(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Otkrivenje (Bible Commentary on Revelation, Serbian version)"

SADRZAJ 



9 Rec autora: U cemu ovo tumacenje moze da vam pomogne? 

12 Smernice dobrog biblijskog citanja 
22 Vazne uvodne napomene ili: 



38 Uvod u knjigu Otkrivenja 

53 Otkrivenje 1:1-20 

76 Otkrivenje 2-3 

116 Otkrivenje 4-5 

136 Otkrivenje 6:1-7:17 

154 Otkrivenje 8:1-9:21 

167 Otkrivenje 10-11 

186 Otkrivenje 12-14 

225 Otkrivenje 15-16 

244 Otkrivenje 17-18 

260 Otkrivenje 19 

278 Otkrivenje 20 

294 Otkrivenje 21-22 



POSEBNE TEME 



61 Hriscanska korporativnost 

62 Amin 

70 Gde su umrli? 

84 Istrajnost 

87 Grcke reci za pojmove „probe, testa" i njihovo znacenje 

100 Srce 

110 Blagostanje 

127 Sveci 

129 Otkupljenje - izbavljenje 

132 Vladanje u Bozijem carstvu 

147 Broj 12 

172 Boziji plan otkupljenja - „tajna" 

195 Poosobljeno zlo 

201 Hriscani i vlasti 

215 Neporocnost, beprekornost, nevinost 

230 Slava 

233 Proroci NZ 

237 Oganj 

268 Pravednost 

273 Logos - jevrejska i grcka pozadina 

313 Isus iz Nazareta 

315 Sveta Trojica 



Glavne skracenice: 

SZ - Stari zavet 
NZ - Novi zavet 
LXX - Septuaginta 
IVP - Inter Varsity Press 
NJB - New Jerusalem Bible 
KJV - King James Version 
SSP - Savremeni srpski prevod 
NSP - Novi srpski prevod 



Rec autora: 

Rec autora: 

U cemu ovo tumacenje moze da vam pomogne? 

Tumacenje Svetog pisma je umno i duhovno nastojanje da se shvati 
nadahnuti pisac Pisma, tako da nam njegova poruka bude jasna i 
svakodnevno delotvorna. 

Duhovni proces je veoma vazan ali ga nije lako objasniti. On zahteva 
nase predanje i nasu otvorenost prema Bogu. Moramo da budemo 
gladni bogopoznanja (1), znanja o njegovom delu (2), voljni da mu 
sluzimo (3). A to podrazumeva molitvu, ispovedanje i voljnost za 
zivotnim promenama. Sveti Duh je najbitniji u citavom toku tumacenja. 
Pa opet, bice nam doveka tajna zasto iskreni i bogobojazljivi hriscani 
tako razlicito shvataju Pismo. 

Umni - racionalni proces je vec lakse opisati. Prema tekstu Pisma 
moramo da budemo dosledno posteni, kako ne bismo u njega ucitali 
nase licne i denominacijske sklonosti. Svi smo mi vremenski i istorijski 
uslovljeni. Niko od nas nije objektivni i neutralni tumac. Ovaj komentar, 
verujem, vam nudi nepristrasni umni pristup Reci. On sadrzi tri pravila 
tumacenja koja su sacinjena tako da odolimo sopstvenim sklonostima. 

Prvo pravilo 

Prepoznajmo istorijsku pozadinu u kojoj je doticna biblijska knjiga 
napisana. Uocimo istorijske posebnosti njenog autorstva. Svaki je pisac 
imao svoje razloge i poruku koju je hteo da prenese. Zato nadahnuti tekst 
ne moze da nam danas kazuje nesto sto izvorni, nadahnuti autor nije 
hteo da poruci. Dakle, nisu nasi porivi bitni - istorijski, kulturni, hcni, 
osecajni, denominacijski - vec njegovi. Istina, primena je vazan deo 
tumacenja, ah pre bilo kakve primene mora da usledi ispravno 
tumacenje. Svaki bibhjski tekst ima samo jedno jedino znacenje - ovo 
moramo sebi stalno ponavljati. I to znacenje je ujedno i ono sto nam Duh 
i danas porucuje kroz taj i takav tekst. Naravno, to znacenje svakako ima 
raznovrsnu primenu na razhcite kuhure i njihove okolnosti. A sve te 
primene uvek moraju biti podredene izvornom piscevom naumu. U tom 



Red autora: 

smislu i ovaj prirucnik ima prigodan uvod u svaku svetopisamsku 
knjigu. 

Drugo pravilo 

Prepoznajmo knjizevnu jedinstvenost. Svaka knjiga Svetog pisma je 
na svoj nacin posebna. Nijedan tumac nema pravo da izdvoji jednu 
istinu, ili njen deo, na racun drugih koje zapostavlja. Zato u prvom redu 
treba teziti razumevanju poruke citave knjige, pre nego li se upustimo u 
tumacenje njenih posebnosti. Dakle, poglavlja i stihovi ne mogu da znace 
nesto sto cela knjiga ne kazuje. Tumacenje treba daprede sa deduktivnog 
na induktivni pristup, sa ukupne misli na pojedinacnu. Ovaj komentar je 
osmisljen tako da pomogne studentu u proucavanju pojedinih knjiga 
kroz odeljke. Uostalom, nadahnutost biblijskog teksta nije u njegovoj 
podeli na poglavlja i stihove. Ali, takva podela je osmisljena kako bi nam 
pomogla da razumemo glavnu poruku. 

Tumacenje odeljka - ne pojedinih recenica, fraza, reci - je kljuc u 
razumevanju prvobitnog autorovog nauma. Jer, odeljak sacinjavaju 
objedinjene misli uoblicene u temu. U tom smislu svaka rec, svaki izraz i 
recenica nekog odeljka vode ka odredenoj temi. U njoj je njihov smisao, 
znacaj, tema ih objasnjava. Na isti nacin, prateci piscev naum od odeljka 
do odeljka, dolazimo i do ukupne poruke odredene biblijske knjige. 

Trece pravUo 

Citajmo Sveto pismo u svim dostupnim prevodima. Tako cemo 
dobiti siri i potpuniji uvid u semanticko znacenje odredenih reci i izraza. 
Vrlo cesto se doticna izvorna rec starogrckog moze iskazati na vise 
nacina. Vise razlicitih prevoda upravo to isticu i u njima uvidamo 
raznolikosti izvornih grckih rukopisa - manuskripta. Ovo ne utice 
nuzno na doktrinu, ali nas vraca na izvorni tekst koji je proizasao iz pera 
drevnog pisca. 

Ovaj komentar pruza studentima mogucnost brzog proveravanja 
njihovih sopstvenih tumacenja. Ovo stivo nije konacni autoritet. Cilj mu 
je da izazove na rad i obavesti tumaca. Ima i drugih komentara koji nam 
pomazu da ne budemo uskogrudi, dogmaticni i navijacki okrenuti svom 

10 



Rec autora: 

„timu" svojoj denominaciji. Svaki tumac treba da ima uvid u vise 
tumacenja kako bi uvideo viseznacnost biblijskog teksta. Jer, rekli smo, 
zapanjujuce je primetiti koliko malo slaganja ima medu tumacima koji 
tvrde da im je Pismo jedini izvor istine. 

Iskreno, meni su ova tri pravila pomogla da savladam svoja 
ogranicenja spram starih tekstova. Nadam se da ce na isti nacin i vama 
pomoci. 

Bob Utley 

East Texas Baptist University 

27.jun 1996. god. 



11 



Smernice dobrog biblijskog citanja: 

Smernice dobrog biblijskog citanja: 

Licno traganje za pouzdanom istinom 

Mozemo li da znamo sta je istina? Gde da je nademo? Da li mozemo 
da je shvatimo logikom? Postoji li neki konacni autoritet? Postoji li nesto 
sto moze da u potpunosti vodi nas zivot, nas svet? Ima li nas zivot smisao? 
Zasto smo ovde? A kuda to idemo? Ovakva i slicna pitanja postavlja samo 
covek- razumno bice- odsamih svojih pocetaka (Pro 1:13-18; 3:9-11). 
Dobro se secam svoje potrage za kljucnim osloncem zivota. Bio sam 
mlad kada sam poverovao u Hrista, uglavnom na osnovu jakih primera 
nekih iz moje porodice. AH, kako sam rastao, rasla su i moja pitanja. 
Kulturni i verski klisei mi nisu donosili odgovore. Bilo je to vreme 
zbunjenosti, vreme traganja i htenja, vreme kada sam zivo osecao 
beznade sveta u kojem sam ziveo. 

Mnogi su tvrdili da imaju odgovore na moja pitanja. Ali, brzo sam 
uvidao da se oni zasnivaju na (1) licnom stavu, (2) drevnim mitovima, 
(3) licnim iskustvima ili (4) psiholoskim projekcijama. A meni je trebao 
dokaz, vise cinjenica i oslonca za pogled na svet, nepokolebljivi centar i 
smisao zivota. 

I sve to sam pronasao proucavajuci Sveto pismo. U njemu sam 
tragao za pouzdanim dokazima. I pronasao sam ih. Pronasao sam (1) da 
arheologija dokazuje istorijsku pouzdanost Pisma; (2) pouzdanost 
prorostava Starog zaveta; (3) jedinstvo biblijske poruke usprkos 16 
vekova nastajanja teksta; (4) licna svedocenja Ijudi koji su tvrdili da su im 
zivoti sustinski promenjeni Biblijom. Zato je hriscanstvo - kao 
jedinstven sistem verovanja i delovanja - kadro da se bori sa slozenim 
pitanjima Ijudskog zivota. I tu nije rec samo o racionalnom okviru, vec i 
o prakticnoj dokazljivosti biblijske vere, upotrebljivostikoja mi je donela 
unutrasnju radost i zivotnu ravnotezu. 

U Hristu sam nasao taj preko potrebni epicentar zivota. I to u onom 
Hristu koga objavljuje Pismo. Bio je to snazan i emotivan dozivljaj. Pa 
opet, zivo se secam soka, kada sam shvatio kako se na jednu te istu rec 
moze gledati razlicito, cak i u krugu istih crkava i tumaca. Tako je dokaz 
da je Biblija tacna i pouzdanja vredna, postao ne cilj i kraj mog traganja, 

12 



Smemice dobrogbiblijskog citanja: 

vec jedan veliki pocetak. Pa, kako razaznajem sta je sta, u areni 
sukobljenih tumaca i tumacenja? 

Ovo pitanje je postalo moja zivotna strast i poziv. U prvom redu sam 
znao da mi je vera u Hrista ( 1 ) donela mir i radost. Jer, moj um je vapio za 
cvrstim tlom istine u zivom blatu mocvare postmodernisticke kulture. 
(2) Dobio sam vodstvo kroz dogmatsku sigurnost sukobljenih svetskih 
religijskih sistema. (3) Dobio sam lek protiv denominacijske bahatosti. 
Kada sam se upustio u potragu za sigurnim razumevanjem drevnih 
biblijskih tekstova, zapanjio sam se nad sopstvenom kulturnom, 
crkvenom, licnom i istorijskom ostrascenoscu. Do tada sam citao Bibliju 
tek toliko da utvrdim svoja ubedenja. Bozja Rec mi je sluzUa da 
napadnem neistomisljenike i da tako utvrdim sve slabosti i manjkavosti. 

0, bilo je bolno suociti se sa svim tim! 

lako sam znao da ne mogu postati sasvim objektivan, postao sam 
mnogo bolji citalac Svetog pisma. Poceo sam da uocavam svoje sklonosti 
i da ih proucavam. Jos nisam sasvim ovladao njima, nisam se oslobodio 
svoje pristrasnosti. Stvarno, tumaci Biblije su njeni najgori citaoci! 

Evo nekoliko nacela koja ce, verujem, biti i vama vredna u ovom 
prirucniku o tumacenju Bozje Red. 

1. Nacela 

A. Verujem da je Sveto pismo u celosti nadahnuto Bozje 
samootkrivenje. Zato svako njegovo tumacenje treba da bude u skladu sa 
prvobitnim namerama njegovog bozanskog autora - Duha - i coveka 
pisca, u njegovim istorijskim posebnostima. 

B. Verujem da je Pismo pisano za obicne Ijude i za svakog coveka 
ponaosob! Bog se prUagodio coveku i progovorio mu jasno i glasno u 
odredenim istorijskim i kulturnim okolnostima. Bog nam nije sakrio 
istinu, stavise, on nam ju je objavio i zeli da je razumemo. Zato te istine 
treba tumaciti u svetlu ondasnjih zbivanja, a ne spram nasih arsina. 
Biblija ne sme da kazuje nama danas nesto sto nikada ranije nije, a 
posebno ne ono sto njeni izvorni primaoci nisu culi. Njena poruka je 
shvatljiva i prihvatljiva i najprosecnijoj osobi jer je pisana razumljivim 
jezikom svakodnevice. 



13 



Smernice dobrog biblijskog citanja: 

C. Verujem da Pismo ima jedinstvenu poruku i svrhu. Biblija ne 
protivreci sebi, iako ima teske izjave i naizgled paradoksalne odeljke. No, 
upravo zato je Biblija sama sebi najbolji tumac. 

D. Verujem da svaki svetopisamski odeljak izvorno (ukljucujuci i 
prorostva) ima samo jedno znacenje, onako kako je to autor zamislio. I 
premda nikada ne mozemo sasvim da budemo sigurni u pisceve namere, 
postoje sigurne vodUje u tom smeru: 

1. zanr, liter alna vrsta kojom je tekst napisan. 

2. istorijske okolnosti i/ili neke posebnosti koje su dovele do 
pisanja nekog teksta. 

3. knjizevni kontekst cele biblijske knjige, kao i odredenog 
odeljka te knjige. 

4. tekstualna skica neke celine, nekog odeljka u odnosu na celu 
knjigu. 

5. gramaticke posebnosti kojima se prenosi neka poruka. 

6. posebno izabrane red i pojmovi koji prenose poruku. 

7. uporedni/paralelni odeljci. 

Ovih sedam pristupa cine tumacenje odredenog teksta. Ali, pre nego li ih 
detaljnije objasnim - kao prakticne korake dobrog citanja Pisma - 
dozvolite mi da vas podsetim na lose metode koje svakako treba izbeci. 
Zbog njih nastaju zabune i sukobi u razlicitom tumacenju. 

II. Pogresni metodi tumacenja 

A. Ne uzimanje u obzir knjizevnog konteksta biblijskih knjiga. Kod 
ovog pristupa se svaka rec i izjava Pisma koriste kao samostojeci apsoluti, 
bez obzira na to sta je pisac hteo njima stvarno da kaze. U teologiji se 
ovako nakaradno tumacenje zove „proof-texting" - kada svoj stav 
podupires Pismom. 

B. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i oslanjanje na 
nerealne, manjkave podatke i izvore koji nemaju nista sa tekstom. 

C. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta i rukovanje istim 
kao da je rec o jutrosnjim novinama napisanim iskljucivo za nas danas. 



14 



Smemice dobrogbiblijskog citanja: 

D. Ne uzimanje u obzir istorijske okolnosti teksta nametanjem 
simbolizma. Tada tekst dobija filozofsko-teoloska znacenja potpuno 
drugacija od onih koja su culi njegovi prvi citaoci i slusaoci. 

E. Ne uzimanje u obzir izvornog znacenja teksta kroz nametanje 
krutih doktrina, omiljenih dogmi ili savremenih trendova koji nemaju 
veze sa izvornim piscevim motivima. To se najcesce desava kod 
nametanja pristupa citanja - Sta ovaj tekst znaci za mene? Tako citalac 
postaje iskljuciva mera tumacenja. 



U pisanoj Ijudskoj komunikaciji srecemo barem tri stvari: 



izvorna 

autorova 

namera 




zapisani 
tekst 




prvobitni 

primaoci 

teksta 













Do skora su se svi nacini citanja usredsredivali oko ova tri elementa. AH, 
kada je rec o Bibliji i njenoj jedinstvenoj nadahnutosti, treba dodati 
sledece: 



Sveti Duh 




manuskriptne 
varijante 






kasniji vernici 






izvorna 
autorova 




zapisani 






prvobitni 
primaoci 




na 


mera 




tek 


St 






teksta 


I 



Tok tumacenja trazi sve ove elemente. Moj pristup u ovom 
prirucniku daje naglasak na autora i izvorni tekst. Cinim to svesno, 
upravo zbog gore navedenih zloupotreba: (1) produhovljavanja teksta i 
(2) „Sta-ovaj-tekst-znaci-za-mene" cerecenja teksta. Zloupotrebe se 
mogu pojaviti na svim nivoima tumacenja. Zato uvek treba proveravati 
svoje motive, predubedenja, uhodane pristupe tekstu, izrazenu potrebu 
za primenom. Ali, kako biti oprezan ako nema granica, nema pravila u 



15 



Smernice dobrog biblijskog citanja: 

tumacenju? Samo autorstvo nekog teksta i njegova struktura nam 
pruzaju sigurne vodilje pouzdanog tumacenja. 

Dakle, kako u svetlu navedenih losih pristupa mozemo pouzdano i 
dosledno tacno citati i tumaciti Pismo? 

III. Neki od nacina dobrog citanja Pisma 

Ovde ne zelim da govorim o posebnim nacinima tumacenja 
pojedinih zanrova, tj. knjizevnih vrsta. Rec je o opstim hermeneutickim 
principima - principima tumacenja koji vaze za sve nadahnute tekstove. 
U ovom domenu preporucujem odlicno stivo Gordona Fija, „How to 
read The Bible For All Its Worth", u izdanju kuce Zondervan. 
Pravila koja cu ovde isticati su upravo ona po kojima citalac kao tumac 
dozvoljava da mu sam Duh rasvetli tekst. Dakle, i Duh i tekst i citalac cine 
jedno. Stalo mi je do toga da pomognem tumacima da ne zavise 
iskljucivo od drugih, velikih i poznatih tumaca. Mozda znate izreku - 
„Biblija baca mnogo svetla na komentare"! Ne zelim ovim da 
omalovazim veliki doprinos mnogih komentara, vec da im odredim 
primereno mesto i upotrebu. 

Moramo biti sigurni da nase tumacenje stvarno proizilazi iz teksta. Evo 
sta nam daje putokaz u tom smeru: 

1. pisac teksta 

a) istorijske okolnosti. 

b) knjizevni kontekst. 

2. piscev izbor 

a) gramaticke strukture teksta - sintakse. 

b) savremena upotreba pojedinih reci. 

c) zanr/knjizevna vrsta. 

3. nase razumevanje 

a) odgovarajucih uporednih tekstova. 
U svakoj fazi tumacenja moramo se ravnati po ovim pravilima. Sveto 
pismo je nase jedino merilo verovanja i delovanja. Nazalost - rekoh vec 
ranije - hriscani se ne slazu oko ucenja Bozje Reci. I to je porazavajuce: 
tvrdimo da je u celini Bogo-nadahnuto, a onda se deHmo oko toga sta 
nam i kako kazuje! 



16 



Smemice dobrogbiblijskog citanja: 

Postoje cetiri faze, cetiri koraka citanja Pisma: 

A. Prva faza 

1. Odredenu biblijsku knjigu citajte iz vise prevoda, posebno 
onih koji poticu iz razlicitih prevodilackih skola. 

a) doslovni, tj. od-reci-do-reci prevodi. 

b) dinamicni prevodi. 

c) slobodni - parafrazirani prevodi. 

2. Uocite glavni razlog pisanja, definisite temu. 

3. Prepoznajte (ukoliko se to moze) literalno jedinstvo teksta. 
Naime, koje recenice i poglavlja iskazuju centralnu misao, 
temu. 

4. Prepoznajte preovladujuci zanr 
a) u Starom zavetu: 

(1) (jevrejsku naraciju, pricu). 

(2) (jevrejsku poeziju (Psalmi, mudrosni spisi)). 

(3) (jevrejska prorostva (proza i poezija)). 

(4) (zakon). 
b) u Novom zavetu: 

(1) (naracija, prica (Evandelja, Dela)). 

(2) (poredenja Evandelja). 

(3) (pisma, tj. poslanice). 

(4) (apokalipticni spisi). 

B. Druga faza 

1 . Procitajte iznova celu knjigu, ponovo izdvojite glavne teme i 
likove. 

2. Skicirajte glavne teme i iskazite ih kratkim i sadrzajnim 
recenicama. 

3. Uporedite to do cega ste dosli sa svrhom citavog svog 
tumacenja. 

C. Treca faza 

1. Jos jednom procitajte celu knjigu, ali ovoga puta jasno 
uocite istorijskikontekst iposebnostikoje su dovele do pisanja. 

2. Nabrojte sve istorijske cinjenice iz teksta: 
a) pisac. 

17 



Smernice dobrog biblijskog citanja: 

b) vreme pisanja. 

c) primaoci. 

d) razlozi pisanja. 

e) kulturne posebnosti i njihov odnos spram svrhe pisanja. 

f) podaci o tada poznatim istorijskim licnostima i 
dogadajima. 

3. Skicirajte odeljak koji proucavate. Uvek pazite da se iz njega 
jasno vidi literalno jedinstvo odeljka. Samo tako moci cete da 
pratite izvorni piscev naum i tok misli teksta. 

4. Proverite istorijske odrednice pomocu odgovarajucih 
prirucnika. 

D. Cetvrtafaza 

1. Citajte odeljak u razlicitim prevodima: 

a) doslovni, tj. od-reci-do-reci prevodi. 

b) dinamicni prevodi. 

c) slobodni - parafrazirani prevodi. 

2. Istrazite jezicku, tj. gramaticku strukturu: 

a) Da li tekst ima izraze koji se ponavljaju (Ef 1:6, 12, 13). 

b) ponavljaju li se gramaticki oblici (Rim 8:31). 

c) Da li ima u tekstu misaonih kontrasta. 

3. Uocite sledece pojmove: 

a) posebne termine. 

b) neuobicajene pojmove. 

c) vazne gramaticke oblike. 

d) posebno teske red, pojmove, recenice. 

4. Potrazite odgovarajuce uporedne odeljke 

a) prepoznajte koji tekst najjasnije govori o temi koju 
proucavate. 

(1) konsultujte knjige sistematske teologije. 

(2) upotrebite prevode Pisma sa uporednim stihovima. 

(3) upotrebite konkordance. 

b) Istrazite da li postoji tekst, odeljak, stih koji mozda stoji u 
potpunoj suprotnosti sa temom vaseg tumacenja. Mnoge 
biblijske istine imaju svoju tzv. paradoksalnu stranu. I zato 

18 



Smemice dobrogbiblijskog citanja: 

mnoge denominacije imaju silne probleme kada se podupiru 
polovicnim stihovima. Posto je citavo Pismo Bogo- 
nadahnuto valja teziti ravnotezi u tumacenju. 
c) Potrazite slicne izjave u samoj knjizi ili odeljku koji 
proucavate, u tekstovima istog autora istog zanra. Biblija je 
sama sebi najbolji tumac jer ju je nadahnuo sam Bog. 
5. Upotrebite pomocnu literaturu kod provere istorijskih 
odrednica ili nekih drugih vremenskih posebnosti: 

a) studijske Biblije. 

b) biblijske enciklopedije, recnike, prirucnike. 

c) uvode u biblijske knjige. 

d) biblijske komentare (u ovom koraku premeravamo svoja 
otkrica spram proverenih dostignuca na polju tumacenja). 

IV. Primena tumacenja Svetog pisma 

Kada uradimo sve sto je potrebno da bismo razumeli biblijski tekst u 
njegovom izvornom znacenju, tek tada treba da ga primenimo u svom 
zivotu, u nasoj kulturi. Zato vidim biblijski autoritet kao ispravno 
shvatanje sta je nadahnuti pisac rekao tada, u svoje vreme, i sta ta poruka 
znaci sada, u nase vreme. 

Primena uvek mora da sledi pravUno tumacenje. Nemoguce je 
pravilno primeniti svetopisamska ucenja danas ako ne znamo sta su 
znacila tada. Bozja rec ne sme da govori nama danas ono sto nikome 
nikada nije govorila. 

U tome nas vodi pravilno skicirani odeljak (faza 3 ). Primena treba da 
sledi upravo odatle, a ne sa nivoa analize reci. Jer, pojedine reci imaju 
svoje znacenje samo u celini, u kontekstu. Isto vazi i za recenice. Samo je 
autor teksta onaj koji je bozanski nadahnut. Mi ga sledimo jedino po 
prosvetljenju tog istog Duha. A to je iluminacija a ne inspiracija. Zato na 
izraze poput - „Tako kaze Gospod" - imaju pravo samo biblijski pisci. 

Dakle, primena se tice sveobuhvatne poruke tumacenog teksta, s 
obzirom na njegovo - rekli smo - literalno jedinstvo i razvoj ukupne 
misli nekog odeljka. 



19 



Smernice dobrog biblijskog citanja: 

V. Duhovna strana tumacenja 

Sve do sada sam govorio o logickom i tekstualnom procesu koji 
spada u tumacenje i primenu. Ali, u duhovnom smislu sledece stvari su 
mi bile dragocene: 

A. Moli se za pomoc Svetog Duha (1. Kor 1:26 do 2:16). 

B. Moli se za oprostenje i ociscenje od greha kojih si svestan 
(ljnl:9). 

C. Moli se za vecu zelju za bogopoznanjem (Ps 19:7-14; 42:1). 

D. Primeni odmah sve sto si otkrio u svom proucavanju. 

E. Ostani ponizan i voljan da ucis. 

Nije nimalo lako odrzati ravnotezu izmedu logickog procesa tumacenja i 
duhovnog vodstva Svetog Duha. Meni su sledece red pomogle u ovome: 

A. „Izvrtanje Pisma", od autora Dzemsa Sajera: „Prosvetljenje je 
nesto sto pripada svakoj osobi Bozjeg naroda, a ne samo nekakvoj 
duhovnoj eliti. Crkva ne poznaje povlastenu visu kastu, nema tzv. 
„iluminate", genijalce kojima pripada sve znanje. Duh je taj koji 
suvereno deli darove mudrosti, znanja i duhovnog razlikovanja. On ne 
daje grupici nadarenih ekskluzivno pravo da tumace njegovu Rec. Svaki 
vernik moze i treba da se poucava, da prosuduje i razlikuje biblijska 
ucenja koja stoje i iznad onih koji su posebno nadareni za sluzbu 
tumacenja. Sazeto receno, kroz celu ovu knjigu sam zeleo da istaknem - 
Biblija je Bozje istinito otkrivenje celom covecanstvu. Ona je krajnji 
autoritet u svemu o cemu govorimo, ali nije neka misterija koju ne bi 
mogli da razumeju Ijudi svih kultura". (str. 17-18) 

B. U delu „Protestantsko tumacenje Pisma", na str. 75, Bernard Ram 
ovako citira cuvenog Kjerkegora: „Prema Kjerkegoru vazno je leksicki, 
gramaticki i istorijski tumaciti Pismo. Ali, to nije prevashodno najvazniji 
oblik njegovog citanja. Citati Pismo kao Bozju Rec znaci citati ga sa 
ustreptaloscu i iscekivanjem, zivo razgovarajuci sa Bogom. Citati ga 
strucno i naucno, egzegetski i akademski jos ne mora da znaci da ga 
citamo kao poruku od Boga. Ko ga cita kao Ijubavno Bozje pismo, taj ce u 
njemu stvarno pronaci Bozju Rec." 

C. Autor Rouli u delu „Znacaj Biblije", na str. 19 pise: „Nijedno 
intelektualno razumevanje Biblije, ma kako potpuno ne iscrpljuje njeno 



20 



Smemice dobrogbiblijskog citanja: 

bogatstvo. Svaki uvid doprinosi potpunijem razumevanju. AH, 
najvaznije je kretati se ka duhovnim vrednostima. Samo duhovno blago 
cini ovu knjigu razumljivom. Cesto nam bas to duhovno razumevanje 
treba vise od umnog. Duhovna stvarnost se prepoznaje na duhovan 
nacin. Zato svakom uceniku Reci i svakom tumacu treba duhovna 
prijemljivost, zar traganja za Bogom i bogatstvima njegove Knjige, 
ukoHko vise ponire u uceno studiranje." 

VI. Metodi tumacenja 

Ovaj prirucnik je osmisljen da vam pomogne u sledecem: 

A. Svaka bibhjska knjiga ima prigodan uvod, skicu. Setite se ovoga 
kada budete radUi „fazu 3". 

B. Kontekstualni uvid vam se nudi na pocetku svakog poglavlja. To 
ce vam pomoci da vidite strukturu hteralnog jedinstva teksta. 

C. Setite se da podele na poglavlja i stihove nisu deo izvornog 
nadahnutog teksta. One se utvrduju iz konteksta. AH, kada uporedujemo 
vise savremenih prevoda (koji, rekosmo, pripadaju razlicitim 
prevodilackim skolama), lakse prodiremo u izvorne namere biblijskog 
autora. Svako poglavlje obraduje jednu istinu. Zovemo je 
„sredisnjom/centralnom idejom teksta" ili „temom". Tako uoblicena 
misao je kljuc pravilnog istorijskog i gramatickog tumacenja. Najbolje je 
da niko nikada ne tumaci, ne poucava i ne propoveda iz teksta koji je 
manji od jednog poglavlja! Ne zaboravimo, takode, da je svaki odeljak 
zivo vezan za prethodni i naredni odeljak. Zato je vazna skica poglavlja 
cele biblijske knjige. Ona nam omogucava da pratimo prirodni i logicni 
sled izvornih misli biblijskog pisca. 

D. Moj pristup je stih-po-stih timacenje. Tu nema druge nego da 
sledimo autorove misli. A to znaci da pred sobom imamo: 

1. literalni kontekst. 

2. istorijski i kulturni uvid. 

3. gramaticku analizu. 

4. analizu pojedinih reci. 

5. odgovarajuce uporedne odeljke/citate. 



21 



Vazne uvodne napomene Hi: 

Vazne uvodne napomene ili: 

Zasto je medu hriscanima tako mnogo dogmatskih 
tumacenja knjige Otkrivenja? 

Kroz mnoge godine proucavanja eshatologije (ucenje o poslednjim 
vremenima) jedno sam svakako naucio: hriscani nemaju, ili ne zele da 
imaju jasno razvijeno, sredeno ucenje o dogadajima poslednjih vremena. 
Neki se usredsreduju samo na glavne teme ovog podrucja - radi sire slike 
- iz teoloskih, psiholoskih ili crkvenih, denominacijskih razloga. 
Pojedinima je kraj sveta i veka prava opsesija. Toliko su okrenuti 
pitanjima kada, gde, kako, da zapostavljaju i samo evandelje! Hriscani ne 
mogu da uticu na Boziji plan buducnosti, ali mogu da budu deo 
njegovog soterioloskog plana (doktrina spasenja), prema Mt 28:19-20. 
Tek, vecina hriscana veruje u Hristov Drugi dolazak kao konacno 
ispunjenje svih Bozijih obecanja. Ali, problemi u tumacenju nastaju iz 
vise razloga: 

1. Postoji napetost izmedu starozavetnog prorockog modela i 
novozavetnog apostolskog modela. 

2. Druga napetost je u odnosu biblijskog monoteizma (jedan 
Bog za sve) i posebnog polozaja Izraela (izabrani narod). 

3. Napetost je i u odnosu uslovljenih biblijskih zaveta i obecanja 
("ako ... onda") i onih koji nisu uslovljeni. 

4. Trajna napetost zanrova bliskoistocne literature i savremene 
zapadnjacke literature. 

5. Napetost koju u sebi nosi samo Carstvo Bozije, koje je "vec tu, 
ali ne jos". 

6. Napetost izmedu istine da je Isusov povratak tu, da je 
neposredan, i potrebe da se neki dogadaji odigraju pre toga. 

Pogledajmo malo detaljnije svaku od ovih napetosti. 

PRVA NAPETOST 

Proroci SZ su najavili obnovu jevrejskog carstva u Palestini. Svi 
narodi sveta ce se sliti u Jerusalim da slave i sluze vecnog vladara iz loze 
Davidove. Napetost je u tome sto se apostoli NZ ne fokusiraju na ovu 

22 



Vazne uvodne napomene Hi: 

temu. Da li SZ onda nije bozanski nadahnut (Mt 5:17-19)? Da nisu 
novozavetni pisci propustili ipak nesto tako vazno, kako sto je kraj 
vremena? 

Nekoliko je izvora podataka o kraju sveta i veka: 

1. SZproroci 

2. SZ apokalipticni spisi (Jez 37-39; Dan 7-12) 

3. Meduzavetni spisi, vankanonska apokalipticna literatira (1. 
Enohova) 

4. Gospod Isus Hrist (Mt 24; Mk 13; Lk 21) 

5. Pavlovi spisi (1 Kor 15; 2 Kor 5; 1 Sol 4; 2 Sol 2) 

6. Jovanovi spisi (knjiga Otkrivenja) 

Da li u ovim izvorima imamo jasna ucenja i raspored dogadaja 
poslednjih vremena (hronologija, mesta, osobe)? Ako ne - zasto? Zar sve 
te knjige nisu Duhom nadahnute (osim meduzavetnih spisa)? 

Duh Sveti je objavljivao istinu piscima SZ na njima razumljiv i 
prihvatljiv nacin. Ali, i pored te Ijudske omedenosti otkrivenje Duha je 
bilo progresivno i makar koliko delimicni, SZ koncepti su dobili svoju 
univerzalnost. Evo nekoliko primera: 

1. Jerusalim je metafora za Boziji narod (Sion) i u NZ je pojam 
kojim se iskazuje Bozije prihvatanje svih Ijudi koji se kaju (novi 
Jerusalim Otk 20-22). Osvajanje, razvoj i sirenje grada u 
doslovnom smislu je teoloski prototip obecanja Bozijeg 
konacnog otkupljenja ogrehovljenog covecanstva. To obecanje 
je dano jos u Post 12:3, mnogo pre nastanka jevrejske nacije i 
ovog slavnog grada. Uostalom, i sam Boziji poziv Avramu 
ukljucuje u sebe i mnogobozacke narode. 

2. SZ neprijatelji Bozijeg naroda su okolni narodi drevnog 
Bliskog istoka. U NZ neprijatelj crkve je ceo nevernicki svet, 
bogomrzci nadahnuti Sotonom. Duhovna borba vise nije 
geografska vec kosmicka. 

3. Obecana zemlja je bitni deo obecanja datog patrijarsima. NZ 
istice da nam pripada cela zemlja. Novi Jerusalim nije neko 

23 



Vazne uvodne napomene Hi: 

blistavo zdanje na svom vekovnom lokalitetu, vec Bozije delo 

koje dolazi na obnovljenu zemlju (Otk 20-22). 

4. Tu su i sledeci koncepti koji su dobili sire znacenje: (1) 

Avramovo potomstvo se duhovno obrezuje; (2) Hram postaje 

lokalno zajednistvo vernika; (3) Prepoznatljivi opisi Izraela se 

prenose na sav Boziji narod. 

Prorocki model dobija svoje ispunjenje i sire znacenje, ukljucuje vise 

stvarnosti u sebe. Isus i apostoli ne govore o poslednjim vremenima 

poput SZ proroka. Neki savremeni tumaci silom guraju SZ normative u 

knjigu Otkrivenja. Tako pokusavaju da ovu nadahnutu knjigu prikazu 

kao jedan od izdanaka tipicne jevrejske apokalipse. Cak u njoj pronalaze, 

makar i do tada necuvene, Isusove i Pavlove reci i izraze! Istina je da NZ 

pisci ne poricu SZ proroke. Naprotiv, oni isticu njihova nadvremenska 

ucenja. Ni Gospod Isus ni apostol Pavle nemaju sistematski obradenu i 

izlozenu eshatologiju. Ona je za njih u sluzbi otkupljenja! 

Napetosti postoje i u samom NZ. Dogadaji buducnosti nisu logicki i 
vremenski poredani. Otkrivenje na mnoge nacine koristi SZ aluzije u 
opisuposlednjihvremenaumestolsusovog ucenja (Mt24, Mk 13)! Tuse 
vidi da pisac sledi stil pisanja razvijen u meduzavetnom periodu 
(jevrejska apokalipsa). Mozda jovan na ovaj nacin povezuje SZ i NZ. On 
naglasava prastare obrasce Ijudske pobune i Boziju resenost da i pored 
svega otkupi covecanstvo! Ipak, SZ jezik Otkrivenja, pomenute licnosti i 
dogadaji se tumace u svetlu grada Rima prvog veka nove ere. 

DRUGA NAPETOST 

Sveto pismo uzdize Boga Stvoritelja, zivog i licnog Duha koji je i 
Otkupitelj. To je posebno istaknuto u monoteizmu SZ. Svi okolni narodi 
toga doba su bili politeisti. Zato je ova istina, doktrina da je Bog jedan i 
jedini, samo srce SZ otkrivenja (Pnz 6:4). Tvorevina je pozornica na 
kojoj Stvoritelj i stvoreni covek imaju zajednistvo, jer je covek najvece 
Bozije delo i njegov preslikani lik (Post 1:26-27). Ali, covek se odmetnuo, 
sagresio protiv Bozije Ijubavi, vodstva i svrhe (Post 3). Ipak, Stvoriteljeva 
Ijubav i naumi su toliko uzviseniji i jaci, da je odlucio da spasi pobunjeno 
covecanstvo (Post 3)! 



24 



Vazne uvodne napomene Hi: 

Gde je tu tenzija? Bog odlucuje da od celog sveta odabere jednog 
coveka, njegovu porodicu, pleme, naciju. Preko njih ce dosegnuti sav 
svet. Ali, izbor Avrama i njegovih potomaka, Jevreja, u njima - umesto 
sluzenja svrsi - pokrece ponos, ekskluzivnost umesto inkluzivnosti (Izl 
19:4-6). 

Boziji poziv Avramu sadrzi blagoslov za celo covecanstvo (Post 
12:3). Zato uvek valja naglasiti da izabranje SZ cilja na sluzbu, a ne 
spasenje kao takvo. Nikada sav Izrael nije bio u dobrom odnosu prema 
Bogu i vecno spasen zbog svojih prava po rodenju (Jn 8:31-59; Mt 3:9). 
Naglasak je uvek bio na licnoj veri i poslusnosti (Post 15:6 citiran u Rim 
4). Nazalost, Izrael je izgubio svoj misijski poziv, preokrenuo svoj 
mandat u privilegiju, sluzbu u povlasceni status! Bog je u jednom izabrao 
sve! 

TRECANAPETOST 

Teoloska napetost izvire i iz paradoksa odnosa uslovljenih i 
neuslovljenih zaveta. Nesumnjivo je da je Boziji plan spasenja 
bezuslovan (Post 15:12-21). Ali, je covekov odgovor na ovaj plan uvek 
uslovljen! 

Model "ako ... bice ti" je uocljiv u oba Zaveta. Bog je veran, ali 
covecanstvo nije. Ova napetost stvara mnoge zabune. Neki se tumaci bas 
zato drze samo jedne strane - Hi Bozije verne sigurnosti ili covekovog 
truda; Ili Bozije suverenosti ili covekove slobodne volje. Valja uvek 
naglasavati da su obe stvarnosti svetopisamski utemeljene, te stoga 
neophodne. 

Ovo utice na nase shvatanje eshatologije, posebno Bozijih SZ 
obecanja Izraelu. Ako on nesto obeca onda je to tako, zar ne? Bog sebe 
obavezuje svojim obecanjima. On svoje ime, ugled stavlja pred nas (jez 
36:22-38). Pa opet, odlucio je da blagosilja celo covecanstvo! Zato su i 
uslovljeni i neuslovljeni zaveti spojeni u Hristu (Isa 53), a ne u Izraelu! 
Gospodnja nepokolebiva vernost se ogleda u spasenju svih koji se kaju i 
veruju, a ne u tome ko su nam otac i majka, ko su nam preci! Isus Hrist, a 
ne Izrael je kljuc svih Bozijih zaveta i obecanja. Zato, nije Crkva vec Izrael 
teoloska parenteza u Svetom pismu, teoloski umetak (Gal 3). 

25 



Vazne uvodne napomene Hi: 

Zato je baklja misije sveta presla na Crkvu (Mt 28:19-20; Dl 1:8). Ovo 
neznaci daje Bogsasvim odbacio Izrael (Rim 9-11). On je svakakokljuc 
poslednjih dogadaja, all ne u ekskluzivnom smislu, vec kao Izrael koji 
veruje i ostvaruje svoju konacnu svrhu i planirane eshatoloske naume 
(Zah 12:10). 

CETVRTA NAPETOST 

Literalna vrsta, zanr pisanja je trajno kritican element u svakom 
tumacenju Bozije Reci. Crkva se rodila i razvijala u Grckom (zapadnom) 
kulturnom miljeu. 

Literatura istoka je slikovita, metaforicna, prepuna simbola. To se 
bitno razlikuje od zapadnih literalnih modela. Hriscani su uveliko gresili 
i grese sto kroz prizmu svoje istorije i pomenutih zanrova tumace i SZ i 
NZ prorostva. Skoro svaki narastaj, svaki geografski i nacionalni entitet 
je koristio svoju kulturu, istoriju i literalne modele u tumacenju knjige 
Otkrivenja. I svi su gresili! Bahato je misliti kako savremena kultura 
zapada moze sama sobom da rastumaci biblijska prorostva. 

Nacin pisanja, vrsta spisakoju je nadahnutipisac stvorio, uvek je bila 
razumljiva primaocima. Knjiga Otkrivenja nije puka istorijska citanka, 
naracija. Ona je spoj prorostava (Otk 1-3), price, pouke i najvise 
apokalipticne misli. Sasvim je pogresno pripisati ovom stivu manje ili 
vise od onog sto je sam autor saopstio. Cini mi se da nigde ne vidimo 
greske dogmatizma i interpretativne arogancije kao na primeru 
poslednje knjige NZ. 

Crkva se nikada nije usaglasila oko toga sta je dobro tumacenje. Ja 
sam dijalekticki tumac. Zelja mi je da nam celo Pismo progovori a ne 
samo njegovi pojedini delovi. Istocnjacka misao, koja je osnovna potka 
svetih tekstova, skoro uvek istinu oslikava dvojnim mislima. A vec to je 
napetost sama po sebi. Nasa zapadnjacka sklonostkajasnoci, uklanjanju 
svake napetosti u premisama nije sama po sebi pogresna, vec 
neuravnotezena. Zato verujem da mozemo da izbegnemo barem neke od 
ovih misaonih corsokaka u tumacenju Otkrivenja, a da ne okrnjimo nista 
od njegove svrhe, od poruke koja je za svaki narastaj vernika. To znaci da 
je svakom ozbiljnom tumacu jasno da ova knjiga mora da se tumaci u 

26 



Vazne uvodne napomene Hi: 

svetlu svog vremena i svog nacina pisanja. Istorijski metod mora da 
postuje ono sto su prvi citaoci, izvorni primaoci procitali, culi i razumeli. 
Na mnoge nacine svaki savremeni citalac gubi smisao, gubi znacenje 
simbola ove knjige. Naime, prevashodna svrha Otkrivenja je da ohrabri 
tada progonjene vernike. Ona uzdize Boziju suverenu kontrolu nad 
istorijom (to cine i proroci SZ); ona naglasava da sama istorija ide svom 
ispunjenju, zacrtanom vremenskom roku, sudu ili blagoslovima (i to je 
naglasak SZ proroka). A sve to je zapisano jezikom jevrejske apokalipse 
prvog veka, pojmovima Bozije Ijubavi, prisustva, sile i suverenosti. 

Ova poruka ima svoju teolosku delotvornost za svaku generaciju 
vernika. Otkrivenje govori o kosmickoj dimenziji sukoba dobra i zla. 

Mnogi podaci, detalji prvog veka su izgubljeni, ali ne i mocna 
poruka, sila utesne istine. U tome je sustina. Zato, sve dok savremeni 
tumac naseg doba ikulture posto-poto, silom gura svoje istorijske datosti 
u detalje ove knjige, trajace i prica o pogresnim tumacenjima. Sasvim je 
moguce da ce i svi detalji Otkrivenja jednom, za poslednji narastaj 
vernika postati zapanjujuce tacni i jasni. Bice to vreme tiranije poslednjeg 
bezboznog vladara sveta (2 Sol 2), zavrsnica divljanja sistematskog zla. 
Niko ne moze da zna kada i kako ce se sve ispuniti, a da se pri tome ne 
ispune Gospodnje reci (Mt 24; Mk 13; Lk 21) i red apostola Pavla (2 Sol 
2), dok se istorijski ne dese. Nagadanja, spekulacije i dogmatizam ovde 
ne uspevaju. Apokalipticna literatura sama po sebi dozvoljava 
fleksibilnost. Bogu hvala za sve slike i simbole koji nadilaze istoriju! 
Gospod vlada! On nadgleda sve i nezadrzivo dolazi! 

Dakle, vecina danasnjih zapadnih tumaca promasuje poruku ovog 
zanra. Mi u svemu vidimo jasne logicne teoloske sisteme. Previdamo 
simboliku, dvostruka znacenja, dramatiku jevrejske apokalipse. Ovo vrlo 
dobro istice Ralf P. Martin: 

"Sve dok ne uvidimo dubinu kvaliteta ovog teksta, dok ne 
prihvatimo njegov jezik kao ono sto nam donosi istine vere, i dalje cemo 
uporno da gresimo ne shvatajuci poruku knjige Otkrivenja. I dalje cemo 
uporno objasnjavati njene vizije na doslovan nacin, gledajuci na njih kao 
na konkretne istorijske dogadaje. A to nam donosi brojne probleme u 
tumacenju, a samim tim i iskrivljuje osnovnu poruku ovog apoka- 

27 



Vazne uvodne napomene Hi: 

lipticnog stiva. Tako propustamo sustinske vredosti ovog dela NZ kao 
posebne knjizevne vrste - mitopoetskog jezika kojim se opisuje Bozija 
svemoc u Hristu, upravo kroz paradoks spoja snage i Ijubavi (Lav je 
Jagnje, Otk 5:5-6)". 

V. Randolf Tejt pise u svom delu "Tumacenje Biblije": 

"Nijedna druga knjizevna vrsta u Svetom pismu nije citana sa toliko 
obeshrabrenja kao apokalipticno stivo, posebno knjiga proroka Danila i 
Jovanovo Otkrivenje. Ovaj zanr hronicno strada od fatalnih pogresnih 
tumacenja. Poduza je istorija sustinskog nerazumevanja njene strukture i 
same svrhe. Zbog svojih tvrdnji o tome sta ce se uskoro dogoditi, na 
Otkrivenje se uvek gledalo kao na detaljnu mapu buducnosti. Ovaj 
tragicni stav pociva na pretpostavci da je knjiga ogledalo vremena 
savremenog, a ne prvobitnog citaoca. Ovako pogresan pristup 
apokaliptici (a posebno Otkrivenju) celo tumacenje svodi na 
kriptograme, na kusnju da se simboli nadahnutog teksta tumace 
savremenim dogadajima. Ali, svako doslovno tumacenje simbola, tamo 
gde je rec o metaforama, klasicno je nasilje nad tekstom. Nije stvar u 
tome da li su opisani dogadaji u Otkrivenju istoricni ili nisu. Ako i jesu, 
ako se sve tako i tada i zbilo, ili tek treba da se zbude, to ne znaci da nam 
pisackroz sve te arhetipove ne komunicira neko znacenje" (str. 137). 

Evo jos jednog misljenja: 

"Danasnji citaoci Otkrivenja su najcesce zbunjeni tom vrstom stiva, 
tim zanrom pisanja. Vise nego neobicni likovi i nesvakidasnji dozivljaji 
deluju bizarno, nevezano sa ostatkom Svetog pisma. Pa opet, Ijudi naseg 
doba tako kodiranim tekstom uporno nastoje da razotkriju "sta tek treba 
da se dogodi", uporno propustajuci ono sto im tekst vec govori" ("Dic- 
tionary of Biblical Imagery", Ryken, Wilhost and Longman III) 

PETA NAPETOST 

Carstvo Bozije je vec tu ali tek treba da dode. Ovaj teoloski paradoks 
je posebno uocljiv u domenu eshatologije, tzv. Eshatoloska napetost. 

Jedno misljenje o doslovnom ispunjavanju SZ prorostava, koje se 
odnose na Izrael, tvrdi da Carstvo dolazi sa obnovom slave Bozijeg 
naroda u njegovim drevnim geografskim granicama i povratkom 

28 



Vazne uvodne napomene Hi: 

teoloskog preimucstva. Ovo onda znaci da je neophodno tajno 
vaznesenje Crkve, i da se sve od Otk 5 tice samo Izraela. 

S druge strane, ako je naglasak Carstva na Hristovom prvom 
dolasku, onda je rec o utelovljenju, zivotu, ucenju, smrti i vaskrsenju. To 
je teologija sadasnjeg spasenja. Carstvo je tu, doslo je. SZ je ispunjen u 
Hristovom pozivu svima da se spasu, a ne u njegovoj milenijumskoj 
vladavini tek nad nekima! 

Sveto pismo nesumnjivo govori o dva Hristova dolaska, ali gde je 
njegov naglasak? Misljenja sam da se vecina SZ prorostava usredsreduje 
na prvi dolazak, na ustolicenje mesijanskog carstva (Dan 2). Ono je na 
mnoge nacine slicno Bozijoj vecnoj vladavini (Dan 7) i Hristovoj 
hUjadugodisnjoj vladavini (Otk 20). SZ naglasava tu vecnu vladavinu 
makar da je mehanizam te vladavine uMesijinoj sluzbi (1 Kor 15:26-27) 
Nije ovde pitanje sta je od ovo dvoje tacno vec gde je naglasak? Valja reci 
da su neki tumaci toliko okrenuti Mesijinom hiljadugodisnjem CarstvU; 
da sasvim zapostavljaju svetopismski fokus Oceve vecne vladavine 
Hristova vladavina je uvod u vecnost. Ta vladavina je ipak privremena; 
jer nam SZ ne daje jasne obrise dva Hristova dolaska. 

Carstvo Bozije je kljuc razumevanja Gospodnjeg propovedanja 
naucavanja. Ono je tu (u spasenju i sluzenju) ali nam tek dolazi 
(nepropadljivost i sila). Ako se Otkrivenje i fokusira na Mesijin 
milenijum (Otk 20), to je opet privremena vladavina (Otk 21-22). Nije 
sasvim jasna iz SZ neophodnost ove vladavine, posebno kada u Dan 7 
citamo da ce Mesija vecno da vlada. 

SESTANAPETOST 

Hriscani svakog doba su ocekivali da se Gospod vrati svaki cas, 
iznenada i neocekivano (Mt 10:23; 24:27,34,44; Mk 9:1; 13:30). Nisu bill 
u pravu. Pa opet, ta blizina, neposrednost je najdivnija nada svakog 
narastaja vernika, posebno onih koji stradaju u progonima. Pozvani smo 
da zivimo kao da ce se Gospod sutra vratiti. Ali samo Gospod zna kada ce 
se ispuniti plan njegovog Velikog misijskog poslanja (Mt 28:19-20). 



29 



Vazne uvodne napomene Hi: 

Neki odeljci u evandeljima (Mk 13: 10; Lk 17:2; 18:8), u 1. i 2. 
Solunjanima govore o odlozenom, "zakasnelom" Drugom dolasku 
(Parusia). Naime, neki istorijski dogadaji prvo moraju da se ispune: 

1. Evangelizacija celog sveta (Mt 24:15; Mk 13:10) 

2. Pojava "coveka bezakonika" (Mt 24:15; 2 Sol 2; Otk) 

3. Veliko progonstvo (Mt 24:21,24; Otk) 

Zato dvosmislenost nadahnutih tekstova ima svoju svrhu (Mt 24:42-51; 
Mk 13:32-36)! Zivimo pred Gospodom kao da nam je svaki dan 
poslednji ali iplanirajmo svoju buducnost i sluzbu. 

DOSLEDNOST I RAVNOTEZA 

Moram da naglasim da mnoge savremene eshatoloske skole, pristupi 
tumacenju, sadrze tek pola istine. Oni dobro tumace pojedine tekstove, 
ali uvek imaju problem sa doslednoscu i ravnotezom. Najcesci problem 
je gomila predubedenja koja koriste svetopisamske tekstove za podrsku 
vec stvorenim teoloskim sistemima. Ali, Sveto pismo nam nigde ne daje 
sistematski sredenu eshatologiju. Ono pre licina album porodicnih slika. 
Sve su slike prave, verodostojne, ali nisu poredane nekim nama 
svojstvenim redosledom. Neke stare slike su se vremenom i zagubile, pa 
sadasnji clanovi porodice ne znaju gde pripadaju, gde da ih vrate. Zato i u 
dobrom tumacenju ove knjige Bozije Reci vredi pravilo: Valja slediti 
izvorni piscev naum koji je i zapisao odredenom knjizevnom vrstom. 
Mnogi tumaci unose neke druge egzegetske alate, koji su im poznati iz 
nekih drugih zanrova, te njima pokusavaju da rastumace Otkrivenje. Oni 
uporno slede SZ matrice umesto da dozvole Isusovom i Pavlovom 
ucenju da ih vodi, kao i da dozvole samom Otkrivenju da govori za sebe. 
Sve ovo mi je donelo nemalu nervozu u radu koji je pred vama. Nisam se 
bojao upozorenja iz Otk 22:18-19, vec svega onoga od cega Bozji narod 
trpi zbog kontroverzi oko tumacenja ove knjige. Volim Bozija otkrivenja. 
Ona nam kazuju koliko je svaki covek lazljiv (Rim 3:4). Zato vas molim 
da ovaj komentar niposto ne koristite kao savrseno resenje za svaki prob- 
lem. Nije mi to cUj. Rade bih da vas izazovem, uputim kao saobracajni 
znak, a ne da vam dam nepogresivu mapu u stopu do cUja. Vise volim da 
vam kazem "sta ako. . . ", nego "ovako govori Gospod". U ovom radu sam 

30 



Vazne uvodne napomene Hi: 

se suocavao sa licnim nedostacima, ogranicenjima i teoloskim okvirima. 
Sve to sam, naravno, uocio i kod drugih tumaca. Ponekad mi se cinilo da 
je u knjizi Otkrivenja svako pronasao ono sto je i hteo da nade. Ovaj 
knjizevni zanr prosto mami na zloupotrebu! AH, i kao takav nije uzalud 
stavljen u Boziju Rec. Nije tu slucajno. Nije njime tek tako zakljuceno 
Sveto pismo. U ovoj knjizevnoj vrsti je Bozija poruka svakom njegovom 
detetu bilo kada i bilo gde u istoriji. Gospod zeli da razumemo ovu 
knjigu! Zato, hajde da se udruzimo u torn smislu. Hajde da naglasimo 
ono jasno i razumljivo, ne ono sto bi moglo da bude, trebalo i sL Neka 
nam u tome Gospod svima pomogne! 

Pozivam vas da u donjem praznom prostoru napisete neka svoj 
ogranicenja u razumevanju i tumacenju ove NZ knjige. Niko od nas nije 
posteden samog sebe. Prepoznavanje i prozivanje tih ogranicenja nam 
pomaze da se borimo protiv svakog dogmatizma. 

1. 

2. 

3. 

4. 



31 



Uvod u prorostva Starogzaveta 

Uvod u prorostva Starog zaveta 



I. UVOD 

A. Opste napomene 



1. Svekoliko hriscansko zajednistvo nije u saglasju kada je rec o 
tumacenju prorostava. Sve druge sustinske dogme su kroz 
protekle vekove utvrdene, ali ova nije. 

2. Nekoliko je uocljivih nivoa SZ prorostava: 

a) vreme pre monarhije (pre kralja Saula) 

1) proroci: 

a) Avram - Post 20:7 

b) Mojsije - Br 12:6-8; Pnz 18:15; 34:10 

c) Aron - Izl 7:1 (Mojsijev glasnogovornik) 
d)Mirjam-Izl 15:20 

e) Eldad i Modad - Br 1:24.30 

f) Debora - Sud 4:4 

g) Nepoznati prorok - Sud 6:7-10 
h) Samuilo - 1 Sam 3:20 

2) grupe proroka - Pnz 13:1-5; 18:20-22 

3) prorocke skole - 1 Sam 10: 5-13; 19:20; 1 Car. 20:35,41; 
22: 6,10-13; 2 Car 2:3,7; 4:1,38; 5:22; 6:1... 

4) Mesija kao prorok - Pnz 18:15-18 

b) Proroci koji nisu pisali (u sluzbi kraljeva) 

1) Gad - 1 Sam 7:2; 12:25; 2 Sam 24:11; 1 Dnv 29:29 

2) Natan - 2 Sam 7:2; 12:25; 1 Car 1:22 
3)Ahija-lCar 11:29 

4) Jehu-lCar 16;1,7,12 

5) nepoznati prorok - 1 Car 18:4,13; 20:13,22 
6)Ilija-lCar 18;2Car2 

7) Miheja - 1 Car 22 

8) Jelisije-2Car2:8,13 



32 



Uvod u prorostva Starogzaveta 

c) Proroci koji su pisali (u sluzbi naroda i kraljeva): Isaija - 
Malahija (osim Danila) 

B. Biblijski pojmovi 

1. ro'eh - "vidioc", 1 Sam 9:9. Ovaj stih oslikava prelaz ka 
konceptu nabi - "prorok", sto je imenica izvedena od glagola 
"pozvati". "Ro'eh" dolazi od glagola "videti". "Vidioc" je onaj koji 
razume Bozije puteve i naume, upucenje u njegovu volju i odluke. 

2. hozer - "vidioc", 2 Sam 24:11, sinonim za ro'eh, ali potice iz 
manje poznatog jevrejskog glagola "videti". Najcesce je u 
participu i uglavnom se prevodi kao "prorok". 

3. nabi' - "prorok", srodan akadskom glagolu nabu - "pozvati" 
i arapskom naba'a - "najaviti". Ovo je najcesce sretani pojam 
imenice "prorok" upotrebljen preko 300 puta. Etimologija mu 
je nesigurna, ali se strucnjaci slazu da znaci "pozvati". Najbolji 
primer za ovo je poziv JHVH upucen Mojsiju da govori faraonu 
preko Arona (Izl 4:10-16; 7:1; Pnz 5:5). Prorok je Boziji glasnik 
poslan Bozijem narodu (Am 3: 8; Jer 1:7,17; Jez 3:4). 

4. Sva tri pojma srecemo u opisu prorocke sluzbe: 1 Dnv 29:29; 
Samuilo je ro'eh; N atari je nabi'; Gadje hozer. 

5. Fraza 'ish ha - 'eohim - "covek Boziji" je druga poznata slika, 
siri pojam za Bozijeg glasnika. Srecemo je 76 puta u SZ, najcesce 
prevodenu sa "prorok". 

6. Nas pojam "prorok" ima grcku pozadinu. Dolazi od: (1) "pre" i 
(2) "govoritiza". 

II. DEFINICIJA PROROSTVA 

A. Pojam prorostva ima veliko semanticko znacenje u jevrejskom 
jeziku. Jevreji deo kanona svog Pisma zovu "Proroci". U njih spadaju 
istorijske knjige od Isusa Navina do knjiga o Carevima (osim Rute). Rekli 
smo, za njih su i Avram (Post 20:7; Ps 105:5) i Mojsije (Pnz 18:18) 
proroci (i Mirjam, prema Izl 15:20). Zato, pazimo na nase zapadne 
ustaljene definicije. 



33 



Uvod u prorostva Starog zaveta 

B. "Prorostvo mozemo da posmatramo kao razumevanje istorije 
koje se iskazuje verskim konceptima, jezikom i bozanskom svrhom" (In- 
terpreter s Dictionary of the Bible, torn 3, str. 896). 

C. "Prorok nije ni filozof ni sistematski teolog vec zavetni posrednik 
koji donosi Boziju Rec Bozijem narodu, tako da ona menja njihovu 
sadasnost i okrece ih buducnosti („Prophets and Prophecy," Encyclope- 
dia Judaica, torn. 13, str. 1152). 

III. SVRHA PROROSTVA 

A. Prorostvo je nacin Gospodnjeg govora njegovom narodu, briga i 
vodstvo za njihovo stanje, staranje koje nam donosi nadu da je on taj koji 
nadzire i nas zivot i sve dogadaje u svetu. Proroci su govorili svima - 
prekorevali su, ohrabrivali, pozivali na veru i pokajanje, obavestavali o 
samom Bogu i njegovim namerama. Prorok je neko ko donosi jasnu i 
glasnu poruku samo od zivog Boga (Pnz 13:1-3; 18:20-22). Sluzba 
proroka je generalno ukazivala na Mesiju. 

B. Proroci su najcesce istorijske i verske krize svoga doba 
projektovali u doba koje dolazi. "Kraj sveta", kao pogled na istoriju, je 
posebnost teologije Izraela zbog istine izabranja i zavetnih obecanja. 

C. Sluzba proroka je svojevrsni balans (Jer 18:18), zamena sluzbe 
Velikog svestenika koji objavljuje Boziju volju. Urim i Tumim su 
objavljivali poruku od Boga koju su oni verbalizovali narodu. Tek, nakon 
Malahije sluzba proroka jenjava. Posle nekih cetiri veka se vraca u Jovanu 
Preteci. Nije do kraja jasan odnos prorostva NZ prema SZ. Proroci NZ 
(Dl 11:27-28; 13:1; 14:29,32,37; 15:32; 1 Kor 12:10,28-29; Ef 4:11) nisu 
donosioci nove objave, vec oni koji objavljuju Boziju volju u zavetnom 
odnosu. 

D. Prorostvo nije uvek i samo predvidanje buducnosti. To je jedna 
od osobina ove sluzbe, dokaz u ocima drugih. "... Manje od 2 odsto 
prorostava SZ je mesijansko. Manje od 5 odsto govori o NZ dobu, a 
manje od 1 odsto se tice buducih dogadaja". (Fee & Stuart, How to Read 
the Bible For All It's Worth, str. 166). 



34 



Uvod u prorostva Starogzaveta 

E. Prorok predstavlja Boga Ijudima dok svestenik predstavlja Ijude 
Bogu. To je uopstena podela. Postoje i izuzeci, poput Avakuma koji 
postavlja pitanja Bogu. 

F. Nasa teskoca da razumemo proroke je i u tome sto ne znamo kako 
su nastajale njihove knjige. One niposto nisu hronologije. Naizgled su 
tematske, ali ni to nije onako kako ocekujemo. Cesto nemaju jasne 
istorijske podatke, vreme koje pokrivaju, jasnu podelu medu objavama. 
Teskoihjecitati: (l)kaoneprekidnostivo, udahu; (2) nemajasnihtema; 
(3) ne prepoznaje se glavna istina i cilj kretanja proroka u pojedinim 
objavama. 

IV. OSOBINE PROROSTVA 

A. SZ otkriva razvoj koncepta prorostva i prorocke sluzbe. Stari 
Izrael je imao razvijeno zajednistvo proroka, jake harizmate poput Ilije i 
Jelisija. Ovo zajednistvo se nazivalo i "prorockim sinovima" (2 Car 2). 
Prepoznavali su se po ekstatickim stanjima (1 Sam 10:10-13; 19:18-24). 

B. Ovo zajednistvo se pretopUo u sluzbu proroka pojedinaca (sto 
pravih, sto laznih). Najcesce su se vezivali za kraljeve i ziveli sa njima u 
palatama (Gad, Natan). Naravno, bilo je i "slobodnjaka", pa i onih koji 
su bili sasvim izvan postojecih tokova tadasnjeg drustva (Amos). Ovde 
govorimo i o prorocima i o prorocicama (2 Car 22:14). 

C. Prorok bi cesto objavljivao buducnost koja zahteva trenutni 
odgovor od svakog pojedinca. Takode, proroci su otkrivali Bozije 
namere sa svom tvorevinom, namere na koje nijedan covek nikako nije 
mogao da utice. Ovaj univerzalni eshatoloski plan je bio posebnost u 
citavoj prorockoj misli drevnog Bliskog istoka. Predvidanje i zavetna 
odanost su lice i nalicje svake prorocke poruke. Uvek su gledali na opste 
stanje naroda. Zato su im poruke, mada ne uvek, bile za celu naciju. 
Ogroman deo prorocke sluzbe se ticao njihovih govornih objava. Kasnije 
su se ti govori uoblicavali temama ili delimicnim hronologijama, 
pomocu modela bliskoistocnog pripovedanja. Nazalost, ta vrsta govora 
nam danas nije poznata. A ono sto je zapisano daleko je od poznate nam 
prozne strukture. Zato nam je tako tesko da citamo prorocke knjige kao 



35 



Uvod u prorostva Starog zaveta 

sto citamo bilo koje drugo stivo, posebno kada ne znamo istorijske 
posebnosti. 

Proroci su na nekoliko nacina sopstavali svoju poruku: 

1 . Scena suda - Bog poziva svoj narod pred sebe. Cesto je to slika 
razvoda, gde je JHVH muz koji odbacuje svoju zenu (Izrael) 
zbog neverstva (Os 4; Mih 6). 

2. Pogrebna zalopojka - Poseban oblik "jao" poruke, vrlo 
upecatljiv (Isa 5; Ava 2). 

3. Proglasi zavetnih blagoslova - Naglasava se uslovljenost 
zaveta. Upozorava se na posledice, i dobre i lose, ono sto 
svakako dolazi u buducnosti (Pnz 27-28). 

V. MERILA AUTENTICNOSTI PROROKA I NJEGOVE SLUZBE 

A. Ponovljeni zakoni 13:1-5 (predvidanje/znaci) 

B. Ponovljeni zakoni 18:9-22 (lazi proroci/pravi proroci) 

C. Bog poziva i proroke i prorocice u sluzbu: 

l.Mirjam-Izl 15 

2.Debora-Sud4:4-6 

3. Hulda - 2 Car 22:14-20; 2 Dnv 34:22-28 
U kulturama okruzenja, proroci su se dokazivali samim proricanjem, 
predskazivanjem. U Izraelu se njihova verodostojnost dokazivala: 

1. teoloskim testom - upotreba JHVH imena 

2. istorijskim testom - tacnost prorostva 

VI. VODIC ZA TUMACENJE PROROSTVA 

A. Uocimo izvornu prorokovu nameru (ili nameru uredivaca teksta) 
kroz istorijske podatke i literalni kontekst svakog prorockog govora. 
Najcesce je rec o nekom obliku krsenja Mojsijevog Zakona od strane 
naroda. 

B. Procitajmo celo prorostvo. Ne zadrzavamo se na delovima. 
Prepoznajmo glavne misli. Posebno je vredno da skiciramo glavne teme 
cele prorocke knjige. 



36 



Uvod u prorostva Starogzaveta 

C. Drzimo se doslovnog tumacenja teksta sve dok nesto u samom 
tekstu ne ukaze na slikovito znacenje. Tada iskazimo taj simbolicki govor 
na prozni nacin. 

D. Proucimo simbolicka dela u svetlu istorije i drugih slicnih, 
paralelnih odeljaka. Ne zaboravljajmo da je pred nama 
dalekoistocnjacko stivo, a ne zapadnjacka savremena literatura. 

E. Budimo pazljivi sa predskazanim dogadajima: 

1. Ticu li se oni samo prorokovog doba? 

2. Gde su se evantualno ispunili u istoriji Izraela? 

3. Da li se to jos uvek tice buducnosti? 

4. Da li su se vec ispunili bas kao sto tek treba da se ispune? 

5. Dozvolimo da nam na sva nasa pitanja ne odgovaraju 
savremeni tumaci vec sam prorok, pisac teksta. 

Posebne napomene: 

1. Da li je najavljeni dogadaj uslovljen odgovorom Ijudi? 

2. Jesmo li sigurni kome se prorokuje, i zasto? 

3. Postoji li mogucnost da se objavljeni dogadaj visestruko 
ispunjava kroz istoriju? 

4. Nadahnuti pisci NZ su u mnogim SZ recima videli najavu 
Mesije. Takve stvari nama nisu ocigledne. SluzUi su se 
tipologijom i igrom reci. Posto nismo nadahnuti kao oni, nije li 
uputnije da im damo da nas vode. 

VII. KORISNE KNIIGE NA OVU TEMU 

"*" A Guide to Biblical Prophecy by Carl E. Armerding i W. Ward Gasque 

* How to Read the Bible for All It Is Worth by Gordon Fee and Douglas Stu- 
art 

* My Servants the Prophets by Edward }. Young 

'*' The Expositor s Bible Commentary, vol. 6, „Isaiah - EzekieF, Zondervan 

"*" The Prophecies of Isaiah by J. A. Alexander, 1976, Zondervan 

"*" Exposition of Isaiah by H. C. Leupold, 1971, Baker 

'^ A Study Guide Commentary, "Isaiah" by D. David Garland, 1978, 

Zondervan 



37 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

Uvod u knjigu Otkrivenja 

Uvodne napomene 

A. Vecinu svog akademskog zivota, veci period bavljenja teologijom, 
imao sam predubedenje da su vernici oni koji doslovno shvataju Sveto 
pismo. U jednu ruku, to i jeste nepobitna istina za istorijsko narativne 
delove. S druge strane, prihvatiti doslovno prorostva, poeziju, parabole i 
apokaliptiku znaci promasiti poruku nadahnutih tekstova. Naime, 
autoreva namera, a ne doslovnost njegovih reci kljuc je dobrog 
tumacenja Bozije Reci. Naterati tu Rec da nam kaze nesto vise 
(doktrinarne posebnosti) je nasilje nad tekstom. A nasilje nas uvek 
osiromasuje, krade nam bas ono do cega nam je stalo - do izvorne 
pisceve poruke. Moramo da sagledamo siru sliku, siri kontekst, istorijske 
prilike. Dozvolimo da nam sam nadahnuti pisac govori kroz literalni 
zanr koji je odabrao. Upravo je on - zanr, knjizevna vrsta - veza izmedu 
pisca i onih kojima pise. Propustiti ova pravila znaci sigurno zalutati u 
kriva tumacenja! 

Knjiga Otkrivenja je nesumnjivo pouzdana u svom sadrzaju. Ali, ona 
nije istorijska citanka cije detalje treba da shvatimo doslovno. Njen zanr 
nam prosto vice svoju poruku. Naravno, ako smo spremni da je cujemo. 
To je poseban jezik, stil pisanja - slikovit, tajanstven, simbolican, 
metaforican, naslucujuci - i kao takav nista manje nadahnut. 

B. Otkrivenje je pisano jedinstvenom jevrejskom literalnom vrstom 
koju zovemo apokalipsom. Za njom se najcesce posezalo u teskim, 
kriznim vremenima, da bi se vernici ohrabrili porukom: Bog ipak vlada! 
On ce sacuvati i osloboditi svoj narod. Osobine apokalipse su: 

1. Snazna svest da je Gospod sveopsti vladar (monoteizam i 
determinizam). 

2. Borba dobra i zla, sukob ovog doba i onog koje dolazi 
(dualizam). 

3. Upotreba jezickih sifara (preuzeta iz SZ ili meduzavetnog 
perioda procvata jevrejske apokalipticne literature). 



38 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

4. Okrenutost kraju veka i sveta (dolazak novog doba). 

5. Upotreba ustaljenih simbola koji prenose poruku poslednjeg 
vremena. 

Evo nekoliko primera ovog stila pisanja: 

1. Starizavet 

a. Isa 24-27,56-66 

b. Dan 7-12 
c.Jl 2:28-3:21 

d) Zah 1-6; 12-14 

2. Novi zavet 

a) Mt 24, Mk 13, Lk 21, neki delovi 1 Kor 15 
b) 2 Sol (veci deo) 
c) Otk 4-22 

3. Vankanonske knjige: 

a) 1. i 2. Enohova (tajne Enohove) 

b) Knjiga Jubileja 

c) Sibilini orakuli (prorostva) III, IV, V 

d) Zavet 12 Patrijarha 

e) Psalmi Solomunovi 

f) Mojsijevo vaznesenje 

g) Isaijino mucenistvo 

h) Mojsijeva apokalipsa (zivot Adama i Eve) 

i) Avramova apokalipsa 

j) Avramov zavet 

k) 2. Jezdrina 

1) 2. i 3. Baruhova 

C. Ova i ovakva dela nisu nikada bila govorena. Krasi ih slozena 
struktura i mnogo literalnog rada. A upravo je struktura teksta kljuc 
pravilnog tumacenja. Deo te strukture, tog literalnog plana u knjizi 
Otkrivenja je ritam sedam pecata, sedam truba, sedam zdela-pehara. 
Posle svakog kruga, ciklusa zala, sledeca zla su jaca i veca: pecati: 1/4 
unistenja; trube: 1/3 unistenja; zdele: potpuno unistenje. Na kraju svakog 

39 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

od ova tri ciklusa Hristos dolazi: pecati, 6:12-17; trube, 11:15-18; zdele, 
19:1-21. To je dokaz da knjiga nije hronoloski doterana u jasan niz 
dogadaja. Ona je drama otkupljenja u nekoliko cinova. Tacnije, u tri cina 
koji govore o istom vremenskom period, u tri slike, tri SZ motiva suda. 

Prepoznajemo sedam odeljaka, prolog i epilog: 

1. prolog 1:1-8 

2. poglavlje 1-3 (Hrist i 7 crkava) 

3. poglavlje 4-8:1 (nebo i 7 pecata) 

4. poglavlje 8:2-11 (7 andela sa trubama) 

5. poglavlje 12-14 (dva drustva i njihove vode) 

6. poglavlje 15-16 (7 andela sa zdelama) 

7. poglavlje 17-19 (Vavilon i sud nad njim) 

8. poglavlje 20-22 (Sud, novo nebo i nova zemlja) 

9. epilog 22:6-21 

Ocigledno je da broj 7 ima bitnu ulogu u ovoj strukturi - 7 crkava, 7 
pecata, 7 truba, 7 pehara, zdela. Evo jos nekih primera: 

1. 7 svecnjaka, 1:12 

2. 7 duhova Bozijih 1:4; 3:1; 4 :5; 5:6 

3. 7 gromova, 10:3 

4. 7 blazenstava, 1:3; 14:13; 16:15; 19:9 

5. 7kraljeva, 17:10 

6. 7zala, 21:9 

7. 7 zivotinjskih simbola 

a) 7 rogova i 7 ociju, 5:6 

b) 7 glava i 7 kruna, 12:3, 13:1 

c) zena na sedmoglavoj zveri, 17:3,7,9 

d) zena na 7 gora, 17:9 

D. U tumacenju ove knjige se mozda najbolje vidi nasa sklonost ka 
predrasudama. Neke od nas predubedenja teraju da tumace svaki detalj, 
makar koliko nejasan. Ova teoloska struja deluje na nekoliko nivoa: 



40 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

1. Poreklo simbola 

a) SZ aluzije 

( 1 ) SZ teme: stvaranje, pad u greh, Potop, Izlazak, obnova 
Jerusalima 

(2) stotine najcesce necitiranih prorockih aluzija 

b) Meduzavetna jevrejska literatura (Enoh, Baruh, Sibila, 2. 
Jezdrina) 

c) Grcko-rimski svet prvog veka 

d) Bice iz drevnih blisko-istocnih mitova o stvaranju (Otk 
12) 

2. Vremenski okvir knjige 

a) prvi vek 

b) svaki vek 

c) poslednji narastaj 

3. Teoloski okviri: 

a) amilenijalizam 

b) post-milenijalizam 

c) pri-milenijalizam 

d) dispenzacionalni pri-milenijalizam 

U svetlu ovih hermeneutickih razlicitosti, a posebno zbog 
neprimerenog dogmatizma koji unapred zna sve, kako uopste da 
tumacimo ovu knjigu? 

* Prvo, rekli smo da nam valja priznati da kao Ijudi zapadnjackog 
nacina razmisljanja ne razumemo ovaj stil literature. Takode, nisu nam 
poznate istorijske aluzije toga doba, detalji koji su hriscanima prvog veka 
bili sasvim razumljivi. 

* Drugo, priznajmo da je svaki narastaj hriscana uklapao Otkrivenje 
u svoje vreme. Naravno, svi su u tome gresili. 

* Trece, rade prvo citajmo biblijski tekst pa tek onda teologiju. 
Tragajmo za literalnim kontekstom svake vizije, svakog prorostva. 
Iskazimo je u jednoj jedinoj deklarativnoj recenici. Osnovna istina svetog 
teksta je uvek i za sve ista, za svaku generaciju hriscana, ali su posebnosti 



41 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

ove knjige relevantne samo za prvu i/ili poslednji narastaj vernika. Detalji 
jesu vredni, ali istorija a ne teologija otkriva njihovu svrhu. 

* Cetvrto, ne zaboravljamo da je Otkrivenje knjiga utehe i 
ohrabrenja vernicima usred nevolja i progona od strane bezboznika. Ona 
nije pisana da zadovolji nasu radoznalost za buducnoscu. Ona nije ni 
detaljna mapa dogadaja koji tek dolaze. 

* Peto, poruka ove knjige je da je ogrehovljeni svet u sukobu sa 
Bogom i njegovim Carstvom. U pocetku se cini kao da svet i njegov zli 
vladar pobeduju. Ali, Bog je suveren, on vlada nad svom istorijom, 
zivotom, smrti. Mi smo njegov narod i pobednici smo u njemu! 

E. Usprkos brojih poteskoca u tumacenju, ova knjiga ima svoju jasnu 
poruku. Ona je deo celovite nadahnute Bozije Red, knjiga za sve hriscane 
i za sva vremena. Vredno je uloziti dodatni trud da bi je proucavali. 
Njeno mesto u NZ je stratesko i posebno. U svom kratkom komentaru 
na Otkrivenje, Alan Dzonson kaze: "Zaista vredi da primetimo da ova 
knjiga, pored evandelja, ima u sebi najvaznija ucenja, biserne doktrine o 
nasem ucenickom zivotu. Takvih vrednosti nema u ostatku Svetog 
pisma. Njene blistave istine ne mogu da potamne ni fanatizam onih koji 
od prorostava ne vide zivog Hrista, ni bolne podele medu njenim 
tumacima". (Alan Johnson, str.9) 

Ne zaboravimo: Pre nama su poslednje reci naseg Gospoda, reci upucene 
njegovoj Crkvi! Mi ne smemo danas ni da zanemarimo, ni da umanjimo 
te reci. One su priprema za vernike koji stradaju zbog pouzdanja u 
suverenog Boga (monoteizam); zbog realne sUe Zloga (ograniceni 
dualizam); zbog trajnih posledica pada (Ijudska pobuna); zbog 
Gospodnjih obecanja otkupljenom covecanstvu (bezuslovni zaveti. Post 
3:15; 12:1-3; Izl 19:5-6; Jn 3:16; 2 Kor 5:21). 

PISAC 

A. Unutrasnji dokazi Jovanovog autorstva 

1. Pisac sam sebe cetiri puta zove Jovanom (1:1,4,9; 22:8) 

2. Pisac sebe zove: 

a) ponizni sluga (1:1; 22:6) 

42 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

b) sapatnik svoje brace po veri (1:9) 

c) prorok (22:9), svoju knjigu naziva prorostvom (1:3; 22: 
7,10,18,19) 

B. Spoljasni dokazi od rano-hriscanskih pisaca da je Jovan apostol 
napisao knjigu Otkrivenja: 

1. Jovan apostol, sin Zavedejev 

a) Justin Mucenik (Rim, 250. god.), u "Dijalog sa Trifom" 

b) Irinej, u "Protiv jeretika" IV:14:2; 17:6; 21:3; V:16:l; 28:2; 
30:3; 34:6; 35:2 

c) Tertulijan (severna Afrika), u "Protiv Prakseasa", 27 

d) Origen (Aleksandrija), u "iz Duse", L:8:l; "Protiv 
Markiona", 11:5; "Protiv jeretika", 111:14,25; "Protiv Celza" 
(VI:6, 32;VIII:17) 

d) Muratorijev Kanon (Rim, 180-200 god.) 

2. Drugi moguci pisci 

a) Jovan Marko - Prvi pomen o ovome imamo od Dionizija, 
vladike Aleksandrijskog (247-274 god.). On je negirao 
Jovanovo autorstvo, ali je knjigu smatrao kanonskom. Svoje 
misljenje je temeljio na recniku i stilu dela, kao i na 
anonimnosti ostalih Jovanovih poslanica. U svoj stav je 
uverio i Jevsevija iz Kesarije. 

b) Jovan staresina - Ovu teoriju iznosi Jevsevije dok citira 
Papiju. Ipak, verovatnije je da bi Papija staresinom rade 
oslovio apostola Jovana nego nekog drugog. 

c) Jovan Krstitelj - (sa kasnijim urednickim dodacima) Ova 
ideja pociva na argumentu da je Krstitelj taj koji je Gospoda 
zvao " Jaganjcem Bozijim". Jer, ova se titula jos jedino srece u 
Otkrivenju (J. Massyngberde Ford, u izdanju Biblije "An- 
chor Bible commentary"). 

C. Dionizije, vladika Aleksandrijski (247-274 god.), je prvi izneo 
sumnje o autorstvu Jovana apostola. Istina, njegovo delo je izgubljeno, 
ali ga citira istoricar Jevsevije. On temelji svoju tvrdnju na sledecem: (1) 
Jovan sebe licno ne predstavlja u pismu, jer to nije cinio ni u svom 
evandelju ni u poslanicama. Jedino je ovde "Jovan"; (2) Struktura knjige 

43 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

je drugacija od evandelja iposlanica; (3) Jezik je takode drugaciji od onog 
u cetvrtom evandelju i poslanicma; (4) Gramatika i stil su uocljivo 
siromasniji nego u evandelju i poslanicama. 

D. Verovatno najuverljiviji prigovor Jovanovom autorstvu dolazi od 
R.H. Carlsa, u njegovom delu ''Saint John", (torn I, str. 39). 

E. Savremeni tumaci generalno odbacuju tradicionalni pogled na 
autorstvo vecine NZ knjiga. Primer za ovo je komentar E. Brauna, 
katolickog teologa. U uvodnim napomenama "Anchor Bible Commen- 
tary" citamo: "Otkrivenje je pisao judeo-hriscanskiprorok po imenu Jovan. 
Ali, to nije onaj Jovan Bogoslov, sin Zavedejev, pisac cetvrtog evandelja i 
poslanice" (str. 774). 

F. Autorstvo je nesigurno zbog nekoliko razloga. Naime, postoje 
uocljive slicnosti ali i uocljive razlike izmedu ovog i ostalih apostolovih 
stiva. Uostalom, kljuc razumavanja Otkrivenja nije u Ijudskom, vec u 
bozanskom autoru! Jer, pisac zna da je nadahnuti prorok (1:3; 22: 
7,10,18,19). 

DATUM 

A. Stav prema vremenu nastanka knjige Otkrivenja zavisi od teorije o 
autorstvu i smera samog tumacenja. 

B. Moguce vreme nastanka 

1. Tradicija smatra da je knjiga nastala za vreme imperatora 
Domicijana (81-96 god.), jer je to vreme jakog progona 
hriscana. 

a) Irinej (koga citira Jevsevije) u "Protiv jeretika", 5.30.3. - 
"Ovakav progon se nije video jako dugo, posebno za vreme 
naseg narastaja, tu pri kraju vladavine Domicijana" 

b) Kliment Aleksandrijski 

c) Origen Aleksandrijski 

d) Jevsevije Kesarisjki, "Istorija crkve" iii.23.1 

e) Viktorinus, "Apokalipsa", x.U 

f) Jeronim 



44 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

2. Epifanije, pisac 3. veka, {Haer, 51.12,32) je tvrdio daje apostol 
Jovan napisao Otkrivenje nakon svog oslobodanja sa ostrva 
Patmos, za vreme Klaudijeve vladavine (41-54 god.). 

3. Neki smatraju da je delo nastalo pod imperatorom Neronom 
(54-68 god.) zbog: 

a) Ocigledan je Neronov kult koji je progonio neposlusne. 

b) Cezar Neron, najevrejskom odgovara broju zveri - 666. 

c) Ako se prorostva knjige odnose na razorenje Jerusalima, 
onda je svakako napisana pre 70. god. 

PRIMAOCI 

A. Od 1:4 je jasno da se knjiga tice vernika sedam crkava maloazijske 
rimske provincije. Crkve su nabrojane po marsuti kretanja onih koji su je 
nosili na odredista. 

B. Poruka knjige se tice pomenutih crkava i rasejanih vernika koji su 
trpeli progon bezboznog svetskog sistema. 

C. Kraj Otkrivenja jasno ukazuje da njegova poruka prevazUazi svoje 
vreme, te da je upucena svim hriscanima svakog doba. 

OKOLNOSTI NASTANKA 

A. Progon je izazvan izuzimanjem hriscana od legalne zastite koju je 
Rim pruzao Judaizmu. To se desUo svakako oko 70. god., kada su rabini 
iz Jamnie ozvanicili zavet kojim je svaki lojalni pripadnik sinagoge trebao 
da prokune Isusa iz Nazareta. 

B. Rimski istorijski spisi jasno ukazuju da je cezarov kult izazvao 
glavni sukob hriscana i Rima, od Nerona (54-68. god.) do Domicijana 
(81-96 god.). Ipak, nedostaju dokumenti ozakonjenog progona na nivou 
cele imperije. Verovatno Otkrivenje cilja na pojacan progon u istocnim 
provincijama {"Biblical Archaeology Review", maj/jun 1993, str. 29-37). 



45 



Uvod u knjigu Otkrivenja 
GRAMATIKA KNJIGE 

A. Izvorni grcki tekst knjige ima mnoge gramaticke nejasnoce. 

B. Moguci razlozi: 

1. Jovan misli obrascima aramejskog jezika. 

2. Na Patmosu nije imao odgovarajuceg pisara. 

3. Uzbudenje zbog samih vizija. 

4. Nameran efekat gresaka. 

5. Apokalipsa je zanr koji je sam po sebi takav. 

C. Slicna gramaticka idiosinkrezija se srece i u ostalim delima 
jevrejske apokaliptike. Zato gramaticki stil Otkrivenja nije oskudan vec 
vrlo odreden. 

KANONICNOST 

A. Istocna crkva je u pocetku odbacivala ovu knjigu. Nema je u 
kanonu Pesite (Sirijski prevod, 5. vek). 

B. Jevsevije je s pocetka 4. veka, sledeci Dionizija Aleksandrijskog 
koji je ziveo u poslednjoj trecini 3. veka, tvrdio da autor Otkrivenja nije 
Jovan apostoL Stavio ju je na popis "osporavanih" knjiga, ali ju je uvrstio 
u kanon {Ecclesiastical History, 111.24.18; 11125.4; III. 39.6). 

C. Laodikejski sabor (oko 360. god) ne stavlja Otkrivenje u kanon. 
To je ucinio i Jeronim, ali ju je sabor u Kartagi (397. god.) prihvatio. 
Tako je ova knjiga, zajedno sa poslanicom Jevrejima, prihvacena u NZ 
kao kompromis Istocne i Zapadne crkve. 

D. Valja naglasiti da je vrlo vazna pretpostavka vere da je Sveti Duh 
nadzirao istorijske procese stvaranja NZ kanona. 

E. Dva kljucna teologa protestantske Reformacije nisu prihvatili 
kanonicnost Otkrivenja: 

1. Martin Luter je odbacio bogonadahnutost Otkrivenja, 
smatrajuci da ono nije ni apostolsko, ni prorocko delo. 

2. Zan Kalvin je napisao komentare na svaku NZ knjigu sem 
ove. Nije je smatrao korisnom. 



46 



Uvod u knjigu Otkrivenja 
ISTORIJA TEORIJA TUMACENJA 

A. lako je knjiga izrazito teska za tumacenje, svaki dogmatizam je 
ipak neprihvatljiv! 

B. Simboli Otkrivenja poticu iz: 

1. SZ apokalipticnih odeljaka: 

a. Danilo 

b. Jezekilj 

c. Zaharija 

d. Isaija 

2. Meduzavetni jevrejski apokalipticni spisi 

3. Istorija prvog veka Grko-rimskog sveta (posebno Otk 17) 

4. Mitoloska bica drevnog Bliskog istoka (posebno Otk 12) 

C. Uocljiva su cetiri stava u tumacenju: 

1. PRETERIZAM: Knjiga je prevashodno namenjena 
maloazijskim crkvama Prvog veka. Svi njeni detalji, sva njena 
prorostva su se tada uspunUa. 

2. ISTORICIZAM: Knjiga je opsti pregled svekolike istorije, 
prevashodno Zapada i Rimokatolicke crkve. Pisma sedmorim 
crkvama, iz 2. i 3. poglavlja opisuju odredena razdoblja istorije. 
Neki smatraju da se ta razdoblja hronoloski nadovezuju, a drugi 
da se preklapaju. 

3. FUTURIZAM: Knjiga opisuje dogadaje pred samu Parusiju 
(Hristov Drugi dolazak), dogadaje koji ce se doslovno ispuniti. 

4. IDEALIZAM: Knjiga je potpuna simbolika stvarnosti sukoba 
dobra i zla, pa su njeni istorijski podaci nevazni. 

Sva cetiri stava imaju svoje nesumnjive vrednosti. Ipak, oni koji ih se 
kruto pridrzavaju promasuju autorovu namernu zanrovsku 
visesmislenost i imaginaciju. Dakle, nije stvar u tome koji je pristup tacan 
Hi nije, vec da li je uravnotezen. 



47 



Uvod u knjigu Otkrivenja 
SVRHA KNJIGE 

A. Otkrivenje nam pokazuje koliko je Gospod suveren u istoriji. Sve 
sto jeste, jeste samo zbog njega i u njemu sve ima svoju svrhu. Oni koji 
mu veruju, ostaju u nadi i u sred nemira najgorih progona bezboznog 
sistema sveta. Dakle, knjiga se usredsreduje na progon u rimskim 
istocnim provincijama, nastao zbog cezarevog kulta, ali i na vernost 
hriscana u svemu tome. Ta vernost je nadvremenska i ima vecne 
vrednosti (2:10). Onaposebno blistaspram mrakakrivoverjaikulturnih 
kompromisa onih koji odustaju od vere. Setimo se da je prorok onaj koji 
nam govori o buducnosti u zelji da promeni sadasnjost. Tako nam 
Otkrivenje ne govori samo o kraju veka i sveta, o tome kako ce to da 
bude, vec i kako sada jeste. "Proroci Svetog pisma nisu prevashodno bili 
okrenuti detaljnoj hronologiji dolazecih dogadaja. Za njih je bilo vaznije 
trenutno duhovno stanje. U njemu je seme buducnosti, koren svih 
velikih Bozijih poduhvata - Sud nad nepravednima i konacni blagoslov 
za one koji su sada so i svetlo ovom svetu." {The Expositors Bible Com- 
mentary, tom 1. "The Eschatology of the Bible", Robert L. Sancy) 

B. "Otkrivenje Jovanovo je pisano u vreme okrutnih progona 
hriscana. Bili su progonjeni zbog svoje odanosti Gospodu Isusu Hristu. 
Pisac zeli da pruzi nadu, da ohrabri, da pozove hriscane da ostanu verni 
Bogu i u najvecim nevoljama" (TEV, str. 1122). "Celo Pismo je u svim 
svojim bogatim simbolima i poruci nade na svom vrhuncu u knjizi 
Otkrivenja. Bog konacno izbavlja svoje. Slava buduceg veka najzad 
dolazi. Ova poruka je oslikana simbolima koje srecemo svuda u Bozijoj 
Reci. Cudni likovi, zveri, boje, brojevi su krcati znacenjima sa kojima su 
prvobiti citaoci bili vrlo bliski. Dakle, na prepoznatljiv nacin se govori o 
onome sto dolazi. Sve kulminira u velikom mesijanskom slavlju, viziji 
svetog grada koji sUazi sa neba. Jevreji su vekovima ranije imali kulturu 
ove vrste stiva, jos od doba proroka Danila. Tako su hrabrili one koji 
stradaju zbog vere. Konacno izbavljenje dolazi. 

