице, и ако су повише. Па и сам наш. Врачар
може се узети да је равница, само малко више заталасана,
4 Шуме
Београдсви округ, као део Шумадије, није без узрока делио
то име. И он је сав био обрастао дивном шумом, највише: гра-
ничевом, растовом, церовом, буковом, липовом, и разним шибон.
Данас је од тога блага остало још врло мало. Највише ће се бити
задржало дуж Колубаре, у Кљештевици, у Космају (Рутавом),
у метеву села Рипња, у чувеној коси Липовици, и нешто око
села Врчина. Tago велико благо, које нам је остало од старих,
ми смо можда више упропастили него потрошили. Држали смо да
нам је на сметњу, не помишљајући да ће, с олакшаним превозом,
доћи људи из бела света, и скупо нам плаћати за грмове, које
смо ми некад лакомислено белили', а некад и обарали само да слу-
шамо како падајући грувају, као кад топови пуцају. С правок,
оставити иза себе потомке, ми смо примили и дужност: размислити
на чем их оставьамо? Чувајмо се, да се они праведно не потуже
на нашу неразборитост, на нашу немарност. ....
' Сад се у Колубари плаћа један здрав грм по 6—7—8—10 дуката
цесарских за дуге које се носе скоро у све делове света.
3 Ово сам чинио и ја, с другим чобавима, кад сам пшао за овцама,
РУДНО БЛАГО l 63
5 Рудно благо
Не улазећи ни мало у овај предмет, ми ћемо само поменути
неста где згура и закопине сведоче, да су, још у старо време,
вредни људи у недрима земљиним тражили средстава за олакшицу
и угодност у животу. Од места која су пуна тих закопина, биће прво
Авала, која је готово сва поткопана рударским окнима, а
зваоци ипак држе да она и данас притискује неисцрпљиве масе
благородне руде". „Врач“ је право казао: у Авали има много блага,
сако је врло дубоко, и не може га нико извадити тек кроз једно
сунчево спавање!
Паланка, Тапавац Горњи, Тапавац Доњи, Бута Страна,
Бісока, и „Кути Поток на југозапад од Авале, све у атару села
Puma, места су, Која су покривена остацима старе рудокопне
радье. И ту знаоци тврде, да је мајка земља задржала у недрима
својни још доста свога богаства за вредне обитаоце своје и да-
вас, и после нас позадуго.“
По роду пак, у тим рудним местима има руде: оловне по-
нешане са сребром, а има и бакарне. |
Даље к југу од тих места, у селима: Babama и у Губе-
ревцима , многи остаци од рударске радње показују велико 60-
таство минерално овога округа. Испитачи нашега доба веле, да
E ту није повађено све, што је земља спремила синовима својим,
И ту је олово са сребром помешано.
Угља за гориво има у месту Бошњацима, на југонстов од
Авале, али веле да још није зрео за најкориснију употребу. Даље
га виа: у селу Кумодражи; у селу Раковици; у селу Врео-
' Обраћамо пажњу читалаца на рударски извештај г.г. „Ф. Клерића и
Хофмана у Сри. Новинама од1875, бр. 28 и даље, у коме се ка-
зује колико би пробитачније било претпоставити разрађивање ових
рудника онима у планини Рудничкој.
* Господа Клерић и Хофман, светују да се ова места претпоставе ca-
мом Руднику, јер, поред других добрих страна, она су за препо-
руку и с тога што су ближе, те би превожење било и брже и
јевтиније.
64 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
yuma, и у Шопиќу до Колубаре (све ирки угаљ), а у селу Paj-
ковцу, у срезу космајском, има угља лигнита.
У селу Барајеву, 5 сата од Београда Е југу идући, има ве-
лики мајдан, где се сече гробно камење, и разноси по свој околини.
Камена за разне потребе има у овом округу довољно; нигде пак
он није избио на површину земље у толикој мери, да би био на
сметњу обделавању, мањ ако би се шиљастији висови лишили свога
биљнога накита, те би се стене, као кости земљине, морале по-
молити на поље, е | |
Надати је се да не ће ни доћи до тога, пошто је заграђена ' Авала
(1359), која је највише изложена била тој опасности. Тако би
исто требало сачувати и Голи а и Мали Космај.
6 Остаци од старина
Од старина, као остатака од прошлога живота и рада на овом
комаду земље, можемо поменути
Град на Авали*. Неки су научници држали да је ово
дело римско, и Ами Бује мисли да је баш то Mons Аитеиз;
али како је доцније пронађеним путним таблицама од Сингиду-
нума (Београда), до Виминацијума (Костбца), доказано, да је
Mons Aureus био онде где је данашње Смедерево, то се данас
ни оно мишљење о Авали не може примити.
Римљани су могли имати на том вису какву своју стражару,
1 Бог да прости Кнеза Милоша!
2 Говорило се у Београду 1808, аи доцније, да је цар Аустрасви,
Фрања Г, кад је пред њега излазио Ив ‚н Југовић, вао послание
Карађорђев, упитао: — Има ли на Авали бунар? Па кад му он
није знао вазати о том ништа, онда му је Recap показао план, на
ком стоји да до самога града има бунар ? — Ово се причало као при-
лог великој жељи Аустријанаца, да узму Србију под своје завриље.
Сад баш дознах, да је дошао некакав Американац Бојне, који до-
казује да је пореклом Србин, и да су му стари живели на Авали,
па ту и неку оставу закопали. Он је добио дозвољење од власти
да ту оставу тражи.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 65
какву кулу мотриљу, тако да је назовемо, али овај данашњи град
на Авали, овакав какав је, биће дело из познијег доба.
Народно веровање приписује и тај замак злогласној жени
Ђурђа Бранковића, „Проклетој Јерини“. А има прича и да га је
оправљао турски цар Махмуд П, што је могло и бити баш у оно
време, кад су Маџари држали Београд. Народна песма помиње
да је и Порча од Авале био некад господар града и околине,
али не вели ништа о тои ко је зидао град, у ком је сила Пор-
чина становала. Прича то једно тврди, ‘aa је Порча погинуо на
Авали, где му се, гроб западно од града, и данас показује.
Код села Стојника и Баба, северозападно од Космаја, има-
ју развалине од старога града, Који се сада зове Градиште. Ту
близу има јако врело Прутен, а има и остатака од топионица не-
ких руда.
Градина на Средњем Вису, на левој страни Рипањске
(Топчидерске) реке, спроћу Авале. Прича се, да су ту биле Је-
ринине хлебне пећи, па су јој врући лепчићи из руке у руку
додавани с тога Виса горе на Авалу (има близу сат места). Hs-
међу тога Виса и Авале, сав је тај простор засејан остацима од
старине. Доле, крај саме реке, где поток Пречица у њу утиче,
зидине су од „Швабине Отаклане“, где се прича да је некад
грађено стакло. На више под Авалу идући, место је Чаринуа, na
Селилите. Оба та простора била су насељена; и где су биле куће
и дућани, сад су туда или њиве или густ шипраг.
Гроцка, коју су Турци звали Хисариик (градић), биће
стара римска поштанска станица Трикорнијум (Тророжац (?)).
Испод села Вишњице, на једном чоту над Дунавом, имају
остаци од неке градине, али о Њој ништа нисмо могли дознати.
На Космају, према селу Рогачи, има нека веома порушена, гра-
дина; а и у околини Космаја, на југојсточној му страни, у селу
Кораћици, има стара црквина Павловац. На западној пак страни
Великога Космаја црквина је Тресије, за коју се држи да
је била задужбина Деспота Лазара, сина Цара Лазара. Али
околни људи некад зову ову црквину и „Високи Стеван“, а Тре-
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА 5
66 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
cuje веле да се прозвала с тога што се ту Стеванова мајка, ца-
paga Милица, затресла- видећи свога сина тако лепа и јуначна.
Ево једног записа на камену у манастиру „Тресијана“
ү изволентем wýa и поспешенемх сина и сершенгемх cro дўл
T ШЕНОК! се ceM cH и Божтвни Храм’ сти сила Безплатні трг-
дом 1 платою їгёмена КУ agn Фисартон (sic) cz вратами: @ mo-
настира зокомх Ракокица.. Блнзь Белиград АКТА 303!.". и
пріложїше оБдћедино (віс)
== +. Изкоминємь отьца и посп®шениемь сынд и сьвршен-
немь скетлго доуха + ОББНОКИ се сен свеётыи H БОЖЬСТЕЕНЫИ
Храмь скегыҳь силь Беспльтьныхь троудома и платою игамена
Kph an 'Кисариона сь Братидми оть монастыра зокомь Pa-
ковица БЛИЗЬ КЕлиграда. АЕто 3631 и приложише ОБЛАДЕЕЊ.
једино.
С истока опет црквина је Кастаљан, за коју ве по имену
може да помисли да је била некаква католичка богомоља ; али.
народ и њу приписује Високом Стевану.
Међу старије богомоље, које и данас служе, иду и два ма-
настира : Раковица и Рајиновац.
Раковица је у једној десној притоци Топчидерске реке,
2 сата на југ од Београда. Народно веровање приписује је чав
Светоме Сави, али је тешко примити такву давнину. Вод Paro-
вичке цркве укопан је јунак Васа Чарапић, који је погинуо у
јуришу на Београд, 30 Новембра 1806 ?.
Рајиновац је на један сат јужно од Гроцке. И он је бо-
гомоља новијег постања. У њему је пребивало неко време свето.
тело краља Првовенчанога. Код Рајиновца је сарањен кнез Сте-
ван Андреиь Палаљија, из села Бегаљице, кога су посекле Aa-
хије пред српски устанак 1804. И данас с источне стране цркве
стоји плоча с овим натписом: „34b почивавтъ рабъ божи Отефанъ
' Овај је манастир у месту Кривој Липи, а преко потока „Каста-.
лана“ је место Вртиште, које помиње Милован Видаковић. Гласник
ХХХ, 119.
2 Гласн. Сри. Уч. Друштва ХХІ, 16 и 18.
остаци ОД СТАРИНА 67
Андреићљ Оборкнезъ бегаличкій. Пострада и погибе за ристяне.
Bors да прости нфму душу. Подписа ову плочу Мія Янковићъ
1804“. Она се сва изљускала, Бао да је ватра на њој горела,
или је то од мраза. Чудо, да духовник, Који данас држи Рајиновац, не
зна ни за ту плочу, ни за онога кога она покрива !
Сабори велики бивају: у Раковици о Великој Госпођи, 15
Августа ; а у Рајиновцу,о Малој Госпођи, 8 Септембра. Скоро
из пода округа бива света на та два сабора.
У селу Лесковцу, или, боље рећи, у ливадама тога села, има мала,
превица. Уза цреву, са северне стране, спрам олтара, има плоча,
над њом ћивот, а по земљи около патос. То се зове „Лесковачка
Светиња“. Ко је тај светитељ, одакле је, и рашта се посветио,
не зна се. Прича)у да неки поп Сима из Борка, који је све то
знао, није хтео ником ништа казивати. Светитељ је, мисли се, био
из околине. Али поп Сима није хтео јављати од којих је људи,
„да му се, вели, вамилија не би величала над другима“.
У селу Бељину, у месту Ћипуровцу, ископана су пре 10
година два кипа од камена — двоје деце. Не зна се куд су се
дела; али има; одатле однета у Борак’, једна плоча, на којој се
познају нека слова латинска, тек се не може да прочита шта је.
Вод цркве бељинске, с јужне стране, има Камен некога Вуксана,
за ког се прича да му је 6 синова на Косову погинуло. На ка-
мену стоји ово:
Тс у хс
№, ря
а се покоише ‘рава кожа кёкьсан приставки се Eb AT 3
тисёфно и лд мц април кдн, дакле 7034 = 1526. Не
може бити да су Вуксанови синови изгинули на Косову, 1389,
него можда у ком боју доцније. |
Ђакова Страна, место у атару села Винче, на источној страни
под шумом кленовом и липовом. Причају да је ту био манастир,
од ког се зидине познају и сад. Турци су, веле, порушили бого-
мољу, и поклали неколико ђака. О постању тога манастира при-
1 Кући Матеје Кнежевића. преко пута од Арсеновића дућана.
5%
68 ВЕОТРАДСКИ ОКРУГ
поведа се ово: Отац и син науме да зидају манастире; па отац
почне градити Воиловицу, на левој страни Дунава, иза Ilan-
чева, а син Винчу, у овој страни опет поред Дунава. Надиетали
су се: чија ће црква пре пропојати.. Син учини превару подиг-
нувши најпре звонару и звона, те почне звонити, Као да увери
оца да му је црква готова. Отад, дознавши за синовљу превару,
прокуне му цркву те и не пропоје никад, јер наскоро дођу Турци
и покваре овај манастир.
Орашје. По сата на југоисток од механе на Трешњи, место је
Орашје. Ту mma лепа вода, на коју долази многи болесници сваке
младе петке и недеље те се купају од грознице. Имају и зидине
од неке старе богомоље, која се такође приписује деспоту Висо-
ком Стевану, који ве, веле, и сам ту помогао од неке болести.
На Трешњи, баш код циганског гробља, до друма, има један
камен, за који се прича да га је Краљевић Марко бацио с Авале
на Космај, па му се некако омакао из руке, те пао ту. да то
се то место и зове више Белеге него Трешња. Важу да су неки
носили тај камен кући, па кад им опучи народ умирати, & они
га брже боље враћај на старо место.
У селу Бождаревцу, 6 сата на југ од Београда, има је-
дан висоравањ, који се зове Грнчарица. А с десне стране баће-
вачке речице, спрам Гричарице, где је кућа Јована Васића и још
неких, место једно зове се Градиште. Прича се да је ту, на
том месту, била маџарска војска, а на „Оветипољу“ * које је на
југоисток с друге стране речице, били су, веле, Срби и Турци.
Била је велика битка, у којој су Маџари надбијени и протерани.
То је, кажу, било пошто су Турци разбили на Косову „Маца-
рина Јанка.“ Нахођено је ту и нешто оружја.
У селу Борку, 7 сата на југозапад од Београда, на месту
Црквенцу, држи се да је некад био манастир Борак?
На десној обали Љига, мало пре његова утока у Колубару,
развалине су од старог градића, које се данас зову „Стара Гра-
дина,“ или „Анишге“.
' Taea. красни чланак г. А. В. Богића, у Гласнику ХІХ, стр. 93 до 261.
* Код тога Светипоља има дртто и место, које се зове Татарна.
СТАНОВНИЦИ | 69
y
У Липовици, од села Рушња идући к Барајеву, има и да-
нас око 7—8 умка, које су некад биле велике за читаву кућу,
али су сада сурване, и прево многих се већ оре. Шта су те умке
значиле, и Ко их је дизао, не прича се ништа у народу, само се
види да су веома давнашње.
На реци Опарни, градећи мост, нашли су сељаци један од
туча саливени Кип (детенце с крилима), и то је предато у бео-
градски музеј.
Има по свим тим селима доста римских опека (цигаља), Боје
тамошњи људи зову табље.
Око села „Железника пуно је знавова, који сведоче да је ту
била некад велика варош. Прича се да се пружала чак до Остру-
жнице све венцем поврх Макиша.
7 Становници београдског округа
3. ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ ЊИХОВЕ
Београдски округ нонео је део тешких невоља, које су,
за црних дана, ударале на Београд и на Србију. Сила турева
или сила Хришћанска, Боје су се обе отимале о главу овога округа,
наизменце су завијале у црно становнике његове. Огаришта су
остајала иза сваке војске. Хришћанска је била боља бар у то-
лико, у колико је штедила богомоље и предмете религаске. Тур-
ска се, напротив, радовала кад је све то могла да уништи. Од та-
ких тужних успомена, баш је београдском округу пала у део једна,
која се никад не ће заборавити, — палому је у део да прими по
ветру расејани пепео светитеља Саве, просветитеља српског, кога
је тело бесни Синан Паша пренео из Манастира Милешеве ' у позла-
ћеном "вовчегу, и, 27 Априла, 1595, спалио на Врачару, према Beo-
граду, на левој страни „Чупине Умке“,“ као што гласи предање,
На жалост, ми данас не можемо местимице да кажемо: где је та
свирепост извршена, и ако је велика веројетност да је то било не-
1 Однео га је из Милешеве 30 Марта Ахметбег Оћуз.
2 Неки Капетан Чупа био је ту посечен, вели предање, па за то се
тако прозвала; али где је? ....
70 БЕОГРАДСКИ ОБРУГ
где око садашњега Ташмајдана, где је гробље палилулеке цркве.
Али где је „Чупина Умка“, никако нисмо могли дознати.
Кад се оно Пасманџија, одметник султански, у Видину, бе-
јаше толико осилио, да је почео нападати и на београдски пашалук,
и кад се опазило, да је међу Турцима у Србији више пријатеља ње-
гових него султанских : онда је онај чувени Мустајпаша, названи
„биротињска мајка“, као београдски везир, позвао и Србе у војску,
да му помогну бранити царску страну од Турака бунтовника. Он
је поставио у свакој кнежини по једнога буљубашу Србина, с
бурунтијом, да може имати по 70 момака под собом, кад се куд
позове, да иде на војску. Међу тим буљубашама био је један и Ка-
рађорђе, а над свима њима, и над свом српском војском, поставио
је Мустајпаша неког Станка Арамбашића, из Великога Села,
београдског округа '.
· Кад је бунтовничка турска страна надвладала царску и ову
српску војску, и кад су Дахије удавиле у београдском граду My-
стајпашу, царскога везира, као што је то већ испричано: онда је
за све прве људе у народу настала голема невоља. Опасност је,
наравно, била најближа онима, који су боравили најближе Београду.
И доиста извршење крвавога плана Дахије и почну од бео-
градскога округа: посеку кнеза Стефана Андрејића Палалију,
из села Бегаљице; погубе Марка Чарапића, из Белог Потока;
убију кнеза Станоја, из Зеока, °и још неке одабраније Србе.
m == —–—-— -
' Овог су Станка убили из преваре Турци у Смедереву пред уста-
нак 1804. Вук каже да је Станко био из села Колара, у ја-
годиневој нахији (Даница за 1828, стр. 139), А пок. Петар Јокић,
Карађорђев буљубаша, казао ми је, да је он био из Великог Села
у београдском округу. На моје разбирање, добих одговор пз Левча
да тамо за њега нико не зна.
Баталака вели, да је кнез Стачоје погубљен 14 Јануара 1804.
Многе догађаје пре Станојеве смрти, и после ње, он ставља у од-
ређене дане, које је могао од сувременика и сазнати са свим тачно.
— Онај Станојев синовац Никола, који је одмах на месту заменно
стричеву главу једном турском, укопан је код старе црквице у Ба-
рошевцу; ва плочи му пише да је рођен 1779, а умрьо 24 Фе-
бруара 1839 год.
~
становници 71
Али је ово већ било као кад варнице лете око голог барута.
Јер је, по речима песме, већ била
„— — — Крвца из земље проврела
„Земан дош’о ваља војевати
„да крст часни крвцу прољевати
„Сваки своје да покаје старе.“
Пламен устанка истина је букнуо у Јасеници, у осојима
Рудника и Венчаца, али је одмах ударио у овај округ, и свуд је
нашао готове пристаоце за отворену борбу. Шрви судар с тур-
ском војском, по том устанку, имали су Срби у овом округу, у селу
Дрлупи, западно од Космаја, 11 и 12 Фебруара 1804, где су
ударили на Дахију Аганљију, Који је био изашао, да их или
задовољи каквим обећањима, или силом растера, тек свакојако да
буну угуши одмах у почетку. Преговори нису успели, него је
још плануо барут, и Аганлија, рањен у ногу, похитао је с гла-
вом у Београд, да осталој дружини зле гласе однесе.
Већ од 1806, београдски је округ био слободан од турских
као заповедничких копита до јесени несрећне 1813 године.
Те несрећне јесени неки су становници овога округа пребегли
били у Срем, неки сс скрили у збегове у Кљештевицу, и у друге
густе шуме, а многи су се и подавили у Сави, бежећи да их
Турци не би стигли и поробили,
Када сила турска, за оно кратко време, од 1813 до 1815,
већ поче излазити на вршак злости своје, и кад ђеније српског
народа поче кретати на нову борбу малаксале мишице српске, онда
нам опет београдски округ, на свом југозападном крају, представља
позорје, које је, с једне стране, мерило за ондашње турско тиранство,
а с друге, доказ уздања српскога народа у своју свест и у своју снагу.
У селу Рудовцима, 12 сата на југозапад од Београда,
1 Пок. Јокић прича, да га је баш погодила пушка некога Симе Be-
љавовића, „Чувши да пуцају пушке, вели Јокић, Аганлија изађе пред
кућу, с огрнутим'на леђима ћурком, и почне нешто наређивати. У тај
мах пушке на ново припуцају, а он још стоји. Симина пушка пуче
после свију, Аганлија се одмах по њој поведе, па се окрете онога,
часа у кућу, те му се и ћурак заглави у вратима“.
79 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
на пивници loua Ранка из Рудоваца,' у густој чести под Mu-
лићевих брдом, у добру заклону, на највећој мећави и мразу, ску-
пили се беху први људи из нахије београдске, рудничке и ва-
љевске. Међу њима, као први беху: Милутин Савић Гарашанин,
из села Гараша ; Арсеније Ломо, из Драгоља; Поп Ранко из Ру дов-
ца, кога већ поменусио, боговађски игуман Авакум °, и многи други.
Ови су се људи овде договорили и заклели на часном Крсту и
на светом јеванђељу, да на ново устану на Турке чим зене про-
лефе. Игуман Авакум усвојио је ту заклетву, и на мразу и снегу
под ведрим небом, осветио водицу, и поБропио ове дичне заве-
ренике. Одлуку ову примио је, доцније, и славно извршио руд-
нички војвода, потоњи Сраски Кнез, Милош Обреновић.
Кад је, после Цвети 1815, допрьо глас да је у Такову
примљено оно што је у Рудовцима уговорено, и да се још сам Милош
примио да устанак руководи, и народу предњачи, онда су станов-
ници београдскога округа (и за онда грочанске нахије) одмах
устали на Турке, из Гроцке их протерали у Смедерево, а око Бео-
града, у Железнику, и на Болечу, поградили шанчеве, да би тако
пресекли пут чешћим излетима турским из Београда у народ.
Становници београдскога округа, понесавши, с осталом браћом,
тешки део народних невоља за турске силе, одуживши свој дуг у
братској заједници, кад је букнула борба ва слободу, платили су
1 Нисам могао ништа дознати о животу овога дивотнога свештеника,
до то, да је био у бојевима за другога устанка, да је добно коња,
који је умео да се усправи на стражње ноге и тако да иде. Поп
Ранко је укопан са северне стране старе Барошевачке цркве. На
плочи му пише ово: „Здъ ПОЧИВАЕТЪ РАБЂ БОЖІЙ ЮРЕЙ“
РАНКО ДМИТРОВИЧЬ 1820.“ То је све. Нека му Бог да у рају
насеље!
Авакум, пре калуђерства Аврам, био је родом из Рожанаца. Он је
био старешина у Манастиру Боговађи, где је и умрьо. Авакум је
живо радио да букне устанак 1815, п помагао му је кад је 6y-
енуо чим је више могао. Кажу да је умрьо у Боговађи; али духов-
ници не знају где је укопан, него му читају парастос над једном
плочом, која покрива покојника, који је преминуо још 1797 године!!
з Милутиновић, Историја Србије, стр. 119 и даље.
w
СТАНОВНИЦИ 78
свој данак и унутрашњим немирима, овим протестима против стања
које је кад постојало, па били ти протести прави или неправи.
Ми се овде не можемо пуштати у причање тих догађаја, него ћемо
само поменути где се што местимице догодило у овом округу. Исто-
рија ће дати о свем том тачнији и опширнији рачун.
Тако је, на прилику, године 1825, Милоје Ђак, после ве-
срећне своје буне, ухваћен у овом округу, у механи села Мо-
жрог Луга, 1 сат од Београда, и одведен у Баточину, rao
је и погубљен.
Године 1826, после побуне Чарапића, који су, опко-
лени у Авали, ту и изгинули, у селу Рипњу био је raab-
ни стан старешини, Боји је извршивао каштиге над окривље-
ницима. И данас се прича на какве су муке кривци метани
Невакав Турчин Налбантин, кога су звали „Hane“, и који
је усијаним кљештима штипао окривљевнике , да кажу сав свој
план и другаре, помиње се и данас као неко сотонско чудовиште.
Рипаъском учитељу, Михаилу Берисављевићу, који је био yue-
шан у ту буну, осечен је језик, и обе руке повише mage.’
Године 1839, на Трешњи, 5 сата од Београда, срео је Вучић
солдате, који су пошли из Крагујевца, да траже Кнеза Милоша,
разоружао их, распустио кућама, а неке и каштиговао.
Године 1842, 20 Августа, у гају између села Лисовића и
Барајева стигле ву Кнежеве катане и убиле Милутина Tapa-
MAHUKA, оног истог који је био на оној заклетви у Рудовцима
1815. Он је, у договору с Вучићем, ишао у народ, да га диже,
и води ка Крагујевцу.
Најпосле, вредно је поменути, да је на земљи овога округа
извршено дело једно, које ће историја свакад помињати, и ако оно
по себи нема народнога значаја. У бегању из Тополе в Сави, да
пређе у Срем, између села Губереваца и Лисовића (оба у бео-
1 O том вреди прочитати у Архиви Српског Ученог Друштва, белешку
под бројем 708.
74 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
градском округу) убио је Карађорђе свога оца Петронија, и за-
копао га ту, у некој Дрвеној Јарузи'.
Све ово што поменусмо нека нас подсети да се размислимо,
и да чешће сами себе упитамо: За што људи сваку науку своју,
сваки напредак свој, морају готово увек да плаћају тако скупо,
да се често тога ради мора да лије и сама братска врв?
Да ли људски послови баш морају да иду тако?
б. личности чим било ЗАСЛУЖНЕ
Много је честитих синова родио овај округ, и опремио их
на борбу за народно избављење, али нека ми опросте блажене
њихове душе, што овде не ћу моћи сваког по имену поменути. Те-
ковина, купљена њиховим трудима и крвљу њиховом, благо је, за
које ми до века њима дугујемо. Знала се или не знала сва имена њихова,
зна се оно што су отаџбини оставиле њихове мишице и њихове памети.
Поименце пак можемо поменути оне, Који су ма где забеле-
љени, или памћењем нама предани.
Пред сами устанак, певац набраја све оне, којима су Турци
смрт спремали. Помаман Турчин овако сева:
„Док погубим до два Чарапића
„Из Потока Белог, код Авале,
„Кој су кадри на Врачар изаћи,
„У Биоград Турке затворити;
„Они с’ паше, а ја сам субаша.
„Док погубим протопоп Николу,
„Из лијепа села Ритопека,
„Он пашује, а ја субашујем;
„Док погубим Ђорђија Гузоњу,
„И његова брата Арсенија,
„Из лијепа села Железника
„Кој су кадри Топчидер затворит’,
„Дов погубим протопопа Марка
1 — Био сам, прича пок. I. Јокић, — једном у лову с Карађорђем
у гају између Лисовића и Губереваца.
— Видиш ли, Петре, ону црвену јаругу? упита ме Карађорђе.
— Видим, одговорих ја.
— Онде је укопан мој отац.
И више ви речи: ни он, ни ја.
аичности 75
„Из лијепа села Остружнице,
„Он је паша, а ја сам субаша“.
Овако се цртала слика београдекога округа пред сами поче-
тав врваве игре крста и полумесеца, а доцније су изашле на видик
и личности са свим нове. Ево сада неколиких имена
Васа Чарапић
родом из Бела Потока, а у Рипањ је прешао тек после 1804,
и тано начинио кућу и засадио вотњаке, од којих и сад траје по
воја трешња или који орах.
Брат Васип, Марко‘ Чарапић, био је изнајпре оборенев грочан-
ске нахије. По плану, који је раније скројен, Турци ухвате Чара-
пића Марка у Калуђерицама, на кумству, и ту га посеку. Брат
Марков Васа Чарапић, одмах се, после тога случаја, одметне у
планину, да освети брата. Гора је још била гола и црна; с тога
се Васа много бринуо да га у то доба не окупи каква потера.
Кад види први глог у Авали да је олистао, Чарапић извади малу
цвандику, па је обеси о дрво, место дара, и опали из пиштоља у ве-
тар рекавши : „Е, чик сада, Туро; гора олиста — Васа стече крила“!
Васа је позвао у своје друштво многе отресније ондашње
људе, као што су били: Живко Михаиловий, из Умчара, који
је после, у оба устанка, радио и као ]унак и као мудар управ-
вик; Бојин из Пиносаве, који је, на Варварину рањен, умрьо
од рана; Лаза Буљубаша, из Велика Села; Beca Н. из Ra-
Ауђерица, и још неки други. Са свима овима, он се придружио
устанку, од првога тренутка, и борио се Као прави јунак.
Кад се оно Кучув-Алија враћао из Јагодине к Београду 1804, Bo-
дећи са собом Гушанца и Крџалије, Чарапић се са својом четом
ваходио на Авали. Видећи да те силеџије још гоне Врчинску
стоку узгред, он потече с друштвом те у селу Лештанима, у ме-
ту Кречанама, у старој богазини, ухвати бусије. Иза сваке бусије o-
стави он по два по три друга, а сам оде на дно теснада, и заповеди да свак
чека прво његову пушку. Турака је било врло много; стоке су гонили
доста, и били су весели. Од весеља је неки попевао српењи овако:
' Петар Јокић мисли, да је овом Чарапићу било име Арсеније, а
песма и сви околни сељани тврде да се звао Марко.
76 БЕОГРАДСЕН ОКРУГ
„Чувала овце Тодора
„Шировим пољем крај мора“, и т. д.
И у том је баш пришао в Васиној заседи: „Дочувала их је“,
прошапће Чарапић, па окине своју шару... Пуцањ проломи небо ; Typ-
ци се помету; стока се побрка, па се начини прави покор. Турака
падне страшно много, а блага и оружја остане још више победи-
оцима. Од оних, Који издру живи из ове погибије, викне један
Турчин, што га глава доноси: „Рајо, море! делите право, не гре-
шите се, а свима ће бити доста, што сте нам отели“.
Чарапић је био мало наглув. После сирти брата свога, на Турке
је већ толико омрзао, да их је тако рећи прождирао где је кога
стигао или срео. Basano је, причају они, који су га лично по-
знавали, кад он спава, само проговорити малко живље: „Турци“!
или макар и реч „Byna!“ па је за тренут ока Чарапић био на
ногама, са запетим пиштољем у руци, грозно севајта очима, H&
коју ће страну да груне непромашно зрно.
У јуришу на Београд, ноћу 30 Новембра 1806, Чарапић је
рањен на линији од Стамболвапије па в Видинкапији пошав, д0
оних сводова, који воде воду у варош. Приступајући к шанцу,
он се једном окрене к својима, који су ишли за њим, и рекне
„За ином те, браћо!“ У тај мах, при светлости упаљене на
шанцу машале, Турчин га спази и погоди у крста, па му олово
пројури кроз мали трбух. „Гле! изеде ме пас, закон му..... Не
бојте се! Ено пева Чамџија....“ последње су му речи.
На пушкама га изнесу другови под Карађорђев шатор на
Ташмајдану, и ту издахне. Укопан је с леве стране цркве, у
Манастиру Раковици". Гроб му данас није обележен ничим; можда
је и зарастао у земљу. Они, који сваком самрнику певају „в-
' У Архиви Cpu. Уч. Друштва бр. 407, има једно писмо Војводе
Васе Чарапића, писано 21 Марта, 1806, у Белом Потову, уз које
он шаље једнога срндака (вели срнојарца) пок. Митрополиту
Стратимировићу. И одговор је овога господина ту. На печату пише:
„Василје Чарапич, кнез грочански“.
У том истом архиву, има и писмо, које је писала 1819 године
у Кишеневу, „Анастасија Гавриловна“, жена Васе Чарапића, која
вели, д& је син њезин у руској служби.
личности 77
чную память“, нису нашли за вредно очувати у спомену бусен,
који покрива кости јунака Васе Чарапића! О, иртвило и сле-
пило ума, силно ли ти је ваше грозно царство!
После смрти Васине, постане војвода брат му Танасије;
и он је погинуо у боју на Прахову, у Ерајини, 1810.
Вићентије Петровић
из Кораћице, оборкнез још за Турака, био је један од оних с
којима је уговаран устанак, и, после, један међу првима који су
одмах пристали на борбу с Турцима 1804. Дочекао је и други
` устанак 1515, те и тада лепих услуга учинио народу своме. Bua-
ћентије је умрьо у Кораћици 31 Октобра 1822, и уконан у опште
гробље. На гробу му има плоча на којој ово пише: „34b почи-
ваетъ рабъ Божій ВиБентв Петровићђ, кнезъ нахје грочанске,
престави се месеца Октоивра 31. 1822 лето“. Прича се, да су
му, кад је умрьо, 12 куршума извадили из тела!
Јанко Катић
из Рогаче, оборкнез турске кнежине. да Јанка се зна, да је
знао турсви, и да је јахао „на ђогату гриве окнивене“. Ево
Бако је дошао до тога обојега. Једна његова сестра била је на силу
одведена у Београд, и потурчена. Јанко, још као дете, одлазио
је и живео по дуже у кући те своје сестре. Таво је научио
турски. Као момак, био је веома леп. Ту он учини љубав-
но познанство са сестром свога на силу зета, и, у једној не-
згодној прилици, Турчин је јуришио с голом сабљом да га исече
у комаде; али сестра Јанкова рашири своје руке и стане пред
голу сабљу, те брата завлони. Јанко, међу тим, стругне кроз капи-
џике, дочепа се улице и побегне у Рогачу; а кад му Турци по-
секу брата Стевана, он се онда са свим одметне у гору.
По устанку, онај час је дошао Карађорђу, и његова га кне-
жина избере за старешину. Он се звао више војвода него кнез
Од тога доба, био је највише уз Карађорђа, и у свим боје-
вима до године 1806.
Године 1806, у првој поли Јула месеца, сретну Срби,
и узбију к Шапцу босанскога Хасан-пашу. Бој овај био је
78 БЕОГРАДСКИ округ
на Дугим Њивама код воде Петковца у селу Крњићу. Како
су Срби гонили Турке који су се повлачили в Шапцу, сустигну
неког старог Турчина, и повичу му да се преда.
— Коме да се предан упита Турчин,
— Преда} се војводи Јанку Катићу, рекну му Срби.
У тај мах дотрчи и Јанко на коњу међу њих, хотећи за-
клонити живот самцу Турчину, ако би Срби поумили да га посеку,
и одмах и он повиче:
— Не гини Турчине, него се предај, па се ничега не бој.
— Коме да се предам ? упита на ново злосретник.
— Мени, Катићу Јанку, одговори му витез,
Турчин је већ много слушао, како Јанко затире Турке
— Предајем се! проговори Крвник; у тај тренутак опали
из мале пушчице', и Јанка убије на место. То се догодило me-
далеко од самога бојнога поља, које поменусмо.
Јанка однесу његови људи после и саране Бод Сибничк®
цркве. На гробној његовој плочи која је узидана у зид с десне
стране цркве, с поља, пише: „1806. Здђ почиваетъ рабъ Божій,
Јанко ЊКатичђ, отъ Рогаче, воевода србски“.
Батић је био човек врло леп, средњи растом, умерен стасом,
речит, паметан, и врло велики јунак. Он се одевао свакад укусно
и богато. Јахао је турскога коња, коме је од велика поноса и
дике метана Кљна на гриву, те се за то и пева „на ђогату гриве
окнивене,“
Прота га и не зове другојачије, него „Мудри и јуначни
Јанко“.
Радич Петровић
ПОЗНАТИ БАО »КАПЕТАН РАДИЧ <
Вук каже, да се Радич родио у селу Овиоковцу у Левчу, а
Прота Ненадовић и Петар Јокић опет веле, да је он из Оструж-
нице. Ма колико да смо распитивали, у Свиоковцу нико не: зна
ништа за старину Радичеву. Најпосле, био из једног или другог
места, он им је дика обадвома, као и свему српском народу.
* Није, кажу, била већа од аршина. Прота у Мемоарима, стр.
172—173.
личности 79
Још у Кочину Крајину, Радич је гледао да отвори доњи
град, да у њ уђу Немци, па се то због велике магле није могло
све и да уради“.
. За тога рата, он је у Фрајкору већ био постао капетан. Кад
је Михаљевић прешао на Забрежју, и оставио рок свима хајдуцима
у Србији докле да се предаду, а Ко се не преда до тога рова,
да ће бити обешен, Карађорђе с неколико друга не хтедне се предати, &
потера их окупи и похвата. Ту Радич одмоли Карађорђа од сирти.
После тога (Кочинога) рата, добио је Радич од Немаца пен-
зију и живео је у Срему у селу Јакову.
Кад године 1804 букне у Србији буна на Дахије, он остави
пензију и пређе у Србију, где је Карађорђу и народу учинио го-
леме услуге. Он је и војевао и шанце градио, и разне уредбе по-
стављао, што је видео и научио у Немачкој.
По освојењу Карановца 1805, био је војвода у том месту.
На крају 1806, копајући шанчеве у Београду и намешта-
јући топове, буде страшно рањен у крста. Рану ту преболе с теш-
ким мукама, али од ње остане малко погурен.
Кад малко оздрави, ожени се у Београду лепом младом по-
крштеницом.
Године 1808 постао је судија у београдском магистрату.
Године 1509, пошто Срби страдају на Каменици, и Турци
навале с те стране, он онако погурен, оде на војску, и Карађорђе
га остави с Петром Јокићем Буљубашом, да утврде и чувају
Ћуприју, да би се'он ту могао уставити, ако не могне узбити
Турке на Делиграду.
Али њих неко омете, да је Карађорђе другим путем прешао
и отишао у Шумадију, те они запале Ћуприју, и топове, Које
нису могли у хитњи превући, баце у Мораву.
Познато је, како је Јокић скупо платио Карађорђу за тај
свој поступак, а Радичу се, међу тим, и друга несрећа десила.
Његова жена пређе у Земун с другим булама и покрштеницама, и
оде у Турску, однесавши му све што је имао, а много ни имао није.
1 Глед. Вукову Даницу за 1829 стр. 11 и даље.
80 БЕОГРАДСКИ ОБРУГ
Године 1810, он се опет ожени лепом младом Сарајевком.
Године 1813 пребегне у Срем,.и тамо је проживео две године, и
то ба женом и дететом у највећој невољи.
Кад Срби, године 1815, устану на ново на Турке и добију
слободу, он, у пролеће 1816 године, остави жену и дете у Срему,
пребегне опет у Србију, и дође у Београд, где га Петар Молер
прими у свој конак. Како је он прешао из Срема, одмах је отуда
паши јављено, да је пребегао Капетан Радич, који је с Црним
Ђорђем највише Србе бунио; који се по том Туркињом оженио;
у Београду судио, итд.
Паша, чувши за све то, упита Молера и друге кнезове, ка-
кав је он човек, и шта тражи у Београду. Молер му каже управо,
да је то стар и сакат човек, који једва иде, а нема нигде ништа,
него је дошао в својим људима, да не умре од глади. Паша се
на тај мах задовољи тим.
После неколико дана, кад Срби предаду Молера паши, да се
погуби, паша опет запита Вујицу Вулићевића: стоје ли они до-
бри за Радича, а Вујица му одговори, да они неће да знају за
њега, него нека чини с њим што му драго. Онда паша пошаље своје
људе, те га ухвате, и затворе заједно с Молером, а по Ђурђеву
дне, у очи недеље, удаве их обојицу, и још некаква кујунџију који
је градио новце. Сву тројицу изнесу Турци ноћу мртве на Rane-
мегдан, те су онде читав дан (у недељу) лежали, да их свет гледа,
а пред вече их Срби саране на кра) гробља с леве стране
цркве. |
Радич је био крупан, здрав, и јак човек; лица је био мало
намргођена, особито под старост; био је јунак и велики родољу-
бац, а Турцима страшни непријатељ. Женио се три пута. Од прве
жене остала су му у Срему два сина, који су били капетани, а
од треће једна ћи.
Кнез Милош је, после његове мученичке смрти, давао издр-
жавање жени његовој и детету.
Кад је погубљен, Радич је могао имати нешто више од шез-
десет година.
Нека је мир његовој души!
личности $1
Enos Сима Марковић
B3 ВЕЛ, БОРКА
Кнез Сима је био старешина посавски у београдском округу.
Још пре устанка био је, као трговац човек, уважен и на гласу.
Од устанка 1804, био је пријатељ Карађорђу у сваком послу. С
тога је Карађорђе врло често свраћао његовој кући, и у сваком
важнијем предузећу њега имао уза се. То је узрок и што није
хтео отићи у Боговађу на скупштину, него је ову сазвао у Борак,
те је ту, између осталог, установљен и „Правителствујушт и Савет“.
Осем Карађорђа, кући кнеса Симе долазили су многи важни
људи онога времена, Срби и странци. Између других, можемо по-
менути РодоФиникина, руског агента у Београду, и мајора Грам-
берга, који је 1808 пропутовао по євој Србији.
Кнез Сима је, после смрти Чарапића Васе, био готово нај-
гласовитији војвода у београдској нахији. А веровало се да је
у бојевима врло срећан. |
Године 1807, Марта 19, находимо кнеза Симу у Смедереву,
као председника, Савета. Ту је тада примљен портип Мухасил, који ·
је био дошао да преговара о условима, под којима би Порта при-
стала да уступи Србима оно што су они захтевали. Видећи да
Турци, између осталог, траже да Срби даду 20 хиљада војника
против Руса, те да их тако заваде с овом браћом и помагачима,
Бнез Сима одговори са свим лаконски: „Србија себе сматра као
државу независну; никаква данка не пристаје да да; нити ће ди-
зати оружја на своје савезнике“.*
+ Родофиникин пише (2 Јуна 1808 ad № 254), да је Грамбергу морао
дати неку суму новаца на путни трошак, па, увећавајући скупоћу
у Србији, додаје: „Въ бытность нашу даже у Чернаго Ге-
оргіяиувнеза Симы долженъ былъ г. Грамбергъ дать
въ руки женамъ ихъ по три червонца а дзтамъ по OA-
ному“. Види седа је ово мајсторија да се само измами већа сума
на путни трошак, но опет је срамота тако наопачке представљати на-
родни обичај, који не обвезује никога да да толику и толику суму
него може н ситну пару бацити на трпезу.
2 Летопис за 1827, 1. 18—19.
ЕВЕЖЕВИНА СРВИЈА 6
82 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
У почетку године 1809, кнез Сима је, с Јанићијем Ђурићем,
ишао у Букуреш кнезу Прозоровском, да склони Русе да отпочну
рат с Турцима.
Године 1811, кнез Сима је био „попечитељ касе народње“,
На крају те године, на име 10 Декембра, отишао је Као депутат
у Русију, где је неколико пута излазио пред цара Александра
ради народских послова. Отуда се вратио у Мају 1812. У тој де-
путацији, осем Бнеза Симе, били су још: Јаков Ненадовић, Mu-
хаило Грујовић, и Лазар Поповиќ, названи доцније „писар
Лаза“.
Године 1813, кнеза Симу видимо на Дрини Као команданта
над 10.000 српске војске. Али се ту ни мало не хвали његова
радња. Или се био нешто помео, или је неку несрећну тајну знао:
тек све што је радио до саме пропасти, није било ни њему ва част,
ни Србији на корист."
Родофиникин, карактеришући све ондашње српеке војводе, за
кнеза Симу вели: „Кнезь Симеонъ читаетъ и пишетъ, храбръ и
благоразуменђ,“ *
Несрећне те године (1813), после пропасти на Равњу, и онога
нереда на Шапцу, кнез Сима је прешао у Срем; али није врло
дуго остао ван отаџбине, него се вратио својој кући у Борав, и
отпочео трговати, говорећи сваком приликом, да више ништа не
жели, него да гледа своју кућу и трговину.
Вук каже: „Године 1817, у пролеће, одметне се кнез Сима
Марковић и капетан Драгић из Ропочева (у београдској нахији),
но обојицу их ухвате и погубе у Београду“.° Толико записана при-
чања. Усмено пак казује се више. И ако је, прича се данас у
Борку и околним селима, кнез Сима говорио, да ништа више не жели,
него да тргује и да буде на миру, опет за то почну долазити
к њему кметови из околних села, и световати га да дозове
' „Сербијанка“ књ. ТІ, стр. 163 и даље.
* Званични његов извештај, ad № 249, од 12 Августа, 1807
(Разборъ сочиненја Н. А. Попова, ст. 122.)
` Грађа за српску историју, стр. 173. — А и Cunibert, Essai Histo-
rique І. 158.
ЛИЧНОСТИ 85
Карађорђа назгода из Русије, те да се на ново диже крајина. Ове
договоре чинили су они у Борку, у Вранићу, и у Малој Мошта-
ници. То се осети, и Турци потраже Симу да ухвате. У Нов. 1816
дође Кнез Милош у Вранић, и ту доведу и кнеза Симу. Но овај
побегне из затвора па се стане крити по Борку, по Лесковачкој
(поповој) бари, и другим местима. Најпосле га нађу у Ћелијама
код неког пријатеља у ganm. Одатле га изведу Кнезу Милошу у
Трбушницу. Капетан Драгић из Ропочева, који је био пријатељ
кнеза Симе, видећи њега ухваћена, преда се сам, да трпи и он
што буде Сими.
Кнез Милош их пошље обојицу у Београд, где их Турци
погубе на Мученике, 9 Марта, 1817.
Г. Илија Коларац прича да је гледао кад су Турци посекли
ова два Србина. Извели су их, вели, из града и довели од при-
лике ондегдеје сад Вучићева кућа. Кнеза Симу посекли су најпре.
Џелат који га је секао није могао да пресече врат једним удар-
цем, него је тесао неколико пута.
— Cem јуначки! Мухамеда ти ..... викнуо је везани
Драгић, који је такође чекао свој час:— Ја сам седамдесет
турских глава одсекао, па ми је рука опет боље секла него твоја.
На то, вели, допадне један Турчин, који је држао дућан
онде где је сад Гарашанинова куба, те једним ударцем одсече
главу Драгићу. |
Кнез Сима је, кажу, био човек плав, пун, дугих и лепих
бркова, |
Драгић пак био је висока раста, дугих образа и великих
бркова. Он је био капетан за Карађорђева времена под командом
кнеза Вићентија из Кораћице. Као човек врло вредан, паметан, и
речит, Драгић је готово више судио него кнез Вићентије.
Ћи кнез Симина, Мара, која је умрла пре три године, уве-
равала је да је он укопан у великој београдској цркви, сниже
десне певнице.
' Ово се и у Ропочеву прича о Драгићу, само што се тамо каже
да је предмет руге Драгићеве била була, а не Мухамед, као што
је чуо г. Коларац.
6*
84 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Павле Поповић
САВЕТНИК НАХИЈЕ БЕОГРАДСКЕ И ГРОЧАНОКЕ
Павле Поповић родио се у селу Вранићу, у београдском
округу. У детињству је мало учио књигу, и знао је читати ча-
словац, али писати није умео. Тек доцније научио је само своје
име потписати.
И Павле је био један од оних Срба, који су јако помагали
Хаџи Мустајпаши да савлада Баше или Јаничаре. У то име јед-
ном је с неким Чиком из Арнајева, и са Сарићем из Сремчице,
побио у селу пет Турака, и главе им однео у Београд Мустај-
паши, Који их је за то лепо даривао.
Кад, у јесен 1801, Дахије убију Мустајпашу, и Србију
узму под своју власт, онда је Навлу грозила опасност Као и свим
другим одабранијим Србима. да то се он почне крити по луговима.
Та је судбина, у то време, већ терала Карађорђа, Јанка Катића,
и кнеза Симу из Борка, те се Павле с њима састајао, с њима про-
водио дане и ноћи, и разговарао: шта да се ради? Шта више,
има спомена да је он од тога друштва слан преко Колубаре, у
ваљевску нахију, да и тамо напомене мисао о устанку, како би
она постала општа у свој земљи.
Како устанак букне у Јасеници, одмах и Вранићски хан
изгори, и Турци буду побијени који не умакну од народне освете.
8 или 9 Фебруара 1804, изиђе из Београда Аганлија с He-
колико стотина Турака, да гледа како ту буну да угуши. У Срем-
чици скупи он све кнозове и попове из околних села, да их
пита: Во поби Турке, ко попали ханове ?
— Хајдуци! био је глас из свију грла.
Ту му је морао доћи и Павле Поповић, да му Аганлија не
би, у противном случају, поробио кућу.
С Аганлијом је Павле отишао на Дрлупу, где су се срели
с Карађорђем, с којим не само не учине мир, него се још Аган-
лија рањен врати 13 Фебруара у село Вранић, па одатле у Бео-
град, куда и Павла одведе.
Из Београда, из турских руку, Павле се једва избави, Аган-
Гай
ЛИЧНОСТИ 85
лӣнии пријатељством, па одмах отворено пристане уз браћу своју,
која су већ у оружју потражила олакшице јаду народноме.
Павла Поповића видимо међу оном шеснаесторицом народних
вођа, Боји су 25 Априла (10 Маја) 1804, у Земуну огледали
да свој спор с Турцима на лепо сврше посредовањем Аустрије.
У свима потоњим нападима на Београд бивао је и Павле
Поповић, и у два маха је рањен бивао, у леву руку до шаке, и
У лево плеће. У једном таком случају, кад је рањен спао с коња,
допао му је на коњу Васа Чарапић, да га избави, и, видећи га
тешко рањена, заплакао се, на што му Павле рекне : — „Чарапо,
Чарапо, оди да се пољубимо; Бог зна хоћемо ли се више видети. “
Чарапић сјаше, пољуби се с њим, али га не остави него изнесе
међу своје.
Године 1805 био је Павле с осталима на Карановцу, и
по што је то место узето, вратио се кући трећи дан по Петрову дне.
Те исте године постао је саветник, и отишао, заједно е Apy-
гима, у Вољавчу, откуда су се, после, преместили у Боговађу, &
одатле у Смедерево, чим је Смедерево освојено од Турака.
Кад је Београд освојен, Павле је вратио Атанлӣној жени
добро, које је учинио њему Аганлија, пустивши га из Београда,
у почетку буне. Она је, видевши њега, обесила му се око врата,
и замолила да је заклони од војничке силе; он је прими и
склони на безбедно место. Она се после покрсти, назове се Љу-
бида, и уда за Стевана Живковића.
Године 1808, у пролеће, слан је био у руску војску, ради
народских послова. По повратку отуд, ишао је у нахије: шабачку,
ваљевску, зворничку и ужичку, да извиди кривице неких CTA-
решина. У јесен те године, ишао је опет кнезу Прозоровеком. °
Године 1810 био је с кнезом Симом на Дрини, у великој
битци, где су Турци разбијени и преко Дрине претерани, али где
су и многе војводе рањене биле.
Године 1811 отишао је у Кладово, одакле је кренуо два
велива топа на Гургусовац. Тога се лета највише налазио у Кра-
јини, где је с руском војском одржавао свезу и договор.
Године 1812 послан је био од Вожда и Совета да у погра-.
86 БЕОГРАДСВЊИ ОКРУГ
ничним шанчевима обзнани Букурешки уговор, који је Русија била
подвезала. Пошавши од Дрине, он је свој посао завршио у Чачку,
и одатле отишао у Тополу, да јави како је посланство своје извршио.
Године 1813 послан је био у Кладово, да преузме команду
градску, по што се дотадашњи командат, Живко Костантиновић, имао
послати. у Софију ради преговарања с Турцима о миру.
Отуда се на скоро вратио, јер од преговарања није било ништа.
У јесен, 1813, видимо га у Београду, одакле, 21 Септембра,
у недељу, уверивши се да је Карађорђе те ноћи пребегао, оде у
Вранић те своју породицу превезе на Дубоком у Срем, куда пре-
ђе и сам.
Чим је устанак Кнеза Милоша букнуо, Павле Поповић се
вратио из Срема, и находио се у логору код #елезника.
Кад Марашли-Али паша, у Октобру 1815, дође у Београд,
и учини познати уговор с Кнезом Милошем, Павле је Поповић био
један од оних кнезова, који су били она Српска Народна
Канцеларија, или ти Суд у Београду.
Али га је већ савладала била старост и ране, које није мо-
гао никад излечити. За то оде кући у Вранић. |
Ту се упокојио 8 Декембра, 1816", и укопан је с десне
стране олтара цркве Вранићеке.
Покојни Јовић каже за њега: „Павле Поповић био је и
војник и Советник како ваља“ !
Бог да га прости!
Милисав Чамџија ?
ИЗ БОРКА
Још првих дана месеца Фебруара 1804, Милисав Чампџија
дошао је с неколико другова у Вранић, те запалио турски хани
' За ове податке имамо да захвалимо синовцу његовом, сада већ
покојном Лазарб Поповићу, познатом под именом „Писар Лаза“.
Састав његов о животу Павла Поповића, пун је драгоцених по-
датака за новију нашу историју. Он се находн у сина му г. Срете
Л. Поповића, члана касационог суда.
2 Чамуије су се звали они људи, који су вукли лађе на конопцу,
а Милисав је, кажу, прозван за то, што је нево време превозно
људе преко Саве у чамцу. |
личности 87
напао на Турке који су у хану седели. Глас је био пуштен да
они то раде као хајдуци; али у самој ствари то је чињено по на-
говору кнеза Симе и Павла Поповића.
Од тога доба, Милисав се налазио увек уз кнеза Симу. Он
није желео власти ни господства; његова је сва срећа била, да
Турке бије, да их побеђује. Имао је на себи преко 10 рана. Чак
важу да му је од једне ране под доњом вилицом остало шупље,
те није могао јести чорбе,
У јуришу на Београд 30 Новембра 1806, кажу да је npo-
дрьо на шанад, сео на топ, негде онде где је сада гостионица „Ру-
ски Цар“, и запевао колико га глава доноси, (а певао је, веле,
као горека вила):
„Хеј! браћо Срби, крила соколова !
„К мени, к мени, ја сам на ендеу.
„И Чампија већ на топу седи“.
Тај глас, кажу, да је чуо самртно рањени Чарапић и обве-
селио се.
У Борку се још прича, да је он нарочито молио Карађорђа
да му допусти то учинити. И кад је, после, Карађорђе чуо ње-
гов глас, да је pekao: „Е, сверова Милисав, по души га! Јуриш
јунаци и ми, да не будемо последњи !“
Чамџија је преживео несрећну годину 1813, и дочекао уста-
нак Кнеза Милоша.
У нападању на Палеж (Обреновац) 1815, Милисав се тешко
рани, и, после два дана, умре код своје куће, у Борку.
У воћу Матеје Ивановића, у Борку, под једним орахом, два
су гробна камена: мањи је Милисава Чамџије, а већи је mero-
вога брата, поред кога је Милисав желео да буде сарањен.
Један од очевидаца вели за њега ово: „ Чамџија је био је-
дан од првих јунака српских“; а покојни Јовић опет каже:
„ То је једна бесмртна јуначина“.
Чамџија је био човек смеђ, омањи растом тако, да се по
телу његовом не би никад могло помислити да је он онолики jy-
Нак колики је доиста био.
Он је, као што помињасио, врло много рањиван па и у зубе,
88 ВЕОГРАДСКИ ОБРУГ
те је с тога, у последње време, шушкетао кад говори, али му
ни то није сметало увек певати, и увек летети у бој за
отаџбину.
Бог да га прости!
Ђорђе Миловановић — Гугоња
ИЗ ЖЕЛЕЗНИКА
Још пре почетка буне на Дахије, песма прича колико је
Ђорђе био важан човек у својој околини, и страшан Турцима у
Београду.
Кад су Дахије већале шта да чине да им влада остане ду-
говечна, и Кад су наумиле да исеку кнезове, онда се и за Ђорђа
овако говорило:
„Док погубим Ђорђија Гузоњу
Из лијепа села Железника
Кој је кадар Топчидер затворит”“.
А кад су оно српски вођи, на посредовање аустрӣских BAA-
сти, 28 Априла 1804, имали у Земуну састанак с Турцима, у на-
мери да се договоре о миру, онда је и Ђорђе Миловановић“ био
међу оних 16 старешина народних, који су тражили да се
пре свега Дахије уклоне бар у Ниш, па тек онда да се прего-
вара о миру.
Доцније је Ђорђе био у бојевима, у Бојима је обично уче-
ствовала београдска нахија,
Године 1811 видимо га као управника града београдекога”,
где је остао све до 21 Септембра 1813, т. j. до пропасти.
Шта је даље било с њим, нисмо могли дознати, осем то, да
је преживео пропаст и други устанак, да је још трговао, и да га
! Ту је записан Миловановић. Taca. Архив Српског Ученог Apy-
штва бр. 371, и ми се држимо тога, тим пре, што рођена уну-
ка Ђорђева, Марица из Железнива, тврди, да је њему тако било
презиме, а помињемо и да је он на више места записан Мила-
диновий.
2 Голубица У, стр. 168. На Дорћолу ваљда стоји и сад једна чешма,
која је пресушила, али носи име Гузоњина Чешма, а ту на близу
били су и конаци његови.
ЛИЧНОСТИ 89
је снашла сирт у путу по трговини, како веле, негде у рудничком
овругу.
Enes Аксентије Миладиновић
ИЗ ЧВБУТКОВИЦЕ
Аксентије Миладиновић, из села Чибутковице, у београд-
ско] Колубари, био је такође човек на гласу кад је букнуо уставак
српски 1804.
Шта је радио кнез Аксентије од 1804—1811 године, не mo-
жемо да нађемо. Тек о новој години 1811-ој видимо га с дипло-
мом Као Војводу, коме се у власт дају ова села нахије београд-
ске: Вреоци, Шопики, Петка, Ћелије, Жупањац, Чибутко-
suya, Барзиловица (стоји Барзиловац), Дудовица, Бранчиќи,
Гукоши, Juhu (стоји Дичи), Трбушница, Бистрица, Црљени,
Барошевац, Јунковци, Сакуља, Медошевац, Зеоке (стоји 3e-
оци), Куке, Лукавица и Стубица.
Године 1812 (11 Јануара) находимо, да су Вожд и Совет
нашли, да Кнез Аксентије од своје кнежине ваља да „изручи У
касу народну 6180 гроша, као порезу и као издржавање мензулана.
и магистрата“.
Године 1812 (22 Јуна) заповеда му писмом Карађорђе да
„истера из своје кнежине 1200 војника, а ако може и више,
биће боље: „Трговци трговине своје да пресењу, вели се даље у
том писму које већ наговешћује несрећу, мајстори мајсторије своје
да прекину, земљеделци своје пољске работе и воденице да оставе,
попови и калуђери да пођу, сви једнодушно на ноге и старо и
иладо да устанемо, и свима силама да се од непријатеља бранимо'“.
Али на жалост, ни то није помогло. Србија је пала. И међу
хартијама кнеза Аксентија находимо оваку белешку: „Први трд-
шак на 1813, што троши кнез Аксентије, кад освојише Турци“...
Тај „први“ трошак износио је не мање него 10.868 гр. и 20
пара, а дукат је био ваљда 9 гроша!
Кнез Аксентије није бегао у Срем. Он је, као и Милош, и
' Ово писмо ми имамо у рукама, благодарећи г. Јеремији унуку Ак-
тијевом. |
ера ни пина г чи гар ищи ———— аг опна о о —
90 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ '
многи други одабранији људи онога доба, волео у својој земљи че-
кати што га снађе него тражити среће у туђини.
Павле Поповић, из Вранића, саветник и војвода, пише му
из Јакова, у Срему, 3 Декембра 1813, једно писмо, у ком се,
међу осталим, налази ово: „Ми благодаримо вама за ваше труде
које сте имали, и ваше срце уздржали и тамо остали, и неколико
иљада душа од турскога мача сачували; за такав ваш мудри по-
ступа никакав Србин не ће заборавити и за ваше здравље Бога
молити. Тако каво сте до сад тако и од сад старајте се за наш
народ, да би срећан бити могао“.
У то некако време биће писано и ово писамце које овде
цело целцито излажемо : |
„Оборкнеже Аксентије, од биоградске нахије, Везирова слу-
го, и мој пријатељу !
„Дајем ти на знање, како ми је Арсеније Ломо дошао, и
предао се; друго, сутра у Суботу рано, кнез Милош полази у
Биоград, и тамо ће се с тобом састати, и за што буде, догово-
"рићете се. — У Драгољу“.
(М. П.) Мехмед барјактар
Муселим-ага нахије рудничке“.
Као што се види, Бнез Аксентије је, и по освојењу тур-
ском, имао утицај на многе послове свога народа. Из једнога
писма, Боје му је писао Кнез Милош 5 Септембра 1814, у Beo-
граду, види се да су имали неке Булуке с народом Турцима
да чине. Али 17 Септембра 1815, пише се кнезу Аксентију из
Београда овако писмо:
(Турски мӱр) „Raja паша покровитељ“.
„Здрав си кнеже Аксентије ; како примиш ову нашу књигу,
у који ти год сат ова књига дође, у ону декику (минуту) да си
у Београд дошао чае пре, да ниси стао но хајде брзо. Ако си
болан, на кола да дођеш, ако.... Ти ајде на коња“.
Сва је прилика, да је ово писмо писано онда Бад се у Beo-
граду чуло за Хаџипроданову буну, па су Турци тражили EHe-
! Нема дана ни године на њему.
ЛИЧНОСТИ 91
за Авеенти]а у своје руке, да им буде таоц и јемац за повратак
мира. Јер, ово му је писмо упућено „у Чибутковицу“, а одмах
друто, од Ћаја-паше, 30 Септембра 1814, што је писано у Чачку,
yarhyje иу се у Београд.
Ево шта иу Raja паша пише из Чачка:
„Здрав си кнеже Аксентије! Ето ти сада пишем и праћам
ово моје писмо, да јесам ти благодетељ твој, и ти ништа немој
се бојати, но слободан буди: ја кад дођем хоћу те одмах пусти-
та, то цело да знаш. И кнез Теодосије да се не плаши; јесте
е чуло у његову нахију нешто, али ћемо ми све то умирити: али
си нека прати једну књигу у његову нахију, да се већа буна не
тни, но неба ги (их) слобода све. У Чачку 30 Септ. 1814“.
По свршетку овога пашинога писма, стоји још ово:
„И такођер ја вас поздрављам Живко писар, кнеже Аксен-
таје, тврда је вера наша христијанска, слободан буди, и послу-
дајте тако што ваи се заповеда, а за вас моја је брига, тако-
ер E за кнеза Тодосију.
Живко писар“.
да овим долази писмо, којим му се запозеда, да гледа ухва-
тти Хаџи Продана. Ево и тога писма:
(М. П.) „Raja паша покровитељ“.
„Здрав си кнеже Аксентије! Ето ти сада дајем на знање,
шко је Хаџи Продан, са 4 хајдука отишао у београдску нахију,
1 за вим је отишло 15 пандура, отерали траг; но сад упут, како
"рии ову књигу један ват пре за њиме, тражи га и терај га,
№ би ли га жива или мртва добавио, зашто већ он се више не
зивье ни царев ни везиров. — И такођер ја вас поздрављам
“тодару Бнеже Аксентије, сва је твоја доброта и власт у Ha-
та покровитеља Raja паше, но ето ти сада описујем : слободан
GM и сербез, и ову работу што ти пишемо гледај не би ли TAM
У ща уватио. И ваше сам поздравље примио у писму, и тако
а паши казао, да је све то мирно и поштено у вашој нахији,
11460 ти паша благодари и захваљује ти великим даром. И да
-di
92 БЕОГРАДСБИ ОБРУГ
Бог да да Хаџију Продана жива ухватите не би ли ти нашем
паши веселост срца описао. У Чачку, 10 Октобра 1814.
Живко писар
ваш непромењени желатељ“.
После овога писма, има једно Кнез Милошево, Боје иу је
писао у Рогачи 13 Новембра 1814, и у вом му јавља да дола-
зи у Београд, и да хоће баш у њега, да одјаше, него да му „очисти
и истреби“ једну собу у своме конаву.
За тим долази последње писмо од Ћаја паше, писано 4 Фе-
бруара 1515. Ћаја паша се чуди, што му кнез Аксентије не до-
носи пореске паре, кад зна да је паши „секлет“ за паре.
Кад је Сулејман паша први пут послао војску и свога бии-
башу Карамустафу, да угуши устанак српски 1815, онда је внез
Аксентије, с неколико стотина људи из своје кнежине, пошао с
тим Турцима да помогне утишати буну. Овако је он дошао у Ча-
чав, и остао ту с Турцима с једне стране као оруђе умирења
Срба, а с друге као јемац за турску безбедност.
Кад Raja паша погине код Чачка, и Турци побегну преко
Драгачева, морао је узмицати с њима и кнез Аксентије, али сео
он у Гучи некако искраде од Турака, па све низ воду Белицу
кров шибљаке умакне у село Лисице свом шураву Илији Јоко-
вићу, одакле пређе прево Мораве, удари на Карадаг, у нахији
рудничкој, и оде Кнезу Милошу ', који га узме са собом и одведе
к Јагодини, куда је и сам ишао.
Биће да је српска војска, док је кнез Аксентије био у Typ-
цима, и држан за противника народнога устанка, ударила на ње-
гову кућу, и учинила му велики квар. .
То се потврђује и писмом Кнеза Милоша које је он писао 2
Јуна 1815 у Брусници: „Поздрављам вас, кнеже Аксентије, пише
Кнез Милош, и тако вам дајем на знање, како ово моје писио
примите, вера ви је тврда, слободно к мени дођите, да се раз-
говоримо. Ја да сам знао, да ћете се ви тако одмах избавити, не
би вам ни у што дарнуо. А и овако док се разговориио, може
бити да ћу ти све вратити, и не бој се до мене ништа.“
i Милутиновић, Историја, стр. 282.
личности · 93
У другом писму, које му је писао из Црнуће, 6 Јуна 1815
вели Њнез Милош да ће му, за стару љубав, вратити што је год
њему „дотерапо“, па га зове к себи, али овако препоручује: „И
кад близу мене будете, у једном се селу зауставите, а писара
вашега с неколико људи унапредак к мени опремите, да ја знам
и да вас с мојим људма праи. а ја ћу у недељу се у Крагу-
јевац кренути.“
Дошавши овако Кнезу Милошу, Аксентије је, као што је већ
поменуто, отишао с њим в Јагодини.
Још има једно писмо, Које му је Кнез Милош писао у „путу
ка Карановцу“, по што је истерао Турке из Пожаревца, и пошао
да и Карановчане прими, и испрати у Пазар. Писмо је ово’ пи-
сано 29 Јуна 1815.
Кнез Милош ту препоручује кнезу Аксентију и Проти Сии-
Љанићу, да иду час пре на Дрину с војском, куда ће и он саи
похитати, само док с Карановчанима буде готов.
Кад је Кнез Милош углавио с Марашли-Али-пашом уговор
1815, онда је међу депутатима српским, који су одмах оданде из
Ћуприје послани у Цариград, био један и кнез Аксентије. Он је
имао остати у Париграду, као сриеки атенат 40 измене т. је. докле
други не буде послан на његово место.
Кад се из Цариграда вратио, мање је имао учешћа у на-
родним пословима: старост и немоћ била га је савладала. Пре-
минуо је 23 Јануара 1820 године, и укопан је код цркве у
Чибутковици, месту рођења свога.
Enes Живко Миханловић
ИЗ СЕЛА УМЧАРА
Кнез Живко се родио 1770. Вад су Дахије почеле да секу
внезове, Живко није имао никакву власт, али је био човек отре-
сен и турски велики непријатељ. Кад се Чарапић Васа, пошто
му Дахије посеку брата Марка, одметне у планину, трећи друг
који је с њим пошао, био је Живко из Умчара.
Доцније, кад је већ букнула отворена борба између Срба и
amm аа e
* Вук, Граба стр. 127.
94 ВЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Турака, Живко је био у свим бојевима које је била војска гро-
чанске нахије, и постао је био у војсци капетан. Године 1813
пребегао је био и он преко Дунава, али се налазио у околини,
не хотећи се удаљавати од догледа своје драге отаџбине.
У почетку године 1815 поручи му кнез Вифенти]е из Ko-
раћице, да гледа, првих дана часног поста, да пређе у Србију на
Итлак-Ферман“ царски, те „да на кућишту старом изнова кућицу
дигне, и деци својој што ватрице пропири““.
Неколико дана пред онај знаменити састанак Рудовачки пређе
Живко на Гроцкој, и оде у своје село Умчаре. Ту се малко по-
забави те не стигне на тај важни договор; али идући тамо, сретне
неког Божу из Вукасоваца, у крагујевачкој нахији, који је на
том скупу био, па се већ враћао.
Божа исприча све што је тамо говорено: да ве на Цвети у-
стане на Турке; да се Кнез Милош узме за вођа устанка, хтео
не хтео, итд.
Чувши све то, Живко оде у Кораћицу кнезу Вићентију, своме
пријатељу, да се с њим разговори шта да се даље ради. Ту за-
тече грочанскога Муселима, Боји је тражио од народа оружје. Од
кнеза Вићентија је нарочито искао сабљу сребром оковану. Али
му овај то није дао, изговарајући се да му је све оружје у Не-
мачкој одузето, а нешто га је испродавао сам у невољи.
Кад се Муселим оторња одатле, Живко се разговори © Ba-
ћентијем, те овај после оде у Рогачу Николи Катићу, да и с њим
углави смишљени рад, а сам Живко дође кући да оштри кремење.
Кад му стигне писмо од Кнеза Милоша, Живко скупи неко-
лико друга, те испод Гроцке предеретне и потуче неке Турке. За
тим скупи неколико стотина сељака и пође на Гроцву. На брду
више [ponge остави дружину. с дугим пушкама, а он сам с неко-
лицином, који су могли склонити пиштоље под гуњеве, дође My-
селиму. Свога пак оружја Живко није ни крио.
Казујући Муселиму како је опет планула нека ватра у на-
' Управо Итлак-Фермани, што би значило Ферман,о амнестији.
2 Милутиновић, стр. 161.
личности 95
роду, #ивко му предложи да се или боље утврди или да pa-
није бега, а ако би, продужи Живко, хтео њему дати нешто CBO-
јих семена, ‘да их он удружи са Србима, он би се подватио да
те хајдуке похвата и нахију грочанску са свим очисти. Ово је
предлагао само да би сејмене измамио међу Србе, те да им одузме
оружје, кога је у Срба било врло мало. Муселим не пристане на
то, него му рекне да сам дигне Срба колико год хоће и с њима
да гледа растерати хајдуке, а ако не могне, да му јави, те да
гледа шта ће и каво ће. С тим их све отпусти. Мало час стигне
каваз Живка, и каже му да га зове „Муселим да му нешто каже.
Срби се досете да он тим само хоће да издвоји Живка од ЊИХ,
па да га или убије, или бар стави у затвор. дато се опет врате
сви. Видећи их опет све, Муселим рекне: „Хајде, Живко, хајде;
не требаш ми сада. И други се пут можемо разговорити за оно,
што ми је на ум пало“.
Тек што Живко с дружином изиђе на брдо к осталина, 4
стигне и кнез Вићентије из Кораћице. Сад нареде да се народ из
толетних села око Дунава дигне у шуму у тврде збегове, како не
би београдски Турци грунули и велику штету починили. Још су
се кметови спремали да пођу на тај посао, а глас допаде да Му-
селии пали Гроцку, и да сече Грочане. Срби стрче брже у Гроцку,
а кад тамо: Муселии с Турцима побегао на острво у 'Дунаву,а
одатле већ после у Смедерево.
Пошто тако очисте Гроцку од Турака, и нареде да се добре
страже држе од смедеревске стране, Срби изађу на Болеч, те ту
начине шанад.
На тај шанац ударао је сам београдски Везир Сулејман, чим
је сина свога и Ћаја-пашу отпратио био в Чачку, али се, после
узалудног пушкарања цео један дан, вратио у Београд, оставивши
на њему доста мртвих и рањених Турака.
Кад се ратовање прекинуло, Живко је остао као кнез у гро-
чанској нахији, и седео је најпре у Умчарима, а после у Гроц-
Бој више година. У последње време био је „Управнић Еножевог
двора у Топчидеру“, и у тои чину је и умрьо 17 Декембра 1835.
96 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Он је сарањен више олтара грочанске цркве, и на гробу му је
плоча од црвена мрамора са сходним записом.
Милутин Савић — Гарашанин
Родио ce у селу Гарашима, у крагујевачкој нахији, око ro-
дине 1762, а старина му је из Белопавлића, у Црној Гори.
Као драговољац (Фрајкор) служио је дуго, и био је у многим
бојевима, а нарочито се одликовао у боју на Крушевцу под Ми-
хаљевићем.
Под Карађорђем је такође био војник, и находио ce у бо-
јевима обично где је била нахија крагујевачка,
Савестан у својој скромној дужности; смеран у понашању ван
дужности; готов да уђе у све опасности и с њима да се бори, не
за славу или за какву награду, него само за то што је мислио
да тако ваља; разборит у својим простим сматрањима, а. човек не-
зависна карактера: Милутин је мрзио на неправду па ма откуд
она потицала. Истину је говорио увек, и шалио се није никад.
С тих својстава био је јако уважен међу људима својега краја.
Карађорђе је, због близине њихових села, познавао Милутина,
али га није волео. Милутин је то знао, али није много марио,
· само је на сваки Вождов позив своје скромно место у војсци од-
мах заузимао.
У почетку устанка 1804, Милутин се ожеви сестром Арсе-
нија Ломе из села Драгоља, у рудничкој нахији, и с њом је имао
доста порода.
Око године 1812 запали неко Карађорђева сена. Или је Ra-
рађорђе баш мислио да је то учинио Милутин, или из личне мр-
жње, тек он осуди Гарашанина да вади „мазију“, те да докаже
своју правду. Милутин је истина био човек прост, али му се тај
суд учини тако беспутан, да му се он не хтене покорити него се
одметне у планину. Карађорђе нареди те му се све по Гарашима
пороби и поплени , а породицу му као робље пошље у град београдски.
„Ово је, вели писац по чијим белешкама пишемо ове врсте,
први знак владалачке наклоњености, какву су Гарашани увек
уживали, па чак и крвљу плаћали.“
ЛИЧНОСТИ 97
Вожд, прек само у првим тренуцима своје љутње, а ваљда и
увиђајући неправду коју је Милутину учинио, позове га из пла-
нине да се преда и да се измире. Милутин дође у Тополу, где
затече Карађорђа да поплеће плот. Ту се измире, и он се на-
стани на ново у Гарашима, где почне по други пут кућити кућу.
Кад Србија 1813 падне, Милутин, и ако је мрзио на Ra-
рађорђа, оде кришом у манастир Фенек, и позове Вожда да се
врати у отаџбину, и да продужи рат за избављење народа. Ka-
рађорђе одбије тај позив.
У самом почетку године 1815, скупе се на тајни састанак.
Милутин, Лома, Вучић, Игуман Авакум, Поп Ранко из Рудоваца,
и још неколики, и закуну се на устанак, само да се Милош из-
веде из Турава, и да се за вођа устанку избере. И не чекајући
тај Формални устанак, оду завереници сваки на своју страну тући
Турке и народ одметати. Тако Милутин убије у ваљевској нахији,
у селу Докмиру, у кући Вишића, чувеног зликовца Турчина Ин-
гриза е још двојицом. У том сукобу буде он рањен у десну руку.
Међу тим се Милош испапучи из турских руку, и допре у
рудничку нахију, где му кажу да је уговорено да се устаје, да
се он избере за вођа, а ако се не прими, да се — просто убије."
Онда се нису, као ово данас, речи дуго жватале, него се морало
одмах гутати, па макар се што и испречило у грлу.
Милош се дуго одупирао жељи првих људи у народу, али,
најпосле, пристане: да народ предводи.
Милутин одмах буде одређен с 300 људи, те на Липару, четврт
сата од Трбушничке механе, дочека Ћаја-пашу. Ту се заметне дуг
и крвав бој; али су се Срби морали испред превелике силе укло-
нити. Иза тога је Милутин био у војсци Милошевој, докле је год
ратовање трајало. Нарочито се одликовао у биткама на Љубићу,
Чачку, Пожаревцу, и на Дубљу, где је и рањен пушком.
Кад се сврши рат, Милутин оде својој кући у Гараше, где
га Кнез Милош учини кнезом. Од тога доба, Милутин се занимао,
поред својих домаћих послова, и делима своје кнежине, Кнез Ми-
" Милутиновић, стр. 119, и даље.
КНЕЖЕНИНА СРБИЈА
>.)
98 ~ БЕОГРАДСЊИ ОКРУГ
лош га је особито уважавао, и сам га склањао да иде на Божиј
гроб. — „Иди бар ти, побратиме, говорио му је он често, кад ја
већ никако не могу.“ По повратку из Јерусалима, Милутин је, по
обичају једнаком за све таке путнике, прозван Хаџија, Боје му је
име остало до смрти.
Кад се Ђак побуни, онда једно одељење његове војске удари
на Гараше, те нарочито Милутинову кућу пороби. Кад му тада све буде
упропашћено, он остави Гараше, и оде с породицом у Крагујевац.
Кнез Милош му тада да земље у Гроцкој, где се он насели, и
почне по трећи пут кућити куфу.
Као човек усталац и разборит, он је за кратко време сте-
као лепо имање, Кадсе установи у Србији Државни Савет, постави га
Кнез Милош саветником, чега се Милутин прими преко воље, само
да не изађе из хатара Кнезу. Сваки час је хтео да да оставку,
па да иде кући. Једном приликом примети ну Милета да не даје
оставке, него да остане, па ће се временом и он у том раду из-
вежбати. На то му Милутин одговори са свим озбиљно: „Е, мој
Милета, ја бих се зар и надао даћу се научити, кад бих видео
да си се ти, откад се врзеш по службама, чему год научио,
али гледајући на те, ја велим да је боље да ми ову ђецу оста-
вимо, да она ове послове раде. Оно што смо ми умели, ми емо и
урадили, а ово, Бога ми, они умију боље од нас“. |
Једнога дана пребаци му неко од другова (биће Парезан),
да је у некој ствари дао своје мишљење по хатару. Ово је Ми-
лутину било доста. С места устане, спреми коња, и оде кући у
Гроцку. Тек доцније су синови му написали оставку и поднели
је на уважење, али он о том није више водио бриге.
Милутин није био човек од политике. И аво је увиђао uo-
требу да је свак безбедан у држави, опет му је било жао што
се хоће да се Кнез Милош ограничи Уставом. Кнез је Милош
њега волео, и од владаочеве неограничености Милутин лично није
имао никакве штете, нити је Кнез дозвољавао да ма ко од ње-
гових, па чак и од браће, може дирати у Милутина. Из тих уз-
рока, Милутин, у оно време, није хтео имати никаква учешћа у
политичким догађајима српским.
личности 99
После одласка Кнеза Милоша, кад су радње и супротрадње
учиниле да је немоћна свака управа у земљи, кад су једни сто-
јали на страни попечитеља, једни радили за повратак старог
Господара, једни за само свој рачун, а мало Бо уз законитога
Кнеза, и кад је странка странку почела гонити, па су и Гара-
шани постали предмет гоњења: Милутин пође из Београда да диже
народ и да се с Вучићем здружи; но у гају иза села Барајева
стигну га катане, међу којима је био Милош Брка и неки Карић.
Милутина ту убију из пушака, и главу му одсеку и однесу, а тело
остане, које је један сељак из Барајева ноћу саранио. Оно је
после извађено и укопано код Грочанске цркве,
Милутин је погинуо 20 Августа, 1842.
После три дана, убијен је и син његов Лука, глава му од-
сечена, и са запаљеним чибуком у устима, у Гроцкој, пред Милути-
новом кућом, набијена на колац. И његово се тело није смело укопати.
Оваке услуге владаоцииа умеју да чине слепи приврженици;
оваке нискости дела су само малодушних победилаца.
Кад је, доцније, стање ствари промењено, и кад је Вучић
осудио на сирт Брку и Карића, онда их је од те казне спасао
сам Илија Гарашанин, син Милутинов.
Милутин није умео ни читати ни писати; али је у Гара-
шима у својој кући имао школу, где су се учила његова и ce-
оска деца. Учитеље доводио је испрека. Од ових се зна за Ми-
Јаила Берисављевића и за Аврама Гащпаровића.
Осем ових личности, можемо још поменути: Јанха Гагића, буљу-
башу из Болеча, који је пао од дахиске сабље међу првим жртвама у
почетку 1804'; Мијаила Ђуровића, капетана, из Венчана; Hu-
' Гагић је, опазивши турску потеру, побегао у честу. Турци, не нашавши
њега код куће, ухвате му синчића, и поведу у Београд. Гагић је
лугом крај друма ишао и слушао шта Турци говоре. На једној
ћуприји они се уставе и рекну, да ту посеку дете, кад оца нису
ухватили.
— Ако је вера, Турци! викне из луга Гагић, да ћете пустити
дете, ја ћу вам се предати сём.
7%
100 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
колу Ниџовића, из Прогорелаца, барјактара, који су оба умр-
ли; Срдара Симу из Даросаве, који је погинуо на Баточини;
Милована Шишиќа, из Крушевице, који је умрьо код куће;
Милисава Куљунџића, из Сибнице, који је рањен на Лешници,
однет у Зворник, и тамо уирьо; Радоја Маршнковића, из Pa-
ниловића ; Јанка Јевића, из Дрлупе, и Hajy из Лисовића, који су сва
тројица помрли код својих кућа, после свега ратовања; даље, ваља
нам благодарно забележити бар имена: Милована из Јасенка,
капетана; Милоша Станковића, из Остружнице ; Виќентија Cran-
ковића, из Остружнице, који је био капетан после Милоша, који
су сви помрли код својих кућа, после рата; Ранка из Оструж-
нице, који је погинуо у Ресави; Аќима Дољанчевића; Попа
Марка, и Јована Сушу, све из Остружнице; Николајевића, po-
дом из Сурдука, који је седео у Пећанима, па је и после, под
Кнезом Милошем, био у служби народној.“ |
Најпосле, у „Српсвим Новинама“ од 27 Маја 1865 бр. 57,
находе се имена оних, који су први пристали на Таковски устанав18 15.
Београдски округ има синова, који, и ако се нису одлико-
вали на бојним пољима, опет су тим не мање задужили свој народ.
Из малена села Миријева, Боје је само један сат на југо-
исток од Београда, води порекло своје, и његово име носи про-
слављени родољубац и педагог српски
Тодор Јанковић Мирјевски
Он се родио 1741 године. Гимназију је учио у Карловцима, а Филосо-
Фију у Бечу, где се нарочито спремао и за снагу школеку.
— Тврда је вера: дете ћемо пустити, а теби што буде.
Гагић изађе из луга; положи оружје; Турци му сина пусте, а be- _
га посеву ту на месту.
Слава таком очинском срцу!
Митрополиту Стратимпровићу, и, благодарећи му што је 2 године
богословије свршио у Карловцима, у „благодејању“, моли да га
препоручи Карађорђу за какву већу службу. Taca. Архив Сри.
Уч. Друштва, бр. 418.
Никола Николајевић, учитељ у Остружннци, 19 Маја 1806, ппше |
личности 101
Јанковић је био први и прави реформатор српских народних
школа у Аустро-Угарској, у другој поли прошлога века. РеФориу
је изводио и у школи, и у настави, и у средствима за тај рад.
Он је још јуначки бранио и наша ћириловска слова, кад им крат-
ковида политика беше загрозила опасношћу. =
Одазван у Русију, уредио је и тамо он први основне школе
за народ, по начелима Фелбигеровим. Постао је члан Академије
наука, прави државни (Саветник ', племић, и т. д.
Не само, дакле, ми Срби, него и браћа наша Руси, дужни смо у-
век захвално помињати име овог славног сина маленога села Миријева.
Умрђо је 22 Маја 1814, у Петрограду, и укопан је у гробљу
код Лавре Александра Невског. Јанковић је био човек здрава
склопа, округласта тела. Оставио је једног сина, који је био у
боју на Аустерлицу, али се и он упокојио 1811, у месту Ново-
черкаску, на Кавказу.
У селу Тулежима, у данашњем колубарском срезу, 10 сатана ју-
гозапад од Београда, родио се, 1731 године, владика рашкопризренски
Јанићије
који је 47 година седео на столици те јепархије, у Новом Па-
зару. Он је посветио у чин ђакона и у чин свештеника покојног
Ђерасима Ђорђевића, потоњег владику шабачког. После дугог cse-
титељског живота, представио се преосвећени Тулежанин Јанићије,
1816, у својој 85 години.“
У селу Неменикућама, под самим Космајем, са северне му
стране, родио се месеца Маја, 1780, чувени српски писац
Милован ВидаковиЬ 3
Ма се шта имало да замери његовим књигама, ово му се
мора припознати :.да је снажно будио у народа свест о прошло-
' Гледај моју Историју Педагогије стр. 524, 525, 526 и 555; — и
Сри. Летопис 1826, 1, 21—98.
* Герасим Георгигевић, Знаменити догађан нове Срб. Исторіе стр. 99.
з Вујић у свом путовању (стр. 309) прича да је још године 1826,
15 Новембра, видео Видаковићева најмлађег рођеног брата Радо-
сава, у Неменикућама.
102 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
сти српској; да је развијао жудњу за читањем; да је, поред све
заблуде у језику, која је била мана оног времена, писао, вавек
слатко, топло, пуно неког милог осећања. У својој автобиографији,
насликао је село Неменикуће, за свога детињства, да не може
боље бити.! Преминуо је у Пешти 1841 године.
Најпосле, у београдском округу (на жалост не зна се место)
родио се и онај добри Игуман оповски
Тодор Милутиновић
кога славни Доситије зове својим „милостивим оцем и добротвором“.
„Није, вели славни ученик његов, науке имао, али је био од
природе обдарен здравим разумом и суђењем. Овакад весео, искрен,
поштен, и благе нарави. Зато у целој Славонији и Бачкој воле-
ло га је мало и велико, богато и сирото“. Умрђо је у Шиша-
товцу, и Доситије додаје да га је оплакао као мајку своју. „Бла-
годарим, вели он даље, преблагом небеском промислу, што ми даде
доживети, да покажем вечну моју благодарност памети његовој.
Име и спомен његов биће ми драги и мили док сам год жив“.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Вишњица, село 1 сат и по испод Београда, на десној обали
дунавској. Године 1595, 14 Августа, начинили су Турци мост
преко Дунава „код Вишњице“; доцније је султан Ахмет прешао
на Вишњици и отишао у Борчу. Године 1717, 13 Јула, Принац
Јевђеније превео је 100 хиљада војске на Вишњици, а 16 истог
месеца та се војска настанила на повијарцу више Вишњице, и по-
чела ударати на Београд, који је бранио Нуман-паша.
У Вишњици је данас ђумрук и скела за прелазак у Панчево,
и отуда овамо. |
Под Авалом. У летописима је записано ово: „Године 1515,
разби Балил-бег Јаноша, Ердељскога војводу, „под Авалом“ 6
Маја ; а местимице где је то било нисам могао пронаћи, ако то не буде оно
' Гласник Сри. Уч. Друштва ХХХ, стр. 92—198.
ЗНАТНА МЕСТА 103
место, које се данас зове „Табориште“, које управо и јесте под Ава-
лом на југозападној страни брда, испод рипањеке механе „Дашчаре“.
Дрлупа, село на југозапад од Космаја, 8 сата на југ од
Београда. Ту је био, 11 или 12 Фебруара 1804, први судар с Да-
хијама, и ту је Аганлија рањен у ногу.
Лештани, село на североисток од Авале, 2 и по сата југоисточно
од Београда. Ту је Васа Чарапић, године 1804, дочекао и славно
разбио Турке. Дахија Кучук-Алија, изашав из Београда одмах у
почетку буне; продре до Јагодине, и ту дозове Гушанца-Алију с
његовим крџалијана, и уговори с њима да дођу у Београд, да бране
Дахије од Срба. Бад су тако ишли Кучук-Алија и Гушанац с вој-
свом из Јагодине к Београду, Чарапић их дочека на месту Epe-
чанама, у старом богазу, и покаже тим првим нападом шта их
даље чека. Прота Ненадовић каже’, да је Чарапић ту више од
100 глава одсекао, и коња и другога блага доста задобио ; а покојни ми
је Јовић причао, да су се после све белели шевари с једне стране
што су ии Турци бакрачлијама погудили кору, бежећи од Yapa-
пића и његове војске.
Остружница, село 3 сата од Београда, на Сави. Ту је 21
Марта 1804 године била прва народна скупштина, коју је сазвао
Карађорђе да се договоре шта ће да раде. У Остружници је потписана
и она молбеница султану, коју су му Срби писали 12 Јануара 1806".
Године 1824, 12 Марта, ту је Кнез Милош имао опет једну
скупштину, где му је везир београдски био послао скупоцено одело. —
Том приликом испросио је Бајић из Земуна Перку, ћер Кнеза Милоша”.
Пећани, мало селанце на по сата више Остружнице, у брегу
према Сави. Ту, у шумару поврх села, била је о Ђурђеву дне
1805 скупштина. Старешине су донеле биле харачке новце те их
пребројале и дале куд колико треба. Ту су примили и посланике
влашкога кнеза Муруза, који су били дошли да Србе мире с Typ-
цима, али нису могли ништа учинити. С те скупштине послали су
Срби посланике своје: Стевана Живковића, Проту Алексу Aasa-
' Мемоари, стр. 81 и 82.
з Глед. Гољубицу У, стр. 135—142.
3 Глед. Записку у Архиву Сри. Уч. Друштва под бр. 707.
104 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
ревића из Шопића, и Јована Протића, па је овај после остао у Бу-
курешту, а местоњега придружио се Петар Новаковић Чар даклија, те
су њих тројица отишли у Цариград, да изјаве султану шта Срби траже.
Још је ту решено да се одметну и ове три нахије: пожешка,
ужичка, и сокоска, које се још дотле нису биле одметнуле.'
У Пећанима је Карађорђе самртно ранио кнеза Теодо-
сија из Орашца, који му је преговарао што се примио врховнога
старешинства. Милутиновић је тај случај опевао у Ш књ. Срби-
јанке, од стр. 53 до 60. А Вук га помиње у Даници за 1828, стр. 217.
Борак, село у београдској Колубари, 7 сата на југозапад од
Београда. У Борку је на „Белом Пољу“, о Великој Госпођи (15
Августа), 1805, била скупштина, где је првом углављено да се
уреди један „Совђтђ“. Тај је „СовЪтъ“ најпре седео у манастиру
Вољавчи, а после у манастиру Боговађи, и за тим у Смедереву,
одавле је прешао у Београд на крају 1507. Први Саветници,
који су још у Борку изабрани, били су: Прота Матеја Ненадовић, као
председник; Beca Велимировић, из Љубинића, за нахију ваъевеку,
Која Ивановић из Свилеуве, за шабачку ; Стојан из Бершића, за руд-
ничку; и Павле Поповић из Вранића за београдску и грочанску нахију .
На печату тога „Совфта“ били су грбови: Србије (под Epy-
ном крст с четири огњила) и Тривалије (под круном свињска глава,
којој је у чело забодена стрела). Грбови су ти били на средини
свезани један за други, и између њих је порастао крин; озго је
' Даница за 1834, стр. 33. Вук вели да је ово било у Оструж-
ници, а Прота (Мемоари, 269 н 270) да је било у Пећанима. Како
су оба места једно уз друго, ја држим да је то била једна скупштина, H
да Прота правилније казује, јер је био ту. Ово се потврђује још
једном околношћу. Прота Алекса Лазаревић, из Шопића, оставио
је својеручну записку на једној књизи, где вели, да су они иза-
брани за депутате у Пећанима, 17 Априла 1805; да су, пошто
их је Живковић оставио у Цариграду, избегли у Одесу, па преко
Киева отишли у Петроград, где су стигли 13 Октобра 1805, и
отуда после дошли у Србију (Глед. Архив Српског Ученог Дру-
штва, број 393, а и Голубицу У, стр. 287 и 288).
2 Мемоари, стр. 188 и 189.
ЗНАТНА МЕСТА 105
огрејало сунце, и луче своје спустило до круна, а доле, испод гр-
бова, било је написано: „ Правителетвующій Совфтъ Сербевй 1804“'.
Мајдани, код Белих Вода, између cona Жаркова и Kenes-
ника, на 1 сат и по на југозапад од Београда. Ту је, 2 Јануара
1805, Дема, Гушанчев сестрић и кападахија, напао на Србе. Пу-
шкарање је трајало дуго; под Србима је убијено 8 коња, а сре-
ћом су само два човека рањена. Јанко Катић је ту Деми изашао
на мегдан, али један другога нису могли да згоде. Ту је велико
јунаштво показао и Павле Поповић. Прота вели да је он ту и
рањен, али синовац његов, као биограф му, то не помиње.
Бојева је још било у београдском округу на овим местима:
на Сопоту, северно од Космаја, 1804; испод села Кумодражи,
према Београду, 1804; на Железнику селу, 2 сата од Београда,
на ивици Макиша, 1804; на Јемекљуку, 2 сата југоисточно од
Београда, на цариградском друму, 1507.
Рудовци, село на Пештану (у Колубари београдској) 12 сата
на југ од Београда. Ту је, у почетку 1815, учињен онај свети
завет, да се на ново устаје на Турке'.
Ту је био и један бој с Турцима, у пролеће године 1815, и
Турци су тада попалили кућу и све стаје Попа Ранка из Ру-
доваца. По причању Чича Петра Некића из Трбушнице, који је
био ђак Попа Ранка, Ћаја-паша је дошао у Рудовце трећи дан
Васкрса 1815, на конак, и ово зло учинио.
Бољеч, село на друму цариградском, 3 сата на југоисток од
Београда. На Болечу је одмах 1815 године, чим је устанак бук-
нуо, начињен шанац, да препречи Турцима пут ·к Смедереву. У
том шанцу састао се Њнез Милош, 1815, с Вујицом Вулићевићем
и разговарао о Карођорђу. Вујица је испричао све што је знао: како
Карађорђе мисли о новом устанку, додавши, да је Вожд поручио
Кнезу Милошу, да ископа новце које је он у једној кумбари, у
"Тополи, закопао (12.000 дуката), па то да употреби на потребе народне.
— А шта мисли сам Карађорђе? упита Кнез Милош: — xo-
' Вук мисли да је ова година означавала почетак устанка народ-
ног на Турке.
2 Историја Милутиновића, стр. 119
106 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
ће ли амо, и када ће, ако сад не he? Ево се рат отвара, и Бог
зна како ће се свршити. А он би за овај посао био бољи и од
мене и од тебе, и још га познају и Руси и Турци боље него и
једног Србина,
— Сад се, уовом послу, у ово време, ни у кога не уздај,
одговори Вујица: — него у Бога, у се, и у своје къусе. Настани
у цара турскога, да се како год умири ова јадна сиротиња,
као што је, сам знаш, и Карађорђе могао, да је знао онда оно
«то зна сада, — да би само Србија једном данула душом“.
Овај разговор показује, какав jè правац световало целокупно.
стање ствари Милошевој политици спроћу Турака. Он је то верно
сватио и дивотно извршио. Рат, па куд пукло, да пукло — Милош
није могао, није смео отпочети, а да Србији не зада још веће јаде.
Него све мудром тактиком, путем погодаба и поступнога захватања..
Последице су ову политику врунисале добитцима, макар да
још тако много остаје да се добива, да се осваја, да се отима,
ако другојаче не моље бити.
Још су били бојеви у овом округу, у другом народном устанку,
под Кнезом Милошем: на Вел. Дубоком, на Сави, код утока Ro-
лубаре, 1815; и на Липару, у атару крушевичком и трбушнич-
кои, “а сата на исток од трбушничке механе, где је Милутин
Гарашанин дочекао Ћаја-пашу, али се „после, дугог и врућег боја“
испред огромне силе морао узмаћи“.
Споменик. Иза Јевђенијева (Лаудонова) шанца, с источне
стране крагујевачког друма, гробови су оних јунака српских, који
су пали у јуришу на Београд 30 Новембра 1806. Гробље је то
ограђено и багренима засађено. У средини стоји „споменик“ од
камена, који је подигао бивши кнез Александар. Од тога се сад.
то дело место зове „Споменик“.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ
У београдском округу има 1 варошица, 120 села, 1 заселак,
119 општина, и (1870) 13.026 глава пореских.
! Историја Милутиновића, стр. 344 и 345.
2 Милутиновић, стр. 136.
~
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 107
Гроцка на Дунаву, 5 сата на исток од Београда, једина је
варошица у овом округу.
Као што смо помињали, мисли се да је на месту данашње
Гроцке био стари римски Трикорнијум. да Турака је Гроцка била
тлавно место грочанској нахији, која је после спојена с београдском.
У Гроцкој је 1788 Херцег Александар виртембершки имао
своју ловачку кућу.
На Гроцкој су Турци страховито разбили аустрӣску војску о Све-
том Илији, 1739, и тиме повратили све оно, што је мач Принца Jes-
ђенија био освојио на десној страни Саве и Дунава. Страхоте тога раз-
боја причају и данас сељаци у Бегаљици, Заклопачи, и у Врчину,
У Гроцкој је било 1870 године 309 пореских глава.
Ту је столица среза грочанског и ђумрук и превоз преко
Дунава за Аустро-Угарску. Има основна школа са два наставника;
парохӣека црева; неколико дућана и механа; пошта, телеграе, CTA-
ница паробродека, и један парни илин (пок. Илије Гарашанина).
Иначе, Гроцка се мало разликује од села по што већина ње-
них становника држи и ради земљу, као и други сељаци.
__Али Београд, који је само по управи одсечен од свога округа,
остао је ипак једино место за продају и куповину свему округу,
осем онога што се купује по сеоским дућанима, којих сад има
скоро у сваком селу.
Села су у овом округу средња по величини; мања од мо-
равских, али су већа. од многих планинских села.
Ево их свију поименце. Међу њима, Боја год нису била у
списковима од 1822 године, та ће бити штампана курзивом; а
која су тамо била, па их нема сада, та ће се на дну списка Ез-
зати у примедби. Знак Пи уз њега година показују кад је у ком селу
отворена школа.
Срез врачарски
z $1 855 z 38 125
= Имена села + 3205 + Имена села ЗЕ HEFE
2 53 5381 = ти 8155
ба а = ~ ди =
1 Жарково (J 1841 · 144 1 4 Рушањ [7] 1870 94 3
2 Кнежевац 62 ПА 5 Пиносава 88 8
3 Железвик[-] 1840 ” 170 2 6 Реснив (О 1870 112 1
108 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
= 52 555 2 $ 56
Ә 2,9 £
" Имена села УЬ FELE | Имена села 4 НЕ
5 ag 8887 2 ЗЕ Ip
7 Бели Пот.[] 1873 120 2 14 Калуђерица 75 Е
8 Кумодраж 121 1/ 15 Миријево (J 1849 116 1
9 Раковица 26 16 16 Вишњица (С) 1839 120 ГА
10 Јајинци 37 гл. 17 Сланци 180 ГА
11 Бањица 25 1 18 Вел. Село [Г] 1836 222 2
12 М. Мок Луг C 1864 108 1 19 Винча (0) 1857 134 3
13 B. 5 161 1 20 Лештани 57 2
Свега . . . 2.122 —
ІІ Срез грочански'
1 Бегаљица () 1867 170 6 10 Сенаја 49 7
2 Пударци 108 61, 11 Шепшин 85 7
3 Камендб 87 6 12 Дражањ 106 7
4 Брестовик 77 5 13 Мали Пожар. [`) 1865 124 7
, 2189 79 Е 14 Рипањ [ ] 1824 378 4
аклопача 141 15 Болеч 105 8
7 Врчин () 1860 181 5 16 Ритопек ( ] 1838 145 3
5 е (О 1839 309 5 17 Умчари (J 1866 222 7
зала Иванча 127 6 Свега . 9.593 —
ІІІ Срез колубарски
1 ШолиЬ C) 1862 166 12 18 Барзиловица 97 14
3 Лукавица, 97 191 19 Петка Q 1873 94 12
3 Куке 74 121, 20 Ћелије 62 18
- ои 43 1274 21 Шушњар 23 1214
урово 16 14 22 Вреоци (J 1855 173 10
i а ни С 1845 91 12 23 Цветовац 44 ЗА
рљенци 61 12 д 24 Црљени 97 а
: са 71 11, 25 Медошевац 57 1094
ачыта С 1854 158 12 26 Јунковац 83 ФА
10 о 20 12 27 Сакуља 40 1054
11 Тулежи 86 12 28 Араповац 80 9
+ ПРЕВАРА 27 12 29 Рудовци 74 13,
рбушница 92 18 30 Крушевица 62 18:
14 Бистрица 45 121, 31 Даросава (] 1858 158 14
15 Чибутковица 97 14 32 Прогореоци 65 1354
16 Дудовица 7015 33 Миросаљци 128 10%
17 Жупањац 53 14 Свега . . . 2.524 —
IV Срез космајски |
1 Парцани 106 6 5 Поповић (0 1867 190 6
2 “aik 47 6'/ 6 Младеновац C 1867 147 9
3 Ропочево C) 1864 220 7 7 Рајковац 77 814
4 Ђуринци 54 7 8 Влашка O 1845 207 8
' Овај се срез звао некад подунавски.
һа
©
о
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
5 51 БЕ 2 Ба 525,
ы Имена села 22 SEMS ы Имена села ва звис
5 gu aiea 5 =н EIR"
~ ди д<г As м со
9 Пружатовац C] 1874 87 10 18 Рогача [] 1804 141 9
10 Међулужје 104 10 19 Раниловић 161 10
11 В. Иванча C 1863 269 9 20 Сибница (0 1854 . 162 9
12 Амерић 0 1870 96 8љ 21 Губеревци 124 6°,
13 Мала Врбица 26 9 22 Стојник 162 7
14 Кораћица Ci 1854 282 9 23 Слатина 23 8
15 Неменикуће C] 1839 227 8 24 Манић 40 8
16 Дрлупа 101 91, 25 Бељино O 1859 74 8
17 Дучина 88 8 26 Лисовић 0 1874 96 7
Свега . . . 3.305 —
V Срез посавски
1 Остружница O 181. 138 3 15 Мељак 45 5
‚2 В. Моштаница (11846 169 41, 16 Арнајево 86 8
3 Умка 65 4 17 Рожанци 58 8
4 Пећанн 28 31/ 18 Лесковац (0 1847 71 8
5 Ручка 29 41 19 Соколова 46 9
6 Јасенак 56 6 20 Борак 141 7
1 Мислођин 71 6 21 Шиљаковац 50 7
8 Мала Моштаница 96 5 22 Степојевац Г] 1875 143 8
9 Барич 62 5 23 Барајево (0 1871 171 6
10 Конатице C] 1869 119 8 24 Баћевац C) 1843 114 6
11 Врбовна 55 8 25 Бождаревац 83 6
12 Дражевац 112 7 26 Гунцати 54 6
13 Баљевац 53 6 27 Сремчица О] 1875 91 4
14 Бранић С] 1848 256 6 Свега . . . 9489 —
Примедба: У Вуковој Даници за 1827 (стр. 58 и 59, и стр. 69
u 70) имају имена свих села нахије београдске и грочанске. Та је m-
мена извадио Вук из харачког тевтера од 1822 године. У том списку
помињу се у београдској нахији села: Гукоши, Бранчићи, н Дићи,
која су сад у Качеру, у рудничком округу.
Даље: У београдској нахији помињу се села: Камен и Частрна,
којих сада нема, и наводи се само један Мокри Луг, а у грочанској
стоје ова: Башче, Лице, Клименте, Ново Село, Мегаре, Топчидер, и
Раковички Прњавор, којих сада такође нема. Узгред примећујемо, да
су ну Вукову списку многа имена погрешно записана, н. пр. Барићи (ме-
сто Барич), Гожанци (место Рожанци), Бељине (место Бељино), Сенова
(место Сенаја), Сакуље (место Сакуља), Врељаци (место Вреоци), итд.
110 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Статистички преглед
ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ
Б р о 3
|. ОВИТАВАНИХ || | основних ў
| о | места | ЦРКАВА | ШЕОЛА |
=) N р я | ‹
Гы Срезови я ~ | | = м Жнтеља Е |
5 ая ча | „|а| 81 < | 1818 г. |
оо «ін. O 54 Е | = |
р <= aa EZA] aa |
яя 515 | HEIE | ня
f Врачарски . . ||| 20 20| 4 11510 —| 10° 10.097 гл
2 | Грочански. . .|-|1| 16 17 511161 7:—| 7 | 12.585 2.598
р Колубарски . .|— |— | 33| 3538 1—8) 6 -| e 18.728 | 2.524
4 | Космајски . . . —| 26| 2619—19 | 13| - |1 15.958 3.305 |
|5| Посавски . . .|-|—| 27 2] 7 |—| 7 | 1— 1! 12567 | 2482 |
18.026 |
(= | 1 |122]123] 38] 2 | 35] 43] — | 43] 63.880
„РИШОН
Вад се број житеља раздели бројем насељених места, онда
долази у средњу руку по 524 житеља на једно место. Међу
тим, пописом људства од 1866 године, нађено је да има у округу
београдсвом места, која броје:
Мање од 100 житеља . 2
Од 101—200 ,„ . .13
„» 201—500 ,„ . . 56
» 501—1000 ‚„ . .51
» 1001—2000 „ . .11
У Србији долази на 100 мушкараца 94 женске, а у округу
београдсвом само 93:32, дакле мање. Кад у овом погледу срав-
нимо житељство у појединим срезовима, онда налазимо да на 100
мушкараца има женскиња у срезу:
колубарсвом . . . . . . . . 9586
космајсвом . . . . . . . . 95:06
грочанскм . . . . . . . . 92:85
посавском . . . ,. . . . . . 91:19
врачарсиом . . . . . e . . 90:72
У целом округу има једна црква на 1825 житеља, а једна
школа на 1486 житеља. За поједине срезове ове су сразмере:
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 111
ЈЕДНА
ЦРЕВА ШКОДА
У СРЕЗУ:: ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
врачарском . . . . . 2019 1010
грочанском . . . . . 2089 1791
Болубарском . . . . . 1590 2120
восмајском . . . . . 1778 1228
посавском .. . . . 1995 1795
данимљив је овде појав, да је срез врачарски, који има Haj-
више школа, најсиромашнији црквама, док напротив срез колубар-
ски, који је црквама најбогатији, броји најмање школа!
Куће, по селима, у београдском округу, обично су плетаре,
т. j., оплетене чатмом, олепљене лепом, и покривене даском, MHH-
дром, или ћерамидом. Талнара и лубница сада је мало. У старије
_ време, била је дика и доказ богаства кућа шиндралија (покривена
шиндром), Данас су куће ћерамидаре оно што су пре биле шин-
дралије. Кровови наших сељачких кућа нису само обележја pas-
нога укуса, него и мерило народнога напредовања у благостању.
Кад су Турци истерани из Србије, оставили су Србе у зе-
муницама, талпарама, љубницама, кулачама, и кровињарама.
Доцније, куће даском и шиндром покривене беху доказ да је
народ богатији, и да му је укус развијенији. Данаске опет hepa-
мида сведочи колико да је народ коразенуо у благостању, толико и
да је нестадо горе за даску и за шиндру. Међу тим куће се да-
нас граде с ниским крововима, више мање четвртасте, с ле-
пим тремом пред уласком, и с једном или више соба.
Сељачке су куће обично ограђене оградом ; одграђене се могу
видети само у каква нерадника, или у какве удовице или у CH-
рочади, којима је хранитељ умрьо. Око куће су махом разне стаје:
вајати, амбарови, кош, кошара, млекар, хлебна пећ (на ногама
или зидана), качара, и друге стасине према множини и имућности
породице.
Сама је кућа најчешће раздељена на две поле: на кућу (кујну)
и собу. У имућнијих домаћин, има и по две три собе, али ce-
љаци најрадије живе у куќи, око ватре, а спавају по вајатима,
особито млађи. У соби врло често има по икона на источној страни
112 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
а некад и кандило, које се прислужу]е у очи недеље и празника,
кад се сељаци сви кућански' моле Богу (сви колико их је году
један мах). У соби стоји и оружје, које није кога од задру-
гара нарочита својина.
Око: куће, и око свих тих зграда, обично су шљивари, у
којима има, осем шљива, по која јабука, крушка, трешња, виш-
ња, гуња, и готово увек, пред кућом, по Боје дрво орахово.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Становници београдског округа готово су еви сељаци. Готово
сви ору и копају, пате стоку, и у опште живе као људи тежаци“.
Мени је овде мука, што не знам праве речи, Kojom би се
означавали људи тога стања. Ми велимо: Сељак, тежак, земљо-
радник, ратар. Сва скупа та имена много су, а једно само између њих не
казује све. За невољу, узећемо име тежак, и њим ћемо се служити.
У београдском округу сеју се ова жита: пшеница, кукуруз,
јечам, овас, врупнив; кукуруз је готово главна храна, али има
доста и пшенице, особито од последњих година.
1 Осем што се сељаци, сваки за се и сваки како зна, моле Богу, у
очи недеље и већег празника они се збирају сви куфански на мо-
литву. Пре вечере, скупе се сви, подије им се, те умију руке; жене
начине од воска свећу , коју старешина савије у котур, па онда
скине капу, прекрсти се, ужеже свећу, и прилепи је до иконе на
дирек, или, ако и нема иконе, на источној страни куће. Додаду
му кадионицу са жаром, он после тамњана по жару, окади тим
кадом свећу, себе, и све укућане, који су сви ту, мушки голо-
глави, а жене с децом у наручју. Сви се лепо накаде на тај дим
од тамњана, па онда настаје молитва. Домаћин говори гласније
овако како уме; помиње свеце; помиње блате дане, и свима им се
моли, да помогну њему и његовој кући. Остали укућани ћуте и
само у мислима говоре оно што од Бога желе.
Кад се тако прилично постоји, онда домаћин заврши молитву
поклонивши се истоку, па и на десну страну и на леву. То учине
сви, и молитва се сврши. После тога, седа се одмах за вечеру.
Од 63.880 становника, колико је пописом од 1866 године нађено,
занимало се земљорадњом њих 60.065 дакле тек 5'98 процента нису
били тежаци. 5
әд
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 113
Кад је 1867 године пописивана обрађена земља, нађено је
да има 64.623 дана орања разним житом засејане земље ; од овог
простора било је засејано:
1. Кукурузом . . 30.592 дана
2. Ниеницом . . 24.918 ,
3. Јечмом . . . 4.420 ,
4. Овсом .. . 2.940. ,
5. Крупником . . 901 ,
6. Ржу . .. 827 ,
7. Просм. . . . 20 ,
8. Eaaox |. .. Ge
Csera 64.623 ,
Конопље је било те године посејано 1.441 дан орања a лана
само 117. Дувана је било засађено 227 дана орања (понајвише у
срезу грочанском и космајском), а кромпира 936 дана орања.
Ливаде захватају простор од 48.618 коса, а стока је и сточарство
у добром стању.
Од варива, има: пасуља, боба, сочива, и грашка (мање); од
поврћа: купуса, разних лукова, цвекле, родакве, шаргарепе, ке-
лерабе, и друге зелени.
да пића, саде се шљиве и виногради. Шљиве су свуд jea-
нако добре, осем што их је многе посушила нека пламењача, за
ове последње две три године. Виногради и вино најбољи су
у Подунављу, нарочито, у Ритопеку, Гроцкој, и у Заклопачи;
у присоју космајском, у Кораћици, и у Иванчи. По попису,
београдски је округ имао винограда 21.992 мотике, од којих на
грочански срез долази 7.055 мотика.
Од стоке, људи држе: говеда, овце, козе, свиње, коње. Го-
веда су на гласу у селима колубареким; овце и свиње свуд су
осредње, а коза бива мање сваки дан како нестаје брсти. Коњи
су такође средњи величином, али су добри за јахање; у кола се
слабо прежу. Кад је 1866 године сва стока у Србији пописана,
нашло се у београдском округу:
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
с
114 ВЕОГРАДСКИ ОКРУГ
Кова. ..... . 6.827
Говеда . . . . . . 52.393
Свиња . . . . . .100.287
Оваца . . . . . .148.680
Коза . . . . . . . 17.801
Свега . . 325.988 грла, и, према
ондашњим ценама, та је сва стока процењена у 5,873.184 динара,
дале на 1.000 житеља 91.940 динара. У оно време није толико
имао ни један други округ.
Кошница има, али сваки дан све. мање. Тако је 1859 на-
ђено да има 14.684 кошнице, а 1866 само 10.906, дакле 26
процента мање у теча]у само седам тодина! Човеку је патриоту
немило што се напушта та тако корисна и тако јевтина стока.
Ово је тим чудније, што народно веровање ематра, да је близу
смак света
„Кад нестане овце и пшенице,
„Кад нестане челе и цвијета“.
Али произвођење шећера, води ето заузе место меду свуд и
у свем, хоће да одоли и самом том народном веровању.
Као што се види, према оволиким радовима, које мора да
врши једна тежачка кућа, њој требају многе руке, треба јој до-
вољна снага. То једино, да и не помињемо навике од старине и
силу њихову, довољно је да изазове многи уздах за распадањем
задруга.
У пређашње време, тежаци су се чвршће држали задруга
него сада. Данас је највећа задруга (барем у овом крају о ком
сад говоримо), ако два или три брата живе у заједници. Иначе
се деле, чим се и други ожени; тако се множи инокоштина, а с
њом и — сиромаштина.
Задруге, онакве какве нам је предала претходна наша исто-
рија, не могу остати; али је предмет за размишљање сваком ро-
дољубу и човеку који мотри шта од шта бива, ево ово: Може
ли се одржати само начело задруге, па ма се примена у
неколико и изменила према захтевима данашњега живота ?
Или је боље напустити га да пропадне овако како је почело?
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 115
Уз главно занимање становника београдсвог округа, оте нам
се реч и о задрузи, ама се морамо сад повратити да речемо и
још коју о занимању.
_ Ocom тежава, који су маса у округу, има још дуќанџија;
има, у многим селима, по који абаџија, бојаџија, терзија, колар,
качар, мутавџија, лончар, и ковач, премда овај последњи занат
раде највише Iarann."
Од неколико година, сеоски се дућани множе тако, да ИХ
готово има у сваком селу по један, а у неком и по два.
Против њих се устајало с много страна, а и брањени су на
скупштинама, и у штампи.
Ми још тачно не знамо све последице од тих дућана за на-
род; тек некако нема доследности устајати на њих само за то, што ће,
божем, сељаци, имајући у селу дућан, више трошити. Они, који
дају земљи законе, који цртају правац државној политици, Који
повлаче министре на одговор и суд, који решавају најнежнија
нитања из области земаљске управе: ти се не смеју претпоста-
BATH тако малоумни, да им ваља склаъати с очију свашто, само
да у грех не падну. Од лакомислености и других намама лек је
школа, образовање народа, васпитавање у њега здраве свести и
моралне власти над собом, а не уклањање предмета, који могу
да намаме на трошак.
Абаџије, бојаџије, терзије, обично су људи са села, води су
научили свој занат у вароши, или и где на селу, па га раде или
у дућану, или иду од куће до куће те режу и шију. Само бо-
јаџије имају своје дућане, а не иду по кућама. Землане суде,
цигљу, и ћерамиду, граде и жегу лончари и ћерамидари, који су
родом највише из Турске. Дрвено посуђе, вао : кашике, заструге,
карлице, корита; даље: вретена, коленике, и другу урутву за
разбоје, граде опет Цигани,
Суде за пиће, бурад, чаброве, каце, граде сами сељаци, Као
год и плугове, кола, саонице, и све дрвене алатљике. Само у неким
селима, ближе к Београду, находи се кољара, као нарочитих
' Грозно је патриоту и помислити, да Србин ковање, певање, и MY-
зику најрадије оставља Циганима.
*8
116 — ВЕОГРАДСКИ ОКРУГ
мајстора. Они граде тако звана рабаџӣска кола, воја су изгле-
дом различита од шумадинских (а врло здепаста за око).
Сељаци, на невољи, граде и куће сами; али иоле имућнији
погађају нарочите мајсторе. |
Ови најстори, у раније доба, били су највише Осаќани,
родом из Осата преко Дрине, или из Кога села сокбеке на-
хије'; то су они који су градили куће шиндралије и дашчаре,
с оним високим крововима, и оне цркве с крововима облим на
источној и западној страни; а сада су мајстори при тако звани
дунђери, из Турске. |
Вреће, струнице, покровце, преду и ткају кочетари или му-
тавџије, који су родом из Турске, или из источних крајева Србије.
Млево мељу у воденицама и сувачама. Воденица има на Ду-
наву, које се зову дунавке, а има их и на речицама, које се
зову поточаре. Водевице дунавске и суваче граде мајстори из
Аустро-Угарске, а воденице поточаре граде сами сељаци. Најбоље
су воденице, у овом округу, на Колубари, на иту и ваљда на
Прутену. Само оне мељу самотегом ; остале су све поточаре,
које махом мељу на уставу. |
На земљи овога округа од скора има и неколика парна MAH-
на: два код Београда, г. Њемеца, на Мокром Лугу, и даједнице
близу ушћа Топчидера, и један у Гроцкој, покојног Илије Гарашанина.
Стање је тежака у београдском округу, добро. Одржава се
још доста добра једнакост у имовини: нема сељака веома богатих,
али је и безвоника срећом још врло мало. Највећи су имаћници
у Колубари од Петке до Конатица.
Е. ОДЕЛО
Одело у маторих људи, и у опште у мушкараца, у београд-
ском округу, готово је свуд једнако. Има, истина, разлика, особито
У неким деловима одеће, на прилику, у чарапама, појасима, у
t Ови Осаћани имају свој особити мајсторски језик, вао и мутавџије.
Ми смо навели иеколико речи из тога језпка под округом Ho-
дринским.
ОДЕЛО 117
Броју гуњева, и у другои које чем; али све то тек може да 0-
нази врло BATHO око; иначе све изгледа једнолико.
Женско пак одело разликује се местимице једно од другога.
У веколяким селима око Београда, као: у оба Мокра Луга, у
Раковици, у Јаинцима, у Бањици, у пола Вишњице, и у
Палилули, становници ву досељени из Сврљига. Њих је отуда
преселио Карађорђе, да би тамо очистио линију ратним својим операци-
јана, а овде опет да заузму пусте земље које су биле остале
иза Турака. У тим селима видећете на женама и данас ручнике
и трвеље, као тод и у Сврљигу.
У Подунављу, од Београда до Гроцке и до близу Авале,
коњга је у жена малена, некако нагнута с потиока на само теме
ва глави; у Колубари је као и валевека, налик на тањирић на
самом темену; а по средини округа, ближе Космају, слична је
с крагујевачком; ближе пак Авали и Сави, коњга је висока, Ha-
АНК на „кокошник“, који носе руске сељанке око Москве. Младе,
но што се доведу, прве године носе о благим данима венце, БОЈИ
су врло велики, начињени од куповнога цвећа, и искићени pas-
нии перјем и парама; друге године, или управо по што прво дете
роде, оне више не носе те венце, него неке шодсмиљке. Tog-
смиљак је као и венац, само мањи, и на њему је више смиља него
другога цвећа; а после тога настаје обична коњга.
Одело је већином рукотворина сељачкога женекиња. Сукно оне
тку, ваљари им га носе и ваљају у ваљарицама, у Сребрвици, и у
Јасеници, а после им га „терзија“ кроји. Платно је њихово, само
што купују предени памук. Боје су неке куповне, а неке њихо-
ва најсторија. У пређашње време имале су велике бротњаке, а
сад све иде „бојаџији“. Него има, особито у неким селима ближе.
Београда, доста и куповнога на сељацима, и то њихово јавно MH-
иьење не одобрава.
Ина људи који говоре да је наш сељак сада осиротео и
огодео. Да је осиротео према пређашњем, ја не знам без тачни-
јега упоређења, али сам готов да верујем да је „оголео“. Пређе
сељак, обучен, наоружан, на коњу, с дугом пушком о рамену, с
118 БЕОГРАДСКИ OEpYT
пиштољем за појасом, а о јабуци с паром везених рукавица, — беше
слика на којој је оку било мило уставити се; а данас, у Бошу-
љици, ма и дугачкој, опасан појасићем танким Као подвезица ;
с дорамком, или и без њега, без тозлука, с чарапама, ла још
некад и срозанима, у опанцима, — он је ону пређашњу слику изие-
HHO и онаказио. Je ли то немаштина, или мода — ова највећа
тиранка безукусног света, — ја не могу управо да пресудим,
Ж. ГОВОР
У целом београдском округу говор је источни; обично је
правилан, осим неких местимичних изузетака.
Села: Мокри Лугови, Раковица, Јајинци, поља Вишњи
це и Бањица, задржала су до данас свој сврљишки говор.
У подунавским селима се чује неки гласоудар у речима,
много ближи ресавскои него обичном шумадинском. Трећи падеж
једнине у придева и неких заменица свршава се у њих на им,
а не на ом, на прилику: „Дао сам твојим сину дукат ; одвео
сам дете добрим учитељу ; наручио сам једним мајстору, итд“.
Средипом, од Авале па ка Космају, уза Шумадију, дугачак
је гласоудар, онакав као што каже пок. Вук (лбнац, дукат, жена,
вбда, ит. д.). Опажа се овде, да се у неким глаголским облицима
не претварају нека слова, или се губе без замене, на приливу,
тамо се говори: Ити ћу у Бјбград, а не ићи ћу у Београд и т. д;
обрамо кукурузе, зденумо сено, покушимо шљиве, а не: обра-
смо, зденусмо, покуписмо, и т. д.
У неким речима промењују се или са свим изостављају нева
слова : н. пр. вбде (м. овде), нбде (м. онде), накб (онако), 60-
лики (и. оволики), и т. д.
На западу округа пак, у Колубари, особито у селу Врео-
цима, говор је правилан, али је гласоудар другојачији, а и само
изговарање је карактеристичније. У овом се крају говори врло
често она узречица кано (као оно (?)). И који тако говоре, то су
Кановци. Овим се именом означавају још и сви они сељаци, у
ГОВОР 119
којих је дугачак гласоудар на речима, макар и не говорили кано,
на прилику: чбвек, жена, вбда, дукат, итд.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Јуначких песама, којима би место постања био београдски
округ, ја не знам. Сећам се само почетка једне јуначке песме, Боја
би могла бити из Авалине околине:
„Закукала сиња кукавица,
„На Торлаку према Раковици,
„ Усред зиме, кад јој време није.
„Го не била сиња кукавица,
„Веће мајка Чарапића Васе.“ *
Гусле су још врло мио накит у свакој Бући шумадинској.
Ако овај округ није већ поодавно виђао великих бојних позорја,
или каквих драмских едена, од коих једра осећање, и потиче
песма, он се бар слади песмама свега српског народа. Неколики
новији догађаји у Београду слагани су истина у песму, и не врло
лошу, али је још рано да би се та песма могла већ записивати
докле год не прође кроз више певачких уста, док се не дотера
и не усаврши том критиком за производе од оте врете. Место
дакле јуначких песама, за које се не виђа мотива, жива се уобра-
зиља често излива и у песмама шаљивим, подругљивим, да про-
критикује по неки правац свога друштва, или поступке појединих
личностӣ. Тако се за по нека села песмом казује карактеристика,
њихових становника или правац њиховог рада, на прилику:
1 Они који не отежу оволико, подсмевају се овима за то отезање.
Тако се прича, да је неки Рудничанин упитао Вреочанина:
— Колико ви плаћате пореза 2
— Дукат, одговори питани.
— А вир
— И ми дукат, ама краћи него што је ваш, одтовори шаљиво
Рудничанин.
2 По свој прилици, ова је песма спевана о јуначкој смрти Чараци-
ћевој ; али, на жалост, нисам могао ни од кога дознати је делу.
120 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
За село Ресник:
„У Реснику, болан, сукњу * носе,
„Сукњу носе, а сурутку просе:
„Једну козу девет кућа музе,
„Још се хвале да се добро хране,
„И од сира карауле граде“.
За Остружницу :
„Остружнице, ти се не бој глади!
· „Родила је Сава кесегама,
„Чибугџина међа трњинама“.
да Вранић:
„Хеј, Вранићу, зар си и ти село?
„Брдом куће, а долом бунари
„И у њима хладне воде нема“.?
да Поповић:
„Поповић је село поносито;
„У години три пореза даје:
„Један цару, а два Исаилу“.“
| да Врчин:
„Врчин село варошка касаба:
„Седам кућа а осам бунара,
„Па им опет жене неолране.“
да Рипањ:
„Рипањ село, та то ти је варош !
„У њему су пашали девојке:
„Саме суде, саме пресуђују,
„Свако вече по једна утече !“
[4
' Осуда, кад се оставио зубун, па се узела куповна сукња.
2 Ово је често певао, пролазећи с војском кроз Вранић, сам славни
јунак Милисав Чамџија, као што уверава г. Панта Бели, намес-
ник вранићски.
3 Механџији. За име овога села прича се, да је остало од некаква
Стојана Поповића, који је из Поповића одвео на Косово 400
војника !
\
ПЕСМЕ ИГРЕ, ПРИЧЕ ИТД. 121
За Парцане :
„Парцани су село помалено,
„Помалено али окићено,
„Окићено MOMKOM и девојком“.
За Ропочеву:
„Ропочева на зло је почела,
„Како ради, и горе ће проћи!“
За Сибницу :
„Сибничани силом варошани:
„Седам кућа једну козу музу,
„Још се вале, да се добро хране,
„Деца им се у сурутки даве —
„Седам кућа, једна летурђија...“
Осем оваких песама за цела села, имало је у старије време
(а можда има и сад) песама, које су, као у каквом венцу од раз-
нога цвећа, давале слику свега једнога села, или, боље рећи, це-
лога појаса, који је Кад био предмет песме. |
У Рипњу, за мога детињства, певала се једна песма, у којој
су сваки момак и свака девојка онога доба били оцртани према
својим својствима. Не знам је сву сада, него се само сећам њена,
два три стиха:
„Витлић злата, Лукићева Марта,
„Пар пиштоља Стојна и Станија,
„Бисер-грана Станкићева Јана.....*
Сад овога нестаје. Настаје другојачији живот, па и појезија ·
се излива на други начин. Шта школа има ту да ради?.....
Најпосле биће на свом месту, да овде изложимо и једну песиу
о Христовом страдању, коју смо нашли у селу Вранићу, у руко-
писном зборнику из половине прошлога века, који се чува у кући
Милоша Поповића, из тога села.
Песма та није без вредности и у проучавању развитка књи-
жевности наше. Она гласи овако:
„Помози нам, мили Боже!
Без тебе се то не може,
И тебе се слава пов,
122
БЕОГРАДСКИ ОБРУГ
Христяни се тебе бов
И они се славно моле.
И нама ће Бог помоћи
И по дневи и по ноћи,
И нашему домаћину
Кон крсно име слави:
Помогло му крсно име
И сви Божи Апостоли,
И Христови благослови.
Ой Бога ми браћо наша!
Страшна ти в песань ова,
Света тайна Исусова,
Кад ли Исус земльи сиђе,
Кад ли Исус земльом пође,
Опази га пилатија,
Мисли нга да увати,
Али Исус звадіяше
С Апостоли куд ођаше,
В'ро... граду доођаше,
Безумни га одадоше
А бездушни продадоше
За дванаест сребрника.
Юде Христа уфатише
И на муву ударише,
Друго дела потворише
По земльи га оборише,
Ђулетима предаяше
И копльима прободоше,
На ченгеле растезаше
И саблама расецаше,
Још Исусу не верую
Да су ubra намучили —
Горче муке изволеше:
Свето древо прекрстише
И железом заковаше,
На крсту га прегвоздише,
Беле ноге, беле руке.
Још Исусу не верую
Да су mbra вамучили —
Грче муке изволеше:
Трнов венац оплетоше,
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ ИТД. | 123
На главу му вазложише,
Лучь подъ нокти подгонише.
Сяйни лучи погореше
Нокти н3му не гореше,
Отале га ваздвигоше
У гробницу Адамову.
На томе их ноћца заста
Вниде (тако) страже поставише.
Ту приступа Божа майка,
Она сину тайно збори,
Те се пфму славно моли:
„-О давори Исус’ сине!
Можеш ли се одгвоздити
И са мноме говорити, As
Још говори Исус сине
„„Ид’ одатле, майко моя!
Не показуй дела твога,
Не показуй лица твога,
Опазићете Пилатија
Те ће тебе уватити,
Горе ће те огрубити,
Горе тебе него мене.
Ой Бога ми майко моя,
Пази майко Јову мога
Јову мога крстителя
Меште мене дарова ти. —
Тамне ће ми дворе дати,
Тамне дворе затворене,
Што ни откудъ врата нема,
Нема врата ни пенћера ;
Тамо нема друштва, нема ;
Грозни црви (ће) месо всти
А пауци очи пити,
То ће мов друштво бити,
Давор смрти! горка ти си!
Ой Бога ми майко моя,
Любезно се састаните,
У гробницу ме погребите,
Крст код главе воздвигните
Чашу вина једну рамну
Другу пуну......
TaN .--> 2..5 3
124 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
За Христову славну круну.
Кад се Исус натраг врати,
Онда ће се сви каяти;
Ко се хоће покаяти
И Исуса веровати:
Свето дрво целивати
Целивати даровати
Благо нЪму и до Бога
И код наске и код Бога.
Ко се не ће покалти
И Исјса веровати,
' Свето древо целивати,
Целивати даровати —
Оћ Бога ми браћо наша !
Хришћани се Бога бов,
Те се они славно моле,
И ньима ће Бог помоћи
И по дневи и по ноћи,
И об дан и об ноћ
(Своћ) браћи Бог на помоћ“.
Игре колске познате су ми ове: Четворка, Остроланка,
Нищевљанка, Поломка, Шарено коло, Ситниш, Дуда, Палежан-
ка, Ђурђевка, Зора, Србијанка, Бугарија. У старије време,
играле су се: Дуда, Дунеранка, Врбица, Маџарица, Кари-
јбра, Крива, Пљескавац, Поцерка, Шакајдо, и Варошанка.
Ове су се играле уз гајде (свирале). Већ је готово свуд уоби-
чајено да Цигани свирају, и још они да певају иза леђа гостима
кад ручају. Ово не може да не ожалости Србина родољуба. На-
род, који је у свету чувен и уважен највише са својих песама,
тај народ данас, у тренуцима свога веселог расположења, зове
Цигане, да му, несложном писком ћеманчета, и наказним језиком
својим, задовоље потребу хармоније, да му развеселе срце песмом,
која му је толико драга, али коју он, ваљда угледавши се на
Турке, или на некадашње поносите Римљане, даје илотима да је
изводе, а он само да је слуша и ужива !.....
О, школо народна! колико ли је и овде велика и родна
мисија твоја !.....
Прича не знам, којима би се београдски округ могао
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ ИТД. 125
одликовати од других братских округа. Поменућу само неке, које
у невиној пошалици приказује село селу или крај крају, те се
тим и једни и други веселе а и поучавају.
Тако доња села, која су поближе Сави и Дунаву, дирају
она горе, која су око Космаја и даље. Становници оних првих
зову становнике ових других Херама, а они њих Шијацима. То
тако иде на југ чак и преко границе Србије. Ако запитате у
Pansy
— Које су Xepe? Одговориће вам, да су тамо горе око
Космаја. Око Космаја опет рећи ће вам, да су Хере горе око.
Рудника. Ово Рудника ће то име дати онима око Јелице и Че-
мерна, а тамо ће га пренети чак онамо преко границе данашње
кнежевине Србије.
„Шијаци“ се дакле смеју Херама, како су Хере ширети,
како су прости ама хитри, и врло досетљиви у невољи. А Хере
то исто враћају Шијацима. На прилику, први причају како су
Хере виделе наломљену врбу која је шерипала, па мислећи да је
љедна појиле је; како је Хера, видевши пуце од грозда, мислио
да је вражје око, итд. А Хере опет, како су Шијаци бројали во-
лове на орању. |
— Пустили, веле они, Шијаци волове да напасу на по дне.
Волова је свега у плугу шест, Кад их хтедну кошкати после паше,
а то њима пет волова, шестога нема; јер су бројали овако: „Ето,
сивоњу знамо; један, два, три, четири, пет! Нема шестога! Број
ти Миловане! — Милован броји: „Добро! сивоњу знамо; један, два,
три, четири, нет; аја, нема шестог“. Док није на њих ударио Хера,
те им казао; да је шести сивоња, Кога они сви веле да знају, а
не броје та.
Од београдских села, највише се-прича о Вреоцима л о Врео-
чанима. Што се год казује за те Колубарце сведочи неку oco-
бину духа њиховога, као год што им је и говор одличит од других.
„Ишли, вели прича, Вреочани из Београда уза Саву. Хотећи
препречити и скратити пут, ударе на росну ливаду.
— Ко ће сад, кано, први да обија росу? упитају се они.
— Ајде ти Миловане; у тебе је боља обућа.
126 БЕОГРАДСКИ ОКРУГ
— Не ћу, кано; него нека иде Марко, он је досад ишао најстражњи.
— Што баш ја, рекне Марко; право је да иде Војин на-
пред, он се скоро оженио.
— Нембте, него да се уватимо за руке, као кад се игра
кетуше, па свак нек обија пред собом своју росу.
Тако и учине. Сваки је обио своју росу, али је газди по-
трвена ливада...
Друга прича казује ово:
— Како је на њиви, Живане? упита Вреочанин Вреочанина
једнога лепога дана, после спасовске кише.
— Не може бити боље, Стеване! Баш, кано, пасуљ мили уз
тачку (тако напредно расте).
Сутра дан груне из ненада град на поље Врелачко, и већ
хоће све у корен да сатре. Живан стао под грм на увратинама,
гледа шта се чини од толиког његовог труда, и тако лепих јуче-
рањих нада, па тек од једном као подругљиво рече:
· — Е, удри Бого, удри! Па сутра сиђи, те се сам шири по Вреоцима!
И. ПОДЕЛА ЗА УПРАВУ
Ми не знамо тачно, како је Србија била подељена ради упра-
ве за време Турава. По оном, што је затекао устанак 1804,
рекли бисмо, да је она била раздељена на нахије, нахије на EHe-
жине, а кнежине на општине и села. Средишта су нахијама била
она места, у којима је седео naxûcku кнез (оборкнез), а cpe-
дишта кнежинама она, где је седео кнежински кнез.
Тако је то остало и по устанку, само су назвања старешин-
ска некад у нечем мењана.
„Вожд“ је био глава земље. Он је слао своје заповести „обор-
кнезовима (војводама); оборкнезови кнежинским кнезовима или
„капетанима и буљубашама“, ови су пак управљали народом кад
је мир, а кад је рат, купили војску и водили је у бој.
Београдска нахија имала је ове кнежине: посавску, колубарску
и турйску; а нахија грочанска ове две: подунавску, и космајску'.
" Ова су се села бројала у Грочанску нахију, 1822 године: Кора-
bina, Пружатовац, Међулужје, Амерић, Неменикуће, Иванча Be-
НОВЕ ТЕКОВИНЕ 127
Поште су биле: Главна у Београду ; после у Борку и Ро-
гачи ; а у нахији грочанској, у Гроцкој, Рипњу, и Ропочеву.
Доцније, Кнез Милош назове старешине округа исправни-
UYUMA, а старешине внежина капетанима. Целокупна пак окруж-
на власт звала се, за његове прве владе, некад „магистрат“ а
некад „исправничество“.
Доцније, од устава 1838, нахије се прозову окружја — окрузи,
кнежине се прозову срезови; старешине окружне начелници; среске,
срески начелници, а суд се са свим одвоји од полицаске власти.
Сад је београдски округ подељен на пет срезова: Врачар-
ски, са столицом у Београду; Грочански, са столицом у Гроцкој; Кос-
мајски, у Ропочеву; Колубарски, у Шопићу ', и Посавски, на Умци.
Некадашња кнежина или срез турӣски, раздељен је нешто у
космајски, а нешто у колубареки срез.
По црквеној управи, овај је округ део београдсве јепархије.
Окружни његов прота седи у Београду ; а има и један „намесник“,
који борави у селу Вранићу.
Као војници, становници београдског округа, чине за себе
Бригаду београдскога округа. Управа ове бригаде стоји под
војним министром, и находи се у Београду.
Ј. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
У нове тековине мора се урачунати
Пут од Београда на Гроцку к Смедереву, 9 сата дуга-
чак, сав насут; |
Пут од Београда уза Саву на Остружницу до брда Дубокога,
преко кога још није начињен "онамо до Колубаре, за Ваљево и за Шабац.
лика, Шепшин, Младеновац, Рајковац, Ђуринци, Влашка, Бабе,
Ропочево, Поповић, Парцани, Пожаревац, Сенаја, Дражањ, Пу-
дарци, Камендо, Липе, Умчари, Бегаљица, Заклопача, Ритопек,
Болеч, Винча, Миријево, Вишњица, Вел. Село, Сланци, Мокри
Луг, Кумодраж , Башче, Клименте, Ново село (сад ова три села
нема с овим именима), Лештани, Мегаре (нема га сада), Топчидер
(расељен је), Калуђерица, Ресник, Јаннци, Бања, Прњавор Рако-
вички (2), Рушањ, Пиносава, Bean Поток, Раковица, Зуце, Рипањ,
_ Иванча Мала, Врчин. (Вук, Даница за 1827, стр. 69 и 70).
' Готово пре у Стубици, али се зове и пише у Шопићу.
* Сад се баш просеца.
128 ВЕОГРАДСКИ ОБРУГ
Пут од Бе еограда преко Врачара на југ, поред Авале на
· Трешњу ка Крагујевцу до Међулужја, сав насут.
Ови су путови сви насути; само се не могу хвалити вели-
ком добротом, за то што је у овом округу огодно шљунка, па се често
оголи камен којим су путови патосани те путовање бива веома тегобно..
Први путови, које је Кнез Милош „прокрчивао“ кроз Србију,
звали су се „крченици“. Прича вели, да је он просио за сина девојку
у некаква краља, па краљ послао своје људе да виде: каква је земља
Србија, и је ли прилика невести, одиви краљевској Посланици
ти дођу у Крагујевац, и, у разговору, кажу Кнезу Милошу
— Све имаш, све имаш; само немаш путова.
да то Кнез одмах нареди да се крче широки путови, те су, зато,
ископавани грмови од неколико стотина година, да се я прошире.
То су били путови „Ерченици“.
Иза њих, дошли су путови насипи ; и њих је, мислим, први
почео градити у Србији покојни Илија Гарашанин, који је, као
министар унутрашњих дела, имао под собом и јавне грађевине.
Нове цркве имају: у Кораћици, у Венчанима, Барошевцу,
Сибници, Бељину, Поповићу, Малом Пожаревцу, Јунковцу, Мо-
штаници, Петки, Баричу, Ритопеку, и Винчи,
Нове школе имају: у Кораћици, Мокрои Лугу, Венчанима,
Даросави, Баћевцу, Иванчи, Винчи, Рушњу, М. Пожаревцу, Шо-
пићу, Петви, Бељину, В. Моштаници, и у Конатицама.
И ако овај округ, сразмерно, има највише школа и цркава,
опет му се саме грађевине школске ни мало не одликују. Веома,
заузет за школу ', он често трпи да му се деца уче у зградама,
које нису удесне ни за науку, нити за здравље дечино.
Механа сад има више лепих и пространих.
Има један особито леп мост на Љигу, од тесанога камена,
који је стао близу милијун гроша. Он се налази између села
Жупањца и Манастира Боговађе.
а Мој је отац водио старијег мн брата Стојана из Рипња чак у Manex,
данашњи Обреновац, учптељу Димитрију Ђурђаковићу, јер ближе
није нигде било школе.
жан ны арр а 5
ІІІ
Смедеревски округ
1 Границе и Брда
Границе су овом округу: са севера, Дунаво; с истока, Мо-
рава; в југа, крагу)евачки округ, а са запада београдски, то јест,
овај део овога округа, који је некад био за себе нахија гро-
чанска. | |
По простору свом, овај округ иде међу најмање округе у
Србији, али по гласу који су стекли његови становници, он је
иеђу првима. | |
У овом округу нема ни једне планине, ни једног вишег виса, па
ни већега брда. Она његова пола, која се пружа дуж Мораве, го-
тово је са свим равна, и становници је зову нарочитим именом
‚ Морава“. Она пак друга, која се сучељава на југу с крагује-
вачкии округом, а на западу се пружа уз округ београдски, малко
је брдовитија, то јест, има подужих коса и пуно малих брежу-
љака. Она се зове нарочитим именом „Шумадија“. Тако, кад
Кусачанин хоће да Каже за кога да је отишао у које село до
Мораве, он вели: „Отишао у Мораву“; а кад Лововичанин опет
жели да каже где роди боље вино, он вели, „Шумадија је за вино
боља од Мораве“, то јест, села која су по бреговима, малко по-
даље од иоравске равнице, боља су за винограде од моравских села.
2 Воде |
Извора је пуно у овом овругу, а нарочито у његовој „Шу-
издији“, али ни једна већа вода нема врело своје на његовом зем-
љитту. Њега, међу тим, просецају и квасе:
Јасеница , Боја извире у осоју рудничком, испод града
ЕНЕЖЕВЕНА СРВИЈА . 9
130 СМЕДЕРЕВСЕН ОКГУГ
Рудника, код места Теферича; протиче кроз крагујевачки округ, и
кроз овај, па се код Великог Орашја улива у Мораву. Дужина
њенога тока може изнети 10—12 сата.
Pama извире из села Парцана, у београдском округу, као
што је већ казано на свом месту, па протиче и Броз овај округ,
и, између села Радинца и Вранова, улива се у Језаву. Дужина,
њенога тока може имати до 8 сата.
Језава је моравина растока, која се одваја од матице код
села Трновче, у срезу орашком, на 5—6 сата пре него што до-
спе до Дунава. Ту отоку rare сељаци до саме Мораве, јер им.
плави земљу. При обичној води, Корито је Језавино суво до села,
Лугавчине, а одатле има увек воде, јер се у самом кориту на-
ходе неки извори, из којих избија вода. Језава се веруга преко равног
поља Годомина, па се, баш испод смедеревског града, слива у Дунаво,
Рача је речица која дели неко време овај округ од крагу-
јевачког; она се стаче у Лепеницу, па с овом заједно у Мораву,
а извире у осоју Чумићског брда, у округу крагујевачком.
Велики Луг извире, као што је казано, у Ропочеву, па,
долазећи са запада у смедеревски округ, улива се у Кубршницу код
Кусатка. Можда би путније било казати, да ее Кубршница улива
у Велики Луг, него: овај у њу, али је народ тако примио. И Ку-
бршница се зове све до Јасенице.
На четврт сата од Паланке, крај саме реке Јасенице, извире
едавно позната Кисела вода, које својства зналци особито хвале".
Али извирући близу Јасенице, и мешајући се с водом од „Ци-
танског извора“, вода ова потребује више жртава, па да се доведе
у стање, да онолико помаже болесницима, колико би могла по сво-
јим природним својствима. |
„Кисела вода“, још неиспитана, у атару села Водица, на
десној страни Јасенице, не далеко од Паланке.
1 Прича се да је риба у Јасеници необично укусна за јело.
2 Др Линденмајер, Опис минералних вода. Београд, 1856, стр.
120—123.
РАВНИ, ШУМЕ, РУДНО БЛАГО _ 131
3 Равни
Као што већ поменусмо, овај се округ, готово сав, може на-
звати равницом, особито његова „Морава“, која се, на свом се-
верном завршетку, растеже у дивно и веома родно поље „Годомин““,
које се пружа од ушћа Мораве до града Смедерева.
4 Шуме
Шуме има и старе и младе. Она је готово сва засебна имовина
појединаца. И можда је баш то узрок што је очувана онде, где се
одржала до сада. Највише је границе, цера, бељика, липе, јасена,
крушке, граба, леске, и др. Букве је врло мало.
5 Рудно благо.
Није познато да има где у овом округу какве руде, нити
се налазе какве старе закопине.
Само се зна да угља има више Смедерева, код винограда
а и крај самог Дунава. Угљен је још млад. Има га, кажу, јоште
на месту „Дервенти“, на коси Караули, 2 сата од Паланке, не
далеко од пута.
Још су ми вазивали, да у виноградима г. Мите Њузмановића,
опет повише Смедерева, в западу идући, има гипса. А у Коси
Караули, код села Баничине, има камени мајдан, где се вади
бело камење за разне потребе,
6 Остаци од старина
Куљич, град, сад већ разваљен, на утоку Мораве у Дуна-
во, у дно годоминске равниде,
1 Продао један Смедеревац једном Ковинцу краву, за коју се знало
да даје 8 ока млека. Кад тамо, а она даје само 5 ока. — За што
ми, човече, не даде ону краву, прекори купац продавца; ова
даје само 5 ока млека, а не 8. — Краву сам ти дао исту, одговори
Смедеревац: — али нисам с њом и Годомин (где је она пасла).
9%
132 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
Мисли се да је у Куличу била станица римским лађама,
које су пловиле не само Дунавом, него и Моравом.
На Куличу је, као што вели Ј. Каниц, одржао победу
Диоклетијан ' над Карином, својим супарнивом, 285 године,
после Христа. Но ми подсећамо на развалине у Кустару, у Ду-
бравици, на десној обали Мораве, за које г. Медовић“ вели да
су стари Маргум, и где је већа прилика за насеоније и живље
место, по што Кулич изгледа тек као каква кула мањега значења.
На Кулич су биле удариле, и ту се уставиле оне круали}е,
које су 1805 биле пошле из Београда за Видин. Ту су, у јед-
нои разговору, хтеле да убију из преваре Јанка Barsha, па је
олово омашило, и убило Реџепова момка."
Кулич се помиње и године 1813, а и године 1815, у дру-
гом устанку нашем на Турке.
Градиште, на један сат и по уз Дунаво, више Смедерева,
код орешачке механе. Ту се ваде старе цигље и камен из зидова.
Џуно је остатака; ништа се о том не прича. То је место један
Брај од Југова, у ком такође имају многе зидине.
Југово, на запад од Смедерева, а југоисточно од онога Гра-
дишта, које мало час поменух, тај је простор пун неких зидо-
ва, већ сравњених са земљом, рбака од судова, и других знакова,
по којима се може мислити, да је ту некад била варош.
Царина, више вароши Смедерева, заслужује да се помене
за то, што је ту недавно нађен бунар, 16 хвата дубок, којега по-
стање сви знаци мећу чак у доба римско. Даље, у Ћириловцу,
има још један бунар, и других остатака од грађевина. Прича
веди, да је римска варош била ту, а не где је данашње Смедерево.
Редут, западно од Царине, брежуљак где се и сад познају
остаци од војничкога шанца. Неки ово дело приписују Карађорђу,
а неки аустрӣским војсковођама, на име Јевђенију и Лаудону,
' Дповлетијан је родом Далматинац. Родио се 245, а умрьо 318
после Христа. Под старост је оставно царство, па неговао руже
у својој постојбини.
2 Гласник ТУ, стр. 189.
3 Вук, Даница за 1834, стр. 27 и 28.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 183
и мислим да ови последњи имају бар у толико право, што „ће
ово бити најпре спомени из аустрӣскога ратовања.
Копорин, стара црква, близу Паланке, у једном красном
месту, и код врло лепе воде. Народ је приписује Деспоту Сте-
вану Високом. Врло многи невољници долазе ту сваке младе METEO
и недеље, да се моле Богу, и да лева потраже у невољи својој.
Видова светиња или Ви дова вода. Десет минута на запад од
села Водица, испод пута који води у Валуферицу, у једном граб-
љаку, између имања Тоше Марковића и масе пок. Огњана Нико-
Anha из Водица, има извор лепе воде, који се зове како напред
казасмо. На сто корака од оте воде, развалине су од старог манасти-
ра, за који народ прича да је био задужбина цара Лазара, и да је
славио Видов дан, 15 Јуна. Видова је вода само 10 минута од
Водичке кисеље воде. На Видову воду долази многи народ сваке
младе петке и недеље тражећи лова у разним болестима. Некад
ту бива по неколико стотина душа; бива их чак и из пожаревачког
округа. j | |
Та се вода зове још и Васиљијева, по неком старцу Васи-
лију, који ју је оправљао пре својих 100 година.
Развалине од манастира сад су у ливади Тоше Марковића,
из Водица. Људи не he да казују за ове развалине, бојећи се да
им се земља не узме под манастир! Јер причају да ту, ноћу,
у очи Видова дне, излазе неки калуђери с белом брадом, па сву
ноћ читају, и вичу: „Благо оном, Ко почне опет зидати ову
богомољу“. "
Прича се, да су овде закопани и неки новци и ствари,
Од овога манастиришта до Копорина, биће | сат и по,
Каљуђерица се зове околина око Водичке киселе воде, 1
сат дужине и по сата ширине. Ту су, прича се, Турци погубили
неког калуђера, па је сав тај простор с тога добио тако име.
Тулба и Провалија. На запад од вароши Смедерева, неко-
лико минута даљине, на обали дунавској, има једна турска тулба
(богомоља), која је сад у пола разваљена, а више ње је место
„Провалија“. О тој Тулби и Провалији, управо о вином постању,
134 СМЕДЕРЕВСКИ ОБРУГ
има подужа прича, коју ћемо ми изложити тамо где је остављано
место за песме и приповетке, |
7 Становници Смедеревског округа
а. њихове исторйске СУДБИНЕ
Географски положај смедеревекога округа, и догађаји који се
у њему извршише под заход сунца српске државне независности,
такве су природе, да би се могло очекивати нешто са свим друго
у карактеру данашњих смедеревских становника, а не оно што се
већ толико пута у њих обелодањивало.
Кад је Деспот Ђурђе Бранковић озидао град смедеревски,
мислио је јамачно, да ће бар ту моћи за дуже време очувати
душу српској држави; али је то већ био коталац за њу. Само
29 година било је Смедерево стони град свима Србима и Поморју.
Веролоини султан Махмуд 11, године 1459, заузе сву Србију,
па и Смедерево.
Већ не оста ни једно место, ни једна варош, ни село, где
би Србин могао слободно дисати. Него — оста зелена гора, оста
кућа хајдукова, кад сила поруши, или оте кућу грађанинову.
Али још док не беше сила турска притисла Србију, у Сме-
дереву, па и у самом двору деспотовом, догађало се нешто такво,
што само може да квари народ, а не да га подиже и снажи.
Из престонице своје, народ је тада слушао гласе о тајним
убӣствима на вери, о тровању, о издајству, о веролому; а нахо-
дећи се на равну отворену земљишту, куда дере сила са истока,
смедеревски су становници били у положају да подлегну, да ма-
"лакшу, да се пониште, да ослабе срцем, карактером. Али Боже
сачувај! Они су све то издржали и изашли светли, готови на
борбу, снажни на рад, кад год их позове каква узвишена мисао,
каква ствар отаџбине и народа српскога.
Путници, који су пролазили кроз Србију за црних дана
њезиних, и који су оставили каквих бележака о свом путу, причају, да
је на простору од Гроцке до Баточине, дуж друма цариградског,
СТАНОВНИЦИ 135
шетала читава војска од хајдува, тако, да су Турци, примајући
и пропраћајући посланике пријатељских владалаца, морали их
спроводити не само великом пратњом од Јаничара, него су још
узимали и гомилу „пусте српске момчадије“, која је боса, е TO-
jarama, ишла уз њих. Ово су чинили, вели се за то, да би их
„Горски цареви“ пустили с миром, штедећи ову голу момчадију,
као браћу своју. —
И ово пада баш у оно доба, када је поносни Будим био
сагао своју главу под полумесец.
Сви окушаји Срба да се ослободе од Турава, налазили су
одзива у срцу становника сисдеровске нахије,
А кад «е оно, у почетку 1804, задими барут у Крагује-
вачкој Јасеници, онај час је мисао о устанку добила одјека и у овом
округу. Јер очевидац човек ' прича ово:
„Вад Карађорђе разби на Дрлупи (селу у београдској ma-
хији) Аганлију, и принуди га да се врати у Београд, оде он
у село Селевац, смедеревске нахије, да и ову нахију одмеће. Ту
нађе на скупу доста људи, који су већ били устали, и изабрали
за старешину Бушу Вулићевића, из Asame“.
Смедеревци су се и градских својих Турака ослободили пре
београђана , јер су се они, на божитье покладе (14 Новембра
1805) предали Србима, који су их отпустили да иду Дунавом у
Видин, и да могу понети ситно оружје, а пебану и топове да
оставе у граду, који је дошао Србима у руке. —
Године 1815, кад је бувнуо други устанак, у Такову, cxe-
деревци су онај час скочили, и начинили шанац на Јабучју, код
Њулича, те тако раставили смедеревске Турке од пожаревачких.
Смедеревци нису били брзи само онда кад је требало устати
на Турке за ослобођење своје отаџбине, него њих није мрзило
излагати се опасности и онда, када би и домаћа каква сила иза-
шла из граница своје власти, и захтела оно што не подобава.
Забавна је а са свим истинита она прича, како су Азањци
* Пок. Петар Јокић.
136 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
хтели да изгину не хотећи, по заповести Карађорђа, на силу,
ошишати се, и остати без плетеница, које су носили од памтивека.'
А кад је, доцније, после другога устанка, смедеревски кнез
Петар Вулићевић, брат Вујичин, једним непромереним поступ-
ком, дарнуо у осетљивост Смедереваца, они су, онај чае, букнули
као пламен, и из тога се изметнула она чувена Ђакова Буна,
која, ма се шта о њој говорило, није потекла ни из чега другог,
него из тога, што су Смедеревци осећали: да ии је ударен вели-
ки намет, и да се државни терети у опште неправедно разрезују °.
Та њихова одважност, по којој они, без устевања и увијања,
хоће да покажу ако им се што види неправедно“), тумачена је
више пута као неко својетво за осуђивање.
—. — _ — —_——— —--. —
1 Петар Јокић, као очевидац, прича ово: У свим бојевима с Тур-
цима, где се год ухватимо у коштац, наши страдају више него
Турци. Турчин Србина шчена за перчин, па му не да мрднути,
а Србин Турчина нема за што да ухвати, јер му је глава обријана,
Карађорђе заповеди, да се сви Срби шишају. Заповест се вршила
свуда, а неколнка смедеревска села поруче свом војводи Ву)ици: —
„Доста је Карађорђу што заповеда нашни главама, а наше ће
главе заповедати нашим кикама !“
Вујица тако отлише Вожду.
На такав глас, дигне се Вожд собом у село Азању. Кад сен ту
не изврши на лепо заповест, он дозове све неошишане Азањце,
опколи их војском, и каже да ће пуцати, ако се не хтедну оши-
шати..... У Карађорђа није било шале. То су знали и Азањци;
алн су драге своје вике, а још дража своја воља! По команди,
пушке се управе на нишан, а они још двоуме: да ли да с кикама
даду и главе ?...
На један мах, повиче између њих неки млад ђаволан:
— За Бога, људи! ми смо права деца! За вике хоће човек да
нам узме главе; та док је глава, биће кика, а ове да дамо, нека
му се хала засити!
С тугом су и мумлањем пристали сви, да се ошншају...
Cunibert, Essai Historique, І, стр. 221—222.
Није од штете да се зна и ово: Године 1863 наређено је било,
да се попише имање свију становника у Србији, да би се добила
основица за правичнији разрез данка. Смедеревци Јасеничани по-
плаше се да то не буде само засторак, иза кога ће доћи већи
СТАНОВНИЦИ 137
Што се тиче нас, ми бисмо, гледајући на географски поло-
жа] овога округа, и на прошлу судбину његових становника, пре
могли ово својство сматрати као нбоспорни знак развијеније свести,
као похвалну црту у карактеру, него да бисмо имали узрока по-
кудити га.
Бацивши овако лав поглед на прошлост становника смеде-
ревског округа, ми ћемо сада гледати да поменемо неколике људе
између њих, људе, за које се зна, да су стекли права на наше
спомињање.
О, ми не смемо ни да мислимо, да ће наш списак тих за-
служних имена бити потпун: ми можемо поменути само оне, за
које смо што могли да дознамо. Они пає, који су учинили које
добро својој отаџбини, а нису записани, нека се задовољавају,
гледајући с висина плавога српскога неба, како је довршено оно
што су они започињали и радили, како је испуњена жеља, коју
су они можда и у гроб понели.
Свима нашии пријатељима нека је и овде поновљена наша
свагдашња молба, да нам јаве што где нађу неисправно, или што
смо ми, по незнању, прећутали, а заслужује да се каже.
намет на вилајет. Одмах они потрче по селима крагујевачким,
која су им на близу, да се договоре: како да се владају кад
дође пописна комисија. Сложе се сви, да њихово владање зависи
од комисйна објашњења. Ако објашњење буде повољно, добро; &
аво не буде, они сви да ћуте, да не казују колико ко има.
Али њима he доћи сваком своја комисија, па је потребно и за
тај случај договорити се. А да се не би ражњало по селима, и
тако се узбуњивало, уговоре они овакав телеграф између села
смедеревских и крагујевачких : У које село пре дође комисија,
оно ће на уговореном месту наложити ватру. Ако се село склони
да прими попис, на ватру ће се метати сува горива, да пламен
‹ избија у вис, а дима да је мало. У противном случају, на ватру
да се налаже влажне кровине, те да се она страшно пуши, а.пла-
мена да не даје. “
(Ово ми је казивао сам срески старешина, г. Л. М., који је ствар
извиђао).
— - аа — о
138 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
Б. личности чим Било заслужне
Станко Арамбашић
Вук у „Даници“ (за 1829 годину стр. 6—8) каже, да је
овај Станко био родом из села Колара, у Левчу, а покојни do-
кић опет вели, да је био из Велика Села, у београдском округу.
Ма колико да сам распитивао у Коларима, у Левчу, добијао сам
увек један одговор : да се ништа тамо не зна за име овога човека.
Не знајући где му је управо место рођења, ми ћемо му учи-
нити спомен у округу, у ком је пао од крвничке руке, као жртва
преходница великом народном покрету.
Као што је већ помињано, Станка је Арамбашића поставио
био Мустај-паша старешином над свом српском војском, коју је био
дигао противу Пазванџије, а пред турском војском био је неки
Тахир Балота. Те две савезничке војске дођу у Јагодину, и ту
ударе на Тосуна, вођу Пазванџаних Турака, који се био затво-
рио у пами]у. Војници Балотини тајпо су желели да успе Тосун,
а Срби су се искрено борили против царевога одметника. Тосун
буде побеђен, и побегне у Видин. То је било у Петров Пост, а
кад у Белу Недељу, а Пазванџија се дигне на ново, и преко пла-
нина продре у Пожаревац. =
Мустај-паша позове опет Станка и друге Србе на Годомин,
испод Смедерева. Станко поручи Карађорђу, да час пре похита у
Годомин. Карађорђу је баш тада био умрђо један син, те он да
своје оружје и коња свом куму Јовану из Тополе, и пошље га
Станку, место себе. Станко опет пошље човека Карађорђу да дође
на сваки начин, а жалост на страну!
Карађорђе, на таку поруку, узме неколико момчади, и с њима
дође у село Липе на Морави. Дотле су се војске већ биле уда-
риле, и царевци су растерали Пазванџане Турке“.
У Липама сретне Карађорђе 5—6 Турака, и упита их да
1 Причају да је Мустај-пашин син био обрекао Србима по 1 ду-
кат за сваку турску главу, и Станко, заузевши пожаревачке вино-
граде, дочека Турке Пазванџане, и 70 глава одсече. Мустајнашићу
није било мило вад је видео толике турске главе, али је, веле, нпак
платио равно 70 дуката!
личности 139
· ли нису и өни Јаничари? Они ну нешто преко одговоре. Реч на
реч, док дође до пушака, те два Турчина падну мртва. Карађорђе
им одсече главе, однесе Станку и Балоти, и каже шта је било.
Кад дођу у Смедерево, дигну се рођаци и суседи оне двојице
Турака Балоти на тужбу:
— Аман, за Бога! Црни нам Ђорђе поби Турке на правди!
Балота Ђорђа на одговор:
— За што поби мирне Турке Омедеревце$ упита га Балота:
— Ја сам их питао, ко су? они не ће да се кажу ; ту се посвађа-
смо; они тргоше пушке, но моја би срећа, и они падоше. Тако је било.
— E па, убио, убио; рекне Балота Турцима: — није знао чо-
век, а нису хтели да се кажу, па убио.
Тако се суд сврши.
Балота оде у Београд, Карађорђе у Тополу, а Станко остане
„у Смедереву код своје Куће'“,
Међу тим, Вук прича више, да је, на прилику, Балота убио
Станку некога влаха Бујду, ни крива ни дужна; а Станко, после, опет
да врати жалост за срамоту, убио Турчина, који се био предао Балоти.
После неког времена, Станка убију делије ноћу вроз прозор,
у Грујиној кући, у Смедереву, али и он, том приликом, уплеха
еднога делију, па онда падне и издахне. Делије убију још и ње-
говог момка, па их оба баце у вир језавски, те онде освану. Cy-
тра дан, сарањени су оба у Годомину. До скора је, кажу, била
једна крушка, ниже садашњег навоза, и звала се „Станкова крушка“.
да Станка се прича да је био средњега раста, црномањаст,
"врло леп човек, и велики јунак.
Ђуша Вулићевић
ИЗ СЕЛА АЗАЊЕ
Буша Вулићевић, као што је већ помињано, био је један ms-
међу првих устаника. Њега је сва смедеревска нахија изабрала
себи за старешину одмах у почетку 1804. Од тога доба, он се
находио највише с Карађорђем.
1 Тако вели Јокић.
* У садашњој Циганској малн.
140 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
Још прве године српске буне, Срби су били опеели Смеде-
рево; Турци се смедеревски замоле да их оставе на миру, а они
се не ће ни у што мешати. Тако и буде. Турци су држали
смедеревски град, и један део вароши, иначе су се владали мирно
према Србима, само се знало шта је турско, а шта је српско.
Онде, где су сада Рашићеви дућани, била је ћуприја на потоку:
што је од потока онамо ка граду, било је турско, а што је на
левој страни потока, то је било српско. На ћуприји је стојала
турска стража, која није пуштала никога од Срба онамо ка граду.
Ђуша се једног вечера, у Октобру 1805, био малко развеселио с
друштвом, па онда узјаше на коња, и, с два своја момка, удари на
ћуприју, да иде онамо ка граду. Стража му викне да стане; он
не послуша; стражари опале, и Ђуша падне мртав. Узбуни се све
Смедерево. Људи с децом и свом нејачи побегну у Вучак, а једни
у Шугави Луг, који је био код данашњег Шалинца. Турци опет
изнајпре побегну у град; али доцније, кад виде да су Срби
такође оставили варош, изађу из града, зађу по кућама те ис-
проваљују пиштољима бурад с вином и ракијом, где су их год нашли,
и оплене што су год могли дочепати.
На скоро затим стигне Њарађорђе с војском да каштигује
Турке за смрт Бушину. Он је тукао град најпре с Редута, а по-
сле од садашње нове цреве“. Сиедеревеки се град није дуго оду-
' Кад је Карађорђе тукао Смедерево кумбаром, управљао му је тим по-
слом некав „Шваба“. Падала је веле хладна киша, и Шваба је дрктао
од зиме. Кумбара је пуцала овда онда, и ђулад су летела EYA које
Срби су сумњали, да Шваба није поте: пљен да тако ради.
Шваба припече hesan уз ватру да што руза. |
На један мах, Карађорђе шчепа онај ражањ с ћевапом, па га
ободе у коталац Шваби с речима:
— Коекуде, по души те! погоди онде (показујући руком град)
као што треба, па ћеш добити и ћевапа и пара колико хоћеш.
Сад Шваба избаци неколико метака, па се одмах зада пламен од
запаљених кућа.
— Е, воекуде, тако те хоћу, рече Карађорђе, па даде Шваби
пуну прегрш дуката (Прича се у Смедереву).
личности 141
пирао. Срби су варош отели на јуриш, а град се предао, и на
божитье повладе (14 Новембра 1805) Турци су оставили Србима:
град, топове, и муницију, а ситно су оружје однели. Срби су им
дали лађе да иду у Видин.
Ето то је била наплата за сирт војводе Буше.
Станоје Главаш
Родом је из села Селевца, али је, кажу, живео у Паланци,
где му се и сад познају вотњаци.
Још пре устанка од 1804, Станоје се био одметнуо и тама-
нио Турке, где је кога дочепао. С Карађорђем је био побратим
изодавна, и бавио се с њим на зимовнику у Ресавици, 1803-4 го-
дине, па их заједно виђамо и у иесојеђе, 1804, у тополеким ви-
ноградима, у самом тренутку када ће планути устанак.
И доцније се помиње у многим бојевима, али га никад не
видимо у власти. Значајне су његове речи, које је изговорио, кад
су га нудили да буде старешина свему народу: „Добро, браћо;
ја сам хајдук, и мене хајдуци слушају, и слушаће ме; али сав
народ нису хајдуци, па ће људи сутра рећи: куда hemo ми за
хајдукои ? У хајдука нити има куће, ни кућишта: сутра, кад Турци
навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на мејдану, да нас Турци
арају и робе. Него ви поставите старешину какога човека између вас,
који је и до сад био с народом; а јаћу чинити што могу, као и до сад “.
Сано у једном запису, у манастиру Студеници, сећам се да
сам прочитао ово:
„Помени господи....... домъ и родъ господара Станоја, оборъ
вон воду “.
После несрећне године 1813, и Главаш се био предао Тур-
дима, али се ипак врло склањао од њих; јер нити су они њега
волели, нити је он њих могао равнодушно да гледа. да време љу-
тог Скопљак-наше, дође он на неку свадбу у село Баничину, не
слутећи ни о каком злу. Али је Скепљак-паша послао био,
1 Даница за 1828, стр. 163 и 164.
2 Манастири у Србији, стр. 77.
$ Милош Обреновић, од Кнеза Митаила, стр. 64.
$—— a
142 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
из Београда, свога човека да како убије Главаша. Близу до
Баничине била је караула’, где су седели Арнаути. Послани у-
билац довуче се с њих 40 Арнаута, те сви нападну на Станоја.
Он се склони у неку колебу, и почне се бранити. Ту је, кажу,
седам Турака саставио са земљом. Кад се увати сумрачак, он из-
лети и нагне бегати; али како је био у чизмама, саплете се и
падне, а један га Турчин погоди: и грдно обрани. Онако рањен,
Главаш се исправи и саспе ватру у једног Турчина, који се стро-
пошта, и одмах захрчи издушићи. Станоје му виене, кроза смеј:
„Гле! ти од једне ране већ захрка, а па мени оволике, па ми
још није ништа“. Али га снага већ изневери; он падне, а Турци
допадну, одсеку му главу, и — као голему драгоценост — однесу
у Београд. Скопљак заповеди те се Главашева глава набије на
шиљак пред његовим двором. У то доба находио се у Београду, као таоц,
Кнез Милош. Један од пашиних каваза рекне Милошу једно јутро:
— Кнеже, виде ли Главашеву главу? Сад је на твоју ред!
— Вала сам ја моју давно бацио у торбу, одговори на брзу
рубу Милош:— а ово је туђа што је на раменима носим“.
Мало доцније, Милош је и кавазу и свим Турцима дао у
Такову са евим другојачији прави одговор.....
Нека жена из рдђе Станојеве оде у Београд, и некако украде
„његову главу, однесе је у Баничину, и сарани Код тела његова.
У Баничини се међу тим прича, да су рођаци Главашеви дали Тур-
цима онолико талира колико је његова глава била тешка, па јетектако
добили. | |
Где је Станоје закопан, копају се и други сељаци, и то се
зове Главащево гробље.
Кад је Главаш погинуо, имао је на ногама црвене турске
чизме, а на леђи црвено. од кадифе ћурче с краткии рукавима.
Вујица Вудићевић
ВОЈВОДА СМЕДЕРЕВСКИ
Родио се 1773 године, у Азањи, а војвода је постао после смрти
брата свога Буше.
* Од оте карауле зове се сада цело то Ордо, које је највеће у овом
округу, Караула.То је она Босе, којом иде пут из Паланке у Рачу.
ЛИЧНОСТИ 143
Вредно је да изложимо овде причање једнога очевидца, како
је Вујица постао војвода.
— Кад дође глас да је погинуо Ђуша у Смедереву, прича
повојни Петар Јокић, Карађорђе се дигне из Тополе, и дође у
село Азању. Овде заповеди кметовима и биибашама да изберу кога
од важилије Ђушине, те да им га постави за војводу. Заповедивши
то, крене се и оде на Конак у Коларе. Сутра дан се ту скупи
сва сиедеревска нахија, и доведу Вујицу. Он тада није био млад,
зли није ни мало био виђен за војводу. Карађорђе упита, кметове:
— Коекуде, зар тога хоћете да вам поставим за војводу?
— Тога, господару! одговоре они.
— Ама неће он моби ништа учинити. Ово је нахија, па је
ово војска ? |
— Нема бољега, господару! одговорише они.
— Е па лепо, коекуде; изиђите, те се опет договорите, ла
ии онда дођите.
Они изађоше у једну ливаду; ту се мало разговорише, па
опет дођоше Карађорђу.
— Е, шта учинисте '
— Ми хоћемо њега, господару !
— Па лепо; кад га хоћете ви, хоћу га и ја“.
Ето тако је Вујица постао војвода. Да ли какво тајно, какво
пророчко предосећање није шаптало Карађорђу, да ће баш тај
војвода некад скратити његове дане #.... То се не зна, али се из-
весно зна, да је Вожд после увек држао Вујицу за главнога при-
јатеља свога.
да све време ратовања, Вујица је био један од најпаметни-
их управника и најбољих војвода.
Године 1813 затекао се у Делиграду, и ту се, кажу, држао
40 дана још после заузећа Београда".
Бад је нов устанак букнуо 1815, Вујица је и тада био међу пр-
вих устаницима, и ревно је помагао све намере Кнеза Милоша.
' В. Богишић, Разборъ сочиненія Н. А. Попова „Россія и Сербія“
стр. 244. ·
144 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
/
Ми смо његово име и до сад помињали, а помињаћемо га и од
сад више пута, и свакад у пословима врло важним.
Вреди запамтити његов одговор Марашли Али-паши на Бе-
AHIM, Кад је овај искао оружје од Срба. На таку поруку, Вујица
извади своје пиштоље и рекне:
— Ево нојих пиштоља; ја ћу доћи сутра, па нека ме че-
стити везир убије тим истим пиштољима, али народ оружја не да.
Слан је био и у Цариград, као члан депутације, која је радила
да се Србији уступе повластице, подјемчене букурешким миром, 1512.
Године 1817, ноћу између 12 и 13 Јула, у лугу села Ра-
довања, Вујица је извршио једно грозно дело, које Србин, ма £O-
јој странци припадао, не може поменути, а да се не испуни гну-
шањем,. и које је већ, на велику жалост, дало крвавих страна Cpi-
ској историји — Вујица је на спавању убио Карађорђа.
На месту“ где је погинуо „Вожд“, Вујица је, после, начи-
HHO цркву, и назвао је Шокајниҳа. Тело пак великог мученика
‚ однето је у Тополу, и погребено у цркви, коју је Карађорђе сам
начинио.
Последње дане живота свога, Вујица је провео у сиротињи
_ и оскудици.
Не знам управо како се угасио живот Вујичин: различно су
ми о томе говорили. А гроб његов кажу да је у темељу цркве
Бусадачке, на које олтарном зиду, с поља, стоји овакав запис:
„Здъ почиваетъ рабь Божій Вунца Вулићевић, изъ Asanb,
нахије смедеревске, бивши войвода и по TOMS кнезъ и депутирацъ
народа Сербеваго при Порт Отоманском вђрно послужившій сво-
виу отечеству. Поживе abre 55. Представи се у Азаньи 11
Марта, 1828 лёта“.
да Карађорђева доба, под Вујицом су били:
Радојко из Срљевца, Бао обор-кнез; Јанко из Коњске (са-
дањег Михаиловца), Бао саветник; Милосав Лаповац, и Обрад
из Крсне, главне буљубаше.
1 Није баш на самом оном месту, него малко даље, где му се учн-
нило да је удесније за богомољу.
личности 145
Вуле Илић, Коларац
Вуле је служио у кавани неког Турчина у Коларима (у
мали Дивичу). Немајући да плати неби дуг, буде затворен, а у
то букне устанак 1804. Срби му помогну те утече из затвора, и
у селу Умчарима нађе устанике, и умеша се међу њих. У боје-
вима се одликовао тако, да су га наскоро сви познали. Он се увек
одликовао брзином у смишљању, и личним јунаштвом, какво је Haj-
боље показао у боју на Суводолу 1809.
Кад се град смедеревски одвојио од нахије, и, с неколико
села до Раље, сачинио оделити управни круг, онда је Вуле Илић ту
постао војвода, и у тој власти остао је до 1818.
Године 1818, Вуле је, као и многи други, пребегао на ону
страну, одакле су га спровели у Штанц, у Штајерској, а после
је с Карађорђем и другима отишао у Русију.
Под Вуловом се командом помињу и хвале: Ђорђе Загла,
из Клисуре, први буљубаша у Смедереву, чове јунак, сав у
ранама. Он је умрьо доцније у Београду; даље: Јеремија из
Липа, и Врета из Колара.
За Вула се прича, да је тако имао крупан глас, да су, кад би он само
обично говорио, звонили прозори, и све што је у соби звечало је '.
Јован Ранчић
ПРВИ УЧИТЕЉ СМЕДЕРЕВСКИ
Благодарећи честитом старини г. Боки Спасићу, рећи ћемо
неколико речи о његовом првом учитељу, не толико што би он
био то заслужио својим педагошким радом, колико што нам даје
макар и бледу сливу школе ондашње,
Јован Ранчић био је родом из Брестовца (ваљда Брестова),
у Ресави. У младости је чувао стоку око Миљкова манастира, те
му сету омили црквено певање и читање, и науни да се закалуђери; отац,
напротив, хтедне да га ожени, а Јована тек на један пут нестане.
Поеле неког времена, кад су, у Кочину крајину, бегали преко Ду-
нава, нађу га у Паланци, у Банату, спроћу Рама, где служи у школи
и учи књигу. Плашећи се очине клетве, врати се кући, те буде
' Историја Милутиновића, стр. 448.
КНЕЖЕВИНА ОРВИЈА 10
146 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
пре устанка учитељ вод крњевачке цреве. А 1806 дође у Cxe-
дерево за учитеља.
Деца су се најпре скупила била у школу, и седела, на земљи,
као Турићи. После неколико дана, дођу дунђери те начине неко-
лико клупа, где се деца наместе. У І sayna седели су букварци,
у П часловци, а у Ш псалтирци. Било је свега 15—16 ђака.
Ђаци часловци и псалтирци учили су били пре код крњевачке цркве.
„После неколико дана, прича старина Спасић, дође нам у
школу Југовић. Учитељ нам рече да устанемо и да викнемо:
„поздрављајем !“
Југовић, перед другога говора, узме један ђачки вес (Који
је за онда стојао 60 пара) и стане питати:
— Ода шта је овај вес? Где се гради; откуд се доноси ;
и још иного. „Ви ћете, рекне он даље ђацима: — бити господа, Tp-
говци, мајстори, па треба то да знате“.
„Учио се Словенски Буквар, Часловац, Псалтир, Свеште-
на Историја, и Катихизис.
„Доцније нам је био испит, на ком је председавао Југовић,
а било је доста и ђачких родитеља.
„И ако ми готово нисмо ништа знали, прича поменути Бока
Спасић, опет веселијој и слободнијој деци даду по марјаш (8
пара за онда) на пантљици, да га придену на прси. Они, који
то нису добили, плакали су, а учитељ Ранчић тешио их је го-
вореһи : учите се ви добро и владајте лепо, па ћете на другом
испиту добити по дукат, а не по марјаш“.
„После испита, родитељи ђачки дадоше учитељу, ко талир, 4
ко дукат, као дар. |
„учитељу Ранчићу, прича даље поштовани његов hak, могло
је бити око 40 година; био је плав; имао је косу до појаса
. дугачку, коју је савијао и чешљем придевао да му стоји на глави;
имао је врло велике бркове, које је често обема рукама завијао.
Носио је дугачак реснати гуњ, имао је дугачак чибук, а за по-
јасои дугачку свирајњу. Често је ишао по сокацима те дознавао
како му се који ђак влада, па би тек сутра рекао: „Мени је
моја тица казала, да се ти (казавши по имену који) ниси добро
личности 147
владао, или ниси слушао мајку, или псовао што, ит. д. него оди
клечи“. И такав је ђак морао по , сата клечати. Он је и бати-
нао по некад. А колико? колико је хтео: само док викне двојицу,
те ухвате кривога и оборе. Нисам могао, вели старац Ђока, по
2—8 дана седети од његова боја. А мој би отац на то говорио:
— Казаћу му ја, да те још бије, да ме не срамотиш, него
да се учиш“. Највише сам се бојао те његове проклете тице.
Из Смедерева је Ранчић прешао у Београд за учитеља. Не
зна се куд се део најносле Његов ученик додаје: после Ран-
чића било је учитеља, који су тукли много жешће; и још кад
кога бију, нареде, да сва школа у глас пева „Возбрано)“.
Син учитеља Ранчића, био је после поштар у Гроцкој, па
је умрьо.
Димитрије Давидовић
Живот Давидовића има права не само на светло место у историји
српске књижевности, него и у аналима прве владе Кнеза Ми-
лоша. Истина се он није родио у овом округу него у Земуну (12 Октомбра
1789), али његове родољубиве кости бораве вечни санак у сме-
деревском гробљу. Он се упокојио у тој вароши на Благовести
1838. Укопан је чело олтара Горње Цркве. Гроб му покрива бели
студенички мрамор, по његовој жељи, с натписом који је он сам
одредио : „Димитрије Давидовић сав Србин“.
Нама се чини, да бисмо се јако огрешили, ако бисмо прошли сав
овај округ, не рекавши Давидовићу : Бог да га прости! и, лака му
српска земља, коју је он онако искрено љубио“ и служио.
Анта Протић
Анта Протић родио се у Смедереву, 18 Априла 1787.
Отац му се звао Стојан Стојковић, и био је окружни прота, а мајка
Милица. У Кочину крајину, пребегну му родитељи у Ковин, и
њега пренесу. А кад се закључи свиштовски мир, онда, вели он,
изиђе Ферман од султана, да се Срби врате у своје отачаство,
' Гл. Живот Димитрија Давидовића од Халића, уз Историју Да-
` видовићеву, у Београду, 1846.
10*
_ 148 СМЕДЕРВСКИ ОКРУГ
„да је који царева сина убио, гласио је Ферман, прашта му се“.
И Антин се отац врати у Смедерево.
Мало доцније, удари куга у Смедерево; Анту пошљу Е стри-
чевима у Скобаљ, а отац му умре у Смедереву.
Књигу је Анта учио у Смедереву у некаква Саве Љотина,
у кога је изучио часловац до „Иже на всякое время“. Доцније,
Бод неког калуђера из манастира Војиловице, доврши своје уче-
ње, па у том наступи и устанак 1804 године, да време ратова-
ња (од 1804—1813) вели он, да је добро пролазио, јер су га
„Срби требовали, што је био писмен“. •
Године 1813 пребегао је и он у Немачку, и отишао, после,
у Хотин, у Бесарабији.
У Србију се вратио 1815, и одмах је био на услузи Кнезу
Милошу у преговорима с Марашлијом. И после је био у разним
службама, док није дошао устав 1838. Те године постао је ca-
ветник.
Кад је Кнез Милош отишао из Србије, а Кнез Милан умрьо,
онда старешине народне у Београду пошьу' Кнегињу Љубицу и
Анту Протића у Влашку да доведу Кнеза Михаила.
Из Влашке је с Кнезом и ЊКнегињом ишао у Цариград, и
вратио се у Србију 1840.
Кнев Михаило га тада постави за попечитеља Финанције.
После године дана, одмени га Павле Станишић, а он се врати у
Савет. Године 1842 (25 Августа) прешао је у Немачку за Кне-
зом Михаилом, а по што се отуд вратио, живео је у Смедереву,
имајући 600 талира издржања.
Умрьо је 28 Новембра 1854 у Смедереву.
Анта је знао како је убијен Карађорђе.
Он је неколико пута бивао питан о догађајима, које је унам-
тио, а нешто је и сам бележио, али не знам где је то сада.
Ово што побележисмо извадили смо из једне записке, Боју је
он сам дао проти смедеревском пред своју смрт, да му по њој
састави беседу надгробницу. |
—
' 22 Августа, 1839.
личности 149
Анта Протић поклонио је онај плац где је смедеревска школа.
И сад стоји у зиду нове школе с источне стране овакав запис:
„Сему училищу при благовђрному Государу Милошу Обрено-
вичу, ктиторъ бысть А нтоніє Протичъ, въСиедеревћ, 4 Новембра 1826“.
Бог да га прости!
Милоје Ђак
Родом из села Кусатка. Још од године 1804, био је војнић у рату
за ослобођење, доцније је био писар у војводе Вујице. Несрећне
године 1813, прешао је у Аустрију, а 1815 вратио се у Србију
и отпочео трговати живим малом.
На тај начин, био је већ човек познат у народу.
Године 1825 видимо га на челу смедеревеких устаника, који
оружаном руком потражише: да им се укину кулуци, да се смање
и правичније разрезују данци, и да чиновници не чине никаквих
самовољстава по народу. Под његову команду скупило се било до
5 хиљада људи, Боје је оп повео право ка Крагујевцу. У Тополи
сретне га Вучић, послан од Кнеза Милоша против бунтовника, и,
на брду Опленцу, разбије га, и војску му растера. У том боју
је и Милоје рањен.
Он, после несрећне те битке, побегне к Београду, па у me-
хани села Мокрог Луга, савладан (болом, застане да се вида.
Ту га познаду, ухвате, и одведу Кнезу Милошу, у Баточину.
Кнез га постави на коња, јер се није могао држати на но-
тама, и изведе пред војску, која је ту буну утишала.
— Ово је онај, браћо, perme Кнез војницима: — због кога
сам вас морао отрзати од ваших кућа и послова“.
Војници оборе плотун, и Ђака саставе са земљом. Његова је
глава послана београдском паши, који је је набио на шиљак пред
градском капијом, где је стојала неколико дана.
Паун Јанковић Баћа
РОДОМ ИЗ СЕЛА КОЊСКЕ !
Био је секретар Knesa Милоша, министар просвете, и ФИ-
нанције врло дуго време. Он је издао први закон за основну,
' Сад се то село прозвало Михаиловац.
150 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
средњу и највишу наставу, 23 Септембра 1844. Окушавао је своју
снагу и у дидактатичком песништу. Последњи дани у животу били
су му веома мутни.
Био је човек омален, пун, малко ћелав, и у опште невосмат.
Био је у Русији, и зато га је Кнез Милош прозвао „Баћушка“ '
= „Баћа. Ово му је име било. до смрти познатије од крштенога.
Умрьо је у Смедереву, 13 Јула 1865.
Најпосле, у „Српским Новинама“ од 27 Маја 1867, бр. 57, на-
лазе се имена оних, који су први пристали уз таковски устанак, 1815
године. На овом јуначком састанку не видимо синова само из 0-
круга: подринског, крушевачког, алексиначког, кнежевачког и цр-
норечког, који су тако јако били притиснути, да нису смели главе
дићи за онај мах, а из свих других има их доста.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Липе, село 1 сат од Смедерева к Морави идући. У том је
селу, у Јуну 1689, био логор МарграФа Лудвика Баденског, oga-
кле је он, 26 Јула, писао цару ово:
„Некакав Бранковић растура овде многа писма по народу,
позивљући га на оружје и да пристане уза њ; он се издаје за
природног наследног господара или Деспота од Србије, Босне, Ми-
suje, Бугарске, Тракије, Срема и свију земаља од Ocera до IMa-
риграда, и хоће да Формално њима влада и управља. Бенерал
_ Хајслер чешће ие опомињаше да пазим на в, јер је због сувише
тачне кореспонденције с кнезом од Влашке не мало подазрив; ја
ништа не знам о њему, и не ћу у напредак тако што допуштати,
докле не добијем од В. В. најмилостивију заповест: каво ћу сеу
овој ствари владати“. |
На ово му цар одговара из Линца, 5 Августа 1689: „Што
се тиче Бранковића, то је онај који је био у Бечу заједно с дру-
гии посланицима пређашњег кнеза Влашког; због тога ће се ваша
љубазност постарати да га лепим манирима и под ма каквим из-
говором к себи домамите, по том да добро на њ пазите, и аво
буде потребно и лично да га притворите. Иначе ми се пријав-
ЗНАТНА МЕСТА 151
љивао некакав Павле Бранковић молећи ме да му дам писмо на
вашу љубазност, које сам му ја под данашњим датумом in termi-
nis generalibus најмилостивије и учинио“',
Јабучје, у дно Годомина, где су Срби, 1815, начинили ша-
вац, и чували, да Турци из Смедерева и Пожаревца не би могли no-
нагатя једни другима.
Овде је и 1509 било бусија, кад су оно Турци, после про-
пасти на Каменици, допрли десном страном Мораве чак до Дунава,
а в године 1813 такође се ту давао последњи отпор сили турској.
Широка Брвина, прелаз преко Језаве у моравеки луг, код
села Лугавчине. Године. 1813, многи је народ био прешао
преко те Брвине у моравски луг, у збег. Турци cuase и moby да
вробе тај збег. Срби их дочекају на Широко) Брвини. Ту је
веки Милосав Јолда, с Босом у руци и једним пиштољем за поја-
cox, јуришио на 40 Турака. Кад он силати тројицу косом, други се.
врате, и оду својим путем, а збег остане на миру.
Мркоњића гроб. На јужној страни села Баничине, на брегу,
налази се један гроб, који народ зове Мркоњин гроб, или Мр-
коњића гроб. Прича се да је тај Мркоњић био хајдук, да је имао
велику чету, и да је ту сарањен после сирти; али кад је и како
престао живети; одакле је био родом; како му је било крштено
ние, ниво не зна. Нити се могло дознати, има ли овај Мркоњић ка-
кве год везе с оним Петром Мркоњићем, који се помиње као ro-
сподар од града Сокола у 11 књизи народних песама, стр. 96.
Колари, вело на левој страни Раље, 2 сата на југ од Сме-
дерева, на које је ударао пређашњи велики (београдски друм к
Царитраду. Стари путници помињу да у том месту живе сами
Турци, додајући да они јадној раји чине неописана зла.
У Јулу 1689 био је логор Марграха Лудвика Баденског из-
хеђу Колара и Паланке. |
Осипаоница, село на левој страни Мораве. И ту је био 1689
аогор аустрӣске војске.
Црква Покајница. Између села Велике Плане и Радовања,
' Die freiwillige ТҺейпаћте der Serben und Kroaten an den мег
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 99 n 100:
152 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
по сата од овога последњега, у атару села Старог Аџибеговца, на врло
лепом месту, у Грабовачком потоку, четврт сата од друма, има дрвена
црквица, покривена шиндром ; изнутра јој је таван поткован шашов-
цима од букова дрвета; на среди тавана измолован је Господ Са-
ваот; на иконостасу има разних икона; прозори су јој врло мали.
На икони светога Ђорђа има овакав запис: „сію церкокь шграді
господара Бгїцл за спомен 1318“.
С поља, с леве стране врата, дубоко је урезана у једно брвно
опет година „1818“, као време када је грађена ова богомоља.
Ова се црква званично пише Великопланска црква, а ү свој
околини народ је зове „Покајница“, и прича се двојако о ње-
ном постању ио имену : једни веле, да је њу градио Војвода Вујица
Вулићевић, за покајање свога греха што је убио Барађорђа; а
други причају, да је је начинио Кнез Милош за оне новце које
је Вујица нашао код „Вожда“, Бад га је убио, ла их Кнезу
Милошу предао.
Црева та слави летњег Светог Николу.
Не далеко од ЛПокајнице оно је место, на коме је баш убијен
Карађорђе. Најдаље да има од Покајнице до тога места у, сата.
Место је то пре било покривено честом гором, а сада се зове
Драгићева љивада, на коси Крушчици, 3 сата на југоисток
од Паланке, и | сат од старог цариградског друма. Триста ко-
рака од планинског венца Е југу идући, била је колиба Драгића
Војкића, у којој је, ноћу, између 12 и 13 Јула, 1817, убијен
Барађорђе.
Као што се прича, убиство је то извршио неки Никола
Новаковић, који је жалио на Карађорђа што му је убио
брата док је заповедао у Србији. Целим послом управљао је
Вујица Вулићевић '.
1 Ми имамо писмо из Баничине, у ком нам се јавља, да је сам
Драгић убио Карађорђа сикиром. Драгић је, после, погинуо од
коња. Водио, веле, коња на воду, везавши га себи за појас, а на
обрамици носно котлове. Кад на води, при спуштању, котлови
звевну, коњ се поплаши, и Драгића повуче, тега, у трчању, свега
издроби, и међу два дрвета заглави, где он и умре.
ЗНАТНА МЕСТА · 153
Тело Карађорђево укопано је било ту код једнога бреста,
а тако и тело Наума, момка његова, који је такође погинуо ту ноћ.
После две године, Кнез Милош је наредио, те је тело Ка-
рађорђево извађено одавде и часно сахрањено у цркви топдској,
а Наумово је тамо остало.
На оном месту где је Карађорђе био укопан, има још дрвени
Брет од граничевине, хват и по дугачак, али не стоји усправо
него је пао.
Више крста има једно велико граничево дрво; а где је баш
била колиба, у којој је погинуо, сад стоји један граничев пањ.
Више ништа...
Који год Србин, из потоњих нараштаја, помене догађај, Који
се на коси Ерушчици извршио између 12—13 Јула, 1817, свави
мора уздахнути, помишљајући на крваве последице његове. При-
падао тај Србин међу жарке поштоваоце „Вожда“, или прија-
теље јунака тавовскога, подједнако мора тужити што се ово догодило.
Ми у том видимо неку каштигу историје. Она Бао да је
хтела да покаже Србима, колико скупо мора да стане повраћање
изгубљене слободе.
Да су Срби још од Душана, још на Косову, умели више поштовати
слогу и јединство државнога рада, да су хтели мало више потрпети
један другога, не би зар њихови потомци морали васкрс своје
државне независности плаћати чак и овако скупим, оваво тешким
жртвама. „Оцеви су наши јели кисело грожђе, а још ће и уну-
дима нашим бити утрнули зуби“.
Да хоће милостиви Бог дати, да је већ једном ових жртава до-
вољно, да више не леже братска крв, да се овако скупо плаћена наука
већ једном послуша, да се | Срби узвисе, да један другога могбудну
трпети, један се с другим слатати, да могну презрети своје мале
задевице пред големим делом народним, пред трајном срећом CBO-
jera отачаства!........
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ
Вароши има 2, села 52, и заселак 1 у смедеревском округу. Све
то скупа чини 52 општине, са 13.920 глава поресвих (године 1872).
154 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
+
Смедсрево је главна варош, средина свој окружној управи;
лежи на Дунаву малко више смедеревског града.
Судбина града Смедерева, и вароши тога истога имена, једна је; за
го ћемо и ми причати све што знамо о њима као догађаје једнога места.
Прво постање Смедерева, као и разлике у његову имену —
Semendria, Зешепдга, Смедерево -— покрива тама, кроз коју наше
око не може да провиди. Има једна прича, да је римски цар Aype--
‚лије Валерије Проб, који је био родом Митровчанин', кад је први
пут пренео из Азије у Јевропу винову лозу, први и веома сретни
покушај учинио у Смедереву, и у Фрушкој Гори. Смедерево је,
узгред буди речено, и данас на гласу са свога дивнога грожђа,
коме се некад замера само то, што не може да сазри онако. као што
сазрева У старо] својој постојбини.
Г. Каниц, обарајући ову причу, тврди, да је данашње Сме-
дерево римски „Aureus mons“. Он то доказује обелодањеним NYT-
ним таблицама, које, вели, већ несумњиво одређују даљину тога
места од Београда. | |
О самом граду Смедереву, наши домаћи историци не говоре
једнако. Рајић пише, да је Смедерево зидао Деспот Стеван Висови,
син цара Лазара; Троношац, као и народне песме, приписује га
злогласној жени Ђурђа Бранковића, /ерини „Проклетој“, а на јед-
ној кули у граду, која раздваја мали град (источни) од великога,
има од црвених цигаља изидан осмокрајни крет, испод кога је тако
исто, зидајући црвеним цигљама, сложен овај запис: Ba Xa Ба
благовћрнн деспотњ Гюргь господињ срьєлемь н поморю зєтскоць.
Повелентемњ его сада се градь сьн Eb плато ·„.гудн. (6938. = 1430).
По овом запису, град је овај или сав, или бар у највећој
мери, дело Деспота Ђурђа Бранковића, који је сео на заљуљани
престо српски, после ујака свога, Деспота Стевана Високог, 1427,
а преминуо у очи Божића, 1456.
Град је озидан на обали дунавској, баш на свршетку равнице
Годомина, више утока Језаве у Дунаво. Град је неправилан тро-
угао, и на сваком његовом платну подигнуто је по неколико кула
за обрану. Ових кула има свега 24, од којих су са стране са-
1 Рођен 232 године после Христа.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 155
дашње вароши 11; с дунавске стране 5; на углу града 1, која
се зове Шаннова (соколова) кула; са стране Језаве 4; и у пре-
гради, у Малом Граду, 8 = 24.
Осем града, има у Смедереву, више вароши у брегу, и једна
стара црева, тако звана „Горња Црква“, коју г. Каниц ставља
кеђу најстарије грађевине у Србији. Он помиње и један запис,
који говори да је ова богомоља грађена 1010. Али има још један запис,
урезан у малтер, на десном црквеном зиду, који означава годину
1012, као доба постања ове грађевине, а казивали су ми да је
тај запис преписан из другога, који се находи на часној трпези,
у олтару, али тај нисам видео.
Далеко је од мене мисао да устајем на суд тако стручнога
судије, као што је господин Каниц; али свакојако морам поме-
нути, у колико би се давнина грађевине утврђивала овим запи-
сима, да они још нису критички процењени.
На дуварима ове цркве, нека је узгред поменуто, има још
записа од разних путника, који су је походили, у разна времена.
Од свих тих записа, ја бележим само овај: „Знати се, каде до-
лази петски патриарх, месеца Ноемвриа, 1745, 8 день“.
У Смедерево је било пренето, из града Рогуса, свето тело
Јеванђелиста Луке, године 1449, и ту је остало све до пада Сме-
дерева 1459. За то време, написана је ту, у Смедереву, и служба
светитељу, и повест о преносу његовога тела’.
У, самој вароши, у авлији г. Мите Кузмановића, трговца,
HMA камен, који је врстом и обликом са свим онаки, као онај на
гробу Угљешина сина, у Љубостињи. На овом камену чита се ово:
„Син камень Миханловь снид Стефана Manka косводе Кукућскога“.
Нико не зна од куда је и када донет овај белег.
Неки Димитрије Подгоричанин казивао је војводи Вујици, да је
у неком манастиру код Краљева, у Влашкој, видео једну ириологију,
која је, вели, штампана у Смедереву за време митрополита Гаврила.
На тој нрмологији било је записано још и то, да се од Сие-
' Кад Jugoslovenske Akademije У, 178—186. |
2 У мојим „Путничким писмима“ погрешно је ово име записано „Ан-
ђедвовић“ место Кузмановић.
156 ОМЕДЕРЕВСЕН ОБРУГ
дерева идући в Југову, находи једна црева, закопана у земљу са
„свим окрутом. |
И неки новци Деспота '"Бурђа носе име Сиедерево, Бао да су
ковани у Том месту'.
Смедерево је предмет многих наших народних песама. Ми ћемо по-
менути од њих неке, које нам се чине да могу осветлити ма коју
црту у лицу некадашње српске престонице. Тако у песми „Сирт
војводе Кајице“ (књ. П, стр. 481) находимо, осем другога Еоје-
чега из онога доба, и опис потпунога одела Ђурђевих војника.
Ево Бако песма црта војводу Кајицу:
„А какав је Кајица војвода !
У каквом ди господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њих тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чавшире од плаве кадиве,
По долами коласта аздија
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
да калпаком од сребра челенка,
О њој златних триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна;
У челенци два камена драга,
Војводи се види путовати
Кроз крајину водити војводе
У по ноћи кано и у по дне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,
Бела лица, црних наусница,
Црн му перчин појас премашио;
1 Гласник Ш, стр 240 н 242.
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 157
Преко крила гола сабља бритва,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен“.
Ето како песма описује дику Ђурђеву, војводу Кајицу.
Друга песма, у завијеном облику, показује колико се сила Ђур-
jonx војвода мало устављала пред правом и образом грађана. Ie-
сиз 78 гласи:
Тужила девојка на Ђурђеви врати,
Тужила се јадна Ђурђу господару:
„Твоје ми војводе башту похара ше,
Башту похараше, ружу потргаше.
Њој говори јадној Ђурђе господар):
„Изађи, девојко, граду на капију,
Куд пролазе редом све моје војводе;
На коме ти познаш цвет румене руже,
Поклонићу теби коња и јунака“.
Девојка изађе граду на капију.
Ту пролазе редом Ђурђеве војводе:
Ни на ком не позна цвет румене руже,
На Ђурђеву сину венац од ружица“....
Друга опет песма пита:
„Што ј' град Смедерево
Вас дан затворено,
Вас дан затворено
Сву ноћ отворено? итд.
Обе ове песме биће већ штампане, и по томе више или мање по-
39276; али има једна која се пева у Нишу. Та није, чини ми се, нигде до
ад шташана, а као да говори о личностима и догађајима историсвни.
Ево од оте песме оно што: сам ја упамтио: —
„Расла ми је, расла, титра и неранџа
У Лазини дворови;
Ту ми седи јадна госпођа Јерина;
Стара мајка Лазина.
На крилу јој спавањења мила снаха,
Прва љуба Лазина.
Отуд нде Лаза, бич у руци носаше,
Бичем љубу да бије. А
Говори му јадна госпођа Јерина,
158 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
Стара мајка његова.
Не удара), Лазо, своје верне љубе,
Сузе су јој, Лазо, лице огрубиле,
Косе су јој, Лазо, плећа прешибале,
Све жалећи, Лазо, далекога рода.
Далеко је, Лазо, градак Смедерево,
А још даље, Лазо, црква Раваница,
Где смо вас два! венчали“ итд.
Ова песма, ова немила сцена, пада јамачно на спомен пото-
мака косовскога издајника. Она нас подсећа на сву ону уну-
трашњу несрећу, која је најзад затрла злосретну кућу Сиеде-
ревских Бранковића.
Још ваља прочитати народне песме: Ђурђева Јерина (књ.
П, стр. 479), Женидба Тодора од Сталаћа (ЕЊ. П, стр. 489),
Облак Радосав (књ. II стр. 499), где је показано зло које се ro-
милало у Смедереву, и претило да отвори врата турском господ-
ству у српској земљи, као што је и отворило у кратком времену.
Ово су све подсећања на време, када је Смедерево било глава
Србљем и Поморју, али је њега чекало дуго испаштање, после тих
дана варљиве стоне славе и величине.
Смедерево је. постало стони град старој српској држави (Срб-
љем и Поморју) тек после смрти Стевана Високог, сина Лазарева.
Том се славом оно поносило само 29 година (од 1430—1459).
Поменућено овде по нешто из онога времена, које је везано
за име Смедерево.
Тако наши домаћи летописи помињу, да су Угри 1437 ro-
дине разбили Алибега под Смедеревом, на пољу Годомину.
Даље се помиње, да је цар Мурат узео Смедерево у два
маха, 1489, и 1440, и да је ударао на Београд, али му није
могао ништа учинити,
Године 1444, Мурат је вратио Деспоту Ђурђу Смедерево,
Ново Брдо, и сву српску земљу.
Године 1445, 17 Септембра", потврдио је Деспот Ђурађ, у
" Овако се пева.
2 Monumenta Serbica, 483.
ВАРОШН, СЕЛА, БУЋЕ 159
Смедереву, Дубровчанима неке правице, које су имали за ранијих
српеких владалаца.
Тога истога дана, другим писмом, дозволио им је да могу
куповати сребро и трговати по земљи његовој „освЪнь Смедерева“.
Године 1446, Декембра 18, доведена је из Морије Госпођа
Јелена за Лазара, Ђурђевога сина, и венчана „сном деспотства“,
а те се године одеспотио и саи Лазар.
Деспот Ђурађ Бранковић преминуо је 24 Декембра 1456,
у петак, у 7 час дана, и "укопан је у месту Кривој Ријеци
(Crivaricza, пишу маџарски историци). О том месту има више у
рудничком округу, у ком се оно и налази.
Године 1457, 14 Декембра, Стефан син Ђурђев, дао је, у
Смедереву, Дубровчанима, писмо у ком признаје да су му Ay-
бровчани вратили 5852 дуката, као трећи део од блага, које је
отац његов, Деспот Ђурађ, био оставио у Дубровнику °.
Године 1458, 20 Јануара у петак, у 4 час ноћи, скончао
се Деспот Лазар, Ђурђев син.
Тада је узео власт над Србима Михаило Абоговић, бивши
велики војвода Деспота Лазара. Овај је владао заједно с Деспо-
тицом Јеленом, женом Лазаревом, и с братом овога Стефаном до
21 Марта, па је тада он оборен, а Деспотом је остао сам Стефан.
Деспотица Јелена, 1459, уда hep своју Јелену за СтеФана
Томашевића, сина краља босанскога. Стефан деспот пропадне, и
Цар Мехмед Чалапија 20 Јуна заузме Смедерево. Тако
се утули свећа српске независности у Смедереву (20 Јуна 1459).
Доцније, године 1486, помиње се, да је у Смедереву поги-
нуо војвода Дмитар Јакшић.
Године 1537, месеца Октобра, Јован Запоља, краљ маџар-
ски, слао је свога човека у Смедерево Мехмед-бегу Јахијапашићу,
и у писму, које му је тога ради писао (српски), назива бега ro-
1 Monumenta Serbica, стр. 437.
2 Летои. Шахар. стр. 78.
з Monumenta Serbica, стр. 478. .
160 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
сподаром српске земље, санџака смедеревекога, београдскога, поду-
навскога, посремскога, посавсвога, и иних више крајишних градова’.
Доцније је Смедерево трпело судбину остале Србије. На-
родне песме везују за Смедерево и појав хајдука у српским го-
рама. Бар тако говори песма чувеном Старини Новаку“.
Године 1690, Велики Везир, идући у помоћ Београду, удари
свом силом на тако звану Водену Кулу, којом су приликомТурци
газили воду до гуше, и на јуриш отме Смедерево од Аустрија-
наца и исече сву посаду, 500 Немаца и 400 Срба, заједно с ко-
мандантом, поручиком Вајнгертлером .
Кад је, на крају прошлога века, Мустајпаша, београдски
везир, дигао био Србе против царског одметника, у Видину, Па-
званџије, онда је српску војску водио Станко Арамбашић. И тога
Станка убили су Турци Јаничари, из преваре, у Смедереву, пре
српског устанка на Дахије.
По устанку, године 1804, српсва је војска била опколела Смеде-
рево, и уредила с Турцима, да ови остану у граду, а Срби да
држе варош; али кад, године 1805, Турци убију војводу Бушу
Вулићевића, онда Срби опседну по други пут Смедерево, и Тур-
ци им се, после неког одупирања, предаду, и, 14 Новембра 1805,
оду низ Дунаво у Видин, а Смедерево остане у српским рукама.
Срби одмах те године пренесу у Смедерево „Правитель-
ствуюшти Совђтђ“, који је, године 1807, одатле пресељен у
Београд. |
Године 1813, Смедерево је опет пало Турцима у руке.
По новом устанку, 1815, кад је Кнез Милош овладао Cp-
бијом, град је смедеревски остао у турској власти, а Срби су
само у вароши судили.
Тек у Априлу, 1867 године, на моћни захтев незаборавље-
нога Кнеза Михаила, Турци су изашли и из града смедеревског,
и он је остао својина Срба, којима и јесте дедовина.
1 Monumenta Serbica, 554.
2 Cpo. Народне песме, кь. Ш, стр. 1.
з Die јтено де Theilnahme der Serben und Kroaten ап den мег
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 81 и 181-
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 161
У вароши Смедереву врло је жива извозна трговина. Наро-
чето се ту извозе у Аустро-Угарску (и даље) многе свиње, TO-
веда, храна, лој, восак, шишарка, и други производи.
Сељаци моравеки Смедерево зову „Град“ а Пожаревац зову
„Варош“,
У Сиздереву су еве окружне власти за тај округ. Ту је
жрухни прота, ту команда града, и команда бригаде за сиеде-
ревски округ; пошта, Телеграф, и паробродска станица.
Иза гниназиска реалка с два разреда, која је отворена 1871
године. У њој раде-5 наставника, а уче се 49 ђака. На плату ових на-
ставника издато је 187- године 1168 талира, или око 5901 динар.
Основна школа мушка са четири разреда, са 6 наставника, и
185 ученика.
~
Женсва школа има такође 4 разреда, З учитељке, и 121 ученицу. |
Смедерево има своју Банку, која добро стоји, и чини лепе
јеауге трговачком промету. |
данати су скоро они исти које смо помињали у Београду.
Производи се иного и врло лепо вино, а грожђе смедеревеко,
E3 што смо већ казали, веома је на гласу. И воћа има лепа и
Т обилно) мери.
У Смедереву су 2 цркве; стара „Горња“, Боју смо поми-
Бали, и нова велика, Која је нека архитектурна сумеса, али
х она на свој начин Бити Смедерево. |
Године 1872, у Смедереву је било 1096 пореских глава.
Паланка, друга варош у сиедеревском округу, на левом брегу реке
Јуетице, 6 сата на југ од Смедерева, главно место среза јасеничкога.
Данашње име овога места мора да је ново, јер се помиње
15 ү новије доба. Пре 300 година, ноћио је у Паланци no-
цара Максимилијана, а с њим и неки Стеван Герлах,
й је описао свој пут од Беча до Цариграда. Паланка се тада
а Беда Црква (Alba Ecclesia, турски: Ав-Килиси); наши
ет стари људи кажу, да се звала Бело Поље. Доцније се прозвала
Хаган Пашина Паланка, а данас јој је име просто : Паланка’.
"Т. Мијатовић у XXXVI Гласнику, стр. 204, и даље.
ХВЕЖЕВЕНА СРБИЈА 11
162 СМЕДЕРЕВСКИ ОБРУГ
да Турака, она је била, Као и сва друга места на цариград-
ском друму, ограђена тврдим палисадом,
У Јуну 1689, у Паланци је био логор МарграФа Лудвика
Баденског, кад су оно Аустријанци војевали против Турака. Они су
тада иноге Србе пресељавали у Срем и Славонију. У једном
писму из Паланке каже МарграФ Лудвик да се народ воли вра-
тити Турцима него трпети кињење од разних Бесаро-краъевеких
чиновника.
Још он вели, да је сва утврђена места, од Смедерева до
Фетислама или Новога Града, потерепио с много Срба (mit
шећтез Volkh ап Калеп), а неколико немачких војника (Etlich
wenig Teutscher)'.
У Паланци су се, у почетку народног · устанка 1804, ca-
стали турски посланици из Београда с Карађорђем, и разговарали
о миру с побуњеним народом, обричући израдити Ферман, који
би подјемчио остварење оних слобода, које су Срби тражили;
од тога разговора није било ништа“.
У Паланци су, у почетку Фебруара 1805, Срби побили не-
колико стотина крџалија, из освете, што је један.од њих Iy-
цао, да убије на вери војводу Јанка Катића, на Морави, код
Кулича °.
У Паланци је, у јесен 1809, била Народна Скупштина, Боја
је избацила Милоја Петровића са свим из службе, кривећи њега
за пропаст на Каменици, 19 Маја, 1809.
У Паланци су се, у Марту, 1826, кнезови и кметови до-
њих нахија заклели Кнезу Милошу, Као „врховном наследном
кнезу српском“ “,
* Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten зп den vier
letzten öster. türk. Kriegen. Wien, 1854, стр. 98.
* На ове преговорс позивали су се Турци и на оном састанку, који
су имали с Карађорђем и још 15 српских старешина, у Земуну, у
ђенерала Барона Женеја, 28 Априла, 1804. Овај пнтересни про-
токол на немачком језику находи се у Архиву Ори. Уч. Друш-
тва, бр. 871.
з Букова Даница за 1834, стр. 27 и 28.
“ Вук, Грађа за Сри. Историју, стр. 189.
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ i 163
На Паланку је ударао цариградски пут, који је ишао од
Београда на Гроцку, па на Коларе, Паланку, Баточину, и даље,
И сад стоји каменити мост на Јасеници у Паланци, којим је тај
друм прелазио.
У Паланци данас има основна школа мушка с 2 учитеља, и
64 ученика.
Школа женска с 1 учитељеои и 27 ученица.
У Паланци је канцеларија среза јасеничког, смедеревског
округа; ту има пошта и телеграФ
Глава пореских било је у том месту 388, године 1872.
Ми се морамо задржати мало дуже у околини Паланке, а
ево за што:
Године 1488 прошао је кроз Србију Француски путник bep-
трандон Делаброкијер, и уз пут бележио по што шта о местима
која је видео. Тако он вели, да је из Крушевца прошао поред
Сталаћа, и „дошао у варош Никодем (Мећодет), у лепом и
добром пољском пределу. Ту се задржаваше, вели он, Деспот од
Расије (Србије); јер у околини има свакојаке дивљачи и живине,
Ми, продужава Делаброкијер, нађосмо поменутога господара у пољу,
где се беше упутио к реци, да лови. С њим бејаху три детета
његова и око 50 коњаника,
„Деспоту има око 58 до 60 година; он је красан човек, и
великог стаса.“
Путник даље прича, да је, приступивши Деспоту, пољубио га
у руку, јер је, вели, такав обичај у тој земљи. Сутра дан је
био у његову двору, видео доста његових људи: „Они су, вели
путник, веома лепи, и, по закону грчком, кога се држе, носе ве-
лику к0су, и велику браду.“
— — „Од Крушевца стигао вам у Никодем за два дана,
а из Никодема ү Београд, за дан и по.
Где је сад то место Никодем? Смедерево није. Два дара.
пута из Крушевца до Никодена, а дан и по од њега до Београда,
то најбоље показују. Ваља нам дакле потражити Никодем негде
' Гласник Сри. Уч. Друштва УТ, 215—216.
14
164 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
око данашње Паланке. Тражећи њега, ево на што смо наишли: У
Раду Југославенске Академије (вњига 1,стр. 156) Стеван Томаш, краљ
босански, даје повељу логотету Степану Ратковићу, и у њој „село
Крьслку у БлаСТе' ворлукон, село Стромово у власте острьвиукон,
село Шероваць у власте Никедниьскон, н у класте Смедеревскон
село Брахонинлць “. Село Церовац стоји и сада на југ од Паланке, Ту јен
село Придворица, и стари Турчин Буча’, спахија тога села до
ослобођења Србије, звао се спахија не придворички него: спа-
Xuja некудимски. На 'љ сата од Паланке, међу речицом Кубрш-
ницом H Јасеницом , има место Боје се сад зове Јабучар, а до
скора се звало Некудим. Малко даље, има једно велико блато,
дубоко, које никад не пресушује, и које се зове Рибник. Око
њега је лепа питома равница, која се зове Шаторъе. Ту је и
село Придворица, и близу до села стара цревина, и гробље. Прича
се, да је Јерина била донела камен, да на месту Некудиму зида
град. Кад је дошла да разгледа место, а то неке гуске прну, и
полете к североистоку. Јерина остави то место, и дође у Смеде-
рево, те ту нареди, да се град гради. Неки јој доглавници рекну
да би прво место било боље, као селоњеније у шуми и дубље у народу,
а она одговори: „Оно не худим, али је и ово добро.“ Тако је,
веле, постао град у Смедереву, а оно се прво место прозвало
Некудём. Од тога Јеринина камена, и од оне старе црве, HO-
сили су сељаци још 1828 године те градили цркве: церовачву,
паланачку, и осипаоничку. Еле излази, да Некудим Делаброки-
јера никако не һе бити Смедерево, него је био или на самом месту
Некудиму, или још можда ту где је сада Паланка.
У Некудиму је, 13 Дек, 1428, Деспот Ђурађ потписао хри-
совуљу, којом потврђује Дубровчанима оне повластице у Србији
које су имали за Деспота Стевана Лазаревића“.
Села су смедеревека обично велика, лепа, имућна. Највећа
cy: Селевац, са 711 пореских глава; Лозовик, са 696: Кусадак,
са 605; а најмања су: Кулич, са 67; Шалинац, са 61, и Сеона
са 62 пор. главе. Ево списка свију њих поименце:
и .
' Бласт овде значи као округ или срез.
2 Monumenta Serbica, стр. 352—355.
Редни број
бол су ел ~ 69 М м
јол ьо мм
2 о ~ 2» с: њ о мм
pad pod poi jand
о N m O
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ ~
Имена села
кух Paasa
Број порес-
Варош
Смедерево C) 1806 1096
Прибдкжна
даљина од
окружног
места
Редни рој
Имена села
Број порес-
ких глава
І Срез јасенички
В. Крсна Q) 1854 403 5
Голобок O 1864 254 6
Церовац 1 1825 167 75,
Водице (О 1871 108 7
Селевац () 1839 711 4
Азања (0 1848 639 5
Мраморац 110 8
Ганбовац 170 6
11 Срез
Сараорци Ò 1870 250 5
Лозовнк [] 1822 696 · 51;
Милошевац (1850 467 6
Крњево [] 1845 537 6
Трновча 200 6
Крушево 28 7
В. Орашје · |] 1868 247 7
9
10
11
12
13
Придворица 90
Баничина! C) 1865 229
Башин 87
Паланка Г) 1825 388
Кусадак (О 1844 605
14 Ковачевац (7) 1862 330
15 Границе 65
Свега . . . 4.356
орашки
8 Мала Плана (0) 1873 91
9 В. Плана Ò 1844 477
10 С. Апибег. 1 1850 440
11 Н. Аџибег. 0) 1871 199
12 Радовање 81
13 Равинац C] 1867 233
14 Марковац [] 1867 396
Свега . . . 4.342
ИТ Срез подунавски
Кулич 67
Шалинац 61
Липе [0 1851 410
Радинац 187
Враново (©) 1871 172
Мала Крсна 132
Скобаљ О] 1865 241
Оснпаоннца Г) 1861 458
Лугавчина C) 1869 373
Мијанловац C] 1869 391
Врбовац (С) 1871 135
Раља 85
Вучак 74
2
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Колари (© 1840 98
Ландол 122
Петријево 12
Водањ Г) 1867 93
М. Орашје () 1869 125
Бадлевица 67
Дубона 0 1870 209
Друговац (Ј 1863 209
Суводол 102
Биновац 76
Удовице 105
Сеона 62
Прибдижна
165
места
даљина од
окружног
Свега . . . 4.126
' Пре 15 година звала се Кошарња.
166 | СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
Статистички преглед
ОКРУГА СМЕДЕРЕВСКОГ
С.
МИРСКИХ
=
со
an
<
~
Ба
ә
Смедерево варош | |
Јасевички .... | –
Орашки ..... || —
Подунавски . . . || —
59.980 18.920
У округу смедеревском места су добро насељена, јер имају
у средњу руку по 1090 житеља, а у срезу орашком и по 1.325.
Ни један други округ није у овом погледу ви приближно раван
округу смедеревском. Бад сва места разредимо по њиховој Hace-
љености, и то по попису од 1866 године, онда излази, да је у
округу овом било места која су имала
од 201— 500 житеља . . . . 19
„ 501—1000 , zo 16
» 1001—2000 , г. o и a
„ 2001—5000 , к. би ae l
и варош Смедерево са 5.013 житеља.
' Вук, у Даници за 1827, има списак смедеревских села од
године 1822. Ту је њих свега 51; али се међу њима помињу: Aa-
пово и Баре, која су оба сада у крагујевачком округу, у срезу лепеничком;
и: Шаторња, Кошарња, Битинац, Златарић и Церје, којих нема у
„Речнику“ г. Јовановића. Нова села, т. j. она којих нема у Вука, а
сада се находе, ми штампамо курзивом; а молимо све пријатеље на
месту, да нам јаве: шта је било с онима, која су се године 1822 брс-
јала у места насељена, па их сада нема.
“ ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 167
Од целог броја житеља долази на мутварце 30.937, а 29.043
на женске стране, дакле на сваку стотину мушкараца има 93:88
женских. |
Бројем цркава и школа округ смедеревски не стоји најбоље,
јер једна школа долази тек на 1.620 житеља, а једна црева чак
на 4.284 житеља.
У срезовима сразмера је за цркве и школе овака:
ЈЕДНА -
ЦРКВА ШКОЛА
у СРЕЗУ 5 ДОЛАЗИ НА ЖЕТЕЉА
Јасеничком . . . . . 4787 1741
орашком. . . . . . 3712 1687
подунавском . . . . . 5754 1489
Й озде се поназља појаз, који смо опазили у овругу бе-
огрљдеком; у подуназском срззу, сдә је број цркава најмањи, има Haj-
више школа.
Куће су највише од чатме па олепљене, а покривене су нај-
више ћерамидом. Унутрашњи је распоред као обично у Шумадији:
кућа (кујна) заузима највећи део; соба једна или две; трем пред
вратима, и диванана, у Коју се обично улази с трема.
Ватра обично гори насред вуће; ту се готови јело; а ту се нај-
више и седи; у соби само зими.
Око кубе су обично стаје: вајати, млекари, амбари, кошеви,
хлебне пећи, кошаре, и Ap., па је даље воће — шливак, а 050
свега тога ограда. = '
Д. ЗАННМАЊЕ, СТАЊЕ
Осем Смедерева и Паланке, где има људи који воде трго-
вину, раде занате, или иначе зарађују свој ужитак, остали ста-
новници овога округа готово су сви тежаци. А
Од ріне роди најбоље кукуруз, пшеница, јечам, овас, круп-
ник, итд. У 1867 год. било је засејано: |
1. Кукуруза дана орања о . 31.921.
2. Циенице Я . . 20.264
! По полису од 1866 roa., округ је смедеревски имао 59.980 Æi-
Teba, H од ових само 12:43 процента нису били тежаци.
168 | СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
3. Ражи 5 . . 2.207
4. Јечма м . . 1.162
5. Овеа 5 TEE 532
6. Крупника У = 5 257
_7. Проса 5 К" 16
8. Елде 5 е 4
Света . . 56.363
Од стриних жита, сеје се скоро све озимица; јарице има
врло мало. _ |
Од поврћа, има доста лукова свију врста, купуса, кромпира,
и друге зелени. 1867 године било је засејано кромпира 748
дана орања, купуса 649. Доста је било посејано и конопље (1481
дан орања), а лана мање (185 д. 0.). Дувана је било засађено 212
дана орања.
Од воћава има: јабука, крушака, трешања, бресака, кајсија,
вишања, дудова, гуња, и особито доста шљива.
Вино најбоље и најобилније роди у Смедереву, а добро је
и у неким селима шумадинским око Паланке. У целом округу
било је, 1867 г., 33.986 мотика винограда; од ове површине до-
лази на само. Смедерево 4.909 мотика. У 1847 години имао је
округ смедеревски 26.832 мотике винограда, за 20 година увећан
је простор винограда, са 7.154 мотике, међу тим — према броју
житеља у оно време — било је 1867 год. 10 процента мање
винограда.
Отоке имају свакојаке, али оваца и свиња највише. Особито
су свиње на гласу. Напредовање сточарства много потпомажу ли-
ваде, којих је 1567 год. у целом округу било на 45.030 коса.
· Понисом 1866 год. нашло се у округу смедеревском
коња . . . . . . . . 5.349 грла
говеда . . . . . . . 33.956 о
свиња . . . . . . . 101.233 А
овца . . . . . . . 148.258 2
Ка а a e В а 3.545 А
Свега . . 298.341 грла, а дела
>
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 169
вредност ове стоке износила је 4,803.470 динара. Кад ову вред-
ност разделимо бројем житеља, онда долази на сваку душу по
80-22 динара. Има још и кошница прилично, али се не може
рећи. да их је онолико колико би се могло желети; шта више,
број кошница јако опада. Године 1859 нађено је у округу 12.630
кошница, а 1866 год. 8.656, давле 3.974 мање!
У овом округу, по селима, находе се ове занаџијс: колари,
ковачи, и бојаџије. Дућана сеоских има готово у сваком селу
по један, а у неком и по два.
Стање је у ових сељака већ у велике наједнако.: Нема ни
онаке ј6днакости као у београдском округу. Има сељака богатих, а има
и умрлаца, који су остали голи као прет, и с децом изашли из куће
под грм. Јесенас је један сељак из села Придворице довео
свога коња на топчидерски излог, и добиоје за њега 50 дув. премије.
Коњ је доиста диван; али за то има сељака и тако оголелих , да
1 Ковати држи се да је срамота за Србина, за то је врло тешко
видети у овом крају Србина ковача. Овај занат раде Цигани, којих
је 1866 г. било у округу смедеревском 2498 душа или 4'16 про-
цента од целог житељства.
2 Кад је, 1863 године, непокретно имање у Србији процењивано,
нађено је да сва непокретност у округу смедеревском вреди
28,421.328 динара; то чини по 539 динара на једну душу. У
вароши Смедереву долазило је на једну душу одсеком по 696, а
у Палацни по 612 динара. По циФрама тога пописа у оно
време најбогатије је било село Придворица, а најсиромашније
Трновча. Сразмера између Придворице и Трновче, у погледу средње
имућности једнога житеља, јесте као 100 : 31. У срезу јасеничком,
осем Придворице најбогатије је село Водице (754 динара на 1
жит.), а најсиротније Башин (362 динара). У срезу орашком, нај-
бољег су стања житељиј Старог Ацибеговца (278 дин.). У срезу
подунавском, што се тиче имућности на првом је месту село Колари
(721 динара), а на последњем Кулич (425 динара на 1 житсља)
Односна сразмера између најбогатијег и најсиромашнијег села
јесте у срезу:
подунавском као 100 : 59
јасеничком „ 100: 41
орашкои 100: 87.
170 | СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
им се месо провифа Броз рите и типе. Многи су, чујем, m y ду-
гове пали. — Задруге се и овде не држе; распадају се чим се број
душа малко увећа.
Е. ОДЕЛО f
Одело у смедеревској нахији много је слично с оделом у
београдској и у,крагујевачкој, али опет има веких разлика. Разли-
кује се одело свакидашње од стајаћега, које се облачи само о
благим данима. Прво је највише рукотвор самих жена, а друго је
геһином куповно.
Мушко одело за одрасле зове се: yoka (кратки гуњ без
рукава), дугачка гуња, јелек, чакшире, дизлуци (доколенице),
подвезице , опанци, ципеле или чизме. На глави: вес, шубара,
или шешир. Опасују се обично аленим појасина.
Жепско је одело: хаљина (дугачка, с рукавима од сукна),
зубун, дорамак (без рукава), јелече, сукња, предња кецеља, и
стражња кецеља (стражњу, у Морави, зову вутара).
Жене на глави носе конђе, врло ниске, а застрте црвеним.
марамама. |
Девојке носе на глави неке капе, налик на круне; "у
имућних искићһене су те капе цванцикама и дукатима. — У HO-
вије време, место тих капа, почеле су девојке носити обичне
весове. Жене пак и девојке, место кецеља, почињу носити вуне-
не сукње, које саме преду и TEY.
До скора је човек могао видети по кога старца с дугом
плетеницом Косе, као у старо време; али је то већ како који
дан све већа реткост.
' Само Управи Фондова дуговало је, 1872 roa., 954 дужника 2,027.795
дивара; у средњу руку долази на једног дужника по 2.082 динара.
Од целе суме, коју је управа Фондова позајмила , сам је округ
смедеревски узео 69:559%. Осем тога дала је 1872 године и штеди-
оница смедеревска на зајам 565.019 динара, дакле самој државној
каси био је народ округа смедеревског дужан 2,592.814 дивара; на
сваку душу долази по 43 динара!
ГОВОР, ПЕСМЕ, ИГРЕ ИТД. 171
Ж. ГОВОР
Говор је источни; гласоудар уз Мораву ресавеки, а y
„Шумадији“ шумадински. Нөколика села, као Њусадав ', Селевац,
и Ковачевац, имају неке сличности и у говору и у типу ста-
новника с Вреочанима, у београдској Колубари. — Погрешака у
падежима има чешће, особито у Морави. А има и промене гласова.
Тако се каже: Дрена, м. Дрина; на преливу, м. на прилику ;.
мојим је сину сад 20 година, а твојим тек 16; итд.
Међу тим у Баничини, где има досељеника из сата, чује
се и данас јужни говор, само у многим случајима поремећен.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТНКБЕ
Песама, које би биле производ овога округа, не знам; али
све које се тичу Смедерева, Ђурђа Деспота, и његове добро-
сретне жене Јерине, помињане су кад је била реч о Смедереву.
Мислим да ће таких песама бити и више него што сам их се ја
сетио у онај мах.
Од игара сада се играју ове: Мачванка стара; Мачванка
нова; Четворка; Препишора; Ропота; Кисиъевка; Чемерика; Bean-
ко оро; Ситни здравац на планини; Шарено оро; Циганчица;
Влахиња ; Поломка; Ситниш; Јагодинка; Неда гривне; Крагујев-
чанка; и Моравац.
Поломка, Острољанка, Орловка, Кривка и Ситниш, старе су
игре, а друге се све и сада играју.
Прича има једна о постању оне гтулбе више Смедерева
крај Дунава. Тулба би нас мало занимала, да личности које се
у причи помињу нису из наше народне историје. =
Ево шта вели та прича:
Зиај Деспот Вук, заједно с једним Јакшићем, удари једном *,
са 600 људи на град Кулич, и свега га оплени. Жене турске
' У Кусачани су онако исто дуванџије као и Вреочани.
% У летописима има овај запис: „Лета 1479 плени Ву Деспот
Браничево“. Да ли ово није тај случа)? Змај Деспот Вук умрьо
је у Сланкамену, 1497.
i
172 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
и деца побегну у Смедерево. Деспот удари и на Смеде-
рево, али му не могне учинити ништа, него оплени Ореша,
место више Смедерева. На Београд није смео ударати, јер је у
њему било око 40 хиљада Турака. После тога, он се врати преко
Дунава, и оде у свој Сланкамен,
Не прође много времена, а то се дигне чувени турски ју-
нак, Алибег, те похара Деспотове дворе у Сланкамсну, кад: Де-
спота није било дома,
Дознавши за то, Змај Лави се спусти низ Дунаво на лађи,
изађе на оно место где је сад тулба. Ту позове Алибега на
двобој, и рани га. Алибег побегне у село Удовице, и сакрије
ве. Сељаци га нису смели проказати, 8 Деспот, гњеван, погуби
60—70 сељака, те остану саме удовице у том селу, од чега му
и име постане Удовице, Алибега ипак нађе, и потера га. Код
Смедерева га сустигне баш на месту где је сада МарБићева xa-
вана, и на ново га рани. Алибег побегне преко Мораве, и склони
се у један рит, у који није могао нико да уђе. Змај Деспот
Вук запали тај рит, и тако Алибег изгори у риту, a месту, од
тога пожара, остане име Пожаревац.
Где је Алибег бивао рањиван, туда су свуд Турци после ди-
зали тулбе, у спомен таком свом јунаку. Таво је и та тулба
постала. | |
Пре неког времена, док су још Турци били у Смедереву,
у оној је тулби био Турчин, тулбетар, који је тврдио, да му
је цар Ферманом поклонио ову тулбу, и приход од села Удовица
и Сеоне.
Два радознала Србина, Ђока Спасић, који баш ово при-
ча, и покојни Прота Вујић, заколе тулбетара, да им покаже тај
ферман, који је он чувао У самој тулби. Турчин пристане, по што
му даду реч, да се рукама својима не ће дотакнути тога 00в6-
Һенога писма (ваљда да га не оскврнаве!). Правоверки се умије,
отклања по своме закону, отвори тулбу, извади из жуте тенећа-
не кутије ферман, који је био рив дугачак, а златним словима
исписан. У тулби је био гроб некаквог турског светитеља, сав покривен
зеленом чохом.
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ ИТД. ‚ 173
Прота Вујић спусти стопарац у једно сандуче, које је ста-
јало крај светиње, а Турчин на то. рекне са свим озбиљно:
— „Како вјерујеш, онако ти помогао“ !
Има и друга прича о постању тулбе и „Провалије“. Кажу,
да је такав мегдан делио Ђурађ Деспот са силним Делахметом
на месту „Провалији“. Наш песник Јова Илић сложио је ту
причу у песму, којој завршетак гласи овако:
„— — Назива се Тулбе Ахметово;
„А врваво ъино разбојиште,
„Бе се црна земља провалила,
„И сада се зове „Проваљија“.!
Кад се на свадбама приказује част, онда приказивач обично
изброји уз друга добра својства неке и неке части, и по какву
општу карактеристику за села у околуни. Некад се он дотакне и
даљих места, само ако зна да Каже и о њима што згодно. Такву
карактеристику, сељаци зову „бројеница“. Ево једне таке бро-
јанице из смедеревске Јасенице:
„Помози Бог! куме и стари свате! и сва браћо, звана и
одабрана ; војводару, зулумћару! домаћине, господару! и ви
баке, наше мајке, и ви младе, наше снајке, ви девојке, наше
сејке, и ви децо, узданицо !
„Ево од нашега доброга брата, старога свата, једна лепа част,
дванаест стуба ‘белих погача: шарене су, писане су, везене су!
Колико му на погачи писма, толико оженио сина; колико на по-
тачи шара, толико довео снаха, те се њима поносио: као небо
висином ; Као море дубином; као зец брзином; као лисица му-
дрином ; као смедеревска нахија адвокатима ; као пожаревачка Baa-
сима; као јагодинска асурама; као Ерушевачка кицошима; као
ужичка пећинама; Као Марковац каљавим сокацима; као Бани-
чина приходима; као Бошњани сувим потоцима; Као Вишевац
песком; као Чумић делијама; као Петровац качамаком; као Ky-
садак дуванџијама; Као Водице продајама; као Глибовац пустим
кућама ; као Мраморац коп.....; Као Чачак дулецима ; као Пожега
' Песме Јована Илића, свеска II, стр. 72—79.
174 СМЕДЕРЕВСКИ ОКРУГ
дињама; као Ужице шљивама; као Вучитрн делијана ; као Софија
спахијама, Бао Стари Влах вметовима (две куће, па из треће кмет). А
„Да га Бог сачува:
„Трула моста, подругљива госта; тесна сокава, бесна Bo-
Mbaka ; пса raposa, Турчина манова; сирова кијака B3 мрака;
кратких гаћа, дугачких коприва; џандрљиве жене, пијанога сина;
жив био, помогао му Бог, и Банов брод, и сва села и на Дрини
скела! И амин, сватови !“
— Амин, амин! одговоре сватови сви у глас. Ово се зове
аминати. И то је прво и право значење тога глагола.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Вредно би било сазнати: како су Турци делили смедерев-
ски округ за управу. Можда би се тако дознала: и места, која су
ком делу тога округа била средина,
"У прво доба Карађорђево, округ смедеревски Бао да је био
сав једна кнежина. Тек доцније, кад је узет од Турака град,
каже се да је Смедерево, „с неколико села до Раље“, сачиња-
вало особити срез, и томе је постао старешина Вуле Илић, о
коме је већ била рез.
Оној другој поли средина је била Паланка.
У потоње време, доиста, ми и виђамо у смедеревском округу два
среза: Јасенички, са столицом у Паланци, и Подунавски, са
столицом у Смедереву.
Магистрат за цео округ, за времена Карађорђева, био је у
Сиедереву.
А поште: у Смедереву, у Коларима, и у Паланци.
У најновије време, округ је тај на ново дељен, те је, осем
та два, изашао нови срез Орашки, вои је столица у селу B. Opa-
чију, на утоку Јасенице у Мораву.
Окружна пак варош, Смедерево, односи се непосредно окруж-
ној власти, без посредовања среске,
По црквеној управи, смедеревски је округ део београдске је-
пархије; има свога проту, који седи у Смедереву, и једини је он
за сав округ.
НОВЕ ТЕКОВИНЕ 175
Као војска, смедеревски је округ за себе бригада, које се ко-
манда находи у Смедереву, и која стоји под министром рата. Команда
смедеревске бригаде управља и градом. смедеревским.
4. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
Од новијих тековина, ваља прво поменути нову смедеревеку
цркву, која је ваљда највећа од свих нових богомоља у Србији
осем београдске Велике Цркве.
Са својих пет византйских кубета, и шестом звонаром, која
јој доста ујмљује од лепоте, ова представља слику милу оку пут-
ника, још од Гроцке, како се први пут укаже Смедерево са сво-
јим суморним пуним успомена градским кулама, и с представником
новога доба и лепше будућности, овим новим храмом Божјим.
Осем цреве, Смедеревци су начинили и красну школу.
И у округу има неколико нових лепих богомоља, а има и
школа врло удесних за све наставне радње,
Пут је најглавнији и најстарији онај који води од Београда
к Јагодини. Он сада долази низ Дунаво од Гроцке, а од Смедерева
држи се моравске равни. Сав је насут, и обдржава се у добром стању.
Просеца се још пут на Паланку, и на Рачу ка Крагујевцу,
а једна грана тога пута иде к Међулужју, да се састави с бео-
градско-крагујевачким насипом, |
Пут, који се одваја од главног јагодинског пута, преко Je-
заве и Мораве к Пожаревцу, насипан је, али се још не може хва-
лити да је утврђен и удесан за путовање у .свакојако време.
Главни су прелази преко Мораве: на селу Драговцу к По-
жаревцу, где је мост на понтонима; на Осипаоници к Ъубичеву;
код Великог Орашја в селу Ливадици; и на Марковцу ка Сви-
лајинцу. |
За прелазав преко Дунава у Банат, скела је само у Сие-
дереву.
— о о с —
ІҮ
Јагодински округ
1 Границе и планине
Улазимо у округ који заслужује нашу пажњу по многом које
чем, што се догађало у њему и за старога нашега живота, и за
време новога народнога рада.
Било да историк културнога стања српскога народа потражи
производе српске сечивице; било да родољуб зажели поткре-
пити своје патриотско осећање примерима трпљења из дрних дана
народнога живота; било да приповедач науми причати предигру
оне крваве драме која се отпоче првих месеца 1804 ; било да народни
певац, уз јаворове гусле, почне сликати славну битку варвариневу, а
нарочито дивотног јунака Њурсулу, или да хвалом окити муче-
ничку сирт Кор-Нићисора, игумана манастира Каленића, који из-
дахну за народ свој на Стамбол-Капији,— сви се ти морају устављати
на красном округу јагодинском, на лепом Левчу и на питомом Темнићу.
Нама је тим милије ићи с читаоцем напред, што нас очевују
места и догађаји свакојако драги и за наше знање и за осећање.
Јагодински округ с југа и истока окружује Морава, а на се-
веру и западу граница му удара у округ врагу]евачки.
Планине највеће у јагодинсвом округу пружиле су се ње-
говим западним и северним крајем, те га деле од округа крагујевач-
кога. Највеће су: Кременац, Самар, Тиква, Црни Врг, и Благотин.
Кременац је између села Рековца, Ратковића, Пчелица, и
Сиљевице. Највиши су му висови: Велики Еременац, Мали Кре-
менац, и Белутак:
Самар је између Лободера, Лешева, и Раванице (последња
су два у крагујевачком округу). Главна се коса пружа од севера
в југу (нагињући се нешто мало в истоку).
ПЛАНИНЕ Н ВОДЕ 177
Тиква је на неђи среза левачког и гружанског међу селима:
Надрљама, и Гледићем ' (ово је село у Гружи). Главна се коса
пружа од северозапада в југоистоку.
Црни је Врх изиеђу села: Дулена, Трешњевака, и Бајче-
тине. (Прво је у Левчу, а друга два у Гружи). Пружа се од
истока E западу. |
Благотин, сав у Левчу, између села Пољне, Милутовца, и
Опарића; пружа се од истока в западу. Готово је сав оголео.
Јухор, водомеђа реци Каленићској и Лугомиру. Он управо
изгледа Бао слово С. Највећи вис на Јухору зове се Ветрња".
Мањи врх од Ветрње, на западној страни, зове се Змајевица“.
~ _ Гора је на тим свима планинама највише букова, бељикова,
грмова, церова, а има нешто и липове. На Самару и на Тикви
има и јелове, а на другим висовима нема тога дрвећа.
2 Воде
Осем Мораве, која само пирка ивицу јагодинскога округа ©
његове јужне и источне стране, појаче су му ове воде, које се
све сливају у Мораву.
Осаоница, која протиче између Копривнице и Багрдана, те
то једно место дели на две општине, у два округа; она раставља
јагодински округ од крагујевачког. Долази од села Букоровца, и
испод Багрдана утиче у Мораву.
1 (во село, или боље рећи његово име, дало је име „Гледийске
Планине“ на мапи Миленковића.
2 Прича се, да је некад у старо време била ветрњача на том врху,
па од тога остало то име и данас.
3 На том врху има један красан извор. Причају, да су се некад ту
купали змајеви. Чича Стојко Недељковић из Варварина уверава
свим на свету, да је он, чувајући овце, видео како је из Moj-
сиња, с Добре Воде, полетео змај и долетео на Змајевицу, па га
ту нестало. „Глава му је, вели, као у човека, и из ње пршти као
жеравица, а тело се гледа као кроз неку таму, али се труп лепо познаје.
ЕВЕЖЕВИНА ОРВИЈА 12
178 | ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
Белица, извире испод Прнога Врха, као речица Бешњава,
ла, саставши се више стакларе пок Аврама Петронијевића, са
Градачком Реком, тече од села Белице стим именом два добра
сата кроз поља и села, протиче кроз варош Јагодину, испод
које слива се у Мораву. Дужина тока реке Белице може имати
ово 3 уз до 4 сата,
Лугомир долази у два потока с левачких планина; један
извире из Тикве, а други из Црног Врха, па се доцније састају
испод цркве Ивковића, и добијају име Лугомир, који на једно
пола сата иза Јагодине пада у Мораву. Дужина је овој реци
око т сата. ·
Каленийска Река извире из планине Јаловика. Она толико
имена има, Кроз колико села протиче, а стаче се у Мораву баш
код варваринске цркве, Дуга је око 8 сата.
„Бубостиъска Река, извире из Самара, пролази поред ma-
настира Љубостиње, и стаче се у Мораву код села Грабовца, баш
према Трстенику. Дуга је 8 '% сата. |
Минералну воду ваља поменути у селу Бело] Боди, ү срезу
темнифеком, коју др Линдениајер особито хвали“. Он је ставља у
ред појачих киселих вода у којима има гвожђа.
Све те воде стачу се у Мораву, те тако оне све и теку на
југ или на исток, по што је западна страна овога округа највиша,
а југонсточна, коју Морава кваси, најнижа.
Једна само има река, која, извирући из Самара, тече на запад,
и слива се у Гружу. Она се зове Раваничка „Река.
3 Равни
Равнице су највеће у јагодинском округу: она дуж Мо-
раве од Пањевца до Гӣља, на којој се разастрла и варош Јагодина;
и она код Беле Цркве, где су села Варварин, Катун, Обреж, и
Бачина.
* Др Линденмајер, Опис Минералних вода, 1856, у Београду,
стр. 78— 81.
РАВНИ, ШУМЕ, РУДНО БЛАГО 179
Осем ове две веће, равних моравских кључева има врло много,
и сви су на гласу с велике родности своје.
Унутра у округу, највеће равнице биће дуж реке рековачке,
од села Рековца до Лоћика; дуж реке жупањске, од ·Жулањевца
до у дно белушићског атара.
А и сав округ, осем западне му и северозападне стране, има
пуно равница, истина засејаних брежуљцима и не великих, али
ипак веома родних.
4 Шуме
„Шуме су најцеље на западној страни јагодинскога округа.
Венци планински, који овај округ деле од крагујевачкога, махом
су покривени једром растовом, граничевом, и церовом гором. По-
чињући од Црнога Врха, па све до над саму Љубостињу, готово
су све косе још под добром ropom, Тек ипак ће бити најбоље ouy-
ван тај земљин накит у атарима манастира: Љубостиње, Каленића,
и Јошанице. Има шуме до душе и на Јухору, али се сваки дан
све живље проређује.
На висовима Тикви и Самару има, као што је већ речено,
и горе јелове, а остало је ова обична шумадинска гора, као: липа,
буква, брест, јасен, брекиња, дрен, граб, цер, раст, глог, 6a- .
грен, гри, дивљака, леска, крушка, јасика, ива, клен, врба,
топола, три, оскоруша, џешља, зова, чибуковина, и т. д.
5 Рудно благо
Колико је нама познато, у овом округу, само на месту „Лазу“
нађен је мрки. угаљ, а иначе није откривена још ни једна благо-
родна руда, мањ да уврстимо у тај ред оглед пок. Петрони-
јевића, који је, пре неколико десетина година, у селу Белици, и
на води тога имена, отворио био стаклару, која је радила лепо за
неко време, па је после, једно због оскудице у капиталу, & друго
што није могла издржати надметање са спољном идустријом, пала
и затворила се.
12*
180 ЈАГОДИНСЕН ОКРУГ
6 Остаци од старина
Од старина у овом округу находе се остаци: на планини
Јухору; на брду Жупањцу; на Сутесци више села Грабовца
спроћу старе Осанице, баш где коса Татарна удара у Мораву;
не далеко од села Сугубине; у селу Бачини; у вароши Јагодини;
на Ђурђеву Брду; и још имају три манастира: Јошаница, Кале-
нић, и Љубостиња, који служе и данас. |
На Јухору, јужно од Јагодине, а западно од Мораве, код.
„Девојачке Стене“ „има стара градина, о којој ништа нисам могао до- |
знати до толико, да народи њу, као обично, приписује Ђурђевој
Јерини. У зидинама тога града, нађен је један красан бу здован
с 15 пера, Који сам предао народном Музеју, у Београду.
Друга је стара градина изнад села Драгошњевца. И за ову се
држи да је дело Ђурђеве Јерине. |
На брду Жупањцу, близу манастира Каленића, на запад од
Јагодине, град је Никоље Жупана. Можда је ово онај Никола.
Жупан, који се помиње у земљама Царице Милице и сина јој.
Деспота Стевана '. |
Град на брду више села Превешти, с десне стране Rane-
нићеке реке. Ту се находе разни новци, рбади од посуђа, а на-
лажене су и читаве трубе увијена сукна, које је поцрнело, па се.
распада као паучина. Народ прича, да је ту био град и варош
још онда кад су доња села била под водом!
Град на Сутесци, више села Грабовца, не зна се чије је
дело. Али није тешко погодити за што је грађен. Roce од Ко-
паоника упрле су овде у Мораву с десне јој стране, а коса
Татрна, која се верута чак од Рудника, с леве, те је начињена.
сутеска између басена моравскога, који се пружа чак озго од.
Овчара и Каблара довде, и између onora који се почиње испод
ове сутеске па се завршује под планином Мојсињем више Сталаћа.
Овај је град бранио тај пролазак. Народно веровање приписује га.
Јерини , жени Ђурђа Бранковића, али ево ова прича томе се
противи. Планина око града зове се Татрна (или Татарна). Прича
' Даничић, Рјечник, П, 160
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА ; 181
се, да су некад на Левач напали Татрни (Татари), и народ се
сакрио у збег у планину око овог града. Татрни их нађу и ту, и EH-
дишу на њих. Некој мајци била заспала ћи, а она јој викала:
„Диг’ се, Ружо, узао час заспала, ето Татрна!“ У том допадне Ta-
трн на коњу, и викне: „Татри коња труди, да девојку буди, да
јој очи љуби.“ Мајку погази, а девојку узме, и одведе. Ако ова
прича казује ону познату најезду Татара на Србију, онда је град тај по-
стао много раније од времена злогласне Деспотице Смедеревске.
Град код села Сугубине , на запад од Јагодине, такође
је дело непознатих господара, И за њега се може казати, да је
бранио пролазак преко Прнога Врха из долине моравске у лепе-
ничку, и из Лепенице и Груже у Мораву.
Једно полак сата више села Поточца, на једном вису од
Јухора, има градина којв се зове град Војводе Момчила.
У Бачини, 1 сат западно од Варварина, находе се некс
развале, за које се прича да су били двори и бање Царице
Милице'. |
На брду Богдањском, баш код винограда, има једна стара
прквина, којој је само свод пропао. Кажу да је остала од Југ
Богдана, који је је градио, те се у њој молио Богу, кад је ту до-
лазио у своје винограде.
На брду код села Комарана има „Старо гробље“. Прича
се да су, за српеких краљева, све до Косова, ту боравили до
300 оклопника. И то је, веле, њихово гробље. Има плоча по 1
хват и по дужине, и врло лепо изрезаних. |
На брду Главеји, више Рековца, била је, прича се, He-
кад кула Филипа Маџарина, али сад се не познаје ништа,
осем са северне стране пут, којим је, веле, он на Колима изла-
зио на Главеју.— Кад се, пре 20 година, вадио камен на Гла-
веји за срвску кућу у Рековцу, налазиле су се у земљи читаве
гужве од жице, која је права садашња телеграеска жица!
У Јагодини имају темељи од грађевина, које као да ће бити
старије од Турака, а стоји и једна лепа џамија, од тесанога Ra-
————————————————— .-– ———-
' Моја „Путничка писма“, стр. 232.
182 | ЈАГОДИНСКИ ОБРУГ
мена, што је, наравно, сведок њихове некадашње моћи у овој MO-
равској питомини.
На Ђурђеву Брду, више саме Јагодине, имају неке раз-
вале од пекаквих грађевина; мисли се да су то били двори
Ђурђа Деспота, од кога је и име том брду остало.
Развалине од манастира Дењковца, баш код садашњег села
Пчелица, с десне стране дуленске реке. Манастир је био велик
7—8 хвата. Осем олтара, има још две преграде. У олтару стоји
и сад часна трпеза, и на њој једна велика чаша од белог камена.
Кажу, да је то био тако висок манастир, да су му се кубета
могла да виде из Крагујевца, и из Јагодине. Од њега се и сад
познаје већ гором зарасли пут, преко планине Њременца и даље
до жупањеског града. Од Дењковца један сат низ реку к Рековцу
идући, развалине су од цркве „Ралетинца“, за коју веле да
је била испосница манастира Дењковца.
Прича вели да је у Дењковцу седео владика, и имао доста
блага. Хајдуци га вребали, али му нису могли прићи, јер се
рано затварао с калуђерима у свом манастиру. Некако манастир-
ски слуга, који је чувао винограде, заспи и одоцни, па заноћи у
виноградима. Хајдуци га ухвате, одведу пред манастирска врата,
и натерају да виче, да му отворе, божем га је ухватила била грозни-
ца па ce одоцнио. Калуђери отворе, а хајдуци упадну, и ухвате
владику, па га почну мучити да Рин да паре. Владика, после
многих мука, каже да су у Ралетинцу, у испосници. Он је то
говорио, не ће ли, док би стигли до Ралетинца, сванути, па да
хајдуци побегну. Они га поведу везанога. На по пута почне
свитати. Хајдуци ту убију владику и побегну. И сад стоји гроб
на средини пута од Дењковца до Ралетинца, и зове се „Влади-
чин гроб“. Кажу да је с владиком закопан и врет који вреди
1000 дуката.
Изнад манастира, ииз место које се зове „виноградски пар-
лози“, али је то све зарасло у шуму.
Манастир Јошаница, незнатна црквица, 2 сата на за-
пад од Јагодине, има чудну срећу, да је околни народ при-
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 188
писује самом цару Лазару, и то да ју је начинио, те се у њој
венчао с царицом Милицом '! |
У овом манастиру, године 1815, састали су се посланици
Марашли-али-пашини, на име: његов Ћурчибаша, Хаџи Јордан
Кајсарлија; нишки владика; и неколико Турака, са српским
поглавицама устанка: Господаром Јованом Обреновићем, Димитри-
јем Терџоманом Кнеза Милоша, кнезом Милојем из Црнче, и
калуђерон Неофитом, те се први пут разговарали о том: шта.
Срби траже, иза што су на ново устали ва оружје.
Манастир Каљенић. На запад од Јагодине, под планинама.
које деле Левач од Груже, находи се ова богомоља, коју је зи-
дао Деспот Стеван Лазаревић *.
Каленић се не може мерити ни лепотом својих Форама,
нити скупоценошьу свога камена с другим царским задужбинама.
српсвим. Али, находећи се у врху Левча, „гњезда хајдучкога“,
а заклоњен од Груже непролазним врлетима и планинама, он је,
у много прилика, био уточиште драгоценим осећањима, мислима,
и успоменама минулога живота српскога.
Пре устанка од 1804, за време тога ратовања, доцније,
1814 и 1815, Каленић је свакад -био средина у којој су се
сретали одабранији синови српски, да се разговоре и договоре;
да мењањем мисли међу собом подстакну снагу један у другога.
И у свако то време находио се по који брат из те обитељи на
народном послу. Тако се уз Млатињуму помиње Игуман Bacu-
лије Црногорац; уз Кочу је био писар и барјактар Исајија.
‚јеромонах каленићски; за Хаџипроданов устанак видимо да My-
ченички плаћа, у Београду, Баленићски игуман Кор: Нићифор,
кога је глава набијена па шиљав, код Стамбол-капије, 1814. За
Кнеза Милоша видимо қаленићског игумана Самуила, који, Бао
депутат, иде у Цариград, за народне послове.
У Каленићу је био најпре ђак, па ђакон (26 Јула 1826),
па јеромонах (24 Септембра 1833), и архимандрит (6 Маја 1847),
* Манастири у Србији, Гласник XXI, стр. 51.
* Гласник Срп. Уч. Друштва, У, стр. 98, 8. 54.
184 ЈАГОДННСКН ОКРУГ
покојни владика ужички, Јанићије, Боји је собом однео поелед-
њег представника старог српског свештенства `.
У овом манастиру почивале су мошти светог краља Прво-
венчанога од 28 Декембра 1815 (када су пренете из Срема), до
20 Августа 1839, када су однете у Студеницу.
Каленић је, по несрећи, још и братска рука братском крвљу
обојила. 5 Јануара, ноћу, 1844, ту је мучки убијен шабачки
владика Максим, и бачен из собе с горњега боја кроз прозор
на земљу. Тело је овога мученика укопано у цреви манастирској.
Партија, која је тада владала, овако је умела да трпи оне који
су јој били немили, или које је држала да су јој противни.
Манастир Љубостиња. На 10 сата западно од Јагодине,
на левој страни Мораве, пола сата од обале, уз Љубостињесву
реку, находи се један од најдивнијих створова старе српске архи-
тектуре, находи се манастир Љубостиња, за постање кога веза-
не су многе врло тешке успомене из живота српскога народа.
Ово је задужбина царице Милице, несретне удовице косов-
скога мученика цара Лазара, која је преминула 11 Новембра 1405,
и по предању, укопана ту, у женској цреви, с леве стране, у Ka-
меној гробници, која стоји и «ада.
Љубостиња је, по лепоти својих облика, по сразмерности
својих делова, по хармонији, која је одржана у свем створу, један
од вајеретнијих архитектонских производа старога српскога доба.
На њој се види да је онај доградак, она препрата, која толико
ружи многе старе богомоље наше, тако неосетно изидана, да се
ни почем не може да рече, да је то нешто одвојено, него изгледа све
Бао једноставна, харионйсви изведена творевина. И што је најваљ-
вије, што највише храни наш народни понос, јесте беспорно сведочан-
ство да је то дело србинових руку: њу је градио Србин Протомај -
стор Боровић Раде °, који је, по свој прилици, био творац и
Манасије, ове још величанставније задужбине из тога доба, коју
је подигао за вечиту кућу своју син цара Лазара и царице Ми-
' Преминуо је у Карановцу, 20 Фебруара, 1878.
2 Гледај мој чланак, Манастири у Србији“ Гласник ХХІ, Љубостиња.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 185
лице, Деспот Стеван Високи. Ми ћемо доћи доцније и на ту
дивотну богомољу, на та] светао споменик из црних дана наше
згродне прошлости.
7 Становници
а. ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ ЊИХОВЕ
По остацима од давно минулога живота, којих доста набро-
Јао y јагодинском округу, ласно је се досетити, да се у ста-
ловиека овога краја могла одржати јака свест о својој прошлости,
о ведрих и облачним данима народне историје.
Не виђамо их да раде за српске независности, али познајемо
да су бански првацима српскога народа, по што се они често ту
находе, ту бораве, и крај тај ките својим задужбинама.
Бад је срећа окренула лице од државе српске, и кад је у
пареној столици последњег цара српског већ седео и судио тур-
сви паша, Синанбеј“, тада је јагодински округ, који је Морава
растављала од нове турске а пређашње српске државе, гледао под
Стлаћен 80—100 majaka, које су Турци држали приправне, да
се свавад могу превести, и грунути на Темнић и Левач— Rpa-
јеве већ осаваћене државе Деспотове. |
У лепој равници моравској, ближе к брду него к обали реке,
ИТрила се китна Јагодна (како је и сада зову сељаци из околине),
ыз Ју је турска најезда из дана у дан урнисавала на начине којих
ЈУ ова свакад доста знала и имала.
Пре триста година“, прича путник Бузбек, да се десио у Ја-
Толин, на опелу неког Србина. „Мртвац је, вели он, у цреви ле-
Z% с откривеним лицем. Поред њега је merano нешто јестива,
Хаба, кеса, ($) и суд с вином. Жена покојникова и ћи стојале
Су ту, обучене у чисто одело; ћи је носила на глави некакву
капу с пауновим перјем. Последњи дар којим је жена даривала свога
Куда, кад се већ упокојио, била је црвена капа (вес), какву овде
(ta жтоку) носе девојке тосподекота рода. Оне су за повојником
(НИ
' Гласник У], 914.
+ Чланак г. Ч. Мијатовића у XXXVI Гласнику, стр. 165—219.
|
186 ЗАГОДИНЕБИ ОКРУГ
овако запевале и нарицале: „Шта ти учинисмо на жао, те тако
с нама уради; шта ти скривисмо ојађене ми? Да ли те у чех
не послушасмо? У чему ли вољу твоју не испунисмо, те нас овако
самохране у беди оставьаш?“ И још много друго налик на то.
Ја не могу да укратим себи и читаоцу сласт, да не испишех
речи г. Мијатовића, којима пропраћа ово место из путописа Бузбекова:
„Овај опис не’ само да је истинит, вели он, и да је 38-
нимљив, као један од најранијих описа српских народних обичаја
на укопу, него он дира у срце, кад се сетимо, какве су прилике
ондашњега доба биле. Ако је икоја туга из срца текла и носила
на себи лик очајања, то је била туга ова два женска створења,
која остадоше самохрана на гробу мужа и оца а у једном безвер-
ном, безаконом времену. Ја се радо задржава на овом тужнои и
толико необичном призору, где на погребу једног незнатног сироман-
ног Србина (Јагодинца) присуствује посланик краља Фердинанда, я
дворанин цара немачког и краља шпанског. Да су јевропски вла:
даоци запитали Бузбека, шта је видео путујући кроз Србију ?!
Овај би им могао одговорити: „Видео сам жену и девојку једну,
где кукају над мртвацем једним запевајући: „За што нас тако са-
мохране и у беди оставьаш?!“ У овом одговору лежала би у MHO-
гом погледу слика Србије ондашњега доба“.
Исписаћу још што Бузбек говори даље о обичајни народним
„На погребу је било, вели он, неколико свештеника грчке цркве
На гробљу видесмо да имају неке од дрвета изрезане слике кз
јелене и срне, приковане на неке диреке. На питање шта то значи
рекоше нам, да то мужеви, или оцеви хоће тим да покажу “Еак!
су им домаћице или Бери у кућењу окретне, вредне и усталачи
биле. Даље видесмо, да на многим гробовима леже перчини дуг
косе, коју жене и девојке, у знак своје дубоке жалости, одсецају
и на гробовима својих рођених остављају“.
„Још нам причаше, наставља Бузбек, да је у овој земљ
обичај, да кад родитељи већ уговоре све о женидби сина и ћер
своје, младожења ипак отиде те невесту радом одведе, управо j
украде. Ово, веле, чини, што се сматра да није пристојно, да де
војва од своје воље пристане да буде жена“.
СТАНОВНИЦИ 187
Други путник, Герлах, говори опет о Јагодини ово: „Ово је
лепо, велико и са својих башта весело место у красној долини;
яна четири угледна каравансера)а, и две мошеје, од којих је
једва баш лепа. Царев посланик преноћио је у Komary младог
]едвог Турчина, који му се хвалио како је баш пре осам дана
п0турчио три сричета од 14, и два од 18 година !!“
Исти овај путник, у повратку из Цариграда, вели да у Ја-
години има мало Срба а доста спахија и Јаничара. У околини
њезиној имају три села у којима, вели, станују сами Маџари, a
ви један Турчин!“
Ово неколико реда, бачено на путничку књигу записницу у
Јагодини пре триста година, сипа доста светлости и на сав e-
вач а на Темнић, да се ми можемо и сами досећати како је било
1 стални становницима тога округа за то време.
Красне равни и долине свуда по Србији посели су били
Јаниҹари и спахије; а Орби су се морали узмаћи у горе, у
врлети, где је више заклона могло бити од насилника — Турака.
Турци су били закратили сваки јаван израз народних осе- .
ћања, али у тузи укопној, у белезима на гробљу, Срби су ипак
ихазивали шта их боли, у то несрећно доба, и чему се надају
M ће настати иза тога.
Аво насилник није дао школе, ни допуштао свечане богомоље
народу, опет није могао укратити сабирање око манастира, у EO-
jita, н ако није било велелепних церемонија, опет се црпла нова
aara за даља трпљења, до срећнијих времена. Молитве су могле
За који час и умукнути, духовници и сами спасти са светитељске
цене рада и осећања, али камен, наслаган у дивотне облике,
lopan, у рукама мајстора, законима хармоније, говорио је оку
продо о славној прошлости његових прадедова, и уверавао га
да ће све зло минути, и да ће те дивотне задужбине опет про-
певати.
0, ја верујем у мвого већу силу моралних поува, које је
ру нашем давао наслагани у богомоље мрамор, него у неке
—
' Опет чланак Мијатовића, Гласник XXXVI, 205.
188 ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
без духа и живота беседе, које су се можда разлегале без ика-
ква одјека под тим сводовима,
Додајте к томе проповедање које су вршиле гусле, па се
онда нећете чудити што је прост човек из села Пањевца, чувени
после Коча, могао тако лако дићи народ на Турке 1787, и To-
лико се умешати у ту борбу, да је сва та војна позната у нас
као „Кочина Крајина“. Неће вам бити нејасно ни оно што ббсни
Фочић, претећи да обезглави српски народ, и побројавајући кога
ће посећи из јагодинског округа, назива га „гњездом хајдучкијем“.
Нити ће вам, даље, бити за чудо, вако се онако одмах, на глас
устанка у Јасеници и Лепеници, диже и јагодинска нахија и удари
на Јагодину, у којој је турска сила била, после београдске, нај-
већа, и где је непријатељу, поред надмоћности у броју, помагао
још и излив Белице и Мораве. И ако је овај први сукоб пред
Јагодином био пораз за српску војску, и ако су победиоци
показали највеће варварство какво су они једини умели’,
! У првој половини великога поста 1804, Карађорђе, с Миланом Обрено-
вићем, Младеном и другима, дође у Штипље, с намером да нападне на
Јагодину. Али не имајући још доста војске, оде у Доњи Левач да скупи
више војске. После неколико дана, он изађе на Ђурђево Брдо н почне
прилазити к вароши. Младену и Милану нак пише да и они, са своје
стране, ударају. Али се излила била пуста Белица и Морава, те се од
воде није могло ни корачити напред. Карађорђе продре у варош
и већ почне палити турске вуфе. Многи од Младенових и Muia-
нових војника видећи то стану се довијати п преко врба којекако
прелазити к вароши, и ако им је викао Младен да то не чине.
Турци, сигурни од стране Младенове и Миланове, ударе свом
силом најпре на Карађорђа, и он се морадне повући. Сад они
окрену сву силу на ове којн су преко воде прешли, и ту ко би
млађи и бржи, изнесе главу, а они други сви пзгибоше. Пок.
Јокић мисли да је ту изгинуло чак до 2000 људи. Причају да су
Турци тада ухватили оца неког попа Томе, из села Кикојевца у
Гружи, калуђера Максима, и одерали му живом кожу с обе руке
од шаке до лакта, и од врата низ плећа до појаса, па га тако
пустили да тим мукама својим престрављује побуњену рају. Али
узалуд! Раја се ве уплаши од тога. Ко зна да умре, тај већ зва
н лек свакој сили и обести! = |
СТАНОВНИЦИ 189
жет то није заплашило храбре Левчане: за кратко време после
тога боја ми видимо сав тај округ очишћен од Турака, и сложену
заједничву радњу с браћом својом за избављење своје драге отаџ-
Gume од силе турске.
На Липару (1809), на Варварину и на Јасици (1810) били
су крвави бојеви, у којима су осветлали образ становници јагодинског
округа. На оном првом месту особито је битка била важна. Кад је српска
pjesa страдала на Каменици, и кад је само славни Синђелић купио право
_ ва несахртност, онда су Турци прошли Делиград и Ћуприју, па су
феи отишли десном страном Мораве, а други преко Јагодине пошли
y Шуҹадију. Тад су Срби сами запалили Јагодину, па се повукли
_№ Јипар, и засекли од Црнога Врха до Мораве. У крвавом боју,
_Задвалили су Турке и узбили их тако да се и онај део војске
_® Пожаревца повукао натраг,
Кад је, после несрећне 1813, ваљало наново прибрати снагу
E одвагу, да се нов јарам сломи, онда су Јагодинци опет међу првима
били, који су пристали најпре уз Хаџипродана, а после уз Кнеза
Моша. Само симпатија показана за устанак Хаџипродана, MO-
paia се Турцима платити главом. Ено, за сведоџбу, мученика
(лана каленићсвог Нићифора, вога је Ћерим-паша отерао везана из
Левча, те је погубљен у Београду с осталим мученицима за слободу.
Вад је букнуо други устанак, у Такову, на Цвети 1815,
оде Кнез Милош попа Филипа, који је пре био војвода студе-
ЯГ, те он дигне и Левач и Темнић, и већ код села Белице
„Кипају уало шанца и ту се утврде.
|
|
|
|
У Јагодини је тада био Ћерим-паша, Бошњак. На мосту преко
‘рав, на овако важној тачви цариградекога друма, а у најрод-
ух несту свега беотрадскога пашалука, он је држао у Јагодини
лике хиљаде одабране турске војске, Није му дакле ни за-
Крит што је он мислио да има доста силе, да сваки рајин по-
ет угуши, и да другим паланкана притрчи у помоћ.
Чувши, дакле, да су Срби опсели крагујевачке Турке, Ћерим-
Јана однах одреди једну хиљаду војника, и пошље их крагујев-
Чиа у помоћ. Boh ове војске, која је ишла у помоћ крагује-
uan Турцима, звао се Тахир-Кубур. И ако су ови војници
190 ЗАГОДИНСКИ ОКРУГ
били и силни и бесни, опет не могну оставити на миру ону шаку
Срба у логору на Белици!. За то ударе, као од шале, на њих,
да их растерају куд кога. Баш кад су наилазили на српске бу-
сије, вођ, Тагир-Кубур, идући напред, повиче: „Башти ђаур,
кашти !“ — Побегли ђаури, побегли!“ Милисав Дробњак, у тај мах,
опали, и убије хата под њим. Бој се заметне жесток; Турди буду
разбијени, и њих 70 живих ухваћено, Који су умакли живи, вра-
тили су се у Јагодину, и ту остану чекајући шта be учинити.
Ћаја-паша на Чачку.
Прича се, да је писмо о овој битци стигло Кнезу Милошу
баш у онај мах, кад су они били уступили на Љубићу. Кад се,
веле, писмо читало, кнегиња је Љубица, чувши шта је било, вик-
нула: „Видите ли шта раде људи? А ви шта сте учинили? Ке-.
цеље пашите, а ми, жене, да идемо да се бијемо!“
_ Левчани пак, разбивши Турке на Белици, поодсецају главе
онима који су ту пали, и што брже могну потрче ка Крагујевцу.
Ту својој браћи Србима важу своју победу, и оне турске главе
одмах понабијају на коље око свега шанца, а пошљу те зовну
опседнуте Турке, и понуде их да иду, на тврду веру српску, EYA
хоће: у Ниш или у Видин. Дознавши Турци све што је било на
Белици, и видећи турске главе на вољу, помисле у себи да им
ваља измицати, али опет, да заварају свој траг, не хтедну се пре-
дати, него се још неки Ахмет Омрдибуба овако одсече на Србе:
— Што сте се тако у часу помамили, јадна и жалосна, рајо!
Не знате ли, да се Турчин, док је жив и док му је оружја, ни-
ком не клава, а камо ли својој голотињи ради, коју му је Xar-
тала за јунаштво поклонио, Ви мислите врло ласно свршити што
сте започели, а верујте ми да све то ваше мућење и буњење
Турчин још и не чује, него мирно спава на оба уха, а кад се
прене, као арслан (лав), па вас само једном удари, мучно ћете
се моћи и пребројити, колико ће вас измаћи од турске сабље. Ту
скоро вас је Хаџипродан подигао свакога по једну пед од 36-
use, а Милош ће и по четири! Та ове ће мртве турске главе с
— — u —
1 Место, где је био тај логор, зове се Табориште, а некад се пише
просто на Белици.
становници 191
вочева ових пођипати и оживети, да вам крв испију, као што сте
ви њихову ето јуче ислили “
И тако се не углави предаја Али Турци, те исте ноћи, по-
бегну тајно, узевши за калаузе оне Србе које су дотле држали
у гвожђу. Турци су бегали к Јагодини преко Црнога Врха. Срби
их опазе и потерају На Белици их опет сретну Срби Левчани
из онога, нама познатога, шанца, Ту их разбију, многе побију, а
неке и живе похватају. Између ових живих био је једани онај
бесни беседник јучерашњи, главом Ахмет Смрдибуба. У овом 6e-
тању гоњени од Срба, Турци су поостављали своје везане вође Србе,
између којих је један био и кнез Ђука, из Јагњила, кога су
свега изболи ножевима; али се он после ипак излечио, и пожи-
вео у ослобођеној отаџбини. Све Турке које су у овом случају
живе похватали били, дали су Срби, без оружја, Јагодинцима Тур-
цима за своје робље, које се тамо налазило, |
Иза овога догађаја, Јагодинци су се находили у логору спроћу
уприје и код Баточине, чувајући та два пролаза: први од Ниша,
а други од Београда.
И доцније је било крвавих сукоба, з особито је знатан онај
на Мајурском пољу, и на самом Јухору, где је Никола Man-
Арда, из села Пајковца, Турке ојадио. Ову турску војску, која је
испреко Мораве прелазила и на јагодинеку нахију ударала, пред-
водио је Алибег, син чувенога Карафејзије“. А над српском BOJ-
ском, ту око Мораве, био је старешина Милета Радојковић, из
села Катуна. Над свим покретом пак био је управник, понаредби
Кнеза Милош, кнез Илија Вукомановић, из села Сабанте.
После ових крвавих сукоба, Јагодинци су држали само страже
да Турци не би грунули од Ћуприје или од Београда, докле је
Милош прелетао с Дрине на Белицу, и с Белице на Пожаревац,
на Карановад, па опет на Дрину, да устави силнога Хуршида, да
на Мачву не удари. Из логора на Белици (Таборишта), Милош
' Историја Милутиновића, стр. 153.
* Потурченог Словенина из села Брезника, близу Софије. Карафеј-
зија је бпо царев одметник H задао је царевини големих мука.
192 ЈАГОДИНСЕН ОКРУГ
је отишао у Ћуприју, Марашли Али-паши, и први мир углавио
пред јесен 1815; пропустио овога с нешто војске у Београд, и
отпочео низ преговора, који су трајали дуго, водили се мучно,
скупо, али су се ипак завршили добро за ствар сриску.
Сад ми још остаје да поменем, да јагодински округ није остао
иза друге шумадинске браће ни у домаћим немирима нашим.
На крају године 1834, људи који су били незадовољни на-
чином владе Кнеза Милоша, и који су тражили неког обезбеђења
грађанским правима и од саме земаљске врховне власти почели су се при-
купљати ово неког чувеног Темнићанина, на име, Милете Радојно-
sufa из села Њатуна, на левом брегу Мораве у дно Темнића.
Ствар су водили и угађали Симић, Петронијевић, Ресавац,
Вељковић, па у неколико и сама кнегиња Љубица, али је Милета,
по снази свога одважнога карактера, и по јасно сваћеном и ни-
кад немењаном плану својих захтева, био и остао у очима на-
рода вођ и управник овога покрета.
После извесних договарања и припремања, на Богојављење
у вече (6 Јануара), 1885, на Таборишту (на оном истом месту,
где су толико пута били сукоби с Турцима), уставило се више
од 2000 људи Јагодинаца, уз које је пристало било доста њих
из параћинске нахије, из Ресаве, и из крушевачке. Пред том
масом народа били су, осем Милете Радојковића, Стојан Симић,
Аврам Петронијевић, Милосав Ресавац, Ђорђе Протић, и још
неки други.
Нису сви били сложни: зашто иду у Крагујевац. „Неки су
хтели да принуде Кнеза Милоша да се одрече престола на KO-
рист свога сина Милана. За ово су били: Симић, Петронијевић,
Мајсторовић, и још неки. Други, напротив, тражили су само да он
уништи кулук, и да смањи ‘народу порез. За ово је последње
био Милета, и изјавио је одважно и разговетно да ће на сваког
устати, ко поуми што против живота или достојанства Кнеза Милоша.
Кнез Милош је тада био у Пожаревцу. Устаници су тако
брзо ишли, да је он једва стигао да пошље у Крагујевац Вучића,
да очува тамо двор и касу народну.
СТАНОВНИЦИ 193
Вучић, на двоје на троје, уреди веку снагу за одбрану, па
онда, са 150 људи, изађе на Табориште пред устанике и упита
их шта желе да добију. Они му кажу шта ко жели и тражи.
Саслушавши и једне и друге, он изјави да захтеве Myre-
тине прима и сам, и узима ва се да посредује изиеђу Кнеза и
оних који траже да се народу обезбеде права.
Сад се договоре, те устаници сиђу у Крагујевац и заузму
половину вароши, а другу је полу држала војска Кнезу предана.
Обе су се храниле из народног амбара.
Вучић је овде радио врло мудро, али наравно споро. да, то
су, особито онда Бад није било ни уредне поште ни пута, а то
ли телеграфа, преговори вођени лагано, а гласови расли десето-
струко. Кнеза почну уверавати да је и Вучић против њега, и
да је чак за његов живот настала опасност. Он се препадне,
и крене се да бежи у Аустро-Угарску, али га од тога од-
врати највише сердар Коца Марковић, Јаков Живановић, и још
неки. Док се то тако водило споро, уморе се устаници у Вра-
гујевцу, и Већ почну наваљивати да иду кућама.
Кнез најпре пошље у Крагујевац брата свога Јеврема, а после
дође и сам; али тада већ није било устаника на окупу онолико
колико пре. У Крагујевцу га дочекају вођи устанка, и падну моли-
ти за опроштај; он их дигне, и почне говорити: „Сви грешимо,
него да исправљамо један другога !“
Сутра дан, без икакве велике церемоније и помпе, Кнез
Милош, и сви вођи устанка, оду у крагујевачку цркву. Тамо је
био митрополит и ђакон Јанићије (потоњи владика ужички).
Врата се изнутра затворе, и ту у тишини, пред немим иконо-
стасом, на светом јеванђељу, Кнез се закуне: да им све прашта,
и да ће имати на уму све оно што је народ желео да добије овим
устанком, а они се опет закуну њему: да ће му бити верни и по-
слушни.
_ Тако се завршио овај унутрашњи немир, који је народ Ha-
звао Милетина Буна, 1835 године.
ЕНРЖЕВИНА СРБИЈА 18
194 ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
б. личности чим било ЗАСЛУЖНЕ
Капетан Коча!
ИЗ СЕЛА ПАЊЕВЦА
Коча је најпре трговао стоком. Године 1787, пред онај рат
који Аустрија објави Турској 1788, он дигне народ из целе на-
хије јагодинске и започне бити се с Турцима. Из манастира Ка-
ленића узме калуђера Исаију за писара иза другара у бојевима.
За то се, после, и певало по Левчу:
„Војску купи Коча капетане
„Барјактара, црног калуђера 3
„По барјаку положио браду, `
„Па он учи Србе у параду....“
Познато је да су друга пола тога ратовања и сршетак му
били несретни за А устрију. Коча, узбијајући, или бар уздржа-
вајући туреку војску која је продирала уз Дунаво, борио се по-
следњи пут, са својим драговољцима, више Пореча на левој страни
Дунава. Царска се војска међу тим била повукла чак к Теми-
швару. Турци, којима је јунаштво Кочино већ било добро mo-
знато, позивали су га више пута да одустане од борбе, по што је
већ остао сам са својом дружином. Но он, уздајући се у своју
стару срећу, не послуша. Турци нагрну големом силом, опколе
га са свих страна; после страховитог боја и грозне сече, ухвате
жива њега и шездесет друга с њиме (остали су сви имали срећу
да изгину). Њих одведу у Текију према Оршави, и ту их пона-
бијају живе на коље....
Мир јуначком праху, а слава светлом имену твоме, несамртни
Кочо! Твоје и другова твојих јечање на самртном кољу задахну
српски ваздух неким дахом који поче свуда тражити освете. Нека
се у висинама плавога нашег неба развеселе ваше јуначке душе,
јер из гробова ваших поникоше горостасне биљев: Карађорђе,
Чаратић, Вељко, Курсула, Милош, Синђелић, и други без броја.
e e ——
1 Прота Ненадовић вели да је Коча био родом из села Ланишта.
Мемоари, стр. 13.
личности 195
| Стеван Јаковљевић
Стеван Јаковљевић био је родом из села Белушића у -Левчу.
И он је био један међу онима које су Дахије наумиле биле да
погубе. За то се у песми и каже:
„Док погубим Јаковљевић Стеву
„Из Лијевча, гњезда ајдучкога.“
У Стевана је био брат Јован, такав исти јунак као и Сте-
ван. Тешко је веровати, ама у Левчу причају озбиљни људи, да
су Стеван и Јован са својом мајком могли, седнувши за вечеру,
попити до зоре аков вина, па сутра се умити и отићи на рад без
икакве главобоље! l
Кад је Тахир-Балота, послани од Мустајпаше с војском Typ-
ском и ерпском, ударао на Пазванийне Турке у Јагодини, где се
неки Тосун био затворио у џамију, и кад су Срби, гађани спред
од Пазванџаних Турака, а с леђа од неверних Мустајпашиних
војника, почели падати листом: онда је Стеван Јаковљевић no-
викао: „ја Левчанима не дам више бити се; ми гинемо и од ево-
јих и од Пазванџиних Турака. Него нека се иставе наши Турци,
па да ја само.е Левчанима ударии на Тосуна, и ако вам га до
сутра не доведем жива, или му не донесем главу, на врату сам
најтањи“ !
Балота му то допусти; али Турци поткажу то Тосуну, те се
он ноћу божем протуче кроз Турке, и побегне у Ћуприју.
По сведоџби Петра Јокића, Стеван је погинуо на Београду
по свој прилици, 1806.
Бог да га прости!
Оборкнез Јевта
ИЗ СЕЛА ОБРЕЖА
Одмах у почетку устанка 1804, изашао је у прве редове
и ностао старешина у Доњем Левчу Оборкнез Јевта из Обрежа.
Под његовом командом били су: Стеван Кара, из Варварина,
који је погинуо на Бањи; Радован из Бошњана, калетан; Вели-
сав из Трешњевице, саветник; Мијалко H., који је постао буљуг-
баша у вароши Јагодини; и Милета Радојковић, из Катуна,
као барјактар.
И кнез Јевта је, како се прича, пао на Београду.
Е 13*
196 ЈАТОДИНСЕИ ОКРУГ
Оборкнез Петар Вукомановић
Вукомановић је био родом из села Сабанте. Он је, по устан-
ку Карађорђевом, постао старешина у Горњем Левчу. Није дуго
живео ни судио у јуначкој кнежини својој, јер се на скоро по-
миње, кад је он погинуо, да га је застуџио
Оборенез Милоје Тодоровић
Милоје је био из села Црниче. Његова се власт пружала 485
до Мораве код Третеника, јер се помињу у његовој команди Сте-
ван Јаковљевић, о ком је била реч; Никола Бабовић, бимбаша
из Грабовца; Мијушко Н., главни буљугбаша, из села Сиљевице.
који се у јуришу на Јагодину, 1804, особито добро показао, а:
Мијаило Шапоњић, такође буљугбаша.
Кнез Милоје је умрьо 1832 године, и укопан је код мана-
стира Јошанице. На гробној плочи његовој, коју му је поставио
син Јевта Тодоровић, има изрезана Милојева слива до прсију, са
асбљои у руци, а испод тога су ови стихови:
„Чуй отац од сина
„На гробу т’ спомена:
„Я на гробу твом
„Не треба да ридам,
„бр у срцу мом
„још твоћ понос имам.
„Још генерала Михалђвића
„Ты си каплар быо
„И Наполеона ты си с њиме био.
„Ка войвода српски с Карађорђем ти си
„Разгонио Турке те те слава, виси,
‚У Царнград први за свој род си ишао,
„ Кртвовао си живот, кроз беде си прошао
„Као член Совета екончао си лета,
„Нек’ ти € вечна памет док трав света.
„Милоје Тодоровић живео је око 70 година, а умрьо 1882.“
Нићифор
ИГУМАН БАЛЕНИЖСКИ
Био је човек књижеван, т. ј., читао је старе србуље, саби-
рао их у Каленић са свију страна, преписивао их, јер је руко-
ЛИЧНОСТИ 197
пис имао особито леп, и њима се одушевљавао за судбину 340-
кобнога народа свога. |
У сваком устанку, он је летео у редове бораца, па је с тога"
и Хаџипроданову буну једва дочекао. Буна та не успе, и Турци
груну у Левач. Нићифор, у страху да Турци не би похватали
и списе који га јако терете, побаца у једну хлебну пећ велику
количину старих књига, повеља, хрисовуља, и других записника.
Али га ни то не спасе. Њега Турци одведу у Београд, и ту с
осталима погубе, па му главу набију на колац на бившој Стамбол-
капији 1814, као што је већ казано под Београдом.
Димитрије Ђорђевић
Родом је био Грк из Маћедоније; дошао је у Србију 1504
с крџалијама. Раставши се од њих, дође у момаштво Милану Обре-
новићу, а, по смрти Милановој, остане код Милоша, од кога се
више није раздвајао, него је с њиме делио и зло и добро. За времена
Црнога Ђорђа, био му је први момак и друг, а по што су се
предали Турцима, бивао му је тумач и азнадар, и свршивао је
друге различне народне послове,
Кад већ Милош постане тако велики господар, он га, за
његове велике труде и верне службе, узме као брата, па га
ожени и учини га оборкнезом нахије јагодинске (и заиста је me-
гово поштено срце заслужило све те милости и тако велике дужне
награде). Године 1820 отиде и он с војводом Вујишом; протом јаго-
динскии, Милојем. Вукашиновићем; и Аврамом Петронијевићем
у Цариград.
Кад их Турци онамо све затворе, он се, сиромах, може
бити од страха разболи, и малко помери памећу, и тако је после
живео у Јагодини.
Тако вели Вук, а нама су Јагодинци вазивали, да је њега
опао код Кнеза Милоша некакав Марвић чибугџија, као да ђоја
он и његова жена Јованка спремају отрове, да отрују свога до-
бротвора. Кнез се на то жестово наљути, и поручи Димитрију
да.га не чека у Јагодини, него нека иде куд зна: од тога страха
' Вук, Грађа за Сриску Историју, стр. 48—49.
198 | ЈАГОДИНСКИ ОБРУГ
и од жалости што је опаднут на правди, он помери памећу и
тако је поживео још неко време, па је умрђо у Јагодини 26
Јануара 1887. На гробу његовом стоји овај запис: „Овде леже
кости мужа за отечество србско иного заслужившега , полковника
Димитрія Ђорђевића, преставившег се 26 Лнуара 1837, у 55
афту старости своє, у Ягодини.“ |
‚ Димитрије је био личан човек; говорио је српеки, грчки, и
турски. — Оставио је после себе само једну Бер Милицу, која
је била удата у Београд за неког Вучка Болтаџију. А има ли
ко од ње, не зна се. — Иза Димитрија остало је око 20—30.000
гроша имања и лепих ствари и рахтова, па је то за једну ноћ
све покрадено. |
` Милета Радојковић ,
Милета је био родом из села Ватуна, у Темнићу. Још за
Карађорђа био је одличан војник и барјактар. У другом устанку
био је један од првих, који су одмах дигли оружје на Турке. Тако
је ушао у послове народне у којима се налазио близу до краја
свота живота. Најпре војник, после старешина, кнез, за тим Ca-
ветник, и најпосле председник Државног Савета, Милета се сва-
кад показивао човек разборит, трезвен и поштен.
Једном је, као што је поменуто напред, стао био и на чело
једноме народном устанку против Кнеза Милоша. Устанак је
тај познат под именом „Милетина Буна“, а свршио се изиврењем
устаника с Кнезом. |
Пред смрт је Милета био ослепео, и живео је у Јагодини.
Умрьо је 26 Септембра 1852, и укопан KOA цркве варва-
ринеке. А
Старац Пејко
Пејко је био родом из села Својнова. Године 1815 сукобе
Турци њега га још двоје моичади: Јанком, његовим братан-
цен, и Милетом Видићем, из истог села, баш код својно-
вачког гробља. Пејко западне с дружиницом својом за некакве
врљике, за управо никаву бусију. Ту су се они пушварали и
обарили Турке једног по једног све док Пејку не застане зрно у
пушци, Тада Турци, опазивши колика му је мала дружина, навале,
ЛИЧНОСТИ 199
поле га и свега исеку на комаде! А она двојица срећно умакну.
Очевидци уверавају да је ту било неколико стотина Турака.
Нека је Пејку вечно помињање међу Србима, којима је образ
осветлао !
‚ Дужност нам је поменути бар имена још неколиким славним
Србима, кад више података о њима немамо:
Нека је слава Николи Мандрди, из села Пајковца, ЕЕ
је онако славно разбио Турке на Јухору 1815!
Нека је рај души Стојана Протића, варваринскога проте,
кога су Турци жива набили на колац.
Нека је хвала Илији Вукомановиќу, из Сабанте, који је
у другом устанку, 1815, особито ревно радио да се Орбија очи-
ети од е, Он је унрьо у Д. Сабанти, године 1825, у 70-0}
својој години.
Исто тако заслужују хвалу
Панта Тодоровић из Прнче, који се махом помиње на оном
шанцу на Белици (Таборишту), где се доста крви пролило за
другога устанка; и најпосле
Милисав Дробњак, из Ревовца, који је једном у тате
на мегдану, посекао једнога Арапина и ту тешко рањен. да њега
помиње и протокол Њарађорђев-м 1433. Године 1815 одликовао
ce у боју на 'Таборишту, као што је већ поменуто. Умрђо је
на свете Тројице 1822, у Рековцу, у својој 60 години.
Тешко ми је, а морам да поменем и једно злочиначко име,
само да никога „правда не мимође“.
Прича се у Левчу, да је у селу Пчелицама био некав yap-
ски бератлија, Милосав Кулиза. Од 1818—1815 постане он
кнез у Левчу.
Као такав, похватао је, веле, једном (јемачно за време Ха-
уипроданове буне) 70 првих људи из Левча, и отерао их као бун-
товнике у Београд паши. |
У Београду се тада находио и Кнез Милош, па, видећи то-
лике људе“ повезане на правди Бога, рекне му:
200 ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
— Милосаве, од Бога не нашао! за што чиниш то од своје
браће?
— Е, тако, Милоше, одговори Кулиза: — ја моје овчице
стрижем , а ти кад стечеш своје, стрижи како знаш другојачије;
ја ти се не ћу мешати.“ |
Доцније, кад се свршио рат 1815, Кулиза је погинуо код села
Слатине. Нико није ни питао ко га је упљеао и за што.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Таборизите на Белици било је више пута сведок врвавих
сусрета између Срба и Турака. Као што је већ помињано, Ма-
рашли-али-паша, дошавши у Ћуприју, отвориоје преговоре са ста-
решинама срискога народа, који је био устао на Турке. Средина
овим старешинама којима су посланици Марашлини шиљани, и
одакле су њему српски депутати одлазили, била је у логору на
Белици или на Таборишту. Ту је дошао Марашлин Ћурчибаша да
у име његово потражи од Срба оружје. На такав страшан за-
хтев, војвода се Вујица, извадивши иза појаса свој пиштољ, овако
одазвао: — Ево носи ово везиру, и кажи му, даћу му ја сутра
доћи на ноге, да ме убије тим истим мојим пиштољем; ёли у
народ нека не дира!“ |
Ово је упутило хитрог Дубараџибашу', да окрене лист, и
да пође путем благости. Одмах је Вујици, иза тих речӣ, послао
кат хаљина, и поручио нека носе сви Срби и топове, ако могу,
само нека су цару покорни.
Из овог шанца, послана су она два депутата: кнез Милоје
Тодоровић, из Црнче, и духовник Неофит, из манастира Никоље,
у Куприју, к Марашлији, те му оповидели каква су турска насиља
приморала народ, да се на ново лати оружја.
Из овога је логора и сам Кнез Милош отишао у Ћуприју
Марашли-али-паши на састанак, и учинио први уговор, да се Ma-
рашлији отвори пут у Београд, да се од ратовања престане, и да
се пут преговарања избере за измирење Срба и Турака.
1 Тако се :вао Марашли-али-паша с велике вештине Фвоје и до-
вијања.
ЗНАТНА МЕСТА 20}
Јасика, село на левој обали западне Мораве, баш према
Крушевцу. На Јасици су, последњих дана Августа (биће баш 26)
1810, Срби и Руси удружени дочекали турску војску, коју су водили
Мехмед-Рушид-наша и Исмаилбег, и, после 7 сата жестокога боја,
нагвали је преко Мораве ка Крушевцу.
О Јасици вели мајор Грамберт, у свом мемоару од 26 Јуна
1808 на кнеза Прозоровског ово:
„Јаѕѕіка, rétranchée pour 200 hommes sur la Morava au mi-
lieu d'un village du méme nome et au pied d’une hauteur.“
Варварин, село на левом брегу велике, Мораве, 6 сата на
југ од Јагодине, На Варварину је био крвав бој с Турцима.
Неколико дана после боја на Јасици, везир Мехмед-Рушид-
паша пође к Варварину. ГроФ Орурко нареди да се гради велики
шанац. да пет дана, буде ископан шанац за 1000 људи и за 8
топова. 6 Септембра 1810 Турци ударе на шанац. После Брва-
вога боја дуж целе линије, Турци се повуку, а после четири
дана навале са свих страна жешће него икад пре. Али ипак буду
одбијени, и повуку се не само преко Мораве, него чак у Арнаутеку.
На Варварину се лила и руска и српска крв за слободу
Србије; ту су били Гроф Орурко, Карађорђе, Вељко, Милан, Младен
Милош, Станоје, и многе друге старешине. Овде је Вељко рањен,
а Вурсула повазао особито јунаштво. С Варварина је послан
Милан као депутат к Русима у Влашку по народном послу.' ·
Трешњевица, село у срезу беличком, 3 сата на југ од Ја-
године, уз Мораву. У том селу, и код Дебелог Дрвета, године
1815, пала је многа крв. После јуначке обране, близу села Свој-
нова, исечен је старац ЛПејко, вога смо већ помињали. Турке је
предводио Сераскер Алибег, син чувеног Карафејзије, а Србе Mu-
лета Рај дојковић, него је осоколио на Јухору Никола Мандрда.
Девојачка Стена. На планини Јухору, на коси, између Се-
курича и Орашја, има један страшан одсек, који се зове eeo-
јачка Отена. Прича се да су некад Турци потерали робље из
Темнифа, а оно све побегло у планину Јухор. Турци се навлопе
* Гласник ПЛ, стр. 146—147.
2? Милутиновий, стр. 307—308.
202 ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
да хватају где ког стигну. На врху планине сустигну једну
девојку, Која је лагано измицала пред њима. Видећи да јој нема
живота другојачије него да буде турска робиња, она дође над,
онај страшни одсек, па се окрене и рекне им:
— Узалуд се трудите; не ћу ја бити ваша робиња.
— Уморила се, па говори од муке, рекну они тврдо веру-
јући да им не може умаћи. Али тек што јој се приближе, а она,
се прекрети и — скочи у бездан!
Медёт! повичу упрепашћени Турци: —е овај.се минлет не
да ласно покорити.“
Тело јој се строшило чим је стигла на дно стрмени; али јој
име, обучено у дивотну причу, иде од уста до уста, и сваки
каже: Бог да је прости! Ми је ево у књигу пишемо, да се памти
докле год има на земљи тако јуначких срдаца која презиру силу
а гину за слободу.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У јагодинском округу има 1 варош, 144 села, 67 општина,
13.953 главе пореске (1872). |
Јагодина, окружна варош, на левој страни Мораве, 1 сат
западно од обале. у лепој и питомој равни, с обе стране реке
Белице.
Јагодина је место старо; МИ смо помињали неке зидине у
тој вароши, за које мислимо да су старије од турске најезде на
ову земљу.
Деспот Стеван Високи дао је Хиландару једну хрисовуљу
писану 8 Јуна, 1411, у Јагодној. (Не само да страни путници ХУП
века пишу Јагодину Јагодна, него је тако изговарају Темнићани
и дан данас). |
Ми смо помињали малко раније и старије путнике, који су
пролазили кроз Јагодину, а и догађаје из нове наше историје који
су бивали у том месту. За то овде можемо да то не понављамо; него
место тога испричаћемо, из несрећне године 1518, нешто што се
збило у овој вароши.
1 Monumenta Serbica, стр. 569.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 203
Године 1813, Карађорђе је био пошао. пред великог везира
Урумели Валиса. У Јагодини му стигне писмо из Лознице од вој-
воде Молера, који јавља да се не може никако одржати, ако
му се не пошље помоћ,
Карађорђе сазове све своје војводе на ратни договор. Кад
су се сви устезали казати своје мишљење, рекне он сам овако:
— Ја мислим да се из ових горе нахија скупи око 6000
коњаника под команду Петра Јокића, а из оних округа доле
преко Мораве, да се опет скупи 6000 коњаника под команду
Вељкову.
Њих двојица, Петар и Вељко, нека иду у поље КАРР
и ту нека суу резерви. А ја Бу да идем у Делиград, да се затворим.
Где буде невоља, нева трче Петар и Вељко; они се пазе
као браћа, а 12000 коњаника имају под собом. Нема паше који
ће се пред њима одржати. Народ да се из пољевитих места тргне
и засече у збегове; наша војска нека се повуче сва у планине.
Старешине све у глас повичу: Добро је, добро; тако и нека
буде, господару !
Карађорђе, после тога, заповеди те се Јокић одвоји с једно
300 коњаника у поље, а како који војвода доводи коњике, Вожд
ће их одвајати и слати у логор Јокићу.
Хтеде бити добро; али баш у тај мах стиже Младен, који
је, по ранијој одлуци у Совету, ишао у Крајину, те прегледао
шанчеве, и утврдио их. Чим дође, он упита за онај оделити ло-
тор Јокићев.
Карађорђе је ћутао, а ћутали у 1 и други. ТЯ Ра-
јић оде му причати, и каза све што је говорено и вако је
наређено.
Добро, добро, рече Младен: — но не знам каво ће
испасти ?
- _ Карађорђе му сад сам каза све рашта је тако наређено.
— А знаш ли, рећи ће Младен, после малог ћутања: — како
смо у Совету закључили, и мене сте послали те сам свршио све,
па сад друкчије радите.
— Ја знам, рече Карађорђе: — али ће ударити турска
204 ` ЈАГОДИНСЕН ОКРУГ
с ила, па све војводе позатварати у шанчевима, а ко ће онда бра-
нити овај народ по полу?
— Нека се бију војводе, рече Младен.
— Ама ће ударити сила, па затворити Вељка, затворити
Гургусовац и све шанчеве, а народ ће изгинути Као стока.
— Па нека гине, рече на то Младен:— свадба без меса
не може бити. А Вељко нека се туче ; доста му и певају Бугарчице.“
Карађорђе тек леже, па уздахну:
— Еј Младене, Младене, Бог те убио! До сад је овај свет
био на мом врату, а од сада на твом!
И одмах поче бљувати самим једом, па се од тога и раз-
боли страшно. |
Младен се уплаши да га не убије, па побегне у’ Ћуприју,
а Јокић с нешто коњаника оде па Дрину.
Ето то је план, на који подсећа Прота Ненадовић у својим
Мемоарима, стр. 277, који је у Јагодини у глави Вождовој никао,
испољио се, па ту и остао неизвршен, а с кога? види се из ове
приче самога Јовића.
И ако је Јагодина варош стара, и ако је у врло красном и
родном месту, на цариградском друму, опет она нешто споро
напредује. ·
У Јагодини су обични занати, као и свуд по варошима у Ср-
бији, и трговина с домаћим производима. На главу су били до
скора само ножеви јагодински.
У Јагодини је суд; начелништво; канцеларија среза беличког;
команда окружне бригаде; окружни прота; пошта, и телеграфска
станица,
У тој вароши има полугимназија с 3 разреда; 4 наставника
и 99 ученика. На плату ових наставника дала је сама држава,
187%, године 4426 динара и 80 пара динарских.
Основна школа мушка с 5 учитеља, и 253 ученика.
Основна школа женска с 3 учитељке, и 110 ученица.
У Јагодини има пивара и парно купатило, што је велика
реткост у нашим варошима осем Београда.
У Јагодини је било 1872, 983 главе пореске.
Редня број
O СО ~ О сх р со В ве
00 а С 50 ~ с о м
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE
205
Села су највећа дуж Мораве; али су у опште доста збијена,
и на лепим местима. Највећа су: Велика Дренова, Медвеђа, Обреж,
и Бачина, а најмања: Топола, Пајковац, и Tares. Ево их свију:
248
2.9 М
Имена села 22 5
= мб
51 5
Варош
Јагодина О) 1817 933 —
даљина од
окружног
места
Имена села
Редни број
І Срез белички
Копривница O 1847 67
Доњн Рачник 84
Врановац 60
Горњи Рачни 41.
Горње Штипље 45
Доње Штипље 52
Ланиште = 182
Паъевац 115
Рибари [0 1851 229
Мијатовац 103
Буковче 50
Рибник 32
Мајур | 151
Остриковац 60
Доњи Јовац 011849 144
Доња Јовац . 89
Дворица 38
Трешњевица 75
Сињи Вир 31
Коларн 54 .
Драгошевац 64
Главинци 41
Бресје 27
Ђеочићи 68
Прњавор Ивковачки 12
2/
2 А
12
2,
2
2/
174
1
3%
277
26 Впнорача
27 Трнава
28 Деоница
29 Сијоковац
30 Волавча
31 Црнча
32 Каленовац
33 Драгоцвет
34 Међуреч
35 Ковачевац
36 Лозовик
87 Мишевић
38 Прњавор јошанички
39 Белица O} 1851
40 Бунар
41 Врба
42 Лукар
43 Шантаровац
44 Шуљковац
45 Лоћика
46 Медојевац
47 Топола
48 Прафина
49 Ракнтово
Свега
ІІ Срез левачки
Д. Сабанта [] 1865 128
Г. Сабанта 126
Дулени 62
Пчелице 0 1868 188
Велика Сугубина 97
Ратковиће ©) 1868 150
Велика Крушевица 75
Рековац Ù] 1836 148
8
7
4
4
4
6
5
а
4
9 Урсуле
10 Ломница
1! Слатина
12 Цикот
13 Кавадар
14 Течиће[]1873'
15 Рабеновац
16 Вукмановац
1 Школа се зове Течићска, али се находи у Рабеновцу.
г
Број порес-
KEX Глава
Прибаижна
даљина од
окружног
места
= = т. =
~
©
о
Гедии број
о ль с м ~
ЈАТОДИНСКИ ОКРУГ
2i dafa È F
Имена села 22 ЕЕН 5 ы Имена села E
28 5:57 2 ЕЕ
Брајиновац 59 5 35 Калудра 90
Белушић Г) 1868 134 5 36 Лепојевић 73
Пуљци 129 5 37 Превешт 69
‚ Волујак C 1869 100 5 38 Мала Дренова 103
Баре 26 57, 39 Пољна С 1867 913
Комарани | 48 4/ 40 Мијаиловац 75
Мотриће 40 4, 41 Рујишник 51
Милешево 26 5 42 Мала Сугубина 69
Сибница 113 5'/ ` 43 Божуревац 50
Доброселица 35 7 44 Pusan 106
Сиъевица 85 5 45 Медвеђа C] 1873 393
Богалинци 81 5%, 46 Богдаъе 95
Надрле 49 8 47 Прњавор љубостињски 40
Ж упањевад 92 6 48 Планиница 35
`ОпариЬ C 1868 199 7 49 Грабовац 76
Шљивица 22 8 50 Доњи Дубич 24
Горњи Дубич 38 13/ 51 Лободер | 29
Прњавор Каленићски 36 8 52 Рајинац 84
Свега, 4.492
ІІІ Срез темнићски
Варварин (0) 1850 223 6 23 Падеж 65
Маскар Г) 1868 113 6 24 Вратари 68
Бошњани 195 7 25 Парцани 66
Шанац 117 8 26 Мареново 24
Гавез | 16 8%, 27 Залогојевац 93
Велика Крушевица 78 9 28 Пајковац 18
Срње 54 9 29 Тољевац 85
Јасика () 1848 156 9 30 Доњи Крчин 64
Кувљин 229 9 31 Карановчић 78
Бела Вода 184 10 32 Горњи Крчин [] 1869 28
Селиште — 127 10, 33 Мала Крушевица 43
В. Дренова C 1839 428 11 34 Орашје 77
Коњуси C] 1852 178 10 35 Избеница 94
Брајковац 51 10 36 Церница 54
Каменари 25 914 37 Бачина O 1848 313
Страгари 99 10, 38 Секурич 201
Милутовац C) 1872 212 10 39. Катун | 291
Лазаровац 73 10 40 Обреж (0 1850 381
„Љубава ‚88 107, 41 Својново 126
Шашиловац 30 9 42 Поточац (] 1872 176
Крвавица 69 81 43 Рашевица 180
Глобари 65 8 Свега 5.329
Приближна
даљина од
окружпог
мость
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 207
Статистички преглед
ОКРУГА ЈАГОДИНСЕОГ
| Р 0 Ј |
А ВАСЕЉЕНИХ | ОСНОВНИХ у.
| о авуз; | ЦРЕАВА : Школа |
| Срезови | < 5 12 | | Пореских
E p |. я Е Е $ ? м Житеља | Тана
Е: 2 ја = | |5 1а Z |] 101866 г.) | (1872 г.)
Е аня ЕЕЕ ЕЕ
| СЕЕН
| |
| Г |
| 1 | Јагодина варош . 1|-|—|1 к 111 | 111 9 | 4.494 988 |
| 2 | Белички..... —111 49| 49 114 [5141—14 || 15.507 3.299 |
| 3 | Левачка ..... — | — | 52 59! 618| 10 — 10. 19.742 4.492 |
4 | Темнићски. .. = 6 | |
|
|
S
|
Свега . .|1|—|144145] 3 | 17] 20] 25] 1 | 26) 62.179 | 13.953 |
Примедба. При поређењу имена села у овом списку с именима
која је Вук у Даници 1827 г. печатао, извадивши их из арачког
тевтера од 1822 г., нашли смо да два села данас не постоје, и то
Кованлук н Поњак. Села Комарана има два: једно у Левчу, а друго у
Темнићу, у коњушкој нурији. Ово последње није записано ни у једном
Речнику. Село Бајчетина додато је округу крагујевачком. У јагодин-
ској нахији налазе се ова нова села: ДоњиЈовац, Сињи Вир, Шливица,
Рујишник , Гавез, Селиште, Љубава н Мареново. Доњи Јова (управо
само Јовац) и Сињи Вир у Даници су уписани у нахији Бупрйско). Села:
Рујишник, Шљивица, Селиште, „Бубава, и Мареново поникла су
доцније, јер се налазе уписана у Речнику Гавриловићевом, а Равез
је још доцније постао. |
Раздике између имена ондашњих и садашњих не могу се тачно
определпти, јер оне могу бити п погрешком штампе учињене, али имају
нека имена, која су баш измењена, тако: у Данпци Карановац сад:
Карановчић, Сење сад Срње, Залагајевац сад Залогојевац, место Дубач
_ сад Дубич, u T. д.
Као што из статистичког прегледа видимо, има у јагодинском
округу 62.179 житеља; кад одузмемо варош Јагодину, онда остаје
51.155 сеоских житеља Који живе у 144 села: долази дакле у
средњу руку на свако село по 401 душа. Но кад се разреде
села по њиховој мањој или већој насељености, онда их има,
која броје:
‘208 ЈАГОДННСКИ ОКРУГ
МАЊЕ од 100 житеља .... . 1,4 502 житеља
од 101 — 200 .,.... 34,, 5480 ,
„ 201 — 500 ,„, . .. . . 69,, 23.246 ,
„ 501 —1000 ‚„..... 28,, 19.9838 ,
„1001 —2000 „ . .. .. 6,, 85.639. ,
Свега 144 „ 07.755 ,
Ови бројеви нађени су пописом људства од 1866 године;
радисмо били да употребимо дата најновијег пописа, али се то не
може једно с тога, што тај попис није довршен, а друго и за то,
што ће потребно бити да се рад пописних комисија прегледа, а
за такав преглед потребно је доста времена и радне снаге.
Од целог броја житеља долази на женскиње 30.331 т. j. на
сваку стотину мушкараца има по 95:24 женскиња. На 100 муш-
караца у срезу: |
темнићском има 96:92 женскиња
левачком „ 96-09 А
беличком , 94:80 А
Кад број цркава и школа упоредимо с бројем житеља, онда
налазимо, да у овом округу на сваких 3.106 житеља долази по
једна црева и на 2.392 душа по једва школа. За поједине де-
лове овог округа ова је сразмера:
ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
у Јагодини . . . . . 4.424 „ 2.212
„ срезу беличком . . . 3.101 ,„ 3.877
» „ левачком . . . 2.468 ,„ 1.974
» » темнићском . . 3.51 „ 2.251
Куће су сељачке доста угледне. Највише их је под ћера-
мидом; имају по собу и кујну, а врло често и трем пред вратима.
Граде их мајетори из Турске; али има и мештана који се одају
на тај посао е врло добрим успехом. |
Није потребе ни казивати, да су кубе лепше и удобније у
селима моравским него у онима која су у врху Левча, по ме-
стима врлетним, неродним, и сиромашним.
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 209
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ |
Може се рећи да је становницима овога округа, не искъучу-
јући ви саме варошане , главно занимање земљорадња. У долини
хоравској, нарочито од Јасике до манастира Љубостиње, кукуруз је
на овобнтом гласу. Што се у шали perme за село В. Дренову,
да је родна као Мисир, то није без основа. Ту кукуруз роди
готово вао и у земљи у којој је први пут поникао.. Поред обил-
вога кукуруза, има свуда доста и стрмнине.
Године 1867 било је засејано у целом округу 47.046 дана
орања разним житом; од овог простора долази
ДАНА ОРАЊА
на кукуруз . . . . . 27.212 —
„ пшеницу . . . . . 10.974
„ јечам ..... . 3.548
„овас . . . . . . 2.628
„ раж р о e y 1.993
» Крупник . 0. . .. 683
„прво . . . . .. 11
a BAAY Ша: ква .2
Од поврћа има доста купуса (906 дана орања), и кромпира
(021 дан орања). Сеје се доста конопље (1687 дана), али врло
хало лана (30 дана орања). Дуваном је било засађено само 95
дава орања, и то поглавито у срезу бељичком.
Вино роди готово у свем округу, и обично је добро. Наро-
ито се хвали оно с Ђурђева Брда, вод Јагодине; вино из Јовца;
1з Бачине; из Богдања, и око манастира Љубостиње. У целом
округу било је, 1867 год., 32.290 мотива винограда, и то највише
у Технићу (14.194 мотиве).
Од других питомих воћака, има а. јабука: петровача, CAAT-
кача, кисељача, зеленика, ђула, тврдокорака, црвењајака, или-
Bata, свопљанава, говеђача, и ведрика; б. крушака: караманака,
водењака, зимњача, тврдака, тепаваца, овчарака, базава, тамњаника
6—6 в
! F 1866 години од 62.179 становника само 8:32 процента нису
бнли тежаци. |
КРЕЖЕВИНА СРБИЈА Е 14
210 ЈАГОДИНСКИ ОБРУГ
видовача, јагодарака, јечмењака, полошака, ејерака, такуша, и
арапака. |
Горњи Левач, особито под саму планину, држи многу стоку.
Сточарство потпомажу добре ливаде којих је у самом. Левчу било,
8.116 коса, а у целоме округу 20.613 коса. У 1866 години
пописана је сва стока у Србији, и тада је нађено у округу ја-
ГОДИНСКОМ :
коња 22.7598 трла
говеда . 88.585 Б
свиња . 59.348 ,
оваца . . . . 124.597 5
коза 15.676 |
235.964 грла, у вред-
ности 3,821.135 динара. Кад ову вредност разделимо бројем
житеља, онда долази на једног по 61'45 динара.
Кошница је имао округ јагодински 7407. Од 1859 до 1867
године број кошница пао је са 22 процента. |
По селима има: абаџија, бојаџија, и дрводеља. Ковачки за-
нат у Левчу со држи да је руга за Србина. „Цигани су ковачи,“
веле Левчани с неким поносом. дато у свем срезу има само два,
Србина ковача.
Свега
дадруга нестаје сваки дан и у китноме Левчу. Причали су
ми да је већ реткост ако два рођена брата живе у задрузи.
Вредност свега непокретног имања у округу јагодинском про-
цењена је 1863 године на 12,023.100 динара, и у оно време
долазило је од ове вредности у средњу руку на једног житеља;
У вароши Јагодини 812 динара
„ срезу темнићском 264,
» » беличком . 216 ,
1: а левачком . 120,
У целом округу по 205 динара.
Управа Фондова имала је, 1872 год., у округу јагодинском
138 дужника, којима је позајмила 755.695 динара; долази дакле
одсеком на једнога по 1.024 динара, а кад суму дуга разделимо
ОДЕЛО 211
бро]ем житеља, онда излази да је свака душа задужена код
Управе Фондова са 12:15 динара.
е. ОДЕЛО
На варошанина је одело, наравно, куповно, нешто јевропско,
а највише српско по Броју. По селима је и мушко и женско одело
домаћа рукотворина, али се с дана на дан увлачи по нешто и
куповнога. =
Мушки носе: кошуљу, која се спушта до испод колена; ' гаће;
антерију (куповну); )елек; гуњ; канице (појас); подвезице; дозлуке;
чарапе; назувице; опанце (овако они говоре), који су на врху
сашивени, те се по том Левчанин може свакад да позна; на
глави имају вес с кићанбом, или шешир плетени или куповни.
Зими носе чавшире, обично сигаве, а ретко беле.
Момци, кад пођу на сабор, носе по три пешкира. Један увију
ово врата, па пропусте испод левог пазуха, као кад се обеси јан-
уик; други увију исто тако, па га провуку испод појаса или каиша
и обесе низ десну бутину; овај пешкир мора бити окићен ситним
парама; трећи метну у џеп, али се и од њега морају видети
крајеви.
Готово сви, и стари и млади, кад иду на сабор, или на друго
какво весеље, носе ципеле и чизме, место опанака.
Девојке носе весове, по весовима перчине оплетене од троје
четворо, или и више; у ушима имају минђуше; носе: кошуљу,
сукњу (Боју саме тку и режу), горе џокче, које је од онога од
чега је и сукња, и то саме шију; а јелеке од сукна шију им
абаџије и обично извезу по прсима жутим гајтаном; око врата
укрете мараму; пашу се каницама; носе кецеље (обично куповне);
чарапе и опанке. Кошуље су ии обично везене на прсима белим
памуком или свилом.
Жене носе све тако, само на глави имају коњгу, коју овде зову
џега. На џеги је бео превез, а за превез приденут по који куповни
цвет, и по неколико црних куповних пера, и једна или две вунене или
' У селима која су ближе Крагујевцу, као: у обе Сабанте, Пчели-
цама, Ратковићу, носе кошуље врло широке и до чланака дугачке.
14*
d
212 ТАГОДИНСКИ ОКРУГ
свилене мараме, које су превијене за непун чеперак, па се та
марама, преко превеза, пусти: низ леђа. Спред на perm пришивена је
кајица (парче чоје срмом опточено а све унизано новцима, обично
цванцикама). Старе жене не npuaesajy по превезу мараме, нити
се ките цвећем, ни перјем.
Али се већ сада на саборима може да види и по који „ви-
стан“, и „ћурче“ на поноситим левчанкама, место лепе њихове
рукотворине.
Дечино је одело као и у маторих, само што је мање.
Женскима јелечиће а мушкима гуњеве и чакшире шију
абаџије, којих има и по селима и по варошима. Њих народ зове:
„терзије.“
Дуж Мораве прешло је ношиво крушевачко. Тамо жене носе
на глави ручнике и плету трвеље. _
ж. TOROP
У свем јагодинском огругу говор је ресавски, а можда је
путније било назвати га левачким, али је оно име наденуо пош-
товани отац нове српске књижевности, па га држимо и ми.
У том говору најобичнија особина јесте другојачији акценат,
н. пр: говорити, косйти, копати, ливада, Морава; — Јован, Mu-
лан, Марӣнко, и т. д.
У неких именица женског рода трећи и седми падеж свр-
шавају се на е, н. пр: Ударио га по главе; дао је белег девојке;
седео до по ноћи у механе; био је вас дан на њиве, и т. д.
У неким именицама мушког и средњег рода шести је падеж
на ем, место на ом; на прилику: „Идемо ми с попем, онем бре-
гем, а овем овуда Турци; ти матор, па си пристао да се играш с
дететем, и т. д.
Седми падеж множине нема завршетка ма а их се стопило,
па се говори просто: „Ове му по рука чупа ка у вука; ударио
га по нога те га осакатио; а реч торба има тораба: тражих по
сви тораба, па нигде мрве хлеба,
Чело, око, уво добијају наставак ет, те имају: челета,
окета, увета, и т. д.
ГОВОР 213
У придева су наставци с е место сои и, н. пр: Добрем
човеку, у поцепанем гуњу, с вреднем момкем, и т. д.
У поређењу се чује: Стареј м. старији; паметнеј м. памет-
нији; вреднеј м. вреднији; рђавеј м. рђавији, а други опет: живши
м. живљи, скупши м. скупљи, вривши м. кривљи, тупши м. тупљи.
Лична заменица ја има у шестом падежу: Моном м. ином.
— Лична заменица трећег лица, женског рода, има у трећем
падежу ње м. њој, н. пр: Ње не помаже à је карао à миловао;
ње је грехота што год купити, јер ништа не уме да чува.
У множини, лична заменица у трећем падежу ‘има и ни H
нам; на прилику: „Да ни Хоће кмет дати човека, да не проведе
прекем путем у Валениье; — Ако би ни власт додала чколу у селу,
било би ни много лашње за децу, и т. д.
Показне заменице: Овај и тај, говоре се само овако: Ова
човек, та брег, а нема на крају j.
