(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Bogatstvo i ubotvo : Velepjesan u 30 pjevanjah"

\he 



/ohn 64nne Zdunic 




Croatian Collection 



UNIVERSITY OF TORONTO LIBRARIES 



d 



-cv-o- 






DRA. JEROLIMA KAVANJINA 



VLASTELINA SPIJBTSKOO I TEOGIRSKOGA 



IVO 1 UBOŽTVO. 



VKLEPJEiAl 



U 30 PJEVANJAH 




-ev-D- 









Llt «avoo Jul Kuhn a irS*l TebU 



■inim mmm 

Bodjen oko 1640 1 1714. 



DRA. JEROLIMA KAVANJINA 

VLASTELINA SMJBTSKOG I TROGIRSKOGA 




Tf 



Džn 



YELEPJE§A1 

U 30 PJEVANJAH. 



IZDANA TROŠKOM 



mwk imn ctmijuim 



BISKUPA DJAKOVAGKOGA. 



sOO- 



U ZAGEEBU. 

NARODNA TISKARNICA DRA. LJUDEVITA GAJA. 
186 1. 



I JM 



■ 



fl ¥ ,1, >3k \f «LJ. LI, ;I |; ^f 



I 




* * * - 



*> * . ' . 





















ŽIVOT 

JEROLIMA KAVANJINA. 



*vd davna slovjaše grad Spljet umjetnim pjesničtvom hrvatskim, koje se 
uprav i porodi u tome središtu stare hrvatske slave. Mnogi pjesnici spljetski 
poznatieh i nepoznatieh imenah, natjecavahu se umno tečajem dugieh vie- 
kovab s pjesnici inieh gradovah i otokah dalmatiriskieh. 

Pa ako su i živili pod gospodstvom tudje vlade i tuđjega duha; 
znali su ipak muževnom voljom i postojanim oduševljenjem sačuvati vazda 
hrvatski jezik praotacah svojih, ražplodjivajući u svom narodu ljubav k 
narodnoj prosvjeti i knjizi, takodjer u ono doba, kad je krilati lav mle- 
tački svaki duševni napredak svojih dalmatinskieh podložnikah postojano 
priečio tim, što je malo koju poveću gradsku, a još manje seosku učionu 
podupirao, kamo li da je samo jednu tiskarnu u kojem god gradu Dal- 
macije utemeljiti dozvolio; u ono vrieme, kad je dapače izza grozne 
trešnje isti slavni grad Dubrovnik, jedini promicatelj duševnoga razvitka 
naroda svoga, iznemogo i narodnu knjigu u svojoj nevolji zanemario. 
A ovoj dobi pripada i naš Kavanjin. 

Plemićka porodica Kavanjinah, u staro doba zvana Caballini, doseli 
se u Spljet iz Italie. Castrazzone, blizu mjesta Sala, na krasnom jezeru 
Garde, biase prastaro sjedalište njezino. Svoje plemstvo zadobi ista po- 
rodica jur u vrieme krstonosnieh ratovah, u kojih vojevahu slavno predji 
našega pjesnika za krst i za vjeru. U sbirci riedkoga oružja i starieh bar- 
jakah, što ih potomstvo našega pjesnika po tankoj krvi, u sv. Ivanu na 
otoku Braču jošte sada čuva, nalazi se više komadah iz vremena onieh 
ratovali. 

Jerolim Kavanjin, rodio se u Spljetu oko godine 1640. Njegov 
otac Marko, vlastelin spljetski, proslavio se kao vješti slikar, bivši učenik 
slavnoga Matije Pončuna Spljetjanina. Prve nauke dobi Jerolim u 
Spljetu. Od svojih uČiteljah spominje sam njekoga Don Valeria priman- 
cira spljetskoga. (Pjevanje VI. kitica 126). Radi višjih naukah ode na 
sveučilište u Padovu, gdje u ono doba biaše podupravitelj i sindik pra- 
voslovacah (Pro-Rector et Svndicus Juristarum) učeni Dalmatinac Matija 



IV 

Tetta iz Šibenika, a podupravitelj i sinđik manjih učionah (Artistarum) 
učeni Dalmatinac Innocencio de Terzis (Terzić iz Liše?). Godine 1669. 
položi naš Jerolim sjajnim uspjehom izpit o doktorstvu svega prava, Što mu 
bješe posvjedoceno od strane poglavarstva osobitom poveljom, krasno pi- 
sanom na pergameni i urešenom sa dobro izradjenom slikom istoga Je- 
rolima, po kojoj je snimljena slika, što resi ovu knjigu. Izvorna po- 
velja Čuva se u Spljetu kod porodice Kaugrosović-Kavanjini. 

Vrativ se u svoju otacbinu, bavio se njeko vrieme u Zadru, gdje 
se inadio na tamošnjoj mudroskupi (gimnaziji?) s Jakovom Ferrariem 
učiteljem prava, kako o tom sam (Pjev. VIII. kit. 136) svjedoči. U tom 
gradu imao je i prijatelje mladosti svoje : parca Matačića, učitelja Pala- 
či ina i dva brata Pellegrina, o kojih govori u Pjev. IX. kit. 7 i 8. 

Nastaniv se u rodnom svćm gradu Spljetu, postane kao veoma 
vješti pravoznanac, parcem , to jest odvjetnikom nadbiskupa spljetskoga, 
koju Čast obnašao je mnogo godinah. Čini se, da je bio u Spljetu ta- 
kodjer povišen na čast starijega sudca gradskoga, dočim u Pjev. V. kit. 
136 ovako pjeva : 

,,U gospodsko vieće uveden 

Po dobroti moih gradjana', 

Cesto u niiesto bih useden 

Stariega pudca obrana, 

Poglavica da privlada 

Parvostolna rodna grada." — 

Grad Trogir imenova ga takodjer svojim vlastelinom. Tu je imao 
i vriedne prijatelje bratju Andriaše (de Andreis*) Jakova, FranuiTomu. 

Jur u svojoj mladosti bavio se Jerolim pjesniČtvom hrvatskim, 
pjevao je, po nagovaranju svoga prijatelja kneza Fundre, o Ljubavi ; ali 
ljuba njegova biaše kamena prema njemu, te s toga padoše krila njegovu 
Kupidi, kako što sam izpovieda u Pjev. IX. kit. 35. Pisao je takodjer o 
nestavnoj sreći, od naslade častih, o boju itd. Nu radi toga tužio| se je u 
svojoj starosti, što mu je duh njegda zaniela taština. Ovi njegovi mla- 
dosni spisi propali su žalibože sasvime. 

Čini se, da je po običaju onoga vremena, isto tako kao što perom, 
znao vladati i mačem, jer kaže u Pjev. V. kit. 163, da je vidio svojim 
okom boj s Turci kod Novoga (Castelnuovo) , kojemu prisutstvova 
(g. 1687.) njegov pašanac Jovo Alberti, kapetan spljetskih gradjanah, 
koji je imao za ženu Jerolimovu sestru Domu. 

Nu bio je takodjer u duhu onoga vremena muž veoma pobožan, iz 
Čistoga i pođpunoga uvjerenja, što jasno svjedoče njegova zaostavša djela. 



*) Od prastare ove trogirske porodice, preseli se jedna grana u Bini, gdjeno je 
sada kardinal de Andreis slavni potomak njezin. 






V 

Kao pravi pobožnjak prisutstvova g. 1681. velikoj svetćanosti crkvenoj u 
Trogiru, koja se slavila prilikom prenašanja ticla sv. Ivana biskupa tro- 
girskoga, kojega život vrli prijatelj Jarolimov, Ivan Kanavelić-Korčulanin 
toli umno opjeva. 

Pod svoju starost odrekne se svojih prvaŠnjih Častih, metne na 
stranu sve parbe, krene ledja gradu i gradskomu životu, te se odputi na 
selo, u tišinu i u slobodu : „kralj budući u svojoj hiži a , kako s&m veli 
(Pjev. V. kit. 124). 

Sto ga na taj samotni život prisili, o tom pripovieda opet sdm 
u svom pjevanju. (Pjev. V. kit. 125 — 151). 

Izgubivši svoju prvu ženu Maru, kćer Franje Filipovića, nazva- 
noga takodjer de Filipis, ote mu smrt do skora tri sina i četvero brat je : 
Petra, koji kao kapetan varošanah spljetskih pade kod Visokoga u 
bitci s Turci, dne 13. lipnja 1657. Franju, vlastelina spljetskoga; 
Josipa, koji se g. 1660. spominje kao kanonik i obćeniti parbenik du- 
hovnih parbah (Causarum auđitor generalis) ; a Jerolim veli o njem, da 
je bio i namjestnik prabiskupa; (Pjev. V. kit. 135) te napokon Šimuna, 
koji g. 1699. kao biskup trogirski umre. 

Oženiv se po drugiput sa sestrom kneza Ivana Markića, ostade po 
smrti svoje bratje i sinovah sdni I njome i s jednom kćerju Sabom ili 
Elisavetom, budući da je drugu kćer Marietu udao bio za kneza i viteza 
Kanajeta, zapovjednika pješakab, (Pjev. V. kit. 140) doČim mu i je- 
dina ostavŠa kćer Saba, najbolja prijateljica Ante, kćeri kneza Ja- 
kova Andriaša, biaše već zaručena za Nikolu Kaugrosovića (Capo- 
grosso). 

U samoći i tišini seoskoj, sjedeći medju knjigami, a baveći se 
kadikad i poljodjelstvom, te obradjivanjem svoga vrta (Pjev. V. kit. 
117 —118) izumi on najveće pjesničko djelo, stoga imamo na hrvatskom 
jeziku, te mu dade sliedeći naslov: 

„Povist vangelska bogatoga, a nesrećna Epulouna, i ubogoga a če- 
stita Lazara, iliti od štete bogastva a koristi ubožtva, velopjesna gospo- 
dina Jerolima Kavanjina, vlastelina splitskoga i trogirskoga, prigodno raz- 
diljena u triest pievanjah, s onizima, ka" odstupno odašavši od poglavitoga 
cilja, stegnut od ljubavi, hoti pisati začinjajući od svoje otačbine dalma- 
tinske, i od svieh inieh daržava, kralja i višieh ljudih iliriskih. Složenje 
korisno svakom čoeku našega naroda, toliko svitovnomu, koliko duhov 
nomu, za ukloniti se od zla, a moć sliditi dobro za spasenje duša." 

Ova velopjesna, kako ju sam Jerolim nazva, ima u tridesjt velikih 
pjevanjah ukupno 5443 kitice, a 32.658 stihovah. Ja sam njezin naslov- 
pokratio, nazvavši ju: „Bogatstvo i ubožtvo*, budući da se oko ta dva 
predmeta kretje sav sadržaj ogromne ove pjesme. 

Iz sadržaja pjesme vidimo, da se je naš pjesnik, osim pravoznanstva, 
bavio takodjer bogoslovjem, zvjezdoslovjem, siloslovjem, a najradje po- 



VI 

vjestnicom. Ove znanosti predstavi on prvi izmedju hrvatskih pjesnikah 
narodn svomu u lahkoj odori pjesničkoj, te progovori kadikad o najtamnijih 
i najtežih predmetih ovieh znanostih tolikom lahkostju i jasnostjn, da se 
čovjek doista ne samo okretnosti i hujnosti njegova jezika, nego i umnomu 
dohvatu, kao i svestranomu znanju diviti može. Pa ako mu baš jezik i 
slog nije vazda pravilan ; da, kadikad uprav i nenaravan ; ako se glede 
metrike dubrovačkim boljim pjesnikom ni s daleka približio nije, ako je 
glede srodstva opjevanih predmetah Čestoputah sliedio slavne pjesnike do- 
mače i talijanske, kao n. p. u opijevanju raja i pakla, neumrloga Danta : to je 
ipak bogatstvom riečih i mislih nadvladao mnoge pjesnike naroda svoga. 

Kolikom vatrom ljubio je sav narod slavenski, a nada sve otač- 
binu svoju Dalmaciju, pokazuje nam sadržaj Pjevanja 6 do 17 rečene 
pjesme. Poznajući povjestnicu svieh granah slavenskih , i pjevajući o 
najslavnijih junacih i kraljevih naroda slavenskoga, progovori pjesnič- 
kim uzletom o Pjevanju XIII. o Ivanu Sob ješkom i Petru velikom, ta- 
dašnjih najvećih zviezdah na obzorju slavenskom, a suvremenicih svojih. 

U Dalmaciji neima pako grada, ni porodice, ni malo zaslužnoga 
muža, kojega on u rečenoj svojoj pjesmi nebi bio spomenuo. Tu ima 
imenah i djelah svetacah i pobožnjakah, biskupah i redovnikah, kraljevah 
i vitezovah, umjetnikab, a najpače književnikah, pa međju njimi i takovih, 
koji nam do sada nebiahu poznani ni po imenu, kamo li po cijelih. 

Kako u svom Pjevanju VII. kit. 164 sam izpovieda, umoli on sve 
daljne spisatelje hrvatske, da mu pošalju Što su napisali ili složili, Čim veli : 

„A koji jos od nas dalje 
Sto narodu svom' složiše, 
Nje umolih, da tu šalje, 
]\ek i Harvat pop sto vtše 
S njih bi znao, za spasiti 
Sebe, i puke i obiti.« - 

Ali čini se, da mu ovo nije sasvim za rukom pošlo; jer se na više 
miesfah tuži, da od jednoga ili drugoga grada i književnika nije dobio 
umoljeuih razjasnjenjah, ni odgovorah. 

Po svoj prilici biaše naš Jerolim i glavni povodnik velike idee, koja 
se početkom 18. vieka u gradu Spljetu porodi, a tek ovieh danah, izza 
poldrugoga stoljetja, u Zagrebu uzkrisi i oživotvori, — idee naime ute 
meljenja jugoslavenske akademije, koju tada akademijom ilirskom 
iliti slovinskom nazvaše. 

Ovoj akademiji biase, ako ne početnik, a to predsjeduik, veleučeni 
knez Ivan Petar Markić, vlastelin spljetski, svak našega Jerolima; jer je 
ovaj imao za drugu ženu, sestru istoga Markića. Sva je dakle prilika, 
da je naš Jerolim sa svojom sveslavenskom Ijubavju bio glavni poticatelj 
i promicatelj uzvišene idee glede utemeljenja akademije jugoslavenske, 



VII 

koja je jur g. 1704. u Spljetu obstojala, kako nam to gorespomenuti 
Markić (Marchi) u predgovoru svoga djela: „Misli karstjanske za svaki 
dan od miseca", tiskanog u Mletcih 1704. n 16. sljedećitni riečmi po 
svjedoči: „Nenahodim, da se može bolje uzgojiti i liplje uresiti ovi jezik 
s izvarsnimi načini od besidjenja, niti veće prnditi dušam virnikov i ne- 
virnikov, nego prinešenjem od dobrih duhovnih knjig iz inih jezikov u 
ovi naš slovinski. Na tu plemenitu svarim sastavila se jest u ovomu na 
semu gradu, u kojemu najizvarsnije slovinske beside izgovaraju se, A k » 
demia Illyrica, iliti vam slo vinska; ova po načinu mladjahnoga 
stabla, ako bude zalivana s pričinjenim znojem od ljudih učenih i pomnji- 
vih, podati će na svoje vrime mirisno i ugodno voće." — 

Ali akademija ova neurodi žalibože nikako vim mirisnim voćem; jer 
osim dviuh trinh knjižicah duhovnih, neugleda biela svieta njezinom pomnjom 
nikakovo poveće znanstveno djelo, te tako istom što se porodi, pade pri 
pomanjkanju sredstvah i gojiteljah, zagušena težkimi tadašnjimi okol- 
nostmi, u mrtvilo zabitnosti; dok ju onaj isti veliki muž, kojega troškom 
na svjetlo izlazi, i ova pjesma prvoga promicatelja iste idee, velikodušnim 
požrtvovanjem svojim, ovieh danah opet u život neuvede. 

Veliko domoljubje svoje pokaza naš pjesnik i onom žestinom, kojom 
se uzprotivi mnienju njekieh inostranacah, da sried naroda našega neznanstvo 
(neum) sjedi (Pjev. IX. kit. 44), onom istinom, kojom pravedno kori griehe. 
suvremenih zemljakah svojih, a medju njimi i opaku ljubav prama tudjim 
običajem i prama tudjoj nošnji, o čem u Pjev. IX. kit. 171 ovako pjeva: 

Sviet je otišo na opako, 
Harvat žive jurve memški, . . 

A gardije što 'e tu tako, ' *■ 

Žene niužki, muzi ženski, 
I u franački način nose 
Ženski oborac, ženske kose", — 

onom nadalje srdžbom, kojom pobija Ivana Lučića, što je pisao proti 
arcidjakonu Tomi i Marku Maruliću, sljedeći u svojoj povjestuici inostrane 
pisce (Pjev. VIII. kit. 30 — 71); onom napokon svetom vatrom, kojom slavi 
slovinsku misu (Pjev. VI. kit. 73) i slovinski jezik u crkvi, kojim jezi- 
kom služilo se u njegovo doba medju trideset i šest izvanjskih župah 
arcibiskupije spljetske, dvadeset i osam župah, doČim je samo osam osta- 
lieh rabilo latinski jezik, kako to tadašnji arcibiskup Stjepan Cosmi, u 
svojih naredbah zbora crkvenoga, poglavju XXIV. posvjedoči. 

Pokraj mnogih prijateljah, medju kojimi, osim gore navedenih, spo- 
minje: Karamana, Ardelli-a della Bella; Draga, biskupa barskog-a; Jeru 
Olimpića i Petra Marulića itd., imao je i dosta neprijatelj ah, osobito na 
otoku Bracu, proti kojim se gorko tuži na svrbi pjevanja osmoga. 

Osim svoje velepjesni ostavi naš" Jerolim u rukopisu talijanski pi- 
sanu historiČku razpravu o rodnom svom gradu Spljetu i o crkvi spljet- 



vin 

skoj, koja se pod naslovom : „Informazione circa Spalato e la chiesa me- 
tropolitana", nalazi u Spljetu kod kneza Ivana Kaugrosovića-Kavanjina, 
potomka Sabe, kćeri Jerolimove. 

Kod istoga kneza Ivana Kaugrosovića nalazio se i jedini rukopis vele- 
pjesni Jerolimove, o kojem ponajprije kanonik Mate Santić u Zori Dal- 
matinskoj, zatiem otac J. F. Jukić* Banjalučanin u Danici 1853. str. 75 i 79, 
a napokon g. Prof. Mate IvČević u posebnoj knjižici g. 1853. u Zadru 
izdanoj, na kratko progovorise. Po ovom prem manjkavom rukopisu, pre- 
danom po rečenom g. knezu godine 1854. piscu ovoga životopisa, tiskana 
je ista velepjesan 

Da je istu ovu ogromnu pjesan pisao pod svoju starost, svjedoči 
on sam na više miestali, a međju ostalimi pjeva u Pjev. XVII. kit, 8 — 10 
ovako : 

„Tromo 'e pero, bieli prami, Sada mi su težje misli 

Ni'e ih carnom od razblude Prišastnega od spasenja, 

Marčit veće, al si lami Smart je blizu, barž' su prišli 

Ogariti vojske hude, I vremena razčinjenja, 

Neka od boja i od ljubavi Rad bih moć riet istinito, 

Snažnie i hitrie pero pravi. Da se harvah hrabrenito. 

Ja sam skaršio trieske davne, Da seljanstvo izpunio sam, 

I razdario bdenja mlada, I ležanje ne opako, 

U kih pisah od nestavne A da vieru sahranio sam 

Sreće, častih od naslada'. Šarcem, dielom, ako i mlako, 

Ter se bolim, da izmine, Zato da ufam krunu opravde 

Zani i mene duh taštine. Na dan veli božje pravde." — 

I doista, on je svoje poslanstvo izpunio kao domoljub i pjesnik, 
hrvao se hrabrenito, težao ne opako, sahranio vjeru srdcem i djelom, te 
zaslužio ufanu krunu opravde i slave već prije smrti svoje, kojoj se je 
toli skoro nadao, a skoro i dočekao. 