C. Vrlo je vazno naglasiti da je otkupljenje glavna tema knjige. 

1. Bog se u Hristu pobrinuo za nase pojedinacno, zajednicko i 
kosmicko spasenje. 

48 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

2. To otkupljenje je i duhovno i telesno. Crkva je spasena, ali ne i 
postedena nevolja! Jednom ce biti otkupljenja od svake mrve 
zla. 

3. Gospod voli ovaj i ovakav svet - gresan, pobunjen, sebican. 
Cak je i njegov gnev, njegov sud izliven u pecatima i trubama u 
sluzbiljudskogspasenja (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11;21:7;22:17). 

4. Bog ne spasava samo covecanstvo nego i svet, tvorevinu (Rim 
8:18-25). Zlo i greh ce se ocistiti iz svakog atoma nasegkosmosa! 
Uporno nastojanje naseg Gospoda da pozove, da privuce sve 
Ijude u zagrlja spasenja, dokaz je njegove nemerljive slave. 
Izlivanje suda nije znak da Bog ne voli coveka. Sud je dokaz da je 
zlo - zlo. Sud je plod zla. Bog sudi samo onda kada se Ijudi 
uporno ne kaju. Zato se Otkrivenje i zavrsava poslednjim 
velikim pozivom na pokajanje (22:17). 

D. Otkrivenje nije detaljna vremenska mapa svega onoga sto ce da 
prethodi ili usledi Drugom dolasku. Ova tajanstvenost je svaki narastaj 
hriscana gurala u kusnju konacnih tumacenja simbola apokalipse. Niko 
u tome nije posteden gresaka. 

Detalji koji nas sada zanimaju, bice mnogo jasniji poslednjoj generaciji 
hriscana. Oni ce stradati pod strahovladom Antihrista. Ipak, doslovno 
tumacenje je neke nateralo da Otkrivenje ostave po strani (Kalvin). Neki 
su ga omalovazili (Luter je tvrdio da knjiga "nije ni prorocka, ni 
apostolska"), a neki prenaglasUi (milenijalisti). 

MOJ PRISTUP TUMACENJU 

A. Uzmimo u obzir SZ aspekte: 

1. Apokalipsa je knjizevna vrsta prepuna simbola. 

2. Nebrojene aluzije poticu upravo iz SZ (404 stiha iz Otkrivenja 
ima u sebi 275 SZ aluzija). Ali znacenje ovih simbola valja traziti 
pod svetlom prilika toga doba. 

3. Prorocki nagovestaji dobijaju sadasnje znacenje ili upucuju 
na ono sto tek treba da dode. Najcesce ispunjena obecanja u 
prvom veku ukazuju i na ispunjenje na kraju vremena. 

49 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

B. Pazljivim skiciranjem strukture knjige otkrivamo autorevu 
nameru. 

1. Pecati, trube, zdele gneva uglavnom pokrivaju jedno vreme 
(Otk 6-16). Otkrivenje je drama iz vise povezanih cinova. 

2. Moguce je da su poglavlja 17-19 paralelna sa 20-22. Naime, 
19:11-21 seponavljau 20:7-10. 

3. Uocimo logicne odeljke (Uvodne napomene, C) 

C. Svako tumacenje treba da uzme u obzir istorijski kontekst: 

1. Cezarevkult licnosti 

2. Lokalni progoni po rimskim provincijama 

3. Pismo ne govori ono sto nikad nigde nije govorilo. Zato svako 
tumacenje valja da krene od Jovanovih dana. Moguca je i 
viseznacnost nekih obecanja, prorostava. Ali, i to treba da bude 
ukorenjeno u prvom veku. 

D. Znacenje nekih sifrovanih pojmova, reci, izgubilo se dok je doslo 
do nas i naseg doba. Ne znamo vise mnogo toga o tadasnjem jeziku, 
kulturi i istoriji. 

Ali, moguce je da ce bas poslednje vreme rasvetliti sve ove slozene 
simbole. Zato je mudro da ne budemo rigidni prema njima. Nase je da 
tezimo glavnim istinama svih tih vizija. 

E. Ponovimo: 

1. Simboli ove knjige imaju svoje poreklo: 

a) SZ teme 

b) drevna mitologija Bliskog istoka 

c) meduzavetna apokalipsa 

d) Grcko-rimski svet prvog veka 

2. Tumacenje simbola od strane samog pisca: 

a) razgovor sa andelom vodicem 

b) himne nebeskog mnostva 

c) Jovanovo tumacenje 

3. Struktura same knjige (paralelizam dramaticnih dogadaja) 

F. Stiva od pomoci 

1. Komentari Dzordza Eldona Lada i Alana F. Dzonsona su za 
mene najdragoceniji. Naravno, neki se nece sloziti sa ovim. 

50 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

Nista cudno. I medu samim tumacima - obrazovanim, 

poboznim i predanim teolozima - vise je neslaganja nego 

prigodnih reci. Evo kako kaze Dzonson: 
"Kljucno pitanje znacenja simbola i vizija postavlja se od 4:1 pa do 
kraja knjige Otkrivenja". U kom odnosu je sve to prema prva tri 
poglavlja? Razlike u tumacenjima su uocljive. Sta svi ti simboli znace? 
Zatim, tu je pitanje hronologije - Kada se sve to desava? Dalje, tumaci li 
Jovan te simbole sprain SZ izvora, Hi ih slobodno interpretira? Sta u svemu 
tome treba da se shvati doslovno a sta slikovito? Odgovori na ova pitanja 
cine bit tumacenja. Dogmatika je ovde od male pomoci. Potrebna nam je 
trpeljivost prema drugacijim pogledima, u nadi da ce nam Duh Sveti 
otvoriti um i uvesti nas upravo znacenje Apokalipse". 

2. Dobar opsti uvod u odnos Otkrivenja i SZ su knjige Dzona P. 

Miltona i Dzona Brajta (John P. Milton's Prophecy Interpreted; 

John Bright' s The Authority of the Old Testament). Tu je Dzejms 

Stjuart koji govori o odnosu Otkrivenja i pisama apostola Pavla 

(James S. Stewart's A Man In Christ). 

Prvi krug citanja 

Ovo je tek vodic u tumacenju. Dakle, sami ste odgovorni za 
sopstveno tumacenje Pisma. Cinite to u svetlu objave koju imate. vi, 
Sveto pismo i Duh Sveti - vi ste najvazniji u tumacenju. Ne morate sve da 
prepustite drugome. 

Zato, procitajte zeljeni tekst odjednom. Odredite mu glavnu temu i 
iskazite je svojim recima. 

1. Tema citavog odeljka ili biblijske knjige 

2. Vrsta literature - zanr 



51 



Uvod u knjigu Otkrivenja 

Drugi krug citanja 

Rekli smo da je ovaj udzbenik tek vas vodic. Niko ne sme odluciti 
umesto vas. Ne prepustite drugima ono sto vi i Duh vec imate u Pismu. 

Zato, jos jednom procitajte zeljeni odeljak. Skicirajte glavne pojmove 
i iskazite ih u jednoj recenici. 

1. tema prve literalne celine 

2. tema druge literalne celine 

3. tema trece literalne celine 

4. tema cetvrte literalne celine 
5 



52 



Otkrivenje 1:1-20 

Otkrivenje 1:1-20 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Uvod 1:1-3 

Pozdrav crkvama u Maloj Aziji 1:4-8 

Jovanovo videnje na Patmosu 1:9-20 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte samo da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda 
to svoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na 
poglavlja i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da 
dokucimo izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog 
tumacenja. Neka svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

A. Stihovi 1-8 su prolog celom prorostvu. Prva tri stiha ukazuju na 
pisca, vreme, zanr pisanja i blagoslov citaocima. 

1. Pisac je Jovan, sto je uobicajeno jevrejsko ime 

2. Vreme se "priblizilo" (lb; 3c) 



53 



1,1 Otkrivenje 1:1-20 

3. Poruka se prenosi vizijama, njih donose andeli i zovu je 
prorostvima. Prva tri poglavlja po stilu pisanja sasvim 
odgovaraju literaturi prvog veka. 

4. Blagoslov je nad onima koji ovu poruku citaju i prihvataju u 
poslusnosti, ostaju verni i u vatri progona. 

B. Stihovi 4-7 oslovljavaju primaoce sedam crkava (1:11) i njihovih 
sedam duhova (1:4,20; 3:1; 4:5; 5:6). Uocavamo: 

1. oslovljavanje Oca (st. 4) 

2. oslovljavanje Sina (st. 5,6b, 7) 

3. oslovljavanje vernika (st. 6a) 

4. Otac govori (st. 8). 

C. Stihovi 1:9-3:22 su Hristove poslednje red Crkvi. U 1:9-20, kao i u 
oslovljavanju svake crkve, Isus je oznacen SZ titulama koje se odnose na 
Jehovu. 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Ovo je otkrivenje koje je obznanio Isus Hristos. Bogmu je dao 
ovo otkrivenje da pokaze svojim slugama sta se mora uskoro 
dogoditi. To je obznanio i preko svog andela kojeg je poslao 
svome sluzi Jovanu, 2 koji je u svojstvu svedoka preneo rec 
Boziju i poruku Isusa Hrista, sve sto je video. 3 Blago onome koji 
cita ovu knjigu! Blago onima koji slusaju red prorostva i vrse 
ono sto je u knjizi zapisano, jer vreme se priblizilo"! 

Otk 1:1-3 

1:1 "Ovo je otkrivenje" Grcki apokalypsis sadrzi u sebi dve reci. Jedna 
znaci "sa skrovitog mesta", a druga "otkriti nesto". Koristi se na tri 
nadna: 

1. Do sada sakriveno od sada je otkriveno (Lk 12:2). 

2. Jevreji i neznabosci su od sada jedno novo telo u Isusu Hristu 
("otajstvo", "misterija", Ef 2:11-3:13). 



54 



Otkrivenje 1:1-20 1,1 

3. Ova literalna vrsta se srece u nekim SZ knjigama; Jezekilj, 

Danilo, Zaharija. Ali, ima je i u NZ - Mt 24; Mk 13; Lk 21; 2 Sol 

2, i ova knjiga. 

Smisao ovog pojma na ovom mestu je da nam je kroz Isusa Hrista 

razotkrivena sakrivena Bozija istina. To se cini kroz vizije i andeoska 

tumacenja tih vizija. A sve to se desava u sadasnjem zlom vremenu. 

Fokus je ipak na pobedi pravednosti koja dolazi kroz mocna Bozija dela. 

Gospod ce sve dovesti u red! 

"koje je obznanio Isus Hristos" Objektni genitivkoji izjednacava 
subjekat i predikat. Dakle, Isus je ono sto je njegova poruka (Gal 
1:12), tj. on je ono o cemu poruka o njemu govori. 
"Bog mu je dao" Isus nikada nije rekao ili uradio bilo sta bez Oceve 
dozvole (In 3:13,31-36; 4:34; 5: 19-23,30; 6:38; 7: 16; 8:28-29; 
12:49-50; 14: 10,24; 17). Ovaj koncept je osobina lovanove teologije. 
"sta se mora uskoro dogoditi" Vreme je jedan od kljuceva 
tumacenja ove knjige. lovan sam kaze da je njegova poruka vredna i 
za sadasnje i za buduce dane. "Sta se mora" (dei) znaci "moralna 
neophodnost, ono sto odgovara, sto je neizbezno" (Otk 22:6). 
Koncept "sta se mora uskoro dogoditi" odgovara 1:3; 2:16; 3: 11; 
22:7,10,12,20. Ovo moze da bude aluzija na Dan 2:28,29,45. lovan 
nikada ne citira SZ, ali pravi mnoge aluzije na njega. Od 404 stiha cak 275 
ima SZ pozadinu. Prevodioci su jedinstveni u prevodu ovog stiha, jer su 
pod uticajem svojih teoloskih pozadina. Neki prevode: 

1. iznenada 

2. naglo i goropado 

3. uskoro ce da zapocne 

4. sigurno ce da se dogodi 

5. neposredno 

Upotreba iste fraze u 22:7,12,20 pokazuje da Jovan ocekuje ove dogadaje 
vec za svog zivota (st. 3; 22:10). Posto je izmedu tog vremena i naseg jaz 
od 20 vekova, mnogi tvrde da je apostol pogresio u proceni. Ali, ova 
zanrovska neposrednost je tipicna za apokalipsu, za SZ porocku 
literaturu. Naime, za proroke su savremeni dogadaji predznak istih 
dogadaja poslednjih vremena. Apostol lovan slikama prvog veka 
docarava eshaton - poslednje vreme. To su cinUi Isaija i lezekUj da bi u 

55 



1,1-3 Otkrivenje 1:1-20 

vremenu posle izgnanstva obnovili Judu. To je cinio i prorok Danilo 
tokom strahovlade Antioh Epifana IV. Novo doba pravednosti je nada i 
ohrabrenje za svaki narastaj vernika. 

"obznanio" Doslovno "oznacio" (semaino). "Znak" je pojam koji je 
u Jovanovim spisama norma komuniciranja evandelja (semeion, 
12:33; 18:32; 21:19). Ovo je moguca veza sa prorocima SZ (Isa 
7:11,14; 8: 18; 19:20; 20:3; 37:30; 38:7,22; 55: 13; 66: 19; Jer 10:2; 
32:20-21; 44:29; Jez 4:3; 14:8; 20:12,20). Ime knjige je dano kroz 
"znake" i "prorostva". To nam dovoljno oslikava ovu knjizevnu 
vrstu. A naziv "Apokalipsa", danas tako popularan, nije bio poznat 
apostolu Jovanu. 

"svome sluzi Jovanu" Za razliku od drugih pisaca slicnih stiva, 
Jovan se predstavlja i struktuira svoje prorostvo u obliku pisma 
sedam crkava (Otk 1-3). Nekima je bas ovo dokaz da apostol nije 
autor ove knige, jer se u ostalim poslanicama ne predstavla na isti 
nacin. Naime, u ostalim svojim spisima, on sebe predstavlja kao 
"voljenog ucenika", u evandelju. Takode sebe predstavlja i kao 
"staresina" u 2. i 3. poslanici. Ovde se, opet, predstavlja imenom 
(1:4,9; 22:8). 
1:2 "poruku Isusa Hrista" Ista genitivna konstrukcija kao u st. 1. 
Ovo je poruka o Gospodu, a i on je sam ta poruka. I u ostalim 
apostolovim spisima srecemo ovu konstrukciju, ocigledno svesno 
upotrebljenu. 

1:3 "Blago"Prviod sedam blagoslova knjige (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 
20:6; 22:7,14). Ovaj blagoslov nad citaocem nije samo dokaz 
nadahnutosti knjige vec i njene upotrebljivosti za te dane i za sve buduce. 
"onome koji cita ovu knjigu" Neki prevodi imaju dodatak "citaju 
naglas" (1 Tim 4:13). Kantori su bili ovlasceni i pouceni citaci svetih 
spisa pred zajednicom - bUo crkvom, bUo sinagogom. Prva Crkva je 
usvojUa formu okupljanja i bogosluzenja u sinagogi (Lk 4:16; Dl 13: 
15; Kol 4: 16; 1 Sol 5:27). O tome nam svedoci Justin Mucenik (167. 
god.). Crkva je citala i evandelja i proroke. 

"onima koji slusaju ... i vrse" Slusanje i vrsenje su srce jevrejskog 
koncepta "shema" „ (Pnz 5:1; 6:4-6; 9:1; 20:3; 27:9-10; Lk 11:28). 
Primetimo da je blagoslov uslovljen - oni koji slusaju i cuju treba i 



56 



Otkrivenje 1:1-20 1,3-4 

da odgovore. To "ako ... onda" je zavetni model i SZ i NZ. Blagoslov 
nije samo u znanju nego i u nacinu zivota. 

"red prorostva" Prorostvo oslikava bozanski sadrzaj ovog knjige, all 
i njenu knjizevnu vrstu. Otkrivenje je spoj nekoliko pisama crkvama 
(1-3), otkrivenja (pecati, trube, zdele) i prorostava (22:7,10,18,19). 
Ne zaboravimo da "prorostvo" ima dvojaka znacenje: (1) Oslovljava 
same primaoce, slusaoce Bozije poruke, (2) Pokazuje kako 
poslusnost u veri deluje na buduce dogadaje. U tom smislu su 
prorostva i proklamacija i predvidanje. 

"jer vreme se priblizilo" Jos jedna potvrda upotrebljivosti prorostva 
za Ijude onog doba (vidi primer u Rim 16:20). Vidi puno tumacenje 
St. 1. 

4 Jovan pozdravlja sedam crkava u Aziji: 

milost vam i mir od Onoga koji je bio, koji jeste i koji ce doci, i od 

sedam duhova koji su pred njegovim prestolom, 5 i od Isusa 

Hrista, vernog svedoka, prvog koji je ustao iz mrtvih, i vladara 

nad carevima zemaljskim. Onome koji nas je zavoleo i svojom 

krvlju nas oprao od nasih greha, 6 i ucinio nas carstvom 

svestenika koje sluzi Bogu i Ocu njegovom, njemu slava i sila u 

sve vekove. Amin. 

7 Evo, on dolazi na oblacima 

i gledace ga svako oko, 

i oni koji su ga proboli, 

pa ce zakukati zbog njega svi narodi zemaljski. Amin. 

Otk 1:4-7 

1:4 "sedam crkava" Nismo sigurni zasto je oslovljeno samo sedam 
crkava. Nekoliko je teorija: 

1. Ovo su crkve sa kojima je apostol imao posebne odnose. 

2. Ovo je redosled gradova po kome su poslanice kruzUe. 

3. Broj 7 je veoma vazan za Jevreje, posebno u meduzavetnom 
vremenu apokalipticne literature. 



57 



1,4 Otkrivenje 1:1-20 

To je broj punine, savrsenstva, od knjige Postanja do Otkrivenja. 
Tako je moguce da broj ima i doslovno i slikovito znacenje: Otkrivenje se 
odnosi na pomenute crkve, ali one simbolizuju danasnje hriscanstvo. 
"u Aziji" Misli se na zapadni deo imperije, na zemlje koje su tada 
pokrivale teritoriju danasnje Turske. Nekada je to bila Frigija, a za 
vladavine Rimljana Mala Azija. 

"milost vam i mir" Tradicionalni pozdrav, cesto sretan u pismima 
apostola Pavla. Mnogi tvrde da su hriscani promenili poznati grcki 
pozdrav "harein" (Jak 1:1) u slicnu frazu "haris" - "milost". "Mir" 
dolazi od jevrejskog "salom", pa ova grcko-jevrejska kombinacija 
pozdrava odgovara nacionalnoj strukturi crkve. Naravno, za ovo 
nemamo cvrste dokaze. 

"od Onoga koji je bio, koji jeste i koji ce doci" Predivna titula za 
Boga ciji se zaveti nikada ne menjaju. (Ps 102:7; Mai 3:6; jak 1:17). 
Ipak, ovo je nezgrapna gramaticka formulacija, sto dokazuje njeno 
aramejsko poreklo. Posebno odgovara SZ imenu jHVH - "Onaj koji 
jeste" (Izl 3:14). Koristi se za Boga Oca (st. 4;8) i Boga Sina (st. 
17;18), kao u lev 13:8. NZ pisci svesno JHVH titulu pripisuju Isusu, 
kako bi istaknuli njegovo bozanstvo. 
Ocigledna trostrukost izraza - proslost, sadasnjost i buducnost - je 
promenjena u 11:17, gde se opisuje Drugi dolazak o poslednjoj trubi.Tu 
se naglasava proslost i sadasnjost, jer je buducnost vec svanula. 
Mogucu trinitarnu formulaciju imamo i u st. 4 (ako se "sedam duhova" 
odnosi na Duha Svetog, sto je malo verovatno). Valja naglasiti da pojam 
"trojstva, trojicnosti" nije svetopisamski, ali je sustinski sadrzan u Bozijoj 
Reci. Sva tri bozanska lica su zivo prisutna i delotvorna u nasem 
otkupljenju. Vidi posebnu temu u 22:17. 

"i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom" Nekoliko je 
teorija o ovim duhovima: 

1. Ova se recenica nalazi izmedu izjava o Bogu Ocu i Isusu 
Mesiji. Zato su mnogi tumaci zakljucili da se odnosi na Duha 
Svetog. Moguce, ali ne i sasvim sigurno tumacenje. Isti izraz 
imamo i u 3:1;4:5; 5:6, ali ovde sa mnogo manje izvesnoscu 
mozemo da kazemo da je rec o Duhu Svetom, osim one aluzije 
iz Zah 4. 



58 



Otkrivenje 1:1-20 1,5 

2. Neki veruju da je ovo aluzija na Isa 1 1:2, i to prema LXX, gde 
se spominje sedmostruki Boziji dar. Ali, u masoretskom tekstu 
se spominje samo sest darova. 

3. Oni koji pretezu teorijama meduzavetnog perioda, 
poistovecuju ove duhove sa andelima, tacnije sa sedam 
arhandela koji stoje pred tronom Bozijim (8:2). Drugi se slazu 
sa ovim, ali isticu da su to andeli sedam crkava, spomenuti u 
1:20. 

1:5 "i od Isusa Hrista, vernog svedoka" Prvi od tri izraza koji 
opisuju Isusa kao Mesiju. Ovo je uvodna fraza i paralelna je sa 20:6-21. 
"Veran" ima SZ prizvuk i opisuje nekog ko je lojalan, pouzdan (Isa 
55:35). Ako je Bozija pisana Rec sasvim pouzdana, kao konacno i puno 
otkrivenje, onda je i Isus ziva utelovljena Rec (3:14). Evandelje je poruka 
kojoj treba da verujemo; Osoba koju treba da prihvatimo; zivot kojim 
treba da zivimo. 

"prvog koji je ustao iz mrtvih" Drugi izraz iz serije opisa Mesije. 

"Prvorodeni" (prototokos) se u Pismu koristi na vise nacina. 

1. SZ pozadina vaznosti prvorodenog sina u porodici (Ps 89:27; 
Lk 2:7; Rim 8:29; lev 11:28) . 

2. Kol 1:15 uzdize Hrista kao prvog od sve tvorevine, sto je 
moguca aluzija na Pri 8:22-31. Isus je Ocev stvaralacki 
posrednik (Jn 1:3; 1 Kor 8:6; Kol 1:15-16; lev 1:2) . 

3. Kol 1:18; 1 Kor 15:20 i ovaj stih govore da je Isus prvi istinski 
pobedio smrt. 

4. SZ titula za Mesiju (Ps 89:27; lev 1:6; 12:23). U njoj je 
nekoliko istina koje se ticu Isusovog prejemstva. Mislim da 3. i 
4. resenje najbolje odgovaraju ovom kontekstu. 

"i vladara nad carevima zemaljskim" Poput prethodne dve i ovo je 
aluzija na SZ, tacnije Ps 89:27 (Ps 72:11; Isa 48:23), prorostva o 
Mesiji koji dolazi. Takode, ovo je Jovanov osvrt na: (1) kult 
imperatora u istocnim privincijama rimskog carstva; (2) 
mesopotamijsku carsku frazu - "Kralj kraljeva" (Otk 11:15; 17: 14; 
19: 16). 



59 



1,5-6 Otkrivenje 1:1-20 

"Onome koji nas je zavoleo" Particip prezenta koji naglasava 
trajnost radnje. Isus nas stalno voli! Ovo je neizrecivo vazno da 
imamo na umu kada se budemo susretali sa gresima i slabostima pet 
od sedam crkava (Otk 2-3). 

"nas oprao od nasih greha" Particip aorist. Vulgata i Koptski 
prevod, kao i neki maloslovni grcki prepisi imaju bas ovaj glagol 
"oprati" (loud). Na grckom je on vrlo slican glagolu "osloboiti" 
(lud). Setimo se da su u tim dalekim vremenim prepisivaci slusali 
onoga ko je naglas citao tekst, te ga tako zapisivali. Tako se glagol 
"osloboditi" srece u prepisima p, N,'^, N,2, A, C. Glagol "oprati" je 
jedino u velikoslovnim prepisima P (iz 6. veka) i 046 i jos nekim 
manje vaznim. Dakle, "oprati" ili "otpustiti" je stvar prevodilackog 
izvora i izbora. 

"svojom krvlju" Jasna aluzija na zrtvene obrede (Lev 1-7) koje je sve 
osmislUa pobednicka smrt Isusa Hrista (5:9; 7:14; 12:11; Mk 10:45; 2 
Kor 5:21; Isa 52: 13-53:12). Tajna je to nad tajnama, da su u 
zastupnickoj Hristovoj smrti za spas covecanstva savrseno spojeni 
Bozija pravednost i milost (Jev 9:11-28). 
1:6 "i ucinio nas" Aorist aktiv indikativ. Isus nas je oslobodio od 
nasih greha, ali i ucinio svojim vecnim carskim svestenstvom pred 
sobom. 

"carstvom svestenika koje sluzi Bogu" SZ aluzija iz Izl 19:6 i Isa 
61:6, gde se prorice da ce ceo narod sluziti svestenicki pred Bogom. 
Bog je u Avramu izabrao Izraelski narod, a u njemu sav svet (Post 
3:15; 12:3). Izrael je pozvan da bude narod - svedok. Ali, sasvim su 
propustili taj svoj evandeoski zadatak (jez 36:22-38). Zato je Bog 
odlucio da po svojoj Crkvi dosegne svet (Mt 28: 19-20; Lk 24:47; Dl 
1:8). Tako se ovaj pojam sa Izraela sada premesta na NZ Boziji 
narod, na Crkvu (Gal 3:29; 6:16; Fil 3:3; 1 Pet 2:5,9; Otk 1:6; 5:10; 
20:6). 
Ovde je vredno da uocimo svetopisamski naglasak "svestenstva svih 
vernika". Zapadna civilizacija prenaglasava individualizam i zapostavlja 
ovu korporativnost. Tu je i NZ metafora Tela Hristovog (1 Kor 12). Nije 
svrha ove korporativnosti odbacivanje licnih sloboda pojedinca. 
Danasnje prenaglasavanje sloboda ima koren u borbi Matina Lutera sa 
Rimokatolickom crkvom njegovog doba. Kontekst ove poruke je 

60 



Otkrivenje 1:1-20 1,6 

evangelizacija (st. 7) koja se tice svakog vernika. Cilj je da se dosegne sav 
izgubljeni svet, da se svaki njegov pojedinac vrati Bozijem oblicju kroz 
Hristovu smrt (Jn 3:16; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9; 1 Jn 2:2; 4:14). 

Posebna tema: Hriscanska korporativnost 

A. Pavlove metafore 

l.telo 
2. polje 
3. zgrada 

B. Pojam "sveti" je uvek u mnozini (osim u Fil 4:21, gde ima 
korporativan prizvuk) 

C. Martin Luter je u Reformaciji naglasio istinu svestenstva vernika, 
sto nije sasvim biblijski. Izl 19:6; 1 Pet 2:5,9; Otk 1:6 govori o svestenstvu 
svih vernika. 

D. Svaki hriscanin je darovan za opste dobro crkve (1 Kor 12:7). 

E. Duhovni dar je delotvoran samo u sluzbi svima. Sve su sluzbe 
zajednicke, korporativne (Ef 4:11-12). 

"njemu slava i sila u sve vekove" "Slava" je SZ pojam iz sveta 
trgovine. Naime, rec je o meri za tezinu. Biti slavan doslovno znaci 
biti tezak. Teske stvari (zlato) su i vredne stvari. U prenesenom 
znacenju. Bog je "tezak" zbog svog sjaja, velicanstva, svetosti. To je 
stari pojam shekinah koji srecemo u knjizi Izlaska. U NZ slava se 
najcesce pripisuje Bogu Ocu (Rim 11:36; 16:27; Ef 3:21; Fil 4:20; 1 
Tim 1:17; 2 Tim 4:18; 1 Pet 4:11; 5: 11; 2 Pet 3:18; Juda 25; Otk 1:6; 
5:13; 7:12). Vidi posebnu temu o slavi u 15:8. 
"Sila" se takode najcesce pripisuje Bogu Ocu. Ovaj koncept je 
teoloski slican subordinaciji (podredenju) Boga Sina (Jn 17). Isus je 
u svemu izvrsilac Oceve volje, ali konacni cilj je samo Oceva slava (1 
Kor 15:27-28). 

"Amin" SZ, jevrejski oblik pojma "vera" (Ava 2:4). Doslovno 
etimolosko znacenje je "pouzdano biti siguran". Vremenom je 
postao uzvik odobravanja (2 Kor 1:20), metafora za one koji su 
pouzdani, lojalni (Isus nosi ovo ime u 3:14; 2 Kor 1:20). 



61 



1,6 Otkrivenje 1:1-20 

Posebna tema: Amin 

I. STARI ZAVET 

A. Rec je jevrejskog porekla (emeth), i znaci potvrdu, nesto sto je 
verodostojno. 

B. U prenosnom smislu oznacava nekoga ko je stabilan, ko cvrsto 
stoji u telesnom smislu, spram onih koji to nisu (Pnz 28:64-6 7; 38:16; Ps 
40:2; 73:18; ler 23:12), onih koji padaju (Ps 73:2). Iz ove upotrebe se 
razvila jos slikovitija primena za vernost, lojalnost, pouzdanost (Post 
15:16; Av 2:4). 

C. Posebna uoptreba: 

a) stub, 2 Kr 18:16 (1 Tim 3:15) 

b) sigurnost, Izl 17:12 

c) stabilnost, Izl 17:12 

d) cvrstina, Isa 33:6; 34:5-7 

e) istina, 1 Kr 10:6; 17:24; 22:16; Izr 12:22 

f) jakost, 2 Dn 20:20; Isa 7:9 

g) verodostojnost (Tora), Ps 119:43,142,151,168 

D. SZ poznaje jos dva pojma za aktivnu veru: 

a) "batach" - pouzdanje 

b) "yra"- strahopostovanje, slavljenje (Post 22:12) 

E. Pojam je od prvobitnog liturgijskog znacenja dobio i primenu u 
meduljudskim odnosima, za opis nekoga ko je pouzdan i poverenja 
vredan (Pnz 27:15-26; Nem 8:6; Ps 41:13; 70:19; 89:52; 106:48). 

F. Teoloski naglasak pojma nije na coveku i njegovoj sigurnosti vec 
na IHVH (Izl 34:6; Pnz 32:4; Ps 108:4; 115:1; 117:2; 138:2). Zavet satako 
naklonjenim i sigurnim Bogom je jedina nada za covecanstvo. 
OnikojipoznajuBogacebitikao on (Ava2:4). Svetopismo jezapissvete 
istorije o promeni coveka u Boziji lik (Post 1:26-27). CUj naseg spasenja 
jeste bas to - vratiti se u nepomuceno zajednistvo sa Bogom. Za njega 
smo stvoreni. 



62 



Otkrivenje 1:1-20 1,7 

II. NO VI ZAVET 

A. "Amin" srecemo u zavrsnim liturgijskim odeljcima kao potvrdu 
svega recenog, osiguranje. I to je vrlo tipicno i za NZ 

(1 Kor 14:16; 2 Kor 1:20; Otk 1:7; 5:14; 7:12). 

B. Ovim se terminom zavrsavaju molitve NZ (Rim 1:25; 9:5; 11:36; 
16:27; Gal 1:5; 6:18; Ef 3:21; Fil 4:20; 2 Sol 3:18; 1 Tim 1:17; 6:16; 2 Tim 
4:18). 

C. Isus je jedini koji je amin koristio kao uvod u svoje reci (Lk 
4:24;12:37; 18:17,29; 21:32; 23:43). 

D. Amin je Isusova titula u Otk 3:14, bas kao i JHVH u Isa 65:16. 

E. Pojam "pistis" u svim svojim oblicima u grckom je NZ paralela SZ 
"amin", a znacenje mu je istovetno. 

1:7 "Evo, on dolazi na oblacima" Moguce je da je i ovo andeoska 
objava, poput 1. stiha. U svakom slucaju je direktan nagovestaj 
Hristovog Drugog dolaska. Oblaci su vazan deo citave eshatoloske slike. 
Srecemo ih na tri razlicita nacina u SZ. 

l.Znak su Bozije prisutnosti - "Sekina oblak slave" (Izl 13:21; 

16:10; Br 11:25). 

2. Oblaci pokrivaju Boziju svetost kako smrtni covek, videvsi je, 
ne bi umro (Izl 33:20; Isa 6:5). Po njima bozanstvo putuje (Isa 
19:1). 

3. U Dan 7:13 vidimo bozanskog coveka - Mesiju na oblacima. 
Ovo se prorostvo spominje na vise nacina oko 30 puta u NZ. 
Spomen Mesije i oblaka imamo i u Mt 24:30; Mk 13:26; Lk 
21:27; Dl 1:9,11; 1 Sol 4:17. 

"i gledace ga svako oko" Idiom za vidljiv, jasan, fizicki povratak 
Hristov. Ovde se ne misli na tajno vaznesenje vernika. Po mom 
misljenju, Sveto pismo nigde i ne uci bilo kakav tajni Hristov 
dolazak. Odredeni stihovi u evandelju (Mt 24:37-44; Lkl7:22-37) se 
cesto koriste kao dokaz za vaznesenje Crkve o tajnom dolasku. Ali, 
kontekst tih reci jesu dani Nojevi, vreme suda i unistenja! Zato 
kazem da valja biti pazljiv da Pismom ne dokazujmo svoje doktrine; 
da ih ne cupamo iz njihovog konteksta. 

"i oni koji su ga proboli, pa ce zakukati zbog njega svi narodi 
zemaljski" Aluzija na Zah 12:10,12 (Jn 19:37). Ovo je dobar primer 

63 



1,7-8 Otkrivenje 1:1-20 

kako Jovan primenjuje stare tekstove na savremene rimske 
okolnosti. To je jevrejski nacin tumacenja zvani peser. Jovan se sluzi 
Zaharijinim prorostvom. Naime, u prorokovom kontekstu 
jerusalimljani tuze za "onim kog probodose", a Jovan misJi na Pirista 
koga su razapeli Jevreji rukama Rimljana (Jn 19:37). Zamenica "oni" 
iz masoretskog teksta je promenjena u "sva plemena na zemlji" (Mt 
24:30, ovog izraza nema u LXX prevodu). Takode, glagol "zakukati" 
se kod Zaliarije uvek tumacio u kontekstu Rim 11, kada ce se Jevreji 
kajati i verovati u Isusa kao Mesiju. Ipak, ovaj still ne govori o 
zaljenju zbog grelia, vec zbog suda koji dolazi na ceo svet, na svakog 
nepokajanog coveka (Mt 24:30). Zaharija aludira na poslednji Sud 
nad svim narodima "u polju migdonskom", koje Jevreji zovu i 
Armagedon (Zali 12: 11; 2 Dnv 35:22; Ps 2; Otk 16:16). Tu ce se 
dogoditi konacna bitka izmedu Boga i njegovog naroda i sa druge 
strane, Sotone i njegovih. 

"Da, amin" (E. Carnic) Grcka rec za potvrdivanje (nai) i jevrejska 
(amin), jedna pored druge kao najvece moguce osiguranje recenog 
(22:20). 

8 "Ja sam Alfa i Omega!", govori Gospod Bog, "Ja sam 
Svedrzitelj, Onaj koji jeste, koji je bio, i koji ce doci!" 

Otk 1:8 

1:8 Sam JfiVfi govori ovde, potvrdujuci prethodno recenu istinu o 
Isusu. Ovo je spoj cetiri titule, sa aluzijom na petu i sestu. Otac rado 
potvrduje sve sto Sin jeste, sve sto je receno za njega. 

1. "Ja sam" - aluzija na Bozije zavetno ime JHVH (Izl 3.14), 
kauzativan oblik glagola "biti". Isus je sebe ovako oslovio (Jn 
8:56-59). "Gospod" (kurios) ima SZ prizvuk. "Alfa i omega" su 
prvo iposlednje slovo grckog alfabeta. Njihovaporuka je: Bogje 
na pocetku i kraju svega. On vlada istorijom (Isa 44:6; Otk 21:6). 
Istu titulu srecemo i u Otk 1:17; 22:13. "Gospod" je prevod 
imena JHVH. "Bog" u Post 2:4, JHVH, i Elohim cine spoj 
(Gospod Bog) i ime bozanstva. El je uopsteni pojam, imenica 
"bog" na Bliskom istoku. Dolazi od glagola "biti jak". 



64 



Otkrivenje 1:1-20 1,8-9 

2. "Onaj koji jeste, koji je bio, i koji ce doci" je izraz iz 4. stiha. 

Bog je vecan i nepromenljiv (Ps 102:27; Mai 3:6; Jak 1:17). 

Ovako je oslovljen Otac, JHVH, u st. 4 i 8; Sin u st. 17,18,22:13 

(Jev 13:8). "Svedrzitelj" dolazi od SZ "El Sadaf, patrijahalnog 

imena za Boga (Izl 6:3). 
Rani grcki manuskript "alef (N,*), i jos nekoliko kasnijih imaju i 
dodatak "pocetak i kraj", nakon izraza "Alfa i omega". Prepisivaci su to 
uradili po modelu 21:6, sto ukazuje na nenadahnuti dodatak. Pouzdani 
UBS ovaj dodatak oznacava kao tipican. 

9 „Ja, Jovan, vas brat i saucesnik u nevoljama, Carstvu i 
postojanom podnosenju radi Isusa, nadoh se na ostrvu koje se 
zove Patmos, zbog propovedanja red Bozije i poruke o Isusu. 10 
U dan Gospodnji, Duh Boziji spusti se na mene, i ja zacuh snazan 
glas,slicanzvukutrube. 11 Glasjegovorio:"Zapisionostovidisi 
posalji na sedam crkava: u Efes, Smirnu, Pergam, Tijatiru, Sard, 
Filadelfiju, i Laodikiju." 

Otk 1:9-11 

1:9-20 Ovo je odeljak o apostolovoj viziji vaskrslog, uzvisenog, 
ustolicenog Hrista. Slike su u sluzbi oslovljavanja sedam crkava (Otk 
2-3). Jovan se poistovecuje sa citaocima: (1) pojmom "vas brat"; (2) 
pozivanjem na svoje iskustvo patnje, trpljenja, carstva. Ovi pojmovi 
takode oslikavaju Isusov nacin zivota. Citaoci su pozvani da ga slede, kao 
sto ga sledi apostol (Jn 16:33; Dl 14:22; Rim 8:17). 

Odsustvo trpljenja i progona zbog vere je bitan razlog zbog kojeg 
savremeni tumaci ne razumeju ovo stivo. Nisu doziveli surovu stvarnost 
prvog veka Rimskog carstva. Otkrivenje je knjiga utehe za one koji pate, 
stradaju, pa i umiru zbog svoje vere. 

1:9 "vas brat i saucesnik u nevoljama" Vidi vise o ovome u 7:14 
"na ostrvu koje se zove Patmos" Rimske su vlasti progonile 
politicke zatvorenike na mala ostrva uz srednjeazijsku obalu 
(Tacitovi "Anali" 3.68; 4.30; 15.71). Jovan je prognan na Patmos, 



65 



1,10-11 Otkrivenje 1:1-20 

ostrvce sezdesetak kilometara od Make. Okrenuto je istoku, u obliku 
srpa, petnaestak kilometara dugo a desetak siroko. 
"zbog propovedanja red Bozije i poruke o Isusu" Dva su moguca 
tumacenja ove misli: (1) Jovanovo propovedanja evandelja; (2) 
Jovanovo primanje otkrivenja. Nekoliko je istorijskih potvrda 
njegovog politickog stradanja: 

1. Tertulijan, On the Prescription of Heretics, 36 

2. Origen, Homilies on Matthew 

3. Kliment Aleksandrijski, The Rich Man's Salvation, 47 

4. Jevsevije, Ecclesiastical History, III. 20. 8-9 

5. Jeronim, Concerning Illustrious Men, 9. 

1:10 "Duh Boziji spusti se na mene" Poseban izraz kojim se oznacavaju 
apostolove vizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10). Misli se na ekstaticko stanje u 
kome Bog govori (Dl 10:10; 22: 17; 2 Kor 12:1). Klasicna fraza Jovanove 
apokalipse. 

"U dan Gospodnji" Ovo je jedini stih u Pismu koji na ovakav nacin 
govori o nedelji. Nedelja je "prvi dan u sedmici" (Jn 20:19; Dl 20:7; 1 
Kor 16:2). 

"slican zvixku trube" Izraz se vezuje za dogadaj davanja 10 
Zapovesti na brdu Sinaj (Izl 19:16). Ipak, zbog st. 12 i 4:1, 
verovatno se misli na glas andela. Posrednistvo andela je 
posebnost apokalipticnog stiva. Otkrivenje ih spominje vise od 
bilo koje druge svetopisamske knjige. 
1:11 "Zapisi" ("zapisi u knjigu", E. Carnic) Grcki ''hiblion' se tice 
manjih spisa, svitaka. Kasnije je pojam postao tehnicki izraz za kodeks, 
knjigu. Jovanu je zapovedeno da zabelezi svoje vizije. One otkrivaju 
nesto o Gospodu. Jovan ih ne belezi sam za sebe vec za opste dobro 
Crkve. Apokalipsa nije oralno predanje, kao sto je slucaj sa SZ 
prorostvima. Ona je pisani zanr, knjizevna vrsta slozene strukture. 
"i posalji na sedam crkava" Redosled nabrajanja ovih crkava, 
gradova, odgovara postanskoj marsuti te provincije. Pocinjalo se i 
zavrsavalo sa Efesom. Verovatno je i poslanica apostola Pavla, 
poznata nam kao pismo Efescima, kruzila istim putem. Bog se 



66 



Otkrivenje 1:1-20 1,11-13 

nikada ne otkriva samo pojedincima. On je Bog celog svog naroda, 
Tela Hristovog! 

Neki prevodi ovde ponovo imaju "ja sam Alfa i Omega", all ovo 
resenje ne podrzavaju najstariji grcki prepisi. 

12 „Kad sam se okrenuo da vidim ciji je to glas, ugledao sam 
sedam zlatnih svecnjaka, 13 i usred svecnjaka nekoga "kao Sin 
Coveciji". Bio je obucen u dugu odezdu i opasan zlatnim 
pojasem oko prsiju. 14 Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao 
vuna, ili kao sneg, a njegove oci kao uzareni oganj. 1 5 Noge su mu 
bile kao metal kaljen u peci i uglacan, a njegov glas kao huk 
mnogih reka. 16 U svojoj desnoj ruci drzao je sedam zvezda, a iz 
njegovih usta je izlazio mac ostar s obe strane. Lice mu je sijalo 
kao sunce koje sija punom snagom". 

Otk 1:12-16 

1:12 "ugledao sam sedam zlatnih svecnjaka" Nije rec o Menori, 
sedmokrakom svecnjaku koji je stajao u Hramu (Izl 25:31-40), niti o 
svecnjaku iz Zah 4:2. Ovo je poseban svecnjak, simbol puta po kome 
hodaju ove crkve (1:20; 2:1). 

1:13-18 Vecina predstava koje se ticu Isusa, ovde imaju dve moguce 
SZ pozadine: (1) jHVH; (2) andeli iz Dan 10. 

1:13 "kao Sin Coveciji" Prevodi obUuju razlicitom upotrebnom 
velikih slova. Razlog je u vrlo nejasnom pojmu. U SZ njim se opisuje 
Ijudskobice (Ps8:4; Jez2:l). Ipak, tujeiDan 7:13, averovatno i Jez 1:26, 
gde se opisuje covek-Mesija, cije se bozanstvo pretpostavlja zbog: 

1. Pojavljuje se pred Bogom 

2. Jase na oblacima 

3. Dato mu je vecno Carstvo 

Gospod se sluzi ovim pojmom jer je neopterecen rabinskom 
tradicijom, nacionlistickim ili militantnim nasledem. U njemu su 
spojeni njegovo covestvo i bozanstvo (1 Jn 4:1-3; Jn 1:1-2,14). 

Neki zapadni prevodi imaju odredeni a neki neodredeni clan isped 
ove imenice. Izvorni jezik toga nema (Dan 7:13; Jev 1:2; 3:6; 5:8; 7:28). 



67 



1,13-16 Otkrivenje 1:1-20 

Kako god, titula je vrlo odredena, izricita. Moguce je da je ova nejasnoca 
namerna (u kontekstu Jovanovog stiva). Isus je pravi covek i pravi 
bozanski Mesija. 

"Bio je obucen u dugu odezdu i opasan zlatnim pojasem oko 
prsiju" I ovu frazu mozemo da shvatimo na nekoliko nacina. 

1. opis Velikog svestenika (Izl 28:4; 29:5; Lev 16:4; Zah 3:4) 

2. opis aristokratske, bogate osobe (1 Sam 18:24; 24:12; Jez 
26:16) 

3. opis slave andela tumaca, u Dan 10:5-21, sto se verovatno 
odnosi i na samog Isusa, glasnika Oceve volje. Josif u svojim 
"Starinama" opisuje zlatom protkan pojas Velikog svestenika 
(Antiquities of the Jews 111.7.2,4). 

Isus je Veliki svestenik u nebeskom svetistu (Jev 8:1-13; Ps 1 10). 
1:14 "Kosananjegovoj glavibila jebelakao vixna" Aluzija na Onog 
koji je "star danima", Dan 7:9. Ovo je primer kako NZ pisci dodeljuju 
Isusu osobine i titule JHVH. Tako naglasavaju Isusovo bozanstvo. 
"a njegove oci kao uzareni oganj" Simbol Isusovog 
svudaprozimajuceg sveznanja (Dan 10:6; Otk 2:18; 19:12). 
1:15 "Noge su mu bile kao metal kaljen u peci i uglacan" Rec 
"bronza" (chalkolibanon) je nesigurna. "Metal" je slican pojam "chalkos" 
(Mt 10:9; 1 Kor 13:1; Otk 18:22). Ovako su u Jez 1:7 opisane noge 
heruvima, auDan 10:6 andeokurir. I Isusovenoge su takve (1:15; 2:15), 
sto dokazuje njegovo nebesko poreklo i bozansku prirodu. 

"a njegov glas kao huk mnogih reka" Istu sliku srecemo: ( 1 ) JHVH 
u Jez 1:24; 43:2; (2) huka krila heruvima, Jez 1:24 i verovatno (3) 
andeo glasnik u Dan 10:6. Poruka je jasana: Ovo je glas autoriteta 
(14:2; 19:6). 
1:16 "U svojoj desnoj ruci drzao je sedam zvezda" Isti izraz je u 
1:16,20; 2:1; 3:1. Snazna slika Isusove licne brige za svoje crkve. 

"a iz njegovih usta je izlazio mac ostar s obe strane" Hromphaia je 
mac Tracana, sirokog i pljosnatog seciva. KoristUi su ga i rimski 
vojnici. Ovu metaforu srecemo u Isa 11:4; 49:2. Ona opisuje: (1) rat 
(2:16; 6:8); (2) silu Bozije Reci, posebno silu suda (2:12; 19:15,21; 2 
Sol 2:8). U Jev 4:12 se spominje drugi tip maca (machaira), ali je 
ideja ista i tice se neprikosnovene snage Bozije Red. 

68 



Otkrivenje 1:1-20 1,16-18 

"Lice mu je sijalo kao sunce koje sija punom snagom" Slicnom 
slikom se opisuje i andeo vesnik u Dan 10:6; Otk 10:1. U Dan 12:3 
(Mt 13:43) ovo su simboli vaskrsenja Pravednika. Slicne slike imamo 
i u opisu Gospodnjeg preobrazenja (Mt 17:2). 

17 „Kad sam ga video, pao sam pred njegove noge kao mrtav. Ali 
on polozi svoju desnicu na mene i rece: "Ne boj se! Ja sam prvi i 
poslednji. 18 Ja sam Zivi! Bio sam mrtav, ali, evo, zivim u sve 
vekove, i imam vlast nad smrcu i nad svetom mrtvih. 19 Napisi, 
dakle, sto si video, o sadasnjim zbivanjima i o onome sto ce se 
dogoditi posle toga. 20 Ovo je znacenje tajne o sedam zvezda koje 
si video na mojoj desnici i sedam zlatnih svecnjaka: sedam 
zvezda su andeli sedam crkava, a sedam svecnjaka su sedam 
crkava". 

Otk 1:17-20 

1:17 "pao sam pred njegove noge kao mrtav" Ovakav oblik 
otkrivenja tice se i primanja sa Ijudske strane (Dan 8:17; 10:9; Jez 1:28; 
3:23; II Baruh 21:26; IV lezdra 5: 14). Zadivljujuca je i sama cinjenica da 
se nedokuciva duhovna stvarnost otkriva Ijudskim bicima. 

„on polozi svoju desnicu na mene" Gest brige i posvecenosti 

Gospodnje svom narodu (Dan 8:18; 10:10, 18). 

"Ne boj se" Prezent imperativ u negativu, klasican glagolski oblik 

kojim se poziva da se stane sa necim sto traje, uporno se desava. 

Ljudi se boje natprirodnog (Isusove reci u Mt 14:27; 17:7; 28: 10; Mk 

6:50; Lk 5:10; 12:32; In 6:20; andeoske reci u Mt 28:5; Lk 1:13,30; 

2:10). 

"Ja sam prvi i poslednji" Cesto sretan opis IHVH (Isa 41 :4; 44:6; 48: 

12). Ovde se primenjuje na Hrista (st. 8) i paralelan je slici "Alfa i 

Omega". Vidi vise u st. 4:8 
1:18 "Ja sam Zivi" Aluzija na zavetno Bozije ime -IHVH - koje 
dolazi od jevrejskog glagola "biti" (Izl 3:14). Bog je vecno ziv, jedan i 
jedini, drugog osim njega nema (Dan 12:7). NZ pisci na isti nacin opisuju 
Isusa. Na vrlo slican nacin i sam Isus na sebe primenjuje Bozije jHVH 
ime. 

69 



1,18 Otkrivenje 1:1-20 

"Bio sam mrtav, ali, evo, zivim u sve vekove" Vaskrsenje je: ( 1 ) 
Oceva potvrda (Dl 2:24; 3:15; 4:10; 5:30; 10:40; 13:30,33,34,37; 17:31; 
Rim 4:24; 10:9; 1 Kor 6:14; 15:15; Ef 1:20; Kol 2:12; Jev 13:20; 1 Pet 
1:21); (2) delo sile Duha Svetog (Rim 8:11); delo Isusove licne sile 
(Jn 10:11,15,17,18). Ukazivanje na Hristovu smrt je udaraclaznim 
ucenjima gnostika koji su poricali Isusovo covestvo, Ijudsku prirodu. 
"i imam vlast nad smrcu" Za Jevreje je smrt bUa tamnica sa vratima 
(Jov 38:17; Ps 9:13; 107:18; Isa 38:10; Mt 16:19). Kljuc je slika vlasti, 
autoriteta. On simbolizuje liristovu vlast nad svojom smrti i smrti 
svih svojih sledbenika (5:9-10; IKor 15). 
"inad svetom mrtvih" "Pakao" ("ad", E.Carnic) i druga 
prevodilacka resenja su plod zabune zbog znacenja grckih reci Hades 
i Gehena. Hades odgovra SZ slici Seola 6:8; 20: 13-14). SZ na smrt 
gleda kao na nastavak postojanja, mesto senki gde pokojnici "odlaze 
ocima svojim". Nastavlja se "zivot senki", svesno postojanje bez 
ovozemaljskih radosti. Ali, dinamikom "progresivnog otkrivenja" 
Bog je otkrivao sve vise o zivotu iza zivota. Rabini su ucili da postoje 
dva odvojena mesta u Seolu: Raj - mesto radosti za pravedne; 
Tartarus - mesto mucenja za nepravedne (Lk 23:43). Sveto pismo 
nam tek ovias skicira zivot sa one strane groba sluzeci se metaforama 
neba (ulice od zlata, kockasti nebeski grad bez vrata . . . ) i pakla 
(vatra, tama, crvi, . . . ) . 

Posebna tema: Gde su umrli? 

I. STARI ZAVET 

A. Svaki preminuli odlazi u Seol (imenica nesigurne etimologije). 
Seal je eufemizam za smrt, za grob. Srece se najvise u Mudrosnoj 
literaturi i kod proroka Isaije. U njemu covek nastavlja svoje svesno 
postojanje, ali kao senka, bez radosti (Jov 10:21-22; 38:17; Ps 107:10,14). 

B. Osobine Seola: 

1. Povezan je sa Bozijim sudom (vatrom), Pnz 32:22 

2. Deo je kazne i pre Sudnjeg dana, Ps 18:4-5 

3. Povezan je sa unistenjem, (Abaddon) koje takode pripada 
Bogu, Jov 26:6; Ps 139:8; Am 9:2. 

4. Deo je groba, Ps 16:10; Isa 14:15; Jez 31:15-17 

70 



Otkrivenje 1:1-20 1,18 

5. Zli ce dospeti ovde, Br 16:30,33; Ps 55: 15 

6. Ogromne celjusti cudovista su poput Seola, Br 16:30; Isa 5:14; 
14:9; Ava 2:5 

7. U njemu se boravi, drema, Isa 14:9-11 

II. NO VI ZAVET 

A. Jevrejski Seolje na grckom preveden kao Hades (nevideni svet) 

B. Osobine Hadesa 

1. Ima moc smrti, Mt 16:18 

2. Mesto smrti, Otk 1:18; 6:8; 20:13-14 

3. Mesto trajnekazne (Gehenna), Mt 11:23 (SZ citat), Lk 10:15; 
16:23-24 

4. analogija groba, Lk 16:23 

C. Moguca podela Hadesa prema ucenju rabina 

1. Raj, mesto za pravednike (drugo ime je nebo, 2 Kor 12:4; Otk 
2:7), Lk 23:43 

2. Tartarus, mesto za nepravednike, 2 Pet 2:4. Tu prebivaju i 
demoni (Post 6; I Enohova). 

D. Gehena 

1. Dolazi od SZ izraza "dolina sinova Hinoma" (jug Jerusalima). 
Tu su Fenicani slavili Moloha, svog boga vatre, prinoseci mu 
bebe na zrtvu (2 Car 16:3; 21:6; 2 Dnv 28:3; 33:6), sto Lev 18:21; 
20:2-5 najstrozije zabranjuje. 

2. Prorok Jeremija ovo ogavno idolopoklonicko mesto vidi kao 
popriste Bozijeg suda (Jer 7:32; 19:6-7). To je mesto 
najstrasnijeg i konacnog suda (I Enoh 90:26-27; Sibila 1:103). 

3. Jevrejski narastaj Isusovog vremena je bio toliko uzasnut 
ovom paganskom praksom, da su celo to podrucje ostavili za 
gradsko dubriste. Mnoge Isusove metafore dolaze upravo sa 
ovog mesta (vatra, dim, crvi, smrad, Mk 9:44,46). Jedino je 
Gospod upotrebio imenicu Gehena (osim Jak 3:6). 

4. Isusovo koriscenje imenice Gehena: 

a) tamo je vatra, Mt 5:22; 18:9; Mk 9:43 

b) vecno mesto, Mk 9:48 (Mt 25:46) 



71 



1,18 Otkrivenje 1:1-20 

c) mesto unistenja (tela i duse), Mt 10:28 

d) odgovara Seolu, Mt 5:29-30; 18:9 

e) u njemu su zli, "sinovi pakla", Mt 23:15 

f) tamo se ide posle suda, Mt 23:33; Lk 12:5 

g) koncept Gehene odgovara "drugoj smrti" (Otk 2:11; 
20:6,14), a to je "ognjeno jezero" (Mt 13:42,50; Otk 19:20; 
20:10,14-15; 21:8). Moguce je da ovo "jezero" bude trajno 
konaciste svih nevernih Ijudi i palih andela (Tartarus, 2 Pet 
2:4, Juda 6 "ambis", Lk 8:31; Otk 9:1-10; 20:1,3). 

h) ovo mesto nije stvoreno za Ijude vec za Sotonu i njegove 
demone,Mt 25:41. 
E. Posto su ocigledna preklapanja pojmova Seal, Hades, Gehena: 

1. Svi Ijudi odlaze u Seol/Hades 

2. Njihovo iskustvo tog podzemnog sveta (dobrog ili loseg) biva 
do kraja pojacano nakon Sudnjeg dana, ali mesto za zle ostaje 
isto (zato neki bolji zapadni prevodi, kao KJV, hades prevode sa 
"grob", a gehena sa "pakao"). 

3. Jedino NZ mesto koje spominje mucenje pre Suda je parabola 
iz Lk 16:19-31 (Lazar i bogatas). Seol je mesto gde se i sada 
kaznjava (Pnz 32:22; Ps 18:1-5). Ali, ne mozemo da gradimo 
citavu doktrinu na osnovu jedne price. 

III. STANJE IZMEDU SMRTI I VASKRSENJA 

A. NZ ne naucava "besmrtnost duse", sto je jedan od drevnih 
pogleda na zivot posle smrti: 

1. Ljudske duse postoje pre telesnog rodenja. 

2. Ljudske duse su vecne i pre i posle fizicke, telesne smrti. 

3. Telo je zatvor duse, a smrt je njeno oslobodenje, prelazak na 
predasnje stanje postojanja. 

B . NZ nagovestava vantelesno stanj e duse izmedu smrti i vaskrsenj a: 

1. Isus govori o razlici duse i tela, Mt 10:28 

2. Avram je dobio novo telo, Mk 12:26-27; Lk 16:23 

3. Mojsije i Ilija su bili u telu o preobrazenju, Mt 17 



72 



Otkrivenje 1:1-20 1,18 

4. Pavle tvrdi da ce o Drugom Hristovom dolasku duse usnulih 
u Hristu dobiti nova tela, 2 Sol 4:13-18. 

5. Pavle tvrdi da ce svi hriscani da dobiju nova, duhovna tela na 
dan vaskrsenja, 1 Kor 15:23,52. 

6. Pavle tvrdi da hriscani po smrti ne idu u Hades, vec Gospodu 
Isusu, 2 Kor 5:6,8; Fil 1:23. ler, Isus je pobedio smrt i poveo 
pravednike sa sobom na nebo (1 Pet 3:18-22). 

IV. NEBO 

A. Pojam trostrukog znacenja u Svetom pismu: 

1. Podrucje stvarnosti iznad zemlje, atmosfera. Post 1:1,8; Isa 
42:5; 45:18 

2. Zvezdano nebo. Post 1:14; Pnz 10:14; Ps 148:4; Jev4:14; 7:26 

3. Boziji tron, Pnz 10: 14; 1 Car 8:27; Ps 148:4; Ef 4: 10; Jev 9:24 
(trece nebo, 2 Kor 12:2). 

B. Sveto pismo ne otkriva mnogo o zivotu posle smrti. To je 
najverovatnije zbog nase ogrehovljenosti, Ijudske nemoci da pojmimo tu 
stvarnost (1 Kor 2:9). 

C. Nebo je i mesto (Jn 14:2-3), i stanje, zajednistvo (2 Kor 5:6,8). 
Mozda je ono obnovljeni Edenski vrt (Post 1-2; Otk 21-22). Zemlja ce se 
ocistiti i obnoviti (Dl 3:21; Rim 8:21; 2 Pet 3:10). Boziji lik (Post 1:26-27) 
je obnovljen u Hristu. Zato je edenska bliskost zajednistva ponovo 
moguca. 

Ipak, sve ovo moze da bude metafora bez doslovnih ispunjenja 
(nebo kao ogromni kockasti grad, Otk 21:9-27). 1 Kor 15 nam opisuje 
razliku izmedu fizickog i duhovnog tela u slici semena koja postaje izrasla 
biljka. A 1 Kor 2:9 (citat Isa 64:4; 65:17) je veliko obecanje i velika nada! 
Znamo da cemo videti Gospoda i da cemo tada postati kao on ( 1 Jn 3 :2 ) . 

V. KORISNA STIVA 

A. Viljem Hendriksen, The Bible On the Life Hereafter 

B. Moris Ravlings, Beyond Death's Door 



73 



1,19-20 Otkrivenje 1:1-20 

1:19 Ovaj stih se najcesce uzima kao kljuc tumacenja cele knjige 
Otkrivenja. Naime, rec je o dvostrukoj ili trostrukoj viziji. Grcki izraz se 
odnosi na "sadasnja zbivanja i ono sto ce se dogoditi posle toga". Jovan 
govori i o svom dobu i o buducnosti. Otkrivenje je satkano od dve potke: 
klasicna prorostva o onome sto se zbiva, o trenutnim dogadajima koji su 
naznaka buducih dogadaja. Knjiga istice tadasnje progone hriscana koji 
ukazuju na progone kroz sve vekove, a posebno one u poslednjim 
danima vladavine Antihrista (Dan 9:24-27; 2 Sol 2). 

1:20 "tajne o sedam zvezda" Musterion ima nekoliko znacenja kod 
apostola Pavla, ali se sva ticu vecnog, premda sakrivenog Bozijeg plana za 
spasenje covecanstva. Tajna je u odluci da se i Jevreji i drugi narodi 
ujedine u Hristu, u jedno duhovno telo (Ef 2:11:3-13). Ove zvezde treba 
gledati u odnosu na sedam crkava koje Gospod oslovljava u 2. i 3. 
poglavlju. Od 20. stiha je ocigledno da su 7 duhova, 7 zvezda, 7 svecnjaka, 
7 andela u vezi sa 7 crkava. Slicnu upotrebu ove slike imamo u skrivenom 
znacenju simbola u 17:7. Vidi posebnu temu u 10:7. 

"andeli" Grcki angelos i jevrejski malak imaju isto znacenje: 
"glasnik". Nekoliko je teorija o njima: (1) to su onih vec pomenutih 
7 duhova u st. 4; (2) to su pastori crkava (Mai 2:7); (3) to su crkveni 
andeli cuvari (Dan 10: 13,20,21). Valja ih posmatrati u odnosu na 
crkvu u celini, makar da su slika crkvenih voda ili da su stvarno 
nebeska bica. 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 



74 



Otkrivenje 1:1-20 1,20 

1. Da li nam ovo poglavlje daje neku ideju kako da tumacimo 
celu knjigu Otkrivenja? Ako da, koja je to ideja? 

2. Da li je Otkrivenje stivo prevashodno za njegove savremenike 
ili za poslednje dane? Zasto? 

3. Zasto Jovan nikada ne citira SZ, a ipak pravi toliko mnogo 
aluzija na SZ tekstove? 

4. Zasto je toliko Bozijih titula spomenuto u ovom poglavlju? 

5. Zasto St. 12-20 najavljuju svaku od 7 crkava u 2. i 3. poglavlju? 

6. Zasto je opis proslavljenog Hrista toliko slican andelu iz Dan 
10? 



75 



Otkrivenje 2-3 

Otkrivenje 2-3 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

crkvi u Efesu 2:1-7 

crkvi u Smirni 2:8-11 

crkvi u Pergamu 2:12-17 

crkvi u Tijatiri 2:18-28 

crkvi u Sardu 3:1-6 

crkvi u Filadelfiji 3:7-13 

crkvi u Laodikiji 3:14-22 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
svoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja 
i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

A. Literalno jedinstvo ova dva poglavlja ogleda se u koriscenju SZ 
imena JHVH za samog Mesiju (1:12-20). Rekli smo da je ovo jedan od 



76 



Otkrivenje2-3 

nacina na koji pisci NZ isticu Hristovo bozanstvo. To je teoloski transfer 
slave i dela JHVH na Isusa, vaznetog i proslavljenog Mesiju. 

B. Crkve tog vremena su bile u izrazitim duhovnim potrebama. 
Naravno, to je potreba i danasnje Crkve. Jovan je do duboke starosti 
sluzio u oblasti Male Azije, posebno u Efesu. Dobro je poznavao mesta 
tog podrucja. Pisma crkvama pokazuju eticki aspekt svekolikog 
hriscanstva. Pozvani smo na vernost i poboznost. Inace, Crkva ce biti 
sudena (2 Kor 5:10). 

C. U to vreme je u ovoj rimskoj provinciji bilo vise crkava. Zasto 
Jovan pise samo nekim? 

1. Broj sedam je broj punine, savrsenstva (Post 1). On je 
strukturalna okosnica svih Jovanovih prorostava. 

2. Svih 7 crkava se nalaze na poznatom, ustaljenom putu kojim 
se od Efesa stize do Laodikeje. Moguce je da je rec o 
postanskom, trgovackom drumu tog dela Rimskog carstva. 

3. Ovakve crkve mozemo da uocimo u svakom dobu i u svakoj 
kulturi. 

D. Sta je smisao ove celine za nas danas? 

1. Neki u ovim crkvama vide prorocki opis istorije hriscanstva 
na Zapadu, od dana Duhova pa do Drugog dolaska: 

a) Efes = apostolsko doba, od Duhova do Jovana (33-100 
god.) 

b) Smirna = doba progona, od Jovana do Konstantina 
(110-313 god.) 

c) Pergam = doba Konstantina, od Konstantina do Grgura 
(313-590 god.) 

d) Tijatira = papski Rim, od Grgura do Lutera (590-1517 
god.) 

e) Sard = vreme Reformacije, od Lutera do Viljema Kerija 
(1517-1792 god.) 

f) Filadelfija = doba savremene misije, od Viljema Kerija do 
uznesenja Crkve (1792-1914 god.) 

g) Laodikija = doba otpadnistva, od 1914 do Dolaska (Prvi 
svetski rat - Parusija) 

77 



Otkrivenje 2-3 

Ovaj stav u tumacenju je relativno nov i zove se "dispenzacioni 
pri-milenijalizam" (cini paralele izmedu Mt 13 i ovih 7 crkava). Ali, sam 
tekst nas ne upucuje na tako sta. Takode, neki periodi istorije Zapada se 
uklapaju u ovu semu, ali neki ne. Zar nije bahata i sama pomisao da je 
Sveto pismo ekskluzivni prikaz zapadne kulture? Uostalom, da je tako, 
cela poruka Otkrivenja ne bi imala smisla za citaoce Jovanovog doba. 
2. Neki smatraju da ove crkve jesu primeri crkava koje mozemo uvek i 
svuda da sretnemo, u bUo kom vremenu i u bUo kojoj kulturi. 

Sturkturalno jedinstvo sedam pisama 

A. Mnogi tumaci u vecini pisama uocavaju 7 elemenata, iako svi oni 
nisu tipicni za svaku crkvu: 

1. Isus uvek oslovljava: "Andelu crkve u ...napisi" (2:1,8,12,18; 
3:1,7,14). 

2. Opis Isusa iz odeljka 1:12-20, kojise sastojiiz SZ Bozijihtitula 
i dela, delimicno se nalazi u uvodu svakog pisma. 

3. Isus poznaje svaku svoju crkvu, i u dobru i u zlu: "Znam ..." 
(2:2, 9,13,19; 3:1,8,15). 

4. Gospod oslovljava svaku crkvu u njenom kulturnom, 
geografskom i duhovnom miljeu. 

5. Isus ne sakriva svoj skori, nagli sud, svoj Drugi dolazak (1:1,3; 
2:5,16,25; 3:3,11). 

6. Naglasena je potreba duhovnog cula, razumevanja 
(2:7,11,17,29; 3:6,13,22). U evandeljima je govorio: "Ko ima usi 
da cuje, neka cuje" (Mt 11:15, 13:9,43; Mark 4:24). 

7. Isus obecava nagrade svim svojim vernim sledbenicima 
(2:7,11,17,25-26; 3:4-5,11-12,21). 

Ove osobine ne pronalazimo bas u svakom pismu. Ni redosled nije 
isti, neki elementi nedostaju, ali uopsteno govoreci ovo je sedmorostruka 
struktura Jovanovog nacina pisanja. 



78 



Otkrivenje2-3 

Gradovi kojima su upucena pisma 

A. Efes 

1. Najveci grad rimske provincije Mala Azija. lako je guverner 
ziveo u njemu, grad nije bio prestonica tog dela imperije. Ali je 
lezao u predivnoj luci i oduvek bio trgovacki centar. 

2. Jedini grad kome je bilo dozvoljeno da dva puta u godini 
prireduje igre za taj deo Azije. 

3. Efes je bio ponosan na Artemidin hram (Dijana na 
latinskom), jedno od tadasnjih sedam svetskih cuda. Ogroman i 
raskosan, sa stubovima okovanim u zlato (Plinije). Artemidin 
kip je predstavljao zenu sa vise pari grudi. Hram je udomljavao 
mnoge kultske prostitutke (Dl 19). Efes je bio svojevrsna 
metropola onog doba, prepun Ijudi svih rasa i kultura, obesan i 
nemoralan. 

4. Apostol Pavle je ovde proveo vise od tri godine (Dl 18:18; 
20:13). 

5. Tradicija kazuje da se po smrti Marije, majke Gospodnje, 
Jovan preselio u Efes. 

B. Smirna 

1. Pretpostavlja se da ju je osnovala amazonka po imenu 
Smirna. U lovanovo vreme grad je imao oko 200.000 zitelja. 

2. Grad se nalazio se na Egejskom moru i, poput Efesa, bio je 
bogata trgovacka luka. ledino je Efes bio jaci trgovacki centar. 

3. Lidijci su ga razorili oko 600. god pre Hrista, a obnovio 
Lisimikus, po planu Aleksandra velikog. Smirna je od te obnove 
bila poznata po maestralu koji je sa mora duvao celim gradom. 

4. Smirna je imala Slobodan status jer je primala mnoge 
penzionisane vojnike. 

5. Bila je centar obozavanja boginje Roma (195. god. Pre Hrista) 
i kulta cezara. Tu je sazidan prvi hram imperatoru Tiberiju (26. 
god.) 

6. U gradu je bio centar kulta Sibile i Homerov panteon. Homer 
se, prema tradiciji rodio tu. Mnogi su se hramovi podizali oko 



79 



Otkrivenje 2-3 

Akropolisa zvanog Pagos, a zlatni put je povezivao hramove 
posvecene Zevsu i Sibili. 

7. Smiran je imala nemali broj anti-hriscanski raspolozenih 
Jevreja. 

8. Ovde je Polikarp, ucenik apostola Jovana 155. god. mucenicki 
postradao. 

C. Pergam 

1. Velika i bogata prestonica Male Azije, od 282. god. pre Hrista, 
iako nije bila na glavnom putu. 

2. Grad se dicio najvecom bibliotekom na svetu, posle 
Aleksandrijske u Egiptu. Imala je preko 200.000 pergamenata! 

3. Velum - najfiniji pergament ikada izraden otkriven je u 
Pergamu. Ime grada je odredilo ime novog nacina pisanja. A sve 
je pocelo tako sto Aleksandrijci nisu hteli da im prodaju papirus 
trsku! Svada je nastala kada je Pergamski kralj, Eumenes II 
(197-159 pre Hrista), pokusao da unajmi Aristofanesa, 
poznatog aleksandrijskog bibliotekara. Kada je to otkrio 
Ptolomejski kralj, Epifanes (205-182 pre Hrista), uhapsio je 
bibliotekara i stavio embargo na izvoz papirusa za Pergam. Bilo 
je to pravo rivalstvo dva centra! Kasnije je Antonije poslao 
Kleopatri celu pergamsku biblioteku. 

4. Ovde je bio dom cuvenog lekara Galena i centar lecenja 
Asklepija. Neki tvrde da je poznati simbol zmije na krstu bio i 
gradsko bozanstvo. 

5. Boginja Roma je i ovde imala svoj hram, kao i imperator 
Avgust (29 god). Kao prestonica Pergam je bio administrativni 
centar (neokopros) cezarevog kulta, poznat svakom lojalnom 
rimskom gradaninu. 

6. Grad se brinuo za cast svih bozanstava grckog panteona. 
Iznad grada, na akropolisu se dizao ogromni hram posvecen Zevsu. 

Hram je sagraden u obliku trona ("presto Sotonin"?) 

D. Tijatira 

1. Jos jedan trgovacki grad poznat po svojim esnafima. Tijatira 
se nalazila na carskom drumu, izmedu Pergama i Sarda, prema 

80 



Otkrivenje2-3 

Filadelfiji i Laodikiji. Bila je poznata po dobroj vuni i drugim 
materijalima. Lidija (Dl 16:14), prodavacica purpura je bila 
odavde. 

2. Grad je prosirio i unapredio Seleuk Nikateo, koji je tu naselio 
vojnike iz Makedonije. 

3. Bilo je nekoliko hramova posvecenih lokalnim bozanstvima: 

a) Tirimnos (Apolos) - bog sunca 

b) Artemida (Dijana) - boginja Ijubavi 

c) Sibila Sambate - lokalna gatara 
Sard 

1. Jos jedanbogat i veliki grad. Zbog odlicnogpolozaja, na 1.500 
metara nadmorske visine, bio je i vojni centar. Pominje se u 
persijskim analima, kada ga je osvojio Kir Veliki. Pominje se u 
20. stihu knjige proroka Avdije. U Jovanovo vreme slava ovog 
grada je vec uveliko izgubila sjaj. 

2. Grad je bio poznat po bojenju vune. Zapravo, ovde je i 
otkriven ceo postupak bojenja, kako su se hvalUi Sardani. 

3. Boginja SibUa, majka svih boginja, ovde je imala svoj glavni 
hram. I danas se na arkopolju vide rusevine toga zdanja. 
Bahanalije ovog kulta bile su poznate sirom imperije. 

Filadelfija 

1. Grad na visoravni okruzen vodom. Neosvojiva vojna tvrdava. 
Najmladi od sedam gradova. Osnovao ga je Atalus (159-138 
god.) 

2. Filadelfija se nalazila na glavnom trgovackom drumu prema 
Sardu. 

3. Podrucje je bilo plodno i idealno za vinovu lozu. Nije ni cudo 
sto je grad slavio bozanstvo vina - Bahusa (Dionizija). Ipak, tlo 
je bilo vulkanski aktivno, pa je 17. god. zabelezen zemljotres koji 
je unistio ceo kraj, tacnije deset gradova. Posle katastrofe vecina 
se stanovnistva iselila u sigurnija podrucja. 

4. Grad je bio centar imperatorovog kulta, poput Smirne i 
Pergama, sto je svakako uticalo na krutnost progona nad 
hriscanima. 



81 



2,1 Otkrivenje 2-3 

5. Jelinisticka kultura je bila veoma jaka i agresivno se sirila. 
Grad je bio kulturna granica sa Frigijom. 
G. Laodikija 

1. Jedan od tri grada u dolini reke reci Likus, pored Kolosa i 
Jerapolja. Crkve su postojale u svim mestima. Najverovatnije ih 
je osnovao Epafras, ucenik apostola Pavla (Kol 1:17; 4: 12-13). 

2. Laodikiju je 250. god. osnovao Antioh II, jedan od 
Seleukovica, davsi gradu ime po svojoj zeni Laodiki. Poput 
Filadelfije, grad je bio svojevrsna tvrdava. 

3. Nalazila se na trgovackom putu, na pravcu istok-zapad. 
Centar tadasnjeg bankarstva. 

4. Bogati poljoprivredni kraj bujnih pasnjaka. Uzgajali su erne 
ovce sa nadaleko poznatom vunom. Posebno je bUa poznata 
proizvodnja "trimete", crnih dugih tunika. 

5. U gradu se nalazila velika grupa jevreja. 

6. Poput Pergama, i Laodikija je slavila Asklepija, boga zdravlja. 
Zato su i imali lekarske skole koje su pravile dobre meleme za 
oci i usi. 

Tumacenje red i izraza 

1 "Andelu crkve u Efesu napisi: "Ovo govori Onaj koji drzi 
sedam zvezda u svojoj desnici i hoda medu sedam zlatnih 
svecnjaka" 

Otk2:l 

2:1 "Andelu" I jevrejska i grcka rec imaju isto znacenje - "glasnik". 
To moze da bude: (1) pastor (Mai 2:7); (2) andeo crkve (Dan 10); (3) 
poosobljeni duh zajednice, karakter crkve. Istu frazu imamo na pocetku 
pisama svakoj od 7 crkava (2:1, 8,12,18; 3:1,14). 

"crkve" Grcki pojam ekklesia je sacinjen od dve reci: "iz" i "pozvati". 
LXX ovako prevodi jevrejski pojam gahal - "zajednica Izraela". Rana 
Crkva je upotrebila istu sliku: ( 1) jer je sebe videla kao Boziji narod, 
poput Izraela; (2) jer je pozvana na spasenje i duhovnu sluzbu. 



82 



Otkrivenje 2-3 2,1-2 

"Onaj koji drzi sedam zvezda" Opis iz 1:16. Ove zvezde 

predstavljaju crkve (1:20). "Drzati" je slika sigurnosti, 

neprikosnovene vlasti (Jn 10:28). Niko i nista ne moze da odovoji 

ove crkve od njenog Gospoda (Rim 8:31-39), osim naseg odbijanja 

da se pokajemo i da ga sledimo. 

"u svojoj desnici" Antropomorfna (govor o Bogu u slikama 

Ijudskog tela) metafora Bozijeg autoriteta i sile (1:16,17,20; 2:1; 

5:1,7). 

"i hoda medu" Jos jedna metafora iz Post 3:8, kao simbol Bozije 

prisutnosti medu Ijudima (Lev 26:2). 

"zlatnih svecnjaka" Ovo nije hramska Menora, vec simbol 7 crkava. 

2 "Znam tvoja dela, tvoj trud, i tvoju postojanost, te da ne mozes 
da podneses zle Ijude. Ti si iskusao one koji sebe nazivaju 
apostolima, a u stvari to nisu, i otkrio si da su lazljivci. 3 Znam i 
to da si postojan i da si mnogo podneo radi mene, a da nisi 
pokleknuo. 4 Ipak, imam nesto protiv tebe: izgubio si onu zarku 
Ijubav koju si imao u pocetku. 5 Seti se, dakle, kakav si bio pre 
nego sto si pao, pokaj se i cini dela koja si cinio u pocetku. U 
protivnom, doci cu k tebi i uklonicu tvoj svecnjak s njegovog 
mesta, ako se ne pokajes. 6 Ipak, ovo cinis dobro: mrzis dela 
nikolaita koja i ja mrzim. 

7 Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori crkvama! 
A pobedniku cu dati da jede plod od Drveta zivota, koje je u 
Bozijem raju." 

Otk 2:2-7 

2:2 „Znam" Perfekt indikativ glagola oida, najcesce prevoden u 
prezentu. Isus vidi sve, razume i brine se o svojim crkvama. Ali, ta briga 
znaci i disciplinu. I ova se fraza ponavlja u pismima svim crkvama 
(2:2,4,13,19; 3:1,8,15). SZ pozadina ovog pojma podrazumeva blisko, 
intimno zajednistvo (Post 4:1; Jer 1:5). 

„tvoja dela, tvoj trud" Efeska crkva je vrlo predana, aktivna, ali su u 
svom tom poslu zaboravili ono najprevashodnije: zajednistvo sa 



83 



2,2 Otkrivenje 2-3 

Hristom (2:4). Mnogo dobrog im je ukralo ono jedno i najbolje (Gal 
3:1). 

„postojanost" Dobrovoljna, aktivna cvrstina. ledna od glavnih tema 
ove knjige (cf. 1 :9; 2:2,3,19; 3:10; 13:10; 14:12). Postojanost valja 
uravnoteziti sa sigurnoscu (2:7,11,17,26; 3:5,11-12,21). I jedno i 
drugo su vrline koje ne mogu same. Spasenje je vrednost koju 
dobijamo u pocetnom pokajanju i veri, ali je osiguravamo nacinom 
zivota: pokajanjem, verom, sluzbom i postojanoscu! 

Posebna tema: Istrajnost 

Nimalo nije lako nasom zapadnjackom dijalektikom objasniti 
biblijsko ucenje o hriscanskom zivotu. Posebno kada pokusavamo da 
sistematizujemo ocigledne paradokse i prividne iskljucivosti. Zato 
imamo sklonost da se priklonimo jednoj strani istine, na racun 
odbacivanja ili zanemarivanja one druge. 

1. Da li je spasenje jednokratni dogadaj, svrseni cin pouzdanja u 
Hrista ili je rec o dozivotnom i predanom ucenistvu? 

2. Da li je spasenje delo milosti koja suvereno izabira, ili je rec o 
pokajanju i veri kao nasem odgovoru na bozanski poziv? 

3. Da li jednom primljeno spasenje nemoguce izgubiti, ili 
postoji potreba istrajavanja u njemu? 

Pitanje odrzanja, istrajavanja u spasenju je vekovno pitanje teologije. 
Problem nastaje prividnim sukobom nekih svetopisamskih odeljaka. 

1. Tekstovi o sigurnost spasenja 

a) Isusove izjave u Jovanovom evandelju ( Jn 6:37; 10:28-29) 

b) Pavlove izjave (Rim 8:35-39; Ef 1:13; 2:5,8-9; Fil 1:6; 2:13; 
2 Sol 3:3; 2 Tim 1:12; 4:18) 

c) Petrove izjave (1 Pet 1:4-5) 

2. Tekstovi o potrebi za istrajnosti 

a) Isusove izjave u sinoptickim evandeljima (Mt 10:22; 
13:1-9,24-30; 24:13; Mk 13:13) 

b) Isusove izjave u Jovanovom evandelju (Jn 8:31; 15:4-10) 

c) Pavlove izjave (Rim 11:22; 1 Kor 15:2; 2 Kor 13:5; Gal 1:6; 
3:4; 5:4; 6:9; Fil 2:12; 3:18-20; Kol 1:23; 2 Tim 3:2) 

84 



Otkrivenje 2-3 2,2 

d) Izjave pisca poslanice Jevrejima (2:1; 3:6,14; 4:14; 6:11) 

e) Jovanove izjave (1 Jn 2:6; 2Jn 9; Otk 2:7,17,20; 3:5,12,21; 
21:7) 

Nase spasenje je duhovna stvarnost koja pripada sredistu Bozijeg 
srca, njegovoj Ijubavi i milosrdu, dobroti Trojedinog Boga. Niko ne 
moze da se spase bez poticaja Duha. Bog je taj koji je sve osmislio i 
propisao. On trazi odgovor pokajanja i vere na svoj poziv. I to trenutni i 
trajni odgovor. To je njegov zavetni odnos sa Ijudskim rodom. A to 
podrazumeva privilegije i odgovornosti! 

Spasenje je omoguceno svima. Isusova smrt doseze svaki nas greh i 
svaki atom ogrehovljene tvorevine! Bog se sam pobrinuo za put i nacin 
naseg povratka k njemu. On zeli da se svi, kao njemu slicna bice 
odazovemo Hristovom pozivu Ijubavi. 

Pismo oslovljava dva razlicita problema u ovoj sferi: (1) sigurnost 
kao dozvola da zivimo sebicno ibesplodno; (2) sigurnost kao ohrabrenje 
onima koji stradaju u sluzbi i licnim gresima. No, sav problem nastaje 
kada pogresivi Ijudi govore pogresne stvari i grade teoloske imperije na 
delimicnim biblijskim stihovima. Jer, nekim hriscanima ocajnicki treba 
dobra rec o sigurnosti spasenja, dok drugi nista manje nisu u potrebi za 
opomenama o predanju i izdrzljivosti. U kojoj smo mi grupi? 
Istorija nam kazuje da su ove bogoslovske zavrzlame uvukle Avgustina u 
debatu s Pelagijem, a Kalvina sa Arminijem (polu pelagijanista). A sve se 
vrti oko spasenja: Da li istinski spasena osoba treba i dalje da se trudi i 
radi na svojoj plodonosnosti? 

Kalvinisti naglasavaju biblijske tekstove o Bozijoj suverenoj svemoci 
i nasem sigurnom pocivanju u njoj (Jn 10:27-30; Rim 8:31-39; 1 Jn 
5:13,18; 1 Pet 1:3-5). Tusuijaka glagolskavremena, poputperfektpasiv 
participa u Ef 2:5,8. 

Arminijanci, opet, isticu one stihove Pisma koji upozoravaju, 
pozivaju: "drzite se" i si. (Mt 10:22; 24:9-13; Mk 13:13; Jn 15:4-6; IKor 
15:2; Gal 6:9; Otk 2:7,11,17,26; 3:5,12,21; 21:7). Takode, pozivaju se - s 
cim se ja licno ne slazem - na Jev 6 i 10, kao upozorenje protiv 
otpadnistva. Isusove price o sejacu (Mt 13; Mk 4) se takode navode kao 
dokaz o mogucem prividu zivota i promene, bas kao i Jn 8:3 1-59. 1 dok se 

85 



2,2 Otkrivenje 2-3 

kalvinisti pozivaju na pomenutu jezicku neumitnost, arminijanci takode 
tvrde kako prezent — sadasnje vreme kazuje suprotno (IKor 1:18; 15:2; 
2Kor2:15). 

Sve ovo je tipican primer nasilja u tumacenju, tzv. metoda ucitavanja 
("proof-texting": doslovno, dokazujem svoj stav onim sto mi odgovara 
iz Pisma, op. prev.), nasUje unapred odredenih teoloskih sistema nad 
jasnim pravUima tumacenja. Naprosto, izabere se odgovarajuca grupa 
tekstova i ugradi se u doktirinarni blok, makar i da se zna da postoje 
tekstovi koji tome ne idu u prilog. Ovoga se pod svaku cenu moramo 
cuvati. Nasa zapadnjacka logika nas tera na ove sisteme, a ne otkrivenje 
Reci. Biblija je istocnjacka knjiga. Ona nam bez uvijanja objavljuje 
zbunjujuce istine koje naizgled protivurece medusobno. Svejedno, kao 
takve ih treba ziveti svakodnevno. NZ nam objavljuje da smo sigurni u 
svom spasenju ali i da treba da ga istrajno zivimo iz dana u dan. 
Hriscanski zivot je jasno prepoznatljiv cin spasenja, koji se po pokajanju i 
veri desio jednom i zauvek. Ali, spasenje nije gotov proizvod (ulaznica za 
nebo u dzepu, polisa osiguranja), vec zivi odnos. Ono je svakodnevni 
odluka i uporno ucenistvo. Evo kojim glagolskim vremenima ga opisuje 
NZ: 

aorist (zavrseno delo) Dl 15:11; Rim 8:24; 2 Tim 1:9; Tit 3:5 
perfekt (zavrseno delo sa trajnim posledicama) Ef 2:5,8 
prezent (trajna radnja) 1 Kor 1:18; 15:2; 2 Kor 2:15 
futur (buduci, ali izvesni dogadaji) Rim 5:8,10; 10:9; 1 Kor 3:15; FU 
1:28; 1 Sol 5:8-9; Jev 1:14; 9:28 

"Ti si iskusao" Grcki peirazo znaci testirati sa dobim i/Ui losim 
namerama (2:2,10; 3: 10). Slican pojam peirasmos ima izrazito 
negativan prizvuk: Navaliti na nekog/nesto do unistenja. Ravnotezu 
imamo u 1 Jn 4:1, gde vernici "probaju" (dokimazo) one koji tvrde 
da govore u Bozije ime. Poziv na "proveru duhova" imamo u oba 
Zaveta (Pnz 13:1-5; 18:22; Mt 7:15-23; 1 Jn 4:1-6). 
Ali, ovde imamo napetost s obrzirom na poziv da ne osudujemo 
jedan drugoga (Mt 7:1-5). Svejedno, pozvani smo da vrednujemo, 
prosudujemo jedni druge kada je rec o sluzbi vodenja (Mt 7:5,6,15; 1 Kor 
5:1-12; 1 Tim 3; 1 Jn 4:1-6). A tu je uvek najvazniji ispravan motiv (Gal 
6:1; Rim 2:1-11; 14:1-23; Jak 4:11-12). 

86 



Otkrivenje 2-3 2,2 

Posebna tema: Grcke red za pojmove "probe, testa" i njihovo znacenje 

Dva su pojma kojima se iskazuje ideja necije probe: 

1. Dokimazo, Dokimion, Dokimasia 

Rekli smo da pojam police iz kovackog ili zlatarskog zanata i da 
doslovno znaci "pretapati u vatri". Ova slika je mocna metafora za necije 
testiranje, bilo od strane Boga ili neke osobe. Pojam se koristi samo u 
pozitivnom smislu i tice se necijeg usavrsavanja do potrebne 
prihvatljivosti. U NZ ga srecemo na sledecim mestima: 

a) proba volova - Lk 14:19 

b) samoispitivanje - 1 Kor 11:28 

c) iskusavanje vere - Jak 1:3 

d) iskusavanje Boga - Jev 3:9 

Ocekuje se da ce konacni ishod ovih proba biti pozitivan (Rim 1:28; 14:2 
2; 16:10; 2Kor 10:18; 13:3; Fil 2:27; 1 Pet 1:7). Dakle, ovo isprobavanje 
imaza cilj: 

a) dobrotu 

b) pouzdanost 

c) izvornost 

d) uracunljivost 

e) dostojanstvo 

2. Peirazo, Peirasmus 

Ovaj pojam nosi u sebi ideju odbacivanja, teranja na gresku. Najcesce se 
pominje u slucaju Isusovog kusanja u pustinji. Dakle: 

a) pustinjsko kusanje Hrista (Mt 4:1; 16:1; 19:3; 22:18, 35; 
Mk 1:13; Lk 4:38; Jev 2:18). 

b) Sotona je Peiracon - "Kusac" (Mt4:3; ISol 3:5) 

c) Isus nas upozorava da "ne iskusavamo" Boga (Mt 14:7; Lk 
4:12). Ili Hrista, prema IKor 10:9. Pojam se koristi i za 
opisivanje neuspelih dela, pokusaja (Dl 9:20; 20:21; Jev 
11:29). Takode, i za iskusavanja koja donose stradanja 
vernika (1 Kor 7:5; 10:9, 13; Gal 6:1; 1 Sol 3:5; Jev 2:18; Jak 
1:2, 13, 14; 1 Pet 4:12; 2 Pet 2:9). 

87 



2,3-5 Otkrivenje 2-3 

"one koji sebe nazivaju apostolima" Ovi "apostoli" nisu 
Dvanaestorica. Ovde se pojam koristi u sirem znacenju (Dl 14:14; 
Rim 16:7; 1 Kor 15:7; Gall:19; Ef 4: 11; 1 Sol2:6). NZ cesto 
upozorava na lazne apostole i ucitelje (Mt 7:15-16; 24:24; Dl 20:29; 2 
Kor 11:13-15; 1 Jn 4:1; Pastoralne poslanice). Crkve su umele da se 
nose sa nazovi vodama, da ih prepoznaju i odbace. 
2:3 Ova crkva je bila verna usred teskih okolnosti, sve do progona. 
Nisu se odrekli Hrista i nisu posustali u dobrim delima (Gal 6:9; Jev 12:3; 
Jak 5:7-8). Vidi vise u 2:7. 

2:4 "izgubio si onu zarku Ijubav" Nekoliko je teorija o ovome: (1) 
Neki prevodi (TEV; Carls VUijams) prevode "Ijubav za Hrista"; (2) 
Dzejms Mofat prevodi "Ijubav za druge"; (3) Hersel Hobs, u svom 
komentaru na knjigu Otkrivenja, tvrdi da je rec o "Ijubavi za nespasene"; 
(4) J. B. Filips prevodi "Ijubav iznad svega"; (5) Neki tvrde da je ovde rec 
o problemu druge generacije vernika u crkvi (Sud 2:7-10); (6) Ima i onih 
koji misle da se misli na crkvu hladne, ciste ortodoksije ali bez Ijubavi ( 1 
Kor 13). 

2:5 "Seti se" Prezent imperativ u znacenju "uvek imaj na umu". 
Pismo cesto poziva vernike da ne zaboravljaju ko su bili u grehu i ko su 
sada po milosti Bozijoj u Isusu Hristu. 