У глаголима чује се: Исти и ис м. ићи (ити); изести и изес;
чак: радити има радисти и радис: дако ћемо урадис што ово до
поклада; место наћи чује се: насти и нас, н. пр: насћемо што
за ручак у Љубостиње. Тевамо нас кмета код куће, па ће ни он
казат пут, и т. д.
Глаголи: Одобравати, подигравати, подбадати, имају у трећем
лицу једнине: Одобрајб, подиграјб, подбадајб га, и т. д.
А начин неодређени је обично без на крају, на прилику:
читат, писат, говорит, сећ, казат, послат, и т. д.
И овуда се чује:. Лрокај место покрај; гадље м. гајде;
Гарвило и. Гаврило; Гарван м. Гавран; lapsa м. Гавра, и т. д.
Око Мораве, као и у параћинској, може да се чује ге м.
где или де, н. пр. Гети срете Марка? На Рашевице. — А ге ти
је коњ, Стеване, те йдеш пешї Обосео је, па ме жао да га јашем.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Гусле се чују још нарочито у Горњем Левчу и Темнићу, и
песме се јуначке певају из свих крајева српских.
Ево неколиких песама, које се певају у Темнићу и у Левчу,
а као да нису до сад нигде штампане:
е
214 ЗАГОДИНСКИ ОКРУГ
Бој два брата за једну девојку
Колико се месец засјано
Чак се виде Београду врата,
Ту се бију два брата рођена,
Оба брата за једну девојку:
Једно Нича, а друго Никола.
Нича сабро две ста и два свата,
А Нивола три ста и три свата.
Нича иде гором Лпљаковом,
А Никола гором Биљаковом,
Оба иду двору девојачком.
Девојка је пред њих ишетала:
Ничи дала свилену кошуљу,
А Николи од мава мараму:
„Оба брата, оба живи били!
А ја не ћу ви за једног поћи
Да не мећем свађу међу браћу,
Да не цвелим вашу стару мајку.“
Смиљана девојка и Јова Чобанин
Смиље брала Смиљана девојка,
Смиље брала, па је залутала.
Налутала Јову Чобанина,
Па је њега Богом братимила:
„Богом брате, Јово Чобанине !
Изведи ме из горе зелене,
Одведи ме на воду студену,
Да c умијем и да се напијем.“
Јова јој је за браство примно:
Изведе је из горе зедене,
Одведе је на воду студену.
Кад се уми Смиљана девојка,
Кад се уми и водице напи,
Сину лице кано јарко сунце.
Кад то виде Јова Чобанине,
Овако је њојзи говорио:
„Бог т’ убио, Смиљана девојко!
Да сам знао, да си тако лепа
Ја бих тебе за љубу узео.“
Кад то зачу Смиљана девојка,
~
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ ‚ 215
Грунуше јој сузе из очију
Те студени камен покалаше,
Из камена гуја измилела,
У недарца Јови умилела.
Пишти Јова до Бога се чује:
„Бог т' убио, змијо присојкињо!
„Ге ћеш, змијо, лето летовати2
А ге ли ћеш зиму зимовати 2
„Ге ћеш, змијо, пород повијати?
Из недара змија одговара:
„У недрима лето летоваћу,
У појаси зиму зимовати,
„Русом косом пород повијати.“
Песма коју певају чобани да престане киш
Престав кишо, Kamane, |
Престала ти лати мати
За ropom за водом
Сузе рони, сина роди.
Како ће му име надест?
Илија Преврнлија.
О, Илија Преврнлија !
Преврн' небо да је ведро
Као сјајно огледало.
Боловање прошене девојке
Разболе се прошена девојка,
Ббна лежи и хоће да умре.
Њој долазе од мора девери:
„Дези, снахо, ал немој умрети,
Ми ћемо ти нонуда донети.
Откако смо тебе запросили,
Наши су се двори подновили,
И наша се мајка подмладила,
А наше се стадо хиљадило.“
Ал’ говори прошена девојка:
»О), бога ми, два мила девера!
Откако сте мене запросили
Моја j’ мајка грђе постарела,
А двори ми у пелен зарасли.“
216 ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
Песме које се певају кад се пије „за здравље“
1
Два анђела шетају,
Рајску песму певају,
Све: алилуј, алилуј!
И Господе помилуј!
П
Голубак ми воду пије
На крај језера, на крај језера.
О, голубе, мајкин бане!
Пе мути ми кљунем воду,
Не треси ми врилем росу!
Ти не гледај лепу Јану:
Лепа Јана гајтан плете,
Гајтан плете, па премеће
Преко коња вранога
На јунака младога,
Кој’ испија чаше вина.
На част да су му, на част да су му!
Ш
Расло дрво тополово,
На њем гњездо соколово, |
И у гњезду соколићи.
Што је дрво тополово,
То је кућа домаћинска,
Што је гњездо соколово,
То је совра домаћинска,
Што с’ у њему соколићи,
То су гости домаћина;
Што с’ над њима соко вије,
То домаћин вино пије:
Пиј, домо, пи}, весели смо сви
И то се поје за здравље твоје.
IV
Соко лети високо,
Шири крила широко,
Тражи лозу винову,
ПЕСМЕ, ИГРЬ, ПРИЧЕ 217
Тражи воду студену.
Девојка га дозива:
„Од: овамо, соколе,
„Ево лозе винове,
„Ево воде студене,
„Студена је ка и лед,
„А слатка је ка и мед.“
Пиј, брате, пиј!
Весели смо сви.!
Сад ћемо уврстити једну шаљиву песму, која хвали или
Буди села у Левчу и Теинићу. Ево је“
„Стан'те, браћо, да се послушамо'
И по једну песму испевамо,
Од истине што је за дружине:
Ласно ти је пјану запевати,
И жалосној мајци закукати,
Миле сеје за братом рођеним. —
Тешко капи на ћелавој глави
И чизмама на кривим ногама,
И јелеку на грбавих леђа;
Тешко злату на дебелу платну,
И ђердану на каљаву врату;
Тешко пушци у плашљивој руци,
И оружју на лошу јунаку;
Тешко звону на шугаву јарцу
И мустаћу на слинаву старцу;
Тешко кеси често кумујући,
И магарцу с коњма путујући.
А по томе, моја браћо драга,
„Ој Крајино, крвава хаљино,
Крвав био ко те кврајинио!
Сикирице одсечене главе.
У Брестовцу само седам кућа
Сви су онде редом лулаџије,
Све се бабе диком опасале,
Баба кине, лика се прекине.
О Крушевцу, шарена чарнијо 2
Параћине, и ти ли си варош?
Пигерице, и ти ли си месо?
Кавурмице, кисела чорбице!
218
ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
Јагодина, крстата чаршија,
На крају јој висока џамија,
Проклет био, ко је саградио.
Винорача, кметови зорпџаје,
Сви се хвале, да се добро хране -
Девет кућа једну козу музу,
Колико су благоте набрали —
Чибук спра, и лулу скорупа —
Од сурутке меље воденица
Од сирења подрум саградили,
У подруму буре до бурета,
Једно празно, а у другом нема,
А у треће пр.. па заврни.
Драгоцвет је све цвећем засађен,
Лепим цвећем копривом и боцом.
Шуљковчани редом дуванци}е.
Шантаровац шантаве секире.
У Бунару сломљени будаци. |
У Врбице дике грбавице. | |
О Белицо, дико девојачка ! |
У Коларе кола изломљена.
Ратковиће зелене ливаде,
Седам села зељем изранило,
А трешњама ни броја се не зна,
Са тога је раја заслужило.
У Пчељице честе воденице.
Сиљевица, црна безлебица.
А Цикоте, циганске капије.
Рековчани, силом варошани,
Све девојке беле сукње носе,
А сурутку у ведрицу просе.
Крушевица, село у крушару,
Ту су муле, поришу! чутуре.
Кавадар нит је село нит је град,
Сам’ у пољу један смрад.
Кавадарке све су подрумарке.
Сибница је ни село ни варош,
' Порисати значи стеснити грло у чутуре, на прилику, уденути
какву цев, да тање точи ракију. Крушевичане криве да су велике
тврдице.
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ | 219
Два дућана — ни луле дувана!
Уз Мораву, моја браћо драга:
Бела Црква, дика девојачка,
Обрежани приморски цигани,
Поточани сви редом хајдуци,
Рашевица сиња кукавица
Вас дан седи у Мораву гледи.“
Игре колске ове су најобичније: Нищевачко оро; Пара-
ћинка ; Острољанка ; Неда Гривне; Четворка; Поломка ; Mau-
ванка ; Орловка; Мара Тилиндара; Ваљевка; Влатиња; Сме-
деревка. |
У Левчу се о креном имену месе четири kohata. Један
се сече на вечери ; један се на дан славе носи цркви, да га пререже
свештеник ; један реже дома домаћин с колачаром, а један се
сече ва окриље,
Онај који се носи цреви, и поједе се тамо. Најважнији је
онај Боји се на сам дан славе реже дома. То бива овако: Кад
већ буде време да се диже у славу, домаћица узме један оби-
чан хлеб, па на њега метне колач (никад се не износи сам колач,
без другог хлеба испод њега). На колач стави свећу, тамњана
и цвећа, па озго све то покрије белим чистим пешкиром. Све то
узие, донесе и метне у горњи крај совре. По том прво домаћина,
који стоји гологлав, па онда све госте редом, почев од горњег
краја, љуби у руку, а ови јој кажу: „жива била, и срећан ти
колач.“
Колач не сме стојати на соври покривен, за то га колачар
одмах отерије и пружи пешкир домаћици. Ја рекох „волачар“,
а још нисам казао ко је то колачар?
Колачар се зове онај који сече колач. Који ће од гостију
бити колачар и сећи колач, то зависи од домаћинове воље, који
међу тим пази на то, да је колачар онај, који је здрав, који се
добро с њим живи и који му је добромишљеник (то је понајглав-
није, јер изгледа да домаћин целу своју срећу зату годину полаже
на бат волачарев, као год ио Божић у на срећу полаженикову), &
1
290 ЈАРОДННСКИ ОКРУГ
поред тога и да је вичан тим обредима. Таквога човека одабере
домаћин и замоли га да иу сече колач.
Сад донесу у кадионици ватре; домаћин узме свећу и там-
њан с колача; прекрсти се и пољуби свећу, по том се окрене
гостима с речма: „Простите и благословите, да палимо Богу и
светоме свећу.“ Гости одговарају: „Бог И Христос!“ Тако домаћин
рекне три пута и гости одговарају, па онда запали свећу на оној
ватри у кадионици и мете је на колач.
Тада сви гости поскидају капе и устану на ноге.
Домаћин успе тамњана у кадионицу, распири, па онда окади
прво свећу, говорећи: „Да се помолимо Господу Богу!“ Господе,
Боже благи! помози, разговори и обрадуј, молим ти се“. Тако го:
ворећи кади госте низа совру. Вад тако изреди, он се врати опет
у горњи крај : опет окади прво свећу, говорећи: „Да се помолимо
Господу Богу и данашњем празнику Светом Николи (или који буде
празник). Боже и данашњи данче св. Никола, славо моја, помози
и обрадуј!“ Тако кади опет све госте до дна. Кад изреди, врати
се и трећи пут у горњи крај, окади свећу, говорећи: „Да се
поклонимо Господу Богу и св. Тројици и т. д.— и опет окади
госте све редом. Гости се сваки пут преклове, прекрсте, и повто-
равају бар прве речи од домаћинове молитве.
По што се ово сврши, домаћин дође у горњи крај, узме чашу
с вином у руву и рекне: „Заповедајте сви редом (одговарају: у
добри час!) да лијемо чашу вина за славе и закона. Где се слава
славила, ту и помагала, наславила род и берићет, живот и здравље,
слогу и правду“ — и још колико уме лепше, па онда наздрави коме од
гостију. Овај другоме, и тако се сви обреде па и домаћи, не изу-
зимајући ни малу децу. Који могу певају тада све по двојица: „Ко за
славе вино лије (или још пре: вено neje) помози му Бог!“ а друга
двојица отпевају: „Помогле му славе боже и сам Господ Бог!“ Ако
има жена на слави, оне обично отпевају последњи стих: „Помогле
му славе боже и сам Господ Бог!“
Кад се ово сврши, домаћин наспе у једну чашу вина и метне
је код колача. Колачар тада узме колач и нож, па говори гостима:
ПЕСМЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 291
„Простите и благословите да сечемо колач Богу и светом.“ Ови
иу одговарају: „Бог и Христос.!“ Потом се колачар прекрсти и
почне сећи говорећи: „У славу и част св. Јована!“, па онда на је-
дан пут насред колача стане и викне: „Пиши, домаћине, шта
ћеш,“ Овај му, ако је мрсав, одговара: „Ардов вина и печена свиња“,
а ако је петак, он каже: „Ардов вина и 10 (или 5) ока рибе“.
Тада колачар пресече колач у накрет. По том узме ону чашу с
вином, прелије колач на четири места, говорећи: „Ва име оца, амин;
и сина, амин; и св. духа амин“; и поврати вино с колача у чашу
што може да се canje.
Тала приступи и домаћин; њих двојица узму колач оба-
двема рукама, а остали гости, који могу да дохвате, по једном;
па га тако окрећу, говорећи: „Господи помилу), господи помилуј.!“
Кад један пут окрену у. наоколо, онда та на рукама подижу
и тада говоре: „Величај Господе (или Боже) дом и домаћина!“
Тако реку трипут, па онда га још два пут окрену као и први пут.
По што тако трипут окрену, остали гости пусте колач, а до-
маћин и колачар преломе га, комаде један уз други саставе и
трипут на изменце пољубе, говорећи: „Отац, и син, и свети дух“,
па се онда и они пољубе, говорећи: „Христос по среди нас!“ Сад
обојица преломе сваки свој комад, па из левих руку спусте на
совру онако у накрет ,‘а из десне руке колачар мете на полицу,
а домаћину дође домаћица са ситом те он метне свој комад у сито
„да је сита година“. Том приликом, домаћин мора и какву пару
бацити домаћици у сито. |
Овим је свршено сечење колача.
Домаћин опет узме чашу у руку, говорећи: „Писмо за славе
и закона, сад да пијемо за Брста и крених имена. Где се Ерено
име спомињало ту и помагало“, и т. д. па онда наздрави коме од
гостију. Овај гост сад мора наздравити колачару, јер „трећа је
колачарева;“ то се никако не сме погрешити; и тако иде редом
као год кад се пије у славу. Сад се пева: „Ко вино пије за
крсно име, помоз му Боже и Ерено име.“ Кад се већ и деца по
кући изреде, онда домаћин приђе и каже: „Да се преклонимо Го-
споду Богу и данашњем празпику“ и т. д. Гости се сви „прв-
239 А ЈАГОДИНСКИ ОКРУГ
клоне“ и прекрсте по два трипут, па онда седну за совру, TOBO-
рећи тек сад: „Нека је на здравље (подразумева се сечење колача)!
да Бог да да је са срећом!“. јер ире није нико говорио, то је све
било на молитви и ћутало.
Сад колачар узме оно цвеће које је донето на колачу, и сва-
коме госту, ла и домаћима, да по један стручак или гранчицу,
који задену за појас или на преи, а жене за ухо или у џегу.
Сад се пије „послађеница.“ Домаћин опет здрави: „Писмо
за роста и крсних имена, да пијемо по славе послађенија, да Бог
пошље слас међу нас, јести и пити, а у добру бити, и т. д. Io-
слађеницу пију сви гости, али не и домаћи, Као прве две.
Сад се доноси на совру оно што је домаћин писао колачару.
То јест ако је мреав, доноси се печење, а ако је петак — риба, па
се онда почињу пити здравице. i
Прву здравицу напије домаћин за здравље свега скупа, т.
ј. свију гостију, па онда који (обично понајстарији) од гостију
напије за здравље домаћиново. Овим двема здравицама нема утвр-
ђенога реда, да се зна која долази пре а која после, но како ко
хоће, а трећа увек долази „за здравље колачарево“. Свака здра-
вица пије се са две чаше: једна за старије, а друга за омлађе.
Свуда је по селима у Србији обичај да млада Бад је до-
веду Hagene свакоме укуфанину и сроднику младожењином име,
којим га после зове до смрти, као н. пр господар, господин, везир,
(старијима); делија, челебија, деша, соко, паунак, деверак (мла-
ђима); rocna, мајка, господарка (старијим женама); кадивица, де-
линка, краљица, пауница, лепотица, челебинка, смиљевка (девојкама
и женској деци), ит. д. Ова имена готово свуда даје млада онако
како је њој воља и како хоће. Али у Левчу није тако.
У Левчу, вад сватови већ хоће да се разилазе и млада
подели дарове, што је коме донела, младожењин и старосват-
ски момак узму сито, а за њима иде млада с пуним бардаком и чашом
у руци, па зађу низа совру, свакога упитају: како хоће да га
зове млада“ Па кад он каже, они му онда наднесу оно сито над
главу и, подижући га у вис, певају:
УПРАВНА ПОДЕЛА 223
„Честе mecre и невесте,“ '
„Честито ти ново име, дешо, дешо!“ или како је већ он ка-
зао, па оним ситом њега куцну по глави. Бога ми некога баш
добро и одалаче, али то је шала и нико се не љути.
Пошто то отпевају, млада насљужи вино у чашу и каже
„Здрав си, господару!“ (онако како му је већ дато име) али, и
ако му здрави, она не пије, но пружи њему; и тако га после зове.
Тако обреде све низа совру и по кући, па и децу, сито
носе непрестано и певају горњу песму; а млада свакоме здрави
и служи вино, од кога сваки макар мало пине, као неко при-
чешће при новом имену. Обично гледају те војводи или глумцу
(чаушу) најпосле певају и илатну их ситом по глави те га провале
јер се оно не сме читаво вратити.
Рана је исто што и седељка, јер се на њој раде они исти
послови Бао и на седељци, и она се ложи у оно време године кад
и седељка. Али рана се ложи изјутра. Чим с пролећа време ото-
пли да се може већ на пољу седети и лети пошто ноћи мало оду-
жају, ночињу седељке на којима се девојке договарају: хоћемо ли
то и то јутро да ложимо рану.
Н. УПРАВНА ПОДЕЛА
да време Карађорђа, прича пок. Петар Јокић, јагодинска се
нахија делила на две кнежине: Горњи Левач, и Доњи Левач. Чудо
да он Темнић и не помиње; али по свем изгледа, да он Доњим
Левчем зове данашњи Темнић,
Под Кнезом Милошем, тако су исто биле две кнежине: Тем-
нић, који је хватао сва села поморавска, и Левач, који је држао
западну страну до крагујевачког округа.
Сад је тај округ раздељен на три среза: Белички, са
столицом у Јагодини; Темнийски, у Варварину; и Левачки, у
Рековцу.
* Неки певају у једнини „честа песта н невеста“. Један ми каза да
„честе песте“ значи како су честе длаке и рупице на ситу, тако
да буду честе и невесте, т. ј. да има ко да се жени, те често да
се доводе невесте, као и сито што је често.
294 ЗАГОДИНСКИ ОКРУГ
По црквеној управи, долази он у београдску јепархију; а
окружни прота седи у Јагодини.
У војним пословима, јагодински је округ за себе бригада,
која стоји под ратним министром, а бригадна је команде у
Јагодини.
Ј. НОВЕ ТЕБОВИНЕ
Јагодински округ има врло мало насутога пута. Од Коприв-
нице до преласка преко Мораве (3/; сата) то је сав редовни
насип. Има, истина, неки насип и уз Мораву, од Гиља до Мед-
веђе, али је веома недовољан. Пут преко Левча ка Крагујевцу
и од Крагујевца Ка Крушевцу тек је започет, па и његова се
линија ни мало не хвали.
Школа ће бити сада око 25, и међу њима има их у таким
зградама, које би могле чинити част Београду. За отварање MHo-
гих школа у Левчу, ваља рећи „Бог да прости“ поко]ном Ana By-
комановићу, који је био тамо срески начелник, и ту задужбину
учинио.
Прелази су на Морави у овом округу: на Ћуприји, и на
Јасици понтонски су мостови, а на Варварину, на Рибарима,
Camex Виру, и на Трстенику, возе обичне скеле.
Варош Јагодина, коју смо некад корели због школских зграда,
данас има школе да се у том погледу може мерити с ревносним
варошима. Начинила је нове зграде и за иушке и за женске своје
школе.
Нове су цреве: у Варварину; у Копривници; у Бунару; у
Полно); у Комаранима; у Падежу, а и у Јагодини грађена је
1818 године.
Нова је дивна зграда у Јагодини за окружне власти, а тако
и сресва кућа’ у Варварину.
1 Нарочито су за хвалу школске зграде: у Медвеђи, у Великој Дре-
нови, Рековцу, Бачини, Течићу, Поточцу н у Волујаку.
у
Крагујевачки округ
1 Приступ, границе, и планине
„Београде, залуду ти хвала
„Кад је теби Крагујевац глава!“
Ова је песма некад и нехотице казивала праву истину; по-
тврђивала је стање које се данас са свим променило. Пред онии
што казује ова песма, и оним што данас стоји, ваља да се устави
и да се размисли сваки пријатељ нашега народа, нарочито онај
који је дужан да се брине о његовој будућности.
Крагујевац, некад најнепосреднији представник и израз духа
и тежња Шумадинаца, давао је правац свој радњи нове српске Ap-
жаве. Београд, са својим светским положајем, својом полиглотекои
популацијом, својим више трговним и — ако се хоће — ЕОСМ0-
политским погледима, није могао бити срце од Србије, није мо-
тао бити верни представник и потпуни израз Српскога народа;
није могао говорити ни радити у име народа, него је, Бао део,
слушао што се из срца народа наређивало.
Данас ствари стоје са свим супротно. Данас би се готово мо-
тло запевати:
„Шумадијо, залуду ти хвала
„Кад је теби сад Београд глава!“
Данас је Београд не само нешто више од Шумадије, него
је он нешто готово претежније и од све Србије. Београд даје мисли
и црта правце; Београд осећа и задахњује; Београд разлаже и
убеђује; Београд упућује и стеже да се врше његове судбине.
Оно што је — по закону — изашао сељак као једини пред-
«-тавник српске нације, истекло је из неразговетне жеље ослобо-
‚жити се од свевлашћа Београда и његовога духа, и учињено је можда
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 15
226 ВРАГУЗЕВАЧКИ ОБРУГ
у тежњи, да се некако дигне народни живаљ. Али Бао да је
то све узалуд. Много су јаче струје Боје из Београда деру на
народ разним правцима и каналима, него да би им ова, више
уображена него истинска, препрека могла пут засећи. Друго се
нешто хоће, те да Шумадија види у Београду себе, а Београд
опет себе у Шумадији.....
Може дати Бог да они рад којих нарочито ја ово пишем,
произведу и такво стање, ама мени јемачно није намењена срећа
да то очима ВИДИМ. |
Да се оставимо умовања, него да разгледамо земљани облић
крагујевачкога округа који нам је сада на реду.
Он се пре може назвати троугао него округ, али, да не
реметимо утемељени поредак, зовимо и њега како се зову сви ње-
гови другари. р
Њему је с југоистока граница округ јагодински; са запада,
окрузи руднички, и београдсви; а са севера, смедеревски.
Планине највише у крагујевачком округу ово су: источни
висови од Рудника: Рамаћа, и Чумићско Брдо, по чем западни већи
део прве планине остаје у рудничком округу; коса Татарна која
дели Левач од Груже, почињући од Мораве више манастира Љу-
бостиње па до над сами Крагујевац. Дрни Врг, 1760 стопа ви-
сок, и Бајчетина међу крагујевачкии и јагодинским округом, као
и сви висови к истоку, до над саму Мораву, припадају овом пла-
нинском венцу. Борач, каменити крш, у Горњој, и Котленик,
шумом обрасли вис, 1000 стопа висок, у Доњој Гружи. Кременач
се састаје с Бајчетином' и с Татарном изнад извора реке Ze-
пенице на југ од Крагујевца,
Венчац, 1973 стопе висов, из кога се већ вади руда, и
Букуља, висока 1868 стопа, испод које извире чувена Буковичка Ru-
„e e <Á m --щ
! На самој Бајчетини има једно 50—60 дрвета церова и растова
у гомили. То се види из неколико округа на добрих 8—10 сата
даљине. Тако је то место на погледу!
? Г. Драгашевић записао је 21 Маја 1874 на зиду куће на Киселој
Води, у Буковику, да је Букуља „висока 591 метар или 1868 стопа
изнад мора,“ а иначе се држало да она није виша од 1460 стопа.
ВОДЕ 227
села Бода, висови су од оне восе која се од Рудника дала на север
и. на које последњем завршетку стоји београдеки горњи град.
2 Воде
Боде појаче у врагујевачком округу, осем Мораве, која га’
кваси са две стране, ове су:
Јасеница , Гружа, Лепеница, Рача, Кубршница , и
Осаоница. |
Јасеница долази, као што је већ казано, из осоја Рудника
од места Теферича; Бод села Страгара прима с десна речицу
Сребрницу, на којој су чувене Страгарске барутане, и тече даље.
На једно сто хвата од крајње паланачке єуће, на месту Рудинама,
прима с лева речицу Кубршницу, а улива се у Мораву код
Великог Орашја.
Гружа извире из Рапајбрда, у округу рудничком, на при-
соју Рудника, близу манастира Враћевшнице. Она прима више ма-
њих притока, од којих су ВБрабевачка рева и Рибеш највеће,
Гружа тече на југоисток плодном и врло живописном долином бео
својих 10 сата, па се, између села Чукојевца и села Витановца,
слива у Мораву. Вода је ова дала целом срезу своје име. Оно
што је од тога среза ближе к Руднику, зове се Горња Гружа, _
а оно што је ближе в Морави, Доња Гружа.
Лепеница има два извора; један јој је више Голочела, иб-
под Липе, а други је код села Грошнице. Она, примивши у себе
више Крагујевца, Ждраљицу, која долази од села Сабанте, тече
кроза сред Крагујевца, па се, код Старог Аџибеговца, на Окуки,
„стаче у Мораву.
Рача извире из Чумийског Брда, протиче кроз варошицу Рачу
оставивши и њој своје име; доцније дели смедеревски округ од
крагујевачког, па, по што се, у пољу вод села Марковца, састане
с Лепеницом, пада с овом заједно у Мораву на Окуки код Cra-
рог А џибеговца.
Кубршница извире под Бувуљом, у селу Буковику; тече по-
ред Кисеље Воде и кроз варошицу Аранђеловац; прима испод села
15*
328 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
Тополе Каменицу, а у Бусадачком хатару, на месту Просеку,
Велики Луг; стаче се у Јасеницу недалеко од Паланке, no-
што најпре прими и речицу Мисачу, Боја извире испод брда
Прдсеке.
Осаоница је она речица која протиче рекао би човек кроз
једно местанце, а оно су и два места, и још у два округа: Ko-
_ привница и Багрдан'. Она долази од села Букоровца и слива
се у Мораву одмах испод Багрдана.
Кисела Бода буковичка врло је на гласу. Она извире на источ-
ном подножју виса Букуље, мало више вароши Аранђеловца. Ту је
по нарочито] заповести пок. Кнеза Михаила начињена једна ве-
личанствена зграда за похођане. Сваке се године силни болесници ·
стичу на ту воду. И хвале се многи да су се помогли. Буко-
вичка кисела вода пије се као лек од дугих болестӣ у стомаку;
њом се у последње време и купају белесници, пошто се она ве-
штачки угреје. Хвале се да и тако помаже. О њој има више у књизи
г. дра Линденмајера „Опис. мин. вода у Србији,“ етр. 86—92.
Ми бисмо само додали толико да вода та, извируби у онако ди-
вотном крају, у сред оних природних лепота, лако доступна
путницима са евију страна, обриче најбољу будућност, само би се
имале учинити још неке жртве на њу. |
Бања, ү селу Бањи, округа крагујевачког, среза јасеничког.
То је вредо крај пута који води из Аранђеловца ка Крагујевцу.
Вода је на самом извору топла 11 града Ром. Она садржи угљо-
киселе соли од више врста и у великој количини.”
3 Равни
Равни у крагујевачком округу има: око Мораве у Доњој
Гружи; око Јасенице и око Лепенице. И, најпосле, између села;
Белосаваца, Тополе, и Црквина, па к београдском округу.
' Вук (у Даници за 1827, 48) помиње Багрдан за то што су н y
· њему седели Турци. Он га зове Девебагрдан, а то кажу да TYP-
ски значи: место где камиле ричу или сиплу. И ва једној карти
од 1810 то се место зове Девибагрдан.
2 Динденмаера, „Опис мин. вода“, стр. 77—78.
ШУМЕ, РУДНО БЛАГО 229
Све еу те равни врло родне, и некад су биле покривене гу-
стом великом гором, те су, у неку руку, биле колевка ерпевим
устанцима за слободу отаџбине.
Сад је горе готово са свим нестало, осем по засебним забра-
нима и по стрменитим местима, пошто је из првих закраћено сећи,
а из других је тешко извлачити дрва и грађу.
4 Шуме
Шуме су биле градови оцевима нашим; ми те градове затремо
нове не садимо, па не знам шта ће рећи деца наша.
Шуме су целе у Роготу, у Вотленику и нешто у Собовици.
Дрвеће је у тии шумама већином: граница, цер, макљеш
(лужњак), буква, клен, граб, крушка, глог, дрен, три, и дру-
ги шибљак.
| 5 Рудно благо
Руднога или подземаљскога блага у крагујевачком округу,
у колико је до сада познато, садрже ова места:
Венчац, брдо на југоисток од Аранђеловца, 1 сат даљине,
има руду магнетнога гвожђа. |
Топола, село на 2 сата опет југоисточно од Аранђеловца, има
такође руду магнетнога гвожђа.
Страгари, село на источном подножју Рудника, 6 сата на
запад од Крагујевца, где тече речица Сребрница, има руду
оловну помешану са сребром.
Трешњевица , село, на запад од Крагујевца једно 7 сата
даљине, у Пријанском брду, има руду магнетнога и хромнога
гвожђа.
Блакча, село, 5 сата на запад од Крагујевца, у Котрашком
брду, има руду тромнога гвожђа и азбеста.
Орашац, село, на север од Аранђеловца, 1 сат даљине, на
месту Мисачи, има каменога угља.
Трнава, село, на северозапад од Крагујевца, 4 сата далеко,
има угља лигнита.
230 КРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
Бущинци, село, на источном подножју Рудника, 5 сата на
запад од Крагујевца, има руду азбест.
Букоровац, село 17, сата на југоисток од Крагујевца, има
угља лигнита; овога угља има такође и код реке Сибнице, у Гружа.
Сељаци у Јасеници овај угаљ зову: живи Пумур, или
живи угаљ.
Још се находи
У селу Драгобраћи, уме за грађење пећа за ливење гвожђа
и топовског метала.
У Пчелицама, има белог песка за топовске калупе.
Између села Вињишта и Грошнице находи се гипса.
У Вињишту, на имању г. Арсенија Туцаковића, има хреде, а
У Опорници, у Петровцу, и Корману има жутога песка за
калупање разних предмета.
6 Остаци од старина
Град Борач, на десној страни реке Груже, на једном ка-
Maby, 5⁄2 сата на запад од Крагујевца.
Борач је некако на средини Груже, на врло живописном
месту. Он је за српскога деспотства био на гласу. Деспот Стеван
Високи издао је у њему једну повељу за Дубровчапе 6914—1406
годиве, за коју вели даје писана „въ славиЪмь градъ Борчи '.“
По летописима, цар га је Мурат освојио 1438, вад и Раваницу‘.
Испод града, у камењару, стоји мала црквица „Борачка“, у
којој има овај запис: „Помештню Божнею . . . . архистратига
Миханла Bb дин Yb . . . агаренскихъ цара сзлТмена при спис-
kant Макарню трздомь хтиторл протопопъ Кодпа @ КЫТНА Eb АЕ
фина Eb ноужное креме MECCA нюлна K день.“ = 1558.
На исток од Борча, преко реке Груже, на 2—3 сата me-
ста, на венцу који је водомеђа Гружи и Лепеници, село је Че-
стин. Ту има неки стари град с источне стране куће г. Илије
Туцаковића, а село се, као што рекох, зове Честин. Не ће ли
* Миклошић, Monumenta Serbica, стр. 269.
* Летопис Шафарика, стр. 77.
ОСТАЦИ Од СТАРИНА 231
ово бити оно што г. Рачки меће између Колубаре и Турије (Кад
ПТ, 100)?
На 2! сата на запад од Борча, у месту Поточанима (Је-
шевцу) има стара црква, за коју се прича да је је градио Кра-
љевић Марко мајци својој Јевросими за душу.
Али има и друга једна прича о постању те цркве,
J Породици Немањића, вели прича, била је једна девојка
тако ружна , да је „била страхота погледати је. Њу узме Мрња, -
отац Мрњавчевића. После неколико година живота с њоме, он је
отера и огласи да је умрла. Она се, јадница, потуцала, па се у тој
планини настани као некакво дивље створење.
Удари туда цар Душан, и заноћи на месту Бечевици. Кад је
било о вечери, а он опази да су му зготовљена јела која је
још као дете најрадије јео. |
— Ко је ово готовио? упита цар, а сељаци кажу, да је то нека
жена из света, која одавно живи ту у планини као пустињица,
па сад ии се понудила да зготови вечеру за цара. Цар заповеди
да му је доведу. Сељаци се почну устезати, говорећи му да је она
ружна преко сваке мере. „Да се доведе!“ рекне цар царски. И кад
она дође, цар позна своју родицу која је била за Мрњом. Она
му ту каже сву своју историју и патње. Па како се није хтела
више враћати мужу, цар јој начини поменуту цреву, где је живела
жао калуђерица, до сирти, и ту укопана.
Венчац, брдо на 9—10 сата на запад од Крагујевца, поми-
њато и са својих руда, има на врху своме неке старе зидине, за
које народ прича да су били Бокиќеви двори. А у Гласнику
Cpu. Yuen. Друштва (II, 229—931) има повећа прича о Maa-
тишуми, и о Бакићу. Овај се последњи ставља у село Бању,
из којега, веле, није хтео померати кућу и кад је постао го-
«подар.
Под самим врхом Венчаца, у једној јарузи , стара је и ве-
ома негледна црква села Брезовца, за коју се верује да је за-
Аужбина Деспота Ђурђа Смедеревца.
Бушиначка Кула, на десно) страни речице Елочнице , ва
232 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
једном избрешку испод села „Бубичевца, Боје се пре звало
Бушинци.
Голубац или Голубан, градић још доста добро одржан, на
једном вису, код села Вишеваца, 5'/ вата на север од Крагујевца.
Ништа за овај град не умем казати више, до то да је на
врло лепом месту за гледање на све стране. ·
Никоља, црева у осоју Рудника, мало више села Шаторње,
на потоку истога имена; стара богомоља ова била је манастир,
а сада је световна црква. Народ је приписује Стевану Ви-
соком, и запис на западним вратима, који је преписао пок. Јоаким
Вујић", каже да је грађена од Адама године $. у. л. г. =6933
=1425 од Христа.
Кнез Милош је ову цркву обновио 1817 године.
Вољавча , манастирић, на источној страни Рудника, изнад
села Страгара. Има једанзапис у П свесци Гласника (стр. 206
-- 207), по ком излази да је ова богомоља грађена у време грч-
‚Бог цара Мономаха (1042—1054), а за владе Михаила Добро-
сављевића, самодржца сербскаго, и да је је осветио ваљевски MH-
трополит Теофан.
Ништа нема на овој грађевини што би могло не тврдити,
него ни напомињати толику давнину. Пре може бити оно што
вели г. Голубински у својој књизи да место Константина Моно-
маха ваља разумети Константина Драгоша, цариградског цара,
а место Михаила Добросављевића, Михаила Абоговића.
У Волавчи је био прво смештен „Правительствующи
совфтъ 1805,“° а изнад манастира је брдоравањ Гаревица. Прича
се да је Карађорђе хтео да постави на Гаревици топ, да пуца
кад „Совет“ изда Какво важно решење.“
' Путсшествіе, стр. 317; али је препис записа веома некритич ан.
2 Кратак очеркъ нстор!1н православных тъ церквей, бол-
гарской, сербской, ирумынской, стр. 495
з Мемоари Проте Ненадовића, стр. 189.
4 Да ли није с овим у свези она пословица: „Пуче топ, ожеви се
поп?“ О Вољавчи гледај још: Гласник ХХІ, стр. 61 u 62;—и Rad Ju-
031. Akad. І, стр. 182—184 н 187.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА | 233
Благовештење , манастир у осоју Рудника, повише страгар-
ских барутана. Манастир овај зове се „Благовештење Рудничко“
за разлику од Благовештења у Каблару, на Морави.
И за овај манастир вели прича да је постао кад и Вољавча,
али се и ту веровању истављају оне исте сметње које мало пре
помињасмо, Само живопис, који се налази испод данашњега живо-
писа те богомоље, заслужује да се изучи, али је он већ обратио
пажњу наша два уметника, г. Милутиновића и г. Валтеровића,
који ће нам осветлити и доба постања тога уметничвога рада, и
волу којој припада. Прича се да је овај манастир најпре био у
селу Страгарима, где и сад стоје развалине од неке цркве. Овај је
данашњи оправљан од 1794—1795.'
Године 1796, на Благовести, кад се највише народа купи у овом
манастиру, Карађорђе замоли архимандрита Глигорија Студени-
чанина да му учини један опроштај с народом у цркви, за
то, што је убио свога оца. Архимандрит, после службе, каже на-
роду да је један човек тешко сагрешио, убио је оца свога, па се
моли народу да му опрости: људи, Као обично у тим приликама,
вивну У три маха: „Бог нека му опрости!“
Карађорђе је био донео 200 ока хлеба, 200 ова вина, и
200 ока ракије, те све дао ту тај дан га душу оцу своме; Ma-
настиру је писао вола, а архимандриту дао пет дуката.“
Враћевшница, манастир, у присоју Рудника, 6 сата на за-
пад од Крагујевца. Враћевшницу је градио Велики Челник Де-
спота Ђурђа Бранковића, Радич Поступовић, године 1481." За
овога Радича прича се да је у овом крају био старешина, и
да је седео у селу Шрнући, које се онда звало Белуйа, па се,
после Косова, где су Белућани готово сви изгинули, прозвало цр-
ним именом.
Г. Каниц наводи причу, коју ја нисам могао да чујем, да је
војвода града Островца (ваљда Островице) пошао на Косово, па .
' Каа jugoslav. Акад. І, стр. 187.
2 Гласник ТУ, стр. 93.
3 Завештајно писмо Радичево штампано је у мом чланку „Мана -
стири у Србији“, у Гласнику ХХІ, стр. 31—33. |
934 БРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
се на месту где је сад Враћевшница сетио да није одстојао службу
· Божју пре него што је пошао на тако важан пут и рад. Врати
се, и учини што је. био заборавио, али после у путу сретне KO-
совеке ратнике, који му јаве да је битва свршена, и да већ на |
Косово нема куд.
Војвода се сети места одакле се вратио да одслужи молитву,
па ту подигне цркву, и назове је, по свом враћању — Враћевшница.
У Враћевшницу је био пренет из Студенице Свети Краљ у
почетку 1806 (лицем на Цвети побегли су калуђери из Студе-
нице, испред Турака“). Свети Краљ је остао ту до 1813, а тада
је био пренет у Срем.
Вредно је прочитати причање пок. шабачког владике, Ђе-
pacama Ђорђевића, о том бегању, и о живљењу двоих калуђера
У Враћевшници“.
У Враћевшницу је, године 1812, о велико} Госпођи, сазвао био
Карађорђе народну скупштину, где је стигао и посланик руски
Гроф Ивелић, те обзнанио закључење букурешког трактата (19,
Маја 1512), донесавши у једно и многе ордене српским војводама.
Одатле су послани посланици у Цариград (Милић Ражањеки, Јован
Протић, и Стеван Јевтић секретар) да султану представе захтеве
српског народа“.
У Враћевшници је сараъена мајка Кнеза Милоша, Баба Биш-
ња, 1819, и двоје његове деце, Гаврило и Марија. Кнез је,
1825 године, начинио ту велики конак, а године 1860 цреву је
лепо обновио, све за душу мајци својој Вишњи.
О Враћевшници је писано у Каница; у Гласнику ХХІ, стр.
30; в у мојим „Лутничким писмима“, у Београду 1868, стр. 277.
Не ће бити с горег поменути и то, да се име овог манастира
' По записци „Комисије“, и ја сам примио да је овај прелазак бно
у пролеће 1807, али сам се доцније уверио из поузданих доказа
да је то било о Цветима 1806. Поред осталог, сведок је томе и
једно писмо архимандрита Василија, које је писано 28. Октобра
1806, и које се храни у Архиви Срп, Уч. Друштва, бр. 450.
* Знаменит! и догаъаи новіе србске исторје, у Београду,
1838, стр. 18, а п даље.
3 Гласник ТУ, 143. — И Мемоари, стр. 220
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 235
све до најновијег доба пише: Вракевштица, Враћевшт ица, а
Враћевшница тев од неколике десетине година.
Драча, манастир, на 2 сата од Крагујевца. За ову се 6o-
гомољу каже да је је градио године 1735 Оборкнез Станиша
Млатишума, „вад је судио у Крагујевцу,“ и који „6$ше страшан
Турком на крајини зћло.“'
У Драчи имају два гроба пред којима нам се ваља захвално
уставити; ту је укопан јунак Јова Добрача, води је, осем осталога,
у боју на Љубићу онолико јунаштва и војводсвога ума показао; и
Josan Вукомановиќ , који је пао у првом јуришу на Пожаре-
вац, 1815.7
Тополи, село, у крагујевачкој Јасеници, 6 сата на северо-
запад од Крагујевца. На западној страни брда Опленца, у том
селу, град је Карађорђев, и црева, коју је градио 1811 године.
Град је правилан четвороугао, с кулама на сваком рогљу, од EO-
јих је сад оправна само једна и то над северном великом капијом,
над којом је Карађорђе обесио брата свога Маринка. Црева је изван
града, с горње стране, има једно кубе, и звонару, а покривена
је клисом. На десно, кад се у њу уђе на западна врата, лежи
плоча, која покрива гроб Карађорђев. На тој плочи чита се ова-
кав запис:.
„ФОедн леже кости Георгтна Петрокнуа Уернаго, подавштго
серкскому народу науатокђ ко HZEABABNHIO у 1504 лету, внкшаго
по TOME верховиниђ кождемћ н господаромъ до 1813 лета TO-
TOKE народа, а у овомъ накеденъ нитрнгамн неприатела CHE-
ских, уклоннсм у Австрио, н отуда послк еднногодншниаго ареста
преселнсх въ POCHO, FAE съ кохможною потєстню отъ правнтель-
* Гласник II, стр. 226.
? На гробу Вукомановића има овај запис: „Овде почиваю кости
Јована Вукомановића изъ села Срезовваца нахів рудничке, кон
борећи се са своимъ зетомъ князомъ србекимъ господаромъ Мило-
memb Обреновићемђ кодъ Пожаревца противъ Турака 1815 го“
дине погибе у 23 години узраста. Сестра његова, кнегиња србска,
госпођа Любица постави му белегъ овай 1825 године, месеца Юлія
30. дана.“
236 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
стка прнилънъ; но ненхекстно нађ какова удрока нхећже отуда
н въ берето кохвратнед н ORAH отъ турскаго правнтелстка уск-
уеннемћ главн живота лишнед месеца Юли 1817 године".
У Гласнику је записано да је овај запис састављеп п из-
резан по заповести Њнеза Милоша.
Ту дакле борави онај Шумадинац из чијег је гуња некад изле-
тала громоносна сила, Која је затресала престо: силних стамбол-
свих султана, и оживила малаксало уздање Србина у васерс бољега
народнога живота. И
Црквине, место једно, 2 сата од Аранђеловца на исток, пола
сата од Међулужја куда пролази пут из Београда у Крагујевац,
између села: Стојника“, Марковца, и Међулужја.
Прича се да је ту некад била велика црква коју је rpa-
дио Деспот Стеван Високи, иг. Срећковић уверава да је ту био
велик и славан манастир, у Ком је био камен с натписом „Обла-
чић Раде“?
Године 1841 начињена је нова црква на месту где је била
стара. Од старих остатака, стоји и сад с леве стране олтара, баш
под самом стрехом, од белог студеничког мрамора велики камен,
око три аршина висок, аршин широк, и једну пед дебео. На том
камену ово је изрезано: i
Цар славни, ісвс Христос. Атљ Деспоть Стефањ сннь скетаго
кнеда Лахара, н по того преставлению мнлостью вожтею вїхь гос-
подннь вьсвмь срьелємь н подзнавио н послеїю н уестм згрьскте ZE-
млн н восњискје, еще жє н поморїю 2етскомз, н кь Богоданћн мн
власти проводнхь житїд моего креме, єлико влагомз ндволн се
к0г5, лат MKO AH. н тако приде кь MHE повелънїє окш(е) оть
вьсъх цара нога гллголє послани кь MHE дггел:° греди
Н тако дашх мод өтъ звогаго мн рахлуун сє тєлєсє на мъстъ
нмєноқємомь Глакн, летоу же тогда текзшу ‚$ = MOV нц моҳ H
' Гласник 11, стр. 143 и 144.
* Овај се Стојник зове још и Пусти Стојник.
3 Свуда су досад ове речи читане: „н ві лнгель посланькьм н +:
АНТЕЛЬ ГРЕДИ“, И Т. Д.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 237
Ане = м5 нидктнон © сльньцз крунь ДТ н ланн Ši, мъсеца
ноүлїл 51 ДЕЊ.
Ово је изрезано на лицу камена, које је окренуто истоку,
а са стране има ово:
Благоуљстнен господннь деспољ Стефлнь, доврн господннь,
предоврн н милн н сллткн господинь деспоћ. 6) горе TOMY, тко гл
EHAE на семъ месть мрьткд.
Још на дно камена до саме земље: f la Гзргь 2860ЕНК
гръшн. рлкь вожн постленхь ChE КАМН.
Запис овај има у Вуковој Даници за 1826, стр. 37—40, а
има гаи г. Миклошић у Monumenta Serbica, стр. 385—336., али
се овај препис мало разликује од оба она. Ми држимо, да је
вредно цео запис овако овде изложити.
Тако ето говори запис на камену, а прича у околини каже
да је Деспот, путујући од Космаја, јаким кораком прошао село
које се од тога прозвало Дораћица; пошав даље, опружио је
свој ход, те се место то прозвало Иружатовац. Али, дошавши до
Пустог Стојника, стане, ама не драговољно, него падне с коња,
убије се, и издахне ту на месту.
Милутиновић опет записује готово онако, како смо и ми бе-
лежили код Манасије, да је Деспота убила стража с града Ма-
насије по незнању, па су га после укопали негде на врло тајном
месту, а начинили су врло леп, шарен сандук и окитили га скупо-
ценим платнима, па тај празан сандук донесу овде у Црквине, где је
Деспот био недавно начинио лепу цреву („Белосавачку“ вели Сима)
за спомен победе, коју је ту у том пољу одржао над Бранкови-
hama, Боји су с Турцима били дошли на Стевана“. Сима тврди
да је ту укопан празан сандук, и даје на место то ударен овај
камен са записом, само да се одврати пажња од правога гроба
Деспотова, како га непријатељи његови не би могли наћи.
Камен тај гледа народ као какву светињу. Сељаци из Јаг-
њила, кад још није било цркве у Превинама , били су га однели
својој цркви; али како те године окупи град тући она села около,
то људи оду те га врате на старо место. |
' Историја Милутиновића, стр. 461.
238 КРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
Вук важе“ да је овај камен носио Карађорђе у Тополу, али
ја, ма колико да сам распитивао, не чух ништа друго до то, да
су га кретали Јагњилци.
На северозапад од Цревина, поље је Разбојиште. Прича се
доиста да је ту некад била велика битка. И сад се изоравају
стреле, мачеви, и друге бојне ствари.
7 Стамовници и њихове историскв судбине
Српски народ, од како је потпао под Турке, претурио је био
преко главе небројене јаде и невоље. Али је ипак било дошло једно
време, кад је он чак пожалио што му не суде Турци, цареви већили;
њихова му се правда чинила праведна, њихова управа очинска према.
сили и управи Дахија, који беху у један мах овладали Србијом.
дачуђел безакоњем по свој својој отаџбини које без обзира чи-
њаху сваки дан ти царски одметници а народни крвопилци, народ
се био повукао сам у себе, и тек у дубљини душе своје разми-
шљао како би се од зла избавио. Може бити да и најсамотнији
лугови , најмрачнији кутови , нису могли чути разговетне бе-
седе о томе, и ако је мисао о избављењу прожмавала свакога.
А како је било у стану Дахија? Да ли је међу њима било
веселије и поузданије? Неким тајним предосећањем плашене, Дахије
су предвиђале страву која им се спремала. Да би је разбили, да
би себе обезбедили, крвљу су српском били наумили да угасе
подземну ватру која је тињала, а коју су они сами потпиривали
све више и више,
Да пустимо српског Тиртеја, нева нам он својим пророчким je-
зиком исприча стање Србије пред устанак на Дахије 1804. Ево
његове песме : |
„Кад се шћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне,
И да друга постане судија;
Ту кнезови нису ради кавзи,
Нит’ су ради изјелице Турци;
Ал’ је рада сиротиња раја,
1 Даница за 1826, стр. 40.
И.
СТАНОВНИЦИ 239
Која глоба давати не море,
Ни трпљети турскога зулума ;
И ради су Божји угодници;
Јер је врвца из земље проврела,
Земан дош'о, ваља војевати ,
За крст часни крвцу прољевати:
Сваки своје да покаје старе.
Небом свеци сташе војевати
И прилике различне метати
Виш’ Србије по небу ведроме;
Ваку прво вргоше прилику:
Од Трипуна до Светога Ђурђа
Сваку ноћцу месец се хваташе,
Да се Срби на оружје дижу,
Ал’ се Срби дигнут не смједоше;
Другу свеци вргоше прилику:
Од Ђурђева до Митрова дана
Све барјаци крвави идоше
Виш’ Србије по небу ведроме,
Да се Срби на оружје дижу,
Ал' се Срби дигнут' не смједоше;
Трећу свеци вргоше прилику:
Гром загрми на Светога Саву
(У сред зиме, кад му време није)
Сану муња на Часне Вериге, |
Потресе се земља од истока,
Да се Срби на оружједижу,
Ал’ се Срби дигнут’ не смједоше;
А четврту вргоше приливу
Виш' Србије на небу ведроме:
Ухвати се сунце у прољеће,
У прољеће на Светог Трипуна:
Један данак три пута се хвата,
А три пута игра на истоку.
То гледају Турци Биоградци,
И из града сви седам Дахија:
Аганлија, и Кучук-Алија,
И два брата, два Фочића млада
(Мехмсд-эга и с њиме Мус-ага),
Мула Јусуф, велики Дахија,
Дервиш-ага, градски тахинџија,
240
КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Старац Фочо од стотину љета.
Све седам се састало Дахија
Биограду на Стамбол-Капији;
Огрнули скерлетли-биъише,
Сузе ронб а прилике гледе:
„Алах кардаш! чуднијех прилика?
Оно, јолдаш, по вас добро није.“
Па од јада сви седам Дахија
Начинише од стакла тепсију,
Заграбише воде из Дунава,
На Небојшу кулу изнесоше,
На врх куле вргоше тепсију,
У тепсију звезде похваташе,
Да гледају небеске прилике,
Што ће њима бити до пошљетка;
Око ње се састаше Дахије,
Над тепсијом лице огледаше; |
Кад Дахије лице огледаше,
Све Дахије очима видјеше: |
Ни на једном главе не бијаше.
Кад то видје све седам Дахи]а,
Потегоше наџак од челика,
Те разбише од стакла тепсију,
Бацише је низ бијелу кулу,
Низ бијелу кулу у Дунаво,
Од тепсије нек потрошка нема.
Па од јада сви седам Дахија
Пошеташе брижни невесели
Низ Небојшу кулу Јакшићеву,
Отшеташе у каву велику,
Пак седоше по кави великој,
Све седоше један до другога,
Старца Фочу вргли у прочеље,
Бијела му брада до појаса;
Пак повика све седам Дахија:
„К нама брже, хоџи и ваизи!
Понесите књиге инџијеле,
Те гледајте, што нам књиге кажу?
Што ће нама бити до пошљетка?“
Потекоше хоре и ваизи
Донесоше књиге инџијеле ; -
СТАНОВНИЦИ 241
Књиге гледе, грозне сузе роне,
Дахијама овако говоре:
„Турци браћо, све седам Дахија!
*Вако наши инџијели кажу:
Кад су наке бивале прилике
Виш Србије на небу ведроме,
Ев’ од онда пет стотин’ година,
Тад’ је српско погинуло царство,
Ми смо онда царство задобили.
И два влашка цара погубили:
Константина насред Цариграда
У крај Шарца, у крај воде хладне,
И Лазара на пољу Косову:
Милош убн за Лазу Мурата,
Ал’ га добро Милош не дотуче
Већ све Мурат у животу беше
Док ми српско царство освојпсмо,
Онда к себи везире дозива:
„Турци браћо, аге и везири,
Ја умријех, вама добих царство,
Него ово мене послушајте,
Да вам царство дуговечно буде:
Ви немојте раји горки бити
Веће paja врло добри будте;
Нек је харач петнаест динара,
Нек је харач и тридест динара;
Не износ’те глоба ни пореза,
Не износте на рају биједз;
Не дирајте у њихове цркве,
Ни у закон, нити у поштење;
Не терајте освете на, раји
Што је мене Милош распорио,
То је срећа војничка донела:
Не може се задобити царство
На душеку све духан пушећи;
Ви немојте рају разгонити
По шумама, да од вас зазире,
Него паз'те рају к'о синове.
Тако ће вам дуго бити дарство.
Ако л’ мене то не послушате,
Већ почнете зулум чинит’ раји,
КПЕЖЕВИНА СРБИЈА 16
242
КРАГУЈЕВАЧКИ ОБРУГ
Ви her’ онда изгубити царство.“
Цар умрије, а ми остадосмо
И ми нашег цара не слушасмо,
Већ велики зулум подигосмо :
Погазнсмо њихово поштење,
Свакојаке беде износисмо,
И на рају глобе навалисмо,
И грјехоту Богу учинисмо.
Сад су 'наке настале прилике,
Сад ће нетко да изгуби царство ;
Не бојте се краља ни једнога,
Краљ на цара ударити не ће,
Нити може краљевство на царство,
Јер је тако од Бога постало;
Чувајте се сиротиње раје;
Кад устане кука и мотика,
Биће Турком по Медији мука;
У Mamy ће каде проплакати,
Јера ће их раја уцвелити.
Турци браћо, све седам Дахија,
Тако наши инџијели кажу:
Да ће ваше куће изгорети,
Ви Дахије главе погубити;
Из огњишта пронић’ ће вам трава,
А мунаре попаст’ паучина
Нит ће имат Бо језан учити;
Куд су наши друми п калдрме,
И куда су Турци пролазили
И коњскијем плочам' задирали,
Из клина ће проникнути трава,
Друмови ће пожељет' Турака,
А Турака нигдје бити не ће.
Тако књиге инџиједи кажу.“
Кад то чуше све седам Дахија,
Све Дахије ником поникоше
И преда се у земљу погл’аше,
С књигом не зна нико бесједити,
Ни како ће књизи отказати.
Старац Фочо подавио браду,
Па је бјелу он зубима гризе,
Ни он не зна с вњигом бесједити
СТАНОВНИЦИ | 243
Већ се и он томе послу чуди.
Не пониче Фочић-Мехмед-ага,
Не пониче већ јунак покличе:
„Дишер море, хоџе и ваизи!
Мол”те Бога, и jesan учите
Сваки данак а све по пет пута,
Не брин’те се нама Дахијама;
Док је нама здравља и памети,
И док нам је биоградског града
Мн смо кадри управити градом,
Око града сиротињом рајом;
Кад краљеви на нас војштит' не ће,
Како ће нам раја досадити 2
Сад он набраја колико блага има у свакога Дахије, па ће,
вели, на благо покупити војеву; с војском ће заћи по Србији те
исећи све српске кнезове, многе кметове, и „попове, српске учитеље“,
вамо ће, веди, луду децу оставити
„Луду ђецу од седам година,
Па ће оно права раја бити
И добро ће Турке послужити.“
Иза тога помиње поименце кога где Србина ваља погубити.
Из крагујевачке нахије један му човек задаје велике бриге. За
њега он овако каже:
„Док погубим Црнога Ђорђија
Из Тополе села поносита,
Који с бечким тргује ћесаром :
Он је кадар сву џебану купит’
Од бијела града Варадина,
И оружје што је за потребе;
Он је кадар на нас завојштити;
Он царује, а ја субашујем.“ |
И донста, не гледајући ни на грозност ни на дрскост овога
_ плана, не представљајући себи јасно све његове големе после-
дице, не слушајући ни мудре али немоћне савете старца Фоче:
Дахије зађу и почну сећи кнезове и друге одабраније људе по
Србији.
Ми ћемо сада малко отићи. натраг, макар пали и у погрешку
16*
244 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
понављања , од које нам најтеже и јесте сачувати се у овакои
спису. Морамо најпре поменути једну меру коју су Дахије биле усво-
јиле чим су се дочепале власти над Србијом. Да би се у тој
власти одржали, они су у сваном селу у хан поставили по једнога
ханџију — субашу с неколико сејмена, који су држали село у
запту. У Тополи је био такав субаша неки Ибраим, а у селу
Бањи други Ибраим, само се овај звао Мали, јер је и био мален.
С Ибраимом тополским Црни је Ђорђе по невољи живео у не-
ком дослуку (био му је купио ћурче, чакшире, и једну јаничар-
ску пошу), па је тако од њега по нешто дознавао, кад би се олас-
ност приближила.
„једнога дана, све ми се чини пред Митров дав (1808),
прича покојни Петар Јокић: — зовне Карађорђе мене (Јовића)
п Матеју Јовичића, мета тополекога, те одемо у честу, овамо
преко потока Каменице, Ту нам каже да ће доћи Турци из Бе-
ограда да га убију, по заповести дахпској.
_ „Нисмо тамо дуго чекали, док ето ти пред хан Турчина Хаџи-
клименте „ са још седам коњаника. Ибраим истрча пред њих, и
почеше се нешто разговарати, али путници не єјахују с коња. На
један мах, кретоше се те пред Ворђеву куһу. Хаџиклинента
и још двојица одјахаше, а други седе на коњма. Баба Марица,
мати Карађорђева, и Јелена, жена његова, изнеше им столичице,
и на њима поњаве, да седну, па узеше да им вадају коње.
— А где ти је син, баба! упитаће Хациклимента.
— Отерао свиње на Остружницу, на скелу, па, кад се на-
плати, сићи ће у Београд, и назгода ће вечерас или сутра бити
у Београду, одговори мајка, научена да тако каже. Хаџикли-
мента упита нешто Ибраима, који потврди то исто; јер је Ka-
рађорђе био и с њим уговорио да тако каже.
После тога, Турци појахаше коње, и сви одоше натраг к
' Јокић, као очевидац, помиње овога Турчпна неколико пута, и сваг-
да га зове: Хаџиклимента. Песма пак назива Узуном Kage-
ци)ом онога који је слан да убије Карађорђа. Не знам које је
правије 2 i ;
СТАНОВНИЦИ | 245
Београду. Ми се, вели Јокић: — после вратимо у хан, где нас
Ибраим дочека смејући се:
— Ала сам их испратио, рече он Карађорђу: — послао
их на те у Београд, а ти гледаш из луга, ха, ха, ха!“
Убијање кнезова продужили су Турци по свему београдском
пашалуку. Одабрани људи су се склањали, крили, или одме-
тали у хајдуке; народ је трпео, уздисао, поглбдао око себе, по-
гледао напред, обзирао се натраг, и. .. . почео да шапће.... . Још
малко, врло малко; још само једна варница — па да букне пламен.
Ми ћемо испричати случајчић који је имао срећу да буде та
варница. Хајдемо за тим ситницама, које ће опште расположење
духова до Који часак претворити у крупнице.
Послушајмо опет Јовића: „Био сам, вели он, код оваца у
Крћевцу. У неко доба ноћи, у очи светог Аранђела (1803), отво-
рише се врата, и Карађорђе уђе у колибу. Са ином су била још
два моја брата. Били смо поспали сва тројица. Ја устах, она дво-
јица спавају.
— Имаш ли што за вечеру? упита он.
— Бога ми, брдто, нема; било мало пасуља, па смо ми пове-
черали; него има пресна купуса пун кош; да метнем једну главицу
у лонац, да скувам, те повечерај. |
— Па добро! рече он.
Таман ја пофох за купус, а он додаде:
— Немој, немој; имам ја у торби, па ћемо вечерати.
Ја се вратих.
Он седе, извади из торбе чанак папуле, чутурицу ракије,
малко већу вина, и погачу; простр торбу и намести да једе.
— Оди да вечерамо, рече мени,
— Не могу, брато, вечерао сам.
— Оди, оди, боље је у друштву, 6
И ту сад отпочнемо заједно јести, а она двојица спавају.
— А знаш ли ти, Петре, што сам ја дошао упитаће он
после вечере. |
216 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
— Не знам, брато.
— Знам да не знаш, за то ћу ти ја казати. Коекуде, ти и
сам видиш како се ово успалило; како Турци секу где год ког
бољег Србина ухвате; знаш шта би и од мене чинили, да им
паднем шака, За тосам дошао да идемо у Орашац. Тамо ће су-
тра бити свадба. Стеван Томић жени сина Максима’. Ту ће бити
више наших пријатеља, Боје ћеш сам видети, да се ту састанемо
а и да се малко увлоним одавде. Овде ме сваки дан виђају KON-
шије, па ће ме, бој се, ко проказати.
— Па лепо, брато; ја хоћу.
Сутра дан одемо у Орашац. Прота буковички Арсеније“
свршио је венчање. Било је доста људи. Вад се већ преру-
чало, и вад сватови почеше играти, прота уста иза совре, јер,
божем , као стар човек, не може више да седи. Кроза шљиве, он
оде лагано у једну јаружицу. То исто учинише и многи други
који су дотле седели за совром. Карађорђе све то мотраше. Кад
тако многи одоше, он рече мени: „Ајдемо, Петре, мало да прохо- .
дамо.“ Ја устанем те за њим у онај поток. Кад тамо, а они по-
седали сви: Стеван Филиповић, из Јагњила, брат Марка Фи-
липовића, пашенога Карађорђева; Кнез Ђука, из Јагњила (који
су као пријатељи дошли у сватове); Вићентије из Кораћице;
Матеја Каратошик, из Копљара; Марко Катић, из Рогаче; Сердар
Сима, из Даросаве; Јован Крстовић, из Буковика, и још многи
одабрани људи, које нисам добро познавао, па сам их позабора-
вљао. Међу њима седи и прота, и они се лагано разговарају.
Дођемо и ми и поседамо. Прота упита Карађорђа за мене:
— Ко ти је то, Ђоко
— Ово је син нашег Милосава, одговори он.
— Е, добро; добро, рече прота: — отац му је добар човек,
само нека и он буде онакав.
— Баш је онакав, рече Карађорђе. Зато сам га и довео.
' 1851 „Јокић вељаше да је овај Максим још био жив.
* „Незнам баш, велн Јокић: је ли му било име Арсеније ; обично су
га звали: „господин прота.“
СТАНОВНИЦИ 247
— Е, лепо, лепо !
Сад нам прота поче говорити како су нам умукле цркве,
како се жене, сестре, и Бери српске срамоте: „Земља стење а
небо плаче, рече он, гледајући муке наше. Него да устанемо на
оружје.“ Ми сви рекосмо да је тако, и да треба да устанемо.
Прота, на то, извади мали крстић из џепа; ми уставемо
сви, а он рече те дигосио по три прста у вис. Прота поче: „Браћо,
закуните се да ово не ћете ником одати, а пре се Марта не
може почети. Кад зене Март, ми ћемо жене и децу у збегове а ми
пушке по среди, па у име Бога на Турке. Сад сви говорите:
„амин“ !
„Ко издао, издало га тело; пожелео поћи, али не могао! У
вући му се не јављало ни старо ни младо! Од руке му се све ска-
менило; у тору му овце не блејале; у обору краве не ривале.
Да Бог да се у сињи камен претворио, да се други на њега углб-
дају. Не био срећан ни дуговечан, нити лица Божјег икад видео“!
На све то ми емо викали: „амин“.
Сад сви ижљубимо крст; поседимо мало, и договоримо се да ·
сваки до Марта склања поузданих људи што може више; само да
се чува од сумњивих.
Сви, иза тога, један по један, изађемо из потока, И после
смо опет пили, разтоворали се, и, Бога ми, играли. У сами ирак,
ја и Карађорђе вратимо се у Крћевац, нашој колиби.
Карађорђе оде на своје трло. После тога, ишли су они мој
брат Андреја у Остружницу, те набавили из Немачке 6 ока ба-
рута: 4 оке узео је Карађорђе, а 2 Андрија. Доцније, он помеша,
своју стоку с нашом и каже: „Морам се куд уклонити. Ја He-
мам деце да ми чувају овце, па ће људи рећи да сам вама пла-
THO, а ја идем у Ресаву, у село Ресавицу, неком Марку. Ако
будем жив, доћи ћу у Марту на оно што смо углавили у Орашцу,
а ако погинем, тамо ме тражите.“
Оде.
Некако на два дана пред св. Саву, 1804, једно јутро,
ја се обувам да идем у Крћевац стоци, а с вратница викну
Зелена, Карађорђева жена:
248 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
— Милане"! Хоћеш ли стоци? Да идемо заједно!
Врже се обујем, заденем пушке, и пођемо. Вад бесмо где
се пут ‘одваја у Крћевац, она ми рече да свратимо на њихов
подрум. Ја свратих. Мало даље, рећи ће ми она:
— Знаш ти, Милане, што ја идем к подруму
— Не знам, снаша Јелена, одговорих ја.
— Бог ме, дошао Ђорђе, и још тројица с њим: одевени неки
људи. Ноћас су били овде , па сад су у оној Милисављевој по-
друмини, где се оно пуши ватра. Ја им тамо носим хлеба. Она
отвори подрум, наточи бардак ракије, а ја одсекох лесков ражањ
и нанизах неколико главица купуса. Одатле пођемо онамо где се
пуши ватра. Кад се приближисмо, испаде један човек, шчепа пуш-
ку, па повика:
— Натраг! Ко си ти? Натраг!
Ја све идем, и Јелена за мном. У том испадоше још двојица,
теи они окретоше шешане на нас. На то ће Карађорђе рећи:
— Шта си полудео, коекуде, ћути! Ходи амо седи!
— Ама ко је ово? рече Станоје (ово је био Станоје Главаш).
— Ко је? Ко ја и ти, рече Карађорђе.
— Еј, Ђорђе, Ђорђе, од Бога не нашао! што ме издаде“
Погинућу и ја и дружина ми.
— Како погинути, Бог с тобом? Овај не ће ником казати.
Карађорђе се пољуби са мном, па седосио, а Станоје се јед-
нако преча. Најпосле ми рече:
— Чујеш, море! Ако ти мене издаш, и потера ме окупи,
па ако, богдица, ја останем жив, да знаш да ћу те жива испећи.
Ту Карађорђе разбира како је по селу; шта чине Турци, и
шта говоре наши. Каже ми да је само свратио да види како је,
а у Марту ће доћи на оно рочиште. „Ово ми је друштво, рече
он даље:— Станоја си Главаша чуо: ово је он главом. Још имамо
у пожаревачкој друга неког Миленка, и многе друге.“
Ту ми ручамо, па ја одем у Крћевац стоци. Кад се вратим
у вече кући, имам шта и чути!
1 Тако ме је звала, као снаха девера.
СТАНОВНИЦИ 249
Тај дан истерао наш ханџија Ибраим сељаке да ору Мула Ју-
суФу, Дахији, за јечам. Међу сељацима био је неки Jeera Воденича-
ревић, коме је Ибраим био преотео жену па њега најурио у
Крћевац. Живећи тако у шуми, овај је кукавац мало и излазио
међу људе. Ибраим га за то прозове медведом. На орању, Јевта
је плужио и ћутао, а Ибраим пристао за њим, и сваби час му подвики-
вао: — Не тако, медведе! Држи добро, медведе! То не ваља, медведе!
То се Јевти досади, па једном пусти плуг у ледину, дочепа
оритак и — тресне Ибраима посред звезде. — Турскога ти 0...;
ти си ме начинио медведом, а ја сам човек бољи од тебе, рекне Јевта, —- и
Ибраим већ лежаше онесвесао на орању. Кад се поврати, он тргне пи-
штољ на Јевту, а људњтев окну волове, и склептају се око њих двојице. |
— Шта је то? да од Бога нађете! повичу многи.
— Ето шта је, ревне Ибраим: — хоће медвед да ме убије.
— Не, не; немаш празо, Ибраиме! Ти си њега назвао мед-
ведом, а он није медвед него човек, наш брат, па му је тешко.
Ибраим одавде измакне, а људи оставе плугове, узму волове,
и оду сваки својој кући. i
A jom пре неколико дана убио је неко Турчина у Бањи
на путу. Мали Ибраим, бањски ханџија, био је дигао многе
људе у потеру, да ухвате убилца, и да мртваца Турчина однесу ·
у Рудник, где има оџа и турско гробље, да га тамо укопају. Ту
је било људи из свих околних села. Кад су се враћали с Руд-
ника низ Јасеницу, они су се разговарали да се дигну на Турке.
Дошавши у Тополу на конак, чују и овде шта је оно било на
орању, и већ озбиљно почну говорити да још ту ноћ ударе
на ханџије, да их побију и ханове попале. То кмет Матеја докаже
Ибраиму, и он ту ноћ побегне у Крагујевад.
Кад се сутра дан то види, онда они Жабарци од потере,који су
заноћили били у Тополи, позову Тополце да иду у Жабаре те да
ухвате њиховога ханџију да им бар он не утече. Оду, али тамо нађу
празан хан. Ханџија им измакне. Одавде пређу у село Шуме, али им
овај ханџија утече у Сараново. Опи за њим. Сарановци се скупе око
хана и не дадну ни прићи к своме ханџији. Пропушкарају се мало, па
их ухвати мрак, и устаници ту заноће. Ту их јевећ било 40 —50 људи.
250 КРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
Из Саранова оду у Трнаву, пред кућу Милоја Љубичића.
У Трнави затеку Младенове калаузе, који састављају новце да
ваде Младена из турског затвора у Крагујевцу.
Кад калаузи чују шта хоће ови Тополци, Жабарци, и сва
дружина устаника, они повичу: |
— Кући! Весели били! Зар ми скупљамо новце да човека
вадимо из тамнице, а ви хоћете сад буну да дижете?
„Ми се, вели покојни Јокић: — чисто скаменисмо. Још кад pe-
коше, ако се не отканемо, да ће јавити у Крагујевац те нас све
на вешала! ми се вратисмо у чКабаре брижни и невесели. Ту sa-
ноћимо у колиби Уроша Ђурђевића.“
Дотле је опет Аленса Дукић из Бање, с неколико Бањаца,
запалио био тополски хан, па дође те и жабарски упали. Уста-
ници се ови здруже с Дукићем и оду у Јагњило. Било их је
сада 70—80 људи. Ту, после малог одупирања Јагњилаца, запале
и њихов хан, па се упуте к Орашцу, где су били чули да је
Карађорђе. У Орашцу га доиста нађу. С њим су били: Гла-
ваш; Прота буковички; Марко Катић; Матеја Каратошић, и
сви они који су оно били на оној заклетви у јесен у Орашцу.
Осем тих главнијих, имало је, вели Јокић, око 500 људи устаника,
Сутра дан (биће 20 Јануара) хоћемо да бирамо старешину,
Сви људи хоће Ђорђа, а он се не прима.
— Што се не примиш? питају га људи.
— Коењуде, рече Карађорђе: — ја хоћу свуда с вама, али
не ћу пред вама.
— А што не ћеш!
— Не ћу за то: ви нисте научили војевати, па ћете се
после неколико дана предати Турцима, а знате онда шта чека мене.
— Не ћемо, не ћемо, гракну сав народ: — ти пред нама а ми за TO-
бом, па у ватру — у ватру; у воду — у воду! Само нека си ти старешина.
— Опет сө, браћо, не могу примити; за што, ако се примим,
ја ћу да чиним много које шта што вама не ће бити по вољи,
— А шта ти мислиш да чиниш? пита народ.
— Ко се ухвати у најмањој издаји, хоћу да у бијем, да
обесим, да ударам на страшне муке.
СТАНОВНИЦИ 95]
— То хоћемо и ми, викне народ.
— Хофете ли? упита Карађорђе.
— Хоћемо! Хоћемо! Хоћемо!
— Дигните три прста у вис!
Сви дигну.
— Хоћете ли?
— Хоћемо!
— Хоћете ли?
— Хоћемо!
— Хоћете ли?
— Хоћемо!
— Онда хоћу и ја вас, заврши Карађорђе.
Прота буковички обуче одежду и прими ову заклетву и
по црвеном закону.‘
Од овога часа, Карађорђе је узео управу покрета у своје
руке, и наређивао је како је што мисдио да је добро и паметно.
Ето тако је, по казивању једнога од очевидаца и главних
радника, започет онај знаменити устанак од 1504, кога проду-
жење и даљи развитак ми не можемо овде излагати.
У даљем раду, становници крагујевачкога округа дали су
доста синова својих на службу ослобођењу своје отаџбине; дали
су их можда више него икоји други, јер је природно и морало
тако бити. Отуда је врело потекло, па је највише снаге с извора
и понело, док се даље није претворило у велику обновну реку
српскога народнога васкреа на балканском полуострву.
Година 1818, као за све, и за њих је била црна, ако не
и црња него за друге.
Буна Хаџипроданова нашла је они час одзива и у овом
округу. Никола Вукићевић, из Светлића, почне дизати људе на
Турке, те се тако усвомеша не само Гружа и Лепеница, него се
пламен којаси чак и јагодинске нахије.
! Чудо је да овде Јокић, но ком ово бележимо, н не ломиње Кнеза
Теодосија из Орашца! Ми пак морамо подсетити н на онај земунски
протокол од 28 Априла 1804, где се каже да је устанак букнуо
22 Јануара, а пе 20, као што овде излази, по Јокићевом причању.
252 ЕРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУР
Светлићани су, сиромаси, за овај устанак после скупо платили
вероломном Ћаја-паши.
Кад се с таковевог збора (Цвети 1815) разнео нз све стране
глас да ће народ опет устајати на Турке, онда су све три
крагујевачке кнежине: Гружа, Јасеница, и Лепеница, устале, и, не
гледајући на то што су Турци неке и неке њихово кнезове били до-
мамили и у таоству задржали, пракучиле се самоме Крагујевцу, и
Турке у њем затвориле са свим. У овом стању Турци нису Mo-
гли дуго остати. После узалудног отпора, после слабе наде на по-
моћ, они су, једну ноћ, побегли к Јагодини, алису и тај пут до
Јагодине скупо платили на Таборишту.
После тога, већ турске силе не памти, хвала Богу, ни Кра-
гујевац ни његов округ.
Од године 1818, Кнез Милош се преселио из села Црнуће
у Крагујевац, и 1819 начињен је ту први кнежевски двор, који
по облику стоји и сада. Од тога доба главно место крагујевач-
кога округа постало је и стоно место Кнезу од Србије.
Ако и малешна, али ипак престоница, виђала је она све оно
што се обично у капиталама може да види, и давала, наравно у
мањој мери, утицаје какве те средине обично дају.
Имајући у средини својој срединску управу земље, предсрет-
нувши прве у земљи учионице, Крагујевчани су први примили и видело
нове цивилизације, први су почели ступати у нове писарске службе,
и први живети и носити се онако како се на западу живи и носи,
Може бити да је у неколико и овде заметак оној рани, на
коју се данас толико жали — задуживању. И данас причају да
пада у очи, колико сељаци и сељанке из околине крагујевачке
милују да се кицоше, да се гладе и гиздају, па макар се некад и
У дуг пало за то. Ако је тај глас истинит, онда је јако за жа-
љење што се не уме да да уважење чистоћи и уљудности у HO-
шиву, а опет да се не прекораче услови разумне штедње.
Али да се ми вратимо опет у давније дане. .
Није само у борби против Турава, да су Гружани, Лепени-
чани, и Јасеничани узимали живо и ведико учешће. Они су про-
ЛИЧНОСТИ 258
дужили и после утицати на судбину своје земље, утицати на овај
или онај поредак у новој српској држави.
Кад је позната Ђакова Буна, пошав од смедеррвске нахије,
постала већ опасна за ондашњи ред у држави, онда еу Крагу-
јевчани , предвођени Вучићем, били браниоци поретка и власти
Кнеза Милоша. На Опленцу, у Тополи, више Карађорђева града,
био је судар и бој, у ком је победа остала на страни Вучића и
Гружана, који су бранили ствар свога владаоца.
Кад је опет други пут, чувена Милетина Буна с великом
силом и првим људма у земљи вођена, дошла била до над сами Крагу-
јевац, онда су опет Гружани нашли се уз Вучића и друге Кнежеве при-
јатеље, те се ставили на службу да силу одбију силом, ако до силе дође.
Доцнији догађаји и унутрашњи немири нису их искъучили
из учешћа у њима, него су их само поделили на више партија;
једни су били уз владаоца, а други уз његове противнике. Сваком
је познато да је буна Вучићева, 1842, успела само благодарећи
онако живом и ревном учешћу Гружана, који су, на његову реч,
пошли, и изложили се свим опасностима, ако не би успели.
Доцније опет, 1844, било је у Јасеници покушаја у корист
Обреновића, али се то свршило само неколиким жестоким кашти-
гама, које се и овде „помињу да се не поврну“ да Бог да.
б. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Од људи који су задужили свој народ, а рођени су у Bpa-
гујевачком округу, на првом месту ваља поменути
Ђорђа Петровића — Карађорђа
Карађорђе се родио 1752" године, у селу Вишевцима*,
баш под петицом, од планине Голубице, на десној страни реке
' Гласник ТУ, стр. 88. Јанићије Ђурић, секретар Карађорђев,
вели, да се он родио 1752. а Милош Светић (Историја Срп. На-
рода Давидовића, стр. 129) важе да је то било ово године 1768.
Ми смо склоњенијн да верујемо казивању онога првога.
? О месту рођења Карађорђева разно се прича. Јокић каже да се родио
у Жабарнма; неки држе да му је место рођења Топола; али се мени
чинн најверојетније да се родно у Вишевцима, као што Ђурић вели.
254 БРАГУЈЕВАЧЕИ ОКРУГ
Раче Оцу му је било име Летроније, а мајци Марица.
Били су обоје умрла сиротиња. Из Вишеваца се Петрдније пре-
сели у Жабаре. Ту је село неколико година плаћало за њега да-
нак. Најпосле, кмет жабарски, Радивоје Станковић, запали му
ону на сохама кућу, и он се одсели у Баничину да чува EOM-
нице неком Фазлибаши, Турчину из Паланке.
Ђорђе, док је био дете, axy да је најволео да гради од
зове пуцаљке и пушке, и да гађа из њих. Да двоје деце има у
селу, вељаше пок. Јокић, скупило би се око њега, да се играју.
Кад је Цетроније стао у службу код Фазлибаше, да му чува
кошнице, онда је Ђорђе већ био шипарад. Фазлибаша узме њега
за сеиза.
Овај је Турчин био велики „кесеџија“, илити лопов. Он
је поубијао многе Турке путнике. У тај његов рад ушао је, за
кратко време, и Ђорђе. Али се то пропта, и почне се зуцкати
да то чини „оно влаше код Фазлибаше“, јер на овога нису Турци
хтели ни смели јавно то казати.
Да се склони од такве сумње, Ђорђе izah од свога газде
Турчина, и пређе у Загорицу. Овде бегенише девојку Јелену из
села Маслошева, ожени се њоме, и после је живео с њом до смрти.
Ђорђе је имао неколико воза и неколико брава свиња. Јед-
ном их је чувао под Висом, на крагујевачком друму. Свињесу му
пасле око пута, а он је седео у лугу, и шарао једну преслицу.
У то удари друмом један Турчин на коњу, а за њим је ишао је-
дан хрт и три кера. Керови налају на свиње, а свиње се згровћу
на њих. Турчин потегне из пиштоља и убије једно свињче, па
онда на ново натутка керове на свиње. Свиње су се измицале од
керова, а све ближе примицале к Ђорђу. За њима су натрчавали ке-
рови. Ђорђе остави преслицу, потегне из пушке, и једнога кера
убије. Кер: кавӣ, кавй, те пред газду падне — и крепа. Турчин се
сад наљути, па се врати, и стане немилице тући свиње. Ђорђе,
видевши то, остави и преслицу и свиње, стрчи доле на ћуприју,
и заседне с оне стране реке за један клен. Турчин наиђе. Таман
коњ предњим ногама ступи са ћуприје на земљу, а Ђорђе опали,
и ага се стровали. Он га брже боље свуче под ћуприју, па отрчи,
ЛИЧНОСТИ А 955
малко ниже, Пантелији Воденичаревићу, у воденицу, и каже шта
је учинио. Пантелија му да мерицу жита да одмах намами свиње,
да ону крв преришкају, а друго све да сакрије куд зна. Ђорђе
тако и учини: Турчина исече на комаде, па спусти озго у један
шунаљ гри, а оружје, одело, и коња одведе Фазлибаши у Паланку.
Ђорђе је знао да је овај прави лопов, па се за то није ни бојао
да ће га издати, него му каже све шта је учинио. Ђорђе и остане,
у Паланци, неко време, па се после врати опет у Загорицу вући.
Међу тим се учеста говор о том, и Ђорђе се побоји да га
не ухвате Турци. дато се спреми са свом породицом, и још јед-
нии пријатељом, да бежи у Немачку. Путујући тако, дођу до
између села Лисовића и Губереваца, у београдском овругу. Овде
се старац Петроније нешто покаје, и не хтене даље да иде, већ
нагне да се врати натраг.
Сви се нађу у чуду.
Аво се он врати, потера ће онај час за њима; људи ће из-
гинути, а жене и деца отићи у ропство. Сви су га молили да
пође с њима бар до Саве, док они пређу на ону страну, па после нек
иде куд му је воља.
Петроније не хтене ни то, него нагне да иде у свој завичај.
— Убите га, рекне најпосле Марица мати Карађорђева: —
сва грехота на моју душу: волим за њега једнога одговарати Богу;
него да ове оволике поробе Турци. Ђорђе намигне на Илију Н.,
који потегне из пиштоља и убије га на место. После га ту за-
трпају у некој Црвеној Јарузи, па похитају на Остружницу, и
превезу се на ону страну.
Прешавши у Срем, оду у манастир Крушедо. Ту се Ђорђе
погоди да чува шуму, а мати и жена му да музу стоку. |
Није ни две године саставио ту, па се врбује у војнике, и
по - и _——
' Овако ми је овај случај причао пок. Јокић, а Јан. Ђурић (Глас-
ник ТУ, стр. 84—86) у неколико другоја че казује.
2? Петар Јокић прича да је чуо од Карађорђа, да је том човеку
било нме Илија, а не зна како му је било презиме и одавле је
родом.
3 Гдед. Примедбу на стр. 74 ове књиге, под београдским округом.
256 | ЕРАГУЈЕВАЧКИ ОБРУР
оде у Сомбор. Тамо се покаје што је то урадио, па се врати преко
Бачке у Срем, те види своју породицу, и каже им да хоће да
иде у Србију. Тако дође у село Попинце. Ту га затече дан, и
он се закопа у сламу неког сељака Месаровића, да га људи не
би опазили. Пред вече, дође жепа тога сељака да начупа сламе,
и, видевши њега, повиче:
— „Ко си ти? Шта тражиџ туї“
— По Богу сестра да си, ћути! рекне јој Ђорђе: — Ја чекам
мрак, па ћу отити, него ме немој проказати. |
Жена узме сламе, и оде у кућу. Мало час, изађе пред кућу
к мужу, који је ту надељавао осовину за кола. Нешто му про-
говори, па опет оде у кућу. Човек одмах остави свој рад, па
почне ходати по авлији тамо амо, док дође и до сламе. Видећи
Ђорђа. ту, рекне му набусито:
— Шта радиш ту?
— По Богу брат да си, немој ме проказати; ја бегам, и само
чекам мрак, а ником зла учинити не ћу.
Газда му рекне да иде за њим у кућу.
Ђорђе му се стане молити да га не креће, али онај, Haj-
после, викне:
— У куһу! или ће бити зло!
Видевши се тако на невољи, Ђорђе узме торбу и пушку, па
за газдом те у собу.
Газда затвори врата на соби, а сам изађе на поље, те каже
жени да закоље кокош и да зготови вечеру.
После се разговарао с Ђорђем до вечере. По што су вечерали,
и по што се добро сиркло, рекне Ђорђе:
— Пуштај ме, по Богу отац, да идем!
— Чекај, није време, одговори газда.
Ваљало је покорити се и чекати. Тек после дугога разго-
вора, рекне газда:
— Хајде, време је!
Ђорђе узме своју торбу и пушку, те пред кућу, а ту чекају
кола с три коња. Домаћин узме најпре Ђорђеву торбу и пушку
и закопа их у сено, после рекне њему, те легне, па га он затрпа
личности 257
сеном, и озго преко њега веже ужетом. Сад опали коње и похита
што може брже.
На стражи викне стражар:
— „Стој“!
Газда рекне две три безобразне речи, па ошине даље. Овако
прејури преко Шимановаца, Деча, и дође у Прогаре, на Сави.
Цело село прође, па се устави код једне крајне куће. Вивне до-
маћина два три пута; овај чује, изађе и упита;
— Ко је?
— Не лај! одговори Месаровић, који већ рече Ђорђу да слази
с кола. Домаћин, видећи Ђорђа, опет упита:
— Ко ти је ово?
— Не лај! буде и на то одговор. Сад сви У у собу, и
почну на ново јести и пити. У том сване,
— Пуштајте ме, рекне Ђорђе, ако Бога знате!
— Ћути! није време! одговоре они.
Teg у неко доба дана викне Месаровић Бору:
— Ајде!
Ђорђе узме торбу и пушку те у авлију, а авлија се баш
сучељавала са Савом. На води је стојао један чун, и у чуну момак.
— Срећан ти пут! рекну ове газде Ђорђу.
— Остајте с Богом! одговори им он и уђе учун. У чуну
види да су му ти добри људи спремили: комад сланине 2—8 ове,
један велики хлеб, једну чутуру вина, и једну ракије. Момак га
превезе на Забрежје, па се онда врати.
Овде је Ђорђе већ био на својој земљи; и одмах нађе ше-
сторицу друга, међу којима и свога старога познаника Васиља из
Бајевца, и отпочне четовати.
У овом четовању, окули га једном потера да му нигде није
дала станка. Он се ване к селу, где се потера најмање надала.
Ту дође к неком извору, напије се воде, па седне у брегу да се
одмори. Ето ти бабе са судовима на воду.
— А каква је, стрина, то гунгула по селу? упита је Ђорђе.
— Та онај Црни и небели Ђорђе, одговори бака: — одиет-
нуо се, па га траже да ухвате,
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 17
258 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
Мучно осећање испуњавало је тада Ђорђеву душу. У евојој
рођеној земљи он нема нигде станка ни мира, па још му и ова
баба стаје на муку.
— А познајеш ли ти, стрина, тога Дрнога и небелога Ђорђа
— Не познајем, синко; нисам га никад видела.
— Е, по души те, сад ме познај добро! рекне он, па оспе
камењем гађати баби судове тако да јој, бој се, ни глава није
остала здрава. |
Сам је, доцније, причао да је од ове бабе први пут чуо
да га зову Црним Борђем:— „Ама сам јој, додавао је, и платио за то!“
_ Међу тим се Аустрија sapara с Турском. Михаљевић пређе
на Забрежју , станс врбовати Србе у војнике — драговољце, а
све арамбаше позове на предају, оставивши им рока З месеца.
Карађорђе и његова дружина не хтену се предати. После три ме-
сеца, окупи га потера, те му у Радъеву убије једнога друга, и
њега рани у десну руву. Излечивши рањену руку, почне он опет
четовати. Али га џотера опет окупи, и, у селу Борку, ухвати
њега, и 6 његових другара, и све их одведу Михаљевићу. Суд
је био готов: све на вешала! Али док је среће, није штете, ве-
љаше покојни Јокић. Радич Петровић, из Остружнице, који је ра-
није био ступио у драговољце, и већ постао капетан Код Миха-
љевића, бегенише Карађорђа, а овај га још поочими, те настане ·
у пуковника, и овај му поклони Ђорђа. А три његова друга обеси
одмах, другу тројицу пак пошље у заточење у Бају, где су два
умрла, а један се избавио, и вратио у Србију. Ђорђе постапе код
Радича буљубаша над четницима, и ишао је с зустриском војском
на Пожегу, на Чачак, и на Карановац. Кад дође у Студеницу, за-
поведи му се, те мошти Светога Краља спроведе у Београд, &
одатле у манастир Ковиље.
' Карађорђе се доцније, као Вожд, једном, лицем Пна етров дан. у
Караповцу, јако огрешио о овога свога поочпма и добротвора.
Пред свом војском излемао га је што је игда могао ражњем на
дохват. Јокиќ каже да је Радичева сва кривица била „што је
рекао оно што је цела истина“ (не каза шта је, али као да ће
бити нешто против Пљаке).
личности | 259
По утврђењу мира између Аустрије и Турске, Карађорђе
је остао у Србији, склањајући се да се нс би често еретао с
Турцима. Под Мустајпашом, „сиротињском мајком“, он је био
један од оних буљугбаша, који су имали бурунтије да могу имати
по 70 момака Срба, те да бране Мустајпашину или царску страну
од Пазванџије одметника.
Кад Дахије удаве Мустајпашу, Ђорђе се опет прими чето-
вања, јер му под владом Дахија није било друкчије живота.
Тако је трајало до почетка 1804; а тада га је устанак у Ja-
сеници изнео на чело српском народу, и од тога доба до јесени
1813-те, живот је његов готово оно исто што и живот целе
Србије.
Несрећне године 1813, 21 Септембра, Карађорђе је пре-
бегао у Земун, одакле је послан најпре у Варадин, а одатле у
Грац, па отуда је отишао у Русију, и живео је највише у Хо-
тину, у Бесарабији.
Године 1817, у лето, не знамо за што ни крошто, дође ону
Србију", и јави се смедеревском војводи Вујици Вулићевићу који
га склони у Радовањском лугу, на трлу неког Драгића Војкића,
у смедерөвској Јасеници. То је баш око онога места где је Ђорђе
некад своје детињство проводио.
Долазак Карафорфев у то доба, и у свези с грчком хете-
ријом, био је за Србију неки зли удес. Бескрајна њена страдања
и муве световале су јој политику измиривања с Турцима, а до-
лазак „Вожда“ значио је нови рат, и рат „до катрае туреке
оли наше“.
Наступио је био тренутак горкога кушања за свакога родољуба.
' Вредно је прочитати писмо које је 45- Јула 1807 у Римнику пуков-
ник Паулучија писао Будбергу о Карађоруу и о другим војводама
српсвим. Находи се у „Разбору сочиненія Н. А. Попова“ и т. д.
од В. Богишића, стр. 105.
2 Исидор Стојановић вели даје Карађорђе прешао иреко Дунава
близу Рама; а г. Данило Стефановић, саветник, каже да се он
превезао код „Госпођина Вира“, па преко планине отишао на Не-
ресницу к Морави и Шумадији.
11"
260 КРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
Отаџбини је требао мир који су грчки хетеристи хтели да по-
ремете, да би тако турску силу поцепали, те да мања на Грчку
удара, а Карађорђу је припадала захвалност. Али је неумитна
судбина сваком оном ко земљу своју остави, ко народ свој на-
пусти у часу највеће опасности..... PP
Теразија претеже, и глава Карађорђева би одсечена ноћу
између 12 и 13 Јула 1817......... |
Глава је Карађорђева однета у Београд Кнезу Милошу, и
београдском везиру, и ту је одерана и послана у Цариград, а
тело је најпре укопано онде где је погинуо, па је после пренето
у Тополу и сарањено у његовој цреви'.
Карађорђе је био стаса повисока, тела врло снажна, осушна,
лица округла, масти преплануте, носа подугачка, очију малих али
пуних ватре, чела висока. Глас му је био танак као глас у жене;
говорио је врло мало.’ Кад би ћутао и мислио, обично би гриц-
2 О смрти Карађорђевој гледај: Србијанку, књ. ТУ, стр. 163—167.
— „Преодницу“, Исид. Стојановића, стр. 119.— Грађу за сри.
Историју, Бука, стр. 173. — Counibert, І, 155—159. — М. Cse-
тић, Историја Давидовића, стр. 127. А вреди прочитати у
Архиву Срп. Учен. Друштва писма под бр. 667, 668, 672, 675,
676, а нарочито НР. 673. У свима се говори, где више где мање, о
смрти Карађорђевој. — Никола Новаковић, који је својом руком убно
Карађорђа, био је родом из Колашина, па се настанио у Опарићу,
у Левчу. Био је најпре момак у Карађорђа, а после у Вујнце. Човек
свиреи, он је оннма на које би се наљутио, метао руке у трлицу,
те би их тако ломио. Вујица је Николи крстио једно дете. Никола
је пао с коњем у реку Расину (кад је ишао својој тетки у Купу
у гости) н остао мртав на месту.
Покојни „окић вељаше, да би Карађорђе често, кад би хтео поћи
из Београда у Тополу, само рекао:
— Коње !
На ту реч, све се морало спремити, што опо веле, док се удари длан
о длан, пако се није знало кудаће се ићи, За то се и носило све, Узјахав
у Београду, Карађорђе нити би где одјахао, нити коме проговорио једне
речи до Сопота. Ту је, под једним великим грмом, обично одјахивао, те
би се коњи одморили, и он би загледао у сат.Дотле је стизао за 7 сата.
— Угод седам! рекао би некад, или већ колико је мање или више.
Кад одатле појаше, опет би ћутао до куће у Топоан.
м
ЛИЧНОСТИ | 261
као нокте на прстима својим. Уз другу или трећу реч говорио је „Ко-
екуде“. Непознатом човеку, ма и старијем, имао је обичај рећи, кад би
га звао: „Момче!“ затегнувши на 0, као што обично говоре Шумадинци.
Сва му је псовка била:
„По души га“! ...
Радин је био преко сваке мере. Кад није био на војеци, он
је вод куће косио, и радио све пољске послове, као и други ce-
љаци'. Кажу да је, надељавајући обручје, искривио руску колајну
коју је носио на прсима. У јелу и пићу смеран за причу: по-
гача и папула уз пост, а погача и суво месо уз ирс, и уз то
чутурица шумадинске ракије, за њега је била најбоља гозба.
Одело му је било као и у других сељака. На глави шубара
(под којом је често био вес); на ногама опанци, или некад чизме;
даље: сељачка кошуља, јелек, чакшире, појас и сила], иза кога
је вирио страховити пиштољ, за који се не памти да је икад про-
машио. По врх свега, велики реснати гуњ.
Он је био пешак на гласу; у боју је најволсо да је пешке. Кад је
јахао, најрадије је јахао на свом дорату, ког је волео од свих коња“.
Мане су му личне највидније ове: преко мере бурна нарав;
слабост према женској лепоти; поводљивост за оговарачем, и при-
лично тврдовање. |
Од погрешака, највећа је што је оставио Србију, 1818.
Теодосије из Орашца
ОБОРЕНЕЗ ЈАСЕНИЧКИ
Кнез Теодосије био је човек уважен још пре устанка. Кад
је устанак већ био узео мах, и кад се повео разговор: ко да
буде старешина устаницима, онда су међу првима нудили њега,
да се прими старешинства. Теодосије се не хтене примити. „Ја
Као Кнез народни, рекао је он: — не могу бити старешина хајдуч-
' Г. Паулучија овако преводи речи које му је изговорио Вожд
на растанку у Малајннци 1807: „ЕарреПев-уопз, Monsieur, que је
пе desire autre chose, que de voir та patrie libre де toute crainte
de зе voir derechef sous le joug ottoman; alors je гепопсегаі à tout
pour aller à ma charrue“. В. Богишиќа, Разборъ ит.д. стр. 105.
* Србијанка, вњ. IV, стр. 94.
262 КРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
ких чета. Ако сутра турска војска рупи у Србију, како ћу ја
изаћи пред Турке! шта ли ћу им казати, Бад ме запитају: EO
поби толике Турке (јер врана врани очи не вади), и попали тур-
скс кубе и џамије? Хајдуке и ову момчад ми можемо ласно Npe-
дати; али кад се ми назовемо поглавице хајдучке, нас не може
предати нико. Него за сада лека буде старешина Ђорђе, који је
код Турака и онако познат као хајдук; па ако турска војска удари на
Србију, и Турци опет обладају, ов с хајдуцима нек бежи у гору, а ми
ћемо изаћи пред Турке, и бацићемо кривицу на њега и на остале хај-
дуке, па ћемо ми после њему лако извадити бурунтију, и предати
га као хајдука. Ако ли се што другојачије окрене, и ово се протетне,
ми ћемо владати и заповедати: народ нам је свакојако у рукама.“
Као што се по овим речима познаје, Теодосије није прови-
ђао силу и обим устанка, нити нови ред ствари који је устанак
произвео. Он је сметнуо с ума и једну врло обичну народну пре-
суду која вели: „Ко ради онај и суди.“
Кад је доцније видео да је све изашло другојаче: Турци у
земљу не уђоше, њихова се власт не врати, кнезовека лојалност
оста без употребе, онда је почео замерати Вожду сад ово сад оно.
Једном, у Пећанима, више Остружнице, тако се свади с њим да
и пиштољ потегне на њега. Пламен му не састави.
Карађорђе цивне: | |
— Коекуде, по души те твојој! Кад си знао боље од мене ype-
ђивати и заповедати, за што си ме нагонио да се овога посла примим“
С овим речима он удружи и пиштољ, који, као што се зна, никад
није лагао.“ Теодосије буде рањен у лево раме, и падне на земљу.“
Тако рањена, однесу га кући у Орашац, где га је видала нека
жена, али је ипак, после неколико недеља, умрђо.
' Милутиновић је пспричао у песми сав овај догађај који вреди
прочитати (Србијанка, књ. П, стр. 53 — 60).
2 Пок. Вук (у Даници за 1828, стр. 217) завршује тако, као да
је Теодосије остао ту мртав. Међу тим у Орашцу се прича овако
како смо ми изложили, и ми томе верујемо, јер се то могло знати
у целом селу.
з у Орашцу се прича још да је та жена већ била готово излечала Те-
одоспја, али јој Карађорђе запрети да ће је погубити, и сву joj
ЛИЧНОСТИ 268
Он је укопан на 40 хвата од садашње школе у Орашцу, испод
две велике крушке, где му је и кућа била. На гробу му стоји и
сад белег — прост камон без икаква потписа.
Младен Миловановић
Родом је био из села Ботуња, на 2 сата источно од Крагу-
јевца, где му, кажу, и данас стоје неки вотњаци. До устанка, био
је марвени трговац. И баш је онда, кад се Јасеница дигла, у по-
четку 1804, држан у Крагујевцу, као неки талац, у затвору. При-
ставши у устанак, као човек богат и речит, дошао је, мало по
мало, до највеће власти, после Карађорђа: био је саветник, ратни
министар, председник Савета, и желео се испоредити са самим Вождом.
Не зна се ни за једно његово јуначео дело. Шта више, Вељко је
говорио да Срби морају бити надбијени и несретни где год он управља, '
Родофиникин, онде где карактерише неколике прве вође Ha-
родне, каже: „Младенъ, читать и писать неумђетђ;
подлъ и лукавъ.“
Ни мало боље не говори о њем ни Паулучија. Ови његови
сувременици тврде да је био врло властољубив, врло жудан да
стече, те је, с тога, хватао сваку прилику где се могло стећи новаца.
Као човек богат и врло речит, он је умео врло често приволевати
Карађорђа на своју страву , па је онда могао чинити што је хтео.
С Карађорђем побегао је и он из Србије 1813, и отишао у
Срем, одакле је, у Јануару 1814, спроведен у Брук, у Штајер-
ско], а после је отишао у Русију, и настанио се у Бесарабији.
Отуда се вратио тек кад је Кнез Милош био увелике створио
ново стање у Србији, после 1815.
Слушао сам да је он, враћајући се, дошао био у Панчево без игде
ичега. Кнез Милош, чувши за то, веле, да је послао из Смедерева
некога к њему, да му понуди новаца и каквих год услуга. А аЕ0
би хтео, даа преведе и у Србију, и пошље в њему у Крагујевац.
кућу затрти ако га не отрује. И тако га она отрује. Колико је
у овој причи истине, сам Бог зна. Међу тим Карађорђе није био
човек који се тровањем и тајним убиством ослобођавао од својих Cy-
парника, него својим непромашним пиштољем,
' Даница за 1826, стр. 88 и 89.
264 | КРАГУЈЕВАЧКИ ОБРУГ
И тако Младен дође у Крагујевац, и ту је живео у конаку
Кнеза Милоша,
Причају, даље, да је Кнез Милош, кад би год имао што да
говори с њиме, служио се речна:
— Господару Младене!
А Младен, напротив, свакад би Кнезу говорио просто:
— Милоше!
Како је ово било Њнезу, не знам; али људи из околине, који
су ми ово причали, замерали су Младену за оваво навалично пре-
виђање новога стања ствари.
Прича се да је он из Крагујевца пошао био у Црну Гору,
па се задржао неко време у Чајетини код Мићића. Али га ту
нађе сирт, у Очко} гори, кад је једном с Мићићем ишао на Зла-
тибор на част.
У околини се прича да су га убили Симо и Лека Ковач,
момци Мићићеви, н бацили у двекару, у Очкој Гори. Истину те
приче ја не могу ни тврдити ни одрицати. Доцније време дако и .
с тога скине засторак садашњега незнања.
Милоје Цетровић Трнавац,
Овај је човек несрећама својим заслужио да му се име спо-
мене, и ако га нико неће благосиљати, |
Милоје се родио у селу Трнави, у нахији крагујевачкој,
због чега се и звао Трнавац.
До устанка , Милоје је био калауз код свога кума Младена,
Миловановића. Најпре је постао буљубаша, а за тим и бимбаша
над бећарима. Године 1806, у јуришу на Београд, он је са својим
бећарима ударио с јужне; стране низа Саву, и међу првима је
продрьо на Савакапију. i
Кад је Београд узет, я он и кум његов наместили се у њему,
тада су били они већ најбогатији људи у свој Србији. Младен
и Милоје нису се раздвајали један од другога, а и требали су
један другоме: Младен Милоју као глава Совета, а Милоје
Младену као старешина бећара. Тако они притисну најбоље куће
и дућане у Београду, и најлешше њиве и ливаде око Београда.
личности 265
Сав Београд био је управо њихов. Београдска и остружничка скела
биле су њихове; а и у свакој већој трговини, ма чијој, они су
морали бити ортаци.
С тога је и букнула на њих завист и мржња свију осталих
старешина, особито већих. Сувременици веле да су ова два чо-
века, и овака њихова дела, највећи узрок свему општем раздору,
неслози, и свим великим народним несрећама за времена Кара-
ђорђева.
Године 1809, на препоруву Младенову, постави Карађорђе
Милоја за главног управника свој војсци против Ниша и онога
свега краја. Милоје, кад дође у Делиград, крене војску ближе
Нишу, и улогори се на Каменици, недалеко од Ниша. До тога је
Доба на том крају био најстарији заповедник и најзаслужнији
војвода Петар Добрњац. Добрњац је и дотле мрзио ва Maa-
дена и на Милоја, а сада још више, кад је видео да му Милоје до-
лази за старешину. Истина је Милоју од Карађорђа и Совета било
заповеђено да се слаже с Петром, и за свашто братски да се договара;
али се они, оба бесна и силна, и уздајући се сваки у своје при-
јатеље, не сложе никако, па та њихова неслога пређе и на друге
старешине, те се начине две стране,
Једнога дана, вад је Петар с коњицима био отишао ва Гур-
гусовцу Вељку у помоћ, ударе Турци свом силом на шанац ре-
савски на Чагару (у Каменици), где је био Сгеван Синђељић. Boj-
ници из других шанчева, где је био Милоје, повичу да се иде
Стевану у помоћ, али им Милоје не допусти. Те Стеван пропадне са
свим. А Милоје, видећи то, побегне с војском ка Делиграду.
да ову голему несрећу буде Милоје, у јесен те године, на
скупштини, у Асанпашиној Паланци, избачен из службе, а у зиму
га протерају и из Београда, него му одреде да седи у Оструж-
ници, где је имао лене дворе.
Године 1810" погине у нахији београдској војвода Марко Ка-
' Под београдским округом, на стр. 77, ја сам, држећи се непоуз-
даних приповедача, рекао да је најстаријем Катићу било име
Стеван. Доцније сам се у самој Рогачи пзвестио да је било овако:
Катића је правих четворица: ован, Јанко, Марко п Стеван.
266 БРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
тић, на свадби. Човек, који га је убио, једнако је говорио да га
је убио нехотице, али су други доказивали да га је на то на-
говорио Милоје, да би се и у Шунадији дигла буна против Пр-
нога Ђорђа, и да је он у то име и другим људима давао барута.
да то Милоје пребегне у Земун. У Земуну га метну под стражу,
па отправе у Варадин.
Карађорђе навали искати да му се врати Милоје, обричући
дати за њега неке пустахије из Немачке. Аустрӣска власт npu-
стане на то, и Милоја преко Митровице преда Луци Лазаревићу у
Шабац. Лува је већ имао заповест од Вожда: шта да ради.. Како
му предаду Милоја, он га погуби... И глава Милојева буде изне-
сена на тањиру, на једном столу, пред београдском црквом бе-
ограђанима на углед.
Милоје је био човек средњег раста, црномањаст и врло леп;
образа је био округлих, а уста су му сва покривали бркови. Имао
је тек око 40 година, кад је погинуо. Првих година био је можда
и неки јунак, а после се био врло шогосподио, и тако се био
понео, да ни од старешина, осен Карађорђа и Младена, а
камо ли од простога народа, нико није могао с њиме људски
ни говорити. Оставио је после себе једно мушко дете и једно
Јован је укопан у рогачком гробљу, н више главе му је камен
са заппсом: „1801 Здћ почивавтђ рабъ божій Ј ованъ Катичљ.“
— Јанко је већ погинуо 1806, и укопан код сибнпчке цркве; за
њим долази Марко, који је погинуо 1810, Јануара месеца, на свадби.
Иза Марка настао је тек војвода Стеван Катић , који је умрьо 24
Априла 1818, н укопан у рогачко гробље.
Сад је на место овога војводе Стевана, по што је правих Ка-
таћа нестало, Карађорђе поставио њихова сестрића Николу Ка-
тића (узео је и презиме својих ујака и дошао у њихово имаће):
Овај се Никола звао кнез; умрьо је 22 Декем. 1833, и укопан код
сибнничке цркве. — Је ли Јован био брат пли отац осталој тројици
Катића, не зна се извесно у Рогачи. Само излази да од Катића нису
Дахије ни једнога посекле, него је Јанко, кад је настала сеча кне-
зова, побегао бногу гору, те чувао своју главу, а Карађорђу су се
придружили у Лисовићу и он и Кнез Сима одмах по разбоју
Атанлије па Дрлупи.
личности 267
женско. Ћи му се удала за Стевана Новаковива, кога је отац,
Новак. Марковић, био председник смедеревског магистрата, а сина
му Радоја одведе Младен у Бесарабију, и оданде га с многом дру-
гом тосподеком децом пошљу у Петробург на науку. Шта је
после с њим било, не зна се ништа',
Петар Јокић Тополац
КАРАЂОРЂЕВ ВУЉУГБАША
Петар се родио у Тополи око 1779. Устанак 1804 затекао
га је већ као свршена човека. Од тога доба, он се готово није
ни раздвајао од Карађорђа. Био је буљугбаша (старешина) његове
гарде, његове најодабраније војске,
Петар Јовић је био у многим бојевима. Мени је причао пред
сирт да се находно у 65 прилика где се гинуло, где је дакле
могао и он погинути. Он је однео у гроб неколико рана.
Осем способности војничких, Јокић се одликовао још и Be-
ликом разборитошћу и човечношћу у поступању.
После пропасти 1513, живео је до 1838 у Земуну, и тр-
товао , па се тада вратио у Србију, и постао у Ваљеву члан
овружнога суда. Бад је доцније пензионован, отишао је Тополу,
и ту је живео до смрти.
Писац ових редова, по жељи Српског Ученог Друштва, имао
је срећу саслушавати овога старог ратника о раду Срба од 1804
— 1813. Целу зиму године 18:5 провео је у кући многоношто-
ваног Петра Буљубаше, и наслушао се чудних. прича из оног ју-
начког доба.
| Свршивши своје казивање, он је наскоро за тим и уирьо,
24 Априла 1852, око 41/ сата после по дне, и укопан је више
олтара тополске цреве.? |
Јокићева доста добро погођена слика находи ce у Народном
Музеју, у Београду. •
1 O Милоју је писао покојни Вук, у Даници за 1829, стр. 21—27.
3 Међу хартијама Сри. Уч. Друштва наћи ће се и неки животопис
Петра Јокића који сам ја написао још 1852 године, и предао
Друштву.
268 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
И ако немамо података за иоле пространије животописе, опет
за пријатну дужност сматрамо поменути ма и сама имена још неколи-
ких заслужних Срба из Јасенице. Такви су:
Кнез Ђука из Јагњила, оборкнез над кнежином Лепеницом.
Под „овога влашћу били су: Димитрије Парезан, из Брзана“,
капетан, који је погинуо на Делиграду; Илија Бимбаша, из Кра-
гујевца, који је погинуо на Бањи; Бимбаша Сава из Трнаве,
који је погинуо на Букоровцу, и Ђорђе из Комарица, који
је пао на Јагодини ; буљубаша пак крагујзвачки Гавра , и Урош.
Новковић, из Њабара, умрли су од своје сирти.
Кнез 'Марко из села Орашца, који је био старешина кне-
жине Јасеничке, за Карађорђева доба. Из тога истог села били
су још: војвода Стеван Гајић; Алекса Јаковљевић и Гаја Осто-
ий, који је погинуо на Мишару; из Липовца Милован и Pa-
дован Гарашани , два брата рођена, од којих је Радован поги-
нуо на Шапцу; Тодор Ђурић, барјактар, из Трешњевице. Хвалом
се засипљу Иван и Стеван, из Пласковца, од којих је Иван no-
гинуо на Чачку, а Стеван на Омедереву. Њихову јунаштву диве
се њихови сувременици.
Оборкнез Теодосије из Кнића
Овај кнез Теодосије преживео је 1813-ту годину, и имао ве-
лика учешћа у другом устанку 1815-те. Брат његов Милован
био је капетан под његовом влашћу. Исто тако под њим је био и
Борђе Ниџовић , из Њнића који је погинуо на Црном Врху,
кад оно Гушанац Алија хтеде у Гружу да продре. Још се по-
мињу: Радоје из Коњуше, Петроније из Липовца, Илија из Ty-
береваца, Станко из. Витановаца, Јован Цветић из Гунцата, Јован
Бабић из Годачице, који први погибе на Сеници, и Josa из Д0-
браче. Овај последњи је на Чачку, 1815, несамртну славу заслужио,
2 Покојни Јокић причао ми је да је Парезанзродом из Брзана. Hwa-
јући то од њега, ја нисам више ни разбирао за место одакле је
он. Г. Мишковић пак вели да је чуо да је он из Сабанте. Сад
сам дознао ово: Парезан је старином из села Комадина, у Cra-
ром Влаху; доселно се био у Брзан, па отуд прешао у Жабаре
жени у кућу.
Личности 969
ЈаниЬије Ђурић
Родом је био из села Страгара, а познат је највише као се-
кретар Карађорђев. Године 1818 добио је био и команду на Дрини,
али је тахо рђав глас оставио о својој војничкој способности.
Овај је човек међу тим заслужио признање што је огледао
да што напише o догађајима свога доба'. — Обраћао сам се његовом
сину за што више података о његову животу, али нисам ништа добио.
Никола Вукићевић
ИЗ СЕЛА СВЕТЛИЋА
Био је, као трговац, познат и уважен у народу. Кад се, го-
дине 1814, Хаџипродан одметне и почне прикупљати дружину на
отпор Турцима, Никола је радо и весело пристао на такав рад. Одмах
је и сам почео скупљати ратнике, и договарати се о новом устанку.
Али доцније, кад је Хаџипроданова ствар пропала, и кад је Ћаја-
паша дошао у Крагујевац и почео примати на веру који се год
преда, отишао је и он, с братом својим, и предао му се, у Кра-
гујевцу. Лукави Турчин примио их је оба лепо, обласкао, и оста-
BEHO да ходају с оружјем. После 5—6 дана стрпа их у тамницу,
па онда у синџир с осталина, и одведе у Београд.
Зна се каква их је судбина тамо чекала.
Танаско Рајић |
Рајић је родом из Страгара; један је од првих устаника у Ја-
сеници 1804. Он је Карађорђу био барјактар. Човек већ у го-
динама, а јунак за причу, он је био узданица ма се послао на
како тежак посао.
Године 1809, Гушанац Алија, с 12.000 крџалија, „све жеш-
ћега и крвничнијега,“ као што вели Сима, удари од Јагодине преко
Црнога Врха ка Гружи и Лепеници. Зарекао се био, кажу, ла
Крагујевац запали, да груне у Тополу, да Карађорђа посече, а
жену му и децу да пошље цару на дар.
На глас о такој силној најезди
„Карађорђе онакога пошље
да којим но још нестало нигде
Нит га игда би поклепат нужно
а Гласник IV, 75—150.
270 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
С две хиљаде храбра Шумадинца
Та Рајића свога барјактара !
Црни Врх их наткрилио листом
Да душмана не обња их око,
И да незна ко на друму чека.
Турци, не видећи нигде пред собом војске, нанђу слободно,
али тек онда опазе у какву су клопку, упали:
„Кад се оспу Србаљ гарабиљи
А стану се изјариват’ вразп
Хати с’ ломе, рањеници пиште,
Док облете сву бусију кругом
И обостран уједначи пуцње
Што и Турци заклоне ухвате.
Но истекар половина Срба
Из дубраве у ребар приспела,
Бив скривена ударити после,
У по ватре изненада вразма;
Ови т нам их чилни и јакошњи
Сад предузму с плећа у перчине
Мучно ј’ видет’ ситније мрвљење!
Један другог већ храбрити сташе:
„Држимо се, не издајимо се!
„Крпадије, у боју смо расли!
„Оружијем нам’ је славити се!“
Још Гушанац устоструча сладе.
И држа се док се не досади
Само гинут, и у незнан бити,
А Срб пуни, без претрга међе,
Сам заклоњен, тек душмане згађа.!“
Крџалије прену куд који, а и сам Гушанац једва изнесе шалваре
до Јагодине. У овом боју, међу другима, особито се одликовао ован
Курсула.
Доцније се нешто Вожд био наљутио на свога барјактара, а
овај се повуче у своје село, и са свим батали војну и војевање.
То је многима било жао, и Сима му овако пева за то:
„Ах, Рајићу, Вожда барјактаре,
С неког доба јера поманита 2
Јер у немар забаци се гњили....
' Србијанка, въ. Ш, стр. 52 и 56.
а.
ПЕ Зр A
«і <
личности 971
Дотешча л’ ти већ витеза право
Не дат’ мрдат’ ни свом господару?
Ил’ угаси к завичају љубав
К слави срода и драгости српској;
Стид ли би те у потомства било
Што би стјену жезлом поражав’о
Да истаче животворну воду
У све тјела кроз вјекове члане?.. .“
Други устанак нашао је Рајића, и ако већ тарца, ‚ бодра и
весела, на 00] готова.
На Љубићу находимо Такаска Рајића, као заповедника у горњем
шанцу, где су били топови. Једнога дана Турци жестоко ударе
на српске шанчеве. Војници из доњега шанца, не могући се одр-
жати, почну узмицати у горњи, Рајићев шанац, и тим сам шанац
провале. Кад сила турска и ту навали, они се помету, и почну
узмицати. Кукавни старац Рајић почне им говорити: „Станте, браћо,
- ако Бога знате; што сте се тако преплашили; та и из Турака
тече крв као и из нас. Зар ове топове остављате, од Бога не нашли?
Знате ли какве смо муке пропатили док топова не имасмо '“
Видећи да је страх овладао, и да га нико не слуша, Рајић опкорачи
топ, узме у једну руку сабљу, а у другу запет пиштољ, па рекне:
— Ових топова ја не ћу оставити Турцима, док ме свега нэ
исеку на комате!
Турди нагрну на њега; он неколике смлати, али пушке и
њега оборе, и ту га свега Турци исеку. Ова јуначка, патриотска
‚сирт нека је на углед свима онима у којих овако мушко срце куца!
Добри духовник Ђера прича нам, како су Рајића ожалиле његове
_ћери, снахе, и баба му Јана. Ево неколико врета из те запевке:
„Дуовниче, и тако ти Бога!
Кажи мени што за свекра мога !
Ти си с њиме тамо војевао
à Је ли близу тебе џогинуо ?
+ ~. Имала сам брата рођенога
Па остадох и без њега јадна
Отиш'о ми у далеку земљу
Не знам јадна. на коју ли страну
2 Али живом жив се опет нада
É- = ба jaaa сыи снаха Рајићева а сестра Јанићија Ђурића.
Į. - 32
Е, Ч
РА
при
г.
аже
=
ый
3 777, Зу
= 2
|
Digitized Бу Google
1:
272 БРАГУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
А мртвоме никад ни до века;
Кажи где је мој бабо остао?
Јеси ди га лепо саранио“?
Близу мене плаче баба Јана
Рајићева јадница супруга,
Око ње су ћери рођенице
Што с’ остале јадне сиротице.“!
Ко Рајићевом смрћу уме да умре, достојан је да живи до века!
Сима Паштрмад
ИЗ СЕЛА ПАШТРМЕ
Био је за Карађорђева доба барјактар у војводе Антонија
Пљаке. У време буне Хаџипроданове пристао је био и он уз уста-
нике, али се, на реч Милошеву, предао, у Книћу, Ћаја-паши, и
отишао својој кући.
Кад је уговорен други устанак, о Цветима 1815, он је ms-
нео свој барјак и развио га за знак освећења тога великог на-
родног рада. Био је у свим бојевима док се борило; а после
се готово увек налазио уз Кнеза Милоша с којим је, осем другога,
био везан личним пријатељством још из младости.
Знајући бујност нарави Кнеза Милоша, он је гледао сва-
кои приликом, да гњев остане без рђавих последица, и да се љут-
ња, бар у највише случајева, изметне у смеј. Сувременици захвално
помињу ту његову тактику. О њем има врло иного причица, које
су веома занимљиве, и све сликају живот и нарави онога доба. Неке
су од отих причица штампане у календару „Шумадинцу“ 1552.
Сима Паштрмац звао се најобичније „Амиџа.“ То је турска реч
која значи „Чика;“ а то му је име наденуо најпре Кнез Милош, па
је после остало као његово друго име.
Паштрмац је умрьо 5 Августа 1836 године у Крагујевцу,
а укопан је Код рамаћске цркве. На његову гробу има плоча с
овим записом: „Овде леже кости мужа за отечество србско мно-
гозаслужна, вернЪйшега содруга и любимца Светлога Kuasa Милоша
Обреновића, надворногъ совфтника Симе Милосавлђвића Паштрмца.
Престави се 5 Авг. 1836 у 60 лЪту старости своє, у Крагуввцу.“
—— ——-
' Знаменити догађам nosie србске истоме, Герасима Геор-
гевића, у Београду 1838, стр. 56. 57. 58.
Личности 273
Мелентије Павловић
СРПСЕИ МИТРОПОЛИТ (1831—1833)
Мелентије се родио у селу Врбави, у Горњој Гружи, 1776.'
Његов отац Павле, и отац Вучићев Петар (Периша) два су ро-
ђена брата.
Мелентије се рано покалуђерио, али ми не знамо његов живот
за млађих година његових. За њега има помена тек од године
1510, када је, по емрти игумана враћевачког, Јосифа, постављен
он за игумана манастира Враћевшнице, где је дотле био јеромонах.
Не ће бити сувишно да изложимо цело писмо о том поста-
вљењу Мелентијевом за игумна. Оно се чува у манастирској ар-
хиви, и ја сам га преписао 2 Дек. 1573, благодарећи преосвеће-
ном владици Вићентију. Пиемо то гласи: _
„ 1810, Марта 9.
„Даемо свакомъ суду на знанћ како овимъ даномђ умре игу-
манъ Јосифъ, и на нфговой смрти бише сви нфгови, свои єму, и
честно по божиой вольи погребосмо его, по чину црковному. На томъ
паки наставши по нфиу Мелентје єромонахъ, сви ми кметови, EHG-
зови, и булюбаше саборно нађосмо мунасипъ да буде, договором
кметовскимъ, на нфгово место по нфму оставши єромонахъ Menen-
Tic, и опште ми кметови сви поставлямо и потврђуємо да буде
(в место) Мелентіє игуманъ (да буде). Тако велимо и тако даємо
потврђено писмо. — Први якнезъ Благов изъ Црнуће; кнез Радивов
изъ Каменице; кметъ Гая изъ Прнућс; Булюбаша Милисавъ изъ
Каменице; и Павле Слепчевићъ из Каменице.
„И надъ свимъ тимъ я Антонје войвода потврђуємъ, и ударамъ
свой муръ, да є на знаси свакоме (м. п.).
„И на том и архимандритъ студеничкій Василів потврђув,
ради болга сложена.“ “
Мелентије Шавловић био је доцније друг и једномишљеник
Кнеза Милоша у свим важнијим пословима његовим. Он је оно на
' Буича Путешеств:е, стр. 323.
* Позвато је да су од 1806 до 1813 студенички калуферн са Светни
Краљем становали у Враћевшници, и ту је у једној обитељи било
два братства, две касе, двоји приходи. А најпосле су се и смешали.
КПУЖЕВКНА СРБИЈА 18
274 КРАТУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Љубићу, 1815, онако славно заменио омофор добошем, и Бог му
је баш ту молитву примио, и Србију, тако брањену, очински
благословио. ..
Године 1831 пошље га Кнез Милош, заједно с НићиФором
Максимовићем, у Цариград, те 18 Августа, те године, он постане
митрополит за сву Србију, а сутра дан он посвети Нићифора за
)епиекопа ужичке јепархије.
Мелентије није дуго седео на светитељском. престолу. 8 Јуна
1833 преминуо је у Београду од водене болести, и укопан је
у саборној цркви. l
Мелснтије је закратио те се у београдској цркви на левој
певници не пева грчки, као што се певало до њега. Зна се још
да је живо настојавао и помагао да се чабави штампарија у Београду.
У Београдском Музеју, под његовом сликом, на патосу, стоји
обод од онога добоша, у који је он ударао на Љубићу.
Мелентије је био висока раста, осушан, црномањаст, дугих
образа, дугачка, малко покучена носа; лепе, црне, пуне браде, и
невеликих, танких бркова. Носио се увек чисто, укусно.
Кнез Милош, Кнегиња Љубица, и бегови звали су га обично:
„Uôu! Наш пбпа!“
· Тома Вучић Перишић!
Рођен је у једном бегању у Срем, у селу Баричу,/ у београд-
ском округу, близу утока Колубаре у Саву. Његова је постој-
бина село Врбава, у Горњој Гружи. Оцу му је било име Петар
(Периша), а стрицу (рођеном очином брату) Павле. Периша је отац
Томи БВучићу, а Павле Мељентију Павловићу, оном љубићском
архимандриту, и, доцније, првом митрополиту Србину, после то-
ликих Грка. -
1 Крштено му је име Тома, а Вучийем је прозван по обичају на-
родном с неке болести, за коју се мисли да се не ће да поврати
кад се болеснику промени име, и нарочито ако му се надене име
Вучје.
2 Кад је Вучић већ био постао велики господин, дозвао је, преко
Шарчевића из Моштанице, ону бабу из Барича, која му је одсекла
пупак, и лепо је обдарио.
личности 275
Вучић се родио некако око године 1787— 8.
У Карађорђево време, тек је био млад момак и почетни војник.
Кад је Хаџипродан устао, и Вучић је одмах скупио дру-
жине и, с Паштрмцем и Петром Туцаковићем, почео спремати и
Гружу на устанак. Кад устанак буде савладан, и Хаџипродан
побегне, онда се и Вучић, у Книћу, на реч Кнеза Милоша, преда
"Ћаја-Паши. Рањен у руку, није могао бити у Такову о Цветима
1815, али је, одмах по оздрављењу, ушао у ред бораца за слободу
своје отаџбине. |
Кад је већ Кнез Милош завладао, Вучић је постао старешина
у Груљи. Ту је био дуго време, и с Гружом је он после био
велик и страшан док је год живео. У оно време био је обичај
да кнежина кулучи свом кнезу о својој храни и пићу. Тако је
било у свој земљи. Причају да је једини Вучић, у Гружи, у не-
колико изменио тај обичај. Он је својим кулучарима давао свакад
кад му раде: прохе, кисела купуса, и ракије. Никад ништа више,
а никад опет није их остављао без тога.
Бистрина његовога суђења, ширина погледа, дубоко познавање
духа народнога, енергична воља, — што је све потврђено доцни-
јим његовим животом и радом, била су својства Боја су му Гружу
толико присвојила да му је тако дуго она остала предана и CBA-
кад поуздана.
Од године 1825, кад је на Опленцу, у Тополи, разбио Ђа-
кову војеку, и обезбедио власт Кнезу Милошу, па све до године
1858, живот је Вучића утван, као јака клечаница, у историју
Србије, нарочито у парницу њенога унутрашњег развијања и на-
предовања.
У време Милетине Буне, 1535, он је био највећа снага и
највештија глава на страни Кнежевој. Њему се највише има бла-
годарити што тада није дошло до крви, него се све свршило на
миран кућански начин.
Но лојалан према Кнезу Милошу, Вучић је у не мањој мери
тражио и гарантија за право народу, сагласно са свима онима који
су желели да се и Кнежевој власти знају вакве границе. Што
се даље терало утом захтевању, то се Вучић све више удаљавао
18*
216 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
од Кнеза, Најпосле је било јасно, да њих два даље не могу за-
једно живети и радити,
Године 1839, Кнез је Милош оставио Србију, а, на скоро,
пошто је преминуо Кнез Милан М. Обреновић П, Вучић је био
један од тројице намесника који су кнежеву власт вршили ДО по-
вратка из Цариграда младога Кнеза Михаила.
Млади је Кнез дошао, али Србији мира није донео. Борба је
била јако изукрштана. „Стари Господар“ желео је вратити се;
многи су га тражили и крчили му пут, а највише сама Кнегиња,
Љубица, која није била без греха и што је он отишао из Србије,
Вучић и партија његова нису могли да се сложе с мини-
стрима Кнеза Михаила, на Које су викали и пристаоци старога,
господара. Не могући се никако изравнати, Вучић се стави на чело
незадовољника , и, у Августу 1842, оде у Крагујевац да силом
изјави свој протест. У сукобу Кнежеве војске с бунтовницима, које
је предводио Вучић, ови последњи остану победиоци, и Вучић,
као „предводитељ“, сиђе на Врачар са својим Гружанима.
Уз новога Кнеза Александра, изабранога на Врачару, по од-
ласку у Аустрију Кнеза Михаила, Вучић је био тако рећи први
доглавник. Ама није ни то дуго трајало. На скоро му је оне-
милело стање које је сам створио.
Овда за Кнеза, а овда против њега, Вучић је био наизменце све
до 1858 године. И тада је био против Кнеза Александра, али није, с
општим ондашњим расположењем, пристајао да се врати Кнез Милош.
Кнез Милош, чим се вратио, ставио је Вучића у притвор’,
но он се на скоро разболи, те га преместе у војну болницу. Ту
је и уирьо 1 Јуна 1859, и укопан је у порти палилулске цркве
северно од звонаре. Тело му је унето на мала вратанца у порту,
тако да га у пролажењу у мало нису истреели из сандука.....
' Преварио га је, кажу, на со и хлеб Филип Станковић, рекавши да га
зове Кнез Милош него да остави пиштоље па да пође. Он је no-
веровао и преварио се. А био се, кажу, одважно да се не даје жив
у руке: све је пиштоље био напунно синџирлијама, па је мислио
да се брани, а кад би га већ савладали, да један скреше себи
у чело. То је сам казао, после, у затвору своме унуку, г. Јоци Пачићу.
ЛИЧНОСТИ | 977
Колико је судбина људска променљива!... Некад му се садило
борје куд је пролазио, а гле кақав га спровод прати до гроба!..
Вучић је био човек од виших и крупнијих људи; очи су
му биле мале, за то су га противници често звали „чкиљавим“, а
руке лепе; глас му је био тавак; понашање просто, ама увек из-
мерено и пуно достојанства. С осмејом на лицу и неком спољашњом
блатошћу примао је готово свакад чак и душмане своје; у том
је надмашио све досадашње наше државнике. Говорио је мало, и
све типским народним говором. Уза сваку другу или трећу реч
додавао би: „молимо“ !
Вучић је знао читати српски, а говорио је да не зна; али
су ме уверавали да је прочитавао српске новине'. Говорио је, осим
српскога језика, турски и грчки. Био је неоспорно бистријег ума,
мудријег понашања, и чвршће воље од свих својих вршњака. iere
свога доба, он је био неуздржљив у гњеву, али се умео и савла-
дати кад је то било потребно. Но било једно или друго, он је
импоновао увек, и задобивао готово евакад.
Живео је у кући смерно али уљудно, господски; онда, кад
су други, много образованији, за столом својим с гостима својим
из чутуре пили вино, у Вучића је, кажу, било све онако, као у
каквој господској јевропској кући.
Његово ће име дуго бити предмет хвале и руге у једнакој
мери; а другојачије не може ни бити.
Нама се чини да му се ово једно не може одрећи: да је
био увек, често безнамерно, по самом нагону, себи доследан,
тражећи да имаћник највеће власти не смеће никад с ума народ,
као првобитно врело сваке па и његове моћи.
Кнез Милан М. Обреновић 11
Родио се у Крагујевцу месеца Октобра, 1819 године. То
је био старији син Кнеза Милоша и Кнегиње Љубице.
По што је Кнез Милош, године 1839, због неслоге с вели-
кашима, дао оставку на кнежевеки престо, дошао је он по праву
наследства, 1 Јуна 1539, за Кнеза српског.
1 Казивао ми jer. Раднеів Тодоровић, судија, који је живсо код њега у кући.
278 ЕРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Али тешко болестан, он није ни једног акта потписао као
Кнез, а није управо ни знао да је кнештво прешло на њега.
Преминуо је 26 Јуна те исте године, дакле 25 дан своје владе.
Укопан је у палилулској цркви, у Београду, на десној страни
близу западних врата. На гробу му стоји смеран споменик од белог
мрамора, који му је поставио брат, Кнез Михаило.
Кнез Миханло Обреновић ПТ
Кнез Михаило је млађи син Кнеза Милоша и Кнегиње Љу-
бице, рођен у Крагујевцу, у Шареном конаку, 4 Септембра 1823.
Детињство је своје провео Које у месту рођења, које у По-
жаревцу, а које у Београду, находећи се свакад с мајком својом,
Кнегињом Љубицом, и старијим братом Миланом.
Што је више растао, то је све чешће виђао буре које су
се дизале око главе оца његовога. Најпосле је Кнез Милош, кад
је 1839 оставио Србију, повео и њега са собом у Влашку.
Старији брат Кнеза Михаила, пок. Кнез Милан, био је тада
на самртној постељи, и 25 дан своје владе преминуо је.
Овде вреди поменути нешто, што је значајно за оно доба и
за раднике у оним догађајима.
Старешине српске, оне исте које су принудиле Милоша да
иде из Србије, оставши сада без владаоца, шта су радиле? Јесу
ли се овретале куд на другу страну; јесу ли дале маха каквим
својим личним пожудама, по што Милоша нису хтеле, а једини
Милошев син находио се уз њега, и Вабо га није пуштао од себе?
Шта су дакле радиле?
Послали су из Београда човека с валогои да Кнеза Михаила
измоли од оца, и доведе у Србију; не пусти ли стари Кнез сина,
‚ да та „украде“, и с њим да побегне у отаџбину!
Отац је сина пустио, те тако није ни било потребе за ову
патријотску крађу.
_ Кнез Михаило је дакле после сирти брата свога, Кнеза Милана,
наследио престо кнежевски, и био је на њему до 27 Августа 1842.
Тада пак, после несрећног судара с бунтовничком братском војском
на Крагујевцу, Чумићу, и Жабару, прешао је у Земун.
ЛИЧНОСТИ 279
Од тога доба путовао је по Јевропи ради проучавања су-
временога друштва, а највише је живео у Бечу.
С искреним учешћем пратећи шта бива у његовој отаџбини,
он се ипак није никад хтео мешати ни у какве плетке, које би
му ђоја олакшале повратак у Србију. Израз је том погледу његовом
изрека коју је они у свој печат урезао: „Време и моје право“.
Кад је, године 1858, Свето- Андрејевска Скупштина, 11 Ae-
кембра, прогласила повратак Обреновића у Србију и на владу, Кнез
Михаило је дочекао, доб му отац из Букурешта није стигао на српску
земљу, у Крајини, па је онда похитао и, 14 Јануара 1859, у
Смедереву, после 17 година одсуства, ступио је на земљу своје
отаџбине, и отишао у Алексинац пред оца.
Приспевши с Кнезом Милошем у Београд, 25 Јануара 1859,
он је остао ту као престони наследник, утичући на послове ко-
лико се могло мање при онако осетљивом „Старом Господару“.
Године 1860, 14 Септембра, ступио је по други пут на
престо, после смрти оца свога. Владао је до 29 Маја 1868. А
тога дана убише га крвници из преваре, у топчидерском Кошут-
њаку, око 6 сахата после по дне.
да недуге владе своје, Кнез је Михаило учинио да му отаџ-
бина мора вазда бити захвална.
Он је очистио Србију од Турака; распрекао градове: Ужице,
Соко, и Кастел, а Београд, Шабац, Смедерево, и Фетислам вратио
у српске руке.
Завео је народну војску, и, што је најважније, мудром својом
политиком, подигао је важност нашој отаџбини и пред пријатељима,
и пред непријатељима српскога народа’.
Кнез Михаило је говорио добро, осем српскога као матерњега
језика, немачки и Француски. Живећи дуго у Бечу, био се Ha-
викао на немачки језик тако, да је често, и кад српски говори,
мешао по коју реч немачку, којом би хтео да боље каже што хоће.
1 У преговорима који су вођени за предају градова у Србији, Али-
паша се једном изразио, да „Кнез "Михаило, сам собом, представља,
силу од 200.000 војника“. И није рђаво процењивао овај турски
државник важност Милошевог сина.
280 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Био је човек темељно образован. Познат је био с књижевно-
стима сва три језика које је говорио. По смерности својој, није
никад хтео да казује да је у овој или оној струци јак, него би
обично рекао: „Ја, истина, то не разумем, нити сам у томе вешт, него
ми се чини овако и овако“, а то је готово увек било са свим како ваља.
Слог му је био јако под утидајем германизама, а иначе у
говору, осем што би кад и кад умешао по коју страну реч, изра-
жавао се чисто и врло течно српским источним говором.
Што би кад коме писао, од свачег би задржавао препис, ма
да је најситнија ствар. Рукопис му је био веома крупан.
Србе и српски сељачки живот знао је тако добро, да сам
му се ја једном јако зачудио, на што ми он рече: „Па Нака је
(мајка му, пок. Кнегиња Љубица) то све знала и радила; од ње
сам све слушао. Причала ми је, вељаше он даље, да је некад по
12 проја морала умесити и испећи до сванућа; и све је то о себи
носила у поље радницима“.
Читао је најрадије новине, а чешће би разгледао и чувеније
писце, особито кад би га занимало какво важно питање. —
Од јевропеких народа, хвалио је Мапаре за поноситост и слогу
у народним пословима; Немце за тачност и вредноћу; Енглезе
је уважавао као велики народ, али није показивао да их милује,
мислим највише с тога што држе страну Турцима. Французима се
чудио како су лаки, и како Француска царица кумује црногорскоме
внезу, а никако не може да разуме шта су били један другоме
пок. Кнез Данило, Мирко, и садашњи Кнез Никола. А цар опет
Наполеон не зна ни колика је величина Србије, ни колика јој је
популација/; „А ми га, вели, сматрамо да нам је протектор“!
Но у опште је јако ценио западну јевропеку цивилизацију, и
желео да Србија у том што се може брже напредује.
Што се тиче слободе, имао је обичај рећи: „Нико не би био
срећнији него ја, кад бих само могао да дам Србији omake слободе
какве имају Енглези. Али ми се чини да то не иде“. Што се више
приближавало време када се спремао да баци Турској рукавицу,
све је, рекао бих, био више склоњен да притегне: величина рада,
=== o
' Ово је повазао 1867, кад је Кнез Михаило био у њега, у Паризу.
~
личности 281
у који се спремао да уђе, чинило му се да захтева прибранију
власт. То је сам помињао чешће, називајући да је оно све „пре-
лазно стање“.
Обичај му је био да у почетку беседе врло мало говори.
Прву четврт од сата једва му се речи откидају од језика. Доцније
је постајао све више и више говорљив; а најзад је долазио у
ватру, да је било некад чудно гледати и слушати како може да
говори и много и све неким измерении начином. У говору се слу-
жио и жестима.
С оне његове ћутљивости у почетку беседе, сељацима је често
било жао што он не говори што више с њима. И доиета је то велика,
оекудица, нарочито ономе који међу Србима хоће да је старешина.
У последње креме, он је био свео све своје мисли у једну:
каво да ослободи српске земље испод турске силе, и то земле
Лазареве. „Ко ми помене Душанове границе, говораше ми он једном :
— тај ми је душиан а не пријатељ.“ То му је била готово једина
жеља. Ње ради живео је као прави испосник у Београду, у својему
двору, и у толиком добру. „Знате ли да ја ове цигаре волим као
год и хлеб, — рече ми он једном, нешто срдит, чини ми се, на г.
Лонгворта, енглеског консула: — па ћу се и њих одрећи. Мени је
дукат на дан баш доста! А све друго што имам бацићу на коцку,
и развити барјак, па куд пукло да лукло!“
У последње време, врло се често љутио на г. Миливоја Блаз-
навда што оклева са спремом војске, или као што он говораше „што
хоће да има резерву и за сваку чивију“.
Живео је веома умерено. Јело и пиће било му је на трпези
баш господско, но он ни најмање није био поклапан на то. У лов
је ишао радо, и гађао је увек саиртно. Г. Гарашанин говораше
ми једном: „И. ја сам ловац, ама ме мрзи да идем с Њнезом у лов.
Он ништа не пропушта што удари на њега. А што год гађа, то
управо коље“.
Коње је радо јахао, и био је коњик за причу. Коње је др-
жао од најбољих раса, и на то није жалио трошити новаца.
Умео је згодно и да се нашали, само што му то није могло да
буде с великога положаја; мањ у тешњем кругу давнашњих познаника.
289 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Но осем евију његових добрих страна, свакад ће поштоваоци
моралне величине одавати му заслужну хвалу, што је ценио и
уважавао заслуге и својих противника, и што је онако јуначки умео
да опрости многе увреде које су наношене њему, мајци му, и оцу
од 1839 до 1858.
Ево мало потврде за то.
Неки Стеван Филиповић био је секретар Карађорђу. Доцније,
1837 године, дође у Србију и ступи у службу. Послуживши неко
време, он замоли за пензију, и Кнез Александар му да пуну плату у
пензију (450 талира). Под владом Кнеза Михаила, у Октобру 1860,'
почну се ревидирати године службе, па да се даје пензија за
време „доиста проведено у служби“. То буде узрок те се Стеви
Филиповићу одузме 200 талира годишње пензије. То уради зенаљ-
сви Савет, и својакат о том поднесе Кнезу Михаилу на потврду.
Кнез не хте то да одобри, него рече да се врати ствар
Савету, и да му се помене да је година дана службе под Кара-
ђорђем била тежа и вреднија него данас у миру пет.
Савет опет одбије, рекавши да је пропало све што је Кара-
ђорђево доба било урадило за Србију, па наравно и Стевина служба.
Кнез заћута, и диже се да хода. После дужег ходања, рече: „ја
не мислим тако као Савет. За мене могу пропадати људи, али до-
гађаји исторйски не могу да се збришу, па да их никако и нема.
Одобрите одлуку Савета: не ћу да се бочни с њима. А министру
Финанције пишите да г. Стеви Филиповићу, док је год жив, даје од
моје цивилисте колико треба да буде пуно 450 талира.“ *
Тако је и било. Но после је Савет дошао, предвофен.г. Стевчом,
председником, те га Бог зна како молио да одустане од тога и
да одобри нову одлуку Савета, у којој и овај пристаје да се да
450 талира Ст. Филиповићу. Мислим да је, најпосле, и пристао
да тако буде.
А и сувише је познато како се чинио невешт, по повратку,
безбројним увредама, и још је био врло невесео кад други ко неће
да опрости какве ситније задевице коме од својих противника.
а Највише решење од 1 Октобра, 1860, Нр. 72.
2? Акат Кнежев од 31 Марта, 1861. № 716.
личности 283
Па га не ће Срби за дуго заборавити и за његово поносито
држање спроћу странаца. Ово је, можда, тим слађе падало београ-
ђанима, што је, пре тога, понашање нашега двора спроћу странског
утицаја било за куђење.
Ћутање пак, које је покривало његове планове, и сва дела
његове владе, докле год не би дошло време да се обелодане, било
је за причу.
Ја, који сам с њиме тако често говорио и о тако многим и
различним стварима, ни данас не знам: кад се он и за што ра- ·
ставио са својом женом, Кнегињом Јулијом. А о скупштини 1864,
по жељи председника скупштинскот, упитах г. Гарашанина за то,
па ми и он рече да зна толико колико и ја сам.
Кнез Михаило је био сув, коштуњав, врло кракат, али леп
човек. Глас му је, кад говори, био као поцепан. Ишао је брзо,
и као накрививши се на једну страну.
Он је био и велики пријатељ науци и књизи српској. То је
посведочавао где је год стигао. Толики важни научни радови не
би угледали света, да није било његове помоћи.
Пао је као жртва туђе политике и личне пизме, овог сотон-
ског духа у судбини веселога српскога народа.
Јован Димитријевић
из СЕЛА ДОВРАЧЕ
По месту свога рођења, Јова се и не зове друкчије, него Jo-
ван Добрача. Добрача је био стари војник још из доба Карађор-
ђева, али се дивно показао као вођ војске на Љубићу 1815. И
да су други имали смотрености колико он, славна би победа љу-
биЬека била купљена с много мање жртава. Кажу да је он ту
имао само неколико стотина Фишека барута, али је мудром штед-
њом највише Турцима наудио.
Још се прича да је својих 500 Гружана 3 месеца хранио из
својих кошева, чекајући долазак Кнеза Милоша из града београдског.
Он је умрьо у свом селу, о Св. Николи 1839", а укопан је
! Његов унук, који је ово причао 31 Марта .1875 године у Крагу-
јевцу, вели да је тад угод 36 година од дедине му смртл, која
28+ КРАТУЈЕВАЧЕН ОКРУГ
жод цркве манастира Драче. На гробној плочи његовој изрезао је
пок. Стеван Поповиќ! из Кикојевца, још дов је ту био yua-
Teb, ове речи: „Овде су кости много заслужног војводе српеког
Јова Добрачанина. “
Добрача је пред сирт био ослепео, и тако није имао ерећу
бар до гроба гледати лепу своју отаџбину, за коју је толико ра-
дио као достојни син, и као поновити јунак.
Павле Цукић
на СЕЛА ЕРЧМАРА, У ЛЕНЕВИЦИ
Био је чувен у својој околини још за Карађорђа; дошао је
био до чина војводског, кад се оно поставило врло много војвода,
да се ослаби власт неколиких старих.
Године 1815, кад је букнуо нов устанак, он се налазио у
нахији пожаревачкој и пристао уз народне жеље, само је, у до-
говору с Молером, некако двоумио ком да се уступи врховна власт.
Кад је Милош отворено прихватио политику измиривања с
Турцима, он се изрази да не пристаје на то, него хоће проду-
жавање рата. Али уза се није имао никога другог до неколико
коњика Цигана, којима је поковао копља све са жигом П. Д. И
с том својом војском превали се у Ресаву и заузме град Мана-
сију. Ту је мислио да се одупире Турцима, а и Србима ако би
устали на њега што не пристаје на мирење.
Војвода Вујица, послан од Кнеза Милоша, после мале чарке,
склони га на предају и одреде на Белицу Кнезу Милошу који
,
се десила о св. Николи зимњем. А Г. П. Стојковић, начелник у
пензији, пише ми, 5 Априла 1875, да је од блиских познаника До-
брачиних дознао да се Добрача разболео 4, а премивуо- 5 Дек.
1834 године?!
' Ово је онај честити свештеник патријот кога је љубав E роду
много ленту судбину заслуживала. Од њега су остала три списа:
„Слово ученицима у Драчи, 30 Јуна 1847“, Београд 1847; —
„Смрт цара Николе“, у Београду, 1859; — и „ Милош Обреновић
или ослобођење Србије,“ у Београду 1865.
личности 285
му то није ништа замерио, него му је опет дао власт и службу
у народу“.
После неког времена, зовне Цукића муселим крагујевачки
на гозбу. Кад се Павле врати отуда, њему се смучи те почне
бљувати. Кажу да је толико бљувао, да је говорио да му је и
ресица отишла.
Иза тога је био све једнако болестан. У то га позове опет
муселим у Крагујевац, а одатле га опреми с писмом у Београд
Марашли-Али-паши. Цукић узјаше на коња, а ноге му закују
испод коња у букагије, па се крене тако да путује.
Полазећи тако из Крагујевца, Цукић је, кажу, певао ко-
лико га глава доноси:
„Чудиће се и гора и трава,
„Куд се деде Цукићева глава.“
Тако дође до Рогаче, и ту, како је већ био давно болестан,
умре н буде закопан.“
Павле је био човек леп, невисока раста, карактеран, и јунак
међу најбољима.
Петар Туцаковић
из ЧЕСТИНА
Он је, на глас Хаџипроданова устанка, одмах развио барјак
у Гружи, и ударио у таламбасе. Кад, доцније, Хаџипродан npo-
падне, Ћаја-паша дође у Кнић, и Милош му ту склони на пре-
дају Вучића, Паштрица, и друге, Туцаковић се не хтене предати,
него штукне некуд у гору, да ни његова кућа дуго није знала где је.
Доцније је радио живо за устанка Милошева, и наследио је ста-
решинство у Гружи, после Вучића. За време Милетине Буне, и доц-
није, находимо та међу онима који су држали страну Kiera Милоша.
Умрьо је 9 Августа 1857 године, у 65-ој години свога живота.
' Ово су прави Цукићи; Петар Цукић лак, отац Косте Цукића, примно
је њихово презиме за то што су га они, као дете, примили и одр-
жали. Петру је презиме Лазаревић.
2 Овакав завршетак Цукићева живота слушао сам од Г. П. Срейко-
вића, професора.
286 КРАГУЈЕВАЧКИ · ОКРУГ
Лазар Арсенијевић — Баталака
Рођен је у селу Буковику, у крагујевачком округу, године
1793. Био је ученик Доситијев, у оној Великој Школи, која
је отворена у Београду 1808. И ту ну Сима даје придев који му
је личио до смрти. Доиста је био „степенита и слова и мишљења,“ '
После пропасти, 1813 године, прешао је он у Аустрију, и
одатле отишао, с осталим емигрантима српским у Бесарабију. Отуда се
вратио у отаџбину 6 Августа 1827. Био је после у разним службама
државним: у Пожаревцу, у Кладову, у Крагујевцу, у Београду,
и у Смедереву. Док је био у Крагујевцу 1828, пок. Димитрије
Давидовић прозвао га је Баталаком, које му је име остало до
века познатије од крштенога. После преврата 1842 , постао је
саветник; бивао је неколико пута попечитељ правде и просвете.
У последње време, живео је у пензији, у Београду, и писао своје
мемоаре о времену Карађорђевом. Преминуо је у Београду, у својој.
кући на Теразији, 15 Јануара, 1869.
Баталака је био човек повисок, сув, слаба здравља свега века
свога. Чело му је било велико, очи светле; говор чист, јасан,
и ако неослобођен од неких русизама, али увек коректан. Исто
је тако и писао. Нарави је био плахе, страстан у вољењу и у
мржњи ; био је нападан за живота врло много за владање своје
према пријатељима Обреновића које није волео. Он је сав био
поклоник Карађорђа и његовога доба.
Оставио је, кажу, на 300 табака свога рукописа о животу и
раду Срба од 1804 до 1812.
Бог да га прости што је био усталац на раду, а критика
ће изрећи свој суд о унутрашњој вредности његових мемоара.
Стеван Петровић Книћанин
Рођен је у селу Книћу, у Гружи, 15 Фебрузра 1808, а
преминуо у Београду 22 Маја 1855 године.“
њи — a
' „О Лазаре Арсенијевићу, Степенита слова и мишљења!“ (Срби-
јанка Ш, 101).
2 Чудновато противусловље! На гробном белегу пише му тако; ау
Некрологу којп је писао пок. Живановић одмах по смрти, стоји
да је рођ. 25 Фебруара 1807, а | 14 Маја 1855!!
дичиости 287
Отац му се звао Петар Комадиновић, и трговао је живом
стоком.
Стеван је најпре био момак у Кнеза Милоша, који га је
и прозвао Книћанином по селу у Ком се родио. Био је у на-
родном оделу и он у свити, кад је Кнез Милош ишао у Цари-
град, године 1835, Султану Махиуду у походе.
11 Нов. 1836 постане начелник среза јасеничког, у сме-
деревском округу. Одатле је, 9 Марта 1839, постао окружним
начелником у Смедереву. —
Године 1840 стао је на страну оних старешина које су биле
противне Кнезу Михаилу. да то је и оставио службу и с њима
отишао из отаџбине. Године 1842 постао је државни саветник и
као такав био је у свити Кнеза Александра, кад је овај, 1846
године, ишао у Казанлук Султану на подворење.
Године 1848 био се нешто побркао с вођем ондашње опози-
ције — Вучићем, те на ПЦетровској скупштини у Крагујевцу буде
принуђен дати оставку.
Међу тим на оној странњ у Аустро- Угарској, српски је народ
био у велике устао на одбрану своје народности од насилног помаџа-
ривања. Њнићанину се учини да браћи својој може бити од EO-
ристи, за то пређе тамо у првој поли месеца Августа 1848. Одмах
је ушао у бој код Беле Цркве; али 28 Нов. 1848, на селу То-
машевцу, где се био укопао, он је поразно одбио непријатеља
који је тежио да освоји и Панчево, па тим сву банатску војну
границу да притисне.
Што се даље продужавало ратовање то је више расло име
Книћаниново. Он се прославио нарочито на Панчеву (20. Дек.
1848), и на Мошорину.
да тако јунаштво добио је знаке признања: од владике цр-
ногорсвог Петра Његуша, од патријарха Рајачића, од зустриеког
цара, и од руског цара Николе.
Кад се Гергеј предао Паскевићу, и рат већ престао, Run-
ћанин је путовао: био је у Загребу код Бана Јелачића; био је
у Бечу код дара Фрање Јосифа. За победу панчевачку, цар му је
дао орден Марије Терезије ТТТ степена, и ађутанат ГроФ Грине
283 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
и Бан Јелачић својим су рукама пред лицем царевим приденули
на npea Книћанину тај орден. Наш је јунак био тада у народ-
вом оделу са сабљом о бедрима.
Из Беча је ишао у Берлин да види сина свога Антонија,
који се онда тамо бавио на наукама.
По повратку у отаџбину, дат му је чин војводе, који се
узимао као највећи, и који је тада имао само Вучић, и он је
прешао у Крагујевац, где је имао под собом тамошњи гарнизон".
Бавећи се у Крагујевцу, он је био потпуно здрав, али на
један мах погоди га капља, и он похити у Београд да би нашао
лека. Из Београда је ишао у Мехадију, у топлице, али се слабо
помогао, те у суботу у очи Тројица издахне.
Београд је казивао за његову пратњу као за некакво чудо.
Тек доцније, укоп пок. Кнеза Милоша и Кнеза Михаила надмашио
је бројност и величину тога последњега испраћања.
Укопан је вод палилулске цркве између гроба Ст. Симића
и Тенке Стевановића“.
Вићентије Велимировић
ЈЕРОМОНАХ
Родио се у селу Кико]евцу, у Гружи, 1761. Где се учио, и
када се закалуђерио, не зна се. Само се зна толико да је, у по-
четку овога века, био јеромонах у Студеници. Његов сувременик,
потоњи владика шабачки, Ђерасим Ђорђевић, хвали га као врло
способна свештеника, и велика зналца у питањима вере и цркве, дода-
Јуһи још да је историју српског народа најрадије слушао од њега.
Овај вредни духовник написао је: „Сказаніє о пресе-
леніи мощей свлтаго во кралъхъ Стефана“.
Красни овај рукопис находи се и сада у манастиру Студе-
ници, и сведочи да су сви у најљућа времена срца жудна знања и
видела отимала да што науче, па су у том и успевала красно. Духов-
ник је овај умрьо у манастиру Враћевшници 1806, и ту је укопан.
б Њих је овај гарнизон прешао из Београда у Крагујевац у је-
сен 1861.
3 Некролог Стевану Петровићу Книћанину, члену Совета, и т.д.,
и тд. Београд, 1857. 8-на, 16.
ЛИЧНОСТИ , 289
„Чича Срећко“ из Трнаве
Срећко Поповић, из села Трнаве, био је у своје време врло
на гласу са свога киничкога карактера, и особите бистрине свога
ума. Он је један од највећих „уставобранитеља“. У последње
време био је председник окружнога суда у Крагујевцу. Ишао је
некад у школу Доситијеву, у Београду, али је на свет и све у свету
гледао с неког Философског гледишта.
Чича Срећко је умрьо по повратку Кнеза Милоша у Србију,
1859 године. .
О њему има врло много прича а доста и његових изрека,
које, у одећи просто] и чисто незналачки-простодушној, садрже AY-
боко познавање људи и свега што бива у свету.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Просека , коса вод вела Орашца, где је просечен брег 28
хвата у дужину а хвата у ширину. Народ прича да је то
Проклета Јерина просецала пут из Смедерева на Островицу.
У атару истога села (Орашца) има неко црквиште за које
се прича да је била маџарска црква, и зове се Миса. Од те
Muce и речица која извире из брда Просеке и чуда тече, а и
све ливаде около зову ве Мисача. .
Осем тога, вело Орашац ће се помињати увек, кад год буде
реч о почетку сриеког устанка на Турке 1804.
Баточина, сада нека вајна варошица, са 200 пореских глава,
5 сата, источнодод Крагујевца, на путу који саставља Ерагу-
јевац с друмом београдеко-цариградеким, који је некад ударао баш
на Баточину. За време Турака, Баточина је била више јака вој-
ничка тачка него варош. На Баточини је бивало сукоба и за првога"
и за другога народног устанка.
Године пак 1689 326 Августа, Маргра® Баденски Лудвик,
разбио је на Баточини Арап-пашу и 40.000 Турака. А године 1825,
' Србијанка, къ. І. стр. 92: и 98.
* Летопис Шафарика, стр. 87.— Још се помиње веки бој на Грабови
koju је био тога времена између Аустријанаца и Турака; али ја
не знам где је местимице то било.
КПЕЖЕВИНА СРБИЈА 19
29% КРАТУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
извршена је ту самртна пресуда над Милојем Ђаком, који је био
дигао буну на Кнеза Милоша’.
Станови, сеоце више Крагујевца, на југозапад од вароши.
На Станове је Јован Добрача, место да оде у Крагујевац мусе-
лиму, на позив његов, и да му важе шта се ради по народу,
дошао, 1815, с нешто војске, одмах ту начинио шанчић, и почео
тући Турке“.
Метино Брдо, на југоисток од Крагујевца; помињаће се по
том што је Вучић, 1842, одатле опалио ватру на Крагујевац и
на војску Кнеза Михаила, и разбио је.
Ограгари, село у 060]у рудничком, 5 сата на запад од Rpa-
гујевца. У том су месту, на реци Сребрници, велике војне бару-
тане, које су биле изашле на глас још за времена Карађорђева.
Сад је то најобилнија твориља барута за сву земљу нашу, за
велике прилике које ће ваљда већ једном наступити.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ
У крагујевачком округу има 1 варош, 3 варошице, 178 села,
53 општине, и (1572) 20.587 глава пореских.
‚ Крагујевац је главна и окружна варош, на Лепеници, у врло
питомом и склонитом басену међу косама од Црнога Врха и од
Рудника, око 5 сата на северозапад од Јагодине.
Постање Крагујевца покривено је тамом незнања. Извесно је
толико да се он не помиње у споменицима из старог српског доба.
Тек за турско владе видимо да је ту среда томе овругу, јамачно
по разорењу Борча, и других важнијих места.
Кад су Аустријанци држали Србију од 1718—1789, онда се у
Крагујевцу помиње, као старешина, капетан Станиша (Марковић)
Млатишума, који беше страшан Турком на Крајини зјело“.
1 Cunibert, Essai Historique, І, 24.
* Милутиновића историја, стр. 146.
з Гласник 11, стр. 226. — О овом Станиши и војне аустрйске ap-
хиве имају ове податке:
„Године 1788, 29 Новембра, оборкапстан Станиша послат је
из Београда у Брзу Паланку на проматрање.
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE 231
За време Карађорђа, то је била обична окружна варошица; и
како је главна средина била онде где и Вожд, то се Крагујевац
једва и помиње.
У Крагујевцу је, о малом Божићу 1813, била народна скуп-
штина, где су прочитани услови које је Порта била послала
Србима, и изабрани су: Кнез Никола из пожаревачке, Кнез Јевта
Савић из Лознице, Кнез Илија из параћинске, и секретар Га-
врило, који су, као посланици, отишли у Ниш, да поднесу услове
под којима би народ српски пристао да се смири'.
аа о i = —
=
„Године 1739, 7 Јануара, оборкапетан Станиша пошао је да
узнемирује пашу јагодинског, и да спали турски мост на Морави ;
но како су се Турци томе надали и осигурали се, то се Станиша
обрне на Рудник, и ту примора турски гарнизон да му се преда,
па га по том слободна пусти, а место поруши и попали.
„28 Јануара, Станиша оде с великом четом (из Београда) на
Темишвар да у тамошњим планинама умири побуњене Влахе. 4
Фебруара наншао је, близу «гЈасенове, на једну чету од 250 no-
буњених Влаха, и потукао их. 10 Фебруара вратио се из Баната,
по што је посекао 80 влашких бунтовника, и попално им многа села,
дотеравши око 4000 грла марве, која је по том јевтино продата
овдашњој посади (у Београду). Осим тога, повео је био и 17 ухваћених
зликоваца, али како су се уз пут одупирали, то их је,он све посскао.
16 Фебруара, на заповест ђенерала Најберга, команданта темнш-
варског Баната, Станиша је бачен у тамницу, што је, тобоже,
починио насиља међу побуњеним Власпма, убијајући верне царске
поданике и пленећи им стоку и имање.
4 Марта, по што се зла за која је Станиша оптужен нису могла
доказати, то је он пуштен и на ново послан с једном четом срп-
ском у Пожаревац на проматрање. По што се јуче вратио, данас
му је у име тога, што се ове зиме у многим приликама према не-
пријатељу добро показао, по заповести ђенерала Фелдмаршала
грофа од Валиса, команданта ове краљевине, ђенерал Фелдмаршал
лајтнант, барон Гелдинг, који међу тим овде командује, пред ли-
цем свију овдешњих оФицира, обесио о врат златан ланац за заслуге.“
(Die freiwillige ТћеПпаћте der Serben und Kroaten ап den vier letzten
österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854. p. 267—269).
Гласник IV, стр. 156. А вреди проучити и писмо Карађорђево
од 17 Декембра 1812, којим је сазивао ту скупштину. Голубица
Р, стр. 217.
19%
292 КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ
Важност Крагујевца почиње тек од године 1818, када се
Кнез Милош преселио тамо из ЦрнуБе, и тако ову варошицу учинио
својим стоним местом. То је трајало до 1839.
да тих 20 година, Крагујевац је био сведок готово све оне
радње која је помагала да Србија постане овака каква је данас.
У њему је, осем владалачког двора, заведен први велики суд на-
родни. Ту су прве и најчешће скупштине сазиване; тамо су до-
лазили посланици и путници са свих страна света; ту су отворене
прве више школе и други заводи: гимназија, 1833; лице), 1838;
штампарија, 1833; и војна школа, 1837; позориште, и т. д. .
Кад су, после 1842, гимназија и лицеј пресељени у Београд,
Крагујевац је неко време остао без таквих завода. Године 1845,
пресељена је дотадашња чачанска полугимназија у Врагу]евац, па
је она, године 1861, подигнута на ступањ целе гимназије".
Године 1870, 5 Октобра, издан је закон о урсђењу прве
учитељске школе у Србији". Та је школа отворена о Св. Сави 1871
године у Крагујевцу, где се и сада находи.
Још ваља поменути да у Крагујевцу, већ од 30 Августа 1862
године, уз тамошье војне радионице, постоји школа занатлиска за
све дрводељске, ковачке, и седларске занате“.
Штампарија пак, пошто је враћена из Крагујевца 1885, остала
је у Београду. Само у неким особитим приликама, ношен је у Кра-
гујевац по који ручни прес за неке службене послове, те се тако
може наћи да је што шта и доцније штампано у Њрагујевцу.
Године 1878, пред јесен, отворена је тамо изнова штампарија
једнога нарочитог друштва, и отпочела је шампати политички
лист „Јавност“, па лосле „Ослобођење“, а године 1875 отворена
је ту још једна приватна штампарија.
Крагујевац, међу тим, има да се похвали техничким артиле-
риским заводима, који су, истина, имали постање у Београду 1847,
у најужем размеру, па су, 1857, пренети у Крагујевац, где су, на-
рочито за владе пок. Кнеза Михаила, дошли до значајнога развитка.
! Школе у Србији, стр. 67.
2 Школа за 1570, стр. 492— 498.
3 Школе у Србији, стр. 52. (36. ХУ, 147—149).
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЗЕ 393
Као део тих завода, узима се и Страгарска барутана, 5 сата на
запад од Крагујевца, у осоју Рудника, на реци Сребрници.
Све те заводе у Крагујевцу народ зове једним именом: „ Топо-
ливница“, а они се деле на 6 одељака: на Топољивницу, Aa-
фетницу, Пушкарницу, Лабораторију, Арсенал, и Барутане!.
У Крагујевцу се, месеца Октобра 1819, родио Њнез Милан М.
Обреновић 11, који је преминуо у Београду 26 Јуна 1839, владав-
ши само 25 дана као Kuos, после оставке оца свога, Кнеза Милоша.
У тој истој вароши, у „Шареном конаву“, родио се, 4 Cen-
тембра 1828, Кнез Михаило, најмлађи син Kacsa Милоша и Kae-
гиње Љубице, који је у два маха био Кнез српски, а погинуо је у
Топчидеру, у кошутњаку, 29 Маја 1868, око 6 сата после по дне.
У Крагујевцу је, 1848 о Петрову дне, држана она чувена
„Петровска скупштина“, на Kojoj је, између осталог, тражена и
слобода штампе.
Сад су у Крагујевцу окружне власти: суд и начелништво; окруж-
ни прота. Ту седе начелници срезова крагујевачког и гружанског ; ту
је команда крагујевачке бригаде, и управа техничких војних завода.
Од школа, ту је гимназија са 7 разреда; са 13 наставника,
и 197 ученива. На плату наставника ове гимназије издато је за
1874 годину 29.185 динара и 25 пара динарских.
Учитељска школа са три разреда, 12 наставника, и 62 питомца.
На плату њених наставника издато је 17.743 динара m 15 пара.
Основна мушка школа с 4 разреда, 6 наставника, и 292 ученика.
Основна женска школа с 4 разреда, 4 учитељке, и 174 ученице.
Има још штедионица, пошта, и телеграе.
У Крагујевцу је трговина незнатна. Тамо сс купују само
домаћи производи, а највише храна за извоз или за потрошак у
другим местима Србије.
Аранђеловац, 9 сата на северозапад од Крагујевца, у до-
лини реке Кубршнице која извире испод брда Букуље.“ Ово се
А и и ои ли
' Поред осталога, може се загледати и у моја „Путничка писма“,
стр. 269—271.
* И за ово врело прича се да је заптивено сланинама, а да се
отвори, мисли се, да би река потопила доле сав Аранђеловац!
294 i КРАГУЗЕВАЧКН ОКРУГ
место звало Бубица, на га, 1859, Кнез Милош прозва Аранђело-
вацу и начини у њему лепу цркву од тесанога камена.
Неколико минута на запад од Аранђеловца, находи се она
чувена Буковичка Кисела Вода, на Боју свакога лета долазе већ
многобројни похођани.
У Аранђеловцу је столица власти среза јасеничкога; ту има
пошта и телеграфска станица.
Од скора се место то јако подиже. Године 1872, било је у
њему 210 пореских глава, а око године 1830, кажу, да је ту био
само један дућан.
Има школу мушку е 4 разреда, 2 учитеља и 54 ученика; и
женску, с 1 учитељком и 26 ученица.
Рача, 5- сата на север од Крагујевца, на речици Рачи.
И то је варошица нова. Године 1872, заједно са засеоком Ад-
ровцем, имала је 205 пореских глава. Ту је столица срезу ле-
_ пеничком. Има нову цркву, и школу с 4 разреда, З учитеља, и
81 учеником; и женску школу, с 1 учитељком, и 34 ученице.
Од скора је ту подигнут и један художни млин за млевење
брашна.
Баточина, на Лепеници, 5 сата на истоб од Крагујевца,
помињана је на страни 289.
Caa у врагујевачком округу неједнака су бројем кућа. Има
их врло великих, као што је Лапово, са 755 пореских глава; а
има и малених, као што је, на прилику, Бурисело, са 21 главом
Овде се излажу сва поименце:
z TE TEP
x Имена села 31 3905 А. Имена села 2 би:
а zu 828: 3 zg žl
Ки си == ~ ди = о
Варош
1 Крагујевац 1820 1213 —
1 Срез гружански
1 Стубље 160 9 4 Чукојевац О) 1840 108 8
2 Лозна 49 11 5 Лешево 38 8
8 Угљарево 40 10 6 Раваница 84 8/
Имена села
редни број
7 Годачнца
8 Дрлупе
9 Гледић
10 Бајчетина
11 Витановац
12 Милавчић
13 Битковац
14 Печеноге
15 Милаковац
16 Лесковац
1' Губерев. n
18 Пајсевић С] 1874
19 Закута С) 1862
20 Петропоље
21 Сибница
22 Честпн? fJ 1838
23 Врбета
24 Балосаве
25 Љубић
26 Линница
27 Гунцати
28 Жуње
29 Радмиловић
30 Претоке
31 Борач Q 1885
32 Кусовац
33 Кнић
34 Грабовац
35 Драгушица
II
1 Аранђеловац O 1850
2 Велнка Врбица
3 Орашац С) 1869
4 Копљари () 1868
5 Буковик
6 Гараши C) 1873
т деловик
8 Вукасовац (0 1868
9 Брезовац
10 Винча
11 Блазнава C) 1860
12 Горња Трешњевица
Врој ворос-
бих raana
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE
Преближна
даљ"на од
овружног
места
КЕКЕЧ КЕХС
z Имена села 52
5 22
36 Рашковић 38
37 Баре 84
38 Љуљаци 82
39 Коњуша 42
40 Брестовац 38
41 Топоница 59
42 Бечевица 82
43 Опланић ` 66
44 Рамаћа 1 1859 139
45 Угљаревац 38
46 Добрача 109
47 Кутлово 71
48 Кикојевац 48
49 Рогојевац 69
50 Забојница, 114
51 Брњице 61
52 Гривац 80
53 Суморовац 29
54 Вучковица 111
55 Голочело 60
56 'Бурисело 21
57 Драгобраће 61
58 Корићани 54
59 Грошница C) 1849 218
60 Вињиште 61
61 Ердеч | 32
62 Пчелице 49
63 Станови 29
Свега 5.187
јасенички
13 Маслошево (0) 1871 147
14 Овепште []1868 128
15 Божурња 190
16 Топола (11843 377
. 17 Пласковац 63
18 Влакча 157
19 Котража 70
20 Гор. Шаторња [`] 1829 96
21 Доња Трешњевица 39
22 Доња Шаторња 100
23 Љубичевац (Бушинци) 33
24 Страгари [0 1875 158
295
Прибдижна
даљина од
овружног
места
СОКО
хх к
Са
МАХ М
6'7
T
67%
5
5
' Школа је у месту Каменцу, код цркве, али припада селу Честину.
с с ~ 2) сц о В
> оо Фи с ћу ме
КРАГУЈЕВАЧКИ ОБРУГ
$3 ass 5 да 52.
Имена села $ аи ~ Имена села У : Sgi 5
58 5357 5 z: 535"
а =“ ~ ди =7•
Липовац 20 ту, 28 Белосавци 156 9
Бања (0 1570 159 8 29 Марковац 90 10
Јеленац 52 9 30 Стојник Г] 1850 181 10
Свега 4.143 —
ІІІ Срез лепенички
Ратари (J 1864 325 9 21 Лукање 66 37
Црни Као 92 4 22 Баре 76 314
М. Крчмари (71873 107 214 23 Сараново (J 1869 267 42
Сипић Г] 1865 134 3 24 Лацово C) 1847 755 5
Доња Рача 157 5 25 Сепци 176 5
Ботњани 93 51, 26 Градац 48 3,
Вишевци 128 5/ 27 Никшић 34 2!,,
Вучић 113 4 28 Бадњевац С] 1868 190 4
Мнрашевац 108 4 29 Kaoru 0 1810 177 6
Поповић 97 5: 80 Рабровац 142 7\4,
Јунковац 212 5!/, 31 Трнава (0 1869 328 41/4
Јагњило О 1850 220 94 32 Горович 63 5
Светлић 60 3% 38 Жабари J 1850 219 6
Чумић 1850 317 3'/, 34 Рајковац 49 8
Велики Крчмари 98 3 35 ЛЛаскар 47 8
Губеревци 86 4 36 Загорица 126 5
Доња Јарушица 55 3 37 Турчин 36 44
Гор. Јарушица 11548 84 234 38 Баточина O 1859 200 5
Шуме 138 4 39 Адровац 13 5
Ново Село [] 1866 129 5 40 В. Рача O) 1840 187 0y,
Свега . 5.957 —
IV Срез крагујесевачки
Јовановац 124 3, 14 Маршић 91 1
Петровац 103 6 15 Јабучје 35 ГА
Цветојевац 95 16, 16 Ресник 234 2
Доброводица 78 4 17 Војиновац 28 3
Жировница 138 31, 18 Мидаговац 33 а
Кијево 99 4 19 Пусто Село 41 1'4
Багрдан 74 6 20 Баљковац 68 1
Ловци 97 5 21 Белошевац 95 26
Стрижило 67 4, 22 Ботуње [] 1870 133 214
Десимировац 102 1, 23 Корман 72 1,
Церовац 116 24 Прњавор Гричарички 41 2
Опорница 36 1 25 Доње Комсрице 87 8
Мечвовац 48 3%, 26 Горње Комарице 106 15,
=”
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE 297
5 34 52. = TEE
Е Имена села HEHE = Имена села ЗЕЕ
$ ЕЕ ЕЕ 3 zg gip
ба са = = Г =
27 Шљивовац 12 1%, 36 Горње Грбице 64 2,
28 Поскурнце 78 14 87 Пајазитово 113 3;
29 Драча [] 1855 94 2 38 Лужница 209 38
30 Дивостин 16 1, 39 Домуспоток [71867 258 6
31 Прњавор Драчки 19 2'/, 40 Брзан [J 1804 439 6
32 Дреновац 28 01060 41 Трмбас 61 1
33 Велики Шењ 33 5 42 Теверич 26 1
34 Мала Врбица 76 5 43 Букоровац 75 БА
35 Доње Грбице 138 2 Свега . . 4.087 — _
Примедба. Кад имева села у овом списку испоредимо с именима
која је Вук у Даници за 1827 г. штампао, налазимо да сад више
не постоје ова села: Благаји. Илијине воде, Сушица, Павловац,
Бујковац, Мајнић, Паштрма, и Јешевац. Нека села, записана
овда у нахији крагујевачкој, сад су у окруту рудничком, као: Boj-
ковци, Бело Поље, Прњавор Враћевшнички, Врбава Горња, Вр-
бава Доња, н Липовац.— Села: Бљазнава, Страгари n Љубичевац (пре
Бушинци) записана су у списку Вуковом у нахији рудничкој, а сад се
находе у овруву крагујевачком. У Даници се не налазе имена ових села:
Бајчетина, Кусовац, Баре (у Гружи), Баре (у Лепеници), Сумо-
posay, Станови, Јеленац, Марковац, Црни Као, Ново Село, Aa-
пово, Клока, Маскар, Баточина, Адровац, Рача, Багрдан, Стри-
жило, Опорница , Јабучје, Војиновац, Милаковац, Пусто Село н
Мала Врбица. Од ових села нису ни у Речнику Гаврнловићевом
уписана: Баре (у Лепеници), Кусовац, Клока, Адровац, Стрижило
н Војиновац, а остала находе се сва у том Речнику. Ново Село забеле-
жено је под именом Ново, а село нема.
298 ЕРАГУЈЕВАЧКИ ОБРУГ
Статистички преглед
ОКРУГА КРАГУЗЕВАЧКОГ
В Р 0
НАСЕЉЕНИХ | основних
МЕСТА АВА _ ШКОДА
+
|
|
|
|
Sopocki
Редни број
Сревови Житеља
лава
(1866 г.) | (1872 г)
ВАРОШИ
ВАРОШИЦА
СЕЛА И ЗАС.
МАНАСТИРА
СВЕГА
— —
Крагујевац ~ 6.386 |. 1213.
Гружански ... | 28.497 5.187 |
Јасевички . . Е n, 19.373 4.143 '
2 2 |
со
5; на
Крагујевачки . 21.654 4.087 |
Лепенички .. Е и 21.231 5.957 |
Свега . l 1 | 3 таги 4 1 СДА 38! 40] 3 | ~ 98.141 | 20.587 |
а = ыы i —— ра = ESS = = Д
Аво број насељених места упоредимо с бројем житеља, онда
налазимо да на једно место долази по 954 житеља, и то:
од 100— 200 житеља 24 МЕСТА
201— 500 а 80,
э
~ 601—1000 , 56 ,
„ 1001—2000 , 1l ,
„ 2001—5000 , 1,
преко 5001 5 г
У целом округу долази на 100 мушкараца по 92:50 xem-
ских ; највише женских има срез јасенички (100:95-10), а најмање
срез крагујевачки (100:94'10).
Како су цркве и основне школе према броју житеља у овом
округу распоређене, види се из овога:
ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
у вароши Крагујевцу . . . 6.386 „ 2129
„ срезу гружанскм . . . 2.611 ,„ 3351
„ „ јасеничком . . . . 1.761 „ 1490
» 2 крагујевачком . . . 3.609 ,„ 5413
‚ » депеничком 0. . 2476 „ 1702
у целоме округу . . . 2.583 , 2252
пела ..
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 299
Сразмера је у срезу јасеничком најповољнија; крагујевачки
срез, напротив, показује да је у школама најоскуднији, па и цр-
кава има у њему тако мало колико ни у једном другом срезу.
Куће у крагу]евачком оБругу са свим су налик на куће у
окрузима: смедеревеком и (београдском. Једнак им је распоред
үнутра, а и граде се онако махом у вотњацима. Највише се mo-
кривају ћерамидом, oces сиромашних домаћина и села где Бровина
заузима место даске или ћерамиде.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Највећи део становника овога округа живи од земљорадње;
управо, осем вароши и варошица, слабо се може и наћи кућа која
би ёе издржавала чим другим, каквом другом зарадом. Стоке бива
све мање; а за то` се ратарство сваки дан све више шири. '
У свом раду, људи су ови вредни, а женскиње је такође отрес-
но; носе се лепо, и пазе на естетику у оделу и мушки и женски.
Шта више, неким се крајевима пребацује, као што смо и равије
помињали, да на лепше одело троше и више него што им се може.
Нека је и овде поменута мудра реч наших старих, којима
сио дужни рећи „Бог да прости“ за толика блага и тековине:
„Према губеру се пружај“! —
дадруге су и овде, као и свуда, заљуљане; стари свој облик
изгубиле су. Потресене законима и новим појмовима о положају лич-
ности у друштву, оне се држе још међу најближим рођацима, и доб
живе по неке старије душе — оцеви или матере — које умеју да
одржавају слогу међу омлађима. Иначе се задругари деле као и свуда.
Сеју се за храну: пшеница — од три врсте, кукуруз, раж,
ситна проја (мало), крупник, јечам, овас, елда (ретко), и кром-
пир. У Гружи се туже да кукуруз слабо роди, и да се овце ме-
тиљају. А говеда су добра, и пар волова некад сө продаје по
50 дуката.
У неким државама води се сваке године тачан рачун о томе,
колики је простор каквим семеном засејан, и колико се од које врсте
' Од 98.141 становника, колико је нађено пописом 1866 године у
целом округу крагујевачком, само 10'04 од сто нису тежаци.
300 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
жита сабере. У Србији је двапут чињен попис засејане површине,
и то 1847 и 1867 године. Последње године нађено је да има у
округу крагујевачком засејано:
| 1. кукурузом . . . 36.874 дана орања
2. пшеницом . . . 28.868 , А
3. овсем. . . . . 4952 , -
4. ]ечмом . . . . 4.547 , Е
5. ржу . . . . 1.889 , м
6. крупником . . . 7002, У
7. елдом . . .. 25 у >
8. пројом . 0. 0. 0. 8, е
Свега — 77.865 , А
Кромпира је посејано 2576 дана орања, а купуса 4659. Много
је конопље посејано (7.555 дана орања), али врло мало лана (109
дана орања). Дуван се сади прилично: 1867 год. било је 464 дана
орања под дуваном. Те године имао је округ крагујевачки 33.609
мотика винограда; највише винограда има у срезовима лепеничком
и јасеничком. Има доста и ливада које гајење сточарства добро пот-
помажу. У 1866 години нађено је у округу крагујевачком:
коња . . . . . . . 6.647 грла
говеда . . . . . . 87.825 ,
свиња ... . . . 144.622 ,
оваца. . . . . . .227429 ,
коза . . . . . . . 4.651 ,
Свега — 421.174 ,
у вредности 7,831.837 динара. Кад се ова вредност раздели бро-
јем житеља, онда долази на једног становника по 74*71 динар.
Пчеларство јако опада. 1859 године било је 13.602 кош-
нице, а при попису 1867 год. нађено их је само 8.785, дакле
85 % мање!
` Питомих воћака има доста, и то: а, шљива: маџарушо, црве-
њача (ранкй), пандара, пискора, трношљива или мугаваца, и
белошљива; 6, трешања: урвенит, белит, ршлама; в, вишања :
ситних и крупних ; г, крушака : караманака, жутица, јечмењача,
ОДЕЛО, ГОВОР 301
илињача, водењача, озимача, арапака, тамњаника, михољача,
коровача, итакуша ; д, јабука: петровача, слаткача, киселача,
колајнача, врбовача, памуклија, илињача, белојабука, и шеп-
тељија ; е, ораха има више врета.
•
Е. ОДЕЛО
Одело и мушко и женско овога округа мало се разликује од
одела у окрузима смедеревеком и београдском; особито је слично
с оделом у горњим крајевима ова два округа.
Мушког одела ово ву делови: кошуља (од конопље, или од
памука); гаће; потиасача ' (с рукавима или без рукава); џока;“
гуњ; дизлуци; чакшире; појас; силаји; зими памукли]а, или
кожух; а на глави вес.
Ово су пак боје које се могу да виде на живописном женском
оделу у Јасеници: мораста; жута; алена; вишњева; нова боја ;
рујева; крмезљија; полуалена; и плава.
Одело је у опште укусно; и ако пада у очи велико шаренило
боја, опет се може рећи да их доста вешто и естетички слажу
тако, да не изгледа утрпано, него само живо у шаренилу свом.
Може се већ и у селу да чује реч: „Нећу старачко, али не ћу ни
да ми дречи од шаренила“.
Ж. ГОВОР
Говор није једнак у свем округу крагујевачком. У селима
која су ближе к Левчу, и у Доњој Гружи, он је врло близак в
левачкоме и по гласоудару и по гласовима; тако се, на прилику,
каже око Крагујевца, а особито од пола Груже па на ниже: Де-
војка, Икона, Станија; — ја не могу; шта ти велйш, ит. д., и т. д.
' У Гружи се овај аљетак зове „гуња преклацаћа“.
* [оку зову и гуњић, и причају да се оне нису носиле у Лепенидп
док није једном прошао туда Хајдук Вељко са својих 150 момака
који су сви имали на глави весове с великим канкама, а на
плећима такве гуњиће. Одмах после почну момци кројити таке аљеткс,
па се тако носи ето и до сада.
302 КРАГУЈЕВАЧЕП ОКРУГ
У Горњој Гружи, под сами Рудник, говор је јужни, и акценат
правилан, као и у округу рудничком. То се може рећи готово за сва
села која су и преко повијарца овамо у Јасеници, али само ближе под
планину. Ниже низ Јасеницу пак, око Тополе, Белосаваца, Ратара,
говори се као и у београдском округу: лбнац, дукат, вода, кое-
куде. (Овако је изговарао Карађорђе своју познату узречицу).
Гласи су источни: бело, лепо, сено, семе, девојка, и т. д.
У Лепеници пак, и ближе Морави, много је осетнија меша-
вина, те се може да чује и погрешака у падежима, и акцената
кратких, ресавских, и дугачких београдских. Само је врло ретко
чути кога да говори јужним говором, мањ да није староседелац,
него какав дошљак. У околини Раче, н. пр., у Сипићима, биће до-
сељеника из источних крајева који су и особине у говору при-
лично сачували,
Оно што сам некад говорио за села у пожаревачком округу,
· која, у неких речи мушког рода, имају први падеж множине нае, и
овде се срета врло често. Тако се, на прилику, каже: Чумиће (м.
Чумић), Жабаре (и. Жабари), Сипиће (м. Сипиће), Губеревце (м.
Губереци), Ратаре (м. Ратари), и т. A, и т. д.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ БАРАКТЕРИСТИЕЕ
Гусле су још мио накит свакој кући у овом округу, и врло
удесан помагач за причање давнашње прошлости српске или скоро
минулога јуначкога доба. Још се у сласт певају песме о витеш-
ким делима Срба из свих Ерајева: Срба домородаца, Ускова, Mp-
ногораца, или Крајишника.
Приче су, у овом округу, као у средини догађаја од почетка
овога века до 1844, највише о домаћим догађајима и личностима.
То су приче с општим карактером, а посебних приповедака има
свако местанце о свом постању, о судбини му, доброј или зло),
што сө, наравно, овде не може све излагали.
Игре колске засад су ове најмилије: Мачванка, Четворка,
Сака) до, Моравац (од две Форме), Препишора, Острдљанка, Hu-
ганчица, Грозница, Поломка, Липовчанка, Крћва, Коконица,
' Влашка (преконожица).
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, Й ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 308
Парада, Небеска, Десна, Влатиња, Трепажешће и Лесков-
чанка (у Јасеници).
У Гружи се још играју: Opô, Катанка, Ситниш, и Лева-'
киња. Најбољи су играчи момци из села Лајсевиће, на десној
страни реке Груже.
Н. УПРАВНА ПОДЕЛА
Крагујевачки округ сав деле природно три реке на три дела:
Гружа, Лепеница, и Јасеница. И као да га је тако изодавна
и власт делила. Бар се те кнежине помињу за Карађорђева доба.
Тада је средина свакој кнежини била онде где јој је седео кнез,
а не у варошици или вароши, ако би ових имало.
Данаске је то у неколико промењено, јер се овај округ дели
на четири среза: 1. Гружански, кога втарешина седи у Крагу-
јевцу; 2. Јасенички, кога срески начелник седи у Аранђеловцу
(а некад је седео у Тополи); 8. Лепенички, са столицом у Рачи.
Овај срез лепенички заузима само Доњу Лепеницу, а горња, око
Крагујевца, чини 4. срез Крагујевачки, Кога старешина такође
седи у Крагујевцу.
У Крагујевцу је штаб бригаде народне војске крагујевачкога
округа; ту је артилерӣска управа, штаб и половина једног ne-
шачког и један артилериски пук стајаће војске.
Све те власти стоје под војним министром.
По црквеној управи, бвај округ је у београдској јепархији,
и има проту овружнога, који седи у Њрагујевцу, и једнога намес-
ника, који борави у Аранђеловцу.
»
Ј. (НОВЕ ТЕБОВИНЕ
Од Крагујевца води насути пут до Рогота ка Смедереву. Ово
је први насип у овом округу, али је проведен, за љубав манасти-
рићу Гричарици, тако неудесним правцем, да ће се морати што
пре напустити, и узети долину лепеничку, као природну линију.
Даље су насути путови: Од Крагујевца до Милатовице, ' где
1 Овде ће се скоро свезати с овим насипом и нови који ће ићи на
Ковачевац, В. Крену, Друговац, и Коларе, у Смедерево.
304 КРАГУЗЕВАЧКИ ОКРУГ
се спаја с београдским округом; од Крагујевца до ВраБевяничке
механе, где се саставља с горњомилановачким насипом; од Kpa-
гујевца низ Гружу до Мораве, ка Карановцу; од Кутлова на Аран-
ђеловац, до Међулужја, где се спаја с главним крагујевачко-бео-
градским насипом; и од Песковите Пољане, на Рачу в Паланци,
у смедеревском округу.
Нове су и красне зграде, цреве: у Аранђеловцу; у Орашцу;
у Жабару; у Чумићу; у Трнави; у Рачи; у Закути; у Грошници;
даље, школе: у Драчи, Закути, Шаторњи, у Орашцу, у Konsa-
рима, Жабарима, Бањи, Тополи, у Крагујевцу (основна), у Чу-
мићу, у Трнави, и у Сипићима. Најпосле, у Крагујевцу је почета,
а још недовршена, величанствена црква; а на ЊКиселој Води, код
Аранђеловца, по нарочитој заповести пок. Кнеза Михаила, начи-
њена је за похођане дивна зграда којој друге у Србији нема.
У]
Руднички округ
1 Приступ, границе, и планине
Каква ли се вера није пела на поносити Рудник, или се
заривала у његову утробу, да потражи нада од земалекога блага!
Закопине, окна, ходници, развалине, цревине, приче, што се све
и данас срета на Руднику, сведоче колико обилатост његових руда,
толико и велику цену тога дара Божјег у животу цивилизованих
народа.
И ми се, драги читаоци, ево спремамо на Рудник, и у сву
његову околину, али не да тражимо блага земаљекога; не ни да
та показујено другима, јер ни томе нисмо вични.
Другога богаства желимо ми потражити на врховима и у
долинама свега рудничкога округа, богаства живога, животворнога,
богаства народнога духа, народне свести о прошлости, и у тренуцима
исторйским јуначке воље његове.
Нашем крвотоку који храни и обнавља све и најдаље ор-
гане наше, врело је у мрачним коморицама нашега срца. Потис-
нута одатле немалаксавном самониклом силом, крв наша допире чак
у све окрајке нашега теда, свуда бодра, свуда жива и живодатна.
Таквих призора можемо да нађемо и у животу народа. У дубоким
провалама планинским, у густим честама гореким, трепери некад
обиље свести народне не само о оном што је било у прошлом жи-
BOTY, него се још просјајкује и сва дивотна панорама. нове лепше
будућности.
У заклонитом месту, у незнатном броју, с танацком снагом,
скупише се некад оцеви наши; разгледаше се, разговорише се, али
очи и срце казиваху више него уста њихова; и створ изађе већи
КВЕЖЕВИНА СРБИЈА 20
306 РУДНИЧКЦ ОКРУГ
од изгледа самих твораца. Са дна душе њихове потече врело живе
народне свести, обелодани се мушка неуморна воља, и— још ни
по века не прође од знаменитих Цвети 1815, а лице се Banaran-
скога полуострва у велике измени.
Да, тако је тајнен рад народнога духа, где само духа има!
У оној, по спољашности слабачкој, очајничкој, а по унутрашњој
снази срца и свести, јуначкој Таковској завери, сваки се спремао
само да отисне даље од себе зло које му је било усело на врат,
а тим отискивањем, тим непосредним облакшавањем, народу се
отпочињао нови живот, оцртавала се нова слика државе Србије!
Ето, такога блага желимо ми да потражимо у просторима
рудничкога округа!
_ Него најпре морамо видети где је он, и шта га окружава.
Руднички је округ међу окрузима: врагујевачким, београд-
ским, ваљевским, ужичким, и међу Моравом која га раставља од
округа чачанскога. Находећи се, дакле, на левој страни западне
Мораве, он има са запада округе: ужички, и ваъевеки; са севера :
београдски, и крагујевачки; а с истока само Крагујевачки.
По простору, он иде у понајмање наше округе, а тако и по
броју народа. —
Планина је највећа у овом округу Рудник, с великим BH-
совима: Малим и Великим Штурцем, и Белим Пољем.
Висина је Рудника, по барону Хердеру 3427, а по Ф. даху
3245 стопа.
С Рудника се пружају четири главна планинска венца или
повијарца, Бао главнијс водомеђе, и то: први иде на запад, и
главнији су му висови: Сувобор, Риор, Рајац, Маљен, Проструга,
и Трипдвоц.
Други повијарац иде на север од Рудника. Њему су главни
висови: Кеља или В. Штурац, Венчац, и Ваган".
Трећи повијарац иде на исток, и главни су му висови: Мали
Штурац и Бело Поље. а
' В. Штурац је баш висок 3427 стона. (Гласник ХХІ, стр. 169).
* Ваган, вагана, као леђен, леђена.
ГРАНИЦЕ, ПЛАНИНЕ, ВОДЕ 307
Четврти иде на југ. У њега. су главни висови: Бело Поље,
Збеговиште, Црни Врх, Буковик, и цео Котленик.
После Рудника и Сувобора, највеће је брдо у овом округу
Каблар. Ами Бује налази да је оно високо 1920 стопа’.
Вујан или Хујан, на југ од Рудника и Г. Милановца.
Островица, на запад од Рудника. Каменити оштри шиљак,
од чега ће бити и име добила,
Остра, каменити вис између вујетиначке и островачке реке.
Била је некад заклон српским збеговима.
Треска, каменити шиљак, нижи од Вујна, на саставку ja-
бланичког потока и грабовичке реке.
2 Воде
Вода највећа која кваси овај округ јесте Морава. Она, истина,
не извире из овога округа, али га пирка својих 13—14 сата,
почињући мало испод Пожеге па све до према Карановцу, близу
до утова Ибра у ту реку.
Како су највиши повијарци Рудника скоро на самом северном
крају рудничког округа, и како се они већином пружају на исток
и на запад, то и највећи број потока и речица рудничких пада у
Мораву. Биће њих више од двадесет, од села Тучкова па до Вами-
џоре, који воде своје сливају у воду Моравину.
Него рудничке водомеђе упућују неке воде рудничког округа
и на запад к Љигу, а неке на север, које ће се после обрнути
в истоку, и слити у велику Мораву. А
Ми ћемо проговорити по коју реч о повсфима; прво које се
стачу у западну Мораву; после о онима које се сливају у велику
Мораву, и, најпосле, о онима које своје воде предају Лигу и
њиме Колубари.
Каменица. Извире у Дивчибарама, у ваљевском округу, улива
се у Мораву код села Видове, на дно кабларског теснаца. Вода
' Гласник ХХІ, стр. 168 и 169.
308 РУДНИЧКИ ОКРУГ
е врло плаховита, особито у јесен и у пролеће, Она тек од брда
Рујевца улази у руднички округ, а дотле тече Боје ваљевским
округом а које између рудничке и ужичке нахије.
Чемерница. Ово је најдужа и најзнатнија река овога округа;
она у њему и извире и увире. -
Чемерница извире из Сувобора, на северној му страни, близу
‚ границе рудничког и ваљевског округа. Главни су јој извори Суви
Граб, и обе Буковаче. Тече право в југу, и у атару села Балуге
и Коњевића утиче у Мораву.
Извор Граб још је на врелу тако јак да може на њему
одмах млети воденица.
Кад се саставе Граб и Буковача, онда тек река добије име
Чемерница, и то име носи до свога утока у Мораву.
Дужина реке Чемернице може изнети на 8—10 сата места.
Дичина, после Чемернице највећа вода у рудничком округу.
Она има два извора: ведика и мала Дичина; прва извире под Су-
вобором, а друга под Рајцем, па се обе састају испод бањанске
Цркве, и одатле се зове само Дичина све до свога утока у
Чемерницу, испод брда Љубића, прена среској канцеларији, у
Пријељини.
По што Дичина изиђе из онога теснаца који траје од утока,
Лесковице до цркве Савинца, ту у њеном кориту избија из камена
врело млаке воде, која ве зове Савинац. На ту воду долази многи
народ те се купа од грознице и других немоћи.
Деспотовица. Ова река има три извора. Један долази испод
Малог Штурца и зове се Крива Река.
Овај се поток после састаје с Гущевачким иотоком, који
долази исмод Великог Штурца. Одатле се зову Мајданска Река.
Ова се мајданска река састане у Хаџином шољу", испод Мајдана,
с реком Рудничком, кода долази од Рудничишта. Одатле се та
река зове Деспотовица ; тече испод вароши Горњег Милановца, која
јој остаје на десној страни, пролази кроз Клисуру, која је већином
го црни камен, па се, према Сирдљивој Бари, улива у Дичину.
1 Taea. моја Путничка Писма, стр. 980.
* Ту причају да је 1815 Каа-паша ноћно с војском.
ВОДЕ | 309
Оне воде рудничке, које падају на исток од Рапајбрда, све
св стичу у Гружу, коју смо описали у крагујевачком округу, за
то ћемо сада погледати на север и на запад рудничке велике во-
домефе. И
На север с рудничке водомеђе спада река Јасеница, коју
смо помињали у смедеревском и у крагујевачком округу.
Јасеница извире из места Техерича. Прима многе притоке
с Рудника, од којих је најзнатнија Сребрница, на којој су Стра-
тарске барутане. |
Качер. Више потока, а на име: Островачка река, Драгољица,
Белика и Мала Босута, и Букуља, кад се слију у један већи
поток, онда се овај почиње звати Качер. Качер доцније прима
речицу Козељицу, која има доста дугачак ток, и окреће велики
број воденица. Њачер се улива у Љиг.
Још нам ваља поменути реку -
„Биг, који је истина граничка река међу рудничким и ваљев-
ским округом, али јој је извор у рудничком округу.
Љиг извире у селу Баху, између Сувобора и Рајца, управо
испод планине Груковице. Сама му се глава зове Врело. Тек по што
се састави са Славковичком реком, почиње се звати „Фиг, које име
задржава све до утока свога у Колубару', у коју пада у селу
Ћелијама, више каменитога виса Боји се зове Чук.
а
Минералних је вода за сад познато само неколико у овом
округу. У самом оном грлу међу Бабларом и Овчаром, између којих
је Морава пробила себи пут, на више места кључа оздо минерална
вода, врућа до 30 степена Ромирових. Кључеви ти избијају истина
обилније на десној страни Мораве под Овчаром, али их има доста _
н у самом кориту, и на левој, кабларској страни, која овом округу
припада, баш под манастиром Благовештењем“.
1 За све ове воде може се с коришћу разгледати брижљиво изра-
ђени чланак г. Јована Мишковића, у Гласнику ХХ ХІУ, стр.
258—334.
2 Др Линденмајер, „Опис минералних вода у Србији“, стр. 82.
310 РУДНИЧКИ ОКРУГ
И у селу Брђанима има хладна сумпоровита вода, али није
досад испитана’.
Даље се помиње вода у селу Смрдљиковцу, која спада у ред
хладних сумпоровитих вода с доста чудеке и лужне соли“.
3 Равни
Равница је мало у рудничком округу. Највеће равни, које
се могу поменути, находе се дуж Мораве, особито око села Брес-
нице, Мрчајеваца, и Мојсиња; после, уз реку Чемерницу, и гдекоји
кључ уз Дичину, и уз друге воде које смо већ помињали. Чисто као
да је природа, нагомилавањем минералног блага, навлаш назупчала
кору овога земљишта, да тим упути људе у недра земљина за
благо које тамо чека вредне руке и паметне главе.
4 Шуме
Рудцик је сав, или готово сав, покривен гором. А у колико су
овде онде начињени пропланци, влада је, узевши све рудничке
планине под своју управу”, настала да се та сва гола места засеју
шумом, и тако да се спреми довољна помоћ за разраду унутрашњег
богаства рудничког, кад већ једном време дође и за те послове.
После Рудника, Буковив је ваљда најбоље сачувао своју гору,
а има је још доста и на Вујну. Тек поред тако китњастих висова,
има и тужних голетй које својом оноритом неродношћу чисто за-
страшавају гледаоца. Од свих таких простора, поменућу само добро
познату Клисуру деспотовичку испод Милановца доле до села
Брђана. Оставити овако без биљне коре и украса простор земље,
не изгледа другојачије него као кад би се рањаво човечије тело
оставило без икакве неге и лечења.
Гора је: букова, граничева, бељикова, церова, грабова, ја-
сенова, брестова, јаворова, и друга, која је обична у Шумадији;
бора и јеле нема.
' Дра Линденмајера, „Опис мин. вода“, стр. 110 и 111.
3 Исти, стр. 86.
3 Биће годнае 1866.
РУДНО БЛАГО 311
5 Рудно благо
Колико се зна из речи путника, стручњака, који су походили
Рудник, и из извештаја домаћих научника наших, у Руднику су
оставили трагове своје радње сви народи за које се зна да су
овом земљом владали: и Римљани, и Срби, и Турци, и Аустри-
јанци, и опот Срби.
Ништа мање, сви држе да богаство Рудника није још исцр-
пено, само што вода, која јако смета тој радњи, захтева велике ка-
питале, па да се радња може с успехом наставити.
У Руднику има руде оловне и бакарне помешане са сребром;
даље се тврди да има: сумпора, арсеника, сјајног кобалта и Apy-
гих благородних метала, који ближе још нису испитани.
Осем Рудника, у селу Штовни, има „мајдан“ у ком при-
чају да се некад вадило олово.
У овом округу има и камена разних врста за многу употребу.
Има га изобилно за гробне плоче и белеге у планини Буковику,
а и добро воденично камење сече се у селу Бањанима.
<a —_—_—_—_----- ми
6 Остаци од старина
Старина има доста у рудничком округу; ми ћемо поменути
само оне које нам се виде знатније:
Град Рудник. У осоју Великога Штурца, на левој обали
главнога извора реке Јасенице, дрема и рони се мало по мало
стари Град Рудник, кога постање покрива засторак незнања. Руд-
ник је озидан на четири угла. На сваком рогљу има по једна
овругла кула, а око свега је био ископан дубов ров, па и овај Ha-
зупчан палисадом. Сва му просторија може имати, по г. Мишко-
вићу, до 25000) корака.
Рудник се помиње у старој историји српској, али више као
место рудно, где су новци ковани, и одакле су дохотци сабирани.
Последњи пут, кад га се сећају наши летописци, то је да
овако лаконеки, како они умеју, забележе у њему једно злочин-
ство и против породице и против отаџбине.
312 РУДНИЧКИ ОБРУГ
„onya се госпоАл деспотнуа Крнна, веле они: — oy Воуд-
ннка, Mam r., оу кторьнинкь: н въ TOY ношь Фдееже юдь Ро\д-
NHKA кь apoy на Порьтоу Гоьгоурь н царнуд Марл н дома сїнхь
ома (1457).“
После дугога ћутања , чује се име Рудника за аустрӣских
ратова; особито за времена Принца Јевђенија био је тај град лепо
оправљен и утврђен. Године 1739, Турци су спалили варош Рудник
и град освојили од Немаца’.
Кад су Дахије завладале Србијом, онда је у Рудник дошао
за заповедника Сали- Ага, брат Кучук-Алијс, великога Дахије.
Он је ту изашао на стидни глас својим силеџіским сладострасним
животом, са чега је и прозван Руднички Бик. |
Кад састанак у Паланци, који су имали београдски Турци
с Карађорђем, не може повратити устанике у покорност Дахијама,
онда Карађорђе крене своју дружину да истера „из Рудника Бика“.
Али је у Рудник већ био дошао и ужички муселим, и довео BOJ-
ске у помоћ. То је било последњих дана Беле Недеље 1804. На
град се врло тешко могло да напада, јер се био поледио снег, па
се није човек могао никако држати на ногама у оној страни у
каквој се находи тај град. Други дан.од почетка опсаде, дође у
помоћ Милан Обреновић, трговац из Бруснице, и доведе 60—70
момака. Сад Срби најпре дочевају и разбију Чолак-Алију, који је
ишао из Чачка Руднику у помоћ, па онда град стегну још тешње.
' Г. Каниц помиње како је тада (1739) некакав Мехмед-Газија, из
У жица, похитао с војском да казни некакве Клименташе, насељене
око Рудника, што су показивали симпатију према Аустрији. Један
део тих Клименташа побегне к Сави, и јамачно, вели он, насели
после око Митровице села: Николинце и Ртковце, где живе и
данас, а други се заклоне у Руднику. Мехмеду изађе за руком на-
пасти ове ноћу, те тако све мушкиње стави, под мач, а женскиње
зароби и одведе у Ужице (Serbien, стр. 60). У околини Рудника
ја нисам могао ништа дознати данаске о тим Клименташима ?! А
статистика маџарска тврди, „да су се они Клименташи у Николив-
дима и Ртковцима у ХІҮ веку из Албаније били уселили међу српске
планине где су од свога вођа Клименте узели име. Од њих се
један део 1337 године доселио у Срем“. Elek Еепуез, Statistika,
1, стр. 80.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 313
У очи Белих Повлада ноћу, Турци се пробију кроз српску
опсаду и бусије, и побегну в Ужицу, изгубивши неколико својих
другова, између којих и самог ужичког „војводу.“
У граду Руднику остану само жене и деца. Њих Срби су-
тра дан пусте да иду куд во хоће, а град остане пуст.
Карађорђе pesme Милану : — Коекуде, ти иди сад те одмећи
твоју нахију (јер још нису били сви устали), а он оде у Стра-
гаре, и отуда у Врбицу. |
Милан, пошавши с Рудника, понео је собом, тако рећи, и
средину нахиску одатле у Брусвицу.
Како је град Рудник тада остао без становника, тако је са-
мотовао све до 1813. Те године се набије у њега опет нека тур-
ска посада, која га је држала до Априла 1815. А тада, по што
се преда Токатлић, његов зановедник, и дружину изведе, Рудник
је остао пустољина коју нико већ није ни обнављао нити загре-
вао каквим новим животом и радом. |
Његове се куле осипљу мало по мало; његове капије преплећу
павитњаци; његове калдрме зарастају у ливаде. Рудник је доста
верна слика судбине Турака у српским земљама. За то смо му
дали прво место међу старинама, за то смо и проговорили неку реч
више о његовој историји.
На Руднику планини, и око menora подножја, осем града Руд-
ника, пуно је остатака од старога доба и живота. Ми ћемо по-
менути само три тачке, које нам се чине најважније са стране
историске.
Прво је, дакле, тачка римска, као најважнија. Она је Hajy-
гоисточној страни Великога Штурца, онде где је улазак у старе
мајдане, у долини којом тече поточић, који се стаче све из Cå-
мих рударских окана. Ту је била римска рударска насеобина. Ту,
на ушћу те долинице, одакле је дивотан пространи поглед на ча-
чанске и ужичке планине, био је храм богиње мајке земље (Тегта
тајег-Теа) заштитнице рудара, где су се радници, улазећи у окна,
молили за заштиту од опасности и за благослове те богиње. Тај
храм обновио је цар Север у почетку ПІ века (натпис вели:
TEMPLUM TERRAE MATRIS СОМГАРЗОМ RESTITUIT, то
314 РУДНИЧКИ ОКРУГ
јест, цар је Север обновио опали храм мајке земље). Она плоча
коју је отуда донео г. др Јанко Шафарик у београдски Музеј,
морала је бити, по мишљењу тога поштованог археолога, над улас-
ком у тај храм. Ову је плочу г. Шафарик пред покојним Kue-
зом Михаилом, на самом месту, дигао, прочитао, и протумачио.
Друго је место на југу Великог Штурца, између плужевин-
ског потока и красојевачке реке, и код извора који се зове Гу-
шева, где је, прича се, за српскога царства, била велика рударска
варош, где је још и деспот Ђурађ ковао сребрне новце с натпи-
сом Вадникк“. Па ту су и за Карађорђа биле српске ковнице.
На Руднику се находе и развалине од цркве коју народ
зове Миса. Јамачно су рудари били Саси, римске вере, па је на-
род задржао спомен и о њиховој богомољи.
Трећа је тачка на западној страни, где је била варош за
Турака, коју су Турци снели озго због јавих ветрова који на
Руднику често дувају.
Прва и друга тачка заслуживале би да се на њима копа,
не би. ли се богатија дата прикупила о некадашњем стању и развитку
рудничких рудокопња. #елети је да се од свега Рудника Ha-
чини пространа карта, која би обележавала све што је било He-
кад важно, а и оно што обриче да ће имати од сада вредности.
Стари људи у Руднику причају да су некад биле ковнице
код извора Гушевца, и у ставама двеју река: мајданске и руд-
ничке. Кажу да се ту свако јутро клало по 80 волова, па ко
порани, тај и добије меса, а ко одоцни, остане без меса. Ту је,
веле, била варош већа него икоја данас у Србији!
Још нричају да и сад стоје темељи од пет разних цркава
које су појале у тој околини, ито: прва у данашњем засеоку Красо-
јевфима ; друга, у Сељиштима; трећа, у Рудничишту; чет-
врта, код Саставака, под Малим и Великим Штурцем; и пета, у
Номини.
Кула Орловића Павла, у селу Красојевцима, где има до-
ста и других развалина. Народ прича да је некад Орловић Џа-
%
' Гласник Ill, стр. 24..
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА | 315
вле био заповедник над свим овим рудокопњама, па је тада и кулу
ту озидао.
Друга једна кула има у месту Селишту. Народ о њој не
прича ништа. l |
Град на Островици. Народ, као обично, лриписује и овај
замак „проклетој“ Јерини, а можда с онолико исто права с EO-
лико и друге такве остатке.
Од тога је града сад остало још мало зидина: све је друго
време већ оронило и на земљу оборило. i
У животу Деспота Стевана Високог помиње се како je у
Островицу побегао, да би се заклонио од гьева Деспотова, бунтов-
ник Никола Белоцрковник, па, Кад се и ту није могао одржати,
он се закалуђерио заједно са женом и четири Бери своје, да би се
расом заклонио од владаочева суда’. =
У нашим летописима помиње се неколико пута Островица,
али на жалост врло укратко. Тако, на прилику: „1436 царь Moy-
рать расипа Острьвнуох н манастир Раваницоу. — 1454 прнын царь
Острьєнцоҳ н пленн до Смедерева н бег омољскн. — Мехемедь
пофовн Срьєле н рлувн Островнуу. Помиње се и власт Острьо-
енука“, и у њој село Врбава, које је и сада у врху Груже, 3—4
сата од Островице.
Све то нас је наводило да те догађаје замишљамо на овој
рудничкој Островици; па смо њу узимали за постојбину и онога
Мијаила Константиновића, кога је летопис штампан у XVII Глас-
нику, од стр. 25—188. 3
Сад у најновије време, у једној нотици, јавља г. П. Срећ-
ковић да се све то тиче друге Островице, у Старој Србији. Че-
камо шире обавештење о том, а дотле остајеко при овом, нарочито
за то што се и еве друго што летописци помињу уз Островицу,
догађа у близо око ове рудничке Островице.
О Васкрсу и о Ђурђеву дне, омладина из околних села из-
лази на Островицу и тамо игра и весели се.
—— ааа | —
' Гласник ХХУШ, стр. 290.
* Гласник X, 272; — Летописи П. J. Шафарика, 77, u 78.
3 Rad Jugoslavenske Akađemije I, стр. 156.
316 РУДНИЧЕН ОКРУГ
Градић или кула на вису Трёсци. Народ и те зидине при-
писује Ђурђевој Јерини. Прича се да су Турци тукли из топова
овај градић с Великог Врха, који је баш према Тресци.
И на стени Соколици, у Остри, био је некад град. Сад се
познају од њега зидови. да време наших устанака на Турке, ту
су бивали збегови.
Иза планине Буковика и Острице било је некад село Је-
ева (а сад је расељено). Ту има стара црева и данас добро
одржана али пуста. Прича се да је је зидао Краљевић Марко
својој мајци Јевросини за душу, а имао томе месту и друга прича
која је поменута у крагујевачком округу.
Има и неколико богомоља, од којих неке певају и давас, неке
пак дремљу у развалама својим, а вреди их е више узрока увр-
стити међу знатне остатке од старипе.
Међу таке долазе прво вабларски манастири, а понајпре
Никоља, на левом брегу Мораве, баш до саме воде, под бр-
дом Кабларом. Слави летњег св. Николу (9. Маја). К овој је
богомоъи врло тешко доћи и пешаку, а камо ли коњанику; о ко-
лима пак није ни говорити без велике муке’. Не зна се чија је
ово задужбина. Није знатна ни грађевином, ни каквим богатством,
али јесте тим што се прича да је никад нису Турци палили (и ако
је у два маха горела, нехотице упаљена), и што се у њој сачувало
оно знаменито Никољско Јеванђеље, које је издао на свет наш
славни Ъ. Давичић, у Београду, 1864 године“.
На књигама у овом манастиру има важнијих записа, али су
њих већ стручњаци објавили,“
Јовања, по сата на ниже од Никоље, на једном лепом за-
равањку крај Мораве. Она је одавно била опустела. Грађевина је
' Овде је била склоњена породица Кнеза Милоша у почетку 1815
године. Прича се да је Кнегиња Љубица завлела Марка Штитар-
ца да п њу, и децу јој, и свекрву, и снаху, поубија, ако види да
Турци продру, и да ће их поробитя. „За Штитарца се зна, вели
Куниберт, да је бно човек, који би могао и извршити ову страш-
ну заклетву“. (Cun:bert, Essai Historique І, стр. 96-97).
3 Одзив Рачкога о том у „Književniku“, ПІ, стр. 448.
` Даница за 1826. стр. 2—17.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 317
то била красна. Довратци и первази око прозора изрезани су дивно
и ншарани тако да је човеку мило погледати. Велике ћелије по-
рушене су, и од њих тек стоје зидови. Манастир је овај, у не-
колико, оправљен 1848, и сада служи.
Изнад манастира, на брегу, имају зидине од некакве куле,
која се зове Зидина. Прича се да је Јовања била некад као
лавра међу кабларским и овчарским манастирима. На тој кули,
важу, била им је заједничка звонара, под звонаром писарница,
где су писане књиге, и под писарницом тамница',
Преображење , око nò сата више Николе, у густој чести,
изли манастирић, не зна се ко га је и кад градио. Сад не служи.
Више манастира је пећина Турчиновац, за коју се прича да
је у њој био збег, вад су Турци (а неки веле Татари) овладали
Србијом. Кад се први Турчин попео на врата од пећине, а жена
жесила хлеб, па потегне оним тестом Турчина у очи, те се он
збуни и отисне низа стене. Он се сав изразбија, и зато се пећина
прозове Турчиновац. У ту се пећину не може никако ући, него
је оздо било подзидано, те се могло пети. Прича се да је уз пе-
ћину била начињена читава кула, па Турци довукли топове, те
је испреко Мораве, с једне косе,тукли и оборили је, а збег остао
ү пећини, па једни поирли у пећини од глади и жеђи, а једни
поскакали низа стене, те се поразбијали. Зид се и сад познаје
Доле одакле је почет, и горе око уста пећинских. Сад се у пе-
ћини легу и зимују орлови.
Мало више, има још једна пећина, и у њој мали извор, који
се зове Савина вода. Ту долазе људи из околних села те пију
воду и умивају се њоме лека ради.
—-- ыы а
| Једном, у разговору с Милованом Пејчиновићем, рекао је Кнез
Милош о овој кули ово;
— Е мој Миловане! Мустафино би и прође! Нема више Тур-
чиву повратка у Србпју, — не! Ама се бојим од ових ев’ овде
(Немаца). Знаш ли, болан, да су они, кад су били заузели Србију
(од 1718—1739), уљегли чак и у ону кулу над Јовањом. Е, од
њих ме је баш страх!“ — А
Не бв с roper било да по више овог страха имају сви Јужни
Словени, те да живље и сложније раде о својој будућности.
318 РУДНИЧКИ ОКРУГ
Благовештење, мало више Преображења, опет на левом брегу
Мораве, баш више оних врела вруће воде у Морави, на лепом
обрешку ; црква је лепша и од Никоље и од Преображења.
Више манастира, на брегу, имају неке зидине, за које се
прича да је била писарница за књиге, као и у Јовањи. Испод
манастира, у сред Мораве, има велики један камен Боји се зове
Mocna стена, ваљда је ту некад био мост преко Мораве.
Више црквених врата има запис који тврди да је ова црева
сазидана године 7110 од Адама, и од Христа 1602, у „времена
тешка и нуждна.“
По другом опет запису, живописана је за пећскога Патри-
јара Пајсија, за митрополита веначког (венчачког?) и рудничког
Серафима, године од Адама 7143, и од Христа 1632.'
Вујан, у присоју планине Вујна, мали манастирић, који је
обновљен године 1805. Понавлајући га, нашли су плочу, на којој
пише да му је прво име било Обровин, и да слави ев. Аран-
ђела Мијаила (а пре нису знали које му је слава, док није спа-
хија казао из Берата), и да је опустео 1577 године.“
Код овога је манастира укопан славни српски јунак и BOJ-
вода Лазар Мутап, боји је, по казивању Вука, био изиолован
с поља на цркви с десне стране.
С леве пак стране. гроб је Николе Милићевића, Луњевице,
који је преминуо у пролеће 1842, у својој 75-0) години.
Башка Црква. Код изрора реке Љига, у селу Баху, била је
стара цревина, којој су западна врата читав хват и по висока,
и народ прича да је та висина измерена према расту Деспота
Отевана Високог.
Ова је цревина сад обновљена и пропевала.
Савинац. На левом брегу речице Дичине, близу брда Рожња,
на врло лепом месту, начинио је Кнез Милош, 1819 године, пре-
* Бук, у Даници за 1826, стр. 22—26. У овом манастиру године
1826 помиње Вукн једну стару калуђерицу. Ваљда ће то бити једна
од последњих својих друга у Србији.
* Вуича, Путешествте по Сербш, стр. 327.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 319
красну цреву с кубетом од тесанога камена, као да је, што оно
веле, од сира срезана. |
Ја сам једном казао!. да је ту цркву подигао Кнез Милош
на старим темељима. Али ми зимус, у Крагујевцу, о скуп-
mrana (1574), причашо г. Милован ПејчиновиЬ да је о постању
те цркве слушао од самога Кнеза Милоша ово:
„једном сам, говорио му је Стари Кнез, с покојним братом
Миланом прешао на Савинцу преко Дичине. Прешавши преко
воде, Милан седе да се одмори, и разгледаше оно красно место, тде
је сада црева, па ће ми тек рећи:
— Ала, Милоше, кад би ми дао Бог да стечем новаца , бих
овде на овом лепом месту, Бод ове воде, начинио цркву. Ја сам
онда служио код њега под ак. Он умре, и однесе у гроб ту жељу.
Кад Бог даде мени, ја се зарекох да учиним оно што је он же-
лео, и ено сам оградио цркву на Савинцу, нека је Богу на славу,
а њему за душу!“
Ту баш код цркве, у сред реке Дичине, која туда тече
преко излоканих стена, избија врело млаке воде, коју народ зове
Савинац. да то се црква и зове: на Оавинцу.
И ако није црква стара, стари је Савинац, с кога и ову
богомољу придружиемо к старинама рудничкога округа.
7 Становници рудничког округа
а. ЊИХОВЕ ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ
Има мислилаца који данашњу цивилизацију, са свим или у
највећој мери, приписују само људима из богатих старинских кућа,
људима „оџаковићима“, онима који су изобила имали и блага, и
згоде, и доколице, па и власти да раде на свавоврспом усавр-
шавању човечије природе, на улепшавању услова за живот људски
на земљи, кратко да се изразимо, има људи који приписују да-
нашњи напредак у Јевропи, у већој или мањој мери, ономе. реду
јевропскога друштва који се обично, у сваком пароду где га има,
зове племство или аристократија.
| Путничка Писма, стр. 280.
320 РУДНИЧКИ ОКРУГ
И ми не ћемо одрицати услуге које је племство чинило на-
роду: нарочито не можемо не признати ту чињеницу, што родо-
љубиво флемство тако дуго, тако свесно, тако интересовно очувљава
карактер, обичаје, и предања народна.
Али, тим не мање, морамо исповедити, да ове народне све-
тиње, ови чувари народних идивидуја, остају чисти, сачувани,
и одвеговани и у најнижим редовима друштва, у колибама земљо-
делаца, онако исто као год и у сјајним дворовима поноситих својом
старином племића. |
Племић се држи старине да покаже давнину своје лозе,
важност своје куће, да тим већма сйне пред онима које држи да
су од њега млађи, познији. ;
А прост сељак не напушта своје народне обичаје, своја Be-
ровања, и особине за то, што му се чини да би се обезверио ако би
остао без њих, да би се растао са свима својим старима C којима
је везан светим везама сећања и спомињања, и да би, као год какав
никоговић, био бачен међу људе, који би се сви либили, а можда
и грозили од њега такога.... |
У нашем је Руднику било некад пуно расне и богате ro-
споде српске; било је племића, одевених у свилу и кадиву, и
заливених у сребро и злато; било их је Који су умели чак с
врха Островице ситити очи своје дивотним погледима на равну
Мачву, или на китну Шумадију; било је власника који су пили
вино у „Мајдану чисто сребрноме,“ који су ту лили новце, те
облакшавали сваки промет међу људима, и који су — због евега
тога — имали исувише разлога: да остану верни земљи својој, да
буду другови и у невољи народу, коме су били врхунци у доба
мира и среће своје. Али су они ишчезли, нестало их је на веки.
Летописац каже Братко, ама веома значајно:
„Конул се госпоћа деспотица Єрнна оу роџдникој млїд г,
ү кторьннкь. Н вь тоу ноцњ бкеже одь роџдника кь цароу на
порьтоу Грьгоурь н царних Мара н дома стих oymijb (1457).
Толико само. И то је са свим доста!
И не само да је нестало те господе, тих племића-оџаковића,
него су још њихово место заузели такви насилници , каквима је
СТАНОВНИЦИ | 391
~
тешко наћи равних. Да не тражимо никога другога, пред сами-
устанак, 1804, беше изашао на срамни глас Сали-Ага „Руднички
Бик.“ Живећи у граду Руднику, Сали-Ага је, између осталих
зала, наређивао да сваке недеље дође у град, Код чешме, коло
девојака и младих нева. Над чешмом је био чардак, где је он
седео, и заповедао да му певају и играју. Од отих ружнога спо-
мена песама, једна се почињала овако:
„Куп' се, бер’ се, коло игра
_ Да дочека Сали-Агу,
Сали-Агу, дику нашу!
|" = ПИ и НӘ
Сад долази Сали-Ага,,
Сади-Ага, дика наша.
—. о о — о -— = ë ë ë
Проговара Сали-Ага:
„„Сад ми душа барјам има,
Кад ми млада коло води.““
Овај Сали-Ага био је завео за се и право прве ноћи, и то
му се, кажу, на срам, признавало.... Вад дође ред на неког
Марка Радовановића, из Војвоваца, онда се овај наоружа, па се
дигне правце на Рудник: или да убије Сали-Агу, или себи живот
да прекрати. Дошавши в њему, упита га озбиљно:
‚ — Јеси ли ти, честити ага, наредио да моја вођевина дође
најпре к теби, па тек онда в мени!
— Хајде, прођи се, човече, рекне Сали-Ага: — нисам; и да
ми је поклања, не бих је примио, како ти очи севају.“
После тога је, кажу, Сали-Ата ређе вршио своју ‘навику.
Ето шта је било с господом рудничком; ето какви су били
потоњи наследници те племићске аристократије!
Али је, за то време, растао у селу Такову, у присоју реке
Дичине, један гри; растао је тихо и размерно; ни брже ни спорије,
него како све иде у природи. Упоредо с тим грмои, расло је у
срцу осиротелог и оголелог народа осећање за човечанска права;
крепила се свест о лепој прошлости; јавкала се нада на будућ-
ноет, и јачала воља за васершњи народни рад....
БНЕЖЕВИПА СРБИЈА 21
322 РУДНИЧКИ ОКРУГ
И, кад се навршило близу 358 година’ од онога дана у који
је нестало на Руднику и последњег представника српске господе,
онда се под оним Таковским Грмом зачу глас сиромашнога про-
стога народа, као оно глас Бога са Синаја:
· „Избављење! — или смрт!“
И из те једине јуначке одлуке истекоше све многобројне и
разноврене последице: изађе нова српска држава; јави се об- |
новљена српска црква; ниче нова српска књижевност; — укратко
да кажемо: јави се сав овај живот који данас видимо, и Боји се
трудимо да усавршавамо сваки дан све боље и боље.
После Цвета 1815, радња се Рудвичана стапа с радњом свега
народа у Србији. То сад изгледа као заталасано море које обара
и потапа све препреке које немоћна човекова рука поуми да по-
стави насупрот плими његовој.
Б. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Милан Обреновић
Овај први војвода руднички заслужује да се овде хвалом по-
мене, колико по својим личним заслугама, толико и за то, што је
просекао пут своме великом брату, да прослави име Обреново, и да
големе услуге учини своме народу.
Милан је родом из Бруснице. Оцу његовом било је име Обрен,
те се по њему он и презивао Обреновић.
Још пре устанка 1804, он је био већ на гласу и као тртго-
вац и Бао врло паметан и разборит човек.
Кад је Карађорђе, на крају Беле Недеље 1804, био опсео град
Рудник, Милан му је први дошао у помоћ са 70 момака Рудничана,
Доцније је Милан постао војвода не само руднички него и
пожешки и ужички.
Он није био велики ратник, него се одликовао памећу и pas-
боритошћу. Покојни Јокић овако веди за њега: „Милан је био врло
паметан човек; истина, војник није био ствари, али управник ? ej-
1 Рудник су оставили Гргур и Мара 8 Маја 1457, а скуп у Та-
кову био је на Цвети, 11 Априла 1816.
ЛИЧНОСТИ 323
вала иу свуда! Носио се увек врло чисто, управо кицошки, и жи-
вео са свим господеки“. |
Због ове мирољубивости своје, он је пуштао место себе у рату
свуда брата свога по матери, Милоша, те је овај не само стекао глас
ү свој војсци, него је, најпосле, заузео војводско место, кад је Ma-
лан, 1810 године, послан у Букурешт, као народни посланик, глав-
ном заповеднику руске војске.
Пред крај године 1810, Милан се напрасно разболи у Бу-
күрешту , и наскоро умре. Тада се у Србији много говорило да
је он отрован.' Покојни ЈоБић говори о том као о ствари са свим
извесној, приписујући то злочинство Младену Миловановићу.
Причајући онај случај на скупштини о Малом Божићу 1811,
жада је Милош дошао необријан у седницу скупштинску, и Мла-
дек га за то напао, Јокић вели овако: — „Младен отровао Ми-
лана у Букурешту, па хоће и Милоша да сатре,*“ ит д.
Тело Миланово било је најпре укопано код митрополије у Бу-
курешту, а после га је Кнез Милош пренео и саранио код цркве
на своме добру у Херешту.
Милан је оставио после себе једнога сина, Ристу, коме је Ми-
лош на Забрежју, 1818, предао очину му сабљу, замоливши Ја-
хова Ненадовића да и њега преведе преко, и сачува од опасности.
Прота Ненадовић вели да је Јаков тог младића одвео у Русију.“
Међу тим је на цркви Јагодинској, која је грађена 1815, чи
тао пок. Вујић запис у ком се, поред осталих рођака Кнеза Ми.
лошевих, помиње и синовац му Христифор, син Миланов. “
Г. Јован Гавриловић причао ми је да је овога синовца свога
Кнез Милош доцније послао био у Цариград, да учи турски је-
зик, па је, сиромах, тамо умрьо од куге.
ыы у „Неколиким ијесмицама“, стр. 11, има ово:
| » Вика, Милош Обои: стр. 20.
„Казивање Петра Јокића, буљубаше Карађорбева“, у мене у
рукопису.
* Мемоари, стр. 213.
% Вујића, П утешествіе, стр. 91.
21“
324 РУДНИЧКИ ОКРУГ
ОПЛАЧ
УМРШЕГА ЛАНИ
Христе Обреновића
Тко би не жалио Фебом пољубљени...?
За ког смрт је чрез вјек била рана;
Мирис љупчи залуду нам весна т пружа,
О Миланче !... брж’ нам’ чезне ружа.
Ова је књижица штампана 1826; ако је тада песма писана,
онда излази да је Христа Обреновић умрђо 1825 године.
Милош Теодоровић Обреновић 1
КНЕЗ СРЛСКИ
Милош Обреновић би, по месту свога рођења, припадао ужич-
ком округу, али га, за љубав презимена и онако доброга брата Ми-
лана, увршћујемо у Рудничане. |
Милош се родио у селу Средњој Добрињи, у садашњем срезу
пожешком, у округу ужичком, на Теодорову Суботу, 1780".
Мати његова, Вишња, била је прво удата у Брусницу, за не-
ког Обрена, с којим је родила Милана и Јакова. О Милану је
већ била реч. Кад Обрен умре, она се преуда у село Добрињу,
У ужичкој нахији, за Теодора“ Михаиловића, и с њин роди: Mu-
лоша, 1780; Јована, 1787; и Јеврема, 1790. >
Теодор — Теша — био је врло сиромашан човек, а кад је он
умрђо, његовим синовима није остајало друго него да иду у Hajam.
И тако је Милош, још као шипарац, због те сиромаштине на кући,
отишао у службу.“
—ыы—_—
1 Причао ми је г. Јован Гавриловић, да је покојни Димитрије Дави-
Довић пронашао да је ово година Кнез Милошева рођења; а у
запнсу на Јагодинској цркви каже се да је Кнезу Милошу било
35 година од рођења 1818, када је та црква грађена.
Као што се види, Милошу је прав. презиме Теодоровић, али је
оп, из захвалности према своме добротвору, полубрату Милану. :а-
држао његово презиме.
да бављења Кнеза Милошева у Бечу, дође тамо неки `Србни из
Војводовине, и почне разбирати у кнежевих људи: је ли то истина
да је Кнез Милош служио баш као прости слута? Чује Кнез за то,
личности | 325
После више којекаквих газда, стане у најам Бод зета свога
Саве, у Добрињи. Ту је служио дуже, али му ту додија зла на-
рав овога газде, те га остави, и оде у Брусницу, брату своме Ми-
заву, који је дотле већ почео био прилично трговати, и баш је
тада био у ортаклуку с неким Ћорзуком, Турчином.
Устанак српски 1804 да Милошу приливу да се одликује
у бојевима, те тако је за кратко време, у Миланову војводству, он
био прави војвода; а кад Милана пошљу у Букурешт, онда је он
заузео његово место над рудничком, пожешком, и ужичком нахијом. '
Но после Миланове смрти, због неких плетака, буде му на
скупштини о Малом Божићу 1811 одузето све, осим Бруснице и
13 села около.
Још како је побегао од зета Саве из Добриње, Милош се био
настанио у Брусници, код брата Милана. Ту се и оженио 1806,
и породица му је ту живела све до краја 1813 године.
Несретње 1813 године, кад оно „Вожд“ и готово све вој-
воде оставише народ, па побегоше у Немачку, Милош оста у
својој отаџбини, казавши на дабрежју Јакову Ненадовићу, који га
је склањао да и он бежи преко Саве, ове значајне речи:
— Кад моју стару мајку, жену и децу разгазе Турци,
што је вајде да и ја сам живим % Доста је браће изгинуло
војујући са мном; право је да погинем и ја, кад другојачије
па зовне тога човека, и онда пред њим и пред свима својим $y-
дима каже:
— Јес, ја, чиниш "волико, служио сам, као прави слуга. Te-
pao сам трговачке водове у Дубровнике по 10 пара наднице. А
опанци су били 10 пара. Служио сам дан те се обуо. Ето тако је
било. А после, хвала Богу!“
Дричазн су ми у Ужицу, да је Карађорђе, 1807 године, кад је
ишао на Вишеград, у селу Равнима, пред кућом кнеза Михаила
Радовића, под једним храстом (сладуном који стоји п сад), по-
ставзо Милоша за војводу, и дао му војводску динлому. Ово у
пеколико може да потврди и једно Карађорђево писмо које је
он из Бруснице 21 Априла 1807 писао Јакову, Луци, и Чулићу,
да одмах прелазе у Босну, „А ја, вели Вожд: — идем на Ужице,
али на њега вн свраћати не ћу, него ћу правце на Вишеград, да
Босну сву упалимо“. Архив Сри. Уч. Друштва, бр. 467.
1
3926 РУДНИЧЕН ОКРУГ
нема живота. Не могу те то, Господару Јакове, никако wo-
слушати“.
Било је људи који су хтели пу ове речи да улију неки ни-
зак смисао. Ти људи, по нашем мишљењу, само греше душу. Милон
се у овом тренутку јавља и као највернији син мајке Шумадије,
и као најпатриотичнији међу ондашњим војводама.
Ваља само прочитати ма које причање о гњеву народа про-
тив оних који су га „завадили с Турцима, па га тада овако без
заштите оставили мачу и пламену турском“, па да се одмах види:
колико је у тај мах било дражи за Милоша, да се чему нада за
своју амбицију. И Протини Мемоари", и Причања ЈокиЌева, и
Милутиновић, с толиким другим сведопбама, тврде да је онда
стање Србије и Срба у њој било грозније него што се описати може.
срећна у својим последицама одлука на Забрежју, биће je-
дан од најкрупнијих алемова у круни Милошевих дела.
Са Забрежја је Милош кроз Брусницу полетео к Ужицу, да
би бар у овом граду могао одржати непогашени огањ народнога
ослобођавања. Али, због оскудице у храни и џебани, мораде и њега
напустити, па се предати црној судбини, која тада притиште сву
Србију.
Жену и децу своју, на Св. Николу 1813, преселио је под
планину Каблар, у кућу неког Ђорђа Љубичића, а сам је мислио
да се држи горе.
Турци заузму и руднички округ. У граду Руднику попаљене
су биле куће још 1504. Нико их није више ни градио тамо, него
је Брусница постала била средина округу.
Ашин-Бег дође са 150 Турака и 20 камила. Сам се сиести
у Милошевој Бући у Врусници, а у оној где је била школа за
Карађорђева времена, намести своје камиле. Од учионице поста ёр!
То је управо турски!
Није се имало -куд ни камо. На пољу код таковеке цркве,
Милош се преда Али-Аги Серчесми кога је нови београдски везир,
Хуршид, послао био да преда и руднички округ.
' Страна 212 n 213.
* Сербијанка, књ. IV, стр. 46 и 59.
ЛИЧНОСТИ 327
Серчесма узме Милошу само сабљу, а све му друго оружје
«тави, признавши га уједно за кнеза нахије рудничке.
Од Ђурђева дне 1814, пресели Милош своју породицу из
ryhe Љубичића, у Шаранима, у куһу Марка Матковића. Та ryha
соја и данас. После неколико месеца, нађу му још заклонитије
т у Црнући, у кући неког Радована Маринковића.
У овој је кући он оженио брата свога Јеврема, и писара
Ampuja; из те се куће доцније, 1815, опремио, изнео во]водеви
барјак, и рекао: „Eeo мене; ето вас; рат Турцима!“
Цосле Хаџипроданове буне, сишао је био у Београд, и ту се
находио као талац у рукама турским. Тад је имао несрећу да:
види. на коцу главу јунака Станоја Главаша, којом се приликом
и његовој прорицала таква иста судбина.
Из Београда је измакао у другој поли месеца Јануара 1815,
а дотле је већ било у велике углављено у Рудовцима да се опет
устаје на Турке, и да се он позове за вођа устанку.
После неколико састанака, разговора, и припрема, Милош се,
У Такову, под исторпсвим од тога дана Грмом, сагласи, и пред
црквом таковском, на Цвети, 11 Априла 1815, обзнани да при-
стаје на устанаЕ, да се прима поглаварства и да, у име Бога,
отвора нову борбу с Турцима за ослобођење Србије.
Утврдивши тако с народом устанак, Милош се истога дана врата
кући у Црнућу'. Ту се он обуче у своје војводеко одело, наоружа се,
и изађе са својим војводским барјаком у руци, па, предајући га
У руке Сими Паштрмцу, рекне: „Ево мене; ето вас; рат
Турцима?!“
Од тога доба, живот је Милошев и радња његова готово оно
жето што и радња Србије од 1815—1839.
———.
—
' „Одатле (од тавовске цркве) сад отиде свак за својим послом и
налогом, п Милош у Црнућу дома, гдн брата свога Јована, Симу
Паштрица н Вучића n друге ту бивше не нађе, но саму своју че-
љад п један коњски товар лунан талира, што му је газда Никола
Милићевић, из Луњевице, спремио и послао jom пре неки дан“.
Милутиновића историја, стр. 128.
? Милош Обреновић, Кнеза Михаила, стр. 51.
328 РУДНИЧЕН ОКРУГ
Године 1818, сазове он скупштину у манастир Врафевшницу,
и каже да ће бити боље за народ да се он пресели у Крагујевац.
И тако је те године оставио Црнућу и прешао на обале Лепенице.
Од 1 Јуна 1839, када је оставио Србију и отишао у Влашку,
до 11 Декембра' 1858, када је, гласом народа, враћен на кнежевски
престо, Милош је путовао по девропи, а највише је боравио у
Бечу, и у Влашкој.
Ушавши, као повраћени Кнез Српски, у своју престоницу —
Београд — 25 Јануара 1859, он је владао до 14 Септембра 1860,
а тога дана, у 8 сата у јутру, издахнуо је, у свом дворцу у
Топчидеру, па је с великом свечаношћу сарањен у саборној бео-
градској цркви испод јужних врата, у препрати. |
Милош јс био средњега стаса, јака састава, окрушан човек;
лица округла, гласа јасна, громовна; говора брза, кратка. Памћење
је имао за причу јако; није знао ни читати ни писати; али је
својим писарима обично сам казивао како да му пишу писма.
Често је уз реч говорио: „Janam 'волико“, као оно Карађорђе :
„Коекуде“.
Имао је врло велику наклонитост према лепом полу, иначе
је живео врло умерено; ни у чем није миловао расипање. Напротив,
врло је марио да стече, и тековину је своју суревњиво чувао.
Нарави је био бујне, али, наравно, повратљиве. Човек од рада,
бирао је увек само најкраћи пут, макар тај и не био свакад Haj-
бољи. Реч, новце, па и саме људе сматрао је често као средства
да дође до цели’. —
Ми у свом причању, већ довде, допратиемо до вечне куће
два највећа сина китне Шумадије, два најкориснија радника ва
пољу нове српске историје — допратисмо. Ђорђа и Милоша.
Пораели и очврели, један у осоју а други у присоју Рудника,
они су слава не само својој уској постојбини него и свим земљама
у којима се говори лепи језик српски.
! На земљу своје отаџбине, после 20 година живљења у туђини,
ступпо је у Радујевцу 11 Јануара 1859 пре nô дне.
* Обреновићи, у Бечу, 1859, стр. 15.
ЛИЧНОСТИ 329
Кад се рад њихов озбиљно и без страсти разгледа, онда је оче-
видно да они оба врше две поле једнога истога посла коме је
сврха васкрс српске државе.
Један — муњевитом брзином Epere уславани народ сериски, и
џиновском мишицом заљуља сву широку турску царевину.
Други — ширином свога ума и неуморном енергијом свати И,
по могућности, подмири све основне захтеве једне државе у девет-
наестом веку.
Први — гвозденом дисциплином и катонском смерношћу даваше,
за десет година, отпор свој сили јаничарској и султанској.
Други — у ширини и бистрини свога ума нахофаше помоћ д
надмудри све препредене дипломате и прослављене „Дубарацибаше“,
које је Стамбол слао да би Србију на ново оковао.
Један — престрављује ванредном отвореношћу своје унутраш-
њости, коју никад није крио ни скрити умбо, али која се врло
често изливала Броза цев његовога страховитог пиштоља.
Други — спољашњом гипкошћу стишава силу онде где јој баш
отпор- спрема. Невољама својим и народним научен, он променљивом
спољашношћу уме да серије од свих опасних очију непромениту
унутрашњу мисао — успети у жељама својим и народа свога.
Један — кубуром и топом оглашаваше васкре српскога имена
и државе. l
Други — школом и књигом утврђиваше тај глас о српској прош-
лости и обавештаваше о правима будућности.
Један — изумљава простотом свога живљења и одсуством жудње
за врховну власт своме потомству.
Други — и у утврђењу те власти тражи коју гарантију више
за стабилност и напредак своје отаџбине.
Ако би искључиви пристаоци. првога хтели отимати за њега
прво место показујући на ону масу јуначких дела, муњевитом
брзином извршених од 1804 до 1818, пристаоци овога другога
опет могли би поменути неколике десетине година рада мушкога,
државничкога, организаторекога, рада, коме цену не може побијати ни
непријатељ српскога народа.
Ако дела првог и јесу богата врела из којих данас могу по-
330 РУДНИЧЕН ОКРУГ
тицати појетични задаси за крепост духу српскоме; радови другога
су очевидни стварни добитци, помоћу којих Срби могу наставити
свој велики преображај.
О, нама је много пристојније синовљим захвалним осећањем
помињати имена Ђорђа и Милоша, него се истављати за суђају:
ко је од њих двојице већи и заслужнији
То право ми ћемо оставити ономе ко уради за свој народ
више од њих обојице.
Али зли удес не. да Србину патријоту непомућено поносити
се овом двојицом великих народних синова.
Међу та два горостаса запала је нека отровна семка, и...
српска је земља попрекана можда најлепшом крвљу вакву је икад
произвела. |
Ви, моји мали пријатељи, рад којих највише ја и пишем ове
врсте, кад год се сетите ових црних страна српске историје, уз-
дахните над гробовима Ђорђа и Михаила; олакшајте срце своје
молитвом : да Бог њима обојици да у рају насеље; али потомцима
њиховим, нарочито искључним поштоваоцима било Ђорђа било
Милоша, кажите отворено: да је малена свака међусобна за-
девица оно) деци коју глас мајке њихове јутром и вечером
позива на помоќ, на рад, на сваковрсно напредовање и те-
жење к добру и к честитости, на борбу против безбројни јада
и невоља — ако икад мисле довршити дело које је Ђорђе онако
славно започео и Милош онако срећно продужио.
Таква осећања и таква радња јамачно ће бити најпријатнији
кад њиховим великим душама, а више ће и користи донети H-
ховој драгој Србији и свему срискоме народу него сва прогоњења
и трвења међу браћом;
Кнегиња Љубица
ЖЕНА ЕВЕЗА МИЛОША ОБРЕЦОВИЋА
Рођена је у селу Срезојевцима, y рудничком овругу, од
оца Радосава Вукомановића и матере Марије.
' Неки су бележили да је она из Даревића, али то није село него
се тако зове поток близу куће оца њезинога.
личности 381
Квез Милош је сам причао како је Љубицу видео први пут,
и како су му остале очи на њој.
Кад је још био у найму у Добрињи, па му нешто дотежала
газдина неправда, он побегне из места свога "рођења, и од газде
свога, па потегне пут Бруснице, ка брату своме Милану, који се
већ био добро обогатио, тргујући живим малом.
У том путу, дође на воду Дичину не далако од Срезоје-
ваца, и ту заставе две белиље, где беле платно: једно је, вели,
била Радосављева жена Мара, а друго њена ћи, девојка Љубица.
Како видеше мене, оне изафоше из воде, и спустише скуте, док
се ја не удалим. Ја се изух, пређох воду, па седох на брег да
се обујем: знам да су ме ‘обе влеле, јер сам се можда цео сат
обувао, само да више гледам девојку, на којој ми осташе очи.
Кад сам, после тога, већ био у служби у брата, а он јетр-
говао с Турчином Ћорзуком, и мене је с овим слао да лучимо
овнове, ја сам све склањао Ћорзуку да ударимо на Радосава из
Срезојеваца, и да упитамо нема ли овнова ?
— Нема, море Милоше, ту стоке ни у кога: све сам ја то
одлучио, рекао би ми Ћорзука.
На то му ја кажем рашта тежим кући Радосављевој.
— Е, вала Милоше, рећи ће ми на то овај поштени Турчин:
— ако си доиста бегенисао цуру, ја ћу ти је испросити.
Него је била већа мука селонити брата ми Милана да ме
ожени. — Што ће жена бескутњику? Бог с тобом, побратиме? pe-
као је он Ћорзуки, кад му је поменуо први пут.
Али овај навали, и Милан, најпосле, пристане те испроси
Љубицу, и ожени ме њоме“.
То је било године 1805.
Живећи најпре у Брусници, у вући свога девера, Љубица
је радила сваки посао који раде жене на селу. Мени је казивао
сам Кнез Михаило да је она невад, до сванућа, по дванаест проја
умесила, испекла, па их после о себи, на обрамици, однела на
њиву радницима. |
После несрећне године 1813, отишла је са свекрвом и Ae-
цои у манастир Никоъу, Милошевом рођаку, игуману Танасију.
332 РУДНИЧКИ ОКРУГ
За тим се опет вратила у Брусницу. Али, после Хаципрода-
нове буне,, Милошеви људи начине у Црнући, у Руднику, на
брзу руку, нешто кубе’, и Љубица се, с децом, пресели у то
склонито место, где је и боравила до потоњег срећног преласка у
Крагујевац, године 1818.
Она је родила с Милошем више деце, а одржала је Петрију
Савку, Милана и Михаила’.
Гинула је за децом својом, за то је нарочито и живела с
њима, и бринула се о њиховом васлитању.
Године 1839, пратила је сина Михаила у Цариград.
А године 1842 прешла је и она са сином у Земун испред
побуњенога народа, и, 14 Маја 1843, у Новом Саду, више од
туге и жалости с несреће која је њену породицу снашла, него
од старости и болести, умрла је. Мили син њезин, Кнез Миха-
ило, сахранио је је свечано у Фрушкогорском манастиру Kpy-
шедолу.
Кнегиња Љубица била је средњега пораста, лепа, снажна,
радна, врло разумна, добра, штедљива, побожна. ‘Kag је хтела,
умела је дивно показати ко је и шта је, али је умела и љубаз-
ношћу задобијати. Говорила је лепо, лако, кратко и убедљиво.
Мушко јунаштво показала је у више прилика за време ра-
товања, чему су докази случаји на Љубићу и у Никољи. А и на-
чин како се осветила својој супарннци Петрији, то потврђује нај-
очитије?.
Ова јунак-жена , можда и праведно срдита на већу слободу
свога мужа у држању брачних обавеза, нехотице је допринела да
се толико потресе и за дуже време из (Србије уклони породица
Обреновића. Желећи видети ограничена Милоша у свом приватном
животу, она је снажно помагала његовим политичким непријате-
' Милош Обреновић, од Кн. Михаила, стр. 50.
2 Гаврило н Марија деца ьпхова. сарањена су у Враћевшници. а
синчиь Тодор укопан је у Раковици.
3 Сумњајући да међу мужем њеним и том Петрпјом постоје uere
незаконе свезе, она узме пиштољ и, рекавши : „Пиштољ је Милошев,
али рука Љубичина — омашке не може бити,“ убије је на место.
личности 333
љима да га удале из земље. То је она, сирота, доцније и сама
признавала и горко на се јадиковала, алу је било доцне за по-
правку. Кад је пак мислила да поправи ту погрешку, онда је по-
иагала противницима сина свога, те је тако, желећи повратити у
Србију „Старог Господара“, облакшала успех непријатељима Кнеза
Миханла, 1842.
Јован Обреновић
Јован је млађи брат Кнеза Милоша, рођен у Добрињи 1787.
Кад је букнуо рат за слободу отаџбине, он је помагао брату свом
Милошу. Године 1816 слан јеу Цариград, као депутат народни;
године 1820, с 200 кметова, дошао је у Београд, те саслушао
царски ферман, који је Марашли-Али-паша прочитао.
Године 1816 био је старешина нахије рудничке, а после је
живео у Чачку. Он је, у свим сукобима између Милоша и ње-
гових доглавника, свакад био на страни Милошевој.
Женио се двапут. Прва жена његова, Круна, која се одли-
ковала особитом лепотом и добротем, била је ћи кнеза Танаска
Михаиловића, из села Бершића.
Друга му је жена Ана, из куће Јоксића, из Врбаве.
Од muore деце његове, преживеле су га само кћери: Стана,
рођ. 1842, и Ермина, рођена 1545. |
Јован је умрђо 1850, у Новом Саду.
Јеврем Обреновић
Јеврем је најмлађи брат Кнеза Милоша, рођен у Добрињи,
1790. Од три брата, само је овај нешто ишао у школу, и нау-
THO читати и писати.
Кад се Кнез Милош, 1815, дигао на Турке, Јеврема Турци
ухвате у Београду и баце у кулу Небојшу, где је тамновао пу-
них 6 месеца. Ту је и здравље своје за свагда пореметио.
Године 1816 , већ је био старешина у Мачви и у Шапцу,
а под његову власт долазиле су и нахије: Ваљевска, сокоска и
београдека. |
те
334 РУДНИЧЕН ОКРУГ
Живо је и оштро радио да се утиша]у буне: Абдулина (1821)
и Ђакова (1825).
Кад је Кнез Милош, 1885 године, ишао у Цариград, Јеврем
је остао у Крагујевцу Као кнежев намесник.
Он је пристајао уз оне старешине, који су тражили да се
Милошева власт ограничи, и за то је хорао 1837 и из отаџ-
бине изаћи.
После одласка Кнеза Милоша из Србије, 1839, био је један
од тројице намесника, а кад се Кнез Михаило вратио из Цариграда,
добио је место председнива у Савету.
Ожењен је био Томанијом, ћерју војводе Анте Богићевића,
која је рођена у Јадру, у Јаребицама, 1800 године. С њом је
родио пет Бери‘ и једнога сина, по имену Милоша.
Овај његов син, Милош, који се родио у Шапцу 13 Но-
вембра 1829,” а оженио се Маријом, ћерју Молдавскога бојера Ka-
тарџије, отац је нашег Кнеза Милана М. Обреновића ТУ.
Јеврем је, од све своје браће а и других земљака, најпре
почео живети јЈевропеки, и први је почео децу своју учити и вас-
питавати онако како се то чини у западном свету. Помагао је EBH-
жевнике и уметнике где је год могао и чим је могао. Умрьо је
у Влашкој, на свом добру Манасији, 8 Септ. 1856. А доцније су
—— — ==
' Томанија је родила близии: Јелку и Симку, па Јелку узме
госиодар Јован, као стриц, још како се родила, и тамо то дете
одрастс. Једном, кад су Јеврем и Томанија били у гостима у Јо-
вана, Јелка се све отимала да спава код стрине (Томавије). То
умиљавање детета око праве своје мајке и оца падне свима у очи,
и стрина му, г-ђа Круна, рекне: — Хајде, спавај у својој постељи.
— Пусти ме, одговори Јелка: — слатка мајко, да спавам код стрине
да је се намнлујем: не знаш како је волим.
Круна. бризне у плач, и каже: — Моја ћеро! то ти и јесте рођена
мајка. И више је не хтедне задржати, него је пошље с родитељима
у Шабац.
Уверавају, да детету дотле није нико ничим био наговестио да
су му Томанија и Јеврси родитељи.
2 А уирьо је 9 Новембра 1861 у Београду, и закопан је и он у
мяча Пру Раковици.
личности 335
му кости пренете у Србију, и сада почивају у манастиру Рако-
вици © десне стране како се уђе у цреву на западна врата.
Лазар Мутап'
Из села Приелонице, у рудничком округу.
Мутап је био први буљубаша код Милана Обреновића, године
1804. На Карановцу и Чачку он је већ био изашао на глас, 1805.
Одликовао се у бојевима на Сеници, на Пријепољу, на Лоз-
ници, и на Делиграду.
Године 1813 није никуд бегао из Србије. Дочекао је и нови
устанак 1815, али није био срећан да види свршетак тога но-
вога рата. Рањен је на Чачку, 1815, донет је у Прислоницу, а
после у Горњу Трепчу, где је и умрьо, па су му доцније кости пре-
нете у манастир Вујан, и закопане у цркви, где и сад почивају.
Његов војни барјак и сад је у том манастиру.“
Мутап је био човек црномањаст, црвен у лицу, крвавих
очију , средњег пораста, врло добар јахач. На глави је носио
читавињу. Нарави је био врло напрасите, за то су га војници
мрзили. — | |
Јован Курсула
Јован Курсула родио се у Цветкама 1768 године. Кад је
рат букнуо 1804, и Курсула је био међу првима који су ударали
на Чачак и на Карановац. Он је припадао Мутаповој војсци, али
нити је имао какве команде, нити се опет покоравао свим одред-
бама војничког запта. Он је јахао увек добре коње, носио свакад
поуздано оружје, и свуда је само делио јуначке мегдане, и тиме
војску слободио, и име српско прослављао. Kawy да је сабљу носио
затурену на раме. На мегдан је обично полазио пушећи чибук,
1 Многи изговарају Мутав, а Јокић неколико пута каже још My-
тавџија.
2 Панчевац за 1872 стр. 62. Чланак г. Joe. Мишковића. Muay-
тиновић, стр. 138, вели да је умрьо у Прислоници.
Тако каже г. J. Мишковић; а т Џејчиновић вели да је он
родом био из Д. Горщевнице.
336 РУДНИЧКИ ОКРУГ
који је истрёсао и остављао у чибучницу тек пред самим својим
противником.
Године 1809 особито се прославио у боју на pioi Врху.
кад је оно Гушанац хтео да продре у Гружу и у Јасеницу.'
Године 1810, на Варварину, јунаштву и поузданости ока
и руке Њурсулине задивили су се не само Срби и Турци, који
су га и дотле познавали, него и браћа Руси, који су се ту 60-
рили са Србима против Турака.
Године 1813 находио се на Делиграду. Баш онај дан, када
ће самртних рана допасти, изиђе Курсула из великог шанца, на
својој као трава зеленој бедевији, Боју је звао „Стрина“, и оде
у шанац војводи Новачићу и делији Парезаву на разговор. На
вратима од шанца ејаше бедевију и да је сејизу да је вада. Док
се он разговарао, ударе Турци на Новачиъев шанац. Сејиз се
препадне и некуд без трага утече с бедевијом. Турци оптеку са
свију страна. Њурсула, знајући да је „Стрину“ оставио на Bpa-
тима, похита да се састави с крилима својим, али, тек што изиђе
из шанца, види да му бедевије нема, а Турци пут већ пресекли.
Он потрчи в великоме шанцу, бијући се, и тако крчећи себи пут.
До великог шанца добио је војекаквих 17 рана. Један га је
Турчин био ударио копљем, које се заломило у рани, и он је
онај заломак однео чак кући.
Путем од Делиграда до Цветака, невештином у неговању,
ране му се позледе, те је још мање наде било да ће оздравити.
Баш пред што: ће умрети, запитају га да ли за чим жали?
Курсула поћути, прибере се мислима, па рекне:
— Вала сам се добрих коња најахао; оружја се красна Ha-
носио; турских се глава насекао; ничега већ жељан нисам; али
ми је само жао моје старе majke, и жалим што ми се не деси
„Стрина“, да се пасјака сит насечем.“
И... с тим речма, издахне... То је било 16 Августа 1513.
Он је укопан код Цветачке та На гробу му стоји плоча с
овим записом:
алицин
1 Сербијанка III, стр. 52—56.
` личности 337
„Овде почива Іованъ Њурсула войвода кои є храбри войникъ
ӧнө ..... поживе 45 година. Донешенъ ранънъ изъ Делиграда,
престави се 16. Августа 1813.“
Курсула је био смеђе косе, бео у лицу, пуних образа, при-
ћосав, широких плећа, а тврд на ушима.
Курсула је из реда оних јунака који су дика роду своме.
Ватрено заузет за ослобођење своје отаџбине, он се не само није
плашио никакве непријатељске силе, него није главе окретао
ни на сласти господства и власти међу својима. Њему се хтело
да отаџбину види чисту од насилника, па нека се у њој слави
влашћу и господством Који год хоће од његове браће.
Слава имену његовом до века!
Миљко Радоњић
Миљко је био родом из рудничког округа а из кога управо
села, нисам могао дознати.
Као дете, прешао је био у Немачку (по свој прилици за Кочине
крајине), и тамо свршио школе. Кад је Србија устала на Турке,
вратио се у своју отаџбину, и ми га видимо најпре као професора
у оној великој школи у Београду, после Југовића. Сима га на-
зива: „Сродоъупцем и мајчиним млеком“. '
С те катедре узет је у савет, и добио је управу „иностра-
вих послова“.
ОволиЕо знамо о овом честитом Рудничанину.
Много би нас обрадовао, во би нам штогод више јавио о ње-
говом даљем животу и раду.
Арсеније Лома
ВОЈВОДА КАЧЕРОКИ
Лома је био из Драгоља, у округу рудничком. Он је био ве-
лики усталац за народну ствар; уважен свуда, јунак у боју, мудар
на договору. Стаса је био висока, крупан, пун, дугих а ретких
бркова, смеђ, носио је плетеницу, и доламу.
* Србијанка, 111, 108.
КПЕЖЕВИПА СРБИЈА 22
и Е.
338 РУДНИЧКИ ОБРУГ
Још за Карађорђа, он је био старешина Качерцима, и, допао
је био у бојевима грдних фана; али та је судбина штедила да по-
гине на превари онда, кад је задао био тврду веру, и хтео је одр-
жати до краја.
Кад је Карарорђе М био оставио Србију 1813, Лома се с
Качерцима находио у Делиграду и ту бранио „границу“.
Доцније је дошао кући, смирио се, и покорио Турцима.
Ми емо њега видели у Рудовцима, виђали емо га свуда, где
се год што зборило или творило за ослобођење народа.
Године 1515, одмах по договору у Такову, Лома опседне са
својим људма град Рудник, и позове Турке на предају, обричући
им миран пролазак куд им је год воља да иду. У Руднику је
тада заповедао неки Товатлић, који најпосле пристане на понуду,
изађе с хлебом и сољу пред Лому, и ту даду један другом веру, да
не буде преваре. Токатлић се доиста крене са својим сестрићем и
још 70 Турака из града, а Лома их са својима причека да их
испрати донекле ка Ужицу. Кад тако дођу до места где је. сада
рудничка школа а ту иза једне липе засео неки Мартиновић из
Босуте, е још једним другом; па повиче:
— Токатлићу! остави ми пиштоље, или главе одавде не ћеш
изнети!"
— Ајд’ отален, каурине, одговори Токатлић: — ето ти Ломе
па се кусурај с њим; ја пиштоља не дам“.
На то Мартиновић опали пушку а Токатлић се стровали с
коња. Мартиновић притрчи да му узме иза појаса пиштоље, али
Турчин, још врућ, окреше и Мартиновића грдно рани. Онај други
Србин опет дотуче Токатлића.
Тај случај помете и Србе и Турке; и једни се и други
ухвате за оружје. У невољи викне један од Турака Србину Карато-
mahy из Копљара, у Јасеници: „Каратоша! јуначки сине, не дај!“ ..
Лома је трчао на све стране докле их није све умирио.... Крену
се и пођу даље; по mso Токатлића ту укопају сестрић његов y3-
јаше сада његова, хата.
' Пре тога, Токатлић. је био отео Мартиновићу неке пиштоље, н сад
их је имао за појасом.
ЛИЧНОСТИ 339
Ишли су старим путем на Брекињу, Буда се пре ишло у
варош Брусницу. Кад су били на садашњој Делалиќа Прлини,
Лома беше измакао напред с Токатлићевим сестрићем, јер су оба
били на добрим коњма. Почела је била падати виша, и Ломо је био
натукао на главу кукулачу од гуња. Kagan због смрти свога ујака,
Турчин је био наумио да се искали на Ломи. Зато извуче јата-
ган, да Лому удари по врату, али се с ножем извуку и корице.
Осетивши неко шушкање иза себе, Лома се окрене, а Туре се брже
довије и рекне: |
— Ломо! ти, видим, ниеи био рад овоме што сада би; него
на ти за спомен овај мој нож“ !
— Ја га примам, рече Лома: — пода] га моме барјактару. Бар- ·
јактар, Илија Дембуба из Босуте, прими јатаган, и продужи се пу-
товање. Биша је осула још јаче; Лома још боље набије кукуљачу
на главу. Турчин увреба згодан тренутак, истргне пиштољ, и скреше
Ломи у потиљак, па ободе коња и одлети пут Бруснице. Лома
падне с коња и још се више убије; јер је у њему било на
кантар 110 ока. |
Кад то виде Срби, они шчепају оружје и поубијају готово
све остале Турке. Само што умакне 'Токатлића сестрић, и стигне
у Ужице још тога истога дана!
Лома је, после неколико дана, умрьо у кући капетана Марка
Ракића, на брду Блатима. Ту је и укопан у Ракића ливади, близу
куће у којој је умрьо. Лома је погођен у главу, иза десног ува,
кост није била повређена, само је је олово јако очешало и отишло.
На његову гробу стоји велика плоча без икаква натписа.
О сирти Ломиној прича Милутиновић у својој Историји Cp-
бије (стр. 130 — 134) нешто другојачије, али се мени видело
веројетније да се држим овога казивања г. J. Мишковића, нарочито
за то што сам и сам махом слушао да се овако прича свуд по Ce-
дима око Рудника.
22"
340 РУДНИЧЕН ОКРУГ
Мизић Дринчић
ВОЈВОДА РУДНИЧКИ
Милић Дринчић, из Теочина, био је још под Миланом Обрв-
новићем буљубаша над подгорском Бнежином. Он се одликовао у
многим бојевина, особито на Чачку и на Ужицу.
После Цвети, 1815, постао је војвода руднички, и борио се
јуначки у свим сусретима с Турцина од Љубића до Дубла.
Погинуо је у битци на Дубљу, 1815. Говори се да су га убили
наши нехотице. Он је, веле, био засео шанцу на уласку, па који би
год Турчин побегао, он би га посекао, и тако је лешинама затворио
био излазак од шанца. Али га баш ту обори тане из српске пушке.
Друга прича говори овако за сирт Дринчићеву: Кад се баш
јуришало на шанац, Дринчић је ишао напред. Кад су ее прибли-
жили турском шанцу, један Турчин потегне и погоди Милића у
прси. Милић осети да се не може држати на коњу, па сиђе и
сведе коња на страну, и наслони се на њега, као да му потеже
колан. А војницима рекне:
— Хајдете ви, браћо; ето мене, дов нешто наместим на коњу.
Војска прође; њега савлада немоћ, и тек кад су се вратили, нађу
га бледа — иртва у трави. Јунак је крио „смрт своју да не би
своје војнике заплашно.
Дринчић је, кажу, био сув, плав, дугих образа, повисок,
широк у плеђима, средњих бркова, а доста аљкав у оделу.
Његов војводеки барјак кажу да се и сад находи негде у
његових рођава.
Рака Љевајац
Рака се родио у Д. Горијевници, у округу рудничком, 1777
године, а старина му је била из села Љеваје по коме је и mpo-
зван .Бевајац.
Још до устанка 1804 Љевајац је морао бити човек одабран,
по што и њега видимо на оном састанку у Земуну, 25 Априла 1804,
где је покушавано измирење између Срба и Турака.
Цоеле Мутапове смрти, Љевајац је постао војвода руднички.
Личних јунаштвом могао се скоро мерити с Јованом Курсулом.
ЛИЧНОСТИ 341
Верује се да је Рака Љевајац посекао сина Свопљак-пашина
после победе на Љубићу, вад су Турци из Чачка почели да измичу
преко Јелице.
Љевајац је умрђо 17 Октобра 1833, и укопан је с десне стране
цреве у Мојсињу.
Био је средњег боја, бео у лицу, а црне косе и бркова, кад
је говорио увек се смешио. |
Антоније Ристић
НАЗВАНИ ПЉАКО, ПО ЗЛИКОВЦУ ТУРЧИЦУ ПЉАКУ
Антоније је рођен у Каменици рудничкој. Најпре је био
момак у Карађорђа и свирач његов. Доцније је узео његову ћер,
и постао војвода руднички, па карановачки, и, најпосле, 1812,
главнокомандујушти од Моравице до Топољака.
Чим се он препоручио те је тако био добре среће? На то
Милутиновић овако одговара:
„Лијеп био, као Нарцис видом
И бесједом, и дивотним растом...
А да с Бог до у трн претворио
Када вњешност женске очи дражи,
Те пристају с тигри вјековати.“
Не зва се ни за једно дело јуначко или иначе родољубиво
које би овај човек био учинио. Што се год прича о њему само
је срам, покор, и несрећа. Нека се прочита о њену песма Ma-
лутиновићђа под именом: То горе, у вь. Ш. Србијанке, стр.
107—122.
Што сам год слушао да се прича о Пљаки, све се подудара,
са садржином оне Симине песме.
Пред пропаст, године 1818, појавиле су се биле многе вра-
чаре , које су казивале да ће Карађорђе оставити земљу, и да
ће Србија пострадати. Чуло се да и у селу Невадама има нека
така пророчица. Антоније Шљака, gao старешина, дошавши у
· Неваде, упита Петра Грковића, кмета:
— Има ли у твом селу тава и така врачара?
' Карађорђев протокол, бр. 1580 и 1600.
342 РУДНИЧКИ ОКРУГ
— Не знам, одговори Петар, хотећи заклонити јадну жену
да не погине.
— Или је кавуј, викне Шљака, или ћу ти главу одсећи! —
па повади сабљу.
Петар га стане молити да не чини таке силе на правди Бога.
— А ти ми позлати сабљу, ревне војвода, и пружи му је
пљоштимице,
Петар стане ређати по сабљи рушпе, док их је имао, а по-
сле настави сребром те тако очува живот и себи и јадној баби.
А сину другог једног врачара Isara пребије десну руку
и леву ногу, па га тако обеси коњу о ункаш, и, тек после, за-
поведи, дага убију. Пошто је отац, врачар, видео све шта је било
с његовим сином, бесни војвода нареди те се и он погуби.
Јован Лазић
ИЗ СЕЛА СВРАЧКОВАЦА
И за првог и за другог устанка одликовао се Бао војник,
нарочито на Дубљу и на Љубићу. Био је после кнез народни над
12 села (око Рудника), у којима је он био готово свака власт, по
акту који му је дат од народнога суда и Buesa Милоша 6 Ja-
нуара 1825. године № 24.
Упокојио се 1831, у својој 68 години, и укопан је у еврач-
ковачком гробљу.
Нека је рај души и јунака Радоја Вране, из Мојсиња, који је
у боју на Варварину погубио једног силног Арапина — мегданци)у.
Хвала и сечивици !
Рофени и живећи у камену, Рудничани су природно морали
доћи на мисао, како да га савлађују, и на своју корист окрећу.
С тога су та и секли: на воденично камење, на плоче и белеге,
а и на зидање.
дна се и сад у селу Мојсињу за неког Ђорђа Кукоља, који
је више времена живео у Цариграду, и тамо се усавршио у зи-
дарском занату. Вративши се у отаџбину, извршио је многе гра-
ђевине за времена Карађорђева,
ЗНАТНА МЕСТА 343
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Царева вода, извор у селу Трудељу, на лево] страни реке
Качера. Прича се да је ту ноћио цар Душан с војском кад је
оно ишао против Маџара, које је, после, Као што вели прича,
разбио и ојадио на Белој Стени. |
Крива Ријека, Ђуревачко Гробље, Деспотовица, Јељен-
Камен или Јеринин гроб — сва ова имена везана су за неке
личности из старе српске историје, за то ћемо овде у једно mC-
причати све што се зна за које од њих.
Поток Крива Ријека извире испод брда Малога Штурца.
Више села Мајдана ова се Крива Ријека састаје с красојевачњим
потоком, који долази испод Великог Штурца. Одавде се ово зове
Мајданска река докле се не састави с Рудничком Реком која
долази од Рудничишта, још западније од красојевачке реке. Кад
се ове две воде састану у Хаџину пољу, испод села Мајдана,
онда добијају име Деспотовица која тече покрај вароши Top-
њег Милановца и утиче у Чемерницу.
Али Крива Ријека зове се не само поток, Боји мало час
поменусмо, него и место око те реке. Ту је и заселак Буревци,
на Уз сата к истоку од мајдавске школе и цркве. Малко више
тога, Буревачко је Гробље. Ту има стара црквина а малко даље
и стари град, и још остатака од некаквих зиданих зграда. Све
се то зове Крива ријека. И место је веома лепо положајем и
околином. Народ прича, да је ту укопан Деспот Ђурађ Смеде-
ревац“. Још се додаје да је његов гробни белег с неким особи-
тим знацима, и да би се под њим нашла богата остава (блага
свакојакога), само да се зна баш местимице које је његов гроб.
Јелен- Камен“ или Јеринин Гроб. Између реке Рудничке
и реке Мајданске, 16 хвата на десно од пута кад се путује
' Место где је укопан Деспот Ђурђе Бранковић пишу маџарски
историци овако: Crivariecza.
2 21 Фебруара 1804, овде су Срби најбоље дочекали и разбили
Турке Рудничане који су бежали к Ужицу. Међу осталима, ту су
мртви пали Алил Хаџић, ужички дахија, и Џљавић, карановачки
дахија. (Гласник |У, стр. 140)
344 РУДНИЧКИ ОБРУГ
горе на Рудник, у лепој равни, прича се да је Јерина имала
чардак за своје одмарање. Ту, веле, њу је отровао у салати
њен син Лазар. И она је ту укопана. На гробу њеном био је Ka-
мен, | хват висок и 4 стопе широк, без записа. Он се звао .Је-
лен- Камен а само место на ком је он стојао — Јеринин Гроб. Не-
каки људи, тражећи оставу под њим, ископају га и оборе. Иза
тога, Цигани тај камен разлупају на тоциље, и тако сад од њега
једва да има један комад у потоку, али се и сад познаје рупа
тде је он био. |
Од места пак, која су у новије време заслужила да се ca-
чувају од заборава, ваља нам захвално поменути:
Таковску Цркву и Таковски Грм. На два сата од Гор. Ми-
лановца, идући на запад, село је Таково. У том је селу малена
од брвана шиндром покривена црква пред којом је на Цвети, 11
Априла! 1815, објављена јуначка одлука: Рат Турцима! Малво
на запад од цркве, шири се и данас онај исторӣски Грм?, под
којим су оцеви наши последњи пут утврдили завет који су пред
цревом објавили, и, на Љубићу, крвљу запечатили.
Ја сам се, године 1865, евратио Е тој цркви, и написао сам
у ондашњем листу „Вили“ једно писмо које бих и сада потписао“.
1 Лазар Поповић („Писар Лаза“) у животопису Павла Поповића за
један случај вели да је бно „у очи Лазареве Суботе, 9 Априла 1815.“
Према томе излази, да су Цвети 1815, биле 11 Априла.
~
Овај грм и земљу око њега откупио је пок. Кнез Миханло и загра-
дио из поштовања према оном народном плебисциту од 1815.
©
Ево тога писма:
„Код таковске цркве, 7 Маја, 1865.
„Ако је ваш лист права Вила која никад не оставља без помоћи
оног ко завлања слабијега од силе јачега, онда ће она спустити
за који тренутак лака своја крила да чује што о маленом сеоцу
Такову, н о таковској прквици, матери српских цркава, које Aa-
нас спокојно и весело славе велико име Бога љубави, Бога ви-
дела u правде. Нити хоћу, нити могу много јој говорити. НемоЬна
је људска реч да каже што тек срце уме да осећа.
Службени пут водио ме је поред Такова, и ја помислих да бих
занемарио једну од најсветијих дужности, и својој душа одрекао
ЗНАТНА МЕСТА 345
Љубић. После Таковског Грма и Цркве, најпрече нам је
поменути славно брдо Љубић, на левој обали Мораве, према
највећу насладу ако не бих походио прослављену таковску цркву,
где оно, пре педесет година, народ српевн, у тренутку највеће se-
воље своје, величанствено-смерпим својим плебисцптом, предаде у
руке вервоме војводи бригу и славу народпога вођа и погла-
вара, а таковска црева, на тај искрени глас народне воље
одјекну : OCANA! влагослокень градын кь нид господне !
Овим осећањем вођен, дођох ево тој нсторӣској богомољи: ви-
дех је; молих сеу њој Богу, и целивах освећене талпе њезине.
Мала цревица ова у красном је једном присојном пољу, које
се зове Селиште. Свуд у на около су њиве и ливаде усред KO-
jux, међу речицама Месковицоми Дичином, вйси се поносито онај
грм, под закриљем кога учињен би 1815 године претходни дого-
вор о делу које је за тим одмах благословила таковска црква.
Цркву ову начинио је, каво причају, одмах после Кочине gpa-
јине, неки побожни Србин, Марко Булбул, и стриц му Радивоје.
Њезин је темељ од камена, а платна су од брвана, врло лепо
срезана ; покривена је шипдром, која није мењана никако, још од
вако је црква начнњена. Мало темпло јој је доста лепо, а оса-
ћанска врата врло су красно ишарана. Начинивши цркву, Onn
се побрину и за свештеника и нађу га да народ у својој вери не
би ослабео. Свештеник овај главом је онај прота Јанко који је
дочекао те 1815 год. крстом благословно војводу Милоша и ње-
гову ратну дружину на свештени рат за слободу отаџбине.
На ову цреву ударно је из Ужица, 1804 године, Алил-ага, вад је
ишао Сали-аги — „рудничвоме бику“ — у помоћ. Бесни Турчин хтео
је да преноћи у самој цревни. Улазећи у њу с пушком у руци, он
нешто погледа у двари и, не зна се за што, поплаши се, па окине
пушку те три сипџирлије сабије у подножје иконостаса. Ова три
куршума стоје и данас, и казују сваком: шта би од турске
силе, а како се подиже српска правда. Празноверни Турчин
и од тог се препадне, те му постељу изнесу из цркве и преноћи
на пољу. Одатле је отишао рудничком сатрапу (коме су женске
хаљине, као што се прича, помогле да утече), али се ни тако дому
своме није вратно.
Код те псте цркве, како причају овдашњи стари људи, Bapo-
чито чича Васа Петровић нз Такова, код ког сам ја ноћно, пред-
стао је војвода Милош Турцима, после несрећне пропасти од године
1813, и тако колпво толико обуставио гњев Турака против јадног
346 РУЛНИЧКИ ОКРУГ
Чачку, где је године 1815, месеца Маја, било крвавих бојева између
Срба и Турака, и где су Срби не само убили Ћајапашу, вођа турске
овог народа. Па тој истој цркви дошао је он и на Цвети 1815
године да започне своје бесамртно дело на оном истом месту, где
је био положио оружје. |
Нека страховита језа подилази човеку под кожу, кад бистри H
разборити чича Васа стане својим чистим језиком цртати сабор
код те цркве — о Цветима 1815 године. °
„Био сам, вели, шипарац, и у послове се нисам мешао никакве.
Одвели су ме на Цвети цркви да се причестим. Сабор је био велики.
Службу је одслужно пок. поп Павле из Такова. После причешћа,
видео сам господара Милоша шатор, у коме је био он н госпођа
Љубица ; био је ту n госи. Јован и госпођа Крупа; Никола Ay-
њевица, Лазар Myran; Мплић Дринчић; неки Дамјан Крџа, и многи
други које нпсам познавао, сви са породицама, ваљада да се не
би осетили Турци. Одавде до града Рудника нема више од 3—4
сата. Тамо су седели Турци, и отуда су послали били једног свог
заптију да гледа да на сабору не буде кавге. Овај заптија бно је
Србин из Мајдана, који више није ни ишао у Рудник него прн-
стао с браћом.
„Кад се служба сврши, сав свет изпђе у порту псве живо упре
очи у Милоша. Са свију страна људи су говорили: „Ако се он не
примп, ништа не ће бити; само ћемо се завадити те he нас
Турци са свим затрти“. Милош отклања од себе ту одговорност
а пристаје први у воду, у ватру са својом браћом. Но кад писка
света одоли, онда он стаде на један камен пред цревом. Јуначко
лице његово посу танка румен, а у очима се заблиста пламен
самопрегорења; није много говорио. Казивао им је истина колико
је то тежак посао, и како се боји да не малакшу у том свом оду-
шевљењу. А кад сви у један глас викну: „Све то знамо: али смо
на све готови; зар не видиш да се и овако гине?“ онда он изустн
ово: „Ево мене, ето вас, па рат Турцима! С нама је Боги његова
правда 2“
А ово су имена оних којп су били на тој јуначкој скуп-
штини и завери: Кнез Милош; Господар Јован; Лазар Мутап нз
Прислонице ; Никола Луњевица из Луњевице; Милић Дрничић; To-
дор Бела, н Добрица Весковић из Теочина; Перица Н. Буљуг-
баша из Миоковаца; Дамњан Матовић-Крџа из Лочеваца; Марко
' По речма г. J. Мишковића, тај је бој био 25 Априла 1815 („Школа“
1873, стр. 443—460). На једној књизи пак у манастиру Тројици има
т”
ЗНАТНА МЕСТА 347
војске и одржали победу, него су тим ударом потпуно обезбедили
озбиљност устанку, и у]емчили потоње победе над непријатељем.
У Брдо је то лепо описао у „Школи“ 1873 бр. 28 до 31
г. Јован Мищшщковий.
Калипоље , на У; сата испод манастира Враћевшнице. На
том месту била је о Великој Госпођи (15 Авг.) 1812 она народна
скупштина! где је био и гроо Ивелић, као посланик цара руског. Он
је донео и ту објавио чланак букурешког уговора који се тицао
Србије; том приликом раздати су и многи ордени српским војводама.
Све се то вршило веома свечано и с грмљавом топова.
и Никола браћа Ракићи из Рудника; Милован Ломпћ из Драгоља,
али не војвода Ломо; Васиљ Милојевић; Милић Брајовић и Aa-
зар Васнљевић из Брезне; Радован ЖижовиЬ из Леушића; Тодор
Јеремић н Благоје Н. из Прањана; Иван Шалавардић из Грабо-
вице, али не Иван Шалавардић трговац, већ његов стриц што је
доцније био капетан; Петаг Грк из Невада; Јован Лазић из Сврач-
коваца; Танаско Михаиловић п Васо Поповић из Бершића ; Прота
Јанко ВитомировиЬ; Радојица Пауновић и Милован Топаловић из
Такова; Јован Поњавић из Бруснице; Нивола терзија из Сино-
шевића; Милисав Корушчић из Рујчића; Радован Бајић из Бра:
јића; Марко Радосављевић из Клатичева; Сима Баралија из Ша-
рана; Аксентије и Вићентије Чалуковићи из Љеваје; Павле Штуле
и Петар Штуле из Озрема; Марко Драшкић из Полома; Мали Pa-
дојић из Мојсиња; Петар Мали из Станчића; Илија Прељинац пз
Прељине; Јова Томић из Метинца, окр. крагујевачког; Радован
Никавица, из окр. ужичког, и Петар Томашевић из Лочеваца.
ми св А А a Á
овај запис: „— — — знати се кадђ се робаћ поробну Овчару,
колико се пороби толико се двоином натера у Мораву према мана-
стиру Преображеню одъ насилія Турецког Тяи-паши и Юшеру Чачку
(тако) свотом главом заплати, и што се робля нађе живо све се поврати
отъ турецкаго насилія; ту користь учини Милош Обреновићъ са
спротиньом месеца Maia 4-денъ1815 (Вујића Путешествіе, стр.
169). Даље има један пасош, који је дао Кнез Милош у логору на Љу-
бићу, 25 Маја 1816, неком Живку Стојановићу, из Живковаца.
да иде у Качер за комору. А чим је он из логора отишао, Турци
су, кажу, побегли. Вујићу пак казали су у Чачку 25 Септембра
1826, да је тај бој био 13 Јуна 1815. Које је истина "
1 Вреди прочитати Карађорђево писмо којим се сазива ова скуп-
штина. Гољубица У, стр. 310 и 211.
348 РУДНИЧКИ ОКРУГ
Овде је одлучено, да се опет пошљу депутати Порти, да прего-
варају о условима мира, и послани су: аи кнез Милий, Jo-
ван Протић, и Стефан Јевтић, секретар.“
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У рудничвом је округу 1 варош, 114 села, 5 заселака, 45
општина, и 9198 главе пореске (1872).
Рудник је био главно место овога округа за треке владе.
Ми смо видели још на освајању Рудника, 1804, Милана Обрено-
вића из Бруснице да ради заједнички с Карађорђем и другим _
вођима устаничким. Он је ту самим делом постао старешина руд-
ничке нахије. Чим су Турци истерани из Рудника, одмах је тај
град опустео, јер се нико вије хтео ни насељавати у ону хладну врлет.
Брусница пав, у којој је била Миланова кућа, постала је
главно место рудничком округу. Године 1818, кад су Турци опет
заузели и овај округ, онда се и муселим смести у Брусници.
Кад је букнуо устанак 1815, у Руднику је истина било Ту-
рака али је Брусница била средина за управу нахије. Она је
то остала и после по ослобођењу кроз дуже време.
Али како је то место у великој тескоби, то се пред јесен
1856 оснује нова окружна варош на десној страни реке Деспо-
товице, на југозапад од брда Рудника, а на север од Чачка, 3 сата
даљине, у пољу које је држава купила од појединаца. Варош ова
прозове се по реци, која туда тече,
Деспотовица, и у њу се преселе све окружне власти, и почну
се насељавати занаџије и трговци,
Године 1859, 3 Априла“, Кнез Милош вадене Деспотовици име
Милановац за спомен брата свога покојнога Милана Обреновића.
А како доле на Дунаву већ има једна варош с тим именом, то се
ова прозове Горњи Милановац, а она на Дунаву Доњи Mu-
лановац.
! Гласник ТҮ, 153 и 154.
2 Зборник ХИ, стр. 36.
ВАРОШИ, СЕЛА КУБЕ | 349
У Горњем Милановцу подигао је Кнез Милош лепу цреву од
тесаног камена.
Ту су сад еве окружне власти; столица среза црногорског;
пошта; телеграф; команда рудничке бригаде; основна школа мушка
са 2 учитеља и 79 ученика, и женска с 1 наставницом и 32
ученице.
У Милановцу је 1872 било само 227 пореских глава. Место
је то, дакле, малено, и не одликује се никаввом живљом трго-
вином нити другом каквом разјвијенијом радњом.
Села су у овом округу мала бројем кућа; Највећа су ова:
Прањани са 267, и Мрчајевци са 223 главе пореске, а има их
и са 9 глава. Ово је списак свију рудничких села поименце:
2 за 056. Е 22 85.
& 2.8 и.а о ag Nang
ы Имена села ап И5 и Имена села ве демо
5 тн gara 5 28 #18"
~ съ ~
fa ra Ж 2° да 2и Sao
Варош
1 Г. Милановац 011856 227
І Срез качерски
1 Јарменовци (1 1865 59 4 20 Бољковци 0) 1851 90 3
2 Војковци 55 4 21 Гукоши 49 \
3 Манојловци ‚ 292 4 22 Даћи 34 5
4 Гуришевци 46 4 23 Бранчићи 61 5
5 Рудник O 1864 118. 3 24 Ивановци 65 5
6 Реливци 48 3 25 Липље . 45 6
7 Заграђе Г]1873 100 3 26 Моравци 82 6
8 Крива Ријека 41 8 27 Смрдљиковац [1871 127 7
9 Накучани 29 2 28 Живковци 60 6
ТО Давидовица 33 3 29 Оњег 28 7
11 Церова 35 38 30 peruna 9 51,
12 Мутањ о8 о 31 Козељ DI 5
13 Шплопај 39 2 32 Доброшевац 11 5
14 Угриновци 87 4 33 Шутци [0 1862 88 6
15 Бождаревац 33 34 34 Пољанице 66 6
16 Лалинци 31 4 35 Калањевци 106 6
17 Бањани 18 41, 36 Трудељ 108 5
18 Штавица 49 3'/, 37 Босута 91 5
19 Р{чиЬи 46 3 38 Драгољ 15 5
Свега . . . 2155 —
350
Редин број
с 00 ~3 СС М~ С N ле
9 о ~ со си њ о м н
РУДНИЧКИ ОКРУГ
54 gzs
Имена села =. ї 5 ЈЕ
Ба 225"
А =
ІІ Срез
Прислоннца 160 87,
Пријељина О) 1869 149 3
Брђани 130 2
Соколићи 34 27,
Милићевци 108 3
Ракова 83 3
Вранићи 41 8
Мијоковци (]1855 156 4
Горња Горијевница 161 33/,
Пријевор 121 5
Видова 30 / 57,
Трбушани 65 4'/,
Врнчани 55 T
Рошцн 106 6
Јанчићи- 5479
Љубић 104 37,
Коњевићи 68 3'7,
Горња Трепча 62 3
Доња Трепча 115 37,
Ш
Кнежевац 44
Каменица 97
Прњавор C] 18641 20
Липовац 56
Горња Црвућа 46
Доња Црнућа 58
Горња Врбава 41
Доња Врбава 98
Бијело Поље 58
Неваде 62
Сврачковци 58
Мајдан (]1850 137
Јабланица 55
Луњевица 15
Грабовица, 106
Љутовница О 1868 46
Велерјеч 88
311,
8
2
2:/,
21/,
Имена села
Редни број
моравски
Станчићи
Балуга
Бечањ
Бресница OQ 1847
Остра
Мојенње 0 1857
Вујетинци
Мрчајевци (© 1875
Доња Горијевница
Тавник
Катрга
Лађевци
Цвјетке (0) 1846
Милочај
Обрва
Сирча
Опланићи
Поповићи
Трговиште
Свега
Срез црногорски
Семедраж
Брусница
Калиманићи
Клатичево
Шарани
Дренова
Лочевци
Бершићи
Таково .
Синошевићи
Љеваја
Врнчани
Горњи Бранетићи
31 Доњи Бранетићи
32 Озрем
33 Срезојевци
34 Леушићи
19
30
! Школа је код манастира Враћевшнице.
Број иорое-
ких глава
3835
даљина од
окружног
места
Прибдижна
а
А
1!
1
2
21/1
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 351
А НЕ РИКИ =: 825,
s Имена села ЕЯ JENS У Имена села 2 2585
3 =ч ipt 5 PRY Oa
ё ди чо 2 2и Ea
35 Брезна (0 1842 59 3 40 Коштунићи 128 4//,
36 Лозањ 77 3% 41 Теочин 120 4
37 Полом 46 414 42 Прањани О 1858 267 47,
38 Бањани (11866 41 4 43 Ба 82 6
39 Брајићи 18 4, Свега . . 2976 —
Примедба 1. У Даници за 1827 (стр. 65 и 66) има списак свију
рудничких села од 1822 године. Свега их јету 111, али међу њима
се находе и: Дрна Бара, Суви Бријег, Папратна, и Берисава,
којих сада нема под отим именима, а нема их ни у Речнику Гаври-
ловићевом. Нова су села сва записана курзивом у овом списку.
И овде помињемо да су имена многих села погрешно записана
у Вука.
Села: Војковци, Враћевшнички Прњавор, Липовац, Горња
Врбава, Доња Врбава, и Бјсло Поље додата су округу рудничком
од нахије крагујевачке, а напротив крагујевачки је округ добно
од нахије рудничке села: Блазнаву, Страгаре, н Љубичевац (пре
Бущинии). Осим ових села, имала је нахија рудничка 1822 год.
још и ова села: Папратиште, Табановић, Гугаљ (у Вува Гу-
чаљ) и Јелен до (у Вука Јеленци); сва четири данас су у срезу
пожешком округа ужичког. Ова опет села нису забележена у Да-
ници (и може се узети, да су постала тек после 1822 године):
Манојловци, Бањани, Дрењина, Доброшевац, Видова и Сирча.
Од ових села нису записана у Речнику Гавриловийевом: Божда-
ревац, Оњег, Дрењина, и Доброшевац. Села: Гукоши, Дави,
и Бранчићи записана су у Вука у нахији београдској у којој су
онда п била.
Примедба 2. Године кад је постала која школа стављене су од
прилике, јер и на званично тражење с дотичних места нису AO-
бивени тачни извештаји.
352 РУДНИЧЬН ОКРУГ
Статистички преглед
ОБРУГА РУДНИЧЕОГ
| В Р 0 od |
Е НАСЕЉЕНИХ || ‚ основних
> р
ЕЯ места | ЦРКАВА | Школа
> |
| > |4 | Пореских
Гы Срезови | ја е | м Житеља sa
|- | и |, ы |--| = 5 1866
5 БЕ = „ 5 Баја [088 (сви)
5 5 5 Sg 5 БЕЈ БЈЕ
| јаја 5 о Ж хо ж 818
| Џ р
1 | Г. Милановац sap 1 |— н) 1 е 111 | l |1 2 858 227 |
2 | Качерсви ....-|—|—|38 38'—|elel7]—l7! 11972: | 84155 |
3 | Моравски .... ||— | — = 38:83 6|915!—|5 | 19.821 3.835,
4 | Црногорски ..|1 | — а = 218 0 6 6 Ан 14.914 НЕ
Свега . . |2 | — [119]120] 5 | а 26| i 1 А 20| 47.565 | 9.198
Округ руднички има, по Речнику г. К. и 120 ва-
сељених места, а кад овим бројем разделимо број житеља, онда
долази на једно место по 396 житеља. По јачини насељености
своје, могу се сва места у округу рудничком разделити у четири
категорије; и тако места која броје:
од 101— 200 житеља има 19
ь‚ 201— 500 Е „ 55
ь‚ 5201—1000 Е „ 33
„ 1001—2000 и К 8
Збир ових места показује само 110, а требало би да их има
120. Ова разлика долази отуд, што комисије које су 1866 по-
пис људства радиле нису бележиле засеоке одвојено већ и њих
узеле за једно са селима којима припадају.
Од целог броја житеља долази на жөнскиње 23.396 дакле
на сто мушкараца има 96:30 женских.
Значајно је што је у овом округу број женских тако велики
јер на 100 мушкараца има у срезу
црногорском . . . . . 99:01 женска
моравском . . . . . . 97:85 5
качерском . . . . . . 94:64 Д
ВАГОІНИ, СЕЛА, БУЋЕ 353
Немамо при руци бројева умрлих, али од прилике узрок
овој аномалији биће то што мушкараца више умире него женскиња.
Овај је појав тако важан, да би га требало свестрано испитати.
Кад број цркава и основних школа упоредимо с бројем жи-
теља, онда долази да у округу рудничвом има једна црква на
1829 житеља, а једна школа на 2378. Како у овом погледу стоје
поједини срезови, види се из овога:
ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
у Горњем Милановцу . . . 858 ,„ 858
„ срезу качерском . . . . 1.995 ,„ 1.710
» » Моравском . . . . 2.202 , 2.964
» »„ црногорском . . . 1.491 , 2.486
Куће су у рудничкој као и у осталој Шумадији, само што многи
ударају „два крова“, као што веле рудничани. Најпре поври)у
кућу даском тако, да за невољу сама та даска не да прокиса-
вати; а доцније, кад доспеју, по тој дасци ређају ћерамиду.
Против оваког обичаја, који је и дангубан и штетан за гору,
жалили су се на једној народној скупштини руднички посланици,
тражећи да се законом стане томе на пут!
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Данас у рудничком округу има, као што је већ помињао,
само једна варошица, Горњи Милановац, па и она мало да не живи
више од земљорадње него од трговине. Становници готово сви раде
земљу и пате стоку. Имовно им је стање танко, јер је и земља у
многим крајевима врло неродна. А у Морави, где је земља родна,
људи су малко размажени: хоће лепше да се восе, боље да
живе, него што им стање допушта, па су многи већ за то горко
плаћали.
Можда је и то један између узрока, што се тај округ и не
богати насељеношћу као други.
Кад је године 1866 пописивана стока у Србији, нађено је
У рудничком округу:
КНЕЖЕЦНИНА СРБИЈА 23
354 и РУДНИЧКИ ОКРУГ
коња . . . . . . . . 5.815 грла
говеда. . . . . . . . 44.920. ,
овца . . . . . . . .120.104 А
свиња... 718.204 ,
коза... .. . . 8.892 У
Кошница је било 5752, а године 1859 записано је 5355.
Хвала Богу да их је овде више!
У овом округу сеју се ова жита: пшеница, мумуруз (куку-
руз), ситна проја, ељда, крупни, јечам, раж, овас.
Године 1867 било је посејано:
кукуруза . . . . . . . . 15.294 дана орања
пшенице ....... . 8.199 ,
ова 0... . . . . . . 2455 ,
јечма .0. 0. 0... . . . 1.053 ,
крупника . 0. 0. 0. 0. a‘ 568 ,
ражи се eo је а о a 806 ,
Проса s a i s ааа 12 ,
ВД. 2. а фен 70,
кромпира . 0. 0. 0 . 2. . . 609,
Конопље је било 1021 дан, а лана 60 дана.
Винограда је било 8.078 мотике, а ливада 29.085 коса.
Питомих воћака има доста у целом округу. Помиње се и то,
да су Срби, по прогнању Турака из Рудника, затекли тамо много
врста питомога воћа воје су разнели по селима и разиножили.
Сад има, осем шљива маџарака и panaka, јабука: беловача,
памуклија, кисељача, шећерлија, петровача, илињача, вајлија. стре-
кања, краљица; а крушака: водењаја , озимаја , такиша , зечица,
жутица, арапака, краљица, ранаца, видовача, караманака, там-
њанака, и ситних кисељачица.
Трешње су на особитом гласу у селу Гукошима; у Вачеру.
Стање је у стаповника рудничког округа обично танко. Где
је земља роднија (на прилику у Морави), ту се не држе задруге, и
мање се пази на потрошак; а где су задруге јаче, као у Подгору,
ту је опет земља неродна.
ОДЕЛО, ГОВОР, ПЕСМЕ 855
Кад су, у Кочину Крајину, 1788, сељани села Живковаца,
пребегли у Немачку, онда је неки Живан Стојановић служио
6 месеца за 100 пара, а отац његов Стојан надничио је за 8
пара на дан. Ово бележимо само да се позна разлика између
онога доба и данашњега. |
е. ОДЕЛО
Мушкиье у рудничком округу не разликује се много оделом
од мушкиња у крагујевачком округу. ЧЊенскиње пак носи се двојако.
У јужној, моравској поли, и онамо ближе в ужичком округу, жене
носе весове и зубуве, а људи се виђају у пеленгирима; у северној
поли, жене убрађују коњге и носе сукње, људи пак носе зими
чакшире, а лети иду у кошуљама. |
У старо време носиле су се одоре, то јест, велике јаке од
горње хаљине, које се превесе преко рамена.
да одело рудничанака, поред све смерности по ткиву од
кога се реже, може се рећи да је укусно, и да га носе лепо: чисто
би човек тврдио, да је сталан обичај, да свако пази на чистоту
и прикладност своје хаљине,
Ж. ГОВОР
Говор је готово у целом рудничком округу јужни. Доњи
крајеви иоравскога среза, који су већ према Карановцу, примају
нешто левачкога у гласоударима, и говор им је више источни.
Остали крајеви говоре јужним говором, и акценат им је онакав
какав је бележио покојни Вук.
Од овога се, наравно, изузимљу чиновници и људи који
више читају, па © тога и имају говор источни.
У неким селима по дно Качера, може да се чује глабоудар
„Бановачњи“ који смо помињали у београдском округу: дўват,
човек, вбда, и т. д.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Гусле у јуначке песме разлежу се по свем овом округу,
ваљда још с већом јеком него у крагујевачком.
23*
356 РУДНИЧЕН ОБРУ!
Игре колоке играју се ове: Српско оро; Неда Гривне;
Секретарка; Мачванка; Кнежево оро; Балевка; Поломка;
Острољанка ; Поцерка ; Нишевачко opo; Јагодинка ; Моравац ;
Капетан Ђорђе; Сремско оро; Лепа Маца; Левакиъа; Зајам ;
Бугарско оро; Голубац; Има ли где још боље; Кетучња ; Ца-
риградско оро; Блахиња.
Старије су игре биле ове: Ситниш; Лопарица; Подунавка ;
Четворка ; Бањска; Циганчица ; Маџарица; Поломка; Дуда;
Роиота; Острољанка.
Као карактерну црту из живота Рудничана, испричаћу једну
сцену која се може да види у ожалошћеном ком дому кад се даје
подушје.
Дафа се даје обично код куће. Постави се у вече пред кућом
дугачка трпеза, па људи поседају за ту трпезу, и вечерају.
Ту дође један те прикаже прилог који је донео сваки од оних
који су дошли на даћу, и који седе за том трпезом. Привазивач
обично стане под врх совре, а која од жена додаје му торбу по
торбу и казује која је чија. Приказивач, показујући у руци прилог,
говори обично овако: |
„Наш комшија или пријатељ, или већ како му се може да
рекне, Милоје (или како му буде име) донео је ову погачу или
чутуру вина домаћину на жалост; да Бог да, да му се врати
на радост!“ Сви у соври, гледећи преда се, одговарају лагано:
„Да Бог да!“ Е |
Док још он није свршио све приказивање, изаћи ће из куће,
и стати близу до њега, најближа рођака покојникова (сестра или
мајка) с расплетеном косом и сва порушена. Рукама ће се подбочити
у појас, а главу ирекривити на једно раме. За њом ће пристати
колико год има сестара, снаха, и других рођака. Како се прикази-
вање сврши, она ће прва кренути обилазити око совре лаганим
кораком, и запевати из свега грла дивно наричући за покојником,
Нева то тако лепо слаже да нема ока Које не би просузило.
Сви који су за совром, док то траје, обично ћуте, и гледе преда
се; мекосузи плачу; тврђи нешто жваћу али залога] остаје у грлу,
УПРАВНА ПОДЕЛА 357
или се још враћа на траг; веки дељу ножем свој штап, а сви су
Бао заливени тугом. Кад оне тако обиђу неколика пута око совре,
онда ће који од одабранијих људи, или која старија жена, узети
ону прву жену, и рећи: „Доста, Митро! (или већ како јој је име)
доста сестро; Божја је Воља! И ми ћемо сви за њим. Немој тње-
вити Бога; нека је жив остатак!“ Тим се та запевка прекине;
љенскиње се разиђе, а у соври се зачује опет нешто разговора.
Мало за тим, и дижу се иза совре.
Ако некад дё Бог да се издаје илустрован Живот Срба Ce-
лака мождаће ово бити једна од најдивнијих група за ту збирку.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Како народ узима, ово су делови рудничкога округа: Морава,
или Поморавље; Карадаг, или западни део тога округа; и Качер,
на северо-западу, с обе стране реке Качера.
да Карађорђева доба, био је војвода над рудничким округом
Милан Обреновић. Он је поставио на три кнежине тога округа
три буљубаше. Те су се кнежине овако звале: Качер, буљубаша му
је био Арсеније Лома, из Драгоља; Брусница с околином, буљу-
баша јој је ован из Оврачковаца; Подгорска Кнежина", и буљу-
баша јој је прво био Лазар Мутат, па после Милић Дринчић.
Доцније је тај округ подељен на три среза: Качерски, са столицом
на Руднику; Црногорски, са столицом најпре у Брусници, а после
y Гор. Милановцу; и Моравски, са столицом у Пријељини.
„Подгорска је кнежина“ ово што се сад зове „Црногорски срез“.
Довле су се звали кнезови и кнежине, и она се звала тако; а
кад Кнез Милош замени „кнежине“ срезовима, а кнезове каце-
танима, онда и ту кнежину пазове „црногорским срезом“. У
ту „подгорску кнежину“ спадао је, за Карађорђева времена (а п no-
сле), и Карадаг (други пад. Каратка), а то су оних 10—12 села из-
међу Каменице, Мораве п ужичког округа. Карадаг је тај ограђен
одасвуд брдима и стриенима. Кажу, да у њега Турчин није смео
шале ући. Најчувеније куће у том крају биле су Маслаћи, Ma-
huku, н Мајсторовићи из Папратишта. Из њих су бивали и EHe-
зовн у Каратву. Сад та села нису баш сва у „црногорском срезу“,
nero су једна дата моравском срезу, а једна ужичком округу.
у
358 РУДНИЗКИН ОКРУГ
У војном погледу, руднички је округ за себе бригада, која
стоји под заповешћу војнога министра, а команда јој је у Горњем
Милановцу.
По црквеној управи, он долази у ужичку јепархију, а има
окружног проту који седи у окружној вароши.
]. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
У рудничком округу има насута пута од Враћевшнице, где
се спаја с насипом Боји долази од Крагујевца, па до скеле на
Чачку. Просецан је још пут од Милановца к Ваљеву преко реке
Љига, и од Милановца в Пожези; али ови још нису са свим довршени.
У округу су овом готово све школске зграде добре, ocem
неколико њих у сиромашнијим општинама.
Нова је црева од тесаног камена начињена у Горњем Мила-
новцу. Богомољу ову почео је пок. Кнез Милош, а довршио пок.
Кнез Михаило године 1560; црква у Шутцима'; нова црева у
Моравцима на место старе манастирсве богомоље у којој је служио
Хаџиђера, један од првих мученика који magome за народну
слободу у почетку 1804.
t О старој шутачкој цркви глед. моја Путничка Писма, стр. 285.
МАЧВА
———..-—
Мачвом смо назвали део Србије међу Дрином, Савом,
Колубаром , Љигом, и планинама које деле данашње округе:
ваљевски од ужичкога, а ужички од подринскога. Ту су окрузи:
ваљевски, шабачки, и подрински. Истина, ми тачно не знамо
докле су баш допирале границе старе Мачве, али држимо
да не грешимо што ова три округа стављамо под ото једно
старинско име. Не грешимо ни с тога, што су сва три ова
округа свуда била заједно кад се радило о слободи данашње
Кнежевине Србије.
Овде излажемо укупан преглед тог дбла. Србије, а за
тим ће доћи округ по округ.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
МАЧВЕ
= = |_____________________________________________________.
| В Р 0 Ј
2 | Е | TERIBA | t | |
| < | | Пореских
=, Окрузи ef Ја | Maresa
z. Ej a Bj = | еј 866 лава
5 | м «| ааа а а (1866 г.) (1872 г |
м АА < [а ă ы | Ве а
| 4141 даі «(| г ala] Bj a | |
да| оо |до’ щщ | o,
| | 85 | |
1 Ваљевски . 82 38 28 3
15° 48.827 9.343
36, 73.622 | 15.245
73| 76| 6 82)
2 , Подрипски |
З Шабачки . . .|
~ ко
а 83.488 | 15.735
|
|
|
205.932 | 40.328 |
360
У овом делу Србије има мушкиња : 105.480, и женскиња:
100.452; према томе долази на 100 мушких глава 95:22
женске. Већу сразмеру од ове средње имају окрузи под-
рински (98:30) и шабачки (95:38), ваљевски округ показује
мању сразмеру (93:85). У средњу руку узевши, броји свако
насељено место до +64 душе, а сва места можемо, према броју
њиног становништва, разделити на пет категорија. По попису
људства од 1866 године, било је у ова три округа насељених
МАЧВА
места која су имала мање
душа, онда
У ОКРУГУ:
- ОД
са
и.
У
»
У
э?
100
101 — 200
201— 500
501—1000
1001—2000 _
2001—5000
преко 5000
Свега
По Речнику г. К. Јовановића, било је у овом крају 444
насељена места, дакле 49 више; ова разлика долази студ,
што пописне комисије вису сваки заселак одвојено записи-
вале, већ уједно спо]иле га с оним селом воме принадлежи.
Кад се број црвава и основних школа сравни с бројем
ваљевском .
подринском . .
шабачком .
душа
”
»
э
7
я
%
Свега
— —————-—
6
46
191
125
22
4
|
395
ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
ДОЛАЗИ НА ДУША
9580 . 2693
9255 3255
2945 2045
2820 2510
Има дакле сразмерно више школа него цркава.
-e - oa = ~ Мо ИЕ a и о
1
Ваљевски онруг
1 Границе, и планине
Ваљевски се округ находи међу окрузима: београдсвим, руд-
ничким, ужичким, подринским, и шабачким. Северну страну његову
кваси река Сава; источну Колубара и Љиг, које та две воде раста-
вљају, прва од београдског а друга од рудничког округа; јужна
му се страна наслања на планински повијарац који се пружа
чак од Сокола ва Руднику; западна пак страна ивичи се нешто
водомеђом међу Јадром и Колубаром, нешто слази и у Јадрову
падину, па се опет држи Влашићевих кбса, а најпосле, оборив E
Сави, иде потоком Вукодражју, који је, доњим својим током, гра-
ница међу окрузима ваљевским и шабачким.
Планине највеће ваљевскога овруга оне су које га растављају
од округа рудничког, ужичког, и подринског, а на име: Сувобор,
(2000 стопа), Маљен, Букови, Повлен, Јабланик, и Медвед-
ник (2700 стопа), с целим повијарцем који те висине везује
једну за другу.
Највиши врхови Оувобора и Маљена јесу : Велики Риор,
Мали Риор, Стражара, Чубрица, и Петар (тде су Чанци —
стопе шарца Марковога. — На врху брда Пехара издубљени су у
камену као чанци, у којима се вода, извирући, свакад задржава,
да је се човек ласно може напити. Мисли се да су то издубли
хајдуци да из њих пију воду, али народ прича да су то чанци
Краљевића Марка).
Планине су те обрасле гором: јеловом, боровом, смрчевом,
буковом, растовом, а има и „диволеске“ (мечије леске).
362 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
У средини округа биће повајвиша брда: Словац, Врховине,
Караула, и Близоњски вис, која се пружају са запада к југо-
истоку, и на Колубари се завршавају.
Иначе су све омањи висови и брдашца, као и у Шунадији.
2 Воде
Вода највећа и најживља у ваљевском округу јесте Кољубарц.
Она постаје на четврт сата више Ваљева. код Пећине, кад се ту
састану две реке: Јабланица и Обница, и обе, уступајући своју
воду Колубари, утопе у њој и имена своја. Јабланица долази испод
планине Јабланика, између села Ребељл и Вујиноваче, а Обници
је глава у Медведнику, и то испод Равне Ливаде, и доле се код
Пећине не састане с Јабланицом, прима она станоречку, врагочку,
и буковичку реку.
У Колубару утичу с десна ове воде: Градац, Бања или
Петъица, Лепеница, Рибница, Топлица, „Биг, и Пештан;
а с лева: Љубостиња, и Рабас, који тече кроз село Бранковину.
Колубара се гази на бродовима, а само на Обреновцу вози скела.
Љиг извире у месту Баху, и, као што је речено, пада у Ко-
лубару с десне њезине стране, близу села Ћелија, више виса који
се зове Чук.
Топљица извире у селу Берковцу.
Рибнице долази испод Маљена.
Бања извире у Петъици из једне врло велике пећине. Ова
река тече не више него један сат, и на тоицном простору, она окреће
око 15 воденица; вода је ова зими топла, а лети хладна.'
Градац, највише воде и име добија од Јаког Извора испод
села Богатића, од старе градине, повише Ћелија. Пре тога се река
та зове Забава, и извире у Повлену, у Мравинским ливадама. Забава
' Мештани причају да ово врело свакога месеца по један пут стане
као да га ко заптије, па кроз 4—5 сата опет протече, али мутно.
Народ верује да ту воду уставља нека хала; али разборитији MH-
сле да се накупи муљ, те се врело затвори, док вода жешћим
напором не прокине тај затвор.
ВОДЕ 363
прима у себе Вујиновачу, која извире у Маљену. Градац се
стиче у Колубару, с десне њене стране, баш испод Ваљева.
Уб извире у Каҳати, засеоку села Миличинице, под Вел.
Белегом, а у Тамнаву утиче на месту Крсмановици, између Лисог
Поља и Пиромана.
Тамнава долази с Влашића, од села Миличинице, из више
извора, Бао што је казано у шабачком округу, и улива се у Саву
испод села Забрежја, на 20 хвата ниже ryhe Младена Бабића,
из истога села, премда има један прокоп, којим се она, кад надође,
може и у Колубару да слива. Тај се прокоп зове Проструга, и
находи се у селу Пироману.
Вукодраж је мали поток који извире из косе Сопотске, у ша-
бачком округу, поврх села Свилеуве, па се слива у Саву испод
‚ Бељина, чинећи доњим својим током границу међу окрузима ша-
бачени и ваљевски.
Осем ових текућих вода, у ваљевском округу, у срезу посавеком,
има великих бара, од којих неке покривају по неколико хиљада
ланаца земље. Знатни]е су:
Нурча, која иде, као и Грабовачка Бара, у поток Ку-
пинац, а овај се слива у Тамнаву.
Лабудово Окно, голема бара измећу села Скеле и Кртинске.
Гола Бара, у селу Ушћу, која притискује око 80 дана орања.
Неке од ових бара имају своје рвенице којима се стичу у Саву. —
Многа се риба у њима хвата сваке године.
Од минералних вода, има само у селу Црниљеву (ваљевском)
нека кисела вода коју г. др Линденмајер особито хвали', и која
се може узети као једно од врела тамнавиних.
3 Равни
Равни су највеће у овом округу дуж Саве, Тамнаве, и Колубаре.
Равни су ове већином покривене растовом и граничевом гором,
која се данас све већма проређује. Земла је врло родна, и ако
још није сва обделана.
' Одис мин. вода у Србији дра Линденмајера, стр. 123 и 124.
364 ВАЪЕВСКИ ОКРУГ
После мачванских равница, ово ће бити највеће равни у
Србији, нарочито онај део међу Колубаром, Савом и линијом
повученом од Уба к Малом Дубоком.
Ове су те равни врло родне, с тога су и становници тамошњи
свакад бројани у најимућније домаћине у Србији.
4 Шуме
Некад су сва Посавина, и сва раван тамнавска и колубарска,
биле густе растове шуме као какво зелено море. Данас је ту гора
јако проређена, тек шпак има забрана засебних или општинских,
у којима, се шума прилично одржала. Дрвета су ту највише растова,
граничева, и церова.
Има још, на неким и неким местима, лепих гајева, као што
су: брежђански, осечанеки, паштрифеки, вључансви, бабаићски,
мушићсви , боговађеви и т. д. Само се мора приметити да је на
много места гора већ остарела: немило је погледати поврх кога
колубарскога гаја у ком су готово сви грмови сувоврхи.
Медведник је сав обрастао у густу шуму а готово тако и Маљен.
По шумама има зверади: вукова, лисица, јазаваца, зечева,
творова, веверица, дивљих мачака , ласица, дивљих свиња, и срна,
(ових последњих ретко).
Тица има: орлова, јастребова, врана, гавранова, сврака, ласта,
славуја, шева, чворака, голубова, грлица, дивљих патака, вивака,
косића, врабаца, букача, и других којих обично има у Србији.
5 Рудно благо
Руда знатних и обилних има у ваљевском округу; оне, истина,
још нису постале предмет какве живе индустрије, али су тим не
мање велико богаство за нашу земљу и за њену будућност. Ми
ћемо поменути само места где се те руде находе. И тако је
1. Планиница, село у срезу колубарском , под Маленом.
РУДНО БЛАГО 365
Ту се налази тако богата бакарна руда да зналци рачуне само
Мулоо Фире на њој, а све је друго чист бакар.
У том истом селу, находи се богата руда и хромнога гвожђа.
2. Наместу Перову Брду, опет у срезу колубаревом, находе се
камене плоче за литограФију, тако добре, каквих има још само на
једном месту у Јевропи.
Штета је што је то место далеко од Саве, па је превоз доста
тежак и скуп.
3. У Медведнику, у општини врагочанској, у срезу подгор-
ском, находи се руда бакарна и руда гвоздена.
4. У Брезовици, у врагочанској општини, у подгорском срезу,
находи ве антимон и бакарна руда.
Још кажу да у селу Поќути има каменог угља; у Осечини,
до Ловачке реке, има оловна руда; у селу Плушцу има Слана
Бара, коју стока радо лиже; на путу из Ваљева у Ужице,
више гробља, виде се греде од гвоздене руде; а у селу Седларима
и у дегурићском брду, на десној страни Граца, '⁄ сата од Ваљева,
находи се порцуланске земље Бољуса, црвене и смеђе боје.
У селу Слатини, 3 сата од Ваљева, на североисток, находи
се земља за ону цигљу која је потребна за зидање велике пећи
у топионицама. Ту је та цигља и печена за Крагујевачку топо-
ливницу док није нађена ближе така иста земља |
Чине се неке мере да се бар неки од ових рудника отворе,
и да се почну вадити руде на корист наше земље.
6 Остаци од старина
Од старина, сведока некадашњег живота на овом крају мо-
жемо поменути
Белу Стену која је ушла тешким споменом у српске лето-
писе. Кад се иде од Ваљева к Мионици, па се пређе вода Бања
(која извире у Петњици), једно 1000 метара унапред, на 30 ме-
тара у десно од пута, на брду, зидина је Бела Отена која је
366 ВАЉЕВСЕН ОКРУГ
толико порушена да је већ сравњена са земљом, и обрасла травом.
Овај градић отео је Махмуд-паша од Срба 1458 године, онда кад
и Вишесаву, Голубац, и Ресаву.? Кад је, пре 20 година, проко-
паван пут, нађена је у Белој Стени једна костурница тако ве-
лика, да, је из ње до сада испало више од 30 кола човечијих костију,
н испадале су све једнако, до пре неке године. Пре неког времена,
ту близу, ископали су људи на једном месту костур од човека и
од коња. У околини се прича, да се на Белој Стени тукао Душан
с Маџарима, који су били прешли преко Саве, и почели пљачкати
српске земље. Прича вели да их је он страшно потукао на том
месту, а што их је побегло из боја, то се, кажу, подавило у Сави.
Град Словац, на вису Словцу, с леве стране Колубаре,
према брду Оштриковцу, које је на десној страни Колубаре. Прича
св да је и тај град градила Ђурђева Јерина, па намислила, веле,
да пружи од града мост преко Колубаре на Оштриковац. Али
најпре отегне она крпу платна с брда на брдо, на пусти бену,
да премости платном: ако бена здраво пређе, она да гради мост,
а ако јој што буде, да одустане. Бена дође до над Колубару, па се
стрмоглави у воду; Јерина, видевши то, одустане од своје намере.
Више Ћелӣске цркве, код правог извора воде Граца, имају
развалине старог града. Вук каже да се ове зидине зову Бране-
говићи, а ја нисам то чуо, кад сам тамо пролазио, већ се сеоце
које је ту најближе зове Бранеговиќи.
У селу Берковцу, где извире река Топлица, имају старе
зидине, за које се прича да су били двори Топлице Милана.
Остатке је те, кажу, рушио неки Марко Ковачевић, те себи градио
кућу, као да је мало било другога камења. Начинио је, веле сељаци,
добру кућу, али му није било са срећом: пострадао је, кућа му
се продала, и сада је општина :° што је било народно, то Ha-
родно и остаје.
и —
| „Отаџбина“ за Фебруар 1875, стр. 188.