Dne 14. studenoga 1714. umre u Spljetu i bude pokopan u porodičnoj 
raki crkve Otacab sv. Franje, ležeće u velikom zagrađju (Borgo grande). 

Nakon sebe ostavi svoju kćer Sabu, udatu za kneza Nikolu Kau- 
grosovića (Capogrosso), koi s imutkom svoga tasta primi uz prezime 
svoje porodice takodjer drugo svojega tasta, te ovo ime kao Častnu i slavnu 
baštinu prenese na svoje potomke. 



Ivan Kukuljevlo Sakcinski 



IX 



JEZIK 

JEROUMA KAVANJINA. 



Vaskolik naš jezik slovinski (iz: ilirski) iliti jugoslavjanski (zz: jugo- 
slavenski), nalazeći se u trokutnorne prostoru zemaljskom izmedju Du- 
naja, Cernoga i jadranskoga (sinjega) mora razdjeljuje se narodopisno 
'ethnografijski) na četiri glavne grane: 

a) na RaJ-kavsku t. j. slovensku u Štajerskoj, Kranjskoj, Koruš- 
koj , Hervatskoj (izmedju Save i Drave iliti u tako nazvanoj gornjoj 
Slavonii) i u zapadnoj Ugarskoj, naime u županii mošonjskoj, gjurskoj, 
soprunskoj, pozunskoj zeleznoj , šomodjskoj i saladskoj. Grana ova dobi 
ime fcaj-kavsko od zaimena upitnoga (pronomen interrogativum) ka]? 
(=ča? ili sta = što?) 

b) na ca-kavsku iliti primorsko -hervatsku, koja se pocimlje od 
rieke Kupe (Colapis, Kulpa), pa se proteže prama jugo -zapadu izmedju 
rieke Korane od Karlovca (Karlstađt) i izmedju rieke Neretve (u Herce- 
govini) do sinjega iliti jadranskoga mora. Grana ova nazva se ča- 
kavskom od zaimena upitnoga ča ? 

Ova grana naroda i njegovo narječje jest višji stupanj razvitka i 
izobraženosti jezika slovenskoga iliti feaj-kavskoga, naznačenoga gore 
pod a). 

Narječje ča-kavsko slaže se s Kaj-kavskim obilnostju jednakih 
riečih, jednakih starinskih oblikah grammatičnih, običajnih izrekah i po- 
slovičan, te ponajviše starim akcentom iliti glasoudarom ; a razlikuje se 
od njega blagoglasniim i puniim samoglasnikom a mjesto e u tvaranju 
(formatio) i oblagoglašivanju riečih, n. p. rieči slovenske na dočetne 
slovke: cl, en, enj, er, es, ec, ek; orel, den, gladen, žedjen, ogenj, 
vjeter, dober, pes, oves, lonec, kotec, jarek, petek, kratek, tenek, 
sladek, krotek, itd. dočimaju ili sveršuju se u ča-kavskom narječju 
kao i u što-kavskom na: a\, an, anj, ar, as, ac, ak: oral, dan, 
gladan, žedan, oganj, vjetar, dobar, pas, ovas, lonac, kotac, jarak, 

** 






petak, kratak, tanak, sladak, krotak, itd. (Prispodobi moju „Slovnicu 
ilirsku" u Zagrebu 1854. str. 28.J 

c) na što-kavsku iliti hercegovačku, razvivŠu se sa zapado-juga 
prama sjeveru iliti ponajglavnie izmedju dviuh riekah: Neretve i Drine 
t.j. u Hercegovini i Bosni, a odavle prama iztoku preko granice serbske 
do rieke Morave, gdje već počimlje resavsko ili nabugarsko narječje, u 
mnogoj struci nalik našemu zagorskomu fcaj-kavskomu narječju. (Vidi 
„Srpski rječnik« Vuka Stefanovića u Beču 1818. str. XVI i XVII.) 

Što-kavsko iliti hercegovačko narječje (Vukom Stefano vičem Ka- 
radžićem, — kao što gori spomenusmo — tako prozvano) slaže se u 
obće sa ča-kavskim blagoglasnim samoglasnikom a, kako gori pod b) 
napomenusmo; a razlikuje se od njega ponajviše 

plrvo: prirastkom genitiva množt. broja muž., žen. i sred. spola I. 
i II. sklonitbe na doČetnu slovku ah, n. p. ča-kavski: stol -ih; muž: 
muž -ih (Genitiv mnozt. muž. spola sveršuje se u ča-kavskom pravilno 
na slovku ih); dobro: dobar; serdce: serd-ac; sedlo: sedal; zemlja: 
zemalj ; ovca : ovac ; tikva : tikav ; igla : igal ; kruška : krušak, itd. 

Sve ove i spodobne rieČi dobivaju u genit. mnoz. što-kavskoga 
narječja doČetak ali : stol-ah ili stol-ov-ah ; muž- ah ili muž-ev-ah; 
dobar- ah, serdac-ah, njedar-ah, sedal -ah, zemalj -ah, ovac -ah, 
tikav- ah, igal -ah, krušak -ah, itd. (Prispodobi moju „Slovnicu ilir- 
sku 11 u Zagrebu 1854. str. 29.) 

drugo: razlikuje se što-kavsko narječje od ča-kavskoga ponaj- 
više pomicanjem iliti skakanjem akcenta iliti glasoudara u dvo- i više- 
slovČanih rieČih sa posljednje ili predposljednje slovke uviek za jednu 
(a kadkada i za dvie slovke) natrag*, n. p. sljedeće izreke ča- 
kavskim akcentom: 

Sluga veli, da je voda dobra, ali da je vino bdije od vode, — 
izgovara što-kavac ovako: 

Sluga veli, da je vođa dobra, ali da je vino b51je od vode. 
(Vidi r Slovnicu hlrvatsku" Aut. Mažuranića, u Zagrebu 1859. §. 36. 
Prispodobi nadalje iste slovnice bervatske §. 51 : 3. str. 23. — i moje 
„slovnice ilir. u §. 7. : 6. i 7. na str. 33—36.); 

tretje: ča-kavsko je narječje i-kavsko, ašto-kavsko — hercego- 
vačko pretežnije je-kavsko, n. p. ča-kavsko: misto, mira, vira, lip, 
HpŠi, vidi ti, letiti, — izgovara se hercegovačkim i sada primljenim 
li uji /.cvili m hh'vatsko - serbskim narječjem: mjesto, mjera, vjera, 
liep ili lijep, ljepši, vidjeti, letjeti itd. 

d) na granu bugarsku iliti tračku (od zemlje stare Thracie), koja 
počimlje od rieke Morave u Serbii i pruža se prama jugu izmedju Ar- 
banaske (Albanie) i Grecie; a prama iztoku i sjeveru izmedju Dunaja i 
Clrnoga Mora. 

Grana ova jngoslavjanska broji do četiri (4) miliuna duSah. 



XI 

U bečkih novinali: „Beilage zam Morgenblatte der Wiener Zeitung" 
od 20. Studenoga (November) 1849 stoje pod člankom : „III. Die Donau- 
Volker" — o Bugarih izmedju ostaloga sljedeće znamenite rieČi: „Die 
Bulgaren, ein uraltes slavisches Volk. Sie sind die Hauptschiffer auf 
der untern Donau nnd die thatigsten Kaufleute auf der grossen Strasse 
von Constantinopel zur Donaumiindung, so wie aucb auf der Halfte der 
grossen Karawanenstrasse von Constantinopel nacb Serbien und Belgrad." 

Pav. Jos. Safarik veli u svojem za Slavjanstvo veoma važnom djelu : 
w Slowansky Narodopis" — w Praze 1842. §. 12. str. 41: „Sidla 
Bulbarflw prostiraji se po wetŠi eastce dfewni Moesie, Thracie i Macedo- 
nie čili nyni tak nazwane Rumelie we statu tureckćm," t. j. Sedišta Bul- 
garab prostiru se po većjoj česti stare Moesie, Thracie i Macedonie ili po 
sada tako nazvanoj Rumeliji u deržavi Turskoj. 

Bugarab imade i u Banatu, u temešskoj županii, tri naselbine: Mo- 
doš, Bešenovo i Vinga. Ova posljednja naselbina jest njihovo glavno 
mjesto i broji do 4 (četiri) tisuće đušah. Oni se sami zovu Pavlićani, 
od Pavla vladike, koi ih je ovamo doveo. 

Obilježja staroga bugarskoga iliti cerkveno-slavjanskoga jezika i da- 
našnjih narječjah navodi Safarik u gori spomenutome djelu ^Narodopis 
slowansky u §. 11. i 12. potanko. 

Mi ćemo ovdje samo u kratko njeke razlike izmedju sadašnjih raz- 
rječjab bugarskih i gori pod a, b, c spomenutih narječjah jugoslavjanskih 
navesti. 

Bugarsko narječje razlikuje se od ostalih narječjah jugoslav. naj- 
više time, što je po primjeru inostranacah, naime Gerkah, Arbanasab, 
Vlahab i Turakah poprimilo spolnik (articulus, das Geschlechtswort). Pri- 
spodobi moju „slovnicu ilir." §. 29. : 2. str. 166. Time je ono veoma 
osiromašilo ; jer je sklonitbu riečih izgubilo. 

Slušajmo, što o tome bratja Miladinovci, Dimitria i Konstantin, u 
svojoj uprav ovo đanah ovdje troškom veleblagodarnoga preuzviŠenoga 
gospodina biskupa Jos. Jurja Strosmajera izišavšoj knjizi: „Bul- 
garski narodni pjesni" (=B*JrapCKH Hap04HH UtCHH) v Zagreb v 
knjigopečatnica - ta na A. Jakića 1861. u vel. 8. str. VIII i 542. na 
str. V. govore: 

„'LieHS oxb MfciiiKH-OT'b po^ ct ynoTpe6BHT"B : sti, aTt, 
o, oi"B. C/fc ynoTpe6Bar& 1) xrb — no Kpafi 4ynaBCKH-Te 
arECTa 40 T*pHOBCKO ; 2) ara — no Kpafi Ba.iKaHCKH-Te ceBepmi 
CTispHH ; 3) a — Ha o6e-Te di&pHH ote EajKaH-OTS, oco6eHO bo 
Tpania; 4) o — 041 CepecKO, AOxoj&eew,em> 40 KyKyniKO, no 

4»J5KHHa-Ta 04 P04HnH 40 CaMOKOBCKO, (Co*ificKO) h ct H3B&p- 

tbhtb 40 ceBepHH-Te cT»pHH ot"b MaKe4oma ; 5) on — Ha'cH-ie 



xn 

4pyrn 3ana4HH cTffipmi, KaKO 0xpn4CK0, IlpujencKo, Bhtojcko. 

MhOJK. *MC,IO 04 Mi&IIIKH-OTI H 3KeHCKH-0T r b p04'& Te (BO 'CH-Te 3a- 

na4HH CTđipHH), a Tt (Tie) HJIH TH (BO BOCTOMHH-Te)" t. j. Član 

ili spolnik upotrebljuje se za mužki rod ili spol *ftT (=at ili ont polj- 
ski), at, o, ili ot. Upotrebljuje se 

1) /ftT (at ili ut) u Podunavlju do Turnova (T/Krnovskoga) ; 2) at — 
uz Balkanske sjeverne strane ; 3) a — uz obje strane Balkana, osobito u 
Trakii; 4) o — od Sereska do Kukuška, dužinom od Rodipi do Samo- 
kova (do Sofije) i proteže se do sjevernih stranah Makedonije ; 5) ot — 
na inih zapadnih stranah, naime na Ohridskom, Prilepskom i Bitolskom. 
Za množtveni broj mužkoga i ženskoga spola te (u zapadnih stranah), a 
tje (tije) ili ti (u iztocnih). 

U ostalom imađe bugarsko narječje mnogih slovniČkih oblikah, koji 
se slažu sa jkaj-kavskim narječjem, n. p. venec, gorec, oreh, orel, 
raven, rađosen, veren, itđ. ; imade njekih, koji se slažu sa poljskim, 
naime /ft=:a, madar (mađrv)— mudar; maka (meka) = muka; raka 
(reka)z=ruka, itđ.; zatim *1iz=ja: mljako (=:mlieko) ; njašto (=z 
nješto), čoljak (zz: čovjek) itđ.; u njekojih oblicih slaže se sa ruskim 
n. p. u zaimenu go=ga (m. njega); zatim u blagoglasju : so, vo (m. sa, 
vazzu) — a ponajviše, sto se obilja rieČih tiče, slaže se sa Čakavskim 
i štokavskim narječjem. JoŠ njekoja o obilježju bugarskoga narječja 
(vidi u mojoj „slovnici ilir.* §. 5 : 4. str. 22 i 23.) 

I to je sve kao kratak pregled jugoslavjanskih narječjah, što mi 
se je potrebito učinilo, da se navede, kako bi se pobliz je s jezikom na- 
šega Jerolima Kavanjina upoznali. 

Budući sam ja dolje podpisani, na prošnju presvietloga g. Ivana 
Kukuljevica, pomaganje izpravljanja tiskarskih pogrešakah u djelu našega 
Kavanjina, a naime drugu korrekturu primio, to mi je priliku pružilo, 
da ovdje o jeziku jugoslavjanskom u obće, a o jeziku Kavanjinovu i 
njegovu rukopisu njekoliko riečih prosborim. 

Jezik Kavanjinov jest izvorno i ponajglavnie ca-kavsko narječje, 
kao što smo o njem gori pod b) obilnie razložili. Naš najstarii pjesnik, 
za kojega do sada znamo, jest Marko Marulić* Spljetjanin, kao i Kavanjin. 
Onaj se rodio god. 1450, — a ovaj 1640: dakle je ovaj gotovo za dvie 
stotine gođinah mlađji. Onaj veli u predgovoru svoje Judite, da je pje- 
vao po običaju starih zaČinjav&c fzaČinjaldcah ili pjesnikah) hervatskih, 
za koje mi danas jošte ništa neznamo; a ovaj je već izim svojega pred- 
Šastnika sugradjanina imao primjeran dosta u dubrovačkih i inieh hervat- 
skih pjesnikah, za koje mi znamo, kao : Mavra Vetranića, Gjoru i Marina 
Daržića, Hanibala Lučića, Andriu Cubranovića, Dinka Ranjinu, Siska 
Minčetića, Petra Hektorovića, Nikolu NaljeŠkovića, Dinka Zlatarića, Ivana 



xm 

Franjina Gundulića i svoje suvremenike: Jona, Jakova i Gjora Palmo- 
tića, Ivana Bunića, Vladislava Minčetića, Petra Kanavelića i ostale. 

Premda je na§ Kavanjin uz svoje Čakavsko narječje primio i što- 
kavsko; to mu se ipak imamo veoma Čuditi, da se je uz tako sjajne 
primjere, kao sto su Ivan Franjin Gundulić, Jon i Jakov Palmotič, Bu- 
nić, MinČetić i Kanavelić, ponajviše prideržavao svojega predšastnika i 
sugradjanina Marka Marulića. 

Mi smo, koliko biaše moguće — to se mora iskreno izpovjediti — 
radi dosljednosti mnoge i u ie pretvorili. Tako smo i mnoge oče- 
vidne i manje snosne čakavstine izmjenili, n. p. u pjevanju 29. kitici 24. 
stoji u rukopisu ovako : 

„Sve, sto t rečen, istine su, 
Viri nie šta naknaditi, 
Sto novaci s nova miesu 
Od mec, ko se hoć shraniti, 
Oporučie duojet ima, 
A sam meštar po srid Rima." 
Sto se načina pisanja tiče, to se mora reći, da smo to djelo sa- 
svime pretvorili, Čitljiviim, i na koliko uzmogosmo — ukusniim i razura- 
ljiviim ga učinili to organiČnim našim načinom pisanja, to grammatiČnim i 
inim znanjem, to napokon interpunktacijom. 

Tako isto u pjevanju 29. kitici 35. stoji u rukopisu ovako: 
T Nimu kogod u opianstvu, 
A s nikinmu ni razlike, itđ. 
Tako u istoga pjevanja kitici 36 : 
Svoje rike urilo živo, itd. 

U kitici 41 : :> r l 

Hoće u broju i u opijnstvu, itd. 

U kit. 49 : 
Svi sastavljajuć stablo opijeno, itd. 

U kit. 149 : 
Premda hižu i u Split iman, itd. 
Cesto se opet pismena c i z u rukopisu zamjenjuju. Tako u 

pjev. 29. kit. 85. stoji: 
„Vojnizi mu i vitezi, itd. 

U kit. 34 : 
Er ko nij' plav bez uladauza 
Bez vojuode ni hrabarstva, itd. 

U kit 27 : 
„RieČ priuoza angelskoga." 

Napokon nam valja, da ovdje, za bolje razumljenje ovoga djela, 
joste dvoje napomenem o: 



XIV 

Pervo: Što čakavci, kao ponjegda i kajkavci, u riečih, u kojih 
se zubni glasovi d i t, a njegda i jezični glas 1 , sa j pomekšuju, — 
rečene glasove pred ] rado izpustaju, n. p. meja m. medja; preja m. 
predja, vijen m. viđjen; rofen m. rodjen ; rofenje m. rodjenje ; viju 
in. vidja (= vidim); milosarje m. milosardje, itd. n. p. 
U pjev. 29. kit. 149 : 

Nehti me ođniet' k Splitu gradu, 

U komu sam dobro vijen, 

Neg' gdi živem u obadu, 

Mnokrat veoma nena vijen. 
U kit. 164: 

„Tako vrija'uč prem najgarje 

Pravdu i Tvoje milosarje." 

Nadalje opianstvo =:opJanstvo m. obcanstvo ; opjinstvo m. obcin- 
stvo ; opjeno m. obceno, n. p. u pjev. 29. kit 35 : 

Nimu kogod u opianstvu, zatim u kit. 49 : 

Svi sastavljajuć* stablo opjeno, itd. 

(Prispodobi o tome i moju „slovnicu ilir. u str. 23. i 24. Pazka 2. 
zatim str. 25 : 7.) 

Tako isto izpušta se 1, n. p. u pjev. 29. kit. 36 : 

Riec, koja je svieh najboja. Ondje u kit. 69 : 

Mog6 bi i bit' štogod boje, itd. 

Napokon ima u rukopisu u pjev. 30. kit. 146: 

Bo'e (m. boje) s Amonom cić propasti 

Bi s poglavstva na križ pasti. 

Drugo: Da se u ovoj pjesni u pricaŠtjih prošloga vremena prolaz- 
nih i neprelaznih glagoljah (participia praeteriti transitivorum et intransi- 
tivorum verborum) na doČetak 1, često izpušta isto 1, i naznačuje se apo- 
strofom, koi oblik nazva Dr. Pavao Jos. Safai'fk po Karamanu (Caraman) 
neretvanskim, (vidi moju „slovnicu ilir* U Zagrebu 1854. §. 53 : C. 
Pazka 3. str. 262.) n. p. u pjev. 29. kitica 146: 
„Rekao sam ti, što sam moga', 

Sto si vidi', zapameti, 

Dove' sam te tja do Boga, 

Dalje i vise neć' hotieti." 

Pisah u Zagrebu 19. serpnja 1861. 

Prof. Vjekoslav Babukić. 



BOGATSTVO i UBOZTVO. 



l'ELEPJElil' 

u 30 pjevanjah. 



.OVTŠGIB i 0VT2TA30H 



. 



PIEVANJE PARVO. 



i\adslasje. 



Pievam bratji , paček placem 
Škode od blaga, grieha i sliedna, 
Sastaše se ke bogatcem, 
Viek neutieše koji biedna, 
I razkohii život trajud 
Sebe izgube umirajuć. 



Kažem, ko zli običaji 
Cak do smhrti zgone ljude, 
Ko su i odveć pomićaji 
Sioni tamne od razblude, 
Ko i do groba grieh protegnut, 
Bit će od Boga riedko uztegnut. 