"kakav si bio pre nego sto si pao" Glagol je u perfektu. Hriscani su 
ostavUi svoju Ijubav i ugnezdili se u duhovnom nemaru! 
"pokaj se i cini dela koja si cinio u pocetku" Dva aorista u 
zapovednom nacinu. Cela crkva je pozvana da se odlucno pokaje (2 
Dnv 7:14), da se posveti Ijubavi u Hristu, medusobnom staranju i 
nespasenima. 
Pokajanje je kljucno u odnosu vere prema Bogu (Mt 3:2; 4:17; Mk 
1:15; 6:12; Lk 13:3,5; Dl 2:38; 3:19; 20:21). Jevrejski koncept pokajanja 
podrazumeva promenu delovanja, a grcki promenu uma. Pokajanje je 
voljnost da se okrenemo od sebeljublja, samozivosti, ka zivotu koji je po 
Bozijoj volji. To je promena prioriteta i oslobadanje od egoizma. 
Pokajanje donosi novi stav, novi pogled na zivot i novog Gospodara. 
Ono je Bozija volja za svakog coveka, svakog Adamovog potomka koji u 
sebi nosi Boziji lik (Jez 18:21,23,32; 2 Pet 3:9). 



88 



Otkrivenje 2-3 2,5-6 

Najslikovitiji NZ odeljak u kome srecemo razlicite koncepte pokajanja je 
2 Kor 7:8-12 

1. lupe "zalost", st. 8 (2x); st. 9 (3x); st. 10 (2x); st. 11 

2. metamelomai, "naknadna briga", st. 8 (2x); st.9 

3. metonoeso, "pokajanje", "promena uma"; st. 9,10. Kontrast laznog 
pokajanja (metamelomai, slucaj Jude, Mt 27:3, i Isava, Jev 12: 16-17) i 
pravog pokajanja (metanoeo, slucaj Petra, Jn 21:15-23; Mt 26:75; Mk 
14:72; Lk 22:62). 

Pravo pokajanje teoloski odgovara: (1) Isusovom propovedanju 
uslova Novog zaveta (Mt 4:17; Mk 1:15; Lk 13:3,5); (2) apostolskom 
propovedanju u Delima (kerygma, Dl 3:16,19; 20:21); (3) daru Bozije 
suverenosti (Dl 5:31; 11:18; 2 Tim 2:25); (4) spasenju od vecne propasti 
(2 Pet 3:9). Pokajanje nije stvar izbora! 

"U protivnom, doci cu k tebi" Jedna od tema knjige Otkrivenja. 
Hrist uskoro dolazi (1:2,3; 2: 5,16; 25; 3:3,11). SZ u ovom dolasku 
vidi ili blagoslov spasenja ili sud. U ovom kontekstu Hrist dolazi da 
disciplinuje svoju crkvu (1 Pet 4:17)! 

"uklonicu tvoj svecnjak s njegovog mesta" Svecnjak je simbol cele 
crkve. Gospod ce ukloniti blagoslov svog prisustva. Dakle, crkva nije 
pala u krivoverje vec je izgubila delotvornost u sluzbi. Isto vredi i za 
crkvu u Pergamu (2:16), Tijatiri (2:22-23), Sardu (3:3) i Laodikiji 
(3:19). Moguce je da je u svim ovim sredinama jako delovalo ucenje 
nikolaita, laznog ucenja koje je promovisalo mesanje sa paganskim 
kulturama. 
2:6 "mrzis dela nikolaita koja i ja mrzim" Mnogo je nagadanja o 
kome je ovde rec. Ko su ovi nikolaiti i sta veruju? Jedini svetopisamski 
izvor podataka imamo ovde - 2:6,14-15. Jos su 180. god. Irinej i 
Hipolitus su izneli teoriju da su to sledbenici Nikole, jednog od 
Sedmorice iz Dl 6:5. Potpuno nedokaziva tvrdnja. Irinej, u svom 
poznatom delu "Protiv jeretika" (3:11:7) iznosi teoriju po kojoj je rec o 
sledbenicima jedne Kirinejske gnosticke grupe iz 2. veka. Jevsevije, u 
svojoj "Istoriji Crkve" (3:29:1) istice da ova sekta nije dugo trajala. 

Tek, ucenje Valama (2:14-15) i ovih nikolaita je vrlo slicno. To je 
moguce i zbog etimoloske veze ova dva imena na grckom jeziku - 
"pobednik" i "narod" (vrlo slicno znacenju imena Nikodim). I jedno i 

89 



2,7 Otkrivenje 2-3 

drugo ucenje ohrabruje hriscane da ucestvuju u paganskim ritualima 
prepunim razuzdanog seksa. U torn smislu su nikolaiti i valamovci vrlo 
bliski sledbenicima kulta Jezavelje (2:20). 

2:7 "Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori 
crkvama" I ovo upozorenje se ponalja u pismu svakoj od 7 crkava 
(2:7,11,17,29; 3:6,13,22). Iste Gospodnje red vidimo u (Mt 11:15; 
13:9,43). Duhovne istine moraju da budu jasne i za verovanje i za 
delovanje. Slican je i jevrejski pojam sema - "slusaj i poslusaj" (Pnz 5:1; 
6:4; 9:1; 20:3; 27:9-10). 

"A pobedniku" Teoloski naglasak na hriscanskoj izdrzljivosti je 
trajan (2:7,11,17,25-26; 3:4-5,11-12,21). Pobeda je dozivljaj pravog 
obracenja (Mt 24:13; Gal 6:9)! Dzonatan Edvards je rekao: "Siguran 
dokaz da je neko odabran jeste to sto sigurno stize do kraja". V. T. 
Koner govori slicno: "Spasenje je stvar sigurnosti Bozijeg izbora i 
njegovih nepokolebivih nauma. Ali, ono je uslovljeno nasom verom, 
i to verom koja je izdrzljiva sve do pobede". Vidi posebnu temu u 
2:2. 

"cu dati da jede plod od Drveta zivota, koje je u Bozijem raju." 
Aluzija na Edenski vrt (Post 2:9). Istorija Ijudskog roda je zapocela 
ovde - u zajednistvu sa Bogom, u rajskom vrtu sa svim stvorenjima. 
Na isti nacin ce i da se zavrsi (Isa 11:6-9; Otk 22:2,14,19). "Raj" je 
persijska rec. Raj je ogradeni vrt plemica. Ovako Septuaginta prevodi 
koncept Edenskog vrta (Jez 28:13; 31:8). Ceo izraz, cela slika je jedna 
od mnogih koje se odnose na doba vladavine Mesije koje se 
spominje u svih sedam pisama. 
Dva su znacenja koncepta "raja": (1) U Lk 23:4 se spominje mesto za 
pravednike u Seolu/Hadesu. Isus je pokajanom razbojniku na krstu 
obecao da ce ga tog istog dana povesti sa sobom bas tamo (Isus se jos 40 
dana nije vratio na nebo, Jn 20:17); (2) U 2 Kor 12:3 se misli na Bozije 
prisustvo, njegove nebeske stanove ("trece nebo"). 
Bog je za Ijudski rod, za svakog coveka stvorenog po njegovom liku, imao 
samo jedan cilj - vecni zivot. Pad coveka u greh (Post 3) i njegove 
posledice, o cemu nam svedoci najveci deo Svetog pisma, pokazuju 
koliko je velika njegova spasavajuca blagodat. Bog nije hteo svo to zlo. 



90 



Otkrivenje 2-3 2,8-9 

svu tu sramotu covecanstva. Zato je odlucio da nas spasi i obnovi sve 
stvoreno kako bi ostvario svoje planove. 

8 Andelu crkve u Smirni napisi: "Ovo govori Prvi i Poslednji, koji 
je bio mrtav, ali je oziveo. 9 Znam tvoju nevolju i siromastvo. 
Ipak, ti si bogat! Znam i za uvrede koji su ti naneli oni koji sebe 
nazivaju Jevrejima, ali to nisu; oni su satanska sinagoga. 10 Ne 
boj se onoga sto treba da pretrpis. Evo, Davo ce neke od vas baciti 
u tamnicu da vas kusa, i bicete deset dana u nevolji. Budi veran 
do smrti, pa cu ti dati venae zivota. 

11 Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori 
crkvama! Pobedniku druga smrt nece nauditi." 

Otk 2:8-11 

2:8 "Prvi i Poslednji" Jedna od Isusovih titula kojoj se Jovan ponovo 
vraca (1:17; 22:13). Odnosi se na Boga JHVH (Isa 41:4; 44:6; 48:12). Izraz 
je sinonim za "Ja sam Alfa i Omega" (1:8; 21:6; 27:13) i "pocetak i kraj" 
(21:6; 22:13). 

"koji je bio mrtav, ali je oziveo" Moguce je da ovo ironija spram 
kulta Sibile - majke boginje. Naime, mnogi svetonazori drevnih 
kultova se temelje na personifikaciji zivotnih ciklusa - kruznih 
tokova pirode - posebno zimske smrti i prolecnog zivota, kada se sve 
"ponovo rada". U tom smislu teolosku paralelu imamo u 1:18; 5:6, o 
Isusu koji je zaklano Jagnje, ali ipak zivo. Tako Jovan naglasava 
jednu i vecno dovoljnu zastupnicku smrt i slavno vaskrsenje (Jev 
7:27; 9: 12,28; 10:10). 
2:9 "Znam tvoju nevolju i siromastvo" Dve vrlo jake grcke reci. 
Posebno u kontrastu jednog bogatog grada kakav je Smirna. Ipak, 
cinjenica da je crkva novcano siromasna ukazuje na ekonomski progon. 
Zanimljivost teologije Otkrivenja je u tome da vernici trpe nevolje i 
progone od nevernika, a ovi trpe od "Bozijeg gneva". Hriscani su trajno 
zasticeni (opecaceni) od bozanskog suda. 

"Ipak, ti si bogat" Ne mozemo da prosudujemo svoje stanje u 
Hristu na osnovu merila ovog sveta (Mt 6:33) 



91 



2,9-10 Otkrivenje 2-3 

"Znam i za uvrede koji su ti naneli" "Uvrede", doslovno 
"blasfemija". Pojam u sebi ima i SZ konotacije psovki, i tice se 
verbalnog greha protiv Gospoda (Lev 24:13-23). Dva puta je u SZ 
termin harak - "blagoslov" upotrebljen u smislu blasfemije (1 Car 
21:10,13). U torn smislu su i ovi religiozni Jevreji znali Boga 
("blagoslovili Boga"), a da su zapravo uradili uradili nesto sasvim 
drugo. 

"oni koji sebe nazivaju Jevrejima, ali to nisu" Slicna fraza je i u 3:9. 
Ocigledno je rec o rasistima koji se samo ustima pozivaju na to da su 
Boziji narod, a daleko su od toga (Jn 8:44; Rim 2:28-29; Gal 3:29; 
6:16). Iz knjige Dela apostolskih i poslanice Galatima znamo da su se 
Jevreji strahovito suprotstavljali sirenju evandelja (Dl 13:50; 14:2,5, 
19; 17:5). Otk 2:13 ukazuje na gradski kult imperatora, zvani 
Koncilia, gde su od hriscana zahtevali da, najmanje jednom godisnje 
na oltar ispred cezarevog poprsja bace tamnjan uz povik "Cezar 
Kurie" - "Cezar je Gospod". 

"oni su satanska sinagoga" Jovan sagledava svet i njegovu stvarnost 
u ostrim, crno-belim kontrastima: Bog protiv Sotone. Sotona se 
cesto spominje u ovoj knjizi (2:9,13; 3:9; 12:9,10; 20:2,7). On je 
koljac hriscana i pokretac svakog progona protiv njih. Dualisticki 
sukob u duhovnom svetu je bitna odlika apokalipticne literature. 
Oko nas besni kosmicka bitka za prevlast uma i srca svakog 
Adamovog potomka. 
2:10 "Ne boj se" Prezent medij Hi pasiv u imperativu. Smisao ovog 
glagolskog oblika uvek vredi da se naglasi - Prestanite sa onim sto radite! 
Crkva je bila uplasena. Ali, progoni su dokaz njenog spasenja i Bozijih 
blagoslova (Mt 5:10-12). 

"Evo, Davo ce neke od vas baciti u tamnicu" Iza svake Ijudske 
zluradosti se kriju mocni duhovi zla i pakosti. 
Imenica "Sotona" je SZ titula za "heruvima zaklanjaca" (Jez 28:12-16). 
Njegov posao nakon pada je da cini sve kako bi coveka odmetnuo od 
Stvoriteija, a onda ga najbrutalnije optuzivao nakon pada u svaki greh 
(Post 2; Jov 1-2; Zah 3). SZ razvija pojam zla. Rekosmo, Sotona je 
stvoren kao Boziji sluga, ali se sam odmetnuo u njegovog neprijatelja. 
Veoma su upecatljiva prorostva o tome u Isa 14 i Jez 28. Naime, ona 
govore o ponosu kralja Vavilona, odnosno kralja Tira. U slikovitom 

92 



Otkrivenje 2-3 2,10 

znacenju govori se o duhovnom grehu ponos i padu Sotone. Opisi u Jez 
28 su preuzeti iz opisa Edenskog vrta. Tesko je prihvatiti opis jednog 
paganskogkralja u slikama rajskog vrta (Post 3). Ipak, Jezekilj to isto radi 
kada u 31. poglavlju opisuje faraona, egipatskog kralja. On ga vidi kao 
veliko drvo u sred Edena. 

Nije tajna da manje-vise svi mi hocemo vise podataka o Bogu, andelima, 
zlu i sL Zato valja da se cuvamo da slikovite prorocke odeljke ne 
pretvorimo u dogmatizam. Vecina savremenih ucenja nastaje upravo 
tako -odvajanjem metaforickih tekstova i mesanjem sa savremenim 
tekstovima (Dante, Milton). 

NZ Sotonu naziva Davolom (12:9,12; 20:2,10). Ovaj pojam je sacinjen 
od nekoliko reci: "baciti preko", "koljac", "tuzUac". Slikovito ime koje 
dovoljno govori o njegovom delovanju. Postoje i sinonimi ovog imena u 
Otk 12:9; 20:2. Vidi posebnu temu o poosobljenjom zlu, u 12:9. 
"davaskusa" Dva su moguca znacenja ovog glagola: (1) vernici se 
testiraju kako bi se videla pouzdanost njihove vere, kako bi jacali 
(2:10; Dl 14:27; Rim 5:3-4; 8:17-19; Jev 5:8; Jak 1:2-4; 1 Pet 4:12-19); 

(2) nevernici se iskusavaju kako bi se videlo njihovo neverstvo, kako 
bi primili zasluzeni sud (3:10). Kusnje hriscana se u ovoj knjizi zovu 
"nevoljama", dok su muke koje spopadaju nehriscane pravedni 
"Boziji gnev". 

Dva kljucna grcka glagola se prevode sa "testirati", "probati", 
"iskusavati". Jedan uvek cilja na konacno unistenje onoga koji se 
iskusava (peirasmos, peirasmo). Drugi se tice pretapanja, kaljenja na 
dobro i plemenito. To su napori, kusnje koje u nama pokrecu ono 
najbolje (dokimos, dokimazo). Svakako, Sotonakusa da bi unistio a Bog 
da bi ojacao (1 Sol 2:4; 1 Pet 1:7; Post 22:1; Izl 16:4; 20:20; Pnz 8:2,16; 
13:3; Sud 2:22; 2 Dnv 32:31). 

"i bicete deset dana u nevolji" Mnogo je nagadanja oko ovoga: ( 1 ) 
doslovnih 10 dana progona u Smirni za vreme Jovanove sluzbe; (2) 
simbolican broj, broj punine koji ukazuje da ce i ova nevolja prod; 

(3) nepoznat period progona koji ce tek da usledi. Dobra vest je u 
tome da ima svoj kraj. Svaka se nevolja pre Hi kasnije zavrsi. 

U svakom slucaju upotreba brojeva u apokalipticnoj literaturi je mozda 
najnesigurniji elemenat tumacenja. Nikada niste sigurni da li je rec o 

93 



2,10-11 Otkrivenje 2-3 

doslovnom ili metaforicnom broju. Ali, ako neki broj u SZ i apokrifnoj 
literaturi ima simbolicno znacenje, onda ga kao takvog treba prihvatiti i 
ovde. Najcesce pominjani brojevi su 3, 4, 6, 7, 10, 12 i jos neke njihove 
kombinacije. 

"Budi veran do smrti" Prezent medij/pasiv u zapovednom nacinu. 
Hriscani treba da budu odani u veri svom Gospodu makar zbog nje i 
u smrt otisli (Mt 2:13; 12:11; 10:22; 24:13; Lk 12:4; Gal 6:9). Neki 
vernici su vec i postradali. Ovde imamo sudar istina, paradoks Bozije 
suverenosti i naseg iskustva u palom svetu. 
"pa cu ti dati venae zivota" Rec je o pobednickom vencu zvanom 
stefanos (1 Kor 9:25). To je posebna nagrada za hriscane mucenike. 
Iz Jevsevijeve istorije crkve (4:15) citamo o velikom broju slavno 
postradalih iz Smirne, na celu sa vladikom Polikarpom. Inace, NZ 
govori i o drugim krunama kao nagradama za vernike (2 Tim 4:8; 
Jak 1:12; 1 Pet 5:4; Otk 3:11). 
Kada govori o vecnom zivotu, o vaskrsenju, Jovan se sluzi recju zoe (Jn 
1:4; 3:15,36; 4:14,36; 5:24,26,29,39,40; 6:27,33,35,40,47,48,51,53,54,63, 
68; 8:12; 10:10,28; 11:25; 12:25,50; 14:6; 17:2,3; 20:31; Otk 2:7,10; 3:5; 
13:8; 17:8; 20:12,15; 21:6,27; 22: 1,2, 14,17, 19). Pravi zivot je mnogo vise 
od pukog postojanja! 

2:11 "Pobedniku" Refren koji istice snagu vernosti do kraja 
(2:7,17,26; 3:5,12,21; 21:7). 

"druga smrt nece nauditi" Zanimljiva gramaticka konstrukcija: 
aorist pasiv u dvostrukoj negaciji. Jovan tako naglasava Boziju 
predanu brigu za sve svoje mucenike (12:11). "Druga smrt" se 
odnosi na pakao, na vecno odvojenje od Bozije blizine (Otk 20:6,14; 
21:8). 

"Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori crkvama" 
Preko potrebno ponavljanje o duhovnoj budnosti i razlucivanju 
(2:7,11,17,29; 3:6,13,22; 13:9). 

12 Andelu crkve u Pergamu napisi: "Ovo govori Onaj koji drzi 
mac ostar sa obe strane. 13 Znam da zivis tamo gde je presto 
satanin. Ipak, ti si mi veran i nisi se odrekao vere u mene ni u 
dane kada je moj verni svedok Antipa bio ubijen kod vas - gde 



94 



Otkrivenje 2-3 2,12-13 

satana prebiva. 14 Ali imam nesto malo protiv tebe. Naime, imas 
tamo neke koji drze ucenje Valama, koji je poucio Valaka da 
navede na greh narod Izrailjev, da jedu hranu zrtvovanu idolima 
i da se odaju bludu. 15 Tako i ti imas takve koji drze ucenje 
nikolaita. 16 Pokaj se, dakle, jer ako neces, doci cu ti uskoro, pa 
cu zaratiti s njima macem svojih usta. 

17 Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori 
crkvama! Pobedniku cu dati skrivenu manu i beli kamen. Na 
kamenu je upisano novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga 
prima." 

Otk 2:13-17 

2:12 "Onaj koji drzi mac ostar sa obe strane" Isti opis Hristove slave 
imamo u 1:6, kao snaznu SZ metaforu za IHVH (Isa 11:4; 49:2). U NZ 
ova slika ukazuje na nezadrzivu Boziju svemoc koja prodire, zna, vidi sve 
(2:16; 2 Sol 2:8; lev 4:12). 

2:13 "Znam da zivis tamo" Doslovno "prebivas". U SZ je ovo jaka 
slika nastanjivanja i boravljenja sa nekim. Hriscani u Pergamu trpe jak 
progon gradskih vlasti koje su pod uticajem demona. Bog to vidi, on zna 
u kakvoj su zivotnoj opasnosti. On je tamo, sa njima. 

"gde je presto satanin" Nekoliko mogucih tumacenja: (1) veliki 
Zevsov hram; (2) Asklepije, bozanstvo zdravlja predstavljeno u 
obliku zmije; (3) ceo grad je bio sagraden u obliku trona. Naime, 
akropolis se raskosno uzdizao iznad grada; (4) mozda se misli na 
lokalni imperatov kult (koncilia), vrlo jak u Pergamu. Mislim da 1. i 
4. resenje najbolje odgovoraju istorijskom kontekstu. 
"ti si mi veran" ("drzis moje Ime", E. Carnic). Klasican oblik 
prezenta kojim Jovan naglasava da necije ime odrazava samu osobu, 
njen karakter. Hriscani se pouzdaju u Bozije ime (In 1:12; 3:18; Rim 
10:9-13), slave ga u njegovom imenu (Post 4:26; 12:8; 26:25), i 
istrajavaju po njemu (In 17:11-12). 

"i nisi se odrekao vere u mene" Aorist medij. U to vreme, kroz 
mnoge periode istorije, bas kao i danas na nekim mestima, hriscani 
su kusani raznim oblicima terora da se odreknu Hrista da bi mogli 



95 



2,14-16 Otkrivenje 2-3 

da zive i napreduju. Uvek ima onih koji pokleknu, otpadnu od vere, 
pa je za Crkvu bolno pitanje sta i kako dalje sa takvima. 
"moj verni svedok Antipa" Ne znamo nista o ovom coveku. Nosi 
istu titulu kao i Gospod u 5:1. Biblijska rec "svedok" znaci i 
"mucenik" (11:3; 17:6). Tertulijan pise da je Antipa ispecen na oltaru 
bronzanog bika, ali to je vec pitanje pouzdanosti poznije tradicije. 
2:14 "Ali imam nesto malo protiv tebe" Isus ima prigovore na stanje 
svih crkava osim jedne. Postojanost u jednoj oblasti zivota nije izgovor za 
greh u necem drugom. 

"Naime, imas tamo neke koji drze ucenje Valama" Valam je zaista 
bio Boziji prorok (Br 24:2) koji je namamio Izraelce u kompromis 
(Br 22-25; 31:16). Zato ga osuduju i SZ i NZ (Br 31:16; 2 Pet 2:15; 
Judall). 
Moguce znacenje njegovog imena na jevrejskom je "osvajac Ijudi", sto je 
moguce znacenje i nikolaita na grckom (i ime Nikodim u Jn 3 ima slicno 
znacenje). U svakom slucaju, ove dve grupe su podrzavale nemoral 
gradskog kulta ( Jezavelja 2:20). 

"koji je poucio Valaka da navede na greh narod Izrailjev" Valam je 
ubedio Valaka, kraija Moava, da Izraelce uvuce u kult boga Vala, 
idola plodnosti (Br 25:1-3). Na slican nacin je kusnja nemoralnih 
paganskih rituala trajno vrebala vernike prvog veka. 
"da jedu hranu zrtvovanu idolima i da se odaju bludu" Dva 
najstandardnija greha mnogobozackih rituala (Br 25:1-3; 31:16). 
Svetkovine uz hranu zrtvovanu idolima hi se obavezno zavrsavale 
orgijama. Ali, za pagansku kulturu to je bilo normalno, drustveno 
prihvatljivo. Stavise, tako su osiguravali blagoslov, plodnost polja i 
drustva. 
2:15 "Tako i ti imas takve koji drze ucenje nikolaita" Spomenuli 
smo upadljivu slicnost ove grupe sa ucenjem Valama (2:6) i Jezavelje 
(2:20). Sva tri misaona pravca pocivaju na bogohulnim kultovima. 
Hriscani ne smeju sa njima da mesaju ni svoja verovanja ni svoja 
delovanja. 

2:16 "Pokaj se, dakle, jer ako neces, doci cu ti uskoro, pa cu zaratiti 
s njima macem svojih usta" Aorist imperativ. Bog je trajno zabrinut za 
nase pokajanje (2:5,16,22; 3: 3, 19). Moguce je da se ovde misli na sud 



96 



Otkrivenje 2-3 2,17 

koji ce crkva pretrpeti, ili na Drugi dolazak koji sudi celom svetu. 
Zanimljivo je da se cela zajednica vernika poziva na pokajanje (2 Dnv 
7:14), makar da je rec o grehu pojedinaca. Ako pokajanja ne bude bilo - 
svi ce biti disciplinovani. 

2:17 „Pobedniku cu dati skrivenu manu" Mana je cudesno Bozije 
providenje za Izrael u pustinji (Izl 16:14-15,31; Ps 78:17-33, posebno st. 
24). Nekoliko je teorija za ovu tvrdu i nejasnu frazu: (1) Prorok Jeremija 
je skrio zavetni kovceg na planinu Nebo (2 Makavejcima 2:4-8). U 
kovcegu jeposuda samanom (Izl 16:32-34; Jev9:4); (2) Recje o hraniza 
pravednike u Novom dobu koje dolazi (2 Baruhova 29:8). Nema 
sigurnog tumacenja, ali se svakako misli na doba Duha Svetog koje je 
nastalo nakon Hrista. Neki se drze bas ovog, posebno zbog Jn 6:3 1 -35 gde 
Isus sebe naziva vecnom manom, zivim hlebom. Ovo je odlican primer 
kako je tesko tumaciti detalje Otkrivenja, detalje koje je prvobitni citalac 
poznavao a savremeni uopste ne shvata. 

"i beli kamen" Kamen tesera ima mnogo upotreba na drevnom 

Bliskom istoku. 

1. ulaznica za posebne bankete 

2. oslobadajuca presuda clana porote 

3. simbol pobede atleticara 

4. simbol slobode koja se daje robu 

U ovom kontekstu, mislim da je prvo znacenje najprimerenije. 
Naime, Mesijina svadba, slavlje je cesta tema jevrejske apokalipse. 
"novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga prima" Novo ime je 
simbol novog doba koje dolazi, ali je i Mesijina titula (Izl 28:36; Isa 
56:5; 62:2; 65:15). Cesta tema ove knjige (3:12; 14:1; 19:12,13,16; 
22:4). 

18 A andelu crkve u Tijatiri napisi: "Ovo govori Sin Boziji, koji 
ima oci kao uzareni oganj, a noge kao sjajni metal. 19 Znam tvoja 
dela, tvoju Ijubav, tvoju veru, tvoju sluzbu i tvoju postojanost. 
Znam i da tvoja sadasnja dela nadmasuju ona predasnja. 20 Ali 
imam nesto protiv tebe: dopustas, naime, zeni po imenu 
Jezavelja, koja sebe naziva prorocicom, da uci i zavodi moje sluge 



97 



2,18 Otkrivenje 2-3 

da se odaju bludu i da jedu meso zrtvovano idolima. 21 Dao sam 
joj neko vreme da se pokaje, ali ona nece da se pokaje za svoje 
bludnicenje. 22 Evo, bacicu je na bolesnicku postelju, a one koji 
bludnice sa njom u veliku nevolju, ako se ne pokaju za svoja dela. 
23 A njenu decu izrucicu smrti, pa ce sve crkve znati da sam ja 
Onaj koji ispituje bubrege i srca. Ja cu svakome od vas platiti 24 A 
vama ostalima u Tijatiri, koji ne sledite ovo ucenje i koji, po 
vasim recima, niste upoznali satanske dubine, kazem: ne 
namecem vam dodatno breme. 25 Samo drzite cvrsto ono sto 
imate, dok ja ne dodem. 

26 A pobedniku, onome koji do kraja cini sto sam zapovedio, 
dacu vlast nad narodima, 27 da vlada nad njima sa gvozdenom 
palicom, i da ih razbija kao zemljano posude. 28 Tu vlast sam 
primio od svoga Oca. I jos cu mu dati zvezdu Danicu. 29 Ko moze 
da razume, neka dobro slusa sta Duh govori crkvama!" 

Otk 2:18-29 

2:18 "Sin Boziji" Uobicajeni NZ naziv za Isusa. Takode, sledeca cesta 
metafora je "Sin coveciji", ime koje je Gospod sam za sebe koristio. "Sin 
Boziji" se cesto srece u Jovanovim pismima (Jn 1:34,49; 5:25; 9:35; 10:36; 
11:4,27; 19:7; 20:31; 1 Jn 3:8; 4:15; 5:5,10,12,13,20). Takode, u poslanici 
Jevrejima, Isusjesamo "sin" (1:2; 3:6; 5:8; 7:28),ukontrastusa"slugom" 
(Mojsije, proroci). To naglasava porodican odnos prema Ocu. 

Ovo nije jedna od titula iz 1. poglavlja. Naime, pojmovi "sin" ili 
"roden od device" nisu toliko cesti kod NZ pisaca zbog moguceg 
nerazumevanja od strane onih iz mnogobozackih sredina, koje bi to 
odmah podsetilo na penteone. Grcko-rimska bozanstva su cesto u 
polnim vezama sa Ijudima iz kojih nastaju cudna bica. 

"koji ima oci kao uzareni oganj, a noge kao sjajni metal" Jos jedan 
opis iz 1:14-15, kao aluzija na Dan 10:6, sto istice Isusovo nebesko 
poreklo. Sasvim je moguce da je ovo posebno naglaseno vernicima 
Tijatire, grada poznatog po bronzanim proizvodima. 



98 



Otkrivenje 2-3 2,19-23 

2:19 Vrlo jak izraz Isusovog saosecanja i upucenosti u zivot i sluzbu 
crkve u Tijatiri. Bili su sve aktivniji u delu Gospodnjem. Ipak, to nije 
izgovor za jeres, prema st. 20. 

2:20 "Ali imam nesto protiv tebe: dopustas, naime, zeni po imenu 
Jezavelja, koja sebe naziva prorocicom" Ocigledna aluzija na kraljicu 
Jezavelju(l Car 16:31-33; 2 Car 9:21-22). Kodeks AMsandrmws ('MSSA) 
ima naglaseni clan, sto naslucuje da je ova zena bila supruga ili pastora ili 
kojeg od drugih voda. Tek, ovo su pretpostavke. Njeno ucenje (st. 20) je 
slicno valamitima (st. 14) i nikolaitima (st. 15). 

Jezavelja nije odbacena zato sto je zena i prorocica. U Pismu je 
mnogo predivnih primera zena poboznih voda: 
l.Mirijam, Izll5:20 
2. Debora, Sud 4:4 
3.Hulda,2Car22:14 

4. Ana, Lk 2:36 

5. Filipove cerke, Dl 21:9 

6. Fiba,Riml6:l 

2:21 Bozija milost i strpljenje, bas kao i pravednost, vidljivi su u st. 
21-23 (Rim 2:5) 

2:22 "Evo, bacicu je na bolesnicku postelju" Sarkasticna opaska na 
racun njene bludnicke postelje (posebno ucenja o razuzdanosti). 
"ako se ne pokaju za svoja dela" Usiovna recenica koja naglasava 
mogucu buducu aktivnost sa jasnim posledicama. 
2:23 "A njenu decu izrucicu smrti" Slika njenih sledbenika (2:22, 2 
Jnst. 1) 

"pa ce sve crkve znati" Jos jedan dokaz da su se svih sedam pisama 
citala pred svim crkvama, i da je njihova poruka i za tada i za sada. 
"da sam ja Onaj koji ispituje bubrege i srca" Sveto pismo cesto 
istice da Bog vidi nase motive, misli svakog coveka (Ps 7:9, 26:2; 
39:1; Pri 24:12; Jer 11:20; 17:10; Lk 16:15; Dl 1:24; Heb. 4:12-13; 
8:27). 



99 



2,23 Otkrivenje 2-3 

Posebna tema: Srce 

Grcki rec kardia se koristi u Septuaginti i NZ kao prevod jevrejskog I'b. 
Koristi se na vise nacina: 

1. Srce je vrelo fizickog zivota i slika je - metafora licnosti (Dl 
14:17; 2 Kor 3:2-3; Jak 5:5). 

2. Srce je srediste duhovnog - moralnog zivota. 

a) Bog poznaje srce (Lk 16:15; Rim 8:27; 1 Kor 14:25; 1 Sol 
2:4; Otk 2:23). 

b) srce je centar duhovnosti svih Ijudi (Mt 15:18-19; 18:35; 
Rim 6:17; 1 Tim 1:5; 2 Tim 2:22; 1 Pet 1:22). 

3. Srce je srediste misaonog zivota (intelekt, Mt 13:15; 24:48; Dl 
7:23; 16:14; 28:2 7; Rim 1:21; 10:6; 16:18; 2 Kor 4:6; Ef 1:18; 4:18; 
Jak 1:26; 2 Pet 1:19; Otk 18:7; sinonim za um 2 Kor 3:14-15; Fil: 
4:7). 

4. Srce je srediste svih nasihhtenja(Dl 5:4; 11:23; 1 Kor 4:5; 7:37; 
2 Kor 9:7). 

5. Srce je srediste svih nasih osecanja (Mt 5:28; Dl 2:26,37; 7:54; 
21:13; Rim 1:24; 2 Kor 2:4; 7:3; Ef 6:22; Fil 1:7) 

6. Srce je posebno mesto u kome deluje Duh (Rim 5:5; 2 Kor 
1:22; Gal 4:6 [ Hrist u nasem srcu Ef 3:17]). 

7. Srce je slika citave osobe (Mt 22:37 kao citat Pnz 6:5). Sve 
misli, motivi i delovanja se pripisuju srcu, kao nekoj osobi. To 
posebno vidimo u SZ: 

a) Post 6:6; 8:21 "Pokaja se Gospod... bimu zao usrcu" (Os 
11:8-9). 

b) Pnz 4:29; 6:5 "celim srcem, celom dusom" 

c) Pnz 10:16 "neobrezana srca" (Rim 2:29) 

d) Jez 18: 31-32 "novo srce" 

e) Jez 36:26 "novo srce" kao suprotnost "srcu kamenom" 

" Ja cu svakome od vas platiti" Ovaj duhovni princip je jasno iskazan 
u Gal 6:7. Uvek zanjemo ono sto sejemo. Ali to ne znaci da se 
spasavamo svojim trudom (Ef 2:8-9). Stavise, oni koji su se sa 



100 



Otkrivenje 2-3 2,24-28 

Bogom izmirili u Hristu zele da zive pobozno, u Ijubavi sluzeci 
drugima (3:12; Mt 25:1-46; Ef 2:10). 
Gospod se drzi svojih principa. On sam je susta etika i nju trazi od svojih 
stvorenja. Ako se drzimo njegovih pravila to je samo za nase dobro. 
Princip setve i zetve vazi i za vernike (sto ne utice na nase spasenje) i za 
nevernike (Jov 34: 11; Ps 28:4; 62:12; Pri 24:12; Pro 12:14; Jer 17:10; 
32:19; Mt 16:27; 25:31-46; Rim 2:6; 14:12; 1 Kor 3:8; 2 Kor 5:10; Gal 
6:7-10; 1 Tim 4:14; 1 Pet 1:17; Otk 2:23; 20:12; 22:12). 

2:24 "satanske dubine" Nekoliko je teorija o ovome: (1) ovo je 
krilatica Jezavelje i njenih sledbenika; (2) eufemizam za gnosticko ucenje 
koje je prenaglasavalo znanje; (3) inicijalni rituali misterija koji su bile 
odomaceni u to vreme; (4) antiteizam "dubina Bozijih" (Rim 11:33; 1 
Kor 2:10; Ef 3:18). 

"ne namecem vam dodatno breme" Jos jedna potvda aktivne vere 
hriscana Tijatire (st. 19). 

2:25 "Samo drzite cvrsto ono sto imate" Hristovi sledbenici treba da 
izdrze (st. 20) u usred progona, jeresi i apatije. Ovo je zapovest (aorist 
imperativ). Isus uskoro dolazi (2:16; 22:7,20). Ima li vece nade i 
ohrabrenja za svaki narastaj hriscana! 

2:26-27 Aluzija Ps 2:8-9, mozda i Isa 30:14; Jer 19:11. Isus je 
mesijanski Kralj! Njegovo Carstvo uskoro dolazi u punini. Uskoro ce ga 
ugledati svi koji ga s ceznjom cekaju. 

2:26 "nad narodima" SZ pod "narodima" misli na ostatak sveta koji 
nije pod Bozijim zavetom (izuzetak je 7:9). "Narodi" su cesto u ovoj 
knjizibezbozniiopakiljudi(2:26; 5:9; 10: 11; 11:2,9,18; 12:5; 13:7; 14:6,8; 
16: 19; 17: 15; 18:3,23; 19: 15; 20:8). 

2:28 "Tu vlast sam primio od svoga Oca" Isusu je vec dana sva vlast 
(Ps2; Mt 28:18; Fil 2:9-11). Njegovo carstvo je vec tu, aline usvoj svojoj 
raskosi i punini. 

Ovo je citat Ps 2:8, koji se izvorno odnosinaMesiju (12:5; 19:15), ali 
ovde se tice onih koji stavljaju svoje pouzdanje u Isusa Hrista. Oni ce 
vladati sa Gospodom. Vidi posebnu temu u 5:10. 



101 



2,28-3,1 Otkrivenje 2-3 

2:28 "I jos cu mu dati zvezdu Danicu" Nekoliko je mogucih 
tumacenja ove slike: (1) metafora za Hrista (Otk 22:16); (2) blisko 
poznavanje i zajednistvo sa Hristom (2 Pet 1:19); (3) metafora za 
vaskrsenje (Dan 12:3); (4) Mesija osvajac (Br 24:17); (5) radost Bozijeg 
naroda (Jov 38:7); (6) fraza koja se prvobitno ticala Sotone, sada se 
primenjuje na pravu "zvezdu" - Hrista. 

2:29 Vidi tumacenje 2:7 

1 "Andelu crkve u Sardu napisi: "Ovo govori Onaj koji ima 
sedam Bozijih duhova i sedam zvezda. Znam tvoja dela. 
Nazivaju te zivim, a u stvari si mrtav! 2 Probudi se i ucvrsti ostale 
koji su na umoru. Nisam, naime, nasao da su tvoja dela savrsena 
pred mojim Bogom. 3 Seti se onoga sto si primio i cuo. Drzi se 
toga i pokaj se. A ako ne budes budan, doci cu kao lopov, pa neces 
znati u koji cu sas doci k tebi. 

4 Ipak, imas nekoliko njih u Sardu koji nisu okaljali svoju odecu; 
oni ce hoditi sa mnom obuceni u belo, jer su dostojni. 5 
Pobednika cu obuci u belu odezdu i necu izbrisati njegovo ime iz 
Knjige zivota, nego cu izjaviti da mi pripada pred mojim Ocem i 
pred njegovim andelima. 6 Ko moze da razume, neka dobro slusa 
sta Duh govori crkvama!" 

Otk 3:1-6 

3:1 "Onaj koji ima sedam Bozijih duhova i sedam zvezda" Jos jedna 
aluzija na proslavljenog Hrista iz 1. poglavlja (1:4,16,20). Sedam zvezda 
su crkve i njihove vode (1:20), a izraz sedam duhova je verovatno 
metafora, jer se u 4:5 odnosi na sedam svecnjaka, koji se opet u 1:20 
odnosi na crkve. Ovi duhovi se spominju i u 5:6 kod opisa Jagnjeta. 

"Znam tvoja dela" Gospod dobro zna i slabosti i jake strane svojih 

crkava (2:2,19; 3:1,8,15). 

"Nazivaju te zivim" Sokantno otkrivenje! Sardani su mislili da u 

dobrim odnosima sa Bogom, da su mu po volji (Isa 29:13; Rim 

2:19-20; Kol 2:16-23; 2 Tim 3:5). Nisu bili u pravu. 



102 



Otkrivenje 2-3 3,2-4 

3:2 "Probudi se" Prezent medijum imperativ doslovnog znacenja - 
"Uvek, trajno pazite, strazarite". Prva od pet zapovesti u 2. i 3. stihu. 
Gospod budi svoju crkvu! 

"ucvrsti ostale koji su na umoru" Aorist imeprativ. Vernici treba da 

se prenu, zastite ono sto im je preostalo od narusene vere i da 

pomognu klonulima. 

"Nisam, naime, nasao da su tvoja dela savrsena pred mojim 

Bogom" Prvi glagol je u perfektu. Ovi hriscani su izgledali duhovno 

(Isa 29:13), all su bill poput onih religioznih iz Mt 7:21-23; Kol 

2:16-23. 
Pojam "savrsen" (kompletan) je u perfekt pasivu, sto znaci "zreo, 
doteran, opremljen za zadatak". Sardani nisu dali Gospodu da u njima 
dovrsi ono sto je sam zapoceo (Fil 1:6). 

3:3 "Seti se onoga sto si primio i cuo" Jos jedna zanimljiva 
gramaticka kombinacija: Prezent imperativ sa perfektom, a drugi glagol 
je u aoristu. Misli se na evandelje koje su culi i koje jos uvek primaju. 
Hriscanstvo nije samo stvar jednokratne odluke nego i nacina zivota. 
Ono je verovanje u poruku i prihvatanje Osobe koja je ta poruka. 
Hriscanstvo je zivot promenjen pokajanjem, zivot koji se stalno menja u 
poslusnosti 

"Drzi se toga" Prezent aktiv imperativ - Jaka grcka jezicka 

konstrukcija za ono sto treba da traje. 

"pokaj se" Aorist aktiv imperativ koji naglasava celovito pokajanje. 

"A ako ne budes budan" Uslovna recenica poput one u 2:22. Nije 

sigurno hoce li Sardani poslusati, a od njihovog odgovora zavisi i 

Gospodnji odgovor. 

"doci cu kao lopov" Cesta metafora Drugog dolaska (Mt 24:43-44; 

Lk 12:39-40; 1 Sol 5:2,4; 2 Pet 3:10; Otk 16:15). Ali, u ovom 

kontesktu misli se na Gospodnju disciplinu prema svojima. 
3:4 "Ipak, imas nekoliko njih u Sardu koji nisu okaljali svoju 
odecu" Oblacenje i svlacenje je jedna od slika hriscanskog zivota (Ef 
4:22,24,25,31; Kol 3:8,10,12,14; Jev 12:1; Jak 1:21; 1 Pet 2:1). Neki vernici 
nisu napravili kompromis sa mnogobostvom. 



103 



3,5-6 Otkrivenje 2-3 

"oni ce hoditi sa mnom obuceni u belo" Bela odeca je simbol 
cistoce i pobede (4,5,18; 6: 11; 7:9,13-14; 19:14). I glagol "hodati" je 
snazna slika hriscanskog zivota (3:5; 21:24; 1 Jn 1:6,7; 2:6,11; 3 Jn 
3-4). 
3:5 "Pobednika" Gospod obecava cetiri stvari onima koji pobede: 
hodace sa Mesijom, st. 4 
obuci ce se u belinu 

njihova se imena nikada nece izbrisati iz Knjige zivota 
sam Mesija ce ih priznati kao svoje pred Ocem i andelima. 
Vidi posebnu temu o ustrajnosti u 2:2 
"necu izbrisati njegovo ime iz Knjige zivota" Jak oblik dvostruke 
negacije. U ona vremena, kada bi neko umro, njegovo ime su brisali 
iz svitaka gradskih knjiga. Bog je sve svoje upisao da ih nikada vise ne 
izbrise. 
Metaforu "knjigu zivota" srecemo i u 20:12-15, gde se pominju dve 
knjige: (1) knjiga zivota u kojoj su imena svih koji pripadaju Bogu (Izl 
32:32-33; Ps 69:28; Isa 4:3; Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev 12:23; Otk 13:8; 
17:8; 20:15; 21:27); (2) knjigu Ijudskih dela, zapis svega sto je sacinjavalo 
zivote i zlih i pravednih (Ps 56:8, 139:16; Isa 65:6; Mai 3:16). 

"nego cu izjaviti da mi pripada pred mojim Ocem i pred njegovim 
andelima" Hriscanin je onaj koji ispoveda Hrista ("koji zazove 
njegovo ime". Rim 10:9-13). Takve ce Hrist priznati pred svojim 
Ocem (Mt 10:32; Lk 12:8). 
"Izjaviti", "ispovediti" je prevod grckog glagola exomulogeo. Tri su 
moguca znacenja: ( 1 ) javno priznati greh pred Bogom i drugima (Mt 3:6; 
Mk 1:5;D119: 18; Jak 5:16); (2) javno priznati svojuveruu Hrista (Fil 2:1; 
verovatno Rim 14: 11); (3) javno slaviti Boga (Mt 11:25; Lk 10:21; Rim 
14:11 [Isa 45:23]; 15:9; [Ps 18:49]). 

Slicna rec homologeo ima slicna znacenja: (1) priznati greh (1 Jn 1:9); (2) 
priznati svoju veru u Hrista (Mt 10:32; Lk 10:32; Jn 9:22 [negativno, Jn 
1:20; 12:42]); (3) potvrditisvojuveruunesto(Dl 23:8; 24:14; Jev 11:13). 
3:6 Vidi vise u 2:7 



104 



Otkrivenje 2-3 3,7-8 

7 "Andelu crkve u Filadelfiji napisi: "Ovo govori Sveti, Istiniti, 
koji ima kljuceve Davidove. Sto on otvori, niko ne moze da 
zatvori, i sto zatvori, niko ne moze da otvori. 8 Znam tvoja dela. 
Evo, otvorio sam vrata pred tobom koja niko ne moze da zatvori. 
Jer, premda imas malo sile, ipak si odrzao moje ucenje i nisi me 
se odrekao. 9 Evo, dovescu neke iz sinagoge satanine koji za sebe 
govore da su Jevreji, a u stvari lazu, jer to nisu. Ja cu uciniti da 
dodu k tebi i da se poklone pred tvojim nogama, pa ce razumeti 
da te volim. 10 A posto si postojano odrzao sto sam ti zapovedio, 
sacuvacu te od casa iskusenja koji ce doci na sav svet, da iskusa 
stanovnike zemlje. 1 1 Evo, dolazim uskoro. Drzi ono sto imas, da 
niko ne uzme tvoj venae. 12 Pobednika cu uciniti stubom u 
hramu svoga Boga, te nikada nece izici iz njega. Napisacu na 
njemu ime svoga Boga i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima, 
koji silazi sa neba od mog Boga, i moje novo ime. 13 Ko moze da 
razume, neka dobro slusa sta Duh govori crkvama!" 

Otk 3:7-13 

3:7 "Ovo govori Sveti, Istiniti" Ovaj stih zapocinje seriju od cetiri 
opisa Isusa JHVH titulama. "Sveti" je pridev kojim Isaija 30 puta opisuje 
Boga. Jovan se sluzi i epitetom "pravedan" (15:3; 16:7; 19:2). Prva dva 
prideva - sveti i istiniti - srecemo i u Otk 6:10. Grcki pojam "istine" znaci 
"protiv lazi", dok kod Jevreja ima konotaciju "vernosti", "pouzdanosti". 
Isus je sve to u sebi ( 3:14; 19:11; 21:5; 22:6). 

"koji ima kljuceve Davidove" Aluzija na Mesijino poreklo iz 

kraljevske Davidove loze (2 Sam 7), a posebno na Isa 22:22. 

"Sto on otvori, niko ne moze da zatvori" Misli se na propovedanje 

evandelja (vidi vise u st. 8). 
3:8 "otvorio sam vrata pred tobom koja niko ne moze da zatvori" 
Perfekt aktiv indikativ i perfekt pasiv particip. Moguca znacenja: (1) 
mogucnost propovedanja (kljucevi, Mt 16:19); (2) dolazak na Mesijino 
slavlje (obuceni u belo, st. 4); (3) prilika za sluzenje (Dl 14:27; 1 Kor 16:9; 
2Kor2:12;Kol4:3). 



105 



3,9-10 Otkrivenje 2-3 

"premda imas malo sile" Jedan od tri razloga zbog koga Isus otvara 
vrata predivnih mogucnosti. Ovo je jedina od sedam crkava kojoj 
Gospod nije nista prigovorio. 

"ipak si odrzao moje ucenje" Aorist ukazuje na vreme progona, ili 
na neko presudno delo poslusnosti. "Malo sile" ali dobro 
upotrebljene. 

"i nisi me se odrekao" Koncilija, gradski deo vlasti koji se brinuo za 
odrzavanje kulta cezara, terao je hriscane da se odreknu svog 
Gospoda (2:13). 
3:9 "dovescu neke iz sinagoge satanine" Verovatno se misli na jaku 

jevrejsku opoziciju sirenju evandelja. Ali, Bog svoj narod okuplja u crkvi, 

a ne u nevernim nacionalnim krugovima. 

" Ja cu uciniti da dodu k tebi i da se poklone pred tvojim nogama" 
Aluzija na Isa 45:14, 49:23; 60:14, koji govore o dolasku 
mnogobozaca Izraelu. Ali, tzv. Jevreji koji odbacuju svog Mesiju, 
poklonice se pred mnogoboscima. To ce biti izraz Bozije Ijubavi za 
vernike koji stradaju (Isa 43:4,9). Ovo je dobar primer kako Jovan, 
pa i ceo NZ, prilgodava SZ prorostva o Izraelu. Dakle, tekst koji 
govori o tome kako ce mnogobosci doci da slave Boga u obnovljeni 
Jerusalim. Ali, u novom dobu pravednosti taj se geo-politicki 
koncept siri na sav svet koji veruje (i na Jevreje i na nejevrejske 
narode). I to nije sve: Neverni jevreji ce se pokloniti tom novom 
Bozijem narodu! Ovo uopstavanje Izraela i Jerusalima pokazuje da 
Otkrivenje transformise SZ prorostva bez zadrzavaja na njihovoj 
doslovnosti (Ef 2:11-3:13). To je ta "tajna evandelja skrivena kroz 
vekove". 
3:10 "A posto si postojano odrzao sto sam ti zapovedio" Moguca 

opaska na Jn 8:51; 17:6. Isus nije obecao svojoj crkvi da ce je sacuvati od 

progona. U pismima ovim crkvama se spominje i smrt njegovih 

sledbenika. 

St. 10 govori o konacnom Bozijem sudu nad nevernickim svetom. 

Vazno je da ovde pravimo razliku izmedu "nevolje" vernika i "Bozijeg 

gneva" nad nevernicima. 

Tumaci nisu slozni po pitanju kako ce Bog da sacuva svoje u sred 

kovitlaca eshatoloskog suda: (1) jedni kazu da ce crkva proci kroz 

nevolje, ali da ce Bog da je sacuva (Jn 17:15); (2) Drugi vide tajni dolazak 

106 



Otkrivenje 2-3 3,10-11 

Gospoda pa svoju crkvu pre pocetka nevolja. Licno podrzavam prvo 
resenje. Boziji narod nije bio posteden nevolja progona u prvih nekoliko 
vekova Grcko-rimskog sveta, posebno onda kada se evandelje brzo sirilo. 
Nece biti postedeni ni oni koji budu bill svedoci porodajnih bolova 
Novog doba. Progoni su uvek crkvi donosili cistocu i snagu! 

Literalno jedinstvo poglavlja 213, gde se govorl o crkvl u progonlma, 
odgovora llteralnom jedlnstvu oplsanlh nebesklh dogada. Nalme, 
progonjena crkva vapl u molltvl za odmazdom. "Bozljl gnev" dolazl 
postepeno (pecatl - 1/4; trube - 1/3; zdele - potpuno unistenje) 1 svaki od 
tih stepena je propracen pozlvom izgubljenima na spasenje. Ipak, sud je 
nazadrziv: nevolje, druga smrt, vatreno jezero (Otk 20). Ponuda spasenja 
prestaje 1 sud je neizbezan. 

Progonjena crkva postaje pobednicka crkva i neverni progonitelji 
dozivljavaju progon! Bog vlada! 

"da iskusa stanovnike zemlje" Jos jedan izraz koji ce se ponavljatl 
onako kako pobuna nevernika bude rasla (Otk 6:19; 18:13; 1:10; 
12:12; 13:8, 12, 14; 17:8). Bog zeli da svako dozivi pokajanje i 
spasenje (1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9). Ali, Ijudi to ne zele cak ni u grotlu 
kataklizmi koje divljaju oko njih, kada kroz lomljenje pecata, zvuke 
truba i izlivanje zdela gnev Boziji pada na njih. Vidi posebnu temu o 
probama, testiranjima u 2:2 
3:11 "Evo, dolazim uskoro" Trajni naglasak ove knjige je 
neposrednost Hristovog povratka (1:1, 3; 2:16; 22:7,12,20). Ranaje crkva 
zivela svaki dan u ovom iscekivanju. Ovo je nada svakog hriscanskog 
narastaja. 

"Drzi ono sto imas" Jos jedan prezent imperativ. Kao i aorist 
imperativ, iz 2:25, i on naglasava predanost, upornost da se istraje do 
kraja. Ako se oslonimo na Gospoda, i on ce se osloniti na nas (Gal 
6:9). Ovo je sustina zavetnog odnosa Bozije suverenostii naseg 
odgovora na nju! 
Spasenje je stvar naseg trenutnog predanja u pokajanju i veri (Mk 1:15; 
Dl 3:16, 19; 20:21) koje sledi zivot poslusnosti, sluzenja i istrajnosti. Sve 
ove vrednosti cine nase hriscanstvo zrelim. 



107 



3,12-13 Otkrivenje 2-3 

"venae" ("kruna") Jos jedan pomen imenice stefanos, posle 2:10. To 
je Gospodnja nagrada za vernost. 

3:12 "Pobednika" vidi 2:2 
"cu uciniti stubom u hramu svoga Boga" Filadelfija je bila na 
trusnom podrucju. Stub je mocna slika nepomicnosti. Imena 
uglednih stanovnika bi se pisala na velikim hramskim stubovima. 
Imenica "hram" (naos), dolazi od glagola "prebivati", sto govori o 
prebivanju bozanstva u svetom prostoru. Oni koji pobede u Hristu 
nikada nece biti odvojeni od njega (Ps 23:6; 27:4-6). U svakom 
slucaju, rec je o metafori, posto u Novom dobu nema hramova 
(21:22). 

"Napisacu na njemu ime svoga Boga" Ponavljanje zamenica "svoga, 
moga, moj" cak pet puta u 12. stihu. Vise nego snazan nacin 
ukazivanja na Boziju blizinu. A ime u Pismu uvek oznacava 
vlasnistvo (7:3; 14:1; 22:4). 

"i ime grada Boga svoga, novog Jerusalima" Otkrivenje crpi mnogo 
iz proroka Isaije: 

1. nova tvorevina, 42:9; 43: 19; 48:6 (Otk 21:5) 

2. nova pesma 42:10 (Otk 5:9; 14:3) 

3. novo ime 62:2; 65:15 (Otk 2:17) 

4. novo nebo i nova zemlja 65:17; 66:22 (Otk 3:12; 21:1). 
Novi nebeski grad, Jerusalim, je takode predskazan u Isaiji: 40:2,9; 41:27; 
44:20,28; 52:1,2,9; 62:1,6,7; 65:18,19; 66:10,13,20 (Otk 21:2,10). On je 
metafora Bozijeg prisustva medu svojim narodom. U tom smislu se SZ 
prorostva poopstavaju. Novi Jerusalim nije grad na tlu Izraela, vec 
obecanje vecnog Novog doba pravednosti. 

3:13 Vidi 2:6 

14 Andelu crkve u Laodikiji napisi: "Ovo govori Amin, verni i 
istiniti svedok, uzrok svemu sto je Bog stvorio. 15 Znam tvoja 
dela. Ti nisi ni hladan ni vruc. Da si bar hladan ili vruc! 16 Ali 
posto si mlak, ni vruc ni hladan, izbljuvacu te iz svojih usta. 17 
Ti, naime, govoris: 'Bogat sam i prebogat; nista mi ne treba!', a ne 
znas da si jadan i bedan, siromasan, slep i go. 1 8 Zato ti savetujem 
da kupis od mene zlata zezenog da se obogatis, i belu odecu da se 

108 



Otkrivenje 2-3 3,14-15 

obuces, da se ne pokaze tvoja golotinja, pa da se osramotis, i 
lekovitu mast da namazes oci, te da progledas. 19 Ja korim i 
kaznjavam one koje volim. Stoga, budi revnostan i pokaj se. 20 
Evo, stojim pred vratima i kucam; ko cuje moj glas i otvori vrata, 
uci cu k njemu i vecerati s njim, i on sa mnom. 

21 Pobedniku cu dati da sedne sa mnom na mome prestolu, kao 
sto sam i ja pobedio i seo sa svojim Ocem na njegovom prestolu. 

22 Ko moze da razume, neka dobro slusa sta Duh govori 
crkvama!" 

Otk 3:14-22 

3:14 "Amin" Jos jedno pozivanje na SZ JHVH tituli, o "Bogu 
istinitom" (Isa 65:16). "Amin" je SZ oblik red "vera", "verovati" (Post 
15:16; Av 2:4). Ovim povikom se potvrduje vernost, pouzdanost (1:6; 2 
kor 1:20). Vidi posebnu temu u 1:6 

"verni i istiniti svedok" Ovi predevi se u LXX prevodu odnose na 
JHVH. Moguce je da emeth, kao osnovni jevrejski pojam za "veru", 
"pouzdanje", preveden kao "vernost (pistos), ili istina (aletheia). Oba 
grcka pojma cesto opisuju Isusa iz ove knjige (3: 14; 19:11; 21:5; 
22:6). 

"uzrok svemu sto je Bog stvorio" Osvrt na Post 1:1 i Jn 1:1. 
"Uzrok", tj. "pocetak" (jevrejski beresit), i "izvor" (grcki arhe) imaju 
dva naglaska: (1) otpocinjanje; (2) vrelo, mesto izviranja. 
Ovaj koncept je bio osnov kontroverzi izmedu Arija i Atanasija (pitanje 
trinitarizma) u4. veku (Pri 8:22-31). Naime,Mudrostjeprvastvorena, a 
po njoj sve ostalo. Verovatno je u tome koren Jovanove upotrebe 
konceptalogo5u njegovom evandelju (Jn 1:1). To jejednaodnasnaznijih 
objava Hristovog prapostojanja (Jn 1:1; 8:57-58; 2 Kor 8:4; FU 2:6-7; Kol 
1:17), ali i istine da je Otac sve stvorio kroz Sina (Jn 1:3; 1 Kor 8:16; Kol 
1:15,18; Jev 1:2). 

3:15 "Ti nisi ni hladan ni vruc" Moguce je da apostol misli na mlaku 
vodu koju su mestani ovog grada pili. Podrucje je bilo bogato izvorima 
tople vode. Slicna optuzba je upucena i crkvi u Sardu (3:1). 



109 



3,16-17 Otkrivenje 2-3 

3:16"izbljuvacuteizsvojihusta"Upozorenjaiz2:5;3:3,16,17zvuce 
neverovatno kada znamo da je rec o crkvama 1. veka! Nisu oni izgubili 
svoje spasenje vec delotvornost sluzbe i svedocanstva (3:19; Jev 12:5-13). 

3:17 "Ti, naime, govoris: Bogat sam i prebogat; nista mi ne treba" 
Ovaj i sledeci stih u svom istorijskom konceptu ciljaju na Laodikiju kao 
centar protoka novca, izrade vune i lekova za oci. Tragedija je da su u torn 
obilju mislili kako su i duhovno bogati (3:1). 

Posebna tema: Blagostanje 

I. STARI ZAVET 

A. Bog je vlasnik svega 

a) Postanak 1-2 

b) l.Dnevnika 29:11 
c)Psalam 24:1; 50:12; 89:11 
d) Isaija 66:2 

B. Ljudi su korisnici svih dobara sa bogomdanom svrhom 

a) Ponovljeni zakon 8:11-20 

b) Levitska 19:9-18 
c)Jov 31:16-33 

d) Isaija 58:6-10 

C. Davanje je deo bogosluzenja 

a) dva desetka 

Brojevi 18:21-29; Pnz 12:6-7; 14:22-27 
Pnz 14:28-29; 26:12-15 

b) Izreke 3:9 

D. Blagostanje je Boziji dar i znak zavetne odanosti 

a) Ponovljeni zakon 27-28 

b) Izreke 3:10; 8:20-21; 10:22; 15:6 

E. Upozorenje protiv bogacenja na racun drugih 

a) Izreke 21:6 

b) leremija 5:26-29 

c) Josija 12:6-8 

d) Mihej 6:9-12 

110 



Otkrivenje 2-3 3,17 

F. Bogatstvo nije samo po sebi greh, ali ni cilj 

a) Psalam 52:7; 62:10; 73:3-9 

b) Izreke 11:28; 23:4-5; 27:24; 28:20-22 
c)Jov 31:24-28 

II. POSEBAN NAGLASAK SOLOMUNOVIH IZREKA 

A. Blagostanje kao izvor sebicnosti 

a) osuda lenjosti: 6:6-11; 10:4-5,26; 12:24,27; 13:4; 15:19; 
18:9; 19:15,24; 20:4,13; 21:25; 22:13; 24:30-34; 26:13-16 

b) pohvala radu: 12:11,14; 13:11 

B. Siromastvo kao kontrast bogatsvu je slika kontrasta pravednosti i 
gresnosti 10:1; 11:27-28; 13:7; 15 :16-17; 28:6,19-20 

C. Mudrost je bolja od bogatstva (mudrost je poznavanje Boga i 
njegove reci izivot po torn poznanju): 3:13-15; 8:9-11,18-21; 13:18. 

D. Upozorenja i podsecanja 

a) upozorenja 

jamstvo za pozajmice 6:1-5; 11:15; 17:18; 20:16; 22:26-27; 

27:13. 

neposteno bogacenje 1:19; 10:2,15; 11:1; 13:11; 16:11; 20 

:10,23; 21:6; 22:16,22; 28:8 

pozajmice: 22:7 

nestalnost bogatstva: 23:4-5 

neupotrebljivost bogatstva za dan Suda: 11:4 

lazni prijatelji: 14:20; 19:4 

b) podsecanja 

preporuceno davanje 11:24-26; 14:31; 17:5; 19:17; 

22:9,22-23; 23:10-11; 28:27 

pravednost je bolja od bogatstva: 16:8; 28:6,8,20-22 

molitva za potrebe, ne za zelje: 30:7-9 

dati siromahu = dati Bogu: 14:31 

III. NOVI ZAVET 

A. Isus 



111 



3,17 Otkrivenje 2-3 

a) bogatstvo nas kusa da se pouzdamo u sebe i svoje, umesto 
u Boga i Bozije 

Matej 6:24; 13:22; 19:23 
Marko 10:23-31 
Luka 12:15-21,33-34 
Otkrivenje 3:17-19 

b) Bog se brine za nase fizicke potrebe 
Matej 6:19-34 

Luka 12:29-32 

c) zetva zavisi od setve (i doslovno i slikovito) 
Marko 4:24 

Luka 6:36-38 
Matej 6:14; 18:35 

d) blagostanje zavisi od pokajanja 
Luka 19:2-10 

Levitska 5:16 

e) Bog osuduje iskoriscavanje 
Matej 23:25 

Marko 12:38-40 

f) Nasa upotreba materijalnih dobara bice prozvana na 
Sudu:Mt 25:31-46 

B. Pavle 

a) rad je blagoslov 
Efescima 4:28 

1. Solunjanima 4:11-12 

2. Solunjanima 3:8,11-12 
1. Timoteju 5:8 

b) bogatsvo je prolazno, zadovoljstvo je vrlina 
1. Timotiju 6:6-10 

FUipljanima 4:11-12 
Jevrejima 13:5 
l.Tomotiju 6:17-19 
1. Korincanima 7:30-31 



112 



Otkrivenje 2-3 3,18-20 

IV. ZAKLJUCAK 

A. Pismo nam ne sistematizuje teologiju o blagostanju. 

B. Pismo nam ne daje posebne odeljke na ovu temu, zato je potrebno 
posmatrati mnoge kontekste. Cuvajmo se uskogrudnih stavova na 
osnovu pojedinih odlomaka. 

C. Izreke su poseban biblijski zanr s posebnim pogledom na 
blagostanje. Pisac je prakticno i licno ukljucen u ovu temu. Zato nam je 
potrebna ravnoteza sa ostalim delovima Bozije reci (Jer 18:18). 

D. Nama je potrebno da se pazljivo odredimo prema blagostanju u 
svetlu svetopisamskog ucenja. Moramo da se cuvamo krajnosti 
kapitalizma i komunizma. Zadovoljenje potreba treba da nam je vaznije 
od gomilanja dobara. 

E. Svako bogacenje mora da bude u skladu sa nasom odgovornom 
upotrebom (2Kor 8-9). 

3:18 "Zato ti savetujem dakupis odmene" Aluzija na Isa 55:1-3, gde 
Bog svima nudi spasenje besplatno, ali ga opisuje kao preskupo. 
"belu odecu" vidi 3:4 

"da se ne pokaze tvoja golotinja, pa da se osramotis" SZ vidi 
golotinju kao znak poraza, suda, siromastva. 
3:19 "Jakorim" Grcki elegchois upotrebljen u smislu "obelodaniti da 
bi se izlecilo, popravilo" (Jn 3:20; Ef 5:11-14) 

"kaznjavam" Bozija disciplina nad nama dokazuje da smo clanovi 
njegove porodice (Jov 5:17; Pri 3:12; Ps 94:12; Jev 12:6). 
"budi revnostan" Prezent imperativ. Koren reci je u imenici "vreo" 
(zestos), prema 3:15-16. Vera i sluzba Bogu moraju da budu vatreni 
nacin zivota. 

"i pokaj se" Aorist imeprativ. Refren svih ovih pisama. Na pokajanje 
nisu pozvani samo nevernici. Hriscani valja da teze zrelosti vere, 
stabilnosti, radosti (2:5, 16, 22; 3:3, 19). Pokajanje je nacin zivota ne 
samo pocetak naseg puta vere! 
3:20 "Evo, stojim pred vratima i kucam" Jak oblik perfekta sa 
prezentom koji naglasavaju upornost, stalnost radnje. Isus je stao da bi 
trajno kucao i kucao na vrata. Istina je da ova crkva nije pohvaljena ni 
jednom, ali joj je upucen topao poziv. Nije to poziv na obracenje, vec na 



113 



3,20-21 Otkrivenje 2-3 

povratak zivota odnosa, zajednista sa Hristom. Cudno je kako se bas ove 
reci cesto koriste kao poziv na spasenje na mnogim evangelizacijama. 

Metafora "vrata" je poznata i u evandeljima (Mk 13:28-29; Lk 12:36) 
kao upozorenje o bliskosti Hristovog povratka. 

"ko cuje moj glas i otvori vrata" Uslovna recenica koja 
podrazumeva mogucu akciju. Mnoge kulture sveta kucanje na vrata 
povezuju sa prigodnim recima pozdrava. Ovde je vazan princip 
dobrovoljnosti. Naime, covek/crkva koji cuju, valja i da otvore vrata. 
Ovo je nas deo svakog naseg zavetnog odnosa sa Bogom. On nam 
prilazi prvi, on postavlja uslove, ali na nama je da odgovorimo. I taj 
odgovor nije jednokratan vec trajni. Nase spasenje nije gotov 
proizvod vec stalni, zivi odnos sa Bogom, jasno promenjeni zivot. 
Istina, znamo i za uspone i za padove, ali zivi odnos se ne prekida. 
"uci cu k njemu i vecerati s njim, i on sa mnom" Ovo je drevna slika 
prihvacene ponude za mir (Lev 3 i 7), vreme zajednistva u kome Bog 
simbolicno jede zrtve. Neki tumaci u ovome vide eshatolosku 
naznaku Mesijinog slavlja. 
Rec "vecerati, obedovati" je posebna rec koja oznacava vecernji obrok. 
To je i u ono vreme bio glavni obrok za celu porodicu, kada su svi opet 
bili na okupu. Na Istoku je obrok poseban znak zajednistva, prijateljstva i 
posebnih medusobnih odnosa. 

3:21 "Pobedniku cu dati da sedne sa mnom na mome prestolu" 
Mocna slika konacnog i trajnog zajednistva. NZ ima mnoge metafore o 
tome kako ce vernici NZ jednom da vladaju sa Hristom (2:26, 27; Lk 
22:30; Mt 19:28; 1 Kor 6:2; 2 Tim 2:12; Otk 20:4). Otk 22:5 takode govori 
o nasoj vecnoj vladavini sa Hristom. Vidi posebnu temu o tome u 5:10. 
"kao sto sam i ja pobedio i seo sa svojim Ocem na njegovom 
prestolu" Divno je znati da je Gospod Isus pobedio svet (Jn 16:33; Ef 
1:21-22), da je vecno ustolicen sa desne Oceve strane (Ef 1:20; 1 Jn 
2:1; Otk 22:1) i da zeli da mu se pridruzimo u toj pobedi! 



114 



Otkrivenje 2-3 3,21 

Predlozi za razgovor 

Kazali smo da je ovaj udzbenik tek vodic u tumacenju. Svako od nas 
je za sebe odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Zasto Jovanova prorostva o poslednjim vremenima 
zapocinju pismima sedam crkava (i samo sedam) Male Azije? 

2. Zasto svako pismo zapocinje Hristovim opisom iz 1. 
poglavlja? 

3. Sta ova pisma znace Crkvi naseg vremena? 

4. Kako da razumemo ostra upozorenja u pismima? 

5. Kako doktrina "jednom spasen - zauvek spasen" stoji prema 
upozorenju i pozivu na istrajnost? 

6. Zasto 3:20 nije poziv na spasenje? 

7. U kom odnosu prema ovim pismima je sledeca literalna 
celina? Zasto bi Bog postedeo poslednji narastaj hriscana 
nevolja progona, ako to nije uradio sa vernicima 1. veka? 



115 



Otkrivenje 4-5 

Otkrivenje 4-5 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Poruke za crkvu 4:1-22:21 
Videnje Bozije slave 4:3-11 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
svoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja 
i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

A. Ova dva poglavlja cine literalnu celinu. Poglavlje 4 istice Boga kao 
Stvoritelja (aluzija na Elohim, onoga koji stvara, brine se i odrzava sve 
zivo, Ps 104); poglavlje 5 govori o Bozijem Jagnjetu (Isusu) i Otkupitelju 
(aluzija na JHVH, Boga Spasitelja koji stvara zavet, Ps 103). Siri kontekst 
doseze sve do otvaranja pecata, a oni sami obuhvataju celinu od 6. do 8. 
poglavlja. 



116 



Otkrivenje 4-5 

B. Ovo poglavlje formira (slava i vladavina Bozija) glavnu temu 
Otkrivenja. Scena trona na nebu je slicna nebeskom svetistu iz Jev 8-9. 
Inace, Bozija slava je glavna tema i ranog jevrejskog misticizma. 

C. Otkrivenje nam ne govori u prvom redu kada i kako ce se zbiti 
Hristov dolazak, koliko nam docarava njegovu slavu, suverenost u 
istoriji sveta. Dakle, ova dva poglavlja su srce cele knjige i srz njene 
poruke! 

D. Ocigledno je iz ovih poglavlja da Jovan duhovne istine iskazuje 
jezikom apokalipse. On se sluzi svim likovima i simbolima SZ galerije, 
posebno Jez 1 i 19; 2:9,10; Dan 4;7:13-14. Naravno, tu su nebrojene 
aluzije meduzavetnih apokalipticnih spisa, kao sto je I Enohova. Zato je 
pogubno i sasvim neprikladno da guramo Otkrivenje u krute istorijske 
obrasce. Posebno je opasno da pod svaku cenu danasnje dogadaje, nasu 
kulturu i si. tumacimo simbolima ove knjige. To svakako ne znaci da je 
Otkrivenje nevazno, netacno i neupotrebljivo. Ali, ne smemo da ga 
citamo kao istorijsku citanku. Bolje je da ga tumacimo Isusovim recima! 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Nakon toga sam video: gle, otvorena vratananebu. Glas slican 
zvuku trube koji sam ranije cuo kad je govorio sa mnom, rece mi: 
"Popni se ovamo i pokazacu ti sta treba da se dogodi posle 
ovoga". 2 Istog trena me Duh obuze, te ugledah na nebu presto i 
nekoga kako sedi na njemu. 3 Taj sto je sedeo na prestolu bio je 
kao dragi kamen, kao jaspis i sard, a oko prestola je bila duga 
boje smaragda. 4 Presto je okruzivalo dvadeset i cetiri prestola 
na kojima su sedele dvadeset i cetiri staresine obucene u belo, sa 
zlatnim krunama na svojim glavama. 5 Iz prestola su izbijale 
munje; culi su se glasovi i grmljavina. Ispred prestola gorelo je 
sedam buktinja, a to su sedam Bozijih duhova. 6 Ispred prestola 
je jos bilo nesto kao stakleno more, slicno kristalu. 
Nasred trona stajala su cetiri bica puna ociju spreda i pozadi. 7 
Prvo bice bilo je slicno lavu, drugo je bilo slicno juncu, trece je 
imalo Ijudski lik, a cetvrto je bilo slicno orlu u letu. 8 Svako od 

117 



4,1 Otkrivenje 4-5 

cetiri bica imalo je po sest krila, punih ociju sa spoljne i 
unutrasnje strane. Oni i dan i noc bez prestanka govore: 

"Svet, svet, svet je 

Gospod Bog, Svedrzitelj, 

koji je bio, koji jeste i koji ce doci." 
9 A kad su bica dala cast, slavu i zahvalnost Onome koji je sedeo 
na prestolu, koji zivi u sve vekove, 10 padose na kolena dvadeset i 
cetiri staresine pred Onim koji je sedeo na prestolu, pa se 
poklonise Onome koji zivi u sve vekove. Svoje krune stavise pred 
presto, govoreci: 

11 "Dostojan si, Gospode, Boze nas, 

da primis slavu, cast i silu, 

jer ti si stvorio sve. 

Tvojom voljom 

sve je stvoreno i sve postoji." 

Otk 4:1-11 

4:1 "Nakon toga sam video" Ista fraza u manjim izmenama je i u 
7:1,9; 15:5; 18:1 i verovatno 19:1. Sledi serija vizija. Vecina SZ vizija je 
zavetno uslovljena - "ako... tada" - posebno u odnosu Boga i Izraela. 
Vera Bozijeg naroda danas odreduje dogadaje i posledice koje dolaze su- 
tra. To je princip i vizija Otkrivenja. 

1. Isus daje uslove svojim crkvama. Od njihovog odgovora 
zavisi njihova buducnost. 

2. Sudkoji dolazi po trubama i zdelama je takode uslovljen. Bog 
stalno poziva neverne Ijude na pokajanje i veru, na spasenje. 

U oba Zaveta je Boziji plan otkupljenja sveopsti i bezuslovan (Post 3:15; 

15:12-2; 17:1-8), ali sve zavisi od naseg odgovora (Post 12:1; Otk 2-3). 

Sada taj plan otkupljenja gledamo sa gornje, nebeske strane, prema 

opisima ova dva poglavlja. 

"gle, otvorena vrata na nebu" Zanimljiv oblik perfekt participa u 
pasivu. To znaci da je vrata otvorio sam Gospod (pasiv) i da su ona 
trajno otvorena (perfekt). Jos jedna mocna metafora po kojoj nam se 
Bog predstavlja. Vrlo je slicna stihovim 19:11; Jez 1:1; Mt 3:16; Jn 
1:51, Dl 7:55-56. 

118 



Otkrivenje4-5 4,1-2 

Rec "nebo" srecemo vise od 50 puta u Jovanovim spisima, i to uvek u 
jednini, osim 12:12. 

Nije sasvim teoloski jasna ta promena u mnozinu. Rabini su mnogo 
raspravljali da li postoji tri ili sedam nebesa (2 Kor 12:2). Jovan govori o 
nebu u kome prebiva Bog. On nam dozvoljava da zavirimo u njegovu 
stvarnost. Dok na zemlji vlada haos, na nebu je sve u nepomucenom 
miru i skladu. 

"Glas slican zvuku trube koji sam ranije cuo kad je govorio sa 
mnom" Ovakav glas se spominje u 1:10 (vidi osvrt). Prva misao koja 
se namece jeste da Isus govori, ali kako su poglavlja 4 i 5 literalno 
celovita, te kako se Gospod ne pojavljuje do 5:5, 9, 10, 12, 13 ovo je 
verovatno glas andela (sto je vrlo tipicno za apokalipsu). I Pavle vidi 
Hristov dolazak u slikama jakih truba i andeoske objave (1 Sol 4:16). 
"Popni se ovamo" Dispenzacionalisti veruju da je ovo znak tajnog 
vaznesenja Crkve. Naravno, ovo tumacenje se zasniva na odredenim 
pri-milenijalnim shvatanjima, predubedenjima Otkrivenja. To znaci 
da se sva SZ prorostva doslovno ispunjavaju; da su Crkva i Izrael 
sasvim odvojeni; da ce se Crkva tajno uzeti na nebo kako bi se 
ostatak prorostava SZ za Izrael ispunio. Ovo tumacenje pociva na 
"tihim dokazima", posto se rec crkva ne spominje nakon Otk 3 
(osim u 22:10). Ipak, sam tekst nam ne kazuje nimalo da je bUo ko 
sem Jovana uzet na nebo. 

"pokazacu ti sta treba da se dogodi posle ovoga" Verovatno aluzija 
na Dan 2:29,45. Ako je tako, onda se misli na seriju istorijskih 
dogadaja, a ne na one buduce. Naime, Otkrivenje ne govori samo o 
dogadajima iz 1. veka, ili samo o onome sto tek treba da se desi. Ono 
opisuje: 

1. ono sto je odlika svakog vremena 

2. ono sto pokriva istoriju od Prvog do Drugog Hristovog 
dolaska 

4:2 "Istog trena me Duh obuze" Isto citamo u 1:10; 17:3 i 21:10. 
Verovatno slicno iskustvo kao i ono proroka Jezekilja (8:1-4; 11:1), ili 
Gospoda Isusa u Mt 4:8, Filipa u Dl 8:39-40, Pavla prema 2 Kor 12:1-2. 
Nismo sigurni da li je rec o duhovnom stanju (transu) Ui fizickom 
uzdignucu. 



119 



4,2-4 Otkrivenje 4-5 

"na nebu presto i nekoga kako sedi na njemu" Presto (thronos) 
srecemo 47 puta u ovoj knjizi. Bozija vladavina je sustinska poruka 
ove vizije (poglavlja 4 i 5). Naravno, presto je simbolican, 
apokaliptican nacin kazivanja istine da Bog vlada istorijom. Bog je 
vecni i licni Duh. On nema telo da bi sedeo na tronu! Apokalipsa je 
zanr koji je stvoren da bi pokazao Bozije sveznanje i potpunu 
kontrolu nad dogadajima buducnosti. Sva istorija u njemu ima svoj 
tok i svoj smisao (telos, Mt 24:14; 1 Kor 15:24-28). Na prestolu Bog 
vec sedi. Ovaj glagol je u imperfektu, sto u sebi ima dva znacenja: (1) 
on je uvek bio tu; (2) upravo je seo. Aluzija na Dan 7:9. 
4:3 "Taj sto je sedeo na prestolu bio je kao" Jovan ne opisuje Boga 
kao takvog, jer je to nezamislivo za jednog Jevreja (Izl 33:17-23; Isa 6:5). 
On se usredsreduje na Boziju slavu koju vidi kako sjaj boja tri draga 
kamena. Isto je i u Jez 28:13, gde se nebo (Boziji vrt) slikovito opisuje. 
"jaspis" Stari su spisi vrlo nesigurni u opisivanju vrsta i boja dragog 
kamenja. I jedno i drugo ima mnogo varijanti od vremena do 
vremena, od zemlje do zemlje. Jaspis je prvi kamen u nizu na prsima 
Velikog svestenika (Izl 28:17-21). Ovo je kristalno cist kamen. 
Verovatno je od njega sacinjeno "stakleno more" (4:6; 15:2; 
21:11,18,21). Mozda je jaspis nas dijamant. 
"sard" Dragulj boje krvi. Poslednji u nizu na grudima 
Prvosvestenika. Moguce je da ovde imamo poznatu sliku "Prvog i 
Poslednjeg", kao naglasak na Judi, mesijanskom plemenu 
(smaragdna duga). 

"a oko prestola je bila duga boje smaragda" Smaragd je kamen koji 
na grudima prvosvestenika predstavlja Judu. lako se na ovu dugu u 
tumacenjima previse polaze, dve teorije su upecatljive: (1) Za neke je 
ovo aluzija na Post 9:16, gde je duga zavetni znak Gospodnje zastite, 
znak da je oluja suda zavrsena. Usred kazne i stradanja ona postaje 
obecanje milosti; (2) Drugi vide vezu sa Jez 1:28, gde je duga simbol 
Bozije slave. Nejasno je gde je tacno duga znak suda ili zaveta, ali ova 
posebna, zelena duga nije samo puko prelamanje svetlosti. 
4:4 "Presto je okruzivalo dvadeset i cetiri prestola" Tumacenja: 
1. Jedni tvrde da je veza u redu Aronovog svestenstva koje je Da- 
vid ustanovio, prema 1 Dnv 24:7-19. 



120 



Otkrivenje 4-5 4,4-5 

2. Drugi kazi da je ovo slika nebeskog sabora koji je spomenut u 
1 Car 22:19; Isa 24:23; Dan 7:9-10,26. 

3. Neki, opet, kazu da je rec o preklapanju 12 plemena Izraela i 
12 apostola, koji zajedno cine sav Boziji narod (21:12,14). 

"na kojima su sedele dvadeset i cetiri staresine" Mnogo je 
nesuglasica oko identiteta ovih staresina. Dve teorije su glavne: 

1. Oni predstavljaju vernike - 

a) obuceni su u belo (1 Kor 9:25; 1 Sol 2:19; 2 Tim 4:8; Jak 
1:12; 1 Pet 5:4). 

b) andeli ne nose krune i ne sede na prestolima (4:10) 

c) vernici su zajedno sa andelima oko prestola (5:11) 

d) 5:9-11, u LXX i Pesiti, a kasnije i u Textus Receptusu 
pridruzuju i staresine ovoj pesmi otkupljenja. 

2. Rec je o: 

a) andeli su takode u belini (Mt 28:3; Jn 20:12; Mk 16:5; Dl 
1:10; Otk 15:6; Dan 10:5,6). 

b) staresine su uvek poistovecene sa zivim stvorenjima, kao u 
5:11,14, sto ukazuje na tri ranga, tri cina andela. 

c) Jedan od staresina deluje kao andeo sa objavom (5:5) 

d) Isa 24:23 andele nebeskog sabora zove staresinama. 

e) Sam tekst 4:10 ne kaze da staresine ucestvuju u pevanju 
pesme otkupljenja. 

"sa zlatnim krunama" Pismo nigde ne govori da andeli nose krune 
(cak ni mocni andeo iz Dan 10). S druge strane, demonske horde 
nose neku imitaciju ove krune (9:7). 
4:5 "Iz prestola su izbijale munje; culi su se glasovi i grmljavina" 
Opis slican Izl 19:16-19, o cudesnom fizickom prizoru Bozijeg prisustva 
na brdu Sinaj. Munje, glasovi i grmljavina su znak Gospodnje prisutnosti 
(11:19), ili njegovog suda (8:5; 16:18). 

"sedam buktinja" Cini se kao da je sedam odvojenih baklji u 
pitanju, a ne jedan svecnjak sa sedma krakova (Izl 25:37; Zah 4:2). U 
svakom slucaju i ova sedmostruka vatra deluje na isti nacin kao i 
ostale "sedmice" - ukazuje na Boziju neposrednost. 



121 



4,6-8 Otkrivenje 4-5 

"a to su sedam Bozijih duhova" Izraz iz 1:4; 3:1; 5:6. Na osnovu 1:4 
najcesce se shvata kao Duh Sveti, ali nijedan drugi stih ne ide u 
prilog ovom tumacenju. Zato izraz valja poistovetiti sa crkvama 
(sedam zvezda, 3:1; sedam lampi, 4:5) ili sa svemoci i sveznanjem 
Jagnjetovim. 
4:6 "kao stakleno more" I ovde imamo vise teorija: 

1. posuda iz Hrama (1 Car 7:23; 2 Dnv 4:2-6) 

2. kopija kristalnog mora iz Izl 24:9-10 

3. deo vatrenih Gospodnjih kocija, prema Jez 1:22,26; 10:14 

4. simbol odvojenja od Bozije svetinje (15:3) 

Ovo more se uklanja u 21:1, pokazujuci kako se uklanja prokletstvo (Post 
3) Ijudskog greha koji nas je odvajao od Boga. 

"cetiri bica" Ova bica su opisana u st. 6-8. Ona su spoj herivima (Jez 
1:5-10; 10:1-17) i serafima (Isa 6:2,3). Broj krila i lica varira, ali 
odgovara celoj slid. Bica su spoj Ijudi, zivotinja i andela i okruzuju 
Boziji presto (4:6,8,9; 5:6,8,11,14; 6:1,3,5,7; 7:11; 14:3; 15:7; 19:4). 
"puna ociju spreda i pozadi" Misli se na oci svakog lica, ili je rec o 
poznatoj svetopisamskoj metafori sveznanja (Jez 1:18; 10:12). 
4:7 "lav... junac ... covek ... orao" Ocigledan osvrt na Jez 1:6,10. 
Rabinska literatura ovim redosledom nabraja najjaca bica u poretku 
stvaranja. Irinej (120-202 god.) je u cetiri razlicita lika predstavio sva 
cetiri evandelja. Tako tradicija vidi Jovana kao orla; Luku kao coveka; 
Marka kao vola, junca; Mateja kao lava. Ali, ovakav pristup je isuvise 
spekulativan i alegorijski. Ova cetiri bica su simbolicka a ne stvarna. S 
druge strane, znajuci poredak u stvaranju, znajuci naglasak Levitske 
knjige na cistom i necistom, tesko da bi mogli da prihvatimo ovu 
mesavinu vrsta, bica. Otkrivenje nije susta istorijska naracija stvarnili 
dogadaja. Ono je poseban zanr simbolickog jezika kojim se iskazuju 
duhovne istine. U ovom slucaju to je istina o Bogu koji je jedini izvor 
zivota (st. 8,9), jedini svet (st. 8) i stvoritelj svega sto jeste (st. 11). 

4:8 "Svet, svet, svet je" Ziva bica ponavljaju pesmu serafima iz Isa 
6:2,3. Ovo je prvo od nekoliko slavoslovlja koje imamo u ovoj knjizi 
(4:8,11; 5:9-10,12,13; 7: 12; 11: 17-18; 12: 10-12; 15:3-4; 16:5-7; 18:2-8; 
19: 1-3, 6-7). Cesto je sam tekst pesme tumacenje vizije. Neki simboli. 



122 



Otkrivenje 4-5 4,9-11 

poput staklenog mora, su u jevrejskoj misli superlativi kojim se uzdize 
Bozija svetost. 

"Gospod Bog, Svedrzitelj" Cak tri titule (1:8): (1) Gospod, sto 
odgovara SZ JHVH (Izl 3:14; Ps 103); (2) Bog, sto odgovara SZ 
Elohim (Ps 104), (3) Svedrzitelj, sto odgovara El Sadaj, imenu iz 
doba patrijarha (Izl 6:3). 

"koji je bio, koji jeste i koji ce doci" Fraza koja se ponavlja ( 1 :4; 4:8, 
vidi vise o ovome u 1:4). Igra reci sa zavetnim JHVH imenom, koje 
je zapravo izvedeno iz osnovnog glagola "biti". Istu temu imamo u 
St. 9 i 10 u frazi "Onim sto zivi u sve vekove" (10:6; 15:7). 
4:9-11 U izvornom jeziku ovo je sve jedna recenica, sto istice snagu 
slavoslovlja Onome koji doveka sedi na tronu casti (Ps 47). Moguce je i 
aluzija pojave mnostva andela na ovom nebeskom saboru (1 Car 22:19; 
Jov 1:6; Dan 7:10). 

4:9 "bica" Andeoska bica koja se cesto spominju u knjizi (5:6,8,14; 
6:1; 7:11; 14:3; 15:7; 19:4). 

4:11 "jer ti si stvorio sve" Staresine, ziva bica slave Stvoritelja i 
Odrzavatelja svega. Ovo je teoloski naglasak imena Elohim (Post 1; Job 
38-41; Ps 104). Uopste, ovo poglavlje teoloskim znacenjem dva najcesca 
Bozija imana opisuje njegova dela. Progresivno otkrivenje NZ jasno 
prikazuje Sina kao Ocevog posrednika u stvaranju (Jn 1:3; 1 Kor 8:6; Kol 
1:16, Jev 1:2). 

1 "Zatim sam u desnici Onoga sto je sedeo na prestolu video 
knjigu, ispisanu iznutra i spolja. Bila je zapecacena sa sedam 
pecata. 2 Tada sam video mocnog andela kako snaznim 
objavljuje glasom: "Ko je dostojan da otvori knjigu i da otpecati 
njene pecate?" 3 I niko na nebu, na zemlji i pod nebom nije 
mogao da otvori knjigu i da pogleda u nju. 4 Gorko zaplakah sto 
se niko nije nasao dostojnim da otvori knjigu i da pogleda u nju. 
5 Jedan od staresina mi rece: "Ne placi! Evo, pobedio je Lav iz 
Judina plemena, Izdanak iz korena Davidovog; on je u stanju da 
otvori knjigu i njenih sedam pecata". 

Otk 5:1-5 



123 



5,1 Otkrivenje 4-5 

5:1 "Zatim sam u desnici Onoga sto je sedeo na prestolu video 
knjigu" Bog ne drzi ovu knjigu da bi je drzao, vec da bi je neko uzeo i 
otvorio. Desna strana, desna ruka je prepoznatljivi biblijski 
antropomorfizam Bozije snage i autoriteta. Bog nema telo jer je Duh ( Jn 
4:24), vecan i nestvoren. 

"knjigu" Grcki biblion. Vecina tumaca se slaze da danasnji oblik 
knjige nije bio poznat do 2. veka, tako da je ovde rec pre o svitku, 
pergamentu. Nekoliko je teorija u vezi ove knjige: 

1. lista nevolja, Jez 2:8-10; Otk 10:8-11 

2. knjiga koju Ijudi ne zele da citaju, jer ih je Gospod duhovno 
zaslepio (Isa 29: 11; Rim 11:8-10,25) 

3. poslednji dogadaji (Dan 8:26) 

4. rimski testament, poslednja volja, koja se po tradiciji pecatila 
sa sedam pecata 

5. knjiga zivota (Dan 7:10; 12:1), toliko pominjana (3:5; 17:8; 
20:12,15) 

6. SZ(Kol2:14;Ef2:15) 

7. nebeske ploce, I Enohova 81:1,2 

Zbog vise razloga, resenja 1, 2 i 3 najvise odgovaraju. Ovaj svitak sadrzi 
buducnost covecanstva i klimaks Bozijeg delovanja u istoriji. 