* Летопис Шафарика, стр. 80; Гласник X, 274,
3 То је сеоска, вућа где се суди. Таква се кућа зове у Србији врло раз-
лично. Тако је зову : судница, сударник, општински суд, општи-
на, примиритељски суд, пресуда, сеоск ' кућа, а негде и касарна.
Р ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 367
Велимирови двори у селу Кључу, крај реке Лепенице. То
је порушена црква а једна је кула цела. Прича се да је Велимир
био некакав власник цара Лазара. Он је био врло богат, и имао је
три сина. Један му се син удавио у Лепеници, а други је пао c
коња на Божић, и погинуо. Кад то види несрећни отац, он трећега
затвори у кулу, па га никуд није пуштао, него га је ту хранио
и чувао, само да му се не би каква несрећа догодила. У јесен му
донесе зрела грожђа, те дете по томе позна Боје је доба од го-
дине. Али га из грозда печи гујче, и тако и трећи син жалосном
оцу остане мртав. Народ прича да га јето проклео Цар Лазар
што га није лепо дочекао и угостио, кад је једном Цар доходио
у Миовицу.
Имају три старе цркве: „Маркова,“ „Петка, и Степањска“.
За њих се прича ово: Била су три брата: Марко, Отепан, и Петко,
па су Марко и Степан отишли на Косово, а Петко је остао код
кубе. Браћа му оставе блага и аманет, да начини сваком по једну
цреву, јер се они нису надали да ће се вратити живи. Петко
начини три цркве, али братњеве мање, а своју — Петку — велику
и лепу. Браћа. ce врате и, видећи то, прокуну, те се Петка no-
руши не пропевавши, а оне две нису никад ни умукле, нити су
икад порушене од Косова до данас.
Мисли се да су зидане у XIV веку, али се то тешко може
оправдати.
Има још старих црквина у: Славковици, у Вртитлавима, И
у Мионици, али се не може да зна кад су грађене, нити како
су умукле и порушиле се.
На утоку Граца у Колубару, била је Кула Јевте Витковића.
Према тој кули, с десне стране Граца, налази се црквина и око ње
шанад, где је седео Ћор- Мијат, арамбаша, сувременик Витко-
виһев. који се такође пева у песмама.
Међу старине би се могла узети и црква Пустиња, која је
некад била манастир, а сад је световна богомоља. По запису, који
стоји над мушком препратом, она је молована 1622, а кад је
грађена, не зна се.
Вујић у свом путовању (стр. 208 и 209) каже да је близу
368 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
ове, у Причевачко] цркви, видео на једном требнику врло HH-
тересан летопис о догађајима у Србији од 1683 до 1722.1 Мени
та вњига није долазила у руке.
Вреди поменути и цркву овању, мало више Ваљева. И она
је некад била манастир. Пркву ову зидали су, прича се, Јован
и Јевта браћа Витковићи. Њихов је гроб ту; покрива га илоча
с натписом. Витковић Јевта погинуо је у Ваљеву за рата Принца
Јевђенија (1718).“
Даље се може поменути црквица Рибница, на речици тога
имена, под Маљеном, која је такође некад била манастир. Богомоља је
та оправљана 1518, и 1820. Није знатна ни по чем, до што је
у месту веома склонитом, и што ту има једна врло велика пећина
на левој страни реке Рибнице.
У селу Крчмару, 3 сата на југоисток од Ваљева, има стара
црква, која се приписује Марку Краљевићу. Ту инају и неке
зидине, за које народ прича да су били подруми Крчмарице Маре.
Кад је Марко, као што се у песми пева, осветио брата свота
Андрију, кога је издала Турцима Мара, он је молио цара тур-
ског да му допусти озидати цркву за душу брату својему. Пар
му допусти, али само толику, колику озида каменом који сам
донесе на својим леђима. Марко пристане; сам о себи донесе Kä-
мена, и озида малену црквицу, која и данас пева.
Тада је, веле људи, првом и последњом Краљевић Марко
носио камен на рамену своме. Ето шта је брату брат!“
' Рујића Путешествіе, стр. 210.
2 Гласник 1 стр. 227 и 92.
3 Ове последње године био јој је највећи ктитор кнез Рака Тешић,
из Мионице, који је 2 Дек. те исте године преминуо, п ту укопан
повише олтара.
t Али овде сретамо и други призор. Код олтара крчмарске цркве
били су гробови оних честитих Грбовића из Мратиншћа. Нечијем
господству сметали су гробни белези њихови, те је наредило да се
почупају из земље, и некуд уклоне. Ово нису чинили ни Турци с гро-
бовима. Зар онима који су ову земљу помогли отети од Турака нема
у њој места ни за гробне белеге? Куда ће нас одвести то, ако
знате за Бога, господо свештеници! !
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 369
У селу Влајковцима, три сата на југоисток од Ваљева, има
века стара црева, у којој је, прича се, Милан Топлица, кад је пошао
с копљеницима на Косово, причестио војску. Колико су војници
били бесни и осиони, копљима су набадали нафору. За то их је
Бог и покарао, веле стари људи, те су страдали на Косову, што
су били тако пусти и основи. =
Најпосле, да напоменемо овде и манастир Боговађу. Али
је стара црева срушена, и нова озидана 1852, те ћемо о њојзи
рећи коју реч, вад станемо ређати места исторӣски знатна у овом
„округу. Овде само колико да вије са свим прећутана.
7 Становници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРЙСКЕ СУДБИНЕ
Становници ваљевског округа осетно су помагали да се от-
почне новији живот српског народа овај који се ето и данас
_ развија.
Згодно намештени ђеографским положајем свога округа, при-
лично живосни имовином на тако родној земљи, они су имали
доста цркава, манастира, и људи који су се бавили мишљу, па
је све то помагало да се у њих развија свест, и да се зажиже
осећање за бољу судбину своје земље и народа.
Тако се, на прилику, у селу Мионици, прича за догађаје из
доба Цара Лазара као да су јуче били.
1 Вујић у „Путешествію“, стр. 225, каже да у Боговађи има ћивот
Св. Мардарија, а то је јамачно оно што духовници показују народу
вао делић од неких светитељских моштију.
Хаџи Рувим запнсује понменце 18 богомоља које цркава које ма-
настира што су попалили Турци „у Кочину крајину“ пре него
што су Немци прешли н заузели ваљевску нахију. Богомоље су те:
Боговађа, Рибница, Ћелије, Пустиња п Новаци, и цркве:
Славковачка, Крчмарска, Петњичка Буковичка, Бранковинска,
Дивачка, Јабучка, и Плужачка. Неспаљене су остале пак: Ma-
настир Грабовац и црква Паунска (Rad Jugoslavenske Akade-
пије П, стр. 185 и 185).
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 24
370 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Путовао, кажу, Цар Лазар по својој земљи, да види кака
му је где уредба; па дошао и у село Мионицу. Село се то онда
звало Тувари. Ту ]е била нека властеока, тако добра и честита
жена, да су је сви звали „мајком.“
Она дочека цара и угости лепо. Цару уђе у вољу овај красни
крај, на упита:
— Како се зове ово село ?
— Тувари, царско ти господетво ! одговоре људи.
— Немојте; него нека се зове „Мали Срем!“ одговори Цар.
И остане име селу томе Мали Срем до доласва Турака у
ову земљу. |
Турска сила нагна становнике из „Малога Срема“ да прену
куд који, да се склоне у како скровити]е место. И тек дуго после
тога, за време неке тишине, пређе иза Маљена, из села Мионице,
невакав Живко, и стани се на селишту некадашњих Тувара, по-
тоњег Малога Срема. По овом Живку из Мионице, веле људи,
прозове се то место Мионица, и зове се тако ето и данас.
л н -- -e —-
Колико је у почетку овога века у Ваљеваца било свести о
своме народном праву и животу, и колико су они показивали осећања
и љубави према судбини свога народа, може се видети и из онога
што бесни Фочић онолико много набраја зала што су туретву
учинили Ваљевци. ,
Мени je мило пустити овде њега, нека све каже што му је
на Ваљевце криво, јер оно што су греси пред очима његовим,
врлине су за углед пред очима нашим:
„Док погубим, вели он, до два игумана,
Хаџи Ђеру! и Хаџи Рувима:
Који знаду злато растапати
И са њиме сптне књиге nacar
Нас Дахије цару онадати
Око себе рају световати
Они с’ паше а ми смо субаше;
! Из Мораваца.
2 Из Боговађе.
СТАНОВНИЦИ 371
Док погубим Бирчанин Илију,
Оборкнеза испод Медведника:
Ево има три године дана
Откако се врло посилпо:
Куд год иде, све крьата јаше
А другога у поводу води:
Он буздован о ункату носи
А бркове под калпаком држи:
Он Турчину не да у кнежину;
Кад Турчина у кнежинп Hat’,
Топузом му ребра испребија,
А кад Турчин стане умирати.
Он повиче на своје хајдуке:
„„Море, слуге! тамо пашче бацте!
Ђе му гавран кости наћи не Ъе.““
Када нама порезу донесе,
Под оружјем па диван изађе,
Десну руку на јатаган метне,
А лијевом порезу додаје:
„„Мехмед-ага, ето ти порезе!
Сиротпња те је поздравила
Више тебе давати не може.“ “
Ја порезу започнем бројати,
А он на ме очима стријеља:
„„Мехмед-ага! зар. ћеш је бројати:
Та ја сам је једном избројао.““
А ја више бројати не смијем,
Већ порезу укра] себе бацим.
Једва чекам да се скине бједа
Јер не могу да гледам у њега:
Он је паша, а ја сам субаша.
Док погубим кнеза Грбовића,
Из лијепа села Мратишића,
Он је паша а ја сам субаша.
Док погубим п Алексу кнеза
Из лијепа села Бранковине,
И Јакова брата Алексина:
Цар и Recap кад се завадише,
Код ћесара обрштери бише
И носише од злата: качкете
Попленише све турске паланке,
24•
372 ВА.ЪЕВСКИ ОКРУГ
Поробише, ватром попалише;
Цар и ћесар кад мир учинише
А ови се пару предадоше
И код цара кнезови посташе,
Многе Турке цару опадоше,
Седам паша што су опаднули,
Опаднули, па их поморили:
Они с’ паше, а ми смо субаще:“
Људима, које је овако насликао у гњеву ввом син старца
Фоче, није било ни мало тешко, на први пуцањ пушака шума-
динских, према светлости од пламена запаљеног града Рудника,
ђиннти на оружје, и пустити се у отворену борбу с расом која
је дошла из бела света, па ову земљу на силу отела и освојила.
Али су Дахије, на зло своје, биле врло брзе. Фочић Мехмед-
ага похита у Ваљево, дозове к себи кнеза Алексу из Бранковине-
и кнеза Илију Бирчанина из Суводања у Подгорини. Прими их
изнајпре лепо, а после им окује и ноге и руке, и баци у там-
ницу. Молбе и откупи не помогну ништа, пего Фочић, 23 Јануара
1804 пред вече, на пољицу до Колубаре, 80 хвата испод ћу-
прије (у Ваљеву), посече кнеза Су Ненадовића и кнеза
Илију Бирчанина.
Истина, он ипак позове брата Алёксина, „Јакова, да га окнежи
на Алексино место, али је већ било сваком горко господство под.
турском џелатскох секиром. Јаков се не прими, нашав некакав
кућевни изговор, него нетави другу неку незнатну личност. Сам
пак почне прибирати дружину и спремати се на борбу с Турцима.
Прота, у својим Мемоарима, прича ваљевске догађаје Жао
самонивле, као одвојене од догађаја шумадинских тих дана, али
сумње нема да је свуда био договор међу вођима устанка, и да
су они сви имали један општи план. То се види из многих речи
самога Проте, који се онако брине на болевачком чардаку „да
Црни '"Борђе пе буде ком већ писао у Немачку, „па да он од
једну руку не пише, а ја од другу, вели Прота, па ћу му ја
покварити план и посао“.!
=
—— a
' Мемоари Проте M. Ненадовића, стр. 75, 76 и 80. где се помиње
личности | ' 373
Ваљевци су, дакле, одмах како је устанак букнуо у Шума-
дији, изјавили своју заједницу у том, уставши отворено против
Турака. Бојећи се од Шапца веће силе, Јаков је са својим дру-
говима, које је био прибрао на бранковинском вису, пошао од-
мах да се с те стране обезбеди, и тако се сукоби с Турцима близу
села Бељина, у шабачком округу , те се ту пусте у први бој, у
ком је пало с обе стране и мртвих и рањених. Ваљевске Турке
пак опколио је и напао стари кнез Никола Грбовић, Јовица Ми-
лутиновић, и Милић Кедић, 28 Фебр. 1804. И тако се већ од
Ваљева није било бојати Турака.
Становници дакле ваљевског округа не само да су одмах устали
на први глас општега покрета, и своје Турке очистили из Ваљева и
Уба, него су још пошли в Шапцу и в Дрини, и тамо се сударали
с Турцима с врло добрим успехом.
Таво су се они борили за све време ратовања од 1804
до 1813. |
И нови устанак 1815 нашао је Ваљевце са свим готове за
борбу. И тада су они били међу првима који су на Турке jy-
ришили и очистили своје вароши од тих изелица.
б. личности ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
= | Јевта Витковић
Уевта Витковић и родио се и погинуо у Ваљеву. Он је
имао брата Јована, и оба су укопани у манастиру Јовањи, 1
сат више Ваљева. Велика плоча покрива им гроб, а на њој и
натпис има.
Јевта је, за рата Принца Јевђенија, 1718, постао вапетан
аустрӣски, и борио се јуначки, па и пао на Ваљеву као јунак.
Витковић је имао кулу од два тавана, баш где се слива Гра-
дац у Колубару. Према овој кули, с десне стране Граца, налазила
се црквица и око ње шанац, где је седео Ћор-Мијат, арамбаша,
сувременик Витковићев који се помиње у песмама.
u Павле Поповић из Вранића који је слан преко Колубаре ради
споразумевања с главнијим љүдма.
374 Е ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
О Витковићу Јевти има песма, како га је бег Витезовић, из
Ужица, позвао на мегдан, на поље Мравинце, али кад је угледао
Јевту: какав је, какву дружину има са собом, и како кубуром
кида све парче по парче од пободена у земљу копља, препао се,
ухватила га грозница, и послао му (Витковићу) ва дар сабљу, као
бољему од себе јунаку.
Прота Ненадовић, који је ово прибележио, пита: да ли су
они Витковићи у Маџарекој од ових ваљевских Витковића Отац
вели, његов, Алекса, причао му је да је у Сланкамену валазио
неку бабу, која је говорила, да је од рода Ваљевсвога Витковића'.
Хаџи Рувим
АРХИМАОДРИТ ВОГОВА ВСЕМ
Хаџи Рувим, архимандрит боговафски, рођен је у селу Бабино]
Луци, у нахији ваљевској, око године 1744, а мученички погуб-
љен у Београду последњих дана месеца Јануара 1804 године.
Рувиму је крштено име било Рафаило".
Као млад момчић, обуче се једном од ђавоства у девојачке
хаљине, па са женама и девојкама отиде некакој Турвињи на
прело. Кад се то прочује, и Турци га почну тражити да обесе,
он побегне од куће, и по манастирима стане учити Ењигу. Пошто
се та његова кривица заборави, и он књигу изучи, дође опет кући,
те се ожени и запопи.
После неког времена, умре му попадија, и он оде у Mana-
стир Боговађу, те се закалуђери; по том, године 1785 , оде на
хаџилук, и, вративши се отуд, постане године 1795" архиман-
Apat. Године 1802 завади се нешто с прњаворским субашои, зато
се потужи неколико пута кнезу Алекси Ненадовићу, да би му
променио субашу; а кад кнез Алекса не могне то учинити, он у
почетку 1803 побегне из Боговађе у Студеницу, и оданде о вас-
' Гласник ПІ, стр. 296 и 227.
2 То се види из једне белешке на минеју цркве бранковачке коју
је он сам записао 1782 године.
3 Rad Jugoslavenske Akademije вњ. І, стр. 185:
ЛИЧНОСТИ 375
крсу отиде у Свету Гору. Но потуцање по туђим манастирима до-
сади му се брзо, за то се те исте године у јесен врати опет у
Боговађу. Кнезу Алекси не буде ни мало мило што је Хаџи Ру-
вим дошао, јер је на њега била бачена кривица да је писао ону
књигу, што су Турци оне године под Алсксиним именом били
уватили на скели; за то му поручи да одмах бежи из београд-
ског пашалука (као да сумња једнако остане на њему). Али му
Х. Рувим отпоручи: „Кажите ви кнезу Алекси нека он сад бежи,
а ја сам доста бежао и скитао се; не зна кнез Алекса што је
туђа кућа и туђа земља“. —
Кад, у почетку 1804, чује Х. Рувим, да је Мехмед-ага Фо-
чић ухватио кнеза Алексу, он одмах узјаше коња и побегне у
Београд, као да би га одбранио Кучук-Алија, код кога је онда
био његов синовац, Петар Молер, те му шарао дворе. Дошавши у
Београд, одјаше код владике, који јави за њега Кучук-Алији, &
Кучук-Алија рекне момцима: — „Не водите га мени, јер му је
овде дете, него га водите Аганлији, па што мӯ драго и C њим“.
Турци га, uo том, по заповести Аганлӣно), баце у кулу, и,
после неколико дана, изведу га на поље, те га страшно измуче
(кажу да су му кљештима вукли и кидали сисе и месо испод
пазуха), па га, тек после тих грдних мука, посеку `.
' Ов) све бележимо по покојном Вуку; али има у Архиву Сри.
Уч. Друштва (бр. 367) записка проте земунског М. Пејића, од 4
Фебруара 1804, у. којој се казује да је владнка београдски, по
жељи Дахија, дозвао к себи Хаџи Рувима, који је и прпепео у
Београд 28 Јануара 1804. Одатле је ноћу одведен из постеље
Кучук-Алн)и, где је шитан о познатом писму Алексе Ненадовића.
На такво питање Рувим је одговорно: „Богу грешим сваки дан
све више, али вама, ништа грешан нисам“. Одмах је одатле пове-
ден ва Калемегдан ла се погуби. Свим путем се, кажу,молно Богу,
н на самом месту своје погнбије умолпо је џелате, те су му AO-
пустили да се y, сата моли Богу, после чега је рекао: „Сад Yi-
ните своје“. И тако му је глава одсечена. Кад је ов дошао к BAA-
дици у Београд, био је с њим и један трговчић“; и заједно су OA-
* То је био Дамњан Љесковић из села Брезовице, у ваљевској нахији.
376 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Кад је погинуо, било му је око ĜO година; био је човек врло
леп и паметан. Знао је говорити грчки; умео је живописати иконе,
и резлти крстове, печате, и панагије.
„Умео је злато растанати и са њиме ситне књиге писат, око
„бебе рају световати, а Дахије цару опадати.“
Колико је Турке мрзио, види се и данас по његовим запис-
кама на разним црквеним књигама. Тако он записује вако је зака-
луђерен неки Ђорђе Ђурђевић при владици ваљевском Јаћиму „н
при проклатом кєзсожном’ турецкомђ цару султану Афтулахмнту
12. унсла вогомрскаго ЦАрстеованта `. |
Ето за то је и издахнуо на мукама, у Београду, последњих
дана Јануара, 1804 године.
Мир века је његовој родољубивој души!
Хаџи Ђера
МОРАВАЧКИ АРХИМАНДРИТ
Године 1504, песма веди за Турке:
„Моравцпма цркви допануше,
И ту Хаџи Ђеру погубише.
Јер и он зна злато растапати
П са њиме ситне књиге писат'
Те Дахије цару опадати
Око себе рају световати“.
Ето то је све што знамо о том мученику за народну слободу.
Ако ко од оних који прочитају ове врсте зна што више о
овоме човеку, обрадоваће нас много ако нам јави.
Алекса Ненадовић
КНЕЗ ТАМРАВСКИ
Алекса Ненадовић родио се у селу Бранковини, 2 сата од
Ваљева на север идући, а посечен је у Ваљеву 23 Јануара 1804.
сели код Владике. Шта је било с овим човеком не помиње се, —
(До тога дана, т. j. до 4 Фебруара 1804, вели Прота да су Aa-
хије биле одсекле 72 главе воје српских кнезова а које других ода-
бравих људи?)
* Даа Jugoslavenske Akademije, 1, стр. 184 и 185.
ЛИЧНОСТИ 377
Изишав још зарана на глас у својој околини, Алекса је no-
стао нез у ваљевској Тамнави, и одликовао се заклањањем Ha-
рода од претераних пореза и којекаквих глобаџија Турака.
да ратова аустрпеких, држао је одсечно страну аустријан-
цима, видећи у њима хришћане, и сматрајући у њиховим победама
победу и ствари свога народа. Он је у драговољачкој војсци пмао
и чин официрски. Али кад су се измирили Немци с Турцима, па
Србију оставили у горем стању, него што су је затекли, онда је
Алекса казао у Сремским Карловцима у очи Михаљевићу, ове зна-
чајне речи: „Немам писара, ни других учених људи, но ћу ићи
од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да
у сваком манастиру запишу, да више никад, ко је Србин, не верује
Неяцу“'.
Докле је у Београду био везир честити Мустај-паша, народни
су кнезови вршили готово све послове народне, те је и народу
било добро, и они су, сваки по својој памети и доброти, могли
чинити у својој кнежини што више добра. Али кад Дахије удаве
Мустај-палу, и кад они постану господари у Србији, онда и EHe-
зови не само да су постали прости турски измећари, него су били
под сумњом, као оно људи непоуздани, као људи који воле цар-
ско) страни, или ма чијој, само не дахнској.
Године 1808, о Илӣну дне, дође у Ваљево неки Газија, су-
баша са скеле забрешке, и покаже кнезу Алекси писмо једно које
је овако гласило:
„Поздравље теби, господине мајору Митезеру, у Земуну, од
мене кнеза Алексе, и од Проте.* Да знате, да смо ми ове Дахије
међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, за
то молимо преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да
нам помогну, да Дахије одазде отерамо. Ако томе писму не веру-
! Протини Мемоари, стр. 27.
2 У Суводању причаше ми један сељак готово сав текст овога писма,
само што он додаваше, да је писмо говорило од „кнеза Алексе и
кнеза Илије Бирчанина“ и т. д.
378 ВАЉЕВСЕН ОКРУГ
јете, питајте базрђан-башу Петра Ичкоглију, или Јанка Зазића
из Скеле, и Еладију из дабрежја, они ће вам из уста све казати“. '
Газија је, вели, ово писмо ухватио на скели, и донео га у
Ваљево. Кнез Алекса је и пре био чуо да је то писмо ухваћено,
али је он све једнако говорио да није његово, и да не зна ко га
је писао. И тада је говорио тако исто, али ипак замоли Газију,
и побрати га да му писмо да, те да види и дозна Ко то њему
ради о глави. Газија обрече да ће му га дати, пошто га најпре
поваже једном човеку (Мус-аги Фочићу, у Шапцу).
Газија оде, и више се не врати.
Алекса је слао свога брата Јакова Мус-аги у Шабац, да га
увери да је то беда, измишљена на њега, и да он не зна ништа за
то писмо. Мус-ата му одговори да он одавна зна за ту вьигу, но
да то није ништа.
Али Дахије, опажајући у народу врење, закључе да потамане
све главније људе, те да власт себи над Србијом обезбеде за
дуже време.
У том је прошла половина године 1803-ће, а у почетку 1804
они отпочну сећи кнезове, и Фочић Мехмед-ага, рођени брат онога
Мус-ате у Шапцу, са двеста момака дође из Београда у Ваљево,
ухвати кнеза Алексу, Илију Бирчанина и Милована Грбовића (сина
старог кнеза Николе Грбовића, који је био болестан). Милована
пусти, а кнеза Алексу и Бирчанина посече пред вече 23 Јануара
1804 на 80 хвата ниже ваљевске ћуприје, на пољу до Колубаре. ·
Пред што ће их посећи, Фочић је заповедио да се прочита
да ли га је лисао Алекса или ко други. Вук (Даница 1828 стр. 149)
каже просто да је то писмо писао кнез Алекса. Прота у својим
Мемоарима (стр. 55) вели да ће на другом месту говорити о том
писму, па није казао нигде ништа. Син Протин пав, г. Ж. И. He-
надовић, причаше једном као да је лисмо ово писао сам Прота, без
згања оца свога кнеза Алексе, и да је тим ишао на то, да кнезове
окомпромитује пред Турцима, те их тако нагна на устанак 2
Песма вели да су посечени на ћуприји на сред Колубаре, а Про-
та, који је најбоље могао то све знати, каже овако како смо ми
записали.
>
аичности 379
пред Ваљевцима оно горње писмо, и рекао им је: „Ова књига сече
главу кнезу Алекси“.
Тело неза Алексе пренесе родбина у Бранковину и сахрани
код цркве.
Илија Бирчанин
ОВОРКПЕЗ У ПОДГОРИЦПИ
Илија Бирчанин био је из села Суводања, баш под самим Мед-
ведником.
Какав је он био на очи, какав ли према Турцима, а какав
својој браћи Србина, може се представити по оним речима Фочићевим
које он изговори кад оно прећаше да исече српске кнезове и
друге одабраније људе у народу:
„Док погубим, вели он, Бирчанин - Илију, оборкнеза испод
Медведника“
„Ево има три године дана
„Откако се врло посилио:
„Куд год иде све крьата' јаше,
„А другога у поводу води,
„Он буздован о ункашу носи
„А бркове под калпаком држи;
„Он Турчину не да у кнежину —
„Кад Турчина у кнежвни нађе,
„Топузом му ребра испребија,
„Па кад Турчин стане умирати,
„Он повиче на своје хајдуке:
„ „Море, слуге! тамо пашче бац'те,
„лБе му гавран кости наћи не Ъе““.
„Када нама порезу донесе
„Под оружјем на диван изађе:
„Десну руку на јатаган метне,
„А лијевом порезу додаје:
„,„Мехмед-ага, ето ти порезе,
„л„Онротиња те је поздравила
— = __— пи
т Крьат значи зеленко, али у Суводању причају да је његов najni-
„ии коњ био црн као гёк, без икакве белеге. Бирчанин га је By-
пио у Сребрници за 700 гроша, кад је цванцика била 13 пара.
О ункашу је свакад носно топузину.
380 ВАЉЕВСЕН ОКРУГ
„„Више теби давати не море““.
„Ја порезу започнем бројати,
„А он на ме очима стријеља:
„„Мехмед-ага, зар Һеш је бројати
„ „Та ја сам је једном избројао““.
„А ја више бројати не смијем,
„Већ порезу укра] себе бацим.
„Једва чекам да се скине беда,
„Јер не могу да гледам у њега.
„Он је паша, а ја сам субаша“.
Ето какав је био пред турским очима Бирчанин Илија! Није
никако чудо што је он био међу првима које су Дахије одлу-
чиле да погубе. Кад му је Мехиед-ага Фочић поручио да дође
у Ваљево, одакле већ неће ни изаћи, онда му је Кедић, момак,
говорио да не иде зверу у чељусти, или бар, ако хоће да иде,
да поведе друштва. Бирчанин на то одговори:
— Фочић ме зове на веру, као власт, да са мном говори о
вилајстским пословима; не могу да не идем, — а да водим друштва,
показао бих да му вери не верујем: нећу; него ћу отићи сам, и
још без коња и оружја, па ако буде права вера, вратићу се здрав
и читав, а ако не буде, ја ћу погинути, али ће и Турцима доћи
главе погажена вера и сузе сиротињске“.
Казавши то, он оде у село Рабас на неко старосватство, па
одатле сиђе у Седларе, те ту остави коња и теже оружје, а сам сиђе
у Ваљево; али тамо има шта и видети. Прво му падне у очи кнез
Алекса, који је већ знао за што их зову, и Који му лагано рекне:
— Шта ћеш овде, Бирчанине, од Бога не нашао? Где ти је
Медведник ? Ја се надам да ти и мене избавиш, а ти и своју главу
донесе Турцима у руке?
Илија види да од разговора за народне после, и од дате
вере нема ни спомена. Позна добро шта га чека, али доцкан. По-
нуди Турчину откуп за свој живот, али му се то не прими. И
тако и он падне 23 Јануара 1504 на пољицу, 80 хвата испод
ћуприје на Колубари. ‘
' Што Јоксим Новий вели да он није тада погинуо, него да се
личности 381
Његово тело узме одатле момак његов, потоњи славни јунак,
„Миљић Кедић, и сарани код ћелпске цркве на 1 хват северо-
источно од олтара и северних врата. На гроб му стави белу плочу,
на којој се још с муком могу да прочитају ове речи: „Зде no-
чиваєтъ рабъ божи Maia кнезъ -– — Бирчанинъ от --
— — ра Мехмед — —а Фо—и— —.“
‚ Плоча је сва изразбијана, и ја сам мислио да су је Турци
наџацима излупали, али, на своју срамоту, чух да није било то,
него су мајстори, када је Бирчаниновом крвљу купљена слобода
хтела да обнавља цреву, ударили у мученикову плочу козе (скеле),
па је тако сву излупали. И од недостојних потомака Илйних, не
нађе се човек да тај освећени прах, в тај крвави белег заклони
од тога братскога вандалства! Ох, незнање, нигде те не било!...
Бирчанин је био висока раста, црне масти, космат, дугачких
сувих образа, погледа веома оштрог, а гласа крупног. Кад је по-
гинуо, није му било више од 40 година. Био је на гласу јахач
и гађач из пушке. Карактера је био са свим поноситита, а уз реч
је често псовао: „По турској те вери“... |
Бирчанин је оставио после себе једнога сина, Бранка, и једну
Һер. Син му је погинуо на неком нишану с Бобовцем, а ћи је
умрла пре неколике године у Седларима.
у Суводању има и сад доста Бирчана, али су то све потомци
од Илӣне браће, а његова права потомства нема.
Кажу да су Турци и његова брата нудили кнештвом, после
смрти Илйне, али им је он то одбио рекавши:
— Ја сам орач и копач; у кнезовању се не разумем. Да је
и он чувао плуг, не би му глава одлетела пре времена.
Онда они окнеже Милиќа Кедића, опет из Суводања, који је
био момак Maña.
Браћа Недићи — Дамњан и Глигорије
Недићи су рођени у селу Осечини, 6 сата на запад од Ba-
љева, на граници међу Јадром и Подгорином.
— ee ———- o me
после одметнуо у планину, и веће јаде задавао Турцима, то нема
никакве исторйске потврде.
352 БАЉЕВСЕН ОКРУГ
Изнајпре су били хајдуци, и четама ударали на Турке, а
кад се, године 1804, јави народни устанак, ови само продуже
свој стари рад, и, у друштву с Ђорђем КЋурчијом, приближе се
к Лешници и к самој Дрини.
Ми не знамо сав живот ове славне браће Недића, али нам
није ни нужно да то истражујено. Њима је Лазарева Субота, у
очи Цвети, 1804, била довољна да остану у славном спомену до
века: они су урадили у један дан Колико многи нису кадри били
урадити свега дугога века свога. |
Находећи се с друштвом код манастира Чокешине, онда кад је
Мула Ножина с великом војском долазио од Лешнице, идући к
Шапцу, Недићи су видели како су се Јаков и Ћурчија завадили,
и како је тим српска војска још више отанчала, па се ипак нису
хтели ни узмаћи у планину испред много веће силе, нити у ма-
настир затворити, него изиђу на отворено поље пред Турке. Да
пустимо сувременог певца, нек нам он исприча јуначку смрт неса-
мртне браће Недића.
Кад је Јаков, видећи колика је сила у Турака, а у њега
само 300 друга, предложио да се затворе у црквену авлију, ту
да начине бусије, и ту да Турке дочекају, онда
„... беседе два брата Недића:
„» Чича Jawo, што си полуђео?
„Ми нијесмо једне женске главе,
„Под затвором женски да помремо,
„nila да цркву крвљу обојимо,
»»Да костима цркву потрусимо;
„зВећ хајдуци, убојни јунаци, `
„„Што замећу по крајини кавгу
„„Измеђ' цара и изме’ краљева;
„ „Него хајдмо да сретпемо Турке,
„sA? се далек’ с њима побијемо,
„» Бе је свему свету на видику.“
„То рекоше, па се послушаше
„Сви шарене пушке потирашише.
„Па Недићи напријед пођоше,
„А за њима Дамњан Кутешанац
„За Дамњаном Дамњановић Панто,
—— w
"= е ғ
личности
„А за Пантом дружина остала.
„Чича Јаков на ђогату јаше
„Голу сабљу у рукама HOCH,
„Иде виђет’ побит’ како ће се.
„На далеко сусретоте Турке, '
„Повисово од бијеле цркве
„Baw Врањевца дубока потока,
„На високу брду голетноме,
„Бе Љешници јесте на погледу.
„Два Недића бусије не траже,
„Већ падоше оба на кољепа ·
„И обадва пушке оборише,
„Обе пукле остале им пусте.
„Бого миди, чуда големога !
„Ђе два брата, два Недића млада
„Погодише у турској ордији
„До два брата, два Турчина млада
„Оба брата изврх Вуковија,
„Оба брата, оба барјактара.
„Оба паше, ногом не макоше,
„Барјаци пм пусти остадоше.
к
„роже мили, срца слободнога!
„У два брата, два Недића млада,
„Ве с Турцима завргоше кавгу
„Трн ста Срба са седам хиљада.
„Бој чинише пуно и за много
„Ев' у дану пуно седам сата.
„Ала Недићи рана допануше,
„Пребише им Турци обојвци
„Из пушака ноге до кољена;
„Оба сјела један ло другога,
„Они вичу рек'о 6' вино пију,
„Око себе Србадију храбре,
„Пушке пуне на Турке бацају.
„Ђе је срећа, ту је и несрећа.
„У Недића нестаде пебане,
„А не могу на ноге устати,
„Да потраже по друштву Фишека,
„Већ из гласа сташе дозивати
„О, дружино, браћо Србадијо !
383
384 ВАЪЕВСКИ ОКРУГ
„Није ли се у ког догодило,
„Ја Фишека да нама, докучи,
„Празне су нам пушке у рукама;
„У кога се Фишек’ догодило,
„За Фишек му ево по жут дукат,
„Ако му се и то мало ЧИНИ ,
„За Фишек му ево десет дукат":
„Доста злата, ал' пебане нема.
„Стаде викат један до другога
„Ни у једног није се десило;
„А то турски шпиуни дочуше
„Отрчаше , Турцима казаше,
„Да ј’ Србима нестало џебане.
„Кад то чуше до два серашћера
„Ножин-ага и с њим Дервиш-ага,
„Од појаса сабље повадише ,
„Из далека Турке повратише ,
„И на силу Турке натераше:
„„Јала! кардаш! јуриш на душмана!
„„ У душмана нестало ,џебане,“ “
„Кад ли, болан, Турци јалакнуше
„На Србиње јуриш учинише !
„Ту се Срби покорити не ће
„Већ се бране и празним пушкама;
„Изломише пушке на,седмеро
„Све тукући око себе Турке;
„А кад танке пушке изломише,
„Сваки Србин хвата по Турчина,
„Како који докопа Турчина,
„Сваки пада по Турчину своме.
„Сваки Србин мори по Турчина,
„А Србина по двадесет Турака.
„Погибоше два Недића млада,
„Виш’ Врањевца дубока потока,
„На високу брду годетноме.
„Та знаће се њино разбојиште
„Док је Цера и Видојевице
„И на небу сунца и месеца
„Ђе Недићи јесу погинули
„У Суботу на Светог Лазара“.
личности | | 385
И садашњи нараштај, као и сваки за њиме, сматраће за при-
јатну своју дужност да им свима каже:
Бог да их прости!
„Лака земља која их покрива
„Својом су је откупили крвљу!.
Јаков НеналовиЬ
КОМЕНДАТ ВАЉЕВСКИ
Јаков је био најмлађи брат кнеза Алексе из Бранковине. До
смрти кнеза Алексе, он је трговао и гледао хућу, а у народне се
послове мало мешао.
Кад му брат-погине, позове га Фочић и понуди да буде кнез
на братово место, али се он тога не прими, него истави Фочићу
неког Пеју који је Ненадовићима био свој, а и служио је у кнеза
А лексе.
Међу тим је устанак плануо у. Шумадији, и ширио се на све
стране. Јаков одмах почне прибирати људе око себе, и спремати
се на Турке. Знајући, да је у Ваљеву Турака мало, и да им по-
моћ не може ни од куда ласно доћи, он се прво упути ка Шапцу,
и на тој страни се најпре и судари с Турцима местимице на селу
Бељину.
Његова су прва војничка кретања била управљена к Шапцу,
и Е Дрини.
Он је први набавио из Немачке топ,’ и први је пут он освојио
град Шабац.
' У цркви осечанској има барјак који су носили на војску Михаило
Недић, брат ове двојице Недића, и неки Глигорије Младеновић,
1807. Многи држе да је ово барјак оне прве двојице Недића,
али није, него као што рекосмо њиовог брата Мијанла и прија-
теља му Глигорија Младеновића, који су такође били јунаци.
2 Прота каже да су џебану набављали с процентом на сто триде-
сет (Мем. стр. 78), а Вук вели, да је топ био „преплаћен као
и све такове ствари које су се кријући морале продавати и купо-
вати (Даница 1828, стр. 176): али хвала му (топу) ипак: өн је
породио после неколико стотина топова !“
КНЕЖЕВИНА ОРВИЈА' 25
386 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
~
Вук вели о њему, да се тиме био тако поднео, да је готово
Црног Ђорђа држао за мањега од себе. Али је то могло бити сано
кад је Ђорђе био далеко, а кад је био близу, нема га ко се могао
према њему много успреити. '
Не ваља му, што је онако вероломно убио Ћурчију и ако је
онда тако време било.
Кад је у Јануару, 1811, позват у савет, за попечитеља уну-
трашњих дела, онда је синовац му Прота изашао у војску, на Дрину,
Године 1818, Јаков је пребегао на Забрежју у Срем; ту је
он звао и Кнеза Милоша, да иде с њим из земље у којој је, вели,
све пропало, али га овај није хтео послушати. У овој патриотекој
одлуци врело је свој потоњој Милошевој слави.
Из Срема је Јаков спроведен у Шилу, у Штајерској, а
одатле је отишао у Русију, и последње је године провео у Хо-
тину, у Басарабији, откуда се повратио са свом својом породицом
у пролеће 1830 године.
Умрљо је у Београду око 1536, и укопан je у Бранковини,
код брата Алексе.
Прота Матеја Ненлдовић
Родио се 1777, у селу Бранковини, од оца Алексе и матере
Јоване из куће Ђелмашевића, из села Гвозденовића.
Књигу је почео учити у Бранковини, код свештеника Станоја,
из његовог, како сам вели, „врлетног буквара“. После је прешао
у Срем, у село Ашању, па у Купиново, те се даље учио.
Године 1793 запопио ‘та је владика ваљевски Јоаким, и дао
му нурију; мало за тим, постао је и прота. |
„Не мари што сам био врло млад; син сам кнежев, а можда је
владици и пара требало“. Овако он сам говори о побудама што је
тако млад постао прота.
Од тога доба, живот му је био пун разних промена. Ево како
он сам слика своју прошлост осврћући се на њу кад је већ био
! да ово може се наћи потврда, осем другога, ну писму К. Joea-
новића од 4 Августа 1806 о боју мишарском (Архив Уч. Друштва,
стр. 425 и 426). Ми ћемо то нисмо изложити кад дође Шабац
на ред.
личности ` е 387
близу гробнога бурушка: „Ја сам, вели он у својим Мемоарима : —
служио и господарио; поповао и војводовао; путовао по народним
пословима далеке путове, и код куће мирно седео, и у својој башти
воће калемио; војевао сам опасне ратове, и уживао благодет општег
мира; с царевима говорио сам слободно, а кад кад ме је збунио
говор простог кмета; гонио сам непријатеље, и бегао од њих;
живео у сваком благу и изобиљу, и опет долазио до сиротиње;
имао сам лепе куће, и гледао их из шуме спаљене и срушене;
пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови,
а возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе су ишчекавале
заповести из мојих уста, и опет ме је судбина доводила да пред
онима што су били моји пандури на ного устајем“.
Шта је прота Матеја радио за општу народну ствар пре
устанка 1804, не знамо. Постање оног писма, због кога му је отац
посечен, можда би било неки одговор на ово питање; али од 1804
Проту виђамо и као војника, и као набављача, и као депутата,
и као унутрашњег уредника и судију, и свуда се опажа Србињ
патриот који жели добра и среће своме народу.
Још те исте године (1804) послан је, с Врачара, од вођа
народних, у Петроград, да поради за какву потпору од стране Ру-
сије. Отуда се вратио у почетку 1805.
Године 1805 настојавао је да се уреди „Правитель ству-
ющій Совфтъ“, и он му је први био председник.
Из „Совета“ је 11 Јануара. 1811 изаслан за војводу војсци
која је чувала Србију од Босне место Јакова Који је опет позван
у Савет за попечитеља унутрашњих дела".
Несрећне године 1818 прешао је и он у Срем, па је после
отишао у Беч, и тамо, с писмима од војвода и знатнијих људи
у народу, ишао од врата до врата министрима оних владалаца,
који су се ту на конгресу находили. Кад је нови устанак букнуо
1815, он је Кнезу Милошу помагао онако исто као и Карађорђу
у саветовању и у ратовању. Кнез Милош га је често призивао к
себи ради договора о потребама народним.
— — - = по —
' Мемоари, стр. 311.
2.*
е
388 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Он је остао удов још за првога устанка, а помрла су му и
сва деца коју је имао с првом женом.
Ево приче, како се он оженио, као прота, по други пут.
Кнез Милош, путујући једном из Шапца, сврати у Бранковину
на конак Проти Невадовићу с намером да га сутра поведе са собои
у Крагујевац, зарад неких народних послова.
Сутра дан, све спремно за пут само Прота трчи из вајата у
вајат и виче:
— Та врага! камо моја чарапа?
— Шта је за Бога, Прото? упита Кнез Милош.
— Та ништа, господару! нема ми једне чарапе, а ваља ми
да понесем на пут. |
Ужурбале се снахе и сва чељад, али нигде протине чарапе!
— 0, прото! рећи ће ва то Кнез Милош: — море виђу ја
што теби треба. Али ако само жив будем, оженићу ја тебе, па ће
„тебе твоја обућа чекати скалупљена свако јутро, а не ћеш трчати
таво из вајата у вајат.
— Не, по Богу, господару! зар не видиш браду?
— Добро, Прото, добро! Упамти ово што рече Милош.
Пођу, и дођу на конак y село Раниловић, вући неких Мили-
ћевића.
У тој кући била је скоро остала удовица једна млада, с двоје
деце; здрава, млада, и лепа.
Кнез Милош упита свекра њеног: хоће ли је дати за Проту.
— А може ли то бити по закону? упита старац.
— Па ево проте Њујовића, одговори Кнез: — видећемо може
ли их венчати.
Свекар измени неколике речи са својом бабом; ова са снахои;
још буде мало говора и разговора, кад тек ујутру рано, а Прота
Матеја стао с младом пред јеванђеље и врет, и пред њима прота
Жујовић, обучен, да их венча. Кад буде да се обилази око совре,
рећи ће прота Матеја онако кроз певање: „Исаије лићуј!“
— Ала шта учини човек од мене!
— Ала да хоће то исто и од мене, прихвати Прота Жујо-
вић, који је такође био удовац.
ЛИЧНОСТИ 389
После венчања, Кнез заповеди Проти, те да свога воња и момка,
а свекру опет, да спреми девера, па да пошьу младу у Бранковину,
Проту пак одведе он са собом и задржи 6 недеља у Крагујевцу,
докле'се људи већ сити начуде како се прота оженио.
Пустивши та да иде кући, он му perne, да гледа да стигне
у Бранковину у вече, па тек у јутру да осване као да никуд
није ни ишао од купе.
Прота тако и учини.
Из овог другог брака рођен је Љуб. П. Ненадовић, појета.
Стара протиница и сада је жива. Ваљда ће јој бити 80 година.
Године 1838 Прота је био члан комисије која је спремала |
законе за Србију; 1839 постао је члан државног Савета, у коме
је чину, 1552, дензионован, и после је живео у Ваљеву. Дана
29 Новембра, 1854, упокојио се, у Ваљеву, и укопан је у породичкој
гробници, у Бранковини, код цркве. На његову белегу стоји овај
сиерни запис: „Овде почива кости Проте Mares Алек.
Ненадовића. Рођ. 1777 а преселио се у вечность 29,
Новембра, 1854.“
Прота Ненадовић, осим многих других заслуга, има и ту,
што је оставио записке бар о неким и неким догађајима свога доба.
Записке те издао је син његов Љубомир 1867 у Београду.
Прота је био раста умерена, под старост ћелав, лепе браде,
лица више блага него војничког; носио је свештеничко одело до
сирти, и чин је свештенички јако уважавао. Његова се слика находи
у Музеју српском, у Београду, међу другим његовим ратним дру-
гарима.
Никола Грбовић
КНЕЗ КОЛУВАРСКИ
Никола Грбовић, из села Мратишића', Илија Бирчанин,
и Алекса Ненадовић, били су Енезови нахије ваљевске, до
устанка; први је био у Колубари, други у Подгорини, а трећи
у Тамнави.
' Још и сад стоји gy'a Грбовића у Мратишићу.
390 ВАЪЕВСКИ ОКРУГ
И Никола би био цосечен да га није заклонила болест, због
које није могао доћи на позив Фочићу, него послао сина Милована,
а овога Фочић није хтео погубити.
Уз устанак Грбовић је пристао одмах, и довео војску на Ваљево.
„Идем ја, рекао је он Проти у првој опсади Ваљева 1804, оно
чардака, сена, и сламе испод Ваљева да замунђам, нека пасја вјера
зна, да Хоћемо да палимо.“
Кад су се Турци затворили у зидане куће, и кад су се
српске поглавице договарале, шта да раде, Грбовић је Проти Не-
надовићу рекао ово: „Ови се Турци, душо, затворише у тврдоћу,
где им се не може ништа учинити без топа, него их ваља чувати,
док се од глади не предаду ; али нема брашна (тако је звао барут),
но иди ти, душо, тражи брашна, а ја ћу ову пасју вјеру чувати и
цјенити. као што су они мога Алексу и Бирчанина цјенили.“
Кад се јуришало на Београд 1306, Грбовић је ту био са
1000 својих војника. Ту ее разболео и дошао кући где је после
наскоро и умрьо. |
После смрти Грбовићеве, настао је син његов Протопоц Стеван
Грбовий, који се одликовао у мањим бојевима; особито је узбијао
Турке води су насртали на округе руднички и ужички. — По
смрти овога проте Грбовића, постане војвода брат му
Милован Грбовић, који се тукао славно на Београду, Ужицу,
Смедереву, Пожаревцу, Шапцу, Лозници, и Соволу; У последњој
битци, на Соколу, разболе се, дође кући, и умре.
Године 1808, постане војвода најмлађи брат, Радован Гр-
бовић. Онај се борио на Шапцу, Лозници, Баурићу, и Соколу.
Дочекао је те се борио и 1515 године. Разболевши се доцвије, и
он је умрьо дома.
Јуначка ова кућа дала је толико бораца и ратника, но сви
су изгинули не од непријатељских зрна или ножева, него од трчања,
умора, и прозеба.
Бог да их прости!
Како село Мратишић принада, као парохија, цркви крчмар-
ско), то су и Грбовићи сви били укопани код оте цркве. На гро-
бовима су им били белези са записима, Али нечијем господству
ЛИЧНОСТИ | | 391
Фуду на сметњу ти смерни споменици, па нареди те се почупају,
тробови се поравне, и белеге се некуд шћерају тако, да ја 1875
не могах од њих ни трага наћи. Саможива глупа варварска ћуди!
има ли ишта за тебе свето кад не умеш да поштујеш ни гробове
иртвих које су често и сами Турци на миру оставлали?!..
Сима Ненадовић
ВОЈВОДА
Сима Ненадовий био је најмлађи син Алексе Ненадовића.
On се родио 1793 у Бранковини.
Још као дечко, послан је био у Аустрију на науке, где је
учио војну школу, и, после је, кажу, с аустрӣскои војском ишао
у Италију против Француза.
Године 1813 вратио се био у отаџбину, и постао војвода у
хнежини колубарској. |
Кад Србија те исте године пострада, пређе он са својима
‚у Аустрију, и отиде у Русију. Отуда се опет врати у Беч, и
као да је на ново ступио био у аустрйеку војску.
Али чим чује да је букнуо нови устанак у Србији, 1815 ro-
„дине, Сима се врати у Србију, и, по упуству Кнеза Милоша, стави
«е на чело бораца својих земљака из ваљевске нахије.
У пресудној битци на Дубљу, 14" Јула 1815, Сина је jy-
ришући на турски шанац пао за своју драгу домовину.
Био је, кажу, момак веома леп, и одликовао се колико ју-
наштвом и мудрошћу, толико и пријатношћу у разговору и опхођењу.
О биминој смрти има нека „Опевка“ у Српском Летопису
за 1827, III, стр. 68.
Бог нека га прости! Мало је живео, али ко је срећан да
умре за слободу своје отаџбине, тај не умире докле му траје
отаџбине. |
' Прота у својим Мемоарима свуда вели да :е тај бој бпо 13
Јула, а Милутиновић (стр. 329) каже да је 14 дана тога истог
месеца. Међу тим и на самом Симином гробу у Бранковини стоји:
„у селу Дублю, 1815, юлія 14. дне храбро юный животъ свой оте-
честву поклони“.
392 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Нетар Николајевић Молер
ВОЈВОДА Сокбоки
Петар Николајевић био је родом из Бабине Луке, одакле
је и мученик Хаџи Рувим, Боји му је био стриц. Не зна се ни
где је учио Ењигу, ни где се извештио да „шара собе“. Само се
толико помиње да је, Као младић, године 1804, шарао конак
Дахији Кучук-Алији, баш онда, Бад је Хаџи Рувим дошао из
Боговађе у Београд, где је и погубљен.
Пошто је устанак већ био у велике букнуо, њега видимо на
западној страни Србије, око Дрине и око Сокола, и Лознице.
Године 1813, по смрти Анте Богићевића, као војвода соколеки,
био је одређен да брани Лозницу од Турака. Његово писмо из
опсађене Лознице заслужује да се прочита с особитом пажњом
и учешћем".
__ После несрећне године 1313, пребегао је био и он у Срем.
Године 1815 находио се у Срему, где је радио чим је год
могао, да би се судбина Србије колико толико облакшала.
Чувши за устанак Кнеза Милоша, он је одмах почео прикупљати
драговољце, и испраћати их у Србију. То је све радио у договору
с Јовицом Милутиновићем, Симом Ненадовићем, Павлом Цукићем,
и другима.
Јовида и Цувић пређу и сами, а Молер се задржи да још
кога момка нађе, и да уреди како ће се барут набављати.
У то стигне на Палеж Кнез Милош с војском, и одмах пређе
сам у село Прогаре, попу Живку, те се ту састане с Молером,
и разговори о свему послу народном. На позив Кнеза Милоша
да пређе у Србију, Молер затражи да ес најпре Милош обвеже
да не ће онако самовласно управљати Бао Карађорђе, gero да ће
за свашто припитивати бар Павла Цукића, Ненадовића Прсту,
и њега — Молера.
Милош је, кажу, пристао тада на све услове, рекавши: „Хај-
дете, да се ради; па ви, који сте паметнији, наређујте како год,
знате да је боље“.“
' Правит. Совђтт, стр. 67 и 68.
2? Милутиновића историја, стр. 217 и 218.
личности ` 393
Jom се ту њих двојица договоре да се и мошти Светога
Краља врате у Србију, да Молер преговори о том с калуђерима,
жоји су имали и својих претензија; да се састара за пебану, а
Проту Ненадовића да извести о свему, па тада и сам да пређе.
И донста, после неколико дана, Молер пређе на Купинову
© неколико друга, и одмах похита к Ваљеву, где се Кнез Милош
већ налазио.
Ту је Молер на скоро имао приливу да утишава браћу међу
собом. Кад је оно убијен кнез Петар из Тврдојевца, Молер је,
Као паметан човек, утишао људе да се због тога не изроди свађа
међу браћом, кад Турди стоје пред њима, готови да их потуву или
растерају.“
Пошто су Турци побегли из Ваљева, Молер је напоменуо
Кнезу Милошу онај договор о вршењу власти који су они имали
у Прогарима. Милош то одгоди, као прерану бригу, него позове
1 Милутиновић, стр. 245.
3 O сирти овога кнеза Петра не говори се једнаво. Милутиновић
(стр. 247—251) представља га као човека праведна кога је по-
губила наглост Цувићева. Али у Ваљеву и околини живи предање
са свим противно томе. Ево што се прича о том догађају: Неки
Димитрије Радовановић из Дупљаја, хајдук, с Милутином Гара-
шанином и Павлом Даниловићем у друштву, убио је Турчина Huy-
гриза. Кнез Петар узме тога Димитрија на веру, па га, после, преда
Турцима, који га погубе. У Димитрија је био брат, Поп Лука, кога
су звали „Поп ЖКућо“. Овај mayma да се кнезу Петру освети за
ту неверу. На Кличевцу 1815, у једној вући код шаранпова ручали
су: Цукић, Чупић, тај кнез Петар, н пол Жућо.
Цувић прекори кнеза Петра што је више теглио Турцима него
Србима.
Кнез Петар се почне правдати да је тако морало бити,
Чулић, подупирући Цукића, удари кнеза кошћу по челу, а киез
се суне преко трпезе да шчепа Чупићу иза силаја нож, да га
прободе.
У тај мах Поп Жућо испод доламе опали пиштољ, а кнез Петар
се простре мртав. Одмах се начини мала гунгула, коју стишају Сима,
Молер, и сам Кнез Милош. Рођена Ьи онога Димитрија, брата Поп
ФЊуђина, сто се пута влела у децу, да је кнеза Петра убло Поп
\УЪо а не П. Цукић.
$
394 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Молера да иде Е Соколу, и да не да Турцима продрети, ако бк
навалили; сам пак он оде к Чачку.
Молера после тога видимо на Црниљеву, где чува да Турци
из Јадра не би продрли к Шапцу или в Ваљеву.
Кад се углавио онај мир с Марашли- Али пашом, Молера
находимо као предсодника оне српске канцеларије у Београду која
је уређена за свошење с Турцима. Молер је доиста и био за то
место, јер, осим других својстава, знао је добро турски језик.
Ми не можемо да проценимо, по овоме што данас знамо, шта је
управо тражио Молер, а од чега се бојао Кнез Милош.
Ако је Молер био само противник брезграничне власти једнога
човека; ако је хтео само да та власт буде умерена, па баш тако
и трајна и благотворна: онда он вије ништа друго до оно што се
данас виђа сваки дан. И у том случају, Милош се није имао бојати
никакве опасности од захтева Молерових. Али, ако је Молер тражно
оно што би Марашлија пристао врло радо да дл, да буде неколико
бератлија у земљи, место јединства власти, — онда је он сам себи
изрекао пресуду. И Милош је радио патриотски, кад се одупирао
таком захтеву. Што је било између Молера и Внеза Милоша, то
се радило тајно, није могао то сваки знати. Тек време може ски-
нути завесу и с те тајне....
На скупштини, у Београду, о Ђурђеву дну, 1816, сваде се
Милош и Молер јако, па Милош устане и рекне кнезовима: „Ја
сах вам, браћо, до сад био старешина, а одсад ето вам Молера“.
Кнезови скоче на Молера, свежу га, и предаду паши. Сутра
дан се потпишу на његову сирт: Митрополит Мелентије Никшић
и сви други кнезови,
Паша заповеди те Молера ноћу удаве, и сутра дан покажу
мртва на Калемегдану.
Молер је био од ондашњих војвода најученији, и умео је врло
лепо да саставља писма’. Кажу да је Карађорђе једном пола у
шали а пола у истини рекао: „Коекуде, ко ми надговори Чупића
и натпише Молера, даћу што год зажели.“
! То се може видети н по његовом писму једном у Голубици У,
стр. 203—206; и 291—233.
личности 395
Јовица Милутиновић
ИЗ СКДА САНКОВЕЋА У БОЛУБАРИ
(Рођен 1773? + 20 Јула 1816)
Јовица Милутиновив, још кад је први пут (1804) Ваљево
опкољено, дошав с војском Николе Грбовића, начинио је од марама
барјаке и носио их поред војске тамо и овамо, само да Турци,
видећи те барјаке, имају више страха.
да ратовања од 1804—1813, био је свуда у бојевима, где су
се год тукли Колубарци. 1 Августа 1510 на Рожњу, код Сокола,
у логору, постао је цодвојвода, а 26 Маја 1812 добио је диплому
на већи чин. Несрећне године 1813 пребегао је и он у (Срем;
али се одмах 1815, на први глас о устанку у Такову, вратио у
Србију заједно с Павлом Цукићем и Максимом Крстићем, и одмах
ту на путу, између Палежа и Шапца, поватао је неке Турке и
неко их. Иза тога се спусти в Палежу, те и то место очисти,
јер су Турци већ били готови да беже у Београд.
Очистивши тако Палеж, Јовица остави у њему нешто војске
н капетане: Herpa Јерика из Звечке, и Ђуру Н. из Црвене
Јабуке. Сам пак, с Цукићем, похита к Ваљеву, те и њега опколи:
Ту на Кличевац дође му кнез Рака Тешић из Мионице, и Радован
Грбовий, који су се били уклонили у Маљен од Турака.
Јовица и Цукић ту кажу војсци, да је општи устанак у свој
зеиъи, да ће из Ћесарије прећи сви који су били отишли из Србије, .
№ је, дале, победа готово извесна праведно) народној ствари.
Али сутра дан, ето гласа, да су београдске спахије удариле
ва Палеж, да су се оба капетана морала испред веће силе уклонити,
я тако су Турци на ново заузели Палеж, и већ на Посавину
разрезали заиру. Јовица тај час узјаше коња, шчепа камџију, и
потрчи са 100 коњаника к Палежу. У селу Грабовцу чује он да
и Кнез Милош из Шумадије иде на Палеж, и тако у сами мрак
стигне, и састане се с Кнезом Милошем.
! Y његовог зета, г. Јеврема Тадића, у Ваљеву, има слика на којој
пише, да се кнез Јовица моловао 1838, а тада му је, вели се, било
65 година.
396 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Кнез одмах нареди да се из оближњих села довуку товарна
волујека кола да се од њих домуз-арабе ' граде за јуриш на Marex.
Док се то спремало, Кнез Милош упита Јовицу где би се
он могао састати с војводом Петром Молером, макар тога ради
морао и у Срем прећи. Јовица му каже да се може састати у
селу Прогарима, у некога попа Живка. Кнез Милош преда управу
опсаде своме барјактару Сими Паштрмцу, а он, с Јовицом, оде E
селу Уровцима. Ту Јовица нађе један чун и добра два момка Боји
Кнеза сама самцита превезу преко Саве, и одведу кући попа Жив-
ковој. Јовица се врати в Палежу, те сви навале градити оне
„дДомуз-арабе“. Кад буду готове, они их, као пробе ради, почну
примицати к Палежу. Турци се препадну од отих накарада, на
нагну товарити се у лађу да беже на ону страву Колубаре. Лађа |
је била један четокаик C једним топом. Претоварена, ова се
потопи насред Колубаре. Срби сад јурише у варош, где још
нешто Турака затеку, те све исеку, и задобију турскога орузја,
хатова, и џебане. Сутра дан извуку и четоканћ са свим онии
што је било у њему. Преко сто Турака било је са свим као живи
да су само без душе: како су седели у каику тако су (6N
потопили.
Јовица сад с оним четокаиком и топом пође низ Колубару, |
па окрене уза Саву, а Паштрмац с коњаницима к Забрежју, Te
тако даду глас Кнезу Милошу о овој новој победи и добитку.
То вече врати се Кнез Милош натраг из Прогара. Јовица ·
га дочека и покаже му како су срећно растерали Турке из Ia-
лежа, и какву су добит задобили.
Јовица је и после тога, и у рату и у мирно време, био један
од највреднијих и најразумнијих народних старешина. У боју на .
Дубљу задобио је иноге тешке ране, али их је све преболео. КЗА |
! То су на двоколицама приковане даске, тако, да неколнко људи
могу пред собом терати те двоколице, заклонивши се за даске,
п пуцати ва непријатеља.
* Ово је онај састанак Кнеза Милоша и договор с војводом Mose-
ром којим су непријатељи Милошеви корели га после горко 38
смрт Молерову. И састанак и договор описан је у Историји Симе
Милутиновића од стране 217—218.
личности 397
човев чита Историју Симе Миљутиновића не може да се не за-
чуди енергији, мудрости, и патријоству овога честитога Колубарца.
Уирьо је 20 Јула 1846 године у Руми, и тамо је укопан.
Он је побегао у Срем 1842 године услед буне у Крагујевцу.
Имао је још два брата, ЛПантељију и Грујицу, који су
били као и он јунаци.
Пантелија је погинуо у битци на Шапцу; а Грујица је до-
био шест рана, и у јуришу па Чачак пао је за своју драгу
отаџбину.
Множила се у Србији овака шпартанска браћа!
Милић Кедић
ИЗ СУВОДАЊА У ПОДГОРИНИ
Кедић је био најпре момак и буљубаша у кнеза Илије Бир-
чанина. Кад Бирчанина погуби, Фочић окнежи овога Милића Ке-
дића. Али је Кедић одмах стао у ред устаника, и одмах своју
власт употребио против Турака.
Њему ваља захвалити што је тело Бирчаниново узео из Ва-
љева и саранио код цркве у Ћелијама.
Он се одликовао у свим потоњим сукобима с аана
На Рожњу су га једном били опколили Турци у шанцу, и
тек после дугога јуначког отпора, ослободила га је друга ваљев-
сва војска.
Кад су оно под срећним изгледима у почетку године 1809,
српске војске прешле Дрину, и пошле даље у Босну, Кедић је,
у једном јуришу, на Прибићевцу , више Сребрнице, рањен, па
пренет преко Дрине натраг, и преминуо је у шанцу на Баурийу,
25 Априла 1809.
Смрт његову забележио је у својим запискама чак Митро-
полит Стратимировић“. Кедић је био јако изишао на глас са свога
великога личнога јунаштва,
Бог да га прости! Он је, види се, био достојан ученик у
ратној школи Илије Бирчанина !
' Гласник 11, стр. 212.
398 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Јеврем Ненадовић
Јеврем је син Јакова Ненадовића. Родио се у Бранковини,
27 Септембра, 1793, а преминуо у Београду, 6 Априла, 1867. Уз
оца и стрица, који су онолико учешћа имали у народној ствари,
рано је и он ушао у борбу, заједно са свом својом врстом.
Године 1811, кад је Јаков дошао у савет за попечитеља,
унутрашњих дела, Јеврем је постао војвода у ваљевској Тамнави, и
чувао је обично границу од Дрине и од Сокола. Син Јаковљев, а
зет Младенов, он је имао врло згодан положај да му ни једна од
оновремених јаких партија није могла ни у чему наудити. По варави
пак био је човек миран и благ, те никога није ни дражио про-
тив себе.
За њега једном рече покојни Баталака: „Јеврем је био срећан
свега свога века; никад никака недостатка није зазнао: свакад је
имао што год му је требало“.
Године 1813 пребегао је и он у Срем, и отишао у Русију,
Кад се вратио отуда, у пролеће 1830 године, постао је председ-
ник суда у Ваљеву, па је, доцније, био и државни саветник, у
Београду. |
Године 1858 добио је пенсију, и живео је у Београду.
Издахнуо је у Београду, 6 Априла 1867, баш онда, кад је
Кнез Михаило заузимао град београдски. Кажу да је у самртвим
мукама молио да га изнесу на улицу пред кућу, не би ли сво-
јим очима видео како се већ лепрша српска застава на граду
београдском.
Његова ћи Персида била је за Александром Карађорђеви-
hex, који је био српеки кнез од 1842 до 1858.
Јеврем Ненадовић био је дугих образа, под старост ћелав,
али врло пријатна лица, и чист у оделу и држању као какав младић,
Максим Крстић
ВОЈВОДА СОКОСКИ
Максим Крстић био је родом из Босне, али се, веле, наста-
нио био на Убу. У устанак је пристао кад и сви други, и био је
војвода на сокӧекој граници.
_ личности | 399
Име његово помиње се у многим бојевима у Рађевини и око
Сокола. Године 1818 био је у Лозници заједно с Молером.
У другом устанку, и за Кнеза „Милоша, он се мало помиње;
тек године 1844 био је члан окружног суда у Лозници, где га је
затекла Катанска буна. Ту је он пристао уза Стојана, и пошто
је овај разбијен, и он је допао затвора у Ваљеву.
Одатле је после ослобођен на заузимање г. Ацике Ненадовића,
и живео је доцније на Убу веома сиротно, и ту и преминуо.
Имала је једна песма у којој се казује како је војвода
Макса секао Турке око Дрине, и како је многе породице српске
из туреког ропства искупио, због чега је морао и све своје има-
ње дати. \
За овај мах ништа више нисам могао дознати о овом војводи.
Нека је светао спемен до века и овим честитим Ваљевцима:
Гаји Јевтићу из Шушеоке који је погинуо на. Засавици
1513 године;
Максиму Филиповику, из Гор. Буковице који се одли-
ковао у више бојева, а у Септембру 1813, с Нићифором Петако-
вићем из истог села, и с 500 Подгораца, у један дан, погинуо
на Засавици !
Живку Дабићу из Јаутине, који је погинуо на. Лозници, у
великој битци, у понедеоник на св. Тројице;
лрсенију Раонићу из Лознице (села) који је погинуо у Be-
ликом боју на Грнчари, у недељу на св. Тројице;
Јовану Симићу, Бобовцу из села Бобове;? и
1 Код npese ваонске, до гроба внеза Ранка Лазаревића, има плоча
с овим натписом : „Село Яутина. Здћ почивавтђ рабъ божій Живко
Дабићљђ и погибе у рать турсыЙ и сербскій. Бизше перви момакъ
Господара Якова. И поживе 30 abrt. Біяше разуменъ весма. И
потруди се братъ ero и изнесе стену на покровеніє гроба брата
своего, месеца Мая 25 депь, 1807.“ Да ли је ово дан битке или
дан у који је плоча поставлена, ја не знам. Пре ће бити ово no-
следње.
3 Јован Бобовац је умро 14 Јуна 1832 (у 57-ој својој години), и уко-
400 — ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Миловану Зујаловику из Тулара, који је погинуо у јуришу
на турски шанац у Дубљу 1815.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Бранковачки вис на ком су се много пута скупљали Срби
Посавци кад су се год хтели што договарати. Вис је тај у атару
села Бранковине, око 2 сата северно од Ваљева.
Пошто је Фочић Мемед-ага, 23 Јануара, 1804, посекао Бирча-
нина и кнеза Алексу, Јаков брат Алексин и Прота ту су прво при-
купили неколико друга; ту Прота вели да је први пут побио у земљу
барјак бранковачке дркве, и одатле су они отишли пред шабачке
Турке те се побили с њима код села Бељина, у шабачкој нахији.
Код древе у Бранковини сарањени су: Алекса, Јаков, Сима,
и Прота Ненадовићи. А осем њих, ту почивају кости и онога
Николе Симеуновиќа, из Бабине Луке, ји је оно 1815, с AB-
рамом Лукићем, остао преко Дрине као талац, па се срефом отуда
ишчупао. На гробу му пише да се родио 1770, а 120 Септембра
1830, и да је био „у турском синџиру, у Бељини 1815.“
Братачић, село у подгорском срезу, 6 сата на запад од Ва-
љева. Ту је био бој године 1806. Нападао је Хаџи-бег Сребрнички
"а од српске стране били су Милан Обреновић, Грбовић, и Прота
Ненадовић: Најпосле је стигао и Карађорђе са својом војском.
Турци су разбијени, после крваве борбе.
Године 1809 био је ту опет бој.
Буковица, село у Подгорини, 2 сата на запад од Ваљева. Ту
је био бој 1809.
У Буковици су, у Радији, на месту Петровачи, 25 (епт.
1844 , разбијене оне катане које је превео на Шапцу Стојан
Јовановиќ — Цукић, и в њима пошао преко Лознице пут Ваљева.
И сам вођ њихов Стојан овде је погинуо.
Остружањ, село у Подгорини, 6 сата на запад од Ваљева.
И ту је био бој између Срба и Турака, 1809.
— „а о о и
пан је код своје цркве у подгорској Каменици. Врло пада у очи што
на његову белегу стоји записано „14 Липня“ а не Јуна“. Прича у Ba-
љеву и у Подгорнни везује смрт Бобовчеву за'први помен о Уставу...
ЗНАТНА МЕСТА 401
Кличевац, избрежак на северној страни Ваљева. Ту је био
још немачки шанад који су и Срби под Карађорђем били оправили,
а и у другом устанку, 1815, ту су се прво били утврдили кад
су на Ваљево ударили. Ту је пао онај кнез Петар из Тврдојевда,
о ком има спомен на свом месту. Сад је ту барутни магацин.
Мало ниже Кличевца, ближе к Ваљеву, био је други шанад,
у Ком је Јеврем Ненадовић начинио неку кулу, разваливши ону
Витковићеву преко Колубаре. Кулу ову градио је он једно за бољу
одбрану шанца, а друго да у њој држи што барута. У ту бару-
тану, под кулом, која нема прозора ни ваздуха, затворади су Турци
Србе од 1813—1815, где су се ови јадници гушили без ваздуха.
Како су Турци побегли из Ваљева, војвода Сима Ненадовић,
братучед Јевремов, поквари ту кулу, пошто најпре пусти све сужње
Србе које су Турци били у њу натискали и затворили. Сад је та
Була оправљена и у њој се, као државној згради, држи барут.
Мравинци, место у ужичкој нахији, близу међе ваљевске",
где је Бег Витозовић из Ужица изазвао на мегдан Јевту Витко-
ковића из Ваљева, па кукавички побегао с мегдана.
Лометино поље, село сада у пожешком срезу, 7 сата северно
од Пожеге, а пре је било у ваљевском округу. У овом селу се
родио „Јован Косанић, за Принца Јевђенија оборлаћман, страшан
Турком зјело““.
Осеченица, село у Колубари, 4 сата од Ваљева. Ту је био
шанац за Принца Јевђенија, и у њему се помиње као капетан
Аћим Продановић, родом ужичанин. Онда су Ужице држали Турци,
Врана, брдо и заселак више Ваљева, на југозападној страни,
где су сад виногради. Ту је бивао логор више пута за немачких
ратова. А и Bues Милош је био ту кад је 1815 опсађивао Ваљево.
1 Управо се находи у атару села Таора, у ужичкој нахији, под Ilo-
вленом. То су лепе н велике ливаде.
3 Гласник ІІ, стр. 226.
з Није ли ово био предак онога Саве Продановића, ђенерала, који
је умрьо у Митровици 15 Септембра 1822, а звао се „племенити
од ужичке Каменице? “
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 26
402 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Ту су му оно дошли Цукић, Чупић и Ордан, пошто је на Kas-
чевцу убијен кнез Петар Миловановић из Тврдојевца.
Забрежје, село на Сави, по сата од Обреновца (Палежа). Ту
је Михаљевић 29 Јула 1788 начинио шанац, и утврдио га топо-
вима. Ту је био шанац и доцније, за Карађорђева доба.
На Забрежју је 1513, Кнез Милош, видећи да је Карађорђе
с толиким војводама оставио Србију, скинуо с врата војводску бра-
тову сабљу, и предао је Јакову Ненадовићу да је дочува њего-
вом синовцу, Милановом сину Ристи, кога је Јаков био извео из
Београда да води преко Саве. Милош је ту обукао ' сељачки туњ,
па се вратио у Рудник међ народ. Тим је гуњем показао да је само
то стање било стално и непроменито, а све друго да се мењало. „На-
роде, снаго моја “, говорио је он 1859, и имао је право. Снага је
била и остаје свакад у народу, само се и народу ваља учити и
развијати да снага његова не само не изанђа него да буде увек
жива и животворна. |
Најпосле, да поменемо у овом реду и манастир Боговађу коме
би лепше било да стоји међу споменицима старога живота и рада,
али му је одузела то место жеља за новином. Стара је манастирска
црква порушена, и, године 1352, подигнута је, на старим теме-
љима, са свим нова богомоља, а трошак је теглио околни народ.
Богомоља ова нема сада ништа важно ни по аркитектури ни
по исторӣекој судбини својој. (Може се ипак разгледати оно што
сам ја писао о њој у ХХІ Гласнику, стр. 19—23).
Боговађа је била учионица X. Рувиму, и-игунну Авакуму,/
који је заклео заверенике у Рудовцима пред устанак од 1815.
2 Прокламација Кнеза Милоша по повратку у Србију 1859.
3 Распиту)уби за податке о животу овога родољубивога духовника,
дођох и у Боговађу, и игуман ми с увереношћу показа илочу која
је зарасла у траву, као стену која покрива Авакумове остатке.
Рекох да се та плоча очисти и опере, а кад тамо, а на њој се
јасно чита само годнна 1797, као доба смрти онога кога покрива.
Упрепашћен пгуман тек тад виде, да то није гроб Авакумов, и
ако је он ту чинио, вели, спомене по жељи неких потомака NOKOJ-
никових који не знају где је укопан а желе да га спомену.
ЗНАТПА МЕСТА 403
_У Боговађу је био пренет из Волавче, 1805, „Прави-
тельствующи Советъ Србски“, а те исте године, у позну
јесен, одатле је пресељен у Смедерево.
Боговађа је између Љига и Колубаре. Од Ваљева је 4 сата
на исток, а од Београда 14 сата на југозапад.
Поменућемо овде и цркву Новачку не далеко од Уба. Сад
је у селу Новацима начињена нова црква, а пре је била стара мана-
стирска богомоља. У овој је црквици био смештен барут и друго што
је било потребно против Бошњака, ако би они ударили на Србију,
1525. Да се не би сазнало за тај барут, разгласиле су биле старе-
шине: да је у цркви дркао мачак, те је, божем због тога, црква
затворена и тврдо ограђена и чувана да нико не уђе у њу, док се
на ново не освети, 1
Село Чучуге, 4 сата на север од Ваљева, а 3 сата на запад
од Уба. На Чучугама су Срби, у светли уторник, 1806, тако pas-
били Турке, да јету погинуо Џора Осман, и од 5800 Турака веле
да је мало који коњик допрђо до Сокола, а пешак је изгинуо сав. *
О овом боју Милутиновић има особиту песму у І књизи Срби-
јанке, стр. 105—107.
Докмир, село З сата на североисток од Ваљева. У овом је
селу стара црквица која је некад била манастир. Али оно за-
служује да се помене и по том, што су у њему потучени Турци
порешчије 1815, а то је било као предзнамење народнога устанка,
и што се за тај случај везује доцнија трагичка смрт кнеза Петра
из Лврдојевца.
Најпосле, тек да поменемо и Љиг, Колубару, Тамнаву, Уб,
и данашње село Непричаву, као места у овом овругу која су
некад имала несрећу да на њих Маџари нека права полажу !!з
Вреди поменути Рељино Поле, .Лубенӣн, и Понуре. На
првом су се скупљали кметови посаво-тамнавски, на другом колубар-
ски, а на трећем подгорски, кад су год чинили какав општи до-
говор за време Турака.“
1 Мемоари Протини, стр. 366.
2? Мемодрв, стр. 144—145.
3 Отаџбина за Фебруар, 1875, стр. 188.
* Мемоари Протини, стр. 82.
26"
404 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Л Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У ваљевском округу има 1 варош (Ваљево), 2 варошице (Y6,
и Обреновац), 190 села, 28 засеока, и 15.735 глава пореских (1870).
Ваљево, окружна варош, на оба брега реке Колубаре, малко
више утока Граца у ту реву.
Постање Ваљева притискује засторає заборава. Ова се Ba-
рош помиње у нашим споменицима тек за време Деспота Стевана
Високог. |
Ваљево находимо поменуто први пут у писмима Дубровачке
Републике Царици Милици и Деспоту Стевану Високом.“ А било
је и средина црквеној управи јепархиској.
Јепархија ваљевска биће постала или мало пре пада на Ко-
сову, или одмах после те народне несреће. На крају XVII, mu
у почетку XVIII века, њој је била придружена и јепархија ужичеа.
Архијереји, који су седели на челу те јепархије, називали су с
„Митрополити ваљевски“, или „ваљевско-ужички“, а други су их
звали некад митрополитима а некад јеписколима. “
Последњи ваљевски владика био је онај злочувени Данило.
кога су Турци звали Дели-папаз, а Срби — Алаук. Он је 1815
године, видећи да се Срби дижу на Турке, прешао Турцииа. и,
не могавши се никако растати од њих, ни остати у свом стаду.
које је лепо умео стрићи, отишао у Зворник, а отуд тужарио
некуд у Немачку, и шћердао се без трага. У овога Алаука вла-
uike био је писар, у то доба, Сима Милутиновић. *
И тако је ваљевска катедра остала празна, па је после, ш-
слим, у почетку 1516. састављена са шабачком јепархијои.
Осем тога, Ваљево се помиње и у ратовима зустріскии с Typ-
цима, нарочито од 1717—1139 и 1455.
До почетка овога века, песме се народне ие баке Ваљевом.
Мени је познат само почетак једне песие која ту варош, заједно ‹
нож највећом у свим српсквм земљана, своди у ред сеза:
· Српски споменици, М. Пуцића, стр. 17, и 109
* Голубинискій, Исторія ит. a.. стр. 495.
> МилугинсемА. Историја. стр. 201 и даље.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 405
„Хвалиле се ваљевке девојке:
- „Од Ваљева лепшег села! нема;
„а Од Ваљева и од Сарајсва....
23 Јануара 1804, Фочић Мехмед- ага погубио је у Ваљеву
кнеза Алексу Ненадовића и кнеза Илију Бирчанина. То су биле
претходне жртве за велико дело — за ослобођење Србије, Које ће
се одмах за тим, Као што знамо, и започети. Ваљево је тада по-
прекано крвљу синова својих,“ а наскоро за тим, 7 Марта 1504,
оно је претворено у пухор, ваљада да опере те црне пеге, и, тек
на огаришту турске вароши, почело се подизати ново Ваљево.
Године 1813, заузели су га опет Турци, али су га морали
1815, после 40 дана гладовања у опсади, оставити, и побећи на
Јелину Брезу к Дрини, а варош је заузео Кнез Милош са Србима.
Од тога доба, Ваљево је чисто од Турака, као заповедника.
Оно се, по том, дизало и расло, али му је веома сметао Соке,
који је 1862 и сам пао у развале своје.
= Данас је Ваљево једно између лепих, напредних, окружних
вароши у Србији.
У Ваљеву сө данас раде ови занати: ковачки, опанчарски,
папуџнеки, терзіски, абаџаски, столарски, браварски, хлебарски,
качарски, кројачки, дуванийски, поткивачки, еапунџаски, бавалеки,
кожуарски, јорганџйски, лончарски, лимарски, Кујунџаски, NYM-
карски, колареки, цигљарски!, сајџћски, ткачки, берберски, 3H-
дарски, дрводељски, седларски, ножарски, виларски, казанийски,
бојаџӣски , каменорезачки, пиварски, сликарски (Фотогра®), и ApH-
дарски.
Сваки од ових заната нема за себе еснафа, него се по више
њих састају у једну заједницу. Ових еснаФа, из више заната Ca-
стављених, има у Ваљеву свега седам.
' Биће да ово значи место где људи бораве, седе, а не баш оно
што се зове право село.
2 Песма каже да су кнез Алекса и Бирчанин посечени „на ћуприји
насред Колубаре“, а Прота у Мемоарима вели да су „тела њихова
лежала на пољицу до Колубаре, 80 хвата испод ! уприје“. Које је
овде нстина? Ми се држимо Протиног извештаја вао веројетнијег.
406 ВАЉЕВСКИ ОБРУГ
Године 1826, на крају месеца Марта, у Ваљеву су се заклели
кнезови и кметови горњих нахија Кнезу Милошу као „врховном
наследственом Кнезу Србије,“
Те исте године пропутовао је кроз ту варош пок. Ahum Вујић,
и вели да је ту било око 150 кућа српских, а 30 турских, са
до 100 дућана. „Има ту, вели Вујић, и една школа, коя содержи
46 ученика, и вдногъ учителя, кои опредфлену свою плату, сирђчђ
400 гроша прима отъ его высокородія г. Еерема, а опетђ 200
гроша отъ общества‘.
Данас пак Ваљево има 612 пореских глава, а то је од
прилике колико и куба (јер у вароши су задруге ретке). Има
прекрасну школу, и у њој 3 разреда реалчице, 4 основне мушке
класе, и 4 основне класе женске. У првој је 4 наставника и 52
ђака; у другој 5 наставника и 228 ђака, а у трећој (женској) 2 на-
ставнице и 88 ученица. Наставничка плата износи сада 2818 талира!
До пре неколико година (1859) у Ваљеву се о Илину дне
(20 Јула) држао вашар тако велики, какав се могао видети тек на
неколико места на Балканском полуострву. Сад је тај вашар мањи,
пошто се на њем продају само домаћи производи Србије,
Находећи се на средини округа, у кога је једна пола родна
и за обрађивање врло добра, а друга обилна водом, гором, и ру-
дама, Ваљево не може да се не нада светлой будућности.
И за здравље, осем тога, и за око његове су околине врло врасне.
Обреновац, на Тамнави, не далеко од Колубаре и од Саве,
са 325 глава пореских (1870). Варош се ова звала пре Палеж,
али године 1859, на молбу становника, Кнез Милош је дозволио,
да се прозове Обреновац. Бојеви на Палежу испричани су на Apy-
гим местима која мештанин ласно може наћи. Обреновац је врло
живо место извозном трговином: стоком, шишаркаиа, дугама, лојеи,
и другим домаћим производима. Има мушку и женску школу’.
Уб, на речици Убу, на по пута између Обреновца и Ваљева,
' Вук, Грађа, ст. 187. А види н Арх. Сри. Уч. Друштва, бр. 708,
* Путешествие, стр. 212 и 213.
3 О освојењу Обреновца—Палежа 1815 ваља прочитати у Историји
С. Милутиновића од стр. 200—208.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
407
ша 211 пор. глава (1870). Столица таинавском срезу. Има школу
хушку и женску. На Убу је била само турска караула, па су
се хало по мало множили становници, те је сад читава варошица.
Села су ваљевска обично лепа, махом су растркана; али су
за то куће окружене имањем. Овде је списак свију њих поименце :
однин број
Варош
1 Ваљево L] 1818
2 Градац
3 Попаре
1 Пакље
2 Седлари
3 Стубао
4 Сандаљ
5 Сушяца `
6 Стрмна Гора
7 Лелићи
8 Дрочина
9 Рађево Село
10 Пошар
Ц Грабовица
12 Богатић
13 Лесковица,
14 Доња Буковица
15 Златарић
16 Базиновић
11 Куннце
18 Ребе»
19 Совач
20 Тубравић С) 15721
21 Брезовица
22 Ровни
23 Вујиновича
24 Козличић
25 Јошева
26 Вотешица
21 Забрдица
Имена села
Број порес
ких глина
Приближна
даљана од
окружног
места
мое
~ м
а
хм
№ m
(У
~
A2
һа 12 М К Ф Ф Оо Оо оо 69 50 ме на
' Школа је у месту Поћути.
* Школа је у месту Рабровици.
* Школа је у Ћелијама, код цркве.
з Имена села 25
5 РЕ
4 Бело Поље 18
5 Кличевац 7
Свега . 664
аљевски
28 Близоње 65
29 Баблна Лука 139
30 Бранковина [11832 56
31 Лозница 100
32 Кланнце 62
33 Дивци [] 18482 78
34 Словац 33
35 Стојшић 9
36 Драчић 25
37 Дегурић 31
38 Равње 49
39 Заруб 21
40 Бачевци 128
41 Пријездиђи 47
42 Белићи 16
43 Бранеговићи (1843 3 22
44 Ковачице 30
45 Петьица Г) 1834 20
46 Клинци 47
47 Жабари 68
48 Белошевац 69
49 Бујачић 35
50 Јасеница 32
51 Лукавац 74
52 Попучке 130
53 Горић 15
54 Дупљаје 66
Прибдижна
даљина од
окружног
места
NS
408 ВАЛЕВСЬИ ОКРУГ
Е 545. E
= Имена села ЕЕ 558: М Имена села
$ 2: 548 2
55 Слатина 55 8 59 Грабље
56 Кршна Глава 41 3 60 Жуберице
57 Докмир 80 3 61 Шушеока
58 Пауне O 1844 74 2 62 Мрчићи
Свега
11 Срез кољубарски
1 Пепељевац 56 6 29 Ратковци
о Прњавор 18521 23 6 30 Маркова Црвва
3 Цветановци С) 1858 63 6 31 Веселнновач
4 Велишевци. 62 5 32 Мионица () 1858
: а и Е о а
абајићн трмово
т Бошњановићи 36 6 35 Тодорин до‘
8 Цаштрићи 53 4 36 Горњи Мушући
9 Прњавор 4 4 37 Доњи Мушићи
| о x ; =. р
ључ ртиглави
12 Влајковци 20 3 40 Маљсвићи
13 Команице 15 4 41 Дучић
14 Славковнца (C) 1865 134 7 42 Грмикоже
и 2. 6 43 Струганик (0 1851
16"Кадина Лука 70 6 44 Планиница
17 Осечевица 115 4 45 Горњи Влајковац
18 Крчмар (0 1865 65 38 46 Чечево
19 Брежђе 69 37, 47 Врачевићи
20 Мратишнћи 28 2 48 Доњи Влајковац
21 Шатков до 9 217, 49 Латковићи
22 Буковац 28 21, 50 Попадићи
23 Голубац , 22 216 51 Ракари
24 Санковићи 56 38 52 Берковцн
25 Табановићи 46 3 53 Гуњице
26 Радобићи 48 3 54 Ђурђевац
27 Клашнићи 17 38 55 Робаје
28 Вировци 69 5 56 Рајвовићн
Свега
ТІ Срез подгорски
1 Корен 33 34 5 Беомужевић
2 Дружетић 82 36и 6 Тупанци
3 Јаутина 26 3 7 Причевићи
4 Гола глава 101 3 8 Рабас
! Школа је код манастира Боговађе.
* Школа је у Рибници.
рој порес-
REX ГЛАВА
№ = Б
~ ©
о >
©
Прибдижиа
АЋЉВНА од
окружног
месть
ко ко го м
3.411 —
84
85
129
26
=
ьо ~
ори
с сл љ с О су > о С ц сл сл
ВАРОШИ. СЕЛА, КУБЕ
Редни број
Имена села
Мајиновић
Врагочаница
Оглађеновац
Црниљево
Миличиница
Осечина [] 1848
Остружањ
Лопатањ
Плужац
Братачић
Свега.
посавски
12
13
14
15
Јошева
Ратари
Уровац
Бргуле
Кртинска
Скела ( 1870
Дрен
Стублине (0 1810
Бело Поље
Рвати
Звечка Q) 1852
Свега .
Срез тамнавски
= за #25
= Имена села ЗЕЕ НЕ
< | ги FARN
2. дм 24°
9 Горња Буковица 202 2
10 Дренајић 27 АЈА
11 Суводаъе т 4
12 Станина река 87 5
13 Бобова 81 3
14 Ситарице 41 4
15 Драгијевица 173 5
16 Туфин 53 4
17 Осладић 119 3
18 Стапар 31 24
19 Каменица C) 1824 139 3
IV Срез
1 Обреновац 0 1824 325 12
2 Бровић 72 9
3 Пироман 1874 136 992
4 Лончаник 48 9
5 Третеница 96 10
6 Ушће 96 14
7 Грабовац () 1851 209 11
8 Забреж 76 12
9 Вувићевица 65 nny,
10 Орашац 93 12
11 Љубинић 81 9
4
1 Уб O 1828 211 6
2 Совљав 131 6'
3 Зукве 40 6
4 Тулари 157 7
5 Баталаге 99 6
6 Новаци O 1851 102 6
7 Црвена Јабука 59 ту,
8 Милорци 24 T,
9 Таково 117 8
10 Радуша 50 4
11 Памбуковица 146 41%
12 Борак 81 7
13 Скобаљ 42 6
14 Степање 53 3
15 Бајевац С] 1847 101 4
16
17
18
Чучуге
Каленић
Бргуле
Мургаш
Т.њаци
Гуњевац
2 Рукладе
Звнздар
Гвозденовић
Тврдојевац
Трлић
Непричава
Вукона 0 1865
Бањани © 1873
Кожухар
= ыы А
сә © њ Број порес-
со № -l ENI Глава
ср
Ф.
409
даљина од
Ориближна
окружног
места
с бе © <> 8 њ > с
5,3
5
~
=
>
ВАЪЕВСЕКИ ОКРУГ
е 58 525 е ся 52.
= S3 Hagg 5 Rd Nage
и Имена села А PIE z Имена села $ EFF
5 та 185" 5 р 538
| а =“ = а“ = “$
31 Калнновац 59 T 37 Лајковац 61 15
32 Врьовине 114 4% 38 Рубрибреза 64 4
33 Брезовица 74 TA 39 Стубленица 133 6
34 Врело 0 1851 198 ту 40 Паљуси 103 6
35 Доње Јабучје 167 6 41 Шарбани 33 8
36 Горње Јабучје 153 6 42 Радљево [-] 1835 60 8
Свега . 3.754 —-
Примедба. Године 1822 у ваљевској је нахији било свега 193 села.
Данас има 27 села којих ouaa није било уписаних, H њихова су имена у
овом списку означена курзивом ; од ондашњих села NAE нема данас YHH-
саних ових: „Бубостине, Рађева Села’, Гомне, Слешника, Влајко:
ваца, Ржанице, и Лиса поља“, а .ни једно од њих није записано ни у
Речнику Гавриловићевом. Од оних 27 нових села, налазе се у поменутом
Речнику ова: Ровни, Лајковац, Горњи Лајковац, Бргуле, Трњаци,
Вукона, и Стубленица. Има и разлика у именима неких села, као H.
пр. код Вука: Уровци, а сад Уровац, пре Браовић, сад Бровић, пре
Паунбуковица сад Памбуковица, место Кутишица сад Котешица,
Планица сад Планиница. Ово могу бити само штампарске погрешке а
можда је негде п у самој ствари учињена, промена, за то се овде и спомиње.
Статистички преглед
ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ
ши OE ________ == ен тавата ==
Ж |ы Б Р 0 Ј
|. | НАСЕЉЕНИХ | основних
S | mecra > ПРАВА | кода | |
‚ > Е аа А
| | 3‘ | | ! ) | П X!
| Е Срезови | E < E i | м Kuresa ! и
Г = |-- ~ Е- | H i і > у
7 ЈЕДЕ = 2558 5:8 (1866 г.) : (1870 г.)
ео < ajo i | |
| ры Ее ЗЕЕ ва! 5 5 |
дя SS я RJS R ка | |
1. Вељево варош . [1 | — | 4] гта 3.006 661
2 і Ваљевски Б ње — | 62 и 18.597 З.4'1
8 | Колубареки ...1—|— 55 56 116 7,6 —|6, 15.394 | 29925
14 Подгорски.... | = |— 29! 29. — 6'6 | 2 | | 2 14.769 | 2.698
|5 | Шосавзки ....|— траг - [4 416,117, 11.979 | 2.283
16! Тамнавски | —j 1i Фуа ре ТВ 19.678 3.754 |
Свега . . "1 |2 |21:]216 1 | 32] 33! 28] 3 | 31! 83.488 |
15.785 `
-o Е Реч = 2 м
|
|
|
|
' Оно је у ваљевској нуријн и сад.
2? И данас је у радљевској нурија.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 411
Кад је 1866 године попис људства свршен, нађено је у 191
месту 53.453 житеља. Ако се сва насрљена места распореде по
броју житеља, онда излази да у округу ваљевском има места
која броје
мање од 100 житеља . . . 4
од 101— 200 5 а ОЙ
„ 201— 500 х ТОЛ
„ 501—1000 У $ . 48
„ 1001—2000 Е . 6
преко 3000 5 1
Света 191
Сгла су, као што смо рекли, мала бројем кућа, а велика Upo-
сторијом коју заузимљу.
Куће и кућевни намештаји у Ваљеваца, особито у Колубари
и у Тамнави, били су одвојили од свих наших сељака. Тамо иоле
имућан сељак, осем куће у којој му се не гаси ватра, и вајата
у којима спавају млађи задругари са својим породицама, има
„башкалук“ ; то је кућа за се, с једном или више соба; то је
права „гостинека кућа“ у коју се прихвата гост и странац кога
би нанео пут да затражи гостоприметва.
Праве куће, у којима се поглавито борави, и које нису за
госте, овако ву расположене: обично су раздељене на две су-
воте: на собу и на праву кућу.“ У соби се борави само зими.
У кући, око ватре, најрадије се находе сељаци и лети и зими.
Ватра обично гори насред куће, или уза сами зид, који рас-
тавља кућу од собе. Над ватром обично зија у небо широк оџак,
из кога висе вериге, о које се веша]у котлови, кад ваља згре-
јати воде, или друго што узварити. Уста оџака покрива округао,
начињен од дасака на шиљак сведен капиь који се негде зове
трпеза, а негде кацуља. Где год на страни у кући, находи
се полица на којој су судови. Место откуд се налажу дрва на
ватру зове се прекљад или завала. Оно место које је на супрот
завали зове се прочеље. Прочеље је најодличније место у кући.
! У сељака је реч кујна врло ретка: оно што се у варошн зове
. бујна, у њих се зове кула.
we e с нв r њи = — = наара I а А
412 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
Ту обично седа домаћин, или одличан гост. За завалу седају
просјаци, сироте, и Iarann.. Сви седе окренувши се к ватри. Иза
њихових леђа о дуварима висе суве сланине, најлепши накит мрсној
сељачкој кући.) Испод тавана, до оџава, окачене су мочице за
сушење пастрме. Негде у крају обешена је сланица са сољу, а у
углу са својим тучком ступа, у којој се туче со. Ту негде стоје
и жрвњи.
У сељака Ваљеваца има много и посуђа варошкога, аи кујна
господска прокрчила је пут међу њих.
Ово кућа су обично вајати, млекари, амбари, кошеви, хлебне
nehu, и друге зграде за кућанску потребу. Око свега тога обично
је велики шливак у Бом, осом шљива, има по Боја трешња, која
јабука, дуња, крушка, и по који орах.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Занимање главно људима у ваљевском округу јесте земло-
радња и сточарство. Само у варошима има „дућанџија“, па и од
њих мало који уз дућан и не „преорује“.
Држећи се земље и стоке, становници су ваљевског округа одав-
но изишли били на глас Као најбогатији међу својом браћом. Томе
су помагали Еолико веома повољни месни услови (родност земље,
велике просторије, и обиље паше и горе), толико и јаке задруге,
које су у овом округу најдуже задржале свој стари, свој дивни
импозантни тип. Они који су се лакомислено удаљавали од плуга
и тора, па се бацали на крила превртљивој срећи трговине, не
верујем да су могли дуго остати необавештени.
Пописом, у колико наравно он казује истину, нађено је 1866
године у ваљевском округу:
1 У селима је обичај да отац оне девојке Боју просе иде и гледа
кућу младожењину. Тако се прича да је један отац, после таког
пута и гледања, ово рекао: — Куфица, истина, мала ; али мрсна,
окићена сланином: имају се чим мрсити“. И да hep. — Кад дођу у
походе, одева им каже ла су оно биле све туђс сланине: младо-
жења је, вели, био узео сланине у наруч у комшија, те њима на-
китно Бућу; а како је таст отишао, он вратио сваком своје.
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 418
Коња . . . . . . 10.944 грла
Говеда . . . . . . 61.648 ,
Оваца . . . . . . 158.605 ,
Свиња . . . . . . 149.217
Коза... |. . 9.745 ,
Кошница је било 1859, 14.216 а године 1866 — 10,013.
А засејано је било, по попису од 1867 године:
Кукуруза . . . . . 30.108 дана орања
Пшенице . . . . . 298.124 , А
Ова. . . . . . . 6.507 , Е
Jema . . . . . . 4.228 , И
Крупника . . . . . 314 , z
Pani 2 5 он за 93, М
Прова. ... . .. 9: 25 У
Елде • А • • • • | 8 э >»
да рубине је било посејано конопље 2011 дана, и лана
1036 дана.
Ливада је било 50.840 коса.
Винограда је било 17.544 мотике.
Њитима у Подгорини јако досађује бујад од које ако се c
пролећа не оплеве не ће им ваљати род.
У селу Скељи, у Посавини, сеје се кава. Године 1874 ma-
ђено је бар 100 ова зрна. Њу тамо пеку и пију, и хвале да
да је добра.
Виногради су на гласу: у Бајевцу, Радуши, Бањанима,
Попадићима , Врховинама, Гвозденовићу, Близоњама, Ros-
личићу, Голој Глави, Котещици, у Бранковини, и у Забрдици.
Од воћака ина: крушака, јабука, трешања, вишања и 000-
бито много шљива.
У Колубари се жале да се овце много метиљају, а говеда су
тамо на лепом гласу и великој цени.
E да и МЕЕ в
414 ВАЉЕВСЕН ОКРУГ
е. ОДЕЗО
Мушко одело у Ваљеваца не разлику]е се много од одела
осталих наших сељака,
Мушкиње носи : кошуљу —.рубину, — гаће, дозлуке, подвезе,
чарапе, назувице, опанке, каише, појас, чакшире, гуњ, Фермен,
џамадан , копоран, памувлију — ђуду —, кожух; на глави: вес,
шубару, или шешир.
Кенскиње носи: кошуљу, предњу кецељу, и стражњу кецељу
— бошчу —, појас (ткавице), чарапе, дпавке, или ципеле. Жене
на глази имају коњгу која је озго зарубљена као тањирић, а
обамотана је обично белии убрадачем, који се придева иглама од
којих се оне које су кићене зову перишюни.
Ово женско одело носи се у целом ваљевском округу; мало га има
и у београдској Колубари, на прилику, у селима: Шопићу, Ће-
лијама, и Стубици; а биће га и у ком рудничком селу до Љига. Тако
се то женско ваљевско убрађивање пружа од Колубаре између
Маљена, Медведника и Саве чак до близу Мишара и Црниљева у
шабачком округу, па се онда претура преко Влашића и Прослопа
к Љубовиђи и Дрини, и, најпосле, чак веле да га има онамо
преко Дрине. Чудновато је, како се могло раширити у такој не-
обичног Форми?
Само је онај тањирић на глави у Посавини тако мали да у
неких жена није шири од длана, а у Подгорини је још прилично
широк. Мода и ту показује своју тиранску силу.
Девојке су пре носиле на глави весове, а друго им је све
као и у жена, а сад весова нема него сплећу косу као оно у варошима
оне Које не носе весова. И у људи и у жена одело је махом
скупоценије ; и ако баш свакад не одговара естетици увек је добро
платило руке које су га кро]иле*.
Али има нешто што ружи овај красни свет, и баца ружну
сенку на сав тај лепи и имућни округ. То је болест шуга која је
t У селу Чучугама казаше ми за једну младу која је дала за бајадер
4 дуката па га само једном опасала те на њој покисао, и после
га је продала Циганци за 2 рубље!!
ОДЕЛО, ГОВОР | 415
у Тамнави тако општа да је ваљда ретка кућа у којој нема по које
чељаде шугаво. Кршан момак, сав у чоси и у злату, а руке му
испрекале од шуге као церова кора!... Е, то је тако немио а
опет тако обичан појав у том иначе красном округу!
Ж. ГОВОР
У ваљевском је округу говор двојаки: Посавина, Тамнава, и
доња Колубара говоре источни говор, а Подгорина и планинска
Колубара Јужви. °
У оним првим крајевима може да се чује оно што и у шабач-
кој Посавини е место и, H. пр. езео, место изео, езмери, место,
измери, Меоница м. Мионица; а у оној јужној поли округа махом
је све као и у ужичком округу.
Падежи су правилни; глаголски облици некрњени; и у опште
је језик сачуван од многих турских речи.
Не знам да ли шале ради или од збиље, тек је ружно што се
може да чује немачка реч #27; н. пр: Имаш још ҷојта да ypa-
AHI TO И TO, H T. Д.
Често се чују у говору као свеза ове две речице: па и бој
ве, на прилику:
— Имаш ли, рођаче, деце $
— Па и немам, господине $
— А јеси ли имао?
— Па и нисам.
— Хоћеш ли ти у Ваљево?
— Па и не ћу, ит. д.
Или ова:
— Бој се лепше је ово (место: држим да ће ово блти лепше).
— Бој се је он овако казао (место: мени се чини, да је казао.
овако), и т. д.
З. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, П ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИБЕ
Песама и приповедака не знам које би биле карактерска
особина самог овог округа. Још се за приповетке мора приметити
—— 8 —
416 ВАЉЕВСКИ ОКРУГ
да их има доста Које сведоче јаковну свест у Ваљеваца о старом
српском народном животу. А песме се певају које и свуда; гусле
су још поштоване и радо слушане. у свакој кући ваљевској.
Од колеких изгара знам имена овима: Ваљевка, Грозница,
Мачванка , Поцерка, Нишевланка, Поломка, Србијанка ,
Убљанка, Сакајдо, Паргар на паргар (!!), Устај дико sopa је,
Циганчица, Четворка, Острољанка, Бурђевка, Фрајла Перса (?!),
Блатиња, Болканка, Моравчица, Ситни, Зајам, Трескавица,
Капетан Ђорђе, и др.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
За Турака је овај округ био подељен на ове три кнежине:
Колубару, Подгор (или Подгорину), и Тамнаву. И тако су оне
и зване.
Доцније се уз име Тамнава додавало и Посаво- Гамнава.
да Карађорђева времена остала је деоба Као и за Турака.
Године 1811, кад су се умножиле војводе и војводства, онда су
села била подељена, и сваком је војводи дан списак села која
му чине војводину. Тако је Прота Ненадовић добио 34 села, међу
којима се налазе и данашње варошице Палеж и Уб.
У Ваљеву је био магистрат за сав округ.
Поште су биле: у Ваљеву, Боговађи, Убу, и Палежу.
Сад је овај округ подељен на пет срезова: Балевски, коме
је столица Ваљево, а чине га она села воја су најближе око Ва-
љева; Подгорски, коме је столица у селу Каменици или боље
рећи на Равном Брду; Колубарски, са столицом у селу Muo-
ници; Тамнавски, са столицом на Убу; и Посавски са столицом
у Обреновцу (Палежу).
Суд је окружни у Ваљеву, где је и начелништво.
Ту је команда ваљевске бригаде.
Ту седи и прота округа ваљевскога, али Уб, и Обреновац
имају сваки за се намесника Боји се односе непосредно својој
јелархӣекој власти у Шапцу.
о ma mia ——-- ——_—— -
' Мемоари, стр. 311.
ТЕКОВИНЕ 417
]. ВОВЕ ТЕБОВИНЕ
У нове тековине може се узети: црева у Ваљеву, црква у
Рабровици, црква у Врелу, у Бранковини, у Новацима, у Rean-
јама, у Петњици, у Мионици, у Боговађи, у Обреновцу; и школе:
у Ваљеву, у Поћути, у Каменици, Рабровици, у Цветан овцима,
у Врелу, Пироману, Новацима, Рибници, и у Звечкој.
Путови су насути : од Обреновца уза Саву к Шапцу; од Обре-
новца на Уб к Ваљеву; од Ваљева на Каменицу к Лозници; на
Коцељеву, к Шапцу; уз Колубару, на Прослоп в Љубовиђи; и
друм на Рогачицу; и преко Ластре просечен је пут к Ужицу.
Од Ваљева на Мионицу и преко Љига к Београду: од Уба опет
има пут насут непосредно к Шапцу.
На Љигу је начињен камени мост који смо помињали у 6e-
оградском округу.
Тај је мост испод Боговађе, а има и други опет тако исто леп
мост на Љигу више Мораваца, само је у опасности да га вода
не обиђе.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 27
п
Шабачки округ
1 Границе, и планине
Шабачки округ на западу раставља од Босне река Дрина;
на северу, од Срема га раздваја Сава; од истока га дели поток
Букодраж од округа ваљевскога, а на југу речица Жича и
мерски повијарац деле га од округа подринскога.
С Влашића, изнад села Црниљева, до Вукодражи, граница
међу шабачким и ваљевским округом хвата један део горње Тах-
наве, а нема никакве приметне природне линије.
Планина нема много у шабачком округу. Управо Дер је-
дини заслужује то име. Сви иоле високи брегови само су његови
огранци , или изданци. Цер се диже изнад Лешнице, недалеко ол
Дрине, и пружа се на југоисток до брда Брачинца; ту се слаја
с Блашићем, и окреће готово правце на југ те се саставља с
Медведником.
Највиши висови на Церу биће Град Тројан, после иде
онај вис мало севернији између манастира Петковице и Чокешине 7
који се зове Кумовац, па Грабовац, па крајњи чот церскога |
повијарца, Ви дојевица,! што је баш над Летницом, и ту се церсва
коса спушта са свим у дринску равницу.
' За Цер важу да је висоЕ 1600 стопа, а Влашић 1000 (Гласник
ХХІ, стр. 169 и 167), само не знам које су тачке мерене. Чујем
да су нека господа доказивала и кладила се да се Видојевица
види с београдског Калемегдана. Варају се Боји мисле да је оно
Видојевнца што се с Калемегдана види. Оно је вис Грабовац,
изнад Петковице, а Видојевица је много нижа те сс због тога и
не може да види с чувенога Фийир-бацра из Београда.
ВОДЕ 419
На Блашићу пак највише су тачке: Вис и Mpamopje, а
најзнатнији прослопи или превоји, куда путови иду, зову се: Крам,
Белутак, и Разбојиште.
2 Воде
Шабачки округ квасе две велике воде: са запада Дрина, а
са севера Сава. Дрина га дели од Босне, а Сава од Срема, обе
земље у којима наша браћа живе. Савом плове и лађе и паро-
броди, а Дрином досад само просте лађе зворникуше.
Ocem ове две граничне воде, ваља у овом округу поменути
неве мање, од којих на прво место долази:
Засавица. Она има два извора, један из потока barpa, а
други је на Лађинама, спрам села Ноћаја, где и јест најдубља.
Њој много воде подавире из Дрине и Саве. Она кривуда тамо
амо, док се, после 6 сата тока, не слије у Саву код Митровице.
Газити се не може нигде, јер веле да је на неким местима ду-
бока до 5 хвата, а широка близу 10.
У Засавици има рибе какве и у Сави; у њој се ватају некад
сомови и по 100 ока један; има штука (по 30—40 ока); има
шарана, првенперака, кесега, и т. д.
да Засавицу су везане многе приче, неке из живота српскога
народа, а неке иду и у даљу старину.
Оне ће бити цоменуте кад буде реч о старим зидинама које
се находе на Сави, једна више а друга ниже утока Засавице.
Битва, почиње некако међу Дубьем, Богатићем и Змиваком.
Тече поред села Глушаца, где је врло дубока, и зове се Проваљија.
2 сата ниже, код каменог окна, одваја се од ње растока Бабин,
која пада у Саву код Гератовића воденице. Права Битва иде у
Саву поред Јањића (старог града) калвинском рвеницом. Баш
око њенога извора била је, 14 Јула 1815, она крвава и пресудна
' Прича у Поцерини вели да је у селу Букору, под брдом Главицом,
затворен извор Бубановац, па је вода која је некад ту изви-
рала, пробила у Мачви, н то је, вели се, сад Засавица.
27“
420 ШАБАЧКИ ОКРУГ
битка, где је последњи пут разбијена велика турска сила, која
је ишла да угуши Србију."
Журава, водено корито између Њлења и Бадовинаца. Прича
се да је ова Њурава некад највише топила Мачву.
Лешницо, извире у Церу, код села Тробосиља, у срезу ja-
дранском. Извор јој се зове „Добра вода“. После 3 сата тока,
улива се у Рвеницу. | |
Јерез, долази испод Цера, код Чокешине, и најпре се зове
„Чокешинска Река“, а после добива име Јерез, и тече поред села:
Прњавора, Рибара, и Петловаче, па, прешав у данашњу Мачву,
иде поред села: Скрађана, Дубља, Белотића, Табановића, кроз
поље „Толић“, па поред Шапца, и, испод града, улива се у Саву.
Јерез тече 5—6 сата.
Тамнава је вода Која припада више ваљевском округу. Она _
нема једног извора, него се слива из више потока с планине Вла-
wuha (а не с Цера). Главно јој се врело може узети она кисела
вода код цркве у селу Миличиници. Тамнава се испод Обреновца
улива у Саву, Као што је казано на свом месту.
Добрава, има два извора, или, као што у њеној околини веле,
„грла:“ једно јој је под крива]еком Главицом, и зове се Врело,
а друго под Голим Брачинцем, и зове се Млӣква. Доцније
утиче у Добраву и поток који протиче кроз село Румску а из-
вире у планини Краму. Добрава пролази кроз села или покрај
села: Метлића, Накучана, Синошевића, Заблаћа, Вукошића, Ри-
ђака, поред места Орида, и испод села Мрђеновца утиче у Саву.
Света тока њезина може бити око 6 сата.
Шибенац, извире близу Рвенице из старог корита, и из
својих извора, па, после 6—7 минута това, улива се у Рвеницу.
Рвеница, има своје изворе дринске, и, после 10 минута
тока, улива се у Дрину.
Али кад Дрина дође, она прелије и Шибенац и Рвеницу.
Осем текућих вода, могу се поменути још и баре „Ширине“
' Битва је некад значила не само воду него и крај око реке тога
имена („Отаубина“, за Фебруар 1875, стр. 188),
ВОДЕ, РАВНИЦЕ, ШУМЕ 421
У атару села Шеварица и Узвећа, које притискују голем простор
земље.
Минералних вода нема у шабачком округу, осем оне једне
у Јаловику, селу посавотамнавском, за коју г. Гродер каже да има
доста гвожђа, али Која још није довољно испитана. '
З Равнице
У овом је округу чувена равница Мачва која је највећа у
свој Србији. Од петице Видојевице, па чак до обала савских, и
од Mamapa до Дрине (10—12 сата) све је глатка раван, на којој
човек не вна шта је лепше лети погледати: или богата села, или
напредне усеве.
Мачва је пре неколико десетина година била сва обрасла
густом растовом горок. И управо њену средину чинио је онај
чувени Китог који је и песма обесмртила, али је сад гора тако
проређена, да је путник, лети, од Шапца до Дрине жељан дебе-
лога хлада.
Крајеви Мачве који се спуштају к Дрини ик Сави, особито
ови последњи, водоплавни су; и сваког пролећа неко време про-
леже под водом. Од тога се Мачвани спасавају насипима, Који се
мало по мало подижу сваке године.
Осем праве равне Мачве, доста је равна, у овом округу, и сва
Посавина; а и око горње Тамнаве има красних равних лука, само
што су оне све простором мање.
4 Шуме
Од зеленог Китога, који су и Туркиње онако тужно клеле да
се „не зелени“, нема данас готово ништа. Старци сами кажу: „Где
пре ниси могао гује за реп извући, данас можеш терати интов:“
Има још по која честа, али то су већ забрани појединих људи.
+ Линденмајера, „Опис. мин. вода, стр. 125.
429 ШАБАЧЕН ОКРУГ
Само је све осоје церско покривено врасном гором, и нај-
више родном. Мудром сечом и штедљивим трошењем тога блага,
може се оно начинити готово неисцрпљиво, али ако се, сачувај
Боже, скине Церу тај биљни накит, онда ласно може и он по-
казати голе кости своје, као што је већ учинила Раба (више
Параћина), Cró (у Крајини), или Козомор (у ужичком округу),
или Гарван (у Поречкој Реци).
= Y Посавини, од Добраве доле до Вукодражи, има још лепе
растове горе, само што је је мало.
Гора је: церова, граничева, лужњакова, букова, липова (060-
бито је у Китогу било много липе), кленова, брекињева, брегова,
јасенова, ивова, жестикова, глогова, јањева (око Дрине), лескова,
и има пуно разног шиба и трња.
По шумама има: вукова, лисица, творова, зечева, дивљих
мачака, куна, видара (ретко), срна, јазаваца, веверица, пухаћа.
Од тица: орлова, гавранова, јастребова, кобаца, мишљака,
совуљага, букача, ит. д. У мачванско Посавље долазе по некад:
лабудови, ждралови, дивље гуске, и дивље ћурке (ретко), кокице,
препелице, јаребице, и т. д.
5 Рудно благо
До вад се још није нашло у овом округу рудно благо. Тешко
је веровати да га баш нема, али до овога часа ништа о том није
појављено ни обелодањено, а није озбиљно ни тражено. Где мајка
земља на површини својој има пуно блага свога, ту није никакво
чудо, ако деца њезина не рију радо у утробу њену, да траже
благороднога метала.
6 Остаци од старина
Видин Град, на врху Видојевице, последњег западног виса,
церсвог, баш над Лешвицом. Град је са свим порушен; само му
се познају темељи, и около онај дубови ров којим је био опасан.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 423
Народ прича да је Видојевицу, или Видин Град, градила
нека Вида, сестра оне Ковиљве, која је зидала Град Ковилачу.'
Ништа се више не прича о тии женама које су могле чак и rpa-
дове градити,
Стара варош Лешвица била је под самим брдом, ближе в
Видојевици. Шафарик мисли да је данашња Лешница онај Лесник
који помиње Константин Порфирогенит.
Не би ли било приличније миелити, да је Лесник био ово
што се данас зове Ви дојевица?
Град Тројан. На највишем месту Цера, баш некако на сре-
дини његове Косе, стоји тај град усправо и данас. Није ништа
особито по зидању, али је с њега дивотан поглед: на северо-исток
на сву Мачву, Срем, и Посавину, и на југо-запад: на сву Шу-
мадију и на Јадар. Ко је у њем седео, није остао жељан лепих
предела, ако му је само било до тога. Има прича, да је у њему
живео некакав цар Тројан, који је имао три главе, од којих је
једна јела људе, друга стоку, а трећа рибу. Он је, веле, дањивао
У свом граду на Церу, а ноћивао у граду Ширину, на Сави,
5 минута пошавши од Митровице к селу Засавици. Народу се то
Додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и за-
моле га да упита Тројана: чега се он боји ї
— Само се бојим сунца, одговори Тројан: — а никога више
под небом.
Свети Димитрије, дознавши то, да воњма пуне зобнице песка
место јечма, а људма закаже да сваки својим петловима повади
језике, да не би певањем објавили Тројану зору. То њега омете,
те се одоцни, али ипак побегне, но сунце га ухвати; он се за-
рије под пласт сена; али дође бик те преврне пласт, и он сө
„растопи.
Прича вели да је Тројан у том бегању оглувео на месту
где је сада село Гљушци; да су му отпали табани у селу Ta-
бановићу ; да је ослепео у Слепчевићу; да је изгубио штит у
Штитару; и највећа несрећа да му се десила у селу Десићу.
ваљања а
' Рјечник Вука, Ковиљача, стр. 281.
424 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Светог Димитрија, вели прича, убију пријатељи Тројанови,
што је Тројану дошао главе, и баце га у Саву, а тако и слугу
његовог Нестора. Доцније виде да с небеса пада луча Божја у
Саву, и изваде га, а то се он сав сија. Од њега, веле, постао
је свети мир, и Митровица се прозвала по његовом имену.
Град Ширин, пет минута уза Саву, више Митровице. Осен
оног што сад испричасмо, има о граду Ширину још и ово:
Живео је, вели се, у њему неки народ, који се молио Богу
сребрноме. Самосаздани Бог створи језеро Засавицу, и у њему
велику аждају, којој је свава кућа морала дати по једно чељаде
да та прогута. Дође тако ред и на цареву ћер. Њу спреме и
одведу на место где је аждаја долазила да узме свој оброк. На
том месту стојала је јадна царева ћи и плакала. Удари на њу
свети Ђорђе, и, дознавши сашта плаче, рекне јој, да се само
моли Богу самосазданоже а не сребрноме, па ништа нек се не
боји. Она пристане. Ту су њих двоје чекали, и свети Ђорђе јој
је заспао на крилу, а она га је, веле, бискала. Јави се аждаја;
она не смедне будити светитеља, него бризне у плач. Суза падне
на лице светом Ђорђу, и он се тргне. Довнавши шта је, скочи, и,
убије аждају, те тако народ избави од оте напасти.
да Ширин трад прича се још и ово: да је у њему седела
некад неваква царска ћи која је имала од злата синију, и на
њој Бвочку с пилићима — све од сувога злата!
Кулина. Ниже утока Засавице у Саву, на Уа сата низ воду,
налазе се ове развалине које је већ Сава оплавила. Стари људи
памте кад та градина није била ни два корака од наше обале,
а данас је на 20 хвата у води. На њој се налазило бакарних
тепсија, кутлова, и златних минђуша. Неки су ронци казивали
да су доле у води божем видели 6 врата с великим катанцима.
И овај град народно веровање приписује цару Тројану.
Опет низа Саву, на 1 сат и по к Шапцу, на месту Јањићу,
у Гератовића огради, има нева зидина. Прича се да је то био
град Сибињанина Јанка. Још се говори да је пре 5—6 година
Михаило Гератовић, из Дреновца, нашао ту некакав камен с
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 425
потписом самога Сибињанина Јанка. Али Колико је истине у тој
причи, ја не могу Базати.
Рибарица (Сегедин). Место, где је сада тлушачква црква,
на десној обали Битве, зове се Сегедин. Ту су остаци од не-
каквог старог града, за који веле да се звао Рибарица, и да је
Ви дојевици слао рибу, јер су живели у пријатељству. Тај је
град сатарио цар Татаран (Татархан).
Прича вели још да је од Сегедина до Бабина (2 сата
места) све гредом Бубањом била једна варош у којој је радило
77 касапница, и у којој је мачка могла прећи толику даљину
све с крова на кров. Да је туда било кућа, сведоче остаци и.
дан дањи.
У опште је овде обала савска богата остацима од старина,
али њих сваки дан нестаје; разносе их људи, а и вода их под-
једа и руши.
У селу Дебрцу, код Manora Дубокога, 3—4 сата низа Саву
испод Шапца, кажу да су се до скора познавале зидине од ста-
рога града, за који народ прича да је некад био велики, али
је Сава, ронећи под њим земљу, већ и њега веома подронила. Има
још и шанац, који је ишао даље у земљу. Мисли се да је овде
био онај град Дабрач, у воме је седео краљ Драгутин."
Мало ниже Дебрца, на утоку Вукодражи у Саву, остаци су
старога града Белина. Зидови му и сад вире из савске обале,
а иначе је до темеља порушен. У тим се зидинама находе многи
стари новци из римскога доба. Ово је место некад било важно.
Ово њега су се били Маџари и Срби, Боји ће заповедати Mausom.’
Градић, на једном избрешку, у селу Криваји, с десне
стране Добраве. Зидина већ јако порушена.
' Вук,у Рјечнику, стр. 114.
2 Rad Jugoslavenske Akademije ТТТ, стр. 99—100.
* Село Криваја звало се некад Добриње (a таво се звао и ма-
настир т. j. садашња црква кривајска), па је стекло садашње име
овим случајем: У том селу Добрињу био је механџија, који би
јутром напунио судове пићем, и оставио на механи, да пије ко
прође, и да паре остави на ћепенку. Док је ту ишло тако право
426 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Милошева коњушница, зидина је у селу Дворишту, у осоју
Цера. Она собом није знаменита, али вреди да се помене за оно
што се у народу прича о том месту. Народ верује да је Милош
Обилић био родом из Поцерине. У Дворишту, вели се, да су
му били двори. Ту има и један гроб с великим каменом чело
главе, Срби туда веле да је то гроб Милошеве сестре кода је,
веде, ту плевила пшеницу, а Милош, мислећи да је то кошута,
убио је буздованом с Тројанова града.
У селу Криваји два су брега: Табор и Црквина; на првом
је Милош одморио војску а на другом, веле, причестио је, кад
је полазио у Косово.
У Поцерини има и једна вода Боја се зове Нечаја, и бли-
зу ње поље, које се зове Пусто-поле. Поцерци доказују да је
после косовске битке дошао гласоноша, и нашао Милошеву мајку
на тој води, Код оваца, па јој рекао:
„Нечај више, Милошева, мајко!
„Одбиј овце у то Пусто поље:
„Милош ти је јуче погинуо !“
И од тога је, веле, остало Пусто поље и вода Нечаја.
Црква Каона — некад манастир — Кажу да је задужбина
Милошеве сестре Иконије. Две сестре Милошеве, Иковија и Вида,
нису могле да пусте брата сама у Косово, него су и оне хтеле
да иду с њим. Милош је, тако, ишао лагано с војском, вребајући
згоду да се од сестара искраде. Дошав с војском на „Равну ли-
ваду“, више садање цркве Каоне, Милош pesme сестрама да му
донесу воде. Иконија оде на воду, а Вида остане уз брата. Ико-
нија, донесавши воде, рекне брату: „О, мој брате, што добра коња
видех, још да је седло према њему!“ i
— Блага имамо, сестро, одговори Милош: — па му начини
и седло. А док се вратим с Косова, помоћи ћу ти и ја.
дотле се и село звало својим лепим именом. Алп једног вечера
механџија затече празне суде, а новаца за пиће не нађе.
— E, наста хривда у нашем селу! новиче он својим сељацима.
И од тога, кажу, остане селу име Криваја !2
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 427
Народ вели да је она разумевала: добро место, где би била
црева. |
Милош их, после, превари те заспе под „Добрим Грмом“,
па се он искраде, и оде, а оне остану. Кад чују за смрт Mau-
лошеву, Иконија начини Каону, а Вида неки други манастир у
Видојевици, али који (?).
Кад се иде из Прњавора в Новом Селу, на по саса од пута,
местимице око градине Илије Самуровиќа, место је | Подрумине;
причају да је ту била црева и некака варош.
Градовић, близу Тамнаве. На три узвишена брежуљка, прича
се, да је невад био Шаренград Љутице Богдана, и да је у њега
он звао Краљевића Марка „на Загорје Шаренграду питомом“.
Сад је све порушено и разнето, само се изоравају комади добро
печене цигље.
Ниже, низ Тамнаву, једно пола сата од црниљевске цркве,
има велика умка, као каЕво гумно. Прича се да је то била кула
неког Адоша, ù мало више у брду, на месту „Јагодин“, била
му је веле црева. Свуд се туда ископавају парчад од цигље, а
нађе се и по који стари новац. Према кули је брдо „Кључаревац“,
где су били Адошеви подруми. Адош је, веле, био човек веома
богат. Имао је све рактило за плуг од самога злата, Као: ојета,
крпеле, заворње, јармове, палице и све што треба; у жене му је
пак био златан разбој, са свом разбојском урутком, од сувога злата.
Мисли се да То све стоји и дан дањи у подруму, на месту Кљу-
чаревцу, само се не зна местимице: откуд су му врата.
У Адоша је био врло добар коњ, кога је чувао и хранио
у подруму. |
Негде у Подгору имао је он некакога кума Радосава коме
је децу критавао.
После смрти Адошеве, дође ‘кум Радосав Адошевој жени у.
госте, па је замоли да мало кумовог коња пројаше. Кума му од-
мах испуни жељу. Заповеди слугама те коња спреме и изведу
пред кулу. Радосав сиђе с куле, узјаше коња, па побегне у свој
Подгор. Кад је био под Влашићем (сад у ваљевском Црниљевӯ),
одјаше коња, да га мало одмори. Кад га на ново хтедне узјахати,
428 ШАВАЧКИ ОКРУГ
рекне коњу овако: „Стани де куме, да те кум узјаше!“ па скочи
на коња. Коњ се згоропади, и потрчи тамо и овамо; никако се
није дао умирити, докле јахача није искидао свега у комаде.
Радосав је од рода имао само једну сестру. Кад црница чује
за ту несрећу, она почне тражити од брата комађе. И на венцу
Влашић а, између села Миличинице и Осечине, нађе му главу и
десну руку. Ту му удари белег који се и данас зове „Радосављев
белег“. Камен је врло велики, и још веле колико га је над зем-
љом, толико га је и у земљи. Вучен је, веле, на много јариова,
и место крпела и ојета служило се свиленим конопцима.
У осоју церском има неколико богомоља, које вреди овде
поменути. То су манастири: Чокешина, Петковица, и Радоваш-
ница, и светске цркве: Криваја ж Каона. Ове су те богомоље ја-
мачно из прве поле XVIII века, и ако народ многе од њих при-
писује чак неким косовским јунацима. За Врива]у се држи да
је била манастир, који се звао Добриње. Садашња кривајска црква
оправљена је 1793—1797.
Код Баонске цркве има једна надгробна плоча и на њој оваки
натпис :
„Село Свилезва. Зд почиваетъ рабъ божій оборвнезђ Ранко
Лазаревић. Поживе на земли Abr 46. Сапрвга его біаше Стоја,
и родише се отъ вихъ два сина Марко и Димитрје, и двие дщери
Марица и Марія. И тай gaess Ранко возрастомь белше високъ и
богораззман, и сва српека земля жаляше его. И зби га Бего Ho-
вланинъ 8 Шапцз невером со 4 воина своя. А када saus везір
београдски Хаим (Хаџи ї) Мзстай паша, тешко мз је мзчно било
за таки слачай, те подиже войскз на Шабац, а кад виде Бего
силу везировз, он се затвори у градъ, и кадъ виде да се не море
бравити, он прокопа градъ те зтече. И потрзди се брат его поп
Луко, изнесе стену на покровеніе брата своего, Марта 2, 1800.“
У селу Добрићу, у Поцерини, с десне стране цркве, до
самог темеља, гроб је прослављеног јунака Милоша Стојићевића
Цоцерца. Био је и вамен, али је испрекао кад су Гурци 3a-
палили цркву 1813. Још се на једном парчету може да прочита
само година „1511“.
СТАНОВНИЦИ 429
Срамота за Стојићевиће, а није дика ни за сву Поцерину, што
су допустили, да тај гроб тако зарасте у коровњак, те га путник
једва може да нађе.
Код те исте цркве, баш до гроба Милошева, укопан је и чу-
вени Марко Штитарац, 17 Септембра, 1830.
а =-
7 Стамовници шабачког округа
а. ЊИХОВЕ ИСТОРИСКБЕ СУДБИНЕ
Ни на једном крају наше отаџбине није песма прославила
српско оружје толико, колико на земљишту шабачког округа; мало
се још где могло пролити толико Брви за обрану не само овог
парчета земље, које се данас зове Србија, него за опстанак Cpi-
свога племена и имена, колико је продивено у шабачком округу;
мало који округ представља толико јунаштва мишице и ума, EO-
лико находимо у овоме, па ипак се ми — улазећи у разгледање
његових исторӣских судбина, сретамо с једним веома мучним осећањем.
Шабачки је округ дао срлској историји: Попа Луку, Mu-
лоша Поцерца, Стојана Чупића, Јована Белова, Срдана Илију,
и толике друге; он је родио оно стражарче иза Батра, са села
Салаша, Које војводама говори како је мало који и данас вичан
говорити : |
„Жље га сјели три српске војводе!
„Жље га сели и вино попили!
„Ви пијете и попијевате,
„Сиротиња у невољи цвили:
„На Мачву вам Турци ударише
„И сву вам је коњма прегазише;
„Ко је вама коње набавио?
„Ко је вама чоху порезао ?
„Ко је вама поков'о оружје ?
„Разма јадна сиротиња раја 2
„Ви с Турцима рају завадисте,
„Завадисте, па је издадосте;
„Шта чините? да вас Бог убије!
„Шта чините, те се не бијете 2
„Не бијете, ја л’ не предајете ?“
430 ШАБАЧКИ ОБРУГ
Он је оставио на бојним пољима толике синове своје, или је
гледао како се они у ропство одводе“; па ипак се људи, који су
познати као познаваоци народа и његовога карактера, нису повољно
одзивали о јунаштву и патријотству нарочито Мачвана. Подсмевка
иде дотле да ни мачвански сватови не остају на миру. Мачвански
! Благодарећи пок. владици Јанићију, ми имамо у рукама спискове
из којих се види колико јз из ког села, на ком бојном пољу, пало
Поцераца, Тамнаваца, п Посаваца од 1804 до 1816 године. Из тога
списка бележимо ово:
Из Свилеуве заробљено је на Лешници њих 10; једнога,
(Радована Лазаревића) однео је у Турке коњ, а два су погинула
на Засавици; í
Из Брдарице погинуло je под Видојевицом 8 људи, и један
је заробљен на Лешници ;
Из Коцељеве су погинула на Симином Брду двојица, и славно
се одливовао Илија Грчић.
Из Суботице погинуо је један на Симину Брду.
Из Бреснице њих тројица на том истом месту.
Из Крнула погинуло је на Лешници 23, а заробљено је 23;
даље је, на Лешници, заробљено из Бобовика 6, из Меовина 12,
из Деровца 8, из Вљадимираца 12, n из Јаловика 23.
Из Звезда је погинуло на Шапцу и на Равњу 8; а из Др-
ниљева и Голог Чеља двојица.
Да поменемо овде и необичну судбину једног Мачванина. Кад је
1813 везир Деренделија разбио српску војску на Равњу, онда
је народ из Мачве нагрнуо да се превози у Срем. Збег је био на
„Јањићу“, код развалина Сибињанина Јанка. Турци ударе на
збег, и заробе једнога младића, по имену Живка, сина Ивана
Јевтића u Милице, из Салаша Ноћајског. Живку је тада било
14 година. Турци га предаду везиру Деренделији. Везир га по-
турчи, и надене му име Ферет. Доцније је тај Ферет бно неки
старешина у Нишу. Отуда је слао једног Турчина и једног Ср-
бива у Салаш, да разберу има ли му ко жив од рода. Била му је
жпва сестра, која му н оде, с малим дететом, и била је код њега
у гостима 6 недеља. Он је питао за цркву у Салашу, за своје врс-
нике, за њиве, ливаде, вотњаке, и т. д. С лепим даром отпустио је
сестру кући. То је било за прве владе Кн. Милоша Ово све npu-
чала је та његова сестра, која је умрла 1872, а још, кажу, има
· стараца који су Жлвка лично познавали.
СТАНОВНИЦИ 431
сватови, као што је познато, увек носе барјак. Они који обично
задевају Мачване, причају да они нису били на Косову, па за то
им Турци допуштају да носе барјак у сватовима докле другима то
не дају, говорећи: „Ви сте свој барјак изгубили на Косову “!.. Чак је
у наше дане један писац огледао да каштигује Мачване и на по-
зорници, што ву некад, у тренутку двоумице између наде и страха,
самоубилачки изрекли да воле „за ибриком него за крстом“.
Милутиновић, који се дуже задржао на Мачванима, вели и
то, да су се морале чак и небеске прилике узимати у помоћ само
да се Мачвани склоне на устанак 18515."
Ми смо готови да објаснимо такво држање Мачвана само ђео-
графским положајем њихове постојбине, у Коју ласно могу свакад
да продру големе војске, које они нити могу узбити, нити се опет
имају куд од њих заклонити. И саме речи злогласнога Ћирка
Николића“ ми смо готови били да примимо као брзоплетеки од-
говор на питање које се живота народнога тицало, и за које се
ваљало побоље размислити, али ипак има нешто што нам пада на
душу као олово. Ево те мбре која нас притискује кад хоћемо да
изречемо суд о Мачванима. |
Милутиновић је у својој историји испричао како је Чу-
пић најпре радо пристао на устанак од 1815, и како је ревно
дизао људе у Мачви, па тек после, вели, окренуо план, и CMH-
слио да се преда Турцима“ Милутиновић казује како су Чу-
нића одвраћали кметови мачвански од оте намере, како су му
представљали да је боље држати се с Милошем, с којим се и они
држе, али им је то божем било узалуд: он је, вели, хтео да иде
Турцима, и отишао је, али се није вратио, као што је познато.
Писац „Трогодишњице“ казује, даље, како су с Чупићем дошли
на Прудове сви они кметови, који су њега одвраћали од Турака,
и склањали да пристане уз Милоша, а кад тамо, Турци њих све
обезоружају, ла кметове отпусте, а Чупића одведу у Босну и већ
тамо удаве.
' Историја, стр. 310 и даље, где се помиње момче Aspam Cra-
нојчић, и облак п киша.
* Милутиновий, стр. 239.
432 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Чудновато је да су Турци отпустили вметове, Боји су ра-
дили с Милошем против њих, а удавили Чупића, за ког се каже
да је радио против Милоша а с Турцима?
То се питање морало наметати сваком ко је год, читајући
„причања“ која је побелењио покојни Чубра, тражио да нађе истину.
Међу тим, ми смо сада добили са самога места казивање о THN
немилим догађајима, Казивање, Које сипа са свим нову светлост
на кра) живота „Змаја од Ноћаја“. Казивање то тврди да су
баш мачвански кметови преварили Чупића, те га довели на
заседу, и предали Турцима“!...
То има велику веројетност према свима околним чињеницама
онога доба. И сама та издаја дело је срамно, гнусно, дело за прокле-
ство. Али је нама још жалије што су ти исти људи после оборили
кривицу на Чуџића. Мислећи ваљда „мртва уста не говоре“, они
се нису задовољили тим што су предали у турску замку главу свога
јунава, него су још руг издајства ударили на његово име! ?...
Ето то нам се чини теже од олова. За то и немамо воље да
говоримо даље о карактеру и патриотству Мачвана, него смо ради
да пођемо даље, те да прегледамо оне дичне синове овога краја
којих светлост може ублажити ову ругобу и неправду.
—___—— — —
Али још пре него што дођемо до тога, морамо рећи Hego-
лико речи и о унутрашњим немирима и несрећама које је пре-
трпео шабачки округ.
Може бити да по законима историје издату братску Ерв
ваља платити брату својом крвљу, 8 никаквом другом монетом;
било овако, или инако, тек ми видимо догађаје, који могу да no-
уче, Ко год траљи да се поучи разматрајући живот народа.
Године 1844, 22 Септембра, око 8 сата пре по дне, путем од
Еленка, уђоше у Шабац 32 човека, на добрим коњима, у оделу
налик на оно Боје носе немачки хусари. Ушавши у варош, засви-
раше у трубе, и уставише се пред начелништвом. Пред њих изађу
председник окружног суда, Марко Лазаревић, и помотьик Ha-
челништва, Никола Ниний, goja оба буду убијени ту на месту.
СТАНОВНИЦИ 433
То је био почетак оне чувене „Катанске буне“ коју је спремио
u предводио Отојан Јовановић— Цукић. '
Од тога часа па до краја Октобра те године, Шабад је био
позорница сцена какве века се не понове никад више на земљи српској !
Да не помињемо крв која је пала, да не говоримо о страху
који је претрпљен, нити о имању које је уништено, ми ћемо само
подсетити читаоце на чињенице које некако изгледају као морална
таштига за становнике овога краја.
Кад су „Катане“ већ огласиле своју власт у Шапцу, онда
је готово све житељство те вароши не само пристало уз њих него
је било врло много њих који су тражили да се позатварају, да
8 чак и побију сви они за које су мислили, да су противни плану
Боји „Karane“ извршују, а Кад је, после неколико дана, стигао
Вучић с војском, и настанио се Бао победилац у пољу више Шапца,
овда је опет гомила ревних свагдашњих пријатеља победилачвих,
викала и дерала се: да се позатварају, да се протерају или по-
бију они, који су били с „Karanama“. Ко би се добро загледао и
ү оне пре и у ове сада, опазио би, да су неки и неки људи викали
и пре и после да се побеђени „разапну“!...
дар шабачком округу није било доста што се оквасио крвљу
својих синова, што је видео путове овићене точковима, што су му
толики суграђани пали у затвор, и што је толика тековина отишла
ү пропаст: него је још морало бити и овакове срамоте $
А ко зна, да ли ово није плата за крв Чупићеву?
Још да помснем, како би овај округ понајпре био дужан да
Сав се родио у Београду око 1819 године, н од детињства је био
велики пријатељ вући Обреновића, Учио се у Београду, Крагујевцу,
Панчеву, и у Бечу. Био је секретар у начелништву београдском.
Од природе мора да је био човек врло жив и лак на пројекте
к предузефа. Неколяко пута, кажу, склапао је планове за yc-
тавке против реда који је створен у Србији у другој поли го-
дине 1842.
Године 1844 ‘наштампао је у Бечу „Француску Граматику“
за оне који без учитеља хоће да уче Француски језик. А те исте
године 25. Септембра, погинуо је на Петровачи, у ваљевској Бу-
ковици, 2 сата западно од Ваљева.
КНЕЖЕВИЦА СРВИЈА 28
434 ШАБАЧЕН ОКРУГ
дигне ма и најсмернији гробни белег славном народном појети Buw-
њићу воме једином има да се захвали што су имена: Мишар,
Китог, Ноћај, Салаш, Ново Село, Чокешина, Прњавор, и т. д., не
само остала за до века сачувана од заборава, него још постала као
освећена места на која ће свакад тежити да дође Србин, патриота.
В. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Лука Лазаревић
ШАВАЧКИ КОМЕНДАТ
Лука се родио око године 1774, у селу Свилеуси, у ma-
хији шабачкој. Отац му се звао Тодор а мајка Јевросима. Као
дете слан је у Срем те је тамо учио Књигу три и по године.
Пошто се вратио отуд, и пошто се оженио, запопио га је, 1796,
ваљевски митрополит Данило, и дао му у парохију села: Љу-
тице и Коцељеву.
После седам година, умре му попадија, и он остане са два
сина: Михаилом и Кузманом.
Лука је имао брата од рофенога стрица, по имену Ранка,
који је био кнез у Тамнави шабачкој. Из тако добре куће, а од
природе отресан и жив младић, поп Лука је и Као свештеник CBA-
кад носио оружје, и забављао се њиме онолико исто КОЛИКО И
требником и петрахиљем. На коњу се пав свикао био тако, да, је,
што оно кажу, могао и спавати на седлу. =
Кнез Ранко, као старешина народни у Тамнави, бирао је од
два зла мање: и у оној борби Јаничара с царевим верним Тур-
цима држао će стране царске. Јаничарима је то веома било криво,
и одлучили су били, Као што је већ познато, да се Србима освете.
' Неки писци овога Ранка зову стрицем Лукиним, а неки братом.
да то ћемо ми ставити овде шта су они били један другоме: „да-
зар и Тодор били су два рођена брата. Кнез Ранко је син Лаза-
рев, а поп Лука син Тодоров — дакле су онн браћа од стричева.
У вући су сви живели заједно, као задруга. И Поп Лука се презива
по имену стрица а не оца свога. — Ово нам је казао г. Александар
син пок. Попа Луке.
личности | 435
Тако Бего Новљанин, Који је седео у Шапцу, убије кнеза Ранка
у по ио дне, у Шапцу, у почетку 1800 године. Па Турцима и то
не буде доста, него на Бућу кнез Ранка ударе 1001 грош ћеша
(некакве глобарине).
Туреку правду знао је Лука и дотле, а после тога само је
чекао прилику да јавним отпором тој неправди бар олакша срцу
своме, ако је и не би могао уништити или ма колико смањити.
Прилива се на скоро јави. Устанак у Шумадији у почетку 1504
пружи се и преко Колубаре, и Јаков Ненадовић с Ваљевцима почне
се примицати к Шапцу још у самом почетку отворене борбе. Лука
стане одмах међу борце, а кроз мало времена опази дружина
ко је он и шта вреди. Самим током ствари, он је изишао у први
ред, и постао вођ шабачким Тамнавцима и Посавцима, где би се
год сударили с Турцима.
Кад је већ потреба била означити главнога вођа тој војсци
која је имала и да сузбија нападе од Шапца и да се брани од
Босне, а Прота Ненадовић рад је био да постане војвода шабачки,
пошто је стриц му Јаков већ заповедао северо-западном страном
ваљевске нахије, онда Карађорђе упита на скупу Посаво-Тамнавце
— Коекуде, кога хоћете да вам буде војвода ?
— Попа Луву хоћемо из Свилеуве, загрме они сви у један глас.
— А како би било, коекуде, да вам буде Прота Матеја из
Бранвовине ? |
— Господару! рекне један између Тамнаваца: — нема онде
стада у коме нема угича. Не ћемо да узајимамо војводу из ваљев-
скс нахије, него хоћемо Попа Луку.
— А опраштате ли му да се жени!
— Нека му`]е просто и од нас и од Бога, повичу сви у
глас (три пута).
— Е, коекуде нека му је просто и од мене, и нека ви је
сретан!“ заврши Вожд.
И Поп Лука се ту, на једном пању, одмах обрије. Услугу
ову учинио му је својом руком војвода Петар Молер. '
1 Неки кажу да је ово учињено у Борку, а сам Поп Лука, идући
једном у Шабац, казао је с кола, пружив руку на село Пећане :
98*
436 ШАБАЧЕИ ОКРУГ
После овога догађаја, Поп Лука је отишао заједно с Јако-
вом и другима на Ужице.
Доцније се Лука и оженио из Јадра девојком 4анојлом, и
владика ваљевски Антим венчао га је вао кум.
Од тога доба, управо од године 1805, настаје низ бојева
који је у једно и низ Лукивих победа и одликовања колико ју-
наштвом толико и мудрим војводским наредбама и распоредима.
Славна победа на Мишару, 1 Августа 1806, у мало га није
стала главе, али је ипак Поп Лука много помогао да свршетав те
битке буде онако славан какав је изашао.
Склопивши план битке, Вожд је одредио Луку да се с коњи-
цима склони у једну шуму, па кад пукне Карађорђев топ-абердар,
онда да груве у бок и у леђа Турцима. Ми смо казали да је Лука
био јахач за причу, a и у бојевима је он вавек био на коњу, и
говорио је да је „као крилат кад је на добру коњу“. То је еве
било и Турцима добро познато.
Охолост турска могла је зар и трпети рајетина пешака ма и
с пушком у рукама; али да сс тај понижени мрав баца на рамена
коњу лабуду, какве је Лука најрадије јахао, да муњевитом Óp-
зинои просеца бојна поља, и да тако синове пророкове у присе-
нак баца: дин није могао подносити, и за то је сам Кулин- Капетан
сматрао за дужност своје вере и своје части да одруби главу
бесном ђаурском попу, који се тако похасио да чае Турке на wer-
дан зазива ....
И случај их нанесе једног на другога. На Мишару се 1 Ав-
густа 1806 сукобе, усред најжешћег боја, Кулин Капетан и Поп
Лука. Чим се виде, тим се и познаду, и лолети јунак на јунака.
Кубуре, свакад верне, овде изневере обојицу. Лука тргне своју
сабљу, али му је Кулин дочека и пребије на двоје, а у једно му
стеше и кожу с темена те га тако грдно рани. Видећи да је рањен
и да ће извесно погинути, Лука једног Турчина који му сё
у часу прикучио лупи ногом у трбух, на гаракне бесна коња
„Ено онде, на једном nawy, мени је Молер обријао браду“. Го-
ворећи те речи био је спрам пећанских кућа на путу. И ово знамо
од сина његовогг. Александра.
Личности 437
свога и дотера га до самога евога противника, те и њега арбијом
својом тако тресне по носу да га облије крв. Али док он то
уради, дотле добије још две дубоке ране по десној руци. Лука је
још осећао доста снаге, па хитро скочи с коња и склони се пешке
у шумар док су се Турци забавили око његова коња и богата на
њему такуна. У лугу одмах стане своје грдне ране завијати, Међутим
су момци његови сложили из пушака и Кулина саставили са земљом.
Најпосле се и бој срећно сврши; Турци се, разбијени и сра-
мотни, повуку у Шабац, а Срби, нашавши крвав вес Попа Лу-
кин, помисле да је он погинуо и сви су га јако жалили. Пред
саму ноћ изиђе Лука из луга, сав врвав, а Карађорђе и војводе
потрче љубити се с њиме и питати га за јуначко здравље.
Одмах је после отишао у Провачку аду те се ту лечио дов
није оздравио. |
Кад је Карађорђе (25 Јануара 1507) примио Шабац од Ту-
рака, оставио је у њему Попа Луку као команданта с {000 војника.
Као врховни старешина у Шапцу, Лука је много настојавао да
се добар поредак уведе у вароши и у округу. Некад је и судио
у магистрату, и неке пресуде сам својом руком записивао у протокол.
Мало ће бити и најнезнатнијих бојева од Шапца до Лознице,
у којима не би био и сём Поп Лука. Исто тако био је он и на
Ужицу, кад се та варош отимала од Турака, где је Бегу Новља-
нину вратио жао за срамоту. Па и преко Дрине севала је сабља
‚ Луке Лазаревића. На Главици повише Бељине, и између Зворника
и Сребрнице, разбио је Поп Лука Турке, и почео крчити пут E
Сарајеву, да несрећа каменичка (1809) није уставила њега као и све
друге. У оном боју код Бељине погинуо је разглашени мегданџија
Мехо Оругџић.
Најславнији бојеви, по песми, били су му: онај на Лозница,
кад је ту варош спасао од Турака, и онај на Новом Селу о Еретову
дне, вада је на мегдану погубио Ilejay Мехмед-ату.' Песму о овом
'У Борку, у београдском округу, прича се за један мегдан Попа
Aygun ово: Турчин бесан звао, веле, два дана да му ко од Срба
изађе на мегдан. Не пзађе ниво, него се сам Лука почне спремати.
438
ШАБАЧЕН ОБРУГ
боју ваља свако Српче да зна на памет. У њој се на толико ме-
ста потврђује да је Лука, осем јунаштва, био изванредан стра-
тег. Ту се још види како је од прилике изгледала обична пратња
Лукина:
„Стаде Лука пребврати војску:
Узе себи четрдес'т коњика
И стотину младијех пешака,
И поведе Бакал-Милосава,,
И поведе Марка из Штитара :
Милосава води ради дике
Ради дике и рад’ разговора
А Штитарца Марка рад јунаштва;
И поведе Глувца Михаила,
Који сече мачем без разлога,
И поведе Гркињића Ђорђа
Кога но је на сабљу отео
Од Турака, из ропства турскога
И држи га као свога сина,
Који Луку свлачи и облачи
И свиленим опасује пасом“.
Саму пушку којом је Лука „заклао Пејзу“ овако nesan описује :
„Скиде Лука пушку крџалӣку,
Која но је обљевена златом
Од јалмана до горњег нишана,
На којој је тридес’т белензука
Све од чиста жеженога злата,
Паразлама од тридес дуката,
На којој је до дванаест слова:
Свако слово у крв окаљено
На јуначко тело намењено
Ова бије сваку амајлију.
Пуче шара пуста остат’ неће
Те погоди Пејзу Мехмед-агу
Кнез Сима, који је бно ту, позна по нечем да сеи Лука уплашио,
па му ревне: |
— Попе Луко, иди кад баш хоћеш, али видим да си се уплашио,
— Тест, внеже, одговори Лука: — ја се јесам уплашио, али
је се Турчин преплашио. И уседне на коња, изађе на мегдан,
и.
.. посече Турчина. Где је ово било, не зна нико да каже.
личности 439
Погоди га под грло бијело
Закла Пејзу као јагње младо“.
Године 1813, после несреће на Равњу, и Лука је оставио
Србију.' Најпре је спроведен у Јуденбург, у Штајерској, одакле
је после отишао у Русију где је остао до 1832 године. Те го-
дине се врати у отаџбину, у којој, наравно, затече са свим нов
ред ствари. Кнез Милош га постави за члана шабачкога ма-
гистрата.
Године 1842 постао је члан Државног Савета; али доцније
због старости и слабости од рана“ стављен је у пензију и живео
је у Шапцу у својој кући.
29 Априла, 1852, седећи, издахнуо је Поп Лука и очи своје
заклопио за навек. Сутра дан, с највећим почастима, укопан је код
шабачке цркве. Над гробом његовим узидана је мраморна плоча
с овим стиховима од појете Јове Hauka: |
„Крјепком мишцом, срцем витешкијем _
У најгоре доба по Србина
Кад процвиље малс и велико,
И Србија земља поносита
Крвавијем сузам проплакала,
Роду своме послуживши вјерно —
Овде лежи Лазаревић Лука,
Штит Поцерја, цвјет српских јунака
А посинак врла Карађорђа !
Проста земљо! која но га скриваш,
Својом те је откупио Брвљу !“
Поп Лука је био од омањих људи, црномањаст, коштуњав,
хитар, ћутљив, а нарави опорите и љестоке него повратљиве; жив,
енергичан, уредан, строг али праведан према млађима, а послушан
према старијима.
' Вреди прочитати песму „Изгуб Шапца“ (Србијанка Ш, 12), у
којој се прича како је Лука дознао да је Карађорђе пребегао у
Фенек; и где се жестоко крпви „Кнез“, по свој прилици — Сима
из Борка.
* Рана је Лука нмао 14, и то 9 опасних а 5 лаких. У деснојнози
однео је куршум у гроб јер се није никако могао извадити.
440 ШАБАЧКИ ОБРУГ а
Од | свих војвода, Лука је аи ценио Петра Добрњца и
Миленка Стојковића. |
Турке је Бошњаке мрзио, али је говорио да су они бољи ју-
наци од правих Турака.
На славу себи и на част чину који је носио пре војвод-
ства, он се није никад опрљао никаквом тиранијом, нити икаквом
осудном жудњом за тековином.
Поп Лука је врло уважавао науку и научене људе. Како
није било ближе школа, он је децу своју слао чак у Карловце
само да не остану нешколована.
С оружјем се био толико свикао, да је под своју дубоку ста-
рост, кад би год путовао из Шапца у Београд, или из Београда
у Шабац, увек крај себе у колима држао своју „крџалику“, своју
сабљу и своја два пиштоља, макар да му тада ни ноге ни руке
нису биле ни за оружје ни за мегдане.
Ђорђе Ћурчија
АРАМВАША УСТАНИВА 1804
Рођен је у Срему, у селу Босуту, но још као дете прешао
је у Србију, и изнајпре је био у Крупњу мајстор ћурчија, од
чега му је и име остало. Иза тога се одметне у хајдуке, и био
је најславнији арамбаша на свему оном крају. |
Како је чуо за устанак у Шумадији, одмах је почео и он
ширити своје нападе на Турке, и тако се зближио с Јаковом
Ненадовићем, који је с ваљевском нахијом приступао ка Manny.
Но на Лазареву суботу, 1804, код Чокешине, пред онај £p-
вави бој у ком су Срби онако страшно страдали и Недиќи онако
јунаштво показали, Ћурчија се свади с Јаковом, и оде са својини
људима у планину. |
Кад Јаков, мало доцније, заузме Шабац и сав округ у своју
власт, он постави и своје људе на скелама и по селима за управнике.
Ћурчија се сад помири с њим, и оду оба најпре на Врачар
— на позив Карађорђа — а после заједно с овим на Пожаревац.
После освојења Пожаревца, Ћурчија се због неког ђавољег
ЛИЧНОСТИ 441
ножа наљути“ и на Јакова и на Карађорђа, па запали са својим
људима у Мачву, и тамо отера Јаковљеве људе, а намести своје. ·
На скелу митровачку намести свога брата Јована.
Баш кад је Ћурчија, идући то од Београда, стигао у Шабац,
и побио свој свилени барјак на српском варошишту, удари и Бећир-
паша с војском, по уговору са Србима, да силу дахӣску скрати.
Кад Турци виде како се вије Ћурчан барјак, онда ће тек старци,
ухвативши се за браду, повикати:
— „Вала и била! ево бијела брада, а барјака хајдучкога не
виђесмо до данаске“.
Растеравши Јавовљеве људе и наместивши своје, Ћурчија се
оде тући с Турцима, који су јако били навалили испреко Дрине,
нарочито према Лозници и Јадру. У том је он био јунак свуда,
али не и срећан евуда; особито се узмицало где није било њега,
и његовог чврстог запта.
Јаков опет, како је чуо шта је Ћурчија урадио од његових
људи, почне му радити о глави. да то разгласи да је Ћурчија
издао Јадар и Мачву Турцима за новце. И тако га на Врачару
оптужи код Карађорђа и других поглавица, као издајника, Хај-
дука, и зулумћара, и добије допуштење, да иде с војском, да га
убије, и онај рај умири и уреди. И да би то лакше могао учи-
нити, и као свавад да би имао изговор, да га није он сам убио,
него у договору са свима, ерене нешто војске и из београдске
нахије. Изишав с овом војском у Мачву, он није хтео дирати ни-
шта у оне људе које је Ћурчија био понамештао, него прође с
миром у Ново Село. Ту се улогори, па пише Ћурчији у Јадар,
да му дође на састанак, да се договоре како ће у напредак онај
крај чувати од Турака. Ћурчија, кад прими књигу, не бојећи се нити
сумњајући што, остави све своје момке у Јадру, а сам с тројицом
(са Савом из Церовца, с Петром и Николом, двојицом рођене браће
из Бадање) дође у Ново Село. Премда је Јаков имао читаву вој-
сву а Ћурчија само три момка, опет је он био у великој бризи
како ће га погубити, јер се бојао да не опази, и на ново се не
похајдучи, пак после не би имао мира ни дању ни ноћу; а
' Вук, Даница 1828, стр. 190 и даље.
13 ШАБАЧКИ ОБРУГ
како се год бојао њега, тако и његовог мошка Симе Церовца.
За то их, кад дођу, лепо прими, а нареди своје момке да гледају
да их убију оба у једно време. Кад Ћурчија, после ручка, легне
под чадором да спава, Јаковљевци седну са Симом на неку кладу,
и навале да га опоје, и притворе се да хоће да пазаре неке ње-
гове пиштоље: а кад он једнима да пиштоље да гледају, други та
превале преко кладе и закољу Бао јагње; Опазивши то један oA-
оне двојице браће из Бадање отрчи Ћурчији под чадор пав 10-
виче: „Арамбаша! од Бога не нашао! убише Ваљевци Симу!“ Ћур-
чија скочи и повиче: „Камо мој коњ?“ А кад види, да се већ
ни до воња доћи не може, он спопадне пушку по средини, па По: |
бегне преко логора, а Јаковљевци повичу: „Ај, море, yapite
хајдука!“ Са свих страва стапу пушке пуцати на в, и одмах T3
тако у бежању удари седамнаест пушака; онда он потегне пиштољ
те из једне колибе растера људе, и ту избаци неколико пушака на
људе, који су на њега једнако изокола пуцали, али га ране ба |
владају, те падне на земљу, а људи са стране притрче, те №.
примлате пушкама кијачки, и још онако са жива свуку и разграбе
му хаљине и оружје. Ту му погину и она два момка из Бадање.
Како Ћурчије нестане на овом свету, Јаков одмах пошље људе те
убију и брата његова на митровачкој свели; а друге разашље по
свој шабачкој нахији, те побију више од 30 Ћуртиноваца, a ot-
тали се разбегну и посакривају. Јаков намести опет своје Људе.
као што су и пре били, и, наплативши добро своју попутнину 5460.
од Мачвана што су Турке пропустили, тако и од шабачких Ty-
рака, што су их примили, врати се с војском у Београд. '
Милош Стојићевић, Подерац
ВОЈВОДА ПОЦЕРСКИ
Милош Стојићевић родио се у Поцерини, у селу Врањској.
У детињству, научи по манастирима мало читати и писати. Прве
године српске буне, био је прост војник, а по том постане писар
' Све ово прича Вук који је био писар у Журчие (Даница зз,
1828, стр. 179—208).
f
личности 443
у грушићкога внеза, Илије Марковића, који је тада био као
буљубаша у Поцерини. Кад Турци, године 1806, пређу у Мачву,
и нахију шабачку попале и похарају, кнез Илија се преда Тур-
цима, и они га учине оборкнезом поцерским; али се Милош не
хтедне предати (премда су му Турци били заробили матер). У
том стигне одовуд Карађорђе, те Турке узбије, и Милоша постави
војводом поцерским, и назове га својим посинком.
Од очевидца имамо причу о том, како се Милош први пут видео
с Карађорђем.
» — — — Цођосмо, вели покојни И. Јокић, у Бељин (1806, пред
мишарски бој). Ту се војска с војском саста, и војводе се састаше.
Ту Карађорђе малко поспава, па, после ручка, рече старешинама,
те одабраше 250 —- 800 момака, све бољег од бољега. Онда он
заповеди те скидосмо чизме а обусмо опанке, и он сам скиде чизме
а обу опанке; остависмо и сабље а узесмо само ножеве. Он се врете
напред а ми за њим; понесио на коњима и два товара Фишека.
Кад се одмакосмо од логора, пита он оне људе оданде.
— Коекуде, где је та ћуприја на Думачи , куда Турци често
пролазе, и прогоне силну пљачку?
Ондашњи људи одмах прођоше напред, и сву ноћ путовасио.
У зору доспесмо на ћуприју, и ухватисмо бусију. Карађорђе заседе
на сред бусије, а ми сви око њега. Пред саму ноћ, пошто вас
дан не би никога, изађе он из бусије, и седе под један храст. На
један мах чу се неки жубор на нашој стражи. Кад, а стражари воде
двоје момчади. Дођоше в нама. Нитамо их ми да нису турске
уводе $ Они се куну свим на свету да нису, него им, BCAG, додијала
турска сила, па су дошли Карађорђу, да с њим живе или да мру.
Питамо их, познају ли Карађорђа“ Они кажу да га не познају.
Ми им казасмо које је он. Они се сузбијају ; мисле да их варамо,
јер на њему виде гуњ и опанке. Приђоше му, најпосле, к руци,
он их пита: ко су, и шта желе? Они и њему кажу оно што и нама.
— Коекуде, сад ћу видети, јесте ли ми верни. Даћу три моја
' Куприја на Думачи помиње се н у рату аустрйско-турском 1788,
као место стратегйски важно.
444 ШАВАЧЕН ОКРУГ
момка да их проведете; ви мора да сте вични овом месту 0вд6,
да виде шта чине Турци.
— Ако погинем, господару, рече Милош Стојићевић (ово је
био он главом): — не стојим ти добар за њих, а за живота те занста |
не ћу издати.
— Лепо, рече Карађорђе; ја ћу сутра доћи с коњаницима ва
ово исто место и у ово доба.
Дођемо сутра дан али нема оне петорице нигде: овамо, онамо, |
аја. Узе се Карађорђе вајкати. Мисли да га је Милош преварио.
— Има ли во, коевуде, да заурла вао Byg? А шта у војсци |
нема? Нађе се један, те зави] као прави вук на раскршћу; —
ајд; никаква одзива.
— Е, по души га, рече Карађорђе, де ме оно балаво дериште
превари. Баците једну пушку, па шта му драго. Избацише пушу;
слуша он, слуша; али никаква одзива.
На један пут тек пуче једна пушка.
— А ето их, ето, рече весво Карађорђе.
И одиста дођоше они сви петорица. Карађорђе пита Алекеу |
Дувића, како му се види Милош? Осу ти Алекса хвалити Милоша, |
па све додаје, да је он још бољи, него што га он уме похвалити.
То Карађорђу би врло мило. Милош му сад каже, да се у селу
Грушићу састала скупштина која се договара да носи Турцима
порез, и све друге потребе. На то ће Карађорђе рећи:
— Јунаци! Мачва и Поцерина воле Турцима “него своме
народу; за то вам допуштам, да чините што је год вом воља; 086
вам овде праштам напред.“
Сутра рано ми одемо у Грушић; опволимо ону скупштину, 00- |
хватамо главније потурице (турске пријатеље); испитамо, и двојицу |
посечемо. Кнезу Илији то је доказао Цинцар Јанко, те се он раније
уклонио. Кад виде онај други народ, он се поплаши, па се стрпа све.
једно на друго. Карађорђе их пита:
— Хоћете ли се ви опет предавати Турцима?
— Не ћемо! гракнуше сви Бао из једног грла.
— Ви Турцима да]ете: волове, овнове, MACAO, мед, јајца,
личности 445
млеко, и паре, а ја вам ништа не тражим, ни једнога јајца, са-
мо вас зовем да будете своје газде а не турски измефари.
— Хоћемо с тобом у гору, у воду.
— Е кад хоћете, а ви дајте то што сте спремили Турцима,
да се моја војска нахрани. А где бих ја могао ноћити ?
— Има малко горе, рекоше они, Милошева вода. То Је извор
Милоша Обилића; ту је место врло лепо; ту паше и везири увек
тевериче.
— Добро; хајдемо тамо.
— Дођемо Милошевој води. Истина све каво су нам казали.
Ту заноћимо. У вече се постави вечера. Седе Њарађорђе, и
старешине редом један до другога где је коме место. Милош
(Поцерац) служи око совре, Карађорђе рече, те и он седе. Кад
се Гесподару наслужи трећа чаша вина, он је узе па рече:
— Господари и браћо! ову чашу вина да попијемо у здравље
младог јунака Милоша, који је од сад војвода поцерски, који с
именом наслеђује и јунашство свога имењака Обилића. Здрав си
Милоше, војвода поцерски !
Милош скочи да га пољуби у руку, а он се с њим пољуби
у образ, па га врати те седе на своје место. Ето тако Милош
Стојићевић Поцерац поста војвода поцерски.
По вечери, рече Карађорђе оним скупљеним Поцерцима:
— Чусте ли ви, да вам ја поставих војводом Милоша?
— Чусмо, Господару!
— Њега да слушате; што гол вам заповеди он, то запове-
дам ја. За то кад вас он позове, да идете сви за њим без из-
говора. Оружје сте предали Турцима; него узмите секире и мо-
тике; мени требају и такви радници, да копају шанчеве, а пу-
шака имам доста.
— Хоћемо, Господару !
Све је ово било пред славну битку на Мишару (на крају
Јула 1806) у коју је Милош већ довео 200 коњика и 400 пешака,
а и самога кнеза Илију Марковића. Још пре тога боја, Милош
је шчекао у Китогу једно 50—60 Турака, побио их и узео све
њихово оружје и пртљаг.
446 ШАБАЧКИ ОКРУГ
| После славног боја на Мишару, Карађорђе заповеди Милошу
да иде са својим људма у Ёитог, и да ухвати бусију заједно са
Протом Смиљавићем, јер су њима обојици сва та места добро по-
зната. Карађорђе је знао, да-ће остатак разбијене турске војске
потегнути к Дрини.
После три дана, врати се Милош, одевен као лутка, аи.
сва му се дружина преодела. Под Милошем коњ Кулинов, а ва.
њему све што је Кулиново било. Ту су хатови, рахтови, оружје, _
џебана, и свакојаке друге ствари. Милош, како дође, исприча
Карађорђу, како су се Турци у Шапцу посвађали, што су их.
толики вођи изгинули на Мишару. За то сва Гулинона тевабија
(свита) изађе из града, и пође кроз Китог у Босну. Милош јеу
Китогу дочека и потуче се с њом, надбије је, растера, и узме
све што су носили. У том је боју он задобио и ону чувену, H0-
сле тога, Кулинову сабљу.
На тој су сабљи били исписани берати Фамилије Кулинове, |
с тога му је родбина његова давала за њу онолико злата, колико ·
је она тешка; али он заиште све ериско робље, што су Турци
ове године из нахије шабачке одвели. Родбина Кулинова и да.
је хтела то није могла дати, јер је робље било испрепродавано ·
и разљедено по свем царству турском. Тако Кулинова сабља остане |
у њега; а кад се Шабац преда, онда он и матер избави из ропства, ·
Године 1807, 1509, и 1510 Милош је славно војевао нај-
више око Дрине. Песма је дивно опевала његов славни мегдан с
Мелом Оругиййем године 1809 преко Дрине у сред поља испод.
Бељине.
Спазивши Прела, отрчи напред сам пред момцима и повиче:
— Везуј се, Прело!
— Не гини, војвода! одговори хајдук, и зграби пусту пушку
преко среде.
Године 1811, појави се у Поцерини некакав хајдук //рело. |
Од Карађорђа и од Совета била је издана заповест да сваки O
војвода у својој кнежини мора хајдуке гонити и плаћати штету
коју они почине. Милош дозна, да је Прело негде на даништу,
па се дигне тамо с неколико момака, да га ухвати, или убије.
Личности 447
— Везуј се Прело! викне Милош, по други пут, све ближе
трчећи хајдуку.
— Не гини, војвода! рече одметник, и узе га на око.
Милош је тако рећи летео да га рукама шчепа, али па-
коснић даде пушци огањ; пуче пуста, а Милош спадне с коња
мртав на земљу.'
Ето тако погибе јунак, коме ће се име помињати „докле тече
сунца и месеца. И Прела, по том, убију, али Милоша не поврате.
Милош је укопан с десне стране добрићске цркве, под самом
стрехом. Кад је црква горела 1513, испрекао му је белег, те се
сад на једном само парчету може да позна година „1811“.
По смрти Милошевој, постане војвода поцерсви његов брат
Јанко, Кога су године 1813, у Лешници, Турци заробили и од-
вели у Цариград заједно са 300 војника“, где је и умрьо. Тако
је родбина Кулинова добила натраг сабљу Кулинову.
Милош је био средњега раста, пошироких прсију и плећа,
пошироких уста, дугуљастих образа с руменим јагодицама, носа
малог, пошироког, смеђе косе, која се плела у дуг перчин који
је он савијао и носио под калиаком, а танких дугачких бркова
тако да их је могао задести за ухо; очију је био траорастих, а
' Ја сам бно чуо да је Милош пао негде око села Меховнна, али
по дужем распитивању, јавио ми је пријатељ један, да је он по-
гинуо на месту које се зове Липовица, у атару села Метковића,
између овога села и поцерскога Добрића. На том је месту била
тада густа шума, која стоји истина и сад, али је много ређа. Било
је онда !/ сата од села, а сад су куће већ дошле до њега. Оно
је западпо од Метковића. Старац један из Коцељеве каже (1874),
да је баш очима гледао мртва Милоша на том месту.
2 Вук куди овога Јанка, али други сувременици веле да се он није
никако могао одупрети прегрдној сили турској оставши у шанцу
без воде, без хране, и без муннције. Од оних 300 заробљеника
само је спасено 70 њих на заузимање Кнеза Милоша, н године
1818 вратилн су се у постојбину. За несрећу пак на Лешници
Јокић криви Јанићија Ђурића, кога је 1818 Карађорђе био
послао на Дрину за главног заповедника. „Он, вели, није умео
помоћи људима, него је само премештао војску из шанца у шанац“.
448 ШАБАЧЕН ОКРУГ
погледа оштра, ватрена; по нарави врло весео и шаљив, а јунак
неисказани. Много је, кажу, његовом јунаштву помагало и то, што
је све помишљао на Милоша Обилића, који је, вао што се пева
и прича, био из Поцерине, а и Карађорђе га је опоменуо на то,
кад га је завојводио. Кад је погинуо, имао је тек око 35 година.
Нека је мир његовој души, а вечна слава јуначком имену
његовом !
Песма је из уста Куљинове каде примила и сачувала пре-
суду коју је Кулин имао да изврши над српским првенцима. И
сирота када, не знајући како се свршио бој на Мишару, пита,
да ли је Кулин
„Ђорђа цару оправно 2
„Је л’ Јакова на колац набио?
„Је ли Луку жива огулио ?
„Јед' Цинцара на ватри испевао 2
„Је л’ Чупића сабљом посјекао ?
„Је л Милоша с коњма истргао 2
„Је л’ Србију земљу умирио 2“
Таво пита када, пуна уздања у турску силу; а кад јој
црни гласници казаше да је Кулин погинуо, да су изгинуле све
друге поглавице, да је војска турска разбијена, и да се Србија
умирити не море чав ни онда, Кад син њезин отиде на војску;
тада она у јаду своме овако нариче:
„Бјео Шапцу, не бијелио се!
„Већ у живој ватри сагорео,
„Јер код тебе Турци изгибоше.
„Црни Ђорђе! да те Бог убије !
„Откако си ти закраинио
„Многу ли си мајку уцвјелио,
„А љубовцу у род опремио,
„И сестрицу у црно завио,
„И мене си јадну уцвјелио,
„Јер ми згуби мога господара,
„Господара Кулин Капетана.
„Попе Луко, рана допануо!
личности 449
„Јер погуби пашу Синан-пашу,
„Који знаде Босну сјетовати!
„О Милошу, пушка те убила!
„Јер погуби Мехмед-Капетана,
„Који 'но је био десно крило
„Цјеле Босне и њене Крајине.
„О Јакове, да те Бог убије,
„Твоји двори пусти останули!
„О Чупићу, жалост дочекао!
„О Китоже, не зеленио се,
„Смиљанићу, не веселио се!
„О Цинцаре, да те Бог убије!“
Бако коме, али јунаку Поцерцу баш пушка, и пушка ло-
повека, превиде жицу онако благороднога живота. Поцерац је,
међу тим, и самом својом смрћу дао пример, како ваља служити
службу народу коју човек узме на се. |
Слава му и за то!
Стојан Чупић
УЗ МАЈ ОД НОЋАЈАЧ
Стојан Чупић родио се у Пиви, у Херцеговини. Његово је
право презиме Добриловић, а како се прозвао Чупић чућемо
мало доцније.
Стојанов деда, очин отац, по имену Тода, био је као неки
старешина у месту свога рођења, у Херцеговини. Не зна се ни за
што ни кроза што, тек овај Тода, одједном, остави тамо своје
синове и сву кућу, па дође амо у Србију, и настани се у селу
Црнобарском Салачњу“. После неколико година, помру Тодини cu-
нови, и само остану деца њихова. Из невоље крену се тада три
Стојанове сестре Ђурђија, Ката, и Стана, поведу са собом Сто-
јана, и дођу у Мачву, у село Прнобареки Салаш, в деди своме
Тоди, Који се ту већ био настанио. Једна сестра Стојанова, на
име Стана, уда се у Балатун, онамо преко Дрине у Босни, и за
то неки држе да је Стојан отуда родом.
1 Који се иначе звао „Алљи-Агим Салаш“.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 29
450 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Кажу да је у Салашу био тада некакав учитељ, и сестре
даду Стојана у школу, те тако научи читати и писати.
Кад је Стојан већ изишао из школе, дође једном у село Ca-
лаш Прнобарски у госте неки Страхиња Чупић, из села Салаша
Ноћајског. То је био човек богат, а без порода. Угледавши Стојана,
младића здрава, наочита, вредна, а без баштине, он га заиште од
деде му Тоде, да га узме меште сина. Тода се разговори са својим
унукама и пусти Стојана. Страхиња га одведе кући, провуче га
кроза своју ногавицу (као да би га био и родио), усини га, и
после га је држао као да му је рођени син.
Тако Стојану дође презиме Чупић поред правога презимена
„Добриловић. |
После неколико година, Страхиња ожени Отдјана и да му.
баштине да може радити, а и новаца да може по мало трговати.
Прича се да је Стојан, осем ове заслуге и помоћи од поочима
Страхиње, још троје новце ископао из земље: једне је, Бажу, на-
шао док је још био у деде Тоде, друге не зна се где, а треће
је изорао орући њиву са Страхињиним синовцем Пером.
да овај последњи случај прича се ово:
Стојан и Пера орали су заједно једнога дана, па се Пери
придрема, те оде у хлад и заспи. Стојан, за то време, изоре ћуп,
пун дуката. Хотећи окушати Перу, колико му је искрен, Стојан
проспе неколико дуката по бразди, па, кад Пера устане, замоли
га да сад опет он сам пооре, докле се Стојан одмори и поспава.
Пера наиђе на дукате у бразди, и брже их покупи, а Стојану не
хлюдне ништа казивати.
-кэ Эньвече о вечери Стојан упита:
нат idora ти, Перо, да ли ти ниси данас што нашао у орању!
-от’) во сам ништа, одговори Пера.
owon Ваш ништа | .
ВЧ „везне Дишеја «Ва: цела...
ле я ин НЫ мој-браде, ‹рекне Стојан: — виш како си лукав према
иени! Нека сада буде тако према; теби. Ја сам нашао ћуп дуката,
и да си казао право, делио бих га с тобом, а овако не ћу. —
Година 1804 затекла je: Чупића“ као. већ. на гласу марвеног
BULUD’ 7
личности 451
трговца. Први пут се нашао и видео с Карађорђем негде у Ba-
љевсвој нахији, Буда је био отишао да лучи свиње. После тога
састанка и разговора, Чупић је одмах почео скупљати брчније људе,
и с њима затварати пут између Босне и Шапца, нарочито крај Саве.
Мало је времена прошло, зон је Турцима задао такав страх дуж
Саве и Дрине да су га се бојали као какве хале.
У славној битци на Мишару борио се и Чупић јуначки про-
тив босанске турске силе. По разбоју гонећи Турке, сустигао је
код села Дреновца", више Шапца, и погубио чувенога Мулу Сарај-
лију, за кога се држало да и „цару уме судити.“
Чупић се одликовао и личном храброшћу као јунак, и BOJ-
водским врлинама као управник војске. Особито се прославио у
бојевима: на Главици преко Дрине"; на Клењу; на Бајиној
Башти, где је прешао прево Дрине“ на мегдан силноме Бегу
Зумбилићу; на Салашу Прнобарском. Овај последњи бој опевао
је славни Вишњић. Крај те красне песме овако гласи:
„Отвако је гавран поцрнео
Није гуја змију дочекала,
Као Чупић Мемед - Капетана
У широку пољу салашкоме;
Ако ли тко вјеровати не ће,
Нека иде те очима види:
Знати ће се турска коштурница
Докле тече сунца и Салаша.“
С необичне брзине у смишљању у радњама својим, и с нео-
спорнога јунаштва, Чупић је прозван у песмама „Змај од Ноћаја.“
И то је име он мотпунце заслуживао по сагласним одзивима свију
његових сувременика“.
1 Paea. Писмо шабачког владике од 21 Августа 1806. Архива
Сри. Учен. Друштва, бр. 431.
2 Где је спасао Цинцар-Јанка.
з Где је заменио Х. Мелентија; ту је силно Туре, не погодивши
та, побегло с мегдана. |
4 Причаше покојни Сарајљија у Лозници да је познавао неког кила-
вог Турчина, па кад га је упитао; како је окилавио, онда му је
овако одговорио:
29*
452 ШАБАЧКИ ОКРУГ
После несрећне битке на Равњу, 1813, Чупић је прешао у
Срем, откуда се вратио после кратког времена, па се крио по мачван-
ским луговима, док није букнуо нови устанак, под Кнезом Милошем,
1815 године,
— Вала је срамота да ти кажем, али је по нашем закону опет
грјехота не казати истину кад те човјек пита. За то ћу ти казати
како сам допао ове невоље.
— Дигнемо се једном из логора са Тпчара нас 15 Турака у
дринске лугове да што упљачкамо. Све беше пусто. Нигде живе
душе. Идући тако, прикучимо се чак Љешници. Кад бисмо у Жичком _
пољу, спазисмо једнога човјека на њекој мркој кљусини. Коњина
отегла вратину као да пасе, он пак погурен клима на њој као да
дријема, а у руци држи чибук и пуши. Човјек то бјеше огорно од
сунца, црн као Циганин. Ми се почнемо смијати гледајући га, и
разговарати: шта да чипимо с њим. Најбоље је, рекосмо сви, да га
вежемо къусиви за реп, и да га тако одведемо у логор. Кад нам
се приближи, ми повичемо:
— Предај се, бре!
— Хоћу, хоћу, ја, одговори он ни мало не исправљајући се. Сад
одби још два три дима, истресе лагано о длан лулу, остави чи-
був у чибучницу, ла се само маши дизгина. И у један тренут ока
она се кљусина исправи упропнице као каква хала, а на њој већ не
бијаше она млитава људина, него њеки змај а не чоек. Та хала
јуриши на нас. Шта би од мојих другара не знам, али ја побјегох....
После њеког времена обазријех се и видјех да за мном бјеже 7—8
другара. Још сам бјегао, па се опет окренем, и тада видим само
ону халу да трчи за мном. Од другова нема ни једнога. Кад бијах
код Лниннце, коњ ми се спотаче, ја се ударих о ункаш, осакатих
се, и скрьах се у траву.
Човјек ме они стиже н викну:
— Јеси ли жив, Турчине?
— Убиј ме, тако ти вјере, рекох ја: — већ не могу болове да
трпим.
— Не ћу, Турчине, одговори он. Сад сјаха с коња, приђе к
мени, диже ме на мога коња, и рече ми:
— Иди, Турчине, у логор, и кажи како сте дијелили мегдан с Чупи-
ћем. Тев сам тад дознао да је то био Стојан Чупић. Ето вако сам
овилавио; од оних мојих другова ни један није више дошао у ло-
гор, а шта је с њима било, не знам.
личности 453
Одавде нам живот Чупићев постаје читава загонетка. О том
је највише написао покојни Сима Милутиновић у својој Историји,
По ономе што је Сима о овом јунаку забелељио, излази ведика
руга на Змаја од Ноћаја. За то смо ми ради да баш на овај део
његовог живота обратимо пажњу људи који су макар по чем ближе
к времену .у које се завршио Чупићев живот.
Сима је до ситница представио, каво су мачвански кметови,
и у опште Мачвани, били противни устанку на Турке 1815, како су
Срдан Илија, Штитарац Марко, и други неки, узалуд пову-
шавали склонити Мачване на устанак; шта више, Срдана је његова
сама кућа одбила да је „не уваљује у крв“, да је „не роби и не
упропашћује.“
Чупић је за то време чак отишао био на Ваљево Кнезу Ми-
лошу, и ту га видимо да замера кнезу Петру што је ишао у
Турке, и ако је ова замерка могла бити неправедна, или бар cy-
више строга.
Кад се отуда, из Ваљева, од Кнеза Милоша, вратио у Мачву
међу Мачване, који су већ једном, устима злосретног Дирка Ни-
кољића , казали да воле за „ибриком него за кретом“, Чупић
нам је на један мах представљен као човек који не ће устанак,
а божем Мачвани сви око њега желе устати и борити се с Турцима !!
Ако је веровати Милутиновићу, Стојан је чак беседу товорио
на скупу кметовима, и одвраћао их од устанка, него да се пре-
даду Турцима, и нудио се да сам иде везиру, и да му свога сина
Тому у таоство преда. Наговорени њиме, вели се даље, отишли су
неки кметови до на Прудове дринске, а ту их Турци опколе,
обеворужају, па Стојана одведу везиру преко Дрине, а кметове
отпусте слободне!...
Ово је за мене било свакад нејасно: кметови били за устанак,
за Кнеза Милоша ствар, ла њих Турци пуштају слободне; а Чу-
пић је, божем, њих склањао да се покоре Турцима, па ови њега
овивају, затворају, и убијају!!. То су све противности које се нису
могле никако измирити једна с другом.
1 Милутиновић, стр. 239—240.
454 . ШАБАЧЕН ОКРУГ
да то сам разбирао у Мачви од старих људи све што се прича
о крају живота Чупићева, јер се тамо свуда из реда зна и прича
да је Чупић издат Турцима, ако се и не слажу сви у том, ко је
њега управо узео на душу: мачвански ли кметови, или неко други.
Највише ми је о том казао неки чича Мирко Коприй, из Canama
Ноћајског, нећак Чупићев, поштени старац од својих 80 година,
који вели да је његов рођени брат био на Прудовима са Стојаном
баш онда када су њега Турци ухватили и везали.
Чича Мирко прича овако:
„Чупић је само по године био у Немачкој, па се после вра-
тио, и крио се од Турака по мачванским луговима. Чим је чуо
да се дигао Кнез Милош, у рудничкој нахији, одмах је и сам
собом похитао пред њега. Срели су се на Ваљеву. Пошто су Турци
одатле побегли, Кнез Милош рекне Чупићу да иде у Мачву да
и њу диже, а он ће му послати и својих људи. Стојан дође y
Мачву, и стане набављати барут и селањати људе на уставак. Али
неким мачванским киетовима, а на име: Јовану Лазићу, и невох
Јелићу из Петловаче; Јакову Росиќу и Живи Врачарићу нз
Бадовинаца, Јанку Шуманском из Црне Баре, и још некима, није
никако било мило да се на ново дижу на Турке, јер су волели
да су на миру, па макар Турци судили. За то науме да дођу.
главе Чуцићу. Поруче тајно у Босну Турцима да пређу osano-
преко Дрине на Бадовинцима, а они ће ту довести Стојана те их
га предати. Кад су то удесили, они Кажу Чупићу да и они при-
стају с њиме на устанак, али је, рекну му, њему поручио неки Тур-
чин из Босне, који му је и пре увек набављао и добављао џебане, д8
дође на Прудове да му нешто каже. |
„Марјаш-паша пређе на Прудовима с четом Турака, па их
посакрива у луг. А у речени дан дођу и кметови с Чулићех.
Турци, у тренут ока, поиекачу из заседе, обезоружају њих све,
па Чупића одмах вежу. Кад су кметови предали Стојана паши,
рекли су: „Ево хајдука који samehe крајину; више крајине Bè-
ће бити.“ Па су онда уватили коло и играли. Лазић је уз игру
бројао ову бројеницу:
личности 455
„Хопа, цупа, Марта!
„Суква ти је кратка!
„Удри ногу о ногу!
„Нека дофе под ногу!“
„Стојан, видећи шта се то с њиме учини, само је Бутао.'
Кад је Стојан издат, била су с њиме његова три момка: Лука’
"Бонлаћ, и Мирко Ђонліһћ, из Богатиһа, и сестрић му Станко
Копрић, мој рођени брат. Два Србина и два пашина каваза из-
веду ову тројицу да их Турци не побију.
„Чупића су најпре одвели везиру Рушид-паши, који га је лепо
примио и послао у Зворник. Најпре су га водили на коњу слободна,
а после та окују и на колима отерају, па баце у зворничке каза-
мате, окована унаврсним гвожђем.
„Ту је остао неки месец дана, па га онда удаве гајтаном и
избаце на ђубре, а распусте глас да је умрђо од куге.“
Неки Маринко Јарамазовић, из Дворова у Босни, који је
онда служио у паше, а после се настанио у Мачви, вели да је видео
својим очима Чупића мртва, гола, на ђубрету, покривена једним
црвеним јапунџетом, а око врата му се познаје како је гајтаном
удављен.
Ето тако је свршио свој живот „Змај од Ноћаја“ изда]ством
своје браће, која би требало да се њиме диче и поносе.
Неки од оних кметова који су предали Чупића, остали су с Тур-
дима, и с њима су прешли после у Мачву и находили се у шанцу на
Дубљу у тренутку када је српска војска тај шанац освојила и Турке
1 О овој предаји Чупића има разноликих причања. Сва се слажу
само у том: да је Чупић преваром одведен међу Турке и њима
предат. Остале појединости се често не слажу. Тако, на прилику,
једна прича вели да су на тој предаји били ован Лазић из
Петловаче; Ћирко Н., и Мијаило Јекић из Прњавора. Лазић је
ло предаји остао међу Турцима, као талац, 2 она су двојица nyu-
тени кућама. Њих је, велп се, обојицу одмах за тим убио у Прњавору
хајдув Ногић; а Лазића је после исекао у шанцу на Дубљу. Ово је
причао старац Ристо из Дубља, сувременик и очевидац многих
тих догађаја.
456 ШАБАЧЕН ОКРУГ
победила. Тада Димитрије Ногий’ јуриши на Лазића и стане ra
сећи јатаганом, подвикујуһи и он: „Опа nyua Марта! и т. д.
— За Бога, ми смо Срби, повичу му неви од њих.
-— Нисте ви Срби, одговори Ногић: — него сте и од Турака
гори, кад Чупића издадосте Турцима.
Чупић је оставио после себе две Бери: Василију (мајку no-
којног Николе Чупића) и Томанију, Које су обе биле удате у
Шабац, и сина Тому. Тома је имао седморо деце, али га ни
једно није надживило. Сад у Салашу има потомства само од Сто-
јанове сестре. |
Стојан је био висок растом, танак у појасу, а плећат; осредње
коштуњав; дугих насмејаних образа; смеђих великих бркова; при-
мотно дугачких прстију на рукама. Било му је 50 година, а још
није био проседео. Био је човек веома речит, и много је и лепо го-
ворио у Београду на скупштинама, с тога је јамачно Карађорђе,
који је сам био човек ћутљив, и рекао оно за Молера и Чупића:
„Ко ми надговори Чупића и натшиње Молера, даћу што за-
тражи.“ Кажу да је био у судству правичан, а сиротињи велики
пријатељ. — Носио је на себи панцир и челичну капу. Тај његов
панцир остао је, веле, у Бери његове Василије, и, како чујем, сад
је у збирци наше војне акаденије. Јахао је увек добре коње, а
најволео је једног измрка доратаста ког је звао Лејзом. За овога
коња песма вели:
„Који ваља Бутије дуката,
А Чупића стоји без динара,
Јера га је Чупић задобио
Од Турчина Пејза Мехмед-аге,
И јаше га Турком на, срамоту.“
Нека је Чупићу светао спомен међу потомцина који ће се
свакад поносити „Змајем од Ноћаја!“ А бездушницииа нека плати
Бог и историја!
1 Димитрије Ногић хајдуковао је са Штитарцем. Родом је бно из
Совљака, а пре је био међу голаћима. Умрьо је у Митровици.
личности 457
Илија Марковић
ПОЏПЕЧИТЕЉ ПРАВДЕ
Родио се у селу Грушићу, у Поцерини, 1762 године.
Још године 1806, находимо Илију Марковића gao кнеза у
Поцерини. С њим се први пут сретаио у несретној прилици, баш
онда, кад су се Мачвани и Поцерци, видећи напредовање Турака а
узмицање Срба, почели предавати Турцима.
Тада је у овога Бнеза био писар потоњи славни јунак Ми-
лош Стојићевић.
Приставши уз устанике, Илија Марковић се одликовао више
у управним него у ратним делима; за то је и дошао у Прави-
тельствующи Совет.
Године 1811 био је постао попечитељ правде и они
вилајетски судија.
Године 1813 прешао је: и он у Срем, али није хтео ићи у
Русију, с осталим војводама, него остане у Руми, где и дочека
други устанак 1815 године.
Тада је прешао и одмах почео помагати браћи у борби против
Турака. Кнез Милош га је поставио најпре за кнеза нахије ша-
бачке, а после за члана народне канцеларије у Београду.
Године 1819 послан је био у Цариград, као члан депута-
ције, где је остао пуних 7 година.
По повратку из Цариграда, Илија је још неко време био у
служби, па 1833 замоли и од Кнеза Милоша добије отпуст и
пенси)у од 100 талира, те је после живео у миру већ у дубо-
кој старости својој.
Преминуо је у Шапцу 5 Јануара 1887 године, и укопан је
у порти код шабачке цркве.
Јован Томић Белов
ИЗ СЕЛА ЦРНИЉЕВА
Јован Белов одликовао се у много бојева Као прави јунав,
нарочито на Мишару, где кажу да је добио пар кулинових пиштоља,
који се и сад находе у његове породице. „Једном, у Јеленчи,
прича покојни Јокић, опколили Турци Карађорђа и све нас (војску
458 ШАБАЧКИ ОКРУГ
његову), и хоће да исеку. Пред ноћ удари Јован Белов, са 50
момака, уби Луртоглића, турског заповедника, узе му мач, уђе
у шанац, и све нас избави.“
У Лешници, у једном боју ван шанца, судари се Велов с Турчином
који га хтеде посећи, а кад се он вӣне на страну, Турчин му
удари коња сабљом по врату. Белов брже притегне коњу дизгине,
мане сабљом, одсече Турчину главу, истера свога коња на шанац, 18
скочи са седла и пусти дизгине, тада врат у коња клоне, јер је
био упола пресечен, и коњ се стропошта мртав на земљу!..
Јован Белов није хтео примати бе никад никакве власти у
народу; само је у бојевима добијао команду над по неким одељењем
војске, и тукао се. Али се његова памет и његово јунаштво толико
ценило да је он био намењен за комендата на Лукино место, aKO
би Лука погинуо.
Јован је погинуо у шанцу на Голом Брду више Лешнице. Кад
је раздавао војницима барут, с неке трешње згоди га Турчин баш
у коталац и убије челиком, јер се држало да га олово не бије.
Падајући од крвничев пушке, Белов је рекао војницима: „Браћо,
што могох, ја помогох; не дајте се!“
да тим је скупио „омутак“ сена, како вели Милутиновић,
метнуо себи под главу, и насмејан издахнуо. Милутиновић му је
посветио красну песму у „Србијанци“ (књ. Ш, стр. 78—87).
Слава нека је тако светлом јуначком имену!
Зека Буљубаша
СТАРЕШИНА ГОЛИХ СИНОВА
Зека је рођен у Новој Вароши, у нахији сеничкој. Дошао је
у Србију у време Карађорђева устанка, и находио се уза Стојана
Чупића. Доцније му је било одређено да чува дринску границу од
Турака, и он се сместио у Паращшничи, у атару црнобарском, и
ту прибрао Голих синова Бад 50, кад 100, а кад кад и 200.
1 Ово је причао сам Поп Лука пок. Проти Павловићу и Исидору
Стојановић, а слушао је г. Александар Лазаревић, сип његов,
који је опет мени казивао. Г. Александар додаје да је и пначе отац
му говорио о Јовану као о изванредном јунаку п мудром човеку
ЛИЧНОСТИ | 459
Зекини су се војници звали „Голи синови“ за то што су били
све сами бећари, људи без кућа и породица, па наравно у почетку
и голи и боси, али су они доцније бивали одевени све у чоху и
злато, а обићени најлепшим оружјем.
дека је нарочито био лак да дозна, и често да помете турске
војске онамо преко Дрине, али и у великим сукобима он је сва-
кад узимао па се део јуначке заједнице, и свакад се одликовао
личним јунаштвом и мудрим распоредом.
Њему Лука овако пише:
„Годи сине, буљубаша Зеко!
Дед’ устани и голаће крени!
Да си брзо у Лешници бјелој,
Лознаца нам у невољи цвили !“
Даље у распореду за напад на Турке код Лознице, вели му:
„Голи сине, Зеко Буљубаша! |
Добро чувај брда и Гучево,
Утећи ће у планину Турци.“
‘Вад је 1813 сила турска, под везиром Деренделијом, Harp-
нула испреко Дрине на Србију, Срби су начинили шанац на селу
Равњу, на оном земљоузу између Засавице и Саве, и ту су мислили
да уставе турску силу, док јој друга српска војска не би озго
ударила с леђа, те да тако сузбију Турке и врате их у Босну.
Ова се нада не испуни, него напротив ова турска војска раз-
бије Србе и натера да се повуку из шанца, ито у великом нереду.
Видећи ту погибију браће своје, деко, са својим голим синовима,
начини најстражњи ланац, те стане заклањати Србе који се повлаче,
а узбијати Турке који нападају. Тиме је многима обезбедио узми-
цање, а себи и друштву свом купио право на несамртно име. Уверен
да се већ спрема да утули свећа српске слободе, Зека са својим
голим синовима није ни мислио о свом избављењу. Док је тра-
јало барута, устављали су Турве пушкама, а кад тога пестане, они
поваде ножеве своје, још по једном погледају на наоблачено небо
над Србијом, осврну се на лепе равни мачванске, па поменув Бога
и свој народ, јурише с голим ножевима у Турке, и ту, секући,
буду исечени сви до једног!
460 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Ето тако је свршио низ својих јуначких дела „Голи Син
Зека Буљубаша.“
Зека је био човек шишкав, глават, необичне телесне снаге,
дугих образа, крупног гласа, смеђе косе; нарави је био вессле ;
у суђењу разборит. Кад је погинуо, није му било више од 45
година. |
Бог да прости и њега и све његове јуначке другове!
Илија Срдан
Илија је слива са свим супротна слици Зеке Буъубаше. У
Зеке нема нигде ништа, него се он бори за сав свој народ, и за
милу слободу, а у Илије пуна Кућа народа, задруга голема, дом
богат, доста свашта, — само слободе нема. Онај тражи да извојује
слободу, па нек се њом користи ко хоће и може, а овај својој
деци, својој браћи, своме имању тражи заштите, тражи услова за
развитак и за напредовање. |
Оба служе ипак једној великој идеји, и оба се боре као
прави јунаци.
Срдан је почео заједно са Стојаном Чупићем мешати се у
сриски устанак. Прве је сукобе имао с лешњичким Турцима, а после
је био у свим бојевима с ову и с ону страну Дрине. Као јунак,
био је углед свој дружини својој, а уз то се држало да је осо-
бито сретан, јер се никад није ранио ни у једном боју.
Ево како песма говори о њему:
„Нека буде свеколика кавга
На онога Срдана Илију,
И нек буде срећа Срданова....
На Лозницу када потекоше
Најнапријед Срдане Илија,
И пред њиме Пурко барјактару;
Он пјешице свилен барјак носи,
Барјак носи, војсци калаузи,
А Илија за њим на ђогату,
Најпре Турци виђеше Илију
На Илију огањ оборише,
Ал’ Илија успрегнути не хће,
ЛИЧНОСТИ 461
Већ подвикну к'о да пије вино,
Па на Турке јуриш учинио.“
И у другом устанку, 1815, Срдан је много радио да се
дигну Поцерина и Мачва; та његова радња показује га као правог
патриота, и још Бао човека Који провиђа на далеко, који познаје
шта од шта бива. И оно што бива с њим и његовим укућанима
у почетку устанка од године 1815, говори у прилог новој верзији
о жалосном крају Чупићева живота, |
Видећи да народу нема освитка бољега днови без нове борбе,
Срдан је летео од села до села и тражио присталице на нов
устанак 1815. Али све узалуд: нико не ће ни главе да окрене. У
невољи својој, он дође попу Јовану Миленковийу, у село Pu-
баре, али поп, кад чује шта Срдан мисли, повиче :
— Нови крв из моје куће, не роби меи не кои! С душе ми
се торњај; пуна ми је кућа туђих људи, све посленика, па те може
ко видети, те ћемо оба пропасти... Ви упропастисте себе, па Xo-
ћете и нас! Своју си кућу сам раскућио и таким послом разорио
и затрьо, па хоћеш још да и ја моју! уУклањај се, велим ти, док
није било и другојаче,““
Ето како предеретају браћа родољубиве намере Срданове. И
ово је још свештеник, вођ простоме свету, онај који тражи право
да. душе руководи!
Не гледајући на све то ледено одбијање, Ордан је веровао
у животну силу мисли о устанку, и није сс преварио. Данас руг
стида пада на оне који су били мудри, а слава кити имена оних
дрењих синова, Боји су онда сретани презрењем и осуђивањем.
Видевши, поред свих тих несрећа, ослобођену своју постојбину
од Турака, он се смирио код своје добре и имућне куће, и ту задо-
вољан уирво 1835, у 65 години живота свога. Укопан је у опште
гробље села Прњавора.
Срдан је био човек висок, Брупан, црномањаст, дугих окош-
тих образа, а бркова средњих и угледних. И сама личност ње-
гова била је некако мила народноме певцу.
* Историја Милутнновића, стр. 229 и оне за њом.
' Милутиновић, стр, 229.
462 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Марко Штитарац
Марко Штитарац родио се године 1789, у селу јадранскох
Добрићу, а умрьо је 17 Септембра 1830, у селу Варни.
Још као дечак, отишао је у Београд, и ту се, године 1896,
умешао у устанике. Свој ратни занат почео је под управом слав-
нога Бимбаще Конде. Доцније пређе Луци Лазаревићу, иту је
остао до 1818 године. У Немачку није хтео да бега, него је
отишао у планину. Године 1814 и 1515 видимо га уз Кнеза Ми-
лоша и Кнегињу Љубицу, где прима од Милошеве жене ону страшну
заклетву: да сву породицу Милошеву поубија, ако би се прибли-
жили Турци, и видело се да је хоће да заробе,
Кад је рат другога устанка свршен, Штитарац је постао
старешина у Поцерини и у Мачви, а живео је у селу Варној.
„Где смо се год ударили с Турцима, вели Петар Јокић:
Штитарац је свагда први донео турску главу.“
У другом устанку 1515 врло је живо настојавао да се и
Мачва дигне на Турке; и кад је видео да је Мачванима врло
тешко пристати на рат, кога крај нису могли да провиде, он им
је поставио ону страшну дилему: „Хойете ли за крстом, или
за ибриком 2“ И они су, у муци и двоумици, казали да хоће за
овим последњим,
Сви сувременици тврде да је био одважан и лак на проли-
вање крви. Могао је дакле извршити најгрознија дела. Турке је
мрзио свом силом своје бесне душе; а није био много блажи ни
према Србима, које би мислио да му треба каштиговати. Бивало је,
кажу, да он, хотећи човека убити, повиче с неком сотонеком
иронијом:
— Зини, у душу те, да не кварим кожу, и у уста му скреше
пиштољ !!
Cupr владике Мелентија Никшића он носи на души; убио га
је у Шапцу, 1816. Овом приливом умлатио је, кажу, двоје ha-
чади којима је сва кривица била то што су вриснула кад су њега
видела. |
Много има прича о њему у Мачви и у Поцерини, а све та
k а
личности 468
сликају као бесну силу, која се мало стављала пред законима,
Људски и Божијим.
Он је укопан с десне стране добрићске цркве, баш ниже
тра Милоша Поцерца.
Прота Никола Смиљанић
Смиланий се родио у селу Бадовинцима око 1760. Отац му се
звао Глигорије Бујуклић, а мати Смиљана. Кад му отац погине,
развађајтћи неке у свађи, онда му се мајка врати у род, у кућу
Станковића, у Белотићу, одакле је и била. С њим, доведе она још
четири му брата и две сестре. На овај начин, Николи дође пре-
зиме Смиљанић од имена материна.
Поред звеколиког распитивања, не могаше се дознати: где се
Никола учио књизи, где ди се и када запопио.
Најнепосреднији узрок његове велике мржње на Турке био
је тај, што су Турци обедили били његовог једног стрица да је
убио неког Турчана, иза то га отерали у Шабац, где су га око-
вали и затворили, те је у затвору на великим мукама и умрьо.
Некако у то доба букне у Шумадији устанак на Дахије, и
рашири се брзо и в Дрини. Смиљанић скупи око себе чету по-
јзданих друга, па стане сретати Турке који су кроз Мачву npo-
дирали к Шапцу, и ту с њима делити јуначке мегдане.
„Смиљанић је, вели пок. Петар Јокић: — у ЊКитогу, „лугу
зеленоме, сву Босну био преплашио.“ Прича се, да је он, са својим
четама, побио најмање 5—6 хиљада Турака. Нарочито је осоко-
ло 28 Маја, и 13, 14, и 15 Августа 1806, којих је дана овако
ојадио турску војску која се, после пораза на Мишару, повлачила
Е Дрини. '
Прича, се да је Смиљанић веровао и говорио да Бошњак Турчин
њену не може наудити. Кад би јуришао у највећу ватру, па би
иу ко ревао да се причува, да се заклони, јер би била штета да
погине, — „Ајој! луд ли си, брате слатки, одговарао би Смиљанић
! Писмо владике шабачког од 22 Августа 1806 у Арливу Сри.
Учен. Друштва, бр. 431.
464 ШАВАЧКИ ОКРУГ
кроза смеј: — та зар Балија-Бошњав мене да убије? Ако то одист
буде, не Бопајте ме, него баците где не треба, у
Смиљанић је преживео бој на Равњу 1813. Ваљда је gA-
бина хтела да и тим стрелама рани његово родоъубиво фце.
Претурио је кобну годину 1814. А године 1815 већ видимо %неза
Милоша да му пише и зове га да похита к Дрини, око које сваки
џбун познаје. Његово је јунаштво помогло да српска победа на
Дубљу 14 Јула 1815 буде потпунија. Кажу, да је Tam својом
сабљом посекао 7 Турака. Некаквог Талаша, Турчина, и чету му
гонио је до саме Дрине. Видећи да је Талаш напливас на Дрину
и предрьо на ону страну, рекао му је:
— Побеже ли, Талашу, побеже; није мн тебе нх жао; него
њалим што тако добра коња тако лош јунак јаше.“
Те исте године (1815), у божитње посте, oœ он с Ђуком
Стојићевићен у манастир Каону, цркви. Марко Штитарац ирзио је,
кажу, јако на Проту Смиљанића, и желео је на •ваки начин пре-
кратити му живот. По повратку из Каоне, Омаљанићу се грдно
смучи, и он заиште од патке крви да пије, доказујући да је
отрован по Штитарчевој наредби. Браћа му аапомену да је сада
божитњи пост, и да је срамота да се прота сирси у те дане. Cuu-
љанић се покори сили веровања, и уире. Ђука је пак, пијући
пачју крв, остао жив, а и онај трећи умрђо је.
Прота Смиљанић је укопан у гробљу села Белотића, на месту
„Двору“, где је некад и црева била. На његовом белегу пише
само ово: „Зд% почиваетъ рабъ божји протоєрей
Николае Смилянићъ. Поживе лфт...... (не може да се прочита).
Смиљанић је био лица црномањаста, стаса средњег, окоштог,
браде црне, повелике, очију светлих које пробијају, а изгледа
у опште озбиљна и страшна.
Ваљда баш с таква изгледа песник и меће у кадина уста озу
клетву:
„Ој. Китоже, не зеленио се!
Смиљанићу, не веселио се!
Што погуби Беширевић Хасу
Кога љепшег у свој Босни нема,
Остаде му злато испрошено.“
личности 465
· Знао је Смиљанић за све сласти нежна, мирна, брачна жи-
вота; ценио је они завлањао свачију срећу у породици, али кад
бесна сила притисне сав један народ; кад му отме све што је
вековима стекао; кад га из „Лекиних дворова“ стера у лубнице и
кулаче; Бад му одузме тековину материјалну, а закрати тевовину .
уину: онда је света дужност сваком сину тога притиснутога Ha-
рода устати свом снагом својом против насилника и сатирати га
где се год с њим сретне па макар то био „Старац Фоча од стотину
лета ,“ или Мула Сарајлија „који знаде и цару судити“, или Be-
ширевић Хаса, „ком остаје испрошено злато.“
Јаднице, кадо! твоје је јаде ласно разумети; само што кунеш
осветнике, правије је да кунеш насилнике који су криви и твојим
јадима и нашим патњама !
Цинцар Јанко
Јанко је рођен у Охриду, у Турској, а добегао је у Србију
ово 1800. Најпре се био настанио у Ваљеву. ,
Кад је Фочић посекао кнезове ваљевске Алексу Ненадовића
и Илију Бирчанина, притворио је био и Јапка, као дошљака из
Туреке, на кога је нешто сумњао. На велику молбу кметова и Tp-
говаца, пусте га Турци из затвора. Чим пак устанак букне, Јанко
ступи у ред бораца, Бао драговољац. Карађорђе га начини бим-
башом, и да му под команду неколике стотине бећара. Био је у
боју кад је узимат Београд, али се још на Мишару одликовао Бао
прави јунак. После разбоја турског, он је с Мутапом прешао чак
преко Саве у Босут, и ту је посекао Остроч-капетана, а Myran
старога Хаџи Мосту.
Доцније је, под командом Луке Лазаревића, био у боју на
Ужицу, на Лозници, на Буковици, преко. Дрине код Бељине,
где је Милош погубио Меју. Овде је ударио на неког јунака
Турчина, који би га можда и савладао, да му Чупић није при-
трчао у помоћ, и Турчину, као оклопнику, наџаком главу разлупао.
Јанко је био не само у свим бојевима око Дрине, него се
доцније чак и на Делиграду борио као војвода пожаревачки.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 30
466 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Године 1818 отишао и он за Карађорђем из Србије, у коју
се вратио тек 1880 и настанио у Шапцу.
Године 1834, ослабивши јако, оде у Алексиначњу бању да
се лечи; в у повратку отуда умре у Ћуприји, и укопан будеу
манастиру Раваници, где му мраморна плоча данас покрива гроб.
Плоча је од црвеног мрамора, али је на среди пребијена.
Запис на плочи гласи: |
„Надгробникъ Войводе окружія пожаревачкогь Цинцар»ъ-
Явка Поповића рођеногъ у Ориду, у Македоніи; а abra 44'
живота свога овде у манастиру Раваници, 24 Августа 1883,
упоковногъ.
„Подигнутъ одъ верне му супруге Кумрге и деце своє“.
Цинцар Јанко је био велики јунак. Говорио је мало, и дру-
жио се мало. Био је средњег раста, смеђ, малих шиљастих бркова,
пуних, румених образа, ока жива и гласа који заповеда.
Бог да та прости!
'
Цинцар Марко
Цинцар Марко се родио 1777 године у Белицију,? у Aa-
банији. У Србију је дошао првих година овога века. Кад је букнуо
устанак 1804, Марко је одмах припасао оружје, и, находећи ce
махом уз Карађорђа, био је готово у свима бојевима с њиме. (вуда
се одликовао јунаштвом и памећу. За један његов мегдан с Тур-
чином на Лозници прича се као за неко чудо.
Дочекавши несрећну годину 1813, Цинцар Марко је прешао
у Срем; а после је, веле, ишао у Беч владаоцима, и молио их 38
народну ствар српеку. |
И у другом устанку није остао бев рада. У боју на Дуб»у
добио је рану коју је преболео. Кнез Милош га је, доцније, 10-
' Син покојвог Цинцар Јанка, г. Ђорђе Цинцаревић, помоћви 7
у Ћуприји, мисли да је погрешпо стављено 44, место 54 годиви
живота. И ово је много веројетније.
2 Тако му пише на гробном камену, али је тешко не помислити д
ће то битл „у Белици“.
~
ЛИЧНОСТИ 467
ставно за кнеза у шабачкој Посавини. Учинивши и ту лепих
услуга новој својој отаџбини, Цинцар Марко је преминуо у Шапцу
10 Фебрузра 1822 године. Гроб му је у старом шабачком гробљу.
Бог да га прости!
Бакал Милосав
Био је дошљак у Шапцу. Биће, по свој прилици, родом из
Херцеговине. Устанак Карађорђев нашао га је као бакала у Шапцу.
Вад струја устанка захвати и његово место, Милосав отпаше
бавалску кецељу, па припаше сабљу и докаже да: њоме уме вла-
дати Бао и да му је била свагдашња забава. Сви се очевидци диве
његову јунаштву које је показивао у евим бојевима, у којима је
бивао, у округу ваљевском, подринском, ужичком, а особито на
Мишару и на Лозници. |
Бакала Милосава слао је доцније Кнез Милош у Цариград,
као свог татарина, јер је он добро знао турски језик. Њему је
Rues поверио, 1818, да ради не би ли Турци ослободили оне
Србе, који су заробљени у Лешници 1818. И дониста је њих 70
дочекало, да виде своју отаџбину.
Милосав је био човек BACOK, црномањаст, стасит, бео у лицу,
добре нарави, и пријатан у друштву. Умрђо је у. Шапцу, 1823.
Кажу да му је тада било 53 године.
Певац овако слика Бакала Милосава у боју на Лозници, 1810,
када су Турци силном војском били оптекли Лозницу, а Срби се
бранили изнутра:
„С друге стране, на доњу капију
„ Излијеће Бакал Милосаве,
„На јагрзу коњу великоме,
„Па сијече Турке око града;
„Гу се Бакал не зна уморити
„Већ разгони Турке око града,
„Док под собом коња не умори;
„Кад јагрза у пену учини,
„Тад се с коњем он у град поврати,
„С оног сјаше, на другог узјаше,
„Па једнако он разгони Турке“.
30*
468 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Taysan Мијанло
Био је родом из села Каменице, у Тамнави. Највише се na-
ходио, Као момак, уз Попа Луку. Господства није никад тражио;
сва му је сласт била лично јунаштво, и према таквој жељи, имао
је и срце. Доиста сви који су га знали диве co његовој нестрашно-
сти усред највеће опасности.
Глувац је често сам делио мегдане. Чекајући противника
да га нападне, он би обично седео и пушио, док му близу не
дође, па би онда лагано истресао лулу, мирно је ставио у чи-
бучницу, и тек тада би се машао коња и оружја. Некад би, кажу,
узео у уста доста дима од дувана и наперио би своју пушку, а
дим из уста иснустио да противник помисли, „слага му пушка“,
те да полети са сабљом, и он би га текар тада саставио са Np-
ном земљом.
Глувац је погинуо 1810 у шабачком граду од топа, по не-
пажњи тобџије.
Мијаило је био наглув, за то му је и име дато „Глувац“.
Нарави је био веселе; свакад пун шале која слободи; тако је
он у шали уверавао да све турске пушке пале а не састављају.
Био је висок, у плећима широк, црномањаст, космат у опште, а
обрве су му биле Бао стреје над очима, а очи су му севале
као ватра.
Још нека се похвадно помену:
Остоја Пушибрк, бећар, који је родом био из Босне. Он
се одликовао јунаштвом у свим бојевима које је био Лука Ла-
заревић.
Он је био нераздвојни друг Глувца Мијаила.
Умрљо је Шапцу 1835, у велико) старости.
Илија из Ђулбеши, буљубаша; Сима Прекодринац; Пе-
тар из Мрђеновца, храбра јуначина; и неки Нинко из Јаловика
„добар управник а војник потежак“.
дахвалан спомен њиховим заслужним именима; нека им је
мир костима!
ЛИЧНОСТИ 469
Осем јунака, шабачки округ дужан је и срећан да захвално
помиње неколика имена, која, и ако нису задужила свој народ
сабљом на бојном пољу, учинила су оно што је слава међу народима,
што је украс међу појединцима.
На прво место стављамо светло име слепца
Филипа Вишњића
ИЗ СЕЛА МЕЂАША ПРЕКО ДРИНЕ, У BOCHE 1
ВБВищњиќ се родио године 1767, у селу Трнави, у нахији
зворничкој, у задружној и доста имућној кући. Оцу ну је крштено
име било Ђорђе, а звали су га у селу Стојан Виљић; матери
пак било је име Марија, а прозвали су је Вишња, и само су
је под отим именом и знали. По тох њезином имену, и Филип је
прозван Вишњић.
_ Филип је рано остао шо оцу сирота, те му се мати преуда
у село Међаше близу Бељине. Ту је Филип провео своје де-
тињство и младост. У осмој својој години, ослепи од богиња.
Дар песнички се рано појавио у Филипа. Он је, као слепац,
брзо научио гудити; и певао је уз гусле разне песме које је где
чуо; јер је примао где је год коју чуо.
О рату аустрйском 1757, удари велика несрећа на кућу и
стричеве Филипове у Трнави. Турци се косну образа једне његове
стрине. Стричеви то спазе; једног Турчина убију, а другог обесе
о шљиву уларом с његовога коња. да то, после, буду на мукама
уморени у Зворнику три његова стрица и један брат од стрица.
Како је живео Филип за ово време не зна се, али може се
знати колико је ова Брвничка сила распаљивала у њему мржње
спрам Турака.
Кад му је била 31 година, ољенио се девојком Настом, из
села Мртвице. И њу су обично звали Бела. Он је с њом имао
шесторо деце, од Које је 1817 било живо само двоје: Ранко и
Милица.
До првих година од овога ХІХ века, Вишњић је певао само
* Белешке о Вишњићу највише узимамо из Гласника ХХ, стр.
231—243.
470 ШАБАЧЕН ОКРУГ
старе песме и старе јунаке: певао је оно што је чуо од других;
сам се није усуђивао ништа да спева. ·
Кад српски устанак 1804 букну у Шумадији; кад допреше
чак и преко Дрине гласи о новим бојевима, о новим захтевима
српског народа, о старим правима српске отаџбине: онда се у душу
Филипову ули неки животворни задах. Од старине, оврете он умне
очи своје на садашњост и на будућност Србије, на све оно што
из тога може да изађе, — и струне његове сташе пратити песме
какве никад ничије гусле дотле нису пратиле.
Филип је разбирао за сваки и најмањи случај, за сваку лич-
вост; где је шта било; ко је шта урадио; како, и кад; па тек
кад се о свем добро известио, махнуо је тананим гудалом, и из
његових уста полила се прва она дивотна песма „Почетак буне
против дахија: “
„Кад се шћаше по земљи Србији,
„По Србији земљи да преврне,
„И да друга постане судија, и т. д.“
После је ишла све песма иза песме, лепша иза лепше, но-
вија иза новије. Оне су све накит нашим народним песмама: све
су смиље и босиље за гробове палих витезова, али се нама чини
она најдивнија, где Филип тера вране гавранове, да Њулиновој
кади кажу последњу судбину туретва на земљи отетој, на свето)
земљи наших прадедова.
Филип је путовао по многим крајевима српским: у Србији,
на приливу, био је у Шапцу, Београду, Ужицу, Смедереву, Со-
колу, Крупњу, Лозници, Лешници, Ваљеву, Убу, Палежу, у Бо-
лечу, Грецкој, Хасан Пашиној Паланци, на Руднику, у Чачку,
Карановцу, Крагујевцу. Певао је пред многим српским војводама,
па и самом Карађорђу, али је с њим мало говорио. Једном у Ба:
довинцима, пред Луком и свим другим старешинама, рекао је Филип:
„Господару! — окренув се Луци— не стара] се како да одби-
jem босанске Турке, него дај мени да скупим стотину сленаца,
па нам дај сваком по неука ждрепца, а у руке сабље, и напу-
тите нас на турску војску; ви пак овати хајдето за нама, да BH-
дите шта ће од нас бити. Нека од нас буде што Бог да, само да
ЛИЧНОСТИ 471
и ми неко јунаштво учинимо, па макар пропали сви до једнога.
Доста певамо чудеса и витештва, те дражимо браћу на погибију.
Него да докажемо да је и нама слатко умрети тако славном сирћу“.'
Лука се на ово грӧтом насмеје, а војска сө сва овесели и
охрабри: кад слеп ово жели и овако а. шта је остало за
нас окате? помисли свак у себи.
Вишњић се, кажу, у последње време свога живота био ста-
вио у селу Грку, у Срему, и ту је преминуо.
Покретана је мисао у Српском Ученом Друштву : да се на
гроб његов стави мраморна плоча с натписом какав заслужује
Тиртеј српеки. То није извршено; г. Јован Гавриловић каже да
се томе извршењу највише одупрьо један наш класички стихотворад !
Шта још не ће бити у нашега народа?!
Г. Buh је послао 1 дук. ц. прилога на то име.
Шапчани, Мачвани. Подринци, а и сви ми, за што се не-
сетимо онога који је онако сјајно овековечио име нашега народа %
Лазар Тодоровић
КАПУЂЕХАЈА
Лазар Тодоровић, родио се у Свилеуси око 1780 године. ·
Отац му је био трговац, и човек имућан, за то је сина свог по-
слао чак у Карловце на науке, где је Лаза научио немачки и
латински.
Године 1804 вратио се Лаза кући, и Јаков га је Ненадо-
вић узео доцније себи за писара.
Године 1818, прешао је и он с војводама у Немачку, и,
после, отишао у Русију. Тамо је он писао од стране Карађорђеве
Пару Руском онај извештај о Србији који је штампан у „Гласнику
Друштва Српске Словесности“ (свееци IV, од стр. 152—184).
По устанку од 1515, вратио се у Србију, и већ га 1827
налазимо као пародног депутирца, кога Кнез Милош шаље у Ца-
риград.
Доцније је ишао с чина на чин, док 1839 није постао члан
државног Савета.
* Србијанка, 111, стр. 74—75.
472 ШАБАЧЕИ ОКРУГ
По промени владе у Србији, 1842, он је и Бао човек cno-
собан, и нао предан оном стању ствари, 1844, послан у Цариград
за капућехају.
Човек тежак, и у годинама, он се много бранио да не иде
у Цариград, напомињући да ће тамо и кости оставити.
— Е, то ти је с твоје памети, рекао му је шаљиви Прота
Ненадовић, паномињући му то што он зва језике те се рачуна
да је способан за то место.
Доиста је и унрьо у Цариграду 1 Фебруара 1846, после
кратког боловања.
Иван Кнежевић
БНЕЗ ОД СЕМБЕРИЈЕ!
Дужни смо захвално поменути име човека који се одликовао
својом памећу, а обесмртио љубављу према своме народу, наро-
чито према браћи која су западала у турско ропство.
Кнез Иван Кнежевић био је родом из села Дворова", у
нахији бељинској. Изишав на глас у својој отаџбини, постао је
кнез у својој нахији. Народ га је веома поштовао, и за свашто
питао. И сами бези турски: Видајић, Рашид-бег, Тузлагић, и
други, ценили су у свачем његову памет и знање. Песма вели
да се и сам Кулин побратимио с њим, уважавајући његову ве-
лику мудрост.
Године 1806, поробе Турци Јадар и Подриње, и силно робље
преведу у Босну. Бодећа душа кнеза Иванова запишти од туге
видећи да ће се робље распродати и развести по свем царству.
Отиде Кулину, који је над том војском био старешина, и погоди
с њим да му да откуп за робље. Робља је било 111 душа.
Кулин му уступи све робље, али Иван једва скупи половину
откупа, а за другу пође просити по трговцима. Ту га срећа из-
' Семберија се зове један део зворничке пахије у Босни, на левој
страви Дрине.
2 Песма вели из села Попова, а један његов сувременик важе из
Дворова. Које је истина 2
3 Милутиновић, у „Тровбратству“, стр. 56, вели да је било
303 роба.
Личности 473:
невери, и он, не могући измирити сав откуп, побегне у Срби)у,
_ Е ТУ остане да живи у великој сиротињи.
После другог устанка, Кнез Милош га је био поставио за
члана шабачког суда, а кад је онемоћао за ту службу, боравио.
је у двору код владике Максима, где се и упокојио, и закопан
је у шабачком гробљу.
Кад је умрьо, могло му је бити око 70 година.
Песма, једина осветница за сваку неправду, једина награда.
за добра дела, завршујући казивање о доброчинству кнеза Ивана.
вели овако :
„Оде робље куд је коме драго,
„Благо Иви и Ивиној души!
„И то Иви нико не припозна,
„Ни Ивану когоди захвали,
„А камо ли да Ивану плати.
„Иван не ће ни од кога плате,
„Ивану ће Христос Господ платит’,
„Када Ива буде на истини“.
Иванова слива ииз у народном Музеју у Београду.
Младни читаоцима, рад којих највише и збирамо ове, и ако-
(ебудне податке, светујемо да не пропусте прочитати целу песму’
0 том: како „Кнез Иван откупљује робље од Турака“. Из ње.
ће видети · да је народ српски и у оно време, поред славних људи
на бојном пољу, имао и добротвора, какви су дика сваком времену
я сваком народу. |
Не мање је вредно прочитати Милутиновића посиу: „Сем-
берац или врлост и надежда Бошњака“, у Тровбратству,.
стр. 39—72.
Ђерасни Ђорђевић
ВЛАДЯКА ШАВАЧКИ
Ђерасим Ђорђевић, као што он сам прича, родио се у Ba-
дану, од родитеља Влаха: „Мајка ми, вели он, по имену Авуца,.
юизаквог другог језика није знала, јадница, кроије свога матерњег
влашког говора“.
| Родитељи су га дали у несну школу у Видину, где се yuno
· 40 своје 12 године, у добра учитеља Деке.
414 ШАБАЧКИ ОКРУГ
У то доба, осем осталих места, и у Видину је имао манастир
Студеница свој метох. Ту је седео по један духовник ради ми-
лостиње ; а Видинци, побожни људи, давали су, сваке године, сваки
еснаф по сто ока соли том светом манастиру.
Виђајући често ту духовнике студеничке, и слушајући што
се прича о тој царској лаври, и у опште о Србији, Ђерасии
зажели да оде и сам у Студеницу, Која му се представљала као
рај земаљски.
Кад неки Видинци пођу у београдску нахију, да купују
храну, 'Берасим пристане с њима, и дође у Велико село, у бе-
оградском округу, неком попу Остоји, у кога је чуо био да се
находи један духовник из Студенице.
Духовник Теодосије Студеничанин прими дечка Берасима и
поведе са собом у манастир. У том путу, ударе они на Ваљево, те
поведу више поклоника Светоме Краљу.
И тако Ђерасим доспе у место за којим му је незнано душа
толико жудела.
После неког времена, пошље га братство у Нови Пазар вла-
дици Јанићију, Који је, као што је казано, био родом из села
Тулежа у београдској нахији, те га он зафакони на Тодорову су-
боту, 1798 године,
Овај исти архијереј поставио га је за јеромонаха 1800, и
то у манастиру Студеници.
Кад је Студеница страдала, 1806, онда је и Ђерасим с бра-
Бом и с ћивотом Светога Краља добегао у Враћевшницу, где су
остали сви до пропасти Србије. Године 1813 одавде је отишао у
Срем, и тамо неко време провео, па га видимо 6 Јула 1814 у
Вољавчи, у рудничкој планини, где пише своје стихове о Србији.
Доцније се често налазио уз покојнога Мелентија Павловића,
а и у двору Внеза Милошевом.
Године 1831, 11 Октобра, у београдској цркви, посвећен је
био за јепископа, и намењен најпре на јепархију „пожаревачке
стране“ али после га пошљу у Шабац.“
1 Знаменитји догађан (његова ERR) стр. 116. ЧТ дио.
ЛИЧНССТИ 475
У Шапцу, тихо, побожно, провео је као владика око 8 го-
дина, и упокојио се 1839. Тело му је сарањено у озидану гроб-
ницу, у шабачкој цркви, до северних врата.
Године 1835, штампао је у Београду књижицу: „ЭЗнаме-
нитіи догађаи новіє Србске Исторіє на кратко у
везаном и простом слогу“, стр. 124.
Кад Србин чита оно што се излило из пера овога духовника,
мора га нека милина подузети, једно што му се ту ређају дога-
ђаји који су му толико блиски, а друго што се све то лије из
срца, које напред каже да је зачето у утроби мајке несрпкиње.
O, свети утицају Лавре Студенице, и свих других остатака
минулога срискога живота! није ли ваша сила толико бајна, толико
моћна, да од детета несрбина начини оваког архијереја патријота'!
Да ли вас, силе божанске, умемо да оцевимо и да употре-
бимо ми који смо тако жудни, а толико и потребити, да загре-
јемо срца својих омлађих љубављу према своме народу, према
драгој отаџбини српској !
Нева му је лака српска земља коју је синовски љубио!
Нека му је до века светао спомен међу архијерејима! нека му је
вечита слава међу српским грађанима!
Јован Павловић
Јован Павловић, прота шабачки, родио се у Босни, у селу
Бањици, године 1804.
Отац му је био свештеник. Још године 1809 прешао је у
Србију, и настанио се у Шапцу.
Јован је почео ићи у школу у Шапцу, а продужио је у
Митровици, кад му је отац, несрећне 1813 године, био пребегао
у Срем. |
Јован се запопио у Шапцу 1824, а године 1826 постао је
прота, на особиту жељу г. Јеврема Обреновића, који је тада био
управник тога краја.
Прота Јован Павловић рано је изашао на глас као добар
товорник у древи. Предан породици Обреновића, отворен и за
416 ШАБАЧКИ ОКРУГ
оно време доста образован човек, виђен на очи, он је призиван
био у многе свечаности дворске и народне; ишао с Кнезом Ma-
лошем у Цариград, 1835, а доцније 1859, слао га је Кнез Ma-
лош опет у престоницу турску, као члана депутације, која је
тражила извршење хатишерифа, који су још били мртво слово.
Ми дајемо места његовом спомену овде, нарочито за то, што је
огледао силу пера свога не само у многим лепим беседама, које
је говорио у разним приликама а и неприликама, него и у пре-
воду Чокеових „Часова благоговења“, које је штампао године
1850, у Београду.
Павловић је рано оседео. Високог стаса, дуга лица, беле
косе и браде, оштрих, живих очију, Прота је Павловић био aas-
ност, која је уливала неко поштовање, где се год јави.
Умрьо је 24 Априла 1561 године, на сами Васкрс, и уко-
пан је у Шапцу код npese коју је служио 37 година.
Над његовим гробом узидана је у црквени зид плоча, на
којој се међу осталим читају ове речи самог покојника:
„Рађамо се да мремо,
А умиремо вечно да живимо
Са славом или бесчестівмъ“.
Бог да га прости!
Никола Чупві
АРТИДЕРИСКИ КАПЕТАН
Никола Чупић родио се у Шапцу, 1836 године. Оцу му је
било презиме Куртовић, премда није род с познатим Куртовићима
у Шапцу. Мати пак његова, Васиљија, рођена је ћи покојног вој-
воде Стојана Чупића.
Никола је пошао у школу у месту свога рођења 1844 го-
дине, и звао се у прво време, по презимену оца свога, Кур-
товић. Доцније то презиме замени оним којс му је носио деда,
материн отац, и почне се звати и писати Никола Чупић.
Године 1851, Октобра $, ступио је, у Београду,у артилерйсву
школу коју је свршио с добрим успехом, и 6 Новембра 1856
личности 477
произведен је у чин потпоручика. Године 1859, Новембра 7, mo-
стао је поручик ; године 1861, Јануара 27, постао је капетан друге,
3 4 Септембра 1863, капетан прве класе.
Никола је Чупић био човек коме није ласно наћи у свем
једнака другара. Младић црне масти — готово гарав —, светлих
црних очију, које сведоче богат ум што продире сероз предмет
који разматра ; порастои витак и врло стасит; за добра здравља
свога одвећ дичан, поносит, жив и окретан, а и кад га је болест
(ила освојила опет је остао тих, миран, не изгубивш много од
своје обичне поноситости. Одликовао се ретким даром и памћењем,
особито у математици и у нацртној ђеометрији. Свавом тешком
задатку из тих наука он се радовао као какво) највећој сласти.
Забаве лаке и бесплодне нису му биле никаква драж. Најво-
160 је игру шах коју је играо с особитом вољом, с неком мили-
вох, и Maxom с добрим успехом. Често је при овој забави TOBO-
ро: „Не помаже овде само мицати Фигуре; ту треба најпре памет
зрело да размисли, да предвиди последице, па тек онда нешто
да учини; у свакој својој Фигури ваља сматрати по једног свог
војнива или по један део војске, који не треба неразмишљено TY-
рати напред да узалуд гине.“
Волео је врло да јаше, и свакад је држао добре коње, које
је гајио, чувао и гледао до највеће нежности.
"Дов је био здрав, био је издашне руке, нарочито према cH-
рохасина; а пошто се оболестио, постао је штедљивији, и о том је
говорио сам: „Боље је и приштедити за корист своје отаџбине, ма
_ #8 се T0 често и оговара.“
Врло је радо читао, и у том је могао дуге сате проводити.
Најволео је читати дола после којих остаје њему самом много
№ разиишљава, да проналази, и да пресуђује. Чак спиритуали-
Зи и иатери]ализам занимали су његову главу, и он је често њих
поређивао, и о њима водио разговоре. |
Био је частољубив до крајности; готов је био учинити свашта
CANO да своју част очува.
Политику је сматрао Као нешто што се не зна у чем је; за
478 ШАБАЧЕН ОКРУГ
то је свакад претпостављао сваки родни рад узалудном бављењу
ПОЛИТИКОМ. |
Као Србин, мрзио је Турке свом мржњом своје снажне душе;
шта више, као да је наследио нешто те мржње од свога деде, јер
је у том осећању превазилазио многе и многе. Кад би год што
ново и лепо од војничке спреме набавио, свакад би говорио №
ће му то требати „кад се пређе у Босну.“
Он је конструисао за пехоту један топ који је још у про-
јекту; а склопио је и једна кола с малим углом окретања, где је
решио једно питање које је многе војничке главе толико морило.
Чупић је боловао од суве болести. У почетку је мислио да
може наћи лека, за то је путовао у разна места на југу Ј европе,
не би ли се како опоравио. Најпосле пређе и у Аерику, и настани
се у месту Орану. |
Пред полазак у Африку, писао је једном свом пријатељу у
Београду, и кроз неку суморну шалу говорно овако: „Мени ни цела
Јевропа не може да помогне, за то идем у Африку, дако ми она
што помогне; ако и тамо лека не нађем, и ако видим да се ирети
мора, похитаћу да се у отаџбину вратим, да тамо кости оставни,
и да туђу земљу не гнојим.“ |
У последњем писму из Африке, на неколико дана пре него што
ће умрети, пише ово: „Час је ту, мрети се мора, лека ми нема;
моћи немам да се кући вратим, — ах, српско сунце, српска
земљо!.... Хитам да учипим расположење с мојим имањем док
још ово мало душе у мени трајс; кад не бејах срећан да, Бао што
су моји стари, будем од користи својој отаџбини, на бојном пољу,
са сабљом у руци, за што се вазда спремах, оставићу све своје
имање на просветне цељи, те да на овом бар пољу својој зеиљи
помогнем. И просвета је оштра као бојни мач, и она може да
погьави Турке, и да освети наше Косово. Вама аманет, да се ово
изврши. Ах, слатка и драга Србијо!.....“ |
5 Јануара 1870, у Орану, учинио је покојни Чупић овакав
тестаменат :
——— исне
i T. Кости Протићу, коме имамо да захвалимо за ове податке.
личности 479
„При чистој свести и здравом разуму наређујем: да се са
мојим имањем овај распоред и употребљење учини:
„1-0 Од мог покретног имања, издаће се сестрама моје нокојне
тетке и то: Милки и Ружи, свакој по 100 дує.
„2-о Moxe стрицу, да се даде 100 дук.
„3-е Repu мајора Протића, Зорки, 100 дук. да се изда.
„Све остало покретно и непокретно имање да се употреби на
издавање научних и мораљних дела.
„Моје непокретно имање састоји се из једне новосазидане MO-
хане у Шапцу.
„Покретно имање уложено је код друштва бечког Pfandleihe-
Gesellschaft, у 8000 Фор. год. 1866. Признаница (књижица) у
мом сандуку.
„Г. министар просвете одредиће комисију из12 чланова која
ће решити: да ли да се капитал одмах употреби на наведену цељ,
или да се приход употребљава, а од капитала да се Фонд образује:
у ком случају и штатуте да изради комисија.
„Закључења Комисије биће непроменљива.
„Оран 8. Јануара, 1870.
„У Африци. Н. Чупић, с. р.
артил. капетан.«
31 Јануара 1870 (по старом календару) издахнуо је племе-
нити овај Србин, у Орану, и укопан је тамо.
Његово је завештање већ извршено. Комисија је одређена,
која је пречистила стање Фонда и саставила Уредбу, по којој
сада том задужбином управља Одбор од 12 лица.
Сума тога Фонда, Која је узета као основна главница, износила
је 31 Јануара 1875 равно шест хиљада дуката цесарсвих.
И тако ова два Чупића оставише оба кости ван Србије
коју су толико љубили : дед паде у руке Турцима, највећим
непријатељима својим, који та уморише смрћу нејуначком; а унука
480 ШАБАЧКИ ОКРУГ
отера болест преко бела света, да тамо у туђини остави своје
српске кости, уздишући за српском земљом, за српским сунцен......
Али преко толиких гора и долина, преко толиких земаља
и мора, издишући, он помиње слатку Србију, и даје њој на службу
све што по себи оставља на земљи! |
Нека би се множила српска срца с оваким осећањима! Тада
час нашег општег ослобођења не би био тако далеко!
Стеван Магазиновић
<>
После дужег, тешког боловања, упокојио се у Београду, 4
Фебруара, 1874, државни саветник, у пенсији, Стеван Мага-
зиновий.
Тих и смеран за живота свога, он је, својим тестаментом,
показао толико љубави према роду своме, и толико поште према
књизи и науци, да смо ми дужни, бар у најкраћим цртама, изложи-
ти живот његов, како би спомен његов остао што вернији у Cpi-
ском народу, Боји ће имати узрока довека да с поносом спомиње
име свога честитога сина. l
Стеван Магазиновић родно се у шабачком граду, од прилике
1804 године. Отац му се звао Митар, а мати Марија. Још као
дете, у једној бежанији од Турака, пренет је у Срем, у Руму,
где је и одрастао, и школе учио.
Доцније се вратио у Шабац, и мати му се, оставши удовица,
преуда за Магазиновића, кога презиме прими и Стеван, пасторак
његов.
По службеним документима видимо, да је Стеван Магазино-
вић, на крају године 1823, ступио у шабачки окружни суд, као
бесплатни практиканат.
У почетку године 1824, послат је у суд ваљевски за писа-
ра, и ту је остао до 1829. После чега је дошао за писара у кан-
целарију пок. Кнеза Милоша.
18 Августа 1833 слан је био у Јадар и у Рађевину, да
сав десетак спахйски тачно попише, и тај попис да поднесе Kuo-
зу Милошу. 9 Септ. 1833 дата му је власт да тај десетак пре-
сеца са спахијама, и исплаћује им, како се с ким погоди. Посао
ЛИЧНОСТИ 481
тај он је свршио на задовољство Њнеза још до 11 Новембра те
исте године.
18 Новембра 1888 постављен је за капетана поцерскога у |
нахији шабачкој.
23 Маја 1885 постављен је за члана „шабачкога исправ-
ничества,“ а 10 Јуна 1837 даровао му је Кнез Милош, у тои
истом звању, чин мајора за верну и ревну службу његову.
25 Фебруара 1839 постављен је за председника шабачког
окружног суда.
Године 1840, 14 Септембра, премештен је у Брусницу, за
председника рудничкога суда, а одатле опет, 27 Јуна 1841, upe-
мештен је за председника суда округа београдског.
Новембра 16, 1842 постављен је за члана апелацаског суда,
а 30 Декембра, те исте године, постао је председник томе еуду.
10 Априла 1848 дат му је чин потпуковника.
Те исте године, 3 Новембра, постављен је за члана депута-
ције која је управљала Фондом за чиновничке удовице и сирочад.
Ту је службу отправљао из почасти, јер она није ником плате
доносила. | |
31 енота 1846 постављен је за члана врховнога суда.
10 Декембра 1848 постављен је за члана депутације школ-
скога Фонда. И та је служба била служба из почасти.
27 Септембра 1852 постао је председник врховном суду.
· 11 Девембра 1854 постао је члан државног савета.
21 Декембра 1854, кад је пок. Книћанин дао оставку на ми-
нистарство унутрашњих дела, Стеван Магазиновић постављен је
за министра унутрашњих дела.
Доцније, 31 Марта 1858, видимо га као Кнежева представ-
ника и попечитеља ин. дела.
На овом месту, Магазиновић је помагао колико је год могао
припрему оних догађаја Који се извршише на врају године 1858.
Кнез Милош, по свом повратку, задржао га је у том звању до 7
Априла 1859. Тога пак дана, уваживши му оставку, отпустио га
је с овим писмом:
КНЕЖЕВИЦА СРБИЈА = 31
482 | ШАБАЧЕН ОКРУГ
„Господине ,
„Нарушено здравље ваше принудило ме је уважити оставку,
коју сте ми поднели на звање мога представника и попечитеља
иностраних дела, п по жељи вашој вратити вас у приватни живот.
„Растајући се с вама на пољу делања за срећу и напредак Ср-
бије, не могу да вам не изјавим, како сам потпуно задовољан ва-
шом поштеном и оданом службом. Ја молим Бога да вам скоро
үтврди поколебано здравље, а уверен сам да ћете ви свагда го-
тови бити да отачаству и мени, вад год ваше службе затребамо.
верно и срдачно нослужите.
„Уз ово вам јављам да сам наредио што је нужно да вам
се пенсија одреди.
„Уверавајући вас о мом непрекидном благовољењу, остајем ваш
благонаклони.
„ Априла, 1859 у Београду. Милош Обреновић.“
Од тога доба, Магазиновић је живео у пенсији, све до смрти своје,
Здравље му је било поремећено тако, да га ни лекарска ве-
штина, ни примерна нега и дворба добре супруге никако не могоше
повратити у повољно стање,
Магазиновић" је био ониска пораста, но крупна тела у опште;
пун, црномањаст, а у лицу богињав.
Нарави је био тихе, смерне; опхођења отвореног, искреног,
Рођен у оно доба кад је „крвца из земље провирала“ тра-
жеһи освету за погажено право, а и проведавши сав свој век у
опсегу где се досуђује правда, он је био осетљив за своје право;
али чим питање није било о томе, он је био попустљив, пријатељ
мира, и увек готов на давање. |
У коликој је мери срце његово куцало за овака дела, нај-
боље нам показује његова последња воља, коју ћемо видети
овај чае.
Три пута се женио, али ни с једном женом није имао од срца порода.
С последњом женом својом Маријом, која га је онако достој-
но подворила нарочито у последњој дугој болести његовој, прожи-
вео је више од 26 година.
Ево сад његовога тестамента који му обезбеђује право на
народно поштовање за сва времена:
личности 483
„Ја доде потписани, Стеван Магазиновић, следујуће а
ње, на случај моје смрти, о моме имању остазљам :
Ја никоме нисам ништа дужан, а моје се непокретно имање
састоји из доленазначене непокретности, и то:
1. Једна кућа од тврдог материјала, са плацем близу двора кне-
жевог. по трима тапијама.
2. Једна ливада, са три тапије, крај реке Саве, близу Маџар-аде.
З. Један виноград, са две куће од камена, до г. Милана Си-
мића винограда, са две тапије.
Ове су нейокретностя овде у Београду, а у шабачком атару
имам следујуће непокретности, и то:
4. Једну земљу (зовому забран) од прилике до 400 дана орања.
Она граничи: са једне стране Сава, река, са друге стране земља бра-
ће Топузовића и Узуновића, са треће стране, друм у села мачван-
ска, а са четврте стране, земља браће Мијатовића из Причиновића,
све до Саве реке.
5. Две ливаде, једна Рагибовача, а друга купљена од браће Џанге
које су једна до друге, а са четири стране земља је браће Топу-
зовића, имају свој стари пут од реке Саве и до 20 коса траве.
6. Ливада од 20 коса траве, купљена од г. Јеке Вукомановића,
покрај друма до реке Саве, а с три стране земља браће Топузовића
7. Земља до 30 ланаца са две куће од набоја спрам Јереза и
мог забрана у Травницама.
8. Земља 20 ланаца, Гемовача, близу мог забрана у Травницама.
9. Земља близу Шапца, од прилике тридесет ланаца, купљена
на лицитацији (Јуришевића).
10. Моја је воља и наредба, да се моја непокретна добра ни-
кад и ни у ком случају не смеду продати, нити задужити, нити
променити.
11. Како пак ја деце немам, то ће моја жена Марија, ако ме
надживи, сав приход од мојих непокретних добара уживати до
њене смрти. |
12. По смрти моје жене Марије, уживаће мој брат Коста (у
случају његове смрти) његова деца од овог мог непокретног имања
"приход за десет година.
13. Џосле десет година, прелази моје непокретно имање на
просветне цели са којим Ъе министарство просвете (са мојим добром)
управљати, давајући под аренду, новце примати и на просветне цели
употребити онако, како за добро нађе, али ни у каком случају да
не може моје имање продати, нити задужити, нити пак променити,
31"
484 ШАБАЧКИ ОКРУГ
него за свагда давати под аренду и новце на просветне цели упо-
требити, као што сам у 10. тачки казао.
14. Моје сво покретно имање T. j. новце, облигације, златне и Cpe-
брне ствари, коње, кола, једним словом све што је моје, поклањам ·
и остављам мојој жени Марији у неограничену сопственост, да по
својој вољи са покретним и движимим мојим добрима располаже.
У ову покретност спада и њено очинство што ми је донела. Она,
ће све облигадије и моје вересије наплаћивати, интабулације скп-
дати или сама или посредством свога пуномоћника.
15. Моју сестру Софију поч. Пајка Илића разрешавам од пла-
ћања што се она са својим мужем пок. Пајком обвезада мени пла-
Һати за Симу Пискаревића, и тако она не ће ништа дужна бити,
него она ће Симине вересије наплаћивати и мојој жени новце пре- .
давати, а што се не би могло од Симиних дужника наплатити, то
Ъе сам Сима плаћати.
16. Моја ће жена Марија позвати мог брата Косту да, он овај
тестаменат препише у две копије, па једну да задржи за себе а
другу да преда министарству просвете ради знања.
17. Суд не ће над мојим имањем стециште одређивати, нити ће
се у попис мог имања упуштати. | |
Овај сам тестаменат својеручно написао и моје име потписао
и печат ставио.
У Београду 6 Августа 1872.
(М. П) Стеван Магазиновић
| ЧЛАН ДРЖ. САВЕТА У ПЕНСИЈГ.
Данас је 9. Августа 1872. г. призвао нас долепотписане г. Сте-
ван Магазиновић, пензионир. саветник, и изјавио је пред нама да
је у овом тестаменту, који је он цео сам писао и потписао, његова
последња воља изражена, о чему ми сведочимо.
У Београду, 9 Августа 1872.
Сведоци : Јовица Николајевић, у пенсији члан савета ; В. Савић,
чинов. упр. Фондова; Јеврем Гавриловић, пенз. саветник; Јован С.
Јелкић, бакалин у Београду.“
„На просветне цели што сам у тестаменту наменио, овако ра-
зумем и хоћу да буде: у време, кад моје непокретно добро т. j.
имање пређе у руке правитељства, т. ј. просвете за свагда, да се
приход цео од тог. имања употреби на печатање полезних књига и
ученицима сиротним бесплатно да се раздаје.
У Београду 18 Јуна 1878.
Стеван Магазиновић
ЧЛАН ДРЖ. САВЕТА У ПЕНСИЯ
ЛИЧНОСТИ 485
Ми долепотписани у једно доба сви скупа саставши се код
тосп. Стевана Магазиновића, пензионираног саветника, сведочимо:
да смо из његових уста чули, да је ово на што се ми потписујемо
његова права последња воља коју је он сам својеручно и написао.
У Београду, 18. Јуна 1873. год.
Мед. Др. Иларион Анђелковић; Станоје Илић, секретар кас.
суда; Јован C. Јелкић, бакалан; Стеван С. Проти, сапунџија.“
Мир праху твоме, честити сине драге наше отаџбине! Ти
си се, умирући, сећао оних који су узданица сваке куће и сваке
државе; сећао си се нараштаја на којима редовно остаје свет.
Блато души твојој, Која се тако бринула, како да нови српски
појасови долазе на Посао с више светлости, с више мушке воље,
с више морала и честитости !
И најмањи напредак у сваком овом правцу за твоје је име
споменик који никад никаква сила порушити не ће.
Рај нева ти је души, а праху твоме нека је лака српска земља
коју си ти тако синовеки љубио !
А В. МЕСТА ЧИМ ВИЛО ЗНАТНА
Од места у овом округу која су ма чим знатна, поменућемо прво
Поље Мишар, 1 сат од Шапца, идући београдским путем.
У тој широкој узвишеној равни било је више сукоба између Срба
и Турава, нарочито последњих дана месеца Јула и првих дана
Августа 1806 године. Али је најславнији био онај бој који је
у среду 1 Августа 1806' имао Карађорђе против Сулеман-паше,
'У који је дан била та славна мишарска битка очевидци не говоре
једнако. Прота Ненадовић каже да су тек 31 Јула начинили ша-
нац. Јокић вели да је Карађорђе, одмах после те победе, пошао
низа Саву, и у Остружници се 15 Августа, на вел. Госпођу, при-
честно он и војска његова. Сима Милутиновић пак каже (Ср-
бијанка 1, стр. 146) да је то било на Госпођине покладе, а Ми-
лош Светић опет да је било 3 Августа 1806 годпне. Међу тим
мн држимо да је најпоузданије оно што прота митровачки Сав-
ковић и К. Јовановић, капетан из Кленка, пишу Митрополиту
Стратимировнћу, а они означавају среду, 1 Августа 1806, као
дан те знамените битке и славне српске победе.
486 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Кулин-Капетана, и других турских вођа. Срба је било.до 15.000 са
четири топа, а Турака 30, или, како се прича, више од 50.000. Бој
је тај поразио сву силу босанску. Не само Кулин, него још седам
главара платило је животом ово бесно насртање на сиротињу рају.
Песма је разнела с Мишара у све крајеве српске славу оружја
српскога. да тај бој зна већ сваки Србин који мари за свој народ,
и мисли о његовој будућности.
Ми смо, данас, далеко од мишарске битке; али осећамо после-
дице њене, па не можемо да се не упитамо: Ко је тај Кулин-
Капетан који креће. толику војску на српску сиротињу, и прети
овако затирачки да прође кроз земље наше? Ко је? То је no-
томак онога истога Кулина, бана босанскога, који оно на веђено-
Banie 1189 године, дајући неке повластице Дубровчанима, NH-
саше овако: „ё име оца и сына и светога даха, № бань босански,
Квлинђ, присезаю тебћ внеже Крьвашз,' и т. д.
| На потомак тога Србина, од кога имамо најстарије српско
писмо, ето је с толиком војском својом ставио сву храброст своје
словенске крви под заставу Мухамеда, и упео се әда помаже за-
тирати Србе — браћу своју!... Дали ће кад год видело истине
осветлити ум људски, да браћа буду браћа ма које вере била, или
барем да се не затиру тако крвнички?...
После мишарскога овако славног за Србе боја, Скопљак-паша
(Суленан), каже Милутиновић, полазећи из Шапца града, дао је
реч Карађорђу, да више никад на Србију не ће руку дићи. *
Свилеува, село у Тамнави, 5 '/, сата на југоисток од Шапца,
знатно је рођењем славнога Лопа Луке. Осем тога, српске су чете
у почетку устанка 1804, у том селу, на месту Дугом Bofy, na-
чиниле први шанац, и ту славно разбиле војску Али-бега Bu-
дајића, из Зворника, Боји је дошао био, на позив шабачких Ty-
рава, да потуче „Србијанске хајдуке.“ *
Село Бељйн, 4 сата на југоисток од Шапца. Ту је био први
српски стан, када су они 1804 и 1805 отпочели нападати на шабачке
' Monumentu Serbica, стр. I, ТУ.
2 Србијанка 111, стр 123.
3 Вук, Даница за 1828, стр. 168—173.
ЗНАТНА МЕСТА 487
"Турке. Бељин је село на левој страни Вукодражи, на 7; сата од
Саве, а на обали савској, опет с леве стране утока Вуводражи,
познају се и сад зидине од старога града Бељина. Зидови и сад
штрче у Саву, да се и с пароброда могу да виде.
На Бељину је био бој између Срба и Турака 1806, после
кога је на Дугим њивама, код воде Летковца између села Kp-
њића и Власанице, погинуо јунак Јанко Катић.
Село Крњић, 3 сата на југоисток од Шапца. И ту је био
утврђен српски стан, докле се год они нису утврдили у Шапцу,
Мачви, и у Поңерини.
Варна, село у Поцерини, 2 сата на југ од Шапца. Ту се
познаје и сад шанац, где су се утврдили Срби 1804 после раз-
боја Муле Ножине. А ту ве војска вратила и по што је разбила
Џору Османа на Чучугама.
Китог је био густа шума од Дрине па готово до Шапца.
“Ту су сретане и разбијане не само мање чете него и повеће вој-
ске турске, јер је густа шума давала браниоцима сваку згоду за бу-
сије. Ту је Прота Смиљанић 18 Августа 1806 дочекао преко 1000
Турака, разбио их тако да нису један за другога знали; одсе-
као 153 главе; убио 200 коња, а ухватио 300; отео све што су
Турци носили своје и гонили туђе. ' — Данас се Китог упољио, и
наиа је тешко разумети, како би се у такој равној голети могла
дочекати с мало друга непријатељева сила.
„Жича, мала речица, која тече упоредо с Лешницом, а дуж
ње је велико поље на Бом је била године 1807 битка, у којој је
и сам Карађорђе рањен у врат. Пред овај бој хтео је Карађорђе
да обеси неког буљубашу Јована из ваљевске нахије за неку не-
послушност. Кад он рече да се обеси тамо вод Ћурчӣна гроба,
онда војска сва изађе из шанца па, ухвативши пушке за грлиће,
а табане у вис дигнувши, повиче у глас: „Молимо, Господару, по-
Ћлони нам Јована!“ И Карађорђе му опрости.
Чокешина, манастир под Цером, 47; сата на југозапад од
Шапца, помиње се Bao место где је био крвав бој између Срба
" Писмо Проте Савковића. Архив Cpu. Уч. Друштва, бр. 429.
488 ШАВАЧЕН ОКРУГ
и Турска, на Лазареву суботу, 1804. Бој је био мало подаље од
цркве, поврх потока Брањевца. Ту су Срби грдно побијени, али
су браћа Недићи, из села Осечине у ваљевској нахији, својим
беспримерним јунаштвом осветлали образ српски за до века.
Песма верво и потпуно описује ову крваву сечу.
Ново Село, малко на север од Лешнице, изашло је на глас
због боја између Срба и Турака, где је Лука Лазаревић погубио
Пезу Мемед-агу.
Пру дови, на Дрини, према Бадовинцима, '/› сата од села.
Овде су Турци највише прелазили ради пљачке. Ту је био Чу-
пићев шанац, али сад од њега нема ништа, јер та је Дрина пре-
ронила, и његово је место сад на босанској страни.
На Прудовима веле да је прешао Деренделија с војском.
На Прудовима ву мачвански кметови предали Турцима Сто-
јана Чупића 1815, те је после удављен у Зворнику.
Прудови се ти зову иначе и „Везирова скела“.
Салаш (црнобарски),' Ово је место остало знатно славном
победом Чупићевом над Мехмед-Калетаном, 1806, и оном дивном
преворном беседом, воју Вишњић ставља у уста „верном слузи
Јуришића Станка“, који онако мушки Бори српске војводе.
27 Маја, 1506, у недељу на покладе, дођу Поп Лука, Чу-
nah, и Дабић у Али-агин Салаш и завопају се, па пошљу 200
коњика да измаме Турке, који су били ушанчени у Бадовинцима.
Турци 28 Маја изађу, и од по дне до мрака отвори се крвав бој:
Турака падне на месту 116, а 150 буде рањено. Српеки тобџија
запали турску џебаву, и потуку им се многи коњи“.
Јели Вишњић овај случај сложио у песму, или други, ми не
можемо пресудити, јер је таких бојева било туда врло често.
Године 1811 био је овде и други крвав бој, кад су Лука
и Чупић узбили Али-пашу Видајића.
Клење, село у Мачви, где је Прота Смиљанић 13 и 14
! Иначе се ово село звало „Али-Агин Салащ“.
* Писмо Проте Савковића од 30 Маја 1806. Архива Сри. Уч.
Друштва“, бр. 419.
ЗНАТНА МЕСТА 489
Августа 1806, дозе и славно разбио Турке који су се из Шапца
повлачили к Дрини. '
Глушци — Богатић. Између ова два мачванска села дочекао
је Стојан Чупић Турке 7 Септембра 1506 и славно их разбио".
Најпре их је стигао на Орашћу, више Козје Баре, до самог села
Дреновца, па их онда гонио даље в Дрини и гонећи затирао.
Парашница, “ norec у атару села Црне Баре, протегнут од
самог села дуж једног краја Дрине и Саве чак до потеса који се
зове Банов Брод, под селом Бановим Пољем. Сав је тај простор
био обрастао у густу шуму. У тој шуми имале су колибе, где су
обичпо становали „Голи Синови“ Зеке Буљубаше. Данас су туда
остали само ораси, а друго је дрвеће исечено, и сеје се вукуруз,
и коси трава. Јесењи се усев не сеје због врло ране хладпоће.
Равње, село међу Савом и Засавицом. На том је селу, на
крају Августа и у почетку Септембра 1813 године, био крвави
несрећан бој између Срба и Турака. Често се пише да је тај бој
био ва Засавици, и то је право у колико се разуме вода Baca-
вица, али ако се мисли село тога имена, онда је погрешно. Срби
1 Писмо Антима, владике ужичког од 21 Августа 1806, Арг.
Cpu. Уч. Друштва, бр. 431.
2 Писмо Савковића, проте митровачког од 8 Септембра 1806,
у Архиви Сри. Уч. Друштва, бр. 434, а Антима владике од 9
Септембра 1806. Арг. Друштва, бр. 435.
За пме Парашница има овака прича: Кроз Парашницу има нека
удолина, као водино корито, које се не протеже кр за сву њу него
донекле. Кажу да је та удолина овакво постала: Био некад не-
какав џин, па заволео своју рођену сестру, и хтео да је узме. Њему
кажу да то може бити тек кад он прокопа води корито из Дрине
у Саву. Он пристане, и почне копати; али се спусти густа магла,
тако, да није видео куд копа, него је кривудао тамо амо тако, да је
на неким местима хтео саставити лрокоп. Најпосле му се досади те
се мане сестре, и прокоп остане недоведен до Саве.
На другом крају Парашнице има место Банов Брод. Причају
да је бан сремски, идући с војском на Косово, дошао дотле, па ту
чуо да је битка била, и царство пропало. Бан ту свисне од жалости,
а војсва му се врати натраг. За то се то место прозове „Ба-
нов Брод“.
ә
490 ШАВАЧКИ ОКРУГ
су на селу Равњу били заузели земљоуз између Саве и Засавице.
Прекопали га, утврдили се ту, и мислили да се одупру Турцима
док би друга српска војска озго од Цера ударила Турцима у бок;
али се та нада не испуни, те Турци свом силом ударе на Равње.
Турци су туна имали Француске инџинире, који су им управљали
приступним прокопима.
О том несрећном боју ево записке с Пентикостара пркве BO-
ћајске коју је ставио 1814 године Поп Басилије Бабић, парох.
ноћајски :
„ — — (ей храм свети и божествени создася въ Abro 1811,
и прослужи перву службу месеца Декембра 20 числа 1811. Служи
перву службу јерей Василіє Бабић.... И бист краму наслед-
никъ и ктитор Столиђ Чупићљђ, войвода мачвански. И погоре
храмъ месеца Септембра 5, 1813. Того же abra и сва Србта паде
подъ Турчина. И бист сраженје велико на Рамню между Typ-
комь и Срблфмъ 15 дана. И Турчин провали шанац, и пострада
српска войска: што изгибе, што у воду поскака, али изгибе и Typ-
чин и конь ни броя се не зна; али освои, јербо га је мноштво
било — 100 хиляда. И ту погибе Србала, храбрих юнака, коих
земля не ће више родити. И остаде 5‘ топова српеви. И Croas
Чупић преплива Засавицу без оружя и го без кошуље с неколико
друга. ... и утече весела му мајка.
„Плачи, ридай славна земльо србека, док се обрати божія вола
на те. Ал ти беше лепо процветала и светивиъ цревама украшена
и по црквама звонима подигнутим прогласую по свой сербской земљи
ал’ си одмах славу изгубила и подъ турско иго потпанула. Пот-
naca Поп Васил1е Бабићљђ, парохъ нофайски, 1814“.
Дубље, село на запад од Шапца, где су биле три битке:
једна 15 Августа 1806, друга 1813, а трећа 14 Јула 1815. Она
је прва била незнатна, друга штетна за Србе, а ова трећа била је
крвава, али славна и срећна за Србију. Ту је Кнез Милош славно
! Или 9; не може да се добро разазна.
* Бој овај био је местимице онде где је сада ливада Димитрија Ма-
шика и Попа Дамњана из Дубља. Крст, за спомен те победе,
ударен је у сред села, али бој није био ту, него онде где рекосмо.
ЗНАТНА МЕСТА 491
разбио Турке, и заробио вођа њиховога Ибрафим-пашу Марјаша,
кога је, по том, племенито обдарио и пустио слободва.
Многи еу Срби овде изгинули за своју домовину, међу ко-
јима ваља захвално поменути: Милића Дринчића, и Симу He-
надовића, Који су ту оставили главе. У боју на Дубљу, неки
Скерла, из Липовца, у крагујевачкој Јасеници, ухвати најмлађег
пашиног сина и поведе га Кнезу Милошу. Пашић, док је ишао
за Скерлом , извади самокрес, и скреше правце у главу Скерли,
али га срећом само малко обрани у образ. Скерла није више хтео
да прашта, него одвикари јатаганом главу пашићеву, па је баци
пред Кнеза Милоша. |
Бад, доцније, доведу и пашу заробљена, и Кнез му понуди
да позна главе од својих људи и да их узме, он наиђе на главу
онога mamaha, па писне кроз плач: — „Он ми је био најмлађи,
али сам се надао да ће побјећи, јер је под њим био најбољи воњ“.
Најпосле поменућемо и „Мачву“ градић, и „Битву“ као
предео — места, која су имала злу срећу, да на њих маџарски краљ
„Лудвик 1426 године полаже некаква права.
Има још и име Thusniza, али ми не знамо које је то Me-
сто данаске, ао није ружно записана Лешница или Лозница. '
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, а
У шабачком округу има 1 варош, 2 варошице, 110 села,
а 51 ошитина. Глава пореских било је 15,245 (1870).
Шабац је главно и окружно место овога округа на десном
брегу Саве, варош је мало даље од обале, а град је баш на води.
Град Шабац зидао је Султан Махмуд 1470, да би равницу say-
ванску заклонио од напада маџарске војске. Име је граду томе Typ-
чин наденуо Буг/ур-делен, што би сриеки могло значити двоје •
Онај који боде у бок; или: Купињак, место где расту купине,
У српскни летописима пак Шабац се често зове Заслон.
Али ни зидови, ни име нису омели непријатеља, него, још 1476 го-
дине, Матија Корвин освоји од Турака баш ту нову њихову заштиту.
е
1 „Отаџбина“ за Фебруар 1875, стр. 188.
492 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Потоњу, судбину Шапца прелазимо ћутке, претпостављају ћи
да је она била онака каква и свега народа српскога.
Тек године 1695, у аустрӣским војним записима находнио
оваку белешку о Шапцу: „Године 1695, у почетку Октобра,
Грос Гвидо фон Старенберг освојио је Шабац, утврђено место“.
Године 1717 била је на Шапцу крвава битка између Аус-
тријанаца и Турака, после које га је пожаревачки мир предао |
Аустрији.
Године 1739, 1 Септембра, београдским миром, Шабац је |
враћен Турцима, пошто су му најпре порушени бедеми.
Године 1788 отет је од Турака, онда кад је главном Ol-
садном војском аустрӣском управљао лично сам цар Јосиф І.
Да испричамо, ма у неколико речи, то отимање Шапца, нарочито |
за то, што су и ту Срби били први који су летели у ватру за
неблагодарне суседе своје.
20 Марта, 1788, Цар Јосиф пређе преко Саве на Кленку,
и заповеди да се предузме нападање на Шабац. То вије ишао
ни ласно ни брзо. Помињу се mecra: Богаз?, одакле је, у цареву ·
присуству, грувано из топова на град; Лрокопов гроб“, где je-
такође била једна батерија; и неко предграђе /ајита (да не буде
Бент?) које се сретф и доцније чак 1806 године.“ Српски apa-
говољци, предвођени капетаном Соколовићем, продру у варош 18
Априла 1788 године, и горње и доње предграђе буде спаљено.
Посада се преда 12 Априла 1788. Посаде је било 700 људи;
они се пошљу у Варадин; жене и деца пак испрате се у Зворник.
У граду је нађено 17 топова, а Пар Јосие је наредио да се Mia-
бац, после тога, оправи и утврди.
* Die frewwillige Тһейпаћте der Serben und Krouten ап den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 210.
2 То као да ће бити оно место где ноток Думача утиче y Casy.
3 Данас овога гроба нема, али се прича да је до пре неколико
година на обали савској, одмах до Богаза (утока Думаче у Саву),
с оне стране до Шапца, стојао један велики камен, кавав се’
обично износио на гробове знатним људма, па је сада Сава то
место подронила и заронила га.
“За Пајиту не зна ниво ништа.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 493
И у тако утврђеном на ново Шапцу, находимо у Јуну 1785
као команданта капетана Грофа Бранковића".
Свиштовски мир вратио га је опет у руке Турцима.
Кад су, на измаку прошлога века, Дахије завладале Србијом,
онда је у Шапцу постао главни заповедник Мус- Ага Фочић“,
брат Мехмед-Ате Фочића, једнога од четворице великих Дахија
који су седели у Београду. Осим Мус-Ате, помиње се често и неки
Бего Новљанин, Боји је био из дружине јаничарске, и многа зла
чинио Србима.
Као што је познато, Мустај паша, везир београдски, као прави
пријатељ свога цара, гледао је свакојако да етегне силу јаничар-
ску, силу дахйску. У тој тежњи он се помагао Србима, нарочито
првим људима из српског народа. С тога су Дахије, и све њихове
присталице, мрзиле на нахиске кнезове Србе, јер су ови сви били
више на страни мустајпашиној него на страни њиховој.
У шабачкој нахији био је тада главни Бнез Ранко Aasa-
ревић из села Свилеуве, који је такође држао страну београдском
везиру, одупирући се, где се год могло, сили дахйеких пријатеља
Баша и Јаничара.
Бего Новљанин потегне те убије овога Кнеза Ранка у сред
по дне у Шапцу. |
Kaa Мустај-паша дозна за тај случај, пошље 600 својих Boj-
ника крџалија у Шабац, да доведу Бега Новљанина жива, или
да донесу главу његову.
Кад крџалије отиду у Шабац, Бего се с неколикко момака и
својих пријатеља затвори у камени град, а крџалије опколе град и
стану пуцати и палити из пушака куле. Бего тада, једну ноћ, про-
копа град од Саве откуда се нико није надао, и тако, с неколико
помака, утече у Босну. Сутра дан крџалије уђу у град и удаве
' Die freiwillige Трейпайте der Serben und Kroaten an den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 274.
* За овога Мус-Агу говорило се да има 120 ока дуката. (Глед.
Записку Проте Земунскога од 14 Марта 1804. Архив Српског
Ученог Друштва, бр. 368).
494 ШАБАЧЕИ ОКРУГ
36 турака, за које су ий казали, да су држали с Бегом, и да су
га пропустили, па се после врате у Београд“.
Као што се види, Шабац је, у почетку овога века презирао
заповести београдског везира који је, с једве стране, слушао свога |
цара, а с друге, и Србе звао у помоћ против бунтовних Јаничара
Турака. Отуда ће, бој се, и бити оно што су Турвиње у Шапцу
у почетку 1804, кад се оно први пут српска војска јавила пред
‚ отим градом, онако подругљиво певале:
„Подигла се једна шака Влаха
„И пон'јела у тиквици праха
„Да отимљу Шабац од Турака:
„Они мисле, да је Шабац шала,
„А Шабац је Биограду глава!“
У почетку године 1804, шабачки Турци уморе у Шапцу
на грозан начин три Србина. То су била два попа: Живко и Мак-
сим, и владичин протосинђел кога име није записано. Оној дво-
jana проболи су живима ножеве кроз утробе, па их тако увели
у град где су их после погубили, а трефега су још на чаршији
исекли свега на комаде.
Још се можда пушила крв ових првенаца у венцу мученика
за народну слободу, а 7 Марта 1804 осване пред Шапцем срп-
ска војска, којој су старешине биле Јаков Ненадовић и Поп Лука
Лазаревић. И ago се Турвињама чинило да је ово само шака
Влаха, и да носе у тиквици праха, опет их је веома уледило
у срце, кад су зачуле рику топа, којим су Срби започели тући
Шабац.
И Шабац се одиста преда Србима на утврђене услове 20
Априла 1804. Јаков уђе у град, исече неколике од Турака-зулун-
Бара; Мус-Ата и Бего прешли су били раније преко Саве, и отишли
у Босну. У Шапцу постане старешина један Турчин од старих
Турава Шапчана. Тако је остао град у рукама турским, који су
цару верни а Србима божем пријатељи. Радња и пазари продуже-
ни су и даље.
1 Даница за 1828, стр. 142.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 495
Јаков, после овог освојења, на позив Карађорђа, крене се с
војском и топом на Врачар, одакле оду сви на Пожаревац, те и ту ва-
рош принуде на предају. Иза овога, сваде се Јакови Ћурчија око
некаква вражјега ножа“. Ћурчија, с тога, остави Јакова и Карађорђа
ва Врачару, па са својим људима дође у Шабац. Варош је готово
била спаљена, него он на оном тако рећи варошишту побије свој
свилени барјак. То је било 14 Јуна 1804. Тај дан стигао је у Ша-
бац из Босне и. Бећир-паша, који је ишао с 3000 људи да каш-
титује Дахије и Јаничаре, и да Србима божем дё задовољење и
какве олакшице.
Свилени барјак Ћурчӣн, побијен на сред Шапца, саблаз-
нио је правоверне старе Турке, који су у том видели знамење
са свим злослутно за њих. |
„Вала и била! (Бога ми и Господа) ево бијела брада, и бар-
јака хајдучкога не вид]есмо до данаске:“ !
Завладавши тако Шапцем и Мачвом место Јакова, Ћурчија
пређе и у Јадар и у Рађевину, те и отуда истера Турке. Али док
се он тамо бавио, продре из Босне у Мачву чета турска, с погла-
вицом, познатим Мус- Атом Фочићем, на само Преображење дође
у Шабац, учини. велику штету, па се тај исти дан врати натраг“.
У том стигне оздо Јаков те у Новом Селу, преваром, убије
Ћурчију, потуче његове присталице, намести опет свуда своје људе,
и наплати се добро од Мачвана и шабачких Турака, што су пу-
стили Мус-Агу с босанским Турцима, па се и он врати натраг“.
Пред саму зиму, године 1804, вратио сө јамачно кроза Ша-
бац Бећир-паша, не свршивши оно за што је ишао у Београд, и
могао је тада већ и сам помишљати , да злослутна зебња старих
његових Бошњака Турака није била са евим без основа.
Година 1805 обележена је славном победом на Иванковцу,
али се слава шабачком крају спремала тек у години 1806.
* Даница за 1828, стр. 190 и 191.
Даница за 1828, стр. 192.
3 Протини Мемоари стр. 133. — Говорило се онда да је Мус-Ага
дошао, те своје новце ископао и однео.
* Мемоари, стр. 134.
496 ШАБАЧКИ ОКРУГ
Видећи да се Срби већ бију и с царевом војском, шабачки
Турци, они што су остали по предаји, утврде град, и почну се
спремати на отпор. Из Босне су им долазиле и поруке и помоћ.
да се држе добро, и да се спремају да се побуњена раја силох
савлада.
Порта науми да нападне на Србију с три стране, па све три
војске да се састану на Врачару, пред Београдом: тако је ИЮ-
шим-поша имао ударити од Ниша низ Мораву ; Хаџибег Сребрнички
од Сокола преко Ваљева; а Синан-паша са Горажда, Кулин Ка-
петан, серашћер, с много других поглавица, и великом војском, да
продру вроз Мачву на Шабац, па, саставши се с Хаџибегом на
Палежу, да се сједине на Врачару све три војске, и Београд да
ослободе, а Србију са свим да покоре.
Помањих сукоба бивало је више још у почетку те године. Ка-
рађорђе, предвиђајући опасност, допада је више пута саи собом
на тај Брај.
Тако су Поп Лука и Живко Дабић, 17 Јануара 1806, раз-
били Турке код Лешнице на Јадру (води), и 3 главе од турских
поглавица донете су Карађорђу у логор код Шапца. Он је на-
редио, те су патакнуте на коље, па је то коље ноћу тајно поби-
јено тако близу Шапцу граду, да су Турци из града могли по-
знати с чајих су рамепа те три главе.'
Али сила турска почне придолазити све већа. 80 Јануара,
1806, већ су Турци преко Дрине били продрли у Шабац, и свега га
притисли. 31 Јануара, 1806, имали су Срба страшан бој на води
„Добрави, и ту је остало преко 200 Турака мртвих. Мачвани се
од тога на ново ужурбају; почну говорити да хоће да се предају.
Она турска војска која је ишла од Сокола, продрла је до Ваљева, и
попалила село Бранковину, али је после узбијена. 23 Фебруара
1806 Мачва се већ сва предала, и почела носити заиру Турцима.
` Но срећа се опет осмбне Србима. Приспе помоћ из Шума-
amje, и, у месецу Мају, 1806, Срби су опет били опсели Iia-
' K. Јовановић, Архив Ори. Yuen. Друштва, бр. 395.
2 18 Маја у вече Срби су нападали на град Шабац. С мишарскве
страже, дођу они до самих турских топова, а с других страва
} =
| о ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 491
бац тако, да су Турци, у Вленку, већ преговарали о миру. Паша
није смео напустити град, за то су преговори остали без успеха,
и Шабац је стешњен још више. Срби су, у тај мах, држали до
Цера, а Чупић је прелазио чак и у Босну, те палио села оних
Турака који су овамо војевали на Србе.
23 Маја 1806, Прота Никола Смиљанић разбио је у Мачви
Дервиш-Бега из Градачца, и освојио од њега силни плен. .
Тих дана убијен је у Шапцу командат града Абд-Ага,
који није давао Турцима да беже у Босну.
Славна победа на Али- Агином Салашу, 28 Маја 1806, довела
је оне Турке у граду Шапцу још у горе стање.
Кад Јаков дође од Београда, онда се Шабац још уже стесни.
Срби су били добили једну шајку с топом (која је пре била
Мус-Агина), па су њом маневровали на Сави, и тукли град из
топа. Турци су тада, веле, попалили сав Баир, осем четири куће.
Сад се некако срећа окрене од Срба. Турска војска почне
нагло придолазити на Дрину, и Мачвани се на ново предаду. Везир
је истина стајао још на левој обали Дрине, али паше: Сулеман,
Синан, и Хасан-паша продру, првих дана месеца Јула, кроз Мачву,
ослободе Шабац од српске опсаде, и пруже се чак в Малом
Дубокои!
„Срнеке се старешине, пише родољубиви Јовановић из Кленка,
6 Јула 1806": — завукле Е ваљевској нахији у буџак па одонуд
гледе, где се вилајет роби.“ Неки су били побегли чак и преко
Саве. Спасење се чекало још једино од Карађорђа, ва кога се
проносио вејасан глас, да иде с Јапком Катићем, Миланом, и са
Шумадинцима, у помоћ. „Ако он не дође — пропаст!“ узвикује
добри Б. Јовановић.
пе допру, због неспоразумљења. Турци их опазе, учине узбуну, и
оспу ватру. Српска војска одступи, али они што су већ били ушли
у шанац (око 100 људи) остану цео дан 14 Маја, тукући се. Ту
су претрпели големе муке. Тек идуће ноћи приступи српска војска
и избави их (Писмо К. Јовановића од 15 Јуна 1806, Архив
Сра. Уч. Друштва, бр. 421).
' Архив Српског Уч. Друштва, бр. 422.
КПЕЖЕПИНА ОРВИЈА 392
498 ШАБАЧКИ ОБРУГ 2
Пред крај месеца Јула, стигне доиста Карађорђе са својом
` војском на поље Мишар. Али како је у оно исто време (кад су
оне паше биле продрле до Малог Дубоког) и Хаџибег био ударио с
3000 Турака од Сокола, па се ипак уставио на ваљевској граници, и
ту се ушанчио, Карађорђе прво изађе пред њега, опколи га, и пошље
одмах другу ноћ те се спали турска варош Петрац, goja је близу
Совола. Кад Турци у шанцу виде да им гори Петрац иза леђа, они
оставе одмах своје шанчеве и нагрну бегати, а Срби их опет с леђа на-
падну, те су тако убијали где су кога стизали докле их нису
претерали преко границе сокоске. Ту је пало много Турака, a
и живих је неколико ухваћено. Од Срба је остало 17 на месту
мртвих, а 20 је рањено.
После тога, Карађорђе са својом војском дође у село Кр-
нуле, у шабачкој нахији, где су пређе биле војводе: Јаков, Лука,
и Катић, који су, у оно исто време, док је он имао посла с Ха-
џи-Бегом, дочекали Сулеман-пашу, Синан-пашу, и Хасан-пашу
бањалучког из Шапца, узбили их, и 40 глава турских одсекли,
али је том приликом погинуо славни јунак Јанко Катић, као што
је то испричано на свом. месту. На Јанково место дозват је одмах
његов брат Марко, и он је примио власт коју је дотле имао Јанко.
Пошто се састану обе војске у селу Крнулама, Карађорђе дође
други дан у село Јаловик, а одатле. 28 Јула 1806, изађе на Мишар
и ту се ушанчи. Тај дап све турске предстраже растера, и 10
турских глава одсече. Од Срба, том приликом, 2 момка погину а
4 се ране.
29 Јула изађу Турци из Шапца, из својих опкопа, са свом
својом силом и топовима, и ударе на Карађорђа који их је чекао.
У два пута су јуришали, али се ипак морадоше, с великом ште-
том, жалосно вратити у свој логор.
1 Августа, у среду, изађу Турци, с топовима, Еумбарама,
и свом својом силом. Карађорђе сакрије пешаке у шанац, коњике
пак пошље у шуму, како ће грунути Турцима у ребра. Пустивши
Турке да приђу близу к шанцу, Карађорђе да знак топом, те пе-
шаци изађу из шанца и ударе на Турке с лица, и тако се започне
крвави бој. Сад пукне други топ Карађорђев, а то је био знак
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 499
да коњици тада ударе с леђа на Турке. Тако вештом и уједно веома
дрском маневром Турци буду пометени и са свим разбијени: многе
мртве своје пошљу у логор, рањенике одведу са собом, ну б сата у
вече, жалосни и тужни врате се сви у логор; своје лево крило, које
је било чак до Думаче, преметну на десну страну ближе к Шапцу
поред Саве, па од савске обале до шуме ископају ендек. У Шапцу
је био овладао страх да Срби и на град не јурише; и да им се
из Срема није додавало хрвне и пиће, нс би имали шта јести.
Карађорђе је послао у Karor 2000 људи, да затворе све пролазе
од Босне. Опкољени тако у Шапцу, Турци су већ секли грање те
хранили своје коње, јер ни за траву нису смели далеко излазити.
У славној тој битци на Мишару, Срби су изгубили врло мало
људи, али је јунак Поп Лука ту тешко рањен, и у један мах NH-
слило се да је погинуо. Од Турака, поред осталих, пао је Ку-
лин- Капетан, за кога веле да је носио 7 челенака.
Победа српска на Мишару није стала много жртава: мртвих
је и рањених и на једној и на другој страни било мање него у
оном боју на Добрави 31 Јануара !806; али је српска војска
својом војном вештином и отвореним јунаштвом побркала турску
војску и Турке престравила, тако, да се одмах после тога гово-
рило, како везир босански жели да пошље 50 кметова Карађорђу
да уговоре мир, да границу учине Дрином, али да он ону „0п-
колиту у Шапцу турсву војску“ пропусти мирно преко Дрине.
Од поглавица српских ту су били: Карађорђе, Милан Обре-
новић, Кнез Сина, Јаков, Марко Катић, и Прота Ненадовић. Оче-
видци причају, да нису запамтили Карађорђа никад таво весела,
као после ове победе на Мишару. — „Јаков је, вели добри родољуб,
К. Јовановић, у свом писму од 4 Августа 1806: — скоро на смерт
болестан, али не сме да лежи; јербо му Ђорђе каже: „Ниси никад
ни ваљао; зелену тикву први мраз убије,“ пак сиромах од
Ђорђа жив умрьо; не сме оком тренути'.“
Шабац је остао још у турским рукама, али пораз, онако
славно започет на Мишару, продужаван је и даље, на разним ме-
стима у Мачви, као што ће се видети.
' Архив Сри. Уч. Друштва, бројеви: 425 и 426.
39%
500 1ИЛБАЧКИ ОБРУГ
· Песма о боју на Мишару једна је од најлепших новијих на-
ших јуначких песама. Она верно слика сву ту крваву борбу, само
што догађаје који су се ређали с неком размачицом времена она
слива у један непрекинути низ. |
Та се песма находи у ЈУ књизи народних песама, на стр.
203--209. Она је сва дивна, али је ми не можемо целу овде
излагати, него само да кажемо шта жели Кулинова када, јер је
то била жеља свега ондашњега турства. Она пита црне гавранове
да јој кажу, шта је урадио Кулин на Мишару: |
„Је ли Ђорђа цару оправно?
Је л' Јакова на колац набио?
Је ли Луку жива огулно 2
Је л’ Цинцара на ватри испек’о?
Је л’ Чупића сабљом посјекао 2
Је л' Милоша с коњма истргао?
Је л’ С бију земљу умирпо?
Иде ди ми Кулин-Капетане 2
Води л’ војску од Босне поносне?
Гони ап мп мачвански]ех крава 2
Води ли ми српскијех робиња,
Које бп ме вјерно послужиле?
Каж'те мени кад ће Кулин доћи?
Кад ће доћи да се њему вадам? |
Вране јој тице казују новине, све страшнију иза страшније.
Испричавши јој како су се војске удариле, како је српска Boj-
ска турску надвладала, како су изгинуле све турске поглавице,
весници новога реда ствари завршују овакии пророчким речима свој |
извештај : | |
„Нит ти иде Кулин-Капетане,
Нит ти иде, нити ће ти доћи,
Нит се надај, нити га погледај,
Храни сина, па шаљи на војску:
Србија се умирит' не може“....
Из ових речи просијава светлост која осветљава правац 3а
радњу свим потомцима мишарских јунака, докле год не буде право .
на обадве стране. | |
Да се вратимо опет к самоме Шапцу.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 501
Стешьени у Шапцу, без хране и пиће, а оптечени српском
војском, Турци се још побркају између себе. Једна пола се одвоји и
· пође кроз Китог Е Дрини. Понесавши све што су имали своје, ови
Турци потерају још стоку српске сиротиње, и повуку све где су
што могли дохватити. Али њих дочека у Китогу јунак Прота Hu-
кола Смиљанић, те од 18 до 16 Августа 1806, које у Китогу,
које у Клењу, које код Дубља, а које код Орашца,“ Срби одсеку
219 турских глава, убију 200 коња, ухвате живих преко 300,
отму 30 натоварених кола, п поврате сву сиротињску марву и
други плен који су Турци били понели. *
Карађорђе је, међу тим, отишао одмах, а пред Шапцем је остао
Јаков, Грбовић, Лука, и други.
Осем Шапца, Турци су имали утврђен шанац још и у
Црној Бари.
Гонећи ове Турке који су се повлачили из Manga, Срби
су једном били прешли чак на леву обалу Саве, те тако увре-
дили суседну државу, Која им језа то на скоро затворила са свим
ввоју границу, а све вбегове ваше претурила на десни брег Саве".
Чак у Октобру 1806, у Шапцу је било око 600 Турака и
седам Паша: Сулеман-паша, Синан-паша, Ћајин-паша, Хасан-паша
бањалучки, Хасан-паша сребрнички, и Али-паша Видајић с мно-
гии другим беговима босанским.
У првој поли Декембра 1806, дође Јакову у логор на Ми-
шару зворнички владика, с неколико Турака, да преговара 3a
Турке у Шапцу, да их Срби пропусте“.
Преговарања су ишла споро, али стигне на Мишар Кара-
ђорђе по други пут, и, на Думачи, у петак, 24 Јануара 1807,
угоғори са 4 паше: Сулеман-пашом из Скопља, Хасан-патом Cpe-
а o ee
' Данашње село Шеварице звало се Орашац, док је било на ста-
ром месту; а има и место Орашће у дреновачком атару. Турци
су тучени на оба та места.
? О овом догађају пуво је интереса Писмо Савковића, митровачког
проте, од 15 Августа 1806. Архив Cpu. Yuen. Друштва, бр.
429, и Писмо владике шабачког, под бр. 431.
Архив Сра. Уч. Друштва, бр. 437.
% К. Јовановића, Писмо од 11 Декембра 1806, бр. 463.
502 ШАВАЧКИ ОБРУГ
брничким, Ћанн-пашом травничким, и Али-пашом зворничким, да
му се преда град Шабац. У суботу, 25 Јануара, 1809, у 10 сата
пре по дне, изиђу Турци из града, оставивши у њему: 9 топова,
9 сандука барута, 1 кумбару, и много топовске танади. У 1 сат
по по дне, с добошима и свиркама, уђе Карађорђе у град, и смести
се у новим беговим конацима. Како он у град уђе, избаци се с бе-
дема два пута по 9 топова.
Турци су сви исираћени преко Дрине у Босну.
У Шапцу је после остављено српске беле 1000 људи под
командом Луке Лазаревића. '
Од овога доба, Шабац је постао главно место свој војеци,
која је чувала границу од Босне, и средина свој управи на-
хӣској.
Ту је био главни командат несамртни Лука Лазаревић; ту
је становао магистрат, пошта, и заступник владике, Х. Мелентије,
који је управљао јепархијом шабачком.
И ако је варош била погорела, остао је био град, и Шапцу
се срећа почела била лепо осмехивати. — Дли дође несретна 1818
година, која сву Србију па и Шабац зави у црно.
Још 5 Јула 1818, као што пише К. Јовановић,“ травнички
везир постави мост преко Дрине и пређе с војском на десну обалу
те реке, па се одмах ту закопа, и не хтене ићи даље докле год,
говорио је сам, не добије од Карађорђа одговор. Срби су држали
свуда своје шанчеве. Шабац се почео нагло опкопавати. У недељу,
6 Јула 1813, изашли су из Шапца и људи, и жене, и деца, и
цели дан су опкопавали град од Старог Бајира. Народ је, међу
тим, листом бегао преко Case у Срем. Свештеници су преносили
прквене утвари и иконе. Људи су шаптали да им је наговештено
да беже. Неви је злослутни дах био задахнуо Србе.... 0, вођи, вођи,
видите ли шта буде кад се изневери мисао, вад се напусти SH-
вотворна идеја, која је вас од ратара била начинила лавовима ї!
Нама је тешко да причамо поступан развитак ове несреће.
1 Голубица У, стр. 287—992,
* Архив Сри. Уч. Друштва, бр. 607.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 508
У кратко: српска се војска, после несрећног боја на Равњу, pac-
прела куд ко, а Турци су заузели Шабац...... |
Нови устанак, 1815 године, није могао отети град Шабац
од Турава, и ако су нестрашне чете долазиле и под саме његове
зидове, Бао оно Срдан Илија, Сима Катић, и Панта Раба-
џмја, са својом дружином што ударише једном, ноћу, кад је логор
српски био на Црниљеву, разбише страже Па Бенту, попалише куће
к дућане, па се опет повувоше Е својима. ' Али је при свем том,
варош, иа и посредно, осећала срећне последице победе на Дубљу, и
даље Милошеве радње. И ако су у самом граду седели и судили
Турци, опет је варош Шабац, на скоро добила српску управу, и Ha-
предовала је и расла тако, да се, после неколике десетине година,
үграво нико није ни сећао да у граду живе и суде Турци. Само
у време какве узбуне или немира међу Србима, Турци су бивали
већна на опрезу, те су тако и падали мало више у очи.
Од године 1816 до 1831, у Mauny је махом. сбдео Јеврем
Обреновић, брат Кнеза Милоша, као заповедник трију нахија:
шабачке, ваљевске, и београдске. Ту у Шапцу родио се 13 Новем-
бра 1829 његов син Милош, отац Кнеза Милана Обреновића ТУ.
29 Септембра 1844, у Шабац су бануле чувене „Катане“;
за њима се осула поворка оних немилих догађаја и призора, које
је запаитио не само Шабац и Мачва него и цела Србија. |
О том је» већ напред била реч. Ми овде помињемо и тај до-
гађај, колико да је што потпунији овај исторӣски преглед Шапца.
Године 1867, у првој поли Априла месеца, Турци су са
‘вни оставили град Шабац предавши га Кнезу Михаилу. ғ Град
сад дрема и рони се мало по мало, јер није ни за што. Варош пак
Шабац напредује можда боље него икоја окружна варош у Србији.
Шабац је столица јепископу и конзисторији за шабачку је-
пархи)у коју чине окрузи: шабачки, подрински, и ваљевски. Не
Зна се, кад је Шабац постао јеписқопска столица, а као да је
ова јепархија некад била спојена с ужичком; бар се Мелентије
' Милутиновић. стр. 236 и 237.
? Шабац је примио од Турава са својом четом официр „Лазар Цукић,
10 Априла 1867, у 10 сата пре по дне.
504 ШАВАЧКИ ОКРУГ
Никшић, онај што погибе 1816, потписивао као „митрополит
ужички, ваљевски, и шабачки“.
Окружни суд, окружно начелништво. канцеларија среза по-
церскога, штаб бригадне шабачке команде, и прота шабачки, теле-
графска станица, пошта — станују у Шапцу, Код самог каменог града
навоз је за превоз преко Саве у Срем, а и станица за пароброде.
Шабац је добио полугимназију 1538. Она сад има 4 раз-
реда 7 наставника, и 100 ђака.
На плату ових наставника потрошено је 187, рачунске ro-
дине 35.604 гроша пор. или 14.991:30 динара.
Основна школа мушка има 4 разреда, 4 учитеља, и 248 ученика.
Фенска пак има 4 разреда, 3 учитељке, и 183 ученице.
е Шабац је жива извозна скела за многе и врло важне до-
маће производе наше, као што су: свиње, говеда, шишарке, шљиве,
лој, восак, коже, и т. д.
А осем трговине извозне и увозне, у Шапцу се раде ови
занати: абаџиски, асурџӣски, берберски, гричарски, дувђерско-зи-
дарски, казанџиски, коларски, књиговезачки, костретарски (мутав-
пӣски), каменорезачки, калдрмарски, ковачки, кломферски (лимар-
ски), лецедерски (воштарски), златарски, молерски (што шарају
собе), гомбареки (за гајтане и дугмета), опанчарски, папучарски, Epo-
јачки, вачарски , браварски, бојаџӣски, стругарски (дрекслерски),
сапунарски ‚ сарачки, седларски (за амове и узде), терзиски, CTO-
ларски, ужарски, шмитовски (окови кола), Бурчйейи, чизмарсви, и
твачки (тивачки).
У Шапцу је лепа нова болница за варош и за округ.
Шабац припада међу оне вароши наше у којима се говори
чисто, правилно, и лепо српски. Говор је источни, само по где-
који дошљак беседи јужним говором.
Осем тога, шабачка је шала на гласу. Шабац је једина наша
варош где досетљивост и оштроумље има и снаге и успеха.
Најпосле, Шабац је први међу свим варошима и општинама
у Србији, 22 Фебруара 1875, учинио достојну пошту а
своне учитељу Стевану Лазићу.'
* „Школа“ за 1875, бр. 7 и 8,
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 505
Слава му за тако одличну пажњу!
Лешница, варошица на десној страни речице истога имена
западно од Видојевице, 6 сата од Шапца, а у, сата од Дрине. За
Турака, варошица је ова била под самим брдом Видојевицом, а
на садашње место спуштепа је по наредби Кнеза Милоша, после
1834 године.
Пок. П. Шафарик сматрао је у Лешници стари Лесник o
ком говори Порфирогенит, а то може бити баш сама Видојевица
са својим већ опалим градићем, који је над самом старом Лешницом.
Г. Каниц мисли да је Лешница била столица свој Мачви
(Banatus Machoviensis 1235 у повељама маџарских краљева).
У свим ратовима Аустријанаца и Турака, Лешница се сма-
страла Бао врло важна тачка, Која брани улазак у Мачву, у Ја-
дар, па чак и у Колубару. С тога су на њој и бивали толики
крвави бојеви. Године 1737 Аустријанци су освојили лешнички
шанац, и потом су зверски исекли гарнизон готово сав са запо-
ведником. Поштедили су само 47 душа!
Године 1789, 29 Октобра, пуковник Давидовић освојио је
Лешницу, Лианицу, и Лозницу, и претерао Турке преко
Дрине. '
Од године 1804 до 1518 Лешница се помиње скоро сваке
године, као место, на ком је бивало бојева већих или мањих. Ту
су били пограђени многи шанчеви, и увек је било у њима војске
више или мање.
Године 1813 било је у једном лешничком шанцу око 600
људи с војводом Јанком Поцерцем. Турци, гилном војском
пређу на Врањеву, где је био мост намештен, опколе шанац, и
почну га тући из топова и бумбара, а уз то му се приближавати и
кроза земљу. Војске српске било је на оном крају свега око 10.000
људи. Њом је најпре заповедао Кнез Сима, а после Јанићије
Ђурић. Они су премештали војску из шанца у шанац, с брда на
брдо, али онима у Лешници нису умели помоћи. Турци пошљу
' Die freiwillege Тћешпаћте der Serben und Kroaten ап den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien, 1854, crp. 299.
506 ШАБАЧКИ ОКРУГ
владику зворничког онима у шанцу да их узме на веру, да се
предаду, обећавајући, да ће се пустити сваки својој кући, само да
предаду шанац и оружје. Кад се они, после великих мука, на
такво обећање, предаду, Турци их, преко Босне, оправе у Ца-
риград. Који су се уз пут поразболевали, носили су их на коњима,
а који се нису могли ни на коњма држати, те су убијали, па им
секли уши и носове, као и онима који су од болести помрли, за ·
знак, да нису побегли, него да су мртви остали. Који су остали
живи, робовали су на најтежим пословима, док их у почетку своје
владе не потражи Кнез Милош, те једва њих 70 дођу амо (неви
веде само 45), војвода Јанко нити се жив вратио, нити се зна где
је умрьо.'
Лешница је место врло згодно за марвене трговце, који у
адама дринским тове марву, и после продају; а и земља је веома
родна те богато награђује труд земљорадину.
| За Турака је ово место било на гласу по богаству, отресе-
ности, и по некој поноситости својих становника. Стари су Турци
с неком гордошћу казивали да је из Лешнице одлазило хаџија
на Ћабу више nero и из Шапца и Зворника. Било је ту богаташа
који су својим керовима на вратове ковали сребрне огрљаке!
Лешницу Турци обично зову Касаба-Лешница или само
Касаба; јер има и село Лешница близу, у Јадру.
По одласку Турака, остале су у Лешници неколике њихове
џаније. Сад је у том месту озидана прекрасна школа и црква.
У Лешвици је већ више говора јужнога него источнога, и
она је баш међу те две мале разлике у српској беседи.
Митровица је друга варошица у шабачком округу. Она се
находи између развалина неких старих градића на савској обали,
али њу вода толико дави да се ласно не може дићи и кад би у
њој било мало више рада и живота. Она је на Сави, баш онде
где се улива Засавица у Саву.
' Вук за ову несрећу криви Кнеза Симу, као невешта војводу и не-
смелпцу (Правит. Совћт, стр. 66), а пов. Јокић вели да је томе
више врив анићије Ђурић који је на послетку дошао „као глав-
нокомандујући“ на Дрину.
°’ ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 507
На Митровици је скела преко Саве у сремсњу Митровицу.
Ту има школа а цркве нема. У тој вајној вароши једва је било
64 пореске главе 1870.
У шабачком округу још је скела на Рачи опет преко Саве
у Срем, и преко Дрине у Босну.
Ево сада по имену свију села шабачког округа, по срезовима
Бави су данас.
| Села, којих није било у списку од године 1822, наштампана
су овде курзивом, она пак која су онда била а сада их нема по-
менута су на дну.
Још и то ваља казати да су само у овом округу, на име у
Мачви, села већином „ушорена“, т. j. имају праве улице као у
новим варошима. Обично има једна права улица, веома дугачка,
па је онда на среди пресеца друга, скоро тако исто дугачка. Не-
кад ових попречних улица има и више. Насред села је обично
велики дрвени крет, и на њему по која икона. Мачву је ушорио
пок. Г. Јеврем Обреновић.
Ево редои свих села шабачких:
= 6 «г 5 ое “оны
= за Бо: = 25 Инза
и Имена села ел 456 5 = Имена села и
З Е žir 3 © Ep zip”
~ ди = < О Е ам Бч
Варош
1 Шабац O 1816 1820 —
1 Срез мачвански
1 Богатић Г] 183.. 591 4 13 Штитар(7 1840 178 1%
2 Белотић C] 1875 208 3 14 Табановић | 165 1
3 Дубље Г) 1865 373 З 15 Причинови® 1868 286 2
4 Клење L] 1873 412 5 16 Раденковић 110 524
„5 Бадовишци (О 1844 555 51, 17 Глушци Г) 1840 321 4
6 Црна Бара 867 51 18 Салаш Црнобарски! 202 50%
7 Равње 154 6 19 Совљак 99 4%
8 Засавица C) 1854 166 7 20 Глоговац (С) 1851 166 5
9 Митровица 01851 64 5 91 СалашНоћајсви )1871149 57,
10 Дреновац (J 1851 277 21) 22 Ноћај [0 1851 226 5. я
11 Баново Поле 206 51 23 Шеварице?() 1828 176 ЗА
12 Метковић 189 3 24 Узвеье _]) 1868 164 3!/,
| Свега. . . 5.764 —
1 Звао се и Алиагин Салаш.
* Ово се село пре звало Орашац.
ШАБАЧКИ ОКРУГ
$08
$ 31 135,
à Имена села ас JENS
НЫЕ
. а Ч
11 Срез u
1 Мишар 77 1
2 Причиновић посавски! 54 1
3 Јеленча 31 17,
4 Мала Врањска 33 1%
5 Мрђеновац 92 2
6 Орашац [0 1852 42 11|,
7 Мијокус 34 2
8 Предворица 37 2
9 Жабар 60 1",
10 Корман 31 РК]
11 Звезд 72 21,
12 Трбушац 47 2
13 Драгојевац #0 3
14 Прово 174 35,
15 Вукошић 79 216
16 Лојанице 75 21|,
17 Церовац 53 17,
18 Риђаке 49 2
19 Кујавица 36 2
20 Вучевица 15 2
21 Владимирци 91 31/,
22 Меовине (0 1834 56 31,
23 Скупљен 140 3
24 Крнуле 155 3,
25 Бобовик 39 83,
26 Јаловпе C) 1852 225 3
27 Крнић 90 39,
Ш Срез
1 Богосавац 104 ПА
2 Добрић O 1840‘ 141 2
3 Бела Рева 104 37,
4 Дуваниште 53 3:
5 Липолнст (0) 1857 287 3
6 Петковица C] 1868 138 3!/,
7 БојнЬ 64 3
8 Волујац 43 3
9 Двориште 54 3
10 Бувор 118 7
11 Криваја (0) 1823 109 6
! Пређе Оџино село.
? Пређе Муратовац.
Имена села
Peann број
осаво-тамнавсћи
28 Јазовник
29 Коцељева C] 1871
30 Мали Бошњак
31 Бресница
32 Суботица
33 Месарци
34 Бељин
35 Суво Село
36 Власаница
37 Дебрц
Ново Село
Брдарица
41 Каменпца
Љутице
Велики Бошњак
Голо Чело
Козарица
Белотић
47 Матијевац ?
Каона (© 1827
Мровска
Пејнновић
51 Црниљево (0 1849
52 Галовић
53 Градојевић
54 Ћувовине
Свега .
поцсрски
12 Врањска C] 1866
18 Муселини
14 Варна (0 1866
15 Маови
16 Грушић
17 Метковић
18 Десић () 1851
19 Радовашница
20 Цуљвовић
21 Заблаће
22 Навучани (0 1827
Свилеува O 1829.
Број пореб-
REX глава
Приближиа
дАљинћ ОД
овружног
места
ее
ВАРОШИ, СЕЛА: EYRE 599
= з 125. 2 58 15.
| Имена села 22 :: $ | Имена села ec SERE
= =н ДЕ 5 ЗЕ EIRA
2 5. м = ~ O 2 Вы 24 о
са = са =
23 Снношевић 97 31/ 29 Румска 90 4
24 Змћњак (J 1842 151 4 30 Ново село 199 5
25 Петловача 115 4 31 Прњавор (© 1845 297 45
26 Скрађани 47 3 32 Чокешина 100 4,
27 Рибари 169 41, 33 Лешница 1 1840 518 6
28 Метлић 144 4 34 Слепчевић 1 1870 156 2
Свега . . . 4.050
Примедба: Године 1822 у нахији шабачкој било је свега 106 места.
Кад овај списак села испоредимо с именима која је Вук у Даници за
1827 годину штампао ONAA излази, ла је у кнежини тамнавској било
света 20 села, а у Посавини 33, срез посавотамнавски добно је само
једно место и то Ново Село које је већ п у Речнику Гавриловийе-
вом забележево. У срезу поцерском нису данас више села: Копрчани
и Слатина, а сва нова села забележена су у нашем списку курзивом.
Мачва је имала свега 30 села, од ових 11 је сад у срезу поцерском;
село Орашац више не постоји а место њега су малко источније никле
Шеварице. У Вуковом списку забележен је Али-агин Салаш, а то је
Црнобарски Салаш.
| СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОБРУГА ШАБАЧЕОГ —
О Ea
B P 0 J |
= "А | ДРЕАВА | О
о саг | Цореских
= Срезови „| 2 еы “| Б Kuresa | лава
E 18 Е = „ЈЕ а |. |5 | | a || (1866 г.) | (1870 г.)!
As 2 а ЕЕ ЕЕ ја ЕЕ |
| СЕСИИТЕ ЕЕЕ |
|
1 | Шабац варов.. |
|: |-|- | |-| 111 Ји 6.519 | 1890 |
| 2 | Мачвански .... |—|1 | 23 в 8 | 8| 15|—! 15) 27.685 | 5.764
|3 | Посаво-тампавски|| — | — | 54 54! — 117171—'7 | 20.825 4.111 |
Б Поцерски .... || | 1 | 33 и 31616! 12] — 5 18.503 | 4050
Свега . .|1 |2 [1101133 | 22] 251 85] 1| 36] 78.622 | 15.245.
НН |
У округу је шабачком велика већина села са знатним бројем
душа; то се најбоље може видети Кад се места распореде по
својој насељености. Taro имају
510 ШАБАЧКИ ОКРУГ
до 100 житеља 2 места
од 101— 200 „ 10
ь‚ 201— 500, 49 ,
„ 5201—1000 ‚ 38 ,
„ 1001—2000 ,„ 11 ,
„ 2001—5000 , 2 -y А
преко 5000 , |
Куће старије обично су шиндралије или дашчаре, с високим
крововима, испод којих прави струк куће изгледа као оно у кошнице
од лета доле до земље. У новије време, у Мачви, почели су људи гра-
дити некакве нове куће које покривају црепом, али је и у ових кров
здепаст, нешто претрпан, те зграда изгледа као каква животиња под
неким големим товаром. Иначе су куће, као станови, доста удесне.
У прозорима су стаклена овна, негде се виђа и цвећа; у собама 7
имају патоси, често кревети, и у опште је намештаја више.
Око куће су обично друге стаје: вајати, амбари, млекари,
хлебна пећ, кош, кошара, и друго. Даље се пружа шљивак, који
је повећи око сваке куће. Око куће и свега тога шљивара опасује
ограда, која је у Мачви највише од тарабе, јер још траје луж-
њака за цепање такве ограде.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Становници шабачког округа највише се баве земљорадњом,
јер је земља готово свуд родна, а особито у Мачви, равној По-
церини, и Посавини. Жита се сеју ова: пшеница, јечам, овас,
крупник, кукуруз, ситна проја. У Мачви слабо ко и зна за раж.
По попису 1867 године било је посејано:
Кукуруза . . . 26.874 дана орања
Пшенице . . . 24.933
Јечма . . . . 8.722 , 5
Ова . . . . 5.618 , 3
Проса . . .. 54 , $
Ражи ‘б. . .. 36 , у
Кромпшира . . . 796 , š
Конопље . . . 1.881 , У
Лана . . . . 700 , 5
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 511
Виногради су на гласу у Поцерини (особито у Десићу, Гру-
шиќу, Цуљковићу, Белој Реци, и Петковици). дасађених вино-
града било је, 1867, у целом округу: 10.934 мотике. У Мачви
је виноград нешто необично, премда се находи један баш у самом
Ноћају. Ливада век било је тада на 35.419 коса.
Од воћака највише је јабука, и ево од њих неколико врста,
које су тамо најобичније: петроваче, белице, колачаре, пртаче,
самониклице, будимлије, зукве, сенабије, чење, беле и црне ђу-
лавлије, прутуље, копљарке, зеленике, крмећаче, бедрице, тикваче,
Бисељаче, и валијарке беле и црне.
Код оволико јабука није чудо, што се чак и пиће за опи-
јање — јабуковача — из њих цедило; само ми се чини да је ових
воћава сваки дан све мање: старе се суше, а младе се слабо
подижу и каламе.
Крушака има: јагодњача, петровача, шеничарака, илињача,
такиша. зимњача, жутица, поповача, бљузгача, караманака, apa-
пака, тамњаника, медњака, водењача, степањака. |
Шљива има: џенарика, раних, тургуња, трновача, маџарака,
белица (ситних и крупних).
Још има: трешања, вишања, бресака, вајсија (ређе), гуња,
дудова и ораха.
Од стоке има: лепих говеда, поситних али чврстих и из-
држљивих коња, оваца, и евиња, а коза (у Мачви) не ће бити ни
од желе. |
Попис стоке 1866 дао је ове бројеве:
Коња . . . . . 17.148 грла
Говеда. . . . . 56.059 ,
Свиња . . . . . 162.385 ,
Оваца . . . . . 97.985 ,
Коза . . . . . 2.948 ,
Кошница . . . . 12.041
а године 1859 било их је 12.387. Дакле и овде иде на мањак.
Находећи се међу Савом, иза које је Срем, и Дрином, иза
које је Босна, и међу окрузима ваљевсвим и подринскии, шабачки
512 ШАВАЧКИ ОКРУГ
је округ испресецан путовима за трговину, и за свави развитак. За
то он и јесте врло удесан за спекулацију, као год и за земљорадњу.
По селима има занатлија: Бовача, колара, качара, терзија,
абаџија, дунђера. Занате те раде домородци, а има и дошљака
из Босне и из Срема. |
Имовно је стање у опште добро’.
У Мачви се свет махом вози на коњским колима; јер на
волујскима само се превози сено, жито у сноповима, и још Боји
веома гломазан терет, све друго преноси се на коњским колима.
е. ОДЕЛО
Одело женско у свем шабачком округу било је веома ружно,
но се сада већ догони те више одговара захтевима лепоте. Жене
„носе на глави коњге (џеге) које стоје чак на самом потиоку, OCTA-
вивши све теме припеци или хладноћи. Форма је те коњге ney-
кусна, а покрива се белим убрадачем.
И жене и девојке носе простране усниване памучне кошуље,
од којих извуку преко појаса ождреље (ведра и оплећак) те би
човек рекао да носе нешто у недрима.
' Песма, која казује како је био бој на Салашу, прича да су Турци
били запленили из Мачве:
„Седам хиљад' бјелијех оваца,
„Пет хиљада црвенијех коза,
„Три хиљаде крава музовнијех,
„Шест стотина мачванских волова;
„Стоји блека овац’ за јагњадма,
„Стоји мека јањац за овцама;
„Века стојп коза за јарићи,
„А јарића дрека за козама;
„Стоји рика крава за теладма,
‚А телади мека за кравама;
„Бука стоји мачванских волова,
„Не познају својијех чобана ;
„Види стока да ће путовати,
„Паке жали свога завичаја“.
Ово показује, поред другог, и колико је било богаство у Мачви
оц. г1 времена.
ОДЕЛО 513
Спреда опасују кецељу, а са зада бошчу (пречагу) која је
врана, само по дну извезена. Девојке спред припасују лекедове,
а остраг не носе, осем вошуље, ништа, него само понаберу кошуљу.
На глави цуре не носе ништа, него сву косу сплету у један перчин,
у који уплету низу белих новаца, па то све пусте низ плећа.
Неке у та) перчин уплећу по две три ERIO (то је нешто
од туча, као мали Топић).
На ногама имају и жене и девојке чарапе од вуне, радних
даном опанке, а жразником ципеле.
Жене носе, празником, на леђи ћурчад, а зими кожухе с
рукавима или без рукава.
Младе богате жене унижу сву главу и грло белим парама,
тако, да од терета једва окрећу главу.
Већина је женскога одела њихов рукотвор; само се неко-
лика парчета купују, као што су: ћурче, јелек, ципеле, и још
по нешто. —
Мушко је одело укусније. Ово су му делови: вес, кратка шу-
бара, или шешир; памучна кошуља ћерећелија; а од такога платна,
и гаће; и то је све домаће (по ткиву, јер конопље и лана веома
је огодно, него се тка памук). После се носи гуњац с гајтаном
(никако без тога); кожух с рукавима, и без рукава; памуклија
(копоран) од чохе или од ћитајке; ђечерма; џамадан; појас; по
појасу каиш; некад доколенице, а некад чакшире од бела или
црна сукна, а у богатих од чохе; обувају се у опанке, у ципеле
мале, и у оне до чланака, или у чизме.
Мачвани још носе о врату, врло често, торбе од бела ко-
нопљана платна.
Ж. ГОВОР
У свем шабачком округу говор је источни. Негде само, под
самим Цером, под Влашићем, и по обали дринској, може се чути
говор јужни. Акценат је обично онакав какав је забележио по-
војни Вук.
Мора се приметити да у Горњој Тамнави има села, као што су
Градојевић, Каменица, Црниљево, и др., где се може да чује е
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 38
514 ШАБАЧЕН ОКРУГ
место и у многим речима, као год у ваљевској Колубари, на при-
лику : место изести, рећи ће многи тамо езести; м. измерити
езмерити; место видео, ведео, и т. д.
У Лешници, и дуж Дрине, често се говори други падеж me-
сто четвртога, на приливу: Дрво, добро за ватре, место за ватру;
јуница за пастрме, м. за пастрму, и т. д.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Ниједан округ у Србији нема такових песама, какве су ве-
зане за земљиште шабачкога округа. |
Сви бојеви од 1804 до 1813 опевани су, или сваки за се, или
уплетени више њих у једну песму тако, како се само коже пожелети.
дна се да је то све дело славног Вишњића. За земљу овога
округа везане су ове песме:
1. Бој на Чокешини (1804); 2 Бој на Мишару 1806; 3
Бој на Салашу 1806; 4 Бој на Новом Селу; Милош Отоји-
Бевић и Мело Оругуйќ; Бјељић Игњатије; Хвала Чупићева.
У тим је песмама певац изразио · поглед Срба на борбу с
Турцима, поглед који се, истина, не исказује свуда јасно, али који
се никад не напушта.
Игре, Које се играју у овом округу, ово су: Поцерка, Mau-
ванка , Ваљевка, Јаловичанка (у Тамнави), Паунка, Буруевка,
Поломка, Лешничанка, Убљанка, Хрома, Грозница, Дуда, Hu-
‘цевланка, Место, Четворка, Влатиња; (новије) Кнежево оро,
Балканка, Орловка, и Оремачко коло; даље: Мишовка, Пара-
ћинка, Србијанка, Зајам, Кукуњица, Посавка, и Трескавица.
Где је песма и игра, ту је увек остављено и шали велико место;
а шала је свакад добра, јер развесели, насмеје, а уз то покаже
' нешто и нешто у животу, на што је корисно обратити пажњу. Тако
шаљивих припевака има готово за свако село у Мачви. Ко би же-
лео прочитати нешто тако, може загледати у моје „Белешке
уз жут кроз пет округа по Србији, 1862.“
Мачвани су на гласу са својих поскочица или „бројаница“
у кодуотивоје често власти забрањују, јер су понеке и сувише
драстилце. fa,
се
ПЕСМЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 515
Још да поменемо последње сећање Краљица у овои крају.
Пре четрдесет и више година ишле су по мачванским се-
лима Краљице, којих сад већ нема. Обичај тај веома је стари,
а вршио се овако:
Од другог дана Васкрса, па даље Броз пролеће и лето, о
великим празницима, скупиле би се девојке и овако би поделиле
своје улоге: , 7
Напред су илле њих две, па за њима друге две, које су
Краљ и Краљица. Краљица је носила у руци го нож с оба-
мотаном око руке марамом и с корицама од ножа; на глави је
имала пауново Перје, а на себи „рокљу“ и „вуту“. |
Рокља је била од црвеног мусула, и облачила се као дана-
шње варошке сукње, само што није била спред састављена.
Вута је била од злата или свиле, према могућности, и слу-
жила је место данашњих лекедова; она се предвостручавала тако
да један крај буде краћи од другог. На крају су биле ресе. Она
се припасивала напред, те заклањала ону празнину где рокља ни-
је састављена. e ·
Горња четворна хаљина Краљичина звала се „бенљук“.
Краљ је носио на штапу барјак од велике мараме.
да њима су ишла упоредо два „растављача“, за овима два
„певача“, а за њима једно које се звало „заврќколо“. Оно пак
двоје напред звало се „два играча“.
Све су ово биле девојке, и за главу се мушко није смело уме-
шати у ту дружину.
Краљица је још била покривена, и нико се није смео yey-
дити да је погледа у лице, јер је одмах морао умрети, нити је
било добро да се две Краљице сретну, јер се морају исећи. У
атару села Шеварица има и сад место Краљичино. Прича се да
су се ту среле две Краљице, па се исекле све на комаде.
Краљице иду од куће до куће, и певају, на прилику:
„Овде нама кажу
„Младо нежењено.
„Ил га ви жените,
„Ил га нама дајте,
33*
516 ШАВАЧКИ ОКРУГ
„Да га ми женимо
„Будимком девојком :
„Мало вина пије
„Доста дара носи,
„Три товара дара:
„Један товар дара
„Куму и деверу,
„Други товар дара
„Свекру и свекрви
„Трећи товар дара
„Себи н свом војну.“
. Попови и други управници народни уништили су овај оби-
чај. Још се само нађе по која жена, која је ишла у Краљице, и
певала ове песме. Мало још па ће и њих нестати. Него су обичај
овај задржали Власи у Звижду, у Црној Реци, и у Крајини. 0
том ћемо говорити, кад дођемо у те овруге.
Од прича народних заслужује да се помене, како је сва По-
церина пуна сећања о Милошу Обилићу. Мало има остатака од
старина који се не би везивали за Милошево име. Од колике је
ово истораске вредности ми још не можемо да пресудимо, него 6e-
лежимо чињеницу Као такву, која живи у народном памћењу.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Шабачки је округ био по свој веројетности и раније по-
дељен на у три дела: Посавотамнаву, Поцерину, и праву Мачву.
За Карађорђева доба, и то у једно време, Поп Лука је био
непосредни старешина посавотамнавски; Милош Стојићевић поцер-
сви, а Стојан Чупић мачвански ; али је Поп Лука био врховни ста-
решина свему округу, као командат. Шабац је имао свој маги-
страт, који је добивао заповести од Попа Луке, a некад је овај и 3a-
седавао тамо, и сам стављао у протовол магистратске пресуде".
да Карађорђа, поште су биле: у Шапцу, на Дубоком, у Коце-
љеви, и у Лешници. За прве владе Кнеза Милоша, у Шапцу је дуже
време био управник брат његов Јеврем Обреновић. Кнежине пак
1 Протокол шабачког магистрата, Гласник 2, І, стр. 3 и 4.
УПРАВНА ПОДЕЛА _ 517
остале су оне које су и пређе биле. Сад се те кнежине зову срезови,
а њихови вођи срески начелници; и тако у шабачком округу
има данас три среза: Посавотамнавски, са столицом у селу
Владимирцима ; Поцерски, са столицом у Шапцу, и Мачвански,
68 столицом у селу Богатићу. Варош Шабац има своју управу,
која се односи непосредно окружном начелништву.
Шабац је још средина јепархији шабачкој коју чине, осим
„овога, окрузи: ваљевски и подрински. Ту је конзисторија за сву
ту јепархију, и прота за шабачки округ. Ту је овружни суд, и
начелништво, фумрук, а ту и штаб команде шабачке бригаде.
j. ВОВЕ ТЕКОВИНЕ
„Међу нове тековине, у овом округу, ваља поменути прво на-
сипе, Боји се разилазе из Шапца на неколике стране.
Тако је прво велики поштански насип из Шапца к Обреновцу,
и из Шапца в Лешници и Лозници; друго је насип кроз Karor на
Рачу , где је прелазак и у Босну, и у Срем; треће је насип уза Саву
E Митровици, где је ђумрув и свела на зустраеку страну; четврто,
насип кроз Поцерину, у Јадар; пето xpos Посавину к Ваљеву;
и шесто кроз Посавину к Убу. Ови су путови добри, солидни,
и поуздани за свако доба године, и за свакојако време.
Особитих каквих мостова нема; али зграда школских, лепих,
удобних, и темељних има: у Штитару, Табановићу, Причиновићу,
Шеварицама, Богатићу, Бадовинцима, Ноћају, Салашу Ноћајском,
Митровици, Засавици, Белотићу, Глушцима, Дубљу, Слепчевићу,
Зиӣњаку, Лешници, Петковици, Десићу, Криваји, Ориду, и у Шапцу
вола основна, а нарочито зграда полугимназйска.