1. čovieče, ki umarli 
Na sem svietu život traješ, 
Dobro odvarže, zlo ogarli, 
Ko da Boga ne poznaješ, 
Otvor' oči na ove piesni, 
Skrati želje, šarce stiesni 

Jer ako ti 'e sreća dala, 
Da ugodnog sred veselja 
Vodiš danke, al ti opala 
Jurve sreća skrati želja' 
Množ u obili , a u nevolju 
Šarce stiesni, stiesni volju. 



Evo, pievat za tvo'e dobro, 
Život gardi i pogani 
Od bogatca ja sam obro, 
Da ne laska nego izrani 
Bratski govor šarce tvoje, 
Čim poslisaš sviete moje. 

Sviete, koje davam tebi, 
Da ne ufaš u tvoe blago, 
Nii uhiljen kad si u sebi, 
Da ti 'e tielo laČno i nago, 
Ufaj, 'er narav gori uzlita 
Laka, a težka doli hita. 
1 



5. Doli hita i potegne 
Zlata množtvo i tegota, 
Gori diže i dotegne 
Pristalište od života, 
Dušu, ubožtvo koja ljubi, 
Nebo od blaga u pogubi. 

Sviete, koje Vil mlohava 
U pamet mi ne postavi, 
Neg mi ih kaza mudrost prava, 
Nedohitna po naravi, 
Ona tu svies uli od više, 
Da svak smišlja, svak da izdiše 

Svak izdiše i svakomu 
Sve to bliže smart pristupa, 
I na svietu himbenomu 
Grieh zasliepi svieh nas skupa, 
'Er se na njem vrieme meće, 
Kad svak živit mni još veće 

Mre svak, nezna al' nitkor ini, 
Kad toj vrieme ima biti, 
Neg Gospodin tvoj jedini, 
Ki svak u Čas može priti, 
Da te zovne veće k sebi, 
Ko bdeć budeš, blago tebi. 

Svak odhodi, a ne nosi 
Nitkor blago svoje sobom 
Na smart, kogod milost prosi, 
Znat nemore ko za grobom 
Ima miesto njemu dopast, 
Ali nebo, ali propast. 



10. Svak premine, a niednoga 
Nij' da ožive i uskrisi, 
Pun pokoja skrušenoga 
Da poplače, što sagriši, 
Grabi život i prigode 
Sviem smart jedna na odhode. 

Umire svak, al razliko, 
Dobar i zao ne jednako, 
On će otiti u veliko 
Dobro, a ov propast će u pako, 
Gdi ga parže živi plami, 
Sarđe stežu verugami. 

Svak jedankrat mre na sviti, 
Dušu i jednu samu ima, 
Ku ako bude izgubiti, 
Za sahranit druge nima, 
Naknaditi t6ku štetu 
Nie poufat u kom svietu 



Tiem po rieći rieci iste, 
Ka od otca Boga izhodi, 
Pustih pero, neka ište 
Kako iznadje, neka izvodi 
Život, pute i istine, 
Kć nam kaza božji sine. 



On bo 'e reko, bivši u puti, 
Da je život i istina, 
I u njem da su pravi puti 
Od nebeski eh kraljevina' : 
Zato on sam drum tvoj budi, 
Zajde inako i zabludi. 



15. On je svietlos, put i vrati, 
Kroz ke ako ne udje se, 
Nećeš moć nać stan bogati, 
Neumarli gdi bave se, 
Božij stadnik kud na paše 
Vodi ovčice, duše naše. 

Stranput putnik Čim putuje 
Oštru pustoš segaj vika, 
Već vratit se mučno mu je 
Na put dobra, bez vodnika, 
Vieran kalauz ki je njemu, 
Da duhovno pomože mu 

Ali ako sam neupravi, 
Nit mu vodja Čest podade, 
Sretit će ga zvierje i lavi, 
U kieh jame lasno upade, 
S kieh je izit neuzmožno, 
Kad već tielo 'e njim podložno 

A te jazvine, a te zviri 
Jesu opactva, jesu zlobe, 
S kimi omagljen to već tiri 
Griešnik blude i gnjusobe, 
Tim iz jaza u jaz tone, 
Dok u viečni jaz potone. 

Tako s grieha u grieh pada, 
Tko se nauči griešit prije, 
A tko mladcem grieši, i sada 
Grieh mu teško dušu rije. 
Jedno bezdno drugo zove 
Gdi običaji grieha plove. 



20. Nek razumieš, o čoviČe 
Što 'e grieh smartni, koga slidiš, 
I koe smartne nosi biče, 
Prikazem ga, da ga vidiš, 
Da ko ljuta zmaja garstiš 
I od njeg se svedjer karstiš. 

On je otrovna britka strila, 
Koja dušu Čini mriti, 
S kom pokle se 'e izranila, 
Smamno grede stvor sliediti, 
Pleća obrativ čoek poletan, 
Stvoritelju svom' odmetan, 

Ki je dobro brez priroka, 
Parvi počet, parvo bitje, 
Visok uzrok od uzroka, 
Zadnje česno sviem dospitje, 
Ki 'e blaženstvo neizmirno, 
Pravi pokoj, miesto mirno, 

Po naravi nedospietna 
Mudros, pravda, moć, dobrota. 
Grieh je u sebi neumietna 
Bezum, sliepost i sminota, 
Kom se usudja Čoek prizloćan 
I Boga ubit, da je moćan. 

Grieh je skazan prestraši va, 
PotoČina nečistoće, 
Dimna glavnja ognja živa, 
Hudi uzrok svake zloće, 
Nalip , kiem nam umorenja 
Vrag da u Čas nasladjenja. 
1 * 



25. Ovo 'e on triesk , ki pohvata 
NaŠieh duša 1 zlato čisto, 
A ostavlja Čitovata 
Tiela, đušam M su misto ; 
Ki iz kese vadi vani 
Pienez s varhu dobivani. 

Parvo od Spasa nas odmeće 
I izdaje Judom njega, 
A Pilatom na križ meće, 
I opet Žudij propinje ga, 
Tlači božje sve krieposti, 
Miloš, pravdu u cielosti. 

Paka topi i pripravlja 
Duh za pakla žive muke, 
Zle godine svoje ostavlja 
Dugovite valske buke, 
Da bez snage Čoviek gine 
Noviem griehom čim pogine 

Od pameti gazi zđrake, 
I od mudrosti, i od umienja, 
Da dobrote grusti svake, 
A priljublja sagriešenja, 
Da truničan griesnik biedan 
Bude vazda grieha žedan 

Grieh živote nama skraća 
I dovodi smart nemilu, 
Ko se griesnik ne obraća 
U porastu svom nezrilu, 
Trieba 'e, da umre i pogine 
Sriedu tamne razpuštine. 



30. Tira Trojstvo sveto od sebe 
A otvara uljez vragu, 
Ki posieda, jaoh, za sebe 
Istu dušu bogu dragu, 
Ka ostaje s grieha toga 
Gardja od djavla paklenoga. 

Nadahnutje slabo daje 
Za odlučit pokorenja, 
Zločestija već ostaje 
Najgorega živincenja , 
A grizlica oštra tanka 
Toči unutra bez prestanka. 

Ka Čim grize, još ufamo 
Da i grieh će se izšaptati, 
Zlobu grieha dotle znamo: 
Čim nas bude ugrizati, 
Ko prestane grižnja svaka, 
Priđe otvardnos šarca opaka. 

Carkva, iskarnji, sva stvorenja 
Tarpe grieha cie smartnoga, 
Carkva gubi dostojenja 
Dobrieh dielah vierna svoga, 
A stvorenja, ka u grieh služe, 
Proklestvom se i ona kuže 



Boga otimlje , ki je sve svima 
I eieni nas ništa od ništa, 
Ništa u ubožtvu, i kad se ima, 
Ništa u putih , i u sva mista, 
Ništa u smiernos , ništa u dielu, 
Ništa u duši, ništa u tielu. 






35. Zloba mu je nedospita, 
I tolike 'e grieh t^gosti, 
Svieh Svetaca' da prihita, 
Iste Majke od milosti 
Dostojanstva neprocina. 
Kao su more i pučina. 

Za pritegnut ku težinu, 
Bi potriebno svakojako, 
Da se uputi božjem sinu, 
Ki hti karvi brime jako 
Stavit križa na mierila, 
Gdi bi kaplja dosti bila. 

Ove i više, brace, jesu 
Škode od grieha neizrečene, 
Uvedi se, ovo niesu 
Taste gatke, neg' istine, 
Jedan i sam taj grieh digni 
I ko od smartna zla odbigni. 

Ni na oprostne griehe lesto 
Nemoj vazda spravan biti, 
I ranjenje lako a često 
More život pogubiti: 
Sije vasdan nerazloga 
Djavo , nek mu 'e žetva mnoga 

Tieraj i ove lihe male, 
Ke se kupe i sastaju, 
I kad mnijes da se šale, 
Tad vinograd razčinjaju 
Duše, koja s te potare 
Plod izvarstan dat nemore. 



40. Misi morski, kao predhode 
Veloribe, skot baline ; 
Tako i sitne svim zdhode, 
Strašne uzroČe opačine: * 
Ko od malahnieh var ne čini, 
Lako opade s najgorimi. 

Svak zna, običaj tamnu da je 
Izkoriepit mučno nami, 
Zloba otvardja, ne omekčaje 
Šarca ljudska, jakno kami, 
Koga razbit pak nie moći 
Bez velike zgor pomoći 

Običajno stiska dilo, 
Da dieluješ često onako 
Ko si pričeo, er je milo 
Dielo ostavit, prem da opako. 
Grieh ki uzgoji u mladosti 
Traje i bliedoj u starosti. 

Ko na varsieh Mongibela, 
Gdie sve stinu sniezi bili, 
I pod skupim od pepela 
Skrovni živu ognji sili: 
Tač pod siedi vlasmi mrazni, 
Krie se često plam neugasni. 

Plam, kojega karstno vrilo 
Vik ni'e moglo zagasiti, 
Premda 'e pako zagasilo 
I oganj njegov siloviti, 
Ki 'e vidieti manji da je, 
Neg ov, ki svim dodijaje. 



45. To 'e grieh kleti od razblude, 
Kiem napastnik svej ametom 
Riba mrežom sliepe ljude, 
Ne udice same odmetom, 
Kom poteže na ostale 
Jednočito, bez navale. 

I na kopnu, i na vesku 
Loveći nas prij' nesriće, 
Golem lovac Čineć tresku, 
Prevara nas ko voliće, 
I da Čini veće pliene, 
Za Čuvite meće žene. 



Gdi su one, tu obleću 
Ciela jata poletan' 
Ter se na omel ludo meću 
Mlad bieloguz, svračak stari, 
I ostaju u toj doba 
Uhitjeni, viseć oba 

Li, kad priđe staru zima, 
Mučno 'e veće sredu sniega 
Tierat stopim mlohavima 
Košuticu hitra biega, 
Trudno 'e hartu, ki doharti, 
U ljuvenoj stat obarti. 

Tri su stvari baš marzeće 
I pri Bogu i pri ljudi' : 
Bogat, skup je ki odveće, 
Ponosite ubog ćudi, 
Star, ki radi u zabavi 



Još živiti od ljubavi. 



50. Kad Spartanca, ki uzgoji 
Niže pasa bradu, upita* 
Nieki: što da brada stoji 
Duga i vietrom svakim lita? 
Reče: videć nek siedine 
Nebim činio ke krivine. 



Ljubav kleta snagu al stire 
Varku ljudih svake dobi, 
K nebu i paklu ta dopire, 
Kad i Boge njih predobi, 
Ki umaknuše s grabše pline, 
Sviet Europe, Proserpine. 

Pripoviest je i Čudesan, 
Da se niegda pretvorio 
Nieki Jove varhnebesan, 
Kad je zgubno š nje gorio, 
Orlom, volom, rosom zlata, 
Istom ona da mu 'e plata. 



Rob mi 'e dakle, taj riet more, 
Eto Jove pun slobode, 
Eto s plamom mojim gore 
Sunce i Neptun sredu vode, 
Eto i Marte prehrabreni 
Bez boja se predao meni. 

Koji turan, ka 1' prigrada 
Nje se sili hoće oprit! ? 
Tvarđj žestoka Sparte grada 
Nij joj mogla suprot iti 
Žešće parsi, žešća mista 
Smaga naglost ta nečista. 



55. Nu na svietu nij' mednoga 
Skrovna kraja, miesta očita, 
Da iz luka ognjenoga 
Kleta ljubav ne đohita. 
Ni kameno šarce nije, 
Koga taj stril ne probije. 

Parid liepe cić Jelene 
Garckom rukom nepropa li? 
Grad Trojanske otačbine 
Ne užga li i popali ? 
S tebe nie V bio boje smine 
Lehse i Enea cić Lavine. 



Ariadna Tesea radi 
Nil' se s otcem zlo svadila, 
A s Jazuna Mediadi 
Draga bratca nu" ubila? 
Jak Alcide nil' se stavi' 
Prest kudielju cić ljubavi? 

Cesar, Scipiun, Mark Antoni, 
Kih i danas vas sviet hvali, 
Potavnise slavu i oni; 
Jer jih slaba žena svali, 
Aristot'la ljubi plaha 
Ne zauzda li, i ne jaha? 

Jakov s Rakle, Sikem s Dine 
Što ne Čini , što ne tvori ? 
Samsun, Sal'mun s žene usine 
Snagu i mudrost nil' obori ? 
Tisbe sdružit za Pirama 
Hti se nabost na mac sama. 



60. Pastir Tirso i Melibe 
Svoih pastirak ljubav ćute, 
I studene plovne ribe, 
I nemile zvieri ljute, 
I pod zviezdom i diplami 
Ištu se igrat s svoim' drugami. 

Četvernožje muka i riče, 
Ptice lete i žubere, 
Sve stvorenje ko se miče, 
Koje plazi , koje nere, 
Sunce, miesec i nebesa 
S ljubljenoga var te s' besa. 

Za liepotom neba čezne 
Stravna zemlja, a sve zvižde 
I krieposti gor nebesne 
Ognjem gore cić nje gizde. 
Ona uzdiše š njega s dnoni, 
A ono iz visin š nje plac roni. 

Ter u daždih k njoj prihodi, 
Neka ljubi obljubljena 
Sebi drage plode plodi; 
Već tegotna učinjena 
Hoće u kriepost svoga litja 
Da da trave, voća, cvitja. 

Iz hladenca svoga iztieČe 
Bistra voda i žamori, 
Svud se vije i obtieče 
Dalje k moru, s koga gori, 
I gdi 'e blizu, naglo harli, 
Da ga celune i zagarli. 



8 



65. Stabla i stienja ta poteže, 
Ka ćućenja neimaju, 
Gvožđje k sebi stiena steže, 
Stabla u žilah nju poznaju, 
Kako će se ljutka slama 
Pak ođaprit od nje plama ? 

Mislim, Čistoj ko Susani 
Starci zasieđe uČiniše, 
I ko siedi Lot užgani 
Ni svoj karvi prostio biše, 
Ter trepećem, da ja nišan 
Tieh takovih drug obisan. 

Nu nepočmi ako nies' 
Počeo iskru tu nititi, 
Jerbo kad htiš da se ogrieš 
Gorko š nje ćeš se opariti : 
Mnokrat i jedna iskra mala 
Silne 'e ognje razažgala. 

Iskra u šarcu pogled žeže, 
Pogled rieći, riee požudu, 
Napredkuje svej to bliže, 
Dokle izgori nas u bludu, 
Ah, jaoh! viku nepravedan 
Nij' bio čoviek u hip jedan. 

Znaj, da bila 'e šiba tanka 
Bor, ki kruni Čelo od gore, 
Rieka, mala ka izvri vanka, 
Sada lieva more u more, 
Radja grom, triesk i trus naga 
Zemlje otavne sitna vlaga. 



70. Pokriepi me, mili Bože, 
Od grieha me ti izbavi, 
Nedopusti stare kože 
Na targ da idju od ljubavi, 
Do siedinstva i starosti 
Neostav' me, neg mi prosti. 

Nedieli se, vazda tva je 
Meni milos prud, zastupaj , 
Pomoć svej tva potriebna je, 
Vik ne bieži, neodstupaj, 
Ako od slaba hip odšeta, 
Pade, i izda te uzopeta. 

Tim ako se ko nauči 
Tierat tu al drugu zlobu, 
Neka muči, neka skuči, 
Težko je kidat svu utrobu, 
Mučno je mučno grieh smicati, 
Kad se u narav već obrati. 



Bog sam more diela prika 
Svoim mogućstvom pretvoriti, 
I što je ukor, da je dika, 
Sam oii može učiniti, 
I u sud svarnut svoj izbrani, 
Tko bi sardžben sud neprani. 

Taka sreća stoji u vlasti 
Milosardja svćga tanka, 
Nie premiešen ko sien lasti 
Mandaljena Samarjanka; 
Nije opravdan griešnik svaki, 
Ko vruć lupež Zakeo mlaki. 



75. Ki i da božje dare smiše 
Obraćati na sve Štete, 
On dobrostiv upravi se 
Prie na milos neg na osvete, 
Jer vidi ih ponižene, 
Da im pomoći dobitvene 

Lupež rekoh, da i dostojan 
Smarti, i osudjen cić ubojstva, 
Vruć se svidi i povojan, 
Izpoviedi sva razbojstva, 
Kad zanj Isus svu karv toči, 
I on s njim s križa u raj skoči 

Mlak Zakeo jer s daleče 
Čudne čine zamieraše, 
Li Isus mlakos tuj preteče 
Kad ga zazva, a on ne ufaše, 
Ter pospiesi, kliče, u domu 
Jer mi 'e danas pristat tvomu. 

Čudo bo se prem onđeka 
Nečuveno sgodi od vika, 
Povraćanje zloga steka, 
Obraćenje očitnika, 
Gdi Bog spasi kuću od blaga, 
Manje čoeka veće vraga. 

Al ne prima presarČeni 
Svak potrebit dar skrušenja, 
Ni od očiuh vir vodeni, 
S kim bi opirao sagrišenja, 
Ko ima Petar, Mandalina, 
S kim sgasiše plam krivina' 



80. Vazda, vazda pri komu su 
Zaedno pravde i miloŠće, 
Svom dobrotom ljubi dušu. 
Ali i s pravdom sudi jošće: 
Nu milost se malieh vidi, 
Već ili žitak svarha slidi. 



Svakojako goru svarhu 
Nosi sobom zao žitak, 
I ko odglas u jednom varhu 
Rieč povraća na dospitak : 
Zlim i dobrim tač svej para, 
Smart na život da odgovara 

Uprav tako dogodi se 
Epolunu nesrećnome, 
Ki vazdašno oblači se 
Dragocienom rumelkome, 
I ki nosi na svoem tielu 
Tanki tumban, kambru bielu 

Bogat buduć* u životu, 
Zlostečena prepun blaga, 
Trati blago na liepotu, 
A ne odieva nikad naga, 
Nit jestbine dieli lačnu, 
Al utiehe mile plačnu. 

Ne napoji vieku žedna, 
Ne odkupi kog uznika, 
Ne razgrija brata leđna, 
Al u kuću pria putnika, 
Nemoćnike ne pohodi 
A martvace ne sprovodi. 



10 



85. Gore uviežba neumiće, 
Al sumnjivim svieta poda, 
Sam neumić, pun nesriće, 
I neumićieh svieh vojvoda, 
Kad za malo zadužbine 
Bolji izgubi dio baštine. 

K& u raju, smušeniče, 
Pripravljena bieše i tebi, 
Kad poniknut zemlji niče, 
Nebi gledao neg na nebi, 
Gdi su zlata sva zaludu 
Na nemitnom božjem sudu. 

B°g je ljudem, ne zvirenju 
Podao obraz uznositi, 
Kip upravan, neka u bdenju 
Vid upiru stanoviti 
K nebu, ki ima dobra izuća, 
Nekaršljiva, nebieguća. 

Digni oči gor, vidit ćeš 
Gdi laskatju miesec, zvižde, 
Svietna svaka tad marzit ćeš, 
Kad razgledaš njihe gizde 
Liepše, a sunce, koje s nebi 
Daje im svietlos, može i tebi. 