"ispisanu iznutra i spolja" Krajnje neobicno za papiruse i svitke 
drevnog vremena. BUo je vise nego tesko na ovaj nacin pisati, 
premda imamo ovaj spomen u Jez 2:8-10 i Zah 5:3. Vise je rec o 
simbolu dovrsenosti, o nadzoru koji Gospod ima nad svom 
istorijom i Ijudskim sudbinama. 
Oba participa ("ispisanu i zapecacenu") su u perfekt pasivu. Ovo je 
posebna gramaticka forma koja naglasava bogondahnutost Svetog pisma 
(Mt 6:45; 8:17; 10:34). Naravno, izjava sama po sebi garantuje 
pouzdanost i neprolaznost onoga sto Bog govori, odlucuje i radi. 
"Bila je zapecacena sa sedam pecata" Sedmica je broj punine i 
savrsenstva jos od Post 1. Dakle, svitak je savrseno tacan i zasticen. 
Pecati su vostani krugovi sa zigom, znakom vlasnika, postavljeni na 
mesto gde se svitak zatvara, odnosno otvara. U 6:1-8 lomljenje ovih 
pecata oznacava pocetak nevolja na planeti, ali u ovoj literalnoj celini 



124 



Otkrivenje 4-5 5,2-5 

taj sadrzaj se ne otkriva. Zapravo, struktura knjige je takva da sedmi 
pecat pokrece sedam truba. 
5:2 "Tada sam video mocnog andela" Neki ovde vide etimolosku 
vezu sa imenom Gavrilo - "Boziji jaki covek". Drugi jaki andeo se 
spominje u 10:li 18:21. Posrednistvo andela je vrlo cesto u jevrejskoj 
meduzavetnoj apokalipticnoj literaturi. 

"kako snaznim objavljuje glasom" Ovo je poruka za sva stvorenja. 
"Ko je dostojan da otvori knjigu i da otpecati njene pecate?" 
Termin "dostojan" police iz sveta trgovine i tice se merenja na 
terazijama. Doslovno znacenje je "ona sto odgovara". Princip 
odmeravanja je jednostavan: zeljena tezina se uporeduje sa merom 
koja se stavlja na drugu stranu, drugi tas. Ovo razmeravanje ima i 
pozitivnu i negativnu konotaciju. U ovom slucaju rec je o 
nemerljivoj tezini Spasiteljeve bezgresnosti. Samo je on bio dovoljno 
"tezak" za ovaj zadatak. Samo je on dovoljno dostojan (5:7; 9-10,12). 

5:3 "I niko na nebu, na zemlji i pod nebom nije mogao da otvori 
knjigu i da pogleda u nju" Ovo naglasava potpunu nemoc Ijudskog roda 
da dosegne do Bozije volje! Greh pobune je opsta duhovna zaraza 
covecanstva. Tvorevina ne moze sebi da pomogne. Niko nije dostojan! 

5:4 "Gorko zaplakah" Imperfekt, upecatljivo glagolsko vreme koje 
naglasava pocetak radnje i njeno trajanje. Doslovno "glasno naricanje", 
tako tipicno za drevni Bliski istok. 

5:5 "Jedan od staresina mi rece" Staresina preuzima ulogu andela 
tumaca, bas kao u knjizi proroka Danila. 

"Ne placi" Prezent negativ u imperativu: Dosta je sa onim sto traje li 

traje. 

"Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena" Aluzija na Post 49:9-10 (2. 

Jezdrina 12:31-32). Mesija je Lav (kralj) pobednik iz Judinog 

plemena. 

"Izdanak iz korena Davidovog" Aluzija na 2 Sam 7 i posebno na Isa 

11:1-10. Istu ideju rojalisticke Davidove loze iz koje dolazi Mesija 

nalazimo u Jer 23:5; 33:5; Otk 22:16. 



125 



5,5-6 Otkrivenje 4-5 

"pobedio je" Aorist naglasava da je ova pobeda dovrsena (Gologota i 
prazan grob). Zanimljiv je naglasak da Lav nije pobedio svojom 
snagom vec svojom zrtvom (st. 6). 

6 Potom sam video Jagnje sred prestola, i oko njega cetiri bica i 
staresine. Izgledalo je kao zaklano. Imalo je sedam rogova i 
sedam ociju, a to su sedam Bozijih duhova poslatih po svoj 
zemlji. 7 Jagnje je prislo Onome sto sedi na prestolu i uzelo 
knjigu iz njegove desnice. 8 A kada je uzelo knjigu, cetiri bica i 
dvadeset i cetiri staresine padose na kolena pred Jagnjetom. 
Svaki od njih je imao kitaru i zlatne zdele, pune tamjana, a to su 
molitve Bozijeg naroda. 9 Oni su pevali novu pesmu: 

"Dostojan si da uzmes knjigu, 

i otvoris njene pecate, 

jer si bio zaklan, 

te si svojom krvlju otkupio Bogu Ijude 

iz svakog plemena i jezika, 

naroda i narodnosti. 

10 Ti si ih ucinio carstvom svestenika 

Bogu nasemu, 

i oni ce vladati nad zemljom!" 

5:6 "Jagnje sred prestola" Koncept zrtvovanog Jagnjeta (arnion) je u 
pobedi otkupljenja i Hristovog vaskrsenja. Ono se pominje u celoj knjizi 
(5:6,8,12,13; 6:1,16; 7:9,10,14,17; 12: 11; 13:8; 14:1,4 (dvaputa), 10; 15:3; 
17:14; 19:7,9; 21:9,14,22,23,27; 22:1,3). Zrtvena metafora: 

1. Pashalnog jagnje 

2. jedno od jagnjadi koja su se zrtvovala svakog jutra i veceri 

3. zaklano Jagnje iz Isa 3:7 ili Jn 1:7,29 

Metafora ima dva znacenja u odnosu na Hrista: (a) nevina zrtva; (b) 
pobednik (takode prisutan u apokaliptici: I Enohova 90:9; Josifov testa- 
ment 19:8-9). U cefom NZ samo Jovan Krstitelj naziva Isusa "Jaganjcem 
Bozijim" (Jn 1:29,36). Naravno, pored Otk 5:6,8,12,13. I Pavle ima istu 
ideju, istina indirektnu (1 Kor 5:7). 



126 



Otkrivenje 4-5 5,8 

"kao zaklano" Isus je bio mrtav ali je sada vecno ziv. Tu moc ce zver 
iz mora probati da imitira (13:3). 

"Imalo je sedam rogova i sedam ociju" Prva slika ukazuje na 
svemoc (Izl 27:2; 29: 12; Pnz 33:17; 2 Dnv 18:10; Ps 112:9; 132:17; Jer 
48:25; Jez 29:21; Zah. 1:18-21). Druga slika ukazuje na sveznanje 
(4:6,8; Jez 1: 18; 10:12; Zah 3:9; 4:10). Ovaj simbolizam je teoloski 
slican Dan 7:13-14. 

"a to su sedam Bozijih duhova" Vidi 4:5 
5:8 "A kada je uzelo knjigu, cetiri bica i dvadeset i cetiri staresine 

padose na kolena pred Jagnjetom" Jagnje je dostojno sve slave kao Bog 

sam (st. 13), a to je glavna tema Otkrivenja. 

"zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve Bozijegnaroda" U 
meduzavetnoj jevrejskoj litaraturi, andeli su kuriri koji molitve Ijudi 
odnose do Boga (Tobija 12:15; III Baruhova 11). Molitvakao tamjan 
je poznata biblijska slika (8:3-4; Ps 141:2; Lk 1:10). 
"Bozijegnaroda" ("molitve svetih", E. Carnic). Rekli smo da se rec 
"crkva" ne pojavljuje u tekstu nakon 3. poglavlja. Ali, ideja "svetih" i 
dalje predstavlja one koji su Boziji, i to vrlo cesto (8:3-4; 11:18; 
13:7,10; 14:12; 16:6; 17:6; 18:20,24; 19:8; 20:9). 

Posebna tema: sveci 

Grcki "hagios"je paralela jevrejskom "kadesu" za nekoga Ui nesto sto 
se izdvaja za ekskluzivnu Jahvinu namenu. To je smisao posvecenosti. 
Znamo da je Bog svojom prirodom i karakterom odvojen od sve 
tvorevine. On je savrseni pravecni nestvoreni duh. Po njemu se sve sto 
postoji ravna i meri. On je transcedentni - onostrani, bitno Drugi i 
drugaciji, Sveti. Takav Bog je stvorio coveka radi zajednistva. Ali, pad u 
greh (Post 3) je nacinio racionalnu i moralnu razvalinu izmedu tako 
svetog Boga i gresnog covecanstva. Ipak, Bog je odlucio da obnovi sve 
stvoreno. Zato opet poziva k sebi Ijude da budu sveti (Lev 11:44; 
19:2;20:7,26; 21:8). U veri obnavljamo zavetni odnos sa Bogom i 
odazivamo se pozivu da zivim sveto (Mt 5:48). To je moguce jer smo 
potpuno prihvaceni kroz Hrista. Oprosteno nam je zbog onoga sto je on 



127 



5,8-9 Otkrivenje 4-5 

ziveo i radio, zbog onoga sto Sveti Duh cinio u nasem umu i srcu. 
Paradoksalno ali istinito: 

1. sveti smo jer nam je Hrist darovao svoju svetost 

2. pozvani smo da zivimo sveto zbog prisutnosti Duha 
Dakle, vernici su "sveti" (hagioi) zbog (1) Oceve volje da tako bude; (2) 
zbog Hristovog dela; (3) prisutnosti Svetog Duha. Setimo se: ucelomNZ 
ova imenica je u mnozini (cak i Fil 4:12, gde se jedino koristi u jednini, 
misli se na zajednistvo sa drugim vernicima). Biti spasen znaci biti deo 
duhovne porodice, tela, zive gradevine. Biblijska vera zapocinje licnim 
odazivom, ali odmah dovodi do zajednistva s drugim vernicima. Svi smo 
duhovno obdareni (1 Kor 12:11) da rastemo zdravo u Telu Hristovom - 
Crkvi (IKor 12:7). Spaseni smo da sluzimo. A svetost nam je zajednicka 
odlika. 

5:9-10 Dosta je razlike u grckim prepisima kada je rec o zamenici 
"nas" (kodnassamo Karadzicevprevod, op. prev.). "I iskupio sinas" (st. 
9). "I ucinio si nas" (st. 10). Noviji prevodi ne slede ovu varijantu. Jer, u 
tom slucaju Hristova smrt ukljucuje i 24 staresine, koji su najverovatnije 
andeoska bica. A Sveto pismo nigde ne govori o spasenju, otkupljenju 
andela. Takode, prisustvo zamenice "njih" (autous) u st. 10, gramaticki 
iskljucuje mogucnostdaje "nas" deo izvornog teksta. 

5:9 "Oni su pevali novu pesmu" SZ ima mnogo aluzija na novu 
pesmu (Ps 33:3; 40:3; 98:1; 144:9; 149:1; Isa 42:10). Kod svih vaznih 
dogadaja, Izrael je ohrabrivan da peva Gospodu novu pesmu u slavu 
Jahvinu. Ovo je pesma nad pesmama o Bogu koji uzdize Mesiju i njegovo 
delo otkupljenja svih vernih (st. 9,12,13; 14:3). 
Naglasak na "novim" stvarima je tipican za Novo doba, prema Isa 42-66 

1. "sve novo", 42:9 

2. "nova pesma", 42:10 

3. "on cini sve novo", 43:10 

4. "nove stvari", 48:6 

5. "novo ime", 62:6 

6. "nova nebesa i nova zemlja", 65:17; 66:22 
U Otkrivenju takode ima mnogo novog: 

1. "novi Jerusalim", 3:12; 21:2 

128 



Otkrivenje 4-5 5,9 

2. "novo ime", 2:17; 3:12 

3. "novapesma" 5:9,10,12,13; 14:3 

4. "novo nebo i nova zemlja", 21:1 

"Dostojan si da uzmes knjigu, i otvoris njene pecate" Nova pesma 
ima pet opisa velicine Jagnjeta: 

1. zastupnicka smrt (5:6,9,12; 13:8; 1 Pet 1:18-19) 

2. placena cena otkupljenja (5:9; 14:3-4; Mk 10:45; 1 Kor 
6:19-20; 7:23; 1 Tim 2:6) 

3. okupljenji iz svih naroda (5:9; 7:9; 14:6) 

4. vernici cine kraljevsko svestenstvo (1:6; 5:10) 

5. oni ce vecno da vladaju sa njim (3:21; 5:10; 20:4) 

"iz svakog plemena i jezika, naroda i narodnosti" Cesta slika 
univerzalnosti spasenja (7:9; 11:9; 13:7; 14:6). 
"te si svojom krvlju otkupio Bogu Ijude" Predivan iskaz pobede 
otkupljenja Jagnjetove krvi. Isus je zrtva koja nas spasava od greha. 
To je glavnatema Otkrivenja (1:5; 5:9,12; 7: 14; 12: 11; 13:8; 14:4; 
15:3; 19:7; 21:9,23; 22:3), ali i NZ (Mt 20:28; 26:28; Mk 10:45; Rim 
3:24-25; 1 Kor 6:20; 7:23; 2 Kor 5:21; Gal 3:13; 4:5; Ef 1:7; Fil 2:8; 1 
Tim 2:6; Tit 2:14; Jev 9:28; 1 Pet 1:18-10). 

Posebna tema: Otkupljenje - izbavljenje 

I. STARI ZAVET 

A. Dva su istoznacna starozavetna pojma 

1. Gaal 5a osnovnim smislom "osloboditi", u smislu placene 
cene. Glagolski oblik go'el ima prizvuk licnog posredovanja, 
najcesce clana porodice (skrbnik, osvetnik, otkupitelj). Rec je o 
obicajnom pravu otkupa u jevrejskoj kulturi, povratka 
zemljista, kuca, zivotinja (Lev 25 i 27), pa i rodaka (Ruta 4:15; 
Isa 29:22). U teoloskom smislu rec je o secanju na izbavljenje 
Izraela iz egipatskog ropstva (Izl 6:6; 15:13; Ps 74:2; 77;15; Jer 
31:11). Rodakpostaje "otkupitelj" (Jov 19:25; Ps 19:14; 78:35; 
Izr 23:1; Isa 41:14; 43:14; 44:6,24; 47:4; 48:17; 49:7,26; 54:5,8; 
59:20; 60:16; 63:16; Jer 50:34). 

129 



5,9 Otkrivenje 4-5 

2. Padah, sa osnovnim znacenjem "izbaviti", "osloboditi". 

a) Otkupljenje prvorodenca, prema Izl 13:13-14 i Br 
18:15-17 

b) Fizicko izbavljenje uporedeno sa duhovnim, Ps 49:7-8,15 

c) Jahve ce otkupiti Izrael od njegovih greha i pobuna, Ps 
130:7-8 

B. Trojako je znacenje ovog teoloskog koncepta 

1. Postoji hitna potreba, porobljenost, vezanost 

a) fizicka 

b) socijalna 

c) duhovna (Ps 130:8) 

2. Za oslobodenje treba platiti cenu, kao i za obnovu 

a) nacije Izrael (Pnz 7:8) 

b) pojedinca (Jov 19:25-27; 33:28) 

3. Neko treba da deluje kao posrednik. U gaal konceptu to je 
najcesce neko blizak, clan porodice (go'el). 

4. Jahve sebe cesto predstavlja u slikama clanova porodice 

a) otac 

b) muz 

c) rodak 

Otkupljenje je sigurno zbog Jahvinog licnog zalaganja. On placa cenu i 
potpuno otkupljuje svoje. 

II. NO VI ZAVET 

A. Nekoliko je teoloskih pojmova 

1. Agorazo (1 Kor 6:20; 7:23; 2 Pet 2:1; Otk 5:9; 14:34) je 
trgovacki izraz, glagol koji kazuje da je nesto placeno. Mi smo 
narodkoji je placen Hristovom krvlju i pripadamo samo njemu. 

2. Eksagorazo (Gal 3:13; 4:5; Ef 5:16; Kol 4:5) je takode trgovacki 
pojam i opisuje Isusovu zastupnicku smrt za nas. On je poneo 
nase prokletstvo pred Zakonom (Pnz 21:23). On umesto svih 
nas! U njemu su se Oceva Ijubav i pravednost spojUi u potpuno 
oprostenje i prihvatanje. 

130 



Otkrivenje 4-5 5,9 

3. Luo - "osloboditi" 

a) Lutron, "isplacena cena" (Mt 20:28; Mk 10:45). Ovo su 
predivne reci koje je sam Isus izrekao o smislu svog dolaska, 
o svom otkupu nasih greha (Jn 1:29). 

b) Lutroo, "osloboditi" 

1. osloboditi Izrael, Lk 24:21 

2. dati sebe za oslobodenje i ociscenje naroda, Tit 2:14 

3. biti bezgresna zemena, 1 Pet 1:18-19 

c) Lutrosis, "otkupljenje, oslobadanje, otpustanje" 

1. Zaharijino prorostvo o Isusu, Lk 1:68 

2. Anina zahvalnost Bogu za Isusa, Lk 2:38 

3. Isus je bolja, jednom zauvek prineta zrtva, Jev 9:12 

4. ApoUtrosis, 

a) Otkupljenje i Drugi dolazak (Dl 3:19-21) 
l)Lk 21:28 

2) Rim 8:23 

3) Ef 1:14; 4:30 
4) Jev 9:15 

b) Otkupljenje u Hristovoj smrti 

1) Rim 3:24 

2) 1 Kor 1:30 
3)Efl:7 

4) Kol 1:14 

5. Antitutron, ( ITim 2:6). Ovo je kljucni tekst, bas kao i Tit 2:14, 
koji Isusovo oslobodenje smestaju u njegovu krsnu smrt. On je 
jedna, jedina i dovoljna zrtva, onaj koji je umro za sve (Jn 1:29; 
3:16-17; 4:42; lTim2:4; 4:10; Tit2:ll;2Pet3:9;lJn2:2;4:14). 

B. Primena ovih novozavetnih koncepata 

1. Covecanstvo je porobljeno grehom (Jn 8:34; Rim 3:10-18; 
6:23). 

2. Ova porobljenost se otkriva po starozavetnom Zakonu (Gal 
3), kao i u Isusovoj besedi na gori (Mt 5 do 7). Celo covecenstvo 
je pod smrtnom presudom (Kol 2:14). 



131 



5,10 Otkrivenje 4-5 

3. Isus je kao bezgresno Bozije jagnje umro umesto svih nas ( Jn 
1:29; 2 Kor 5:21). U njemu smo oslobodeni od greha za sluzbu 
Bogu (Rim 6). 

4. Isus je i nas "oslobodilac". I on i Jahve se predstavljaju kao 
"otac, muz, sin, brat, bliski rodak". 

5. Bog nije Sotoni platio nase oslobodenje (srednjevekovna 
teologija). U Hristu je doslo do savrsenog izmirenja Bozije red, 
Bozije pravednosti i Ijubavi. Krst je obnovio mir sa Bogom i 
buntovnistvo covecanstva je oprosteno. Bozji lik je kroz Hrista 
trajno i delotvorno obnovljen. 

6. Ipak, postoji i buduci aspekt otkupljenja (Rim 8:23; Ef 1:14; 
4:30). On obuhvata vaskrsenje tela i blisko zajednistvo sa 
trojedinim Bogom. 

5:10 "Ti si ih ucinio carstvom svestenika" Aluzija na Izl 19:6 i Isa 
61:6. Ista slika se sada koristi za Crkvu, novi evangelisticki Boziji narod 
(Otk 1:6; 20:6; 1 Pet 2:5,9). 

"i oni ce vladati nad zemljom" Neki prevodioci ovo stavljaju u 
buducu, a neki u sadasnju realnost. Naime, Grcki manuskripti imaju 
dva resenja: buduce vreme u MS No (Sinaitikus) i sadasnje vreme 
MS A (Aleksandrinus). Ako je rec o sadasnjem vremenu, onda slicni 
odeljak imamo u Rim 5:17; Ef 2:6. Ako je buduce, onda se tice i nase 
vladavine u Hristu (Mt 19:28; Lk 22:30; 1 Kor 4:8; 2 Tim 2:12; Otk 
3:21; 5:10). Ali i ta buduca vladavina je dvojaka: 

1. u Otk 20:4,6 se misli na milenijum 

2. u Otk 22:5 se misli na vecnost (Ps 145:13; Isa 9:7; Dan 2:44; 
7:14,18,27) 

3. moguce je da je milenijum simbol vecnosti. 

Posebna tema: Vladanje u Bozijem carstvu 

Nase ucesce u Hristovoj vecnoj vladavini je ideja sireg teoloskog 
koncepta Bozijeg carstva. Ona se javlja u SZ svesti o Bogu kao jedinom 
pravom kralju Izraela (1 Sam 8:7). Bog simbolicno vlada kroz vladare 
plemena jude (ISam 8:7; 10:17-19; Post 49:10), kroz potomke lesejeve 
porodice (2 Sam 7). 

132 



Otkrivenje 4-5 5,10 

Sve su se ove odrednice mesijanski ispunile u Isusu iz Nazareta. 
Svojim rodenjem u Vitlejemu, Isus je inaugurirao svoju kraljevsku 
vladavinu. Zato je i carstvo Bozije bilo mocna tema njegovog 
propovedanja. Zapravo, to carstvo je doslo sa njim (Mt 10:7; 11:12; 
12:28; Mk 1:15; Lk 10:9,11; 11:20; 16:16; 17:20-21). 

Ipak, carstvo je i stvarnost koja tek dolazi, eshatoloske je prirode. Tu 
je,alineupotpunosti(Mt 6:10; 8:11; 16:28; 22:1-14; 26:29; Lk 9:27; 11:2; 
13:29; 14:10-24; 22:16,18). To je zato sto je Isus dosao radi naseg spasenja 
prvi put kao sluga koji pati (Isa 52:13-53:12), ponizni vladar (Zah 9:9). 
All, drugi put o svom povratku dolazi kao Kralj kraljeva (Mt 2:2; 21:5; 
27:11-14). Dakle, u teolosku ideju Bozijeg carstva spada i nase 
saucesnistvo. Otac ce nam u Sinu predati vecnu vladavinu (Lk 12:32). 

Ipak, tu je nekoliko vaznih pitanja: 

1. Sta je smisao nase vladavine sa Hristom, koju nam je Otac 
raskosno poklonio kroz svog Sina (Mt 5:3,10; Lk 12:32)? 

2. Da li se Isusova obecanja njegovim ucenicima ticu i vernika 
svih vremena, i nas (Mt 19:28; Lk 22:28-30)? 

3. Da li je ovaj apostolov naglasak saglasan ili protivan onome 
sto je rekao do sada (Rim 5:17; 1 Kor 4:8)? 

4. U kojoj su vezi stradanje i slava (Rim 8:17; 2Tim 2:11-12; 1 
Pet 4:13; Otk 1:9)? 

5. Glavna tema knjige Otkrivenja je saucesnistvo u Hristovoj 
slavi: 

a) nazemlji, 5:10 

b) u hiljadugodisnjem carstvu, 20:5,6 

c) u vecnosti, 2:26; 3:21; 22:5, Dan 7:14,18,27 

11 „Tada sam oko prestola video mnostvo andela. Cuo sam 
njihove glasove, i glasove bica i staresina. Andeli, kojih je bilo na 
hiljade i milione, 12 klicali su snaznim glasom: 

"Dostojno je Jagnje, koje je bilo zaklano, 

da primi moc i bogatstvo, 



133 



5,11-14 Otkrivenje 4-5 

mudrost i silu, 

slavu, cast i blagoslov." 

13 Onda sam cuo sva ziva bica na nebu, na zemlji, pod zemljom i 
sve sto zivi u moru i na njemu, kako govore: 

"Onome koji sedi na prestolu 
i Jagnjetu, pripada blagoslov i cast, 
slava i vlast 
u sve vekove!" 

14 A cetiri bica rekose: "Amin!", a staresine padose na kolena i 
poklonise se". 

Otk 5:11-14 

5:11 "mnostvo andela" Tri vrste andela se pominju: (1) mnogi 
andeli (na hiljade i milione); (2) ziva bica; (3) 24 staresine. 

"Andeli, kojih je bilo na hiljade i milione" Aluzija na nebeski sud iz 
Dan 7:10 (vidi 5:1). 

5:12 "Jagnje, koje je bilo zaklano, da primi moc i bogatstvo" 
Andeoska bica daju slavu Bozijem Sinu. "Bilo zaklano" je u participu 
perfekt pasiva (5:6; 13:8), sto ukazuje na proslost ali i na trajne, sadasnje 
posledice te zrtve. Kada budemo sreli Gospoda jasno cemo videti oziljke 
raspeca na njegovom telu. Te rane su postale medalje njegove slave i casti! 
Koncept krsta je vrlo jasan u ovoj knjizi. Vidi 5:9. 

Ovaj stih nam otkriva sedam Jagnjetovih osobina: (1) sila; (2) 
bogatstvo; (3) mudrost; (4) slava; (5) cast; (6) slava; (7) blagoslov. 

5:13 Svi Ijudi (najveci hor ikada viden), i preminuli i zivi, slavice Oca 
i Sina cetvorostrukim blagoslovom (st. 14; Ps 103: 19-20; Fil 2:8-11). A 
andeli oko njih ce sve to daklicanjem odobravaju (st. 14). 

5:14 "Amin" Vidi posebnu temu u 1:6. I jos jednom odobravanje 
slave i casti Bozije. 



134 



Otkrivenje 4-5 5,14 

Predlozi za razgovor 

Kazali smo da je ovaj udzbenik tek vodic u tumacenju. Svako od nas 
je za sebe odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Kako se 4. i 5. poglavlje uklapaju u poruku cele knjige? 

2. Kojom literalnom vrstom su pisana ova poglavlja? 

3. Iz kojih izvora Jovan crpi svoja videnja? 

4. Ko su 24 staresine? 

5. Da li su bica opisana u 4:7-10 heruvimi ili serafimi? 

6. Nabroj SZ titule za Mesiju iz 5. poglavlja. 

7. Navedite pet osobina Mesijinog dostojanstva iz 5:9 i 10. 



135 



Otkrivenje 6:1-7:17 

Otkrivenje 6:1-7:17 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Otvaranje 7 pecata 6:1-17 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte samo da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda 
to uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

1. Ovaj odeljak po svom sadrzaju odgovara poglavljima 4. i 5. 
Naime, prethodna dva poglavlja opisuju dogadaje na nebu, dok 
odeljak 6:1 do 8:1 opisuje izliveni Boziji sud na zemlji. Upravo 
to odeljak 4:1-16:21 cini jednom velikom literalnom celinom. 

2. Identitet prvog jahaca (st. 2) je tesko razaznati, ali je svakako 
simbol zla. Isto tako, cetvrti jahac oslikava progon koji vernici 
dozivljavaju u ovako ogrehovljenom svetu (Mt 24:6-7). Pojam 



136 



Otkrivenje 6:1-7:17 6,1 

"nevolja" (thlipsis) se koristi dosledno za opis progona hriscana 
od strane nevernika. 

Sesti pecat, iz st. 12, opisuje Boziji gnev nad nevernicima. 
Vernike ce tad gnev (orge) mimoici, ali ce jako trpeti bes i 
progon bezboznika. 

3. Tri su problema u tumacenju ovog odeljka: (1) U kom su 
istorijskom odnosu pecati, trube i zdele? (2) Ko su 144.000 iz 7:4 
i u kom su odnosu prema drugoj grupi, pomenutoj u 7:9? (3) 
Koja vrsta nevolja i u kom trajanju je spopala grupu iz 7:14? 

Tumacenje red i izraza 

1 "Zatim sam video da je Jagnje otvorilo jedan od sedam pecata. 
Cuo sam jedno od cetiri bica kako gromkim glasom govori: 
"Dodi!" 2 Pogledam, a ono beli konj. Onaj koji je sedeo na njemu 
imao je streljackiluk. Njemu je dat venae, te onkao pobednikode 
da pobedi". 

Otk 6:1-2 

6:1 "Zatim sam video da je Jagnje otvorilo jedan od sedam pecata" 

Ovo je veza sa prethodna dva poglavlja. Pecati se lome pre citanja knjige, 
sto mnoge tumace navodi na zakljucak da je rec o nevoljama za svako 
vreme (Mt 24:6-12). Ipak, kako je intezitet problema u porastu neki 
zakljucuju da to svakako opisuje skori kraj sveta i veka. To je ona poznata 
napetost izmedu sadasnjosti i buducnosti Carstva. NZ poseduje 
fluidnost izmedu "da" i "ne jos". Knjiga Otkrivenja je bukvar te 
napetosti. Pisana je za progonjene vernike 1. veka (i svakog veka) ali je 
prorocki adresirana na poslednji narastaj. Nevolje su zajednicke svakom 
dobu! Sedmi pecat je sedma truba a, sedma truba je sedma zdela. Ali, 
kako smo rekli, svako naredno zlo je jace i bolnije od prethodnog. Prva 
dva imaju nameru da spasu. Ipak, kao da sesti pecat i sesta truba opisuju 
kraj istorije. To nije hronoloski redosled dogadanja, ali jeste 
podudarnost u prirodi dogadanja. Jedan i jedini Drugi dolazak se 
pominje tri puta na kraju pecata (6:12-17) i truba (11:15-18), ali ne i na 

137 



6,2 Otkrivenje 6:1-7:17 

kraju izlivanja zdela zala (16:17-21, 19:11-21). Ovo je struktura knjige - 
Apokalipticna drama u tri cina! (Vidi uvod). 

"Cuo sam jedno od cetiri bica kako gromkim glasom govori" Ova 

bica, poput staresina, razliciti su rangovi andeoskih formacija. 
Snazni glas srecemo u 14:2; 19:6. 

"Dodi!" "Pohitaj"! Kodeks Sinaitikus (N), velikoslovni manuskript, 
ima i dodatak "vidi" (Vuk, op. prev.), ali Aleksandrinus (A) to nema. 
Kontekst pokazuje da se zapovest ne odnosi toliko na apostola, ili na 
crkvu, vec na 4 jahaca (6:3, 5, 7). 
6:2 "Pogledam, a ono beli konj" Ceo kontekst je aluzija na Zah 1:8 
(cetiri konja) i 6:1-8 (cetvora kola). Mnogo se raspravljalo o identitetu 
ovih jahaca. Tumacenja se krecu od Hrista do Antihrista. U takvoj zbrci 
je posebno pogubno drzati se krutog dogmatizma. Oni koji misle da je 
rec o Hristu isticu slican opis u 19:11-21, makar da je boja konja jedina 
slicnost. Za neke je ovo slika sirenja evandelja, zbog price o maslini u Mt 
24; Mk 13; Lk 5. Dakle, odgovara tekstovima Mt 24:14; Mk 13:10. 

Jedni cak tvrde, prema Jez 39, da je ovo slika Goga koji vodi svoje 
trupe protv Bozijeg naroda. To odgovara kraju vremena i Antihristu (2 
Sol 2). Ipak, vise je nego neobicno da andeo zapoveda Hristu da dode. 
lako Isus ima krune u poglavljima 6 i 18, grcke reci za njih su razlicite. 
Tamo je Isus "verni i istiniti", ali ovde nije. Zapravo, ovde i nema opisa 
pobednickog jahaca. On imaluk, a Isus u 19. poglavlju ima dvosekli mac 
u svojim ustima. Da, slicnosti ova dva jahaca samo pokazuje njihovu 
sustinsku razliku. Mozda je rec o jednom od nekoliko SZ zala. Kao aluzija 
na Lev 26; Jez 14:21, ovo zlo se obznanjuje. A sto se tice boje konja, beHna 
nije rezervisana samo za pravednost, vec i za vojnu pobedu Rima. 
Generali pobednickih legija bi se ulicama Rima vozili u bojnim koHma 
koja su vukla cetiri belca. 

"Onaj koji je sedeo na njemu imao je streljacki luk" Horde Parcana 
su bile poznate po vrhunskoj preciznosti gadanja lukom. Jahali su 
iskljucivo belce. U SZ je luk slika Boga koji je ratnik (Ps 45:4-5; Isa 
41:2; 49:2-3; Ava 3:9; Zah 9:13; verovatno i Post 9: 13). Tu je i 
lomljenje luka, metafora Bozijeg suda nad nekim narodima (Ps 46:9; 
Jer 51:56; Os 1:5). 



138 



Otkrivenje 6:1-7:17 6,4-6 

"Njemu je dat venae" To je stefonos kruna, kruna pobede, dok je 
kruna koju nosi Hrist u Otk 19 dijadema - carska kruna. 
"te on kao pobednik ode da pobedi" Rat i pobednik su simboli st. 1. 
Kako su prvi i drugi jahac slicni po opisu, neki iz toga zakljucuju 
kako je prvi simbol osvajackih ratova a drugi civilnih. Nedokaziva 
spekulacija, ali su slicnosti jahaca pravilno uocene. 

3 "Kad je Jagnje otvorilo drugi pecat, cuo sam drugo bice kako 
govori: "Dodi!" 4 Pojavi se drugi, ridi konj. Onaj koji je sedeo na 
njemu dobio je vlast da uzme mir sa zemlje, da se Ijudi pokolju 
medu sobom. Njemu je dat veliki mac". 

Otk 6:3-4 

6:4 "Pojavi se drugi, ridi konj" Predznak vojnih pohoda. 
"Njemu je dat veliki mac" Zapravo, rec „machaira" opisuje mali 
rimski mac. Vojnici su ga nosili za pojasom. Njime se izvrsavala 
smrtna kazna odrubljivanja glave nad rimskim gradanima (Rim 
13:4). Tako, fraza "da se Ijudi pokolju medu sobom" je zanimljiva, 
jer u SZ opisuje nacin kako Bog porazava svoje neprijatelje (Sud 
7:22; 1 Sam 14:20; 2 Dnv 20:22). 

5 Kad je Jagnje otvorilo treci pecat, cuo sam trece bice kako 
govori: "Dodi!" Pogledam, a ono konj vranac. Onaj koji je sedeo 
na njemu drzao je vagu u svojoj ruci. 6 Tada sam cuo neki glas 
koji kao da je dopirao izmedu cetiri bica. Glas je govorio: "Mera 
psenice za dinar, a tri mere jecma za dinar. A ulju i vinu nemoj da 
naskodis." 

Otk 6:5-6 

6:5 "Pogledam, a ono konj vranac" Simbol gladi (Mt 24:7), zla koje 
uvek dolazi iza zla rata. 

6:6 "Mera psenice za dinar" Vojnici i nadnicari su radUi za dinar na 
dan (Mt 20:2). Herodot pise da je to cena dnevnog obroka za jednog 
odraslog coveka. To istice uzas ove krize: Covek radi ceo dan da bi mogao 
tek da utoli glad. 

139 



6,8 Otkrivenje 6:1-7:17 

"tri mere jecma za dinar" Jecam je osnovna hrana siromaha. Grcka 
"mera" - „choinix' - odgovara nasih 1.100 grama. 
"A ulju i vinu nemoj da naskodis" Neverovatno je koliko postoji 
tumacenja o svim ovim detaljima. Mnogi ove slike povezuju sa 
hramskim svicima, ili svicima sa Mrtvog mora, trazeci veze sa 
jevrejskim zrtvama. Ulje i vino su dve najosnovnije prehrambene 
stvari Ijudi Mediterana. Ovaj stih nam kazuje da je glad ipak bila 
ogranicena. To se vidi i u st. 8. Bog gasi vatru svoga suda ne bi li se 
Ijudi pokajali (16:9). Zna se da su ulje i vino bili osnova tadasnjeg 
lecenja. 

7 "Kad je Jagnje otvorilo cetvrti pecat, cuo sam glas cetvrtog bica 
kako govori: "Dodi!" 8 Pogledam, a ono zelenkast konj. Onome 
sto je sedeo na njemu ime je Smrt, i za njim ide svet mrtvih. 
Njima je data vlast nad cetvrtinom zemlje da ubijaju macem, 
gladu, zarazom, i divljim zivotinjama". 

Otk 6:7-8 

6:8 "zelenkast konj" ("konj bled", Vuk) "Bled", tj. svetlo zelenkast. 

Rec "hlor" je zapravo grcka rec. Moguce da se misli na boju mrtvog tela, 

jer St. 8 pokazuje svu uzasnu raskos smrti. Biti pojeden od zveri SZ je 

prokletstvo (Lev 26:22; Jer 15:3; Jez 5: 17; 14:21). 

"Onome sto je sedeo na njemu ime je Smrt, i za njim ide svet 
mrtvih" Aluzija na Pri 5:5 Ui Os 13:14. Jovan poosobljava zlo koje 
uzima Ijudske zivote. Sklop ove dve slike srecemo tri puta u 
Otkrivenju (1:18; 20:13-14). 
"Hades" je NZ ekvivalent SZ "Seolu" - "mestu gde mrtvi prebivaju". 

Vidi posebnu temu o tome u 1:18. 

"Njima je data vlast nad cetvrtinom zemlje" Ovo zlo ce biti 
pojacano pri izlivanju casa, zdela zala (u trecoj, 8:7,8,10,12). 
Zapravo, zdele donose potpuno unistenje (16:1-21). Jasno odreden 
opseg unistenja pokazuje da je i Boziji sud u sluzbi otkupljenja 
(9:20-21; 14:7; 16:9,11). Nazalost, u grehu ogrezliljudski rod ne zeli 
da se odazove (osim nekolicine, 11:13). 



140 



Otkrivenje 6:1-7:17 6,8-9 

"da ubijaju" Cetiri jahaca Apokalipse davno su proreceni sud SZ 
(Lev 26:21-26; Jer 15:2-3; 24: 10; 27:8; 29: 17-18; 32:24,36; 34:17; Jez 
5:12,17; 14:21; Am 4:6-10). Ovde je rec "mac" drugacija od one u st. 
4. Ovo je hromphaia, veliki ratni mac. Dakle, sva cetiri nabrojana zla 
- rat, glad, pomor, zveri - nalaze se u Lev 26:21-26 i Jez 14:21. O 
sudu na osnovu zaveta jasno je receno u Pnz 27 do 29. Ne 
zaboravimo: Bog je uvek svojim sudom pozivao Izrael na pokajanje, 
na povratak JHVH. I ovaj eshatoloski sud je u sluzbi spasenja Ijudi 
(9:20-21; 11: 13; 14:7; 16:9,11). 

9 "Kad je Jagnje otvorilo peti pecat, video sam pod zrtvenikom 
duse zaklanih zbog propovedanja Bozije red i ustrajnog 
svedocenja. 10 Oni povikase snaznim glasom: "O, sveti i istiniti 
vladaru, koliko ce jos prod dok ne osudis Ijude na zemlji i izvrsis 
osvetunadonimakojisuprolilinasukrv?" 11 Svakomeodnjihje 
data bela odeca, te im je receno da otpodnu na kratko, dok se ne 
ispuni broj njihovih saradnika u sluzbi i brace, koji treba da 
budu pobijeni kao i oni". 

Otk 6:9-11 

6:9 "video sam pod zrtvenikom" Mnogo se raspravlja o kom oltaru 
je ovde rec. Inace, iovo je cest pojam uOtkrivenju (8:3,5; 9: 13; 11: 1; 14: 
18; 16:7). Nekitvrdedajeto zrtvenioltariz Lev 4:7 iFil 2:17. Drugimisle 
da je rec o oltaru iz Svetinje, oltaru za tamjan iz Satora sastanka (ili Otk 
11:1). Precebitidajerecozrtvenom oltaru: (1) jer je on za rabine mesto 
velike casti; (2) jer je povezan sa smrti (prolivanje krvi), tj. sa 
mucenistvom. 

"duse zaklanih" Ovo je stanje dusa izvan tela, izmedu smrti i 
vaskrsenja. To su duse vernika mucenika (13:15; 18:24; 20:4). Svaki 
hriscanin je pozvan na mucenisto u datim okolnostima (2:10,13; Mt 
10:38-39; 16:24). Dakle, ove duse nisu oni pobijeni u naletima zala 
cetiri jahaca (6:1-8). 

"zbog propovedanja Bozije red i ustrajnog svedocenja" Cesta tema 
ove knjige (1:9; 12:11, 17; 19:10; 20:4). Znacenje frazeje vrlo slicno 
znacenju "onome koji pobedi", tj. "pobedniku" (2:6,11,17,26; 



141 



6,10-11 Otkrivenje 6:1-7:17 

3:5,12,21). Mucenici su oni koje ubijaju zbog zive, predane i 
delotvorne vere. 
6:10 "koliko ce jos prod dok ne osudis Ijude na zemlji i izvrsis 
osvetu nad onima koji su prolili nasu krv" Mnogi tumaci ovaj stav 
pripisuju neduhovnosti slabih hriscana. Nije ni cudo sto misle tako - 
kada nikada nisu doziveli ni "p" progona od nevernika. Ali, ove duse ne 
zude za osvetom vec za pravdom! Verovatno se misli na Pnz 32:43 (Otk 
19:2). Slicno vapi i apostol Pavle u Rim 12:19. 
"O, sveti i istiniti vladaru" Despot ima apsolutnu vlast. Ova rec je 
usla i u druge jezike. Gospod JHVH je oslovljen tako u Lk 2:29; Dl 
4:24; has kao i Isus u 2 Pet 2:1; Juda 4. 

"Ijude na zemlji" Jos jedan cest izraz iz Otkrivenja a odnosi se na 
nevernike (3: 10; 8: 13; 11:10; 13:8,14; 17:8). 
6:11 "Svakome od njih je data bela odeca" Metafora odmora, 
blagoslova i pobede. Neki ovde isticu teoloski problem: Kako duse mogu 
da se oblace? Cuvajmo se literalnog preterivanja. Posebno kada 
tumacimo dramu Apokalipse! Meni je sama rasprava o ovome dovoljan 
znak da mnogi ne razumeju sustinu zanra ove knjige! Molim vas, ne 
cinimo od mrve planinu! 

"dok se ne ispuni broj njihovih saradnika u sluzbi i brace, koji 
treba da budu pobijeni kao i oni" Rekli smo da je jedna od glavnih 
tema ove knjige istina da Bog vlada nad svime, cak i nad smrti svoje 
mucenicke dece! Sva je istorija na njegovom dlanu. Njega ne moze 
nista da iznenadi, nikakav dogadaj Ui incident. Ali, on saoseca sa 
svetom koji pati, posebno tamo gde su zlo i nepravda. 
Koncept dovrsenog broja mucenika (I Enohova 47:4) ukazuje na Bozije 
sveznanje, njegov suvereni plan za Ijudski rod. Slicna je i Pavlova ideja 
"punine neznabozaca" (Rim 11:12,25), koja uzdize Gospodnje 
predznanje o svakoj spasenoj osobi. 

12 "Video sam kad je Jagnje otvorilo sesti pecat. Tada nastade 
veliki zemljotres; Sunce je pocrnelo kao zalobna odeca, a Mesec 
postao erven kao krv. 13 Zvezde padose s neba na zemlju, kao 
nedozrele smokve kad popadaju s drveta, zaljuljane jakim 



142 



Otkrivenje 6:1-7:17 6,12-14 

vetrom. 14 Nebo se rascepi kao pocepana knjiga, a svaka planina 
i ostrvo pokrenuse se sa svog mesta. 

15 A carevi zemaljski, velikasi, vojskovode, bogatasi i mocnici, te 
svaki rob i slobodnjak, posakrivase se po pecinama i po 
procepimaplaninskih stena. 16 Oni rekose planinama i stenama: 
"Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onog koji sedi na prestolu i 
od gneva Jagnjetovog. 17 Jer dosao je Dan njihovog velikog 
gneva, i ko moze da opstane?" 

Otk 6:12-17 

6:12 "Video sam kad je Jagnje otvorilo sesti pecat" Tipican 
apokalipticki jezik o kraju sveta (Jl 2:31; 3:15; Isa 13:9,10; 34:3; Jer 
4:23-28; Ag 2:6; Mt 24:29; "Vaznesenje Mojsijevo" 10:5). Istim jezikom 
se u SZ opisuje "Dan Gospodnji". Srecemo ga i kasnije u opisu seste 
trube. Rekoh, verujem da je to zato sto svaka od ovih "sedmica", svaka 
nova serija zala opisuje jedan te isti kraj veka i Drugi Hristov dolazak 
(6:12-17; 11:15-18; 14: 14-20; 16:17-21; 19:11-21; 22:6-16). Otkrivenje 
nije strogi hronoloski sled dogadaja! 

"Tada nastade veliki zemjotres" Vise je zemljotresa pomenuto u 
ovoj knjizi (8:5; 11:13,19; 16:18). Zanimljivo je to sto zavrsni 
dogadaji kraja sveta imaju sedam aspekata. Imamo ih i u st. 15, sto je 
jos jedan primer slozene strukture, tj. literalnih obrazaca 
apokalipticnih stiva (5:12). 

"Simce je pocrnelo . . . Mesec postao erven kao krv" Jos jedna SZ 
slika sudnjeg dana (Isal3:10; 24:23; 50:3; Jez 32:7; Jl 2:2,10,31; 3:15; 
Mt 24:29; Mk 13:24-25; Lk 21:25). 
6:13 "Zvezde padose s neba na zemlju" Dva su izvora ove metafore: 
(1) stabilnost Bozijeg poretka u stvaranju (Jov 38:31-33; Ps 89:36-37; Isa 
13:10; Jer 31:35-36; 37:20-26; Enoli 2:1) ce biti sasvim uzdrmana u 
danima suda (Mt 24:29); (2) "padanje zvezda" je cesta apokalipticna 
metafora koja se najcesce odnosi na andele. Verujem da prvo resenje 
bolje odgovara. 

6:14 "Nebo se rascepi" Ljudi starih vremena su verovali da je nebo 
poput razapetog satora, poput razapete osusene zivotinjske koze (Jov 



143 



6,15-17 Otkrivenje 6:1-7:17 

22:14; Ps 104:2; Pri 8:27; Isa 34:4; 40:22). Jos jedna metafora Bozije sile 
koja provaljuje u prirodni red i poredak stvari. 

"a svaka planina i ostrvo pokrenuse se sa svog mesta" SZ nam 
docarava da se tvorevina grcila kad god bi Bog delovao, bilo kroz 
blagosiljanje bilo kroz osudivanje. Ti momenti su uvek opisani 
apokalipticnim slikama. St. 15-17 opisuju Boziji gnev nad 
bezboznim progoniteljima (16:20). Istim slikama SZ docarava ulazak 
u Bozije prisustvo, kada se "planine tresu", "reke isusuju" i si. (Isa 
40:4). 
6:15 "posakrivase se po pecinama i po procepima planinskih 
stena" Boziji progonjeni narod se krio od progona nevernika ( Jev 1 1:38), 
a sada se bogati i mocni sa uzasom kriju od Bozijeg gneva (Isa 
2:10,19,21). Ponovo imamo sedam osobinakojim se docarava uzas sveta 
bez Boga. Dosledna matrica ove knjige. 

6:16 "Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onog koji sedi na 
prestolu" Aluzija na Os 10:8 (Isa 2:19,21; Lk 23:30). Primetimo i da su 
gnev Oca i Sina udruzeni, da su pravedna kazna za ono sto je uradeno 
njihovoj porodici vere. Njihova dela su savrseno pravedna i prema 
vernicima, kada ih nagraduju, i prema nevernicima kada primaju 
zasluzenu kaznu (Gal 6:7). 

6:17 Ovaj stih ukazuje na Jl 2:11 ili Mai 3:2. Mnogi tumaci smatraju 
da je ovaj stih prekid, tj. uvod u naredno poglavlje. To je uvod u pitanje - 
Sta je sa vernicima na zemlji koji trpe najuzasnije nevolje od kako je sveta 
i veka? Tumaci se nikada nisu slagali oko toga da li su pecati suda radi 
otkupljenja ili radi suda (9:20-21; 14:7-8; 16:9,11)? U svakom slucaju ovo 
poglavlje govori o Bozijem sudu nad onima koji nece da veruju. Taj sud 
odnosi prvo 1/4 tvorevine, onda 1/3, a zdele zala donose konacni udarac 
svetu bez Boga (Sof 1:14-18). 

Kontekstualni uvid u 7:1-17 

A. Ovo poglavlje cini interludijum, prekid, (bas kao i u 10:1-11:13, 
izmedu 6. i 7. trube) izmedu 6. i 7. pecata pecata (8:1). Rekli smo da to 
pokrece pitanje o stanju vernika dok traje sud nad nevernicima. Sedmi 
pecat postaje sedma truba, 

144 



Otkrivenje 6:1-7:17 7,1-2 

B. U ovom prekidu uocavamo dve grupe vernika: 

1. 144.000 pripadnika 12 plemena 

2. nebrojeno mnogo stanovnika neba, od svakog naroda sa cele 
zemlje 

C. Bozija dela su mocna, zastitnicka i na dobro njegovog naroda. U 
Otkrivenju nema razlike izmedu Jevreja koji su hriscani i hriscana koji 
nisu Jevreji. Sva SZ rasna podeljenost se poopstava na dve grupe: vernike 
i nevernike. 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Nakon toga, video sam cetiri andela kako stoje na cetiri ugla 
zemlje i zadrzavaju cetiri vetra na zemlji, da nijedan vetar ne 
duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. 2 Zatim sam 
video drugog andela koji je dolazio s istoka. Sa sobom je imao 
pecat zivoga Boga. On doviknu snaznim glasom onoj cetvorici 
andela kojima je data vlast da naude zemlji i moru: 3 "Ne udite 
zemlji, ni moru, niti drvecu, dok ne zapecatimo cela slugu nasega 
Boga!" 

Otk 7:1-3 

7:1 "video sam cetiri andela kako stoje na cetiri ugla zemlje i 
zadrzavaju cetiri vetra na zemlji" SZ broj cetiri pripisuje nasoj planeti 
(Isa 11:12; Jer 49:36; Dan 7:2; Zah 1:8; 6:1,5; Mt 24:31). 

Nekoliko je tumacenja ovih vetrova: (1) rabini kazu da su ovo zli 
vetrovi (Dl 27:14); (2) drugi tvrde da je to simbol zla koje dolazi kao 
Boziji sud (Jer 49:36; Dan 7:2); (3) aluzija na broj cetiri u Zah 1:8; 6:5, gde 
su cetiri jahaca na cetvoro kola Bozije sluge za ceo svet (Mt 24:31). 
"da nijedan vetar ne duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo 
drvo" I ovo, poput 6:6,8 pokazuje ograniceni sud (7:3; 9:4). 

7:2 "Zatim sam video drugog andela koji je dolazio s istoka" Istok 
(sunce) je simbol zivota, zdravlja i novog dana. 



145 



7,2-4 Otkrivenje 6:1-7:17 

"Sa sobom je imao pecat zivoga Boga" Isti pecat se pominje u 
9:4,14, i verovatno u 22:4. Pecat Zloga imamo u 13:16; 14,9; 20:4. 
pecat je u ono vreme pokazivao: 

1. pouzdanost (Jn 3:33) 

2. vlasnistvo (Jn 6:27; 2 Tim 2:19; Otk 7:2-3) 

3. zasticenost (Post 4:15; Mt 27:66; Rim 15:28; 2 Kor 1:22; Ef 
1:13; 4:30) 

4. sigurnost Bozijih obecanih darova (Rim 4:11; 1 Kor 9:2). 
Ovaj pecat cuva sve Bozije od pravednog gneva suda. S druge strane, i 
Sotona je obelezio sve svoje, ali bas zato ih sustize pravedna ruka suda. U 
ovoj knjizi, "nevolja" - thlipsis - je progon vernika od strane nevernika; a 
"nevolja" - orgeor thumos - je Boziji sud nad nevernicima, prilika da se 
Ijudi otrezne, pokaju i poveruju mu. Isti princip blagoslova i prokletstva 
SZ (Pnz 27-28) pokazuje pozitivnu stranu svih Bozijih sudova. 

Fraza "zivoga Boga" je igra reci imena i titule JHVH (Izl 3:14; Ps 42:4; 

84:2; Mt 16: 16). Isto je i sa frazama zaveta "Tako ziv bio Gospod". 
"On doviknu snaznim glasom onoj cetvorici andelakojima je data 
vlast da naude zemlji i moru" Aorist pasiv. Bog nadzire svoj sud nad 
zemljom i nevernicima. Dva su razloga zasto je taj sud ogranicen: (1) 
da i vernici ne bi stradali u njemu; (2) da bi nevernici mogli da se 
pokaju, prizovu njegovo ime i daju mu slavu (9:20-21; 14:6-7; 
16:9,11; 21:7; 22:17). 
7:3 "... dok ne zapecatimo cela slugu nasega Boga" Aluzija na Jez 

9:4,6 (Otk 9:4; 14:1). Suprotnostovompecatuje pecat Sotone-zigzveri 

(13:16,17; 14:9,11; 16:2; 19:20; 20:4). 

4 Onda sam cuo broj zapecacenih. Bilo ih je sto cetrdeset i cetiri 
hiljade iz svakog plemena naroda Izrailjevog! 

Otk 7:4 

7:4 "sto cetrdeset i cetiri hiljade" Ovu tajnovitu grupu srecemo i u 
14:1,3. Mnogo je polemike oko njihovog identiteta. Svakako da je rec o 
simbolicnom, a ne doslovnom broju. Evo i zasto: 

1. Broj je idealno zaokruzen, jer sva plemena imaju podjednaki 
broj spasenih. 

146 



Otkrivenje 6:1-7:17 7,4 

2. Broj je deljiv sa 12, sto je biblijska mera organizovanosti (broj 
Bozijeg naroda). Takode je deljiv sa 10, brojem koji u Svetom 
pismu oslikava dovrsenost, celovitost. 

3. Celo poglavlje je pisano simbolicnim, apokalipticnim 
jezikom. 

4. Popis Izraelskih plemena je nesto promenjen. Naime, Dan je 
izostavljen a Jefrem i Josif su zamenili mesta. Jevreji tako nesto 
svakako ne bi shvatili doslovno. 

Dakle, moguci identitet ove grupe je: 

1. Verni Izrael na kraju vremena (Zah 12:10) 

2. Poslednji narastaj hriscana, obracen nakon tajnog vaznesenja 
Crkve 

3. Verni ostatak Izraela (Rim 9-11) 

4. Nazivkoji ova knjiga daje Crkvi NZ (1:6). 

Pecacenje nije stvar samo jedne grupe Ijudi. Ono se tice Bozijeg vlasnistva 
i zastite nad njegovima (2:20; 11:18; 19:2,5; 22:36). I Davo ce obeleziti 
svoje(13:16,17;14:9,ll; 16:2; 19:20; 20:4), oponasaceGospoda (3:12; 7:3; 
14:1; 22:4). 

NZ cesto govori o Crkvi u SZ pojmovima koji se ticu Izraela (Rim 
2:28-29; 4:11; 9:6,8; Gal 3:29; 6:16; Fil 3:3). U ovoj knjizi se na poseban 
nacin (1:6) Crkva oslovljava titulama koje nosi Izrael u Izl 19:4-6 (1 Pet 
2:5,9). U lak 1:1; 1 Pet 1:1. Crkva je nazvana dijasporom, sto je poseban 
naziv za jevreje u rasejanju. 

Mislim da je najbolje, sto se tice ove moje studije, da 144.000 iz st. 4, i 
veliko mnostvo iz st. 9, prepoznamo kao NZ Boziji narod koji se 
pouzdaje u Hrista. AH u dva smisla - Kao hriscane jevreje i hriscane 
mnogobosce. 

Posebna tema: Broj 12 

Ovaj broj je uvek bio simbol reda i poretka: 
1. van Svetog pisma 

a) 12 znakova Zodijaka 

b) 12 meseci u godini 

147 



7,4 Otkrivenje 6:1-7:17 

2. SZ 

a) 12 sinova Jakovljevih (12 Izraelskih plemena) 

b) 12 dragulja na grudima Prvosvestenika (slika plemena) u 
Izl 28:21 

c) 12 vekni hleba u svetinji Satora sastanka, Lev 24:5 

d) 12 uhoda poslanih u Hanan, Br 13 (jedan po plemenu) 

e) 12 palica (jedna po plemenu) u Korejevoj buni, Br 17:2 

f) 12 kamenova Isusa Navina, Isu 4:3,9,20 

g) 12 administrativnih distrikata Solomunove 
administracije, 1 Car 4:7 

h) 12 kamenova Ilijinog oltara za JHVH, 1 Car 18:31 
3.NZ 

a) 12 izabranih apostola 

b) 12 kotarica hleba (za svakog apostola), Mt 14:20 

c) 12 prestola na koje ce da sednu NZ ucenici (prema 12 
plemena Izraela), Mt 19:28 

d) 12 legija andela na raspolaganju da spasu Bozijeg Sina, Mt 
26:53 

e) Simbolizam Otkrivenja: 

o 24 staresine na 24 prestola, 4:4 

o 144.000 (12x12), 7:4; 14:1,3 

o 12 zvezda na zeninoj kruni, 12:1 

o 12 vrata, 12 andela za 12 plemena, 21:12 

o 12 kamena temeljaca novog Jerusalima, a na njima 

imena 12 apostola, 21:14 

o 12.000 stadija, 21:16 (velicina novog Jerusalima) 

o cetvorougaoni grad, 21:7 

o 12 bisernih vrata, 21:21 

o drvo u sred novog grada sa 12 vrsta plodova (po jedan za 

svakimesec), 22:2 

5 "iz Judinog plemena dvanaest hiljada, 
iz Ruvimovog plemena dvanaest hiljada, 
iz Gadovog plemena dvanaest hiljada, 

148 



Otkrivenje 6:1-7:17 7,5 

6 iz Asirovog plemena dvanaest hiljada, 

iz Neftalimovog plemena dvanaest hiljada, 
iz Manasijinog plemena dvanaest hiljada, 

7 iz Simeonovog plemena dvanaest hiljada, 
iz Levijevog plemena dvanaest hiljada, 

iz Isaharovog plemena dvanaest hiljada, 

8 iz Zavulonovog plemena dvanaest hiljada, 
iz Josifovog plemena dvanaest hiljada, i 

iz Venijaminovog plemena dvanaest hiljada". 

7:5 "iz Judinog plemena" Ovaj popis plemena se ne slaze ni sa 
jednim od 20-ak popisa koliko ih je u SZ. Posebno ne odgovara Jez 
48:2-7, gde se spominje eshatoloski Boziji narod. Danovo pleme je 
izostavljeno, Juda je prvi, Josif je umesto Jefrema, a navodi se i Levitsko 
pleme. Svaki Jevrejin bi u ovom popisu video neregularnost i pre 
simboliku nego li doslovnost. 

9 "Zatim sam video mnostvo Ijudi, koje niko nije mogao da 
izbroji. Bilo ih je od svake narodnosti, plemena, naroda i jezika. 
Stajali su pred prestolom i pred Jagnjetom obuceni u belu odecu i 
sa palmama u svojim rukama. 10 Oni gromko uskhknuse: 

"Spasenje pripada nasem Bogu 

koji sedi na prestolu 

i Jagnjetu!" 
11 A svi andeli, staresine i cetiri bicakoji su stajali oko prestola, 
padose nicice na zemlju pred prestolom, 12 pa se poklonise 
Bogu, govoreci: 

"Amin! Blagoslov i slava, 

mudrost i zahvalnost, 

cast, sila i snaga, 

pripadaju nasem Bogu, 

u sve vekove. Amin!" 

Otk 7:9-12 



149 



7,9-12 Otkrivenje 6:1-7:17 

7:9 Ovo mnostvo svakako nije ono od 144.000, koje se spominje u st. 
4. Naime, potonji dolaze iz Izraelovih plemena, a ovi iz svakog naroda na 
svetu. AH, ove dve grupe su ipak jedno na dva razlicita nacina. Ako se st. 
1-8 odnosi na obracene Jevreje, onda st. 9 govori o svim grupama celog 
Bozijeg naroda (5:9; 11:9; 13:7; 14:6; 17:15). 

Ipak, cinjenica je: (1) da su "prosli veliku nevolju" (st. 14); (2) da 
stoje ispred trona (st. 9); (3) u belini su (6:1). Moguce je da se radi o 
celovitoj grupi mucenika (6:11; 17:6; 18:24; 19:2; 20:4). 

"sa palmama u svojim rukama" Neki povezuju ovu misao sa Lev 
23:40 ill Nem 8:15, kao pesmu pobede i radosti. Drugi u tome vide 
rituale slavlja Pashe, kao u Jn 12:13, makar da je ovaj odeljak 
povezan sa vremenom lutanja po pustinji (st. 15-16), tj. sa 
praznikom senica. Palmino granje je simbol pobede. 
7:10 "Spasenje pripada nasem Bogu" Uobicajeni grcki pojam 
"spasenje" (soteria od sozo). Ovde ima znacenje pobede, tj. potpunog 
trijumfa. SZ termin yasha znaci fizicko oslobodenje (Jak 5:15). Istom reel 
seutrinavratauovojknjiziblagosiljaBognaprestolu(7:10; 12:10; 19:1). 
"i Jagnjetu" Primetimo da je Mesija blagosloven na isti nacin kako i 
JHVH. Ovo naglasava njegovu sustinu Boga Sina. 
7:12 "govoreci" Ponovo sedmorostruki blagoslov Bogu (Mesija, st. 
10), slican sedmorostrukom blagoslovu zaklanom Jagnjetu (5:12) 
"Amin" vidi posebnu temu u 1:6 

13 Tada me jedan od staresina upita: "Znas li ko su ovi u beloj 
odeci i odakle dolaze?" 14 Ja mu odgovorim: "To ti znas, 
gospodine moj." On mi rece: "To su oni sto su prosli kroz velike 
nevolje. Oni su oprali svoju odecu i ubelili je Jagnjetovom krvlju. 
15 Zato stoje pred Bozijim prestolom i danonocno sluze Bogu u 
njegovom hramu. A Onaj koji sedi na prestolu nastanice se medu 
njima. 16 Oni nikad vise nece biti gladni ni zedni, i nece ih peci 
sunce, niti ikakva zega, 17 jer ce Jagnje, koje je nasred prestola, 
biti njihov pastir. Ono ce ih voditi na izvore Vode zivota, a Bog ce 
obrisati svaku suzu sa njihovih ociju." 

Otk 7:13-17 



150 



Otkrivenje 6:1-7:17 7,14 

7:14 "To ti znas, gospodine moj" Uobicajeni Ijudski odgovor pred 
andeoskim vesnicima (Zah 4:5,13; Dan 10:16). Ovo nas podseca da su 
staresine zapravo andeoska bica. 

U apokaliptici andeli su uvek posrednici i tumaci. A ta tumacenja su 
kljuc (kao i pesma nebeskog hora) za razaznavanje i tumacenje 
simbolickog jezika. 

"To su oni sto su prosli kroz velike nevolje" Glagol je u pezent 
participu, kao podsecanje na progonjenu Crkvu Jovanovog vremena 
(1:9; 2:9,10,22). Ipak, ova istoricnost prorocki oslovljava progonjene 
vernike svih vremena, kao i pojacani intenzitet progona u 
poslednjim danima (Dan 12:1). Dakle, ovo se tice: (1) progonstva 
Bozije dece (Mt 24:21-22; Mk 13:19; 2 Sol 2:3; Otk 2:10; Dan 12:1), 
ili (2) Bozijeg pravednog gneva koji dolazi na nevernike (2 Sol 1:6-9; 
Otk 3:10; 6:17; 8:2; 16:1). Ovi problem! su, u odredenoj meri, 
prisutni u svakom dobu. Hriscani cesto stradaju zbog Hrista (Jn 
16:33; Dl 14:22; Rim 5:3; 1 Pet 4:12-16). Sve te nevolje se zovu 
"porodajnim mukama" Novog doba pravednosti (Mk 13:8; II 
Baruhova, 25-30). 
Grci ''thlipsis" (nevolja) u Otkrivenju uvek govori o stradanju 
vernikaodrukenevernika( 1:9; 2:9,10,22; 7:14). S druge strane, "thumos" 
(12:12; 14:8,10,19;15: 1,7; 16:1; 18:3) i "orge" (6:16,17; 11:18; 14:10; 
16:19; 19:15) uvek oslikavaju bes Oca i Sina nad nevernickom 
tvrdovratoscu. 

Ako je teoloska poruka celog Otkrivenja ohrabrenje vernicima koji 
prolaze kroz progone, zasto neki tumaci uporno ostaju na tome da ce se 
tajnim vaznesenjem crkva poslednjeg narastaja spasiti poslednjih velikih 
nevolja? Progoni su od prvih voda napravili mucenike, kao sto je bilo i u 
svakoj novoj generaciji hriscana. Zasto bi se oni na kraju vremena 
postedeli toga? 

"Oni su oprali svoju odecu i ubelili je Jagnjetovom krvlju" Snazna 
slika vernika koji su mucenicki postradali u velikim nevoljama. 
Predivna metafora otkupljenja (22:14)! Istu ideju ociscenja po 
Hristovoj smrti imamo u Rim 3:25; 5:9; 2 Kor 5:21; Ef 1:7; Kol 1:20; 
Jev 9:14; 1 Pet 1:19; 1 Jn 1:7. Krst je cesta tema ove apokalipticne 
knjige (1:5; 5:12; 7:14; 12:11; 13:8; 14:4; 15:3; 19:7; 21:9,23; 22:3). 



151 



7,15-16 Otkrivenje 6:1-7:17 

Primetimo povezanost onoga sto je Hrist obezbedio krstom, i potrebe da 
covek odgovori na taj poziv. Bog cini prvi korak prema nama, brine se za 
sve u nasem spasenju. AH, drugi deo odgovornosti tog zavetnog odnosa 
je na nama - na nasem prihvatanju ili odbacivanju (Jn 1:12; Mk 1:15; Dl 
3:16,19; 20:21; Rim 10:9-13). 

7:15 -16 Buduci blagoslovi neba su nam jos jednom docarani slikama 
SZ. Ovde imamo aluziju na Sator sastanka i vreme lutanja pustinjom (Izl 
40:34-38; Br 9:15-23). Takode, tu je i misoa o sekina oblaku slave Bozije, 
oblaku koji je simbolizovao Gospodnje prisustvo u narodu (Isa 49: 10; 
Mt 5:6; Jn 4:14; 6:35; 7:37). Ovaj period istorije Izraela je vreme suda. 
Ipak, Bog im nikada nije bio blizi nego tada, nikada privrzeniji nego u 
dobu nevolje. Rabini vole da bas to vreme zovu "medenim mesecom" 
Boga JHVH i njegovog naroda. 

7:15 "danonocno sluze Bogu" U SZ to su radili Leviti, svestenici (Ps 
134:1; 1 Dnv 9:33). Ali, pristup i sluzba Bogu su prosireni na (1) 
progonjene vernike i (2) sve vernike. Nema vise jevrejske povlascene elite 
svestenstva! Svi hriscani su svestenici (1 Pet 2,5,9; Otk 1:6). 

"u njegovom hramu" U jednu ruku je tesko povezati ovaj odeljak 
(Jez 40-48) sa Otk 21:22, koji opet tvrdi da u nebu nema hrama. 
Neki tumaci ovo pokusavaju da rese razlikovanjem privremene, 
makar i milenijumske vladavine i vecne vladavine. Ali, citava 
metafora i vremenski okvir knjige su fluidni. Moguce je da se misli 
na duhovni, nebeski Sator (Jev 9:23). 

"nastanice se medu njima" Predivna metafora Bozijeg prebivanja 
medu svojima. Sator je simbol njegove trajne prisutnosti u tom 
novom narodu koga cine Ijudi sa svih strana sveta. Tako ce konacno 
da se ostvari drevni, prvobitni smisao Edena. Covecanstvo je 
otkupljeno (Post 3:15). Bliskost zajednistva sa Stvoriteljem je opet 
moguca. 
7:16 "Oni nikad vise nece biti gladni ni zedni" Aluzija na Isa 
49:10-13. Bozija materijalna, telesna briga je simbol duhovne brige (Mt 
5:6; Jn 4:14; 6:35; 7:37). 

"i nece ih peci sunce, niti ikakva zega" Bozija slavna prisutnost 
(sekina) je bila poput oblaka. U zegi pustinje donosila je zaklon i 
hladtokom 38 godina (Ps 121:5-7). 

152 



Otkrivenje 6:1-7:17 7,17 

7:17 "jer ce Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov pastir" Jos 

jedna aluzijana SZ (Jez 34:23). Primetimo da je zaklani, ali ipak vaskrsli i 
zivi Otkupitelj u zizi svih Bozijih otkupljujucih dela. Dobri Pastir iz Jn 
10:11 je novi Pastir svih ovaca (Jn 10:16). 

"Ono ce ih voditi na izvore Vode zivota" Za pustinjske narode voda 
je sve sto zivot jeste. Misao koja podseca na Isa 49:10 (Ps 23:2), a 
ponavlja se na samom kraju knjige, Otk 21:6; 22:1. 
"a Bog ce obrisati svaku suzu sa njihovih ociju" Aluzija na Mesijino 
slavlje u Novom gradu Bozijem (Isa 25:6-9; Otk 21:4). O, kako je to 
mocna uteha za svakoga koji strada - za progonjene vernike 
apostolovog doba; za progonjene vernike bilo gde i bilo kada! 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Ko su 144.000? Objasnite svoj odgovor na osnovu teksta 
Otkrivenja. 

2. U kom su odnosu ove 144.000 prema velikom mnostvu iz st. 
9? 

3. Zasto je tako tesko rastumaciti ove simbole? 

4. Koja je glavna istina ova dva poglavlja - 6. i 7? 

5. Sta je smisao interludija, prekida na pocetku ovog poglavlja? 
Gde su slicni primeri u knjizi Otkrivenja? 



153 



Otkrivenje 8:1-9:21 

Otkrivenje 8:1-9:21 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Otvaranje sedmog pecata 8:1-5 
Odjekivanje sedam truba 8:6 - 9:21 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte samo da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda 
to uporedite sa prevodima Biblije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

A. Ako sedmi pecat vodi ka sedam truba, pitanje je - U kom su 
odnosu trube, pecati i zdele? Postoji odredeno, nepotpuno ponavljanje. 
Tri perioda zala pokrivaju isto vreme. Sva tri su sacinjena po istoj semi i 
proizUaze jedan iz drugog. Viktorinus je u trecem veku prvi izasao sa 
ovom teorijom rekapitulacije. Naime, uporedivanje ova tri perioda se 
otkriva da je rec o jednoj progresivnoj apokalipticnoj metafori za jedno 



154 



Otkrivenje 8: 1-9:21 

te isto eshatolosko vreme. Moguce je da sesti pecat (6:12-17) dovodi do 
samogkraja, tj do sedam truba i sedam zdela (16:17-21). 

B. Odakle apostolu Jovanu sve te apokalipticne predstave? Nekoliko 
je teorija: (1) One su aluzija nekoliko SZ odeljaka - posebno 8. i 9. 
poglavlje - tj. kuge iz Egipta i najezde skakavaca iz Jl 2. Slike proroka 
Danila, Jezekilja i Zaharije cine osnovu metafora Otkrivenja; (2) 
Jevrejska meduzavetna literatura, poput I Enohove. Judaizam 1. veka je 
dobro znao ovu knjigu, bas kao i hriscani prve Crkve. To vidimo iz nekih 
NZ aluzija (2 Pet 2; Juda), (3) istorijski kontekst 1. veka, posebno kult 
vladara imperije i lokalni progoni. 

Izvor za koji se odlucimo odredice u velikoj meri i smer naseg tumacenja 
ova dva poglavlja. Ako smo skloniji 3. resenju, istorijskim 
uslovljenostima cezarevog kulta, u nasem tumacenju ce prevagnuti 
preterizam . Ako se drzimo 2. resenja, jevrejske apokaliptike, tezicemo 
idealizmu - tumacenju simbola. A ako gledamo samo na prorocke 
aluzija, sva dogadanja cemo futuristicki da projektujemo na kraj 
vremena 

C. Oba poglavlja opisuju rastuci sud nad nevernicima. Ipak, valja 
uvek naglasavati da je taj sud u sluzbi njihovog spasenja (9:20-21; 14:7; 
16:9,11). Sud je, zapravo, u funkciji zavetnih prokletstava prema Pnz 
27-29. 

D. Kao i kod prethodnih poglavlja, i ovde je simbolizam toliko 
nesigurnog znacenja, da jedni u njemu prepoznaju Hrista a drugi 
Sotonu. Zato je i ovde neprihvatljiv svaki dogmatizam. Tumaci su 
pozvani da sve vizije iskazu u jednoj glavnoj istini. Po toj istini valja 
tumaciti mnoge detalje, valja ih usaglasavati u njoj! 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Kadje Jagnjeotvorilo sedmi pecat, nastadetisinananebuoko 
pola sata. 2 Zatim sam video sedam andela koji stoje pred 
Bogom; njima je bilo dato sedam truba". 

Otk 8:1-2 



155 



8,1-2 Otkrivenje 8:1-9:21 

8:1 "Kad je Jagnje otvorilo sedmi pecat" Isus je jedini koji moze da 
otvori sve pecate. Andeo to napominje s posebnom paznjom i sada i 
kasnije kod sedam pehara. 

"nastade tisina na nebu oko pola sata" Nekoliko je tumacenja ovde: 

1. Rabini su ovakvu tisinu vezivali za slusanja molitava svetih. 

2. Neki ovde vide poruku II lezdrine 7:29-31, gde se kaze da 
Novo doba pocinje ovako. 

3. Ima i onih koji se pozivaju na SZ odeljke po kojima je covek 
uvek tih u Bozijoj prisutnosti (Ava 2:20; Sof 1:7; Zah 2:13). 

4. Delovanje strasnih nevolja na nevernike je zapanjujuce i 
ostavlja ih bez reci. 

8:2 "Zatim sam video sedam andela koji stoje pred Bogom" U 
grckom imamo odredeni clan ispred imenice "andeo". "Sedam andela" 
se srece i u Tobiji 12:15; I Enohovoj 20:1-7. To su - Urielo, Rafailo, 
Raguelo, Mihailo, Sarakelo (Sarielo), GavrUo i Ramielo. Ipak, neki vide 
ovu frazu u odnosu prema Mesiji (Isa 63:9), Hi prema sudu nad onima 
koji se bune i zaloste Svetog Duha (Isa 63:10). Po nekima je ovo andeo iz 
dogadaja Izlaska (Izl 23:20-23; 33: 12-16). 

"njima je bilo dato sedam truba" Sedam truba za sedam andela (st. 
6). U SZ se trubama nesto porucivalo narodu, u verskom ili vojnom 
smislu (Izl 19: 16; Br 10:1-10; Isa 27:13; Jer 4:5-9; II 2:1; Sof 1:16; Zah 
9:14; II lezdrina 6:23). I NZ objavljuje da ce trubni znak biti najava 
Drugog Hristovog dolaska (Mt 24:31; 1 Kor 15:52-53; 1 Sol 4:16). 

3 Dosao je drugi andeo sa zlatnom kadionicom i stao kod 
zrtvenika. Njemu je bilo dato mnogo tamjana da ga s molitvama 
Bozijeg naroda prinese na zlatni zrtvenik kod prestola. 4 Dim od 
tamjana iz kadionice u andelovoj ruci podize se k Bogu, zajedno 
sa molitvama Bozijeg naroda. 5 Onda je andeo uzeo kadionicu, 
napunio je vatrom sa zrtvenika i izrucio je na zemlju, nakon cega 
nastase gromovi, grmljavina, munje i zemljotres. 

Otk 8:3-5 



156 



Otkrivenje 8:1-9:21 8,3-5 

8:3 "Dosao je drugi andeo sa zlatnom kadionicom i stao kod 
zrtvenika" Ovaj stih, kao i 5:8 su rabinski teoloski koncept po kome 
andeli odnose nase molitve Bogu. Istina, Sveto pismo samo ne tumaci 
ovaj detalj, ali ne treba stvarati rigidne zakljucke iz bilo cega, pa ni iz 
ovog. Ovo je vizija koja nema cilj da nam govori o andelima. Naprotiv, 
poruka je u tome da Bog cuje nase molitve. 

Ovo je kadioni oltar koji je stajao ispred svetinje (Izl 30:1-10), za 
razliku od zrtvenog oltara (st. 5,9,13). Ipak, ova nas vizija ne uci o 
nebeskom svetistu, ili o Hramu u Jerusalimu, vec o nebu kao mestu gde 
Bogprebiva i vlada (Jev8:2; 9:11,24). 

"s molitvama Bozijeg naroda" Nije sasvim jasno o kojoj je grupi 
vernih rec, ali je jasno da Bog vidi potrebe svojih i da ih ispunjava 
(Izl 3:7). Tamjan je uvek simbol molitve (Ps 141:2; Otk 5:8) jer se 
njegov dim sa ove, nama vidljive strane realnosti, uzdize na onu 
nama nedokucivu. Vidi posebnu temu o svecima u 5:8. 
8:4 Kroz celu 3. Mojsijevu, Levitsku knjigu, vidimo da se miris 
tamjana uzdize pred Bogom. Tako se i nase molitve podizu pred njim. 

8:5 "Onda je andeo uzeo kadionicu, napimio je vatrom sa 
zrtvenika i izrucio je na zemlju" Aluzija na lez 10:2. Zeravica kadionog 
oltara pred Svetinjom se uzimala sa zrtvenog oltara ispred Satora (9:13; 
Otk 16:11-13). Ipak, svi ovi simboli imaju fluidno znacenje. Ali, to inije 
toliko vazno koliko teoloska istina da je rec o Bozijoj vatri. 

"nakon cega nastase gromovi, grmljavina, munje i zemljotres" Svi 
ovi prirodni fenomeni su u Pismu uglavnom vezani za Boziju silu i 
pojavljivanja (4:5; 11:19; 16:18; Izl 19:16-19; Ps 18:10-13). 

6 "Onih sedam andela sa sedam truba pripremise se da zatrube" 

Otk 8:6 

8:1-6 Ovi stihovi nam govore o onome sto se dogada dok traje tisina. 

7 Kad je zatrubio prvi andeo, grad i vatra pomesani s krvlju behu 
baceni na zemlju, pa trecina zemlje, trecina drveca i trecina trave 
izgorese. 

Otk 8:7 

157 



8,7-9 Otkrivenje 8:1-9:21 

8:7 "grad i vatra pomesani s krvlju" Vecina ovih opisa potice od zala 
iz Egipta. Zato ovaj odeljak aludira na Izl 9:24. Moguca je veza i sa Jez 
38:22, gde se govori o porazu Gogove armije. 

"pa trecina zemlje ... izgorese" Boziji sud je u isto vreme i temeljan 
i ogranicen. Trecina je mera koja se cesto pominje u narednim 
poglavljima (8:7-8,9,10,11,12; 9:15, 18; 12:4). Drugi nivo suda je 

mnogo jaci od prvog (6:8). 

"i trecina trave izgorese" Verovatno se misli na potpuno unistenje u 

jednom podrucju, posto je zelena trava zasticena u 9:4. 

8 Kad je zatrubio drugi andeo, nesto kao ogromna planina 
uzarena od ognja, bi bacena u more, te se trecina mora pretvori u 
krv. 9 Trecina zivih bica u moru izgibe, a trecina brodova 
propade. 

Otk 8:8-9 

8:8 "nesto kao ogromna planina uzarena od ognja, bi bacena u 
more" Jos jednom smo pred izborom Jovanovog izvora ove slike: Rimski 
kult cezara; Jevrejska meduzavetna apokaliptika; SZ. Ako je SZ, onda je 
rec o Ps 46:2, ili Izl 7:20-21. Ako je rec o drugom izvoru, onda je to I 
Enohova 18:13-16, ili Sibilini orakuli, 5:158. Ako se radi o prvom izvoru, 
tj. o istorijskoj aluziji, onda je rec o erupciji Vezuva koju su Jevreji 
tumacUi kako Boziju odmazdu zbog rimskog razorenja Jerusalima. 
Nismo sigurni sta je bila apostolova baza podataka, ali smo ponovo 
sigurni da govori o Bozijem sudu kao meri upozorenja, poziva Ijudima 
da se pokaju. 

"te se trecina mora pretvori u krv" Jos jedna aluzija na Egipatska zla 
(Izl 7:20-21). 
8:9 "Trecina zivih bica u moru izgibe" I jos jedan osvrt na mracne 
dogadaje u Egiptu koji su prethodili oslobodenju Izraela (Izl 7:21) 
"a trecina brodova propade" Za ovu misao nemamo SZ paralelu, 
kao ni u istoriji tadasnjeg Rima, a ni u obilju meduzavetne 
apokaliptike. Posledica ovog zla na trgovinu, ekonomiju je 
zastrasujuca. I to je dokaz rastuceg, ali ogranicenog suda. Intezitet 
patnji raste (1/4 unistenja od otvaraja pecata; 1/3 posle izlivanja 

158 



Otkrivenje 8:1-9:21 8,10-12 

zdela) sve do kraja, do zdela. A tada sve dolazi svom kraju, nema vise 
vremena za pokajanje i sud je konacan. 

10 "Kad je zatrubio treci andeo, s neba pade velika zvezda, gored 
kao buktinja. Zvezda je pala na trecinu reka i izvora. 11 Toj 
zvezdi je ime Pelen. Trecina voda postala je gorka od nje, tako da 
mnogi Ijudi pomrese od gorcine voda". 

Otk 8:10-11 

8:10 "s neba pade velika zvezda" Moguce je da se misli na Isa 14:12. 
Neki pokusavaju da nadu vezu sa Otk 6:13 ili 9:1. AH, to bi isuvise vezalo 
Jovanove vizije. Nije potrebno da tumacimo svaki detalj. Otkrivenje je 
svojevrsna drama. U jevrejskoj apokaliptici pad zvezde se obicno odnosi 
na andela. 

8:11 "Toj zvezdi je ime Pelen" SZ pelen uvek vezuje za idolatriju 
(Pnz 29:17-18). Ovde je zapravo rec o otrovu (Jer 9:15; 23:15; Am 6:12), 
iako pelen u svoj svojoj gorcini nije opasan. U svakom slucaju imamo jos 
jednu predivnu metaforu. 

Ovde valja napomenuti jedan dobar primer neprimerenog 
tumacenja Svetog pisma. Naime, posle katastrofe u Cernobilu, u Rusiji, 
mnogi su u tome videli ispunjenje ovog prorostva. Naime, Cernobil na 
ruskom znaci "gorak"! Tumacenje Otkrivenja na osnovu jutrosnih vesti 
nije iskusenje samo naseg doba. Mnogi su u dva protekla hiljadugoda 
pokusali isto, i to bezuspesno. To bi trebalo da nam da zdrav oprez u 
tumacenju. 

12 Kad je zatrubio cetvrti andeo, nesto udari trecinu sunca, 
trecinu meseca i trecinu zvezda, tako da su za trecinu potamneli. 
Trecina dana bila je bez suncevog svetla, a trecina noci bez 
svetlosti meseca i zvezda. 

Otk 8:12 

8:12 Mrak je uvek znak Bozijeg suda (Izl 10:21; Isa 13:10; 34:4; 50:3; 
Jez 32:7-8; Jl 2:2,10,31; 3:15; Am 5:18; Mk 13:24). Nebeska tela su se cesto 



159 



8,13 Otkrivenje 8:1-9:21 

obozavala kao duhovne sile. Ali, Bog je stvorio sve planete, sav kosmos 
(Post 1:14-19; Isa 40:26), svemu dao ime (Ps 147:4; Isa 40:26), nadgleda 
sve (Isa 48:13). Sve stvoreno ga zato hvali (Ps 148:3). 

13 Onda sam spazio orla kako leti posred neba i cuo kako govori 
jakim glasom: "Tesko, tesko, tesko stanovnicima zemlje kad se 
oglasi zvuk preostalih truba one trojice andela koji ce zatrubiti." 

Otk8:13 

8:13 "Onda sam spazio orla kako leti posred neba i cuo kako 
govori" Nekiprevodi umesto "orla" imaju "andela" (Vuk), sto dolazi od 
poznih manuskripta iz 9. veka. I Sinaitikus (N) i Aleksandrinus (A) imaju 
"orao", sto znaci: 

1. Orao, tacnije lesinar je cest simbol pokolja i smrt (Jez 17:3; 
Ava 1:8; Mt 24:28; Lk 17:37). 

2. Aluzija na scenu suda u Jez 39:17-20; Os 8:1 

3. Aluzija na meduzavetnu apokalapiticnu knjigu II Baruhovu, 
77:21 -22, gde lesinar donosi poruku Bozijem narodu koji pati. 

4. Rimska vojska je ratovala pod znakom orla. 

"Leti posred neba" je slikoviti opis grabljivice spremne da se 

ostrvi na plen (Otk 14:6; 19:17). 
"Tesko, tesko, tesko" Ovo odgovara sudu poslednje tri trube koje 
dolaze (9:12; 11:14; 12: 12), iskaz pojacanog inteziteta patnje 
(kontrast "svet je, svet je, svet je" u 4:8). Trostruko ponavljanje je u 
jevrejskom jeziku superlativ. "Tesko" je u SZ poeticki iskazana 
jadikovka zbog smrti, patnje, suda. 

"stanovnicima zemlje" Misli se na nespasene Ijude (3:10; 6:10; 
11:10; 13:8; 17:2). 

OTKRIVENJE 9 

1 "Kad je zatrubio peti andeo, video sam zvezdu koja je pala na 
zemlju. Zvezdi je dat kljuc od zdrela bezdana. 2 Zdrelo bezdana 
se otvori, i iz njega pokulja dim, kao dim iz velike peci, tako da su 
se sunce i vazduh pomracili od dima iz bezdana. 3 Iz dima 

160 



Otkrivenje 8:1-9:21 9,1-2 

izadose na zemlju skakavci; njima je data moc da ubadaju kao 
zemaljske skorpije. 4 Bilo im je receno da ne naskode travi na 
zemlji, ni zelenisu, niti ikakvom drvetu, nego samo Ijudima koji 
na svojim celima nemaju Boziji pecat. 5 Medutim, nije im bilo 
dozvoljeno da ih ubijaju, nego samo da ih muce tokom pet 
meseci. Muke od njihovih uboda slicne su mukama od uboda 
skorpije. 6 U te dane, Ijudi ce traziti smrt, ali je nece naci; zelece 
da umru, ali ce smrt bezati od njih". 

Otk 9:1-6 

9:1 "video sam zvezdu koja je pala na zemlju" Nekoliko je teorija o 
personifikaciji zvezde nazvane andeo: (1) Glagol je u perfektu, sto 
ukazuje na Sotonin pad i njegove trajne posledice (Isa 14: 12; Jez 28:16; 
Lk 10:18; Otk 12:9); (2) Kontekst ukazuje na jos jednog slugu andela, 
ukljucenog u Boziji sud (20:1). Zvezda koja pada sa neba je cesta 
metafora meduzavetne apokaliptike. 

"kljuc od zdrela bezdana" "Kljuc" je spomenut u 1:18 i 20:1. On je 
uvek simbol autoriteta. Bog sudom iskazuje svoju vlast nad hordama 
demona. "Bezdan" dolazi od grcke reci "dubina", koju srecemo u 
LXX prevodu Post 1:2; 7:11; Ps 42:7; 107:26. Opisuje dubinu mora, 
stvorenja, ali u Ps 71:20 govori o mestu gde prebivaju mrtvi. U torn 
smeru govore i vankanonske knjige - Enoh 18: 12-16; 21:7-10; 
108:36 - o privremenom i vecnom boravistu palih andela. 
Sinonim ovoj imenici je "tartarus" (2 Pet 2:4; I Enohova 21:7), koja 
opisuje tamnicu demona (Lk 8:31; Juda 6; Otk 11:7; 17:8; 20:1-3; I 
Enohova 10:4; 86:1; 88:1; Jubileji 5:6-11). Pavle govori o "bezdanu" u 
Rim 10:7 kao mestu mrtvih (Isa 24:21-22). A rabini su govorili da je to 
poseban odeljak za nepravedne u Seolu/Hadesu. 

"Zvezdi je dat" Sledi serija glagola u pasivu u poglavljima 8. i 9, sto 
naglasava istinu o Bozijoj kontroli i nad istorijom i nad demonima 
(8:3,7,8,11,12; 9:1,3,4,5). Jevreji se cesto sluze eufemisticnim 
pasivom kao indirektnim ukazivanjem na bozansko delo. 
9:2 "i iz njega pokulja dim, kao dim iz velike peci" U SZ ovakva 
terminologija ima nekoliko znacenja: (1) opis suda nad Sodomom i 



161 



9,3-7 Otkrivenje 8:1-9:21 

Gomorom (Post 19:28); (2) opis suda nad narodima (Isa 34:10), (3) 
Bozije prisustvo na brdu Sinaj (Izl 19:18). 

9:3 "skakavci" Cest simbol Bozijeg gneva (Izl 10:12-15; Jl 1:4; 2:1). 
Skakavci su slika vojnih invazija, osvajackih vojski (st. 7; Jl 2:4-5, 7-9). 

9:4 "Bilo im je receno da ne naskode travi na zemlji, ni zelenisu, 
niti ikakvom drvetu" Bog sam ogranicava kaznenu silu demonskih 
hordi. Nije im dano da deluju na floru, ali su mogli da muce korak do 
smrti neverne Ijude (st. 5; 7:4). Vernike je cuvao sam Gospod. 
"nego samo Ijudima koji na svojim celima nemaju Boziji pecat" 
Tekst odgovara 7:2-3 i aluzija je na Jez 9:4. 
9:5 "pet meseci" Neki tumaci ukazuju da je ovo zivotni vek 
skakavaca. Ipak, moguce je da se radi o polovini broja 10, sto je jos jedna 
metafora ogranicenog suda (6:6,8; 8:7-12). 

"mixkama od uboda skorpije" Zaoka skorpije je mocna SZ metafora 

(2 Dnv 10:11,14). 

9:6 Direktna paralela 6:15-16, kao moguci dodatak teoriji 

rekapitulacije (ponavljanja) suda, kroz nivoe pecata, truba i zdela. Hi je 

rec o aluziji suda nad idolopoklonickim Jevrejima iz Jerusalima, prema 

Jer 8:2-3. 

7 "Skakavci su izgledom bill slicni konjima opremljenim za boj. 
Na glavama su imali nesto slicno zlatnim krunama. Lica su im 
bila Ijudska, 8 kosa im je bila zenska, a zubi kao u lava. 9 Na sebi 
su imali oklope kao od gvozda, a sum njihovih krila bio je kao 
tutnjava bojnih kola sa mnostvom konja koji hrle u boj. 10 Na 
repovima su imali zalac kao u skorpije, i u njima moc da naude 
Ijudima tokom pet meseci. 1 1 Oni imaju nad sobom cara, andela 
bezdana, koji se na jevrejskom jeziku zove Avadon, a na grckom 
Apolion, sto znaci "unistitelj". 

Otk 9:7-11 

9:7-9 "Skakavci su izgledom bili slicni" Opis vrlo slican onom u Jl 
2:4-9 i poznatoj arapskoj poslovici - "Skakavci imaju glavu konja, grudi 
lava, noge kamile, telo zmije i pipke kao kosa devojke". 

162 



Otkrivenje 8:1-9:21 9,8-12 

Slicnost sa Joilovim opisom je ocigledna: (1) lavovski zubi (st. 8; Jl 
1:6); (2) ogroman broj kola i konjanika koji hrle u boj (st. 9; Jl 2:5). 

9:8 Neki su nasli istorijsku vezu u jahackim hordama Parcana, 
vestim ratnicima duge kose. Bili su odlicni u baratanju kopljem. Cak su i 
Rimljani zazirali od ovih varvara. 

9:11 "Oni imaju nad sobom cara" Pri 30:27 naglasavaju da skakavci 
nemaju kralja, sto samo istice da je rec o simbolici, o demonskim 
duhovima. "Bezdan" je stvarnost u kojoj borave mrtvi (9:1,2,11; 11:7; 
17:8; 20:1,3; Rim 10:7). 