Цреве су нове: у Шапцу, Дреновцу, Богатићу, Глоговцу, Aem-
ници, Липолисту, Ориду, Јаловиву, и Коцељеви.
У Шапцу је зграда јепископије једна од лепих и ори-
гиналних кућа, а лепа је и зграда у којој је окружна и варошка .
болница. |
Ш
Подрински. округ
1 Приступ, границе, и планине
Простор - који сада чини подрински округ за Турака је me-
што припадао нахији зворничкој, а нешто је чинио оделиту на-
хију сокдску.
Мален по земљишту, малољудан по насеоности, сиромах по имо-
вини, округ је овај ипак пун интереса за свакога Коме је знање
сласт, а за Србина има још и других дражи, које ћемо ми ста-
рати се да поменемо једну по једну у овом разговору.
Ако се уставимо на Рожњу, североисточно од распреканога града
Сокола, па разгледамо свуда око себе, изненадићемо се дивном па-
норамом на северо-запад и северо-исток, а на југу и југо-западу
опет видећемо како се дробе планински висови у Форми каква је
самом Богу била мила кад је оно по Мојсију pesao: Нека буде
свет ! | l
Подрински округ деле од шабачкога косе: Дер и Влашић;
од ваљевекога, раставља га Мрчанска Планина и Јабланик; од
ужичкога', река Љубовиђа, Гребенска Стена, река Тријешњица,
рева Дубрашница, Гавранова Стена, Дуракова Стена, Локва,
и, најпосле, поток „Дубощвница, Боји посред донског поља слази
у Дрину; а с југа и запада граница му је река Дрина, која
га раставља од Босне.
Ми Сакар не ћемо ни да помињемо као туђ комад, почем је он
неодвојни део подринскога округа. А ако би се баш хтело да се и
Сакар одвоји, онда би граница била проведена идући низ Дрину,
1 Управо се зове још сокбска нахија чак до Бајине Баште, п до Раче,
али је то сад под Ужнцем, те се рачуна ужички округ.
ГРАНИЦЕ И ПЛАНИНЕ 519
од Црвених Стена, на Влашке Њиве, на Јездину (одавле је ди-
Boran поглед низ Подриње), на Ботинске њиве, па би, на Радалу,
сишла опет у Дрину, Том линијом и јесте сада наша граница
према Сакару.
Простор од Црвених Стена до Радаља, који смо овако оце-
пили од суве земље, и који је с друге стране окружен Дрином,
находи се управо према граду Зворвику. Тај се простор зове:
Сакар, због села Сакара које је у њему, на дринској обали према
Зворнику, само малко више, а зове се и: Сакар и Мали Звор-
ник, због једне зворвичке мале која се претурила овамо на десну
обалу Дрине, па се та мала некад зове Мали Зворник. Али ту нема,
ни града, ни зидина, већ само неколико зворничких турских кућа.
Сав овај простор који држе Турци на десној обали дринској
може имати три сата од Радаља до Црвених Стена, а кажу да
није у ширину већи од сата и по на најширем месту (од карауле
на Батинским њивама па до у Мали Зворник).
Планине у подринеком округу највеће су оне које притис-
кују његову јужну половину. Главни повијарци тих планина
пружају се понајвише од истока на запад.
Тако се од Медведника одваја један повијарац и упућује в
западу. На овом су венцу најприметнији ови висови: Рожа»,
Петрина Стијена, Калкан, Козле, Кутањ, Јагодња, Кошућа
Стопа, Борања, и Гучево (на коме су опет највиши висови Про-
лом, Кам, и Орловача).
Нижи огранак од Гучева, Стража, свршује се више Лоз-
нице у брежуљцима: Кличевцу, Пиновитој Стени и Грабовици.
Друго су висови, који се од Медведника пружају к Дрини
с леве страве реке Љубовиђе, и који се везују с Равним Row-
лама. Међу њима су највећи: Равна Гора, Бобија, Немић, и
Баурий.
Преко ових коса најзнатнији су прелази: Лрослоп, преко
кога се иде из Царине у Љубовиђу, и Торничка Преседао us-
међу Бобије и Равне Горе, за прелаз из Ореовице и Торника у
Саввовиће.
* Висок 1760 стопа, Гласник ХХІ, стр. 169.
520 ПОДРИНСЕП ОКРУГ
На североистоку округа, брдо је Брачинац, на граници међу
шабачким и овим округом; Дер јужном страном својом припада,
овом округу, а упоредо с Цером пружа се, сано малко јужније од, |
њега, коса Иверак, која је и краћа и нижа од Цера, али је у
Јадру ипак приметна висина.
2 Воде
У овом округу, осем Дрине, која је река гранична, и Боја
· Еваси земљу подринског округа од Бачеваца до утока Јадра, maj-
веће су воде
_„Јадвфр води има два извора: један му је испод брда Јелине
Брезе, јужно од Близанаца, a други у Влашићу, код Великог
Белега (у туђинском атару). Јадар тече право на запад, и остав-
љајући десно и лево свему крају своје име, стиче се у Дрину, не
далеко од Лешнице. Јадар може имати својега тока 10 до 11 сата,
а пред што ће се улити у Дрину, не може се газити, мањ на Be-
ликој суши: он је ту мало што мањи од Колубаре код Обреновца.
Љубовиђа, извире између Јабланика и Грабовске Стене на
граници округа ужичког и ваљевског, у атару села Ребеља, које
је, у срезу и округу ваљевском. Сам извор зове се Љубовиђско
Врело. Љубовиђа пада у Дрину на месту Јабучару, више Дрин-
ске скеле и варошице Љубовије.
Горњотрешњичка река, долази испод висоравња Кошаља,
тече 6 сата, и слива се у Дрину између Дрлача и Бачеваца.
Река Доњотрешњичка, долази од Борање и Кошуће Стопе, и
код Амајића стиче се у Дрину, мало више онога места, одакле
се граница изгони из Дрине да иде сувим на Црвене Стене к даље
преко брда у Радаљ.
Радаљ, извире у Борањи а стиче се у Дрину испод села
Радаља, те ту чини границу Србији, јер је иза те реке одмах онај
комад земље, који се сада већ сав зове Сакар.
Басташица, која долази од Царине и ту се зове река Пећска,
извире у дно ореовичке планине, и Бод села Белотића, стиче се
у Јадар. |
ВОДЕ 591
Крупаъска Река, има два крака : један долази испод Јагодње
а други испод Костајника. Оба се састају у варошици Крупњу,
и после се сливају с бастовском реком испод Беле Цркве, па. ·
заједно падају у Јадар.
Церница, Боја долази испод Иверка, па се стаче у Јадар
с десне његове стране.
Штира, која долази из села Зајаче, па протичући кроз ва-
рош Лозницу, слива се у Дрину ниље Шепачке Аде.
Грачаница долази испод Рожња, Калкана и Петкова Брда.
Под Соколом се ти сви потоци саставе, и одатле до у Дрину зове
се река Грачаница. Она утиче у Дрину између Љубовиђе и Узов-
нице (Узамнице).
e a M —
Минерална је вода „Смрдан Бара“ или Ковиљача у Брај
Дрине, У, сата на запад од Лознице, у врло пријатном месту.
„Лековитост те воде хвале еви Који су ма кад тражили њезине ви-
дарине; ту се спасавају невољници во)и су годинама патили од
рана и других болова, и Боји су узалуд окушавали можда све
друге лекове. Смрдан Бара спада у ред сумпоровитих вода, и,
по мишљењу дра Линденмајера', лечи скоро све кожне боле-
сти, забатаљене ране, улоге; утробне болести; затворене my-
Љеве; слузавост желуца и црева; тврдоћу црне џитерице; општу
слабост снаге, и многе друге боље и бољетице. Предео је дивотан ;
насип врасан, те је веома лаено доћи; али док некад учине и
Људи колико толико, према оном што је учинила природа, ово
ноже бити не само „источнивљ исцфленй“ него и најпријатније
место за дужу шетњу чак и самим Београђанима.
Црвена вода, у доњој Бадањи, у Јадру, нависела вода, Која
има у себи гвожђа“.
У Текеришу, 1 сат и по далеко од села, има један извор, Бога
воду држе тамошњи људи као лековиту. Ништа ближе не звам о
тој води.
' Опис минералних вода, дра Линденмајера, у Београду, 1856.
2 Исти, стр. 76.
522 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
Смрдан, вода у Лоњину, до Дрине, с горње стране пута; вода
та удара на сумпор. |
„Добра вода“, 1 сат на исток од Бобије, држи се да лечи
„од сваке болести“.
Корита, смрдљива вода у засеоку Брђанима, на п) сата од
школе љубовиђске. |
У рекама има рибе: пастриака (мало), кркуша, скобаља, Mpe-
нова, белуга, кленова, пешева; а у Дрини, осем пастрмака, има
сваке те рибе, и још штука, сомова, шарана (мало), младица, ке-
сега; неких риба црвенперака има само у неко] бари у Каши-
цама, а нема их, веле, у Дрини.
З Равнице
Највеће су равни, у овом округу, на десној обали Дрине; од
Ковиљаче до Лознице, и доле до утока Јадра, па онда до под село
Гричару. Та се сва раван зове „Лозничко Поље“. У овој равници
расте бујна трава, и роди кувуруз за причу ; кукуруз је махом жути.
У овој је равни поље Тичар, чувена Ранитовача, и Aaga-
тор, бивше добро пок. Вука Караџића.
Друга је велика равница, дуж реке Јадра с једне и друге
стране. Само што ова није тако глатко равна, као дринска, него
је засејана и хумићима.
Уз Дрину је лепа раван од села Брасине до под село Ра-
даљ, и одатле чак до Малог Зворника.
Уз Дрину, више Зворника, нема већих равница, осем по који
невеличак кључ, који је Дрина, кривудајући, дала Србији или Босни,
као на прилику што су: Кашице, Буковачко Поље више Kamana ;
Узовничко и Лоњинско Поље, и т. д.
Него има више висоравања и обично врло родних.. Такви су:
Pomar, Јагодња, Равне Кошље, и т. д.
ШУМЕ 523
4 Шуме
~
Гучево, Борања, Кошућа Стопа, повривене су здравом го-
ром: буковом, растовом, граничевом, церовом, и другом. И на Иверву
је доста шуме, а има је здраве и око реке Љубовиђе особито у
Међама, Станшишићима, Граници, Змајевцу, ит. A., на Јагодњи,
„и по неким странама око Сокола. А и Сакар је готово сав под
шумом. |
Гора је, као што рекох, букова, церова, растова, граничева,
грабова, липова, кленова, и др. По висинама кажу да има и
тисовине, и диволеске, а дуж Дрине, с једне и друге стране, има
много орахових дрвета.
Од тица има: соколова, вобаца, орлова, јастребова, совуљага,
ласта, славуја, чворака, штиглица, жуња, детлића, пузаваца, rO-
лубова, јаребица, препелица, патака, гусака, и. т. д.
Од дивљине има: вукова, лисица, куна, зечева, срна, творова,
веверица, дивљих свиња, видара (у Дрини и у Јадру), ласица, Ep-
тица, мишева (пољских и домаћих), пацова, и т. д.
5 Рудно благо
Подрински је округ врло богат рудама. Ево имена оних ме-
ста на којима се досад зна да има руднога блага: =
Јагодња, богата оловном рудом, сумпорњачом, и оловном ру-
дом која је оксидована са сумпором.
Толисавац, село у Рађевини, има оловне руде у Еречном
камену. | |
Завлака, село у Рађевини, има руде оловне сумпорьаче.
Ликодра, село Бод Крупња, има оловне руде.
У ова два последња места има и мрке гвоздене руде и руде
од динка.
У Болевцима, у срезу азбуковачком, има оловне руде.
У Јелиној Брези, такође оловве руде.
У Старом Мајдану, оловна је руда.
У Бањевцу, руда оловна.
534 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
У Костајнику, руда антимон.
У Брштици, такође антимон.
У Клупцима, у Јадру, имају знакови од каменог угљена.
У Селанцу, у Азбуковици, на месту Остенку, има оловне руде.
У Постењу, 2 сата од школе љубовиђске (општина узовничка)
има олова. Б,
Старе се закопине рударске находе: на Белим Стенама, у
Бољавини (Љубовиђи), и на Бараднику потоку, 1 сат североза-
падно од школе љубовиђеке.
У Грбушници, четврт сата на југ од Лознице, има камено-
га угља.
У селу Мојковићу, под Цером, 5 сата на исток од Лозни-
це, има угља лигнита, | |
А кажу и у селу Текерищу, у Јадру, да има закопина од.
старога доба, и сељаци веле да су ту некад Маџари вадили сребро.
Сви мајдани : на Јагодњи, у Толисавцу, Завлаци, Волевци-
ма, Јелино) Брсзи, Старом Мајдану, Бањевцу, задржани су за
државни рачун, и већ се тамо руда вади и топи.
Ниже Крупња, на 10 минута, с десне стране реке, подигну-
те су већ красне зграде за топионице, и радња се та развија
увелико.
Добро воденично камење сече се у селу Доњој Бадањи, и
у Цикотама. |
А добра земља за лонце и друге земљане суде находи се на-
рочито у селу Грнчари. Грнчарски су лонци били врло на гласу
у старије време.
"Ру
•
6 Остаци од старина
Од старина се у овом округу могу поменути:
Соко, некад тврди замак у присоју Рожња, над реком Гра-
чаницом, 2 сата на север од Дрине. Он је данас само гомила камења.
До године 1862, у њему су седели и судили Турци који
су били додијали свему овом округу. У јесен те године, после
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 595
бомбардања Београда, и енергичног захтева пок. Кнеза Михаила,
Турци су Сокољани исељени у Босну, а Соко распрекан у ваздух.
Док је стојао, Турци су се поновили њиме, што га, веле,
нико никад није отео од њих, како су га они првом узели од Срба.
— Београд се узима, Шабац се узима, говораше мени Хоџа
Пита, Сокољанин, у Мају 1862: — Семендра се узима, а Соко се не
узима: њега брани светац; Соко је чура султанова.“"
Благодарећи Кнезу Михаилу , отворише се њима очи те
видеше колико им је поуздање било у ту поноситу „цуру“.
Ковиљача. Стара градина испод села Ковиљаче, а више
Смрданбаре, недалеко од Дрине. Онде народ прича да су било
две сестре: Вида и Ковиљка; па Вида градила Видојевицу више
Лешнице, а Ковиљка Ковиљачу. Доцније, веле, људи су засу-
ли Ковиљачу земљом, кад су пошли на неку војску. Године
1804, Ђорђе Ћурчија имао је шанац баш на Ковиљачи, па
једно јутро каже људима, да је он чуо још у Немачкој, да је
ковиљачки град био већи и од Шапца и од Зворника, па су Срби,
пре него што ће Турци овладати овом земљом, натрпали у њега
пушака и топова, и барута и олова, и сабаља и ножева и сва-
којаког оружја, па озго засули земљом, него да се то сад откопа:
и копали су два три дана, али ударе Турци, и то се копање
прекине. Мисли се да је Ћурчија ово радио, да да војсци посла.
У селу Доњој Трешњици, повише Црвених Стена, на левој
страни реке, на једном камену, био је градић, не велики, и већ
јако порушен. да њега се ништа не зна у околини: ни чи} је,
ни кадашњи је. Само му се још виде темељи Који сведоче нека-
дашњу нечију силу, и нечију муку.
На север од Рожња и Сокола, на једном каменом чоту, који
се зове и Петрина Стијена, има стари већ порушени градић Пе-
тру, Петрац или просто: Петрина Стијена“.
1 Тако Турци зову град који непријатељ њихов није никад отео од
Турава.
2 По једном nacuy, у Петраву је бидо. Турака године 1806, јер,
у друге) поли Јула те године, пред бој мишареки, Карађорђе је mo-
палио Петрац, те тако поразио Хацибега Сребрничког (Глед. Шабац).
526 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
На вису Костајнику има град Костајник, а над селом Милином
Косановац. Има прича, да су опет три сестре: Сова, Петра, и
Коса, зидале ове градове: Сова — Соко; Петра — Петрац, Коса
— Костајник и Косановац, изнад села Милине у Јадру.
Пада у очи што сс овде оваке огромне грађевине све же-
_ нама приписују.
А и у Толисавцу, У, сата од Крупња, имају некаке разва-
лине старе, али нисам дознао да се што за њих прича.
На реци Љубовиђи, с оне стране Прослопа, била су два
камена моста, које народ зове „Латинске ћуприје.“ Једну је од
њих већ подјела вода, па Бе се бити стровалила са свим, а преко
једне се и сада прелази.
На брду Немийу има стара градина.
На Ђуримској Отени, на левој страни реке Љубовиђе, 2 сата
уз воду од школе, развалине су од некаквог старог града.
На Кошланским Отенама, с обе стране „реке Трешњице,
имају зидине, које се приписују Проклетој Јерини.
Нигде нема толико старих лепо резаних гробних каменова,
колико у Подрињу. Најзнаменитија су такова гробља: у селу
Буковици, ү горњем Подрињу баш на Дрини; у Белој Цркви,
у Рађевини; у Брасини' више Ковиљаче; и на Јабучару БОД
утока Љубовиђе, |
Ниже Лознице, у пољу, има остатака као од какве големе
вароши. Да не буде овде стојао римски Гензис (Gensis), за који г.
Каниц вели да је био на месту данашње Лознице“
1 0 записима на овом вамењу било је више речи, ми овде стављамо
препис тих записа бладодарећи професору 2. Љуб. Ковачевићу:
І. д се лежи монслкь припковнть ид ском ZEMAN ид племетоя з кое FOBA
БЗХЬ юннкомь N миль Братн N господнма HORAKE н кароше ме како дате
свое. С друге стране:
авы сирьть уморн да жали (віс) ме дрежнио; д се постави ERARIGA дрл-
ГУРНИЬ ил Брата скоюмь, д се инса астько ШТЗКЬ
П. д се лежи ФБрадњ стогина врануь племемити плавщиниь.
ПІ. к се лежи оБбрљић (Брак) миллтовну и доБри жи A добры MHT н...
ТУ. д се ленжн (віс место лежн) прнпько нлить писал гл симовьнь при-
Битько.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 527
Рађев Камен. У Рађеву Пољу, у срезу рађевскон (између
Лознице и Сокола) има ударен у земљу камен око дванаест педи
у висину и око аршина и по у ширину. Ништа на камену нема
записано. |
Вук мисли да је некад морао бити у Рађевини какав ста-
решина или господар Paf, по ком се ово све овако прозвало’.
Има 9 развалина од старих цркава у овом округу, и један
стари манастир. Штета је само што народ ни о једној ништа
не прича.
Манастир Троноша, готово 3 сата на југоисток од Лознице, у
једном склопу гучевских планина, код једрих извора хладне здраве
воде. Овај манастир пева и сада.
Троноша је задужбина жене краља Драгутина, Катарине“.
Грађевина није велика, нити чим особита. Народно веровање при-
писује је браћи Југовићима.“
Троноша је била у некој заједници с манастиром Рачом
„у крај Дрине,“ а то ће бити једно сведочанство више да су обе
ове богомоље задужбине једног брачног пара.
Троноша је заслужна, међу осталим, и тиме, што је сачу-
вала, српској историји „Летопис троношки,“ а хвала јој и за она
писма, која еу остала од честитог њеног архимандрита Отевана Joea-
новића, о којима је пространо говорио г. Ст. Новаковић, y- Глас-
нику ХХ, од стр. 22—101.
У Троношкој планини, од манастира в југозападу, има брег
и на врху градић, који се зове Дариград“.
Од Лознице чак до Зворника уз Дрину, често се находи или
на путу, или око пута, или негде кроз трње, или кроз ливаде,
уска калдрма. Народ и то често приписује „Проклето) Јерини,“
али бих ја пре рекао да су то градили Турци, т. ј., да су они
заповедали а градила је сиротиња раја, као и све друго.
' Рјечник, под речи Рађевина.
2 Гласник У, стр. 56, 57 и 58.
з Гласник ХХІ, стр. 58 и 54
% Вуков Рјечник, стр. 808.
528 | | ПОДРИНСКН ОКРУГ
Кад сам год, путујући по тои крају, иаилазио на те остатке
од турских калдрма, увек сам се сећао Вишњићевих речи, и AH-
BHO се његовом пророчком ову:
„Куд су наши друми и калдрме,
И куда су Турци пролазили
И коњскијем плочам’ задирали,
Из клина’ ће проникнути трава, .
Друмови ће пожељет Турака,
А Турака нигдје бити не ће.“
7. Стамовници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРЕИСЊЕ СУДБИНЕ
Као што је раније речено, садашњи је округ подрински, за
Турака, потпадао нешто под Зворник, а нешто под (око. И Звор-
ник и Соко били су врло јаке средине које су лако могле зло
да утичу на српски дух у Подриваца, али су се ипак у њих
одржала јаковна осећања за народну ствар, и јуначка готовност
на одбрану својих права. Не гледајући на толики притисак тур-
ски, Подринци су свакад изражавали своје симпатије за све што
се год почињало за народну будућност свију нас.
Подринци — Јадрани и Рађевци — особито су помагали успе-
сима аустриског оружја од год. 1788—1791, надајући се тиме
и својој отаџбини створити бољи положај. Нису жалили ни крви,
ни жртава, нити икаква труда, само да се њихова домовина очисти
од Турака, а после опет — Бад се углавио мир — нису преста-
Јали молити да не буду остављени бев игде ичега.
У свем том раду, настојавао је усталачки и патријотски чес-
тити троношки архимандрит (Стеван Јовановић, али су иу, ве
знамо каво да кажемо, на несрећу, или на срећу, сви труди били
узалуд. |
Турци су земљу заузели, и како се још и Алибег Видајић
из Зворника био побашио, то јест, стао на страну београдских
ОТАНОВНИЦИ · 529
Дахија, тако је народу овои ударила на врат свака скитница која је
само,могла да се назове Батом или Јаничаром, дахйскии пријатељем.
Подринци су, вукавци, то трпели не престајући мислити о
избављењу. Архимандрит Стеван, умирући у Зворнику од турскога
отрова, веровао је да ће евакојако доћи скоро дан избављења; само не
ни од Бога са стране, него баш од самог народа српског.
Године 1804, у почетку, пише Мус- Ага, брат Фочића Мехмед-
аге, Алибегу Видајићу, у дворник, да се раја посилила, и да се
одмеће, него да ин пошље помоћ, као што су пре и они њему
слали против босанских бегова. Алибег, како му то писмо дође,
скупи нешто војске и пређе у Лозницу. Ту узме неколико стотина
Срба из Јадра, и отиде у нахију ваљевску. Његове субаше, и
остали Турци тако су сада пошли на Србе као у сватове. Сеш-
дин, руњаневи субаша, говорио је у Лозници на походу: „Јесу
ли то они Власи што их ја по двадесет на воњма сретнем ђе воде
ђевојку, па како ме виде, сви посјахују с коња, а пиштоље и
ножеве заклањају гуњевима? Ја ћу сам ударити на њих педесет!“
А Мешан Авдурамановић, марвени трговац, одговори му — „Вала,
јолдаш! ја ћу на двадесет и пет!“ Тако су се и други разговарали
и радовали како ће дотерати тамнавских сивуља, и донети EOT-
лова из Посавине. По тим разговорима, пођу многи Које вико
није ни звао.
Кад дођу у Ваљево, ај варош готово пусту. Турци побегли
са женама и децом у Босну; а буна отишла в нахији шабачкој.
Сад Турци понуде Србе Јадране да остану те да чувају
Ваљево, да га не би хајдуци запалили, а они да иду к Шапцу.
Јадрани не пристану на то, него изјаве да хоће свуда да иду
с њима.
Алибег им онда Kage:
— Кад не ћете да овтанете, а ви идите сваки својој кући.
Јадрани то једва дочека]у, и врате се натраг.
После оног страшног пораза на Свилеуси, Који се помиње у
шабачком округу, кад су ови исти Турци пролазили o Лоз-
ницу, говорили’ су оваке разговоре:
| — Вала, јолдаш! ја сам био на Москову, и на Hujonny ‚ али
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА | - 34
530 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
овака · боја и оваке војске нијесам виђео: свако носи пред собом |
подоштрен колац, па ударивши га пред «собом у земљу, пуца иза
њега; 6, што ћеш му чинити“ Други казује како брзо пуне пушке:
— Бао да си, вели, пред свакога метнуо раскриљену врећу
танета, па да завата шакама и баца, тако често танета лете.“
Трећи казује како су обучени:
— Све, вели, у бијелим гафама, и у дрвенни ћурчићимна“. Ye-
тврти казује како је видео Ћурчију, и остале арамбаше и потла-
вице, где лете на белим хатовима, и т. д.
Мешан Авдурамановий (онај што је на походу Базао да
ће ударити на 25) дође пешке, и донесе глас за Сеидина (који
је казао даће ударити на 50), да га је некакав Србин у шарам-
нову погодио кроз прошће баш у чело, и да није могао рећи ни
„медет“ !
Кад оваки гласи стигну, Липничани и Лозничани Турци на-
вале на врат на нос са женама и децом на Дрину; и испративши све
у Босну, врате се само они који су за оружје.
Тако је прошло пролеће године 1804, и ушло се у лето.
Трећи дан по Петрову дне, 1804, пређе Ђорђе Ћурчија преко
Цера у Јадар, запали у вече Алибегове дворе у Шуричцама,
и побије све Турке које онде застане. Сутра дан пошље свога
арамбашу Симу Сарића, из Цикота, и неколико својих момака
с Петром Барјактаром, да иду левом страном Јадра на Лозницу;
десном страном Јадра пошаље старог.хајдука Тодора Бојиновића,
‚из Горњега Добрића, на Лешницу, а он с осталим својим момцима
оде у Рафевину, на Крупањ.
Сима заузме Лозницу без боја, јер су Турци раније били
побегли. После се улогори вод Ковиљаче. Бојиновић истера Турке
из Лешнице, па се утврди у шуми Ранитовачи, код утова Јадра
у Дрину. •
Ћурчија пак подигне сву Рађевину, постави свуд старе-
шине, заузме Крупањ, из ког су Турци раније побегли па низ
Дрину сиђе на Ковиљачу, и у Лозници састави yenen турских
говеда,:те отера на Митровицу и прода у Немачку, и за оне
новце кули барута и олова те донесе и подели војсци. |
СТАНОВНИЦИ 631
Турци у Босни скупе војску, ударе на Љојиновића у Pa-
нитовачи и, после крвавог боја, разбију га. Она срисва војска на
Ковиљачи, разабравши за то, разиђе се готово куд који. У Тршићу
их сретне Мијаило Недић, брат оне славне браће Недића, који
је, чувши да су Турци прешли, похитао из ваљевске нахије да их
предсретне. С то војске ударе Срби то вече на Лозницу, у Боју
су Турци већ ушли, помешају се с њима и ту их изгине ово 80!
Ћурчија, чувши за те поразе, дође из Рађевине, и стане на
Симину Брду: опет скупљати Јадране и своје момке у гомилу.
По што Ћурчија погине, другога вођа није било у Подрињу, него
у Лозницу дође Мемед- Капетан Видајић, који се држао стране
царске, па као и српске. Тада у Јадру постану две нове старе-
шине: Антоније Богићевић из Клубаца, и Јевто Савић из
Тршића. Они, у договору с Јаковом и Карађорђем, опет одвоје Ја-
дар и Рађевину од београдског пашалука, и учине с Турцима
оваки мир: 1, да нема читлука; 2, они да плаћају Капетан-паши
арач и порезу, а више ништа, и те данке да купе они сами;
3, они сами да суде и да уређују по својој вољи; 4, Турци ни-
Каквим послом да не иду по селима, осем спахије да изиђу једном
у години, да покупе свој десетак и главницу; 5, да војска босан-
ска, ако би унапредак пошла на ове Србе у београдском ma-
шалуку, не може ићи преко Јадра, него доле на Мачви да прелази
Дрину; 6, за знак да војска турска унапредак нити ће преко.
њих ићи доле на Србе, нити ће њима каква зулума чинити, да
ии Капетан-паша свога рођака Дервиш-агу да седи међу њима;
и 7, за знак да они не ће више пристајати с овим Србима одо-
здо, пошљу они Вапетан-паши неколико кметова у залогу, и по-
купе између себе нешто оружја те га у манастиру Троноши за-
творе у једну собу, а кључ даду Дервиш-аги“,
И тако је овај део округа подринског, за небо време, био
обуставио ратовање с Турцима.
1 Матеја Симић каже да је то био заселак села Цвкота, а ближе
је Јаребицама. Од Лознице до Симина брда има 4 сата.
2 После су дошли неки људи из ваљевске нахије ноћу, те оно све
оружје однели, ако је и рђаво било.
34*
532 ПОДРИНСЊИ ОКРУГ
Али ово није трајало дуго; и једна и друга страна угова-
рала је то само да добије времена. Асан Паше пређе у Јадар с
војском, и не обзирући се на онај уговор Боји мало час поменусмо,
продре чак у Шабац. Српске војске за тим, у Фебруару 1807,
гонећи Турке, уђу у Јадар и у Рађевину, и онда се тек отворе
они крвави бојеви на Лозници, и на Горњој Дрини, после којих
српска војска не само претера Турке преко Дрине, него сө и она
превезе на леви брег те реке, године 1809.
Пораз на Каменици, 1809, повуче Србе опет у прве границе.
И тако је све остало до несрећне 1818, кад је и Лозница, с це-
лим Подрињем, била међу првима местима Боја је турска сила
на ново притисла.
Други устанак народни, 1815 године, није одмах повукао
за собом и Подринце, јер су њих били веома притисли Турци.
Осем града Сокола, Лознице, Липнице, и Крупња, Турци су још
седели у многим селима подринским. Ово су имена тих села: Ве-
лика Река, Врнчић, Клупина, Кученци, Узавница; Веље,
Постиње, Алуга, Пећи, Закућани, Петрц, Козле, Лоњин,
Дубоко, Шиптари, Кељићи, Дрлаче, Тријешњица, Дона, Ba-
чевци,' Плијесково, Жабљак, ао Гаочиќ, Бучје, Лазе,
Сакар, и Мали Зворник.
' Места Дона и Бачевци сад су на граници међу подринским и ужич-
ким округом, и припадају овом последњем. Прота, у својим Мемо-
арима (стр. 12), прича како је још његов отац ударао на Гушу
Мустабашу, у Бачевцима, и како га је убио неки Ђока Mu-
ћановић, из Клинаца, узео му мач, и узјахао хата. Међу тим сада
се у околини Бачеваца и Доне пева овака песма:
„Није л’ мајка родила јунака
И сестрица брата однијала,
На чистоме крилу дјевојачком,
Без колевке, на десници руци,
Да запали Дону и Бачевце
И погуби Гушу Буљубашу,
Који mehe робље на отвупе2
То зачуло момче Сокољанче
2 Нева од ових места сад припадају рачанском срезу округа ужичког.
СТАНОВНИЦИ 583
Нека од ових села сада су пуста, како су из њих отишли
Турци, а у некима живе и данас Срби. да то се многа и не на-
С Баурића, велика завола,
А на име Петар Војичићу
Храбри јунак баурићске војске,
И капетан војводе Молера,
Па се моли војводн Молеру,
Да га пусти до бијеле Доне:
‚Е сам, велп, пожељео Гуша,
„Да му виђу кол ка му је гуша.
Војвода му вољу испунио.
Ево спреми с' момче Сокољанче,
Од оружја ништа не понесе,
Сем што узе двоје кубурлије
И дохвати цицали шешану.
А каква је џипали шешана!
Пицали је с обедвије стране.
Она ждере литру тученика
И четири зрна ливеника
Гдје погледа Петре Војичићу,
Гдје погледа, омашити не ће;
Гдје удара, мелем не помаже.
Опреми се и у Дону дође,
Како дође, Буљубату нађе
Гдје оњ мења робље за дукате.
Петар њему вабусито виче:
„Стан', Турчине, није по то робље!
Бесни Турчин чује ал не хаје.
Петар cenae своју уицалинку,
Па је љуби с оведвије стране,
И овако њојзи говорно:
„Шарко моја, не остала пуста!
„Немој мене ватром преварити
„За око те ни молити не Бу!
„Погоди ми српског зулумћара,
„Што на српском робљу .тражи hapa,“
То изрече, пушци огањ даде!
Пушка пуче, Гуша земљи паде,
Гуша паде, а Петар допаде,
$34 ПОДРИВСЕН ОКРУГ .
ходе нигде у речницима, ни у Гавриловиќевом, ни у оном Косте
Јовановића:
Тек доцније, по сили Хатишерией од 1830, и 1833, подрински
је округ придружен Србији, и то не сав, почем је Соко, с неколико
села и великом просторијом, остао у турским рукана, а тако исто
и Сакар и Мали Зворник нису очишћени од Турака. И ово што
је очишћено, морало се очистити војском. У извршењу тога посла
ваља поменути од толиких других заслужних патријота, Тому
Вучића, коме је Кнез Милош поверио врховну команду над војс-
ком, која је имала да принуди Турке на сељење. То је учињено
у лето 1834 године. Турци су тада остали само у граду Сокољу,
и у Сакару и Малом Зворнику. Доцније, мало по мало, наро-
чито за време наших домаћих немира, повраћају се многи Турци
на своја огњишта, те их јебило у многим селанцима око Сокола
све до 1862 године. О сељењу Турака из Подриња, 1834 године,
прилажемо белешку једнога од очевидаца и радника тога посла,
пуну интереса, коју овде увршћујемо с особитим задовољством. !
Те ћелаву одсјече му главу
И однесе вису баурићском.“
По овој песми, Гуша би долазно у сувременике Молерове од
`1807--1813. Можда је старији догађај обучен у новију одећу?
Илн је ово други Гушар А ко је био тај Петар Војичић нисам
могао дознати.
1 „По гласу судтанских хатишерифа, вели г. Јован Гавриловић,
коме и имамо да захвалимо за ове врсте: — пзданих године 1830,
н 1833, имали су се Турци, који су у Србији становали, иселити:
изузимајући гарнизоне по градовима. l
„Око града Сокола налазило се Турака у више села, као: y Козли,
Петрцу, Бучју, Пећи, Постињу, Доњој и Горњој Алузи. Осим тога,
седели су ови у Лозници, Липници, и Лешници.
„Кнез Милош навали да се Турци становници ових села иселе у
Босну, године 1834; али они не хтеше иселити се, за то Кнез на-
реди да се силом истерају.
„Посао, да се Турци силом истерају, поверио је Кнез Томи Ву-
чићу Перишићу, воме се издаду за извршење тога посла нужна IMAC-
мена настављења; ја се замолим да вршим дужност секретара
Вучићу, које буде одобрено. Намера је моја била, да видим како
СТАНОВНИЦИ 535
Соко је распреван тек у јесен 1862, по што су најпре mce-
љени Турци из њега, и из оно неколико села око њега.
Срби војују, кад сам видео како дипломадију воде, како суде,
п како у опште земљом управљају.
„У месецу Јуну 1884, крене се Вучић с војском из Крагујевца
и упути к Ваљеву; војска, која је с њим ишла, били су коњаници
с копљима око 70 момака. Стеван Книћанин, момак онда кнежев,
био је придодат Вучићу као ађутанат.
„Кад Вучић стигне са својом пратњом у Ваљево, где је свечано
дочекан био, настанио се близу вароши у пољу, разапевши за себе
и за мене чадоре; и позвавши да му као ађутанат дође Деспот
Стефановић, Ковач, goja је после био у Зајечару начелник оБруж-
ви; н умрьо као члан апелационог суда у Београду. Овоме Дес-
поту повери Вучић да се брнне како ће војска имати хране за себе
и за коње: јахаће и теглеће. Мора се признати да је Деспот свој
посао вршио тачно; јер за време војевања није се нико потужио
да му ние храва издавана. Деслот није био писмен, но је бно
врло поштен и добар човек. Џебана и пексимит потребни, узети
су из куле ваљевске. Све што је набављано, исплаћивао је Деспот
готовим новцем из државне касе.
„Бивши у логору код Ваљева, Вучић распише среским начелни-
цима округа: ваљевског, ужичког, подринског, да с војском, около
7.000 људи, врену се и заузму места, која је у распису свом озна-
чио; а то је: да села у којима су Турци становали, војском срп-
ском испреплету, које је све било тачно извршено.
„А сам Вучић с војском: пешацима и коњаницима, пође на село
Петраң и натера Турке, да се још исти дан иселе или да се с
њим бију; ал сс они одмах иселе, на вече истога дана у Кру-
uab дођу; а сутра дан пређу прско Дрине у Босну. Из Ваљева се
дигао Вучић пут Сокола; најпре се настани у долини једној близу
Љубовиђе ,'ал се после премести на Баурић, шанац стари, близу
града Сокола.
„„Села турска која су уза сами град била, не хтедну се у Босву
селити; и за то војска српска навали на та села и попали куће.
„Сељаци су се у град повукли. Топови из града и пушке пу-
цали су на војску српску али узалуд; Јован Мићић, срески наче. ник
из Чајетине, округа ужичког, на свом коњу предводио је своје
војнике као прави јунак, не обзирући се ни мало на пуцање TO-
пова и пушака турских; и чудо: толика танета што су падала:
536 ПОДРИНСЕН ОКРУГ
Из Сакара пак и Малог Зворника, они нису исељени ни
данаске.
ни једног од наших војника ни ранила нису. Једно топовско тане
пало је међу коњанике, вод којих сам се m ја налазио. Тако се
Турци у течају месеца Јула 1834 из поменутих села у Босиј
иселе , оставивши све своје вотњаке п пепокретности у нашој страни.
„Вучић изда Војсци српској строгу заповест, ла нико не дира
у имање турско, на и воћку да не узбере. И та је заповест тачно
послушана. Ја сам се дивио тој послушности; јер ми је познато
било, како аустријски регуларви војници, кад се у својој држави
на маневрисање сакупе, које обично у Септембру бива, вино-
граде и воћњаке опустошс; нити им старешине могу закратити
да то не чине; нити их казнити што су толике крађе починили.
„Тако претеравши у Босну Турке који су живели око Сокола,
врати се Вучић с војском преко Лознице и Лешнице, у којима је
местима по неколико дана лробавио, и осведочио се да су Турци
из Лознице, Липнице и Лешннце такође отишли — преко Шапца
у Крагујевац, у месецу Августу 1834.
„Вредно ће бити овде напоменути неке појединости:
„Пре него што је Вучић дошао с војском близу Дрине, Турци
су Бошњаци, прешавши преко Дрине, ударили на једну нашу чету
ваљевских војника, убили четворицу, главе им одсекли и са собом
однели. Бошњаци, дошавши Турцима овостранским у помоћ, не-
смедоше прелазити преко Дрине кад чуше да је с војском Вучић
дошао. —
„Вучић у Ваљеву потражио је кувара да му јело готови; нађу
човека у кувању вешта, али који не хтедне поћи; Вучић га примора
силом да ићи мора, рекавшп: „Кад ја морам ићи на војску да се
бијем, мораш и ти да куваш“. И он је цело време вршио своју
куварску дужност, н доста ваљано; ал на дан кад је добно до-
звољење да може кући ићи: превари се па поједе чивију скорупа
прилрављеног за Вучића; за то при отпусту несплати му заслугу
за време докле је кувар био, ал му у исти мах удари 12- батина
што је скоруп појео. —
„Кад се Вучић с војском од Љубовиђе к Баурнћу повукао, оста-
вио је нешто војске под управом среског начелника, округа ужич-
вог, Штула, да пази ако би Турци откуд ударила; па ако ударе,
да се не упушта с њима у бој, него да се повуче ближе главној
војсци, која ће му у помоћ притећи. Турци ударе на њега; ал
е СТАНОВНИЦИ 537
Има да се помене још једна особина Подринаца. Они једини
између све своје браће у Србији огледају да уђу у утробу земље
Штуле ве хтеде измицати, него се с њима побије и они Турци на-
траг се повуку.
„Кад га ја запитам: како је смео се у бој упуштати, кад је
имао писмен палог да се у бој не упушта, одговорио ми је: да
је за њега срамота било да се узмиче натраг, као да бежи. Ву-
чић му за ову непослушност није ни речице проговорио.
„Један од Штулових војника скриви нешто; и Вучић осуди га
да иде кући, да није достојан да војује. Тај је војник молио
да му се удари 100 батина за кривицу, а да се не истера из BOJ-
ске; јер, вели, срамота ме је и од моје жене, а камо ли од друге
браће, што сам из војске отеран.
„Војска онда народна није имала других старешина (оФи-
цира) него своје среске старешине и кметове. Рана је војницима
доношена преко Евоморџија. Само су коњаници и остали момци
који су с Вучићем били, добивали рану трошком државним.
___ „Кад у Цариград глас стигне, да је Кнез Милош силом Турке из
подринских крајева у Босну претерао, замери му се јако. Ал ди-
пломацији српској пође за руком да се Порта ублажи. И тако
изиђе наредба, да се пошље мешовита комисија на лице места, да
процени све непокретности истераних у Босну Турака, н да им
вредност по процени готовим новцем исплати.
„У ту комисију били су одређени од стране Турака: један
ЕФендија, кога је одредно Хусенн-паша видински, и Силихтар
паше Београдског, а од стране Кнеза Милоша били су изаслани
Јоксим Милосављевић, Тома Вучић Перишић, Коца Мар-
ковић, са новцима за исплаћивање добара, ја као секретар коми-
сије, и још један писар великог суда.
„Пред Митров дан 1834 крене се Коца Марковић с новцима,
са мном и поменутим писаром из Крагујевца. Дошавши у манас-
тир Рачу, ту дочека друге тамо у очи Митрова дана дошавше
турске и српске чланове комисије. Одма после Митрова дне крене
се комисија из манастира Раче и дође на место, које се звало:
Карамарков шанац на Дрини, баш где је турска скела преко
Дрине превозила. |
»Овде се 10 дана комисија задржи, позивајући исељене? Турке
да пређу и да по процени приме новце за своја добра. Турци
пређу ; ал новце примити не хтедоше; један међу њима је казао:
да га комисија свега дукатнма обаспе, он своје имање не уступа: —
4
+
538 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
и да тамо потраже њезинога блага. Једини Подринци — сељаци —
ваде олово, топе га, и продају као своју замуку. Шта више,
„Били смо, вели, у Карађорђево време у Босну претерани, па
смо се повратили; оцет ћемо се повратити.“
„Комисија после пође од Карамаркова шанца, све крај Дрине
лагано, позивајући исељене Турке да пређу и одкуп за своја до-
бра приме, ал све бадава; ни један у српску страну прешао није.
„Дошавши комисија на конак на место једно близу Зворника,
договарала се хоће ли, идући све покрај Дрвне, кроз Мали Зворник
проћи. Коца Марковић није био мишљена да се иде кроз Мали
Зворник, али кад, особито Јоксим Милосављевић навали, да се баш
кроз Мали Зворнив прође, и на то се склонн Вучић: онда се
закључи да се иде; на то се морадеи Коца Марковић склонити,
али најпре да се канцеларија комисије и новци пошљу другим путем
у Крупањ, па кад овај Коцин предлог Јоксим и Вучић одбаце,
онда и Коца принуђен буде пристати да сва комисија с новцима
прође кроз Мали Зворник, Међу тим се закључи, да Силихтар па-
ше београдског отиде напред у Велики Зворник, и Махиуд-пашу
Видајића извести, да ће комисија, путујући све покрај Дрине по
послу њему познатом, кроз Мали Зворник проћи,
„Сад је требало остати на месту преноћишта, докле се Силихтар
из Великог Зворника не врати, да се види: је ли Махиуд-Паши по
вољи да комисија прође кроз Mann Зворник. Али Јоксим и Вучић
навале да се иде напред; и тако се дође у Мали Зворник око
по дне; вако коинсија ступи у варош стану Турци на њу пуцати,
а буле из Великог Зворника скупе се на леву обалу Дрине, да виде
како ће им мужеви да побију Србе. Бадава је члан комисије Epes-
дија u3 Видина, викао да се престане пуцати, да комисија врши
свој посао по царевој заповести; — то ништа помогло није; и тако
сви чланови комисије, писари и слуге, надру бегати водојажом,
коју им је показао пратећи комисију срески начелник Тешман
Солдатовић.
„По мучном бежању, а Турци су пуцали једнако на комисију бежећу
водојажом, дође се на висину брда и у шуму Борању, у коју
Турци не смедоше даље се упуштати и комисију гонити. Момка
Ефендије видинсксг, мухамеданца, бежећег за својим Ефендијом па
заоставшег, Бошњаци посеку.
„У бегству водојажом попадају коњи, па и онај, на коме су били
дукати и канцеларија. Новце узме Махмуд-Паша ВидаиЬ себи,
' ЛИЧНОСТИ 539
знал ци ‘призна)у не само да имају за тај рад воље и одважности,
него су се прилично и извештили у њем, а, што није мала ствар,
они ће нашим новим рударима дати велико обиље чистих народних
термина за геологију, и у опште за рударске послове.
6. личности ЗИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Стеван Јовановић
ТРОНОШКЕ АРХИМАНДРИТ
Стеван Јовановић родио се у селу Текеришу, у Јадру.
Књигу је учио у манастиру Троноши, и онде се врло млад 88-
калуђерио, и млад је постао архимандрит још за турскога и
немачкога рата.
само врати неке ствари: аљине, тсрбе и т. д. и задржи 2 књиге
Француске које сам ја са собом понео.
„Тако комисија и пратња пред ноћ 7 Новембра 1834 дођу у
Крупањ; од куда Кнезу Милошу пошљу извештај како су у Ма-
лом Зворнику прошли.
У Крупањ други дан дође Силихтар из Великог Зворника, п
укори чланове комисије, што су се упутили с преноћишта у Мали
Зворник, не дочекавши његов, Силихтаров, повратак. И чланови
српске комисије, особито Локспи, био је забринут, да Кнез Милош
не замери Бомисарима својим, што су онако лакоумно решили се
да прођу Броз Мали Зворник.
„Турци Бошњаци највише су се противили проласку вомисије
кроз Мали Зворник, што би се тим проласком ударила граница
између Босне и Србије, као што то Хатишериф наређује; а тиме
би Мали Зворник, село Сақар, н све земљиште у Рађевини на
десном брегу Дрине, припали Србији.
„Кнез Милош прими изве штај о догађају у Малом Зворнику олако,
и заповеди комисији да се врати кући. То се и учини. Комисија
је преко Шапца и Палежа — сада Обреновца — у Београд дошла,
иту се разишла. Вучић се сам са канцеларијом вратно у Крагујевац.
„У Цариграду је одмах Кнез Милош тужно се на Махмуд-Пашу,
али све узалуд. Махмуд-Паша је заклетвом потврдпо, колико је
новаца српских поробио, казавши да Кнез Милош задржи његове,
Махмуд-пашине, земље које се налазе около Лознице. А тејземљеу
оно време нису вредиле ни 500 дук. а он је поробио 5000 дук!..
5910 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
„Немачкоме рату“ од 1758 Стеван се јако обрадовао, и био
је један од оних који су највише народ подстицали да устане
на оружје, те да и сам помогне истерати Турке из Србије.
И ратовање је, помоћу српске крви, било срећно; подрински
округ готово сав, осем Сокола, и цела Србија, чак до Крушевца
и Ниша, буду очишћени од Турака. Али Аустрија, због непри-
јатељског држања Пруске, принуђена буде закључити мир, и сву
Србију вратити Турцима натраг.
Тада је архимандрит Стеван показао Колико је волео видети
своју постојбину слободну од Турака, и колико је кадар био под-
нети труда у то име. Он је скупљао људе, набављао потписе,
писао молбенице, састављао депутације, ишао сам лично, то војско-
вођама, то владикама, то у Беч цару, то српском сабору у Te-
мишвару, да би, ма где, нашао помоћи народној ствари.
У Гласнику ХХ Српског Ученог Друштва (од стране
22—101) има једна расправа од г. Ст. Новаковића, у којој је
пространо нацртана сва ова патриотска радња овога Текеришанина.
Кад све то мољакање и заузимање није ништа помогло, кад се,
што оно вели Вук, досади и њему узалуд молити, и Немцима
његове молбе и укоре слушати, онда он побегне из Срема натраг
у Србију, преда се Турцима, и дође опет у Троношу, Бао у своју
куһу. Кад у Србији, године 1799, настане велика глад, он отиде
Капетан- Паши у Зворник, и замоли га да позајми народу некакву
проју, која је, као што се приповеда, још од Маџара била остала
у градским кулама. Паша се стане устезати, изговарајући се да
он то не може учинити. Онда му Стеван рекне: „Честити пашо!
није право да народ мре од глади код те проје; а та је проја и
онако покварена стојећи од толико година; него дај да је раздамо
народу, нека се израни сад у овој невољи, па кад да Бог, те
роди година, народ ће вратити, и напунити куле новом пројом;
ако ли ти не даш те проје, јаћу искати од Немаца, па ће они
позајмити народу жита из њихових магацина.“ На те му речи паша
допусти да се проја разда народу, и он пође од паше, да гладној
сиротињи носи тај радосни глас, Но кад изађе на поље, паша с
' Даница за 1828, стр. 2—6.
ЛИЧНОСТИ 541
осталим Турцима који су онде били, стане тумачити оне његове
речи, што је казао, да ће искати од Немаца жита и да ће му они
дати, и завључе, да се он и сад с Немцима договара, и да ће
он најцосле опет довести Немце у ону земљу, и отети је од њих.
да то паша пошље свога човека да га врати натраг, као да се
још нешто договоре, а своме лекару (некоме Грку Јанку), запо-
веди да му начини отров, у Бави. Докле га пашин човек стигне
и врати, лекар му приправи отров и даду му га те попије, и
оданде отиде у ришћанску варош, на свој конак, па ту умре сутра
дан. Тело му, по том, Срби донесу у Троношу, и онде га саране
поред древе, с десне стране.
Архимандрит Стеван био је врло прикладан човек: раста
танка и висока, лица бела и весела, косе смеђе, образа дугуља-
стих; и није му било пуно четрдесет година кад је умрьо. Био
је човек поштен и паметан, а знао је лепо читати и писати.
Имао је врло леп глас, и радо је појао у црви. Свакад је, о
великим празницима, поучавао народ у црви, и то врло лепо,
према народу: да не краду један од другога, и да не отимају;
да не лажу једав на другога; да не иду Турцима на тужбу за
сваку беспослиду, да их Турци затварају и глобљавају, него међу
собом нека се братски слажу и намирују; богати сиромахе да над-
гледају (као што је и он сам чинио). Он је, истина, као Балуђер,
од богатих узимао милостињу, али је сиромасима врло радо давао,
н. пр. жита; о Божићу, печенице; уз Белу Недељу, сира; о Вас-
крсу опет, кака мрса; голоме кошуљу, или какву хаљинку, а CH-
ромаху (који нема чим да плати арача и порезе) и новаца.
Где се год у српском народу зна за оваке духовнике и свеш-
тенике, ту се никад није чула ни тужба на свештеничку оскудицу,
нити јадиковање да је богомоља празна о празницима.
Нева је ово на размишљање свима пријатељима религије у
српском народу!
542 ПОДРИНСБИ ОКРУГ
Антоније Богићевић
ВОЈВОДА ПОДРИНСКИ
„Антоније БогиКевиЕ родио се у селу Клупцима, близу Лоз-
нице, у почетку друге поле прошлога BCEA.
Мора бити да се одликовао још из младости међу својни
сељацима, Кад га већ на крају 1804 видимо као главнога човева
у Јадру.
Он је тада, с Јевтом Савићем, из Тршића, у договору с
Јаковом и Црним Ђорђем, углавио с Метмед- Капетаном Видаји-
ћем, онај уговор од 7 тачака за Подриње, по ком је народ био
миран од Турака неколике године, те су, зато време, српске вој-
ске радиле на другим крајевима.
Кад је доцније (1807) српска војска ушла у Јадар и у Ра-
ђевину, Анта Богићевић признат је као војвода подрински.;
Од тога доба до своје смрти, Анта је увек био на Лозници
и дуж Дрине.
Веће бојеве с Турцима имао је на Крупњу, на Рожњу више
Сокола, на Рађеву Пољу, на Лозници (неколико пута).
Једном напали беху Турци на Лозницу, те и Карађорђе
дође у помоћ. Бој се био у понедеоник на Св. Тројице. Сеча
је била страшна; почела се у Грнчари, па се продужила на
Лозници и, најпосле, на пољу Тичару. Турци су разбијени са
свим и на Дрину натерани, Очевидци веле да су је лешинама
били замутили."
У Лозници је Анта године 1810, био опет опседнут, и ту
је био опет крвав бој, у ком су рањени Лука, Чупић, Мутал,
Цинцар Јанко и многи други,
Један од бојева на Лозници дивно је опевао Вишњић. Да
пустимо, нека нам српски Тиртеј исприча бар што год из тога свога
живога описа:
„Затјече се паша Али-Паша
У Зворнику, у својему граду,
На ћитапу, турском алкорану:
1 У овој су битци, како се прича, погинули: Конда, н Живко Дабић.
личности 543
„2 0]! тако ме не родила мајка!
Ни Влахиња ни млада Туркиња,
Већ кобила која хата мога!
Хоћу силну покупити војску
По Зворнику и по Мулалуку;
Па ћу звати пашу Сребрницу,
Херцеговце Турке соколове,
Мостаране до мора јунаке;
Па ћу звати многе капетане,
Крајишнике љуте убојице,
И четири санџак-алајбега,
Седам паша са седам санџака, у
И осмога пашу Учтуглију.
Кад сакупим војску у Зворника,
Поградићу орахове шајке,
Шајке лаке орахсве лађе,
У Зворнику, у мојему граду;
Па ћу шајке пустити низ Дрину,
Ја пред војском покрај Дрине поћи,
С војском caha на поље Тичара,
На Тичару с војском Дрину прећи,
На Лозницу хоћу ударити
На Лозницу моју ђедовину
Коју ми је ђеде освојио,
У Косову Пољу задобио,
У Косову на свијетлу сабљу,
Па од мене Раци преотеше,
Преотеше на љуту срамоту.
Код мојијех пет стотина кмета,
Ја сад кмета немам ни једнога.
Мислим сјести у бјелу Лозницу
До Илӣна или Пантелйна:
А кад сједнем у бјелу Лозницу,
Похватаћу влашке поглавице:
Јакова ћу на колац набити,
А Луву ћу жива одерати,
Милоша ћу с коњма растргати,
Чупића ћу бритком сабљом побејећ'
,
1 Овде кмет значи сељак који седи на његовој земљи и плаћа му
за то. Глед. 3-ће значење те речи у Вуковом Рјечнику, стр. 277.
544 ПОДРИНОКИ ОКРУГ
Цинцара Ъу на ватри спалити;
Кучку курву Богићевић Анту,
Који ми је Јадар посвојио
И под своје крило прихватио,
Хоћу њега на коло вргнути ““
И почео је био, вао што се зарекао, ама је прошао као што
се није надао. |
Лозницу је истина био опсео, стеснио, и нападао љуто, али
се у њој Анта и Поцерач држаше јуначки, док им и Лука
стиже у помоћ те Турке славно одбише и на Дрину натераше.
Године 1811 и 1812 није било веливих бојева на Дрини
око Лознице.
А године 1813 Анта се разболи и умре.'
После његове смрти, помиње се, Бао војвода у Лозници,
његов син Богосав Богићевић, али су Максим Крстић а наро-
чито Петар Молер заузели власт и бригу Богићевића Анте.
Антина је ћи г-ђа Томанија, жена покојног Јеврема Обре-
новића, баба по оцу Кнеза Милана М. Обреновића ТУ.
Антино име и држање задахнуло је и ону песму коју сада
скоро свако дете зна и пева, и коју ми стављамо ниже међу песме,
спеване у подринском округу, у којој оно везир јавља: за што не
може да дође цару на диван.
Јевта Савић
САВЕТНИК
Jeera Савић родио се у Тршићу, где и Вук. Он је био нешто
и род покојноме Вуку, па га је он први и почео учити књизи.
Осем тога, ништа не знам за ранији живот овога Јевте, докле,
после смрти Ћурчӣне, не изађоше Анта Богићевић и овај Јевта
Савић, као најглавнији људи, те уговорише с Мехмед- капетаном
Видајиһем онај уговор, који смо мало пре помињали.
— 1 Као узрок смрти Анте Богићевића, неки чича Станко Тривковић,
издаље и рођав Антин, прича нешто што нисмо досад никад
чули. На име да је био нападнут н бијен у манастиру Троноши,
и да је од тога умрьо. Напао га је, вели, неки Крста војвода
рађевењи. Ово тек помпњемо, да би се ствар што боље разазнала.
личности 645
Кнез Јевта Савић био је доцније члан „Правительству-
ющега Costra“, и, у Београду је, 1808, дао Југовићу своју
кућу, те је овај уредио и отворио прву велику школу.
Кнез Јевта је слан више пута да преговара с Турцима, а
године 1813 видимо га последњи пут, као депутата одређеног да
иде у Софију Челеби-Ефендији, да се разговара о условима мира.
Нисам могао никако дознати куд се, најпосле, део овај човек.
Нека би ово неколико реда подсетило оне који би што знали
да забележе што више о животу овога честитога Јадранина, који
је био и учитељ ономе који после изађе учитељ свима нама, и
војвода, и судија, и законодавац, и дипломата, и један од про-
тектора прве велике школе у Србији.
Тодор Бојиновић
Родио се у Горњем Добрићу, у Јадру. Уз немачки рат, био
је у Лозници мали буљубаша над драговољцима (Фрајкорима), и
с Немцима је чувао Дрину од Турака. Кад се Немци врате, он се
не смедне одмах предати Турцима, него се одметне у хајдуке,
па се после преда, пошто се умири са свим, и од тога је доба
живео мирно код своје куфе, као и остали сељаци. Године 1804
постави та Ћурчија као буљубашу над десном страном Јадра, и
пошаље га на Лешницу те претера Турке преко Дрине, и уло-
гори се у Ранитовачи. Ту је мудро уређивао, и, кад Турци ударе,
храбро се борио, ама је множини турске војске најпосле морао
уступити. Пошто Ћурчија те јесени погине, он остане у Јадру
најзнатнији човек од војничкога реда, и док је год Мехиед- Капетан
држао српеву војску у Лозници, он је био први; а Бад се Јадар.
по том опет одвоји са свим од београдскога пашалука, и Бад се
преда Турцима, он остане код своје куће, као и пре што је био..
Кад Турци, у пролеће 1806, ударе на нахију шабачку, он не
могне срцу одолети, него с неколико момака отиде преко Цера,.
и стане се бити с Турцима.
Његова кућа и жена била је у Јадру, за то му стану неви:
! Гласник ТУ, стр, 156 и 160.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 35
546 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
говорити: да он није дошао да се бије, него да су га Турци по-
слали да шпијуни. Кад Тодор чује то, он се зарече да he на
Првом боју или погинути, или Турчина жива ухватити и пова-
зати им за што је дошао. И тако на првом боју потегне из пушке
те убије једног Турчина, а други Турчин, видећи да је он из-
бацио пушку, учини јуриш да му одсече главу, а он распали
пушком кијачки Турчина по глави, овесвести га мало и обори
на земљу, ла притисне да га веже; но док он овога свеже, други
потегне из пушке, те га рани у кук. И таво његови момци доведу
пред Јакова и њега рањена и Турчина везана. После се излечи
у манастиру Радовашници, но остане малко хром, а тане му не
изваде из кука.
Бад Јаков, 1807 године, дође те опет побуни Јадар и Ра-
ђевину, он постави у Јадру војводом Антонија Богићевића, и
испоставља неколико буљубаша, а Бојиновић, поред свију својих
заслуга и јунаштва, остане онако, и сам од своје воље скупи He-
Колико момака, те стане изнад Лешнице опет чувати стражу од
Турака. Јаков се, истина, доцније кајао за што је Бојиновића octa-
BHO без ништа, али то остане тако.
Године 1808 подбуне Бојиновића његови момци и пријатељи
да тражи да му се даде десна страна Јадра, да буде над њом
бар буљубаша (под Антонијем). И тако он, с верним другом својим
Гаврилбм Цакленом, из Бегове Лешнице, дође у Београд (у
јесен 1508 године), да то тражи; но будући је Антоније, као
војвода и богат човек, имао свуда више пријатеља него он, то
Совет окриви и њега и Цаклена, и noby да их обојицу (као ne-
мирне људе, који се противе постављеној уредби) затворе у
кулу; а они, дознавши то, побегну те се сакрију у некакву трго-
вачку лађу, и по’ том утеку пешице у нахију шабачку, а коњи
са свим пртљагом остану им у Београду, те пропадну. После тога,
године 1809, Цаклен пређе преко Дрине на војску, и тамо по-
гине; а Бојиновић, не смејући од Антонија ићи у Јадар на своју
баштину, остане у нахији шабачкој, у селу Добрићу, и стане опет,
онако хром и стар (већ преко 50 година), на ново крчити, орати
и копати, те се хранити са женом и децом.
личности 547
~ Ту је тако живео до. године 1813. А кад те године Турци
обладају Србијом, он се врати у Јадар, а Турци га ухвате и
одведу у Зворник те обесе.
Бојиновић је био човек крупан, сувих дугачких образа с _
испалим јагодицама, голема покучаста носа, повеликих и дебелих
бркова, а’ страшног јуначког погледа. Био је не само храбри
јунак, него и мудри управник и велики запчија у војсци; све је
тежио на немачке уредбе, што је уз рат видео у Немаца’.
Вук Стефановић Караџић
Кад је у Јадру и Рађевини ишао шапат од уста до уста:
да се може народ надати нечем што се јасно није ни разумевало
али је ипак сва срца српска загревало надом, да ће бити крај
сили турској, и настати власт хришћанска, уз коју су замишљане
све доброте: онда се у маленом селу Тршићу, сат места на
Југоисток од Лознице, лицем на Митров дан (26 Октобра) 1787,
роди детенце коме намењено беше да преобрази царство српскога
духа, да новим дахом задахне, да новим путем окрене єву умну
радњу ериекога народа. |
То детенце је Вук Стефановић Караџић.
Отац Вуков звао се Стеван Јоксимовиќ, а мајка Јегда.
Они су се много обрадовали чеду свом; јер им петоро деце, пре
њега, већ беше покрила црна земља. За то и зажелеше да овоме
мушкарцу сада буде наденуто име, на које не иду ни уроци нити
друге невидовне силе. И дете доби име „Вук“, и оста живо и
здраво на велику срећу срискоме народу.
Детињство је своје провео Вук у кући очиној, и уз крило
мајке своје јамачно се први пут задахнуо миљем народнога духа,
слушајући из њених уста красну песму која је обично помагала
да јој се вретено брже окреће, или бајну приповетку, када би,
у дуге зимње вечери, причала о давним временима и чудесима,
за која још само прича зна. У то доба морала је уифи.у душу
иладоме Вуку и сласт гусланих звукова, када је по који старац,
1 Вук, у Даници за 1829, стр. 16—20.
: " 35=
548 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
с пола затвореним, а пола сузним очима, преко струна јаворових
гусала исказивао ббље и наде срца народнога.
Књизи је Вука почео учити неки рођак њихов Јевта Савић,
који је и без тога стекао лепих заслуга за своју отаџбину.
После тога учења, отац да Вука у манастир Троношу.
Вук је дивно описао не само своје учење у Троноши него
и сав начин школовања и поступање са ђацима у манастиру.
У Троноши није дуго остао, или што се тамо више радило
него учило, или што му отац није могао давати ни оно мало плате,
што је требало дати за то учење.
Враћен кући, Вук је ишао за стоком, али се није растављао
од књиге; не имајући мастила, он би утукао барута, па размутио
у води, и тиме би почињао записивати песме, приче, и пословице.
Овакав је смеран почетак колошким делима која иза тога посташе.
Сељани су гледали на Вука као на неко необично дете, и
сам спахија тршићки Сулејман-бег А либеговић, кад би год дола-
зио у село, призивао би Вука да му што запише или прочита,
и давао би му места за совром својом.
Година 1504 донесе нов облик свој Србији. Задими се барут
по свој Шумадији; две непријатељске давнашње силе сударише
се јавно: наста рат између Срба и Турака. Јадар се диже, као
и други крајеви српски. Вођ устаницима беше Ђорђе Ћурчија,
а уз њега видимо, као писара, младога Вука из Тршића.
Турци пређу у Јадар и попале Тршић, доцније и Ћурчија
погине, те Вук помисли како да се даље учи. Године 1806, било
му је 19 година. Тада се јави школској власти у Карловцима
да га прими у гимназију; али с толико година а без „уредна
сведочанства“ о свршевим пре тога наукама, не хте га примити
професорски збор. Ипак је он ту остао неко време, учећи се
колико је могао као драговољац.
Из Карловаца дође опет кући, а тада је Јадар био по други
пут отет од Турака. Сад постане писар Јакову Ненадовићу.
Доцније га видимо Као писара у Совету, а 1808, кад је Ју-
товић отворио велику школу у Београду, Вук навали на ново учити
личности | 549
се. Но прекомерно напрезање свали га у болест, те морадне оста-
вити се школе и одет. отићи у службу.
Године 1811, 1812, и 1813 био је царинар у Кладову, неки
комисар советски у Неготину, и најпосле је управљао срезом брзо-
паланачким.
По пропасти године 1813, отишао је у Беч. Сиромах, млад,
и непознат у толиком свету, Вук се ипак надао да ће га жеља
за науком намерити на каква год доброга човека и путевођа. И
није се преварио: тамо се позна с чувеним Копитаром, који га
понуди да унесе у књижевност језик народни, место црквено-
словенског којим се дотле писало.
То је био посао тежав, али вредном и даровитом Вуку све
пође за руком; јер већ године 1814 изађоше на свет две By-
Бове Бњиге: „Мала просто- народна славено - србска песна-
рица“, и „Писменица српског језика“.
После је долазио у Србију, и познавши се са чувеним гусла-
ром Стеваном Подруговийем, добио је материјала и за другу
„Песмарицу“ коју издаде 1815.
Иза тих радова, Вук навали радити на Речнику. Ево шта
он сам прича о том раду: „Копитар је, вели Вук: — свако вече, и
на снегу и на киши, долазио к мени. Ја му казивах шта која реч
значи, доле је год не би сватио, за тим поче Копитар преводити
речи на латински и немачки. Сваки дан се наш посао помицаше
даље, и тако за три године би готов да се штампа речник са
26.270 речи. Ово време не ћу никад заборавити; тада је моје не-
поуздано знање српскога језика постало поуздано; тада ми се мало
по мало роди мисао о Форни речи, о њезиној граматичкој при-
мени, и о разлици изговора по пределу и племену. Тако упућен
Копитаром, све сам се више познавао са својим позивом, и постајао
у њему све поузданији“,
Учени свет прими ово Вуково дело с највећим задовољством.
То охрабри Вука, те оде године 1819 у Русију, да испита из-
воре сроднога језика, Тамо је он био свуда лепо примљен, и по-
стао је члан друштва „Приатеьй руске књижевности“, и „Кра-
ковскога ученога друштва“.
550 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
На позив Кнеза Милоша, дође у Србију 1820 године, и ту се
почне световање о уређењу школа. Али, због небих малодушних
завидљиваца, на скоро остави Србију и врати се опет у Беч. Тамо
спреми народне песме за штампу, али њих забрани дворска цен-
зура. Он их штампа у Липисци 1823—1524. |
У то доба познао се Вук са славним немачким песником
Гетом, који је први једну народну несму српеку превео на немачки,
а тако и с Фатером, који је написао једну расправу, како треба
_ разумевати српске јуначке песме, и с другим славним књижевницима,
Још године 1819 почео је преводити Нови Завет; али јеу
том био рђаве талије: енглеско библиско друштво, коме он тај
превод понуди, не прими га, а прими превод Ат. Стојковића,
који је готово наказа у тој врсти.
Међу тим је Вук издавао у Бечу Забавник „Даницу“ за
1826, 1827, и 1828. Ове последње годиве позове га Кнез Ми-
лош у Србију, и постави га председником београдског магистрата.
Ту није остао дуго, него је, 1831 године, опет отишао у Беч. За-
_ што је ово било, показује најбоље писмо његово које је писао
Кнезу Милошу 18 Априла 1832. '
Вративши се у Беч, Вук пође опет у Петроград 1833. Ту се
познао с владиком црногорским Петром II, појетом.
Године 1884 био је Вук у Данци, Дубровнику, и у Цр-
ној Гори, после чега je написао на немачком језику „Дрна Гора
и Црногорци“.
Да би прегледније било све оно што је српсвом народу остало
од Вукова пера, ми овде стављамо, у колико смо могли дознати,
редом по годинама све што је Вук написао, или скупио, па или
сам издао на свет или је издато и после њега.
Тако је изашла:
1814 Мала простонароднља Славено-сербска песнарица. Віенна.
1814 Писменица србскога зезика по говору престога народа
написана у Biema.
1815 Критика на „Љубомира у Јелисиуму* ү Нов. Српским.
1815 Мала иростонародна славено-србска ићсмарица 11 част
у Віенни.
а Српски ски Улак за 1843. Бр. 6, 7,8, и 9.
ЛИЧНОСТИ 551
1818 Српски Рјечник. Беч.
1819 Критика на Ш део „Љубомира“.
1821 Народне Српске прицовијетке. Беч.
‚ Одговор Штипкалљовићу или Ранитовићу. Беч.
„ Писмо Д. Фрушићу. Беч.
„ Неколико ријечи мојим овогодишњим рецензентима, а
особито Благоју Штипкаловићу и старцу Куцкалу. Беч.
„ Додатак к Санктцетербургским сравнитељним рјечницима
свију језика и нарјечија с особитим огледима бугарскога језика.
1823 Народне Сриске Пјесме П и Ш. Липиска.
1824 Народне Српске Пјесме [. |
1824 Огљеди Светога Писма на српском језику.
1826 Даница за 1826.
1827 Житије Ђорђа Арсенијевића Емануела. Пешта:
„ Даница за 1827.
„ Први Сриски Буквар. Беч.
1828 Даница за 1828.
• Милош Обреновић, Князь Сербіи или Грађа за Историју
нашега времена. Будим.
1829 Даница за 1829.
1838 Муке Миловановића опит настављења к Српској Слично-
речности и Слогомјерју или просодији.
„ Народне Српске Песме ТУ. Беч.
1834 Даница за 1884.
1836 Народне Сриске Пословице. Цетиње.
1889 Одговор на Ситнице Језикословне Ј. Хаџића — М. Све-
тића. Беч.
1841 Српске Народне Пјесме І. друго издање. Беч.
1843 Вуков одговор на Утук Милоша Светића. Беч.
1845 Народне Српске Пјесме П. Беч.
а В. С. Караџића и Саве Текелије писма Платону Ara-
мацковићу. Беч.
1846 Српске Народне Шесме Ш. Беч.
1847 Нови Завјет. Беч.
„ Господину са два крста.
1849 Српске народне пословице П издање. Беч.
„ Ковчежић за историју, језик, и обичаје Срба сва три за-
кона. Беч.
1852 Српски Рјечник ПИ издање, Беч.
1853 Српске Народне Приповијетке. Беч.
1857 Примјери Сриско-славенскога језика. Беч.
553 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
1860 „Правителствующ!и Совфтъ Сербскји“ ва вре-
мена Карађорђијева. Беч.
1862 Српске Народне Пјесме ТУ. Беч.
1863 Приправа за Историју свега Свијета превео Дим. Вла-
дисављевић. Beu.,
1864 Нови Завјет, Ш издање; 1857 П издање. Беч.
1865 Сриске Народне Пјесме У. Ben.
1866 $ а Из Херцеговине (женске). Беч.
1867 Живот и очата народа Српскога. Беч.
„ Нови Завјет IV издање.
1872 Deutsch-Serbisches Wörterbuch, Wien 1872.
1875 Српске Народне Пјесме, Il, треће издање, Беч.
У рукопису је Вук оставио још доста ствари, Које су све
важне за историју и за познавање живота српскога народа.
Вук је умрьо у Бечу 26 Јануара 1864 (по ст. кал.) у 74
години свога живота.
Вук је био средњега раста; лице му је било некако троу-
тласто с испалим јагодицама, а упалим малим, плавим, светлим
очима Које су готово увек гледале преда се; густе проседе обрве,
и велики бркови давали су његовом лицу са свим особити ош-
тар израз.
Он је носио увек дугачки капут, а на ногама високе чизив.
Лева му је нога била покупљена у прегибалу, за то је је носио
увек на штули; е тога је и ишао увек лагано. На глави је но-
сио свакад вес Боји пије скидао готово никад.
Особито је слатко умео да прича, а уз реч би често изго-
варао немачки: мајн гот!
Вук је оставио после своје смрти жену и двоје деце: сина
Димитрија, који је официр у руској служби, и Бер Мину, која
је била удата за пок. Алексу Вукомановића, и сада, као удовица,
живи у Бечу, са синчићем и мајком својом, старом госпођом By-
ковицом. |
Пеца (Петар)
ИЗ КЛУБАЦА
Heya је родом из села Клубаца, у Јадру. Родио се у apy-
го} поли прошлога века, тако, да га је устанак од 1804 затекао
већ као човека зрела.
личности 553
Пеца се одликовао личним јунаштвом у много прилива, И
познавајући сва места и обичаје Турака, могао је проћи Броза све
њихове страже и заседе. |
Пеца је примио из руку Молерових оно писмо 1818 године",
за Боје се прича да га је Молер написао крвљу сројом молећи
за помоћ. И то писмо Пеца је срећно провео кроз Турке и пре-
дао српским војводама на Церу, али Лозници није било помоћи.
Пеца је умрьо код своје кубе, у Клупцима, 1851 године.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Пољане, место веће од Јагодње површином, . између Постења
и Крупња, 1 сат и по на северозапад од Сокола. Помиње се овде
за то, што је сва прилива да су то оне Пољане, на које су Ма-
џари полагали некакво право после сирти Деспота Стевана Ba-
соког". Али где су ту градови Бродар и Звенизед, нисмо могли
довнати. Може бити да су и ова имена у записивању онакажена,
Баурић, шанац на брду Баурићу, на Дрини, не далеко од
утока Љубовиђе у Дрину. Како је Соко, Бао средина некадашњој
сокбеској нахији, био у рукама турским, тако је Баурић био не
само шанац ва војску, него и главно место за управу сокоске Ha-
хије. Ту је био магистрат за време Карађорђа“.
Симино Брдо, заселаћ од села Цикота, на десној страни
Јадра, 4 сата на исток од Лознице. Ту се обично скупљала Cpi-
ска војска од 1804 до 1813. Ту ce она повукла и несрећне ro-
дине 1813, Бад је Лозницу већ била изгубила.
Ту је била пошта.
Рожањ, брдоравањ између Сокола и Петрине Стијене. На
Рожњу су на више места били шанчеви“ одакле су Срби тукли
Соко, и бранили Рађевину од излазака Соколана. Ту се многа
2? Правительств. Совъ тъ, стр. 68.
2 Отаџбина 11, стр. 198.
з Гласник IV, стр. 184.
4 Особито се помиње Мрчки, на ком је шанац био јако утврђен,
(Голубица У, стр. 178, 221 и даље).
554 ‚ ПОДРИНСКИ ОКРУГ
крв пролила и српска и турска, а и разних народности аустрӣ-
све царевине за ранијих ратова. ў
Торник, село у азбуковачком срезу, 17 сата на југоисток
од Лознице. Пок. Петар Јокиќ овако вели за то место: „На
Торниву, више Сокола, главном шанцу ваљевске нахије, поглавица
је био Јеврем Ненадовић, са старешинама, које су му биле млађе“.
Ранитовача, на левој страни Јадра, код његова утова у Дрину,
била је некад сва под шумом, а сад је претворена у родне
кукурузне њиве. Ту је Љојиновић имао шанац против Турака
прекодринаца. Ту се и доцније догађао многи судар, а на тои
су месту Турци дочекали Кнеза Милоша, кад је оно ишао преко
Дрине на Брањево, у логор Куршид-паши, да преговара о миру
1815 године.!
Тршић, мало село, 1 сат на југо-исток од Лознице, остаће
до века у спомену за то што се у њему родио отац нове српске
књижевности, Вук Стефановић Караџић, 26 Овтобра 1787.
Оикирий, у буковичком пољу крај Дрине, где има и стари
шанац. У једном боју ва Сикирићу одликовао се неки Берјан, и
ту своју леву руку изгубио. Не зна се одакле је; али је, прича
се, јуначки осветлао српски образ.
Рађево Поље, средина Рафевине’, где су године 1808 Cy-
) Кад је Кнез Милош, 1815, науман да иде у Босну иред Куршид-
пашу, јавно то осталима српским старешинама: Молеру, Проти
Смиљанићу, Мелентију Студеничанину, Паштрыцу, и другима, и кад
су га сви одвраћали од тога пута, рекао му је Паштрмац овако:
— Аво ти је, господару, омрзао живот, можеш с првога грма
скочити, те врат сломити пре воље Божје, а да не идеш чак тамо.
Но ако баш навреш и отидеш, онда си ти највећа будала, јер
своју главу сам носиш Турцима на шиљак!
— Али, Паштрмче, одговори Милош: — ако да Бог, те ја одем
и вратим се здраво, ко ће онда бити највећа будала: ја, или ти?
— А! вивне радостан Паштрмац: — онда не ћеш бити ни ти,
ни ја, него везир највећа будала под небом који те пусти.
Рађевину нам ваља поменути и као предео на који је маџарски
краљ Лудвик 1426 године полагао невакво право, ако би Деспот
Стеван Високи умрьо без деце („Отаубина“ за Фебруар 1875 r.,
стр. 188.)
ЗНАТНА МЕСТА 555
леман-паша и Хаџи-бег из Сребрнице са 25.000 војске били pas- |
бијени. Разбио их је Прота Ненадовић и војвода Максим Крстић,
— На Рађеву Пољу била је улогорена турска војска и године 1815,
чекајући шта ће бити с Ћаја-пашом на Чачку.
Мраморје, у врх поља узовничког, ниже ушћа Грачанице.
Ту је Вучићева војска имала жесток бој с Турцииа, кад их је, 1884,
изгонила из Подриња’.
Сакар и Мали Зворник места су толико пута помињана по
новинама, и можда ће се на њима најпре заметнути наставак наше
исторӣске парнице с Турцима. да њих оба казано. је у почет-
ку доста.
Брачинац, брдо на источној страни Јадра, на граници ша-
бачког округа. Овде је године 1813, по заповести Јанићија By-
pufa, премештена сва војска из Јадра, ‘и дозвани су Јасеничани
и Космајци из свога шанца у Лешници, а Турци, опазивши њи-
хов шанац празан, увукли се, и тако Јанка Поцерца са свим за-,
творили. Овде је и године 1534 био стан војсци која је ишла
да заузме подрински округ, који се, по хатишериФима од 1830 и
1833 године, имао вратити Орбији. .
Царско Поле. На западној страни села Руана има једно
поље које се зове „Царско“. На том пољу има Дарски Брег, који
је широк око 10 хвата, а висок за 2 хвата. О постању и имену
овога брежуљка прича се ово: Неки је цар путовао © војском,
па се станио на том пољу, док се војсци хлеб испече. Хлеб не
стигне одмах, а војници, гладни, стану се бувити. Кад то цар
опази, зовне их еве, и каже да је хлеб већ скоро готов, него,
док он стигне, да еваки узме по једну шаку земље, и да баци на
једно место које им је означио. Војници учине што им цар 38-
поведи, а то изађе велики брог! Тада им цар рече: „Гле-
' Док је српска војска, после разбоја Турака, становала на Mpa-
морју, неки Јеротије Максимовић, из Читлука, преплива Дрину
на коњу, и не гледајући на плотуне пушака турских из карауле,
растера стражаре све, запали караулу, и врати се натраг, као да
је био у шетњи. |
* Причања Петра Јокића, у рукопису.
556 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
дајте, колики брег поста од оно мало земье, што сваки од
вас донесе у шаци! Много више хране потрошите ви сваки о
сваком оброку. С тога се не жестите, што све не бива баш угод
кад вам затреба“. У то стигне и хлеб, и војска се нахрани, па
оде својим путем, а брег од земље остане усред поља, и сад се
он зове „Царски Брег“ а поље „Царско Поље“.
Тичар, поље испод Лознице, на десној обали Дрине. Прича
се да су се на том пољу, године 1770, биле тице чворкови са CKA-
кавцима. Једни су друге тако затирали да су телесима својим били
све поље покрили. Чворци су победили скакавце. Отуд је, веле,
остало пољу име Тичар. На Тичар је пала, 1810 силна турска
војска, која је опколила Лозницу и држала је у чврстој опсади 12
дана. Оближње војводе нису могле ништа сили учинити, Него за-
моле Карађорђа, и он дође с војском готово целе Шумадије, ис
капетаном Никићем, клименташем из Срема родом, али у руској
војсци, који доведе и неколико стотина нових козака — Руса.
— Коекуде, рекнс Карађорђе војводама: — зар се толико дана
бијете, па Турци све на једном месту.
— Сила је, господару, одговоре војводе: — ми је би]емо а њој
се не познаје,
— А колико вас се војвода ранило, упита он: — кад сте се
тако били}
Одмах нареди што треба да се спреми још ту ноћ, и сутра
дан, 6 Октобра 1810, отвори се жесток бој, који је трајао 8 сата.
У том боју Њарађорђе је сам с тобџијама вувао топове и Hame-
штао одакле ће боље тући Турке. Вукући топове, кажу да је био
расплатио кошуљу спред од појаса до дна, а чакшира није имао
него је био у тозлуцима... Он сам вели, да су рањени: Пон Лука,
Чупић, Мутав, Цинцар Јанко, Капетан Милисав, и многи други. Док
је битка трајала, кажу да је Јаков био наредио, да се с једне стране
из топова пуца на Турке преко српске војске. Карађорђе му поручи
да не чини то, а он не послуша. Вожд оћути докле Турке не
разбије, па онда пошље да му дође Јаков а нареди плотун Jace-
ничана да га разнесу на пушкама. Рашчује се то по војводама, и
они стану молити раъенога Попа Луку, да моли Карађорђа не би
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ A 557
ли опростио Јакову. Лука је лежао у шатору с рањеном ногом,
коју је о конопцу љуљао. У то дође к њему Карађорђе, Лука га
почне молити да Јакову опрости, а то исто навале искати и друге
‚ војводе.
— Е, коекуде, рекне Карађорђе: — не дате ми пса убити.
Нека га мутна вода носи; само неба ми скоро не иде на очи.
У том боју погинуло је 117 војника, а рањено 178.
После победе, дођу испреко Дрине неки Турци, да се pas-
говоре о миру. Кад приђу српским војводама, упитају:
— Ко је међу вама Црни Ђорђије!
— Ја сам, одговори им он CÂM: — неком сам при, & He-
Бом и бео.
Турци, видећи њега у гуњу а све друге војводе у чоси, и
на њима се сија сребро и злато, нису могли веровати да је то
он главом. Кад сврше разговор за који су дошли, они, прашта-
Јући се, рекну:
— Поздравите, бива, Карађорђија, од наше стране.“
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ
Варош је 1, варошице 2, села 89, заселака 22, глава
пореских било је 1870 године 9.343 у подринском округу.
Лозница је варош, и столица свој окружној управи. Она је
на речици Штири, под брдом Гучевом, са северне му стране, на
У сата од Дрине.
Ако се не би примило оно што г. Каниц вели да је Лозница
стари римеки Гензис (Gensis): онда је ово место скорашње. У
нашим споменицима находи се само да је Краљ Милутин дао
Хиландару „Брфзовоу и сь заселиями 8 Лозницы“*. Али,
да ли је то ова Лозница, или која друга, ми немамо ни ло чем да
тврдимо, нити да одричемо.
! О овој битци глед. Писмо Карађорђево од 8 Октобра 1810 из Лоз-
вице (Правительствующів Совћтђ, стр. 45, ан Србијанке
књ. [У, стр. 23—38.
2 Monumenta Serbica, 59.
558 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
О постању Лознице ни сами мештани не причају ништа: само
се говори то једно, да је добила име од многих дивљих лоза
(вињага), којима је у старо време био обрастао сав брежуљак
Кличевац, који је малко на југозапад од вароши Лознице.
Тек од почетка овога века, управо од године 1804, Лозница
_ улази у нашу историју као место на ком су се сусретали бранлоци ·
српства и представници турства. Њу је, као што је већ причано,
1804 био освојио, са својим четама, Ђорђе Ћурчија, али тек
за кратко време.
После тога, до године 1807, она је била под Турцима, на
миру. Те године пак упадну Јаков и Лука Лазаревић у Јадар и
у Рађевину , па освоје и Лозницу. У Лозници тада постане војвода
Антоније или Анта Богићевић, Бога смо већ помињали.
Мало за тим удари силна турска војева на Лозвицу, и за-
твори Богићевића у шанцу. У помоћ му дође, поред осталих
вођа, и сам Карађорђе, и после дугог и крвавог боја, разбије
Турке, и натера их на Дрину, а Лозницу ослободи. Тај велики
бој био је у понедеоник, на свете Тројице. Међу многим другима,
ту је тада погинуо Конда! и Живко Дабић.
Године 1809, у пролеће, Лука Лазаревић пређе са шабачком
војском и Јадранима mpoko Дрине ниже Лешнице, а Кнез Сима
опет с београдском нахијом и ваљевском удари најпре на Соко,
а кад му не могне ништа учинити, он остави око њега јаке страже,
а са главном војсеом пређе преко Дрине, више Сребрнице, и тамо
стане народ одметати и с Турцима се бити. Али несрећа на Ка-
меници све поквари. Чувши да су Турци продрли на Каменици
и да их ни Делиград не може уставити, Карађорђе похита од
Новог Пазара к Ћуприји и Делиграду, а војводама пише да се
сви повуку на старе међе.
По што се српска војска, на тај начин, повуче на десву обалу
Дрине, стану се Турци прикупљати, и, године 1810, ударе голе-
мом силом на Лозницу.
' Кад смо, под Београдом, чинили помен јунаку Kongu, нисмо знали
да је он овде погинуо. Бог нека га прости!
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 7 559
Опет је био затворен у њој Богићевић, и опет је допао у
помоћ и саи Карађорђе са цветом војвода и јунаха. У једном
писму, Бојс је Карађорђе писао у Лозници, 8 Октобра 1810,
Милану Обреновићу, Миленку Стојковићу, и Петру Добрњуу,
види се ṣa је Анта Богићевић са 1200 људи био опседнут 12
дана; и да су га Турци тукли из великих топова и кумбара. 5
Октобра пустила се у бој ова српска војска с поља, с Турцима,
који су опсађивали Лозницу. 6, на Св. Тому, бој је трајао 8 сата;
„баталија нигде није била већа“, вели Карађорђе. Срби су имали
рањених 178, а погинуло је 117; међу рањенима су: Лук: Aa-
заревић , Стојан Чупић, Мутап, Јанко Цинцар, Капетан
Милисав, и много главних буљубаша и момака. Под сваким
старешином пб три су једика погинула. Карађорђе, даље, казује
колико је из које нахије момака погинуло, а колико рањено.
Године 1813, у Августу месецу, находиио у Лозници, као
управника, војводу Петра Никољајевића Молера, јер је Анта
Богићевић већ био умрьо.
Турци, по што су освојили Лешницу, ударе свом силом на
Лозницу. Молер, тако опкољен, имао је у шанцу око 800 Јадрана
и 6 топова.
Турци их окруже са свих страна, и стану их тући из највећих
топова и куибара, и прикучивши се кроза земљу к шанцу, побију
им из шешана све тобџије, да им већ није било вајде од TO-
пова. Срби су били начинили из шанца до на Штиру кроза земљу
тавник, Броз који су силазили те воду захватали, а Турци,
дознавши за то, одврате Штиру на другу страну, те тако шанац
остане без воде. Турци и тамо пошљу владику зворничкога те
позове Србе на предају, али „Молер, вели Вук,“ није владикама
вјеровао ни другијех ствари, а камо ли у таком послу, него за-
„П faut remarquer que les Serbiens lorsque ils manquent d’eau creu-
sent des souterrains pour conduire les chevaux et faire parvenir les
soldats à quelque source ou puits“ Mémoire du Gramberg y Pas-
бору Сочинеснія Нила Попова од Богишића, стр. 138. ·
2 Byxa, Правит. Совфт, стр. 67.
560 | ПОДРИНСБИ ОЕРУГ
иште у везира да устави ватру, и да одреди своје посланике да
се разговоре о предаји“. Везир то учини, и турски се посланици
састану с Молером. Турци заишту да Срби положе оружје, па да
их све пошљу Хаџи-Бегу у Сребрницу (јер се онда мислило и
говорило да је он особити пријатељ Србима); и онде да се доведе
сваком своје робље (жене и деца), па даље куд их одреде; а
Молер заиште да их Турци пропусте с оружјем, да изиђу из
шанца и прођу кроз турску војску, па да иду куд ко хоће, а
њима да оставе шанац и топове с џебаном која је у сандуцима.
Турци не пристану на искање Молерово, нити Молер на турско,
него се, по растанку, настави бој као и пре. Вративши се Молер
с овога договора у шанац Србима, Баже им све по реду шта
Турци ишту, па најпосле дода ово: — Ја, браћо, Жив Турцима у
руке не ћу, а ви ако хоћете, ето вам Турака; ја идем на шанац,
нека ме убију: ако ли се и ви нисте ради на овај начин предавати
Турцима, а ми да бежимо једну ноћ кроз Турке, па Боји изађе,
изађе, а који погине, Бог да га прости! Боље нам је свима из-
гинути, него се Турцима у руке предати. До сад сте, браћо, били
на мојој души, а сад вас ја скидаи са своје душе и остајете rocio-
дари од себе; ако ћете се предавати, ето вам Турака; ако ћете
бежати, ја сам с вама.“ . ;
Ha овај очајнички Молеров говор, сви пристану да беже кроз
Турке, На три дана пре него ће побећи, Молер напише писмо српским
старешинама. Вук каже да су му причали људи који су били на
месту, да га је својом крвљу написао; у том писму им јави у
каквој је невољи, него да гледају да их избаве, и то овако: нај-
пре да пошљу у Гучево што више могу пешака, а они с коњи-
дима и топовима да се покажу одоздо уз поље, па кад се турска
сила обрне E њима, онда они из Гучева да се прикуче к шанцу
а ови из шанца да јурише на Турко, и тако да се састану. Нај-
после, дода и то: „Ако ко жели да пропаднем ја, пожалите барем
народ овај, и гледајте да би га избавили.“ Писмо ово узме из
шанца неки Пецо из Клубаца с још једним другом, којима Молер
да 10 дуката, и срећно прођу кроз Турке и писио однесу у cpi-
ски логор. Бад, за три дана, не буде никаква гласа на ово писио,
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЗЕ 561
они се у шанцу договоре да беже, и то једну ноћ кад је. била
велика Биша и ветар, а помрчина да се прст пред оком није
могао видети. Заказано је било свима, ако би Бога Турци по-
знали, да не међе пушака, него да се брани ножем и другим чим
може. Сви изиђу из шанца на велику доњу капију од Штире, па
оданде обрне куд је ко знао, и, колико је познато, прођу с миром
кроз Турке, јер нигде пушка не пукне; али кад у јутру рано
Турци опазе да су они побегли, одмах ударе за њима у потеру
на све стране, особито делије, и многе, суститну и побију. Моле-
рове је коње побила један дан турска кумбара, која се међу њима
распукла, а војводе Анте Богићевића син Bojo изађе на коњу
(после свију, јер му пре нису дали, да не би Турци опазили
кад коњ пође мостом, Који је од дасака био начињен, и пред ка-
пијом се спуштао преко опкопа), и за велико чудо прође ерећно
кроз Турке. Од 800 људи који су били у шанцу, 200 их је
погинуло онде, а око 400 у бежању, те тако их је једва око 200
остало у животу."
После те несреће, Турци су држали Лозницу чак до 1834,
док нису Јадар и Рађевина опет придружени Србији.
Ловница је тако постала главно место новога подринскога округа.
Ту је полициска, судска, превена, и војничка, окружна власт.
Гимназйска реалчица, отворена 1571, са 2 разреда, 4 настав-
ника, и 23 ученива.
На плату ових наставника издато је 1874 рачунске године
12.576 гроша nop., или 5.295'15 динара.
Основна школа мушка с 4 разреда, 3 наставника, и 113
ученика. |
Женска од 1858, са 4 разреда, 1 учитељкои, и 30 ученица.
У Лозници, осем земљорадње и трговине, раде се ови за-
нати: хлебареки, чизмарски, папучарски, опанчарски, кројачки,
терзйски, абаџӣски , бојаџиски, столарски, браварски, ковачки,
коларски, зидареви, кроварски, цигљарски, дуванџӣ ски, пушкареки,
1 Велика хвала пок. Вуку и за ове податке о последњим данима
српске Лознице, године 1818.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 36
562 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
седларски, лончарски, берберски, сапунарски, оџачарски, и IOT-
кивачки.
У Лозници стоји и сада велики шанац, који се зове „Град“,
и у ком је нова лепа црква, довршена 1871, а и школа. У том је
шанцу сахрањен, 1813, војвода Анта Богићевић. По освојењу Лоз-
нице, Турци, као што се тамо прича, ископају мртво тело Антино,
одсеку му главу, и однесу у Зворник, а тело баце у бару код
шанца према Штири. Ноћу неки Срби изваде тело Антино из
баре, и затрпају га у пређашњу гробницу, која је 5 хвата далеко
правце к југу од источнога довратка јужних врата садашње лоз-
ничке цркве. На месту где су Антине кости нема никаквог другог
белега до један покрупнији камен од калдрме, која је начињена
око цркве. у
У Лозници је било, 1870, и то у самој вароши, 285 пореских
глава, а са засеоцима имало их је 444. >
Крупањ, варошица под Јагодњом, 5 сата на југоисток од
Лознице, главно место среза рађевскога.
Крупањ је место мало; у њем је било 1870 само 126 пореских
глава, али оно има лену будућност због рудника, који се ту отпо-
чињу разрађивати.
Управа топионица, и целокупан завод подринеких рудника
основан је на 10 минута испод вароши Крупња.
На Крупњу је било више судара с Турцима. Њега је прво
очистио од Турака Ђорђе Ћурчија 1804, а и године 1808 био је
на Крупњу жесток бој.
у Крушњу је канцеларија среза рађевскога; пошта; телеграе;
црева; школа основна, мушка и женска.
„Љубовија, варошица, у срезу азбуковачком, на Дрини, више
утока Грачанице, а ниже ушћа речице Љубовиђе у Дрину. Има
село Љубовиђа, а ово је свела Љубовија' где је прелазак у Босну,
румрук, и карантин, и где је канцеларија среза азбуковачког.
Ово је меето 11 сата на југ од Лознице.
' Мештани зову ову варошицу „Љубовија умекшавајући оно $ које
се изговара у имену села Љубовиђе.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
568
У варошици Љубовији има само 28 глава пореских. И сад је
отворена школа. Село Љубовиђа подаље је од скеле.
Многи пишу и ово име Љубовија, али се тамо изговара овако
Како ми пишемо.
Сеља су подринска у опште мала бројем кућа. Ево их овде
свију поименце:
5 а: = £
= Имена села ес чаро = Имена села “2
æ ги таи =: = и
5 би 54° È 5:
Варош 4 Башчелуци 37
1 Лозница O 1885 285 — 5 Крајишници 52
2 Црногорци 16 — 6 Запређе 30
3 Плоча 24 7, Свега . . 414
Т Срез азбуковачки
1 Доње Кошље 91 16 20 Кокорово 30
2 Грчић 70 17 21 Горње Село 38
3 Дрлаче (0)! 1836 78 15 22 Драгодд 97
4 Забруе 45 16 93 Љубовиђа C) 1850 173
5 Горње Кошље 67 18, 24 Грачаница 41
6 Г. Буковица(Ј1873 265 14:/ 25 Читлук 90
7 Доња Буковица 147 1354 26 Лоњин 80
8 Леовић 60 151 27 Гљедеће 12
9 Орбвица 76 167, 28 Бабин 58
10 Доња Ордвица 69 15 29 Црнча 154
11 Торник 39 17 30 Селанац 85
12 Савковићи 20 17, 31 Рујевац 77
13 Царина 86 10 32 Вољевци 118
14 „Лелеци 44 10:/, 33 Постиње 34
15 Скадар 47 10%, 34 Узовница 30
16 Мрчки 38 10%; 35 Тепавац 30
17 Пулези 35 10 36 Велеш 26
18 Пейска Q 1844 10 10, 37 Кучевци 34
19 Гуњаци 97 9%, 38 В..Бубовија 11875 28
Овега . . . 2.595
11 Срез јадрански
1 Брасина 15 2 4 Г. Недјељице (11846 61
2 Ковиљача C] 1858 185 у. 5 Слатина 83
3 Коренита 234 2 6 Зајача 36
' Школа је код npese у Г. Тријешњици.
36*
Праблаажна
даљана од
окружног
места
“М
1,
2
2'/,
с
©
г
со со ~ Редия број
ос > о њ 69 55 м
һа һа ны р р ры ры
о сть 62 15 = СО
Е
Имена села 52
а“
Вотњак 51
Пасковац
Тршић 58
Доње Недјељице 54
Шор 86
Липница 77
Козјак 89
Грнчара 49
Стража · 97
Доњи Добрић 156
Горњи Добрић 91
Шурице 27
Дворска 142
Ступница 102
Цикоте 163
Симино Брдо 30
Јаребице C) 1846 171
ПОДРИНСКИ ОКРУГ
Приближиа
даљина од
окружног
места
ыыю
сә
~
Г
NA
сз e Сэ М со O ма D BO ~
~
еә
Ш Срез рађевски
Крупањ 0 1835 126
Кржава 97
Бањевац 96
Толисавац 98
Бјела Црква[]1836 83
Равнаја 62
Мојковић 106
Бјелотић 112
Бастав 83
Врбић 100
Шљивова 82
Ставе 62
Комирић . 161
Коњуша 29
Завлака 98
Брезовица 166
5
5
б
4л
6
Туз
ноћ ~ ч - с ~
2, за 195
је Имена села + -FHE
я zu 5128
24 а“ Б
24 Рибарица 50 3,
25 Доња Бадања 148 8,
26 Горња Бадања 138 3m,
27 Велико Село 90 21,
28 Брьац 81 2:4
29 Брадић 97 3
30 Помијача 44 44
31 Сипуља 186 47,
32 Тробосиље 50 4
33 Текериш (0 1843 79 4
34 Каменица 20 31/.
35 Милина 43 3%
36 Лешница C) 1871 147 2
37 Јошева 81 24
38 Трбушница 107 КА
39 Руњани 100 хо
40 Клубци 71 А
Свега 3629 —
17 Цвјетуља 51 4
‚18 Красава 118 4
19 Ликодра 95 4
20 Костајник 108 2
21 Брштица 49 ЗМ
22 Липеновић 56 41,
23 Церова 112 3
24 Борина 123 4
25 Планина 36 5
26 Ралаљ 128 4
27 A. Тридешьица(`]1844 75 5
28 ЧитлјЕ 46 5
29 Цуљине 60 43/4
30 Амајић 33 5
31 Будишић 44 41],
32 Гојсавица 26 41/
Овега 2703 —
Примедба: У Даницама Вуковим, за 1827 и 1828 годину, имају имена
села нахије зворничке (с ове стране Дрине), и нахије сокоске,
која је данас већином у подринском округу. По том списку била
су онда насељена, а данас су пуста, ова места: Брђани, Дробић,
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 565
(оба у нахији сокоској), Колани, Острво, Шепачка ада, Кри-
вика ада, Довевац, Брезјаци, Кривајица, Прњавор троношки,
Ада ниже Смрдана, Богоштица, Дробњаци, Населак, и Товањ.
У Даници за 1828 годину Вук помиње имена од 26 села у нахији
сокоској, у којима су Турци живели. Од ових села данас су Ha-
сеъени Кучевци (у Вука Кученци), Велеш, Лоњин (сва три’
у срезу азбуковачком), Тријешњица (у срезу рађевском) и Плијес=
ково (у рачанском срезу)а других нема у садашњим Речницима.
Сва села која се у Вуковој Даници не налазе, означена су у овом
списку курзивом. У нахији сокоској било је 1822 год. још 25
села, која данас спадају под срез рачански округа ужичког. Нека
села била су онда под именом горњи и доњи, а то су: Козјак,
Сипула, Грнчара н Борина. Село Липница у кнежини jaapan-
ско) два пут се спомиње. У Рађсвини забележено је село Бра-
тачић, а данас га ту нема, али у срезу подгорсһом, округа ва-
љевског, има једно село овог имена.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОЕРУГА ПОДРИНСКОГ
ПАСЕЉЕНИҲ ` " основних
|
МЕСТА ПРАВА. | КОЛА
Срезови
ЦА
|
глава
(1866 г.) | (1870 г)
Лозница варош . 2.039 444
Азбуковички. . . · | 14.429
Задрансви.... | | 18.521 `
Редни број |
74
Е
Е 5
Ра Рм
< z
ва я
Рађевски .....
Свега . . |1 [2 [1121151 | 14| 15] 13] 2 | 15] 48.827 |
Округ подрински има дакле, по Речникуг. К. Јовановића, 115
насељених места, а у Државоиису Србије, свесци ПП, само је
91 место записано. Ова неједнакост долази отуд, што пописне ко-
мисије не пописују сваки заселак одвојено, већ узимљу сва места
која једну општину чине као једно село. Овако погрешно рађено
је и у овогодишњем попису људства.
566 ПОДРИНСЕН ОКРУГ
4
Кад горњи број места распоредимо према броју житеља, онда
излази да у подринском округу има
ә места, која имају од 101— 200 житеља
41 место са по 201— 500 R
39 места „ , 500—1000 Е
5, И 1000—2000 +=
и варош Лозница са . — 2089 Е
Куће су највише од шепера па олепљене, а има и плетара;
кровови су дрвени; зиданих Кућа и црепаних кровова врло је
мало. Куће граде сами мештани, или Осаћани.' Не виђа се пред
куһама онаких тремова и диванана као у Шумадији и у источним
крајевима. Око кућа су вотњаци, вајати, и друге стаје.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Подринци су људи који се занимају и земљорадњом и сто-
чарством. Земљорадња је већа дуж Дрине и Јадра, а сточарство
у планинама.
' Онај кут од Босне, који гради Дрина својим током од Раче до
близу Љубовиђе, зове се Осат, и људи из тога краја зову се Оса-
Кани. Они су махом мајстори који прелазе преко Дрине те граде куће
и друге зграде по Србији и чак по Шумадији. Било је време, кад
су ови били једини мајстори у Србији. Ми смо на другом месту
помињали тај осаћански период у историји нашег наимарства.
Овде ћемо забележити друго нешто. Као год мутави (мутавџије)
| што имају свој особити језик, тако исто и Осаћани, као мајстори,
имају свој.
Ево неколико речи из тога осаћанско-мајсторског језике :
Вдла рубља Трбм човек ШТтитити дати
Жареник дукат Тремка жена Кећурати гледати
Чкодрий — грош Тремче дете Шмни добар
Миша месо Ваза девојка Скамни рђав
Шева пасуљ Бўкӱрија црква _ Кариџа _ свиња
: Шуља ракија Чатрљ поп Кећалш дуван
Идриза ваш Калац коњ Кећије очи
Болиџати _ говорити „Дёшац во Чкбјка нога, ит.д.
Чкојити ићи
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 567
Кукуруз, нарочито око Дрине и Јадра, роди врло добро; друга
су жита средња, винограда је мало (1953 мотиве), а негде се
и не зна за њих.
Ево шта веле бројеви из пописа обрађевина од 1567 године:
Кукуруза засејано . . . . 17.214 дана орања
Піпенице А · . . . 6.251
Овеа М а а. 230 5 А
Јечиа 2 РА в 365 , Е
Ражи р о зе о 291, А
Проса 5 са и 206 , 5
Крупника Меса кб па A 16 , р
Ељде Е G 45 ка 4 2, 5
Кромпира Š НЕ ЈЕ 5 555 , У
Конопље је било 1445, а лана 1379 дана. Ливада је пак
било на 18.648 косе.
Воћака има доста и од више врста; јабука ина: Самониклица,
оврљача, ребељуша, бедрика, зукава, будимака, ђулабија, зе-
леника, царица, санабија, петровача, илиъача; — крушака
има: њербетлија, јагодњача, шеничарака, јечмача, инџирака,
старчевача, зимњача, жутица, такуша, висуљака, и водењача ;
трешања има: белица, трбшњева, грштаваца, и аршлама. Трешње
су јадранске особито на гласу. Шљива има: маџарака, говеђача,
трновача, тургуња белих и црних, мудовача, беловача, тр-
њака, в џанарика. Даље има крај Дрине много ораха; има бре-
сака, дуња, кајсија, и на брежуљцима Кличевца, недалеко од
Лознице, кестенова (који се сваки дан, на жалост, све више
затиру). |
У Подрињу, особито горњем, сади се многи дуван, и зналци
тврде, да је један између најбољих наших дувана. Године 1867
било га јс засађено 517 дана.
Од стоке пате највише оваца и свиња. Овце су по брдима, 4
свиње у равни. Вуна с оваца у Равним Кошљама, веле да не
устуна кривовирској вуни у Црној Реци.
Попис стоке од 1866 даје ове бројеве у подринском округу:
568 ПОДРИНОКИ ОКРУГ
Коња . . . . . . 4.145 грла
Говеда . .. . . . 25.958 ,
Свиња . . . . . . 57.445 ,
Оваца . . . . . . 71.567 ,
Коза... . . . 10.727 ,
Кошница . . . . . 4.446, а године 1859 било
их је 6090. И овде мање!
Стање је имовно Подринаца средње; пре су сиротиња, него људи
имућни,' али су, чини ми се, слободни од једне велике несреће, у
коју су пала многа браћа у питомијим крајевима. Подринци не-
мају злих другова — дугова. Бар се не чује на презадуженост
онако јадиковање, какво се разглегаше у Моравии у Јасевици, а
и у Гружи.
Кад би се из Горњега Подриња просекао пут низ Дрину,
преко Сакара, онда би живакнуо сав онај крај, који, и што про-
изведе, нема Куд да изнесе на продају.
Задруга има, али се распадају, Eao и свуда. Још док је
1 Под брдом Немићем има некаква стара закопина која се зове
Амбаришта. Прича се да је ту седео некад некав Туба Козар.
У то време био је други један возар под Медведником, а трећи
човек у Зворнику, и имао је многе кошнице. Других људи на ближе
није било. Али је и њима тројици било тесно. да то, кад једном
некакав путник удари на Тубу Козара и упита га: како живи?
он одговори: „Добро живим; али да ми вије онога пса под Мед-
ведником, Који ми досађује својим козама, и онога у Зворнику,
који ми чини штету својим челама, још бих боље живео“.
Друга једна закопина, у Змајевцу, зове се опет Амбаришта.
Прича се да је ту живео некад некакав богат човек, коме је млело
9 воденица, и Боји је имао 9 амбарова жита. Снаха његова, која
је доносила ручак радницима у поље, дође једном плачући. Све-
_ вар је упита: што плаче? Она дуго није хтела да каже, а кад он
потегве пушку да је убије, она рекне: — Гладна сам! „Е сад ви-
дим, да OBAC није добро живети, рекне свекар, кад су у мене че-
љад гладна код 9 амбарова жита н толике друге тековине“. За то
ту омрвне а не осваве, него се одсели некуд у свет. — Све ове
приче јемачно показују, да је земља тамо неблагодарна.
ОДЕЛО 569
стојао Соко, довле су Подринци морали бити као на мртвој стражи
према Соколу, држале су се задруге и по невољи, а данас се деле
чим се браћа ижене.
Е. ОДЕЛО
Покојни Вујиќ, у свом путовању по Србији (стр. 105) aa-
је веома вагрдне слике од женскога одела у нахији сокбској. Онако
што данас се не може нигде да види. Осем оне познате ваљевске
коњге, која се мимо Медведник пружа преко Прослопа ‘Чав ДО
Дрине, у целом је подринском округу Bec главни убор и у жена
и у девојака.
Вес је плитак, с кићанком или бөз кићанве. Девојке оба-
вијају око веса косу оплетену у поширок курјук, окићену разним
итлама, а жене, осем тога, још обавијају и шамију разне боје;
у ту шамију задевају се разне игле. По неке (богатије), и жене
и девојке, обнизују ивице веса дукатима. Преко веса, и жене и
девојке, забрађују се шамијом, коју вегну шепутом горе на врх главе.
У ушима носе ушњаке (минфуше) од бронзе, стаклета, или
камена. |
Кошуља је дугачка до чланака, без огрлице, и без запонака
на рукавима. Она је од платна ланенога или од памучне hepe-
ћелије.
Оукња од куповног памучног платна, по дну шупљикасто на-
везена, или окрајчена чипком.
Канице су вунене, шарене; домаће ткиво које се опасује око
појаса, а закопчава се спред сребрнам или бронзаним павтама.
Бошча (кецеља) подебела, вунена, вуницом ишарана, која св
припасује спред по сукњи.
Јељек, кратак хаљетак до појаса и без рукава, исечен на
прсима, извезен чистом или варљивом срмом, скопчан напред EON-
чама или пуцадма, од сукна, чоје, или од свиле.
Марама око врата, Која се око врата савије, па се крајеви
на прсима укрсте и иза леђа се задену за појас.
Зубун (у жена), горња хаљина, бев рукава, од бела сукна,
дутачка до колена, извезена вуницом, плавом, црвеном и зеленом.
570 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
Памуклија, од чоје или од памучне материје, памуком п0-
стављена па испрошивана, с рукавима, или без рукава, носи се
само зими. (Овај хаљетав носе зими и мушкарци, само је он у
њих увек с рукавима).
Чараше, од домаћег плетива или стреке, шарено исплетене,
дугачке до пола голеница.
Ципеље плитке поврх чарапа.
Опанци ву преплетени као и у мушкараца.
Осем тога, многе Женске, удате и неудате, носе на врату по
низ златних или сребрних новаца; на рукама белензуке од бронзе,
стаклета, или од сребра; а на прстима, по неке жене носе прс-
тење од злата, или од бронзе.
Мушкиње пак што носи ово је:
Бес, в кићанком у млађих, а без ње обично у старих људи,
или убара.
Кошуља коноплана, ланена, или памучна, дугачка до колена,
са запонцима на крају пошироких рукава.
Гаће од истог ткива, до чланака, не веома широке.
Гуњче, спољашња сукнена хаљина до појаса, с рукавима,
или бев рукава.
Копоран, в рукавима, бива од разне материје до појаса, с
пошироким скутима, који се на прсима пресамићују један преко
другога.
Јелек (ђечерна), хаљина до појаса, без рукава, с пуцадиа
напред, највише се вроди од Toje.
Џемадан, хаљина до појаса, без рукава, на прсима отворена,
највише се гради од чоје.
Појас, или је вуповни, вунен, шарен, поширок; или су вунене
домаће тканице.
Чакшире, чојане, црне, или сукнене — највише беле — с
осредњим туром.
Докољенице (тозлуци), чојани или сукнени, с копчама отраг,
а под коленима притегнути подвезицама.
Чарапе, вунене, шарене, до пола голенӣ дугачке.
Опанци плитки, жуто обојени, с узании каишима, Бојима
ОДЕЛО, ГОВОР 57Ł
се увије нога од чланака до половине голени, па се прикаче за.
чарапу гвозденом копчицом.
Ципеле, у неких подубоке, које се напред припињу пре-
ђицои на каишићима. Неки, који су богатији, носе и чизме.
Лети иду махом у кошуљама и гаћама, а на глави носе IO-
врх веса шешире.
Ж. ГОВОР
Подрински округ сав говори јужним говором. Има, истина, на,
његовом северо-источном крају по које село где се може да чује и.
источни, а у Горњем Подрињу опет биће и целих породица, које
товоре занадним говором, тек су то веома малени изузеци.
Гласоудар је онакав какав је забележио пок. Вук, само се
иоже да чује и у том нека разлика. Тако сс у неким селима у
Горњем Подрињу изговара Марко место Марко; Ранко, место Р&нко ;
торба, место торба; чорба, место чорба, и т. д.
Кад поменух јужни говор, не ће бити с горег да овде, у
округу где се родио пов. Вук, покажем онај део Србије у ком
се чује говор јужни, а остало је све источни, по што западнога
тако мало и има.
Чудновато је, да је планински повијарац граница и разли-
кама у говору. Повуцимо једну бразду од Дрине на Видојевицу,
па побиљем Цера и Влашића на Медведник, па на Маљен, Су-
вобор, Рудник, и од Рудника његовом једном BOCOM — водомеђом
Груже и Лепенице — преко Мораве к Ибру, а од Ибра на Чемерно
и Голију, па границом у Дрину, и овом реком опет до спрема Видоје-
вице, — ето ту је окружен сав простор Србије, у ком се говори јужни
товор. Али нека се не помисли да је та деоба тако тачна, да се
преко те пруге не може чути никаква мешавина. Напротив, свуда.
око те граничне бразде има мешавине у говору: онамо преко планина
могу да се чују особине источнога, а овамо, преко коса, особине
јужнога говора. Изгледа као кад се селопе гребени, па се по средини
зубаца узме да је линија која раставља један гребен од другога.
Само та мешавина не иде нигде врло далеко од венца, који
смо ми обележили као граничну бразду.
672 е ПОДРИНСКИ ОЕРУГ
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ БАРАБТЕРИСТИКЕ
Подриње је део Србије у кои још потпуно царују гусле; а
где су гусле, ту су и јуначке песие. Те јуначке песие не сликају
само догађаје овога краја, али за то хране и негују уобразиљу
и морално осећање народу свега овога округа.
Да никаквих својих песама нема, Подриње је заслужило да
се свавад прво помене кад дође реч о песмама народним, само
за то што је оно дало живот и дах Вуку Караџићу.
Подринци нису играчи као равњаци, на прилику Мачвани;
али за то су вешти у поскочицама. Игре колске ове су: Четворка,
Тројанка, Ђурђевка, Официрка, Уста) дико зора је, Mau-
ванка, Поломка, Србијанка; старије су, али се и сад играју још
ове игре: „Паун“, „Хватајте се танке сламке“, и „Плети
танац“. Ове се играју с певањем место свирке.
Још овде ваља поменути и инструменте, којих нема по дру-
гим нашим крајевима у оволикој мери. То су шаркије — тамбуре,
које у рукама вешта ударача могу прилично да задовоље осећање
за музику. Уз њих се особито слатко изливају песме љубавне,
песме патријотске, песие некога меланколичнога даха. На прилику:
„Дрино водо, што с’ се понијела ? `
Ти се мени криво кунијаше:,
Да на теби нигдје брода нејма ;
А ја синоћ и подоцкан прођох ,
И на теби до три брода нађох, и т. д.“
Или: |
„Цар везира на диван позива:
„„Мој везире, што мн већ не дођеш 2“
„„АХ, мој царе, како ћу ти доћи?
Кад не могу кроз Лозницу проћи;
Од господства Богићевић Анте,
Од његових силнијех јунака:
Од сарука н од јатагана,
Од сабаља и танких пушака“ “.
У овом округу чуо сам првом пословицу: „Ко зна писати, ·
тешко се с њим клисати“! Људи овде иного цене знање и књигу,
само су сиромашни, па не могу да чине за школу колико би требало.
УПРАВНА ПОДЕЛА | 578
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Као што смо и раније помињали, један део садањег округа
подринског (Јадар и Рађевина) припадао је зворничкој нахији,
и управљан је био из Зворника; а други је чинио нахију COBO-
ску, која се пружала чак до Раче у садашњем ужичком округу.
Тако је било за Турака; а за времена Карађорђева Јадар и Ра-
ђевина, отргпути од Зворника, имали су своју средину у Лозници.
Сокоска пак нахија, пошто Соко, као њезина природна средина,
није био освојен, имала је управну средину у шанцу на Бау-
рићу, где је осем војводе, -био и магистрат.
Поште су биле: у Лозници, у Крупњу и на Симину Брду.
Кад је, 1834, Кнез Милош заузео Подриње, осем Сокола,
Сакара и Малог Зворника, онда је подрински округ добио оваку
поделу за управу: 1 срез Јадрански, коме је столица у Лозници;
2 срез Рађевски, коме је столица у Крупњу, и З срез Азбуко-
вички, коме је столица најпре била у Дрлачама, а сад је на Љу-
бовији, новој варошици, више реке Грачанице, а испод р. Љубовиђе,
где је и скела преко Дрине.
У овај последњи срез ушао је највећи део „сокоске нахије“,
осем што су села од Бачеваца па уз Дрину сва придодата ужич-
ком округу.
Кад је пак, 1862, и Соко расељен и распрекан у ваздух,
онда је сав сокоски атар припао већином овом последњем срезу.
У овом срезу су два села, која се зову: Горња Буковица
и Доња Буковица; али за што да се зове аз- Буковица“
Г. Мата Матић, Који је био у овом срезу чиновник на-
скоро по одласку Турака 1834, каже да се он извештавао од Ta-
мошњих старијих људи Срба и од самих Турака, и да су му ови
казали ово: „Село Буковица, по ком се тај срез зове буковички,
било је за Турака „мукада или еминлук,“ што се на том крају
зове и Асовина. Од тога је и име Ас-буковички а не Азбуко-
вички срез.
Подриње је бригада за себе: војна иу је управа у Лозници,
и стоји под војним министром.
По црввеној управи, овај је округ део шабачке јепархије ;
574 ПОДРИНСКИ ОКРУГ
окружни прота седи у Лозници, а Љубовиђа има намесника за
срез азбуковички. >
Превози су преко Дрине: на Шабачкој Ади, код Лознице;
и на Љубовији, више Зворника.
ј. НОВЕ ТЕБОВИНЕ
Од нових тековина може се поменути
Дивни насип од Лешнице на Лозницу до Смрдан Баре,
кроз најлепши Брај проведеви питомии воћкама оивичени пут.
Он не изгледа другојачије, него као каква стаза за задовољство
у каквом големом парку;
Пут од Лознице уз Јадар ка Ваљеву;
Пут од Лознице преко Костајника у Крупањ, и даље преко
Јагодње на Љубовиђу;
Пут од Љубовиђе преко Прослопа на Пећску ка Ваљеву;
Путови који везују подринске руднике с Крупњем, као сре-
дином њиховом: до Јагодње, до Борине, до Завлаке.
Све је то тековина новијега доба. И по овако врлетним ме-
стима, да се сваки час путови не оправљају, могло би се пресећи
саопћавање после сваке плахе кише. |
Нове красне зграде начињене су: у Ловници, окружна зграда
за суд и начелништво; за канцеларију среза јадранског; за мушке
школе и за женску (ова је последња прекројена од турске џа-
мије, у којој је држан барут).
У Крупњу зграде за управу рудничку, и за радионице и
раднике; среска куба за Рафевину; школа.
На Љубовиђи кућа за азбуковички срез; кућа за ђумруБ
и за састанак. Ове су обе зграде веома красне.
У Белој Цркви, красна школа; у Јаребицама је и црква
и школа добра; у Јадранској Лешници и школа и црква; црева
на Прелевинама; и школа и неке зграде на Смрдан Бари.
В
РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА
Под овим тројним именом разумевамо јужни део Србије,
међу Дрином, Медведником, Маљеном, међу обема Моравама
и Јастрепцем, и међу врзином која је данас политичка гра-
ница између Кнежевине, Босне, и Старе Србије.
У тај опсег, као што се види, улазе окрузи: ужички,
чачански, и крушевачки. Ми ћемо их сада разгледати прво
као целину, а после један за другим.
СТАТИСТИЧНИ ПРЕГЛЕД
РУЈМА, СТАРОГ ВЛАХА, И РАШКЕ
Мата P 0 J __|
| НАСЕЉЕНИХ | ” ОСНОВНИХ
| = места || ЦРКАВА | gosa |
й | < ~ | А Пореских,
=! Окрузи = ыы | Жатеља
zo] w| = | = дава
Əl ЕЕ 162 | (1866 г.) | (1870 r.) |
бы ~ | Ё рх | H ; |
< | < = < |
са | са я
|] Ужички
2 | Чачански .
p рад ад
| 3 | Крушевачки .
У овом крају Србије места су уопште слабо насељена,
и у средњу руку долази на једно место по 245 душа; мање
576 РУЈНО, СТАРИ ВЛАХ, РАШКА
од ове средине имају чачански (237) и врушевачки (239), а
више (255) ужички округ.
Од целог житељства долази на мушкиње 117.849 а на
женскиње 112.501, дакле на сто мушких има 95:76 женсвиња.
У појединим оврузима сразмера мушких према женсвима
ова је:
у округу: крушевачком као 100: 94:04
5 чачанском т 100: 94:32
Е ужичком » 100: 97:70
Овај крај Србије, а особито окрузи ужички и чачански,
има једну етнографску особину, а та је, да у њему има
врло мало Цигана. Кршевити и планински предео не при-
влачи Циганина; за њега је равница, особито влашка и Ma-
царсква !'
Зигчајан је овај јужни део Кнежевине Србије још и с
тога, што има врло жали број богомоља, а особито мало школа.
У средњу руку, долази овде на 2910 житеља једна црква, а
једна школа на 3.538 душа. У појединим оврузима размере
су различите; таво долази:
ЈЕДНА
ЦРЕВА ШКОЛА
ВА ЖИТЕЉА
у округу чачанском . . 2.418 2.764
5 врушевачком . 3.379 8.879
ужичком . . . 2.982 4.391
1 Говораше ми једном пријатељ један како у Ужицу нема свирача
Цигана: „Кад хоћемо, вели, да се провеселимо, морамо лоручити
за свираче из Ваљева; иначе се игра или уза свирајку, или уз
песму коју певају сами итрачи“.
І
Ужички округ
1 Границе, и планине
Ни један округ у Србији није још измерен, да би се могла
тачно знати величина његова; али колико 050 може да буде по-
уздано, колико се на просту његову меру може човек да ослони,
ми бисмо рекли да је ужички округ просторои највећи у Србији.
Он је, истина, бројем душа други, јер је пожаревачки у томе први; ·
али земљиштем биће по свој прилици први. Него се томе не
треба ни чудити: у садашњи округ ужички ушли су делови од
нахије сјеничке, од нахије сокоске, а нешто му се мало придо-
дало и од нахије ваљевске и од рудничке.
Округу ужичком граница је сада, на западу: река Дрина; на
северу окрузи: подрински, и ваљевеки, као што је већ казано;
на истоку: руднички, и чачански; а на југу: река Увац, Тисовица,
и нешто сува међа која пролази одовуд Вишеграда, па се спушта
у Дрину испод села Растишта.
Планинама је ужички округ сав притрпан тако, да је чо-
веку тешко наћи се у леси од планинских повијараца и висова,
На северној страни његовој, најближе ваљевском округу,
планине су: Повлен, Букови, Дивчибаре, и Маљен, с висовима :.
Краљевим Столом, и Црним Врхом. Маљен и Букови поми-
њани су и у ваљевској, пошто северном страном својом, бар Ма-
љен, припада тој нахији.
Даље к југу стоје: Козомор, Субјел, Дрмановина, Јелова
Гора, Црнокоса, и Смишаљ.
Све су ове планине одовуд Ужица; а онамо даље, ове су:
Поникве, Груда, Кошута, и Благаја.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 87
578 УЖИЧЕН ОБРУГ
Најпосле иду они висови који се од Дрине пружају к југо-
истоку, и од којих су главнији ови: двијезда, Чемеришта, Тара,
Сјекулић, Бјела Вода, Милошевац, Ивица", Шарган, Виогор,
Чигота, Торник, Боровац, Муртеница, Чемерница, Мучањ,
Кукутница, Округлица, и Јавор.
Висина ових планина још пије измерена’; или бар ми не знамо
да је мерена, него смо их записивали по оној висини која се
представља простом оку гледаоца.
Осем Козомора, нема скоро ни једнога голога виса у овом
крају; сви су, више или мање, покривени или гором или бар
травом, и то, међу осталим, увећава лепоту овога округа.
2 Воде
Водама лепим и живим богат је ужички округ.
Од река, највећа је Дрина, Која га дели од Босне са За-
овина до на Бачевце. |
Дрина, по речима покојнога Гиљфердинга“, извире у ce-
верно} Албанији, близу црногорске границе, испод високог брда
Кома или Визитора, и отуда тече готово правце к северозападу
кроз Херцеговину: ту се она зове Тара. У половини Херцего-
вине, не далеко од Фоче, слива се с Пивом, и обрће в истову,
одакле се почиње звати Дрина. За тим се у њу слива река Лим,
а кад прође Вишеград, она окреће свој ток опет к северу, и
постаје граница округу о кои ми вад говоримо.
~ 1 Највиши вис на Ивици зове се Збориште. На Илӣн дан долази
многи свет из околних села на Збориште те ту игра, весели се,
и гледа: Авалу изнад Београда, Љубишњу, Дурмитор, Комове.
Романију; па важу да се виде чак и крањске планине.
2 Мерење висина од два ђенералштабна официра, Београд, 1875,
није нам ништа могло помоћи.
з Боснія, Герцеговина и Старая (Сербія, стр. 105. С. Џе-
тербургъ, 1859. Осем тога, Гласник ХХ, стр. 333 и 334. Према
овоме, уздржах се још за сад примити мишљење које вели, да је
Тара Дринина притока, а не извор. По правцу самих речних
падина, можда би се могло узети да је Лим Дрини глава, али
тамо нико то не каже.
ВОДЕ 579
Дрина је код Фоче широка до 100 корака, вод Горажда
180, код Вишеграда 220, а од Зворника до ушћа 300—400
корава. Од Љубовиђе до ушћа у Саву могу по њој пловити лађе
и са 1000 цената терета.
Дрина је вода брза, и по дну веома каменита и праговита,
с тога је тешка за пловидбу. При свем том, спуштају се пове-
лики сплавови њоме чак од Раче, од планине Звијезде, а на чамцу
су славили низ Дрину од Бајине Баште до Лознице и г. Дугалић
и г. Јовановић, капетани рачански, са својим породицама.
Од Зворника на ниже, њена се равница веома шири; 38 то
и она туда ћудљиво и бесно мења своје корито, док се не слиде-
у Саву на Рачи.
Преко Дрине су превози: на Љубовиђи, више Зворника; на
Шепачко) Ади, спроћу Лознице; и на Рачи, код утока Дрине у
Саву. У старије време био је превоз и на Петричи код садашње
Бајине Баште, али је данас затворен.
Увац, речица је такође гранична. Извире више вароши Ce-
вице, из горе Јадовника, код села Дубнице. Увац је 14°, сата
граница Србији — од Буковице до Вучјег Потока. Он се слива
У Лим испод вароши Пријебоја; ту је он широк око 40 корака.
Увац је више Баменита него песковита вода; богата је рибом:
пастрмком, младицом, и липеном. Гази се на бродовима. Кокин
Брод, који је од 1834 године затворен, врло је удесна тачка за
прелаз: много боља од Јавора, а туда је и био стари пут из-
међу Старога Влаха, Херцеговине, и Колашина, док није уда-
рена граница кнежевини 1834.
Тисовица, мања речица, Која долази од Јавора, и два сата
је граница Србији, па се онда слива у Увац.
Морава. Ова река има више извора, за то је теже одредити
њено право врело. После многога разгледања, ево на што ми сводимо
извештај о извору њеном. Морава извире из планине Голије, у
ужичком округу (Старом Влаху). Она има управо два извора:
један је у планини Јанкову Камену, и зове се Суви Извор, а
други је под брдом које се нарочито зове Голија. Овај се по-
следњи назива и ПЛашина Чешма, и јачи је водом од оног првог,
37*
580 УЖИЧЕН ОКРУГ
који на велико} жези и пресушује. Оба се састају у једно ко-
рито под планином Голијом, а одатле до под село Јасеновицу
зову се голаска река, а од Јасеновице се почиње звати Mo-
равица. У Моравицу се, по том, стичу многе речице, с десна и
с лева. Вредно је поменути реку Пакашницу, која истиче из
једног малог језерца у дашћској општини, а слива се с леве
стране у Моравицу, под селом Куманицом. Ми ћемо се сетити
овога језерца, кад буде реч о народним причама у овом округу.
Моравица прима још медовинско-глеўичку реку, Која тече
кроз село Ерчеге, и будожељску й лучку реву више Ивањице,
до које тече право к северу. Од Ивањице она се упућује к се-
верозападу до Градине и манастира Клисуре, одатле окреће
опет к северу до Гугља; до Ариља, дов не утече у њу Рзав,
она се зове само Моравица; од Ариља до Гугља зове се и Мо-
рава и Моравица, а од скеле на Гугљу на ниже, зове се само
Морава, и пробија се кроз тесне и стриене стене Каблара и
Овчара, па, поред Чачка и Карановца, чав до испод Крушевца
иде право к истоку. Ударивши у брдо Мојсиње, она се повија
право на север и од Сталаћа, где прими с десна Источну или
Биначку Мораву, тече преко сред кнежевине, и између градине
Кулича, и села Дубравице, слива се у Дунаво.
Морава десном својом страном кваси округе: ужички, чачан-
ски, крушевачки, алексиначки, ћуприски, и пожаревачки, а левом
запљускује опет ужички, руднички, Крагујевачки, јагодински, и
смедеревски.
С десне стране прима ове повеће воде: Белицу (у Дратачеву), |
Ибар, Рибницу, Расину, Биначку (источну) Мораву, Црницу,
Раваницу, Ресаву, и Ресавчину.
А с лева: Грабовицу, Рзав, Скрапеж, Каменицу, Че-
мерницу, Гружу, Лугомир, Белицу (јагодиневу), Лепеницу и
Рачу, пошто се њих две најпре састану, и Јасеницу.
Од извора до утока у Дунаво биће дугачка 60 до 70 сата.
Може се газити на бродовима до Ариља, до утока у њу Рзава,
а пловна може бити, да се очисти, до Карановца, који је близу
утока Ибра у Мораву.
ВОДЕ 581
Велики Рзав, рева Воја се код Ариља слива у Моравицу,
извире из Буковог Дола. Он прима у себе Бијелу Ријеку, и Мали
Рзав. Све је ово у садашњем срезу ариљеком.
Дјетиња. Ова река има два потока, који се састају из више
креманеких врела. Један се зове Коњска Ријека, а други Кара-
yuya. Бад се ова два потока састану испод брда Страже, зову
се Дјетиња:. Она иде кроз Ужице, и, оставивши Пожегу лево,
пада у Скрапеж, па с њим одмах у Мораву.
Свега тока Дјетиња може имати око 7—8 сата.
Скрапеж извире у планини Таору, испод једне стене, и
веома је јак на самом врелу. Ова вода: најпре има разна имена
по селима кроз која тече, али, после села Годљева и Галовића,
добија име Скрапеж, Боје носи до утока у Мораву. У Сврапеж
се уливају речице: Сјечица, Кладоруба, Лужница, и Дјетиња.
Дужина његовога тока можо имати 9—10 сата.
Рогачица долази из Зарожја, и код Ободњива прима Дер-
венту и реву Јељлашницу, па ве испод места Рогачице, кроз које
пролази, слива у Дрину. На овој су води била два старинска
моста, које тамошњи људи зову „латинске ћуприје“.
Пилица, долази од села ЛПепеља, и испод Бајине Баште
улива се у Дрину.
Рача, извире у планини Тари, више манастира Раче, и утиче
у Дрину код карауле „на Рачи“,
| Бијели Рзав извире из малог језерца Бурина у Заовинама.
Прима у се Вежању и Полошницу. Испод мокрогорског карантина
прима речицу Камищину, Боја долази испод Груде, и после се
улива у Дрни Рзав.
Црни Рзав извире испод Муртенице, тече преко Златибора,
прима реку Обудојевицу, Боја долази од Црнога Врха, па се
онда стиче у Дрину вод Вишеграда.
' Прича се да се та река звала друкче, па једпом однела око де-
сеторо деце, која су се купала у њој, и за то се после прозвала
Дјетиња.
582 УЖИЧКИ ОКРУГ
Минералних вода у округу ужичком има неколико.
Кисела вода у селу Приликама, на /љ сата од леве обале
Моравице, ниже варошице Ивањице. Зналци још нису казали њене
састојке, али је по укусу налик на киселу воду у Буковику. Већ
сваког лета доста света долази на тај извор да се лечи. Да би
се што удобности набавило за похођане, похвално су се трудили,
поред осталих, г. Кузман Шолаја, из Ивањице, и бивши сресви
начелник, г. Панта Јовановић.
Бања у Биосци. Ово је врућа, још неиспитана вода. Оправ-
љана је, али, находећи се близу реке, меша се с речном водом
од које је тешко одвојити је.
Г. Обрадовић тврди! да има минералних вода још у „Бу-
бишу, у срезу ариљском, и у Дубници, у срезу црногорском, а
ја нисам дозвао ништа за те воде.
3 Равни
Равницама је сиромашан ужички округ. Највећа је раван без
сумње она на којој је насељена варошица Пожега, крај Мораве,
Дјетиње, и Скрапежа. Има још кључева око Моравице, дуж
реке Лужнице, у Качеру, у Бранешцима и у Кривој Ријеци, али
је то све мало према онолико) просторији која је засејана брдима.
Може бити да би Златибор, који је заталасана раван, а
сав покривен обилном травом, заслуживао да се помене као нева
равница ужичкога округа. Истина, Златибор није онако раван као
Мачва, брдовитији је и од Отига; али ипак, према околним ви-
синама, и према великој просторији својој (од има у дужину до
6 зу ширину, како где, 2, 8 до 4 сата) он изгледа пре као
раван него као земља издробљена у брда. Само што се на њему
ништа не сеје, него се TOBE силна марва за посев и за продају.
' Гласник Х, стр. 311.
ШУМЕ | 583
4 Шуме
Шума је у ужичком округу прилично проређена. Ђенерал
Тидебел, води је године 1863 путовао по Србији, рече једном
пола од шале а пола од збиље за све шуме у Србији: „Я видђлђ
въ Сербти, вели он, деревьевъ много да Abey нћтљ“.
Ове ми речи падају на ум кад разгледам шуме ужичеога округа.
Што је год равније, то је већином упољено; остали су стрменитији
крајеви с густом и целом гором, али су то или страшне врлети,
или места без икавва извоза. До душе планина Звијезда и сви
висови, њезини суседи, нису далеко од Дрине, те се ту и струже
многа грађа, и на сплавовима спушта низ Дрину; али шта се може
учинити с Муртеницом, Торником, Јавором, Бобиљем, и другима,
мањ да се диже граница са своје данашње врзине, па извоз грађи
да се упути к мору јадранскоме,
Исто тако гора дивчибарска, маљенска, може наћи извоза,
ако да Бог да се ту на близу отворе какви рудници.
И ако је дакле мала могућност за извоз, опет нам се чипи,
да је гора безредно сечена, и да би потребно било овом високом
и хладном крају дати рационалније упуте за потрошак и очувља-
вање овога природнога блага. |
Гора је јелова, сирчева, борова“, букова, граничева, церова,
растова, грабова, липова, брезова, вленова, јасенова и т. д., &
има по негде и тисовине и диволеске. |
Има леске обичне, јововине, и свакојакога шибља, али то по
жупнијим местима, а по висинама је обично јела, бор, смрча, и
бреза, све је друго ређе.
Од дивљине, има: дивокоза, у Звијезди и Милошевцу ; има
вукова, лисица, јазаваца, куница, веверица, творова, зечева, и срна
(у Маљену), дивљих свиња, по који медвед и по неки рис.
Од тица има: орлова, соколова, јастребова, кобаца, буљина,
ћукаваца, Косова, жуња, славуја, царића, гавранова, врана, свра-
ка, реја, чворака, сеница, Byrå, mesa, врабаца, зеба, пу-
; 3 аб 5
1 Графа од јеле и од смрче зове се чамовина; од бора је; боро
вина, а не чамовина.
584 l УЖИЧКИ ОКРУГ
заваца, пупаваца (само лети), ласта, говедарака, дрозгова, воде-
них косова, детлова, Кукавица, голубова, грлица, тетребова (у
Маљеву), јаребица, препелица, дивљих патака (ређе), чапаља,
и црних штркова (ретко).
5 Рудно благо
Од руднога блага, ваља нам најпре поменути важан прона-
лазак у селу Сађевцу, не далеко од Ивањице, 10 сата од Ужица.
Ту је нађен Кобалт кис (Arsenik Kobaltkies).
У селу Качеру има беле земље — креде — која се вади и
продаје за писање. .
Још се на неким местима помиње по што год као знак од
неког рудног блага, али је то још веома непоуздано. Тако
У селу Годљеву, у црногорском срезу, један câr од пута
који води из Ваљева у Ужице, находи се нека „Слана Бара“.
Она извире из једног брда и стене. Стока, особито крупна, како
се пусти, она ту долази и ту воду шмрче. — Исто тако
У селу Горобиљу, 1 сат од Пожеге, има бара, из које пишти
слана вода. Људи чак причају, да је ту стока ногама одбијала
и по неко парче соли; али никакво озбиљније испитивање није
чињено!.
То исто има и у селу Расној, на четврт сата јужније.
У селу Рогама, 8 сата од Пожеге, има на површини земље
неко љускаво камење, које ватра сагорева, а кад гори пушта задах
као кад се упале говеђи рогови. У том истом селу, веле, има E8-
мења које пуца и мирише на cô кад се тре једно о друго.
Кажу да се нађе у Добрињи, у реци, после бујице, по које
парче каменог угља, али се не зна одакле га је вода извалила.
Благаја, планина, на запад од Ариља, веле да је и име
добила од врло лепа камена за зидање. Кад су мајстори, тра-
' Нешто је предузимано 1874. Резултати су jom непознати.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 585
жеһи камен за Ариље, паишли на овај мајдан, онда су на питање
краљу одговорили:
— Нисио нашли камен, него благо“. И од тога веле да је
остало и до данас ине Благаја.
= ита
6 Остаци од старина
Козјак, испод Рогачице, недалеко од Дрине, на једном вису
стари град, који је сада јако порушен.
Вишесава, вис над самом Дрином, између Рогачице и Бајине
Баште. Ту је стари град, а био је и шанац за времена Кара-
ђорђева. •
У летописима се помиње град Вишесава који је отео Max-
муд-паша 1459, заједно с Голупцем, Жрновом, Ресавом, и Белом
Стеном.' Али по једном запису на јеванђељу из доба Деспота Сте-
вана и Ђурђа, изгледа да је град Вишесав или Вишег ава био
негде у Звижду или Хомољу, тек не далеко од Голупца. *
Солотник, ү селу Солотуши, 1 сат од Дрине, у срезу ра-
чанском. Прича се, да је ту некад вађена со; а у том граду ce-
део је, веле, онај чија су била сољана окна.
Равна Стијена, стари град, на западној страни Рзава. Под
градом се зове једно место црквишекте, где веле, да је била Np-
ква тога града. Прича се да је племић тога града био отишао на
војску, оставивши у граду жену коју му прељуби његов слуга.
Враћајући се племић у сво] град, удари путем од Ивице низ Не-
вољан, али не мотне проћи, јер му је пут био засечен. С тога се
планина та прозове Невољан. Он удари другом косом, али је жена
била наредила те се иту засекла гора па ватром потпалила. да то
се та коса сада зове Оачшјек (опејек), и гола је и данас како је,
веле, тада сагорела; човек удари низ трећу косу, која је била
"опет заломљена гором. И ова се прозове Полом. Жена, видећи
1 Гласник Х,стр 274.
2 Стојан Новаковић, С археолошке изложбе у Кијеву, стр. 17.
586 УЖИЧЕН ОКРУГ
да он већ продре, обеси се о једном дрену који је био нивао на
граду, а племић дође, запали сам своје дворе, и оде у свет.
Кремна
Поникве имају свако по једну стару градину, о којима се
Шљивовица
ништа не прича, Само се говори да је у оном граду у Шљиво-
вици човек један, пре неколико година, ископао сав ковачки халат,
који је био лепо смештен па зазидан.
Градина, више Мачката, 4—5 сата југозападно од Ужица,
стари порушени град, о коме се ништа не: прича. А на Мачкату
је иного великог гробног камења рииског.
Кућишта, nò сата од реке Увца, стара градина, којој се
ни име не зна. Даље, у Оелишту, опет по сата од Увца ‚ има
стара прквина.
Мучањ, велико брдо као природни град, на југ од Пожеге,
а на северозапад од Јавора. На Мучњу кажу, да је била Кула
Стратињића Бана. У нрисоју Мучња имају развалине од старе
једне црквб, l
Xepueze, село у моравичком срезу, 6—7 сата на југ од
Ивањице. Ту има стари град Херцега Стјепана. Од Херцега је
и село добило данашње своје име.
Гроб. Бошка Југовића. Пре 40—50 година, кажу, да је
дошао од некуда у Стари Влах један човек Боји је нашао један
гробни камен и развалине од цреве у планини више Ивањице, и
казао људима: „Ово је гроб Бошка Југовића; рањен, вели, на Ko-
сову, дошао је довде и ту умрьо, па му је ова црква била по-
дигнута за душу.“ '
Градина, на десној страни Моравице, према манастиру Kan-
сури, на каменитои чоту, стара градина, за коју нисам чуо ни-
какву причу. |
Косјерић, на Прнокоси, изнад села Косјерића, стари град
коме се платна још добро држе. Никакве приче.
Субјел, на североисток од Косјерића, стари град на брду
Субјељу, где се често находе стари новци.
1 Гласник XXXVII, стр. 10.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 587
Злоступ, стара градина у селу Тубићу.
Дрмановина, на север од Ужица 3—4 сата, стари град кога
се заповедник, веле сељаци, звао Рейн, па би требало, мисле они,
и брдо и град да се зову Рвановиња а не Дрмановина. И срп-
ске су се војске ту утврђивале за Карађорђа и Кнеза Милоша.
Манастир Рудно. Под планином Пониквама, ниже села bu-
оске до села Врутака, има једно јако врело, по ком је јамачно
и село добило име Врутци. Код самога врела развалине су од старе
цревине, и од других зграда, а около је доста гробних каменова.
Мисли се да је ту био онај манастир Рујно! у ком је била
штампарија за српске књиге. Од тога манастира, може бити,
прозвала се и цела околина Рујно или Рујна, те се тако тај
срез звао негде до 1856 године.
Г. Стојан Обрадовић, у свом опису ужичког округа“, каже
да је пашао и место где је била Мркшина Црква. Место то, вели
он, да је у атару села Косјерића, на реци Скрапежу. Макар
колико да сам ја за то распитивао, не бејах срећан да добијем
потврду тога гласа. Нева би ово, међу тим, подстакло прија-
теље наше народне прошлости да разбирају и обелодањују што
где дознаду за остатке од старина, не бисмо ли қаво могли до-
знати, где је местимице светлила та презаслужна Мркшина за-
дубина ї
Још ово није било ушло у штампу, а дође ми г. Св. Вуловић,
који је ове године походио школе у ужичком округу, и каза да
су њега уверавали озбиљни људи, као што је Под Јован Поповиќ
из Субјела, да је Мркшина Црква доиста била у Косјерићу
на једном заравањку источно од садашње нове среске куће, 'д,
сата далеко. А ово место нији далеко ни од онога старога града
у Косјерићу који мало пре поменусмо.
Ариље, велика стара црква, на десној обали речице Рзава
1 у Гласнику X, стр. 323. Г. Стојан Обрадовић наводи и неке
појединости о овој старини. Ја их радо напомињем, и ако их ни-
сам на месту слушао ни од кота. |
* Гласник X, стр. 328—829.
588 ужички ОКРУГ
близу њенога утока у Моравицу, у дивном месту, 2 сата на југ
од Пожеге, а 4 сата на север од Ивањице,
Црква је грађена од тесаног камена; висока је 6 хвата, а
дугачка 14 зла хвата; ширина јој износи З хвата, само у певни-
цама има 5 у, хвата.
Ариље је дело побожности Немањића. Прича вели да је по-
дигнута на гробу мученика Атилија,' који је ту, проповедајући
Христову веру, мученички умрђо. Гробница овога светитеља по-
казује се и данас у средњој цркви, покривена красно изрезаном
каменом плочом.
О Ариљу је писао г. Стојан Обрадовић,“ г. Гаврило По-
повић,“ и г. Влад. Поповић. “
Овај је последњи опис најпотпунији.
Живопис цреве ариљске, Као и њезина архитектура, већ су
обратили пажњу уметника и страних и домаћих. Ми се надамо,
кроз кратко време, имати верну и поуздану процену ових драго-
цених остатака некадашње умстности у српским земљама. За то се
и не унуштамо у описивање које би било дело лаика.
С поља, баш према гробници св. Ахилија Боја је унутра,
има друга дивно срезана гробница. Г. Каниц“ меће је у врсту дав-
нијих старина, којих има више у околини чак до иза Пожеге.
Близу цркве, баш где је сад школа, била је кула, па је
порушена 1847. Вад је та Baya разваљивана, нашло се парче
од звона, на коме су остала ова слова Оте, па је баш туда прсло.
Из Ариља, каљу, био је родом онај старац Стојадин Боји се
борио на Косову, а Дијете Лаушу било је из села Лопаша, od-
мах прсво Моравице у Драгачеву, где и данас имају Лаушевићи.
Ариље је било јепископска столица, почињући од Светога Саве.
1 у Кијевском Мћенцослову, 15 Маја, има један св. Axuauje,
Боји је био Иларисиски јепископ у ІУ веку, и у Тесалији је, вели
се, умрьо.
2 Гласник X, стр. 332—334
3 Новине Читалишта Београдског, 1847— 8 године.
4 Зимзелен 1868, бр. 3 и даље.
5 Сад се не зна ни где је то парче. Слушао сам да га је неки се-
љав био метнуо као жабицу под воденично коло !!
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 589
Последњи јепископ ариљеки живео је, кажу, у XVIIL веку. Турци
су га били уценили, па кад није могао дати уцене, они су га ис-
пребијали на мртво име. Сиромах владика, тако испребијан, пође
у Ужице на тужбу, али у селу Севојну умре, и ту буде укопан.
И Ужичани су, тада, ишли севојначкој цреви. Доцније су Турци
запалили ту цркву, па кад су Срби градили садашњу, дрвену, онда
је гроб владичин остао пола у олтару а пола на пољу.
Ариље је палио Ордага 1806, и укопао је био у темеље
бучук са 14 ока барута и уместио свештило па оставио, али се
то није упалило. Полазећи одатле, он је, кажу, посекао 70 Срба,
и њиховим главама окитио Коље око цркве.
Код цркве ариљеке, с десне стране, укопан је и Јован Ми-
ќиќ, који је умрьо на светог архиђакона Стевана 1844, у ryp-
гусовачкој кули. Кости су му пренете и ту укопане, месеца Маја
1856 године.
Сад је Ариље световна црква. Њој се иде на велики сабор
сваке године на „Арилев дан“, 15 Маја.
Манастир Рача, на речица Рачи, | сат од Дрине, а готово
толико и од Бајине Баште, од Ужица пак биће до Раче 7 сата
пута на запад идући.
Манастир је овај задужбина краља Драгутина, Који је у
валуђерству назван Теоктист. Рача је била опустела и порушена,
па су је доцније обновили калуђери манастира Троноше. '
Садашња црева начињена је на старом темељу, и мисли се
да је баш онаква ваква је била стара.
Ова је богокоља била кост у грлу силноме Фочићу Мехмед-аги
који је онако бесно подвикивао :
„Док запалим Рачу украј Дрине
„И погубим Хаџи Мелентија !
Ми ћемо доцније рећи неколико речи и о овом славном игу-
ману Х. Мелентију, кад дође ред на личности из овога округа, &
' Може се наћи што више о Рачи у мом чланку „Манастири у Cp-
бији“, Гласник ХХІ, стр. 65—69.
590 6 УЖИЧКИ ОКРУГ
за сад помињемо Рачу, да се поклонимо свој старини којој је она
светао представник, па да идемо даље.
Осем онога што поменусмо довде, на врло много места, у овом
округу, находи се римских гробаља, или и оделитих гробних каме-
нова, што су све сведоци римског живота на овим крајевима и римске
скултуре. Оваких остатака пуна је околина пожешка. За тим, тих спо-
меника и гробних белега има у селу Висибаби; Горобиљу; у Отњу,
и Расни; у Карану, код Беле Цркве; у Јежевици; у Добрињи;
у Тубићу; у Рогачици; у Оклетцу, на Дрини; у Пилици,' БОД
Бајине Баште; у Пустопољу ; у Перућцу ; Растишту ; у Крем-
нима; на Маркову Пољу, вод Мокре Горе; на Мачкоту, и у
Ариљу, где особито пада у очи камен један Боји описује г. Ка-
ниц с особитом пажњом. |
У кратко да кажемо, ужички је округ врло богат остацима
од старине, сведоцима невадашњега живота и рада у овом крају;
али то све још чека зналца, који ће га проучити, и одгоненути
његов тајнени јевик, који ми, обични смртни, не можемо ни да ра-
зумемо, а камо ли њиме да говоримо.
7 Становници ужичког округа
а. ЊИХОВЕ ИСТОРЙСКЕ СУДБИНЕ
Ми не знамо каква је била судбина Ужичана или, боље да ка-
ZOMO, становника данашњега ужичкога округа, од пропасти српске
државне независности до најновијега доба; али имамо неколиве
чињенице које узимамо као последице њихове исторйеке судбине,
Од отих чињеница, прва је самоучка писменост: и UO-
словички говор њихов. Нигде нема толико самоука, па чак и
жена и девојака које би знале читати књиге, колико их има по
селима старе кнежине Рујна (а то управо и јесте ужички округ);
и ту има највише сељака који знају разговарати пословички.
Пословички се говори на четири начина:
1 На неком камену могу да се прочитају ова слова: ELVA а на
неком: АТІЅАЕ или само БУМ.
СТАНОВНИЦИ 591
1. Ca кр, ва прилику: крљу Epu врсу Ерсви кррав Крни
крпред крза крко Eprom (Људи су сви равни пред законом).
2. Са ци: циа цико цио циќеш цида ципо цизнащ, цичо
циве цика, DAGO цидај циму цивљаст циу циру цике. (Ако оћеш
да познаш човека, пода) му власт у руке).`
3 Са у ис променом слогова: уго мно ума и уди љу, уји-ко
удно је усле ми ya уго дру уворе го. (Много има људи који једно
мисле а друго говоре).
4 Са п (па, пе, по, пу, ит. д.) на прилику: Хипи тар па
одпо випи wene, срепе hyny препе скапа «ene. (Хитар одвише
срећу прескаче).
И азбуку саму говоре речима овако:
Аз Боже! види гавране ‘доле! є ли жив? Зна Иван Костић.
„Лазар мисли нама оно поклонити. Рече Стеван тутор Урошу:
твала хришћанској, уркви чачанској, шабачкој: јер (је) јунак,
Јанко Ћирић (и) Ђорђе Џаџић.
= Ми те чињенице узимамо за доваз да су манастири, у том
крају, имали велики утицај на народ; и то утицај добротворан. А.
и како не ће: у Рујну су се штампале књиге, у Мркшиној цркви
такође; у Ариљу је била митрополија, а мало ниже, низ Мораву,
међу Кабларом и Овчаром, писарница је књига црквених. Све су
то биле средине, које су могле, и које су јемачно утицале и на
прост народ овога краја.
Ако се ово призна да стоји; и ако се даље не спори, да то
већ јесте неки ступањ развитка, онда ми и другу карактеристику
Ужичана хоћемо да уврстимо међу последице те веће развијености.
Мислимо, друго, чувени ужички шеретлук.
Ужички шеретлук далеко је невинији него што се о њем мисли
и говори и близу и далеко. Колико год смо прилика имали да
промотримо ту народну особину, толико смо се пута уверавали,
да је то највише излив живости народнога духа, огледање своје
претежности, своје бистрине, с туђом тромошћу и тупошћу. Шта
је цељ сваком ужичком шеретлуку ї Ништа друго него надмудрити
свога противника. Да ли за какву материјалну корист ? Може бити
ПХ aieo T скија а пиво Бока ______ си лист НЕ)
рат —
592 УЖИЧЕН ОКРУГ
и то, али свакад је већа сласт сами успех надмудрења, него ма-
теријална добит.
Ми то узимамо Бао доказ развијености у народу. Неразвијен
човек тромо мисли, па тромо и говори. Само развијену човеку у
устима трепери беседа жива и гипка; само он може да се игра
њом; и да влада најтањим ниансама говора, кад хоће пред про-
тивнивом да баци вео на оно што је права садржина његове беседе.
Код толико разглашеног ужичког шеретлука, наше правосуд-
ство но нађе да узме с тога земљишта у своје летописе злогласпу
реч каиш, него с краја са свим другог, Боји није на гласу по
шерстлуку. ' |
Па и сами хајдуци нису доказ ни глупости ни моралне ис-
вварености. То је последица само једностраног развитка и васпи-
тања народног.“ Нама, људима из друге поле ХІХ века, подаљина
1 Качиш је коцкарска игра. Предвостручи се каиш па се увије у
у котур, и сад треба шилом погодити у замку и добити, или мимо
замку, па изгубити. Каншем су назвали прво Убљани превару пред
судом: лажном исправом, нли ма каввим законским средством које
би у самој ствари било лаж, За то се то звало најпре упски каищ,
а после само Kauw. Сад се ваиш зове готово свака превара.
Ужичанин воли и јаде који су му познати, него и благовање коме
није вичан. Он се плаши од свију уредаба и закона којима не зна
дух и обим. Ево једне приче: За што је Јелисавчић отишао у
хајдуке.
1
Неки Турци из Босне пређу на Бајиној Башти п пођук Ужицу.
Било их је тројица, све трговци, и добро наоружани. Неки Ра-
дован Јелисавчић, отац потоњега Јељисавчића Павла, дочека их
и потуче, па им не узме ништа осем пара што је нашао, & њих
с оделом и воњма тако затрпа у неку думачу да ны се није на-
шло ни стрва ни јава.
Из Сарајева дође писмо Кнезу Милошу да је нестало тих Ту-
рака. Кнез Милош одмах пише сердару Мићићу. Мићић је позна-
вао све људе, ко је за што; познавао је и Радована. Зовне га,
и упита:
— Нестало је невих Турака од Дрине до Понпкава, %60 их ниси
ти смлатио, оно знаш ли ко ]е?
— Бог ме сам ја, ла чини што знаш, одговори Радован.
| СТАНОВНИЦИ 593
потомцима Ђорђа и Милоша, тешко је претрпети да се протест
против поретка, који се данас грађанину не би милио, подиже иза
На заповест из Крагујевца, Мићић пошље Радована Кнезу Ми-
лошу. Тамо опет испит;
— Јеси ли ти побио Турке?
— Јесам, господару !
— да што, да од Бога нађеш 2
— Да их је мање, господару !
— Море, па оно су трговци људи.
— Е, ја то нисам разбирао.
— А шта им узе 2
— Ништа, осем оно мало новаца. Друго сам све скрьао у Ay-
мачу и наћи ће се и сад.
Пише се, н све се нађе, чак н мали ножићи њихови.
Радован остане два трн месеца у Крагујевцу, па га после Кнез
упути сердару; и доцније он је био буљубаша на рачанско) ка-
раули.
II
Једног дана важу момци Радовану, као буљубаши, да онамо на
босанској странн, код турске карауле, има дебелих ћурана, па би они
хтели да украду кога.
— Како ћете прећи Дриву? упита Рад ван.
— На кладама; пусти ти нас, па не бери бригу.
— Вала ћте, ревне Радован, као од шале.
Момци пређу, ухвате два ћурана, пренесу срећно, испеву п по-
‚ једу у сласт.
Међу тим се дотле завео са свим нови ред у Србији, изишао
устав, уређене власти, и власвици почели судити са свим друвчије.
Прочује се у Ужицу да су покрадени ти ћуранн, да се прела-
зило преко границе, и т. д. И суд ужички пише капетану рачан-
ском (обишав Мићића) да пошље тога буљубашу Радована у Ужице.
Капетан га упути суду с писмом.
Радован дође, руча, па се размисли: сад да нде суду, где де.
неки нови поредак, неве меденице, неко писање, ит. д., не свиди
му се то, него зовне једног познанива сељака, пружи му писмо
и рекне: — Славе ти, дотури де то писмо суду; не могу да се за-
државам, морам да се враћам час пре вући.
Сељак однесе. Радована потраже пред вратима, да уђе пред суд:
нема га; потраже у механи: нема га; у вароши: нигде Радована...
— Е, баш је отишао у хајдуке, повичу сви лојални служитељи.
БНЕЖКВИНА СРВИЈА 38
594 УЖИЧКИ ОКРУГ
%
силаја ; али нам се ваља сетити доба, Када је то било не само
путно, него кад су јуначки синови који су то смели да учине, били
предмет народнога обожавања. `
Ужички је дакле округ и тим доказао да је он, поред све
своје сиромаштине и посности земље, био не мањи међу својом
околном браћом, ако их некад у нечем није и претицао.
да време борбе за слободу, ако се на просторији овога округа
нису могле гибати велике војске, опет је врви доста проливено, и
свуда су се Ужичани показивали као прави јунаци.
И баш устанци народни од 1804 и 1815 доказали су, да
су хајдуци и чете хајдучке изазвани месним условима Уљичана.
У тврдом ужичком граду, Турака убојника било је свакад неко-
лике хиљаде, а како би се што озбиљно осетило у народу, они
су одмах и у Пожегу одвајали по хиљаду и више војника. Кад
толика сила заузме та два места, онда народу није остајало нигде
могућности да се диже масама, него, према природи земљишта, у
ха)дучким четама, па тако су Ужичани и радили.
Одмах вапетану писмо да се Радован везан дотера суду.
Капетан га зовне, обезоружа, веже, и с два пандура пошље у
Ужице.
iII
То се покаже поруга за сву вамилију Јелисавчића. Његов син
Павле, брат млађи, и синовац од старијег брата, изађу на пут,
отму Родована од пандура, одреше, и — сви скупа оду у хајдуке.
Сви су они изгинули у хајдуковању, само је Павле надживео све.
С њих су читава села расељавана, и толики људи изгубили живот.
Павле Јелисавчић говорио је увек: „за два ћурана отера нас
Миљцо у хајдуке и sarp и упропасти толики народ, Бог нека
му суди! %
У Златибору се прича о некаквом хајдуку Календеру, води је, веле,
водио по 300 друга, који је убио 10 паша, и био арамбаша 70
година! У старост, молио је друштво, да другога изберу за apam-
башу, али друштво не хтедне, него су њега носили на носилима,
и он им је заповедао. Једном сретне Календер слепца, и занште
уцену, а слепац измахне штапом и тресне га по глави, те тако
цар горски падне мртав од слепачке батине !
Р СТАНОВНИЦИ 595
Од вад је настао мир, и од Бад се почело школовати и учити,
Уљичана ћете наћи по свим школама, у свим радњама и занатима,
и свуда су вредни, разборити, бистри, чуварни и обично власни
над собом. |
Штета је велика што се, према њиховом земљишту, не учине
неке мере, да се тамо развије каква индустрија за коју би било
услова на земљи њиховој; али тај округ, чини нам се, тек чека
лепа будућност, кад граница Србије оде на море, где јој и јест
природна међа. |
б. личности ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
У ужичком округу родио се Кнез Милош Обреновић, и
два му млађа брата: Јован и Јеврем. На овом рају, Милош је
и прве доказе дао о својој војничкој снособности. Али смо ми
њих ипак ставили на чело људи из суседнога, рудничкога округа,
једно да буду ближе своме брату и добротвору Милану, чије су
и презиме примили, а друго, што су најзначајнија дела Мило-
шева започета (а нека и извршена) у околини Рудника.
Алекса Поповић
B3 СУБЈЕЛА, ВОЈВОДА УЖИЧКИ
Кад је Карађорђе, у лето 1805, очистио Карановац од Ту-
рака, дође му глас да је Порта одредила Афиспашу из Ниша
за београдског везира, и заповедила му: да одмах с војском иде
да заузме Београд и да умири Србију. Аис је послао одмах свога
Омер-агу за муседима у Ужице, да и тамо купи војску, и да
буде готов поћи на Београд.
Разабравши све ово, Карађорђе пошље Проту Ненадовића да,
с Јаковом и Миланом Обреновићем, гледају на Боји било начин
уговорити с Ужичанима да они мирују, и у бојеве да се не мешају
(бар док би он разбио АФис-пашу).
Те старешине дођу с војском, опколе Ужице, и стану га тући
из два топа, које су преко Маљена били довукли.! `
1 Osaa су оно Турци Ужичани, кад су били изаслани на Црнокосу
пред српску војску да преговарају, пипали рукама српске топове
38*
596 УЖИЧКИ ОКРУГ
Лицем на Св. Илију, пошто је варош готово сва сагорела,
и турске жене с децом нагрнуле граду, као рој ка грани на којој
се хоће да сабије, Турци изиђу и уговоре са Србима: да Ужи-
чани истерају између себе Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина,
Фочића Осман-агу, и њихову војску, да даду 50.000 гроша вој-
нога намета, и 80 хатова'.
Кад се овако уреди, онда ти гости турски оду сви у Босну;
у Ужицу остану мирни Турци, и Алекса Поповиќ, из Суб}ела,
постане војвода ужички. Огласи се даје сваком слободно долазити
на пазар у Ужице, а за безбедност јемче турски и српски гла-
вари. Тако је град остао у рукама турским, а варош и у тур-
ским и у српским.
Алекса је, давле, био управник над Србима, и договарао се
с Турцима у сваком мешовитом послу. Он је био више човек управ-
ник него војник.
Алекса Поповић, кад је уређен Совет, дошао је у та) скуп,
као представник нахије ужичке, а ужичком војском заповедао је
најпре Милан Обреновић, па после брат му Милош.
Године 1815, Турци Ужичани, осетивши устанак у Шума-
дији, дозову кнеза Алексу с још двојицом кнезова у Ужице, и
задрже их у граду као таоце. У очи дана када.су их хтели по-
губити, докаже им један Турчин шта их сутра чека. Они ту ноћ
навежу појас на појас, и спусте се низа зид градски ка Aje-
тиви. Ту се Алекса љуто скрьа, а сутра дан га Турци ухвате
и посеку“.
Хаџи Мелентије Стевановић
АРХИМАНДРИТ РАЧАПСКИ, ВОЈВОДА сокдски
Хаџи Мељентије Отевановић родом је из села Бирча, у на-
хији сребрничкој, у Босни. Књигу је учио по манастирима, 8
и уверивши се да нису дрвепи, вао што је њима казивано, него
прави тучани топови, заплакали од зле слутње.
Глед. иптересву Протину причу о овом догађају. Мемоари,
стр. 178—184.
2 Чудновато је да Јокиќ вели, да су Алексу Турци опколили у
граду 1813, и даје он тада скочио с бедема, изломно се, п умрьо.
1
ЛИЧНОСТИ 3 597
покалуђерио се у манастиру Троноши, у подринском овругу. Ишао
је у Јерусалим, 1794 године, и кад се отуд вратио, добио је од
Турака ферман да може оправити манастир Рачу, у ондашњој
сокдској, а сад ужичкој нахији. Он је ту онравку отпочео ro- .
дине 1795. Био је човек отресан, заузет за ствар свога народа,
и немрзан изложити се непријатности Бог зна каквој, само да уради
оно што је држао да је право, и да је његова дужност.
да њега оно, у почетку 1804, Фочић Мехмед-ага вели:
„Дов запалим Рачу украј Дрине,
„И погубим Хаџи Мелентија,
„Кој: је иш'о преко мора cuwer
„Те је влашку ћабу походио,
„Пак се узгред у Стамбол свратио,
„И од цара ферман излагао
„За стотину жутијех дуката,
„Да Власима богомољу гради
„Да је гради за седам година,
„Начини је за годину дана.
„Ево има шест година дана
„Како зида покрај цркве куле,
„А у куле набавља џебану
„И по мраку топове привлачи;
„Видиш, јолдаш! да се нечем нада.“
Немамо доказа да је оволику спрему чинио Хаџи Медентије
за устанак, али да је сам био спреман, то је доказано. Још го-
дине 1504, он је на Дрини радио сагласно с радњом Срба у Шу-
мадији, и оних у ваљевској и шабачкој нахији, а 1805, у Јулу
месецу, он је већ био војвода сокоски, и чувао је тај крај од
босанских Турака, а боравио је у Рачи, јер је онда Рача, као
што је већ казано, припадала сокоској нахији.
Године 1810, са Миланом Обреновићем и Михаилом Грујо-
вићем, ишао је, као народни депутат, у Русију да ради за војну
помоћ Србији. За бављења својега у Русији, добио је златан крст
на златном ланцу, Који се и сад чува у ризници манастира Раче,
598 УЖИЧКИ ОКРУГ
и један брилијански прстен, који је, по његовој смрти, калуђер
Моја предао Кнезу Милошу. '
Године 1811 био је изабран за шабачкога владику, и оти-
шао те управљао јепархијом, као администратор, али није још био
посвећен за владику. Истина Карађорђе пише 4 Априла 1812
Проти Ненадовићу, да је „намеран саде о Цветима поставити Хаџи
Мелентија владиком,“ “ па наређује да „дођу војводе и по три
кмета из општина на то весеље“; али се не види да је ово извршено.
Године 1813 прешао је у Срем, и склонио се у Фрушку Гору.
Кад се Србија на ново ослободила, вратио се и Хаџи Мелен-
тије из Срема, и отишао у Рачу, као у своју кућу.
Он је био хром у једну ногу, за то је, у последње време,
ишао на штакама. Причају да је једном, гонећи се са сељацима.
око манастирске земље, у љутини, нагнао хата на некакав јалак
те пао с коња и угануо ноту. |
Он је преминуо 27 Марта 1824 године у манастиру Рачи,
и ту је укопан. На гробу му има плоча с потписом Боји је изрезао
игуман Серафим 1851 године.
Мијанло Радовић
Мијаило Радовић родио се у селу Равнима, у садашњсм
срезу златиборском.
Ми смо помињали раније (стр. 325) да је пред Радовићевом
вућом ° Кнез Милош постао војвода, у пролеће 1807, кад је Ra-
рађорђе ишао на Вишеград.
' Кад се Мелентије вратио из Немачке, Кнез "Милош му занште
овај брилијански прстен, по што га он, као духовник, не може
носити. Он не дадне; зато је, важу, била нека мала омраза између
њих двојице.
* Гољубица У, стр. 196. Ово је писмо веома интересно, за то га вреди
цело прочитати.
з Да је ово било 1807, тврди и Баталака (Огледало српско за
1864, свеска 8, стр. 251). — А да је било на овом месту, причао
је сам Кнез Милош год. 1859. пок. Томи Радовићу, Мијанловом
сину, кад му је овај долазио у Београд на подворење.
личности 599
Милутиновић, говорећи о славном боју који се догодио у Зла-
тибору, на сами Божић, овако вели:
„Ал то дознао Радовић Мијајло
„Свим природе окићени дар ма
„Каввог graa могла родит’ нева...
„Телемаку б’ сравнио се ласно
„Лиш' у сам себ’ и Ментора имав.“ '
После овога боја, Карађорђе, на предлог Кнеза Милоша,
постави Мијаила војводом, и пошље му диплому.
У свим бојевима који су били на овом крају Србије, помиње
се име Мијаила Радовића, и као јунака, и као паметна управника.
Године 1813, не хтевши бегати никуд у туђину, он се преда
сили, чекајући прилике за ново спасење.
Кад године 1815 Турци ужички опазе, да се народу Шу-
мадији креће, они дозову Радовића, с осталим кнезовима ужичке
нахије, у Ужице, и затворе их у град, као таоце да се ужичка
нахија не побуни.
Ту су они сви лежали неко време, докле се међу тим H
српска војска не примакне в Ужицу. Кад Мићић с војском изађе
на Љубање, онда Турци свећају да ове кнезове таоце поубијају.
То дозна и докаже им неки Турчин, који је у младости покрш-
таван, и који је кнеза Алексу Поповића звао поочимом.
Кад Радовић, с осталима, дозна шта их сутра чека, они се
ноћу о својим појасевима спусте кроз прозор низа зид, и после
низа стрмени одсек к Дјетињи, неколике десетине хвата.
Као што је напред казано, од четворице, само је Мијанло
остао здрав, и он је Маслаћа изнео на кркачама до на Љубање
в Мићићу.
После је он ревно наставио помагати напретку народне ствари
све до краја свога живота |
Радовић је умрьо у Равнима, своме селу, 1822 године, и ту
је и укопан.
1 Србијанка III, стр. 99.
600 УЖИЧКИ ОКРУГ
Јован Мићић
ВЕЛИКИ СЕРДАР
Јаван Мићић родио се у селу Мачкату, у садашњем срезу
_ златиборском. да његова детињства, пребегну му родитељи у Црну
Гору, и настане се у Горњој Морачи. У време Карађорђева, ус-
танка, врате се опет, и паселе у селу Рожанству, недалеко од
Мачката. Кад је Кнез Милош, Као војвода ужички, командовао
на оном крају, Мићић је већ био уз њега момак, и одликовао се
у бојевима јунаштвом и отвагом.
Мићић је прво побио Турке Ломигоре у Чајетини, и тако
обратио на се пажњу. Друго је јунаштво показао на Баурићу,
изишавши на Дринчића хату на мегдан једном Турчину Бошњаку,
кога: је погубио. |
После српске пропасти 1818, Мићић оде у хајдуке, а чии
чује за устанак Кнеза Милоша, одмах му дође, и стави се на
службу народне ствари. Он се одликовао свуда у бојевима, а Ha-
рочито на Чачку, и, после, у Драгачеву, гонећи Турке који су уз-
мицали после пораза на Љубићу. Кад се рат стиша, постави га
Кнез Милош сердаром ужичке нахије, а године 1839 учини га
начелником онога краја, с чином пуковника. У том је остао до
1842, а тада је Пао као човек који је био пријатељ Обренови-
ћима, и намислио је био да бега у Прну Гору, али у Златибору,
у месту Зови, у једној чобанској колеби, опколи та Миљцо са 200
људи, ухвати, свеже, и одведе у Ужице. Одатле је послан у Бе-
оград, где је, кажу, вожен на волујским колима кроз турске улице,
на поругу ових у чијим је рукама била онда та сила. Отале
је одведен у Гургусовачку Кулу, у којој) је и умрђо баш на
архиђакона Стевана 1844.
Доцније, у Мају 1856, син му Јеврем пренесе кости његове
и сахрани код цркве у Ариљу, где је он такође имао куһу и
седео понекад.
Мићић је био страшило за Турке на оном крају. Он је и
ишао свакад као нека сила. Никад, кажу, не би он долазио у
Ужице, у најмирније време, без 40 својих. момака. Његови су
хатови били из најбољих турских ергела, а рахтови и накити били
ЛИЧНОСТИ 601
су за неверојетну причу. Сам се он носио, живео, и проводио као
какав мали источни царић. Све то скупа чинило га је у очима Ty-
рака великим и страшним. |
Кад се ударала граница Кнежевини Србији 1834 године, Мићић
је до дивљења ревно настојавао да нека села и простори не остану
ван граничнога плота. Он је још терао, да границу сведе Лимом
па на Вишеград, али му то није никако могло да изађе за руком.
Био је човек средњег раста, врло пун, црне масти, али на
коњу лак, на пушци поуздан, и хитар, као право чедо златиборско.
Од крви није имао никад никакве грозе.
Њему прича, осем другога, ставља на терет и смрт Мла-
дена Миловановића, бив. председника савета за времена Kapa-
ђорђева, који је погинуо у Очко] Гори, више Чајетине. Поружан
спомен оставио је имену свом и са своје велике слабости према
женској страни.
Нићифор Максимовић
ВЛАДИКА УЖИЧКИ
Нићифор Максимовић родио се 12 Јануара 1788, у селу
Јежевици“, у овругу ужичком, 5 сата на североисток од Ужица.
У манастирима Свете Тројице, и Св. Николе, научио се, још као
дечко, читати, писати, и појати. 12 Јануара 1808, пострижен је
у Београду, а за тим је произведен за ђакона и јеромонаха. До
године 1811 боравио је у свом постригу, манастиру Никољи. За
тим се неко време задржавао у Преображењу и Сретењу, која
је оба манастира својим трудох и трошком обновио. |
Године 1814, кад је оно био у Преображењу, удари куга у
околна села, те је он тада, које сарањујући мртве, које моле-
ћи се Богу за живе, стекао доста новаца. — Па, говорио је сам: —
станем мислити, шта ћу чинити с оволивим новцима? Да идем у Je-
русалим, и да дам новце, да се њима поправљају и красе цркве
у туђој земљи — не Һу! боље их је на такво што потрошити у Ha-
шој земљи“. И тако отиде те обнови Сретење.
e А = —— А T ah
1 у Гласнику У, стр. 293, каже се да је он рођен у чачанској Je-
жевици; али је то погрешио.
* Даница за 1526, стр. 30
602 УЖИЧКИ ОКРУГ
По што је у Београду, лицем на св. Андреју, постављен за
архимандрита манастира Сретења, послан је био, заједно с онии
чувеним архимандритом Мелентијем Павловийем, у Цариград,
где патријарах цариградски Константије, 18 Августа 1831, Ме-
лентија посвети за митрополита српевог, а Нићифора, одмах cy-
тра дан, за јепископа ужичког посветио је нови српски митропо-
лит Мелентије.
Вративши се у Србију, он је имао своју јепископску сто-
лицу у Чачку. И тада је још више настојавао да оправи мана-
стир Сретење, у ком је и боравио често по дуже време. НићиФор
је осем српског језика, знао још и грчки. Умрђо је 28 Фебруара
1853 године, у Чачку. |
Иза њега дошао је ва ужичку јепаркију дотадашњи јепископ
шабачки, Јанићије, и столица је владичанска пренета из Чачка у
Карановац 1854.
Нићифор је био човек крупан, пун, под старост врло TAO-
мазан. Говорило се много да грамзи за новцем; и остало је, кажу,
после њега доста блага, само се не зна куд се деде, и да ли „приста
за душу њему или коме његовоме“ ?
Јанићије Нешковић
ВЛАДИКА УЖИЧКИ
Родио се 14 Јануара 1804, у селу Миланџи, у оБругу
ужичком, у срезу моравичком, од оца Нешка Недовића и ma-
тере Анђелије. Крштено му је име било Иван; а калуђерско
Јанићије. Отац његов, Нешко, био је писар у Енеза Косте Pam-
ковића, и код Ше-зге Муратовића, 19 година, до 1804; а после
под Карађорђем, код кнезова: Максима Старовљаха, Аврама
Лукића, и Хаџипродана.
Јанићије се учио у оца до 1820 године, а после је отишао у
манастир Њаленић, у Левчу. 26 Јула 1826, у Крагујевцу, за-
ђакони га београдски митрополит Ћирило (Грк). Године 1831
узме га к себи митрополит Мелентије Павловић, те ту остане
до 8 Јуна 1833 год., вада је тај архијереј и преминуо. Јани-
ћије се врати у свој манастир, и после га владика Нићивор за je-
ЛИЧНОСТИ 603
ромонаши у Крагујевцу, 24 Септембра 1833. С новоизабраним
митрополитом Петром ишао је у Цариград, а по повратку отуда
остао је при митрополиту до 16 Фебруара 1836. Године 1838
одређен је да надзирава оправљање манастира Студенице; године
1839 постао је члан апелаторӣске конзисторије. Године 1842 био
је надзорник владичиног двора у Шапцу.
25 Августа 1845, поставио га је митрополит Петар за игумана
манастира Каленића, а 6 Маја 1847 постао је архимандрит тога
истога манастира.
18 Октобра 1849, буде изабран, а 23 истог месеца у бе-
оградској цркви, митрополитом Петром, и владикама : Ниќифором
и Доситијем, посвећен за владику шабачкога.
Године 1854 „примоле га, управо наморају“ вели он саму
својим запискама, Митрополит и Кнез, те се премести у Kapa-
новац, за владику ужичкога. И тада се ужичкој јепархији дода
округ крушевачки, који је дотле припадао београдској.
Као владика ужички, он је добио столицу у Карановцу, а не
у Чачку, где је седео његов претходник, покојни владика Нићифор.
Седећи у Карановцу, владика Јанићије настане да оправи
опустелу и у гору зараслу некад славну седмовратну Жичу. Он је
то и извршио. И Жича сад служи и моли се Богу за свог обно-
виоца. Још је он начинио цркву и школу у Миланџи, свом селу,
и цркву у Прерадовцу, на добрима манастира Каленића. ·
Он се сам потписивао „владика ужичко-крушевачки“ од оног
доба, кад је крушевачки округ одвојен од београдске јепархије,
па придат ужичкој.
Године 1859, добио је панагију од њ. в. цара рускога Алек-
сандра. Године 1858, изабрало га је Српско Учено Друштво за
свога почаснога члана.
Године 1858, изабран скупштином, био је члан депутације
која је ишла у Букурешт за Кнеза Милоша.
Године 1860 дао му је Кнез Михаило на златном ланцу
панагију.
У последње време, почео је нагло слабети, и преминуо је 20
$04 УЖИЧКИ ОКРУГ
Фебруара 1873 у Карановцу, а укопан у Фичи, у сандуку, који
је неколико година држао у својој соби, и путницима показивао.
Он је издао своје неке беседе, и неве белешке за објашњење,
Био је човек необичнога памћења и бистра суђења. Од 1816
године на овамо, мислим да није било ни једнога иоле знатна чо-
века у свој Србији, кога он не би познавао. Велика је штета што
то своје знање није оставио после себе, него га је однео у гроб.
Жив, бистар, шаљив, он је био необичан владика међу на-
шим владикама; владика правог српског типа. Он је био патриот,
као да није носио пустињичко рухо; све јунаке, који су се од-
ликовали у борби за слободу, он је узносио хвалом; многима је
ударао од студеничког мрамора белеге, на месту где су какво ју-
наштво показали, изрезавши у камену сам својом руком шта се
где догодило.
Учене је људе волео, а науку поштовао и потпомагао.
У живљењу је био скроман до кинизма; а радо је давао CH-
ромашним ђацима, само не колико би ко желео, него Колико је
сам држао да треба, и да му се може, |
Оставио је 1500 дуката ћесарсвих на помоћ цревеној BBH-
жевности. Он је ово учинио још 1870 године.
У књизи „Православна црква у Србији“, на страни 173, на-
ходимо ово: „СН 5. Установљен је Фонд од 1500 дуката ћесар-
свих, под именом — Дрквени фонд епископа Јанићија за Ay-
ховну књижевност у Борист свете црве православне на вечна
‚времена, да се од интереса на овај основни капитал издају књиге
по оцени и решењу саборном“.
Нестаје већ типа старих српских духовника, онаких какви
беху : Стсван Јовановић, Хаџи- Мелентије, Хаџи- Ђера, Хаџи-
Рувим. Владика Јанићије, Као да је био последњи представник
1 Нас саблажњава ова опора краткоћа и ледена равнодушност са-
· борскога записника. Зар се није могло бар именицом казати: ко
даје те паре; зар се ни једном речју није могло захвалити добро-
твору? А шта би удило, да је ма где, ма у нотици казано : каква су
дела изазвана досад том хришћанско-патријотском задужбином че-
ститога владике Јанићија 2
ЛИЧНОСТИ 605
тога појаса. Сад виђамо са свим другојачије типове: или мирјане
у мантијама, или створења за Боја је небо жилиште, а земља до-
лина плача; или, најпосле, људе у којих се бори овакав поглед
догматике са струјама народнога осећања, па излазе смешни му-
ченици свога васпитања и својих патриотских задахнућа.
Владика Јанићије биће по свој прилици последњи који је узи-
мао у руке гусле и гудало, не да се њима представи онб што
није био, него да озбиља задовољи своје национално патриотско
осећање, |
Лака нека му је земља српска коју је љубио као прави
син мајку своју!
Још нам ваља хвалом поменути неколико људи, о којима на
жалост не знамо да кажемо где су рођени, где ли су преминули.
Тако нека је леп спомен међу потоњим нараштајима
Петронију Шиши, вота се разум и јунаштво хвали у битци
на Расници, у Златибору, где је Окопљак-пашу онако јуначки
поразио војвода Милош Обреновић. Шиша се владао особито
јуначки и на Равњу несрећне 1818 године;
Карамарку, храбром Осаћанину, за кога кажу да је могао
запевати на Баурићу, па да се чује у Соко;
Радовану Којадиновићу, из Заовина. Радован је у битци
на Запољу, учинио велику услугу заклањајући одступање српске
војске. На Равњу 1813, видећи да пропада све, Радован је сео
у сред шанца, кад су већ ушли Турци, и повикао: „Има ли да-
нас јунака да посече Радована Буљубашу.“ Турчин се један упути
в њему; али га Радован обори џеверданом на ком је било 44
резотине, колико је њиме Турака убио. Ту је Радован, после, исечен
сав у комаде. Био је човек крупан; црномањаст; ћутљив. Није
марио ни за власт, ни богаство, него само да се свети Турцима;
Тобуибаши Ломи Милиновику, који је топове лио и из
њих враге био; _
Кнезу Максиму из Старога Влага, из села Штиткова, који
је био „силу важан срећом и јунаштвом,“ који је укинуо шест
606 УЖИЧКИ ОКРУГ
браће Белобрвовића, Турака, српских. крвопија, па с тога, сиро-
мах, и окова допадао';
Јови Барјактару, Боји је на Пониквама, у једном боју, ухва-
THO живо Туре под оружјем, и довео своме старешини Кујун-
пији, а кад му овај рекне да му робље не треба, него да му Бог
поживи таве јунаке, онда Јово пусти Туре под оружјем, и још му
да два дуката, па нека одмах иде к својима”;
Г вану Демиру, из Драженовића, који је био на Времни-
ма, у вишеградском шанцу.
По несрећи, о овом за сад не можемо да кажемо ништа више
до то, да је једном, с неким Подругом, Каљевићем, Малим bojom,
и још с неколико друга, отишао чак у Романију, и ту дочекао и
страшно разбио Турке који су били пошли из Сарајева на Србију;
Панти Маринковићу, из Радановаца, који је на Равњу по-
гинуо са своја два рођена брата, и два синовца; и
Радовану Марковићу, из Косјерића, који је такође оставио
кости на Равњу. Он је био барјактар, па су му Турци одбили
десну руку, а он је одмах узео барјак у леву, и преместио га
на другу страну шанца !
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Добриња , село у ужичком округу, у пожешком срезу, на
граници рудничке нахије, 5/; сата на исток од Ужица. Има три
„Добриње: Горња Добриња, Средња Добриња, и Доња Добриња.
У Средњој Добрињи родио се, око године 1780, Милош
Обреновић, потоњи Кнез Српски.
Срамота за Обреновиће, Бод толике њихове потоње среће и
богаства, што место рођења овог великог Србина, претка свога, не
обележише макар чим, док се није са свим заборавило.
У Горњој Добрињи, Кнез Милош је начинио цркву, поред
које, с десне стране, има плоча, на којо) пише:
„Овде лежи тло поч. Феодора, оца НЪгове Светлости,
' Србијанка Ш, стр. 1—23.
2 Србијанка Ш, стр. 45—41.
ЗНАТНА МЕСТА 607
Господара и Kuasa Србскогљ Милоша Обреновића, кои му и ову
свету предстовћу цреву за упоковије душе сазида и подиже.
„Престави се месеца Новембра 15, 1802. Вечна му память!“
Тело овог срећног оца било је укопано у Средњој Добрињи,
па је после овамо пренето. |
Неколико корака од цркве на исток идући, шиба точак живе
красне воде, а над њом је чардак. На мраморној плочи, с лица
чесме, пише ово: „Ову воду и чардавъ подиже Светлый Господаръ
Милошъ Обреновићъ І, Kuas» Србскій, 15 Августа 1860, своме
оцу Господару (тако) Теодору за душу“.
Мало преко потока, на север, велика је и красна школа
коју су опет градили Кнезови: Милош и Михаило. —
Црнокоса, планина на север од Ужица, у срезу црногорском.
Преко те косе прелази пут из Ваљева в Ужицу. На Прнокоси су се
састали, 1805, ужички Турци с Јаковом и другим српским старе-
шинама, који су ишли с војском и топовима на Ужице. Турски
ужички изасланици ту су руком пипали српске топове да се
увере, да нису од дрвета, као што се њима причало, и уверивши
се заплакали су се провиђажћи каква времена настају.
Плијесково и Жабљак, које данас замењује Bajuna Башта, на
Дрини, “а сата на североисток од манастира Раче. Ту је био велики .
шанац Боји је градио Хаџи-Мелентије, а обдржавале су га, после,
разне војводе, до пропасти 1813 године. Војске је било и на
„Бушинском пољу“, 7. сата од Бајине Баште. На тим се местима
многа Крв пролила за време наше борбе за ослобођење. После
Мелентија дошао је у Рачу за команданта војвода Карамарковић,
Карађорђев зет, за вога Јокиќ каже да се ружно владао, те га је
Карађорђе затворио у кулу, а у Рачу послао Благоја из Трнаве,
који је ту остао до пропасти. А несретње 1813 године, 16 Октобра,
пређе Мемиш Ага из Сребрнице, опколи манастир Рачу, уђе у
дркву и насред олтара закоље калуђера Исајију, и ђакона Jo-
вана Оба да. Манастир сав оплени и са свим опусти. |
Голија, планина, 7 сата на југоисток од Ивањице. Она за-
служује помена и као планина, а у летописима још стоји запи-
сано ово: „1688 лета изгибоше Срби на Гољију“ (тако стоји).
608 УЖИЧКИ ОКРУГ
Запоље, место иза Шаргана, недалеко од села Заовина. Ту
се прича да је био бој између Турака и Немаца за Принца Јев-
ђенија. Ту су се били Срби и Турци 1809, кад је војвода Ми-
лан Обреновић ишао на Вишеград. Са западне стране нашега 3a-
поља заселак је Запоље, води је данас у Турској. Прича се да
је одатле родом био Јован Запољац, племић, Боји се, не могући
подносити Турке, одселио у Маџареку. За њим се одселио и
много богати неки Стеван Ковић из Заовина, Који је имао на
хиљаде оваца, Боје су му пасле по Meaga и Тари. Стеван Ковић
је, кажу, сребрним чашама служио вино својим гостима, и нудећи
их да пију, говорио је у хвалу себи и своме богаству: „Док се
год зелени планина Tapa, док блеји овца гара, и доб ми се ma-
рени пушка шара, ја се не бојим ни Дара!“
И сад се познају развалине од кућа Стевана Ковића под
плавином Невољном'.
Торник, планина у врх Златибора, где је Милош Обрено-
вић дочекао и славно разбио Агу Бубњевића, који је пошао био
са сарајевским Циганима да покори Србе! Вредно је прочитати 0
тој битци Милутиновића песму „Пиганство““.
· Таламбас, на Златибору, шанац за време наше борбе с Typ-
дима. Највише је ту командовао војвода Милош Обреновић. Неко.
време, био је ту старешина и Мијаило Радовић из Равна.
Расница, заселак од општине драгличке, на врху Златибора,
пошто се прође између Таламбаса и Доброселице, идући к реци
Увцу и Ба граници. Ту је сада судница општине драгличке, а
ту је Кнез Милош дочекао и славно разбио Сулеман-Скопљак-пашу,
биће 1809, кад је бесни био наумио да продре в Чачку, те да по-
кори Шумадију. Од јунака овде се особито хвали Петроније Шиша.
И о овом боју вредно је прочитати Милутиновића песму „Бла-
горазумиа сила““.
Мучањ, планина у Старом Влаху, више Ариља, западно од
1 О овом Стевану има n другојачија прича, коју излажемо ниже
међу причама овога округа.
2 Србијанка, стр. 86—39.
3 Србијанка Ш, стр. 128—131.
ЗНАТНА МЕСТА 609
Ивањице, као какав Џиновски самотвори град. Народ прича, као
што смо и помињали, да је на Мучњу кула СОгратињића Бана,
али је ту био и шанац Хаџипроданов. Више пута се народ збега-
вао на Мучањ од Турака. Само с две стране може се узаћи на
врх планине, а кад се и та два уласка затворе, онда се може једна
· чета одупирати великој сили, која би желела продрети на Мучањ.
Кукутница, такође планина у врх данашњег ариљског среза.
И овде се једном сусрео Кнез Милош са `Окопљак-пашом, победио
га, и потиснуо до Пријепоља. Овде је погинуо гласовити јунак
српски, буљубаша Јован Шибалија. О овом боју ваља прочитати
песму „Спомен о боју на Кукутници“.
„Љубање, село више Ужица, на југоисток 1 сат и по. Ту
имају два шанца. Прича се да је на Љубањама Лазар Myran,
1815, дочекао с 3000 људи и разбио 11.000 Турака, које су
предводили Ђул-бег и Зенил-ага (отац и син), и оба су први
носили барјаке. Ови су Турци носили храну и џебану Турцима
Ужичанима, који су били опкољени. Ђулбег се још био заре-
Бао да ће Србију прегазити, и трећи дан напојити коња на Дунаву.
Ова оба вођа турска погину овде, и Срби су, после, тако гонили
Турке, да су ови већ „закумили“ Мутапа, да престане гонити их,
а они никад више не ће војштити на Србију. Срби одсеку око
сто и тридесет турских глава, па их понабијају на мотке на
Малом дабучју спроћу града Ужица. Кад Турци из града то виде,
и познаду главу Ђулбега и његова сина, од којих су се надали
помоћи, они престану одупирати, се и учине са Србима мир. У
овом боју хвали се особито јунаштво некога Гаврила Курћубе
из Криве Ријеке, који је собом убио Ђулбега. Овај Курћуба је,
кажу, после морао од нечије силе побећи (да сачува образ своје
ћери) и тек пре неколико година вратио му се син и седи у туђој
кући у Љубањама.
Поникве , брдо на запад од Ужица, где су била два шанца.
те пресецаћа нролавак од Дрине и од Вишеграда к Ужицу. У jeg-
ном је шанцу био за пеко време старешина Лазар Мутап, а у.
s Вук, књ. IV, стр. 525—529. Изгледа ми да је ову песму слевао,
пок. владика Јанићије.
БНЕЖЕЂИНА СРБИЈА 39.
610 | УЖИЧКИ ОКРУГ
другом, опет за време, Петар Јовић. Овде је једном Прота Милутин
Гучанин разбио Ђулбега и Мехмед Бега, који су имали 1500 војника".
Кремна, село под Шарганом, 6 сата на југозапад од Ужица,
на путу с Мокре Горе к Ужицу. И на самој воси Шаргану,
под планином у равни, више Мољкове механе, била су утврђења —
шанчеви. Прича се да су у Кремнима били некад летњи двори
Немањића. И донста има неко старо тесано камење, опет више
Мољкове механе, ама као да је римско. У времанском шанцу по-
миње се Као заповедник Јован Демир. У осталом, у многим запи-
сима из старијега доба, ыы нам се представљају као предео,
а не само као једно село’.
Радалево, биће село код Градине, на десној страни Мора-
вице, не далеко од Хаџина Брода. Ту се помиње да је био
Један шанац војводе Милоша (потоњег Кнеза).
Глушци , село у срезу моравичком, 14 сата на југоисток
од Ужица. На том селу је Милић Дринчић разбио Карахоџића
и Водуловића с 8000 Турака.
~ Сува чешма, једна преседлица на Маљену, куда пролази неки
вајни пут, помиње се за то, што се прича да је туда протерао
Карађорђе топове 1807, те тукао Ужице.
Дружетићи, село у срезу пожешком, 9 сата на исток од
Ужица, где су Милић Дринчић, и Јован Мићић, 1815 године
разбили Турке Ваљевде, који су ишли Чачку у помоћ, кад 97 ra
оно Срби били притеснили.
у Србијанци има песма „Селачиност“ књ. ПТ, стр. 45 –- 46, која
прича један случај на Пониквама. И њу вреди прочитати.
Кад се једном сарајевски Ордага, с великом пљачком и многом
војском, вратио из Моравице, па се уставио под Шарганои, да ту
подели војсци плен и робље, Поп Захарија, дед садашњега чести-
тог свештеника Захарије из Кремана, и још само двојица Креманаца,,
стану час нетрчавати у поље с коњма, час пешке, па опет умицатп
у честу. Кад се већ приближе к Турцима, они повичу: „Хај! ста-
ните Турци, не kere утећи!“ Турци се поплаше, мислећи да је
потера јака, те побегну к Вишеграду, а многи плен оставе на
месту, робље пак разбегне им се куд је које могло.
з Гласник XLII, стр. 136.
2
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 611
Марково Поље, с оне стране Шаргана, идући к Мокрој
Гори, 8 сата на запад од Ужица. Ту има старих гробних KaMe-
нова: а прича се неверојетан "случај да је ту једном војвода
Myran, сам на коњу,: срео 40, «Турака, растерао их, и, веле, све
помлатио !.
Гаре, село, уз сата од Пожеге. И ту су Срби имали један
бој с Турцима, и потисли их к Ужицу.
Очка Гора, вис више Чајетине,Ткуда пролази пут на Зла-
тибор. Некад је тај вис био сав зарастао у густу шуну, а сад
‚ве гора јако проредила. У Очко) Гори има нека дубока рупа
која се зове „Звекара“, и за коју сељаци држе да нема дна. Прича
се на том крају, да су Мићићеви момци: неки Леко и Симо Ковач,
убили Младена Миловановића, и бацили га у ту двевару.
Бајина Башта, варошица, 6 сата на запад од Ужица, у,
сата од Дрине, у красном месту, где је канцеларија среза рачан-
свог. На Бајиној Башти превезени су преко Дрине у Босну
Ужичани Турци, као последњи господари града ужичког, у јесен
1862 године.
Жупањевица, на путу из Ивањице на Јавор, у срезу mo-
равичком, где је неки Громо из Опаљениқа са 4 друга учинио
чудо: разбио 2000 Турака. Вешто изабраним позицијама и Ma-
неврама збунио их је и престравио тако да су један на другог
скакали, и тако се многи низ врлети поломили.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У данашњем округу ужичком има: 1 варош, 3 варошице,
84 општине, 159 села, 271 заселак, и 17.544 главе пореске
(1870 год.).
Ужице, варош на Дјетињи, према брду Забучју, под не-
Бадашњим градом Ужицем. Историја града и вароши била је готово
једна иста до 1862, а од тог доба некадашњи је град само једна
гонила камења. |
Држи се да су, у старо време, у град ужички затворани
политички преступници; бар се прича да је цар Лазар, после
39*
612 УЖИЧКИ ОКРУГ
неке победе на Лоникавици, затворио у град Ужице Никољу
Алтомановића који је, веле, ту и умрљо.
Више ништа не можемо казати о старој историји овога места.
Тек године 1688, наш летописац бележи само ово: „Узе
Апеја капетан Ужице.“
У аустрӣјским војним архивима има једна овака записка:
„Године 1690 Капетан Занилацки освоји јаки град Ужице, и
варошицу Низилицу (Nisilitza’ тако!).
Ужице се још помиње у војничким летописима аустрйеким и 1717
године; али је тада сва радња Аустријанаца око освајања овога
места била веома невешта. Ужице се, с незнатном силом, одупи-
рало врло дуго големој сили цареваца. У тој опсади пало је 229
цареваца, и међу њима 30 Срба (оволико сами царевци признају)!
Пред саму јесен, град се преда, и посада буде спроведена у
Вишеград. i
Мало иза тога, удари некакав Мехмед, са 6000 Турака,
попали села и вароши, и много робље српско одведе везиру.
У тим истим архивима находимо још и ову белешку: „Го- -
дине 1788, Јануара 24, оборкапетан српске војске Josean By-
ришиЕ (Немци га пишу: Gurschitz) кренуо се из Ужица с 450
друга на Рачу; ту је разбио једну чету од 150 Турака. Одатле
оде на место Бесаровину, где нађе 300 дрвета спремљених за
грађу турских лађа, те све то исече и учини неупотребљивим.
Мало низ Дрину, нађе он 800 таких дрвета, па и то спали, ма
да су, с оне стране Дрине, 500 Турака пуцали на њ. После тога,
порушио је у планинама скупоцене турске стругаре и једну џа-
мију, и попалио многе турске куће. Ту га нападне 200 коњаника,
Боји су испреко Дрине прешли; али он и њих разбије и потуче,
па се врати у Ужице, а једног свог капетана пошље у Кремна
ГА
а-аа Ј - + = – - ----
' Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 180. Али
где је место Nisilitza, ије ли оно добро записано 2 ја не могу да
кажем. Остаје пријатељима из тога краја да ову ствар објасне.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 613
те запали велики хан који је био турски провијански магацин.
10 Маја исте године овај се Јован Ђуришић (Gurschitz)
помиње на Морави, где опет туче Турке“ “.
После ових догађаја, до српског устанка, не находимо ништа,
записано о Ужицу. | а
Године 1805 опколили су Срби први пут град и варош У-
жице, и баш на Св, Илију (20 Јула) принудили Турке, да уго-
воре услове мира. Тад су српском“ војсвом управљали Јаков,
Милан, Радич Петровић, Поп Лука, Грбовић, Цинцар Јанко,
Прота Гучанин, Мутат, и други“,
По уговору Боји је тада углављен између Срба и Турака,
град је остао у рукама турским, а у вароши су судили Србима
Срби, а Турцима Турци.
Овај уговор, доцније, Турци погазе, те Карађорђе опседне
Ужице по други пут, 1807. У овом другом нападању на Ужице
јуначки се владао" Милош, „брат Милана Обреновића, и ту је
опасно рањен: тане га је ударило више леве сисе. Мислило се у
општб да је рана смртоносна; али, после три месеца, он оздрави,
и дође на овај крај с већом влашћу и гласом у војсци.
У овај мах Срби су отеди и варош и град Ужице са свим.
Мајор Грамберг, у свом познатом мемоару, 26 Јуна 1808,
вели :
„Оигіёгё, ancien fort sur la petite rivière Détigna, а des
mnrailles стбпе]6ез avec 5 tours flanquantes et avec 13 pièces.
2 Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien, 1854 године, стр.
262 и 263.
2 O овом првом ударању на Ужице има лепа песма у Србијанци
І, стр. 99—102.
3 Има записка да је Ужице узето пред Петров дан 1807. А док је
држано у опсади кроз 3 месеца, многа је крв проливена ; многи
су Турци поскапали од глади у граду: брашно је било у Ужицу
га то време, 12 гроша ока, мед 20 гроша ока, месо коњско 2
троша ока, а со 5 гроша ока. Кад им помоћ није стигла из Босне,
они су се предали Србима. (Гласник XXY, стр. 80.)
014 | УЖИЧКИ ОКРУ!
П est dominé раг une proche hauteur que j'ai proposé де fortitier, се
qui a été accepté. La ville qui comptait jusqua 12.000 habitants
est réduite en cendres.“ |
Године 1813, казавши на Забрежју да не ће викуд из Србије,
Милош је похитао, те опет заузео град Ужице, али се није
могао одржати у њему без хране, муниције, и других потреба.
И тако Турци, године 1813, заузму Ужице без боја, као
што су заузели и Београд, и држали су га до 1562 (а тада је,
Бао што је познато, на захтевање пок. Кнеза Михаила, град F-
жички расирекан у облаке, пошто су Турци и из града и Bapo-
ши исељени у Босну.)
Још нам ваља поменути да се Ужице помиње и као столица
јепископска у историји српске црве. Али се управо не зна: је
ли и столица јепископска пренесена из Ариља у Ужице, или је
само ариљска јепископија прозвана ужичком, по већем граду и
чувенијен имену? |
Истина, пок. Јоаким Вујић, у свом „Путешествію“ (стр.
196), каже, да је у Ужицу „била резиденція архзепископа HA-
шега, коя сада до основана порушена лежи, за то пређе неко-
вга времена, вели он даље, била є пренесена у Вал%во, а оданде,
после, у Шабац!“ На много распитивање о том, ја сам добијао
један те један одговор, да се у Ужицу ништа не зна да је ту
кад била јепископија, нити ту има какво место с тим именом, а
много мање каква баш „порушена резиденција јецископска“.
И онда, кад су се неки архијереји називали : шабачки, ваљев-
сви и ужички, столица им није била у Ужицу, него или у Ba-
љеву или у Шапцу, као и данас што се владика зове „ужички“,
а становао је пређе у Чачку, а сада седи у Карановцу.
Да се вратимо на општу судбину Ужица. Године 1815, после
победе на Љубићу, Срби су се прикучили и к Ужицу, и почели
га стешњавати. А Бад је и Ђулбег на Љубањама онако прошао,
онда ужички Турци изјаве готовност да своје односе са Србима
уреде на лепо. Кнез Милош то прими, и постави у Ужицу за
старешиву Србима кнеза Степана Семегњевца, а за нахйског внеза
Танаска Марића из Добродола. — Кад је год војвода града
ВАРОШИ, СЕЛА; EYRE | 615
ужичкога, Турчин, после тога, имао каква важна посла, свакад
је морао, преко кнеза Степана, позвати и кнеза Марића, и овај,
кад би год долазио у Ужице, огртао би црвени бињиљ, који је,
као неки знак кнештва, добио од Марашлије. Црвени бињиш sua-
чио је да долази народсбим послом, и да је он глава нахије.
На скоро постави Кнез Милош на све Рујно старешином Јована
Мићића, који је изнајпре седео у Чајетини, па кад му тамо, као
на граници, ускоци загрозе животу, онда му Kaes Милош sano-
води те се, 1822, пресели у Ариље, А после неколике године,
оде опет у Чајетину, и за тим 1839 сађе у Ужице, Бао начелник
оЕружни. |
Неки Вучић Курлага, из Стапара, био је буљубаша на Шар-
гану куда је за онда ишла граница, и наплаћивао је ђумрук
(царину) од трговаца који су туда пролазили. Године 1830
удари преко Шаргана с девојком и сватовима Турчин Ужичанин
Амет Кусоф. Њурлага потражи царину. Турчин ce одупре, а
девојка Туркиња бризне плакати видећи да Власи још могу од Ту-
рака наплаћивати царину. Најпосле, ЊКусоф плати што се од њега
тражило, али се зарече да ће се Њурлаги осветити за то.
Године 1832, 14 Фебруара, сиђе Њурлага послом у Ужице
кнезовима. Кнезови му важу да ни,по што не иде у Доњу чаршију,
јер му Турци прете. Курлага навлаш оде баш на дућан самом
Кусофу. Догодило се да је Турчин у тај исти мах тукао своју
жену на горњем боју. Курлага, чујући вриску, викне:
— Не удри, Кусофе, жене! |
Турчин измоли главу, позна Курлагу; остави жену, узме две
мале пушке, и сиђе на земљу, па, без речи, окреше обе у Њур-
лагу, али — ове не саставе!... —
— Стани Туро! викне Курлага: — да видиш како Србо бије,
и потегне сребрњаком Њусова у сред чела. Тим метком он рани
још једног Турчина. Турци на њега скоче са свих страна, и убију
га ту на месту. |
То произведе општи неред у вароши. Тај је догађај познат
i Граница је тада била ближе овамо: Шарганом и Златибором.
$16 = УЖИЧКИ ОКРУГ
у Ужицу и у околини под именом: Курлагина Крајина. Кнез
Милош, дознавши шта је и како је, исели све Србе из Ужица у
Пожегу. Тамо се премести и суд (судије су за то време биле:
Стева Радуловић, Џана Радојевић, Павле Стојковић, Павле
Вишњић, и Јеремија Дешић: они су долазили наизменце те
судили, па опет одлазили својим Бућама), а Србима се забрани
сваки пазар у Ужицу.
Ужичанима, пресељенима у Пожегу, није говео ни мало ваз-
дух пожешки. Нарочито су јадиковали, да им деца умиру. Турци
опет били су остали готово Бао у опсади. За то су многе мол-
бенице ишле Кнезу Милошу да допусти Србима Ужичанима вратити
се у Ужице. И он то допусти једва 1885 године.
Од 1882 до 1862 није било никаква боја на Ужицу. А ове
последње године, у наладању на град, запаљена је варош, и изго-
рела готово сва. Град је, по том, разрушен, а варош, по одласку
Турака, регулисана изнова, и сада се диже ново Ужице, које није
ни налик на оно старо до 1862 године и ако је на оном истом
месту.
Од старина, имају у Ужицу два моста од камена преко реке
Дјетиње. Оба су грађевине старе. Г. Каниц их mehe међу дела
из доба ерпске државе,
Toamne 1844 у Ужицу је било само 707 душа Срба, а Ty-
рака је имало 3695; Срби су имали 1 цркву, а Турци 35 џамија,
Срби 1 школу, а Турци 2.'
У Ужицу је отворена полугимназија још 1 Септембра 1839
године, па је у јесен 1842 пресељена одатле у Чачак.
Тада је та школа имала само два разреда, а први нровесор
у Њој био је Милан Мијатовић.
Данас тамо има нижа гимназија са четири разреда и 7 на-
ставника; године 1873 ЏЕЗА су само 2 равреда са 4 наставника,
и 64 ученика.
На плату наставника у овом заводу потрошено је 1874 pa-
1 Милутиновић (стр. 158) важе да је 1815 године било у Ужицу
преко хиљаду јаких породица Турака.
* Отворена је у јесен 1865 по закону од 9 Јула 1865 № 1431.
ВАРАШИ. СЕЛА, EYRE 617
чунске године (кад јо било само 2 разреда) 1“ alg гроша пор.
или 5027:75 динара.
Основна школа мушка има $ разреда, 5 наставника и 234 ученика.
Женска школа има 4 разреда, 2 наставнице, и 96 ученица.
У Ужицу је суд, начелништво, и бригадна команда за сав округ;
окружни прота; пошта, и станица телеграфека. |
Црква је зидана 1842.
Године 1870 у Ужицу је било 643 пореске главе,
Инајући Дјетињу, која је у свако доба године једнако једра,
а находећи се у крају богатом ситном стоком, Ужице се намењује
за какву варош индустрӣску. И једна је радионица за сукно и
ћебад већ отворена тамо. Ја не знам какви су за сада изгледи овога
окушаја, али свакојаво крај овај сав заслужује особиту пажњу
с врло посне родности свога земљишта, где се земљорадња не може
Бог зна како развијати.
Некад су на гласу били неки и неки производи ужички. Тако
су у мом детињству чак у Шумадији знали за неве „ужичке
опанке,“ које су носили само богатији људи, за ваз, а особито
седла и остале сарачке ствари.
Ужице се некад славило белим хлебом, дебелим месом, и јевтино-
hox, а данаске ће бити бар ово последње прешло у област историје.
Има у Ужицу један обичај који нисам видео ни у једној
другој вароши. Сељаци из околних села, у пазарни дан, не само
да доносе на продају у варош своје сирове производе, него пеку
месо и, онако печено, доносе те продају. Против овога су биле
тужбе од стране Ужичана чак и на скупштинама, али обичај није
још закраћен.
Пожега, мала варошица у округу ужичком, па реци Скрапеху,
"|; сата западно од Мораве, а З сата на исток од Ужица, у врло
лепој равни коју готово свако јутро до пред по дне, или бар док
не ослави сунце, притискује густа магла.
Мисли се да је у Пожези некад била голема римска варош
која се простирала, веле, чак до Барана и Беле Цркве, а на југ
до Дјетиње. И ако има туда доста римских остатака, опет је тешко
веровати да је баш оволико велика била та варош.
618 ужички ОБРУГ а
pe
Oii остато_ РИНСЕИХ, које су помињали многи путници, има
Ja- 88 Скрапежу, једна камена ћуприја, за коју г. Каниц
бели да је дело српске грађевине. Прича је приписује некакво}
богатој були, а ја, и ако бих најволео примити мишљење г. Ra-
ница, опет сумњам да не буде и она остала од Римљана, па је
доцније Срби, и још доцније Турци, само оправљали.
Народна песиа казује да је за време Душана овде седео
Бан Милутин, као управник овога краја. И у народу око По-
жеге помиње се име Бана Милутина, и везује за неке зидине
према Морави на Гугљу.
За наше нове борбе с Турцима (од 1804—1815) пожешком
се нахијом зове оно што је данас чачански овруг. Вук каже да је
Пожега варош која има своју нахију, али је чудновато, ако је дои-
ста садашња Пожега била главно место садашњем чачанском округу,
да она ни једног села свога није имала на левој обали Мораве?
Турци су се иселили из Пожеге године 1830. А године 1832,
због „Курлагине Крајине“ у Ужицу, Кнез Милош заповеди те
се сви Срби Ужичани, и све српске власти преселе у Пожегу.
И ту су остали сви до 1835. За то време, Пожега је била главно
место свему округу ужичком.
Пожега се сматра као место стратегйеки важно. Бар тако
мисле новији војници наши. За то је она 1862 била окружена
многим шанчевима, за сваки случа). Ту су и барутни магацини
за онај онамо крај.
У Пожези је канцеларија среза пожешкога; црква (која је
грађена 1889); школа са 2 учитеља а 4 разреда, и женска школа
с 1 учитељком; ту има пошта и телеграеска станица. `
У Пожези је, 1870, било само 109 пореских глава.
Ивањица је такође варошица у ужичком округу. Она је
у оном дёлу који је нокад био нахија сеничка. На реци је Mo- .
равици, 9 сата на југоисток од Ужица. |
Ово је мертанце оживело тек откако је овај крај одвојен од
Сенице, и придан Ужицу, те је Ивањица постала српско место.
3 Књига Il, стр. 168.
2 Даница 1827, стр. 47.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 619
Оно је живо с трговине стовом, а Запоља a дру прожет
слабо напредују. з
Ту је канцеларија среза моравичкога, пошта и телеграе. `
Има цреву, школу са З учитеља, и | учитељком за жен--
сву децу.
Годинс 1870 било је у Пан 222 пореске главе.
Бајина Башта, 6 сата на запад од Ужица, на Дрини. Нова
варошица, основана у лепој равни крај речице Пилице, rae је
пре била башта некога Баје. Овде је канцеларија среза рачанског;
школа; и жанац,. подигнут 1862.
Села су у ужичком округу врло мала, за то их и има тако
иного. Ево их свију поименце:
p за 125 z За 23.
= Имена села 28 Haig 5 имена села за ДЕБ:
5 29 5387 5 gu 53:"
~ 8 м «< А. A ~ = «о
Варош
1 Ужице L] 1830 643 —
I Срез ариљски
1 Ариље [] 1848 156 5 13 Мочноце | 68 10
2 Богојевићи 78 51и 14 Пресјева 108 10%,
3 Грдовићи 25 Би, 15 Ојковица 95 10
4 Бијела Ријека (1854 116 10 16 Трудово 48 10
5 Јасенова 51 10 17 Радобуђа 91 6
6 Бурађа 49 10 18 Гривска 95 6
7 Кућани 39 9 19 Ступчевићи 85 7
8 Негбина 80 8⁄2 20 Латвица 64 m,
9 Бјелеуша 102 8 21 Крушчица 105 5
10 Бреково 116 8 22 Чичкова 89 5
11 Висока 110 7 28 Сјеверово 59 41/
12 Добраче 162 10 Свега . . . 1.984 -.
11 Срез зљатиборски
1 Љубање 79 1% 10 Качер 111 2
2 Збојштица 28 1% 11 Мачват [(] 1859 56 2
3 Стапари 225 2 12 Трипкова 58 2
4 Крива Ријека 138 2 13 Семегњево 55 6
5 Равни 95 31и, 14 Рожанство 90 ЗА
6 Скрьжути 132 3 15 Алйн Поток 58 4
7 Никојевићи 53 40, 16 Драглица 51 10
8 Чајетина 220 4 17 Сјеништа 85 10
9 Мокра Гора [11872 220 9 18 Шљивовица 141 4
620
Рани број
19 Бранешци
20 Гостиље
21 Дрежвик
22 Сирогојно
23 Жељине
24 Трнава
1 Ивањица (0) 1838
2 Шуме
3 Рашчићи
4 Сађевац
5 Свјештица,
6 Црњево
7 Бједина варош
8 Глијеча
9 Шљивићи
Шареник
11 Ченово
Маће
Ђелљкапе
Брезова
Коцељ
Ђуришићи
Катићи
Равна Гора
Опаљеник
Јованчевићи
Сивчина
Калуша
Јевац
Буројевићи
Баре
27 Дајићи
28 Бијела Стијена
29 Бабићи
80 Средња ријека
81 Куљизино
32 Јасеновица
33 Рогци
34 Бујићи
Миланџа O 1855
Број пнореб
њих глава
УЖИЧКИ ОКРУГ
Пр"бавжва
даљина од
окружног
места
Имена села
Редия број
Срез моравички
Број порес-
REI глава
25 Кремна 267
26 Доброселица 01870 170
27 Љубиш 184
28 Биоска (0 1870 290
29 Врутци 52
30 Јабланица 114
Свега . 3.466
35 Бутково 24
36 Калуши 7
37 Грбићи 9
38 Зарићи 16
39 Мана 39
40 Читлук 8
41 Буложеља 37
42 Комадине 46
43 Куманица 36
44 Принчево Брдо 24
45 Вновица 48
46 Арбулићи 25
47 Ђопићи 8
48 Рудине 19
49 Чечина 32
50 Асаново 10
51 Врмбаје 12
52 Придворица 22
53 Усиље 18
54 Градина 6
56 Долови 4
56 Брадуљице 5
57 Глуцко 21
58 Добри до 11
59 Голуша 18
60 Ограђеник 7
91 Врлетнице 7
62 Ајдуково брдо 4
63 Којиновићи 8
64 Тутићи 8
65 Глушци 3
66 Херчегс 16
67 Рогопеч 8
68 Повзиковиви 7
Приближва
даљина од
овружпог
поста
| fo оњ фо а
106
107
108
109
1 Префе се звало ово село Tphe.
Имена села
Поледице
Зебићи
Ћосовићи
Варјаче
„Дивља ријека
Вучак
Бабиќи
Ђосовићи
Опорац
Ла дојевићи
Вукојевићи
Дидийц
Медовине
Сјеверовац
Пал
Стуцске ливаде
Пуцарићи
Милишићи
Карашник
Писковац
Цинљевац!
Стјеник
Чекановиќи
Јевик
Равна Гора
Ношница
Ц вјетковићи
Видојевиќи
Васиљевићи
Бојовићи
Ковиље 0 1870
Брусник
Градац
Папуљи
Шоваловићи
Ракаси
Андрићи
Водице
Колијешница
Црна ријека
„Бесковица
ВАРОШИ, СЕЛА. КУЋЕ
Број ворес-
ких гавва
~ | ом
~ Фь чо
нә нә =
=
һа
со > р ооз ЊО - њссњ љ о њ со
риближиа
даљчна од
окружног
места
æ H
оо
18
Редни бро{
110
144
145
146
147
И мена села
Котлови
Ратари
Плочник
Планиница
Коритник
Гужвићи
Угљари
Крљанн
Остатија
Кушићи
Тисовица
Барице
Овча стијена
Ја вор
Деретин
Матићи
Зечевићи
Macs: ва
Страгачина
Братљево
Косовица
Манита лолина
Ровине
Руда гора
Глеђица
Поткобиље
Тигањи
Нешовићи
Прилике Q) 1878.
Подмаљич
Даријевићи
Присоје
Рабреновићи
Дубравл
Јевац
Церова
Клепани
Радаљево
148 Пејовић
149
Махала
Свега
Број порес-
RNI Глава
621
Прабдижна
Даљана од
окружиог
места
һа
с
19
со «2 со «2 «2 62 "> «2 св «2 с2 ср
с
>
~
Редни број
1 Пожега Г} 1840
2
8
4
5
6
7
8 Средња Добриња
Имена села
Табановићи
Гугаљ
Пааратиште
Тучково
Лорет
«елен до
9 Горња Добриња [ ] 1852 68
"10 Доња Добриња
11
12
Гојна Гора
Богданица
13 Дружетићи
14
15
с № со 59 м
Душковци
Љутице
Тометино поље
Мртељи
Маови
Дражиновићи
Јежевица
Мађер
Бакионица
Пријановићи
Каленићи
Честобродица
Засеље
Оклетац
Гвоздац
Стрмово C}? 1869.
Овчина
дарожје
( Ретачила Г] 18892
или Својакут
7 Љештанско
8
9
10
Сијерач
Црвица
Костојевићи
128
104
172
108
106
159
110
71
98
87
УЖИЧКИ ОБРУГ
Si за
+
= 24 пи
2" 25°
IV Срез
109 3
72 5
44 4
68 5
26 5
20 4
30 5
82 51,
6
71 4
116 8
58 84
136 91,
42 6
76 6
34 7
41 64
30 6
60 5
131 5
20 5
63 3,
56 31
42 4
55 4
74 31|,
ти,
7
11
6
6
> © ос ог
Имена села
Редши 5рој
пожешки
27 Глумач
28 Отањ
29 Врањани
зо МиЉаковина
31 Горобиље
32 Почеча
33 Милићево село
34 Годовик
35 Рјечице
36 Свилајићи
37 Роге
38 Сврачково
39 Рупељево
4: Жирава
41 Потпећ
42 Злавуса
43 Поточање
44 Крвавци
45 Здравчићи
46 Горјани
47 Радововци
48 Тврдићи
49 Ковачица
50 Висибаба
51 Расна
52 Узићи
Свега
У Срез рачански
11 Јакаљ
12 Јеловив
13 Драгсин
14 Дуб
15 Добротин
16 Злодд
17 Заглазех
18 Солотуша
19 Пилица
20 Придоли
21 Вишесава
! Школа је на Бачевцима на Дрини.
Врој порес-
ких глава
окружног
места
даљана од
Ирибдожна
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
РГ Срез црногорски
2 Bg Иова
С Имена села не: ЕВЕ
= 28 535"
| а"
29 Обајгори 87 5
Бајина
28 < Башта O 1853 81 6
Плијесвово
24 Рача 115 7
1 Маковишта 40 6
2 Ренова 18 6
3 Делићи 33 6
4 Црвени бријег 20 7
5 Вукајловићи | 21 6
6 Дројићи 31 6
7 Шепци 22 6',
8 Боровац 30 6
9 Гостиница 97 2
10 Пеуле 25 17,
11 Губин дб 67 2y,
12 Тук 12 2
13 Рибашевина 79 2
14 Сијеча ријека] 1851 25 5
15 Рајић брдо 19 5
16 Ребићи 9 5
17 Дучићи 13 61,
18 Вилотијевићи 23 5
19 Обиди 10 5
20 Гајичани 18 5
21 Башићи 14 5
22 Станкићи 10 5
23 Јељићи 10 5
24 Бучинац 10 41,
25 Годљево 30 5
26 Кучмани 17 5
27 Поповићи 11 5
23 Ђурићи 15 5
29 Драгутиновићи 13 56
30 Цикоте 19 47,
31 Петровићи 16 4
32 Обреновићи 10 4!
33 Гавриловићи 16 6
34 Полошинца 12 `6
35 Матијевићи 10 5
! Школа је код Бијеле Цркве.
Редви број
25 Бесаровина
25 Растиште
97 Јагоштица
28 Заовине
_ Свега
36 Томашевићи
37 Чекановиќи
38 Руда буква
39 Брезовац
40 Арсићи
41 Дубоко
42 Татинац
43 Глуваћи
44 Буар
45 Сињевац
46 Бијела вода
Имена села
Број порес-
ких ГЛАВА
11
47 Радановци (0 1868 30
48 Маринковина
49 Шубарићи
50 Забарк
51 Обрадовићи
52 Ђуровић
53 Чакаревина
54 Вечевина
55 Подгај
56 Таор
57 Доцковићи
58 Гачевићи
59 Дрповина
60 Кученани
61 Парамун
62 Дубница
63 Дреновци
64 Гајичани
65 Кандићи
66 Ђуровићи
67 Савићи
68 Каран (0)! 1867
69 Граница
70 Каменица
14
с
~
$2
Праближна
даљини од
окружног
места
~ о о о © о
624
УЖИЧЕН ОБРУГ
5 =: 125. Е 58 [РР
је Имена села Sa HHE Z Имена села ~ БАЗЕ
5 | та 2388 5 РЕШЕ БА
Ри ди = 2 а =
71 Беговићи 27 2 99 Росићи 34 7
72 Лелићи 21 2 100 Глоговац 21 7
78 Братиновићи 14 2 101 Мионица · 31 6
74 Шумице 19 2 102 Бајиновци 28 6
75 Ралетићи 20 2 103 Скакавци 59 7
76 Трнава 97 2 104 Крчагово 9 Бе
77 Поникавица 23 1 105 Гајеви 14 у,
78 Локва 7 1 106 Врела 9 РА
79 Брђани 5 1 107 Забучје УА
80 Аљазовина 5 1 108 Виловине 12 РА
81 Добродб 47 2 109 Мендино брдо 10 РА
82 Годечево 97 6 110 Штропац 8 РА
83 Матићи 10 6 111 Севојно 82 1
84 Благојевићи 23 7 112 Рујевац 15 1
85 Крушчица 26 6 118 Влаовац . 15 ЗА
86 Раљићи 33 6 114 Субјел O 1844 63 5,
87 Плоцка 20 61. 115 Мушићи 90 6
88 Стојићи 5 6 116 Тубићи 65 5
89 Гагићи 16 6 117 Шеврљуге 28 5
90 Стојанићи 24 6 118 Бједоперице 44 59,
91 Ридови 11 6 119 Косјерићи C] 1868 14 4
92 Брајковићи 72 5 120 Дивчевићи 23 4
93 Сикирићи 16 5 121 Градина 33 37,
94 Мрчићи 11 7 122 Дрмановина 32 за
95 Ражана 19 6 123 Палеж 30 4
96 Гачићи 13 6 124 Ивановићи 28 4
97 Галовићи 42 5 125 Бара 34 4
98 Суво врело 15 41/, 126 Долине 14 4
Свега . . . 8041 —
Примедба. У Вуковим Даницама за 1827 и 1828 налазе се имена
села нахије ужичке и сјеничке. Нахија је ужичка била подељена
на две кнежине: Рујно и Црну Гору; у првој је било 62, а у Apy-
тој 61 село — дакле свега 123. Сјеничка нахија имала је 83 села,
која су готово сва у данашњем срезу моравичком; 7 их има данас
у ариљском, а једно (Книћи) у драгачевском срезу. У нахији cje-
ничкој била су још и ова села: Гребанићи, Длијен, Заскок. Jo-
вац, Клекова, Рас и Ојенокос. При поређивању имена, која је
Вук у нахију ужичву ставио, нисмо нашли у нашим списковима
села: Трешњевицу, Раковицу, Дренову, Кољишевицу, Дријетањ,
Жигиле, Бјељиш, Дуги до, и Стрмац. На послетку н/ овде npu-
мећђујемо да су села данашњег среза рачанског у Вука записана у
нахији сокдској.
ВАРОШИ, СЕЛА, БУБЕ 625
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА УЖИЧЕОГ
|| ПАСЕЉЕНИХ || ’ основних
|
Срезови .
я
H
©
Ра
<
са
У жице варош .. | | | 3.163
_ Редни број |
Арпљски ‚ 12.078
Златиборски. .. 20.384
Моравички.... 148] 149 | 9 | 17.987
Пожешки 51 52 4 | 16.768
Рачанска ....|—|1|272 | 4 š 16 988
Црногорска ... = — |126 126 4 ‚ 17.064
Кад број житеља упоредимо с бројем насељених места, онда
видимо да на једно место у средњу руку долази по 255 душа.
По Речнику г. Е. Јовановића, овај округ има 217 заселака који
при попису људства у 1866 год. нису одвојено пописани, јер се
у Државопису Србије, Ш cB., помиње у округу ужичком само
191 место. Вад ова места разредино по броју житеља, онда Ha-
лазимо да округ ужички има места, која броје
од 100— 200 житеља 8
„ 201— 500 = 98
501—1000 И 72
„ 1001—2000 š 12
„ 2000—5000 ы ]
Најјаче су насељена места у срезу златиборском, јер ту до-
лази по 679 житеља на једно место, докле срез моравички има
само по 120 душа у једном месту.
Бројно стање житељства по полу, у срезу је рачанском нај-
неприродније, јер тамо долази на 100 мушких 100:07 женских,
КВЕЖКВИНА СРБИЈА 40
626 УЖИЧКИ ОКРУГ
у црногорском срезу 99.79, а најмање женских има срез моравички
(95:64). У целом округу долази на 100 мушких 97'70 женских.
Округ ужички сиромашан је цревама, али Колико мало
има цркава, још мање има школа. У средњу руку долази једна
црква на 2982 житеља, а једна школа тек на 4390 душа! Нај-
мање цркава има срез црногорски, јер тек на 4266 житеља до-
лази једна црква, напротив школама је он најбогатији, јер на
8418 житеља има већ једну школу. Цркава има највише срез
моравички (на 2000 душа 1) и ариљски (на 2012 душа 1), али
у овом долази тек на 6037 душа једна школа. Кад узмемо да
од целог броја душа у средњу руку 13°, долази на децу, која
су за школу дорасла, онда у срезу ариљском долази на једну
Да су се државне и црквене власти више старале.о цреваиа
и школама у овом округу, можда би мања била потреба тако
често проглашавати преки суд у овом крају......
Куће су лепше у пожешком и дрногорском срезу, па и pa-
чанском, а по селима планинским може се рећи само да су многе
тврде, јер су обично грађене да буду и заклон од злих људи.
Највише су покривене даском, или кровином, а од брвана су, с
малим прозорима, на којима је често разапет јагњећи бураг место
стаклета или хартије. Собе су ретке; то је нешто ново за овај
крај, него се ложи ватра насред куће, па се ту и ноћива и AA-
њива око ватре, која некако изгледа Бао неко врело живота за
сву куһу. |
Куће граде сами становници. Врло ретко долази какав мај-
стор са стране.
Не треба ни додавати, да су ове зграде малоцене. Кад ја
једном путовах из Пожеге у Ариље, говораху ми неки људи како
се хајдуци неће затрти док се год села „не уџемате“, т. j., до-
кле се бар по неколико кућа не збију у гомилу. |
— Тешко је то извршити, рекох ја, не имајући још потпу-
нога појма о значају предлога.
— Није, господине; одговори ми неки Танасије Глишић: —
Није ово Шумадија, где домаћин у подруму опасује своје каце;
ЗАПИМАЊЕ, СТАЊЕ 627
~
него је у неког кулача, у неког талпара, а у неког кровињара,
и више ништа ово куће. До по дне се може цело село преселити“.
Ово показује колико је танка имовина на кући у ових људи.'
Д. ЗАНПМАЊЕ, СТАЊЕ
Становници ужичког округа занимају се сточарством и земљо-
радњом; нарочито дуж Моравице, Скрапежа, Дјетиње, и Лужнице,
јер у тим равнима роди красан кукуруз. По висинама; око Јавора,
Мучња, у Златибору, огодно је кукуруза, а винограда нема готово
нигде. осим нешто мало у Гуглу, 1 сат и по ниже Пожеге, до
Мораве, и у Тврдовићима, опет не далеко од Пожеге, а можда
ће св и у Ужицу наћи која лоза, тек од жеље.
Попис обрађевина од 1867 даје нам ове бројеве за ужички
округ: |
Кукуруза било је засејано 25141 дан орања
Шшенице . . . . . 18899 , j
OBca . ле 2 6910 = Б
Крупника . . . . . 7054 , š
Ражи . . . . . . 3229 , к
Јечма . . . . . . 2587 , ~
Esae . . . . . . 2888 , =
Проса . . . . .. 888 , 5
Кромпира . . . . . 1919 , 5
Винограда је попис нашао у целом округу само 165 мотика.
А ливада на 45.314 коса.
Конопље је било засејано на 3269 дана, а лана само на 16
јутара ! Со
Најбоље су паше у Златибору, где се сваког лета тови силна
марва, и држи се да је месо од оте стоке необично укусно.
Попис стоке од 1866 дао је ове бројеве за ужички округ:
ћоња . . . . . . . 12593 грла
Говеда . . . . . . . 61809 ,
t Путничка Писма моја, где се помиње „кућа за рубљу“, стр. 50.
40“
628 УЖИЧКИ ОКРУГ
Свиња . . . . . . . 46229 грла
Овца . . . . . . . 180034 ,
Боза . . . . . . . 37528 ,
Кошница је било 5887, и године 1859 имало их је 7647,
дакле и ту иде на мањак!
Држава има. у Златибору својих девет сувата, које даје под
аренду. Ти су сувати:
1 Крајеви, сат дугачки, и сёт широки, дају 8800 гр. го-
anmwe аренде; 2 . Тусто Брдо, мало мањи од првога, 7688 гр.
аренде; 3 Велики Шаиновци, сат дугачки а сат широки, 7610
гр. аренде; 4 Дона Рибпица, таке исте величине, 6820 гр. и
28 пар. аренде; 5 Бијеле Воде, з, сата дуге, а у, сата широке,
6814; 6 Честе, 1'/, дужине, а сат ширине, 5644; 7 Бучје, Ay-
жине 2 сата, а ширине сат, 5480; 8 Брегови, по сата и дуги и
широки, 5264; 9 Кобиља Глави, дуга 2, а широка сат и по,
8300; а Груда и Доња Камишина уступљене су сељанима на
уживање,: те они плаћају одсеком за прву 720, а за другу 180
гр. пор.
Осем тих државних сувата, има врло много приватних, с раз-
нии именима и разне величине. Причају да је чобанин неки,
који је хранио зими стоку на Златибору, па због зле зиме утрьо
све што је био дотерао, овако јадиковао:
„Ој Орљићу, мој пуни торићу !
„Жуте Баре, ђе су моје краве?
„Виогоре, мој зелени боре,
„Камишино, одрта мјешино! ?
Од воћа има: јабука: бедрика, коњуха, памувлија, зукава,
вајлака, прутовача, пројара, петровача, илињача, шербетлија, бу-
Taba, миољача, шареника, градињача, шења, тиквача, сонабија, бе-
1 Највише решење од 22-Авг. 1844, Нр 1088.
* У Златибору, н у свем Ст. Влаху, жале се људи да HM говеда
страдају од неке болести, у којој мовре крвљу. Они то веле:
крвомуте говеда. Та болест затире многу стову, а још се не
изучава, нито јој се находи какав год лек.
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ . 629
лица, шећерлија, и зукава (највећих јабука); крушака : јагодњача,
јечивњача, шеничарака, београдака, водењака, такуша, арапака,
жутица, медњака, куглига, сијерака, карамајлија, илињача, твр-
докорака, лубеничарака, љештанака, мајчица, мирисаљака, батава,
инџирака, степањака, и бигарака.
Даље, има: трешања, вишања, шљива подоста и добро ра-
ђају; има дудова и ораха.
Находе се и лековите биљке: линцура, срчаник, иђирот, хај-
дучка трава, оман, одолен, змијина трава, трава од костобоље,
вилина косица, разгон, спориш, жиловлак, и трава од црног пришта.
— Има и печурака њега, или кнегиња (или и „краљица“), за
које свет држи да лече од гушобоље,
Најпосле , ваља поменути да дуж Дрине, особито у Бајиној
Башти, роди врло добар дуван, Боји се већ зове бајиновац, и
који зналци јако цене. Године 1867 било је у овом округу за-
сађено дувана на 187 дана орања.
Према свему што је довде речено, излази да је највећа имо-
вина жива стока. Као што смо већ напомињали, имаће није велико у
вутьим зградама, ни у лепим ливадама, родним њивама, или грозним
виноградима. Тога нема ни једнога у свем овом округу. Него је
све богатство у здравој раси народа, у његовој умерености у јелу,
пићу,“ и свему другом потрошку, и у живој стоци.
Нека је поменуто и то да се у планинама овога округа на
више места струже многа грађа, особито даске. Тако у само) Тари,
не далеко од Дрине, има 8 стругара где се стружу даске, Боје
се махом спуштају сплавовима низ Дрину.
Производи овога округа, који нису за његов потрошак, гоне
се или на пијаце друге по Србији, или у Београд, или у Шабац
за извоз. Непосредно пак он има излаз преко границе: на Ја-
вору, према Новој Вароши и Сјеници, и на Мокрој Гори, према
Вишеграду.
! У последње време, кад сам тамо путовао, казивали су ми неки
пријатељи с тугом, да свет почиње да пије ракије више него што
треба. И пиће то троше не само људи, него и жене и девојке, па
чак и мала деда! |
630 УЖИЧКИ CEPIT
Од Мокре Горе до Љубовиђе нигде нема одушке за у Босну.
Велика је штета што нема отворсна прелаза бар на Бајиној Башти,
а ту је некад и била скела, па је затворена по изгнању Турака.
е. ОДЕЛО
Мушко је одело готово једнако у свему округу, само што се
може да опази, онамо ближе к Јавору, по који хаљетак црвеном
бојом обојен, и плавим гајтаном оквирен.
Ово су обични комади мушкога одела: гуњ с рукавима; гу-
њић без рукава, лршњак без рукава, кожух (ретко), џемадан с
рукавима, тозлуци бели, или врани, чакшире беде или вране, и пе-
ленгири; даље, од чохе: јелек, вермен, џемадан потпасач, прслук,
чакшире, и тозлуци. Ово нешто Бупују, а нешто сами рељу.
Зими обично замотавају главу црвеним појасовима; по појасу
пашу силаје, у којима носе оружје.
Да Ayra пушка не би цепала под пазухом хаљину, носе о
врату шариељ, на ком некад и ручају, пију из њега воду, бришу
о њега масне своје руке, и т. д.
Женско је одело дивно, особито у срезу црногорском: зубун
бели без рукава, везен шиком, вуницом, и шлокама, до по врх
колена дугачак; зими: гуњић, с рукавима до паса од црвеног сукна
с разном шаром (харчем), прелук, без рукава, све од сукна; сукње
од разне боје, од беза памучног и конопљаног. — Броје га сами, јер
скоро у свакој кући један од другога учи тај занат. Такве кро-
јаче, народ и тамо зове терзије.
Горе иза Мучња, в Јавору, на женама се могу да виде још
они стари црвени зубуни, али су већ све ређи; исто тако ретко
се где може сада да сретне онај тешки дубасти појас окованик,
који су жене носиле у старо време. |
На ногама носе обично лепе чарапе, и врло укусне ситно
преплетеве опанке.
На глави пав, жене имају весове и шамије, а девојке само
весове. Богу плету већ све млађе онако као и у варошима.
ГОВОР 631
Ж. ГОВОР
За Ужичане се већ зна да готово сви говоре јужним говором, и не
само да немају погрешака у језику, него су готово сви из реда
рођени беседници. Ја још не знам сељака који могу тако лако и
брзо отпочети говор с непознатим човеком, као Ужичани; њима
не треба ни да се искашљују, ни да се почешкују, ни да се
окрећу и замуцкују, него од часа почињу ствар, било правце, било
· неком згодном причом, али свакад беседом одрешеном, беседом,
која се лије из уста вољних и власних вити је како им госа-ум
заповеда.
Ко је год чуо пок. Николу Маринковићи Сер дара, из Po-
гачице, сетиће се оне неверојетне брзине у сватању, оне лакости
У одтоварању, и оне големе богаштине у изревама и народним по-
словицама, које су њему увек биле на врху језика.
Ми ћемо овде поменути само неке особине Koje падају у очи.
У селу Пепељу, у срезу рачанском, у половини села Os-
чине, и у Ћеранићима, засеоку својдрушкои, може да се чује:
лицо место лијепо; сино м. бијено; дите м. дијете, и све друге
особине западнога говора.
Ово се још може да чује доле низ Дрину у Љубовиђи иу
Ораховици (у срезу азбуковичком).
Глас л, у неким се речима изговара много дебље него што
га ми доле изговарамо: налик је на л, Бад га изговори Рус у
речи благодарю, на прилику у овим речима: Било је сни-
jera; Вала не ћеш! ит. д. . |
Да поменем још неколика имена места, која ваља упамтити.
Тако село Ерчеге, у иоравичкои срезу, има ето тако у Op-
вом падежу, у другом је Ерчега, a у трећем и седном Ерчезима.
Бако је ово испреметано, да је први падеж као у речй жен-
скога рода, а други су сви рода мушкога, ја не знам. |
Реч Ужице средњег је рода, и мења се са свим као јајце.
Оно се са свим правилно тако и изговара, само што дошљаци, или они
који се, бөз разлога, поводе за дошљацима, могу да погреше про-
тив тога правила.
632 УЖИЧЕН ОКРУГ
То исто вреди и за име села Мочиоца, онога иза Мучња.
И то је име средњег рода као јајце, Мочиоце (Мочилце).
Прока) Дрине, прокај воде хладне, место покрај, може да
се чује не само у овом округу, него од Лознице па чак до Су-
повца, готово свуда границом.
Реч, или боље узречица, бива, може да се чује у говору
Ужичана, особито оних који су ближе к Дрини. „Ја, бива, ве-
лим тако, а ти чини како знадеш да је боље, ит. д.“
Рачуњати, место рачунати, говоре многи Ужичани; а тако
исто и бијел, цијел, ит. д.
3. ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИБЊЕ
Још јече гусле с раја на крај ужичког округа, још се у
сласт слуша песма која слика живот јунака, па ма и хајдука.
_ Имајући, по уверавању поузданих људи, 56—60 сата rpa-
нице (од Бачеваца' до на Одвраћеницу“ ), и видећи онамо браћу
своју, жудну слободе и братске заједнице, Ужичани се сваки у
Бога дан задахњују жељом да се настави прекинута борба, да се
диже врзина, која пресеца на пола оно што је једно, која од ро-
ђене браће гради „наше и њине“, која је, најпосле, и могла бити
ударена само док траје одморак, док се прибере нова снага. Али
како они овим својим осећањем не могу да окрену јевропске прилике,
па ни правац политике саме своје земаљске владе онако како желе:
то се машају за гусле, и уз њих изливају жеље своје, а уз њих
и казују чему се надају и колико се уздају у се.
Песма уз гусле има у овом округу таку бајну силу, да су
некад, у неким и неким приликама, власти забрањивале на сабо-
рима певати јуначка дела кога хајдука. „Нека вешт гуслар, го-
вораше ми једном човек који познаје овај крај: — на сабору ис-
пева песму о каквом хајдуву јунаку, па сутра чекај глас да је
један или двојица од његових слушалаца отишао у Муртеницу,
место у њиву, или у ливаду.“
1 Крајње место, караула, на граници подринској.
2 Крајња караула на граници до среза студеничкога, округа ча-
чанског.
ПЕСМЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 633
У песми казују они сва осећања срца својега, изливају своје
радости и жалости, како су кад задахнути. Ја сам се једном, о
летњеи св. Аранђелу (13 Јула), десио у манастиру Клисури, када
се ту купи велики сабор. | Е
У вече је седео један духовник пред црквом и записивао
ииена оних који долазе, и имена њихових рођака које они желе
поменути. Та се сва имена, ма их било неколико стотина, помињу
на вечерњи, а и сутра на служби.
Сутра дан, после службе, зајечаше околна брда од гласо-
витих али необичних песама. Чудно се позорје разастираше свуда
око манастира : скоро на сваком кораку могаше се видети да је по
која жена или девојка бацила ком човеку руке око врата, или
му једну ставила на раме, а другом се сама подбочила, на за-
пева колико је глава доноси, докле чозек или ћути, или и њему
теку сузе низ образе..
На моје питање, казаше мн да је то све својта, Која се пије
видела поодавно, па сада, саставши се и разабравши да је по
неко у роду умрђо, жали га таком песмом, том заневком, и на-
рицањеи.
Од песама које су постале баш на овом крају, могу се по-
менути ове:
„Санак свила Кучукова када
Чудан санак а у чудан данак:
У суботу у очи неђеље.
Ђе Ужице тама попанула
Крчагово ружом процватило,
Пола плавом а пола црвеном;
Вију вуци на Теразијама,
Са Татица лајаше лисица,
Нешто пуца са Малих Крушчица
Уз Ђетињу муње сијевају
На Забучју орли пролијећу
Понајвише орли крсташићи,
И међ’ њима тица кукавица.
Кад се млада из сна пробудила,
Она прича Кучук-Зајим-аги,
Шта је млада у сану видила.
834
УЖИЧКИ ОЕРУГ
Њојзи вели Кучук-Зајим-ага:
„Зло си снила, горе ће ти бити:
Што Ужице тама попанула,
То ће Срби града освојити,
Што је поље ружом процватило,
Поза плавом а пола црвеном,
То су, кадо, крстати барјаци,
А под њима биједи чадори,
Под чадори српске поглавице:
Пију вино и бистру ракију,
Сутра јуриш хоће на Ужице.
Што су вуци на Теразијама,
Оно јесте Ваљевац Јакове,
И са њиме ваљевска нахија.
Са Татица што лаје лисица,
Оно јесте Лазаре Мутапе,
И са њиме Гружа и Морава.
А што пуца са Малих Крушчица,
Оно јесте Милан од Бруснице,
И са њиме рудничка нахија;
Они вуку убојне топове,
Њима наше обаљују куле.
Уз Ђетињу што сјевају муње,
Оно јесте од Тополе Ђорђе,
И са њиме ломна Шумадија.
У Забучју Фраи што прелећу
Опо јесте ужичка нахија
И са њоме ломно Драгачево
И пред њима оборкнез Алекса.
А што кука тица кукавица,
Оно јесте прото Мплутине
Та од Гуче села питомога,
Са њим кажу тридесет попова
И тридесет црних калуђера,
Те се моле Богу без престанка,
Не би л’ нашег освојили града.“ -
Друга песма говори о боју на Кукутници, који је, по својој
прилици, био године 1809.
„Мили Боже на свему ти хвала !
Да ли грми, да л’ се земља тресе ?
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 635
Да ли пуца Крњо и Зеденко
На Зворнику граду би]еломе,
Те се јека на далеко чује?
Од тог није ништа ни једнога
Већ се бију двије силне војске
У врлетну, ломну Влаху Старом,
На високу брду Кукутници:
Једно војска паше Скопљанина,
Та српскога силна душманина ;
А друго је војводе Милоша
Од рудничке на гласу . ахије.
Били.су се половину данка,
Па кад бјеше око заранака
Српска војска турску надвалила
И ломнијем Влахом поћерала,
Ту се рани паша Сулејмане
У десницу у бијелу руку,
Изгибоше босанске спахије
И мостарске на глас; делије.
Ту погибе Туранбеговићу
Од честите Босне камените,
Погуби га млади Шибалија
Од Мораче, гњезда хајдучкога,
Туна Срби добро задобнше,
Па се они рахат учинише.
Но повика са планине вила,
Опа зове у српску ордију
По имену војводу Милоша :
„»0, Милошу, српска војеводо !
Ал не чујеш, али се не плашиш,
Но се уздаш у своје јунаке,
А не чујеш јаде на Морави.““ 1
Има и трећа песма, која казује како је вила с Јавора јав-
љала Чавић-Мустај-бегу, да на Сеницу иде Карађорђе; али се
Чавић томе подемевао, а доцније се уверио да је све истина, и да
* Цо свој прилици, примећује добро Вук, ово је било године 1809.
Кад је Карађорђе оставио Сеницу, па потегао Делиграду, а Суле-
ман-паша, покоривши Дробњаке и све до Лима, ударио преко Ста-
рога Влаха на Милоша `
636 УЖИЧЕН ОКРУГ
му Хаџипродан није породицу измолио од Карађорђа, она би му
остала у ропству.
Игре колске, у ужичком округу, зову се: мачванка; мо-
равица; четворка; плети танац; сакајдо; ђурђевка, заплет;
п љескавац ; поломка ; острољанка ; зајам; влатиња; полак вла-
тина; зора; бугарско оро; левакиња; ваљевка ; иовијорка ; чича
Глиша; осмица (која полази једном десно, а други пут лево, и
8 пута у место); и тројанка (која полази једном на десно, а
три пута у место).
Приповедпка које би биле везане за места у овом округу, има
неколико. Од оних које не би иначе биле помињане, ислричаћемо
овде коју.
У општини даићској, у Старом Влаху, има једно мало језерце из
кога извире река Пакашница. Из тог језерца, прича се, да је
излазио некакав вран во, па убијао све сеоске волове Боји би
дошли на пашу око језера. Неки се Ковач досети, те своме волу
екује твоздене врхове на рогове, и пусти га на пашу с другии
воловима. Врани во-Хала опет изађе и побије све сеоске волове,
а кад на ковачкот вола удари, овај га дочека и прободе. Во-хала
се одмах стрла у језеро, и више не изађе. Али почне град
тући усеве за равних 7 година. Људи се даду у бригу, а нека-
кав врач каже им да држе бденије у очи Прокопља (S Јула),
а сутра дан да носе литију. То чине, и веле да је сад добро!?..
Неки опет причају да се ово чини, да не би говеда крво-
мутила. .
На Златибору има место Попов Колач. Прича вели да је
некакав поп сведочио неким селима, Која су се око тога места
прела; па хотећи учинити криво, узео у чизме земље из онога
села коме је хтео да помогне, обуо их, и дошавши на то место
заклео се: да стоји на земљи тога и тога села. Суд му заклетву
прими, и село Еривдом опевоји туђу земљу. Доцније се то пропта,
те попа на том месту ударе на колац. И сад му стоји колац, јер
како један отрули, сељаци начине други.
да планину Тару возана је прича о некаквом Стевтну Ко-
вићу коју тавођс бележимо.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 637
У старо време живео је неки Стеван Ковић води је био
тако богат човек, да је сва планина Тара била његово имање. Он
је имао 5000 оваца, 100 крава музара, 1000 воза, 300 коња и
кобила у својој рђели. У кући је имао преко 900 душа, које
мушкиња које женскиња, а држао је увек и око 50 најемника који
су ну радили, а некад га и оружјем бранили као војници. |
Стеванова је кућа била вод Бијели: Вода, у планини Тари.
Једну је једину тугу имао на срцу овај богати човек, а то је
било, што му се нису држала мушка деца. Једном му каже некакав
старац путник да одмах, чим би му се родило које мушко дете, на-
чини какву задужбину: чесму, мост, или цркву, па сваку ту за-
дужбину да назове по имену сина својега. На такав начин, постале
су три чесив: Милошевац, Секулић, и Митровац, по три сина
Стевана Ковића : по Милошу, Секуљи, и Митру.
О свом крсном имену, а и иначе, Стеван је лепо частио госте
своје: служио им је вино из сребрних чаша. У тавим приликама
имао је обичај говорити: „Док ми се шарени пушка wapa, докле
год блеји овца гара, и док ее зелени планина Тара, Ковић се не
боји цара“. | |
Ово, најпосле, дочује и сам цар, па пошље свога делибашу с
300 делија, да му доведу тога мрава воји се ни цара не боји.
Делије дођу. Застану Стеванову чељад да Купе сено: било је
преко 200 купилаца. Навуче се облак. Бојати се било кише: Дели-
баша, видећи толико богаство и толике раднике, заиште вила да
помогне уграбити сено од кише. Виле се набаве, и делије навале и
сено све упласте.
У вече кажу Ковићу царску заповест. Он делије лепо угости,
и још да сваком по рубију, а делибаши 10; натовари 50 коња
сира, масла и скорупа, и на 20 других понесе првима пиће, и
оде цару. |
— Ти ли си она}, упита га цар: — што се не бојиш мене, док
ти је некаква пушка шара, овца гара, и планина Тара? Како си смео
тако говорити ?
— Дајен Богу Божје, одговори смерно Ковић: — дајем цару
- и o = => ———_——
- e ~- а Щ—— о ——
638 УЖИЧКИ ОКРУГ
царево ; туђе не дирам, своје браним, радим па имам, па опет се ни-
кога не бојим !
Цар се осмене, и perne :
— Ниси ништа крив! Ишти што хоћеш да ти дам: новаца,
земаља, господства }
— На свему ти томе хвала, честити царе; него ми дај не-
колико раоника и справу на коју се раоник насађује, да се може
орати брдовита земља.
Цар заповеди да му се сви коњи натоваре раоницима и ра-
лицама, и тако се Стеван врати кући весео.
После тога не прође дуго време, а Стеван опази у своим
зиратним земљама да избија проклета трепетликова гора.“ То
га преплаши. Учини му се да то слути на зло. Мало доцније,
одлете му некуд преко 300 домаћих гусака. Стеван рекне, да ће
његова кућа остати пуста. Гуске му слете у Дрину, па Дрином оду
чак у Саву, и пређу у Срем, и стане се код некакве „Старе Шуме“,
да гүсвама се, доцније, одсели и Стеван, и настави у Срему;
само се прича, да је остало негде код Бијељиг; Бода закопано we-
гово велико благо.
Могле би се, даље, поменути и некс од оних, које се узимљу
као доказ да су ови горштаци бистрији од своје браће доњоземаца,
Шумадинаца. Ми смо већ помињали ту особину њихову, а овде
ћемо, за осветљење њено, испричати оно што смо слушали од људи
очевидаца.
Кад је године 1842 Миљцо ухватио Мићића, у Златибору,
везао га и потерао у Ужице, сретне га сељак један, чини ми се
из Шљивовице, и, видевши Мићића везана, приђе в Миљцу usa-
моли да му допусти опростити се с „господаром“. Миљцо му допусти.
Сељак обисне око везаних ногу Мићићевих па писне: „Куд нам
одлазиш, огријало сунце наше? На ком остављалњ ови јадни
народ? Куда ће несретна сиротиња ова без твоје руке, без
твоје бесједе, господару наш! Ком да се пожали, коме ли да
—— а
' Јасика због дугих петељака на лишћу трепери увек. У народу
се то сматра као проклето дрво што никад не мирује. Кажу да
је јаснка одала Христа сотони па за то је је Бог проклео.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ БАРАБТЕРИСТИКЕ 639
каже јаде своје од сада?“ Говорећи ово, сељак се гушио плачем.
И. Мићићу су потекле неколике сузе, зли ништа није проговорио.
Миљцо се побоји од какве реакције у самих својих момака,
па крене спровод, да се тај јаук прекине. Мићића поведу даље,
а исти сељак сада приступи к Миљцу, спусти глас, намигне јед-
ним оком, и проговори: „Води крвника прео бијела свијета,
да сване овом јадном народу; не пушта) га вище међу нас, да
си по Богу отац! већ пропишта и мајчино млијеко од његова
зулума!...
Миљцо ободе коња, и оде за спроводом, чудећи се овом не-
чувеном дволичју. А сељак, одмичући даље к Златибору, говораше
сам у себи: „Овпростио сам се с господаром; а и овога сам по-
кадио, дако ми не учини никака зла“.... °
Ево још једног случаја: |
Неки Божо Кулик, који се у свом веку ваљда тек два пута
свега и причестио, дође једном рачанскои игуману, и рекне:
— Господине, духовниче! ја бих се причестио, ама сам се
нешто огријешио — куснуо сам из лонца, из кога се прељева. —
Ако ми хоћеш духовати и причестити ме, даћу манастиру RADH:
jenna, што га y паше nejma!
— А зар се баш прељева, Божої — упита игуман, смешећи се на
тако“ красан прилог, и бројећи живље своје бројанице.
— Прељева, Бога ми, духовниче, на све стране.
— И ти баш кусну?
— Куснух, оче духовниче!
Игуман поћути малко, па најпосле рекне:
— Кад није било пола лонца, него се прељевало, хајде при-
честићу те, што му драго; и тако се ниси причестио има, бој се,
двадесет година ?
Божо веже ждрепца у манастирски хар, причести се, па, по-
чашћен, оде весео кући.
Сутра дан ето манастирског слуге који чува на Барама ма-
настирску стоку. Он каже, да им нема из ергеле најбољега ждренца.
Игуман седне писати писмо, да се пази на оној страни у Босни,
вуда је мислио да је лопов одвео ждрепца. Слуга, међу тим, оде
640 ° УЖИЧКИ ОКРУГ
у хар, да види јахаће манастирске коње, а кад тамо, а њихов
љдребац везан за јасле. Истрчи без душе игуману, и повиче:
— Господине! еве нашега ждријепца у хару!
— Кака ждријепца! одсече се изненађен игуман: — Бад је
то мени писао Божо за причешће.
— Какав ојађени Божо? Ово је наш ждријебац.“ Игуман не
може да верује, него пусте ждрепца, а Ељусе правце на Баре,
у манастирску ергелу !
— Право има Божо, прошапће игуман : — баш се прељева, кад
ја остарих овдје па својега въусета не позна]ем’“.....
Божи је била сласт да изигра игумана за начело: може се
куснути из препуна лонца Kayap да је u туђ, за то му јен
начинио таку шалу.
Има и један народни епиграм на Божу који Р био изишао
на тако немио глас са својих дугачких ноката:
„Пропиштало пиле у љусци:
»»Ја не смијем тамо ижљести,
„„Божо ће ме Кулић из)ссти!“
Ми ћемо још једном имати прилику да поменемо име овога Боже,
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
У старије време, округ ужички није био велики као сад што
је. Он је имао само две кнежине: Кнежину Руно’, и Кнежину
Црну Гору. Црна је Гора била од прилике то што је данас
срез црногорски, а Рујно је имало 62 села око Ужица, и то,
од прилике у овом простору: из Карана, од Бијеље Цркве идући
преко Јелове Горе, посред Поникава на Шарган, поред Бара
манастира Раче, са Шаргана (између Креиана и Семегњева) посред
Златибора, преко Муртенице, изнад Бијеле Ријеке, у врх пла-
нине Градца, па између реке Грабовице и манастира Клисуре
у Малу Моравицу испод Ариља, а одатле у Пожегу, из Пожеге
1 О овом случају разбирао је и пок. Вук Караџић. raea. Писмо
његово у Архиву Сри. Уч. Друштва, бр. 929.
2 Вик пише Руно у једнини, али се тамо више говори Рујна (мн-
сред. рода). Ми смо узели онако како је писао Вук.
УПРАВИА ПОДЕЛА 641
реком Лужницом, у Каран в Бијелој Цркви. Сад што је унутра
у овом опшестаренои кругу, веле тамошњи стари људи, „то је права
кнежина Рујно, и људи из тих села зову се Рујанци.
Данашњи срез рачански био је део сокоске нахије, као што
се у народу зове и данас; срез моравички, или Стари Влах’,
припадао је нахији сјеничкој; Пожега је ваљада невад била главно
место садашњем чачанском округу, а неколика села пожешка, из-
међу Мораве и Маљена, припадала су нахији рудничкој.
Још у почетку борбе против Турака, године 1805 главни
старешина над нахијом ужичком био је Милан Обреновић води
је седео у Брусници.
| За прво време Жнеза Милошеве владе, видимо у Ужицу неки
магистрат, и у њему БЕнезове: Атанаска Мариќа ужичкога, и
Мићуџ Арсеновића, совоскога внеза, и кнеза чаршйскога Петра .
Стојановића. У овругу пав, најглавнији и Турцима најстрашнији
био је Јован Мићић, који је седео некад у Чајетини а некад у
Ариљу, и, најпосле, у Ужицу.
Срез рујански, укинут је 1855 године, а место њега је
никао срез ариљски; Пожега је одвојена од нахије чачанске, и
тако се не у један мах, него вроз више година, округ ужички
заокруглио овако какав је сад, и поделио на шест срезова, и то:
пожешки, са столицом у Пожези: моравички, са столицом у
Ивањици (у овај су срез ушла она села Која су пре била под
Сеницои); арилски, са столицом у Ариљу (ово је један део
кнежине Руна); срез златиборски са столицом у Чајетини
(ово је други део кнежине Рујна); срез рачански, са столи-
цом у Бајиној Башти. Ово је део сокоске нахије, који је до-
mao под Ужице; и срез црногорски, са столицом у Косјерићу,
нод Прнокосом. Само је ово стари срез који је претрпео нај-
1 У Србији ово су границе Староме Влаху почнњући од Дрине:
Вв»језда, Чемеришта, Тара, СјекулићЬ, Бјела Вода, Милошевац, 360-
риште, Шарган, Виогор, Златибор, Муртеница, Мучањ, Градина,
в Чемерном, па на Голију преко гравице. Управо: некадашњи сав
кадилук нововарошки јесте Стари Влах.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 41
642 ? УЖИЧКИ ОКРУГ
мање измене. Њему су дата она рујанска села која су одовуд
Ужица. |
да црквене послове, округ ужички има проту. Који седи у
Ужицу, и два намесника: у Ивањици, и у Субјелу, који се сви
односе непосредно јепархиској конзисторији, и архијереју, у
Карановцу
j НОВЕ ТЕКОВИНЕ
У овако сиромашном крају није се ни надати каквим већим
грађевинама. Свакојаво у не мале тековине ваља рачунати путове,
који су овај єршевити округ испросецали уздуж и попреко. Тако
је, прво, пут од Ужица на Пожегу; пут преко Мораве к Чачку.
Ово је сада пут колски, а док он није био просечен, коло се није
могло докотрљати у Ужице.
| Пут од Ужица x Ваљеву; и ово је једна значајна тековина,
и ако се не може много хвалити на линија које се тај пут држи,
нити његова уметничка удешеност.
Пут од Пожеге уз Моравицу на Ивањицу в Јавору. Ово је
један од важних путова, јер многи наши производи том линијом
налазе извоз свој преко границе у Турску, особито ракија, а 34
војне цели важност је овога пута ван сваке сумње.
Пут од Ужица преко Забучја на Златибор. Ово је линија
мучна, скупа, и веома каменита. Ипак је пут просечен тако да се
на Златибор може већ изаћи с колима.
Пут од Ужица на Кремна к Мокрој Гори. Овај је пут про-
сечен само до села Кремана; преко Шаргана, до Мокре Горе, ос-
таје још да се просече. Колико је год добитак што је 6 сата
просечен , те се могу кола гонити куда пре нису лако могли ни
товарни коњи проћи, толико је желети да се и преко Шаргава,
ове вековечне сметње, просече и начини пут, какав треба те да се,
због тога, не одбијају од Србије толики путници и еспапи, којима
би најбрже и најкорисније било туда улазити у кнежевину.
Пут од Ужица на Бајину Башту, и, даље, низ Дрину, до
подринског округа. Сви су ови путови, због брдовитости земље, да-
леко изостали иза лепих путова мачванских или пожаревачких,
ТЕКОВИНЕ | 643
али су свакојако, за овај крај, где се пре једва на коњу могло
пролазити, данас велики добитак, пошто се њима може путовати и
на колима. |
Још је просечен пут од Пожеге левом обалом Мораве преко
Плоче до манастира Благовештења; а просеца се и од Пожеге
преко Смишља поврх Добриње ка Горњем Милановцу.
Осем путова, има грађевина, Које такође вреди поменути; то
су: среска кућа у Пожези, нова, лепа и пространа зграда; нова
среска кућа у Бајиној Башти, такође лепа и пространа грађевина;
нова среска кућа у Косјерићу, која је тек довршена. У Ужицу
је лепа зграда суда и начелништва, нова и удобна грађевина.
Даље, иду цркве: у Добрињи, задужбина Кнеза Милоша; у
Мачкату, трудба народа; у Миланџи, задужбина пок. Владике da-
нићија', у Рогачици, и у Годовиву, трудба народа, а тако и у Пожези.
Сад долазе неколике школске зграде од којих, по скупоце-
ности и пространству, прво место заузима школа у Мачкату,
па онда школа у Добрињи, опет задужбина кнезова: Милоша и
Михаила; школа у Рогачици; у Биосци; на Моврој Гори; у До-
броселици; у Бијелој Ријеци; у Миланџи и, особито, у Ковиљу;
у Бајиној Башти; у Сјечој Ријеци, и у Карану. |
1 Taea. моја Путничка Писма, стр. 57.
41*
Пп
Чачански округ
1 Границе, и планине
Бако се звао, у старо време, овај Брај који се данас зове
чачански округ, ја управо не знам; тек у Карађорђево време
он се пище „пожешка нахија“. Садашње име добио је он тек
од владе Кнеза Милоша.
Чачанском је округу граница: са севера, Морава, па и са за-
пада Моравица до Градине, а отален узима једну косу на село
Рашчиће, удара испод Лисе на место Робају, излази вк Чемерну и
на Велику Ливаду, све водомеђом до границе од Турске, после,
границом, с јужне стране, до Рашке, па реком Ибром до’ испод
Каоне, а после изађе на десну страну ове реке и удара преко
планине Савине Трпезе, па слази, између села Грачаца и Вр-
њаца, у иоравску равницу, и онда, поред Новог о, иде право
у реку Мораву.
Планина је баш доста у чачанскои округу. Ми ено овде
поменути бар оне Које су највеће:
Столови, на југ од Мораве, а на десној страни Ибра. Нај-
виши висови на тим планинама зову се: Голи Отб, Царевића
Јелак, Црни Врх. Висина је од прилике на 3000 стопа. Овамо
иде и Кобасица, која није на гласу са своје висине, али је добро
памтс сви путници, који су имали невољу макар једном преко ње
да пређу.
Ђаково, на левој страни Ибра, а на десној од речице Оту-
денице; његова се висина рачуни на 3360 стопа. '
1 Am Boué, La Turquie de РЕиторе ПІ, 570.
ГРАНИЦЕ И ПЛАНИНЕ 645
Трогљав, лепа с три виса планина западно од Карановца, на
левој страни Ибра. Троглав би се могао узети као продужење /елице.
Чемерно, сат широко и око 2 сата дугачко, голо брдо, на
ком расте обилна паша за стоку. На Чемерну су највећи висови
Ком и Гвоздац. Од Карановца, кад се изађе на Чемерно, може
се ићи све равним побиљеи на Велику Ливаду, на Округлицу, на
Јанков камен, и Ступску чешму, на садашњу границу кнежевине
ка Сеници'.
Борова страна, покривена је сва гором буковом, јеловом,
сирчевом, и другом.
Јелица, иланинеки венац, Боји се пружа од Троглава на
запад, и завршује се Овчаром над самом Моравом, западно од Чачка.
Највиши висови зову се: Небош, Сарица, и Јастребар. Њезина
је висина, од прилике, 1800 стопа,
А најзнатније преседли јесу: Плоча, куд пролази друм из
Чачка к Ивањици преко Драгачева; Рајац, где се прелази из
села Јежевице у Губеревце; и Мрка Стена под Јастребарои, куда
«ө прелази из Ласца у Каону.
На Јелици је сад већ горе огодно; али што има, то је бу-
кова, растова, брегова, и клекова.
Овчар, пластасто брдо на десној страни Мораве баш према
Каблару. Морава је, очевидно, на силу пробила себи пут између
та два брда, која су Као какви Џиновски стражари између рав-
нице пожешке која је више Овчара и Каблара, и равнице ча-
чанске, која је на ниже од ота два брега. Овчар је продужење и
завршетак Јелице.
Голубац, у Дратачеву, кога су висови понајзватнији ови:
Крстац, Оломљеница, Гавриловића Рид, Главичор, и друти.
Радочело, вис на десној страни Студенице, западно од Ma-
настира , који се може узети као продужење и завршетак од
Голије.
' Овуда је, причају, прошао Карађорђе кад је пшао ва Сеницу и
на Пазар 1809.
646 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
2 Воде
Воде две јаке квасе чачански округ, а ни једна не извире
у његовом опсегу. Воде су те:
Морава, која га раставља од ужичког, рудничког, и крагу-
јевачког округа, и које извор и увор ми смо показали, Бад CMO
говорили о ужичком округу. |
Ибар је друга вода која код варошице Рашке улази у да-
нашњу Србију, пробија се између Столова и Ђакова, и, испод
Карановца, на један сат, пада у Мораву.
Ибар извире испод планине Хаиле. Само место где он из-
вире вове се Иброво врело.“ Прве су му притоке Кошутина
Локва goja долази испод Смиљевице, и Баниовласка Река. Доцније
се у Ибар стичу: Црња, Ибарац, u Букешка Река с десне стране,
а с леве: Буреновийска Река, Башчанска Река, и Видрењак.
Ибар тече кроз варош Рожа); доцније, у дно Косова, прима реку
Ситницу, после пролази измеђ града Звечана и манастира Ру-
дица, испод Бањске, где су били двори Страхињића Бана. Он
је граница Србији од Јаринске косе до вароши Рашке, где прима реку
Рашку која извире код Ђурђевих Ступова и протиче кроз Нови Ila-
зар, и с њом заједно упада у Србију. Продревши кроз теснаце од ушћа
Студенице до изнад Жиче, он пада у Мораву на 1 сат испод Карановца”.
Ибар се може газити тек на бродовима, и то вад је вода мала, а
иначе преко њега вози скела на Рашкој, на ушћу реке Студенице, и
код Карановца. На овој последњој тачци има данас мост на понтонима.
Белица, извире у селу Горњем Дупцу, под брдом Чемерном,
па тече кроз Горњи Дубац, Вичу, Кривачу, Гучу, Турицу, Лис,
Пуово, Лисице, Лучане, и у Дљину се улива у Мораву. Она има
7—8 сата дужине.
У Белицу се слива, с леве стране, рћанска река, која до-
лази од села Котраже, а с десне стране Драгачица, Боја извире
из Јелице, у селу Горачићу, и од које, мисли се, да је цело
„Драгачево добило данашње име.
__а Васојевићи, мој чланак, у Гласнику Х ХІТ, стр. 68.
2 Бук, Даница за 1827, стр. 37, каже да се Ибар зове н Јужна
Морава, него ја то име нисам никад чуо.
ВОДЕ — 647
Краварица, извире у Prasa, тече кроз обе Краварице, Ao-
паш и Прилипац, па се у Пилатовићима улива у Мораву.
Толишница или Лопатница. Ова рева извире испод пла-
нине Чемерна, из три извора: Змајевца, Коњског Врела, и Бе-
лога Врела. Тече око осам сата; врло је богата рибом пастрмком,
а при утоку у Ибар зове се Лопатница.
Дубочица долази с Чемерна, пролази кроз планину која се
зове Дубочица, па даље прима и сама то име, и слива се, поред
косе Демероње, у Ибар.
Студеница је појача речица. Њој је глава управо Од-
враћеница, Боја иде на Остатију. Одатле пак зове се остатаска
река. Па кад се ова и арбулићска река састану више Придво-
рице Код Девића, онда постане и зове се, све до ушћа у Ибар,
вода Студеница.
Рибница има два извора: један је у атару села Брезне, у
срезу карановачком, а други је у Жељину (планини), у срезу jo-
шаничком, па се оба та потока састају на дно села Каменице, више
општинске суднице. Одатле тече река Рибница, и стаче се у Ибар
испод Карановца.
Минералних вода има неколико у чачанском округу, али.
су све од мање важности и будућности.
Да оставимо врућу воду Боја избија из моравина корита
међу Кабларом и Овчаром, а ис обе стране ове реве, о којој смо
говорили кад је била реч о рудничком округу, поменућемо друге
неколике изворе од оте врсте:
У селу Богутовцу, у срезу варановачком, има нека врућа
вода, која, по нахођењу Барона Хердера, има нешто кујнске соли,
али је она свакојако незнатна.
У селу Жаочанима, у срезу трнавском, 3 сата од Чачка,
има нека „рудна вода“ с нешто кујнске соли и сољане киселине,
У Конареву, близу Карановца, опет има нека вода с нешто
сољане киселине.
У Атеници, близу Чачка, има један извор таке исте воде.
648 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
У Отуденици, у самој реци, на четврт сата идући од Ma-
настира уз реку, извире из камена, с леве стране, бистра и при-
јатно кисела вода. Она још није добро испитана, али је штета
што је близу реке, па се само онда може да одвоји Бад је река
врао малена. | РАДИ
У Трнави, селу, ниже Чачка, под Јелицом, има извор рудне
воде, у Бојој има нешто сољане киселине.
Барон Хердер за све те изворе, осем Студенице, мисли да
су од мале важности,
3 Равнице
Равница највећа у чачанском округу јесте она од подножја
Овчара па изиефу Мораве и Јелице до ушћа Ибра у Мораву mc-
под Карановца. Дужана те равнице може имати 8—9 сата, а ши-
рина је како где, по један сат, до између Мораве и планине.
Равница Подибар од десне обале Ибра, па измеђ Мораве, и
измеђ подножја Столова, доле до границе крушевачког округа. И
та може бити дугачка 2—3 сата, а широка опет где сат, а где и
нешто више.
Осем тога, има нешто равнице, лепе и родне али не велике,
између Мораве, гугљанске скеле, и прилипачке цркве; даље, не-
што кључева „око реке Белице, у Драгачеву, и нешто мало иза
Столова у Баљевцима, и око цркве Граца.
И на неким планинама има равиица, Бао: на Чемерну, на
Савиној Трпези, на Великој Ливади, а и на Столовима, само је
тамо хладно за усеве, а за пашу је добро.
4 Шуме
Шуме је још обилно на Крњој Јели, Савино] Триези, y
Кобасици, у СОтоловима ;' само је, због великих стрменй, потешко
извлачити грађу из тих планина.
2 У осоју Стољова находи се чешће окамењенога дрвећа.
РУДНО БЛАГО 649
Шума је јелова, борова, букова, белова. граничева, брезова,
церова, грабова, липова, ]аворова’, јасенова, и млечикова.
Били су красни гајеви у оној равни између Јелице и Мо-
раве од Чачка до Барановца, па су сада негде јако проређени, a
на неким местима и са свим затрвени.
Има да се рече прекорна реч и за околине манастира Сту -
денице, особито за пространа присоја, где је борова гора готово
са свим затрвена, а чим се свет тамо мисли после бар грејати, ја не
знам. У осојима држи сама природа свој накит тиме што влага дуже
у земљи остаје, а у присојима људи нису ништа учинили, да земља
не оголи са свим. Тако, докле путник иде, као кроз какав парак, кроз
бресничку планину, дотле се одмах, чим изађе на Ђаково, и обрне
низ присоје, сусрета он с проређеним борјем и другии дрвећем,
које се никако не може звати гором.
Голубац, коса у Драгачеву, покривена је приличном шумом:
буковом, церовои, граничевом, лужњаковом, брестовом, и јасеновом ;
на њему нема ни боровине ни чамовине.
Низ Мораву, по прудовима и къучевима, дижу се шиблаци
с великом брзином и обиљем: врбови, ивови, ракитови, и други.
5 Рудно благо
Руднога се блага досад мало нашло у чачанском округу.
Као поуздано зна се да у атару села Крушевице, у планини Стољу,
има руде графита, ита је уступљена г. 4. Длексићу. Исто тако,
граента се находи иу атару села Ковачевца, у месту Граовишту.
У отрочкој реци, пола сата ниже грачачке цркве, у са-
мој води, нађени су неки луспаци каменога угља, а из обале га
вири више. Бад гори, непријатно задише, а под руком се масти.
На много места, око Троглава и Лопатнице, познају се нека
моста, где се прича да су биле ковнице, у којима је ливено и KO-
1 Никад нигде нисам видео дивније јаворове горе него (1878) на
Крњој Јели и на Савино) Трпези.
650 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
вано гвожђе. Народ верује да је то било за некога цара Koun-
стантина (%)'.
Вреди поменути овде и лепи бели студенички мрамор, Који
се вади у селу Брезови, ва десној страни реке Студенице, | сат
од манастира далеко.
да цреву Студеницу мрамор је вађен у селу Брху; ту је
мрамор жути и сигави, а у Брезови је само бели.
6 Остаци од старина
Старина има доста у чачанском округу. Сви споменици из
старота живота у овом пределу могу се разредити у две врсте. У
једну могу доћи остаци од старих градова, цркава, манастира, и мос-
това, који данас дремљу у честама и павитњацима, и тек немо помињу
оне чије су некад били дело и имање. У другу се могу поређати
старе богомоље које, с једне стране, тако исто умеју својим обли-
цима и резбом свога камена много да кажу зналачкоме оку, а е друге
продужу]у и данас ону исту службу рад које су некад грађене.
Међу ове последње старине иду манастири: Студеница, Жича,
и овчарске обитељи, а од цркава чачанска и јежевичка (које ће
бити поменуте свака на свом месту).
Ми ћемо овде разгледати старине најпре оне које певају, па
оне које дремљу; најпре оне које служе, па оне које се руше; Haj-
пре дакле цркве и манастире, па градове и развалине.
' Не ће бити на одмет да овде кажемо причу коју смо чулну Дра-
гачеву пре неке године. Кад су људи нз тога краја, године 1848,
ишли у Војводовину у помоћ браћи Србима, нашли су, веде, у Ба-
нату некакву бабу која је, видећи их из Србије, овако упитала :
— Нисте ли ви, браћо, од Голог Троглава и од Бездрвке Ло-
патнице 2
— А откуд ти, бако, знаш за Троглав и за Лопатницу 2
— Стари су мн, синко, родом из Бездрвне Лопатнице, рекне им
она. Тамо су биле ковнице руда, па је сва шума исечена и погорела.
да то је Лопатница остала бездрвна а Троглав гд?!
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 651
Услуга коју су моралном развитку срискога народа учинили
манастири није још процењена. Ми не узимамо на се да овде ту
процену изречемо; то би било и много за нас, и велико за ово ме-
сто. Него идући овако од камена до камена, од развалине до раз-
валине, ми смо свакојако ради да поменемо Колико су важне оне
тачке на које се стицао наш народ у сваком тренутку свога горкога
или слаткога живота. Весео или тужан; здрав или болан; богат
или сиромах; срећан или ојађен; појединце или масом згрцавао се
Србин свакад и у свако доба под освећенс сводове својих богомоља,
задужбина славних предака, тих остатака минулих векова, те ту
намиривао потребу срца својега: мирио се свави са собом и са
светом; црпао нову снагу за нова трпљења; чистио се и поправљао
од своје слабости и — свакад се враћао познатији, приближнији
Богу своме, идејалу сваке савршености, представнику сваке блаже-
ности за каквом тек. људско срце уме да пожуди.
Благотворни овај утицај осећао је и појединац и цео народ.
Није оно без узрока што песма кроз векове понавља и од заборава
чува понос народни:
„Да ви знате наше намастире,
Наших славних цара задужбине,
Какови су и колики ли су!
Да видите лавру Студеницу
Не далеко од Новог Пазара;
к Да видите Ђурђеве Ступове
Код Дежеве, старијех дворова
Задужбине цара Симеуна;
Да видите чудо невиђено,
Бјел Вилиндар у сред Горе Свете
Задужбину Саве светитеља
И његова оца Симеуна;
Да видите Жичу код Мораве
И код Ибра више Карановца ;
Сопоћане Рашки на извору
Задужбине светога Стевана,
Српскога краља Првовенчанога ;
Да видите Папраћу велику
Виш' Зворника Спречи на извору
652 ЧАЧАНСКИ ОБРУГ
Под високом гором Бороговом
Задужбину Вукана жупана;
Да видите Високе Дечане
Код Призрена града бијелога
Задужбину краља Дечанскога;
Да видите Рачу пребијелу;
Да видите лијепу Троношу
Код Лознице на рјеци Троноши
Задужбину браће Југовића;
Да видите славну Раваницу
У Ресави, ниже Параћина
На студеној рјеци Раваници,
Задужбину нашег господара
Господара, славног Кнез-Лазара ;
И остале српске намастире;
Да видите, па да се дивите:
Какови су и колики ли су!“ '
Колико познавања своје отаџбине претпоставља, колико исто-
раских успомена буди, колико ли васпитних утисака оставља ово
овако језгровито набрајање светлих тачака у својој земли!
И зар није историја потврдила ону веру побожних основалаца:
„И Турци ће земљу преузети
А наше ће богомоље служит’ 2
А представници оне идеје која је тако трајна, тако силна да је
никакве превртаније, па ни сами Турци — зло нада сва зла — нису
могли угушити, заслужују озбиљно проучавање и топлу симпатију нас
потомака великих њихових ктитора.
Пред прагом мајке свију наших манастира, пред лавром
Студеницом, бацивши овако један летимични поглед на значај
богомоља од оте врсте, ми ћемо се сада уставити неколико часака
да видимо где је и каква је та
Студеница. На 10 сата хода на југ од Карановца, иза
планине Ђакова, на десној страни реке Студенице, 2 сата више
ъенога утока у Ибар, подигао је Стефан Немања од 1190—1197"
1 Књига ІІ, стр. 211 и 212.
2 Не може се управо казати година кад је почета Студеница, нити
кад је довршена. Него Немања је отишао у Св. Гору 1197 (по П.
ОСТАЦИ од СТАРИНА 653
дивку цркву светој Богородици, која се у споменицима обично пише:
Лавра Студеничка, a народ је зове: Студеница.
_ Од старих цркава наших, Студеница је по величини једна
између првих, а по лепоти своје Форме, по резби свога камена,
по сБупоћи свога мрамора, она нема пара до Дечана. Жича је
велика; Манасија је величанска; Љубостиња је лепа, лепа смер-
но, тако рећи побожно, али Студеница је чисто раскошна у лепоти
својој, особито спољашњој.
Доиета је право што се свуда у околини ове богомоље њезин
свети основалац — који се није никад потписивао ни краљ, него
само велики Жупан Рашки — зове Цар Симеун! По овој за-
дужбини његовој морају и најпотоњи веци знати „— — да је доиста
ҷаровао.“
Што ваља да виде очи, то уста не могу да испричају. Слику
Студенице треба да има бар свака српека школа. Докле тога не
буде, поматаћемо се описима, и ако се зна да CY они увек немоћни
да представе верну слику саме ствари.
У Студеници је, у раци, сарањено свето тело Стевана Немање,
J. ШаФарнку) а Студеница је дотле већ била пропевала. Морала
се, дакле, почети 6—7 година раније. — До западних врата урезао
је пок. владика Јанићије годину 1172, вао доба почетка грађења,
али је сумњати о тачности тога тврђења.
О Студеници су писали: Г. Каниц у својим делима о Србији;
Јоаким Вујић (у Путеше ствію стр. 111—120); Владика шаба-
чки, Ђерасим Ђорђсвић (Наћновји догађан србске
истор! 6); Јосиф Весељић (137 бр. Световида за 1864); г.
Владан Ђорђевић (у Вили за 1865); Српске Новине (за 1862
у подлистку моје Белешке уз пут), и Гласник ХХІ, стр. 71—79
(мој чланак „Манастири у Србији); — Стара писма о Студеници
имају у г. Миклошића (Monumenta serbica, бр. 15 и 16); у
Památky Птеопо Pisemnistvi Jihoslovanuv, у Praze, 1851, од
пок. П. Ј. Шафарика, а на име у животу св. Симеуна Немање
који је написао св. Стеван Првовенчани, син његов; иу кратким
летописима, на стр. 51, 58, 60, и 68; у животу св. Саве који
написа Доментијан (штампан у Београду 1860 и 1875); и, најпосле
у Гласнику ХУ, стр. 805 и 309.
и
`
654 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
који је у калуђерству назван Симеун, а по смрти „Мироточац“,
јер се причало да је из раке његове точило миро.
У ћивоту пак, пред десном престоном иконом, мошти су све-
тога краља Стевана Првовенчанога, Немањинога сина.!
У порти студеничкој, с јужне стране велике цркве, имају
још две богомоље: Никола и Краљева црква. За прву, која
нема никакве лепоте нити чега особитога, прича се да је грађе»
на пре Студенице, те се у њој служило док је велика грађена,
а другу је начинио 1314 године краљ Милутин, и посветио је
Христовом деди и баби Аћиму и Ани.
Ова је црквица особито лепа својом симетриском формом.
На | сат хода западно од манастира, уз реку Студеницу, на
левој страни њеној, у пећини, находи се Испосница и Каца
Светога Саве. Прича се да је овде чувано много драгоцених
старих рукописа, па кад су Турци несрећне 1813 године заузели
Србију и запалили Студеницу, онда калуђер Софроније, Који се
находио у Испосници, побегне да изнесе главу, али не могући
те рукописе понети, а не хотећи их обтавити варварима у руке,
злокобнић не смисли ништа боље него их све живој ватри преда!
Шта је умнога блага само тада прогутао пламен! е
Жича; 1 сат на југозапад од Карановца, на десној страни
Ибра, под Столовима, бели се и данас ова знаменита задужбина
Стевана Првовенчанога, Боју је градио да се у њо) „поставла-
ють БСН кралню н лрхаєпнскокпне н пискоқпнк н игоуменню“.
И доиста народно веровање казује да се у њој крунисало седам
српских краљева, са шта се она и зове „Седмовратна „Жича““.
Црква је висока у кубету 9, а кули 11 хвата; дугачка је
пак (с кулом) 22 хвата, 2 стопе и 6 палаца.
—_- ои њи
1 Гласник ХХІ, стр. 73—76 има интересну причу о том куда су кад
преношене ове свете мошти.
2? Овај несретни случај с тугом nomne и пок. Џ. Шафарик у својим
Рата#ата, на стр. ПГ и IV, пред житијем св. Немање које
написа син му Св. Сава. |
3 За свакога крунисанога владаоца била су нарочита врата.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 655
Драгоцени они записи о постању Щиче већ су сви препи-
сави и наштампани’.
По месту где је, на равни необичној манастирима, а у не-
Колико и по речима заветнога писма, исписанога на своду под
вулом, могло би се мислити да је Жича прво била световна црква,
па тек доцније постала манастир. Јер на два места“ вели се:
„бемоу же пръсестомоҳ храмоқ. ... и, даље: приложнхомь пољ
BAACTb CHICH урњкен. . .“
О остацима живописа у Жичи ми већ имамо суд својих до-
маћих уметнива. Г. Михаило Валтеровић, ит. Драгиша Mu-
лутиновий снимили су неке слике из те богомоље, изложили их
једном у Београду на углед пријатељима те уметности, па су оне
после слане и у Кијево на археолошку изложбу.
По мишљењу ова два стручника, живопис у Жичи заузима
прво место међу свим“ које су они дотле видели у нашим старих
црквама и манастирима.
Од богомоља из доба Лазарева и Ђурђева, они мисле да
Каленић надмаша све архитектуром и живописом; у рудничком
Благовештењу нашли су три живописа један врз другога; за то
су пак Вољавча и Смедеревска црква изгубиле знатан број година
од свога уображенога века пред судом ових наших стручниказ.
Жича је дуго била пуста. Тек од 1856 обнови је покојни
владика Јанићије, боји већ у њој борави вечни санак.
Код Чиче је Душан, 1353, скупио војску те предсрео ma-
џарсвог краља Лудвика, претерао га натраг преко Саве, и отео
Београд и Мачву од Маџара“.
* Monumenta serbica са XVIII стр. 11—16. П. Шафарика, Ра-
mátki Listiny 7; Сербскій лЪтописъ за 1828 JI, 9—22; By-
ича, Путешествів, 147—154. О Жичи се може прочита-
ти н мој чланак „Манастири у Србији“, Гласник ХХІ, стр.
78—81; а још је најкорисније разгледати дело г. Каница „Ви“
зантиски споменици у Србији, у Бечу, 1862“.
* Миклошића, стр. 10 и 13.
3 Извештај који је читао г. Валтеровий у II излогу снимака, 14
Априла 1874, у Београду.
* Rad Ји; ^«Іорепѕке Akademije, 11, 82.
656 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
Тројица, манастир на западној страни Овчара, на лепом али
осојном месту, одавле је леп поглед на западну страну. Ipem је,
што оно вели покојни Вук, као од сира срезана. Не зна с» Бад
је грађена, али се држи да није давнашња; има још прича да су
је градили калуђери из Сретења.
У овом манастиру, на једној књизи, има запис о боју на
Љубићу 1815. Ми смо тај запис исписали на страни 346 и 347
ове књиге. Овде сад додајемо, ради објашњења, да се речи „одъ
насилія турецкогъ Тяи-паши и юшеру Чачку (тако) своіомъ гла-
воиь заплати“ — могу читати и овако: „одъ насилія турецкогъ
Тяи-паши и у шеру Чачку сво1омъ главомъ заплати и т. д. И
ако би ово читање било путно, онда би нестало бесиислице коју
иначе оставља реч Ю шеру... |
Сретење, такође мали манастир, малко даље на исток од
Тројице, у једној северозападној долиници на Овчару. И овде има
прича да је бацана круна вад су основаоци хтели да граде ma-
пастир; ваљада тога ради једна се долина зове и данас Корунски дд.
Овај је манастир лепо оправио 1818 г. и много обогатио
прилозима пок. владика чачански Нићифор Максимовић. Мана-
стир овај нема нурије, него се обдржава од својих добара.
У Сретењу издржавају каштигу они свештеници и калуђери
које судови осуде да трпе затвор.
Ваведење, на десној страни Мораве, у равни на дну једне
косе која се спушта од Овчара. Ово је први манастир идући од
Чачка уз Мораву. Црева има кубе, а ово себе појас, што неки
држе да је знак царских задужбина. Она сад не служи.
Чудновато је да се ова негледна грађевина приписује чак
Св. Сави и његовом оцу Симеуну. Још се и то прича, да је њи-
хов пристав вукао Бамен од некуда иза Чачка(!), па у пољу од
сваких кола остављао по један камен и од тога онде зидао цркву
(данашњу чачанеку). Бад су га после запитали шта то ради? он
је одговорио: — Ето чачкам нешто. И од тога божем остао Чачак!
Од старина пак које су са свим опустеле, заслужују да се
помену : | |
Градац, стара дивна црква, у жупном месту, на десној
•
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА | 657
страни реке градачке која се на утоку у Ибар зове Брвеница.
Градац је од Студенице на југоисток 4 сата а од Рашке на запад
2 сата.
Црква је красан архитектонски створ. Особиту пажњу мора
обратити на се лепота ираморпих ступова у вратима и у прозорима.
У самој цркви имају две гробнице, срезане од белога мрамора.“
Околни људи веле за једну да је „Свете Јеле“ (21 Маја), аи целу
ову цреву зову „Света Јела“, и Ра Маја сабира се иноги народ
у Градац на cabon:
Ocem Градца, кажу да у студеничком срезу има 31 стара
црква од којих данас служе: Студеница; црква у Беоцима; у
Трнави света Петка трновска, и црева у Ржаној. Остале су
старе цркве: у oyy; у Врху; у Реци; у Брезови (што се
зове Петрова црква); у Дражиновићу (Николача); у Ивању;
у Савову; у Милићима; у Годовићу; у Палежима (две); у
Косурићима ; Железници; Тепечима; Лозну; Баљевцу; Io-
брђу; Јарандолу ; Черењу; и у Белом Пољу.
Код ушћа Студенице у Ибар, на левој страни прве реке,
стара је разваљена црква Сретење.
Прича вели да је ту сретнуто св. тело Стевана Немање, кад
је преношено из Хиландара у Студеницу. Па је за то начињена
ова црева и надснуто јој име Сретење. Е
Магљич, стари већ прилично обрушени град, на десној оба-
ли Ибра, око 2'5 сата на југозапад од Карановца. Град је- овај
Обе су гробнице дивне и чистнном мрамора, и простотом облика
и савршеношћу резбе. Оне мало што уступају гробницама руских
владалаца у Петропавловской кръпости, у Петрограду, које
сам разгледао 1867. Разлика је готово само у том, што у ових у
Грацу нема никаква записа а на онима рускима има на потиоку
по врло кратак запис, н. пр., овакав: „Прахъ Императо-
ра Николаа L“
Аво је ово име постало од магле, онда је баш право, јер људи,
који су ту дуго живели, причају да Маглич притискује скоро
свако јутро густа магла онако као и Пожегу. Око града има и неко-
лико кућа, то се зове: село Маглич ; ту људи готово сви раде ове две
радње: или лове рибу, или стружу дрвене суде, а нарочито чутуре:
КНЕЖЕВИНА ОРВИЈА 42
2
658 ЧАЧАНСКИ ОБРУГ
на једној узаној косици која се спушта са Столова, тако да се
над њега наднело брдо Мали Сто, а опасује га с две стране
Ибар, с треће пак речица Магарашница. Marana је имао седаи
кула, од којих су три окренуте к Ибру. _
дамак је овај јемачно грађен да може затворити пролаз из
моравске долине у Рашку, по што је сва прилика да је стари
пут ишао долином Ибра, а не онуда Буда се вере данашњи.
Маглич некако много личи на град Смедерево, а да ли су
та два града и постала у једно време — не могу казати.
Брвеник, јако порушени град на утоку речице Брвенице у
Ибар, на левој страни Ибровој. У ХатишериФу којим је обележена
граница кнежевини Србији, Брвеник се зове предео а не само град".
И овај се град приписује „Проклетој Јерини.“ И сам пад
његов свезује се срамом за њено име. „Непријатељ, вели прича:
— дотера под Брвеник много кириџӣских коња, који су носили
некакве сандуке. Bob кириџија био је момак угледан, и још он
удеси тако да госпођи од града оде за њега врло добра препорука.
Она га позове E себи; он опет замоли да му се и коњи пусте у град,
да не ноће на равни. Госпођа допусти. Кад сви буду у граду,
овда из оних сандука на коњима ноискачу војници, побију поса-
ду, и освоје трад Брвеник“.
На Јелици, више Плоче, лево од пута кад ве иде од Чачка
у Драгачево, имају развалине од старога града, који је јако по-
рушен. Не разабрах му ни за име ни за доба постања. |
У селу Прилипцу, на десној страни Мораве, некако према
Пожези, под брдом Крстацем, има стара градина, за коју се опет
вели да је дело Ђурђеве Јерине, и више ништа.
Јанок, место једно на левој обали Ибра, 1 сат од Каравовца
пошав уз Ибар, на путу ка Студеници. Прича се да је некад ту
била варош. И има остатака који то потврђују. Само је Ибар
досад већ то место подјео и готово све оборио.
' Хатишериф од 1833 тод. у Матића Явном праву Србів,
стр. 44. — Старац један отуда причао је да је тај град у недавна-
шње време био брвнима утврђен.
СТАНОВНИЦИ ` | 659
7. Становници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРӢСКЕ СУДБИНЕ
Чачански је округ врло богат остацима богомоља из доба Не-
мањића; с тога није ни чудо што се у њему ваљда највише може
и да чује прича, анегдота, и других успомена о Немањићима, на-
рочито онима који су ближе ту живели и радили. |
= Шта више, у околини Студенице, може да се чује припо-
ветка о Св. Сави, каква не може имати никакве заједнице с њиме,
већ се свакојако мора мислити да је постала у доцније изопачено
доба, само да оправда чињенице које народно осећање није могло
да сложи са светим предањима своје народне вере.
Изложени чешћим нападима турским, због знатних споменика,
из славнога старога доба, становници су чачанског округа дали
велики данае расељавању у бели свет, али опет, грејани ceha-
њем онога срећнога доба, Бад турска копита није била наступила
на српеву земљу, они су неговали у души својој неодољиву жудњу
за ослобођењем. у
У свим ратовима аустраским против Турака, у ратовима који
су се сматрали као ратови хришћанства против мухамеданства, ча-
чански је округ имао да се похвали јунаштвом многих својих
синова.
Кад је пак, године 1804, устала Шумадија на Турке, Чачани су
такође, најпре појединце а после сви листом, прихватили своју
народну ствар. А после, године 1814, Хаџипроданова буна пока-
зала је најбоље, колико је њима било Жао за изгубљеном слобо-
дом, и Колико им је било мило пустити се у нову, ма и најочај-
нију борбу.
Ми ћемо, по. плану Кога се држимо у сваком округу, по-
бројати и овде људе који су заслужили захвалан спомен потом-
ства, али, на жалост, само у толико, у колико смо се могли о
кои известити. Нека је и овде изјављена молба свим пријатељима
пародне историје, да бележе што Боји дозна о честитим синовима ове
земље, која за своје данашње стање и даље наде има да благо-
дари јунаштву, трпљењу, муци, и родољубљу таквих синова својих.
42*
660 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
б. дичности ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Милутин Илић
ПРОТА е
Милутин Илиќ, прота, звао се некад само: Лрота Гучачин.
Он се родио у селу Гучи, а преминуо је у манастиру Тројици
14 Јануара 1814.
Он је био човек уважен пре устанка Карађорђева, а тада је
. одмах прихватио ствар народну, и, као војвода драгачевеки, био
је у толиким бојевима, у којима се одликовао и личним јунаш-
твом, и даром војводским. Пок. Јокић вели за њега да га је
нахија слушала „Бао светога Краља.“
У власти је Шрота Гучанин био млађи од Милана Обрено-
вића, који је био старешина над три округа: над рудничким, ужич-
Њим и пожешким (а ово је данашњи чачански).
Под протином командом пак били су: Новачий из Горачића;
Милиќ из Каоне; Илија из Самаила; и Ђока син његов (про-
тив) који је погинуо на Сеници.
Аврам Лукић
САВЕТНИК НАХИЈЕ ПОЖЕШКЕ
Аврама Лукића находимо као саветника нахије пожешке још
међу првим саветницима године 1805.
Он је рођен око 1760 у Рајцу, селу под Јелицом, 2 сата
на југ од Чачка, али је живео у селу Заблаћу, у равни морав-
ској, испод Чачка.
Године 1806, Августа 7, Лукић је послан из Смедерева, за-
једно с Јеремијом Гагићем, у Трст, в браћи Србима за новчану
помоћ, и, 8 Октобра те исте године, он се вратио с тога пута,
и у логору, на Топчидеру, предао је Карађорђу добровољних брат-
ских прилога равно 12,750 Форината.
Године 1807, он је склонио друге саветнике да се писмено
жале Карађорђу на Младена и на Милоја. Тада се он вове ca-
ветник и за рудничку нахију.
1 Архив Cpu. Уч. Друштва, бр. 427.
личности 661
Мало доцније, Аврам је Лукић изабран, и, с Петром Чар-
даклијои, и Јеремијом Гагићем, послан у Влашку, у главни руски
стан, да се договоре о помоћи коју су Срби тражили тада од
Русије. И услед радње ових депутата, дошао је у Србију први
руски дипломатски агенат', године 1807.
Из једног писма архимандрита студеничког Мелентија, које
је писао из Земуна, 17 Фебруара 1815, проти Ненадовићу у Беч,
видимо да су Турци тражили у то доба од Кнеза Милоша да
им преда: Мутапа, Лому, Попа Николу Протића, па и кнеза
Аврама Лукића, а Никшић воли да они не ће пасти Турцима у
руке, макар сви изгинули.
Године 1815, после победе на Љубићу, Кнез Милош наређује
Аврама Лувића да трчи са свом нахијом пожешком (чачанском) на
Карановац Јелечанину у поиоћ, те да гледају не би ли се Турци
карановачки предали, а добре страже да поставе, да не би каква
турска војска од Пазара продрла.
Аврама Лукића, Николу Симоновића из Бабине Луке, у ва-
љевској нахији, и Majanmaa’ Оташевића, повео је са собом Кнез
Милош 1815 године преко Дрине у логор Куршид-паши. И ту су
њих тројица: Аврам, Мијаило, и Никола, кад се Кнез повратио,
и остали као таоци да јемче за његов долазак опет везиру. Још
је, кажу, Кнез Милош, морајући даривати све пашине слуге и
дворнике, узајмио ту од Лукића сто дуката у злату.
Од њих тројице, Никола Симеуновић се некако испапучио и
побегао, а Аврам и Мијанло платили су таоство главом. Турци су
* Константин Константиновић Родофиникин Грк, кога је име често
помињано по том у српским пословима. Родофинивин је ушао ирви
пут у Београд 29 Јуна 1807, и Младен га је дочевао грувањем
из топова. |
У књизи „Милош Обреновић“ од Кнеза Михаила (на стр. 83)
стоји да је ово био Петар Оташевић, али г. Алекса Проковић,
свештеник из Забо)нице, тврди да је Петар Оташевић умрьо код
своје куће 1825, а оно је био његов брат Мијашло Оташевий,
кога је Кнез Милош узео са собом, те је и остао преко Дрине
у Босни.
662 ЧАЧАНСЕН ОКРУГ
казивали да су умрли од куге, али ко ће Турцима веровати, да
их они нису смавли.
Међу тим, г. Ат. Симић, · начелник среза драгачевског, на
моју молбу, јавио ми је из тамошњег краја овако вазивање за крај
живота Лукићева: „Турци су, вели, ископали две рупе до рамена
дубоке, па су у те рупе спустили дупке Аврама и његовог друга
Мијанла и око њих су натрпали земљу коју су маљевима набили
што су могли тврђе. У такој нечувеној муци живеди су ови јад-
ници два дана, па су онда издахнули“.
Лукићева жена звала се Босиљка. Она је, после, градила
цреву у Заблаћу. Кажу да је са својих стаја скидала даске те
задужбину ту покривала све за душу своме мужу, народноме му-
ченику Авраму. Бог да их прости!
- Хаџипродан Глигоријевић
Хаџииродан св родио у Сеници, близу Новог Пазара. Ње-
гово је по оцу презиме Глигоријевић, à хаџијом се зове што је
био на Христову гробу, у Јерусалиму. Тоје име он стекао пре него
што се умешао у српске народне послове,
Наскоро после 1804 године, измакне се Хаџипродан из
Турака, заједно са своја два брата, и, оставивши своје место ро
и домаћу чељад, пребегне међу Србе.
Raja везира босанскога на скоро прође кроз Сеницу, Е
у Босну; ту чује да су они побегли, па одведе у ропство његову
и брата му Мијаила жену и децу, за то, што су они пребегли у
Србе. Од ћехаје измоли то робље Хаџимустај - бег Чавић, Сени-
чанин, велики пријатељ Проданов, и тајно све испрати овамо Про-
дану и браћи његовој.
Радећи евојски, с браћом својом, Продан, године 1506,
постане војвода у једној кнежини Старога Влаха, која се турски
звала „Даић-кол.“
Кад је Карађорђе ударио н Сеницу, онда дође прилика, те
Продан врати добро за добро бегу Чавићу. Војска Карађорђева
била је заробила Чавићева сина и снаху. Продан их измоли од
Карађорђа, и пошље здраве читаве Бући.
ЛИЧНОСТИ 663
Продан је после војевао до саме пропасти Србије. Вад се
Кнез Милош, 1813, предао Делибаши Серчесми, позвао је он, међу
другима, и Хаџипродана да се и он преда. Хаџија се, на Мило-
шеву реч, преда истоме Серчесми, у Чачку. Латифага, који је
дошао у Чачак за муселима, измоли од Серчесме Хаџипродана, да
остане при њему, за народне послове.
Пошто сө тако преда, и намести уз Латихагу, Хаџилродан
се пресели да живи у манастиру Трнави“, под Јелицом, 2 сата од
Чачка, једно да је ближе своме пријатељу Латифу, а друго да
је у месту сЕелоњенијем.
Но куга удари по свој Србији, па дође и у Чачак. Чачани прену
куд који. Латиф, са својим многим момцима, и с великим благом
(а харем му и није био с њим) побегне у манастир Трнаву, да
би се склонио од те ужасне болести.
У манастиру Трнави био је итуман Лајсије, а ту је боравио
и Проданов рођени брат Ми)аило.
Ваља казати и то да се 1813 године многи Србин одметнуо
у гору, не хотећи се предати Турцима. Таких одметника било је
више чета. Они су тумарали по гори, и са својим рођацима ви-
ђали се и разговарали. да њих, и за њихов посао време је кужно
врло удесно. Ови су људи смишљали да се опет дижу, али нису
видели нигде човека који би могао бити главар томе послу.
Мијаило; брат Хаџипроданов, и игуман Пајсије, мислили су
овако исто, и шта су отпочели радити, сад ће се видети.
ЛатиФага, знајући за ове хајдучке чете које су још силније
уз озај помор од кога се народ узнемирио, зовне в себи Аврама
Лукића, Ђорђа Протића Гучанина, и узме Хаџипродана, па изађе
у нахију, да мало народ умири, а чете одметника да растера, или
и да побије, ако узможе. То је било по Крстову дне 1814 године,
мало те не ће бити баш 21 Септембра.
Изишав тако, Латиф дође у село Лазац, и ту падне на ко-
нак у Милозана Миладиновића.
Кад ноћу, ето ти човека из манастира Трнаве°, Који шане
1 Сад је световна црква.
* Именом је био: Борисав Палаљић, uiu понови из села Атенице.
$64 ЧАЧАНОБИ ОКРУГ
Хаџипродану, да су његов брат Мијаило и игуман Пајсије оне
„Латнеове слуге у манастиру повезали, па их везане одвели у
планину, да их ко не би застао везане у манастиру, и пре вре-
мена разгласио.
Хаџија се одатле измакне, не казав никоме ништа, те одлети
у Трнаву; ту момке ЛатиФове пусти, а новце његове задржи.
ЛатиФ пак сутра дан још ништа није знао о послу у Трнави,
него оде у манастир Жичу. Одатле пав пошље да се извести шта
је. А кад чује, он одмах дође у Карановац те распише на све
околне забите, па чак јави и великом везиру у Битољу да се Срби
дижу опет, него да брже шаље војске.
Може бити да су момци Латиеови везани просто због BOAH-
Бог Латиеовог блага, кога је било веома иного, а они су га чу-
вали; али једно што је у народу било врло зло расположење према
Турцима, а друго што је ЛатиФ овај догађај увећао и разгласио
свуда, пролети као муња и остане у памети сваком чак до данаске:
Буна Хаципроданова.
Турци, скоро насељени у Чачав и у Трстеник, почну се oA-
мах узмицати све ближе к Нишу.
А из Груже чак Вучић, Петар Туцаковић, и Станко Милче-
вић, из Витанаца, предру Мораву, и иза Трстеника, у селу Ao-
пашу, стигну неке Турке; неке потуку, а од неких узму оружје
па их после мирно пусте, али себе добро опусате'.
Мијаило пак и Пајсије, како су повезали момке Латиеове,
одмах су послали човека“ Кнезу Милошу, и позвали га да буде
вођ устанку. Милош то попреко одбије, казавши да није томе
време никако.
Ашинбег, муселим рудничке нахије, чувши за ту буну, до-
зове к себи Милоша, који је тада живео у Шаранима. Милош иу
каже да он за то не зна, нити хоће да зна, и чак се понуди да
немир сам утиша. Ашинбег се ту побратими с Милошем, па онда
C њиме и с нешто Рудиичана и своје војске пређе у Чачак, а већ
се и из Београда крене везиров Ћехаја-паша ка Чачку.
' Милутиновић, стр. 72.
* Попа Радована Вујовића, из Трнаве.
личности 665
Ашинбег пошље Милоша и Ћорзуку с војском у Небош пла-
нину, где се знало да је Хапипродан с устаницима. Ова војска их
нађе, нападне на њих, разбије их, и једног им друга убије,
У селу Горачићу ухвате породицу Хаџипроданову, и игу-
мана Пајсија, а сам Продан измакне, јер га отие ирак.
Хаџипродан, после разбоја, побегне од потере, и пређеу руд-
ничку нахију, дође у село Јешевац в Јовану ујовићу. Овај га
састави с Николом Вукцћевићем, из села Светлића, Боји је та-
вође био почео тада бунити и дизати крагујевачку нахију, у којој
је он био главни трговац и е народом добро познат. И тако се
стану по Гружи и Лепеници прибирати све бољи и бољи људи, да
се чак и јагодинска нахија ускомеша; и стане тући Турке.
Ћаја-паша брже пошље из Чачка Ашинбега и Милоша, да
и овуда народ уталоже, те Хаџипродан, видећи да ствар никако
не успева, обрне са својом браћом и с момцима к Сави. На Ве-
ликом Дубоком, више Остружнице', пређе у Срем. Из Земуна га
Немци пошљу у Мухач, откуда је после неколико месеца пуштен,
и отишао је у Хотин у Бесарабији, к Србима, који су пре тамо
били стигли.
Тамо је, кажу, и умрьо.
Хаџипроданова буна букнула је са свим изненада, у недоба,
без пристанка првих вођа у народу; изложила је целе крајеве
зверској освети турској, коље је оввасила јуначком крвљу срискои:
али је, при свем том, дала несумњиви доказ, да је још живи
крепак народ ерпеки, и да десет година живота свога, и борбе за
слободу, није прошло без плода за народно васпитање, Срба. На
први одважан глас, летеле су стотине јунака у нову борбу за.
слободу отаџбине!...
Пајсије
ИГУМАН ТРНАВСКИ
Ми о овом честитом духовнику родољубу, на своју тугу, не
знамо готово ништа, до јуначке његове намере 1814: дићи се на
Турке, и, после, знамо његову мученичку сирт.
! Taea. Жауапашино писмо из Чачка 10 Октобра 1814, кнезу
Аксентију о Хаџипродану, стр. 91 и 92 ове књиге
666 ЧАЧАНСЕН ОКРУГ
Ћаја-паша, ухваћеног у селу Горачићу Пајсија, пошто су
другари Хаџипроданови разбијени, доведе у оковима само до села
Кнића, па га отален одмах пошље у Београд Скопљаку Сулеман-
паши, Као најлепши дар и доказ победе.
Скопљак“ га баци у Небојшу само за два дана, па га онда
изведе, и, пред варошком Отамбол-капијом набије жива на колац.
Несрећна мајка Пајсијева, Синђелија, којој је и други син
Митар био у тамници, у граду, морала је, носећи овоме живоме
хлеба, пролазити поред мученика сина свога Пајсија, на колац
набијенога. С Пајсијем је заједно, и на исти начин, уморио звер-
ски Скопљак и још 36 Срба.
Милутиновић каже’ да су Турци навлаш градили Ерато
коље, како би гладни пси могли мученицима ноге дохватати и од-
гризати. По неколико дана, вели он, пиштали су ови јадници у
грдним мукама, а некад су и ружили и псовали крџалије, који би
туда пролазили, не би ли се који год смиловао да их пишто-
љем дотуче.
Али зверови ни толико милости нису имали.
Поп Филип
ВОЈВОДА СТУДЕНИЧКИ
Пош Филиц се родио у селу Горњој Брезови, код Студе-
нице, године 1775.
Њега видимо у реду бораца први пут 1806 године, кад је
оно Карађорђе послао на Пазар капетана Радича, и свога вернога
барјактара Танаска Рајића, Страгарца.
Поп Филип је живо настојавао да се Студеничани придруже
устанку, и да се одваже на борбу с Турцима који су били јачи
и бројем и бојном спремом.
1 Овог звера често помпњемо; нек се зна, да је он би» родом из
Скопља у Херцеговини.
* Историја, стр. 88. — Вујић (стр. 301) каже да је Пајсије пабијен
на колац 17 Декембра 1814.
ЛИЧНОСТИ 667
Први су бој имали на реци Дежеви", где су били двори
Немањини. Бој је био дуг и крвав. Трајао је од јутра до мрака.
Али кад Турцима придође нова помоћ из Пазара, они Србе по-
тисну и — распу. Ту је, међу другом славном браћом, погинуо и
војвода Ђура, под којим је била подгорска нахија.
На жалост, ништа даље писмо могли дознати шта је било
с Попом Филипом од 1806 до 1813 годиве.
Године 1815, видимо га у Темнићу, где, послан од Кнеза
Милоша, диже јагодинску нахију на Турке. Ту је он огласио кнеза
Илију Вукомановића за главног управника свега покрета, а вој-
ним радњама под њим управљао је Милета Радојковић, из Ка-
туна. Уредивши овако, Поп Филип се вратио Кнезу Милошу, па
шта је после с њим, било опет нисмо могли дознати.
Кад се ратовање свршило, Поп Филип се јамачно вратио
кући, где је и погинуо о свом Ереном имену, светом Луци, 1520
године. Убио га је неки Тома Пауновић, из Горичана. Онда је
оглашено да се Томи окинула пушка, те га је убио нехотице,
али се у то време пронашало и то, „да је Тома убио Попа Фи-
липа по нечијем наговору“?...
Поп Филип је укопан код трнавске цркве, баш до јужних
врата. На гробу му стоји бела плоча, и на њој крет, а без икаква
записа.
Дов је поповао, причали су ми, имао је обичај, кад иде куд
на коњу, носити у терћијама бреме сена, ако тамо сена није било.
Носио је свој cannar, из кога једнога свавад пио воду, и друго пиће.
1 Владика Јанићије вели: да се Пой Фиљиш одликовао y бо-
јевима „на Подгору и Конштанском пољу, и на Столу, и Темнић-
свом боју“. |
2 O овом боју и још о многим личностима и патриотским делима
сласт је прочитати делце: уднаменитји догађан новје cpn-
ске исторів од Герасима Георгієвића, епископа шабачког.
У Београду, 1838.
3 Милутиновића Историја, стр. 150—151.
668 ЧАЧАНСБИ ОКРУГ
Милић Радовић
Милић Радовић, из Каоне, био је под командом проте Ми-
лутина Гучанина.
Још пре устанка од 1804, показао је колико мрзи на Турке.
Једном дођу у село Милатовић Турци Ужичани, као спахије дра-
гачевеке, и ту се заметне игра скакање. Милић њих све надсвочи;
‚ узму се бацати камена, а Милић их и камена све надбаци. Тур-
цима буде криво, па навале на њега. Отац његов, бојећи се сину,
стане их развађати, и сина кривити. Милић тргне пиштољ, те
скреше и рани једнога Турчина, али обрани и оца свога у велики
прет од ноге. Одатле побегне у хајдуке.
Прича се да је 1806, с неколико друга, упао у Стамбол-
вапију, и растерао Турке из ње. да то га је, веле, Карађорђе
поставио војводом у горњем крају Драгачева.
И у свим потоњим бојевима, Милић се владао Бао јунак.
Године 1813, кад Карађорђе и многе војводе оставе Србију, Mu-
auh оде у хајдуке.
Букне Хаџипроданова буна, и Милић полети да се на ново
бори. Буну Турци угуше, али заробе Милићеву жену и децу. Ту
непревојног јунака превије отац и муж,и Милића видимо у Чачку,
где се предао Турцима, само да би породицу своју избавио. Турци
га одведу у Београд, и баце у тамницу, из које га чудесно некако
избави неки пријатељ Турчин, и додржи до времена, кад је оно
ослобођен Јеврем, брат Милошев, те се и он онда врати својој кући.
Кнез Милош га постави сердаром у Драгачеву, али он на-
скоро учини некаку погрешку!, те га, по заповести кнежевој, убије
близу Карановца Поп Никола из Мрсаћа, Главу Милићеву пошље
Поп Никола Кнезу Милошу, али се ту деси Јеврем, и познавши
чија је, заплаче се над њом, и укопа је под некои крушкои, у
Пожаревцу, а тело му је, веле, укопано где је данас црква Es-
рановачка. |
У Милића је био рођени брат Сима, који је био јунак као и он.
Кад је Кнез Милош разбио Турке на Чачку, и потерао их
' Нисио могли дознати: шта је управо Милић био погрешио.
личности 669
преко Јелице, изиђе Сима на Јелицу са својих 37 друга, пред
Кнеза и преда му пет товара барута, што је с братом својим
Милићем 1813 године био сакрио по буквама.
Кнез Милош, примивши тако лепи дарак, у оно време, 1
Јуна 1815, постави Симу старешином на девет села драгачевеких.
Сима је умрьо пре тридесет година, и укопан је Код каонеке
цркве. У његових синова има и данас оружја, застава, ковчег ба-
рутни, и хаљина Боје су изрешетане куршумима. На Роровој
Страни се и сад познају шанчеви Милићеви и Симини.
Бог да их прости!
Хаџи Мелентије Никшић
ВЛАДИКА ШАБАЧЕН
Мелентије Никшиќ родио се у селу Брезови, код Студенице.
Јеромонахом је постао још 1800. За првог устанка српског већ
га видимо као архимандрита у том манастиру. Године 1513 пре-
mao је у Срем, и станио се у манастиру Фенеку, где је и свети
Ераљ био смештен.
Године 1814 Мелентије је био још у Фенеку манастиру, и тамо
је радио с другим пребеглим војводама, да би се Србији што год
облакшало горко оно стање. У једном писму које је 8 Августа
1814, у Топчидеру, потписао Кнез Милош и још 11 народних
бивших старешина, вели се ово: „Вама је слободно, у име сиро-
тиње, ићи цару те просити. Камо архимандрит Мелентије! Камо
Стеван Живковић { Камо Миленко Стојковић“ Камо Петар Тодо-
ровић Добрњац? Где су? за што се и опет не трудите; трошка
ако немате, за што пешке не идете, и леба не просите, док до
дара дођете; на путу умирите од глади, и ми, браћа ваша, и
род, умиремо сваки минут од страха и зулума по путови...... И
опет вас горњим сузама повдрављамо и заклињемо у име сиротиње. “
У почетку 1815, на име Фебруара 17, пише Мелентије Проти
Ненадовићу у Беч дугачко писмо о стању ствари у Србији, па, из-
' Мемоари Проте М. Ненадовића, стр. 291 и 222. Цело ово пи-
смо вала да прочита сваки Србин.