Zlato al scieni, za njim gine, 
Jer na svietu svietlos daje, 
U palače, sopre, žene, 
I u dragosti sve najslaje, 
Gdi obilato dlan otvara, 
Na almuštvo ki zatvara. 



90. I Lazaru, ki na dvore 
Kruh prošeci k njemu priđe, 
Nehaj uć dobrieh ogovore, 
Neđopusti da izjide 
Ni od marvicah, koje s stoli' 
Padahu mu na tle doli. 

Sćenac množtvo, koje tusti 
Za razkošnu oholiju, 
Nanj nelaja, neg Čeljusti 
Rane ubogom, da se miju 
Milosardno lica tada, 
Da negine s težka jada. 

Harti i vuci razdiriti, 
Koji grabe bez razbora, 
Sam ih nećeš zamieritij 
Da poždiru zvieri od gora': 
Sam on pusti, neka huka 
Gladan, gorji psa i vuka. 

Jer prosjake nečujući, 
I neviđeć ki goluju, 
Zled im mukom odmetjući, 
Ki borave i gladuju, 
On se j' djavo mogo reći, 
Ki bi sliep, gluh i mučeći. 

Plemenite konje vrane 
Mnoge toveć za kočiju, 
Dava njima zobi hrane 
Svedj jih daržeć na očiju', 
A čovika potriebnoga 
Nehti ugledat cica Boga. 



u 



95. Jastrebu, orlu i sokolu 
Svojom rukom Čisti ptice, 
I pavunu preoholu 
Sipa piću od pšenice, 
Svako živo svoje pretili, 
A ubožtvo tužno hili. 



Šalcu, muzviru i srednici 
Staroj dieli po cekine, 
A neimahu svi biednici 
Ni miedene čandarline, 
Glumetnomu dukat hincu, 
Siromahu niednu mincu. 



Sve balava ona stara, 
Nafraskana, svedna, blieda, 
Prieko rila koj je bara, 
Poklisarstvom k njemu peda, 
Noseć* oganj bez uzboja 
Tudjih momah i gospojah. 

Jer i ona usti opruhle, 
Da se učini liepša, masti, 
Marci kose, a podbuhle 
Oči puni plam propasti, 
I Čim naslu gubu gnjilu 
Češće luku ište strilu. 



Vanći Gavan blago zlime, 
A od dobroga sve se liši, 
Košnje svoje dime svime, 
Nevoljan se sam netiŠi 
Cviet i miris vilam sadi, 
Božji a otar s njim nekadi. 



100. Znaduć da Bog blagodarno 
Dava zlatom bogatosti, 
Neka bogat šarce harno 
Bude imati, i Što 'e dosti 
Za se ostavi, a ostalo 
Dieli ubozim, kiem se 'e dalo. 

Nek razumieš, da j' Bog pamet, 
Da on gosparstvo sam uzdarži 
Svieh u općeno, samo amamet 
Od svietovnieh Čoek da darži, 
Neka odkuplja božje sine 
Tlačen biser mnoge čine. 

Milosardje i da jedno 
Sve krieposti nadastaje, 
Milosardniem ki naredno 
Milosardja da svoa daje, 
Koja jesu neizmiera 
Varh svieh mora' i jezera'. 

Milosardan ki se kaz'o 
I laČnoga s krusi pita, 
Najmanjega kl je upaz'o 
I od sebe neodhita, 
Ter se ositi da u tmi kara 
Vrag ubožtvo, ke ogovara. 

Nek znaš. da Bog neogarja 
Štogodi se 'e biednim dalo, 
Niti pušta bez uzdarja, 
Jednu Čašu vode malo, 
I kad ko da nevoljnima 
Da za jedan do sto prima. 



12 



105. To'ku lihvu, to'ku dobit 
Da kad čini na stotine, 
Više će imat dar osobit 
Velo dobro bez promine, 
Jer će posle uživati. 
Život slavan viekovati. 



Poznaš, kriepos da milos je, 
Množtvo zlobah našieh krije 
I almustvo sveto još je 
Da griešnike odkupije, 
A nemilos bici Čudni 
Bog pedipsa na dan sudni. 

Gdie tolike muke prike 
Usione, nesvaršite 
Od njega su po sve vike 
Otvardjeniem pripravite, 
Razmi onima kl nedaju 
Ubozima, kad imaju. 

Da se uviestiš, ko je tribe 
Svakom priti, da Bog sudi, 
Gdie će izvarć van zle ribe 
A razabrat dobre u sudi: 
Kozle odlučit zmeju ovčadi, 
Metilj zdrave da negadi. 

Da kralj viešnji viečnje sriće, 
Na pir zvo je ki svakoga, 
Meju siedece namiestit će 
Najprie svoga ubogoga, 
A s njim brata, kl ga siti, 
Da su obadva tu Čestiti. 



110. Da Čim okom svoim izućim 
Svud razgleda sve dozvane, 
Pokaranjem veoma vrućim 
Izagnat će neobrane 
I ki neimau pirne odiće, 
U izvanske tmine otit će. 



Žestok oganj gdi tminasti 
Pari, mlati, i poždire, 
Cica zlobe i propasti 
Jadnu dušu, ka neumire, 
Kii će ubivat va viek amen 
Smartnieh mukah živi plamen. 

Dugovniku da er svojemu 
Dug neoprosti, ki odkud platit 
Neima, da i već bi prost njemu, 
Neg ga stisnu i htl mlatit, 
I varže ga u dno tamnice, 
Čim dug plati vas do žice. 

Kralj pravedni gdie kad vidi 
Ko nemilo taj nosi se, 
Svim satnikom zapovidi, 
Da se ugrabi i hiti se, 
Vezav noge, vezav ruke 
U tmina ste iste muke. 



Tako bit će svim onima, 
Iskarnjega ki nemile, 
I nesviesnim jarostima 
Njega stiskaju, njega sile, 
I varlin m kad nanj skoće 
U osveti karv mu toče. 



13 



115. Bit će tako i svim druziem, 
Ki nehamost Bogu kažu, 
I ki s psostim i s poruziem 
Njega tlaČiic drugu lažu, 
Nerazmišljauć nikadare, 
Ke izvarstne čini im dare. 

On odpušta tebi duge, 
Da i ti odpustiš tvom dužniku, 
I prasca ti griehe druge, 
Da se obratiš stvoritniku, 
Kruh da prosiš i proštenje 
Zla, i napasti slobodjenje. 

Neka zoveš njega cakom 
I svetkuješ slavno ime, 
Obslužuješ njegov zakon, 
Da u kralj estvo ideš s njime, 
I da spoznaš sve milosti, 
Ke ti učini od vriednosti. 



Koje tebi, koje i meni 
Poljubnoga radi ljubstva 
Blagodarno veoma prenl 
Iz jezera svemogućstva, 
I u stvoru i u obrani 
I u odkupu i u sahrani. 

Kada najprie meu živućiem 
Čoeka stvori na svu sliku, 
Svojiem htienjem svemogućiem 
Poda njemu vlas veliku, 
Da gospodi svakiem stvorom, 
Sebe upravlja svoim razborom 



120. Tim i tebe blago uresi, 
Dobro od zla da razlučiš, 
I prem da ti narav preši, 
Na zlo dobro da odlučiš, 
Ter oboje čim razvidiš, 
Zlo odvaržeš, dobro slidiš. 



Zvierim, ribam, zemlji, moru, 
I letuštiem sviem pod nebi, 
Istiem duhom, svakom stvoru, 
Da služiti ima tebi, 
Zapoviedl, da t 7 pogaja 
I posliša jakno kralja. 

U Norvegiu nit te stavi, 
Gdi je ruka svedj na maču, 
Ni pod pojas ledenavi, 
Gdie gavrani gladni gracu, 
I pakleni gdie kaukali 
Po sve dni su jaukali. 

Nehti, nehti da se rodiš 
U Scitiji, gdie nij' dobra, 
Nego danke da provodiš 
Miesta u zgodna, ka ti obra 
Gdi j' zdrav ajer, dvojeliti 
Plod, a skot dvaŠ bremeniti. 

Gdi gospoda i narodi 
Zakonima svetiem traju, 
Gdie su gradi, gdie su brodi, 
Ki obilne hrane daju, 
Gdie se žive u poštenju 
I u mirnosti i u spasenju 



14 



125 Lieto, jesen i prolitje 
Promieniva po studenih, 
Kiteć klase, voće, cvitje ; 
Za te u rudah i u kamenih, 
Reste zlato, morski vali 
Biser metju pokraj žali'. 

Zima za te darva iz gore, 
A iskre vadi iz kremena, 
Za te nebo i zemlja zore 
Lan i vunu za ramena, 
Tebe i Febo premogući 
U studeni istoj vrući. 

Neće zemlja, da uzstoji 
Tieke svoje tebe cica, 
Oblak dažda tebi stroji, 
Dd restu ti dunje i cvića, 
Za te sviete toke zviezde 
I krieposti gornje jezde. 

S tebe ognju poda misto, 
Pak ajeru, pak vodami, 
Vedrina ti i sunce isto 
Neka sjaju svoim zrakami, 
Miesec, zviezde noćne tmine 
Da ti rese sred visine. 

Vartno nebo, zemlja plodna, 
Zdravje od duše i od tila, 
I sva druga dobra ugodna 
Milosti su božje dila, 
Ka" poČin\ cieća tebe 
I na zemlji i na nebe. 



130. Za te ptice gnjiezdo viju, 
Med presladki pčele nose, 
Krotke ovce run probiju, 
Voli plugom njive kose, 
I one za te plode litom 
Potrebitim svakiem žitom. 



Za te ajer, kopno, vode 
Pune preko obilato 
Jatom, stadom, ribom rode, 
Tebi daje i isto blato 
Žabe, i njive netežane 
Ljalj i pečur, smoke izbrane. 

Neka, sto ti 'e od potribe, 
Sa svih stranah tebi nose : 
Vino, brašno, meso, ribe, 
Pak i što ti 'e za razkoše, 
Od opijena svega svita 
Nek ti 'e duša u svem sita. 



Zatim poda nami odviše 
Viere prave slatka krila, 
Gdie nas hrani i udiše 
Sobom, kruhom od angjela', 
Tim nam daje svoje milosti 
I sve rad bi, da nam nrosti. 

Neumarl je s neba siso, 
Da utiesi umarloga, 
I veseo je na smart išo, 
Da od sužanstva djavolskoga 
Nas izbavi, i Abrahe sinu 
Neka shrani kotištinu. 



15 



135. Napokon nam Bog pripravi, 
Što je od svieh tizjeh veće, 
Da nas u raj svoj postavi, 
I poda nam višnje sreće, 
Živi u slavi da siedimo, 
Smart već nikad nevidimo. 



Nek i ja lašnje pridera tuti, 
U karv mi opra grieh iztoćni, 
I buduć se za me uputi, 
Darova mi vas potočni 
Odkup karvi svoje svete, 
Vrag moj zlotvor da se smete. 

Sasvim tiziem, veće od ljudih 
U svietilu zlata opaka 
Ište sreće, i ko ludih 
Zablišti ih huda zraka, 
Kako putem da nevidu, 
Ka pogibi svojoj idu. 

Kako s toga zla uzroka 
Čine i druga sagriešenja, 
Neslušavši ni od proroka, 
Ni od zakona navieštenja, 
Božje iste zapovide 
Od kieh reć bi da se stide. 



Jer mahniti vele u sebi : 
Bog je odlučil svakojako, 
Tko će obrani poć na Nebi, 
Ki li odsudjen slizti u pako: 
Tako odredi od viek vieka 
Rodjenoga varh čovieka. 



140. Kriepak je on i stanovit, 
Nemore se prominjati, 
Sto je đake njega lovit ? 
Što je mene propinjati ? 
Sto 'e da dobro, al zlo tvorim, 
Kad odluči da izborim? 



Osudjen sam ako u pakle, 

Zalihe su dobrostvore; 

Ako li sam za raj, dakle 

Za griehe mi nisu gore, 

Ili osudni ili obrani, 

I zlo i dobro sve mi 'e mani. 



Bolje zato da na svieti 
Za vremena ja uživam, 
Da mi liepo zlato svieti 
I u razkošah da prebivam, 
I razbludno svako dielo 
Da nasladi moje tielo. 

Medju Bakom i Ciprinjom, 
Blaženiti moje dneve, 
A kupovat mojom srinjom 
Arajdnosti ugodne ve, 
Kad mi j' zatim pak sudjeno 
Mučiti se nesmiljeno. 

Aj mahnitce, što govoriš? 
Tol' su rieČi od Čovieka? 
Što Čavarljaš, što zazoriš? 
Nie li u tebi božja slika ? 
Bog svou sliku, koju ljubi, 
Bez hotienja nje negubi. 



16 



145. Tvoja volja, tvoje htenje 
Tupi brate, tebe sudi, 
On je dobar i smiljenje 
Rad bi imat varh svieli ljudi', 
I Isus za svieh umriet hotl, 
Premda mu je grišnik proti. 

Dobar je on, dobar i ti 
Bud', k\ si stvor svetieh ruka' 
Ako b 1 došle na zlo hiti', 
U naprida budi odluka, 
Dobra stvarat, ako nisi 
Od obranieh, krivac ti si. 

Tvoe spasenje, tvii izgubu 
Ako Bog je odredio, 
Zril je od zgara tvoju gubu 
I tvoe čine predvidio: 
Nie red njegov tvoe zgubljenje, 
Nego 'e samo predvidjenje. 

Nu Abela on ljubljaše, 
Jer ga vidi bogomila, 
A Kaina navidjaše 
Jer prignuta na zla dila, 
S toga prikaz od parvoga 
Prinri, a grusti od drugoga. 

Ko nij' rajsko odredjenje 
Za te, odred' ga ti po tebi, 
U teb' stoji tvoe spasenje, 
Pripravan je kralj od nebi, 
Da te primi, kad se obratiš, 
I od zla se tvoga odvratiš. 



150. Ali božjoj toj milosti 
Treba složit i tve htienstvo, 
Jer bez Boga nije dosti 
Ni tvoe dobro odlučenstvo : 
Bog bez tebe, ti bez Boga 
Nebi shranit sebe moga'. 



Naše 'e sve zlo, k6 činimo, 
Sve što 'e dobro s Boga izhodi, 
Ako dobro ko sliedimo, 
Toj se dobro s njega godi : 
On nam dieli tej milosti, 
A bez naše ke vriednosti. 



K meni neće nitko priti, 
Rieč božanska veleč nuka, 
Kog nebude upraviti 
Miloga otca slavna ruka, 
A od danieh mi otca moga 
Ja neizgubih nijednoga. 

Sveti Petar nil' očito 
Svim uglavil, da se Čine 
Dobra diela istinito, 
Svoje obranje da učine : 
Dakle kigod dobra stvara, 
Odabran će biti zgara. 

Ako i ti s grieha ustaneŠ, 
Ako budeš zakon slidit, 
Ti od Boga neostaneš, 
On tvoj izgub neće vidit : 
Najbolje je činit dobro, 
A ufat da te 'e za se obro\ 



17 



155. S grieha odluči da prosiede 
I Ninive grad oholi. 
Puk kad posti, kralj kad siede 
Varh pepela ter se uzinoli, 
Bog zamarsi svu odluku 
I oprosti kajnom' puku. 

I tebi će oprostiti, 
Na milos mu narav krede ; 
Ko se budeš poboliti, 
Šibu pravde sve uzteć će. 
Njegva ruka tebi more 
Slasti upisat, iY što gore. 



160. Pomože Isus Saula, Judu, 
Oba svoja progonika; 
Ali ovoga pra zaludu, 
A u dobri Čas onom' vika; 
Er ov grieh svoj neobori, 
A on zvan udilj odgovori. 

Petra i druge kadno preže, 
Zva ih, neka za njim gredu ; 
Oni ustavŠi, otca i mreže 
Ostavivši, on Čas u redu 
Svom' se meštru obratiše, 
I sliedom ga svedj sliediše. 



Tvoje dielo more svarnut 
Zabiliežje suda otčina, 
Viečnim plastem može ogarnut 
I izgubljena tebe sina; 
Prima duša sred skrušen ja 
Parsten božjeg' zaruČenja. 

Tve spasenje ako u tebi 
Stoji, milos božja miče 
Tvoju volju, da se nebi 
S grieha izgubio; ako 1' priče 
Opet s nova grieh sliediti. 
Pravda će te osuditi. 



Za uzletit na nebesa, 
Bog sriedine i pomoći 
Nami daje, i tielesa 
Naša kriepi, neka moći 
Budu i mora pregaziti, 
Za k njemu se pridružiti. 



Blago onom', ki se oziva, 
I ki glušac neČini se, 
Kadno blag Bog tu priziva 
I milostan učini se; 
Tko mu odviet neodvrati, 
Tko zna, hoće V opet zvati? 

Ako ki se kada shrani, 
Ki se osudi cieć nehari, 
Gornja milos toga brani, 
Toga ostavlja, nit zanj mari, 
S timi, i bez tih. bitju u svoemu 
Bog je sam svet, sam sve u svemu. 

Izvarsniju pomoć komu 
Daje, a komu dat ju neće ; 
Al neČini tiem nikomu 
Ke krivine, ako meće 
Zlatoshranja svoga blago; 
Sam gospodar, ko mu 'e drago. 
2 



18 



165. Viek Čovieku slabu nije 
Iskat uzrok božjih suda': 
Zašto onoga sahrani' je, 
A ovoga sudio huđa? 
Miera znanja prevelika 
Nij' mao razum od Čovika. 

Tanki Skoto, kada nad je, 
Da i kmet priče toj tlapiti, 
I u gonete take zadje, 
Hteć svu njivu siemeniti ; 
Predobi ga, kad nauči, 
Da u tašte dah nemuči. 



Er ako je Bog odredi', 
Da ta zemlja rodi žito 
I bez t6ga, s kim ju redi: 
Doniet će ti plod na lito. 
Ti sijuć ju ufaj žati: 
Posij dobra, i njih ćeš brati. 

Munjen dakle nevaraj se, 
Svak sv6m hoćom pako" stiče; 
Raj ako odi uživa se, 
Drugi se opet nepritiČe. 
Zlobu tvoju pakć slidi, 
Bog ju neće, ako 'e vidi. 

Razbor, slobod darova ti, 
Na razputje kad te stav), 
Neka vlasti tvćm obrati 
Možeš na put krivi i pravi; 
Gdiegod targneš tvo'e pošete, 
Tvć koristi su i tve Štete. 



170. Ako stazom, ka nas vodi 
Na krieposti, mi hodimo ; 
Bar zo ćemo u prohodi, 
Kad svietovna nehlepimo, 
Priti u raj, gdi se uživa 
Lice ugodno Boga živa. 

Ako 1' stazom od zločinstva 
U nesviesti budem kasat, 
Od svakoga moga smmstva 
Imam razlog se prestrašat; 
Ere za zlim sliedi očito 
Uzdisanje viekovito. 

Već stranputa neh6dimo, 
Za doć k medji, to je dosti; 
A nit Čujmo, nit marimo 
Zla Pelagia hude psosti, 
Od Ipone pastir ako 
Sveti upisa nami ovako. 

Zašto gorji od zvierenja 
Đake sarnem na neharnos ? — 
Nij' niednoga viek stvorenja, 
K6 nekaže Bogu harnos. 
Skot nesviesni u planini 
Pamti, dobra tko mu Čini. 

Ja sam živem u sliepoći 
I neharan s grieha zloga 
Ostavit ga neću moći 
DobroČinca dvoreć moga ? 
Neg ću svedjer za milosti 
Njega uvrieđjat? Ne, ne, dosti! 



1¥ 



Sam zakopan u bezznanju 
I pritisnut od griehova' 
Neću uzkarsnut u ufanju ? 



ZapoznavŠi sva dobra ova 
Sliep ću sarnut na nesreće ? 
Dosti, dosti, ne ne veće ! 



-*SI®©ftw. 



PIBVANJE DRUGO. 



KTadglasje. 