"andela bezdana, koji se na jevrejskom jeziku zove Avadon, a na 
grckom Apolion" Jevrejsko (aramejsko) ime znaci "unistenje" a 
grcko "unistitelj". U torn smislu se Avadon moze poistovetiti sa 
Seolom, mesto prebivanja mrtvih (Jov26:6; 29:22; 31: 12; Ps 88:11; 
Pri 15:11; 27:20). Robert Girdleston ovde ima zanimljivkomentar, u 
svom delu "Sinonimi SZ" - "Ova se rec na stotine mesta prevodi kao 
"propast". Kada se radi o Ijudima, onda se najcesce radi o smrti, a 
kada je rec o zemlji misli se na pustos, jalovost" (str. 273). U Jov 
28:22 njome se personifikuje sama smrt. To je tipicno i za svitke sa 
Mrtvog mora i drugu jevrejsku apokalipticnu literaturu. Ovo je 
donekle neobicno, zato sto je u SZ andeo smrti sluga Gospodnji (Izl 
12:23; Jov 15:21) pa i njegova sama personifikacija (Izl 12:13,29). Ali, 
ovaj andeo je voda ogavnih demonskih hordi. Moguce je da se i 
ovako iskazuje Bozija svemoc i kontrola nad svim. 
Neki napominju cinjenicu da je imperator Neron tvrdio za sebe da je 
inkarnacija Apolona, sto je grcka izvedenica Apoliona. Dve stvari idu u 
prilog ovome: (1) skakavci su zaista bili simbol Apolona; (2) Oba imena 
- Apolon i Apolion - dolaze iz istog recnickog korena. 

12 Prva nevolja prode; evo, dolaze jos druge dve za njom. 

Otk9:12 

9:12 Ovaj stih je vezan sa 11:14 i 12:2 

13 "Kad jezatrubio sesti andeo, cuo sam jedan glaskoji je dolazio 
iz cetiri roga na zlatnom zrtveniku koji stoji pred Bogom. 1 4 Glas 

163 



9,14-16 Otkrivenje 8:1-9:21 

rece sedmorici andela sa trubama: "Odresi cetiri andela koji su 
svezani na velikoj red Eufrat." 15 Oni odresise cetiri andela koji 
su bili spremni za taj cas, dan, mesec i godinu, da pobiju trecinu 
covecanstva. 16 Cuo sam da je broj te vojske bio dve stotine 
miliona konjanika. 

17 A konji i njihovi konjanici, koje sam video u videnju, izgledali 
su ovako: konjanici su imali na sebi oklope vatrene, plavetne i 
sumporne boje; glave konja bile su kao glave lavova, a iz njihovih 
usta izlazili su oganj, dim i sumpor. 18 Od ove tri posasti - ognja, 
dima i sumpora - koje su izlazili iz njihovih usta, pogibe trecina 
covecanstva. 19 Moc ovih konja bila je u njihovim ustima, i u 
njihovim repovima. Naime, njihovi repovi bili su slicni zmijskim 
glavama pomocu kojih mogu da naude". 

Otk 9:13-19 

9:14 "Odresi cetiri andela koji su svezani na velikoj red Eufrat" 

Tumaci skloni istorijskim izvorima, tvrde da su Parcani - pljackaske 
horde na konjima - prebivali na obalame Eufrata (I Enohova 56:5-8). 
Oni koji naginju SZ aluzijama pozivaju se na cetiri jahaca apokalipse u 
Zah 1:8; 6:1-8. Naime, njima odgovaraju ova cetiri andela. I oni su Boziji 
sud nevernom svetu (7:1). To sto su andeli vezani verovatno ukazuje na 
to da su pali, da su demoni (Sud 6). Oni donose smrt trecini covecanstva 
(st. 18). 

Upravo je severno podrucje reke Eufrat severno-istocna granica sa 
Obecanom zemljom (Post 15:18; Pnz 1:7; 11:24; Isu 1:4). 

9:15 "Oni odresise cetiri andela koji su bili spremni za taj cas, dan, 
mesec i godinu" Ispred imenice "cas" je odredeni clan. I ovo je 
iskazivanje Bozije suverenosti nad svim tokovima istorije (I Enohova 
92:2). To je veliko ohrabrenje za one koji trpe progone. 

9:16 "Cuo sam da je broj te vojske bio dve stotine miliona 
konjanika" Simbolican broj uzasnog mnostva zlih duhova koje se 
okomUo na nespaseni svet. Ovaj broj stoji nasuprot nebrojenom 
mnostvu andela koje sluze Gospodu (5:11; Pnz 33:2; Ps 68:17; Dan 7:10; 
lev 12:22; Juda 14). 

164 



Otkrivenje 8:1-9:21 9,17-20 

Neki spajaju ovo mnostvo sa Kinezima - najmnogoljudnijom 
nacijom na svetu. To je samo lep primer nasilja nad svetim tekstom, 
pokusaj da se drevni prorocki simboli rastumace dnevnim dogadajima. 
Nista novo. Oduvek su hriscani pokusavali da saznaju detalje 
buducnosti, da zadive jedni druge skoro ezotericnim znanjem. 

9:17-19 "A konji i njihovi konjanici" Konji i konjanici cine celinu. 
Zanimljivo je da su konji ti koji sire teror i smrt (st. 19). Crvena boja 
(vatra), plavkasta i sumporna isticu demonsku okrenutost razorenju - 
vatri, dimu i sumporu (st. 18). 

20 "All ostali Ijudi koji nisu izginuli od ovih posasti, nisu se 
pokajali zbog idola koje su nacinili svojim rukama. Oni nisu 
prestali da sluze demonima i idolima od zlata, srebra, bronze, 
kamena i drveta, koji ne mogu ni da vide, ni da cuju, niti da 
hodaju. 21 Nisu se pokajali ni za svoja ubistva, ni za svoja 
vracanja, ni za svoje bludnicenje, niti za svoje krade". 

Otk 9:20-21 

9:20 "Ali ostali Ijudi koji nisu izginuli od ovih posasti, nisu se 
pokajali" Ovo je posebno jasna tvrdnja o otkupljujucoj svrsi svih zala (st. 
21; 14:6-7; 16:9,11; 21:7; 22:17). 

Bog je sa raznim nevoljama bacenim na Egipat zeleo isto: (1) Hteo je 
da mu se Egipcani obrate i sluze; (2) Hteo je da mu se Izrael jos vise 
priblizi i sluzi mu (Pnz 27-28). I ove nevolje, vrlo slicne onima u SZ, 
imaju samo jedan cilj - pokajanje nespasenih; povratak Stvoritelju. Ali, 
Ijudi to ne zele. Njihova tvrdokorna nevera ih tera u sve gore i gore 
pobunjenistvo (Rim 1:24,26). 

"zbog idola koje su nacinili svojim rukama" Ova fraza je tipicno SZ 

upozorenje o idolatriji (Pnz 4:28; 28:36,64; 29:17; 32:17; Ps 115:4-8; 

135:15-18; Isa 2:8; 37:19; 40:19-20; 44:17; Jer 1:16; 10:3-5; Dan 5:23; 

Mih. 5:13). NZ klanjanje idolima uvek povezuje sa demonskim 

(16:14; 1 Kor 10:20; 1 Tim 4:1). 



165 



9,21 Otkrivenje 8:1-9:21 

9:21 Ova cetiri zla - idolatrija, ubistva, vracanja, bludnicenje - su 
tipicna za nacin zivota nevernih Ijudi (Rim 1-2). Naravno, pomenute su 
jos neke grupe u 13:15-17; 14:9; 16:2,9,11. 

"vracanja" Iz grcke red "'pharmakeia' (Gal 5:20) dolazi nam poznati 
pojam "farmacija". Mozda je rec o kakvom magicnom napitku, 
opijatu, poput "pelena" u 8:11. Drevni svet je koristio mnoge opojne 
supstance da bi doziveo "versku" ekstazu. 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Koji je izvor slikovitih predstava ovog poglavlja: (1) SZ; (2) 
Jevrejska apokalipticna literatura; (3) dogadaji i imperiji Rima? 

2. Odnose li se ovi dogadaji na: (1) prvi vek; (2) svaki vek; (3) 
buducnost? 

3. Treba li ova poglavlja da shvatimo doslovno ili slikovito? 

4. Koja je glavna istina poglavlja 8. i 9? 

5. U kom su odnosu pecati i case u ovim poglavljima? 

6. Zasto se pred Hristov dolazak povecava aktivnost i andela i 
demona? 



166 



Otkrivenje 10-11 

Otkrivenje 10-11 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Andeo saknjizicom 10:1-11 
Dva svedoka 11:1-19 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 

A. Prvi prekid u prorostvu (7. poglavlje) je bio izmedu 6. i 7. pecata. 
Drugi (10:1-11:14) je izmedu 6. i 7. trube. Ali, nema prekida izmedu 6. i 
7. zdele (16. poglavlje), s tim da je on na drugom mestu (poglavlja 12-14). 

B. Ovaj prekid, poput prvog, sluzi se slikama SZ (sator, oltar, 
Jerusalim). Jevrejske aluzije u 7. poglavlju ukazivale su na NZ Boziji 



167 



Otkrivenje 10-11 

narod. Tako je i u ovim poglavljima. Slike poticu iz Dan 9, ali su 
prilagodene grcko-rimskom svetu 1. veka. 

"Jevrejsko tumacenje ne vidi kako da uskladi ovo poglavlje sa 
kontekstom poglavlja 10, ne vidi paralelizam sa prekidom otvaranja 
pecata (7. poglavlje). Ne vidi znacaj dva svedoka, ne razume naredna 
poglavlja knjige (posebno odeljak 12-13). Zato je najbolje da u 11. 
poglavlju vidimo citavu hriscansku zajednicu (Alan Dzonson, 
"Otkrivenje", str. 104). 

C. Dok Alan Dzonson vidi 11. poglavlje u bitnoj povezanosti sa 
odeljcima 7,10 i 12-13, Dzordz Lad smatra da je to odvojena literalna 
celina, jer govori o izbavljenju Jevreja i njihovom konacnom spasenju 
(Mt 23:39; Lk 21:24; Rim 11:26). {Commentary on the Revelation of John, 
str. 150-151). 

Tesko je odluciti se za jedno ili drugo glediste. Nema sumnje da ce 
poslednje vreme doneti ispunjenje svih Bozijih obecanja danih Izraelu. 
Doci ce do velikog duhovnog probudenja, bilo medu pravim Jevrejima ili 
prozelitima, i mnogi ce se okrenuti Hristu (Zah 12:10). Ovo je deo 
Pavlove argumentacije u Rim 11. Treba red da kontekst Otk 7,10, 12-13 
ima prostora za zastitu celokupnog Bozijeg naroda, kao i za sud nad 
nevernicima. Zato je nepotrebno prenaglasavati i koncept obracenih 
Jevreja i ideju podeljenosti Jevreji - mnogobosci. 

D. Hoce li na kraju sveta i veka biti dve grupe svedoka ili samo jedna? 
Tako je tesko izboriti se sa svakim simbolom ove knjige. Verujem da bi 
apostol Jovan upotrebio drugi stU pisanja, drugaciji zanr da je hteo da 
doslovno poruci nesto vernicima svakog doba. 

Da li su "dva svedoka" kod koji je za vernike onog doba imao posebno 
znacenje? Nemamo konacne odgovore. Jovan crpi svoje predstave iz 
razlicitih izvora: SZ, apokaliptika, kultura Grcke i Rima, Bliskoistocna 
mitologija (Otk 12). Da li su ga u svemu tome razumeli prvobitni citaoci? 
Mozda i nisu svaki detalj, simbol, ali svakako jesu zanr u celini! Svakako 
nisu zahtevali doslovno istorijsko ispunjenje svakog detalja. 
Ipak, moj oprez i bojazan dok ovo tvrdim je u sledecem - Kako su pisci 
NZ tumacili SZ prorostva? 



168 



Otkrivenje 10-11 

U Hristovom zivotu su cesto videli kako se mnoge prorecene stvari 
doslovno ispunjavaju. A neka od tih ispunjenja su bila upravo igra reci, 
rabinsko shvatanje tipa i antitipa simbola. Vodstvo Duha (ili Isusovo 
ucenje, Lk 24:13-35) je pomoglo apostolima da svoj istorijski kontekst 
shvate u svetlu SZ prorostava. Moguce je da ce se isto dogoditi sa 
poslednjom generacijom hriscana, posebno progonjenih vernika. AH, 
savremeni tumac ne moze da teologijom ili hermeneutikom predvidi 
znacenje tih detalja, (1) da silom stavlja istoriju u apokalipticni tekst, (2) 
da tezi doslovnom ispunjenu svega sto cini ovaj slozeni stil pisanja. 
Vreme ce otkriti sve! 

E. Literalni obrazac slika otvaranja pecata i trubljenja truba je skoro 
isti. I jedni i drugi dovode Ijudsku istoriju njenom kraju (c6:12-17; 
11:15-19). 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Zatim sam video jednog mocnog andela kako silazi sa neba. 
Bio je obavijen oblakom, a oko svoje glave imao je dugu. Lice mu 
je bilo kao sunce, a njegove noge kao vatreni stubovi. 2 U svojoj 
ruci je imao otvorenu knjizicu. Tada je stao desnom nogom na 
more, a levom na zemlju, 3 i povikao veoma glasno, kao kad rice 
lav. Kad je povikao, progovorise sedam gromova kroz 
grmljavinu. 4 A kad su gromovi progovorili, hteo sam da pisem, 
ali sam zacuo glas sa neba: "Ostavi skrivenim to sto je reklo 
sedam gromova; to ne zapisuj!" 

5 A andeo koga sam video da stoji na moru i na zemlji, podize 
svoju desnicu prema nebu, 6 pa se zakle Onim sto zivi u sve 
vekove, Onim ko j i j e stvo rio neb o i sto j e na nj emu, zemlj u i sto j e 
na njoj, i more i sto je u njemu, govoreci: "Nece biti odlaganja! 7 
Nego u dan kad zatrubi sedmi andeo. Bog ce privesti kraju svoj 
tajni naum, koji je objavio svojim slugama, prorocima". 

Otk 10:1-7 



169 



10,1-3 Otkrivenje 10-11 

10:1 "Zatim sam video jednog mocnog andela kako silazi sa neba" 

Primetimo da se Jovan vraca na zemlju posle vizija u poglavljima 4. i 5. 
(ako je poziv Jovanu, u 4. poglavlju, deo vaznesenja crkve, da li se i ona 
sada vraca?). Andeo je opisan na nacin kojim SZ opisuje JHVH i Hrista u 
Otk 1:12-20. Zato mnogi tumaci smatraju da je ovo sam Gospod. Ipak: 

1. Hrist nikada u Otkrivenju nije nazvan andelom. 

2. Postoje i drugi mocni andeli u ovoj knjizi (5:2; 18:21). 

3. Ovaj andeo se zaklinje Bogom (st. 6), sto je neprimereno 
Hristu. 

4. Andeo iz Dan 10 je opisan na slican nacin. 

Moguce je da pisac stvara kontrast ovog bica sa onim iz Bezdana (Otk 9 ) . 

Ali, dok andeo iz Bezdana ima jasne zapovesti, ovaj nastupa sam. 

Moguce je da je rec o aluziji na mocno bice iz Dan 10:5-6 (Mihailo), 

arhandela Izraela u Dn 10:13; 12:1. 

"Bio je obavijen oblakom" SZ u oblacima vidi Bozije povlasceno 
prevozno sredstvo (Ps 97:2; 104:3; Dan 7:13; Dl 1:9). 
"a oko svoje glave imao je dugu" Mnogi u ovome vide aluziju na 
4:3, kao opis mod i titula samog bozanstva. Mozda se ukazuje na Jez 
1:28, gde duga obavija Bozije kocije. 
"Lice mu je bilo kao sunce" Jos jedan opis koji upucuje na 
proslavljenog Hrista u 1:16 (Mt 17:2). 

"a njegove noge kao vatreni stubovi" I ovo podseca na Hrista iz Otk 
1:15. 
10:2 "U svojoj ruci je imao otvorenu knjizicu" Mnogo se i ovoj 

knjizi raspravljalo. Neki u njoj vide onu, sada otvorenu "malu knjigu" iz 

5:1. Ipak, ovde se koristi druga grcka rec - biblaridion -dok je u 5:1 

biblion. Neki vide vezu sa Jez 2:8-3:14. Posto ovaj andeo svakako nije 

Hrist, veza sa JezekUjevim prorostvom je najlogicnija. 

"Tada je stao desnom nogom na more, a levom na zemlju" Neki 
tumaci u ovom simbolu vide univerzalnost poruke. Kakogod, 
velicina ovog bica je zapanjujuca. Rabini (Talmud) spominju andela 
Sandelfona koji je 1000 km. veci od bilo kog andela (Hagigah, 13b). 
10:3 "i povikao veoma glasno, kao kad rice lav" "Rika" (mukaomai) 

je u Pismu najcesce oglasavanje vola. U svakom slucaju, SZ ima vise 



170 



Otkrivenje 10-11 10,4-6 

naznaka po kojima Bog grmi kada govori, kao lavkada rice ( Jer 25:30; Os 

11:10; Jl 3:16; Am 3:8). 
"progovorise sedam gromova kroz gmiljavinu" Moguca tumacenja 
ovih glasova: (1) aluzija na 7 Bozijih glasova u Ps 29:3-9; (2) paralele 
sa 7 pecata i 7 truba, kao merom suda za nevernike (8:5; 11:19; 
16:18) radi pokajanja; (3) glas koji dolazi sa Bozijeg trona (4:5). Hi se 
misli na 7 duhova Bozijih (1:4; 4:5; 5:6, prema Isa 11:22). 
10:4 "Ostavi skrivenim" Nekoliko je mesta u Pismu gde se dato 

otkrivenje pecatilo za kasnije vreme: (1) DanUo (Dan 8:26; 12:4,9) (2) 

Pavle (2 Kor 12:4). Opet, Jovan u 22:10 upozorava da se red ovog 

prorostva ne zapecacuju. 

10:5 "podize svoju desnicu prema nebu" Gest pri zaklinjanju (Post 

14:22; Izl 6:8; Br 14:30; Pnz 32:40; Jez 20:15,28; Dan 12:7). Sam cin 

zaklinjanja odgovara Bozijoj slavi. 

10:6 Pozivanje Bozijeg imena je u dva prepoznatljiva SZ koncepta: 

(1) JHVH, od jevrejskog glagola "biti" (Izl 3:14). "Jesam ono sto jesam" 

je zavetno Bozije ime koje istice Boga kao Spasitelja i Otkupitelja (Post 

14:19; Izl 20:11; Nem 9:6; Ps 146:6); (2) Elohim, opisuje Boga u Post 1 kao 

onog koji stvara, odrzava i brine se za svenazemlji (Post 14:19; Izl 20:11; 

Nem 9:6; Ps 146:6). Ovaj zavet osigurava tacnost andelove poruke. 
"Nece biti odlaganja" Doslovno "vremena (chronos) vise nece biti". 
Rekli smo da je pojam vremena u ovoj knjizi vrlo fluidan, iz nekoliko 
razloga: (1) dve reci opisuju vreme - chronos, proticanje vremena 
(10:6); (2) kairos, kao posebno, sezonsko vreme, dogadaj (1:3; 
11:18;12:12,14); "vreme je blizu" (1:3; 3:11; 22:10); „dolazim skoro" 
(2:5,16; 22:7,12,20); "dolazim kao lopov" (3:3; 16:15). Svi ovi izrazi 
prenose utisak neposrednosti. Ipak, neki odeljci naglasavaju 
odlaganje, kasnjenje (6:11; 10:6; 14:13). Sledeci idiom istice da Dan 
suda i nagrade jeste vec tu, "svrseno je" (16:17; 21:6), Hi "vreme se 
ispunilo" (11:18; 20:12). 

Ovu fluidnost su koristili razni pravci u tumacenju kako bi naglasili 

odredena vremenska razdoblja (1. vek; svako doba; poslednji narastaj). 

Andeo se zavetuje da poslednji dogadaji upravo pocinju. Molitve 

mucenika su uslisene! 



171 



10,7 Otkrivenje 10-11 

10:7 "Bog ce privesti kraju svoj tajni naum" Nekoliko je znacenja 
ovog izraza: (1) Pavle njime opisuje Boziji vecni naum spasenja i za 
Jevreje i za neznabosce (Ef 2: 11-3: 13); (2) Samo Otkrivenje ovu tajnu 
istice kao deo svojih vizija (1:20; 17:5,7), ali u ovom stihu se jasno 
ukazuje na plan otkupljenja, kao sto i Pavle cini u Rim 16:25-26 i Ef 2: 
11-3:13. 

Moguce je da Jovan celu frazu uzima od proroka Danila, posebno iz 
2. poglavlja (2:18,19,27,28,29,30,47). Bog hoce i moze da objavljuje svoje 
tajne, svoja dela. On zna sve i nadgleda ceo tok istorije. 

Posebna tema: Boziji plan otkupljenja - "tajna" 

A. U Sinoptickim evandeljima pojam tajne otkrivamo iz delova 
Isusovih prica, parabola: 

l.Mk4:ll 
2. Mt 13:11 
3.Lk8:10 

B. Pavle pojam tajne koristi na nekoliko nacina: 

l.Delimicno"otvrdnuce" Izraelaradiprikljucenjaneznabozaca 
Bozijem spasenju. To ce pobuditi svetu Ijubomoru Jevreja da 
prihvateodavnoprorecenogiposlanogMesiju (Rim 11:25-32). 

2. Evandelje se objavljuje svakome i po celom svetu, svima koji 
ce prici Bogu kroz Hrista i u Hristu (Rim 16:25-27; Kol 2:2). 

3. Vernici ce dobiti novo telo o vaskrsenju i Hristovom 
povratku(l Kor 15:5-57; 1 Sol 4:13-18). 

4. Sazimanje svega sto jeste i postoji u Hristu (Ef 1:8-11). 

5. Obraceni Jevreji i pagani su braca i sestre u istoj veri (Ef 
2:1-3:13). 

6. Bliskost Hrista i crkve je opisana bliskoscu supruznika u 
braku(Ef 5:22-33). 

7. Pagani su po evandelju deo zavetnog naroda. Po Duhu 
prebivaju u Hristu i rastu u hristolikosti, a to je dugo ocekivana 
obnova nase bogolikosti koju je pad u greh izopacio (Post 
1:26-27; 5:1; 6:5,11-13; 9:6; Kol 1:26-28). 

172 



Otkrivenje 10-11 10,7-8 

8. Kraj vremena i pojava Antihrista (2 Sol 2:1-11) 

9. Josjednanaznakaranocrkvenogshvatanjatajne (1 Tim 1:16) 

C. U knjizi Otkrivenja tajna se tice znacenja simbola apokalipse: 

1. 1:20 

2. 10:7 

3. 17:5,6 

D. Covek sam po sebi ne moze nista da otkrije. Bog mora da mu 
objavi duhovnu istinu. Bez ovoga je nemoguce da saznamo i razumemo 
vecni plan spasenja za sve Ijude (Post 3:15) 

8 Zatim sam cuo glas sa neba koji mi je ponovo rekao: "Idi i uzmi 
otvorenu knjigu iz ruke andela koji stoji na moru i na zemlji!" 9 
Otisao sam k andelu i rekao mu da mi da knjizicu. A on mi rece: 
"Uzmi i pojedi je; bice ti gorka trbixhu, ali ce ti u ustima biti 
slatka." 10 Uzeo sam knjizicu iz andelove ruke i progutao je. Bila 
mi je slatka u ustima, a gorka u trbuhu. 11 Onda mi rekose: 
"Treba ponovo da prorokujes o mnogim narodima, 
narodnostima, jezicima i carevima." 

Otk 10:8-11 

10:8 "Zatim sam cuo glas sa neba koji mi je ponovo rekao" Mnogo 
je nagadanja oko identiteta ovog govornika. Neki misle da je to Bog sam, 
Hrist, ili Duh Sveti, mozda mocni andeo. 

U St. 1 1 imenica "glas" je u mnozini, sto verovatno ukazuje na Boziju 
trojicnost. Ovaj plural je poznat u SZ (ime Elohim, "kao mi". Post 1:26; 
3:22; 7:11; Isa 6:8) i ima nekoliko objasnjenja: 

1. U teologiji se koristi pojam "bozanski plural", kao nacin 
prenosenja vazne istine. 

2. JHVH govori u mnozini na saboru andela (1 Car 22:19; jov 
1:6; 2:1; Jer 23:18; Dan 7:10). 

3. Pocetni, prakoncept Bozije trojicnosti (Ps 110:1; Zah 2:8; 
17:10). 



173 



10,9-11,1 Otkrivenje 10-11 

10:9 "Uzmi i pojedi je" Aluzija na Jez 2:8-3:14 ili Jer 15:16-17. 
Simbol odredenja onih koji treba da govore Boziju poruku. "Knjizica" je 
sazetak te poruke: sigurnosti za vernike (kaomed, Ps 19:10-11; 119:103) i 
suda za neverenike (gorka je). Ovo nije onaj svitak iz 6. poglavlja. Ovo je 
poruka mocnog andela (st.7-11). 

10:11 "Onda mi rekose" Mocni andeo, ili sam Trojedini 
opunomocuju Jovana kao pisca prorostva ili kao ambasadora. 

"mnogim narodima, narodnostima, jezicima i carevima" Ista fraza 
se koristi izanevernike (11:9; 13:7-8; 14:6; 17:15) i za vernike (pre 
Dana suda, 7:9; 15:4; posle Dana suda 21:24,26; 22:2). Ove red mogu 
da se odnose i na propovedanje evandelja svim narodima (Mt 24:14; 
Mk 13:10) ili na ograniceni Boziji sud u sklopu njegovog poslednjeg 
pravednog gneva. 

1 "Zatim mi je data trska slicna stapu, te mi je receno: "Ustani i 
izmeri hram Boziji i zrtvenik, te izbroj one sto se mole u njemu." 

2 A spoljasnje dvoriste hrama izostavi, ne meri ga, jer je dato 
mnogoboscima, koji ce gaziti svetim gradom cetrdeset i dva 
meseca. 3 A ja cu poslati dvojicu svojih svedoka, da u zalbenoj 
odeci prorokuju hiljadu dvesta i sezdeset dana. 4 Oni su dve 
masline i dva svecnjaka koji stoje pred Gospodarem zemlje. 5 A 
ako ko pokusa da im naudi, oganj izlazi iz njihovih usta i 
prozdire njihove neprijatelje. Ako neko hoce da im naudi, mora 
ovako da pogine. 6 Oni imaju moc da zatvore nebo da ne pada 
kisa dok prorokuju, kao i moc da vodu pretvore u krv i da udare 
zemlju svakojakim posastima, kad god to zazele". 

Otk 11:1-6 

11:1 "trska slicna stapu" U prethodnoj akciji Jovan je posmatrao 
andela, a sada - u sedmoj trubi - i sam je deo svega. Trska za merenje je 
stara SZ mera, horizontalni merni instrument. Bila je duga izmedu tri i 
sedam metara (Jez 40:5-42:20). 

"Ustani i izmeri" Ovo merenje oslikava: (1) obecani rast i zastitu 
(Jer 31:39). Mozda se misli na Jezekiljev hram s kraja vremena (Jez 
40-48) iliZaharijin Novi Jerusalim (1:16; 2:1-13); (2) Sud (2 Sam 

174 



Otkrivenje 10-11 1 1,2 

8:2; 2 Car 21:13; Isa 28:17; Plac 2:8). Poput pecata iz 7. poglavlja i 
ovaj postupak je znak Bozije brige o njegovima. Ako je ovaj prekid 
paralelan sa onim u 7. poglavlju, onda ovaj hram pripada svom 
Bozijem narodu (obracenim Jevrejima i neznaboscima). Onda je 
paralelan i Otk 12. 

"hram Boziji i zrtvenik, te izbroj one sto se mole u njemu" Identitet 
ovog hrama zavisi od smera tumacenja. Ukoliko pretpostavimo da 
Jovan svoje predstave uzima iz Jez 40-48, onda je rec o hramu 
poslednjih vremena u Jerusalimu (2 Sol 2:4). Ako je ovo aluzija na 
Zah 2, onda je hram sinonim za Novi Jerusalim, grad Boziji. Ukoliko 
smatramo da je ovo nebeskihram (7:15; 11:19; 15:58; Jev 9:23), onda 
je rec o mnostvu iz 7:9 (Crkva, i zena iz Otk 12) i ceo fokus je na 
njemu (21:15-16). 

Zanimljivo je da je Jovanu receno da prebroji mnostvo koje slavi. 

Neobicna terminologija. Ova slika ukljucuje u sebe vise od gradevine. 
1 1:2 "spoljasnje dvoriste hrama" Koncept ovog dvorista se istorijski 

oslanja na dvoriste za neznabosce u Irodovom hramu. Nekoliko je SZ 

ideja o "gazenju predvorja" hrama u Jerusalimu od strane neznabozaca 

(Ps 79:1-7; Isa 63:18; Dan 8:13; Zah 12:3 u LXX). Gospod Isus je u Lk 

21:24 najverovatnije mislio na Dan 8:13. 
"mnogobosci" Vidi 2:26 i 10:11 

"cetrdeset i dva meseca" Prorocki broj vremena progona. "Gazenje 
trema" je poslovica kojom je SZ Boziji narod nazivao vreme 
dominacije nevernika, kroz razlicite periode vremena. Od Antioha 
Epifana, preko Rimljana 70. god., pa sve do Antihrista. 

Dakle, 42 meseca, u raznim ekvivalentima, spominju se u vise navrata u 

Svetom pismu. Pocetak je u Danilovoj knjizi: 

1. Dan 7:25; 12:7 "za vreme, za vremena, i za po vremena", iH 
1.277 dana ("vreme" je verovatno godina dana). 

2. Dan 8:14 pominje 2.300 veceri i jutara 

3. Dan 12:11 pominje 1.290 dana 

4. Dan 12:12 pominje 1.335 dana. Slicna fraza je u Otk 12:6 
(1260 dana) i 13:5 (42 meseca). 

Kada se svi ovi brojevi uzmu u obzir u svojoj razlicitosti, jasna je 
njihova simbolika. Cak i ako su oko 42 meseca, oni ukazuju samo na 



175 



11,3 Otkrivenje 10-11 

jedno - vreme progona. Kako je 3 Vi polovina broja 7, to je znak da ce 
vreme progona biti skraceno (Mt 24:22; Mk 13:20; Lk 21:24). Ograniceni 
sud je mocan dokaz Bozije Ijubavi. 

"svetim gradom" (Isa 52:1; Mt 27:53). Ako pratimo tumacenje Otk 
3:2 kao napomenu o NZ vernicima, isto pravilo vredi primeniti i 
ovde. U narednim poglavljima ove knjige ovo se odnosi na Boziji 
narod (20:9; 21:2,10; 22:19). 
Jovan se sluzi SZ metaforama i primenjuje ih na NZ vernike. Crkvu cine i 
obraceni Jevreji i obraceni mnogobosci. U celom Otkrivenju nema 
naglaska na bilo kakvoj podeli izmedu Jevreja i drugih naroda, u 
nacionalnom smislu. "Nema vise Jevreja i Grka" (1 Kor 12:13; Gal 3:28; 
Kol3:ll). 

1 1:3 "A ja cu poslati dvojicu svojih svedoka" Bog Otac govori kroz 
svog Sina, prema st. 8 (postoje odredeni problemi u grckim prepisima sa 
zamenicom, koje nema u p i No. 

"dvojicu svojih svedoka" Mnogo je teorija o tome ko su ovi svedoci: 

1. Aluzija (st. 4) je iz Zah 4:3,11,14. Prorok govori o povratku 
"Davidovih potomaka", Zorovavelja, i potomaka 
Prvosvestenika, Josue. Oni su Duhom ispunjene vode (dva 
stabla masline) koji ce povesti narod iz vavilonskog ropstva 
(obnovljeni Boziji narod). 

2. Dva svecnjaka (1:20) ukazuju na dve verne crkve: Smirnu 
(2:8-11) i Filadelfiju (3:7-13). 

3. Dva svedoka su simbol sudskog procesa (Br 35:30; Pnz 17:6; 
19:15). 

4. Opis svedoka ukazuje na Iliju (donose susu, st. 6, 1 Car 17:1; 
18:1; Lk 4:25; Jak 5:17) i Mojsija (pretvaranje vode u krv, st. 6, 
Izl 7:17-19). Obojica su bila sa Isusom na gori Preobrazenja (Mt 
17:4). 

5. I Enohova 90:31 (vankanonska meduzavetna apokaliptika), 
kao i dva rana crkvena oca - Tertulijan i Hipolit - podsecaju da 
su dvojica, jedini iz SZ koji nisu umrli prirodnom smrcu, Enoh 
(Post 5:21-24) i Ilija (2 Car 2:11). 



176 



Otkrivenje 10-11 11,4-6 

Licno mislim da je rec o simbolima svedocanstva citavog Bozijeg naroda. 
Jer, i ovaj odeljak je iste strukture kao i odeljak o 7 pecata, kao i pauza u 
prorostvu, zatim sedam truba sa pauzom. Tako i 144.000 (vernih Jevreja) 
i nemerljivo mnostvo (verni iz svih naroda), kao i ova dva svedoka 
oslikavaju Crkvu. 

"zalbenoj odeci" Dva su znacenja: (1) znak zalosti i pokajanja (Post 
37:34; 2 Sam 3:31), (2) redovna odeca proroka (2 Car 1:8; Isa 20:2; 
Zah 13:4). 

"prorokuju hiljadu dvesta i sezdeset dana" 42 meseca po 30 dana 
daje 1.260 dana. Za to vreme ce se propovedati evandelje, za vreme 
uzasnog progona od bezboznih naroda (Mt 24:8-14, 21-22). Ovaj 
simbol potice iz Dan 7:25; 12:7 i srece su u Otk 12:6; 13:5 
11:4 "Oni su dve masline" Ovo je aluzija na Zorovavelja, potomka 
kralja Davida, povratnika iz VavUona. Drugi je Josua, potomak 
Prvosvestenika Arona (Zah 4:3,1 1,14). Ovo mozda ukazuje da ce svedoci 
evandelja u poslednja vremena predstavljati Mesiju kao kralja i kao 
svestenika. Isus je i jedno i drugo. Ova dva nadahnuta propovednika 
donose Bozije svetlo (Zah 4) u grehu ogrezlom svetu (zalutali Izrael je 
sadazalutalo covecanstvo, Isa 6:9-11; 43:8-13; Jer 5:21-29; Jez 12:2). 

11:5 "A ako ko pokusa da im naudi, . . . Ako neko hoce da im naudi" 
Uslovna recenica ukazuje na mogucnost da tako i bude - Neko ce da im 
naudi. Ali, svedoci ce biti savrseno zasticeni sve dok ne urade svoju 
misiju. 

"oganj izlazi iz njihovih usta i prozdire njihove neprijatelje" 
Primetimo da iz istog izvora njihove silne poruke izlazi i ova sila. 
Usta su u Otkrivenju mocno oruzje, jezik je poput maca (9:17; 19:15; 
Jev4:12). 
11:6 Sva ova dela silno podsecaju na proroka Ihju (1 Car 17:1) i 
Mojsija(Izl 7:17-19). 

7 "A kad zavrse svoje propovedanje, zver koja izlazi iz bezdana 
zaratice protiv njih, pa ce ih pobediti i ubiti. 8 Njihova telesa 
lezace na trgu velikog grada, koji se u duhovnom smislu zove 
Sodoma i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. 9 Ljudi iz 
raznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti gledace njihova 

177 



1 1, 7-8 Otkrivenje 10-11 

telesa tri i po dana, i nece dozvoliti da se njihova telesa sahrane u 
grob. 10 A stanovnici zemlje likovace nad njima i slaviti, te slati 
darove jedni drugima, jer su ta dva proroka namucila stanovnike 
zemlje". 

Otk 11:7-10 

1 1:7 "zver koja izlazi iz bezdana" Jos jedna slika iz Dan 7. Ova zver 
je jedna od cetiri koju pominje prorok Danilo. Ona je znak poslednjih 
dana i sluzi Antihristu (2 Sol 2:3). Bezdan je, rekli smo, prebivaliste 
demona (9:1; 20:1). 

"zaratice protiv njih, pa ce ih pobediti i ubiti" Misli se na Dan 7:21, 
sto ce u punini da se oslika u Otk 13. Ova fraza naslucuje da su dva 
svedoka slika velikog mnostva vernika. Nisu postedeni progona, 
mucenja i smrti. 
11:8 "Njihova telesa lezace" Ponizavanje i obest nad lesevima je 
iskazivanje moci zla i Zloga (st. 9). AH, Bog se ne da izrugivati. Naime, 
ovo ponizenje Gospod ce upotrebiti da kroz njihovo vaskrsenje pokaze 
svoju svemoc i potvrdi istinitost njihove poruke. 

"na trgu velikog grada" Verovatno opis Jerusalima. Koliko god 
slikovit, ovaj opis jasno ukazuje na duhovnu borbu izmedu 
ovozemaljskog i nebeskog carstva. Dakle: 

1. Fraza "veliki grad" se koristi u slucaju Vavilona ili Rima 
(16:19; 17:18; 18:10,16,18,19,21). 

2. Jerusalim je nazvan Sodomom u Jez 16:46-49 i Isa 1:9-10, 
nikada Egiptom. Sodoma i Gomora su drevne slike najcrnjeg 
moguceg zla. 

3. "gde je i njihov Gospod bio raspet" ukazuje na prestonicu 
Jevreja, ali moze da bude i eufemizam za sistem svetskog zla koji 
je protivan Bogu. 

4. "Ljudi iz raznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti" u st. 9 
ukljucuje: 

a) grad koji ce oslikavati ceo svet, sto vise odgovara Rimu 
nego Jerusalimu. 

b) "grad" je cesta metafora pobunjenog sveta (Post 4:17; 
10:8-10) 

178 



Otkrivenje 10-11 1 1,9-12 

5. "A stanovnici zemlje likovace nad njima i slaviti" u st. 10, 
pokazuje da je poruka dvojice svedoka vise bila za sav svet nego 
za Jevreje. 
Sve ukazuje na trajni kosmicki sukob carstva ovog sveta i carstva Mesije 
(11:15), posebno Dan 2 i Ps 2. 

11:9 "Ljudi iz raznih naroda, plemena, jezika, i narodnosti" Vidi 
10:11 

"tri i po dana" Vreme st. 9 i st. 1 1 daju broj 7, tako cest u 
Otkrivenju. A to je savrseno vreme da Gospod deluje. 
11:10 "te slati darove jedni drugima" Neki u ovome vide izopaceni 
praznik Purim (Jes 9:19,22). Moguca je i aluzija na Jn 16:20 ("svet ce 
likovati"). Ali, ova bahanalija samo istice silu poruke ovih svedoka nad 
kojom se ljudi tvrdokornih srca nisu pokajali (9:20-21; 16:9,11). 

1 1 "Ali nakon tri i po dana, Bog udahnu duh zivota u njih, te oni 
stadose na svoje noge, pa veliki strah obuze one koji su ovo 
gledali. 12 Tada zacuse snazan glas sa neba kako im govori: 
"Uznesite se ovamo!" Oni se uznese na oblaku u nebo, dok su ih 
njihovi neprijatelji gledali. 

13 U taj cas nastade veliki zemljotres, te srusi deseti deo grada i 
usmrti sedam hiljada ljudi. Ostali se uplasise, pa proslavise Boga 
nebeskog". 

Otkll:ll-13 

11:11 "Ali nakon tri i po dana" Kod proroka Danila ovaj broj je 
simbol vremena progona. Vidi vise o tome u 11:9. 

"Bog udahnu duh zivota u njih" Misao iz Jez 37, iz snazne scene 
doline sa suvim kostima. Ovde imamo igru reci. Jevrejski "ruah" 
znaci dah, vetar, duh (na grckom pneuma) . 
11:12 "Tada zacuse snazan glas sa neba kako im govori: "Uznesite 
se ovamo!" I dok jedni u 4:1 vide tajno vaznesenja cele Crkve - gde je i 
Jovan uzdignut - drugi to vide u ovim recima. Naime, to je teorija o 
uzimanju Crkve u sredini Velikih nevolja. Dva svedoka su predstavnici 
tog slavnog dogadaja. Ovi stavovi su jos jedan primer kako nase teoloske i 



179 



11,13-14 Otkrivenje 10-11 

dogmatske predrasude vrse nasilje nad simbolima tesko razumljivih 

tekstova. 

"Oni se uznese na oblaku u nebo" Nebeski transport! I Mesija 
dolazi na oblacima, prema Dan 7:13, bas kako se i vratio na njega po 
vaskrsenju (Dl 1:9). Evandelja nam jasno oslikavaju ovaj slavni 
prizor Gospodnjeg povratka (Mt 24:30; 26:64; Mk 13:26; Otk 1:7; 
14:14). 
1 1 :1 3 "U taj cas nastade veliki zemljotres, te srusi deseti deo grada" 

Sedam stihova Otkrivenja govori o zemljotresu (6:12; 8:5; 11:13,19; 

16:18). Bog i kada sudi trajno pokazuje da hoce rado da ogranici 

zasluzenu platu Ijudskih greha. Fraza je moguca aluzija na Jez 38:17-23. 
"Ostali se uplasise, pa proslavise Boga nebeskog" Raspravlja se i 
oko toga ko su "ostali": 

1. Stanovnici Jerusalima (Zah 12:10) ili Rima. 

2. Spaseni kroz period Velikih nevolja, iskreno pokajani. 

3. Obraceni Jevreji, Rim 9-11. 

4. Ljudi, poput Navuhodonosora i Kira, koji su videli Bozija 
dela, ali se nisu iskreno obratili. 

Mislim da je u kontekstu tekstova 9:20-21; 14:7-8; 16:10, resenje broj 4 
najprimerenije. Stih 16:9 pokazuje da je iskreno davanje slave Bogu uvek 
plod iskrenog pokajanja. Zato je sasvim moguce da su i ovi ljudi iskreno 
poverovali (bili Jevreji ili mnogobosci). Upravo to dokazuje svrhu 
Bozijeg suda (9:20-21; 16:9,11). 

14 Druga nevolja prode, evo, ubrzo dolazi treca. 

Otk 11:14 

ll:14Misao upozorenja i prelaza na nove dogadaje (9:12; 12:12). 

15 Kad je sedmi andeo zatrubio, odjeknuse snazni glasovi na 
nebu, koji su govorili: 

"Nastalo je carstvo nasega Gospoda 

i Izabranika njegovog. 

On ce vladati u sve vekove." 



180 



Otkrivenje 10-11 11,15 

16 A dvadeset i cetiri staresine koji sede na svojim prestoljima 
pred Bogom, padose nicice na zemlju i poklonise se Bogu, 

Otk 11:15-16 

11:15 "carstvo nasega Gospoda" Neki prevodi imaju mnozinu - 
"carstva". Nepotrebno, jer to resenje ne nudi nijedan pouzdani 
manuskript. 

"Nastalo je" Aorist medij. Vladavina sistema ovog palog sveta 
zavrsava, zapocinje Bozija vladavina (12:10). Doba Duha je doslo u 
punini. Jos jedan dokaz teorije rekapitulacije. Naime, Drugi dolazak 
se desava na kraju svakog od tri ciklusa zla: pecata (6:12-17); truba 
(11:15-18); zdela (st. 19). Otkrivenje ne daje hronoloski sled 
dogadaja. Ono je drama otkupljenja u tri cina koji pokrivaju isto 
vreme, ali svaki put sa jacim stepenom suda (1/4, 1/3, sve). 
"naseg Gospoda" Otac i Sin su u savrsenom jedinstvu. Sada je 
ispunjeno sve iz 1 Kor 15:24-28 i Ef 5:5. Neki ovde vide aluziju na 
Zah 14:9, sto je vrlo moguce, posto su proroci Danilo, Jezekilj i 
Zaharija omiljeni izvori apostola Jovana. 

"On ce vladati u sve vekove" Vladavina naseg Boga je vecna (Izl 
15:18; Ps 10:16; 29:10; Isa 9:6-7; Dan 2:44; 4:34; 7:14,27; Lk 1:33; 1 
Sol 4:17; 2 Pet 1:11). Cak je i Hristovo hiljadugodisnje carstvo 
privremeno! Ovo je ispunjenje Gospodnje molitve iz Mt 6:10 - 
Bozija volja sa neba se u potpunosti ostvaruje na zemlji. 
Carstvo Bozije je velika tema i evandelja i Otkrivenja. Postoji 
odredena fluidnost i napetost izmedu ove stvarnosti (post-milenijalizam 
i a-milenijalizam) i one koja dolazi (istorijski dispenzacionalizam i 
disepenzacioni pri-milenijalizam). Ista fluidnost je i izmedu zemaljskog 
(milenijum) i vecnog. Neki tumaci, skole i pravci tumacenja, pa i 
denominacije pocivaju na ovome, ali zanemaruju drugu stranu ove 
siroke slike. Rade podreduju sve svojim pretpostavkama i strogim 
teoloskim sistemima. Nama, Ijudima sa Zapada je vrlo tesko da 
prihvatimo tu zanrovsku nesigurnost, nedorecenost, tu napetost 
apokaliptickog stUa pisanja. Nas Otac i njegov Hrist su vladali, vladaju i 
vladace. To je poruka, to je srce i sustina ove knjige, pa su zato detalji 
nevazni! Verovatno ce za odredeno vreme Mesija vladati kroz 

181 



11,17 Otkrivenje 10-11 

hiljadugode (1 Kor 15:23-28). Verovatno ce i Izrael biti u zizi svega toga. 
Ali, slike i simboli Otkrivenja se ticu sveopste Crkve a ne Izraela (Dan 
2:34-35,44). Licno ostavljam mogucnost ucesca Izraela u poslednjim 
danima zbog Bozijih obecanja Avramu i njegovim potomcima (Isa 9:6-7, 
Zah 12:10). A ta obecanja su sigurna koliko i sam Boziji karakter (Zah 
36:22-38). 

17 "govoreci: 

"Zahvaljujemo ti, Gospode, 

Boze, Svedrzitelju, 

koji jesi i koji si bio, 

sto si uzeo svoju veliku silu 

i zacario se. 

18 Pobesnese narodi, 

ali tvoj gnev dode, 

i vreme da sudis mrtvima. 

Dode vreme da nagradis tvoje sluge, proroke, 

tvoj narod, i one sto ti se klanjaju, 

male i velike, 

a da unistis one sto 

upropascuju zemlju." 

Otk 11:17-18 

11:17-18 Savremeni prevodi ovu molitvu iskazuju kao poemu. Rekli 
smo na nekim ranijim primerima, da su molitve, zahvalnosti i 
slavoslovlja najbolja tumacenja vizija na koje se odnose. 

11:17 "Gospode, Boze, Svedrzitelju" Ovde imamo tri vazne titula 
Bozije: (1) JHVH, zavetno Bozije ime, Spasitelj (Izl 3:14; Ps 103); (2) 
Elohim, Bog Stvoritelj, Svedrzitelj i Svedavatelj (Post 1:1; Ps 104); (3) El 
Sadaj (1:8), jaki i strasni Bog, ime koje su koristili patrijarsi (Izl 6:3). 
"koji jesi i koji si bio" Primetimo da u ovoj himni nema elementa 
buducnosti u cascenju Boga (osim u nekim kasnim prepisima iz 16. 
veka). To je zato sto Bog vec vlada. Tako ce ova poslednja fraza - 
"koji ces biti" - na koju smo navikli, od sada izostajati u knjizi 



182 



Otkrivenje 10-11 11,18 

Otkrivenja. Carstvo je doslo (11:15-16)!!! I ponovo dokaz teorije 
ponavljanja - rekapitulacije, da pecati, trube, zdele govore o istim 
dogadajima. 

"sto si uzeo svoju veliku silu i zacario se" Perfekt i aorist u jednom 
sklopu. Na grckom oni docaravaju istinu da je Gospod oduvek 
vladao, ali da sve to tek sada u punini zapocinje. 
11:18 "Pobesnese narodi" Misao iz Ps 2; 46:6 i Jez 38-39 (a 
verovatno i iz apokalipticnog uvoda knjige o Jestiri, prema LXX 
prevodu). Ovaj bes mozemo dvojako da posmatramo: (1) Pali sistem 
sveta mrzi Boga i njegove planove, zakone i njegov narod; (2) Sprema se 
poslednja velika bitka na kraju vremena (Armagedon, Otk 20). 
"ali tvoj gnev dode" Moguca aluzija na Ps 2 ili 110:5-6. 
"dode i vreme" Dan Gospodnji je dan suda za jedne i dan radosti i 
nagrada za druge. Ova dva aspekta vidimo vrlo slikovito u Mt 
25:31-46; Otk 20:11-15. Sviljudi (i velikii mali) ce jednog dana stati 
pred Boga i poloziti mu racun za svoje zivote (Gal 6:7; 2 Kor 5:10). 
"i vreme da sudis mrtvima" Rekoh, o ovome je pisano u Mt 25 i 
Otk 20. Mislim da je ovo jos jedan znak da knjigu Otkrivenja 
mozemo da tumacimo pomocu tri scene, tri cina. Kraj vremena 
desava na kraju svakog od njih, i to nakon intezivnog perioda suda 
(pecati, trube, zdele). 

"tvoje sluge, proroke" Ista fraza se ponavlja u 10:7. Jovan sebe 
naziva prorokom, svoju knjigu prorostvom, sto je vrlo cest pojam 
ove knjige. Skoro da mozemo reci kako je istisnuo imenicu "apostol" 
(10:7; 11:10,18; 16:6; 18:20,24; 22:6,9). 

"tvoj narod" ("i svete", E. Carnic) Svetost je nasa stanje, pozicija u 
Hristu, a ne sterilna bezgresnost. Naravno, ona ukazuje na nasu 
progresivnu hristolikost. Ovaj pojam je uvek u mnozini, osim u FU 
4:21. Ali, i tu je kontekst korporativan. Biti hriscanin znaci biti deo 
drustva, porodice, zivog tela. Vidi posebnu temu o svecima u 5:8. 
Sveti su oni koji kao narod pripadaju Bogu. 
"male i velike" Zanimljivo je da Jovan pominje samo dve grupe - 
proroke i svece. "Male i velike" srecemo u 19:5. 1 to je prepoznatljiv 
apostolovizraz u evandelju (13:16; 19:5,18; 20:12; 19:5, aluzija na Ps 
115:13) 

183 



11,19 Otkrivenje 10-11 

"da unistis one sto upropascuju zemlju" Osobina ogrehovljenog 
covecanstva, prema Post 3 i Rim 8:18-22, koje svesno i rado 
upotrebljava i zloupotrebljava Boziju tvorevinu. 
Ovo mozemo da shvatimo i kao neophodnost Bozijeg suda nad zlom 
kojim covek tlaci zemlju (potop, Post 6-9; zla u Egiptu, Izl 7-12; zavetna 
prokletstva, Pnz 27-28; unistenje zemlje vatrom, 2 Pet 3:10). Rekli smo 
da zla koja donose pecati unistvaju 1/4, a zla iz truba 1/3 sveta, dok 
izlivanje zdela donosi potpuno unistenje zemlje. 

19 Zatim se otvorio Boziji hram na nebu, i u njemu se pokazao 
Kovcegnjegovog saveza. Tada udarise munje, tutnjava, gromovi, 
potres i grad. 

Otk 11:19 

11:19 "Zatim se otvorio Boziji hram na nebu" Podsetimo se da ova 
velika vizija i zapocinje otvaranjem neba (4:1; 15:5). Sada je red da se 
samo srce, hram Gospodnjeg prebivalista otvori (Jev 8:5; 9:23-28). 

Kada je Isus umro, hramski se zastor sasvim pocepao od vrha do dna. 
To je bio mocan znak da je pristup Bogu dozvoljen po Hristu (na to se 
misli i u Jev 9:8; 10:20). Ovde imamo isti simbol. Bog je svima blizak. 
Njegovo nebo je svima vidljivo i dostupno. 

"Kovcegnjegovog saveza" Ovaj Kovceg se izgubio tokom progona u 
Vavilon (ili pod faraonom Sisakom, 1 Car 14:25). Kovceg je 
simbolizovao Bozije prisustvo nakon prelasaka Izraela preko Jordana 
u Obecanu zemlju. On je i simbol svih zavetnih obecanja, od kojih 
neka spadaju u red tajni (10:7). Naime, Bog zeli da se sav svet spasi 
(Rim 16:25-26). Dok je u SZ samo o prazniku Ociscenja jedino 
Prvosvestenik smeo da pristupi Svetinji, sada sav Boziji narod moze 

slobodno da pristupi Bogu. 

"Tada udarise munje, tutnjava, gromovi, potres i grad" Slicni 

dogadaji su i u 8:5; 16:18-21, sto ukazuje na Izl 9:24; 19:16-19. 



184 



Otkrivenje 10-11 11,19 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

A. Sta je svrha ovog prekida u viziji? 

B. Zasto mnogi tumaci andela iz Otk 10 poistovecuju sa Hristom? 

C. Sta je Bozija tajna, prema 10:7? 

D. Sta je "knjizica" koju je Jovan trebao da pojede? 

E. Ko su dva svedoka? Sta je njihova poruka? 

F. Da li 11:9 opisuje Jerusalim ili neki anti-grad svetskog carstva? 
Zasto? 

G. Nabrojte SZ aluzije u ovom prekidu/interludiju. 



185 



Otkrivenje 12 — 14 

Otkrivenje 12-14 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Posmatranje velikog sukoba 
Zena i crvena azdaja 12:1-18 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 12:1-17 

A. Sledeci prekid vizije traje od 12:1 do 14:20. Mnogi ovde 
naglasavaju jos jednu seriju "sedmice". Ova literalna celina opisuje i 
naglasava duhovni dualisticki sukob: dva carstva; dva grada; mucenici i 
mucitelji. 

B. Odeljak st. 1-6 opisuje sveopsti kosmicki sukob dobra i zla 
mitoloskim slikama drevnih kultura: 



186 



Otkrivenje 12 — 14 

1. Vavilonsko stvorenje Tiamat (haos), sedmoglavo cudoviste 
koje obara trcinu zvezda sa neba, sukobljava se sa Mardukom - 
glavnim bozanstvom Vavilona. Marduk ubija Tijamata i vlada 
panteonom. 

2. Egipatki crveni zmaj Set (Tifon) bori se sa Izisom (Hatorom), 
te rada Horusa koji kasnije ubija Seta. 

3. Ugaritski Vaal-Jam (vode) bori se protiv Vaala, ali biva 
ubijen. 

4. PersijskibogAzf Dfl?7flfcfl (zlizmaj) horist^roXxY AhurMazde, 
vrhovnog boga. 

5. Grcko bozanstvo Piton (zmaj/zmija) se bori protv trudne 
Lete. Ona rada Apolona koji ubija Pitona. 

C. Tesko je protumaciti ovo poglavlje. Neki to pokusavaju istorijom, 
ali vrlo tesko, zbog jakih simbola borbe bezboznog sistema sveta i Carstva 
Novog doba koje dolazi sa Hristom (11:18; Ps 2). Poglavlje nam pruza i 
istorijsku aluziju Mesijinog rodenja, ali i naglasava dolazak njegovog 
Carstva. To je dualizam na nivou pojedinca (Mesije) i grupe (Boziji 
narod) protiv pojedinca (Sotone) i grupe (demonski nadahnuti 
nevernici). Istu napetost dualizma vidimo i u pesmi Sluge kod proroka 
Isaije. On je i sluga Izraela (Isa 41-50) ali je iMesija (Isa 52:13-53:12). 

D. O kosmickom gospodstvu Hrista govori i apostol Pavle u Kol 1 -2 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Pojavi se veliki znak na nebu: zena odevena u sunce; mesec je 
bio pod njenim nogama, a na njenoj glavi bio je venae od 
dvanaest zvezda. 2 Bila je trudna i vikala je od porodajnih bolova 
i muka. 3 Zatim se pojavi drugi znak na nebu: ogromna crvena 
Azdaja sa sedam glava i deset rogova, i sa sedam kruna na svojim 
glavama. 4 Svojim repom ona povuce trecinu zvezda sa neba i 
bad ih na zemlju. Zatim stade pred zenu koja je trebalo da rodi, 
da prozdere njeno dete - kad rodi. 5 Zena je rodila musko dete, 
koje ce vladati svim narodima gvozdenom palicom. Ali dete bi 
uzeto k Bogu i njegovom prestolu. 6 Zena pobegne u pustinju, u 

187 



12,1 Otkrivenje 12 - 14 

skloniste koje je Bog pripremio za nju, da se brinu za nju hiljadu 
dvesta i sezdeset dana". 

Otk 12:1-6 

12:1 "Pojavi se veliki znak" Mozda ovim zapocinje "7 znakova" 
Otkrivenja. Ovo je poseban teoloski koncept (saneion), vrlo cest u 
Jovanovom Evandelju (2:11,23; 3:2; 4:54; 6:2,14,30; 7:31; 9:16; 10:41; 
11:47; 12:18,37; 20:30). Pojavljuje se 7 puta izmedu 12:1 i 19:20, od toga 
tri puta kao znak na nebu (12:1,2; 15:1) i cetiri puta kao znak na zemlji 
(13:13,14; 16:14; 19:20). 

"na nebu" Misli se na atmosfersko nebo, ne na mesto Bozijeg 
prebivanja. "Nebesa" u SZ opisuju ili nebo nad nama (Post 
1:1,8-9,17,20; Ps 104:2-3), ili Boziji stan (Ps 11:4; 103:19; Isa 66:1; 2 
Kor 12). Ova nesigurnost se u rabinskim raspravama ogleda u 
podeljenom stavu o 3 ili 7 nebesa. 

"zena odevena" Predivan opis, kao antiteza velike bludnice u 17:4 
koja simbolizuje svet protiv Boga - Valilon, Rim, svet Antihrista 
poslednjeg vremena. Dve su teorije o izvorima Jovanovih ukazanja: 
(1) Post 3: zena, zmija i covek-dete; (2) jake SZ aluzije o "radanju" 
(Isa 26:17-18 u LXX i Isa 66:7-13). Zena pred porodajem predstavlja 
Izrael (Mih 4:10); Ona je slika pravog Bozijeg naroda (st. 1-6), ali u 
St. 13-17 je naglasak na NZ vernicima koji beze od besa azdaje. 
F. F. Brus kaze: "Mislim da zena oslikava mesijansku zajednicu 
"Bozijeg Izraela", s posebnim naglaskom na Palestinsku crkvu, 
neuporedivu majka-crkvu... "Ostatak njenog semena" bice hriscani u 
drugim krajevima sveta, meta napada zla u 13:7" ("Odgovorinapitanja", 
str. 140). 

"Religiozni Ijudi drevnog sveta su u zeni u porodajnim mukama videli 
boginju ovencanu sa 12 zvezda Zodiaka. levreji su je videli kao Majku 
Sion (Isa 26: 16; 27:1; 49: 14-25; 54: 1-8; 66:7-9). Ali, za lovana ona je 
"Majka" mesijanske zajednice, vernog Bozijeg naroda oba Saveza" 
(Dzordz R. Biszli-Mari, "Komentar Nove Biblije", str. 1441). 
"dvanaest zvezda" Ovde do izrazaja u tumacenju dolaze nasa 
predubedenja: (1) Ako je ovo SZ aluzija onda je rec o 12 plemena 
Izraela; (2) Ako je pozadina meduzavetna apokalipticna literatura, 

188 



Otkrivenje 12 - 14 12,2-3 

onda su to znaci Zodijaka; (3) Ako Jovan razmislja idejama NZ, 
onda se ovo odnosi na 12 apostola. Rekli smo da je 12 broj reda i 
poretka u Svetom pismu.Vidi o tome posebnu temu u 7:4 
Ipak, znacenje ovog poglavlja nije uslovljeno detaljno valjanom 
identifikacijom simbola, vec kljucne istine konteksta. Ovog principa 
nikada ne smemo da se odreknemo. Ne smemo: (1) graditi na detaljima; 
(2) neke stvari shvatati doslovno, a neke slikovito; (3) posto-poto 
tumaciti sve istorijskim okolnostima. 

12:2 Porodajne muke su simbol: (1) najavljenih, pa ipak iznenadnih 
dogadaja; (2) nevolja, muka koje donose trenutni dogadaji; (3) pocetak 
neceg novog i obecavajuceg. 

Jevreji su cvrsto verovali da "Novo doba" dolazi kroz nevolje (Isa 
13:8; 21:3; 26: 17; 66:7-13; Mt 24:8; Mk 13:8; 1 Sol 5:3). Jovan ovim 
konceptom opisuje sukob Sotone i njegovih sledbenika sa Bogom i 
njegovom decom (Isa 66:7-24). 

Globalni dogadaji u svetu idu od zla ka gorem. Pa opet, Bog nadgleda 
sve (ovo je uverenje pri-milenijalizma i a-mUenijalizma, dok je pogled 
post-milenijalizma mnogo vedriji kada je rec o istoriji sveta). Gospodnja 
deca su zasticena i pobeduju, makar da su i za neko vreme savladana. Oni 
pobeduju i samu smrt (Jn 16:20-21). Pitanje je - Kako ce Bog da zastiti 
svoje? Njegov pecat na celima ih stiti od "gneva Jagnjetovog", ali ne i od 
progona od strane nevernika (Velika nevolja). Bog je sa njima, u njima, 
voli ih do kraja, makar da mnogi moraju da nastradaju! 

12:3 "ogromna crvena Azdaja sa sedam glava i deset rogova, i sa 
sedam kruna na svojim glavama" Snazan opis Zloga i njegove sile (13:1; 
17:3). Glave i rogovi su simboli snage (Dan 7), a krune (dijademe) su 
ogavni pokusaj uzurpacije Hristovog kraljevskog mesta. 

"Azdaja" ima pozadinu u SZ: 

1. zmijaiz Post 3 

2. dva cudovista haosa: 

a) Rava (Ps 89:10; Isa 51:9-10; Jov 26:12-13) 

b) Levijatan (Ps 74:13-14; 104:26; Jov3:8; 7:12; 41:1; Isa 27:1; 
Am 9:3) 



189 



12,4 Otkrivenje 12 - 14 

Mnogo je imena za Zloga u NZ: 

1. Sotona, 33x 

2. Davo, 32x 
3.Kusac(Mt4:3;lSol3:5) 

4. Zli(Mt 6:13; 13:19; IJn 5:18) 

5. Neprijatelj (Mt 13:39) 

6. Princ demona (Mt 9:34; 12:24) 

7. Vladar ovog sveta (Jn 12:31; 14:30; 16:11) 

8. Princ vazdusnih sila (Ef 2:2) 

9. Bog ovog sveta (2 Kor 4:4) 
10.Velijar(2Kor6:15) 

11. Velzevul (Mk 3:22; Lk 11:15,18-19) 

12. Zmaj (Otk 12:3,4,7,9; 20:2) 

13. Zmija(Otk 12:9,15; 20:2) 

14. Optuzitelj (Otk 12:10,15) 

15. Protivnik(lPet5:8) 

16. Ricucilav(l Pet 5:8) 

1 2:4 "Svojim repom ona povuce trecinu zvezda sa neba i bad ih na 
zemlju" "Zvezdama sa neba" se cesto nazivaju Boziji sveti u SZ (Post 
15:5; Jer 33:22; Dan 12:3), neki tumaci smatraju da je i ovde rec o 
vernicima. Ali, kontekst ukazuje na andele (Dan 8:10; 2 Pet 2:4; Juda 6). 
Pali andeli (pale zvezde) su omUjeni motiv apokalipticnih spisa. 

Sotona sam je opisan kao nebeski andeo pred Bogom, u Jov 1 -2 i Zah 
3. Bio je "heruvim zaklanjac" (Jez 28:12-18). Ovde imamo metaforu iz 
Edena koja ne odgovara kralju Tira, ali kraljeva oholost police od Sotone 
(Iskreno, sve sam nesigurniji sa ovim pristupom Jez 31. Naime, tu je 
faraon Egipta opisan kao drvo znanja dobra i zla. Prorok Jezekilj se sluzi 
metaforama Edena kada opisuje kraljeve). SZ oslikava Sotonu ne kao 
Bozijeg neprijatelja, vec kao zlotvora nad covecanstvom (12:10). Sotona 
nije stvoren kao zao. Izabrao je da postane vrhunsko zlo svemu dobrom i 
svetom. Na nekoliko mesta citamo da je zato bacen sa neba (Isa 14:12; Jez 
28:16; Lk 10:18; Jn 12:31; Otk 12:9,12). Pitanje je- Kada se to dogodilo? 



190 



Otkrivenje 12 - 14 12,4-5 

Dali: 

1. U periodu SZ 

a) pre stvaranja coveka 

b) nesto nakon Jova, ali pre Jezekilja 28 

c) tokom post-egzilskog perioda, ali posle Zaharije 

2. U periodu NZ 

a) posle kusanja Isusa (Mt 4) 

b) tokom misijskog puta 70 ucenika (Lk 10:18) 

c) na kraju vremena u poslednjem okrsaju (Otk 12:9). Vidi o 
tome u 12:7 

Neki sumnjaju da se trecina zvezda odnosi na andele koji su pali, jer 
su pridruzili Sotoni u buni protiv Boga. Ako je tako, onda je ovo jedino 
NZ uporiste o demonima koji su zapravo pali andeli (12:9,12). Mozda 
1/3 ukazuje na vec sretano ogranicenje u izlivanju Bozijeg suda na zemlju 
(8:7-12; 9: 15,18), a ne na stvarni broj. Hi je rec o porazu jednog dela 
andela u okrsaju sa Sotonom. 

Nema sumnje da je ovo vrlo zanimljivo pitanje, ali ono nije u zizi 
Jovanovog interesovanja. Apostol ovde ne govori o: (1) nastanku 
demona; (2) padu Sotone; (3) andeoskoj pobuni u nebu. Apokalipticna 
literatura ima jednu poruku u svojim vizijama, ne doslovnu, ne u 
detaljima koji su dramaticni, simbolicni i u funkciji poruke. Nasa 
radoznalost i strahopostovanje prema Svetom pismu motivisu nasu 
sklonost ka sredenim detaljima, logickim sistemima i doktrinarnim 
formulacijama. Zato se cuvajmo naduvavanja simbola. Apokaliptika je 
teologija koja nam dolazi u imaginacijama, u mastovitim iskazima. Sve je 
istina, ali istina u dubokim simbolima! 

"da prozdere njeno dete - kad rodi" Ovo dete je obecani Mesija 
(12:5). Sotona zeli da "prozdere" sve Bozije naume na svakom nivou. 
On zeli propast Bozijeg sveopsteg plana spasenja sveta, ali i nasu 
pojedinacnu propast (Mt 13:19; 2 Kor 4:4). 

12;5 "Zena je rodilamusko dete" Jaka aluzija na Isa 66:7-8. 
"koje ce vladati svim narodima gvozdenom palicom" Misao iz Ps 
2:9, inace poznatog mesijanskog Psalma. U 19:15 ovaj izraz se tice 
Mesije a u 2:26-27 svetih. Ponovo tipicna fluidnost ideje izmedu 



191 



12,6 Otkrivenje 12 - 14 

Mesije (osobe) i zajednice vere (naroda). Tako je i u pesmi o Slugi 
kodprorokaIsaije(42:l-9, 19;49: 1-7; 50:4-11; 52: 13-53: 12). 
"Ali dete bi uzeto k Bogu i njegovom prestolu" Neki u ovome vide 
Hristovo vaznesenje. Ali, zakljucimo li tako, okrenemo li se aluziji na 
istoricnost Hristovog zivota, propusticemo svrhu ove literalne 
Celine. Jovan u Otkrivenju ne govori o Gospodnjem zemaljskom 
zivotu. On cini teoloski iskorak od utelovljenja do proslavljenja. 
Otkrivenje otkriva uzvisenog, proslavljenog Hrista (1:4-20). Jovan se 
u svom evandelju usredsreduje na pokajanje i Boziju slavu. Dakle, 
ovim se ne obezvreduje Isusova centralna uloga u spasenju (5:9,12; 
7:14; 12:11), vec se ukazuje na njegovo posredovanje oko dolaska 
vecnog Carstva (1 Kor 15:25-28) koje pripada i Ocu i Sinu. 
12:6 "Zena pobegne u pustinju" Neki ove vide sliku Izlaska, sledeci 
doslovnost konteksta. Inace, vreme lutanja po pustinji za neke tumace je 
vreme duhovne veridbe izmedu Boga i Izraela. Za svo to vreme. Bog se u 
bliskom zajednistvu brinuo za potrebe naroda. 

"u skloniste koje je Bog pripremio za nju" lako je vreme Izlaska 
kljucni kontekst ovih reci, cela fraza ima i druge istorijske aluzije: (1) 
Ilija na potoku Horatu (1 Car 17:1-7); (2) Ilijina borba na Sinaju (1 
Car 19:14); (3) sedam hiljada vernog ostatka (1 Car 19:18), (4) oni 
koji su pobegli pred razorenjem Jerusalima 70. god. (Mt 24:15-20; 
Mk 13:12-18). 

"hiljadu dvesta i sezdeset dana" Jos jedna slika neizbeznog suda ali 
ogranicenog u mUosti. Isto vreme srecemo iskazano na vise nacina, u 
trajanju od manje-vise tri i po godine. 

1. "vreme, vremenaipolavremena" (Dan 7:25; 12:7; Otk 12:14) 

2. "2.300 veceri i jutara" (Dan 8:14) 

3. "42 meseca" (Otk 11:2; 13:5); "1.260 dana" (Otk 11:3; 12:6); 
"1.290 dana" (Dan 12:11; "1.335 dana" (Dan 12:12). 

Sedmica je broj savrsenstva u jevrejskoj numerologiji (Post 1). Broj 
manje, tj. broj sest je simboUjudske nesavrsenosti. A 666 (Otk 13:17-18) 
je vrhunac bahate i bezbozne Ijudskosti, utelovljene u Antihristu (2 Sol 
2). U tom smislu, broj 3 Vi oznacava neizbezan, ali miloscu ograniceni 
period progona. 



192 



Otkrivenje 12 - 14 12,7 

7 Onda nastane rat na nebu: Mihailo sa svojim andelima zarati 
protiv Azdaje. Azdaja sa svojim andelima stupi u rat, 8 ali su bili 
porazeni, te im vise nije bilo mesta na nebesima. 9 Velika Azdaja 
je bila zbacena sa neba. On je ona Stara zmija, koja se zove Davo i 
Satana, koja dovodi u zabludu sav svet. I Azdaja i njeni andeli s 
njom bili su baceni na zemlju. 10 Zatim sam cuo snazan glas s 
nebakako govori: 

Otk 12:7-10a 

12:7 "Onda nastane rat na nebu" Mnogo se raspravljalo o ovom 
"onda". Kada je to? Isus govori o tome u Lk 10:18 i Jn 12:31. Vrlojetesko 
pokusati da se odredi vreme ovog dogadaja: 

1. pre Post 1:1 (pre stvaranja) 

2. izmedu Post 1:1 i 1:2 (teorija procepa) 

3. posle Jov 1-2 (Sotona na nebu) 

4. posle 1 Car 22:21 (Sotona na nebeskom saboru) 

5. posle Zah 3 (Sotona u nebu) 

6. Isa 14:12; Jez 28:15; II Enohova 29:4-5 (proklinjanje kraljeva 
Orijenta) 

7. posle Isusovog kusanja (Mt 4) 

8. tokom misijskog puta 70 ucenika ("videh Sotonu kako pade s 
neba" Lk 10:18) 

9. posle Hristovog trijumfalnog ulaska u Jerusalim (Jn 12:31) 

10. posle Hristovog vaskrsenje i vaznesenja (Ef 4:8; Kol 2:15) 

11. na kraju vremena (Otk 12:7, posle okrsaja na nebu i 
pokusaja Sotone da ubije Dete). 

Sasvim je dovoljno ako u ovome vidimo i naznaku trajnog sukoba 
Gospoda i Zloga. Ovaj sukob traje i kulminirace u porazu azdaje i njenih 
slugu. To se posebno vidi u Otk 20, kada ce Zli biti odstranjen i izolovan. 
"Mihailo" Oslovljen je kao zastitinik Izraela u Dan 10:13,21 i 12:1. 
Juda ga naziva arhandelom (st. 9), a njegovo ime znaci - "Ko je kao 
Gospod". Neki smatraju da je ovo drugo Hristovo ime, ali mislim da 
je to vec spekulacija. Bog se ne boji nikakvih pokusaja Zloga. Zato 
naglasavamo da Sveto pismo ne naucava dualizam, kao sto je slucaj 



193 



12,8-9 Otkrivenje 12 - 14 

sa ucenjem zoroastranijanizma (Persija). Gospod pobeduje Davola 
(verovatno andeo iz Jez 28:12-16) kroz sluzbu svog andela (iako 
znamo da je sve zasnovano na Hristovom delu otkupljenja). 
"Azdaja sa svojim andelima stupi u rat" Tesko je biblijski odrediti 
ko su ovi andeli. Vecina tumaca smatra da su to demoni (Mt 25:41; 
Ef 6:10). Ali, tu je uvek pitanje andela u Tartarusu (2 Pet 2:4), i onih 
u Otk 9:14 koji su ocigledno zli, ali okovani Bozijom svemoci. 
Mnogo toga o sukobu andeoskih sila nam jednostavno nije 
objasnjeno (Dan 10). 
Tu je i debata oko odnosa palih andela SZ i demona NZ. Sveto pismo ne 
govori mnogo o ovome. Meduzavetna apokaliptika (posebno I 
Enohova) tvrdi da su pali andeli poluljudi (Post 6:1-4). Zato tumaci 
isticu da su to NZ demoni koji deluju najrade kroz Ijude. Mislim da je i 
ovo spekulacija, ali dovoljno jasna da nam poruci sta su Jevreji 1. veka 
verovali o ovome. 

Glagol ove fraze je u aorist infinitivu, sto i ne odgovara najbolje celom 
kontekstu. Verovatno je rec o semitizmu koji moze da se prevede kao "i 
nasta rat na nebu" (E. Carnic). 

12:8 Prva u seriji ohrabrujucih reci progonjenoj Crkvi. Stihovi 8, 11, 
14 tese vernike koji stradaju uvek i svuda, i u 1. veku i u svakom veku. 
Sotona je vec dva puta porazen - Jednom u zelji da ubije Dete (st. 4), i 
drugi put u napadu na sam Boziji tron (st. 7-9). Konacni poraz ce da 
dozivi u jalovom napadu na preostali Boziji narod na zemlji. 

"te im vise nije bilo mesta na nebesima" Ovo otkriva da je Sotona 
neko vreme bio na nebu (Jov 1-2; Zah 3; 1 Car 22:21). Primetimo 
plural imenice, sto ukazuje na druge zle duhove u okrsaju. 
1 2:9 " Velika Azdaja je bila zbacena sa neba. On je ona Stara zmija, 
koja se zove Davo i Satana" Ovde i u 20:2 (Mudrost Solomunova 2:24) je 
Sotona direktno nazvan zmijom (Post 3), a implicitno u 2 Kor 11:3. Ime 
"Davo" dolazi od grckog glagola "oklevetati", a "Sotona" od jevrejske 
imenice "protivnik" (2 Sam 19:22; 1 Car 11: 14). Obe titule opisuju 
delotvornost Zloga koji je "optuzivac brace" (st. 10). U SZ Sotona nije 
licnoime osim utrislucaja: (1) Jov 1-2; (2) Zah 3: 1-3; (3) 1 Car 21:1. Za 
frazu "zbacena sa neba" vidi vise u 12:4, 7. 



194 



Otkrivenje 12 - 14 12,9 

Posebna tema: Poosobljeno zlo 

Ova tema je osetljiva zbog vise stvari: 

1. SZ nigde ne izdvaja Davola kao Bozijeg otvorenog 
neprijatelja. Naprotiv, on je Boziji sluga koji nudi alternativna 
resenja, nesto suprotno Bozijim putevima. 

2. Ideja poosobljenog zla se razvila u nekanonskoj biblijskoj 
literaturi pod uticajem zoroastranijanizma - persijske religije. 
To je snazno uticalo na rabinski Judaizam. 

3. Opet, NZ nam daje mocne i nepokolebljive kategorije zla i 
Zloga. 

Tako, ko god pokusa da sagleda ucenje Pisma o ovoj temi, 

suocice se sa ovih nekoliko osnovnih uglova gledanja na 

stvarnost zla. Opet, ko sagleda i uporedna ucenja izvanbiblijskih 

spisa, ucenja drugih religioznih sistema, uocice slicnosti sa 

pomenutim persijskim dualizmom i grcko-rimskim 

spiritizmom. 

Onikoji veruju u bozansko nadahnuce Svetog pisma videce u svemu 

tome progresivno otkrivenje. Kao hriscani moramo se odbraniti od 

napada i ultimatuma jevrejskog folklora i zapadnjacke naive Dantea i 

Miltona. Moramo se vratiti ucenju Pisma. Naravno, i u njemu imamo 

stvari koje nas zbunjuju i nisu nam jasne. No, Bog i nije hteo da nam 

sasvim predstavi zlo - detalje porekla, delovanja i si. - vec da istakne 

njegov krah! 

U SZ pojam Davola se moze trojako svrstati: 

1. Tuzitelj Ijudi (1 Sam 29:4; 2 Sam 19:22; 1 Kr 11:14,23,25; Ps 
109:6) 

2. Tuzitelj andela (Br 22:22-23; Zah 3:1) 

3. Tuzitelj demona (1 Dn 21:1; 1 Kr 22:21; Zah 13:2) 

Zmija iz Post 3 je tek u meduzavetnom vremenu poistovecena sa 
Sotonom (Knjiga Mudrosti 2:23-24, 2. Enohova 31:3). To je znatno 
kasnije prihvaceno od strane rabina. Tako "sinovi Boziji" iz Post 6 

195 



12,9 Otkrivenje 12 - 14 

postaju andeli, prema I. Enohovoj 54:6. Da se razumemo - ja ovo 
navodim kao cinjenice razvoja ove teoloske ideje, a ne kao argumente za 
njenu ispravnost. Dakle, NZ sve pomenute SZ aktivnosti zla poosobljuje 
u lik Sotone (2Kor 11:3; Otk 12:9). Pronaci tragove licnog zla u SZ je ili 
vrlo tesko ili sasvim nemoguce (Naravno, ovo zavisi od ugla vaseg 
teoloskog gledanja). Jedan od razloga ove teskoce je strogi jevrejski 
monoteizam (1 Car 22:20-22; Prop 7:14 ; Isa 4 5:7; Am 3:6 ). Sve sto se 
desavalo - i dobro i zlo - se pripisivalo Jahvi, i to u prUog njegovoj 
uzvisenoj neprikosnovenosti (Isa 43:11; 44:6,8,24; 45:5-6,14,18,21,22). 

Moguce tragove vidimo na sledecim mestima: (1) Jov 1-2, gde 
Sotona dolazi zajedno sa "sinovima Bozijim" (andelima); (2) Isa 14 i Jez 
28, gde se oholi istocni kraljevi Vavilona i Tira uzimaju kao slike Sotone 
(1 Tim 3:6). Iskreno, nisam bas sasvim siguran oko ovoga. Prorok 
Jezekilj se sluzi slikom Edenskog vrta ne samo kada je rec o kralju 
Tirskom, kao Sotoni (jez 28:12-16), veci kada je rec o egipatskom kralju. 
Naime, on ga poredi sa stablom poznanja dobra i zla (Jez 31). Tacno je da 
Isa 14 delimicno opisuje pad andela zbog oholosti. Ali, ako je Bog hteo da 
nam da kao "2+2" jasnu sliku o svemu tome, onda je to uradio vise nego 
neobicno i na vrlo nesvakidasnjem mestu. Moramo se cuvati da od 
parcica vrlo nategnutih znacenje ne zidamo kule sistematske teologije. 

Alfred Aderseim, u svom delu "Zivot i vreme Isusa Mesije" dokazuje 
da su rabinski spisi bUi pod snaznim uticajem meduzavetne apokaliptike, 
persijske demonologije. Ne, rabini nisu dobar izvor saznanja po ovom 
pitanju. Isus se radikalno odvojio od ucenja tadasnjih sinagoga. Mislim 
da rabinska ucenja o andeoskom posredovanju i borbama kod davanja 
Zakona Mojsiju na Sinaju otvaraju vrata ideje sukoba Boga JHVH sa 
Zlim - njegovim i nasim neprijateljem. Ali, iranski dualizam - oslikan u 
bogovima Ahkimanu i Ormazi - je prenaglasio tu borbu JHVH i Sotone. 
Nema sumnje da NZ progresivno otkriva istinu duhovnog ratovanja, ali 
ne onako kako nam to objasnjavaju tadasnji rabini. 
Recimo, razlike u pojmu "rata na nebu". Cinjenica je da je Sotona zbacen 
sa neba, ali nam nisu dati detalji tog dogadaja. Cak i ono sto nam je dano, 
zamaskirano je teskim zanrom apokalipse (Otk 12:4,7,12-13). Isto tako. 



196 



Otkrivenje 12 - 14 12,9 

premda zbacen zbog greha na zemlju, Sotona je funkcionalno u sluzbi 
Bozijih nauma (Mt 4:1; Lk 22:31-32; 1 Kor 5 :5; 1 Tim 1:20). 
Moramo da disciplinujemo nasu radoznalost u ovoj sferi. Moramo da 
razlucimo sta je sta, sta je kusnja Zloga, sta dolazi od nase pale prirode. 
Posebno treba da znamo da je Bog neprikosnovena sila i da smo pred 
njim odgovorni za sve svoje odluke i postupke. Samo u njemu mozemo 
da pobedimo Zloga u trajnom duhovnom ratu. Zli je vec pobeden na 
krstu, a uskoro ce biti i trajno odstranjen - bacen u vecnu propast! 
"koja dovodi u zabludu sav svet" Ovo opisuje srce misije Zloga. Za 
mene najbolja knjiga koju sam ikada citao o tome - kako se Sotona 
od Bozijeg sluge pretvorio u to sto je sada - jeste knjiga A. B. 
Davidsona "Teologija Starog zaveta" (str. 300-306). O delovanju 
Davola citamo u 2 Kor 4:4; 1 Pet 5:8; Otk 13:14; 19:20; 20:3,8,10; 2 Jn 
7. Tesko je u Sotoni videti Bozijeg slugu, ali uporedimo pazljivije 2 
Sam 24:1 salDnv 21:1. 

"bill su baceni na zemlju" Isti glagol srecemo nekoliko puta u istom 
kontesktu: 2x st. 9; st. 10; st. 13. srecemo ga i u 19:20; 20:3,10,14,15, 
a moguca je i aluzija u Isa 14:12 ili Lk 10:18; Jn 12:31. Zemlja postaje 
pozornica aktivnosti Davola. Vidi vise o njegovom padu u 2:4,7. 

10b "Sad je nastupilo spasenje, sila i carstvo 
nasega Boga i vlast njegovog Izabranika! 
Jer zbacen je optuzitelj nase brace, 
koji ih optuzuje pred Bogom dan i noc. 

11 Ali oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju i svedocenjem za 
istinu, 

za koju su bili spremni da radije umru, 
nego da zive. 

12 Radujte se, stoga, 
nebesa i vi sto zivite na njima! 
Ali tesko zemlji i moru, 

jer je Davo s velikim gnevom sisao k vama, 
znajuci da mu je ostalo jos malo vremena. 

Otkl2:10b-12 



197 



12,10-12 Otkrivenje 12 - 14 

12:10 "Sad je nastupilo spasenje, sila i carstvo nasega Boga i vlast 
njegovog Izabranika" Literalna paralela 11:15-18. Kraj svega je vec tu i 
Bog odnosi pobedu! Ovo je najveca moguca uteha za one koji stradaju 
preko svake mere, sve do mucenicke smrti. 

"optuzitelj nase brace" Ovo nam dokazuje da glas iz st. 10 nije glas 
andela vec nekog od vernika, najverovatnije mucenika iz 6:9-11. 
Satan na jevrejskom znaci "optuzitelj". Njegova zla misija je opisana 
ujov 1:9-11; Zah 3:1. 
12:1 1 "Ali oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju i svedocenjem za 
istinu" Ova pobeda je vec izvojevana u otkupiteljskoj smrti Bozijeg 
Mesije (1:5; 7:14; 1 Pet 1:18-19; 1 Jn 1:7). U otkupljenje spada: (1) Bozija 
milost kroz Hristovu zrtvu na krstu (Mk 10:45; 2 Kor 5:21); (2) Nasa 
odgovornost da na ovu milost odgovorimo verom (6:9; Mk 1:15; Jn 1:12; 
3:16; Dl 3:16,19; 20:21), i odgovornost da drugima delimo tu istu veru 
(recima i delima). Ova fraza podseca na 14:12. Velika je slicnost stihova 
11 i 17. St. 11 opisuje spasenje a st. 17 hriscansku zrelost i izdrzljivost. 
Vredi istaknuti da se Hristova pobeda desila na Golgoti a ne u 
milenijumu. 

"za koju su bill spremni da radije umru" Hriscani prvog veka i 
njihove porodice, suocavali su se sa strasnim oblicima smrti. lako ih 
je Gospod opecatio i zastitio, oni su meta zla, mrznje i progona 
nevernika. Ipak, njihov vera u Hrista je toliko jaka da se nisu bojali 
da umru za nju (2:10; Mk 8:35; 13:13; Lk 14:26; Jn 12:25). 
12:12 "Radujte se, stoga, nebesa i vi sto zivite na njima" Zanimljiv 
imperativ prezent medijum (18:20). Moguca aluzija na Ps 96:11; Isa 
49:13. Da, nebo se raduje zbog odstranjivanja Sotone, ali tesko zemlji 
zbog njega! 

Mnozina "nebesa" se u SZ odnosi na: (1) atmosferski prostor; (2) 
mesto Bozijeg prebivanja, sto u ovom kontekstu vise odgovara. 

"Zivite", ("boravite" E. Carnic) je oblik imenice "svetiste", mesta 
trajnog prebivanja sa Bogom (7:15; 12:12; 13:6; 21:3 i Jn 1:14 "stanova 
medu nama"). 

"znajuci da mu je ostalo jos malo vremena" Vreme izmedu 
Hristovog vaznesenja i povratka, hriscani prvog veka su videli kao 
"kratko" (Dl 1:9-11). Ono traje vec 20 vekova i svaka generacija 

198 



Otkrivenjel2-14 12,13-15 

hriscana se nada da Gospod tek sto nije. Ali, vernici su upozoreni na 
ovo odlaganje u 2 Sol i Mt 24:45-51. Cuvajmo se da nam ovo 
iscekivanje ne oslabi veru (2 Pet 3:3-4). 

13 Kad je Azdaja videla da je bacena na zemlju, pode da proganja 
zenu koja je rodila musko dete. 14 Njoj su data dva krila velikog 
orla da odleti u pustinju, u svoje skloniste, gde ce biti zbrinuta i 
zasticena od Zmije tri i po godine. 15 Zmija iz svojih usta izbaci 
za zenom reku vode da je odnese, 16 ali zeni pritece u pomoc 
zemlja, koja otvori svoje zdrelo i popi reku sto je Azdaja izbaci iz 
svojih usta. 17 Azdaja se razbesni na zenu, pa ode da zarati na 
njeno ostalo potomstvo, na one koji vrse Bozije zapovesti i verno 
drze Isusovo ucenje. 

Otk 12:13-17 

12:13 "zenu" Sasvim je moguce da je "zena" izvorno slika SZ 
zajednice vernika, ali sadapredstavlja NZ Boziji narod (st. 17; 13:7). A. T. 
Robertson je zove "pravim Izraelom na zemlji" 

1 2:1 3 "Njoj su data dva krila velikog orla" Krila su predivan simbol 
Bozije brige i zastite (Izl 19:4; Pnz 32:11; Ps 36:7; 57:1; 63:7;90:1,4; Isa 
40:31). Slika novog Izlaska. 

"da odleti u pustinju, u svoje skloniste" Pustinja je mesto 

Gospodnje zastite i podseca na vreme lutanja Izraela do Hanana (st. 

6). Kakvo ohrabrenje za napacene vernike! 

"tri i po godine" Aluzija na Dan 7:25; 12:7. Vidi vise o ovome u 11:2; 

12:6. 
1 2:1 5 "Zmija iz svojih usta izbaci za zenom reku vode" Nema jasne 
paralele za ovo u SZ. Verovatno je rec o metafori u vezi sa Bozijim 
gnevom, u Os 5:10, ili vremenom nevolja i tuge, poput Ps 18:4; 124:4-5. 
Ipak, ovo poglavlje mnogo toga uzima iz drevnih bliskoistocnih mitova o 
stvaranju, pa se slika odnosi na vodeni haos, drevni sukob dobra i zla, 
reda i nereda. 

Silu prirode vidimo u sukobu Varaka i Debore sa hananskim 
vojskovodom Sisarom: (1) jaka kisa je zaustavila bojne dvokolice (Sud 
5:4), (2) caksuizvezde (andeoske sile) ratovaleprotivSisara (sud 5:20). 

199 



12, 1 7 Otkrivenje 12-14 

12:17 "pa ode da zarati na njeno ostalo potomstvo" Zli zeli propast 
Mesijinoj zajednici: (1) kroz unistenje samog Mesije; (2) kroz unistenje 
maticne crkve; (3) kroz unistenje Mesijinih sledbenika. 

Izraz "da zarati" je metafora duhovne, politicke i ekonomske 
opozicije.Aluzijajena Dan 7:21 (11:7; 13:7). Ali, svakiprogonuistorijije 
pokazao pobedu Crkve kroz Hrista (Fil 1:28). 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Opisite sadrzaj poruke sedme trube. 

2. Zasto je vizija zavetnog Kovcega bila tako veliko ohrabrenje 
za progonjene vernike 1. veka? 

3. Ko je zena iz Otk 12? 

4. Gde se odigrava ova nebeska bitka? 

5. Koji je odnos izmedu palih andela i demona? 

6. Sta fraza "vreme, vremena i pola vremena" znaci kod proroka 
Danila a sta u knjizi Otkrivenja? 

7. U kom smislu je ovaj odeljak bio ohrabrenje progonjenim 
hriscanima? 

Kontekstualni uvid: 13:1-18 

A. Ovo poglavlje je nastavak vizije odeljka 12:13-17. 

B. SZ pozadina poglavlja je Dan 7. Cetiri predskazana carstva Bliskog 
istoka su spojena u jedno sveopste bezbozno drustvo poslednjeg 
vremena. 



200 



Otkrivenje 12-14 12,17 

C. Kult imperatora prvog veka je istorijsko ispunjenje prorostva o 
poklonjenju zveri. Eshatolosko ce se odigrati u poslednjim danima pred 
"covekom greha" (2 Sol 2), u "malom rogu" iz Dan 7 (st. 8,1 1,20,25) koji 
izlazi iz cetvrtog, Rimskog carstva. 

D. Zver se dvojako tumaci: 

1. Lazni ucitelj laznog ucenja (1 Jn 2:18,22; 4:3; 2 Jn 7). Imenica i 
glagol su i u jednini i u mnozini; i u sadasnjem i u buducem 
vremenu. 

2. Stvarna osoba, zbir svih zlikovaca koji su terorisali Ijudski rod 
kroz istoriju (Antioh Epifan, cezari, Hitier i drugi). On je 
utelovljenje svakog zla, 2 Sol 2:1-10. 

E. Vidi posebu temu o odnosu hriscana prema vlasti koja sledi. 

Posebna tema: Hriscani i vlasti 

I. UVOD 

A. Definicija: Vlast je ozvaniceni red i poredak u cilju zastite zivota 
Ijudi i svih zivotnih potreba. 

B. Svrha: Bog je dao vlasti da bi sprecio bezvlasce i propast coveka. 
1. Mojsijev Zakon, cije je srce Dekalog, jeste Bozija volja za svako Ijudsko 
drustvo. On uravnotezuje svakodnevni zivot i verski zivot. 