670 ЧАЧАНСЕН ОБРУГ
међу осталога вели овако: „Ох, брате мој, не ћете ми веровати.
да несретнији часови нису ми дошли него од јутрос како сам слу-
шао речи Милошеве и страданија народна и грјадушту беду на
њих“..... „Но ево беде сада, вели он даље, везир не пушта њега
(Милоша) да иде (у народ)“.
Доцније је он прешао, и виђамо га у логорима уз Милоша на
Дрини; а за тим је послан у Цариград као депутат, с кнезом ÀB-
сенти)ем. Тамо се он и завладичио и дошао на столицу јепископ-
ску у Шапцу, а потписивао се као митрополит шабачко-ваљев-
ско-ужички.
Године 1816, Фебруара 18, издао је Кнез Милош за свеш-
тенство уредбу на којој је потписан Кнез, митрополит ужички
Мелентије Никшић и архимандрит враћевшнички Л/еленгије
Павловић. У овој је уредби казано колико могу узимати од народа
владике, а КОЛИКО попови.
На скоро за тим, Мелентије се Никшић нешто замери Кнезу
Милошу. Куниберт каже’ да он, имајући царски берат, није при-
знавао власт Њнеза Милоша; да је био у договору с Марашли-
јом да му изда главу Милошеву, и да покупи од народа орузје,
а паша њему опет да помогпе узети сву власт над Србијом у своје
руке, онако као владика у Црној Гори.
Колико је истине у овим обривљењима, ми данас не можемо
да знамо.
Кнез Милош, дознавши за све то, пошље Марка Штитарца,
Петра Цукића (Лазаревића), и Вула Глигоријевића, да владику
ненакако у путу убију.
Штитарац, као што вели Куниберт, задржи се у некој механи,
а Мелентије прође. Онда он потрчи, дође у Шабац, оде владици
у двор, поседи с њим у вече, па се опрости и изађе. Мало час
ой се врати, и кидише у спаваћу владичину собу да га убије.
Но владика је био измакао, осетивши зло које му се спрема, те ов
ту погуби двоје ђачади, Mary и Милету, која су у тој соби cna-
вала. Штитарац, по том, потрчи за владиком, Који је био извукао
1 [83а historique, І, 146.
2 Види доле запис с гроба пок. Мелентија у шабачкој цркви.
личности 671
кроз грло од пећи која се баш тих дана намештала, стигне га, и
посечб сабљом.
да тим се врати, и узме нешто од оружја и новаца. Госпођа
Маца Цукићка, жена пок. Пере Цукића, прича, да је Пера сам
казивао, како га је тај грозни призор тако потресао, да је после
дуго боловао. По извршењу тога дела, узимали су шта се ком
свидело. Штитарац је хватао оружје; Вуле узме нож, паласке,
чибук, и неве ситне паре’. Цукић пак, кад види да је све попрс-
кано крвљу, отури, вели, и оно што је био узео.
Ово крвно дело, које ће увек бити камен спотицања у суђењу
о Кнезу Милошу, извршено је ноћу 16 Јуна 1816". Тек ако би
се доцније открило што поузданије, могао би суд бити правичнији.
Мелентије је увопан у шабачкој цркви. Пок. владика Jann-
ћије узидао му је плочу с овим записом:
„Овде с десна у овом храму код јужнијех при светом олтару
врата, почива му бреније телесно трудившег се за српство извесно
МелентизА СИМЕОНОВИЋА
Старовлаха, званога Никшића, ужичкога рудничко-раљевекога MO-
жешкога владике, шабачког архијепископа. Тридесет и шес он по-
живи лета. За род почи, и памет му вечна; Шеснаестог Јунија
почину. Од својијех за.... погину! На хиљаду и осме стотине, mec-
наесте Христове године.“
| Испод тога стоји још и ово:
„Ту Николић Милета и Забунов Мита — оба здје су по-
чинули, тад су с њиме погинули.“
да Мелентија се и сад прича, да је био човек богат; у њега
је била снаха за братом, Нека Марта, којој је припало много
од отих владичиних новаца. Ту је Марту, кажу, после узела к
себи Кнегиња Љубица, и удала је за свога некога брата пок. Басу
Поповића, из Бершића.
' После подоста годнна, Вуле оде на неко кумство, а лопови дођу
те му однесу тај нож, чибув, те ситне ларе, и још 500 дуката
његових пара. Кажу да га је пок. госпођа Вида после тога много
корела говорећи: „Дођоше лопови за проклете ситне паре те ми
одвеше 500 дуката праве муке“.
* Бук, Графа за срп .историју, стр. 138.
672 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ |
ЈаЬями ШуЬур
ИЗ ГРАЧАЦА
Јаћим Шућур родио се у Грачацу, и за ратовања од 1804
до 1513 борио се јуначки у више бојева. Особито се прича ње-
гово јунаштво на Мавриќима, месту преко границе, када су Срби
ударили на Пазар. Ту је заробио неку Турвињу, или боље рећи
узео је под заштиту, да јој се не би што догодило, као што је
могло у војсци, дов није родбина за њу ‘разабрала, па је после,
Бао рођену сестру, вратио роду њеном.
За њега кажу, да је могао, играјући коња, прометнути му
се испод врата, па се опет вратити у седло.
После године 1813, и он се преда с осталим народом, а
мало доцније позову га Турци у Пазар, и ту га, по заповести
А дем-пашиној, погубе.
Брату његовои пак Мијаилу, узму најпре 50 кеса, божем да
Јаћима пусте, после и њега, с целом породицом, отерају у Пазар,
па најпосле пусте и њега и жену с осталом децом, а hep му
Станију задрже. Ова се Станија, после нсколике године, обрете
у Београду, где је Кнез Милош откупи и врати родбини.
Још се могу захвално поменути (и аво на жалост ништа не
знамо о њима) драгачевски кнез:
Бока Протић, из Гуче, кога су Турци држали у Чачку
Бао таоца, и побегавши, водили га везана са собом, па на догледу
Сеници, кад су их већ оставиле српске чете, посекли.
Радосав Јелечанин, из Карановца, који је године 1815
онако славно дочекао Турке у Столу;
Поп Никола из Мрсаћа који је укопан код врдилске цркве
коју је о свом трошку и начинио. Даље: |
Милован Петрушић, Боји се на Делиграду, кад су једном
Турци јурнули на шанац, начпарио на шиљак, те после остао
дуже у некога сељака, и излечио се. Кад се вратио својој кући,
затекао је то вече да му дају четрдесницу, мислећи да је погинуо.
Гашовићи Веселин и Милић, били су у боју на Делиграду,
и на Пазару.
ЗВАТНА МЕСТА 673
Rupo Шуќур, из Грачаца, одликовао се у боју на Желину,
против Осман-паше, где је погинуо Ђорђе Митровић из Вранеша.
Најпосле да поменемо и Мелентија Марковића, из села
Вранеша, у Подибру, који је био најпре архимандрит у Љубо-
стињи а после владика у Шапцу од 1847 до 1848 године.
Мало је живео овај владика; ми не знамо ништа из његовога
живота, што би се могло узети Бао какво дело за народ. Само
ђак његов, садашњи љубостињски игуман Данило, који нам је о
њем причао, помиње га с неким захвалним осећањем, што им, ми-
слимо, служи на част обојици.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Плоча", на Јелици. Овде су српске чете дочекале и побиле
се с Турцима, кад су они, разбијени на Љубићу, побегли из
Чачка ва Сеници. Бој се ту почео тек пушкарањем, а у Дра-
гачеву, у селу Ртима, развије се права битка с топовима, ту
стигне и Милош, те Турке са свим разбије. |
После тога разбоја, Кнев Милош је оштро запретио да се
не дира у породице и имање Турака; него све да се њему доводи и
доноси. Он онда све рањенике превије, па и њих и породице турске
све испрати у Ужице. Ово је дело и дивно за име српско, и корисно
било за народну ствар. Саме су жене турске говориле после Тур-
цима: „Српска је вјера боља од турске; њима Бог мора помоћи“.
Трнава, манастир благовештења, а сад црква, и около село
тога имена, под Јелицом, 2 сата од Чачка. Ово је место изашло
на глас тим, што је ту био зачетак Хаџипродановој буни у je-
сен 1514, и оном страшном покољу, који су, после тога, преду-
вели Турци у Србији. Ту је био игуман овај Лајсије који је
после, са тридесет и шест Срба, жив набијен на колац у Београду.
! Плоча, на Јелнци, једва је била толико просечена да су товарни
коњи могли пролазити. Неки Максим Зеочанин, старешина у
Драгачеву, удари по грош приреза на све оне који пуше, п тим
новцима плати мајсторима те просеку Плочу, да могу ићи кола,
и начини мост у селу Лисицама под Висојевцем. Сад је туда
пробијен насип, и задужбина Зеочанинова проширена много.
43
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
674 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
Шљепаја, у селу Рашчићу, у врху Драгачева, пећина једна
и пред њом црквица. Народ то зове и: Хаџипроданова пећина,
и његова црева, Која слави св. Аранђела; јер веле да је цреву
градио он, а у пећину се врио народ, или, бој се, и он сам, кад
му устанак није пошао за руком, и кад га је потсрала војска
турска и српска. Колико је ово причање поуздано, ја не могу
да проценим.
Јежевица, црква села Јежевице, под Јелицои, 2 сата на
југоисток од Чачка. Песма приписује стару јежевичку цреву Бану
Милутину, сувременику Душанову, Боји је седео у Пожези. По-
лазећи на војску Душанову против бугарског краља Меијаила,
Бан Милутин, међу осталим, овако наручује Љуби:
„Копај мене девет винограда,
У Бањици и у Атеници,
У Лозници и у Паковраћу,
И чувај ми девет воденица!
Низ Бјелицу и низ Моравицу,
Гледај нашу славну задужбину,
Под Бањицом цркву /ежевицу“!.
Лопат, село у Драгачеву, 5 сата од Чачка, а близу Мо.
равице. Ту је, кажу, трећи дан Тројица 1806 године Прота Ми-
лутин с Новачићем, Миљићем Радовићем, и кнез Максимом
дочекао и славно потукао Ордагу сарајевског, који је пошао с
тврдом намером да пороби Драгачево.
О томе има и једна лепа песма, Коју ми ниже саопштаваио
на њезину месту.
Прича се, да је из села Лопаша било оно дијете Лау,
што се помиње међу јунацима на Косову. Ќажу, да у том селу и
сад има породица с презименом Лаушсвићи.
Гугаљ, село где је сада скела преко Мораве на путу од
Чачка в Ужицу. То се село, заједно с Рупељевом и још друга
два у пожешком срезу, помиње у једној повељи Деспоте, Стевана,
да их даје цркви Милешеви.
' Пјесме, вњига 11, 168.
2 Monumenta Serbica, стр. 334.
ЗНАТНА МЕСТА 675
Пебош, плавина, помињана је где је била реч о планинама,
а овде је ваља записати као место, где је разбијен Хаџипродан
1514, те је одатле после побегао куд ко од. његових другова.
Маглич нам опет ваља поменути као место код кога је,
1815 године, Радосав Јелечанин дочекао с мало друга 1500 Ту-
рака Пазараца, који су, вођени Махмудагом Љајом, и Јусуфагом
Баљејом, ишли у помоћ Карановцу. У ту битку стигао је и сам
-larmo из Карановца, те се Јелечанин, најпосле, морао повући,
али је и ЛатиФ наскоро оставио кости у Карановцу, у ком се
ни други Турци нису дуго одржали.
Овчар, планина, мора се поменути и с несреће која се де-
сила кад су Турци из Чачка 1815 изашли и збег овчарски које
поробили, које побили, а које нагнали на Мораву. Ту су Cpu-
киње девојке свакале у Мораву да Арнаутима Турцима не падну
ү руке; ту су мајке бацале у воду колевке, па и саме за њима
грлиле мутну Мораву, само да не буду робиње туреке'.
Котража, вело у Драгачеву. Ту је године 1815 Вујо Бе-
локаменац, из тога истога села, с неколико тек момака, предерео
КарамустаФу, који је био изашао из Чачка да поседне Драгачево, те
тако Турцима, за случај одступања, да обезбеди пут натраг. Главу
Карамустафину, по разбоју других Турака, Вујо пошље кнезу
Авраму Лукићу, а овај је опет одмах оправи Кнезу Милошу. То
је било баш пред главни пресудни бој на Чачку.
Гуча, село у Драгачеву, 4 сата југозападно од Чачка. Прича
се да је ту, после ‘риске пропасти, био некакав бој између Ma-
пара и Турака. Турска је војска кажу била размештена на брду
Главичору, а мађарска на Гротници. Турци Маџаре потуку тако,
да је на том месту дуго носле лежала гомила костију, коју су
онда звали „грот костију“. То се место прозове после Гротница.
Тако се зове и данас. Ту се ископавају разне гвожђурине и други
вомади од оружја.
Кути, на граници, према Дежевој, у студеничкој нахији. На
Кутима је био шанац, преко кога је ударила садашња граница.
' Има прича, како је Морава изнела једну колевку са живим дете-
том, а мајка му се удавила.
43”
676 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
Дуж ове границе (студеничкога среза) пружа се онамо пода Тур-
цима Подгорје, које је било устало на оружје још у почетку
1806', када је Капетан Радич био приспео тамо тежећи в Пазару.
Лиса, село и коса, 2 сата северно од Ивањице. Ту је та-
кође био шанац за време борбе од 1804—1818.
Градина или Радалево, прва чот, а друго село, на десној
обали Моравице, куда иде пут на Јавор. Ту је такође био шанац
за време ратовања од 1804—1813.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
Варош је 1, у чачанском округу, варошице 2, села 138,
заселака 102, општине 54, а глава пореских 11.436 (1870).
Чачак, окружна варош, на десној страни Мораве, малко
даље од обале, 1 сат источно од брда Овчара, и од оне клисуре
међу тим брдом и Кабларом кроз коју сс пробија Морава.
Не знамо ништа о постању ове вароши нити о њеној старој
судбини, а ни о имену њеном.
У Чачку има црква која је сад оправљена и дотерана онако
вако је миловао укус данашњих наших архитектонских васпитача,
али која је веома стара и веома ориђинална. Народно веровање
приписује је жупану Страшимиру, брату Немањином. Богомоља
ова имала је чудну судбину: два пута је бивала турска џамија“,
и ово је сада трећи пут што се на њој виси крет Христов.
1 Знаменитін догађан нове срб. истор1в, стр. 10—11, и др.
2 Вук, у Даници за 1826, стр. 35, важе: да је она тад још била
турска џамија. А Јоаким Вујић, бивши у Чачку 25 Септембра
1826, за садашњу чачавску цркву каже ово: „Г. Гаврило Пржићђ, _
чаршинскій кнезъ, мене найпрво одведе у турску джампо. — Ово
зданје доиста ECTE высоко и широко, обаче по монмъ осматриваню
симетріє, а наипаче по доказателству достовђрни лица, коя нке
стародревне надписе у камену читали всу. зданів в іошъ пређе
неколико стотина година зидао србски владђтељ Срацимирь.
ина Я дакле съ моимъ другомъ уфемъ у джамію, врбо є била
само претворена, и тамо унутри нисамь ништа друго видіо, него
на десной страни неке горе водиме басамаве, на конма намештена
стон вдна предикалница, доле пак пред ови басамацы лежи вдна
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 677
Оно народно веровање, да је Страшимир зидао чачанску цркву,
може да се подудари и с гласом летописа који вели „.... Cpa-
цимирь сьзда црьковь Богородици Градьць при рфц%
Моравћ'.“
1 Септембра 1575, кад је копан темељ за зграду окружних
власти у Чачку, на 40 корака од чачанске цреве, нађена су три
звона, на 4 стопе дубоко у земљи. У једном је 152 оке, у другом
65, а у трећем 12 ока. На највећем има овај запис: „Сие ZRONO
прнложн пркосвкешенан мнтрополнть градьукн Юнкуфорь пръсве-
тон уодотворнун градьукон Eb динн Благовкрнаго господнна де-
спота Гюрга.“
На другом звону стоји ово: „GHE зконо приложн првесвешенн-
ын интрополнть градьукн Юикуфорь вь лато „56. (6962 = 1454).
Рлдоє хвонлрь.“
Г. Стојан Новаковић, поводом овог дратоценог проналаска,
А дужој расправици, доказује да онај у споменицима Градьць у
Морави није ништа друго него баш ова данашња чачанска црева“.
Аво је то тако, онда би постање Чачка узлазило чак у прве
дане доба Немањића. Но ми ипак не знамо потоњу судбину главне
вароши овога округа све до прве десетине овога века.
Још морамо поменути и то, да се данашњи чачански округ,
за времена Карађорђева, па и доцније за прве владе Кнеза Милоша,
звао нахија пожешка, баш и Бад му је управа била у Чачку.
Прича се да су рудничке војводе: Лазар Мутап и Ми-
лић Дринчић, уочи Благовестӣ 1805, са 250 Срба удариле на
турску војску у Чачку, које је било много више. Бој је трајао
читав дан, а после су Турци побегли оставивши Србима варош
са свим.
Од тога доба до 1513, Чачак је био слободан од Турака.
наопако прострта ярчія кожа, дал опетъ од ове леже неколико
асура, чергій, и apapa прострти, на конма се Турцы кланяю.“ Iy-
тсшествів, стр. 162 и 168.
' Летопис Шафарика Památky, стр. 58, и 59.
2 Гласник XLII, стр. 856.
678 ЧАЧАНСКН ОКРУГ
Године 1808, мајор Грамберг, у свом мемоару о Србији каже:
„ Тсћаісћак, Bourg et rédoute ponr 200 hommes, surla Mo-
тата, dans un terrain choisi’, mais mal entretenue, 2 bouches è
feu '/ Ñ.“
Године 1815, Турци, чим cy осетили да Бе народно mesago-
вољество да добије опасан за њих израз, похитали су да за-
узму Чачак, као тачку која, с једне стране, влада долином мо-
равеком, а с друге, може да држи у стезии рудвички округ на
лево) страни Мораве, и Драгачево иза Јелице, куда им је била
потребна свеза са Сеницом и Новим Пазаром.
Тако су рачунали вођи најезника, а сиротињска је правда
другојачије доносила; и Бог је послушао правду.
Баш на Чачку, и према Чачку на Љубићу, Турци бише
поразно надби]ени; Ћајапаша погибе; војска му се помете, и страда
као ретко где дотле,
По прогнању Турака, Чачак видимо одмах као столицу ча-
чанскоме округу — дотадашњој „пожешко]) нахији,“
Године 1831, ту постаје столица епископа ужичке јепархије,
и ту остаје до 1554, када је пренета у Карановац, где се на-
ходи и данас.
Полугимназија је отворена у Чачку још пре 1838, па је
1845 пренета у Крагујевац. J Чачку пак отворена је „гимна-
зйска реалчица“ 1869 са два разреда.
Сад у том заводу раде 4 наставника, а уче се 64 ученика.
На плату ових наставника издато је 1874 рачунске године
11.941 гр. пор. или 5027:75 динара
У Чачку има основна мушка школа с 3 учитеља и 150 yue-
ника; и школа женска, с 2 учитељке и 54 ученице.
У Чачку су суд и начелништво за цео округ; бригадна EO-
манда; пошта; телеграф; канцеларија трнавскога среза, и један
намесник за црквене управне послове.
Године 1878, у Чачку је основан Фовад за сиромашне и добре
ђаке — први пример међу нашим варошима.
1 Кажу да је био око цркве,
ВАРОШИ, СЕЛА, EYEE ` 679
Пре неколико година, у Чачку је отворена и једна пивара,
која, не гледајући ка добро и обилно вино свуда у околини, ради
добро и доноси леп приход газди своме.
Карановац, на левој обали Ибра, 1 сат југозападно од утока
овога у Мораву, а 1 сат источно од Жиче. Карановац је на врло
лепом месту, у доста широким равницама, око којих су се дигле
красне планине, веома романтичне за око.
Нама је непознато каво постање Карановца тако и његовога
имена. Има нека прича о некаком кара новцу (црном новцу), али
вам се чини да је веројетније мислити да је она постала после
имена ове вароши, и можда баш по њену удешена.
Карановац је већ на измаку оне дугачке равни која се пружа
од Овчара до Ибра.
Равница та, приближивши се Ибру, има неколике одсеке;
после сваког одсека пружа се глатка раван, само нижа од оне
над одсеком. Стари је Карановац био близу таког једног одсека,
а сад је премештен даље на исток у раван, која се завршава
одсеком над другом нижом равницом, која се опет пружа до самог
утока Ибра.
На ивици оне равни на којој је Карановац, стоји шанац из
времена борбе за слободу.
Помиње се да је Карановац пао у руке Аустријанцима 1737
али га они нису дуго држали, пошто је, на две године доцније,
сва њихова тековина отишла опет Турцима.
Године 1789 узео га је Михаљевић, али и тада га нису ца-
ревци дуго одржали.
Године 1805, 18 Јуна, почела га је опсађивати српска војска.
Ту су биле ове старешине: Карађорђе, Јанко Њатић, Сима Мар-
Ковић, Васа Чарапић, Буша Вулићевић, Станоје Главаш, Rane-
тан Радич Петровић, који је управљао опсађивањем, Младен, Прота
Крагујевачки, Прота Ненадовић, Лазар Мутап, Прота Драгачевски,
Прота Јагодински, калуђера и попова доста, а војске око 6.000
људи, међу којима 1000 воњика.
29 Јуна, лицем на Петров дан, Турци изиђу из Карановца, даду
- = —
680 . ЧАЧАНСКИ ОБГУГ
хата Карађорђу и врате шешану коју су били узели 20 Јуна,
_ па их онда Срби испрате до Курилова’ да иду у Пазар.
1 Неки Згура Меметага, Турчин у Карановцу, досађивао је Србима
много, јер је бно најбољи јунак. Има песма, вако је овај Згура
погинуо, и како су Срби ухватили његову краву, па јој везали на
врат његову главу, и пустили је те с тим даром отишла у Ка-
рановац. Ево те песме :
„Књигу пише Згура Меметага
Из онога шера Карановца,
Па је шаље у Тополу Ђорђу:
аЧу ли, Ђорђе, чу ли Петровићу !
Ласно ти је варакати, синко!
По планини водити хајдуке,
Но ти хајде, мени Карановцу !
Чекаћу те за петнаест дана,
Ако не ћеш доћи Карановцу,
Ето мене теби у Тополу:
Ја ћу твоје попалити дворе
И теби ћу ја одсећи главу,
А Јелену твоју заробити“.
Кад је Ђорђе књигу разгледао,
Ону гледа, другу ситну пише
Једну шаље Чарапићу Васи:
„Купи, Васо, твоје Подунавце
Па ти хајде мени у Тополу,
Ласно }’ терат’ по Врачару Турке,
По Врачару, по свом завичају,
Но ти хајде меви у Тополу
Да идемо шеру Карановцу
А на мегдан Згури Мемедаги“.
Другу шаље у Космај планину
А на име у село Рогачу
На колено Катићу војводи:
„Купи, Јанко, еве твоје Космајце,
И понеси пушке гарабиље
Па ти хајде мени у Тополу“.
Трећу шаље Сими Борчанину:
„Купи, Симо, све твоје Посавце
И повуци велике топове
Па ти ајде мени у Тополу“.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 681
Мајор Грамберг, у свом мемоару од 26 Јуна 1808, Кнезу
Прозоровском, вели ово: „Karanovata sur Паг, nouvellement
Како књиге редом одлазиле
Све војводе редом долазиле.
Прво дође Чарапићу Васо,
И он води своје Подунавце ;
Није шала ЧарапвЪу Васо!
Бију за њим седам таламбаса.
А за њиме Катићу војвода,
Танко пева Петар Чеврљуга,
Потом знају да је добар јунак
За њим дође Борчанине Сима,
И он води све своје Посавце,
Танко пева борачки Чамџија
По том знају да је добар јунак.
Сјезери се поље од Тополе
Од јунака и од добрих коња.
У Тополи конак учинише
И у јутру кад дан освануо
И кад јарко огрануло сунце,
Напред пође Петровићу Ђорђе
А за њиме Чарапићу Васа
А за Васом Катићу војвода
да Катићем Борчанине Сима
А за њима сва остала војска
Па одоше шеру Карановцу
Отидоше здраво и весело
Паде војска код воде Мораве
Код Мораве, поред воде Ибра.
Кад је прво јутро освануло
Освануло и грануло сунце
Ето иде Згура Мемедага;
На мркову четворе кубуре.
А овако Ђорђе бесеђаше:
„Побратиме, Чарапићу Васо !
Ко ће сада на мегдан изаћи?
Васа спрема свога добра коња
Да он иде Згурн на мегдана.
Вели њему Петровићу Ђорђе:
„Побратиме, Чарапићу Васо !
Погинуфеш данас на мегдану,
682 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
retranché pour 600 hommes et avantageusement placé sur une
hauteur, sans canons.“
Погинуће Подунављу глава;
Но ја имам мога зета Пљаку
И под њим је хатра бедевија,
И на њој су четворе кубуре,
Нек изађе Згури на мегдана.
Оде Пљака Згури на мегдана.
А да видиш чуда великога,
Када Туре очи искрвави
Па на Пљаку јуриш учинило,
Куда не би косић пролетео
Туда Пљака са свом бедевијом!..
Ал да видиш Остружничког Чолу
Под њиме је хрома белаћина
Па говори Остружнички Чола:
„Ходи, синко, који тебе чека!
А не терај који теби бега!
А да видиш Остружничког Чола:
Боже мили чуда великога
Чола миче белаћ се спотиче
grypa ће му да одсјече главу;
Али Чола хитар на мегдану
Скочи с коња пушку преко коња
Чола креше а Згура облеће
Пуста пушка да опали не ће.
Ал говори Петровићу Ђорђе :
„Бре, бећари, за што ви гдедате
Што гледате што не помогнете
Вид те да ће 'накав јунак да погине
Без пусата и без добра коња.
Тад говори Ђука из Јагњила:
„Ја не марим данас погинути,
Када нема онака јунака.
Па долети на своме вранчићу
На вранчићу коњу коснатоме,
Пружи пушку са коња на Згуру
даједно им ватру приватиле
И Чоли се гвожђе угрејало
Баш к'о да су у паради биле
Те под Згуром убише мркова
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 683
По освојењу од Турака, у Карановцу је најпре био старе-
шина Радич Петровић, онај исти који је и опсадом управљао.
Коњ је Згуру притискао био;
Ал допаде Чарапићу Васа
Па потрже сребрну кубуру
Преко људи те Згуру у груди.
Онда викну Чарапићу Васа:
„Побратиме, Петровићу Ђорђе !
Оди, побро, одсеци му главу“.
Ал говори Петровићу Ђорђе:
„Сеци, побро, место моје руке“.
Скочи с коња Чарапићу Васа
Те он Згури одсијече главу. —
Уватише краву мркуљицу
Од хата му улар одсекоше
На вилици главу просекоше
Око врта крави натурише
Да је носи шеру Карановцу.
На чаршију ватру оборише.
Карановац варош попалише.
Долазише буле карановске
Те молише Петровића Ђорђа:
„Господару Петровићу Ђорђе!
Ти устави све твоје војнике
Да не чине силу ђеци нашо)!
Њима Ђорђе вако говораше:
„Лако бих ја војску повратио,
Ал не могу Лому и Мутапа
Цинцар Јанка од Орида града
Јер је Јанко из далеке земље
На далеко кућу оставио
Све од силе турске и зулума;
И Драгића и Павла Кумрића
Из некаква седа Поповића.
И њима су додијали Турци...
Ту се буле јаду досетише,
Позајмљују све боља у горе
Докле суму Ђорђу потпунише.
Узе Ђорђе за Турке откупе
Па отиде у село Тополу.
684 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
Кад Радич оде за председника београдскога суда, дође за старе-
шину у Карановац Антоније Пљака', вет Карађорђев. Ту sano-
ведајући, дао је овај војвода Милутиновићу грађе да спева ону
песму која се почиње:
„Мали царе Карановца града!
Ам'де сада на судију света,
Да и тебе правда не мимође? и т. д.
Године 1814 иу почетку 1815 виђамо у Карановцу Латие-
агу, који је ту и кости оставио, Те пак последње године, пошто Кнез
Милош истера Турке из Пожаревца, похита он брже Карановцу, где
су Турци биди у опсади. "Они су ради били предати се, али
самоме Милошу. И он их прими и испрати к Пазару. У тим
опсађеним Турцима, било је и војника Адем-пашиних, који је већ
израније био познаник и пријатељ Милошев. Милош му пошље
писмо и неколике стотине дуката, замоливши га да бар он не
удара на сиротињу којој је и онако много муке и невоље.
Адем-паша му на то одговори оваким писмом:
„Држ’се Бане, за врбове гране!
„Јела расте у небеске стране.
„Коси, Бане, како си почео,
„Тек' од кише причува) откосе;
„ја ћу шеват’ и веселити се
„А Бог дао те свако пјевао,
„Ко радио право и поштено,“
Поред свега тога, Адем-паша, ваљда да задовољи своје Турке,
удари на неколика крајна села у Драгачеву и попали их.
' Антонију је презиме Ристић. Онје родом из Каменвце рудничке
као што је казано. „А Пљаком се прозвао, да заплаши свет“, вели
Јокић. Јер се тако звао један Турчин велики зликовац и српски
крвопија.
2 Србијанка Ш, 107—122.
3 Могло је бити првих дана месеца Јула 1815.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ | | 685
Године 1854, у јесен, пошто је у Карановцу начињена лепа
зграда, пресели се тамо суд и начелништво за округ чачански;
а те исте године пренесе се и столица јепископа ужичкога у ту
варош доласком познатога, сада већ покојног, владике Јанићија.
Суд и начелништво бише враћени опет у Чачак у Септембру,
1859, а јеписколија је и сада тамо.
Ту је сада столица начелнику среза карановачког; ту се на-
ходи и чета понтоњера који воде бригу о мосту на Ибру.
Карановац је начинио красну зграду за школе. Он за сад
има само основну школу мушку и женску, у првој је три учитеља
и 1834 ђава, а у другој једна учитељка и 42 ученице.
Рашка, на утову реке тога имена у Ибар, 22 сата на југо-
исток од Чачка. Године 1846 закопана је првом варошица Рашка, која
је.1870 имала 61 пореску главу. Тескоба места не ће дати ни овом
месту ширити се. За то би далеко боље било, да се настанило
у лепом и пространом пољу села Баљевца, мањ ако пок. Гораша-
нин, Боји је ову варошицу и основао, није мислио, на пространу
и красну раван међу реком Рашком и Ибром што је данас на
турској страни? Кад та равница буде наша, као што наша и јесте,
онда се Рашка има куд ширити.
На Рашкој је карантин, и главни прелазак за Нови Пазар.
Туда би ишла и железница, ако би само ми морали примити свезу
на Новом Пазару.
На Рашкој је столица власти среза студеничкога; ту има школа
основна, а од скора гради се и црква“ има пошта; телеграф; Ea-
рантин, и ђумрук.
Ето колицна се данас варошица зове Рашка, а невад је то
име захватало велики део краљевине српске. И како су баш те
старе Рашке земље хватале и јужне крајеве од округа чачан-
скога, а ваљда и крушевачкога: ми та два округа и стависмо под
ото велико старинско име.
На два сата више варошице Рашке, утиче у реку Рашку
речица Дежева. Од воде ове прозвана је и сва њезина околина
Дежева. У тој Дежеви, на име, у Митровој Реци, где су били
ие:
686
ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
двори Цара Симеуна (тако тамо свако зове Немању) има, као што
ми причаше, красне баште неки Турчин Сдтарић. Турчин овај
не крати ником набрати шаку или копу воћа из тих башта. То
чини, Бао што сам вели, за севаи старога сајбије, Боји, и ако
је допустио, да туђин овлада његовом имовином, не ће трпети да
овај нови газда буде саможив у његовом добру.“
Села су овога округа већином растркана, осем моравских,
која су више у скупу. Ево их овде свију:
Редни број
ооло Об > с +
Имена села
Варош
Чачак (0 1827
Врој порес
ках глава
510
Прибаижна
даљина од
окружног
места
Редни број
Имена села
І Срез драгачевски
Тијање
Пуово
Зеоке
Којићи
Дучаловићи
Ртари
Марковица
Планина
Дљин
Лучани
Јеленддб
Ђераћи
Негришори (0 1873
Раздоле
Лисице
Крстац
Пилатовићи
Прилипац О 1867
Лопаш
Рогача
Граб
Горачићи [0 1868
Живица
Губеревци
Милатовићи
Kaoma C] 1868
Властељице
Брезовица
3
3
22
2
2/
2
3
3
414,
4
47
4
4
4
л
5
29
30
31
32
33
34
35
52
53
54
55
Број норес-
EEI гавва
Доњи Дубац 63
Горњи Дубац 86
Полишница 9
Винча 117
Кривача 23
Брест 47
Гуча O 1848 198
Турица 86
Велас 27
Котража (0 1867 94
Пшаник 51
Вучковица 96
Бели Камен 46
Рти ; 92
Горња Краварица 98
Лиса C 1869 128
Дренова 14
Луке O 1874 96
Осаоница 64
Мечке 25
Миросаљци (0 1868 94
Трешњевица 120
Трбовац 34
Вирово 76
Церова, 66
Доња Краварица 84
„Дис 53
Свега .
Прибдажна
даљина од
окружног
места
3.865 —
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
! Школа је код манастира иче.
? Ова села нису припадала Србији 1822 године.
р ар, Е F
је Имена села $ RTE ја Имена свела $
5 НР № 5:
ба га =] Pu m
11 Срез карановачки
1 Карановац (71828 457 7 21 Брезна 56
2 Чибуковац 32 7 22 Каменица 36
3 Прогорелнца 80 7 23 Метикоше 26
4 Конарево 57 7 24 Драгосињци 94
5 Маглич 23 9 25 Кованлук 19
6 Богутовац 80 7 26 Ковачи 31
7 Лопатница 58 7 27 Рибница 79
8 Пекчаница 92 7 28 Готовац 39
9 Дедевци 44 6 29 Крушевица 11844 ! 111
10 Роћевићи 60 6 30 Замчање 15
11 Дракчићи 43 6 31 Матаруге 80
12 Врдила (- 1819 94 6 32 Ратина 76
13 Бувовица 84 5 33 Заклопача 55
14 Самаили 190 41, 34 Врба O 1845 +07
15 Мусина река 27 5 35 Вранеши 156
16 Мрсаћи 133 6 36 Подунавци 66
17 Јарчујак 42 6 37 Отроци 108
18 Грдица 16 7 38 Вукушица 56
19 Адрани 89 6 39 Грачац C 1843 20?
20 Мељаница 34 10 Свега 3.182
Ф
Ш Срез студенички
1 Рашка 11855 61 22 18 Черење 22
2 Брвеница: 43 2 19 Шумник 8
3 Гостирадићи 13 19 20 Боровак 8
4 Беоци 44 21 21 Ушће 48
5 Брвеник 9 20 22 Лозно 12
6 Читлук 10 20 —-23 ЏПелепи 6
т Варево 38 20 24 Плавци 10
8 Власово 16 21 25 Камењани 23
9 Баљевац 21 194 26 Боровци 34
10 Жижовац 8 184 27 Тадење 16
11 Лучице 13 19 28 Сенци 12
12 Јарандо 13. 184 29 Дољани 5
13 Побрђе 18 18 30 Тепечи 14
14 Луковик 8 19 31 Слатина к
15 Грачевине 10 194 32 Железница 23
16 Паклење 6 19 33 Прћани 11
17 Бела Стена 14 19/, 34 Краљи 6
687
Прибляжна
даљина од
окружног
места
к ы
= с) ро о
688
R $
| Имена села 22
5 ЕЕ
35 Коњска 4
36 Полумир 25
37 Одмење 17
38 Луке _ 18
39 Брезова C 1864! 62
40 Засад 28
41 Гуштерице 19
42 Годовић 26
43 Вох 42
44 Ријека 26
45 Палеж 17
46 Гобела 13
47 Долац 20
48 Врањево 29
49 Обарак 14
50 Бресник 35
51 Дубочица 5
52 Баково 57
63 Калудра 5
54 Растиште 23
55 Савово 23
56 Понори 42
57 Орнице
58 Главочи 10
59 Рудно 57
60 Бзовик 33
61 Камењска 24
62 Дражинић 24
63 Гладнице 16
64 Буче 8
65 Велење 12
66 Зацкуље 4
67 Милићи 30
68 Раленовий 10
69 Шиће 4
70 Борково 12
71 Деспотовица 4
72 Maansa 21
73 Красино брдо 5
74 Пурице 8
1 Школа је у манастиру
цама, које се место и
ЧАЧАНСКИ ОБРУГ
ss = $ 1:
©
FE М Имена села gu ЗЕЕ
ји" 5 ou 835:
пх? А Би 50
13 95 Доњи Градац
171, 75 Рудине 12 95,
174 76 Деспотовица 5 97,
16 77 Орла глава 20 14
14 78 Бажали 10 10
14 79 Чаља 3 107,
15 80 Шољаћи 1 10
15 81 Страшње 5 89,
15 82 Дебели јасен 4 14
16 83 Бинићи 27 18
17 84 Рилин до 14 19
16 85 Грабовик 6 19
16 86 Ржана 9 19
15'/, 87 Јабдановик 6 19
16 88 Градац 31 19
16'/, 89 ГРА 20 185
13 90 Сријемчи 9 184
12 91 Малешево 5 20
14 92 Котража 5 20
14 93 Зарево 16 20
14 94 Бечвари 10 19
9
12'/, 96 Чешљари 9 19'/,
18 97 Двориште 3 20
14 98 Плешин 28 17
17 99 Бањска 9 18
16 100 Жари 8 18
16 101 Синожеци 10 18
16:/, 102 Двориште 8 187/,
18 108 Боројевић 23 18
18 104 Тлачина 13 18
174 105 Ријека 6 19
17 106 Равни 9 18
16 107 Ладојавићи 10 18
14 108 Саси 11 17'/:
14:/, 109 Ивање 12 177,
14'/) 110 Бркуше 9 17
95/, 111 Себимиље 31 19
15 112 Вртине 12 24
9 113 Милатковић 30 24
10 114 Пињаждо | 12 24
Студеници; а пре је била у Оклапни-
не помиње у садашњим Речницима.
Имена села
Редни број
115 Носољин
116 Бело поље
117 Бели поток
1 Паковраће
2 Међувршје
3 Риђаге
4 Парменац
5 Придворица
6 Бељина
7 Јездина
3 Лозница
9 Кулиновци
10 Атеница
11 Трнава
12 Виљуша
13 Вапа
14 Заблаће (0) 1869
15 Балуга
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
25 faie
zg pin
17 24
15 24
4 24
VI Срез
40 2
12 2
30 17,
389 1
50 1
11 1
61 7,
65 7,
34 7,
77 1
150 2
82 2
42 17,
68 17,
071,
=
=
с Имена села
<
[-
118 Трнава
119 Драганий
Овега
трнавски
16 Јежевица (С) 1851
29
Бањица
Липница
Рајац
Слатина Г) 1869
Кукићи
Мршинци
Жаочани
Горичани
Бацско поље
Качулице
Лазац (7) 1851
Петница
Премећа
Свега
Број порес-
ких глава
~
о њ
2008
100.
85
65
87
68
51
175
43
70
1871
689
Прибаижна
даљина од
окружног
места
Шет
Примедба. И у овом округу ми смо упоредили имена села с именима
која је Вуку Даници за 1827 тод. стр. 64, штампао, па смо на-
шли да су тада у нахији „пожешкој“ била села која данас
долазе под округ чачански, и то из срезова: карановачког, Apa-
гачевског, и трнавског. У Вука су забележена још и ова села:
Капице, Видово, Дрвари, Бапско Поље, и Безбоге. У нахији
пожешкој било је тада 104 села, и од ових у срезу је трстенич-
ком, округа крушевачког, само осам.
БВБЖЕВИНА ОРВИЈА
690 ‚ ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА ЧАЧАНСКОГ
НАСЕЉЕНИХ
МЕСТА
|
Чачак варош .. | 1 | |
— | — | 55| 55] 6
Карановачкв. .. 1 | 38) 39 5
основних
| ЦРКАВА | MKOA
С
Житеьа
(1866 г.)
МИРСКИХ
МУШКИХ
Б
s
Я
©
ры
<
fa
СЕЛА ИЗ
Драгачевски.
о мо m
Студенички. . .. 1 111811191 3
Трвавски
Кад број житеља округа чачанског разделимо бројем на-
сељених места, онда долази на једно место по 239 душа, али у
срезу студеничком има толико насељених места, и она су тако
мала, да на свако дође тек по 97 житеља, док у срезу карано-
вачком свако место има, у средњу руку, по 392 душе. Од 243
насељена места, која се, по речнику г. K. Јовановића, налазе у
округу чачанеком, 102 су засеока, који су при попису људства
додати дотичним селима, те отуд и долази разлика у броју на-
сељених места, којих је у Државопису Србије (Ш вв.) 140 по-
именце изложено. Ако сва места округа чачанског разредимо по
њиховој насељености, онда излази да има места која броје:
до 100 житеља 4
од 101— 200 р 17
ь‚ 201— 500 ь‚ 85
„ 501—1000 5 30
» 1001—2000 М 4.
По попису од 1866 године, округ је чачански имао 29.869
мушких и 28.165 женских житеља; долази дакле на 100 мушка-
paga 94:82 женскиња. Ова сразмера у појединих срезова врло
ЗАБИМАЊЕ, СТАЊЕ 691
је неједнака, јер у ерезу карановачком долази тек 91'81 женских
на 100 мушвих, а у срезу трнавском 99:40.
Премда се за чачанеки округ не може казати да има довољан
број цркава и школа, опет он у томе боље стоји од округа
ужичког. У средњу руку долази овде једна црква на 2.418 душа,
а једна школа на 2.764 душе.
Куће су по селима махом дрвене — брвнаре, а покривене су
Еровином. У Морави има их покривених ћерамидом, а од скора
су почели неки и зидати куће од камена.
Најважнији део Куће јесте онај где гори ватра, и где се
готови јело. Соба, где је има, само је за зиму, ито за ноћивање.
Око ватре седети душа је Србину, и лети и зими, не да би се
баш свакад хтео грејати, него тек да се чисто разговара © њоме.
Мајстори који граде куће (мало боље), обично су из источ-
них крајева, а дрвенаре и кровињаре граде сами сељаци.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Становници чачанског округа, који су ближе Морави, баве
се више земљорадњом, а који су по брдима, више пате стоку:
чињеница, која се повторава готово у сваком округу.
Од усева, сеје се: кукуруз (особито жути’), пшеница, јечам,
зоб, раж, и ситна проја.
Пописом године 1867 нађени су ови бројеви обрађевина у
чачанском округу:
Кукуруза . . . . . 15991 дан орања
Пшенице . . . . . 2628 ,„, ,
Ражи . . . . . . 2960 ,„ ,
ОВ: а. све са О а:
Jemma . . . . . . 108 ,„, ,
| Прича се да народ овуда није знао за овај кукуруз до после Ro-
чине Крајине. Тада је народу дао семе од тога кукуруза спахија.
44%
692 ` ЧАЧАНСЕН ОКРУГ
Esae. . . . . .. 611 „ ,
Крупника . . . . . 568 , ,
Пров ...... 142 „ ,
Еромпира . . . .. 457 , 3
Конопље . . . . . 1844 , ,
Лана, само. . . . . Il g ~
Ливада је било на . . 26872 косе.
Прича се да је кромпир пренет у време Кочине Крајине
(1787) из Немачке, и заповест је била издана да свака кућа за-
сеје по 1 плуг кромпира. Сад га сељаци сеју радо, јер., веле,
„роди у земљи, па се не боји ни града ни слане“.
Вино добро роди у Јелици, нарочито у селу Паковраћу, у
Лозници, у Јежевици, у Печаници, али га по брдима нема, осем само у
селу Ушћу, иза Столова. Ту су виногради манастира Студенице;
и вино је врло добро. У целом овругу нађено је 1867 винограда
на 6679 мотика.
Од воћака, има крушака: караманака, медунака, базава, жу-
тица, водењака, илињача, арапака, и тврдака; даље, јабука има:
петровача, тетовака, тврдокорака, зуквача, и других разних; од
шљива: белошљива, тургуња, маџарака, ситница, и пискаваца;
има трешања разних, вишања, бресака, дудова пак и кајсија
има мало.
Најпосле, сади се у околини Карановца, особито у Подибру,
у селу Врби, Подунавцима, и Курилову, многи дуван, који зналци
хвале да је врло добар. Њега је било засађено 1867 у целом
округу на 353 дана орања.
Од стоке нађено је 1866:
Коња . . . . . . . . 6288 грла
Говда. . . . . . . . 14752 ,
Свиња . . . .. . . . 42816 ,
Оваца . . . . . . . . 88660 ,
Коза . . . . . . . . 17894 ,
Кошница . . . . . . . 3430
ОДЕЛО, TOBOP `° 693
Становници чачанског округа имашнији су они по брдима него
они у Морави, а требало би да је са свим противно. У брдима је
задруга више, а у Морави је више инокоштине и пуцила !
У брдима се вода води вадом преко 2—3 сата места, и негде
се преводи преко дубоких провала у боровим жљебовима, само да
се може навести на њиву или ливаду која се с тога зове mog-
водница, а у Морави, где је ласно побринути се о земљи, ложи
многа и многа њива неурађена или ливада у трње зарасла!
У студеничком срезу, на неким местима, ору се таке врлети,
за какве би се у Морави мислило да су неприступна места, да се
њима ни пешке не може проћи.
даната и занаџија по селима има по негде, и то само за
најпрече потребе, као што су: ковачи, Колари, качари, и терзије
који сукно режу, и бојаџије, који боје пређу и разно плетиво.
Е. ОДЕЛО
Одело мушко у Драгачеву сличво је с оделом Ужичана, ау
Морави с рудничким оделом; у Студеници пак различно је: тамо
се чешће виђа црвено сукно, на прилику, по који јелек и џема-
дан, а по таком сукву отворено плави гајтан. Људи носе: чарапе,
опанке (махом куповне), кошуљу, гаће, зубун, појас, гуњ, чак-
шире, подвезице, дизлуке (докољене), антерију, сила), а на глави
вес. Жене носе: кошуљу, сукњу, сајче (прелук, јелечић), појас,
чарапе, опанке, и убрадач (мараму, или шамију), а на леђи зу-
бун. Девојке носе на глави весове без шамија; жене пак са ша-
мијом, и озго још повезују главу марамом или другом шамијои.
Спред припасују кецељу, коју зову скутача.
У опште се може рећи, да је женско одело лепо, укусно,
особито у Драгачеву.
Ж. ГОВОР
Већина становника чачанског округа говори јужним говором.
Саио у Подибру (на десној страни Ибра до крушевачког округа),
и у источној поли студеничкога среза чује се говор источни. Ак-
694 ЧАЧАНСЕИ ОКРУГ
ценат пак оштри, и с промењеним местом у речима, опажа се још
од источнога краја Старога Влаха, а тако се већ иу селима око Ибра
зове : девојка, Станија, Студеница, што ве не чује у западној поли
чачанскога округа.
Око Рашке, ковачница се зове и коваоница, а негде и
догана.
‚. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Још је јек гусала и чест и мио у свем чачанскои округу.
Песме се певају све које има сав наш народ, а од оних које су
везане за места тамошња, ево и овде једне:
Бој на Лопашу
(трећи дан Тројица 1806)
„Боже мили, чуда великога!
Још зорица није забјелила,
Ни: давица лица помолнила
А од дана ни помена нема,
Полећела два врана гаврана,
Од Ужица града бијелога :
Крваве им ноге до кољена
Крвава им крила до рамена
И крвави кљуни до очију.
Одлећеше шеру Сарајеву
Ордагином двору бијеломе.
Како па'ше оба заграткаше.
дачула их Ордагина љуба
Па је млада пред двор ишетала
И овако њима говорила:
„.Не било вас! двије тице вране !
Двије тице, двије злослутнице !
дар је мадо дрвља и камења,
Ил’ зелених по горама јела,
Већ падате на бијеле дворе
Бједе дворе мога господара 2
С кога ли сте врха и планине,
Од кога ли града и крајине;
Нијесте ди од Ужица града 2
Не виђесте д' ђе Ордагу мога
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ПГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 695
И његову убојиту војску:
Све по избор младе Сарајлије 2
Је ли дош’о до Ужица војно?
Је л’ Мораву мутну пребродио,
Је ли дош'о равном Драгачеву
Је ли с Влахом бојак учинио
Је а посјек’о црна каурина
Љуту гују Попа Милутина
Од онога Драгачева равна ;
Је ли дворе њему похарао,
Драгачево је ди поробио?
Води ли ми танких Драгачевей
Које би ме послужиле вјерно ?*
Ал да видиш двије тице вране!
Једна гракће, друга проговара:
„»„ О госпођо, О дагино љубо,
Ми смо ради донет’ добре гласе,
Али ваља истину казати ;
Јесмо, госпо, од Ужица града,
Од њега смо ноћас полећели;
Вид]ели смо Ордагу твојега.
Ага дође до Ужица града
И доведе шест хиљада војске
Лијепо му бјеше у Ужицу
Шетати се и зијафетити;
Ал Ордага не шће мировати.
Двије ноћи туна преноћио
А кад трећа нојца настанула
Прије зоре и бијела данка
Он порани, жалосна му мајка !
И отиде виз воду Дјетињу
И одведе убојиту војску
И још с њоме многе Ужичане
Да кадама заробе Влахиња.
Горобиље село проходио
Миплићеву Селу доходно
И у њему нојцу преноћио
Па у јутру рано поранио
Те Мораву воду пребродно;
Ал’ га туна дочекала стража
И пред њоме буљубаша Рано
696 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
И са њиме јоште Карапавле.
Како стража осјетила Турке,
Одмах с њима заметнуда кавгу ;
Но је веља сила у Турака,
Не може им одољети стража.
Одатле се подигоше Турци
Те одоше у поље лопашко,
У Лопашу табор учинише
Учинише, па се ушанчише.
Глас допаде Попу Милутину
Да му Турци Лопаш заузеше.
Скочи попе к'о да се помами,
Па сакупи три хиљаде војске
Врсне синке Драгачева равног
И са њима војводу Новака
Из зелена села Горачића
Са Новаком Радовић Милића
Са Милићем кнез Максима храбра
Оде с војском пред Ордагу твога.
Како попе стиже у Лопаша,
Одмах јунак удари на Турке.
Бојак бише цијелога дана,
Нит’ се знаде ко ће задобити.
И другога дана бојак бише:
Магла паде на земљицу црну
Од онога праха пушчанога
Те се, госпо, Baer не могоше:
Ко ли гине, ко ли задобија 2
Док допаде Попе Милутине
До Ордаге твога господара,
Па овако њему проговара :
„ „Бре! Ордага, турски капетане,
Оди, море, да се огдедамо!
Мало д’ ти је шера Сарајева,
Него јаде и овдјена тражиш 2
Стани Туре да се намиримо.“
То изрече, Ордаги кидиса
Те му сабљом одсијече главу.
Кад видјеше Турци Сарајлије
И са њима млади Ужичани
Да погибе така поглавица,
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Плећа да’ше, бијежати сташе.
А војска их српска окупила
да Мораву воду прегонила.
Ту погибе много Сарајлија
И са њима четрест Ужичана.“ “
Кад то зачу Ордагина љуба
Кука млада као кукавица
А превија кано ластавица
И прогдиње Попа Милутина:
„»Рог т убио Попе Милутине,
Турска, сабља одсјекла ти главу!
Што погуби Ордагу мојега
И разагна сву његову војску.“ “
Друга песма из Драгачева
Што Морава мутна тече?
Да ли паша коње поји,
Ил’ пашина војска броди?
Нити паша коње поји,
Нит' пашина војска броди,
Већ се купљу двје сестрице:
Магдалина и Калина".
Магдалина препливала
Калина се удавила. —
Мртва глава проговара:
„Магдалино, сејо моја !
Кад отидеш нашој мајци
Ти не казуј јадној мајци
Да се јесам удавила:
Већ да сам се удомила
Међ' два брега два дјевера,
Међ' двје горе, двје јетрве,
Мрамор камен младожења,
Травица ми заовица
А земљица свекрвица.“
697
1 У Сврљигу се пева овај исти мотив али су имена друга: 4ливера
и Тодора
„Тодора се удавила
Аливера испливала“ и т. д.
698 ЧАЧАНСЕН ОБРУГ
Осем тога, Драгачево је особято на гласу са песама и певања.
Многе песме помињу планину Јелицу. Тако се у једној тврди HO-
што што не знам да ли је истина. Песма вели:
„О Јелице, висока планино !
С тебе ми се шёр Шабац види,
Испод Шапца мермерли калдрма“ ит. д.
Не знам, да ли се доиста види Шабац с Јелице, јер га HE-
кад нисам могао ни разгледати због магловитости оних дана кад
сам год бивао на Јелици, али да је с Јелице дивотан поглед го-
тово на све стране, то је цела истина.
Од прича, које би биле мои везане за овај крај, мо-
жемо поменути ове:
У планини села Отрока, у Подибру, има једно место, које
се зове Разбојиште. Име ово постало је, по причи, на овај на-
чин: У неко старо доба, на том су се месту биле хале из тога
села с халама из села Јелошњице. Хале с Разбојишта гађале
су оне у Јелошњици јелом, а ове из Јелошњице оне на Разбоји-
шту разбојем, па се, веле, од тога места прозвало Разбојиште 2 !...
У селу Отроцима, близу кречана, има једна пољана која се
зове Гувно. За то место везује се ова прича: Два брата имала
многу пшеницу, па је врли на том пољу. Један брат био слепу
оба ока, а други видео ва оба два. Кад су стали делити, овати
напуни бучук житом, па пружи брату, рекавши:
— Пипни, брате, је ли пун?
Слепи дохвати руком бучук, и рекне:
— Добро, брате; пун је.
— Е, ово је мени, настави окати.
Кад изручи жито, он изврне бучук, па по данцету поспе
тек неколико зрна, и принесе слепом: |
— Пипни, брате, ово је теби.
(лепац дохвати озго зрна, па не знајући колико је ту плитво
жито, рекне:
— Лепо, брате, пуно је, сипај то мени!
Тако поделе жито, и спреме се да пођу; али у тај мах —
урнише се земља под њима, и они оба оду у бездан.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 699
Испод тога Гумна има извор, па кад год удари киша, људи
уверавају да вода изнесе из земље по неко са свим црно зрно
пшенице,
Властељица је село у Драгачеву, 5 ‘^ сата на југоисток
од Чачка. За то село везана је ова прича:
„Кад је Сибињанин Јанко пропао с војском на Косову, и
отуда се вратио сам самит, преко планина и врлетћ, дође он у
данашње село Властељицу једноме човеку на Конак. То је било
у очи светих Врачева, који падају 1 Новембра. Домаћин је био
свечар. Јанка као путника прими он како је боље могао, и ако
није знао ни ко је ни откуд је. За вечером, дође време и здра-
вицама. Између многих других, гости вапију и за здравље вој-
води Счбињанину Јанку, где је да је, нека му је Бог помотњик,
да сатре силу турску!
То је Јанво и слушао и гледао, али се није хтео казати.
Сутра дан пође да иде; домаћин га поведе, да га као непозната
човека упути, На растанку, Јанко се важе ко Је, и шта је било
с његовом војеком.
— Него хвала ти на дочеку, рекне он домаћину: — и да Бог
да ти се власт никад не увратила, него да си богат и властан до
века. |
Тај се човек прозове после Властељица, али каво су, за
Турака, све из те породице бивали кнезови, Фамилија се та доц-
није прозове и Кнежевићи, а име Властељица остане белу и
до данас“,
Још ћу овде ставити причу коју сам чуо 8 Јуна 1870 на
Рашкој, од неког Нув-аге, буљубаше на турској караули, који
је родом из Рожаја, по крви прави Орбин, а по вери Мухаме-
данац. И ако у причи дише много турскога даха, опет ја мислим да
јој је овде место, јер овај крај баш удара у земље наше у којима
је тога доста. Ево приче:
Срећно доба
(Хаир-земан)
Бог је најприје био створио свијет, и све у свијету, па тек
доцније инсана (човјека). Док још није било човјека на свијету,
700 ЧАЧАНСКИ ОКРУГ
ишли су светитељи и анђели по земљи, и разгледали како је
гдје. Једном тако путоваху један светитељ и један анђео, па крај
пута видјеше крушку, и на грани јој тица, лијепа, шарена, кит-
наста, да је се не мореш нагледати, а доље под крушком липсало
_штене и уцрвљало се, па, бива, гамиже у њему црв ево овако
(показује прстима). Она птица слети с гране, и Ељуј и гутај оне
дрвове !
— Ох, Боже, рећи ће анђео, велико је давање твоје; даваш
што хоћеш да даш; али што ово даде, да овака лијепа, овака
китњаста тица Ељује, бива, ови гад?
— А чудно ли ти је? упитаће га светитељ.
— Како ми не би било чудно? одговори анђео.
— Не чуди се; доћи ће неки хаир-земан — неко срећно
вријеме — када ће изаћи човјек на земљу. Биће у људи и богаташа,
и већила, и мудира, и забита, и мувтија, и хоџа; и биће их ли-
јепих, китњастих, и шарених, ето таких као што је та тица, па
опет ће кљувати сиротињску муку!....
Пођоше даље. А то украј пута гори велика ватра, над ват-
рои су три тенџере, двије с крајева пуне, а једна у сриједи међу
њима празна. Из ових двију крајних избија кључ и прескаче из
једне у другу, прео оне празне. Она, кукавица, пишти од велике
жеге, а ни кап не Бе у њу да падне.
— Ох, Боже! рећи ће анђео, велико је давање твоје; даваш
што хоћеш да даш; ама што даде ово, да се из пуна у пуно
прељева, а у празно не ће ни да кане?
— Не чуди се! рећи ће иу светитељ: — кад изађе човјек на
свијет, биће их богатих, а биће и сиромаха. Богат ће богата, преко
сиромаха, звати на гозбе и зијафете, на сиромаха не ће ни по-
гледати ни један, а жудјеће и сиромахова душа да се развесели
кано и богаташи....
Пођоше даље. А то испред њих побјеже кучка, скотна, те
се једва креће с великим трбухом. Али гле! штенци пролајаше
мајци у утроби!
— Ух, Боље! повика анђео, велико је давање твоје; даваш
УПРАВНА ПОДЕЛА 701
што хоћеш да даш. Него рашта даде ово чудо, да штенци про-
лају мајци у утроби?
— Зар ти је чудно? упитаће га светитељ.
— Како ми не би било чудно? одговориће анђео. Тому се
никад нијесам надао. |
— Не чуди се! рећи ће даље светитељ. По хаир - земану,
(после сретнога доба) кад изађе човјек на свијет, настаће хаирсуз-
земан (несретно доба) кад ће се све обрнути како не треба. Тадај
ће дјеца говорити својему оцу и мајци: шутите, ви ништа не
знате !
„И то је вријеме у нас, у Турској, настало“, заврши Нувд rpo-
хотом се насмејавши „а како је у вас — ти ћеш знати боље“, рече он
погледавши у ме и у сву дружину очима које питају.
Игре волске помињу се ове: четворка; мачванка; aeea-
KUWA; острољанка; влатиња ; ђурђевка; шумаричанка ; орлов-
ка; уста) дико; зајам; бугарка; и прогонац.
4
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Чачансви је округ, у старије време, био другојачије поде-
љен за управу. Драгачево је било за ве; Студеница за се;
Карановац с Подибром опет за се, а Чачак са својим помо-
рављем мора да је био за се, али ми о том не валазиимо HH-
где спомена.
Данаске је тај округ овако подељен: Чачак је окружна ва-
рош, и односи се непосредно окружном пачелништву; а срезови
су ови: драгачевски, са столицом у селу Тшану; студенички
са столицом на Рашкој; карановачки, ва столицом у Карановцу;
и трнавски , са столицом у Чачку.
Окружне су власти све у Чачку.
Ту је и команда чачанске бригаде.
Реалчица с два разреда находи се у Чачку.
Прота седи у Карановцу, а у Чачку има намесник, као што
један такав има и у Драгачеву. |
702 | ЧАЧАНСЕН ОКРУГ
Поште и станице телеграфске имају: у Чачку, Карановцу, у
Студеници, и на Рашкој. |
Ђумрук је и састанак на Рашкој.
Владика седи у Карановцу.
j НОВЕ ТЕКОВИНЕ
Од нових тековина има да се помене у чачанском округу:
Шут од Чачка преко Јелице на Пожегу, к Ужицу.
Пут од Чачка преко Јелице и Драгачева, в Ивањици.
Понтонски мост на Морави код Чачка којим прелази ча-
чанско-милановачки пут.
Понтонски мост на Ибру, код Карановца.
Даље, лепа зграда у Карановцу, Која је грађена за окружне
власти, а сад у њој седи среска власт и чета понтоњерска.
Нова красна зграда за школр у Карановцу. ·
Нова школа на Рашкој, а сад се ту гради и нова црква.
Нова лепа црква у селу Котражи, која је довршена пре не-
колико година.
Нова школска зграда у Чачку; а и кућа за окружне власти
диже се већ у тој вароши.
Ш
Крушевачки округ
] Границе, и планине
Крушевачки округ буди многе тешке али значајне успомене
у срцу Орбина патријота. Из Крушевца је пошла она војска која
је готово сва изгинула бранећи своју отаџбину; војска, која је у
својим редовима бројала и рачунџију издајника, и дику међу
јунацима, мученика за народну ствар — сокола Милоша Обилића.
Али крушевачки округ обухвата и Копаоник — највишу пла-
нину у Србији, с које се види далеко на све четири стране; види
се тужно поље Косово, види се Босна каменита, виде се врхови
балканских источних огранака, а види се и китнаста земља Шу-
мадија, која, қад се оно заљуља, у почетку овога века, чак у
Шаму каде заплакаше, јер их раја не уцвели на правди него само
своја права потражи.
Да овружимо овај округ његовим данашњим границама, те да
знамо у коликом се простору покреће сав наш даљи говор.
Крушевачком је округу граница с југа Ибар почињући од
Рашке па докле и чачанском; оставивши Ибар, граница та, оном
линијом која је показана за округ чачански, caasa у Мораву.
Овом реком, даље, граница иде ло под Сталаћ, и одатле се по-
вија уз источну Мораву до мало више Ђуниса, па онда право
преко Јастрепца удара у плот, којим опет иде на Јанкову Kar-
суру, па преко Копаоника, остављајући највише висове у Србији,
спушта се у Ибар, којим слази до на Рашку, одакле ми и поче-
смо ово наше шестарење.
Копаоник је највиша планина не само у крушевачком округу,
него и у целој Србији. Међу Ибром и обема Моравама, као горо-
104 l КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
стасна водомеђа, диже се Копаоник, готово с безбројним висовима,
косама и повијарцима, Који сви представљају знатне висине, и
од којих ћемо ми тек највеће овде именовати. Копаоник је Џи-
новски скуп висова и брдоравања, којих висина, на највишем
месту — сувом Рудишту —, прелази и преко 6000 стопа“.
Копаоник, са свим својим разноименим и разновисним Apy-
гарима, готово је сав од силикатних стена (гнајза, микашиста и
сијенита); само на два места увлаче се у Копаоник уске греде
од кречног камена, од Брзећа преко Метође до Гобеле, и од Жупе
до Нерађе идући испод Козника в Плочи. Цело пак подножје
Копаониковог подгорја, и неки виши врхови — куле копаоничке :
Треска, Једовник, и Столови (у чачанеком округу) — састоје се
из серпентина.
На север од Копаоника, вйси се брдо Нерађа; малко на
запад, вис је Жељин, брдо с два вршка, које се види из далека
и кога висина допире до 4200 стопа. Између овога и Нерађе
протеже се висока Коса Плоча, коју географи помињу често као
вишу и од Нерађе и од Жељина (веле да има 4800 — 5000 стопа,
али се наше голо око томе противи). Још даље на запад јавља се
Савина Трпеза, па на север Гоч, а на запад даље су Столови,
који улазе у чачански округ, где је била реч и о тим планинама.
На југ од Копаоника је голи шиљасти вис Кукавица, и
Једовник, који се последњи у песмама помиње.
На исток од Копаоника, протеже се дуга, не свуда једнако
обилно гором обрасла планина Јастребац, која се свршава чак
код Суповца, на источној Морави, не далеко од Ниша.
На Јастрепцу су највећи су висови: Три Сестрице, Поглед,
Сјајна Стена, а преведлище или прослопи најзнатнији су:
Равна Гора, Страцимир и Прокоп, где свуда имају карауле. —
Поглед је прозван тако с тога, што се с њега види сва Топлица
у питомо) равни.
' Др Панчи вели 1700 метара. (Taea. Копаоник и његово под-
горје, стр. 4).
2 Може бити забуна и у том што се не зна местимице тачка коју
су мершли и каквим су је именом назвали.
ВОДЕ | 705
Од свих ових планина, Копаоник је најграндиовнији. Он
обухвата у себе толике висове, који би, да сами за се стоје, могли
обраћати на се и радознало око путника, и марљиву пажњу научника.
Осем тих високих планина, и њихових огранака, у самом ок-
ругу, ближе к Моравама западној и источној, планина Мој urc, у
ставама међу Расином и источном Моравом, обраћа на се пажњу,
и то више по причама Које живе у народу о њој, него ли по
геолошким својствима, или висини својој.
На венцима, који се пружају од Желина и који су, наравно,
нижи од њега, највиши су висови Поглед, Печени Гроб, Мед-
веђа Рупа, Огорељица, Жути Крш, Кобиларник, Девојачки
Гроб, Дуга Пољана, Равна Гора. Исто тако, не треба да
остане непоменут ни вис Гоч, над врњачкои бањои, северозападно
од #ељина. |
На највишим висовима Брушевачког округа има горе: јелове,
борове, јаворове, букове (највише), брестове, граничеве, јавенове,
липове, и т. д.
Од дивљине има: медведа, вукова, лисица, дивљих свиња,
срна, зечева, куна, јазаваца, творова и др.; од тица има: орлова,
јастребова, буљина, и соколова (у Јастрепцу), тетребова, јаребица,
голубова, грлица, Косова, дрозгова, славуја, шева, и т. д.
2 Воде
Осем Ибра, који је с јужне стране дуго гранида овом округу,
квасе њега као граничне воде: западна Морава од Нова Села до
Сталаћа, и источна Морава од више Ђуниса опет до под Сталаћ.
А од унутрашњих вода биће на реду да се помене
Расина, која постаје од станишиначке и још једне речице,
које извиру једна из Жељина а друга из Гоча. Име Расина на-
стаје тек од села Рогавчине, пошто се оне две реке састану. Расина,
има долину лепу за око, а родну за усеве. Она тече најпре на.
исток па тек доцније код села Наупаре" окреће на север; про--
' Прича се да је одатле Кнез Милош хтео, да је наврати на Кру--
шевац, па намера остала не извршена 2!
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 45
706 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
лази мимо Крушевац с источне стране, и испод ове вароши, на
У. сата, улива са у западну Мораву. У Расину се стиче и pe-
чица Блаташница, која протиче Epos Јанкову Клисуру.
Јаница, скупља се из више потока; најдужи је онај који
долази од Mesana, и протиче испод цркве у селу Плочи; доцније
он прима ивљански поток с лева, јелакачку реку © десна и
Велештицу, опет с лева, која св стиче у Јошаницу у Бањи Jo-
шаничкој, баш испод купатила. Ова јој речица даје највише воде,
А помоћ јој је велика и од саме Бање Јошаничке, која бљује
своју кључалу воду у толикој мери, да би ту одмах могла млети
воденица.
Од села Бање, она пролази поред села Ќожукаца, и доцније
се слива у Ибар.
Јошаница пада с висине, а тече коритом веома каменитим,
с тога она тако хуји, да се близу ње два не прививла човека не
могу лагано разговарати.
Рибарска и Велика Река; прва долази из села Болевца,
под висом јастребачким, и тече кроз села: Крушнице и Зебицу,
па се, испод В. Шиљеговца, састаје с реком рибарском, те про-
тичу, као једна вода, кроз Каоник и Ђунис испод кога падају
у Мораву. |
Кожетинска река, која се под косом кожетинском састаје
из, два крака, и тече одатле на исток, или још на југоисток, на
Витвово. Код села Пепељевца она обрће к северу, и испод друма
третеничко-крушевачког пада у Мораву.
| Ова се река састаје из два крака под самим Кожетином.
Леви јој извире у латковачком брду, а десни опет састављају:
Мала Дубравица, Планиница, и Сиљевац.
Минералне воде врушевачког округа имају нешто више него
све воде те врсте у Србији.
Јошаничка Бања, извире у реци тога имена (а и село се
око ње зове тако) онде где се стиче река Велештица, која се
у свом почетку зове Самоковска Река.
ВОДЕ 707
Бања та извире из камена врло обилно, и врућа је 76 — 78° С.
По томе је најтоплија вода у Јевропи, нити има себи друге до
оне у Бруси, у. Малој Азији. У њој нема никаквих минералних
делова, а по радњи иедичкој, може се мерити с водом у Гастајну,
сако што је наша Бања много топлија".
Мало ниже извора, има једно старо купатило, за које се не.
зна чиј је рукотвор, а личи на старе римске грађевине од оте
врсте.
Кад се једном путови просеку, вад се начине сместишта и
набаве потребне удобности: Јошаничка ће Бања тевар оживети жи-
вотом новим, прајатним, и корисним.
Г. Др Панчић помиње и оне гвожђане киже у планском брду,
које могу дати некад врло корисна купатила за извесну врету
болести.
Има прича, да је на једној од оближњих Копаонику планина
ручао некад цар Душан, и да је на ручку имао: јагње сисанче,
зрелих трешања, зрела грожђа, и леда, све произведено при-
родом у околини. У Јошаничкој Бањи готово ће се моћи све то
сустизати. Јер трешње тамо дослевају о Св. Илији; леда на Ко-
паонику има прелетњега, јагњади сисанчади такође бива позно,
грожђе се пак у Жупи може. имати и рано и позно.
Треботин, село на североисток од Копаоника, а 2 сата на
запад од Крушевца. Ту извире хладна алкалична кисела вода, која
се због обиља угљене киселане, и угљенокиселог натрона мора
уврстити у важније наше киселе воде.
Само се још мора порадити, да се начини отока овој води
у оближњу (врбничву) реку, и да се набави све што треба за тако.
место, па ће Треботин бити и пријатно и лековито место наро-
чито за оне који од многога седења стеку разне омање невоље
и бољетице.
Врњци. На северној страни Гоча, у селу Врњцима, '/, сата
јужно од пута који води из Карановца у Трстеник, находи се
чувена Врњачка Бања, у сред села тога имена, у пределу какав.
' Др. Џанчић,Копаоник и његово подгорје, стр. 10.
2 Испитао је нок. М. Рашковић, проф. на вел. школи.
45"
708 КРУШЕВАЧЕН ОКРУГ
се само може пожелети. Њезина је. температура 27° 0". Вода
ова у 1000 грама има 2,51 грам сталних делова, и то готово
оних истих које садржи вода треботинска, само што се у овој
осећа нешто мало сумпорне киселине.
Стручњаци наши и странци пореде ову воду с најчувенијии
водама ове врсте у Јевропи: с оном у Емсу, и оном у Карловим
Варима, и т. д.
На месту, где је врло ласно доћи, близу варошице Трстеника,
где се може иного што шта набавити за живљење, под Гочем, где је
стоке и млека изобила, вода ова — са својим красним лековитим
својствима — има најлепше изгледе у будућности. Само више
знања, воље, и капитала !
Рибарска Бања, 4 сата на југоисток од Крушевца, повише
села Рибара, а под самни Јастрепцем. Лековита вода ова, била
је позната и старима, од којих је било остало једно зидано Ey-
патило, које је 1852 срушено, и друго удобно и пространо на-
чињено. | |
Вода је ова бистра, по укусу нешто бљутава, и удара на
сумпор. Топлота је у купатилу од 28° до 30° по Реом., али на
самом извору, ова топлота мора бити сталнија. ·
Испитана вода ова, показала је ове састојке: сумпоритог
ваздуха; угљеновиселог натрона; извлака (Extrativstoff); сољане
киселине и нешто гвожђа“,
Вода је та врло важна, и доиста се и походи врло много
сваке године.
Вода се та, као купатило, препоручује поглавито у болестима
востију и чланкова од назеба, и после убоја; у млитавости и
узетости после удара; у отоцима костју и у костобољи; у болес-
тима КОЖНИМ, И T. Д.
Она се и пије с врло великом коришћу у болестима од слу-
заве коже у стомаху и у цревима; кад се изгуби воља на јело;
кад је затвор, или тешка столица, кад се пати од глиста, и т. д.
1 Доцније је нађено, на самом врелу, кад је откопано, да је топла 86° С.
2 Линденмајер, стр. 106—108.
РАВНИ | 709
Буци, у округу и срезу крушевачком, у селу истог имена,
с јужне стране Јастрепца, има нека лековита вода, која, по Ba-
рону Хердеру, садржи нешто угљенокиселога гаса, и нешто со-
Љане киселине. |
Мајдево, село у округу и срезу крушевачком, крај Расине,
има неку минералну воду, у којој је Барон Хердер нашао нешто
сољане киселине, али у малој иери.
Сеземча, село опет у истом срезу и округу, има један из-
вор, кога вода садржи нешто угљенокиселога гаса и нешто CO-
Љане киселине. И ову је воду испитивао Барон Хердер. Г. Лин-
денмајер се нада, да би се марљивим испитом нашло више што у
овој води'. Најпосле Слатина, село опет у срезу и округу вру-
шевачком, има једну воду, која садржи нешто сољане киселине,
али је свакојако незнатна, Ў
3 Равнице
Равни су највеће у крушевачком округу дуж западне Мо-
раве. После оне сутеске више Трстеника где се висови од Гоча
с десне и од Татарне с леве страпе Мораве тако приближују к
обали да чине праву сутеску, почле се раван све више ширити
тако, да на неким местима од обале моравске до најмањега брда
има више од сата хода. Ово траје чак до Расине и до брда Moj-
сиња, источно од Крушевца, где се у раван може узети сав прос-
тор од Мораве до близу Наупаре, на југ од Крушевца, а ту
ће бити читава три сата места. |
Осем моравске равни, има још лепих равница око Расине,
око витковачке реке, и око реке рибарске и реке велике №на-
рочито око села В. Шилеговца.
Па и сама толико чувена Жупа може се пре узети као из-
дробљена раван, него као какав брдовити предео.
Равни има и по највећим висинама Копаоника, camo што су
то поља за пату, а нису за обрађивање због велике студени.
|! Линденмајер, стр. 109,
710 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
А Шуме
Ретко је Која планина у Србији задржала такав целац биљ-
нога свога накита као Јастребац, бар с оне стране, која му је
овамо Е Србији окренута.
Копаоник је по врховима го на много места, али у осојима,
и иначе у удолинама, богат је још обилном шумом.
Тако је исто и на Жељину, а Неређа је и по самом врху
свом обрасла шумом.
Они делови венца Савине Трпезе, који се пружају на исток
у овај округ и који се спајају с Гочем, такође су обрасли, .0с0-
бито по осојима и равнима, једром и густом шумом.
По највишим висовима Копаоника шума је највише јелова,
сирчева, букова, после долази граничева, церова, лужњакова, ја-
ворова, млечикова, и др., као што смо и раније говорили.
Ниже к Морави, красан је гај од 'Буниса до села Гревца,
окићен лепим лужњаком и границом, а ређе цером.
5 Рудно благо
Копаоник је истина добио име од тога што су у њему од
вајкада копане руде; али је он тога блага тако пун да ће се
још дуго и дуго имати шта да црпе из његових недара. —
Ми ћемо овде, благодарећи дру Панчићу, поменути само глав-
нија рудна места по тим планинама. Тако је
1. Рудњак, више Међуречја на коси, Боја се спушта са Сту-
дене у Гокчаницу. Ту се налази у гвозденој руди — лимониту —
особити минерал који досада ван Србије није нађен. Њега је ту про-
нашао 1835 Барон Хердер, и назвао га Милошин, у част пов.
Кнезу Милошу.
2. Плана, узмеђу Ковачевца и Међуречја идући к Јоша-
ничкој Бањи. Ту је иношетво свакојаких минерала, у којима има
и сребра. На стара окла, из којих су некад вађене руде, теку да-
нас читави потоци гвожђевите воде, Боји сталожава]у читаве масе
гвоздене руде (палудита), па се онда сливају у јошаничку реку.
Рудно БЛАГО 711
Те воде народ тамо зове киже. Барон Хердер обраћа oco-
биту пажњу на овај рудник’. А као да ће ова Плана бити она
иста Боја се помиње у писмима Дубровчана Деспоту Стевану
Високом“. |
8. У Лачнојевићима, испод Ковачевца и Јошаничке Бање, на-
лазе се богате сребрне руде. Барон Хердер вели да су оба ова
последња рудника врло важна, и да ће некад ту оживети корисна
за земљу рударска индустрија.
4. У Слмоковској Реци, испод Једовника, имају и сад неке
рударске справе по којима се сме мислити, да су сету до скора
топиле руде а и копале су се ту близу, испод баъеког Копаоника.
5. Суво Рудиште, испод самог врха високога Копаоника; ово
је место тако прозвано за то што је доста велики простор — као
београдска стара пијаца — сав покривен црном магнетном рудом,
Боја особито с тога пада у очи што је сва околина обрасла врло
бујном травом.
6. На североисточној страни од Сувога Рудишта спуштају се
две косе, једна Беђировцу, а друга Зовини: Онде, где се ове
косе над Црвеним потоком стичу, налазе се многе закопине, го-
миле згуре, и трагови од окана, а у потоку су развалине од неке
старе вароши, што све говори за велику важност овога места, вога
је на жалост већа страна, при повлачењу границе за Кнежевину
остала онамо у Турској.
7. Најважније је место на североисточном подножју Копао-
ника од става Реке Беле и. реке Добродбске до испод Грашеваца.
Ту се налазе на простору од близу 6 сата на небројним местима
грдне гомиле згуре и свакојаке зграде; ту се причају оне чудне
приче о некадашњим варошима на тим местима, о њихову богас-
тву, и о палилу (луксузу) њихових становника. А све то напо-
миње да је некад у грашевачкој реци рударска индустрија јако
цветала.
Кад је све то било? Колико је трајало, ко је покретао ту
' Његов Пут по Србији, стр. 38.
2? Cpu. Споменици, од М. Пуцића, стр. 87, 119, и 120.
712 БРУШЕВАЧКН ОКРУГ
радьу'? Ми на жалост не знамо. А тако исто не знамо ни то:
када ће српска памет и снага оживити ова пуста места, и повре-
нути радњу о којој се данас тамо прича као о некаком пинов-
свом послу! |
Још ваља да додамо, да су сви рудници на Копаонику задр-
жани за државу: ниједан није дат ником под закуп.
6 Остаци од старина
Старинама је врушевачви округ један између најбогатијих
у Србији.
Осем споменика рударских које помињасио кад говорасмо о
Копаовиву, има још разноврсних остатака од старине давнашње, и
из прошлости српске.
Да почнемо онима који најпре падају у очи, и постањем су
јамачно старији.
Козник град, на север од Нерађе, на десној страни речице
Расине, али високо над њом, на једном омчастом чоту, Коме се
само с једне стране може лашње прићи, озидан је овај чудни градић.
да њега се прича; да се на козама вукао камен, кад је он грађен,
и да је у кози јаре провречало од тешка терета. Друга опет
прича казује да су они који су га опсађивали, намазали некаким
горивом козама рогове, запалили их, па пустили козе уза страну,
те се опсађеници од тога поплашили, и предали co.
Чот, на коме је Козник, висок je: 2725 стопа, по Ами Бују.
Кознику се још одржао зид врло добро; стоје му врата за ула-
зав, и нет четвртастих кула са стране. Унутрашњост му је до-
ста пространа, али неравна због стена на којима је.
С Козника је дивотан поглед на све стране докле само очи
могу догледати. Кажу да су и наши оцеви, за свога ратовања за
слободу, ту држали своју стражу мотриљу, која је пазила на
кртање непријатеља.
1 О свему овом врло је интересно прочитати красни и једри састав
Дра Панчића, „Копаоник и његово подгорје“, у Београду, 1864
стр. 1—28.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 713
Обође; на јошаничкој Клисури, између Бање и Јелакаца, на
левој страни реке Јошанице, налазе се ове зидине старога града,
које се тако зову, и које се опет приписују Ђурђевој Јерини.
Испод Козника, у равни крај Расине, многе су закопине; из-
оравају се рбаци од судова, гвоздене алатљике, и по који новац.
Све показује да је некад било кућа и подрума на том месту. Ту
је сада село Будиловина. Да ли није овде било оно старо Бу-
димље, Које Дечански даје у својој књизи заветници Дечанима 2
јер ево како он вели.... мегю Плавомь и Боудимломь конь Ко-
giera Хрьбьта у локвоу’, ит. д. ит. д. |
Црква Павлица. На десној страни Ибра, сат и по од Рашке
на север идући, има једна мала црквица, већ готово разваљена,
за коју се ништа не зна кад је зидана, и ко јој је био ктитор. А
малко иза ње, велика је Дрква Павлица, за Боју се држи да
је дело Немањића. Она је била четвртаста, али, прича се, пре 300
година, некакав Филип Латин (т. је. римске вере) имао је свој
самоков у Јошаничкој Бањи. Тај самоков није никако хтео да
проради. Ове знање механике није, веле, могло да га покрене.
Филип усви да ваља да начини једну „препрату“ цркви Пав-
лици, којој долази народа више него што може стати у њу, па
Һе му самоков прорадити. Он то учини, и кажу да му је само-
ков прорадио! Ова доцнија дограда много је грубља од старе
цркве. У најновије време, настављена је звонара, и црева сва
оправљена. Овом приликом нађен је на своду цркве мртав човек,
сав сатрунуо, а од пушке му остала само цев и табан.
Кажу да је изнутра у вубету био запис; али је несрећом
замазан кречем кад је црева оправљана.
Градац или Сребрница. На „а сата западно од манастира
Велука, на једном вису, Коме је ода свуда тешко приступити,
находи се градић, испод кога извире поток Сребрница. Многи,
с тога, и зидину не зову Градац него Сребрница.
Народ прича да су овај град зидали Латини, и ту ии је
била ливница сребра, на реци, неколико хвата од подножја град-
* Monumenta Serbica, 95.
714 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
ског, где и сад имају неке развалине. Тај град освојили су, вели
се, Срби од Латина. А била је некака хала, Која је Србима до-
носила жито и сваки берићет. Латини ухвате ту халу и закују
у Жељину, па тада ударе низ косу на „Велики поглед“, сиђу
у Градац (Сребрницу) и град запале, војску сву, Боја није била
побегла, потуку. Војвода у Градцу затвори подземни подрум, а у
подруму су три казана блага, и на њима спава змија; још ту има
три петачве љуте ракије, и много других драгоцених ствари!
Мисли се да то све стоји и данас, само се не зна где су под-
руму врата. |
Кажу да је, пре 5—6 година, неви сељак нашао код Градца
једну као јабуку од злата, и продао је неком златару у Кру-
шевцу. Још се ту находе неке гвоздене и тучане ствари.
Кула Тодора од Отаљаћа. Над ставама источне и западне
Мораве, у брегу, стоји и сада јако опала зидина, коју народ зове
„Кула Тодора од Сталаћа. Три зида: источни, северни, и за-
падни, стоје још усправо, само су један од другог отпојени, а
јужни је са свим из темеља искорутан, до куле пак, где је била
капија, стоји зид са сводом. На северном дувару куле има под
сами врх прозор, и у њему се познаје моловање још од онога
доба. Ово је врло важно за познавање изнутрица у дворовима на-
ших старих великаша. Сталаћ је село; или боље рећи два су села:
једно под Њулом, на левој страни источне Мораве, а друго на
њеном десном брегу, у алексиначком округу. |
Ми не ћемо помињати овде песму о женидби Тодора од Ста-
лаһа, јер и она показује каква је недела и злочинства тледало
Смедерево већ под крај своје столичне владе; али не можемо да
не испишемо песму: „Смрт војводе Пријезде“, у Бојој се удру-
жујо родољубље с витештвом срца Српвињина. Нека нам та песма
сама важе, како је Сталаћ пао пода Турке:
„Често књиге иду за књигама,
Од кога ли? коме ли долазе?
Од Мемеда од цара турскога
А долазе до Сталаћа града
До Пријсзде војводе Сталаћке :
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 715
» "О Пријезда, војводо Сталаћка !
Пошљи мени до три добра твоја:
Прво добро сабљу навалију, |
Која сече дрвље и камење
Дрво, камен, и студено гвожђе;
Друго добро, ждрала коња твога, -
Који Еоњиц може прелетети
Засобице н по два бедема;
Треће добро, твоју љубу верну.““
Гледа књигу војвода Пријезда,
Ону гледа, другу ситну пише:
„Цар-Мемеде, турски господару !
Купи војске, колико ти драго,
Под Сталаћа, кад је теби драго,
Удрн Сталаћ, како ти је драго
Ја ти добра не дам ни једнога;
Ја сам сабљу за себе ковао,
А ждрала сам за себе ранио,
А љубу сам за себе довео;
Па ти не дам добра ни једнога.“
Диже војску турски цар Мемеде,
Диже војску, оде под Сталаћа,
Био Сталаћ три године дана
Нит’ му одби креча ни камена,
Нит’ га како може освојити
Ни пак како може оставити.
Једно јутро у очи недеље
Попела се Пријездина љуба
На бедена малена Сталаћа,
Па с бедена у Мораву гледа
Ал’ Морава мутна испод града,
Па беседи Пријездина љуба:
„О Пријезда, драги господару!
Ја се бојим, драги господару!
Нас ће Турци лагумом дигнути.“
Говори јој војвода Пријезда:
„Мучи љубо, муком се замукла!
Гди ће бити лагум под Моравом 7"
По том дошла та недеља прва
И господа отишла у цркву
И Божју су службу одстојали;
716
КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Кад господа изашла из цркве
Тад беседи војвода Пријезда:
„О, војводе, моја лака крила!
Крила моја, с вама ћу летети,
Да ручамо, да се налијемо,
Да на граду врата отворимо
Ax на Турке јуриш учинимо
Па шта нама Бог и срећа даде.“
Па Пријезда љубу дозиваше:
„Иди, љубо, у пивнице доње
Те донеси вина и ракије.“
Узе Јела два кондира златна
Па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла
Ал’ пивница пуна јаничара,
Папучама пију вино ладно
А у здравље Јелице госпође,
Спокој душе Пријезде војводе.
Кад то виде Једица госпођа,
Та кондиром о камен удари
Па потрча у господске дворе:
„Зао ти вино, драги господару !
Зло ти вино, а гора ракија!
Пивница ти пуна јаничара,
Папучама пију вино ладно,
А за моје здравље намењују
А тебека жива сарањују,
Сарањују, за душу ти пију“. |
Онда скочи војвода Пријезда
Па на Турке јуриш учинише
Па се бише и секоше с Турци
Док погибе шездесет војвода,
Њих шездесет, хиљаде Турака;
Тад се врати војвода Пријезда,
Па за собом затвори капију.
Па по потрже сабљу навалију,
Кдралу коњу одсијече главу:
„Јао, ждрале, моје добро драго!
Та нека те турски цар не јаше!“
Преби бритку сабљу навалију,
„Навалија, моја десна руко!
‘‚ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 717
Та нека те турски цар не паше! *
· Па отиде госпођи у дворе,
Па госпођу привати за руку:
„О Једице, госпођо разумна !
Или волиш са мном погинути,
Ил Турчину бити љуба верна 2“
Сузе рони Јелица госпођа:
„Волим с тобом часно погинути *
„ Нег’ љубити на срамоту Турке;
„Не Ву своју веру изгубити
„И часнога крста погазити.*
Узеше се обоје за руке
Па одоше на бедем Сталаћа
Па беседи Јелица госпођа:
„О, Пријезда, драги господару!
Морава нас вода одранила,
Нек Морава вода и сарани.“
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталаћ освојио,
Не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
„Град-Сталаћу, да те Бог убије !
Довео сам три хиљаде војске,
А не водим него пет стотина.“ *
Тако вели песма; а у животу Деспота Стевана Високог, под
тодином 1413, казује се како је турски цар Мусија освојио гра-
aose: Соколац, Бован, Липовац, па се за Сталаћ додаје ово:
„Подокьно же н Сталдкь ратгравлень биста. bh коулћ же оүдрь-
жа се, градь сьБлюдаюн, клаогородьнь нъкын моужь
см, доньдъже сь КОУЛОЮ сьгоръ, H ть келнко KATO ОТЬ
АРЕКЬНИНХЬ ДОБЛЮСТКОКАКЬ"^.
Кула Цара Лазара у Крушевцу. Ту је више остатака од
давних времена. Прво је кула Лазарева, од које се сада још држи
нешто мало зида, а иначе је јако порушена. Друго је црква Ла-
зарица, која данас служи као парохйска крушевачка црква. Она
је мала по величипи, али је лепога кроја и изгледа; особито па-
дају у очи два округла, испреплетена, у камену изрезана прозора;
‚ Гласник XLII, стр. 307.
718 ЕРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
над вратима с поља двоглави је царски орао, опет изрезан у камену.
Црква је та у новије време поправљена и добила два врло шиљаста
тороња, који не одговарају округлини њених осталих делова.
И кула и црква находе се на једном обрешку, који је био
сав опасан градом, али је тај град сад већ сравњен са земљом, и још,
у регулисању вароши, много је вамена из његових темеља повађено.
Најпосле, западно од града и неколико хвата ниже, до чесме,
има нека стара зидина за коју се двојако прича. Једни веле да
је то била џамија, коју је божем начинила ћи цара Лазара, Ми-
лева Бајавитовица. Прича вели, да је њој Бајазит у својој престоница
био начинио цркву, да се у њој моли Богу по својој вери, а за то
опет она њему, у престоници свога брата и матере, начини џамију,
да и он има где клањати, Бад дође у госте! Неприличну ову
причу потире друга, иного веројетнија, Која вели да та зидина
није ништа друго него обични хамам, Боји су градили Турци док
су живели у Крушевцу.
Демир-кација, у Гочу. Од Трстеника је најпречи пут в
Новом Пазару, на Демир - капију на Гочу. То је теснац за
који се прича да се затворао гвозденим вратима, која су била
тако велика и толико шврипала кад се затворају, и отворају, да
се та шкрипа чула чак нреко Мораве, у други град, који и сад
стоји над селом Грабовцем. По тој шерипи управљали су се Tp-
говци у Карановцу и у. Третенику, те, веле, своје дућане јутрои
отварали, а вечером затварали ! -
Манастир Вељуће, на два сата, на југоисток од Трстеника.
Богомоља има једво кубе, а зидана је циглом и тесаним каменом.
Није ништа особито по грађевини. Народ је приписује Јовану
„Деспоту, који се поштује као светитељ.' Оправљена је 1838.
Црева та кажу да има једну кутију с моштима светога „Тодора
Тирона“, за које се не зна откуда су и када ту донете.
Крај манастира тече речица Сребрница, и људи казују да
се и овај манастир пре звао тако, па се после прозвао Велуће по
селу тога имена.
Владао је од 1485—1503 (t 10 Декембра), а седео је у граду Ky-
пинику (Гласник У, 225).
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 719
Године 1837, ова је богомоља била световна црква, па су тек
после дошли у њу калуђери. И сад би је ваљало вратити у парохӣску
цркву, пошто је, поред осталог, тешко наћи и духовника за њу.
Манастир Дренча, вод села Дренче, 6 сата на југозапад
од Крушевца, а 4 и по сата на југ од Трстеника, Брај потова који
то исто име носи, стоје и данас развалине старе цркве Дренче.
Величином и Бројем, грађевина ова личи на Велуће. Пред црквом
има један велики бор. Ту су богомољу подигли и посветили Ва-
ведењу свете Богородице, монах Доротеј и син му Данило 1882
године, и дали јој многа села и имања у државу, Као што све-
дочи веома интересна њихова повеља, коју су издали 2 Марта
1382 у манастиру Жичи‘.
Руденица је стара, порушена црква, 1 сат на југ од Ве-
ayha, и припада срезу козничком. Избором камена, резањем, и ca-
гласношћу у деловима, Руденица, мислим, да ни у чем не уступа
цркви Лазарици, у Крушевцу. Особито су јој красни изрези око
прозора и врата.
Има још и живописа, унутра: испод десне певнице измоловани
су човек и жена, а према њима се једва може да прочита ово:
Влькь.... врать Стефана Деспота....
Још има нешто записано, али ја нисам могао да прочитам
онако на брзу руку.
О постању Руденице прича се у околини ово: близу места
где је сада црква, била је руда, где је вађен камен за цркву у
Велућу. Наимар, који је градио Велуће, остављао је, крадом, нај-
лепше каменове ту, и лагано градио цркву.
Кад је Велуће дошло до половине, Руденица је већ била
готова. Тада дочује Деспот Јован шта је радио нанмар, и upo-
' Гласник XXIV, стр. 260 – 295. У народу се још прича да се
Древча звала и Душманица, божем за то, што су је наскоро душмани
развалили: „Почесмо и тек што је довршисмо а душмани не да-
доше“. И овде се приповеда да су виногради били више манастира,
па отуд је вино кроз неке жљебове салеваво у бачве; најпосле
се није заборавило ни то да је село Шиљеговац припадало овом
манастиру, а за друго ништа нисам дознао.
720 БРУШЕВАЧЕН ОКРУГ
куне му цркву: „Да Бог да се у њој никад не пропевало, него
се свавад крило“. |
Друга опет прича казује, како је опустела Руденица. На
Св. Илију био је, веле, код Руденице велики сабор. Вад су људи
били сели да ручају, опазе да гавранови и вране, с јужне стране,
прелећу преко сабора и све испуштају из кљунова зрна пшенична
и кукурузна. Неки од старијих људи рекне да то слути на зло; али
му се млађи почну смејати, и тако сви остану ту до ноћи. Народ се no-
сле весеља и вечере намести да преноћи ту, и сви поспе као окупани.
Турци, међутим, продру од Јастрепца, дођу у Руденицу, покољу
сав тај свет, оплене Руденицу, запале је, и свецима избоду очи.
Сви који су ту изгинули, укопани су више цркве, где се неко
гробље одиста познаје и данас.
У овој цркви био је летос г. Валтеровић. Његови ће снимци бити
драгоцена грађа за познавање овог споменика и доба његова постања.
Лепенац, стара црева на десној страни Расине, мало ниже
испод Бруса. |
Манастириште, стара порушена црева у Речици, у селу
Башићима, не далеко од Будиловине.
Рибница, стара црквина на једном избрешку, пола сата на
запад од Велућа идући уз реку Сребрницу. Овде многи болесници
долазе да се лече од невоља. На извору се унију, у црквишту
на плочи полеже, и по који Бончић привежу, па иду.
Мојсиње је планина, као један рт који се спушта у ставе
двеју Морава: источне и западне, и ту, на завршетку тога рта,
находи се Була Тодора од Сталаћа, о којој је већ била реч. Moj-
сиње није велика планина по својој висини, а простора захвата
доста. Највиши врх Мојсиња зове се Делови. То је красна и про-
страна раван, где се вежба народпа војска.
Народ прича да је у Мојсињу некад било преко 50 бого-
xosa. Нева је тај број и претеран, опет се може да нађе данас
доста зидина по Мојсињу, од цркава и манастира, који су некад
појали у том дивном крају, а данас су само неме развалине.
Да поменемо тек неколике од отих богомоља од којих се pas-
валине виде и походе данаске.
СТАНОВНИЦИ 121
Мало навише уз Мораву, од села Сталаћа, развалине су од
старе црквине која се зове „Стевана“. Црква је ова више здрава
него порушена. Само јој је кубе пропало, а сводови су цели. Сва
је од тесаног питомог камена.
Више ове, на четврт сата, на врло лепом месту, у сред пла-
нине, друга је развалина од цркве. Око цркве је леп орашјаки
многе питоме воћке, а малко на запад стоји бунар, зидан још кад
и црква, и у њему је красна вода за пиће. Ова се црква зове
Јакова.
Прича се да су ове две цркве зидала два брата: Стеван
и Јаков, те се оне и зову по њиховим именима.
Од Јавовца малко на североисток, има црквина Марица,
на тескобном местанцу, али је је један старац из Сталаћа (неки чича
Крста) тако украсио и уредно, да ту, осем човека, ништа не
може доћи.
Од ове цркве, на исток уз Мораву, свети је Дамњан на
утрини, за то се и поток зове Дамњанић, |
Од Дамњана опет на исток две су црквине, по !/, сата једна
од друге, најпре Горчиловац, а после Света Недеља. Ову по-
следњу цркву чува и надгледа један човек из села Браљине. Ту
има и кућа за оставу ствари, које се прилажу цреви, и за 60-
рављење тога човека. У самој цркви има једна велика буква и
једна зова.
7 Становници крушевачког округа
а. ЊИХОВЕ ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ
Имена: Крушевац и Крушевљани, напомињу с једне стране
мирно доба Лазареве владе, и ону јуначку готовност и спрему, да
се на Косову одбрани отаџбина, или бар српско име и образ, а
с друге подсећају и на оне несреће, које ударише на ојађену
столицу цара-мученика и на сав њезин округ после црне TO-
дине 1889!
Судбина становника крушевачког округа у опште је онака
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА 46
—a ——---
722 Р КРУШЕВАКИ ОКРУГ
каква је и свега српског народа. Крушевац је на путу победи-
лачким војскама, а уз то је чувен био и као столица последњег цара
ерпеког, па није никакво чудо што је свака војска, која је ишла
да притисне Србију, ударала прво на стони град славнога Лазара.
У Крушевцу је већ седео и судио султански намесник, Си-
нан-беј, онда кад је Шумадија још била држава за се, под BAA-
дом својих смедеревеких деспота. '
На Крушевац су и после ударале оне хришћанске војске,
које су тежиле да сили турској учине крај, или да је сузбију
натраг у Азију, па су обично пролазиле зло и наопако, све док
не уста „кука и мотива“.
А кад „пуче пушка насред Шумадије“, онда и Брушевачћи
округ одјекну на тај глас, и борба, кренута онамо где је последњи
нут била притуљена, ширила се на све стране, па и на Круше-
шевац, који је не само прогнао своје насилнике, него се презре-
њем осветио чак и самом гробу косовског издајника Бранковића.
Кад је сила турска, удружена са српском неслогом, године
1513, вратила опет Србију у ропеки јарам, онда је крушевачки
округ био између првих који су дочехали и осетили ново зло
турско,
Нови устанак, године 1815, није могао одмах да обухвати
и Крушевљане. Притиснути јаком турском силом, одељени од Шу-
мадије Моравом, они су морали остати непомични онда кад су
браћа њихова у Темнићу, Левчу, на Љубићу, и на Чачку показивали
старо своје јунаштво али с новом, бољом срећом.
Тако је то остало до године 1830. У почетку те године, на
име, у месецу Марту, на небројна представљања Њнеза Милоша,
дође у Србију туреко-руска ‘комисија, да означи границе Србији.
С руске стране били су: капетан ђенералног штаба, Коцебује,
љубимац Дибића, Бао председник комисије; кнез Мосаљски ; и
1 Турцн су отели од Срба Ниш 1375, алп вао да је он после опет
био српсњи, јер Брокијер 1432 до 1433, вели да су га онн отели од
деспота расӣског „пре пет година“, а за сами Крушевац вели да су
га Турци узели пре шест година од Срба, а то би некако падало у
у годину смрти Високог Стевана, (Гласник IV, стр. 213 – 214).
СТАНОВНИЦИ 798
капетани лајтенанти : Ecen, и Каменски. C турске стране коме-
сар је био неки Хоџаћан. Њих је спроводио, по наредби Кнеза
Милоша, Јоксим Милосављевић".
Узимајући за основу она места на којима су стојале српске пред-
страже 1812: године, када је подвезиван Љикурешки 7208 p
мира, комисија је ова прошла од Дунава Тимоком, па после
свуда око данашње кнежевине до у Дрину, и тако је означила
линију данашње границе Србији.
Ево ва које је тачке ударила гранична пруга између нове
кнежевине Србије и Турске по белегама тих комисара’:
Од Дунава реком Тимоком на више до села Вражогунца до
близу виса Тупња, одатле речицом Без даницом на Вршку Чуху;
на Затворену Полану; на Остричеву Пољану; на Бабин Нос;
на Китку (планину), на Клисуру, на Кадибогаз, Расовати Ка-
мен; на Светог Николу ; на Писану Букву; на Иванову Ливаду
(поврх села Репушнице); на Коренатац; на Влахово; Периш,
Лозањ, Toman, над Црнољевицу; Рибаре, Преконоге; на Гра-
маду; на Љути Врх: Курилово; Попчицу, на реку Топоницу,
па у Мораву, два сата више Алексинца; Моравом на више на село
Суповац, па на планину Јастребац; на Јанкову Елисуру; на
Батотал, Лепенаҷ; Шометин; Бело Брдо; на Копаоник; преко
Јарињске косе у реку Ибар; Ибром на ниже до утока Рашке;
Рашком (на више) у гору Даресију ; одатле врхом Голије на Bpa-
тинице (ваљда Одвраќеницу); на Јанков Камен; одатле косом
Јавором на Басилён Врх; одатле у Ојковичко Брдо, где је близу
река Ува. Десним брегом Увца до села Доброселице; одатле
на Орлић, Виогор, и Препелицу Боја се налази на врху Ивице,
Ивицом у реку Дрину, a Дрином у Саву.
Али пруга гранична не удара данаске свуда на те тачке.
На иного места она је знатно померена и највише онамо даље у
Турску. Ми ћемо сада поређати овде имена свију караула а оне
су обично дуж саме граничне пруге,
1 Cunibert, І, р. 307- 308.
2 Србске Новине од 1834, бр. 9. Има овде имена неких места за
која је врло сумњати да су верно записана.
з Ето се ту помиње планина Ивица, у ужичком округу, као тачка
46*
724 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Полазећи, дакле, од Дрине сувом ужичком границом, наи-
лазимо код села Јагоштице на прву караулу која се зове Miry-
ла, па даље: „Дикава, Плоча, Запоље, Столац, Балван,
Дубље, Гуманци, Цигља, Крмељаш, Крајчиновица, Тусто
Брдо, Суениита, Волујак, Кокин Брод (ових су последњих 6 на
Увцу); Трудово (на сувој међи), Дебело Брдо, Витлишта, Ка-
дана Стијена, Тисовица, Јавор, (Василӣна чешиа), Вучја Io-
ана, Радишковина, Васиљевићи, Суви Хрт (Бијели Камен),
Ступска Чешма, Османпашино Брдо, Крњача, и Одвраќеница
(56⁄2 сата границе).
Сад настаје округ чачансви, и у њему су ове карауле: baw-
ска, Кути, Голице, Борје, Аниште, и Рашка. Одавде mpe-
гранична, а она је читава два сата овамо од границе. Онај Божа
Кули, кота смо већ ин помињали, помогао је, кажу, одгурнути
граничну линију онамо иза Ивице. Ево како се о том прича:
Кад су комисари дошли на Златибор, потражили су да им се каже
које је планина Ивица. Турци оближњи покажу Ивицу која и
јесте; али је Мићић не само желео да границу одбије дубље у
Турску, него је гледао свакојако да би је свео на сами Више-
град. Зато нађе стара и честита човека Божу који се завуне, по-
несавши земљу на глави, да није то та Ивица него је чак онамо
иза села Пањка. Он још дода да је тамо била мала ракљата ивица
(дрво), па јој се један раваљ очевуо још кад је он бно козар.
Комисарн поверују њему а одбаце казивање Турака, те граница
оде иза праве Ивице у Турску близу 2 сата.
Кад се све то свршило, многи су у шали дирали Божу: што се
тако криво заклео, а он је обично одговарао
— Да сам дахнуо душом да је до мора наше, не бих се огри-
јешио, јер српско и јесте. ў
А други су га опет корели што су комисари записали у своје
протоколе да је он чист и поштен човек, & овамо се зна да је
многе турске коње покрао, па га једном упитају:
— Бога ти, Божо, колико си украо турских коња до сада ?
— Бог је тешка клетва, одговори Божа са свим озбиљна лица :
— қад ме заклесте, казаћу ви право: украо сам самијех бијелаца
толико да не би могли стати одавлен до Ужица (7 сата) кад би
се ваврстали један до другога!....
Сви се грохотом насмеју тако) Божпној исповести, у којој је ја-
мачно било колико шаље толико и истине.
СТАНОВНИЦИ 725
лази граница на крушевачки округ, у ком су ове карауле: Каз-
новска, Попово поље, Шарпељ, Јариње (ове су све крај Ибра)
Криви Лаз, Остраћско Гувно, Исево или Голи, Гувнилите,
Суво Рудиште, Беђировац, Кошаре, Шошићи, Дебела Глава,
Златарија, Магово, Мала Липа, Велика Липа, Равна Гла-
вица, Церова, Мечја Шапа, Јанкова Клисура, Смрдан, Суво
Брдо, Главна, Сенокос, Црна Чука, Добра Вода; Мачници,
Прокоп, Страцимир, Равна Гора (свега 39 сата).
Даље иде округ алексиначки, у ком су ове карауле: Каса-
пова Чука, Три Кладенца, Гревачка, Јасенова Вода, Голеш-
ничка, Змијина Глава, Суповац, В. Дренова, Шаревац, Te-
wuya (на Морави), Капйска (где је капија из Алексинца к Нишу),
„Добрујевац, Катун, Бистровац, Баутовац, Липа, Брестовик
(око 17 сата).
Даље иде округ кнежевачкй: Драговац, Шупљи Горун, To-
пола, Курилово, Дебели Дел, Грамада, Пошошница, Колар-
ница, Плёш, Пернатица, Баре, Пандирало, Младеновац,
Блато, Црквенац, Жљебина, Причељ, Коренатац, Шљива,
Иванова Ливада, Писана Буква, Расовати Камен, Кадибогаз,
Китка, Тресак, Суви Еладенац, Оштричевица, Шашка, и
Затворена Пољана ; Најпосле ~
Иде округ црноречви: Вршка Чука, Рајков Суват, Ду-
гачки Рт, Тупањ на суво) међи не дошав до Тимока; али, после
те страже, граница елази у Тимок испод села Вражогрнца, и Ти-
моком иде до у само Дунаво.
Ова нас пруга одведе далеко.
Да се вратимо у крушевачки округ. Питање о границама
Србије било је решено, карта нове државе српске 1831 године
начињена и предата Кнезу Милошу; али су Турци ипак седели
у Крушевцу, у Алексинцу, Ражњу, Параћину и другим неким
местима. Сва захтевања кнежева, потпомагана и руском диплома-
тијон, била су узалудна. |
Кнез Милош се најпосле довије јаду, и поручи првим љу-
—
' Врло је завимљиво прочитати Прилоге за србску И сторію
Љ. Ненадовића о овој ствари, стр. 17—32.
726 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
дима у народу из тих крајева, да сами устану на своје Турке, н
да их силом истерају.
Повод к томе даду опет сами Турци и то баш Крушевљани.
У некадашњој столици Цара Лазара живели су у то време неки
богати и бесни бези Френчевићи, њих три брата: Селимбег, Зека
и Смака. Они су били старином Срби, али потурчени. Кажу да
је њихова Бућа била она зграда у којој је сад окружни суд у
Крушевцу. Живефи у столици некадашњег српског цара, кога су
кукавички издали, ситећи погледе своје лепотама Темнића, Левча,
Мораве и Ресаве, или дивећи се величини Копаоника, поносито-
сти Желина, или плавилу Јастрепца, Френчевићи су хтели да
имају, да уживају сваку сласт, сваку лепоту коју год произведе
тај по природи сретни предео.
Двојица ових насилника опазе године 1832, у селу Мозгову,
у алевсиначком округу, две девојке Српкиње, две рођаке, и отму
их, потурче на силу, уведу у харем, и узму за жене.
Родитељи тих заробљеница запиште за помоћ; и на та) пи-
сав дигне се Крушевац, Жупа, Параћин, Ражањ, и Алексинац као
један човек.
Кнез Милош пошље одмах Милету Радојковића и Арсу
Андрејевића међу устанике с налогом да их пред Турцима скла-
њају на мир и покорност, а на само да им кажу, да ни по што не
полажу оружја докле се не избаве од насилника.“
27. Новембра 1832. Милета и Арса били сувећу Крушевцу.
Ту су затекли устанике на скупу, и чули су од њих изјаву: да
оружја положити неће докле се год робље не врати од Френче-
вића, и докле се Турци не иселе,
7. Декембра 1832, дођу мајке заробљених девојака у Јасиву
Милети и Арси, и кажу да јадне жртве жуде за избављењеи.
Кнез Милош је ствар радио и мудро, и својсеи , и врло
енергично. Докле је у Цариград и у Петроград слао извештаје и
представљао да ће се пламен устанка раширити на све суседне
нахије, дотле је са суседним пашама вешто преговарао, румелӣ-
1 Акат Кнежев од 1832, № 3406.
СТАНОВНИЦИ 727
ском валији послао је свога ћехају Аврама Петронијевића, &
устанике је подстицао да час пре силом Турве очисте, земљу Да
заузму, да своје власти изберу, које им је он одмах одобрио и
дао упуте у најзгоднијем смислу.
Ево писма Које је он писао 8 Декембра 1832:
„Кметовима, свештеницима и свему народу нахів крушевачке
и срезова алексипачкогъ, параћинскогъ, и ражанскогъ:
„У Крагујевцу 8. Декембра г. 1832. № 3194.
„Изъ више представлёнія видео сам, како сте се вы подизали
на зулум, кои Турцы у вашой (нахін или срезу) чине, но у исто
време и то. да вы пе идете ни на цара, ни на везира, ни на цар-
ског забита. При том дознао сам ито, да сте ви сви согласно иза-
брали за членове суда ..... (по имену који буде по гласу списка
приложена), а за капетана среског. ... (по имену). И прво и друго
ваше поступанъ морам одобрити, и за право и мудро признати.
Надаюфи се, да ћете и совете писма мог к вама од 2. Декем-
бра ове године под № 3439 к срцу свом примити, не изоставлям
и ово іош напоменути вам:
Како сте сад сами себп и судів и капетане среске поставили
то треба и да ихъ слушате и да имъ се покоравате и чините,
штогод вам кои од ньи заповеди. Власть безъ покорности
онихъ кои су ју поставили, не значи ништа. Окан'те се
свиколици шанства, не скитајте се с чутурама, не убјавте људи,
не арайте вдан другом дЪвојака , не дирайте у Турке. Ово су све
богомрска дела, свако овакво Abao мора суд, кои био да био,
строго да суди и казни. Царско, везирско и забитско издаите све
на време и без роптаня.
Судів пак и капетани, од васъ постазлЪни, само о том да
настоје, да се мир, тишина, и сваки поредак међу вама, у кућама,
по путови и друмови на свадбама саборима и скупштинама одрже ;
сваком беспристрасно да суде, доброг и слабог од рђавог и на-
силног да бране, а ове последнћ да казне, сваког да поуче, CBA-
ком да буду огледало у свему како би се млађи на ньих могао
угледати. Ако вон Турчин има тужбу какву против Србина, не
мойте ви HAB само ваше судіє и капетани да му суде, но договорте
се и посаветућте с надлежним муселимом, муселими су царски YH-
новници, њихђ се не оглушавайте !
Пак кад иви и судів и капетани ваши овако будете поступали,
онда уверени будите, да ће се и царска милост над вама излити,
728 КРУШЕВАЧЕЦ ОКРУГ
и да ће вам и сам рремил. цар наш зулум скинути, на кои сте се
дигли! и коп цару никако вије повољан, а друкчів и себе ћете п
мене пред њим застидити. који сам се нЪму за вас молио, друк-
316 ће вас се свак живи отрести, и оставити под онима, под ко-
има сте до юче стеняли, и против Бон сте се дигли, пав би они
после топрв знали, како би с вама поступали, и до тога вас до-
водили да их слушате и покоравате се. Само овако владаюћи се,
као што мало више реко, доказаћете, да нисте пошли на зло ну
айдучону, но да вам в само зло додіяло, те оћете да га скинете.
Милош Обреновић
КЊАЗ СРИСБИ.
„Имена чиновника, које је народ изабрао за нахије: крушевачке),
ражањску, н алексиначку.
1-60 За суд крушевачки: 1. Јован Здравковић из Крушевца ;
2. Вучко Мутавџић из Тобоца; 3. Јаков Ђурђевић из Пасјака; 4.
Дмитар Илић из Осредака. „У козничком срезу, Илија Богосављевић,
из Кожетина. У средњем срезу, Веселин Ћирковић, из Пепељевца.
У моравском срезу, Manja Павић, из Трњана.
2. У суд цараћински : 1. Стојан Вељковић из Параћина; 2.
Стојан Јовановић из Лешја ; У Вилаету, Јован Вељковић из Параћина.
3. У суд ражањски, 1. Миљко Штрбић из Омиловца 2. Радосав
Петковић из Ћићевца. У Вилаету, Стојан Петровић из Ражња.
4. У суд алексиначки : 1. Манојло Гокић из Алексинца; 2. Јован
Тривунац из Суботинца. У Вилаету, Милојко Ивковић из Бована“.
На овај начин, Турци су побсгли испред побуњенога народа
из Крушевца, Трстеника и других места у којима су дотле бо-
равили; српске су власти узеле послове у своје руке, и све по
упутима Кнеза Милоша. Остало је било да се расправи сама ствар
Френчевића. Ради тога, Порта пошље нарочитог комесара у Бео-
трад, куда заповеди да дођу отмичари са својом матером и оним
двема потурченим српвињама. Ту су оне морале пред београдским
пашом и пред царским комесаром изјавити: је су ли потурчене
на силу, или од своје драге воље“
Бојати се било да се сва та ствар не изметне наопако.
Ако ове две жене кажу да су отете од родитеља, да су CH-
лом потурчене, и одведене у харем, онда је очевидно да се таки
поступци Турака не могу трпети, и српска се захтевања морају
једном уважити, те се отргнутих шест округа придружити Србији.
СТАНОВНИЦИ 729
Аво ли, по несрећи, оне изјаве да силе није било, да оне и саме
желе да буду и остану Туркиье и жене Френчевића: онда је све
пропало. Турци би ствар развукли, и ко зна кад би се Порта могла.
покренути да изврши одредбе букурешкога и једренскога трактата.
И оне кучке, обучене у свилу и кадиву, мажене и лагане бес-
посличким харемским животом, Кажу, да су већ биле готове да
рекну ово последње не гледајући на савете, молбе, и приклињања,
својих родитеља.
Дознавши за то, кнез Милош нареди да им се кање са свим
разговетно, да ће обе платити главом ако почну говорити по Френ-
чевићима и по Турцима. Ништа их не ће заклонити од српске сабље.
Наћи ће се људи који ће отпаднице и у сред харема исећи на ко-
маде. И оне, или бојећи се ове претње, или слушајући глас свога
српскога срца, и плач својих родитеља, потврде пред комисарои :
да су биле жртва силе, и да ништа толико не желе колико да се
врате у своју породицу, у свој народ, у своју веру.
Комисар пресуди : да се оне врате својим родитељима са свим.
оним што им је било дато, а Френчевићи да плате глобу, и тро-
шкове око те ствари.
Ето тако је свршена та много чувена отмица Френчевића, која.
је била непосредни повод устанку народном и прогнању Турака
из Крушевца, Параћина, Ражња и Алексипца.
Него опет није могло бити без крви.
У почетку 1834 године, турски комисар Ћашиф- Ага преда.
сва места од тачке до тачке по карти српским комисарима: Ђорђу
Протићу, Јоксиму Милосављевићу, и Јовану Вељковићу, које је
је послао Кнез Милош'. Али због великих снегова на високим
планинама комисари нису могли свуда ударати умке, него су само.
закрштавали дрвеће да се зна где ће умка бити. Сердар Мићић
1 Фебруара 1834 изађе да удари умке и окрчи гору.“ Али ви-
шеградски и прибојеки Турци томе се одупру. 19 Фебруара ударе
они на Мокру Гору и после на Заовине и та села попале и по-
робе. У мало није дошло до правога рата’.
`1 Срб. Новине од 1834, бр. 1, стр. 2.
2 Срб. Новине 1834, бр. 9, стр. 1, 2, 8, и 4.
730 КРУШЕВАЧЕН ОБРУГ
Кад су, доцније, ФЊупљани на тако одређеној својој граници,
на Јанковој Клисури, почели крчити шуму и ударати плот, на-
падну и на њих оружани Арнаути одонуда иза плота; али их Срби
дочекају и јуначки одбију. Од тога доба није бивало бојева, али
погибалаца има на граници сваке године по неколико. Овде се са
Србијом сучељавају Арнаути, а познато је како су они лаки на
проливање крви“.
' Кад поменусмо Арнауте, саопштићемо овде нешто и о њима као
суселима нашим, и као о народу с којим ћемо свакојако пматн
више посла у будућностп. За те податке имамо да захвалнмо
пријатељу једном који је, живећи подуже на граници до Арнаута,
познао и те наше у многом интересне суседе. _
I
Арнаути су племе кота у Турској nma толико, колико нас
у Србији. Него прави број не зна се баш поздраво, само се овако
мисли.
Земља, у којој Арнаути живе, обично се онамо зове Арна-
утлук или Арнаут-вилајет, а неки кажу н Арнаутска. У ro-
вору нико не каже Арбанија илн Албанија, као што се по кни-
гама пише, А за људе слабо се чује нме Арбанас и Албанез;
него се за сваког човека одонуда обично каже Арнаутин.
Ова је земља поред Србије почевши од Сенице и Новог Пазара
па до Прокупља, а после унутра кроз Турску до Свадра. И
ако овим у крајевима на многим местима живе све сами Срби,
опет Арнаути узимају да је то њихова земља, по томе, што међ:
тим Србима има и арнаутских села, HAH од самих Арнаута, или
помешано и Арнаута и Срба. С тога п не може се поуздано од-
редити које је и докле је арнаутска земља, пошто су се Арнаути
населили и по оним крајевима, који су (бар некад били) чисто
срлски. И дан данашњи многа арнаутска села носе српска имена,
као: Пребреза, Претешња, Попова, Драгуша, Врбовац, При-
дворица, Јошаница, Бресница, ит. д.
Ово показује да су туда живели сами Србп; па кад су ови,
после своје пропасти, остављали своју постојбину, онда су се на-
селили Арнаути, или су неки и од Срба, желећи остати на своме
огњишту, претворили се у Арнауте п преко своје воље, за љу-
бав имања свога, н да не би били гоњени од Арнајта.
Арнаутлув је, по облику земље, скоро као н Србија: има и брда
и долина, п планина и кршева. И тамо рађа све оно што у Ср-
ЛИЧНОСТИ 7181
~ б. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Кад је оно, у јесен године 1805, погинуо од Турака у Сме-
дереву, војвода Буша Вулићевић, и кад су, услед тога, настала
бији, само што има у Арнаутској питомијих места онамо пошав
мору. Исто тако у Арнаутској пати се онаква иста стока као H
у Србији; а дивљачи има као и по иланинама у Србији, само што
је свега тога више у Арнаутлуку, за то, што су онамо чешће н веће
планине, јер је мање заузста земља пасељењем људи.
Арнаутлук би, може бити, дуго још остао ненассљен самим Ар- |
наутима, али су велики дсо неурађене земље заузели Черкези, које
је турска влада, пре неколико година, населила по Арнаутлуку,
особито по оним местима, која су ближе срлској гравици. Говори
се да је Турска ово насељење Черкеза наредила у памери неке
предохране од сваког нападаја од стране Србије; али су Ар-
наути ово насељење Черкеза примили као један велики намет
на њихову земљу. Јер су Черкези са свим људи phasi: убице,
лопови, варалице, нерадници , и што год хоћеш рђаво. И Арна-
ути би били вољни у свако доба, да их оружаном руком отерају
са свога земљишта. С тога Черкези се и нису смели да населе по
Арнаутима на мање, него су направили за себе одвојена села на
празним местима измеђ постојећих већ села, тако, како би, у сва-
коме случају, оружаном руком одржали приграбљену туђу земљу.
Па као што. Черкези (они што су ближе српској граници) чине
штету и становницима Србије, њима нема добре будућности на са-
дашњим местима, која пх не сматрају друкчије него као скакавце
против којих ће се све живо дићи, само кад згодна прилика дође.
Јер и сами Турци не гледају радо ове немиле госте, који им за-
дају толико посла у свачему; па се и они ратосиљају сад њихове
џомоћи, на коју су у почетку рачунали.
Арнаутлук је сада турска област. Званично звао се до скора
Призрен-вилајет за то, што је у Призрену седео главпи упра-
витеь, паша, који је владао том земљом. Него и управу пад овим
вилајетом често мења турска влада. Као што се Арнаути често
буне, особито Миридити, goju су око Скадра, Турска је mame-
штала у Скадру по једног пашу, који је управо из Цариграда до-
бијао заповест, како да држи онај народ, који је толико против
турске владе. А од скора промењено је све ово; па је Арнаутлув
потпао сад под Манастир-вилајет, који је скоро установљен. Ba-
лија (главни упрівитељ) паша седи у Битољу. И од њега зависи
сад н Скадар.
732 КРУШЕВАЧЕН ОКРУГ
непријатељства између Срба и Турака и у Смедереву, и у Шапцу,
и у Ужицу: тада су Срби почели нападати на све стране, и за-
узимати што се више могло од београдекога пашалука.
По природним благодетима, Арнаутлук је красна земља. Тамо
би могло иного којешта да се уради. Али Арнаути слабо трпе што
ново, па сами ништа и не изумевају; а странци опет не смеју да
се настањују међ Арнауте, па тако стоји све по староме.
Ко се год отима о Арваутлук, има право, јер се тамо још можо
хлеб лашње зарађивати него по другим земљама; али проћи ће
доста времена, док продре свест о човечанству и међ Арнајте,
који су зли и непроменљиви, као што ћемо сад видети.
ТІ
Арнаути су узраста висока, смеђа лица, обично подуга, стаса
витка; и по томе су људи лаки. Обично добро пешаче. |
По нарави Арнаути су зли. „Љути Арнаути“ важе се вад се
о њима говори. Осветљиви су што горе може битн. За једну реч
која се Арнаутину не допада, може човека лако да убије. С тога
дешавају се честа убаства и измеђ самих Арнаута, а особито вад
во од другог народа њих нападне. Освета код Арнхута не може се
никад заборавити, особито освета за убијство какво. После толико
година, мора се крв вратити на каки било начин. Па није да за
осветом тежи родбина или мештани, него је њу обвезан да изврши
сваки Арнаутин. И ово је главни узрок, те се чешће дешавају
убаства и на српској граници према арнаутским селима. Често Ap-
наути убију човека из Србије за то, што им се украде или самоу
Србију пређе каки њихов ловачки кер, па им се одмах не врати
на понскавање.
И кад нападају и кад се бране, Арнаути су насртљиви п не
помишљају ни на какву другу ствар, него једино на освету. Нису
толико јуначни, колико се о њима мисли. На отворено поље слабо
излазе на мегдан, него из прикрајка, у шуми и иза бусије обично
нападају. Злоћудни су и дивљачни, па им н тврдоглавство не до-
пушта да се натраг узмичу у прилици, и ако опажају слабост
своју и опасност од оних са којима се сукобе.
У својој простоти, имају н частољубља, за које гину. Не дају
лако да се насрће на њих, и одважно одбијају сваво нападање,
па макар ово долазило и од саме власти. У једном месту био
је овакав случај: Пандур турски тражио је 20 гроша остатка NO-
реза од једног Арнаутина. Овај није то дао. Пандур хтедне да узме
личности 733
Тако је, одмах по Божићу 1806, Миленко завладао Поре-
чем, Петар Добрњац је истерао Турке из Параћина, из Ражња и
пиштољ иза појаса Арнаутину, али овај потегне пиштољ на NAH-
дура; други пандури притрче у помоћ. На то брат и син на-
паднутог Арнаутина скоче с оружјем на пандуре, те на месту
оставу мртви двојица пандура и сва три она Арнаутина — све за
20 гроша !
У понашању, владању са сваким, Арнаути су више љубазни. Радо
говоре и приповедају којешта, као и Срби из планинских кра-
jesa. Него, ако би ко претерао п у шали што према Арнаутину,
он ће се осветити. Жена, деца и сва остала родбина Арнаутиву
је светиња. Нико то не сме нападати ни бешчастити. Шта више,
о томе се не сме водити ни разговор који би и најмање смерао
на какву увреду, оговарање или куђење. Био је један случај, да је
Арнаутин убио другог, само за то, што је овај нашао ману сестри
онога, коју је био узео за жену.
Гостољубиви су као н Срби. Ко им год дође у дом, примиће га
пријатељски: даће конак и за јело што имају, не тражећи ника-
кве плате за то. Редак је случај, да је Арнаутин такоме тосту,
ма које вере он био, учинио каку неповољност, довлс се у ње-
гову дому бавио. Јер пријем у дом, то је у Арнаута заштита, коју
они радо указују. Али са таким истим правом ишчекују ово и од
других према себи. И били би готови да освете противно по-
ступање.
да што св завери Арнаутин, не ће лако издати. И то тврдо
држање задате речи и вере — јесте тако добра страна у Арна-
ута, да се тиме могу поносити према осталим народима, који се
рачунају да су далеко образованији. Та вера зове се у Арнаута
беса; a онај који је даје или прима, бесаџија. Кад Арнаутин
каже: беса бес, то је највећа заклетва. Ако би ко ову погазио,
он је издајник, којег смрћу каштиговати ваља. Не знам ко да Ha-
стане или да нападне на бесаџију, он не сме бесу погазити. С
тога кад се у Арнаутској путује по местима опасним, где и сама
власт државна није у стању да даде довољно заштите, узимају
путници за спроводнике Арнауте, који тако смело свуд иду, као
да за собом табор војске воде. И не памте се случајеви, да ко
тада нападне путнике. JCP сваки, који би напао таког путника,
не боји се толико његовог спроводника, Арнаутина, колико се не-
избежно нада освети оних, који су род овом спроводнику, или и
већине осталих, који у томе налазе да се и сами бешчасте и YHH-
ЕН АЕ
Ботан ба тара Зи
734
КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Алексинца, а Младен Миловановић освојио је Крушевац, и
учинио границу Јастрепцем.
жавају пред светом, о коме Арнаути не губе рачуна. Па за то
Арнаутн сматрају као дужност, да одбране сваког таког од сва-
ког нападања, H отклоне му сваку неповољност.
Има случајева да какп Арнаутин прими ког човека из друге
вере на своју бесу, тврду арнаутску веру, па нећеову погазити
ма да би га и његов рођени брат за то напао. Ако Арнаутину не
би било могуће, да дуже одржи задату веру, он ће на леп начин
опоме, коме је бесу дао, казати, да се више не узда у његову
веру, него да се добро чува.
Још жешће се одржава беса, дана за одбрану против нападања
каквог од државне власти. Бно је скоро један овакав случај: Не-
колико Арнаута издалека дођу једноме Арнаутину у село на конак
као гости, с товарима барута, воји су крадом пренели из Србије
у Турску (јер је у Турској забрањено свакоме да продаје барут,
него њим тргује држава турска преко захупаца). Домаћин прими
госте и њихов мал (сваку својину онамо тако зову). Турска власт
дозна за ово, па с пандурима нападне на кућу да похвата н ба-
рут и трговце и кириџије с коњма. Али домаћин с оружјем oa-
бије од своје куће нападаче. Кад ови оду да се боље припреме
и са јачом силом дођу да нападну, домаћин с домаћима и EOM-
шијама потовари на врат на нос товаре барута и проведе кроз
село трговце и кириџије, па их упути у планипу да бегају. А да
се не би траг познао, искупе мното оваца и воза, па за коњима.
натерају, те угазе траг тако, да се овај мучно познавао, кад је
турска власт дошла с ваше пандура, да тражи барут. Па није само
с тога, него и иначе, турска власт није могла ништа да успе, нити
кога да окриви; јер сви сељани искупе се и на турскоме суду
засведоче, да нико ономе домаћину онога времена није долазио,
н ако су пандури турски тврдили, да су својим очима у ирви мах
видели и барут и трговце и коње (Ово је било у селу Пљаковнћу).
Јер ако би се и нашао каки Арнаутин, по њиховом сматрању из-
род, да овако што прокаже турској власти, тај би с места платно
главом оном Арнаутину, коме би пре шава пао. Тако су дакле сви
Арнаути, по својим осећајима, везани један за другог толико, да
се ве може лако покварити та стега, која је јача од сваке уредбе
државне власти.
Женвећи више по планинским местима за себе, Арнаути су скоро
против сваке власти и управе, која долази од воље другога. Оня
ЛИЧНОСТИ | 735
Ha жалост ‚ю MH нисмо за сад у стању казати што више о
људима, који су се, у овом округу, одликовали у овом народном
мрзе све власти и уредбе, које од оних излазе. С тога се радон
често буне против сваке уредбе, која дарне у начин њихова жи-
вота. Тога ради држе се сви на оружју, и бране сваки нападај
на њихове обичаје; а кад им одоле сила државне власти, одмећу
се и у хајдуке радије, него што подлегну наредбама државне
власти.
Арнаути се радо договарају, и неке своје људе, који су стари,
или иначе знатни и заслужни, радо слушају, али све договорно
н по вољи свију. Јер ако би се ко и од оних заслужних мужева
појавио као господар над њима, одмах би се побунили против
истог, H одрекли му сваку заслугу и старештво. По томе се Арна-
ути не парниче на турскоме суду; него се измеђ себе суде и на-
равнавају како се договоре и упуте саветом својих сродника и
познаника. Па и за само убијство Арнаути се равнају и мире. Него
начин такога помирења дуг је и тежак. Онај, који тражи опро-
штај, мора положити оружје пред оним, којег моли; и осим мно-
гих поклона, које као дар има дати онима што су се трудили за
наравнање, мора дати знатну накнаду породици убијеног, особито
ако је овај оставио иза себе ситне деце. ,
На турску владу највише Арнаути мрзе, што их тера у војску,
низам. Војничка стега и турска навада, да Арнауте употребљују
у војсци н на оно, што не треба и не ваља, — толико су 0340-
једиле и изазвале Арнауте против турске владе, да би је они
тако радо терали као кад би у сватове ишли. С тога турска власт
и ие сме нигде у војсци на једноме месту да држи много Арнаута;
него, бојећи се побуне од њих, размешћа их по удаљенијии Mec-
тниа, у којима сами не могу ништа да учине међ народом друге
вере и обичаја.
Противљење уредбама државних власти сматрају Арнаути као
јуначко и народно дело. И у томе не жале ни самог живота. Као
доказ тога нека послужи овај догађај: Један Арнаутин носио је
из Србије крадом барут, који је у Турској забрањен. Турски пан-
дури опколе га, али он се одупре оружјем. Кад су пандури хтели
да га ухвате, он, да не би жив пао Турцима у шаке, запали барут
у врећама, које су на колима биле; и сам у тавој ватри оде у
ветар! И овако дело, по сизтрању Арнаута, јесте похвално, и Try-
битак живота није никаква штета према добити, која се очувала
у томе, што није додирнуто слободно кретање Арнаута.
736 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
послу. Знамо само то, да се као старешине у крушевачком ·0-
кругу помињу ево ови људи:
И ако се Арнаутн сматрају као сурови и прости, чудо да се
слабо чују међ њима псовке н за људе и за друге ствари. Псо-
вање и вређање речма. у Арнаута је последњи посао, и сваки пут
пре ће место псовке доћи убијство, пожар или друге врсте освета
каква.
Арнаути немају тежње ни за каквим освајањем нили да војште
на друге народе; али своје самоодржање готови су да бране свој-
ски. За оне, на које би нападали, мисле као за себе, кад би ко
на њих налетео. За то Ъе Арнаутин, у разговору о освајању ту-
ђих земаља, паметно рећи: „Свакоме нска остане своје; да сви
лепо живимо — сваки на своме огњишту“. С тога они н не говоре
о каквоме освајању, него се старају да одбраве себе од сваког
пападања на њихов живот и нмање. Јер имовину своју Арнаути
цене толико нсто колико п сам живот. И за то они често и гину
у одбрани незнатног дела своје имовине. У једпоме селу, које се
зове Бериље, дођу Черкези да насеку дрва у забрану арнаутском ;
ann Арнаутн скоче H убију двојицу Черкеза. Него н Черкези (ос-
ветљивији још од Арнаута) не остану дужни. Они се дигну н по-
пале арнаутско село тако, да се штети не може рачун ухватити.
Не надајући се никаквом добру од државних власти, Арнаути
ве радо дају порез и друге намете за издржавање чиновника тур-
ских. Ове Арнаути сматрају као просте дембеле, који њпхову ро-
ђену заслугу узалудно троше као трутови. А Турци опет, знајући.
ово, чудо мрзе Арнауте и, подсмевајући се њиховом простачком
начину живлења, називљу их (турски) илан-јели (а то Бе срп-
сви рећи) змијождери.
У говору са људима друге вере, и Турци и Арнаути оговарају и
куде једни друге. И на сваки начин, Арнаути имају више права.
Јер ма дан они нису Бог зна како радни људи, опет не траже
од других своју храну, него је сами својим трудом набављају
онацо н онолико, колико је њима доста, по начину њиховог живљења.
Што су Арнаути оваки, ваки су сад, доста чини и вера, коју
они нсповеда)у. О томе ћемо сад да говоримо.
ІІІ
Арнаута има од три вере: највише их је турског, после грч-
ког, а ңајмање латинског закона.
Арнаути турског закона су као и Турци, што се вере тиче;
ЛИЧНОСТИ 737
Андреја , војвода крушевачки , а зове се и оборенез, и по-
миње се и као „стари капетан“, што показује да је он био још
од оних који су и пре устанка од 1804 носили оружје.
|
али по обичајима разликују се од мухамеданаца. Арнаути грчке
вере српског су порекла и држе закон вао и Срби, само што живе
- међ осталим Арнаутима, и сами себе зову да су Арнаути.
Арнаути пак латинске вере разликују се од осталих Арнаута; и
њих остали Арнаути (оних двеју вера) скоро мрзе као да нису
Арнаути, називајући их да су „Латини, старе варалице“.
Сви Арнаути нису велики богомољци. Немају својих богомоља.
Него Арнаути турског закона иду у турске џамије, које су ретке
у арнаутским селима. Арнаути грчке вере иду у српске цркве и
намастире ; а Арнаути латинског закона имају богомоље по својој
вери у варошима, где им и свештеници бораве.
Сви пак Арнајти имају Више вере у неке своје обичаје. Од ових
су неки општи за све Арнауте свуда; а неви су месни, како је
где Боји фис Арнаута, или каки је који крај у Арнаутско). А по
томе се разливују и зову Арнаути, као Тоске, Геге, Дибра-
лије, ит. д.
Неве обичаје прости Арнаути сматрају као веру. А ова се ca-
стоји у томе: ваља веровати у Бога Бојни је творац свега; не
треба чинити другоме никакво зло; ваља бранити и чувати своју
народност или (како Арнаути веле) веру; и треба држати оно што
је остало од старих, ни у чему не одступајући и не кварећи то.
Ова вероисповед одржава се и некам приповеткама, песмама ;
ла и саме гусле Арнаути држе као народну ствар.
Једном речи: што је год за одржање народности, то је и вера
у Арнаута.
Све што је противно обичајима, Арнаутн кажу да не подноси
вера. Па и само порекло, они доводе од вере. Као што су Ар-
наути подељени на фисове, племена, они H ово сматрају да до-
лази од вере. Неки фисови носе име свеца, којег су некад Àp-
наути славили, кад су у српској вери били, или га и данас славе
Арнаути Срби. Фисова има више. И једног фиса Арнаути сма-
трају се као сродници. По тим фисовима зову се Арнаути: Бе-
ришани, Битичани, Гашани, Клименћани, Краснићани, Ky-
чани, Маврићани, Шаљани, ит. д. Ма које вере да су Арнаути,
само вад су од једног fuca, они се сматрају вао своји; и одакле
били, бране један другог од осталих Арнаута, који су другог fuca.
КНЕЖЕВИНА ОРБИЈА 47
788 КРУШЕВАЧЕН ОКРУГ ,
После Андреје, помиње се Ђорђе Симић, вао капетан, и
на многим местима Као војвода.'
Пав као што Арнаути немају својих школа, онни не могу друк-
чије држати веру него у обичајима. Што који зна читати и пи-
сати, то су научили: Арнаути турске вере у турским школама;
они латинског закона негде по ватоличвим школама, а они грчке
вере мало по манастирима и од скора по школама које су Срби
установили.
Него н ако је врло слабо распрострта писменост и књижевност
у Арнаута, они су (ненакарађени никаким туђим мислима и бу-
далаштинама) од природе бистри и разумни људи. У здравој људ-
сњој памети могу се Арнаути узети као Срби.
Има још једна добра ствар у Арнаута, коју они чувају као и
веру. Toje одржавање пријатељства са сваким, с којим је ко имао
кака посла. Тога ради, и да би ималн више пријатељства, Арнаути
држе неко кумство, по коме свако (особито мушко) дете подши-
шају у седмој години. И онога који извршује то зову Кумбара-
кум, који може бити и од друге вере. И то они сматрају и пош-
тују као год Срби кумство.
Арнаути су и по животу блисен Србима. Да кажемо нешто и
о томе. |
ТУ
Начин живота у Арнаута је прост у свачему. Као што мрзе
сваку државну уредбу у политичкоме погледу, тако не трпе HH-
каку регулу ни у приватноме животу.
Арнаути и турске и грчке вере живе по селима овако, као и
народ у Србији; само су им куће чешће, негде тако у скупу и
близу једна до друге, као што су вуфе по некими мањим варошицама
у Србији. И ово овако живљење у свупу морало је доћи једино
зарад одбране од сваког нападања, које бп се могло учинити у
онако ненасељеној земљи, која је до скора са свију страна шумом
била ограђена.
Куће су им обично од слабе грађе — од чатме па земљом оле-
пљене, з слабо су окречене; покривене су — неке сламом, неке
шашом, неке сеном а неке бујађу. Обично у свакој вући имају
бар по две преграде: једна је као опаклија, у којој мушкарци
седе и госте примају; а друга јс соба, у којој женска чељад бо-
1 Овај Ђорђе Симић умрђо је у Београду 8 Августа 1827, и ca-
рањен у манастиру Раковици, где му плоча стојн и сада.
ЛИЧНОСТИ 739
После Симића долази Чолак-Анта Симоновић.
Здравко Н. војвода, који је био на шанцу у Топољаку од
ночетка до саме пропасти. Родом је био из Ђуниса'.
рави. У арнаутским кућама обично се ложи ватра као иу Србији
по селима планинским.
Арнаути по селима имају њиве и ливаде, забране, и остало имање.
И ово урађују онако и онаким алатом и начином, као што се ради
у Србији по селима. А и женскиње помаже им у тежачким посло-
BEMA овако Као што и у Србији раде жене по неким крајевниа.
Стоку држе као и народ у Србији; само што имају и држе
више и бољих коња. Јер Арнаут: обично јашу на коњма, а и
товаре махом носе ва коњма, за то, што још немају свуд добрих
путова, које они сами Hebe да праве, а турска власти не насто-
јава за ово по местима, где она нема потребе за државне послове.
Арнаути пак латинске вере разликују се од осталих Арнаута
и по животу и по раду. Они, као и остали Латини, живе обично
у скупу по варошима; раде различне занато, и одевају се по
чаршӣски; махом носе чохано одело, али опет по кроју и начину
оног одела, како носе и остали Арнајти.
Одељо имају сви Арнаути по једноме Броју: чакшире тесне од
сукна — неки од белог, неки од црног а неки (махом по варо-
шима) од црвеног или од чохе; на прсима џемадан истих боја од
сувна или од чохе; на леђима гуњ са чевкенима, ишаран с повише
тајтана, обично зелене боје, која се узима као народна арнаутска
боја; на глави Фес с Бићанком, а поврх тога бео пешкир, који
неки носе и без eca. И ово завијање главе белим пешкирима и
лети и зими — јесте једна особина, по којој се Арнаути разли-
кују од других.
У Арнаута је једно одело и лети и зими; само што зими имају
кабаницу, тако звани талаган од сукна, које се онамо нарочито
за ово прави.
Сваки Арнаутин носи оружје: по један или два пиштоља и ја-
таган за појасом у силаву; преко рамена дугу пушку; испод пазуха
шарпељ; а ово појаса кесе, паласку, мали ножић, огњило, машице.
и друге спреме.
И за све ове ствари Арнаути имају своје мајсторе у својој земљи..
То је познато и отуда, што се пушве и неке друге ствари преносе.
и у Србију на продају под именом „арнаутске пушке, кесе, и т. д.“
1 Гласник Ш, стр. 143. Ништа више не могах дознати о њему.
47*
740 БРУШЕВАЧЕН ОБРУГ
Павле Цукић, о ком је била реч у округу врагу]евачком,
држао је шанац на Рогозној(2) и сву ЧЊупу под собом. На његово
место, доцније, дошао је Милош Сарановац.
Арнаутско женскиње носи се вао и Туркиње; само се Арна-
утке одевају простије, и махом оним што саме ураде. Арнауткиња
има лепих: витка стаса и отресних. Оне по селима не крију се
толико колико буле по варошима.
Арнаути се жене на Форму Срба по селима; многн сватови на
коњма иду по девојку; пуцају из пушака, трчу коње, играју и
певају, пију и једу Бао и Срби; и ма да Арваутима, по вери као
и Турцима, није слободно пити пиће, опет на свадби није пи гре-
хота ни срамота и опити се ракијом, коју и иначе Арнаути радо
употребљују вао и Срби. Него девојку момак никако не види до
првог вечера по свадби; избор се пак чини ло оцу и матери дево-
јачкој, опет од стране оца и матере момачке као што је ово некад
у Срба било. Жену неротвињу слабо ће Арпаутин држати; него
је вратн у род. А жени непоштеној и неуредној, Арнаутин не
тражи никаквог суда; него је сам остави и другу тражи.
Према женској страни Арнаути су CTP TH и пажљиви; и напуш-
теност у томе сматрају као грех према самој вери.
Остаје да кажемо још што о прошлости и будућности Арнаута,
према њиховим мислима.
ү
О историји својој Арнаути мало говоре. Не испитују толико
своје порекло, колико се старају да одрже народност и постојбину.
Све што о прошлости мисле, своди се на ово: да су они оваки
од како су. И ни један Арнаутин не би никад признао, да Арна-
ути нису народ за себе, који је тако постао и остаће непрестано
на овој земљи, у којој је данас.
Да су они народ за себе, позивају се и на свој језик, који је
само њихов.
По арваутском говору, рекао би човек, да је њихов језик сличан
нешто с латинским, вешто с влашким, а нешто с Француским речима,
особито глас у изговарању речи личи на Француско изговарање, јер
Арнаути изговарају речи брзо и оштро. Арнаутсви се зове Бо"
зот, земља тока, небо цијели т. д.; а многе речи, с неким про-
менама у изговарању, може погодити онај који зна латински, Фран-
цусви или влашки. |
Арнаути не признају, да су остатак каког пропалог народа,
ЛИЧВОсТИ 741
Над Јошаницом је био старешина Димитрије Кулунџија.
И о овом не знамо много више, а у протоколу Карађорђевом ва 1812
годину, ЈЕ 957, стоји ово: „— — — — да он (Димитрије) у ancy
стоји, доле се за право нађе; именије његово Колико на пљ-
сму шиљеио , да се расположи и прода, и да се поплафа тужи-
тељем његовим , које је он од сабора починио од 1809 года, а
прије што је било, оно на страну. А после, ни он ни његова
синови , да не буду више народње старешине, за преступленија
његова, а брат његов Коста", да буде војвода, да се не батали,
јер на Косту никакве даве нема.“
ts
него веле да су самоставав народ H, протестујући што су им се
Турци наметнули за господаре, траже коначно ослобођење од њи-
хове владе и управе. Али, признајући да се сами не могу лако
ослободити Турака, најрадије пристали би са Србима, да се боре
против Турава; само би тражили, да их после Срби не дпрају
п не терају с њиховог имања. У говору о томе, признају, даље,
да су они најближе Србима и по обичајима н по веровању у неке
свеце, особито: Св "Ђорђа (Ђурђев дан), кога признаје фис Ia-
Љани; Св. Ниволу, војсга држи фис Кучани, и Св. Арханђела
Михаила (Арханфелов дан), којега славе Клименйани. За то Арна-
ути турске вере кажу Арнаутима-Србима, да су рођаци од ста-
рине, и да су њихови стари били једно исто, па су их Турци pa-
двојили. И од тада, кажу, настало је све рђаво, докле је пре и
берићет био бољи.
Не отуђујући се овакво од Срба, Арнаути су имали тврду веру у
Кнеза Михаила: да би их он ослободио од турскога насиља, и да
бн их оставио на њиховом имању, да мирно живе, а они би њему
радо плаћали давак, далеко радије него турскоме цару, који је
напустио своје паше и друге чиновнике да Арнауте гоне и виње.
Кад су чули да је погинуо Кнез Михаило, мпоги су га Арнаути
толико жалили да тугу своју нису крили ни од највећих злотворё
својих Турака. „Јазук на Срби, да изеди онакво човек који може
да буде главар на сву цареву државу; и свако човек да вели: да
Бог поможе! Сваки да је рахат!“ Овако су они обично корели
Србе за смрт поко]нога Кнеза.
Овоға Косту (Костайи-бега) ухватили су доцвије Турци на Оструж-
ници, н погубили на Калимегдапу, у Београду 1813 (Милутиновић,
стр. 457).
\
749 ЕРУШЕВАЧЕН ОБРУГ
О Кости и Димитри]у има ова песма:
„Протужиле буле у Пазару,
Тугујући каде говориле:
„„Авај нама до Бога милога!
Од зулума силна Косте-бега
И његова брата Димитрија,
Злих војвода од Нова Пазара ;
Тугујући Црног Ђорђа моле
Да устави и Косту и Дишу,
Да не пале Новога Пазара.
Карађорђе њима одговара:
„УставиЬу све војводе редом,
Ал’ не могу ни Косту ни Дишу,
Турци су им брата погубили
Јевтан-брату главу откинуди;
На бедем је на шиљак натаван
Ка Штиткову лице окренули
Те да гледа свога завичаја
Недалеко од Новог Пазара.
Не могу их, за то, уставити“...
Још се помињу над Сталаћем неки Илија, и над моравском
капетанијом некакав Мијаило, али обим -голих имена, ја ништа
о њима нисам могао дознати,
Јокић додаје, да је „над тим војводама сам Карађорђе sano-
ведао: другог старијег нису имали.“
Али се из протокола Карађорђева дознаје да је Пљакић
био (1812) старешина „од Моравице до Топољака,“ и да су под.
њини биле све крушевачке војводе које смо довде помињали.
Бао што се из овога види, наши су извештаји са свим си-
ромашни о личностима! из крушевачког округа, али шта ћемо,
2 Не ће бити с горега ако овде поменемо, међу личностима Epy-
шевачким, Иконију жену Петра Ђукића, из крушевачке нахије.
Ова сирота имала је сина Бошка (неки веле Милића) н bep
Спасенију (а веки кажу Милосаву). Бошко се умеша у Хауи-
проданову буну, прешав у Левач. Турци га ухвате и одведу у Peo-
град. Мати узме ћер, склони је да се жртвује за брата, те обе дођу
пешке у Београд, изиђу пред Каја-пашу, и мајка му лонудн hep
ЗНАТНА МЕСТА 748
ад ми из целога округа тога имамо само два, и то веома свромна
одговора на питања у 6-и броју „Школе“ од 1874. Тако се да-
нас на неким местима мало мари за осветљење отаџбине и њених
честитих синова!...
В. МЕСТА ЧИМ ВИЛО ЗНАТНА
Врбница, село, 2 сата на запад од Крушевца, у лепој равни
жожетинске реке. Ово село бележимо за то што находимо у једном
летопису овај запис: Шарь Moycia 1413 pagen десаота Стефлил
ил Брљеници, н расипа Кроушекаць. '
Кожетин, вао нека мала чаршаца, 7 сата на запад од
Крушевца, са зиданои 1803 године црквом, на једном чоту, који
ииз под собом велики део Жупе. Ту је био шанац за време рата
од 1804—1813. Године 1808, у том је шанцу било 300 војника
гарнизона.’
Много се по новивама писало: где да се премести среска
кућа из Виткова: на Брус, или овде у Кожетин, па је, хасав,
по већини гласова, пренета на Брус.
Прова лија, између села Беласице и Здравиња, у срезу
хрушевачкои. Ту је Карађорђе, 1807, предао команду Младену,
а сам отишао низ тимочку долину на Неготин".
Рогозно, шанац, у ком је најпре био Павле Цукић, а по-
сле Милош Сарановац. Које је ово место, ја поздраво не знам.
Рогозно је планина и предео. Оно је остало ван границе кнежевине.
Находи cc између Новог Пазара и Бањске, па се пружа до Ce- .
да јој пусти сина. Ћаја упита девојку: хоће ли и она то? Сестра
изјави да хоће, само брат да јој се пусти. И Ћаја ту буде мило-
стив: девојку узме у харем, а брата јој пусти и преда матери.
Милутиновић, стр. 93 и 94.
Даничића Рјечник, Г, стр. 496.
3 У често помињаном мемоару мајора Грамберга находнмо ово:
„Kostina, monastère, renforcé раг des palissades, её sur une montagne
sans eau.“ Сва je прилика да ce овде говори o Кожетину, па je
ваљда погрешно ванисано име Kos'ine место Kožetin.
3 Србсви Летопись за годину 1897, І, стр. 28.
м
744 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
ничког поља. Рогозно је колико један срез; а планина је Рогозно
по изгледу Као Кобасица у чачанском округу. А је ли ту био
Цукића шанац, Не знам.
Шиљеговац, село, 3 сата на југоисток од Крушевца. Ту под
брдом Ћуковцем има шанац за који се прича да је грађен у време
Карађорђево. Шанац овај, веле људи, да је градио некакав Милан,
и држао се у њему, а кад су Турци од Рибара продрли и на њега
се упутили, он је онда, видећи да се не може турској сили оду-
прети, оставио шанац, и повукао се на запад од села Шиљеговца.
Ржаница, село у козничком срезу, 6 сата на југозапад од
Крушевца. Прича се да је ту био бој с Турцима, али више што
нисам могао дознати ни о боју нити о месту Ржаници.
Жељин, планина, на запад од Крушевца, помињана међу пла-
нинама. Прича се да је и ту био бој с Турцима, али се не зна
ништа ближе о том.
Лопаш, село, 3 сата на запад од Крушевца. Ту су Бучић,
Петар Туцаковић, Станко Милчевий, из Витановца, и још неки
други, по устанку Хаџипроданову, стигли, тукли, и после боја
мирно отпустили Турке Карановчане и Трстеничане, који су бегали
к Лесковцу".
Змајевац, извор у Јастрепцу, више села Шиљеговца. Прича
се да су се на том извору купали змајеви. Одатле је, веле, по-
летео онај, од кога је, по песми, избавио Царицу Милицу једини
Змај Огњени Бук?.
Шаврани, село на левој страни Расине, спрам манастира
Наупаре. У том је селу био шанац, који је ушао у записницу
мајора Грамберга, Боји о њему вели ово:
Зећајтат, rédoute pour 200 hommes, sur la Каѕвіпіа au pied
dune montagne, sans fosse.“
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE
Варош је 1, у крушевачком округу, варошице 2, села 213,
заселака 69, општина 54, а пореских глава 13.665 (1870).
1 Милутиновић, стр. 72.
з Вук, вњига lI, стр. 255—262.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 745
Крушевац је главна и највећа варош у округу. Она се на-
ходи на незнатном брдоравњу над моравском равницом, 1 сат на
југ од западне Мораве, /з сата на запад од Расине.
Крушевац је изишао на глас од онога доба, када је Цар Ла-
зар пренео у њега своју владалачку столицу. Али за недуга века
свога, нова је столица Лазарева уплетена у многе народне песме,
које, и ако казују црне дане из српске прошлости, опет уливају
неки животворни дух у појасе који настају на нов живот и на
нову борбу.
Од старога града и од дворова цара Лазара нема данас готово
ништа. Град је већ до земље порушен, и од Лазаревих дворова
остао је још један једини остатак — Кула Цара Лазара, али је
и она веома опала. |
У средини града, мало на запад од куле, стоји дворска Ла-
зарева црева, која је обновљена, и служи. Црква је ова једна
од лепих грађевина овдашњега српскога наимаретва. У новом по-
прављању, у неколико је нагрђен првобитни њезин облик.
На северној страни града, баш до пута, стоје развалине од
неке старе грађевине: једни веле од простога амама, а други кажу
од џамије, за коју се прича да је дело узајамне трпљивости ћери
Лазареве Милеве. Њој је, веле, султан, узевши је за жену, на-
чинио цреву крај двора свога, па и она начини у Крушевцу џа-
мију, да би он имао где влањати, кад би у Крушевац дошао!
Ми смо већ казали да оно прво казивање држимо за веродостојније.
На источној страни садашње вароши има једна рупчага без
икаквих других старинских знакова. Прича се да је ту био гроб
Вука Бранковића, воји су Турци поштовали. Али Срби, кад су под
Карађорђем освојили Крушевац, ископали су те кости, спалили
их, и пепео развејали по ветру, а место где еу оне биле, ружили
су после како се најгоре може,
То су мало не сви споменици негдашњега Крушевца, споме-
ници који су се одржали до данашњега доба.
Међу тим, Србин не може да ступи у Крушевац а да му се
не представе све оне слике, које су се виђале у шареној столици
последњег цара српског у првој поли године 1889-те.
746 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Песме су дивно пропратиле све догађаје који су везани 38
ову вароши. Ми ћемо поређати само оно што говоре уста песникова.
Мурат је, као што се зна, на измаку пролећа 1389, изишао
на поље Косово. Чим је изишао одмах пише књигу у Крушевац
цару Лазару:
„Ој Лазаре, од Србије главо!
Нит је било, нити може бити:
Једна земља а два господара;
Једна раја, два харача даје;
Царовати оба не моремо.
Већ ми пошљи кључе и хараче,
Златне къуче од свију градова,
И хараче од седам година.
Ако ли ми то послати не ћеш,
А ти хајде у поље Косово!
Да сабљама земљу дијелимо.“
Лазар одговори тиме што сву српску земљу позове на бој
на Босово: |
„Да је коме послушати било
Бако љуто Кнеже проклињаше:
„» Во ке дође на бој на Косово,
„Од руке му ниша не родило
Ни у пољу бјелица шеница
Ни у брду винова лозица!
Не имао од српа порода
Ни мушкога ни девојачкога;
Phou ran'o док му је колена !*
Војске се слегоше у широке моравеко-расинске равни. Све
је спремно за страшну борбу. Већ сутра хоће да се крећу из
Крушевца, а у очи тога дана
„Цар Лазаре сједе за вечеру,
Покрај њега царица Милица
Вели њему царица Милица:
„Царе Лазо, српска круно златна!
Ти полазиш сутра у Косово,
Собом водиш слуге и војводе,
А код двора никог не остављаш,
Царе Лазо, од мушкијех глава,
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE 747
Да ти може књигу однијети
У Косово, и натраг вратити;
Одводиш ми девет миле браће
Девет браће, девет Југовића;
Остави ми брата бар једнога
Једног брата сестри од заклетве.“
Њој говори српски Кнез Лазаре:
„Госпо моја, Царице Милице !
Кога би ти брата најволела,
Да т' оставим у бијелу двору? —
„Остави ми Бошка Југовића !
Тада рече српски Кнев Лазаре:
„Госпо моја, Царице Милице!
Када сутра бијел дан осване,
Дан осване и огране сунце,
И врата се отворе на граду,
Ти ишетај граду на капију,
Туд’ ће проћи војска на алаје;
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу,
И он носи крсташа барјака ; |
Кажи њему од мене благослов:
Нев да барјак коме њему драго
Па нек с тобом код двора остане.“
Кад у јутру јутро освануло
И градска се отворише врата,
Тад ишета Царица Милица,
Она стаде граду код капије.
Ал’ ето ти војске на алаје:
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
На алату, вас у чисту здатј,
Крсташ га је барјак поклопио, 7
Побратиме, до коња алата.
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне ките висе
Те куцају Бошка по плећима,
Примаче се царица Милица
Џа ухвати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
748
КРУШЕВАЧКИ ОБРУГ
Па му поче тихо говорити:
„О мој брате, Бошко Југовићу !,
Цар је тебе мени поклонио
Да не идеш на бој на Косово,
И теби је благослов казао,
Да даш барјак коме теби драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве.“
Ал’ говори Бошко Југовићу:
„Иди, сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
„Гле страшљивца Бошка Југовића !
Он не смеде поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети.“ •
Па проћера коња кроз капију.
Ал’ ето ти старог Југ Богдана
И за њиме седам Југовића.
Све је седам устављала редом
Ал’ ни један ни гледати не ће.
Мало време за тим постајало
Ал ето ти Југовић Војина
И он води цареве једеке
Повривене све сувијем златом.
Она се и њему обавије око врата. Иди, сестро, на кулу, вели
јој и он, а
„Ја ти се не бих повратио,
На цареве jegere пустио
Да бих знао, да бих погинуо;
Идем, сејо, у Косово равно
За крст часни крвцу прољевати
И за вјеру с браћом умријети.“
Пак проћера коња кроз капију.
Кад то виде Царица Милица
Она паде на камен студени,
Она паде, па се обнезнани;
Ал’ ето ти славнога Лазара
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋВ 749
Када виђе госпођу Милицу
Удрише му сузе низ образе;
Он с’ обазре с десна на лијево
Те дозивље слугу Голубана:
„Голубане, моја вјерна, cayro!
Ти одјаши од коња лабуда
Узми госпу на бијеле руке,
Пак је носи на тапаву кулу;
Од мене ти Богом просто било,
Немој ићи на бој. на Косово,
Већ остани у бијелу двору.“
Слуга послуша, однесе царицу на танану кулу,
Ал свом срцу одољет не може,
Да не иде на бој на Косово
Већ се врати до коња лабуда,
Посједе га, оде у Косово.“
Одоше! одоше сви који бејаху за јуначки бој; одоше сви у
којих куцаше мушко срце; сви који љубе отаџбину своју ; сви
који маре за народни понос и слободу!.... :
И би бој; бој страшан, бој крвав. Два цара оставише главе
на Косову. Изгибе све што беше добро и честито, и миломе Богу
приступачно. Срби изгубише све, осем поштена образа и јуначка
гласа. Проклет да је Вук, који ову дивотну победу коју Срби
задобише падом својим, ирчи својим гнусним делом...
Него да се ми задржимо још у Крушевцу, да видимо шта
тамо бива. |
Страшни гласи са поља Косова враћали су се у Крушевац,
и ширили се по свој Србији, те убијали и-затирали породице
оних, који на Косову оставише главе. _
Кад је старац Југ Богдан, са синовима својим, отишао на
Косово, баба његова пала је Богу на молитву. Она се молила,
вели песма, да јој Бог да очи соволове и Брила лабудова, да
одлети до места где је битка, те да види Југа старца свога, и
девет јунака, синова својих. И Бог јој је примио молитву;
„Она лети на Косово равно :
Мртвих нађе девет Југовића
750 КРУШЕВАЧЕН ОБРУГ
И десетог стар-Југа Богдана
И више њих девет бојних копља
На копљима девет соколова.
Око кбпља девет добрих коња
А поред њих девет љутих лава.
И ту мајка тврда срца била
Да. од срца сузе не пустила.
Пак се врати двору бијеломе.
Далеко је снахе угледале
Мало ближе пред њу ишетале:
дакукало девет удовица,
Заплакало девет сиротица
И ту мајка тврда срца била
Да од срца сузе не пустила.
Кад је било ноћи у по ноћи,
Ал’ завришта Дамњанов зеленко;
Пита мајка Дамњанове љубе:
„Снахо моја, љубо Дамњанова !
Што нам вришти Дамњанов зеленко?
Ал’ је гладан шенице бјелице
Ал’ је жедан воде са Звечана ?
Проговара љуба Дамњанова:
„Нит је гладан, нит водице жедан,
Већ је њега Дамњан научио,
До пб ноћи ситну 806 зобати,
Од по ноћи на друм путовати
Пак он жали свога господара,
Што га није на себи донео.
И ту мајка тврда срца била
Да од срца сузе не пустила.
Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена
На вљунове бјела пена тргаа:
Они носе руку од јунака,
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци.
Узе руку Југовића мајка,
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 751
Окретала превртала њоме;
Па дозивље ъубу Дамњанову:
„Снахо моја, љубо Дамњанова !
Би л' познала чија j’ ово рука ?
„Свекрвице, Дамњанова мајко!
Ово ј рука нашега Дамњана!
Јера бурму ја познајем, мајко !
Бурма ј са мном на венчању била!
Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртада њоме,
Пак је руди 'вако говорила:
„Моја руко, зелена јабуко!
Где си расла 7 где л' си устргнута 7
А расла си на криоцу моме,
Устргнута на Косову равном !
Надула се Југовића мајка
Надула се, па се и распаде
да својијех девет Југовића
И десетим стар-Југои Богданом.*......
А како је било у белом двору Лазаревом? Тамо је настала
гробна тишина пошто је и Голубан оставио царицу, и потевао у
Косово. Ето лете црне злослутне tane, m падају на Лазареву кулу;
једна од њих гракће, а друга проговара:
„Да л’ је кула славног Кнез Лазара ?
Да л у кули нигде никог нема?
То из куле нико не чујаше
Већ то чула царица Милица,
Па излази пред бијелу кулу,
Она пита два врана гаврана :
„Oj Бога вам два врана гаврана,
Откуда сте јутрос полећели 7
Нијесте ди од поља Косова?
Виђесте ли двије силне војске?
Јесу ли се војске удариле?
Чија ли је војска задобила?
Ал говоре два врана гаврана:
„Ој Бога нам Царице Милице,
Ми смо јутрос од Косова равна
Виђели смо двије силне војске;
752 КРУШЕВАЧЕИ ОКРУГ
Војске су се јуче удариле;
Оба два су цара погинула;
Од Турака нешто и остадо,
А од Срба и што је остало
Све рањено и искрвављено.
Истом они тако бесеђаху
Ал ето ти слуге Милутина,
Носи десну у лијевој руку;
На њему је рана седамнаест ;
Вас му коњиц у Бр огрезнуо;
Вели њему госпођа Милица :
„Што је, болан, слуго Милутинер
Зар издаде цара на Косову?
Ад говори слуга Милутине:
„Скин’ ме, госпо, са коња витеза,
Умиј мене студеном водицом
И залиј ме црвенијем вином
Тешке су ме ране освојиле. “
Царица га сине, и пошто се поодмори, запита га за ратнике,
а слуга јој стаде казивати:
„Сви осташе, госпо, у Косову!
Ђе погибе славни Кнез Лазаре
Ту су многа копља издомљена
Изломљена и турска и српска;
Али више српска него турска,
Бранећ', госпо, свога господара
Господара славног Кнез Лазара.
А Југ ти је, госпо, погинуо
У почетку, у боју првоме.
5 Погибе ти осам Југовића
Ђе брат брата издати не хтеде
Докле годе један тецијаше:
Још остаде Бошко Југовићу
Крсташ му се по Косову вије;
Још разгони Турке на буљуке,
Као сово тице голубове.
"Бе огрезну крвца до кољена
Ту погибе Бановић Страхиња.
Милош ти је, госпо, погинуо
Код Ситнице, код воде студене
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ 753
"Бе но многи Турци изгинули.
Милош згуби турског цар Мурата
И Турака дванаест хиљада
Бог да прости ко га је родио !
Он остави спомен роду српском,
Да се прича и приповиједа
Док је људи, и док је Косова.
А што питаш за проклетог Вува 2
Проклет био и ко га родио,
Провлето му племе и колено!
Он издаде цара на Косову
И одведе дванаест хиљада,
Tocno моја, љутог оклопника.“
Ето каво изгледа Крушевац после битке косовске!
Ми не знамо колико је времена, после косовске битке, Kpy-
шевац био стӧно место српском владаоцу ; али се не ћемо преварити,
ако претпоставимо да је он то био једва донде, доБле се и Ha-
следник Лазарев, Стеван Високи, звао и потписивао кнезом, а то
је до сирти Милице, мајке његове, која је преминула 11 Новембра
1405. Јер одмах, после њене сирти, 2 Декембра. он издаје једну
повељу којом потврђује Дубровчанима неке повластице, па је пот-
писује у славном граду Борчу! (у данашњој Гружи).
У Крушевцу је, око године 1413—1414, Деспот Стеван Ви-
соки имао састанак с турским царем Мохамедом, где су углавили
савез међу собом“. |
Крушевац су Турци заузели јамачно наскоро после смрти
Деспота Стевана Високог, Лазарева сина, који је преминуо 1427.
И Брокијер, еранцуски путник, који је пропутовао кроз Србију
1432—1433, вели да су Турци заузели Крушевац шест година пре
његова проласка кроз ту варош, па и према томе некако излази,
да је Крушевац пао оне године кад је цар Лазарев син умрђо.
Стеванов животописац, Философ Костадин, тако и каже да је
султан Мурат освојио Крушевац 1427, и Крушевљани су се раз-
бегли куд који“.
А Monumenta Serbica, стр. 266—269
2 Гласник XLII, стр. 807 и 308
з Гласник ХИП, стр. 329.
КНЕЖЕВИНА ОРВИУА 48
754 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Крушевац се помиње и После неколико пута у нашим Epo-
никама. Тако се каже да „попалише Оугри дрфва тоурьека подь
Кроушевцемь, 1437.“
Године 1455 каже се, да је „Јанкул ухватио Феризбеговића
у Крушевцу“.
У ратовима Аустријанаца с Турцима, Крушевац се такође
помиње, јер су војско аустриске допирале и сударале се с Тур-
цима и туда. Године 1790, 4 Јануара, освојио га је Михаљевић
са Србима драговољцима, пошто су Турци узмавли. Лазареву Np-
кву, у којој су Турци дотле држали коње, одмах народ очисти,
и она на ново пропева’.
Али није дуго ни то трајало. Овиштовски мир врати све то
Турцима, ако и не поврати са свим стари ред ствари.
да време Карађорђево, он је узиман и уступан, а кад је 1813
пао под Турке, остао је у њиховој власти све до пред Брај
године 1882.
Године 1832, поводом отмице Френчевића, дигне се народ у
параћинској и крушевачкој нахији, и, после неколико недеља,
Срби заузму Крушевац.
Од тога доба, он је слободан, и развија се лепо.
Данас у Крушевцу има полугимназија или, по новијем на-
звању, нижа гимназија с четири разреда. У њој раде 6 на-
ставника, а учи се 91 ученик.
На плату ових наставника дато је, 1874 рачунске године, из
државне касе 13.747 гр. пор. или 8.314:60 динара.
Осем тога, имају 4 разреда основне школе мушке и четири
разреда женска. У првима ради 5 улитеља, а учи се 300 ђака, а
у другима раде 2 учитељке, а походи их 91 ученица.
Зграда за школе у Крушевцу, на старом Лазаревом граду,
1 Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten ап den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien 1854, стр. 324.
2 Traité fait а Sistowa 4 Доб 1791. Martens У, 244.
3 Отворена је прво, по закону од 9 Јула 1865 (Глед. моје Школе
у Србији, стр. 64).
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 755
близу цркве „.Лазарице“, по лепоти својој уступа само великој
школи у Београду, а никојој другој у Србији до сада.
Крушевац је средина судска, административна, војна, и Ip-
квена свему свом округу. Ту је пошта, телеграеска станица, и тр-
говина доста жива.
У њему је било, 1870 године, 854 главе пореске.
Трстеник, варошица, 5 сата на запад од Крушевца, на десном
брегу Мораве, баш према манастиру Љубостињи. Стара се варош
звала Осаоница, и била је малко више уз Мораву, баш на оној
сутесци међу чотовима од Гоча и Татарне. На садашње место пре-
мештен је Трстеник тек после 1832, по наредби Кнеза Милоша.
Трстеник има красну школску зграду, има своју цреву, по-
шту, тедеграФ, и канцеларију среза тога имена. Варошица је mpu-
лично жива, и на лепом mecry. Њезина будућност стоји много у
свези с напредовањем бање врњачке, која је тако близу до Трсте-
ника. А можда би се, употребивши Мораву као водену снагу, могло
надати и каквој живљој радњи у овом месташцу, које окружавају
предели и родни и сточви.
Трстеник се помиње као село још за цара Лазара, Боји га
је, заједно с обе Велуће, био дао манастиру Раваници.
Брус, друга варошица у Брушевачеом округу, 7 сата на југ
од Крушевца, на десној страни Расине, под Копаокиком. Брус је
мало местанце, у врло лепом крају. Има зидану цркву, и краену
школу. Ту је и ванцеларија козничког среза. Ако се рударство
наново развије у Копаонику, ко зна да Брус не ће бити једна
од најживљих вароши на овом крају.
Села крушевачка, особито она на источној страни, већ су
збијенија него што су она по чачансвом и ужичком округу. Ве-
Бином су лепа, особито она по Жупи.
Ово су имена свију Њих:
1 Monumenta Serbica, стр. 197.
4$
-J
сл
с
КРУШЕВАЧКИ ОБРУГ
В 2a pe, 2 5 852,
= Имена села 82 НЕ = Имена села 52 SERS
ЈЕ zy 5188 3 ти 2258
2 ди =< ~ и“ че
Варош 2 Лазарица 126 —
1 Крушевац (©) 1833 854 — Свега . | 980
1 Срез јошанички
1 Ковачи 38 15 38 Пискања 34 17
2 Баре 43 18 39 Курићи 27 17
3 Војмиловићи 15 15 40 Корлаћи 36 17
4 Боће 35 16 41 Кремићи 22 19
5 Жерађе 15 16 42 Жутице 19 :9
6 Копривница 18 15:, 43 Прибој 16 16
7T Плана 12 16 44 Лучна 12 19
8 Жупања 8 16 45 Бања О 1866 67 14
9 Биљановац 20 16 46 Раковац 29 126
10 Дубрава 19 15 47 Црна глава 45 13
11 Пулавње 7 17 48 Шутановнна 24 13
12 Гокчаница 14 14 49 Дрење 19 18
13 Црвањ 24 14 50 Добрчин 11 14
14 Заступље 16 144 51 Чомаге 14 14%
15 Рудњак 29 14, 52 Вележ 28 15
16 Предоли 34 13%, 53 Јелацњи 56 12
17 Церје 46 17 54 Рокци 66 12
18 Борово 32 14 55 Дубокз 9 11
19 Попова река 20 15 56 Барина 16 114
20 Равни 21 14 57 Јариње 41 23
21 Жерађе 12 16 58 Лисина 20 2383
22 Плоча C) 1872 53 10 59 Гувниште 33 23
28 Врањаштица 38 9 60 Шарлељ 23 23
24 Крива река 65 12 61 Чајетина 14 23
25 Мачковац 16 12 62 Шипачна 25 23
26 Бачевац 6 11 63 Исево 19 23
27 Врекићи 21 11 64 Пепе 16 23
28 Павлица (О) 1861 35 19 65 Казнојевићи 34 22
29 Поцесје 43 19 66 Рудница 21 224
30 Рвати 74 20 67 Ново село 31 24
31 Бадањ 30 19 68 Муре 28 2214
32 Семетеш 40 19 69 Белак 25 22
38 Бабин поток 4 19 70 Горњи Казнојевићи 44 22
34 Мислопоље 8 20 71 Tuone 26 22
35 Шљивовица 8 20 72 Ројичићи 27 22
36 Радешићи 20 20 78 Попово поље 11 22
87 Лазнојевићи 12 19 74 Прпсојник 5 22
Свега . 1.939 —
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
Прнбавжна
даљина од
окружног
места
Имена села
Редна број
Број порес-
њих ГЛАБА
11 Срез кознички
Е |
а Имена села м
5 РЕ
1-5 га
1 Горњи Вратари 24
2 Доњи Вратари 44
3 Ракла 14
4 Ботуња 60
5 Ботурићи 36
6 Грчак 19
7 Десеновци 7
8 Разбојна 59
9 Златари 93
10 Жуње 35
11 Стројиниц 35
12 Ковиоци 21
13 Равни 21
14 Јанкова Клисури 3
15 Богиши 28
16 Крагујевац 4
17 Дупци 60
18 Мошуте 5
19 Криви брод 9
20 Доброљупци 102
21 Жиљинци 23
22 Игрош 52
23 Мала Врбница 29
24 Дренча 18
25 Тршац 23
26 Вела глава 23
27 Братийи 94
28 Ржаница 41
29 Ратаји 133
30 Дашница 61
31 Тулеж 36
32 Руденица. . 39
33 Пасјак 9
34 Срњани 6
35 Доњи Студањ 104
36 Горни Ступањ 91
37 Гаревина 31
38 Кожетин О) 1851 69
39 Велика Врбница 56
4" Пуовац 33
41 „Десковица 24
49 Латковац 45
43 Старци 6
3-3 ср 4 60 дф ~ ~ сл сл с сх сл од > с > Ф Ф а 53 ~ ~ Ф 00 00 ~ = ср 00
8
6л
7
8л
9
тул
8
7
7
Th
TA
хх
N
AS
44 Поповац 8
45 Витково 45
46 Стањеео 17
47 Стубаљ 23
48 Парчин 16
49 Љубинци 30
50 Новаци 49
51 Боботе 35
52 Шљивово 27
53 Брус Г] 1848 84
54 Жиљци 36
55 Велика Грабовница 83
56' Кобиље 52
57 М. Грабовница 6
58 Тршановци 4
59 Дренова 7
60 Дртевци 5
61 Кочина | 15
62 Грашевац 67
63 Брзеће 41
64 Ливађе 27
65 Гочманци ` 6
66 Влајковци 37
67 Радманово 10
68 Паљевштица 31
69 Шошићи 26
70 Осредци 101
71 Мелентија 25
78 Рибари 67
73 Будиловина 35
74 Град 22
75 Лепенац 78
76 Батоте 97
77 Брђани 40
78 Жарево 43
79 Липовац 59
80 Плеш О) 1875 56
81 Козница 34
82 Бзеница 71
83 Стрменица 34
84 Рогавчина 100
85 Јабланица 6
66 Трнавци Г) 1866 64
~J
n
~4
Приб зажяа
даљина од
окружног
моста
д м СФ © су с> © +
те та
N X
х
оо оо 00 00 00 ~л 0 Ф Фо ©
~
N
758
5 $
x Имена села =:
5 +
[= са
87 Вражогрнци 34
88 Горње Злеги ье 60
89 Доње Злегиње 45
окружног
места
Прибавиџа
даљива од
YA
41,
4
КРУШЕВАЧЕН ОКРУГ
Имена села
Редни број
90 Суботица
91 Ћелије
92 Стрелари
Свега .
111 Срез крушевачки
1 Макрешани 98
2 Дедина 87
3 Бивољс 183
4 Бралина 47
5 Мрзеница 25
6 Сталаћ Г] 1870 153
7 Лукавац 31
8 Читлук 126
9 Пепељгвац 191
10 Мачковац 127
11 Глободер 167
12 Лаћислед 65
13 В. Врбница _]1853 48
14 Мрмош 72
15 Мешево 80
16 Себечевац 56
17 Дољане 51
18 Мала Врбница 25
19 Треботин 114
20 Вучак 46
21 Церова 49
22 Гари 70
23 Буци 35
24 Ломница 100
25 Буковица 21
26 Мајдево O 1878 82
27 Гркљани 34
28 Штитари 51
1
3,1
2
4
гл
1/а
2
174
1
1
уд
2
4
А
314
1;
3
2
214
2
1
1
1
2
2
24,
5
л
4
29 тивни
30 Наупара |] 1851
31 Јабланица
32 Витановац
33 Шогоље
34 Шаврани
35 Доњи Степош
36 Липовац
37 Горњи Степош
88 Ловци
39 Трмчари
40 Петина
41 Модрица
42 Сеземча !
43 Пољацн
44 Дворани
45 Слатина
46 Мудраковац
47 Текија
48 Парунозац
49 Прњавор
50 Капиџије
51 Добромир
52 Гаглово
53 Пасјак
54 Станци
55 Мали Шиљеговац
56 Головода
Број порес-
ках глаза
133
59
71
58
17
58
87
21
65
16
54
30
62
28
35
54
10
46
85
58
13
53
15
53
45
17
54
61
Приближна
АЋЉЕНА ОД
окружиог
места
© © ©
гу,
2л
ПА
1
1
1/4
1
1
2
ал
л
14
1У Гласнику XXIV, стр. 264, у повељи датој манастиру Дренчи
помињу се: „Ма Расние село Пагште, н село Азкаре, н дкорь з Ме-
знаре, сь придкорицомь, н раку Ломннуз сь всами....
н село Се
темув ид Модрон, н село Слатния, н село Магерь на сраљскон м Влахе
Шилаговьце, сь засвлци n meramu и оу 7дгрьлатон трьгь иа Мордке и сь
Бродомь“, и т. д. Aan где је ова Загрлата (жупа), нисам могао
дознати.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
57 Кобиље 58
58 Бован 46
59 Сушица 95
60 Позлата 18
61 Мала река 24
62 Беласица 27
63 Здравиње 98
64 Каоник 145
65 Црквина 18
66 Тр: барево 47
67 Ђунис О) 1870 230
68 Зубовац 36
IV
1 Трстеник C) 1835 198
2 Чаири 67
3 Осаница 49
4 Стража 12
5 Ново село 152
6 Рсовци 44
7 Гоч 26
8 Липова 56
9 Врњци J 1869 111
10 Гвоздац 5
11 Дубље 36
12 Попина 44
13 Штулац 58
14 Руђинци 56
15 Станишинци 27
16 Брезовица 71
17 Стублице 18
18 Почековина 52
19 Доњи Рибник [1886 35
2 69 Росица 26
и 70 Бољевац 28
3 71 Рибари 98
33/, 72 Зебица ` 27
4. 78 Крушинци 22
4 74 Срндаље 9
34 75 Рлица 17
231. 76 Гресци 51
23/, 77 Велики Шилегсвац
О 1866 192
8 78 Злата 19
6 79 Бојинци 7
Свега . 4.878
з трстенички
6 20 Стари "Трстеник 67
6 21 Лопаш 75
6 22 Доња Почековина 37
6 23 Оџаци 152
8 24 Горњи Рибник 32
8 25 Горња Црнишава 42
8 26 Доња Црнишава 60
8 27 Велуће С) 1866 37
8 28 Риђевштица 43
8 29 Округлица 34
7 30 Пуношсвићи 5
7 31 Јасиковица 64
7 32 Буче 52
1 33 Камсњача 39
9 34 Омачница 117
8 35 Голубовац 22
8 36 Тоболац 30
3 37 Стопања C) 1851 112
3 38 Бресно поље 15
Свега, 2.293
© бсо со со ць 4 ц СӘ оо Со с СЛ 67 сл с с со 52
Примедба. У Вуковој Даници за 1828 год. стр. 228 налазе се имена
села нахије новопазарске, али су ту имсна само оних села, која
су Срби нмали под својом влашћу 1512 године. Ова имена ми смо
упоредили са списком села, која су данас у овр. крушевачком, па смо
нашли да ту нпсу записана села: Багаше, Бистрица, Блажево,
Бозољин, Брезова, Витановићи, Главе, Гочолово, Градац, Гра-
диште, Добра буква, Добројевина, Долац, Драгодање, Дријен,
Добраве, Жежена, Жиголе, Заманица, Засеље, Зрносијек, Ивље,
Ирачићи, Јавор, Јелсња, Јошје, Кајково, Камен, Костин Пот‹к,
760 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Крачица, Курилово, Лијешак, „Бепосавийи, „Бесковик Ma-
рушићи, Мекињаће, Миоковийи, Миолићи, Обаде, Ора, Oc-
траће, Острвица, Планиница, Покровеник, Попе, Равниште,
Радаковићи, Радојезина, Ргоч, Речица, Родеље, Сеоце, Си-
мичиште, Скугоровина, Слатина, Сочаница, Станулозићи, Су-
димља, Тврђен, Трикосе, Тушимље, Улије, Црнитово, и Чо-
падија. Нахија новопазарска у Бука је подељена на кнежине:
Јошаницу и Горњи Ибар. У првој је било 59, а у другој 79, свега
дакле 138 села. Од ових само 73 данас се налазе у срезу јошанич-
ком, а осталих нема. Из нашег списка данашњих села види се,
да су поменута 73 села подељена у срезове јошанички и трсте-
нички ; а од села у срезовима крушевачком и козничком, нисмо
нашли у Даници ни једно.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ
о.
Б Р о J НЕ
НАСЕЉЕНИХ | ‚ основних
МЕСТА | AERAR | ШКОЛА
Пореских!
Kuresa и |
глава |
(1866 r.) | (1870 г.) |
|
TE 1|1 2 | 3.159 980 .
Јошаничка... 5|5|з3|—|3 | 11.899 | 1939.
Козпички..... 51514 1—14 | 18164 | 3.575 |
Крушевачки ... 31416 1—16 24.087 4.878 |
Трстевачки . 45| 5 [1 |8 | 1017 | 2293
Свега . .|1|2 [2821285] 2 | 18] 20) 19] 2 | 21] 67.576 | 13.665
У овругу крушевачком долази у средњу руву 237 житеља на једно
насељено место. У срезу крушевачком једно место има у средњу руку
по 305, а у срезу козничком само по 154 житеља. У Држа-
вопису Србије (свеска III) налазе се дата о попису људства
од 1866 године, и тамо је за округ Брушевачки изложено пои-
менце 215 места, нема дакле још 22 места, која пописна KO-
мисија није засебно пописала, већ их је додала селима, с ко-
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 161
јима она чине општину. Кад ових 215 места распоредимо по њиховој
већој или мањој насељености, онда имамо у округу крушевач-
ком места Боја броје до. 100 житеља . . 18
од 100— 200, . . . 47
„ 201— 500 , . . . 115
„ 501—1000 ,„ . .. 34
а преко 2000 „p... 1
У округу крушевачком долази на 100 мушких по 94:04
женских, и од ове главне средине не одступају јако ни поједини
срезови; јер у срезу јошаничком долази 92:29 женских на 100
мушких, а у срезу третеничком 95:76.
Црквама и школама округ крушевачки није богат; на 3379
житеља долази по једна црква и школа. Број цркава раван је
потпуно броју школа. Највише цркава има срез трстенички (на
2.153 жит. 1), а најмање срез крушевачки (на 6022 житеља). Нај-
више школа има опет срез трстенички (на 1795 жит. 1), док међу
тии у срезу козничком тек на 6.055 житеља долази једна школа.
Колико ће требати времена, док број школа и у свим срезовима
буде према броју житеља бар толики, колики је у срезу трсте-
ничком?!...
Куће су обично чатмаре па олепљене, и често окречене.
Покривене су иноге ћерамидом, али је ипак више кровињара. Има
и зиданих куба, али то тек у богатијих људи. Чатмаре и Epo-
вињаре граде сами сељаци, а зидане и ћерамидаре махом граде
мајстори из Турске које тамо зову Шопови.
Око кућа су, као и друкуд, вотњаци, зграде за живљење,
за стоку, и за оставу хране и других кућансвих алата и справа.
Само су све те стаје збијеније, ближе су једна до друге, него
што су обично по Шумадији.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Крушевљани, то јест становници тога округа, Бао и у ве-
Һине наших округа, баве .се о земљи и о стоци. И једно и друго
извори су њиховом живљењу и имућству. Само је земљодеље веће
762 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
У равнима моравским и расинским, а сточарство је јаче у солима
под Копаоником и под Желином.
Средина пак округа, благословена Жупа, поред хране и стоке,
рађа много вино, Које је већ чувено као „жупско вино“.
У равницама моравским, и око Расине, сеје се највише ку-
куруз, па пшеница, јечам, раж, овас, и крупник; даље: купус,
кромпир, лукови, и паприка.
Ево какве смо бројеве обрађевина за крушевачки овруг стекли
пописом од 1867: d
Кукуруза је било засејано 22.690 дана орања
Пшеницце . . . . .. 8.227 , 5
Paza . .... .. 6.038 , 5
Јечма o . . . . .. 3.564 , А
Ова. . . . 0. 0. . . 3.293, А
Ерупника . . . . .. 1.490 , 5
Esae ....... 836 , ~
Проса . . . .. .. 8 , 5
Конопље 2145, а лана само 6 дана.
Од воћа има: јабука, крушака, шљива (највише), трешања,
кајсија, бресака, дудова, дуња, вишања, крушака сланопађа , муш-
мула, ораха, и т. д.
Виногради су, осем високих планинских места, свуда напредни,
и раде се просто али с вољом, а највише их има и најбоље роде
у Жупи.
На запад од Јастрепца, на североисток од Нерађе, и на
исток од Жељина — тамо где се ртози од ових висина спуштају
готово у разнице, или се преплећу тек као незнатне косице и
брежуљци — разастрла се просторија која ce зове Жупа, која
је готово сва повривена виноградима, тако, да тамо рећи: Жуга
и рећи: виногради, значи готово једно исто. Фомљиште је тако,
' Ових врушава има у источним крајевима Србије, али сумњам да
вх има даље на запад од Мораве.
т
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 768
да сва својства има за винограде. С тога се ту винова лоза одавно
одомаћила“, и шири се сваки дан све више и више.
Међу виноградима, где је остало места незасафена 1030M,
начињене су пивнице за вино. Пивнице су једна уз другу, да
се једва између њих може проћи. Такав свуп пивница зове се
пољана. Тих пољана ииз 26; најмања — Боцка — има 26 пив-
пица, а највећа — Велика Крушевица — има 300 пивница.
Пивнице су ове, као и у Крајини, махом од брвана; по-
кривене неке ћерамидом, а највише кровинои, па је озго натр-
пана винова лоза; неке су дубоко укопане у земљу, а има их и
на два боја. На горњем боју имћ по која соба или оџаклија, где
се имућнији домаћини задржавају кад раде винограде, или кад
их беру. Ово је тни потребније, што винограде у Жупи имају
не само Жупљани, него чак Горњоибровци, и Копаоничани.
Жупеко се вино пије у већем делу јужне Србије.
Радња око винограда доста је проста у Жупи. Кад се хоће
виноград да сади, онда се место само разоре ако је ‘равно, или
се начине ровине риљцем, па се у те ровине мећу саднице. Ви-
ногради се у Жупи не загрћу, него се држе две покопнице, које
су овде довољне за то што се виногради не траве и на кишној
години, због вапновите земље. Лоза је махом: скадарка, за-
чинка, и сисача. Од мотиве се добија на родној години два TO-
вара вина. Године 1868, која је била необично родна, мотика је
давала и до 10 agosa вина“. Вино се претаче двапут у години:
о причести или о св. Андреди, и кад лоза цвета. Старијега вина
од три године, нема у Жупи.
#упско вино, ван Жупе је на гласу Бао вино врло густо
и опоро. То долази отуда што се преноси у мешинама или ста-
рим Фучијама, и што му се, том приликом, додаје воде, Боју HE-
какво црно вино не прима, а жупево најмање. Међу тим на ме-
сту, у Вупи, вино је то бистро, питко, необично лепе свеће, често
особитог пријатног мириса, по некад особито шећерно, а свакад
* У општини ботуњској, у месту Прибојевцу, прича се, да су били
још цара Лазара виногради.
* Др Панчић, Копаоник и његово подгорје, Београд 1869, стр. 21.
764 БРУШЕВАЧЕП ОБРУГ
богато алколом. Само боља и смотренија радња, па је њему обез-
беђено место међу најбољим винима наше отаџбине. Попис од 1867
нашао је у целом округу крушевачком засађених винограда на
29.358 мотика.
Попис 1866 дао је ове бројеве за стоку:
Коњ . . . . . . . 5.642 грла
Говеда . . . . . . . 46.820 ,
Свиња . . . . . . . 49.280 ,
Оваца . . . . . . . 186.187 ,
Коза... . . . . 49.572 ,
Кошница . . . . . . 5.498 а године 1859
било их је . . . . . . . . 10.002!!
Од заната је мало по селима мајстора; има, истина, волара,
других дрводеља, и по који бојаџија. Ковачи су цигани; Срби се
тешко одају на тај занат. Ковачница се и у Горњем Ибру зове
коваоница, E20 и у студеничком срезу.
Стањем, имовином, и задругом, јакоснији су брдњаци него
Моравци, у овом округу. Многи Копаоничани не само да имају
винограде у Жупи, него и њиве дуж саме Мораве. Ово је велик
прекор за Моравце, да су своје красне њиве поисрродавали — родна
их је земља размазила, па, место добра, учинила им је вло.
е. ОДЕЛО
Мушко је одело већином домаћа рукотворина. Људи носе:
кошуљу, гаће, чаєшире, гуњче, џамадан, (преклопљен јелев), чарапе,
опанке, а на глави вес или шубару. Око веса, и лети и SYME,
завијају беле пешкире, те изгледају, као Арнаути.
Жене носе: кошуљу, завијачу (сукњу), која, није сашивена
него се обавије око тела, Као каква поњавица, лети носе јеле-
чиће, а зими сукнене гуњиће, налив на памувли]е, и скутаче.
На глави жене носе: ручнике, који се пружају од пола главе
низ леђа до појаса. Ручник је откан од основе памучне а потве
вунене, и обично је обојен угасито црвеном бојом; по дну је оки-
ОДЕЛО, ГОВОР 765
Бен црвом свилом, а богате жене их и парама поднизују. Косу
не свијају за главу, него је оплету и савију с обе стране главе
у неке гуте, које зову трвељи. У ове трвеље придевају паре,
kahene игле, цвеће, и други накит. И трвеље и ручник покрију
белим пешкиром, прево кога опет метну по коју куповну пантљику
или марамицу.
У накит се броје: минђуше, ђер дан или врете (белензуке)
и огрљице.
На западној страни округа, жене носе као и у Подибру : ве-
сове и шамије, а не ручнике.
Именима аљетака, за овај крај, ваља додати још ова: кајасак,
клече (чарапе) и пунба.
На деци су: кошуља, гаћице (у источном крају носе се га-
ћице вунене, врло налик на панталоне), обнајка или вес; гуњче;
на мањој антерфуа или мантаче, капица, понџуке, пово), U
пелене.
Одело за сваки дан или тку, кроје и шију саме жене, или
дају ком у месту мајстору, који је о мало труда научио просту
рубу серојити и сашити. За свечано одело иду у варош, или до-
Лазе из вароши у села мајстори обично пред велике празнике и
у јесен те кроје и, шију. Народ ове мајсторе зове „терзије“.
Ж. ГОВОР
Говор је источни у Брушевачком округу. Још од Ибра чује
се оштри гласоудар на речима, а од Трстеника и Кожетина на mc-
TOE је са свим онај левачки говор, који поражава својим аксанои
и завршецима. неких падежа, онако исто као и у desuy. На при-
лику: Милан, и: Малан; Јован, м. Јдван; — дао сам матере ду-
кат, место: дао вам матери лува: — срели смо се у његове ливаде,
и: у његовој. „ливади. |
Вођевина се тамо носи, а не води, кад се удаје. Тако се
говори и у Нишу.
Виногради се зову лоза или лозја.
Неодређени начин у глагола обично је крь: говорит”, ходит’,
читат’, и: говорити, ходити, читати и т. д.
766 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
3. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ БАРАБТЕРИСТИКЕ
И у овом се округу још гуди и пева уз гусле. Десме, које
су везане за земљу овога округа, већином се тичу боја косовекога,
Цара Лазара, и његове куће, или његових војвода. Ми смо no-
мињали неке од оних што се најближе тичу Крушевца. Друге је
лаено познати свакоме читаоцу по садржини њиховој. Вад би ми све
те песме овде излагали, било би врло много. Нека читаоци буду
добри потражити их у збиркама народних песама много заслуж-
нога Вука, а и у г. Петрановића.
Међу тим, ево једне песме испод Јастрепца, која ће у једио
бити углед и што се тиче језика:
„Хоро води Јелена девојка
Хоро води, невесела ходи.
Угледа је Милена девојка:
„Ој, Бога ти Јелена девојко!
Каква ти је голема невоља?
Хоро водиш, невесела ходиш?
Хајде море, да се удајемо!..
„У давај се, Милена девојко!
Мени није до твоје удадбе,
Но је мени до моје невоље.
Одавно ме Солун испросио ;
Испросио, па нема да носи,
Нит ме носи, нит ми абер праћа.
Још Јелена у те речи беше
Отуд иде Солун младожења.
„Бог помага, Јелена девојко!
„ДА Бог добро, Солун младожења !
„Ој Бога ти, Јелена девојко!
Да те питам право да ми кажеш.
Мо’ш ли roser’ свекра и свекрву ?
Mom ли чешљат до девет девера 7
Мош ли учит’ три миле заове 2
Мо'ш ди појит девет враних коња 2
Мо'ш ди китит’ девет златних узда 2
Мо’ш ли чуват’ два бистра кладенца 2"
Она одговара да све то може; и он је тада носи своме
двору.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 767
Игре колске могу се поменути ове: четворка, острољанка,
поломка, мачванка, влахина, тедена, циганчица, бугарка, Cpu-
ско оро, ресавка, кеца, шеста, сене да, шљепетанка, завезаљка,
ђурђевка, полувлашка, и зајам.
Пре неколике десетине година играле су се ове игре: оро,
левка, стара сенеда, четворка, авала, шљепетанка стара, ше-
танка, ресавка, ва једну страну, и коконица.
Прич@ ика везаних за места и за неке истораске личности.
Тако се на прилику, у Жупи, прича: да се, у месту Селишту,
родио Цар Лазар. — У једном пољу села Ракље има бор, о ком
се приповеда да је никао од гранчице коју је Царица Милица
побола у земљу на дан рођења сина свога Лазара. — У селу Бо-
туњу има чокоће од старих винограда. Народ прича да је њих
садио сам Цар Лазар, и вино с овога човоћа не може да преври,
него остаје свакад слатко.
У два маха се на Косову лила крв турска и хришћанска;
први пут 15 Јуна 1389, кад је пало царство српско; а други
пут 17 — 19 Октобра 1448, кад је Сибињанин Јанко онако ужа-
сно пострадао на Косову.
Прича се куда су обе те војске ишле од Крушевца на
Косово. |
Цар Лазар је, кажу, ишао из своје столице све Босом, док
није сишао у Косово; а Сибињанин Јанко опет све водом Раси-
ном, па онда Блаташницом, до Клисуре, која се од тада прозвала
Јанкова, пошто је он провео кров њу војску. Он је ту начинио
и малу црквицу, за спомен проласка свога и своје војске.
Друм брдски, којим се прича да је ишао Цар Лазар с Boj-
ском, познаје се и сад; али данас пут пролази доле кроз Јан-
кову Клисуру; и ту је ђумрук и прелазак изис"у Србије и
Турске.
Да покенемо једну причу која је везана за цркву У Кри-
во) Реци.
Та је богомоља грађена 1618 године. Онда је било врло
тешко добити од Турака допуштење да се гради црева. Али неки
поп Вуксан, Који се старао за ту богомољу, оде самом Цару за
— ры и + ==
768 КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
ферман. Поп Вуксан је био човек страшан, сав рутаз: лице му
се вије видело од густе браде и бркова. Цару се прохте да се
пошали са‘сиромахом попом, па га задржи да вечера у двору. На
вечери рекне те му изнесу меда, само да види како ће се тако
рутав поп умрлати. Али се, причају, Вуксан довио јаду: омеди
најпре прсте, па онда намаже и зглади браду и бркове, а после
се красно сит навечера.
Код оте исте цркве има и гроб некакога Радосава Јерца,
кога су убили хајдуци. Кажу да је то био грдосија човек; могао
је оборити пет људи. Хајдуковао је са својом женом, која је била
нероткиња, и носила је оружје као и други хајдуци. Турци пот-
плате девет људи, да га убију. Ови га преваре да га, божеи,
обрију. Па док га је један натирао, други с леђа ударе с неко-
лико пушака, и убију га.
Жена му оде у Студеницу, и донесе плочу од 11 великих
човечијих стопа, према његовој величини, и стави му на гроб. На
крсту је изрезан сам Радосав с великим брковима, с две мале пушке
и с Фишеклијом.
Жена његова, кажу, отишла је после у некаку варош, и тамо
умрла, а није се удавала.
У особине овога округа може се узети још и то што H Y
њему има гушавих људи! У планипскии крајевима нашим од Лоз-
нице до Суповца није ретка вољица или гуша у људи. А нај-
више их има уз Дрину, око Зворника, око Крупња, и у Joma-
ничЕој Бањи, по удолинама Копаоника. |
Цричају, да су се једном посвађала двојица око једне де-
војке. Један од њих био је лепши, али гушав, а други ружнији,
али. без гуше. Девојка би хтела за првог, али због гуше није
могла, него сө селањала другоме. Они се посвађају и почупају.
Онај без гуше шчепа гушавца за ону гушу на грлу и откине му
је. У гуки тој, важу, било је нева смеса Бао угашен кроч. Рана
је, потом, зарасла, и он је добио девојку. Противник се, после,
љуто вајао за своју наглост. Хотећи учинити своме непријатељу
зло, учинио му је једним ударом два добра: ослободио га гуше,
и облакшао девојци да за њега пође,
УПРАВНА ПОДЕЛА 769
Ове ббље има још у Поречкој Реци : и око Доњег Милановца,
крај Дувава
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
За Турака је нешто од садањега врушевачкога округа при-
падало нахији новопазарској, као што су Јошаница и Горњи
Ибар, а друго под нахију лесковачку.
да Карађорђа, биле су ове кнежине: Крушевац, вао главно
место, с магистратом; Јошаница; Горњи Ибар; Жупа; и Мо-
равска. капетанија.
· Доцније, кад је Кнез Милош примио управу и овога округа,
разделио га је он овако: срез крушевачки, са столицом у Кру-
цевцу; срез источно-моравски, са столицом у селу Прќиловици;
срез кознички, са столицом најпре у Виткову , па после на Брусу;
и јошанички, са столицом у Јошаничкој Бањи. У најновије време,
_ одвојен је за Трстеник нови срез, а источно-моравеки је предат
алексиначко округу. |
= M тако сад има у врушевачком овругу свега четири среза,
а средина је окружна, за све гране управе, у Крушевцу.
да црквену управу, сав округ је једно протопопетво, коме је
столица у Крушевцу.
j. ВОВЕ ТЕКОВИНЕ
Међу нове тевовине овога округа може се ставити:
Пут дивно насути од Крушевца на запад ка Карановцу, и
опет од Крушевца на Ђунис к Делиграду.
Пут од Крушевца на југ на Јанкову Клисуру, где је ђум-
рук и карантин, као на месту куда једино иду путници и өспапи
из овог округа у Турску, и из Турске овамо.
Пут од Крушевца на југозапад, прево Жупе и Јошаничке
Бање ва Рашку.
Овај пут, од Козника до Бање, просекао је дивно, а 0 мало.
трошка и дангубе, честити начелник срески Милан Шукић
1878. Мислило се да је то ствар већа од људске снаге, а он је:
је извршио за неваких 20 — 25 дана само са својим сревом.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 49
170 КРУШЕВАЧБИ ОБРУГ
Пут од Крушевца на северозапад до Мораве, на навоз на
Јасици. |
Пут од Крушевца на североисток, к Сталаћу, и к Параћину.
Нове школске зграде, међу којима је најлепша и највећа
крушевачка, има овај округ: у Третенику, у Велућу, у Коже-
тину, у Трнавцу, у Грбници, на Брусу, Мајдеву, у Наупари, у
В. Шиљеговцу, у Јошаничкој Бањи, и у Цавлици. Ова је по-
следња собом заличила све сеоске школе. .
Цркве су нове: у Бањи, на Брусу, (1536), у Рибнику, (за-
дужбина пов. Кнеза Милана Обреновића 11,) а црева Наупара.
овака као“ што је сада, грађена је 1835. Ова је богомоља начи-
њена као световна црева, али 18 Марта 1845 (В№ 306) rme-
жев указ претвори је у манастир, Који сада често нема монаха,
а и кад их има, тешко да ће измолити рај ктиторовој Клисури,
Бао што смо већ опоменули.
На Јасици и на Ђунису имају мостови на понтонима преко
обе Мораве; а на Сталаћу, и на Почековини на Третенику
вози скела.
Прелаз у Турску је на Јанковој Клисури, као што смо већ
поменули. |
— —- —————— 5.
' 36. ІУ, 159.
ТИМОЧКА КРАЈИНА
Ми улазимо у Тимочку Крајину с онога краја који не
само да није тимочка, него није никаква крајина; улазимо
у округ алексиначки. Али смо већ напред придружили овај
округ тимочкој крајини, за то, што се он находи дуж rpa-
нице данашње Србије, а пут којим смо ми досад ишли до-
води нас правце у ово суседство Крушевца.
У Тимочку Крајину стављамо овруге: алексиначки, кне-
жевачки (гургусовачки), црноречки, и крајински.
Ево овде укупног прегледа целога тога краја, а после
ће ићи округ за округом.
СТАТИСТИЧНИ ПРЕГЛЕД
ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ
|| Цеа __Р 0 J
z ии г. Я | та |
[-У ||
| > т | |
|= Окрузи | Е Е “> | Житеда а:
| ы
ра ааа за! ж 0866 г.) (1870 r.)
‚ 4 ами ма g и | |
— ЕНЕ ЕЕЕ
| | |
1 | Алексиначки . | 112" | 2 а 48.186 10.601 |
2 | Кнедевачки . .|1 |— 1 | 15] 55.079 | 11.537
‚3 | Црноречки . .|1|1 2 | 291 58.284 12.459 |
' 4 | Крајински ..|115 5 46) 70.324 | 16.391
Свега } 4 | 8 [347358] 70 i 96; 10106, 226.823 | 50.988 |
—— м де
49*
779 ТИМОЧКА КРАЈИНА
Кад бројем насељених места разделимо број житеља,
онда долази на једно место по 648 житеља. Више од ове
средине имају окрузи: чрноречки (1.184), и крајински (890),
а мање окрузи: кнежевачки (492), и алексиначки (894). Кад
сва места, по њиховој Фактичној насељености, у категорије
разделимо, онда излази да имају
од 100 душа 6
са 101—200. 50
„ 201— 500 „ 136
„ 501—1000 ‚„ 102
„ 1001—2000 , 48
„ 2001—5000 „ 10
Свега 359
Разлика, која се показује између овог и горњег збира,
лолази отуд, што при попису људства у 1866 години нису
неки засеоци у округу кнежевачком засебно пописани, већ
су с другим селима спојени. У целом овом врају — тимоч-
кој крајини — нађено је пописом људства 1866 године 226.823
житеља, и то: 116,389 мушких, и 110.434 женских, дакле
на сваку стотину мушкараца долазе по 94:88 женских. Више
женских од ове средине имају окрузи: кнежевачки (95:76),
крајински (95:22), и алексиначки (95'11); а округ црноречки
има мање (95:35).
Године 1846 имали су окрузи, које смо назвали ти-
мочком крајином, 157.146 житеља; за 20 година нарастао је
број житеља са 69.677 душа, иди са 44:94 процента, т. j.
годишње множење износи 2:21 процента, а према томе број
житеља у овом крају удвојио би се за 81:5 годину.
Број богомоља и основних школа у овом је врају доста
знатан, јер једна школа долази већ на 2.140, а једна бого-
моља на 2.946 житеља. У појединим окрузима долази:
ТИМОЧКА БРАЈННА 773
ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
У ОКРУГУ: l НА ЖИТЕЉА
крајинсвом . . . . . 1.529 1.850
црноречком . . . . . 1.837 5.920
алексиначком . . . . 3.009 3.009
кнежевачком. . . . . 38.672 3.934
Највише школа, према броју житеља, има округ крајин-
ски, а најмање округ хкнежевачки. Богомоља има највише
опет округ крајински, а најмање црноречки.
1
Алексиначки округ
1 Приступ, границе, и планине
На овом се округу најбоље види КОЛИКО је незгодно држати
Фе административне поделе при описивању земље. . Али није вајде:
како смо почели, онако морамо довршити, доскачући тегобама како
где можемо и умемо. |
Овај је округ склопљен из комада који су, за Турака, припадали
нешто Видину, нешто Нишу, а нешто Лесковцу, и добио је средину у
месту Алексинцу, које је са свим нова варош. ДА ли Бог, да
се и Ниш врати у заједницу српских градова, Алексинац he mo-
рати свој смерни сјај уступити старој вароши, која се поноси чак
и рођењем Јустинијана, кога броји међу праве Нишлије.
Него да се манемо ми тога прорицања; не приближује се
Нишу онај који говори о њему, него онај који иде к њему. И тако
ћемо ми сада бележити што мислимо да је вредно знати у мале-
ном али лепом алексиначком округу.
А пре свега, биће добро да ошестаримо комад земље, који је
данас Алексинцу овруг, и о Бом ми имамо да говоримо.
Она иста линија, коју смо, као крушевачку границу, провели
од источне Мораве на југ право уз Јастребац у плот, западна је
граница и овоме округу. После она иде све плотом, који се држи
најпре Великог, па после Малог Јастрепца, дов не сиђе на
Суповац, где је ђумрук и прелазак у Турску, одатле граница слази
у Мораву, и иде том реком на северозапад до спрам села Те-
wuye (на левој страни Мораве), па изађе на десну обалу Мораве,
и удара право у брег, где је Капија, кроз коју пролази друм
адексиначко-нишевачки ; одатле се упућује к северозападу до реке
176 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
Топонице, па, не дошав баш до села Пирковца, у кнежевачком
округу, повија још више на северозапад изнад манастира Светога
Стевана; обухватив Голак, иде она до планине Девице в северу,
а одатле се улућује на исток до Басиљске Гламе, па онда, из-
међ села Скробнице и Церове, удара на вис Крстатац, а од
Крстатца право на Шилак Ртња. Ртњевом когом спушта се она
в Витошевцу, и доцније Јовановачком (Шупељачком) реком слави
у велику Мораву испод села Ћићевца. Моравом овом иде до под
Сталаћ. Ту се прима источне Мораве, до повише Ђуниса, до гра-
‚ вице крушевачке, где и јест тачка од које смо потерали шестар.
Ето смо ошестарили цео комад земље, који узимамо за пред-
мет своме садашњем говору, а то је алексиначки округ.
Планина највиша у алексиначком округу, аи у свој Србији
после Копаоника, јесте горостасни вис Ртањ. Он је избио у Hê-
беса на оном планинском повијарцу који се од Балкана пружа на
југозапад, имајући лево реку Нишаву, а десно Сврљишки Тимок.
Коса се ова протеже до над сами Ниш, а неке гране сроје пружа
и над Алексинац, па се повија на север или на северозапад, те
удара, у Ртањ. Од Рртња се после гранају многе друге косе, једне
к југу, а друге в западу; неке опет на Самајац надилазе Криви
Бир, спајају се с Малиником, с Бељаницом, с планинама TO-
мољским, мирочким, и мајданцечким, и ударају чак у Дунаво.
Ртањ изгледа као какав џиновеви троугли пласт, зденут од
самих кречних стена. Највиши врх његов зове се Шпиљак, на
темену Бога једва ако може стати педесет људи. Од Шиљка на
исток и на север омчаста је стрмен, а на запад се пружа Боса
као какво џиновско раме. Завршетак те косе зове се Големи Врх,
а преседао међу Шиљком и Големим Вртхом зове се Преслаш;
западни пак каменити одсек Голеиога Врха зове се Кусјак.
Висину Prea мерили су Барон Хердер, Ами Бује,' и неви
наши научници.“ Први му даје 4750 лариских стопа, други 3600 до
1 Гласник ХХІ, стр. 168 има белешке оба прва научника.
* Мерење висина, ит. д. израдила два ђенсраљштабна официра,
У Београду, 1875, 8-на, стр. 59. — Овом књижицом ми бисмо се
служили с особитим задовољством, али пас је од тога уздржавала
ГРАНИЦЕ И ПЛАНИВЕ TTT
3900, а трећи 1570 метара. — Са Шилка Prea дивотан je no-
глед на све стране. Високи у облаке већ замакли врхови бал-
кански, лепе падине тимочка и моравска, озбиљни наш Копаоник,
представљају се очима удивљена гледаоца с таком величанственошћу,
да чисто све то не може да смести у се. На овом се врху ласно
сватају и неки природни појави, Боје би човек узалудно дуго об-
јашњавао простим људима, '
Врхови су Ртња без шуме; на њима има само траве; на се-
верној страни, пониже од венца, има горе јелове, на западној букове,
церове, граничеве, јасенове, и т. д., а на јужној страни се коси
сено, и тови стока. На југозападној страни, у пода висине, на-
ходи се пештера, која се зове Меденица. Пећина је та с почетка
тесна , после се рашири, и јест доиета један редак појав у при-
роди. У њој се свакад с пролећа накупи леда, који целог лета
лежи сирзнут, па се тек у јесен почне кравити, тако, да га тек у
зиму нестане.
Од Ртња се пружа једва коса, као што је већ речено, на
запад, до планине Јошанице, па се одатле повија на југ, те, по-
врх села Јошанице, Рујевице, Врбовца, и Трубаревца, удара у
речицу Моравицу, где чини познату Бованску Клисуру или сутеску.
Друга се коса одваја правије ка западу, па, спуштајући се све
ниже и ниже, раширује се у простране брдоравње међу Jeau-
градом и Ћићевцем, и тако удара у Мораву, где она с десне, а
разногласност у мери висина једних истих тачака, коју смо у њој
опазили, а мерење су то извршили два човека Боји су у свему ра-
дили договорно. | |
— Нека ми сад нико не каже, причаше ми 1874 године луковачки
кмет: — да гром бије чак из небеса. Једном на Свете Тројице
изиђем ја на сами Шиљак Ртња. Дан је био ведар и сунце је гре-
јало како Бог хоће. На један мах се пружи магла пода мном и.
састави Малиник с Ртњем до Преслаша. Мени је горе грејало
као и ире, али пода мном почеше муње севати и грмити. Ја сам
гледао п чудно се: горе до небеса ведро, а под мојнм ногама
земља се пролама од грмљавине и кише. Кад у вече сиђем у
село, имам шта и видети; киша се така излила, да у мало није све
Луково Тимок однео.
мә
778 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
Мојсиње с леве стране чине ону подугачку сутеску или клисуру
кроз коју се пробија источна Морава од ђунишке скеле, или «д.
Ов. Романа до Оталаћа.
На косама ова два правца, највиша ће бити мозговачка пла-
нина Буковик, на север од села Мозгова, а на самои је Буко-
вику највиши вис Рожањ; најшири је брдоравањ Л/ечка, између
Јовановца (Шупељава) и Ражња, а и Серезлано Брдо.
На оној коси пак која удара у Ртањ с југоистока, и која.
је водомеђа Тимоку и Моравици, ваља поменути ове тачке: вис
Крстатац, превоје Новаковац, и венце: Огњишник, Бездан,
Дугачки Трап. Од Дугачког Трапа на југ гомилају се све вис
до виса. Ту су: Озрен и Слемен над селои Милушинцем, јужно.
од Бање. Озрен има више врхова, од којих се могу поменути ови:
Равниште, Ковиљача, Мечији Врх, Баругџија, Јанијал (баш
над бањском школом), Орловчић, Велики Камен, Мали Камен,
Остра Чука, Јерменчић, Гавранчић, Зэринац, Самар, Кљеште-
вица, Бршљански Камен, Црнобарско Шилегариште, Танка
Коса, Батиничко Било, и Жарница.
Преседлӣ на Озрену има више, али су важне две преко којих
иде пут у предео Голак, који је на јужном крају бањскога среза.
Те се преседли зову: Калдрма и Караулиште, куда је ишао
пут од Бање в Нишу. у
Озренове се косе пружају на исток, на запад и југ, те он
изгледа трокрак. Од Озрена долазе и они венци изнад св. Сте-
вана, који се после спуштају к Топоници и в Морави.
Као што се види, све су те планине на десној страни Мо-
раве у алексиначком округу; на левој пак страни, почињући од
Суповца Е западу, диже се прво Мали Јастребац, па за њим
Велики Јастребац.
Ово је продужење онога Јастрепца, који смо помињали у кру-
шевачком округу. Он је овде граница алексиначком округу с јужне
стране, и водомеђа за Мораву и Топлицу. Од Јастрепца пружају
се на север благе косе, које се спајају с брдом Мојсињем, које
се находи у ставама двеју Морава, и ту чине ону клисуру или
ВОДЕ | 779
«утеску, кроз коју се пробија источна Морава од Св. Романа и
"Буниса до Сталаћа, и коју смо ми поменули мало пре.
виша ЦРМНИЦА
2 Воде
Вода највећа Боја тече кроз алексиначки округ јесте
Источна! Морава, која се стаче с источних огранава Шаре
планине *; протиче кроз В. Гујлан (диап), Ново Брдо, Врању,
и Леск‹вац. На кнежевину Србију наступа она 2 сата испод
Ниша, код састанка Суповца. Не далеко од тога места, на њој
има леп нов мост од камена. Осем других река, још не доспевши
„до границе Србије, прима она, 2 сата више Супевца, код Кур-
вин-Града, Топлицу , која долази од Бебировца на cpu-
«кој граници; с десне стране, близу Суповца, слива се у њу река
Нишава, која долази од истока с Балкана, и пролази Броз варош
Ниш. Ниже још прима Топоницу, која извире у Девици.
Ушав у кнежевину, Морава се упућује право на запад, оста-
вљајући на својој левој страни красну и родну раван од Суповуа
до Ђуниса, а на десној страни варош Алексинац и Делиград.
Пробивши се кроз мојсињску сутеску, она се под Сталаћем ca-
стаје с Моравом западном, одакле се обе скупа управљају на север
кроз средину Србије,
Моравица, постаје од потока из села Сесалца, Богдинца,
и Милушинца, који извиру из западне стране Дугачкога Трапа
(који везује Богданицу п Ртањ), а највише воде добија из врела
код Читлучке цреве које се зове „Истоци.“ Одатле иде на за-
пад, малко нагињући к југу; протиче поред варошице Бање,
одакле добива доста воде из оних врућих врела; испод Бање
1 Ова Морава има више имена: Биначка Морава, јер пролази кроз
Бинач (Monumenta Serbica, стр. 268); Крива Морава (Мопи-
тета Serbica, стр. 246); Јужна Морава пишу је новији писци;
али по што Вук тврди (Даница за 1827, стр. 87) да се Ибар зове
Јужна Морава, ми смо примили име Источна Морава као нај-
умесније. Бугар- Моравом називала се она у званпчвом језику.
2 Драгашевић, стр. 157; Миленковић, Гласник ХХ, стр. 275.
"80 АЛЕБСИНАЧЕН ОКРУГ
прима речицу Врмиу, Која извире повише села тога имена из
јакога врела; и Јошаницу која извире у јошаничкој планини. С
лева пак, осем других потока, прима Градашницу која извире
у Озрену, и на којој има, /, сата западно од Бање, водопад 6—8
хвата висок.
Моравица, пробивши се кроз ббванску клисуру, удара на
села: Рован, Суботинац, Краљево, и, поред Алексинца, слива
се у Мораву. Дужина корита ове речице може имати 8—10 сата.
Топоница, извире из планине Девице из више извора, од
којих су два понајјача: један се зове Бела Река, а други Диз-
даров Поток, који, кад сс састану у атару села Давидовца зову
се сано Бела Река. Ова река удара, даље, на лабуковачко ждрело,
на село Лабуково, Попшицу, и ту прима рашиначки поток (од
св. Аранђела) и копајкошарску реку, па прелази, после тога, преко
границе кнежевине између стражаре Драговца и Бреста, испод
села Гојмановаца и Попшице. Онамо преко границе удара на
село Кравље, па онда на село Топоницу. Испод овога села тек
ова се река почиње звати Топоница, и слива се у Мораву према
Суповцу. Ова је река дуго била траница међу кнежевачким (гургусо-
вачким) и алексиначким оБругом; она се често помиње и у рато-
вима нашим од 1806 — 1813 године, а и после.
Ражањска река, goja иде из Буковика, и слива се с десне
стране у Мораву, између цркве светог Николе и села Браљине.
Јовановачка река, долази испод брда Ветрње, прима више
Потока до испод поште јовановачке (шупељачке), и утиче у Mo-
раву испод села Ћићевца.
Дреновачки поток, долази ив Буковика од Језерске Пољане,
тече поред старог селишта Дреновца, и поред „Делиграда, па пада
у Мораву. На корито овога потока наслоњени су сви шанчеви
који су сачињавали делиградска утврђења.
Турија, извире из Јастрепца, близу села Вукање; тече право
на север, и улива се с леве стране у Мораву, више села Тешице.
ВОДЕ 781
Минералних вода нема иного у овом округу, али једна
вреди за све. То је чувена Алексиначка Бана, 4 сата на, север
од Алексинца, на јужној страни Ртња, под планином Озреном.
Ова се бања зове и пише још и Сокббања , за то што малко
више ње, на једном грлу од стена, Ероз које продире Моравица,
има стари градић, који се звао Сокд.
Вода је ова позната одавно. Још Римљани тражили су лека
у њезине силе; то се потврдило остацима од зграда римских, које
су ту биле.
Има прича да је некакав војвода путовао с војском, па пао
на ноћиште у раван где је сад Бања, а тешко га болела једна
рука. Војници, тумарајући које куда, наиђу на врело вруће воде,
и важу му. Он, од муке, почне своју руку парити на тој врелој
води, и, за дивно чудо! осети лакост. Остане ту још неко време,
и рука му се излечи.
Он је, вели прича, после тога начинио прва купатила.
Вода Ta ma извору има 46'л,% + Целзијевих, а у самом
купатилу, где се меша с другом хладном водом, има 39° Целзије-
вих. Од овог главног извора, ' сата према југоистоку има други
извор од Зб"Ло“ + Целзијевих,! Који се зове Бањица. Овај се
извор држи да је врло лековит.
Хемйски испитана, вода ова има угљенокиселога гаса, водено-
сумпоровите киселине; сољанокиселе горакнуће земље, и сољаноки-
селог натрона; а Барон Хердер, 1835, нашао је још и нешто мало
гвожђа у њој.
Сви путници, Боји су ову воду видели, хвале је као леко-
виту и добру.
Шта још има интересно о овом месту, ми ћемо казати кад
буде реч о Бањи, као варошици.
Вреди поменути и изворчић „Ђерќелез*, у једној ливади у
Озрену, где су Турци, за своје владе, обично чинили богомољу
за кишу, кад запече суша. И „Лептерију“, ниже вароши, на 15
' Барон Хердер, Рударски пут по Србији, стр. 26. — Др. Лин-
денмајера, Опис мимералних вода у Србији. стр. 111—116.
782 | АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
минута, одвише хладан извор, на ком се купају грозничави ; а до
овога близу, има један врућ, и један слан извор, оба без имена.
Бања Кулинска, на левој страни Мораве, под Малии Ја-
стрепцем, 2 сата од села Тешице, све уз реку Турију. Вода је
прилично млака, и многи свет иде и купа се у њој онако прво-
битно, вако се обично прости људи купају, да се излече. Иначе
је ова вода још неиспитана.
3 Равни
Равницом веома красном и родном, од Суповца до села Љу-
беша, може да. се поноси алексиначки округ. Дужина ове равнице
може изнети 5—6 сата, а ширина, је како где, негде сат и по, негде
сат, али је ретко где мања од уз сата' места.
На десној страни Мораве није тако глатка раван, али опет
од Алексинца уз Моравицу до Мозгова, и одатле до Делиграда,
све су долине и брежуљци и за око красни, и за усеве родни.
На западу округа. има: равнице од Сталаћа до испод села
Ћићевца, дуж велике Мораве.
Најпосле, у срезу бањском, од Клисуре до Читлука, 5—6
сата дужине, находи се међу планинама један велики басен, кога
средином тече Моравица. Ту је опет доста равнице, а свуд уна-
около оградила су висока брда.
Басен је овај где шири где ужи, али ho бити најшири
између села Јошанице и Ресника, где ће имати око 2 сата, а нај-
ужи је на Превалцу више Бање, где је, оно град Соко, над самои
Моравицом. |
На средини ове равни, на путу из Алексинца у Бању, у месту
Требичу, подигао је, 1860 године, пок. Кнез Милош красну чешиу,
од тесана камена, за спомен свога повратка у Србију, 1859 године.
1 У овој равници, код села Тешице, до Шаревца (државне земље),
има место које се зове Оризиште. Ту причају да је, у старо
време, сејан пиринач. И сад се, веле, познају ваде куда је наво-
ђена вода на те усеве.
ШУМЕ 788
Могао би се поменути и предео Голак, брдоравањ Боји је
изнад Св. Стевана, и у коме има 7 села, која су сва у приличној
равни, само високој и доста кзменито).
4 Шуме
Шуме највеће у овом округу биће: у осојима Малог и
Великог Јастрепца; у оном комаду земље од почетка бованске
Клисуре до села Бована и недомак Св. Стевана. Даље на Озрену,
у Јошаничкој планини, у Буковику, и нова млада шума која се
тако бујно диже по брдоравњима Мечке, од Делиграда до Јова-
новца, где је год људи штеде и чувају.
На Озрену расте: буква, липа, мечија леска (или диволеска),
граб, јасен, горун, дер, леска, брест, млеч; а има по неки јавор,
дрен, дивља вишња, дивља трешња, глог, а поред воде јошика,
паздреновица, јорговина, жешљика, и трње.
У Јәстрешцу опет има горе: растове, букове, ammore, jace-
нове, јасикове, лескове, церове, јаворове, и т. д.
У другим гајевима највише је цера и границе.
Сва је шума од Делиграда до Јовановца млада, а по другим
поменутим местима је обична стара.
Од дивљине има: медведа, вукова, дивљих свиња, срна, је-
лена, у Јастрепцу и у великим планинама; а иначе свуда зечева,
лисица, творова, јазаваца, куна, видара, и др.
Од тица има сваких врста, какве се виђају у осталој Cp-
бији; само око Скорбнице, на исток од Бање, виђа се дивљих
вокошака.
5 Рудно благо
Од блага које се находи под земљом, зна се до сад да има
Мрког угља у селу Орешцу, 9 и по сата на северисток од
Алексинца, под Босом Дугачким Трапом.
Још се помиње у Бањи, да има црвеног а и белог мрамора,
али, веле, још није вађен. Колико је ово поуздано, као и какав
је баш тај мрамор, ја не могу за сад још ништа казати.
784 АЛЕЕСИПАЧКИ ОКРУГ
6 Остаци од старина
Старина су пуне нарочито ивице бањске моравичке падине.
На свим местима, куда се у њу може ући, стоје развалине од
градића и неких утврђења која су очевидно дизана да затварају
те проласке. Најбоље се, од свију, одржао до сада град
Соко или Соколац, |, сата више Бање, на једној сутесци,
кроз коју се пробија Моравица. Сутеска је веома тесна, јер стене
с леве стране, где је град, и стене с десне стране Моравице го-
_ TOBO су удариле једне у друге. Прича вели да је господар града
Сокола, у том теснацу, затварао пролаз Моравици бивољим кожама
и другим Боје чим, па је вода после топила сву ону дољу Ha-
више ва Читлуку, те се с тога граду није могло прићи. Бад би
вода дошла до велике висине, она би преваљивала преко једне
преседли на оној Коси, која се спушта с десне стране в Мора-
вици, и долази до према самом граду, који је на најнижој некој
преседлици. Та се преседао зове и данас Превалач, и прича
додаје да је то име дошло од тога што се туда преваљивала
вода доле к Бањи. |
У опште се мисли да је градић тај из римскога доба, али
г. Каниц уверава да је он дело српско. Што се у њему налази
римских цигаља, то је, вели он, могло бити унето доцније у пре-
зиђивању.
У Животу Деспота Стевана Високог, помиње ве у око-
лини Сврљига град Соколници, а и Ооколац. Веројетно је да
је то баш овај градић над Бањом.
Врмџа. бат и по на северозапад од Бање, на једној кречној
стени, у селу Врмии, имају зидине од старога града Вриџе. Зидине
су те јако порушене. О постању и паду овога града задржала се
по нека и нека реч у народа у околини. Тако се говори: да су га
зидали латини; да је CBO човек до човека стајао и додавао камење
један другом до горе на врх. Од силних терета, што је теглио на-
род, кад се тај град градио, веле, да је дете у мајци проплакало.
! Гласник XLII, стр. 306, 307.
ма = 207
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 785
Песма једна додаје да је град овај градио један човек, и назива
га само „један добар јунак“. Бад га је начинио, благо силно
похарчио, и народ упропастио кулуком, онда се, вели, покајао:
„Што ће мени кула од камена 2
„Мајке немам да ми у њој седи;
„Сеје немам да ми воду носи;
„Љубе немам да се по њој шета 2
„Отеретих јадну сиротињу
„Док наградих оваку бездају:
„И у мајци сироче процвиле;
„Ја потроших благо за недраго,
„На висину воду сам извео
„А оставих сиротињу жедну.“
Вода је, веле, била на чункове доведена једном косом из
далека. Кад је непријатељ, после, отимао Врмџу, није могао укра-
тити воду опседнутима. Баба их научи како да дознаду куд про-
лази вода. Каже им да Боњу ајгиру не даду воде за 9 дана, па
онда да га поведу онуда куда мисле да је проведена вода. И где
коњ стане копати ногом и рзати, ту да траже водовод. Тако су
урадили, и нашли су воду, пресекли је, и град се предао.
Готово на југ од Врмџе, а на запад од Бање, на десној страни
Моравице, баш над садашњом клисурском механом, имају опет на
једном чоту развалине од старог градишта, које се зову Брестан-
ско Градиште.
Прича се да је то била кула Дели- Радивоја, брата Cra-
рине Нов"ка. Ту је, веле, он седео и чувао да не продру Турци
у бањску долину, а ако продру, да докаже Новаку, који је опет
имао своје утврђење на брду Новаковцу. Вад су Турци продрли
он је, веле, викнуо: „Мој Новаче, нама овде нема више стана.“
Близу тога градишта, '/, сата на север, до села Врбовца,
има једна стара цревина, за коју се опет не зна ни време постања,
нити онај који је је подигао, а зове се Сопот. О Св. Николи лет-
њем, 1872, неба болесна по уму жена била је узбунила многе
људе, објавивши да је њој јављено у утвари, да је у тој цреви
закопана круна Душанова, и многи новци. Сељаци су сада то место
очистили и држе га у огради.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
50
7-6 АЛРЕСИНАЧКА ОБРУГ
На југ од Бање, куда иде пут уз Озрен, пожињана је речица
Градашница, на којој је водошад. Око извора ове воде имају
остаци од некаква града; а био је ту и некакав манастир Се.
„Јована. И испод водопада у стењу има некаква зидина, али се
ништа о том није могло чути да се прича.
На изласку из клисуре, кад већ хоће да се рашири раван
к Мозгову и к селу Бовану, на лево) страни Моравице, стоје
олет зидине од градића Больвана, који се, као и толики други,
са свим непутно приписује „Проклетој дерини.“
Прича се још и данас да је Бован био, у старо време, ве-
лика варот и да се чак и сад у Стамболу пише Град Бован * и
Паланка Алексинац.
Бован је доиста био у старо време живо трговно место. Ца-
puua Милица еа својим синовима, 1395, наређује, да се @ Боль-
кана ЕСЪКО ГОДНШЕ ПО петђ сьть крашац COAN даје
манастиру Св. Пантелије у Св. Гори. Године пак 1418 опсео
га је турски цар Мусија и принудио на предају.
Краљево, село, на '/; сата северно од Алексинца, на путу
који води у Бању, крај реке Моравице. Ту у пољу, на десној
страни реке, имају зидине од некакве солидне грађевине, од AO-
бро печене цигље. Изгледа Бао да је био некакав хамам, ама ве-
лики, или је нешто друго. То, и име Краљево, навлаче на разне
помисли, али причања нисам чуо никаква.
Вамачрско гробље. Кад се изађе из велике бованске кли-
суре идући в селу Бовану, где је велики мост на Моравици, а
десно се одваја пут на Мозгово, зове се место то Бамтирско
гробље. Ту су, за владе турске, закопавали оне Србе, који су
се у општем гробљу, божем, били повампирили. Знакова нема
НИКАБВИХ.
' Кажу да је стари цариградсви пут од Ниша к Београду ишао
од садашње наше границе: на Таш-ћуприју уз косу поред Катуна,
„Добрујевца, Станаца, Пруговца, уз Коњску Пољанџ, поред Обље
Главе, Дебељим Врхом, Седим Врстом, виз Бованску Пољану y
Стари Бован (град), а даље се не познаје куд је пролазио.
* Гласник XXIV, стр. 273.
з Гласник ХИ, стр. 367.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 787
Од Нерића хана, nomas к Алексинцу, десно од друма, кажу
t имају остаци од неке старе вароши, али их ја нисам собом
„згледао.
На десној страни речице Турије, код села Кулине, имају
азвалине од некаког градића. Народ прича да је то била кула
exora Турчина Арчдина, вога је погубио Љутица Богдан. По
ој се зидини, веле, и село прозвало Кулина.
На левој страни јовановачке (шупељачке) реке, баш према
косту којим иде пут алексиначко-београдски, на једном врху,
яма стара градина која се зове Градац.
На западној страни Ртња има стара цревина, која CC зове
Калуђер. Прича се да је то био манастир, па се после, кад је
опустео, прозвало место Калуђер.
Јерменчић, манастириште, у Озрену, у месту ерменчићу,
на 1 сат југозападно од Бање. То је стара древина, и од 1864
године једна је жена почела будити радознали свет, да долази
на то место, те је данас оправљено, и већ има 15—20 хиљада
гроша капитала.
Свети Роман, манастирић, на десној страни источне Мораве
у једној јарузи, 4 сата западно од Алексинца. Богомоља ова 3a-
служује да се помене за то, што се постање њено везује за име
Цара Лазара. Иначе је са свим незнатна по архитектури и по’
својој правој исторӣској судбини, ако какву има. Прича се да је је
начинио некакав слуга Цара Лазара, који је чувао стоку цареву,
па ту, у утвари,' добио заповест да начини цреву Светом Роману,
који је на том месту преминуо као пустињик. Ово је један од
оних седам Синајаца, који су побегли с истока и станили се сви
од ове Мораве до Дунава: Роман ту, један у Оветој Herna,
Ромило у Раваници, Григорије у Горњаку, један у Витовници,
један у Туману, а један преко Дунава, у Базјашу. — Друга прича
вели да је основалац Св. Романа имао брата Нестора, Који je
начино древу ва левом брегу Мораве, */a сата од обале и села Вит-.
ковца, у славу Св. Нестора.
Овде је лидем на васкрс издахнуо, на Делиграду тешко pa-
њени, славни капетан Жика, основалац Делиграда.
50*
788 АЛЕКСИНАЧВИ ОКРУГ
А овде је умрьо, 16 Октобра 1862, и владика Стеван Ко-
вачевий.
О овом се манастиру може видети нешто вишеи у Гласнику
ХХІ, стр. 12 и 18.
Липовац или Свети Стеван. На 2 до 27, сата од Алев-
синца на североисток идући, код извора Реке (од које се после сав
тај крајић до Мораве зове Река, а то су села: Липовац, Станци, До-
брујевац, и Катун), находи се малени манастирић, Боји има једно
кубе. Дугачак је 17 корака, а широк је 7⁄2 корака. На њену
ништа нема вредно пажње, осем околине која је за дивљење, а
унутра над западним вратима има запис који показује ко је ту
богомољу градио и када. Тај је запис штампан и у Monumenta
Serbica,' и у мојим Манастирима у Србији“, и још на неким
местима, али како је препис у неколико различан од оригинала,
који сам ја летос сам верно преписао, то га овде и излажем свега:
Вьплырентемь сна н свпоспешенћемњ стаго дха. Aza Ге(р)ман cme-
PENH н последнн Eb инокнхь потраднх сео стомь..... вьхмо-
гохь Н зставихь обще жити Eb немь, да югоже нхволн бг по MHE
Eb немь житин н нахељствоватн, MOMO Н 2аклинмо Хрнстош,
ико да не рахофнть нь н потврднть: аще ли кто друнеть рл20-
PHTH, да разорить юго Бг н даю проклеть....... ни храмь сы Eb
днн влаговернаго Кне ха Стефана Eb лъть „52. | Аль кнез CTE-
фнь сь вратомь монмь Влькомь з првложнхь Крнкв Морава сь
вљсемн старннамн (тако) нво........ н виногрлде з Лнпокун,
Слава сљершнтемо Бога вкы линнь.“
Манастир је под самим одсеком кречних стена. Више олтара
на неколико корака избија врело, које се зове Река, и на коме, мало
ниже, меље воденица. А горе на шиљку од једне стене развалине су од
старог градића Липовца“. Манастир дакле има над собом стене, рекао
1 Стр. 245.
2 Гласник ХХІ, стр. 18 и 14.
з Што је год проређело, То је писано дрвеним мастилом.
“У Животу Дескота Стевана Високог (1413) стоји: „Практь Mop-
ста Дпповьць н плвикин и рдхгравамин модне сго иже кь ивы
више“. Гласник, XLII, стр. 307. `
СТАНОВНИЦИ 789
би човек за облаке припојене, под собом има низбрлицу све до Мо-
раве, преко које се шарени дивна раван источноморавска и поносити
Јастребац.
Ко год жели да се нагледа природних дивота, не ће се Ea-
јати ако се потруди да проведе вече и јутро у манастиру Св.
Стевана; а ко то учини једном, суињаио да не ће пожелети још
који пут.
Нозрина. На левој страни. Мораве, 1'/, сата на југоистоЕ
од Алексинца, на путу од Шрћиловице к Суповцу, у сред красне
равни, имају неке велике умкс, које народ зове Гомиле. Мисли
се да је то дизано ради неке обране. Народ прича да су људи
све у торбама носили земљу те насипали те Гомиле. Да ли ово
не буду какви стари гробови — могиле?
—
7. Становници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРЙСКЕ СУДБИНЕ
„Тешко земљи куда прође војска“! У овој народној изреци
казане су све исторӣске судбине становника ‘алексиначког округа.
Настањени у долинама и притокама двеју река: Мораве и Мора-
вице, које су свакад биле најудеснији путови за највеће војске тур-
ске, Које су врвеле с истока на запад, становници су ови претр-
пели све што турска војска може да учини покореном хришћан-
свом народу.
Чак и у најновије време, које су запамтили многи и данас
живи људи, тамо Турчин није дозвољавао да Србин може понети
црвени вес, нити ишта од дрвене или зелене боје, нити је Српкиња
смела повезати главу шамијои. Мушки су само смели носити беле
сукнене таљине, и појасове броћем обојене, а жене тулбене и
ручнике. Пројахати пак коња кроз чаршију, није смео Србин,
мањ да онај час плати главом за ту своју дрскост.
Ја се доиста дивим снази народнога духа који је могао’ све
то издржати, и опет, на први глас о устанку, кренути толике борцо
за слободу. Сила турска, честим пролажењем и затирањем, као да
790 АЛЕКСИВАЧЕН ОКРУГ
их није умртвила, него још привикла да се слободније сретају
с опасностима. Кад је, у почетку 1806, Петар Добрњац пошао
уз Мораву десном страном в Нишу, онда су Параћинци, Ражањци,
и Алевсинчани устајали као на весеље; и Турци су из тих места
истерани за врло кратко време. А Делиград, Бања, Каменица, То-
пољак, Бели Камен, до века ће бити помињани, јер су сва та
места затопљена немереном крвъу честитих становника алекси-
начког округа. |
Они, истина, нису записани као вођи, јер су дочекали и
примили устанак са свим готов, уређен, који је своје вође био
стекао у ранијој борби, те је и управа била у њиховим рукама,
и њихова су имена бележена, али су ипак Ражањци, Бањци, и
Алексинчави заслужили потпуно признање од нас — потомака bH-
хових — за своје мушко јунаштво у боју, и за дурашност у три-
љењу ратних оскудица у опсадама.
Никад се међу овим уредним и скромним синовима мајке Ср-
бије није нашло ни немарника за народну ствар, нити страшљиваца
од ратне смрти, а на њих су увек ударале највеће војске турске.
Године 1832, кад оно Френчевићи учинише онаку отмицу у
пркос српској слободи, српском образу и вери: онда они који су
добро још памтили шта је био Делиград, усташе од Параћина па
до Алексинца. Кнез Милошеви изасланици Милета, и Арса, јав-
љају Кнезу из Јасике, 4 Дексмбра 1832, да су били у Ражњу,
и да се народ сав из параћинске и ражањске нахије дигао и
отишао к Алексинцу.
Путови Добрњца и шанчеви Жикини, види се, нису били ни
мало заборављени.
Кнез Милош је одмах, 8 Декембра 1832, потврдио, за су-
дије и управнике народу овога округа, људе које је сам народ
изабрао. Кнез је хитао да устанком Турке очисти из свега округа,
па одмах да уведе законити ред и безбедност, како се ни C
које стране не би могла наћи или подметнути каква нова сметња,
те да се овај округ још не придружи својој мајци отаџбини. И
његова енергија и мудрост, а народна одушевљеност 38 слободу,
бише наплаћени пуним успехом. Турци бише прогнани, насилници
ЛИЧНОСТИ 191
ттиговани, отете српске ћери бише враћене у своје породице,
тановници алексиначког округа crame опет у братску заједницу,
заједнички живе и раде, и да се спремају да пођу и даље
Биначку Мораву, те да покају на Косову Цара-Мученика.
б. личности ЧИМ ВИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Капетан Жика
Покојни Јовић овако лаконски прича за Капетана Жику и
постање Делиграда :
„Дође, вели он, неки Жика из Маћедоније', доведе неколико
‚ара, и начини, ниже села Вукашиновца, шанац који се прозва
љиград. Он покупи још бећара и постави им старешине:
колу и Стрељу над бећарима нишевачким; Џиду над онима
Лесковца, а Першу над свима осталима. С овим бећарима он
ажи и утврди Делиград, би се јуначки, и погибе ту за веру
пску. Бог да га прости?!“ |
Једном о васкрсу, Турци су мислили да су Срби већином
ишли кућама, а Делиград оставили с мало војске, па за то ударе
пемом силди на шанац, а особито на „велику капију“. Срби се,
ако их је било мало, јуначки одупру и, најпосле, сузбију Турке,
ји ту оставе мпого својих војника мртвих и рањених. Међу
твима остао је један буљубаша и један барјактар. Овог је по-
едњег убио Србин, који је имао необичан надимак — Крстикаша.
У том одбијању Турака, Жика, слободећи Србе, изађе на бе-
м и повиче: „Не бојте се, браћо! утевоше Турци! “Али га баш
тај исти мах згоди злотвор у прси, и он падне. Одатле га од-
су у манастир Светога Романа, где умре на сами васкрс, и
_ је и укопан. Omako у мукама, на велику суботу, заискао је
ека да се напије, али му нису дали због поста.
Жикин је век био вратав, али ће му се име славно поми-
ати, докле се год успомиње Делиград.
l Јокић вели да је родом из Маћедоније, а други опет кажу да је
био Далматинац. Исто се таво разликују приповедачи н о његову
имену : једни га зову Лика, други Љикић, а трећи п Лика.
* Путничка Писма, стр. 97 — 98.
792 АЛЕКСННАЧКИ ОКРУГ
Ђорђе Крагић
Ђорђе Крагић, родом из Скорица, из округа алексиначког,
био је старешипа над малом нахијом ражањскои. Под његовом
влашћу био је неки Милић из Ћићевца, и они су махом чували ·
Делиград.
Године 1809, Ђорђе је био са Стеваном Синђелићем у шанцу
на Чагару, кад су оно Турци ударили на Стевана, и на друге
шанчеве на Каменици. Ту је Ђорђе оставио главу, заједно са
Стеваном и другом јуначком дружином својом.
После тога био је старешина син његов, Петар, који је no-
гинуо у Делиграду.
Стреља
Стрела, војвода лесковачки. Кад је Капетан Жика утврдио
Делиград први пут, и прикупио неколике стотине бећара, онда је
он тим бећарима поставио старешине: Стрељу, Першу, Николу,
и Џиду од Лесковца. Овако лаконички казује приповедач“ имена,
која су можда пупа исторйске садржине.
да Стрељу знамо да је остао жив до 1812 годне, да се тада
звао војвода лесковачки, али да се није удаљавао.од Делиграда
и Толољака.
Мислим да ће бити погинуо на Мечки, после другог устанка
1816 године.
Још се помињу: Крстикалња, из Послонца; Илија Бимбаша,
из Скорица; Поп Марко, из Мозгова; Живан Михацловић и
Рака Чуља, из Јабуковца; и Марко Црвењак, из Јасења; али,
осем ових имена, ништа више поуздано нисам могао дознати о њима.
В. МЕСТА ЧИМ ВИЛО ЗНАТНА
Делиград. На данашњем великом насипу који води од Ia-
раһина Е Алексинцу, кад се прође Ражањ, и Серезляно Брдо, па
' Пок. Петар Јокић.
* Карађорђев протокол № 716, 1450, 1492, 1556.
з Ја сам слушао од оца свога, да се Делиград прозвао тако због
својих утврђења и због јуначке обране; п да су Турци, после, на
ЛИЧНОСТИ 793
+
се угледа лепа падина Биначке Мораве, очи путника Србина жељно
траже да опазе прослављена делиградска утврђења, за која се
толико говорило и говори, кад се год поведе реч о српској борби
за слободу. Али место очекиваних утврђења, он види само једну
дољашицу, којом протиче поток дреновачки , на лево од кога пукла
је не баш са свим глатка равница готово до самог Алексинца, и
равница се та благим нагибима спушта на југ к Морави, како где:
негде над воду, а негде у нижу равницу, која се после опет
пружа до саме воде.
Са запада и севера брда, а с југа Морава заграђује ову pa-
ван, у дну које, под самим брдом, били су нанизани они страшни
шанчеви, које није било доста прозвати градом, него још дели-
градом, а то ће рећи Градом Јунака !
До године 1806, на том месту није било никаквога шанца.
А тада, Бад се оно Петар Добрњац, сагласно с општим планом
тај Делиград (јуначки град), довукли некакав Дељитоц, и тукли
Делиград, па му опет нису могли наудити.
Митрополит Стратимировић записао је 4 Јуна 1809 (Глас-
ник Il, 211) да је то место било „селце зовомо негли
Курвин град, но поб% дою нъковю Сербовь над Typ-
ками прославлено, инфкнин ровами отъ Сербовъ on-
копано, восир1ало имя Делиград.“ У Летопису пак (1827,
1, 43) важе се, да је „решено у српском савету, 1808, да се
Србија зве: Сербија, а не Сервија, и градић Курвин град — да
се назове Делиград; а како се с тога велика неслога догодила
међ саветницима, то се најпосле одложи да се зове Деливарош.“
Међу тим, Курвин град је чак иза Ниша, а не овде где је Дели-
град. — Мајор Грамберг, у свом пзвештају (26 Јуна, 1808) каже
за Делиград ов): „Пејергаде: Deux camps retranchés sur la Mo-
rava, chacun pour 500 hommes dans une plaine; cet endroit dispute
је passage de Nissa dans l'interieur.
6 piéces de canon de 1 à 3 4.
А јасег де 1'ёќепіпе du ci-devant camp des ennemis, il 5’ ytrou-
vait jusqu'a 10.000 Turcs, qui, après avoir bombardé la redoute ser-`
vienne pendant six semaines, n’ont pas osé Габадпег et se sont retirés.
(Разборъ сочиненја H. А. Попова, од B. Богишића, стр.
138 и 139).
ее ВЕ
794 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
напреднога војевања, пружи "на Параћин, Ражањ, и Алексинац Б
Нишу, тада, прича пок. Јокић, капетан Мика први избере то
место. и ископа шанац на њему. Шанад је та) био најпре мале-
шан, и само кољем ограђен. Али како се осети да сила турска
иде велика (румелӣієки валија кренуо се био на Србију с roae-
мом војском, и са 14 топова и неколико кумбара), тако сс ту при-
беру скоро све војводе српске из источне половине Србије. Док
је Карађорђе, са западвима, давао отпор војсци босанској, дотле
се на Делиград слегну: /егар Добрњац, ва шест хиљада BOJ-
ника, и два топа; Станоје Главаш; Вујица Вулийевий; Вуле
Илић; Кнез Jeera; и Антоније Пљако. Тада је Делиград још
бољиа утврђен. i
Ha тако утврфен Делиград, ударе Турци, у лето године 1806,
свом силом својом. Нападање је било страшно, и трајало је дуго.
Срећом, дођу весели гласи са Mamapa ; · чује се да, после победе
над Кулином, иде Делиграду у помоћи сам Карађорђе, с победо-
носном војском мишареком. То Турке јако обезвољи. У то некако
пукне једном гром, и удари у турску џебану, те им је сву спали.
Турци се још више помету, и, најпосле, одступе.
То је била прва крвава опсада Делиграда, која је стала много
глава и с једне и с друге стране,
После тога, Турци су на Делиград чешће нападали, али су
свакад бивали јуначки одбијани. За све то време, у Делиграду је
био главпи старешина војвода lerap Добрњац. И док је тод
он тамо управљао, све је ишло добро и напредно. Још после
његових победа над скадарсвии Ибрахим пашом, 1806, певало
се по Београду:
„Господар Петар на цареву друму:
Он ми чека седам паша војске,
И осмога царева везира.“
Године 1809 дође у Делиград за врховног старешину Mu-
лоје Трнавац, и одмах се војска подели на присталице Милојеве
и Петрове. После пропасти на Каменици, Турци ударе и на Де-
' Српске Народне Пјесме, књ. ТУ, стр. 210—225.
ЗНАТНА МЕСТА 795
лиград. Према српским утврђењима, виз Дреновачку косу, начине
они 7 шанаца, и довуку делитоп, те навале тући Делиград. Про-
тив те навале подигнут је шанац на јабуковачком месту, преко
друма београдског. Шест недеља тукли су га без престанка. Ево
како Сима тада описује Делиград:
„Делиграде, зајажало турства,
Соперниче самог Цариграда
Прождиравши коње и јунаке!
Вечно на те wameru ће каде
Особито сад овога пута
И ако те овладаше врази
Изнурив те ал не надсиљевши !
Жикић крив је што г’ на крв намјени.
Тек да јоште палисада не би
И тад’ ништа во ви дотле њему,
Већ топов’иа шест недјеља дана
Цјепаше их, цјепље л' одламане
Горе бише, већма изгрдише
Нег ђулета, и кумбаре тешке
Дан — ноћ у град капавше из неба;
Прејаднило с’ већ свакоме бјеше
Прем смјењива једна другу војска
Проврадав се пзмеђ врага ноћу,
И свјежа би заступила града
Од недјеље опет до недјеље.
Ал’ Домузград што с’ осветла овда
Јер Миленко брањаше га бодри
С Танасијем Чарапићем крепким
И с Главашем, незнавшим уступат' !
Навираше отети га Турци,
Раскопати, поравњати одмах,
Да им отле не пакости с’ више
Ол’ из њега бар истјерат’ Србе
С топов' седам не патишућима,
И сав шанац разровити одмах;
Изгибоше, поваљаше с’ туда
Око истог неголема шанца
Тоске пушке, арнаутске ризе,
И бјелаче. обагрене крвљу;
Картач не ће шале ни лијека!
796 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
Нег’ и на]зад преко свега тога
Принуднше с’ оставити Срби
Делиграда и остале шанце
На Јасику измакну се отле“.
Турци се тада спусте десном страном Мораве чак до на
Петку, на Дунаву. Гушанац удари преко Црног Врха ка Крагу-
јевцу, али га славни Рајић дочека и разбије, као што је казано
у ]агодинском округу; једни ударе од Јагодине друмом ка Сме-
дереву, али на Липару буду дочекани, страшно разбијени, и
сузбијени натраг. А кад још Руси, доле, почну прелазити на
десну страну Дунава, онда се тргну и они Турци с Петке, и повуку
к Нишу.
Године 1812 находимо у Карађорђевом Протоколу (стр. 91,
№ 1102 пред 1105) да је у Делиграду био ђумрук, и да је за
службу на ђумруку био одређен и послан Алекса Дукић.
Године 1813, Делиград је дочекао сву голему силу турску.
Бој се био и дан и ноћ не престајући. Колико је јуначких глава
пало само за тих неколико недеља!! У једном нападању на шанац
близу Мозгова, где се десио случајно јунак ован Курсула, по-
бегне му сеиз и одведе бедевију, те се он борио на другом коњу,
и, с 15 рана, стигао у главни логор у Делиграду. Кад га је ту
Пљако запитао, шта жали“ одговорио је: — „Ништа ми није жао,
него моје старе мајке, и што ми се не деси стрина (бедевија), да
_ се сит пасјака насечем, а хатова сам се доста најахао.“ Борба
се продужавала на Делиграду и после бегетва Карађорђевога
готово шест недеља. Тек око Светог Томе (6 Окт.) оставила је
последња посадна војска свој јуначки ' Делиград, и сваки је војник
пошао да разбира где му је породица потражила заклона.
Данас је на оном месту, где је био најглавнији шанац, на-
чињена дивна школа, и млади Срби, потомци великих бранилаца
делиградских, моле се Богу, јутром и вечером, за свете душе Ha-
родних јувака и мученика.
Каменица, село, северозападно од Ниша, !,, сата далеко,
које се наслања на данашњу граниду Кнежевине Србије према се-
ЗНАТНА МЕСТА, 797
лима: Попшици, Копајкошари, и Грбавчи, која су с ову страну
плота. Много у Србији има места, која се зову Каменица, али ни
једно то место не ће бити тако дубоко урезано у памћење Срба,
као Нишевачка Каменица, Која је, поред свега тога, дипло-
матском деобом остала ван Србије. Граница је повучена одовуд
тога крвавога села.
Ми се на овоме месту морамо уставити, да поменемо дога-
ђаје у Србији 1509, који су сви везани за оно што се зби те
године на овом селу Каменици и около Каменице.
Кад је, у почетку пролећа 1809, изашло време примирју,
Срби, приправљени тада боље него икад дотле, ударе на Турке
свом силом својом, на четири стране. Кнез Сима Марковић
(место Јакова Ненадовића, који је боловао од ране) и Hou Лука
пређу преко Дрине да побуне Босну; Л/илоје Петровић удари
на Ниш; Миленко Стојковић спусти се низ Дунаво, да се са-
стави с Русима; а Карађорђе и Милан Обреновић ударе на Ce-
ницу, и на Вишеград, да се саставе с Црногорцима, и да одвоје
Боспу од Цариграда. :
Војске ове, на три страве, поступе срећно унапредак: преко
Дрине, испод Зворника, опколе Бању и Бијељину, а више Зворника,
Сребрницу и Вишеград, и ухвате планине босанске на обадве стране.
Миленко, начинивши шанац на Текији према Адакалу, пређе
преко Мироча, те освоји Брзу Паланку, и, саставши се с Русима,
опколи Кладово. Милан Обреновић попали и освоји Вишеград.
Карађорђе, разбивши! на Суводолу силнога пећскога пашу,
освоји Сеницу на јуриш, и, преко Васојевића и Дробњака, састави
се с Црногорцима, по том опколи Нови Пазар, и варош узме на
јуриш, а Тур и се затворе у град.
Али се од Ниша догоди несрећа која све то поквари. Војска,
на овом крају, дигне се из Делиграда в Нишу, и најближе man-
——— ———_— Е
На Суводолу је и број и положај био на страни Турака. Кара-
ђорђе је у један мах бпо опкољен силном турском коњицом; али
војвода Вуле Илић избави све превећ дрским војничким лукав-
ством. Он се, на свом брзом арапском коњу, залети међу Турке,,
вичући турсви из свега грла: Побегоше Турци! То начини у
војсци турској толики неред, да су је Срби после са свим потукли.
798 АЛЕБСИНАЧКИ ОКРУГ
чеве начини на Ваменици, по сата од Ниша, а чете профу чак
иза Ниша. Шанчева је било шест: први на Чагару, с ове стране
Нишаве. Ту је био старешина Стеван Синђелић, из Грабовца, у
Ресави ; други, у Горњим Матёвцима, где је био Петар Добрњац
и Вељко; трећи, више Матёваца, одонуд Каменице, у Бом је
‚ заповедао Илија Барјактаровић, из Извора, у Бупрйеком округу;
четврти у Каменици, где је био главни командат Милоје; пети
шанац изнад Каменице, више цркве, у ком је био војвода млав-
ски Паул, из Мељнице; и шести је био у Доњим Матёвцима,
где су били Милојеви беќари.
До ове године, као што је већ помињано, над делиградском
војском био је старешина Петар Добрњац, а у почетку ове ro-
дине постане главни команданат Милоје Џетровић. Ова два човека
нису живела у љубави међу собом, те за то и није било једин-
ства у радњи свих оних војска које су се уставиле биле на Ba-
меници, и око ње, да отимају Ниш.
А како Руси не пређу одмах преко Дунава, ваљда због боле-
сти и смрти кнеза Прозоровекога, то велика сила турска похита
Нишу у помоћ. Бојева је бивало скоро сваки дан, али су Срби
Турке одбијали од свакога шанца. На један пут, Вељко оде с
Боњицима да брани Гургусовац, а, мало за тим, оде и Петар Ao-
брњац њему у помоћ, Турци угоде (у среду по светој Тројици!)
те баш тада свом силом својом ударе на српски шанац на Чагару,
у вом је био Отеван Синђелић, војвода ресавеки. Очегидци
причају каким је редом ишла турска војска на ово клање, а не
борбу: изиђоше, веле, коњици турски прво све бели, па зелени,
па алатасти, па доратасти, па најпосле црни, а пред њима два
коњичка топа. Пошто свршише дову (молитву), избацише два топа,
па се почеше лагано приближавати в шанцу на Чагару. Само се,
веде, осуо један плотун, па су одмах јуришили на шанац. Син-
ђелић се, са својима, држао јуначки, али ко ће сили Божјој одолети #
—— - —— -_—— —--—
' На једном листу, у минеју за Мај месец, у београдској цркви,
записано је да је тај несрећни бој био 19 Маја 1809. (Сей день
(19 Маја) ужасна баталіа са Атаряни бысть на Каменици близь
Ниша 1809.) Ово потврђује н записка Лазара Поповића.
ЗНАТНА МЕСТА 799
Војници српски из других шанчева нису притрчали у помоћ Син-
ђелићу — или што нису могли без коњика, или пио Милоје није
дао: ово је данас тешко пресудити. О узроцима ове пропасти
разно се говори. Еле, кад Турци својим мртвацима напуне ендеке,
и живи, преко мртвих, навале у шанац, и стану се клати и чу-
пати са Србима, онда командат од шанца, ресавеки кнез Стеван
Синђелаћ, потегне из пиштоља те упали џебану, и, с многим Тур-
цима и с оно Срба што је још било око њега, одлети у ветар',
Тако пропадне сав овај шанац осем неколико људи, који су се
међу Турке умешали и некако остали. Кад то виде Срби из других
шанчева, они оставе и шанчеве и топове, па побегну к Делиграду,
а Турци се навлопе за њима, те и од њих многе побију и pact-
терају.
Које у шанцу, које после у повлачењу к Делиграду, узима
се да је тада изгинуло на три до четири хиљаде људи.
Кад Карађорђе чује за ову несрећу, он одмах похита Е Де-
лиграду, да би уставио Турке да даље у земљу не продру, а
' Милутиновий је опевао овај крвави бој и славну смрт Стевана
Синђелића. У тој песми, која надима Србину груди кад је чита,
имају, између осталога, речи једнога војника кога је Стеван пепу-
стпо из шанца пред највећи тренутак:
„Стевая нам је војвода остао
Сам у Турц’ма, наске испустивши,
Тко © изиш’о, да за њега каже,
Нек му стара не нада се мајка,
Вјерна љуба за бољег удаје;
А он пиштољ у џебану здими,
Дигну себе, но и Турак мноштво,
Што их год се ту десило близу
Све у лагум, у небеса л’ жпве
Нек причају Азрети Алији
Срб' једини шта их потријебља ;
Себ прегорјев највише се може.
Сами Турци признавали после,
Много хиљад’ да на број их мање,
Чак побједе клонили се такве“.
(Србијанка ПІ, стр. 170—174).
2 Гласник ПТ, стр. 153,
800 > АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
пише и војводама, које су биле прешле у Босну, да се врате, и
да стану на старе своје позиције.
Тако је несрећни пораз на Каменици обуставио на све стране.
победоносно оружје српско; а да тога није било, како су Руси,
_ на скоро после тога, прешли преко Дунава, ко зна како би војна,
1809 године била свршена!
Ћеле-кула. — После боја на Њаменици, управо после Блања.
на Чагару, паша нишки обрече по 25 гроша за сваку главу
српску, која му се донесе. Ћурчијама Србима заповедио је те су
их дерали, па је коже пунио памуком и слао у Цариград, а од
лубања је озидао Ћеле-куљу, на 7. сата од Ниша, на цариград-
ском друму.
Кула је та четвероугаона, висова око 15 стопа. Има у нао-
коло 56 редова глава, а у сваком по 17, дакле свега 952 главе.
Главе су међу цигљама речем углављене. Унутра, кажу, да нема.
глава, него само с поља. Село Каменица од ове је куле на север.
једно Уа сата, између Горњих и Доњих Матеваца, а стражњим своим
делом, одовуд од Србије, наслања се на једно каменито брдо.
Кад ветар дува, онда неки тужни зук из свих оних сувих
лубања као да напомиње потомцима Синђелића какви треба да су,
где се брани народни образ и народно право’.
Паша је нишки, причају даље, био заповедио да се хриш-
Банска телеса стрпају у неки јарак и загрну земљом, а сутра дан
се присетио, и наредио да се загрнута телеса опет одгрну, да
их разнесу и поједу пси. И то су све хришћани морали радити.
Ко је крив за грдну несрећу на Каменици? Општи је глас
још онда бацио сву вривицу на Милоја, као главног заповедника,
за кога се чак говорило да је божем примио лубеницу пуну ду-'
вата; али не ће бити то, него је он крив што се примио старе-
шинства над човеком који је од њега био и старији и заслужпији,
1 Ламартин, у свом Путу на Исток,- вели: „Скоро ће и Ниш бити
њин (српски); но онда нека они ову знамениту кулу у целости
сачувају. Јер ће она њину децу учити: шта вреди независпост
народа, показујући каквом су је ценом њихови оцеви платили и
откупили“. Голубица П, стр. 108. ~
ЗНАТНА МЕСТА $01
што је узео оно за што није имао никаквих способностй. А криви
су, не мање, и они који су му то дали.
Поток Липовац и Дреновац, па север од Делиграда, где
су једном Турци, кад су се враћали из Мораве, дочекани, те им
отето 80 робова и одсечено 300 глава.' |
На Липовцу је убијен крушевачки бег Френчевић, и запле-
њена му сабља. После пропасти 1818, његов је брат убио два
човека тражећи ту сабљу, али је није нашао.“ |
Мозгово, село, 8 сата на северозапад од Алексинца. Ту су,
1813, за једну ноћ сатрадили Срби шанац. У овом је шанцу био
војвода Новачић, из Горачића. Ту је Јован Курсула допао оних
15 рана. Одатле се повукао в Делиграду Петар из Скорица,.
војвода ражањски, и погинуо. А Мозгово вреди да се помене и
за то, што су одатле биле оне две девојке (Мара и Милкана)
које су крушевачки бези Френчевићи из мозговачких винограда
1832 отели и потурчили, али су оне после враћене, као што је
казано на свом месту.
Јовановац, место, 6 сата на запад од Алексинца, под брдо-
равњем Мечком, где је пошта. Звало се у старо време Шупелах,
и тако је забележено на старијим картама; а од год. 1859 про-
звано је Јовановац, по имену Јована, брата Кнеза Милошева.
Још ћемо узети неколике редове из рада поштованог г. Ми-
јатовићау да пријатељи наши тамо на месту могу боље пропитати
за места која се помињу у путника. Тако ево прво турскога путо-
писа само од Ниша до Јагодине. Ово се види из „дневника петог
војног похода султана Сулејмана против Карла У, године 1582“:
„18 Јуна 1539, султан у Нишу. 13, Одмор; диван; посла-
ник краља Фердинанда пољуби ү руку. 14, Шатор великог ве-
зира диже се. 15, Конак недалеко Калоне ($); мали марш. 16, Ja-
_ буковце (3). 17, Гарметовић (3). 18, Извор Добрање (#); пређосмо
на мосту на Морави начињеном, не далеко од Видина (?): врло
1 Гласник 11, стр. 156.
2 Гласник ПІ, стр. 156.
з Гласник ХХХУ! ‚стр. 148, 206, 207.
ЕНЕЖЕВИНА СРБИЈА | 51
802 АЛЕКСИНАЧЕН ОКРУГ
дуги марш. 19, Пролаз. кроз ара на Бонав у Јашинче (погрешно
место Јагодину)‘; дуг марш.“
Ето колико се хоће да замучи царев син, да запише места
кроз која пролази, и која затире!!
Други је путник Стеван Герлах, који, путујући у Цариград,
1578, од Параћина до Ниша помиње ово: „Путовасмо две миље
(од Параћина) па дођосмо на чесму поред брдашца једног; мало
за тим остависмо на лево селанце једно с добром хладном водом
и дођосмо да ноћимо у Спахићој(). Ово је мало и ружно место,
лежи међу две планине; око њега има прилично њива и вино-
града; у њему има леп каравансерај од камена и оловом покривен,
а и једна мала џамија одмах поред њега. — Сутра дан у по дне
приспемо у Ниш. Где је сада тај Спастићој 2
Кад се овај путник вратио из Цариграда, опет је помињао
места, Боја се нас тичу.
| Тако каже: „Не далеко од Шарћоја (Пирота) имају развале
од старог замка, за који се прича да је био двор Милоша Оби-
Auku, онога што је убио Мурата“ (стр. 522).
8а Ниш вели: „Овдешњи су становници Срби; њихов поп
спада под Пећ“ (стр. 527).
„Из Ниша, вели он, кренусмо се 2 Јула (1578) и дођосмо
у Спахићој. Овде седи један спахија с осам Јаничара, те исисава
оно мало Хришћана који су ту и без цреве и без свештеника. —
Путујући даље преко брда и доља, дођосио у српско село Русу,
које је ослобођено од тимарника и од оних што људима кожу деру.
Једном су У овој оволини хајдуци отели све дарове Боје је не-
мачки цар послао био султану. Али сељани из села Русе узму
· све те дарове од хајдука, па их лепо пошљу султану у Цариград.
На ово их султан ослободи од свију дажбина.“
„Од Спахићоја Параћин је далеко својих 5 миља (око 10 сата).“
Да ли се може дознати где су ова места сада? Да ли Tep-
1 А да ово не буде место Јасике 2
3 Причәју да је све ово било у садашњем Ражму, за Боји се вели
да се некад звао Ђурч, али да се звао Спажићој не зна нико.
ЗНАТНА МЕСТА 803
лахово Русе није данашња Рујишка, село у алевсиначко-ражањ-
ском срезу, 4 сата од Алексинца?
Џивџибара, селанце на један сат северно од Алексиначке Бање,
в Ртњу. Сад овога имена нема у Речнику г. Јовановића, а било
је у ономе г. Гавриловића (оно је можда упало у село Мужинце).
На овом селу, Добрњац и Пауљ из Мељнице, дочекали су
с 800 Срба и славно разбили 6000 Турака, које је предводио
Осман Пазванџија, с Јусуф- Агом, хајаном из Берковице, c Ho-
реч-Аљијом, и пиротским хајаном Рущен- Агом.
Срби су ту тако разбили Турке, да су се ови једва у Видину
опоравили. Пазванџији је тада скочио на длану sañ, од чега је
после и умрьо.'
Топољак, јако утврђени шанац, закопан готово кад и Дели-
град. Топољак је у равни на левој страни Мораве, код села Гор.
Љубеша и Витковца. Он је помињан међу местима крушевачког
округа, а сад припада у алексиначки округ; био је утврђен
шанац да не да Турцима левом страном Мораве продретиу Бру-
шевац, као што им је Делиград опет пресецао пут на десној страни
те реке. У Топољаву је 1812 било 300 војника гарнизона.
У „Срб. Летопису“ за 1827, 1, стр. 32 и 33, помиње се
место Ћипровац, где је Хуршид-паша, 2 Августа 1807, разбио
Србе, после десет сата борбе. Срби су ве, вели се тамо, TOE вод
Алексинца могли уредити. Гдели јето место? Да ли ово не буде
Чукуровац, у лоћичкој општини, у Морави!
Момин Камен. На три сата идући на исток од Бање уз
Моравицу, испод пута који води Њнежевцу, над водом, у једној
и иначе сутесци, има једна усправљена стена Бао какав џиновски
пласт сена. Та се стена зове: „Момин Камен.“ Прича се да је
отац појурио своју hep да каштигује, што је волела момка који
њему није био по вољи. Девојка побегне на ту стену, и озго
скочи доле у пропаст, те се сва разбије у комаде. Momar, рад
‚Бога је она то учинила, Кад дозна, изађе на исту стену, и сЕочи
с оног истог места. И сад им обома сељаци показују гробове под,
стеном крај воде.
1 Србијанка 1, 118—115.
| 51*
804 | АЛЕКСИВАЧКИ ОКРУГ
Мени овде пада на ум оно што вели Троношац, да је Деспот
Ђурађ, 1444, за Угрима „ходилъ даже до теснихъ вратъ називае-
михъ Момина Клисура, и по већхъ ифетахъ твердихъ поведђ утвер-
дити пути и засЪщи.“' Да ли није „Момин Камен“ и „Момина
Клисура“ једно исто место? Бар је тешко не помислити да јесте.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
Варош је 1 у алексиначком округу, варошице 2, села 119,
‚а општина 43. Глава пореских било је, 1870 године, 10.601.
Алљексинац,“ овружна варош, на утоку речице Моравице у
Мораву, 44 сата југоисточно од Београда; источно од Крушевца,
а западно или југозападно од Внежевца.
Варош је нова.“ Прича се да је град Бован био некад мно-
гољудно место, а Але ксинац. је тек мала паланка.
Ов је освојен од Турака у почетку 1806, али није могао
бити средина управи за то, што то нису допуштала различита и
променљива војна кретања онога доба.
_ Помиње се да је, у среду, 22 Августа 1806, ово Алексинца
био страшан бој цео дан. А кад је освојила већ mob, Турци су
се повукли. “
До године 1833, док није постављена граница кнежевини Ср- .
бији, Алексинац је био и од Ражња мање важан. У Алексинац су
премештене окружне власти из Алексиначке Бање тек о Сретењу
1835 годиве.
Данас у Алексинцу има црква, Koja је зидана 1834; основна
школа мушка и женска са четири разреда; у првој раде 4 на-
ставника са 226 ученика, а у другој 2 наставнице с 80 ученица;
има и реалчица° с 2 разреда и са 4 наставника и 38 ученика.
1 Гласник У, стр. 105. |
2 У околини се чује и стари облик Алексинце; али се ова нова
Форма веЬ утврдиза.
з Ami Boué mucan да се Алексинац за Римљана звао Rappiana,
а ја бих пре упитао да ли то име не означава место Бован вли
Краљево ? |
“ Писмо К. Јовановића, Артив Cpu. Уч. Друштва, бр. 433.
5 Отворена је по закону од 9 Јула 1865, у јесен те године („Школе
у Србији, стр. 64).
ВАРОШИ, СЕЛА КУЋЕ 805
На плату ових наставника издато је рачунске 1874 године 5800
динара (13.776 гроша пореских).
"Ту је велика средина за телеграфску мрежу; а тако истом
ђумрук велики и карантин.
Трговина је, држим, најживља прововна из Турске за Ay-
стрију и даље у Јевропу, и одовуда у Турску.
Око Алексинца су, 1862 године, пограђени многи шанчеви,
за случај каквога судара с непријатељском војском.
Алексинац, као што се дигао пошто је ударен гранични плот,
тако ће и пасти кад нестане плота: он ће се онда утопити у Ниш,
као средину много већу и удеснију.
Алексиначка Бања, на 4 сата северно од Алексинца, на
гласу је са својих врућих извора, на које свакога лета долазе
многи невољници да се лече. 5
Место је ово било велико и многољудно у старо време; то
се потврђује многим остацима од старих обиталишта и рбацима судова,
којима је засејан простор на Ком је садашња варош. Али, прича
се, пошто Турци обесе неког владику у Бањи, житељство се стане
смањивати, док најпосле није варош постала Бао Какво сеоце.
Године 1690 освојили су Немци Бању од Турака, и у њој
запленили 3000 дуката и 500 коња. У том боју било је 3000
„Раца“ — Срба, а само 200 Немаца".
Године 1787, опет су је освојили Аустријанци од бие с
500 хусара, а друго су опет били Срби.
Ђенераљ Шметау том приликом вели о овом месту: „Ва-
рошица Бања врло је красно место; ту има и један стари градић
који изгледа веома давнашњи; имају и купатила за која се каже
да су дивотна. Озидана су од мрамора, и држе се врло чисто.
Турци ту долазе са свих страна, па чак и из Ази]е“.*
О овом грозу Шметау вреди рећи још две три речи: Г. Р.
Богиший је нашао у једној париској библиотеци Мемоар од овога
господина грофа, писан 1774 Француском краљу Лудвику ХУ.
1 Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen. Wien, 1854, стр. 180.
2? Mémoires secrets par Mr le Comte de Schmetau, Francfort, 1771.
806 АЛЕКСИНАЧЕН ОКРУГ
Шметау ту предлаже да се, поред две подунавске кнежевине, Мол-
давије и Влашке, подигне и трећа — Србија, и да јој се он по-
стави за владаоца. Шметау је чак доказивао да он води своје под-
рекло од Дара Лазара Грбљановића. '
Бања се помиње много чешће од Алексинца, нарочито за на-
шега ратовања за слободу.
Први пут отео је је Вељко од Турака у пролеће 1808. И ту
је имао више пута бојева с Турцима, јер су га чешће оптицали
са свију страна. Један такав бој прославио је својом песмом Сима
Милутиновић :
„Шта би рекао, Ахилесу древни!
Богосине и свепоспешниче,
Да си откуд сјећао се Бање
И допад’о игре с’ нагледати
Ратоборни Срба и Турака?....
Само ти б’ се раздрагало срце,
Смјештати га не 6' ти могле груди,
Језику 6' ти омакнуле с’ рјечи:
„Право Вељко, вјечитога љупче !
Тако негда Пелеид је тркао
Кроз Тројане, вјечно 4’ Илијадом,
Мухама му вразн се чињаху! — “
Дошло једноч одабране војске
Крџалије убо)ннка љута
Из преваре облетели Бању
Да затеку, како п дожеле
Соко-Веъка на домишту своме;
Ал’ им шипав!... Летун спреман вазда,
Крила су му неуморна дана,
И грудима продират облаке;
Вељко имао хљеба и џебане,
Мало друштва него прекаљена,
Be л’ је витез ту је и тврдиња.
А међу то еда и Србови....
Отпре им се, прибтупит’ им не да
Те на домет пушкам ручницама...
Останише с’ врази наоколо
Причекати, да им витез клоне
1 Глас Црногорца од 9 Августа 1875, бр. 81.
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE
Вјечног сине свему л' отпоривче
Вељко с’ титра, ни хабера нема,
Пушкам стреља и лубардам' таре,
Пак пијуца винка и ракију,
Хоро игра, пјесме попијева,
Дов и штокад свог појаше Кушљу,
Сам излети, прокомеша Турве,
Враћа с јунак с неколике главе
Смије крвцу, а на коље исте;
Тад’ за сору међ дружину вјерну.
Било б’ вако док би с’ догрдило
Дошло) војсци, пак би C измакнула
Но злу свему... кад спавају и пси,
Но у јаду, да с’ и горем виде,
На плећа им ударише Срби
Танасије млађи Чарапићу,
И Вујица с храбри Браничеци,
Када л' их је тек угледао Вељко,
Јахну брже виловита хата
Ком но с грива сама унатечце
И дан и ноћ сплеће и расплета,
Пак искрсну пред капију града
Викну к Турцим: „Ево Хајдук Вељка!
Предсретај га и тко }’ од железа !“
Грмне грдом, а кубуром сложи,
Док и кроз њих те међ Србе браћу:
„Добро дошли! браћо витезови !
Ми смо амо здраво и весело.
Бијемо се, ал’ не од пб пива;
Него кад сте довле с потрудили
Хајде овчас ви насрнте с двора
А изнутра ја ћу испанути
Са свим мојим до последњег друга,
Да их часком с очи уклонимо
Пак на скупу и уједно братски
Дана празник и разбиће врага
Небо славећ да просветкујемо !“
То им рекао, н таки се врати
Па кроз Турке и пушак’ им праску
Те међ’ своје, као Ктићима орле,
Од гмижећа заштитит’ их врага;
807
808 АЛЕКСИНАЧКИ ОБРУГ
Свуд топовма наредио бити
А сам диже пешца и коњика
Тај час надво, и нападе Турке,
Кано магла раван и долове;
С плећа они, а без промашања
И што мрже с насртањем слепим,
Та скочили б’ низ Мосора' крше
Камо л’ не би Бању оставили
Халовити, но и плахи Турци.“:
Године 1809, после несреће чатарске, путно је мислити да су
Турци и Бању одмах опсели. У Бањи је био Вељко, и њега је одатле
избавио Карађорђе 9 Јула 1809." Бања пак остане Турцима.
Кад, године 1810, Руси пређу преко Дунава, и на позив
Карађорђа, гро Орурв, с једним одељењем војске, похита к Ae-
лиграду, онда га Вељко поведе Тимовом и Epos планине и Ep-
шеве, да како ударе на Бању, и да је од Турака отму. То је било
између 11 и 28 Августа 1810. Турци су се били опкопали шанцем.
Испред Бање стојала је турска коњица. На њу пошље гро Оруре
волинске улане и козаке, а ладошку чету упути да заузме брдо
које је с леђа граду. Улани и козаци разбију турско коњике, а
Ладошци заузму брег, одакле одмах јурише на први шанац, у Бом
је било 400 Турака, с једним топом. Шанац отму на јуриш за
по сата; од оних 400 Турака, у животу их остане 90: други сви
изгину. Паша, који је био у главном шанцу, видећи тај пораз,
преда се, и буде пуштен, пошто се обвеже, да те војне не во-
јује на Русе. Од стране Руса и Срба пало је 126 људи.
Овај је бој могао бити или 22 или 23 Августа, јер се вели
да је трое Орурк, одморивши се у Бањи само неколико сата,
приспео 23 Августа 1810 у Делиград.
__а Мосор, планина у Далмацији.
* Сербијанка 111, стр. 70.
3 Писмо Караборђево, писано 12 Јула 1809, у Ћуприји, Мемоари
Протини, стр. 309.
% Кад су Руси, после тог одмора, свомандовали војсци да се креће,
па се у тој комавди чуле речи: Наперед—марш! (што се изго-
вара: Наперјод — марш!) наши су помислили да се заповеда на
Пирот! па се убезекнули: куда ће сад на Пирот? а Делиград
их зове2
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 809
Бања је, после тога, била у српским рукама све до 1813, али
је Вељко премештен у Неготин. У Бањи и околини помињу се као
старешине: неки Иван, кога је Вељко наменио за старешину у
Бањи још пре него што је био отео Бању од Турака; у шанцу
на Пољаници био је неки Милисав.
Кад је Бања, после 1833, враћена заједно са својом око-
лином Србији, био је у њој суд за сав округ алексиначки од 1884
до 1885, а после је премештен у Алексинац.
Године 1837 начињена је тамо велика зграда за посетиоце
бање, и сваки дан све се више градило угодности за такве госте.
Црква је начињена 1835, а школа 1837. Обе су ове гра-
ђевине већ издале. |
Сад је у Бањи канцеларија среза бањског; телеграеска и
поштанска станица.
Овружена планинама где се држи многа здрава стока, у рав-
ници у којој рађа сваки усев, у варошици, где се може имати
сваке угодности, на лепу насипу, којим је лако доћи — Бања, као
вода за лечење, има све услове за развитак и врло сјајну будућност,
Бањани се мало баве трговином дуфанском. Они готово еви
раде земљу и пате стоку. Овде се тку добри покровци, вреће,
зобнице, и друге ствари од кострути.
Ражањ, вао варошица, на 4 сата западно од Алексинца, на
путу београдско-алексиначком, има тек 137 пореских глава. У
њој има неколико механа и дућана; црева и школа. Прича се,
да је ту од старине био некакав каравансерај, покривен оловом,
још нека велика зграда, и једна џамија. Важу да се то место
звало Бурч. А по Стевану Герлаху ово као да је баш онај Спа-
хићој, који он номиње.
У почетку овога века, Ражањ је био већа варош од Алек-
синца. За то се и нахија ова звала ражањска. У нашем ратовању
за слободу, бележи се освојење Ражња, у Фебруару 1806, онако
1 Име се ово чује и Ражањ и Ражње. Ово последње је чешће, и
можда је правилније; али је прво отело мах.
810 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
исто важно као и заузеће Параћина и Алексинца.! Бад је овај
кра) придружен Србији године 1832, онда је окружна власт
алексиначка била у Ражњу од 1832 до 1834, па је одатле пре-
сељена у Бању, откуда је тек премештена у Алексинац.
Села алексиначког округа ово су поименце:
$ 2a #55. = Е 555.
а Имена села кс 3585 = Имена села ик цио
5 си пару < зн ан
~ ги зе ~ 2и ко
_ Варош
1 Алексинац C] 1833 961 —
І Срез аљексиначко-ражањски
1 Претртковац 42 6/4 26 Подгорац 93 6
2 Брачин 88 6%, 27 Малетина 30 б
3 Браљина 57 416 28 Манастирско 20 4:4
4 Маћије 22 ми 29 Праскоча 48 4
5 Церова 20 4 30 Мађаре 64 6
6 Бобовиште 122 114 31 Варош 44 56
7 Краљево 71 ЗА 32 Ражањ O 1851 137 5
9 Шетка а в Рина а 4
j yjamga
10 Витошевац C] 1864 146 в 35 Црни Као 51 46
11 Глоговица 58 1a 36 Ruhnoa 32 ПА
12 Бујмир 34 1/ 37 Рутевци 179 2
13 ај 48 38 38 Станци 65 2
14 Јасење 40 3 39 Пруговац 44 2A
15 Вукашивовац (]-1851 88 2 40 Црна Бара 31 3 |
16 Добрујевац 66 24 41 Алексиначки
17 Бати 83 2 Липовац ГО" 1871 71 2%
18 Брадарци 61 2 42 Бован 78 2
Је Молор О 1860 а. 3 48 Рај 131 1
A0THHE 4 7 44 Лучина 1!
21 Појате 102 ту, 45 Сасан 201 5
22 Ражински Липовац 24 3 46 Смиловац 112 6%
23 Послон 50 31 47 Скорица | 132 7
24 Пардик 45 5, 48 Радошевац 63 7
25 Грабово 32 614 49 Ћићевац C 1851 280 7!
Свега . . 3.799 —
11 Срез бањски
1 Скробница 107 10 3 Орешад 57 94
2 Церовица 33 9 4 Читлук () 1853 273 8
' Писмо К. Јовановића од 7 Фебруара 1806, у Архиву Ори. Уч.
Друштва, бр. 399.
* Школа је сада на самом Делиграду.
3 Школа је код машастнра Лицповца.
со © — < ел Реда број
осол =. с > ®Ь м
19
20
21
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ
об 34 '2 © в
| TEPEE Do a F
Имена села а 35: = Имена села је:
58 54: 5 zi
Мнлушинац 155 81'/, 19 Јошаница (О) 1873 148
Богдинац 50 8 20 Врбовац 124
Рујиште 96 10 21 Трубаревац 93
Сесалац 108 9 22 Респив 121
Дуго Поље 189 T% 23 Поружница 60
Николина 104 8 24 Језеро 67
Блендија 76 T% 95 Преконози 50
Мужинац 108 76 26 Рсовац 51
Бели Поток 38 ту, 27 Лабуково 49
Шарбановац 117 6'/, 28 Гојмановац 25
Трговиште 66 7 29 Раденковац 65
Жучковац 72 8 30 Ново Село 34
Вриџа (С) 1852 194 74 31 Бања (0 1887 355 |
Рујевица 37 8 Свега 3.192
Ш Срез моравски
Мрсољ 158 1 22 Кулина 32
Кнтковац 94 3, 23 Вукање 86
Доњи Адровац 94 (А 24 Љуптен 47
ПрЬиловица []1852 117 за 25 Породин 36
Бујмир 51 2 26 Гредетин 74
Тешица (0 1855 190 2 27 Пешчаница 38
Лужање 145 16 28 Радевац 44
Нозрина 117 14 29 Крушје 39
Стублина 54 1:4 30 Јаковље 43
Суповац 53 3/ 31 Горња Суотва 37
Велики Дреновац 107 3 32 Доња Суотна 21
Дашвица 38 21 33 Горњи Адровац 33
Грејач 88 2'/, 34 Каменица 22
Лоћека 63 21/ 35 Лозвац 24
Врћниовица 84 3 36 Корман [] 1878 182
Честа 33 31/, 37 Трњани 178
Голешница 19 3 88 Горњи Ъубеш 32
Чукуровац 25 3 39 Срезовац 23
Шурић 15 2 40 Доњи Љубеш 84
Малн Дреновац 25 24 41 Вијковац 67
Копривница 62 21, Свега 2719
со
ыы
һа
даљина од
овружног
места
Приближна
И.
A 5“
= с с с ® њ- №
|
e
3
A
4
4
2
21,
8
2
3
2
1⁄4
11/4
9
2
2
Гл
9
2
2
21
Примедба. Кад имена села у овом списку испоредимо с именима која
је Вук 1822 год. из арачвог тефтера исшисао и у Даници 1828
г. штампао, онда валазамо да под ондашњим именима данас више
не постоје ова села: Кошеви, Прњавор Св. Романа (у внежини
812 АЛЂЕСИНАЧБЕН ОКРУГ
ражањској), Влашко Поље: Косовци, Лукава, Градашница (у
нахији бањској) и Дреновац (у нахији алексиначкој). У кнежини
ражањској, која је спадала под нахију парайинску, било је 23 села,
у нахији бањској (без внежнне сврљишке) било је 26, а у нахији
алексиначко) 22 села. Села која се у Вуковом списку не налазе,
штампана су у нашем списку курзивом. Цео срез моравски био је
у оно време још ван српских граница.
СТАТИСТИЧЕИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА АЛЕКСИНАЧКОГ
= ==
„ НАСЕЉЕНИХ | f OCHOBHHX
| МЕСТА KERABA ШБОЛА
с.
5 Пореских
Kuresa SAD
Срезови ка
(1866 г.) | (1870 г)
ВАРОШИЦА
МАНАСТНРА
СЕЛА И ЗА
"5
=”
| >
| 9
| · · |
<
Ф
| 4
ВАРОШИ |
—-
МИРСЕНХ
Алекспнац варош
Алек. ражањски | | 17.207
Бањски | | 14.350 |
4 | Моравски .... || | | | 12625
Свега . 48.136 | 19.601 |
Овај округ има свега 122 насељена места; Кад овај број
разделиио бројем житеља, онда долази у средњу руку на једно
место по 394 душе. Међу тим по попису људства од 1866 године
деле се сва места према њиној насељености у шест категорија,
те тако има места, Која броје
до 100 житеља . . . . 38
од 101 — 200 с ха в зв 33
» 201 — 500 В · . . . 58
» 501 — 1000 5 поље > 24
ь‚ 1001—2000 А о ат O
„ 2001—5000 5 · . . . 1 место, а то је
варош Алексинац.
2 Влашко Поле има у срезу за: давскои округа кнежевачко.
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 813
Мало пре поменутим пописом људства нађено је у округу
алегсиначком 48.136 душа, и то: 24.671 мушких, и 23.465
женских, долази дакле на 100 мушких по 95:11 женских. Сраз-
мерно највише венских има у срезу бањском (98:15), а најмање
у срезу моравском (93:46).
У овом округу има 16 богомоља, а толико исто и основних
школа ; долази дакле једна богомоља на 3.009 душа. У срезовима,
| ЈЕДНА
ЦРКВА ШКОЛА
ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
алексиначео-ражањском 2.535 „ 2.585
бањском . . . . 2.870 ,„ 2.570
моравском . . . . 5.156 „ 4.205
Куће су сю од плетара, олепљене, покривене кровином
(старије) или ћерамидом (новије). Унутрашњи распоред онакав је
као и у крушевачкіх кућа: кућа (кујна), соба (једна или две),
диванана, и малко Трсма пред вратима на која се улази. Сељаци
најрадије живе у кући (кујни) око ватре. У соби спавају само
зими, а ипаче у њој дрке разне ствари.
Мајстори су, који кући граде, највише Лесковчани и Пироћанци.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Алевсиначки округ има Ерених земаља за обрађивање, а има
и просторија за стоку са свима "добностима које тражи та HMO-
вина. да обделавање је најудеснид лева страна Мораве од Cy-
повца доле до ове сутеске на Св. Ризну. А и на десној страни
уз Моравицу до Бована, па и доле дуж Зелике Мораве, од Сталаћа
до Ћићевца, земље су равне и веома роде.
Кад су, године 1867, пописиване објађевине у Србији, на-
шло се засејано у овом округу:
Кукуруза soa дан. © ао Да орања
Пшенице . . . . . 11496 ,„ ,.
Јечна . . . . . . 8.087 ,
Рожи ооо 09а уу D
Ока e . . . . 3.047 ,„ »
814 АЛЕКСИНАЧБИ ОКРУГ
Крупника . . . . с 467 дава орања
Кромпира . . . . . 318 „ >»
Проса . . . . .. 4, ,
Конопље је било засејано на 1299, а лана само на 45 дана.
Aysana је било засађено на 709 дана, и он се хвали Бао
најбољи у Србији.
Винограда је било на 25.808 мотива. И вино је у опште
добро, а местимице има га које, кажу, не уступа жупским, на чак
ни врајинским винима.
Ливада је било на 22.685 коса.
Пшеница се највише хвали у равници Га)ву, Бод села
Мовгова.
На левој страни Мораве, око села Тешице, у оној дивно)
равни, има поље Оризиште, где се прича да је некад сејан пиринач.
Од питомих воћака има јабука: тврдојзка, зуквача, црве-
њача, петровача, илињача, али су обично тврда и од рђавије врсте.
Налази се по негде и кржљика, Боје не расту у висину више
од колена, и које рађају готово до земље Даље, има крушака:
вараманака, сладаца, водењача, видовака, такуша, јечмењава, CH-
раца, гутаваца (великих арапака), и дугих.
Трешње нису на гласу; махом горакну.
Шлива ина: ранака, изпарак» белошљива, сурунака, пра-
порака, и трношљива. И оне нису на гласу.
Кад је, године 1866, попитвана стока у Србији, нађено је
у овом округу:
Коња. . . .· · · . 4.362 грла
Говеда . . ге 84.052 >
Свиња ... · . .. 41.529 ,
Оваца ,. · . . . . . 147.466 .
Коза. . 200... . 50.319 ,
Кошница. · · · à 3.100 преседа, а го-
дине 1859 било 4X је 7418 !..
Стоке је 4а)више у срезу бањском, нарочито по селима у
Голаку, Озрау, и око Prea.
ОДЕЛО 815
Осем земљораднива, само у Алексинцу и нешто у Бањи има
људи који живе од заната или од трговине. У Бањи су на гласу
нутазџије, воји тку покровце, вреће, и струнице.
Од радња, ковање, бојадисање, и меланисате сматрају се
у овом округу као скитачки занати, а —ивење и трговање свак
милује.
Прелази преко границе у Турску, у овом округу главни су:
на Кайши, на десној обали Мораве, 2 вата више Алексинца; на
· Суповцу, на левој страни Мораве, 3 сата више Алексинца.
Стање је становника средње, нема великих имаћнива, али
нема ни бескутњика. Задруге се боље држе по брдовитим селима.
Родна моравсха раван и овде је малко размазила своје господаре
и разлабавила задружне везе.
е. ОДЕЛО
Мушкиње нои: чакшире, уубе (дугачко до испод колена,
без рукава), гуњче, подвезнице, јелече, појас, канице, кошуљу,
антерију (кучиваву или памучну), чарапе (кратке), врвце (од
козине) место каиша, и опанке; на глави носе. шубару од деле
овче коже, а постаријғ људи носе полушишану, или јагњећу ; још
припасују силаје, богатији носе ципеле или чизме, и велики црни
гуњ, без рукава, с куглом. |
Чобани, да се не ба росили, и да се не би одирали Еров
трње, носе скорње (од Кобе мешине, с чупом напоље, начињене
ногавице као широке панталоне).
Женсвиње носи: кошуљу (памучну или конопљану), ванице,
прегљачу (кецељу), опрег (сукњу), литар поврх сукње дике ради,
јелече, свилену антерију, Mapango око врата, огрлицу (с белим
новцима или дубатима), око главе место мараме криче (пешкир),
чарапе, опанке, и врвце (место Kamma); зубун (дугачки), хаљину
дугачку, ћурче, као мушко гуњче, а рукави му мало дужи од
лаката, свуд около оивичено ширитом место гајтана.
Ткиво за ово одело већином је рухотворина самих жена и
девојака, само се за кројење и шивење некога парчета плаћа
нешто „терзијама“.
· 816 АЛЕБСИНАЧКИ ОКРУГ
На глави жене носе ручнике и трвеље, као што смо гоме-
пули у источној поли крушевачког округа.
Ж. ГОВОР
Говор у овои округу по авценту припада говору који се
чује У свој моравској долини, на прилику: говорити, копати,
косйти; Марија, пшеница, ливада, и т. д. Е
У падежима има онога што и у Левчу: „Даје стоје сестрё,
место: Даје својој сестри; ђак је у школе, место: у школи; ви-
Део сам га у ливаде, м: у ливади, ит. д. Седми х четврти па-
деж мењају се тако, да се врло често употребљавь четврти где
је место седмом падежу. И седми се падеж обично свршује на 2
место на ма, на прилику: по њива, и. по њизаиа; на кућаг,
м. на кућама, у јамах, м. у јамама.
У глаголима, у првом прилогу, негде се хе претвара л у о,
на прилику: Бил сам; дошал је јучер ; говорил ми је, ит. д.;
а у неким селима, особито ближе в Нишу, не само да се л mpe-
творило у о, него се још и ово о претворало у а, уз које још
стоји и по једно 7, на прилику: „Говоруа је Марко да дође,
па га ето нема“, и тако иде: радеја, хесто радио; дошаја, и.
дошао; учија, м. учио; продаја, м. продо, ит. д.
У неких глагола, врло се често чује прво пређашње време,
а у неких се тако обилази око тога времена па се говори оно
сложено прошло време, као да онога првога и нема.
Предели се казују придевом средњега рода, на приливу:
Бањско, Ражањско, Нишевачко, а т. д.
3. ЛЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Као што је познато, двема највећим долинама које управо и
и чине сав овај округ: должном Мораве и долином Моравице, дрле
су готово највише оне вожке, које су некад грозиле свој Xpan-
ћанској цивилизацији на западу. Куд су те војске пролазиле, тамо
су се и уста малој деки затискивала да не плачу, а камо ли да
је одраслу човеку било до песме и певања. да то јамачно и данас
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ Н ДРУГЕ БАРАКТЕРИСТИБЕ 817
тамо мало имамо песама, и ређе чујемо гусле и певање међу од-
раслим људима.
Женскиюье пева; али се ни његове песме не одликују НИЧИМ
овобитим. Можемо ипак поменути неке које миришу на велику
старину. Те су песме везане и за неке обичаје, који су негде већ
ишчезли, а негде се још држе. |
· Тако се, на прилику, о Коледи пева ова песма у овом округу-:
„Ој хубава Кодедо, мала момо, Коледо !
Духну ветар, Коледо, мала момо, Коледо !
Те издуха, Коледо, врана коња, Коледо !
И на коњу, Коледо, бојно седло, Коледо!
И на седлу, Кодедо, мушко чедо, Коледо !
И на чеду, Кодедо, самур-калпак, Коледо!
За калпаком, Коледо, кита здравца, Коледо !
Да је здраво, Коледо, мушко чедо, Коледо !“
На левој страни Мораве, има обичај, опет старински, да у
Белу Недељу, девојке у селу уставу пре зоре на један сат, скупе
се насред села, и ту наложе ватру, па око ватре играју и пе-
вају, а кад буде у свануће, узме свака девојка по један угарак,
па, идући све к води, певају ову песму:
„Скоп’ коло! скоч’ коло! да скочимо,
На реку, на реку, Јабланиву!
Код реке, код реке, Јаблан седи,
И код њега, и код њега, Јабланика.
Русе косе, русе косе, она мије,
Танке шивке, танке шивке, она плете.
Ој хубава, ој хубава, најбоља девојко !*?
Кад сврше песму, онда побацају угарке у воду, и разилазе се.
О Ђурђеву дне, и о Св. Николи летњем, иду још краљице.
То бива овако. Обуку се осам девојава: четири од њих носе голе
ноже јатагане, и зову се краљеви, а четири иду за њима бев
ножева, и зову се краљице“.
1 Гласник XXXII, стр. 121, у мом чланку : „Живот Срба Сељака“.
2 Ова се песма пева по два пута.
* Подсећамо да се баш овако не зову на другим местима, где још
враљице играју. Глед. под шабачким округом, стр. 515.
КНЕЖКВИНА СРБИЈА | 52
818 АЛЕКСИНАЧКИ ОКРУГ
Кад оне тако обучене иду, певају ову песму:
„Паун лети низа село, Ладо !
Пауница за њим лети, Ладо !
Стан’ почекај мој пауне, Ладо!
Да ти перје понаредим, Ладо!
Да ти киту понакитим, Ладо!
Кад уђу у чију авлију, онда певају:
„Искочите Латинке, Ладо !
Да видите краља и краљицу, Ладо!
У пребеле чарапе, Ладо !
У прежуте папуче, Ладо!
Кад уђу у кућу, оне четири с ножевима ходају у наврет,
а оне четири без ножева певају ову песму домаћину:
„Свети Петар вино пије, Ладо !
Под дрветом божуровим, Ладо !
Пролетеше два голуба, Ладо!
Нарусеше Петру вино, Ладо!
Проговара Свети Петар, Ладо!
Дајте мени остре ноже, Ладо!
Да убодем два голуба, Ладо!
Дадоше му остре ноже, Ладо!
Те убоде два голуба, Ладо!
Из њих лети црна крвца, Ладо!
Те попрска Петру скуте, Ладо!
Ој, хубава најбоља девојко !“
Полазећи из куће, певају:
„Остан' с Богом, равни дворе, Ладо !*
Не ће бити с горег да овде изложимо што се прича о гра-
ници српској између Алексинца и Ниша. Најбоље је послушати
„Ајрадин-бега, сада жалосног турског буљубашу а потомка нека-
дашњих скендербегових јунака, како говори Стојану Шегртану :
„Отојане, кузун', то бег- Милошево син (Кнез Михаило) сврза
у песница сва политика маџарлијска (европску). Твоје Срби Bse-
лико шејтан, Стојане! начинише ујдурма; отераше, безфии, бег-
1 Јагње; то се говори уз реч
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 819
Милошево син, узмише оно Црно Ђбрђ. Наше султан верува,
а њему на!! (објахује нос с два прста и представља како су Срби
метнули султану наочари). Срби, шејтан, послали бег-Милошево
син да сврже политика... А га сврза у песница, врни га на
секо, и опет важи на наше султан: револучијо! мениме кназ!
опет верува, хакмак!.
„Догјоше и татко и син му; Шумадија се стегна! На! (по-
Базује рукама колико се и како Србија спремила). Умре оно
наше цар Абдул-Меџид. `Умре и старо бег-Милош. Стана цар
Абдул-Азис. Ово помушко, ха!!! дема св стари тефтери, е ти гледа,
гледа, и најде си: че от нишко кале до при плот, има 60 сахат.
Пита своји агалари, и му казват: Heje истина 60 сахат; Срби
се прикучили при сам кале. Цар чини мезил једно паметно човек
на Ниш. Тој си влезна при паша, и му говори:
— Да ми спремиш кони и сјуруџији за шест дена; ћу си
идем дори до српски плот.
— А што ће чиниш за шест дена: иште бу плот! и од
пенџер му го казва.
— Jor, ефендум!
— Eser, ефендум!
Тој си не верува. Јахна си на коњ, зема си сахат: и на Коњ
иде у сахат гледа: оБје ли излезну 60 сахат. Уште не мина 2
сахат, а сјуруџи стал.
— Аде, бе!
— Jok, ефендум!
— За што, 6e?
— Не може даље, еФендум!
— Како не може, бе?
— Па плот, ехендум, граница, Србија !
— Што, плот! какво граница ? какво Србија треба 60 сахат
от нишЕо кале до Србија.
— Јок, есендум!
— На траг! sauer буљубаш сос шиљата пушка (српски
стражар).
52“
820 АЛЕБСИНАЧЕН ОКРУГ
— Ха!!!! чини царско човек... Е се spra на Ниш. Врна
се при паша, и пиши тако мазбата на султан:
— На хат со сахат сам ишал: от нишко кале до при плот
нема ни 2 сахат!!
Цар се чини серт, и пиши тако књига на бег- Милошево син:
— Мори Милошево син, какво је то мусаведа; како си 36-
меш толки вилајет? Не ли пишат тевтери че от нишко кале до
при плот има 60 сахат? Какво је то седепсузлук од тебе за мој
лице? Него дз врнеш што си земал; знаеш, татко ти замире,
дослук јок! да не те стории резил пред краљови!!
Зема си татарин таја књига, јахна си на коњ и: ха, хў!
ха, хў! ха, хў! дојде си на Белиград. Го водат у конак при
бег- Милошево син. Ама што ће ти кажем конакї Бре кроз my-
здраци, бре кроз катани сос голите сабли — то водат, го водат,
бре! на четири капији док да излегле при него. Бег-Милошево
син си седит на шилте, пије си духан, и гледа једна хартија,
поголема от мали килим, и сос THEA иглици бодет по неја (казват
че нишани друм на софијеко кале). Татарин си чини темена, те-
мена, темена, и му дава книга. Зема си книга, тргна си своји
окаљки (наочари) и гледа си книга, гу гледа, гледа, гледа! Фрли
гу крај себе, удри си у длани, и викна: Кјӣтип! Влезна си кјатип,
топтан а ла Франга, и си прилепи нога уз нога че мислиш неса
две него једну ногу и имат. Му дава книга бег-Милошево син.
Ејатип гу гледа, гледа, гледа; ништа не говори.
— Што је то, каква је то книга?
— Есендум, вели куатип, мјухур је од цар, ама.......
— Видим и ја че је ијухур от цар, ама се чудим што пишет
Бако да је от говедар.
Кјатип смигна с рамешки, и не чини реч.
Бег-Милошево син тргна си калем, и на таја сама книга
записа :
— Похубавечко си погледај тије тевтериње, царе; има 60
сахат, ама по за Ниш, на куд тебе, моја дедина! Ако ми и умре
татко, ја и Шумадија сие живи: твој дослук не ми треба! Несаи
УПРАВНА ПОДЕЛА 821
заборавил ја ни тија пари што ги башта ти изеде на мој татко
пре толки години! Мудро еи седи, да не си хладиш нокти!....
— ХА!!! Сега би цар седел мудро, ама беще!! Сокол,
Ужича, на!! (показује длан, хотећи рећи да је сад тако равно
тде су пре били ти градови); а белиградлије на Ниш в гости;
пало“
Оваких се разговора међу Турцима може чути више, само
ко би умео ступити с њима у дослук: нарочито се Арнаути од-
анбују таквим познавањем међународних одношаја и етикета !!
——— - –
Од волских игара, играју се ове: крива бањка, катанка,
мачванка, чачак, орловка, проломки, бугарка, остроланка,
циганчица; новије су: четворка, влашка, Неда гривне, уста)
дико, зајам, дурминка, тедена, ресавка, басара, мечка (у
место), косовац, пођог у Бању, ђурђевка, параћинка, лепа
Маца, нишгвка. Варошке игре, које иду Као каква прилепљива
болест, и не помињемо. Тако се чак под Озреном може да види:
трамблан, щотиш-полка , валцер, мазур-полка, и све друге
којима нас спољна западна цивилизација тако брзо усрећава.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Чудновато је и тешко објаснити за што су делови овога
округа, за Турака, припадали онако разним управним срединама.
Тако је нахија бањска имала под собом внежину Сврљиг, и
припадала је Видину, вао управној средини; нахија алекси-
nauka није припадала Нишу него Лесковцу; а кнежина ражањ-
ска била је део нахије параћинске, која је опет била под Aec-
ковцем.
да време Карађорђа, како су на овом крају били готово бев
' Прича се тамо да је Кнез Милош слао неком паши (Шкодра-
anjn?) неке новце, које су Турци узаптилн, али се у народу
верује да се те паре морају вратити кад му драго ономе чије су.
* Ово значи: доцкан! Кажу да је у Лесковцу дуго стајала батаљена
нека бива па јој повађени диреци у течају времена. Од тога се
начинила пословица: „Беше дирек у лесвовачкој бини“.
822 АЛЕКСИВАЧКИ ОКРУГ
прекида велики бојни судари, тако није ни могло ништа стално
бити утврђено за управу. Тек су Бања и Делиград били неке
управне средине, бар свако за своју околину. За ђумрув се зна
да је био у Делиграду.
| За владе Кнеза Милоша, и то после 1832 године, власт
окружна била је у Ражњу од краја 1832—1834. За тии у Бањи
до 1885, а те године, о Сретењској скупштини, пренета је власт
у Алексинац, где је и сада.
Данас тај округ има свега три среза: моравски, који држи
сву леву страну Мораве до Јастрепца и до врушевачког округа,
са столицом у Лрћиловици, селу, на левој обали моравској, l
сат на југ од Алексинца.
Алексиначко-ражањски, води држи од границе десну страну
Мораве, до бованске клисуре, па до ћупрӣског округа, и велике
Мораве, са столицом у Алексинцу.
Бањски, Боји држи бањски басен, Голак, и сва села у при-
тоцима Моравице више влисуре, са столицом у Бањи, 4 сата на
североисток од Алексинца.
Окружна срединска управа сва је у Алексинцу.
Ту је срединека телеграеска стација, ђумрућ, варантин, бри-
гадна команда, и окружни прота.
]. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
У нове тековине, у овом округу, ваља узети:
Пут од Алексинца к Београду на северозапад идући до
границе ћуприске, који се од Делиграда једним краком одваја
преко Мораве на Ђунис ва Крушевцу.
Пут од Алексинца преко Бање ка Енежевцу на северо-
исток идући. |
Пут од Суповца до Ђуниса левом страном Мораве.
Пут од Бована до Делиграда.
Сви су ти путови насути шљунком, и врло су удесни за путовање.
* Карађорђев Протокол, № 1102, стр. 91.
ТЕКОВИНЕ 823
Од зграда нових и лепих ваља поменути
Зграду за окружне власти у Алексинцу; за тим школске дивне
зграде: у Витошевцу, у Делиграду, у Мозгову, у Корману, у
Јошаници, у Прћиловици, у Светом Отевану, и у Читлуку. Лепа
је щшколека зграда и у Алексинцу, само је недовољна за број ђака
који се у њу стиче. Х
Од цркава нове су: у Алексинцу; у Читлуку; у Тешици;
у Ражњу; и више обновљених богомоља на старим порушеним
темељима.
II
Кнежевачки округ
1 Границе, и планине
И сад ме обузима нека милина, кад се сетим оне дивне па-
нораме која се разастире на све стране пред очима гледаоца који,
с висине Плеша, разматра не само долину Нишаве и Сврљиш-
кога Тимока, него готово сав кнежевачки округ.
дамишљајући се и сада на оној висини, рад сам да раз-
гледам део Србије који за овај мах чини предмет моме говору;
да обележим, колико боље узмогу, правце којих се држе огранци
балканских коса, Боје се разасипљу на запад у кнежевину; да
проведем реке долинама њиховим; да поменем места Која су ма
по чем заслужила да се сачувају од заборава; и, најпосле, да
бацим поглед у куће и у живљење своје браће под Балканима и
„на Тимову на златну потоку“.
Кнежевачки је округ онај део Србије који се најдубље пру-
жио на исток, у турску даревину.
Границе су му: са запада, округ алексиначки, онако како
је већ казано за тај округ; с југа је плот који га раздваја од
Турске, и који удара на ове тачке: на Драговац, Шупљи Го-
рун, Топољу, Курилово (одакле се најлепше види Ниш), Дебели
Дел, Грамаду (где је ђуярук и састанак), Пошошницу, Колар-
ничу, Плеш (највиши вис), Баре, Пандирало (опет ђумрук и
састанак), Младеновац, Блато, Црквенац (rae и нема илота),
Шљиву, Иванову Ливаду, Писану Букву, Расовати Камен,
! Може се загледати у моја „Путничка Писма“, стр. 131 до 186.
2 Границом до Турске, на свима су овим тачкама карауле (стражаре)
српске.
Е
Кадибогаз, Китку, Треску, Суви Кладенац, Остричевицу,
Шаку, и Затворену Пољану ; одатле caasa у Тимок, па онда се
наслања на округ црноречки, на Тубижницу, и иде ка Крстацу,
где је граница алексиначка. |
По простору, округ овај долази међу најмање округе у Србији.
Планинама је богат Енежевачки округ, и тако испресецан
бреговима, да је тешко наћи полазну тачку за причање о тој чу-
десној некадашњој игри природе.
Мислим да ће читаоцима бити лашње разумети мој говор ако
почнем овако:
С истока, од средине Бугарске, пружају се висове балканске
косе и висови; оне се разасипљу на све стране, али им је главни
правац с истока на запад. Дошавши до над садашњу границу Ср-
бије, косе се те нешто понижују, и у нека три крака улазе у
кнежевину, па се тек онда разгранавају у мање повијарце. или
се дробе у одслите висове.
Први је крак балканских висина онај који се одваја на се-
верозапад, и прелази у Србију, као Бугарска Глама, па се по-
вија к северу. Највиши су му врхови: Бабин Нос, Китка,
Глама, Расовати Камен, и Смиловица.
ГРАНИЦЕ, И ПЛАНИНЕ 825
° Други крак улази као водомеђа која дели притоке сврљиш-
коме и трговишкоме Тимоку. Он долази од Бабине Главе, пре-
лази у нашу страну више Џандиралља, код варауле Млад новца,
и ту се зове Уеленак. На овој грани или коси ово су висови:
„Доброславица, Горунов Дел, Микулов Дел, Тумба, и Грнчар,
одавле се коса већ спушта ка Кнежевцу.
Трећи крак улази у Србију код Модре Стене, управља се
на југозапад, и водомеђа је Нишави и Тимоку. Највиши су врхови
на овом повијарцу: Мали Врх, Црни Врг, Толи Врх, Пери-
натица, Голубињак, Плеш (вајвиши), Килова Чука, Лесков
Врх, Јованов Трап, и Грамада, па се онда та коса понижава
и чини врло благу водомеђу Тимову и Морави, докле се не стане
дизати у Озрен, који има приличну висину, и који је поменуту
алексиначком округу. |
826 ЕНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
Са западне стране округа кнежевачкога подиже се опет Ртањ
од вога косе и огранци улазе и у овај округ. То су: Тупижница
и Маглен, највиши висови кожељских планина, које се дижу на
исток од Ртња, а на девој страни Тимока.
Још ваља поменути на југ од Кнежевца два брда: Богда-
ницу и Капиљију, између којих се пробија Тимок клисуром, на
којој је стари град Сврљиг. Богданица се пружа на исток, а Ka-
пилија на запад. Најзнатније преседли за прелажење преко ових
брда зову се: Брли Камен, Јарковац, и Виногради. А северо-
западно од Богданице је планина Девица, која се спаја с Озреном.
Горе на овим планинама има: букове, граничеве, церове,
вленове, грабове, брестове, јасенове, липове, глогове, бреки-
њеве, диволескове, лескове, врбове, растове, ивове, трепетљи-
кове, јаворове; даље, има: јоргована, зове, дивљих трешања,
дивљих вишања, пшешкодре (ваљда паздрена), црног глога, BAO-
вочевине, и др.
Од зверова и дивљачи има: вукова, лисица, јазаваца, куна,
срна (мало). дивљих мачака (ређе), медведа, јелена, кошута
(ређе), зечева, веверица, и др.
2 Воде
Тимок је главна река не само овога округа, него и свега овога
дёла Бнежевине. Он има два извора, па, наравно, и два крака.
Ова се два крака састају испод вароши Кнежевца. Први се зове
Сврљишки Тимок, јер тече покрај старога града Серљига. Овај
Тимок извире у Бабино) Глави?, у пиротском округу. На Iian-
' За име „Девица“ ‘важу да долази отуд, што се у тој планини, на
месту Ковиљаку, налазе неколикн природни каменови у тако)
Форми, као да су какве девојке окамењене.
2 Мени су летос на месту говорили, да је глава овом Тимоку у
Бабино] Глави; пов. Миленковић (Гласник ХІХ, стр. 277)
вели да он извире између планина Орлана н Бабине Главе; а no-
штовани г. Мачај, који је најбоље могао дознати за ову ствар,
ВОДЕ 827
диралу улази он у Србију, и одмах за тим понире у понор, кров
који иде близу 300 хвата, па онда, Код села Периша, истиче
из камените пећине. Овај је понор врло интересан; њега би Ba-
љало проучити; јер ма колика вода да се улије у грло понору, на
изласку доле не бива већа, него Као обично што је. И кад сена,
кладе, и друго што унесе Тимок у тај понор, доле се на изласку
не виђа ништа од свега овога. Рекао би човек на изласку, да
се. вода из какве велике дубине диже, а не да тече с висине на ниже.
Одатле тај Тимок, примивши манојличку реку, тече на за-
пад до села Нишеваца, управо, до клисуре на којој је град Cep-
љиг. Дотле Тимок прима с лева цчрнолевичку реку, белоињску
реку, и Калницу, Која долази од села Грбавче, а улива се у Тимов
код Нишеваца.
Од Сврљига, како изађе из влисуре, Тимок се упути право
к северу, а кад приђе Њнежевцу, чисто се окрене североистоку,
па после се управи к северу, и већ тај правац држи док не падне
у Дунаво.
Испод Кнежевца, на 1/ сата, прими он с десне стране и
Трговишки Тимок. Ова река има више воде, него она у коју
утиче, за то многи њу зову Велики Тимок, а ону прву Мали
Тимок, али се мени чини да је правије ставити на прво место
ону прву, нарочито због дужине тока, а и због правца њезине
падине. |
Трговишки Тимок извире с Равног Бучја,' у пиротској ma-
хији, на два сата од наше границе, и, код карауле Коренатца,
улази у Србију, па, по што прими реке: репушничку, доњока-
меничку, жуковачку, и трговишку, пада у Тимок Оврљишки
каже: да он „извире код села Паижа, у Пироту; шестигабарска и
витановачка река глава су овом Тимоку“ вели он (стр. 287, Глас-
ника ХІХ.)
* И о извору ове реке има разног казивања. Тако су мени летос
казали у Манојлици, да он извире „с Равног Бучја“. Пов. Ми-
ленковий забележио је да он „извире с јужне стране Балкана,
више села Равног Буча“, и т. д. Др Мача) пак вели: „извире у
пиротској нахији код манастира Св. Николе, до села Бериловца в
Врстовца“.