Bogat, molbe i žeŽine *) 
U životu nič nehajuć, 
Neg sve gosbe i jisbine 
Liepše sebi pripravljajući 
Sbira uza se po sve prime 
Prijatelje i hotime. 



U veselju i u radosti, 
S kima svak dan sladeć usta, 
Sriedu zarstva i sitosti 
Sva ćućenja Um razpust\ } 
Gosta nehteć aV uboga, 
Osudi se s garla istoga. 






tm Blago nije bez krivine, 
S njega sva uda na grieh sarnu : 
Usta, psosti i jisbine, 
Liepost, oči ljudske skvarnu, 
Uši, marmot, zli govori, 
Ruke i noge Čini g&ri. 

Spomen, razum i hotinje, 
Moći od duše gdi se pružu, 
Tu te tvoje suprotinje 
Najdu, s kim se one kužu, 
Truju misao pohlepenja, 
Šarce mnoga nasladjenja, 
*) lat. jejuniuni-post. 



S tih svoih pienćz veći dio 
Gutunajuć zli bogati, 
Sebi i duši svoj nemio, 
U požarlstvo rado trati, 
A dan jedan nehtl postit, 
Neg sve što vat, gozbit, gostit. 

I premda post puti obisne 
Dobar je ukrot, liek vriednosti, 
Neht\, da nju gladom stisne; 
Duh, ki složi da oprosti, 
Nerazumiuć žežinanja , 
Nego jizbin uživanja. 

2* 



20 



5. Čim puten vas, u poždere 
Po sve dneve dugo garlo 
Na obiede i večere 
Nasladjiva veoma vario, 
A čas kratak grusti kleČat, 
Kamo li se u molbi uzjeČat. 



opiraju 



Molbe, molbe d 
Hitrim letom na visine, 
Nit se more, nit se haju, 
Što dugovit put učine; 
Er jih tiska gor na varhe 
Sveto ufanje dobre s varhe. 

- 
Tej, slobodno kad prolupe 
Ziđe dvora zviezdenoga, 
Pred prestolje lako stupe 
Slavna trojstva jedinoga. 
Svako sobstvo posliš daje 
Prošnji ufanoj, kad vruća je. 

Prevelika" nje je snaga 
U umiljenstvu i krotČini; 
Er istoga Boga šlaga 
Milosardna i nam Čini ; 
Nedobitna predobije, 
Svemogoga tažit smije. 

Al je mani molit Boga 
Čoeku tako otvardnomu, 
Ki života oblak zloga 
Proteć suncu nebeskomu 
Nedopušta, zdrak od zgore 
Svoje milosti da sad' more. 



10. Sladokuscu prikazati, 
Znam, da 'e škodu od poždrinje, 
Jakno i gladnu htiet pievati 
Dragomedne bugarkinje ; 
Nek zdrak i osin tu prikladan, 
Da se uzsieta, pozna gladan. 

Tim dan žvatac na veselja 
Radi uživat vrieme liepo, 
U izpunjenju svojih želja' 
Tri tratenju velini sliepo, 
Lien se u carkve nepoteže, 
Neg s postelje na tarpeze. 

Pit je sladko, gosbe uljudne 
Pribirajuć svedjer sebi, 
Negojaše u noći i u dne, 
Nego V tarbuh, ko Bog s nebi 
Da *e, išćuć mu po sve strane 
Vina iztoČna, smoke izbrane. 



Da se nosi sve, Što htjaše, 
Na uznosite njegve stole, 
U razkošah gdi sijaše 
Pun ponosi preohole, 
Kao Platun sried pokoja, 
Ko i bubreg usried loja, 

Tu su jazici i kuljeni, 
Skorupi, ikre, i koljate, 
Stegni prasci usušeni, 
Masaoci i strieljate 
Jizbe ostale ostuđjene 
Kon pirinča namieštjene. 



21 



15. Artičoci i sparioge, 
Koromači i maslene 
Višnje, trieŠnje varsti mnoge 
I sirove i varene, 
Broskocvieti, metoljuške, 
Kiselice, dunje, kruške. 

Kučiće su i parstaci, 
Časke i korke plemenite, 
S pastarvanii Ciki gladci, 
I čehurke čeŠljalite, 
Ljaljci, ugodno prascim žilje, 
I poljaČko svako bilje. 

Pite priatne, pune slasti, 
Oponadci, ptičja sbira, 
Rafiolci, ki u masti 
Plovu obsuti sladka sira, 
Sto pšeničnim vije s' listom, 
I mieša se cvietnim tistom. 



S medenimi jajnicima 
Suhoparci i prisnaci, 
Mindulašci, rusatima 
I s jastoci, bierci i raci. 
Skute, p-'-ociepi i sve ine 
Predjistbine i pojistbine. 



Zatim varne Četvartice 
Od telieah mliekočnijeh, 
KozliČene zaoblice, 
Tepsie pievac uškopnijeh, 
Tuke, patke, golubice, 
I razlike sitne ptice. 



20. Sve Što pliva, sve što plazi, 
Sto se koti od gnjilada, 
Što se vere, Štono laži, 
Sto u dan raste i opada, 
Krupne ribe, ke izhode 
I »iz mora i iz vode. 



Rij a, smoka i .živine 
Mehke puti i naravi, 
I letušća i divine, 
Ke se love po dubravi, 
Što 'e prie doba, ali s mdra, 
Gosbenitim smaž otvora. 



Gospodi i sad primarzuju, 
Još da dobre grajske stvari. 
Pohlepno se okušuju, 
Gibno more ke brodari; 
Što 'e vriemenom od godišta, 
Malo 'e veće nego 1' ništa. 

Ljute vide s' preko reda 
NaŠe naranče i limuni ; 
Sladci, mornar kili priveda 
Izpod vietra; naški m'luni 
Nemiriše liepim muškom, 
Kad ih kupac bije pljuskom. 

Erbo tvardi i slani su, 
Svim nam gruste vlaški *) siri, 
A od Piacence prijati su 
Još da pregalj iz njih viri ; 
Svim drage su dojke iz Puje **) ; 
Er su izvans£e, er su tuje. 
♦) Vlaiki-seljački. *•) Pulje-Apulje. 



22 



25. Cukarinci, paprenjaci, 
Galiice premedene, 
Varenjaci niesu slad ci ; 
Er jih miese naše žene; 
Neslane su svejestbine, 
Ke mieŠtani svoi nam Čine. 



Granka vina -naša jesu, 
Bride jibe bližjih m6ra', 
A sladene garbure su 
I morune, ke su s dvora-, 
Trešnje, višnje, smokve, praske 
T&rpke i žuhke} er su zemljaske. 

Vabuljače i garlice, 
Dronj , čvarljuge, košić, bene, 
Volić, vuge, bravarice 
Nehaj ane su, er općene; 
Divlje cieni svak orebe, 
Šljuke, baziane i tetrebe 



30. Tu naČimbe izvarsnije, 
Ko će bolje zgotoviti, 
Broji, kvača, izmi§H' je, 
Za Gavanu pogoditi, 
Gjusne zdiele mirisane 
S cekri i zlati našikane. 



Vina biela i carljena 
Na obir se svakom' daju, 
Snažna opola a studena, 
Sad rizilom ki zadaju, 
Sad sladića, ki u studeni 
Nekroti oganj bludim smieni. 

Srebri golari i plitnice 
RukoČina atenskoga, 
A pinuri, nozi i žlice 
Hitra kova zamiernoga, 
PodČaŠnice, zlati sudi, 
Cekro zvierje, vćski ljudi. 



Marzka svim su i nezgodna, 
Miestu u rodnom koja plode, 
A Ijubka su i ugodna, 
S preko svieta kd dohode. 
U Indiji zemlja 'e zlato, 
A nam blago 'e prebogato. 

Svedj, ko i zmaj , tarbuŠinom 
Po zemljan se svieh poteže 
Ždarljiv sladjom za jizbinom, 
Gdie ga dugo gArlo steže, 
Da poguca manje malo, 
Nego mu je tielo stalo. 



Svioni sagi i trapliti, 
Natokani tanci ubrusi, 
Rucenici listom Siti, 
Varh kih cvietje, Čidri, busi. 
Da prosutjem mirisanim 
Vide i vonje kriepe zvanim. 

Tu boemski žmuli i čaše 
; Svud svietljahu s' preoholo, 
A pahalja odzgar paše, 
Služba služi svim okolo; 
Nežele se koja veće, 
j Tćko zlato gdie se meće. 



23 



35. Tu napokon donošahu 
Množ marcpana i kunfeta' 
Momci, i diklam svim punjahu 
Biela njedra, svilna teta, 
Neka i tim hitre a mlade 
Sladka usta sladje oslade. 

Me'u to hitro diete mlado, 
Da dovarŠi uživanja, 
Sklada'uć glasom gusle rado, 
Da udari u pievanja, 
Pred gosparom kad prikleČe, 
Glas izpustiv tako reče : 



„Zdravo budi, Gospodine, 
Koi posred vriedna skupa 
SivaŠ zdrakom plemenštine 
I vedrinom svietla trupa, 
Poprav tebi medju ostale 
Dostojaju viečne hvale. 



Ti bo nećeš, da tva zlata 
U tmieh škrinjah zaman stoje, 
Neg da s' trate obilata 
Na priatelje i gospoje, 
I ko narav njiha nosi, 
Da svietle se u razkoŠi. 

Ti ugodne prijatelje 
TieŠ u jadnoj njihoj brizi. 
Blagovito svake želje 
Na izućoj tvoj tarpizi 
Gdi jim klanjaš oborite 
Sve jestojske plemenite. 



40. A vladikam liepim milim 
: Što nesipljeŠ, što nemećeš? 

Sad ih nudiš voćem zdrilim, 
i Sad ostala im smoka krećeŠ, 
i Rad bi im svaka sladja hitit 

I ptičjim ih mliekom sitit. 

I one tebi u harnosti 
Neka liepŠe odgovore, 
Na razbludne ugodnosti 
Nukaju te i govore, 
Da za platu od ljubavi 
Treba 'e, da se ljubav stavi. 

Blagujuće blago silno 
S preko mćra tu dohodi, 
Sto 'e na targu nejeptino, 
Što grć, leti, plove u vodi, 
Ka izžima vina rij a 
Tars od Lesba i od Šija. 

ZnaŠ, da Bako i Venere, 
Buduć bratja, skupa stoje, 
A tko bolje vino dere, 
Da na ljubav hlepi bolje; 
Cielo vince igru uči, 
Veće čini nego buci 



Blaženi se moreŠ zvati, 
Er ti 'e sreća dopustila 
Na sem svietu uživati 
Sva veselja draga i mila, 
Vesei'mo se i mi gosti; 
Er i nam je svašta dosti. 



24 



45. Ako nebo rosom meće, 
I trieskom kad udari, 
Svoim ganutjem i nas kreće 
I ugodno sunce žari: 
I vedrina tvo'e milosti 
Sad nas kara, sad nam prosti. 

Sad nas bijel, sad nas braniš, 
I mogućstvo tvo'e nas mota; 
Sad nam prietiŠ, a sad hraniš, 
Uzrok nam si od života; 
Bozi od tebe veći nisu, 
Smart i život pri tebi su. 

Primi dakle sv etili Šte, 
Ko t' činimo s drage volje, 
Ni veliki Bog neiSte 
Prikazanje toga bolje." — 
Tako pieva do odhoda, 
Kad mu i gospod podsmieh poda. 

Koga đaržeć izvan puta 
U prevari neman kriva 
Preneredno pritisnuta 
I od jestbine i od piva', 
Hti, da u torbi glavom jide 
Sakrivene davne jide. 

I razkoŠnieh sred večera' 
Gdie se u vinu topi duša, 
Staru mrežu njemu stera, 
Cim pretio sarka i kusd 
Nenavidnik pakla isti, 
K\ parve otce Čini jisti. 



50. Nij' se Iako, nije, nije 
Tom' zlotvoru ukloniti ; 
Er podbadnik vuhle zmije 
JoŠ uvfti radi skriti 
U perivoj segaj svita, 
Kud prolazi, da pohita. 

A kad pohlep garla upazi 
I ćućenjah druzieh slabost, 
Ko iz cvietja ljulja izlazi 
I radi nas većma obost, 
I u razbludi i sitini 
Smartne truje, vara, hini. 

Boj na nebo, a u raj klade 
Tvo'e prievare, zla napasti, 
Medju braćom sia nesklade, 
A svuda ljulj tvo'e propasti, 
Kud nesnova tvoje preje ? 
Sve što je zla, od tebe je. 

U hranitbah smieša žarstvo, 
U porodih smradne blude, 
Medju poslilienos, Šarstvo, 
Me'u besiedam' sardžbe hude ; 
Pod targ sakrl lakomiju, 
A pod oblas oholiju. 

H 
Ti raztrova šarca i usti 
Zlim' pohlepam' i lažima, 
Uda ostala sva razpusti 
Dielovanjim bezrednima, 
Bdenje i spanje ti povlači 
Zločinstvima i sni opad. 



25 



55. Prem sred raja zemaljskoga 
Parvi ćaćko bi gosparom, 
Potakmitjem zmaja toga 
Otrova se ženskiem darom, 
Liepe i Škodne od jabuke, 
Ka preni oba na sve muke. 

Neka najprie budu jesti, 
Dok su živi, kruh u trudu, 
A do mala pak posiesti 
Svo'e skonČanje i smart hudu, 
ZamieniŠe bo u nesviestvo 
Za slas malu svo'e čestiestvo. 



A da u muci i u jauku 
Svo'e poradja sine sebi 
Žena, koja prostri ruku 
I pociepa kralja od nebi, 
Zapoviedi, i ubra parva 
Zabranjena voće darva. 

I odviše, zmaj da ognjeni, 
Koga sliša laži i varke, 
Bude pete biednoj ženi 
Zasiedati na prevarke, 
I kad veće s' glavom varti, 
A to riet će na čas smarti. 



Pravdu iztočnu, lieta zlata 
I perivoj i gospodstvo, 
Pokoj, miesto slobod vrata, 
Ženu, diecu i životstvo, 
Slavu izgubi, svietlos, liepos, 
Blago, imanje, mudros, kriepos. 



60. Sve Što 'e dobro, sve Što 'e varsno, 
Što je, što bi, što bi bilo, 
Hti poždriti u premarsno 
I neuzdaržno garla dilo, 
Tako gol i bos prihodi, 
Koga žena za nos vodi. 

Tač nevoljan i potišten, 
Da njegova put ohola 
Jedva skri se divjim lištjem 
Smokvenice, buduć gola, 
Samo oštru svim odieću 
Grieh podava za nesreću. 

Znamo dakle, smart nemila 
Kroz roditelj' parvieh garlo 
Da k nam pridd, ter na krila 
Leti, i kosi veoma vario. 
Garlo smart je puti svake, 
A grieh ostan smarti opake. 

Znamo, voće izjedeno 
Da poradja na sužanstvo — 
Smarti ljudstvo prie blaženo : 
Tko sad same na pijanstvo, 
Tko tarbuhu prikazuje, 
Boga odriče, njega štuje. 

Znamo, znamo, da ni'e moći 
Mnogom' bračnu odoliti, 
Ki u ognjice i u nemoći 
Često ima nas obaliti, 
Navlas kadno Bogu od lozja 
Šijemo Čaše ciela grozja. 



65. Pamet, razum, osobite 
Grabi jizba i pitje dare, 
Skratja lieti dugo vite, 
Ter nas truje, ter nas tare; 
Smart će i sud priti prije, 
Kad se tarbuh prenabije. 



U zvierenje ljudi obara, 
I razbora gasi kriepos, 
Čini svinju i tovara, 
Hara blago, mudros, liepos, 
Sve skončava i sve dere, 
Tko veoma vele ždere. 



Znamo jošter, u opijanju 
Sarđžba i blud da počije, 
A u nerednom jestbovanju 
Vino i karv se da prolije, 
Svaku smetnju na sviet misti 
Gnjev neukrotni, blud nečisti 



Znamo, da i Noem, drugi otac 
Po potopu, pliuć u vinu, 
Bio se obvinio jakno botac, 
Bezstidno odkri golotinu, 
Kad preobražen u živinu 
BI za porug istom' sinu. 

Kukav Ezau zdielom leće 
Proda bratu parvorodstvo, 
Gospodovat i da neće, 
Nego (kliče) stati u robstvo. 
Zdiela i varč mnokrat biše, 
Ki razsutje uzroČiŠe. 



70. Znamo, vina dobra cieća 
I Lot stari da zaludi, 
Kad se užgav kaono svieea 
Vruć s' kćerami svoimi bludi : 
Vino i ježek jesu sami, 
Ki razžižu bludni plami. 

Izraelski sini u bitju 
Srećnom Bogu sagriešise, 
Poslie u pići, prie u pitju, 
Tako i zakon potlaČiše. 
Sit će vaviek kopitati, 
Triezan Bogu vieran stati. 

Filisteji, u veselju 
Kad obilne gostbe slave, 
Blagujući u dreselju 
Pade im kuća p6 varh glave ; 
Parva glava smiere prima, 
Kad razbora uze nima. 

A Baltazar, ki u zlatu 
Krunjen stienjem dragocienim, 
Sta na stolu prebogatu, 
Sebi slavnu, spravnu inim, 
Punom dike i obili, 
Gdie vodjaiše život mili. 

Kada malo bogobojan 
U razkoŠi toj siedjaše, 
Čašom gospodi i gospojam 
Zdrav'ce Čudne napijaSe, 
Vidi ruku, ka na oSitu 
Smart mu upisa naglenitu, 



27 



75. NauČitelj glasoviti 
Papa Gargur nam besiedi 
U svoih kujigah zamieriti', 
Da bez zlobe ni'esu obiedi. 
Množi otci isto uče, 
Da od žarstva svih odluče. 



Naš Jerolim lavski riče 
Oštre spilje sred kamena: 
B Vino 'e otrov, ka nas smiče, 
Mast je i ulje varh plamena." 
Gdie ni'e Baka i Cerere, 
Studi i vatra od Venere. 



Lav stridonski, ki promieni 
Slados rimskih pozoriŠta', 
Da neizgine, tere u stieni 
Sam utvardi sebe višta, 
Postav lovnik, ki u zatvori' 
Zvier svo'e puti divno umori. 

Lav, ki ko Anun nemiloga 
Lava ukroti, ki ga sliŠa, 
Pak i lava paklenoga 
Stisnu, da ga jadno biža, 
A od njegovih i danas se 
Svetieh slikah uklanja se. 

Prilike se njega vide; 
Nu po hižah sve gospode 
Franske, duhom ki ga slide, 
Da se od djavla oslobode. 
A mi, svoim se ki dičimo, 
Pomoć svćga neprosimo. 



80. Moj vlastelin MarulMarko, 
Druga slava dalmatinska, 
Splieta grada sunce žarko, 
I on u diela sva latinska 
Radi klete sve sobeti 
Božjim jarmom garlu oteti. 

I u poganska pisma smina 
Nam je izgleda čudo dosti ; 
Er vinetnieh gustieh tmina 1 
Puna jesu i naglosti. 
Upisani svud se vide 
Carni raspi smarti blide. 

Nieki u dlaci, nieki u jaju 
Zadavi se, a bez dobra, 
Nieki osudjen u tom vaju, 
U muskatu umriet obra, 
Nieki inako zlobnik glasni 
Gine griehom, kim se oblazni 

Kim se oblazni, ter nehaje, 
Da u tren oka leti i bieži 
Vrieme od sajma, ko zadaje, 
Svakom' dano da neleži, 
Neg bdi i stieČe dobivena, 
K6, kad projde, ni'e vremena 

Ni'e vremena, ko ponavlja 
Diela izvarsna od krieposti, 
Nesta'e vrieme, ko postavlja 
Jadnu dušu u tamnosti, 
Gdi je vrieme stanovito 
I u nevoljan viekovito. 



28 



85. Jes' bogastva i cds obrd 1 , 
Neišt', kd se ostavljaju ; 
Nego isti ona dobra, 
Nedospietna ka* su u raju. 
Ako 1' se od zla strašiš koga, 
Straši se od zla paklenoga. 