2. Sveto pismo ne preporucuje nijedan drustveni poredak, 
makar da je teokratija ideja koju je Izrael dobio odzgo. Ni 
demokratija, ni socijalizam, ni komunizam nisu biblijske 
norme. Hriscani su pozvani da zive kao hriscani bUo kada i bilo 
gde, u bUo kom uredenju, drzavnom sistemu. Nasa svrha zivota 
nije revolucija vec evangelizacija sveta i duhovna sluzba svetu. 

C. Poceci 

1. Rimokatolicizam tvrdi da je u svakom coveku urodena 
potreba za redom i vladavinom prava, i to pre pada u greh. Tako 
je mislio i Aristotel, kada je napisao - "Covek je politicka 
zivotinja" - misleci da vlasti "postoje kako bi nam obezbedile 
dobar zivot". 



201 



12, 1 7 Otkrivenje 12-14 

2. Protestantizam, posebno Martin Luter, naglasava kako su 
vlasti neminovnost posledica pada u greh. Za Lutera je vlast 
"levica Bozijeg carstva". Pisao je: "Bog kontrolise lose Ijude tako 
sto ih stavlja pod kontrolu". 

3. Karl Marks je u vlastima video kliku, sacicu povlascenih koja 
drzi mase pod kontrolom. Za njega vlast i religija igraju istu 
ulogu. 

II. SVETO PISMO O VLASTI 

A. Stari zavet 

1. Izrael poseduje nebeski model vlasti. U drevnom Izraelu sam 
JHVH je bio kralj. Teokratija je drustvo u kome Bog 
neposredno vlada (1 Sam 8:4-9). 

2. Bog ima vlast nad svakom Ijudskom vlasti. To je jasno iz 
primera: 

a) Jeremija 27:6; Jezdra 1:1 

b) 2. Dnevnika 36:22 

c) Isaija 44:28 

d) Dan ilo 2:21 

e) Danilo 2:44 
f)Danilo 4:17,25 
g) Danilo 5:28 

3. Boziji narod je pokoran i pun postovanja cak i prema 
osvajacima: 

a) Danilo 1-3, Navuhodonosor 

b) Danilo, Darije 

c) lezdra i Nemija 

4. Boziji narod se moli za gradanske vlasti, autoritete: 

a) jeremija 28:7 

b) Misna 3:2 

B. Novi zavet 

1. Isus je postovao vlasti: 

a) Matej 17:24-27, placao je hramsku taksu 

b) Matej 22:15-22, placao je rimski porez 

202 



Otkrivenje 12-14 12,17 

c) Jovan 19:11, Bog je dao civilne vlasti 

2. Pavle o vlastima: 

a) Rimljanima 13:1-7, hriscani su pozvani da slusaju vlasti 

b) 1. Timotejeva 2:1-3, hriscani su pozvani da se mole za 
vlasti 

c) Tit 3:1, hriscani su pozvani da se pokore vlastima 

3. Petar o vlastima: 

a) Dela 4:1-31; 5:29, Petar i Jovan pred Sinedrionom (cin 
poslusnosti vlastima) 

b) 1 Petrova 2:13-17, hriscani su pozvani da se pokore 
vlastima 

4. Jovan o vlastima: 

a) Otkrivenje 17, "bludnica VavUonska" stoji na 
ovozemaljskim vlastima 

III. ZAKLJUCAK 

A. Bog je tvorac Ijudskih vlasti. Ne govorimo nuzno o "bozanskom 
pravu kralja", vec o Bogom-danim autoritetima, cuvarima reda i 
poretka. Time niposto ne preporucujemo bilo koji oblik drustvenog 
uredenja. 

B. Verska je duznost hriscana da postuju svaki autoritet sa duznom 
cascu. 

C. Hriscani su duzni da molitvama i porezima podupiru vlasti. 

D. Vlasti imaju prevashodnu ulogu da cuvaju mir, red i upravu 
drustva. U tom smislu su Bozije sluge. 

E. Ljudske vlasti nemaju apsolutnu moc. Ogranicene su. Hriscani 
smeju i moraju da deluju po svojoj savesti, da rade poslusaju duhovne 
nego drzavne zakone. Avgustin je o tome pisao u svom cuvenom delu 
"Grad Boziji". Mi smo gradani dva carstva, jednog privremenog i drugog 
koje je vecno. Odgovorni smo za oba, ali je Bozije vaznije od 
ovozemaljskog! U tom smislu smo Bogu odgovorni i kao pojedinci i kao 
zajednica. 



203 



12, 17-13,1 Otkrivenje 12-14 

F. Valja ohrabrivati vernike iz demokratskih drustava da ucestvuju u 
zivotu i radu svojih vlada, kako bi - gde god je moguce - protezirali 
svetopisamske principe. 

G. Licno obracenje pojedinca mora da prethodi socijalnim 
promenama. I najbolja Ijudska vladavina ne traje doveka. Nema u njoj 
eshatoloske nade za nas. Svaka vlada ovog sveta, makar kako i koliko 
koriscena od Boga, samo je Ijudska, gresna tvorevina daleko od naseg 
Gospoda. 

Ovaj koncept podrazumeva Jovanova upotreba pojma "svet". 

Tumacenje reci i izraza: 

18 "Azdaja stade na obalu mora. 

1 Zatim sam video kako iz mora izlazi Zver, koja je imala deset 
rogova i sedam glava. Na rogovima je imala je deset kruna, a na 
njenim glavama su bila ispisana bogohulna imena. 2 Zver koju 
sam video bila je slicna leopardu, s nogama kao u medveda, a 
ustima kao u lava. Azdaja joj je dala svoju silu, svoj tron, i veliku 
vlast. 3 Jedna od njenih glava izgledala je kao smrtno ranjena, ali 
je ta smrtna rana zacelila. Sva se zemlja divila i sledila Zver, 4 pa 
su se svi poklonili Azdaji, jer je dala vlast Zveri. Ljudi su se 
poklonili i Zveri, govoreci: "Ko je kao Zver, i ko moze ratovati s 
njom?!" 

5 Zveri je bilo dozvoljeno da govori drsko i bogohulno cetrdeset i 
dva meseca. 6 Tada je pocela da proklinje Boga, njegovo ime, i 
njegov hram, kao i one koji zive na nebu". 

Otk 12:18 -13:6 

13:1 "Azdaja stade na obalu mora" Neki prevodi zapocinju 13. 
poglavlje poslednjim stihom prethodnog (12:8). S druge strane, grcki 
manuskripti imaju vise resenja oko zamenice. Naime, neki kasniji 
maloslovni prepisi i velikoslovni "P" (5. vek), kao i 046 i 051 (10. vek), 
imaju "zauze". Najbolji prepisi - p (kasni 3. vek); "N" (4. vek); "A" (peti 
vek); "C" (5. vek) imaju "stade", mislici na zver, a ne na apostola Jovana. 

204 



Otkrivenje 12 - 14 13,1-2 

"More" je verovatno aluzija na Dan 7:2-3. More je simbol: (1) 
celovitosti covecanstva (Isa 17:12-13; 57:20; Otk 17:15); (2) sila haosa 
(Post l;Isa 5:9-10). 

"Zatim sam video kako iz mora izlazi Zver" Divlja zver (13:14,15; 
15:2; 16:13; 15:8) je prvi put opisanabezpompe u 11:7, kako izlazi iz 
Bezdana (17:8). Opis odgovara Antihristu - 1 Jn 2:18a -poznatom 
kao "covek bezakonja" u 2 Sol 2:3. Ipak, najbolji opis zveri je u 12:3 i 
17:3,8. 
Izraz "kako iz mora izlazi" shvata se na nekoliko nacina: 

1. Doslovno: Levijatan, u jevrejskoj apokalipticnoj literatiri, a u 
St. 11 Behemot. 

2. Aluzija na Dan 7: Zver izlazi iz mora u st. 3 i iz zemlje u st. 17, 
sto je kod proroka istog znacenja. Ali, Jovan poslednju zver deli 
na dve licnosti poslednjeg vremena - zver iz mora (st. 1) izver sa 
kopna (st. 11). 

3. Simbol: Zver je slika ogrehovljenog covecanstva (delimicno 
Otk 17:15, ali i Dan 7:2-3; Isa 17: 12-13; 57:20) 

Sta je razlog ove podele na dve zveri? Ovo poglavlje prati Dan 7, ili je 
to zato sto apostol ovako oslikava celu zemlju. Moguce je da ove zveri 
Zajedno sa Sotonom imitiraju svetu Trojicu. 

"koja je imala deset rogova i sedam glava. Na rogovima je imala je 
desetkruna" Pa, bas i nije poput azdaje (12:3), ali joj je slicna 
(17:3,7-12). Deset rogova su slika potpune snage, sedam glava su 
punina zla, a deset dijadema samopozivanje na kraljevsko poreklo. 
Zlo voli da oponasa i lazira dobro (Hrist u 5:6), a ovo je prva od 
nekoliko parodija Hrista. 

"bogohulna imena" "Ime" ili "imena" - grcki manuskripti se i ovde 
razlikuju. Mozinu ima prepis "A" a jedninu p47, N, C, P. Kakogod, 
aluzija na Dan 7:8,11,20,25 ili 11:36 je ocigledna. Svrha ovih 
nakaradnih imena je u osporavanju svega sto je Bog i Bozije. 
13:2 "Zver koju sam video bila je slicna leopardu... medvedu... 
lavu" Kombinacija vise zveri takode ima pozadinu u Dan 7:4, 5, 6, gde se 
govori o nekoliko kraljeva. Ovde su zveri spojene u blok, u svetski 
bezbozni sistem poosobljen u jednom vodi (Dan 7:24). 



205 



13,3-5 Otkrivenje 12 - 14 

"Azdaja joj je dala svoju silu, svoj tron, i veliku vlast" Misao iz 2 Sol 
2:9 gde se govori o satanistickim silama. Ova zver nije Sotona, 
utelovljena je u coveku sa nadcovecanskim mocima (st. 4,12). Jos 
jedno ruganje Hristovoj svemoci. 
13:3 "Jedna od njenih glava izgledala je kao smrtno ranjena" 

Particip perfekt pasiv, koji odgovara Jagnjetu u 5:6. Sotona uporno 

oponasa Hrista. 

"ali je ta smrtna rana zacelila" Da li Sotona ima moc da ozivi 
mrtvog, ill je rec o masovnoj opseni, triku (13:15)? Parodija se 
nastavlja. 
Mozda je ovo istorijska aluzija na mit „Nero redivivus", da ce se umrli 

Neron vratiti na celu velike vojske sa istoka, i da ce napasti Rim (Sibilini 

orakuli,III-V). 

"Sva se zemlja divila i sledila Zver" Sotona cudima zavodi neverni 
svet da bi dobio sledbenike (Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9; Otk 13:5; 
17:8), bezprizorno imitirajuci Hrista. Prevrtljivi svet! Prvo je bio 
zadivljen delovanjem dvojice svedoka, a sada se klanja zveri. 
13:4 "pa su se svi poklonili Azdaji... Ljudi su se poklonili i Zveri" 

Zli se ne zadovoljava politickom silom nego trazi i religioznu vlast (st. 8). 

Sotona zeli da ga obozavaju (13:12; 14:9,11; 16:2; 19:20; Mt 4:8-9). Hoce 

dabudekaoBog (Isa 14:12-15). Ovo nas vraca na zmijinu laz u Post 3:5 i 

Mt 4:9; Lk 4:5-7. 

"Ko je kao Zver" Dva su moguca izvora ove fraze: ( 1 ) Neki u ovome 
vide parodiju imena JHVH, prema Izl 15:11; Ps 35:10; 113:4; (2) ili 
parodiju Isa 40:18-22;43:11; 44:6,8,9-20; 45:6; (3) apokalipticne 
predstave Levijatana ili Behemota (mozda Jov 41:33-34). 
13:5 U St. 5-7 i 14-15 dostaglagolajeupasivu,sto ukazuje da dozvola 

dolazi od Sotone, tj. od samog Gospoda (Jov). Gospod u premudrosti i 

Sotonu koristi za svoje ciljeve! A zlo se uvek razotkriva svojim recima i 

delima. 

"Zveri je bilo dozvoljeno da govori drsko i bogohulno" Aluzija na: 
(1) "zver" iz Dan 7:8, 11, 20, 25; 11:36; (2) Antioha IV Epifana iz 
Dan 8; I Makavejcima 1:24, i/ili (3) "coveka bezakonja", 2 Sol 2:4. 
Neki vide i "gnusobu pustosenja" iz Mt 24:15, sto se odnosi na 
razorenje Jerusalima. Ono se odigralo 70. god. pod vodstvom 

206 



Otkrivenje 12 - 14 13,6-7 

rimskog vojskovode Tita. Ovo je dobar primer kako se istorijski 
fokus simbola menja. U Dan 8 se govori o Antiohu Epifanu IV, sto je 
meduzavetno vreme. U Mt 24 se misli na pomenuto razorenje 
jevrejske prestonice, a u Dan 7 (moguce i 11:36-39) na delovanje 
Antihrista u poslednje vreme. 

"cetrdeset i dvameseca" Direktna aluzija na Dan 7:25. Prvi put se 
pominje u 11:2-3. Ovde je metaforaperiodaprogona. Vidivise u 
11:2; 12:6. 
13:6 "Tada je pocela da proklinje Boga" Jos jedno bogohuljenje u 

nizu na Bozije ime, svetiste i Bozije Ijude. Ima razlike u prevodenju ove 

recenice. 

7 "Uz to joj je bilo dozvoljeno da zarati protiv Bozijeg naroda i da 
ga pobedi, i da ima vlast nad svakim plemenom, narodom, 
jezikom i narodnosti. 8 Svi stanovnici zemlje poklonise se Zveri, 
to jest, oni cija imena nisu upisana od postanka sveta u Knjizi 
zivota Jagnjetakoje je zaklano. 9 Ko moze da razume, neka dobro 
slusa. 

10 Treba li ko da ide u progonstvo, 

u progonstvo ce otici, 

treba li ko da bude ubijen macem, 

macem ce biti ubijen. 

U torn se ogleda postojanost i vera Bozijeg naroda". 

Otk 13:7-10 

13:7 "Uz to joj je bilo dozvoljeno da zarati protiv Bozijeg naroda" 

Aorist pasiv i aorist aktiv. Pasiv naglasava da je Bog dozvolio da se ovo zlo 
dogodi. Mi ne mozemo da razumemo njegove razloge, ali svaka stranica 
Otkrivenja dokazuje da je on svevladar istorije. Ovaj rat je spomenut u 
Dan 7:21, 25. Misli se na mucenicku smrt hriscana. Cesto puta izgleda da 
Zli odnosi pobedu (kao na Golgoti), ali knjiga proroka Danila i 
Otkrivenje nas uce da je to pir kratkog daha! I opet primetimo: Bog cuva 
svoje od svog gneva nad ostatkom sveta, ali ne i od gneva Sotone. Bog 
daje Sotoni neke bitke ali je rat njegov. Prividni porazi samo jos vise 
pokazuju njegovu mudrost i mod. 

207 



13,8-9 Otkrivenje 12 - 14 

"Bozijegnaroda" Vidi posebnu temu o svecima u 5:8. 
"i da ima vlast nad svakim plemenom, narodom, jezikom i 
narodnosti" Ovo ukazuje: (1) Da Otkrivenje valja tumaciti u smislu 
sirem od Rimske imperije. Ovo je inkluzivna fraza; (2) Da su ovi 
dogadaji na nivou cele imperije. 
13:8 "Svi stanovnici zemlje" Izraz koji se ponavlja u vise navrata a 
tice se nespasenih (3:10; 6:10; 8:13; 11:10; 13:8,12,14; 17:8). 

"oni cija imena nisu upisana od postanka sveta u Knjizi zivota 
Jagnjeta koje je zaklano" ("I klanjace joj se svi koji stanuju na 
zemlji, cije ime - od postanka sveta - nije upisano u zivotnoj knjizi 
Jagnjeta koje je zaklano", E. Carnic) Duga recenica nesigurne 
sintakse. Da li je "od postanka sveta" ide sa: (1) "imena nisu 
upisana" (17:8; Ef 1:4); (2) "Jagnjeta koje je zaklano" (1:19-20)? 
Redosled red, ovde i u 17:8, ukazuje na spasene cija su imena u 
knjizi zivota jos pre postanka sveta! 
Izraz "od postanka sveta" srecemo nekoliko puta u NZ (Mt 25:34; Jn 
17:24; Ef 1:4; 1 Pet 1:19-20). Slicno je i u Mt 13:35; Lk 11:50; Jev4:3; 9:26 i 
Otk 17:8. Kombinacija ovili izraza pokazuje Bozije otkupljenje sveta. Mi 
smo sigurni u Hristu (7:4; 11:1; 13:8). Svo zlo je ograniceno Bozijom 
svemoci (to vidimo iz broja glagola u pasivu). Ovo izgleda lose kada se 
udubimo, ali kada pogledamo celu sliku, vidimo da Bog pobeduje! 
"u Knjizi zivota" Iz Dan 7:10 i Otk 20:11-15 vidimo da postoje dve 
metaforicne knjige o sudbini sveta: (1) Knjiga zivota, sa imenima 
onih koji licno poznaju Boga (SZ) i koji su primili Hrista (NZ) (Izl 
32:32-33; Ps 69:28; Dan 12:1; Isa 4:3; 34:16; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev 
12:23; Otk 13:8; 17:8; 20:15; 21:27); i (2) Knjiga Ijudskih dela, ukojoj 
su sva dobra i zla (Ps 56:8; 139: 16; Isa 65:6; Mai 3:16). Ocigledno se 
radi o metaforama koje govore o Bozijem sveznanju i prema 
vernima i prema nevernima (Gal 6:7). 
"koje je zaklano" Vidi 5:12 
13:9 "Ko moze da razume, neka dobro slusa" Fraza poznata iz 
pisama sedam crkava (2:7,17; 3:6,13,22). Uslovna recenica, poput onih 
ostalih u St. 9, 10. Buduci da se Gospod vec ovako obracao svojima, onda 
je naredna misao u st. 10 za njih. 



208 



Otkrivenje 12 - 14 13,10 

13:10 Moguca aluzija na Jer 15:2 ili 43:11 gde se govori o Bozijem 
sudu. Nekoliko je manuskriptnih varijanti glagola "ubiti", sto svakako 
utice na razlicite prevode. Naime, neki ih stavljaju u kontekst 
progonitelja hriscana. Drugi, opet, prvi izraz pripisuju progonjenima a 
drugi progoniteljima. Ima i onih koji oba glagola stavljaju u kontekst 
progonjenih. 

Ipak, ova prevodilacka nesigurnost ne porice glavnu istinu - Bog 
vodi istoriju! Pitanje je samo na koga se odnosi ova misao: 

1. Na hriscane, da bi se ohrabrili i ostali verni (Mt 26:52; Fil 
1:28). 

2. Na progonitelje, da bi bill svesni kako ce jednom odgovarati 
pred Bogom zbog svega. 

"U torn se ogleda postojanost i vera Bozijeg naroda" Stihovi 9 i 10 
ukazuju da se i ova fraza odnosi na Boziji narod (Mt 26:52). Odlican 
opis pravih vernika (14:12; 12:11,17). Bog zeli da izdrze do kraja 
(2:3,7,11,17,26; 3:5,12,21; 21:7). Istrajnost je odlikapravog spasenja 
(1 Jn 2:19). Vidi vise u 2:2 i u posebnoj temi. 

1 1 Zatim sam video da jedna druga Zver izlazi iz zemlje. Imala je 
dva roga kao jagnje, ali je govorila kao Azdaja. 12 Ta Zver je 
izvrsavala vlast prve Zveri, i u njenom prisustvu. Ona je ucinila 
da se zemlja i njeni stanovnici poklone prvoj Zveri kojoj je bila 
zacelila smrtna rana. 13 Ta Zver je cinila velika cuda, bacajuci 
cak i vatru s neba na zemlju pred Ijudima, 14 te je zavela 
stanovnike zemlje, sluzeci se mod koja joj je data da cini cuda u 
prisustvu Zveri. Ona je govorila stanovnicima zemlje da nacine 
kip Zveri kojoj je macem zadata rana, ali je prezivela. 15 Druga 
Zver je dobila moc da udahne zivot u kip prve Zveri, tako da kip 
moze da govori i da pogubi one koji mu se ne poklone. 16 Ona je 
prisilila sve - male i velike, bogate i siromasne, slobodne i 
robove, da im se utisne zig na desnu ruku ili na celo, 17 tako da 
niko nije mogao ni da prodaje ni da kupuje, osim onog koji je na 
sebi imao zig sa imenom Zveri ili s brojem njenog imena. 



209 



13,11-13 Otkrivenje 12 - 14 

18 Ovo zahteva mudrost. Ko je pronicljiv, neka dokuci znacenje 
broja Zveri, jer taj broj predstavlja coveka. Broj Zveri je sesto 
sezdeset i sest. 

Otk 13:11-18 

13:11 "Zatim sam video da jedna druga Zver izlazi iz zemlje" Jos 

jedan osvrt na Dan 7:17. Mnogi smatraju da su ove dve zveri parodija na 
dva svedoka Bozija (11:13-14). Drugi misle da su Azdaja i dve zveri 
parodija svete Trojice 

Ako je zver iz mora aluzija na Levijatana (Jov 41:1-34, drevno 
cudoviste haosa), zver iz zemlje odgovara Behemotu (Jov 40:15-24) 
slicnom kopnenom monstrumu (svakako se ne radi o dinosaurusima, 
vec o bicima drevnili mitologija). 

Zveri su simboli zla (haosa) i pobune protiv Bozijeg poretka (Ps 
74:12-14; Jov 3:8; Isa 51:9-11; Am 9:3). Levijatan se ponekad naziva i^ava 
(izopaceni, zmija, Isa 51:9). Ravaje na drugim mestima ime Egipta (Nil, 
krivudava reka, Ps 87:4; Isa 30:7 i moguce Jez 32, posebno st. 2-3) 
"Imala je dva roga kao jagnje, all je govorila kao Azdaja" Poredenje 
sa Jagnjetom je ocigledno ruganje Hristu (5:6). Ali glas i poruka 
odaju pravi karakter. Kasnije, druga zver je stalno u ulozi laznog 
proroka (16:13; 19:20; 20:10). Onane trazi svoju slavu, ali tera svet 
da se klanja prvoj zveri (st. 12). To je parodija na sluzbu Duha 
Svetog (Jn 14-16) koji uzdize Hrista. Dakle, imamo tzv. "crno 
Trojstvo": Sotonu koji imitira Boga Oca; zver iz mora koja se ruga 
Bogu Sinu; zver iz kopna koja imitira Boga Duha. 
13:13 "Ta Zver je cinila velika cuda" Prezent istice trajnost radnje. 
Pismo kaze da ce lazni ucitelji, cudotvorci u poslednja vremena cak, ako 
to bude moguce, zavoditi i izabrane (Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9-11; 
Didahe 16:3,4). Cuda sama po sebi nisu znak od Boga (Izl 7:8-13). Jos 
jedan pakleni falsifikat Hrista! 

"bacajuci cak i vatru s neba na zemlju pred Ijudima" Slicno je bUo i 
u 1 Car 18:38, sto je moguci izvor opisa dva svedoka u 11:5. Mozda 
se misli na vatru koja pada kao Boziji sud, u Jez 38:22 ili 39:6. Hi je 
rec o imitaciji: (1) dva svedoka; (2) Bozijih SZ dela; (3) silaska Duha 
uDl2. 

210 



Otkrivenjel2-14 13,14-17 

13:14 "kojoj je macem zadata rana, ali je prezivela" "Rana" {plege, 
13:3,12,14) se u ovoj knjizi prevodi i kao "nevolja", (Otk 9:18,20; 11:6; 
15:1,6,8; 16:9,21; 18:4,8; 21:9; 22:18). Neki prevodi u podloznu 
napomenu stavljaju objasnjenje - "smrtna rana", kako i kazu st. 12 i 14. 
Ali, teoloski naglasak nije na osobi vec na sistemu zla, sistemu sveta. Tako 
pojam ima i metaforicko znacenje, usprkos recnickog. 

Izraz "ali je prezivela" pokazuje da "rana" i nije najbolji prevod za 
pojam zveri. Cela ideja kraja vremena i vrhunca bezbostva, Antihrista, 
jeste konacna pobuna koja je prorecena u Jez 38-39; Zah 14; Dan 7:2 1 -27; 
9:24-27; 11:36-39, a o cemu govori i meduzavetna apokaliptika, Sibilini 
orakuli, IV Jezdra 5:4,6, kao i 2 Sol 2:3,8-9. 

13:15 "Druga Zver je dobila moc da udahne zivot u kip prve Zveri" 
Na nekim mestima je zver iz zemlje nazvana laznim prorokom (16:13; 
19:20; 20:10). Slika je metafora ozivljavanja (jevrejski ruah = dah) u trenu 
(Jez 37). 

13:16 "Ona je prisilila sve - male i velike, bogate i siromasne, 
slobodne i robove, da im se utisne zig na desnu ruku ili na celo" Bog je 
vec opecatio svoje, u 7:3, a ovde ga Zli jos jednom oponasa. Grcka rec 
koja se ovde koristi je "zigosanje", kao kod zivotinja, ili vladinih 
dokumenata. Mesto ziga neke navodi na zakljucak da se radi o ruganju 
jevrejskom "filakteriju" (Pnz 6:8). Neki vide obicaj Rima, iz prvog veka, 
kada su gospodari tako oznacavali svoje robove. Ili kada su sami vojnici 
tetovirali ime svojih generala. 

13:17 Ovaj zig donosi zivot, hranu, verovatno i zaposlenje. Boziji 
narod nije posteden ekonomske katastrofe. 

13:17-18 "brojem njenog imena" Slova starih naroda imaju i 
numercku vrednost. Konsonanti Isusovog imena, koji je utelovljeni Bog, 
u svom zbiru daju vrednost 888. Slova imena zveri, koja je utelovljenje 
Sotone, daju zbir 666. Broj 6 je za jedan manji od broja 7, broja punine i 
savrsenstva (Post 1, 7 dana stvaranja). Broj 777 je jevrejski superlativ (Isa 
6:3;Jer7:4). 

Broj 6 je i broj coveka, pa moze da predstavlja personifikaciju 
nesvetog trojstva - Azdaja (Sotona), zver iz mora (Antihrist); zver iz 
zemlje (lazni prorok). Prva zver je utelovljenje bezboznog politickog 

211 



13,18 Otkrivenje 12 - 14 

svetskog sistema a druga lazne svetske religije. Velika bludnica iz Otk 17 
je utelovljenje svega bezboznog iz Dan 7. Bilo da se radi o drevnom 
Vavilonu, Rimu prvog veka ili svetskom sistemu bez Boga na kraju 
vremena, jedno je sigurno - Istorija ide u susret konacnom sukobu "boga 
ovog sveta" (2 Kor 4:4) i pravog Boga, Stvoritelja svega i njegovog Mesije 
(Ps2). 

13:18 "Broj Zveri je sesto sezdeset i sest" Grcki manuskript "pi 15" 
i velikoslovni kodeks "C" (6. vek) imaju umesto 666 broj 616. Papirusi 3. 
i 4. veka se inace zovu Oxyrhynchus papyrus. Neki tumaci tvrde da broj 
666 ukazuje na cezara Nerona, kada se njegovo grcko ima napise na 
jevrejskom. A nalatinskom daje broj 616 (Bruce Metzger, A Textual com- 
mentary on the Greek New Testament, str. 750) 



Kontekstualni uvid: 14:1-20 

A. Ovo poglavlje je svojevrsno zatisje nakon erupcije opisa zla u 
prethodna dva. Jovan je znao da ce se svaki citalac nakon tih redova 
upitati - A sta ce u svemu tome da bude sa vernicima? 

B. Neki tumace vide jos jednu strukturu „7" u odeljku st. 6-20. 
Mislim da je to samo serija od 7 andela, i da u strukturalnom smislu 
nema teoloski znacaj. 

Tumacenje reel i izraza 

1 "Zatim sam video Jagnje kako stoji na brdu Sion, i sa njim sto 
cetrdeset i cetiri hiljade, na cijim je celima bilo napisano njegovo 
ime i ime njegovoga Oca. 2 Zacuo sam glas sa neba slican huku 
mnogih reka i odjeku jakog groma. Glas je bio slican melodiji 
koju izvode sviraci harfe na svojim harfama. 3 Tih sto cetrdeset i 
cetiri hiljade pevalo je novu pesmu pred tronom, pred cetiri bica, 
i pred staresinama. Tu pesmu niko nije mogao da nauci, osim 
njih, otkupljenih sa zemlje. 4 Oni su ocuvali sebe cistima, ne 
uzimajuci sebi zena; to su, naime, devstvenici. Oni slede Jagnje 

212 



Otkrivenje 12 - 14 14,1 

kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka covecanstva kao 
prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu. 5 Laz nikad nisu izustili; oni 
su neporocni. 

Otk 14:1-5 

14:1 "Jagnje" Jos jedan nebeski pogled naMesiju (5:6,8,12-13; 13:8; 
Isa 53:7; Jn 1:29,36; 1 Pet 1:18-19). 

"kako stoji na brdu Sion" Mnogo je teorija o ovom stihu. Koje je 
ovo mesto? 

1. Brdo Morija, tj. jerusalimski hram (Isa 24:23; Jl 2:32) 

2. Nebeski Jerusalim (Jev 11:10,16; 12:22-23; 13:14; Gal 4:26) 

3. Simbol apokalipse iz II Jezdrine, nekanonske knjige (2:42-47; 
13:35,39-40) 

4. Misli se na SZ odeljke koji govore o okupljanju Bozijeg 
naroda u poslednje vreme (Ps 48; Isa 24:23; Jl 2:32; Mih 4:1,7; 
Av 17,21) 

5. Mesto dogadanja svega (Ps 2:6). 

Setimo se da tumaci izvore i uticaje svake od ovih vizija traze u: (1) SZ; 
(2) meduzavetnoj apokalipticnoj literaturi; (3) grcko-rimskoj istoriji 
prvog veka. Mislim da vizije najavljene u SZ pocinju od 6. poglavlja, ali da 
se ticu celog NZ Bozijeg naroda (i obracenih Jevreja i mnogobozaca), tj. 
svih svetih, cele Crkve. Takode mislm da je u ovom slucaju rec o 
nebeskom hramu (Jev 8:2; 9:11,24). 

"i sa njim sto cetrdeset i cetiri hiljade" Grupa otkupljenih iz 5:9; 
opecacanih u 7:4-8; onih koji su oprani u krvi Jagnjetovoj, 7:14-17. 
Zato mislim da ovaj broj predstavlja Boziji narod, svete, crkvu. Vidi 
vise o identitetu ove grupe u 7:4. Proganjani i muceni sada 
trijumfuju sa svojim Gospodom! 

"na cijim je celima bilo napisano njegovo ime i ime njegovoga 
Oca" Da li se misli na jedno ili na dva imena? U Isa 9:6 imamo 
naznaku za oba imena. Jaka slika pripadanja Bogu (Otk 7). 
"Zacuo sam glas saneba slican" Slican opis imamo i u Jez 43:2, kao 
i Isusov glas u 1:5, a tu je i glas nebeskog mnostva u 19:6. Smisao je 
jasan: Neko saneba govori (4:5; 11: 19; 16:8). 



213 



14,4 Otkrivenje 12 - 14 

"pevalo je novu pesmu pred tronom" Jos jedan osvrt na Otk 5:9. To 
su: (1) andeoska bica, 5:9; (2) pesma 144.000 u zavrsnom delu st. 3 i 
15:2. Nova pesma je aluzija na Isa 42:10, a moguce i na Ps 33:3; 40:3; 
96:1; 98:1; 144:9; 149:1. Obecano Novo dobaDuha je doslo! 
"otkupljenih sa zemlje" Ovo je SZ koncept otkupa clana porodice 
od strane najblizeg rodaka {goel, Ruta i Voz). Ideja se koristi i za one 
za koje je Hrist umro (5:9; 7:14). Vidi posebnu temu o otkupljenju u 
5:9 
14:4 "Oni su ocuvali sebe cistima, ne uzimajuci sebi zena" O 
ovome se mnogo raspravlja. Da li se radi o onima, u grupi od 144.000, 
koji su se opredelili za bezbracnost? Mislim da je ovde rec o simbolici, ili 
o jakom SZ konceptu koji se svakako ne treba uzeti doslovno. Kako da 
razumemo ove reci: 

1. Doslovan celibat. 

2. Oni koji nisu nacinili duhovnu preljubu sa zveri ili velikom 
bludnicom(14:8, 17:2, 18:9). 

3. Poseban osvrt na 7 crkava (2:14,20,22; 3:4). 

4. SZ ritual ociscenja pre bogosluzenja ili bitke (Izl 19:14-15; 
Pnz 23:9-10; 1 Sam 21:4-5; 2 Sam 11:6-13). 

5. SZ slika Bozijeg naroda, "Sionske device" (2 Car 19:21; Jer 
18:13; Plac 2:13; Am 5:2; 2 Kor 11:2; Ef 5:27). 

Kod ovakvih stvari uvek vredi da se podsetimo da seks u braku nije neka 
prljava, neduhovna stvar. Bracna seksualnost je Bozija ideja, njegov 
nacin sirenjaljudskog roda na zemlji, njegova zapovest (Post 1:28; 9:1). S 
druge stvar, celibat-bezbracnost je duhovni dar za sluzbu (1 Kor 7), ali ne 
i vise duhovno stanje. Grcki asketizam nije biblijska vrednost (kao ni seks 
pre ili mimo braka!). 

"Oni slede Jagnje kud god ono ide" Misli se na ucenistvo i duhovnu 
sluzbu (Jn 7:17; 10:4). 

"kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu" Ovim izrazom SZ 
opisuje Bozije vlasnistvo nad usevima (Izl 23:19; 34:76). U NZ ovo se 
odnosi na crkvu (Jev 12:23; Jak 1:18), na Isusov narod, one koji su 
prvi plod vaskrsenja (1 Kor 15:20,23; Otk 1:5). 



214 



Otkrivenje 12 - 14 14,5 

14:5 "Laz nikad nisu izustili" Nekoliko je mogucih izvora ove 
metafore: 

1. Slicna fraza u Otk 21:27; 22:15. 

2. Cezarov kult, koji je primoravao hriscane da bace tamjan 
ispred imperatorovog poprsja i kazu - "Cazar je Gospod". 

3. SZ eufemizam za oneciscenje (Ps 32:2; Sof 3:13). 

4. Eufemizam za neverstvo (Rim 1:25, 1 Jn 2:22). 

"oni suneporocni" Doslovno "bez mane" (Fil 3:6). Izvorno se ovaj 
izraz odnosio na zrtvene zivotinje, a vremenom je postao i metafora 
za Ijude (Noje, Post 6:9,17; Jov 1:1). Isus je tako opisan u Jev 9:14; 1 
Pet 1:19. Gospod zeli da i nas zivot bude takav (Otk 19:2; Pnz 18: 13; 
Mt 5:48; 1 Pet 1:16). 

Posebna tema: neporocnost, besprekornost, nevinost 

A. Uvodne napomene 

1. Ovi pojmovi opisuju prvobitno stanje covecanstva, odmah 
po stvaranju (Edenski vrt, Post 1). 

2. Greh i bunt su prekinuli stanje nepomucenog zajednistva 
(Post 3). 

3. Covek (i muskarac i zena) zude za obnovom tog zajednistva, 
jer su stvorenipo Bozijem oblicju (Post 1:26-27). 

4. Bog se na vise nacina ophodio sa posrnulim covekom: 

a) pobozne vode (Avram, Mojsije, Isaija ...) 

b) zrtveni sistem (Lev 1-7) 

c) primed vere (Noje, Jov) 

5. Bog je poslao Mesiju 

a) on je puno otkrivenje Bozije 

b) on je savrsena zrtva za grehe 

6. Hriscani su potpuno opravdani 

a) legalno kroz Hristovu darovanu pravednost 

b) progresivno kroz delo Duha 

c) posvecenje, tj. hristolikost im je krajnji cilj (Rim 8:28-29; 
Ef 1:4), povratak davno izgubljene bogolikosti Adama i Eve 



215 



14,5 Otkrivenje 12 - 14 

7. Nebo je stvarnost obnove edenskog savrsenog zajednistva. 
Ono je "novi Jerusalim", mesto Bozijeg prebivalista (Otk 21:2) 
na obnovljenoj zemlji (2 Pet 3:10). Tako Pismo zapocinje i 
zavrsava istom temom: 

a) intimnim zajednistvom s Bogom 

b) u okruzenju vrta (Post 1 do 2 i Otk 21 do 22) 

c) ispunjenjem prorostva, zajednistvom sa zivotinjama (Isa 
11:6-9). 

B. Stari Zavet 

1. Mnogo je SZ red koji opisuju pojmove bezgresnosti, 
savrsenstva, nevinosti itd. Tesko bi ih ovde sve predstavili. 

2. Ipak, evo nekoliko takvih pojmova, prema delu "Sinonimi 
Starog zaveta", Robert Girdleston: 

a) salom 

b) tamam 

c) kalah 

3. Septuaginta (Biblija Rane crkve) prevodi mnoge od tih red na 
koine grcki, jezik Novog zaveta. 

4. Kljucni koncept se tice zrtvenog sistema: 

a) amomos (Izl 29:1; Lev 1:3,10; 3:1,6,9; Br 6:14; Ps 26:1,11) 

b) amiantos i aspilus takode imaju kultski prizvuk 

C. Novi zavet 

1. Zakonski koncept 

a) jevrejski kultski koncept, amomos (Ef 5:27; Fil 2:15; 1 Pet 
1:19) 

b) grcki zakonski koncept (1 Kor 1:8; Kol 1:22) 

2. Hrist je amomos - bezgresan, neporocan i nevin (Jev 9:14; 1 
Pet 1:19) 

3. Hristovi sledbenici su pozvani da ga oponasaju (amomos) (Ef 
1:4; 5:27; Fil 2:15; Kol 1:22; 2 Pet 3:14; Juda 24; Otk 14:5). 

4. Koncept koji se koristi za crkvene vode: 

a) anegkletos, "besprekorni" (1 Tim 3:10; Tit 1:6-7) 

b) anepileptos, "neporocan, bez zamerke", kao i "bez mane" 
(1 Tim 3:2; 5:7; 6:14; Tit 2:8). 



216 



Otkrivenje 12 - 14 14,5-6 

5. Pojam amomos - neporocan se koristi jos za: 

a) Hrista (Jev 7:26) 

b) hriscansko naslede (1 Pet 1:4) 

6. Pojam "celovitosti" - holokleria (Dl 3:16; 1 Sol 5:23; Jak 1:4) 

7. Pojam "bez mane", kao nevinost koja dolazipo amemptos (Lk 
1:6; FH 2:15; 3:6; 1 Sol 2:10; 3:13; 5:23). 

8. Pojam "bez povoda za ukor", takode osiguran po amemptos 
(1 Pet 3:14) 

Pojam "neukaljan", "neoskvrnjen", takode se koristi u odeljcima koji 
imajunekiodnaprednavedenihizraza(l Tim 6:14; Jak 1:27; 1 Pet 1:19; 2 
Pet 3:14). 

D. Zavidan broj i jevrejskih i grckih reci za ovaj pojam nesumnjivo 
pokazuje njegovu vaznost. Bog se pobrinuo za nasu nasusnu duhovnu 
potrebu kroz Hrista i poziva nas da budemo poput njega. Mi smo 
proglaseni "opravdanim", "neokaljanim" kroz Hristovo delo. U njemu 
smo na svemu njegovom. "... hodimo u svetlosti, kao sto je on sam u 
svetlosti" (IJn 1:7). "Zivite dostojno svoga pozvanja" (Ef4:l,17; 5:2,15). 
Isus je obnovio Boziji lik u nama. Zajednistvo sa njim je sada moguce, ali 
ne zaboravimo da Bog zeli sebi narod koji ce odrazavati njegov karakter, 
kao sto je cinio i Hrist. Nismo pozvani ninasta manje od svetosti (Mt 
5:20,48; Ef 1:4; 1 Pet 1:13-16). Jer, Bozija svetost nije stvar sudske debate 
vec svakodnevice! 

6 Zatim sam video drugog andela kako leti posred neba sa 
vecnom Radosnom vescu da je objavi stanovnicima zemlje: 
svakoj narodnosti, plemenu, jeziku i narodu. 7 Govorio je 
snaznim glasom: "Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer dosao je cas 
njegovog suda. Zato se poklonite Stvoritelju neba i zemlje, mora 
i vodenih izvora." 

Otk 14:6-7 

14:6 "Zatim sam video drugog andela kako leti posred neba" U 

8:13 orao leti, a sada andeo leti. U svakom slucaju su ga svi videli i culi. 



217 



14,7-8 Otkrivenje 12 - 14 

"sa vecnom Radosnom vescu da je objavi stanovnicima zemlje" 

Izraz "vecno evandelje" jedino ovde nalazimo. Zanimljivo je da ova 
vest jeste za one koji zive na zemlji i da se u Otkrivenju cesto koristi 
za nevernike. Neki u ovome vide ispunjenje Mt 28:18-20, ili Mt 
24:14; Mk 13:10. Tek, sadrzaj ove vesti vise lici na poruku Jovana 
Krstitelja (Lk 3:3-14), Ui na Isusove reci Zlome u Mt 4:10. To je zato 
sto je poruka suda bitan deo ukupne poruke evandelja. St. 6 i 7 su 
znacajni, jer isticu da su sve nevolje koje Gospod salje na Ijude radi 
njihovog otreznjenja, njihovog spasenja (9:20-21; 16:9,11). 
Prema st. 12 pravi vernici su okarakterisani kao: (1) oni koji drze Bozije 
zapovesti (prezent particip); (2) oni koji veruju u Isusa (prezent 
particip). 

"svakoj narodnosti, plemenu, jeziku i narodu" Vidi 10:11. 
14:7 "Bojte se Boga i dajte mu slavu" Kombinacija aorist pasiv 
imperativa i aorist aktiv imperativa. Ovaj stih ima tri zapovesti. 
Covecanstvu je zapovedeno da se aktom vere odazove na Boziji poziv ( Jn 
1:12; Rim 10:9-13). U 11:13 Ijudi kao da daju Bogu slavu, ali se brzo 
okrecu kao omadijani cudesima kojim ih zver zavodi (Otk 13). 
"jer dosao je cas njegovog suda" Pojam vremena - "cas" - je vrlo 
znacajan u Jovanovom evandelju (2:4; 4:21,23; 5:25,28; 7:30; 8:20; 
12:23,27; 13:1; 16:21,32; 17:1). Bog ima svoje vreme u nasem 
vremenu ("Dan Gospodnji", 14:15; 9:15). 
"Zato se poklonite Stvoritelju" Jos jedan aorist imperativ. 
"Stvoritelju neba i zemlje, mora i vodenih izvora" Slicnu ispovest 
imamo u Dl 14:15, gde se citira Post 14:19, Izl 20: 11 ili Ps 146:6. Bog 
je opisan kao predivan Stvoritelj u Jov 38-41. Neobican je izraz 
"vodenih izvora". Za neke je on: (1) veza sa ranijim nevoljama koje 
su doneli andeli (8:10); (2) puki kontrast nepitkim vodama mora. 

8 Drugi andeo dode za njim i rece: "Fade, pade, veliki Vavilon, jer 
je zestokim vinom svoga bludnicenja napojio sve narode." 

Otk 14:8 

14:8 "Pade, pade, veliki Vavilon" Glagol, koji se ponavlja i prvi je u 
redosledu reci u recenici, naglasava aorist. Inace, ovo je primer koliko je 

218 



Otkrivenje 12 - 14 14,8-10 

tesko tumaciti ovu knjigu jer se isti koncepti u prosirenim izdanjima 
nalaze na vise mesta (zver se pominje kratko u 11:7, ali njen puni opis 
sledi tek u Otk 13). Puni opis Vavilona imamo u 16:19 i 17:1-18:24. Isti 
pad vredi i za Rim (1 Pet 5:13; II Baruhova 11:1; 67:7; Sibilini Oraculi 
5:143,159,424), ali i za sve druge Ijudske organizacije koje su daleko od 
Boga. Ova bahata samodovoljnost je direktna posledica pada u greh 
(Post 3) i prvo se vidi na primeru Vavilonske kule (Post 10-11). Svetska 
carstva su sve bezboznija, sto konacno dovodi do globalizacije 
Antihristove vladavine na kraju vremena. Moguca je i aluzija na Isa 21:9; 
Jer 51:8. 

„jer je zestokim vinom svoga bludnicenja napojio sve narode" 
Aluzija na Jer 51:7-8 (17:2,4; 18:3). Pojam "zestok" potice od grcke 
reci "thumos", koja oslikava eksploziju osecanja (17:2,3; 18:3). Ali, 
onaj ko pije vino Vavilona pice i Gospodnje vino (st. 9)! 

9 "Za njima je dosao treci andeo i progovorio snaznim glasom: 
"Ko god se klanja Zveri i njenom kipu, te prima zig na svoje celo 
ili na svoju ruku, 10 i sam ce piti vino Bozijega gneva koje je 
nerazblazeno natoceno u casu njegovoga gneva, pa ce biti mucen 
u ognju i sumporu pred svetim andelima i pred Jagnjetom. 11 A 
dim od njihovog mucenja dizace se u veke vekova. Ti koji se 
klanjaju Zveri i njenom kipu i primaju zig sa njenim imenom, 
nece imati pocinka ni danju ni nocu. 1 2 Ovo zahteva postojanost 
Bozijeg naroda, koji drzi Bozije zapovesti i veru u Isusa". 

Otk 14:9-12 

14:9 "Kogod" Uslovna recenica sa dva glagola - "klanjati se", 
"primati". Mnogi ce se pokloniti kipu zveri. To je delo dijametralno 
suprotno od prihvatanja Mesije, prema st. 7 i 12. Ali, plata za ovo 
poklonjenje je Boziji gnev (st. 10). 

14:10 "i sam ce piti vino Bozijega gneva" Ljudi imaju samo dva 
duhovna puta - put dobra i put zla; Boga ili Davola. Gnev, ''orge", 
doslovno znaci "ukopana opozicija", i aluzija je na Isa 51:17 ili Jer 



219 



14,10-11 Otkrivenje 12 - 14 

25:15-16 (Otk 16:19; 19:15). Vernike ceka gnev Vavilona (st. 8), a 
nevernike gnev Gospodnji (st. 10). 

Ova neobicna mesavina pojmova (doslovno "pomesano 
nepomesivo") ukazuje da ce se pravednom Bozijem gnevu dodati jos 
smrtonosniji sastojci bez ikakvog razblazivanja. "Casa" je cesti SZ simbol 
suda Bozijeg (Isa 51:17,22; Jer 25:15-17,27-29; Ps 75:8). Isus je ispio casu 
Ocevog gneva za celo covecanstvo (Mk 14:36). Neveran svet mu ipak 
nece verovati. Zato ova casa ne moze da ih mimoide. 

"pa ce biti mucen u ognju i sumporu" Aluzija na sud nad Sodomom 
i Gomorom (Post 19:24,28; Lk 17:29; ili sud uopste, Ps. 11:6; Isa 
34:8-11; Jez 38:22). Vecne muke sukonacno odrediste ovih zveri 
(19:20), samog Sotone (20:10) i svog nevernog sveta (20:15; 21:8). 
Vatra je SZ metafora Bozije svetosti (Br 9:15-16). Slika je ociscenja (Lev 
8:17,32; 9:11,24; 13:32,55,57) i suda (Lev 10:1-2; Br 11:1-3). A slika suda 
u sebi nosi i pojam o mestu mucenja. Gospod je upotrebio sliku 
jerusalimskog dubrista, u dolini Hinom (gehena), kao sliku vecne kazne 
(Otk20: 10, 14-15). 

14:11 "dizace se u veke vekova" Voleo bih da mogu da verujem u 
univerzalizam, ili u tzv. "drugu sansu" za odgovor na evandelje, ali Sveto 
pismo poziva svakog jedino da odgovori verom na Boziji poziv (Mk 1:15; 
Dl 3:16,19; 20:21) za zivota (Jev 9:27). Ako to ne ucinimo, posledice su 
kobne i konacne (Mk 9:47-48; Mt 25:46; Jn 5:29; Dl 24:15; 2 Sol 1:6-9). 
Jasno je poredenje vecnih muka nespasenih i privremenih muka 
spasenih. Upravo ova misao cini suprotnost st. 13 i vecnom odmoru 
Bozije dece. 

Znam da ovo nije laka tema. Naizgled, Bozija vecna Ijubav i 
neugasiva zelja da se svako spasi su u suprotnosti sa njegovom presudom 
vecne propasti. Ali, vec smo videli da je ogromna vecina sudova 
poslednjeg vremena u sluzbi spasenja, pokajanja, bas kao sto je bilo sa 
posastima u Egiptu (Pnz 27-29). Ali, jednom ce sud biti nepovratan i sa 
vecnim posledicama. Pakao nije disciplinska mera vec presuda! Tesko 
nam je ovo da prihvatimo i razumom i osecanjima. Ali, dovoljno je da 
nas pokrene na evangelizaciju! 



220 



Otkrivenje 12 - 14 14,12-13 

Pre nego krenemo dalje u tumacenju, dozvolite mi jos par reci na 
ovu temu. Pakao je nesto najstrasnije za Ijude, u to nema sumnje, ali je jos 
strasnije za Gospoda. On je stvorio coveka za zivot i zajednistvo sa njim. 
Sva tvorevina oko nas je poput pozornice na kojoj Stvoritelj zeli da nas 
sretne. On voli sve potomke Adama i Eve ( Jez 18:32; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9). 
Toliko nas voli da je poslao svoga Sina da na krstu umre umesto nas ( Jn 
3:17-21). Pakao je bolna rana na Bozijem srcu, rana koja stalno krvari i 
nikada nece da zaraste! Ne verujem da taj i takav Bog ne mari za vecne 
posledice bezbostva mnogih. Bol neverstva je u svakom trenu pred licem 
njegove pozrtvovne Ijubavi! 

14:12 Istrajnost je jedna od najvaznijih tema ove knjige (1:9; 
2:7,11,17,19,26; 3:5,10,12,21; 13:10; 21:7). Boziji narod treba da ostane 
veran i dosledan svojim uverenjima i u najvecim progonima. Vidi 
posebnu temu o tome u 2:7. 

„Boziji narod". Doslovno „sveti". Vidi posebnu temu u 5:8. 
"koji drzi Bozije zapovesti i veru u Isusa" Slican opis vernika 
imamo u 12:17. Primetimo da je naglasak na licnoj veri u Isusa koju 
treba da sledi poslusnost kao nacin zivota (12:17; Lk 6:46). 

13 Tada sam cuo glas sanebakako govori: "Napisi: Blago onima 
koji od sada umiru radi Gospoda! Da, govori Duh, oni ce se 
odmoriti od svog mukotrpnog rada, jer njihova dela svedoce za 
njih." 

Otk 14:13 

14:13 "Blago" Drugi od sedam blagoslova Otkrivenja (1:3; 14:13; 
16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14). 

"onima koji od sada umiru radi Gospoda" Grupa mucenika (poput 
onih 144.000) za koju ne znamo tacno kada su postradali. Neki 
tumaci kazu da je to bilo u Jovanovo vreme, a neki da i oni pripadaju 
poslednjem vremenu. Mnogo je vaznije to sto znamo da je ova smrt 
predragocena u Bozijim ocima (Ps 116:15). 
Najbolje je da ih gledamo kao grupu "svedoka" u najsirem smislu. Nisu 
svi vernici prvog veka umrli mucenicki. Nece ni svi ovako nastradati u 
poslednjem vremenu. Ali, svi su pozvani da ostanu verni do kraja. Dakle, 

221 



14,13-15 Otkrivenje 12 - 14 

iako je ova metafora ekskluzivna s obzirom na jedne, sustinski je 

inkluzivna i obuhvata sve vernike. 

"njihova dela svedoce za njih" Paradoks hriscanstva je da smo u 
nezasluzenom spasenju po Duhu obdareni za delotvornu sluzbu 
Hristovom Telu (1 Kor 12:7,11). Bog nas je pozvao, obdario i u 
nama nesavrsenima proizvodi svoj plod. Njegov je dar, njegova 
sila, njegov plod. Pa opet, nagradice nas za raspolozivost, 
istrajnost i vernost u svemu tome. Nismo spaseni zbog dobrih dela 
(samopravednost) vec za dobra dela (Ef 2:8-9). Bog hoce da svako 
njegovo dete zivi i hristoliko sluzi (Rim 8:29; Gal 4:19; Ef 1:4). 

14 "Ondapogledam,kad ono beli oblak. Na oblaku je sedeo neko 
slican Sinu Covecijem, sa zlatnim vencem na glavi i sa ostrim 
srpom u svojoj ruci. 15 Tada neki drugj andeo izide iz hrama 
vicuci gromkim glasom onome sto je sedeo na oblaku: "Uzmi srp 
i zanji, jer je doslo vreme za zetvu, dozreo je usev na zemlji." 16 
Onaj sto je sedeo na oblaku bad svoj srp na zemlju i zemlja bi 
poznjevena". 

Otk 14:14-16 

14:14-16 Dve su razlicite zetve opisane u st. 14-16 i 17-19. Prva je za 
useve a druga za grozde. Ako je ova razlika znacajna ( Jl 3:13, dve zetve ali 
jedan sud), prva zetva je za pravednike (Mt 9:37-38; 13:30,38; Mk 
4:26-29; Lk 10:2; Jn 4:35-38) a druga za nepravednike (Isa 63:2-6; Jer 
51:33; Plac 1:15; Jl 3:13; Otk 19:15). 

14:14 "Na oblaku je sedeo neko slican Sinu Covecijem, sa zlatnim 
vencem na glavi" kao i u poglavljima 6 i 10, i ovde imamo muke sa 
prepoznavanjem identiteta. Da li je ovo Mesija (Dan 7:13) ili jos jedan 
mocni andeo u sluzbi? Licno mislim da je rec o andelu: (1) jer je ovo serija 
pojavljivanjanebeskilibica (st. 15,17,18); (2) Mt 13:39,41-42,49-50 jasno 
kaze da ce andeli sakupljati Ijude i deliti ih na kraju vremena (jedne za 
zivot a druge za propast); (3) ovom bicu andeo zapoveda (st. 15). 

14:15 AluzijanaJI 3:13. 



222 



Otkrivenje 12-14 14,1 7-20 

17 "Iz nebeskog hrama izide drugi andeo koji je takode sa sobom 
nosio ostar srp. 18 Drugj opet andeo, koji je imao vlast nad 
vatrom, dode od zrtvenika i povika gromkim glasom onome sa 
ostrim srpom: "Zamahni svojim ostrim srpom, pa oberi grozde 
sa zemaljskog cokota, jer je grozde sazrelo." 19 Andeo bad svoj 
srp na zemlju, obere zemaljski cokot, a grozde stavi u veliku 
muljaru Bozijeg gneva. 20 Grozde u muljari bi izgazeno izvan 
grada, te iz muljare potece krv konjima do uzda, nekih trista 
kilometara uokolo". 

Otk 14:17-20 

14:17 "Iz nebeskog hrama izide drugi andeo" Ovo ukazuje na 
nebesko svetiste (Jev8:2; 9:11,23-24). 

14:18 "vlast nad vatrom" Andeli imaju moc i nad vetrom (7:1), nad 
vatrom (14:18), nad vodama (16:5). Ovo pokazuje uticaj rabinskog 
verovanja o ukljucenosti andela u tokove naseg sveta. NZ o tome ne 
govori, ali to jos ne znaci da u ovome nema istine (Jev 1:7,14). 

14:20 "izvan grada" Neki u ovome vide aluziju na Hristovo 
stradanje izvan grada (Jev 13:12). Za druge je to uticaj SZ zakona o 
cistoci, kada su neciste osobe morale da se uklone iz zivotne sredine (Lev 
8:17; 9:11). Moguce je da se misli i na veliko poslednje okupljanje 
neprijatelja oko Jerusalima (Ps 2:2,6; Dan 11:45; Jl 3:12-14; Zah 14:1-4; i 
apokalipticka meduzavetna knjiga I Enohova 53:1). I ovo je primer 
koliko je tesko u tumacenju odrediti simbolizam i doslovnost! 

"te iz muljare potece krv konjima do uzda, nekih trista kilometara 
uokolo" Moguce je da je ovo posledica velike bitke o kojoj se pise u 
narednim poglavljima. Hi je rec o metafori boje soka crnog grozda. 
Slika ili ne? Metafora Ui doslovnost? Da li je poslednja bitka stvarna 
bitka Hi kosmicki, duhovni sukob dobra i zla? Knjizevni stil nam 
ukazuje na simbolizam, ali ne i Isusove red (Mt 24; Mk 13; Lk 21). 
Nejasna je ova udaljenost. Vise je resenja za doslovnih 6.600 osmina 
milja. Neobican broj ocigledne simbolike. Neki kazu da je to udaljenost 
od Dana do Virsaveje, tj. cela Sveta zemlja. 

"Muljara" se SZ slika suda (Isa 63:3; Plac 1:15), svakako zbog slicnosti 
boje soka grozda i boje krvi (19:15). 

223 



14,20 Otkrivenje 12 - 14 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Koji je odnos 144.000 u poglavljima 7 i 14? 

2. Na sta se odnosi gora Sion? 

3. Da li se opis u 14:4 tice celog Bozijeg naroda ili samo onih u 
celibatu? 

4. Sta je znacajno za 14:6-7? 

5. Ko ili sta je Vavilon? 

6. Da li je pakao vecan? 

7. Ko ide na oblacima u 14:14-16 i zasto? 



224 



Otkrivenje 15-16 

Otkrivenje 15-16 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Izlivanje sedam posasti 

Poslednjih sedam posasti 15:1-8 do 16:1-21 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 15:1-8 do 16:1-21 

A. Sedam casa je najavljeno u 15. a opisano u 16. poglavlju. One su 
treca u seriji zala koje Bog salje na Ijude poslednjeg vremena ne bi li se 
otreznili i pokajali (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11). Ali, svaki naredni nivo 
Bozijeg suda je tezi od prethodnog. Rekli smo da prvo strada 1/4 
zemljinih dobara, pa 1/3, a onda je unustenje potpuno (sud i 
odstranjivanje Zloga). Ova ideja najverovatnije pociva na SZ principu 
"blagoslova i prokletstva" (Pnz 27-28). 



225 



Otkrivenje 15-16 

B. Postoji literalna veza ovih zala, ovih posasti. Naime sedam truba 
su sedam pehara, sedam casa. Posebno prve cetiri trube odgovaraju prve 
cetiri zdele. 

C. U sedmoj zdeli imamo pad Vavilona, grada koji je simbol svake 
Ijudske organizovanosti koja deluje mimo i usprkos Boga. U Jovanovo 
vreme to je bio grad Rim, kao slika imperije koja je vladala svetom. Dan 2 
ukazuje da je svako naredno osvajacko carstvo sve vise i vise bezbozno. 
Najzad, poslednje u nizu je delo Antihrista, utelovljenog zla. Mesija se 
rodio u takvom varstvu. 

D. Ova dva poglavlja crpe svoje predstave iz Izraelovog iskustva 
Izlaska. Spasenje od Velikih nevolja kraja vremena je novi Izlazak 
(oslobodenje). 

E. Zver i bludnica vavUonska (religiozni sistem) bivaju porazeni u 
okrsaju kod Armagedona (16:12-16). Sotona je pobeden zajedno sa 
Gogom i Magogom (pobunjeno covecanstvo) na samom kraju istorije 
(20:7-10). Tako je HristovDrugi dolazak u Otk 19 prosirenje ispunjenja 
7 truba i 7 zdela suda. To je dugo ocekivanje na Gospodnji odgovor na 
vapece pitanje mucenika, u 6:9-11. 

F. Nekoliko je teskoca u tumacenju ove poslednje bitke: 

1. Vrsta knjizevnog stila u kome je sve ispricano (apokalipsa) 

2. Rec je o nivoima koji se nadovezuju, dramskim cinovima koji 
proizilaze jedni iz drugog. 

3. Postoji fluidnost (nedoslednost) znacenja simbola. 

4. Tesko je odvojiti prorostva i ispunjenja u 1. veku od onih u 
poslednjem vremenu. 

1 "Zatim sam video drugi veliki i cudesni znak na nebu: sedam 
andela sa sedam poslednjih zala, jer se sa njima zavrsava Boziji 
gnev. 2 Video sam i nesto nalik moru od stakla, pomesanom s 
ognjem, i tamo one koji su pobedili Zver, njen kip i broj njenog 
imena. Stajali su pokraj mora od stakla sa kitarama koje im je 
Bog dao. 3 Pevali su Mojsijevu pesmu i Jagnjetovu pesmu": 

Otkl5:l-3a 



226 



Otkrivenje 15-16 15,2-3 

15:2 "Video sam i nesto nalik moru od stakla" Prvu napomenu o 
ovome imao u 4:6. Zato sto se koristi u 21:1, lici na metaforu Bozije 
svetosti koja ne dozvoljava gresnom coveku da joj se priblizi. Jednom ce 
se ova prepreka ukloniti. SZ naznake imamo u Izl 24:10 ili Jez 1:22; 10:1. 
"pomesanom s ognjem" Ove primese nema u 4:6. Dosta je teorija o 
njoj: (1) zalazak sunca Ijudske istorije; (2) vatra je uvek simbol 
Bozijeg suda; (3) krv mucenika; (4) Bozija pobeda na Crvenom 
moru i Mojsijeva pesma, jer je citava SZ pozadina ovih poglavlja 
navala zala na Egipat (Izl 7-12; 15). 

"one koji su pobedili" lako sve govori da je ovde rec o mucenicima, 
12:11 nam daje pravo da ove reci primenimo i na sve koji su umrli 
prirodnom smrcu ali se nisu poklonili zveri (20:4). 
"Zver, njen kip i broj njenog imena" Zver je pomenuta prvi put u 
11:7. U Otk 13 se jasno govori o dve zveri: Jedna je utelovljenje 
Sotone a druga laznog proroka. Od 13:18 znamo da je njen broj 666, 
sto nije toliko broj osobe koliko simbol ogrehovljenosti i svake 
duhovne nemoci covecanstva odvojenog od Boga. 
"Stajali su pokraj mora od stakla" Neki prevodi imaju "na 
staklenom moru" (E. Carnic), zbog doslovnog znacenja grckog 
predloga "nad". To je metafora za sve one koji su u veri pobedili i 
priblizUi se Bogu. "More" je u Otkrivenju slika odvojenja gresnog 
Ijudskog roda od svetog Boga. Ovo "more" ce u 21:1 biti zauvek 
uklonjeno, a puno zajednistvo trajno obnovljeno. 
"sa kitarama koje im je Bog dao" Prema 5:8 i 14:2 andeli su ti koji 
imaju harfe, kitare. U ovom kontekstu se misli na grupu vernika koja 
je sinonim onih 144.000 iz Otk 14. 
15:3 "Pevali su Mojsijevu pesmu i Jagnjetovu pesmu" Ovo je slika 
ujedinjavanja SZ i NZ u jedinstvenu pesmu otkupljenja. Prva pesma je 
aluzija na Izl 15:1-19, gde Mojsije velica Boga za prelazak preko Crvenog 
mora. Moguce je da apostol Jovan ima na umu Izl 32, i da je prva fraza 
osvrt na Pnz 32:3-4. Pesma Jagnjetova je spomenuta u 5:9 i 14:3. 
Primetimo da pesma ne istice individualnost vec korporativnost 
spasenja. 

"sluzitelja Bozijeg" (E. Carnic). Uzvisena SZ titula za Bozije vode, 
sluge, poput Mojsija, Isusa Navina, Davida. Verovatno je u njoj 
koren Pavlovog izraza "sluga Hristov". 

227 



15,3-4 Otkrivenje 15-16 

3b "Velika su i cudesna tvoja dela, 

Gospode Boze, Svedrzitelju; 

pravedni su i istiniti tvoji putevi, 

care naroda. 

4 Ko se ne bi bojao tebe 

i slavio te, Gospode? 

Jer ti si jedini svet. 

Zato ce svi narodi doci k tebi 

i pokloniti se pred tobom, 

jer se pokazase tvoja pravedna dela!" 



Otkl5:3b-4 



"Velika sui cudesna tvoja dela" MisliPs 40:5; 92:5; 111:2; 139: 14. 
"Gospode Boze, Svedrzitelju" Spoj tri najcesce SZ Bozije titule (1:8; 
4:8; 11:7; 16:7). "Gospod" je prevod imena JHVH koji je Otkupitelj, 
Spasitelj, zavetni Bog. "Bog" je prevod imenice "Elohim" -Stvoritelj, 
Odrzavatelj, onaj koji se brine za sve zivo na zemlji. "Svedrzitelj" je 
prevod "El Sadaj". Naime, tako su Boga oslovljavali patrijarsi Avram, 
Isak, Jakov (Izl 6:3). 

"pravedni su i istiniti tvoji putevi" Ovaj naglasak je neobicno vazan 
u bolu progonjenih vernika (16:7). Moguca je aluzija na 16:7. 
"care naroda" Savremeni prevodi daju tri mogucnosti prevoda. 

1. "Care vekova", sto odgovara manuskriptima p47, N c, C (1 
Tim 1:17). 

2. "Care naroda", prema N, A,P, i vecini drugih maloslovnih 
prepisa (Jer 10:7). 

3. "Care svetih", sto potice od loseg citanja latinskog teksta. 
Drugo resenje se smatra najizvornijim. 

15:4 "Ko se ne bi bojao tebe i slavio te" Nas Bog je uzviseni, 
onostrani Bog svega stvorenog (14:7; Jer 10:7-10). Ipak, on je blizu 
svakoga ko zeli da se spasi, ko ga se boji i uzvisi njegovo spasiteljsko ime. 
"Zato ce svi narodi doci k tebi i pokloniti se pred tobom" Svi 
narodi ce se jednom pokloniti u Jerusalimu (Ps 22:27; 66:4; 86:9; Isa 
19:19-24; 27:13; 66:23; Mai 1:11). Jovan vecno spasenje opisuje 
prorostvima i slikama SZ. Jerusalim SZ postaje nebeski Jerusalim sve 

228 



Otkrivenje 15-16 15,5-6 

Bozije dece, Jevreja i ostalih naroda. Otkrivenje nije knjiga tipa 

" Jevreji protiv ostatka sveta", vec "vernici protiv nevernika" (uporedi 

Isa 45:23 saFil 2:9-11). 

5 Posle ovoga sam video da se otvorio hram na nebu, to jest, sator 
svedocanstva. 6 Iz hrama izidose sedam andela sa sedam zala, 
obuceni u cist i svetao Ian, i opasani zlatnim pojasevima oko 
prsiju. 7 A jedno od cetiri ziva bica dade sedmorici andela sedam 
zlatnih zdela ispunjenih gnevom Boga koji zivi u sve vekove. 8 
Tada se hram ispuni dimom od Bozije slave i od njegove sile, tako 
da niko nije mogao uci u hram dok se nisu zavrsila sedam zala 
sedmorice andela. 

Otk 15:5-8 

15:5 "Posle ovoga sam video da se otvorio hram na nebu" U 4:1 

pred Jovanom se nebo otvara. U 11:19 kovceg Zaveta se pojavljuje pred 
vernicima u nebeskom Svetistu. Sada se otkriva celo Svetiste (Izl 38:21; 
Br 10:11; 17:7; Dl 7:44). Ova SZ slika je razvijena u Jev 9:23. Ovaliteralna 
celina koristi Izlazak i pustinjsko lutanje. Simbol je "drugog Izlasak", 
oslobodenja od okova greha. 

15:6 "obuceni u cist i svetao Ian" Ova bica dolaze iz samog sredista 
Svetista na nebu. Oni prebivaju kraj samog Boga i to istice njihov 
autoritet. Rabinski Judaizam je govorio o sedam andela koji okruzuju 
Boziji tron. Zvali su ih "andeli prisutnosti". 

Odeca im je opisana kao lanena: (1) poput odece svestenika, prema 
(Izl 28:4), (2) "cisto i belo platno" (E. Carnic), sto odgovara 
velikoslovnim prepisima A i C. Moguca je i aluzija na Jez 28:13 kao i na 
izgled andela u Edenu. 

Ovde valja slediti dva pravila tekstualnog kritizicma: (1) teze citanje 
je verovatno izvorno; (2) citanje koje ima najbolje objasnjenje 
mogucnosti je najtacnije. U ovom slucaju je to "cisto i belo platno". 
"opasani zlatnim pojasevima oko prsiju" Vrlo slican je i andeo u 
Dan 10:5, Ui sam Hrist u Otk 1:18. Ovaj izgled odgovara bicu koje je 
toliko blisko Bogu. 



229 



15,7-8 Otkrivenje 15-16 

15:7 "sedam zlatnih zdela ispunjenih gnevom Boga" Zdele su vec 
pomenute u 5:8, gde nose u sebi mnoge molitve vernika. Jaka je veza 
izmedu ovih molitava progonjenih vernika i Bozijeg gneva nad 
nevernicima. 

"koji zivi u sve vekove" Izraz koji se uvek nalazi u zavetima, a vezan 
je za Bozije JHVH ime (Izl 3:14). Samo je Gospod vecno ziv. Svaki 
zivot potice od njega. 
15:8 "Tada se hram ispuni dimom od Bozije slave" Uobicajena SZ 
slika Bozije prisutnosti (Izl 19:18; 40:34; 1 Car 8:10-11; 2 Dnv 5:13-14; Isa 
6:4). Aluzija na Sekina - oblak Bozije slave, Bozije prisustvo tokom 
egzodusa Izraela. AH, u ovom kontekstu sa zdelama, pre ce biti da se 
odnosi na vapijuce molitve mucenika za pravdom. 

Posebna tema: Slava 

Tesko je odrediti znacenje ovog svetopisamskog pojma. Nasa slava je u 
tome da shvatamo Boziju slavu u objavljenom evandelju, a ne u sebi 
(1:29-31; Jer 9:23-24). 

Najtipicniji SZ pojam za slavu (kbd) doslovno znaci "bititezak" u smislu 
fizicke tezine. Tako su "teske" stvari i pojave bile ujedno i slavne. Opet, 
slici Bozije slave se redovno dodavala i slika svetlosti, jasnoce (Izl 
19:16-18; 24:17; Isa 60:1-2). Sam po sebi Bog je "tezak i sjajan" - vredan 
slave i divljenja. Toliko je slavan da ga buntovno covecanstvo ne moze 
gledati (Izl 33:17-23; Isa 6:5). I taj isti IHVH se moze sresti samo kroz 
Hrista (Jer 1:14; Mat 17:2; Jev 1:3; Jak 2:1). 

Pojam je viseznacan: (1) saglasan je ideji Bozije pravednosti; (2) oslikava 
Boziju svetost, besprekorno savrsenstvo; (3) odnosi se na sliku, na model 
po kome smo stvoreni (Post 3:1-22). Inace, Bozija - JHVH - prisutnost 
se uocava prvi put u cudesima pustinjskog putovanja (Izl 16:7,10; Lev 
9:23; Br 14: 10). 

"niko nije mogao uci u hram dok se nisu zavrsila sedam zala 
sedmorice andela" Jednom pokrenuti pravedni Boziji gnev niko ne 
moze da zaustavi. Rekli smo da je tesko napraviti teolosko saglasje sa 
16:9,11, sto samo istice da je i poslednja zdela gneva samo radi 
spasenja nevernih Ijudi (kao i milenijum u 20. poglavlju). 

230 



Otkrivenje 15-16 16,1-4 

OTKRIVENJE 16 

1 "Onda sam cuo snazan glas iz hrama kako govori sedmorici 
andela: "Idite i izlijte sedam zdela Bozijeg gneva na zemlju!" 

Otk 16:1 

16:1 "Onda sam cuo snazan glas iz hrama kako govori sedmorici 
andela" Prema 15:8 vidimo da je ovo sam Boziji glas. Poslednja grupa 
andela ima ovlascenja da do kraja unisti Boziju tvorevinu. U SZ su andeo 
smrti i andeo unistenja Bozije, a ne Sotonine sluge. 

"Idite i izlijte sedam zdela Bozijeg gneva na zemlju" SZ simbol 
Bozijeg suda nad nevernim narodima (Ps 79:6; Jer 10:25; Jez 22:31; 
Sof 3:8). Pojam se koristi u kontekstu Bozijeg gneva nad Ijudima koji 
nece da veruju (1, 2, 3, 4, 8, 10, 12, 17), koji bogohule (st. 9), 
proganjaju vernike (st. 6) i uporno nece da se pokaju (9:20-21; 
16:9-12). 

2 "Prvi andeo ode i izli svoju zdelu na zemlju. Tada izbise bolni i 
zlocudni cirevi na Ijudima koji su imaU zig Zveri i koji su se 
klanjali njenom kipu". 

Otk 16:2 

16:2 Prva cinija, prva zdela podseca na posast u Egiptu (Izl 9:10-11). 
Neki vide vezu sa Pnz 28:35, u odeljku Mojsijevog zavetnog blagoslova i 
prokletstva. Kao i u Egiptu, tako i sada ovo zlo utice samo na nevernike. 

3 "Drugi andeo izli svoju zdelu u more, te se ono pretvori u krv 
kao u mrtvaca, tako da ugine svako zivo bice u moru". 

Otk 16:3 

16:3-4 Druga i treca zdela odgovaraju drugoj i trecoj trubi (Otk 
8:8-11) i podsecaju na zla u Egiptu (Izl 7:17-21; Ps 78:44). 



231 



232 



Otkrivenje 15-16 16,6 

Posebna tema: Proroci NZ 

I. OVAJ DAR NIJE POPUT ONOG SZ PROROSTVA, KOJI SU RABINI 
VIDELI KAO POSEBNO NADAHNUCE, POSEBNO OTKRIVENJE 
OD JEHOVE (DL 3:18,21; RIM 16:26). SAMO JE PROROK MOGAO 
DA PISE TEKST SVETOG PISMA. 

A. Mojsije je nazvan prorokom (Pnz 18:15-21). 

B. Istorijske knjige (od Isusa Navina do Careva, osim Rute) 
pripadaju tzv. "ranim prorocima" (Dl 3:24). 

C. Proroci preuzimaju mesto Prvosvestenika i postaju izvor 
informacija od Boga (Isaija - Malahija). 

D. "Proroci" su drugi deo jevrejskog kanona Svetog pisma (Mt 5:17; 
22:40; Lk 16: 16; 24:25,27; Rim 3:21). 

II. U NZ PROROSTVO IMA VISE ZNACENJA: 

A. Nadahnute poruke SZ proroka (Mt 2:23; 5:12; 11:13; 13:14; Rim 
1:2) 

B. Poruka za Boga pojedincu, pre nego grupi (SZ proroci govore 
najcesce celom Izraelu). 

C. Jovan Preteca (Mt 11:9; 14:5; 21:26; Lk 1:76) i Isus su proroci 
Carstva Bozijeg (Mt 13:57; 21:11,46; Lk 4:24; 7:16; 13:33; 24:19). Ali, Isus 
tvrdi da je Krstitelj i vise od proroka (Mt 11:9; 12:41; Lk 7:26). 

D. Drugi NZ poroci: 

1. Isusov rani zivot u Lukinom evandelju, prema Marijinim 
secanjima 

* Jelisaveta (Lk 1:41-42) 

* Zaharija (Lk 1:67-69) 
*Simeun(Lk 2:25-35) 

* Ana (Lk 2:36) 

2. Prvosvestenikovo prorostvo (Kajafa, Jn 11:51) 

E. Oni koji objavljuju evandelje (popis darova objave u 1 Kor 
12:28-29; Ef 4: 11) 



233 



16,6 Otkrivenje 15-16 

F. Trajni dar u crkvi (Mt 23:34; Dl 13: 1; 15:32; Rim 12:6; 1 Kor 
12:10,28-29; 13:2; Ef 4:11). Odnosi se i na zene (Lk 2:36; Dl 2:17; 21:9; 1 
Kor 11:4-5). 

G. Knjiga Otkrivenja (Otk 1:3; 22:7,10,18,19) 

III. NZ PROROCI 

A. Ovi proroci ne donose nadahnute objave kao njihove SZ pretece. 
Naime, uz njih se uvek pominje pojam vere (u smislu potvrde evandelja), 
Dl 6:7; 13:8; 14:22; Gal 1:23; 3:23; 6:10; Fil 1:27; Juda 3,20. Ovo je 
posebno jasno iz Jude 3 - "da se borite za veru koja je jednom zauvek 
predana svetima". misli se na doktrinu, sustinu ucenja hriscanstva. Ovo 
je vrlo vazna napomena. Naime, ona ogranicava pojam bozanskog 
nadahnuca na apostolski period, na NZ pisce, te ne dozvoljava njegovo 
protezanje na bilo cije kasnije spise. Naravno, da i u tako "predanoj" veri 
ima dosta sivih zona, nedorecenosti, ali ima sasvim dovoljno za 
verovanje i delovanje po toj istoj veri. NZ je sasvim dovoljan za to. Ovaj 
koncept se dosta kasno pokazuje na primeru tzv. "triangia otkrivenja" 

1. Bog je objavio sebe u istoriji - OTKRIVENJE 

2. Odabrao je pojedine Ijude da zapisu njegova dela, i da ih 
objasne - NADAHNUCE 

3. Duhom Svetim on nam otvara um i srce da razumemo 
njegova dela, istine, makar i delimicno ali dovoljno za spasenje i 
delotvoran hriscanski zivot - PROSVETLJENJE. 

Nadahnuce - inspiracija se tice biblijskih pisaca. Nema vise u tom 
bozanskom smislu autoritativnih spisa, vizija i otkrivenja. Kanon je 
zavrsen. Data nam je sva istina kojom mozemo primereno da se 
odazovemo na Boziji poziv. 

Ovu istinu najbolje vidimo u dogadajima kada se nadahnutim 
piscima, prorocima, zbog nerazumevanja suprostavljaju iskreni, 
pobozni Ijudi. Takav autoritet bogootkrivenja nijedan savremeni pisac 
vise ne poseduje. 

B. U neku ruku su NZ proroci slicni SZ kolegama: 



234 



Otkrivenje 15-16 16,6 

1. predvidaju buduce dogadaje (Pavle, Dl 27:22; Agav, Dl 
11:27-28;21: 10-11, nepoznati proroci Dl 20:23). 

2. objavljuju sud (Pavle, Dl 13:11; 28:25-28) 

3. simbolickim radnjama zivopisno oslikavaju nesto sto treba da 
dode 

(Agav, Dl 21:11) 

C. Ponekad objavljuju evandelje na prepoznatljive nacine (Dl 
11:27-28; 20:23; 21:10-11), iako im to nije teziste sluzbe. Ipak, prema 
ucenju 1. Korincanima, sluzba proroka je da prenose evandelje 
(14:24,39). 

D. Oni su duhovne vode koji tumace istinu i primenju je na 
odredene prilike - kulture i vremenske periode (14:3). 

F. Bill su vrlo aktivni u Ranoj crkvi (1 Kor 11:4-5; 12:28,29; 13:29; 
14:1,3,4,5,6,22,24,29,31, 32,37,39; Ef 2:20; 3:5; 4:11; 1 Sol 5:20). Pominje 
ih i Didahe (nije sigurno da li police s kraja prvog ili pocetka drugog 
veka), kao i jeres Montanista u drugom i trecem veku na tlu severne 
Afrike. 

IV. DA LI SU NZ DAROVI PRESTALI? 

A. Nije Iako da odgovorimo na ovo pitanje. Verujem da nam ovde 
uveliko pomaze prepoznavanje svrhe duhovih darova. Da li su oni bili tu, 
na pocetku, kako bi osnazUi propovedanu Rec; ili su dati trajno crkvi na 
sluzbu svetima i svetu? 

B. Da li je odgovor u istoriji crkve ili nam je dovoljan samo NZ? U 
samom NZ nemamo naznaka da su darovi privemeni. Svi koji 
pokusavaju nesto tako da izvuku, tj. da ucitaju u 1 Kor 13:8-13 cine 
osnovno hermenauticko nasUje nad nadahnutim tekstom, nad 
prvobitnom piscevom namerom. Naime, tu se kaze da ce svaki dar 
nestati, a da samo Ijubav ostaje doveka. 

C. Moram da naglasim da je NZ veci autoritet od istorije crkve. 
Darovi traju. AH, kultura nam diktira tumacenje. Ima tu biblijskih stvari 
za koje retko ko mari - sveti celiv, zenski veo, okupljanje crkve po 
kucama. Zato se ni istorija crkve ne moze tako Iako odbaciti. 

235 



16,6-7 Otkrivenje 15-16 

D. Mislim da na ovo pitanje nemamo konacan odgovor. Jedan grupa 
hriscana veruje u prestanak doba NZ darova, druga ne. Mnogo je stavova 
i teoloskih uverenja, ali od svih njih je najvazniji stav srca. NZ ima mnogo 
dvoznacnih pojmova i jos vise kulturoloskih uslovljenosti. Tesko je 
odrediti gde te sve stvari - kultura i istorija - pocinju, gde zavrsavaju, a 
gde se izdizu nadvremenski i nadkulturni principi. Upravo sama NZ 
rasprava o slobodi i odgovornosti govori o tome - Rim 14: 1-15: 13; 1 Kor 
8-10. Tek, nas odgovor na ovo vruce pitanje treba da ima dve stvari u 
vidu- 

1. Svako od nas treba da zivi u veri i svetlu objave koje mu je 
data. Bog uvek gleda na nasa srca, na nase motive. 

2. Svako od nas treba da dozvoli drugome da zivi po istom 
pravilu. Uprkos jasnih svetopisamskih odredenja svima nam je 
potreba zdrava mera popustljivosti. Bogu je u prvom redu stalo 
da se volimo onako kako on voli nas. 

E. Na kraju, ne zaboravimo da je hriscanski zivot zivot vere i Ijubavi, 
a ne besprekorne teologije. Nas odnos s Bogom, iz koga crpimo sve nase 
medusobne odnose, vazniji je od konacnih tumacenja i perfekcije nasih 
veroispovesti. 

16:7 "Tada sam cuo zrtvenik kako govori" O rogovima oltara smo 
govorili u 9:13. Oni se odnose na: (1) duse koje su pod oltarom (6:9; 
14:18); (2) molitvu Bozije dece (8:3-5). Hi je rec o snaznoj personifikaciji 
vaznog detalja. 

"Gospode Boze, Svedrzitelju" Vidi tumacenje u 15:3b. 
"istiniti i pravedni su tvoji sudovi" Mozda su ove reci aluzija na Ps 
19:9; 119:137. Vrlo dragoceno podsecanje u zaru tako strasnih 
progona hriscana (15:4; 19:2). Bog ce jednom sve dovesti u savrseni 
red! 

8 "Cetvrti andeo izli svoju zdelu na Sunce, kome je data moc da 
pali Ijude vatrom. 9 Paljeni velikom jarom, Ijudi su proklinjali 
ime Boga koji ima vlast nad ovim zlima. Ipak, nisu se pokajali i 
dali mu slavu". 

Otk 16:8-9 



236 



Otkrivenje 15-16 16,8 

16:8 Cetvrta zdela je slicna sestom pecatu (6:12) i cetvrtoj trubi 
(8:12). 

"kome je data moc da pali Ijude vatrom" Sunce je takode 
poosobljeno u Ps 19:1-6. Bog vlada svim nebeskim telima (Post 
1:14-19). Ona nisu nikakva bozanstva, ali mogu da nose poruku 
(prirodno otkrivenje) i znakove vremena (za slavljenje). 

Posebna tema: Oganj 

Oganj, vatra ima i pozitivan i negativan prizvuk u Svetom pismu. 

1 . Pozitivan prizvuk 

*toplota(Isa 44:15; Jn 18:18) 

* svetlost (Izl 12:8; Isa 44:15-16; Jn 21:9) 

* prociscenje (Br 31:22-23; Pri 17:3; Isa 1:25; 6:6-8; Jer 
6:29; Mai 3:2-3) 

* svetost (Post 15:17; Izl 3:2; 19:18; Jez 1:27; lev 12:29) 

* Bozije vodstvo (Izl 12:21; Br 14:14; 1 Car 18:24) 

* Bozija snaga (Dl 2:3) 
'^ zastita (Zah 2:5) 

2. Negativan prizvuk 

* spaljivanje (Isu 6:24; 8:8; 11:11; Mt 22:7) 

* unistenje (Post 19:24; Lev 10:1-2) 

* gnev (Br 21:28; Isa 10:16; Zah 12:6) 

* kazna (Post 38:24; Lev 20:14; 21:9; Isu 7:15) 

* lazni eshatoloski znak (Otk 13:13) 

3. Boziji gnev se oslikava ognjem 

* gori njegov bes (Os 8:5; Sof 3:8) 

* oganj se izliva (Naum 1:6) 

'^ oganj je vecan (jer 15:14; 17:4) 

* neugasivi sud koji dolazi (Mt 3:10; 13:40; In 15:6; 2 Sol 
1:7; 2 Pet 3:7-10; Otk 8:7; 13:13; 16:8). 

4. Kontekst odreduje da li je vatra blagoslov Hi prokletstvo. To je 
slucaj sa mnogim biblijskim metaforama. 



237 



16,9-11 Otkrivenje 15-16 

16:9 "Ipak, nisu se pokajali i dali mu slavu" Bog salje nevolje na 
Ijude ne bili se pokajali (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11), pokusavai ondakada 
ga oni tvrdoglavo odbijaju. 

10 "Peti andeo izli svoju zdelu na presto Zveri. Njegovo carstvo 
utonu u tamu, a Ijudi od muke pocese da grizu svoje jezike, Hi 
da proklinju Boga na nebu zbog svojih muka i cireva. Ipak, nisu 
se pokajali za svoja dela". 

Otk 16:10-11 

16:10 "Peti andeo izli svoju zdelu na presto Zveri" Ovaj tron je 
predat Zveri u 11:7, a njena snaga opisana 13:2. Ona ce u poslednjem 
vremenu okupiti sve vlade sveta pod jednu kapu, jednu upravu. "Presto" 
je slika centra moci, verovatno jedne gradske prestonice. 

"carstvo" Sotona imitira Gospoda. On hoce da ima svoje carstvo kao 
i Gospod Bog. Celo ovo poglavlje nam oslikava parodiju "crnog 
trojstva". Zver cini da se carstvo Sotone internacionalizuje. 
"utonu u tamu" Jos jedno ukazivanje na zla Egipta (Izl 10:21-23). 
Samo je Bog onaj koji daje i kontrolise svetlo (8:12; 9:2; Post 
1:5,14-18). 
16:11 "da proklinju Boga na nebu" Nevernici znaju odakle i zasto 
im dolazi zlo. Ali, nece da se pokaju pred Hristom! Zla su na Egipat dosla 
da bi se razotkrili lazni bogovi i da bi se svima pokazao ko je jedan i jedini 
pravi Bog Izraela. "Prokletstva" iz Pnz 27-28 su poslana da bi neverne 
Jevreje vratila veri i poslusnosti. Boziji sud je uvek u sluzbi otkupljenja 
(osim onog konacnog, poslednjeg!). 

12 "Sesti andeo izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat. Njegova 
voda presahnu, pripremajuci put za careve koji dolaze sa istoka. 

13 On da sam video kako iz usta Azdaje, iz usta Zveri i iz usta 
laznog proroka izlaze tri necista duha, koji su licili na zabe. 1 4 To 
su demonski duhovi koji cine cuda. Oni idu k carevima sveta da 
ih okupe na rat za veliki Dan Boga Svedrzitelja. 



238 



Otkrivenje 15-16 16,12-13 

15 "Evo, dolazim kao lopov! Blago onome koji bdije i cuva svoju 
odecu! Takav, naime, nece id go, i nece se javno osramotiti." 

16 Zli dusi okupice careve na mesto koje se na jevrejskom zove 
Armagedon". 

Otk 16:12-16 

16:12 "Sesti andeo izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat" Reka je 
vec spomenuta u 9:13-19, kada je demonska vojska presla granicu da bi 
mucila Ijudski rod. Eufrat je na severnoj granici Obecane zemlje i granica 
je Rimskog carstva. U istorijskom smislu, to je podrucje u kome deluju 
pljackaske horde Parcana. Bili su velika muka i za cuvene rimske legije. 
"Njegova voda presahnu" U SZ je presahnjivanje voda Bozije delo 
(Izl 14:21), kao u slucaju Crvenog mora, reke Jordan, i nekih 
prorockih naznaka (Isa 11:15-16; 44:27; Jer 51:36; Zah 10: 11). Ovo 
je simbol Bozije dozvole da sukob poslednjeg doba dode svom 
vrhuncu i kraju. Teolosku paralelu imamo u 2 Sol 2:6-7, "ono/Onaj 
koji sada zadrzava". 

"pripremajuci put za careve koji dolaze sa istoka" Mnogo je 
polemike oko "istocnih careva" ovog stiha i "careva sveta" u st. 14: 
(1) isti carevi; (2) antagonosti (mit o Neronu i Parcanima); (3) 
carevi istoka su Bozija vojska. Ako je tako, onda je ovo poziv Bozijem 
narodu iz Vavilona (Isa 41:2,25; 45:1-3; 46:11). Ovo bibilo tacno 
kada bi istocna armija napala armiju zveri (istorijska aluzija na 
napad Parcana na Rim). Ali, st. 14 i poglavlja 19 i 20 pokazuju da je 
ovo vojna snaga ujedinjena protiv Boga (Ps 2; Jer 25:15-26). 
16:13 "Azdaje, iz usta Zveri i iz usta laznog proroka" Prvi put se 
druga zver (13:11) nazivalaznim prorokom, ali od sada ce se samo tako i 
zvati (16:13; 19:20; 21:10). 

Ovo troje su imitacija svete Trojice. Bice porazeni dva puta: Prva zver 
udoliniMegido (st. 12-16); Sotonacena kraju Hristovogovozemaljskog 
carstva biti trajno osuden (20:7-10). 

"tri necista duha, koji su licili na zabe" NZ koristi pojam "necist" 
kada opisuje demone. Nekoliko je misljenja oko njihovog izgleda: 
(1) zabe su jedna od egipatskih posasti (Izl 8:6); (2) Zaba je simbol 



239 



16,14-16 Otkrivenje 15-16 

najveceg zla u zoroastranijanizmu; (3) zaba je ceremonijalno necista 
zivotinja (Lev 11:10,31)- 
16:14 "To su demonski duhovi koji cine cuda" Vredi da naglasimo 
kako ova cudesa jos vise zavode nevernike, ali nikoga od Bozije dece 
(13:13; Mt 24:24; Mk 13:22; 2 Sol 2:9-11). Ova poslednja literalna celina 
(zdele) je uporedivanje izmedu onog sto ce da se dogodi sa ove dve grupe 
Ijudi na zemlji - Bozijim i Sotoninim sledbenicima. Dok Hrist govori 
istinu, donosi pravdu i mir na zemlju, ovi duhovi pakosti lazu i okupljaju 
Ijude na rat, na put bez povratka. 

"Oni idu k carevima sveta" Moguca aluzija na Ps 2:2, izvor slika i 
vizija poslednjih poglavlja Otkrivenja. 

"da ih okupe na rat za veliki Dan Boga Svedrzitelja" Opis poslednje 
bitke se pojavljuje u 6:2-8; 11:7-10; 12:17; 16:14; 17:14; 19:19; 20:8 (7 
literalnih celina ove knjige). Moguce je da svi opisi govore o jednoj 
borbi ali iz razlicitih uglova (paralelizam). 
16:15 Ovo je umetnuta recenica kojom Hrist upozorava i hrabri svoj 
narod. Jedan od sedam blagoslova vernicima (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 
20:6; 22:7,14). 