828 БВЕЉЕВАЧКИ ОКРУГ
испод Внежевца. Он тече на северозапад, а пошто се састане са
сврљишким, узимају правац к северу, као што је већ казано.
Од Кнежевца до Вратарнице, Тимок има једну дивну кар-
лицу (басен), која је друга већа равница у овом округу. Од села
Вратарнице тече он. кроз сутеску до села Грљана, па му се долина
опет шири чак до испод села Вражогрнца.
У Зајечару прими е лева и трећи Гимок (кривовирски), који
се вове и Црна Река. Испод Зајечара већ се ретко где може
газити; одатле му је тих ток, а дно махом песковито. У њему има
доста рибе, и нека особита врета, коју тамошњи људи зову Ве-
розуб, и Која много личи на шарана, само што су јој шкрге мање
и блеђе, а и ужа је од шарана. Тешка бива 3—5 ока. Укуса
је особито доброг. Вата се само лети, месеца Јуна и Јула.
Из тимочкога песка невад се испирало злато.
Од Вражогрнца је Тимок граница Србији све до Дунава.
На њему имају многе воденице, око Бојих је бивало често
великих спорова између власти српске и турске на граници.
Као што је главна года свега овога округа Тимок, тако и
притоци готово сви, мањи и већи, падају у њега. Само на јужном
крају округа, иза оне водомеђе која везује Maem с Ртњем, me-
колике воде обрћу на југ и сливају се у Мораву, као што су:
„Девица или Голема Река, која извире у планини Девици, прима
лабуковачку, иирковачку, и попчичку реку, и код варауле Дра-
говца, прелази у Турску, па се после улива у Мораву, под именом
Топоница. О њој је казано више у алексиначком округу.
Од ових које се још уливају у Тимок могу се поменути:
Калиничка река, која извире у селу Влашком Полу, на
исток од Ртња, пролази кроз село Бучје, где има лөп водопад, и
слива се у Тимок испод Кнежевца.
Долином ове речице просећи ће се најкраћи пут на Често-
бродицу и Ћуприју к Београду.
Јелашничка река, Боја долази од Расоватог Камена, тече на
запад, и, после 6 сата тока, близу трада Равног, пада у Тимок.
' Црна Река, Црни Тимок (кривовирски), а онај од Кнежевца опет
некад се назива и Бели Тимок, за разлику од Црног Тимока.
ВОДЕ 829
Клисура, која извире код страже Каднботава, т тече на запад
близу 5 сата, и пада у Тимок.
Змијанац, излази из Голе Стене, и пада у Тимок. Он за-
вршава ону лепу тимочку карлицу, која се од Кнежевца пружа
_ до те воде.
Врбичка река заслужује да се помене и за то, што о њој
ииа Народно веровање, да је она била већа, па је је нека вера, у
старо време, затворила сланинама и оловом. Кад је вода та за-
творана , прича се да је сипана у извор плева и црвена боја, па
је то вода изнеда код Грљишта, и тако се сада тврдо држи, да
је овој реци и грљишко) (1 сат на север) једно врело.
а e aa
Од минералних вода, могу се поменути само три, и то веома
незнатна извора.
У селу Ргошту, 1 сат од Кнежевца, има извор бистре, при-
јатне воде, Боја је придично топла, али даље неиспитана.
У Нишевцима, 4 сата од Њнежевца на југ, у самом кориту
Тимока, има вода 11" Р. топла, а ближе неиспитана.
У Лишници, у атару села Плужине, 41/ сата на југ од
Внежевца, хладан минерални извор.
Ни један од ових извора није ближе испитан, нити тачно
опредељен.
- ama пио а о ==
З Равнице
· Равнице је врло мало у кнежевачком округу. Највеће биће
оне две тимочке карлице (басена): од Црнолевице до Нишеваца,
више Серљига; и од Кнежевца на ниже до Змијанца. Прва је
дугачка око 2. сата, а широка по :/ до :/, највише 32 сата; а
друга је дугачка 4 сата,а широка ће бити највише један сат.
У овни равницама, особито у последњој, рађа свавојако жито:
пшеница, кукуруз, јечам, овас, крупнић,и раж, з и разна варива.
и поврће, да не иоже боље бити. |
830 ЕНЕЖЕВАЧЕ! ОКРУГ
4 Шуме
Кнежевачки је округ већ прилично оголео: маторе је горе
у њем скоро нестало. Раније смо помињали каквих дрвета има
тамо. Ваља још додати да ће у том округу бити највише диво-
леске, на прилику, повише села Васила, идући в Сврљигу, има
је толико као у каквом шумадинском забрану церића.
Него су већ многи врхови остали без свога биљнога накита.
Околина Нищеваца, један део Тупижнице, оволина Кожеља,
Голема Глома, поражава]у сувим каменом место шуме или бар траве.
Долина тимочка, особито од Кнежевца до Вратарнице, богата
је орасима онако као и долина дринска од Лознице на ниже.
5 Рудно благо
Рудним је благом врло сиромашан кнежевачки округ. Он је
сав препун кречнога камена. У планини села Причевца, 4 сата од,
Кнежевца, вадило се олово за Турака. Сад се тим нико не занима.
Угљена лигнита нашао је на више места г. Мача), а oco-
бито: у уелашничко) реци, на југ од Новог Хана; у Вини, 214
сата на југозапад од Кнежевца; у Подвису, Куни (Wann), иу
Бучју, које је последње место З сата на запад од Енежевца; а
кажу да га има и у Белој Реци, не далеко од Св. Аранђела. У
Новом Кориту има камена бруса.
Да поменемо овде и неколике пештере, које се находе у овои
округу:
1 Преконошка пештера, на по сата од села Преконоге, 5
сата ва југ од Кнежевца. Ту су три пештере, али је средња нај-
знатнија. Она се зове Шакрна страна. Улазак )е у пештеру низак,
да се једва може насатице ући. Кад се та тескоба прође, удари
се на прву шупљину, али ипак малу. Сад се иде даље, и сводови
се почињу дизати и ширити; почну се блистати, као да су по-
сути драгим камењем. Овај се део пештере може сматрати, вели
г. Мачај, вао ваква огромна гробница, јер се ту находе небројени
остаци свакојаких препотопних животиња. Одавде се иде опет у
РУДНО БЛАГО 831
другу просторију. Пролазак је љигав, и ваља се чувати да се
човек не оклизне у бездан. Но у праву велику пештеру се тек
одатле ваља спуштати на конопцу, па још много пузати, докле се
у њу дође. Ту се виде ствари дотле невифене: не зна човек, да
ли је у каквој цркви с олтаром, амвоном, и полијелејима, или је међу
неким ираморнии стубовима; на неким крајевима стоје као кошнице,
или као огромне главе од шећера, и Бог те пита шта није.
Вода капавица једина прекида, и то веома лагано, ову нему
тишину, овако дубоко под земљом. А вода и гради ова чудеса
којима се дивите у пештери.
Испод ове пештере находи се друга, која се зове Голема
Шакрна. Улазак јој је простран, и она је широка 5 хвата. И ту
има неких окамењених костију.
Трећа је мало на југоисток, и зове се Равна Пећина. Она
је изнутра сва црна од некаквога гара. У њој има до 5 хвата
дебео сталаклит.
Код Вратарнице, 4 сата на север од Внежевца, под брегом
Гољином, има пештера, која се зоре Топлик. Из ње излази вода,
за коју се држи, да је врућа. Г. Мачај је нашао да је она топла
9" по Р. Пештера је готово сва округла, до 5 хвата висова, и
ово 16 кубних хвата широка. На сред пештере пада врло јака
жица воде, која тиме гради на 3 хвата висок, и 2° широк, овру-
гао сталаклит.
Још ваља поменути пештеру Леденицу, кода се налази на
Тупижници, планини између села Мањинца, Буча, и Кожеља.
У пештери овој находи се лети неколико педи леда, а зими га
нема. Сељаци га ваде и носе по саборима те хладе вико и воду,
кад је врућина. Откуда је то, тешко је погодити. Биће да они
најбоље погађају, Који мисле да то долази од тога, што се врло
споро изједначава температура подземних празних просторија са
спољашњим ваздухом. Зииња хладноћа врло споро разлађује ка-
мене слојеве, који чине пештеру, и тек кад она дође до ступња
где се леди, онда се на пољу све почне Бравити, због летње
топлоте. `
' Гласник ХІХ, стр. 306.
— = с
832 ЕНЕЖЕВАЧЕН ОКРУГ
6 Остаци од старина
Кнежевачки је округ пун остатака од старина; међу њима
има их доста који су везани за догађаје или личности из слав-
нога доба српске историје.
Стеван Првовенчани, у животопису оца својега, Стевана
Немање, важе да је, после смрти цара Манојла (1180), у Цари-
граду настао ннь царь люты н крькой ролнщтель H раз-
дроуши MHpb Cb Преподовьнымьн скстынмь. што Немању
изазове да устане на оружје и да придружи држави својој зеиье
у којима су живели Срби, али у којима су још заповедали Ви-
завтињави.
Удруживши се, дакле, с угарским краљем, Белом III, He-
мања освоји од Грва прво Среда, (данашњу СоФи]у). У то Бели
умре жена, те се он врати у своју постојбину, а Немања продужи
рат „н снлою скокю освоји граду Перникь. н градь Стокь,
н град Хемльнь, н град Вельвлоуждь, н градь Ё нтомнтьскь,
н град Скъпьль, н граде Лъшъскь оу дольнемь Полоха, и
града Градьць, и град Приурънь, и граде славены Мышь,
н град Скрьлигь н град РавБбнмн, н градь Ќоҳьль. Тахь
градовь ськроушь н до коньца основании нхь нуљкорвнин, не
оста EO камн на камени HRE неськроушише се’.
И од толиких градова, ми данас можемо слободно да разгле-
дамо само развалине града Серљига, града Равног, и Козеља
(Кожеља), који су сви у кнежевачком округу; славним градь
Нышь иожемо испрема себе гледати тек с брега Бурилова, а десет
осталих притискује тама нове Византије.. Да почнено Сврљигом.
Град је Сврљиг на левој обали тако названога Сврљишвог
Тимока, на самој омчастој ивици онога веома интереснога теснаца
кроз који је пробила та речица, почињући од села Нишевада па до
села Подвиса. Од градског подножја па доле до воде Тимока са
свим је стриен одсек, а висина иу може имати неколике десетине
хвата. И с друге стране исто је тако и стриена и каменита обала.
' Житије Светог Симсуна, у П. J. Шафарика, РатаЦу, п т.
д. стр 8.
————— = рн с -
' i | ғ Р
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 833
Теснац тај траје, мислим, 5—6 сата. С њим се може упоредити,
колико ја знам. само Дервента, више Раче на Дрини, и, у малом,
клисура горъоваменичка, коју је пролокала река репушничко-
папратска.
Од града Сврљига стоје данас само две куле; једна обла, а
једна четвртаста. Град је дугачак 100, а широк 43 корака. Гра-
ђевина изгледа да је мешавина римскога и доцнијега наимарства.
Западно од града неколико хвата ниже, у доли под стеном,
познају се остаци од вароши. У новије време, ту су седели Турци,
Сад се то место зове Варош, а има тек 40 кућа; његова пак la-
лилула, заједно са засеоком Мечиим Долом, једва броји 15 кућа.
Некад је ту било много више живота и рада; то не сведоче
само неме сгене; него и писани споменици. Одломци Сврљишког
„Јеванђеља“ доказују ла је ту некад било и живље врело ду-
ховнога живота, да су писане књиге, које су шириле видело и
љубав међу људима !
Данас све то дремље у развалама и, као сувоврхо дрво, чека
да из жила избије изданак, доказ новога живота и трајања.
Сврљиг је од Кнежевца 4 сата идући на југозапад; а од њега
до Нита биће 5 сати идући на југ.
Град Равни. Од овога града леже сад пусте развале не-
далеко од села Равне, на левој обали Тимока, испод Rae-
жевца, близу Новога Хана. Он је био дугуљаст четвероугаоник;
дужина му је 120, а ширина 75 корака. На сваком углу била је
по кула, и на сваком платну по две, међу којима су јамачно
била врата.
Многи знаци тврде да су овде боравили још стари Римљани.
Од овога града ишао је пуг тимочком долином на север кроз
Вратарнињу к Дунаву, а други се одвајао на исток кроз Kagu-
богаз у садашњу Ашчар-Паланку.
У овом граду Гавном састао се Стеван Првовенчани є маџар-
ским краљем Андријом, измирио се с њим, и веселили су се ту 12
дана. Ту су они даривали један другога чашама скупоценима, и
——— -e e ьа
l Гласник ХХ, стр. стр. 244—264.
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА. 58
834 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
коњма чуднима, који су били „обложени и утворени златним браз-
дама, што су се сиале као сунце“, H T. д.
Првовенчани даље прича, како се на њега био дигао грчки цар
да му отме што од земаља, али га он затвори тако да се није
могао вратити, и тек на моабе краља Андрије остави га да иде
с миром.
‚ Кожељ. На северозапад од Кнежевца, око 3 сата хода, на
једној кречној коси од Тупижнице, развалине су старога града
Козеља, који је сада веома порушен. Ништа особито није остало
од старог његовог живота. Само под градом има село које се зове
Кожељ, и ту је развалина од старе цркве која је била 27 корака
дугачка, а 15 корака широка. Ту је нађен један бео камен, као
полумесец, и на њему су неки само ово могли прочитати....... Ba
то ......53Х.2 (= 6707 = 1199?) царствоующемоу........ 4
Априлн .... Друго је све изобијано тако, да се није могло
прочитати.
Кажу да је ова стара богомоља била доста добро одржана.
али је искварена онда кад се градила кнежевска црква, па је
било заповеђено да се камен одатле носи за нову цркву.
Каква је то варварска мисао? уништавати то мало пропо-
ведника трошлости, да се начини грађевина, за коју је, бар у
Кнежевцу, ласно било наћи камена! Зар се чедо нема чим других
заранити, него да се реже на режњеве мајка његова?! — Тешко
народу који у свом животу и раду не зна за јуче, нити мисли за
сутра, него хоће да живи само за данас !
Градиште, до села Градишта, 3'/, сата на исток од Rae-
жевца, на једној кречној стени, има стари градић, за који се не
зна ни чији је ни кадашњи је. Ту је један сељак изорао хаљине,
које су, место гајтана, биле све сребрним rokama искићене; још су
изорани неки суди, све од самог сребра.
Јаношица, у ошљанском атару, североисточно од Кнежевца,
стари разваљени градић.
———— -
' Вреди прочитати крај Лёивотониеа Стевана Пемање, у И. Г. Шафа-
рика, стр. 27—99
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА : 835
Ветрен, на исток од Новог Хана, '/, сата даљине, стари
градић.
Венац, брдо више манастира Суводола, на ком је такође био
некакав градић, који је сада порушен.
Још их има: у Д. Каменици, на Грнчару, у Бущу, у селу
Преконогама, Кумишту, и т. д.; али се ни о ком ништа не прича.
Доњој Каменици, 2 сата на исток од Кнежевца, на десној
страни Трговишкога Тимока, има мали манастирић Света Тројица,
задужбина српског деспота Лазара, најмлађега сина Ђурђа Bpan-
ковића. Црква је ова са свим незнатна грађевина, али ве у њој
сачувао био над средњим вратима овај запис овако исакаћен.....
н7..... оца... сна.... хр... сты.... тр... десп... Катар...
въ лв... syze (6965 = 1457).
За овога деспота наши домаћи летописи казују да је вен-
чан деспотским венцем 18 Декембра 1446, да је с оцем својим
владао 10 година, а, по очиној смрти, сам годину и 26 дана, и
преминуо је 20 Јануара, у петак, у 4 сат ноћи, 1458. '
Мало ниже овога манастира, баш у селу Доњој Каменици,
на левој обали Трговишкога Тимока, уза саму школу, стоји мала
црквица Михаила Абоговийа, који најпре беше велики војвода“
Деспогу Лазару, а после друтар у влади жени његовој, што га је
и главе стало.“
Црквица је малена, и готово личи на неку кулу више него
на цркву, ама је лепа; особито јој је живопис био изредан; али
га је свега изгрдило време и турска пакост. Сам Деспот и Деспо-
тица измоловани су на три места:
С леве стране западних врата, и он и жена му у свештеном
оделу, и под затвореним крунама. Од записа је ту остало само
ово: Миханль Деспоть ка ха бл Благовћрин.........
Западно од десне певнице опет су њих двоје, без круна и
без икаква записа, држе у рукама цркву, и дете једно стоји уз њих.
' Ратаћу, П. J. Шафарика, y летописима, стр. 73 и 79. Година
постања манастира у г. Мачаја (Гласник ХІХ, стр. 345) забележена
је 6956, али ја мислим да је то штампарска погрешка.
* Ратаћу, и т. д. (у летописима) стр. 79.
3 Мајков, Историја, стр. 121.
53%
836 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
На горњем боју. као на хору, над женском црквом, с десне
стране, опег Деспот и Деспотица; само је ту она е десне стране
у круни и с великим минђушама, а он с леве, гологлав, и с двоје
деце уза се.
Бараъици, на југоисток од Кнежевца, заслужује да се no-
мене због неких старих римских каменова, који сведоче да је ту
Herga било живо Mecro, и да је имало јачих звеза с градом Ни-
шем. Више шго могу читаоци наћи о Барањици у врло мар-
љиво израђеном чланку Дра Мачаа, у Гласнику ХХ, стр.
от 340—342. И г. Каниц помиње ово место, и доводи га у свезу
Foro. | с градом Равним. Нека његова тврђења о односима међу ова два
15 М лат места за њиховога некадашњега живота, мени се још не виде до-
С вољно чврста, али му хвала што је тим већма обратио пажњу
онима који се баве испитивањима од оте врсте.
Свети Аранђео (или рашинска црква) 5 сата на југо-
а запад од Кнежевца, сада световна богомоља, а некад је била манастир.
и Стара је црква, у поправљању, 1865 године, изгубила свој
7 први облик, а нема ни онога записа који је показивао ктиторе
ове богомоле и време када је постала.
Међу тим, у народу се прича ово:
— Живела су, веле, некад у Руднику два брата: Вуја и
Груја.“ Један од њих оде у свет по служби, а други остане дома.
После много времена. онај што је остао код куће, обогати
се, и зажели да разбере што за брата свога. Чуо је био да му
је брат у Цариграду, па се крене на ту страну, да се нађе и види
с њиме. Путујући, дође на место где је сада црква светога Аран-
ђела. Ту је била нека механица, у којој се он устави да руча.
Jom није био ни сео за ручак, а путем од истока приспе
други путник, и одседне и он да се одмори и поруча. Седну за-
једно да ручају, и почну распитивати један другога; одакле су, ко
су, и куд Бог да који путује $
Овај с Рудника каже да тражи брата.
А онај с истока опет рекне да се родио на Руднику, да, је
1 Имали су и сестру Никосаву.
СТАНОВНИЦИ Р 887
девно отишао у свет, и сад иде да тражи: има ли ко жив од
рода његовога. |
Сад се познаду, и ижљубе као браћа.
За спомен тога срећног сасганка, еазидају они доцније — тако
вели прича — цркву Светоме Аранфелу.
7. Стамовници кнежевачког округа.
а. ЊИХОПЕ ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ
Како је још од памтивека тимочка долина била један из-
међу великих путова који су везивали с Дунавом средину данашње
турске царевине у Јевропи: то је и округ о ком говоримо имао
да поднесе доста невоља од турских војска, кад су се оне, у свом
напредовању, гибале из падине Нишавине у падину тимочку, или
када су се, гоњене Хришћанском силом, повлачиле од Дунава к
средини својих земаља. '
"То често пролажење великих војска могло је учинити да се
дуж тога пута популација знатно измеша, и у велике измени. Једни
су се уклањали испред велике војничке силе, а други су се на-
стањивали на остављеним местима. Међу осталим, то је знатно ра-
дило и на говор Сврљижана и Тимочана.
Али еве то не само да није утрло толике сведоке старога
српскога живота у овом крају, као што су: Равни, св. Тројица,
Каменица, Сврљиг, Св. Аранфео. Гургусовац, и т. 4., нити умалило
осећање за народну независну заједницу: него као да је још осна-
жило жудњу за ослобођењем.
Устанак у Шумадији 1804 ширио се, истина, на све стране,
као што иду звездане зраке, али је ипак она зрака, која је уда-
рила на Честобродицу и Криви Вир, најдаље отишла од средине
своје. Види се колико је радосно дочекана у Сврљигу, на Тимоку,
и у Заглавку.
Године 1815, округ се овај није могао придружити устанку
Таковском за то што је био притиснут великом турском силом. Тек
године 1833, пошго оно султан изгуби битку против Мисираца, и
838 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
пошто руска војска, као савезна султану, некако поста господар сваке
радње на Босеору: Кнез Милош осети да је наступила згодна
прилика удружити свој рад са жељом становника овога краја. те
тако, у пролеће 1833, букне на Турке устанак, који се заврши
тим да се округ овај опет врати мајци-отаџбини.
__ Још доцније, у Новембру 1833, султански хатишериф (од
почетка месеца реџепа 1 49 године) огласи да предели Гургу-
совац и Сврљиг, који су били отргнути од Србије, морају се
њојзи придружити. '
На тај су начин Сврљижани, Заглавчани, и Тимочани вра-
ћени опет својој матери отаџбини, којој се труде да буду вредни
и срећни синови. |
Не ће бити с горега поменути овде да су многи Сврљижани,
за време ратовања за првога устанка, дитнути из својих села и
расељени у разна места у Србији. Ми смо то поменули у београд-
ском округу. То је чињено да се склони nejau од непрекидних
војних најезда и судара.
Као што турска најезда није могла смањити осећање за сло-
болу, нити уништити свест о прошлости српској у овом крају:
исто тако није она могла уништити ни неке утицаје вере и цркве.
Нигде нисмо опазили толико жеље за обнављањем старе славе
Божје, колико у Сврљижана и у Тимочана. Толики људи. жене,
и чак девојке, тамо траже и откопавају старе цркве, и објављују
вољу Божју с онаким веровањем с каквим су дихали стари про-
роци. Од свих оваких Фанатика највише је, у последње време.
изишао на глас неки Милета Н. из села лКуне (Wane), у за-
главском срезу, који оно што му се присни или на јави причини.
објављује у пуној вери као вишу вољу која се мора послушати.
Б. ДИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Basano би и овде да одржимо ред кога емо се држали ү
свему своме спису: да побројимо личности које су рођене у овом
огругу. а учиниле су какву већу услугу своме народу. Али нам
——
! Матић, Явно право Србів, стр. 44.
личности 839
са тога краја ние било никаквих бележака о каквим вофима Ha-
родним, било у рату, било у каквом другом раду напретка,
Покојни I. Јокић, који нам је досад био увек најпоузданији
вођ, овде казује уједно покрет у Бањи. у Црпој Реци, и у Свр-
Лигу, и то врло лаконеки:
— — — Вељко, вели он: — постави неког Милисава над
кнежином црноречком; неког Ивана. над Бањом: неког Крсту из
Сливја над Сврљигом, и неког Тошу над Гургусовцем. Он тако
наименује народу старешине (у јесен 1807). а Турци су jom Baa-
дали тим кнежинама. По том се измакне у Криви Вир, те зимује.
У пролеће 1808, удари он на Бању, и отме је. Узме сврљитку кне-
жину, и ту остави Крсту из Сливја за буљубашу; после узме Гур-
гусовац, и ту остави Тошу.“ |
Ето то је еве.
Вељко из Црне Реке, а други чувени вођи с Делиграда, из-
гледају нам, према оном крају, онако као велики и гранати pac-
тови који допуштају да се у хладу њиховом MOTY дићи тек сићушне
и нежне биљчице, величину пак сваку вуку они у се и стапају
је са својом величином.
У новом устанку, 1332 и 1833 године морају се поменути
имена: Голуба из Јошаниње (бањске), који је предводио устанике,
и Кнеза Милете Радојковића и Милосава Ресавиа. који су у
име Кнеза Милоша ствар прихватили'и довршили 1833.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Грамада, 5 сата на југ од Кнежевца. Ту је прелазак из
наше стране у Туреку, за Ниш. То је једна преседао на водо-
међи Нишаве и Тимока, којом прелази пут из једне падине у другу.
На Грамади је, око половине Октобра године 1811.’ Кара-
ђорђе с Младеном, кнез-Јевгом, и Милетом гз Катуна, дочека
Рушид-пашу, који је ишао с 3000 војске, разбио га. и одбио од
Србије. |
Нови Хан, 3 cara на север од Кнежевца, на путу к Baje-
' Голубица У, стр. 178.
840 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
чару, у красно} долини тимочкој. Ту је, кажу, била нека кула,“
и у њој је седео неки субаша Омер, као последњи власник њезин.
Године 1833, Срби су ту кулу запалили, а Омера је убио неки
Петар Арнаутин (тако је прозван, родом из Селачке.
Суводд, манастир, З сата на север од Кнежевца, где је, 1810,
био неки сукоб између Срба и Турака. Срби су ту изгубили битку,
а Турци су опленили цркву, и миздрацима изболи свецима очи.
Вратарница, на 4—5 сата северно од Кнежевца, село и
каменити теснац, кроз који протиче Тимок после лепе новохан-
ске карлице (басена), све до повише села Грљана.
Тај теснац, као једини пролазак тимочком долином, врло је
важан. Њега су Римљани звали „Passo Augusto“.
Ту су се догађали многи судари међу разним ратницима. Го-
дине 1737, кад су ве Аустријанци повлачили из предела које је
још Принац Јевђеније био отео од Турака, Маршал Кёвенхилер
остави један баталион, да заклања његово повлачење к Београду.
Турци стигну на Вратарници тај баталион, и, 9 Октобра 1737,
свега га исеку. Само два човека изнесу главе.
Прича се да је она „Латинска црква“ била озидана за CHO-
мен овим војницима. Али је то тешко веровати, пошто се Ауетри-
јанци, после тога доба, никад нису пружали чак довде, нити ни
је влада била дуга.“ |
Кадибогаз, на исток од Кнежевца 4—-5 сата. Туда је ишао
пут из Тимока у Белиградчик, док није повучена граница из-
међу Србије и Турске. Пут је ишао од Новога Хана уз реку
Клисуру, а сами теснац добио је, кажу, име Кадибогаз оваким
случајем: Неки кадија путовао на коњу из Белиградчика у Тимок.
Хајдуци га дочекају у теснацу, и викну да стане. Над њим је био
одсек висок, а под њим пропаст дубока. Он се не хтене предати,
него гурне коња и слети — у пропаст! Хајдуци га опет ухвате; али,
видећи да није ништа ни њему, ни коњу, па ни самом такуму,
! Другачије се звала Адлија,
2 Капиг, стр. 319 и 313.
т.т Си та“ о -7T A т ЖЕ тась 7 тж И, г ааа чаз
пен í Па t 4," У ва,
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 841
опросте му живот. С тога ce тај теснац назове Аадибогаз. Ту
је сада караула.
Дервен, место на путу од Кнежевца ка Грамади. 4 сата на
југ. а сат од Грамаде на север идући, на десној страни Сврљиш-
кога Тимока. |
Ту је сада канцеларија среза сврљишкога, и једна механа.
Ми то име помињемо за то, mro се у Сврљигу пева једна
песмица, у којој се чује овако име. Ево те лесмице:
„Јелево, мори, Јелено!.
„Ти лп се најде, мори Телено!
„Ти ди се најде, Дервен! да чуват 2
„Дервен да чуваш, карван да бројиш >
„ Чујно ли је, видено ли је?
„Мома војвода ла будне
„На двеста душе сејмени
„И на тридесет војвода ?
П. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У овом округу има: | варош, 107 села, 4 засеока, 54 оп-
шгине, и 11.537 глава пореских (1870).
Кнежевац, званични Књажевац (некадашњи /Гургусовац).
окружна је варош, малко више самих става сврљишкога Тимока и
Тимока трговишкога. Hayha од Алексинца к од Бање, Кнежевац
је на северопсток, и од Зајечара је на југ.
Не зна се посгаье ове вароши, нити се зна шта је кад є
њом бивало прошлога до века. Она се од вајкада звала Гур-
гусовац. Народно веровање тврди да је то име дошло од имена
Гргура, најстаријег сина Ђурђа Бранковића, а брата Деспота
Лазара. Како се у близини овде находе задужбине: Лазарева,
и Абоговићева, то не ће бити са свим без основа ни ово народно
веровање, и ако је тешко казати колико је управо у њему исто-
риске исгине. |
Биће то, да је у старом Гургусовцу, управо на овом чоту
1 Реч дервен, рекоше ми да турски значи: стражара, где седе ној-
ници који чувају околину од хајдука.
842 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
где су још остаци `од куле, био некакав градић још из давних
времена, који су Турци, у своје време, заузели, и држали онако
како су они све умели држати. Около се димило неколико кућица,
и у њима се животарило како се могло живети пода Турцима.
У ратовима Аустрије с Турском, помиње се и Гургусовац
1737, када су га Аустријанци заузели били без боја, пошго су
се Турци испред њих повукли. али су га наскоро опет уступили
Турцима, кад и сву осталу Србију.
да Турака, Гургусовац се, у евојој околини. највише звао
Тимочка Паланка. То му се име може да чује још и данас.
У нрвој десетини овога века, Вељко га је освојио од Ty-
рака, али не за дуго; јер еу године 1809, после пропасти на
Каменици, Турци опет овладали и овим местом.
Године 1810, 4 Новембра, руска војска с две стране, једна
уз Тимок, а друга с Делиграда с грасом Орурком, стигне под
Гургусовац, пошто најпре разбије турске коњике, који су изитли
били пред њу. Орурк опеедне одмах утврђење, и стане га тући
из 18 топова. Ноћу Турци учине испад, да би се пробили: али
буду узбијени. Други дан, Орурк скупи на једно место 12 To- -
пова. и стане тући у једну тачку, да провали зид, а нареди да
се спрема што треба за јуриш. Наскоро падне кула и један део
зида. Одређена за јурши чета Флигел-ађутанта Заса пође напред.
Турци се поплаше, пусте се у преговоре, и: предаду с условом:
д: се пропусге кућама. без оружја. Гарнизона је било 800 људи.
Утврђење са четири топа, и са свим што је унутра пађено, пре-
даду Руси Србима. С локорењем Гуртусовца, отргла су се од
Турака два среза, у којима је било више од 80 сола. која су дотле
зависила од Турчина који је био као старешина у Гургусовцу.
Руси су, после тога, отишли низ Тимок у Влашку. а Срби
су остали у Гургусовцу.“
ТУ једној народној песми, где сс казује за смрт Мићићеву, вели се ово :
«У тананој Вренчевића кули
«Крај Тимока, више Гургусовца."
Да ли је та кула кад год припадала Френчевићима "
2 Миханиловскаго-дДданиловскаго, Описаніе Турецкой
Войны, стр. 15 и 16 уз превод П. Бартенева.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 848
Година 1813-та каква је била за сву Србију, така и за
Гургусовац.
Године 1833, о Ђурђеву дне, народ је био устао против
Турака, и после мале чарке, у којој су погинула три Србина,
Турци су се склонили и иселили, који у Ниш, а који у Пирот.
Побуњени народ, који је дошао на Гургусовац, предводио је Капе-
тан Голуб из Јошанице бањске. После су eraran Кнез Милета
Радојковић, и Милосав Ресавац, који су извршили исељење
Турака. И тако је Гургусовац ушао опег у састав Србије, и после
се помињао само као место страшно с оне злогласне куле, у коју
су затворани политички кривци 1844 и 1857 године....
Године 1859, Јануара 17, Кнез Милош, у проласку своме
из Влашке за Београд, нареди те се запали Кула Гургусовачка,
а саму варош назове Кнежевац, место дотадашњег имена њезиног.
Поред свега што појимамо тнушање старога Кнеза на црну
„Гургусовачку Кулу“, опет жалимо што је старо име овог места
замењено новим. Места, као и славни људи, само могу губити про-
меном имена, а добити не могу готово никад.
У тој вароши станује окружни суд, и начелништво, окружни
бригадир. прота. и начелник среза заглавекога.
Ина реалчица с два разреда, 4 наставника, и 31 учеником.
На плату наставника ове реалчице издато је 1874 године 12.126
пореских гроша = 5105:68 динара; има, даље, четири разреда
основне мушке школе, и четири женеке. У првима су три учитеља
и 160 ученика, а у другима две учитељке и 56 ученица.
У Кнежевцу има мајстора: свећара, лончара, терзија, аба-
џија, калајџија, ћурчија, бојаџија, папуџија. поткивача, мутав-
џија. пушкара. кантарџија, кујунџија. ћерамиџија, дунђера, и
трговаца. А вреди поменути да се ту тку и красни ћилими, готово
као и они у Пироту.
Других вароши нема у овом округу. осем што се Нови
Хан. на путу из Кнежевца у Зајечар, отима да изгледа као нека
чаршица. а место му и јесте доиста за дивну варош.
Села су у овом округу већином збијена, све куба уз кућу,
844 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
и може се рећи да су доста лепа. Ево њихових имена, с бројем
глава у сваком.
Е Имева села $ БАБЕ М Имена села $ ЕЕЕ
3 gu мавт а фи 138"
~ а“ =“ 2 а
1 Варот
Кножевнц (0 1833 739 --
І Срез загљавски
1 Ргоште 69 1 27 Алдинци 136 5/
2 Орешац са 91 17, 28 Репушница 30 5'/.
3 Васиљ C) 1853 162 2 29 Радичевац 2 5
4 Глоговац 28 1 30 Балинац (0 1873 87 44
5 Балановац 109 2 31 Шарбановиц 16 4
6 Грезна 40 І 32 Причевац 41 />
7 Слатина 44 2л 33 Папрална | 68 4
8 Зоруновац 76 3 34 Деановац 9242,
9 Топла 33 2у, 35 Старо Корито РУМ
+ пије a A x 10 ен F 3,
уливовац т Дрвник
12 Зубетинац 134 4 38 Трговиште 71 1
18 Влашко поље 50 5 39 Штитарци 4 1,
14 Бучје [] 1864 286 4 40 Впло]евци 20 27
15 Доња Соколовица 61 3 41 Жуковџ 8 2
16 Ленена 47 2'4 42 Горња Соколовица 31 2',
17 Ваљевац 90 2 43 Кандалица 44 29,
18 Стогизовац 56 22 44 Штрици 149 2,
а разор Но 2/, 45 тмнк т"
аличина 39 i
21 Потркаъе 33 2 46 Горња Камешца 176 3',
22 Штшина · 54 1 47 Крента 69 3
23 Доъе Зуниче 95 2 48 Мүчибаба 873,
24 Горње Зуниче 69 Па 49 Понор 82 3
25 Берчиновац 71 2 5 Жупе Кане)О1870 160 2
26 Локва 63 2 51 Црвење 105 2
Свега . . 3.960 —
11 Срез сврљишки
1 Божиновац 33 Зи, 4 Галибабинци 135 4
2 Топла 180 3 5 Радмировац 51 4.
3 Бели Поток 63 3 6 Давидовац 97 4'..
' Пре је школа била код цркве Ce. Василија.
* Пре је школа била у манастиру Светој Тројици.
Имена села
Редни број
7 Пирковац 0) 1852 '
8 Попшица
9 Сљивје
10 Лалинци
11 Копајкошара
12 Грбавча
13 Плужина
14 Нишевци (0 1851
15 Миљковац
16 Дра инац
17 Мерџелат
18 Жељево
19 Шљивовик
20 Прекопоге
21 Извор
22 Ђуринац
23 Бељо Иње
Мањинац
Кожељ
Равна
Дебелица
еновац
Трновац
Врбица [] 1853
Боровац
Марпповац
Бела река
Заграђе 0 1853
— O (2 ар ~ ср сл њ бо м ==
Бані ры
Примедба.
А
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
КНХ Глава
оо == Број порес-
-3 55 с
— = >)
U NG С
© m~ оф
153
p
со с: К сл
юм ми
115
=
00)
Ба
210
98
72
IHI
74
190
100
148
93
125
189
149
199
216
230
Прибзижна
даљина од
окружиог
места
ЦЫ Со ос ҢА о Сл Сл Сл Сл сл Сл
ea
3%
9,
лоњ >
A 55
5 Имена села =2
з 58
24 Црнољевица C) 1851 82
25 Рибари 94
26 Лозан 81
27 Округљиц“ 80
28 Гулијан _ 133
29 Бучум 57
30 Тајовац 46
1 Бурдим» 138
32 Перши 95
33 Околиште 66
34 Гушевац 87
35 Манојлица 0 1866 84
36 Луково 144
37 Влахово 70
38 Палилула 16
39 Мечи) Дб 22
40 Варош 65
Свега 3.594
тимочки
12 Вратарница |
O 1873 230
13 Извор 225
14 Селачка 165
15 Јелашница 124
16 Јаковац 145
17 Ошљани 205
18 Ново Корито 166
19 Нови Хан 0 1844 232
20 Петруша 42
Свега . 3.244
Прибдижиа
даљлна
со
+
с
“Д
окружпог
месга
6>
сл + сл
7
-æ ~,
г Ф сл
a.
xy $
~
о a
>=
КУ
Га
м
-
* ка
е А
В
а
5
4
Зла
о!
057
4 4
6
9 у
Зи
Вук Гараџчћ штампао је у Даници за 1828 г. имена села
нахије гургусовачке и бањске, која кад упоредимо с именима у на-
шем списку, надазимо да има сада много више села. Имена села која
онда нису била, штампана су овде курзивом. У Вуковом списку на-
лазе се имена ова два села, којих данас више нема, то су: Пусто-
кравље и Козје.
су:
' Школа ја код (в. Аранђела.
Маличани место Ка:ичани, Кањиште место Околиште.
Нека опет села другче су у Вука записана, тако
Вињ
846 КИЕЖБВАЧКИ ОКРУГ
место Вина, Золновна место Зоруновац, Лукву место Локва, Алинци
место Алдинци, и још много других промена, које могу бити и саме
штампарске погрешке.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА КНЕЖЕВАЧКОГ
на ЬН Н =
Б P 0 J
gi НАСЕЉЕНИХ | KEBA | основних |
о МЕСТА с" ШКОЛА | |
| P | A | || у ват унс: |
x Срезови < | 5 | ле || | Житеља pea
~ оне | амо | г. м |x| = (1866 г.) | „о \
5 ба| = 1.1 м о|_|=|м | (1870 г.)
„У ~ |о|зж | = | тю рати |
w| ajaj e| Аер.
= -t за = = | Z Da М | д |
во о|ая жс во |
| | | | | | | ме || - i
| Кнежевац варош 1 |— |е" Ф Е, ира 9.057 | (39 |
А | | | |
2 | даглавеки .... | -- | — 1515114 | 11515 |—| 2 19.128 | 3.960 |
| | | || |
| o | у - 3. ~ | | = п | ә ка
$ | Сврљишки ....|!—"|—|40 40 6 || 614 || 41 17.920 | 77594
| |
4 | Тимочки ..... | | — | 20 201] 1,112 4 |— 4 11.974 3.244
Свега . . 11 [— 111212 | 2 [14014 |115 | 55.079 | 11.537 |
У целом округу има дакле 112 насељених места, и кад овај
број упоредимо с бројем житеља, онда долази у средњу руку
на једно место по 492 житеља. Најјаче су насељена места у срезу
тимочком (по 740 душа на једно), за тим у сврљишком (по 446
душа). У заглавском срезу најслабије су засељена места, јер у
њему долази тек по 375 душа на једно место. Пописом људегва
од 1866 године нађено је у округу кнежевачком само 106 места,
дакле 6 мање; кад ова места разделимо но њиховој насељености,
онда имамо |
са 100 душа... .. 2 места
од 101— 200 , га ма ЛЕ g
„ 301- 500 , о Де ЗОО: о
„ 501—1000 , Зе |
„ 1001—2000 , поо 2 Ш
„ 2002—5000 , пио 05У
Попис људства, чињен у 1566 години, показао је да у округу
кнежевачком има свега 55.079 душа, и то 28.136 мушких, а
26.943 женских, долази дакле на 100 мушких 95:76 женских.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 847
Више од ове главне средине има срез сврљишки (96'21), а остали
срезови имају нешто мање.
Кад број богомоља и школа упоредимо © бројем душа, онда
долази једна богомоља на 3934, а једна основна школа на 3672
душе. У срезовима долази
ЈЕДВА
ШКОЛА ЦРКВА
у срезу НА ДУША
тимочком . . . . . 3.748 7.987
заглавском . . . . 3.316 3.826
сврљишком . . . . 4.450 2.987
Највише школа има дакле срез тимочки, а највише богомоља
срез сврљешки. | |
Куће у Тимочана и Сврљижана обично су с једном собом
и кујном. Кујне су много веће од соба. Heper куће је подрум,
озидан каменом. Готово пред сваком кућом има трем, који се
тано зове диван или дивана.
Куће имућних људи покривене су ћерамидом, а у сиромаха
сламом; олен.ъене су и једне и друге земљом, често таком белом
као што је креч.
У собама зими спавају; у њима увек држе оружје, и неке
судове, као шго су; земљанице, чутуре, стаклета, и т. д. За cma-
вање има по један кревет. исплетен од прућа; по њему је, од
овсонз сламе, вешго исплетен проетирач, место душека, а поврх
тога су поњаве од вуне или од кучина. На источној страни стоји
икона (обично од хартије). О празницима сви се према њој моле Богу.
Уобичајило се, да се сад свуда у собе намештају плехане
пећи, које се ложе изнутра.
У кујни (кући) спава се лети око ватре, која се готово ре-
довно ложи насред куће; ту се готове јела; у кући је ковчег
за брашно, и за оставу хлеба, и све остало посуђе.
Дивно чудо, да ce у подрумима држи рухо, које се тамо
зове парамање, и неки судови за преручивање Huha, што се с
пивница доноси кући; ту је сав смок, а имућнији домаћин ту
негда сакрива и новце ако их има. |
=
т“ др - >.
848 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
На „дивану“ се лети свди и ручава, а зими се наместе пре-
мете, те се остављају хаљсне : кошуље, чакшире (зову их беневреци),
чарапе, сукње, покривачи, и т. д.
Око куће ретко који домаћин да има житницу, ар за коње, и
друге сувоте за стоку и оставу. Све им је то у пољу, које зову
„држава“, н. пр.: „Ударићете на ова поток, па онамо на моу
државу, и једнак уз брдо“, и т. д.
Неки имају читаву кућу у тој својој „држави“, у пољу
(њивама), где живе са свим својим чељадма, а у село долазе тек
о празнику, или „на заповест“. |
Куће граде сами сељаци, а има и нарочитих мајстора који
прелазе из Турске те граде људима скупоценије стаје.
Г. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Тимочани се јако баве земљорадњом, а и сточарством. Дуж
Тимока претеже земљорадња, а по планинама сточарство, премда
се земља готово свуда обрађује врло марљиво и врло успешно.
Од усева има: кукуруза, пшенице, овса, ражи, јечма, круп-
ника; од поврћа: кромп':ра,' купуса, лукова, цвекле, паприке, ит. д.
Попис обрађевина од 1867 дао је ове бројеве:
Кукуруза је било засејано . 41.298 дана орања
Пиенице ша >. = т
Ов a s a о пи ме №00 а a
Ражи а а за 14098: = И
Jemma 0... . . . . 12.093. ., А
Крупника .. . . . . 5860 , Й
Проса . 0... 2 »
Esae |... . . .. L 25 5
Конопље је било на. . . 7.555 дана, а лана на
109 јутара.
Тимочани саде и винограде, који врло добро роде. Кнежевац
је сав у самим виноградима, а вино у селу Врбичи, на Тимоку,
' Говори се да се у Тимоку, пре Карађорђева времена, није знало за
кромпир? !
ЗАНИМАЊЕ СТАЊЕ 849
и још у неким брдима, мало нешто уступа крајинскоме. Винограда
је било у целом округу, 1867, на 25.631 мотика.
Од воћа има: шљива, јабука, крушака, дуња, кајсија, бре-
сака, трешања, вишања, дудова, ораха, и т. д.
Попис стоке, 1866 дао је ове бројеве:
Коња о у о а а а 5.651 грло
Говда . . . . . . .. 25.816 ,
Свиња . . . . . . .. 20.588 ,
Osana . . . . . . . . 160.141,
Коза . а И 61.642 ,
Кола: Р У" 2.965 преседа, а го
дине 1859 било их је 68331. А
Овде је место да кажемо што и о бачијању, старом оби-
чају, који сани само у овом округу видео још потпун и пуно-
значајан.
А шта је то бачијање*
Бачијање се зове заједничко држање и музење ситне стояә-
То бива овако:
Већ од половине Mecena. Maja, кад се ak да почне струга
или бачија', одлуче се од музара оваца празови и све јаловиње,
па се то чува одвојено. И тек се о Св. Томи (6 Октобра) пуштају
празови у овце, и то бива с општим великим весељем.
Музаре пак, одвојене од празове и од јаловиња, мешају по њих
10, 15, 20, -80, па и 35 домаћина, уједно, па та сва тако поме-
шана стока иде заједно на пашу, има једне чобане, и на једном
се месту музе по реду који је за тај посао усвојен од памтивека.
Домаћини се ти знају од више година, и, без важног каквог уз-
рока, ни један не иступа из те бачйеке заједнице.
Број тако номешане стоке може изнети 500, 800, 1000, а
и 1200 брава музара. | |
Место за мужу, које се зове струга или бачија, мора бити
крај какве воде, и удесно за тај посао. Ту се начини какав ве-
њак за склониште судова; ту гори ватра, и увек има по ко год.
1 У сврљигу се чују оба ова имена и бачија и струза
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
850 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
. Пометаној тако стоци одреде се, заједничким договором, чо-
бани, којих број зависи од броја стоке, али их обично бива по
тројица, од којих се први зове: Лељаја, други: потћетајњик, а
трећи: погоњач. Стока сва тако измешана, зове се саглам', или
просто: стадо. Rexaja је старешина чобанима; он води рачун о
примљеној и помешаној стоци, коју мора раздати свима бачарима
по рабошу, кад се бачија сврши, а друга двојица изгоне стадо на
пашу, и нагоне на мужу из струге или буџака.
Овим чобанима плаћа се различито, а најчешће стоком. У
овом последњем случају, Пехала добија обично 7 оваца за лето,
потћетаја 4'/,, а погоњач 3'/, овце.
У дан дарена за мешање стоке, сваки бачар догна своју
стоку, и преда их. чахији. Овај прими, и зареже у рабош: колико
је примио, да може толико вратити, пошто се бачија сврши. Кога
домаћина буде највише стоке, тај се прозове стадник. Њену
ови други указују неко одличије; његова се реч највише слуша,
и он први долази да музе стадо на бачији; он може и да ка-
штигује чобане, и никад нико није непризнавао стадникове власти.
| Пошто стока, тако помешана, преноћи прву ноћ, помузе се
у утру ева скупа, и од тога млека граде се белмужи (нека врста
цидваре) а и подсири се, те се од те груде нешто шаље свештенику,
који ће светити водицу на бачији (неки ово и не чине), а нешто
се пошље у другим одличним Људима у околини, као првина од
бачијања.
Та стока оде сада на пашу, а кад се приближи вече, онда
се сва пригна к бачији, где је већ сваки бачар приспео са својом
чељади, донео судове, и наместио столицу на вратима стана, да
му је лашње мусти. Стока се сва затвори у стругу, па се лагано
изгони, а сваки своје бравче, познавајући га по ровашу, и иначе,
прихвата и музе у CBO) суд.
_ Кад тако свак своје помузе, онда стадник, као неки старе-
шина, узме мерне судове, те свакоме на по се измери млеко, и
то се све зареже у рабош. Према количини сада помузеног и
измереног млека, одреди се ту колико ока припада сваком бачару
1 Ово је реч турска и значи овце музаре.
,
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 851
за цело лето. Исто се тако ту утврди којим ће редом долазити
бачари да музу, имајући на уму и то, да је млеко у пролеће жиђе,
а пред јесен гушће. Тако неком долази да више пута помузе све
млеко од целога стада, а неком само четвртина од једне муже,
према умешаној стоци, и према количини млека, сад намузенога.
Пошто се млеко тако премери, и утврди ред бачијању, онда.
се сва стока измеша наново, па настане заједничка вечера и ве-
сеље и игра до нека доба ноћи. i
= OBO се зове прёмлаз.
Судови којима се мери млеко зову се: suf и чаша.
Том приликом певају се многе песме. Осем ових које су
штампане у мојим „//утничким Писмима“ (од стр. 184—141),
ево још неколиких :
| I
„Што ме мило с’ вечер да погледам ·
Где кметови редом наседали ;
‚ Редом седе рујно випо пију;
Ту овчари бело млеко мере:
Двеста зиђа, пет стотина чаша.
Златне чаше, сребрни зиђове“.
П
Хеј овчару, цвеће мпришљаво !
Пије ли ти сиво стадо воду?
А овчарин тихо одговара: =
»Бога вама, хубаве девојке !
Кад питате, право ла вам ҳажеи:
Да би пило, не би ни блејало:
Двеста пише, триста прескочише,
А пет стотин' у брег ударише
Па отоше у прилош планину :
Тамо ни је струга саграђена,
Испред струге једно ново ведро
И на ведру та танка цевара...
Њу ии узе тоја лудо младо
Па излезе ва дел горе.
Па засвира у твку цевару,
Калосво свира, тужно изговара...
85
КЊЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
Ш
Бога моле хубава невеста:
„Духин ветре, духви горњанине !
Тә обери иъе. од илавиве,
Да излезнем на Витош планиве,
Да погдедим доле виз планине:
Пасе ли ми војно сиво стадо,
Пәве ли мн траву детељину,
Пије ди ми воду непијену
Леже ли ми хладу нележену
Што молила Бога умолила.
Духну ветар дукну горњаниве,
Излезла је на Burom планине,
Погледала доле у равнине,
Видела је своје младо војно :
Ово пасе траву детелину,
Ово паје воду непијену,
Ово лежи хладу нележену.
ГҮ
Горо, вита горо !
По тебе ли расте
Каћун жуто цвеће ?
Девојке га брале,
У щиту га виле,
Горе га давале;
Па горе говорс :
„Немој горо, да прокажеш,
Што, горо, виђујеш !
Гора им говори’;
„Гора шта виђује
Да она казује,
Ова би посвула
Од врх’ до корена,
Али веказује
Што гора виђује“.
У
Павле пројде, гору разговара,
Гора Павлу потихо говори:
Бога тебе, Павле Јуначине,
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 853
=
Ал’ си жењен, Павле, ал’ нежењен ?
Павле гори потихо говори:
„Нисам жењен нит ћу да се жении
Дор не узмем девет браће сестру,
Да ме зову девет шуре ,.зете !“
И десета њина стара мајка“.
То дочули девет брата сестре
Па градили девет Београда
И десету кулу од кремена,
Затворили своју милу сестру,
Оедела је до девет година,
Бад наступи годива десета,
Таг отиде Павле, добар јунак,
Па си окну Милицу девојку:
„Jech д’ жива, Милице девојко !
Милица се из град’ одзиваше :
„још сам жиза, ал’ је рђав живот“,
Павле разби девет Београда,
И десету кулу од кремена.
· Па си узе Милицу девојку,
Оаведе је на своје дворове.
И звали га девет шура „sere!
И десета стара њина мајка“,
Што је рекал Павле добар јунак,
Што је рекал, то је јунак свршил,
(во певање и весеље траје готово целу ноћ.
Доцније, кад коме дође ред да бачија, он крене сву своју
чељад на бачију, где имају општи судови, а и он своје донесе.
Ако иу, по размеру, припада толико млека да само једном преко
лета дође на бачију: он од једно сврши еву бригу око . муже
и сирење за цело лето.
Млеко се бучка обично ноћу по хладовини. Тај посао раде
момци и девојке. Тује евакад весеље и певање по сву ноћ.
Кад се о јесен већ приближи време да бачија престане,
да се овнови пуштају у овце, а то је прва пола Октобра, обичн
о Светом Томи (6 Октобра), онда се опет бачари скупе и дого-
воре кад да престане бачијање, и кад да сваки своју стоку узме
од чехаје. Ћехаја им се тада обично моли да му допуёти мусти
854 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
оно млеко од раскинућа бачије од „повратка оваца свакоме бачару,
доказујући да су преко лета болеле чобане руке од муже. Обично
им се то допушта, и то ве млеко зове рукобољ, и ћехаја га с чоба-
нима праведно подели.-, |
Празови се пуштају у овце с неком великом пажњом и свеча-
ношћу. Много се чини да је праз добар, и да обриче добру при-
нову на пролеће.
Кад сваки бачар прими двају | стоку по работу, онда се
бачија свршава. эе
Та) обича) стоји од памтивека, и врти. се еваке године. Још
досад није познато да је на нашим судовима RRIA. било OKO TOTA
парнице. Karsa je то дивна cHara у народнога обичаја:
‚ Бачија има у срезу голубачком, у Хокољу, и у "Копаонику,
где се одржало шума и паше за стоку. Било их је око
али се сад већ изобичајиле, ношто ја земља постала пот
за обрађивање него за пашу.
Биће на свом месту, ако овде кажемо што _ о неким јели
која готове и једу Сврљижани.
І Мрена или блажна јела
1 Чорба, од сваког меса, или живине, готови се као и свуда
закисели се сирћетом, а негде грешем.
2 Купус, кисео, ситно се исецка тако да се може кусати
кашиком, и кува се с пастрмом говеђом или свињећом.
3 Наголо, само месо с луком црним или празом, готови се
као обична јанија. |
4 Тувек, готови се овако: најпре се месо прокува у Лонцу,
у велику земљану чинију (која се и сама зове yeer) накрижа
се лука (црна или праза), и наспе пиринча колико треба. Сад се
оно месо из лонца преручи у ту чинију; чинија се стави на жар, а
покрије вршником, по ком се опет поспе жар, и тако се оно јело
укува и укрчка, па се онда једе као печење.
Овако се јело готови и у дубоким тепсијама, и тада се и сам
тај готовац зове тепсија.
5 Пржење џаприке на масти. Испеку се, или, боље рећи.
— ана <= e
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ = 855
упаре се најпре зелене паприке у врућем пепелу, па се онда искри-
жају у тигањ, у растопљену маст, и успе се колико треба чистога
брашна, и разбије неко јаје, па се то све добро упржи, и после једв.
6 Гибаница. Развију се 20 кора (јувака или обги), па се
свака за себе на угрејаном вршнику малко просуши, а у тигању
се размути сир у растопљеној масти, у што се успе и мало. воде,
па се добро измеша. Сад се смести једна кора или обга у тепсију
па по њој посипа кашиком оне смесе од сира, масти, и мало воде
и тако се посипа између сваке обте, док се не сложе свих 20
После се тепсија метне на жар, а покрије вртником, по ком се
поспе жеравице, те се испече,
Исто се овако меси гибаница и у Рипњу (беотр. округ).
7 Белмуж. Увати се сир од небучканог млека, па, пошто
се оцеди од њега сурутка, метне се он у бакрач, који је нарочито
за тај посао намењен, те се растопи, и кад добро проври, успе
се, колико треба, проиног, а некад и пшеничног брашна, па се
једнако меша, а непрекидно ври док се год не покаже масло, и док
се оно тесто не почне окретати у маслу, а тада је већ добро.
Неки у то јело мећу и ситно исецканог лука, а неки не мећу.
Ето то је белмуж.
"8 Каша. Закрка се у тигању брашно, вода, й маст; истроши се
нешто сира, и накрижа мало црна лука. И то се добро упржи
па се зове Каша. |
9 Пиктије кувају се као и свуда, само што се при разливању
не требе од костију; и, у мале чанке, сипа се по мало и туцане
паприке. у
10 Купусник, готови се као и гибаница, само што се међу
обге, место сира и оног којечег другог, меће кисео исецкан купус,
а може и пресан, пошто је најпре малко прокуван у бакрачу,
па оцеђен од воде, и малко на масти упржен.
1] Зељаник. И он се готови као гибаница, само што се у
сир. маст, воду, и јаја меће ливадско зеље, или лишће од цвекле
па се тим посипа између јувака, и испече.
12 Јајченик. Размути се неколико јаја и пројина брашна у
856 КЊЕЖЕВАЧКИ округ
млеку (иди у води, ако нема млека), тепсија се намаже машћу.
па се у њу саспе она горња смеса, и под сачем испече.
13 Гологлавник. Размути се пројино брашно у води, као
скроб, па се онда поспе по дну целе тепсије и подоста; по TOM
озго наложи. се оборено ливадско зеље, помешано са сиром, а и
неко се јаје у то разлупа; по врху тога опет се после она скроб
и, пошто се испече под вршником, врло је укусно јело.
Сиромашнији људи и у вароши ово често готове.
14 Подробица — оно што се начини од црева и џигерице
бравчета, у опште се меће и мало лука, паприке, бибера, па. се
то онда зашије у прасе или јагње које ће се пећи, те се испече
унутра у печену браву.
15 Чолама зове ве јело од зечијег меса, које се готови онако
исто као и червиш од пилетине, í
П Посна јела
1 Орешак, Тотови се онако исто као и гибаница од иету-
цане орахове језгре са зеитином, луком, туцаном паприком, и во-
дом, колико је потребно.
2 Печење, (посно). Накриже се црна лука на котуриће, а
тако и врожпира, успе се пиринча, поспе туцаном паприком, на-
лије водом у тепсији, и под вршником се крчка док не увре вода.
То се зове посно печење.
Остала су посна јела простија, као: пасуљ, сочиво (лее),
боб, грашак, и т. д., и готове се као и свуда.
Стање становника кнежевачкога округа може се проценити
најбоље по овом што довде казасмо о њиховим занимању. Ми можемо
дати процену томе само у две три речи: оно је у опште добро.
Д. ОДЕЛО
Готово еви Тимочани носе једнако одело; разлике су тако
малене од Св. Аранђела ло Вратарнице, и од Бучја до Manoj-
лице, да се не вреди чак и у таке ситнице овде упуштати.
Ево како се носе, на прилику, Сврљижани: мушки облаче и
~
ОДЕЛО, ГОВОР 857
|
лети и зими чакшире (без таћа), а горе имају кошуље, у којих
су недра и зарукавља тако дивно извезена, да је милина раз-
гледати тај дивни рад женских рубу; по кошуљи облачу Фермене
и гуњеве, који су на грудима раздрљени и лети и зими; на TAA-
вама носе шубаре од јагњеће коже; а неки сами плету себи ша-
рене капе од вунене пређе. Те су капе лепе и врло пробитачне.
Само стари људи носе до колена беле доламе, закопчане на
грудима, и то највише зими, па, поврх тога, Фериен и гуњ, а доле
тесне беле чакшире.
И. стари и млади носе на ногама дугачке сврљишке чарапе
које ее обувају поврх ногавица од чакшира, па онда опанке, који
су .сашивени пртеном узицом, место опутом, и, место шумадинских
каиша, притежу се за ногу узицом од кострети.
Жене носе трвеље, онако како смо описали у крушевачком
округу; . девојке се пак, поврх еса, тако забрађују марамама, да
многима једва виде очи, ное, и уста. Иначе је све веома слично
с крушевачким ношивом. |
Збиља! мора да се примети, да у изради неких хаљетака на
Сврљижанкама и Тимочанкама имају неке разлике, на прилику,
на њиховим чарапама, али то само вично око ‘може да распозна.
©. ГОВОР
Говор је у Тимочана и Сврљитана претрпео многе утицаје
с исторйском судбином ових крајева.
Ноколико речи и облике ставиђемо овде, да се види колико
има разлике у говору њиховом од обичнога нашега разговора, а
у песмама, које су претходиле или ће доћи доцније, то се види
још боље.
Тако, на прилику, они се питају, кад се састану
А. Што е, море? `
Г. Ништо лошо; салт добриња, хвала Богу!
А. Па што дојде?
Б. Тек да се чиниме ! живо? здраво? или: да се нешто научиме
(да разбере).
Имена неких хаљетака другојачија су, на прилику: беневреци
РА
858 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
чакшире), гаче (rahe), крпа (марама), ремени (Kanin), доколенке
(женске чарапе), дреја (зубун), опредљача (кецеља), кушак
(вратна марама).
Аксан је оштар, и обично на последњем или претпоследњем
слогу , H. Ip.: дете , вино, држава, Тимок, Свљишани и т. д.
На прилику: „Идем ја јутроске у моу (не моју) државу, а зајац
те пред мене; ја скреса пушку, а она, жена, слага“.
Ово жена означава псовку, и често се чује у говору у том смислу.
Ж. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Гусле су овде ретке; само у граничним караулама, и негде
у пандура, може путник, да их види. Овде се обично свирка зове
фрула, а велика кавал. |
Ево неколико песама из Тимока, из којих се може бар у
неколико видети језик Тимочана, и предмет њихове појезије, а
и њихова сила твориља.
Стојан и Рада
„Стојан пде од, орање
Бела Рада од белило.
Стојан Раде говорио :
„Отави Раде да вревимо :
Хочу ли ти ночи дојдем ;
„Стојане, лудо полудо !
Но ли смо пуста роднина? _
Тата н snua, два брата,
А ми с тебе братинчета 2 "
Стојан си Раде говори:
„Кути, ћути бела Радо!
Дл`бока вода брод нема,
‚Широко поље зглед нема,
Јалова овца реј" нема.
Сугаре јагње лој нема.
Убава мома род нема,
Јотте си Стојан говори,
Духоше виор-ветрова
Та су га оба однели.
1 Mpc, млеко.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКСТЕРИСТИКЕ 859
Куд Стојана провели,
Сарове гове увеле,
Бистри кладенци посали,
Куда су Раду пронели,
Суве се горе развиле, _
Суј кладенци иротекли.
Немеке делије
Вино пију дванаест делије
На Гинтрове дзидане пивнице: |
Вино пију па се додумују, | А
Да опоје Гмитра и Мијајла
Да заљубе младу Гинтровицу,
Гмитровицу и Мијајловицу..
Хитра била млада Гмитровоца, |
Те је хитра немски разбирала, .
Па говори Гмнтру и Мијајлу:
«Љубе Гмитре, а Gaje, Мијајле |
Вино пијте а не опијте се!
Е се Немци немскн додумују
Да опоје Гмитра н Мијајла,
| Да заљубе мене Гиитровицу, Ț
~ Гынтровицу н Мијајловицу.«
Вино пили па се не опили.
Та не могли Немци да заљубе.!
Света Пекта и Недеља
Ова гора трага нема,
У корен је уписана
Света Петка и Недеља.
Света Петка свечу држи,
А ведеља мушко чедо.
Света Неда говорила :
Света Петко, стара мајко!
На ти чедо, да) ми свечу
Да запалим равно поље !
Нете људи да празнују
06657 Петку и Недељу,
у Ова песма као да је постала у време немачке, ма и крагке, владе у
том. крају
860
=
КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
Свету Петку огњем гору,
Свету Неду косом косе“.
· Света Петка говорила :
„Света Недо, мила Ъеро !
Немој поље да запалиш,
Саг је поље преродило, ‘_
И не земљу претегнуло.
Када буде у недељу,
Сабрате се сви сељане
Сви сељане н кметове,
Сви кметове и попове,
Сви двандест калуђере,
Пречетете ситну књигу,
И вас обе споменути,
Таг че с’ људи уплашити
И нас обе празноватн“.
Где је цвећу најбоље
Раван камен до камена,
По њег здравац до колена,
Мене прате да гз берем,
А ја јадан како берем?
За дан, за два, стручак набрах,
За недељу — кита добра.
Лепа кита проговара:
„Не дајте ме па момчету,
Мен’ момчета грубо носе:
Лети зими, у силаву ;
Не дајте ме на невесте,
Невесте ме грубо восе:
Лети, зими за образа;
Подајте ме на девојке,
Мен’ девојке лепо носе,
Оне мене увијају
Те играју русалију '
По сав града по Совију,
Све излезне те мен’ гледа“.
t Русалије или Росалије, ила Русаље, зове се Краљице на источном крају
и сами их Власи зову тако. У кнежавачком округ b
„Росалиска“. И ту се прича да се краљице морају исећи кад се двоје
сретну где год.
имају многа гробља
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 961
Материна клетва
Мака Јелу сас кошуље клела;
Черко, Јело, пусте ти остале,
А Јеле се врло сажалєло,
Па отишла на велика друма,
Створила се дрво брекињица.
Поврвелп слепци светогорци,
Па си селли у хлад лод брекињј,
Откршише грану од брекињу,
Направили танке лавутарке,
Засвирили танко гласовито
Докарали Jero ва гласове.
Говори им дрво брекињица :
‚ „Бога ваме, слепци светогорци !
Ви ходите редом йо вилајет,
Отичете у Јелино село,
Заредвте од врата до врата,
'Гревићете моју стару мајку,
Засвирите танко 'гласовито,
Е га би ми мајке дожалело“,
Слепци Jeny лепо воелушаше,
Отишли су Једе на дворове,
Засвирали танко гласовато,
Докарали Једе на гласове;
Татај јој се мајка сажалела
Дор да пита слепци светогорци
Ге вајдоше Јеливе гласове
Те вајдоше ге је привануше....
Ге станула, душу испустила.
Пошла за Хајдука
Зәкукала сива кукавица
Жално кука на жално нариче:
„Клета да си моја стара мајко:
Што ме, мале, даде за хајдука ?
Bae дан ради ноћу хајдукује,
Вас дан су му портс затворене
А сву uoh су, мајко отворене.
дорно доба у дворе доходи,
И довоси крваве доламе,
Мене тера на дучав на воду
д
А у
КНЖЕВАЧКИ ОКРУГ
Да му перем крваве додаве, |
А ја не знам где си дунав тече,
Дунав тече кроз Урида' града(2)
Ја си отох на Дунав на воду
Да му перем крваве `доламе,
Па му брвну у свилне џепове
У џепове бурма позлађена |
Од мојега брата најилађәга |
даклал ми је брата најмлађега !
За војно мени жалба и нее, |
За брата ме клето срце боли“.
Иван куне гору `
Иван мину xpos гору зелену =
Ем мињује, ем гу Љуто куне:
„Еј, да Бог да зелена горице,
Усанула од врх до корена
Што у тебе хладне воде нема `
Да вапојим н себе u коња“. |
Дотула га вила из горицу :
„Стан’ Иване, не куви горицу,
Стан’ не вуни, и ја знам да кунем.
Ја излегни горе ва ас’ође.
На нс’офе зелена ливада,
На ливаде зелево орашје,
Под орашје два бистра кладенца, _
Ф
Па сн напој и себе и коња, и T. д.
Преотето драго
Гору језди младо нежењено, ,
Topy’ језди, гора се лелеје,
Траву гази, трава се разрева
Воду гази, вода се разлева. |
Грана му је калпак соборила
Из калпак му ситна књига пала
Ситна књига земље говорила :
„Жен’ се младо, не оженило се!
А јувак јој потихо говори:
„Ситна књиго, жалбе мн не давај !
Та ја сам сы н од себе жалан;
Та ја бпх се одавно оженил’
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Мајку нмам, она ми далеко ;
Оца имам, јако оетарео,;
За мен’ Bema никој да се труди.
Па си нађох слику п нрилину
Anm uu’ у други преотсте.“
Пловдинка девојка кудиоцу
Синоћ прођох кров Пловдина града,
И видих си Пловдинку девојку,
Плава беше ал мн мила беше.
Пратнх брата да ма је испроси.
Брат је проси, трн гласа доноси:
Један глас је: „Сањива, дремљива !
Други глас је; „Од лоша је рода.“
Трећи глас је: „Љута као змија,“
Тад говори Пловдивка девојка:
Кој’ ми вели: „Сањива дремљива“,
Не saman си савак.у болеста !
Koj’ ми вели „Од nomera рода!
Не нашал си родак у болести !
Кој' ми вели: „Љута као змија“,
Змија му се на срце савила |.
Девојку очи превариле
Какав јунак спрема села шеће 2
Од свело се штатом заштитује
А өд сунце сас белу мараму.
Угледа га убава девојка,
Теком текла те мајке казала:
„Леле, мале, какво добро видих !
Од село се штитом заштитује
А од сунце сас белу мараму ;
Леле, мале, ја бих га узела“
„Вај, вај, ћеро, преварнла ca се.
Он је јунак одавно ожењен,
На руке му једно мушко чедо,
У руке му дивит и хартија,
По прилике џисар ђе да буде.
Љубу љуби тавку Анђелију:
Очи су јој два бистра кладенца,
Веђе су јој морске пнјавице,
26е
864 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
Лице јој је као лист хартије,
Уста су јој шећерна кутвуа,
Танка снага, танка конопљица,
Дојке су јој два Apara камена“.
| а E 0
Ево из тимочке долине једне песме, која је постала у он
време, кад је Тимок по други пут ослобођен од Турака (1883
године):
„Књигу пише Вуја Буљубаша
Па ју праћа Мплошу јунаку,
Да сабере три хиљаде војске,
Да заварди Тнмочку Паланку,
Да искара Турци Виднилие.
Што је рекал Вуја Буљубаша,
Све је створил Милош добар јунак :
Сабрал си је пет хиљаде војске,
Завардил је Тимочву Паланку,
И нскарал је Турци Видинлије.
Ласно Милош те града узима:
Hu се боје нити пушка пуче;
Лако иде војска Милошева,
Лако иде далеко се чује;
Чули су је Турци идинлије,
Па се овн из глас поплатили ;
Сви си Турци из град излеготе.
Све се поље видинско поцрни
Да гледају Милошеву војску.
А напред је Милош добри јунак,
По њега су коњи деветаци,
По њег яду коњи деветаци.
По њег иду на одбор јунаци,
Коњ до коња јунак до јунака,
Барјаци им као и облаци,
А миздраци кано танка гора,
Тавке пушке, шареве арбије.
Ситне вњиге цареве беседе
Што се Милош с цара додумује.
Па говори Милош добар јунак!
„Лако, лако, моја тешко војско :
Лако, лако, и Видин ћу узет",
Искарађу Турци Вадинлије,
Пројуриђу хата кроз Видвна.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ — · 865
Докле су Турци проводили своју гадну вољу по Таноку,
морало им се скупљати најмање по 10 девојака, па би они седели,
а оне би се ухватиле у Коло, и, лагано играјући, морале би пе-
вати оваку песму:
„У Аге лепа постеља :
Сошице стручје босиљка,
Билца су цвеће страторово.
Пуста душа девојачка,
Када легне да тужно мирише,
Кад устане, она да издише“.
Ово је био почетак игри и. другим песмама које су им певане.
Тимочани! колика, је срећа, што је образ ваших сестара и
љуба спасен од оте поруге! |
Игре су колске ово: балканка, орловка, катанка, срби-
Јанка, мачвачка, острољанка (зову је оштрељанка), поломка,
влатиъа, четворка, коштенска, „на оро“, рученица, и кара-
влашке. А Бога ми продире (као што је, на прилику, у Новом
Хану) и: брза полка, грозни валцер, и др.
Овде ће бити добро да поменем неке обичаје о свадби, ио
Ђурђеву дне, које нисам · помињао досад ни у „Путничким Hu-
смима“, нити у „Животу Срба Селака“. —
Пре свадбе бивају тако звани
„Огледи“ |
Младожењин отац позове своје сроднике и пријатеље, испече
прасе, или јагње, а свекрва намеси толико хлебова да се може
напунити једна врећа: уз то иде и један аков вина, и један ракије,
свекрва умеси и један особити колач, на Који се метне кита, под-
низана новцима, и једну погачу. Ове се те ствари натоваре на
волујева кола, па се онда иде девојачком дому, а уз пут гајдаш
свира; проводаџија иде путем напред; пред свим тим иду и He-
вају две девојке које се зову певице.
Дошавши кући девојачкој, први улази проводаџија, а за њим
остали. И ту обично затеку више друштва; поседају за совру, и
почну јести и пити. Ту се домаћини договоре и погоде, шта he
| Е
КПЕЖЕНИНА СРБИЈА 55
866 КНЕЖЕВАЧКИ ОКРУГ
ко за свадбу купити и донети. Кад се то уреди, проводаџија
скида оне ствари с кола, и доноси, и то најпре погачу и чутуру
вина. На погачу метне колач, на колач ону киту с новцима, и
до ките јабуку. Колач, киту, и јабуку отац младожењин преда
матери девојачкој. За тим донесе бурад с пићем, па врећу с
хлебом, и печење. Ќад с тим уђе у кућу, он рекне: „Благо-
словите!“ На што сви одговоре: „Бог да благослови!“
Ту вечерају, ноће, и остају до сутра после по дне. Тада пак
млада укошка волове, и свекар, са својина, одлази кући. Сав
овај обичај зове се огледи. На „огледе“ не долази младожења !
Свадба
Свадба се почиње још у петак у вече. Војводе донесу барјаке
кући младожењиној, па се враћају сваки својој вући. У суботу се
скупе четири девојке; узму пуно сито цвећа и младожењину кошуљу;
попну се на дрвљаник, и ту вију венац и певају. Кад венац исплету,
слазе с дрвљанића, и једна метне сито на главу, па тако уђу у
кућу. То бива још у зору, у суботу. У вече, у суботу, скупе се
сватови, и тек кад се добро смрачи полазе девојачкој кући. Тамо
седе дов не сване; кад сване, брат изведе девојку, и преда је
деверу; девер јој да нову обућу, пустивши и какав новац у обућу.
Сад иду на венчање, па се опет враћају девојачкој кући; ту ру-
чају и седе до после по дне. Ту млада дарује све свате. Што
претече дара, стрпа се у две вреће па њих натоваре на коња,
кога мора јахати свевар. Млади доведу коња те га она узјаше
ставши најпре на једну столицу, Коју по том сву исцепају секиром.
Мати вођевине раздаје сватовима лепчиће, који се зову колачи.
Вођевина, седећи на коњу, окуси мало ракије, а што остане, она
излије преко себе натраг. Одатле се врену, и младинога коња
до пола пута води њезин брат. Чим дођу до пола пута, иладо-
жења и момак му на коњма отрче кући, узму крчаг с раБијом, и
изађу пред еватове. Ту пију, па онда иду даље кући. Свекрва
их чека пред вратима на столичици. Сватови певају:
„Соко лети, соволицу поси.
Чиј је соко, чија л’ соколица ?
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КА РАКТЕРИСТИКЕ 867
Излезла је младожење мајка:
„Мој је соко, моја соколица“.
Лажља' ухвати коња за улар, и тако три пута обиђе млада
„свекрву. Кад то учини, даду млади накоьче, које она пољуби
трипут, подигне у вис, и преда га. Сад јој даду сито у коме
има мало пшенице и вуне. Она најпре просеје пшеницу, после
почешља вуну, и тек тад слази с коња. Чим сиђе, здрави се са
свекрвом, која је паше неком подвезицом од које један крај остане
дужи, да за њега поведе младу унутра. Младожења стоји до прага
у кући, и размазавши на прсту меда, даје га млади да окуси.
Свекрва сад проведе снаху три пута ово ватре, и после се већ
седа за вечеру.
Тек сутра дан доносе гости част: погаче, хлеб, печење, ит. д.
Мали гости
Кад прође недеља дана, долази младин отац у гости, те се
ту веселе, па онда одведу младу очиној кући, где она остане недељу
дана, и после долази за њу свекар те је води.
Велики гости
Кад прође година дана, онда пријатељи иду један другом у
гости, и седе по три дана. Тек се то сматра Бао Брај свадбе.
Ђурђев дан
На дан пре Ђурђева дне у вече, изиђу четири девојке на
неко место; ту певају и песмом скупе друге девојке и момке
те се ту отпочиње игра, која траје до 2 сата ноћи. После игре,
крену се сви одатле и иду у поље, где вечерају. После вечере
опет играју. Пред зору беру цвеће па дођу на кавав извор те
вију венце. Венце донесу свако својој кући, па онда нађу дубов
вир, и једно друго гурају онако с оделом у воду, докле се са свим
не исквасе. За тим се одмах враћају кући, преоблаче се, и свака
девојка узима бакрач и два венца; мањи и већи, па иде струзи.
Тамо су овце дотеране, и сваки отац седа на стругу. Њему даду
1 Лажља се зове нарочито нађени шаљив човек коме је дужност
да шалом весели свате.
55"
865 БНЕЖЕВАЧЕН ОКРУГ
најпре једно јаје те га sakona у вемљу; после му даду бакрач, .
који он спусти на место где је закопао јаје; за бакрачем даду му
један венац којим се бакрач окити, за тим један хлеб, толики, да
покрије бакрач. Хлебац је овај бушан на среди; на њега метну
брдо; на брдо чешаљ, а на чешаљ прстен. Кад све то наместе,
онда он кроз све те ствари промузе ону овцу која се тога про-
лећа прва ојагњила, и њојзи обеси о врат онај мањи венчић. За
тим помуве све овце. Ту се код тора руча, и оно се млеко подлије.
На Ђурђев дан рано узму маказе и бележе (роваше) ја-
гањце. Дотле је јагањцима било слободно трчати и пасти по усевима.
А сад, пошто стеку белеге, није. Изреске што се изрежу из ушију
прихватају у суд, па закопавају у мравињак. Оно пак јаје ‘што
је било закопано у земљу, и онај венчић с бакрача исецкају, по-
мешају с мекињама, па тиме закрме овце.
И у овом округу, на име у Ваглавњу, има гушавих људи,
као и око Зворника, у Јошаничкој Бањи, и у Поречкој Реци. Још
овде има и болести френге.
H. УПРАВНА ПОДЕЛА
да Турака је сав простор, који данас чини кнежевачки округ.
био под Видином.
Кнежине су биле: сврљишка и тимочка.
Под Карађорђем, како је то било на граници, није ни могло
бити какве сталне деобе. Све је било времено.
Кад је округ овај ослобођен од Турака 1833 године, поде-
љен је он био на два’ среза: сврљишки, и тимочко-заглавски.
Столица првоме била је у селу Нишевцима; а другоме у самом
Клежевцу (онда Гургусовцу).
Сада пак раздељен је та] окрут на три среза: сврљишки,
са столицом на Дервену, не далеко од Грамаде, на десној страни
Оврљишкога Тимока; заглавски, са столицом у Кнежевцу, и TU-
мочки, са столицом у Новом Хану.
Суд и начелништво за цео округ находе се у Енежевцу.
Прота седи у Внежевцу, а намесника нема ни једнога у овом округу.
Команда кнежевачке бригаде находи се такође у Кнељевцу.
НОВЕ ТЕБОВИНЕ 869
j НОВЕ ТЕКОВИНЕ
У нове тековине овај округ ноже убројати своје добре пу-
TOBE, и то: | г j
Шут од Кнежевца на запад к Бањи за Београд. Овај пут
пробијен је кроз камениту клисуру скробничку, и чини част
имену инџинира који га је пројектовао. Истина је стао повише,
али, просечен кроз камен, он може бити вечан само с неким пре-
дохранама и незнатним оправкама.
Пут од Кнежевца на север к Зајечару низ Тимок. Диван је
то насип, само што на Тимоку још нема моста.
Пут од Кнежевца на југ ка Грамади. Овај је пут и нај-
несавршенији, али га најтеже и јесте начинити и одржати.
Пут на северозапад на село Бучје, ислод Ртња, ка Честобро-
AMIA, пројектован је, али не знам да ли је извршен.
Још се пројектовао летос пут од Алексинца на Св. Стевана,
на Светог Аранђела, преко Сврљига, на Треибабу, на Каменицу,
па да изађе на Коренатац, на граници.
Не знам у колико је до сада и овај рад извршен.
Од грађевина, има: зграда за окружне власти у ЊКнежовцу,
која, на дивном месту, изгледа као какав двор минулих времена;
Болница, Боја је 1850—1851 подигнута нарочито за оне који
болују од болести френге'; иза тога долазе школске зграде: у
Нишевцима, у Св. Аранђељу, у Васиљу, у Бучју, у Врбици, у
Каменици ; среска ryha на Дервену.
Цркве: у Кнежевцу, у Извору, и манастир суводолски.
' Ове несрећне болести HMA у свим овим оврузима који ‘су ово MH-
рочких и хомољских планина, па чак и у Млави; а има је и око
Студенице. Овуда се она приписује Русима који су 1810 дошли
Србима у помоћ, а око Студенице се меће на терет духовницима.
Ње има, како смо разумели, и по другим југословенским земљама.
‚Тако се местимице зна да је има у Далмацији, а има је п у Хр-
ватској, где се зове „скерљијево“. Стручњаци ову болест сма-
трају као сифилистичке појаве у другом и трећем степену.
ПІ
Црноречки округ
1 Границе и планине
Људи води живе близу Ртња, и који се често пењу чак на
његов Шилак, опажају да се, од времена до времена, улежу неве
вртаче, неке рупе звечаре, на овој планини. Пола у шали а пола
у збиљи, говоре ови да се Ртањ топи, и да се он — тако радећи
— може снизити да буде као какав обични брег.
Ако доиста замислимо да има и такве опасности (од које,
међу тим, појасови појасова могу бити без бриге), онда се пожу-
римо на његов врх докле он још овако поносито стоји, да се
нагледамо Божјих лепота, и да размотримо црноречки округ у
који ево улазимо с причањем својим.
Погледајмо на карту Србије: Ртањ стоји као какав џиновски
пласт на оним косама, које се одвајају од Балкана, и улазе у Ср-
бију међу Нишавом и Сврљишким Тимоком. Косе те најпре се
пружају к југозападу, после се повијају в северозападу па E34-
паду, и, најпосле, иду правце к северу, до самога Дунава. На cpe-
дини онога правца који је од Огњишника, више Церовице, обрнут
право к западу до Самањца', одзеле се венац обрће к северу, из-
био је у небо горостасни Ртањ. Граница између алексиначког и
црноречког округа иде преко сред среде Ртња, па јужна његова
страна припада првом, а северна другом округу.
Падина великога или Белога Тимока испод Вратарнице до
испод села Вражогрнца, с делинама свих западних тимочких при-
тока, међу којима је највећа Црна Река или Еривовирски Тимок,
чини просторију црноречкога округа. Он се давле сучељава: на
југу, с овругох кнежевачким и алексиначким; на западу, с ћупрн-
1 Име ово неки изговарају Самајац.
ГРАНИЦЕ И ПЛАНИНЕ 871
свим и пожаревачким; на северу, с крајинским, а на истоку, с
плотом, који нашу отаџбину раставља од турске државе.
Кад смо већ на висини Ртња, да одступимо од реда, кога смо
се до сада држали. С оваке висине жао нам је сићи, а да овај
ланац планина, Боји чини водомеђу Морави и Тимоку, не допра-
тимо до Дунава. По досадашњем реду, ми бисмо у сваком округу
именовали његове планине, али овде ћемо казати одједном што је
главније за ова сва четири округа: црноречки, крајински, пожа-
ревачки, и Бупрйски, између којих сви пружа овај сплет од пла-
нина, висова, теснаца, и дубодолина,
Као што смо већ говорили, од Ртња се распадају неколике
планинске косе к југозападу и Е западу, али је она најзначајнија
Која се повија в северозападу, и, као врло узак повијарац Са-
мања, пролази између Честобродице и Кривога Вира (где је извор
Црној Реци, или Кривовирскоме Тимоку) па се тек после почне
уздизати и разгранавати.
Што год ближе прилазе в Дунаву, планине се ове шире тако,
да она коса која на Самањцу (од Св. Петке до Еривог Вира)
нема више од три сата ширине, доле на Дунаву, од Голупца ДО
Брзе Паланке, може имати од прилике 16—18 сата.
Ми не можемо ићи за свима повијарцима који се рагранавају у
тако големој просторији. Казаћемо само што је главније. Њоса та,
која је једна међу Кривим Виром и Св. Петком, рашири се чим се
уздигне на север од Кривога Вира и од села Јабланице. Главни
делови у свему том планинском чвору биће ови: Малиник, изнад
Подгорца и Злота; Микуљ, Сисевац, Брезовица, Бељаница ва
југ, а Црни Врх на југоисток од Хомоља; хомољсви сви венци;
Стб, над изворима Поречке Реке; Крш и Гарван, дугачка гола
стена од близу Кривеља до близу Мајданпека (Пчелар је зове
Црна Гора, али ја нисам чуо то име тамо); Дељи Јован, Црни
Врх, в Голи Врт — висови од оне гране која се после назива
' Брезовицу помнњемо за то што се находи на мнотим картама, а
Брезовица ne означава вис него једну без горе удолину среди-
ном које тече река Брезовица. Ова река извире у овој високој
удолини, и понире у вртачу. И река и сва та висока голет, која је је-
мачно некад била корито каквога језера, зове се Брезовица.
872 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Мироч и која удара у само Дунаво између Брзе Паланке и Ho-
речке Реке; — Крилаш, Јежевац, Вукан Суморовац и Врањ
висови су онога венца који окружава висоравањ Хомоље; даље
иде Старица западно изнад саме вароши Мајданпека, па после
голубачке и добранске планине које ударају у Дунаво између
Голупца и Поречке Реке.
С ових планина стачу се воде у три правца; на исток к Tu-
моку; на запад к Морави, Млави, и Пеку и на север, к Дунаву.
Вреди поменути још једну особину тих планина које се пружају
од Ртња до Дунава, на име, множину вртача. Од Страже, места,
где пут из Кривога Вира прелази преко Самањца у Честобродицу,
и где се може с пута да види како поток Лониквица пониче у
вртачу, готово је све земљиште такво до самога Хомоља. Бива, да
врло јаки и живи потоци пониру у какву вртачу, или се сили” кишна
"вода сјурује у какву звечару, па се држи, да та вода после из-
бија негде далеко, као ново врело. Овако нешто може бити и с
изворима Млаве и Крупаје.
Показавши овако главну мрежу планина, ми ћемо у сваком
од ова четири округа поменути што нам се учини да местимично
заслужује да се помене. |
Мало је и равница с којих би се могли у један мах 'разгле-
дати толики и такви висови, Бакви се гледају с обале Тимока испод
Зајечара , или од села Вел. Извора. Одатле се види на западу
величанствена и дивна пирамида Ртањ; на северозападу је Црни
Врт, Који се већ срастао с хомољсњим планинама, а на северу
Крш и Стд дижу се доиста као какви столови за боговеке гозбе,
небом плавом танком маглицом превучени; још на североисток од
њих диже се Дели Јован, поносит својим биљним накитом, кога
нема на Кршу и на Столу; на исток је пукла раван к Дунаву
и к Видину; на југоисток се диже Вршка Чука, кода је пола
у турској, а пола у нашој страни; а на југу је Тупижница
с интересном својом северозападном страном, којом и припада
овоме округу. Ето каквих се висова може око нагледати CBA-
кога ведрога дана из равнице тимочке код Зајечара и В. Извора!
Осем тих великих висова, могу се у овом округу поменути
,
=.“
=
ВОДЕ 873
још на истову : Мала Чука, Велика Лозишта, Мала Лозишта,
Рудина, Краварник, Локва; у средини: Копита,и Оштрељ; на
запад, под Ртњем, Обла, Лободар, Горуње, Шашки део, Вучо-
пад, Стење, Коловрат, Косица, Осмак, Устриковац, Пречица,
Лесиште,' и др.
Горе има јелове и борове на Prey, и то на његовом осоју
које управо и припада овом округу, има је на Маливику; иначе
у овом крају, где брда нису сам камен, има горе: граничеве, го-
рунове, церове, букове, грабове, јасенове, брестове, липове, и дру-
гога луга.
2 Воде
Вода жива и лепа, Бели Тимок, вваси прноречки округ од
утока речице Шашке (Задне) до утока реке Јелашнице у Тимок,
где је граница окрузима прноречкоме и ерајинскоме. О овом Tu-
моку била је реч у ранијем разгледању внежевачкога округа;
остаје сад да сө помену друге воде, међу којима заузима прво
место Д рна Река, или Црни Тимок, или Кривовирски Тимок.
Сва ова имена показују једну исту воду, која извире у селу Кри-
вом Виру, северозападно од Ртња. Вода та од извора тече на
исток до дајечара, поред кога пролази северно и улива се у Бели
Тимок малко више старе зидине Костбиа. Дужина тока овога Tu-
мока може изнети својих 12—14 сата места.
Чврамица, извире с јужне стране Вршке Чуке, и заовија
око Мале Чуке, па се улива у Тимок мало више села Грљана.
М. Шашка (Задна), извире из пружене ивице В. Чуве, и
утиче у Тимок ниже села Вратарнице. Ова је вода граница међу
окрузима кнежевачким и прноречким.
Николичевска река, која се улива у Тимок испод Зајечара,
а долази од села Николичева.
Рготска река, улива се у Тимок испод села Вражогрнца. Ова
се река саставља из ових вода: слатинске реке, која извире 1
—
' Између Зајечара и села Николичева имају две главице које се
зову, једна: Попова могила, а друга, Радојева могила!
874 ПРНОРЕЧКИ ОКРУГ
сат више села Бора, на месту Ворианошу; кривељске реке, Боја
извире у планини Црном Врху; и белоречке реке , Која извире
под Столом, више села Луке. Све се ове воде састају више ргот-
ске клисуре те сачињавају рг.тску реку, која пролази кроз EAH-
суру, и иде у Тимок, вао што је већ казано.
У Црну Реку, или у Кривовирски Тимок, утичу ове по-
веће речице:
Радовањска река, која извире из једног каменог свода у ие-
сту „Клисури“. У овој води има рибе пастрике.
Река Миросштица долази од села Мирова, испод Ртња, па
се улива у Црни Тииок.
Злотска река, извире из Пећине Лазареве,“ из планине Ма- .
линика, ул вата, више села Флота, и улива се у Тимок, испод села
Сумраковца на месту Разљевишту. И у овој реци, особито горе
ближе врелу, има пастрике.
Брестовачка река, она у коју се слива и вода од Бање
Брестовачке, извире из Црног Врха, а слива се у Тимок БОД
села Метовнице.
Минералне воде. Брестовачка Бања. На северозапад од
Зајечара, 4 сата места, више села Брестовца, извире та чувена
минерална вода која је до сада многом болеснику била добротворна
видарица. Вода има више извора, и топлота јој је разна; у јед-
нима је 28 Р. степена, а у другима и 34.
Она садржи: идротион - гаса; сумцорно - киселог креча,
сумиорно-кисел. гвожђа, и нешто горке соли’.
Године 1835 била је ту Кнегиња Љубица в „беговима“,
синовима својим, Миланом и Михаилом, и одмах је, после тога,
начињена једна зграда за невољнике који ту траже лека. Доцније
је пограђено више кућа, те сада има доста сувоте, а и друге се
| ' Кажу да се ова пећина више села Злота непрекидним тавником
саставља с пећином код мапастира Раванице, у Бупрйском округу.
Причају, да су некакве свиње ушле у пећину раваничку, па су
после изашле на Лазареву пећину у село Злот?!
* Др Линденмајер, Опис мин. вода, стр. 82—86.
ВОДЕ 875
потребе лако намирују. Има једна велика механа; две куће др-
жавне; једна, коју је градио бивши Кнез Алевсандар, и све то
стоји отворено болесницима.
Околина је пријатна за око, пуна народа, и доста има пред-
мета за живљење.
Гамзиград-бањица, 2 сата на запад од Зајечара, поред са-
мога Црвога Тимока, с једне и друге стране. Једно је врело у
песку, а друго избија из пуклога камена, и иного је јаче од онога
првога. Топла је 30—31" Ромиров. Народ гомилама долази на ову
воду да се лечи. Држи се да вода ова јако помаже у ранама, и
у 0чобољи.
И Барон Хердер, и Др Линденмајер, нису много времена
поклањали овој води; али Др Панчий, који је дуже овај извор
и воду његову испитивао и овде, и слао je -y Беч, држи да вода
та, више него и која друга у Србији, има у себи карбонскиг;
солӣ, и највише сө, од свих наших бања, приближава карлебад-
ској води, а извирући недалеко од Зајечара, ласно је приступна
похођанима, Боји ту и све удобности могу имати. С тога се и мисли
да никакве жртве не би требало да су скупе за оправку ове
ретке лековите воде. ь |
Шарбановачка бања. У селу Шарбановцу, близу школе, 3
сата од Зајечара на запад, извире у дољи из самога камена врло
јако врело топле воде. Не знам јој тачну меру топлине нити
њене саставне делове, само знам, да је врућа, и да су се, по
причању Шарбановчана, некад око тога врела скупљали зими многи
јелени,“ те је, веле, отуда то место добило и име Јељенац, па
преведено на влашки, и опет посрбљено, изашло име села: „Шар-
бановад.“
Никољичево, село, 2 сата северно од Зајечара, има један
илак минерални извор, Боји је сада запуштен, али му народ много
долази у болестима, а особито у грозници. Тај се извор зове (Ни-
қоличевска) бањица.
За врело ове воде прича се да је сланинама заптивено с тога
' Јелен се влашки зове серв и селу је прво име било Сервано-
новац, па се, веле, после окренуло ва „Шарбановац“?
876 _ ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
што је свет, долазећи на воду, потирао ливаде ономе на чијој је
земљи вода, па се за то извор растурио на више страна.
Прича се још да је некакав Турчин из Видина носио у
бурадиа чак у Видин ту воду, па је тамо, већ охлађену, пио
лева ради.
о - o
З Равнице
| Равнице највеће и најродније јесу дуж Тимока Белог од
Шашке до испод села Вражогрица и од Вел. Извора преко Be-
лога Тимова уз Црни до повише Зајечара. Та раван може бити
дугачка 2—3 сата а широка 2%.
Даље, красна је раван од села Вражогрица уз рготеку реку
до села Рготине, 1 сат дугачка.
Има равни у Кривом Виру, и ако не баш пљоште, зи међу
селима Сумраковцем, Злотом, и Подторцем такође је равница upa-
лично велика и доста родна.
Око села Бора: Дугачко поље, Јерско поље, и Борска
равница, равни су доста велике и родне.
Равнице су обично чистије од камена, и за усеве и ливаде
врло добре. К
4 Шуме
Шумама се не може хвалити црноречки округ. Велике су
висине већ показале на многим местима своје голе кости, своје
кречне стене,а оно што је равније, то сваки дан све више овла-
ђује плуг в коса.
Још у Црном Врху и на западној поли Малиника биће шуме
целе и густе, — иначе је свуда све проређено. Ртањ је сиромах
шумом; Вршка је Чука готово са свим гола; Кри, Кривел, и
Оштрељ тако исто.
Бао што је већ помињато, од шумских дрвета, има: Јела (на
Ртњу и Малинику), букава, горунова, граница, церова, јаворова,
јасенова, брестова, топола, диволсска, јоргована, и другог шибља.
оо
-J
—
РУДНО БЛАГО
5 Рудно благо
Рудним је блатом, у колико ее досада зна, богат округ
црноречки. |
Досада су пронађене у њему ове руде и на овим местима:
У Кривељу, селу, на северозапад од Зајечара, 5 сёта да-
леко, има руде: оловне, бакарне, и кристалисаног гипса;
У Црном Брту, руде бакарне;
У Кривом Виру, у месту Суваји, 10 сата на запад од Baje-
чара, под Ртњем, има угљена лигнита.
У рекама: у Црном Тимоку, у реци оштрељској, у слатин-
ско) (више села), у потоцима: рукавичком, радушничком, сувом,
и кокошињем (који сви утичу у слатинску реку) има злата у
тратит-туфу; у Вражгсгрнуу, у брду и у реци, злата у песку.
У Рготини, близу села, находи ве „калцедон“, у реци пак ргот-
ској, и у потоцима: йуковачком, и марковачком, испирано је
некад злато. |
Како наши сељаци с оно свога примитивнога знања, и € онако
несавршеним справама, овде испирају знатну количину злата“ после
великих повбодња, то ове реке и брда заслужују, да се озбиљно
проуче, а међу тим, рудници ти да се не уступају у приватне руке.
У Валакоњу, 5 сата на запад од Зајечара, на месту Дрве-
ном брегу, има гипса и сумпора.
Барон Хердер валазио је овде доказе да се ту у старо
време вадило гвожђе. Он је месту томе, тако крај Тимока, про-
роковао лепу будућност.
У Шарбановцу, 4 сата на запад од Зајечара, има криста-
лисана гипса.
У Злоту, 6 сата на запад од Зајечара, има гвоздене руде.
У Лукову, под Ртњем, на Тимоку, 8 сата на запад од Заје-
чара, имају гомиле згуре од старих топионица. Барон Хердер
мисли да се ту топило сребро, и ако не у великом размеру. За
~.
! Кажу, да се испирањем златног песка могло заслужити на годину
8—10 Н, а то данас већ не плаћа труд, за то је та радња и Ha-
пуштена.
878 ЦРНОРЕЧКИ ОБРУГ
саму стару цревину (усред села) Хердер мисли, да је грађена
за рударе.
У селу Бору, на северозапад 4—5 сата од Зајечара, има
руде бакарне, гвоздене и сребрне, а и златне. То су прошле го-
дине разгледали, осем других, и Енглези који сада држе Мајданпек.
Код села Јабланице, на левој страни Тимока, према Ртњу,
по сата на север од села, с десне стране реке Врела, находе се
грдне гомиле гвоздене шљаке, и велике закопине где су руде ва-
ђене. Ту има и један „јаз“, око 300 хвата дугачак, који је во-
дио воду до једног врло великог скока, на ком су сада брестови,
дебели као човек. И иза тога скока грдне су гомиле опет те згуре.
Није познато место где су вађене руде које су ту топљене, а
има један старац који се хвали да зна местимице где су била окна.
Код села Брестовца, испод брестовачке бање, Барон Хер-
дер је нашао жицу гвоздене руде, оне исте која је у Мајдан-
пеку, само нема бакара, и није онако богата.
Иза села, на једном брегу, опазио је брусни камен, који би
се могао употребити за брусове и Тоциле.
Оваког истог камена има и у селу Рготини.
6 Остаци од старина
И остацима од старина врло је богат црноречки округ. Ми
ћемо поменути најпре
Гамзиград. На западној страни од Зајечара, непуна 2 сата
даљине, на једном повишем брдоравњу, крај Црнога Tamora, стоје
развалине од старога риискота града Гамзиграда.
Гамзиград! је већи од свих градића које смо досад поми-
њали. Он и место другојачије заузима: није то кула на каквој
стени, као Бакво орлово гњиздо, него тврди град, на једном брдо-
о о „а А
' Г. Каниц има право, кад сумња, да је име Гамзиград могло no-
стати од српског глагола гамизати : јер који тек гамижу слабо
граде градове. Али не знамо колико је јака и његова ирет-
поставка : да то име долази од речи канџе (Adlerkralle).
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 879
равњу, град којему су платна необично дебела (имају више од
хвата дебљине). Озидан је у четврт. На сваком углу има по једна
округла пространа кула, и на сваком платну опет по њих неколико
тако да их свега има 18'. Зидови нису висови сада, а Као да нису
ни били много виши. Око града, подаље, било је других кула и
боница које су град заклањале.
Све показује да је Гамзиград био глава, најјачи међу ово-
ливим градићима и кулама, којих остатке видимо и сад у црно-
речком округу.
Пада у очи доиста, што у самој Црној Реци има више ста-
рих градова него можда у половини Шумадије! Ако би се на
ово и шаљиво одговорило, да је онамо много камена, кога у не-
ким окрузима Шумадије нема изобилно, опет нам није јасно: зашто
је овако красна и богата земља — Шумадија — сиромашнија у
остацима старине од долине тимочке која је често засута у камен?
_ Костолац, трад, испод Зајечара. На '/, сата од вароши,
испод утока Црнога Тимока у Бели, стоји стари градић тога нмена
који се баш сад раскопава. Од тога града находе се тамници до
воде самога Тимока, а неки оловни олуци находе се у земљи чак
близу Вел. Извора. Костолац је дело римско. Народ прича да
. је у потоње време седела ту некаква краљица. А кад су је He-
пријатељи опколили у томе граду, она повупи све своје благо и
драго камење, па се узмакне на брдо јужно од Зајечара. Ту се
крила неко време са својим благом. Опазивши да ће је потера
и ту наћи, закопа код неке водице све своје благо, а сама штукне
некуд уневрат. Од тога случаја, кажу, прозвало се то брдо „кра-
љевица,“ те се и данас зове тако.
У пољу испод села Рготине, 2 сата на север од Зајечара,
више села Вражогрнца, имају развалине од некаког старог града,
воје се зову Градиште. Сад су туда њиве и ливаде.
Више села Рготине, на брду Кривој Коси, има други rpa-
дић, који је већ јако порушен. Г. Угриновић, прота зајечарски,
1 Неки тврде да их је било и 20, али су већ тако порушене, да
ја волим узети број, који је означио Баром Хердер,
880 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
тврди да се тај замак у старо време звао грчки „Град Аргос,“
и да је од тога постало селу име: Рготина* |
Више села Злота, на 6 сата западно од Зајечара, на једном
ваменом вису, имају развалине од старог градића који се просто
зове „сеоски куш.“ |
На брду Микуљи, више Злота, стари је град; а тако исте и
у Сатули, и у старом Манастиру. Ништа се више не зна о озии
развалинама.
У Лукову, на левој обали Тимока, баш према Ртњу, старо је
Градиште, коме се не зна ни постање ни историја.
Испод села Ласова, на југозапад од Зајечара, где се река
ласовска пробија кроз камену клисуру, имају две старе разва-
лине од градића, које народ зове „Латинске куле.“
Латински град. На северној страни села Јабланице, северно
од Ртња, а западно од Зајечара, око 8 сата места, развалине су
овога старога градића. Он је на једном великом брду које је на
левој страни радовањске реке, а на десној реке средње. Испод
града се познаје велики пут, који је већ зарастао, а био је про-
бијен кроз једну грдну велику стену. Око тога града, и доле под
њим, находе се грдне велике цигље, које сведоче римско доба.
Ocem самих градских зидова, има ту много других зидина Боје
су сада већ веома порушене.
Прича се да су Турци тукли тај град с места Које се зове
Селина. Народ се био повукао уз радовањску реку у збег вод
њенога врела. Заклоњен уз реку клисуром, где је био шанац, а
с друге стране планином „Мустабашом“, народ је мислио да jey
тии збеговима безбедан. Турци ухвате некаку бабу, и туре је на
муве да им каже, отвуд се може ближе прићи ка граду. Баба
на мукама пристане и поведе их преко манастирског потока, обиђе
око великог брда, и дође да места „Ивице“, одакле се у град мо-
гло пушком дотурити. Турци одатле почну пуцати из топова, и
за неколико сата град разруше, а баби — вођу своме — за на-
граду, одсеку главу на месту које се отада прозове „Бабља пад“.
Кажу, да је тако велика погибија била, да је текла крв низа
стене разваљеног града.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 881
Пошто освоје град, пешаци се спусте низ брдо и дођу до
извора радовањске реке те стану сећи збег; од сече рева потече
крвава, и тада тек они, који су чували пролаз на клисури, опазе
да је збег страдао. Али Турци ударе и на њих, те и њих побију
и растерају.
Да је град Латински тучен топовима, сведоче ђулад која се
° туда налазе, а Кад је то било, не зна нико.
Људи из оконих села и сад тврдо верују да у подруму, у
граду, стоји градска каса и стакло вина од 8—9 ока само с два
прста што је усахнуло. И кад би им се допустило, копали би, и
мисле да би нашли благо !!
На врху Вршке Чуке био је стари градић коме се не зна
ни постање ни историја, а ни име које је носио ДОБ је био пун
народа.
На подновју брда Рудине, / часа десно од пута, близу
извора ЉБорбороша, код села Грљана на Тимоку, има развалина
као од неке куле. Ништа се не зна, о њој: ни чија је ни кадашња је.
На источној страни села Бора, на „Јрвеном Брду“, имају
развалине од старога градића. Ту се налази, у сред града, једна
рупа, тако дубока, да се нико од становника не усуђује у њу
да уђе. -
Људи овде причају, да је и на Столу и на оном Кривељ-
ском Кршу био по један град. С овога се града оба друга виде
а тако и са свакога оба остала. Прича нема никаквих. (амо се у
овоме у Бору находе римски новци. |
Као што се види, у овом је округу пуно старих градића и
кула. Није беспутно поменути овде још и народну причу, по којој
је и Љутица Богдан, војвода загорски, седео у Кули, садашњој
турској варошици, 2 сата од границе, а добра је своја имао у
Тимоку, испод села Вражогрнца, у равни Татарни.
Још стари помињу да је у овом крају било доста тврдиња.
Г. Каниц вади из Манерта ова имена старих градића: Burgus-
Altus, Gombes, Longiniana, Ponteserium, и др. (стр. 317).
Где су сад та места, или хоја су то од ових што се још за
њих зна, ја не могу казати.
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА 56
882 ЦРНОРЕЧБИ ОКРУГ
У долини Кривоварекога Тимока, од села Кривога Вира па
онамо до Бољевца, има неколико старих црквина, од којих сада
служе само она у Лозици и она у Јабланици, а друге су све
порушене. Најбоље се одржала она у Лопушњи; од оне у Лукову
стоје тек зидови, а она крај реке Моровштице само је гомила
камења. |
да постање тих цркава има овака прича:
Некакав хајдук био нешто киван некоме владици, не знаи
за што ни кроза што, па му дође ва исповест, не казавши се ко је.
Владика му духовује грехе, а он упита још:
— Шта би требало да учини онај, који би убио владику,
па да му се опрости трех?
— Да сазида девет цркава, одговори владика:—тек ако би
му се опростили греси.
— Онда је ласно; сам је пресудио, perse хајдук, па шчепа
владику и закоље. На писку владичину дотрчи haye, те ха)дук
нехотице закачи и њега ножем, и посече.
Извршивши ту освету, хајдук почне зидати цркве: и начини
_ дедну у Лозици; другу у Лопушњи; трећу, у Лукову; четврту,
У Кропочеву; nery, ү Падини; шесту крај реке Мировштице ;
седму чак у Грљишту, и још две негде око Ртња.
Ономе ђачету, које је погинуло на правди, посвети се, веле,
десна рука, и сад се, кажу, чува у цркви Лозици.
Друга прича опет приписује многе од ових богомоља неком
Каравлату Радулу, и његовој породици. У прилог овом послед-
њен причању иде и запис на цркви Лопушњи.
У манастиру Кропочеву, или Крепичеву (двојако га име-
нују), има у женској цркви запис: Ирнмн молента, О пре-
CRETA, PAEA CROTO Георгтд [ованокнуд; и ту је измо-
лован основалац храма, његова жена, ићи. У десној руци држи
план од цркве. Кажу да је Радул-бег имао сина Јована, a do-
ван сина Ђорђа, и овај Ђорђе држе да је градио речену цреву.
Црква је, после тога, била опустела за дуго време, па је је
оправио неки кнез Голуб, из села Јабланице. Најпре се прича
да је он, зван у сну, видео у утвари, како су неке неприродне
ССТАЦИ ОД СТАРИНА 883
силе ту цреву пренеле на место где је сада, па је је он после
тога оправио, али га видински паша завује у кладе, што је
цреву оправљао без царева Фермана. Голуб понуди откупе за се;
а паша пошље Турке у Јабланицу, те од Голубове кубе узму 12
ока белих новаца, и отерају 1000 оваца, што је Голуб имао.
Паша га опет не ослободи, а Бад Голуб повуди да му око врата
закује гвоздени ропски ланац, па да га пусти по белом свету, да
проси откуп, онда се једном смилује и отпусти га, али му за-
прети да више не обнавља цреве.
Иза живописа, који је рађен 1761 године, познаје се на
дувару други живопис, којему се не. зна кад је рађен. И овде
би ваљало да загледа око српскога уметника.
У црви овој (јабланичкој) сачуване су две старе књижице
које ваља овде поменути. И
У једној је „Епистомя Господня“, она за коју се прича да
је спала с неба „въ лето уме :- 1745, у свети град Jepy-
салим“, Епистолија је цела ту. Редакција је српска, само негде и
негде има по нешто што заноси на бугарски језик. Осем тога,
има још неколико молитава које се читају над болним.
На послетку је: Слово‘ и повест светога Јована Златоу-
стога, како су пет жена погубиле вас свет; али од тога има само
један лист.
Друга је књижица још мања; у њој је само: Слава, Erga
НАПНЮТЪ OY слава.
Славу је ову писао „Радосав Радојевић, повезачъ отъ
Пећи, ауб4=1774 у манастиру.. “ (ие може да му се прочита име).
Слава гласи овако:
„Ко слакз иже Bb троицђ славимомз господа Bors нашемз,
Исусу Христа, во премногія молби молфни пресветые пречистые и
преблагословенфй славнфй владичицћ нашей богородицђ и присно-
Aben Маріє, силою частнаге и животворештаге крста;
бо слакз н NOXRAAZ частнаго и славпаго пророка и преди-
тече и крститела Јоана; светихљ славныхъ прорововъ: Мойсея Boro-
видца, и Арона, и Или, и блисва и Давида и Єсеа; светихъ трехъ
отрововђ и Данила пророка и засехъ светихъ пророковъ.
56*
884 А ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
бо славз нпохвалз светихь славнихђ и васехвалнихъ
апостолъ Петра и Павла и дванадесятъ и васехъ светих апостолъ;
Во славу н похвалз четири евангелиста: Матея, Марка,
Луку, Јеанна, проповдниковъ божественато благовђета Христова, и
васехђ светихь апостолъ; 5
Ко славанпохкала иже во светихъ отецъ нашихъ свети-
телей: Василія Великаг®, Григорія Богослова, Ј анна Златовстате,
Атанасія и Кирила; иже во светихъ оца нашеге Николаа, архи-
єпископа Мирликйскаго и великаго чздотворца;
Ко слака н похвалз Петра и Алексија и Јони и Филипа
московскихъ, и Haratu епископа новогородскаго чудотворца;
Ко славу н похедлз иже во светихъ оца нашего Савы
архієпископа сербекаго и васехъ светителей;
бо славу н похкалз светаго апостола, првомзченика и
архидіакона Стефана;
бо слава н NOXBAAY светихъ великомзчениковъ Георгія,
Димитрія, Теодора Стратилата, и васехъ светихђ мнченикъ и
мзчениць : Teraa, Варвари. Кираки, беимји, Параскевы, Екатарены,
° и васех светихь изченикь и мученицъ; |
Ко славз преподобнихъ и богоноснихъ отацљ нашихъ: Анто-
нія, бвтимја, Савы, Онуфрія, Атанасја Атонскаге, Антонія и Teo-
доста Печерскихъ, Сергія Радонежскаге, Варлама Хетинскаге,
и васехљ преподобнихь отацъ и преподобнихь матерей Пелапи,
Теодосіи, Авастасји, бвпраксји, Февроніи, Теодзлы, Євросинін, Ma-
pia бгиптанинн, и васехь светихь преподобвихь матерей;
Ко слакз н похвалз светихь чздотворцовь и бесребрени-
ковь Козми и Дамана, Кира, Јеанна, Пантелеймона, Јеромолал, Ba-
сехъ светихь бееребрениковъ;
бо слакв н похвала светих T и иг отацъ нашихъ иже
Bb Никеи сабравшися и Арію беззинаго низложиша и намъ законь
и православје овтврдиша;
Ко славан похвала светихљ српевихь и поморскихь учи-
телђи и просветителђи Симеона и светителя Савн и Арсенія,
Никодима;
бо CAAB8 H похвалз четири звђади просіявши во послед-
СТАНОВНИЦИ . 885.
няя времена во сербской и болгарской земли: Илариона Меглен-
скаго, Јоакима Осоговекаго, Јеанна Хрилекаго, Прохора Iwan-
скаго, Петра Коришкаго, и Јозникна дфвичаскаго чадотворца;
Ко слава н похкалв светаго и славнаго во царћ и во
изчениц$ краля (тефана иже во Дечанћ; и светаго иладаго царя
Оуроша иже въ Неродимлы, и светога и славнаго во мученицфхь,
кнеза Лазаря, иже во Раваницћ.
бо сллкз н похвала святаго краля Милзтина, иже во
Софии :'
Ко слава H похкалз светихъ новоявлънихъ деспотъ иже
во подкрилв Фрушкой Горы, архиепископа Максима, Деспота
Јеанна, и блажене госпоже Ангелине, и светаго Имерек, и светих
праведнихъ богоотацъ Јоакима и Анни, и васехъ светих ® вЪка
благом: Borg угодивше; во благоденств!в и животъ и здравіє Ha-
шему почтеному господина домаћини (имерек) благороднЪйшемз
госнодин8.
Многая лфта (трижди). Слава: Молитвами светихь А постолъ,
милостиве господи, очисти множество согрешени наша. H ныне:
Молитвами Богородицы, милостиве господи, очисти множество
согрешени нашя. |
Помилзй macs Боже, по велицђи милости твоей, и по MHO-
жеству щедротъ твоихъ очисти вся беззаконія наша. По том сти-
хирв сватомв вму же веть день, или: Дьньеь благодать светато
двха... и Богородице abro, радуйся...“
7. Становници i
а. ЊИХОВЕ ИСТОРЕИСКЕ CYABHHE
Множина ових градића и кулд из незапамћена доба сведочи
да је у црноречком округу било живота, и велика интереса за
тај живот, још у најдаљој прошлости, само је штета што ми о том
не можемо ништа да кажемо.
' Овде је додато другом руком: Светихь петъ петозарнихъ Myte-
нице (тако): Евстратія, Аксентил, Мардарія, Євгенія, и Ореста.
886 . ЦРНОРЕЧКИ ОЕРУГ
На више места находи се прича о прошлој судбини овога
или онога села. Тако се, на прилику, држи као извесно да су се
Вражогрнчани доселили из Косова, и сам поп Миленко РашиЕ
каже, да и сад има око 40 кућа своје роднине у Белој Црвви,
у Банату; и то су они, који, дошавши из Косова у Вражогрнац,
_ нису могли ни ту да се стане од Турака, него су отишли чак на
леву обалу Дунава.
Од турекога господарства, највише се прича о времену и управи
Пазванџије, видиневота паше, који је био царев одметник, а Kpa-
јином и Црном Реком управљао је по својој вољи.
Он је држао своју стоку у просторијама црноречким, и, на
хвалу му се помиње, да је размножио добру пасму оваца и коња
у том крају.
Сила дахйска није била онако велика у овом округу као у
Шумадији, али се ипак народ није могао дићи на Турке одмах
чим је Шумадија устала, за то што је теже било преко планина
из Мораве прићи у помоћ Црној Реци, него што би било Тур-
цима из Видина, равницом, напасти на села тимочка и црноречка.
Али је округ овај родио сина који је собом изразио сву ми-
сао, сву жељу, и сву снагу Црноречана.
Послушајмо шта говори сувременик и ратни друг Вељков,
Петар Јокић: |
„Кад узесмо Београд, вели он, моли се Вељко Карађорђу,
да му дозволи да иде у Црну Реку да је одметне. Карађорђе му
допусти, и даде му џебане и оружја што су Турци положили у
граду, и даде му диплому, да може купити бећаре, па нека чува
границу. Вељко узме што му треба, па дође у манастир Раваницу.
Овде, за неколико дана, скупи доста бећара и самовољника. Одатле
пређе с њима у Црну Реку, и, у селу Подгорцу, ухвати у кули
бега жива. Бега пусти, али благо све задржи. Упаради дружину
па сваком да по дукат, а остало задржи нешто себи, з нешто пошље
Савету, у Београд. Одмах постави старешине по свој Црној Реци,
по Бањекој и по Сврљигу (и ако су у тим кнежинама још судили
Турци), па се врати у Криви Вир на зимовник.
СТАНОВНИЦИ 887
Поеле пораза бега у Подгорцу, Турци су се ипоги били раз-
бегли из Црне Реке које у Видин а које у друга утврђена места.
Једном је само огледала једна потера, да нападне Вељка у
Кривом Виру, али је он на њу грунуо ноћу тако из ненада ис
таком хитрином и јунаштвом, да је не само растерао то нападача, него
је његово име постало баук за све Турке од тога доба.
Вељко је, после, поградно шанчеве, у Вражогрнцу, у Заје-
чару, Грљану, Суираковцу, и сам је собом и са својим бећарима,
држао све ове шанчеве. Над свима је старешинама био поставио
брата свога Милутина, а над свима шанчевима, и над пешацима
био је метнуо неког Х. Николу, из Сарајева, који је био врло
учен човек, и умео је шанчеве управљати“.
Ето тако је Црна Река ушла у заједницу народнога устакка,
и прославила се нарочито несамртним сином својим Вељком.
После 1813, Црну је Реку снашло оно зло, које и сву Ср-
бију. А у другом устанку није се могла дићи чак до 1888; па
и тад би се тешко ишчупала из турских руву, да нису с једне
стране сами Турци безразложним наметима довели ствар до крајности.
а с друге да није Кнез Милош, упућивао људе, да се дигну и
свргну са себе зло које их је тиштало. Будно око његово згледало
је све што бива од ушћа Тимока до утока Дрине, и што је где
требало, то је све и чињено, по наредбама његовим. Време ће
обелоданити све те мере, и сва довијања, која је изумевао овај
необични човек, да отаџбини својој придружи за онда бар оне Epa-
jese који су били закапани крвљу српском од 1804—1813, и који
су комисиски признани као делови нове Кнежевине Србије.
да друге округе казано је, или ће се још казати како је шта
било, а за Црну Реку ево са чега је букнуо пламен новога судара.
С пролећа 1833, ударе Турци нову и врло велику порезу на
стоку у Црној Реци. Еметови се скупе о Ђурђеву дне на договор,
и сложе се да пошљу између себе неколико одабраних људи му-
селиму, у Зајечар, да му се замоле, у име народа, да не удара
те порезе, против закона. Најотреснији између Црноречана у том
послу, који су народ предводили, а који су се и с Кнезом Mu-
лошем допитивали: шта ће и како ће, помињу се: Оборкнез Сима
сев ЦРВОРЕЧКИ ОКРУГ
Николић, из Зајечара; Милета Карабаш, из Бривога Вира; и
Станисав H., трговац из Иланинице. Муселни заповеди да се кие-
тови, који су му били дошли, отерају батинама од његовога ко-
нака, а неке од њих још окује и баци у тамницу. То узбуни сав
народ, и на сБбупу, 27 Априла, Црноречани се договоре, да иду
народски, сви до једнога муселиму, и да га моле, да пусти кне-
зове. У тој гомили народа било је и женскиьа. Муселни, место
сваког одговора и задовољења, заповеди својим људима да се на-
оружају, па изиђе и сам с њима, те удари на ове неоружане се-
љаке: али је тешко борити се с онима које креће нека света за
њих мисао. Голи Црноречани одупру се сили турској. Храбри
Станисав из Планинице убије турског делибашу, и бој се за-
метне крвав. Од Срба кажу падне 126 људи! Али Турци буду
принуђени уступити. Глас о том сукобу пукне ва све стране. Уста-
нак јавно плане. Народ се дигне као један човек. Не само Црна
Река него устане и Крајина и Кључ. Кнез Милош пошље одмах
и нешто своје редовне војске на границу. Турци се повуку у тврда
места, чекајући помоћи од видинскога паше.
Међу тим из Букурсшта приспе руски комисар, и у Зајечару,
на самом месту, затече, како кажу, још лешеве ових који су из-
гинули од Турака на правди Бога. Његов извештај добро дође А.
П. Бутењеву, руском посланику у Цариграду, те овај 25 Маја 1833
у седници с Реис-Ефендијом имадне жив и опор разговор, после
кога Турци већ једном приставу: да се очисте оних свих шест
округа Који су унети у Карту Србије коју је мешовита комисија
израдила.
Глас о тако срећном решењу послан буде онај час Кнезу
Милошу, који то све јави народној скупштини, а и свему народу.
У целој земљи држане су богомоље и благодарења за тако
срећно испуњене народне жеље,
Међу тим је Кнез Милош — радећи и надајући се успеху
од рада на путу дипломатском — ценио је тврђе оно што се делом
изврши и руком заузме; те за то је у побуњене крајеве од часа
послао своје људе с оружаном силом, да буду господари стања
ствари, а са суседним пашама пустио се у непосредне преговоре
ЛИЧНОСТИ no | 889
— божем ради предохране од веће штета и погибли — те тако
је заузео на овом крају све до Тимока својом војском, и примио на
се јемство за мир и за сигурност свега давања које би Турци из
овога краја потраживали од Срба. Тако је он, и пре Формалнога
решења, имао спорну ствар у својој власти !'
Ето тако је Црна Река придружена опет мајци земљи на-
шој, и крв Вељкова донела је благословени род свој.
Имамо још за поменемо да Прноречана има од три народ-
ности. У свом опису, ми се прво овде сретамо с елементом који
није чист српски живаљ, осем Цигана које смо већ помињали. Овде
има: Срба, Влаха, и нешто Бугара. Ових је последњих врло мало;
а они први готово су две једнаке поле свега становништва.
Бугари су само у селима: Великом Извору, на десној страни
Тимока, било их је доста у Зајечару, и у пола села Грљана. Остала
сва села или су српска или влашка. |
О Власима говорићемо доцније мало опширније, а засад да раз-
гледамо што нам још остаје вредно у овом округу.
б. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Хајдук Вељко
Црна Река нема тако много имена која би се могла поређати
на овом месту, али има једно које је никло недалеко од Ртња,
које је горостасно Бао и он сам, баш као да је расло на њега,
гледајући. То је Хајдук Вељко Петровић, који се родио у Црној
Реци, у селу Леновцима, З сата на југозапад од Зајечара, а 4 сата
на исток од Ртња, од прилике око 1780 године. Оцу му је било
име Петар, а мајци Петрија. ?
Отац Вељков био врло миран човек. Богат је био стоком тако
да су му се трипут овце хиљадиле. За то су га Турци звали Me-
тар Оирењар. Вељко је од детињства био веома несташан. Кад
је чувао стоку, био је чобанбаша међу чобанима.
— -e - e ——--
' У врајпнском овругу биће изложено једно писмо које је писао
Стеван Стевановић, у Неготину, 2 Маја 1833, баш б току ових
догађаја.
* Осем три сива, имали су они и hep Милану.
890 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Турци су врло често долазили на њихову бачију, те јели и
пили и односили: бир, масло, и млеко. Вељко се једном договори
с чабанима те неке Турке помлати на бачији, и тако сс сви до-
копају оружја.
Познато је да су се београдске турске војске, верне цару, су-
дарале с војском Пазваноглӣвом, у Црној Реци, и ту морале овој
_ последњој уступати. Пазванийне крџалије попале и похарају, у Ta-
вом једном сукобу, село Леновце (које се по том, вели Вук,' прозове
Негалица), вао и многа друга села наоколо. После једног таког
страдања, Вељко, као шицарац од десетак петнаест година, остави
оца, мајку, и браћу, и оде у Видин, те се најми у некаква Турчина.
да му чува овце; а после неког времена дође у Пожаревац, и ту се
најми у војводе, да му готови јело. Пошто и ту проведе неко време,
задоцни се једном на васкрс, играјући с иомчадима у колу, те своме
господару не зготови на време вечере, за то га господар потера да
бије,’ а он утече, и оде у тајдуке Отаноју Главашу, с коим оно
лето (1803) проведе. Станоје га, кад дође зима, намести у селу
Дубони код некака човека, да као чува овце. И тако на јатаку, као _
најамник чувајући овце, ожени се у том селу, ушавши у кућу не-
каквој удовици, Која је била нешто род Главашу. Кад се, у no-
четку 1804, почне дизати буна на Дахије, Вељко се изнајпре држао
са Станојем Главашем, а после се прилепи Ђуши Вулићевићу, као
поглавици смедеревске нахије, и тако је уз њега ишао и војевао
докле он није погинуо у јесен 1805. Иза тога, Вељко остане
——————.
' Бук, Даница, за 1826, стр. 70.
2 Петар Јокић вазиваше да је Вељко, млад и врло угледан момак,
био по вољи војводином харему. Али како у њ никако није могао
ући, а из кујне је имао онај долап у ком се, на вртешку, додаје јело
унутра, то он једном дрско седне сам у долап, и обрне, те се тако
обрете у харсму при свим затворима на вратима. Дрскост та није
могла дуго остати тајна за војводу, који потражи да га каштигује
за то, а Вељко побегне у хајдуке.
Даља прича вели, да је он, после тога, побегао у Банат, n отуда
је прелазно често те је око села Брестовика, испод Гроцке, дочеки-
Bao Турке, и секао их. Тако се познао с Главащем н са смедерев-
ском нахијом.
ЛИЧНОСТИ 891
код Бушина брата Вујице. Али у том је и сам био стекао неко-
лико момака и начинио се неки буъубашица.
У почетку године 1807, кад су Срби узели Београд, као
што је већ казано, молио се Карађорђу и савету, да пређе из
параћинске нахије у Криви Вир, да побуни Прну Реку, и да је
отие од Турака. Ми смо казали како је он добио то допуштење
и како га је оправдао.
Вељко је, по том, био старешина на том крају, а боравио је
највише у Бањи.
После пропасти на Каменици, 1809, чувао је Бању од Ту-
рака, а уз њега се налазио и Стеван Живковић, послани од Са-
вета, да му буде саветник, да не би он, по својој превеликој
слободи и храбрости, где год војску своју у лудо потрьо и упро-
пастио. Тувући се око Бање с Турцима, рани се и он и Жив-
ковић. Турци њих ту опколе са свију страна, и држали су их
неколико недеља. Вељко науми, да се избавља пробијајући се
кроз Турке. Кад се он у својој соби спремао за тај испад, упи-
тају га момци његови
— А шта ћемо с овим ? за Кивковића.
— Шта ћете $ ago може ићи, нек иде, Бао и други људи, а
ако не може, ви му одсеците главу па понесите, да је Турци
не носе.
Кад Живковић, Боји је лежао у другој соби, чује те речи,
помисли у себи:
— Шта! овај, какав је луд, хоће то и учинити, па скочи
онако рањен и нада између првих.
Кад Турци продру до на Мораву, Вељко им је са својим
бефарииа, изокола чинио велику штету и узнемиривао и плашио.
О новом лету 1810 године у Београду на скупштини, њега ol-
туже неки кнешчићи и буљубашице из оних нахија куда је 08
заповедао, да је он некакве девојке силовао, а момци његови да
су неким људма поотимали говеда и овце, и продали Као турско
добро. да то га савет осуди у кулу, него га срећом његовом не
затворе онај дан, већ оставе до ујутру, а он у вече скупи своје
момке па им каже: „Браћо: ја сам мислио, мене зову у Београд,
592 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
да ме питају, колико сам рана летос претрпио, колико ми је момака
погинуло, колико ли саватих остало, колико ми је Бумбар; више
главе пукло, и колико је коња пода мном пало, и имам ли чии
момцима. хајлук издати; а они ме питају: колико сам девојака по-
љубио; па сутра хоће да ме затворе у.кулу; него бежите, да
бежимо одавде“. Ту ноћ побегне он са својим момцима из Бео-
града. У Смедереву се уставе те одморе коње, и ту OH perne:
„Довде сам бежао, а одавде ћу ићи полако; а ко је рад бити се
и мрети, нека иде за мном“.
Сад је отишао у Пореч Миленку Боји га једва дочека, и
фдреди му по 500 гр. на месец, а његовим бимбашама и буљу-
башама ком 200 ком 100, момцима пак као и осталим бећарима.
Кад те године (1810) пређу Руси у Крајину, отиде и он са
својим момцима пред њих, и цело је то лето војевао с њима око
Дунава и Тимова. Ту је за храброст добио златну колајну, а
пред јесен је водио руску војску на Варварин, где се у оној слав-
ној битци ранио у леву руку, и по том у шаци остао мало сакат
(није могао прсте ни добро скупити, ни исправити). Тога је лета
добио негде од Турака врло лепу сабљу, оковану сребром и зла-
том и искићену камењем, па је преко ондешњега поглавара руске
војске, пошље на дар грофу Каменскоме, но он му је врати натраг,
изговарајући се, да он није вредан таку сабљу носити, него нека
је носи онај јунак, који је од Турака и задобио; и пошаље му
му 200 дуката на дар.
О свупштини 1811 био је опет у Београду, и могао је по-
моћи Миленку и Добрњцу против Карађорђа и Младена; али нре-
варен, одлети он в Бањи да је брани од Турава, и тако она
двојица остану без наде и ва његову помоћ. ·
' Ту је колајну послао ђенерал Граф Каменски, с писмом својим,
писаним у логору под Шумлом 27 Јула, 1810 (№ 185). И то смо
писмо добили од унука пок. Милутина Хере, г. Јеврема.
* Начињено је било лажно писмо, па дато у Гроцкој на пошту. У том
се писму јавља да су божем Турци ударили на Бању. Карађорђе га
зовне и рекне му: „Вељко, сине, трчи!“ а он одмах одлети.
ЛИЧНОСТИ 893
‚ У лето те године, на поновљене тужбе оних буљубашица и
пређашњих војводица, премештен буде из Бање у Неготин на место
Мише Карапанџића који је те године умрьо.'
' Ево целога акта, којим је он утврђен за војводу нахије него-
тинске 1811.
„№ 998. Сербекому войводи Вельку Петровичу на-
х16 неготинске.
„Трудн ваши за отечество поднети, H истинная храброст ваша
против непріятеля на разним мћстима оказаная обратила є наше
внимавів на вас H въ знак вашега одличја и возвагражденіл по-
тверждавамо имевно вас войводом нахје неготипске, и от ниже
именовати села слфдующим образом :
1. Вам власт давмо с нахјом вашом управляти, и полно запове-
„дати что вам се предпише, а общесто ков ће бити под вашом
властію не угнЪтавати. |
2. Ви да будете полни исполнитель воли правительствующа Со-
BÈTA и воли МОБИ
3. У дђлам воєнним од сад у будуце заповести, ваставленла, и
требован1а примити ћете из правительствующа Совљђта народва, од
Господ. вовнога попечителя Господ. Младена Миловано-
вића, у таковим що вам потребно буде од нЪга искати.
4. У дћлам внутреним ваше нахів що год бива и треба, да ав-
лате у правительствующи Совфт, Господину Попечителю внутрених
дъл, Якову Ненадовићу, од ковга у таковим примаћете na-
ставленя.
5. Кром нашой, под никога власт не подпадате касателно нахів
ваше, слћдув вам знати кому се у будуще имате покоравати.
6. У време воєваня под ковго командующаго послушанів и по-
корлост вам претпише се бити, святёйше да заповести онога HC-
полна вате. Ибо сваки таки комапдующи бити ће од нас изабран
и наименован ; увђрени смо ми, да ћете вы с нашом признаностію
кою вам указуємо задовольни бити. Усугубите труде ваше у дђлам
касающим се благополучія народа, за показати себе достойним у
будуще сего уваженја. У Београду, 21 Авг. 1811.
Верховни Серб. народа Вожд
Геортгів Петровичь
| (М. Д)
Въ Правит. народнъм Совфту
Младенъ Миловановичђ
(М. П.)
894 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Вад је дошао у Неготин, није имао никаква богатства осем
добрих коња и госнодскога одела и оружја; јер све што је на
„Назначенів села под команду войводе Велька Петровича:
1 Мокраня, 2 Кобишница, 3 Буковча, 4 Ср-
бовласе (Србовлах), 5 Радуввац, 6 Короглаш,
7 Самариновац, 8 Праово, 9 Чаново (Џањево), 10
Дупљане, 11 Каменица, 12 Острово, 13 Сухая,
14 Паланка, 15 Кунусиште, 16 Слатива, 17 Ypo-
вица, 18 Вратна, 19 Ябуковац, 20 Малайница, 21
Штубик, 22 Плавна, 23 Половица. 24 Ш аркали (Шар-
камен), 25 Есеница (Јасеница), 26 Карболова (Карбулово),
27 Вировац (Видровац), 25 Трнане, 29 Сиколе, 30 Луке,
31 Глоговица, 82 бсивово (м. ]асиково); 33 Коприв-
ница, 34 Лсикова, 35 Селаш (и. Салаш), 36 Метриш, 37
Табаковац, 38 Брусник, 39 Тавнич, 40 Рајац, 41 Сме-
довац, 42 Роглево, 43 Благовановац (Бљувановац),
44 Речва, 45 Брестовац, 46 Чоконар, 47 Чубра, 48
Неготин,“
С тим ћете селима командирати и рачуне од свашта давати, и
у договору са свима Бметовима от нахів у согласію бити. — Сва-
кад ће вам вдне заповести долазити, а понаособ, како за войну
тако и за проче. У договору са свима Бметовима от нахів да H3-
берете по 3 кмета за судів у магистрат сваки, и те кметове и пи-
сара (ков изберсте) пошльнте у Совћт, где ће они примати поуче-
нів и наставленів, како ће поступати и пресуђивати.
По нахји вашой да разредите мензулане: у сваку по 4 кона и
3 момка уз те кон за мезулџіє;`коньма и мезулџіяма рана и плата
да буде од нах!в, и то у вданпут да уредите,. што им за сваку
годину треба, како за право ви с кметовима нађете.
Ви войводе да уредите: у сваком селу кнеза сеоског, кон ће са
селом оградити кошеве и амбарове за десетке, и вама рачуне ла-
вати, и да се не мешате у свещенички и духовнички чин, коим
митрополит да суди. Ви пак где се кои на суд позовете, да од-
мах онде отидете, а за млађе што кои где учяни зло, поара или
што буде, да га имате сваки предавати суду у магистрат ; коме ма-
гистрат пресудити не може, он ће такове слати у Совћт, а особпто
за свашто да авлате како мени тако и Совёту, како за добро тако
и за зло. Завист н противност међу вами да не буде. — Ако би се
један другоме противјо, да ће морати на одвет доћи.
ЛИЧНОСТИ 895
војеци добијао делио је са својима. Али године 1812 закупи скеле
и ђумруке на оном крају, те се срећом врло обогати, па и тај
добитак готово сав подели са својим бимбашама и буљубашама.
Кад се године 1813 отвори рат с Турцима, одреди му Савет
да свашто од Совфта наставленіє да иштете, и да познавте, да
в он врховна власт.
Оне заклетве у Сабору ков су биле, кои преступи бити ће ли-
шен старешинства а што се коим определи, да са оним буде за-
доволан. У овоме пункту вама описувм потребная, ствари и на•
ставлешя, одъ кога ћете шта тражити, то вст од Совфта, кои су
сада членови раздђлени поособ у дфлима:
1 Госп. Младен Миловановић, попечитель вовних дЪл :
што за войску лотребув, џебане, олова, барута, ђулета, вишека,
топова и проче вовне мунпцив од онога да тражите.
2 Госп. Милко Радонић попечитељ иностраних дл, то
вете ако би какав човек из друге землф прешао к нама, шта тра-
жио, таки да такова човека пошалћте к нђиу. i
3 Госп. Тован говић попечитель просвещенія народня;
он ће знати коме просвеценјв издавати, кои за просвещенієв вст,
од овога ћете тражити.
4 Госп. Яков Ненадовић попечитель внутрених Aba, од
ubra ћете просити внутреня дла; он ће вама наставлсија давати.
5 Госи. Hais Марковић, он вст велики вилавтски судія,
ков bere од mbra наставленів искати, кон скриви како ћете га
каштиговати.
6 Госп. Кнез Сима Марвовић попечитель касе народн%,
ков наставленів од нЪга затражите, будући да ће се сви приходи
обрнути у народно қасу, и онда ће се искати потребная за топ-
116, за плату, и прочая за содержанів.
Ови преименовани 6 членова совђта биће сви у вдном согласію.
Друго, од сваке нахів да пошлћте 10 топџія, и 5 дозошара на
науку у Београд. — Сваки од своје кнежине главе да попишете
право, и колико препишете таки нама на знанье да дате.
Од муницје свака 3 месеца рачун у правительствующи Совљт
шальите, колико сте примили, похарчили, и шта још имате.
С тим заключено Bb Правительствующем Совћту народиђи.
У Београду 21 Августа 1811“ (Оригинал имао је доброту дати
нам унук пок. Милутина Хере, г. Јеврем Петровић).
896 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
и Карађорђе још три кнежине из нахије пожаревачке у помоћ,
да чува онај крај од Турака.
Кад је, с осталим женама и децом, из Неготина био испратио
и своју жену са снахама и децом у Пореч, дође му пријатељ је-
дан, в видевши по соби различне сребрне наките коњске и друге
којекакве скупоцене ствари, запита га у вече на само, зашто и то
није послао са женом у Пореч, а он одговори: „Нека жене носе
и чувају своје кошуље и чарапе, и платно, и пређу, и плетиво,
а ово су ствари јуначке које сам ја на сабљу добио, и сад са
сабљом ваља и да чувам; а који то није кадар сабљом чувати и
бранити, није га вредан ни имати. Срамота би било, да Турци
дођу у моју куһу, па, код толике славе и имена мога, ништа у
№0] да не нађу“. Пријатељ је тај његов намеравао, да иде у Бео-
град, а он та је задржавао и устављао говорећи:
— Ми смо овде доста веселих дана провели, остани и сад да
разбијамо Капетан-пашу (за кога се говорило да ће ударити на
Неготин), па барем и славу да делимо.“
— А како мислиш разбити Турке? упита га пријатељ.
— Е! како? извешћу моје солдате и бећаре пред њих, па
Һу им ј..... матер.
Свега војске под својом командом није имао тада више од
3000 људи, па и то је било нешто у Брзој, а нешто на Великом
Острву. А за 'Турке се знало да их иде на Неготин више од
15.000; за то му пријатељ рече:.
— Али сад неће ударити на тебе само субаше, него ће доћи
царска војска, и довући убојне топове и кумбаре; за то може бити
да би боље било да се ти не затвораш у Неготин, него да на-
чиниш још један мали шанчић где год у планини, а овде да одре-
диш само толико пешака, колико је потребно за чување шанчева,
и да им поставиш добре уреднике; па кад Турци ударе на Тимо,
ти изиђи те их дочекај: ако их разбијеш, хајде у Неготин, ако
ли Турци разбију тебе, не иди више у Неготин, него са свих
коњицима и е осталом војском што је сувише у шанчевима, иди
у планину, па ће се Турци више бојати тебе из планине са 1000
људи, него да имаш десет хиљада, па да те овде опколе.
личности 897
Вељко се грохотом насмеје. '
— Е, ти си се уплашио од Турака. Моли се ти само Богу
да Турци ударе, па кад дођу моји козаци е Тимока, и рекну: Ето
Турака! онда ћу ја припасати сабљу, и узјахати Кушљу, па идем
у поље пред њих; а ти вичи Петра Кључара, нека ти донесе
олбу пеленаша, па ево овде седи и пиј, и узми дурбин па гледај
како ћу ја њима да ]...м матер.
После неколико дана тај је његов пријатељ отишао у Пореч,
па и у Београд, а Вељко је остао у Неготину по староме.“
Кад Турци из Адакала (Реџепови) први пут изађу у Кључ,
да народу не даду бежати унутра у Србију, него да га враћају у
Адакале, и ту се побију с Милутином, Вељковии братом, онда
Вељко дигне неколико стотина своје војске, пређе преко Тимока,
па пешаке остави изнад видинскога поља у брдима, а он с KOH-
цима сиђе до самога Видина, те заплеви неколико хиљада оваца,
и потуче нешто Турака, па се врати опет у Неготин. Турци су
га гледали с видинскога града, како лети на своме хату као муња
преко неба. Прича се чак и то, да је долетео до капије видин-
све, и у њу ударио копље своје, па га ту и оставио!
Прву велику турску војску дочека Вељко код села Буковче,
и разбије је и узбије на траг. Али трећи дан удари сва сила
турска, с топовима и свом оправом ; Вељко-је опет дочека у пољу,
и борио се неописаном храброшћу, али „ко ће сили Божјој одо-
лети“! У њега је било 3—400 коњаника, и толико још солдата
у равну пољу, а Турака 15—16000. Док је он једну војску TY-
као и сузбијао, дотле су га друге две обилазиле, да га одсеку
‚ у „Сри. Повинама“ (за 1874 бр. 236) каже се да је Вељку
заповедано да остави Неготин, и да се повуче у планине, и то
се оснива на оним речиа Проте Ненадовића (стр. 277 Мемоара)
где он вели: „Зар би Вељко погинуо, да су слушали Карађорђа,
да се у Неготин не затвора,“ и т.д. Колико је мени лознато,
ова је ствар била онако како је испричано под Јагодином, стр.
203 и 204 ове књиге.
* Сва је прилнка да овај Вељков пријатељ није био вико други
nero сам Бук Ст. Караџић који је све ово и описао.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 57
898 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
од Неготина. Ту ноћ изађе опет из Неготина, и удари на Турке
као гром; али се сила одржи. И тако је, после, свави дан изла-
guo из Неготина, и био се Бао прави јунак, али се Турци утврде,
изграде шанчеве око Неготина, па му се почну примицати лагано,
ама поуздано. Још им дође и помоћ од Реџепа из Адакала, од
влашког кнеза Караџе, а најпосле стигне и сам велики везир Ру-
ши g- Паша.
У Вељка пак, од оно мало војске што је имао, изгину и
допадну рана најбољи јунаци. Турци су се сваку ноћ кроза земљу
примицали тако, да су најпосле били тако близу српских шанчева,
да су се могли батинама пустимице тући. Ту сад другога боја
није било него са шанчева из топова, кумбара, и пушака. Турци
све куле неготинске топовима и кумбарама развале или оборе, и
сама она највећа кула, у којој је Вељко седео, буде прорешетана, те
он сиђе у подрум. Најпосле му нестане џебане, особито топовских и
пушчаних танета ; он покупи сва калајна кандила, калајлије, кашике,
и све то растопи на пушчана зрна; а у топове је, кад су једном
Турци јуришали, метао најпосле и саме талире те Турке одбијао.
Он је писао више пута за помоћ и за пебану, и најпосле
је претио, као што и песма помиње: „Ако да Бог те преболен
ову рану (отисне Турке од Неготина), питаћемо се на зиму како
се брани царство“ (т. ј. о Малом Божићу, на скупштини, која
се држала сваке године).
Послава цебана из Београда стигне доцно, а Младен опет,
бојећи се ослабити Делиград, и уздајући се ваљда у Вељково
јунаштво, не пошље му ни помоћи, те тако Вељко остане сам са
својом срећом.
Дан и ноћ је ходао по шанчевина, људе слободио, и шанчеве
поправљао, што је где покварено. Свако јутро би сам точио ра-
кију тобџијама, и храбрио их да се не плаше.'
Једно јутро, последњих дана месеца Јула, изађе Вељко у
' Причање Јокилћа.
* Вук, у Даници за 1826, стр. 86, вели да је то било првих дана
Августа; а у Протоколу Карађорђевом, 1 Августа се већ пише
Милутину, брату Вељкову, да буде војвода на Вељково место. Мо-
личности 899
Мали шанац, у садашњој Влашкој мали, у Неготину, и, на таб-
љама, стане наређивати и казивати како да се нешто награди и
поправи што су турски топови били развалили; а турски га
тобџија позна!, нанишани на њ, и удари кроза сред плећа, и тако
та прекине и разнесе, да ништа више није могао рећи, до — „Др!“
— и с том половином речи падне иртав на земљу.:
Момци његови, видећи шта би, узму неке траве, која је била
ту донета за коње, те та покрију да га људи не виде. У вече,
брат му Милутин, с момцииа, узис га и сарани код цркве, и,
метнувши још два иртва бећара поврх Вељка, тако заравни гроб,
да се није познавао, јер би Турци дали небројено благо за главу
Вељкову, али је нису могли наћи.
Војска сва, залуду је крити, још тај дав повна да Вељко
није више међу живима.
pao је дакле он погинути неколико дана пре тога. Још Bys вели
да је то било у јутру, а Милутиновий додаје „у ручано доба“
(Тројебратство, стр. 28); у „Сра. Новинама“ пак (од 1874 бр. 236)
важе се да је било после по дне.
Прича се да га је издао Турцима Настас Армаш, из Турске, који
је био код њега у служби, па га Вељко нешто покарао, а он од-
бегао Турцима, и казао тобџији које је Вељко, те да у њега гађа.
2 Милутинови вели: „Раме лево ђуле му однело,“ и само је pe-
као: „Држ'те се браћо!“ Тровбратство, стр. 30.
pe
3 Место ce то доцније тако заравнило, да се није могло знати где
је он управо укопан. Године 1854, 3 Априла, кад умре неготин-
ски владика „Доситије, и вад му почву копати раку с десне
стране неготинске цркве, нађу се кости и глава од човека, а на
нотама тозлуци од црвене кадифе са срмалн-гајтавом, н копчама
капаклијама. Најстарији тамошњи људи познаду да су то тозлуци
Хајдук-Вељкови у којима је укопан. Упита се о том и брат ње-
гов Милутин Хера, и снаха Стојка, и они признаду да је то
Вељко. Кости се одмах прелију и унесу у гробницу брата му
Миљка, а тозлуци се пошљу у Београд у Музеј, где мора и
сада да су (Акат министарства просвете од године 1854, П№. 400).
У Музеју се хране још и наочари мајке Хајдук-Вељкове, бабе
Пстрије.
57“
900 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Како нестане њега, сви повичу да се више не може држати
у Неготину, него да се бежи, макар како.
Пети дан после сирти Вељкове, Срби оставе Неготин, и uo-
вуву се у Пореч. 7
Крајина и Црна Река, а мало за тим и сва Србија, познаше
шта значи кад нема Вељка ....... |
Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе, и врло ма-
лих бркова, дугуљастих сувих образа, широких уста, и подугачка,
малко покучаста носа; гласа тако крупног као Вуле Коларац, или
Станоје Главаш"; носио се лепо. По срцу и по телесном јуна-
штву, био је први јунак не само у Србији него и у свој Јевропи
онога ратнога доба. Кад је хтео да јуриша на Турке, обично би
поставио своје војнике у параду па би викнуо: „)...у ну оца
ко прође мимо мене, а и ко остане!“ па би халакијо. И таком
су нападу готово свакад Турци сами Брчили пут.
Вељко се није одликовао као управник; он је и сам при-
знаваб да жу то недостаје, и најволео је слушати Вујицу и кнеза
Милоја Тодоровића, а за Младена је јавно говорио да није за
војску, и да Срби иорају бити надбијени и несрећни где год он
заповеда и управља.
Као и многи други славни људи, Вељко је познавао своју
вредност, и за то се срдио што неке мале војводице, које су
војводства добиле мањом храброшћу, или новцем, или лажом. имају
име и част као и он. За то је често говорио: „Да Бог да, да
се Срби не умире с Турцима док сам год ја жив, јер како
Турци ударе, одмах мене стану мало одликовати од овит
кокошара ; а да се умире с Турцима, онда би ми и жене
судиље. Кад пак ја умрем, да им Бог да мир, па никад више рата
да немају.“
' Милутиновић, Историја, стр. 444.
* Петар Јокић, причајући ми ово, додаде: „Тако је радно Вељко,а
није гледао с чардака, и тек викао: „„Ако не узмете, све ћу no-
вешатн.““ Вељко је, синко, један пут био Вељко.“ (Ко је ово бно
што је „гледао с чардака“ није ми казао, нити сам се сетно да
га упитам.
° Тако је ои звао те војводнце
личности 901.
‚ Енев Милош је за њега рекао једном године 1860 — „Море
кад је мир, Вељка да затвориш у онај кавез, у ком се носе ти-
грови и лавови по свету, он би се истргао и учинио би што без-
редно; а Бад је рат, само га пусти, па не бери бригу за њега.“
Турцима је Вељко био задао такав страх, да је један, који
је био у рату против Вељка, причао пре неколико година: „Ќад
се, вели, чује у војсци „„Велко!““ — онда се свак, ма да је на
сат даљине, тек пипа око врата, да ли га већ није он мазнуо
сабљом својом. Мислило се у турској војеци, да је Вељко бржи
од сваке брзине на земљи.“
Као прави јунак, Вељко није умео лагати; он је толико био
искрен и простодушан, да му човек није сиво никакве тајне ка-
зати. За. то си му опет могао у по ноћи, без икаквих сведока, по-
верити небројено благо.
У ратовању је био лаком на новце и на сваки плен, а иначе
није за то све ништа марио, него је поклањао другима, и то не
само својии момцииа него и другима. „Вад у мене има, говорио
је он јавно, коме год треба, нека дође да му дам, али кад у мене
нестане, ја ћу otera у кога год звам да има.“ '
Видећи да му мати неће никад да отпаше носки појас који
носи око себе, нападне је једном питати, за што га никад не отпа-
сује. Она се изговарала да је немоћна, али је он натера те се
отпаше, и он у појасу њеном нађе 400 урубија. Упита је ко јој
је дао те паре, а она каже да је Милутин заштедио од плате и
дао јој. Вељко плане, и полети да посече брата, али овај утече.
Онда он све те урубије раздели момцима.
Од свега је најводео три добра: Коња Кушљу, кога је Ao-
био још у Подгорцу, кад је бега потукао; пушку; и Чучук- Стану.
Вељко се два пута женио, или, управо да кажем, имао jC две
жене. С првои је женом најпре живео доста лепо, а после се за-
ваде, што није хтела да му служи момке, кад зими дођу с њим
= — -
1 Врло је интересно прочитати писмо Кнеза Прозоровскога од 31
Авг. 1808 о том, како се Мула-Паша жалио на Белка и на
његове људе (Taea. Разборъ Сочинен!я Н. А. Попова, од В.
Богишића, стр. 146 и 147).
902 ЦРНОРЕЧЕН ОКРУГ
с војске. Кад му она једном срдито рекне, да не ће да служи
његове хајдуке, он јој одговори:
— То су моја браћа; с њима сам ја добио част и славу, и
све што имам; за тоти њих мораш служити Бао и мене; ако ли
не ћеш, ја ћу те отерати, па узети другу жену.
— Док је жив Карађорђе и мој брат Станоје, не ћеш ти
мене отерати, одговори она.
Тамо њој матер и са Станојем! викне Вељко; а Карађорђе
неба суди и заповеда својој жени; ти ћеш пак видети смем ли,
или не смем!
После године 1809, та његева жена дође у Београд, и ту св
настани, а он, кад оно утече в Миленку у Пореч, нађе тамо лепу
девојчицу Стану. Ова је била родом из Крајине, из села Сикола,
из вуће Нерића или Пљештића. Њих су три сестре биле у оца
посопке :: Стана, Стојна и Стамена. После свију родно се брат
им Мијаило. Стана је била дошла у Пореч да се жали Миленву
и другии старешинана, H6 би ли јој они повратили њене дарове
_и хаљине које су јој били однели бећари, који су похарали Cu-
коле и друга нека крајинска села. Девојчицу ту види Вељко, нај-
пре у кући крајинскога капетана Стојана Абраша, па је одмах.
одзове и узме да га служи. Кад чује његова жена да он живи са
Станом као са својом женом, она се стане спремати да дође к
њему у Пореч, а он јој одмах поручи да ће је бацити у Дунаво,
аво дође.
После да 1000 гроша владици, и нешто Карађорђевим пи-,
сарима, те му допусте да се венча са Станом. И тако се ожени
по други пут, а оној првој жени полови кубу и још неко имање,
у Јагодини, те је после тамо живела. | |
Али он, као и многи славни војници, љубећи више женски:
род него саму своју жену, није ши Стани остао веран; па не само:
што је грешио © другима, него се и првој жени <војој аи
те је 1812 године родила дете.
Са Станом није имао деце, а с првом, осем онога детета 1818,
имао је сина Раку, Боји је, кажу, био врло налик на оца.
Z
личности 908
За Чучук-Стану важу да је била врло милостивога срца, и
многе је измолила да их Вељко не посече.
Њу је Вељко био послао са снахом и другим женама у
Пореч, али кад разбије Турке на Буковчи, учини му се сра-
мота да своју жену крије по Поречу, па пошље те и њуи Ми-
лутиновицу доведу опет у Неготин. Кад Срби побегну из Неготина,
после Вељкове сирти, Милутин с момцима изведе своју жену и
Стану, која је била трудна, па у Неготину, од пуцњаве топова
и кумбара, побацила дете.
У збегу код Панчева, после несрећног пада 1818, нађу се
Стана и Марија (прва жена Вељкова). Марија цикне на Стану:
— Камо, курво, мој муж, Ти си ми мужа појела!
— Иди, друго, с милим Богом! рекне Стана: — немој ми
стајати на јаде: дов је био жив, био је и мој и твој, а сад га
нема ни мени ни теби,“
Стану је, после, у Банату, просио невакав богат трговац,
али она није хтела поћи: — Ја сам била за јунаком, рекла је
она; и ако се још који пут узудајем, опет ћу отићи за јунака.“
И одржи реч: уда се за Капетана Јоргаћа, који је, 1821 године,
у Влашкој, доказао' да је вредан узети жену Хајдук- Вељкову.
Она је после отишла у Грчку, и у Атини умрла 1849.
Од троје деце што је е Јоргаћем родила, сад су живи само
Милан, пуковник у Атини, и ћи Јевросима.
Малутин Петровић Хера
Рођени брат Хајдук-Вељка, родио се тавође у селу Леновцу, у
Црној Реци, 1791. Био је млађи од Вељка, али је одмах ступио код
брата у школу рата, за време борбе за слободу, од 1807—1813.
' Јоргайћ је био родом из Трикале. Дошао је Хајдук-Вељку са 7 друга
(међу којима су били Загла и Фармакија, Нулин отац). По паду
1813 прешао је у Аустрију. После врло променљиве судбине, нађе се
у Влашкој, кад је већ био узео Чучук-Стану. Ту се стави на чело
Хетериста, и борио се као прави јунак; у манастиру Секу, на
граници Молдавије, опкољен од Турака као Синђелћћ на Чагару,
запали џебану w оде у ваздух!
904 ЦРНОРЕЧКЕИ ОКРУГ
Ево шта прича сам Милутин како је први пут изашао Тур-
чину на мегдан, по упутству брата свога Хајдув- Вељка:
— Једном у лето, говори он: — беше брата захватала нека
љута грозница. Наша је војска била где је сад неготинско грпб-
>e, а турска на брдашцу које се зове Буковачки дсо. Два дана
узасоб, један Турчин, на белом коњу, долази пред наш шанац и
чика: ко ће да му изађе на мегдан! Ми смо били у шанцу сами.
_ Вељко је, као што рекох, био слаб, и находио се у конаку. Ни Абраш,
нити који други, не усуђиваху се да изађу пред тога мегданџију.
Први дан је Турчин изишао у uò дне, а други дан дође
чим изгреја сунце. Стаде викати, ружити, и називати вас стра-
шљивицама.
На један пут угледасио ми Besga: он пешке дошао у ло-
гор. Ноге под њим клецаху, зуби му цвокотаху од зиме, а око
уста беше му се изасуло Као у људи које је хватала грозница:
— Добро јутро, јунаци! а какав је оно Турчин у пољу; шта
тражи он; кога зове!
Ми сви онемисмо. У неко доба, рече Абраш:
— Зове на мегдан, побратине $
— Па шта чекате? упита Вељко. Од јуче га гледам с Баба-
Финке, како се туда размеће. Мене једва држе ноге. Него сутра
да га нисам видео!
То рече, па се окрете и оде.
— Не учи ђаволе, продужава Милутин: — сутра дан, чих
зора, ето Турчина опет. | А
Вељко га види с Баба- Финке, па сиђе и полако дође опет
у логор.
— Шта ја вама рекох јуче? упита он сердито.
Сви ћутаху; ја се усудих и рекох:
— За Бога, па ко да му изађе на мегдан
— Ти, Милутине, ти!
Мени се, чини ми се, следи крв у жилама, и не могох с тога
ви чути шта је даље казао. Друштво ми рече да је заповедио
да идем за њим. .
личности 905
Оден; изафено оба на кулу. Он лупи длан о длан. Дилбер
Стана уђе. |
— Кажи сөизу, рече Вељко: — нека спреми Кушљу, али
онако Као вад идем на чарку.“ Она изађе. Он сиде сам својом
руком кубуре с чивије, и сам их напуни. Набијајући их арбијом,
каже мени:
— Милутине, ти ниси досад излазио на мегдан: добро памти
што ћу ти казати. Кад изјашеш Њушљу одавде, окрени чаршијом,
па кад изађеш у поље, и будеш спрам нашег логора, добро се држи
на коњу, и иритегни узду, јер је Њушља научио, чим војска викне
ура!! да скаче и да подиграва, па те може свалити. |
После тога, настави овако: | ,
— Чим из нашега логора изађеш (добро памти што говорим),
иди слободно в Турчиву, али све држи десно, да ти он увек буде
с леве стране, а никад с десне; јер сам Кушљу научио окретати
све у лево, а никад у десно, па ако то заборавиш, и почнеш га у
десно окретати, ти си пропао.
Сад ме све испита, да види јесам ли добро упамтио:
— С које стране треба да ти стоји Турчин у пољу“
— С леве, рекох ја.
— Е, добро! Сад слушај: Турчина се не плаши ни мало,
али за живот главе не пуцај, докле он не опали. Ако је прави
Турчин, он те не ће убити докле најпре не рекне: „„Вурун
бре!““ Не шали се, да га послушаш!
Кад дођеш на 50—60 ворака, он ћете све више чикати да
ти први пуцаш, и Бад види да нећеш, а мегдан је све краћи, овда
ће џарнути коља, истргнути вубуру, и,јурнувши на те, викнути:
»» Бурун.““ и опалити, па у тај мах поред тебе пролетети. By-
шла ће се онда сам у лево окренути, а ти за Турчином пуцај
насигурно. Него, брате, добре се стегни коленима у онај мах кад
Турчин викне: „„Вурун !“ *, јер ће Кушља поклекнути и бољи мах
заузети да се лево окрене, а ти ту можеш пасти, ако се добро не
уздржиш.
Пошто ни је све то изговорио, сиђемо оба с куле. Доле сеиз-
баша вада спремна Кушљу. Још једном Вељко сам прегледа пушке:
906 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
је су ли потпрашене, стави их с вубурама на њихово место, пре-
гледа колане и узду, па ми рече.
— Јаши!
Мене прожма нека језа; ноге ми клецаху; прекрстих се, я
уседох на коња. Вељко мк рече: „Сретан пут!“ па оде на кулу.
Ударим куда ми је рекао; Кушља, бесан, пода мном вришташе
и подиграваше. Кад чу ура! ура! од војника, он се поче бацати
час на једну час на другу страну. Би ме збацио, да ми брат н не
беше казао како да се држии.
Изађох у поље. Турчин ме на белцу чекаше, па се већ поче
кретати. Мени се пред очима показиваху непрестанце некакви
котурићи; плави, жути, црвени, и од свакојаке боје. Бејах се npe-
пао; али се све сећах Вељкових речи, да коња добро стегнем
коленима, да први не пуцаи; и да ми је Турчин свакад на ле-
вој страни.
Приђох иу на једно 100 корака. Турвуша повика: „„Бу-
рун бре!““ Ја премрех, али Кушља, стрижући ушима, иђаше
поносито. Турчин ие понуди и по други пут. Ја ћутах и иђах све
ближе, гледајући да ми је он увек на левој страни.
На један xax, бакрачлија сину, Турчин полете, кубура
пуче, а он пролете миио мене као муња, и правце се упути у
турски логор. Али Кушља учини онако исто како ми је брат ка-
зао, и не даде Турчину натраг, него је морао градити велики круг,
па да се врати. Кушља га готово пристиже, ја извадим кубуру
и опалим за Турчином. После тога пуцња, ја не знађах шта би,
док не видех да ме Кушља у трку донесе одакле ме је и понео...
Све то гледао је Вељко с Баба - Финке.
Camas у авлији с воња, одем на кулу. Брат ме дочека на
вратима, пољуби ме у чело, и рече: „Срећан ти, брате, први
мегдан! Виде л’ ти како се с бесна коња Турчин стропошта?“ ·
Ца погледавши у мене, настави: |
— А што тај пиштољ држиш у руци“ 7
Ја се тада тек сетих да је требало пиштољ заденути Y EY-
бурлук.
ЛИЧНОСТИ 907
Вељко зовну Дилбер-Стану, те донесе по једну љуту, а кад
пописмо, он рече:
— Е, сад иди у собу, те се мало одмори; знам Бако ти је.
Онај пољубац био ми је први и последњи од брата, Бог да
та прости“.'
Милутин је, по војничком чину, био као бимбаша у дружини
Вељковој, а године 1813, после смрти славнога му брата, постао
је војводом неготинским.
Ево једнога писма, које му је писао Младен Миловановић,
после Вељкове смрти: |
„Благородному господару, војводи Милутину Петровићу, и
свим прочим старешинама, у Неготину.
„Разумевши я да е господар войвода Велко погинуо, за то
я у име верховнога вожда и правителствующа совфта, от данас на-
значуем за войводу на иъсто Велково н%гова брата Милутина; тако
налажем свим капөтанииа и прочему воинству, да од данас за
евога войводу признаду Милутина, и да га слушаю, како год што
су и Beara слушали. Ништа да се не страшите, што є Велко
погинуо него да се храбро држите, и тај град чувайте, немойте у мало
испустити док и ми тамо дођемо, а цћло да знате, да hemo доћи у
индат, само кон сат очекуемо, док е овим Турцима овде раскрстимо.
„Господару войвода Милутине! Ми смо вас избрали пред свим
старешинама за войводу ра место вашега брата Велка, и од сад
да ви комендирати имате свом войском коном е год ваш брат Е0-
мендирао, и да се постарате показати себе Лотон мћета вашега
брата. С тим остаеи.
„Понечител воених aba и кавалер, Младен Миловановић
Главноком. пр. ур. У Делиграду 4° Юлія 1818.“
* Ово је причао сам Милутин Хера, 1849, у Брестовачкој Бањи,
пред ондашњим великашима, међу којима су били: Митрополит
Петар n Владика Доситије. Г. Ђока Живковић, као фак вла-
дичин, слушао је то све и упамтно. Осем тога, ово ми је казивао и
г. К. Давидовић.
2 Шта значе ове скраћене речи не знам; можда: Главнокоманд.
против Урумелије 2
3 Овај дан чини праву забуну о времену Вељкове смрти, али је сва
прилика, да је овде место 4. Августа, записано 4. Лула.
908 ЦРНОРЕЧКИ ОБРУГ
Милутин се није могао дуго одржати у Неготину после Bes-
кове сирти. Ево писма Карађорђева из Тополе, од З Августа,
1818, у коме се види, да је он већ оставио. Неготин.
„Поздрављамь васъ, пише Вождъ, воевода Милутине Петро-
вичу, и тако вама даемъ на знанђ, како camb разумћо за несретни
случай, да сте Неготину оставили, и како су Турци у Неготину
уишли, и ви вишта изниели нисте, но сва муниція остала в уну-
тра. 'Го в доста велика несрећа за macb учинфна, али се сада већ
повратити не може. Тако вама даємо на знанђ, како нама иде
Москов у помоћ, и ве: има три неделћ дана, како єднаво иде на
границе наше, да нам помоћ учине, за то вама препоручуєм, да,
како примите ово наше писмо и разумете, одма сву войску под
командом вашом да искупите, и друмове по планинама засћците,
бусів тврде поставите, где видите способно место, да се могу
Турци дочекати и разбити, и ту на вратима добру и тврду 6у-
сію поставите и на Турке добро сматрайте, где ударе и куда се
крену, да се онде дочекаю, и тако чувайте добро планину, да
Турци преко планива не пређу, а они проћи не могу, и ви ћете
их лако одбіяти, само ако друмове све лепо засечете и залоиите
и на способном и згодом месту ако пусів (тако) поставите, и ако се
храбро држите, заиста проћи не могу. И тако обявите и народу
ован весели raacb, Како су се Немци и Руси савдинили, и как?
нама ово три недеље дана Москови едндко у помоћь иду, и тако
да се држите, само. ово до Њрстова дне, а Москови ће до тога вре-
мена и Ipi на сваки начин доћи, зашто давно путую и већ су
се приближили. И онда ће сунце нас од свію страна огріяти и
нашега ћемо непріятеля, съ покоћію божіом и нашега покровителя
цара Александра, побъдити. Тако све да народу обавите, и гойеку
слободите, зашто се войска, знам, доста уплашила, и тако нека се сви
охрабре, и сви юначки на ноге устаните противу непріятеля, и не дайте
му само преко планина унутра уићи, пав (фе) све, вала Богу, добро
бити, ако су ови Неготину и узели. И ми наређуємо да вамъ се
пошлђ iom индата, и тако до два три дана доћи ће вам индат и
од наше войске тако да знате. Особито вам препоручувио, да сво
робл% унутра уклоните, што далћ можете, а за роблфиь, за ac-
ЛИЧНОСТИ 909
ђима, бусіє све поставляйте, и оштро се войски покажите, нека се
сваки бои, и по заповести влада, а кои неће путем и по заповести
да иде, онога кащигуйте, а я ето пишем сада овай часъ г. Maa-
дену да пошлф eano 600 люди да буду туна на вратима на буси,
и немойте се ништа сумняти, и ован радосни гласъ донео нам
6 московскій посланикљ, Кон нам (6) дошао е царским писмима.
То да знате и како што вам пишемо, и KAKO наЙболЪ знате,
онако и уредите. Остаємо ваи свако добро желећи у Тополи, 8
Августа 1818, Берховни Вожд народа сербскога, кавалер
Георгије Петровий".
Поеле пропасти године 1813, Милутин је прешао у Ау-
стрију, и станио се за неко време у Бечкереку.
Оставивши у Бечкереку породицу, оде он у Хотин Кара-
ђорђу, и ту добије од њега писмену сведоџбу, да је био војвода
и да је заелужан за свој народ.?
Из Хотина одс у Петроград где добије издржање од рускога
цара. Отуда се врати на Беч в својој породици. У Бечу чује да
је Кнез Милош устао. Аустријанци му не дадну пасош за Србију,
а он, важу, купи чамац, и са спојим момцима, спусти се низ Дунаво
не пристајући нигде на познату обалу. |
Тако пређе у Србију, и 23 Августа 1815 јави се у Белом
Потоку под Авалом Кнезу Милошу који се ту находио с војском.
Одавде је отишао у Шабац к тамошњој во]еци, Бао што се
види из писма кнежева.
Године 1822 видимо га као кнеза хомољскога, а за тим му је
предана и кнежина млавсва, да њом управља, и да седи у Бистрици,
„у куһи поч. кнеза Павла Радосављевића“.
Године 1833, 8. Јула, поставио га је Кнез Милош за заје-
чарског Бапетана, пошто су Турци истерани из Црне Реве.
Године 1886 лостао је члан исправништва чачанскога.
' И овосмо писмо добили од унука пок. Милутина Хере, г. Јеврема.
* И ово је писмено уг. Јеврема, унука Милутинова. На сведочан-
ству је потписан Карађорђе невештом руком. Уверавају да је пок.
Милутин казивао, да је то својеручно потписао Вожд? Он овде
није умео писатв. Мањ да је тамо научио?
910 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
А године 1839, 25 Фебруара, постављен је за начелника
округа крајинског.
Кнез Михаило, 1. Јула 1541, постави га чланом државнога
савета. У том је достојанству остао до 10 Фебруара 1853, када
је, по својој молби, стављен у стање мира с пуном пенсијом.
Преминуо је 41 Фебруара 1861 у Пожаревцу, и сарањен је
у породичкој гробници, 18 хвата источно од олтара.
На крсту Милутиновом читају се ови стихови:
„После горких тешки и големи јада
У којима живот човечији страда
Мира даје гроб.
Овај живот земски то је само беда,
Који нам суморна туга изуједа
Па спусти у гроб. А
Смрт не долази кад је човек зове,
Већ човек одлази, кад га смрт позове
У студени гроб.
О, у ладном гробу, тек је покој прави,
Ту се живот кида, да с бољи настави.
И. ви горди смртни, што сте још на земљи,
Сви ћете се вратит нашој мајци земљи,
Па у њеном недру. чекаћемо тио,
Шта нам буде вечни Господ досудио.
А наша ће деда да нас прате свуди,
И по њима ће се души да досуди“.
Ожењен је био Станојком, из села Carona, из куће Радичине.
Херем гаје прозвао Кнез Милош за ручком, што је, важу,
имао неке сличности с људима из горњих крајева.
Миљко Петровић
Миљко је био најмлађи брат Хајдук-Вељков. Док је Вељко
био жив, Миљко је био само момак уз њега: власти није имао
никакве.
За прво време владе Кнеза Милоша, он је био момак
ЛИЧНОСТИ 911
внежевој гарди, а после је постао кнез у печкој капетанији! (у
Градишту). Миљко је открио Њнезу Милошу Абдулину буну.
Кад Руси 1828 године уђу у Влашку, идући на Турску,
Миљко скупи до 400 момака, и тајно оде Русима у Влашку, и
после је војевао с њима против Турака.
Једном се молио руском ђенералу, да му допусти разбити
турски шанац, близу Дунава. Ђенерал га је одбијао, говорећи:
— Како ћеш ти са 400 људи разбити толике Турке који су још
у шанцу“ |
Миљко приђе к шанцу. Затече неке Влахе да вуку сено у шанац
` Турцима. Задржи их до ноћи, па нешто војске потрпа на сено
у кола, а нешто пусти око Еола као божем да гоне кола, те тако
уђе са свима у шанац, и онда учини јуриш изнутра, а Руси су
с поља били готови да ударе. И тако ту разбију Турке са свим.
Одатле сиђе с Русима низ Дунаво до спроћу Силистрије. Ту
је био један турски стан, Боји они разбију тако, да су многе
Турке живе поватали. Миљко спази једног Турчина у трњу, и узме
од момка копље, да та набоде на копље. Турчин је био стар.
— Војвода Миљко! викне му Турчин: — ја тебе познајем.
Брат ти је био добар јунак; он је војнике секао, али побеђене
није клао. — Не rama ни ти лудо! Одби се од мене. Доста ти
је што сте нас разбили.
Миљко не послуша, него се залети на трње, а Турчин опали
и убије га на место.
Ту је и укопан.
После неког времена, брат му Милутин пренесе кости и сме-
сти у гробницу код цркве (старе) у Неготину.
На плочи у црквени зид узиданој има овај запис:
„Юнакъ падне тъломъ на мейдану (1829.)
„Ал’ обретне с' на БожЪмъ дивану,
„Како духъ му съ тћлом растави се;
„Кнеже Милько, братъ честита Срба,
* Вујић (стр. 39.) каже да је код њега, као кнеза печкога, ручао
у Градишту, 8. Августа, 1826.
2 У ту су гробницу, доцније, унете и Вељкове кости, кад су нађене
и ископане.
912 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
„Брать наймлађій свевитежна Велька,
„ВЂри вђранђ, брата свог достоянъ,
„Сабльомъ себи путђ живота врчи,
„Оружівм'ь вЪчность постизава,
„Пушке л' зрнце груд му пронизавше
„С пушкометцемъ худним ништожанцемъ
‚Ам’ осташе на овом свету,
„Дас’ предаду праху и свету!
„Но Кнез-Милька слава слави руска,
„Но Кнез-Милька пћена пЪва србска
„Но и милостфђ вфчита Божја
„Кнеза Милька у наручя прійма,
„Да свом’ Србству, и осталомъ людству
„Незаходном ясно CAE звездом,
„У свівту духа в срдашца,
„Кано сунца свђтлостђ животворна.
„Таквом Србу вЪчный покой буди,
„Заслужђва свег живота труди.
„Брат му средный овай споменъ диже (1344 године).“
После смрти његове дође му од руског Цара диплома и сабља.
На сабљи је било записано: Князю Мильку Петровичу,
за храбрость.“ Ово се обоје, каво чујем, сада находи у г.
Тасе Цантелића, телеграфисте, за ким је Миъкова унука од hepa.
Војвода Милисав
Кад је Вељко очистио Прну Реку од Турака, поставио је
је над внежином зајечарском за старешину некога Милисава.
Овај се Милисав помиње на том месту и године 1812, а
одакле је он био родом, чим се особито одликовао, где је умрьо
и када — ми за сад, поред свега распитивања, нисмо могли дознати.
Не ће ли, после овога списа, засијати од вуд било што CBET-
лости на име и радњу овога борца за слободу?
Станисав Н.
ИЗ СЕЛА ПаАНИПИЦЕ
Кад је године 1833 већ било дотужало Прноречанима трпети
силу турску, пошто су пређе с толико крви и трпљења били NAA-
тили ослобођење, онда се овај Стањисав ставио на чело најодваљ-
ЛИЧНОСТИ 913
нијих Прноречана, који су се и побили с Турцима код /[ рне
Ћуприје, испод Зајечара.
Он је ту погинуо с осталима, али је постигнута и извршена
она ствар за коју је он пао.
Сви који су ту изгинули били су и укопани на том месту,
па су доцније пренесени у опште гробље, и сада им се сваке го-
дине 1 Маја чини спомен, и на гробовима њиховим сажиже се
кад благодарности.
Петар Ђорђевић, Џода
ВОЈВОДА ЦРНОРЕЧКИ
Петар Пода био је родом из села Стењевца, у Ревави’.
Најпре је био војвода у Ражњу, а после је премештен у Црну
Реку, у шанац на Вражогрнцу.
У Протоколу Карађорђевом стоји даму је препоручено, да
се добро опходи с људима, и да их „не псује онако грубо.“
А Вељко га је стављао у ред оних старешина које је обично
звао кокощарима.? |
На жалост, ми више ништа и не знамо о том човеку, до то,
да је и из Вражогрица премештен код војводе Милисава. После
године 1813, одметнуо се био у хајдуке, и мислим да је и по-
гинуо као хајдук.
а, а
Још ваља поменути Симу Никољића, који је био оборенез;
Јеремију Здравковића, из Рготине, који је био капетан зајечар-
свога среза одмах по присаједињењу; Милету Карабаша, из Кри-
вог Вира; и Станоја Марковића, из Рготине, али на жалост,
осем имена, ми нисмо у стању ништа више да кажемо о овим
људима. |
1 Из Вражогрнца нам је писао један пријатељ да је Џода био po-
дом из Жагубице; други опет вели, да се он родно у Стрмо-
стену, а живео је у селу Кучајни, у Црној Реци, које је село сада
расељено. Ко да се нађе и разбере ту?
* Даница за 1826, стр. 89.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА | 58
914 ПРНОРЕЧКИ ОКРУГ
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Леновац, село у срезу зајечарском, 3 сата на југозапад од
дајечара, међу Ртњем и Тупижницом, са 220 пореских глава (1870).
Село је ово знатно што се у њему родио јунак Хајдук- Вељко,
и два брата његова: Милутин и Миљко.
У Леновцу се још данас зна за виноград Ха]дук-Веъков, и
његову пивницу, а био је и један дуд, под којим је, важу, баш
рођен славни Леновчанин, па га је садашњи газда посекао пре
две три године. |
Међу живима, данас тамо има само један сестрић Вељков,
по имену Мијаило. И он је већ човек прево 60 година.
По дгорац, највеће село ваљда у свој Србији (имало је 794 raa-
ве пореске, 1870). Ово је на запад од Зајечара 4—5 сахата
далеко, под планином Малиником, на путу од Болевца к Бре-
стовачкој Бањи. Место ово заслужује да се помене не само за то
што се у њему Вељко прво сударио с Турцима, и прву победу
одржао над њима, него више за то што се управо одатле започело
ослобођење целе Црне Реве, 1807.
Калават, поље изисђу Ртња и Кривога Вира, преко кога иде
пут од Честобродице в Бољевцу, на десној страни Кривовирсвог
Тимока. На Балавату се и сада познаје шанац Хајдук- Вељков,
у ком се он био утврдио одмах 1807, кад је отпочео своју ратну
радњу у Црној Реци.' l
Калават je 10 сата на запад од Зајечара. |
Вражогрнац, село, на североисток од Зајечара, 1 сат да-
леко низ Тимок. И овде је, местимице на Просини, Вељко на-
чинио шанац у ком су били после разни заповедници.
Татарна, врасна равница испод села Вражогрица, изиеђу
Тимока и рготске реке, где роди најбоља трава и кукуруз.
Прича се да је некад пала била татарска војска на то поље,
па се за то прозвало Татарна.
' Да не буде ово онај Грамбергов „Ка!оуасћ sur le Timok, retranché
pour 500 hommes, dans пп bon état, 3 pièces де canon де 2—6
б.“ Иначе не могосмо да нађемо место томе шанцу који ломиње
тај путник.
ЗНАТНА МЕСТА 915
Друга прича додаје да је ово била имовина Љутице Бог-
дана, који је, веле, седео у Кули (турској варошици), 2 сата
онамо преко границе.
Јаме (говори се на Јамах место на Јамама), више Вражо-
грнца, где је био други шанац за време рата за слободу, а начињен `
је и један нов, године 1862.
Луково, село под Ртњем, 8 сата на запад од Зајечара, ваља
да се помене с тога, што је ту Хајдук-Вељко једном растерао и
потрьо турску чету, која је дошла из Бање, и ударила на срп-
ски збег у Буржи, па потерала робље да гони.
Сустигнувши Турке и полетевши халовито на њих, Вељко је
викнуо: „Стани Туре, да ти турбан вежем“!
Кијак, 2 сата на запад од села Кривеља, на путу који води
преко планине у Хомоље. Ту је Вељко начинио био шанац, и
У њему поставио Петра Поду.
Пољаница, на 11—12 сата западно од Зајечара, на путу
који води из Мораве (од Свете Петве) у Црну Реку. Кад се изађе
из Честобродице, прво се удари на Столицу, па на Пољаницу,
за тим на Пониквицу (где река понире у вртачу), на Стражу,
и већ доле на Калават. На овој Пољаници је, кажу, Вељко такође
био начинио шанац још 1807, ако то није била она Пољаница
код Бање!
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
Варош је 1, у прноречком округу, варошица 1, села 48,
општина 36, а глава пореских 12,459 (1870).
З'јечар је окружна варош црноречком округу. Она се Ha-
ходи у лепој равни, на десној страни Вривовирског Тимока или
Црне Реке, мало више утока ове воде у Бели или Велики Тимок,
9—10 сата јужно од Неготина, а 7 сата северно од Енежевца.
_ Зајечар ће бити место ново; за Турака је то могло бити
једно добро село. Његова важност настаје тек од оног доба, откад
су се Срби дигли на Турке, и управу целе Црне Реке сместили
у Зајечар.
55“
Н Ta 15 пеш ааа Зы
| И И и
916 ЦРНОРЕЧЊИ ОКРУГ
Над Зајечаром, на јужној му страни, брдо је Краљевица,
на које је, по причи, из Костоца побегла нека краљица, па се ту
дуго врила од својих непријатеља.
На Зајечару је био шанац за времена Карађорђева; а ту је
пала крв и за новог устанка, на име 27 Априла 1833, као што
смо мало пре испричали.
Зајечар је постао средина Црној Реци одмах године 1833,
а кад је од тих округа састављена нова јепархија, која се прво
назвала тимочком, онда је године 1534' и столица јепископа те
јепархије била намештена у Зајечару.
Године 1838 видимо да је министар просвете, Стеван Сте-
вановић - Тенка, застао у Зајечару две „граматикалне класе“,
па их спојио у једну због малог броја ученика.“
Та гимназӣска школа пренесена је у Неготин“ 1889, одакле
је враћена, по наредби Кнеза Милоша, 22 Фебруара 1560, а
2 Новембра 1566 пренета је по други пут у Неготин. Ово no-
следње пресељење извршено је у Јулу 1567.
Сад у Зајечару има реалчица са 2 разреда; има основна
мушка и женска школа.
У реалчици има 49 ученика, а раде 3 наставника.
На плату ових наставника издато је 1874 године 11.177 гр.
26 пар. пореских, или 4.706:38 динара.
У основној мушкој школи су 4 наставника и 184 ђака, а
У женској има 2 учитељке и 70 ученица.
И ако је Зајечар варош, опет се највише Зајечараца бави
земљорадњом. Красне тимочке равни роде кувурузом да не може
бити боље, а брда су готово сва засађена виноградима, који рађају
вино врло добро. Зајечар има земље за неколико села. С тога
није никакво чудо, да се она чељад, која су јуче копала кукурузе,
сутра, у недељу, обуку у скупоцене варошке хаљине, унижу ду-
' Први владика тимочки, Доситије Новаковић, посвећен је 2 Фебру-
ара 1834 у Крагујевцу, и одмах је дошао у Зајечар, као јепискоц
тимочки.
* Школе у Србији, Гласник XXIV, стр. 66.
з Зборник 1, стр. 246.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 917
ватима, и, с рукавицама на рукама, изађу на хоро, да играју.
Замерити се мора само то што режу свупоцено рухо, и тако се’
троше без потребе.
Од заната раде се у Зајечару ови: терзаски, абаџаски, вро-
јачви, ковачки, коларски, столарски, гричарски, ћурчиски, чиз-
мареки, седларски, бојаџћски, ножарски, берберски, ћерамиџисви,
дувђерски, калдрмџаски, мутавийски и баштовански,
Од свију су највише у вољи прва три заната; а одају се
младићи и на друге, осем последња три, Које махом раде људи
из Турске, | | |
Села су црноречка обично велика бројем кућа, и нису ра-
стркана онако као у јужном крају Србије.
Еро ово су поименце сва села овога округа:
z 85 126. F Ea
= Имена седа S : 5: КЕ = Имена села 2 = 5 FE
3 38 5487 5 zu ip”
с tA Е" Pa ди =
1 Bapom
дајечар (0 1833 916 —
І Срез бољевачки
1 Добрујевац 154 5 11 Ласово O 1870 225 41
2 Бољевац C] 1851 150 6 12 Врбовац 186 3'4
3 Мали Извор [1 1873 216 7 13 Планиница С) 1870 185 3
4 Јабланица О 1870 227 2 14 Оснић 288 3m,
5 Криви Вир (0 1851 361 10 15 Шарбановац C] 1866 204 3
‚ Луково (0 1870 167 8 16 Сумраковац С) 1851 245 3,
T Мирово 109 7 17 Злот С) 1851 681 6
8 Илијино 112 7 18 Подгорац (©) 1851 794 4
9 Бачевица 140 4 19 Валакоње С) 1868 370 6
10 Добро Поље 109 5 Свега . . 5.013 —
11 Срсз зајечарски
1 Бучје 167 5% 8 Бела Река (11873 288 4
2 Топла 58 5 9 Дубочане 253 5
3 Бор (0 1873 153 5 10 Гамзиград 184 13%,
4 Оштрељ 163 4 11 Грљиште 0 1851 367
5 Слатина [C] 1848 ° 305 4 12 Николичево C] 1873 204 1%,
6 Рготина O 1849 484 2%, 13 Бу«стовац (1867 320 4
7 Кривељ ( 1852 478 6 14 Шљивар 94 1
со
=
ар
е ДРНОРЕЧКИ ОБРУГ
= 51 iss, F 51 428.
Ё Имена села ar JENS о Имена села ga 3585
5 ЕЕ 2437 5 ЕЕ 2385
= Ба ~ Ба
15 Грљан O 1842 437 1 21 Прлита 85 r
16 Метовница (11870 218 3 22 Велики Извор
17 Звездан 298 1 [0 1853 758 1
18 Јелашница 64 36 23 Вражогрнац C] 1846 467 1,
19 Трнавац 191 2 24 Леновац L 1870 220 3
20 Лубница C 1853 257 · 1';, 25 Лесковац 117 А
Свега . . 6.530 —
Примедба. Вук Караџић штампао је у Даници за 1828 годину umena
села у Црној Реци. Кад та имена упоредимо с именима у нашем
списку, находимо да је у оно време било још село Новосел, ког
данас нема а напротив села, која су у списку нашем курзивом
штампана, не налазе се у Вук: вој Даници. Имају и неке разлике
у именима, које је вредно поменути. Да ли су се овда та села
донста тако звала, или су имена погрешком штампе покварена, то
није могућно тачно определити. Тако стоји у Вука Уленовци место
.Леновац, Веливар место Шливар, Дубрујевац место Добру-
јевац, Куличево место Николичево, Баре место Бор н Прлиш
место Прлита.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОБРУГА ЦРНОРЕЧКОГ
— а == —
| па | ЕЕ Б 0
> | ВАСЕЉЕНИХ | ЦРБАВА | основних
| А | МЕСТА | | ШЕОЛА
|| | ВЕНЕ
Ге ЕБЕ а <! | Цореских!
| Срезови „ва | м | Ё | и |. |Жатеља | „лава |
|< на maral Slaa |] a 10866 г.) | (1870 т.)
Ф ЈЕ о <|2|о|4|Е = о
| [14 ДЕБ ЕЕ
E Не || = жс ж іо
| 1 | Зајечар варош . — | 11— [1 | | 112 | 3.860 | 916 |
| 2 | Бољевачки .... 18| 19:4 | — ti 12! 1 13 22.575 ' 5.013
| З | Заечарскя. ... 25 25! 41— [4 | u|- 14 26.849 6.530 |
| н |
Свега . .:1|1|43459 —| 9121] 2 | 29] 53.284 | 12459
У округу: црноречком махом су велика села, ту је Подгора
данас највеће село у Србији (3311 душа 1866 године). У средњу
руку има једно село у целом округу по 1.184 душе. У срезу
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 919
бољевачком долази на једно место по 1.188 а у зајечарском по
1.074 душе.
Сва насељена места.у округу црноречком могу се поделити
у четири категорије, и тако места која имају
од 201— 500 душа има 5
=» 501—1000 , , 22
„ 1001—2000 ‚„ , 18
„ 2001—5000 , , 5; та су места:
Зајечар, Подгорац, Велики Извор, Злот, и Кривел.
Пописом од 1866 године нађено је у црноречком округу
53.284 душе, и то 27.559 мушких а 25.725 женских, долази
дакле на 100 мушких по 93:35 женских. У срезу зајечарском
број мушких према женском јесте као 100: 95'46 а у бољевач-
ком срезу као 100: 92:59.
У округу црноречком живи поред Срба и доста велики број
Влаха. Занимљиво је видети, Како је која народност напредо-
вала у овом округу у течају последњих 20 година, т. 3. од
1846—1866 године. Годишњи вишак изишао је
у Срба . . . . . . 161 процената
„ Влаха. . . . . . Гі? у
„ Цигана . . . . . 5.06' Е
у опште . . . . . . 1-58 „ , и према
томе, удвојио би се број душа у округу црноречком за 44 године.
Богомољама округ је црноречки доста сиромашан, јер тек
на 5.920 душа има по једна богомоља. Напротив основних школа
има доста велики број, и на 1837 душа долази по једна школа.
У срезовима
ЈЕДНА
ЦРКАВА ШКОЛА
. ДОДАЗИ НА ЖИТЕЉА
бољевачком . . . . . . 5.644 1737
зајечарском . . . . . . 6.712 1918
—— —————— —
! Разуме се и без објашњавања да овај број расте с тога, што се
Цигани досељавају с разних страна онамо где им је лашње живети,
920 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Куће су Црноречана различне: у Срба су или брвнаре,
или чатмаре, или зидане, тек су готово све покривене ћерами-
дом. Унутрашњи је распоред као и иначе: соба и Бућа, две су
главне сувоте; после има диванана, и мало трема пред кућом.
На много места има кућа баш лепих, доста високих, е про-
страним, стакленим прозорима.
У Влаха пак највише су дурунгаче, дрвене куће од брвана,
даском покривене, врло мале, ниске, и мрачне. Једва у бога-
тијих биће која покривена ћерамидом, а унутра је распоред једнак.
Влашка се кућа познаје и с поља по димњаку који никад
није насред куће но свакад уз један макар који дувар.
Граде их, и једне и друге, домородци, а има мајстора и из
Турске, и Старе Србије.
Куће су обично једна уз другу, без велике авлије и без
многога воћа. Ово је особито у Влаха, у којих се цело велико
село смести на простору, колики заузима некад само једна или
две домаћинске ryhe у ваљевској, или у Шумадији.
Али за то њихови салаши имају много већи значај: то су
управо куће у којима Власи свој век проводе.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Главно је занимање Црноречана: земљодеље и сточарство;
они што су дуж Тимока више раде земљу, а они што су уз пла-
нину више пате стоку.
Земљиште је на много места веома каменито, особито око
Кривеља, око Подгорца ; али је родно, а земља се ради доста добро.
Сеје се: кукуруз, пшеница, јечам, овас, раж, и крупник;
даље: купус, боб, пасуљ, сочиво, паприка, разни лукови и друго
поврће.
Попис обрађевина од 1567 даје нам за црноречки округ ове
бројеве :
Кукуруза је било засејано 34.151 дан орања
Пшенице . . . . . . 11.202 , r 5
Ерупника ..... 6.094 , x
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 921
Јечма . . . . . .. 1.794 дана орања
РАЗ: ое не у a 1.676 , 5
Osca в с а 1.043 , 2
Проба . . аа 22 , У
Конопље . . . . .. 1.502 , 2
Лана само. . . . . 30, а
Винограда је било . . 26.327 мотика, 8 4
Ливада на... .. 40.491 коса.
Попис стоке пав од 1866 дао је ове бројеве:
Koka . хех Ба 4.137 грла
Говда |. . . . .. 29.823 ,
Свиња . . . . . . 25.142 ,
Оваца . . . . . . 149.056 ,
Коа. ор 45.347 ,
Кошница. . . . . . 2.130, а године 1859
било их је 8591!!!
Од sohaga има: крушака, јабука, трсшања, вишања, бресака,
шљива, а за кајсије се ово Ртња слабо и зна.
Најбољи су и најдаље чувени коњи из села В. Извора; а
овце из Бривога Вира са своје красне, далеко чувене вуне.
У равни тийочкој многи мисле да је ковати срамоса Орбину,
и да је ковачки занат за Цигане, а у Кривом Виру и око Prea
мусти стоку срамота је женскињу, него то треба да чине мушкарци!
Стање је, може се рећи, у опште добро. Не чују се онако
многе тужбе на презадуженост, као у неким местима по Шума-
дији; људи живе смерније, ама сигурније.
Задруга је овде са свим потресена; има још задружних кућа,
али је много више инокоштине.
е. ОДЕЛО
И одело је, може се рећи, тројако у Црној Реци.
На западном крају око Ртња, мушки носе: кошуљу, чакшире
(лети и зими), џубе, гуњ, јелев, и црну шубару (моци носе белу).
Обувају се у опанке с врвцама од кочети место каиша.
922 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
•
Жене носе трвеље, па шамију (коју оне зову хриа), опрег
(сукьу), прсљук, који“оне зову јелек, и на рукама гривне.
Делови мушког влашког одела зову се: зубун, шуба, кал-
дуње, и шубара; а женскога: крецан, шуба, зубун, шапца, и
калцуње.
Делови бугарског мушког одела јесу: беневреци, јељек,
гуњче, долатонка, и косаче, а женскога: осем већ поменутога,
вуненик, кецела, и забратка.
Жене Бугарке иду гологлаве са спуштеном косом, за то, веле,
што жале за слободом кад су у турско ропство пале.
А Влахиње, место праве песме, подвикују, Бао да јаучу, 8
то, веле, чине за изгубљеним царством на Косову‘.
Ж. ГОВОР
Говор се може да чује тројак у Црној Реци: српски, влашки,
и бугарски.
У српском говору има свих оних грешака које су помињане
у алексиначком округу, а онакав је и гласоудар. Пада у очи
нека промена слова у речима, на прилику: Гарван, место: Га-
вран; Гарвило, м. Гаврило; гадље, м. гајде; гарбово, м. гра-
бово (дрво); лојзе, и. лозје, и т. д.
Али у селима: Вражогрнцу, Трнавцу, и Рготини, говори
се готово са свим правилно. У њих се зове: лира мас; брзо се
каже брго; а палица у јарму вове се жагла.
Влашки је језик опет дво]ав: уарански и огурјански. Првии
говоре они Власи који се држе да су староседеоци, а другии
они, који су се доселили у ове крајеве из Аустро-Угарске, из
Ердеља, за време Принца Јевђенија, кад су ова места, због ра-
това, остала била без житеља".
1 Ово тврди учитељка из села Бора, фица Милка Павловивева,
која врло добро живи са женама мештанкама, и може бити добро
извештена.
3 Злоћани зпају и сад одакле су се доселили. Једни су, веле, дошли
из села Алмаша, а други из Балачице у Ердељу. Кажу да је је-
дан од тих првих досељеника купио њиву за золоту (30 пара), па
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 923
Та се два говора разликују међу собом, али су оба препуна
српских речи. | |
— Е, фрате, јесте краставица а башта? пита мој кочи-
јаш другога Влаха. |
— Нује, фрате! одговора онај.
Своски биров у Рановцу овако сазива село на заповест:
— Еј! аудит фрате! Веъит заповест де господин ка-
WETAH, че заповедаска, че наложаска, ама строго, хе} ............
Надам се да ћу моћи о Власима проговорити још коју реч,
за то овде нева буде и оволико доста.
Бугарски се товори само у В. Извору, у Грљану, и нешто
у самом Зајечару.
У одељку за месне народне умотворине, ја ћу дати неколике
песме и једну „коледницу“ — здравицу које ће уједно бити и
углед језика који се тамо говори.
~ 3. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Песама јуначких које би припадале Црној Реци готово нема
овде. Сва витешка дела Вељкова опевали су Цигани, и, доцније,
учени песници народни. Ваљда близина до тога великана, није
дала земљацима ни да виде, колико је велико његово јунаштво.
Међу тим ево неколиких Боје се певају у селима дуж Тимока:
Балина у ропству
Робовала Калина
У Татарина Бана
За токмо девет година,
Кад наступи десета,
Татарин веди Калине:
„Калино, руса Калино !
Знајеш ли село Криводол,
Имаш’ ли рода у њега?
Калина му говори:
од тога остало н селу име Злот, премда Власи ово име изгова-
рају управо: Зглот.— Иза садашњег села Злота место је „Селиште“,
где је пређе било српско село, које се раселило од турске силе.
924
ПРНОРЕЧКИ ОБРУГ
„Ја не знам село Криводол,
Ни имам рода у mera.
Татарин вели на слуге:
„Бога вама моји слуге,
Стегните нове кочије,
Спремите тија атове !
Слуге су га услушали,
Стегнуше нове кочије,
Спремише тија атове,
Отоше у село Криводол
Запр’ кочије пад хоро.
Калина се огњевила.
Татарпн вели Калине:
„Калино, руса Калино !
Што си се јако огњевила,
Је ли те жалба за хоро,
Или си позна некога ?
Калина му говори:
„Не познах нигде никога
Него ме жалба за хоро.“
Татарин вели Калине:
„Калино, руса Калино !
Узми си нови кључеви
Отвори нови сандуци
Узми си нову премену,
И то бело накитло,
Па си се депо премени
Полепо се накити!
Калина га лепо слуша:
Узе си нови Еључеви
Отвори нови сандуци
Узе си нову премену
И то бело накитло,
Па се лепо премени
Још полепо накити;
Мудро си хоро заигра,
Лепу си песан запева:
„Брале Јоване, Јоване!
И побратиме Стојане !
Мудро св хоро водете,
До ваши тавни земници
Ега би мене скутади'“
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАБТЕРИСТНЕЕ 925
Богати Иван
Вала Богу, вала јединоме,
Негде кажу богата Ивана, _
У њег има што у цара нема,
У њег има двори самотвори,
И у двори два стола сребрна;
Око двора зелена ливада, =
У лизаду сладунка јабука,
На јабуку до девет павуна
И до девет младих павуница ;
Полак, полак до цара се зачу.
Цар на слуге потихо говори:
„Бога вама моје верне слуге!
Отидите Ивану на двори,
Ни га бите, ни га па вежите,
Невезана код мен доведите !“
Верне слуге цара послушале,
Па одоше Ивану на двори
Ни га бише ни га па везаше
Невезана цару отераше.
Цар Ивану потихо говори:
„Бога тебе, богати Иване !
Је л' истина што људи говоре,
Је л’ си људи у недрагост вреве,
У теб' има што у цара нема,
У теб’ има двори самотворв,
И у двори два стола сребрна
Окол двора зелена ливада,
У ливади сладунка јабука,
На јабуку до девет павунз,
И до девет младих павуница 2 ~
Иван цару потихо говори:
„Бога тебе, о честити царе!
Истин' си је што људи говоре:
Двори су ми од башту остали,
Стодове сам за паре купио,
Ливаду сам руком заватио,
Јабуку сам руком посадио,
Што то су ми до девет павуна,
Тој су моја девет мила сина,
Што то су ми девет павунице
Тој су моје до девет снајице !“
РА
ЦРНОРЕЧЕЦ ОКРУГ
Смрт Хајдука
Горо-ле, горо зелена!
Јоште побуди зелена!
Че имам брата хајдука
Потера да га не хане.
Јоште Тодора говори,
Из гору иде потера
И води брата Стојана :
Црне му врве собули
Беле му руке свезали;
Доле га у село сведоше
Жив га на колац турише
Стојан од колац говори:
„Леле, вара) до Бога!
Колко је село големо,
Половин’ моја роднина,
Никој ми воду не дава.“
Тој дочу Нена невеста
Па си отиде у пазар,
Купила купу за пару
Додаде воду Стојану.
Стојан си воду пијеше
Вода низ колац течеше
Стојап од колац говори:
„Нено ле, Нено, невесто !
Видиш AB оне ливаде ?
И у ливаде грамаде 2
Ту је моје бедо благо.“
Вилини Дворни
Сама вила град градила,
Ни на небо ни на земљу;
Градила га насред небо,
Насред небо, на облака,
Градила га с троја врата:
Једна врата сува злата,
Друга врата чиста сребра,
Трећа врата од бисера.
Што су врата сува злата
Туј си вила сина жени;
Што су врата чиста сребра,
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ Н ДРУГЕ ЕАРАЕТЕРИСТИКЕ 927
Ту) си вила ћер удаје;
Што су врата од бисера,
Туј си вида сама седи,
Сама седи свилу вади
Свилу вади, гајтан плете
Гајтан плете ђердан ниже.
Сестра брату љуба
Богдана је беда подбедила
Што год има све за глобу даде
Не може се душом одужити.
Па говори Богдан добар јунак:
„Обувај се мајко, одевај се!
Да те водим на нова пазара
Ега би те скупо препродао
Ега би се душом одужио,
Тад говори Богданова љуба :
„Бога тебе, Богдане јуначе!
Греја имаш само што говориш,
Да камо ди мајку да продаваш ;
Љубе имаш, љубе си продавај !*
Тад говори Богдан добар јунак:
„Обувај се љубе, одевај се
Да те водим на нова пазара
Ега би те скупо препродао
Ега би се душом одужио,
Поведе је на нова пазара.
Сүсрете их бело јаничарче,
Па говори бело јаничарче :
„Бога тебе, Богдане јуначе !
Куд одводиш гиздаву невесту 2“
А говори Богдан добар јунак:
„Одводим ју на нова пазара,
Ега би је скупо препродао
„Ега би се душом одужио.“
Тад говори бело јаничарче:
„Ја би купил гиздаву невесту!
Благо броји у невесту гледа,
Крупно броји ситно забројује,
Па ју повед на своји дворови
Па је бренул руком у пазуху,
928 ЦРНОРЕЧЊИ ОКРУГ
Све су звезде по зем попадале.
Таг говори бело јаничарче :
„Бога тебе, гиздава невесто !
Да како ти стар) мајку зову,
Како мајку, а како ли башту ?
Говори му гиздава невеста:
„Мајку зову: лепа Анђелија,
Башту зову : Петар Доњоземац !
Таг говори бело јаничарпе :
•Прости Боже, незнани грехови !
Брат си сестре у пазуху бркву,
То су звезде по зем попадале.“
Шта не чини да вма порода!
Била је Јана убава
Са сунце је се мерила,
Са сунце и још сас месец'
Па је Јана поубава.
Свекрва Јане говори:
„Залуд си, Јано, убава
Кад од срца пород немаш!
Јане се снажалело
Па отиде на бел Дунав
Извади камен из Дунав
На срце је га привила
Па га носила, носила
За толко девет месеца,
Кад наступи десети
Taraj га Јана одвила,
У млеко је га купала
У каменито корито,
У свилу је га nosada,
Са шербет је га појила,
За небо љуљку везала
Па га љуљала, љуљала,
Оно си камен те камен.
Богу се врло снажале,
Бог на Анђели говори:
„Анђели моји, Анђели !
Слезните доле на земљу,
Подајте душу камену,
~ ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ БАРАКТЕРИСТИКЕ 929
Крстите му три имена:
Самотворнога Николу,
Громолетнога Илију,
Свето младо Прокопље.“
Бога Анђели слушали,
Слезнуше доле на земљу,
Па дали душу камену;
' Крстише му три имена:
Самотво рнога Николу,
Громолетнога Илију,
Свето младо Прокопље.
Две вестре
Богдана су Турци заробили,
Остала су до две сирочета :
Једно Стана друго Станислава.
Стана је се млада оженила,
Станислава много поседела;
Седела је до девет година,
Направила До девет кошуље,
Десету је шиком шикосала.
Подак, полак — до цара се чуло.
Цар си прати до две верне слуге:
„Ите, ите, моје верне слуге!
Ите, ите младе Станиславе,
Ни ју бите ни ју па вежите,
Невезану код мен доведите !
Послушаще до две верне слуге,
Па отоше младе Станиславе,
Ни ју бише, ни ју па везаше,
Невезану код њег доведоше.
Дадоше јој жито да си чини,
Ега би јој лице потамлело;
Колко чини — јоште поубава !
Дадоше јој претешки судови,
Ега би јој снага посмалела. —
Дадоше јој дете, да га љуља,
Да га љуља, љуто да га куне.
Цар на слуге потихо говори:
„Хајд идите моје верне слуге!
Те слушајте младу Станиславу
ЕНЕЖЕВИНА ОРВИЈА
930 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Како куне млада Станислава ?
Не вуне га нег' га благосиља:
„Луди, лули, теткино сестриче !
Да порастеш цару до појаса,
Да порастеш, коња да му јашеш,
Да га јашеш, често да му сврачаш“.
Послушаше до две верне слуге,
Послушали цару доказали:
„Бога тебе, пречестити царе!
Не куне га нег’ га благосиља:
| „„Дули, лули, теткино сестриче!
Да порастеш цару до појаса, |
Да порастеш, коња да му јашеш,
Да га јашеш, често да му сврачаш.
Таг царица потихо говори:
„Бога тебе, пречестити царе!
То је наша млада Станислава !“
Па је пошла ца, ица да иде;
До праг су се живе састајале
Од праг су се мртве растајале.
Власи песама јуначких немају никаквих. Њихова се поезија
бави лепотама из живота младости, и нешто онима из природе.
Игре колске ове су: поломка, орловка, ручачица, строљанка,
Чачак, влашка игра, дунуерка.`
У Зајечару пав самом играју се ове: кнежево коло ; бал-
канка; парайинка; секретарка ; Лепа Маца; милановчанка ; KO-
коњеште ; костанка ; поломка; рече чича; Грабовац; Капетан
Ђорђе; коло бугарско; мачванка; кадунка; Цицо, лепа ти си!
кетуша; ресавка ; сремско коло ; влатитња; четворка; коло-мехам;
Малаков ; нишевљанка ; играло коло под Видин; србијанка;
моравка; гружанка; крагујевчанка; Неда гривну изгубила;
коло тедено; орловка; трн вади!; Дудо, лако играј!
Све се играју у колу, само ручаницу играју двоје и двоје.
У Зајечару и околини бивало је, а можда бива и сада, да CO
девојке скупе у очи Васиљева дне (Малог Божића), и напуне котао
водом; у ту воду пусти свака по прстен или по какав други знак,
па оставе да преноћи где год у градини. Сутра рано скупе се
' Ове нам је песме послао г. Михаило Лазаревић, учитељ врбички.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 931
и доведу једно дете. Оне стану око котла и певају неке песме
које казују оваку или онаку срећу, а дете на сваку песму завлачи
руку, и вади из воде по један прстен; па каква се песма пева
кад се прстен вади, онака ће, мисли се, бити срећа оној чиј је
прстен или друга белега.
Тај се обичај зове „Певање прстењу.
Сад ћемо иставити неколике бугарске. песме које се певају у
бугарским селима Која смо именовали; а певају их и Цитани који
свирају у ћемане свуда по свадбама и другим весељима. Језик је,
као што се види, бугарски, али има много србизама које би било
тешко сада истерати. По том се може судити и о осталом.
Ево самих песама:
Смрт младога Димитра
Димитру мајка думаше:
„ја јела, сине Димитре!
Ја јела, мајка послушај!
Не гради кула шарена
У това село Кунино
Сас триста нови мазгале
И три ста срчин-пенџере;
Че са Кунинди душмане,
Сас врачански-те бакале,
Ђенч-ага од Берковица (село),
Они штат’ тебе опадат’
При цара и при везира;
Ја јела, мајка послута)!“
Димитар мајка не слуша,
Него загради кула шарена
У това седо Кунино.
Не ли са били душмане
Кунинци, врли душмане,
Сас врачанските бакале,
Ђенч-ага од Берковица?
Они Димитра опадале
При цара и при везира:
„„Заградил кула шарена
1 Ове песме нам је послао г. Васа Павловиќ, учитеь у Зајечару.
59*
932 ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Заградил беше Димитар
У това село Кунино!“
Царе је ферман написал
Та го у Видин запратил
На паша Ибраим-паша,
Димитра да си погуби,
Да не гради кула шарена
Сас три ста нове мазгале
И три ста срчин-пенцере.
Паша је depman прегледал
Па ми се виком провикна:
„Три Турци, моји гавазе,
Ја иштем вазе запратим
У голем града у Враца
Димитру бјале дворове:
Димитра живог Фанете
И него младо губете,
Трупа у Искар Фрлете,
Глава у Видин донесете,
Али не дејте Димитра
У Видин живо да доведете
Че је Димитар лаФџија (речит)
Та. од мене че се одума;
Че ми је добро направил ;
Он ме је с молба одмолил
Од краља од Московина,
Помалко с молба одмолил
Повече с пари откупил.“
Три Турци беха отишли
У голем града у Враца
Димитру бјали дворови,
Не можле него да најдат,
Они са нашле мајка му,
Неја са Турци питале:
„Бабо ле стара, бе бабо!
Куде је тебе Димитар ?
Мајка не зна да го забаши,
Него го право казала
Сега Димитра опрегна
Опрегна коњи четири;
Седнал в брза кочија
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ ЊАРАБТЕРИСТИКЕ 988
Отиде село Кунино
На таја кула шарена“.
Турци са в село отишле
· Кад их је видел Дититар
А он си BAKOM провикна:
Сеизин коње прифана,
Турци на кула излезле (излезнале)
Димитар ги је верно дочекал,
Тазе им кафу направил,
Узунпи чибук запалил ;
Седеле и разговарале.
Не ли са Турци душмане:
Сас око са се згледале
Истргли танћи конопци,
Димитру руке да вржат.
Јала Димитар говори:
„Гри Турци, верни гавазе !
Не дејте мене вржете,
Нело ми паре земете
Пет стотин кара грошеви
Шес стотин жл'ти дукати
Сал ме у Видин живо водете
При паша да си излезнем;
Ако не можем да се одумам
Нека ме младо погуби“.
Турци са паре узеле
Пет стотин кара грошеви
Шест стотин ж’лти дукати,
Па си Димитра повеле
Отишле града у Враца,
Димитру бјали дворове,
Оставил беше Димитар
Оставил брза кочија
Па спремил коња зелена.
Напреди иде Димитар
По него иде сеизин
А по сеизин три Турци.
Видина града отишли.
. Куга при паша излезле
Паша Димитра видело:
Паша си BUKOM провикна :
934
ПРНОРЕЧЕИ ОКРУГ
Три Турци моји гавазе !
Харам да ви је моа хлеб;
Не ли сам вазе зарекал
Дамитру глава да донесете ?
Јала Димитар говори:
„Паша-ле Ибраим-паша!
Толко ли ти би дослука,
Дослука и кафадарлука 7
Знајеш лв, Ибраим паша!
Куга си бил заробен
У Влашка земља незнана,
Ја тебе с молба одмолих
И те сас пари откупих
Од краља од Московина;
Та ти не можеш да ме откупнш
Од цара и од везира
Заради ништо никако,
Што сам си кула саградил?.
Ако не мож’ да ме откупиш
Ти ме сас молба одмолн,
Од цара и од везира,
Како ја тебе одмолих
Одмоли и те откупих
От краља от Мосвовина“.
Тала си паша говори:
„Димитре, џаном Димитре!
С HOWTH је ферман достигнал
Од цара и од везира:
» Ја твоја глава, ја моја!“
Ни могу да те откупим,
Ни могу да те одмолим“.
Јала Димитар говори:
„Паша-ле Ибрахим паша!
Ја тебе ште те замолим,
У црева мене да пустиш
Че Богу да са помолим
И верно да се прекрстим;
Из црква да си излегнем
Тугава мене погуби“.
Димитра в' црква пуштиле
Сас него беха три Турци,
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ПГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 935
Димитар црква в лезнало,
Он се је Богу молио,
Молио верно крстио.
Куга из црква излезнал
Са го зеле три Турци,
Бит-пазар сокак завеле,
При беглишките кошеве.
Тамо са њега губиле,
Трупа у Дунав Фрлиле,
Глава при паша занеле; .
И са писмо писале
При цара са го пратиле:
Че је Думнтар погинал.
Лалош војвода
· Излезнал беше млад Лалош,
Млад Лалош, млади војвода
Са седамдесет дружина,
Ходило горе зелене
По врх по Стара Планина.
Малко је нешто ходило,
Голина и половина
Са седамдесет дружина.
Куга је дошло Ђурђов ден
Млад Лалош дума продума:
„Дружина дор седамдесет,
Дружина верна зговорна,
Дружлна све побратими,
Заран. је, каже, Ђурђов ден
Свави ште јагње да коље
Ђурђов ден да си ослужи
Молитва да си остави;
А вије, до седамдесет дружина,
Немаме јагње да кољеме
Ђурђев ден да си ослужиме,
Молитва да си оставиме.
Ја штем ви вазе нешто продумам:
Кој смеје тамо да иде
Из таја гора зелена
Да слезне в' царско ливађе;
Тамо Левенто ходеше
936
ЦРНОРЕЧКИ ОКРУГ
На глава калпак делйски,
Две перја крстом Филовски,
На појас харба писана,
Сас него девет овчари,
И девет псета, стрвници
Који са с ланци врзани,
На рамо кука кована
Де то на три места и прекована
Сас по кантар железо; —
Кој смеје тамо да иде,
Девет му стада изброји,
Да земе јагње подојче
Де то девет овци бозало
Десета овца мајка му“.
Никој не смеје да се нафане.
Провикнало се дете копиле:
„Фала ти, џаном, млад Лалош!
Млад Лалош, млади војвода, ,
Ја смејем, каже, да идем
Че сам си дете копиле:
На седамдесет година
Мајка ми хајдук ходила,
Те мене в’ гора добила,
Те сам од ајдучко-то колено.
Ја смејем .тамо да идем
Дека Левенто ходеше
У това царско ливафе,
И јагње-то да му откраднем
Та тука да го донесем
При седамдесет дружина,
Ђурђов ден да ослужиме
Молитва да оставиме“.
Припаса дете копиле,
Припаса сабља здатена,
Слезна из гори зелени
Сред ношти сред полуношти,
Отиде царско ливађе:
Девет је псета измамил
Девет овчара врзало
Девет је стада бројило
Узело јагње подојче
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ БАРАБТЕРИСТИКЕ 937
$
Па го право занесе
На врх на Стара Планина
При хајдучко-то кладенче.
Па са јагње то завлале
Та са Ђурђов ден служиле
На седамдесет дружина..
Бугарска коледница (божићна здравица)
„Добра става станувахме, добра пата патувахме, кални друми
преходихме, темни ношти пребивахме, садје ходижие, садје бје
добрје; тука додохме, тука најдобро најдохме. Додохме тука у
нашего господина Н. (или домаћина, или коме се наздравља), на-
мерихие го на божја царска трапеза, на јастије и на питије.
Тој са надејаше за добри гости коледници; и није му тјези до-
бри часове довтасахме; че му малко попјехме, че го малко по-
веселихме, и тој бје и сам си весел.
Че си скочи от трапеза, че засува бјали руки, че запрегна
златни скути, че ни даде добра дарба, добра дарба ведро вино,
на вино-то препран месаљ, на месаљ-ат превит кравај, на краваја
желта бјала препеличка, обрјадена, обречена, нам наречена.
Тој нам това давал, нему: Господ оште дважди помогал. И
оште му Господ даде добри честни синове, добри честни дештери,
че го старосватјеха, че го старокумеха, на девјато село, на де-
сјато село, на врани кони, на сини седла, на позлатени стремни.
Тој сја носи и подноси като мрјана риба по долбина, като
сокол по висина, като славеј сас јасен глас по зелена гора.
Оште му Господ даде криво ралце и босиљеова копралка,
че разора, че раскопа долга нивица; на долга-та нивица купи ся
преваљат, на малка-та нивица креци сја преклаждат; на малка-та
нивица на крајат крушка, на крушка-та љуљка, во в љуљка-та
„моичец като златен Божиј кретец; на рако иу кован вривак, на `
плешти му јанџици сос танки игли писани. i
Bamra he ro гони, по високи гори, по дл’боки доли, OBIE
да пази, кази да брсти; а тој си бјега по топли зимници, по
чернооки момици, като башта му на млади години.
938 ДРНОРЕЧКИ ОКРУГ
Това дувато, ако буде рјезано, рјезани му Кошаре, ако буде
червено, червени му кобили, ако буде бјало, бјали му овчици, ако
буде пак сребрено, сребро му сја акин да Бог да љало и ковало
през прага като лед на Јованов ден. Здравичка вас, да пина аз“!
Несрећа због две среће
„Проклет, триклет да је, кој две моми луби,
Като аз сиромах, што под срам останах.
Отидох при Дона: Доно! отвори ми,
Дожд ме порој бије, по самурен кожух,
По самурен кожух, по зердава кала,
По кудрав перчинец, по вити веждички,
По вити веждички, по черни мустачки.“
Дона не отворја, љуто одговарја :
„Бре отук лудио, бре отук гидио !
Иди си при Бона, че ти је помила.
Отидох при Бона: Боно! отвори ми,
Дожд ме порој бије, по самурен кожух,
Цо самурен кожух, по зердава капа,
По кудрав перчинец, по вити веждички,
По вити веждички, по черни мустачки.“
Бона не отворја, љуто одговарја :
„Бре отук лудио, бре отук гидио !
Иди си при Дона, че ти је помила.“
Па така сиромах, между две останах
Сам да преноштувам, во дожд да санувам.“
Ва што је што
Вода тече, вода тече, по бјало камене, по бјало камене,
Чи кој тече, чи кој тече, вода да налеје, вода да надеје 2
Стана, тече, Стана тече, вода да налеје, вода да надеје.
Чи кому ја, чи кому ја, на диген заноса, на диген заноса?
Стојану ја, Стојану ја, на диген заноса, на диген заноса,
Да не рече, да не рече: изгорјах за вода, изгорјах за вода;
Нај да рече, нај да рече: изгорјах за Стана, изгорјах за Стана'.
1 У ово троје бугарсви је говор ваљда најбоље задржав. Њих нам
је имао доброту послати г. Сава Поповић, помоћник начелништва
ваљевског. Он је врло вичан овом говору.
ВОВЕ ТЕКОВИНЕ 939
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Као што је и помињано раније, Црна је Река за Турака при-
падала видинској области.
да Карађорђева времена, како је за мало трајало, готово
је све било управљано из шанчева, а ти су стојали под војним
заповедницима.
Од године 1833, Зајечар је постао средина судска, управна,
и црквена. |
Округ се разделио на два среза: вражогрначки и зајечарски.
Први је доцније назван зајечарски, а други бољевачки". Столица
је првом у Зајечару, а другом у Болевцу, под Ртњем, 6 сата
на запад од Зајечара. |
Прелазак у Турску, ђумрук и састанак, на Вршвој су Чуци,
око 2 сата на југоистов од Зајечара.
ј. ВОВЕ ТЕКОВИНЕ
Међу тевовине у округу црноречком ваља убројити:
Пут од Зајечара на Рготину в Неготину;
Пут од Зајечара уз Тимок ка Кножевцу;
Пут од Зајечара. на запад преко Бољевца и Ёривог Вира
ва Ћуприји. Сви су ови путови насути;
Гвоздени мост на Црном Тимову, испод Зајечара;
Цркву у Бољевцу, цреву у Слатини, у Вел. Извору, y
Кривељу, у Злоту, у Подгорцу;
Нове дивне зграде школске: у Бољевцу, Злоту, Белој Реци,
Врестовцу, Метовници, Јаблавици, Изворчићу, Лукову, Вривом
Виру, Планиници, Ласову, Леновцу, Лубници, Грљану, В. Извору,
Николичеву, Грљишту, Валакоњу, и Подгорцу; и
Неколике лепе зграде у Брестовачкој Бањи.
1 Највише решење од 7 Маја 1860 BX 1280. (36. XIII, 71).
ТУ
Крајински округ
1 Границе, и планине
Ево нас у крајини неготинској! У њој нам је тешко разре-
дити: шта пре да разгледамо; јер је она врло богата и лепотама
природним, и остацима од старога доба, и успоменама из доба
Јуначке борбе нашега народа за слободу.
Вељко је преко воље оставио Бању и прешао у Неготин,
кад је ондашња врховна власт Србије таво нашла за добро, а по-
сле је, познавши лепоте овога дивнога краја, увек говорио: „Главу
дам, Крајину не дам“!
Да нам буде разговетнији посао, ми ћемо се држати својега до-
садашњега реда, и говорићемо прво о границама, & за њима о ви-
синама. |
Данашњи крајински округ обухвата и Кључ, или некадашњу
натију кладовску, па ү њега улази и некадашња поречка на-
хијал која је за Турава била управна јединица за себе, онако
као и Кључ и Крајина.
Границе су Брајинском округу: с истока, река Тимок и Ду-
наво; са севера, опет Дунаво које га раставља од Румуније и нешто
од Аустроугарске; са запада је граница линија, повучена од Ду-
нава испод села Добре на југ, између Звижда и Мајданпека, на
стену Гарван, до у сами Стб; од југа пав граница му је линија
која се повуче са Стола па јужно од села Луке, између села Ду-
бочана и Глоговице, низ поток Јелашницу, у реку Тимок.
Тако co крајински округ, на границама својим, сутучава с
| Извештај Карађорђев, Гласник ТУ, стр. 181; — Разбор co-
чиненја Н. А. Попова, од В. Богишића, стр. 191.
ТРАНИЦЕ, И ИЛАЦИНЕ | 941
Турском, преко Тимока, с Румунијом и Аустроугарском, преко Ду-
нава, с округом пожаревачким иза мајданпечких планина, и с Прном
Реком иза Стола и потока Јелашнице. |
А ваља поменути још и то, да се у Дунаву, међу Аустро-
угарском, Румунијом, и садашњим кра)инеким округом, находи једно
острво на ком је град „Адакале“. И град и острво још су део
турске државе, те тако се овај округ сучељава и с том оплазином
турске земље у Дунаву, испод Текије & више Доњега Ђердапа.
Планине су највеће оне које су на западној страни крајин-
скога округа. Ми смо помињали те планине кад је реч била о
Ртњу. Сад ћемо што ближе казати бар за вајвише висове њихове.
У пређашњем говору, ми смо узимали повијарце од Ртња и ишли
по њима к Дунаву, а сад ћемо почети од Дунава к југу докле
дођемо до Стола.
Први, дакле, повијарац диже се стрменим одсеком изнад Te-
вије спроћу Оршаве и Адакала, па се протеже на југ имајући на
западу «Поречку Реку, а на истоку водопађу к Тимоку, све до
„Дели-Јована, одакле се повија на југозапад, и доста ниско спушта
се у Велико Поле (Кљилан Маре) које га везује за сами Сто.
На том су повијарцу највиши висови: Штрбац, Слава Божја,
Мироч (Луковац, Грчка Чука), Голи Врх, Црни Врт, и eau-
Јован. Први је вис пајближе к Дунаву, а последњи најближе Столу.
Други се повијарац диже између Доречке Реке и реке 60-
љетинске, и иде и он к југу, имајући источно водопађу поречко-
речку, а западно највише водопађу печку. Он се провлачи источно
изнад вароши Мајданпека, поврх извора реке Шашке, и удара у
Бамениту Босу Гарван, која се спаја са Столом, са западне стране
овога виса.
Највећи су висови на овом повијарцу: Лишковач, Главица,
Рудна Глава, и Гарван.
Трећи се повијарац диже између села Добре и бољетинске
реке, и, имајући западно водопађе дунавске и звишке, свршава се
Старицом изнад Мајданпека. Највиши висови на овом повијарцу
јесу: Чомрда, Бабино Машило, и Старица.
942 БРАЗИНСКИ ОКРУГ
Све су друго мањи висови, Боји се могу поменути у течају
разговора о овом округу.
2 Воде
Вода главна и највећа, која кваси овај округ, јесте Дунаво,
које је и најдужа гранична пруга томе округу.
Друга је већа вода Тимок, која је такође граница Крајини
с источне стране, почињући ‘од прноречког округа па до Дунава.
После тих великих, граничних река, биће најједрија уну-
трашња вода
Пек, Боји, истина, и не извире и не увире на земљи Брајин-
скота округа, али пролази кроз рударску област мајданпечку која
је сада део овога округа, те с тога морамо и њега овде да поменемо.
На северозападној водопађи хомољскога Прнога Врха извиру
неколики потоци. Главнији је међу њима Јагњило, које извире у
месту Бигру, под Ђорђевим Врхом, и тече на исток до испод
села Јасикове. Ту Јатњило прима Липу, која нема један извор,
него се стаче из више потока, међу којима је понајјачи Божина
Река. Бад се Јагњило и Липа испод села Јасикове састану,
одмах се од њихових става зове Лек.
Пек улази с југа у хатар мајданпечки, па га пресеца
свега, и, код села Волује, излази из њега и прелази у округ по-
жаровачки. Испод села Дебелого Луга, код Чекича, прима с десна
речицу Мали Пек, који извире у хатару мајданпечком. Пек тече
на запад до близу села Мишљеновца, а одатле окреће на север,
и слива се у Дунаво испод Градишта.
Дужина ове реке, од села Јасикове до Дунава, може из-
нети 16—18 сата. Почињући од дебелога Луга, па до утока својега
у Дунаво, Пек носи песак из кога се испира суво злато.
И Мали и Велики Пек имају по један понор у који пониру
за прилично дуго време. Мали Пек понире у пећину испод Рај-
кове Реке, па, протичући тако испод брда. избија на видело повише
вароши Мајданпека, а Велики Пек опет улази у тесни пролазак
кроза стене испод села Лескове, па излази на видик тек повише
ВОДЕ : 943
села Дебелога Луга. Оба су ова тавника врло дивна и пуна HH-
тереса за свакога који милује изучавање природе.
Од свих потока на земљи мајданпечкој, само се Мали Пек
и Велики Пек могу употребити као водена снага у тамошњим
рударским радионицама.
Поречка Река. Ову воду састављају: Шашка, goja извире
испод оне узане косе над вароши Мајданпеком, која дели воде: к
Малом Пеку и к Поречкој Реци; Љубава, која извире испод Стола
са западне његове стране, и Дрна)ска Река, која долази испод Ip-
нога Врха и Дели- Јована.
Кад се све те реке стеку испод зидина Милошеве Куле,
добију име Поречка Река, која тада тече право на север, и, после
4 сата места, ниже Милановца, улива се у Дунаво.
Орешковица, или Ратаска Река, која протиче поред Ми-
лановца с источне стране, и улива се у Дунаво, а има два крака:
један се зове Лина Река, и долази испод Лишковца и Поломње,
а други права Ратаска, и долази испод Букове Главе и Бељиког
Стрњака. И ова река носи златни песак.
Косовица, речица, Која извире више села Сипа, у планинама,
па се, код Доњег Ђердапа, улива у Дунаво.
Подвршка река, и река каменичка уливају се обе у Дунаво.
„Река“, вода, Која извире у Мирочу, а слива се у Дунаво
мало више Брзе Паланке. Ову речицу ваља поменути и за то, што
се прича, да је њеном долином ишао још римски пут из Кључа преко
Мироча на Гољубиње, и даље се упућивао уз Дунаво. То потвр-
ђују остаци од калдрме, који могу да се виде и данас на више места
дуж те реке.
Слатинска река, која утиче у Дунаво на 1 сат испод Брзе
Паланке, а стаче се из више речица у селу Уровиши. Међу ceuma
најинтереснија је Јабуча, Koja тече поред манастирића Вратне, а
извире из места Дрераста,/ и протиче испод дивних природних
каменитих сводова, Који су малко више самога манастира Вратне.
' Један ми је пријатељ јавно да се то место зове Кушата.
944 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
Земна!, извире из планине Прнога Врха; код села Малај-
нице прима у се с десна реку Миљковачу која протиче Броз
Штубик. Земна се, вод села Мијаиловца, улива у Дунаво.
Ова је речица, или боље њезина долина, била од помоћи Cp-
бима у борби на Малајници, 1807. `
Короглалика река, извире из Репате Орнице, из Дели-Јована,
тече на исток, кроз село Трњане. Протиче поред села Јасенице, па се
повија кроз Вороглаш, и, поред вароши Неготина, улива се у
неготински рит. Дугачка је 5—6 сата.
Сиколска река, извире из Белих Вода на Дели-Јовану, тече кроз
села: Сиколе, Метриш, Речку, и Мокрању. Више романског моста,
састаје се с реком чубарском, па код бреговске страже пада Y
Тимок. Дугачка је 6—7 сата.
Јасиковачка река, извире из места Крушковаче, у хатару
села Сикола и Салаша, тече кроз село Велику Јасикову, па се,
код Табаковца, улива у Тимок.
Ова је река знатна нарочито тим што и она носи песак ив
кога се испира злато.
Уз воде, нека се помену и баре или блата у овом округу.
Блата се два находе на јужној страни од Кладова, на 1, сата
даљине. У њима има барске рибе и иного пијавица.
Неготинско је блато највеће. Држи се да оно покрива земље
више од 3000 дана орања.
` Прича се да је ово блато постало од свора: пре 90—100
година , кажу да њега није било, него се начинило са свим CAY-
чајно, непажњом самих становника тамошњих.
Приповедају да је короглашка река текла право к Дунаву.
Неки Армаш прокопа јаз, и наврати ту реву на своју воденицу;
али даље од воденице не прокопа отоку до у мртвају, него остави
да се вода разлива по равни, куд јој је воља. А вода почне
нагињати у ону дољу између Неготина и Букова манастира.
' Ову реку неки пишу Замна, а Власи је изговарају Зъи на, Срби
пав, које сам о том питао, управо кажу Земна.
РАВНИ | 945
_У то груне из ненада некаква бујица, те корито мртваје
заспе, Армашеву воденицу однесе, а јаз још продере и прошири
тако, да он постане право корито реци короглашкој, Боја се упути
право у садашњи рит неготински!
И таво је, веле, постало то блато или рит. Вода одатле отиче
само кад веома надође, а иначе се ујезери и лежи ту. |
Минералних вода мало има округ крајински.
дна се досад само за три.
Једна је у селу Слитини, коју житељи зову Бел" извор.
Укус јој је доста горак, а нешто мало и слан. Она још није кемйски
испитана; али г. Линденмајер мисли да она већу пажњу за-
служује.'
Другу топлу воду казују два сата од села Подвршке, на Bp-
летном месту. Ништа више о њој не знам.
| Трећа је у месту Џеврину, поред пута који води од Кладова,
у Текију. Вода је сумпоровита, и има нешто гвожђа. Од Владова
до те воде биће око 21/, сата места. |
3 Равни
Равни највеће, у овом округу, находе се у оном троуглу
који чине: Тимок, Дунаво, и онај венац од брда који се почиње
изнад села Кобишнице па, пролазећи јужно од Неготина, удара
у Дунаво вод Кусјака.
То је и највећа и пајроднија раван. То је срце Крајини.
Друга је већа раван у Кључу: брдораваь Дерибаша, и
равнице ово Кладова, и око Корбова и Грабовице.
Лепих брдоравања има и горе под лланином ово Штубика и
Малајнице.
Красних, мисирски родних Еључева има дуж Тимока: вод
Рогљева, код Рајца, код Тамнича, и код Брусника; само су ови
мали просторијом.
-e — —----- - — mena =
1 Мин. воде Дра Линденмајера, стр. 109.
БНЕЖЕВИНА СРБИЈА 60
946 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
4 Шуме
Осем Стола и Гарвана, који су готово са свим голе стене, и
Голога Врста, који је већ остао без биънога накита свога, све пла-
нине и сви већи висови, Које смо помињади у овом округу, по-
кривени су доста здравом гором.
Гора је највише: букова, горунова, граничева, церова, липова,
брестова, диволескова, јаворова, и друга слична. —
Простор пав од повијарца Дели-Јованова, па к Тимоку и Дунаву
готово вав остао је био без горе: нигде се, што оно веле за лек, `
не може да види Какав веома стари горун или граница, а што
има шуме, то су све нови забрани, од 40—60 година забрањеви.
Исто је то и у околини Кладова на брдоравњу Јакомиру,
где големе просторије заузима млада шума горунова, граничева, и
церова.
Многа се патриотска тужба подизала већ више пута до сада:
што се из мирочких и других наших планина силно дрво извози
у Влашку и за гориво, и за грађевине, а особито у последње
време за железницу.
Не могући овде дати меродавнога мишљења, ми само обраћаио
пажњу оних, који могу најбоље да процене услове, под којима
ваља трошити ово земаљско благо Боје нам је остало у наследство,
и на Које имају права и они којима ми живот дајемо.
5 Рудно благо
Руднога је блага у овом округу доста пронађено. Остав-
љајући Мајданпек, да о њему после проговоримо, ми ћемо овде
поменути где се досад местимице показала каква руда:
У Кључу, у селу Грабовици, на месту Лискару, има мр-
кога угља, а у атару текйском ииз каменога угља. Оба су места
близу Дунава.
У срезу поречком, у селу Бољетину, на месту Песачи и
„Циганском Хрту“, и на брегу Главчи, има каменог угља и
бакарне руде, а находи се и зеленог и црвеног мрамора.
РУДНО БЛАГО 947
У Д. Милановцу, у потоку Орешковици ; у Великој и Мало)
Ђуљи; у Мосни, у Студено), и у Голубињу има: угља auz-
нита, и угља мркога.
У Топбници, у брду више села, има гвоздене и мрке руде.
У селу Рудној Глави, у брду Окну, има гвоздене и маг-
нетне руде.
У селу Црнајци, у Рудном Брду, има бакарне руде.
У селу Tangu, у потоњу Пиламару, има хромног гвожђа
и бакра.
У срезу брзопаланачмом, у селу Штубику, има мрког угла,
а тако и у селу Јабуковцу, до потока Турије. №
У селу Поповици има хромнога гвожђа, во]е долази у cep-
пентину.
У срезу крајинсвом, у селу Сиколу, на брду поред saje-
чарског пута, има мрког угља.
У селу Луци, испод Стола. има оловне и бола руде |
која се налази у конгломерату.
У селу Глоговици, између овога села и Дуке, има оловне руде.
Сад долази Мајданпек који се може сматрати као средиште
свим рудокопњама које би сё на овим просторијама отвориле. На
земљишту мајданпечком находе се ове руде: бакар и гвожђе,
угаљ лигнит, руда фаљерц, суви бакар, бакарни и гвоздени
витриол, бакарни цеменат, који се добива таложењем из цеме-
натних вода.
Мајданпек је на запад од Неготина 15—18 сата даљине, а
од Дунава је добрих 4—5 сата на југ.
Кад кажемо Мајданпек, ваља нам разумети не само рударсву
варош тога имена, него и део простор Боји том руднику припада,
и који је сав чиста државна својина.
Цео мајданпечки простор има, 65,610.180 Г] хвата, или
4 Г) миље, или 40.000 јутара (по 1600 хвата у јутро рачу-
нећи); самих ливада има на њему на 7,434.500 O хвата, или
4646—5000 јутара. Простор је сав брдовит, и обрастао шумом.
| 60“
948 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
Гора је највише букова; али има нешто и границе, а по негде
и брезовине, јаворовине, јасеновине, липовине, и другога шиба.
Геогностички строј овога земљишта иде у Формацију Јуре; брда
су покривена кречним каменом, коме је подина шкриља, а кроз
обе те стене провалио је еруптивни камен пороир.
Простор на ком се находе руде, дели се на северну и јужну
полу. Северна је на десној, а јужна на левој страни Малога Пека.
На северној страни има четири, а на јужној пет главних окана.
У. обе поле има и бакарне и гвоздене руде. (Ова је последња тев
по површини виђена).
На северној су страни окна: Душан, Обилић, Тенка, и
Михаило. |
А на јужној су: Југовић, Јанковић, Гавриловић, Свети
Андрија, Александар.
_ По закопима и по другим траговима, могло би се рећи да
су ту још Римљани вадили руде, а доцније и српски владаоци.
Из акта пак која се хране у Ораховици, види се да су Аустри-
јанци од 1719—1738 вадили и топили овде баварну руду. После
њих, продужили су тај рад Турци све до Кочине Крајине (1787
до 1791) а тада, Као у време ратно, све буде разорено и на-
пуштено. . |
Српска је влада отпочела 1848 године вадити у Мајданпеку
не само бакар него и гвожђе. Надајући се обилној награди од
такота рада, она није штедила никаквих жртава за развитак тога
рудника. Али у том послу, осем многих других тегоба, њу сна-
ђоше све оне невоље, које су врло често пратиоци индустрӣскога
предузећа кад га каква влада сама руководи. Последица би ова:
огромне жртве, а незнатне користи.
По рачунима, који су склопљени 1858 године, на Мајданпек
је издато из државне касе 1,577.766 Фор. и 38 крајцара сребра.
Видећи да та радња, тако руковођена, не даје Бористи које
су очекиване, српска влада напусти Мајданпек у почетку 1858 ;
радња се по свим струкама обустави; чиновници странци и радници
поотпушта]у се, а домаћима се даду друга места.... Две године
доцније, влада Кнеза Милоша, да не би толико уложено благо
РУДНО ВЛАГО 949
пропадало, уступи рудник та), зајсдно с правом пловидбе на Дунаву
и с угљеником у селу Добри, једном Француском друштву под
закуп ва 30 година.
Џри уступању, по овом закупу, нађена је вредност у кућама
и покретним стварима у Мајданпеку на 669.957 оор и 94 кр.
сребра.
Друштво то, кроз шест година своје радње (од 1860—1866),
нешто због оскудице капитала, нешто због невештине у управи
предузећа, не само не учини никаквих напредака, него још поби
цену и вредност овом знатном заводу тако, да је влада с доста
муке једва успела те га опет, у почетку 1866, вратила у своје
руке, а друштво се са свим иставило из Мајданпека'.
Кад се од овог друштва примало натраг све имање у зградана
и стварима у Мајданпеку, нашло се да је од свега тога сада
мање 241.693 Фор. и 68 кр. сребра него што је било пре шест
година, кад му је уступљено.
Мајданпек је тада остао неко време у рукама српске владе
па је, после, уступљен једном енглеском друштву, које. га и сад
држи, и добро ради.
Обилност нарочито бакарне и гвоздене руде Боју земљиште
мајданпечко садржава и на површини и у унутрашњости, огромни
капитал који је уложен у толике зграде и справе за манипуло-
вање, као и та околност што се мисли да је преко њега најуде-
сније да се проведе железница, те да се обиђу дунавски ђердапи:
отварају Мајданпеку најленше изгледе. Само знање и капитал, па
ће Мајданпек постати један од најзнатнијик рудника у свој Јевропи.
О Мајданпеку је помињано и говорено у многим списима.
На првом месту да поменемо Барона Хердера „Рударски пут
по Србији“, на немачком и на српском језику. да тим: Exposée
über Мазаатрей in Serbien од Братхауита, у Фрајбергу, 1857.
„Rapport sur les mines de Магдапрек“ од William-a Smith-a
инџинира, у Паризу, 1863; даље има о Мајданпеку у Erzlager-
stätten т Banat und етет, од Коте, познатог геолога, про-
1 Сри. Новине од 1866, бр. 88.
2 Српски је превод штампан у Београду 1845, у 8-ни, стр. 44.
950 ЕРАЈИНСКИ ОКРУГ
Фесора, у Бечу, 1864. Врло лепи подаци о Мајданпеку и о његовој
управи за аустрӣскога доба имају у књизи: Chronologisch-syste-
matische Sammlung der Ветддезећве дет österreichischen Mo-
narchie, од Ф. А. Шмита, у Бечу 1834. Има још и у „Jahrbuch
der geolog. Reichanstalt“, П ев.; Bergwerks Freund XIV вв. У.
Геопћата 3 Jahrbuch, 1852. Ami Boué, La Turquie d Europe,
Ш, 66, и г. Каниц, Serbien, р. 366—380.
Живога песка има у овом округу од Костола до баре близу
Еладова; простор му је око 800 хектара; између Праова и Pa-
дујевца око 200 хектара, и најпосле брдо ЌКапуђал таква је
пешчара, и има око 600 хектара'.
6 Остаци од старина
Остатака од старога доба највише има дуж Дунава. За то
ћемо их и ми помињати држећи се најпре обале дунавске.
Испод вароши Доњега Милановца, на по сата низ Дунаво идући,
наспрам реке Папренице, имају зидине од два стара града, Које
сељаци зову Мали Градац, и Велики Градац. Мали има око
себе опвоп, и познају се на њему места као табље за топове,
Мештани мисле да је ту био прелаз преко Дунава, и овај град
да је био за обрану тога прелаза.
А прича се да је ту била најпре стара и велика варош Пореч,
па је тек "после пресељена на острово с ког је 1882 враћена на десну
обалу дунавску, где се находи и сада под именом Милановац.
На утоку Поречке Реке у Дунаво, на левој њеној обали,
под висом Главицом, има зидина, која се зове Стража. На десном
брогу пає према Стражи има друга која се зове „Кула“, и још
се доста добро држи. "
Још више на брегу има стара градина, већа од Куле. Ништа
се за њу не прича.
Најпосле, наврх планине Мироча има град Боји неки зову
Мироч, а неки опет рекну и „Латински град на Мирочу“. Град
а Др Панчић, у Гласнику ХҮІ, стр. 199.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 951
је на оној преседљи, куда пролази пут који води преко ове
плавине из Поречке Реке у тимочку долину.
Од села Голубиња па до близу Текије, Дунаво се пробија кроз
такав каменити теснац, каквих је ваљда у свету мало. С једнеи с
друге стране воде дижу се у небо стене неБолике десетине хвата
високе. Не само да оне нису устурене даље од воде него би чо-
век рекао, да су се негде горњим крајем још наднеле над воду.
И туда су опет имали Римљани свој суви пут. Десном обалом
дунавском познају се и сад у стени рупе, у које су биле углављене
греде моштанице воје су држале MOCT, кога се једна-страна ослањала
на кораће у води, а друга је била тако припета уза стене на обали.
На једној стрејастој стени у обали има и запис од онога
који је смислио и начинио тај џиновски мост, Запис тај зове се
„ Тројанова табла“. Место је нађено у стени удесно, и изре-
зано је све вешто. Кад највећа вода дође, опет је запис два хвата
више у камену. Ево самога записа:
IMP. CAESAR. DIVI. NERVAE. NEVRA TRAIANUS AVG.
GERM. PONTIF. MAXIMUS. TRIB. РОТ. ПП.
PATER PATRIAE COS ПП MONTIBUS EXCISIS AN CO0-
NIBUS SUBLATIS VIA....F.... (што ће рећи: Император
Цезар блаженога Нерве син, Нерва Трајан богодани, победилац
германски, врховни свештеник, заступник. народа по четврти пут,
отац отачаства, консул четврти пут — (савладавши стене брега и тес-
нац, просекао је и саградио овај пут — ово је од прилике било даље).
Испод Текије, према Адакалу, на десној обали дунавској,
леже сада распрскани дебели зидови недавно страшнога Кастела,
који су држали Турци све до 1867, па су га тада морали рас-
прекати у ваздух, пошто су најпре дигли из њега своју посаду.
' Говорећи о Мирочу, не можемо да не поменемо, како су имена
двојице вајмилијих јунака српских: Марка Краљевића и Ми-
лоша Обилића, много уплетена у Мирочке планине. Њих два језде
преко Мироча, по песми (Књ. П. 215) н вила Милоша устрељује ;
у Поречкој Реци Милошева је кула ; западно од Мајданпека,
Маркова је крчма ; још на северозапад, манастир је Туман који
се приписује Милошу Обилићу, а на завршетку источних ми-
рочких коса има прича да је и укопан Марко.
952 КРАЗИНСКИ ОКРУГ
Баш према томе Кастелу, на острву у сред Дунава, озидали
су Аустријанци од 1717 до 1739 тврди град, води сада држе
Турци, и који се обично зове А дакале.
У Адакаљу је 25 Јула 1804, српски војвода Миленко,
договорно с Ибраим- Агом, заповедником адакалским а стрицем
познатога Реџеп- Аге, опколио она четири Дахије: Кучук- Алију,
Фочиќа, Аганљију, и Мула-Јусуфа, и побио их све. Фочића
су затекли још жива, кад су продрли у собу, те су га ту до-
тукли и свој четворици главе одсекли. Њихове главе даду Циганину
да их опере од крви, а он — црник — Аганлйну испусти у Ду-
наво. Турци му за то ударе 500 штапа по табанима! Оне три до-
несе Миленко на Врачар у логор ерпесви.
Сиш, село на Дунаву, испод Текије, баш према Доњем Ђер-
дапу!. Ово је село добило име од џиновског римског сипа или
' ЂБердац се зову они каменити прагови, преко којих дере Дунаво
и преко којих је лађама врло опасно прелазити. Ђердапа су два;
један је између Добре и Милановца, а други између Адакала и
Кладова. Осем та два велика бродолома, има од Голупца до Брзе
Паланке у Дунаву много стена, које су опасне вевештим лађама:
Ми ћемо поменути овде главније, почињући од Голупца па низ
воду идући:
Плоча, усред Дунава, наспрам града Голупца; кад је мала
вода, она се види; на њој могу седети до 20 људи.
Бабакај се види и при највећој води.
Плоча, друга стена у води, испод Ливадице, на првом сплазу.
Јеленска Стена, на обали; ту је грдна дубина воде.
Вулиин камен, испод села Брњице, на месту Рајковој Накли
(брзици) ближе десној обали. |
Стењка, на обали, опасна на великој води.
Добранска Почиваљка ; и ту има камен у води на нашој страни.
Масеж. Трпеза, више Госпофнна.
Горњи Ђердап настаје од Госпођина (вира), где је риболов,
и пун је каменова, од којих су најзнатнији : Жлебуре, Дојке, Bu-
воли (више Излаза), које оплавља одвећ велика вода; и Мецена,
где је врло брза вода. Одатле до Гребена има сијасет каменова,
који се сви виде на малој води. — Брањ, насред Дунава, према
Гребену (Гребен је тврда стена од црвенога мрамора). Под њим
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 953
насипа, кога остатци, гором обрасли, стоје и данас. Римљани, да
би обишли ђердап, подигли су били страхота висок и дебео насип
дуж Дунава, па воду ове реке избили из корита њезина, и на-
терали је да иде јазом између брда и овога насипа, куда су могле
лађе безопасно пловити.
Доцније, у дугу времену, вода је прокинула те сипове, и
отишла опет да се ломи преко Ђердапа, а остаци тога горостаснога
наимарства остали су на чудо и поуку потоњим нараштајима.
Ниже Доњега Ђердала, у острову које Турци зову Чит лак-
ада, а Власи словенском речју острв-гол, имају зидине од BO-
ликог града.
Црна Стена или Караташ, град на самој обали дунавској,
на узвишеној стени, пола сата на северозапад од села Џеџераца.
Град је јако порушен. Ништа сео њему не зна у оволини. Унутра
у граду била је једна камена гробница с неким натписом, ади је
однета и узидана у Бладушничку цркву.
Град је четвртаст, а могао је имати простора 100—120 хвата.
Град је овај на једно полак сата низ Дунаво испод Сипа и
Великог Ђердапа.
Иза овога долази
Град Фетислам који ће бити описан вад дође ред да се
говори о вароши Кладову.
Подвршка, на југоисток од Владова, 2 сата даљине. На вису,
који се зове Чука, имају развалине веома опалога старога града.
Туда се сада тражи мајдан од соли.
је грдна дубина воде која се окреће у ковитлац. Ту је риболов.
Цигански камен наспрам Пореча, у нашој страни.
Шљивар, в други један камен, онако исто велики као п први,
на утову Поречке Реке у Дунаво, врло су опасни лађама које
низ воду путују.
Канлика, при уласку у оршавско Стење ; ту имају неке справе
од греда, где људи седе те лове рибу. Одатле почиње стење, и
грдна је дубина воде. Има много вирова и чеврнтија, а најзнат-
нији су: Казан и Изрови, и т. д. до Доњега Ђердапа.
Ра ак плоча на олуку, у Доњем Ђердапу, на влашкој страни.
Још могу да оштете лађе, на малој води, и они остаци од неких
старих зидина које су поменуте међу старинама.
954 ЕРАЈИНСКИ ОКРУГ
Тројанова Ћуприја, на Дунаву, по сата од Владова, ниже
села Костола. Последњи стубови на обали и сад се познају на
нашој страни, а познају се и на влашко).
Кад је мала вода, онда се могу да виде неколиви стубови,
хват и по далеко један од другога, на којима је тај велики мост
био утврђен. Власи их зову сишору поду (ножни под или патос),
Малко ниже, за 7—8 хвата, остаци су као од некакога гра-
дића који има у четврт ово 40 хвата.
Одатле је пут морао ићи на Брзу Паланку, или управо уз
Реку, па преко Мироча на Голубиње уз Дунаво, а други се
упућивао даље к југу долином Тимока.
_ На пола сата ниже, опет поред Дунава, испод села Врбице,
налази се на песку нека зидина, али би се пре помислило да
__је то вода одневуд доваљала, него да је ту постало. Кед то вода
покрије, онда могу да се оштете лађе које не знају да се чувају
од отих зидина.
Град у Ворбову који Власи зову „Чатаће“; то је усред
села, на обали дунавској. |
Код села Вајуге, па У, сата испод Корбова, на једном брегу,
крај Дунава, опет има стари градић који Власи зову Задина.
{од зидина).
У Брзој Паланци има више остатака од старине; али ћемо ми
о њима рећи коју реч, кад узговоримо о томе месту, као о варошици.
Праово, ва обали дунавској, 1 сат на северозапад од Не-
готина, данас село, а некад је било јак град. Држи се да је то
t! Обала је дунавска, као што се види, била начичкана градићима Ha-
рочито од Голупца до Радујевца. У једној народној песми пева се :
„Колико је низ Дунав градова —
„Седамдесет и седам градова;
„У сваком сам нојцу преноћно,
„У СВОВОМ ее “
Чудновато је да певац тврди оно што и историци. Г. А. Блан-
кије каже: „Од Београда до Црнога мора, од ушћа Саве до ушћа
Дунава, беше подвгнуто више од осамдесет јаких градова за OA-
брану обала ове велике реке“ (Histrire de Г Есопоте poli-
tique, І, р. 139). Што наш певац вели седамдесет п седам, то је,
само да се послужи бројем који песма особито мплује.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 955.
местимице град Децебалум који је зидао цар Трајан пошто је
победио Децебала, владаоца дакӣскога, на крају првога века, после
Христа. Град је обрушен јако, али се ипак распознаје да је био
четвероугласт, и да је имао двојна платна, Тамошњи га људи
зову сада „Деч (зар од Децебал). Ту се налазе многе старине.
На 1 сат и nô на запад вода је Царичина, одакле су били про-
ведени прокопи кроза земљу те је вода свођена у Праово. Људи
су туда ископавали оловне олуке од 50 ока, и растапали их после
на пушчана танета. Г. 4. Ивановић нашао је у Праову 1848
једну пребијену плочу с полу натписа који би по његовом MHA-
шљењу цео овако гласио:
IMP. Q. S. AVG. NERVA TRAIANUS. |
Кобишнички вис, Боји се подиже у средини оне равни која
је пукла међу Дунавом, Тимоком, и венцем брда која с југозапада
окружују Неготин. На том брдоравњу имају на три места остаци
од старих зидина. Влашки се зову те зидине: Велико Четаће,
(вел. град), Мало Четаќе (м. град), и Капуђалуљуј. На сва три
места били су и у новије време опкопи, јер и јесу то тачке
стратегиски веома важне.
Више села Видровца, на једном узвишеном обрешку, одакле
је дивотан поглед на све стране, имају зидине од некаквог старог
града. Г. А. Ивановић мисли да су ту морали бити летњи двори
цара Трајана. |
О градићу Неготину биће реч кад и о вароши тога имена.
Испод Џањева, села, за које се прича, да се звало Душица,
код села Короглаша, има стара црввица, дугачка (с олтаром) 12,
а широка 7 корака. Прича се, да је она прелетила из „грешне
земље Влашке“ !
На западној страни, у, сата далеко од Џањева, развалине су
манастира Душице, где се прича, да је укопан Краљевић Марко,
који је, веле, код Краљева рањен; умрьо овде“. |
' Вуку Рјечнику „Крајана“; и Гласник У, стр. 240.
2 Cpu. Новине, бр. 240 од 1874.— О смрти пак Марка Краљевића
ево како говори животописац Деспота Стевана Високог, Философ Ko-
стадин : „блазнть сь ввсвми силдин сконыи прнде н премьдь Доунакь
956 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
Милошева Кула, стара, мала зидина, баш на оном чоту под
којим се састају урнајска река и Шашка, пошто ова последња
малко пре. прими с десне своје стране реку Љубаву. Одмах испод
те куле, кад се Шашка и црнајска река састану, вода се та зове
Поречка Река све до Дунава, као што је то напред казано.
По зидању, Милошева кула веома личи на зидине наших
манастира. Она није велика, једва ако има 4 хвата у четврт
шупљине, а била је ограђена и ровом око зида. Осем имена „Ми-
лошева кула“, народ још вели да је господар њезин био Ми-
лош Обилић, за кога се прича да је и родом био одавде, па
га је Кнез Лазар, путујући једном у Мореч, нашао да спава под
тополом а лишће се од његовога дихања диже и спушта. Кнез
га пробуди, узме у војнике, и после је већ изашао на глае, као
што је познато,
Вук, у Даници за 1827, стр. 50, важе: „У страни, више
утока Поречке Ријеке у Дунаво, имају зидине, које се зову „Ми-
лошева Еула“. Али од Дунава до Милошеве куле има 4 сата хода!
дидине пак на утоку Поречке Реке ми смо већ помињали.
На Тимоку, на једном брегу, западно од села Табаковца, a
јужно од Брусника, има порушени градић, за који се држи, да
je дело римскога наимарства. Ништа се више не зна о њему.
Има три манастира у овом округу, и сва су три по грађе-
вини веома незнатни. То су
Манастир Буков, на три четврти сата југозападно од Не-
готина, у красној шуми, код врло лепе воде.
м —— =
Eb ARTO Siir (6903 = 1395) рати съвькоупншесе Ch велнкныь в C3-
цодрьжлкьиниь коєводомь Токаномь Мирьтомь, HAREE миожьстке
нентреусное крькемь налнвьшныь се вываеть. Тогда же (веле да
је било баш 10 Октобра 1395) Краль Марко н Костаитимь
погывають. Toy же н сь киель Стефань... оБрате се Eb тон Брами.
Небо вьсн сн сь Исманлиты ERXOYV MKO н ие колею иь по шоужли,
ко же глаголють о Блаженамђ Марьце рекьшоу кь Ковьстаньхимот :
„Аль глаголю н молю Господа юже христпаномь БНТН помоштьвинь,
аль же прькын кь мрьтвынхь ма ратни сен да 60300“ (Гласник
XLII, стр. 269 и 270).
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 957
Молован је, по запису, 1684, а кад је грађен, не зна се’.
Више о њему може се прочитати у Гласнику ХХІ, стр. 85.
Вратна. Око 6 сата на запад од Неготина, у планини више
Брзе Паланке, поред реке Јабуче, находи'се овај мали мана-
стирић. Прича се да га је градио некакав Свети Никодим, за
Краља Стевана; али како је црева више пута робљена и па-
љена, то су пропали и записи, ако је каквих било, те се сада
не зна: који је то био краљ Стефан кога народ помиње. У
последње доба, цреву је обновио некакав неготински башкнез
Станко Фрајкор?, али се не зна ни то које је године било.
На неколико хвата на запад од овога манастира имају два
природна прекрасна свода од самотворог камена, испод којих про-
лази река Јабуча, Боја се после зове Вратна. Доиста се вреди
доста промучити те доћи у ову самоћу, само да човек види ове
дивотне природне сводове. |
До годике 1839, био је у Вратни по један калуђер, који
је сваке године рачуне предавао „суду округа крајинскога“.
_ Манастир Манастирица, на 2 сата јужно од Кладова, у
красном месту, находи се овај мали манастирић, који је већ тако
ослабио, да је забрањено у њему служити. Народ ову задужбину
приписује опет неком Светом Никодиму. (Да не буде ово архи-
јепископ Никодим за краља Милутина, Који је превео типик Св.
Саве јерусалимског с грчког језика, и, Бао што архијепископ Aa-
нило прича, био у милости Браљевој ').
Прича се, да је ћи цара Лазара Милева, пошто се опро-
стила од Бајазита, и побегла од Тамерлана, ударила на овај ма-
настир, и у њему се одморила неко време.
У Гласнику ХХІ (стр. 87 и 88) за сам подсећао на оно
мо | m
* Ево записа: Нхколешемњ оца н сьпоспашентемь сна н сьыкрьшентемь
светаго AXA амннь. Подпнсасе сы вожесткенн храмь стаго узхоткорца
оца, идтего Мнколде мнрликнскн Bb лет 2.р.у.в = 1684 н при Бдински
мнтрополнть н кладнка Кнрь Kupe Софронїє н пастолтель Kupa Mo-
Хана НгЕМЕНЬ деудидућ н споможенемь Благокериаго н христомоБн-
ваго ктитора Кнрь Симомл кисть тридискн.“
2 Да није Станко Карапанџа 2
958 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
што краљ Стефан даје Merox у Порфчи, да ли не буде то
ова Манастирица ? Али пре неки дан дознадох да се те краљеве
речи односе на манастир Свете Богородице у Поречи (што је предео
од 36 села) у кичевекој нахији, пед Битољем, 10 сата од Скопља
далеко. Ту код те цркве има брдо Видош, 1 сат на исток од
манастира; има село Мало до самог манастира, а и руде се гво-
здене ту ваде. Поздраво је дакле то она Манастирица која се
помиње у Гласнику ХТ, стр. 134.
==
7 Становници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРИЙСКЕ СУДБИНЕ
Стара историја Крајинаца покривена је тамом заборава. Оно што
се помиње овде онде у историка о насељењу овога или онога
племена врло је нејасно. Можда много више казује овај живи
Факат, што се у селима дуж Тимока говори чистије српски, него
у неким моравским местима; шта више може негде да се чује и
нешто од јужнога говора. У селима: Рогљеву, Рајцу, Тамничу,
` Речкој, Бруснику, Копривници, Салашу, чућете сво падеже српске
без икаквих внатнијих крњења. |
То све показује неку исторӣску чињеницу коју ми засад
не можемо да објасвимо, него само обраћамо пажњу на њу.
Под Турцина, Крајина и Кључ били су емини султанйни, и
имали су за то Фермане од цара, да у њих није смео наступити
Турчин с поткованим коњем. Крајински кнез седео је у Неготину
а кучки у Кладову. Ово је једини случај, да су кнезови варошани
судили Србима сељацима. Крајински је кнез бивао из куће Kapa-
панџића, а Кључки се често мењао. Ти су кнезови купили новце
и остале данке, па су новце, колико је било одређено да се даје
султанији, давали бегу, који је долазио из Цариграда, и седео
у Кладову, а бег је слао у Цариград.
До Пазванцана времена, људи у Крајини плаћали су на
годину 1. порезе: 7 гроша на пореску главу; 2, харача (на
мушвиње) по 2 гр. и 20 пара; 3, мртвине 1 тр. и 22 паре; 4 свад-
СТАНОВНИЦИ 959
є
барине по 1 грош; 5, тулумине на 1000 чокота по 20 пара; 6,
па овцу по 5 пара; 7, на свињу по 5 пара; 5, на кошницу 5 пара;
9, на 100 главица купуса 5 пара; 10, десетак на жито које се жање.
Осем тога, за храну и друге потребе бегу и његовим Турцима
који су седели у Кладову, и башкнезу и његовим пандурима и
кметовима Боји би по народним пословима долазили у Неготин, или
управо башкиезу у конак, давала је свака пореска глава на годину:
по једну литру масла, по један шини (20 ока) јечма, по једна
кола сена, и по једна дрва; свака бачија по 7 ока сира, и свако
село по 6 ока лоја и по 6 ова пасуља.
Све је те дажбине купио од народа башкнез, преко сеоских
вметова: а колико је од тога давао Турцима, Колико ли је њему
остајало, то се данас управо не може да зна. Него се ипак
прича, да је крајински кесим' био 50 хиљада гроша a кључки
30 хиљада.
Башкнезовима било је, веле, одређено на годину по 15 хиљада.
Десетак од жита сипао се у амбаре на Праову, па се оданде
носио у градове, куда се колико нареди. Некад су башенезови
закупљивали десетак, па су у том случају чинили с њим што им
је воља.
Башенез је имао три буљубаше с пандурима: двојица од ових
имали су по 15 пандура, и један се од њих налазио поред Тимока,
а други од кључке стране, те су се чували, да не би каки рђави
људи (Турци или хајдуци) дошли те народ узнемиривали ; а трећи
је, са 30—40 пандура, био код њега, то га је чувао и слушао
(т. j. заповести му по селима разносио). Сва три буљубаше, са
својим пандурима, били су Хришћани,
Кад су људи имали око чега распру, најпре су долазили
башкнезу на тужбу, па које не би могао он сам намирити, водио
би их војводи, и тамо би им, њих двојица пресудили.
Бег и војвода нису се смели сами од себе ништа мешати у
"управљање народно; ако ли би се стали на силу у што мешати
башкнез их је могао тужити и променити.
пољ === ==
' Плата одсеком за многе ситније дохотке.
960 У БРАЈИНСКИ ОКРУГ
Кад би један башкнез умрђо, и други настао, новоме се свакад
давао и нов берат на његово име.
Овако је све било до времена Пазванџина; али Пазванџија,
кад се одметну од цара, погази и крајинске правице и берате.
Он у Неготину начини градић, и'у њему намести Турке који су
по Крајини владали као и у осталом његовом подручју. Тако и
у Крајину буде уведена спенуа: по 3 гроша на сваку харачку
главу (ако ли би ко сакрио које дете, па би га Турци пронашли,
ваљало је да плати по 1 грош ономе Боји га је проказао); за
ово време башкнез је био као турски слуга’.
У томе и Срби устану на Дахије, 1804.
` Последњи крајински башкнез Перча Станковић, Карапанџа
са својим братом Мишом, пребегне 1807 у Пореч, и тако се
сврше крајинске правице. |
Али свршетак једних буде почетак других већих правица.
Још у почетку 1806 Миленко Стојковић, војвода пожаревачки,
завлада Поречем, и почне се спремати да и Крајину ослободи.
Славна победа на Малајници (1807), где је Мулапаша
онако грозно разбијен, дала је Србима готово сву Крајину и
Кључ, али су muag градови и утврђена места: А дакале, Kaa-
Дово, Брза Паланка, Праово, и Неготин били у турским рукзиа’.
1 Вук, у Рјечнику, по извештајима добивеним од И. Гарашанина.
—Осем тога, саслушан је 1867 године у Неготину неки старац
Јован Димитријевић, воји је казивао ово: „дна се, вели он, за
некога Илију Карапаниу. После Илије, постао је кнез у Крајини
неки Данило, који је био родом из Аустрије, а оженио се ћерју
Станка Карацанџе. Данила су убили Турци 1797—1798. Иза
Данила, постане кнез Станко Карапанџа, Илан брат од стрица,
и он је био до 1805. Кад он умре, остану му синови Перча и
Миша. Ови су живели у Поречу, док није Неготин освојен. Перча
је у Поречу и умрьо. Пошто је Неготин освојен, Миша — Ми-
хаило — постао је војвода“.
Све ово нека буде прилог за осветљење судбине Крајине; Ерн-
тички га ми нисмо још за сада могли проценити. Казивање то
находи се у Архиву Cpu. Уч. Друштва, бр. 753.
Ре Porétchic јавата Brea Palanka, пише 26 Јуна 1808 мајор
Грамберг, као изасланик руски, „ой Гоп passe le Danube, le ter-
мә
СТАНОВНИИИ 961
И Вељко је прешао у Крајину, а она још није била сва
очишћена од Турака.
Тек у другој поли године 1810, Турци су се повукли на
десну обалу Тимока.
Али тим није Крајина престала бити „крвава хаљина“ све до
јесени 1518.
У животу славнога браниоца Неготина и Крајине казано је
доста о оним тешким али и славним данима за Крајину, докле је
Вељково срце куцало, а кад је оно разнесено топовским ђулетом,
одмах је тама покрила и Крајину и Кључ, а за тим и сву Србију.
Од Септембра 1810, до Августа 1813, Вељко је бранио
Крајину као што је само он умео и могао да је брани.
Кад је Вељко пао, Срби су се повукли најпре у Кладово,
па онда у Пореч; али су их Турци и одатле истерали, и таво
је крајински округ сав пао опет у ропство.
Нови устанак, у Такову, 1815, није могао бројати у редо-
вима својих бораца најпозније ученике Вељкове, за то што је
голема сила турска била притисла Крајину и Кључ. Једва се
могло допрети до Поречке Реке и до Мироча, који је био граница
новој држави српској, али не граница и мисли устанка и уједињења
народнога'. |
я e 2 — — ee ~ —
rain est encor neutre : tantôt les Turcs собоуеп+ le fleuve et com-
muniquent de Negotin à Kladova et Orsova, tantôt les Serviens
accompagnent les transports, qui par cette voye arrivent de la Petite
Valachie. Tous les villages sur cette route et le long du Danube ne
sont pas habité. L'isle où le général Isaeff a passé ce fleuve et le
village Ostrof est occupé par nne centaine de Turcs“.
Граница оновременој Србији, y којој је судио Кнез Милош од 1815 до
_ 1833, била је: „Од севера, Сава и Дунав; од запада, Дрина до
над Лешницу, па онда Дером и Вљашићем опет у Дрину. по том
Дрином до више Сребрнице, па после планинама изнад Ужица;
од југа планином иза Карановца и Маглича у Мораву ведомак
Крушевца; а од истока доле Моравом до више Ћуприје, па
оданде једном речицом ислод Параћина у планину која раздваја
Ресаву и нахију параћинску од Црне Реке, на доле тим планинама
иза Поречке Реке у Дунав“. Овако је забележио границе Србији
Вук, у Грађи за српску Историју, стр. 133.
КНЕЖЕНИНА СРБИЈА 61
~
962 БРАЈИНСЕИ ОКРУГ
То је остало до 1533. Ми смо до сада на више места у гра-
ничним окрузима помињали догађаје из овога времена, кад су
придружени Србији оних 6 округа који су стојали од ње отргвути.
Овде ћемо изложити једно писмо које је писао човек коме је
Кнез Милош поверио славе пуни задатак: да Крајину и Кључ
придружи опет Србији.
Ево тога свега писма:
„Любезни брате Павле!
„Писао сам капетану Міяилу, а и вама пишем, являюћи, да
сам данас срећно и благопоспешно с моим ADAMA овде у Неготин
приспео, и за сва обстолтелства и положена, у ковма се ови люди
находе, добро испитао, а и сам развидио. Турци су из Краине
прогнати, и што их в год у Неготину было, у Аду су прешли;
једним словом, Краинци су се ньих ослободили, и сад на тим
вдним стои, да буду безбедни и неудручени, да се добре и дупле
страже на граници нашой, т. в. на Тимоку поставе, и од Турава
нарочито видинских чувало. За Видинл16 дознао сам, да су сви с
войском својом, и имаюћим топовима на полћ изашли, но куд и
на кою страну управ намеравао поћи, то се іоште обстолтелно
не зна. За сва дакле ова нужно в нам, да у тесном союзу, сагла-
сію и договору будемо, као што в налог и желя Ньихове Светлости
Господара. Тога ради, по овим обстоятельствам за найбол% cy-
дећи, намеравам сутра таки половину люди моих на границу Ти-
мока разаслати, да утврде добро страже, и онде чувај), а с дру-
том опет полом я заоставм овде, из призренія ког Капетану Ми-
дилу означио сам, да управ с акдима своима у Копривницу тегли
и онде стан свой постави и утврди, ков в место баш средина по-
међу Црном Реком и Неготином; и ако у случаю Турци на Црну
Реку ударе и на Завчар, где се капетан Јово, с армадом (войском)
својом находи, то да му неодложно на позив нЪгов у помоћ ускори,
и на исти начин, ако би Турци на мене ударили, да ми у Него-
тин дође.
„Но будући да в желя НЪгове Светлости, да се и Ключ т. 6.
Фетисламска нахија узбуни, и ватра међу њих метне, где сам я и
послао мов люде, да пале и жаре, а међу тим за неопходно нужно
налазим, да ви, брате, с места управ у Брзу Паланку пођете у
име Бога, и ако се иначе не узможе, да народ своввольно на про-
тив Турака устане и узбуни се, то насилним начином да се npl-
СТАНОВНИЦИ 968
нуде, с нама у слоги и јединству бити, и овако границе наше до
самог Дунава да се заступе, добро чувају и утврде.
„Досада велим да в доста да се вас двоица на означена вам
места попаштите доћи, зато капетан Степа за сад нека на свом
месту остане, а ако потреба изискивала буде, да и он дође, то ћу
му я найскорив по суруши явити, само нека се нада и на први
позив моћ у готовости буде за овамо поћи.
„К томе НЪгова Светлост явити изволела ми в, да се в Бана
п Гургусовачка (нахија) побила и крв пала, где је и сва Ресава,
с Параћинском у помоћ отишла. |
„Я ћу непосредствено гледати, да сви ми, што вдан то и
други знаде, и таковим начином посао ће нам найболВ, ако хоће
Бог, за руком ићи.
„Вас любезно поздравлаюћи, всам ваш искрени брат,
Стеван Стевановић, с р.
капетан“,
У Неготину, 2 Маја 1833. № 189.
Адреса :
Благородному Господину капетану Речком
Г. ны Богдановићу
_Скорјејше. у Душманиќе.
Ето тако су Крајина и Кључ 1833 придружени осталој Cp-
бији, и од онда становници њихови деле срећу и несрећу са
својом браћом, осталим грађанима Кнежевине Србије.
Турци су још били остали у Фетисламу, и у Бастелу на
десној обали Дунава, и у Адакалу, на острову у Дунаву.
Фетислам је и тиштао и није Србе тамошње, али је Кастел
био не само сметња саобраћају, него је многи Србин ту и главу
своју оставио.
Светао нека је спомен незаборављеном Кнезу Михаилу који
томе учини крај. У Априлу, 1567, Фетислам је примила од Ty-
рака и заузела српска војна посада, а Кастел је распрекан у
ваздух, те сад од њега стоје само комади на обали дунавској
које вода још није поткинула и оборила у дубину. У Адакалу
пак, као у каквој оази, бораве и сада Турци, и они зависе од
видинскога паше.
" Писмо ово дао нам је унук покојнога капетана Павла, г. Ж. Ayw-
манић.
61"
964 БРАУИНКСИ ОКРУГ
6. ЛИЧНОСТИ ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Од заслужних људи који су рођени у овом округу, могу се
понајпре поменути они који су врсници у раду с Хајдув-Вељкои,
који је сирЬу својом прославио Неготин и Крајину, а живот је
његов испричан тамо где се родио.
Од других, нека буде прво поменута
Чучук-Стана
Која је рођена у селу Сик’лу, под Дели- Јованом, З сата
од Неготина, у кући Нерића (Пљештића), зли је и о њој оно
што емо могли дознати казано све онде где је био говор о њези-
ном несамртном војну.
После долази.
~
А | Хаџи Никола Мијанловић
ВИМВАША
Хаџи - Никола Мијаиловиќ био је родом из Сарајева. У
Крајини се звао Вељков бимбаша и управник шанца на Великон
Острву. Име ово ми смо помињали и. у црноречком округу; али
нам га се и овде ваља захвално сетити. После пропасти Неготина,
Карађорђе постави Николу за главнога управника у Поречу. Он
начини мали шанчић у дно Пореча, и утврди га великим TONO-
вима против турских војничких лађа.
Али је већ несрећа била отела мах: једну ноћ провуку се
кроз маглу и кроз помрчину уз Дунаво од српске стране неко-
лике турске лађе, те извезу нешто војске насред Пореча, из-
међу вароши и Хаџи-Николина шанца. Кад то omase они што
су били у вароши Поречу, они на врат на нос поседају на лађе
и побегну у Банат, а Хаџи-Никола и Бладовски внез Крачун
(кога је највише зато код себе држао, да се не би тајно договарао
« Реџепом, за којим му је била сестра). остану у оном шанчићу
са седамдесет драговољаца (бећара).
Храбри и ноштени Хаци-Никола, опкољен с једне стране
водом, с друге Турцима, а без хране, коју је пређе сваки дан
добивао из вароши, није знао чинити ништа друго, него се, на
позивање Реџепово, с бећарима својим преда на веру; али Реџеп
личности 965
њега посече, а бећаре задржи све Бао робље, само Крачуна
пусти, те отиде у Банат.
Тако је Хаџи-Нивола свршио свој честити и јуначки живот.
Петар Н
и? ОБАЛА УРОВИЦЕ
· Петар H, из Уровице, први тобџија Хајдук-Вељва. Ворио
«е јуначки на Кобишници, а у Неготину, од силне топовске ватре,
изгуби једно око. Пре десетину тодина умрьо је код своје куће.
И! чудне игре судбине! Убио га је ђерам од бунара!!
A Никола Абраш
Никола Абраҹмь, из села Буковче, који је, веле, био капе-
тан и побратим Вељков. Кажу да је био јунак готово као и
Вељко. Шта је с њим било најпосле, нисам могао дознати.
Јован Димитријевић
Јован Димитријевић био је из Јабуковца. У борби на Малај-
‚ ници,он је имао свој шанац до реке Земне. Ту је ухватио жива
Турчина, погубио га, и узео му шешану, којом је после гађао Турке
из велике даљине. Каљу да је знао турски не само говорити него
и лепо читати и писати. Он се, после, запопио и умрђо је пре 20
година у Јабуковцу. |
Аврам Петронијевић — Аврам Ћехаја
Аврам Петронијевић родио се у Текији, на Дунаву, прена
Оршави, 2 Септ. 1791 године. Старина му је у Црној Гори, у
породици Стјењића, па су му се родитељи, по досељењу отуд,
били најпре станиди у Темнићу, у јагодинском округу. У Оршави
се школовао, и научио језике: немачки, грчки, влашки, и тали-
јансви.
_ Године 1817, врати се у отаџбину, и почне трговати, али
Доцније уђе у службу, као срески писар од гружанског кнеза
Петра Топаловића. Мало за тии, Кнез га је Милош узео у своју
' Вука „Грађа за сри. историју“, стр. 39.
а = ey
966 КРАЗИНСКН ОКРУГ
канцеларију за секретара, и као таког послао га је у Цариград
1821 заједно с архимандритом Самуилом, протом Милојем,
Димитријем Ђорђевићем, и Илијом Марковићем. До тота доба
он се потписивао Стјекић, а од тада почне се звати и потписи-
вати по оцу: Петронијевић.
До године 1526, Аврам је с друговима евојим претрпео
големе страхбте у Цариграду. Архимандрит Самуило и умре
тамо, а сиромах Димитрије помери памећу. Године 1828 Аврам је
већ био назван кнежевим представникбм, што се у Турака звало
ћехтаја ; и ово му је име остало до смрти, као друго презиме.
Он је и доцније слан, као депутат, и у Цариград и у Петроград.
У оној борби која је поникла међу кнезом и његовим A0-
главницима око Устава, он је држао страну квежевих противника,
и, после Вучића, био је међу њима најзнатнији радник. Име
његово умешано је готово у све политичке радње Србије од 1821
до 1852 године.
Пред смрт, послан је био у Цариград неком дипломатском
мисијом, па га ту снађе прека смрт 10 Априла 1852, у пред-
собљу министра Али-паше, кад је био дошао да каже с Богом, и
да пође у отаџбину. |
Оп је сарањен веома свечано код цркве у Хасћоју, до гроба
свога некадашњег другара у страдању архимандрита каленићског
Самуила, н пов. капућехаје Лазе Тодоровића.
Осем језика које је научио у младости, доцније је изучио и
говорио: Француски и турски.
Био је човек врло религиозан, и бавио се питањима из Светога
Писма. Некад је чак преводио Јованов Апокалипсис. Радо се
дружио с људима ученим, и тим разговорима жртвовао би много
више времена, него бризи о својој кући и о тековини.
А огледао је да и индустрију у земљи помогне. Био је
отворио твориљу (Фабрику) за стакло у јагодинском округу, код села
Белице, али предузећу није било и за напредовање ла је
обустављено, и пропало.
Сам је живео врло скромно и просто, а па школовање своје
деце није жалио никаквих жртава.
ЛИЧНОСТИ 967
Аврам је био душом и срцем патријот, предан искрено још
својој православној цркзи. Под наличјем благодушне доброте, с
дубоким познавањем турскога духа и начела турске политике, он
је остао вавек веран својој цељи: ма како и ма пошто придобити
по које право више својој отаџбини. Благ по нарави, образован
више од евих својих сувременика, човечан по исповести религије,
оң се гнушао тираније и безакоња — ма то долазило од Бога му
драго.
Петроћијевић је био висок стасом, пун, смеђ, леп човек;
спољашност му је била пријатна; манијери снебивљиви, безазлени,
али толико утицајни, да им се тешко могло шта одрећи",
Аврам Петровијевић, онако исто sdo и Вучић, дуго ће још
бити различно цењене личности у српској новој историји. Тек у
доцније време, обелодањење свију докумената, и беспристраено
проучење свију ондашњих односа и крајних последица свачије
радње, могу учинити да се о тим важним радницима може изрећи
потпуни и по могућности праведни суд.
Стеван Стевановић-Тенка
Родио се у Поречу 1796 године. За Карађорђева времена,
учио је школу у Београду, а кад је Србија страдала, онда је
отишао те продужио школовање у Ораховици, у Банату.
Године 1816, у месецу Септембру, врати се Тенка из Ораховице
у Пореч, оцу своме Лови Стевановићу, који је ту био старешина.
(Још под Карађорђем био је војвода у Поречу).
Године 1817, дође Кнез Милош с братом својим Јованом и
Јоксимом Милосављевићем, у Пореч. Том приливом стави он Јову,
Тенкинога оца, због слабости здравља, у стање покоја, а Јоксу
Милосављевића постави за кнеза поречке нахије, и уједно испроси
за Јоксу Јовину hep Милицу, Тенку пак постави му за писара.
' Вреди прочитати „Некролог Авраму Петроніевићу“, и т.
д., у Београду 1852, у 8-ни, стр. 14. Књижицу ову написао је““)
а то је Јаков Живановић, који се с Аврамом никад није слагао
у суду о Кнезу Милошу, о његовој неограничено) власти, и о 17
чл. Устава, али га је тим не мање дубоко уважавао за добро срце
к за патријотску преданост својој отаџбини.
968 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
И тако Тенка ступи прво у службу 1817, као писар Josce
Милосављевића. Године 1820 дође у Пореч за управника Вуле
Глигоријевић, те Тенка буде и код њега до 23 Априла 1825.
Од 1825 до 1530 био је Тенка кнез поречке нахије, а од
те године до 23 Априла 1834 као „капетан Поречке Реке“. Тога
дана нак и године постао је саветник Финанције.
Године 1835 постављен је за саветника у Крагујевцу, а вршио
је дужност исправника у Београду. Те је године постао и вице-
президент „управителнога совета“.
Године 1536 постао је президент Совета.
Године 1838 постао је „попечитељ просвете и врховни над-
зорник карантина“.
У овом звању обишао је све ондашње школе у Србији, и
издао је нека упуства за унутрашњи рад њихов'.
Године 1839, кад је дошао Устав, за води је и он иного
радио, постао је, као већ саветнив, попечитељ правде и просвете.
Године 1540 био је један од оних незадовољника владом Кнеза,
Михаила, и отишао је са својом дружином у Цариград.
Године 1842, по одласку Кнеза Михаила, дошао је опет у
Совет, где је 1844 постао вицепредседник, а 1848 председник
тога тела. |
Године 1857 био је у оној завери против живота Кнеза
Александра, због чега падне у затвор у гургусовачку кулу, из
које је ослобођен по заузимању Етем - паше, на сами Васкрс
1858; али се морао удалити у Турску, где је проживео до по-
вратка Кнеза Милоша у Србију, а тада се вратио и живео је
после тога у пенсији, у Београду.
Преминуо је у Београду 2 Септембра 1865.
Тенка је био човек онизак; ходио је у старост готово погурен;
црне масти, малих бркова, под старост ћелав, а малих иудрих очију.
Рачувао се међу оне људе његовога доба који умеју врло
лепо говорити и пером владати.
' Гласник XXIV, мој чланак: [Школе у Србији, стр. 10.
личности 969
Јован Николић
ПРОФЕСОР ВЕГОТИНСКЕ ПОЛУГИМНАЗИЈЕ
Јован Никољић је прешао у Србију 1827 године, и био је
најпре учитељ основне школе.
Доцније га је узео Кнез Милош за свога личнога секретара,
а после је постао секретар попечитељства унутрашњих дела, па
и пачелнив у истом.
Николић је дуго Кнезу Милошу читао новине и све списе
које је Кнез желео да зна.
Кад се, године 1840, народ побунио у Топчидеру, он је
беседио с неког бурета тако живо да је људе утишао. Народ је
желео да он буде „саветник Кнезу Михаилу, али он одговори:
„Има, браћо, старијих и заслужнијих људи, који ће бити уз Кнеза,
а ја имам лепу службу, и Њоме сам задовољан“,
С падом Обреновића, он је прешао у Немачку, али се на-
скоро вратио, и постао проеесор у Неготину, у полугимназији,
где је и преминуо 1850 године, у 50 години свога живота.
Николић је издао на свет: „Златный изворъ домостро-
ительства или лондонски Фамил!арни рецепти и но-
воизобретене тайне природе,“ у Београду 1833, и „На-
родни србскій огласитель за 184] годину.“
У рукопису је оставио исторӣски живот српског народа, и
још неке ствари.
Умрђо је у Неготину, и борави вечни санак у суседству с
Хајдук-Вељкон.
Довитије Новаковић
ОРВИ ВЛАДИКА НЕГОТИНСКИ
Доситије је рођен у селу Дабици, близу Прилипа, у Старој
Србији, године 1784.
У постојбини својој учио се књизи, а примио је монашки
чин у манастиру Зографу, у Светој Гори.
Немогав сносити силу турску, побегао је у Србију, и станио
се у манастиру Горњаку. Ту је остао дуго, и, кад је дошло време
970 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
да се граница Србије размавне од Мироча на Тимок, он је мушки
помагао сваком раду који је смерао на ту последицу. За то је,
по придружењу Тимочке Крајине, он и постао први владика те
нове „тимочке јепархије“. Он је посвећен за владику на Сретење
1834 године, у Крагујевцу. |
Најпре му је столица била у Зајечару, па је после преме -
штена у Неготин, где је он остао до своје смрти, Која га узе
с овога света 2 Априла 1854.
Под обликом неке меке доброте, овај је човек носио бујну
непрегибљиву енергију у оном што је хтео извршити. При свем
том, његова доброта, а нарочито његоға подашност, остале су за
причу у Неготину, и свуда докле је он долазио.
Ко би рекао да тај калуђер, тако мекан у говору и мани-
јерима, може усести на хата, разиграти га, и своју камилавку
бацити унапред, па је опет стићи и својом руком ухватити?
А то кажу да је чинио толико пута у шетоњском пољу, од Mà-
настирске воденице на Врелу па до #дрела!
Ко би рекао да већ обневидели старац може и пушку држати
а камо ли гађати у нишан боље од младих и гојнички извежбаних
цивилних старешина, а он је то чивио толико пута с начелником,
помоћником, и председником ?
Гостољубив је био толико, да се, кажу, морало тражити по
Неготину: нема ли какав странац да дође к њему на ручак.
Кад је хтео умрети, заповедио је да се но укопава у цркви,
него у гробљу: „С народом сам живео, рекао је народни владика, с
народом хоћу и у гробљу да боравим: травица да ми по гробу расте“.
| И тако је учињено; али кастичка савест његових последника
није могла да поднесе ту дивну јерес, па су га 18 Јула 1856
ископали, и сместили у гробницу у цркви, без икаква обзира на
његову тако јасну жељу!
О, ви свети, којима ни овако смеран завет самртника није
свёт, у име какве веће светиње тиранишете освећени прах у Богу
заспалога пастира међу својим стадом?! Да ли је жеља старца До-
ситија противна Христовој смерности и науци?...
ЗНАТНА МЕСТА 971
Ђерасим Стојковић
Ђерасим се родио у Великом Араду, 1811 године. Учио је
гимназију, философију, и богословију.
Године 1839 дошао је у Србију, и постао професор богосло-
вије. На катедри је остао све док није изабран за јепископа
неготинског, а то је било првих дана Октобра 1854 (посвећен
је 10 Овтобра).
Није био носилац велике науке, а уз то је још кунаторио
са здрављем, али је увек био човек особито поштен и чист од
сваке плеткашке нискости, или ма чега што не подобава `честиту
чину и светлу образу.
Чист по евоме .срцу, ограничен у погледу на ширину људске
природе и њезине прегибљивости, а уз то лако раздражљив са
своје болешљивости, он је чешће горко трпео од своје околине и
положаја, тако, да је по некад губио чак и наду у победу добра
нада злом у свету.
Умрьо је у Неготину 119 ула 1865 године, и укопан у старој
неготинској цркви.
Бог да га прости!
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Малајница и Штубик, оба ова имена помињаће сс до века
у српској историји. Оба су та села на северозападној страни од
Неготина, прво 3, а друго З и љ сата далеко. .
y простору између та два села био је првих дана месеца
Јуна! 1807 крвав бој између Турака с једне, и српске и руске
војске с друге стране.
1 Тешко је казати у који је баш дан то било. Баталака вели да је
било од 3—5 Јуна; „Срб. .Летоцис“ (за 1827 I стр. 30) важе
да је било 19 Јуна 1807, а тако је записао и Михацловски-
Данилевски у својој историји (Руски превод Историје Ранка,
у прилозима, стр. 4 и 5); међутим, у Архиву Cpu. Ученог Apy-
шатви, бр. 374, има писмо које је писао Карађорђе из логора код
Плане (села нелалеко од Штубика) 24 Маја 1807. У том писму
972 ЕРАЈИНСКИ ОКРУГ
Сриеки су шанчеви били ближе к Штубику и до реке Зеине,
а Турци су били утврђени од села Малајнице преко реке Миљковачс.
Турском војском управљао је Мула-паша видински, и Гушанац
Алија с Карафејзиом, а српском су у почетку управљали Миљенко
и Добрњац, и песле су дошли: Вељко, Вујица, Главаш, Вуле,
Танасије Чарапић, и сам Карађорђе. Милан је, кажу, био
отишао те склонио Исајева да дође у помоћ са својом војском.
И сњим је дошао и он сам.
Шест недеља трајала је борба између Штубика и Малајнице.
Седам је турских шанчева било само према Миленку и Добрњцу.
Најпосле су Турци Србима и воду пресекли. Онај тавник који
су Срби били прокопали до воде Земне, није им био од користи,
јер су Турци, опазивши га, начинили шанчић на левој страни исте
реке, и шешанама тукли сваког Србина који се појавио кроз тавник
да воде завати.
Хране се није имало друге, него по 80 дража суве пшенице
на друга.
„Од како је гавран поцрнео
Нису Срби мухасеру жешћу
Ни теснију, нити чемернију
Прекужили, него тада овде
На Штубику према Малајници,
С мало друштва, прикрмом оскудна.!
Последњих 17 дана били су им најцрњи, Али баш у то
приспе помоћ кад је била најпотребнија : са запада стигне Kapa-
ђорђе, а са североистока? дође ђенерал руски ИСсајев с нешто
своје војске, и у зору ударе сложно на Турке. Изненађење је
за Турке било велико, јер су они, који су овде држали Србе
Вожд вели да ће похитати к Острову, на састанак руском ђене-
ралу, „али је, вели, Миленко малко у мухасери (у Штубнку
према Малајници) па док нћму пут отворим, и Турке свег-
нем, доћи ћу у понедсомик.“ Према овоме излази најверојетније
оно што вели Баталака.
1 Србијанка III, стр. 58.
2 Човек који је провео Русе од Дунава уз мијаиловачку реку
звао се Ђорђе Трамловић, из дабуковца.
ЗНАТНА МЕСТА 973
већ о концу, који су знали колико још силе има у Срба, на
један пут видели се нападнути у свим својим позицијама. У први
мах, држали су се јуначки, али у другом јуришу не могну се
одупрети него побегну оставивши 4 топа, 13 барјава, муницију,
своју касу, и мноштво других ствари.
Мула-паша и сам је ту допао рана: и с остацима своје
војске побегао у Видин, и затворио се.
Наш му Милутиновић овако подвикује:
„Мула-паша ! пофалде се цару!
Оправдај му себе одметника;
Дичидер се при ханумам' дражним,
Гордећи се својим витезовма,
А војницма знатног пашалука
Особито Гушанц-Хајтапијом .., ?
Како л’ хазну и све рањенике
И топове остависте скупе.?*
По уверавању сувременика, овде се борило шест Турака против
једнога Србина, али ипак ови последњи одрже тако славну победу.
И Руси су овде дали Србима уверење да је редовна војска, и
мања бројем, поузданија него гомила без уредбе и вештине бојне.
Карађорђе је после ове битке све војнике из олонецког
полка називао „својом браћом.“ Свакад доцније, кад би се нашао
где с Русима, он би питао: „Нема ли ту ко од моје браће.“
У овом боју нарочито се помињу: браћа Шљивићи, Живко
и (Јово; неки Бело, Црногорац, који је једном и самог Вељка
звао на двобој; неки Вучетић; Одабаша Сима, који је ухватио
жива Арапина барјактара; Бошњак Христо, и неки Марко Млади.
Слава њиховим именима!
Пореч, варош и острво у Дунаву, испод Гребена, између
Свињице на левој и данашњег Милановца на десној дунавској обали.
1 На месту се прича, да је, у хитњи и страху, побегао у кошуљи
на голу коњу, али је тешко веровати, қад је бој трајао читава
два сата.
2 Србијанка Ш, 61.
з То тврди Михелсон, у свом извештају Цару, 3 Јула 1807, № 95.
974 КРАЈИНСКИ ОБРУГ
Острво Пореч раздвојено је растоком на два, или, још боље,
на три острва, само што је треће са свим незнатно,
На једном је била варош Пореч, и оно се цело зове тин
именом; друго се зове Миленково Острво, и ово је највеће, а
треће се зове Хаџино Острво, и оно је са свим малено, и мало
растављено.'
У Поречу су сада само њиве и ливаде, а некад је тамо била
жива варош, позорница многих догађаја из наше историје. Варош
је 1832 године исељена на десну обалу Дунава, и названа Muxa-
новаш, по имену Милана, старијег сина Кнеза Милоша.
Пореч је био главно место за поречку нахију, која је имала
оваке исте правице као и Крајина и Кључ.
Пореч је са својом нахијом припадао изодавна београдском
пашалуку, али га је Пазванџија, у почетку овога века, био отргао
и ставио под Адакале.
Године 1806, завладао је Миленко Поречем, а тим и целом
поречком нахијом до повијарца Мироча и Дели-Јована.
У једној записци од 15 Јануара 1806 године, за верност које
потписује се ђенерал од вавалерије Барон Мајендорф, стоји ово:
„15-го Реджеп-ага Орсовскій извЪстилъ Господаря, что корпусъ
до 30 т. человъкъ Сербовъ занялъ Ерфпостцу Борицу (Пореч)
возлћ Орсова, что Реджеп-ага предвидя опасность быть атакованынь
въ своємъ мћетћ, проситъ помощи войсками и деньгами.“
Пореч је, од тога доба, био најтврђе наше место на Дунаву.
Године 1808, мајор Трамберг нашао је ту 30 топова од 1 Фунте
до 12. И за све вели да су добро намештени, те могу да пресеку
пролаз водом, и да закрате непријатељу искрцати се на суво. Й
* Многи тврде да су само два острва, а Мајор Грамберг, 26 Јуна
1808, пише: Porétschie, trois isles du Danube, dont une est renfor-
cée par de batteries qui battent le Fahrvater“, a и r. Д. Стевановий
каже, да има и треће острво и ако је малено и мало раздвојено,
те се с тога, сматра као једно. Овде помињем да и Миленко
каже у једном писму Поречв, а и иначе на више се места нише
Поречје, а не Пореч.
2 Разборъ Сочиненја Н. А. Поџова, В. Богишића, стр. 65.
ЗНАТНА МЕСТА | 975
на самом Гребену била је батерија Која је нарочито тукла про-
лазак Дунавом. Под Гребеном опет лађе, које плове нашои страном,
заустављане су и прегледане, а оне које иду „немачком страном“
нису диране. На острву Поречу била је и дрвена кула од три
боја, а године 1813 храбри Хаџи Никола начинио је шанац у
дну острва, где се бранио од навале турске, па је ту и главу
оставио, као што је казано у његовом животу. |
У Поречу је рођен 1803—1804 велики добротвор српске
просвете, Мајор Миша Анастасијевић. Он је ту провео своје
детињство, и започео је своју самосталну радњу учитељством у
ШЕОЛИ Ca е ђака. Ту се оженио лицем на божићне покладе
1825 године.“
У Поречу је Миленко махом г после 18063; ту је
Вељко познао Чучук-Отану; а ту је у два маха Вучић слан у прогон.
Находећи се између Горњег и Доњег. Ђердапа, Пореч је
био врло важно место за пловидбу на Дунаву. Поречани су били
једини поуздани Ерманоши преко страхота уердапских. Лађари,
који су собом вукли лађе уз Дунав, и који су сав терет носили
редом тако да сваком буде једнако, имали су од Пореча до Бео-
града -32 одморка, које они зову почиваљке. (Тако они даљину
и мере: одатле дотле има толико и толико почивалака.)
Кнез Милош, завладавши Поречем,* настојавао је много да
„и
Протокол Карађорђев, № 1490. |
Венчао га је, као кум, Обрен, син Господара Јована Обреновића,
који се тада ту находно, побегавши од присталица ђакове буне,
_ која је била захватила и пожаревачку нахију чак до Добре. —
О Mums се може видети више у „Београд. Илустр. Новинама“
од 16 Фебр. 1866, бр. 4.
3 Сам Миленко у једном свом писму, писаном у Кличевцу 20 Маја
1806 Митрополиту Стратимировићу, где моли за савете и поуке, и
за муницију и ствари гвоздене „а све за готово“. У том писму
он додаје да ће скоро прећи у ЛПоречје (тако) да тамо пребива.
(Архив Сри. Уч. Друштва, бр. 417).
4 Милош је казао Марашли-Али-паши: „Ако ти не ћеш правим
путем повратити Пореч Београду, ја ћу га с народом на силу
отети; јер смо ми с Хаџи Мустај-пашом доста муке видели и крви
гә
976 Е КРАЈИНСКИ ОБРУГ
се одатле облакшава пролазак Дунавом, те таво трговина иде
брже и сигурније. |
Почем Поречка Река, као што је поменуто, није била под
спахијама, то се сав десетак из ње сабирао на једно место, и то
у Пореч, па одатле се њиме располагало како је кад требало.
За владе Кнеза Милоша, дакле, у Пореч се доносио сав
десетак од жита, меда, масла, вина, па и од свега што се имало
давати. (ве ce то после трошило или продавало, по наредби
внежевој. Из тога се комуна најпре вадио таин за чиновнике",
и друге служитеље који су на то имали право; друго се трошило
у конаку, у Бом је свак могао гостовати три дада, без плаће и
враће, а особито ако је Турчин; јер је Кнез Милош нарочито
заповедао, да се према њима поступа уљудно и пријатељски; те
им је некад, кад изгоне лађе уз воду, па остану без трошка, да-
вано и новаца у зајам и на поклон; и на ту је цељ старешина
поречки имао увек по 50—100 хиљада гроша при себи.
Што је и преко овога претицало од десетка, то се прода-
вало, и с порезом предавало у народну касу.
Каменица. У крајинском округу има два села Каменице:
Мала Каменица, у срезу брзопаланачкои, 3 сата од Неготина,
а близу и Малајнице ; и В. Каменица, у срезу въучкои, 3 и по
сата од Кладова. У једној Каменици углавили су били 1807
примирје Карађорђе, ђенераљ Исајве, и Ибрајим-паша. При-
мирје то није Порта одобрила, него је чәк Ибраиму за.то одузета
команда. Да ли ово није било у оној првој Каменици, после
победе на Малајници {
пролили, тукући се око њега с Пазванџијом.“ И тако паша, xe-
лећи и сам да му се пашалук увећа, пише у Цариград, и поврати
Пореч београдском пашалуку. Вук, Милош Обреновић, стр. 132
и 1338.
1 Што се давало само на главу једноме чиновнику илн служитељ,
звало се таин, а кад се коме давало и на жену и на децу и на
момке, то се звало тамн-таинат. И овај танн-таннат даван је
Вучићу кад је он тамо боравио. =
2 Cpócri Лћтописљ за 1827, І, стр. 32.
ЗПАТНА МЕСТА | 977
Голубиње, село на десној обали Дунава, испод утока Поречке
Реке, на које се мисли да је ударао римски пут који је ишао
преко Мироча, па силазио онамо к Дунаву низ Реку више Брзе
Паланке.
У селу Гољубињу састали су се 1 мах 1808" посланици
портини и посланици српски да се разговоре о миру. Порта је
била послала видинскога владику, мурсајбију Муланашинога,
и капућетају Кнеза Суце.
Од српске стране били су: Митрополит Леонтије, Карађор-
ђев секретар, један члан савета (не кажу се имена), и сам Родо-
финикин (под именом секретара совета) обучен у српске хаљине.
Турци су најпре уверавали да је нови велики везир пре-
вратио све смутње у царству, да је дигао велике војске, и да је
Хришћанина дата велика слобода; па су онда понудили Мула-
пашу за посредника, да измири Србе с Портом. Турци су хтели
да се мир учини без мешања ма које стране државе, или бар да
то буде једна, а Срби су тражили да буде с гарантијом двеју:
Русије и Француске,
Турци су тражили да се помену две, па да од њих Порта
избере једну ; али би боље било, говорили су они, без њих : десет би
пута више дала Порта сама !
Срби су рекли да је тешко веровати да ће народ тако лако
сада положити оружје, кад има 80 хиљада војске, и кад још није
сва његова стара отаџбина ослобођена, као што је Скопље, Соко,
и друга места.
— Све то метните у своје захтеве, рекао је Суцин капу-
ћехаја, — и тако се ту само проведу разговори, па се наши врате
да саопштето Карађорђу и Савету. Наши су се одмах после ручка
вратили у Пореч, а турски су посланици отишли у Адакале.
О овом састанку има помена и после у неким писмима, али
последица није било викаквих.
Пражово, данас село, на Дунаву, непун l сат на север од
Неготина.
* Извештај Родофиникина, из Пореча, 2 Октобра 1808, № 308.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 62 `
978 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
На Прахову су били више пута крвави бојеви између Срба и
Турака. Срби су овде имали тврд шанац који се и сад познаје.
Он се находи у пољу, на 350 хвата од села Прахова.
Ту се помиње бој у ком је српску војску предводио: Вујица
Вулићевић и Вељко, а од Руса је био Гроф Орурк.
Турке је предводио Шашит-паша. Бој је трајао 3 сата. Срби
и Руси одржали су победу. Турци су се повукли до Врегова,
а Срби заузиу и Неготин.
То је био први бој на Прахову, који се mehe у годину‘ 1508,
месеца Августа ($)
Други бој на Прахову био је упоран и врвав. Турака се ту
било улогорило око 15.000. Заповедао им је Ибрајим-паша. Генерал
Исајев, освојивши Брзу Паланку, с Вељком, Вулићевићем, и
Танасијем Чарапиһем, с 8 топова и 10.000 војске, удари на
Турке. Бој је био упоран. Руса је било 4000 људи и 4 велика
топа. Дошао је после и Карађорђе. Турци су надбијени и сам је
Ибрајим-паша погинуо!...
Трећи пут је на Прахову разбијен Мурсајбија-лаша, који је
имао врло велику војску. Српску војеку предводили су у том боју
сам Карађорђе и Милан Обреновић, који је, кажу, дошао са 4000
Руса у помоћ.
У једном од ових бојева погинуо је грочански војвода Танасије
Чаратић, брат Васе Чарапића.
Прича се да је Вељво, залетајући се у Турке и излетајући
жив и здрав, истресао после танад из својих хаљина.
Ҷарапяћу се допадне таква јуначка одвага, па науми и он да
улети тако у Турке. Вељко му рекне: |
— Не мож’, побратиме, ти као ја.
— Ако не могу издрети, могу погинути, рекне он срдито, и
пусти хата у Турке, али доиста и не изађе жив. Из једне међе
опале Турци и убију га.
Бог да га прости!
Дуд,' место једно на Дунаву, у садашњем Михаиловцу, према
' Дуд (дрво), по ком је и место прозвапо, стоји H сад само се дебло
осушило због старости, па из жила избијају изданци.
ЗНАТНА МЕСТА 979
Острву. Ту је био и стари неки градић, а у средини стоји нека
изидана рупа 10—15 хвата дубока, као какав бунар. Градић
је на једном огумку, у пољу, а свуд у наколо равница је.
Турци су овде имали шанац, који је био јако утврђен. Руси
су га напали у првој поли Јуна 1810. После узалуднога отпора
опсађених и помагања Турака из шанчева праховских, 16 Јуна
1810, предало се у Дуду 302 Турчина с правом да могу слободно
отићи. После чега, ГроФ Цукато је одмах послао одељење своје
" војске у помоћ Делиграду". И на другој страни данашњега села
Михаиловца има један шанац, који су градили Турци да се бране
од Руса и од Срба. Овај је шанац на брегу, и ватром својом тукао
је у бок пут који иде крај Дунава.
Велико Острво, у Дунаву, спроћу Њусјака и Мијаиловца,
имало је шанац, Који је кратио Турцима пролазити уз Дунав на
лађама.
Овим је шанцем неко време управљао онај честити Х. Никола
Мијаиловић који је године 1813 погинуо у Поречу.
После пада Неготина, тај су шанац Срби сами оставила.
Кусјак је место на Дунаву, 1 сат од Неготина далеко, малко
више Прахова. Ту је обала дунавска веома удесна за пристаниште,
те лађе највеће као и најмање пристају туна. С тога је на обали
подигнуто неколико магацина за со, која се ту истоварава за сву
тимочку долину, а и утоваравају се многи домаћи производи, 060-
бито који се имају да спуштају доле низ воду. Због те ралње,
на Кусјаку има неколико и других зграда: механа, станова за
оне који су ту са службом , и т. д. Неки то место изговарају и
К.сјак, а nexa Кусјак. |
Мисли се да је ту и у римско доба било пристаниште, и
једна доља од потока који у Дунаво утиче показује се као ве-
штачки спремљена за потребе од оте врсте.
Кобишница и Буковча, два села, на левој страни Тимока,
баш на завршстку оне равнице, која се пружа од Дунава уз Тимок,
* Историја Данилевскога у преводу књиге Ранка, стр. 10 (у прилогу)
(72%
980 БРАЗИНСКИ ОКРУГ
па ту већ удара у брдо. Оба су та села 1 сат далеко на југоисток
од Неготина.
Ту су били српеки шанчеви на које су Турци прво морали
ударати, долазећи од Видина. Ту су обично стојали Вељкови
козаци (војници које је он био оденуо козачки и звао их тако)
те му одмах јављали како опазе Турке испреко Тимова.
Ту је био на гласу шанац Абраша, из Буковче родом, Који
је кажу био јунав одмах после Вељка.
На Буковчи је Вељко разбио био Турке у први мах, кад
се оно већ кренула на њега голема сила, у лето 1818.
На ушћу Тимова у Дунаво био је опет јак шанац против
видинсњих Турака. .
Наспрам села Брегова, воје је на десној страни Тимока, биле
су начињене колибе на левој обали те реке, где су се 30 Сеп-
тембра и 1 Октобра 1884 састали Кнез Милош и видински Хусеин-
паша, који је Кневу предао султански орден. Том приликом ту су
биле велике гозбе и весеља, која је вредно прочитати у 41 бр.
Србских Новина од 1834.
Мироч, на западној страни, 6—8 сата од Неготина, планина
је преко које удара пут кад се хоће из Крајине или Кључа да
пређе у Поречку Реку. На Мирочу је било више шанчева: на
свим оним местима где пут прелази преко тесних преседлица HAH
уских Боса била су дигнута утврђења за одбрану од Турака;
али су се ови слабо и увуфивали да зађу у то море од планина
и шума.
В. ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ
Варош је 1 у крајинском округу, варошица 5, села 73, on-
штина 60, а пореских глава 16,391 (1870).
Неготин је окружна и највећа варош. Находи се непуна
2 сата на југ од Радујевца, непуна 2 сата на запад од Тимока и
око 10 сата на север од дајечара.
Неготин је, по причању старих људи, новије место. Кажу
да је на том месту некакав Негота имао свој стан за овце. Кад
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 981
су оно Немци заузели овај крај (од 1718—1737), начинили су
били касарну онде где је сада неготинско гробље, Мало по мало
прибрало се ту око те касарне више механица и народа; како
су све вароши удаљене од тога места, отвори се и по веки дућан
и тако се мало по мало, начини Као нека чаршица. Од Неготинога
стана остане CAMO придев Неготин, а именица стан и заборави
се са свим.
Кад Пазванџија завлада Крајином, он начини у Неготину
градић с неколико кула, и ту је држао нешто своје војске. Овај
Пазванџан град био је онде где је сада начелништво и нова не-
тотинска црква.
Једна руска записва од 23 Фебруара 1806, тврди да су
Срби заузели Неготин, иђу њему заробили Пазваноглинога Кара-
мустаФу са 40 Турака који су имали заповест да ухвате и у Видин
доведу крајинскога оборкнеза, али је овај зараније умакао међу
Србе.
Помиње се“ још да је Карађорђе с Миленкои освојио Него-
тин на јуриш 81 Маја 1807. Срби су морали то место више
пута напуштати и на ново заузимати, јер се ово чак 1810 нахо-
дило у рукама Турака. Пошто су пав Турци првих дана Септем-
‚ бра 1810 прогнани преко Тимока, Вељко је заузео Неготин, и
утврдио га новим шанчевима. У том послу помагали су и Руси.
Од године 1812 до јесени 1813, у Неготину је био магистрат
за крајинску нахију; војвода је био Вељко; војске је било 2000
момака са 10 топова. Ту је била и пошта.
У самом градићу неготинском, баш онде где је сада кућа за
окружнога начелника, био је конак или кула где је седео Хајдук-
Вељко. Та је кула била с више тавана, а на врху је имала као
неки трем на стубовима, отворен на све стране; кров над тим
тремом држали су дебели диреци. То се звало Баба- Финка.“
1 То се место и данас зове Касарна.
2? Разборъ Сочиненія H. A. Попова, В. Богишића, стр. 68.
3 Србски Летопис 1827, стр. 28.
4 Финка значи левак; а Баба-Финка кажу да сс зове она котарица
на лађи у којој седи по један те пази куд лађа иде.
982 БРАЈИНСКИ ОКРУГ
На тој Баба-Финки седео је обично Вељко и пушио, разгле-
дајући поље око Неготина и мотрећи на гибања Турака. Чучук-
Стана или снаха му Станојка двориле би га служећи вино
или ракију, чему је кад било време. Догађало се чак и то да
по које топовско ђуле пролети кроз Баба-Финку, и по који дирек
окрзне, те се чељаде, које служи пиће, тргне и обрене од оне
силине. |
— Море, не окрећи ми леђа! рекао би шаљиво Вељко, не
марећи што се ту може погинути.
— Занесе ме ветар, одговорила би Стана или Станојка.
— Држи се зубима за ветар, да те не окреће, наставио би
он даље своју шалу.
Тако би Вељко пио на Баба-Финки; Цигани би му свирали
и певали, а у авлији би се спремали коњи, вад он хоће да иде
да се бије с Турцима. Њад би коњи и момци били спремни, изашао
би Абраш и рекао: |
— Побратиме, коњи су готови!
— И ја сам! одговорио би Вељко, и наргиле би наслонио
на јастуб, па се одмах дигао на ноге. Он би стао насред трема;
Чучук-Стана би пришла, уздигла му на леђа његове чепкен-ру-
каве, и закопчала му их ива врата тако да му низ руке остану
само танки рукави од свилене кошуље.
Иза тога би му додала сабљу, коју би он обесио о врат, па онда
пошао лагано низа степенице. Пред кулом му се Кушља вадао и
чекао га. Пре него га узјаше, он би загледао у колан, и узде,
и потпрашио би на ново чанке у кубура.
Кад појаше, изашао би на западну велику капију (онде
негде између нове цркве и начелништва). Ови би момци јахали
за њим, и Цигани би свирали и певали. Вељков би Кушља корачао
све у ход лагано.
Пошто би већ, изашао у поље, Вељко би се окренуо и иахнуо
рубом: то је био знак да се Цигани враћају, в да се склања КУД
Бо може, а он би се с момцима упућивао право у Турке.
Кад приђе на дохват непријатељу, сваки би само опалио по
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ ‚ 983
једну кубуру, па би се онда дохватили за сабље и јурнули у maj-
гушћу гомилу Турака.
Кад је год тако улетао, никад се није враћао без турске
главе; а пуцњава на град Неготин и на Ваба-Финку прекину ла
би се за неко време после такога излета.
Кад је Вељко погинуо, и кад су Турци заузели Неготин, град
је био готово сав порушен, али Баба-Финка, сва прорешетана by-
ладма, дочекала је да је поруши г. Живко Давидовиќ, вао окружни
крајински начелник’. Око градића је био тврд палисад, који се
одржао чак до 1833, и у њему је до те године седео војвода с
неколико Турака, Који су стојали под пашом адакалским.
Године 1833, последњих дана месеца Априла, дођу под Не-
готин: Поп Мирко Михаиловић, и неки Милош из села Bo-
привнице с неколико десетина сељака, и затраже да војвода. с
Турцима изађе из Неготина, и да иде куд хоће, јер га, рекоше,
не трпи народ, па хоће да тражи другога војводу.
Војвода с Турцима, не могући се сили одупрети, после ду-
жег преговарања, изађе и оде, а Срби заузму Неготин; али како
војска Внеза Милоша не стигне одмах, Неготинци се довију да
заклоне своју варош од каквих рђавих последица овога — можда
пренагљенога — поступка: пишу у Видин паши, и жалећи му се
на зла војводе и адакадског паше, замоле да он прими Неготин
_ под видински пашалук, јер они никако не могу да трпе старе-
шине које им долазе из Адакала. Адакалеком пак паши пишу и
траже само да им се промени војвода. И доиста им дођу неки
Турци из Адакала Као нове старешине; али је међу тим Течка
са 6—700 људи на крају Априла (1833) стигао и заузео Неготин.
Од тога доба Неготин постане главно место за сву Крајину,
' Г. Давидовић каже да је испало небројено топовске ђулади кад
су Баба-Финву разваљивали, а стубови су јој били са свим оврзани
ударима. У Cpu. Новинама (бр. 236, 1874) каже се да су њу
оборили Турци из топова, те је Вељко сишао у подрум да ж
Мислим да је он био сишао лошто је она прорешетана, и ако је
још стојала на дирецима. Бар то излази из тврђења очевидаца.
984 КРАЈИНСЕН ОКРУГ
а У војничкој уредби био је неко време средина свој војсци из
тикочке доливе, којој је комендат постао Стеван Стојановић- Roca.
Године 1839 дође у Неготин за окружнога начелника Mu-
лутин Петровић, прозвани Хера, рођени брат Вељков. Те исте
године пресељена буде из Зајечара и полугимнавија', а тако исто
пређе отуда и тимочки јепископ са својом конзисторијом,
Дуго се водио разговор: хоће ли Неготин остати окружна
варош Крајини, или ће се управна средина преселити на Дунаво,
у Прахово или у Радујевац. Неизвесност та могла је ометати и
напредовање ове вароши. Најпосле је превинута двоумица: у Не-
готину се диже дивна зграда за полугимназију, а за тим и црква,
једна од најлепших богомоља у свој Србији.
Полугиинази)а неготинска има четири разреда, 6 наставника
и 90 ученика.
На плату ових наставника издато је за 1874 рачунску ro-
дину 11.706 динара (или 27.802 гроша пор.).
Још у тој вароши има основна школа мушка с 5 наставника
и 211 ученика; и женска, с 3 учитељке и 89 ученица.
У Неготину је столица јепископа, који се до 1854 звао ти-
мочки, а сад се зове неготински, а таво и ЕКонзисторије за ту
јепархију, у Коју иду окрузи: крајински, црноречки, єнежевачки,
и алексиначки. _ |
Ту су суд и начелништво крајинскога округа; ту је команда
крајинске окружне бригаде: ту је канцеларија среза крајинскога,
а за сад находи се ту и канцеларија среза брзолаланачкога докле
јој се место не одреда и сресва кућа не начини.
Окружни прота такође настава у Неготину.
У Неготину су две цркве: стара, грађена 1808, и нова, која
је почета 1872 године. |
Две тачке имају у Неготину на Боје ће увек тежити очи
Србина родољуба. То су: место где је Вељко пао, и оно где је
' Школа је ова враћена у Зајечар 22 Фебруара 1860 (ВМ№ 947), на
отуда опет у Неготин у Јулу 1867 (ло решењу од 2 Новембра
1866 П№ 3479).
=
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 985
укопан, Ми смо Бавали како су нађене кости овога јунака, и
како су смештене у гробницу брата његовога Миљка. А још пре
тога, 1844, средњи му брат, Милутин, узидао је у зид од олтара
старе цркве мраморну плочу с овим записом:
„Овде с’ храпе овде почиваю
Текъ остатци бесмртнога Срба,
Србскій юнакъ Велько Петровићу
Карађорђев преславный войвода ,
И господар неготинска круга,
Смрт на мейданъ изазвао саму,
Найиосле се и шъ ньом огледао ;
Смртђ га иста побфдит’ немогша,
Заграила, шъ ньимъ се побратила,
Пак съ лаврима и подъ оружівмъ
Крозъ гробъ самый у вфчность спро-
вела! (1813)
Собомъ Велька творцу представила,
Ограшила истимъ небовладца
Те га прими одма у блаженство,
Be се душе понайдостойнів
Изнадъ свега поставляю суда,
Рекавъ вдну нфму божествену:
„Простђ од свет" си подпуный витеже !*
Пакъ споменомъ свеслави га дика
Докъ в Србства, та и докъ в людства.
Брать му средній овай споменъ диже
(године 1844*.)
Друго је место оно на ком је Вељко пао (у садашњој влаш-
кој иали).
Дониста се човек и чудити и стидети мора, кад види да
Неготинци, који су потрошили до сада доста и ревности и новаца
да доважу потребу да Неготин остане средина Крајини, да ти,
велимо, Неготинци, не хтеше скупити неколике десетине дуката,
да бар оно место ограде, да на њему поставе какав год камени
белег за знак онога исторӣскога догађаја који се ту извршио за Cp-
бију у тренутку, кад је на двоје прекинути Вељко викнуо „Apa “!—
Докле год расте коров око тога светога места, и докле на
986 КРАЗИНСКИ ОБРУГ
њему пландују говеда, дотле још ни Неготин ни Крајина нису дока-
зали, да су заслужили да Вељко „главу даје а Крајину да не даје'.“
Неготин је место важно особито за извоз хране, лоја, кожа,
вуне; а вино се његово данас већ троши, Као обично пиће, го-
тово у свим местима на десном брегу Дунава и Саве, од Раду-
јевца до Митровице.