Što je dakle u izpraznostih 
Metjat zlato, ko Bog d6 je, 
I u večerah, i u bludnostih, 
Kada ti je velmi bolje 
Njega tratit na uboge 
I odkup duše preneboge. 

Što je u gradbab od palacah 
Sipat zlata ko paržine, 
I ubožkieh groznieh plaćah 
Lievat vode u zidine, 
I na istieh martvieh kosti' 
Temelj metjat od vriednostiV 

Što je resit ziđe gole 
Ruhom svilnim, zlatnim trakom, 
A nevoljna da ogole 
Tvoje grabŠe zliem pritakora ? 
Što je kazat po kom orah 
Tkane kralj e na oborah? 

Kad te ni'esu tej premine 
Uglavile, da padaju 
I najveće kraljevine, 
Ke inima pomoć daju, 
I ke ima'u skok jakosti, 
Tebe i jačje izminosti. 



90. Što se hvastaš, da paršeći 
-Vietric puka s tobom hlidi, 
Kad do malo poposteei 
Zla godina za njim slidi? 
Nekrepke su pučke ljube: 
Sad uzvise, sad pogube. 

Sto kvadarah i st6 slika 1 
Što su s rukah glasovitieh ? 
Što 'e pernice svietle dika? 
Stola' oholieh šarovitjeh, 
Pozlatjenieh zidah hvala 
I srebarnieh ogledala'? 

Nisu Fabiih i Katunih, 
Ni otaV starieh toj izgledi. 
Triemi rimski bieŠe puni 
I sirianski liepši zgledi; 
Al im kuće biše splite 
Od ševara i od kite. 

U perivoj što su cvieti, 
Koi u večer opadaju, 
Javor, cipres i u viti 
Busi, ki plod neimaju? 
Bodežljivi smrieci šta su? 
Sien i drača razkoš da su! 

Što je tćka srebra kovat 
Skažujući bratski ogreb, 
Što 'e carkvena iziskovat 
Jošter miesta za svoj pogreb ? 
Nek kopnica smradna ljude 
Liepša otarah svietieh bude. 



29 



95. Sliepa ti 1' b\ ludos ljudi', 
orrob mBamorni ka sagradi, 
Svietle stiene iSeuć svudi, 
Gl-die se stavi martac gadni, 
[ mauzolee ka im složi, 
Ko da jesu polubozi 

Praznit' jame i razbivat, 
Što je, od Frigie tvarde bridi V 
Šarce Paru što 'e probivat? 
Kamen Čudno da se vidi, 
Goru litat, ranit Idu, 
Karin brodit i Numidu? 



Kada nam je mao prag dosti, 
Čim se u carve promienimo, 
Za pokrit nam gnjile kosti, 
Neka živiem nesmardimo, 
Viekovita kad i ciela 
Nisu u grobieh, neg u diela'. 

Aleksandar nu veliki, 
Koga snipit sviet ni moga', 
Barže neima prab toliki 
Oda svega svieta svoga, „ 
Ki bi mogo dosta biti, 
Za lupju mu istom skriti ? 

Cesar, ki tris konsul bio je, 
I u Rim trikrat slavi sebe, 
Sred tolike vlasti svoje 
Jedva najde gdie pogrebe 
Tielo, ko* odprie neosnova 
Malo manje neg zemlja ova. 



100. Toj veli ti: „Što ja sada, 
I ti hodeŠ bit' ureda; 
A Što ti si, i ja niekada 
Bih, i glas moj zapovieda : 
Slava, karv, vlas, srede ine 
Sad su smrad, prah i koštjine.* 



A ti, gdie si vas u blagu 
Sad pogreben, hud bogatČe! 
Jaoh, da bi ti jošter nagu 
Na sviet stati i me' u drače ; 
Al nemilos tva te 'e takla, 
Da s' zakopan u dno pakla. 

Kod Solima pokraj puta 
Još vidi se ta polaČa, 
Gdie se slisa buka kruta 
Od jaukanja i od plača-, 
A u njoj se nestanuje, 
Čudna bo se treska Čuje. 

U isto miesto, gdie Žudieli 
Spasa vodeć da ga umore, 
Simuna su usilieli. 
Da križ nosi do varh gore, 
Ko da Isus tu se neta, 
Križ smucati za ukleta 



Nemiloga Nhieusa, 
Ki na otvor hiže obilne, 
Lazarova dobra duša 
Pusti od glada da pogine, 
Nehteć* dat mu hlieba dio, 
Pored s psima da bi jio. 



30 



105. Ko da svietu hti skazati, 
Muke svoje da izuće 
Viek se neće namognati 
Za bogate klete kuće, 
Koje, moguć, cieća Boga 
Netiešiše nevoljnoga. 

S koje strasne- okrutnosti 
Vas zagunut sred taštinah, 
Ke sliedeći bez trieznosti, 
Barzo umrie pun jizbinah, 
I nehamos sliep bogati 
Sasma budjom mierora plati. 



110. Žive gavran i feniče, 
Zmia s košutom vele veće, 
Ljudi božje neg obličje, 
S kima tašta slava kreće; 
Ali s kim' bi, ni'e im, dieli 
Preko smarti poživieli. 

Ako diela prehrabrena 
Neostaju od Čovika, 
Barzo otidu i imena 
I spomena svakolika. 
TlaĆi se i kralj ko kus gliba, 
Kad nesieva iz dna greba. 



Da je dan noć, mož' riet prije, 
Zima lieto, lieto zima, 
Plam da ledi, led da grije, 
A da Čemer slados ima, 
Psos da Časti, hvala ogardja, 
Neg' da u blagu 'e milosardja. 



Dobra diela nosi sobom, 
I ova druziem neodnosi 
Coviek, ki se diči robom, 
I blagom se ki ponosi: 
Sva su svakom' vremenita, 
A ova su viekovita. 



Munja 'e čoviek u siemenu 
Zatoj lasno i prohodi, 
I u kratkom svćm vremenu 
Nosi porod sa sprovodi; 
Pri kotievci grobnica je; 
Šala život, smart sbilja je. 



Mre i mramor, mrii i stine, 
1 pod tvard zub od vremena 
TuČ žestoki isti gine ; 
Svietli kćpi za hrabrena 
Man su; kriepos ima grebe 
Sriedu zviezdah gor na nebe. 



Čemu izadjoh iz matere, 
Neg da shranim duh čestiti? 
U taštinah pak da nere, 
I s njih se ima izgubiti 
Stvar žestoka 'e, al uzmnožna, 
Duša griehu gdi 'e podložna. 

Uzmnožna je! Kako dakle 
Spim, smijem se, iglendišim? 
I razbiruć raj i pakle, 
VieČnoga se zla nelišim ? 
Sto cknim, ljubim, greni bludeći, 
Svet da nisam toj misleći? 



31 



115. Sijmo dakle diela vridna, 
Nek se u raju sastanemo, 
A ostav'mo diela stidna, 
Da sve od straha nestinemo, 
I pred Boga dovedeni, 
Nebudemo osudjeni 



120. Rieti neće, kako Čuje: 
Jedno u šarcu 'e, drugo u usti', 
I kada te podraguje, 
Neće istinu da izusti, 
Ni tve Škode da naviesti ; 
Er mu 'e s tobom joŠter jesti. 



Ostavimo stolovanja 
I poždorstvo nečastimo, 
Dobra su ona blagovanja, 
Zapustnima ka Činimo : 
Ako ti je gostit dika, 
Zemljaka ostav', prim' putnika. 

Zemljak ima, a tudjinin 
Nfma doma ni postelje 
Ni li njemu nego inim 
Bolje davat svoje zelje ? 
Psi domaći uviek laju 
Pri kupusu, ki čuvaju. 

Dobri gospari iztieruju 
Pse nemile, ke nehoće, 
Da se druži utišuju, 
I koi vise svoje voće, 
Prie neg prigne iz siemeni, 
Dieli, kim su potribeni. 



Istom zemljak za ništa je ; 
Er opipom tebe miče, 
I zdravlja ti nepodaje, 
Kad te maže, loji, tiče, 
Ko i lieČnik u dugo ide, 
Nek ti veće i izjide. 



Vidi mu se, da istina, 
Uzročit će tvii omrazu : 
Zato otvardmit jakno stina 
Darži sebe u opazu. 
Pravi zlotvor tvoj potajni, 
Od kojega Bog sara brani 

A stranika narav stiska, 
Da istine tebi pravi, 
I svietovna, ka obiska, 
Prikaže ti, da te ozdravi, 
Riečju samom tebe takne, 
Ozdravi te", pak se odmakne. 

Duple misli nisu u njemu, 
Niti grede s dvoru odlukom, 
Prijatelj ti 'e pravi u svemu, 
Kada rad bi svojom rukom, 
Tebi odkriti tebe istoga, 
Na pogibil bitja tvoga. 

Znam, takove u prilike 
Prikaza se većekrati' 
I meni Isus, a pod strihe 
Mo'e ga nehtih ni prijati, 
Nit poda mu ma" ogluha 
Jednu malu landu kruha. 



32 



125. Znam, da mnokrat pun ljubavi 
Klapa na uliz šarca moga, 
I na studen prag postavi 
Mekopustvo bedra svoga, 
Gdi odvaržen htl prespati, 
Jeda bi ga umio znati. 

Znam, da mojem' gospodinu 
Noćna slana prikri vlase, 
I cieć mene da ostinu, 
Kada tute noćevaše, 
A ja u rerju polienih se, 
Gostu i Bogu nejavih se. 



130. Čudne kaže s Česti prike 
Ovi život zle prigode, 
Mnoge da rži i velike 
Pogibile i nezgode. 
Grieh je obvft sladostima, 
Vlast, huđoba svit put ima. 

Rajsku slavu odkrivale 
Nisu hude želje meni, 
Nit me zlobe razmišljale 
Smart, sud, oganj i pakleni, 
Neg daržeć me u sliepoći 
Ukinuše sve mi moći. 



Znam, kolikrat povrati se 
K meni opeta noseć dari 
Svo'e milosti, i ožall se 
S me tvardine i nehari, 
Sam odgovor kad kratili mu 
I u obraz vrata zatvorili mu. 



Prosti meni dakle, Bože, 
Šatri križem zloće moje, 
Prostit time lako može 
Milosardje jako tvoje, 
Ostav' pravdu, i tvoim ljudi', 
Dobrostivan samo budi. 



Da bi znao, što će reći 
Isukarsta izgubiti, 
Nebi u zlu boraveći 
Smio njega zamieniti, 
Za upingani grumen kala, 
Što 'e na zemlji zemlja mala 

Nebi ludim još dietetom 
Za jabuku biser podo, 
Nit bi Boga viečnom štetom 
Za bieguće slasti prođć, 
Za svietnjakom nebi sarta', 
Ki se u carva pak obarta. 



Nij', nij' plate nać pod nebi 
Za moj smirit dug nepravi ; 
Ere sasma skrivih tebi, 
Nego tvoj svet križ karvavi, 
Otle riekom slavnieb uda' 
Smrad operi grieha huda. 

Spasitelju, zato harlim 
Oblft skrušniem' vas suzami, 
Da isti spasni križ zagarlim, 
Obiedvima moim' rukami, 
I da dam mu svoe celove 
Mnoge karvi za valove. 






33 



135. Prosti, neka jur uputjen 
K otaČbini, ku mi spravi, 
Doprem, s griehah inieh smutjen 
Duh moj tebe Boga slavi, 
I milošće tvć velike 
Da pripieva u viek vike. 



Tebe, Isuse, imat ću sada 
U pameti, usti' i šarcu, 
Tebe u sni i svakada, 
Tebe u kući i na barcu. 
Bdim, grem, pišem, daj da izustim, 
Molim, bolim, duh li izpustim. 



U spomen ću svedj kladati 
Odkupnika mćga tebe, 
Križ i muke tve daržati 
Za dar veće me potrebe, 
Ufat ću u Te bez sumćenja 
Križ i ti s' zdrak od spasenja. 



34 



PIEVANJE TRETJE 



JVađglasje* 



Iz thrbuha bludmi rignu 
Zatiem bogat u jestbini, 
Ter se hitroj hotmi prignu, 
Ka mu i blago sve izhirit: 
Zlo je zlato, gore 'e žena, 
Oboe ljudska zla zasiena. 



Dobru, sličnu, zakonitu 
Isti i nad ćeš časti i pokoj, 
A bludnicu vragovitu 
Odvarz' i s' njom stati nemoj, 
Da otac, koga s' nje ostavi, 
Baštinika tebe objavi. 



1. Gavan, odliŠ iskarnjemu 
Kad ni'e dobra učinio, 
Sa svom misli sebi istemu 
Prikaze je poklonio 
Na otaru od razblude, 
Neka i nečist slavan bude. 



Tust i pretio prekoreda 
U kao bluda omari ja se, 
Kao biesna i goveda 
Svakom kravom kad tiera se, 
Bludmi riga'u žarstva mnoga, 
Pak blud gasi zdrak razloga. 



Tarbuh redom od naravi 
U pripona bliža Štete 
Metje svoje, da ih otavi, 
Nek se i ona s njim izŠtete, 
I raztruju mnoziem' bludim 
Zla susieda licem hudim. 

Žarstvo i blud, do istine, 
ZvierČe 'e obo nenasitno, 
Ovih željah rast negine, 
Što je malo, riedko i sitno 
Nenapunja ih, nije im dosti, 
Ištu pića obilnosti. 



35 



5. Tiem krasuć se on sva lita 
U veselju i u sitosti, 
Daržeć, da stoi des Čestita 
U jestbini i u bludnosti, 
Na polače sbira svoje 
Sad gospodu, sad gospoje. 

Nu vlastele povodljive, 
Ki mu dvorbu sve Činjahu; 
Liepe dikle ljubeznive, 
Ke presladko zaČinahu, 
Jedni blazne, drugi pliene, 
Jan dvobrazni i Sirene. 



Svaki parvić vani kaže, 
Da ti u svem dobro stvara, 
A iz nutra tebi laže 
I snuje ti sto prievarah: 
Proklet Čoviek, pismo vika, 
Ki se uzda u Čovika. 

Jedni hvale, daje moguć, 
A podjamno nanj se -beče, 
Drug se kaže gizdav i vruć 
Jakno sunce pokli obteČe, 
Čudo vele malo sciene, 
Er sve 'e ništa ; sien, dim, piene. 

Garlo im je ko raztvoran, 
Premda obieljen, grob smardeći, 
Jezik sladak a oboran 
Licumierno govoreći, 
A pod usnam' im se krije 
Gorko šarce, nalip ki je. 



10. Znadu umiet, kako ljudi 
Posred šarca darže usti, 
A svo'e šarce, koe je ludi 
Rat jezika, kako s 1 ispusti: 
Njega 'e lasno prevariti, 
A onieh mučno uloviti. 

Dvi ima kćeri blaga žudnos 
Od ostalieh draže al gardje: 
Tustu poždru, mlednu bludnos, 
Koje vodi za potarje 
Svake puti, kd razborom 
Ima živiet, ne ukorom. 

Huda otca hudje kćeri, 
Neukloniem varliem mahom 
Biju vas sviet, prie u žderi, 
Pak smradljiviem bludniem dahom-, 
Koga ove jednom rane, 
Vaviek malo zdrav ostane. 



Od parve smo počitali, 
Ki su porazi j ado viti, 
Sad od druge nam su ostali 
Izriet raspi viekoviti, 
Ke s pomoćju zlata zloga i 
Čini na uvred slavna Boga. 

Mnoge jesu dikle mile, 
I na vrieme svieh se služi, 
I ljuvene od svieh strile 
Prima bogat, kiern' se kuži: 
Sve su njemu u ljubavi 
I svieh darži u zabavi. 
3* 



36 



15. U bezrednu bludu mnogu 
Većkrat ležeć meju dvijuh, 
K6 i prase u barlogu 
Vas zakopan do oČiuh, 
Dava bratu smradne izglede, 
Da i on bludi, pokle jede. 

Ždera i buka, gdie se dodri, 
To uviek već samo sebe, 
A uboge, Čim se neodri, 
Nehtl pomoć u potrebe ; 
Pravo prase, kad mre silom, 
Ine tieŠi svoim pretilom. 

Jedna 'e draža od ostalih, 
Š njom u njezi ašikuje, 
Sve ju slavi u pohvalih, 
Nju u hiži zori samu štuje, 
Ovu mazi svima dari, 
A ona malo zanj što mari. 

K njoj dolazi i sve upira 
OČi u glede nje ljuvene, 
Š nje uzdiše, š nje umira, 
Bliedi, Čezne, sahne, vene; 
Ona od toga nestavlja se, 
Neg, da 'e liepša, napravlja se. 

Sunčanoj su pri svietlosti 
Zdrake od zviezdah odveć male, 
A pri nje su prelieposti 
Druge vile nepristale: 
Zavezuje i sva zlata 
Ti drag kami, da laskata 



20. Hitri ures stotim dilom 
Glas liepotah svieli nadhodi, 
Strielja okom, rieći milom 
Šarca šlaga i gospodi: 
Rek bi, da nie stvar svietovna, 
Neg božica ka viekovna. 

Zlato 'e prami, parsa od lira, 
Koralj usti, ambar oči, 
Rajski obraz ki zamira, 
Isto 'e sunce od istoči; 
A cap te joj jabučice 
Sred tratora i ružice. 

Sviono ruho sgar ju resi 
Vietrim tkano, a odzdala 
Stoi pođavsa svim Čudesi 
Navezana cvietja mala, 
Na koj dobi s obie strane 
Narav, meštria igle znane. 

Na bedri se u okolo 
Pobien vije pas zamierni, 
Gdie na krimez svion se kolo 
Vidi od zvierja grad biserni, 
A karbonć joj sja sried krila, 
Barž bi i sveta zamamila. 

Svetci množi odpadoše 
Od parvanje njih svetosti 
I u sagriehe upadoŠe 
Munjom sinuti od lieposti. 
Pridobili ako ti su 
Bičem, postom, — biegom nisu. 



25. Rukne, uhnice i veruga, 
Biser, ki obć na vrat svije, 
Uze jesu viermeh sluga', 
Suze jesu , ke prolije 
Množ razcviljenieh ljubovnika 1 , 
Kim u travah nije lika 

A nakitnieh varhu kosi' 
Trepte cvatni perivoji, 
Povitar se š njima nosi 
Ko da slobod njim dostoji, 
Kaže a tanak polu gole 
Veo prozirni parsi ohole 

Parve Češlja, veže, splita, 
A dio pušta na rudeže; 
Ljubovnikom mrežu uplita 
Ter ju krije medju mreže 
Petljom draža sad sapeta 
Darži i krije, kaže opeta. 

Cieć veselja podsmiehuje 
Od ružicah skladna kita, 
Koja milo naklonjuje, 
Suhiem zlatom sva obvita, 
Na iste parsi bielje sniega, 
Za celunut ke se sliega. 

Ona ovoj u prilici 
Ko paun se perjem miesti, 
A kudom se dugom diči, 
Malom glavom manje sviesti: 
Ripa gnjila za vremena 
Bieliem sniegom pokrivena. 



30. Sve se resi i oholi, 
Iz svieh zlata izžet ište; 
A kada ih već ogoli, 
Metje ih ko smrad na buniŠte: 
U kom ni'e već karvi od zlata 
Ko i mđrtva meće s vrata. 



Sva je u zlatu , a sve želi, 
Da nju zlatom svak pokrije; 
Sve, Što 'e zlata, da se udieli, 
I sviet zlatan dost joj nije: 
Nebo u zlatu da se otruni, 
Nje jezerstvo nezapuni. 



Nu bezočna i osorna, 
Sto već prima, veće pita, 
I bogatca svoga umorna 
Jur premaga, robom hita; 
Gusarica bez milosti 
Istom pali, plieni dosti. 

Hulbe jesu nje načini, 
Sva 'e vritivos i tonota, 
Dobre rieČi, a zli Čini 
Za podjamstvo od života; 
Nosi obraz naslikani 
Ko zvier, vietrom kš se hrani. 