"Evo, dolazim kao lopov" Isusove reci (Mt 24:43-44; Lk 12:39-40) 
koje smo vec sreli u 3:3, imamo kao aluziju u 1 Sol 5:2; 2 Pet 3:10. 
Snazna slika neposrednosti, iznenadnog Hristovog povratka, suda, 
Parusije (Drugi dolazak). 

"Blago onome koji bdije i cuva svoju odecu" Treci od sedam 
blagoslova istrajnim vernicima (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 20:6; 
22:7,14). Podseca na sazetak eshatoloskog upozorenja iz Mk 
13:33-37; Lk 12:37. Koliko samo cudno zvuce ove red ako je tacna 
teorija o tajnom vaznesenju Crkve, pre vremena Velikih nevolja. Pa, 
kome to onda Isus govori? 

"Takav, naime, nece id go, i nece se javno osramotiti" Moguc osvrt 
na Otk 3:8. SZ vidi nagost kao simbol suda (Jez 23:29; Os 2:3; Am 
2:16; Mih 1:8). Ovde se ne misli na gubitak spasenja, vec na sramotu 
koju ce neki hriscani, pred Hristom, da osete zbog svog nadna 
zivota. Njegov ratnicki dolazak - bas onakav kakav prizeljkuju Jevreji 
zaMesiju- opisan je o 19:11-16. 
16:16 "Zli dusi okupice" Ponovljeno u 20:8 



240 



Otkrivenje 15-16 16,16 

"na mesto koje se na jevrejskom zove Armagedon" Ime ratista ima 
nekoliko izgovora u razlicitim grckim prepisima. Moguca znacenja i 
paralele: 

1. "Brdo Megido" - Severni grad na podrucju plemena 
Manasije. 

2. "Grad Megido" - Mesto cije se ime ne izgovara ovako, sto 
predstavlja problem. 

3. Prevod fraze "zborna gora", prema Isa 14:13, kao mesto 
Bozije vladavine na koje je Sotona nasrnuo. 

4. Obecana zemlja u celini ("brdo Izraela", pomenuto u Jez 
38:8,20,21; 39:2,4,17) 

5. "Plodna brda", simbol Jerusalima, popriste poslednjeg 
velikog sukoba dobra i zla (Joelovo prorostvo). 

6. Koren imenice "Megido" verovatno je u glagolu "iseci", 
"napasti", sa osvrtom na "brdo razorenja" u Jer 51:25, 
simbolom propasti Rima. 

Mislim da je apostol svesno izabrao ime koje ima fluidni, nepostojan 
izgovor. Slicno je i kada navodi dvanaest plemena Izraela (7:5-8) 
redosledom koji pokazuje svoj simbolicki karakter. To se vidi iz 
koriscenja izraza "na jevrejskom" (9:11). Inace, ova dolina je poznata po 
mnogim SZ bitkama (Sud 5:19-21; 2 Car 9:27; 23:29-30; 2 Dnv 35:22; 
Zah 12:11). Severna marsuta vojnih snaga Mesopotamije mocni je 
simbol zla (Isa 14:31; Jer 1:13-14; 4:6; 10:22; 46:20-24; 47:2-7; 50:3,9,41; 
51:48; Jez 38:6,15; 39:2).. 

17 "Sedmi andeo izli svoju zdelu u vazduh. Tada se iz hrama, sa 
trona, zacu gromki glas, govoreci: "Svrseno je!" 18 U to sevnu 
munje, prolomi se grmljavina i prasnu gromovi, te nastane veliki 
zemljotres kakvog nije bilo otkada je Ijudi na zemlji. Bio je to 
zemljotres ogromnih razmera. 19 Veliki grad rascepi se na tri 
dela, a gradovi naroda se raspadose. Bog se setio velikog 
Vavilona, te mu dade casu vina svoga jarosnog gneva. 20 Sva 
ostrva isceznuse, a od gora ne osta ni traga. 21 Tada se na Ijude 
sruci ogromna tuca sa neba, i svaka je tezila preko cetrdeset 



241 



16,17-21 Otkrivenje 15-16 

kilograma. Ljudi su proklinjali Boga zbog zla od tuce, jer je ovo 
zlo bilo veoma veliko". 

Otk 16:17-21 

16:17 "Sedmi andeo izli svoju zdelu u vazduh" Jos jedan osvrt na 
carstvo Sotone, u skladu saEf 2:2. Borba sazlom je zavrsena (st. 17c-21). 
16:18 Nekoliko slicnih napomena je u 4:5; 8:5; 11:19; 16:18. 
16:19 "Veliki grad" Neki ovde vide Jerusalim zbog 1 1:8. Mislim da se 
11:8 pre odnosi na Rim (11:8; 16:19; 17: 18; 18: 10,18-19,21). Rim je 
opisan kao velika bludnica Vavilona (14:8), kao centar bezboznog 
drustva. U apostolovo vreme ovaj grad je bio prestonica celog sveta. 
Sasvim je moguce da ce tako da bude i u poslednje vreme. Jovan nastavlja 
sa opisom propasti Antihristove vladavine, drustva koje je u potpunosti 
protivBoga (Otk 17-18). 

"rascepi se na tri dela" Verovatno aluzija na Jez 5, opis potpunog 

poraza zla. 

"a gradovi naroda se raspadose" Globalni savez svih zemaljskih 

vlada okupljenih samo oko jednog - protiv Boga i protiv Mesije (Ps 

2).VidiviseulO:ll. 

"Bog se setio velikog Vavilona" Bozije "secanje" je cesta slika 

njegovog pravednog suda (18:5; 19:15). O toj casi suda smo govorili 

u 14:10. 

"te mu dade casu vina svoga jarosnog gneva" Pijanstvo je jos jedna 

metafora suda u SZ (Ps 60:3; 75:8; Isa 51:17,22; Jer 25:15-16, 27-28). 

"Sva ostrva isceznuse" Slicno je bUo u kod sestog pecata (6:14). 

"a od gora ne osta ni traga" SZ slika kataklizme poslednjeg vremena 

(Ps 97:5; Mih 1:4; Naum 1:5). 
16:21 "ogromna tuca" Neizbezna slika Bozijeg suda (Isu 10:11; Isa 
28:2). Jos jedna aluzija naposastiEgipta (Izl 9:23-24). Jez 38:22 utucividi 
znak propasti Bozijih neprijatelja. Tezina ledenica varira u starim 
prepisima. 

"preko cetrdeset kilograma" Doslovno "oko talenta". U drevnom 

svetu ova mera je varirala od podrucja do podrucja, ali je u svakom 

slucaju rec o cudovisnoj pojavi koja ubija sve zivo pred sobom. 



242 



Otkrivenje 15-16 16,21 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Sta simbolizuje "more od stakla"? 

2. Zasto je Bog pokazao Jovanu viziju nebeskog svetista? 

3. Koje su slicnosti pecata, truba, zdela i egipatskih zala? 

4. U kom su odnosu carevi istoka prema carevima cele zemlje 
(6:14)? 

5. Sta i gde je Armagedon (16:16)? 

6. Sta predstavlja "veliki grad" (16:19)? 



243 



Otkrivenje 17-18 

Otkrivenje 17-18 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Konacna pobeda izvojevana 

Kaznjavanje Vavilona - velike bludnice 17:1-18 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom subjektu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 17:1 - 18:24 

A. Ova dva poglavlja opisuju propast Vavilona, ciji je pad pomenut u 
14:8; 16:9 i 18:2,21. Svaki od ovih opisa se nalazi u odvojenim literalnim 
celinama (12-14), (15-16), (17-19). Da li je ovo jos jedan primer 
rekapitulacije -paralelizma? 

B. SZ pozadinu nalazimo u pogrebnim zalopojkama kojima se 
pozdravlja pad drevnih mocnih bezboznih centara: (1) Vavilon (Isa 13, 



244 



Otkrivenje 17-18 

14, 21); (2) Tir (Isa 23; Jez 26-28); (3) Niniva (Naum); cak i (4) bezbozni 
Jerusalim (Isa 1:1-26; Jez 51-52). 

C. Koncept svetskih sistema koji su Boziji neprijatelj vidimo u Ps 2; 
Dan 2; 7; 9:24-27; Mt 24: Mk 13; Lk 21; 1 Jn 2:15-20. 

D. Otkrivenje se sluzi SZ zalopojkama u opisima pada Rima - svetske 
bezbozne imperije apostolovog doba. S druge strane, svako doba na svoj 
nacin utelovljuje samosvesni, bahati, materijalisticki duh vremena. 
Posledenje doba ce na poseban nacin ujediniti ceo svet protiv Boga (2 Sol 
2). Detalji po kojima su Jovanovi savremenici lako prepoznavali Rim, 
verovatno ce biti jasni i vernicima poslednjih vremena. Samo, moramo 
da se cuvamo kusnje koja vreba svaki narastaj vernika - Tumacenja 
Otkrivenja iskljucivo po merama svoga doba. 

Naime, ova knjiga je relevantna za hriscane prvog veka, svakog narednog 
veka i posebno one iz poslednjeg veka. Ne vredi insistirati na detaljima. 
Oni su imali znacenje za prvobitne primaoce ovog stiva, kao sto ce imati 
za progonjenu generaciju poslednjih vernika. Za nas, za ogromnu vecinu 
hriscana ti su detalji prava tajna. Zato kazem da je bolje da prepoznamo 
centralnu istinu svih ovih sedam literalnih odeljaka. One su vecno 
korisne! A prvi i poslednji u nizu Hristovih sledbenika, posebno onih 
progonjenih, nece ni imati potrebu da im ih neko rastumaci! 

E. Viljem Hendriksen istice vrednost ovih sedam odeljaka {More 
Than Conquerors, str. 10). On istice paralelu pada nasa tri neprijatelja 
(Sotona, dve zveri i Vavilon). Unistenja koja stizu zemlju su delimicna 
(Sotona 20:7-10, dve zveri 19:17-21, i Vavilon 18:1-19:4), i istovremena 
(pecati, trube, zdele). 

Na mnogo nacina nam ova knjiga daje posebno atraktivnu strukturu 
ociglednih paralelizama: pacata (4-7); truba (8-11) i zdela (15-16) u 
poglavljima 17-19 i 20-22. 

1 "Zatim mi je jedan od onih andela sa sedam zdela prisao i rekao 
mi: "Dodi,pokazacutikako cebitikaznjenavelikabludnicakoja 
sedi na mnogim vodama. 2 S njom su zemaljski carevi bludnicili, 
a stanovnici zemlje se napili vinom njenog bludnicenja." 



245 



17,1 Otkrivenje 17-18 

3 Tada me je Boziji Duh obuzeo, pa me je andeo odveo u 
pustinju. Tamo sam video zenu gde sedi na crvenoj Zveri, 
pokrivenoj bogohulnim imenima, sa sedam glava i deset rogova. 

4 Zena je bila obucena u porfiru i skerlet, i okicena zlatom, 
dragim kemenjem i biserima. U svojoj ruci je imala zlatnu casu 
punu gadosti i necistote svoga bluda. 5 Na celu joj je bilo 
napisano ime s tajnim znacenjem: 

"VELIKI VAVILON, 

MAJKA SVIH BLUDNICA I 

ZEMALJSKIH GADOSTI". 
6 Video sam da se ta zena opija krvlju Bozijeg naroda, i krvlju 
onih koji ispovedaju veru u Isusa. Silno sam se zacudio videvsi 
ovo veliko cudo. 7 A andeo mi rece: "Zasto si se zacudio? Ja cu ti 
red sta znaci tajna ove zene koju nosi Zver sa sedam glava i deset 
rogova". 

Otk 17:1-7 

17:1 "jedan od onih andela" ("jedan od sedam andela", E. Carnic) 
Sledeci andeo je na neki nacin opisan u 21:9. Hronologija ovog i 
narednog poglavlja, kao i izlivanje zdela gneva u 16. poglavlju: (1) 
prethode izlivanju zdela; (2) ili su jos jedan opis njihovog izlivanja. 
„pokazacu ti kako ce biti kaznjena velika bludnica" Sila duhovnog 
zavodnistva je opisana u st. 5 - "veliki Vavilon, majka svih bludnica" 
- a u 18:10 "veliki grad Vavilon, silni grad". Prema ranijim 
poglavljima, Vavilon je zbirni pojam svog zla, utelovljenje 
ogrehovljnog sistema sveta: 

1. Vavilon iz DanUovog vremena 

2. Antioh IV Epifan 

3. Cezari - bozanstva Jovanovog vremena. 

Ovo poglavlje poredi silu raskosi i pohlepe sa ekonomskom snagom 
narednog poglavlja. SZ tri grada nazova bludnicama: 
l.Tir(Fenikija)Isa 23:15-16 

2. Niniva (Asirija) Naum 3:4 

3. Jerusalim (besplodna Juda) Isa 1:21; Jez 16:31,35; 23. 



246 



Otkrivenje 17-18 17,2-3 

"koja sedi na mnogim vodama" SZ aluzijana Jer 51:11-14, na 
Vavilon koji lezi na Eufratu (kao sto je Niniva bila na Tigru) poznat 
po velikom sistemu kanala za navodnjavanje i transport. Ipak, u 
svetlu St. 15, ovde se vise misli na carstvo svetskih razmera (Dan 
7:2,3). 
1 7:2 "S njom su zemaljski carevi bludnicili" Ovaj greh je dvojak: ( 1 ) 
ekonomski savez (Tir, Isa 23:13-18; Niniva, Naum 3:4); (2) politicki 
savez koji podrazumeva obozavanje svih bozanstava kao deo ugovora, 
svecano ratifikovanih sporazuma (i Jerusalim je nazvan bludnicom u Isa 
1:21, Jer 3). U nekim slucajevima to je znacilo i doslovnu ritualnu 
prostituciju. 

"a stanovnici zemlje se napili vinom njenog bludnicenja" Aluzija 
na Jer 51:7. Slicnu misao imamo i u 14:8. Doslovna fraza "oni koji 
prebivaju na zemlji" cesto se srece o Otkrivenju i uvek se tice u grehu 
ogrezlog, bezboznog svetskog sistema (3:10; 6:10; 8:13; 11:10; 
13:8,14; 17:8). "Piti" je SZ metafora suda (Ps 75:68). 
17:3 "Tada me je Boziji Duh obuzeo" Fraza koja uvodi u Jovanove 
vizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10). Mnogi tumaci temelje svoje shvatanje 
strukture cele knjige bes na ovim vizijama. Ali, nezaboravimo da je 
apokaliptika po strukturi vrlo slozeni literalni zanr. Upravo je ta 
struktura kljuc ispravnog tumacenja. 

"pame je andeo odveo u pustinju" Ovo moze da bude: (1) metafora 
sigurnog mesta (12:6,14 slika Izraelovog lutanja po pustinji); (2) 
poziv da se iskoraci iz sistema sveta i objektivno sagleda stvarnost; 
(3) drevni Vavilon, opisan u Isa 21:1-10, gde je i metafora suda. 
Apostolove slike i prikazanja su vrlo fluidne. Ova zena sedi na mnogim 
vodama (st. 1), ali i na crvenoj zveri (st. 3). 

"Tamo sam video zenu gde sedi na crvenoj Zveri" Crvena boja 
moze da se odnosina: (1) ubistvo (17:6-7); (2) raskos (18:12-16); (3) 
Sotonu, crvenog zmaja (12:3). Zver je detaljno opisana u 13:1-10. U 
svakom slucaju, rec je o Antihristu poslednjih vremena (Dan 7:9-14; 
9:24-27; 11:36-45; 2 Sol 2; 1 Jn 2:18). 

"pokrivenoj bogohulnim imenima" Slicno je i u 13:1,5-6. U 
istorijskom smislu ukazuje se na praksu rimskih cezara da sebe 
proglase bozanstvima. Zahtevali su od svih podanika imperije da ih 
oslovljavaju sa "bozanski", "spasitelju", "gospode". Zver ne zeli samo 

247 



17,4-6 Otkrivenje 17-18 

da politicki vlada celim svetom, vec da je taj isti svet obozava (Dan 
7:8,20; 8:11,25; 9:36,37) kao utelovljenje Sotone (Isal4:13-14; Jez 
28:16-17). 

"sedam glava i deset rogova" Opis slican crvenoj azdaji (12:3) i zveri 
iz mora (13:1). To ukazuje jedinstvo zla u borbi protiv Boga. Ovo je 
svakako numericki simbolizam: (1) sedam glava ukazuje na 
"savrseno" znanje poslednjeg diktatora sveta; (2) deset rogova 
oslikava puninu autoriteta na globalnom nivou (17:7,9,12,16). 
17:4 "Zena je bila obucena u porfiru i skerlet" Purpur je boja 
kraljeva, a skerlet nemorala. Mozda je rec o metafori luksuza i obesti 
(18:12,16). 

"i okicena zlatom, dragim kemenjem i biserima" Simbol 
ovozemaljske, ali i duhovne snage i polozaja (prorok Jezekilj na ovaj 
nacin koristi edensku metaforu za opis kralja Tira, 28:13). 
"zlatnu casu" Jos jedna aluzija na grad Vavilon (Jer 51:7). 
17:5"Nacelujojjebilonapisanoime"Seneka ("Kontroverze" 1:2) i 
Juvenal ("Satire" 6:122-123) beleze da su tadasnje bludnice na svojim 
celima nosile plocicu sa svojim imenom, ili imenom svog vlasnika. Tako 
ovo moze da bude istorijska aluzija Jovanovih dana, ali i prorostvo o 
zigosanju nevernika (13:16-17; 14:9,11; 15:2; 16:2; 19:20; 20:4) koje je 
zlobna imitacija Bozijeg opecacenja vernika (7:2; 9:4). 

"s tajnim znacenjem - veliki Vavilon" Tumaci nisu sigurni da li i 
pojam "tajne" pripada imenu ili je njegov opis (st. 7). Vavilon je 
koren svih civilizacija. Osnovao ga je Nimrod (Vavel) koji je zbog 
pobune protiv Boga rasejan (Post 11). Zbog toga, kao i zbog 
cinjenice da je ovo carstvo decenijama porobljavalo Judu u 
izgnanstvu, pojam VavUona je postao sinonim zla, okrutne sile sveta. 
U apostolovom vremenu je to bio Rim (1 Pet 5:13). 
17:6 Erupciju zla uvekpratiprogon i mucenistvo vernika (11:7; 13:7; 
Dan 7:21). 

"Silno sam se zacudio" Neki prevodi kazu i "zadivio". Svakako da se 
apostol Jovan ne odusevljava delima ove "zene", vec je zapanjen, u 
soku zbog uzasa koji je video. Dozvoljeno joj je da proganja i ubija 
hriscane (13:5,7,15; 11:7). 



248 



Otkrivenje 17-18 17,6-8 

8 "Zver koju si video, zivela je nekad, ali vise ne zivi. Ipak, ona ce 
ponovo izici iz bezdana, pa ce otici u propast. A stanovnici 
zemlje, cija imena nisu upisana u knjizi zivota od postanka sveta, 
divise se gledajuci Zver, koja je nekad zivela, pa umrla, jer ce ova 
oziveti. 

9 Ovde treba imati pamet koja ima mudrost. Sedam glava, sedam 
su brda na kojima zena sedi. To su takode sedam careva. 10 Pet 
od njih je palo, a jedan je jos ziv. Poslednji jos nije dosao, a kada 
dode, nece za dugo ostati. 1 1 A Zver koja je nekad zivela, ali vise 
ne zivi, jeste osmi car. Ona je medu sedmoricom careva, i zato ide 
u propast. 

12 1 deset rogova koje si video, deset su careva, koji se jos nisu 
zacarili, ali ce dobiti vlast da vladaju sa Zveri samo za jedan sat. 

13 Namera im je ista: da predaju svoju silu i vlast Zveri. 14 Oni ce 
ratovati protiv jagnjeta, ali ce ih lagnje pobediti, jer je ono 
Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima. Sa njim ce biti 
njegovi pozvani, izabrani i verni sledbenici". 

Otk 17:8-14 

17:8 "Zver koju si video, zivela je nekad, ali vise ne zivi" Ovakva 
hronologija prosto izluduje tumace. 

1. Jedni u ovom opisu vide imperatora Nerona i legendu o 
njegovom povratku. 

2. Dugi naglasavaju napredak ujedinjenog svetskog carstva, 
prema Dan 2, posebno vrhunac poslednjeg bezboznog sistema. 

3. Za neke je ovo opis poslednjeg divljanja zveri, opisanog vec u 
13:3,12,14, kao groteskno oponasanje i ruganje Hristovoj 
sluzbi. 

4. Ima i onih koji s pravom ukazuju na duh Antihrista koji je 
prisutan u svakom dobu, a koji ce se sasvim razotkriti u 
poslednjem vremenu (1 Jn 2:18,22; 4:3; 2 Jn 7). Ovo je takode 
parodija na Bozije JHVH ime (1:4,8). 



249 



17,9-11 Otkrivenje 17-18 

"iz bezdana" Na grckom doslovno "dubina", prvi put pomenuto u 
9:1; 11:7. Jaka slika samog Sotone i svih njegovih demona. Vidi vise 
u9:l 

"u knjizi zivota" Vidi 13:8 
"odpostanka sveta" Vidi 3:5 i 13:8 
17:9 "Ovde treba imati pamet koja ima mudrost" Slican izraz 
imamo u 13:18, o broju i imenu zveri. Mislim da nema intrigantnije 
stvari u celoj Bibliji od ove! Nema ko se nije okusao u svojim teorijama. 
To samo dokazuje da u tumacenju ove knjige "medu nama nema mnogo 
mudrih" (1 Kor 1:26-31). Licno mislim da je ovo samo jedan u nizu 
apostolovog sifrovanog, apokaliptickog nacina pisanja. 

"Sedam glava, sedam su brda na kojima zena sedi" Aluzija na Rim. 
I on je, poput Jerusalima, sagraden na sedam brda. Mnogi drevni 
spisi govore o tome. Svaki tumac je duzan da ovo uzme u obzir, 
makar da zna da ovo i naredno poglavlje govore o kulminaciji zla u 
sistemu sveta poslednjeg vremena; makar da zna da je svako doba 
optereceno svojim zlom. 
17:10-11 Za neke tumace ovo je opis serije rimskih imperatora - 
Avgusta, Tiberija, Kaligule, Klaudija i Nerona - "petorica palih". 
Vespazijan je "onaj koji sada vlada" a Tit "onaj koji ce uskoro da dode" 
(F.F Brus, "Odgovori na pitanja", str. 141). Ipak, mislim da je ovaj stav u 
mnogo cemu proizvoljan. Recimo, tri manja cezara (Galba, Oto i 
Vitelije) koja su se otimala za presto (68-69 god.) nisu pomenuta. 
Imajuci cak i to na umu, ova dva stiha stoje na jakoj pozadini mita o 
vaskresenju Nerona, koji se vraca sa hordama Parcana da bi napao i 
osvojio Rim (moguce objasnjenje st. 16, Sibilini orakuli, 5:361-368). 

Neki tumaci smatraju da se prorostvo ispunilo tokom 
Domicijanovog progona. Ali, ovaj stav ima nekoliko krupnih poteskoca: 
(1) Cela knjiga bi onda morala da bude napisana za vladavine 
Vespazijana, sto ne odgovara usaglasenom stavu Rane crkve: Jovan je 
pisao Otkrivenje za vreme imperatora Domicijana; (2) Simbolicka 
upotreba brojeva u knjizi. Po cemu nesto od opisane istorije treba 
shvatiti doslovno? Takode, sasvim je moguce da je Jovan ovo uradio 
namerno, kako bi istakao simbolicku prirodu svoje vizije. A ta vizija ne 
sme da se veze striktno za bilo koji period istorije. 

250 



Otkrivenje 17-18 17,12-14 

Sledeci stav: Misli se na poznate SZ neprijatelje Bozijeg naroda: 
Egipat, Asirija, Persija, Grcka ("pet odnjihjepalo"),Rim ("ajedan je jos 
ziv"), a tu je i bezbozni sistem sveta poslednjeg vremena ("poslednji jos 
nije dosao"). Ovo tumacenje odgovara Dan 2:1-8 (Dzordz Lad, 
"Otkrivenje", str. 227-231). 

Trebapomenutiitradicionalno simbolicko tumacenje. Po njemu svi 
podaci, svi brojevi ove knjige jesu samo jedan u nizu primera vecitog 
sukoba Boga i Zloga (Alan Dzonson, "Otkrivenje", str. 152-153; 
157-161). 

Upravo ovde imate dobar primer mog unutrasnjeg sukoba u 
tumacenju. Mnogo je razlicitih resenja koje nude dobri, obrazovani i 
bogobojazni teolozi koje cenim. Prvu teoriju koju sam ovde pomenuo 
zastupa F. F Brus, meni najblizi teolog. Sledece dve teorije zastupaju Lad i 
Dzonson. Zajednicko im je to sto se ne slazu! Tacka kljucanja je: da li 
Jovan aludira na Rim prvog veka (F. F Brus), na SZ (Dz. Lad) ili je ovo 
apokalipticki jezik (A. Dzonson). Moj stavnakon detaljnogproucavanja 
jeste da Dzonsonov pogled najbolje odgovara. 

17:12 „I deset rogova koje si video, deset su careva" Aluzija na Dan 
7:23-24, tekst koji opisuje poslednje vreme vladavine Antihrista. Neki u 
ovome vide istorijsku vezu sa deset vazalskih vladara Rima. Drugi 
ukazuju na horde demona iz Otk 9, a oni skoniji simbolizmu brojeva sve 
pojednostavljuju: Ovo je tek opis poslednjeg bezboznog svetskog vode i 
detalji nisu toliko vazni. 

S druge strane, doslovno tumacenje cele knjige se zasniva na 
posebnostima st. 10-12. Prorostva su vrlo detaljna i imaju svoje 
ispunjenje na kraju vremena. To ce da bude posebno dragoceno za 
vernike tog doba. Svi drugi, raniji narastaji vernika (poput nas), skloniji 
su naglasavanju simbolizma ovog literalnog zanra. 

17:13 Zlo je jedinstveno. Ali ne zadugo (st. 15-16). Kao u 16:12, 
okrenuce se protiv samog sebe. 

17:14 "Oni ce ratovati protiv Jagnjeta" Jagnje se poistovecuje sa 
svojim narodom (Mt 25:35-40, Dl 9:4). 

ali ce ih Jagnje pobediti, ... Sa njim ce biti njegovi pozvani" Valja 
naglasiti bliskost Hristove pobede i pobede njegovog naroda. 

251 



17,14-18 Otkrivenje 17-18 

"jer je ono Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima" Istu 
titulu imamo u 19:16, kao opis Mesije koji se vraca. Njen koren je u: 
(1) opisu JHVH iz Pnz 10:17; (2) vavilonskom opisu 
Navuhodonosora, prema Dan 2:37. Numericka vrednost ovog izraza 
na aramejskom je 777, iako to nije pomenuto u samom tekstu. 
"izabrani i verni sledbenici" Aluzija na predodredenje 
(predestinaciju). "Vernost" naglasava dugo trpljenje. Mi smo 
Gospodnji. On nas je pozvao i mi smo se odazvali verom (inicijalno i 
trajno). Vidi posebnu temu o istrajnosti u 2:2. 

15 "Andeo nastavi: "Vode koje si video, na kojima sedi Bludnica, 
to su narodi, Ijudi, narodnosti i jezici. 16 Video si i deset rogova i 
Zver. Oni ce mrzeti Bludnicu, opustosice je i ostaviti golu, pojesti 
njeno meso i spaliti je. 1 7 Jer Bog je stavio misao u njihova srca da 
ostvarenjegovnaixm: daudruzeni u jednoj nameri predaju svoja 
carstva Zveri, dok se ne ispune Bozije red. 18 A zena koju si 
video, to je veliki grad koji vlada nad carevima zemaljskim". 

Otk 17:15-18 

17:15 Vlast poslednjeg doba je objedinjena pod stegom lidera 
bogoborca. On predvodi ceo svet. Vidi vise u 10:11 

17:16 Aluzija na Jez 16:39-40; 23:25-27; 28:18. Zlo je samo prividno 
jedinstveno. U prirodi mu je da i sebe napada, kao u 16:12. Ali, ito jedeo 
bozanske strategije (st. 17). 

17:17 "srca" Vidi posebnu temu u 2:23. 

17:18 Veliki grad je spomenut u 11:8 i 16:9. Za jedne je to Jerusalim 
(dispenzacionalisti), a za druge Rim (preteristi). Kontekst literalne celine 
ukazuje na bezboznu silu organizovanu poput gradskih vlasti i zivota. 
Zato i nije toliko vazno o kom je gradu rec. Naglasak je na sUi, opakoj 
mod koja se ujedinila bez Boga i protiv Boga. To je vrhunac Ijudske 
teznje ka potpunoj nezavisnosti (ateisticki humanizam). 



252 



Otkrivenje 17-18 18,1-3 

OTKRIVENJE 18 

1 "Posle ovoga sam video drugog andela kako silazi sa neba sa 
velikom vlascu. Njegova slava obasjala je celu zemlju. 2 Tada 
andeo povika jakim glasom: 

"Fade, pade, veliki Vavilon, 

i postade prebivaliste demona 

i svih necistih duhova, 

te skloniste svim necistim pticama 

i svim necistim i mrskim zverima. 

3 Jer svi su se narodi napojili 

zestokim vinom njenoga bluda. 

Carevi sveta s njom su bludnicili, 

a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskosi!" 

Otk 18:1-3 

18:1 "Posle ovoga sam video drugog andela kako silazi sa neba sa 
velikom vlascu" Ovo je andeo zapanjujuce snage. Pojam "vlast" 
(exousia) nije upotrebljen ni za jedno drugo andeosko bice u ovoj knjizi. 
U Jn 5:27 ovakva "vlast" se pripisuje samom Isusu. U 22:16 Isus salje 
andela kao svog opunomocenika. 

18:2 "Pade, pade, veliki Vavilon" los jedan primer teskoce 
tumacenja Otkrivenja. Ova vizija delimicno otkriva nesto, nesto drugo 
objasnjava, da bi svoju puninu dobila u sledecoj viziji ( 1 1:8; 16:19-20, ili 
je ovo primer jos jedne rekapitulacije sedam literalnih celina knjige). 
Ocigledna aluzija na Isa 21:9 i/ili Jer 51:8 

"postade prebivaliste demona i svih necistih duhova, te skloniste 
svim necistim pticama" Drevni prikaz unistenja gradova: (1) 
Vavilon (Isa 13:21-22; 14:23; Jer 50:39; 51:37); (2) Edom (Isa 
34:10-15); (3) Niniva (Sof 2:14). Jovanove slike su vrlo fluidne. Ovaj 
opis naglasava pustosenje, boravak demona, dok 19:3 istice 
nepovratno unistenje. 
18:3 "a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskosi" Snazna 
slika sustine obezbozenog sveta. Svet bez Boga na kraju istorije je 



253 



18,4-5 Otkrivenje 17-18 

bezmerno sebeljubiv i okrenut materijalizmu. Tri grupe Ijudi zale za 
propascu velike bludnice: (1) trgovci (st.3, 11-16); (2) kraljevi (st. 
3,9-10), (3) putnici, mornari (st. 3, 17-19). Svi oni su slika ekonomske 
mod sveta. 

4 "Zatim sam cuo drugi glas sa neba kako govori: 
"Narode moj, izidi iz tog grada, 
da ne budete ucesnici u njegovim gresima, 
i da vas ne snadu njegova zla. 

5 Jer gresi se njeni nagomilase do neba, 
i Bog se setio njenih nepravdi. 

6 Vratite joj istom merom, 

vratite joj dvostruko vise za njena dela; 
ulijte joj u casu dvostruku meru onog sto je 
zamesala drugima. 

7 Zadajte joj muke i zalosti 

onoliko koliko je sebi dala slave i raskosi! 
Jer ona govori u svome srcu: 
'Sedim na prestolu kao carica, 
nisam udovica i zalosti necu iskusiti'. 

8 Zato ce se u jedan dan srusiti na nju 
sva ova zla: smrt, zalost i glad. 

I prozdrece je vatra, 

jer je silan Gospod Bog koji je sudi." 

Otk 18:4-8 

18:4 "Narode moj, izidi iz tog grada, da ne budete ucesnici u 
njegovim gresima" Aluzija na Isa 48:20; Jer 50:8,28; 51:6,9,45; Zah 2:6-7. 
Aorist imperativ naglasava hitnost. Boziji narod ne sme da bude ukaljan 
gresnim svetskim sistemom. 

18:5 "Jer gresi se njeni nagomilase do neba" Aluzija na Post 
18:20-21 ill Jer 51:9. Bozije strpljenje ne sme nikome da bude povod da i 
dalje gresi. Ono je poziv na pokajanje (2:21; Rim 2:4). 



254 



Otkrivenje 17-18 18,6-8 

"Bog se setio" U Svetom pismu Bozije secanje nad grehom uvek 

donosi pravedan sud (16:19; Ps 79:8; Isa 64:9; Jer 14:10; 17:1-4; 

44:21-23; Os 7:2; 8:13; 9:9; Am 8:7). 
18:6 "Vratite joj istom merom" Jos jednom naglasena istina - 
zanjemo ono sto sejemo (Gal6:7). U Pismu imamnogo razlicitih izreka o 
ovome (Ps 137:8; Jer 50:15,29; Mt 7:2; Rev. 13:10). 

"vratite joj dvostruko visezanjenadela"Misao iz Jer 16:18 i 17:18, 

ali iskazana u mnogim kontekstima (Izl 22:4-9; Ps 75:7-8; Isa 40:2). 

Idiom punine suda, kao i misao narednog stiha. Ovo je veliko 

ohrabrenje progonjenim hriscanima. 

"ulijte joj u casu dvostruku meru" "Casa" je poznata SZ metafora 

Bozijeg suda (Ps 11:6; 60:3; 75:6-8; Isa 51:17,22; Jer 25:15-16,27-28). 
18:7 "Sedim na presto lu kao carica, nisam udovica i zalosti necu 
iskusiti" Ovo se posebno odnosi na Sof 2:15 i Isa 47:7-8. Samo- 
dopadljivost i oholost su koren pada Sotone (o tome verovatno govore 
Isa 14 i Jez 28), covecanstva (Post 3), ali i sveta poslednjeg doba. Sustina 
zla je u teznji bahate nezavisnosti! Vidi posebnu temu o srcu, u 2:23. 

18:8 "Zato ce se u jedan dan srusiti na nju sva ova zla" Osvrt na Isa 

47:9. Ideja zalosti koja kao cunami stize u trenu ponavlja se u st. 

17-19, gde srecemo Jovanov koncept "casa". O, koliko je to samo 

znacilo i znaci progonjenim hriscanima! 

"Iprozdrece jevatra" Moguca aluzija na Lev 21:9. Vidi posebnu 

temu o vatri, u 16:8. 

"jer je silan Gospod Bog koji je sudi" Aluzija na Jer 50:34 

9 Za njom ce plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njom 
bludnicili i uzivaU u njenoj raskosi, kada vide dim i nju svu u 
plamenu. 10 Preplaseni njenim mukama, stajace izdaleka i 
govoriti: 

"Jao, jao, veliki grade Vavilone, 

silni grade, 

jer u jedan cas nasta tvoj sud." 

Otk 18:9-10 



255 



18,9-10 Otkrivenje 17-18 

18:9-10 "svi carevi sveta" Verovatno je rec drugoj grupi vladara, ne 
onoj iz 17:12,16 kojajebiladeo unistenja velike bludnice. Oni su mocnici 
koji su profitirali od svih tokova novca objedinjenog sistema sveta bez 
Boga. Ovo je aluzija na moc grada Tira i njenog vladara, prema Jez 26-28. 
Uostalom, celo poglavlje govori o pokvarenoj ekonomskoj mod 
bezboznog sveta. 

1 1 "A svetski ce trgovci plakati i naricati za njom, jer niko vise ne 
kupuje njihovu robu: 12 zlato, srebro, drago kamenje, bisere, 
tanani Ian, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta, 
svakovrsne posude od slonovace, predmete nacinjene od 
skupocenog drveta, bronze, gvozda i mramora; 13 cimet, bal- 
sam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo brasno, 
psenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i Ijudske duse. 
14 Ostala si bez voca za kojim si ceznula, sav tvoj raskos i sjaj 
propali su i vise ih neces povratiti. 15 Trgovci koji su ovim 
trgovali i obogatili se od nje, stajace izdaleka obuzeti strahom 
zbog njenih muka, placuci i naricuci. 16 Govorice: 

"Jao, jao, veliki grade, 

koji si se oblacio u Ian, porfiru i skerlet, 

i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima. 

17 U jedan cas opuste toliko bogatstvo." 
I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. 18 
Videvsi dim koji se podize iz grada u pozaru, jadikovali su i 
govorili: "Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?" 19 Oni posuse 
pepeo na svoje glave jadikujuci i placuci: 

"Jao, jao, veliki grade! 

Od njegovog izobilja se obogatise 

svi koji su imali brodove na moru, 

a u jedan je cas opusteo. 

20 Veseli se nad njom, nebo! 

VeseU se nad njom, sveti Boziji narode, 

apostoli i proroci. 



256 



Otkrivenje 17-18 18,11-20 

jer ju je Bog kaznio 

zbog onog sto je ucinila vama!" 

Otk 18:11-20 

18:11-19 "A svetski ce trgovci plakati i naricati za njom" Evo 

nekoliko slicnosti sa Jez 27: 

1. St. 11 -Jez 27:31,36 

2. St. 12-13- Jez 27:12,13,22 

3. St. 15 -Jez 27:31,36 

4. St. 17 -Jez 27:26-30 

5. St. 18 -Jez 27:32 

6. St. 19 -Jez 27:30-34 
opis medunarodne trgovine: 

1. srebro iz Spanije 

2. fine tkanine iz Egipta 

3. svila iz Kine 

4. limun sa severa Afi"ike 

5. slonovaca iz Afrike 

6. gvozde iz Spanije ili sa Crnog mora 

7. cimet iz Indije 

8. opste prilivaceno robovlasnistvo 

18:13 "kola" Misli se naluksuzne kocije, a ne na ratnicke dvokolice. 
18:14 "sav tvoj raskos i sjaj" Igra red, grckili pojmova "luksuz" 
(lipara) i "sjaj" (lampra). 

18:17 Aluzija na grad Tir (Jez 26-28). Propast neprikosnovenog 
sistema posebno pogada one koji su direktno profitirali od njega. 

18:20 "Veseli senadnjom" Isto pise i u Jer 51:48. Neki vide paralelu 
sa Pnz 32:43 (Septuaginta). 

"jer ju je Bog kaznio zbog onog sto je ucinila vama" Cela knjiga 
pokazuje povezanost Bozijeg suda i molitve njegove dece (6:10). 

21 "Tada je jedan mocni andeo podigao kamen, velik kao 
mlinski, i bacio ga u more, govoreci: 

257 



18,21-24 Otkrivenje 17-18 

"Ovako ce biti bacen 

veliki grad Vavilon i nece ga vise biti. 

22 Muzika kitariste, muzicara, flautista 
i trubaca 

nece se vise cuti u tebi, 

niti ce se koji umetnik vise naci u tebi, 

a ni zvuk mlina se nece vise cuti. 

23 Svetlost svetiljke 
nece vise zasjati u tebi, 

niti ce se glas mladozenje i neveste 

ikad cuti u tebi, 

zato sto su tvoji trgovci bili svetski mocnici, 

i zato sto si zavodila narode svojim vracanjem. 

24 Uz to se u tebi prolila krv proroka 

i Bozijeg naroda i svih onih koji su ubijeni 
na zemlji." 

Otk 18:21-24 

18:21 "Tada je jedan mocni andeo podigao kamen, velik kao 

mlinski, i bacio ga u more" Aluzija na Jer 51:63-64. Jaka slika kojom se 

potvrduje konacan slom Vavilona koji se vise nikada nece oporaviti. 

Odeljak st. 21-33 ima cak sest dvostrukih negacija - "nece se. . . niti ce. . . " 

"inece ga vise biti" Boziji sud donosi konacno i trajno unistenje (Jez 

26:21). 

18:22-23 Predivan opis svakodnevice zivota Blikog istoka. Sud nad 
zlom donosi kraj bezboznoj civUizaciji (Isa 24:8; Jer 7:34; 25:10; Jez 
26:13). 

18:23 "zato sto si zavodila narode svojim vracanjem" Aluzija na 
Naum 3:4. Stiliovi 23-24 navode tri razloga unistenja: 

1. ponos i prekomerno bogatstvo (Isa 23:8) 

2. idolatrija i okultizam (Lev 19:26,33; Pnz 18:9-12) 

3. progon Bozijeg naroda (16:6; 17:6). 
18:24Misaoiz Jer 51:49 



258 



Otkrivenje 17-18 18,24 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Da li ovo i prethodno poglavlje cine literalnu celinu? Ako da, 
zasto? 

2. Zasto je tako tesko rastumaciti pad Vavilona? 

3. Ko je Vavilon, "velika bludnica" Jovanovih dana? A danas? A 
na kraju vremena? 

4. Na sta se blud i pijanstvo sveta iz 14:8, 17:2, 18:3 odnose? 

5. Kako vi razumete 17:10-11? 

6. Iz koje SZ knjige apostol Jovan uzima najvise svojih 
predstava? 



259 



Otkrivenje 19 

Otkrivenje 19 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Pad Vavilona 19:1-10 

Jahac na belom konju 19:11-16 

Car careva i Gospodar gospodara 19:17-21 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
svoje uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja 
i manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 19:1-21 

A. Uobicajena podela poglavlja u ovom delu knjige Otkrivenja nije 
valjana (podela na poglavlja, paragrafe, stihove, velika slova i uopste 
interpunkcija, nisu deo izvornog nadahnutog teksta). Otk 19:1-10 
pripada opisu konacnog razorenja Vavilona, velike bludnice opisane u 
17:1-18:24. Kao sto suseljudiradovalipaduAsirijei Vavilona uSZ, sada 



260 



Otkrivenje 19 

se sveti andeli (st. 4) raduju konacnoj propasti ovog bezboznog sistema 
(Ijudske vladavine bez Boga). 

B. Serija pohvala u odeljku 19:1-10 odgovora 18:20. 

C. Sveopste shvatanje je da ovo poglavlje opisuje Drugi Hristov 
dolazak (19:11-16). Ali, valja napomenuti da se ovde zavrsava krug izlica 
suda. Hristov povratakje oslikan jakim jevrejskim slikama, sto se uveliko 
razlikuje od Pavlovog opisa iz 1 Sol 4:14-18. Jevreji su ocekivali Mesiju na 
nacin opisan u st. 11-16. NZ opisuje Drugi dolazak na nekoliko 
povezanih, srodnih nacina. Vecina hriscana vidi kraj vremena u slikama 
Maslinske gore (Mt 24; Mk 13; Lk 21) i Pavlovog govora o "coveku 
greha" (2 Sol 2). 

D. Za one koji silno trpe pod progonima, vrlo je utesna slika 
Gospoda kao Ratnika, Zastitnika i Sudije. 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Posle ovoga sam cuo nesto kao gromki glas mnostva naroda 
na nebu kako govori: 

"Aliluja! 

Spasenje, slava i sila pripada nasem Bogu. 

2 Jer istiniti su i pravedni Boziji sudovi, 
zato sto je osudio veliku Bludnicu 
koja je kvarila zemlju svojim bludom, 

i zato sto je na njoj izvrsio odmazdu 
zbog krvi njegovih slugu koju je prolila." 

3 Narod rece po drugi put: 
"Aliluja! 

Dim sa njenog zgarista 
dize se u veke vekova!" 

4 Tada dvadeset i cetiri staresine padose nicice, pa se 
poklonise Bogu koji sedi na prestolu, govoreci: 

"Amin, aliluja!" 

5 U to se zacu glas s neba: 

Otkl9:l-5a 



261 



19,1-2 Otkrivenje 19 

19:1 "Posle ovoga sam cuo nesto kao gromki glas mnostva naroda 
nanebu" Misao iz Jer 51:48. Poglavlja 17-18 dosta predstava uzimaju iz 
Jer 50-51 (unistenje Vavilona). Istu frazu srecemo u 11:15 (Drugi 
dolazak nakon sedme trube) i 19:6. Mnogo je nagadanja o identitetu 
ovog mnostva - Da li su to Bogu odani andeli, otkupljeno mnostvo Ijudi 
ill i jedni i drugi. 

"Aliluja" Jevrejski uzvik slavljenja - "slava Bogu JHVH". Samo u 
ovoj knjizi ga srecemo u citavom NZ, i to cetiri puta u ovom 
kontekstu: st. 1,3>4,6. SZ pozadina su liturgijski Psalmi, posebno 
pashalni i oniposveceni slavlju u Hramu (104:35; 105:45; 106:48; 
111:1; 112:1; 113:1; 116:19; 117:2; 125:1,21; 146:1,10; 147:1;148:1,14; 
149: 1,9; 150: 1,6). Slicna misao je u st. 5b. 
"spasenje" Bog zeli spasenje celog covecanstva (9:20-21; 14:6-7; 
16:9,11; 21:7; 22:17; Jez 18:23,30-32; Jn 3: 16; 1 Tim 2:4; 2 Pet 3:9). 
SZ koncept spasenja obuhvata i fizicko izbavljenje, sto odgovara 
ovom potpunom, vecnom i kosmickom spasenju svakog pojedinog 
vernika i sve tvorevine (Dl 3:21; Rim 8:18-25; Kol 1:19). 
"slava i sila" Na vise mesta u knjizi citamo da nebeski hor prekida 
sve svojim slavljenjem Boga. Te pesme su kljuc tumacenja u 
neposrednom kontekstu. 
19:2 "Jer istiniti su i pravedni Boziji sudovi" Moguca aluzija na Ps 
19:9; 119:138 i 142. Bog nije pristrasan, potkupljiv i pogresiv. Jos jedan 
nebeski melem na rane ovozemaljskih muka progonjenih hriscana (11; 
15:3,4; 16:7). 

"veliku Bludnicu" Nekoliko je imena za ujedinjeni bezbozni sistem 
sveta: (1) veliki grad; (2) Vavilon; (3) bludnica (14:8; 16:19-21; 
17:1-18:24). Stihovi 1-4 su u kontekstu prethodna dva poglavlja. 
"koja je kvarila zemlju svojim bludom" Osuda materijalizma, 
idolatrije i razvratnih mnogobozackih rituala (2:14,20,21; 9:21; 14:8; 
17:2,4; 18:3). 

"i zato sto je na njoj izvrsio odmazdu zbog krvi njegovili slugu 
koju jeprolila" Moguca aluzija na Pnz 32:43 ili 2 Car 9:7 (Rim 
12:19). Bog rado uslisava molitve svoje dece (6:9-11; Mt 7:7-8; 21:22; 
Jn 21:22; 14:13-14; 15:7,16; 16:23-24,26; Jak 4:2; 1 Jn 3:22; 5:14-16). 



262 



Otkrivenje 19 19,3-6 

Svako drustveno uredenje bez Boga je na svoj nacin progonilo i ubijalo 
Boziji narod. Gospod tako dozvoljava da zlo otkrije svoje pravo lice 
(13:5,7,15). 

19:3 "Dim sa njenog zgarista dize se u veke vekova" Jos jedna 
aluzija na Isa 34:10 gde se opisuje sveopsti sud. Ovde se po ko zna koji put 
podsetimo da je apokalipsa poseban nacin pisanja koji koristi simbole da 
bi nam saopstio istinu. Dve su mogucnosti: (1) vecna kazna (6:10; Mt 
3:12; 25:41; Lk 3:17; Mk 9:43,48) ili (2) potpuno unistenje (Isa 34:8-10). 
IstojeuOtk 14:11. 

19:4 "amin" Isto je i u 1:6,7; 3:14; 5:14 i 7:12; 19:4; 22:20; kao i u 
22:21. Izraz je oblik SZ pojma emet- vera (Ava 2:4), koji izvorno znaci 
"biti cvrst, siguran" i opisivao je Boziju pouzdanost. Ipak, u NZ dobija 
liturgijski prizvuk, znacenja "slazem se", "potvrdujem". Vidi posebnu 
temu o tome u 1:6. 

19:5 "U to se zacu glas s neba" Posto se onaj koji govori poziva na 
Boga (st. 5b), ovo je svakako glas andela. 

5b "Slavite Boganaseg, 

sve sluge njegove, 

vi koji ga stujete, 

mali i veliki!" 
6a Ponovo sam cuo glas mnostva naroda i nesto kao sum mnogih 
reka i kao prasak jakog groma, kako govore: 

Otk 19:5a-6b 

"Slavite Boganaseg" Aluzija naPs 115:13; 134:1; 135:1. Glagolje 
prezent imperativu, ali se razlikuje od "haliluja" iz st. 1,3,4,6. Naime, 
teoloski je neobicno da andeo koristi ove reci - "Boga naseg" - ali st. 
10 nam pokazuje da se i nebeska bica ne poistovecuju samo sa 
svetima u slavljenju, vec i u njihovom ispovedanju Isusovog 
gospodstva. 

"sve sluge njegove, vi koji ga stujete, mali i veliki" Misao iz Ps 
115:13 (upotrebljena u Otk 11:18). 
19:6 Isti opis srecemo za: 
1. Boga u Jez 43:2 

263 



19,6 Otkrivenje 19 

2. mocnog andela u Dan 10:6 
3.HnstauOtkl:15 

4. otkupljeno mnostvo u Otk 14:2 

5. ovde, za andeoski hor. 

6b "Aliluja! 

Jer zacario se Gospod Bog nas, Svedrzitelj. 

7 Radujmo se i klicimo 
i dajmo mu slavu, 

jer doslo je vreme svadbe Jagnjetove; 
spremila se njegova Nevesta. 

8 Njoj bi dan cist i svetao Ian 
da se u njega obuce 

(Ian, to su pravedna dela Bozijeg naroda)." 

Otk 19:6b-8 

"Gospod Bog nas, Svedrzitelj" Trostruka titula police iz SZ (JHVH, 
Elohim, El Sadaj) i pojavljuje se u razlicitim oblicima u 1:8; 4:8;11:7; 
15:3; 16:7,14; 19:15; 21:22. 
Zamenica "nas" je vrlo neobicna jer ovo govori andeo. Ne srece se ni na 
jednom drugom pomenutom mestu, ali ima jako tekstualno uporiste: 

1. "Gospod, Bog nas", MS, N,2 

2. "Bog, Gospod nas", MS, N, * 

3. neki raniji maloslovni prepisi imaju "Bog nas", ali tog resenja 
nema u najpouzdanijim manuskriptima (A - Aleksandrinus). 

"zacario se" Tumaci mnogo raspravljaju oko ovog aorista. Neki 
isticu kako Bog, zapravo tek sada pocinje zaista da vlada (tzv. 
ingresivni aorist, Ps 93:1; 97:1). Kakogod, Gospod vlada oduvek 
(gnomski aorist - prezent, Ps 99:1). Drugi naglasavaju kako njegova 
vladavina na zemlji pocinje sada, "kao na nebu" (kulminativan 
aorist, Mt 6:10). Ostvarenje Bozijeg carstva se pominje nekoliko puta 
u Otkrivenju, i to na kraju razlicitih ciklusa sudova (pecati, trube, 
zdele). Moguca je paralela sa 11:5, kao i aluzija na Isa 24:23; 52:7 ili 
Mih 4:7. 



264 



Otkrivenje 19 19,7-8 

19:7 "i dajmo mu slavu" Metafora pouzdanja, vere u Hrista. U 1 1 : 13 
vidimo da mali broj Ijudi ipak reaguje na Boziji sud, kaje se i veruje. Isti 
izraz imamo u 14:7, kada ijudi otvrdnuiog srca odbijaju da daju siavu 
Bogu(16:9). 

"svadbe Jagnjetove" Ocigiedan SZ uticaj (Lev 1-7). Ova fraza 
povezuje eiement zrtve i zajednickog obroka (zrtva mira). Sam Isus 
daje aiuzije svedbenog siavija Mt 8:11; 26:29; Lk 14: 15; 22:16. 
Jevrejski obicaji su znaii za veridbu, period iscekivanja i 
sedmodnevno svadbeno siavije. Inace, zanimljivo je da u tim 
odiomcima metafora govori o Bozijem narodu ne kao o nevesti, vec 
kao o svatovima (st. 9, Mt 22:1-14), a u 21:2,9 dozivece jos jednu 
promenu. Naime, Boziji narod postaje "novi Jerusalim". Slika braka 
je SZ ideja odnosa Boga i njegove Crkve (Isa 54:4-8; 62:5; Jer 31:32; 
Jez 16; Os 2:14-19). U NZ je srecemo u 2 Kor 11:2; Ef 5:21-31; Otk 
19:9; 21:2,9; 22:17. Isus je oslikan kao mladozenja (Mt 9:15; Mk 
2:19-20; Lk 5:34-35; Jn 3:29). Nekoliko je parabola na tu temu (Mt 
22:1-14; 25:1-13). Brak je najdublja i najsadrzajnija slika Ijudskog 
iskustva za zavet Boga i coveka. 

"spremila se njegova Nevesta" Glagol je u aoristu. Neki u ovome 
vide potrebu naseg rada, nasih nastojanja. Ali pasivno stanje glagola 
u St. 8 pokazuje da to nije tacno. Zapravo, ovde imamo vec sretani 
paradoks Bozijeg dela u nama i naseg delotvornog odaziva po veri. 
Bog je taj koji pokrece sve u nama (Jn 6:44,65). To vidimo i iz poziva 
St. 9, gde je glagol u perfekt pasiv participu. Na nama je da se 
odazovemo tom pozivu u veri (Mk 1:15; Dl 3:16,19; 20:21). Ovu 
prividnu protivurecnost vidimo u Fil 2:12-13. Ovaj stih nam govori 
o Bozijoj dozvoli da se obucemo u ono sto nam je on sam vec 
pripremio - u dobra dela (14:13; Ef 2:10; 1 Tim 5:25). 
A. T. Robertson ovde ima zanimljiv osvrt: "U Apkalipsi imamo tri 
metafore zene: majka u Otk 12; bludnica u Otk 13; nevesta Hristova ovde 
i na kraju. Prva i treca metafora oslikavaju Crkvu u njena dva perioda 
zivota, a druga oslikava njenog smrtnog neprijatelja {Word Pictures in the 
New Testament, str. 449). 

19:8 "to su pravedna dela Bozijeg naroda" "Pravedna dela" 
(dikaioma) imaju nekoliko znacenja u NZ: 

1. ukazuju na Bozija pravedna dela (15:4) 

265 



19,8-10 Otkrivenje 19 

2. ukazuju na Hristovu zrtvu za spasenje covecanstva (Rim 
5:16,18) 

3. ukazuju na nas pravedan zivot (19:8) 

4. ukazuju na pravednost, zakon, red i upravu, najcesce 
Mojsijevog zakona (Lk 1:6; Rim 1:32; 2:26; 8:4; Jev 9:1,10). 

Kljucno teolosko pitanje spram ove grupe grckih pojmova (dikaios, 
dikaiosis, dikaios, dikaiosune) jeste kako ogrehovljeno covecanstvo moze 
uopste da tvrdi da je pravedno, cisto? Ovde treba energicno i 
nedvosmisleno reci da stanje pravednosti niko ne postize sam po sebi, 
svojom silom i delima, vec Bozijim izborom (Bog Otac), kroz Bozije delo 
(Bog Sin) Bozijim privlacenjem (Bog Duh Sveti). Ljudi mogu samo da 
prihvate gotovo delo spasenja (Rim 5; 2 Kor 5:21). 

Smisao pravednosti jeste pravedan zivot, hristoliki zivot (Rim 9:29; 
Gal 4:19; Ef 1:4). Takav zivot jedokazzivogodnossaBogom (14:13) a ne 
njegova osnova, ishodiste (Gal 3:1-13)! 

9 Andeo mi rece: "Napisi: Blago onima koji su pozvani na 
svadbenu gozbu Jagnjetovu!" Jos mi rece: "Ovo su istinite Bozije 
red." 10 Ja padoh nicice pred njegove noge da mu se poklonim, 
ali on mi rece: "Ne cini to! Sluga sam, kao i ti i tvoja braca koja 
objavljuju poruku o Isusu. Bogu se pokloni! Poruka o Isusu - to 
je duh prorostva." 

Otk 19:9-10 

19:9 "Blago onima" Ovo je cetvrti od sedam blagoslova 
otkupljenima - 1:3; 14: 13; 16: 15; 19:9; 20:6; 22:7,14. 

"koji su pozvani" Perfekt pasiv particip naglasava Boziji poziv na 

spasenje (17:14, Jn 6:44,65). 

"Ovo su istinite Bozije red" Fraza koja naglasava pouzdanost 

andelove poruke (21:5; 22:6). 

19:10 "Ja padoh nidce pred njegove noge" Mnogo se raspravljalo o 

Jovanovom pokusaju da da slavu andelu (22:8). Moguce je da Jovan 

svesno naglasava ovo, misleci na zlo klanjanja ovim nebeskim bicima 

(22:9, Kol 2:18). Pre je rec o strahopostovanju pred nadzemaljskim. 



266 



Otkrivenje 19 19,10-11 

nebeskim bicem neslucene snage, ili o tome da je pomislio da pred 
sobom ima ukazanje samog Boga (Post 16:7-13; 22:11-15; 31:11,13; 
48:15-16; Izl 32,4; 13:21; 14:19; Sud 2:1; 6:22-23; 13:3-22; Zah 3:1-2; Lk 
24:5), ili simbol Duha (22:8-9). 

"Sluga sam, kao i ti i tvoja braca koja objavljuju poruku o Isusu" 
Jovan se ovim recima predstavio na pocetku knjige, u 1:1. A andeo 
nije samo sluga Bogu (Pnz 33:2; Ps 103:21; Dan 17:10) i 
otkupljenima (Jev 1:14), vec i Hristov svedok, sto vise odgovara 
Bozijem narodu nego li nebeskim bicima (12:17). 
"Poruka o Isusu - to je duh prorostva" Nesvakidasnji izraz. 
Naravno, tumacen na nebrojene nacine: (1) Isus je srz prorostva; (2) 
prorostva ukazuju na to da ce Isus po Duhu doneti Novo doba (1:2; 
6:9; 12:17, 14: 12 gde su slicni izrazi). 
Iz konteksta vidimo da Duh vodi sve one koji se pouzdaju u Hrista. 
Niko ne moze da dode do Spasitelja ako ga Duh ne uveri u to ( Jn 6:44,65), 
ne pomogne mu da razume evandelje, ohrabri ga da se pouzda u Hrista, 
krstiga unjemu i oblikuje (Jn 16:8-11). Sluzba Duha Svetog je da velica 
Hrista! 

11 "Onda sam video otvoreno nebo, a tamo, beli konj. Onaj koji 
ga jase zove se Verni i Istiniti; on po pravdi sudi i ratuje. 1 2 Oci su 
mu oganj sto sazize, a na glavi su mu mnoge krune. Na njemu je 
napisano ime, koje niko ne zna osim njega. 13 Obucen je u odecu 
natopljenu krvlju, a njegovo ime je Rec Bozija. 14 Vojske nebeske 
su ga pratile, jasuci na konjima obucenim u belu i cistu tkaninu 
od lana. 15 Iz njegovih usta izlazi ostar mac, kojim ce posed 
narode. On ce vladati nad njima gvozdenom palicom i gaziti u 
muljari jarosnog gneva Boga, Svedrzitelja. 16 Na svojoj odeci i na 
svome bedru napisano mu je ime: 

CAR CAREVA I GOSPODAR GOSPODARA". 

Otk 19:11-16 

19:11 "Onda sam video otvoreno nebo" I ovaj glagol je u perfekt 
pasivu i ima svoju pozadinu u Jez 1:1. Nekoliko puta u Otkrivenju Jovan 



267 



19,11 Otkrivenje 19 

vidi otvoreno nebo kroz koje mu dolazi sve progresivnija istina 

(4:1;11:19;15:5). 

"beli konj" Mladozenja iz prethodnog paragrafa sada postaje 
nepobedivi ratnik. Na ovaj nacin su Jevreji ocekivali Mesiju, kao 
osvajaca i oslobodioca. To je toliko drugacije od Pavlovog opisa 
Drugog dolaska (Parusia) u 1 Sol 4:13-18. Ipak, ova metafora je lek 
za ranjene duse progonjenih vernika. Tumac ne sme da zaboravi: 

1. Ovo nije iscrpan izvestaj o Hristovom Drugom dolasku. 

2. Jezik Otkrivenja je jezik simbola. 

3. Jasna istina je: Isus, nas Gospod, dolazi ponovo da bi poveo 
svoje sa sobom (Jn 14:2-3), da sudi nevernima prema njihovim 
delima (Gal 6:7). 

"Onaj koji ga jase" lako je i ovo beli konj, poput onog u 6:2, razlika 
je ocigledna. Termin "verni i istiniti" na jevrejskom istice Boziju 
pouzdanost (3:14, 1:5, 3:7). 

"on po pravdi sudi i ratuje" Aluzija na Isa 11:3-5 (Isa 9:7; 16:5; 32:1; 
Ps 96:13), opis Novog doba pravednosti, doba Duha. 

Posebna tema: Pravednost 

Ovo je vise nego vazna tema i svaki ozbiljan tumac Bozije red joj se 
mora posvetiti. SZ opisuje Boga kao pravednog. Pojam dolazi cak iz 
Mesopotamije i doslovno znaci "trska", mera za ravne zidove u 
gradevinarstvu. Bog je bas takav sam po sebi - potpuno "ravan", bez 
ikakvih "krivina" i nedostataka. On je mera po kojoj sve drugo treba da se 
meri. To znaci da je Bog i potpuno pravedan sudija. 

Stvoreni smo po Bozijem liku (Post 1:26-27; 5:1,3; 9:6). Sazdani smo 
za zajednistvo sa svojim Stvoriteljem. Sva tvorevina oko nas je poput 
pozornice zivota na koju smo postavljeni njegovom voljom. Bog je zeleo 
da uziva u nama, u zajednistvu Ijubavi. Zato je i odlucio da isproba nasu 
odanost (Post 3). Nazalost, prvi Ijudi su pali na toj probi. Sve se zavrsilo u 
bolnom raskidu (Post 3; Rim 5:12-21). 

Ipak, Bog je obecao da ce obnoviti poruseno (Post 3:15). I uradio je 
to po svojoj suverenoj volji kroz svog Sina. U tom planu Ijudski rod je bio 
potpuno nemocan (Rim 1:18-3:20). 

268 



Otkrivenje 19 19,11 

Bog je to uradio kroz Savez - Zavet. Sa njegove strane je uradeno sve 
kako treba, a covek je pozvan da u pokajanju i veri prihvati to spasenje 
(Rim 3:21-31; Gal 3). On je napravio prvikoraki obnovio upropasteno: 

1. Proglasio je pravednost svima koji mu pristupe kroz Hrista 
(legalni proglas opravdanja). 

2. Dao je pravednost svima kroz dovrseno Hristovo delo 
(imputirana pravednost). 

3. Darovao nam Duha koji stvara pravednost u nama (eticka 
pravednost). 

4. Obnovio je izgubljeno zajednistvo Edenskog vrta tako sto u 
nama kroz Hrista obnavljaBozijilik (Post 1:26-27) (pravednost 
u odnosima). 

Bog ocekuje da u Savezu uradimo nas deo. On cini sve, oprasta, brine se a 
nase je da prihvatimo u: 

1. pokajanju 

2. veri 

3. zivotnoj poslusnosti 

4. izdrzljivosti 

Rec je o zavetnoj pravednosti, delotvornoj po reciprocnosti odnosa 
Stvoritelja i stvorenja. Zasnovana je na Bozijem delu u Hristu, na 
delotvornosti Duha i na nasem voljnom pojedinacnom odgovoru. Taj 
teoloski koncept zove se "opravdanje verom". Naravno, ovaj pojam ne 
srecemo u Pismu, ali on je sasvim utemeljen na Bozijoj reci. Apostol 
Pavle je vise od stotinu puta pomenuo pravednost u svojim pismima. 
Rec koju Pavle koristi je rabinski pojam "dikaiosyne", paralela je 
jevrejskom pojmu "pravednost" (SDQ) Srece se samo u LXX. U 
vanbiblijskoj literaturi pojam se koristio za opis Ijudi koji su po svemu 
odgovarali bozanskim ili Ijudskim ocekivanjima. SZ rec koristi uvek u 
zavetnim relacijama. Jahve je pravedan Bog. On zeli da i njegov narod 
bude takav. Otkupljeni Ijudi postaju i u tome nova stvorenja. Novo u 
Hristu se ogleda u zivotu poboznosti (rimokatolicki fokus na 
opravdanju). Kako je stari Izrael bio teokratsko drusvo nema jasne 
granice izmedu sekularnog (drustvene norme) i sakralnog (bozanske 

269 



19,11 Otkrivenje 19 

norme). U engleskom jeziku se ta razlika vidi u razlikovanju reci 
"pravda" ("just" na engleskom, op. prev.j i "pravednost" ("righteous- 
ness" na engleskom, op. prev.). Prva se tice odnosa prema drustvu, a 
druga odnosa prema Bogu. 

Dobra vest - Evandelje je poruka izgubljenom covecanstvu da 
postoji spasenje i obnova u Hristu. Pavle je svestan paradoksa: Bog 
opravdava krivca. All, to je moguce kroz Ocevu milost i Ijubav, kroz 
Isusov zivot, smrt i vaskrsenje. Moguce je kroz sluzbu Duha koji donosi i 
objasnjava evandelje. Opravdanje je milostivi Boziji dar ali uvek vodi u 
pobozan zivot (Avgustin je naglasavao i jedno i drugo, dok je 
Reformacija morala da naglasi Bozije delo zbog rimokatolickog 
prenaglasavanja covekovog dela u spasenju). Reformacija u opravdanju 
vise tezi coveku kao objektu Bozijeg dela. Rimokatolicizam u opravdanju 
vise istice coveka kao subjekat, nekoga ko tezi spasenju i promeni. A 
stvarnost ima i jednu i drugu stranu! 

Slobodan sam da kazem da sve u Pismu - od Post 1 do Otk 20 - govori o 
obnovi edenskog zajednistva. Naime, Biblija zapocinje sa opisom 
ovozemaljskog zajednistva Stvoritelja i coveka (Post 1-2), ali tako i 
zavrsava (Otk 21-22). Bog ce obnoviti svoj lik u coveku i dosegnuti svoje 
ciljeve sa njim! 
Evo i NZ pregleda istine opravdanja: 

1. Bog je pravedan (sto znaci da je i Sudija) 

a) Rimljanima 3:26 

b) 2. Solunjanima 1:5-6 

c) 2. Timoteju 4:8 

d) Otkrivenje 16:5 

2. Isus je pravedan 

a) Dela 3:14; 7:52; 22:14 (Mesijina titula) 

b) Matej 27:19 

c) 1. lovanova 2:1, 29; 3:7 

3. Bog zeli pravednost u celoj tvorevini 

a) Levitska 19:2 

b) Matej 5:48 (5:17-20) 

4. Boziji nacin za postignuce pravednosti 

270 



Otkrivenje 19 19,11 

a) Rimljanima 3:21-31 

b) Rimljanima 4 

c) Rimljanima 5:6-11 
d)Galatima 3:6-14 

e) Bog daje pravednost 
Rimljanima 3:24; 6:23 

1. Korincanima 1:30 
Efescima 2:8-9 

^ pravednost se prima verom 

Rimljanima 1:17; 3:22,26; 4:3,5,13; 9:30; 10:4,6,10 

2. Korincanima 5:21 

g) pravednost kroz delo Sina 
Rimljanima 5:21-31 
2. Korincanima 5:21 
Filipljanima 2:6-11 

5. Bog zeli da njegova deca budu pravedna 

a) Matej 5:3-48; 7:24-27 

b) Rimljanima 2:13; 5:1-5; 6:1-23 

c) 2. Korincanima 6:14 

d) 1. Timoteju 6:11 

e) 2. Timoteju 2:11; 3:16 

f) 1. Jovanova 3:7 

g) l.Petrova2:24 

6. Bog ce suditi svet na temelju pravednosti 

a)Delal7:31 
b) 2. Timoteju 4:8 
Pravedost je odlika Bozijeg karaktera. Bog nam je besplatno daje kroz 
Hrista kao: 

svoj proglas 
svoj dar 
Hristovo delo 
Ipak, opravdanje je dozivotni proces kome se kao hriscani trebamo rado i 
predano posvetiti. Tek ce ga Hristov povratak dovrsiti. Sada imamo 



271 



19,12-13 Otkrivenje 19 

obnovljeno zajednistvo sa Ocem kroz Hrista. I sve dok se Isus ne vrati - 
za naseg zivota ili posle njega - pozvani smo da se menjamo u njegovlik. 
Evo kako IVP-ov "Recnik poslanica apostola Pavla" kaze na str 834: 
"Kalvinjos vise od Lutera naglasava nasu prevednost u odnosima. Luterje 
naglasio ono stoje Bog uradio za nasproglasivsi nas pravednima u Hristu" 
Za mene licno nas odnos prema Bogu je trojak: 

1. Evandelje je osoba (naglasak Istocne crkve i Kalvina) 

2. Evandelje je istina (naglasak Avgustina i Lutera) 

3. Evandelje je promenjeni zivot (naglasak Rimokatolicke 
crkve) 

Svo troje je tacno i vredi za zdravo i biblijski uravnotezeno hriscanstvo. 
Zanemarimo li, ili prenaglasimo bilo sta - eto nam problema. Zato: 
Dobrodosao Isuse! 
Dobrodosla istino! 
Dobrodosla hristolikosti! 
19:12 "Oci su mu oganj sto sazize" Opis Gospoda iz 1:14 i 2:18. 
Ocigledna je SZ pozadina Dan 10:6. 

"a na glavi su mu mnoge krune" Dijademe su kraljevske krune. Isus 
ih ima vise od jahaca iz 6:2 (simbol rata), vise od Sotone (crvena 
azdaja iz 12:3), vise od zveri iz 13:1. 

"Na njemu je napisano ime, koje niko ne zna osim njega" Moguca 
aluzija na Otk 2:17, ali nesigurnog znacenja. Neki u ovome vide 
drevno verovanje: Onaj ko zna ime bozanstva zna i kako da vlada 
njime. Dakle, niko ni izbliza ne poznaje Hristov karakter. Ipak, to ne 
utice na ono kakvim nam se objavio - "Verni i Istiniti" (st. 11); "Rec 
Bozija" (st. 13) ; "Kralj kraljeva i Gospod gospodara" (st. 16). 
19:13 "Obucen je u odecu natopljenu krvlju" Aluzija na Isa 63:3, 
kao i u St. 15. Glagol "natopiti" je u perfektu. Tumaci se ne slazu da li je 
ovde rec o: (1) krvi njegovih neprijatelja, sto i jeste fokus odeljka 
(Targum, Post 49:10-11, makar da se ovde ne pominje bitka); (2) 
njegovoj otkupiteljskoj krvi u kojoj njegovi "oprase haljine svoje" (7:14). 
"a njegovo ime je Rec Bozija" Pojam logos je veza ove knjige i 
Jovanovog evandelja. Samo on ovako oslovljava Gospoda (Jn 1:1,14; 
1 Jn 1:1). Evandelje je i osoba (Isus kao ziva Bozija Rec) iporuka 
(Sveto pismo, Biblija, kao pisana Bozija Rec). Ovaj dualizam imamo 

272 



Otkrivenje 19 19,13-14 

i kod pojma vere. Naime, ona je licni cin prihvatanja Hrista i umno 
prihvatanje, pouzdavanje u doktrinu, sadrzaj vere (vera u Juda 3 i 
20). 

Posebna tema: Logos - jevrejska i grcka pozadina 

1. Jevrejska pozadina 

a) Snagaizgovorenereci(Isa 55:11; Ps 33:6; 107:20; 145:15) u 
stvaranju (Post 1:3,6,9,11,14,20,24,26,29) i blagosiljanju 
Patrijarha (post 27:1, 49:1). 

b) Pri 8:12-23 poosobljuju "Mudrost" kao prvostvorenu i 
kao sredstvo kojim Bog stvara sve drugo (Ps 33:6; 
vankanonska Mudrost Solomunova 9:9). 

c) Targum (aramejski prevod i komentari), upravo zbog 
zavodljivosti antropomorfizma menja frazu "Rec Bozija" sa 
logos. 

2. Grcka Pozadina 

a) Heraklit se ovim pojmom sluzi na vise nacina. Logos je 
bezlicno bozanstvo, sila koja se ne menja, sve vodi i drzi na 
okupu. 

b) Platon takode kosmicku svemoc bez svojstva licnosti 
naziva logosom. Ona upravlja svime i odreduje godisnja doba. 

c) Stoici su tvrdili da je logos pocetak sveta, njen upravitelj, all 
ne celovita licnost. 

d) Filon je poosobljavao ovaj pojam kao "Prvosvestenika koji 
predstavlja duse Ijudi pred Bogom", Ui kao "most izmedu 
coveka i Boga"; "kormilo kojim nebeski Kormilar upravlja 
kosmosom i svim stvarima" (kosmokrator). 

19:14 "Vojske nebeske su ga pratile" Dva su shvatanja: (1) Zbog 
17:14 i opisa svetih u 19:8 (neposredan kontekst), mnogi smatraju da su 
ovo hriscani; (2) Zbog SZ pozadine u Zah 14:5 i nekih NZ odeljaka (Mt 
13:41; 16:27; Mk 8:38; Lk 9:26; 1 Sol 3:13; 2 Sol 1:7) neki misle da je rec o 
andelima. Slicna nesigurnost svojstvena je i drugim odlomcima ove 
knjige. 



273 



19,15-16 Otkrivenje 19 

19:15 "Iz njegovih usta" Aluzija na Isa 11:4 i Otk 1:16, 2:16. Istu 
metaforu suda srecemo i u drugim knjigama jevrejske apokaliptike (IV 
Jezdra 12:6; Psalmi Solomunovi 17:10,45,49 i Enoh 62:6). 

"ostarmac" Metafora sile evandelja i Bozije izgovorene red (Post 1; 
Isa 55:11; Jn 1:1; 2 Sol 2:8). Ovo svakako ne treba doslovno da se 
shvati. 
Propast pobunjenih bezboznih vojski je opisana u lez 38-39. Ona se 
desava: (1) macem (Jez 38:21; Otk 19:15,21); ili (2) vatrom sa neba (Jez 
38:22; 39:6; Otk 20:9). Poredene ovog i narednog poglavlja (razliciti 
nacini unistenja vojski naroda), u svetlu Jez 39, ukazuje na rekapitulaciju 
(sazeto ponavljanje). Naime, dolazak Gospodnji u ovom poglavlju 
ponavlja se drugacijim jezikom u 20:1-10. Istu matricu smo videli i kod 
pecata, truba i zdela. 

"narode" SZ u Jez 38 nabraja vise naroda Bliskog istoka (st. 
2,5,6,13). Jovan se sluzi odeljkom Jez 38-39 i uzima slike eshatoloske 
bitke dobra i zla! Gospod Isus ima najveci mac! Vidi vise o tome u 
2:26 i 10:11. 

"On ce vladati nad njima gvozdenom palicom" Drugi od tri opisa 
Onog koji jase na belom konju. Ovaj opis suda dolazi iz Ps 2:9; 
110:5-6 (Otk 2:27; 12:5). 

"gaziti u mixljari jarosnog gneva Boga, Svedrzitelja" Treci, 
poslednji opis suda je aluzija na Isa 63:2-3; Jer 51:33; Plac 1:15; Jl 
3:13 (Otk 14:19-20). Istocnjaci su u crvenilu muljanog grozda videli 
sliku bitke, krvi, smrti. 
19:16 "na svome bedru napisano mu je ime" Tumaci nisu sigurni 
oko ovog "bedra": (1) mesto gde najcesce visi pripasani mac; (2) jahacev 
deo plasta koji pada na straznji deo konja; (3) jaki misic tela, kao slika 
snage. 

"CAR CAREVA I GOSPODAR GOSPODARA" Jedno ili dva imena? 
Otk 17:14 ukazuje na jedno (1 Tim 6:15). Moguce su dve SZ 
pozadine: (1) opis JHVH (Post 10:17, Enoh 9:4); (2) persijska titula 
bozanstva pripisana JHVH (Dan 2:37). Zanimljivo je da ceo ovaj 
izraz na aramejskom ima zbir 777, posebno u poredenju sa brojem 
zveri - 666. Savrseno dobro naspram savrsenog zla. 



274 



Otkrivenje 19 19,17-18 

17 "Zatim sam video jednog andela kako stoji na suncu. On 
doviknu veoma glasno svim pticama koje lete posred neba: 
"Dodite, okupite se na veliku Boziju gozbu, 18 da jedete meso 
careva, vojvoda i mocnika, i meso konja i njihovih konjanika, te 
meso slobodnih i robova, meso malih i velikih!" 

Otk 19:17-18 

19:17 "svim pticama" Ovaj jeziv odeljak podeseca na dva SZ mesta. 
U ovom kontekstu je rec o istoj borbikao u 16:12-16, zvanoj Armagedon. 
Ptice grabljivice su opisane u 1 Sam 17:46 (Mt 24:28, Lk 17:37) i Jez 
39:17-20, sto je odlucujuciboj Goga iMagoga nakraju vremena. Jovan se 
cesto sluzi SZ predstavama na novi nacin. U Otk 20, borba kod Goga i 
Magoga govori o porazu Sotone posle hiljadugoda (milenijuma). Ova 
bitka, opisana u ovom poglavlju, desava se ranije i opisuje sukob Hrista 
sa azdajom i laznim prorokom. 

"Dodite, okupite se na veliku Boziju gozbu" Kontrast svadbi 
Jagnjetovoj (st. 7; 9). Hrist poziva izgubljene na spasenje i vecnu 
radost njegovog vencanja. Ovde andeli pozivaju orlusine na gozbu 
nadlesevima (i umrlim dusama), na samom kraju istorije sveta (Jer 
12:9, Jez 39:17). Ova slika pokazuje neumitnost i snagu Bozijeg suda 
nad njegovim neprijateljima (Isa 34:6; Jer 12:12; 46:10; Sof. 1:7). 
19:18 Ovonasvracana 6:15, naopsteeshatoloskekategorijeljudi.Za 
drevne istocnjake je bilo posebno strasno ako se umrJi ne bi sahranio. 
Pobednicki povratak Hrista se opisuje na kraju svakog kruga zala: pecati, 
6:12-17; trube, 11:15-18; zdele, 19:1-21. 

19 "Onda sam video Zver i zemaljske careve sa njihovim 
vojskama, okupljene da zarate sa Onim sto sedi na belom konju i 
sa njegovim vojskama. 20 Zver je bila zarobljena, a sa njom i 
lazni Prorok, koji je cinio cudesa pred Ijudima, kojima je zaveo 
one sto primaju zig Zveri i klanjaju se njenom kipu. Oboje je bilo 
zivo baceno u ognjeno jezero koje gori od sumpora. 21 Ostale je 
macem pogubio Onaj sto sedi na konju, Onaj iz cijih usta izlazi 
ostar mac. Sve ptice nasitise se njihovog mesa". 

Otk 19:19-21 

275 



19,19-21 Otkrivenje 19 

19:19 Bitka pocinje. Aluzija na Ps 2. Da li je rec o doslovnom 
sveopstem ratu ili je ovo simbol sukoba dobra i zla? Stil apokalipse jeste 
simbolizam. Tu su i paralelni odeljci Mt 24; Mk 13, Lk 21 i 2 Sol 2 koji 
ukazuje na doslovnost dogadaja. Neuskladivost ovih odeljaka izvor je 
mnogih neslaganja u tumacenju, makar kako predanih i bogobojaznih 
teologa. U svakom slucaju ovde nam kruti dogmatizam ne pomaze! 

19:20 "lazni Prorok, koji je cinio cudesa pred Ijudima" Ovo je 
druga zver (13:11-18; 16:13) i vraca nas na 13:12-13. Tu vidimo odnos 
ove zveri prema zveri iz mora kao parodiju odnosa Duha Svetog prema 
Bogu Sinu. 

"one sto primaju zig Zveri" Vidi 13:16-17 

"Oboje je bilo zivo baceno u ognjeno jezero koje gori od sumpora" 
Izraz "ognjeno jezero" je jedinstven za ovu knjigu. Sinonim je geheni, 
pojmu koji je Gospod upotrebio za pakao. Ovde je moguca aluzija 
na Isa 30:23-33 iDan 7:11. Zapravo, mnogo je prorockih napomena 
o sudu vatrom, spaljivanjem. Tema vecne vatre je razvijana u 
judaistickoj apokaliptici (Enoh 27:1; 54:1; 56:3; 90:26; IV Jezdra 7:36; 
Apokalipsa Baruha 59:10; 85:13, popis Dzordza Lada, Otkrivenje, str. 
258). Frazu srecemo i u Otk 20:10,14; 21:8. To je mesto stvoreno za 
Sotonu i njegove demone, ali u njemu ce se naci i svi oni koji budu 
odbacili Boga. Ovo mesto je konacno odrediste Sotone. Ono je 
neizbezna posledica njegove pobune protiv Svevisnjeg i trajna 
potvrda bezdana (Mt 25:46; Otk 9:11; 11:7; 17:8; 20:1,3). 
19:21 Oni koji rado primaju pecat zveri (13:16; 14:9,11), proganjaju 
vernike, bice ubijeni Hristovom red (bas kao i zver iz mora, 2 Sol 2:8). 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

276 



Otkrivenje 19 19,21 

1. Nabrojte grupe onih koje slave Boga u odeljku st. 1-8. Zasto 
slave? 

2. Odakle dolazi koncept lagnjetove svadbe? Sta je znacenje 
toga? 

3. Sta nam st. 10 kazuje o andelima? 

4. Opisite znacaj st. 11-16 onako kako se te red ticu Hrista. 

5. Koja bitka je opisana u st. 1 7-2 1 ? Koliko ce bitaka biti na kraju 
vremena? 



277 



Otkrivenje 20 

Otkrivenje 20 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Hiljadugodisnje carstvo 20:1-6 
Davolov konacni poraz 20:7-15 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom pedmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: 20:1-15 

A. Ovo poglavlje ima jasnu teolosku vezu sa prethodnim poglavljem 
(Drugi dolazak) i ostatkom knjige (21-22, vecno Carstvo). Pitanje za 
tumace: Da li Drugi dolazak prethodi hiljadugodisnjem carstvu? Ako da, 
onda su neki stavovi primilenijalizma neizbezni (tumacenje istorijske 
naracije). Ali, sta ako su poglavlja 20-22 nova celina rekapitulacije (V. 
Hendriksen, "Vise nego pobednik")? Slicno je i sa krajem 11. poglavlja. 



278 



Otkrivenje20 

kao i sa 12-14, sto onda daje prednost stavovima amilenijalnog 
idealizma. 

B. U ovom poglavlju srecemo nekoliko teoloskih ideja koje ne 
vidimo u ostatku Svetog pisma: 

1. dvostepeno vaskrsenje 

2. privremena vladavina mucenika 

3. Mesijina zemaljska hiljadugodisnja vladavina 

4. nepotpuna vladavina Mesije (pod vodstvom Sotone, 
covecanstvo se posle hiljadu godina ponovo buni protiv Hrista) 

5. jos jedna bitka sa nevernicima pre suda Velikog belog trona. 

C. Teskoce u tumacenju postoje zbog: 

1. teoloskog bogatstva ovog poglavlja 

2. nejasnoce oko: 

a. vezivanja Sotone, st. 2 

b. broja prisutnih grupa Ijudi, st. 4 

c. ucesnika prvog vaskrsenja, st. 5 

d. ko, gde, kako u Hristovoj vladavini, st. 6 

e. ko su "narodi" iz st. 8 

f. znacenje i lokacija "voljenog grada", st. 9 

g. ko je sve pred Velikim belim tronom, st. 11-15, i kako se 
uklapauMt 25:31? 

3. Mnogo je neslaganja medu ucenim i iskreno poboznim 
teolozima. Cak se ne slazu ni svi milenijalisti medusobom. 
Zapravo, nijedna teorija ne sme da porekne stvarnost vidljivog, 
fizickog Hristovog dolaska, o cemu svedoci sav NZ. 

4. Evo nekoliko vrednih misli od tumaca koje cenim. 

a. Dzordz Lad, u svom komentaru Otkrivenja kaze: 
"Americki evangelikalizam sasvim neosnovano naglasava 
doktrinu mLlenijuma...Jedno je jasno: On (Isus) ne uci o 
privremenom ovozemaljskom carstvu koje treba da dode pre 
onog vecnog Novog doba" 

b. A. T. Robertson pise: "Ova divna knjiga je pisana da bi 
svim vernicima donela utehu i nadu u teskim vremenima, a 



279 



Otkrivenje 20 

ne da bi ih svadala i delila" {Word Pictures in the New Testa- 
ment, str. 457-458). 

c. Rej Samers: "Ovom poglavlju valja pristupiti u velikoj 
poniznosti duha. Uocimo njegova teska mesta, odbacimo 
dogmatske ramove i postujmo trud i iskrenost tumacenja 
drugih. Ove reci su bojno polje neslaganja hriscana kroz 
mnoge vekove" {Worthy is the Lamb, str. 202). 

d. Robert H. Mouns pise: "Toliko je komentatora koji su 
govorili o prvih deset stihova ovog poglavlja, da je lako 
zakljuciti kako je ovo najvazniji deo knjige Otkrivenja. 
Mnogo je onih koji se na ovom tekstu pretvaraju u vatrene 
apologete odredenih stavova milenijalizma. Nije mi zelja da 
umanjim znacaj ovih redova, ali ne zelim da im se da veca 
vrednost od samog Hristovog dolaska, poslednjeg suda, 
uklanjanja Zlog i zlih, lepote vecnosti koja dolazi. Stavise, 
pazljivo citanje ovog milenijumskog odeljka (st. 1-10) moze 
da ukaze kako je vaskrsenje ograniceno samo na mucenike, 
da nema jasnih naznaka da ce Hrist vladati na zemlji i da ta 
vladavina prethodi njegovom Drugom dolasku" {The Book 
of Revelation, New International Commentary Series, str. 351). 

D. Vladavina hiljadugodisnjeg carstva nije isto sto i: 

1. Mesijansko doba 

2. Carstvo Bozije (i jedno i drugo su vecni, Dan 7: 14,27; Isa 9:7; 
Lk 1:33; 2 Pet 1:11; Otk 11:15; 22:5). 

E. Ideja hiljadugodisnje vladavine u savrsenom spokojstvu sa 
Hristom ima svoje korene u istoriji dugoj sest hiljada godina, posebno u 
ideji pocinka Sabata (Post 1). Cini se da je ovo verovanje (istorijski 
primilenijalizam) bilo prisutno u prvim hriscanskim delima (poslanica 
Varnavina 15; II Enohova 33). 

F. Odeljak je nadahnuto otkrivenje sa dubokom bozanskom svrhom: 
kojom: (1) nabrajanje poslednjih dogadaja; (2) duhovni uvid u duhovna 
stradanja vernika svakog doba? 

Tumaci Pisma moraju da paze da ne prate svoju misao u nadahnutom 
tekstu, vec apostolovu. Privrzenost nekoj doktrini, teoloskom sistemu, ili 

280 



Otkrivenje20 

biblijskom ucitelju lako dovede do mnostva losih stavova i tumacenja. 
Jovan izborom literalne forme izrice svrhu svog pisanja. A apokalipsa je 
SZ a ne NZ zanr! Dosfovno tumaciti ovu knjigu, ovaj knjizevni stil, nije 
samo po sebi dokaz konzervativizma, vec je pre zalutali entuzijazam! 
Zasto neki moderni tumaci pojedine simbole ove knjige tumace 
dosfovno a neke figurativno? Svaka slika je simbol, sve je predstava 
necega (to jos ne znaci da nesto nije istinito). Jovan govori o kraju 
vremena strukturama SZ. Kao da svesno precutkuje Isusovu i Pavfovu 
eshatofogiju Ali, pisci Bozije Reci - i SZ i NZ - ne pisu sistematsku 
teofogiju. Oni svakako pisu istinu, ali ne u skladu sa nasim fogickim 
nizovima misli, nekakvom hronofogijom, sistematizacijom! Bolje je da u 
svakoj viziji odredimo njenu kljucnu poruku i izbegavamo kruti 
dogmatizam. 

G. Na ovom poglavlju se precesto fomi sva teofoska tezina knjige 
-njene poruke i komplikovane strukture! To pisac svakako nije 
nameravao. Hiljadugode je samo uvod u vecnu Boziju vladavinu. Samo 
ovde, u ovoj knjizi citamo o privremenoj Mesijinoj vladavini. MUenijum 
se pominje u zanru koji nam prenosi istine visoko simbolicnim jezikom. 
Mene licno milenijum ne iznenaduje (u svetlu SZ), ali me iznenaduje (1) 
dvostepeni sud; (2) spoj vaskrsnutih svetaca i obicnih Ijudi na zemlji; (3) 
prisustvo pobunjenih nevernika nakon deset vekova Mesijine vladavine. 
Zar ce Hristova vladavina biti nesposobna da povede svet u doba 
pravednosti cak i onda kada Sotone vise nema? Hi je rec o simbolu koji 
ukazuje ne bezmerno razvratnu Ijudsku prirodu? 

H. Neka nam sam Gospodpomogne u skladu sa recima 22:18-19! Svi 
mi smo pod uticajem nase gresne prirode, naseg zivotnog doba, iskustava 
i ucenja kojim smo izlagani! 
Knjige od pomoci: 

A. Alan Johnson, "Revelation", The Expositors Bible Commentary, 
tom 12. 

B. George Ladd, Revelation of John 

C. Leon Morris, "The Revelation of St. John" Tyndale New Testa- 
ment Commentaries, tom 20. 



281 



20,1-2 Otkrivenje 20 

D. Robert Mounce, "The Book of Revelation" The New International 
Commentary 

E. Ray Summers, Worthy Is the Lamb 

F. Craig Blaising and Darrell Bock, Progressive Dispensationalism 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Zatim sam video andela kako silazi sa neba. Ovaj je imao 
kljuceve od bezdana i veliki lanac u svojoj ruci. 2 On uhvati 
Azdaju, Staru zmiju, koja je davo i satana, i okova je na hiljadu 
godina. 3 Onda je bad u bezdan, zakljuca je i zapecati, tako da ne 
zavodi vise narode, dok se ne navrsi hiljadu godina. Posle ovoga 
ona ima da bude odresena na kratko vreme". 

Otk 20:1-13 

20:1 "Zatim sam video andela kako silazi sa neba. Ovaj je imao 
kljuceve od bezdana" Andeo shcan onome sa kljucevima od ambisa u 
9:1-2,11. Zanimljivo je da je sam Sotona okovan silom neimenovanog 
andela. 

"kljuceve od bezdana" Dva su kljuca u ovoj knjizi. Isus ima kljuc 
mrtvih u Adu-Hadesu, 1:18, nepoznati andeo ima kljuc od ambisa, 
9:1. Kljuc je znak sile nad nekim ih necim, znak vlasti i autoriteta. 
"Bezdan" je prevod grckog koncepta "dubina" (jama bez dna), o 
cemu je bilo red u 9:1. Ovo je tamnica jakih demonskih duhova. Ipak, ne 
mozemo da budemo sasvim sigurni u to, zbog Pavlove upotrebe pojma u 
Rim 10:7. Moguce je da je "bezdan" sinonim Tartarusa, mesta gde su 
zatoceni zli duhovi (Lk 8:31; Juda 6; 2 Pet 2:4). Rabini 2. i 3. veka su 
verovali da je to poseban deo Hadesa, posvecen nepravednicima. 