Од увозних предмета, најзнатније количине соли уносе се
на Кусјаку, и возе уз Тимок чак ка Крушевцу и Карановцу.
Кладово, на 10 сата северозападно од Неготина, на Дунаву,
главна је варош среза клучкога, који је по величини други у
врајинском округу. Одмах више Кладова, на обали дунавској, стоји
град Фетислам, Боји некад околни становвици изговарају Све-
тислав. Варош је Кладово део тога града, с тога и оно што ии
имамо да кажемо о граду, тиче се и вароши која је трпела све
што је сналазило град уз Боји је“, |
Још од старих времена, остала су нека утврђења на месту
где је данас град Фетислам. То су неке куле, које као да су
дело Римљава. Доцније су та утврђења проширена и ојачана према
новом оружју које су војске носиле.
У Кладову је, у Новембру 1689, Марграе Баденски ставио
под стражу, ви крива ни дужна, последњег српског деспота, Bopha
Бранковића, и послао га преко Оршаве у Беч. Од тога сужањ-
ства Бранковића је једина смрт ослободила“.
' Било је гласова по новинама да је за ту Neb скупљено и новаца.
Чак нам се чивп да је један поштовани странац, згрозивши се на
таку немарност потомака спрам дике и славе свога народа, дао
већу лепту. Шта лн је с тим? Где је то? Хоће ли кад бити каква
год белега на гробу Вељкову 2
Нека баба Мара из Кладова, за коју се вели да има 114 година,
прича да је седам кућа, за свога живота, градила у Кладову, п
све су јој сагореле једна иза друге. Последња јој је спаљена под
‚ Карађорђем, кад су Турци истерани из Кладова.
Говори се још и то да је варош била банже граду, с оне стране
баре, а не с ове где је данас.
3 Гласник XXVII, 292 н 298.
~
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ .987
Ево како Марграф У свом писму на цара 7 Новембра 1689
вели: „Онога Ђорђа Бранковића једва сам једном к себи домамио,
и пошто сам нашао да не само злоупотребљује диплому Вашег
Величанства, него се помоћу ње издаје за апсолутног Деспота од
Србије, Илирије, Мизије, Босне, Срема, и многих других про-
винција, и на ту цељ, као правни наследник, претендује без икаког
околишења реституцију свију ових земаља, и пошто је како од
грчког патријара и свештеника, који имају и сувише много уплива
у проста света, тако и од неколико хиљада људи већ признат, и
тако већ има велику партају уза се, што би, кад би се даље
мирно гледало, могло имати опасних последица, — то сам био
принуђен ухватити овог Бранковића и послати га одавде преко
Оршаве и даље у Херманштат у затвор; диплому пак коју је од
В. В. добио, задржао сам у канцеларији на чување“.
Победе Принца Јевђенија дале су Аустрији с осталом Србијом
и град Кладово или Фетислам. Али године 1739, после оне
грозне погибије Немаца на Гроцкој, све је то враћено Турцима,
па и град Кладово-Фетислам.
Благодарећи љубазној готовности и пријатељском одзиву Г.
Косте Протића, бившега војнога министра, који ме је веома об-
везао у многим стварима при састављању овога дела, ја сам у
стању дати овде у верном преводу неке турске записе са Капија
града Фетислама, и с неких знатнијих грађевина у граду, из којих
се у неколико провиђа и историја овога места.
Тако на једној плочи од цариградскога мрамора, у граду,
имао је двакав запис: -
„Пун правде и добродетељи као море воде, ргово Вели-
чанство Махмуд-Хан, мајдан великодушја и милости, победоносни
и добромисаони султан, Кога славно име и победе испунише свих
девет сводова небесних; свевишњи је учинио барјак овога сул-
тана победоносним, и принудио непријатеље вере (ђауре) да у
њега милости просе; помоћу свевишьега Творца он је победио
' Die freiwillige The:iinahme der Serben und Kroaten ап den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien 1854, стр. 120.
988 ЕРАЈНИНСЕН ОБРУГ
више градова, а између осталих и овај рају подобан град, Који
беше руком поганика здраво оштећен, но он и њега украси, и у
њему многе красне зграде подиже, а међу тима и овај дивни аизи,
који је углед архитектонских дела испод небеснога свода. И њега
направи рука најспособнијега и најсавршенијега архитекта. Његова
је Форма тако лепа и одлична да гледаоца доводи у чудо. Нека
велики и свемоћни Бог овога цара, Боји целим светом управља,
одржи на царском престолу у срећи и благовању.
„Ово састави слабомоћни роб Тавсин, у спомен овог новог
Махмудовог амама, 1156 = 1739.
| „Изрезао сиромашни роб, Мехмед РеФија Ћатибовић (Ња-
тип-Заде).
„Нека та Бог удостоји своје милости“.
Ова плоча није ни умештена у амам, него је донесена и ле-
жала просто на земљи у граду Фетислаиу. |
Из тога се записа види, да је град тај оправљан године 1789,
пошто су га Аустријанци оставили Турцима.
Не гледајући на све богаство у описивању те оправке греш-
нога стихотворца Таксина, ми мислимо да су те оправке биле
веома незнатне,
Кад је ерпеки устанак ухватио и Кључ и Крајину, онда се
српско оружје управило и против Кладова, овога „рају подоб-
нога града“. У први мах, Миленко је само заузео Rayu, а Raa-
дово је више држао на оку, да му Турци из града не би чинили
штете. На сами град није још ударао.
Године 1809, 2 Јула, после дугога преписивања и догова-
pama, пређе фуски ђенерал Иван Ивановић Исајев преко Ay-
нава, и под самим Кладовом састане се са српском војском. Он
науми да узме Кладово на јуриш.
У Кључу и у Крајини прича. се да је ђенерал Исајев при-
мио од Турава лубеницу дуката, па је за то у нападу на Кладово
уставио јуриш у пола посла, повукао се на леву страну Дунава,
оставивши много српеких и руских глава узалуд под Кладовом.
Не могући поверовати такои гласу, ја Бу исписати овде шта
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 989
о том догађају пише Михаиловсв1Й-Данилевек1й у свом
„Описан1ю Турецкой войны съ 1806 до 1812 года“.
„Исаввъ, вели он, выступилъ изъ Кра1ова съ 6-ю батальо-
нами, двумя полками козаковђ и 500 пандуровђ; 2-го Іюля ne-
решелъ онъ черезъ Дунай, и, подъ стфнами Кладова, совдинилея съ
Сербекииъ отрядомъ изъ 1000 человъкъ, стоявшимъ на гор%, въ
уврфпленши. Получивъ отъ турецкаго коменданта отказъ въ тре-
бованіи на сдачу крфпости, Исаєвъ рђшилсл взять Владово при-
ступомъ, и раздфлить войска на шестђ колонъ: l-a, батальон ста-
рооскольскаго, полковника Турчанинова; 2-я, батальон пензенскаго
полковника Желтухина; 3-я, пандури, полковника Курта; 4-я,
батальон малороссійскихъ гренадеровъ, полковника Венса; 5-я, 6a-
тальон 6-го егерекаго, полковника Глфбова, и 6-я, батальон CH-
бирскихъ гренадеровъ полковника Ахте. Первыя четыри колоны
были назначены штурмовать крфпость съ сухаго пути, пятая IO-
сажена на лодки, съ приказанемъ атаковать ее со стороны Дуная;
шестая составляла резервъ. Впереди штурмовихъ колонъ находи-
лись по 30-ти стрълковъ, при оФфицыр%; за ними слфдовали Сербы,
съ ЛФфетвицаии и Фашинами; за колонами шли козаки.
„Передъ расвфтомъ 9. Пола, войска двинулись на приступъ.
Батальон старооскольскаго полка первый взошелъ на валъ, но былъ
сбитъ въ ровъ, при чемъ начальникъ колоны Турчаниновъ раненъ
и заступившій мъсто его полковникъ Деанасљевђ убитъ. Когда
вторая колона потходила къ назначенному ей ифсту, Сербы, нес-
шіє впереди ея лстницы и Фашнин, разбъжались (3); колона спустясь
въ ровъ, осталась въ немъ. Въ то же время разефялись пандуры,
составлавше третью колону; четвертая, малороссійскіє гренадеры,
взошла на валъ и держалась на немъ четверть часа. На помощь
къ ней послана резервная колона, но она взяла ложное направ-
ленів, и не подоспфла въ малоросеійскимъ гренадерамъ, а Tb не
могли одни устоять противъ Турокъ, обратившихся на нихъ вефми
силами, и отступили. Пятая колона, плывшая въ лодкахъ, была
удержана отъ высадки неприятельскими выстрълами: „Видя вездћ
неуспёхъ. доносить Исаввъ, и неимфя никакихъ способовъ попра-
990 КРАЈИНСЕП ОКРУГ
вить дфло, болће потому что войдя въ ровъ, войска расипались
по немъ, я принужденъь былъ велфтъ бить сборъ и защищать BH-
ходъ изъ рва артилерією. Во время приступа съ нашей стороны
убито 335, а ранено 603 человђка“. На другой день Исаєвъ
переправился за Дунай.“........
После овог, овако нечугено несретног напада, Кладово је
остало и даље у турским рукама.
Тек у Септембру 1810 предало се оно (кад и Брза Паланка
и Неготин) сајуженој војсци руској и српској. 500 Турака, који
су ту положили оружје, пуштени су, али да не војују против
Руса и (Срба за годину дана. У граду је затечен 21 топ и 6
барјака. Руском војском заповедао је тада пуковник /виленев,
& српском војвода Петар Добрњац, који је ту остао до 1511,
када је и изишао из Србије.
Године 1812, у Кладову је био магистрат, војвода, војске 600
људи, пошта, и 27 топова.
Године 1813, 28 Априла:, Карађорђе је послао у Кладово
Павла Поповића, да одиени у дужности Живка Константино-
вика, коме јако замера што је немаран и не пази на ред у војсци.
Доцније, пред саму пропаст те исте године, комендат Кла-
дова био је опет тај Живко Константиновић, који, са својим мои-
цима и с бећарима, пошто су Турци стигли уз „јунаво и почели
пуцати на град, побегне прве ноћи, не казавши војницима ништа,
те тако ови ту готово сви пропадну“.
Турци тако заузму Кладово 1818.
Године 1815 кладовски је град оправљан тако као да је
из нова зидан.
Ево записа турског: I с варош - капије (кроз Боју се из
вароши Кладова улази у град):
„Чувар вере и државе, шах (цар), поправи порушени %е-
тисламски град. Овај узвишени шах, победилац свега света, шах
султан Махмуд, Александру је Великом раван.
~ 1 Извештај Исајева Милорадовићу од 10 Јула, 1809, № 1005.
* Архив (Сри. Yuen. Друштва. бр. 602.
3 Вук, Грађа, и т. д. стр. 38.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 991
„Овај срећни запис написан је у његово срећно царовање,
јер је овим градом дата чврстоћа целом румелӣском царству, и
тиме је изражена жеља свих правоверних, и на прагу његовога
престола не оста ни моја (пишчева) жеља неиспуњена.
„Под сенком овога цара, град ева) би укрепљен, и зидине
Фетисламске довршише се и начинише за овога цара“. „Изедин“
(писац) 1285 = 1818. |
11 На ороспи-капији! (оној с југа што се држи затво-
рена) пише: |
„Султан Махмуд, чувар вере и победилац, начини ово; CYA-
тан Махмуд обезбеди ово од непријатеља; султан Махмуд начини
ово лепо утврђење; султан Махмуд утврди град Фетислам.
„Сву је државу он опасао зидом правде, и кад је град Фе-
тислаи од свих био најпорушенији, он је утврдио његове зидове
онако Бао што је његова вера тврда. f
„Овај запис начини Изедин 1235 = 1818.“
111 Запис на дунавској капији:
„Нева је прво старање: да се султан, који се узвиси над
Александром и Даријем, одржи докле траје топ и пушка, и ‘Док
свод небески постоји, и да остану зидови и бедеми града Фетис-
лама, који поправи султан Махмуд.
„Његово Величанство султан Махмуд унапредио је своју др-
жаву, град овај подигао, и са свију страна повукао пречагу не-
пријатељима. Градске су ове топарнице постале преграда душма- .
нима, и нека царски овај град траје док стоји систем небески
(машинерија света). Изед. написа стихове овом граду 1235 = 1818“."
Град је овај дакле оправљан онда кад је граница Србије,
' Ова се капија зове ороспија (неверница 7) за то, што се прича
да је српска војска кроз њу ушла у Фетислам 1810, али смо ми
видели, да је Фетислам оправљан доцније. Мањ ако је ту н пре
била капија, па су Срби на њу ушли и оставили јој име и пошто
је град обновљен и утврђен, другојачије се не може да сложи
причање о ороспи-капијн са записом о оправљању града.
* Чича Никола Кожица, из дабуковца, причао ми је (1874) да
је он у два маха радно као кулучар на граду Светиславу (Фе-
992 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
услед другога уставка (1815), већ ишла повијарцем Мироча, Дели-
Јовапа, Стола, Прнога Врха, на Стошићеву стражу, па поврх
Ресаве у Ћуприју. Турци су мислили да ће им утврђено Кла-
дово завлонити Кључ и Крајину; али година 1833 здружи те
крајеве опет са Србијом, па и саму варош кладовсеу, а једини
град оста дуже у њиховим рукама. Па и њега устулише они Кнезу
Михаилу, на крају Априла 1867. И сад је тај „рају подобни град“
у рукама српске војске.
Варош Кладово на Дунаву је жалко ниже града; у њој има
328 пореских глава (1870); ту је лепа црква, а врло неудесна,
школа с два учитеља и 74 ученика; у женској је школи l учи-
тељка и 38 ученица.
У Кладову је канцеларија среза кључког; пошта; телеграо;
паробродска станица, и прелазак за Румунију у варош Турну.
Занати се раде: терзӣски, абаџасви, столарски, чизмарски,
бојаџаски, ћурчаски, пушкарски, и коларски, које раде домороци,
а ковачки, сапунџиски, качарски, раде странци.
У Кладову се хвата и продаје многа риба. Многа се одатле
пренеси и у Турну.
Ту су близу у Дунаву оне чувене гарде — справе за хва-
тање рибе у Дунаву.
Доњи Милановац, на Дунаву, 1 сат више утока Поречье Реке,
12 сата западно од Неготина, главно место среза поречко-речког.
Варош је ова била на острву Поречу, и звала се и сама Lo-
реч. Ту је била с једне стране изложена опасности од леда, кад је |
год јака зима, те се Дунаво јако заледи, па се у пролеће нагло
почне топити, а с друге је врло тешко било прелазити у њу, и.
добављати што ваља за живот. Због тога је, по наредби Њнеза
Милоша’, године 1832 исељена на место где је . сада и добила
тисламу), први пут 2 недеље, а други пут 9 недеља. Надница му
је била 30 пара. Паша је, вели, био „Абдураман“ ; а то је било
кад је Кнсз Милош држао само до Поречке Реке (т. j. до нахије
тога имена).
1 Г. Данило Стевановић каже да је Кнез Милош дао у помоћ љу-
дима на то исељавање 100 хиљада гроша све у рубијама.
994 КРАЈИНСЕН ОКРУГ
мирочкога повијарца, на десном брегу те велике реке, 6 сата на
север од Неготина, находи се варошица Брза Паланка’. Она је
насељена на обали дунавској, а брег се опет пригнуо к води тако
да једва два реда кућа могу бити између Дунава и мирочке Босе.
С тога је баш то место и било важно у војничким пословима у
сва времена. То су опазили још Римљани, и њихова утврђења
познају се ту и данас. На западној страни варошице, на самом
венцу мирочке косе, стоје три стара „града,“ од којих су се зи-
дови спуштали до самога Дунава. По тим градовима, и свуд у
околини, могу да се нађу стари новци, или друге ствари из ста-
рога доба. Кад су копали темељ цркви у Брзој Паланци, нашли
су 12 ова старих римских новаца. Од њих је доста сада у музеју
нашем у Београду.
И за Турака су ти градови одржавани, и била је, каљу, ка-
пија на пролазу између Дунава и брда, и ту је чувала стража.
На самој дунавској обали, спроћу садашње поште, била је тур-
ска џамија.
Брзу Паланку узели су Срби од Турака, заједно с Русима,
1810. Српсвом војском управљао је Милан Обреновић, а руском
ђенерал Пукато“. Брза Паланка се предала у другој поли Јуна
са 650 војника. Од тога доба до 1813 године, она је била у cpi-
свим рукама.
Године 1833 видели смо да је у њој било уречено место,
где да се састану војске које су ишле да заузму Кључ и Epa-
јину — на лепо или на силу.
Било је разговора, да ту буде окружна варош, али и због саме
тескобе места не би се могла та намера извршити.
Данас у Брзој Паланци има школа мушка и женска, свака
с једнини наставником; у првој је 39 ђака, а уёдругој 20 ученица.
' У околини се ретко и чује реч Паланка, него само Брза, као
именица. Паланка долази од латинске речи palanca. То нме се
обично давало местима која су утврђивана дрвеним оградама, па-
лисадима. Dictionnaire Litrée-a, на речи Palanque.
* Негде је бележено да је ово било 1806, али то није нипошто
могло бити пре године 1807.
ВАРОШИ, СЕЛА. БУЋЕ 995
Ту је паробродека станица, и пошта. Трговина је незнатна,
Много би било боље да је варош ова насељена '/, сата на
запад, у широј равни, а не у овој тескоби.
Мајданпек, варош рударска, под Старицом, на Малом Пеку,
5 сата на југ од Милановца.
Варош је ова постала од 1848 па овамо. Како земљиште, тако
и све зграде у њој, државно су имање.
У Мајданпеку има црева, школа с једним наставником, и 90
које ученика које ученица.
У вароши тој има болница, магацин, 10 дућана, две механе,
190 кућа које зиданих а које дрвених. Све су те ой лепо
начињене и покривене ситном шиндром.
У Мајданпеку је управа за све рудокопње тога атара. За
полицију и друге управне послове, Мајданпек има своју власт као
окружно начелништво, а за изрицање правице припада он земљи
крајинскога округа, и суди се пред окружним судом у Неготину.
Села су у округу крајинсвом готово свако у скупу; растрканих
кућа нема у њих. Истина, Власи живе по својим салашима растр-
кано, али су њихова права села сабијенија и од српских. Мало
имају вотњака око кућа, те свакад село и заузима врло мали простор.
Обично су села намештена ово вбдаА.
Ево овде поименце свих села у округу крајинскон:
р Но, З HR
x Имена села + : = KE ы Имена села 2с 58 ЈЕ
5 zi 218 8 #8535"
~ 8 = x ~ |=) вая
1 Варош
Неготин (0 1824 954 —
І Срез брзопаланачки
1 Брза Паланка 6 Плавна (Ј 1870 286 5
С 1847 150 6 7 Трњани (0) 1842 236 38
2 Дупљани 150 2 8 Шаркамен 162 3
3 Мијацловац()1836 256 3 9 Поповица L] 1867 280 5
4 Малајница 213 3 10 Мала Каменица 161 3
5 Штубик C 1845 299 31/, 11 Купусиште ‚ 120 4и
63*
996
=
to Редин број
м 0 (2 00 53 22 60 њ со м =
н нә
ооло сь о м н
за 525
Имена села 58 5 8 ЈЕ
ЕЕ 235"
га
Џањево L] 1846 443 14
Јасеница L] 1871 210 2
Карбулово 141 2
Видровац [L] 1872 246 1
Прахово 283 1
П Срез
Грабовица © 1847 294 6M,
Велесница 108 71/.,
Бордељ 201 7
Река 48 6',
Подвршка[] 1870 129 8
Манастирица 34 9
Велика Каменица 150 7
Речица 09 7
Текија) 1847 209 14
Син Q 1871 95 12
Велика Врбица 162 12
111 Срез
Тамнич [0 1866 279 31%
Рајац O 1866 312 3
Смедовац 86 2!
Брестовац 153 3
Бљувановац 92 2
Лука Г] 1868 253 6n
Рогљево C] 1846 107 29,
Самариновац 103 1
Метриш (1867 172 4
Короглаш 103 а
Сиколе 0 1851! 333 4
Србовлах 164 1
Мала Јасикова 137 5!
Салаш 0 1867 190 5
II
Д. Милановац
(0 1807?
249
12
1 Била је још пре ослобођења.
* Била је у Поречу.
`
КРАЈИНСКИ ОКРУГ
Имена села
њих ГЛАВА
Редни број
Број порес-
Приближна
даљина од
окружног
места
ex
17 Јабуковац 0) 1846 705
18 Вратна 112
19 Уровица[] 1869 390
20 Слатина Е 146
Свега 4.939
кључки
12 Мала Врбица _ 126
18 Костол 75
14 Ртково 184
15 Корбово 0 1847 220
16 Вајуга 149
17 Брлога 37
18 Џеџерац 85
19 Кладушница(Ј1851 104
20 Петрово Село 11872 82
21 Кладово 1836 328
Свега 2.849
крајински
15 Глоговица С) 1867 270
16 Копривняца C] 1843 279
17 Чоконар | 45
18 Чубра · 254
19 Буковча 401
20 Брусник (0 1868 206
21 Кленовац 130
29 Табавовац 67
23 Мокрања C] 1867 364.
24 Радујевац 11851 434
25 Кобишница 11867 387
26 Б. Јасикова (] 1867 386
27 Речка[]1847 - 210
Свега 5.916
Срез поречко-речки
2 Бољетин 81
.8 Голубиње [] 1874 188
5
6
53/,
4
1
4.
4
А
2
22
1
5л
3
14
11
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ . 997
Е ны НЕБА
2 Имена села EREHE z Имена села $ ETE
5 25 2487 3 РЕЈ: Ели
га mh ase 2. си gae
4 Мосна 86 11 8 Рудна Глава 1867 241 11
5 Топоница 86 12 орњани 1 1866 370 10
6 Црнајка 0 1848 207 10 10 Танда 119 8
7 Клокочевац 011871 120 10 11 Majaauner 1854 42
Свега 1.739 —
Примедба. Кад имена села у овом списку сравнимо с именима која
је Вук Караџић, у Даници за 1828 годину, штампао, ми онда
налазимо да данас више не постојс ова села: Сату Жупунулај,
Сату Бугару, Острово Корбово, Острово Гол, и Козла у нег-
дашњој кладовској нахији. У нахији неготинској пак била су онда
још ова села: Сужаја и Острово Велико. Имена села која у
Вука нису записана, штампали смо овде курзивом. Из среза по-
речко-речког вод Вука записано је само село Голубиње, а имена
осталих села Вук нигде не помиње ни у нахији пожаревачко).
У Вука су нека имена друкче записана, тако: Медовци, место
Смедовац ; Манаттир , место Манастирица; Гороглаш, место
Короглаш ; и т. д.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД 7
ОКРУГА БРАЈИНСКОГ
Б Р
| НАСЕЉЕНИХ ‚ основних
| мвста ЦРКАВА. ШКОЛА
Срезови
| =
| Ем
о
~
mi
Е
D
~
|
1 |
6) =
10 21
19 7 0 1 ЕЕ
Крајински . P E е 6 27 zi 13) 1 |
4 15! -- | 15
Поречко-речки . z 1 159 1) | — fi 5| 1
Вар. Мајданпек |-- 1 — и | 1 —
о ЕЕ зала А АН ВЫ,
1 Село Мирочево, насељено 1872, не могоемо наћи колико има душа.
998 КРАЈИНСКИ ОКРУГ `
Као што се из прегледа овог види, у округу крајинском
има 80 места; долази дакле на једно место у средњу руку по 879
житеља. У средњу руку узевши, имају најјачу насељеност места. у
срезу брзопаланачком (1.077), крајинском (912), и поречко-
речком (718). Најслабије су насељена места у срезу клучком
(552 душе долазе на једно место). Кад сва места по њиховој
Фактичкој насељености поделимо у категорије, онда видимо да има:
до 100 житеља ~ . 1 место
од 101— 200 ,„, .. . 4 ,
„ 201— 200 a ла м DE g
„ 501—1000. аА 20 в
„ 1001—2000, . . . 97 ,
| „ 2001—5000 go e АНЕ в
По попису људства од 1866 године, округ је крајински имао
70.824 житеља, од ових долази на мушкиње 36.023, а на жен-
свиње 34.301; има дакле на 100 мушких 95:22 женских. Haj-
више женскиња има срез крајински (98'65 на 100 мушких), а
најмање срез кључки (91:88 на 100). У крајинском округу нај-
јаче је заступљен румунски елеменат, а има ту и доста Цигана.
Од 1846—1866 године увећао се број житељства српског са 1:45
процента годишње, румунског са 1'22, а циганеког са 7°93 mpo-
цента. Према овом годишњем проценсу множења, удвојио би се број
житеља у округу крајинском за 47 година.
Бројем школа, овај округ заузима прво место међу осталим
окрузима, јер већ 1529 житеља имају једну основну школу. Такође
богат је овај округ богомолама, а то се види отуд, што једна
богомоља долази већ на 1850 житеља. У срезовима долази
ЈВДНА
ШЕОДА , ЦРКВА
` НА ЖЕТЕДА
Бључком . . . . 1.160 1.160
поречбо-речком. . . 1.197 7.180
крајинском . . . . 1,642 1.760
брзопаланачком . . 1.794 1.958
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ 999
Куће су обично од брвана; тек у новије време, и у Epa-
јевима бездрвнијим, виђа се више кућа зиданих. Иначе се све
срезују од брвана, па се олепе и покрију негде даском, а негде
Һерамидои. Влашке су Буће махом покривене даском, а српских
је више под ћерамидом. На бољим кућама, врата и прозоре граде
мајстори дунђери, који су махом из Турске родом.
Влашве су вуће, особито у Поречкој Реци, веома малене, а
у српских је она сувота где гори ватра (која се управо и зове
кућа, а не кујна Bào Што се зове по варошима) највећа.. Она
обично заузима по пола целе зграде; јер се у њој највише и живи.
Али за то, у правој Крајини, има села у којима је доста кућа
са стакленим прозорима, куба окречених, лепих, нространих и
чистих, да би могле красити и неку варошицу.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Становници крајинскога округа, који су ближе Тиноку и Ay-
наву, више се баве земљорадњом, а који су ближе планини, пате
иногу стоку.
У Кључу и у Крајини рађа многи и врло добар кукуруз,
а н ситно је жито добро, и обилно га има.
Неки кључеви дуж Тимока, нарочито око Рогљева и Рајца,
кажу да роде тако како кукуруз рађа у својој правој постојбини.
По дана орања, уверавали су ме одабрани људи у Рајцу, може
да израни кућу и породицу од 5—6 душа, кад година добро роди.
У Кључу, узвишена равница Лерибаша, житница је за цео
тај крај; ға њој роди сваки усев, а најбоље пшеница, јечам,
кукуруз, и т. д. | |
У равни, крај Дунава, повише Кладова, роди добро кукуруз
в трава, а пшеница због велике росе, на места на места, често
бива маносана. |
Пописом обрађевина пак, који је чињен године 1867, доби-
вени сү, за крајински округ, ови бројеви:
Кукуруза је било sacejano 34.366 дана орања
Пшенице. . . . . . 18832 , 5
' 1000 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
Крупника . . . . . 2.042 дана орања
ПРИМЕ 25. сз: се. би нас h 944. 4 A
SOTMA dear 2 L ра 416 ~ $
Onia ao а. ar а Е В Б
ОЕ а ть Зы А
Еромпира |. . . à.. 360 , ч
Конопље је било . . . 1.987 , 9
Лава. ORMO s o e oa "FA Р
Ливада је било на . . 36.059: коса.
Стока се многа пати у селима која су под планином; стока
је у опште од ситније пасме. И говеда, и овце, и коњи нису на
гласу по крупноћи и изгледу своме, али су крепки и дурашни
У раду, овце пак слабо страдају од метиља.
Попис стоке од 1866 дао је за крајински округ ове бројеве:
КОЊА с» n о с 12408 па
Ро с же ко = = «ко а ТОВ ~,
DARDA с сх ~ ЗЕ
‚ЗО Е ак а с МЕКЕ
ОВЕ ма. о зе ЮВ ы
Кошница . . . . . . . 2.625, а године 1559
било их је 7.889.
Чини ми се да нема округа сиромашнијег питомим воћем,
него што је крајински. Не само да нема оних великих шумадин-
ских вотњака око сваке куће, него, овем ораха, не може путник
да види питому воћку, докле је очима баш не потражи.
За то су опет на гласу њихови виногради.
У округу крајинском биће око 50.000 мотика“ винограда, а
најбоље вино роди на брдима: Локви, Високој и Балеју, а добро
је и на брдима: бадњевачком, братујевачком, смилевачком,
рогљевском, смедовачком, рајачком, тамничком, брусничком,
корбовском, малокаменичком, ха) дучком, иевринском, цери-
башком, и ловском.
1 Званични попис од 1867 вели да има 48.681 мотика.
ОДЕЛО 1001
Крајинци су људи у опште доброга стања: нема великих
имаћника ни богаташа, али нема ни бескућника ни умрлаца. |
Много им одузима времена риболов и сечење дрва и јапије
за извоз у Румунију. Риболов је рад на срећу, а извожење дрва
и јапије, и ако увози у земљу новац, ипак прети да оголи и оне
крајеве који су досада одржали свој шумски накит. Ту треба брза
и рационална помоћ; садашње неке полумере, или још никакве
мере, не сведоче озбиљност бриге о тако важном предмету.
Задруга је много мање него инокоштине. У задрузи остају
још браћа после оца, па и то је ретко, и не траје свавад докле
су живи. |
Докле се у неким црноречким селима држи да је женскоие
срамота мусти стоку, дотле се у Крајини (а ово је готово и свуда)
узима да је људима срамота: ткати, вести, плести, и упртати се
Бао што жене прте на леђа торбе и друга бремена.
е. ОДЕЛО
Одело у Крајини, и мушко и женско, већином је домаће, а
има по нешто и куповнога; али ово иде више у одело стајаће.
Делови мушкога одела зову се: кошуља, гаће, гуњ, чакшире,
аљетав, појас, подвезице, јелек, шубара, или вес. По неви режу
и велике гуњеве које облаче поврх свега, али се то сада ређе виђа.
Женског одела делови зову се: бошуља, сукња, кецеља, по-
тас, дорамак, зубун, и ово је све домаће. На глави, Орпкиње носе,
и т0: девојчице од 10—14 година рачине, направљене од цр-
вене чохе, оздо црним гајтаном опшивене; девојке носе весове;
а жене тако зване крше. Оне свежу главу до пола, па оба Браја
пусте низ леђа; али и девојке и младе жене радним даном носе
забратке. Забратке су велике беле марзие, којима се оне тако
забраде да се не може да распозна које је жена које ли девојка.
У овако забрађеног чељадета виде се само нос и очи. ·
Све што је потеже срезати и сашити, кроје сеоске терзије,
а све што је простије, режу саме жене, особито за децу.
1002 БРАЈИНСКИ ОКРУГ
Влашко је одело: камаша (кошуља), тајина војническа (ха-
љина мушка), измење (rahe), кјеба (гуьче); место raha носе
чакшире од белога сукна’, тесне, и с плавим и црним гајтаном
нашаране. Опасују се најпре широким црвеним појасом, па по
њему каницама, које су за шаку широке и шарене. Најмилија их
је боја алева, и њу једину боје бојаџије, а све друго саме жене.
Обућа је најобичнија опанци, али има већ врло много и папуџи-
ских црних ципела и чизама. |
Гуњчад и чизме добивају обично на дар момчад у девојачко]
кући из онога дома у Који одева иде.
| Женскиье носи кошуље, као и мушкиње, од тежине, претки-
ване памуком. Стајаће су од самога памука, извезене некад и Cy-
више. Опасују се готово као и мушки, носе јелек без рукава (као
и мушки), а чешће памуклију од ћитајке или ћитабије; често
ћурчета од чоје са шиком, а и дугачке доламе од чоје (ово двоје
обично добива вођевина из дома у који иде). Горња им је хаљина
од белог сукна, црним и плавим гајтаном ишарана, као и у мушких.
Испод хаљине носе обично вунене кецеље, праве, без бора, до ниже
колена, и напред и остраг. Ово носе и жене, и девојке, и девој-
чице. Носе и сукње, покраће од кошуље (које саме тку), набране
на боре, и зову их „еокне“, Свечане кецеље зову се, стражња:
фоустук, а предња: опрег. Сукња пак, изаткана као канице, Gð-
гато извезена и набрана, зове се крацан.
На глави, жене носе: поширок пешкир, везен вуницом, а не-
кад и свилом; оба краја тога пешкира висе низ леђа некад до
испод колена. Тај се пешкир зове пропода; он се придене за
главу иглама, проденутим кроз коју пару.
Поред тога, богате имају капу кајицу, која је са свих
налик на стару калуђерску камилавку, с педи високу, па су јој
горње ивице развратасте. Кајица је сва унизана mapama, да се
нема где иглом убости. Око горње развратасте ивице накићева
је разним шарама и перјем, а на доњем крају, од слепих очију, свуда
висе низови од ситних пара, да се уши и врат ни мало не виде.
' Власи, особито планинци, врло ретко носе гаће. За то је ваљда E
постала пословица: „Туга Влаха у гаћах“.
ГОВОР | 1008
По средини, поврх тих пара, види се по који талир, и на њему
дукат. Но то се носи само о великим светковинама.
Девојке зачешљавају косу спреда, и у две витице сплећу
и придевају је у потиоку.
Обувају шарене обојке и опанке које саме граде; а има и
лепих чарапа; али се ове последње, Као и многи од ових аљетака,
виђају само на Власима из Кључа и Подунавља; бо планинама и
у Поречкој Реци, Влахиње носе на ногама калҳуње (место чарапа),
срезане од белог сукна, налик на мушке калчине у Шумадији.
Ж. ГОВОР
У говору Крајинаца има неких малих разлика од говора шу-
мадинскога; тако се доиста говори: Дао ни је; место: дао нам
је; што ве храним; место: што вас храним; да не поди жеженом
равијсм; место: да нас поди жеженом ракијом, ит. д. Али HIAK
тај је говор правилнији у многом од онога у средњој Морави.
Именице имају свих седам падежа; а још се чује је место е у
некин речима у којима је било старо %, на прилику: звјезда,
љето, човуев, али је то је некако збуњено, нешто је средње из-
међу је и е.
Акценат је оштар, и ближи је в ресавскоме: н. пр. Станаја,
„девбјка, OPATU, косћти, говорити, и т. д. |
Бугара нема нигде, а Власи къучки и крајински разликују
се у говору од Влаха црноречких и хомољских. Њихов је језик
ближи језику Влаха у Влашкој, него што је онај којим говоре
Власи у Поречкој Реци и у Хомољу.
Као што смо помињали и у Црној Реци, у влашком језику,
нарочито овом који говоре наши Власи, има пуно словенских речи.
Ево их неколивих: ченстит, љивада, виноград, вино, ракија,
оцат, плоска, кош, градина, праг-у, образ-у, прах (пушчани),
UYUYA (сиса), голунбица, јаребица, вајала (ваљавица), болнов
(болестан), плуг, коса, вар (креч), лопата, кромпир, несташник,
сте] ‘мирно! (сто) мирно), дуба бестрагу (иди без трага), Го-
споди помилу) (кад се чуде); фай помирола (начини помирење),
отровит (отрован), и многе друге речи.
1004 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
3. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАБКТЕРИСТИКЕ
Песме крајинске све говоре о Хајдук-Вељву. Зла је срећа
хтела да те песме певају Цигани свирачи, те оне представљају
ону навазност у језику, као што већ сви знамо, и ваква ће се
видети у овој песми:
Песма коју свирачи неготински певају о Хајдук-Вељку
Хеј! књигу пише Мула-паша,
Мула-паша азнатара,
Азнатара из Видина,
Па је шаље у Неготина,
Неготина Хајдук-Велку.
Хеј!'много здравље, Хајдук-Велко !
Да си спремиш све логоре,
У логоре и топове;
Ће ти иде силна војска,
Три визира, до три паше:
Једво визир Гушанц-Али,
Друго визир Берковачки,
Треће визир Мула-паша,
Мула-паша из Видина:
А то Велко абар нема !
*
ж ж
Хеј! одговара Хајдук-Велко: хеј, хеј, хеј!
„Чујеш ли ме, Мула-пашо !
Да ме чекаш :за три дана,
да три дана и три ноћи,
Док ја збирам моју војску;
Ф И ја имам силну војску,
Силну војску три нахији:
Прва нахија Шумадија,
Где удари не превари;
Друга нахија Црна Река,
Унгурани са шишане,
Куд удари негрешаје ;
Трећа нахија љута Крајна,
Љута крајна баш Неготин,
Све хатлије, пусатлије,
Беле капе, дуге пушке,
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1005
Куд год прође поље шири,
А куд бије сокак прави !*
Хајдук-Велко ништа не мари.
таи
ж ж
Хеј! па се препне на чардава,
На чардака Баба-Финка!
Пет лаутара му свира, |
А три ћочека му игра,
Дилбер-Стана диван стоји,
Диван стоји, чашу служи,
Та ракија амберија,
Баш је љута неготинска, `
Префакута? до три пута —
Пије Велко, абар нема.
ж
ж ж
Хеј! па ми узе та ојкјана?,
Па намери кроз пенџера,
Па погледа тамо доле,
Тамо доле Буковче поље,
Има Велко шта да види:
Иду Турци баш ка Byna!
И то Велко абар нема.
ж
ж ж
Хеј! кад то виде Хајдук-Велко,
Он ми зове Дилбер-Стану :
Чујеш ди ме, Дилбер-Стано !
Иди кажи сеизбаши
Нек ми спрема љутог хата,
Куса хата баш кулаша,
Намести му златно седло,
Па му мети три кускуна,
А стегни му три колана,
А у уста златна узда,
Доведи га на бинекташ
Да га јаше Ха)дук-Велко.
жк
ж ж
Хеј! није прошло чирек сата, хеј, хеј, хеј!
Није прошло чярек сата,
! Тако се звао чардак на врху куле.
* Префакута значи препечена.
3 Дурбин, доглед.
1006 БЕРАЈПНСВИ ОКРУГ
Спремише му кусог хата,
Сиђе Велко низ чардака,
Па засука свилне рукаве,
А запрегне златни скутове,
· Па припаса остру сабљу,
Ону сабљу димискију,
Што је добио из Русију,
Па ујаши кусога хата,
Пође Велко тамо доле,
Тамо доле неготинско поље,
Има Велко шта да види:
Курдисала турска војска,
Шатор до шатора барјак до барјака,
Барјак до барјака,
Миждрав до миждрака,
Као густа црна гора,
И то Велко абар нема.
ж ж
Хеј! кад то виде Ха)дук-Велко,
Он затегне те дизгине,
А үдари куса хата,
Удари му три зенгије,
Те расрди љутога хата,
Хат му скаче, Велко виче:
„Беж'те Турци, ето Beara“!
Поче Велко да се јури,
Расече ги ва четири стране,
Паде логор до колена,
· Оташе Турци да говоре:
„ Чујете ли, Турци, браћо,
Хајде сви ми да бежимо,
То је Велко луда глава,
Хоће све нас да посече“.
ж
ж ж
Хеј! кад се врати Хајдук-Велко, хеј, хеј, хеј!
Бад се врати у Неготин,
Хат му гази крви до кичице,
Па отиде у конаци,
У собицу распаса се,
Па истресе из недара
Седамдесет и седам куршума.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1007
Хеј! кад то виде Дилбер-Стана ·
Уплаши се, па говори:
„Леле мене, господар Ве ако!
Ти ћеш Велко да погинеш,
Хоћеш Крајину да оставиш,
Неготину да издаваш“.
ж ü ж
Хеј! ал говори Ха)дук-Велко:
„Ћути, Стано, Бог те не убио,
Што си ми се уплашила ? У
Не ћу Крајину да оставим,
Не ћу Крајину да издајем,
Главу дајем, Крајину не дајем,
Главу дајем, Неготин не дајем !“
ж.
ж ж
Хеј! кад у јутру у недељу, хеј, хеј, хеј!
Кад у јутру у недељу,
Само рамадан обуче, |
И то дреје арнаутско,
Па мя пође тамо доле,
Тамо доле до шарампова,
Да ми гледа велика топа.
Топпија му москов (7) беше,
И од Велка утекао,
И код Турци се предао,
Лепо Велка познаваше,
И докаже Мула-паше.
Мула-паша говораше:
„Де напуни брза топа,
Де му мсти сребро ђуле,
Да убије Хајдук-Велка.“
ж "x
Топа пуче, Велко паде,
° Однесе му десну руку,
Десну руку из рамена,
Паде Велко у јендека,
Викну Велко како вола, .
Те се чуло у Стамбола,
А из уста проговара : |
„Чујете л' ме, Срби браћо !
Држите се, не бојте се!
1008 КРАЗИНСКИ ОКРУГ
И кој пита не казујте _
Да је Велко погинуо;
„Чујеш ли ме брате Милутине!
Мене копај на три места,
На четврто закопај ме,
У сред цреву неготинску,
Преко мене три бећара,
Кад ме траже да ме не нађу. —
Барут нема — куршум нема —
Хајдук-Велко нигде га нема!
Осем ове песме, памти се још једна која је певана у Не-
готину 1811 године. Њу је упамтио неки Чича Јаков у Неготину. .
Ево и саме те песме:
У хиљаду и осме стотине
Летописа једанесте године, |
Када Вељко ў Крајину дође Е
И са њоме 'заповедат’ пође,
Карађорђу он заповест слуша,
Од московске никад не. уступа,
С Русима се лепо соглашује, |
да Србију добро уређује.
ж
ж ж
Јао, тужни и жалосни Турци!.
Што ли ћете кад вам дођу вуци,
И лавови српски соколови
Кад вас стану по свуда терати
И утробе ваше растрзати ?
Онда ћете Хајдук-Вељка знати
И његову десницу познати.
ж
ж ж
Кад је било месеца Октобра,
Хајдук-Вељку сва је војска добра,
Сва је рада и весела била
И ва боју свагда је готова.
Сви будите спремни и готови,
Нева пођу с нама и топови,
Пак пођоше у име Господа,
Који прима славу у свако доба.
ah ~
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ -> 1009
Засвираше свирке свеколике,
Издавају гласе превелике;
Кад је било близу код Видина,
Они чуше Пазванџина сина, ~ _
Да ће и он у поље изићи,
С Хајдук-Вељком мегдан поделити.
Кад потрча Милутин дората,
Љуто беже Турци преко врата;
Кад потрча Пазванџић ђогата,
Паде и он и коњ преко врата,
Остаде му тарабулус шара,
Ту је била мала Турком Фала,
Отрчаше Турци без обзира
Да казују код њиног везира....
Ево и једне влашке песмице која казује како се заклињао
Пазванџија да ће, где год нађе стару бабу, натерате је да пасе
траву, а старца — да гризе сено. Вељко пак зарицао се да ће
њега погубити, чим се с њим сретне:
„Пљесманџија са зъ)урат:
Унђау принђе бабе слабе
Со пуне се паске јарбе;
Унђау принђе мош бъетрин,
Сел’ пуне се роде Фън!
Ајдук-Вељко са зъјурат:
Унђел принфе л'ва теја“.
Власи пак у Кључу певају смрт неког Стојана Булубаше,
који је, по песми, живео у време Пазванцино.
Ево у преводу те песме коју излажемо целу, пошто она у не-
колико осветљава доба Карапанџића у Крајини.
_ „Бег од Кладова појезди у Цариград; кад се отуд врати; дође
на конак у Ниш. Пазванџија (познати паша’), учини велики до-
чек, да се Бег зачуди, и упита га: „Пазванџијо, Пазванџијо! или
си пошао на богаство, или на велико сиромаштво, те ми такав
дочек чиниш? |
„Пазванџија одговори: „О, Dexo, велики еФенди)о, није ово.
богашија него страшна сироџија (тако се вели влашки). Ти си бег
1 И одметник у Видину, а овде га песма mehe у Ниш што ће бити
погрешка.
КЦЕЖЕВИНА СРВИЈА | 64
1010 . КРАЈИНСКИ ОКРУГ
од Кладова, а Стојан Буљубаша од Крајине, син Србина из He-
готина; откада се он забуљубаши, све Турке осиромаши: Турчин
већ Тимок не прелази : ако нађе Турчина са брадом, нахрани га
травом ; ако га нађе средња, мора јести сена. И поткове испод
коња поскидасио, и за проју подавасмо. Каде многе обудови, а
девојке оседи.
„Беже! у здравље твоје, и каде твоје, скини нам га с врата!
„Тако рече, па потече: много шака сабра блага; и две му
не стигоше те да дваест напуни, и све их бегу повлони. Ноћу је
трчао по кадама, те ђердане покидаше; и те две му напунише.
Пазванџија рано оде, с плачем Бегу благо даде.
„Бег стигне у Неготин; одседне у Карапанце, мила кума
Стојанова. Чим с коња одседе за Стојана пита: „Карапанџо, ти
како знаш, тек (Стојана у руке да ми даш“.
„То му рече, благом звекну, и даде му одмах половину, само
да му Стојан падне шава.
„Карапанџа, Бад то виде, пошье одмах татарина у Зајечар.
„Овде, куме, да осванеш! дошао је Бег из Стамбола; с њиме ћемо
до Кладова царску хазну пропратити, па се здраво повратити ;
он ће нас лепо обдарити и плату нам одредити.
„Отојану кад писмо стиже, нека му се сумња на срце врже ;
сам снове тумачи, и погибији се нада. Али, верујући куму, седне
на коња и ноћу стигне у Неготин. Покрај блата кад иђаше, он
пиштоље слобофаше’. Неготин се тресијаше, а џамови попрскаше.
„Бег се уплаши, и побеже под кревет, али га Карапанџа
слобофаше. |
„Кад Стојан стиже, дође Карапанџи, и овај му све каза,
само тајне јаде не каза.
„Из Неготина рано поранише и у Грабовицу стигоше. Ту
Стојан узе чабар вина, и даде напојнице раји (сиротињи). Стојан
је увек тако радио: што је год имао, турао је на себе и на коња,
а све друго даваше сиротињи. „Идем до Кладова, говораше Стојан,
а можда се не ћу вратити.“ “
„Бег чибук распаљиваше, нагло напред измицаше.
1 Ваљда избациваше.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ Й ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1011
„Доспеше на Костаперучју', и ту стигоше Арапина, који од
Бега беше изостао. Арап зовну Стојана на страну, па му рече:
— Побратиме! зло ми ниси учинио, ни ти мени, ни ја теби;
ал сам синоћ био у кавани, и тајну сам дознао: у град не иди
никако, да не прођеш наопако.“
„Кад то Стојан чу, он потера коња, и повади сабљу: „Вад
Бег хоће да узме моју главу, волим ја његову.“
„Али Карапанџа повика: „Остави се тога, од Бога не нашао!
Све ћу дати благо и моје и твоје, и коње нас обојице, па ћу ти
живот откупити, ако се другојаче не узможе“.
„У том стигну пред град. Стојану коњ не хћаше у град, као
да му срце казиваше, али га Стојан удараше, и с њим бедем пре-
скакаше. |
„Турци се препадоше, а Бега грозница ухвати ; много се сви
бојаху, и кадуне се јаловљаху.?
„Ту су ноћили, Сутра дан пофу Бегу. Стојан припаса оружје;
али да видиш кум шта му рече: „Не иди, куме, оружан; Бег
је много гњеван.“ Стојан поверова куму, па и мали ножић остави.
„Бад стигоше пред конак, дочека их чопор Турака: сви руке
на Стојана дигоше; Стојан их gao спопље бацаше, а Бег као прут
„дркташе. Тада један потурчени Влах, из села Рткова, убила га
мајка Богова! удари Стојана коцем по глави, те он посрну на колена.
„А јаој! лепе моје плате!“ рече падајући Стојан. А Бег се тада
грохотом насмеја.
„Стојана Турци савладају, руке му вежу. Бег гледаше с npo-
зора, а Стојан га грдно пеоваше.
„Ноћу ме, курво, не вешај, него сунце кад изиде, браћа Срби
да ме виде. Доста сам ти јада учинио, три пута Тимок запличио
мртвом Турадијом, први пут богаташима, други пут средњацима, &
трећи голаћима; кадуне сам многе обудовио, & девојке оседио.
„Турчин који воси браду, пасао ми је траву, а где сам млада
срео, сено ми је јео; Нишлије сам натерао, те су давали са коња
потковице, за парче пројице.
1 Костина Крушка, брег више Кладова.
* Власи нс могу да кажу друкчије да су побацивале.
64“
4
1012 КРАЈИНСКИ ОКРУГ
„Тада сунце ограну, и Турци Стојана обесише. Стојана ће
народ помињати док је сунца и света; Стојана ће помињати, а
Карапанџу провлињати,“ • |
Нисам могао ништа више дознати о овом Стојану, нити о
том: који је ово Карапанџа био!
Од неколико година пуна је Крајина прича о благу нека-
квога Дара Радована, за кога историја не зна ништа. Баснене
се мере казују тога богаства; а тајнено му је сместиште. Нико
местимице не зна где је. За то су многи виногради потрвени и
пивнице искварене, не би ли се наишло на ту велику оставу, па
све у залуд. О том има интересних аката и у министарству уну-
трашњих дела.
Игре колске ове су: Мачванка; хоро; ђурђевка ; леса; uo-
ломка; четворка; рече чича да ме жени; тој чича ГЛлилцо; ко-
коњица ; циганчица; влатиъа; маџарица, и старинске: ситан
бисер (ово све у Крајини). Даље: островљанка; унгурјењаска;
пете пичор (унгурјавска преко ногу), балуца урзика; трипазешће
тре), а старије су биле (пре 30-40 година): Данца; Капетан
Ђорђе, цигањаска, кокоњица, и kayaya (ово у брзо-паланачком
срезу).
У Кључу пак играју се још: таламбас, и виша влашких игара
које они све зову: оро.
Карактерно је за овај округ, да му је становништво мешови-
тије него игде: Ту су староседеоци Срби, Банаќани Срби, и Срби
Црногорци ; ту су Власи старинци, а има и дошљака из Аустро-
Угарске, и из Румуније: најпосле и у Мајданпеку је популација
састављена од људи из бела света.
Још ми ваља овде казати да Власи славе Као год и Срби,
дају за душу, и часте и дочеву]у као и Срби. Само о свадби и
о порођају имају неке разлике: свирачима о свадби плаћа се
2—3 AJE., и то од оних новаца који падну на трпезу на дар
вођевини.
Невесту изводи брат, и предаје деверу. Отац и мајка седну
УПРАВНА ПОДЕЛА 1013
упоредо на два подглавника (који се могу понети), ту невеста и
младожења влекну пред њих, те их они „опросте и благослове“.
Тако чине, после, код момачке куће и пред свекром и свекрв ом
и пред кумом. На свадби се;не сме скидати капа, јер то слути на
жалост. До скора се момак и венчавао под капом.
О рођењу, бабица је много важнија личност него у Срба: она
долази неколико дана в породили, облакшава јој болове, дете, по-
што се роди, купа неколико дана, носи га на крштење, и добија
дар, вао и кум. Још јој мора родила, сваке године на ново лето,
слати какав дар, и трпезу јела и пића. Кена ручног довера
бива бабица, и она’ зове децу којој бабичи Непоти, а деца њу
Моша. Старији се зову међу собом Кумнати.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Као што је већ казано, Крајина, Кључ, и Поречка Река
биле су три нахије с неким особитим правицама, до доба Пазван-
џана. Пазванџија је пак то све пореметио, а догађаји који су
за тим наступили, нису враћали стање старо, него створили са
свим НОВО. |
У последње време турске владе, заповедник над свим данашњим
крајинским округом седео је у Адакалу.
да време Карађорђа, тачке за управу биле су онде где је
био војнички старешина или његов шанац, а то су: Неготин,
Брза Паланка, Кладово, и Пореч. Као да је Вељко, у последње
време, био старешина над свом Крајином и Кључем, јер под бројем
984 Карађорђева протокола заповеда му се да чува друм „од
Тимока до Текије“.
Поште су биле: у Неготину, у Брзој Паланци, Кладову, и
у Поречу. |
да Кнеза Милоша, била је, најпре, само Поречка Река српска,
и граница је ишла: од села Голубиња па повијарцем Мироча
на Дели-Јована, па на Сто, и даље на Црви Врх, на „Стошићеву
Стражу,“ и после се повијала на запад в Морави.
1014 ЕРАЈИНСКИ ОКРУГ
Доцније су узети Крајина и Влуч, и начиниле су се три
капетаније: Крајина, Брза Паланка, и Кључ.
Још доцније, учињено је подељење које стоји и сада, и по
коме крајински округ има четири среза: крајински, ва столицом
у Неготину; брзопаланачки, коме је столица привремено у
Неготину, а тражи се место у срезу; кључки, са столицом у Raa-
Дову; и поречкоречки, са столицом у Милановцу.
Мајданцек је за себе округ у управним пословима, а у
судским део је крајинског, округа. Његова је средина у вароши
тога имена. |
`
j НОВЕ ТЕКОВИНЕ '
У овом је округу доста урађено, и ако је он тако скоро
придружен Србији. Он има насуте красне путове:
Од Неготина до Зајечара око 10 сата;
Од Неготина до Текије око 14 сата. —
Све зграде и грађевине у Мајданпеку нова су тековина (од
1848 овамо).
Дивна црева и зграда за средње школе ·у Неготину; даље,
школе: у Луци, Глоговици, Сиколу, Поповици, Метришу,
Копривници, Бруснику, Јасеници, Видровцу, Радујевцу, Ko-
бишници, Мокрањи, Уровиши, нове су и красне зграде све из
последње две три десетине година. Цркве: у Јабуковцу, Штубику,
Рајцу, Рогљеву, Мокрањи, Кобишници, Прахову, Мијаиловцу,
Брзој Паланци, Кладову, Д. Милановцу, Плавни, нове су
и више иди мање лепе грађевине.
Д
БРАНИЧЕВО
АА
-Mu данас не знамо тачно докле су допирале границе
старога Браничева. Биће извесно толико да је данашњи по-
жаревачви .овруг био право Браничево, које се, веројетно,
пружало уз Мораву чак до Сталаћа. У тавој претпоставци,
ми смо два данашња округа на десном брегу Мораве, по-
жаревачки и ћуприски, ставили пол старо географско име
Браничево.
Баш ако се даљим исторӣским истраживањем и докаже
да смо без основа пружили границе староме Браничеву чак
и преко Параћина, ипак се не ће моћи потрти оне при-
лике с војих ова два округа изгледају као створени за једну
управну целину, вао што такову већ и чине географијом,
етнографијом, а и новијом историјом.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
БРАНИЧЕВА
В 22200 зе
НАСЕЉЕНИХ | | основних |
МЕСТА НЕР ШКОЛА |
|
Karoka Пореских|
Редни број
‚ ©
=
ed
©
m
| <
jal &
я | ~ м лава
| НЕЕ 5 | & 0866 г.) | (1890 т.) |
ба " с | я МА ра |
а) 2 | < | м |
| | о | щі я У > |
| ·
1 | Оожаревачки . 1 | 3 |179 183. 29] з | 32| 73| 6 29 140.790 32.196 |
2 | Ћуприски |1 и | 92| 95 914 9 18| 3 a 55.888 | 12.514 |
|
| 2 | 5 |271278| 38] 7 | 45] 91| 9 [100] 196.678 | 45.310 |
1016 БРАНИЧЕВО
Кад упоредимо број насељених места с бројем станов-
ника у Браничеву, онда у средњу руку долази на једно
место по 707 душа; а вал разгледамо округе на по се, онда
видимо да у пожаревачвом округу долази на једно место и
по 769 душа, докле у ћупрӣском не долази на једно више
од 588 житеља. Места су давле у пожаревачком округу са
24 на сто насеонија него у округу Бупрйском: °
Кад оних 278 места по њиховој Фактичкој насељености
разделимо на ватегорије, онда долази оних која имају
од 101— 200 душа 11
„ 201— 500 ‚„ 115
„ 501—1000 ,„ 108
„ 1001—2000 , 37
„ 2001—5000 , 11
upero 5000 , 1
Пописом ‘народа године 1866 нашло се у оба ова округа
196.678 душа, и то 101.563 мушке, а 95.115 женских: ao-
лази дакле на сваву стотину мушкараца по 85:65 женских.
Пожаревачки округ има мање (92:93) а Бупрйсви више (95:49).
Један према другом, ова два овруга у том погледу стоје
као 100: 102-75.
Број душа је напредовао у овом крају за 20 година
(од 1846—1866) са 1:783 процента на годину, и ако тако
узнапредује и даље, људство ће се удвојити за 39 година.
Као што се из прегледа види, у оба овруга има 45.
богомоља и 100 основних швола; долази давле једна бого-
моља на 4871, а једна школа на 1967 душа. Број је шволда
више него двојином већи од броја богомоља. У округу по-
жаревачком долази једна школа на 1782, а у ћупрӣском на
1661 житеља : један округ стоји према другом gao 100: 149.
Напротив, једна богомоља долази у ћупраском на 4299, а у
пожаревачком на 4400 душа. Овде је дакле сразмера као
100 : 103.
БРАНИЧЕВО | 1017
Није без интереса упоређење како је у ова два округа
вроз известан период напредовао број школа. Тако је имао
округ
ПОЖАРЕВАЧКИ ЖУПРӢСКИ
ТОДИНЕ , основних ШКОЛА
1844 . .. 17 4
1854 . .. 33 14
1864 ... 38 13
1874 . . . 18 21
Број школа 1844 кад се испореди с бројем од 1874 даје
нам ове сразмере за округ
пожаревачки као . . 1: 4:59
Һупрӣски 5. > 98
1
Пожаревачки округ
] Границе и планине
Границе су пожзревачком овругу: са запада Морава, са
севера Дунаво, с истока округ крајински, а с југа округ ћуартски.
Источна пола овога округа врло је богата брдима и гором,
а западна и северна равније су, ама су скоро остале без шума.
И ако простором не иде међу највеће округе, пожаревачки округ
храни народа више него икоји други у нашој отаџбини.
Џланине се у опште пружају од Дунава к југу; највеће су
оне између Голупца и Добре, које се протежу до иза Хомоља над
изворе Млаве и Ресаве. Главнији висови у тим планинама поми-
њани су раније. Остаје још да се кажу ови који се виде из рав-
ница млавских и печких, те се с тога сматрају као највиши. Iio-
лазећи с југа округа, од водомеђе Млаве и Ресаве, такви су висови:
Главчина, вис вои је теме голо, а свуд около брдо је то
одевено гором; | |
Крилаш, с једне и друге стране има рамена одевена гором,
која изгледају као каква крила, & у среди на врху сама је стена;
Лисина, названа тако с једне голе пољане ва средини CBO-
је главе;
Јежевац, с леве, &
Вукан, с десне стране Млаве. Ова су два брда уста Ждрељу
Браничевском; (данашњој горњачкој клисури).
Суморовац, Боји се, важу, с тога зове тим именом што се
на њега скупи велики суморан облак вад год дува ветар устока;
Врањ, невелики ама приметан вас" над изворима речице Bu-
товнице ;
ВОДЕ 1019
Узенгија, планина малко више на исток од Вукана.
Даље к северу настају планине Зейшке, па Голубачке, и
најпосле Гоље Планине, које се пружају до самога' Дунава.
Од тога хомољскога планинскога повијарца одвајају се и слуш-
тају доле у равну полу пожаревачвога округа две косе, две водоиеђе :
једна иде најпре између Млаве и Ресаве, а после између Млаве
и Мораве. Та се коса над Пожаревцем зове Сопот. То је повијарац
који се jom од Бељанице одваја на запад или на северо-запад, па
се веруга међу водопађама Млаве и Ресаве, тек му је главни пра-
вац упућен к Морави. Дошавши до између Свилајинца и Петровца,
коса се та повија E северу, и одатле чини водомеђу Млави и Mo-
рави. Она је све нижа што ближе прилази к Дунаву. Оставивши
на својој западној страни варош Пожаревац, Сопот се код Воетоца
спушта у само Дунаво. `
"Фа ову косу прича вели да је од Дунава до Цариграда нигде
вода не пресеца. И доиста би човек могао од Бостоца до наше
границе више Ниша продрети све овим повијарцем, а да нигде не-
мора никакву воду газити. Како је пак од наше границе до Цари-
града, то не знаи.
Друга коса дели воде Млави и Пеку. Она се одваја од Ey-
чајне и протеже се на север к Дунаву. Зове се развим именима :
Диван, Липовача, Горица. Горица је завршетак овога планин-
скога Ерақа који код Рама удара у Дунаво.. То је брдо готово
цело од самога живога песка.
2 Воде
Вода највећа Која кваси пожаревачки округ од села Куши-
љева до Дубравице, јесте Морава, о којој је био говор у ужич-
ком округу. |
Уз Мораву вреди поменути и једну њену растоку Која је
обично сува, али кад Морава надође, она од своје воде залије и у
ову растоку. Та се растока зове Дубровник. Он се раздваја од
Мораве испод Кушиљева, а састаје се с Ресавчином испод села
‚ Жабара.
559 ЕК А «мд. > P пе ша УУ У ВИ a
-er ә
ВЕ... -
о и.
1020 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Ресавчина, старо корито реке Ресаве, иде упоредо с Мора-
вом од Свилајинца до Лучице, па се ту спаја с Моравом. И ниже
имају две моравине растове: једна од Лучице до више Драговца,
а друга од ивице до села Батовца.
Млава, после Мораве највећа вода, извире у варошици Жагу-
бици, столици хомољскога среза, 15 сата на југоисток од Пожа-
ревца. Врело је млавино до крајних жагубичких кућа под брегом
који се зове Конџила. Вода избија из једне дубоке пећине, па
на површини чини једно језерце као какво повелико гувно. На
неколико корака од врела, меље воденица с неколико витлова :
толико је Млава јава на самом извору своме. Откуд долази вода
овоме врелу, не може се поуздано казати; али су жагубичани опа-
зили да се то врело увек замути кад падне велика киша на пла-
Нину Бељаницу (ва југ од Хомоља); а кад киша падне на Црни
Врх, Млава тече као обично.
С Цряога Врха стачу се у млавино корито ове речице: Дрна
Тисница, Бугарска Река, Сува Река, Мала Тисница, и Равна
Река. Све се те воде састану до Великог Талареза, и онда се
зову Велика Клисура, која иде преко Лопушника на Камидо-
вац, више Љагубице, па се после слива у Млаву на једно сто хвата
ниже њенога врела.
Млава протиче готово средином Хомоља. Од притока њених
највећа је | |
Крупаја, која извире на западу брда Смрдана, и после }
сата тока пада у Млаву с леве стране ове реке. Извор је нйн:
нешто за дивљење већма него извор Млаве. Она куља из једне пећине,
која зија као каква џиновска уста, и разбија се о небројене стене.
==
Прича се да је овуда текла река Ресава, па јој је инат прокопао
ново корито од Свилајинца правце у Мораву. Спахија ресавсЕн,
Турчин, свади се са спахијом моравским, опет Турчином, који је имао
многе воденице на Ресави од Свилајинца до Лучице. Да се освети
своме неприѓатељу, он прокопа Ресави корито од Свилајинца
правце у Мораву, и тако ономе остану воденице без текуће воде.
Више су пута Моравци тражили да се Ресава наврати на своје
старо корито. И на народној скупштини у Крагујевцу 1867 био
је о томе поднесен један писмени предлог, али није свршено ништа.
ВОДЕ 1021
И на Крупаји, одмах испод врела, меље воденица г више
витлова.
Примивши с леве стране реку Крупају, Млава улази у ову
дугачку и тесну горњачку клисуру, која траје све до села Ждрела,
и која нагони ову реку да се током својим вије као Каква гуја.
Клисура горњачка, која се звала и Ждрело, једна је од
најдивнијих природних слика у Србији. Човек се чуду чуди и
неким миљем поји кад гледа такво дело руку створитељевих, и
тако стрпљиву радњу времена и елемената.. |
Од Ждрела, Млава има готово један правац: тече в северо-
западу, благо савијајући се к северугдокле већ не падне у Дунав
ход старога града Костоца,
Дужина доље ове реке може бити око 14—15 сата, а само је
корито много дуже због вијугања воде’.
Млава се гази на бродовима, вад је вода мала, а кад наједра
онда се нс може газити.
У Млаву се стичу још ове воде, и то с леве стране:
Бусур који долази од Буровца а пада испод Вел. Лаола. Ре-
чица ова страховита је -поплавом кад се излије;
Чокордин, долази од села Орешковице, и стиче се између
Поповца и Орљева; и |
Могила, извире у ливади Митра и Пауна Ђорђевића, из Сала-
ковца, па тече упоредо с Млавом, и, после 4 сата това, код села
Дрине испод Рукомије, пада у Млаву.
С десне стране у Млаву се стичу, осем мањих потока и речица,
Орешковица, која извире између Вукана и Малог Суморовца,
један сат далеко у њиховим кршевима, и стаче се у Млаву из-
међу Ждрела и Малог Лаола;
Бистричка река извире један сат више села, испод Великог
Суморовца, а пада у Млаву испод Малог Лаола;
Стамничка река извире више села Стамнице, у планини, а
улива се у Млаву између Малог Лаола и Лесковца;
— | -———— ~ –—- = ———
' Y опште о рекама у Хомољу може се са задовољством прочитати
чланак г. Драгашевийа: „Долине по Хомољу,“ Српски Летопис
за 1875, књ. 118, стр. 77—92.
1022 ПОЖАРЕВАЧБИ ОКРУГ
Витовница“, Која извире више манастира Витовнице, и код
села Каљишта пада у Млаву.
Пек, после Млаве највећа вода у пожаревачкои округу. О
овој је води била реч онде где је говорено о њезином извору.
Пек је река веома бујна; биће бујнија од Млаве, и много мање
поштује обале своје, ваљда за то што јој је већи пад, и што
пролази кроза земљу много песковитију. Млава се мирније излива
у равни које су на једној и на друго) њеној обали, али Пек
одире и немилице рони и саме своје обале.
Пек пада у Дунаво између Градишта и села Пожежене.
С деве стране у Пек се стичу: |
Комша, долином које има пут из Звижда у Хомоље, и
Кучајнска река, која долази од рудника Кучајне.
А с десне су:
„Дубока, која долази од села Дубоке, |
Шавица, Дајша и Пониквица. Ова последња долази од
села Барича, а стиче се у Пек испод Бикотинаца. О Даши ће
бити говора још на једном месту.
Река се стаче из две воде, од којих једна долази од мана-
crapa Тумана, а друга од Житковца ‘и Снеготина.
Река ce улива у Дунаво код села Усја. Ова вода не само
да нема свога особнога имена него се сто просто зове Река, већ
је и целом пределу дала назив Река, те се некад звала речка
капетанија, или речки срез, или просто Река.
Може се још поменути река брњичка, која пада у Дунаво
код села Брњице, и
Добранска река, која тече читава три сата испод планине
Бабиног Машила, па се у селу Добри слива у Дунаво.
í
Минералних je вода мало у пожаревачком округу.
Везичево, у Горњој Млави, има једну минералну воду, која,
`У једном споменику из ХІУ века зове се Кнтељинул = Брдинтевз,
и т. д. Гласник XXIV, стр. 264. Власи је пзговарају Витоњица.
РАВНИ 1023
по Барону Хердеру, има много рудних деоница, али у Еоликој
је мери добра за лек, тек ће ‘време показати".
Кисела вода, у Звижду, 1 сат од Горње Крушеваце уз .
Пек. Прилично је кисела, али се меша с другом водом, па се
квари, а иначе није испитана. Око ове воде имају остаци од неких
старих зграда. Ближе ништа још се не може о том казати.
Слатина, више Петровца, под брдом „Стражом“, слана модра
вода, која HARYA не отиче. Ближе ништа о њој нө могу казати.
Још нам ваља поменути два извора с њине необичности. То су
1 Потајниҷа, ү Звижду, на пола сата испод Крушевице, на
десној обали Пека. Потајница је 5 хвата над воденим огледалом
Пека, и 10 хвата удаљена од њега. Ова је у кречном камену.
Причају да се она по 5, 6, или 10 пута на дан напуни водом,
па се опет сама испразни, вода сама понире некуда у камење, и
кад то бива, онда се чује нека лупа, као да удара добош, као
да лупа камење, или да дува ветар.
2 Пештаљине, из којих излази голубачка мушица. Ова опака
животиња, која толико досађује марви, леже се у неким пишта-
anama близу града Голупца. Прича вели да је небо стигао у
Стигу невакву халу и убио, а она се увукла у голубачку пе-
ћину, те у њој свапала, на се сад од ње легу те мушице. На-
против, сами сељаци на месту опажају да се мушица та леже у
блату где пишти та вода. А кад би се, веле они, то блато осу-
шило пре него што мушица излети, онда та сатвар не би могла
ни излетати. Оваких лиштаљива, у којима се леже мушица, има
не само око Голупца, него и на левој страни Дунава, а има их
и на десној чак до села Добре.
3 Равнице
Права равница у пожаревачком округу биће онај простор
између Мораве, Дунава, брда Сопота, па горе до села Лучице и
' Линденмајер, стр. 92.
1024 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Пољане; то је глатка и доста велика, а веома родна раван: може
имати 1' сат ширине и до 3 сата дужине.
Друга је опет глатка раван од утока Млаве до села Костоца
и до Салаковца, премда је сва долина Млаве, од Ждрела до Ду-
нава, више или мање равна.
Уз Пек има нешто равница, а и крај Дунава од села Њи-
сиљева до Винаца.
Ово помињемо само праве глатке равнице, јер иначе сав Стиг
и западна водомеђа Пека, пре су равнице, него брдовита земља.
Тако је исто и с водомеђом међу Млавом и Ресавом, где има ду-
бодолина, али има и Боса са шировим равнима.
И средина Хомоља, од Жагубице до Изварице, Суводола и
Лазнице, може се узети међу равнице.
Тако је исто равна и средина Звйжда дуж Пека и реке
дубочке, само што је ова равница ужа од хомољсве.
Све су ове равни родне како се само може желети. У Млави
и Морави особито се хвали кукуруз, а у Пеку и у Стигу већма
је на гласу стринина. Местимице се особито хвали пшеница: из
Борича, Десине, Раброва, Божевца, и др.
4 Шуме
Стиг, Пек, Млава, и готово Морава, оголели су тако да ће
скоро настати права оскудица за гориво, а грађе је и сада огодно.
У кључевима моравским има, истина, још лужњава, јасења,
влевз, глогова, брестова и друге торе која расте по пљоштинама,
али и она иде на мањак сваки дан. |
На коси Сопоту била је некад густа граничева шума, али
је сад веома проређена, и тев су остали неки и неки забрани,
као око четерешке цреве, око Заове, око села Орешковице.
Што је на овим просторијама затрвена шума, то је учињено
да се више земље добије за њиве и ливаде, али је грдна штета
што је огољен Вукан, и готово сва горњачка влисура, те је
остао сами камен, од кога не само да нема никакве користи за
РУДНО` БЛАГО 1025
земљорадњу, него се још он суља на свим литицама и засипа пут,
који је и много стао док се начинио, и једини је за пролазак из
Хомоља у Млаву.
Али за то сва источна страна овога округа богата је свако-
вреном шумом а највише буковом. Од Голупца до Добре, и до
границе мајданпечке, готово је све шума. Исто је таво и Хомоље,
осем саме равнице око Млаве, обићено шумом. (амо то има да
да примети: да су сва места, која су под здравом шумом, највише
веома врлетна и стрменита, осим јединих повијараца од коса, али
су и они вајвише уски и иного изверугани.
Дивљачи у Морави, Млави, Стигу, и у Пеку има обичне
пољске, Бао: зечева, лисица, јазаваца, веверица, и ласица које у
Морави зову Рајине невестице. Она је мања од пацова али је
опет право страшило за њих. Чобани у Морави причају да треба
ласици рећи: „Рајо, Рајо! ала си лепа! али пацови прете да
"ти одгризу уши, него хајде да ти покажем где су!“ На овакав
позив, кажу, она оде одмах, и затре све пацове које нађе.
У хомољским пак, звижданским, и голубачкии планинама има:
јелена, срна, вукова, медведа, и дивљих свиња.
5 Рудно благо
И рудним је благом богат овај велики округ. У њему се
на много места налази нарочито угља; тако га има мркога: у
Костоцу, где се већ вади; у Речици, недалеко од Рама; у To-
половнику, селу, близу Градишта. Даље, тога угља има: у Ра-
Денци, вод села Волује, у срезу звишком; у Ступању, у Че-
зави, и Великом и Малом Свињу у срезу голубачком ; у месту
Кокоту, повише Малог Лаола, где новачка река утиче у Млаву;
и код самог села Божевца у врху Стига, где га г. Бајлони
већ вади.
Правога ваменога угља има: у Мишљеновцу, Мустапићу,
и Сипаоници, у срезу звишком; и у Босману, у добранској
општини, у срезу голубачком.
ЕНЕЖЕВИНА СРВИЈА 65
1026 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
У Рановцу је прави камени угаљ, а у Мељници Форма-
ција тога угља. Има га још и више варошице //етровца, под
брдом Стражом, и најпосле у општини села Пољане, где се у
велике вади. Пољана је око 2 сата од Пожаревца уз Мораву идући.
"Даље mma: тромног гвожђа и гвоздене руде у планини до-
бранској. |
Злата има у Пеку, а у Тодоровој Реци у брду, у општини
нересвичкој, има бакарне и гвоздене руде.
Најпосле, у Мајдану Кучајни, око 9 сата на југоисток од
Пожаревца, има: оловне руде Boja је богата сребром и златом;
а у том се руднику још налази и руда голма).
Овај рудник држе сада под закуп Браћа Брајти, Енглези,
и хвале се да радња иде врло добро’.
На Пеку, код Нербенице, у старо време, испирано је иного
злато. Чав има претпоставка да се садашња Крушевица звала у
старо време Кризовекија (Сһтувотесһіа) Старозлатија ($).
Поред реве Орешковице, по страви Малога Суморовца, Eo-
пана је некад руда. И сад су огледали Енглези из Кучајне, и
нашли су бакра, олова, и сребра.
Више Петровца код „Страже“ кажу да има шалитре коју
је Кнез Милош пре 50—60 година копао. Али сељаци, због кулука,
разгласе да је више нема, и тако се напусти тај посао.
Киви песак. — Наслов је овоме чланчићу Рудно благо, а
ми стављамо под њега живи песак Који не само није благо него
је велико недраго онима којима је сусед; али као једној карак-
теристици земљишта овога округа мислимо да не грешнио што
овде чинимо место.
Живог песка има у већим или мањим просторима од Рама до
утова Тимока у Дунаво, што смо поменули иу крајинском округу.
Тек у овом га је округу највише, и то од Рама до Голупца.
'О овом руднику помињано је, између осталог, и у мојим „ Путнич-
ким Писмима“, стр. 200—902.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1027
Горица, велико брдо на источној страни града и села Рама,
које удара у Дунаво, пешчара је од својих 1000 хектара простора ;
друга је пешчара иза села Затоња, ово 60 хектара; трећа је
на запад од Градишта, између вароши и кисиљевачке баре, и ова
може изнети на 60 хектара простора: четврта је пешчара нај-
већа, јер заузима дугачки троугао између Пека, Пожежене, Би-
котинаца, и Винаца, па се пружа низ Дунав преко Усја до Го-
лупца. Она може имати око 2000 хектара.
Силна устока, која у Подунављу готово једну трећину од
целе године бесно дува, на сушном времену, диже облаке овога
лаганога песка, и носи га те засипа њиме свако растиње, па чак
и велико дрвеће и куће по селу. Страшно је видети да су иноге
куће у селу Винцима, у Пожеженој, или у Бикотинцима до стреје
потонуде у ту суву воду, Боја уме потопити а не уме отећи докле
је опет струја ветра не би одувала.
mme aaae = таи а.
6 Остаци од старина
Гољубац је град Боји се одржао најбоље од свих старина
У овом округу. Голубац је на Дунаву, готово према Мудави. Он
је баш на ушћу онога теснаца у који улази Дунав кад већ прође
банатску равницу па удари у планине десно — српске, а лево ер-
дељске. Сва је прилика да је та зидина још из римскога доба.
да српске државе, био је то важан град, а доцније су га држали
некад Маџари а некад Турци. Летопис помиње да се године 1428
„Одвргао Јеремија у Голупцу, и 429" се Турком,“ те су они
„пленили Браничево“.
На Голупцу је 1428 пало много крви и турске и хришћанске,
кад се покушавало да се он поврати од Турака; али је све било
узалуд. * |
1 Ко би желео потпуно се обавестити о овом живом песку, светј-
jemo му да прочита чланак нашега славнога Дра Панчића y
Гласнику ХУТ, стр. 197—233.
2 O тој битци на Голупцу гледај чланак г. Мијатовића у јулској
свесци „Отаџбине,“ стр. 888—396.
65“
1028 ПОЖАРЕВАЧЕИ ОКРУГ
У њему су Туци живели до пре две ёта година или нешто
мање, па су га после напустили.
Град има осам дебелих округлих кула које су везане једна
за другу зупчастии зидовима, Који се веругају по стрменитим сте-
нама на којима стоје куле. Доле има три куле, и зид за топове;
у среди су две, а на врху су три, од којих се једна зове Шешир-
кула. Оне су на одееву од 216 стопа висине. Врло је temgo
успети се до у град, јер је стари пут сав које ороњен, које засут,
а које варастао у трње. Ту се находе комади од стрела којима
се служило y боју пре барута. У дољи, са запада, откуда се до-
лази Голупцу; била је једна џамија и један турски хамам, па је
то обоје порушено по наредби Кнеза Милоша. и
За једно по сата на запад од града Голупца, на обали ду-
навској, село је Голубац, све на зидинама некаке старе вароши,
У којој се налазе врло многе старе ствари, а особито оне чувене
камене антике за прстење. Е
Испод града Голупца опет, у До, на обаа Дунава, на Ли-
вадици, зове се Градац, и зидине се познају и данас.
Ниже још низ Дунаво, стари је град Чезава, из кога је
један камен донесен у народни музеј, у Београду.
На добранском салдуму има зидина која се такође зове
Градац.
Од Голупца на више уз Дунаво, вод Градишта, имају остаци
од неког старинског града, али је то све време већ јако порушило.
Г. Медовић држи да је ту била римска Талшата.
Град Рам, на једном каменитом чоту мало више Базјаша,
доста је добро очуван, само је строваљена једна Була у Бојој веле
да се невад запалио барут. Ово мисли г. Медовић да је римски
град Нови на Дунаву.' Око града је данас село Рам до самога
Дунава. Ту је скела и превоз преко Дунава у Банат. *
1 Гласник ЈУ, 199.
2 Из Рама се, 3 Септембра 1804, отисла низ Дунаво она српска де-
путација која је прва пошла да нађе Русију, да нађе Србији
пријатеља и савезника у борби против Турака. Та је депутација
ишла кришом, представљала се тајно, говорила крадом; а године
ОСТАЦИ. ОД СТАРИНА 1029
Костолац, на утову Млаве у Дунаво. И на десној страни,
у красној равници, и на левој у брду, ниже данашњег села Ко-
стоца, пуно је остатака од старога големога града Браничева, који
су Римљани звали Виминацијум.
Пре четрест година нашао је неки Огепан Катић у својој
ливади један велики водовод, који полази чак од села Великог
Црнића па иде до самога Њостоца. Овај водовод примао је све
изворе који теку с косе Липоваче, и сводио их или у велику
варош Виминацијум, или их је разливао по усевима у простра-
ној стӣшкој равни повише тога града.
У тој равни се често виде пластови од земље које народ
зове умке, а негде и могиле. |
Говори се да су на тим умкама седели стражари који су
чували све то засејано поле. Има ту и „царево гувно“ велико
од прилике 2 хиљаде квадратних хвата. Ту се, веле, врьло
царско жито које иу је народ давао место порезе у новцу. (Све
ово пишемо онако како се тамо прича.
У Костоцу се ваде тако многе старе римске цигље, да данас
и најдаљи крајеви пољаревачкога округа често патошу своје куће
старом римском цигљом Коју већ зову костољачка.
Између града на десној и онога на левој обали Млаве био
је преко 'ове реке мост, од кога се, кажу, и сада, кад вода осане,
познају стубови. На десној страни Млаве, чак до села Дрмна,
находе се гробнице и други остаци од некадашњег великог града
и живота људског. |
Многи су се путници археолози устављали на Костоцу, али
жао да још није све осветљено што вреди знати за ово знаме-
нито место.
1867, 92 представника свих словенских племена ван Русије, одоше
‚давно, свечано, у Петроград и у Москву, представљаше се силноме
руском Цару, говорише с њим, казиваше свуда своје јаде и своје
ваде, и свуд беху свечано дочекивани, срдачно саслушавани, брат-
ска примани! Није ли то огромна промена ну AVANS H у погледима 2
Протини Мемоари, стр. 104.
1030 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Кустар, развалине од старота града, у селу Дубравици, на
десној страни Мораве, недалеко од утова њеног у Дунаво,
Г. Медовић мисли да је ту био римски Маргум." И доиста,
ако се већ мора претпоставком одређивати место римском Магдит-у.
и Сотта-Матдит-у: онда нигде није више веројетности за та
два места него у Куличу с леве и у Кустару с десне стране
Мораве, где већ она пада у Дунаво.
У mecry Дородину имају три стара црквишта. Грађевине
су већ разнете на грађење нових цркава у Кушиљеву, у Четережу
и у Породину. Место око две црве зове се Прњавор, а ово.
треће Шајковац. |
Никаквнх прича нема више о тим остацима од некадашњега
живота у овом крају.
Ниже садашње четерешке црве била је, Кажу, стара црева
која се звала „Смедеревац,“ па су је Турци разрушили. Чак је,
кажу, Јерина од оте разрушене цркве камен носила за сиеде-
ревеки град ($)
| Миријева, црквина на реци Миријеви, у атару села Миријева. |
Прича се да је и ова црква зидана у време кад и град.Смеде-
рево. У њој је, кажу, проливена крв, па за то је и опустела.
| Црква Везиља. На исток од села Везичева, у кршу, има
стара цревина, за коју се прича да ју је начинила нека девојка
Мила Везиља. Отац јој није дао да пође за кога је хтела, а она
опет није хтела за недрагог,те се за то није ни удавала, него је,
продајући свој вез, скупила новаца, и начинила црквицу Везиљу,
од Koje још стоје зидине. Прича се да су Турци некад код те
цркве о светом Илији оптекли сабор, и све људе исекли, а цреву
сагорели. Године 1872, вода је прокопала велику јаругу кроз
гробље код оте црвве, и показале су се многе људско кости.
И сад о младој петци и недељи долазе Везиљи многи 6o-
лесници и невоьници. |
| О цркви Везиљи има и једна стара песма коју ће читалац,
наћи доцније на месту за песме и приче.
1 Гласник 1У стр. 189.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1031
Градяц, четвртаст град, 60 хвата дуг, а 50 широк. Находи
се ва десној страни речице Бусура, уза сами „Јеринин друм“
који је радио до пре 40—50 година од Пожаревца к Цариграду.
У Грацу се том находе цигље, стари новци, грдно велики јексери,
и разне гвожђушине.
Брадача, црквива близу села Црљёваца и реке Витовнице ;
приписује се Краљу Вукашину. Кажу да су и вод ове цркве
Турци некад исекли сабор народа, Боји су ту затекли. Из далеких
села долази ту многи варод сваке младе недеље, тражећи лека у
разним болестима.
Градац, више села Каљишта, близу утока Витовнице, стари
градић, који је већ јако порушен. Прича се да га је градио цар
Костадин, а Кнез Лазар да га је порушио због неког одметника,
војводе својега. Даље прича вели да је Јерина наредила, те је
с тог градића и из Ждрела свет носио камен за смедеревски град.
„Ове је, веле, стојао човек до човека, па додавао један другоме
камен из руке у руку. За 12 година, додаје прича, нико није
смео јајце појести, него се ева јајца морала носити мајсторима, TO
су их ови лупали у малтер смедеревског града!!!“ Јерину и овде
страшно сликају, Бао и свуда.
Кула, село, крај реке Витовнице, и ту имају развалине од ста-
рог градића,“ а тако и у селу Божевцу, мало даље на североисток.
Манастирица, стара црввина, у селу тога имена, о којој
нисам чуо никакву причу.
Орешковица, стари манастир на реци Орешковици, баш под |
„Моминим Каменом,“ између села Бистрице и Ждрела. — Овде
има и друга једна зидина, Коју народ зове Кузница, а око ње
лежи многа згура. *
Беринац, стара црква, пб сата више села Бистрице, на досној
страни бистричке реве. И данас сваке године, о Константину и
Јелени, општина: бистричка овде реже колач, па после се иде у
село на весеље. Прёву ову, кажу, да је зидала века баба Ђера.
' У Кули је био трг за Цара Лазара, као што се види из дародавне
повеље манастиру Дренчи, од 2 Марта 1382, Гласник XXIV, стр.*652.
2? Ово помиње н Барон Хердер, Рударски пут по Себији, стр. 8
1032 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
Више села Ждрела, на једном обрешку, под Вуканом, стоји
стара црквина која се зове „Света Тројица.“ Ништа више о
њој нисам чуо.
Цурквиште, у атару села Каменова, близу Млаве, Ту је некад,
била црева од које се сад ништа не познаје; али пет села: Ka-
меново, Трновче, Панково, Забрђе,и Кнежица, на Марков дан
излазе ту с барјацима на богомољу и на игру, где долази света
из 8—10 села изокола.
Кељије, манастириште, на источној страни села Њаменова.
Кажу да је ту био манастир који је збирао бир чак до Костоца,
и до Госпођина Вира. Ту има једна стара липа под којом кажу
да је био бунар, па у њега спуштено манастирско звоно, пуно
новаца. Мисли се да је то било у време „Проклете Јерине.“
„Ждрело Браничевско“, које ми данас обично зовемо: Гор-
њачка Клисура, начичкаво је остацима од старих утврђења: на
вису Вукану је градић, на Узенгији градић, на противно) страни,
на Ј/ежевцу, стражара мотриља с које се види сав предео чак до
Београда, доле до воде зидане капије које су затворале и овај једини
мучни пролаз у Хомоље. Даље је уз Млаву, у једној удолини од
Вукана, „Митрополија“ где се мисли да је седео владика брани-
чевеки, па мало више Благовештење, а највише уз воду манастирић
Горњак Који једини данас служи, а оне су две пусте развалине.
Горња је задужбина Цара Лазара коју је он подигко 1380.
У оној „митропољији“ држи се да је не само седео владика
орални) него још да је имао штампарију која је 30 година
радила. *
У Хомољу, више Жагубице, вуда пролази пут на Црни Врх,
има зидина као нека стражара. Не зна се из кога; је доба. А
' У овом „Благовештењу близь града Ждрћла“ бпо је онај Ay-
ховник Висарион који је, некако после смрти Деспота Стевана
Високог, позвао онога Радосљава преписивача светих књига, те
му је преписао јеванђеље и друге неке књиге (Ст. Новаковић, С
артеолошке изложбе у Кијеву, стр. 10 и 17).
2 Вујића, Путешеств{6, стр. 68—76. И Манастири y Србији,
у Гласнику ХХІ, стр. 56—57.
ОСТАЦИ ОД ОТАРИНА 1088
Г. Драгашевић градину у селу Рибарима зове Дрман, ону пав
у Кључу, недалеко од ушћа реке Осанице, назива Куделин. !
И Тршка је црква старија грађевина, али када је постала и
чија је задужбина не може да се дозна из заплетена записа који
се находи ва северној страни њенога зида. (Ове што се може да
прочита ово је: PAEL хтох воншлиь калоугеровик,, а даље се не може
да прочита. *
Кучајна, град код ма дана Кучајне. Барон Хердер мисли °
да је тај град грађен као тврђа где су чувани драгоцени метали,
кад је ту рудокопња била у цвету. Да ли ово не буде старо Ey-
чево боје г. Драгашевић ставља у равницу између Крушевице и
Нереснице у садашњем Звижду? Ово ми пада на памет тим пре,
што Цар Лазар у повељи од 1378 даје цркви Свете Богородице
у Жлдрелу браничевском oy ДЕнЖДОЈ село колоџњ н село Кроу-
«некнув,“ a та су села и данас у Звижду. * По томе је данашњи
Звижд и за Цара Лазара носио то име.
Kaona, село на левој а цревиште на десној страни реке Пека,
под једним брдом. У том цревишту је 1844 нађен један печат од
туча с овим натписом: „Мнкоднмь Мнтрополит Смедерева н Bpa-
инуекз 1667“, а у среди је лик Светога Николе“.
Мало испод те цркве Каоне, пада у Пек с десне му стране
речица Дајша која извире из брда Ђуле према селу Каони.
Код тога извора имају развалине од неке цркве, а има и некакав
градић. О том се црквишту прича да је било манастир, и да је
ма) дан Кучајна био његово имање. Градић пак онај кажу да је
био двор управника мајданскога. Мисли се да је ту негде око
превишта закопано много благо које стоји и данас. Манастир је,
веле, имао некаквих 77 одељења.
Тако вели прича; а Радослав Живописац из времена Ae-
спота Стевана Високог и Ђурђа Смедеревца, причајући како је
1 Летопис за 1875, књ. 118, стр. 80—81.
2 Г. Митрополит ЉЖМијашло вели да је грађена 1796 (Правосл.
Црква, стр. 24).
з Рударски шут по Србији, стр. 8.
a J. Шафарик, < стр. 104.
3 Гласник 17, стр.
1034 ПОЖАРЕВАЧКИ ОБРУГ
дошао из Свете Горе у Србију, на позив Деспота Стевана Висо--
ког да му пише књиге, и Како га је Стеван склонио да остане у
Србији насвагда, и да нађе угодно место за манастир, па ће му
он начинити богомољу и све што треба, те да се може без бриге-
одавати на писање књига, вели овако: Прнхванн выхомь өть хрн-
СТОЛЮЕНЕЛАГО Н посланни БЫХОМЬ на БЬЗЫСКАНЇЄ МЕСТА Eb MONA-
стырское тдлнїє, н дондеже, PEYE, оБръстї є, обитель ники Bb
странахь Нстросл, нже н Доџнавњ глагомет се, храмћ претн-
сты кљведен!д Приблихь града Голоубца. Н кь иже тамо
стрлнахь поустыне прошьдь н горы многы овьшьдь, пєштєрлин
жє н прыснотєекоқтитїнын нстоуннкм оукрашеноу оухрьвь н NO-
доБНЛА скутомь отьуьскынмь НМОҚШТЇНМЬ нскоусь Евдомо H МЕСТО
ПОДОБНО, @EAYE УЛОБЖЦН OVEO проходно, прежде же никынць
ненаселно ни мелено овреть кь подкрылїн горы Кысокла rad-
гомемал н словомњ ч кєштїю на ръце Далша глагомемон, нл
нхворој, повседьневнТимн троудн сте OENABAMIE H ОБМЕЛАК,
вњскмћ приходєштїмь похвално н ксвмћ дивно ESWE 7римос MKO-
Eb MAJAR врьменн толнкы троудн покаглешоџ н вьсл потрквнал на
ZAANŤE оуготовлљшој Eb обштемь ПръБЫЕЛНЇН житн NZEOANIOWITĪHUB.
Сьєрхлномь же намь MKO ДОУШЬ „ле. ЖЕЛАЮ ШТЕМЬ НЕБЕСНАГО ШЬСТЕТА
н пркподовнмхћ жнтїл, н снуце нам жнкоуштТимь н троудешттимњ.
се, ет окрьстнынхь странь приходеште н лагословента трекох-
юштє н молитвы желмоште ть нась прошлахоҳ H от оугрьскыю
н моқсломанскыє страны ходеште Bb неподобнмихњ вештехь, ста
притнуюште сь покланТемь нсповБдовлахоу, Праведное житїє же-
ААЮШТЕ н CEEE датнрмоште, потревнал месток обвштавалхоу, еже
мнодн @Tb нихь н сьтворнше, хоусарн глагомеммн н ахапн.
Н oTe zane кештн премжинше се. Ме аль же, нь вьсемогох-
шта CHAA се творлаше н молитвы пръунстык єн же н мксто NA-
рекохомь пркславнаго ке рождьства. Ме во ELNOY Eb ОНЋХЬ МаСТЕЉ.
прежде ннозьстоуюштен, MKO мастоу поустох соуштох н охстра-
нкноқ. Нь н сть Сеєтыє Горы нас слышлешє прихождлахот,
ккдєШштє нась н сь NAMH првемканта желмоште.
Довле су у тој обитељи смерни пустињици живели и угађали
Богу, умре предобри Деспот Стеван, одеспоти се Ђурађ Смедеревац,
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1035
и као да се баш тада одврже Јеремија у Голупцу. Турци noby
да заузму Голубац; Угри опет да га не даду. Ови последњи, инслећи
да су и монаси на Далши турски пријатељи, оплене им манастир
и њих растерају. После, вели Радослав, пет дана лутања по пла-
нинама, скупе се они у граду Вишесаву, и ту разберу један
за другога.
Тек после ове несреће, отишао је Радослав у Ждрело Виса-
риону у Благовештење.
Али где је град Бишесав2 Нисам могао никако дознати.
Кучево. На десној страни реке Пека, између Крушевице и
Нереснице, у оно) лепој равни, имају развалине од некакве старе
вароши. Г. Драгашевић узима да је то стари град Кучево. Ја
ово само помињем, не узимајући на се ни да потврдим нити да
„одречен мишљење поштованога нашег географа.
Двориште, село у Реци, где се прича да су били двори
Милоша Обилића. На снеготинском потоку, Милош је начинио био
себи купаоницу. која се и данас зове „Милошева Бања.“ Ту је
Милош нехотице устрелио пустињика Зосима, те да то покаје,
начинио је манастир Туман. Кажу да је главни двор Милошев
био повише села Малешева, на месту које се зове Дунаш.
Од богомоља старих, може се поменути још
Витовница, на реци тога имена, манастир, који се припи-
сује краљу Милутину. О њему mma више у Гласнику ХХ', стр.
58—60; само ваља приметити да је она плоча са записом до-
нета с неког другог цревишта и ту усађена. То ми је казивао сам
г. X. Стеван, који је то и учинио. Не сећам се одакле, а можда“
је из разваљенога манастира Орешковице.
Још имају световне цркве:
Нимник. На исток од Млаве, у Стигу, у лепом живописном
месту, стари је овај манастирић који је сада световна црква.
Прича се да је грађена у време Цара Лазара, а обновљена је 1825.
Заова. У једној удолини косе Сопота, која се пружа од Костоца
чак до иза Шетоња, међу Великим Селом, у Млави, и Пољаном
у Морава, ваходи се ова богомоља, која се прво приписује Цару
„Лазару, а доцније је оправљана много пута. То је још године 1827
+
1036 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
био манастир а данас је световна црква. На запад од Заове,
близу села Пољане, има извор Сестрољин Боји се сматра као
веома лековит. Сваког младог петка долазе ту невољници чак из
Шумадије, те се умивају и пију воду, тражећи лева у разним
болестима. Ту се отклайлу једномесечићи, што, у осталом, бива
и на гробљу, а ту се и крсти мећу и побратимства чине. '
Црева Заова и извор Сестрољин веома су на гласу као
места где болесници и разни невољници траже лека и одлакшања.
Ми ћемо доцније казати причу Боја говорио њиховом постању.
Рукомија, стара и слаба црква, на лепом месту, на источној
водопађи Сопота, према селу Брадарцима, не далеко од леве обале
Млавине. Сад је затворена, јер је зграда испрепуцала. Има крз-
сне воде: И ту народ долази ради лека. У старо време је и
Рукомија била манастир.
7: Становници
а. ЊИХОВЕ НСТОРИСКЕ СНЕ
Толки остаци од старина сведоци ву да је некад дуж Ду-
нава, од ушћа Мораве до Голупца, а и у целом данашњем округу
пожаревачком , киптио веома развијен живот људски. Али се ми
не ћемо упуштати у далеку давнину. Доста је да наговестино само
оно што се на овои комаду земље помиње за доба српске државе,
и за време нове наше борбе за слободу.
i По нашим домаћни белешкама, данашњи пожаревачки округ
састављен је био из највећег дбла Браничева, Кучева, Звижда,
и Хомоља.
Браничево је добило:од Светога Саве јенисковију въ храи%
Светаго Николы, где је, прича. се, доцније и штампа-
рија била. У Браничеву, на име, на Ждрелу Браничевском, прича
вели да је краљ Милутин имао бој с Татарима, и да је тада
Млава потевла крвава од великога покоља људсвога.
` Како се свршује побратимљење на многим местима глед. у Гласнику
ХХІІ. мој чланак „Живот Срба сељака“ ctp. 9—14.
СТАНОВНИЦИ 1037
У летописима се помиње како Цар Лазар, године 1379,
„расипа Радича Бранковића, у Браничеву.“ |
Године 1438, Августа 1, цар је Мурат, вели летопис, „опле-
нио и попалио Кучево и Браничево.“
Доцније се помињу несреће које су снашле Кучево и Бра-
ничево, вад се, 1428, одметнуо Јеремија у Голупцу, и предао
"Турцима, те су ови попленили оба та краја. — Хомољеки је збег
поробљен 1454 године.
Јако пада у очи то, што се у свему овом округу тако често
и врло много помињу имена великих наших предака: Краља Mu-
лутина, Цара Лазара, Милоша Обилића и других, и те у местииа,
где данас поред Срба живи и доста Влаха.
Како су Турци последњи пут завладали Голупцем 1459, и.
свим овим крајем, народ је пожаревачког округа трпео оно што
и сва његова браћа.
Ратови Аустријанаца и Турака закачали су и овај крај, и
многу жртву односили, али среће народу никад нису доносили.
После великих победа Принца Јевђенија, закључен је 21
Тула‘ 1718 године мир између аустрӣског Цара Карла, и Сул-
тава Ахмета. Мир је тај уговорен и закључен на грбани косе
Сопота, повише села Ћириковца, на путу који води из Пожаревца
у село Брадарце: Ту се и сад познаје умка, где је тај уговор
подвезан. По том уговору, који је гласио на 24 године, сва је
Србија дошла под власт Аустријанаца Боји су је изгубили године
‚ 1739, када су је Турци на ново заузели.
да Кочина рата, Браничевци су држали страну Аустријан-
цима, али, као и свакад пре, ништа нису могли извојевати, докле
год није потекла мисао о устанку из самога срца народнога.
Кад је године 1804 устанак букнуо у Шумадији, одмах му
се одазвао глас и из пожаревачке нахије, у Бојој су Дахије, у
почетку 1804, ногубиле Кнеза Рајицу из Забрђа, и једног попа
из Горње Млаве коме име на жалост није нико записао.
Миљенко Стојковић, из села Кличевца, на Дунаву; Петар
' Kanitz, Serbien, р. 13.
1038 ЦОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Тодоровић Добрњац,“ из села Добрња, и Момир из Лучице,
чим чују шта Карађорђе ради у Шумадији, стану сеупљати око
себе бегунце и хајдуке по своме крају, и ударати на Турке
по селима.
Око Васкрса 1804, Карађорђе пређе с неколико старешина и
с војском, па опколи Пожаревац. Турци се, после малог отпора,
предаду , плате Србима 50 кеса новаца, даду неколико хатова,
сребрних ножева и других таких ствари, па их Срби испрате низ
Дунаво. И тако је већ 1804 тај округ био очишћен од `Турака,
и прве су старешине у њему биле: Миленко Стојковић, Петар
Добрњац и Момир из Лучице.
Ови људи, са својом нахијом, повели су српску војну, Петар
‚Уз Мораву а Миленко низ Дунаво на Пореч и у Крајину — два
веома важна правца за напредовање српскога орухжја.
После године 1813, Турци су притисли пожаревачку нахију
јаче него пре устанка. Али кад пуче глас о устанку у Такову,
и кад дођоше Сава из Јагњила и Павко из Сараораца, с пору-
ком да се народ диже, онда Стеван „Добрњац, брат Петров,
диже Мораву; Маринко Џодић, Хомоље и Млаву; Стока из Ки-
сиљева, рамску нахију; Панта Јанковић, из Раброва, Пек; Павле
Богдановић— Душманић, Реку: а Мијаило Ђорђевић,“ Звижд.
Бојеви су били с Турцима на Винцима, око Васкрса 1815,
и на Рановцу, око Спасова дне 1815, где су Срби одржали мегдан.
У то стигне и Кнез Милош с Молером, Цукићем, Милосавои
Ресавцем, и осталим старешинама и војском.
Пожаревац се држао очајнички, а Милош је јуришао јуначки
и мудро. После врваве борбе, после много мртвих глава и с
једне и с друге стране, Турци се предаду, и Димитрије, Кнеза
Милоша писар, испрати их до Ћуприје. *
х Бук свуда пише Добрињац ; али данас нити се село његово зове
Добриње, ни он Добрињац, него је село Добрње, а он Добрњац.
* 12 Маја 1804, Записка Проте Пејића, у Архиву Сри. Учен.
Друштва, бр. 375.
3 Овај је погубљен близу Пожаревца 1842 године.
“ Милутиновић, Историја, стр. 288—302.
личности 1039
Кнез Милош је, после године 1825-те, често боравио у По-
жаревцу као у својој другој столици. Многи су важни акти на-
писани, многе скупштине држане, и одлуке учињене у томе месту.
Године 1821, у пролеће, букнула је у Пожаревцу и мала
буна против Кнеза Милоша. Буну ту дигао је Марко Абдула
и Огеван Добрњац, главни кнезови нахије пожаревачке, а прави
је покретач био сам Марашли-Али-паша, да би вргао неслогу
међу Србе, '
И Ђакова буна којасила се била овога округа, и учинила
штете неким људима, али је, за кратко време, враћен поредак, а
бунтовници су жестоко каштиговани.
Покојни Јоакни Вујић, у свом Путешествію (стр. 60 и
даље), прибележио је шта су Турци узимали од Срба по селима
у пожаревачком округу 1526 године. И ако је њему то причао
сам Турчин Мехмед-ага, који је имао рашта да представља себе
као добра и блага ради, и ако је то било 1526, дакле после
свих бојева од 1304—1816, нарочито после Пожаревца, Љубића,
и Дубља, ипак вреди срачунати све оно што се од Србина узи-
мало онда Бао божем законита дажбина.
6. личности ЧИМ БИЛО ЗАСЛУЖНЕ
Миленко Стојковић
Миленко Стојковић родио се у селу Кличевцу, на Дунаву.
У младости својој седео је неко време и у Пожаревцу, и држао
дућан; али се после опет врати у село, и на ново почне живети
Бао сељак. Кад је Хаџи-Мустај- Паша подигао Србе да се бране
од Јаничара који су из Видина наваљивали у Београд, Ми-
ленко је био буљубаша; а у почетку буне на Дахије потписивао
се бимбаша.
1 Вука 1 Караџића, Грађа, и т. д. стр. 174—180. Сам пак Кнез Mu-
лош, у писму свом од 12 Априла 1821, које је писао Марашлији,
каже да је ухватно нека писма и прокламације, из којих се види
да су Абдула и Добрњац били у договору, вели, с бунтоввицима
у Влашкој (ваљда с Хетеристима). Архив Сри. Учен. Друштва,
бр. 802—803.
1040 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Кад Дахије, године 1804, побегну из Београда у Адакале,
Миленко буде послан с неколико момака и препоруком од Реџепа
на његова стрица Ибраима, који је био старешина у Адавалу,
да Дахије побије, и главе њихове да донесе у Београд. Бад
Миленко, овим послом, дође у Тевиуу, он ту сакрије своје
друштво, а сам се преобуче у просте влашке хаљине, отиде у
Адакале, и преда Ибрахиму Реџепово писмо. Кад Ибраии види
што му се пише, perse Миленку да дође довече пошто се сирене,
те ће му показати где седе Дахије, па он нека чини с њима како зна.
Миленко дође у вече с момцима, и покаже му се Бућа где
су биле Дахије, он удари на њих, те их побије и главе им изодсеца
и однесе у Београд. '
Године 1805 особито је изишао на глас дочекавши и јуначки
разбивши Афис-пашу на Иванковцу.
Кад Срби, у почетку 1806, поступе на све стране београд-
скога пашалука, Миленко сиђе низ Дунаво, и завлада Поречеи, и
потом се из Кличевца пресели и намести у Поречу.
У пролеће 1507, кад ударе на ново на Турке на све стране,
Миленко пређе с војском преко Мироча у Крајину, и улогори ce
код села Штубика; али силна турсва војска под управом видин-
скога везира Мула-паше и Гушанац-Алије опколи га ту, и дру-
гојачије се неби могао избавити, да му није дошао Карађорђе с
војском из Шумадије, и руски ђенерал Исајев с нешто руске војске
из Мале Влашке.
Миленко је био врло слаб спроћу женске лепоте. Њаљу дз
је држао више жена: Српкиња, Влахиња, па чак и Туркиња.
Кад су га, године 1811, истерали из Србијс, отишао је са
свим тим својим женама у Каравлашку, али их је тамо поотнуштао;
само је једну, биће неку Катинку, задржао и венчао се с вое.
Од Русије је тада имао 300 дуката пензије на годину.
Миленко је био средњег стаса, леп, црномањаст човек. 38
· њега су говорили сви који су га познавали, да је био врло 14-
метан управник, а тако исто и велики јунак. Врло је мало говорио,
и сви његови подручници бојали су га се, као живе ватре. _.
' Казано је како јо Аганлӣна глава испуштена у Дунаво.
ЛИЧНОСТИ 1041
Јокић за Миленка каже ово: „Он је био н најбољи, и нај-
човечнији, и најјуначнији војвода.“
У Србији није знао читати, а у Русији кажу да је научио
те читао књиге и писао писма. '
Од прве жене имао је три сина: Милана, Ивана, и Живана,
и једну hep која се у Каравлашкој удала за некога Легатовива.
Ништа се не зна: има ли сада ко жив од Миленкове породице.
Кад су Руси, године 1812, изишли из Каравлашке, и Миленко
је тада отишао с њима у Русију, и умрьо је, по казивању Вука,
у некаквој вароши на Црном Мору. Али још 1831, 24 Фебруара,
Кнез Милош у једном писму“ вели да му је дошао Милан,
Миленков син, и исвао новаца да Миленко откупи од дуга
неке земље у Криму, па после и он с осталим Србима да дође
у Србију. | |
Никаква помена нема даље да се Миленко вратио у Србију.
А кад је умрьо, и где, нисам могао дознати осем онога што рекох
мало пре.
Петар Тодоровић — Добрњац У
Петар се родио у селу Добрњу, у пожаревачкој нахији. У
- младости је неко време хајдуковао, а после је трговао живим малом,
и другим ситницама. Године 1804 био је буљубаша под Миленком ;
а године 1805 био је и он на Иванковцу против Афис-паше. Иза
тога је тако изашао на глас, да га је Совет, на свршетку те године,
звао бимбашом и војводом. Године пак 1806, бранећи Делиград
од Ибрахим-паше скадарекога, тако се прославио, да је дошао у
ред првих старешина у земљи.
Вук прича да су тада жене у Београду певале:
„Господар Петар на цареву друму,
Он мп чека седам паша војске,
И осмога царева везира — “
! Ми ово узимамо од Бука, али има једна РодофФиникова записка
уз писмо његово од 12 Августа 1807 № 249, тде он вели за Ми-
ленка ово: „Миленко — умЪетъ читать и писать, скроменъ,
храбръ, и любимъ већми.“ Разборъ сочиненія Н.А. Попова,
ит. д. Богишића, стр. 122.
* Архив. Срп. Учен. Друштва, бр. 721.
ЕПЕЖЕВИНА ОРВИЈА 66
1042 | ПОЖАРЕВАЧКИ ОБРУГ
Све је било добро на Делиграду, ДОБ није Милоје дошао за
старешину свима, па и Добрњцу, у почетку 1809. Ово тако огорчи
Петра да је он после све радио без воље што је год радио.
Добрњац се одлаковао у бојевима: на Малајници, и при OTH-
мању Кладова; у овом је месту после био он старешина.
Године 1811 истеран је и он с Миленком из Србије и оти-
шао у Русију. Огледао је неколико пута после да се умеша у
српске послове, али му то није пошло за руком.
Имао је од Русије 300 дуката пензије, и трговао је и завуп-
љивао спахӣска имања, те тако је лепо живео
Једнои на Петров дан, дође му, као на имени дан, међу другим
гостима и пок, Јеврем Ненадовић. Добрњац овога прскори за неку
неправедну поделу оне помоћи коју је Русија давала српским еми-
грантима, и за велико хваљење себе и својих заслуга. Реч на реч,
дође до тога, да Петар Јеврема истера јавно из своје куће, изру-
живши га као никаква човека.
Добрњац је умрьо у Јашу 6 Октобра 1831, и сарањен је код
цркве Св. Спиридона. Он је имао на руци отворену фонданелу
због ревматизма. Та му је Фонданела зазебла, те га од тога удари
промт (запаљење), и он умре тако рећи на пречац. На самрти
његовој од Срба се десио само пок. Тодор Хербез, а нико други“.
Није имао више од 60 година, кад је умрьо. Био је шаљив,
и не само говорљив него и речит: кад би што говорио, тако је
лепо казивао, као да из књиге чита. Као старешина, био је велики
јунак, и особито је умео људе Е себи привући и наговорити да
та слушају; непогодан је био према онима који су хтели да му
заповедају , а према својим подручницима и друговима био је врло
љубазан. Издашан је и чазбен био за чудо.
Једини он од свих војвода онога доба био је глув према
лепоти женсвој.
' Према свему томе, нека се процени оно што је пок. Јеврем казао
за пропаст на Каменици 1809 (у Гласнику, П1, стр. 154), наро-
чито вад се зна да је Јеврем дошао у Србију још Августа 1831.
* Ово је ваљда натерало и Карађорђа да изрече ону онако драстич-
ну пресуду о његовој упорности, пресуду која се не може записати.
личности 1048
Његова је кућа била отворена и сто постављен за свакога
ко би год откуд наишао. Па не само што је овако частио и доче-
кивао, него је и новаца давао и на поклон и у зајам, кад би ко
у потреби заискао, а у њега би се десило. Бад би коме што дао
У зајам онај се није морао старати Бако ће му вратити; а ион
од вога би што узео нека се не брине у што ће оне новце оставити.
Читати није звао, али је, по сведоџби Вука', био једини старешина
у. Србији овога реда који је писарима знатнија писма казивао
реч по реч (што оно веле: диктовао).
Добрњац је имао два сина, која су оба умрла у Петробургу
у кадетском корпусу, а осим њих, оставио је једну Бер, по имену
„Бубинку, која је била удата за Кузмана, сина Луке Лазаре-
вића. Она сада седи овде у Београду.
Глиша Гусларовић
БАРЈАКТАР
Уз Добрњца је увек био и његов барјактар Глиша Гусла-
ровић“, мален човечић да га немаш шта видети, али се јунаштву
његовом дивио и сам његов војвода. Једном на Делиграду "ра-
њени су били и Добрњац и Глиша, и оба су лежали под шато-
ром, а битка је јоште трајала. Добрњац је излазио овда онда и
наређивао што треба у војсци, па се опет враћао и завијао своју
рану. На један мах потегне кумбара, па усред шатора у Ком
су лежали војвода и његов барјактар.
— Ја помислих, причао је Добрњац: — сад је крај свему,
па се чисто збуних, и теве гледам кад ће да прене, али Глиша
чека, чека да она прене, па кад виде да не ће него се само окреће,
он се подиже и повика: |
— Та, пуцај, над пашином главом пукла, да видим већ и твоју
силу! Иза тога се пружи, узе крчаг с водом, тресну њим о
кумбару и — угаси је!
Другом једном приликом, у боју, где су, причао је опет Добр-
њац, куршуми падали као киша, Глиша је држао барјак, као обично ;
1 Правительствующи Совћтћ, стр. 75 -77.
2 Из-пожаревачке нахије, али пе знам из ког села.
1044 НОЖАРУВАЧКШ ОКРУГ
тада је већ шило 10 рана. Усред каше од танета, Глиши се приђе
яз воље. Ои, с барјакои у руци, окрене стражњицу онамо откуда
лете вуршуни и повиче:
— Да видни могу ли погодити у готово несто; јер су не нз
здраву већ доста избушили.
— Хтео сам пући од смеја, говорио је Добрњац, кад сад
тај покор видео, и ако NE је било више до плача него до сиеја.
Глиша је вогинуо у Jamy пред својом кућом. Пројахивао је
коња, па се враћао кући; и не хотећи сјахати, намери кроз врат-
нице да ујаше у авлију. Горњи га праг закачи и пребије по сре
дини ва коњу. Од тога је одмах умрђо. Њега је испратила руска
војска с почастима војничким.
То је morao бити око 1823—1825 године.“
Момир из Лучице
Момир из Лучице помиње се одмах иза Миленка и Добрњца
1804. Он се назива оборкњез, и Јокић вели да га је за обор-
кнеза над Моравом поставио Петар Добрњац. Али, да не буде он
био. кнез још за Турака, јер му је Добрњац тешко могао 6am
оборкнештво дати.
Момир је јако учествовао у опсади Пожаревца 1804 и у првих
бојевима с Турцима после тога. Но васкоро га нестаје између
вођа народних. Јокић само вели: „умрђо је код своје куће“, а
то потврђују и извештаји које смо добили из самога села Лучице,
вли, којс је године и кога дана преминуо, нико не зна да Баже.
Моиирову кућу, која је била ограђена и утврђена палисадом,
превукли су Турци целокупну из Лучице у Пожаревац, пошто
су 1813 завладали Србијом.
После Момира, био је моравски старешина његов син Иван,
кога се јунаштво јако хвали.
После пропасти 1813, прешао је овај Иван у Аустрију, и
тамо је ступио у војску, у којој се такође одликовао, и дошао
до Бапетанскога чина. Даље ништа нисам ногао ни за њега дознати.
К Ове појединости дознао сам 27 Априла 1875 године од г-ђе `.Бу-
бинке Дазаревийке, рођене ћери Петра Добрњца.
личности | 1045
Живко Шљавић
ВОЈВОДА
Родио се у селу Брадарцима, у Стигу. Ратноме занату учио се.
уз Миленка. Најпре је био буљубаша, а после војвода рамеке нахије.
Ево писма којим га Вожд поставља за војводу:
„Благородни г. войвода Wasso Шливићу, здравствуйте!
„Являмъ ти вако су ми кнезови и кметови одъ рамске (стоји
рашке) нахје писали и моле сеи тебе ишту да си им войвода на
Катићево место. За то ти препоручувмь да вако примите ово мов
писмо таки да си отишао онамо међу оне люде, и да уређувш рам-
свом нах1омъ. И садђ ође бити скупштива онамо у maxim: оће
порезъ разрезивати, него ти чась пре иди у ныю и уређуйте тамо
како найболъ знате. Све заповести я сам послао, ви пакъ вадъ
будете у скупштини ви ћете читати; него таки од истога часа да
си отишао. Ово ти писмо давмъ KOAD себе да имашъ болшега веро-
ваня ради. У Тополи, Юлія 26, 1809. Карађорђе Петро-
вићљ, в(рховный) пр(едводителђ) н(арода срб(скот).'
Милутиновић, особито на Малајници, хвали јунаштво овога
Шљивића и брата му Јове.
Живко је, кажу, умрьо од своје смрти, али где и када —
не могах дознати. |
Јован Протић
Јован Протић, трговац из Пожаревца, јавља се у народским
пословима први пут у лето 1804, кад је спремана депутација дъ
иде у Русију, да тражи пријатеља и савезника српскоме народу
у борби против Турака. |
По свој прилици, Миленко је познавао и уважавао Протића,
јер је, по узећу Пожаревца, и он дошао с војском и начинио
шанац у Кумодражи, па се ту с Карађорђем и другима договарао
о тој депутацији за Русију. |
По повратку из Русије, Протића видимо у Совету, у Сме-
дереву, као саветника за пожаревачку нахију. |
' Подунавка од 1848, бр. 23. Сумњати је да је ово писмо у свему
тачно преписано и штампано, а не каже се где је оригинал.
1046 5 ИОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Доцније је биран, као депутат, и за Цариград, с протом Алексом
Лазаревићом, и са Стеваном 4Ќивковићеи. Вративши се отуд, био
је у Совету. Ту га на крају 1807 видино, да је, у договору с
Аврамом Лукићем, устао на Младена, и тражио да се он искључи
из Совета.
= После оне несреће на Каменици, 1809, Протића видимо да
оставља Београд, и одлази с Родофиникином у Панчево, па одатле
у Бувурешт.
После године 1813, кажу нам из Пожаревца, да је прешао
у Земун, и ту дочекао други устанак под Кнезом Милошем. Пре-
шавши натраг у отаџбину, налазио се, веле, највише уз Господара
Јована, у Пожаревцу.
Кад је једном изашао у село Братинац, на Млави, где је
сада државна воденица, ту га после ручка удари kansa, од које
је сутра дан у Пожаревцу умрьо, и сарањен. n 2
Његов је рођени син онај Ђорђе Протић, који је био ми-
нистар Кнеза Михаила, и Кога се име много Помиње за прве владе
Кнезова: Милоша и Михаила.
Паул Матејић
Паул Матејић, Влах из Мељнице, најпре буљубаша, а no-
сле и војвода у Горњој Млави.
Паул је био готово у свим бојевима Боје су издржали Бра-
ничевци за оних 10 година. Године 1812 находнио га на rpa-
ници као војводу, и у Карађорђеву Протоколу од исте године
има 10 бројева под којима је само њему писано".
Године 1813 пребегао је био у Аустрију, па се после вра-
THO, и умрьо је код своје куће.
Илија Стошић
Илија Стошић из ЧКагубице, у Хомољу. Илију је поставио
буљубашон Добрњац, још у почетку устанка. Он се после нај-
више налазио на граници од Црне Реке, где се једно место и
1 778. 183, 811, 862, 1014, 1066, 1171, 1206, 1243, и 1255.
ЛИЧНОСТИ 1047
данас зове: Стошићева стража, на коју је ударала граница
Србије до 1888.
Године 1812 видимо га као војводу. Препоручује му се да
иде у Вражогрнац, а после му је заповеђено да иде у помоћ Кладову.
Године 1813, он је прешао у Аустрију, одавле је отишао
у Русију, а године 1817, по једном писму Германову, вратио се
у Србију Кнезу Милошу. Шта је даље с њим било, нисам могао
дознати.
Још се помињу: Ненад из Лучице, који је био у свим 6o-
јевима, а у мирно доба затирао је Турке по заседама. Прича се
да их је преко 50—60 послао на онај свет. Неко време служио
као пандур у Цинцар-Јанка. Умрьо је као невиђени старчић у
сиротињи. Бог да га прости!
Даље:
Рајица, из Бивотинаца, старешина над печком капетанијом, и
Ђорђе из Крушевице, али на жалост осем голих имена ми
ништа више о њима за сад не умемо казати, јер дата немамо.
| Стеван Стојановић - Коса
_ Родио се у селу Трњанима, у Млави. Још у младости прешао
је у Пожаревац, где је држао дућан, а после је почео трговати
свињама.
Године 1829 узме га Кнез Милош у магистрат за члана.
У то време, у селу Божевцу, спанђа се нека жена, код свога
жива мужа, с неким бефаром, и заједно с овим убије свога човека.
Сељаци скоче на тај неваљали живот и на убилце, свежу их,
и предаду суду у Пожаревцу.
Магистрат пресуди да се убију и жена и човек: „труп преко
трупа да падне“ гласила је пресуда.
Дело оде у народни суд; и овај ту пресуду одобри. Оде и
Кнезу Милошу; он пресуду у толико преиначи, што жени — која
је имала шесторо деце — опрости живот, а бећар да се убије.
Пресуда се врати пожаревачком магистрату. Изашље се капетан
КукиЬ да пресуду изврши у самом селу Божевцу. Он скупи сељаке
А
1048 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
•
воји су били већ љути и на ту жену и на човека, и почне им
читати пресуду с почетка, па кад дође до места: „да се обоје из
пушака убију, и труп преко трупа да падне,“ сељаци опале из
пушака и убију и човека и жену, којој је Енежевом милошћу
био остављен живот.
Ово ce дозна још тај дан у Пожаревцу. Кнез Милош плане
на таку самовољу сељака, и заповеди: да се све село Божевац
спали, да ни кошара не остане.“ Издавши таку заповест, он
узјаше на коња и оде у Крагујевац.
Ко сада да дигне руку да гурне угарак у највеће село у Млави '
а ко опет с једном главом да не изврши заповест Кнеза Милоша}
Сељаци обисну молити кнезове у магистрату да умилостиве Кнеза
Милоша да поштеди село, али се нико не сие да усуди, да га за
то моли. Сви најпосле погледају у Стевана Ћосу. Roca пристане;
седне ва поштанске коње, и за ноћ стигне у Крагујевац. Изађе
пред Кнеза, и, удесив га расположена, замоли да опрости селу за
ту погрешку: да не пропадају нејака деца, старци, и болесници,
због неколико неразборитих људи, а можда и с недовољне смотре-
ности самог извршника.
Кнез се одобри; опрости селу; али Стевана Стојановића извади
из магистрата и постави за Бапетана у Млаву.
Као капетан у Млави, Стеван се одликовао необичном бригом
о својој дужности. Г. Стојко Димитријевић, који је био писар код
Roce, прича да та за 2—3 године, што је био уз њега, никад није
чуо, да би кога год човека опеовао, а то је онда била општа на-
вика свију старешина. И појединце и онштине чувао је од трош-
коза. Идући по срезу, он је носио и пио своје вино. Нигде није
дао да му се напред готови ручак или вечера, него би јео што
би где застао. Никад ништа није хтео ни од кога примити, OCON
воћа, ако му ко донесе; а тога је јео врло много и радо. Нивад
није хтео говорити ни о чем до о својеј дужности, за то га нису
волели они Боји су миловали да се ћаска о свачем и на сваком месту.
Кнез Милош га је ва то веома уважавао.
Кад се, године 1838, узме Тимочка Крајина, онда Кез Милош
личности 1049
постави 'Косу за комендата целе Тимочке Крајине, где је остао
све до 1839 године, када је постао члан Државнога Савета. |
Ћоса је и у Крајини продужио живети и управљати онако
поштено, некористољубиво, и савесно, како се само може пожелети.
Он је тамо оставио леп спомен Који му траје и данас.
Као Државни Саветник, добио је власт да надзирава све поште
у земљи које су некако тада уређиване по свој кнежевини.
Друштво Српске Словесности избрало га је за свога почас-
ндга члана.
Стеван Стојановић одликовао се, међу нашим старим непи-
сменим старешинама, и тиме, што је децу своју брижљиво школо-
вао. Син његов, Милош, слушао је науке у Паризу. Зла је cya-
бина хтела те је тамо и кости оставио. Отац његов оде собом на
„гроб сину своме, и постави му белег по српском обичају. Том npa-
ликом прелазио је у Енглеску, и свраћао у многе вароши у сред-
њој Јевропи.
Стеван Стојановић био је човек омален, плав, малих брчића,
због чега је и прозван Roca.
Преминуо је у Београду 1 Јула 1855 године.
Бог да га прости!
Јоввим Милосављевић — Зокса
Јокса се родие У селу Балузи, у рудничком округу, 1781.
Јовса је био један од првих доглавника Кнеза Милоша који
су шу били највернији у свакој прилици. Његов живот и дела врло
су нам мало позната. На вашу молбу, нико од његових потомака
не посла нам никакве грађе, Ми га знамо као управника у По-
речу; вифамо га с комисарима који су ограничавали Србију. Нај-
после се он помиње као велики сердар подунавсви у Пожаревцу.
Али за то о њему има пуно прича у народу. Све те приче
сведоче да је он увек тежио на добро, да је био Кнезу Милошу
истински пријатељ, и, старајући се да Кнез сваком приликом твори
дела добра, он се не само није истицао да се види колико и он
томе творењу добра приноси, него је још навлаш нијекао сваки
свој део у сваком таком добру.
1050 ПОЖАРЕВАЧКЕИ ОКРУГ
Тако се прича да је некој мајци, којој је син чекао самртну
пресуду, кад га је молила да се заузме у Кноза за милост, рекао
— Да! да ти помогнем да се пусти, па опет да чини зло! Нећу;
идем сад Кнезу да говорим да га обеси ó сувој крушци.
А ушолио је Кнеза те је, кривцу опростио. И таких је прича
пуно о њему. _ i
Неки кападахија Кнеза Милошев, Живко Шушњар, донесе му
једном писмо из Крагујевца од Кнеза Милоша, па, да се малко
похвали, предајући му писмо, ‘почне казивати усмено оно што у
писму пише. На то се Јокса окрене и рекне:
- — Е, нећу ни да га отварам, Кад ти знаш шта је у њему.
На ти во писмо, па га врати Господару, и кажи му да ми пошље
оно писмо, Боје ти, Шушњару, не ћеш знати.“
На његовом гробном белегу, Бод пожаревечке цреве, стоји
овај запис:
„Овде леже телесни остатци г. Јосифа Милосављевића бившегъ
Еняжескогь Советника, полковника и кавалбра, рођеногъ у округу
рудничкомъ у селу Балуги, пожившегъ 56 година, а упокоившегъ
се у Пожаревцу 18 Марта 1837 abra.“
Јовса је био висок, сув, и чкољав човек; због предугог боло-
вовања, назван је у Пожаревцу „Болани Дојчин.“
Ф
Павле БогдановиЬ — Душманић
Павле Богдановиќ родио се око године 1788 у селу Душ-
манићу, од којега је доцније и сам прозван Душманић, а право иу
је подрекло Копљанић.
За Богдановића се прича да је ушао у народне послове од
1813 године, а године 1815 био је међу првима који су устали
на Турке и радили да се турска сила у оном Брају сврати.
Ми имамо једно писмо Кнеза Милоша од 11 Марта. 1816
којим он Павла поставља за кнеза голубачке кнежине.
И постављење и настава дана уз ото постављење новоме кнезу
заслужују, и по Форми и по садржини, да се овде потпунце изложе.
Ево тога акта“од речи до речи:
личности · 1051
„Свидђтедство
„По увазу пресветлаго и непобћдимаго нашего царя Султана
Махмута, с договоромъ честитогъ и великогь нашегъ везира Ma-
рашли-Али-Паше, долупотписани я вфдомо ево творимь како я
по смотрю мовмъ обрфтохъ и изабрахљ Господара Павла Boz-
дановића кнеза внежине голубачке способна быти, препоручувиъ
га кодъ поштенороднихъ кнезова и кметова селскихъ кнежине TO-
лубачке што би нфга за истинита кнеза вилавтска приповнали и
нфму пристойну честь одавали и заповћсти мов сваке ков преко
нъга у внежини изилазити буду свагда слушали, и исполнявали. Rom
би се нашао противнивљ или непослушникъ ове мов заповести (то)
тавови ће сваки подъ страшни одговоръ пасти, и найпосле свога
живота лишити се оће. Дозволфно в внезу Павлу водити петъ
пандура и шестогђ писара кои ће ш ньиме заповести мов и службе
народнф исполнявати; по заповести моей кривца и великогъ зло-
чинца уватити жива и мени послати, или убити и главу му послати;
то се одъ мене дозволява. '
У Пожаревцу (М. П.) Милош Обреновић
1816, Марта 11. Верховни кнезђ и правитель
народа србскогъ.“
На другој поли тога истога табака стоји даље ово:
„Наставлен1е Внезу Павлу
„Я налажеиъ и острфйше заповедамъ кнезу вилаетскохъ
1-во Да не би се ништа за животъ свой у кнежини усудио
урадити какови важни посао безъ мов заповфети;
2-го Заповеда се кневу вилаетсвомљ сваку мою заповесть и
мой налогъ по первому моєму писму немедлено да соврши." Ако би
га затекло и друго мов писио у несвршеномъ длу, своє ће се
чести лишити; ако ли и треће моє писмо у неисправномъ дфлу
дочека, то такови ће се, без сваке сумнћ, и свога живота лишити.
1 На ивици писма има дописано још ово: „IBEA опред лювмъ и Ha-
значубиљ булобашомђ кнежине голубачке бити, кои ће сь догово-
ромъ Кнезу Павлу у свакомъ ABAY вилавтекомъ спомощникъ бити.“
: пен e e аи наш Вања Ра при не не
1052 ПОЖАГЕВАЧЕН ОБРУГ
8-Һе Сваки внезъ кои би злочинца жива у руке усатио, за
животъ такога нейма власти погубити но мени послати; развћ зло-
чинца кои би се противио, и не би се дао усатити, таковога
дозволявамъ убити и главу мени послати.
У Пожаревцу (М. I.) Милош Обреновић
· 1816, Марта 11. Верховни Кнезь и правитељ
| Н. С.“
„П. П. Опредёлевогъ оборкнеза кои буде кодъ муселииа у
Пожаревцу седити ш mams here у договору бити, и сваке MOG
‚ зацовфети од нга ћете примати. '
М. Обреновић
В. К. и прав. H. С.*
Кнеза Павла находимо 1533 године пред народом кад су
узимани од Турака Кључ и Крајина. После срећно извршенога
тога посла, он је добио чин мајора.
Од године 1539 до 1842 био је Богдановић члан у суду
пожаревачког округа, а после је живео у пенсији до смрти своје
која га снађе 12 Марта 1850.
Он је укопан усред своје ливаде, у селу Душианићу, из
десној страни Пека, на месту веома живописном.
Ђорђе Протић
Р phe Протић, син Јована Протића, саветника за пожаре-
вачку нахију под Карађорђен, родио се 1798 у Белој Ц ркви,
у Банату, куда су му родитељи били пребегли због ондашњих
ратова.
Ђорђе се учио у великој школи, која је отворена у Београду
1808; доцније је самоучки научио грчки и немачки.
Први пут видимо Протића у народним пословима као писара
у једној депутацији Боју је Кнез Милош слао у Цариград. По
повратку из Цариграда постао је најпре секретар па после члан
народнога суда.
' Оригинал се находи у г. Дивка Душманића, унука Павлова.
ЗНАТНА МЕСТА 1053
Године 1829 слан је у Једреве комисарима да им представи
жеље Србије, а после је опет ишао у Цариград да ради у Порте
о извршењу онога што је у Једренету уговорено. |
Иза тога је имао учешћа и у постављању граница Кнеже-
вини Србији.
Године 1835 постао је попечитељ унутрашњих дела, а на-
скоро после исправник у Београду. Овде му се догоди нева не-
прилика' те се морао удалити из Србије.
Кад се доцније вратио у Србију, постао је 1839 године ста-
решина над војничким комесаријатом. Још доцније, за време Внеза
Михаила (прве владе), постао је попечитељ ун. дела, а за тим
Кнежев представник џ попечитељ спољних послова.
Године 1842 пребегао је и он с Њнезом Михаилои у Ay-
стрију, где је проживео до 1857, а тада се вратио у Србију, и
добио пензију, али се 25 Новембра те године пресели с овога света.
За бављења свога у Аустрији превео је и штампао Ењигу
„ Устанак грчки.“
Протић је био-у своје време један од учених људи у Србији,
и врло велики усталац у оном што би предузео да ради.
Најпосле, ломенућемо и то да су многи честити синови овога
округа, Као први устаници из другога рата за слободу, добили ·
Таковске крстове. Њихова се имена находе у 57 броју Орпскиг
Новина од 1865 године.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Шетоње, вело, на левој страни Млаве, под висом Јежевцем.
Мало више села, под самим брдом, Шетоњско је Вргло; у селу
је црева и красна школа. Црква је грађена 1838, али на старом
црквишт). Прича се да је Цар Лазар с Царицом Милицом ту често
боравио, и да су се њих двоје туда шетали, па је од тога остало
месту име Шетоње. Место је доиста дивно за гледање и за ше-
тање, а је ли од тога постало ово име, тешко је и тврдити и одрицати.
а Cunibert 1, стр. 265—269.
1054 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Мајур Кочетин, вис у хатару села Врзоода, с кога се сав
Стиг види. Прича се да су два мајора, два брата, Кудра и Удра,
хтели ту да граде град, па неки цар ударио на њих са западне
стране с „Царибрда“ и „Цареве Пољане,“ те их омео.
Прича додаје да је под тим висом ископана некаква црква,
али каква и када, не зна се. | .
Ово нека је тек напомена старинарима.
Чаршија, од Петровца на запад 10 минута, где се сада
држи вашар, зове се место чаршија. Ту се находе многе цигље
и камење од зграда. Пре неколике године, ископали су ту неки
Забрђани два силава од самога сребра, на сваком спреда находи
се по 14 сребрних звезда, неколико сребрних дугачких игала, и
један пиштољ коме је кундак сатрулео. Силави се данас налазе
у неког трговца у Пожаревцу који их је купио за 15 дуката,
али се ово све крије.
Сопот, коса источно од Пожаревца,. на којој је 21 Јула, по
нашем календару, 1718 године закључен на 24 године мир између
Турске и Аустрије, по ком је ова последња овладала била већни
делои Краљевине Србије с престоницом Београдом. Кроза Србију
граница је, вели, била до брда Хамоса (%) и до реке Тимока".
На самом месту где је тај акат потписан, повише села Ra-
риковца, стоји и сада земљана умка која је подигнута за спомен
тога мира.
Мир који је овде закључен зове се пожаревачки мир.
За косу Сопот прича се: у време Пара Константина била
је све једна варош од Дунава чак до Свилајинца косом Cono-
том. И сад се, веле, познаје повијарцем те косе, друм Констади-
нов којим се ишло чак до Цариграда а да се веле нигде вода не
прогази !!
Кличевац, село на Дунаву, више Рама, знатно је рођењем
Миленка Огојковића, и још што је ту 10 Септембра 1789 неки
Капетан Марјан, помажући Аустријанцима, страшно потукао Турке.
——_ д ————— ~ -.
1 Die freiwilige Theilnuhme der Serben und Kroaten an den vier
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien, 1854, 247.
ЗВАТНА МЕСТА | 1055
Рановац, село у Млави, 4 сата на југоисток од Пожаревца,
заслужује да се помене због боја који су ту имали Срби с Тур-
цима о Спасову дне 1815.
Пожаревачки Турци, године 1515, чујући шта се ради по
Шумадији, изађу једном из Пожаревца с великом силом у Стиг,
па ударе уз Млаву, да народ преплаше и умире, и да се, око
Златова, сретну с Бупраскии Турцима. Њих је водио неки Влах
из Стамнице по имену Јеремија Додољан. Срба је већ било доста
на окупу у јаким четама по луговима моравским и млавским. Ќад
су Турци, изишав тако, доспели до села Рановца, изађу пред
њих: Милосав Ресавац, Павле Цукић, и Стреља, лесковачки Boj-
вода за Карађорђева рата. |
Срби ударе јувачки на Турке. Прво је јуришао Стрела;
после Павле Цукић, засукавши руке с голом сабљом јурве усред
Турака. Сељаци причају да је толико изгинуло и с једне и с
друге стране да је река Витовница потекла крвава!
Турци су са свим разбијени, оставивши Србима све што су имали,
и што су уз пут од народа наотимали, па чаки три возионице,
свака на своја кола натоварене, пуне — чега 2... Кисела млека”.
Како су Турци били стигли у село, они су похватали нб-
колике сељаке и повезали их за шљиве. Кад Срби ударе на њих,
они потегну ножеве и поодсецају главе овим овако везаним јадницима.
Који је Турчин остао жив, стругнуо је у Пожаревац, а срп-
ска је војска одавде отишла у Ресаву, и на Миливи вачинила
шанац. Стреља пак и Рајица дошли су у Пругово да пазе на
Пожаревац.
Ливадица, село у моравском срезу, 5 сата на југ од По-
жаревца уз Мораву.
Бисвуп Вранчић који је путовао из Беча у Порад 1527
године, у свом путопису, прича да је ноћио у кући Бакића, у.
селу Ливадици. “
' Неки веле да му је било име Паун.
* Милутиновић, стр. 177.
> O Бакићу је нешто помевуто у крагујевачком округу (стр. 231).
Павла Бакића помиње Рајић у својој Историји (ТУ, стр. 17, 19.
1056 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Пругово, село, по сата од Пожаревца к Морави. Делибаша
Јосин Анадолија, дошавши из Видина у Пожаревац, наскоро после
боја на Рановцу, изађе с 1500 Турака, и зајми сва говеда пру-
говска па потера у варош. Стрела и Рајица западну с људиа у
згодну бусију, те отму сва говеда, и још убију неколико Турава,
а остали се врате празни у варош.“
Винци, село на Дунаву, 1 ‘х, сата више Голупца. О Васкрсу
1815 неки Турци Крџалије, ишли су из Видина у: Пожаревац да
поткрепе тамошњу војску. Турци су ови путовали уз Дунаво и
сувим и на лађама. Они се прво сукобе са Србима на усијанској
ћуврији. |
Други сукоб буде на селу Љинцима. Србе је предводио
Стеван Добрњац, брат Петра Добрњца. Турци су изгубили 10
мртвих, а Срби 3; рањених је било више и на једној и на дру-
гој страни. |
И ако су Срби одржали бојно поље, опет нису могли пре-
пречити да ови Турци не продру у Пожаревац.
Петка, село на Дунаву, 2 сата од Пожаревца. После про-
пасти на Каменици 1809, Турци су сишли десном страном Мораве
чак до Дунава, и на Петци према аустраској ади били су ра-
запели шаторе.
Једнога дана, причају старци, ходао је онамо обалом Острова с
аустраским официрима Хајдук- Вељко и разговарао
— Видите ли, говорио је он: — оне турске шаторе ї Ye-
кајте до мало час шта ће од њих бити!
Иза тога се опрости с господом и седне у чамац, па се извезе
код Кулича на леву обалу Мораве. Ту узме једну чету својих
бећара, пређе Мораву испод Дубравице, и јурне у Турке као
вихор, испресеца конопце од шатора и построваљује их, кога
—------ Ml РЕН
21 и 23, бечко издање), а и Хамер у својој Историји Османскога
царства (Ш, 189). Исто тако помиње Хамер n Матију Бакића (кь.
Ш, стр. 433), који је бранио од Турака град Крупу, у Хрватској.
За овог последњег вели: „Матија се показао достојан својих слав-
них предака: Бакића Павла и Петра.“
' Милутиновић, Историја, стр. 188.
ВАРОШЦ, СЕЛА, КУЋЕ 1057
Турчина где стигне, тога ту и премлати, и док су се Турци од чуда
разабрали, дотле их је доста мртвих лежало по пољани, а Вељко
се с кикотом удаљавао преко Мораве в браћи својој.
То је било у лето 1809 године.
„Дубока, село, у срезу звишком, на десној страни Пека,
подаље к северу, знатно је са своје велике пећине која је на
северозападној страни села. Пећина је та широка на устима око
30 аршина, а висока око 40, дубока је пак до 100 аршина, a
даље је ужа и мрачнија. Прича се да је некад ту становала нека
аждаја која је страшно звиждала кад изађе да се сунча, и
за то веле да је Звижд прозван тим именом. Људи уверавају
да се ова пећина пружа чак до Дунава, 4 сата вроз планину, и
да код села Брњице има свој други отвор!
Прича сеў да се народ, у Koum рат, крио у ту пећину и .
њоме допирао до Дунава, те бегао на ону страну (3).
Браничевац. Од оноликог великог старог Браничева задр-
жало се то име данас само на једном парчету земље на десној
страни Млаве, у великој равни између старог града Костоца (таге
вароши) села Дрина и Кличевца.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, ВУЗЕ
Варош је 1 у пожаревачком округу, варошице 3, села 179,
општина 148, и глава пореских 32.796 (1870).
Пожаревац је окружна варош, у равни моравској, непун
сат на исток од Мораве, а 2 сата јужно од Дунава, на западкој
страни косе Сопота.
Пожаревац је иесто новије, бар се не може мерити ста-
ринои ни C једним од оних тамошњих места на којима стоје и
данас остаци од старога доба и живота. У нашни споменицима ја
сам до сада могао наћи да се само једном помиње име ове вароши,
и то у запису на једној петохлебници у цркви у Новоме. Тај запис
гласи овако: 1 CÜM петнлевьннуя монастнра Сленне храмњ оуспе-
. Ме Првсте Бук; скока се оу Пождарекьцз рзкома мстора
ЕШЕЖЕВИНА СРВИЈА 67
1058 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Нешка; н ө семь треднль се Ювьгенне Їєромондхь f Eb AtTO Z
Tacs н ph’ (7108—1600).
Међу тим прича Боју смо изложили у смедеревском округу,
и у којој се казује како је Змај- Десаот Вук сатрьо турског
јунака Али-бега, каже да је Али-бег био побегао од Вука у
неби рит који је био Код места где је данас Пожаревац. У том
риту није му могао нико прићи. Вук запали рит, те с њим изгори.
и Али-бег. Од тога пожара добије и место име Пожаревац. *
Кад је пожаревачки мир завључен' на Сопоту више ове ва-
роши , 21 Јула 1718, онда се Баже да је Пожаревац био село.
Али свакојако где се могла „ковати сребрна петохлебница,“ то је
место личило бар некад више на варош него на село.
Како је ишчезло име старога Браничева, и како се раши-
рило ново име Пожаревца, ми за сад још не можемо да објаснимо.
| У почетку овога века, баш кад је букнула бун против Aa-
хија, Пожаревац је већ био главно место свему овом округу. То
се потврђује правцем радње првих устаника у овом крају. Mu-
ленко, Добрњац,и Момир, дигнувши народ 1804, одмах су се
упутили правце к томе месту као главноме у округу. У Пожаревцу
је тада, по казивању Милована Кукића,“ било око 1000 тур-
ских кућа, и до 1500 Турака под пушком.
Миленко је дигао: рамску, печку, и звишку внежину, и
настанио се био најпре на Могили, код села Трњана; Добрњац
је вренуо Горњу Млаву, и цело Хомоље, а Момнр Мораву и
нешто Стига. Они су се приближавали сва тројица в Пожаревцу.
Миленко се за тим намести у луг вод села Ћириковца, и
ту буде први сукоб између Срба и Турака. У том је сукобу по-
гинуо Ибраим-ага брат Мула-Јусуфа који је после предао
Пожаревац Карађорђу. °
После тога боја на Ћириковцу, Срби су стеснили Пожаревац
са свију страна. Миленко је за једну ноћ начинио шанац на Co-
поту више садашње цркве а Момиров је шанац био у Горњој Мади.
' Журнал Мин. Народ. Просвћац. за Април 1867, стр; 155.
* Околни сељаци зову Пожаревац просто „Варош“ (вао особна
именица).
3 Гласник ПШ, стр. 171.
1060 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
Делибаша, као авадолски јунак, чим то види, скочи на хата,
и излети с војском, те јуриши на Србе и сузбије их. Ту погине
млади Јован Вукомановић, шурак Кнеза Милоша. Милош потрчи те
своје устави и охрабри, па, заденув пиштољ за појас, исуче сабљу
и полети право Е Делибаши, говорећи: „Вала, Делибаша, ти имаш
куд и на другу страну, а ја немам куд ни камо него туда; па или
жив или мртав.“ да њим полете: Паштрмац, Добрача, Молер, и
Дукић, те Турке узбију и Србима врате храброст.
Турци су имали шест шанчева у вароши од којих је онај
око турске џамије и око цркве био најтврђи.“ Срби су те mak-
чеве отимали један по један, сваки после упорне и крваве борбе.
Најпосле, оставши у последњем, ослабели и уморни, Турци понуде
предају. Милош прими понуду, и по свом секретару Димитрију
испрати Турке у КЋуприју, а сам похита Карановцу. *
То је морало бити у другој поли месеца Јуна 1815, јер
једно писмо које је Кнез Милош писао Кнезу Аксентију у Yu-
бутковицу, датирано је „У путу ка Карановцу, 29 Јуна 1815." И
ту се каже да је Пожаревац узет, и да су Турци испраћени у Ћуприју.
Од тога доба, рне не зна за Турке, ни за њи-
хову силу.
По што је стишана Бакова Буна, 1895, Кнез Милош је
изабрао Пожаревац за своју другу престоницу, као што му је
дотле био само Крагујевац. Он је тамо начинио конак, и заповедио
да му ту живи жена с децом. Сам пак он боравио је у Крагујевцу,
па је често путовао из једне вароши у другу. У вући „чардаклији“
становао је ондашњи Савет, кад год се Њнев находио у Пожаревцу.
Године 1834, на Васкрс, Кнез Милош, с Кнегињом Љубицом,
е браћом и доглавницима својим, био је у пожаревачкој цркви на
служби. И тада је на литургији читао апостол млађи Кнежев син-
qah Михаило, „на обште удовольств!в“ вели ЕБроника.“
' Наставници, познавајући децу са својим местом, нека најтачније
разберу где је местимице који шанац био, где се који догађај ms-
вршио, па CBC то нека деци покажу на лицу места.
* Милутиновић, Историја, стр. 289—302.
3 Србске Новине 1834, бр. 17.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУБЕ | 1061
У Пожаревац је дошао барон Петар Ивановић Рикман
с протестом против Сретењског Устава, и с упутом да се други
устав састави. |
Из Пожаревца се кренуо Bues Милош пут Цариграда 19
Јула 1835, а вратио се отуда 11 Новембра те исте године. _
У Пожаревцу је, доцније, становало и нешто редовне војске,
за коју је подигнута касарна под самим брдом Сопотом до места
где је пао 1815 Јован Вукомановић, брат Кнегиње Љубице".
Године 1837 отворена је ту прва војничка школа која је
била први заметак данашњој нашој артилерӣској школи.
Кнез Милош је обично долазио да велико благе дне као
што су: Крено име, Божић, Васкрс, проведе у својој породици. Он
је осем тога одлажења у Пожаревац и враћања у Крагујевац,
често путовао и у Београд или боље рећи у манастир Раковицу
да се разговори с пашом о разним пословима; у саму варош Бе-
оград није улазио до Јануара 1836.
Вредно је чути како је он путовао, а то прича човек? који
је често бивао у пратњи кнежевој.
Кнез је обично путовао на коњу; само су једне врло лаке
и од невелике цене каруце ишле за њим, у које би он седао тек
кад пада киша. Пратиоци пак његови сви ву јахали на коњиа,
С Кнезом су, осем његових доглавника, ишли још и његови се-
кретари или писари. Они су имали уза се на особитом коњу CMO-
штену своју канцеларију : деловодни протокол, хартију, печат, дивит,
пера, и т. д., што треба за писање.
Један или два татарина ишли су увек пред Кнезом. На путу,
кад би му пало на памет да вом што пише, Кнез би, јашући, дозвао
к себи секретара или писара и заповедио да то и то томе и томе
напише. Секретар би уставио коња који носи канцеларију, извадио
би хартију и писаће справе, па написао на леђима кога сагнутога
кома, потписао, запечатио и предао татарину да писио однесе
! И сад стоје два дрвета, јабљам и дуд која је оба посадила Кнегиња
Љубица на оном месту где јој је брат погинјо од турске пушке.
* Г. Јован Гавриловић, саветник у пензији.
1062 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
ком треба. Ако ли је писмо Кнезу био донео какав други писмо-
ноша, онда се њему предавао и одговор на оно које је донео.
Како се путовало на коьма, тако се није ни могло ићи врло
брзо. Њнез је коње особито чувао; и низ најмање брдо морало
се одјахивати и ићи пешице а коње водити за собом.
Полазећи из Крагујевца, Кнез није ранио него око 7—8
сата ујутру полазио. Идући из Крагујевца в Пожаревцу, Кнез би
ручао у Баточини, где је имао и свој „конак“ ; после ручка, пошто
би се коњи добро одморили, отишао би у Свилајинац на конак,
обично у Ресавчеву кућу; други дан се ручало у ком селу из-
међу Свилајинца и Пожаревца, па се стизало порано у Пожаревац
на конаћ.
· У Пожаревцу је Кнез Милош имао конак за себе а Кнегиња.
с децом за себе. Млади Кнезови Милан и Михаило имали су
један мали Коначић где је сад телеграф. Ту су они ноћивали,
учили, и ишли у школу која је била близу конака. Школа је
била у државној кући где је главни наставник и боравио. До тога
коначића младих Кнезова била је зграда за канцеларију и оби-
тавање писарског персонала.
Сви чиновници који су се у Крагујевцу хранили у кнежеву
конаку, имали су и у Пожаревцу у конаку храну и обиталиште.
Кнегиња се особито бринула за канцеларйски персонал. Она је
била заповедила подрумџији да даје писарима кадгод затраже
вина, бермета, и другога пића; само скупоценог пића, као што је
шампањско, токајско, и др., да им не даје.
Тако намештена у Пожаревцу кнежева канцеларија радила
је своје послове. Ту су се писала писма: Великом Везиру, Реиз-
Ефендији, и другима у Цариграду; Кнезу Метерњику, у Беч;
Грофу Неселроду, у Петербург; аустраским пограничним ђе-
нерал-командама ; а писало се и Арону Деспинићу, у Ковин, због
трговачких послова; и други економни и приватни послови от-
прављани су из те канцеларије, и све се то грувало у један де-
ловодни протокол, тако да се често у једној нумери садржи из-
вештај о свињама које су ухватилс шап, а одмах у другој долази
писмо Великог Везира 0 кои важном државном послу.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 1063
Пред зградом канцеларије били су обори где су се храниле
свиње које су продаване у аустрйеку страну.
Нека је слободно овде додати једну карактеристику Кнегиње
Љубице, жене Милошеве.
Она је у својој куһи радила готово све послове које су свр-
шивале и друге домаћице. Једном је кувала пекмез од шљива у.
коначкој авлији. Она је све својом руком мешала лопатицом у
котлу пекмез да не загори. У том је је одмењивала само њена ћи
Перка, удата за Тодора Бајића, која се у то време находила у
Пожаревцу. Један од чиновника! пролазећи туда, упита је, зашто она
и ћерка њена мешају пекмез, кад има беспослених војника који
не стражаре, па би они могли то чинити? На то му Кнегиња og-
говори: „Ово је мој посао који треба ја и да свршим; а војници
имају свој посао који морају само они вршити, lermes би они
могли мешати и Код своје куће.“
Благодарећи опет човеку очевидцу, ми можемо дати овде опис
једне вечере на Бадњи Дан 1833 у конаку Кнеза Милоша у По-
жаревцу. Е
Као што се зна, на Baqwa Дан се не руча него само вечера,
за то је тада вечера била готова између 4—5 сата после по
дне у трпезарији ва доњем боју у конаку (који је разрушен 1844
јер је био саграђен од слабе грађе),
Сто је био подугачак; на њему је било постављено за 10 до
12 особа. На столу је био волач, и воштана свећа горела је
усађена у њ. Испод чаршава и по патосу била је прострта слама.
Кнез Милош је седео у прочељу; иза њега су стојала два
момка и једна девојка који су га служили. Кнез је имао на
глави мали црвени вес, ` кратку аљину која допире до појаса, као
што су носили хусари, од жутог сукна, с дугметима повлаћенима
и окићенима бисером. Панталоне су му биле отворено плаве са
златним широким ширитом са стране где је шав на ногавицама,
озго на доле ушивеним.
До њега су седела његова два сина: Милан и Мијаило, један
с десне а други с леве стране оца.
1 Сам г. Гавриловић.
1064 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
До младих Кнезова поређани су били `чиновници: Алекса
Симић, и други неки. Доле у застави, спроћу Кнеза, седела је
Кнегиња; тако је она имала последње место за столом.
Г. Гавриловић је седео до Кнегиње, с леве стране.
Јела су момци доносили на сто на више места. Сваки је себи
узимао јело из чиније: Кнез први, а Кнегиња последња.
е
За вечером је Алекса Симић причао како је г. Гавриловић
читао у неким немачким новинама да је нека девојка месечарка, у
једној вароши у Саксонији, ноћу, кад је био пун месец, устала
из постеље, отишла на таван од куће, и с тавана на кров. Ноћни је
стражари опазе, а после се и више света скупи: сви су је гледали
како иде по крову високе куће, и бојали су се да се не стропошта
доле; али она, онако исто како се попела, сађе на таван а с та-
вака у собу, и спусти се у постељу.
— Можда је било тек нешто, па новинар накитио и украсио
да забави своје читаоце, рећи ће саи г. Гавриловић.
— Веру) да новинар није лагао, дода Кнез Милош. Кад сах
ја био чобанин у Златибору, мој је један другар био месечьзк. (=
се дигне ноћу, отера своје овце на пашу, и после их опет све
дотера. Бад га у јутру ми, другари његови, упитамо за то, Ol
одговара да ништа не зна“.
Већ пред крај вечере, Кнез узе чашу вина и наздрави:
„Сутрашњи благи дан, Божић, да Бог да да буде српсков
народу у помоћи, да га Срби у здрављу и весељу проведу; ми,
браћо, заврши он: — овде у Србији прослављамо овај велика
празник весело, али браћа наша, која стењу пода Турцима, ве
могу се веселити као ии.“ Ове последње речи! изговорио је са
сузама у очима. |
Ове су речи потресле и све који су били с њим за столом.
Кнез Милош је, том приликом, још испричао како је он вас
дечко служио неког Турчина, заповедника у «шанцу Ћуприји.
Тај се Турчин окужи, и Милош му је, онако кужном , завија«
гуке и гледао га. „Онда, вели, нисам ни знао да је куга прилен-
љива болест“,
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 1065
Кнегиња Љубица је мало времена пре 1833 почела седати
с Кнезом заједно да руча и да вечера; него га је она дворила
док би он вечерао или ручао.
Сад је у оном конаку где је седела Кнегиња Љубица окружни
суд и начелништво пожаревачко, а у касарни су затвореници које
судови осуде да трпе затвор.
Године 1862, пред јесен, због бонбардања Београда, била
је цела београдска гимназија пресељена у Пожаревац, али је опет
враћена чим је Bues Михаило примио одлуке цариградске ROH-
Ференције, а у Пожаревцу је остала подугимназија која данас
има 4 разреда и зове се нижа гимназија.
У њој раде 7 наставника, а уче се 95 ученика.
На плату наставника овога завода издато је 1874' рачунске
године 14.150 динара (33.607 тр. пр.).
Године 1872' 10 Септембра отворена је у Пожаревцу и
земљо делско-шумарска школа. |
Школа је ова затворен завод онако исто као и учитељска
школа у Крагујевцу.
Ученика је било у школској години 187% 32, у 187°/, 52,
На плату наставника (којих има 8 у том заводу) потрошено
је за 1873 рачунску годину 15.952 динара а на издржавање пи-
томаца и обдржање целог завода 37.321 динар.
У основним мушким школама пожаревачкии има 6 учитеља
и 231 ученик; а у женским 3 учитељке и 123 ученице.
Зграда за полугимназију грађена је скоро,и може се похва-
лати као удобна за смештај завода.
Црква је грађена 1819 године,
Пољаревац је место у равни под косом Сопотом. За то је не
само тако подводно да је тешко имати сув подрум, него је, кад су
велики поводњи, у опасности да га чак Морава не оплави.
1 По закону од 24 Октобра 1870, Зборник XXII, стр. 147. Прва
земљоделска школа у Србији отворена је била законом од 10
Јануара 1853 (Збор. УП, 2—12) у Топчидеру; а затворио је је
кнежев местозаступник г. Стевча Михжамловић 9 Јануара 1859,
MN 15 (Гласник XXIV, стр. 49—59).
1066 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Пожаревац је средина доста живој извозно) трговини, Занати
су обични какве смо досад помињали у Србији.
Многи му житељи раде земљу и винограде, јер земља ту
позлаћује руке које је преврћу својсњи и зналачви.
Љубичево. Кад је Кнез Милош, за прве своје владе, седео
у Пожаревцу, онда је купио многу земљу у тако званој Moa-
рави, У ‘сата пешачкога хода од вароши идући на запад или на
југозапад. На тој земљи држао је Енез своју стоку (којој је
врховна станара била сама Кнегиња Љубица), своје кошнице, и
друго газдинство.
Доцније је нешто од оте земље прешло у приватне руке, а
нешта било узето у државно имање, Године 1860 Кнез сву ту
своју земљу уступи држави, и ту се смести државна ергела.'
Сад тамо има њива, ливада, шуме, башта, има лепих зграда
за људе, и штала ва ергелу и стоку.
Управо је сада то место Пожаревцу оно што је Београду
Топчидер.
Оно се свавад звало Морава.
Године 1866, министар К. Дукић, у договору с покојвни
Јевтом, управником државне ергеле, предложи Кнезу Михаилу
који усвоји и нареди да се место то прозове Љубичево у спошев
Кнегињи Љубици. Тако му дође име којим се зове данас.
Од Пожаревца до Љубичева красан је насип, а тамо има
удобна гостионица за путнике и госте из вароши. На колима се
из Пожаревца стиже у Љубичево за 15—17 минута.
Љубичево је део пожаревачке општине.
Градиште, варошица на Дунаву, 6 сата на исток од По-
жаревца, на развалинама неке старе римске вароши, на левој страни
реке Пека. То је највећа варошица у овом округу после Moxa-
pesna. Има телеграф, пошту, паробродску станицу, и скелу за
провоз на аустроугарску страну.
Ту је столица старешини среза рамскога.
! Писмо Кнеза Милоша од 16 Априла 1560, и захвалница Савета
од 18 Априла 1860, № 723. Онда се узимало да то добро вреди
6000 ‘дуката. |
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 1067
Овде су некад била стоваришта за свилене бубе које се у
целом овом округу марљиво хране.
Градиште је врло живо место извозном трговином; храна
стрина и кукуруз овде се укрцаза за извоз. Овуда се извозе и
производи из вуча)неког рудника.
У Градишту је мушка основна школа са 4 разреда, 4 учи-
теља и 164 ученика; и женска с 2 учитељке, и 81 ученицом.
Има нова лепа црква, графена 1852 године, |
У блиској околини В. Градишта има много живога песка
те се он осећа и у самој вароши кад дува Кошава која је ту
особито силна.
Петровац, на Млави, у красном крају као рај, на шест сата
југоисточно од Пожаревца. Место се ово звало Свиње до 1859,
а тада га Кнез Милош прозове Петровац.
Још године 1842 начињена је ту кућа и пресељена власт
среза млавскога. Године 1873, Петровац је проглашен за варо-
шицу, а тодине 1874 одобрено је да се у њему држи вашар.
Сад у. Петровцу има школа с 2 учитеља и 102 ученика.
Има красна нова црква, грађена 1869. Има пошта, теле-
грае, и столица млавскоме нам нику.
Срез илавеки има своје готовине на 1200 дуката у Фонду;
тај је новац прибран за 4-ти разред који цео срез хоће да дигне
у Петровцу. Не знамо за што се до сад не извршу]е та племе-
нита намера # |
У околини Петровца рађа све добро, али се кукуруз тамошњи
и пшеница особито,хвале и цене.
Жагубица, 16 сата на југоисток од Пожаревца, у врху Хо-
моља, на самом извору Млаве, Место је ово мала варошица, сто-
лица је власти среза хомољског, има пошту и телеграф, нову
цреву, и школу мушку и женску. У првој је један учитељ и 45
ученика, а у другој, учитељка и 15 ученица.
Сеља су у пожаревачком округу већином збијена; нису ве-
лика бројем домова, али су куће близу једна до друге. Обично
су села лепа, особито моравека, Боја изгледају Бао вакве варошице.
1068 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Ево списка свију села у овом округу поименце:
8 ТЕ
5 Имена села с 5865 а Имена села
È не р
1 Варош |
Пожаревац C) 1824 1570 —
Т Срез гољубачки
Бикотници O 1854
’1 Пре се звало Свшње до 1859.
Вро) порес-
цих глава
Прибдижи»
191
145
45
131
367
524
217
эСвега 2.689
1 Голубац O 1848 244 8 16
2 Брњица 61 10 17 Пониква
3 Добра O 1847 171 13 18 Барич ( 1867
4 Винце 85 8 19 Бввиње
5 Усје 50 8 20 Мнљевић
· 6 Кудреж 14 TA 21 Мрчковац
7 Житковица 44 TA 22 Клење О 1868
8 Снеготин 75 8 23 Шувајићи
9 Радошевад 69 8 24 Зеленике O 1870
10 ·Сладинци 56 8 25 Душманић
11 Војнлово 99 8 26 Вуковић
12 Малешево 64 8 27 Српце
13 Двориште 88 8 28 Лешница
14 Кривача 76 9 29 (0 1875
16 Доња Крушевица 95 7
•
11 Срез звишки
1 Мустапић 274 6 8 Кучајна
2 Мишљеновац C] 1874 163 6 9 Церовица
3 Сена 53 ба 10 Буково
4 Турија 188 714 11 Нересвица[] 1865
5 Ракова Бара 169 75/, 12 Дубока (0 1865
6 Каона 165 714 18 Волуја 11874
т Г. Крушевица 1880253 9 |
II Срез мљавски
1 Лесковац 110 7 6 Дубочка (0 1867
2 Петровац! C) 1847 317 7 7 Рашанац O 1865
3 Кнежица 199 7 8 Старчево
4 Каменово (] 1865 214 6! 9 Црљенац
5 Трновче С] 1870 189 6 10 Кула (0 1865
203
318
186
257
229
ДАЉИНА од
оврушиог
месте
ә © AD AADUN
< <
Е
Пожежена 6y
с
914,
97
11
10
11
117
Редни број
гаг
=
Фолс м о мом
с с ~ 2» ср о м н
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
оз 2.
НЕ | с Ss
Имена села ва низ
51 255"
t9 (=
Кобиље (0 1865 249 5
А ъудово 45 57,
Манастирица [ 1866 237 51|,
Рановац C] 1845 539 6
Кладурово O 1868 171 6m,
Мељница () 1872 683 8
Витовница (Ј 1862 103 9
Стамница [ 1874 281 8%,
Бистрица ! 172 87,
Ждрело 281 9%
Мало Лаоле 101 84
IV Срез
Влашки Д6 0 1865 359 2
Прьово O 1865 388 2'4
Ореовица [1 1843 213 3
Ракинац Г} 1865 387 3%
Лявадица C) 1865 253 5
Жабари O 1865 234 57,
Породин 0 1865 596 6
Кушиљево 0 1836 579 7
Орешковица 180 7
Вошановац 100 6'/
„Лопушник 69 6n,
Бошњак 78 6
Панково 87 6:
У Срез
Кагубица () 1845 454 16
Лазница (0 1865 496 16
Осаница О 1867 107 13
Милатовац O 1865 171 15
Вуковац (0 1865 119 14
Јошаница () 1866 162 14
Суводол OQ 1865 234 01414
Крепољин (0 1850 289 12
Брезница 44 11
ѓ
Имена села
Редни број
рој порес-
EGI глава
га
22 Шетоње С} 1837 247
23 Везичево 76
24 Ћовдин 210
25 Златово L] 1870 90
26 Бусур 193
27 Буровац 128
28 Табановац 172
29 Крвије 124
30 Велико Лаоле] 1874 337
31 Забрђе 18?
32 Добръе (0 1844 132
1069
Прибаижна
даљина од
окружног
места
Свега 6.580
моравски
14 Арнаут-Поповад
C 1865 226
15 Кочетин 70
16 Брзооди 283
17 Четереж O 1846 136
18 Сибница 141
19 Полатна 80
20 Миријево 140
21 Ћићевац . 86
22 Свињарево 49
23 Орљево 93
24 Врбница 157
25 Велико Село 0 1845 241
Свега 5.168
омољски
10 Cure ( 1866 139
11 Магудица 67
12 Крупаја 54
13 Близнак (0 1878 93
14 Јасиково 0 1867 110
15 „Десково 65
16 Влаоле 108
17 Рибари 101
18 Изварица ( 1866 85
: Свега 3.098
х
| соли ~ селе с Ф
„~
* Између Бистрице и Ждрела било је пре 40—50 година село Ho-
ваци, па га је Кнез Милош раселио у Стамницу, Ждрело, и у
Бусур. И
1070
Редин број
«о СО п С рь с го =
~
оооло Сп њ о м ~
ьа
Бч
12
һа кы ыы ыы
с» сх њ ©
|
! Школа је била у Нимнику 1851 и 1852 године, а у Курјачу од
1858—1862.
А ЕЕ #38
Имена села ей 35 J:
28 5487
д“ = +
VI Срез
Забрега 48 ЗМ
Шапино (0 1834 274 3
Божевац L) 1842 474 314
Смољинац 1 1804 434 3
Касидол 209 27,
Баре O 1871 247 2
Бераъе 95 2
Набрђе 67 1
Братинац 98 1
Бубушннац 118 1
Маљуревад 76 1
Брадарци (0) 1834 141 1
· Дрмно 118 ПА
Костолац Q 1866 152 13,
Кленовник 122 1
Ћириковац 200 Ра
Петка (0) 1844 216 2
711 Срез
В.Градиште Q 1840 618 6
Кумани . 80 5
Тополовник 256 4
Поповац 51 3
Ђураково 72 3
Мајнловад 186 38
Кисиљево Г.) 1846 182 4
Затоње C) 1872 120 47
Рам 0 1838 74 4А
Чешљева Бара 170 Ја
Камнјево 86 413
Средњево O 1871 123 #7
Речица 129 4
Кличевац () 1806 333 4
Курјаче ! 209 3
Бискупље 98 3!
Редни број
18
19
20
27
28
29
P
ЛОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Имена села
RUX ГЛАВА
Број порес-
пожаревачки
Дубравица О) 1844 222
Батовац 154
Брежани (0) 1841 254
К пвица 112
Драговац 181
Лучица (0) 1840 353
Пругово 137
Шљивовац 39
Крављи До 59
Топоница 241
Пољана () 1869 351
Каљиште 128
Батуша (] 1864 144
Мали Црнић 179
Велики Црнић 140
Салаковац [) 1843 147
Трњани O 1871 203
Приближив
АВЪЕНь од
оврушног
MAOTA
Свега 6.133
амски
Гарево 14
Љубиње 108
Мало Градиште 104
Спраково 200
Кусићи 142
Триброда 121
Влашки До (11873 136
Печани 121
Мала Бресница 40
Велика Бресница 67
Десива (C) 1848 195
Дољашница 128
Мәакци О 1869 293
Раброво L] 1850 299
Острово 52
Свега 4.810
ВАРОШИ, СЕЛА, БУЋЕ 1071
Примедба. Кад се имена у овом списку- испореде с именима која је
Бук 1822 године исписао из арачког тевтера ( Даница за 1827
год. стр. 71) онда се види да имају сад нека нова села која
1822 године инсу записана, и то: у срезу моравском, Кушиљево ; у
срезу хомољском: „Десково и Влаоле, а у срезу рамском Рам.
Ниже именована села, која Бух наводи, не налазе се у Речнику
г. Гавриловићевом. Та су села: Брес. Бурјан, Глоговац, Летњи-
ковац, Маријане. Медвеђе, Нимник, Поповац, Претрже,
Прибић, Радуловам, Раоница, Слана, Старичина, Ћурчијево
н Деремошна.
Имена неких села промењена су у неколико, тако на пр., село
Брзоводе зове се данас Брзооди, Арнаут- Поток данас Арнаут -
Поповац, Буковска сад Буково, Босур сад Бусур, Свиње сад
Петровац, Печаница данас Печани, Мајуревац сад Малуревац,
и т. д. а имају још многе омање измене које могу бити и штам-
парске погрешке.
СТАТИСТИЧЕИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОТ
Р
Е
A | НАСЕЉЕНИХ | основних ==
= меСТА ‘ ЦРКАВА ШколА |
о ИЕ a |
| z Срезови | мы ~ | | 9 ~ | У Житеља шина
Е EEEE БЕГ |: | _ |азве г.)
T Еа чм а < Я . a810 1)
T aa и АГЕ ч НЕ
A а о ЕЕ
| | |
| 1 | Вар. Пожаревац | 1 |— | l |—|1 | 1112 6.909
| 2 | Годубачки . . . . |— | — | 29 29 31114 | 71| 8! 11.616
| 3 | Звишки...... — |— | 13| 13| 2 | — И 5| — 12.098
|
| 4 | Мдавсви .... .|—|1|31 Ж 6111711 17| --| 171 28.703
| 5 | Моравски ....|—|—| 25 25| 41—15 | 11| 2 | 19] 21.394
|6 | Хомољски .... 1—1 | 17! 183 11411211! 13) 13.617
7 | Пожарввачви .. |— | — | 34| 3414 |— | 4 | 14 —| 1 25.902
| 8 | Ранска...... — | 1 | 30] 31| 6 |— | 10| 1 | 11| 20.551
|
| Свега . .|1|8 [1791531 29 3 | 82 77 6 | 83] 140. 790 |
Из овог прегледа видимо да округ пожаревачки има 183
насељена места, и Бад овај број места упореднио с бројем жи-
1072 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
тела, онда дозвајемо, да у средњу руку долази по 769 житеља на
једно место. Од појединих срезова долази највише житеља на
једно место у срезу звишвом (981 ж.), за тим иде срез илавеки
(897 ж.), моравски (856 ж.), пожаревачки (762 ж.), хомољски
(757 зж.) и рамски (663 ж). Најмање житеља долази на једно
место у срезу рамском (401 ж). По попису људства од 1866 го-
дине, у целоме округу има места Боја броје
од 101— 200 житеља . . 7
„ 201— 500 , . . 63
„ 501—1000 , 71
„ 1001—2000 , 88
„ 2001—5000 , 8
преко 5000 š 1
Од 140.000 житеља, волико је пописом у 1866 години у
округу пожаревачком нађено, долази 72.974 на мушкарце и 67.816
на женскиње, има дакле на 100 мушких 92:93 женских. Највећу
сразмеру између мушког и женског пола налазимо у срезу пожа-
ревачком (100: 96-09), а најмању у срезу хомољском (100: 92:38).
У вароши Пољаревцу долази на 100 мушких само 77 женских!
Овај је округ занимљив у өтнограескои погледу, јер у њему
живи доста Цигана. По попису од 1866 године на 100 житеља
долазила су З Циганина. Од 1846 до 1866 године, дакле за два-
десет година, растао је број Цигана у овом округу са 4'14 процента“
а број житеља сриеких само са 1:59 процента. У овом округу има
_ нешто и Румуна, и ови су у поменутом двадесетогодишњем вре-
мену имали годишњег вишка 1'46 процента.
Кад би ово годишње увећавање и у напредак остало стално,
онда би се број житеља у округу пожаревачком удвојио за 42-6
године. #Житељотво српско удвојило би се за 43°7, румунско за
47:5, а циганско за 17 година.
По народној настави овај округ долази међу прве округе
нашега отачаства, јер у њему има по једна основна школа на
на 1696 житеља. Цревама међу тим он није тако богат, почем
"1 Множење Цигана долази од насељавања.
ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
1073 `
тек на 4400 житеља има једну богомољу. У појединим дело-
вима пак долази
•
ЈЕДНА
ШКОЛА ЦРКВА
у СРЕЗУ HA _ ЖИТЕЉА
ХОМОЉСБОМ 1.047 3.404
моравском 1.646 4.396
голубачком 1.452 2.904
пожаревачком 1.520 6.476
рамском 1.865 3.425
° млавеком. 1.688 4.686
звишком . 2.420 6.049
Куће су у пожаревачком округу обично од дрвене графе,
чатмом оплетене, олепљене , а ћерамидом покривене. Граде их
махом мајстори из Старе Србије. Дуж Дунава, куће су веома налик
на куће оностраних Срба, откуда су обично и мајстори који их
граде. Ближе Дунава има и набоја, а даље их у округу нисам опазио.
Влашке куће у Морави и Млави веома се приблињују cpi-
скима, само што димњак увек стоји уз један дувар од куће, а
никад на среди. У Хомољу пак њихове су куће већином даском
покривене брвнарице, онако тескобне као обично што су те зграде
у Влаха плавинаца.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Моравци, Стижани, Млавци, Џечани, и Речани раде највише
земљу, премда пате и стоку, а Хомољци и Звиждани сточнији су,
премда и они сеју жита и вукурузе.
Морава је на гласу са свога кукуруза; Стиг, Пек, Река, и
Горња Млава — чувени су и са краснога жита и кукуруза. Haj-
боља је пшеница у овим селима: Десини, Раброву, Божевцу, и
Кули, у Стигу; у Петровцу, у Млави; и у Баричу, у Реци;
али је, и осем тих села, свуда врло добра, и врло обилно рађа.
С тога се тамо људи врло добро помажу кад год има храни
извоза. Прича се да је само село Божевац, једне јесени, узело за
храну 88 хиљада дуката!
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 68
1074 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Морава је била пала у велике дугове; многи су сељаци били
пропали; многи су из својих красних кућа и тековина морали изаћи
под гри са женом и децом својом: дотле их је довело лакоми-
слено задуживање. Али уверавају да су се сада тргли, и да се
лече од оте болести,
Млава је у том много сретнија. У том срезу од 4000 по-
реских глава само је њих 14 било, 1874, води дугују управи
Фондова.
„Вад Стиг роди, веле Стижани, стиже да се захрани сва
Србија.“ И јест то благословена земља за усеве. Милина је лети
погледати је. Таласа се пшеница у Стигу Бао вода у непре-
гледвоме мору. |
Попис обрађевина за 1867 годину дао је за пожаревачки
округ ове бројеве:
Кукуруза је било засејано 66.787 дана орања
Пшенице. . . . . . 23.900 , .
Јөчма. . . . . . . 7.887 , :
Ова... . . 2.908. , 5
Крупника . , . . . 2781 , 5
Раисе о 05120. > Е
Кромпира. . . . . . 1.608 А
Конопље је било засејано 3895, а лана 338 дана.
Виногради су особито добри на брду Сопоту изнад Пожаревца,
па и уза све присоје моравско; има винограда и у Горњој Млави,
а и у Пеку, али су они у моравском брду најбољи.
Хомоље и Звижд немају грожђа, мањ као реткост.'
Свега у округу било је 1866 године винограда на 55.323
мотике. А ливада на 85.538 коса.
Воћака питомих има: трешања, вишања, јабука, крушака,
бресака, и нешто шљива, али веома огодно. С тога овај округ Ey-
nyje у Шумадији ракију за свој потрошак; данашња њихова ракија
није довољна да људи подмире потребу преко целе године.
! У брду више Лазнице има један приличан виноградић, али, кажу,
_ретко може да сазре.
ОДЕЛО 1075
° Од живе стоке попис за 1866 годину даје нам ове бројеве:
Коња. . . . . . . . 13.918 грла
Говеда . . . . . . . 68.933 ,
Свиња. . 0. 0... . . 13.576 ,
Оваца. . . . . . . . 387.614 ,
Коза... . . 47.510 ,
И кошница има доста, али стари људи жале што се већа
брига не поклања тој врсти тековине, него се она тако брво Ta-
мани. Године 1859 било их је 19,088, а попис од 1866 нашао
jo само 9.512!,.
Задруге се распадају и овде Бао и свуда. Ретко се где
одрже до другобратучеда у заједници. Кривица за распадање за-
друга баца се на жене; ама ће томе бити какав даљи и јачи
узрок који обично око не може да опази.
е. ОДЕЛО
Одело је у Пожаревљана сељака готово као и у других Шу-
мадинаца, ама ипак има неке сталне одлике. Тако се на њима
често виђају гуњеви од бела оврањена сукна, с плавим гајтанима,
и © мало харча.
Стижани Боји су ближе Дунаву примичу се оделом оностра-
ним Србима; особито обућом и кожусима који су тамо већ сада
постали опште зимње ношиво.
У Горњој Млави, у оно неколико херских села (Бистрици,
Вовдину, Везичеву, Златову, Буровцу, и Крвијама) виђају се
на мушкима црвени цемадани, везене јаке, и дугачке црне ryme,
довле шијаци (у селима: В. Лаолу, М. Лаољу, Шетоњу, Ta-
бановцу, и Петровцу) носе беле цемадане, кратке гуњиће, и
чисте (невезене) јаке.
На глави носе сви весове врло црвене, и шубаре; нема у
њих завијача око главе, Бао што се може да види у Ресаваца.
Делови мушкога одела зову се: гуња, чакшире, тозлуци, гуњче,
68»
1076 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
јелек, канице, чарапе, опанци, вес; женскога одела делови
зову се: сукња (вунена), запрега (конопљана), рокља (памучна),
јелек; старије жене носе две кецеље, предњу и стражњу; ова
се последња зове „поднитна“ за то што је свуд унаоколо подрешена.
У Морави и у Горњој Млави жене носе коњге а девојке
весове; а у Crary, Пеку, Реци и Звижду жене носе ќулу, а то
је котурић од врбове или липове коре који је чојом лепо опши-
вен и извезен, па стоји наврх главе. Њега носе и девојке, само
што оне не придевају за њ мараму, па да је пусте виз леђа, као
што то чине жене. У жена се то зове дула, а у девојака капа.
У Хомољу жене (и Херкиње у Горњој Млави) носе трвеље",
као и Ресавке, о којима је већ била реч још у врушевачком округу.
Влахиње у Морави и у Млави почињу носити као и Српкиње,
а у Хомољу и Звижду још задржавају ону своју ружну ношњу,
особито на глави. То је она утронтана коњга (у коју се натрпа
вуне место Босе), с неком белом навезеном крпом која изгледа
Бао каква назувица. Ту коњгу привежу још. преплетом преко
сред чела, те се још горе нагрде.
Ово су делови мушкога влашкога одела: кошуља, дугачка
до подвезица, с везеним колиром и рукавима. Bes је најобичнији
рудицом плавом, црном, и црвеном, па кошуљу извуку за’ једну
пед из појаса, те се недра отобоље.
Гаће, опет везене по дну; чакшмре, беле и црне; гуче,
тако исто; јељек; дуга црна хаљина од сувна; појас црвени;
велика власната шубара, црна и бела — место веса, и опанци.
Жене носе кошуљу коју и оне извлаче из појаса за једну
1 Главни превез у Херкнња овако се гради: направе се два сплета
или трвеља од вунених конаца који се набију вуном, н доплету
природном косом, па се укотуре над ушима. Између та два котура
дође од црвеног памука откана цуца на врх главе; цуца се
веже црним гајтаном испод браде. да цуҳу је настављен две педи
дугачак и чеперак широк од платна, црвеним концем навезени WO-
дак води покрива потиљак, и спушта се низ леђа, и који је у
богатијих унизан белим парама.
ГОВОР 1077
пед, а обе кецеље, стражьу и предњу, само задену под појас.
Женска је кошуља до испод водена, много краћа него у Српвиња.
Зими носе хаљине до земље од белог сукна.
Ж. ГОВОР
Особине које су примећене у Левчу, имају и овде своје
место. Уз то ваља поменути још нешто. Седин падеж у многих
именица је на с, место ма, на прилику : Иде по људи, место:
по људима; скита по селах, м. селима; разлила се вода по AH-
вадах, и. по ливидама, и т. д.
У небих је глагола треће лице једнине са старим обликом, па
прилику : одобраје, м. одобрава ; подитраје, м. подиграва, и т. д.
‚ У Crary се, на прилику, чује овако: Хоће л’ мо ист? м.
Хоћемо ли ићи? Биће си ти учитељ ? м. Да ли си ти учитељ ?
или: Биће, да си ти учитељ ? Може л' мо стићи? м. Можемо ли стићи?
Jora испада у многим речима, на прилику : та човек (м. тај);
ова гри (м. онај гри); MOG ливада (м. моја); на моу штету (м.
моју), и т. д.
Гласоудар је са свим као у Левчу, малко само ако је блажи.
Глас е изговара се некако веома отворено.
Падежи стоје сви.
У оно неколико села херевих, у Горњој Млави, говор је
јужни: лијепо, бијело, сијено; Станија, пшеница, ливада и т. д.
Само што су већ и те, тако назване Хере, примиле шести падеж
на ем: путем, млијебем, плугем, сокакем, и т. д.
Ж. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
У старијим народним песмама помиње се Пожаревац и Ду-
бравица само у женидби Тодора од Сталаћа.
У песми „Секула се у змију претворио“? важе се, како је
1 Књига П, стр. 489—499.
2 Књига П, стр.506.
1078 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Јанко, идући на Косово, ударио поред града Кучева и Брани-
чева где
„Кучевкиње бело платно беле,
„Кучевкиње и Браничевкиње.
Беседи им војевода Јанко:
„Ој Бога вам Кучевкиње младе,
Кучевкиъе и Браничевкиње !
Дајте мени три аршина платна,
Да окрпим белога шатора,
Даћу вама три дуката жута.“
Ал’ беседе Њучевкиње младе,
Кучевкиње и Браничевкиње:
„Војевода, Сибињанин-Јанко!
Дај ти нама Секулу нећака
Даћемо ти три шатора платна.“
Беседи им војевода Јанко:
„Не дам вама Секуле нећака
За Кучево, ни за Браничево.“
Кад то рече војевода Јанко,
Расрде се Кучевкиње младе
Кучевкиње и Браничевкиње,
Па беседе војеводи Јанку:
„Кад нам не даш Секуле нећака,
Не дамо ти три аршина платна;
Већ га води на Косово равно,
Па га пода) црним гаврановма.
Нек му ови црне очи пију,
Очи пију, бело лице грде.“
Песме још казују нека имена као старешине неких крајева овога
округа. Тако се на савету Лазареву о зидању Раванице находе:
Живко од Хомоља ; Кучајнац Јово; Петар Браничевац ; па и сви
Мусић Стеван мисли се да је био из Мајдана (%) у овој нахији.
О Цркви Везили о Бојој је раније била реч, има ова песма:
„Јелен ми плива мутну Мораву,
Најлеле леро, на Сарајево само везено.
· На јелену су два рога златна,
Најлеле aepo, на Сарајево само везено,
На једном рогу Павле Златаре
* Ово се припева после сваког стиха.
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1079
На другом рогу Миља Везиља. .
Али говори Павле Златаре:
„Учула си се, Мило Везиљо !
Да танко предеш, да ситно везеш.
Да ти ја дадем мало повесмо,
Да ми опредеш куму кошуљу,
Куму кошуљу од сто лаката,
Што ти остане, нек ти пристане,
Преди дарове, хајде за мене!“
Али говори Миља Везиља:
»Тако ти Бога, Павле Златаре!
Да ти ја дадем ситву асприцу,
Aa ma сакујеш троје обоце,
Троје обоце од сто трепел ка;
Што ти остане, нек ти пристане,
Поткови коња, па води мене.“
Од прича је најзнатнија она која говори о постању цркава:
Заове, Рукомије, и Бра даче. Да кажемо најпре песму, па ћемо после
допунити причом. Песму целу исписујемо једно због њене карактер:
ности, а друго што је „Друга књига“ народних песама веома ретка.
Ево песие:
„Два су бора напоредо расла,
Међу њима танковрха јела.
То не била два бора зелена,
Ни међ њима танковрха јела,
ВеЬ то била два брата рођена:
Једно Павле а друго Радуле,
Међу њима сестрица Јелица.
Браћа сеју врло миловала,
Сваку су јој милост доносила
Најпослије ноже оковаве,
Оковане сребром, позлаћене.
Кад то видла млада Павловица
Завидила својој заовици ;
Па дозива љубу Радулову:
„Јетрвице, uo Богу сестрице!
„Не знаш кака биља од омразе?
„Да омразим брата и сестрицу.*
Ал говори љуба Радулова:
„Ој Бога ми, моја јетрвице !
1080
ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
„Ја не знадем била од омразе,
„А и да знам, не бих ти вазала :
„И мене су браћа миловала
„И милост ми сваву доносила.“
Кад то зачу млада Павловица,
Она оде коњма на ливаду,
Те убоде вранца на ливади,
Па говори своме господару :
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио!
„Убола ти вранца на ливади.“
Павле пита сестрицу Јелицу:
„За што cejo? да од Бога нађеш!
„Сестрица се брату вунијаше :
„Нисам, брате, живота ми мога,
„Живота ми и мога и твога !“
То је братац сеји веровао.
Кад то виде млада Павловица
Она оде ноћу у градину
Те заклала сивога сокола,
Па говори своме господару:
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио !
„Заклала ти сивога сокола.“
Павле пита сестрицу Јелицу:
„За што, сејо? да од Бога нађеш!
„Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога,
Живота ми и мога и твога.“
И то братац сеји веровао.
Кад то виде млада Павловица,
Она оде вече по вечери
Те украде ноже заовине ;
Њима завла чедо у колевци.
Кад у јутру јутро освануло,
Она трчи своме господару
Кукајући и лице грдећи:
„На вдо, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио!
„Заклала ти чедо у колевци;
„Ако ли се мени не верујеш,
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРНСТКЕ 1081
„Извади јој ноже од појаса“.
Свочи Павле, канда се помами,
Па он трчи на горње зардаке ·
Ал’ још сестра у душеку спава,
Под главом јој злаћени ножеви;
Павле узе злаћене ножеве,
Па ах вади из сребрних кора
Ади ножи у крви огрезди;
Кад то виде Павле господару,
Трже сестру за бијелу руку:
„Сејо моја, да те Бог убије !
„Буд ми закла коња на ливади,
„И сокола у зеленој башти,
„дашт ми закла чедо у колевци 7
Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога,
„Живота ми и мога и твога!
„Ако ли ми не верујеш клетви
„Изведи ме у поље широко,
„Па ме свежи коњма за репове
„Растргни ме на четири стране.“
Ал’ то братац сеји не верова,
Већ је узе за бијелу руку,
Изведе је у поље широко,
Привеза је коњма за репове,
Па их одби низ поље широко.
Где је од ње капља крви пала,
Онде расте смиље и босиље;
Где је она сама собом пала,
Онде се је црква саградила.
Мало време за тим постојало,
Разболе се млада Павловица,
Боловала девет годин’ дана,
Кроз кости јој трава проницала,
У трави се љуте змије легу:
Очи пију, у траву се крију.
„Љуто тужи млада Павловица,
Па говори своме господару:
„Ој зујеш ли, Павле господару !
„Води мене заовиној цреви ;
„Не би ли ме црква опростила.“
1082 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
Кад то чуо Павле господару,
Поведе је заовиној цреви:.
Kaa су били близу беле цркве,
Ал’ из цркве нешто проговара:
„Не ид’ амо млада Павловице :
„Црква тебе опростити не ће!
Кад то зачу млада Павловица,
Она моли свога господара :
„Ој, Бога ти, Павле господару!
„Не води ме двору бијеломе,
„Већ ме свежи коњма за репове
„Па ме одби низ поље шпроко,
„Нев ме живу коњи растргају.
То је Павле љубу послушао;
Привеза је коњма за репове
Па је одби низ поље широко.
Где је од ње капља крви пала,
Онде расте трње и коприве;
Где је она сама собом пала,
Језеро се онде провадило,
По језеру вранац коњиц плива, а
А за њиме злаћена колевка,
На кокевци соко тица сива,
У колевци оно мушко чедо,
Под грлом му рука материна
А у руци теткини ножеви“ !..
Ето песме! Прича још додаје да су браћа Павле и Радуле
живели у Београду а овде су имали своје летњиковце: .да су
коњи који су ову мученицу растргли, најуреви с брда Сопота;
да је црква Заова начињена онде где је собом" пала" ова Заова-
мученица; црква Рукомија онде где је пала њена рука; црева
Брадача^ онде где је пала доња вилица и брада, а вода Сестро-
љин потекла је онде где су очи њене на земљу пале.
Језеро пак које се провалило где је пала проклета Павло-
вица једни кажу да је оно у циганској мали у Пожаревцу, и да
' да Брадачу опет други причају да је задужбина Вука Бранко-
вића па за то се, веле, п не може никако да оправи: због про-
клетства қоје је пало на истога Бранковића!
= ч = „оф а а
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1083
је до свора било дубоко, али се сада већ засуло; а други веле
да је она баретина код саме цркве Заове.
Иза тота долази прича о Сребрном Цару који чува Мајдан
Кучајну. |
О том народном веровању овако прича чича Јанко Ђурић
из села Кучајне:
„У Кучајни се, вели он, од памтивека копа руда: во није
владао овом земљом, тај није тражио блага у том руднику. Једном
у старо време копало је руду у онима вучајнским око 60 окнара.
Копајући тако наиђу у земљи на неку сатвар која је изгледала мртва,
а сијала се Бао јарко сунце; глава је у те сатвари била од самога,
сребра. Окнари навале да ту ствар извуку на поље, али им она
проговори:
— Море људи! маните ме се; доста сам вам дао и сребра
и злата; шта хоһете више од мене?
_ Ово је био Сребрни Цар чи) и јесте мајдан, али људи нису
то знали. |
Овнари, видећи тако скупоцену ствар, а не знајући Бо је ова и
шта је, навале опет да је изнесу на поље. Опет им цар проговори:
— Море људи! маните ме се; доста сам вам дао и сребра и злата,
шта хоћете више од мене?“
Окнарима не дадне добрина да се ману, него навале и по
трећи пут.
Сребрни Цар, видећи се на невољи, позове околне роке: Млаву,
Пек, и Мораву, и све омање потоке да га избаве од ових напас-
ника. Ни једна му вода не дође у помоћ осем речица Дагудин
који извире у хатару села Братинца а слива сє у Долове, а Ao-
лови иду у Млаву. Дагудин брзо пројури Броза земљу, и дође
иу у помоћ: сва окна залије, и окнаре све подави; по том изађе
на поље и све окнарске куће потопи и однесе.
1 Долови су велика једна удолина за коју се прича да је за Римљана
била рибник. У те се Долове сливају многи потоци који извиру
у Барама и Касидолу, те се гради велика бара, која је рибник
селу Бубушинцу,
1084 ПОЖАРЕВАЧЊИ ОБРУГ
Близу тога Сребрног Цара, прича се даље, има још једна кућица,
оловом покривена, а близу те кућице вучија пуна новаца, пола златних
а пола сребрних. Те новце не може нико да нађе. У оној кућици
је вода лековита, и Турци, кад су завладали овом замљом и по-
чели копати руду у Кучајни, дођу такође до те Бућице и почну
се у њој купати. Сребрни Цар њих потопи, те рудник опусти.
Дагудин и данас верно чува Сребрног Цара. Чича Јанко то
тврди тим што се вода већ јавља свуда у окнима, а то је знак
да су близу дошли до Сребрног Цара. Пре невог времена пао је,
вели, један наш радник из села Кучајне у окно близу Сребрног
Цара и остао на месту мртав, а то је знак да је он ту.
_ Где је год више воде, ту је и руда богатија. Енглези су до-
нели неке судове да извлаче. воду, али чим приђу Сребрном Дару
биће крви или какве друге несреће за њих, јер ће их Дагудин
све подавити, чим на Цара наиђу.“
Код села Кравлег Дола има брдо које се зове Буљино Брдо.
За то место има овака прича: Бездушни спахија Турчин, од силе
и беса, заповеди сељацима да на врху те главице копају јаругу
за воденицу. Народ је трдну муву подносио за тај агин бес.
Турвиња, жена му, сажали се на јадне људе, па им рекне
да га упитају, као да се и он сети да је тај посао луд:
— А где ће ти стати помељари, ага!
Ата не умедне на то одговорити, али их нагна да му Кажу
ко их је научио да га то запитају.
Чувши ко је, затвори своју булу у буре, у које је с поља увуцао
пуно јексера, па је пусти низ брдо те се, веле, с тога прозове
то место Булино Брдо.
Игре колске у старије доба биле су: орловка; поломка;
лекетовка ; грешка; ситна (уз гајде), TEACHA; дилита; wapa-
нац; претишора; острољанка; ђурђевка; четворка; KOKO-
њица; мачванка; мушка; кетушка (играле су је 2 девојке и
један момак у среди), и дунеранка.
Сад се играју: илинка ; коритарка ; ђурђевка; смедеревка ;
нова градиштанка; стижанка; ситнија моравка; крупнија
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ И ДРУГЕ КАРАЕТЕРИСТИКЕ 1085
моравка ; голубица; ситно; циганчица; бачванка; оро; бал-
канка ; уста) дико зора је; кокоњица ; чичино дете; влатиња ;
дуна; ситна (у место); усела Јула ROPATA ; криво куче; зајам;
копа зец рупу, а лисица роткву ; четворка; трумба љумба;
и кокоњица Иван ван.
—
Међу карактеристике може се узети и то, што има врло иного
врачара и гатара у овом округу.
Краљице или Русалије у Звижду, особито у селу Дубоки,
у русалну недељу (о`Тродицама), изашле су на глас. Тамо иду
многи људи из далека само да виде како ће да „падају русалије“,
и како ће карабаш да их враћа у свест гласом својих кораблица.
Помињано је у окрузима који су у тимочкој долини да се
тамо чешће јављају неки „пророци,“ неки „врачари“, који казују
што ће ком бити, и дају лекове и упуте у разним болестима и
невољама.
Оваких појава има свуда у простом народу, али ми се чини
да су у „Тимочкој Крајини“ чешћи него другде.
Године 1845, баш у почетку, јавио се у селу Барама, у
пожаревачком округу, један такав „пророк,“ али је и’он био po-
дом из Крајине, из села Поповице.
„Пророк“ се овај звао Милија Крајина, и, чврстином своје
издржљивости учинио је то да је не само повукао светину за собом,
него је дао посла и државним властима, па је, најпосле био предмет
једнога пространога извештаја који је ондашњи министар ун. дела
поднео владаоцу земаљском (под 15 Cent. 1845 CH 1628).
Милија се обично заносио, и у том заносу остајао је по 5 до
6—8—12 и до 17 дана. да то време није ништа јео ни пио,
нити икакве нужде телесне намиривао.
У министарству ун. дела (СМ 483 од 1845) пун је интереса
извештај дра А. Медовића о стању тога Милије кад је у заносу,
о знацима Боји су на њему за то време опажани, о мукама које
су на њега ударане и које је он трпео, што оно веле, не трепћући
оком. Донесен у таком једном заносу у начелништво, Милија је
смештен у једну собу, на поњави, и ту је остао 6 дана. За то
1086 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
време, подношени су му под нос најсилнији мириси, али га нису
разбудили; прилепљивана му је на листове слачица, он је остао
непомичан ; чупане су. му велике длаке из коже, он није ни мрднуо;
ударено му је 30 удараца по табанима, он се није ни промешколио;
стављан му је жив угљен на вожу, и он га је трпео док се није
угасио, не макнувши ни кожом својом. Најпосле му је силом ули-
вен у уста лек на бљување и чишћење, и кад је тај почео да
га мучи заискао је воде. Вода је донета, али му није дата докле
не важе истину. И он је тада казао да се увек само „притварао“
да измами коју пару од простфг света. За глад и жеђ говорио је
да се учио поступно трпети их, и да би најпосле могао 24—30
дана живети да ништа не окуси; исто тако и за столицу је био
усвојио поступно уздржавање, док није свикао своју нарав на тако
дуго трпљење; а за болове од угљена рекао је: „Можете сад одсе-
цати живо месо од мене, ја не ћу тренути оком: толико могу да
трпим бол. “
Ова дивотна сила воље била је достојна какве друге ствари !
С оволико власти над собом није чудо што се стече власт и над
другима ! |
Кад је. Милија испричао узроке свога заношења, и начине
како га је обдржавао, онда је пуштен кући, пошто је дао реч да
се више не Бе заносити.
Шта је после с њим било, не знам.
Коса веома плава, кожа бела, лице малко пегаво, слаба кожа
на усницама, најобичније су црте мушкога типа у пожаревачком
округу, премда има и лица смеђих и црномањастих.
И. УПРАВНА ПОДЕЛА
Народ зна ова имена за делове данашњега пожаревачкога
округа:
Морава, сва дуж од Дунава десном страном реке Мораве до
ћупраског округа и до водомеђе сопотеке ;
Отиг, од ушћа Млаве и Дунава до Липоваче, водомеђе Млави
и Пеку, и до села Рашанца уз Млаву;
УПРАВНА ПОДЕЛА 1087
Горња Млава, од Рашанца до #дрела; |
Пек, десна и лева водопађа Пека, откако он изифе из Кли-
суре испод Потајнице;
Река, сав крај од десне печке водомеђе па доле, што је сада
голубачки срез;
Звижд, ово неколико села у падини печкој око Горње
Крушевице до Волује; и
Хомоље, све око извора Млаве од Жатубице до КБрепољина,
То су већи комади земље пожаревачког округа, и тако је
тај округ и за управу био раздељен од 1804—1813.
До године 1859, находимо у овом округу пет срезова, и то:
млавски, моравски, томолски, рамско-печки, и речко-звишки.
Године 1859, 13 Јуна! и 9 Тула’, цео је округ био подељен на
шест срезова: моравски, са столицом у Пожаревцу; млавски, са
столицом у Петровцу; рамски, са столицом у Градишту; звиш-
ки са столицом у Горњој Крушевици; голубачки, ба столицом у
Голупцу, и хомолски, у Жагубици.
Доцније је моравсви срез раздељен на два: на моравски, са
столицом у Жабарима, и на пожаревачки, у Пожаревцу.
За војну управу, стоји штаб пожаревачке бригаде у По-
жаревцу.
= Ва црквену управу, има прота у Пожаревцу, и намесници:
у Петровцу, у Кладурову, у Жагубици, и у Вел. Градишту.
Ђумруци су и прелази у Аустроугарску на Дубравици, на
Раму, на Градишту, и на Винцима. Осем последњега места и
Рама, стају и пароброди на Дубравици и на Градишту.
У Љубичеву је управа државне ергеле, а у Пожаревцу се
находи управа завода за затворенике и затворенице које судови
осуде на ту каштигу. |
Поште су у овоме округу у Пожаревцу, Петровцу, Крено-
љину, Жагубици ; Мишљеновцу, Нересници, и Градишту, а теле-
графи: у Пожаревцу, Петровцу, Жагубици, и у Градишту.
1 Зборник ХІІ, 50.
* Зборник ХІТ, 58.
1088 ПОЖАРЕВАЧКИ ОКРУГ
За Карађорђева времена, поште су биле: у Пожаревцу, у
Петки, у Вличевцу, у Брњици, у Звижду (%) у Хомолу (3) u y
Лаолу.'
ј. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
Нови путови начињени су:
Од Пожаревца до Мораве на скелу к Смедереву;
Од Пожаревца до Љубичева ради потребе тога завода;
Од Пожаревца уз Мораву к’ Свилајинцу. Отари је пут ишао,
кажу, преко Сопота па уз Млаву, на Петровац, а сада насип иде
долином моравском све кроза села поред самога брда;
Од Пожаревца до Дубравице на скелу дувавску ;
Од Пожаревца преко Чачалице на Сопот, преко Могиле, и
Млаве ва Салаковац, па десном страном Млаве на Петровац,
кроз горњачку клисуру, где је дивно пробијена самотвора стена,
поред Горњака в агубици, и даље преко Црног Врха у Бању
Брестовачку ;
Од Салаковца на Шапино, Раброво, Мишљеновац, преко Пека
на Крушевицу у Мајданпек. И на овом је путу код Потајнице
коритом Пека просечен станац камен те је пут проведен удобан
и поуздан;
Од Пожаревца на исток преко Млаве и бита у Градиште.
Од Градишта преко Пека до Голупца ;
Од Градишта уз Пек до Мишљеновца ;
Од Голупца преко Реке. в Пеку;
Од Кушиљева до скеле ливадичке на Кк. у Орашје
(смедеревско).
1 Гласник IV, стр. 181
2 Линију овога погрешно је обележио г. Драгашевић па својој карти
(Гласник XXXVI) где стоји као да он прелази Млаву чак код
Вел. Села. То је линија можда старога друма, а садашњи насип
иде изнад цркве пожаревачке, па преко Сопота силази на Могилу,
и одмах прелази и Млаву код села Салаковца; одатле иде на
Црнић, над Батушу, Каљиште, све десном долином млавском на
Петровац, па и тамо даље, и кроза Ждрело, до саме Жагубице
не прелази нигде на леву обалу ове реке.
НОВЕ ТЕКОВИНЕ 1039
Сви су ти путови насути и удобни за путовање.
Од зграда су на првом месту;
Школе средње у Пожаревцу, општинска зграда у истој ва-
роши ; зграда за затворенике ; зграде у УБубичеву; среске куће
у Жабарима и у #Жагубици; даље, школе: у Ливадици, Шетоњу,
Брадарцима, у Барама, у Сиоъинцу, у Кули, Манастирици, Raa-
дурову, Рановцу, Рашанцу, Мељници, Раброву, Влашком долу,
Клењу, Дубокој. |
Цркве нове: у Пожаревцу, Сиоъинцу, Петровцу, Шетоњу,
Породину, Жагубици; Градишту, Добри, и Четережу.
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА | 69
п
Ћуприски округ
1 Границе и планине
Границе су ћуприском округу: на западу Морава, на северу
· овруг пожаревачки, на истоку планински венац који у опште дели
воде Тимоку и Морави, а на југу јовановачка река’.
Већ се из ово неколико реда види да је западна нола овога
округа питомо поморавље, а источна је сплет од планинских по-
вијараца, коса, долина, и висова. За то све воде овога округа
теку од истока к западу, и стачу се најпосле све у Мораву.
Планине које се протежу од Ртња в Дунаву, Бао главна
водомеђа Морави и Тимоку, и о којима је већ говорено у ospy-
зима црноречком и Брајинском, највише су и за Бупрйски округ.
Планине те и ширином простора на ком су разбацане, и сплетоя
својих венаца и висова, заслуживале би да се који српски геограе
нарочито о њима позабави, те да да српскоме свету и науци што
пунији и што дробнији опис о том интересном делу наше отаџбине".
* Ова река и долина њена звала се Шупељак до 1859. Године 1719
Гроф Дамњан Хуго од Вирмонта, као посланик аустраскога царз,
са близу 300 душа пратње, пође султану. У великој једној ливади,
Боју просеца речица Шупелак, дочекао га је турсви изасланне.
Годину дана доцније исти су се гости растали на том истом месту. —
Кад је оно прво посланство било у Ражњу (4 Јуна 1719 по стар.
валендару), онда се ту у два маха, између 8 и 9 сата пре по дне,
осетио јак земљотрес. ,
* Један окушај учинио је г. Драгашевић својим лепо написанни
чланком : Хомоље, у Сри. Летопису за 1874, у свесци 116, стр.
59—90. Чланак се тај сад прештампава у Х.Ш Гласнику, стр. 273.
ВОДЕ · 1091
И ако би такав опис био нама на радост а нашем спису на
украс, ми га опет не можемо овде да дамо. Једино што учинити
можемо јесте то, да поменемо највише висове, Као што су:
Бељаница, јемачно највиши вис а и највећа као засебна
планина; Летовиште, Шилати Врт, и Сисевац, испод кога из-
вире речица /[рнича. После ових, ваља поменути ниже висове
који су ближе к Морави, као што су Баба, каменита готово већ
оголела Коса изнад села Лешја, на југоисток од Параћина.
Пасторак и Маќија, два виса, први на левој а други на
десној страни реке Ресаве, и међу њима је манастир Манасија.
На запад од Ласторка а ва југ од Свилајинца диже се
вис Хум", који се, заједно с другим брдима око себе, примиче к
самој Морави, те чини ону багрданску сутеску која је Морави. већ
последња до утока њеног у Дунаво.
Остала су брда мања, и готово сва могу се обрађивати.
Онај планински ланац Боји полази од Ртња к северу, и који,
што ближе к Дунаву, бива све шири и гранатији, има према ћу-
прӣскои округу само једну преседао којом сада иде пут из па-
дине моравске у падину тимочку, а то је она злочувена Често-
бродица међу Светом Петком и Кривим Виром. Ту је та пла-
нинска коса најнижа, и, благодарећи извору Кривовирскога Tu-
мока, најужа.
2 Воде
Вода највећа која кваси ћупрпски округ јесте Морава, која
му је граница од утока јовановачке реке чак до утока реке Ресаве.
Ресава ина два извора: један јој је у планини Беланици,
а други у месту Крајишту. Овај се други зове Ресавица. Ресава
и Ресавица. састају се више села Дворишта. Ресава тече највише
с истока на запад. До Манасије јој је падина уска и дубока, a
испод Манасије је широка, плитка, и врло родна.
Ресава креће многе ваљарице и воденице с више витлова.
1 Tamo се изговара просто Ум.
t9”
1092 ЋУПРИСЕН ОКРУГ
Дужина њенога тока, може изнета 9—10 сата. У Мораву она
пада испод Свила]инца’.
Раваница, у песми Раван, тече од манастира Раванице,
па се у вароши Ћуприји слива у Мораву. Дужина њенога корита
једва ако износи 27 —8 сата.
Црница, река која тече Броз Параћин, па се ниже слива
у Мораву. Црница има два извора: један је у Честобродици,
у месту Врељу, У. вата више Свете Петке. Тај се крае зове. Грза.
Други је извор под брдом Сисевцем, код неке старе прквине. И
ово је права Дрниша. Грза се слива у Црницу код села Aa-
видовца.
Држи се да је вода реке Црнице особито добра за испирање
вуне, те се с тога на тој реци свакога лета силна вуна пере.
Брезовица, река у оној планинској греди међу окрузима
Һупрёскии и црноречким. То је једно удољасто поље, доста Ipo-
страно и родно пашом. Средином тога поља тече рева која на
источном крају извире а на западном понире у вртачу. И та
река и то поље зову се Брезовица. О том је била реч раније.
Немања, вода, која извире у пољу села Паљана, с леве стране
пута кад се иде из Манасије в Раваници, из једне препувле стене
Боја собом наткрива и само то врело.
Прича се да се неки Немањић, болестан, окупао у тој води
и оздравио, па се и извор прозвао по његовом презимену Немања.
Сваке младе петке и недеље Немањи долазе многи невољници те
се купају лека ради’.
Поток Немања слива ‚се после у реку Раваницу на једно пд
сата не дошавши до вароши Ћуприје.
Милутиновић, певајући бој на Иванковцу године 1805, овако
узвикује овоме извору:
„О, Немањо, бродарица жрицо !
Крун' се зуквом и локвањма смјело,
Разљевај се у потомства позна,
1 O Ресавчини је била реч раније.
2 Има ту још један извор и за пиће, и он се зове Петровац.
РАВНИ 1093
Ка'но у Пек златоносне струје,
Славом српском ......!*
Још се могу поменути реке: моштаничка, војштанска, и
гложанска, које све утичу у Мораву, а све су врло враткога тока.
Минералне воде познате су само две:
Слана вода, у селу Дражмировцу, 2'/а сата од Ћуприје.
Вода ова још није испитана.
Ортовац, у селу Миливи, на десној страни Ресаве, иввор
који пушта неке мехуриће као да је угљена киселина. Људи тамо
држе да је та вода шкодљива“.
3 Равни
Равнице су највеће дуж Мораве, од утока јовановачке реке
до испод села Г'логовца.“ |
Даље, ресавска равница, Боја се почиње да шири на десет
минута испод манастира Манасије, па се пружа, где ужа где
шира, чав до утока Ресава у Мораву. Ту су они родни ресавски
кључеви који обиљем ни мало не уступају моравеким равницама.
Колајна, равница дуж реке Грзе, на подножју брда Бабе, и
Дворишка равница до села Стењевца која је такође ве-
ома родна. |
Све су те равни добре! за сваки усев, а расте у њима и
Добра трава.
4 Шуме
Шумом је богата источна пола ћуприсвог округа, коме је
највиши вис Бељаница, а западна пола има горе само по забранима.
! Србијанка І, стр. 96. — О овом извору има спомена и у мојим
„Путничким Писмима“, стр. 205.
2 О обе ове воде глед. Дра Линденмајера: Опис минерал. вода,
стр. 95 и 104.
3 У овој равници, код села Сикирице више Параћина, а и испод Па-
раћина идући вк Ћуприји, причају да је седан лиринач у старије
време. Кажу да се п сад познају ваде којима је ишла вода по
TEM пиринчаним њивама.
А
1094 ЋУПРИСКИ ОКРУГ
На Бељаници и на другим вишим косама, иша горе: јелове,
борове, смрчеве, брезове, јаворове, тисове, букове, брестове, кле-
нове, граничеве; доле у равницама је лужник, цер, граница,
јасен, брест, клен, леска, граб, крушка, и други шиб.
Од зверака има: лисица, јазаваца, куница, вукова, по који
медвед; даље: јелена, кошута, срна, зечева, и по која дивља свиња
(у источном крају). Око Раванице иша опасних скорпија.
Од тица има: орлова, јастребова, кобаца, чапаља, сврака,
чавака, врана, гавранова, голубова, грлица, кукавица, сојака, пу-
паваца (пупуњака), славуја, косова, чворака, в т. д.
5 Рудно благо
Руднога блага, у колико се досад зна, има доста у Һупрӣ-
ском округу, и то:
Мркога угља, у Стену, у атару села Сења, око 2 сата ва
југоисток од Ћуприје; у селу Бигреници, 3 сата од Ћуприје;
у Паљанима Т/з сата на исток; у Сисевцу, код извора реке
Прнице; у Осојку, у општини села Буљана, повише Параћина;
у Шалудовцу, Мутници, Извору, и Клачевици, све у napa-
финском срезу. — Даље има га у срезу деспотовачком, 6 сата ва
исток од Ћуприје, у месту Жидиљи или Пидиљи, па и у ot-
штини војничко) 4, и општини кованичкој 2'/ сата од окружне
вароши.
Г. Хофман, рударски ивџинир у министарству Финанције,
који је ове угљевике проучавао, каже да у њима може бити, ү
најмању руку, 27 милијарада иетарских цената, и, према тоне,
кад би се на годину Вализод по 54 милиона цената, опет би га
било за читавих 500 година’.
Угља лигнита има у селу Војнику, недалеко од Манасије;
и у Вел. Папраку.
Гвоздене руде има у Жидиљи, коју смо поменули мало
пре, и у општини села Бојника, које је такође помињано.
' Српске Новине, бр. 160 од 1875.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1095
r
Ови су рудници готово сви горе под планином, на 2—3—5
сата од Мораве, а од главнога насипа који води од Овилајинца к
Ћуприји, и одатле к Параћину и Алексинцу, по 1—8 сата.
Кад се начини железница долином моравском, отвориће се
продајне пијаце свим овим рудама а нарочито угљену дубоко на
југ, у турским областина; али ће за сењске угљанике бити увек
најглавнија потрошња на Дунаву и у подунавсвим земљама, Кад
ce Морава регулише и кад се пловидба по њој уреди.
— —— o ee e a aa aa aran
6 Остаци од старина
Маћија, брдо више Манасије, на североисток од манастира.
На врху су развале од некаквог старог градића које су јако опале.
Пасторак, друго брдо до Манасије, на левој страни реке
Ресаве; и на овом је вису био градић, од кога се сад тек до-
знају зидови.
У околини има прича о некакво) маћији и пасторку од којих
Фу ова два виса добила своја имена.
Златоуст, стари манастирић, на У, сата од села Дворишта,
идући низ Реку. И ту су Турци, као што се прича, кад је једном
био сабор Код манастира, ударили с оног града на Паеторку, на-
род поробили, цреву опленили, и порушили. Највише се народа
(од тога сабора), бежећи од Турака, подавило у неком /[рном
Виру који је и данас веома дубов.
Тројица, развалине од старе цркве, у солу Буковцу, У; сата
уз Ресаву, више Манасије. Прича се да је и то био манастирић,
и да је постао пре Манасије. И смрт Деспота Стевана прича ве-
зује за ову богомољу.
Милива, село, на десној страни Ресаве, сат и по од села
Медвеђе. Ту има стара прквина која се још доста добро држи.
Црквина се та зове као и село, и у народу се верује да је њу
градила Милева, ћи Цара Лазара. —
Манасија, град и манастир, на десној обали реке Ресаве,
међу брдима Маћијом и Пасторком, на 4—5 сата источно од
Свилајинца. |
1096 ЋУПРИСЕП ОКРУГ
Богомоља ова, са целим градом својим, овако дивна и вели-
чанствена, засија у дане врло мутне за српски народ.
Студеница и Манасија два су, чини ми се, најкарактернија,
споменика из старе српске историје.
Оба ктитора, оба Стевана, беху људи силни умом и духом:
оба виђаху далеко, оба жељаху много, оба мотаху много, а оба
не учинише једнако од онога што који жељаше.
Свети Симеун имађаше пред собом народ млад, крепак, вољан
на рад, а око себе или остареле, или удаљене суседе. С наслед-
ником својих жеља и намера, Светим Савом, Немања се могао
смешити кад год би погледао на ову страну гроба свога. За то
је и задужбина његова бела и ведра, сјајна мрамором, прозрачна
куполом, онако исто као’ што беше ведро и весело срце у Цара
Симеуна, у свега народа српскога!
• Две ста година доцније, његов имењак, наследник заљуљанога
престола, Деспот Стеван Високи, беше такође човек крепка ума,
широка хтева, снажне воље, — али прилике беху. другојачије...
С истока, место - изнемогле Византије, дизаше се уређена осво-
јачка поплава, а у земљи српској не беше једне мисли-водиље,
не бејаше, да се тако изразимо, онога пламенога ступа који је
некад водио Израиљце кроз пустињу...
Језекиљевим огњеним језиком говори песма злослутница.
„Сан уснила Царица Милица:
Да се ведро небо проломило,
Да је месец на земљицу пао,
Да су звезде крају прибегнуле,
Да су њени двори изгорели,
Само један камен остануо;
И на њему кука кукавица.“
Цар Лазар јој је добро протумачио сан; доиста је од царске
куће Лазареве остао Србији једини Стеван, као какав огорео ка-
мен. Не треба ни помињати да је на том камену најприличније
место и било за сиъу кукавицу.
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА `“ 1097
Кад народ изгуби мисао-водиљу, кад заборави оно што
га чини једним живим организмом, кад заборави своју прошлост,
а напусти будућност, овда у њему ничу странке ниске, бесцељне,
себичне, као после кише печурке рудишњачв...,..
Нешто је на то валик било и у држави Стевановој....
Е томе још он није ни порода имао. Колико је Деспот био
државник, колико ли патријот, види се и по оном што је уми-
pyha само изговорио: „По Ђурђа! но Бурра!“' А зна се и чиј
је Ђурђе. и како се владао према ујаку своме.
Видећи дакле да сунце среће српске нагиње на заранке, зна-
јући да ће наступити одвећ тешки дани народу српском, али ипак
верујући да се у дубини народнога духа још таји довољна сила
која ће некад — нечувеним трпљењем изазвана на рад — обело-
давити нов живот Срба, Стеван је хтео да тврдим каменом и
трајном успоменом учини годимет васкрсу тога новога живота
српскога. |
Тражећи осаму и тишину, где би за живота могао непо-
мућено гранати мисли своје о земљи и народу своме, он је иза-
брао место у Ресави, крај реке тога имена, и 1407 године отпочео
ту зидати дивотну цркву Светој Тројици, па је је оградио тврдим
градом са дванаест кула, међу којима је она што се зове „Деспо-
това Кула“ и данас необично висока.
Црева је дугачка 16 хвата, 4 стопе, и 9 палаца, а широка
8 хвата, 5 стопа, и 6 палаца.
Главно кубе над амвоном држе изнутра четири висока ступа.
Црква је била живописана тако лепо да се то причало као ЕЗЕВО
чудо у свој земљи српској. Деспот је чак у грчке острве слао
људе те куповао утвари и украсе за ову своју задужбину. Књи-
гама, утварима, и свакојаким богаством Манасија је била претекла
и највеће лавре у Светој Гори. У самој цркви, Деспот је био ma-
чинио гробницу за вечни санак праху своме.
1 Гласник ХО, стр. 319.
* „Прнхрвнске цркве илтось, н деудиская црькка, H пекьскаа прнпратњ,
н банско злато, н реслкско инсашје неювратаеть се ингдаже (Паф.
Pamat., Летопис, стр. 61.
1098 БУПРИСКИ ОКРУГ
Кад је све било готово, Деспот зовне српског патријарха,
Кирила, са целим сабором српских владика, игумана, и других
часних људа, те на (8. Тројице освете богомољу.
После тога сабирао је тамо учене људе, пустињике, и духов-
нике, који су се бавили мишљу и послом. С њима је он најволео
разговарати се, и заједнички боравити. Ти су људи ту писали
књиге за цркве, за манастире, и учионице народне овога доба. И саи
се Стеван бавио тим радом, и с врло великим успехом.
И тако је она Манасија, Која је Деспоту за живота била
мольтлнїю семене, по сирти његовој постада речити представ-
ник српске прошлости, и проповедник боље будућности.
Чујмо вако говори биограф Стеванов о крају његова живота,
и о његовом укопу у Манасији:
„Стефань ндваше кь Бальградоу, H вывъ NA мъстъ марицас-
мъиь Глаенца, OESĄOEAKb HZHAC Eb еже ЛОЕНТН N ловештоу
кштє KbZEMb крогоуних на року скоюн. Югоже приюмь не по no-
довїю ношаше, HRE до ZAE вьсх NO ПОДОБНЮ в OVAHEAHNIENI
прондводєн н творен, н на кою же страноу праклднаше се с
KOHA пасти.. Югоже подыемыше сь обонхь странь воджлхох де
Стана. Н вь шаторв вывь лежлаше вьсъмь оүмнлено кидъник,
тьуню динь глась непоустивь: „по Гюрьга, по Гюрьга, raaroar.
Н CHUG ниуьтоже отекштавлаше даже до ZAOYTPA, гда н дех
‚ свон предасть господевн.
Првставн же се Eb лато „зуле, Eb еї. дьнь, месеца Полнв
Eh соуботоу ҮАСЬ .є. дьне. Ютгдх же сь KONM NECLEHTb БЫЕЛКТЬ,
Бысть кь градок громь таковь юднною EbNEZAANOYV, MKORb же NN-
когдаже НАМЬ СЛЫШАТН H страшьнь, оть кгоже YACA н тьма БЫСТЬ
по вьсен страна тон, юлнко ношть мьнътн ELTH нже Eh тахожденни
CAbNbIJA мало плкы проскетьлитн се. Сна же MKO Eb полог
дне выше.
Сим же снуе вывьышныь н кое озмнаюННюЕ гласы NE CAW-
ШАТН БЪШЄ тогда! AHIJOMb Kb 76МАН ПАДАННА H крькемь от сить
пролнтна н HNA клика не MO господина тьуню ридмоштињ
нь ако отьца люкозьстьна. Tame оубо посилають по ГПорља,
самн же поюмьше того несжхоу кь гробљинуин (0 еже єъшти мио-
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1099
ЖАЄ ЕОКБОДА CHAAMb Оүстрлаше !) юже слмь свуда Eb Реслев.
O мовоуњстнаго вонньства лювозьстьнааго господина! Ме вьзръшє
тогда ни жены уеда NH страним свою NH HNO ниуљтоже. Таже но
сьБАНДЬ TOV Магда НСМАНАНТЬСКОҚ ЕОНЬСТЕОҚ соуштој НЬ HH жн-
БОТЬ свон НН КЬ YbTOSE БЬМҰННШЄ, Bb еже положнтн ТОГО Eb
места ндъже повель. Тамо же енвьше KAE жалостные MKO гласы
не слышатн ERIE! Анць ChADANHIA H Еласовњ трњљанна H CESTLAA
EbCA оџметн ЕбманмА“ Eb место во многосветьлыюе одежде
Bb Бретишта н сна аште гдв пометьноута ннотьскла не полоууь
вытьмь на OYAN расцкпмаеше Eb еже стрлньно BEbCAKO БЫТН Eb
страньнкмь HZMENIENHH. Комен же обретаних н проума. Оџгрљ-
скынмь же внтехомь слоџгамњ юго нхоумнтељњињие ГЛАСЫ EbNH-
юштинмь: кь комоу проте нась посыллєши ; YbTO државћ теојен
сьгръшнхомь H снуе нась Eb NEZAANOY отьгоньшн; где теокго NO-
довна славы же н красоты н многыхь даровании оБрештемћ; оть
нына сладости н красоты мира сего лншнхомњ се; оть нина сири
H страньнн оБрътАкмь сє, лико H соуштнимь Eb нноуьсуемь
OEPAZS растрьхаюштнимь се н власы врадьные пометмоштним.
Многотьстьныє же н светине нхь же н ть дажс до толь ниредьн®
поунтааше Н ORAOEHZAAWE, H ННЬ HHO NSYbTO ЕЪШТЛАШЕ ПОДОБЬНО
горєстн. Н RACA Eb HZOVMAENHIE прихождлахоу ICAHKO аште БЫ
EbZTAACHTH свештењњннкој HAH днаконоу: EWTE моднић се о EAA-
WENEH паметни присьнопомьннидаго господнна деспота Стефана.
Макьто оть славьнынхь 6ласм свою Брадьные труле вьытывалше’
нн ннотє ннкакоже смеши сна рештн. И вьсъмь коупьно нь
ТАЬБННЫ СрДЊЦА КО ЛЬЕОМЬ ПОДОБЕШТЕ се рыкноувьшемь H СЬТЕО-
рише Eb нстнноу новин Мсранлитене нокомоу Исранлю плать
велин. Ради же временьналго тьштднна спьшьно окретавьше NO-
дожнше Eb црьквн о десьнынхь Eb храмђ вьходеште.
Бь грлдь коульно вьсходеть, гллголюже Бъльградь, н приходеть, стра-
НАМЬ БЪСЪМЬ БЪДЕЪШТЄНО БЫСТЬ вывьшею, ЖЄ БЬСЪМЬ Eb грады
БЪЖАТН н островы. !
По овоме, Стеван је одмах с места где је издахнуо донесен у
Манасију, и ту сахрањен. Међу тим друга версија биограФије
' Гласник XLII, стр. 319—320.
1100 БУПРЯСКИ ОКРУГ
Стеванове изреком важе како су његови људи, одмах по што је
он издануо, послали по Ђурђа, а слын посмше того мєсдхү к.
грова, н погресоша уьстно Eb црькен вь Балград.'
Можда је овако било у први мах, па је он после неког вре-
MCHA пренесен у Манасију ‚ у своју задужбину, да ту борави
вечни санак!
Шта пав народ прича о сирти и о месту укопа Стеванова,
ми смо поменули на стр. 237 ове књиге. *
Несрећа која је после Деспота Стевана грозила Србији није
мимоишла ни задужбину његову.
Године 1456 помиње се да је изгорела Ресава.“
1 Гласник XXVIII, стр. 427, што смо већ навели на страни 27
ове књиге.
О месту где је издахнуо Деспот Стеван ми сад можемо, по доб:
веним подацима, нешто внше да кажемо.
Године 1823, Јануара 28, издао је митрополит Агатангел пов]
Василију Гашпаревиќу сивђелију на парохију коју су саставља:
села: Стојник, Марковац, Дервенглаве, и Копљари. — Под 2
Јавуара пак 1823 Кнез Милош о том истом пише:
„Кнезу и кметовима сола Стойника. Марковца, Дервемглазга.
и Коплара Мов поздравл%.
„Именованый Василів Гашпаревићљ, рукоположеный од митре
полвта београдскогъ Агатангела во священика пошилђ се к вана
с препоруком моіом да имате реченог. ереа Васила вашег пра-
· знати, и вЪму сваку пристойну и вадлежеЬу почесть отдавати KARO
и проча по досадашнфм указу обична, за отправлевів службе Bè-
гове по закону нашем без противленія ва свов време издавати и}
налаже се вам. Никакав свацевив у горе означена села у будуще
ни найманфг участа да нейиа. № 144.“
Учитељ пак садашње стојничке школе, г. Гавра Лазаревић,
каже да се данашњи заселак Дрквине, где су црква и школа, пре
звао Дрвснглаве, па се прозвао Дрквине због развалина од ста-
ре цркве која је изгорела 1813 (на којима је подигнута садашња
црква 1841). Кад је копан темељ за ову древу, ископано је под
јединим кленом 12 људских глава без костура. Ово нека је донуна
ономе што је говорено на стр. 236—238 ове књиге,
Гласник Х, стр. 273. — Ваља приметнти да се манастир овај я
трал зове Ресава; име Манасија мора да је ново, јер се у ae
тописима нигде не помиње,
>
ОСТАЦИ ОД СТАРИНА 1101
Године 1458, Махмуд-Паша заузео је Ресаву (Манасију) за-
једно с Вишесавом, Жрновом, Белом Стеном, и Гољупцем.
да своје владе, Турци су држали Манасију као и сваки други
град; ту је седео један старешина с неколико сејмена— војника.
Године 1815, кад је Кнез Милош, примивши се народног
устанка у Такову, почео путем преговарања старати се да народу
обезбеди правице које би се морале иначе само мачем задобити,
онда се један од војвода — Павле Дукић — одупре таком поступању,
одвоји се од Милоша, затвори у град Манасију, и науми да се непре-
даје ни турској војсци ни Милошевој, ако би и она пошла на њ. То
је трајало мало; разумна беседа војводе Вујице Вуљићевића сми-
рила је бујнога П. Цукића, и ствар се изравнала без икаквих
жртава.
О Манасији је писано на много места. Дужност нам је по- ·
менути саставе који се находе: У Српском Летопису за 1863,
П, стр. 51; у Гласнику ХХІ, стр. 87—90; у делу г. Каница
„детбвеп, стр. 23“ Г.Ст. Тодоровић, помоћу г. Јевђенија, сада BAS-
дике неготинског, а пређашњег архимандрита манасаског, издао је
сливу Манасије. Њу треба да има бар свака српска школа.
Испод Манасије, на једно четврт сата, како река Ресава
изађе из теснаца, и како пред Њом пукне долина, находе се на
левој страни остаци од некаквог великог здања Боје се зове Хан.
Прича се да су то биле касарне за војску. Најближе село ту
што је зове се Бојник. Из ког је доба све то, не може се још
тачно да каже.
Качан или Качер, градић, на један пушкомет од села Медвеђе
у Ресави. Сад се од тога града познају само темељи. Шрича се
да су га градили Уелини. Покрај града има и стари насип који
долави однекуда од Мораве а упућује се онамо преко реке Ре-
саве. Кажу да је водио у кучајнске мајдане. Пут овај сада не
ради, али је начињен тако да се оном који га је градио не може
одрећи знање таквих послова.
у У Качану се находе стари новци и друге старинске ствари.
J Гласник Х, стр. 274.
2 Милутиновић, Историја, стр. 398 —401.
1102 | КУПРИСКИ ОБРУГ
Град Орловића Павла. На врху брда Бабе, више села Лешја,
има стари градић који је већ скоро до темеља порушен. Прича
вели да је њега градио Орловић Павле баш према граду Тодора
од Сталаћа који смо ми поменули у крушевачком округу.
Раваница, 2 сата на исток од Ћуприје, крај воде Раванице
или Равана, Као што се зове у песми, задужбина Дара Лазара
коју он подиже године 1381,' посветивши је Спасову дану.
Црква је дугачка 59 а широка 25 стопа.
да постање Раванице народна песма“ даје велику заслугу Ца-
рици Милици, жени Лазаревој. С ђенијем предвиђења који је то-
лико богодан женској природи, она, у обиљу свакога царскога блага,
подсећа крунисанога мужа свога да помисли шта ода шта бива,
да се сети шта ће њему бити до послетва. Она би рада била да
он створи што трајно, што — аво се може — вечито у земљи
својој. Она му ређа све оне светле тачке Боје су већ давно
славиле имена многих Немањића дајући народу српском видело,
поуву, и васпитање у духу јеванђеља. Рада би била да и он себи
задужбину начини, јер у противном случају, вели, не ће им при-
стати благо |
„Ни за здравље, ни за нашу душу,
А ни нама, ни коме нашему.“
Цар осети сву истину Миличина прекора, па рекне:
„Хоћу градит цреву Раваницу
У Ресави крај воде Равана;
Имам блага колико ми драго,
Ударићу темељ од олова,
Па ћу цркви саградити платна,
Саградићу од сребра бијела,
Поврићу је жеженијем златом,
Поднизати дробнијем бисером
Попуњати драгијем камењем.“
Сва господа на ноге устала
И часно се Кнезу поклонила :
„Гради, Кнеже, биће ти за душу,
И за здравље Високом Стевану *
1 Monumenta Serbica, стр. 199—200.
2? Књига II, стр. 198.
ОСТА ЦИ ОД СТАРИНА 1103
—
Милош, који је увек гледао најпре да нађе истину, да позна
што је по себи добро, па да га похвали, не похита да изјави
владаоцу своје одобравање.
Кнез опази Милошево ћутање, и позове га да и он каже
шта мисли. |
Милош се одзове тај час. Поменувши све несреће које су баш
тада претиле Србији, и збот којих није било путно расипати ТОЛИКО
своје благо; напротив, верујући у већу трајашност камена и у
вечитост идеје, светује Кнезу:
„Да копамо мермера камена,
Да градимо цреву од камена.
И Турци ће царство преузети,
И наше ће задужбине служит'
Од вијека до суда Божјега.“
И ако је Милошев савет био Цару по вољи, опет је, по све-
дочанству летописца, „црква Раваница сва била ишарана златом
и обогаћена судима сребрним и позлаћеним“. Царски ктитор ње-
зин набавио јој је све што јој треба, искићено бисером и драгиц
камењем. ,
„Оволо је Раваница била ограђена градом и са седам кула
утврђена.“* Избројивши шта је још Пар начинио, летописац 4o-
даје да је за игумана поставио Арсенија, па завршу]е овако:
„А сьзда и дроуги храмъ лежещь кь восточиЪй странф въ под-
гори мета того близь великие лаври (Раванице), и болницоу
оустроивъ въ оупокоеніє болфщимъ иновемъ и странииъ и pa-
слабліввимь.“°
Где је местимице била ова друга црква, ја не могу казати.
Не знам да није то била црква Петруша Код села Буљана!...
о д, —ы—
' Рукопис у Народној библиотеци, у Београду, бр. 23. — Гласник
ХХІ, стр. 90. |
* Прича се да је једна од отих кула била необично висока и на
њој се свако вече палио Фењер кад се почиње вечерња богомоља
у Раваници, па су на тај Фењер гледали свештеници чак из Kpy-
шевда (7) те и тамо, у исти сат, почињали богомољу на коју је
долазио Дар Лазар.
3 Гласник ХХІ, стр. 90 и 91.
1104 ПОЖАРЕВАЧЕН ОКРУГ
Прича се да је у Раваници рака испосника Св. Ромила који
се ту испаштао, преминуо, й посветио. Он је био један од оних
Сина]аца које смо ми помињали у Светом Роману, у алексиначкои
округу.
Њему има написана служба! као тод и Светом Цару Лазару.
‚ Тело Св. Цара Лазара, кад је пренесено из Косова, положено
је било у Раваници. Одатле су га пренели духовници 1683 у
Сент- Андреју више Будина. Отуд су га вратили у Фрушку Гору,
и ту су обновили стари манастир Врдник, назвали га Новом Ра-
ваницом, и у њему положили Цара-мученика где почива и данас.
Раваница је горела 1398; а 1438 заузео ју је Цар Мурат
кад и град Борач, у Гружи.
О Раваници се помиње у многим списима домаћим и страним:
у Pamat, Шафарика, стр. 62, 78, 74 и 77; у Monumenta Serbica,
стр. 196—200; — у Путешеств1ю Вуича, стр. 85; — У
Serbien г. Каница, стр. 30—34; Орбском Венцу г. Т. Baa-
јића, стр. 1—9; — у Гласнику ХИ, стр. 681; — Гласнику
ХХІ, 90—93. |
Света Петка, на југоисток од Параћина, крај реке Ipse,
нов манастир на темељу старе црквине подигнут 1824 године.“
Миљков Манастир, на самој обали моравекој, 2 сата на југ
од Свилајинца. Богомоља веома незнатна. Кажу да се звала и
Буковица, а градио је, веле, некакав Миљко, богат човек из
села Гложана. Над црквом је брдо Градац, а и сами је мана-
‘стир подигнут, кажу, на неком старом превишту.
Петруша. У атару села Буљана, онде где река Црница излази
из планина у равницу, био је веле некад велики и чувени ма-
1 Гласник ХИ, стр. 681.
* Гласник ХП, стр. 682.
з Моја Путничка Писма, стр. 224. о обнављању ове богомоље.
* Међу тим, има друга прича која обухвата неколико остатака од
старих богомоља. Таво се каже, да је било пет брата: Тута, Ја-
ков, Тома, Златко, и Миљко. Тута је градно богомољу на Ту-
тином брду, у Малом Поповићу; Јаков, Јаковиће близу Мораве;
Тома, Томиће; Златко, Злотенац, у Радошину, а Миљко Миљков
Манастир, у Гложанима.
СТАНОВВИЦИ 1105
настир, а река Црница која поред њега тече звала се Белица.
Једном, причају, кад је ту био велики сабор, ударе Турци и по-
робе сву нејач, а људе исеку који год није могао измаћи у пла-
нину. Белица, веле, тада потече крвава, па се с тога прозове
Црница ето до данас.
Град или Чукар, четврт сата од села Мутвице. код „Беле
воде,“ стара градина за Коју ништа више нисам могао дознати.
Стара цревива у месту Облежи, на реци Зубрави, између
извора Немање и села Бигренице, од прилике на средоврафи.
Ништа више нисам могао дознати о животу коме је та зидина AA-
наске таво нём сведок.
7 Становници
а. ЊИХОВЕ ИСТОРИСКЕ СУДБИНЕ
По званичним списковима данас има 92 села у целом hy-
прӣском округу. Њихова имена наћи ће читаоци ниже на обичном
месту. Од отих села око 30 њих помињу се у повељи Цара
Лазара којом их је он 1381 године придао својој задужбини
Раваници.
Ми не знамо какве су биле дужности ових села према цркви
којој их је цар дао, али се свакојако може претпоставити да су
становници њихови имали да сносе неке терете према тој царској
задужбини коју је цар доиста начинио о „свом хлебу и о своме
благу.“ |
При свем том, људи су ови сматрали Раваницу, задужбину
оца, и Манасију, задужбину сина, као светле и врло миле тачке
у своме крају.
„Гости“ који су, нарочито у старије време, долазили гоми-
лама тим богомољама, и мвогобројни сабори који су се око њих
сабирали најбоље посведочавају то народно расположење.
Становници ћупрӣскога округа нису велики богомољци; они
1 у Ресави је до пре 10—15 година било 16 села без цркве. Власт
је имала много муке док их је склонила да начине цркву у селу
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 70
1106 ЋУПРЁСКИ ОКРУГ
на манастире Раваницу и Манасију не гледају Бао на средине
чисто религиозне; него као на представнике некадашњег бољег
доба, некадашње снаге, ума, и ужетности српеке.'
Песме су им очувале од заборава оно обиље у ком је био
Цар Лазар (1381) вад је градио Раваницу, а приче су им опет
казале с колико је бригом Деспот Стевап Високи, пред буром
над српском државом, тражећи уједињенију селение дизао Epa-
сву и тврду Манасију.
Храњени дакле песшама и причама, а гледајући очима овако
дивне задужбине својих славних предака, они су очували и кроз
најцрње дане свест о оном што су Срби били невад, и тврду веру
у оно што они могу бити опет.
Таквим осећањима давале су добар заклон и планине беља-
ничке. у које се Турчин није усуђивао шале да уђе. Саи Кара-
ђорђе, Као што је помињаво раније, ишао је често тамо на
ЗИМОВНИК.
Кад је године 1804 букнуо у Шумадији отворен устанак на
Турке, онда су Ресава и Млава устале у један мах као да су
биле једна управна целина. Док се Миленко спуштао низ Дунаво,
дотле је Добрњац корачао уз Мораву, јер су га чекали и при-
хватали јуначки Ресавци.
И тако се не само ова нахија одмах одметнула од Турака,
него је на њеном селу Иванковцу, 1805, одржана победа која
долази у ред најславнијих и најсрећнијих победа српских за оних
10 година борбе.
Параћинска нахија, као део садашње ћуприске, очишћена је
од Турака у почетку 1806, кад је оно Добрњац освојио Пара-`
han, Ражањ, и Алексинац.“
Медвеђи. И ако су им Манасија и Раваница далеко, људи су били
задовољни да им и ређе оду, али бар да се тамо нагледају лепоте
какву у свом селу немају и ве могу да имају.
Сељаци ово Манасије изговарају ово име Намасија (нама сија),
и с поносом тврде да оно долази отуд што та тако славна бого-
моља најближе сија њима, Ресавцима !
2 Писмо Е. Јовановића, капетана, од 7 Фебр. 1806, у Архиву Сри.
Учен. Друштва, бр. 399.
ЛИЧНОСТИ 1107
И у другом устанку, 1815, Ресава, или права ћуприска ma-
хија, отргла се од Турака одмах, а параћинска је устала на
Турве ва крају године 1832 кад оно крушевачки бези Френче-
вићи, отмицом двеју девојака Српкиња, већ последњи пут увредише
рањаво срце народа српскога. Ствар је та испричана у окрузима
врушевачком и алексиначком.
б. личности чим Било ЗАСЛУЖНЕ
Стеван Синђелић
ВОЈВОДА РЕСАВСКИ
Докле год буде у људскии грудиша јуначких срдаца, докле
: се год буде поштовала преданост и пожртвовање за узвишене идеје,
докле год, најпосле, презирање смрти буде искъучно право само
великих душа: дотле ће име и Стевана Синђелића бити дика и по-
нос не само Ресави него и свој земљи српској.
Стеван Синђељић родио се у селу Грабовцу, у срезу pecas-
свом, 7 сата на североистов од Ћуприје.
Синђелић је најпре био момак у ресавскога оборкнеза Петра
кога су Дахије посекле у почетку 1804. се
После смрти тога внеза, власт је у Ресави некако прешла
на Стевана, и он је је употребио да се Ресава што снажније при-
дружи устанку 1804.
Прво јуначко дело учинио је Синђелић на месту Јасењару,
поред садашњег насипа који води од Свилајинца Е Ћуприји, 3
сата од села Медвеђе. Турци су ишли из Ћуприје, а Стеван с
Ресавцима, и с неким Кривокућом, одабраним јунаком из смеде-
ревског села Марковца, заседне ту те их дочека, многе потуче, а
оне што остану натера да се врате у Ћуприју.
У овом боју пао је јунак Кривокућа, и прича се да га је
убила .пушка од српске стране, само се не зна: је ди то било
нехотице или навалице из какве освете.
Србима је било врло жао овога јунака; за то узме сваки по
камен у руку, и бацивши на једно место, сваки рекне: „Проклет
био ко уби Кривовућу!“
70"
1108 БУПРИСКИ ОКРУГ
На Иванковцу 1805 Стеван се находио такође заједно e
Добрњцем и Миленком, а од 1506 био је највише на Делиграду.
Кад је године 1809 српска војска, по заповести Милојевој,
оставила Делиград па пришла ближе к Нишу, и заузела ‘м
Каменицу, онда је Стеван начинио шанац на месту Чагару, naj-
ближе к Нишу.
Како је што бивало на том шанцу до славне смрти Сине
лићеве дај да послушамо самога Милутиновића воји овако виче:
„Право 'мате лијепе Ресавке
Не женит’ се ни удават муж'ма
Који ране показат нејмаду
И јунаштва и заслуге опште
Као ваши први и последњи
Јунак-момци, вам и српству дика!
Каменице окршај знатан је,
Срб се разби, ал’ при части оста,
И Варвари познаше оружје,
Нит' ће умрет док живота игде,
И у коме поднебесног света,
А војвода Ресавац Стеване,
Англеством се обесмрће самим. —
По несретној мучно л’ заборавној
Овда распри двојице презрених,
Глупљи оста a отиде ја — ја....
Су шест стотин’ Гургусовцу правце,
„Бранит' Вељка 2' Та да није амо,
Ђе и треба и збиљост се иште;
Па и тамо кад не било боја,
Паче ли га сам не хтевшы наћи,
У Делиград!..2 сан боравит пош'о!
Кад глас војне и бакице креће....
Ово ди је завичајца дело,
Срдити се к'о балавче мало,
Што му с’ не да колико му зјаје;
И мемељук упорност ће јавит,
Ал’ је Хришћан дужан повињењем
Вишим судбам, та врлости путма
' Србијанка Ш, стр. 170—174.
. аичности
Онај оста, него да не поста!
Како згледо многољудство турско
Напанувше Ресавчева шанца
У сред поља и на)ближ’ им бивша
Постављена с две тисуће браће,
Ал’ све српка какве пгда роди.....
Да шчекају на плотуне Турке,
На топове и на срца чврста ;
Пак с’ окола из једанаест шанчев'
У дрет’ прочи на плећа душману,
Тим га смести, узбит’, и разбити.
По разреду да се поступило
Слава 6' чиста победу венчала,
Ал’ с Милојем ко 6' зборио после.
С’ тог’ истоме дух ишчезе бречње,
Како смотри насртаје турства,
Сам не смједне, ни позволи коме
рећ' неколик' још својијех смлати
Да не трче помагат Ресавцим',
Борећим се, и близ доспјевавшим
Тек’ од огња изгорјети силна ;
Још проклетник!....?
Младенова свећа и рукосад
На свог хата, па што игда тутањ!
Не устави с' чак до Делиграда,
Не он да град, већ град њег да чува;
Ал' од правде и узајма свога
Нема с' куда, најзад под мач шију,
Кад год било, иђегод му драго;
Судија нам посред груди сједи,
А судбина невиђено срета
Док и Цербер налане нас грдни.
Само Пауљ и су мадо друштва
Што е' усуди те удари с двора
Слабо, позно.... попадали храбри,
И сав опкоп већ испуњен Турп'ма
Мртвим', живим, па преко њих здрави;
Сам седми се Стеван затворио
У пџебану, откле јоште брани;
А кад виђе да и над њу исту
Успеше се наврвели Турци,
1110
ЂУПРИСВИ ОКРУГ
Рече својим, на вољу им даје
Од два гора једно да загрле:
Ил’ с: њим скапат ил на јуриш поћи,
Отворио, раде поиспушт’о
С јединијем јатаганма бритким,
Тер нетко их што изадр’о цигли,
И он јадник сав у ранам тешким,
Нит мимош'о ко га не кључио;
Донекле се једва одмакнувши
Запјенио од муке и жеђи
Чак у шуми негде неког Срба
Пристигао, суставша ли наш'о
Уставио г’ Богом побратив' га
Да причека расказат' му. случа),
Пак на рукам’ издахнут му одмах
Вратив душу велерадо врутку...
„Стеван нам је војвода остао
Сам у Турп'ма, наске испустивши,
Тко 6' изаш'о да за њега каже,
Нек' му стара не нада се мајка,
Верна љуба за бољег удаје;
А он пиштољ у џебану здими,
Дигну себе но и Турак’ мноштво,
Што их год се ту десило близу,
Све у лагум, у небеса л’ живе,
Нек причају Азрети-Алији
C6 једини шта их потријебља;
Себ’ прегорјев, највише се може.
Сами Турци признавали после
Много хиљад’ на бро) да их мање
Чак побједе већ клонили с’ такве
И ако су кулу сазидали
Од српскијех сву тобоже глава....
Нег' видјевши да је число мало,
И побједи да придаду вида
К врху исту својим надзидају
Ал’ памети с’ не изглади случај.“
По оној белешци на књизи у београдској црви коју смо
ми раније помињали, Стеван је ово славно дело извршио 19 Маја
1809 године.
Благо њему; он ће живети до века!....
ЛИЧНОСТИ | 1111
Стеван Живковић
Стеван Живковић родио св у селу Прњавору вод Св. Ро-
мана, на десној страни источне Мораве, око 9—10 сата западно
од Ниша. Crapo му је презиме Крстић, а оцу му је било име
Илија који је имао брата „Живка, врло богата човева. Овај
Живко оправио је манастир Светога Романа. Стеван се прозове
не по деду, ни по оцу, него по овом стрицу — Живковић. Кажу
да је отац његов Илија био узео једном од брата свога Живка
„харачку књигу“ (признаницу о плаћеном харачу — 3 гр. и 12
пара) и показао се с њоме као ЗЖивко а не као Илија. Од тога
веле да је и сину му Стевану остало презиме Живковић. Али
може томе бити и други узрок и постање. |
Живко је био човек богат а Илија сиромах. У Живка је
било шест синова а у Илије јединац-Отеван. И Илија прода свога
јединца сина неком Константину Ћурчији, из Београда за 100
гроша.“ Тако је Стеван дошао у Београд. Ту се изучио у трго-
вини, и доцније врло обогатио.
У време Дахија, пребегне он у Земун од турске силе.
' Село је то припадало онда кнежини ражањској а ова је била део
параћинске нахије. Сад тога села нема: пре неколико година
због плављења воде која се слива с брда, раселили су се одатле
Прњаворци и населили на другој страни брда Градишта, до села
Праскоче. То ново село припада општинн праскочкој а име му
је Манастирско.
Гласник ХХІ, стр. 12. -
Као дете, Стеван је кажу сваку ноћ страшно плакао. У то дођу
у село неки еБими (лекари) који су онда путовали по народу и
давали лекове болесницима. Чувши Стеванов плач, они рекну:
„Ово је дете нойливо,“ т. j. има болест да ноћу много плаче.
Они му даду некакав запис да га заварче од плача. Запис је
коштао 1 грош; али нигде ни у кога није било гроша! Весела му
мајка једва нађе 1 грош у неке комшике те плати детету лек,
а после је кбни за тај грош ткала платно равна 4 дана !..
Доцније, у највећем свом благовању, Стеван није трпео да му отац
изиђе на очи, него га је одгонио с речма:
— Ти си мене продао за 100 гроша! Одлази! одлази!“ а слао му
је редовно новаца, и хране, и одела.
ео N
>
1112 | ЋУПРИСКНИ ОКРУГ
Кад букне устанак 1804, Живковић је први почео набављати
и слати Србима пебану и све друго што је требало за војну.
Године 1805 слан је као народни депутат у Цариград, и шта
је тамоси после тога израдио, казује се под Иванковцем.
По што Срби узму Београд, он се врати из Земуна натраг у
Београд. Он је тада већ био тако богат човек да је некад давао
Совету по десет хиљада дуката на зајам, а и појединима је Dyana
много добра чинио. При свем том није могао доћи до власти у
Србији, једно што је био варошанин, како вели’ Вук, а друго
што је на њега мрзио Младен а и он на Младена.
Ипак се зна да је њега као паметна човека слао Совет Вељку
да се находи уз овога, и памећу својом умерава прекомерно jy-
наштво Вељково.
Кад су оно Миленко и Добрњац показали своје незадовољство
према Карађорђу и Младену, #ивковић је био с њима, и покази-
вао је више енергије и одважности од обојице њих. да то буде
окован и затворен у београдском граду.
После неког времена тамновања, позове га Карађорђе у Тополу,
и опрости му све; али он узме пасош и сам оде у Каравлашеу.
Њивковић се два пута женио, или боље рећи имао је две
жене. Прва његова жена била је из села Остружнице, тетка Кнеза
Максе Ранковића. С овом женом родио је четворо мушке деце.
По несрећи, жена му се ова страшно пропије и проневаљали тако
да је он, најпосле, остави и узме жену Дахије Аганлије Боја се
била покрстила и добила име Љубица. Суд онога времена пре-
суди да ЧЊивковић да својој жени на свако дете што је родила
с њиме по једну кесу (свега 2000 гроша). Живковић од своје воље
да јој 5 Беса што му је родила четворо деце, и две кесе што
му је била жена — свега 7 кеса.
Најпосле се ова његова жена тако проневаљали да је због
пића и блуда по наредби Карађорђевој бачена у Дунаво и удављена".
1 Правительствующій СовЗтъ, стр. 22.
2 У оковима (на једној нози и на једној руци) кажу да је, докле
је год тамновао, по цео дан ударао у тамбуру и певао.
3 Кад би он отишао на војску, та његова жена, оставши с дететом
личности 1118
| Кад се Живковић, године 1835, вратио из Русије овамо,
Кнез Милош му је одредио 300 талира годишње пензије.' Он је
тада мало времена овде остао. Имао је на дугу многе новце у
сељака око Београда. За то их једном дозове све, упита се ва _
свима, и почне једнога по једнога призивати и путати: колико је
који дужан. Бако му који призна дуг и замоли за почек, он
нађе његову облигацију, покаже му је, и подере на његове очи.
Подеравши све, он им изјави: да му више нису ништа дужни,
и тако се опрости с њима!...
Одавде се он врати опет у Русију и, као што сам разабрао
преминуо је у Полтави. Жена пак његова Љубица, некадашња,
Атанлиница, дошла је после амо и овде је и умрла.
Живковић је био мален порастом, црномањаст, а под старост
сед као овца, у лицу пак био је румен Као ружица.
Најпосле, нека се зна и то да је било два Стевана Живко-
вића у Карађорђево време. Један је овај кога живот сад испри-
часио, а други је онај кога је Прота Ненадовић дозвао из Беча
где је учио права. Овај други је превео Телемака.
Кнез Петар
ИЗ ГЛОЖАНА
Кнез Петар из села Гложана био је важан човек у Ресави.
И од њега су се бојале Дахије као и од осталих првиж људи у
народу. За то га, по оном плану који су смислили били за уми-
рење Србије, ухвате у Ћуприји, кад је био однео данак, па по-
губе у почетку 1804.
Песма је и овога Петра уврстила у венац мученичких имена,
који се оплео пред што ће се уздрмати „бутун Шумадија,“
на сиси, зарезила би дете само у соби те би јадниче свисвавало
од плача, а она би сву драгу ноћ ђускала и пграла с момцима пе-
вајући:
„А где ћемо село селит' 2
„Међу очи девојачке“....
1 Српске Новине 1835, бр. 10.
2 Песме књ. IV, стр. 144.
1114 ЂУПРИРКИ ОКРУГ
Бнејз Милисав
ИЗ МЕДВЕЂЕ
Милисав Кнез из Медвеђе био је, као и Петар, човек ува-
жөн, те су и њега Турци хтели погубити, али је он у онај мах
изиакао. Доцније је и Кнез Милисав оставио своју главу на Ba-
меници 1809, када и толики други ресавски јунаци.
Милија Здравковић
КНЕЗ РЕСАВСКИ
Милија Здравковић, из села Лоинице, саветник ресавеки.
Он је изабран у Совет по што је Карађорђе онако кратком пресу-
дом отерао из Совета Бурицу, ресавекога советника. Кад се 1813
тај Милија и син му Милосав предаду Вел. Везиру, он овога по-
следњега поклони Попу Дини Нишлији, који је наскоро иза тога
постао београдски Митрополит, те му Милисав буде Бао неки писар.
да време Хаџи-Проданове буне, Турци притегну и старога
Кнеза Милију, и у мало га не посеку, да га не измоли речени
Митрополит Дионисије.
Кад, али једно вече, преко тога везирова опроштаја, пошље
Ћаја-паша људе, те Кнеза Милију узму из митрополитова конака,
одведу у град и погубе, па му главу набију на колац.?
Тако је и овај Ресавац свршио свој живот као мученик за
народну ствар. |
| Ф Милосав ЗдравковиЬ — Ресавац
Милосав Здравковњпк— Ресавац, вин тога Милије, вад види
шта му би с оцем, он се с митрополитовим знањем измакне из
Београда, под изговором да купи владици димницу, и оде у Ре-
саву где га затече устанак таковски 1815, после ког њега одмах
видимо с војском на Рановцу, где с Павлом Пукићем и другима
разбија пожаревачке Турке, а после је имао с њима и други 60]
на Миливи, али је тај несрећно испао за Србе.
' Прота Ненадовић, Мемоари, стр. 196. и 197. — Само га Прота
назива Велисав, а Милутиновић (стр. 179) u сви други веле да
се звао Милија.
3 Милутиновић, Историја, стр. 180.
ЛИЧНОСТИ 1115-
Милосав је, потад, остао старешина у Ресави све до 1839,.
када је постао државни саветник, и прешао у Београд.
Милосав Ресавац стекао је ведико имање, тако, да се некад
бројао после Кнеза Милоша у најбогатије људе у Србији. За њега
се прича да је на повојницу пок. Кнезу Милану, првом сину
Knesa Милоша, послао колевку од чистота сребра! Даље се прича
да је он, кад је носио у Крагујевац данак Koja је купио од народа,
на неколико места уз пут устављао се, одвађивао новаца и остављао
у шупље грмове — „да нас, говорио је сам: — не би kapao Госпо-
дар што смо оволико узели од народа.“ А кад тамо, Кнез прими.
и оно као врло много, па прегршју одвоји Ресавцу, те му да за
труд!... |
Милосав је био умешан у буну Милетину, и у буну Вучи-
ћеву 1842 године.
Уирьо је и укопан у Свилајинцу.'
Илија Барјактаровић
ВОЈВОДА
По што је Афис-Паша разбијен на Иванковцу Карађорђе је,
вели покојни Јовић, поставио Илију Барјактаровића, трговца
из Извора, за војводу.
Овај је Илија после био један од одабранијих војвода на
том крају, и највише се бавио на Делиграду. Године 1812, у
Карађорђеву Протоколу, само је њему писано 73 нисиа, и он
се зове „Господар м војвода.“
Не знамо за крај његовог живота. Јокић каже само то да
је умрђо, али где, и када, нисам могао дознати.
Још се помињу из онога старијега доба:
Станоје Росић, буљубаша у Ћуприји. И он је умрьо;
Ђура Н. из Војске, такође буљубаша;
Поп Станиша, из манастира Црквенца (%) „храбра једна
' Син покојнога Ресавца давно нам је обрекао послати податке бар о-
последњим данима оца свога, па ево ви до овога часа не посла !!..
1116 ЪУПРИСЕЩ ОБРУГ
]увачина, вели Јокић, Боји је био Стевашу (СииъелиЬу) и војник
и саветвић.- И он је ушрьо код своје куће.
Бад је Карађорђе поставио Илију Барјактаревшћа за војводу,
овда је и њеког Вељка из Параћина одредио за кнезв, а mezer
Шунду за буљубашу.
Стејан Јованови — Лешании
Стојан Јовановић родио се 1796, у селу Кушидеву, иско
Свилајинца у путу, кад му се отац враћао из Фрајкора кући својој
у Лешје.
Стојану вије било више од 15—16 година, а веб је из Де-
лиграду у логору зажењивао оца свога.
Кад му је било 20 година избере га село, и нреко његове
воље, за сеоскога кнеза. Својим иушкии држањен прена турскии
власницима, својом природном правичношћу и добротом, ош шаскоро
постане чувен у свој својој околини и тако на виластској CEYE-
штини у Параћину буде изабран за вилаетског кнеза. То је бил
на кратко време пре 1832 године, када ће параћинска изхија
устати да се сједини са Србијом.
Кад су Турци већ опазили знаке народнога Бретања, ош
дозову Стојана у Параћин, и ту су га држали 15 дана као таоца
за мир у нахији. Али Стојан, чим се из њихових руку искобеља,
разашље људе на све стране: да се народ диже, и тако је ои био
један од главних радника у присаједињењу нахије параћинске,
алексиначке, и крушевачке к осталој Србија.
По исељењу Турака, постави га Кнез Милош за судију најнре
у Параћину, а после у Ражњу. Вад се суд яз Ражња иренестя
у Алексиначку Бању, онда Стојан дође у Крагујевац у народни
суд, где је провео 2 године, па је одатле отишао за председника
суда у Крушевцу.
Године 1842 дође за судију у апелацију, а скоро за тии
за члана Савета земаљскога, у ком је остао до 1860, кзда је став-
ъен у пензију.
Скоро три године провео је овда онда заступајући разне ми-
ЛИЧНОСТИ 1117
нистре у дужностима њиховим, а на крају 1558 привремена влада
поставила га је била за министра унутрашњих дела.
Човек овај одликовао се великом благошћу срца, чистотом
свога карактера, и свагдашњом жудњом за науком. Сам се под
старост научио читати и писати, а децу своју, своје синовце и
рођаке, школовао је тако, да је често кунаторио у својим срод-
ствима, само да њих не остави без науке.
Преминуо је од колере у Београду 17. Августа 1866.
Бог да га прости!
Рајко J. Лешјанин
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Рајко се родио у селу Лешју, под брдом Бабом, 17 Јану-
ара, 1826.
Године детињства провео је у месту рођења свота. Ов је ро-
ђени синовац Стојана Лешјанина, и с одласком овога из Лешја,
ишао је и он те се учио у варошима у којима му је стриц бивао
у служби. Том добром стрицу своме има Рајко да захвали и што
је могао доспети на далеке универзитете да слуша правне науке.
Најпре се учио у Параћину, па Ћуприји, Крушевцу, Крагујевцу,
Београду, и најпосле, у Хајделбергу, и у Паризу.
Био је професор права у српском београдском лицеју, за тим
секретар у државном Савету, па онда министар правде.
Као секретар Савета, довршио је и штампао дело које је
почео још Бао професор: „Инштитуцще Јустинијановог рим-
ског права, у Београду, 1857, л. 2 стр. УГ, 553, на 8-ни.
Министром правде постао у јесен 1861 године, и остао је
у том звању до сирти Кнеза Михаила. А лосле несрећног дана
29. Маја 1863 био је један од она три намесника који су вршили
кнежевску власт до 20 Јуна 1868. ·
Од тога доба, Рајко је живео као „министар на расположењу“
док се 1872 није тешко разболео.
Да би му лека нашао, одвео га је брат Милојко у Беч, где
је и преминуо 19 Октобра, 1872 године.
1118 ЋУПРИСКИ ОКРУГ
Рајко Лешјанин био је човек омален, сићушан, лепа лица,
пријатног опхођења, и веома доступан свакоме ко је год имао по-
требу да говори с њиме. Није био човек речит, али је имао велику
срећу да му у разговору падају на памет аргументи баш какви тре-
бају за ствар коју брани.
У опште се moge казати да је био човек врло вредан на
послу, у праву се разумевао врло добро, и тежио је и законима
и управом својом да оснаљи правну свест међу грађанииа.
Историја нашега правосудства јамачно ће дати једно од Haj-
одличнијих места Кнез-Миханловом седмогодишњем шинистру правде
Рајку Ј. Лешјанину.
Бог да га прости!
Милоје Лешјанин
Милоје Лешјанин родио се такође у селу Лешју, у ћупри-
ском округу, 16 Новембра 1530, од оца Огојана и матере Маре.
Милоје је пошао у школу у Ћуприји, куд му је отац, као
кнез нахӣски, прешао био из Лешја.
Из Ћуприје је дошао у Београд, · где је свршио гимназију и
лицеј, а године 1849 отишао је у Хајделберг да настави своје
студије.
У Немачкој је провео три године слушајући државне науко
у Хајделбергу и у Берлину. Иза тога оде у Париз, где је остао
две године и по. Из Париза је прелазио и у Енглеску, па се
отуда вратио у отаџбину.
Нево време служио је у министарству унутрашњих послова,
па је онда послан у Цариград за секретара, одакле је дошао на
крају 1858 за секретара министарства спољних послова. Одмах
за тим постао је начелник Бнежеве канцеларије, где је био уз
Кнеза Милоша све до смрти седога владаоца (14 Септ. 1860).
У почетку Новембра 1860, он пређе за начелника спољнога
одељења, и у том је чину остао До своје смрти која га однесе
с овога света 13 Априла 1867.
Прво што ско читали јавно из Милојева пера, била је pe-
цензија на знаменито Ткалчево дело „Државно право Србије“. Та
личности 1119
је рецензија штампана у „Срб. Дневнику“ за 1858 годину без
потписа и без икаква знака.
Он је'много саставио и написао у области административне
политике, а од свега је штампао само књижицу : „Државна служба
и државне слуге, у Бечу 1859“. И на тој се књижаци он није
хтео потписати а њу је ондашња српска штампа похвалила више
ваљда него и коју књигу дотле.
Милоје је био човек стасит, леп, смеђе косе и бркова који
су били танки, и увек уљудно увијени.
· Сва Физиономија његова уливала је неко поверење, казивала
је душу ведру, чисту,. отворену, пуну доброте.
За то га је свак волео и уважавао не само из броја једно-
‚ мишьеника него и из кола људи који би му били противни у
мишљењу.
Да је Милоје имао дужега века, могао је Србији бити од ве-
лике користи нарочито у пословима са страним државама. Он је
и овако у два маха слан у Црну Гору, а после бомбардања Бе-
ограда извршио је једну мисију у Џаризу и још у неких од ra-
раната Србије.
На неко време пред сирт гађајући нишан, повредио је зе-
ницу и тако је, после тешких болова, остао без деснога ока.
Јемачно су те страшне муке наудиле, најпосле, и свему иначе
здраву телу Лешјанинову; он падне у тешку болест од које се
није ни дигао.
Он је сарањен код палилулске цркве, с јужне стране оне
умке на којој је 1830 године прочитан султански хатишерио.
На гробу иу је подигнут красни споменик, на ком нема ни-
шта више до ово:
Милоје ЛЕШЈАНИН
рот. 1880 + 1867.
А повише тога, у једној увијеној траци, изрезана је једна
Француска пословаца коју је он имао обичај врло често говорити,
и која гласи:
Fait que dost, advienne que pourrait.
1120 ЋУПРЦСЕН ОКРУГ
Најпосле, у време устанка 1515, одликовали су се неки че-
стити синови овога округа, и њихова имена находе се у 27 бр.
Срп. Новина од 27 Маја 1865 године.
В. МЕСТА ЧИМ БИЛО ЗНАТНА
Иванковац, данас мало сеоце (1870 имало је 43 пореске
главе) 1 сат на исток од Ћуприје, било је пре седамдесет ro-
дина позорница једне од највећих победа коју су одржали Срби
над Турцима од 1804—1813 године. |
У оном дугачком низу сукоба, бојева, и победа има три Ер-
вава боја, три славпе победе, које надмашују све друге; то су:
победа на Иванковцу 1805; победа на Мишару 1806; и
победа на Малајници 1807.
Победа на Иванковцу особито је важна, не толико што је
њу одржала шака Срба над 30—40 хиљада Турака, колико с
тота што су се шумадински устаници на Иванковцу први пут су-
дарили с правом султанском војском и, поразивши је, ступили
у непосредну борбу с турском царевином.
Фа то ћемо ми проговорити Боју реч више о боју и победи
на Иванковцу. |
У продеће' године 1805 скупе се српски главари на скуп-
штину у село Остружницу“ да се договоре шта ће да раде. Ту,
између других послова, одаберу они и пошљу посланике у Ца-
риград да, у име народа, траже од султана:
1 да Срби турском двору плаћају одсеком за све дације а
у земљи сами да суде и да управљају;
2 да би им то било тврђе и сталније, да им се допусти да
се у све градове у београдском пашалуку метне српска војска,
да ит она у напредак чува.
Посланици који су ове захтеве однели у Цариград били су:
Отеван Живковић, из Београда; Алекса Лазаревић, прота из
| 1 Прота шопићеки, Алекса Лазаревић, каже да је то било 11
Априла 1805. |
2 Местнмице то је било у зассову Пеќанима као што вели сам по-
сланик Прота Лазаревић. Голубица У, стр. 285.
ЗНАТНА МЕСТА з 1121
Шопића; и Josan Протић, из Пожаревца. (Овај је после остао.
у Букурешту, а место њега отишао је Петар Новаковић - Чар-
Даклија).
Живковић је на скупштини говорио да Турци ово не ће дати
ни пошто, али други главари рекну да се другојачије не може
нико ослонити на Турке,
Кад посланици у Цариграду покажу шта народ захтева,
Турци се упрепасте и повичу:
— Шта ће ради градови?! Та ово није раја; ово су хајдуци!
Ову тројицу сриеких посланика метну одмах под стражу, а
цар постави Афис- Пашу, из Ниша, за београдског везира, и за-
поведи му да одмах купи војску и да иде да умири Србију.
Сад Стеван Живковић, који је добро знао и грчки и турски,
етане говорити турској господи:
— Ето цар шаље Азис-Пашу у Србију, а парод, не имајући
од нас никаква гласа, не ће знати ни веровати да је то царска
заповест, па ће се побити с њиме, и биће на ново веһе невоље.
Него пустите ви мене да идем у Орбију, да кажем народу да је
то царска воља, и да се не противе већ да приме Ахис-Пашу
у Београд.
Турци то приме и пусте га.
Живковић препоручи своје другове (Проту Алексу и Yap-
дакли)у) неком пријатељу да их тај, чим чује да се Аоис- Паша
прикучио Србији, одмах изведе како год ноћу и да их сакрије
где било’. Удесивши ствар тако, Живковић потрчи брже боље у
Србију. На Ниш није смео ударати, јер би га тамо позвали Турци,
него пође уз Дунаво. Око Пореча ухвате га Реџепови Турци и
хтедну га посећи, али се он ипак, премда с великом муком, одго-
вори и измоли те га пусте.
Кад наступи на побуњену Србију, стану га људи питати:
како је, јесу ли што свршилиї а он им почне овако казивати:
а. o ыыы C лењи ЗЕВСА, —
*И доиста их је тај пријатељ нзвео и сакрио на неку лађу те су
„избегли у Одесу. Фдатле, преко Кијева, стигну 13 Октобра 1805
у Петроград, па су се тек отуда вратили у Србију (Голубица
У, стр. 286).
БНЕЖЕВИНА СРБИЈА г]
1122 А ЋУПРИСЕИ ОКРУГ
— {0бро, браћо; никад боље, хвала Богу: цар наи дад
све што смо хтели и желели, и одреди нам Аоис- Пашу с ти
ста људи у Београд, колико да се зна да је земља царска; нех
после дођоше гласови да је Афис- Паша накупио којекаквих својих
рођака, момака, и беспосличара на неколико хиљада људи, и TARO,
место три ста људи, дигао читаву војску. За то из Цариграда mo-
слаше иене напред да вам кажем, и да гледано: ако АФис- Пап
дођв с три ста људи, да га примимо у Београд, ако ли поведе више,
да се бијемо с њим, јер и он не слуша цара како се не вац
по његовој заповести.“
Те гласове расеје Живковић по народу куд год прође, è
Карађорђу и другим старешинама каже управо онако како је.
На таке гласове Срби почну свуда купити војску, и Миленко
Стојковић и Петар Добрњац с пожаревачком нахијом похитај
ближе к Ћуприји и укопају се у Иванковцу.
Карађорђе пак кретао је нахије: београдску, смедеревез),
крагујевачқу, и јагодинску.
А Аис се збиља спремао не само да угуши устава, вен
да затре и помисао о таком чему у напредак. да то је не ви
водио силну војску (30—40 хиљада људи), него је још нон
иноштво личина да веша српске поглавице, и гонио неколико во
капа абенача и малих кеба (бритвица) да капе Србима натуе
место весова и шалова, а кебе да им преда место оружја.
Ни то није сва опасност. У граду Београду стојао је Tym-
нац-Алија са својим крџалијама са сумњивом лојалношћу прена
Султану а с таким истим пријатељством према Србима. Ваља
је и њега учинити безопасвим. Тај посао узме опет Живковић в
се. Пређе, дакле, у земунски контуманац на састанак Гушанцу,
па ва питање његово:
— Шта свршисте у Цариграду? каже му ово:
— Искасио тебе за везира, и изнајпре нам обрекоше да №
тебе поставити; али АФис-пашини пријатељи подвалише новце I
Q Ф
поставише Афис-Пашу. И ето га он сад иде у Београд, а xE в
знамо шта hemo? Шта нам велиш ти, Алил-Агаї
ЗВАТНА МЕСТА 1123
— Бите се, и никако га не пуштајте к Београду, одговори
Гушанац. |
Вештом овом маневром Живковић обезбеди српска села од
стране Београда, те су еве војводе могле поћи да уставе силнога
АФиса.
Последњих дана месеца Јула 1805, Афис-Паша стигне у
Параћин, и, на Госпођине Покладе (31 Јула), његови коњици већ
допру до српских шанчева на Иванковцу.'
Из Параћина Ахис-Паша пошље Смаил-агу бањскога и још
неколико Турака да се разговоре с Миленком и Добрњцем, који
су се с две хиљаде пет стотина људи и једним гвозденим топом
били улогорили на Иванковцу. АФис је поручивао Србима ово:
Паша хоће да иде у Београд десном страном Мораве, него да му
гледају да нареде конаке, и народ да да оружје па да буде раја
Као што је и био. Срби му на то одговоре:
— Лепо! ми емо чули да везир иде у Београд, и наредили
смо му конаке али не преко нахије пожаревачке, него на Јато-
дину и на Хасан-Пашину Паланку, царским путем, куда су и до
сад ишли везири; а ове нахије преко Мораве похаране су, попа-
љене, и готово опустеле: људи немају ни сами шта да једу а камо
ли војеци конаке да дају. За оружје пак, кад дође у Београд,
гледаһехо како hemo; а ми смо царева раја и онако.
Асис-Паша као да је знао да га Срби маме у шуме и ry-
дуре кроз које ваља проћи док се из Јагодине дође до Гроцве,
па не пристане, него опет пошље своје људе на разговор. Милевку
‚и другим главарима обећа, ако се уклоне и покоре, царске берате,
а аво се успротиве, загрози страшном каштигом.
Миленко, подбочивши се на ашов којим је копао шанац, од-
говори овако:
— Што смо одговорили честитом везиру, оно је; његов ми
берат не треба ништа; а што прети, не ће нас уплашити. Нека
* Вук вели да је Афис-Паша дошао у Параћин првих дана Августа,
а Јован Станишић, из Иванковца, као очевидац каже да је стигао
на „Госпођиве покладе“ (31 Јула). Гласник IV, стр. 158.
71"
1124 ЋУПРПСКИ ОКРУГ
удари слободно са свом својом војском. Pha био ко му се измакао.
Него опет ведимо нека он иде царевим друмом, на Јагодину.
На то Асис-Паша срдито рекне: |
— Знам ja- и сан где је Београд, нити требам хајдука да
ми казују и заповедају којим ћу путем ићи.
Дигне дакле војску из Параћина и удари на српске шанчеве
у Иванковцу да их онако узгред очисти, да му не остају за ле-
ђима. Али се зачуди отпору на који ту наиђе. Од јутра до крака
трајао је крвав бој. Турци истина освоје мали шанац у Бом је
био топ, ади се у великом одупру Срби јуначки. Они пак који
нису били ни у једном шанцу, отму у шуми турску џебану. У овом
боју, нарочито у јуришима, изгине Турака тако много да се сам
Аеис-Паша уплаши и почне о Србима са свим другојачије мислити'.
Други дан Турци се повуку на трагу Параћин. Пред вече
пак стигне Карађорђе, а с њим и Младен, Кнез . Сима, Вуле, и
Главаш. | |
Срби своје погинуле укопају, а Турцима поизодсецају главе
‚и понабијају на коље око шанца. Србима се y овои боју распрс-
нуо онај гвоздени топ од препуњивања.“
Карађорђа је још на левој страни Мораве срео глас о овој
славној победи, и војску његову веома .овеселио. —
Прешавши преко Мораве, Вожд се одмах састане с Миленком
те чује све шта је било. Иза тога, кажу, оде у село Извор Илији
Барјактаровићу и упита га:
— Шта мисли параћинсва нахија?
— Једва чека да ти дођеш па да се диже и она, одговори Илија.
— Па лепо, коекуде! ти скупи људе с мотикама и секирама
јер знам да оружја немате.
— Хоћу драге воље! одговори Илија
Одатле се Карађорђе врати у Иванковац, па онда сву војску
примакне £ Параћину. Дошавши до близу вароши, заузме висове
1 О појединим Србима који су овде показали чудо од Јунашфа вреди
загледати у Гласник Ш. стр. 158 до 170.
2 Бој на Иванковцу описивали су и два официра у бр. 142, 154 и
145 Србије, за 1870 годину.
СА
ЗНАТПА МЕСТА 1125
где су параһћински виногради, и почне копати шанчеве. Било је
већ вече, и месец се час показивао на шаровитом небу а час
залазио за облаке.
• После дужег колања, Карађорђе седне на један тои и perno:
— Ала, воекуде, да је једна чаша ракије.
— Има, Господару, одговори сеиз, и одмах му донесе чуту-
рицу и једну погачу.
Карађорђе (све ово прича Петар Јокић) напије се па пружи
нама редом да се и ми напијеио. Узевши погачу, он стане крижати
кришчицу по кришчицу те давати нама, а и он је саи мезетио.
Параћин пак, доле у равни, рекао би човек да гори у ватри.
У њему беше све живо узаврело. Светли се онај конак у ком је
био АФис- Паша ; свирају свирале; бију бубњи, и чини се неко
необично весеље. Е
. Док ето ти Е нама Crese Писара који се беше прилично Ha-
китио. Хода поводећи се и нешто загледа око топова, па ће тек рећи:
— Чујеш, Господару, да избацим и ја један топ на Турке:
— Остави се спрдње, Бога ти! рече Карађорђе.
~ — Молим ти се, Господару, само да погодим “у онај конак.
— Зар да убијеш пашу # настави Карађорђе.
— Па да га убијем ја, прихвати Стева. —
— Ха, ха, ха; пемој, болан, остаће му деца сироте: нема
им ко купити патица, па ће их похватати грозница од босотиње-
— Баш ако ће, peue неодступни Cresa; него ми допусти то,
кад те молим ! Е
— Е па удри, што ти драго, кад си навалио.
Cresa скочи, наврте оне шајтове опако весео као што беше,
па тек повика: или!
Кумбара пуче. Ђуле излете као светлица кроз ваздух, и паде
баш у ону вућу која се највише светлела.
На један мах, све се утиша; свеће се погасише, свирке пре-
сташе ; врева се утиша.
— Видите ли да ја убих пашу, рече поносито Стева.
— Куда ће његове еиротеї рече Карађорђе шалећи co.
Ноћ прође мирно. |
1126 ЖУПРИСКИ ОКРУГ
Како заплави зора, Карађорђе повика:
— Коњици на поље из шанца !
. Изишав из ongona, коњици се поставе у бојни ред.
Ето и Турака; нападоше, вели Јокић, као гладни вуци. Ми
их одбиемо а ови јурнуше на Миленка; ама их и он дочека ју-
начки. Већ припече сунце да узаври мозак у глави. Око по дне
Турци се повукоше на одиорак. А кад би 4—5 сата ударише
опет ама много слабије. Они не прелазе Црвицу в нама ан ми
не идемо онамо к њима. |
У један мах опазисмо ми да они узмичу, и видесмо овамо иза
Параћина на Д рвеном Брегу да измичу: пешаци напред а Боњици
за њима — сви беже!...
У тај исти мах указаше се седам људи Параћинаца, 3 Србина
и 4 Турчина, иду овамо к нама. Од сна три Србина један беше
кнез Вељко, отац Јована Вељковића. Међу Турцима беше један
с белом брадом који је говорио за њих све. Кад дођоше упиташе
се и Карађорђе им рече да седну па их онда запита:
— Коекуде, а камо вам Турци“
Онда онај седе браде Турчин скочи, клече на колена, и поче
овако говорити:
— Бег-Ђорђије! ниси толико јунак, нити се хвали јунаш-
твом, али ти је дао Бог.
— Вала нека је Богу, рече Карађорђе својим обичним Tan-
EHM гласом.
— Ето кад дође из Ниша АФис-Цаша с оноликом и онаком
војском, продужаваше Турчин: — ми емо у Параћину мислили да
нема цара Који ће га уставити, а Бамо ли сиромах Миленко да
може што учинити. Он прође и удари на Иванковац. Мало постаја
док тек почеше доносити мртваце и рањенике све више и више па
се најпосле врати и он сам: Миленко са шаком људи разбио Аеис-
Пашу и онаку његову војску!
У то се чу, продужава Турчин, да си стигао и ти. Паша
нас све скупи синоћ око себе на диван и почне говорити:
— Нас Миленко осрамоти; али нека, ево је дошао и онај црни пас,
за то сутра да ударимо, и само по једну убуру да избацимо па за сабље. |
ЗНАТНА МЕСТА 1127
Сви му доглавници одобрише то. У тај мах пуче онај твој
топ, ђуде паде увред нас и распрште се. Сви се ми устурисмо
вуд воји и повикаемо: Meger! Али кад се донесе свећа имамо
шта и видети: комад од ђулета пребио паши ногу на двоје. Јутрос
_ се Турци нису ни били; паша јауче, а војска виде да теби Бог
помаже.
Кад одолеше муке, паша уви ногу па у зобницу у вруће
мекиње, и оде. Бог сам зна докле ће. Ми остасио сада о Богу
и о теби, Бег-Ђорђије! Ми смо твоји; даваћемо све што иштеш
само нам немојте у рз дирати.
— Коекуде, рече Карађорђе:— ја и нећу да војујеи на Ia-
раћин; то је лесковачки пашалув; али је Афис прешао био rpa-
ницу, за то сам га и одбио. Сад ја своју војску враћам.“
И доиста је за онда врати, да се године 1806 с већом
може јавити чак према Нишу!
Ето шта се догодило на маленом селу Иванковцу и на Па-
раћину, где је довршена иванковачка победа.
Милутиновић о овом боју и овој победи има песку у којој
између осталога Баже овако:
„У Ресави Иванковац дич’ се
Разбитијем АФис-пашинијем
Спремившијем лико и бритвице
Да опаше и дарива Србе
Нападнув' их с тридесет хиљада
Мало спремне, слабо оружане
Ал' разјарне и познате бојце
Та Миленка тврдостална друга
Милована л’ победоноснога
И Добрњца значећега доста:
7 Он је од оте ране умрьо недошав до Ниша.
2 И дониста није дао ни једном војнику да уђе у варош него је no-
ручио по оним Парафинцима те су трговци изнели у поље ван
вароши: кремења, барута, и оланака, и војници су ту куповали
зпта је који хтео.
з Србијанка 1, стр. 96.
1128 | БУПРИСКИ ОКРУГ
Краљево Поле. и
Везирово брдо ва југоисток од Ћуприје на десно) стран
реке Раванице зове се једно поље Краљево Поље, a на лы) ў
страни те реке Безирово Брдо.
Прича се да је некад ту био велики бој између војевё в
кога краља и војске везирове, али се заборавила имена и ран
и везира. |
Да ли ово није био онај бој који је имао године 1443, в
десној страни Мораве, три дана од Ниша, краљ Владисле di
гелонски © Турцима!
И године 1689 у Августу, помиње Марграф Баденски в
иу се логор находи на Краљеву Пољу, код Јагодинске Ћупри.
Милива, село у деспотовачвои срезу, 1 сат на североа:
од Манасије, осем своје старе црквине, ваља да се помен та
то што је у том селу 1815 године начињен шанац проте!“
праских Турака да они не би прошли Пожаревцу у пожоћ. Пе
пут су Срби ту били разбијени, а други пут славно су ТЕ
разбили и вратили их у Ћуприју.
Г. ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
У ћупраском округу има 1 варош, 2 варошице, 92 сем,"
општина, и 12.523 пореске главе (1870).
Ћуприја је окружна варош и ако је бројем душа mamii
обе варошице. Она се налази на десној обали Мораве, 6an 8
утоку Раванице у Мораву. Далеко је од Параћина 1 сат xot E
север, а од Свилајинца 5 сата идући на југ.
У Ћуприји је био стари римски град који мајор [pabi
назива Трајан. Сад се'од њега познају само темељи.
После победе ва Иванковцу, Ћуприја је остала у ериш.
рукама. Ту је начињен јак шанац против силе која би долазила `
Параћина. |
' Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten ап де“
letzten österreichisch-türkischen Kriegen, Wien 1854.
* Милутиновић Историја, стр. 178.
ВАРОШН, СЕЛА, EYRE 1129
После пропасти на Каменици, 1809, Карађорђе је мислио
да се у Ћуприји одржи, и послао Јокића да шанац још боље
утврди; али Младен рекве да се тај шанац поруши, и да со пређе
на леву страву Мораве. Јовић и учини тако. За што је Младен
то наредио не зна се; а кад стигне Њарађорђе, одмах унита
— Ко поруши шанац у Ћуприји, | |
— Ја, одговори Јокић; рекао ми је Господар Младен.
Карађорђе потегве из пиштоља те Јокића тешко рани, а
Младен побегне. |
Пошто се, у јесен 1809, опет ослободила од Турака, Ћуприја је
остала српска до 1813.
да новога, Кнез- Милошевог устанка 1815, Ћуприја се често
помиње.
Марашли-Али-Паша с војском својом уставио се у а
и ту водио дуго преговоре са српским старешинама које су имале
стан на Белици. Најпосле, пошто је Милош посвршивао важне
послове с Турцима у унутрашњости Србије, стигао је и он, и,
ва позив Марашли-Али-Паше, дошао му у Ћуприју, на договор.
Ту је Милош, да би се прекратио рат, и отворио пут пре-
говорима од којих се, за онда, више надао него од рата, углавио
е Марашли-Али-Пашом ово:
1. Да Срби пропусте Ћехају Марашли-Али-пашина с неко
седам осам хиљада Турака на Врачар, и да им, како путем, тако
и на Врачару, дају храну (и људима и коњма), и дрва;
2. Српски посланици, с препорукама и пратиоцима Mapam-
линима, да иду у Цариград, а Марашли-Али-Паша с осталом Boj-
ском турском да седи у Ћуприји, док се ови посланици не врате
из Цариграда, и не донесу Ферман: да цар Србима опрашта, и
прима их у милост своју; |
8. СОрпсва војска међу тим да стоји, како стоји;
4. Марашли-Али-Паша да пише на Дрину Бошњацима, да не
ударају више на Србе.
Срби су, по том, пропустили Ћехају Марашли-Али-пашина
на Врачар, по уговору; а Кнеза Милоја Тодоровића, и Калу-
1180 ЋУПРЁСКИ ОКРУГ
hepa Неофита из манастира Николе пошьу у Цариград є
порукама Марашлӣнии.
Не прође месец дана, а посланици се врате и довесу пм
љан еврман, те Марашлија остави Ћуприју и крене се за Белу:
али је Ћуприја била еве једнако у турским рукама.
Huano једно писио које је писао Кнезу Милошу Бари
Ага, бимбаша ћупраски, 1821; вреди да га свега изложк,
Оно гласи:
„Високоблатородному Господару и моему досту Милошу w
безно поздраваћ.
„И Ваше смо писмо примиди, и разумели што нам пишет.
И ми смо пратили Мемет-агу тамо к вама. Он ви 6 казао тскен
што смо ми наручили. Друго, ако питаш за овамо, Фала Богу зарак
смо и све в мирно, нема никакво зло, Фала Богу за царево здраве
и за Ваше здравље, пема никакво зло. Друго, мало смо скорби!
брижни што нама Везир умрьо,! али молимо Бога за царево здр
и за ваше: елбет туна и нама неће лоше бити. Ми смо се три
што смо год могли и за Везира и за Вас и за сву сиротив. п"
смо год кадри толико смо учинили, и Ваш дослук несмо sabog
види. Опет на Вас надежду наслањамо: немойте нас из руке испусти.
И Капиџибаша ми 6 казао, што сте ви нђму по Мемет-аге si
чили, да се он стеже, и да ћете му свршити посла. И я иша
и рад сам, и њему кажем: Не бой се! не ли Милош-Бег то ИД
биће та свршено. Он каже: хоћу потрошити стотину кеса, DNY
куд да се денем? я му ведим, не бой се! Бег нек је жив, cH
то изићи. |
Друго. Има један Алиш-бег из Лесковца; био пошао @ с“
типу душа, да иде у Београд, па како чуо да в везир умрьо, 08 кт
вио войску у параћинску,а он само дође овде те ноћи вдну nob. =
ми смо га вратили натраг; казали смо: иди натраг; нема Bali}
овамо, Фала Богу све в мирно; и он отиде натраг. То вама тш
да и ви знате.
С отим оставм твой добра дост, и свако добро желим, Бар»
ага, бимбаша ћуприски 1821. године. (М. П.)“
Турци су се иселили из' Ћуприје тек првих дава 109
Јуда 1834", а шанац у Ћуприји порушен је још 23 и 4
' Марашли-Алн-Паша.
* Србске Новине од 1834, бр. 27.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 113}
кембра 1833. Што је било топова и муниције то је све донето у
Београд. Од стране српске при том рушењу био је члан народнога
суда Милосав Ресавац, а од београдског Везира Ахмет-Ага,
гаваз-баша.'
На Ћуприји су грађена два моста преко Мораве: један ста-
рији који је из доба турскога, а други новији који је градила
српска влада. Од првога стоје још тумбаси у Морави, а од дру-
гога само главе на обе обале Моравине: све је друго вода однела.“
Од отих. мостова, који со турски зову Луприје, и варош је
Ћуприја добила данашње своје име.
Ћуприја је одавно главно место овоме округу; само неко
време, док је тим округом управљао Милосав Ресавац, због њега,
била је средина све те нахије у Свилајинцу.
У Ћуприји је сада столица дивизијара, суд и начелништво
окружно; ту је окружна бригадна команда и управа понтонерских
_ чета за сву Србију; пошта и телеграф; ту. су и градионице
•
скела и понтона.
Ту има овновна школа мушка с 3 наставника и 115 ученика,
и женска с | учитељком и 45 ученица. Пореских глава у Ћуприји
било је 1870 године 592. е
Трговина је мала, а и заната мало; него се већина ћупри-
чана бави земљорадњом.
Параћин, на речици Црници, 1 сат од Ћуприје на југ, а
толиво је или мало даље од Мораве на исток.
У Параћину је особито жива трговина земаљским произво-
дима: вуном, храном, стоком, и др. И чаршија је већа, и заната
је више у њему него у Ћуприји.
Параћин смо помињали Бад је била реч о Иванковцу; али
он, за онај мах, није узет од Турака.
; Србске Ho Новине од 1834, бр. 1, стр. 27.
2 Овај други мост грађен је за прве владе Кнеза Мијанла. И како
је народ морао многу грађу привлачити за ту грађевину, против-
ници су кнежеви, 1842, узимали и то као један повод да распале
незадовољство у народу.
Овај је мост оборила вода ноћу изисђу 2—3 врта 1848 (Срб.
Новине од 6 Фебруара 1848, стр. 11).
1132 ‚ МУПРИСКИЫ ОКРУГ
У почетку 1806, Параћин је опколио и почео тући Добрња,
те се он преда, као и Ражањ, и Алексинац, и Бања. Турци ү
испраћени куда су желели, а вароши су остале у српсвни pyrin.
Године 1832, кад се већ дотужало трпети Турке власи
преко свечаних међународних уговора, онда је букнуо устана ү
параћинској, алексиначкој, и крушевачкој нахији, те Турци бу
истерани, а ови крајеви придружени к својој природној срели
— Србији.
У Параћину је 1870 било 1006 пореских глава.
"Сад у Параћину има основна школа мушка са 5 настан
и 232 ученика, и женска са 3 учитељке и 117 ученица.
Ту је канцеларија среза параћинског; пошта; телеграки
станица, и намесник за параћински срез.
Свилајинац“, варошица на десној. обали Ресаве, 1 шн
исток од Мораве, у лепој равни. Место ово живи највише oyt
иљорадње. Не бих рекао да је ово варош старинска. Биће №}
она нарасла и оживела за оно време када је због старешиие F
савца била ту средина свему ћупраском оБругу.
У Свилајинцу је 1870, било 804 пореске главе.
Ту је школа мушка и женска. У мушкој раде 5 учты!
има 203 ђава; а у женској 2 учитељке, са 90 ученица.
У Свилајинцу је сарањен Милосав Здравковиќ Pecans
У Свилајинцу је канцеларија ресавског среза, пошта, 1 %
леграфска станица.
Села у ћупраском округу средње су величине, али «у #7
јена; баш и мала да су, збијенија су од шумадинских.
Многе сеоске ствари, које се тичу усева, стоке, и у ош"
' Писмо Косте Јовановића капетана (Архив Cpu. Уч. Друш“
бр. 399).
2 Добро би било већ једном знати чисто како је име овоие иг.
Истина Вук је једном записао Свилајница, па се по meny tork
и неки новији писци; али живе душе нема тамо која би таво +»
ову варош. Тамошњи је људи изговарају Свилајнац, а то је трк.
Свилајинац, као што га ми и пишемо.
ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ
1183
економије, боље су им уређене него у села шумадинских, где је
више остало да тегли сваки појединац.
Редни број
<> ср 1 © сх њ Ф К ~
о со ~ 2) сл UN м
10
11
12
Ево свих села ћуприсвих :'
51 155. Е $
Имена села gE ag RE z Имена села gE
ga 5387 < zy
2 = < ~ см
Варош .
Ћуприја J 1838 592 —
І Срез деспотовачки
Вирине 120 2 18 Војник 0 1867 1 121
Исаков , 199 2 19 Бељајка L] 1872 171
Рајкинац . 89 41 20 Буковац 100
Дубока 183 4 21 Ломница 113
Мали Поповић 56 3'/, 22 Кованица 63
Глоговац C) 1850 157 31/, 23 Језеро 88
Богава 69 4 24 Поцовњак 50
Брестово 69 4 25 Паъевац 59
Медвеђа O 1840 171 5 26 Липовнца 54
Велики Поповић 165 4 27 Стењевац 65
Балајинац 69 31/, 28 Двориште 1868 62
Грабовица 139 5 29 Ресавица | 69
Плажани 179 57), 30 Сладаја 66
Милива 104 5 31 Стрмостен 85
Трућевац 67 31/ 32 Јеловац 49
Дражмировац 51 2/ 33 Жидиле 97
Внтанци 128 4 Свега 3.977
11 Срез параћински
Параћин (11838 1006 1 13 Лешје 45
Шавац 63 2/, 14 Плана () 1871 208
Стрижа 83 23/, 15 Лебина | 58
Чепури 77 3 16 Давидовад 41
Горње Видово 76 3 17 Мириловац 96
Доње Видово 165 4 18 Текија 38
Сикирица O 1851 92 4 19 Главица 67
Ратари 55 3/ 20 Клачевица 66
Дррновац 158 4'/, 91 Дсња Мутница[)1852 148
Крежбивац 57 4 22 Извор 86
Голубовац 26 4 . 23 Шалудовац _ 48
Бусиловац 76 4 24 Горьа Мутница 114
—— о ae
* Од 1851 до 1869 била је у Манасији.
даљина од
окружиог
места
Пркбдижна
А
3'/,
5.
6:
27,
3
31 /.
6
61/,
5
41],
4
61/.
6
6
6
> © р №
~
~
Ф. о п сә 0
~
ё
> <>
—
Г
сә о
= ви
— =
№ ы
1134 ЋУПРӢСКИ ОКРУГ
ы 55 Б. £ Е: #28.
Ж Имена села Ес 3865. Имена села вс 3885
Ы =5 2381 z | Е БЕХ
=“ = q Е А :> = «
25 Буљани 163 3 32 Влашка 80 ПА
26 Забрега 80 3 33 Крушар 162 2
27 Бошњани 76 2 34 Паљани 90 17,
28 Половац 55 2', 35 Иванковац 43 1
29 Стубица 141 2 36 Супска 108 1
30 Сење Q 1851 . 177 2 37 Батннац 126 1
31 Бигреница O} 1871 283 3 Свега . 4.533 —
111 Срез ресавски
1 Свилајннац Г) 1843 894 8 18 Купиновац 82 7
· 2 Црквенад ()1870 209 8 14 Седлари 108 6//,
3 Гложани 233 7 15 Суботица, 147 5%
· 4 Дубље 216 7:/, 16 Роанда 120 6
5 Грабовац 194 7 17 Бресје 59 6
6 Луковица 100 71% 18 Радошин 86 6/
7 Бобова C 1867 336 8/ 19 Војска (J 1868 190 5
8 Витежево 211 9 20 Мачевац 64 5
9 Дубница 1871 118 9 21 Гладна 70 e
10 Ђуринац 71 7 22 Тропоъе О 1868 224 6
11 Роћевац 89 7 23 Јасеново 203 5
12 Проштинац 52 7и, 24 Врлан 45 6
Свега 4.112 —
Примедба. Кад се имена села у овом списку испореде с именима
воја је Вук Ст. Караџић 1822 године исписао из арачког тев-
Tepa’, онда се види да у нахији ћупраској нису у оно време
била ова села: Поповњак у срезу деспотовачком, Ђуринац,
Роћевац, и Мачевац? у срезу ресавском, а у срезу пара-
ћинском ова села, која су у нашем списку од броја 1 до 28 за-
бележена. У Даници за 1828 годину Вук је између осталог по-
бројао и села нахије параћинске, а вад та села поредимо с
нашим списком, онда налазимо да данас нема само села Кошева,
за које г. К. Јовановић у свом Речнику вели да је престало,
јер је са Сикирицом спојено. У нахији параћинској налази се
вод Бука занисано и село Батинац, а исто је и у нахији hy-
прӣској записано било; да ли је ово погрешка, или су донсфа два
села под овим именом постојала, не може се извесно знатя.
1 Види Даницу за 1827 год., стр. 70.
2 Ова три села валазе се у Речнику Србије г. Јов. Гавриловића.
ВАРОШИ, СЕЛА, EYRE . 1135
У нахији ћупраској била су 1822 године нека села која се
данас у другим окрузима налазе, а неких је и са свим нестало.
Тако припадају данас округу јагодинскои села : Јовац и Сињи Вир.
Ова села не налазе се у Речнику г. К. Јовановића: Бусари,
Жировница, Златенац, Вричани. Рамново!, Ћириковац, и
Мућава.
Осем тога налазе се у именима неких села разлике које могу
код једних бити само штампарске погрешке, али вод других
промена је стварна, у току времена учињена. Тако село Брестје,
данас се зове Бресје, Белајка, давас Бељајка, и т. д.
СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ОКРУГА ЋУПРИСКОГ
ИИ Р
НАСЕЉЕНИХ | основних |
|
МЕСТА 4 TERARI ШКОЛА |
|
|
| A
-= ! В
а 'Пореских!
Жвтела а
(1866 г.) . (1870 г)
Срезови
ВАРОШИЦА |
| Релни број
ВАРОШИ |
СЕЛА И ЗАС.
МАНАСТИРА
СВЕГА
СВЕГА
МИРСКИХ
МУШКИХ
ЖЕНСКИХ
СВЕГА
· 1 | Вар. Ћуприја · (Е. – |-| 1: i | 29.439 ;
, 2 | Деспотовачки . Ji —|— 98, 38: 2 1 | 3 | | | 8277 |
| | |
3 | Параћински.,. — 1 36 37| 2 | 2 |4 | 6 20.491 4.588 |
|| 23 м 4 | 115161. ‚аи | алә |
| | |
‚4 | Ресавски
|
|
је
— |
Свега . .. ја 2 | 92 | 9 `4 | Е 18; 3 | 2] 55.888 | 12.514,
По овом прегледу ama дакле у округу hynpûckom 95 mace-
љених места. Вад имена наших села упоредимо с пописом људ-
ства од 1866 године, онда налазимо у овом 96 насељених места,
јер је онда још постојало село Кошево, које је доцније додато
селу Сикирици. да време поменутог пописа, округ Ћуприски
имао је само два среза, и то: параќински и ресавски, а данас
има три: деспотовачки, параћински, и ресавски.
— — ——— =
1 И ово село по Речнику г. Гавриловића, налази се у срезу темнићском, ок-
руга јагодинског.
1136 'БУПРИСКИ ОБРУГ
Највеће село у округу Бупрйеком (по попису од 1866 101)
јесте Бигреница (1.324 житеља), а најмање Голубовац (113
житеља), оба села у срезу су параћинском. |
По насељености деле се сва места у округу ћупрасвов m-
пет категорија, те тако има места која броје ·
од 101 — 200 житеља . . . 4
„ 201—500 , Е:
„ 501—1000 , © > . 32
„ 1001—2000 , ©.. 4
„ 2001—5000 , ... 3
у ред последњих спадају: варош Ryupuja и варошице: Cous-
јинац и Параћин. l
У средњу руку долази у целоме округу на једно наевьею
место по 588 житеља; у срезовима долази на једно macese
место и то:
У ресавском по . . . . 764 житеља
„ параћинском по . . . 554 ,
„ деспотовачком 0. . . 448
У округу Бупрйском било је 1866 године 55.888 хиты,
и то: 28.589 мушких, а 27.299 женских; долази дакле на lM
мушких 95:49 женских. Од ове средње сразмере показује (је
параћински мању (100 : 96-32), а срез ресавеки већу (100: 96:68)
а највећа је разлика у житељству по полу у вароши 'Ryopiji,
јер тамо долази на сваких 100 мушких само 91'15 женских.
Овај округ занимљив је и с тога што у њему поред (р
живи и нешто Блата а има и Цигана. Од ових народности нај
је пописом у ГОДИНИ 1846 1866
Срба . . . 35.573 45.898 |
Влаха. . . 7.348 9,827
Цигана . . 620 668
СВЕГА 43.531 55.885
Од 1846—1866 године множило се житељство
ЗАНИМАЪЕ, СТАЊЕ . 1137
српско са _. . . . 1.21 процента
влашко са .. . . 144 ,
циганско са . . . . 040. ,
а у опште множило се житељство округа ћупраског са 1:26 про- .
цента годишње. Према томе требало би за удвојсње житељство :
српско . . . . . . 09155 година
влашко . 0. 0. . . . 470 ,
циганско. . . . . . 1786 ,
у опште. . . . .. 55 ,
По броју школа и цркава овај округ заузима средње место,
тако долази једна школа на 2661, а једна црева на 4. “99 а £H-
Teba. За тим долази једна
ШКОДА ЦРКВА
У СРЕЗУ: НА ЖВТЕЉА
ресавском . . . . . 2.620 8.668 _
деспотовачком . . . . 2.923 4.872
параћинском .. . . 2.927 5.123
Срез ресавски показује дакле најповољнију сразмеру.
Куће су највише од чатме, па олепљенс, и покривене махом
ћерамидом. Има по негде и зиданих кућа, а има и кровињара, али
је оних првих највише.
Распоред је унутрашњи као и у окрузима пожаревачком и
алексиначком.
Д. ЗАНИМАЊЕ, СТАЊЕ
Као што је већ казано, Һупрӣски се округ западном својом
страном пружа низ Мораву, а источном удара у планине које су BOAO-
кеђа Морави и Тимоку. Осем тога, њега преко северне поле пресеца
река Ресава које је долина врло родна и за обрађивање веома удесна.
С тога и јесте у западној поли округа, у поморављу, и у
Ресави, земљорадња већа, а у селима која су на источној поли,
ближе планинама, сточарство развијеније.
Попис обрађевина од 1867 даје ове бројеве за ћуприски округ:
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА ко:
Е $
1138 БУПРИСКИ ОКРУГ
Кукуруза је било засејано 26.842 дана орања
= memange. . 0. . . . . 8.846 „ ,
Јечма 0... . . . . 8.947 , š
ОВ. e к ом а а 199% = е
Ерупвика . . . . .. 644 , š
Paxa о. о пъ о 372 , А
Кроипира .... .. 598 , А
Ковопље . . . . . . . 1.268 , 5
Лана само... . .. 148 , 5
Винограда је било на 31.328 мотика; а ливада на 36.174 косе.
Кад је пак 1366 године пописивана стока у Србији, нађено
"је у Бупрйском округу:
Коња... . . . .. 3.198 грла
Говеда . . . . . . . 26.468 ,
Свиња . . . . . . . 52988 ,
Оваца. . . . . . . . 197.390 ,
Коза . . . . . . . . 24.369 , |
Кошница. . . . . .. 6.161, а године 1859
било их 7780!
Од воћака има: шљива, крушака“, јабука, трешања, вишања,
дудова, бресака, ораха, и т. д.
Стање се може узети да је у опште добро, особито се не
чују многе тужбе на презадуженост, као на неким другим местима.
Задруге се и овде брзо распадају.
е. ОДЕЛО
Мушко одело у ћупраском округу налик је на одело Пожа-
ревљана и Ражањаца. Само што Ресавци често носе пешкире зави-
јене око главе.
Под планину неки носе све одело од белога сукна, овако као
што је у Црноречана, а носе и оне велике шубаре (барле) од
овче нестрижене коже.
' Приметно је доста крушака Сланопађа које се не виђају чим се
пређе овамо на леву обалу Мораве.
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ БАРАКТЕРИСТИКЕ 1139
Бене носе на глави трбеље, Као што смо описали у круше-
вачком округу. Поједини делови одела и накита на женскињу зову се:
кошуља, чарапе, назуваче (назувице), бели појас,опрегаљ (сувња),
канице (шареви појас), антерйца (јелек), опанци (ири ципеле),
скутача (Kenema), манистра (ва руци), и обочићи (минђуше).
Ж. ГОВОР
Ресавски говор Боји се чује у целом овом округу биће по-
најпунији представник источнога говора. Нарочито пада у очи што
се овде редовно чује несам м. нисам; а и све оно што смо поми-
њали у окрузима пожаревачком и јагодинском.
Гласоудар је: Илија, икона, Морава, четири, шестина „Ми -
лан, Јован, Стојан; Станимир, Велимир; трговац путује по, ce-
лах, м. по селима; купио своје жене мараму, á снаге ништа, па
тотова свађа. Задужио се у механе 100 гроша за ништа.
Прокај реке м. покрај реке; гадље свирају, м. гајде; ге
си био, м. где (де) си био? ге ћеш ручат ? гарван, м. гавран;
моа, и. ноја, твоу, м. твоју кућу, и т. д.
%. ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, ИГРЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Гусле се још чују у Ресави и ако ређе него у другим окру-
зима који су више на запад. Има једна песма о Млави и Ресави .
која се не пева уз гусле него на глас, а инак се може уврстити
међу оне које се певају уз гусле. Ево је:
„Развијај се, ружо, у градине!
Да развијем барјак у планине:
Да саберем Млаву и Ресаву,
Да изберем по избор јунаке:
Који може стићи и утећи,
И на страшну месту постојати,
И за оштро гвожђе уватити —
Од Стамбола друме затворити,
И отети цареве хараче
У Стамболу цара упитати:
„Суатан-царе! по што ти је царство 2“ |
72*
1140 КУПРИСКИ ОКРУГ
Игре волеке ове су: поломка; острољанка; четворка;
дурбинка ; чачак ; влатиња; препишора ; ситниш; мачванка;
кнежево LOPO, алексинчанка; буљанка ; моравка.
А пре 30—40 година играле су се још: осам пута у место;
на-хоро ; тедено; љикад, и бимнез (2)“
Од прича, можемо поменути оно што се приповеда о Деспоту
Стевану Високом.
— Деспот је, прича се особито у околини Манасије , много
` путовао по својој држави. Кад се пак где дуже задржавао. то је
бивало или у Руднику или у Манасији. Турци су били већ при.
теснили Србију и вребали су сваку згоду да је како год освоје.
Стеван се довијао од сваке руке да их отера, али бадава. Једви
је био претерао Турке чак преко мора, и, бацивши за њима у поје
свој буздован, рекао:
— Кад овај буздован изашао из мора, онда се Турци spamu
амо; а буздован одмах сам изађе на брег; и у том му се јам
анђео Божији, говорећи:
— Стеване, Стеване! И TE можеш и коњ ти може, али п
не да Бог.
У таком мучном стању, Деспот науми да оде са овог света
а да нико у народу не зна за то, него да се свуд мисли да м
путује као што је често и чинио.
По што је смислио да прекрати свој мучни живот, да заво-
вест градској стражи у Манасији да, без оклевања, убије свакога
ко би се по заходу сунца приближио градској капији а ве ói
умео казати уговоренога одзива.
С једним само слугом изјаше он низ Ресаву до поља Цари-
чине. Ту заповеди слузи те прекује коње, обрнувши им пао«
наопако, па се онда врате на више и дођу цркви Светој Тројици.
Ту Стеван, у ноћној тишини, ‘уз ромор Ресавине воде, I
шушкор лишћа, сврши своју последњу молитву, па онда заповед
слузи да — —
— Шта мислите?
ПЕСМЕ, ИГРЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 1141
— Дага прободе, и ту на месту да га закопа, а по том да
иде брже у град, не казујући о томе ником ни речи. Слуга, веле,
изврши ову страшну заповест. Дошавши д0 града, чује да стража.
виче: Стој! и тражи одзив, он не умедне одговорити, те отровна
стрела и њега састави са земљом. И тако Стеванова сирт остане
без гласника.
Друга опет прича вели да је Стеван, у тешкој бризи, изла-
зио често под ноћ из Манасије, и ишао уз Ресаву к цркви Светој
Тројици, те би се ту у самоћи дуже молио Богу. Отуда се по
некад враћао у град врло доцкан. А како се догађало да и који
непријатељ дотле допре, то је он био већ раније заповедио стра-
жама на кулама: да, пошто сунце зађе, убију сваког ко се хтедне
приближити граду а одзива не каже.
Једно вече кад се он, тако доцно, удубљен у мисли јамачно
о тешком стању Србије, враћао ка граду, стража упита:
— Ко иде?
Стеван то и не дочује; толико се био замислио. У густој по-
мрчини, стражар га не позна него пусти стрелу и доброга Деспота
погоди у само срце. |
Ово се овако прича у околини Манасије, што ми бележимо
као доказ да је сирт Стеванова много занимала народ. А исто-
рӣски је потврђено да је он преминуо на месту где је данас
Стојничка Црква, у Црквинама (пређе: Дервенглавама), као
што је раније већ испричано.
t
И у овом округу има нешто Влаха, али су се они и оделом
и говором још више примакли Србима.
Пада у очи обичај који се најчешће срета у параћинској:
да се имена и мушка и женска дају она која изражавају неку
нилошту у породици. Тако су, на приливу, најчешћа имена : Милоје,
Милојко, Милосав, Милисав, Милан, Милован, Миливоје, Мила-
дин, Милета, Милија, Радоје, Радован, Радивоје, Радојко; —
Милена, Милана, Милица, Миља, Рада, Радојка, Миљана, ит. д.
1142 КУПРИСКИ ОКРУГ
Н. УПРАВНА ПОДЕЛА
Подела овога округа за управу, док су владали Турци, била
је различита од данашње.
Параћин и његова нахија, у Боју је улазила и кнежина
ражањска, припадао је Лесковцу, а права Ёушриска нахија, која
се звала Ресава, као да је била подељена на две поле. Једној
поли средина је била у Ћуприји, а другој, на сву прилику, град
· Манасија или село Бојник; јер се Свилајинац и 1822 године
помиње као и сва друга села у Ресави.
После 1832, округ је тај раздељен на два среза: на ресав-
ски и параћински. Првоме је столица Свилајинац, а другоме
Параћин. >»
Овружна пак власт находила се у Ћуприји.
Године 1871, ресавски је срез раздељен на два нова среза:
на ресавски и деспотовачки. Први је обухватио села у Доњој
Ресави ближе в Морави, а други хвата Горњу Ресаву и планине.
Првом је столица Свилајинац, а другоме село Војник, 1 сат испод
Манасије. Параћинском је срезу и сад столица у Параћину.
У Ћуприји су: штаб источно-моравске дивизије; окружни
суд; начелништво; окружни бригадни штаб; команда понтоњерске
чете, и многе: радионице. |
Само окружни прота овде чини изузетак: он седи у селу
Медвеђи далеко од окружне вароши.
Ћуприски је округ део београдске јепархије.
j. НОВЕ ТЕКОВИНЕ
| Од нових тековина била би на првом месту ћуприја преко
Мораве, али је њу однеда вода, те и ако је у новије време била
стечена она је на скоро и растечена. Остаје друго јавно добро
у Бом прво место заузимају путови, и то:
Пут од Ћуприје на Параћин к Алексинцу; =
Пут од Ћуприје преко Везирова Брда на Свету Петку и
Честобродицу к Зајечару;
Пут од Ћуприје к Раваници;
НОВЕ ТЕКОВИНЕ 1143
Шут од села Медвеђе к Манасији.
Сви су ови путови правилно просечени и насути, само на
злогласној Честобродици још није ни линија добра нађена а камо
ли да је што друго урађено. Тај пут, докле држи та Честобродица,
још је пут за коње и пешаке, а за кола је пролаз тек по невољи.
Од зграда нових заслужују помена
Окружна кућа у Ћуприји за суд и за нечелништво;
Среска кућа у Свилајинцу.
да тим долазе школске зграде: у Глоговцу, у Медвеђи, у
Сењу, у Сикирици, у Мутници, у Плавни, у Свилајинцу, у Бобови,
у Дворишту, и у Бигреници.
Цркве нове су: у Ћуприји, Свилајинцу, Медвеђи, и Плавни,
а и Света Петка нова је богомоља на старим темељима.
У Параћину је била озидана велика нова црква. Да се одр-
жала, била би једна од највећих богомоља у Србији, али је не-
срећом, или боље рећи, невештином мајстора, изашла таква да се
сурвала пре довршења — и сад дремље обрушена на поуку и оп-
штинама и предузиначима:
| Знане ствара,
Незвање обара ;
Знање је моћ,
Незнање одмоћ.
Јеш нам ваља прменути дрвени мост на Морави код Ћуприје
којим иде велики београдско-алексиначки пут.
На другим прелазима моравским, на Свилајинцу, Војсци,
Глоговцу, и Сињем Виру, возе обичне скеле.
ЗАВРШЕТАК
Још само неколико речи да кажемо па смо са свим готови.
Ради "смо овде да приберемо на једно место оне статистичке по-
датке који су досад већ изложени, а и неке нове.
Тако нам најпре долази овај преглед:
|
ЕЉЕПОСТ НА |
| површина [], БРОЈ ЖИТЕЉА ПО | FAO У С
| попису у години | == m]
ОБЛАСТ | миљу . | КИЛОМЕТАР |
5 ==, стр часна A за —=— АЕ
1866 | 18751 ; 1866 | 1875 | 1866 | 1875 |
| |
Шумадија . "и 611, | 373.52
Мачва . . .. | : 219.657
Рујно, Стари
| Влах, и Paaki "225-91! 12,439" 9.1 255.525
| Тимочка Крајина | 156:66! 8.626: 253.7191
Бравичево. . . 109-56 6.033 292.488
27.605,
| Варош Београд я — |
Г
Србија _ 791-00! 43.555 1,216 346 1,352. 505 1588
Као што се види из овога, прегледа, Шумадија је насељена
најгушће, а Рујно, Стари Влах, и Рашка најређе. На једном
(О километру највише се душа умножило у Шумадији, а најмање
у Мачви.
Од целс површине Кнежевине Србије, највећи део заузимају
Рујно, Стари Влах, и Рашка, а најмањи Браничево. Од жи-
' Попис је овај почет у Новембру 1874.
тељства пак, по попису од 1866
ЗАВРШЕТАК
1145
, највећи део долази на Шу-
мадију, а најмањи на Браничево; а године 1875 највећи део
долази опет на Шумадију, најмањи на Мачву.
На сваких 100 душа нађених пописом године 1866, има 1875
113:12 годишње је множење 1:64 %
У Браничеву
„ Шумадији 112:59 И » 1:57 %
„ Тимочкој Крајини . 111'86 > Е 1:48 %
„ Рујну, От. е Рашкој 111'10 А э 1:89 %
„ Мачви | 106-67 0, OSL%
„ Београду 109-64 А 819
У Србији . 111-20 a g 5 1:40 °%
Сад да видимо како по попису од 1866 године стоје бројеви
мушкиња према бројевима женскиња :
п __ВРОЗ_ ЖИТЕЉА Е
ЈЕ
ogra |
j МУШКИХ я
Е: НЕ, РЕЯ - =, -
170.980 160.765, 331.745 ‹
105.478 омы 205.989
117.489 112.501! 299.990
16.380 110.434| 296.823
101.563 95.115| 198.678
14.992) 10.186 25.173
626.891 _ 589.455) 1,216.346,
Рујно, Стари Влах, и Рашка . . .
Тимочка Крајина
Браничево
Варош Београд
По вери становника, у Србији има (по попису од 1866)
Православних . 1,206.045 душа или 99:1592%
Мухамедоваца . 4.979 „ ›„ 041%
Католика, 8.405, , 028%
Јевреја . 1.560 „ , 0:13°%
Протестаната .357 ‚„ , 008%
Колико је било (1866) у Србији сељака а колико варошана,
види се из овог прегледа: у
1146 | ЗАВРШЕТАЕ
| Б Р о Ј
— -
"ВАРОШАНА СЕЉАКА СВИЈУ
| СТАНОВЕПЕА
О р пе а а Ке 309.900 331.745, 6
Мачва 20.000... 0... .: 17.673) 188.259 205.982 -58 |
Рујно, Стари Влах, и Рашка. . .!· 18.651 116.339: 229. 990 5-9
23.458] 203.365] 226,823)
ПРОЦЕНАТ
ВАРОШАНА
р
|
Тимочка Крајина ...... F
5 | 23.620] 173.058| 196.678,
Варош Београд........ 25.178 — 95. 178
___Србта . „| 125.425 990.991! 1,216.346 10:
Браничево
Највише дакле варошана има у Браничеву, а најмање у
Рујну, Старом Влаху, и у Рашкој.