Kad je sama, sve praznuje, 
Kad je mirna, misli rati, 
A u družbi aŠikuje, 
ZuČi u smradu hteć kidati i 
Dobrohtinstva ni zlamena, 
A viera je sva caklena. 






38 



35. Čim ko sunce sviem đogara 
I u kamenju dragom gori, 
Od svojega gospodara, 
Ko se na nju sve obori, 
Ni iskru harne od ljubavi 
Nehtie njemu da objavi. 

Neg ga guli, neg ga sisa, 
I hoće ona, da nanj jaše, 
Sad se sardi, sad utiša, 
Sad ga tepli, a sad paše, 
Nje razhlade i tepline 
Studeni su i vrućine 



Kudi, hvali, ruži, slaci, 
Sega , miga , te utiŠi se 
Sad odstupa, sad podtlaČi, 
Kako i vođa povodi se, 
Ter se svadja tisućkrati', 
Što mu obeća, za nedati. 



On je dvori i svud prati, 
Ona manda i s njim vije ; 
On dinare na nju trati, 
Ona njega mlatom bije: 
Težko svakom' ki kupuje 
S dvojom karvi s kim bi udu je. 

Koli on nju većma moli, 
Gleda, zove, ljubi, sliedi, 
To se ona veće oholi, 
Bieži , otima , grusti i jedi, 
I kad plaČuć on uzdiše, 
Bez pomoć ga, ukloni se. 



40. Traje vrieme u podložtvu, 
Druziem stieĆe, svoje gubi, 
Slobod neće steć u robstvu, 
Na se marži, inieh ljubi, 
Sebe ruži, druge dvori, 
Iniem žive, sebe mori, 

Sam po sebi u svo'em krilu 
Ognjenitu zmiju prija, 
Ka mu ranu da nemilu 
I hoće ga da ubija: 
On raztrovan nezna za se, 
I u zmiju istu ufa se. 

Da Venere i Smamija 
Sve jest jedno , pravo veli 
Gark premudar , kolom zmija' 
Hoće igrat, tkogod želi 
Žensku ljubav, u obiesti 
Garli i oganj pun nesviesti. 

Ne pruđi mu ni od zlata 
Ni od bisera razčmjena, 
Silnu nemoć za varć s vrata, 
Čaša uzdana i sarčena: 
Liek i liekar sama 'e vila, 
Zdravlje, život, snaga mila. 

Videć pricien priložnice, 
Zašto od nje ni'esi utekć? 
Demostenom Eskerice, 
Ki takovoj bieše rekć, 
Da on talent svoj nemeće 
I s njim pokaj kupit neće. 



45. Vas zapanjen u razbluđi 
Napokon joj Gavan pravi: 
Nu blaga mi jurve budi, 

I netargaj mo'e ljubavi; 
Tvard se i liepos nepogadja, 

II varz' liepos, il bud' sladja. 

Vrieme 'e , liepa ma pavice, 
Da dragoga već zagđrlis, 
I milosne tve ženice 
Da unj upiliš, i da harliŠ 
Darovat mu' što uviek preži: 
Dvaš dariva ko potezi. 

Ako sunce tvoga gleda 
Daleko je sveđjer meni, 
I tve parsi mrazna leda 
Moj nećute plam ljuveni, 
Pust, da uza te bar umiram 
Neprijati sluga viran. 

I ako šarce meni zani, 
Povrat' mi ga već, povrati! 
Čemu mene loše rani, 
Kad mi kratiš liek podati? 
Ćud divjaćnu na stran stavi, 
Moja liepa, ka me stravi. 

Oda stvari drage i mile 
Uklonit se kriepos 'e mnoga; 
Al ljubavi gdie su sile, 
Niti 'e snage nit razloga : 
Svaka jakos mlobava je, 
Svaka mudros beznana je. 



50« Što je bolje i ja vidim 
I razumiem , al tu tako 
Moje gore biedan slidim, 
Er nemogu, jaoh, drugako: 
Trebi 'e i zlo zagarliti, 
Ako neću mđrtav biti, 



Ali i martav s draga plama 
Gorit imam, ma ljubavi, 
Ko požnjena suha slama 
Al' siećen panj u dubravi; 
I duša ista s tve" mđrzoće 
Plam u plame odniet hoće. 



Liepa diklo, me u to pusti 
Ljubovniku, sa'rcem ki je, 
Da iz pupoljka sladkieh usti', 
Ko i pčela med izpije; 
Što je sladje, da 'e moć pivat, 
Bit celovan, al celivat? 



Znat ćeš, raju moj žudjeni, 
Da ni'e sladje stvari od ove, 
Kad ja tebi, a ti meni 
Budeš vratjat ah cei ove, 
I kad skupa uzdisani 
Šćokne zajmljen celov dani. 

Celov ni'e slas dospivena; 
Neg neslanu moreŠ zvati, 
Kada liepos poljubljena 
Dragi ljubac neodvrati: 
U celovih slast je prava, 
Kad se prima, što se dava. 



lU 



40 



55. Ah, smili se veće, smili 
Na me suze ponižene ; 
Nerodi te lav nemili, 
Sđrce neimaš tvarde stiene: 
Nu i lavi isti ljube; 
Mehka a suza stienu dube. 

Salamanđra, zvier studena, 
Manje 'e Čudo, da pravlja se, 
Ko ostaje sve ledena, 
Čim se u ognju ognjem pase, 
A u ognju stat uživa : 
Ti na moj plam puna s' gnjiva 

Ko ona uživa, nije vile, 
Ište slasti, dni negubi, 
I mladosti svoje mile 
Cviet poklanja, ko ju ljubi, 
Ter prigledajuć mladca s oka, 
Vario unj smiera na p6 oka. 



60. Mnozih prima u skrovito, 
j Dosti jedan ni'e ljubovnik, 
| Marži stanje dugo vito, 
! Ugodan 'e blag darovnik, 
i Nieki 'e prijat, nieki uživa; 
Al se i on promjenjiva, 

A on cieni, da usila 
I družim će se ogrizati, 
I njegova da kobila 
Dviem se neće dat jahati, 
Kad ta snažna i paćna trupa 
Pušta, da svak na nju stupa. 



Navlas oni, koji cvatu 
| U prolietju od mladosti, 
Ki su hitri, svietli u zlatu, 
I đotieČu novi gosti, 
Tiem perivoj nje se otvora, 
Er su blagi, er su s dvora. 



Veli: mlados kad vesela 
Ide i liepost izgubimo, 
Ko dubina drobnieh pčela' 
U pustoši ostanemo, 
Da nas nitkor već negleda, 
Er bez satja i bez meda 

Nije cviet moć' povratiti, 
Pokli u oštroj zimi izgine, 
Š njime u mraz viekoviti 
I Čovieka ljubav stine: 
Cesto i stare žene ljube, 
Ljubca al nimaju, kad ogrube. 



Kaže im lice, da ih dozove, 
Šarce a taji, da dvoruju; 
Obećava, da se ulove, 
A nedava, da tuguju : 
Načini su, s kiem' svo'e sluge 
Dugo darži u veruge 

Li brat koji cviet dohode, 
Premda nadju okol cvita, 
Da jih oštra drača bode, 
Da jih ljuta zmija hita, 
Ljube draču i otrovi, 
Istom da im je drag cviet ovi. 



41 



65. A ona, ruže da ljuvenc 
I bere se voće zrilo, 
Prie neg siever njih povene 
I opađe voće gnjilo : 
Svieh poziva veomi sladko, 
Ere vrieme bieži kratko. 



Kuže od liČca što valjaju 
I od parsiuh dvi jubuke, 
Kad se Često pobiraju 
I darpe ih tćke ruke? 
Grusti i meso, kć se daje 
Svakom' lako na prodaje. 



A za grustom poradja se 
I mriskoća i omraza, 
Za koima dogadja se 
Da se i mio kof poraza, 
Kad na bunar pospieŠiva, 
Gdie se cvilno i razbiva. 



Pri svakomu, ki je vidi, 
Priporuke knjigu kaže 
Svoje lieposti, koju slidi, 
Rad bi, da oči s njom omaže; 
Al oČlinik taj neprudi, 
Sto već maže, većma hudi. 

Gori, sva je oganj živi, 
Neima dobra ni pokoja, 
Nje su gosti ljubeznivi 
Svakolika želja svoja, 
Gdi uz njih nije, sve 'e joj tmina, 
Nit 'oj 'e mirnoj bit načina. 



70. Hlepi zlato, bser hlepi, 
Da nu hlepi zlato draže ; 
U njih kosi biser liepi, 
U njih ustih ki se kaže: 
Sami Addni njoj su od miin 
I Atidi, vile Alcine. 

Ako tko uklet hoće koga. 
Neprestano da sve upi, 
Kuni ljubav, da na njega 
Nemilosti svojom stupi: 
Ovo 'e za sve zle nezgode, 
Dosta ; na sviet ke se zgode 

Medju ostalim ćudesima, 
Kiem' zadaje ljubav muke, 
Navlastito u sebi ima 
Cvietje sladko, voćke žuhke : 
Pače i cvietje kad gres brati, 
Zmaj te ujede čestokrati. 

Zmaj u cvietju trovna gleda 
Nje su dari i milosti, 
A pakć 'e nje ljubopreda 
Pun neskrada i žalosti •, 
Snažna ljuba, ko smart kosi 
Šumna, a tu nam pak6 nosi. 



Li i zasve žena liepa 
Da poznavaš ko te vara, 
Ko te vodi jakno sliepa 
I bitje ti sve obara; 
Nu da uživaš nje lieposti 
Ništ nehaješ tvo'e slieposti. 



42 



75. Ova 'e Škodna slabom' tilu 
I barže ga na smart vođi, 
I razbomom' duhu milu 
Cielovitoj u slobodi, 
Koja oba suzno šlaga 
Nasladjenja medju blaga. 

Aj, liepoto, svieh pomamo, 
Ah, tko s tebe neuzdahne? 
Ti kraljuješ na sviet samo, 
Svaka kriepost s tebe sahne: 
Veli, mudri, snažni, nici 
Klanjaju t' se podložnici. 

Ali i tebe vlada i sili 
Hitria liepos od pieneza, 
Cviet pred njime dievstva mili 
Pada uvehnut, i zaveza 
NerazdrieŠna ženitbena 
Prekrija se oskvarnjena. 

Sve krieposti na sviet slabe, 
Koje silno zlato lovi; 
Na zlato se mite i vabe 
I božice i bogovi ; 
Stiska i njih dara blago, 
I njih toli zlato drago. 

Zlato svaka predobije, 
Sviet vaskolik zlato šlaga ; 
Ni rat dobra vieku nije, 
Ggdie ni'e zlato parva snaga: 
Zlato sili grade tuje, *) 
Svud gospodi i kraljuje. 
*) Tuje-tudje. 



80. Kamol' neće njega kriepos 
Slabo oklopje razlupiti, 
Koje nosi ženska liepos? 
Svakoga će predobiti 
Zuk i svietlost, kojom siva 
Jasna zlata ruda živa. 



Cviet je liepos i da vene, 
Duga uresna u oblaku, 
Jasna munja, ka zablene, 
Svieća u dnevu, Čersa u mraku, 
Marva zdraka suncu opala, 
Na sviet svieti, al do mala. 

Riet se može poprav ista 
Čast od zemljo, ka hara se, 
Kal od kala, ništa od ništa, 
Slika od neba, ka 'e za Čaše, 
Vietar, odglas, slana, piena, 
San, prah, dim, hip, magla, siena. 

Viekovitit tu nemore 
NiČja mlados, liepos, dika, 
I Čini se, gorko more 
Najbistrija slad ja rika, 
U ovom vieku, ki 'e pučina, 
Topi i ženska sva hitrina. 

Kratka 'e slava vremenita, . 
Tašta 'e liepos, er prohodi : 
Lietnja magla , ka prolita, 
Svietli danak, ki odhodi : 
Sve što 'e na sviet, sve nas vara, 
I ures ženski vrieme hara. 



43 



85. Sgasnuti će plam ljuveni 
I sve cvietje svenuti će, 
! I liedit će obraz tvoj rumeni, 
Sunce u zapad otići će: 
Kn i prolietje tvoje proć će, 
Za kim šaha zima doć će. 



Vidj kraljicu cvietja ružu, 
Ko gizdava jutrom zeba, 
Pak ko siedeć na svoem busu 
Pri večeru bliedi, i s neba 
Kada sunce već zapada, 
Sva se truni i opada. 

Svietlos oči, ruže lice, 
I pram zlato kad izgubi, 
Trator usti u ljubice 
I bieloća kad pogrubi, 
Svu moć ljubav izgubit će 
I oganj u mraz obratit će. 

Nitko t' neće ni gledati, 
Kad ti s struka lištje opade ; 
Niti ćete poČitati 
Dugom hvalom piesni skladne, 
Kad te suhor i gorČilo 
Stigne i stvori žuto u rilo. 

Veće nećeš šarce biti, 
Mili pokoj, duša draga, 
Svietlo sunce, ko na sviti 
Tepli život svoga draga, 
Ne već vila i božica, 
Neg morina i vieŠtica. 



90. Parsi neće s' sniegom zvati, 
Zorom Čelo, suncem lice, 
Cvietjem usti, a pram zlati, 
I dvie oči dvie danice, 
Kad ti odniet će vrieme skoro 
Snieg, cviet, zviezde, sunce, zoru. 

Zlato 'e ništa, er prohodi 
Svako žensko nasladjenje; 
Kajan mine, ki provodi 
Tom zabavom svo'e življenje : 
Grieh minući Časa je malos, 
Slied kajanje, duga žalos. 

Kralj Salamun sedam sto ženah, 
Trista kraljić imao je, 
Al da 'e taŠtad od taštinah, 
Sam premudar poznao je, 
Srebra i zlata prieko dosti, 
I to izpraznost izpraznosti'. 



Zlo je zlato, gore 'e žena ; 
Jedno i drugo sviet obČara; 
Jedno je svieća pogorena, 
Drugo svieća k& dogara : 
Blizu ne stoj bez opreda 
Prismien projdi i biež' ureda. 

Zlokobitom zdrakom milom 
Zlato pali šarca od ljudih, 
Ter ih valja težkom silom 
Sad u saržbah sad u bludih: 
Svak se smutja, svak boluje, 
Ko se zlatom Čašom truje. 



44 



95. Da je samo postaviti 
Zlatnu duplu na konope, 
Ko bi htiela osvađiti 
Sve svo'e zđripe i priklope, 
Opačine i naglosti 
I podmukle razpustnosti. 

S predobite vami Indije 
U zapadu kad prosinii, 
Moj zdrak, ki vas pridobije, 
Da svu osveti otaČbinu, 
Vi železnom u laskatu, 
Ja dobivam, reče, u zlatu. 

Najprie majke, ka me zaČe, 
I ka" u skutu od planine 
Uzgoji me medju drače, 
Zdrieh utrobu tvarde stine, 
Tvardja od stiene ubojica, 
S koje puknu porodica. 

Raztopljena na plamike 
Vazeb narav užižati, 
Pak u okrugu kralj ske slike 
Sbih za bolje moć vladati; 
Kaže oblina mii prohodu, 
Kraljevina svu slobodu. 

S tiem pečatom prođjoh ureda 
Kroz dlan moieh gospodarih, 
PaČek roba, er im preda 
Šarce od straha, kada u darih 
Al za mito bih njim dana, 
Zliem da nisam izmieŠana. 



100. Prenesena pak k vojniku, 
Ki za platu svu prija me, 
Bih podložna podložniku, 
Ki očito zaigra me, 
Stokrat s postim izgubljenu, 
Stokrat himbom dobivenu. 

Tak obija'uć po svem svitu 
Već upadoh za nesreću, 
Gdie pieneznik cielovitu 
Ostriže me, pak u vreću 
Kb i mazgu proda mene, 
Ter me svali s parve ciene. 

Potle ukornu i bez miere 
Svak ko hudu odvarže me, 
Al ostanak zlatan viere 
Još nekrati, kad tko uze me : 
Hlapci, parci i bludnici 
Bieše moji primljenici. 

A najposlie kad zapadoh 
K noktiem tiesna targovnika, 
Na pazare s njim propadoh, 
Gdie su u hini zla tolika; 
Tu me uloži u satvari, 
Druge i druga tu prevari. 

S mene Čisto dievstvo opada ; 
Pravdu neprav s mene tlači; 
Žena mužu vienac klada ; 
Grad opušta i bez maci'; 
Carkvenici duh ovan ja 
S mene kladu na prodanja. 



45 



105. Što neobalih, Što ne kretjah? 
I .inih, grabih, kradoh, ružih, 
Sudbu i vieru doli metjah, 
Silib, izdah, morih, kužih, 
Što 'e pod suncem i pod Bogom, 
Sve pod mojim bi podlogom. 

Što će od ženah ma vil reći ? 
Što mi 'e za nje već ostalo? 
Nemore se, ne, izreći 
Tieh propastih nieŠto malo, 
To neuzmnoštvo veće zloće 
Njih prikazat navlas moć će. 

Dosti 'e riet, da žena sama 
Jedan uzrok bi od smarti, 
Sviet potopi i da 'e srnama, 
Ka i danas svietom varti : 
IJžeženje svim goruće, 
Cvilni umor i zasuće. 

Ona 'e poraz svieh zemalja', 
Cieć nje Čoviek ne razgleda 
Kneza, bana, cara, kralja, 
Brata, kuma, al susieda: 
Nit se smile, niti prostu 
S' nje kralj kralju ni gost gostu. 

Nestavnija 'e od mieseca, 
Svakim časom vartiv ki je, 
NekrepČija od tarstica' 
S kiem' do jedan vihar vije; 
Slaba, tašta, svim razlika, 
Plaha, osvetna, tamna i prika. 



110. Z6 je medvied i lav smini, 
Gorji kaplan jedoviti, 
Ubah gorji zmaj prokivni 
Varh svieh aždaj' kriloviti' ; 
Žena 'e svieh tih zlo najgore ; 
Što 'e od žene ? ni'e ništore ! 



Od zlieh ženah razumiju se 
Svakolika zgor rečena, 
A kreposnieh iz visu ju se 
Diela uresna i hrabrena; 
Tieh dobrote neizbrojne 
Neima'u hvale zadovoljne. 

Što je bolje, Što 'e dobrota, 
Nego 1' ženska dobra glava; 
Mir je i sladost od života, 
Cds, blaženstvo, ures, slava; 
Tom' svak klanja zemlji niče 
Kipu obetnom' od božice. 

Dobra 'e žena, nu zamiraj, 
Ka se Častju svetom diči, 
Što 'e gore, ne obira, 
Ko su mnozieh žen običi : 
Vierno žive, neištuć ine, 
Pravim drugom bez krivine. 

Ovo 'e tajna loza ona, 
Ka u krovištu kuće zlato, 
Ko i u templu Salamona 
Plodi grozdje obilato, 
I u svetom svetieh stoji, 
Bogu ugodan raj dostoji. 



46 



115. Nu ako nećeš u samoći 
Dakle živiet dnevi kratke, 
Ter ti 'e mučno u Čistoći 
Slavnoj vodit lieti sladke, 
Oženi se, nek neumori 
Blud tvo'e puti, pokli gori. 

Al kad zenit naskol sebe 
Odlučio si već doisto, 
I§ti ženu polag tebe, 
Ter obsakaj svako misto, 
Nek ti bude prem prikladna, 
Jer će t' kuća biti skladna. 

Prie svietuj se, neg se viriš, 
S Bogom i svoim' starijima, 
Na dobru se da namiriš 
S upravami njihovima; 
Veli i zakon: ako Čuješ, 
Boga i otca da poštuješ. 

Ne na oko, neg na mieru 
Svaki uzmi ljubi svoju; 
Ne išt' blaga, nego vieru, 
Moli Boga da t' da boljii: 
Otci daju bogatosti, 
Sam Bog ženu od mudrosti. 

Mlad ako si, vazmi mladu; 
Ako li si sredovieČan, 
Srednju ženu na posadu 
Stavi, da si njoj priličan; 
Ako li si u starosti, 
Ne išt' žene, rekob, prosti. 