20:2 "Azdaju, Staru zmiju, koja je davo i satana" Cetvorostruka 
titula Zloga, o cemu je bUo reci u 12:9, ne ostavlja nikakvu nedoumicu 
oko toga ko je vezan i ko ce kasnije da bude bacen u ognjeno jezero (st. 
10). Ovo povezuje pocetak (Post 3) i kraj svega (Otk 20-22). 
"Azdaja" moze da bude: 

1. Paralela "zmiji". SZ pojam tannin moze da se odnosi na: 



282 



Otkrivenje 20 20,2 

a) kopnenu zmiju (Izl 7:9,10,12; Pnz 32:33; i verovatno Ps 
91:13) 

b) morsku zmiju (Post 1:21; Ps 148:7). 

2. Paralela Levijatanu - mitoloskom cudovistu (Jov 7:12; Ps 
74:13-14; Isa 27:1), koji oslikava Bozije stvorenje (Jov 41; Ps 
104: 24-26), ili je simbol zla (poput Rave, Isa 51:9). 

3. Simbolicki naziv za vode neprijatelja Jevreja 

a) Egipat (Ps 87:4; Rava; Jez 29:3) 

b) Vavilon (Jer 51:34) 

4. Haos, cudoviste mesopotamijske mitologije (vidi uvod u Otk 
12, posebno 12:3). Neki prevodi prevode oba pojma - tannin i 
tannim - ("sakali", "drekavac" Jov 30:29; Ps 44:19; Isa 13:22; 
34:13; 35:7; 43:20; Jer 9:11; 10:22; 49:33; 51:37; Jez 29:3; Mih 
1:8) sa "zmajevi", ali to su nesigurna znacenja. "Sakali" su 
mnozina imenice tan. 

"i okova je na hiljadu godina" Ljudi oduvek osecaju duboko u sebi 
da kolektivna krivica covecanstva, zbog greha Adama i Eve nije fer. 
U torn smislu ovo uklanjanje zla i kusnje stvara edenske uslove na 
zemlji. Ljudi nece samo biti postedeni zla, vec ce vekovima uzivati u 
prisutnosti proslavljenog Mesije. Ali, tragedija Ijudskog roda ce se 
posebno videti kada i nakon te hiljadugodisnje vladavine, budu 
ustali protiv Hristove vladavine (20:7-9). 
SZ koncept dva doba istorije Jevreja posebno istice sukob dobra i zla 
(ograniceni dualizam). Jevreji su kraj sveta i veka videli kao pozornicu 
okoncanja ove borbe (Ps 2). Jovan se sluzi tim predstavama kako bi 
pomogao progonjenim hriscanima svoga doba, ali i svakog doba. Zato je 
vrlo neobicno da u knjigu ociglednih simbola jednom receno, otkriveno 
prorostvo - kakvo je liiljadugode - bude shaceno doslovno. Mislim da je 
to pre zbog tumecevih predubedenja a ne zbog egzegetskih razloga. Ali, 
ovo pitanje nije stvar vere ili nevere u Sveto pismo, vec dobre i dosledne 
interpretacije apokalipticnih spisa. Mi vernici bi voleli vise podataka o 
kraju vremena. Zato: (1) citamo Otkrivenje kao satnicu Drugog 
dolasaka: (2) guramo znacenje detalja u nasu istoriju, kulturu, teoloske 
okvire. Ako je to tako, ako shvatimo ovo carstvo doslovno, onda ce sa 



283 



20,3 Otkrivenje 20 

Hristom vladati samo vernici koji budu ziveli i postradali tokom ovog 
peri da (st. 4-5)! 

20:3 "Onda je bad u bezdan, zakljuca je i zapecati" Pet glagola u 
aoristu opisuju pet radnji koje bezimeni andeo cini nad Sotonom: (1) 
"uhvatije"; (2) "okova je"; (3) "bacije"; (4) "zakljuca je"; (5) "zapecati 
je". Aorist naglasava potpuno odstranjenje uticaja Sotone. Moguca 
aluzija na Isa 24:22. 

"tako da ne zavodi vise narode" Zavodenje je svrha svakog 
delovanja Davola i njegovih demona medu Ijudima (12:9; 13:11-14; 
16: 14; 19:19; 20:8). Davo zna da mu je preostalo samo malo 
vremena (12:2), zato pokusava da osvoji sto vise Bozijih stvorenih 
miljenika - Ijudi, muskaraca i zena - da ih povede sa sobom kroz 
neverstvo u vecnu propast. On zeli da ga Ijudi obozavaju, bas kako i 
vidimo u Isusovim kusnjama (Mt 4:9; 13:4). 
Kljucno pitanje u ovom delu stiha je - Ko su ovi narodi? Neverne 
vojske su vec unistene (17:2; 18:3; 19:18-21). Neki tvrde da je rec o istim 
narodima, o onima koji su preostali posle strahovitog poraza. Drugi 
tumaci kazu da je rec o Ijudima, nacijama, koje nisu ucestvovale u 
sveopstoj, bezboznoj zaveri protiv Hrista. Opet, "nacija" kao simbol je 
vrlo nejasna (vidi 2:26; 10:11), jerje srecemo ponovo u 22:2, cak i posle 
unistenja Sotone i svih nevernika. 

Moguce je da je odeljak 19:11-21 (17-19) ponovljen u 20:1-10. To 
resava pitanje prisustva "naroda", nakon konacnog suda Otk 19. Pojam 
"narodi" najcesce opisuje pokvarene, bezbozne narode (vidi 2:26; 10:11). 
Presuda nad Sotonom je analogna sa Lk 10:17-20 (zbacen s neba); Mt 
12:26-29 (porazenHristovimegzorcizmom), 2 Kor 2:10,15 (obesnazenje 
svih zlih autoriteta). Tako Otk 20:1-10 istice ukupnu Hristovu pobedu u 
njegovom Prvom dolasku i u plodovima te pobede koje ce trajati sve do 
njegovog Drugog dolaska (amililenijalizam). 

Ova rekapitulacija pokazuje koliko je Jovan bio pod uticajem 
presudne bitke na kraju vremena, prema Jez 38-39 (moguce i Ps 2). On 
ovaj sukob posebno stavlja u kontekst bezboznih naroda Male Azije, te ga 
cini sveopstim - Bog i njegov narod protiv Sotone i nevernika. 



284 



Otkrivenje 20 20,3-4 

"dok se ne navrsi hiljadu godina. Posle ovoga ona ima da bude 
odresena na kratko vreme" Mnogo se debatuje o tome zasto Sotona 
"treba da bude" (prevod E. Carnic) - dei - pusten na neko vreme. 
Jedni u ovome vide dokaz Bozije pravedne osude nad pobunjenim 
covecanstvom. Drugi, opet, kazu da je ovo jos jedan sansa za 
spasenje, kao i u 9:20-21; 14:6-7; 16:9,11. 
Moguce je da je ovo vezivanje Zloga simbol konacne pobede zla, 
kako navodi jevrejska apokaliptika (I Enohova 10:4-6,11-13). Naime, 
Azazel (pustinjski demon. Lev 18:8,10,26) je prema predanju zatocen i ne 
moze vise da zavodi Ijude. Ovo zatocenistvo je nacin na koji se pali andeli 
cuvaju za dan suda, prema Isa 24:21-22; 2 Pet 2:4; Juda 6. 

Moguce je da njegovo oslobadanje namerno otvara istinski 
poslednju scenu istorije sveta. Jos jednom i zauvek ce se sukobiti Otac, 
Sin-Mesija i Duh sa Sotonom, morskom i zemaljskom zveri i njihovim 
sledbenicima. Tvorevina ce se konacno ocistiti od zla. Istorija je oduvek 
popriste sukoba dobra i zla, a sada ce se na njoj odigrati poslednji cin. 
Ovaj SZ motiv je uzet iz Ps 2 i Jez 38-39. Isti dogadaj, isti sud poslednjeg 
vremena je opisan u 19:19-21. Ako je to tacno, onda supoglavlja 17-19 i 
20 paralelna i pokrivaju isti period - od Hristovog Prvog do Drugog 
dolaska. 

4 "Onda sam video prestole. Onima sto su sedeli na njima data je 
vlast da sude. Video sam i duse onih koji su pogubljeni, jer su 
propovedali Isusa i Boziju rec, i one koji se nisu poklonili Zveri, 
ni njenom kipu; one koji nisu primili zig na svoju ruku i na svoje 
celo. Ovi su oziveli i vladali sa Hristom hiljadu godina. 5 Ostali 
mrtvi nisu oziveli, dok se nije navrsilo hiljadu godina. Ovo je 
prvo uskrsenje. 6 Blazeni su i sveti oni koji ucestvuju u prvom 
uskrsenju. Smrt nad njima nema vlast. Oni ce biti svestenici 
Boziji i Hristovi i vladati sa njim hiljadu godina". 

Otk 20:4-6 

20:4 "Onda sam video prestole" Aluzija na Dan 7:9. Mnogo je 
tronova pomenuto u Otkrivenju: (1) Boziji tron (5:1, 1,17; 6:16; 7:10,15; 



285 



20,4 Otkrivenje 20 

19:4; 21:5); (2) Sotonin tron (2:13), (3) tron zveri (13:2; 16:10). Rekli 

smo da je tron uvek metafora moci, autoriteta. 

"Onima sto su sedeli nanjima" Jos jedan osvrt na Dan 7:22. Pitanje 
je ko su "oni"? Kod proroka Danila to su ili andeli ili sveci. Tumaci 
se ne slazu oko toga koliko grupa je pomenuto u ovom stihu. 

1. Neki vide tri grupe (one na tronu, hriscane mucenike i one 
koji se nisu poklonili zveri). 

2. Drugi uocavaju dve grupe. 

3. Ima i onih koji smatraju da je ovo jedna i jedinstvena grupa. 
Ako je rec o jednoj grupi, onda su to postradali hriscani. Inace, ne postoje 
drugi dokazi u Pismu koji govore o ogranicenoj vladavini mucenika. 
Bozija Rec nas uci da ce svisvetijednom vladati (Otk3:21; 5:10; 22:5; Mt 
19:28; Lk 22:29-30; 2 Tim 2:12). Vidi posebnu temu u 5:10. 

Oni koji smatraju da je rec o dve grupe, pozivaju se na drugi deo st. 4 - 
"one koji se nisu poklonili Zveri". Kazu da je to druga grupa hriscana, 
onih koji su umrli prirodnom smrcu makar da se pod cenu zivota nisu 
poklonili zveri. U svetlu Drugog dolaska, Otk 19 i Velikog belog prestola 
u 20:11, ovo je mozda i najbolje tumacenje. Ako je ono tacno, onda se 
Veliki beli presto (st. 1 1 ) odnosi samo na izgubljene i nije paralelan sa Mt 
25:31. 

"nanjima data je vlast da sude" Ovaj grcki izraz moze da se odnosi 
na: (1) vlast koju dele sa Hristom (2:26-27; 1 Kor 6:2, vidi posebnu 
temu u 5: 10) ili (2) pravednost koju suprimili (6:9-11; Dan 7:22). 
"duse onih koji su pogubljeni" Neki u ovome vide bestelesne 
duhove (6:9). Doslovan prevod "obezglavljeni" ukazuje na sekiru sa 
dva seciva, kojom se izvrsavala smrtna kazna nad rimskim 
drzavljanima (Rim 13:4, Josif "Starine", 14:9:4). Ovo su svakako 
ucenici hriscanske vere. 

"i one koji se nisu pokloniU Zveri" Ako se prethodni izraz tice 
mucenika, onda se ovde misli na one koji su umrli tokom tog 
perioda (13:15). Ako je ovo slika vremena izmedu dva Hristova 
dolaska, onda se odnosi na sve vernike. Ako se tice poslednjeg 
vremena, onda govori i o poslednjem narastaju hriscana. 



286 



Otkrivenje 20 20,4-5 

"one koji nisu primili zig" Vidi vise u 13:16-17. Ovaj izraz je 
paralelan prethodnom - "i one koji se nisu poklonili Zveri". 
"Ovi su oziveli" Pojam zivota (zoe) se najcesce odnosi na telesno 
vaskrsenje (Mt 9:18; Jn 4:25; Dl 1:3,9-11; Rim 14:9; Otk 1:18; 2:8; 
13:14). Ali, nijedan tumac ne moze ovaj stih da tumaci kao duhovno, 
a naredni kao telesno vaskrsenje! Da li ovi stradalnici koji vladaju sa 
Hristom imaju vaskrsla tela ili tela koja se ne raspadaju? Ako su 
vaskrsnuli, cemu izraz "narodi"? 

"i vladali sa Hristom hiljadu godina" Koncept Isusove vladavine je 
pomenut u Otk 12:5; 19:5, kao moguca aluzija na Ps 2:8-9. 
Suvladavina vernika sa Hristom spominje se u Mt 19:28; Lk 
22:28-30; 2 Tim 2:12; Otk 3:21; 5:10; 20:4,6 i 22:5. Ovo je ili 
hiljadugodisnja ili vecna vladavina (Dan 7:14,18,27; Otk 22:5)? 
Pogledajte posebnu temu o vladavini Carstva Bozijeg u 5:10. 
Ako je hiljadugode simbol vladavine Crkve (od inkarnacije do Parusie; 
10x10x10 = 1000, jevrejski oblik superlativa, kao slike punine, 
dovrsenosti), onda hiljadugode ukazuje na vecnost. 
Ipak, ovaj scenario ne odgovara sasvim st. 5-6. Ovo je jos jedan primer 
kako jedan pristup u tumacenju deluje na jedan tekst, ali nikako i na 
drugi. Tako su razliciti pristupi u tumacenju stvorili razlicite naglaske, 
skole tumacenja koje se ne libe da citav NZ tekst citaju odredenjim 
"kljucnim tekstovima". Ali, ovde je previse fluidnosti, nesigurnosti, pa i 
otajstva. Ne presecajmo sve cvorove ekskluzivizmom i dogmatizmom! 

20:5 Neki prevodi st. 5a stavljaju kao parentezu, kao umetak, u 
zagrade. Oni koji su deo prvog vaskrsenja odreduju ko je deo sveopsteg 
suda (20:11). Evo nekoliko misljenja o grupi "ostali mrtvi": 

1. izgubljeni (st. 6; Dan 12:2) 

2. hriscani proteklog perioda (st. 6; 2 Tim 2:12) 

3. hriscani ovog perioda, vremena koje traje, ali koji su umrli 
prirodnom smrcu (st. 4c) 

"Ovo je prvo uskrsenje" NZ snazno nagladava vaskrsenje mrtvih ( Jn 
5:28- 29; Lk 14:14; Dl 24:15; 1 Kor 15:52; Fil 3:3; 1 Sol 4:16; 2 Sol 
1:7-10). Ipak, Sveto pismo nema paralelih odeljaka koji govore o 
odvojenim vaskrsenjima za vernike, osim ako ovo nije aluzija na 
dualisticko vaskrsenje iz Dan 12:2 (izgubljeni i spaseni). Teolog 



287 



20,5-7 Otkrivenje 20 

Dzordz Lad vidi u Jn 5:29 i 1 Kor 15:24-25 moguce paralele. Cak i 
najrigidniji teoloski sistemi, poput onih koji doslovno shvataju 
hiljadugodisnje carstvo, imaju muke oko podele vaskrsenja. Da li su 
vazneti hriscani deo ove desetovekovne vladavine (1 Sol 4:13-18; Otk 
4:11; 11:12)? Da li su u tome i SZ vernici? A SZ mucenici? Hi je rec 
samo o mucenicima postradalim u velikim nevoljama? 
"Oni ce biti svestenici Boziji i Hristovi" Osvrt na Izl 19:5-6. Ova 
terminologija ukazuje na to da je Izrael Boziji instrument otkrivenja 
i otkupljenja, ukazuje na ideju koja se u NZ prosiruje na celu Crkvu 
(1 Pet 2:5,9, Otk 1:6; 5:10). U pismu crkvi Filadelfiji imamo aluziju o 
vernicima kao stubovima hrama (3:12). To je metafora koja nas od 
Gospodnjih slugu, za dobro ovog sveta, uzdize do najprisnijeg 
zajednistva sa Bogom. 
20:6 Ovaj stih dodaje jos jedan problem tumacenju. Zasto bi bUo koji 
vernik okusio "drugu smrt", sto je jasna metafora pakla (st. 6)? Jesu li 
samo mucenici Gospodnji svestenici ili su to svi sveti (1:6; 5:10; 2 Pet 
2,5,9)? Da li ce samo mucenici prvog veka vladati ili ce im se pridruziti i 
SZ stradalnici? Ili ce tu biti svi mucenici svih vremena? Ili svi hriscani, do 
kraja verni? 

7 "A kad se navrsi hiljadu godina, Satana ce biti pusten iz svoje 
tamnice, 8 pa ce izici da zavede narode na sve cetiri strane sveta, 
Goga i Magoga, i da ih okupi na boj. Oni su brojni kao pesak na 
morskoj obali. 9 Uspese se oni na zaravan u zemlji, pa opkolise 
tabor Bozijeg naroda i njihov voljeni grad, ali side vatra s neba, 
pa ih prozdre. 10 A davo, koji ih je dovodio u zabludu, bio je 
bacen u ognjeno i sumporno jezero, gde su Zver i Lazni prorok. 
Tamo ce biti muceni danju i nocu do veka". 

Otk 20:7-10 

20:7 "Satana ce biti pusten iz svoje tamnice" Pozadina i ovog 
konteksta je Jez 36-39. Ali, kod proroka Boziji narod ce uzivati u 
buducim prilikama (Juda, Jerusalim ili Obecana zemlja), iako ce i dalje 
da ga napadaju zli narodi (Gog i Magog). Za rabinski judaizam ova dva 
neprijatelja su bila slika svih neprijatelja Mesije i njegovog naroda. 

288 



Otkrivenje 20 20,8-9 

Izvorno, Gog je osoba iz zemlje Magog, ali u ovom poglavlju pojmovi su 

poosobljeni u neprijatelje. To je vec prepoznatljiv stil apostola Jovana: 

Prilagodavanje SZ slika citaocima prvog veka. 

20:8 "pa ce izici da zavede" Zar nije zapanjujuce da se covecanstvo 

posle deset vekova Hristove vladavine ipak buni! Da li su ovi narodi 

"nevernici" ili "potencijalni vernici"? Zar Hristova vladavina ne moze da 

trajno promeni Ijudsko drustvo? 

"Goga i Magoga" Aluzija na trajni bunt nevernih naroda. Nakon 
obnove Izraela u Obecanoj zemlji (Jez 37), posle Bozijeg poduhvata 
(Jez 36), neki narodi ce i dalje da navaljuju na njega ("Gogu u zemlji 
Magogu, knezu i glavi u Mesehu i Tuvalu", Jez 38:2). Ovo mogu da 
budu imena vojskovoda, regija ili vojnih sila; Jez 38:5-6,13 govori o 
medunarodnoj armiji. Jez 38-39 govori o kraju vremena 
(38:8,10,14,16, 18; 39:11) i najveci je izvor svih Jovanovih slika i 
predstava o kraju vremena. Ali, stvari ce postati jos gore (porodajne 
muke novog doba) pre nego postanu trajno bolje (novi Jerusalim). 

Pimetimo kako apostol prilagodava SZ tekstove grcko-rimskoj kulturi 

prvog veka. Gog, Magog i Vavilon nisu neprijatelji koji dolaze iz 

Mesopotamije ili Turske, vec iz Rima. 

"narode na sve cetiri strane sveta" Slika potpune zavedenosti i 
sveoste pobune (7:1) Broj cetiri u ovom slucaju predstavlja ceo svet. 
"Oni su brojni kao pesak na morskoj obali" Izraz izvorno oslikava 
Avramovo potomstvo (Post 15:5; 22:17; 32:12; Jev 11:12). Jos jedan 
primer ruganja kroz oponasanje onoga sto opisuje Boziji narod. Ali, 
zbog prve fraze st. 9, verovatno se radi o opisu ogromne vojske. 
20:9 Da li je rec o stvarnom boju na visoravni Megido, kada ce armija 

celog sveta na kraju vremena krenuti na Jerusalim? Mnogo je aluzija u SZ 

bas za ovaj scenario (Ps 2; Jez 38-39; Dan 9:24-27; Zah 13-14). Ipak, 

Jerusalim je kilometrima udaljen od Megida. 

U knjizi Otkrivenja pojam "grad" oslikava: (1) Ijudsko drustvo koje 

postoji potpuno bez Boga, kao personifikacija Vavilona; (2) Rim 

apostolovih dana (14:8; 16:19; 17:18; 18:2,10,16,18,19,21). Ipak, 

verovatno se ovde i u 11:8 misli na Jerusalim. 

Generalno govoreci, svi NZ pisci, a posebno apostol Jovan, sluze se 

slikama SZ i uopstavaju ih za celo covecanstvo. Zato pitanje ove knjige 

289 



20,10 Otkrivenje 20 

nije na relaciji Jevreji - mnogobosci, vec vernici - nevernici. A to je stvar 
poslednje velike bitke na kraju vremena (paralelizmi 6:15-16; 11:18; 
16:12,14,16; 19:19). 
"ali side vatra s neba, pa ih prozdre" Jos jedan osvrt na Jez 38:22 i 
39:6. Pobeda je Bozija! 
20:10 "A davo, koji ih je dovodio u zabludu, bio je bacen u ognjeno 
i sumporno jezero" Ovde su, prema 19:20, baceni lazni prorok i zver. 
Ovde ce zavrsiti Smrt i Hades (20:14), i svi koju budu odbacili Hrista 
(20:15). Ovo jezero je sinonim Gehene (pakla) i predstavlja vecno 
odvojenje od zajednistva sa Ocem i njegovim Hristom (Mk 9:43,48). 
„Tamo ce biti muceni danju i nocu do veka" reci vrlo slicne onima 
u Otk 14:10-11 i 19:5. Ideja trajnog odvojenja se aludira u Mt 25:46, 
gde je isti pojam (aionios) upotrebljen za nebo upotrebljen i za 
pakao. 
Vecina Bozijih sudova i u SZ i u NZ ima korektivnu, otkupljujucu 
svrhu. Sa paklom to nije slucaj. On je deo ispunjenja Bozijeg obecanja da 
ce obnoviti pravdu i pravednost. Pakao je odvojenje Zloga od dobre 
Bozije tvorevine. I znajmo jedno: koliko god ovo mesto bilo stravicno za 
Ijude, za Boga je jos gore. Dozvolivsi kruni svog stvaranja, svom 
miljeniku, coveku, da slobodno bira (sto je jedan odraz bogolikosti u 
nama). Bog je znao da ce jedan broj nas izabrati greh. Zato je pakao 
otvorena i bolna rana na njegovom srcu, rana koja se nikada nece zaleciti. 
Da, pakao je tragicna misterija, paradoks vecne Ijubavi i nepomucene 
pravednosti Bozije! 

1 1 "Zatim sam video veliki beli presto i Onog koji sedi na njemu. 
Od njegovog lica pobegose i zemlja i nebo; ne osta od njih ni 
traga. 12 Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje pred 
prestolom. Otvorise se knjige. Onda je jedna druga knjiga bila 
otvorena, Knjiga zivota, te su mrtvi bili sudeni po svojim delima, 
prema onome sto je zapisano u knjigama. 13 More izvede svoje 
mrtve koji su bili u njemu, a smrt i svet mrtvih izvedose mrtve 
koji su bili u njima, pa je svako bio osuden po svojim delima. 14 
Tada su smrt i svet mrtvih bili baceni u ognjeno jezero. Ognjeno 



290 



Otkrivenje 20 20,11-12 

jezero - to je druga smrt. 15 Cije se ime ne nade zapisano u Knjizi 
zivota, taj bi bacen u ognjeno jezero". 

Otk 20:11-15 

20:11 "Zatim sam video veliki beli presto" Aluzija na Dan 7:9. 
Veliki beli presto, tron, odgovara onom iz Mt 25:31-46. AH, ako je ovo 
jedini sud nevernih, onda to nije tako, onda ne odgovara Mt 25. Naime, 
Isus u evandelju govori o "ovcama" (spasenima) i "jarcima" 
(nespasenima), kao ucesnicima istog dogadaja. 

"i Onog koji sedi na njemu" Jos jedan osvrt na Dan 7:9. U NZ Bog 
Otac daje Hristu sav sud (Jn 5:22,27; 9:39; Dl 10:42; 17:31; 2 Kor 
5:10; 2 Tim 4:1; 1 Pet 4:5). Ipak, u nekim odeljcima Isus otkriva da 
nije dosao da sudi (Jn 3:17-21; 12:47-48), vec da spasi. Tako svi koji 
ga neverstvom odbacuju zapravo osuduju sami sebe. Dakle, ko sedi 
na ovom tronu? Isus? To je moguce zbog Mt 25:31-46, a delom i 
zbog Jn 5:22; 2 Kor 5:10. Opet, u vecem delu NZ i ove knjige. Bog 
Otac je taj koji sedi na prestolu i sudi (Rim 14:10; Otk 5:1,7,13; 6:16; 
7:10,15; 19:4; 21:5). 

"Od njegovog lica pobegose i zemlja i nebo" Neki tumace u ovome 
vide skidanje prokletstva koje je na tvorevinu baceno posle 
sagresenja Adama i Eve (Post 3:17-19; Rim 8:19-22). Drugi kazu da 
je rec o metafori potpunog unistenja mocnim prirodnim stihijama, 
kako je opisano u 2 Pet 3:10,12 (Dl 3:21; Rim 8:21). 
Ova SZ fraza oznacava: (1) Boziji dolazak njegovoj tvorevini (Ps 
114:3-6; Isa 13:10; 24:19-20,23; Jl 2:10,30-31; 3:15; Zah 14:6); ili (2) 
Stvoritelju vise nisu potrebna dva najveca i najstarija svedoka vremena i 
sveta (br 35:30; Pnz 17:6; 19:15). On vlada! 

U ovom kontekstu nebo nije Boziji tron, vec atmosfera koja nadkriljuje 
zemlju (kao u Post 1:1). 

20:12 "Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje pred 
prestolom" Nije do kraja jasan sastav ove grupe. Neki tumaci ucitavaju 
svoje pretpostavke u ovaj stih, uostalom kao i u mnoge druge detalje 
vizija ove knjige. 

Izraz "veliki i mali" moze da se odnosi na: (1) vernike (Ps 115:13; Otk 
11:18; 19:5) ili (2) nevernike (13:16, 19:18). Ovaj kontekst odgovara 

291 



20,12-15 Otkrivenje 20 

"ovcama i jarcima" iz Mt 25:31-46, tj. "svemu na nebu, na zemlji i pod 

zemljom", iz Fil 2:10-11. 

"Otvorise seknjige" Prepoznatljive misli iz Dan 7:10. Pominju se 
dve knjige: knjiga dela i knjiga secanja (3.5; 13:8). Knjiga zivota je 
opisana u Izl 32:32-33; Ps 69:28; Isa 4:3; Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3; 
Jev 12:23; Otk 3:5; 13:8; 17:8; 20:15; 21:27. Knjiga dela, tj. knjiga 
"secanja" se spominje u Ps 56:8; 139:16; Isa 65:6; Mai 3:16; Otk 
20:12-13. Ova knjiga je metafora Bozijeg secanja. Gospod je fer 
prema svima, zato su Ijudi odgovorni za svoje motive i dela pred 
Njim (Gal 6:7). Postoji samo jedan sud. 

"te su mrtvi bill sudeni po svojim delima, prema onome sto je 
zapisano u knjigama" Ovaj sud je zasnovan na nacinu zivota koji su 
Ijudi izabrali (Mt 25:31-46). Svi mi zanjemo ono sto smo sejali (Gal 
6:7). Teoloska istina da ce svaki covek biti suden po svojim delima 
vidi se u Jer 17:10; Mt 16:27; 2 Kor 5:10; Otk 2:23; 20:13. Vidi vise o 
ovome u2:23. 
20:13 "More ... mrtve ... a smrt i svet mrtvih izvedose mrtve koji 

su bill u njima" Ovo ne znaci da se smrt nalazi na tri razlicita mesta. 

Naprotiv, smisao ovog paralelizma je da naglasi kako ce svaki upokojeni 

statipred Boga (Fil 2:10-11). 

20:14 "Tada su smrt i svet mrtvih bill baceni u ognjeno jezero" Ovo 

je vec napomenuto u 6:8. Smrt, najveci zlotvor Ijudskog roda (Jev 

2:14-15), bice porazen i odstranjen (1 Kor 15:26,54-55; 2 Tim 1:10; Otk 

1:18; 21:4). 

"druga smrt" Sveto pismo govori o tri nivoa smrti: (1) duhovna 
smrt (Post 3; Isa 59:2; Rim 5:12-21; 7;10-11; Ef 2:1,5; Kol 2:13; Jak 
1:15; (2) telesna smrt (Post 5), (3) vecna smrt, tj "druga smrt" (Otk 
2:11; 20:6,14; 21:8), tj. propast u paklu. 
20:15 "Cije se ime ne nade" Uslovna recenica koja svakako ukazuje 

na neizbeznost tuzne cinjenice - Mnogi nece biti u ovoj knjizi (metafora 

svih koji odbacuju Hrista). 
"Knjizi zivota" Vidi 13:8 



292 



Otkrivenje 20 20,15 

Predlozi za razgovor 

Ovaj udzbenik je tek vodic u tumacenju. Svako od nas je za sebe 
odgovoran za svoje tumacenje Pisma. Svako treba da slusa svoje 
unutrasnje vodstvo. Seti se: ti, Pismo i Duh Sveti. Nikada ne odustaj od 
ovoga. 

I ova pitanja su osmisljena da bi ti pomogla u sazimanju glavnih 
misli ovog odeljka. Dakle, da u njima nades izazov, a ne konacne 
odgovore. 

1. Zasto se toliki broj dobrih teologa i iskreno poboznih Ijudi ne 
slaze u tumacenju ovog poglavlja? 

2. Ako je jezik i ovog poglavlja simbolican (stil apokalipse), 
zasto pojedini tumaci uporno shvataju mnoge slike istorijski i 
doslovno? 

3. Zasto je Sotona vezan za neko vreme? Odakle dolaze narodi o 
kojima govore st. 3 i 8? 

4. Koliko je grupa Ijudi prisutno u st. 4 i zasto je to vazno? 

5. Zasto je neobicno otkrice dvostepenog vaskrsenja u ovom 
poglavlju? 

6. Kako vaskrsli sveci koegzistiraju pored Ijudi, naroda u telu? 

7. Ko je sve na sudu pred Velikim belim prestolom, st. 11-15? 



293 



Otkrivenje 21-22 

Otkrivenje 21-22 

Podela poglavlja prema "Novom srpskom prevodu s napomenama" 

Ponovno stvaranje 

Novo nebo i nova zemlja 21:1-8 

Novi Jerusalim 21:9-27 

Treci krug citanja (vidi uvodne napomene) 

Prema izvornim piscevim namerama 

Ovaj komentar je tek vodic u vasem proucavanju Pisma. To znaci da 
ste za svoje tumacenje sami odgovorni. Svako od nas treba to da radi u 
svetlu objave koja mu je data. Tu ste vi, Sveto pismo i Sveti Duh - 
najvazniji u tumacenju. Ne prepustajte sve drugim tumacima. 

Citajte ovo poglavlje u njegovom kontekstu. Uocite o cemu je rec. 
Pokusajte sami da sacinite svoju skicu ovog, prvog poglavlja. Tek onda to 
uporedite sa prevodima Bibije koje posedujete. Podele na poglavlja i 
manje celine nisu deo nadahnutog teksta, ali nam pomazu da dokucimo 
izvorne pisceve naume, a to je sustina svakog dobrog tumacenja. Neka 
svaki odeljak govori o jednom jedinom predmetu. 

Prvi odeljak... 
Drugi odeljak... 
Treci odeljak... 

Kontekstualni uvid: Otk 21-22 

A. Ova dva poglavlja opisuju poslednje Bozije delo u Ijudskoj istoriji i 
pocetaknjegovogvecnogcarstva (Dan 7: 13-14,27; 1 Kor 15:27-28). Otk 
22:6-21 je zakljucak cele knjige Otkrivenja. 

B. Skoro svaki element ovih poglavlja je aluzija na neke SZ tekstove - 
Post 1-3; Ps 110; ili neku od knjiga jevrejske meduzavetne apokaliptike. 



294 



Otkrivenje 21-22 

C. Mnogo se raspravlja o neobicnim detaljima poslednjeg odeljka: 

1. spomen "naroda", 21:14; 22:1 

2. spomen "kraljeva zemaljskih", 21:24,26 

3. spomen "necistih" koji su izvan grada, 21:27; 22:15 
Cini se da postoje tri mogucnosti zbog kojih se ovi element! javljaju: 

1. Jovan aludira na SZ proroke. Ali, kao i u tumacenju parabola 
u evandeljima, znacenje nije u doslovnom shvatanju svakog 
detalja vec u uocavanju glavnog naglaska. 

2. Jovan zeli da ukaze na nepremostivu razliku spasenih i 
nespasenih. 

3. "Narodi" se ovde spominju u uopstenom etnickom smislu, 
kao "Boziji narod" u 5:9; 7:9; 21:14; 22:5. 

4. Neki iz ovih slika zakljucuju da su svi spaseni Jevreji unutar 
zidina svetog grada, a svi su drugi spaseni narodi izvan zidina. 
Ipak, prema Gal 3:29 i Ef 2:11-3:13, ovo ne moze da bude 
valjana teologija. 

Mislim da su ova poglavlja rekapitulacija (ponavljanje) odeljka 
17-19. To objasnjava cesto ponavljanje nekih tema. 

D. Ovde srecemo jos jednu "sedmicu", jos jednu seriju sedam stvari. 
To je ono cega vise nece biti: 

1. more, 21:1 

2. smrt, 21:4 
3.tuga, 21:4 
4. plac, 21:4 
5.bol,21:4 

6. noc, 21:25 

7. prokletstvo, 22:3 

E. Sud, koji sledi Drugi dolazak, opisan je trima dramaticnim 
vizijama (pecati, trube, zdele). Posebno je nebo oslikano trima 
predivnim metaforama: 

1. svetiste, 21:1-8 

2. Novi Jerusalim, 21:9-26 

3. Edenski vrt, 22:1-5 



295 



21,1 Otkrivenje 21-22 

Na isti nacin i prolog naglasava: 

1. neposrednost Hristovog povratka 

2. pouzdanost Bozije Reci 

3. neophodnost svetosti Bozijeg naroda 

Tumacenje reci i izraza 

1 "Onda sam video novo nebo i novu zemlju. Prvo nebo i prva 
zemlja su nestali, a i more je iscezlo. 2 Video sam i Sveti grad, 
novi Jerusalim, kako se spusta sa neba od Boga, opremljen kao 
nevesta koja je nakicena za svoga muza. 3 Tada sam cuo snazan 
glas sa neba kako govori: "Evo satora Bozijeg medu Ijudima! On 
ce prebivati sa njima, a oni ce biti njegov narod, i sam Bog ce biti 
medu njima!" 4 On ce obrisati svaku suzu s njihovih ociju, jer 
smrti vise nece biti. Nece vise biti ni tuge, ni placa, ni bola, jer je 
proslo ono sto je bilo nekada". 

Otk 21:1-4 

21:1 "Onda sam video" Ovo "onda" zavisi od naseg shvatanja, 
tumacenja hiljadu godina u prethodnom poglavlju. 

"novo nebo i novu zemlju" Grcki pojam "nov" (kainos), naglasava 
kvalitet vremena a ne njegovo trajanje (2:17; 3:12; 5:9; 14:3; 
21:1,2,5). Stvaranje zemlje je SZ tema (Isa 11:6-9; 65:17; 66:22; 
takode vidi: Rim 8:18-25; 2 Pet 3:10,12). Svi vernici su stanovnici tog 
novog Carstva (Fil 3:20; Ef 2:19; Jev 12:23) i delice zajedno novu 
tvorevinu (2 Kor 5:17; Gal 6:15; Ef 4:24). Paralelni teoloski koncept 
bi bio "grad nenacinjen Ijudskim rukama", Jev 11:10,16; 12:22; 
13:14. 
Novostvoreni svet ce biti poput sveta tek stvorenog prvi put. Mozda 
ce nebo biti obnovljeni Edenski vrt. Bog, Ijudi, zivotinje i sva priroda ce 
imati puninu zajednistva i radosti! Tako je i zapocela prica zvana istorija 
na prvim stranicama Svetog pisma (Post 1-2). Sada se ta prica zavrsava 
zajednistvom Boga injegovog naroda uistim uslovima (Otk 21-22). Bice 
tu i zivotinje, kako naslucuju proroci (Isa 1 1:6-8; 65:25). Vernici ne idu u 
nebo vec nebo dolazi k nama. Novi Jerusalim nam dolaziodozgo (21:2), 

296 



Otkrivenje 21-22 21,1-2 

dolazi na ociscenu i obnovljenu zemlju. Konacno su Bog i Ijudi ponovo 
Zajedno (Post 3:15; Isa 7:14; 8:8,10; Otk 21:3). 

"Prvo nebo i prva zemlja su nestali" Priroda ce se obnoviti (Dl 3:21; 

Rim 8:21; Kol 1:20) i greh je vise nece prljati (II Baruhova 37:6; 2 Pet 

3:10-12; Otk 20:11). 

"a i more je iscezlo" Nekoliko je tumacenja ovih reci: 

1. More je vec pomenuto u 4:6, u kontekstu razdvajanja Bozije 
svetosti od Ijudskog greha. Zato mnogi njegovo uklanjane 
tumace u svetlu novonastalog, vecnog i nepomucenog 
zajednistva Boga i Ijudi. 

2. U Otk 20:13 more se spominje kao jedno od tri mesta koje 
cuva mrtve. Neki misle da je kraj mora slika odredivanja vecnog 
odredista tih dusa. 

3. Zbog prve zveri iz 13:1, koja dolazi iz mora, misli se da je ono 
slika svih zlih Ijudi (Isa 57:20) koji ce vecno biti odstranjeni. 

4. Zbog citata Isa 17:12-13 u 17:15, gdesu Ijudi predstavljeni kao 
voda, mnogi zakljucuju da je ovde rec o bezboznim narodima, 
kao sto kaze Ps 2. Ja licno mislim da prvo resenje ovde najbolje 
odgovara. 

21:2 "Video sam i Sveti grad, novi Jerusalim" Prestonica Jevreja se 
cesto zove svetim gradom (Isa 52:1; 48:2; 64:10; Dan 9:24; Nem 11:1). 
Novi Jerusalim seprviputpominje u3:12, aunaznakamaje u Jev 11:10; 
12:22; 13:14. Ovo je jos jedan primer kako apostol uzima SZ prorostva, 
imena, titule, obecanja, i primenjuje ih na novi Boziji narod. Zato ovo 
nije stari Jerusalim, grad starog Saveza, kako to vole da istaknu 
milenijalisti. To je novi Jerusalim novog Saveza. 

"kako se spusta sa neba" St. 2 i st. 10 kao da govore o dva dogadaja, 
dva grada. Svakako da nije tako. Ovo je jos jedan primer 
nepostojanosti jezika apokalipse, gde ne treba traziti hronoloske 
strukture, logicku ili literalnu doslednost. 

"opremljen kao nevesta koja je nakicena za svoga muza" Aluzija na 
Isa 61:10 (19:7). U nekoliko poslednjih poglavlja Boziji se narod 
opisuje sa nekoliko metafora: (1) mlada (19:7; 21:2); (2) svat (19:9), 
(3) grad (21:22,9; 22:2). 



297 



21,3-4 Otkrivenje 21-22 

SZ metafora za JHVH (posebno u Os 1-3) kao mladozenju, i Izraela 
kao mladu je pozadina NZ slike za Hrista i njegovu nevestu, Crkvu (Ef 
5:21-31). 

21:3 "Evo satora Bozijeg medu Ijudima" Ovo je ponovljeno SZ 
obecanje Bozijeg prebivanja, i to na tri nacina: 

1. Aluzija na svetiste, koje je simbol JHVH prisutnosti. 

2. "On ce prebivati sa njima" je znacenje imena Emanuilo, Isa 
7:14 (Jn 1:14). 

3. "a oni ce biti njegov narod" je zavetni izraz. Sada sav verujuci 
narod (Jn 10: 16) jeste Boziji izabrani narod (Lev 26:11-12; Jez 
37:23,27). 

21:4 "On ce obrisati svaku suzu s njihovih ociju" Ovo je aluzija na 
Isa 25:8 (Mt 5:4, 7:17). Novo doba je doba radosti, mira, punine i 
slavljenja! 

"jer smrti vise nece biti" Poslednji neprijatelj (Otk 20:14) je unisten 
(1 Kor 15:26). Vernici ce imati nova tela sasvim nalik Hristovom 
proslavljenom, vaskrslom telu (1 Kor 15:50-57; 2 Kor 3:18; 1 Sol 
4:15-16; IJn 3:2). 

"Nece vise biti ni tuge, ni placa, ni bola" Aluzija na Isa 35:10; 65:19. 
"jer je proslo ono sto je bilo nekada" Prvi stvoreni red je bio 
narusen padom u greh (Post 3; 6:5,1-12,13). Iznova uspostavljen red 
nikada vise nece biti poremecen grehom (Jev 12:27-28). 

5 "A Onaj sto je sedeo na prestolu rece: "Evo, sve cinim novo!" 
Jos rece: "Napisi: Ove red su pouzdane i istinite". 6 Onda rece: 
"Svrsi se! Ja sam Alfa i Omega, Pocetak i Svrsetak. 7 Zednome cu 
dati da zabadava pije s izvora vode zivota. Pobednik ce ovo 
primiti u posed. Ja cu mu biti Bog, a on ce mi biti sin. 8 A 
kukavice, neverni, izopaceni, ubice, bludnici, vracari, 
idolopoklonici, i svi drugi lazljivci, primice svoju platu u jezeru 
koje plamti ognjem i sumporom. To je druga smrt." 

Otk 21:5-8 



298 



Otkrivenje 21-22 21,5-6 

21:5 "A Onaj sto je sedeo na prestolu rece" Bog progovara nekoliko 
puta kroz knjigu (1:8 i verovatno 16:1,17). Kao da je ova nejasnoca - Ko 
sedi na prestolu - s namerom: JHVH iliMesija (22:3)? Vidi vise u 20:11. 1 
kao sto je prvo stvorenje bilo pozvano u bice izgovorenom recju (Otac 
kroz Sina) - Post 1:3,6,9,14,20,24; Ps 33:6,9 - tako je i sa novim 
poretkom. 

"Evo, sve cinim novo!" Ovo je obecanje iz Isa 60-66. Dolazi Novo 
doba Duha, doba Mesije, doba pravednosti koje je Hrist otpoceo 
svojim rodenjem, a koje ostvaruje sada, Drugim dolaskom. Prelepa 
metafora o pouzdanosti Bozije volje koja se uvek ostvari (1: 19; 
14:13; 17: 17; 19:9). 

"Ove red su pouzdane i istinite" Ovom frazom se opisuje: (1) Isus, 
1:5; 3:7,14; 19: 11; (2) Isusovi sledbenici, 17:14; (3) Bozija rec, 19:9; 
21:5; 22:6. Sam se Gospod cesto opisuje kao "pouzdan i istinit" 
(15:3; 16:7; 19:2). Jevrejska pozadina ove grcke misli takode 
naglasava pouzdanost, osvedocenost. 
21:6 "Svrsi se" Klasican oblik perfekta. Naglasena je imanentnost, 
(1:1,3; 3:11; 10:6; 12:12; 22:7,10) sigurnost Bozijih obecanja ikada je rec 
o osudi nevernika ikada je rec o spasenju vernika (6:11; 10:7; 16:17). 
"Ja sam Alfa i Omega" Istu titulu srecemo u Isa 44:6 i Otk 1:8. Njen 
znacaj je bezmeran, jer se primenjuje i na Boga Oca i na Mesiju (1:7; 
22:13). Odlican primer kako NZ pisci pripisuju bozanske atribute 
Sinu. 
Nekoliko je slicnih fraza koje oslikavaju Bozije vecno, jedinstveno 
postojanje: (1) "Prvi i poslednji", Isa 41:4; 44:6; 48:12; Otk 1:17; 2:8; 22: 
13; (2) "Pocetakikraj", 21:6; 22:13 (unekimprevodimai 1:8); (3) "Onaj 
koji jeste i koji ce doci", 1:4,8; 4:8. Sva ova imena se odnose na Bozije 
zavetno ime - IHVH - kauzativni oblik jevrejskog glagola "biti" (Izl 3:14; 
Isa 43:10,13; 46:41; Ps 90:2; 93:2). 

"Zednome cu dati da zabadava pije s izvora vode zivota" SZ aluzija 
na Isa 55. Poziv je upucen svakome i besplatan je (Rim 3:24; 6:23; Ef 
2:8)! Ovo je mozda najdirljiviji poziv samog Gospoda, poziv na 
svima dostupno oprostenje. Spasenje je centralna istina Pisma i 
najveca ceznja Bozijeg uma i srca (9:20-21; 14:6-7; 16:9,11; 22:17). 



299 



21,7-8 Otkrivenje 21-22 

Slike vode, izvora u SZ su mocne metafore bozanskog providenja 
svih duhovnih potreba covecanstva (Ps 36:9; Isa 12:3; 44:3; 49:10; Jer 
2:13; 17:13; Jn 4:10). 

21:7 "Pobedniku" Prezent particip naglasava istrajnost u doktrini 
spasenja, istrajnost usprkos strasnih progona. Ova se fraza ponavljakroz 
pisma sedmorim crkvama (2:7,11,17, 26; 3:3,5,12,21), ipovezujepocetak 
i kraj knjige Otkrivenja. Vidi posebnu temu o istrajnosti u 2:2. 
"primiti u posed" Nagrada za istrajnost u st. 7 (1 Pet 1:4,5; Rim 
8:17) i upozorenje st. 8 cine celinu Bozije poruke pred zloslutnom 
mogucnoscu apostazije (otpadnistva) pod naletima progona. 
Nabrojani gresi st. 8 slicni su onima iz 1 Kor 6:9-10. 
"Ja cu mu biti Bog, a on ce mi biti sin" Jos jedan zavetni izraz (st. 3) 
svojstven SZ (Izl 6:7; 29:45,46; Lev 26:11-12; 2 Sam 7: 14; Ps 
89:26-27; Jer 7:23; 11:4; 30:22; 33:38; Jez 11:20; 14: 11; 34:30; 36:28; 
Os 2:23; Zah 8:8; 13:9). Srecemo ga i u NZ (2 Kor 6: 16,18). 
Zavet je teoloski koncept koji objedinjuje poruku Biblije. 
Covecanstvo se otudilo od Boga (Isa 53:6; Rim 3:9-18,23). Ono traga za 
njim ali ga ne nalazi. Zato Gospod prvi dolazi k nama, trazi nas i 
pronalazi. On cezne za nama! Nudi nam vecno zajednistvo kroz Savez. 
On ga prvi pokrece, ustanovljuje (Jer 31:3; Jn 6:44,65), postavlja uslove. 
Na nama Ijudima je da ga prihvatimo na tacno propisan nacin. Sadrzaj 
tog odgovora se menjao kroz vreme (Adam/Eva, zabranjeni plod, 
pouzdanje u Boziju vernost, njegova stalnost. Rim 4). SZ je imao svoje 
zahteve, a isto tako i NZ (Mk 1:15; Dl 3:16, 19; 20:21). Covekjepozvanda 
na Boziju ponudu spasenja odgovori pokajanjem i verom, poslusnoscu, 
sluzbom, slavljenjem, istrajnoscu. 

21:8 Neobicno je da se ovi gresi nabrajaju posle suda, kada su Zli i 
nevernici vec uklonjeni. To se desilo Hristovom pobednom Drugog 
dolaska, 19:5-21, i kod Velikog belog prestola, 20:11-15. Ovim ne 
tvrdimo da neki vernici nisu pocinili nabrojane grehe, ali te stvari 
svakako ne karakterisu njihov zivot (1 Jn 3:6,9). Cini se da je rec o 
knjizevnoj tehnici, stilu pisanja kojim Jovan istice vecnu razliku spasenih 
i nespasenih. Ovaj nacin pisanja odgovara ukupnoj dramaticnosti 
apokalipse (ponavljanje kao naglasavanje). 



300 



Otkrivenje 21-22 21,8-10 

"u jezeru koje plamti ognjem . . . To je druga smrt". Ovo jezero je 
sinonim smrti, tj. koncepta pakla (koji Isus naziva i Gehenom, 
grckim pojmom koji se ne spominje u Otkrivenju). 

9 "Zatim je dosao jedan od sedam andela, koji su imali sedam 
zdela napunjenih sa sedam poslednjih zala, i rekao mi: "Dodi, 
pokazacu ti Nevestu, Zenu Jagnjetovu." 10 Tadame je Duh Boziji 
obuzeo, pa me je andeo odveo na veliku i visoku planinu, i 
pokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga. 11 
Bozija slava zracila je iz njega, blistajuci kristalnim sjajem kao 
dragi kamen jaspis. 12 Okruzivao ga je veliki i visoki zid sa 
dvanaest vrata. Pred vratima je stajalo dvanaest andela, a na 
vratima je bilo napisano dvanaest imena; to su imena dvanaest 
plemena Izriljevih. 13 Grad jeimao trojavratanaistocnoj strani, 
troja vrata na severnoj strani, troja vrata na juznoj strani i troja 
vrata na zapadnoj strani. 14 Zid je pocivao na dvanaest temelja, 
na kojima su bila napisana imena dvanaest Jagnjetovih 
apostola". 

Otk 21:9-14 

21:9 "Zatim je dosao jedan od sedam andela" Isti opis andela 
imamo u 15:1,6-8; 16:1; 17:1, onog andela koji je sipao iz sedam zdela 
zala. Rabini tradicionalno uce da sedam andela trajno sluze Boga. Ovde 
vidimo po jednog andela za svaku zdelu. 

21:10 "Tada me je Duh Boziji obuzeo" Jos jedan knjizevni izraz za 
razlicite vizije (1:10; 4:2; 17:3; 21:10). 

"veliku i visoku planinu" mnogi veruju da je ovo otvorena antiteza 
velikoj bludnici koja stoji na visoravni. Jovan se sluzi mnogim SZ 
odeljcima, pa je i ovde mozda rec o tajanstvenoj "severnoj planini" 
gde Gospod prebiva (Jez 40:2; Isa 2:2; 14:13; Mih 4: 1; I 
Enohoval8:8; 25:3). A mozda je sve to aluzija na Sotonsko kusanje 
Isusa, prema Mt 4:8. 

"i pokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga" 
Ovo je nebeski Jerusalim, metafora Bozije prisutnosti (st. 2). O 
zemaljskom, gresnom Jerusalimu smo govorili u 11:1-13. Davidova 

301 



21,11-14 Otkrivenje 21-22 

prestonica na kraju vremena postaje konacno konaciste sveg Bozijeg 
naroda (Jn 14:2-3). 
21:11 "Bozija slava zracila je iz njega, blistajuci kristalnim sjajem 
kao dragi kamen jaspis" Grad (st. 11-27) je opisan predivnim 
materijalnim i nematerijalnim, moralnim slikama. Poput cele knjige 
Otkrivenja, i ovo je poglavlje simbolicno. Ljudski ograniceni, 
ogrehovljeni um ne moze da pojmi beskonacnu radost i slavu 
Gospodnjeg prisustva (1 Kor 2:9). Dragulji i druge dragocenosti su 
mnogo bolji kao metafora nego kao doslovna stvarnost. Nebo je i mesto 
zajednistva sa trojedinim Bogom i licno Hristovo prisustvo. 

21:12 "visoki zid sa dvanaest vrata" Aluzija na Jez 48:31-34. Broj 12 
se ponavlja u vise navrata u ovom poglavlju, kao i u prvih nekoliko 
stihova narednog poglavlja. To je biblijski numericki simbol reda i 
poretka (12 meseci; 12 plemena; 12 apostola) i samog Bozijeg naroda. 
Vidi posebnu temu o tome u 7:4. 

"a na vratima je bilo napisano dvanaest imena; to su imena 
dvanaest plemena Izriljevih" Popis ovih 12 plemena u Otk 7:5-8 je 
neznatno drugaciji, tek da pokaze svoju simbolicku prirodu. Ovde je 
vrlo vazno da primetimo da je SZ Boziji narod, oslikan vratima ovog 
grada, sasvim ujedinjen sa NZ Bozijim narodom, posebno kada se 
uporeduje sa kamenjem u temeljima (st. 14). Oduvek je postojao 
samo jedan Boziji narod, ali ova tajna nije bila otkrivena sve dok nije 
doslo Evandelje (Ef 2:11-3:13). 
21:14 "Zid je pocivao na dvanaest temelja, na kojima su bila 
napisana imena dvanaest Jagnjetovih apostola" Sve ove metafore 
aludiraju na hram poslednjeg vremena proroka JezekUja (Jez 40-48). 

Mnogi tumaci bas zbog ovih red tvrde da autor Otkrivenja svakako 
nije apostol Jovan. Kakogod, apostol Pavle korsti slicne reci u Ef 2:20. 

15 "A onaj sto je govorio sa mnom imao je merni stap od zlata, da 
izmeri grad, njegova vrata i zid. 16 Grad se prostirao u obliku 
cetvorougaonika, jednake duzine i sirine. Andeo je izmerio grad 
mernim stapom: bio je dugacak dve hiljade i cetiri stotine 
kilometara; tolika mu je bila i sirina i visina. 17 Izmerio je i 
gradski zid: debljina mu je bila sezdeset i sest kilometara. Andeo 

302 



Otkrivenje 21-22 21,15-20 

se koristio Ijudskom merom. 18 Zid je bio izgraden od jaspisa, a 
grad je bio sav od cistog zlata - kao od cistog kristala. 19 Temelji 
gradskog zida bili su ukraseni svakovrsnim dragim kamenjem: 
prvi temelj je bio od jaspisa, drugi od safira, treci od halkidona, 
cetvrti od smaragda, 20 peti od sardoniksa, sesti od sarda, sedmi 
od hrisolita, osmi od virila, deveti od topaza, deseti od 
hrisoprasa, jedanaesti od jakinta, dvanaesti od ametista. 21 A 
dvanaest vrata, dvanaest su bisera; svaka vrata bila su od jednog 
bisera. Gradski trg je bio sav od cistog zlata - kao od cistog 
kristala". 

Otk 21:15-21 

21:15 "A onaj sto je govorio samnom imao je merni stap od zlata" 

Mere koje su se ranije koristile pokazivale su Boziju brigu i zastitu 

(11:1-2; Jer 31:38-40; Zah 2: 1-5). Jezekiljevo prorostvo o kraju vremena 

(Jez 40) takode ukljucuje premeravanje. 

21:16 "Grad se prostirao u obliku cetvorougaonika" Aluzija na 

Svetinju nad svetinjama (1 Car 6:19-20), koja je takode bila kockasta. 
Razlog zbog kojeg hrama nema (21:22) je Bog sam. On je zivi hram. 

Na ovaj nacin apostol pokazuje simbolizam SZ prorostava, poput Jez 

40-48, ili ukazuje na neki drugi oblik ispunjenja. 

"dvehiljade i cetiri stotine kilometara" Doslovno "dvanaest hiljada 
stadija" (prevod E. Carnic). Ovo mnozenje dvanaestica svakako 
ukazuje na simbolizam. Ali, ta punina, beskraj i savrsenost ukazuju 
da ce Bog stvoriti ozracje potpune i neprolazne radosti i zajednistva 
sa svojim narodom (Jn 14:2-3). To je smisao ove "kockaste Svetinje". 
21:18-20 "Zid je bio izgraden od ... , a grad je bio sav od ..." 

Nesvakidasnji gradevinski materijal podseca na: 

1. Efod kamenje Prvosvestenika (Izl 28:17-20), makar da su 
imena i redosled drugaciji. Nije neobicno sto su se kroz vekove 
imena ovih dragulja menjala. 

2. Dragulj grad iz Isa 54:11-17 



303 



21,21-22 Otkrivenje 21-22 

3. Sjaj kralja grada Tira (ili Sotone) oslikan kraljevskim (ili 
nebeskim) draguljima u Jez 28:12-13. 

4. Zodijak, ali u drugacijem redu (Filon i Josif). 

21:21 "A dvanaest vrata, dvanaest su bisera; svaka vrata bila su od 
jednog bisera" Ocigledna simbolika. Potice iz Talmuda, iz rabinske 
tradicije koja tvrdi da ce taj slavni hram vecnosti imati vrata napravljena 
od jednog komada dragog kamena, i da ce biti visoka trinaest metra. 
"Gradski trg je bio sav od cistog zlata - kao od cistog kristala" Sav 
ovaj opis nije puka zelja Ijudske tastine i potrebe za razmetanjem, vec 
simbol neopisive cene i cistoce Bozije prisutnosti. 

22 "U gradu nisam video hram. Naime, sam Gospod Bog, 
Svedrzitelj, i Jagnje, njegov su hram. 23 Gradu nisu potrebni ni 
Sunce ni Mesec da mu svetle, jer ga je obasjala Bozija slava, a 
Jagnje je njegova svetiljka. 24 Narodi ce hodati u njegovoj 
svetlosti, a zemaljski carevi donosice u njega svoje bogatstvo. 25 
Njegova vrata nece se zatvarati danju, jer tamo noci nece ni biti. 
26 Raskos i bogatstvo naroda bice doneseni u njega. 27 Medutim, 
u njega nece uci nista sto je necisto, niti iko ko cini sto je gnusno i 
neistinito, vec samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi 
zivota". 

Otk 21:22-27 

21:22 "U gradu nisam video hram. Naime, sam Gospod Bog, 
Svedrzitelj, i Jagnje, njegov su hram" Vrlo neobicna misao, kada se 
uporedi sa brojnim odeljcima ove iste knjige koji takode opisuju hram 
(3:12; 7:15; 11:1,2,9,19; 14:15,17; 15:5,6,8; 16: 1,17). Isti koncept 
nebeskog hrama je objasnjen u poslanici Jevrejima (8:2-5; 9:11,23-24). 
"Gospod Bog, Svedrzitelj" Jos jednom imamo na jednom mestu tri 
najcesce Bozije SZ titule (JHVH, Elohim i El Sadaj). One docaravaju 
slavu i velicanstvo Onoga koji sedi na tronu. Primetimo bliskost sa 
Jagnjetom u Otk 5. lako je samo jedan tron, oni vladaju zajedno u 
slozi (22:1,3). 



304 



Otkrivenje 21-22 21,23-27 

21:23 "Gradu nisu potrebni ni Sunce ni Mesec da mu svetle, jer ga 
je obasjala Bozija slava, a Jagnje je njegova svetiljka" Slava Oca i Sina su 
jedina svetlost koja je potrebna (Ps 36:9; Isa 24:23; 60:19-20; Zah 14:6-7; 
Otk 22:5). Ovo je poseban nacin osudivanja i odbacivanja svakog oblika 
astralnog obozavanja. 

21:24 "Narodi ce hodati u njegovoj svetlosti, a zemaljski carevi 
donosice u njega svoje bogatstvo" Ponovo smo pred teskocom - Ko su 
ovi "narodi"? Ko su oni koji se pojavljuju pred Bogom nakon Velikog 
belog prestola? Mozda je samo rec o aluziji na Ps 72: 10-11; Isa 49:23; 
60:3,15,16. Jos jednom: Ovo su slike, poseban simbolicni knjizevni stil 
pisanja. Rec je o Ijudima sa svih strana sveta, od svakog naroda koji cine 
jedinstveni Boziji narod. 

21:25 "Njegova vrata nece se zatvarati danju" Jos jedan osvrt na Isa 
60:11 ili Zah 14:6-7. Slika tame u Svetom pismu je trajna metafora zla 
(Mt 6:23; 8:12; 22:13; 25:30). Svetio i tama su posebno vazni teoloski 
koncepti za apostola Jovana (Jn 1:4-5, 7-9; 3: 19-21; 8: 12; 11:9-10; 
12:35-36,46; 1 Jn 1:57; 2:8-11). Ova fraza simbolizuje trajnu otvorenost, 
dostupnost, bezbriznost u kojoj nema ograda ni straha. 

21:27 "nista sto je necisto, niti iko ko cini sto je gnusno i neistinito" 
Aluzija na Isa 52:1; Jez 44:9; Zah 14:21, fraza koja je u ovoj knjizi literalna 
forma kontrasta onih koji su Boziji i onih koji pripadaju Zlome (st. 24). 
Novo doba je doba otvorenosti, odsustva straha, vreme mira i 
pravednosti. U ovom gradu nema nikakvog zla! 

"oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi zivota" Ovu metaforu 
srecemo u 20:21-15, gde se spominju dve knjige: (1) knjiga zivota, 
koju sacinjavaju imena Bozijeg naroda (Izl 32:32; Ps 69:28; Isa 4:3; 
Dan 12:1; Lk 10:20; Fil 4:3; Jev 12:23; Otk 13:8; 17:8; 20:15; 21:27); 
(2) knjiga Ijudskih dela (Bozijeg secanja) u kojoj su i pravedna i 
nepravedna dela (Ps 56:8, 139:16; Isa 65:6; Mai 3:16). Predivna slika 
savrsenog Bozijeg pamcenja, sveznanja. 

OTKRIVENJE 22 

1 "Andeo mi je, zatim, pokazao reku Vode zivota, bistru kao 
kristal, koja izvire iz prestola Bozijeg i Jagnjetovog i protice kroz 

305 



22,1-2 Otkrivenje 21-22 

glavnu ulicu grada. 2 Sa obe strane reke stajalo je po Drvo zivota 
koje rada dvanaestostrixki rod, jedan rod mesecno. Lisce ovog 
drveta je za isceljenje narodima. 3 Tamo nece biti nikakvog 
prokletstva. U gradu ce biti Boziji i Jagnjetov presto, a njegove ce 
mu se sluge klanjati. 4 Oni ce gledati njegovo lice, i njegovo ime 
bice na njihovim celima. 5 Noci vise nece biti, a nece im vise 
trebati ni svetlosti sunceve ni meseceve, jer ce im sam Gospod 
Bog svetliti, a oni ce vladati doveka". 

Otk 22:1-5 

22:1 „pokazao reku Vode zivota" Lose uradena podela poglavlja. 
Jer, misao se nastavlja. Slika reke koja dolazi od samog Gospoda ima SZ 
pozadinu (Ps 46:4; Jez 47:1-12; Jl 3:18; Zah 14:8). Voda je trajna metafora 
duhovne punine, neogranicene mod za sve nase duhovne potrebe (Isa 
12:3; 44:3; 49: 10; Jer 2:13; 17: 13; Jn 4:10-15; Otk 7:17; 21:6). Jedino 
apostol Jovan koristi koncept zivota (zoe) kada ukazuje na vaskrsenje. 
"bistru kao kristal" Slika besprekorne cistoce Bozijeg nebeskog 
grada (4:6) 

"koja izvire iz prestola Bozijeg i Jagnjetovog" Samo je o jednom 
tronu rec (21:22). Ovo je primer antropomorfizma drevne istocnjake 
kraljevske i sudske prakse. Bog je vecni Dull i ne mora da sedi bUo 
gde. Presto je slika njegove svevladalacke moci. 
22:2 "Sa obe strane reke stajalo je po Drvo zivota" O istom drvetu je 
rec i u 2:7. Citava ova vizija potice iz Jez 47:1-12 (ovde st. 12). Mnogo je 
slicnih reci u jevrejskoj apokaliptici, s obrzirom na drvo zivota iz Post 2:9; 
3:22 (Enoh 25:2; IV Jezdra 7:53; II Enohova 8:3). Ono sto je Adam 
izgubio - zajednistvo sa Bogom, vecni zivot - sada se po mUosti vraca 
otkupljenom covecanstvu (Fil 2:6). 

"koje rada dvanaestostruki rod" Vidi posebnu temu o broju 
dvanaest, u 7:4. 

"Lisce ovog drveta je za isceljenje narodima" Jos jedna neobicnost, 
jer vise nema sta da se leci?! Moguce je da je tek rec o citatu iz Jez 
47:12, kao trajna tema ove knjige: Bog hoce da se svi ("narodi") 
spasu (Isa 2:3-4; 45:22-25; 60:3; 66:18-19; Zah 2:11; 8:20-23). 



306 



Otkrivenje 21-22 22,3-5 

22:3 "Tamo nece biti nikakvog prokletstva" Aluzija na Post 3:17 i 
Zah 14:11. Novo doba je tu i nema vise SZ prokletstva (Ef 2:15-16; Kol 
2:14) po Hristovoj smrti (Rim 8: 18,25; Gal 3:13; Ef 2:13,16). Kristalno 
more iz 4:6 je slika neshvatljive, transcedentne Bozije svetosti. Gesni Ijudi 
ne mogu da pristupe svetom Gospodu. AH sada je ta prepreka uklonjena 
(21:1). 

Moguce je da ovaj pojam dolazi od jevrejskog saram - "sasvim 
unistiti" (Zah 14:11). Ako je rec o SZ aluziji, onda ovaj stih istice 
sigurnost novog Jerusalima i slican je obecanju 1 Pet 1:4-5. 

"U gradu ce biti Boziji i Jagnjetov presto" Neobicna je gramatika 
ovog stiha. Jedan presto a dvojica na njemu (Otac i Sin). A sluge 
"mu se klanjaju"? Ovo je tajna monoteizma i inkarnacije. Bog je 
jedan, blizak nam kao bozanski Mesija (i Duh Sveti kao osoba). 
22:4 "Oni ce gledati njegovo lice" Ovo je SZ sinonim za smrt. 
Mojsiju nije dozvoljeno da pogleda Bozije lice (Izl 33:20). Samo 
neporocni, cistimogudastojeiopstanupredNjim (Ps 11:7; 16:11; 17:15; 
140:13; Mt 5:8). Obnavlja se bliskost koja je bila zamisljena jos u Edenu 
(Ps 42:1-2)! 

"i njegovo ime bice na njihovim celima" Kao sto Sotona zigose 
svoje robove (13:1-17; 14:9; 20:4), tako i Gospod oznacava svoju 
decu (3:12; 7:3; 14:1). To je znak pripadnistva i sigurnosti. 

22:5 "Nocivisenecebiti" (21:23-25; Isa 60: 19-20; Zah 14:7) 
"a oni ce vladati doveka" Ko vlada sa Hristom tokom 
hUjadugodisnjeg carstva? Odeljak 20:4-5 sugerise da su to samo 
hriscani koji su ziveh pod progonstvom zadnjeg vremena. Ah, 2:26 i 
5:10 ukazuju da ce svi sveti vladati sa Hristom na zemlji. Rec je o 
tome sto u Svetom pismu nemamo jasnu razliku izmedu ove, 
milenijumske vladavine i vecnosti (Dan 2:44; 7:14,18; Isa 9:7; Lk 
1:33; 2 Pet 1:11; Otk 11:15). Hermeneuticki je sasvim neopravdano 
da se vazna teoloska istina, doktrina, izvlaci iz apokaliptickih 
odeljaka. A ovaj stih u sebi ukljucuje vecnu vladavinu. 
Odeljak Jez 37-39 je vrelo iz kojeg potice i predstava o zlom osvajacu 
koga ce Gospod sasvim da unisti. Mislim da Jovan nikada nije nameravao 
da ove red shvatimo doslovno! To je nasilje nad izvornom autorovom 
zamisli i okretanje apokalipse u istoricnost. Nasa Ijubav prema Bibliji i 

307 



22,6 Otkrivenje 21-22 

radoznalost prema buducnosti naterali su nas - moderne crkve zapada - 
da prorostva tumacimo na vrlo cudne nacine! Vidi posebnu temu o 
vladavini Bozijoj u 5:10. 

6 "Andeo mi rece: Gospod, Bog, koji nadahnjuje proroke, poslao 
je svog andela da pokaze svojim slugama sta mora da se dogodi 
uskoro". 

Otk 22:6 

22:6 "Andeo mi rece" Misli se na andela koji je izlivao sedam zdela 
suda (21:9; 22:1,8, 9, 10). 

"Ove red su pouzdane i istinite" Ovom frazom se opisuje: ( 1 ) Isus 
(1:5; 3:7,14; 19:11); (2) Isusovi sledbenici (17:14); (3) Bozija rec 
(19:9; 21:5; 22:6). Sam Bog je "istinit i pravedan" (15:3; 16:7; 19:2). 
Jevrejski koncept koji stoji iza ove fraze podrazumeva potpunu 
Boziju pouzdanost. 
"Gospod, Bog, koji nadahnjuje proroke" Moguca je: 

1. aluzijana 19:10 

2. potvrda nadahnutosti SZ (2 Tim 3:16; 2 Pet 1:20-21) 

3. potvrda nadahnutosti NZ (2 Pet 3:15-16) 

4. potvrda o propovedanju evandelja u Jovanovo vreme 

5. potvrda o pouzdanosti ovog stiva (vizija). 

Kako izvorni gcki ne zna za interpunkciju, prevodioci su cesto na 
mukama da li da imenicu "duh" pisu vehkim slovom - "Duh". ("Bog 
prorockih duhova", prevod E. Carnic) Odnosno, da h je ovde rec o 
covekovom duhu ih o Svetom Duhu. Kontekst ukazuje na covekov duh 
(IKor 14:32; Jev 12:9). 

"poslao je svog andela" Aluzija na 1:1, sto ukazuje da su zavrsni 
stihovi vrlo slicni u svojim motivima sa pocetnim stihovima. 
Prepoznatljiva forma licnog pisma, upotrebljena u prvom poglavlju, 
uocava se i na kraju knjige Otkrivenja. 

"sta mora da se dogodi uskoro" Jos jedna u seriji napomena o 
neposrednosti Gospodnjeg dolaska (1:1,3; 3:11); st. 6 (2x), 
7,10,12,20. Istina, odlaganje tog dolaska vec dva hUjadugoda, 
hriscanima nije lako da razumeju (o tome se govori u 2 Sol). Ali, 

308 



Otkrivenje 21-22 22,6-7 

svaki narastaj se kroz vekove nadao da ce Gospod doci bas u njihovo 
vreme. U torn smislu NZ oslikava napetost izmedu cinjenice da 
Gospod samo sto nije, i cinjenice da neke stvari moraju prvo da se 
dogode. U svemu tome hriscani su pozvani da ostanu verni i 
delotvorni! 
Evo kako ovome zbori Viljem Hendriksen u svom delu "Vise od 

pobednika", u komentaru Matejevog evandelja: 

"Postoji ocigledni teoloski paradoks izmedu: 

1. Dolaska "svaki cas" (Mt 24:27,44) i cinjenice da neke stvari u 
istoriji trebaju da se odigraju. 

2. Carstva koje treba da dode i Carstva koje je vec tu. 
NZ jasno kazuje sta treba da se desi pre Drugog dolaska: 

1. Evandelje ce se propovedati po celom svetu (24:13; Mk 13:10) 

2. Doci ce do velikog otpadnistva od vere (24:10-13,21; 1 Tim 
4:1; 2 Tim 3:1; 2 Sol 2:3) 

3. Pojavice se "covek greha" (Dan 7:23-26; 9:24-27; 2 Sol 2:3) 

4. Uzece se "Onaj koji sada zadrzava" (2 Sol 2:6-7). 

5. levreje ceka duhovno probudenje (Zah 12:10, Rim 11). 
Oni koji veruju da postoji uocljiva slicnost izmedu sedam literalnih 
celina ove knjige, takode veruju da svaka od njih predstavlja odredeni pe- 
riod izmedu dva Hristova dolaska, sagledan iz razlicitih perspektiva. Ako 
je to tako, onda tekstovi koji govore o blizini Hristovog dolaska (1:3; 
3:11; 22:7,10,12,20) jesu prorostva koja se ostvaruju od Hristove smrti i 
vaskrsenja. Eshatoloski sat otkucava! 

7 "Evo, dolazim ubrzo! Blago onom koji drzi prorocke red ove 
knjige." 

Otk 22:7 

22:7 "Evo, dolazim ubrzo" Andeo citira Hrista (st. 12-15), dok 
Gospod licno govori u 22:16. Nije jasno ko govori u st. 17 i st.18-19, ali 
Isus govori u st. 20 i Jovan u st. 21. 

"Blago onom" Jedan od sedam blagoslova ove knjige za vernike (1:3; 

14:13; 16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14). 



309 



22,8-10 Otkrivenje 21-22 

"prorocke" Cela knjiga je prorostvo i valja je tumaciti u svetlu 
apokalipticne literature (st. 9-10,18-19; 1:3; 10:11). Otkrivenje nije 
istorijska naracija! Prorostva su uvek uslovljena. NZ eshatoloski 
odeljci oslikavaju prorostva SZ, u kontekstu dogadaja poslednjeg 
vremena, savremenih okolnosti i odgovora vere Ui nevere. Vidi 
posebnu temu o NZ prorostvu u 1:3 

8 "Ja, Jovan, cuo sam i video sve ovo. Kad sam sve to cuo i video, 
pao sam nicice pred noge andela koji mi je sve to pokazao, da mu 
se poklonim. 9 Ali on mi rece: "Ne cini to! Sluga sam kao i ti i 
tvoja braca proroci koji drze red ove knjige. Bogu se pokloni!" 

Otk 22:8-9 

22:8 Vrlo neobican stih. Isti problem je Jovan imao i u 19:10. Mora 
da je pomislio da je ovaj andeo sam Gospod. 

22:9 "koji drze reci ove knjige" Hriscanstvo zapocinje obracenickim 
pokajanjem i verom, a traje kroz svakodnevno kajanje, veru, poslusnost i 
izdrzljivost! Otkrivenje je pisano hriscanima koji trpe progon, pa je zato 
naglasena istrajnost. Kusnja hriscanima naseg doba nisu toliko progoni 
koliko apatija, duhovna anemicnost, prakticni ateizam, materijalizam, 
tradicionalizam koji ima sve privilegije ali ne i odgovornosti! 

10 "Jos mi rece: "Ne zapecacavaj prorocke reci ove knjige, jer se 
vreme priblizilo. 11 Nepravednik neka i dalje cini nepravdu, 
necisti neka se i dalje kalja, a ko je pravednik neka i dalje cini sto 
je pravedno, i sveti neka se i dalje posvecuje." 

Otk 22:10-11 

22:10 "Ne zapecacavaj" Sasvim drugacije od Isa 8:16; Dan 8:26, 
12:4,9. Vreme ispunjenja prorostava je stiglo. Bog sada upozorava 
nevernike i ohrabruje vernike! Sada se zahteva odluka od svih! Carstvo je 
doslo. 



310 



Otkrivenje 21-22 22,11-14 

12 "Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platim 
svakome po njegovim delima. 13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi i 
Poslednji, Pocetak i Svrsetak. 

Otk 22:12-13 

22:11-12 "da platim svakome po njegovim delima" Tema koja se 
ponavlja u Svetom pismu (Jov 34:11; Ps 28:4; 62:12; Pri 24:12; Pro 12:14; 
Jer 17:10; 32:19; Mt 16:27; 25:31-46; Rim 2:6; 14:12; 1 Kor 3:8; 2 Kor 5: 
10; Gal 6:7-10; 2 Tim 4:14; 1 Pet 1:17; Otk 2:23; 20:12). Bog ce nagraditi 
one koji ga vole, zive u njemu makar u kako gresnom okruzenju (2:23; 
20:12-13). Zivot dokazuje nasu duhovnost i snagu unutrasnje vere (Mt 
7). Mi smo upravitelji dara zivota i dacemo Gospodu odgovor za svaki 
prozivljeni minut! 

Ovo svakako ne znaci da se opravdavamo, spasavamo radom i 
zaslugama. Samo je milost ta koja spasava svakog. To je moguce jedino 
po Hristovoj smrti i vaskrsenju, u sta nas uverava Duh Sveti! 

Promenjeni zivot je dokaz da je neko susreo Gospoda. To je zivot 
koji se trajno menja u Hristov lik. Nase srce se vidi u nasim delima, u 
preokupacijama i motivima. 

22:11 Aluzijana Dan 12:10 

22:13 Osvrt na SZ JHVH titulu, kao u 1:8 i 21:6, s tim sto se ovde 
odnosi na Hrista. Rekli smo da su ovim transferom imena NZ pisci 
isticali Isusovo bozanstvo (1:17; 2:8). Tri su titule u pitanju i sve izvorno 
ukazuju na Boziju vecnost (Isa 41:4; 44:6; 48:12), 

14 "Blago onima koji peru svoju odecu, jer ce dobiti pravo da 
pristupe Drvetu zivota i da udu na gradska vrata. 1 5 A napolju su 
psi, vracari, bludnici, ubice i idolopoklonici i svi koji vole da cine 
laz". 

Otk 22:14-15 

22:14 "Blago onima" Poslednji od sedam blagoslova upucenih 
vernicima u ovoj knjizi (1:3; 14:13; 16:15; 19:9; 20:6; 22:7,14). 



311 



22,15-16 Otkrivenje 21-22 

"koji peru svoju odecu" Mocna metafora pouzdanja u Hristovo 
otkupljenje (7:14). Vernici su prihvaceni jer je i Hrist sam prihvacen 
(Ef 1:6). Mi zivimo jer je on umro. Vaskrsnucemo zato sto on zivi! 
Grcki manuskripti imaju ovde nekoliko varijanti: 

1. "peru svoju odecu", prema MSS No (4. vek); A (5. vek), kao i 
prema Vulgati. 

2. "koji tvori zapovesti njegove" (prevod Vuk S.K.) se nalazi u 
cuvenom 046, i velikoslovnom MS (5. vek); a tu su i maloslovni 
MSS (12. vek) i Pesita (sirijski prevod). 

"jer ce dobiti pravo da pristupe Drvetu zivota i da udu na gradska 
vrata" Metafore vecnog spasenja u Hristu. Prva potice iz Post 2:9; 
3:22 (Otk 2:7; 22:2,14,19) a druga iz Otk 21:2,9-22:5. 
22:15 "A napolju su" Nerazumljiva misao, osim ako nije slika 
vatrenog jezera (21:8). 

"psi" Jos jedna nesvakidasnja aluzija, jer u ovom delu knjige vise 
nema zlih Ijudi. U Pnz 23:18 ovaj izraz oznacava muske prostitutke u 
hananskim kultovima plodnosti. Drugi delovi SZ i NZ ovako 
oslikavaju opstu Ijudsku pokvarenost (Ps 22:16,20; Mt 7:6; Fil 3:2). 
Voleo bih da ovde navedem reci komentara Roberta H. Monsa na 
ove stihove: "Namera ovog stiha nije da poruci kako ce neverni i 
bezbozni Ijudi da zive vecno izvan nebeskog grada. Ne, Jovan opisuje 
buducnost slikama sadasnjosti. On oslikava kontrast blagoslova vere 
iprokletstva nevere" (NIS serija, str. 394). 

16 "Ja, Isus, poslao sam svoga andela da vam objavi ovu poruku o 
crkvama. Ja sam Koren i Potomak Davidov, sjajna zvezda 
Danica." 

Otk 22:16 

22:16 "Ja, Isus, poslao sam svoga andela da vam objavi ovu poruku 
o crkvama" Zamenica "vam" cini aluziju na poruku sedam crkava (Otk 
2-3) specificnom. Tako cela knjiga zapocinje i zavrsava zanrom pisma, a 
sve vizije izmedu pocetka i kraja su kombinacija prorostva (pogled na su- 
tra kroz naocare sadasnjice) i apokalipse (galerija raznih predstava). 



312 



Otkrivenje 21-22 22,16 

"svog andela" Najcesce je Bog Otac taj koji salje (22:6), a sada je to 
Isus Hrist. Izraz srecemo i u 1:1, ali nesigurne zamenice. 
"Ja sam Koren i Potomak Davidov" Mnogo je aluzija na Davidovu 
mesijansku lozu u SZ (2 Sam 7:12-16; Isa 11:1,10) i u NZ (Mt 1:1; 
9:17; 15:22; 21:9; Rim 1:3; 2 Tim 2:8; Otk 5:5). Isus je ispunjenje svih 
SZ prorostava. 

Posebna tema: Isus iz Nazareta 

Nekoliko je grckih pojmova koji jasno opisuju Gospoda Isusa. 

A. Novozavetni pojmovi 

1. Nazaret: grad u Galileji (Lk 1:26; 2:4,39,51; 4:16; Dl 10:38). 
Grad se ne pominje toliko u savremenim izvorima, ali je vrlo 
prisutan u starim zapisima. Nazvati Isusa Nazarecaninom 
niposto nije bio kompliment (Jn 1:46). Naprotiv! Plocica na 
krstu je ovaj pojam isticala kao deo njegove krivice! 

2. Nazarenos - I ovo je geografski pojam (Lk 4:34; 24:19). 

3. Nazoraios - Moze da se odnosi na grad, ali moze da bude i 
mesijanski pojam "izdanak" (netzer, Isa 4:2; 11:1; 53:2; Jer 23:5; 
33:15; Zah 3:8; 6:12; i Otk 22:16). Luka koristi ovu rec u 18:37 
(Dl 2:22; 3:6; 4:10; 6:14; 22:8; 24:5; 26:9). 

4. Treba red da imenica nazir oznacava onog ko drzi zavet. 

B. Istorijska upotreba pojmova izvan NZ. 

1. Nazarecanima su se zvali jevrejska jereticka grupa (aramejski 
niiSorayya) 

2. U pravovernim jevrejskim krugovima ovako su zvali Isusove 
sledbenike (Dl 24:5,14; 28:22, nosri). 

3. Stalni naziv hriscana u sirijiskim (aramejskim) crkvama. 
"Hriscanima" su se medusobno zvali vernici crkava grckog 
porekla. 

4. Nedugo posle pada Jerusalima, fariseji su se reorganizovali u 
lamniji i ozvanicili i formalnu podelu izmedu sinagoge i crkve. 
U propisanim, ritualnim kletvama koje su se bacale na hriscane, 
srece se naziv "Nazareni" ("18 blagoslova", Berakoth 28b-29a). 



313 



22,17 Otkrivenje 21-22 

5. Justin Mucenik se sluzio ovim imenom 
C. Moje misljenje 
Iznenaduje me broj raznih izgovora ove imenice. Ona nije toliko duboko 
u SZ, poput imenice "Josua", koja ima nekoliko verzija na jevrejskom. 
Zato i nije sasvim jasno njeno znacenje: 

1. Bliska je mesijanskoj imenici "izdanak". 

2. Ima negativan kontekst. 

3. Premalo je potvrda iz savremenog galUejskog Nazareta. 

4. Pojam dolazi iz demonskih usta i ima eshatoloski prizvuk 
("Zar si dosao da nas unistis"). 

Za potpunu bibliografiju o ovom pojmu vidi studiju Kolina Brauna 
New International Dictionary of New Testament Theology, torn 2, str. 346. 
"sjajna zvezda Danica" Mesijanska titula (Br 24:17; Mt 2:2; 2 Pet 
1:19). Mozda je u pitanju igra red prema Isa 14:12 gde se slicna fraza 
odnosi na Sotonu. U Otkrivenju Zli u vise navrata ironijom oponasa 
trojedinog Boga. 

17 "Duh i nevesta kazu: "Dodi!" I ko slusa ovo, neka kaze: 
"Dodi!" Ko god je zedan neka dode; ko hoce, neka uzme Vodu 
zivota zabadava". 

Otk 22:17 

22:17 "Duh i nevesta kazu: "Dodi!" lako ovaj odeljak ima mnoga 
tumacenja, svi se slazu da je ovo evandeoski poziv za sve koji cuju i hoce 
da se odazovu Bozijoj ponudi u Hristu. Rekli smo da je ziza cele poruke 
ove knjige ne samo ohrabrenje progonjenih vernika, poziv na istrajnost, 
vec i poziv nespasenima da prihvate spasenje u Bozijem Sinu. 
Cetvorostruki poziv "dodi" (svaki je upucen nespasenima a ne 
pozurivanju Hristovog dolaska) istice neprocenjivu vrednost Radosne 
vesti (Isa 55). Svi su pozvani da "dodu i piju". Ovo nas na trenutak vraca 
u apostolovo vreme, u doba pisanja ove knjige (kao i u svako vreme). 
Mozda to objasnjava neobicne elemente (prisustvo nespasenih posle 
dana Suda) u Otk 19-22. Nekoliko je ovakvih umetaka, sto ide u prilog 



314 



Otkrivenje 21-22 22,17 

paralelizmu sedam literalnih celina knjige. Jovan pise imajuci na umu 
svoju "Ijubljenu decicu" u Efesu (1., 2. i 3. Jn). 

Posebna tema: Sveta Trojica 

Istaknimo delovanje sve tri osobe u Trojstvu. Tertulijan je prvi poceo 
da koristi ovaj pojam. Jasno je da titula nije biblijska vec teoloska. 

1. Evandelja 

a) Matej 3:16-17; 28:19 

b) Jovan 14:26 

2. Dela-Dl 2:32-33, 38-39 

3. Pavle 

a) Rimljanima 1:4-5; 5:1,5; 8:1-4,8-10 

b) 1. Korincanima 2:8-10; 12:4-6 

c) 2. Korincanima 1:21; 13:14 

d) Galatima 4:4-6 

e) Efescima 1:3-14,17; 2:18; 3:14-17; 4:4-6 

f) 1. Solunjanima 1:2-5 

g) 2. Solunjanima 2:13 
h) Tit 3:4-6 

4. Petar- 1. Petrova 1:2 

5. Juda-st. 20-21 
Trojstvo je sakriveno u SZ 

1. Bozije ime se koristi u mnozini 

a) Elohim je u mnozini, ali je imenica Bog uvek u jednini 

b) "Mi" u Post 1:26-27; 3:22; 11:7 

c) " Jedan" u ''Sema Jisrael - Cuj Izraele" u Pnz 6:4, ali i u Post 
2:24; Jez 37:17 

2. Gospodnji andeli kao vidljivi predstavnici Boziji 

a) Postanje 16:7-13; 22:11-15; 31:11,13; 48:15-16 
b)Izlazak 3:2,4; 13:21; 14:19 
c)Sudija 2:1; 6:22-23; 13:3-22 

d) Zaharija 3:1-2 



315 



22,17-19 Otkrivenje 21-22 

3. Bog i Duh su odvojeni, Post 1:1-2; Ps 104:30; Isa 63:9-11; Jez 
37:13-14 

4. Bog(Jahve) iMesija(Adon) su odvojeni Ps 45:6-7; 110:1; Zeh 
2:8-11; 10:9-12 

5. Mesija i Duh su odvojeni, Zah 12:10 

6. Spomen sve Trojice, Isa 48:16; 61:1 

Hristovo bozanstvo i osobnost Duha su cinili velike probleme u 
verovanju prvih monoteistickih ucitelja: 

1. Tertulijan je tvrdio da je Sin podreden Ocu. 

2. Origen je i Sina i Duha podredivao (subordinacija) Ocu. 

3. Arije je poricao bozanstvo i Sina i Duha. 

4. Monarhianisti su naucavah postepenu Boziju objavu. 
Dakle, ucenje o Trojici ima svoj istorijski razvoj, ah sasvim zasnovan 

na Pismu: 

1. Potpuno Hristovo bozanstvo, ravno u casti sa Ocevim je 325. 
potvrdeno na saboru u Nikeji. 

2. Potpuno bozanstvo Duha Svetog, ravno u casti i slavi sa 
Ocem i Sinom je potvrdeno na saboru u Konstantinopolju 381. 
god. 

3. Avgustin sasvim prihvata ucenje o Trojici u svom delu De 
Trinitate. 

Istina o Svetoj Trojici nas uvodi u nedokucivu tajnu. Ipak, NZ jasno 
potvrduje da su Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh tri osobe jednog 
bozanstva. 

18 "Upozoravam svakog ko slusa prorocke red ove knjige: Doda 
li im ko nesto, tome ce Bog dodati zla zapisana u ovoj knjizi. 19 A 
oduzme li ko nesto od red ove prorocke knjige, Bog ce oduzeti 
njegov deo od Drveta zivota i od svetog grada, o kojima je 
napisano u ovoj knjizi". 

Otk 22:18-19 

22:18-19 MisH se i na prvobitne primaoce knjige i na sve ostale 
citaoce. Upozorenja u samom svetom tekstu su uobicajena literalna 

316 



Otkrivenje 21-22 22,20-21 

praksa SZ. Citaoci i slusaoci ne smeju olako da uzmu Boziju Rec (Pnz 4:2; 
12:32). Nije rec o doslovnosti, vec o tipicnom istocnjackom naglasavanju 
vaznosti neke poruke. Ovo nije poruka pisaru, citacu ili tumacu teksta - 
onima koji strepe dok tragaju za Bozijom voljom -vec je poruka laznim 
uciteljima koji cerece Boziju Rec (Irinije, "Protiv Jeretika", 30:12). Ovde 
posebno mislimo na pravilo: Sveti tekst ne ide sam protiv sebe. Niko ne 
moze da na osnovu jednog stiha sacini doktrinu koja je u sukobu sa 
ostatkom Svetog pisma. 

20 "Onaj koji prenosi ovo svedocanstvo, kaze: "Da, dolazim 
ubrzo!" 

Amin! Dodi, Gospode Isuse"! 

Otk 22:20 

22:20 "Da, dolazim ubrzo!" Neposrednost kraja, Bozijeg dolaska i 
suda je okosnica i jevrejske i hriscanske apokaliptike. Istu temu imamo u 
Mt 13:34-36; 24:43; 25:1-13; Lk 12:29; 1 Sol 5:2,4; 2 Pet 3:10. Posle tolikih 
vekova odlaganja Dolaska, ocigledno je da ovaj poziv valja shvatiti u 
sustinskom, egzistencijalnom, a ne u vremenskom smislu. Nas Gospod 
dolazi - budimo spremni! 

"Dodi, Gospode Isuse" Aramejska fraza, Maranata (1 Kor 16:22). 
Nekoliko je tumacenja: (1) ako je maranata, onda je znacenje 
"Gospod dolazi"; (2) ako je marana ta, onda je znacenje "Dodi, 
Gospode Isuse". Mislim da je prvo resenje blize kontesktu. Didahe 
(10:6) kazuje da se ovim povikom, u apostolska vremena zavrsavalo 
uzimanje Vecere Gospodnje. 

21 "Milost Gospoda Isusa neka bude sa svima. Amin". 

Otk 22:21 

22:21 Ove reci sazimaju svu nadu progonjenih vernika onog doba, 
ali i svakog narastaja hriscana bilo kada i bilo gde! 



317 



22,21 Otkrivenje 2 1-22 

Predlozi za razgovor 

1. Da li hriscani odlaze u nebo ili nebo dolazi na ociscenu 
zemlju? 

2. U kom je odnosu stih 21:3 prema imenu Emanuilo? 

3. Zasto u novom Jerusalimu nema hrama (21:22)? 

4. Ko su narodi pomenuti u 21:24? 

5. Kako mozemo da "drzimo" reci ovog prorostva (22:7)? 

6. Kako na nebu zli mogu da budu izvan grada (22:15)? 

7. Zasto je st. 17 vazan? 

8. Da li Isa 22:18-19 moze da se shvati doslovno? Da li vernici 
koji pogresno tumace Otkrivenje gube vecni zivot? 

9. Tri puta se u ovom poglavlju ponavlja fraza "Evo, dolazim 
ubrzo" (st. 7,12,20). Kako da je shvatimo u svetlu protekla dva 
hiljadugoda? 



318