Насеоност места види се из овог прегледа који је састав-
љен из података ПІ свеске Државошиса Србије:
НИХ МЕСТА
Шумадија .
Мачва . ... .. 6 46 191
Рујно, Стари Влах,:
и Рашка ... 22 72 298
Тимочка Крајина . .| 6 50 136
Браничево. . . .|—| 1 115
|
Варош Београд. .1—– | — a
ма С J NE 208 E AC A 640, 110 Г
Колико је било кућа, и по колико душа долази на једну
куһу, види се из овога прегледа:
1 Ови се бројеви не слажу с бројевима села која смо за сваки округ
на свом месту изложили, а то је за то што у званичном · попи-
сивању (1866) нису сви засеоци вођени за се, већ скупа са селима
с којима чине једн; општину.
ЗАВРШЕТАЕ 1147
К | р | Bà- |
CRO- ' У on-
Областа ВАРО- ПО СЕ- POW- -
Пена № ‚ СВЕТА | KOJ | са Ја
| ЛИМА | ABMA | о
_| ИМА солои:
"Шумадија . с 0801. 50.921 | 55.011 4:38. 6.09 | 598
Мачва . ` 8155 | 24.188! 97.058 560 | 7:59 | 7-57
Рујно, Стари Влах, и Рашка. Я 3.545 | 33.122! 36.667 8-5 653 6:27
Тамочка Крајина . . . у 5.285 | 33.205 | 38.440 | 4:48 | 6712 | 5:90
Браничево. . . . . . .. | 4.944 | 38.678 | 38.622' 478 | 5-14 | 5:09
Bapom Београд г 2 : 3.449 3449 7:30 | — | 7:30:
Србија | + y 25318 | 175.109 | 201.027' 4:95 | 6:21 | 6:05
Број становника једне кубе варошке и једне куће сеоске
Јесте као 100:125, а у појединим областима то је овако:
| У Рујну, Старом Влаху, и Рашкој, као 100: 170
„ Шумадији . . . . . . ,„ 100: 139
„ Тимочкој Крајиви. . . . ,„ 100:137
„Мачви . . . . . . . ,„ 100: 136
„Браничеву . . . . . . ,„ 100:108
Ово најбоље показује где су се најбоље одржале злдруге.
Прелазимо сад на покрет житељства, а то је рашћење и
опадање популације. У том су главне чиниље: венчање, рађање, и
умирање.
Из података које имамо при руци саставили смо преглед о
покрету житељства с годишњим срединама за период од 1862—
1873 године.
r: У | ВЕН- т УМР-
3 5) чања | них | лих
x |- | ПН ЕЕ ==
ис а а НА 000 житеља ·
Шумадија ..... . . 4183 | 15.854 | 10.915 112-49 | 47:89 | 32:97
Мачва . . 2.133 | 9.846 f 8.268 || 18:87 | 48:16 | 4041
Рујно, Стари Влах, я "Рашка. | 2.582 | 9.304 i 11:02 | 40:49 | 26 99
Тимочка Крајина . . . .. 2.585 11:29 42:68 28:62
Браничево. . ...... 2.220 429
Варош Београд . За њи 297
Србија 14.450 38.385 |, 11-98 | 44-77
1 У овом ручуну изостављени су житељи вере мухамедовске који су
по народности Цигани, те тако има без Мухамедоваца по попису
од 1866 године:
т
1148 ЗАВРШЕТАЕ
У Србији има годишње на 1000 душа по 12 венчања, или
по једно на 84 душе. У појединим областима пак има годишње
једно венчање и то:
У Мачви . . . . . . . . на 75 житеља
„ Шумадији . А „ 80 »
„ Тимочкој Крајини . . . . ,„, 89 ,
„ Браничеву . „ 89 ,
„ Рујну, Старом Влаху, з Раше s 91 3
а у вароши Београду . . . . . 85 ,
На годину долази на 1000 житеља 45 рођења, или на сваке
22 душе по једно рођење, а у области: г
Рујну, Старом Влаху А . на 25 житеља
Тимочкој Крајини . . . г а y
Браничеву. . . . . . . . ,„,22: ,
Шумадији и Мачви . > и“
А у вароши Београду . . . . , 38 ,
Сразмера између броја деце брачне и броја деце ванбрачне,
у неколико је мерило морала у народу. У нас од 1000 рођења
тек су 8:77 ванбрачна, а најгори је у томе Београд, где на 1000
рођења долази 46:5 1 ванбрачно. У појединим областима то је овако:
у Рујну, Старом зена на 1000 6:88
__„ Мачви. „ 1000 396
„ Шумадији. . . . . . . » 1000 2:50
„ Браничеву TE » 1000 1:13
„ Тимочкој Крајини . . . . „ 1000 1:04
На 1000 душа има у Србији годишње 32 смртна случаја
нв ЕО А ње
Шумадији . ,. . . . . . . 331032 глава
у
„ Мачви... 204 448, к
„ Рујну, Старом рлу и Рашкој 229.185
„ Тимочкој Крајини . . . , . 224.619 ,
„ Браничеву . . . . .'. . . 196540 ,
„ вароши Београду . . . . . 25178 ,
_ Свега 1,211.602 „ —
©
ЗАВРШЕТАК 1149
или један смртни случај на 32 душе. Најјачи помор влада у Мачви,
јер тамо долази једна сирт већ . . . на 24 житеља
У Шумадији. . . . . . . у 30 ,
„ Тимочкој Крајини . . . . , 35 ,
„ Браничеву . . . „ 956. ,
„ Рујну, Старом Влаху, И Рашкој „ 97
а у вароши Београду чак и. . ,„ 21 душу.
Према свему томе годишњи вишак рођења износи 1:309 про-
цената; тако би се број душа удвојио у Србији за 53 године.
Колико је школа и цркава према броју житеља, види се из
OBOT прегледа. Ppojent цркава и школа вреде за 1874 годину.
EN 7 ВРОЈ освов- |
' BPOJ 1
а " БИХ ШКОЛА
ИРККУ ШКОЛУ
У] м
= Е =
~ 14 5
Ем 8 |
= > Ра
за в
ДОДАЗИ ЖИТЕЉА
14 816 162 7.968
5 7 | 9.510
НЕ то | с 3.588
7 |
Шумадија МИН ИТ, таи а
Мачва .
Рујно, Стари Влах, и Рашка
Тимочка Крајина . : 71 96 : 2.140
Браничево TE 45; 91 ` 1.967
Варош Београд . . . . . 10 | 10: 7 у 1.678
Србија . |376 41. 417 | 490 У 2.265
Код овако малог броја школа не може се ни знање много
ширити у народу. Из података Боји су прибрани пописом 1866
године, види се колико је било писмених лица у Србији, а ко-
ЛИБО је у појединим областима, види се из овог прегледа:
у 1866 години Било ЈЕ ! Y СРЕДЊУ РУКУ ДОЛАЗИ ЈЕДНО
ПИСМЕПИХ Т ПИСМЕНО AHNE У
Е салва = |
ВАРОШАНА
СЕЉАКА
ВАГОП} Т.
СЕЛИМА
ОПШТЕ
Ў
Е
79494
31'65
35-63
31-22
| Шумадија ша .2‹ 7.008 8:47 | 44 25 |
Мачва. . . . А 3.556 .5 ' 599 52 94 |
Рујно, Craps |
Влах, и Рашка .6 2.176 | 6.455 571 ; 7798
Тимоч. Крајина | 2.685 .26 5'12 15'26 |
Браничево . . 2.687 ! 1.0: 545 | 6954 ая 27-95
2-44
23:90
Вар. РА Е — : 2:44
32.186 18.707 | ‚ 890 5832
А
1150 ЗАВРШЕТАК
Кад апсолутне бројеве писмених лица поредимо једне с другима,
онда излази да је на сваку стотину писмевих варошана било само
58 сељака. У појединим областима пак била је овака размера:
У Мачви . . . . . et. . као.100:120
„ Шумадији . . . . . 100:112
„ Рујну, Старом Влаху, и Рашкој „ 100: 76
„ Бравичеву . . . . . . . , 100: 62
„ Тимочкој Крајиви. . . . . ,„ 100: 59
Србија је земља тежачка, јер од свега становништва долази
90 об на тежаке. Коливо је било обрађене површине у Србији
1867 године, види се из овог прегледа:
1151
: п | 4
| 169019 || 908'929 || 6207071 [89981 |19916 |28 8986106991 |8е8'61 | 190' 198 |202/2] 21909 |:08'22! 058" gorse 01206] 86856 | ` (040
19081 1818 1168 96 — |— 68 | 8I | jL io | 88r Ра 9 96 | узда оод ‘deg
| 20998 51112! (0971 |0002 sore |986 999 |евоа |1087°5. | бОРВР: 88 ери izzos | 08966 OSUTI perg | 142468 || ' овәһинві
|80666: ||200'061 16591 |9508 1928" |801 |706 |6082 |62171 | 29915 |158 [18811 (522-11, 896'901 |192'51 918"21| 69178 | зниба ‘кир,
|202'98 |061'001|| 12962 [6625 16017 16 IPSP |6066 0291 |826'98 |281'21009: 1686" | ҮР6'65 |619’? :506';,.| 21:81 | зашва и хвуд
| | ийвіс) ‘он(А
| 127'02 106701 08966 |(66Р6 LEOP 86861166 |2081 (6876 | 18Г37Т |855 12681 |086 61202 (87381898 |бРО 86 О А
| 166'661 | 666`681 || 00294 |615'9 [67671 1769 968'0:6 #16 [EGE FE |8916 | 12081 706'811168"9 | SGL'L8 „` * Зуи Ш
|
|
—
р
VYHLON У20Я
| 5 |. о
| л |
| 5 м | z в > и 5 p z „5 a a ё изовт90
E- = = м Е m ь = z = А н о о ч = w
| = | я нь © ЗАК а = Ж М Saj = = а ~
| > > = x > о
| г > = Я с А > а = < = = S 2
> 5 > > "9 >
1152
ЗАВРШЕТАК
Највећи простор земље био је засејан кукурузом и шпени-
цом, а најмањи ељдом и просом. Овај преглед показује колико у
опште има земље орнице у Србији. Простори су исказани хектарима:
Области
Шумадија .
ПЛУГОМ
ЗЕМЉА ПОД
| Г EE
= | | = | å 1
= | ы ~ ` а 9 ©
< Б; 5 | се || 5
> | = 5. | ме све
| о | = | = ПЕ ЕСЕ
= а | ка — = са
Ро = < о
Е Е Ма ~ = B P +
110: 381. 11| 20.695:50 | 41.951:99, 7.53716 170,865'69 В
Мачва СА . | 58.464:07 | 10.814-95 | 22.86907| 1.76500 | 93.918 :90| 13:72
Рујпо, Стари Влах, | |
и Рашка . TR? 54. 474: 25, 0.398`42 | 91.841: 49 9 099 77 67.148:86) 5:45
Тимочка Крајина . | 83.20975) 5.5; 19-58 | 26.280-55 7.30498 :22.184'89) 14'15
Браничево | 58.91574 4 91200 26.53322 5.0958] | 05.387-67] 15-82
Варош Београд | 004-81 14:24 47:39 87" 3 75:98 44:35
Србија '946.050'66) 51.110:59 '138.823°7 1| 93.890: 07 | 550.505 03) 12'85
Ж
Колико простора остаје под шумом, а колико је непроизводне
барама, не може се ка-
земље под каменом,
зати докле се год Србија не премери.
планинама, рекама,
Колико се чега производи у нас не можемо да кажемо, али
се може узети да је производња доста јака, јер се доста знатне
количине жита извозе.
Извоз најглавнијих житних производа био је овај:
У ГОДИНИ:
1568
1569
1570
1171
1872
Кад je 1866 године пописана стока,
оваца и свиња доста има.
ПШЕНИЦЕ — КУКУРУЗА РАЖИ ЗЕЧМА
у товарима по 100 килограма.
587.267 28.540 12.901 35.046
109.841 36.520 9.067 53.52.
185.000 22.000 3.450 5.650
98.950 1.200 8.250 1.000
59.900 5.300 2.450 3.200
областима види се из овог прегледа:
ОВСА
8.855
э .254
4.300
700
400
увидело се да особито
Колико од кога реда стоке има у којим
Digitized Бу Google
ЗАВРШЕТАК
`
Области
КОЊА
СВИЊА
ОВАЦА
КОЗА
Шумадија . -| 26.896 | 202.679
ачва 32.240 | 143.665
| Рујво, Стари 1
Baar u Pauca | ‚ 24.782 | 154.381
| Тим. Крајвна || 21.888 | 144.488
| Браничево. | 17.116 | 95.401
| Вар. Београд
срба 3
Од 10.000 комада све стоке, има
Оваца . . . . ..
Свиња. . . . e .. . 2.448
Говеда . . . . . . . 1.403
Коза . .. . .. .. 854
Коња. 5206 о ш 233
Од целог броја стоке, има на
у 1867 години вазо JE
5.067 комада
1000 _ эъвдвоз []
ЖИТЕЉА миљи
У ОБЛАСТИМА : КОМАДА
Браничеву. . . . . . . . 4.811 8.637
Тимочкој Крајини . . . . . 4.801 6.951
Шумадији. . . . . . . . 4.6084 8.771
Мачви . ., . 4.412 7.309
Рујну, Старом Ват. H i Рашкој 3.519 3.582
У вароши Београду. .... 148 — _
У Орбији 4.344 6.680
~
z BPOJ КОШЪИЦА
ы
ја
©
о
96.500
14.810 |
10.820 |
15,678
663 811 456 1.784 3 3.717 343 |
122.985 | 741.425 | 1,291. а 2,677.310 | 451.219 |5 аа ај 109. 152 |
Поред разног жита, стока је за сад наш главни производ за
који се уноси у земљу новац са стране. Колико је стоке изве-
жено за шест година (т. ј. од 1567 год. кад је стова последњи пут
пребројана па до 1872 године), види се из овог прегледа:
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
78
1154 | ЗАВРШЕТАК
ИЗВЕЖЕНО
J E B3 3E MASAE
ГОВЕДА
_ и
28.222
СВИЊА СВЕГА
ОВАЦА | КОЗА
А A А
59.995 | 15.469
209.015
312.631
68 34.143 433.935 92.202 21.149 588.029
69 21.269 442.196 33.384 16.919 514.368
70 20.098 886784 29.991 16.737 ° .458.610
71 27.268 369.085 41.251' 487.599
72 42.584 472.708 73.182 589.019
Оваво велики извоз стоке кои се придружује још и извоз
разних сировина, као: Божа, лоја, ит. д., не може бити користан
по нашу земљу у опште, јер колико год добијамо за живу стоку и
сировине, толико опет морамо да дајемо за прерађену робу коју
за своју потребу уносимо са стране у земљу.
О томе се најбоље можемо уверити из трговачког биланса за
неколико година који у овом прегледу износимо:
B P E A Ua о O T
Године ИЗВОЗА УВОЗА
п A Р
2.878.540 =
7,861.456
21,676.655
24,812.154 26,450.745 1,688.591
37,824.151 29,962.695 —
33,863.709 26,659.546 — 1,204.163
30,595.420 27,981.238 — 2,658.182
Свега | 145,893.549 132,686.879 4,517.131 17,123.801
Годишње | 26,587.856 — 2,641.354
КРАЈ
РЕГИСТАР -
А
Абаџија Илија . . . . 1059
Абд-Ага, командат Шапца,
убијен . . 497
Абдула Марко, главви кнез
пожаревачке нахије, дигао
1821 буну . . . . . 1089
Абдулина Буна, открио је
Миљко Петровић . . . 911
Абоговић Михзило 159, 232
Његова црква ] EPR Ka-
меници . . . 835
Абраш Никола, јунак и io-
братим Хајдук-Вељков 965
Авакум, нгуман боговађсви,
на састанку у Рудовцима 72
давлео заверенике у Рудов-
цима . .. 402
Авала, повијарад од Београда 5
Висина њена . . . . 59
Рудно место. . . . . 68
Град ва њој. . . . . 64
Дело Проклете Јерине . . 65
Авдурамановић Мешан,
хвала његова 529—530
Аврамица, притока Тимоку. 878
Ата Хасан-паша, везир бео-
градски под Дахијама . . 12
Аганлија, један од четво-
pune Дахиа . . . .. 11
Ко је био родом... . 11
Рањен на Дрлупи . . . 71
Кад је изишао из Београ-
да да угуши буну . . 84
Убно га Миленко у Адакалу 952
Аганлина жена, удата за
Стевана Живковића z 5 85
Агатангел, митрополит на
скупщтини 1817... 18
Адакале, оплазина турске
земље у Дунаву . .
Дело аустрӣско .
Миленко побио ту четири
Дахије . . А
Адем-паша, неверничен по-
губио Јаћима Шућура
Одговор његов тло Ми-
лошу . .
Аллија, кула у |. овом Хану
Адош, његова кула . р
Адријан Август, римски
цар, новац његов
Азбуковица, откуд јој име
Ајрадин -Вег, његова прича
Стојану Шегртану о гра-
ници српској bu
Академија Војна, отвореяа
Алајбег на састанку у 3е-
мВ уже
Алљук, последњи владика
ваљевски . .
Александар, Херцег Виртем-
бершкн, у Гроцкој
Алексинац, окружна варош
Освојен од Турака 1806.
Бој на ъему pg
Школе . А И
Телеграески п трговински
‚узао
Алексинячки округ, приступ
и границе . . . .
Планине . е
Воде
Минералне Boae..
Равни
Шуме и рудно благо .
Старине .
Становници и судбине њи-
хове
13*
941
952
952
672
684
840
427
22
578
818
292
18
404
107
804
.804
804
804
895
115
176
719
781
182
188
184
789
1156
Е Я
А лексиначки округ
Лачвости )
Знатна места
Вароши
Села
Статистички преглед
Мушкиње и женскиье .
Школе и богомоље према
популацаји ..
Куће ижнто . и
Дуван, виногради, ливаде,
воће, стока, кошнице .
Стање, одело . :
Говор
Песме А
Приче: Ајрадин-бег H Cro-
јан Шегртан . б
Игре, управна подела . .
Нове тековине .
Алексиначка Бања, или Co-
ко-бања, славна бања
Некад велика варош, два
пут освајана Аустријанцима
Алексић A., Његов рудник
"графита у Крушевици
· Али-бег, разбијен на Смеде-
реву
Али-бег, прича о мегдану са
Зма)-Деспот-Вуком
Али-бег, сив Карафе)зи)ив
вођ на Јухору
Али-паша , велики везир,
јавља за предају градова
Кнезу Михаилу
О важности Кнеза Михаила
Алил Хаџић, ужички Дахија,
погинуо ва Јелен-Камену,
Алтомановић Никола, Цар
Лазар га затворио у Ужице,
где је и умрљо.
» 7 ,
Амбариште, стара закопина
Амет Eycos, догађај његов с
Вучићем Курлагом.
Ами Бује, навод
О висини Каблара
О висини Ђакова
Висива Козника .
О висини Prea .
РЕГИСТАР
817
818
821
822
781
805
649
158
172
191
22
279
842
612
272
568
$15
307
644
112
776
80!
950
О старом имену Алексинца
О Мајданпеку .
Ана, друга жена Господара
Јована, А
Анастасијевић Миша,Мајор,
поклонио кућу за ан |
Школу . . 43
Родно се у Поречу. 975
Андреја, војвода крушевачки,
оборкнез и „стари капетан“ 737
Андреја, краљ маџарсви, са-
стао се у Равном са Стева-
333
‚ном Првовенчаним 833
Андрејевић Арса, послат да
утиша буну против Френ-
чевића. 796
Анђелија, мати владике Ја-
нићија . 602
Аниште, развала 68
Караула чачанска . 14
Антим, владика ваљевски,
венчао као кум Попа Луку 43
Антим, владика ужички, 0
боју на Клењу 489
Aneja с Капетњи, узео Y-
жице 1698 612
Арадин, кула његова у селу
Кулини 181
Арамбашић Станко, Мустај-
пашин буљубаша над срп-
ском војском . : 70
Биографија његова . 138
Убијен у Смедереву . 160
Аранђеловац, варошица . 993
Арвп-пезње, потучен на Pa-
точини и а `Баден-
ским . 989
` Аргос, град ча Кривој Коси
у Рготини
Ариље, стара црква, 587, 588, 589
Некад јепископска столица 588
Гробни белези . 590
Армаш Настас, казао Тур-
цима које је Вељко, и тако
та топ погодио. 899
Арнаутн, Опис њихов, 730, 731,
732, 788, 784, 785, 786, 137,
788, 789, 740.
РЕГИСТАР
Арнаутин Петар, убио Омера
субашу, господара ANS
Адлије. . 5 840
Арсеновиь Мића ‚ сокосви
кнез. 641
Аван-паша, прелази Јадар и
иде у Шабад . 582
Атеница, минерадна вода. 647
Аћим и Ана, деда и баба
Христова, њихова црква у
Студеници. 654
Асанасјев, пуковник, погинуо
на Фетисламу. Ч 989
Ахис-паша, потучен на Иван-
ковцу . 1120, 1124
Постављен за београдског
везира' и послат да уми-
ри Србију. . . 1121
Рањен у Параћину и умрьо
не дошавши до Ниша . . 1127
Разбио га Миленко на И-
__вапковцу . · 1040
Ахилије, мученик. 588
Ахмет-ага, гаваз-баша вези-
ров, при рушењу шанца
ћупраског. 1131
Ахмет-бег Оћуз, одвео Св.
Саву из Милешеве 69
Ахмет Омрдибуба, ОА
на Белици, . 190
Ахмет Султан, прешао на
Вишњици . 102
Углавио мире арлом, дарем
зустрйским . . . . . 1037
Ахте, пуковник, у опсади
Фетислама. . 989
Ашин-Вег, у Милошевој вући
у Брусници .. 826
Муселим руднички, побратим
Кнеза Милоша против Ха-
џипроданове буне . . . 664
В
| j
Баба, оголела планина . . 422
Каменита коса .. . 1091
Град Орловића Павла на
_ №097... . 1102
1157
Баба Вишња, мајка Кнеза Ми-
‚ лоша, почива у Враћевтници 234
Ваба Вер», градила цркву Be-
ринац. ; . 1031
Вабакај, стена y Дунаву. . 952
Ваба-Финка, чардак Хајдув-
Вељков. 904
Кула Хајдук-Вељвова, y-
живање његово на њој, 981, 982
Порушио n Жив. APRENE
BHR . 983
Бабе, рудно место. | 63
Бабин, растока Битвина. 419
‚ Место, прича о и и Се-
гедину. 425
Бабин Нос, погранична. тачка, 123
Врх планински 825
Вабина Глава, крак балкан-
ских планина 825
Извор Сврљишком Тимоку 826
Бабина Лука, колевка Хаци-
Рувимова . 374
Вабино налаза планински
вис. 5 941
Вабић Василије, Пол, зрпис
његов на Пентикостару цр-
кве ноћајске о погибији на
Равњу. 490
Вабић Јован, из Годачице. 968
Бәбља Пад, прича о томе. 880
Бабовић Никола, бимбаша из
Грабовца 196
Бадњевачко вино Брајннсво, 1000
Вајевац, село, добри вино-
гради. . 413
Вајина Вашта, бој, H мегдан
Чупићев са Бегом Зумби-
лдићем ПК 451
Шанац 5 · 607
Варошица . . . ... 619
Baja Радован, на Такову. 347
Вајлони, његов мајдан мрког
угља у Божевцу . ‚ 1025
Вајчетина, вис, . 226
Бакал Милосав, биографија
његова . . . . . . , 467
Вакић Матија, . . . . 1056
Barah Пэвлө и Петар . 1056
Бавићеви двори, . . 231
1158
Валван, караула ужичка.
„Балеја, добри виногради Epa-
јинсви,
Балота Тахир, терет с Ка-
рађорђем.
Баљевац, село, стара црева,
Бән Милутин, седео у По-.
жези. .
дадужбина његова Í ежевица
Ваничина , село, погибија
Главашева.. . . . . .
Banos Брод, потес, прича о
њему. . . i
Баново Поље, село, ; i
Банџовласка Река, притока
Ибру . +... 4
Бања Алексиначка, тајан-
ствена речица. . . .
Славно позната . А
Отео је Вељко 1808 го-.
дине .
Отео је 1810 Вељко И с Трав
Орурк . .
Враћена Србија 1838 ro-
дине
Миверална вода врагује-
вачка у
Мајдан дрвеног и "белог
мрамора . ; |
Врестовачка, чувена MH-
нерална вода
Врњачка за 28
Јошаничка, најтопл ија вода
у Јевропи. 5
Кулинска . . . .
Рибарска . .. У
Бањани, село, добри вино-
гради. 55 м
Бањевац, рудно место. 528,
Бањска, караула чачанска. .
Барајево, камени мајдан.
Бзралија Сима, на Такову.
Барањица, старо место
Баре, караула квежевачка 725,
Барич, славна пшеница 1024, 1073 _
Варичка Река
Варјактар Јова, великодуш-
пост његова.
60
606
место између њих
Веђировац , караула Кало
BATES . . . .
Бездан, планински вена
РЕГИОТАР
794 Барјактаровић Илија, запо-
o ведник у шанцу више Ma-
· 1000 тёваца . . . <.. W
Биографија његова . „Ш.
189 Најпре трговац, а потом од- |
657 личан војвода. . . 1115, ПИ
Барјам Ага, бимбаша ђупре-
618 CEH, његово писмо Кнезу
674 Милошу. ‚ 180
Баругџија, вис на Озрену . 7%
142 Барутни Магацин, у ар
| београдском. |
489 Басташица, рева. . 524
489 Баталака Лазар Арсеније.
вић, о смрти Мустај-пашиво) ll
646 О смрти кнеза Станоја . UE
62 Биографија његова . . 280
6 Његова реч о Јеврему He-
надовићу . . 3%
781 Вад је Карађорђе завојво- |
дио Кнеза Милоша . 5%
806 О дану битке на Малај-
Ници . | А ‚9
808 | атинске Њиве _ Ji
Ватинско Било, вис на Озреву те
809. Батотал, погранична тачка. 7!
Ваточина, варошпца, вевзд _
228. војна TATEA ИЕ
Погубљен Ђак . . . м
788 Варошица А 2
Ватар, поток, извор у Засавици {1
874 о Баћа laym Јанковић, бно-
707 графија његова . .. Ш
706 В8УРИЪ, шанац . . N
782 Вис подрински . . .."'
708 Баутовац, караула алексн-
начка а... . .. T
418 Вах, село, извор Љигу. . . “~
Бачијање, опис те заједнице =
р24 Песме о бачијању №
ри Вашка Црква, сад обновљена °
347 Вашчанска река, Е Б
836 Ибру. . . .. eF
824 Беђировац-—Заовина, "удао
Везданица, речица, сн
вомисијска .
Вела Вода, село, мипоралва
вода . :
Бела Река, село, добри ви.
ногради . :
Извор Топоници
Бела и Добродоска Река,
· рудно место између њих .
Бела Стена, некад градић .
Бела Црква сад Паланка,
Битка Книћанинова. .
Старо гробље . :
Веде Воде, извор сиколској
реци. 5 5
Бөлө Стене, рудно место
Велеге, место У
Вели Извор у Слатини, 1 MH-
нерална вода крајинска
Вели Панта, о Чамџији.
Бели Тимок, црноречка
река . . . . . . 828,
Белица, река. . . . 178,
Велмуж, јело сврљишко “
Бело, Црногорац, јуна, на
Малајници ;
Вело Врдо, погранична тачка
Вело Врело, ПВО Толиш-
ници. .
Бело Поље, несто у Борву,
где је држана скупштина.
Бело Поље, сад Паланка
Вис . ; Т"
Село, стара дрква о
Белобрковићи, шест браће
"Турака, које је укинуо Бнез
Максим из Старога Влаха
Белов Јован Томић, из Цр-
ниљева, биографија његова,
Убио Ћуртоглића на Јеленчи
Погинуо ва Голом Врду,
више Лешнице С"
Белоињска Река, притока
Сврљишком Тимоку. . .
Белокаменац Вујо, потукао
и убио на Котражи Кара-
мустаФу . ТРИ
Белоречка Река, притока
Ртотској тј
РЕГИСТАР
728
178
511
780
711
365
161
287
526
344
524
68
945
120
873
646
855
978
7238
647
104
161
306
657
606
457
458
458
827
675
874
Велоцрковник Никола, бун-
1159
о се ФФ о о о о
товник Стевана Високог . 315
Белутак, вис ; А 176
Прослоп на Влашићу г 419
Вела Тодор, на Такову 346
Бељњковић Сима, ранио А-
гавлију . j Ron 7]
Вељаница, река · 60
Планина и вис . 1091
Из ње тече Ресава : 1091
Вељин, село, бој с Турцима 373
Остаци од старога града 425
Село, некада град, победа
над Турцима . 487
Београд, на положај
његов ЧЕ 5
Ветрови његови . . 6
Атмосферске промене 7
Судбина његова ; 7
„Кућа ратова за веру“ 7
Најсјајнији лист у турској
историји 7
Народи који су се о њега
отимали Зид =" 8
Старо име његово 8
Припадао Византији 8
Отели га Византинци од
Маџара. 5
Под владом Немањића.
Мурат П отео га
Уступљен Сигисмунду .
Махмуд 11 напао га
· Сулејман га отео од Маџара
Отели га Аустријанци .
Отео га ЋӯулрилиЬ од Немаца
Јевђеније га отео од Турака
Отели га Турци . . 10
Лаудон га освојио 10
Враћен Турцима . 10
Под владом Дахија. 11
Узимље га Карађорђе 14
Столица Правителствују-
штем Совјету . . 1%
1813 улазе Турци у њ 15
Скупштина у њему 16 Но-
вембра 1817. . . _ 18
На Св. Андреју 1830 про-
читан султански хат . 19
20
Добија варошки суд
1160
Веоград
И полицйску управу
У њ пресељена централна
управа, гимназија, и велика
школа . E За и №
Бомбардан ... . ..
Садашњи Београд
Популација његова .
Занати његови 5
Трговачке свезе његове
Вредност увоза, извоза, и
провоза. |
Знатни људи који y њему
санак бораве. А
Знатније · зграде и места 8
Свето-Андрејска скупштина
Власти и заводи у њему .
Популација по квартовима
Песме о Београду
Мисија Београда. . . .
Столица врачарском срезу
Моћ његова данас
Кнез Михаило вратио га у
сриске руке. i
Пресељена гимназија
Пресељен лицеј .
Превесена штампарија .
РЕГИСТАР у
20
20
21
23
25
25
26
26
27
37
41
42
42
50
. 56
127
225
279
292
292
'292
Отео га Цар Душан од Маџара 655
Стари пут из Ниша у Београд
Популација његова 1875
Мушвнње и женскиње .
Куће и њихов одношај према
душама.
Венчања, рађања, и умирања
Ванбрачна деца .
Школе и богомоље .
Писменост његова
Обрађевине његове с повр-
шином својом . 1151,
Стока његова. . Я
Београд, село на БосФору .
Београдска црева, ослобо-
дила се туфинске речи, и
пропојала словенском
службом и a
Бөоградска велика црква,
храни пепео Милоша, Mu-
LAURAA, и Доситија
786
. 1144
. 1145
. 1147
1147
. 1148
. 1149
. 1149
1152
. 1158
9
20
40
Бөоградски окрут . . ..
Границе . . . . ..
Планине . .
Воде. 5
Минералне воде | 5
Равни .. .. ...
Шуме ......
Рудно благо . . ..
Остаци од старина .
Становници . .
Личности . . . . ..
днатна места. . . . .
Вароши. . . .. |
Свла 2 55 + 4
Статистичви преглед
ћућв. .. .. ...
Занимање и стање
Жито а... ..
Стока 118,
Виногради . . . . . .
Ливаде . ..
Кошнице Бе лав сд
Мајстори. . . . ..
Воденице
Одело, . . .. ..
Говор У
Песме . ....
Игре. . . ....
Приче .. 3: ме
Подела за управу
Путови. . . .
Цркве и школе
Бөоци, село, стара црква
Берисављевић Михаило, y-
читељ рипањски, грозно она-
кажен. ..........
Верјан,. одливовао се у боју
на Сикирићу. . . . .... |
Верковац, село, двори Топ-
лице Милана . · · . . ..
Весна, река.........
Бећир-паша, примио Београд
и убио Дели Ахмета . . .
Кад је дошао у Београд .
Иде с војском да казни Да-
xaje и Јаничаре. ....
Вешњава, речица · . . . · ·
Библиотека народна, CTA-
57
58
59
59
61
62
63
69
74
102
106
107
110
111
112
112
114
118
118
114
115
116
116
118
119
124
125
126
127
128
657
73
554
366
61
10
14
495
178
ТАСТА)
У њој“
Basoan,
Burep, 1
Бијела
Вијела
ABRO)
Бијели
TUNE
Вана
Виоск
РЕГИСТАР
тистичви преглед читалаца
у њој“... ........ 46
Basoan, стене у Дунаву. · · 952
Вигар, место, пзвор Јагњилу 942
Вигреница, угљаник. . . . 1094
Видела Вода, вис. . . . .. 578
Бијела Ријека, притока Ве-
ликом Рзаву. > . ..... 581
Бијели Камен, караула у-
ЖИЧКА сень 794
Биначка Морава . . . . .. 779
Биоска, бања ....... 582'
Бирчанин Илија, оборкнез,
биографија његова. · · · 379
Прва жртва за ослобо-
ђење Србије . ...... 405
Бистричка Река, притока
Млавина......... 1021
Бистровац, караула алекси- .
начка ........... 725
Витва, разбијена турска сила
која је ишла да угуши
Србију еее: 420
ВБлагаја , планина. . . . .. 577
Мајдая лепа камена . 584
Влаго цара Радована . . . 1012
Благовештење (Рудничко),
манастир, Карађорђе иште
од народа опроштај души 233
Манастир . . . ...... 318
Порушен манастирић у Гор-
њачкој Клисури..... 1032
Благоје Н. из Параћина на
Такову ПА и у E AT 347
Благотин, планина . . . .. 177
Влажна јела у внежевачвом
овругу . 2... ..... 854 |
· Вланки А., о градовима низ
Дунав до Црнога Мора 954
Влата, брдо, где је издахнуо
МоМо а ари а б.да 339
Блаташница, притока Расини 706
Блато, караула внежевачка 725, 824
Близанци, место, извор Јадру 520
Близоње, село, добри вино-
гради... ... ..... 413
Влизовски Вис,...... 362
Бобија , вис подрински. .. 519
Бобовац Јован Симић. .. 399
1161
Погинуо због помена за
Устав .......... 400
Бован, село, и зидине од гра-
• дића Провлете. Јерине 786
Бованска Клисура. .... 777
Богати Иван,песма црноречка 925
Богатић, столица срезу мач-
вансвом ......... 517
Богданица, брдо кнежевачко 826
Богдање, добри виногради . 209
Богдањско брдо, црквина на
њему. · · ........ 181
БогиЬ А. B., навод. . ... 68
Послао 1 дук. на споменик
Вишњићу. . ....... 471
Богићевић Анта, војвода по-
дрински, отац Томанијин 334
Биографија његова . · . . 549
Завојводно га. Јаков. . . 546
Богићевић Богосав, син
Антин .......... 544
Сам, на коњу, прошао из
Лозннце кроз Турке. 561
Богишић В, навод из „Разбор
Сочинени)да Нила Попова“ 82,
143, 259, 261, 559, 793, 901,
940, 974, 981, 1041..
O Г разу ђенералу Шметау 805
Боговађа, манастир, 369
Столица, „Правител. Совјету“ 403
Поштанска станица за Ka-
рађорђа. . 416
Богомоље према популацији,
у округу алексиначком 813
Београдском . . 111
Ваъевском 360, 411
Јагодинском 208
Кнежевачком . 847
Крагујевачком 298
Крајинском 998
Крушевачком 576
Подринском . · . 360
Пожаревачком о 1016, 1072
Рудничком. . . . 352
Смедеревском . . 167
Ћупрёском . . 1016
Ужичком .. 576
Црворечкоиы . . . . . 919
Чачансвом . 576
1162
Ботомоље у округу
Шабачком... . . . 360
Богомоље Нове, округа а-
левсиначког . . . 823
Београдског 128
Ваљевског . 417
Јагодинског . 924
Кнежевачког . 869
Крагујевачког . 304
Крајинског . 1014
Крушевачког 770
Подринског . 574
Пожаревачког . > 1088
Рудничког. . . . . . 358
Смедеревског . 175
Ћупраског . · 1148
Ужичког . . .., 643
Црноречког 939
Чачанског 102
Шабачког 517
Богосављевић Илија, изабрат
народом за старешину ср.
козвичког . 728
Вогословија, завео је Митро-
полит Петар . .. 33
Поставав њен · 44
Друго одељење њено . 44
Богутовац, минерална вода, 647
Вожевац, чувена пшеница, 1024,
1078
Мајда а мрвога
угља А . 1025
Божина Река, извор Лили . 942
Војаџија Павле. . 1059
Војиновић Тодор, истерао
Турке из Лешнице · 530
Бијографија његова . 545
Војне, Американац, о Авали, 64 .
Бојо Мали, друг Демиров у
Романији .......... 606
Болеч, село, шанац стари,. 105
Бодечица, рева ....... 60
Бољетин, село, мајдани ње-
TOBH: o оа ене a ... 946
Вор, руда бавра, и злата .. 878
Село, развалине од ста-
‚рог градића Е" 881
Борак, село, Скупштина о.
2 104
Госпођи .
РЕГИСТАР
Борања, вис подрински · . 519
Борач, каменити крш .. 226
Развала, . 230
Борје, караула чачанска 724
Борова Страна, планина 645
Боровац, вис, 578
Воровић Раде, протомајстор,
ненмар Љубостиње . 184
Борска Равница, црноречка, 876
Босиљка, жена Аврама ly-
kuha, градила за душу
мужу цркву у Заблаћу 662
Восман, мајдан каменог угља, 1025
Бовут, село у Срему, где се
родио Ћурчија . 440
Босута Велика, поток | 309
Восута Мала, поток 309
Вотуње, село, виногради које
је садио Цар Лазар. 767
Бошко, син Цегра Ђорђеви-
ћа, за кога се сестра Спа-
сенија жртвовала 742
Бошњак Христо, јунак на
Малајвиди . . . 6. 978
Вошьаци, угљанив. 63
Брадача, црквина, дело Е
ља Вукашина 1031
дадужбина Бранковића |
Вука . ЗИТ 1082
Прича о њој .. . 1082
Брајовић Милић, на Он 347
Врат, Браћа, закупци Кучајне 1026
Брајтхаупт, о Мајданпеку 949
Бранеговићи, зидине . 366
Враничевац, једно ва зем-.
be . . . 1057
Враничево, Обим H Е
ви преглед. : 1015
Насељеност · 1016
Мушкиње и женскиње 10 16, 1145
Шволе и Богомоље. 1016, 1017
1149.
Имало своју јепископију и
штампарију . · 1086
Опленио га и попалио Цар .
Мурат а Р 1037
Површина, популација 1875,
и насељеност . . . 1144
Варошани и сељаци . 1146
РЕГИСТАР ‚ 1163
Браничево Врачинац, брдо 418
Насељена места · 1146 Брдо подринско 520
Куће и душе. . . . . 1147 Стан српским војскама . 555
Венчања, рађања и умирања 1147 Брачинац Голи, о До-
Ванбрачна деца . 1148 бравин Я 420
Писменост . . 1149 Врвеник, порушен град, при-
Обрађевине с површином ча о њему . .. . . 658
својом. . 1151, 1152 Брђани, сумпоровита вода 310
Стока . 1153 Врегово, село, састанак Кне-
Бранковачки Вис, свачајво | за Милоша и видинскот
место 400 Хусејип-паше 1834 године 980
Бранковина, село, добри_ BH- Вреговска стража, ушће Cu-
ногради 413 колској реци . . . . 944
Колевка Ненадовићима 376 Бреза Јелина, место куда
Бранковић Вук, гроб његов су Турци из Ваљева no-
у Крушевцу . 745 бегли 405
Његова задужбина Брадача 1082 ЗВрезова, село, мајдан белот
БранковиЬ Гргур, одбегао с студеничког ирамора . 650
Рудника на Порту. . 312 Стара црква 657
Одбегао Цару на Порту 320 Брезовац, село, разца, ње-
Бранковић Гроф, Бапетан, гова . 231
командат Шапца 493 Брезовица, село и рудник 365, 871
Бранковић Ђорђе, последњи Река која понире · 1092
деспот српеви -f _ 986, 987 о ес село . 780
рестанско Градиште , раз-
ет Буруу шрвмиогт валине, кула Дели Радивојева 785
ограду престо српски . 8 А |
Зидао Смедерево ~.. 154 Брестовац село, majaan гвожђа 878
Г a Врестовачка Бања чувена
де је укопан А 159
Мегдан с Делахиетон. 173 нра на волаи: . 874
Двори његови на Ђурђеву `` ФЗВрестовачка Река, прптова
Брду . . 182 Тимок. . . . . . . 874
Наградно певицу Брезо- Брестовик, караула алекси-
вачку . 231. начка а: на ТАБ
Сараъен у Кривој Ријеци. 848 Врза Паланка, варошица 993
Бранковић Коста, биографија Освојена од Турака . . 994
његова · • . 85 Брка Милош, убилац Гараша- |
Бранковић Лазар , деспот нинов. ‚ . . 5 бе 799
сриски 159 Брњичка река. . 1028
Његова задужбина Света Врокијер, нешто из путописа
Тројица . . . . 885 његова . . 3 . 163
ВранковиЪ Радич, Цар Лазу О граду Нишу А 722
та „расуо“ на Браничеву, 1087 О турском е Epy:
Вранковић Стеван Деспот, 159 шевца. >% 753
Врасина, старо гробље 526 Брус, варошнца а 755
Братачић, село, бој 1806, и Врусник и Табаковац, изме-
1809... . 400 by њих порушен традић 956
Брзтујевачко, вино крајин- Врусница, некада столица O-
ско. а= - . 100^ кругу · . . 348
1164
РЕГИСТАР
Брусничко вино крајинско 1000
Вршљански Камен, вис на
Озрену . : 778
Врштица, рудно место 542
Вубановзц, извор, прича о
њему. . ...... 419
ВубњевиЬ- Ага, потукао га
Кнез Милош на Торнику 608
Вугар-Морава 779
ВугарскаГлама, крак балкан-
ских планина . = 825
Бугарска Ботединца, у Цр-
ној Реци 937
Бугарска Река, речица . 1020
Бугјур-делен, турско име
Шацу . ... . . 491
Будиловина, село, можда ста-
ра Будимља 718
Будожељска река . 580
Бузбек, навод из путописа
његова · . . . . 185
Бује Ами, нзвод из дела
„La Turquie“. 64
О висини Каблара . 307
O внсини Бакова 644
Висива Козника 712
О висини Ртња 5 776
О старом и. Алск- ,
синца А . 804
О Мајдан- nery . . 950
Бујуклић Глигорије, отац
Проте Смиљанића 5 463
Букешка Река, притока Ибру. 646
Вуков, манастир . р 956
Вуков До, извор ` Великом
Рзаву . . . 581
· Вукова Глава, извор Ратаске 943
Буково Поље, . . 522
Букови, планина 361, 577
Буковик, планина . . 778
Село, извор, Бубривии . . 227
Вис №, 307
Буковица, село, бој 1809. — 400
Разбијеве Катане 400
Старо гробље 3 526
Данашњи Миљков манастир 1104
Буковичка кисела вода, 226, 294
Буковча, победа ан
кова 897
Шанац српски . 98
Вукоровац, село, извор 0ем-
ници.. . .....%
Рудник . . . .. 24
Букуља, планински зк, 5, 296, 993
Поток . .. же
Булбул Марко, и стр и
Радивоје начинили Таков-
ску Цркву .....%
Буанно Брдо, прича о њену lki
Буна Абдулина 334, 1033
Ђакова У сй
Катанска ........ $
Милетвна ...... 19
Хаџи-Проданова ... #1
Бунар, знаменита грађевина
у граду београдском... *
Бурин, језерце, извор Бије —
лом Рзаву. . · . . · · ·· s;
Бусур, притока Млавина. · 10
Бутењев А. TI., руса. посла.
ник у Цариграду. . &
Буци, село, лековита n 1.
Вучје, мајдан еден Јазла; „8%
Стари градић. ... А
Бушаначка Кула. ЕТЕ г
Вушинци, село, рудник... #
4
В
Ваведење, манастир, задух-
бина Светог Саве и ока и]
Симеуна .
Ваган, граница ` београдскох
округу... .
Вис . .. 30
Bajmrepraep, поручик, norn-
вуо на Смедереву
Вајуга, село, зидине од града 9
Валакоње, има гипса и CJE- _
пора Er ei Ы
Валис, ГроФ, Фелдмаршал,
потучен на Гроцкој
О Млатишјин . .
Валови, извор . . &
Валтеровић M., о*Благовеп- |
тењу рудничком. . . . 2!
Снима слике из Жиче, . 6"
Ваъево, окружна варош, не-
РЕГИСТАР 1165
жад столица митрополији, 404
Занати његови . 405
Освојено од Турака . 405
Столица среска 416
Ваљевска митрополија . 404
Ваљевски вашар А .® 406
Ваљевски округ, границе и
планине . . .... 361
Воде 362
Равни 363
Шуме и Рудно благо . 364
Старине . 365
Становници 369
Личности 373
Знатна места . 400
Вароши . 404
Села . 407
Статистички преглед 410
Куће .' 411
Стање и занимање 412
Стока, жито, ливаде, вино-
гради б" 413
Кава, сеје ее . 413
Одело 414
Говор 415
Игре . А 416
Управна подела е 416
Нове тековине 417
Вампирско Гробље 786
Варадник, поток, рудно место 524
Варварин, славна битка, 189, 201
Скела . 224
Варна, село, шанад српски
после разбоја Myne Ножине 487
Вароши, алексиначке . 804
Београдске . . |... 106
= Ваљевсње 3 404
Јагодинске 202
Кнежевачке . . . . 841
Крагујевачке . . . . 290
Крајинске 980
Крушевачке 744
„Подринсве . 557
Пожаревачке . 1057
Рудничке о 3 348
Смедеревске . . . . . 158
Ћупреске . . . . > . 1128
Ужичке. . ... 611
Црноречве. . . . . . 915
Чачавске . . . . . . 676
Шабачке . . . . . . 491
Василин Врх, а
тачка 723
Васиљ Хроми, на колац на-
бијен . 116
· Вавиљевић Лазар, на Такову. 317
Васиљевићи,караула ужичка. 724
Васиљска Глама, граница а-
левсиначка 176
Везиља црква, прича о њој, 1030
_ Песма о њој | . 1078
Везирова скела, види: пру-
AOBH i
Везирово брдо, прича оњеиу, 1128
Везичево, минерална вода, 1022
Велештица, притока Јоша-
НЕДИ ... 706
Велика Дренова, вараула в-
лексиначка 125
Велика Клисура, река, . · 1020
Велика Ливада, граница ча-
чанском округу 644
Велика Липа, КОРЕР Kpy-
шевачка а 725
Велика о планински
- вис 873
Велика Пивара 3 сабориште
Св -Андрејској саана 44
Велика Река, . . 706
Велика Школа, у Београд.
пренесена. . . . · · 20
Заведена у Београду . . 28
Кад је постала . . . 43
Трошак на њу . · · · 43
Мисија њена . . · 56
Велики Белег, место, извор
Јадру · · 520
Велики Гости, обичај y EHe-
жевачком округу · · · 867
Велики Камен, вис на Оз- ка
7
реву. ... оо
Велики Луг, река . . 60, 130
"Утиче у Кубршницу . · 228
Велики народни суд, наме-
штен у Крагујевцу . · · 19
Велики Отрњак, извор Ра-
таске . , . . . · · 948
1166
Велики Таларез, ставе Ве-
лике Клисуре.
РЕГИСТАР
. 1020
Велико Поље (Кьмпан Ma- |
ре), вис крајински .
Велико Острво, у Дунаву,
шанац којим је заповедао
Хаџи Никола . ;
Велико Свиње, majaan ирког
угља
Велимир, в ластелин Цара Ла-
зара . : і
Велимирови Дори, y ceay
Кључу
Велимировић Васа, из Љуби:
nuba први Советник Í
Велимировић Вићентије, je-
ромонах, биографија његова
Велисав, из Трешњевице.
Велуће, манастир, задужбина ·
Деспота Јована;
Вељко, внез параћински, 1116,
Вељковић Јован, у erus Mu-
летиној |
Изабран народом за ста-
решину вилајетсвог
Комисар српски 1834 године
Вељковић Стојан, изабрат на-
родом у суд параћински
‚ Венац, брдо, н на њему ста-
ри градић . у
Венс, пуковник, ! опсади 9
тислама .
На Е 5, 226,
306.
Бакшћеви двори.
Весз из Калуђерица, пристао
уз Васу Чарапића
Веселић Јосио, о Студеници,
Весковић Дамњан, из Брезо-
вице, с војим је Хаци-Ру-
вим дошао у Београд .
ВесковићДобрица, на Такову
Ветрен, стари градић
Ветрња, вис . 5
Ветрње, брдо, извор Je овано-
вачкој реци Б
Видајић А ли-бөг, потучен на
Дугом Boty у Свилеуси
•
941
979
. 1025 '
367
367
104
288
195
718
1126
192
728
729
728
835
989
229,
231
75
653
375
346
835
177
780
486
Вадајић Али-паша, потучен
на салашу Црнобарском . 488
Разбијен и у Шабац за- 501
творен. . . я
Видајић Махмуд-паша . 0-
пљачкао комнсију подринску 538
Видај Мехмод - капетан ,
старешина у Лозници 531
Уговор од 7 тачака . 542
Видаковић Милован, навод 66
Биографија његова . . 101
Видин Грэд, на врху Видо-
јевице . 422
Видаћ Милета, ТОРЕ
старца Џејка . и 198
Видова Вода 133
Видова Светиња . : 133
Видо)евица, вис на Церу 418
Град, у пријатељству с Ри-
барицом . А 425
Видрељак, притока Ибру 646
Видровац, село, зидине. . 965
Византион, град, новац његов 22
Визитор, планина . 578
Вилини Двори, песма прно-
речка . 926
Вилић Стојан (воре) отац
Вишњићев : 469
Вяминзци)ум, данашњи Ko-
столац А . 1029
Вина, мајдан угљева лигнита 830
Виногради, преседао кнеже-
вачка . . . . .. 826
Виногради, алексиначки 814
Београдски . . . 113
Ваъевски . . , . . . 413
Јатодински . . 209
Кнежевачки · . . 848
Крајински . . . . . . 1000
Крушевачки : . 126
Подрински . 567
Пожаревачки . . . о. 1074
Рудвичен e. . o, 384
Смедеревски . 163
Ћупраски а. ong . 1138
Ужички . а 627
Чачански .. > о . 692
Шабачви . . . 511
é
Винци, бој између Стевана
РЕГИСТАР
Добрњда и Турака · 1056
'Бумрув н прелаз . . . 1087
Вињиште, село, мајдан креде 280
Виогор, вис плавински 578
Погранична тачка 723
Burgus Altus, . 881
Вирмонт, Гроф Дамњан Хуго
од—, посланик аустраски,
на Шупељаву речици, . . 1090
Вис, у београдском округу, 59
Највиша тачка на Влашићу 419
Висарион, духовник . 1032
Висибаба, гробни белези 590
Висока, рудник. 7 68
Добри виногради. · 1000
Витезовић Бег, мегдан с Јев-
том Витковићем . 374
Витлишта , караула ужичка. 724
Витовница, притока Мла-
вина... 1022
Манастир Краља Милутина 1085
Витковић Јевта, кула његова
ва Граду.. А 867
Погинуо у Ваљеву. . 868
Биографија његова. . 378
Витковић Јован. 378
Витковићи ЈованијЈ овта 3H-
дали цркву Јовању . 868
Витомировић Јанко, Прота,
на. Такову. . 347
Витошевац, граница алексн-
начка. 776
Вићентије кнез из г Бораћице, 94
На договору у Орашцу. 246
Вићентије, владика, писмо
Бојим кметови постављају
Мелентија за игумана. . · 278
Виша Женска Школа у Бео-
граду ........... | 44
Вишевци, село, градић. To-
Дубац ел а сво а 232
Вишесава, некада град и ша-
нац Карађорђев . . 585
Вишња, мајка Кнеза Милоша,
почива у Враћевшници 234, 324
Вишња (Марија), матни Фи-
липа Вишњића. . . . ...
Вишњић Филип, Тиртеј cpu-
ски, бвографија његова. .
Његова реч Попу Луци
Мисао о споменику његовом
Песма о боју на. Лозници.
Дужност Шапца да му ди-
гне спомен........
Песма о боју на Салашу.
Вишњић Павле, судија у У-
жицу. . ·.· .·- ......
Вишњица, минерална вода,
Старине лаје воли а
Село
Вишњичко брдо, у београд-
ском округу. · · .....
Владика Гаврило Поповић,
биографија његова ....
Владимирци, столица срезу
посаво-тамнавском, · · · ·
Владислав Јагелонски, краљ,
бој његов на Морави
Владичин гроб, место .
Влајковци, село и стара цр-
Влакча, село, рудник... .
Власи и Срби, бројни одно-
ша) њихов у црворебком
округу.
Власи и Цигани у округу ћу-
прӣском .
Властељица, село, прича о
њему.
Влахово, погранично место,
Влашић , брдо
Граница шабачва и подрин-
сва.
Влашке Њиве
Влашки језик: царански и о-
турјански, 922,
Влашко Поље, извор қали:
ничкој реци. .......
Воде, алексиначке. .....
Београдске. · . . . . . ..
Ваљевске. . ... . . ....
Јагодинсҝе. . · · · · · ·.
Кнежевачке.
Крагујевачке. .......
Крајинске.
Крушевачке.
• > òo% òo 9% ò% [Гог
е • o oè è ọọ
• e o п. ©
1167
469
470
471
542
434
451
616
. 61
65
102
59
35
517
1128
182
369
229
919
1136 `
699
723
418
518
1168
Воде
Подринске. ........
Пожаревачке........
_ Рудничке.
Смедеревске. . . · . . · .
Ћупраске .
Ужичке.
Црноречве. ........
Чачанске.
Воденичаревић Пантелија,
Водице, село, кисеља вода
његова.
Водуловић, Турчин, разбио
га Дринчић на Глушцима
Војин из Пиносаве, пристао
уз Bacy Чарапнћа.
Војичић Петар.
Војник, угљаник
Столица ср. деспотовачког
Војничка општина, мајдан уг-
љена.
Војска, скела на Морави. .
Војштанска река, притока
Моравина. ........
Волујак, карауда ужичка .
Вољавча, манастирић
Вољевци, рудно место, 528,
Вољица (гуша), прича о јед-
ном догађају,
Воћке алексиначке. . . . . .
Јагодинске
Кнежевачке
Крагујевачке
Крајивсве '
Крушевачке
Подринске
Пожаревачке
Рудничке
„Купрйске.
Ужичке
Црн оречке
Чачанске.
Шабачке
Вражогрнац,
песку
Шанац Хајдук-Вељков на
Просини
о оо о = ò% ò% ğ
• > e о о о с + о о и
има влата у
• e e + • •• 95 << • ò o
• • о е о ù> о фо
РЕГИСТАР
610
75
533
1094
1142
1094
1143
1093
724
282
524
. k
Вражогричани досељени нз
Косова...........
Врана, брдо и заселак више
Врана Радоје, из Мојсиња,
Вранић, село безводно
Цесма о ъему........
Вранчић, бискуп
Врањ, планински вис.
Стена уДунавј.. · · · . .
Планински вис.
Врањевац, поток, поврх њега
је био бој на Чожешини
Врањска, место рођења Ми-
лоша Поцерца.......
Вратка, манастирић, прича о
Шему НЕ о а
Вратарница, каменити TeC-
нац, римски Passo Augusto,
пораза аустраска у њему
Вратинице, погранична тачка
Враћевачка река. .....
Враћевшница, манастир, ·
Свупштина 1818. .
„Врач“ на Авали.
Врачар, разлика атмосфер-
ска
Бој на њему
Врачаревић Живан, из Вало
виваца, један од издајника
Чупџићевих
Врачарска рупа
Врбица, садашњи Аранђе-
ловац ..........
Село кнежевачко вином чу-
вено.
Врбичка река, прича о њој
Врбница, село, где је ЦарМуса
разбио Деспота Стевана
Врбовац, арнајтско село
Врело, „грло“ Добравино . .
Вреоци, угљаник,
Врета из Колара,
Врли Камен, преседао BHC-
жевачка
Врмџа, речица притока Мора-
вичина,
Село, и зидине, прича о њима
• о 95 ò% += о = - g Ə
е • o пз
886
401
342
61
120
1055
872
952
1018
488
449
957
840
123
227
233
328
57
14
454
41
294
848
829
743
730
420
63
145
826
780
784
Вртиглави, превина, ....
Врзиште, место
Врх, село, мајдан
сигавог мрамора
Стара црква.
Врховине, брдо
Село, добри виногради. .
Врчин, село, песма о њему,
Вршка Чука, погранична тачва
Караула дрноречва. . · . .
Планински вис
Стари градић
Вуја и Груја, начинили, цр-
кву „Свети Аранђео“. ..
Вујан, брдо
Манастири, гроб Мутапов
и Луњевичин
Вујиновача, речица.....
Вујић Јоаким, цитат из Пу-
тешествија
О дану Бад су погубље-
ни Срби у Београду 1814
Биографија његова . ...
О Видаковићевом брату . .
О дркви Никољи, . . . 239
О манастиру Вујну....
О Ристи сину војводе Mu-
лана Обреновића . .
О дану битке ва Љубићу,
Летопис у Причевачкој qp-
КВИ |
О св. Мардарију у Бого-
вађи
О Ваљеву
О оделу подринском . .
·" Оаркијенископској резиден-
nuju ужичко) 5.
О Студевици . . . ..
О Жичи
Ког је дана Пајсије наби-
јен на колад
О цркви чачанској. ...
. Гост у Миљка Петровића,
као кнеза печкога . . .
Путешествие
Дажбине пожаревљансве
Турцима .........
Вујовић Радован, Поп, из Тр-
наве, Бог су Мијаило в
жутог и
e о • с о << ē 9% г
КВЕЖЕВИНА ОРВИЈА
РЕГИСТАР
367
66
650
657
362
418
120
728
725
872
881
836
807
318
363
16
17
31
101
273
318
323
347
367
369
406
569
614
653
655
666
676
911
1032
1039
=.
Пајсије послали Милошу
да га позове да буде вођ
Буни Хаџипродановој . .
Вукан, планински вис, 872,
Вис и градић |
Вукашин краљ, његова qp-
ква Брадача. · · · · · ·
1169
664
1018
1082
1031
Вукићевић Никола, из Свет- ·
помаже Хаџипро-
"
e е o + • в • •
лића,
даву
Биографија његова . . .
Пристао уз Хаци-Продана
Вукашиновић Милоје, Прота,
иде у Цариград.
Вукодраж, речица
Граница шабачком округу
Вукомановић Аца, заслужан
за шволе у јагодинском
овругу
Вукомановић Илија, из Са-
банте, управник покрета
јагодинског 191,
Поп Филип га поставио за
главара темнићском покре-
ту 1815
Вукомановић Јован, гроб му
у Драчи
Вукомановић Петар, Обор-
кнез, биографија његова
Вукомановић Радосав, из
Срезојеваца, отац кнегиње
Љубице
Вуксан, камен његов
Вуксан Поп, прича како је
градио цркву
Вуле, у боју на Малајници,
Вулићевић Вујица у боју на
Карановцу
Предаје вапетана Радича
Разговор с Бнезом Мило-
шем на Болечу.. . . . . .
Биографија његова . . . .
Одговор Марашлији . ...
Убио Карађорђа
Одговор Марашлӣнои Ryp-
чибаши
Склања Карађорђа у Радо-
вањски Луг
e оо,
• ә e ò% = ò 9% o 9
269,
665
197
363
418
224
199
667
235
196
330
167
972
679
80
105
142 _
144
144
200
259
1176
Склонио Цукића на предају
У боју на Малајници. . .
Победилац на Прахову .
Вулићевић Ђуша, биограФи-
ја ъегова.........
Вулићевић Петар, узрок буни
Ђаковој о о E R
Вуловић Светислав, о Мрк-
шиној цркви .......
Вулпин Камен, стена у Ду-
Наву ее...
Вучетић, јунак на Малајници,
Вучић, Тома Перишић, на
састанку у Рудовцима, . .
Разбио Ђака .......
Угушио Милетину буну. .
Победа његова над Barom
Биографија његова ....
На Метином брду. ....
Као победилац на Шапду
Осваја подрински округ .
Комесар у Подрињу .
Епизода с куваром, у Ва-
eB ео Ы
Потукао Турке на Мраморју
Пристао уз Хаци-Продана
Вучја Пољана, кее јал
ка
Вучопад, планински врх.
Г
Гавра, буљубаша крагујевачки
Гавранова Стена, дели под-
рински и ужички округ.
Гавранчић, вис на Озрену
Гаврило Поповић, о Ариљу
Гаврило, секретар, послан у
Himes аа
Гавриловић Јован, дао CHH-
мити кућу Доситијеву y
Београду TETEE М
О селима јагодинским . . .
О селима крагујевачким . .
О Ристи, сину војводе Ми-
лана Обреновића . . . .
О години рођења Кнеза Мн-
РЕГИСТАР
284 О селима рудничким. .. 3
972 О селим ваљевсЕни. . .. 41)
978 Покренуо мисао о Вишњи.
Һевом споменику, чему се
139 највише противно наш
-„Еласички стихотворац“ 41
136 О селима шабачвни. ... 9}
Како је Вучић очистио под-
587 рински округ од Турака, 5%.
535, 536, 537, 538, 539.
952 Како је Кнез Милош ny-
973 товао .......... 1
О селима пожаревачени. . 107:
97 О селима Ьупрӣскнии . . . . 113
149 Гавриловића Рид, вис на
193 Голупцу. · ..· ...-.. 6
253 Гагић Јанко, из Болеча.. # |
274 Гагић Јеремија, слан у Трст
290 и у Влашку. . . . .. 660, 66:
433 Газија, ухватио писмо Ене
584 Алексино ......... ў
987 Гајић Стеван, Вода о.
Гамзиград, развалине. .. *:
586 Гамзиград-Вањица , топла
555 Вода ооо ЈЕ
664 Суд Др Панчића о њој `i
794 Гарашанин Илија, спасао
873 живот Bpen и Карићу.. "
Први почео градити насни l?
О Кнезу Миханлу.... :.
Основао варошицу Рашку ~
О Карапанџићима и Крајини %
оба Гарашанин Лука, убијен. . к
. Гарашанин Бнр: из Ди
518 повца . . . .. 96
778 Гарашанин "АИ Савић,
588 на састанку у я |
Где. је убијен . ... n
291 Бијографија ъегова....
Иде у Фенек н зове Raps-
ђорђа да се врати. j
89 Убно Турчина Ингриза.. "
907 Прозван Хафија. . . . · s
297 Настанио се у Гроцвој.. “
Иступа из Совета .... *
393 Убијен ; s
Гарашанин НЕ H3 ЛЕ
324 повца, погинуо на Шапцу #
Гарван , оголела планина
Года стена планинска. .
Грапица крајинском округу
Планински вис. . ....
Гаревица, брдораван, прича
о њему
Гашовић Веселин, Гашовић
Милић, борили се на Де-
лиграду и Пазару . .
Гашпаровић Аврам, учитељ
у Гроцкој
Гашпаровић Василије, поп
Гвоздац, вис на Чемерну .
Гвоздени Мост, на Црном
ТимоБу, испод Зајечара
Гвозденовић, село, добри ви-
ногради. . . "И
Гелдинг барон, селдмаршал-
• лајтнант |
Гергеј
Герлах Стеван, испис из пу-
товања његова 161, 187,
Гиљеердинтг, o ты реке
Дрине . ..
Гимназија, у Београд прене-
сена, у Крагујевац враћена,
и опет у Београд пресе-
љена |
Постанак њен
Први пут отворена. . . .
Пресељена у Београд
Главаш Станоје, биографија
његова сга
Смрт његова
У боју на Карановцу. ..
У боју на Малајници. ..
Главашево гробље
Главеја, брдо, вы Филипа
Маџарина
Главица, бој, где је Чупић
спасао Цинцар Јанка .
Планински вис. ..
Главица кривајска, извор До-
бравин о а
Главичор, брдо.......
Вис на Голупцу......
Главна, караула крушевачка
Главча, брег, рудно место .
Главчина , планински вис
РЕГИСТАР 1171
492 Глама, планински врх . . 825
871 Глигорије Студеничанин, ар-
940 химандрит. ........ 238
941 Глигоријевић Вуле, послат
да убије владику Мелентија
232 Никшића . · . > . 670
Глоговац, скела на Морави 1143
Глоговица, село, рудно место 947
672 Гложанска река, притока Mo-
равина. .......... 1093
99 Глувәц Мијәило, из Kamenu-
1100 це, биографија његова . 468
645 Глумач, село, победа српска 611
Глушци-ВогатиЪ, села између
939 којих је Чупић разбио Турке 489
Глушци, село ужнчко, где
413 је Дрннчић разбио Kapa-
хоџића и Водуловића. 610
291 Гљебов, пуковник, у опсади
287 Фетислама . . ... 989
Говор алексиначћи 816
802 Београдски . . . . . 118
Ваљевски . . . . o. 415
578 Јагодинневи . . . . . 212
Кнежевачви . . . . : 857
Крагујевачки . . . 301
Крајинсви . . . . . . 1003
20 Крушевачви TE 765
44 Подринсви . . . . . . 571
292 Пожаревачки . . . 1077
292 Руднички . 355
Смедеревски . 171
141 'КБулрйски . 1139
142 Ужички. . .. 681
679 Прноречки. . . . . . 922
972 Чачански . . . . . . 698
142 Шабачки . > . > DIB
Годљево, село, са „Сланом
181 Барои“ . . . . . 584
Годовић, село, стара древа 657
451 Годомин, поље . . . . . 181
941 Место састанка 188
Погибија Алајбегова 158
420 ГокиЬ Манојло, изабрат на-
675 родом у суд алексиначки 728
645 Гола Бара . . . . . . 868
725 Гола Глава, село, добри ви-
946 ногради 413
1018 Голак, граница алевсиначка 76
74“
1172
Голема Река
Голема Шакрна, превонош-
ка пештера Буни 831
Големи Врх, вис Ртња 776
Голешничка, караула злек-
синачка . . .. 725
Голи Врх, планински вис 825, 871,
941 |
Голија, извор Морави '. 579
Планина, погибија српска
1688. а а ле и. ма 607
Погравичва тачка 728
Голиска Река, име Моравино
до Јасеновца · . 580
Голице, караула чачанска 724
Голиш, караула крушевачка 725
Голо Врдо, више Лешнице,
где је погинуо Јован Белов 458
Гологлавник, јело сврљишко 856
Голочело, извор Лепеници . 227.
Голуб из Јабланице, обно-
BHO цреву у Кропочеву,
прича о томе. 882
Голуб из Јошанице (бањске),
во} устаника 1832 и 1833
године . 839
Голубан, градић у Ear Bu-
шевцу ; 232
Голубац, градић y У Ви.
шевду Я . . 232
Брдо . 645
Стари град. . 1027
Село, развалине од неве
старе вароши . 1028
Столипа срезу голубазвом 1076
Голубачка, Мушица, прича
о њој . . · 1028
Голубински, 0 Вољавчи . 232
О митрополији ваљевској . 404
Голубињак, вис планински. 895
Голубиње, угљаник 947
Некад римски пут, а 1808
састанав Карађорђев с
Портвним посланицима 977
Гољан, пограпична тачка 723
Gombes, стари градић. 881
Горица, планинска коса. . 1019
Велико брдо од 1000 хек-
РЕГИСТАР
828
тара простора, све самог
живог песка. . 5
Горња Црква у Смедереву .
Горњак, манастпр, Је
Цара Лазара . . |
Горњачка Клисура, чудо
природпо . . . >. œ
Начичвана остацима ста-
рих утврђења . . . .
Горњи Дубац, село, извор
Беличин . . . ...
Горњи Ибар, кнежина за Ka-
рађорђа ..... .
Горњотрешњичка Река . .
Горобиље, село. слана вода
· Гробни белези . . . .
Горунов Дел, плавивски вис
Горуње, планински вис .
Горчиловац, црквина. . .
„Госпођин Вир“ где се Ка-
рађорђе превезао 1817 .
Пун каменова, у Дунаву .
Гоч, вис вад шака ба-
њом . .. · . 704,
Граб Суви, извор Чемерници
Грабова, бој изме турске и
аустријске војске . . .
Грабовац, село, град више
њега са се о а с ‘e
Вис ва Церу . . . ..
Грабовачка Бара . . ..
Грабовица, брег подрински
Село, мајдан мркога угља
Град вод села Сугубине .
Град на Сутесци. . ..
Градац, река . . . ..
Стара дивна црква . . .
Зидина вод Велућа .
Стари градић ва јовано-
вачкој реци . . . ..
Градац на Добранском caa-
думу, зидине од града .
На Ливадици, старе зидине
На речици Бусуру . . .
Градац Велики и Мали, раз-
валине Доњег Милавовца,
прича о њима . . ..
Градац, више села Каљишта
102:
155
1032
1021
1032
646
769
520
554
590
825
873
121.
259
952
705
259
150
415
363
519
151
1025
1025
1031
950
порушен градић, прича о
њему А
Градачка Река . 3
Градашница, притока Мора.
РЕГИСТАР
. 1031
178
вичина Я 779
Градина, на Средњем Вису . 65
Према манастиру Бена 586
Више Мачката 586
Чот, ва ком је био шанац
сртесви . . . в + 676
Градиште, развалине В 65
Место i 68
Код Смедерева развале 132
(Кнежевачко) стари градић 834
Развалине у Рготини 879
Варошица, столица среза
рамскога · . . 1066
Бумрук и прелаз . 1087
Градовић, рана з
Богдана . 427
Грађевине, у округу алексн-
начком E 823
Београдском 128
Ваљевском . 417
Јагодинском 224
Кнежевачком . 869
Крагујевачком . 304
Крајннском . .'. · 1014
Крушевачком . 170
Подринском . . . . . 574
Пожаревачком · 1089
Рудничком . 858
Смедеревском. . . . . 175
'Бупрйском . · 1148
У жичком 643
Црноречком 939
Чачанском . 702
Шабачком . 517
Грамада, погранична тачка 128
Караула внежевачка. 725, 824
Вис кнежевачки . 825
Прелазак за Ниш, победа
Карађорђева над Рушид-
пашом . .. . 839
Грамберг, мајор, о ` Засици . 201
О Ужицу ..... 613
О Чачку ЕТИ 678
О Карановцу . . . . 681
О Кожетиву . г 743
1173
О шанцу у Шавранима 744
Белешка о Делиграду . . °793 _
Белешка о Калавату 914
Белешка његова о градо-
вима српским низ Дунав . 960
Белешка о Поречу 974
"Граница Собији, и Турској,
као што ју је комисија
повукла 123
Измеђ Ниша и Алексинца,
прича о томе Ајрадин ;
Бега Стојану Шегртану . 818
До 1883 године . 961
Граница, шума подринска 528 .
Границе злексиначком о-
кругу 175
Београдском 58
Ваљевском . 361
Јагодинвском 176
Кнежевачком . 824
Крагујевачком. . . 226
Крајинском ; 940
Крушевачком . 703
Подринском . 518
Пожаревачком . 1018
Рудничком . 306
Смедеревском . . 129
Ћупраском · 1090
Ужичком 577
Црворечком 870
Чачанскои . 646
Шабачком . · . 418
Грбовић, у боју на Братачићу 400
Био у првом освојењу Ужица 613
Грбовић Милован, борио се |
славно. . . 390
Грбовић Никола, кнез, оп
колио ваљевске Турке "873
Биографија његова . 389
Грбовић Радован, борио се
јуначки . . 890, 395
Грбовић Стеван, Протопоп,
одликовао се у бојевима 890
Грбовићи, из Мратишића, BaH-
дализам над гробовима њи-
ховим у Крчмарј 368
Сви се витешки борили, а
сви код куће помрли. 890
Граовиште, рудник гранита 649
1174
РЕГИСТАР
Грац, где је живео у први
мах Карађорђе . 259
Грачаница, речица 521
Гребен, стена у Дунаву. 952
Гребенска Стена, граница
подринском и ша
округу. . . . 518
Гревачка , караула влексн-
начка : . 725
Грза, крак Црвичин . 1092
Грине, Гро, придева орден
Квићаниву 287
Грк Петар, на Тавову 847
Грљишка Река . . . 829
' Грљиште, прквина . . а 882
Грнчар, планински вис 825
Стари градић. 835
Гричара, село, добри лонци 524
Грнчарица, висораван 68
Гроб Туркиње девојке, у
граду београдском . _ 39
Громо из Опаљеника, који
је с 4 друга разбио, на
Жупањевици, 2000 Турька 611
Гротница, брдо, откуд му име 675
Гроцка, погибија Аустрија-
наца 10
Столица нахији грочанској 59
Римски Трикорнијум 65
Варошица, погибија Ау-
стријска TE 107
Столица срезу 127
Грочица, река . 60
Грошница, извор Лепеници 227
Груда, планина . 577
Гружа, река . 227
Кнежина у 303
· Гружа Горња, предео. 227
Гружа Доња, предео. . 227
Груја и Вуја начинили АК
„Свети Аранђео“ 836
Грујовић Михаило; депутат
цару руском . . 82
Грушић, село, добри вино-
гради . . 511
Грчаћ Илија, из Ще вое,
одликовао се на Симином
Брду 430
Грчка Чука, планински вис 941
Губеревци, рудно место. 63
Гувно, место у Отроцима,
прича о њему . . . 6%
Гувниште, караула круше-
вачка . . . . . 725
Гугаљ, скела, а права Мо-
рава. . 580, 674
Гузоња Ђорђе, на састанку
у Земуну . И 13
Биографија његова . . 8
Гузоњина Чешма на Дорћолу 88
Гуманци, караула ужнчка . 724
Гумно Царево . . 1029
Гургусовац, данашњи Enue-
жевац, градно та Гргур
најстарији син Бурђа
Бранковића 5
Гургувовачка кула, запалио
је Кнез Милош. 843
Гусларовић Глиша, блогра-
· фија његова . . 1043
Барјактар Добрьчев. и ве-
лики јунав . . 1043
Погинуо у Јашу . . . . 104
Гуча, село, бој измеђ Маџара
И Турака ; 8 . 67
Гучанин Прота Милутин,
победа његова на Понн-
вама над Ђул-бегом и
Мехмед-бегом . . . . 610
Био у првом освојењу
Ужица. . . . . . . 613
Биографија његова . . . 660
Гучево, вис подринсви . . 519
Гуша (вољица), прича о јед-
ном догађају између дво-
јице гушавих . . . . 76
Гуша Мустабаша, песма о
њему Е 532
Гушанац Алија, долази с
крџалијама у Београд . 12
Кад се предао Србима . H
Има Конду за буљубашу 29, 269
У боју на Малајници .
Гушева, извор .
Гушевачки Поток.
972
314
308
РЕГИСТАР
Д
Дабић Живко, с поп Луком
разбио Турке на Лешници 496
Погинуо на Лозници 399, 558
Давидовац, село, ушће Грзе
у Црницу
Давидовић, пуковник, осво-
јио Лешинцу, Липницу, и
Лозницу
Давидовић Димитрије, „сав
Србин“, биографија његова, 147
Прозвао Лазара Арсеније-
1092
508
вића Баталаком 286
Нашао годину кад се Кнез
Милош родио 324
Давидовић Живко, о мегда-
пу Милутина Хере 907
Порушио Баба-Финку 983
Дагудин, речица . 1088
Дајше, притока Пекова 1022
Дамњан, прквина 721
Дамњанић, поток 7121
Данило, последњи владика
ваљевски 404
Данило, пгуманЉубостињсви,
о владици Мелентију Map- —
ковићу 678
Данило и Доротеј, њихова
задужбина манаст. Дренча 719
Давичић др Ђ., Рјечник 180, 743
Никољско Јеванђеље 316
Дароа-Џихад, турско име Be-
ограду. . 7
Даросава, минерална вода, 61
Даће, у рудничком округу 356
Дахије, беже у Адакале и
ту их потуче Миленко 14
Две сестре, песма црноречка 929
Дворишка равница 1093
Двориште, село, прича о њему 426
Двори Милоша Обилића,
прича о томе. · . 1085
Дворови, село, где се родио
Иван Кнежевић, кнез од
Семберије 472
Дебела Глава, гак БЕЈ
шевачка
725
1175
Дебели Дел, караула кнеже-
вачка 725, 824
Дебело Врдо, караула ужичка 724
· Дрво, место, бој 201
Дебрц, развалине града кра-
ља Драгутина 425
Девебагрдан 228
Девица, граница алексиначка 776
Планина кнежевачка 826
Девица или Голема Река 828
Девојачки Гроб, вис на Me- |
љину . 705
Девојачка Стена, градина, 180
Прича о њој 201
Делалића Прлина, погинуо
Ломо 339
Делахмет, мегдав с Ђурђен
Смедеревцем 178
Дели-Ахмбт, важност његова 10
Делиград, славни град 792
Основао га 1806 Жика Ка-
петан 793
Добрњац заповедао њиме
и тукао Турке све до 1809 794
Милоје Трнавац crape-
шина његов, и бој 1809 . 794
Милутиновићева песма - 795
Очајно одупирање 1818 г. 796
Дели-Јован, планински вис,871,941'
Дели-Папаз, последњи вла-
дика ваљевски 404
Дели-Радивоје, прича о ње-
гово) Були 785
Делови, највиши врх Мојсињу 720
Дема, Гушанчев сестрић, на-
пао на Србе на Мајданима 105
Дембуба Илија, из Босуте,
барјактар Ломин 339
Демир Јован, из Драженовића 606
Демир-Капија,тесвацна Гочу 718
Дењковац, развале манастир. 182
Дервен, столица срезу свр-
љишком, песма о њему 841
Дервента, угљаник | 181
Притока Рогачици 581
Дервиш-Вег из Градачца, по-
тукао га Прота Смиљанић, 497
Деренделија, везир, разбио ·
430
Србе на Равњу
1176
Десина, славна пшеница, 1024,1073
Девић,село, добри виногради 511
Деспинић Арон . . 1062
Деспотовица, река . 308, 343
Некад столица округу 348
Децебалум, стари град, да-
нашње Праово 955
Дешић С судија 7
Ужицу 5 616
Диван, планинска коса, 1019
Диван-Есендија, на састанку
у Земуну . 13
Диволеска, највише је има
у кнежевачком округу 830
Дивчибаре, планина 577
Диздаров Поток, извор То-
поници . 780
Дикава, караула ужичка, 124
Димитријевић Јован, старац
из Неготина о Карапан-
yama . . 960
Димитријевић Јован, из Ja-
буковца, потоњи поп . 965
Димитријевић Стојко, о Сте-
вану Стојановићу Ћоси. 1048
Диоклетијан, потукао Кари-
на на Куличу 132
Дичина, река 808
Дјетиња, притока Сврапежу, 581
Џрича о имену јој 581
Дмитар Ристовић, на колац
набијен Pa 16
Добра, село, граница крајин-
ском овругу 940
Добрава, река 420
Битка на њој | 496
Добра Вода, извор Лешнице 420
Добра Вода, „лечи од „сваке
болести“ 522
Добра Вода, вараула врше:
вачка . 725
Добранска Планина, мајдан
хромног гвожђа и гвоздене
Руденко 1026
Добранска Почиваљка,стена `
у Дунаву. еее 952
Добранска Река ...... 1022
Добрача Јован Димитрије-
вић, сарањен у Драчи, 235, 268
РЕГИСТАР
Биографија његова ... 288
Шанчић његов на Стано-
BHMA сера #290
Одликовао се 1815 на По-
жаревцу · · · · · · ... 1060
Добриња, гробни белези 590
Добриња Горња, црева Кнеза
Милоша у којој почива отац
„његов Теодор. · . . . .. 606
Добриња Средња, колевка
Кнеза Милоша 324, 606
Добриње, садашња Криваја 425,428
Добрић, гроб Милоша По-
перца и Марка Штитарца 428
Добрњац Петар Тодоровић,
на Каменици . ..... 265
Поп Лука га од свих вој-
вода највише ценио... 440
Срећни заповедник Дели-
града .......... 794
Заповедник у шанцу у Гор-
Њим Матевцима 1809 год. 798
Потукао с Пауљем Турке
на Џивџибари. ..... 803
У боју на Малајници. . . 979
C пуковником Цвиленевим
`освојно Фетислам 1810. 990
Биографија његова . . 1041
Хајдук, трговац, и буљу-
баша . 1041
Прославио се 1806 одбра-
ном Делиграда од А
хим-паше . . 1041
Песма воја му се тада пе-
вала 1041
Одликовао се на Малајници
и Кладову . 1042
1811 протеран у Русију . 1042
Неистинито тврђење Јевр.
Ненадовића . . . . . 1042
Једини од војвода глув пре-
ма лепоти женској . 1042
Некористољубивост његова 1043
Добрњац Стеван, дигао Мо-
раву пожаревачку 1804 . 1088
Дигао с Абдулом буну го-
дине 1821. ....... 1089
У боју на Винцима 1056
Добродолска и Бела Река,
рудно место између њих 711
Добросављевић Михаило, .
самодржац српски .... 282
Доброселица , пограничка І
. TATEA ооо 723
Доброславица, вис планински 825
Добрујевац, караула алекси-
BAYRA. а ж зела а Еа 795
Додолан Јеремија (или Па-
ун), Влах из Стамнице, који
је проводио Турке на Ра-
НОВАЦ а.о ао жане 1055
Дојке, стене у Дунаву . . . 952
Докмир, село и стара цркви- è
ца, потучени Турци .. 403
Долац, стара црква 657
Долови, бара . . . 1088
Дољанчевић Аћим, нз О- .
стружнице . Е" 100
Домна Јулија, жена Септима
Севера, новац њен , 22
Доња Banama, воденично BA-
мење . e.. 824
Доњо-каменичка Река» npu-
тока Трговишког Тимова . 827
Доњо-трешњичка Река, . 520
Доротеј и Данило, њихова,
задужбина манастир Дренча 719
Дорћол, разлика атмосферска 7
Довитијева Кућа у Београду 89.
Драгачица, притока Беличина 646
Драгашевић J., о атмосФер-
ским менама у Београду 7
О висини Бувуље 226
О источној Морави. 779
Долине по Хомољу . . 1021
О градини у Рибарима и
Кључу . . 1088
Његово мишљење о Кучеву 1036
Погрешно обележио пут од |
Пожаревца у Петровац . 1088
Његов чланак Хомоље у .
„Летопису“и у „Гласнику“ 1090
Драгић из Ропочева, капе-
тан, друг Кнеза Симе Мар-
88
вовића, јуначка смрт његова
РЕГИСТАР | 1177
Драгић Војкић, Јоле Ка-
рађорђево зао 152
ДратиЬева Ливада, где је y- ;
бијен Карађорђе . . . 152
Драгобраћа, село, има пећну
уму . . 230
Дратовац, превоз преко Мо-
раве . . . . . . . 175
Караула . . . . 824
Караула кпежевачка . . 725
Драгољица, поток. . . 309
Дратош Константин, napu-
градски цар . . . . . 232
Драгошевац, градина . 180
Драгутин, краљ, држао Бе-
оград . И" 8
Његов град у Дебрду . 495
Зидао Рачу у крај Дрине 589
Драгуша, арнаутско село . 730
Дражиновић, село, стара црква 657
Дражмировац, слана вода 1093
Драча, манастнр . . . . 285
Дреновац, поток, где су Тур-
ци једном потучени . . 801
Дреновачки Поток, притока
Моравина . . . 780
Дренча, манастир, задужби-
на Доротеја и Данила . 719
Дрина, граница шабачком о-
кругу . · . . 418, 578
Граница Србији 0. . . 728
Дринчић Милић, војвода
рудничен, биографија. ње-
гова ... . . . 346
На Тавову. . . · . 346
Буљубаша подгорсви · • 857
Погинуо на Дубљу . . . 491
Разбио на Глушцима Кара-
хоџића и Водуловића. . 610
Разбио с Мићићем на Дру-
жетићу Турве Ваљевце . 610
С Мутапом ударио 1805 на
Чачак и отерао Турке . 677
Дрлупа, село, бој с Дахијама 103
Први судар стурском војском 71
Дрман, градина у селу Ри-
барима . . . . . . . 1088
Дрмановина, планина . . 577
Градина, прича о во). . 587
1178
Дробњак Милисав, одлико-
вање на Белици 190.
Мегдан у Крушевцу . 199
Дружетићи, село пожешко,
где су Дринчић и Мићић
разбили Турке Ваљевце 610
Друштво пољско-привредно 46
Друштво Лекарско 46
Друштво Учено Српско 45
Дубље, село, чувено с три |
битке, а славно с треће,
1815 године · . . 490
Дубље, караула ужнчка . 724
Дубница, извор Увцу . 579
Минерална вода. . 582
Дубока, притока Пекова . 1022
Село и пећива од које је
и Звижд име добио, прича
о томе. . . . 1057
Дубоко Велико, бој E 106
Дубочица, притока Иброва. 647
Дубошница, поток, дели UO-
дрински округ од ужичког 518
Дубравица, ђумрув и прелаз
у Аустро-угарску . .• . 1087
Дубрашница, река, дели по-
дрински и ужички округ. 518
Дубровник, рестова ORE
вина . Р . 1019
Дуван подрински 567
Алекснначки . . . . 814
Чачански . . . . . . 692
Дуга Пољана, вис на Же-
љину . 705
Дугачки Рт, гара ла ‘дрво.
речка . 125
Дутачки Трап, ‘penan пла-
нински . . . a -ei ово ЕТО
Дугачко Поље, раван црно-
речка . . .. . > . 876
Дуте Њиве, место где је по-
тучен Хасав-Паша 78
Место где је погинуо Јан-
ко Катић. : 487
Дуго Воће, у Свилеуси, где
је потучен ан бек Видајић 486
Дуд. некад стари градић, а
потом турсен шанац, Боји
се предао ГроФу Цукату . 979
РЕГИСТАР
Дувић Алекса, запалио T0-
полски хан . .... #9
Ђумругџија на Делиграду :8
Дунав, пут у бели свет. . |
Граница београдском округу >
Граница крајинском округу У.
Дунђерин Тодор . . . . 10
Дуниш, место, где је бно
главни двор Милоша Обн-
auha. . .. . 108
Дуракова Стена, РЕН I0-
. дрински и ужички округ.
Дурунгаче, влашке Ма =
норечке. . .. . È
Душан Цар, држао ТИЯ
обновио га и раширио . :
Цревина у Поточанима . $:
Разбно Мацаре ва Белој
Стени . . . .. 38%
" Потувао Маџаре 1353 и 0-
тео Београд и Мачву . . ©
Прича о његовом рузи mo
Копаонику . . >
Душица, развалине од uana-
стира, гроб Краљевића Mapu t
Душманић Ж. ГР с
ДушманиЬ Павле Боглвно
BER, дигао 1804 Pegy .1®
Кнез голубачке нахије, 6t- _
ографија његова. . . .!?
Душманица, некада нме №:
настиру Дренчи . ..."
Ђ
Bar Милоје, ухваћен и
ром Лугу ..... n
Bar Пајсијев, из Траве, р
витешки умире.`...... у
. Поробио кућу Гарашави-
нову
Биографија ъегова....
Погубљен у Баточани ..
Ђакова Буна, ко joj je r
рок м
Ђакова, Страна, место р
Ђаково, планина . . · · ··
РЕГИСТАР 1179
Ђерасим "Ђорђевић, вла- Ђула Мала, угљанив 947
дика ужички, на ле Ђунис, мост ва понтонима. 770
штини 1817. ..... 18 Граница алексиначка. .. 776
Ђерасим Ђорђевић, књига we-
гова: „Знаменитији дога-
Баји ель 19
Навод из књиге његове. 101
О Враћевшници. ..... 234
О смрти РадиЪево). . 271
Хвала Вићентију Велими-
ровићј. ........ 288
Владика шабачки, биогра-
Фија његова. ...... 473
Његова књига „Знаменити
догађаји“ ........ 475
О Студевици........ 653
Ђөрдапи, горюьии доњи, 952, 953
Ђерђелез, изворчић, чувен
за Турака. ......... 781
Ђеринац, стара прква.. .. 1081
Bora из Саманла. . . . .. 660
ЗонлиЪ Лука из Богатића,
момак Чупићев, бпо уз o-
вога кад је Турцима издат. 455
Bomani Мирко из Богатића,
момак Чупићев, био уз o-
вога кад је издат Турцима. 455
Ђорђе из Комарица, поги-
нуо на Јагодини.. .... 268
Ђорђе из Крушевице. 1047
Ђорђев Врх, извор Јагњилу. 942
Ђорђевић Др Владан о Студе-
НИЦИ ес уља ра 653
Ђорђевић Димитрије, био-
графија његова. . 197
Ђорђевић Мајаило $ дигао
1804 Звижд. ....... 1038
Ђорђе Црни, Фурувџија.. . 1059
Ђука кнез из Јагњила, на
договору у Орашцу 246, 268
Ђуковачки Поток, испирано
некад злато. ....... 877
Ђул-Бег, потучен и погинјо
на Љубањама. . . · · · · 609
Потукао га на Пониквама
Прота Гучанин ..... 610
Ђула, брдо и извор Дајши,
развалине од некаке цркве. 1033
Ђуаа Велика, угљанић. · · 947
Ђура, буљубаша из Војске. 1115
Ђура Н. из Црвене Јабуке. 395
Ђура, војвода подгорски, по- |
тинуо у боју на Дежеви. 667
Ђурђевдан, обичаји у кнеже-
вачвом округу. ...... 867
Ђурђевић Јаков, изабрат на-
родом за судију нахије кру-
шевачке. ......... 728
Ђурђево Брдо, развалине. . 182
Добрн виногради. 209
"Вуревачко Гробље 343
Ђуревци место. ...... 348
Ђуреновићска Река, прнтока
Ибру кан ве а g 646
Ђуримска Стена . . .. 526
Ђурић Јанићије, иде у Бу-
курешт кнезу Прозоров-
CROM а 00 ак e 82
О години рођења Кара-Ђор-
фева. ........... 953
О месту рођења Кара-ЂБор-
фева. (еее. 953
Биографија вегова..... 269
Крив за несрећу ва Леш-
ници 1813 године. 447
Ђурић Јанко, његова аи
о Сребрном Цару · 1088
Ђурић Тодор, барјактар. из
Трешњевице. ....... 268
Ђуришић Јован, обор-капе-
тан, његова ратна дела
1738 године. . . .... 612
Ђуровић Мијаило, капетан
из Винче. ........ 99
Ђурч, старо име данашњем
Ражњу. .......-.. 802
Е
Елхаџ- Есад. Мехмед - паша,
потукао Аустријанце на
Гроцкој. ......... 10
Бпистолија Господња у np-
ERU у Кропочеву. 883
1180 . РЕГИСТАР
Ерић Петар из Звечке, на Рудничком. . · · . .... 352
састанку у демуну.. ... 13 Смедеревском. ...... 167
КЕрмина , ћи т осподара Јо- 'Бупрйяском. ..... 1016, 1136
И: ко = = 383 Ужичком. (........ 576
Есен, компсар руски за гра- 5 Црноречком. ....... 919
ницу Србије. ....... 728 Чачанском. · · · . .... 576
Шабачком. ........ 369
Живан, син Миленков. 1041
Ж, Живановић Јавов, бногра-
uja ъегова........ 34
Жабљак, шанац. 607 Помаже Вучићу против Ми- -
Жагубица, више ње нека 3H- Лете: сое 193
ДИНА пр ле а св ЛА 1032 Некролог КвиБанину. 286
Варошица, столица среза Некролог Авраму Петрони-
хомољеког, ....... 1067 јевићу. . +... .. 967
Жаочани, село, минерална Живи Песак у крајинском O-
ВОДА Ета 647 кругу... .·-·.-.... 950
Жарница, вис ва Озрену. . 778 У пожаревачком. . · 1026, 1027
Ждраљица , речнца. 227 Живко Писар. ...... 91, 92
Ждрело, једна од најдивни- Живко, поп из Прогара... 399
дих. природних слика у Ср- Живковић Ђока, о мегдаву
о ре .А 1021 Милутина Хере. ..... 907
Ждрело Враничевско начич- ЖивковиЪ Стеван, послат из
кано остацих а старих утвр- Пећана. ........ 103
ђења. о... .. 1032 Рањен, с Вељком у Бањн. 891
Бој Краља Милутина с Та- Биографија његова. . .... 1111
таримаг еее. 1086 Продао га отац. ..... 1111
Железник, село, бој. . . · · 105 Као трговац у Земуну, пот-
Железнице, село, стара цр- помаже српски устанак. 1112
‚ЕВЕ: озона: 657 Овован и уапшен. ~. . . 1112
Железничка Река. . . . .. 60 Узео за жену Аганлӣннцу. "1112
Желтухин, пуковник, у оп- Прашта дугове дужницима. 1113
сади Фетислама ..... 989 Његова умешност у Цари-
· Жељин, брдо.. ... а 704 Траду ен ЗА 1121
Планина, бој на њој.. 744 Преварно Гушанац -Алију. 1122
Женеј, барон, на састанку у Жидиља, majaan гвожђа. . · 1094
Земуну... 0...0... 18 Угљаник, ......... 1094
Женскиње и мушкиње, број- Жижовић Радован, на Та-
ни одвошај њихов у ок- KOBI оон 347
ругу &лексиначком. ... 813 Жака Капетан, основалац Ae-
Београдском. ....... 110 лиграда, преминуо у Св.
Ваљевском. · . . . .. 360, 411 Роману. ......... 787
Јагодинском. ....... 208 Биографија његова. . . . . 791
Кнежевачком. . : . .... 847 Жито алексиначко. . . . . · 813
Крагујевачком. ...... 298 Београдско. . . . . . . . 118
Кра)инском......... 998 Ваљевске. . . . . . . . . . 413
Крушевачком. . . . .. .. 576 Јагодинско. ....... 209
Подринском. ....... 360 Кнежевачко. 842
Пожаревачком. 1016, 1072 Крагујевачко. . · · · · ... 800
РЕГИСТАР 1181
Жито 8
Крајинско. ........ 999
Крушевачко. ....... 762 Забава, извор Грацу.. · · · 362
Подринско. . · · · · · · 567 Забрдица, село, добри вино-
Пожаревачко. . . . . . . 1074 гради. · · · · ·· · · · ·. 413
Рудничко. . . . ...... 354 Забрежје, село, псторйско
Смедеревско. . . . . . . . 167 Место» и а Б но л 402
Жупрйско. ........ 1138 Забунов Мита, ђаче владике
УЖИЧКОЈ о Ио 627 Мелентија које је Штита-
Црноречво. ... 920 ` рац, заједно с њиме, убио. 670
Чачанево. . . ..... 691 Завлака,'` рудно место. . . . 593
Шабачко, . . · . .· . .. 510 Завршетак.......... 1144
Жича, речица, граница ша- Загла Ђорђе, буљубаша .. 145
бачком округу. ..... 418 Задина, град у Корбову.. . 954
Поред ње поље битке 1807, 487 Задача, село, извор Штири. 521
Жиче , задужбина Стевана те и зри 915
Па а еа е 654 анац Карађорђев, и бој |
рвовсиявиога 1833 године. ...... 916
и је тад ноя РРР Е његове. . ..... РО
И анати. ...-...... 17
Жљебина , караула кнеже- Занилацки, капетан, освојио
о ОЕ. у Дунаву | СР ПРИДРУЖИЛО Бана 612
Жујовић Јован, примио Xa- па задужбина Цара Ла- 1035
џнпродана после разбоја. 665 Песма и прича о њој... 1079
. Жујовић Прота, венчао Проту Заовина - Беђировац, рудно
Ненадовића. ..... .. 388 место између њих. . 1711
Жуковачка Река, притока Запоља Јован. . . . .... 159
Трговишкога Тимока . .. 827 запољац Јован, маџарсви
Жуне (ana), мајдан угљена племић, родом из Запоља. 608
с а Оние 830 вапоље, место, где је био бој
Жупа врушевачка, издроб- измеђ Турака и Немаца.. 608
љена раван. . · · · · · 109 Караула ужичка. . 124
Пчтомива ъена....... 762 3Зарож]е, извор Рогачици. 581
Кнежина за Карађорђа. . 769 Зас, Флигел-ађутанат Грофа
Жупан Никола, градио Жу- Орурка, у освојењу Гургу-
пањац. ·.-....... 180 совца. (еее... 842
Жупањац, брдо и градина. 180 Засавица, река. ...... 419
Жупањевица, где је Громо Заслон, име Шапцу у срп-
из Опаљеника са 4 друга ским летописима....... 491
разбио 2000 Турака.... 611 Затворена Пољана, norpa- |
Журава, водено корито.. . 420 нична тачка. . . .... 123
Жути Ерш, вис ва Жељину. 705 Караула кнежевачка. . 725,825
Жути Оглавак, гравица бео- Збеговиште, вис....... 307
градском округу... · · · · 58 Збориште, ВИС. ....... 578
Жути Поток, рудно место. 63 Звекара, у коју је бачен
Младен... . ....... 264
Звижд, откуд му је дошло
Ио кои о 1057
1182
Краљице н Русалије његове.
Звијезда, вис ужички. ...
Зворник Maan.. . ... 519,
Згура Мемет-Ага, песма о
мегдану у ком је погинуо.
Здравко Н., војвода круше-
вачки. |
Здравковић Јеремија, из Р-
ГОТИНе; ааа
Здравковић Јован, изабрат
народом за судију нахије
крушевачке... . . ....
Здравковић Милија,
ресавсви, мученик. ....
Здравковић Милосав Реса-
вац , најпре ратник а после
најбогатији човек у Ср-
бији,. ........ 1114,
Зах Ф., о висини Рудника.
· Фахарија Поп, из Кремана.
Зашто је што, песма .
дека Буљубаша, старешина,
голих синова, бнографија
његова.
Витсшка смрт његова и го-
AHX синова........
Зөљаник, јело сврљишво. .
демљодзлока школа ‚ заве-
дена и укинута.
Земне, река. ........
Земун, исторйски састанак
Срба и Дахија ради при-
оо è o ò ò ò ò г
о ò вг
Зенил-Ага, потучен и поги-
нуо на Љубањама. ....
Зеочанин Максим, просекао
Плочу н начинио мост у
Лисицама. ........
Зидине, изнад Јовање. . . .
Златарија, караула круше-
Златибор, висораван ужичка
Златко, његова задужбина.
Златоуст, стари манастирић,
прича о њему. ......
Злоступ, стара градина. . .
длот, село, има гвоздене руде
Развалинс од градића које
се зову „сеоски крп“. .
РЕГИСТАР
1085 Откуд му име. :.....
578 Злотска Река, притока Ти-
555 мокова ..........
| Змај Деспот Вук, у причи.
680 Змајевац, шума подринска.
Извор Толашници. ....
739 Извор, прича о......
РОМУ а пе
913 Змајевица, вис... ....
Змај Огњени Вук, избавио
Царицу Милицу од Змаја
728 Змај од Ноћаја. ......
a идо трн у
Змијина Глава, караула а-
лексиначка.........
1115 3088, место где је Мићић
306 Ухваћен она
610 Зоринац, вис на Озрену.
938 Зосим, пустињик, устрелио
та Милош Обилић, прича о
ТОМО are а ле а
458 Зубовиь Ђурађ, поставио
камен Стевану Високом у
459 Црквинама. ........
855 Зубрава, речица. . .....
Зујаловић Милован, из Ту-
42 лара, погинуо на Дубљу.
944
И
18
· Ибар, река · · ·......
609 Погравична тачка ....
Ибарац, притока Ибру. ..
Ибраим, субаша у Тополи.
673 Награнсао од Јевте Воде-
316 ничаревића. .......
Ибраим, стриц Реџеп-агин.
725 Ибраим-Ага, на састанку у
582 Земуну еее
1104 Ибраим-Ага, брат Мула-Ју-
суфов, погинуо на Rapu-
1095 КОВО о зе прве %
587 Ибраим Мали, субаша у Бањи
BTE | пеш и па а
Ибрвим ЕФәндија, на састан-
880 ку у Земуну ......
874
171
528
647
744
117
744
432
125
600
778
1035
287
1105
400
646
_ 723
646
244
249
1040
13
1058
244
249
Ибраим-Паша, потучен и убн-
јен па Прахову ....
Ибрахим-Вег, на састанку у
Земуну
Ибрахим-Паша скадарски по-
тукао га Добрњац 1806
на Делиграду · · · · · .
Иброво Врело
Иван из Пласковца, пао на
· Чачку
Старешина у Бањи .
Син Миленков
Син Момира из Лучице. .
Иванковац, сеоце, славна lO-
беда Миленкова над АФнс-
пашом .. 1040, 1120,
Песма Милутиновићева .
Иванова Ливала, погранична
e è e = o% >= O è o
e e ео г
тачка · · · · .· · · · .· .
Караула внежевачка . . .
Караула. . . . . · х
Ивановић А.........
Ивановић Која из Свилеуве
први советнић
Ивање село, стара црква . ..
Ивањица, варошица у
Ивелић Гроо, обзнанио буку-
решки трактат на скуп-
штини у Враћевшници
На скупштини на Кали-
пољу
Иверак, коса
Ивица, BUC.. .
Погранична тачка ....
Ивковић Милојко, изабрат
народом за старешину ви-
лајетског
Ивлански Поток, притока
Јошавици
Игре алексиначке ... . ...
Београдске
Ваљевске
Јагодинсве
Кнежевачке
Крагујевачке . . ...
Крајннске
Крушевечке
Пожаревачке
Рудничке
. >» òo o я
• • e • в ©
e è> è оо e ò о
`
о oe оогоо •
РЕГИСТАР
Смедеревске .......
978 Ужичке. .........
Жупрйске.........
13 Црноречке ........
Чачанске.........
Шабачке .........
1041 Извор, угљаник. ......
646 Извор B., чувени коњи. . .
Изедин, његови натписи у
-68 Фетнсламу · · · · · · · ·
839 Извори, чеврнтија, на Дунаву
1041 Иконија, жена Петра Ђуки-
1044 fa, њена жртва Ћаја-паши
за свога сина Бошка ..
Илије Н. који је руком убио
1724 Карађорђевог оца...
1127 Илија из Губереваца. · · ·
Илија кнез параћинсжи, по-
723 слану Ниш. .......
795 Илија из Ђулбеши, буљубаша,
824 светла спомена . . . . . .
955 Илија из Самаила. . . . ..
Илијә старешнна над Стала-
104 ей m aea а ар
657 Илија Бимбаша нз Крагу-
618 јевца, погинуо на Бањи
Из Сворица........
Илић Вуле, јунак од Суво-
234 дола еее.
Илић Дмитар, изабрат на-
347 родом за судију нахије
520 крушевачке .... . ..
578 Илић Јован, песма о „Прова-
128 ИИ ап ни ара не
Натпис попу Луци Лазаре-
вићу . 20. + +. +. +.
728 Имена ћупраска ....
Ингриз, турчин, убио га Га-
106 инаннвине
194 Исаија, калуђер рачапски, за:
416 клао га Мемет-ага на
919 сред олтара . . · ·.. · ·
865 ИсаиловиЪ Димитрије, бно-
302 графија његова . . . . .
1012 Исајев Иван Ивановић, he-
767 нерал, с Карађорђем по-
1084 тукао Мулапашу на Малај-
356 НИЙ у и а а а
742
255
268
468
660
742
268
792
797
607
32
978
1184 РЕГИСТАР
Примирје с Ибрајим-пашом Старине 180
у Каменици... .... 976 Становници 185
Победилац на Прахову. . 978 Личности ‚. 194
Потучен на Фетисламу . · 989 Знатна` места . 200
Исево, караула врушевачња 725 Вароши . 202
Исмаил-бег, потучен на Ја- Села . 205
CHID o але 201 CTATHCTHYEH преглед 907
Испосница св. Саве у Сту- Куће. . . . . . . . 208
деници. .. ....... 654 Жито, вино ... 209
Истоци, највеће врело Мора- Стова, кошнице . . . 210
вичино ......... 779 Одело . . . .. 211
Ичко Петар, сдавле је ро- Говор. . . . . .. 212
о РОУ 11 Песме АЕ e a 213
Знао за план Мустапашия 11 Игре... .... 219
Обичаји . а 219
„Управна подела . 228
J Нове тековине 224
Јагодња, вис подрински 519
Јабланик, планина. 861, 362 Рудник . 523
Граница ваљевска и IO- Јадар, река . 520
дринска 618 Јадовник, гора, извор. Увцу 579
Јајченик, јело сврљишко 855
Јабланица, речица . 362 Таки Извор, глава реци
Село, близу имају грдне го- Грацу . Г. . 369
Мило ПОЗДНО р 878 . Јаков, полубрат Кнеза Ми-
Црева, прича о њој] . . 882 ЛЕТЕ на 394
Јабуковац, село, има ирвог Његова задужбина | . 1104
угља 947 Јаковац, прквина 121
Јабуча, притока. Слатинско) Јаковљевић Алекса . . . 268
Реци e . 948 Јаковљевић Стеван, биогра-
Јабучар, пређе Невудии 164 Фија његова 196, 196
Ушће Љубовиђино 520 Јакомир, брдораван . 946
Ствро гробље . · . 526 Јакшић B., Државопнс 565, 625,
Јабучје, шанац 1815 185, 151 690, 760
Јавор, планина . · . 678 Јакшић Дмитар, погинуо у
Погранична линија . 723 Смедереву . . . . . 159
Караула ужичка . . 724 Јаловик, планина . 178
Јагњило, ПОТОЕ . Е 942 Јаме, шанац српски 915
Јагњило п Липа чине Пек. 942 Јанијал, вис на Озрену . 778
Јагодина, столица окружна 202 Јанићије, владика рашко-прн-
„Јагодина“ место, некад цр- зренсви 0. 101
ква Адошева 427 ЈениЉије Тулежанин, вла-
Јагодински округ: . . 176 дика новопазарски, зађа-
Границе и планине . 176 конно "Беру владику . . 474
Воде . ха 177 Јанићије Нешковић, вла-
Минералне воде = 5 178 дива, био у цркви о NO-
Равни . : 178 мпрењу Кнеза Милоша с
Шуме 179 Милетом . 198
Рудно благо 179 Списак погинулих Tone-
. Јарандо,
раца, Тамнаваца в Поса-
ваца За и
Владика ужички, биогравија
његова . ;
Обневно седмовратиу Жичу
Начинио школу у Mau-
ланџи, и цреву у e
радовцу .
Последњи представник пра-
вог српског владике .
Фонад његов
„Бој на ем његова
песма . .
О Попу Филипу И бојном
одликовању његовом
Узидао плочу с натписом
на гробу владнве Мелен-
тија. . . о
Јанко из Коњсве
Јанко, Братанац Старца Пејка
Јанков Камен, извор Мо-
рави $
Погранична тачва г
Јанкова Клисура, пограни-
чна тачка . . = ©
Караула Брушевачка
Откуд јој име
Јанковић Панта, дигао 1804
Пек.
Јанок, место, некада j Bene,
варош.......
Јаношица, разваљен градић
Јањић, стари град...
Град Сибињанин Јанка
Јараемазовић Маринко, из
Дворова у Босни, потом
у Мачви, видео Чупића
мртва, на ђубрету .
село, стара црква
Јариње, караула крушевачка
Јарињска Коса, погранична
тачка. . . . . ..
Јарковац, преседао кнеже-
BATEA :
Јасеница, pera |
Кнежина . . РАИ“
Јасенова, Бравуре Млатншу-
мине . . .. ...
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА
129, 227,
РЕГИСТАР
430
602
603
603
604
604
609
667
671
144
198
579
123
123
725
767
· 1038
658
834
419
424.
455
657
125
123
826
309
308
291
1185
Јавенова оки у алек-
синачка . 725
Јасењар, место, прво јуна.
штво Синђелићево А . 1107
Јасика, бој на . 189
Срби и Руси потукли Турке 201
Понтонски мост 224, 770
Јасиковачка Река, носи зла-
тан песав . М 944
Јастребар, вис еличин : 645
Јастребац, планина 704
Погранична тачка 723
Јастребац Велики, граница
алексиначком округу. 775
Јастребац Мали, граннца 7
алексиначком округу. 775
Јахијапашић Мехмед-бег 159
Јевђеније, владика, издао
сливу Манасије 1101
Јевђеније Принац, отео Бео-
град од Турака у 9
Озндао Пиринчану . . 9
Ископао Лаџдонов шанац 9
Превео војску преко Виш-
њице . . 8 102
Јевић Јанко из ` Драуне 5 100
Јевросима, ћи Јоргаћева и
Чучук-Станина . . 903
Јевта Воденичаревић 249
Јевта Оборвенез, биографија
његова . . А 195
ЈевтиЬ Гаја, и из Шушеоке, 10-
тинуо на Засавици 399
Јевтић Живко, из Салаша
Ноћајског, и парне
његова . 430
Јевтић Стеван, ПОСЛАНИЕ са
скупштине у Враћђев-
швици . . 234, 348
Јевтић Стева-Врка . . 1059
Јегда, мати Вука Караџића 547
Једовник, вис . . .. 104
Једренски мир кад je 3a-
еључен . ... 2. 19
Јежевац, плавивски вис 872, 1019
Кула Мотриља . · 1032
Јежевица, стари гробни бе-
ЛОВИ а в а ов аа
15
590
1186
Место рођења Нићифора
Максимовића Е Р
Црква, слота Бана Ми:
лутива . . СИ
Добри зивогради.
Језава, река... .
Јездина
Јекић Мијаило, из а Прњавора,
издајник Чупићев, убио га
хајдук Ногић
Јелакачка река, притока Јо-
шаници 3
Јелачић Бан у
Придева орден Книћавину
Јелашница, притока Рогачици
Поток, гравица врату кра-
јинском о
Јелашничка Река, пада у
Тимок . врло, 4
Јелен - Камен, победа над
Турцима
Јелена, жена Деспота Лазара
Јелена, жена Карађорђева
из села Маслошева
Јеленак, прелазак Бабине
Главе у Србију. :
Јеленска Стена, у Дунаву .
Јелечанин Радовав, славно
дочекао Турке у Столу .
Дочекао на Магличу Мах-
муд-Агу Љају и Тусузату
Баљеју с 1500 Турака
Јелина Ереза, брдо, извор
Јадру . с Дота
Рудно место.
Јелисавчић, зашто је отишао
у хајдуке. 592, 593,
ЈөлиЬ, из Петловаче, један
од издајника Чупићевих
Јелица, планина
Јелка, кћи Господара Јеврема
Јелова Гора, планина. ..
Јелошњица, село, прича о
њему . .·. .. .......
Јемеклук, бој на —
Јерез, река.........
Јеремија од Голупца, одвр-
244,
РЕГИСТАР
601
674
692
180
519
455
106
287
288
581
940
828
343
159
254
825
952
672
675
520
523
594
454
645
334
577
698
105
420
гао се и дао се Турком 1027
Јеремија из Липа
145
Јеремић Тодор, на Такову
Јеринин Гроб, где је важу
сарањена Провлета Јерина
Јеринин Друм, од Пожарев-
ца к Цариграду
Јерић Петар, капетан из
Звечке
Јерменчић, вис на Озрену
Манастириште, сада оправ»
љено
Јерско Поље,
речка
Јешевац, расељено село, цр-
ква Краљевића Марка
Јован Деспот, његова 38-
дужбина Велуће. ....
Јован из Сврачковца, буљу-
баша бруснички.....
Јован Кнез, из Лознице. .
Јованов Трап, вис кнеже-
вачки . . . А
Јовановац, пре Шупељак, по-
штанско место 7
Јовановачка Река,
алексиначка .
Притока Моравина .
Јовановић Коста, села којих
нема у „Речнику“ његовом
166, 352, 360, 565, 625,
690, 1134.
Нема села Џивџибаре . .
Јовановић Коста, Капетан,
о дану битке на Мишару
О несрећи која је 1806 гро-
зила Србији .
О Јакову Ненадовићу на
Мишару .
О боју на Алексинцу 1806
О освојењу Ражња 5
О освојењу параћинске на-
хије . . í
О освојењу Параћина .
раван црно-
граница
Јовановић Панта, трудио се
уПрилякама . . . ..
Јовановић Петар, види: MH-
трополит Петар.
Јовановић Стеван, архиман-
дрит троношки . .
348
1031
395
778
787
876
816
718
357
1059
825
801
116
780
808
485
497
499
804
810
. 1106
1182
582
32
528
Биографија његова .
Јовановић Стојан, из Лешја,
изабрат народом у суд па-
рабински . E
Јовања, манастир .
Црква више Ваљева
Јовац, и Бачина, чувено вино
Јовичић Матија, кмет то-
подоски . . . . . .
Јокић Петар, о предаји гра-
да београдског . 5
О Ставку Арамбашићу
Како је Атанлија рањен
О месту где је укопан отац
Карађорђев :
О Марку Чарапићу . 5
О месту рођења вапетана
Радича К
С Радичем на Ћуприји .
Његов суд о Павлу Поно-
повиђу . Є
Његов суд о Чамџијя .
О боју ва Лештанима . .
О првом устанку
О шишању плетеница .
О Карађорђу и Балоти .
О војвођењу Вујичином
О нападу ва Јагодину 1804
Ратни договор у Јагодини
О подели јагодинске нахије
О Хаџи Клименти
О почетку устанка . . .
О месту рођења Кармор-
ђева . . . .. |
О смрти оца Карађорђева
Како је Карађорђе излемао
Радича . с
О путовању Карађорђеву
из Београда у Тополу
Буљубаша Карађорђев, био-
графија његова .. 3
Одавле је Парезан
О Милану Обреновићу 322, 828
О Мутапу
Како је Карађорђе завојво-
дно Милоша Поцерце 443, 444,
445
Криви Ђурића Јанићија за
несрећу на Лешници .
РЕГИСТАР 1187
589 О Јовану Белову на Је-
ленчя . . 467
О Марку Штитарцу . 462
728 О Проти Смиљанићу . 468
316 О дану битке на Мишару
368 1806 тод. . . 485
209 О шанцу на Торвиву А 554
О Алекси Поповићу, вој-
244 води ужнчком · 596
о Карамарковићу 607
14 Како је Проту Гучавина
10 слушао народ „као Све-
71 тога Краља“ 660
Зашто се Пљакић тако про-
74 звао . . .. о . 684
75 О Жики капетану 791
О Стреьи војводи . 792
78 О личностима кнежевачким 539
79 О Веьву и устанку у sa
ној Pena. . . 886
86 Како се Вељко обрео у ха-
87 рему . 6... .. 0...0... 890
108 О Хајдук Вељку за време
185 опсаде ` 898
186 Његов судо Миленву Стој-
189 ковићу . . 1041
143 О Момиру из Лучице . . 1044
188 О Илији Барјактаровићу 1115
203 Његов суд о Поп Станиши 1116
223 О боју на Иванковцу . 1125
244 Карађорђе та и у Ћу-
245 прији | . 1129
Јоковић Илија, пурын внеза
258 Аксентија . .. 92
255 Јоксимовић Отеван ‚ OTAN
Вуков . .. · . 547
258 Јолда Милосав, Бура на
Широко) Брвиви . . . . 151
260 Јоргаћ Капетан, други муж
Чучук-Станнн, витез 908
267 Јосин Анадолија, делибаша,
268 потучен на Пругову. · · 1056
Јосие, игуман. . · · · · ·· 278
835 Јосие, цар аустрӣски освојно
aban oaa a од ав 492
Јошаница манастир .... 182.
Састанак 1815-те..... 183
Рава, ое 706
447 Кнежина за Карађорђа. . 769
75%
1188
„Притова Моравичина . . .
Арнаутско село. . . . ..
Јошаничка Бања, најтоплија
вода у Чевропи......
Југ Бодан, црквина богдањ-
ова
Југовиһ Бошко, гроб његов
Југовић Иван, шта је гово-
рио срлским старешинама
Разговор с Фрањои Го А-
вали
У школи Ранчићевој. ·.
Југово, зидине
Јужна Морава, .
Јустинијан, поновио п укра-
сно Београд. · . . . . ·
Јусуф. Ата, хајан из Берко-
вице, потувао га Добрњац
и Hay» на Пивџибари
ЈусуФ- Ага Баљеја. . . . .
Јухор, планина. . . . s.
Крвав сукоб
оо о
•
Каблар, брдо
Кадибогав, погранична тачка
Караула квежевачка . 725,
Теснац, прича о њему.
Кадина Стијена, караула у-
‚жичка . :
Казан, чеврнтија на Дунаву
Казмовска, ховала аи
BATES . ~ i
Kang, шта је управо .
Кајабурма, место
Кедават, шанац Хајдув-Ве-
KOB. 2 >
Калдрма, преседао на Озрену
Калемегдан, дивна ман оке ’
пред њим.
Мрочитан Ферман о предаји
градова Кнезу Михаилу.
Зашто је знаменит . .
Календар, чувени хајдук
Каленић, манастир
Погибија Максима владике
Каленићока, Река . i
PETHCTAP
180 Калина у ропству, песма
730 црноречка И „саз 25
Калиничка Река, притока
706 Тимову . . И
Калип>ље, скупштина госпо-
181 ђинска 1812. :
586 Калкан, вис подрински ; .
Калница, притока Сврљиш-
38 ком Тимоку . А
Калуђер, црквина .
64 Калуђерица.
146 Калуђерице, минерална. вода
132 Кам, вис подрински
779 Каменица, река
Столица срезу подгорском
8 Каменица (Нишевачка),
несрећа српска 1809 го-
дине 796, 197, 798, 799
803 Шанац Милоја Трнавца
675 1809...
177 Други шанац Паула вој-
191 воде млавског . . ..
Дан несрећне поразе срп-
ске. .
Примирје Карађорђа и þe-
нерала Исајева с за
307 јим-пашом Я i
123 Каменица Дова, стари гра-
825 auh. ..
846 Света Тројица, драва ЖЕ
боговића biy
124 Каменичка Река :
953 Каменски, комесар руски за
границу Србији.
725 Каменски Граф, ђенерал, дао
592 је Хајдув-Вељву златну
61 қолајну ха
Камишина, притока Бијелом
914 Peasy . с... с...
778 Каниц J., о Куличу . . .
О Смедереву да није Мопз
5 Aureus .
О Горњој Црквн смедерез-
22 свој. . . А
39 Прича о Враћевшници_
594 О Климентама. об
183 Мисли да је Лешница била
184 столица Мачви .
178 О старом Гензису . .
923
828
347
519
827
TIT
133
519
307
416
798
798
976
835
835
943
723
892
581
132
154
155
283
312
505
526
Суд његов о Ариљу
О старини мостова ужнч-
ЊИХ мо си: © свест а
О мосту пожешком на
Скрапежу .
О Студеници $
Византӣски споменици .
О граду Сокоцу .
О месту Барањици
О Вратарници н Латинској
цркви . TE E
О .Гамзиграду .
О старим градовима у цр:
норечком округу
О Мајданпеку
Канлика, стена у Дунаву
Кановци
Каона, црква, прича о њој |
Натпис гробни Е
Село, црквиште у коме је
нађен значајан печат
Капија, граница алевсиначка
Капије Градске у Београду
Каписка, караула алекси-
начка . . ;
Капилица, брдо внежевачко
Кәпуђал, брдо, ои жи-
вог песка.
КЖапуђулалуј, градић на KO-
бишничком вису
Карабаш Милета, из Кри-
вога Вира. 888,
Карадаг, део р 0-
круга .
Карађорђе, на састану у
Земуну :
Кад је прешао y Срем 1818.
Буљубаша Мустај-пашин .
Где је убио свога оца.
Пријатељ кнеза Симе
Писмо његово кнезу Аксен-
тију 1812
Осудио и да вади
„мазију“
Убно Тодосија. из Оратца
Преселно Сврљижане
Одсеца плетенице Азањцима
Сусрет с Балотом
Како је тукао Смедерево
РЕГИСТАР
588 Освојио Смедерево .
давојводио Вујнцу
616 Преговара у Паланци омиру
Удара на Јагодину 1804 .
618 У боју на Варварину
653 Ратни договор у Јагодини
655 Чини опроштај с народом
784 што је убио оца
836 На скупштини у Враћев-
шници . 5
840 Запис на гробној: плочи 1 ње-
878 говој Я :
Обесио брата Маринка.
881 Уговара устанак у Орашцу
950 Изабран у аиа за Мс
953 устанку
118 Биографија његова.
426 Ceas Фазлибашин . . . . .
428 Бежи у Немачку и убија оца
Слуга у М. Крушедолу. .
. 1033 У Сомбору се врбује у вој.
775 пике и ди а ес ан 5
39 У Попинцима код саро
ВИЉА аа ие ааа
725 Прелази на дабрежју и иде
826 у хајдуке. © - .-.....
Рањен од Михаљевићеве чете
950 Радич Петровић избавља
муживот. ........
955 Као буљубаша Радичев спро-
"води Св. Краља у Београд
913 и Ковиље ........
Мустајпашин буљубаша . .
357 Враћа се у Србију 1817.
| Убијен између 12 п 18 јула
13 1817... .. .. ....
16 · Пуцао на Тодосија у Пе-
то `анима..........
74 Погубно Милоја
81 Освојио Рудник. . . . ..
Опсео град Рудник. . . .
89 Завојводно Кнеза Милоша
у селу Равнима.....
96 Писмо Јавову, Луци, н Чу-
104 вићу да прелазе у Босну
117 Паралела повучена између
136 њега и Милоша .....
139 Његова реч о Чупиђу и о
140 Мору селе икона
1189
141
143
162
188
201
208
233
234
235
246
. 950
.` 253
254
255
255
256
256
257
258 .
258
258
259
259
260
262
266
318
322
325
825
829
1190
Карађорђе
Потукао Турке на Брата-
ЧИ еее 400
Заво]водио и распопно
Попа Луку ....... 435
На Мишару. · · · · · · · 436
Примио Шабац од Турака 437
Како је завојводио Милоша
Поцерца · · · · . 443, 444, 445
О речитости Чупиђевој. . 466
Рањен у врат у боју на
Жичи ..'....... 487
Потукао Хаци-Бега и спа-
ano Петрац....... 498
Победио на Мишару . . . 499.
Предаје му се Шабац у ком
је било седам паша... 509
Хоће да убије Јакова на
Тичару · · · · · · · · ·. 556
Преко Суве Чесме претерао
топове на Ужице. . . .. 610
Освојио Ужице...... 613
Пут куда је ишао на Сје-
ницу и Пазар...... 645
Освојио Карановац. . · · 679
Његова упрдвна подела на-
хије крушевачке. .... 769
Разбио на Суводолу сил-
нога пећског пашу ... 797
Узео Нови Пазар на јуриш 797
Потукао Рушид-пашу на
Грамади . . ....... 839
Завојводио Хајдук-Вељка
над вахијом неготинском,
писио о томе ...... 893
Писмо његово Милутину
Хери... .·....... 908
Победа његова на Малај-
НИЦИ se о ое а 972
Примирје с Ибраим-пашом
у Баменици....... 976
На састанку у Голубињу с
Портиним посланицима . 977
Два пут победилац на Пра-
ОВ ее 978
Освојио Пожаревац. . 1038
Диплома којом поставља
Живка Шљивића за вој-
воду рамскога . 1045
РЕГИСТАР
Освојно Пожаревад . · 1059
После Иванковца пред Па-
раћином . . 1125 .
Panno Јоњића у Ћуприји. 1129
Карађорђевић, Кнез Алек-
сандар подигао „Споменик“ 106
Пензија Cresu Филиповиђу 252
Кара-Марко, храбри Осаћа-
ван. . . . . . . . 605
КарамустаФа , велики везир,
тулба његова у EMT бео-
градсвом . А 38
Карамустаеа, потукао та и
погубио на Котражн Вујо
Белокаменац · . 675
Каран, гробни белези 590
Карановац, варош, узели га
Аустријанци 1737 679
1789 узео га Михаљеви 679
1805 освојио га Карађорђе 680
Радич Петрова први му
старешина .„....... 683
1816 узео га Кнез Милош 684
Школе његове . . .... 685
Столица срезу карановач-
т а и чв и 701
Столица владичанска . · . 702
Карапанџа Данило 960
Карапанџа Илија... ... 960
Карапанџа Миша. . . ... 960
Карапанџе Перча Станко-
вић, последњи башкнез
крајински ........ 960
Карапанџа Станко . 960
Карапанџићи, баш-кнезови
крајински . . 958, 959
Караташ, град па Дунаву . . 953
Каратошић Матеја, на дого-
вору у Орашцу . . 246
Караула, камени аы 131
Брдо . 142, 362
Карауле кнежевачке . . 72%
Црноречве . · . . . . . 725
Алексиначке . . 725
Крушевачке а: 795
Чачанске ......... 724
Ужичке .......... 724
Сриске......... 724, 725
РЕГИСТАР ‚1191
Караулиште, преседао на Биографија његова 547
Озрену. ......... 778 Писар у Ћурчије и Јавова 548
КараФејзија, царев одметник 191 Учи у Великој Школи 548
У боју на Малајници . 972 Познанство с Коџитаром
Каражоџић, разбно га Дрин- и Подруговићем 549
= чић на Глушцима . · 610 „Рјечник“. .. ...... 549
Карачица, Артта поток Aje- „Нови Завјет“, „Даница“ 550
тињин . 581 Дела његова, сва..... 551
Караџа, влашки внез, ‘с Typ- О Молеру у Лозници. . . 559
дима против Вељка . . 898 О селима подринсвим. · 565
Караџић Вук Стевановић, | ‚ О селима ужичким .... 624
кад су погубљени Срби у О pena Ибру... .... 646
Београду 1814 тод. .. 17 О убиству Хаџи- Мелентија
О Правит. Совету . . 38 владиве ......... 671
О Станку Арамбашићу . 70 О цркви чачанској . 676
О месту рођења Радичева 178 О селима у округу чачан-
О смрти кнеза Симе Map- CRON а а и а е 689
ковића .“. А . 82 О селима крушевачким. . 759
Навод 93 О селима алевсиначвим . 811
О одметању горњих вахија 104 О селима кнежевачким . 845
О кнезу Теодосију. . . 104 Разговор с Хајдук-Вељвом 897
О тодини на печату Правит. О дану сирти Вељкове . 898
Совета . а 105 О селима црноречким . 918
О селима београдским : 109 О Милошево) Кули. 956
О селима грочанске А 127 О граници Србије до 1833 961
Цитат . . . 132 О селима крајннским 997
О Станку Арамбашиђу . 138 Пише увек Добрињац а не
О селима смедеревским . 166 Добрњац А . 1038
о Димитрију Ђорђевићу 197 О Абдулиној Буни . 1039
О селима јагодинским 207 О Петру Добрњцу . 1043
О Београду 5 220 О предајн Пожаревца Ка-
О камену у Црквинама 238 рађорђу p g . 1059
О смрта Теодосија из Ораш- О селима пожаревачким . 1071
Да а Зы 262 О Стевану Живковнћу . 1112
О смрти Карађорђевој . 260 ад је Афис-Паша стигао
Писао о Милоју . 267 у Параћин . . 1128
О селима крагујевачким 297 Погрешно пише „Свилај-
О манастиру Благовештењу 318 ница“ . . . 1182
Да је војвода Милан Обре- О селима Бупрӣскни . 1134
новић отрован . . 323 „Рјечник“ . . . 423, 527
О селима рудничким 351 „Милош Обреновић“ 18, 965, 976
О Хаџн-Рувниј 375 „Даница“ 79,486,494,495,540, 601
О писму кнеза Алексином 378 Караџић Димитрије, сип
Топ Јаковљев преплаћен 385 Вуков . . · . . . 552
Ваклетва кнезова ваљевских Караџића, Мана, | ћи Ву-
Милошу . . .., 406 кова А 652
О селпма ваъевским 410 Карин, страдао на Куличу
О Ћурчији . . . , 441, 442 од Дијоклетијана 132
О селима шабачким . 509 99
Карић, убнлац Гарашавинов
1192 РЕГИСТАР
€
Kapao, nap n yraa- аи Бирчанина код РР
вно мир са ултаном елйске цркве |
Ахметом . 1037 Биографија његова 397
Касапин Ђорђе. . 1059 Eoma, вис 5 306
Касапова Чука, Е А мисли се да су СА
алевсиначка 725 рџалије Х 12
Касина а j Beo- Киже гвожђане, у планском
граду : . . 49 брду . . 707
Кастел, распрскан. y ваздух 23. Ки]ак, шанац Хајдук Вељков 915
279, 951 Килова Чука, вис кнежевач-
Кастаљан, цревина . . . 66 ки =. | . . . . . 895
„атане““ 432 Кисела Вода, у Паланци . 130
„Катанска Буна. · 433 У Водидама........ 130
Катанчић, о имену Београда 8 Буковичка ...... 228, 294
Катарина, жена краља Apa- УЦрниљеву -....... 363
гутина, зидала Троношу 527 У Приликама....... 582
Катинка, једина из харема У Звижду... ·. . .... ‚ 1023
коју је Миленко задржао Китка, планина, граница Ср-
у Русији и с њом се венчао 1040 Оев ови пиле за: за 123
Катић Јанко, знао за план Планински врх... ... 825
Мустајпашни | 11 Караула кнежевачка 725, 825
На састанку у Земуну | 13 Китог, некад непроходна
е о И
Фијә његова г. TT у а і
Како је погинуо 78 Славна победа над Турцима 501
На мегдану са Демом . 105 Кладово, варошица, столица
Погинуо ва Дугии Њивама 487 среза вључког. · .... 986
Тукао Карановац 679 о речица, притока ВЕТ
ле Марко, на а у А ан. КАТА ау i
рашцу Е . 246 ? КОБИСИ
Погинуо на свадби. 265 пада аи и прослава Чу- ТЕ
Barah Е РК о 9 Село, где је Прота Смиља-
воде старог риминацијума, Е uah славно разбио Турке 488
Катићи, права четворица , а Елерић, Л. навод..... 63
Катун, караула алексиначка 42 Еличевац, избрежак· више
Каца Св. Саве у Студеници 654
Ваљева. . . . ...... 401
Кацапа, извор Убу 363
E h koi Брег подрински.. ..... 519
Качан или P градић који Т Село на Дунаву. колевка
Cy градили селини · 1101 Миленка Стојковића .. 1039
Качер, река. . . . è 309 Село ‚ где је апетан -
С рудничког округа у Марјан потукао Турке
ело, рудно место 84 1789 орол ана 1054
Kamano, равница...... 522 Клисура, погранична тачка. 723
Кевенхилер, Маршал, један Река, пада у Тимок . . . 829
му батаљон исечен на Вра- · Клисура Горњачка једна од
тарници ......... 840 најдивнијих слива природ-
Кедић Милић, напао ваљев- них у Србији ...... 1091
ске Турке. .,...... 373 Елочница, речица . . . .. 231
Клупци, рудно место
Кљештевица, вис на Озреву
Кључ, емин Султанијин . .
Кључаревац, подруми Адо-
шеви
Кнежевац, окружно место .
Пре се звао Гургусовац .
За Турака се звао Тимочка
Палапка
Аустријанци га узели 1737
Вељко га освојио. . . . .
Гроф Оруре освојио га 1810
1833 припао је Србији
Школе његове
Кнежевачки округ, границе
Планине
Воде ли а а о њи
Минерадне воде, равнице
Шуме и рудно благо.
Старине... . . ....
Становници и њихова исто-
рија
"Личности
Знатна места
Вароши
Села
Статистички преглед . ..
Занимање, жито, виногради
Стока, воће и кошнице
Бачијање
Мрсна или блажна јела |
Посна јела
Стање, одело
• • òè • ое гот
• о ë s • 2 = о •
ье ог • •
.». è% e oo% > o o 9% о •
• • о • ог p
• ое ọọ% ò% ē > â 9 o
• 4 о «4 • о
• ee • së ò о о в •
• ò> e è o о
Веднкн и мали гости...
Ђурђев дан
Управна подела
Нове тековине ......-
Енежевић Иван, Кнез од
Семберије, биографија we-
гова
• e %5 oò% с с o ə
оо + в.
Откупљује робље од Турака `
Книћанин Стеван Петровић,
биографија његова
РЕГИСТАР 1193
524 Кобасица, вис на Столо-
778 BHMA еее. 644, 648
958 Кобиларник, вис на Жељину 705
Кобишница , село, шанац
497 ` српеви .......... 980
841 Кобишнички Вис, три гра-
841 Auha на њему ...... 954
Кованичка општина, мајдан
849 угљени ·......... 1094
840 Ковати, срамота Србину. . 169
849 Ковач Сима, један од мо-
849 мака МиЬнЬевих што су y-
843 били Младена ...-.. 611
843 Ковачевић Љуб., записи с
брасинскога гробьа. . · · 526
824 Ковачевић Марко, рушио
а, остатке двора Топличиних 366
899 Ковачевић Стеван, владика,
830 умрьо у св. Роману 788
839 Ковиљача . e 521
Crapa градина, прича 0
837 њој 525
888 Вис ва Озреву | 778
839 Ковиона, вис у београдском
841 округу 59
843 Ковић Стеваи, из НЫЕ,
846 одселно се у Мапарску са
848 дапољом . . · . . . 608
849 Прича о њему .... 637
849 Кожељ, градина стара, а He-
854 қад и богомоља . . . · 884
856 Кожетин, чаршйца, некад срп-
856 сви шанац 743
857 Кожетинока Река. · · e 706
858 кожица Никола, из Јабуков-
865 ца, двапут кулучио на граду
865 Светиславу . 991
866 Козељица, речица 309
867 Ковја Бара, до села Дренов-
867 ца, где је Чупић стигао
868 Турке и после их потукао 489
869 Козјак, порушен градић. 585
Козле, вис подрински 519
Козличић, село, 29008 вино-
472 гради 413
473 Козник, стари градић, прича
о њему. 712
286 Козомор, отолела планина 499, 577
1194
Којадиновић Радован, витеш-
ка смрт његова на Равњу 605
Ковин Брод, на Увцу 579
Караула ужичка 724
Кокот, мајдан мркога угља 1026
Кококошињи Поток, има
злата . 877
Колајна, равница дуж Грзе 1093
Коларац Вуле Илић, био-
графија његова . |
Колари, село
Коларница, караула кнеже-
вачка . 725, 824
Колац Попов, прича о њему 636
Коледница Бугарска, у Цр-
145
151
ној Реци . 937
Коловрат, планински вис. 878
Колубара, граница београд-
ском округу . . 58, 369
Каежина 416
Ком, планина . . 578
Вис на Чемерну 645
Комадиновић Петар, отац
Квићанинов 287
Комарани, село, „старо гроб-
ље“ његово . 181
Комивија-турско-руска за
травицу Србији . 722
Комнен Мијаило , под њим
отет Београд у ХП веву 8
Komma, притока Пекова. . 1022
Конарево, минерална вода 647
Конда Бимбаша, биографија
његова в
Освојио Варошвапију
Штитарчев мајстор у че-
товању . 462
Погинуо на Лозници е 558
Константин Драгош, цари-
градски цар 282
Константин Порепрогевит,
о граду .Леснику 428
Константин с Ћурчија, из
Београда , који је купио
Стевана Живковића 1111
Константин Филосое, о зау-
зећу Крушевца . 758
О сирти Краљевића Марка 955,956
О смртиСтеванаВисоког 1098,1099
30.
РЕГИСТАР
Константиновић Живко, ко-
манданат Кладова
Константиновић Мијанло,
његов летопис о Островици
Консулати, у Београду .
Конџила, брег, извор Млавин
Коњока Ријека, један поток
Дјетињин .
Боњсво Врело, извор Толиш-
ници .
Копајкошарска Река, прито-
ка Топоници
Копаоник, највиша планина
у Србији .
Прича о ручку Цара Aruana
Цогравичка тачка
Копита, планински вис .
Копорин, црева стара
Копрић Марко, из Салаша
Ноћајсвог, о Чупиђу .
Копрић Станко , из Canama
Ноћајског, био уз Чупића
кад је Турцима издат
Кораћица , село, откуд се
прозвало ау
Корбово, стари град
Корбовско вино крадинско
Корвин Матија, освојно Ша-
бац од Турака
Коренатац, погранична тачња
Караула кнежевачка
Корита, омрдљива вода; .
Корман, село, жути песак .
Короглашка Река
Корушкић Милисав, на Та-
вову .
Кованић Јован, „за Принца
Јевђенија _ оборлаћман ,
страшан Туркои зјело“,
Ковановац, градић, прича о
њему А
Ковица, плавивски вис
Косјерић, стари град .
Косма), повијарац од Београда
Висина његова
Космај Голи
Космај Мали
Косма) Рутави .
Косовица , речица
990
315
49
1020
581
647
780
7083
707
723
873
133
454
237
954
1000
491
728
125
522
280
944
347
526
878
586
59
59
59
59
943
_ РЕГИСТАР
Костадин Цар, зидао Гра-
дац у Каљишту . - 1081
Костајник, рудно место . 524
Градић а 526
Костолац, разваљен град. 879
Мајдан мрког угља 1025
Остаци града Браничева,
рнисвог Виминацијума 1029
Ковурићи, село, стара црква 657
Кота, В. •., о Мајдан-Цеву 949
Котешица, село, е BA-
ногради А 418
Котленик . . . 226, 307
Котража, победа Ву;е Бело-
каменца вад Карамустафом 675
Коцебује, комисар руски за
границу Србије . . . .
Коча Капетан, из села Па-
њевца, биографија његова 194
Кочетин Мајур, прича оњему 1054
Кошље , висораван, извор
Горњотрешњичвој реци . 520
Кошље Равне, висораван 519, 522
722
Чувене с вуном . . 567
Кошаре, караула крушевачка 725
Кошљанске Стене, зидине
Провлете Јериве 526
Кошиице алексиначке 815
Београдске . . .. 114
Ваљевске . ПА реа 418
Јагодилске Зе х 46 210
Кнежевачке . . . 3 849
Крагујевачке 800
Крајинске . 1000
Подринске . · 568
Пожаревачке . · 1075
Рудничке 854
Ћупрасве Я . 1138
Ужичке . ЕА En 628
Црноречке . 921
Шабачке 511
Кошута, планина . . . . 577
Кошутина Локва, притока
Ибру .. 646
Кошутица, брдо" y београд-
ском оЕругу . . . 59
Кошутњак, место погибије
Кнеза Михаила. . . . 41
1195
Кошућа Стопа, вис бана
сви. . 519
Краварица, река 647
Краварник, планински вис 873
Крављи До, прича о њему 1084
Крагић Ђорђе, бијограФија 792
Кратић Петар, погинуо на
Делиграду . њи 792
Крагујевац, столица Beau
ком Народном Суду . 19
Скупштина ‘o Св. Тривуну 19
Невадашња важност његова 225
Столица овругу, а некад и
Србији . 291
Колевка Гимназији, Лицеју,
Штампарији, Војној Шво-
ли, Позоришту, Учитељској
Школи А 292
Место рођења Обревовића
пиш .. А 293
Крагујевачки округ, приступ 295
Границе и к 226
Воде i 227
Минералне воде . 228
Равни 228
Шуме, Руде 229
Старнне 230
Становници 238
Личности 258
Знатна места. 289
Вароши . 290
Села . А 294
Статистички преглед 298
Куће и занимање 299
Жито и Стока 300
Пчеле и Воће . . . 300
Одело и Говор 301
Песме, игре и приче 302
Управна подела . 308
Нове тековине . . . 803
Крајина, Емин-Султанијин . 958
Правице њене 958, 959
Пореза за Турава. 958, 959
Крајинац Милија, Пророк, 1085
Крајински округ, границе
његове в. 5 940
Планине и Висови 941
Воде . : 942
Минералне воде, Равни 945
1196
Крајински округ
РЕГИСТАР
Шуме, Рудно благо 946
Мајданпек, рудник. . . 947
Живи песак . . 950
Старине 950
Становници и Историја Bu-
хова ТИМ 958
Личности . . - 964
Знатна места ... 971
Вароши . 980
Села . 995
Статистички преглед 997
Куће, Занимање , Жито 999
Ливаде, Стока, Воће, Вино-
гради, Кошнице Я . 1000
Одело К 1001
Говор . в.а 1003
Песме ..... 1004
Игре. . Е 1012
Управна подела | . 1013
Нове тековине . 1014
Крајиште, извор Ресавин · 1091
Ерајчиновица , караула у-
жичка . . .. . . 724
Краљев Сто, вис . 577
Краљева Црква, у Студеници,
задужбина нна ол
тина i 654
Краљевић Марко, његова. 3a-
дужбина Поточани 231
Црква његова у Јешевцу 316
Градио црвву у Крчмару . 368
Укопан у манастиру Душици 955
Краљевица , брдо над Заје-
чаром, прича о њему . 916
Краљево, село н зидине 786
Краљево Поље, прича о
њему А . · 1128
„Краљице“ у шабачком овр. 515
У Звижду . . ег 1084
Ерам, просдоп на ` Влашићу 419
Красојевци, цривине . . . 314
Крачун, кнез Бладовски 964
Кременац, планина, 176, 226
Кременац Велики, вис 176
Кременац Мали ‚ вис 177
Кремна, стара градина · 586
Гробви белези 590
Шанчеви српски . 610
Кречане, место где је Чара-
пиЬ потукао Турке . . 75
Крива Коса, и на њој градић
Аргос В. "а а 879
Крива Морава 779
Крива Река, црква, прича о
њој. .. 767
Криваја, село, порушен гра-
дић, прича о постању имена 425
Црква, некад манастир ко-
ju се звао Добриње . . 428
Крива Ријека, место где је
укопан Деспот Ђурађ ba
Ковић у : 159
Извор Деспотовици ; . 308
Место , ту је сарањен Ђу-
рађ Смедеревац . 343
Потов З 343
Кривељ, село, рудник 877
Кривељска Рөка А а
Рготској . 874
Криви Вир, чувена вуна 921
Криви Лаз, караула круше-
вачка . . 4. А Аз ЕФ
Кривовирски Тимок 873
Кривокућа, из Марковца, nao
на Јасењару . . . . . 1107
Кризовекија, данашња Kpy-
шевида . . . . . . 1026
Крилаш, планински вис 872, 1018
Крмељаш, караула ужичка 724
Крња Јела, шума . · 648
Крњача, вараула ужичка 724.
Крњић, село, где је а
Хасан-паша . 78
Село, утврђен стан српски 487
Кромпир, кад је унесен у ча-
чански округ . 692
Кропочево, црева и 882
Манастир Ђорђа Радулбе-
говића . . . . 882
Обновио га Голуб 882
Епистолија Господња н
Слава, јегда напијут . 883
Кромановица, ушће Убу . 368
Крста из Сливја, старенниа
над Сврљигов . . . .. 899
Крстац, вис на Голупщу 645
Крстатац,
начка
Баса. а о о ов
Крстикаша, из Послонца
Крстић Живко, стриц Стевана
Кивковића , оправно Св.
Романа . .
Крстић Илија, отац Стевана
\КивковиЬа, продаоСтевана
Крстић Максим, војвода CO-
косви, биографија његова
Потукао с Протом Сулејман
пашу u Хаци-Бега Сребр-
·"ничкога
Крстовић Јован, из Буковика
ва договору у Орашцу
Крупаја, прнтока Млавина,
чудан извор њен
Крупањ, варошица
Крупаъска Река
Крушевац, столица Цара Ла-
зара
Одломци песама Косовских
Освојио га Султан Мурат
Освојио га Михаљевић.
Од 1832 српски. . . . .. |
Шволе његове
Ерушевачки округ, границе
Планине, Копаоник
ИЕ"
Минералне воде
Раввице..........
Шуме и Рудно благо...
Старине
Становници
Граница између Србије и
Турске
Карауле О о ара:
Личности
Знатна места. . ·....
Вароши
(Оле о aa ти
Статистички преглед. . .
Куће
Жито, воће, виногради .
Стока, стање, одело
Говор
Пвсме
Игре и приче
граница алекси-
• • • • •.• +
оо • о
• • òè èe • e ọ č è ò oœ
• > e è è о вг
• • >ù ù • č a ọọ о a •
• • oe о oe o òo • o
• è ооо òè O% ò% p
• o% ооо 9 + г
• ee o% • 9 о
PETHOTAP
776
778
792
. 1111
1111
398
555
246
1020
562
521
745
746
753
754
754
754
708
704
705
706
709
710
712
721
123
725
731
143
744
755
760
761
762
764
765
Управна подела...... 769
Нове тековине ...... 769
Крушевица, минерална вода 61
Село, рудник графита. · · 649
Крушевица Горња, столица
срезу звишком · . . ... 1087
КЕрушковача, место, извор Ja-
сиковачкој реци 944
Крушчица, коса, ли Ка-
рађорђева : 152
Крченици, путови, како су
постали . . 128
Крчмар, село, стара црква . 368
Крчмарица Мара, ое
ъени у Крчмару 368
Крџа Матовић Дамљак, на
Такову 346:
Крџзлије, улазе y Београд . 12
Epor, планински вис . . 871
Кубршница, река, 130, 227, 293
Куделин, градина . . . 1083
Кудра и Удра, два брата.
прича о ъима . 1054
Кузман, син попа Луве Ла-
заревића . . . . 1043
Кузница, зидина између Би-
стрице п Ждрела . 1031
Кукавица, го, шиљаст вис . 704
Кукић Милован, капетан,
зло извршио МИ у Бо-
жевцу. . . . 1047, 1058
Кукоља Ђорђе, неимар . 342
Кукутница, планпна . 578
Победа Кнеза Милоша над
Скопљак-пашои . . 609
Кула Орловића Павла, у
селу Красојевцима . 314
Кула, варошица у Турској,
столица Љутице Богдана . 881
Кула, зидина . 950
Кула, развале крај реке Ви-
товнице, трг Цара Лазара 1031
Кула, у Ститј, на ome-
нида . .. . . 1073
Кула Јевте Витковић, на
Грацу · 367
Кула Цара ар у г Epy-
717.
WEBY . . . .
1198
Кулиза Милосав, царски бе-
ратлија, о спо-
мена. . . па У
Кулин-Квпетан, мегдан ње-
гов с Поп Лувом .
Одломак из песме о њему
Потомак Кулина Бана Бо-
санскога из ХП века
Пао на Мишару . Яе
Кулина, развале од града .
Кулина, село, развале
Кулић Божо, „куснуо из AOH-
ца из кога се прељева“ .
Проширио границу српску
Колнко је покрао коња
Кулич, развалине .
Погибија Каривова .
Кулиште, разваљсн градић
Кулунџоја Димитрије, ста-
решина над Јошаницом
Песма о њему .
Кулунџија Koors; (Костаћи-
Бег) . . . . 741,
Кулунциь Милиовв, из Сиб-
ниде . è
Куманица, ушће. реке Taran-
вице . А с
Кумовзц, вис на Церу
Бумодраж, угљанић
"Село, б.ј TE
Еуниберт, о владици Mesen-
тију Hugmaby
Купанац, поток
Купињак, т. ј. Бугјур-делен
име турско Шапцу .
Купусник, јело сврљишко .
Курвин-Град я
Курилово, село, чувево по
своме дуванј
Погранична тачка 5.5
Караула кнежевачка 725,
Курлага Вучић, из Стапара,
догађај његов с Аметом
Кусофом ; по 25
Курлагина Крајина 615,
Курсула Јова, јунак на Вар-
варину . 201,
Биографија његова . :
Јунаштво па Варварину .
РЕГИСТАР
199
436
448
486
499
424
787
639
724
T24
131
132
835
741
742
100
580
418
63
105
670
868
491
855
798
692
123
824
615
616
270
335
336
Витештво на Делиграду 836
Витез с 15 рана на Дели-
граду 7196
Курт, пуковние у опсади Фе-
тислама . . 989
Курьуба Гаврило, из Криве
Ријеке, погубио Ђул-Бега
на Љубањама . 609
Куршид-паша, његова сила
по заузећу Београда 1813. 15
Кусјэк, згодно пристаниште 979
КусоФ Амет, догађај његов
с Вучићем Курлагом . 615
Кустар, развалине 132
Кустар, развалине од старо-
та града Маргума · 1080
Кутањ, вис подрински 519
Кути, на граници, некада
шанац . o. из > ~ 7618
Караула чачансва 724
Куће, алексиначке .... 813
Београдске og 111
Ваљевске ....... 411
Јагодинске .. .. . 208
Кнежевачке . 847, 848
Крагујевачке . . . . . 299
Крајинске <. 999
Крушевачке ...... 761
Пожаревачке .... 1073
Рудничке А | 353
Смедеревске . . e» » 167
Ћупраске . . . . . . 1187
У жичке ЧИЕ 626
Црноречке . . . . . . . 920
Чачанске . . . e.o’ 691
Шабачке | 610
Кућишта, стара градива 586
Кучајна, мајдан олова, сре-
бра, злата, голмаја 1026
Град код мајдана Кучајне 1033
Кучајнска Река, притока Ile-
кова
Кучево, развалине од неве
старе вароши
Опленно га и попалио Цар
1022
1085
Мурат . | 1037
Кучук-А лија, један од ҹе-
творице Дахија . . . . 11
Молер му шара конаке . 375
РЕГИСТАР 1199
Убно га Миленко у Адакалу 953 Дазаревић Марко, погинуо
Кушата, извор речици Ја- од „Катана“ . . 432
бучи . .. 943 Лазаревић Михаило, из Шо-
Кушља, коњ Хајдук-Вељвов 901 пића, на састанку у де-
муву . . 13, 930
ЛагаревиЬ Ранко, кнез из
A Свилеуве . бо. ЗЫ
Брат од стрица Попу Луци 434
Лабудово Окно, велика бара 863 Убио га Бего Новљанин . 436
Лабуковачка Река, притока • Дазаревић Тодор, отац попа
Големо) Реци . 828 Луке... .. 434
Лагатор, поље 522 Лазић Јован, из Сврачковаца,
daane, извор Засавици. 419 биографија његова. 342
Лаз, мајдан мрког угља . . 179 На Тавову 847
Лаза Буљубаша, из В. Села Лазић Јован, један од надај-
пристао уз Васу Чарапића 76 ника Чупићевих . . . 454
Лазарева Пећину, прича о Бројаница његова после
њој . | 874 о Чупића 5 455
Лазаревић ГРК п ота, секао га у шанцу на Ay-
ен Monahal, ва Прот, бљу хајдук НогиЬ . 455
у Земуну . | | 18 Лазић Стеван, честити учн-
·Послат нз Пећана 108 тељ шабачки. . . . . 504
О дану скупштине оструж- Лазнојевићи, сребрна руда
ничке 1805 године . 1120 на Копаонику . 711
Лазаревиь Александар, о Janom Војвода, песма . . 985
своме оцу, Попу Луци 434, 486 Ламартин, ка
О Јовану Белову . 468 Кули · · 800
Лазаревић Гавра, учитељ у Лаповац Милосав | 144
Дрвенглави . . 1100 Дасово, село, две развалнае
„Латинске куле“ 880
Лазаревиь Лука, погубио |
у Милоја е 266 Латински Град, у селу Ја-
Биографија његова . 484 бланици, прича о њему . 880
Војвода и распоп 435 Летиө-Ага, чачансен Myce-
Оженио се потом Данојлом 436 лим, узрок Хаџипродано-
Мегдан с Кулив-Капетаном 436 вој буни 668
Погубио на мегдану Мех- Лаудон, оправио шанац који
мед-Агу 437 се по њему и данас зове 9
Четрнаест рана . А 439 Осводно Београд . 1^
Чист од свакс тираније н Лауш Дијете, прича о вежу 588
грамзавости . 440 Левач, кнежина 223
С Чупићем разбно Е Ca- Леденица, пештера на Ртњу 171
лашу Али-пашу Видајића 488 Пећина на Тупижници 881
С Јаковом освојио Шабац 494 Леко, један од момака Mu-
Разбио с Дабићем TORS ћићевих што су убили
на Лешници . А 496 Младена . 3 611
Рањен тешко на Мишару. 499 Леновци, село, колевка Хај-
Рањен на Тичару. 556, 559 ду-Вељкова . 889, 914
Био у првом освојењу Ужица 613 Jonona, стена у Дунаву 952
1200 РЕГИСТАР
Лепенац, стара црква 720 Линденмајер Ap., Опис mu-
Гранична тачка. . . . 723 нералиих вода у Србији,
Лепеница, река 227 61, 180, 178, 228, 308, 309,
Кнежина 803 310, 431, 621, 708, 709,
Река ваљевска 362 781, 874, 875. 945, 1023,
Лептери})а, хладан извор 1098
виже Бање Алексиначке 781 Липа, караула алексиначка 725
Лесиште, планински вис 873 Липа и Јагњило чине Пек 942
Лесков Врх, вис кнежевачки 825 Липар, место где је Гараша-
Лесково, село, где понире • нин дочекао Ћаја-пашу 97
Велики Пек. 942 Бо) р 106, 189
„Лесковачка Светиња“ . . 67 Jane, село, логор МарграФа
Летовиште, вис. . . 1091 Лудвика Баденског 150
Лешјанин Милоје, до ње- Липница, село, освојно га
он гроба Умка од 1830 40 пуковник Давидовић . 505
нографија његова . . 1118 Хладан минерални извор. 829
Књижевна радња његова . 1119 .
Лешјанин Рајко Ј., биогра- Лаповац, градиЬ . . | 198
Фија његова . . 1117 Манастпрић, запис у њему 788
Његове „Институциј у Jy- Поток, где су једном Турди
стинијановог права 1117 е ВОВЕ s BO
Вредан радник на прав- Ту је убијен Френчевић 801
ном пољу . . 1118 Липовача, планинска коса . 1019
Лешјанин Стојан Јовановић, Липовица, брдо, глава води
биографија његова. . 1116 што Теразијом пролази у
Лешница, речица . 490 Београд 7
Варошнца . 505 Место где је погинуо Ми-
Лештани, село, бој с Тур- лош Поцерац . . . . 447
цима . . . . .. 103 Лива, село, некада српски
Ливаде алексиначке 814 шанац . . 676
Београдске | у 113 Лисина, планивсви вис. . 1018
Ваљевске . . В 413 ‘Лискар, у Грабовици, maj- -
Уагодинске . . . 210 дан мркога угља . 946
Крагујевачке 300 Litrée É., Dictionnaire de la
Крајивске . 1000 langue française . 994
Подринске . 567 Лицеј, отворен . . . 292
Пожаревачке . 1074 Цренесен у Београд . . 292
Рудничке 354 Личности алексиначке . 791
Смедеревске | 168 Београдсве 74
Купрйске 1138 Ваљевске 373
Ужичке. 627 Јагодинске . | 194
Чачанске 692 Крагујевачке . . . . . 253
Шабачке | 511 Крајинске . . . . . . 964
Ливадица, село у Морави Крушевачке . . . . . 731
пожаревачкој . 1055 Подринске. . . . . . 539
Ликодра, рудно место 523 Пожаревачке . . . 10239
Дим, река ~ 578 Рудничве . . . . . . 322
Лина Река, крак ` Орешво- Смедеревске . 188
ВИЦИ НЕ ке 943 Ћупраске . . 1107
Ужичке. м а о
Црноречке. .....
Чачанске г
Шабачке у
Лишковац, планински. вие š
Лободар, планински вис
Ловачка река . .
Ловоко вино Брајинско
Дозан, село, стара црква .
Дозањ, погранична тачка
Лозица, стара црева .
Лозница, освојио је пуков-
ник Давидовић. .
Њена историја, 557, 558,
559, 560, 561, 5692
Ловница (у Јелици) Senpi
виногради 5
Лозничко Поље, равница
Локва, дели подрински и у-
жички округ . . ..
Планински вис у
Чувени виногради врајин-
CEH. .
Ломигоре, Турци воје је Ma-
huh побио
Ломић Милован, на Такову
Ломо Арсеније, на састанку
у Рудовцима. Я
Шурак Гарашанинов
Војвода качерски, биогра-
Фија његова . 2 ен
Буљубаша качерски . .
Лонгворт, у животу Кнеза
Миханла . .. а
Longiniana, стари ГЕ"
Лоњин, сумпоровита вода
Лоњинско Поље
Лопатница, река . .
Лопаш, победа над Ордатом
сарајевским . ас O
Песма о боју . .
Где су Вучић, Туцавовић
и Милчевић у Хаци-Прода-
новој буни тукли Турке
Лопушња, прквина . ..
Лубенин, брдо, збориште ко-
лубарске кнежине .
Лугомир, река .
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА
16
РЕГИСТАР 1201
595 Лудвик Марграх Баденски,
889 о Деспоту Бранвовићу 150
660 Логор му у Паланци 162
434 Разбио на Баточини Арап-
941 пашу . 289
878 О Ђорђу Бранковићу '986, 987 ·
· ‹ 365 Логоровао ва Краевом
. 1000 Пољу код Ћуприје . . 1128
657 Луди Haora, једини остао у
728 Београду 1813 . 15
882 Лужница, притока Скрапежу 581
Дука, село, рудно место 947
505 Лука Јеванђелиот, његове
мошти . = 2 155
Лукавица, река 60
Дукић Аврам, саветвик п0- .
692 жешке нахије, мученик
599 народни, биографија ње-
гова У 661
518 Луковац, планински вис 941
873 Луково, село, старо rpa-
диште . АЕ 880
. 1000 Црквина я 882
Има згуре од старих Tonno-
600 ница . 877
347 Победа Хајдук-Вељкова 915
Луњевица Никола Милиће-
79 вић, сарањен у SEY 318
96 На Такову. Я 346
Лучка река . 580
337
357 Љ
281 Љевајац Рака, на састанку
881 у демуну . о 28 18
522 Биографија његова . . 340
622 Љиг, река, граница београд-
647 ском округу 58, 309, 362
Љубава, притока Поречке
674 Реке . 943
694 Љубаљње, победа Мутапова
над Турцима 609
Љубинка, кћи Петра До-
744 брњца, и сада жива у Бео-
882 граду . . . . 1048, 1044
Љубић, славно брдо 345
408 Разлива о дану битке 346, 347
178 Љубица, жена Стевана Жив-
1202
‚ вовића, а некад Аганли-
jama. .
Љубичево, прозвато по Кне-
тињи Љубици
Љубичић Ђорђе
Љубиш, минерална вода
Љубовиђа, река, граница по-
дринском и ужичком о-
кругу 518,
Љубовија, није :
Превоз
Љубостиња, манастир
Добри виногради
Речица . .
Љубостињока Река
Љута Страна, рудник
Љути Врх, погравична тачка
Љутица Богдан, његов Ша-
ренград 2
Погубио Арадина, у
Седео у Кули, турској ва-
рошици ;
M
Маврићи, место где ce Шу-
ћур јуначки показао .
Магазиновић Стеван, био-
графаја његова ·.
Тестаменат његов
Магарашница, речица
Магистрати, кад су заведени
Маглен, вис кожељских пла-
няна
Маглич, стари обрушен град
· Бој 1815 године ;
Магово, караула крушевачка
Мајдан Стари, рудно место
Мајдани, јунаштво Павла, По-
повића и мегдан Јанка
Karaha 3
Мајданска Река. 308,
Мајданпек, један од најзнат-
нијих рудника јевропских,
опис његов
Варошица рударска.
Мајдево , село, минерална
BOAR s s а ‘o ď’e
PETHCTAP
1112, 1113
. 1066
326
582
520
562
574
184
209
362
178
63
7123
421
797
881
672
480
483
658
19
826
657
675
'725
523
105
343
. 947
995
709
•
Мајендорф, Барон, ђенерал
каваљерије, белешка о срп-
ском зњузећу Пореча.
Мајсторовић, у буни Миле-
TAROJ а За е ли
Мајурско Поље, крвав сукоб
Margu, равница.
Максим Владика,’ поганјо у
ћаленићђу ........
Максим Зеочании , просе-
као Плочу и начинно мост
у Лисицама
Максим, калуђер, жив оде-
ран... -
Мэксим кнез из Старог
Влаха , који је укинуо
шест браће о.
Турака. · · · · ·
Максимовић Tepora BH-
тештво његово у боју By-
чићевом на Мраморју
Максимовић Нићифор, вла-
днка ужички, биографија
његова · · · · · · · · .· .
Оправио манастир Сре-
тење
Мала Липа, караула Бруше-
вачка
Мала Ловишта,
вис я
Мала Тисница, речица
Мала Чука, планински вис
Малајница и Штубик, славна
победа српска 1807 године
Мали Врх, вис планински .
Мали Гости, обичај у кне-
жевачвом округу
Мали Ибраим, субаша бањ-
ски ба 244,
Мали Камен, вис на Озрену
Мали Срем, старо име Мио-
BUHE
Малиник, планински вис
Малокаменичко вино Bpa-
планинсњи
‚)инско
Мало Свиње, мајдан мрвога
угља |
Маљен, планински BIC Е
306, 361, 577
974
192
191
62
184
673
188
605
555
РЕГИСТАР
Манасија, град и манастир 1095
Значај њен . 1096
Пре се звала Ресава . 1100
Заузео је Махмуд-паша
1458 . . .. . 1101
Цувић се у њој одупрљо
Кнезу Милошу 1101
Манастири, услуга њихова
моралном развитву ОР
ског народа 651
Манастирица, стара превива
у селу тога имена 1031
Манастириште, порушена
црква у Речици . 120
Мандрда Никола, јунаштво
на Јухору . 191, 199
Осоколно на Јухору 201
Манојличк» Река, притока
Сврьншког Тимока 827
Мара и Милкана, девојке
из Мозгова, воје је отео
бег Френчевић 801
Мара Царица, одбегла napy
на порту. 320
Марашли-Али-паша, по-
ставља војводе и муселиме 18
Завадно се с Милошем 19
Мир с Кнезом Милошем 192
Главни покретач Абдулине
бупе | . 1039
Уговор његов у Ћуприји
с Кнезом Милошем . 1129
Маргум 3 132
Данашњи Кустар Е 1030
Мардарије, светац у Боговађи 369
Марија, жена Симе Милутн-
новића . А 32
Марија, мати Кнегиње Љу-
бице . . а 330
Марија, ghu Енеза Милоша,
сарањена у Враћевшници 332
Марија, прва жена КАСЕ
Вељкова 903
Маринковић Вук Ap., P био-
графија његова 36
Маринковић Пднта, из Ра-
дановаца . . 606
Маринковић Радован, „из
Црвуће 327
Маринковић Рале из Ра-
ниловића .
Марић Танаско, из Добро-
дола, нахйски кнез
Марица, мати Карађорђева
244, 254
Црквина S о 4
Марјан Капетан, потукао
Турке 1789 на Кличевцу
. Марјаш Ибрахим-паша, no-
тучен и заробљен на Ду-
бљу. .
Маркић, чибугџија, опао Ди-
митрија Ђорђевића ·
Марко, кнез орашачки
Марко Млади, јунак на Ма-
лајници Е ша
Марко Црвењак, из асое
Маркова Крчма :
Маркова Цркве, стара прва
Марковац, превоз .
Марковачки Поток, испирао
некад злато .
Марковић Илија, кнез roy-
шићсви
Карађорђев попечитељ прав-
- де, биографија његова
· Марковић Коца, Сердар, по-
маже Вучићу против Ma-
лете ; a4
Комесар у Подрињу
Марковић Мелентије,
дива шабачки А
Марковић Радован, из Ко-
сјерића , славни барјак-
тар на Равњу .
Марковић Сим», на састану
у Земуяу . :
Биографија његова .
» Попечитсељ касе народње“
Смрт његова
Тукао Карановац
Марковић Станоје, ил Рго-
Гтине
вла-
Марково Поље, гроба бе-
лези i
Старо гробље, и витештво
Мутапово .
76•
1208
100
614
721
1054
491
197
268
973
792
951
367
175
877
443
457
193
587
673
606
13
81
82
83
679
913
590
611
1204
Марта, снаха Хаци-Меленти-
јева, коју је удала Кне-
Насеоност по местима.
РЕГИСТАР
тиња Љубица 671
Martens, цитат из њега . 10
Мартиновић, из Босуте, убија
Товатлића . . 338
Масеж, стена у Дунаву . 952
‚Матёвци, шанац више њих у
коме је заповедао Илија
Барјактаровић . 798
Матдвци Горњи, шанац Пе-
тра Добрњца . . 798
Матић Д., Јавно право Ср-
бије . 658, .888
Матић Мата, откуд реч А3-
буковица . . 578
Матковић Марко, из Шарана 327
Меаћија, вис . . 1091
Развалине од неког гра-
дића . 1095
Махмуд П, отео Београд ; 9
Градио Авалу 65
Заузео Србију 184
Махмуд-ага Љаја, 675
Махмуд-паша, освојио Белу
Стену Я : · . 366
Освојно Вишесаву . : 585
‚Заузео 1458 Ресаву и друге .
традове . e 1101
Махмуд Султан, зидао Ша-
бац. . 491
Мачај Др. 0 извору Тимока 826
О извору трговишког .Ти-
мока А 827
О пећини Шаврној Стени 830
Нашао на више места угљена
лигнита .. > 830
О пећини Топливу А 831
О месту Барањици . 836
Мачва, обим и статистички
преглед њен. 359
Популација мушка nH женска 360
Цркве и школе оне по-
пулацији 360
Површина, житељство 1875, | :
и насељеност . 1144‘
Мушкиње и жевскиње . . 1145
Варошани и сељаци · 1146
· 1146
Куће и душе по њима. . 1147
Венчања, рађања, и умирања 1147
Ванбрачна деца 1148
Школе и богомоље 1149
Писменост . 1149
ОСрађевине и површина
под њои 1151, 1152
Стока њена . 1158
Мачкат, гробни белези . . 590
Место рођења Мићићева . 600
Мачници, а. круше-
вачка i . . к T725
Медведник, планина ; 5, 361
Рудние . 365
Медвеђа Рупа, вис на Же-
љнну 705
Мөдовиноко-глеђичка река 580
Медовић Др. A., о Маргуму 132
О римском граду Новом . 1028
О старом граду Талијатн . 1028
О Маргуму и Контра-Мар-
гуму . å 1030
O Msanja Крајавиј, Про-
рову . . 1055
623
Међе, шума подринска
Мелиш-Ага, завлао на сред
олтара калуђера Исашју .
и ђакова Уована Обада 607
Мељница, Формација каме-
ног угља . · . . 1026
Месаровић, из Попинаца, у
Срему, лепо примио Ka-
рађорђа . . . . . . 256
Места знатна, алексиначка 792
Београдска . . . . 102
Ваљевска . . . . . . 400
Јатодинска 200
Крагујевачка . 289
Кнежевачка 839
Крајинска . 971
Крушевачка . . . . . 748
Подринска. . . . . . 553
Пожаревачка . . 1053
Рудничка . . . . . 343
Смедеревска . 150
Ћупрӣска . 1120
Ужичка. . . 606
Црноречва . 914
Чачанска 673
РЕГИСТАР
Шабачка, . 485
Метерник, Кнез . 1062
Метино Брдо, одакле је By-
чић опално ватру на вој-
сву Кнеза Михаила . .
Мехмед-ага, о дажбинама
пожаревљанским Турцима
Мехмед-барјактар, писмоње -
гово кнезу Аксентију 90
1039
Мехмед-бег, потукао га на
Пониквама Прото Гучанин 610
Мехмед-бег Јахијапашић . 159
Мехмед-Газија ....... 312
Мехмед-РеФија Ватип-Заде,
сиромашни роб. ..... 988
Мехмед-Рушид-паша, поту-
чен на Варварину . .. 201
Потучен на Јаснци. 201
Мехмед Цар, поробио Остр-
вищу... 315
Мечији Врх, вис на Озрену 778
Мечја Шапа, караула Epy-
шевачка.....:... 725
Мечка, брдоравањ ..... 778
Мешен Авдурамановић, хва-
лє и пораза његова 529, 530
Мијвило, брат Хаци-Прода- ,
HOB seses.’ 663, 664
Мијаило, старешина над MO-
равском капетанијом 742
Мијаило , сестрић Вељков у _
Леновцу, и данас жив. . 914
Мијаило, Митрополит, о ста-
рини Тршке цркве . 1038
Мијалко, Н......... 195
Мијатовић Милан, први про-
Фесор у Ужицу. ..... 616
Мијатовић Чед., „Пре триста
Родина“ сексе 185
О Паланци ........ 161
Цитат из његовог списа у
Гласнику ХХХУГ. . 801, 802
- О Голупцу... ...... 1027
Мијушко Н. буљубаша из
Сиъевице......... 196
Миклошић Др. Ф.,. . . .. 230
Микулов Дел, планинсви вис 826
Микуљ, планински вис 871
Микуља, брдо, стара градина · 880
290 -
1205
a
Миладиновић Аксентије,
кнез, биографија његова 89
Миладиновић Милован . 663
Милан, син Јоргаћев у `Чучук-.
Ставин. . . .`. 908
Милан, син Миленков . 1041
Милановац Д., угьаник . 947
Варошнца, столица среза
поречко-речког . . . 992
Насељен из Пореча 993
Милатовица, река. . . . 61
Милева, Ећи Цара Лазара,
џамија њена у Крушевцу 745
У Манастирици . 957
Задужбина њена Милива 1095
Миленко, потукао Дахије. 14, 952
У боју на Малајници 972
Добно 10.000 оваца плева |
пожаревачког · 1059
Његов одговор АФис-паши °
на Иванковцу . 1128
Миленковић J., 0 Источној
Морави . 779
` О извору Трговишвог Tu-
MOEA г ‚ 827
Миленковић Ј ован. Поп, из
Рибара, одбија ЕЕ од
устанка . . . 461
Миленково Острво, једно од
3 острва поречка 974
Милета Н. из Жлне, религи-
јозни Фанатик 835
Милива, цревина, задужбина
Милевина . Я . 1095
Село, пораза и победа срп- ·
ска . . 1128
Милија Крајинац „Пророк“ 1085
Милиновић Тома, тобџибаша
који је топове лио и из
њих враге био . 605
Милисав Капетан, рањен на
„ Тичару . . . . . 556, 559
Милисав заповедник у шан-
ny на Пољаници . 809
Милисав, старешина кнежине
црноречке 889
Милисав, војвода зајечарскн 912
Милисав, кнез из Медвеђе 111:
1206
Е е
МилиЬ Ражањоки, посланик
са Скупштине у Враћев-
РЕГИСТАР
А
шници 234, 348
Милић из Каоне . . . 660
Милићевић М. B., Белешке
уз пут кроз пет округа по
Србији . 514
Васојевићи . 646
Живот Срба Сељака 817 ‚865, 1036
Историја Педагогије
101
Манастири у Србији 141, 188,
184, 233, 589, 653, 655,
1032
Путничка писма 181, 234, 293
308, · 319, 358, 627, 643, 791,
824, 851, 865, 1026, 1093, 1104
„Школа“ . . . . 292,
Школе у Србији . . 292,
Милићи, село, стара црква
Милица Царица, њен бору
селу Ракъама ка
Миличиница, село, е
Тамнави vi
Милкана и Mapa, девојве из
Мозгова које је Бег Френ-
чевић отео . . e.
Милован из Јасенка .
Милован, брат а из
Kunaha Е ;
Миловановић Младен >“ на
састанку у Земуну .
На Јагодини , в се 4
На Варварину . . ..
Ратни договор у Јагодини.
У турском затвору ! РЕ
гујевцу.
Бијографија, његова í
У боју на Карановцу .
Освојио Крушевац
Писмо његово Малутину
Хери . .
М'иловановић Петар, из Твр-
дојевца, убијен на Кличевцу
Милојевић Васиљ, на Такову
Милосављевић Јокоа, коме-
сар y Подрињу
Комисар српски 1834 год.
БијограФија његова .
Доброта његова
„Болави Дојчин“ .
504
916
657
767
420
801
100
268
18
188
201
208
250
263
679
734
907
402
357
537
729
1049 |
1050
1050
Милошева Бања , қупаоница
Обилићева на снеготин-
ском пољу
Милошева Коњушница НЕ.
селу Дворишту
Малошева Кула, одакле на-
стаје тећи Поречка Река
Прича ‚о њој
Милошевац, вис.
Милошин, минерал што га је
Хердер нашао на Копао-
нику .
Милутин, краљ српеви, тра-
дио Кралеву Цркву у Сту-
деници и посветио је Хри-
стовом деди и бабн Аћиму
~ и Ани
Његова задужбина Витов-
ница E a
Бој његов с Татарима на
Ждрелу Браничевском
Милутин Ван, седео у По-
жези . .
Милутин Петровић Хера,
брат Хајдув-Вељков, и
гратфија његова
Његов први мегдан
Војвода на место Вељково
Саветнив 1841 .
Натпис на гробу .
Хера га прозвао Кнез Ми-
лош .
Милутиновић Трузица, Ta
погинуо на Чачку .
Милутиновић Драгиша, о
Благовештењу Рудничком
Снимио живопис из Жиче
Милутиновић Јовица, кнез,
опколио ваљевске Турке
Свупља драговољце .
Бијографија његова
Милутиновић Пантелија, по-
тинуо на Шапцу
Милутиновић Сима, његове
песме о освојењу Београда
Бијографија његова .
Његова жена Марија
О смрти кнеза Тодосија .
О гласу Вула Коларца .
1035
426
943
956
578.
710
654
1035
1036
618
. 908
904
907
910
910
910
397
238
655
373
392
395
397
14
31
104
145
Милутин.
Песма Б
О сирт:
Песма Р
О Риет
лана (
О Тако
О Мута
О Ломи
Дан би:
Писар
Освојен
О Maug;
О Стой
Песма
О Фили
О кнез
paje ,
дану
1806
Реч Е
Кара!
авод,
"Мија;
О боју
О боју
О Пај
НИЦИ;
итат
Usa
Песм;
Hecu;
Hecu;
сина
CM]
Песм:
о бој
Hecu:
Цесу;
Песи;
Исто
97,
290
ы
Рби
Милу;
· тра
мало?
Нац
$
Милутиновић Сима
Песма Баталаци . 5
О смрти Стевана Високог
Песма Рајићу . А
О Ристи сину војводе Ми-
лана Обреновића . 323,
О Такову
О Мутапу
О Ломи
Дан битке на Дубљу
Писар у Владике Алаука
Освојење Палежа
О Мачванима .
О Стојану Чупићу
Песма Јовану Белову .
О Филипу Вишњићу
О внезу Ивану од Сембе-
рије, У „Тројебратетву“
О дану битке на Мишару
1806 године
Реч коју је Скопљак дао
Карађорђу
Hasoa из „Србијанке“ о
`Ми)аилу Радовиьу .
О боју на Расници .
О боју на Торниву
О Пајсију п другим муче-
ницима на коље набијеним
Цитат из песме о еа
Пљавићу |
Песма Делиграду
Песма његова Синђелићу .
Песма Вељку и Бањи алек-
синачвој
О смрти Хајдує- Вељковој
Песма Мула-паши .
О боју на Рановцу
Песма речици Немањи .
431,
Песма Синђелићу 1108, 1109,1110
Песма Иванковцу .
Историја тројегодишва 72, 92, 94,
97, 105, 106,
191, 201, 262,
290, 392, 398, 396, 404, 743,
744, 1056, 1101, 1114,
Србијанка 336, 337, 341, 610, 803
Милутиновић Тодор, бијо-
· граФфија његова
Милчевић Станко, из Вита-
наца, пристао уз Хаџи-
РЕГИСТАР 1207
Продана . 664
286 Миља Везиља, начинила цр-
237 кву Везиљу 1080
270 Миљко, из Гложана, његова
задужбина 1104
324 Миљко Петровић, брат Хај-
327 дук-Вељков, бијограФија
385 његова 910
339 Открио Абдулину Буну 911
391 Ратовање и смрт његова 911
404 Натпис на гробу . 911
406 Диплома и сабља од цара
481 рускога Т 912
453 Миљков манастир, прича о
458 њему . Р 1104
470 Миљковача , притока Земни 944
Миљцо ухватио Мићића 600
473 Прича како је један сељак
опростио с Мићићем, кад
485 је протеран везан . 638
‚ Минералне Воде алексиначке 781
486 Београдске 61
Кнежевачке 829
599 Крагујевачке 228
608 Крајинске . 945
608 Крушевачке 706
| Подринске r 521
666 .Пожаревачке. . 1022
Рудничке 0... . 309
684 Ћупраске ... . .. 1098
795. Ужичке . . . г.в 582
799 Црпоречке . . . . 874
Чачанске ... · e o 647
806 Мионица, црквина. Е 367
899 Село, прича о Цару Лазару 369
973 Столица срезу колубарском 416
1055 Миријева, прквина . 1030
1092 Миријаво, колевка Тодора `,
Јанковића Миријевског 100
1197 Миријевски Тодор Јанко-
вић, биографија његова . 100
Мировштица, река, притока
Црном Тимоку . 874
1128 Цревина 882
Мироч, планинска грана. 872
Планински вис . 941
102 Град на Мирочу. 950
Више шанчева српских. 980
Миса, црквиште. 289
1208
Мисача, речица:
Рудник . |
Митрова Река, y Дежеви,
двори цара Симеуна .
· Митровић Ђорђе, из Вра-
,
њеша, погинјо у боју Же-
љину бан аи
Митровица, заропица ша-
бачка . i
Митрополија, невад „конак“
Ту је Кнез Милош рн
дао. . .
Митрополија, столица BASAH-
. ци браничевском и штам-
Парији српској .
Митрополит Петар биогра-
Фија његова .
Завео Богословију
Мићановић Ђока, погубио
Гушу Мустабашу Я
МиЬиЬ Јован домаћин Мла-
денов . . . . 25
Његово јунаштво y осва-
јању Подриња . у
Укопан код древе Ариљ-
ске
Велики сердар, бногравија
његова . S
Страшило Турцима i
Дивно провео ТАНА op-
бији . Н А
Младева узео на душу. а
Разбио с Дринчићем на Дру-
жетићу Турке Ваљевце
Прича како се један сељак
опростио с њим кад га је
Миљцо потерао везана
Ударио умке новом грани-
пом, 1834 године . А
Михаиловић и из Ја-
буковца . . . А
Михаиловић Живко из Yu-
чара, пристао ys Bacy Ча-
рапшћа. . . S У“
Биографија његова
Џотувао Турке на Гроцвој
Управник двора у Топчи-
деру ес уза
РЕГИСТАР °
228 МихаиловићЈуриша, из Гра-
229 бовца, на састанку у де-
муну . .. 18
686 Михаиловић Мирко А Поп,
истерао Турке из Него-
тина 1983 . . . . . 983
673 Михаиловић Стевча укинуо
Земљоделску школу у
506 Топчидеру . . . . . 1065
40 Михаиловић Танаско на Та-
кову .. . 347
41 Михаилевски - Данилевски ,
Описавије турецкој војни ' 842
· О дану битве на Мала)-
‚ 1082 ници . . . . . .971, 979
Описаније турецкој војни
39 од 1806 до 1812 года . 989
33 Михаљевић, шанац његов на
Забрежу. . . . . . 402
639 Узео Карановац. . . . 679
Освојио Крушевац . : . 754
Михелсон, о боју на Малај- |
264 ници .. 973
Мишар Поље, прослава срп-
585 ска · . . . . 485
| Славна битва . Ы 499
589 Мишковић Ј., одавле је Па.
резан . . . . . 268
600 О водама рудничвим . . 309
600 О просторији Pranses . . зи
| О Курсули 2. 3 · . 335
601 О Мутапу . . . . . . 885
601 О Ломи. . 339
О дану битке на Љубићу . 346
610 мишљеновац, мајдан каме-
ног угља . . . . · . 1026
Млава, река. . . · . . 1020
638 Млава Горња, чувена својом
родношђу.. . . . . . 1073
729 Младеновац, караула кне-
жевачка . . . . .725, 824
792 Младеновић Глигорије ... 385
Млаква, грло Добравино . 420
Млатишума Станиша, Обор-
75 кнез, градио Драчу . . 235
93 Старешина у Крагујевцу . 290
94 Његова дела у аустраском
ратовању . . . 291
95 Могила, притока Млавина . 1021
Мозгово, село, где је за ноћ
РЕГИСТАР |
саграђен шанац. 801
Мојковић, рудно место 524
Мојсиње, брдо · 580
Планина 705
Прича о невадашним бого-
мољама у њој . 720
Мовра Гора, гробни белези 590
Мокри Луг, река, прва окре-
нула парни млин 60
Мокри Луг, ухваћен ту ка 78
Молер Петар Николајевић,
председнив српске канце-
ларије у Београду. 18
Чува капетана Радича. 80
Шара конаке Кучув-Алиди 375
Војвода сокоски, биогра-
Фија његова . . 392
Обријао Попа Луву. 435
Његово писмо, крвљу на-
писано. из аи Лоз-
нице и 560
Одликовао се на Toxa-
ревцу . . . . . . . 1060
Момян Камен, прича о њему 803
Момир из Лучице, оборкнез
и одличан ратник. . 1044
Момчило Војвода, његов град
Поточац | 181
Mons Aureus . . . . 64
Морава, река, 227, 307, 646, 1019
Извори њени . _ 579
Притоке њене. . 580
Граница чачанском округу 644
Највећа река Бупрйска . 1091
Морава Источна, разна име-
на њена . 779
Моравица, име Моравино од
Јасевовице . 580, 779
Моравска капетанија, за Ка-
рађорђа . у 769
Мосаљоки кнез, комисар pyc-
ки за границу Србије. 722
Мосна, угљаник. 5 947
‚ Мосна Стена, испод Благо-
вештења А . 318
Мост гвоздени, на Црном
Тимову, испод Зајечара . 989
Мошорин, победа Книћанн-
нова.
Моштаничка Река, притока
Моравина
Мравинци, меглан Бега Ba-
тезовића с Јевтом Витко-
вићем
Мраморје, вис на Влашићу .
Мраморје, Бој Вучићев с
Турцима
Мрка Стена, преседао .
Мркоњића гроб
Мркшина црква, у Косје-
-> риБу
Мрсна јела, у кнежевачком
округу ор Лето АСЕ м =
Мртвина, пореза ых
за Турака . ;
• 0o ò% гг о г
• еә o o + 0% ò% •
• > • • ọọ ææ
1209
287
1093
401
419
555
645
151
587
854
958
Мрчанска Планина, граница _
ваљевска и подринска
Мрчки, место, утврђен шанац
Музеј Народни у Београду.
Мула Јусуе, један од че-
творице Дахија
Убио га Миленко у Ада-
калу
Мула-Јусуе, предао Пожа-
ревац Карађорђу
Мула Ножина, иде с војском
на Шабац
Мула-паша, разбијен на Ма-
лајници
Потучен и рањен на Ма-
лајници
Мулин Поток........
Мула Сарајлија, погинуо на
Дреновцу од сабље Чу-
пибеве (ее.
Мурат 11, први од Турака
опсео Београд
Мурат, цар, узима Смедерево
Освојно Борач
·Разорно Островицу . · · ·
„Опленио п попалио Ку-
чево и Браничево“ ...
Заузео Раваницу и Борач
1438
Муртеница, планина. . . .
• о ы òo ē • â o • • 9
518
553
47
11
952
1058
382
960
973
60
1210
Мурузи, кнез влашки, по-
сланици његови
Муса Цар, отео град Бован
Мустај-паша, београдски Be-
лики везир, његов план
да сатре Дахије
Удављен Дахијама,
„Сиротињска мајке
Шиље Крџалије у Шабац
против Бега Новљанина
МустапиЬ , мајдан каменог
угља: с а оо
Мутавџић Вучко, изабрат
народом за судију нахије
• ое
• • . е
• е е
крушевачке ....... 728
Мутап Лазар, сарањен у ма-
настиру Вујну. . .... 318
БнограФија његова .... 335
На Такову . . . . . ... 346
Буљубаша подгорски . . . 357
Посекао Хаџи-Мосту у Бо-
суту ааа. 465 `
Рањен на Тичару · . · 556, 559
Победа његова на Љуба-
ама она `. 609
Витештво на Марковом
пољу . >.. о праву ‹ Е
Био у првом освојењу У-
ЖИЦА о а а 613
С Дринчићем ударио 1805
на Чачак и отерао Турке 677
У боју на Карановцу. · · 679
Мутница, угљаник . . . .. 1094
Мухамед, султап, састанак
његов са Стеваном Висо-
КИМ о ОЕ е 753
Мучањ, планина...... 578
Кула Страхињића Бана. · 586
Шанац Хаџи-Проданов. · 609
Мушкиње и жонскиње, број-
ни одношај њихов у окру-
ту алексиначком.... 813
Београдском ....... 110
Ваљевском . . . . ... 360, 411
Јагодинском ....... 208
Кнежевачком....... 847
Крагујевачком ...... 298
Крајинском . . ...... 998
Врушевачком....... 576
· РЕГИСТАР
Подринском .......
103 Пожаревачком . . . 1016,
786 Рудничком ........
Смедеревском . . . . . ..
Ћупраском . . · . .. 1016,
11 Ужичком .........
11 Нрноречком .......
70 Чачанском ........
| Шабачком ........
493
1025 Н
Наголо, јело сврљишко
Најберг, ђенерал, о Млатн-
шуми
„Нале“ Турчин, у Рипњу 1826
Намавоја
Навељеност у округу алекси-
начком
Београдском
Ваљевском .
Јагодинском
Кнежевачком
Крагујевачком
Крајинском
Крушевачком
Подринском
Пожаревачком
Рудничком
Смедеревском
Ћупраском
Ужичком
Црноречком
Чачанском
Шабачвеом · · . ......
Насипи, први их почео гра-
дити Илија Гарашанин
Наум, слуга Карађорђев
Наупара, пре црева, & сад
манастир
Небојша Кула, значај њен
Небош, вис на Јелици. . .
Џланина у којој је Xagu-
продан разбијен
Невољан, планина, прича о
имену |
Неготин, окружно место, по-
стање његово
ооо г.г
• • >» oe o% Ọọ o o •
© о о è > o °
эе в èe 9
e өе,
• è> ò% о 2» #9
• • oe о о
е G с = о g
• o • 9 o
елла че ә еә ә aS
• ë о = 2
• ооп 6,
е о ə ò% h% k% о
о отео,
• èe +• 9 • << ч• 9 aa
• оо о ò% о ©
e оо ного,
360
1072
352
1136
576
919
576
360
854
291
1106
812
110
208
846
298
998
576
360
1072
352
167
1036
676
918
576
360
128
153
770
38
645
675
585
Неготин
Пазвавоглин градић
Срби га освојили 1807 и
1810 године
Баба-Финка
Од 1833 српска варош.
‚Школе
Натпис Хајдук-Вељку . . .
Неготинско Блато, прича о
постању његовом. .
Недићи Дамњани Гангорије,
биографија њихова ....
Недић Михаило, брат Не-
дићима
На Лозвици
Недовић Нешко, отац вла-
дике Јанниђија
Некудим, БроБијеров Hugro-
Др
Немања, вода, прича о њој
Милутнновифева песма њој
Немања Стеван, Студеница
задужбина његова ....
НеменикуЬе, колевка Buga-
даковићева
Немић, вис подринсвн. ..
Брдо, стара градина.
Ненад из Лучнце, јунак у
свима бојевима
Ненадовић А лекса, посечен
уВаљеву. ........
Његов одношај према Ха-
џн-Рувиму
Биографија његова ....
Прва жртва за ослобође-
‚ _ње Србије
Ненадовић Ацика, ослобо-
Ano Максима Крстића . ..
Ненадовић Јаков, депутат
дару руском
Бој ва Бељину
Комендат ваљевски, биогра-
Фија његова
Први набавио топ, и први
Србин који је освојпо Ша-
бапо аа ин r Ea
Погубио Ћурчију
Освојно Шабац
давојводио Анту Богићевића
© 6e o e ò ò ē ọọ o o ọọ
: s è eù oò >»
ооо • ə
РЕГИСТАР
981
981
981
983
984
985
944
381
385
531
602
164
1092
1092
652
101
519
526
1047
372
375
876
405
399
82
373
385
885
441.
494
546
Карађорђе га хтео да убије
на Тичару
Био у првом МЕЈ У-
жица З
Ненадовић Jeips, ва:
Фија његова . 5
Начинио кулу на Кличевцу
На шанцу на Торнику.
Неистинито тврђење његово
о проласти на Каменици
Ненадовић Љ. П., рођен из
другог брака Протиног
О писму кнеза Алевсином
Прилози за српску историју
Ненадовић Прота Матија,
на састанку у Земуну
О месту рођења Капетана
Радича. . .
О путци која је убила Ка-
тића
О Чарапићу на Лештанима
· Председник првога Совета
О месту рођења Кочиног .
О ратном плану у Јагодини
О Вољавчи и „Правителст.
Совјету“
О Ристи сину Милана. 0-
бреновића
Представља ваљевске aora-
ђаје као одвојене од my-
мадинских . . ..
О Витковићима .
Колико су Дахије посекли |
кнезова
О писму кнеза Алевсивом
Набављање цебане .
Биографија његова .
Први председник „Прави-
тељствујуштега Совјета“ .
Оженио се по други пут.
Оставио Мемоаре . . .
Дан битке на Дубљу . .
У боју на Братачићу
О Милошу на дабрежју
Где су управо посечени
Кнез Алекса и Бирчанин
Био рад да постане војво-
да шабачки .
1211
557
613
398
401
554
1042
389
378
725
18
78
78
108
104
194
204
239
328
372
874
376
878
385
886
387
388
389
391
400
402
405
485
1212
Ненадовић Прота Матија
Шаљива реч Лазару Тодо-
ровиЪу . Е 412
О дану битке Мишар
1806 год. $ А 485
О Гуши Мустабаши . 532
Потукао на Рађевом Пољу
Сулеман - Пашу н Xagu-
Бега Сребрничкога 555
О предаји Ужица 596
У боју на Карановцу 679
О Здравковићу Милији . 1114 .
Мемоарн . 13, 495, 669, 1059
Ненадовић Сима, војвода,
биографија његова 391
Борно се и у Италији, а
погипуо на Дубљу. 391
Ради у друштву с Јовицом,
Цукићем и Молером 392
Погинуо на Дубљу . . 491
Неофит, из манастира Нико-
e, посланик Марашлији 200
Послат у Цариград. . 1180
Нерађа, брдо . 704
Нерића-Хан, близу њега. ó-
стаци од неке crape вароши 787
Нөсөлроде, ГроФ . . 1062
НесреЪа због две среће, me-
сма 938
Нечаја, вода y Поцерини 426
Нешић Сима, терџоман, рде
жртва 1862 41
Нешко из Лучице, ораси
кнез . . · 1059
Нешковић Јанићије, BASAH-
ка ужички, ыы ъе-
TOBA 602
Обновио седмовратну Жичу 603
Начинио школу у Милан-
џи и цреву у Прерадовцу 603
Последњи представник пра-
. BOT српског владике 604
Фонад његов . . . . 604
Низилица, варошица HORA-
дашња я 612
Никавица Радован Я на Та-
кову . . . 347
Никодем, Де даброкиуеров 163
РЕГИСТАР
Никодим, митрополит Смеде-
реву и Браничеву
. 1033
Никола, кнез пожаревачки,
послан у Ниш 5 291
Никола Терзија, на Такову. 347
Никола, старешина и ли
на Делиграду . . 792
Никола аа градио Ey-
пањац 180
Николајевић, из ‚ Сурдува 100
Николинци, село климен-
ташко . 0. . · . . 312
Николић Јован, професор не-
тотински, биографија његова 969
Николић Милета, ђаче вла-
дике Мелентија које је Шти-
тарац заједно с њиме убио 670
Николић Сима, оборкнез из
Зајечара . 888, 913
Николић Ћирко, његова 0-
пака реч . 431, 453
Издајица Чупићев, убио га
хајдук Ногић · . 455
Николичевска Бањица, из-
вор млаке воде 5 875
Николичевска Река, прито-
ка Тимоку . 873
Никоља, црква под Кабларом 239
316
Никоља, црква у Студеници 654
Никољско Јеванђеље. 316
Никшић Мелентије, владика,
убио га Штитарац 462
Нимник, стари манастирић,
сада световна црева . 1035
Нинић Никола, погинуо од
„Катана“. 433
Нинко из Јаловика, „добар
управник а потежак војник“ 468
Нићисор, игуман каленићскя, |
погубљен . . . . . 189
Биографија његова . . 196
Нићифор Максимовић, вла-
дика ужички, а
ъегова 601
Ниџовић Ђорђе, погинуо на
Црном Врху . ; 268
Ниџовић Никола, барјавтар
из Прогорелаца . 100
Ниш, слари пут од Ниша к
Београду Е
Нишава, притока Источној
Морави T з а је 779
Нишевци, село, т топле
воде... . 829
Новаковац, прево) плавинсен 778
Брдо, кула Старине Новака 785
Новаковић Довитије, први
владика тимочки , • 916
Биографија његова . . 969
Новаковић Никола, убица
Карађорђев, свршетав ње-
TOB . . . 152, 260
Новаковић Стојан, 527, 540, 585
Мисли да је стари Градам
данашњи Чачав . 677
„С археолошке изложбе у
"Кијеву“ : . 1032
Новачић, из Горачића 660
Новачка црква, некад мага-
дин за барут. . . . . 408
Нови, римски град, данашњи
Рам ; 1028
Нови Хан, невада кула Aa-
«© лија. . . ; 840
Столица срезу ТИМОЧБОМ 868
Новић Јоксим, о Бирчанину 880
Новљанин Бего, убио кнеза
Рана. . . 435, 493
Новковић Урош, из Жабара 268
Ново Корито, мајдан каме-
на бруса . e . 830
Ново Село, бој у коме је
Поп Лука погубно т
Мехмед-Агу 488
НогаЪ Димитрије, хајдук, из
Совљава, исекао издајице
Чупићеве 455, 456
Новрина и Гомиле, у њој . 789
Номина, цревина А 814
Нув-Ага, буљубаша на Pam- ·
кој, прича његова о „Срећ-
ном Добу . .. . .. 699
Нурча, велика бара 363
РЕГИСТАР
786
0
Обад Јован, ђакон, заклао
та у Рачи, на сред олтара,
Мемиш-Ага р че мех 607
Обилић Милош, његова за-
дужбина Туман 951.
Његови двори у Дворишту 1035
Његова бања у снетотин-
ском пољу 1085.
Устрелно нехотице пусти-
њика Зосима, па зато на-
чинио манастир Туман 1035
Приче о њему у Поце-
рини 426, 427
Обла, планински вис 873
Облеж, стара цревина 1105.
Обница, речица 362
Обође, град, дело рояле
Јерине f : 718
Обрад из Крсне . 144
Обрадовић Доватије, био-
графија његова. 28
Обрадовић Стојан, о мине-
ралним водама ужичким 582.
О Ариљу 588
О Мркшино]) цркви 587
Обрен, први муж Вишњин. 324
Обреновац, варошица, пре
Палеж.......... 406
Столица срэзу посавсиом 416
Обреновић 1, Кнез Милош,
његов уговор с Марашли-
Али-пашом . .. ..... 18
` Проглашен за наследног Bp-
ховног Кнеза од Србије 18
Признан за наследнога вла-
даоца .......... 19
Подшумио Авалу..... 59
Прима одлуку састанка ру-
довачког......... 72
Издржава сирочад капе-
тана Радича. а. · · · · 80-
Издаје трава неза Симу
и капетана Драгића. 83
Писмо његово Кнезу Ак-
сентију. . . . . .· .. 92, 98
Разговор с Вујицом на Бо-
Лечу ДНИ није о E 106
1218.
1214
Обреновић 1
Поставља исправнике и Ma-
тистрате.........
Гради „Врченике“ ...
Његова. реч о глави Гла-
вашевој
Ископао и пренео Кара-
ђорђа
Прима у Паланци заклетву
кнезова H кметова
Мир с Марашлпјом. .
Шаље Вучића против Ми-
лете
Мири се с Милетом и бун-
товницима........
Разговор с Кулизом ...
На Варварину
Обновно цркву Никољу. ·
Обновио Враћевшинцу · ·
По његовом налогу изрезан
запис na гробу Карађор-
ђевом
Преселио се из Црнуће у
Крагујевац
Понашање његово према
Младену · · · · · · · ·-
Затвара Вучића. . . · · ·
Дао име Аранђеловцу . · .
О кули Јовањској
Начинио пркву на Савинцу
Дао на“ Забрежју сабљу
Ристи, синогцу своме. .
_Биографија његова . . . ·
Служи за 10 пара наднице
Постаје војвода; остаје у
у Србији. ........
Предаје се Али-Аги Сер-
чесми
Историјска реч у Такову
Прогонство и повратак . .
Паралела између њега и
Карађорђа ..-.....
Прозвао Десфотовицу Г.
Мнлановац........
Поднгао црвву у Г. Mau-
лановцу
Фени Џроту Ненадовића
Договор с Молером у Про-
гарима а а Ена а
• è> •• • o, • • о
• è> • òo • с. 9% • ọọ •
РЕГИСТАР
Џ
127
128
142
153
162
192
192
193
200
201
282
284
236
252
264.
276
294
817
318
323
324
325
325
326
327
328
329
348
349
388
Скида војводску сабљу бра-
тову, и шаље је синовцу
Ристи
Прима у Ваљеву гаклетву
кнезова и кметова
Разбио Турке на Дубљу н
заробио Ибрахим - пашу
Марјаша · . · ·. ·· · ·.
Искао брилијавтски прстен
_ Хаџи-Мелевтијев
Потукао Свопљак-пашу на
Расницн
Црква његова у Горњој До-
брињи
Потукао Бубњевић-Агу на
Торнику е · · · · · · ·.
Победно Скопљак-пашу на
Кукутници........
Рањен на Ужицу. . . ..
Побратио се с Ашин-Бе-
гом, муселемом рудничким
Помаже да се угуши буна
Хаџи-Проданова :
Наредио да се убије Mu-
auh Радовић
Издао 1816 уредбу колико
могу узамати од народа
владике H попови. . . .
Наредио да се убије вла-
дика Мелентије Никшић
Разбио Турке на Ртижа .
Његова мудра н енергична
радња у буни, против
Френчевића .......
Писмо његово кметовима,
свештеницима и свему на-
роду нахије крушевачке и
срезова алевсиначког, па-
рафвнског н ражањског .
Његова управна подела
врушевачког округа
Његова чесма у Требичу
за спомен повратка у Ср-
бију
Прозвао Гургусовац Кња-
жевцем, и запалпо Гур-
гүсовачку кулу
Његова радња у устанку
прноречком
402
406
491
598
605
606
608
609
613
664
665
668
670
670
673
126
169
182
Обреновић 1
Његов суд о Хајдук Вељку
Прозвао Хером Милутина
Петровића
Иселно Пореч и прозвао га
Д. Милановац
Дао 100 хиљада гроша у
помоћ за исељавање По-
реча у Д. Милановац
Освојно Пожаревац
Његово писмо Марашлији
о Абдулиној буни
Занимљив декрет којим је
окнежио Павла Душма-
unha , .
Освојио Пожаревац .
Начин како је путовао
Његово Бадње вече у По-
жаревцу
Поклонно држави Љуби-
чево
Његов јговор' у Ћуприји
с Марашли-Али-пашом
Обреновић 11, Кнез Милан,
кућа у којој је умрьо`
Биографија његова
Његова црква у Рибнику
Ресавац му дао на повој-
HARY сребрну колевку
ОбреэновиЪ ПІ, Кнез Maxa-
ило, преместио гимназију
у Беотрад
Добяја градове у Србији
Улази у београдски град,
у тврдињу српску
Дао 200 дуката сирочади
Косте Бранковића .
Навод из књиге Милош
Обреновић
Ко га је довео из Влашке
Подиже киселу воду Буко-
вичку .
Биографија његова,
Прва влада његова
Друга влада ..
О слободама земаљским
О ослобођењу српском
Правичност његова
Држаъе према странцима
e о т о ē ò% 95 2» au
A
РЕГИСТАР
901
910
974
992
1038
1039
1051
1060
1061
1063
1066
1129
41
217
770
1115
283
Обреновић Гаврило ,
Hasoa Из књиге „Милош
Обренпвић“ |
О својој матери која до
свавућа умеси по 12 проја
Навод из књиге „Милош
Обреновић“
` Заградно „ТаБовсви грм“
Довршио цреву г. Милано-
RANEY
Школа вегова y Горњој
Добрињи
Навод из књиге .
ОбреновиЬ“ .
„На обште удовољетвије“
читао у Пожаревцу ano-
стол на Васкрс
Обреновић Ана, друга жена
Господара Јована.
„Милош
син
Кнеза Милоша, сарањен y
Враћевшниди ....
Обреновић Јеврем, биогра
nja његова
Ушорно Мачву .
Обреновић Јован, бногра-
Фија његова .
На Такову . So
Обреновић Круна, прва жена
Господара Јована
Усваја Јелку, пара Тома-
нијину .
Обреновић бина j ` Ene-
гиња, њен конак у Beo-
граду . ·
О боју на Белици
У буни Милетиној
Радни о повратку Кнеза
Милоша,
Заклела Марка Штитарца
Биографија њена
Умеси по 12 пррја до сва-
нућа .
· Јунаштво на Љубићу |
Убија супарницу Петрију
Нехотице помаже да се у-
клоне Обреновићи
Узела к себи Марту, снаху
Хапџи-Мелентијеву, и y-
1215
827
331
332
344
358
607
661
1060
333
· 832
333
507
333
346
333
334
41
190
199
276
816
380
331
332
332
333
1216
дала је за свога брата
‚ Bacy Поповића
РЕГИСТАР
671
Радила све домаће послове 1063
Кад је почела седати за сто
с Кнезом Милошем
Обреновић Марија, кћи Кне-
за Милоша, сарањена у
Враћевшници А
Обреновић Милан, војвода
руднички, на Јагодини
На Варварину
На Руднику
Биографија његова
Војвода руднички .
У боју на Братачићу
Био у првом освојењу y-
жица |
У боју на Малајници Е
У боју на Прахову .
С Грофом Цукатом освојио
Брзу Паланку .
Обреновић Милош Ј., син
Господара Јеврема .
_ Обреновић Обрен, син Jo-
ванов, венчао Мајор Мишу
Обреновић Перка, кћи Кнеза
Мнлоша . á
Обреновић Савка, кћи Кнеза
Милоша
Обреновић Симка, Eha To-
сподара Јеврема |
Обреновић Стана, ћи Госпо-
дара Јована . . . у
Обреновић Тодор, синчић
Кнеза Милоша, "А у
Равовици
Обреновић бмв: жена
Господара Јеврема .
Ћи Анте Богићевића,
Обровин, сада Вујан
Обудојевица, и. ла пресу
Рзаву .
Овчар, брдо с
°’ Планина, поробљен збег
српски 1815 године
„Огледи“ обичаји кнежевач-
ки пре свадбе .
Огњишник, венац планински
103,
1065
332
188
201
312
322
357
400
613
972
978
. 994
334
975
332
832
334
333
$32
834
544
318
581
_ 645
675
865
78
Огорелица, фпс на Жељину
Огурјански дијалекат влашки
у Србији .......
Одабаша Сима, ухватио жива
Арапина барјавтара, на Ма-
лајвици
Одбор трговачко - занатан)-
сви у Београду
Одвраћеница , глава реци
Студеници пе ша за
Караула ужичка ....
Одело алексиначко .
Београдско .. пож
Ваљевско
Јагодинско
Кнежевачко
Крагујевачко .
Крајинско `
Крушевачко
Подривско
Пожаревачко
Смедеревско .
Ужичко
Ћупрӣско
Црнореҷко
Чачанско
Шабачко
Озрен, вис
Ојковичко Брдо, погравачна
тачка |
Оклетац, гробни белези .
Окно, брдо, рудно место
Округлица, планина
Оломљеница, вис на Голупцу
Омер, субаша, последњи гос-
подар куле 27207 у Но-
вом Хану
Омер-Ата , нуселим ужички
Опарна, река в: 25 .
Опленац, брдо, Вучић раз-
био Ђака 149,
Опорница, село, жути песак
Опшјек, коса, пр 0 т
ъеном
Општина, како се разно зове
општинска кућа
Орашац, село, рудник
Исторйски договор Rapa-
ђорђев за буну на Дахије
Ф
705
922
978
46
647
724
815
116
414
211
856
301
1001
764
569
1075
630
1138
921
693
512
778
723
590
947
578
645
840
595
69
253
230
585
366
229
246
Заклетва на устанак
ЖКижа првог устанка .
Орашац , Сада товаре j
пораза турска
Орашје, лековита вода и зи-
дине
Орашје В., столица срезу о 0-
рашком
Превоз
Орашће, место где је Чу
стигао Турке .
Ордага, попалио Ариље
Орешац, село, РАИ ирког
угља
Орешковица или Ратаска
Река, носи знатан песав
РЕГИСТАР
247 Овманпашино Брдо, а
289 ужичка ... .....
Осојак, угљаник . ..
501 Остатиска река
Остөнак, рудно место
68 Остојић Гаја > погинуо на
Мишару 5-6
114 Остра, вис 5
175 Остра Чука, вис на Озрену
Остраћско Гувно , караула
489 крушевачка
589 Остричева Пољана, погра-
нична тачва
788 Остричевица, караула
Островачка река . p A
943 Островица, брдо. . æ
Орешковица притока Млавива 1021
Стари манастир на реци
„Орешковици .
Орешњак, јело сврљишко
Оризиште, место где је не-
кад пиринач седан
Орлић, погранична тачка
Орловача, вис подрински .
Орловић, вис на Озрену
Орловић Павле, кула његова
у Красојевцима
Његов град на брду Баби
Орловица, граница београд“
ском округу . :
Ороспи-Ћуприја, место .
Оругџић Мехо, погинуо на
Бељини
Орурко Грое, у боју на Вар-
варину . . |
Освојно Бању 1810 . |
Освојио Гургусовац 1810
‚ године . .
‚ Победник на Прахову
Оваонипа , Река
Данашњи Трстенив ..
Осаћани мајстори .
Осаћански језик .
Осечина, оловна руда
Осеченица , село, шанац
Принца Јевђевија . . .
Осипаоница, превоз . . .
Осмак, планински вис . .
КНЕЖЕВИНА СРВИЈА
177,
1031
856
782
728
519
178
314
1102
85
61
437
201
8(8
842
978
227
755
566
566
365
401
175
873
Островица град, дело Про-
клете Јерине я
Остроч-капетан, посекао га
Цинцар Јанко у Босуту
Остружањ, село, oo 1809
године
Остружница, и ина 7
њој .
Песма o њој
Оташевић Мијаило, јан НИК
народни
Отањ, гробни ев
Отрок, село, прича о њему
Очка Гора, где је Младен
убијен Бе.
Оштрељ, планински вис
Оштрељска река, има злата
Оштричевац, ие кнеже-
вачка . ; РР
П
Павић Илија, нзабрат Bapo-
дом за старешину срева
моравског у не кру-
шевачвој
Павлица Цркве, прича о њој
Павловац, црввина Я
Павловић Васа,
Зајечару р
Павловић Јован, Прота. ша-
77
учитељ у
1217
7124
.. 1094
647
524
268
307
178
795
728
825
309
307
815
465
400 _
108
120
661
590
698 |
611
878
877
7121
123
718
65
931
1218
бачви, биографија његова
„Часови благоговења“ . .
Павловић Мелентије, Ми-
трополит, биографија ње-
това . . У
Павловићева Милка, yan- r
тељка у Бору
Падина, црквина Я
Пазваноглија, паша Banica
Пазванџија Осман, потукао
та Добрњац и Hays на
Џивџибарама
Начинио у Неготину гра-
дић .
Пвиж, село, извор Сврљиш-
ком Тимоку . ;
Паја из Лисовића
Пајсије, калуђер, на колац
набијен
Пајсије , пећски патријар
Пајсије, игуман трнавски, MY-
чевик народни, биогра-
puja његова . ей
Пакашница, река .
Прича о језеру из ког она
тече
Паковраће, село, добра BH-
ногради
Палалија , Стеван " Андре-
јић, гроб му у нас
Посечен я
ПалалиЬ Борисав
Паланка, рудво место
Паланка, варошица
Вена Кисела Вода
Столица срезу јасеничком
Ушће Кубршници
Палеж, садашњи Обреновац,
нсторйско место .
Палежи, село, две старе цркве
Палилула, разлика атмосфер-
ска Е
Палилулска Црева,
нитост Београда
Паљани, угљаннк ->
Пандирало, караула кнеже-
вачка
Пантелић Таса, у кога је
сада диплома и сабља,
знаме-
725,
РЕГИСТАР
475 коју је Цар руски послао
476 Миљку ПетровиЬу . . 918
Панча Лазар, његова задух:
бина црква палилулска . 40
273 Панчево, победа Книћани-
вова ~.. . e . 287
916 Панчић, Др. Ј., гровашао
882 „славу воду“ . .. 61
10 Висина Копаоника . 704
Гвожђане хиже у план-
8 ском брду У 707
80 О рудним местима на Ко-
960 паонику : 710
Копаоник и T. A.. 712, 763
827 Живи песак у Србији
100 950, 1027
Паприк Вел., угљавик . . 1094
318 Паприке, пржене на масти,
99 јелб сврљишко . . . . 855
Параћин, варошица, чувена
својом трговином . . . 1131
665 Добрњац га узео 1806 . 1132
580 1882 припао Србији . 1132
Припадао Лесковцу . 1142
636 Црква његова, зидана а He-
изидана . .. . . . 1148
692 Парашница, столица Зеке
Буљубаше. .. . 458
66 Потес прнобарски, невад
79 гњездо „Голих Синова“ . 489
663 Парезан Димитрије, капе-
63 тан, погинуо на Е
161 граду А 268
10 Парсаја, погранична тачка 723
228 Парцани, село, песма . . 127
Паскевић . . . . ... 281
406 Пасторак, вис . . . . . 1095
657 Развалине од градића . . 1091
Паулучија, о SEPRIO и
7 војводама .
Речи које му је Вожд казао 261
40 Паул Матејић, с Добрњцем
1094 потукао славно Турке на
Џивџибарама. . . . 803
894 Војвода у Горњој Млави 1046
Пауновић о на Ta-
ков .... . . 347
``ПзуновиЪ Тома, убилац Попа
РЕГИСТАР | | 1219
Филипов 667
Пацек, Др., Обреновићи 328
ПачиЬ Јоца, о Вучнђу . 276
Пашина Чешма, извор Mo-
равин у Голији 579
ЗПаштрмац Сима, бногравија
његова . 272
Диже с Вучићем `Гружу у
помоћ Хаци-Продану. . 275
Прима барјак таковсви , 397
Реч Кнезу Милошу да не
иде пред Куршид-пашу . 554
Одликовао се на Пожа-
ревцу 1815, . . . . 1060
Пејза Мөхмөд-Ата, погубно
га на мегдану Поп Лука 437
Пејић M., прота земунски,
његова записка о Хаци-
Рувиму . 375
Записка његова о заузећу
Пожаревца 1804, 1059
Пејко Старац, И Be-
гова . А . 198
Исечен на Својнову 201
_ МПејчиновић Милован, прича
о. Кнезу Милошу . 317
Како је Кнез Милош на-
чинно цркву на Савинцу 319
О Курсули. : 335
Пек, река, понор њен 942
Бујна река 1022
Носи злато ; . 1026
Пек, предео, ран својих
житом . . 1078
Пек Мали, река, понор њен 942
Пепе, село, извор Пиличин 581
Перинатица, вис планински 825
Перица Буљубаша, ва Ta-
кову . 346
Периш, пограничво место . 728
Пернатица, караула кнеже-
вазка | 725
Перово Брдо, рудник. лито-
граФског камена 365
Персида, кћи Јеврема Нена-
довића, потоња кнегиња 398
Перућац, гробни белези 590
Перша, старешина беБарски
ва Делиграду . . . . 792
Песача, рудно место. . . 946
Песма о Хајдук Вељку |. 1004
Песме алексиначке 816, 817, 818
Кнежевачке 868, 859, 860
861, 862, 868, '864
Јатодинске ©. со о д. СОТА
Крајинске . . . . . . 1004
Крушевачке . . . . . 766
Пожаревачке . . . . -~ 1077
Ћупрфске . . . . . .'1139
Ужичке . 682, 633, 634, 635
Црноречке . . . . . 928
Црноречке Бутароке . . 931
Чачанске . . . . . . 694
Шабачке . . 514
Петаковић Нићнеор, из Г.
Буковице, погинуо на За-
савици. . 399
Петар Ерић, из Звечке, на
састанку у Земуну . . 13
Петар, кнез из дина
сирт његова . . . 398
Петар из Мрђеновца, хра-
бра јувачина . . 468
Петар Арнаутин, убно Омера
субашу, господара куле
Адлије. . . . .. . 840
Петар Мали, из Станчића
на Такову . . 347
Петар Сирењар, отац Хај-
дук-Вељков . . 889 `
Петар из Уровице,. први тоб-
џија Хајдук-Вељков, чудна
смрт његова . . . 965
Петар кнез из Гложвиз, бно-
графија његова . . . . 1113
Петка, стара црква . . . 367
Петка, село ва Дунавј, бра-
вура Хајдук-Вељкова . . 1056
Петковић Радосав,. изабрат
народом у суд ражањски 728
Петковица, ль мана-
стир. . . . о. 428
Добри виногради .. . 51
Петозарни Мученици . . 885
Петрац, спалио га Карађорђе 498
Стари порушен градић . 525
91°
1220
Петрија, супарница Кнегиње
Љубице 832
Петрија, матн Хајдув- -Bes-
кова . Я 889
Петрина Стијена, вис . . 519
Порушен градић. . . . 525
Петрича, некзд превоз 579
Петровац, село, жути песак 230
Петровац, варошица, мајдан
каменог угља · 1026
Столица среза млавског . 1067
Чувена пшеница. . 1073
Петровача, место у Буковици
на ком су разбијене Ка-
TANC дее а о а 400
Где је погинуо Стојан Hy-
И ТОЧО 0 433
Петровић Васа, из Такова,
о таковском устанку. · · 345
Петровић Вићентије, обор-
кнез, биографија његова. 17
Петровић Јеврем, син Ми- |
лутина Хере, брата Хај-
дук-Вељкова . . 892, 895, 909
Петровић Милоје Трнавац,
истеран из са у Па-
ланци ..... А 162
Биографија његова · · · · 264
Несрећни заповеднив Де-
лиграда ......... 794
Петровић Миљко, Хајдук-
Вељков брат, биографија
његова · · · · . ..... 910
Открио Абдулину буну. · 911
Ратовање и смрт његова. 911
Натпис на гробу . .... 911
Диплома и сабља од Цара
руског . · · ....... 912
Петровић Стојан, изабрат
вародом за старешину у
вилајету · · · · 128
Петровска Скупштине, сло-
бода штампе. . . . ... 292
Петроније, отац Карађорђев,
пуки сиромах . . . . 254
Где је погинуо . . . . 74
Петроније, из Липовца. 268
Петронијевић Аврам, његова
стаклара · · · · · ·· · 179
РЕГИСТАР
У буви Милетнној . ·. .
Иде у Цариград
Биографија његова. . ·
Писар у Топаловића ...
Посланик у Цариграду. -
Уставобранитељ , зналац
више језика и преводи-
лац Апокалипсиса. . .
Први међу Србима покре-
тач индустрије
Петруша, црква код села
Буљана . . .`. .....
Прича о њој
Петрушић Милован, постра-
дао на Делиграду. · · ·
Пећани, скупштина
Карађорђе убпо Тодосија
из Орашца
Поп Лука распопљен и за-
војвођен
Пећска; река, види: Басташ-
ница
Пехар, вис
Ilona из Клубаца, биографија
Печаница, добри виногради
Печени Гроб, вис ва Жељниј
Печење Повно, јело сврљи-
шко
Пештан, река
Пива, река
Пиламар, пот:Е,
Пилица, река
Гробви белези
Пиринчана, споменик Принца
Јевђенија ........
Пирковац, граница алекси-
Пирковачка Река, притока
Големој Реци ......
Писана Буква, погранична
тачка ..........
Караула кнежевачка . 725,
„Писар Лаза,“ његови подаци
о Павлу Поповићу . .
Пиштаљине, из којих излази
Голубачка мушица
рудно место
• ооо а
192
197
965
965
966
966
966
11038.
1104
672
103
104
435.
520
‚ 361
552
692
105
856
362
578
947
581
590
9
716
828
123
824
. 86
1023
Плана, рудно место на Ko- .
паонику
Планине, алексиначке . . .
Београдске........
Ваљевске .........
Јагодинске ........
Кнежевачке........
Крадинске.........
Крагујевачке . . . . . ..
Крушевачве. . . . · · ·.
Подринске ........
Пожаревачке.......
Рудничке.........
"Бупрйске.........
Ужичке ..........
Црноречве ........
Чачанске.........
Шабачке .........
Планиница, село и рудник.
Плеш, караула кнежева-
TEA. аа в. 725,
Вис планински ......
ЗПлиесково , шанац. ....
Плоча, преседао......
Бој с Турцима који су бе-
тали из Чачка. . ·.
Плоча, коса између Нерађе u
Жедина.........
Караула ужичка .....-
Плоча, стена у Дунаву upe-
ма Голупцу... · · · ·
Стева у Дунаву испод Ли-
вадице..........
Плочник, граница београд-
ском скруту... · · · .
Плужац, село, „Слана Бара“
Шљака Антоније Ристић,
биографија његова . . . ·
Плака, карановачки дахија
погивуо на Јелен-Камену
Побрђе, село, стара црква
Повлен, планина · 361,
Поглед, врх Јастрепчев .
Вис на Жељину
Под Авалом, место
Подвис, мајдан геи AHT-
нита . |
Подвршка, село, топла вода
Развалине града
Подвршка Река А
Подгорац, највеће село у Ор-
РЕГИСТАР 1221
776 бији, прва победа трк
59 Вељкова . . 914
361 Подгорина, кнежина . . 416
176 Подгорје, у почетку 1806
825 устало на оружје ·. . . 676
941 Подибар, предео . . . 648
226 Подрински округ, границе 518
703 Планине 3 i А 519
519 Воде по .... 690
1018 Мннералне воде • · . 591
306“ Равнице. ....... 599
1090 Шуме н Руде ..... 523
577 Старине а. 694
871 Становници ...... 598
646 Личности .... 639
418 Знатна мета . . . . . 553
364 Вароши........ 557
Села . .. · . 563
824 Статистички преглед · . 565
825 Куће . · e» . . DGG
607 Осаћански језик . . . 566
645 Жито, ливаде, виногради,
воће, дуван . . . . .. 567
678 Стока и кошњице . . . . 568
Стање и MATS . . e . 568
704 Одело . . 2 .... 569
794 Говор. . , . 0... 071
Песме и игре ..... 572
952 Управна подела . . . . 578
Нове тековине . . . . 574
959 Подробица, јело сврљишко 856
Подруг, друг Демиров 606
58 Подружине, место т Поце-
365 рини . . 497
Пожаревац, прича о имену
341 његовом . . “У . 172
Овружна варош . . . . 1057
348 Освојио га Карађорђе . 1059
657 Освојио га Милош а
577 Bah ` Р 1060
704 Прва војничка школа ‚ . 1061
705 Школе и заводи . . . 1065
102 Пожаревачки 09 трае
његове . 1018
880 Планине e 1018
945 Boae . . .. . » 1019
953 Минералне воде р 1023
943 Равнице . .. . . . . 1023
Шуме. . ....... 1024
1232
Пожаревамки округ
Рудно благо . 1025
Остаци од старина . 1027
Становници и я њина 1086
Личности К 1089
‚Знатна места. . . 1053
Вароши . . . 1057
Села . . · à. 1067
Статистички преглед 1071
Куће s в 1073
Стање и занимање 1073
Жито, виногради, ливаде,
воће . ..... 1074
Стока, кошњице, задруге. . 1075
Одело . . . i 1075
Говор...... 1077
Песме . ... 1077
Приче .... 1079
Игре ..... 1084
Краљице, русалије, пророци 1085
Унравна подела . 1086
Нове тековине. . 1088
Пожега, варошица . 617
Позориште, у па | 49
Отворено 232
Покајница, црква Вујичина,
‚ на месту где је погинуо |
Карађорђе 141, 151
Полом, коса, прича о'имвну ›
њеном . . . 685
Полугимуввије i две 3 Beo-
граду . . . 44
Пољана, мајдан каменог угља .1026'
Пољане, место . 653
Пољаница, шанац Хајдук-
Вељков 915
Пољско-привредив_ дру-
штво, у Бёоѓраду 46
Поморавље, део РРА ВИНО
‚ округа · . 357
Поникве, на од Бео-
града... · . . . 5
Планина. МЕНИ aT 577
Стара градина . 586
Победа Проте Гучанива над
'Бул-Бегом и Мехмед-Бе-
TOM 609
Пониквица, притока Пекова. 1082
РЕГИСТАР
Понуре, збориште подгорске
кнежнне......... 408
ПоњевиЬ Јован, на Такову 347
Поп Жућо, убио кнеза Пе-
тра из Тврдојевца 39$
Поп Марко, из Остружнице 100
Поп Марко, из Мозгова. . 792
Поп Никола, из Мрсаћа, убио
Милића Радовића по ва-
редби Кнеза Милоша 668, 672
Поп Ранко из Рудоваца. . 712
Попаљена му кућа . . . . 105
Поп Станиша, нз манастира
Црквенца, храбра јуначина 1115
Поп Филип, војвода студе-
нички, биографија његова 666
Попадићи, село, добри ви-
ногради ......... 413
Попов Колац, прича о њему 636
Попова, арнаутско село. · 730
Попова Могила. . . . . · · 873
ПоповиЬ село, песма о њему 120
Поповић Алекса, војвода y-
жички, биографија његова 595
Поповић Васо, на Такову 347
Бнегиња Љубяца оженила га
Мартом, свахом тазе i
„лентијевом . - · · -e> . 671
Поновић Влад. О Ариљу. 588
Поповић Гаврило, владика,
l биограФи)а његова. . . . 35
Поповић Јован Поп, о Mpe-
шиној цреви ....... 587
Поповић Лазар, „Писар Aa-
за“ депутат цару руском 83
Његови подаци о Павлу
Поповићу · · . . . . . . 86
О Цветима 1815 годиве. 344
Белешка његова о дану He-
среће на Каменици ... 798
Поповић Милош, из Вранића,
његов „Зборник“ .. 51, 121
Поповић Павле, из Вранића,
на састанку у Земуну. · 18
Биографија његова. . . . 54
Цисмо његово нз Срема
кнезу Аксентију . . . . · 90
Први советник . . . . . 104
Јунаштво на Мајдавнма. 105
Команданат Кладова . .
Поповић Сава, бугарске пес-
ме црноречке .. . · · ·
Поповић Срета Л., рукопис
о Павлу Поповићу ...
Поповић Срећко, — Чича
Срећко ..........
Поповић Стеван, из Кикојев-
ца, честити патријота све-
штеник . .· .·........
Поповица, село, рудно место
Попово Поље, караула кру-
шевачка .........
Попчица, нограничка тачка
Попчичка Река, притока Го-
лемој Реци .......
Пореч, место рођења Тенки-
НОГ ва и РАС
Варош и острво на Дунаву
`Место рођења Мајора Мише
Пореч-Алија, Потукао га на
РЕРИОТАР 1298 '
990
938
86
289
284
947
725
728
828
967
974
875
Џивџнбарама Добрњац и Пауљ 803
Поречка Река .......
948
Породин, три стара црквишта 1030
Порча од Авале. .....
65
· Пословички Говор ужички 590,591
Посна јела сврљишка ...
Постење, рудно место...
Поступовић Радич, велики
челник, градио Враћев-
шницу ·.-.-.....
Потајнице , чудан извор у
BBIÆAJ ове а а
Поточани, црквина. ....
Поточац, соло и град. · · ·
Поћута, село, угљаник. . .
Почековина, скела
Почиваљке 32 од Београда
до Пореча... .... А
Пошошњица , караула RHO-
жевачка . . . . ... 725,
Правителствудушти Совјет,
где је постао . . . . . .
Пренет у Смедерево . . .
Прво смештен у Вољавчу
Пренет из Вољавче у Бо-
говађу ..........
856
524
238
975
824
160
282
~
403
Праово, зидине од ПРЕДА) мож-
да Дедебала . . · 954
Плоча с натписом .... 955
Пражово, село, крваво раз-
бојиште изме Срба и Ty-
раа: 2 оа, 5 977, 978
Пребрева , арнаутско село, 780
Превалац, преседао, прича
оњој. · ·........ 782
Превешт, градина код њега 180
Преконоге, погранична тачка 728
Разваљен Градић. . . . . 835
Преконошка Пештера... 830
Прело, хајдук, убио Милоша
Поцерца ......... 447
Прељинац Илија, на Такову 347
Преображење, манастирић. 317
Препелица, погранична тачка 723
Прераст, место, извор Јабучи 943
Преслаш , преседао међу
Шиљком и Големим Врхом 776
Претешња , арнаутско село 780
Пречица, потоЕ....... 65
Пречица, планински вис. · 873
Прибојевац, виногради Ца-
ра Лазара........ 763
Придворица, арнаутско село 730
Пријезда Војвода , песма o
смрти његовој. ·.... 714
Прилике, кисела вода... 582
Прилипац, село, стара гра- |
FN:S: 658
Приповетке, у ужичком о-
кругу ....-...... 686
Приче у београдском округу 125
Крушевачке........ 767
Смедеревске ....... 171
'Бупрӣске ......... 1140
Чачанске......... 698
Причевац, село, за Турака o-
ловни мајдан ...... 830
Причељ, караула кнежевачка ° 725
Проб Аурелије Велөрије,
отац виноградима смеде-
ревсици .........- 154 ·
Провалија код Смедерева. · 138
Провалија, друго вме Битви 419
Провалија, место где је Ka-
1224
рађорђе предао команду
Младену
Прогореоци, миверална вода
Продановић Аћим, капетан
на Осечини за принца Јев-
ђенија
Прозоровски EHO3
Проковић Алекса, о Оташе-
вићу Мајанлу
Прокоп, преседлица Јастреп-
чева
Караула врушевачка .
Проклета Јерина, градила
Авалу
Зидала Смедерево
Градила град на Сутесци
Градила град на Девојач-
кој Стени........
Градила град на Драго-
шевцу
Умрла
Пробила Просеку.....
Наградила Островицу ..
Градила град на Тресци.
Њен гроб. .. ......
Зидала Словац. . . .. .
Зидала Кошљанске Стене
Зидала град Брвеник. . .
Зидала град у Прилипцу
Зидала Обође
Градила град Бован. . .
Одакле је вувла камен за
Смедерево
Њен друм од Пожаревца в
Цариграду
Пролом, вис подрипсви. .
Просек, место, ушће В. Лугу
Просека, извор Мисачи. .
Дело Проклете Јерине.
Просина, шанац Хајдук-Вељ-
' БОВ
Прослоп, преко косе ...
Провтруга, прокоп Тамнавин
Вис
`Прота Буковички , закле
на послушност Карађорђу
„давлиње заверенике ора»
шачке ва Буну на Дахије
• o ео огоо,
е è • o ò оо • p
на Руднику 812,
РЕГИСТАР
Протић Анта, биографија
143 његова · -·- 147
61 Протић Њока, ког су Турци
као таоца посекли ... 672
Протић Ђорђе, у Буни Ми-
401 летиној. · · · · · · .· · e 192
901 Комесар српски 1834. год. 729
Биографија његова. . . . 1052
661 "Бак у првој Великој Школи. 2052
Посланик у Једрену и Ца-
704 риграду · · . ·- · · ·• 1053
795 Попечитељ увутр. дела. . 1053
Кнежев представник . · · 1053
Бегунац н преводилац „У-
65 станка Грчког“. . . · . 1053
1.4 Протић Јован, послат нз Пе-
180 hafa ес 104
Посланик са Скупштине у
180 Враћевшвици . . . . . 234, 348
Бијографија његова. . . . 1045
180 Трговац и Советник. . . 1045
820 Посланик у Цариграду. . 1046
289 Отац Ђорђу Протићу. . . 1046
815 Протић Коста С., пуковник,
316 Његови подаци за биогра.
344 Фи) у Н. Чупња.· · · · · 478
366 Много помогао у збирању
526 грађе овога дела. · · · · 987
658 Протић Стојан, прота вар-
658 варински, на колад набијен 199
718 Прстење, певање. ....- 931
186 Пругово, село, где је потучен
1 Јосин · Анадолија .... 1056
031 Прудови, место на ком је
Чупић издан Турцима. · 464
1081 Некад Чупићев шанац · · 488
619 Пружатовац, село, како се
228 прозвало......... 237
228 Прутен, врело. . . . ... 65
289 Путови, алексиначки. . . . 899
Београдски . . . . . .. . 127
914 Ваљевска ......... 417
519 Уагодински ........ 334
803 Кнежевачки. ...... 869
306 Крагујевачки . . . . ... 303
Кранвски. . ....... 1014
251 Крушевачви. . . . . ... 769
Подрински ........ 574
247 Пожаревачви . . . . ... 1088
РЕГИСТАР 1225
Рудначвн ......... 858 Београдске ........ 161
Смедеревски,....... 175 Ваљевске ......... 363
Зупрйскн . . · .· .· ·.· 1142 Кнежевачке. . · · · · · · ’ 829
Ужички .......... 642 Крагујевачке ....... 228
Црноречки ...·· 939 _ Крајинске...-....- 945
Чачански . . . . . ·· . . 702 Крушевачке. ·: . . . . . . 709
Шабачки . . .. ..... 517 Подринске ........ 522
Пусти Стојник, . · · · · 237 Пожаревачке · . .... · 1028
Пустиња, црква . . . . .. 367 Рудничке ......... 310
Пусто Поље, прича о њему 426 Смедеревске ....... 131
Пусто-поље, гробни белези 590 "Ћупрӣске . . · · · · · 1093
Пуцић Грое Медо, Српски Ужичке .. . ..:..... 582
Спомевици. ..... 404, 711 Црноречке а пао и оу E 876
Пушибрк Остоја, јунак у CBH- Чачанске ......... 64
ма бојевима уз Попа Луку 468 Шабачке ......... 491
Пчелице, бели песак за то- ' Равниште, вис на Озрену. 778
повске калупе...... 230 равно Вучје, извор Трговин-
ком Тимоку“ · · · · · . 827
Равње, несрећан по Србе бој
Р с Турцима ........ 489
Рабас, речица . . . 362 ое МИ Ин l и
хебврија: Hanta; уа че- · Радаљево, шанац Кнеза Ми-
Бн 808 доша... ...... 610, 676
Раброво, славна пшеница 1024, 1073
Раванице, речица . . 1092
Задужбина Цара Лазара . · 1102,
Заузео Цар Мурат 1438 . 1104
Раваничка Река . . . . 178
Равна Главица, карајла a
шевачка š 725
Равна Гора, вис Подрински 519
Равна Гора, а Ја- |
стрепчева 704
Равна Гора, вис па Жељину 705
Караула крушевачка . . 725
Равна Ливада, извор Обници 362
Равна Пећина, преконошка 831
Равна Река, речица . 1020
Равна Стијена, стари град,
прича о њему. . 586
Равни, село, где је Карађор-
ђе завојводио Кнеза Милоша 326
Равни, стари град. . 838
Састанак Стевава Првовен-
чанога и Андрије враља'
маџарскога 838
Освојио га Стеван Немања 832
Равнице, алексиначке ... 782
Раденка, мајдан мрког угља 1025
Радич Петровић, биографија
његова · coson’ 78
Мученички погубљен . · · 80
Избавља живот Карађорђу 258
Био у првом освојењу Ужнца 613
У боју на Карановцу 679
Управљао опсадом SED |
новца а 679
Први српски старешина у
Карановцу 683
Радишковина, караула Ужичка 724
Радљево, где је Карађорђе
као хајдук рањен 258
Радов Поток, граница бео-
градском округу. . . . 58
Радован, из Бошњана 195
Радовановац, извор . .. 60
Радовановић Димитрије, xaj-
дук из Дупљаја . 393
РадовановиЪ Марко, из Вој-
коваца, поткида Сали-Агн
‚ право прве ноћи 321
Радовановић Петар, главни
1236
управник школа, а
Фија његова ;
Радовањска Река А притока
Црној Реци . . . ..
Радоваъсви Луг, где је Вуји-
ца сБлонио Карађорђа 1817
Радовашница, манастир .
Радовић Мијаило, кнез, пред
његовом кућом завојводио
РЕГИСТАР
37
874
259
428
Карађорђе Милоша . 325
Биографија његова `. . . 598
Радовић Милић, серлар apa-
гачевски, биографија његова 668
Радовић Сима, брат ав,
јуначки ратник 668
Радоје Врана, из Мојсиња . 342
· Радоје из Коъуше, 268
Радоје, син Милојев. . 267
Радоје Трнавац, на састан-
ку у Земуну 13
Радојева Могила 873
Радојевић Пана, судија ј
Ужицу .:... 616
Радојко из Селевца 144
Радојковић Милета, вођ срп-
ски ва Јухору . . 191
Бува његова 5 192
Барјактар оборкнеза Јевте 195
Биографија његова . 198
Послат да утиша буну upo-
тив Френчевића . · 726
Радоњић Миљко, први про- .
Фесор Шумадинац . . . 337
Радовав, преписивач светих
књига У . 1082
Радовављев Белег, прича о
томе . 428
Радосављевић Марко, ва Та
кову . . 847
Радослав Живописец, извод
из његовог списа . 1083, 1084
Радочело, вис и завршетак
Голије . . . . .. 645
Радул-бег, његов син Ђорђе
градио манастир d 20980
чеву . à 882
Радул Каравлах $ прича о |
њему. .... . 882
Радуловић Стева, Ела у
Ужнцу . 616
Радуша, село, добри. BHEO-
гради . . 413
Радушничен Поток, има злата 877
Рађев Камен 5 527
Рађево Поље, разбојиште Cy-
лејман-паше. и Хаци-Бега
Сребрвичкога >~ 554
Ражањ, некад се звао Ђурч 802
Варошица . . 809
Освојен 1806, а враћен Ср.
бији 1832 Я 810
Ражањска Река, м Мо-
равина . . . 5 780
Разбојиште, поље . ; 238
Разбојиште, прослоп на Вла-
mahy. . . . . 419
Разбојиште, место, прича о
њему. . . . .. 698
Рәзбојник, плоча на олуЕу у
Доњем Ђердапу . . . 953
Рајац, вис . . .. 806
Преседво . . . . . . 645
Рајачко вино крајинскво . . 1000
Рајина Невестица, (ласица)
веровање о њој . . . . 1025
Рајиновац, стара богомоља . 66
Сабор у њему . . .. 67
Рајић Јован, о зидању Сме-
дерева. . . . . . . 154
Историја . .. . 1055
Рајић Танаско, на састанку
у Земуну. . . . . · 13
Ратни договор у Јагодини 208
Биографија његова . 269
Витештво на Љубиђу . 271
Рајаца, из Бикотинаца . 1047
Радојков Суват, караула p-
норечка. . 7125
Рајкова Накла, брзица "Ау
навска испод села Брњице 952
Рајкова Река, пећина где по-
supe Мали Пек . . ... 948
Рајковац, јгљаннЕ. 64
Рака, син Хајдук-Вељков 902
Рака Тешић, кнез, из Мио-
вице, обновио цркву Риб-
ницу . . . . . e о 868
РЕГИСТАР
Долазп у помоћ кнезу Јовици 395
Рака Чуља, из Јабуковца . 792
Ракић Вићентије, биограФија
његова . 29
Ракић Марко, у кога 1e тирьо
Ломо 339
На Такову i 847
Ракић Никола, на Такову 347
Ракље, село, прича о бору
Царидё Милице . 767
Раковица, угљаник 63
Стара богомоља . . . 66
Сабор у њој па 67
Ралетинац, цревина 182
Раља, река 60, 130
Рам, где се Карађорђе пре-
везао 1807 . 259
Рам, град, доста добро очуван 1028
Рам, село, одатле је пошла
српска депутација у Русију
да тражи помоћи . А
Рам, ђумрук и прелаз 1087
Рамаћа, вис 226
Рана, у јагодинсвом округу 223
Ранитовача, поље 522
Шанац Бојиновићев 564
Ранко, из Остружнице 100
Ранко Радић, из Неменикућа,
ва састанку у Земуну 13
Рановац, мајдан каменог угља 1026
Село, победа српска 1055
Ранчић Јован, први учитељ
смедеревски, УПОРАН ње-
гова . 145
Раонић А лекса, из села Лоз-
нице, погинуо на Грнчари 399
Ралај Брдо, извор Гружин 227
Расина, река 705
Расна, село, слава вода . 584
_ Гробни белези 590
Расница, место где је Кнез —
Милош потукао Скопљак-
пашу .. · 605. 608
Passo Augusto или Вратар-
ница 840
Равовати Камен, а
тачка .. 728
Караула внежевачва_ . 725, 824
Планински врх. . . . . 825
1927
Растиште, гробни белези . 590
Ратаска, крак Орешковици . 943
Ратаска Река или Орешкови-
ца, носи златан песак 943
Ратковић Степан, лов отет 164
Рача, варошица А 294
Рача, манастир, задужбина
краља Драгутина 589
Опденио га Мемиш-ага 607
Рача, река . 180, 227, 581
Рачки Др, о Борчу и Честину 931
О Никольском Јеванђељу 316
Рашаначки Поток, притока
Топоници 780
Рашинска Црква, (Свети А-
ранђео) прича о њој 886
Рашић Миленко, поп 886
Рашка, варошица, основао је
Гарашапин 1846 685
Столица студеничком срезу. 701
Ђумрје и пошта 102
Караула чачанска . 724
Река, погравична тачка . 728
Рашковић Мијанло, испитао
Јошаничку Бању . . . 707
Рашчиће, село, граница ча-
чанском округу 644
Рвеница, речица 420
Рготина, има калцедона . 877
Рготока Река, притока Ти-
моку 878
Испирано некад злато. . 877
Ргоште , село, извор топле
воде ; ... 899
Реалка, у Београду . . . . 45
Редут, стари шанац . 182
Рено-Есендија . 888, 1062
Реке, стара црква . 657
Река, вода, прича о њој 943
Река, извире из Тумана . 1022
Река, чувена својим житом 1078
Рељино Поље, ан а y
Посаво-Тамвави. 403
Репата Орница, извор Ko-
роглашкој реци 944
Репушничка Река, притока
трговишког Тимока. 827
Ресава, река. . . . . . 1091
1228
Ресавац Милосав, у Буни
Милетиној
При рушењу шанца ћупра-
скога . 1181
Ревавица, замовник Ћарађор- |
фев и Главашев . . 141
Ресавска Равница . 1093
Ресавски Говор . 1139
Ресавчина, река, прича о њој 1020
Ресник, село, песма о њему 120 '
Речица, мајдан мрког угља 1025
Ржана; стара црква . 657
Ржаница, село, бој с Турцима 741
Рзав Бијели, река. . 581
Рзав Велики 581
Рвав Мали, ПР ОНА Великом
Рзаву у 581
Рзав Црни, ‘рева 581
Рибари, скела 224
Рабари, погранична течка. 728
Рибарица, град у зао Се-
гедиву TE . 425
Рибарска Bama. . . . . 708
Рибарска Река. 706
Рибеш, река. '227
Рибник, блато 164
Рибница, река . 362
Црква и пећнна . . 368
Рибница, притока Иброва . 647
Рибница, прквина на једном
избрешку уз реку Сребрницу 720
Риза-Паша, последњи Муха-
Фис београдски 22
Рикман, Барон Петар Ива-
новић, протестовао против
Устава Сретењског . · 1061
Риор, вс . . . .. 306
Раор Велики, вис. . °} 361
Риор Мали, вис i 361
Рипањ, село, ужаси y Bony pi
1826 године . . А 78
Песма о њему . 120
Риста, син војводе Милана
Обреновића . . 828
Риста Радојчић из Блазнаве,
на састанку у Земуну . 18
Робаја, место, граннца чачан-
ском округу . .. . 644
; РЕГИСТАР
192
Роберт Кипријан, Живано-
вићеве примедбе нањ.
Рогача, столица канцеларији
кнезовској од 1827
Рогачица, река . -
Село, гробни белези
Роге, село рудно место.
Рогљевско, вино крајинско
Роговно, шанац стари .,.
РодоФжиникин, о даровима Ae-
ци н женама
О кнезу Снин Марковићу
О Младену Миловавовићу
Кад је дошао у Београд .
На састанку у Голубињу .
Његова сведоџба да је Ми-
ленко знао чнтати и пи-
сати С
Рожањ, брдо код Савинца 8
Рожањ, вис А
Место многих бојева
Рожањ, највиши вис на Бу-
ковику
Роман Свети, манастири,
прича о њему
Ромило, светац. . . ·· ·
Ропѓевэгіот, стари градић
Ропочево, село, песма о њему
Столица срезу ......
Ровић Јаков, из Бадови-
HANA, један од издајника
Чупићевих
Ровић Станоје, буљубаша у
Ћуприји
Ртањ, после Копаоника нај“
виши BHC |
Највиши врх његов. . · ·
Висина његова
Под њим се јалове облаци
Косе његове
Полагано се улеже....
Pra, победа српска. . . . ·
Ртковци, село клименташко
Рћанска Река, притока Бе-
личина
Руде, алевснначке
` Београдске
Ваљевске
Кнежевачке........
34
19
581
590
584
1000
743
81
82
268
661
977
. 1041
318
519
553
778
787
1104
881
121
127
РЕГИСТАР 1229
Крагујевачке - . . . ... 229 Рудовци, исторйски саста-
| Крајинске. . .. ..... 946 а влах 71
Крушевачке........ 710 Завет 1815........ 105
Подринске ....... 523 Ружица, црква у Београду 38
Пожаревачке....... 1025 Рујевац, брдо 308
Рудничке......... 311 Рујно, Стари Влах, Рашка,
Смедеревске ....... 131 Опсег и статистички пре-
'Капрйске......... 1094 глед њихов . . . . . 575
Ужичке... ...-.... 584 Популација св н жев-
Црворечке ........ 877 ска . . . а. в ви ӨТӨ
Чаланске >. oono 649 Цркве и школе 576
Шабачве :........ 432 . Површина, житељство 1876,
Руденица, стара порушена и насељеност . . . 1144
црква, прича о њој 719, 72^ Мушкиње п женскиње . . 1145
Рудина, планински вис 873 Варошани н сељаци · 1146
Брдо, стари градић 881 Насеоност по местима. . 1146
Рудиа Глава, планински вис 941 Куће и душе . · 1147
Село, рудно место 947 Венчања, рађања, и yun-
Рудник, повијарац од Beo- paba . E EE i
трада .......... 5 Ванбрачна деца . . 1148
Планина . ........ 306 П коле u богомоље . . 1149
Град еее. 311 Писмевост . . 1149
Опсео га Ломо ...... 338 Обрађевине с површипои
Некада главно место округу 348 својом. . . . . 1151, 1152
Рудничиште, цревине ... 814 Стока . . . . . . . 1458
Рудничка Река. .. .. 308 343 Руно, манастир, развалине 587
Руднички Бик ....... 312 Рудно, стара кнежина 640
Песма њему. · . · .. .. 321 Руковачки Поток, нма злата 877
Руднички округ, приступ. 305 Рукомија, стара и слаба цр-
Границе и планине 306 ква, којој народ радн лека
Boae ...... СЕЕ 307 долази . · . . . 1086
Минералне воде ..... 309 Прича о. њој . · 1082
Равви и шуме ...... 310 Рувалије, у Звижду · 1085
Руде и стариве. . . ... ` 311 Рустем-Есендија, на ca- |
Становници . . ...... 319 станку у Земуну . 13
Личности ......... 322 Рушен-Ага, пиротски хајан,
Знатна места . . . . · .. 348 потукао га Добрњац и
Вароши . ......... 348 Hays на Џивџибарама 808
Села а ое ое 349 Рушид-паша, потукао га Ka-
Статистичен преглед · · · 352 рађорђе на Грамади 839
Куће и занимање . . . .. · 353 Велики везир, опсео Вељка
Стока, жито, стање. . . . 354 и Неготин . . 898
Одело, говор . . . .... 355
Игре, даћа ........ 356
Управна подела. . . . . . 357 С
Нове тековине ...... 358
Рудно Врдо, има бакарне руде 947 Сава, пут у бели свет . . . 6
РудњвЕ, рудно место ва Ko- Граница београдском o-
паонику ........- 710 Кругу ае ә 58
1230
Граница шабачком округу
Сава Бимбаша, из Трнаве
Сава Свети, Испосница и
каца његова у Студеници
Савина Вода, извор . · · .
Савина Трпеза, шума и бр-
до
Савинац, извор млаке воде
Црква... ........
Савић Јевта, послан у Ниш
Биографија његова · · · ·
Дао своју кућу за велику
школу
Први учитељ Вуков
ФЗавковић Прота, О дану
битке мишарске 1806. .
О боју на Салашу
О боју на Глушцима и Bo-
гатнЬу . А о:
Рудно место . . "
Савово, село, стара дрва.
Сакар .
Сали-Ага, руднички бик.
Цесма њему .
С#лаш Али-Агин .
Салаш Црнобарски е
Бој и прослава Чунићева
Славан победом Чупића
над Мехмед-капетаном
Самар, планива.
Самар, вис па Озрену
Самоковска Река. > í
Рудно место на Копаонику
Самоучка Писменост ужичка
Сарановац Малош, старе-
шина крушевачки .
У шанцу на Рогозном .
Сарић Сима, из Цикота, ушао
у Лозницу без боја
Сарица, вис Јеличин.
Саставци, место
Саставци, црквине
Сатула, стара градина .
Свадба, у внежевачком о-
кругу 5
Свадбарина, пореза врајип.
ска зе Турака
Света Јела, њена црева
Градац. . . a>. è
е > оого
648,
518, 519,
657
РЕГИСТАР
418 Света Недеља, цревина. 121
268 Света Петка, манастир крај
реке Грзе. . 1104
654 Света Тројица, манастирић
317 Деспота Лазара у 29
Каменици, . . 835
704 Света Тројица, прквина ваше
308 села Ждрела . . 1082
318 Свети Аранђео (рашинска
291 црква), некад манастир, а
544 сад световна богомоља,
3 прича о њему . . . . 836
545 Свети Јован, ау од ма-
548 настира 786
Свети Краљ, пренет y Bpa-
485 Ьевшницу . Е 234
488 Свети Никодим, његове за.
дужбине Вратна и Мана- — _
489 стирица 957
584 Свети Никола, погранична
657 тачка . . .. . . . 1723
555 Светипоље, место . у 68
312 Свети Роман, манастирић,
821 прича о њему 787
449 Свети Сава, испосница и
449 каца његова у Студеници 654
451 Дао Браничеву јепископију 1036
Свети Стеван, граница алек-
488 синачва А 776
176 Свети Стевлн, (Липовац), Я
178 манастирић, запис у њему 788
706 Место природних дивота . 789
711 Светић Милош, о години po-
590 ђења Карађорђева . 253
О дану битке Манаров
740 1806 . . .. . 485
743 Свилајнац, варошица, сто-
лица срезу ресавском . . 1132
530 Свела на Морави . 1143
645 Свилеува, колевка Попа Лу-
60 ке, и победа над Али-бе-
314 том Видајићем 486
880 Свиштовски Уговор 10
Сврљиг, стари град 832
866 Сад се зове Варош 833
Сврљишко Јеванђеље 833
958 Освојио га Стеван Немања 832
Сврљижани , аа их `
преселио . . я 117
Сврљишки Тимок .
РЕГИСТАР
828
Понор његов . 827
Север, цар римски, обновио
на Руднику храм богињи
земље . . _ 813
Сегедин, место на коме је
био град Рибарница . 425
Седлари, село, порцуланска
земља . . .. .. 865
Сеземча , село, о
вода | 709
Сеидин, руњански баша, хва-
ла његова. . . 529
Села алексиначка . 810
Београдска .. . 107
Ваљевска 407
Јагодинска . 205
Кнежевачка 848
Крагујевачка . 294
Крејивсва . . 995
Крушевачка 755
Подринска . · 563
Пожаревачка . . 1067
Рудничка г а 349
Смедеревска . . . . . 164
Ћупраска . 1182
Ужичка. 619
Црноречка . 917
Чачанска . . 686
Шабачка 507
Селанце, рудно место 524
Селишта, ңрквине . 314
Селиште, место стариско 65
Селиште, стара прёвина. 586
Селиште, где се аас В
Лазар Е . 767
Семберија , део оворинчие
нахије . . 412
Семегњевац Степан, се
шина у Ужицу . 614
Сенокос, караула крушевачка 726
Септим Север, римски цар,
новац његов . .. 22
Сервеим, митрополит руд-
НЕЧЕН... . . . . . . 818
Сердар Никола Маринко-
вић, његова чудесна ре-
читост . а . 631
Сердар Сима, из Даросаве,
на договору у Орашцу .
Серезлано Брдо, брдоравав
Серчесма Али-ага, ои
му се Милош
Сестра брату љуба j песма
црноречка
Сестрољин, извор код даове,
на војни долазе многи не-
вољници
Вода, пряча о њој . . ..
e ọọ òo oe ÒO% ọọ 9 •
Сибињзнин Јанко, градно
град Јањић. · · . . . .
У селу Властеъици, прича
о томе. a. o =
Којим је путем ишао на
Косово. · · · · -....
Сибиица, село, песма .
Река, рудник
Спгиомундо, краљ маџарски,
прима Београд од Бура
Бранковића
Сикирић, стари шанац
Сикирица, село више Пара-
. huna, некад седан пири-
нач
`Сиколе, село, има мрког угља
Место рођења Чучук-Стане
Сяколска река
Сима Прекодринец, светла
спомена 3
Сама Сердар, на АООТ у
Орашцу
СимеуновиЬ Никола, из Ба-
бине Луке *
Симино Брдо, заселак, не-
кад пошта
Пошта и стан српској војсци
Симић Ат., о смрти сан
Лукића .
Симић Ђорђе, капетана и
војвода крушевачки
Симић Матија, где је Симино
Брдо ·.
Симић Стојан, у Буни Mn-
Летиној
Симо н Лека, момци Muhu-
фев ........
1231
246
778
326 .
927
1036
1082
424
699
767
112
280
554
1098
947
964
944
468
246
400
531
553
662
788
581
192
264
1232
Симоновић Никола, из Ба-
биле Луке, био талац у
Куршид-паше .
Синанбеј, паша
Султанов намесник у Кру-
шевцу
Синан-паша, разбијен и y
Шабац затворен . ·
Сингидунум, старо име Бео-
трада ; : 8
Синђелић Стеван, у manny
на Чагару í ; 265
Витештво ъегово . 799
Војвода ресавски, биогра- |
Фија његова 1107
Прво јунаштво на Јасењару 1107
Витез ва своме шанцу Ча-
гару с. № . 1108
Милутиновићева химна
њему. . . . И 1109
Cunibert, Essai historique, 15,
82, 186, 260, 290, 816;
728, 1053
Сињи Вир, свела 224, 1143
Сип, село, римски насип од
'Бердапа 952
Сипаоница, мајдан каменог
угља. 1025
Сирењар Петар, отац Хај-
дјЕ-Вељков 889 .
Сисевац, планинсви вис 871, 1091
Угљаник 1094
Ситница, притока Ибру 646
Сјајна Стена, врх Јастрепчев 704
Сјекулић, вис 578
Сјеништа, караула ужичка . 724
Сјечица, речица 581
Скела, село у ваљевсвој по-
савнниу ком се сеје кава 413
Скерла, из Липовца, погубио
најмлађег сива Марјаш-
вашиног . 491
Скопљак Сулејман-паша, ву- |
луми његови. А 16
Отпшао из Београда 18
Удара на шанац у Болечу 95
Потучен Кнезом Милошем
на Расници . . . . . 605
РЕГИСТАР
661
185
722
501
Потучен на Кукутници Kue-
зом Милошем . . . . 609
Скрапеж, река . : . . . 581
Скробница, о алек-
синачка 776
Слава Божја, планински вис 941
Слава јегде напијут у олаву,
~ цркви вропочевској 888
Славковица, прквипа . . 367
Слана Вода, пронашао ]е
Др. Панчић · . 61
Сланопађе, крушке ћупрасве 1138
Слатина, село, мајдан земље
за топионичке пећи . 865
Минерална вода вруше-
вачка ©. о. о - 709
Слана вода . 1028
Слатинска Река, притока
Рготској реци . 873
Има злата 877, 943
Слемен, вис . . .: 778
Слобода Штампе, први пут
затражена на Петровској
Свупштиви 293
Словац, брдо . . 362
Град, дело Провлете Јерине 866
Сманл-агњ бањски, послао га
Афис-паша да преговара с
Миленком . 1123
Смелеревац, бивша црква . 1080
Смедерево, нема ни једног
Турчина Е 23
Предало се Карађорђу 141
Mons aureus . з 154
Јеванђелнст Лука 155
Престонипа Србије . 158
Узео га Цар Мурат 158
Узео га Цар Мехиод Че-
лапија . . · . 159
Узели га Турци 1690 Я 160
Кнез Михаило вратио га у
српске руке . . 279
Смедеревски округ 129
Границе и брда . 129
Воде . 5 129
Равни, Шуме. а 131
Рудно благо . . . 181
Старине 131
Становници 184
Личности заслужне . . .
Знатна места. .
Вароши .
Села . т
Статистички преглед ь
Куће. . . . ..
Жито ди с 5.
Виногради . . . . ..
Стока g 18
Стање . . . . ..
Одело . . . . ..
Говор :
Песме, игре, приче у
·„Бројеница“
Управна подела
Пове тековине .
Смедовачко вино крајинско
Смиловица, планински врх
Смиљани Никола Прота,
из Бадовинаца, биогра-
Фија његова . ;
Oa Kurora страх Bocan uo-
HOCHTOJ . :
Одликовао се на Дубљу
` Отрован, умрьо
Разбио Турке на Клењу
Потукао Дервиш-Бега из
Градачца . . -
Његове победе у Китогу,
Клењу, Дубљу, Орашцу
Смиљевачко вино крајинско
Smith Wiliam о Мајданпеку
Смишаљ, планина .
Смрдан, караула врушевачка
Смрдан-Барв ок н
Сумпоровита вода
Смрдибуба Ахмет, беседник
на Белици 3
Смрдљиковац , суипоровета
вода |.
Смрт Хајдука, песма прво.
речка
Смрт младог Димитра, песма
Сојтарић, Турчин из Митрове
Руве, задужбина коју чини
Соко, распрскан у ваздух 22,
„Цура Султанова“ А
Соко, градић више алексн-
начке Бање
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА
РЕГИСТАР 1233
138 Соко, или Соколац, град
150 више Бање, прича о њему 784
153 Соко-бање . 781
164 Соколица, стена на Остри · 316
166 Соколовић, капетан, вођ срл-
167 ских драговољаца у време
167 кад је цар Jocis освојио
168 Шабац. . .. . . 492
168 Солотник, некада град и CO-
19 љанив . Я . . 585
170 Сопот, бој 105
171 Стара цревина . · . 785
· 1004 Коса код Пожаревца, на
173 којој је закључен пожаре-
174 вачки мир . · 1054
175 Спасенија, кћи Петра Ђу-
1000 кића, жртвовала ее Ћаја-
825 паши за брата Бошка 742
Спасић Ђока, о ПЕК Ран-
чићу i 146
463 Спенџа, пореза турска y Kpa-
јини .. e. 960
463 Споменик онима који су пали
464 1806 на Београду . 106
464 „Србијанка,“ идејалисана
489 историја Србије 31
Срдан Илија, диже Мачване
497 на устанак | 453
Биографија његова . 460
501 Срдар Сима, из Даросаве 100
1000 Сребрни Цар, прича о њему 1088
949 Сребрница, речица 227
577 Притока Јасеничина 309
725 Сребрница, зидина и поток 713
521 Сретење, мали манастир 656
522 Стара разваљена црква 657
190 Сретењски Устав, протество-
вала против њега Русија 1061
310 Срећковић П., о Црквинама
код Аранђеловца . . . 236
926 О Павлу Цукићу · 255
931 Његово мишљење о Остро-
вици . . 815
686 Срећно Доба, прича Hy»- |
979 Атина . 699
594 Српско Учено Друштво, по-
станав и рад његов . . 45
781. . 1093
Сртовац, минерална вода
и 18
1234
Сталаћ, вула Тодора од Ста-
РЕГИСТАР
лаћа, песма о томе 714
Скела 3 770
Граница алексиначка 776
Стамнична Река, про
Млавина · 1021
Стана, кћи Господара Ј ована 383
Станисав Н., из Планинице 888
Во р 1888 To-
дине . 912
Станишић Јован, вад је Аис
Паша стигао у Параћин 1128
Станишићи, шума подрин-
СКД аса ка 5. о. 093
Станко нз Витановаца 268
Станко Фрајкор, обновио ма-
настирић Вратну 957
Станковић Вићентије, из o-
стружнице i . 100
Станковић Милош, из 0-
стружнице . . . 100
Станковић Радивоје, запалио
куһу оцу Карађорђевом . 254
Станковић Филип, преварио
Вучића на со и хлеб. 276
Станови, сеоце, шанчић До-
брачин . И 290
Становници , алексиначког
округа . 189
Београдски. . 69
Ваљевски 369
Јагодински 185
Кпежевачки 837
Крагујевачки . 288
Крајински . 958
Крушевачви . 721
Подрински . 528
Пожаревачки. . . 1086
Рудниччи . 819
Ћуприсви . 1105
Ужички . 590
Црноречви . 885
Чачансви _ 659
Шабачки - 499
Станоје из Зеока, погубљен 70
„Стара Градина“ . 68
Отврац Пејко , биографија
његова. . E" 198
Старенберг, Грое Гвидо,
Освојио Шабац. . .
Стари Влах, данашњи срез
моравички
Старина Новак, прича о ње-
гово] и Радивојевој кули
Старине, алексиначке .
Београдске
Ваљевске
Јагодинске
Кнежевачке........
Крагујевачке
Крајинске. . . . . . · ·.
Крушевачке. . . · · · · ·
Подрписке
Пожаревачке
Рудничке
Ћупрасве ·
Црноречке
Чачанске
Шабачке
• e ооо о • •
• ооо. 9
• 6. ò% © Ò% о о
• è оя • a ò 9 о
422
Старица, планински вис 872, 941
Статистички преглед, округа
алексиначког
Београдског
Ваљевског. . ... .· ...
Јагодинског · .
Кнежевачког
Крагујевачког. · · · · · ·
Крајинског
Ерушевачк ог . . .... .
Подринског........
Пожаревачког. ......
Рудничког. г... ....
Смедеревског · . . . :..
Ћупраског
Ужичког. (еее. о.
Црноречког........
Чачанског. ........
Шабачког.........
Стева Писар, пребио топом
ногу Афис-паши .
Стеван Високи, обновио Deo-
град и пренео уњ столи-
цу своју
По једном летописцу сара-
њен најпре у Београду ·
Творац Кастаљана. · · ·
Зидине Орашје
• o% ò% • •
.
• è» • s • л
• о ооо о у
87
66
68
ны а
дидао Смедерево. .'. ..
Зидао Каленић
Градно Манасију
Хрисовуља Хилендару из
Јагодне
Повеља из Борча
Градно цркву на Дркви-
нама
Врата на Цркви Башвој.
Разбио га на Врбници Цар
Муса 1413 годнне. . ..
Састанав његов у Крушев-
цу с Мухамедом.....
Његова задужбина Мана-
сија
Смрт његова
Прича о смрти његово. ·
Стеван нз Пласковца, пао на
Смедереву
Стеван Кара
Стеван Немања освојио град
Сврљиг, Равни, Козељ
Стеван Првовенчани, Жича,
задужбина његова .
Његове мошти у Студеници
Састанак његов у граду
Равну с Андријом краљем
Марарским
Стеван Томаш, краљ босански
Стеван Хроми — Врач на
Авали
Стеван, развалине од цркве
Стевановић Данило, о месту
преласка Карађорђева у
1817 години .
Да Пореч има три острва
О пресељавању Пореча уд.
o. • ооо,
Милановац
Стевановић Деспот Ковач,
ађутант Вучићев . . .
Стевча Михаиловић, у ства-
ри Стевава Филиповића
Укинуо Земљоделску Шко-
лу у Топчидеру
РЕГИСТАР
888
164
57
721
259
974
992
585
282
1065
Стејић Јован Др.,биографија _
његова
Стење, мајдан мрког угља .
Стење, планински вис. ..
87
1094
878
Стењка, стена у Дунаву .
ствпан Ратковић, логотет .
Степањска Црева, старина .
Стиг, чувен својим житом.
Сто, огодела планина.
Планински вис .
Граница крајинском округу
Сто Голи, вис на Столовима
Стојадин старац, МР о
њему. ... га
Стојан из Воршића $ NPER
Советник
Стојан Буљубаша, влашка
песма
Стојан Протић, зарварински
прота, на колац набијен,
Стојановић Живан, служио
у Кочину Крајину по го-
дине за 100 пара. .
Стојановић Исидор, исвопао
Врачарску рупу . .
О месту преласка Карађор-
ђева 1817 године .
О Смрти Карђорђевој.
Стојановић Петар, чаршӣски
(ужички). кнез. ·.
Стојићевић Јанко, брат Ми-
лошев , заробљен у Леш-
ници .
Стојићевић Малош Поце-
рац, војвода подерсви,
биографија његова .
Карађорђе га завојводио .
Кулинова сабља, и мегдан
с Мехом Оругџићем
Погинуо од хајдука Прела
Гроб његов код праве AO-
брићске ....
Стојковић Ђерөсим, владина
неготински, биографија ње-
ГОВа а. а а га 1
Стојковић Миленко , Поп
Лука ценио га је више
него друге војводе . .
Убио Мула я 7 Ада-
калу . ТИР
Биографија његова .
Дућанџија и сељак.
Исекао Дахије у Адакалј
78"
1235
953
164
367
1073
423
871
940
644
588
104
1009
199
355
41
259
260
641
447
442
443
446
447
428
971
440
952
1039
1039
1040
1236 РЕГИСТАР
Стојковић Миленко я Страшимир, жупан, црква ча-
Разбио АФис-пашу на Иван- > чанска његова задужбина ' 676
ковцу ... 0...0... 1040 Стрела, војвода лесковачки,
1811 протеран у Русију. 1040 биографија његова : 792
Харем његов ...... ' 1040 „Стрина“ Курсулина . 336
Јовићев суд о њему ... 1041 Студена, угљаник г 947
Стојковић Павле cyauja yy- Студеница, река, пзвор внсе-
жицу 616 ле воде 647, 648
Стојковић Петар, о Добрача 284 Мајка српских манастира 652
Стојник Пусти 237 Пошта у њој . . . . . 702
Стока, алексиначка . 814 Ступањ, мајдан мрког угља 1025
Београдска . 113, 114 Ступањска Чесма, караула
Ваљевска . 413 ужичка . "ONE ра 724
Јагодинска 010 Субјел, планива 577
Кнежевачка 849 Старн град . 586
Крагујевачка 300 Сува Река, речица . 1020
Крајинска . 1000 Сува Чешма, преседлица ко-
Крушевачка 764 дом је Карађорђе протерао
Подринска . 568 топове на Ужице . . 610
Пожаревачка . 1075 Суваја (у Кривом Виру) мај-
"Рудничка . . . . . . 354 дан угљена лигнита . . 877
Смедеревска . . . . . 168 Сувати у ужичком округу 628
Ћупраска . . . . . . 1138 Суви Гроб, извор . 308
Ужичка . 628 Суви Извор, пзвор Моравии
Црворечка . . . 921 · у Јанковом Камену 579
Чачанска . . 692 Суви Кладенац, караула EHe-
Шабачка | 511 жевачка . . . . 725, 825
Отока из Кисиљева, дигао Суви Поток, има злата . 877
1804 рамску нахију . 1038 Суви Хрт, караула ужичка 714
Столац, караула ужичка . 724 Суво Брдо, а а
Јтолови, планина . . 644 вачка 715
Шума ·. . . 648 Суво Рудиште, рудно место
СтошићЪ Илија, , буљубаша на Копаонику . . . . 711
Добрњчев, а доцније вој- Караула крушевачка 725
вода · . . . . 1046 Сувобор, повијарац од Beo-
Страгари, село, рудник. 229 града . . . .... 5
Твориља барјта. 290 Вас рудничен . Я 306
Стража, вис подринеки . 519 Плавина А 361
Зидина. . .. . 950 Суводање, село где се родно
Брдо вод Петровца, има Бирчанин . . . e . 379
каменог угља, и салитре 1026 Суводо, знаци на
Стражара, вис . . 361 српска . у 840
Стратимировић, интрополит, Сугубина, село, град . 181
белешка о Делиграду . 793 Сулејман-ага, ва састанку у
Стражињић Бан, кула његова демунну . . . . . . 13
на Мучњу . 586 Сулејман-бөг Алибеговиь,
Страцимир, преседлица Ja- спахија тршићски , · 548
стрепчева . . . · . 704 Сулејмана, Султан, отео Beo-
725 град од Маџара . . . 9
Каратла крушевачка
РЕГИСТАР
Сулеман-паша, разбијен и у
Шабац затворен 501
Суморовац , планинисви вис 872,
1018
Суповац, пограничва тачка 723
Караула алексиначка 725
Граница алексиначка 775
Сутеска град, више села
Грабовца . 180
Суша ван из ГИА 100
T
Табаковац, ушће Јасиковач-
кој реци 944
Табаковац и Брусник H3- .
међу њих порушен градић 956
Табор, брег у Криваји, прича
о њему 426
Табориште на Белици све-
док крвавих догађаја 200
Тадић Јеврем, из Ваљева . 395
Таково а 827
Таковска Црква, 844
Начинио је Марко Булбул
и стриц му Радивоје . 345
Таковски Грм . 844
Такољин, место А | 60
Таксин, слабомоћни роб. 988
Таламбас, шанац на Злати-
бору | 608
Талијата, римски град 1028
Тамнава, река 868
Извире у Миличаници_ 420
Кнежина 416
Тамничко вино врајннсво 1000
Танаско Михаиловић из Вер-
шића, кнез 833
Танда, село, рудно место 947
Танка Боса, вис на Озрену 778
Таор, планина, извор Скра-
пежу А 581
Тапавац, његова кисела вода 61
Тапавац Горњи, рудник 68
Тапавац Доњи, рудник 63
Тара, планина, ор Рачи 578, 581
Река . .. . .' 578
1287
Татаран, цар, саградио град
Рибарицу . .. · 425
Татарна, место Е" 68
Дели Левач од Груже. 226
Татарна, равинца у Вражогрнцу 881
Прича о њој. . . . . e 914
Татрна, коса 180
Таурунум, мисли се да се
и овако Београд звао ž 8
Тахир-Ага, старешина пожа-
‚ ревачки . l | .. 1059
Тахир Валота. .. 138
Тахир-Кубур, Bob Ћерим- |
пашиног одељења . 189
Ташмајдан, у SOPARI : 38
„Тежаж“ 46
Текериш, извор лековите воде 521
Рудно место . 524
Текија, мајдан каменог угља 946
Место рођења Аврама Пе-
тронијевића . . . . . 965
Варошица, где је мученички
издану о славни Коча 995
Тековине нове, алексиначке 822
Београдске =. ВАТ
Баљевске 417
Кнежевачке : 869
Крагујевачке . . . .®. 303
‚ Крајинске .... А 1014
· Крушевачке | 769
Подринске . 574
Пожаревачке . . . . 1086
Рудничке . . > . o 858
Смедеревске 176
Ћупрӣске . . . . . 114:
Ужичке. . . . . . o 642
Црноречке '. 939
Чачанске 702
Шабачке 51"
Темнић, кнежина . Е 222
Тенка Стевановић Стеван
спојио две граматикалне
класе у једну, у Зајечару 916
Писмо његово Павлу Бог-
дановићу . p зе са 962
Биографија његова . 967
Заузео Неготин 1838 985
Теодор Миханловић, отац
Кнеза Милоша . . 32:
1238
Теодор Оборкнез из Кнића,
Стока . .
РЕГИСТАР
биографија његова 268
Теодосије Оборкнез из 0-
рашца, биографија његова 261
Теодосије Студеничанин,
води дечва Ђерасима, по-
тоњег владику, у манастир 472
Теофан, митрополит ваљевски 232
Теочин, место рођења Дрин-
чићева . . . . . . . 346
Тепечи, село, стара црева . 657
Техерич, место.. . . . 180
Извор Јасеници . 227
Тешица, караула алевснначка 725
~ "Село, граница алексиначка 775
Тидебел Ђенерал, о шумама
у Србији 583
Тијање , столица Драгалову 701
Тиква, планина . . 177
Тимок, главна река внеже-
вачка . . . . .. 826
Граница крајинском округу 942
Тимоқ Бели . К 828
Тимок Вөлики или Трао-
вишки . .. 827
Тимок Кривовирски или Ц. р"
на Река . . . 828, 878
Тимок»Мали или Сврљишки 827
Тимок Сврљишки, СР ње-
TOB А 87
Tumor TproBEMmEH | или Ве-
лики, извор његов . 827
Тимок Црни. . . . . . 873
Тимочка Крајина; обим и
статистички преглед 771
Насељеност њених округа. 772
Мушкиње и женскиње 772, 1145
Школе и богомоље 772, 778, 1149
Површина популација 1875,
и насељеност . . 1144
Варошани и сеъаци. . . 1146
Насеоност по местима. . 1146
Куће и душе . . . . 1147
Вевчања, рођења и умирања 1147
Ванбрачна деца . . . . 1148
Писменост . . 1149
Обрађевине с површином
својом . . • 1151, 1152
`. 1153
Ф
Тирон Тодор, његове мошти
у Велуһу . ..... 1
Тисовица, река, граница у-
жичком округу . 577, 5
Караула ужичка . . 74
Тичар, поље . . 50
Прослављено победом . . 5%
Тодорова Река, брдо, мајдав
бакарне и гвоздене руде.
Тодоровић Лазар, капује-
хаја из Свилеуве, биогра-
Фија његова . . . 41
Тодоровић Милоје, Обор-
кнез, биографија његова . 1%
Послат у Цариград . 18
Тодоровић Панта, из Приче 19
Тодоровић Радисав о Вучић 1"
ТодоровиЬ Стеван, живопн-
сац, његова слика Манасије 11;
Токатлић, убио га ан
10%
ВИ Dia 3%
Толисавац, рудно место. . 5
Развале . 0. .
Толисавци, рудВнЕ s
Толишница, река ..... #
Тома, његова задужбина. ·
Томанија, gha A Bae Богиће-
Baha. · · · . №.
Томаш Стеван, враљ босвнекв в.
Томашевац, победа Њнића-
нинсва . .. а
Томашевић Потар, из Лоче
Bana, на Такову ..... №.
Томашевић Стеван, зет дес-
потице Јелене .
Томић Јова, из Метинца, н на
TagoBy ор иа а
Топаловић ио на Ta- —
кову . ж.
Топлик, пештера е; д брег |
Голијом .... 51
Топлица, река .... 36.
Топлица Милав, двори ње-
гови у Берковцу
Топола, село, град Кари
е о о • •
ђев и гроб његов. 35
Рудник .......... ЈЕ
Топола, караула кнежевачка е
824.
\
Тополовник , мајдан мрког
угља
Топољак, јако утврђен шанад
Топоница, река, погранична
тачка
Граница алексиначка
Притока њени Морави
Мајдан . Р
Топчидер, река и долива
Велика народна скупштина
Топчидерска Река.
Торлве, вису београдском
округу рУ
Торник,
Ве... У
Погибија Ате Бубњевића 3
Торничка Преведао, прелаз
преко косе .
Тосун, Пазванџин во У
Тоша, старешина над Гургу-
совцем . . и“ о
Траиловиь Ђорђе, ‚ из Ja-
буковца, провео Русе уз
Мијзиловачеј реву на Ма-
лајницу . .
Трандаеило Дука, о Бонди
Буљубаши . . . А
Трбушница, рудно место
Трговачко - -занатлијоки `од-
бор у Београду .
Требич, чесма Кнеза Милоша
Треботин, село, извор хладне
алкалске виселе воде .
Тресак, караула кнежевачка
Тресије, црквина
Запис на њој. 5
Треска, ваменити MASAE
Дело Проклете Јерине.
Караула .
Трешњевица, село, руднив.
Трешњице Доња, развалине
од градића .
Трешњевица, крваво разбо-
јиште .
Тривковић Станко. , узрок
смрти Анте Богићевића .
Тривунац Јован, изабран
народом у суд алексиначки
Тријешњице, река, граница
e о • • • © © о © • •"
шанац.
РЕГИСТАР
1025
803
776
779
947
41
42
60
59
554
578
608
519
138
889
подринском и ЈАВИ 0-
кругу .
Три Кладенца, караула а-
лексиначка
а садашња Троц-
ка . 65,
Триповац, вис.
Три Сестрице, вис Јастреп-
чев
Трнава, угљаник
Трнава, село, минерална вода
Стара црква
Некад манастир, а сад црева,
легло Хаџипроданове буне
Трнавац Радоје, на састанку
у Земуну
Тробовиље, село, извор Леш-
нице
Троглав, планина
Тројан Град, највиши врх на
Церу
Прича о њему
Тројан Цар. прича о њему
Градио град Кулину
Тројанова Табла, запис на
њоје
Тројанова Ћуприја, на Ду-
наву............
Тројица, манастир
Тројица, порушена црква. .
Троноша манастир
Троношки Летопис
Трпеза, стена у Дунаву ..
Трстеник, скела
Варошица, стара Осаоница
Трудово, караула ужичка `.
Тршић, село, до века славно
Тршка црква, стара грађе-
ВИНО ео ол
Туба Козар, прича о ъему
Тубић, гробни белези ...
Тувари, сада Мноница. · ·
Тулба Кара- Мустафина, у
граду београдском. · · ·
Тулба, код Смедерева ..
Тулежи, колевка владици
рашко · призренском Jans-
ћију
1239
518
725
107
806
704
229
648
657
673
423
423
424
541
959
656
1095
527
527
952
224
755
724
554
1038
568
590
870
39
188
101
1240 РЕГИСТАР
Тулумина, пореза крајинска је углављен пожаревачки
за Турава... · · · · .. 959 мир 21 јула 1718. . 1037
Туман, манастир Милоша O- Ђирило, митрополит бео-
билића еее 951 градски, зађаконио BASAH-
Прича о томе....... 1035 ку Јанићија . А 602
Тумба, планински вис . . 825 Ћирило, патријар српсви, 0-
Тупањ, гранична тачка EO- свештао Манасију . 1098
инсйска ......... 723 'Ћириловац, старине 132
Караула црноречка . · · · 725 Ћирковић Веселин, изабрат
Тупижница, вис кожељских за старешину средњег сре-
планина ......... 826 за у нахији врушевачкој 728
Турија, река ........ 60 Ћићевац, и. алекси-
Притова Моравина.... 780 начка Е 176
Турчанинов, пуковник, у Ђорзука, Турчин, ортак Мя:
опсади Фетислама. · . . . 989 лана Обреновића 325
Турчиновац, пећина . . . . 316 аот Милошу да sdi
Тусто Bpao, караула ужичка 724 á
Tyra, његова задужбина . . 1104 ВОр-Мщат, арамбаша 867, 373
Тута, Јаков, Тома, Влатко, Roca Стеван Стојановић, ÓH-
и Миљко, и њихове задуж- отрава Barosa 1047
бавен е 1104 Жуковац, брдо, под њим ma-
Туцаковић Петар, диже с нац на Шиљеговцу 744
Вучићем Гружу у помоћ Ћуприја, понтонски мост 224
Хаџи Продану...... 275 Окружна варош. · · 1128
Биографија његова . ... 285 "зовор а Кнеза Muno- Р"
а рашлије . Я
Пристао уз Хари Продана 664 opinen танки ~ ` 1180
Мостови њени . 1131
R Школе . 1131
Ђуприлић, велики везир. o-
Baja - паша , писмо његово тео Београд од Немаца . 9
внезу Аксентију . ‚ 91, 93 Жупрӣоки округ, границе и
Ноно у Хаџином Пољу . 308 планине Бегово: · 1090
Погинуо на Чачку . 678 Воде. . . . - · · 1091
Bainn- би! Плавине и шуме . ... + 1098
јин-паша , разбијен и у
Шабац затворен 501 Рудно благо . . . . 1094
Остаци од старине . . 1095
Ђашие-паша, комисар Typ- Становници и историја њи-
ски, који је предао кру- хова. . а, ia . 1105
шевачку, параћинску, ра- Личности CEA . 1107
жањсву и ери на- Знатна места. . . · 1120
хију. · 729 Вароши . . 1128
"Беле-кула, озидана од epi- Села . . 1132
ских глава 800 Статистички преглед . 1185
Ђелије, манастириште у Ка- Насељеност, мушкињо и
менову . . . . 1032 женскиње, Власи и Ци-
ЋЂерам-паша . . .. à 189 гани . . Я 1186
Зипуровац, место, 67 Школе и богомоље, куће,
“Вириковац, село, више њега занимање . . . 1187
РЕГИСТАР
Жито, виногради, стока,
воћке, . > а а 1188
Одело у . 1138
Говор, песме . · 1139
Приче, имена од милоште 1140
Управна подела . · 1142
Нове тековине · 1142
ЂуртоглиЬ, убио га Јован
Белов на Јеленчи 458
Ћурчија Ђорђе, хајдукује с
Недићима . ь 382
Арамбаша, бзотратија ње-
това 440
Истерао Турве из Јадра и
Рађевине . 495
Шанац његов на Ковиљачи 525
Запалио Али-бегове дворе
. у Шурицама . · . 530
Ушао у Крупањ . 530
Вук му писар. . . . 548
У
Уб, речица 363
Варошица А 406
Столица срезу тамнавском 416
Увац, река ; 579
Граница ужичком округу . 577
Гранична пруга . . 728
Угриновић, прота зајечарски,
о градићу на Кривој Коси 879
Yapa и Кудра, а. брата,
прича о њима . . 1051
Удовице, прича о имену 172
Узенгија, планина. . 1019
Градић . . 1032
Узовничко Поље 622
Ужице, град, распрскан у
ваздух . 22, 279
Овружно место 611
1690 освојио „га Капетан
Занилацки 612
1805 освојили су Срби `ва-
рош . 618
1807 Карађорђе освојио и
град и варош 618
1813 заузму га Турци. 614
614
1862 раслрскан град
Ужичка јепископија .
Ужички округ, границе и
планнне о ер. а
Воде.
Минералне воде, Равни
Шуме А
Рудво благо
Старине
Становници, саноучва | nH-
смеяост и пословички IO-
вор њихов
Шеретлук
Личности
Знатна места.
Вароши .
Села, .
Статистички преглед
Цркве, школе, куће А
Жито, виногради, ливаде.
Стока, вошвице, сувати
Одело . . . ый
Говор . . . .
Гусле, моћ њихова y овом
крају за з 5
Песме w . .. ...
Игре.
Приповетке
Управна подела . .
Нове тековине . . °.
Умка, на којој је прочитан
хатишерих 1830
Умка, столица срезу .
Управна Подела алексиначка
Београдска
Ваљевска
Јагодинска
Кнежевачва
Крагујевачка
Крајинска .
Крушевачка
Пожаревачка
Рудничва
Ћупрасва .
Ужичка
Црноречка
Чачанска
Шабачка й ;
Yonjanora Ћуприја, сукоб
изме Срба и Турака .
· 590,
1241
614
577
578
582
588
584
585
591
591
595
606
611
619
625
626
627
628
680
681
682
638
636
636
640
642
39.
127
821
-126
416
223
868
. 808
1018
769
357
1142
640
939
701
516
1056
1242
_ Уве, село, ушће Рекино. .
Устриковац, планински вис
Ушће, село, добри виногради
Фазлибаша, отац Карађорђев
чувао му кошнице
Фармакија, отац Нулин .
Ферет, Живко Јевтић
Феризбеговић, ухватио га
Јанкул у Крушевцу
Фетислам, нема ни једног
Турчина |
Град на Дунаву
Записи у њему 986, 988, 990, 991
Руси потучени
Освојен 1810
Филип Латин, прича о ње-
товом самокову
Филип Маџарин, кула његова
на Главеји
Филиповић Максим, из Г.
Буковице, то на 88-
савици
Филиповић Стөван, на CA-
станку у Орапщу А
Филиповића Стеве ствар
пред Саветом и. Кнезом
Миханлом
Фићир-бајир, брег | 38 раз-
мишљање А
Флавије Феликс, његова ле-
гија у Тауруяуму
Фондова Управа, дуговање
смедеревског округа
Дужвици из јагодинског
округа .
Фочић Евендија, на састанку
у Земуну
Фочић Мехмед-Ага, један
од четворице Дахија
Посевао Ненадовића и Bap-
чанина
Убио га Миленко у Ада-.
калу . | 3
Фочић Мус-Ага, заповедник
Шапца под Дахијама .
372,
РЕГИСТАР
1022 Изненада ојадио Шабац. (1%
878 Фрањо І, цар Аустријски
692 о Авали .. . .... й
Фрањо Јосие р ча а #7
Френга, болест. . .... #
Места где је има и извор
откуда је. . . . ... 86
Френчевићи: Селим-Вет,
254 дека, и Смака, буна коју
908 су изазвали .
480 Убијен на Липовцу ... 4
764 Фуад-паша, вако зове Beo-
град .
23
986 | х
989
990 Жаила, планина, из које —
извире Ибар .....
713 Хаир-Земан , прича ay
Атина ......
181 Хајдук Вељко Перон
ратни договор у Јагодини 3
Moge у Лепеници . $.
899 Освојио Бању -
Биографија његова ... №
246 Чобавин у Турчина у Ба
| дину . . $
Кувар у војводе түрсвог 1
282 Пожаревцу
Хајдув Станоја Главаша . #
5 Одмеће Пт Реку . E
Рањен у Бањи са usro-
8 вићем . У
У Поречу с Меленкок .. @
170 С Русима у Крајини и:
Рањен на Варварину 201, ##
210 Карађорђе га поставио во)
водом нахије неготинске
13 Продрьо до Видина
Победа његова на Буковчи &
11 Смрт његова . TE:
Његов суд о Младену . =
378 Његова три добра 8.
Чучук-Стана . 90%
952 Његов суд о Џоди војводи А
У боју на Малајници . ~
498 Победилац на Прахову . “
Хајдук-Вељко Петровић
Натпис на плочи од брата
му Милутина
Јунаштво његово на Пеку
Хајдучка Чешма, где је
Доситије желео бити са-
рањен |
Хајдучко вино врајинско
Хамер, историја османскога
царства
Хан, развале испод Мана-
сије
Харач, пореза врајннска за
Турака
Хасан-паша, везир београд-
сви под Дахијама .
Хасан-паша бањалу раз-
бијен и у Шабац затворен
Хасан-паша сребрнички,
разбијен и у тоа за-
творен :
Хасан-пашина anana, са-
дашња Паланка
Хаџи-бег сребрничкя, Ha-
падао Братачић ь
Потувао га Карађорђе .
Саџи-Ђерва, а ње-
гова . У
Саџи-Климента, послан да
убије Карађорђа .
саџи - Мелентије Стевано-
вић, архимандрит рачан-
ски, Чупић га заменио на
мегдану са Бегом Хан
лићем : Зар“
Биографија његова
аџи - Меленти)э Никшић,
владика шабачки, биогра-
Фпја његова
Убијен по наредби Кнеза
Милоша
адги- Моста, посекао га Му.
тап у Босуту ....
»ми-Никола, из Сарајева,
ког је Вељко поставио над
свима шанчевима и пеша-
цима .
хи - Николе, Мајавловић,
РЕГИСТАР
985
1056
28
1000
1056
1101
958
12
501
501
161
400
498
376
244
451
596
669
670
465
887
1243
бимбаша, биографија ње-
гова 964
Хаџи-Продан Глигоријевић,
бнографија његова 662
Умрьо у Весарабији 665
Хаџи-Проданова Пећина, . 674
Хаџи-Рувим, а ње-
гова . . 374
Учио се у Боговађи . 402
дапис о црввама које су
Турци попалиля 369
Хаџи-Стеван, плочу, која је ·
у Витовници, донео из
другог црквишта 1085
Хаџин Брод. 610
Хаџино Острво, једно од 8
поречка острва . . 974
Хаџино Поље, где је ноћио
Ћаја-паша 308, 348
Хера Милутин Петровић,
бпограФија његова 908
Хербез Тодор, једини на са-
мртном часу Добрьчевом 1042:
Хердер барон, о висини
Рудника 306
0 богутовачкој инпбрња-
ној води - 647
О минералним водама ча- Е
чанским 648
О минералној води у Бу-
nama и Мајдеву . 709
О руднику Плани. 711
О висини Prea.. 776
О Алексиначко) Бањи . 781
О Гамзиград-бањици . 875
О мајдану у Валакоњу 877
О старом мајдану у Лукову 877
О кулама на Гамзиграду . 579
О Мајданпеку С 949
О минерално) води у Ве-
зичеву .-. 1022
О зидинама узвици 1031
О градићу Кучајни . 1038
Херешт, гроб војводе Ми-
лана Обреновића 828
Херчеге, град а Caj-
пана 586
Хисарцик , ттрово нме за
Гроцку . . в 65
1244
Хотин, место живљења Ка-
РЕГИСТАР
рађорђева у Бесарабији . 259
Хофман Ф., навод 63
Његов суд о а ау
Һупрӣским . . 1094
Хоџа Пита, о соколу | 525
Хуан, брдо . . 307
Хум, вис, . 1091
Хусејин - паша, београдски
везир, на умци где је
‚ читан хатншернх 19
Хусеин-паша видински, Ca-
станак његов с Кнезом Ми-
лошем у Брегову . 980
Ц
Цар Константин, син Стра-
шимпра цара бугарскога,
умрьо у Београду 27
Цар Лазар, порушио Београд · 8
Начинио Јошаницу . 183
Затворио у Ужице Николу
Алтомановића , где је и
умрђо, 612
Кула његова у Крушевцу 717
Садно винограде у Ботуњи 767
Којим је путем ишао на
Косово 767
Његов трг у. Кули 1031
Порушио Градац у Каљишту 1031
Задужбина му Горњак . 1032
Његово дело црева Заова 10365
„Расипа Радича а
ћа, у Браничеву“ 1037
дадужбина његова Раван una 1102
Преношење моштй његових 1104
Цар Лазар и Царица Mau-
лица шетали се по Ше-
TOBY. .... 1053
Царански, дијалекат влашки
у Србији . · .. 922
Цара» Радовала благо . 1012
Царева Вода, извор у Тру-
дељу 345
Царева Пољана, ` место 1054
Царевића Јелак, вис на CTO-
ловима . . . . . .. 644
Царево Гумно .
Царибрдо
Цариград , градић код ВЕ
HOME .
Царина, стари бунар _
Царица Милица, градила
Љубостињу |
ев бор у селу Рављана
Царски Брег, прича о њему
Царско Поље, прича о њему
Цветић Јован из Гунцата
Цвиленев, пуковник, с Добрњ-
дем освојио Фетислам 1810
године
Централна земаљска управа
у Београд пренесена
Цер, пларина шабачка
Граница подринском округу
Церибаша, брдораван
К птвица врајинска . . .
Церибашко вино крајинско
Церница, речица _
Церова, караула крушевачка
Граница алексиначка
Церовац Сима , момак Ћур-
чијин
Цагани у пожаревачком овр.
Цигански Камен, стена у
Дунаву
Цигански Хрт, рудно место
Marss, караула ужичка .
Цикоте, воденично камење
Цинцар-Јанко, Чупић та coa-
сао у боју на Главици
БијограФија његова
Посекао Остроч-капетана, а
одликовао се у много 60-
јева ми“
Рањен на Тичару |
Био у првом! освојењу у-
жица . .
Цинцар Марко, а а
његова
Цинцаревић Ђорђе, о своме
оцу ..
Црвена Вода, минерална.
Црвена Јаруга, место где је
1029
1054
527
132
184
167
555
559
268
990
20
418
518
945
999
1000
521
725
176
442
1072
953
946
124
524
451
465
465
556
618
466
466
581
Карађорђе закопао оца 74, 255
Црвене Стене .
519
РЕГИСТАР
Црвено Брдо, стари градиь.. 881
„Црвењак Марко, ‘из Јасења 792
Цревенац, место . 68
Караула внежевачка 725, 824
Црквина, брег у Кривајн,
прича о вему 426
· Цревине, код Аранђеловца 236
Црквиште у селу Каменову 1032
Црна Гора, стара кнежина 640
Црна Стена, град на Дунаву 953
Црна Тисница, речица 1020
Црна Чука, караула круше-
BATEA 725
Црнајка, село, рудно место 947
Црна)ска Река, врело Io-
речке Реке | 943
Црни Вир, прича о њему. 1095
Црни Врх, планина . 177
Висина ъегова 226
Прни Врх, вис . 307
Црни Врх, ужички вис . 577
Црни Врх, вне на Столовима 644
Црни Врх, планински вис 826, 871
Бакарни рудник 877
Црни Врх, планински вис 941
Црница, река. 1092
Црниљево, село ваљевско
кисела вода у њему 363
Црни Тимок (Црна Река) 828, 873
Има злата 877
ЦПрдобарско Шиљегариште,
Вис на Озрену . ; 178
Црнољевица, погранична тач-
ка . a . 1723
Црнољевичка Река, притока
Сврљишком Тимову . 827
Црнокосв, планина ' 577, 607
Црноречки округ, границе и
планине о а 870
Воде .. ... 873
Минералне воде 874
Равнице и Шуме 876
Рудно благо. . 877
Старине . 878
Слава јегда напијут у славу 883
Становници, историја њи-
хова . 885
Личности 889
Знатна места . 914
Вароши
Села :
Статистички преглед .
Куће, заннмање, жито.
Стока, воће, коњи, вуна .
Одело РС НЕ
Говор .
Песме
Игре
Песме бугарске, дрпоречке
Бугарска Коледница
Управна подела
Нове тековине
Црња, притока Ибру . .
Цукато, Гроф, освојно Дуд,
С Милавом Обреновићем
освојпо Брзу Паланку .
Цукић Коста, Шта је Павлу
Цукиђу
Учинио да се Љубпчево
тако назове .
Цукић Лазар, капетан, при-
мпо од Турака Шабац
1867 године .
Цукић Павле,
његова . 5
Ради у друштву с `Зовацом,
Молером и Симом.
Старешина крушевачки
У шанцу ва Рогозном .
Витез на Рановцу
,
бнографша
Одликовао сена Пожаревцу-
Цукић Петар, Шта је ни
Цувиђу í
Послат да убије владику
Мелентија Никшића
Цукић Стојан Јовановић,
погинуо на Буковици .
Вођ „Катана“ ТИГ
Цукићка Маца, жена Пере
Цукића, о убиству владике
Мелентија ;
Цуљковић , село, добри BH-
ногради . . . . ..
1245
915
917
918
920
921
921
923
923
930
981.
937
939
939
646
979
994
285
. 1066
503
284
392
740
743
. 1055
1060
285
670
400
433
671
511
1246
Ч
Чавић ЖХаџи- Мустај Бег,
избавио робље Хаџипро-
даново . · . 662
Чагар, шанац Синђелићев 265 798
Чаково, место рођења До-
ситијева . . . 28
Чалапија Мехмед Цар, узео
Смедерево . А . 159
Чалуковић Аксентије ; на
Такову . 347
Чалуковиь Вићентије ў нв
Такову . 347
Чамџија Милисав, биогра- ,
uja његова . . . . . 86
Његова песма. 120
Чанци, на врху брда Пехара 361
Чарапић Васа, биографија
његова. . . s e 18
Погинуо на Београду · . 76
Гроб му у Раковици . . 866
У песми . . 119
Разбпо Турке на Лештан! ама 103
У боју на Карановцу 679
Чарапић Марко, погубљен. 170
Чарапић Танасије, којвода
и брат Васин... . 77
У боју на Малајници 972
Сирт његова на Прахову. 978
Чардаклија, посланик у By-
курешту 1121
Чаршија, место старинско . 65
Чаршија, код варошпце Пе-
тровца, старо место 1054
Чатаће, стари град у Корбову 954
Чачак, откуд му име. 656
Окружна варош · 676
Црква чачанска . . . . 677
Звова чачанска 677
Бој 1805 678
Бој 1815 . . . 678
Школе његове ‚ · . 678
Столица среза трнавског . 761
Чачанска Звона, скоро на-
фена 677
Чачанска Прва, задужбина
жупана Страшимира, два
пута турска џамија . . 676
РЕГИСТАР А
Чаченски округ, границе и
планине 644
Воде. 646
Минералне воде. 647
Равнице п Шуме 648
Рудно благо 649
Старине . 650
Морална услуга српских
_ манастира 651
Становници 659
Личности 660
Места знатна. 678
Вароши . 676
Села . 686
Статистички прег. лед 690
Куће и Стање 691
Жито . . . 691
Ливаде, вино, воће, д дуван,
стока . . . . . . · 692
Одело и Говор 693
Песме 694
Приче 5 698
Срећно доба, прича Hy
Атина . 699
Игре . 5 701
Управна подела З 701
Нове тековине А 702
Чезава, мајдан мрког угља | 1025
Зиднне од града . 1028
Чекич, место где Мали Пек
утиче у Велики . . . . 942
Чемеришта, вис ужички . . 578
Чемерница, река i 343
Планина 578
Чемерно, голо брдо 645
Граница чачанском округу 644
Черењ, село, стара чри 657
Честин, село 230
Честобродица, преседао .. 1091
ЧетаЪе Велико. . 955
Четаће Мало . 955
Чиготэ, вис E a 578
Чиплак-А да, зидине 953
Читаоница београдска . . 48
Чича Јаков, из Неготина
песма из 1811 године . 1008
Чича Петар Некић, из Тр-
бушнице, прича његова 105
РЕГИОТАР
„Чича Срећко,“ о
његова . 289
Чокешина, славан манастир 428
Крвав бој на фет Су-
боту 1804 i . 487
Чокешинска Река . 420
Чокордин, притока Млавина 1021
Чолак-А лија, потучен под
Руднивом . А ° 812
Чолак-Анта. Симоновић. 789
Чолама, јело сврљишко . 856
Чомрда, планински вис . 941
Чубра Чојковић, види: Сима
Милутиновић Боа 31
Чубрица, вис, 361
Чук, каменити вис . 309
Вис, ушће Љигу 362
Чук, вис, н на њему развале
од града . 958
Чукар, МАЊУ у селу Мут-
HHNH А 1105
Чукур-Чешма, врвав сукоб
на њој . . | 21
Место сувоба Турака и
„Срба l l 41
Чуља Рака, из Јабувовца 792
Чумићско Брдо . 226
Извор Рачи 227
Чупе Капетан, посечен на
Умци, по њему званој . 69
Чупина Умка, спалиште Св.
Саве · . . . 69
Чупић Никола, артнлерй- ·
ски капетан , биографија
његова 476
Умрьо у Opany . -. 478
Књижевни Фонад његов. 479
Чупић Стојан, Змај од Ho-
haja, издан Турцима . 481, 432
Биографија његова, ‚ 449
Усинио га Страхиња Чупић 450
Погубно на Дреновду My-
лу Сарајлију 451
Мегдан с Бегом Зумбудићем 451
Неоснована сумња на B 453
Кртва издаје . сє 455
Речитост његова . 456
С Поп Луком разбио на
Салашу Али-пашу Видајића 488
1247
· Разбио Турке измеђ Глу-
шаца и Богатића . 489
Рањен на Тичару . 556, 559
Чупић Стражиња, поочим
Стојана Чупића . . . 450
Чучуге, село, разбојиште тур-
сво . 0. . . . 403
Чучув- -Crtana , друга жена
Хајдук-Вељкова 901, 902, 964
Састанак њен са Маријом,
првом женом Хајдук-Вељ-
ковом 930
Удала се за Јоргаћа 903
і
Џањево, село некада Души-
‚ца, цоквица његова 955
Џебеџибаше, на састанку у
Земуну. .... . o 13
Џеврин, место, ка
вода . ; 945
Тевринско вино врајннско . 1000
Пивцибаре, селанце, славна
победа српска . 803
Џида, старешина бећарсен на
Делиграду . сть . 792
Џидиља, угљаник А . 1094
Џиновита Стена, брег под-
рински 3 . 519
Џода Ђорђевић Петар, вој-
вода црноречки, биографија
његова . 913
Џодић Маринко, дигао Хо.
моље и Млаву . 1038
Џора Осман, погивуо у боју
на Фучугама 408
Ш
Шабац, нема ни једног Тур-
ЧИНА: поно а a 23
Кнез Михаило вратио га у
српске руке....... 279
Овружно, место, историја
његова, 491, 492, 493, 494,
495, 496, 497, 498, 499, 500,
501, 502, 503, 504, 505, 506
•
1248
Шабачки округ, Границе и
Планиве . ........ 418
Boae ео 419
Раванице и Шуме 421
Рудно благо, Старине 422
Стаповници........ 429
Личности ......... 434
HATHA места....... 485
Вароши ооо 491
CEIA ние ла а А ин ет 507
Статистички преглед . . . 509
Куће и жито....... 510
Виногради, ливаде, воће,
стока, кошнице . . . .. 511
Одело .......... 512
Говор: o аи nt a а 513
Песме, игре, бројанице. . 514
„Краљице“ ........ 515
Управна подела ..... 516
Нове тековине ...... 517
Шавица, притока Пекова . 1092
Шоаврани, село, некада шанац 744
Шеајковац, место . . . ... 1030
Шакрна Страна, пештера |
прековошка ...:... 830
ШалавардиЪь Иван, на Ta-
BOBY лае рв и а 347
Шалудовац, угљаник. . . . 1094
Шапоњић Мијаило, буљубаша 196
Шарбановац, има кристали-
сана гипеа ........ 877
Шјарбановачка Бања, име
BERO ........... 875
Шарган, повијарац од Бео-
Града а аа о 5
Шаревац, караула алекси-
HAEA она e 795
Шарпељ, караула крушевачка 725
Шаторње, равница . 164
ШаФарик Др Ј., о атмосфер-
ским променама у Бео-
граду... ....... 7, 314
Шафарик Павле РашакКу,
289, 315, 366, 654, 655,
677, 832, 834, 835, 1033, 1097
Његово мишљење о Лешннци 423
Шашит-паша, потучен на
Прахову ........ 978
РЕГИСТАР
Шашка, караула кнежевачка
825.
725,
Шашка, састава Поречке Реке 943
Шашка M., при тода ENORI
Швабина Стакл
Шеварице, пре Орашад, по-
тибија турска
Шегртан Стојан,
граћици српској
Шепачка Ада, ушће Штирино
Превоз
Шеретлук ужички
Ierome, село, црква и шко-
ла, прича о имену
Шешир-Кула, на Голупцу.
Шибалија Јован, гласовити
јунак, погинуо на Кувутници
Шибенац, речица
Шиљак, највиши врх Ртња
Граница алсксивачка
Шиљати Врх, вис
Шиљеговац, српски шанац,
прича о њему
Ширин Град, више Митро-
вице, прича о њему
Ширине, баретнне у Узвећу
и Шеварицама
Широка Брвина, место, нека-
дашњи збег
Шиша Џетроније, јунак на
Расници
Шишић Милован, из apy
шевице А А
Школа Артиљериска , први
пут отворена .у Пожаревцу
Школа Велика, кад је отво-
прича о
рена |
Отворева у кући Јевте Са-
ВИЙ: . а о а а
Школа Војна, отворена .
Школа Вемљоделсва, кад је
први пут отворена, затво-
рена, H опет отворена
Школа Протестантска, у Бе-
ограду 5
Школа Учитељска, подигну-
та H отворена . ^ . .
Школе Нове у округу алек-
синачком
!
605,
873
65
501
818
521
574
591
1053
1028
609
420
776
776
1091
744
424
420
151
608
100
1061
292
545
292
1065
45
292
823
Шметау Ђенерал, Грог, ње-
БНЕЖЕВИНА ОРВЕЈА
РЕГИСТАР
Београдском ....... 128 гова белетка о Бањи Aner-
Ваљевском ........ 417 синачЕој 5
Јагодинском ....... 224 Његови мемоари у парис-
Кнежевачком ....... 869 кој библвотеци .
Крагујевачвом ...... 304 Шмит Ф., А. о Мајданпеку
Крајинском . . ...... 1014 Шолаја Кузман, трудно се
Крушевачкои ....... 170 око киселе воде у Прнли-
Подринском ....... 574 кама. . . . . . ..
Пожаревачком . . . ... 1088 Шометин, погранична тачка
Рудничком ........ 358 Шопић, угљанић
Смедеревском. . ..... 175 Столица срезу s ú
Ryupckom ........ 1143 Шошићи, караула крушевачка
Ужичком ......... 643 Шта не чини да има порода,
Црноречкои ....... 939 песма црноречка . .
Чачанском ........ 702 Штампа Слободна, први пут
Шабачком ........ 617 затражена па петровској
Школе основне у Београду 44 скупштини. га
Шксле према популацији Штампарија, стверена k 8
у округу алексиначком 813 Пренесена у Бесград .
Београдском ....... 111 Штампарије, у Београду
Ваљевском ....... 360, 411 Штира, речица. А
Јагодинском ....... 208 Штитарац Марко, заклетва
Кнежевачком....... 847 његова Кнегињи Љубици.
Крагујевачком ...... 298 Гроб његов Бод цркве до-
Крајинсвом ....... 998 брићске
Крушевачвом ....... 576 Креће Мачване на устанак
Подринсвом ....... 360 1815 године.
Пожаревачком 1016, 1072 Биографија његова :
Рудничком .„...... 352 Убио владиву Мелентија.
Смедеревском . · · · · · 167 Убно владику Мелентија и
Ћупраском 1016, 1136 двоје његове ђачади, Миту
Ужичком ........ . 576 и Милету. чи ©
Црноречком........ 919 Штовна, село, majaan
Чачансвом ........ 576 Штрбац, планннски вис.
Шабачкои. ........ 360 Штрбић Миљко, пзабрат Ha-
Школе приватне у Београду 46 родом у суд ражањсен
Шљепаја, у селу Рашчићу Штубик ‚ село, има мрког
пећина која се зове Ха- угља.
џнпроданова . 674 Штубик u Малајвица, слав-
· Шљива, караула внежевачва 725 на победа српска 1807
824. | године . |
Шљивар, стена у Дунаву 953 Штула, караула yana ,
Шльивар Живко, војвода pam- Штуле Павле, на Такову .
ске нахије, јунак на еа Штуле Петар, на Такову
ници . . . 1045 Штурац Велики, вис
Шљивићи Живко И J ова, пе. Штурац Мали, вис
наци на Малајници. . 973 Шуга, у Тампави ваљевској
Шљивовица, стара градина 586 Шукић Милан, просекао пут
од Козника до Бање .
19
1249
805
806
950
582
123
64
127
725
928
293
292
292
521
316
429
453
462
462
670
971
124
347
347
306
306
415
169
т
i
1
і
i
1250 PETHCTAP
Шумадија, границе њене . 1
Статистички преглед . . 2
Површина , број житеља
1875, и насељеност. . 1144
Најгушће насељена . . . 1144
Мушкиње и женскиње . . 1145
Варошани и сељаци . . 1146
Насељеност по местима . 1146
Куће и душе у њима . . 1147
Венчавање, рађање, ymsa-
рање . . . .. . .1147
Ванбрачна деца . . . . 1148
Школе и богомоље . . . 1149
Писменост . . . . 1149
Обрађена површина. њена. 1161,
1152.
Стока вена. ... . . 1158
Шумански Јанко, из Црне
Баре, један од издајника
Чупићевих . . . . . 459
Шуме, злекоиначке . . . 783
Београдске. . . . . . 62
Ваљевске . . . . . . 364
Јагодинске. . . . . . 179
Кнежевачке . . .'. . 830
Крајинске . . . . . . 946
Крушевачке . . . . . 710
Подринске. . . . . . 593
Пожаревачке . . . . . 1024
Рудничке . . . . . . 310
Смедеревске . . . . . 131
'Бупрйске . . . . . . 1093
Ужичке. . ... . . . 583
Црноречке. . . . e . 876
Чачанске . . . ... . 648
Шабачке . . . . . . 491
Шунда, буљубаша . . . . 1116
Шупељак, сада Јовановац . 801
Речица . .. . 1090
Шупљи Горун, хараула EHe-
жевачка . . . . .725, 824
Шутица, граница отер
ском оБругу. . . 58
Шућур Ђуро, одликовао се =
у боју на Жељину. . . 673
Шућур Јаћим, Кеја
његова .. 672
Шућур Мијанло А брат Ja-
ћимов . .. 672
Шушњар Живко, вабадвија,
и Јоксим Милосављевић , 105С
ДОПУНЕ И ИСПРАВЦИ
ая
1, Мустај-Паша, београдски везир, уморен је 16 Фебруара 1801:
Гласник ХХУ, стр. 82. | l
- 2, Бројеви душа су од 1866, а бројеви пореских глава од 1870, а не од
1872, као што је негде погрешно штампано. | |
3, Миљко Радоњић, професор велике школе у Београду за Карађорђева
времена, мисли се да је писао „Сербіе плачевнов пакипо-
рабощенів. Ст. Новаковића, Библиографија, стр. 102.
4, Село Пауне, које је (стр. 408) стављено у срез ваљевски, прибро-
дано је срезу колубарском ваљевског округа 21 Дек. 1873.
5, Мрчки је заселак од Царине, изћ Пећске ка Ваљеву. Ту има и ша-'
нац, изнад Гуњака. Ово је од Рожња 3 сата на североистоку.
6, Суд народни расписао је 9 Фебруара 1884 № 336 нахйским судо-
вима да се нахија пожешка упапредак зове чачанска, пошто јој
је и суд у Чачку, а новопазарска да се зове студеничком, пошто
јој је и суд у Студеници. (Срб. Новине бр. 7, од године 1834).
Ово се додаје ономе што је казано на стр. 644.
7, Бела Црква, у Карану, стара грађевина. На северној поли при-
пратнога зида измолован је основалац цркве, с три женске поред
ых: себе. Спрам главе му је запис из кога се може прочитати ово:
Жоүпдид Брадид сь подьрзуєиь (тако) н сь соусвдљмн сконмн,“
Ово ми је имао доброту саопштити г. Валтеровий.
8, На страни 773, где су бројеви · цркава и школа, треба над првим
бројевима да стоји школа, а над другима црква, јер овако је сада
са свим наопако, |
‚ „Црква Јања у Старом Влаху,“ под Мучњем; сад се и то зове
Бела Црква, и иду јој села: Катићи, Брезова и Мале.
„Црква Јања у Староме Влаху“ помиње се у књизи 11, стр. 199
Народних Песама.
10, У Г. Милановцу има једна школа на 429 житеља,а не на 858 као
што је погрешено на страни 853.
со
=
79"
1952
11, У срезу моравском (рудн.) има једна школа на 3964, а не на 29:
‚ стр. 353.
12, Срез драгачевски има 7 цркава, а не 8 као што је означеној
таблици на стр. 690.
13, Црноречеп округ има 43 села, а не ЕР а крајински 74, а не 73; :
насељених места свега 80, а не 79; у Тимочкој Крајини яма сеп
859 насељених места, а не 358. Исправка к страни 770.
14, У срезу алексинначко-ражањском долази једна црква и једна mgou
на 2868 душа, а не на 2535 стр. 813.
15, У срезу заглавском има једна школа на 3826 душа, а не на 3816
стр. 847.
16, Године 1844 у Бупрйском округу је било 14 школа, а не 4, Бао ш:
је погрешно штампано на стр. 1017.
17, У срезу моравском (пож.) има 4 цркве, а не 5, као што стоји B
страни 1071.
18, У срезу моравском долази једна школа на 5349 душа, а не ва 4396, 1
19, У срезу млавском једна школа на 4100, а не на 4686 као mm y
записано на стр. 1073.
20, Године 1815, Јуна 10, Кнез Милош „y име свнію старешина“, ю
ставља Јована Ђорђевића, Козељца, за вапетана качерско, 1
означује му 22 села којима ће заповедати. На том је писмену it
чат Миланов. У среди је лав с мачем, око њега су бојни з.
8 около натпис: „Милань Обреновичъ“. Докумева: /
у г. Павла Козељца, унука Јованова. Ово је допуна оном што:
говорено на стр. 322—324 ове Бњиге.
Даље:
На страни ред стоји: а треба:
Р 21 19 барош варош
РА 29 33 Гушанца од Гушанца
А 36 30 волео волео је
ï 38 25 вероваље веровање
М 42 8 Обреновића, Обреновић
5 43 25 щводе шкоде
5 46 12 предаже предлаже
я 65 30 југојсточној југоисточној
ý 68 10 долази долазе
5 68 (у другој примедби) друго и и друго
j 171 (y првој примедби) У Кусачани И Кусачави
ý 206 10 Милешево Малешево
» 258 (у примедби) Пна етров на Петров
» 329 11 A да
Р 344 10 пак. нак,
» — — нобије | новије
~ 347 --17 Прета Прота
53 чз аз заза ззз
3
O E E E E E O O E E E E)
1016
1016
1025
1031
1114
11
16
12
1
12
8
8
23
15
17
16
5
30
2
15
15
25
15
28
(у примедба)
5
1
4
2
25
5
4 (у примед.)
18
23
8 Е
53 (у примед.)
14
стоји :
2 (нотица)
нвобачног
изгара
Боаканска
свршеп
18 Априла
С бију
Грбобић
пречагу
разгдегане
Шабачкој Ади
117.840
клуа
на
6.055
О дагино љубо
Лачнојевикима
кртање
вароши
алексиначко
ирзшац соли
прошлога до века
Мачвачка
Окрут
Серваноновац
Кривоварскоға
Моровштице
штета
Дититар
ђердап
гроољу
Јлаваш
да ж
по 85'65 женских
1:783
да
Себоји
Милисав
1258
а треба:
1 (нотица)
необичној
игара
Балканска
свршен
12 Априла
Србију
Грбовић
прегачу
разлегаше
Шепачко Ади
117.489
куда
HH
4.541
Ордагина љубо
Лазнојевилима
кретање
варош
алексиначком
крашћу CONN
„до прошлога
века
Мачванка
Округ
Сервановац
Кривовирскога
Мировштице
штете
Димитар
Ђердап
гробљу
Главаш
да живи
по 95'65 женских
1-81
се
Србији
Милосав
.
Ае „о РА
онако
642
STANFORD UNIVERSITY LIBRARIES
CECIL H. GREEN LIBRARY
STANFORD, CALIFORNIA 94305-6004
(415) 723-1493
All books may be recalled after 7 days
ДО DATE DUE
-AR
FNR АРИ
ПИ а ПРИ ОБ А)
ЧАИР Ри лур МР ОВЕ iy :
#2; ПАУН, МОМ ях У а a
ПИ
(E
И на че 9
МЕ 7
им мо Ла веш.
АЈ КМ њи
Live Music Archive
Librivox Free Audio
Metropolitan Museum
Cleveland Museum of Art
Internet Arcade
Console Living Room
Books to Borrow
Open Library
TV News
Understanding 9/11