120. Često bo one, ke su mlade, 
I kudelje i vretena 
Kriva mužu Činit rade, 
Da ga smlate prie vremena, 
I nenadno križ dovedu, 
Ili roge drugu siedu. 

Neišt, da 'e liepa al bogata, 
Nje bo liepos al bogastvo 
Tve ljubavi neće plata 
Bit uzdana, neg karastvo, 
S kim progonit svako u doba 
Hoće tebe tja do groba. 

Ako 'e liepa, Činiš, da je 
Blaga i druziem, ki je dvore ; 
Ali ako bogata je, 
Blago i zlato nje te kore; 
Sve govore: vriedan niesi 
Ni postole da mi odrieŠi'. 

Tiem ako ti Bog dopusti, 
Da ti 'e snižna, da ti 'e slična, 
Bez potrebe nezjaj s usti, 
Da ti u domu ni'e obična: 
Poniženstvo i strah daje, 
Da zla para, dobra ka je. 

Kad ljubi Čas, mir, tihosti, 
Da ni'e obartna, hitra, viŠta, 
Za napredak parvo 'e dosti, 
A za ostalo nemar' ništa : 
Miran konjic redom stupa, 
Plah potiplje, sobom lupa 



47 



125. Spomeni se, da je druga, 
Ne kupovna robinjica, 
3ue ti sužnja, uzna, al sluga, 
I Teg zavezna zaručnica : 
S njom u vieri živi Čisto, 
A gospoje stav' na misto. 

Gospoje je nje prilika, 
Kada vlada kućom sama, 
Varh nje oblas tva je od vika, 
Da ju tarkma i prolama, 
Kad prikladno je, a kad nije, 
Da ju brani, ljubi i grija 

Blažen oni nad sve ine, 
Ki pogodnu ljubu nadje, 
I zakono, bez krivine, 
Mirne dne vi s njom iztraje, 
Živući s svom drugom vodi 
Ljudska i božja na svit odi. 

Bog nij' dao mnogoženstvo 
Parvom ćaćku, da naplodi 
Zemlju praznu , nego siemstvo 
Jedne majke da izvodi; 
I dvie žene gdie su, smutja 
Velika je po svieh kuća*. 

I danas je potrebita 
Svietu žena, da poradja; 
Ali 'e žalos viekovita, 
Ka se s mužem nepogadja: 
Tu nam žalos narav daje, 
13a sviet bez nje neprestaje 



130. VieČna ruka neosnova 
Spodan pete al svarh glave, 
Neg iz rebra Adamova 
Stvor od žene pregizdave, 
Nek po sriedi on pokoj f, 
U varh i u dno a nestoji. 

Muzi ženu dakle svoju 
Neka darže po sredini; 
Ni robinju ni gospoju 
Varhu sebe ni'edan čini : 
Penjat neima se ona gori, 
Gospodara da obori. 

Bog je rek6, da podložna 
Bude žena viereniku, 
I da ona, ka 'e razložna 
Za pomoć mu 'e i za diku; 
A on dobroj da u milosti 
Sve pogadja, često i prosti. 

Kad varh muža hotie stati 
Prednja majka po sred raja, 
Bog tu oholos i njoj skrati 
Čim posluša vrača zmaja, 
Cim podvrati vojna luda, 
Hteć da on kuša stabla huda. 



Tako 'e, pobre, svim zla družba, 
Navlas ženah zlieh, podaje 
Škodu od robstva i od služba', 
S kojom Čoviek običaje 
Zlom se griehu podlagati, 
Da mu 'e mučno pak ustati. 



48 



135. Putenoga nasladjenja 
PeČurva je pobieguća, 
Od našega izštetjenja 
Radja se u Čas, al izuća 
Nje 'e pedipsa i prihita 
Nju smat prezla, viekovita. 

U malahno nieŠto meda 
IzmieŠano 'e, jaoh, nemilo 
Skrovenoga morna jeda 
Preotrovno zlo gorČilo, 
Medju tisuć ko pivara' 
Slds u čemer sviem pretvara. 

Al bogatac svedj nesvistan 
Bludni čama zlato trati, 
Razsipajuć diedstvo i stan, 
Stence pita, kuŠke brati, 
One u biesu njega tove, 
Dok ga u mrežu svu ulove. 

A buduć ga ulovile, 
Višja svarha s grieha slidi, 
Kako bi ga skupusile, 
Razsap duše da nevidi, 
Nek mu i bitje izkoriepet 
Kad prilaŠte i zasliepe, 

Jak sione poplavice, 
Ke potopom sela ore, 
Kad grohotom niz litice 
Sve što sadru metju u more, 
Blago on, čudno ko sadrije 
Plaho kopni i razlije. 



140. Blago, koje prem da meće 
Bezstidnijem hotnicami, 
Reste, i sgarta svijeh veće 
S' necistimi kamatami; 
Stvara mu se isto blato 
U lastivo suho zlato. 

Reče bo se: da pomaga 
Svoih sotona na sem svieti, 
Kad im dobra nadolaga 
I sreće, im gre donieti ; 
Ali taka blaga i sreće 
Najgore su njim nesreće. 

Jer Što 'e zlato, što 'e imanje, 
Ko podaj e zo" kamatnik, 
Nego kal i poplehanje 
Životinah bezumietnih, 
S' kima nastoi njega dobit 
I božju mu dušu osobit. 

Varsna, uresna i Čestita 
DuŠa 'e stvari nad sve ine ; 
Jer je božja viekovita: 
Zato neman za njom gine, 
A neumarli da ju spase 
Marlu odieću primi na se. 

Toli *e liepa, vriedna toli 
Duša; er nosi božje lice, 
Za nju on sajde s neba doli, 
Porodi se od dievice, 
Kad se od sveta Duha zaČe 
Dievu majku i netače. 



49 



145. Jakno sunce caklo bielo 
dvojim zdrakom kad probije, 
JoŠ ostavlja bistro i cielo, 
Nit ga šteti, nit razbije: 
VieČna kriepos tako obsinu 
Dievu, a dievstvo nepoginu. 

VieČni ljubi kralj od neba 
VieČnom' njemu što 'e prilično; 
Što mre i smradi po sred greba, 
Nerazsutnu 'e neobično : 
I odbra za se dušu vičnu, 
Zaručnicu sebi sličnu. 



Za nje odkup i spasenje 
On je podo sina svoga, 
Kad u parvo sagreŠenje 
Svi padosmo, ter cieć" toga 
Podni Isus križa boli 
I na njemu svu karv proli. 

Svu, da svih nas oslobodi 
Paklenoga od ponora, 
I opet svoj puk da prebrodi 
Carljenega preko mora, 
Lieva obilne rieke karvi 
K zemlji obranoj da svak v£rvi. 

Kad uhitjen i iztuČen 
Svih samohoć ht\ odkupiti 
Rugan, smucan, svuČen, mučen, 
Htl propeti i umriti, 
Gdie mu u tiela svakoj strani 
Nova rana rane rani. 



150. Da po spasnom putu tome 
I po odkupu tom precienim, 
Daržeć svih nas u svoj sporne' 
Hoti svakom', kako cienim, 
Pokloniti ke darove, 
Ljubeći nas ko sinove. 

On misleći narediti 
Prie premina stvar svakoju, 
Pokle Ivanu ostaviti 
Obra dragu majku svoju: 
Majci Ivana priporuČi, 
A inim tako oporuci : 

„Zemlji davam moje tilo, 
Koje molim da pogrebe 
Baramati Osip milo 
U izdielane svoje grebe. 
Odkle barzo ću uskarsnuti, 
Za sve sobom potegnuti. 

Pridostavljam Petru obranu 
Carkvu moju zaručnicu; 
Razbojniku raj kajanu; 
Judi a punu tobolicu, 
Kad pieneze hlepi veće, 
Neg prodana meštra sreće. 

Petru i druziem učenikom 
OdluČivam progon jenja, 
Nek jakosti prevelikom 
Priprave se na mučenja, 
Vojevodu da sliedeći 
U raj priđu križ noseći. 



50 



155. To je, to je ključ darvenij 
Kiem će vrata otvoriti 
Rajske slave, i blaženi 
S koga će se učiniti, 
Kljastih toljag ki napira 
S taka i vriedna njih pastira. 

Namiestnikom Petra škodim, 
Ke vfm glave carkve moje, 
Da ustupe njim uhodim 
Sve progonske nepokoje, 
Ki nauditi neće njima 
Vieka do svarhe, 'er sam š njima 

Lienim ljudem ostavit ću 
Trudne pute, zno'e karvave, 
Ke u vartao proliti ću, 
Od lienosti da ozdrave, 
Nek me'u perja i me'u cvitje 
Misle obilno to prolitje. 

BezoČanstvu moje stidi; 
Me tamnice razpustnosti ; 
Me uztarpe silnoj jidi, 
A konope zloj naglosti; 
Putenikom sred razbludah 
OporuČam biče udah. 

Oholnikom moje glave 
Tarnja krunu slavnu dosti; 
Ljudem punim tašte slave 
Sva ruganja i sve psosti; 
Oštre Čavle skupoj ruci, 
Nek negrabi, nego muči. 



160. Neuztarpniem moga križa 
Odlučujem težko brime 
I gorčinu od kaliža 
Poždrovom slađokusnime ; 
Iniem krivcem križ i stupe 
Priodhodim za odkupe. 

Život, dušu, dostojanje 
Odredjivam mo'em' vierniku ; 
Side i rajsko uživanje 
Pravcem i mo'em' pokorniku; 
Činim Adama, baštinika 
I njegova posliednika 

Tielo i karv je md baštfna, 
Kii ohodim ovd' na svitu 
U obličju kruha i vina 
I kii odredih viekovitu, 
Ustopice da ju svi pravi 
Svedj uživaju s me ljubavi. 

Prie neg idem na nebesa 
I kodicio objavit ću, 
Gdie svim ljudem sred Čudesah 
Blagi moj mir ostavit ću, 
Neka mirni s Bogom stoje 
I s iskarnjim tolikoj e. 

Samo vadim i nehoću, 
Me u nasliedstvo da se unosi 
Trišćen griešnik, koji zloću 
Neostavlja, al pronosi 
Krivu vieru, otca odmeće 
I vierovat u me neće. 



165. A tebe ću, ki me prope, 
Učiniti za tudora, 
Da ostaviš stare stope 
I nesarneš na najgora, 
Neg obslužiš, što t' naparti 
Moj glas Živuć i na smarti. 

Nek nastojiš da svak prime 
Gornje moje oporuke 
I izpuniš po sve vrime 
Ke t 1 pouzdah me odluke, 
Jeda ti se tko obrati 
I baštinom mćm bogati.* 

Pokle ja sam oni isti, 
Ki te propeh mojim grihom, 
Dielo Činim izpovisti, 
Da dobrotom tvojom tihom 
Meni oprostiš, ko si obeća', 
Nit obraćaš skrušnu pleća. 

Ja sam, ja sam, ki priklonili 
Silnom brazdom lir prebili; 
Težak, dračje koji donih, 
Da te ogradim ; ja nemili 
Vartlar, liepos rajske ruse 
Ki razČinkah svu na kuse. 



Eli preorah, ja sam, ja sam, 
Plodnu njivu puti slavne, 
Perivoju koji dć sam 
Nepriateljske mahe glavne, 
Ja sam, koji bielu rusu 
Svu umastih u karv rusu. 



170. Ja sam krivac, zaličnicom 
Ki pogardih obraz sveti ; 
Varli bojnik, ki sulicom 
Probih parsi ja prokleti ; 
I karvni sam Diomede 
Ki te na smart psom dovede. 

Kain, smlatih ki Abela; 
Brat Osipov, ki ga prodah; 
Lavom ki dah Daniela; 
Aman, ki ga na križ podah ; 
Silni Joab, ki Amazi 
U šarce udri bez opazi. 

Bludih ko ovca, skot ka ostavi, 
Da plandovat bude moći, 
Ti, pastiru pun ljubavi, 
Iskav nadje ju u samoći, 
I jer bieše izgubljena, 
Blag ju preiri varh ramena. 

Ja sagrieših, ti tarpeći 
Platja karvlju me dugove; 
Ja smart iskah, a ti mreći 
Na život me viečni zove; 
Ja stvor hudi, ki te lupi, 
Ti spasitelj, ki me odkup\. 

Evo kajan pri tvom križu 
U te upirem plačne oči, 
Svidjen k tebi ruke dižu, 
Ti mi oplak grieha utoČi ; 
Nedieli se vieku ota', 
Dok mi nedaš liek života. 
4* 



52 



175. Evo onoga, ki svoj dio 
Prosu bludnieh sredu diela', 
Na čem drugo nij' kupio, 
Neg bolesti duše i tiela. 
Tvoj talenat ki osobi 
I š njim ništa svarhu dobi. 

Evo posred smartnieh zledih 
Požuda mi zdrava ostaje, 
Da koliko tebe uvriedih, 
Toliko se šarce kaje, 
Ti pokriepl mene u tomu 
I prosti, otČe, razsutnomu. 

Evo puca već na dvoje 
Moga šarca stanac kami; 
Ere su te zlobe moje 
Kruto izbile verugami, 
Kad na stupu od mramora 
Platja puti mć ukore. 

Nij' te Pilat plaho tako, 
Dobri Isuse, tepao njima, 
Ko ja živuć* preopako 
Mislim, rieČim i dielima; 
Ako dielf on te izbiva, 
Mis6 i rieč bi milostiva. 



Što mi reče, daržim stavno, 
Da ti tvojim' milostima 
Praštaš svakom' veoma slavno, 
Kada skrušno šarce ima 
Duh bolestiv i umiljen, 
Od tebe je vazda smiljen. 

180. Zato i ti mi, ćaćko pravi, 
Ruke stereŠ tere harliš, 
Sina tvoga, ki te ostavi, 
Da opet primeŠ i zagarliš ; 
Ki razmetan bi dosele 
I tlači te, ah jaoh, vele. 

Svete noge ti s' pribio, 
Da te mogu dostignuti; 
Glavu meni priklonio, 
Da me budeš celunuti, 
I da drugoČ stvoritelj moj 
Blag udahneš u me duh tvoj. 

Želim i ja križ primiti 
Ovdie od mnozieh tugovanjah, 
I suzama vas se obliti 
Cieć mojieh krivo vanj ah; 
Ovd' bit ranjen, paren, koren - 
Za u vieke nebit goren. 



Ovd' podniti suprotive 
I progonstva sred nemira, 
Neka duša paka žive 
S tobom i s andjelim mira, 
Pokajanje pravo nosim, 
Kad pedipsu ovdie prosim. 






PJEVANJE GETVARTO. 



ATadglasJe. 



58 



Nije Gavan samo plieha 
U poforlstvu i u bludu, 
Sa svieh sedam smartnieh grieha' 
Svoju naparft dušu hudu, 
Od kieh sputno govori se, 
Da njih zlobah svak skloni se. 



Jeda boii na dan strašan 
Putem svetih od pokora? 
Bio bi griešnik jad izbaian 
Paklenoga trna ponora, 
I karv bila bi Isusova 
Kajniem Život, mana nova. 



1. Nije dosta, vajmeh, nije, 
Bludom bogat gdie se tiri 
I u požari stvo da prolije, 
Ter ko prase da se žiri, 
Kad u sebi sve ustišta 
Gube i zlobah smetlišta 



Stiska dobro, zlo se Šira, 
Kriepost mali, štete množaju, 
Jedno 'e zdravlje, al se umira 
S Čudo zledih, ke nas haraju. 
Hud kad Čoviek na zlo da se, 
Zla svakoja kupi na se. 



Ponosita i ohola 
Vidiš šetat posried grada, 
Ni'e mu nikad glava gola. 
Da pozdravi stara al mlada; 
Tikva mu je puna dima, 
Sobom kretje, rukom klima. 

Na šetlište kada priđe, 
Vrat kočeni, tarbuh kuci, 
A svi oni, ki ga vide, 
Klanja'u mu se, a on muči, 
U posiete tu se stavlja 
| I pogledom odpozdravlja. 



54 



5. I gospodi od Markate 
Ne skazuje sciene koje, 
I obratja njim harbate, 
Ko da niesu varsti svoje, 
Samo prima zle veselo, 
S kima varŠi huđo dielo. 



';, , 



I } 



Sobom širi na okolo, 
Koret mota i razmeće, 
Parvi izvodi sionim kolo, 
Ni muha mu na nos neće; 
Jedne bije, druge plesa, 
Zemlja se ista pod njim stresa 

Sve se koci, sve se diči, 
Ko i paun perozlati, 
I u hodu i u riči; 
Vise druzieh rad bi stati, 
I pohita parve side 
Desnu ruku, kad s kiem ide. 



Kapu darži svedj na hero, 
Pahaljom se lieti paše, 
Plećmi kretka, nosi pero, 
beđrih mu sablja maše, 
EieČju ubada, ranja dilom, 
Sve što varŠi, varŠi silom. 

Da je nošen na varh glave 
Od svakoga, žudi i prosi, 
Nadmen miehur tašte slave, 
Koga i vietar uzgor nosi ; 
Hvastan i dvoren hoće biti, 
Raholeć se zimi i liti. 



10. Sviet ga Časti, gdie prosine, 
Ko da 'e tempo od poštenja, 
Ter kao munja kada sine, 
Nađje pun se poraženja. 
Svak presnećen na tle pada 
I boji se toga građa. 

. 

Čira se mota u svietlilu 
I kudom se dugom gizđa, 
Sliđnjih slugah u martvilu 
Ko trakata da je zvizda, 
Vas sviet darži ko i stine, 
Da kom zloćom neprokine. 

Želja Časti bezredna je 
Oholija prizlokoba, 
Počet i zla vlastnica je 
Svieh duševnieh našieh zloba' ; 
Tač da tko nju samo ima, 
I ostale zloće prima. 

Zašto dakle, ti bogatče, 
Zajde u tćku oholiju, 
I prie tćku Bog potlaČe 
Zlobu, pravi: neka si ju 
Djavo i Aman grof Perzije, 
Ki svrataše s te smamije. 

Lakomije su mu bratja, 
Majka i otac targ nemili, 
Nikomure dug neplatja, 
A Što 'e zaio, to po sili 
Darži, i jagmi, Što je tuje; 
Škrinja i zlato Bog er mu je. 



55 



\b. Neće da se opotakne 
U svćm putu trudljivomu, 
Neka zdripi i izmakne, 
Kud gre svaka bratu svomu \ 
Nemisli ino, *eg da plini 
I koga god da prihini. 

Iskarnjega da sadere, 
Ko i ovcu sgoni i bije, 
Vunu striže, kožu dere, 
Kosti grize, mozg izpije, 
Karv mu loČe, ter ga davi, 
Kad sve izjede, tad probavi. 

Lakomost je ona trudna, 
Težka nemoć bezličan a, 
Koja boli ljudska uda, 
I što 'e veće napojana 
Veće žedja, i ište piva, 
Sto se veće u nju liva. 

Trunika je, kd skonćaje, 
Ko se uniti, dušu i tilo 
1 nescieni, er neostaje, 
Što se u scieni nakupilo, 
I sto, er se većma ljubi, 
Trudnije se na smart gubi. 

Reče, ognjica da je ljuta, 
Ambroz sveti, lieČnik duša', 
Zašto lakom većma obluta, 
Sto već jede, veće okuša ; 
Željne stvari i Hipokrat 
Grozničavim krati mnokrat. 



20. Budalastvo, ko za steći 
Meće breme, znoj i trude, 
I za ine moć preteći, 
Gubi snagu muČeć svude, 
I u boj zaseć sreću bolju 
Gine srećom svom na polju. 

Ludošćina, s ke se vuče 
Mahnit Čoviek posred mora, 
Ter se obiva, ter se tuče 
Pokraj Peru i Mogora, 
Išćuć srebro, biser i zlato, 
Dobro ubogo, zle bogato. 

Lakomost je koren oni, 
S kog izhode svake zloće, 
Carna tmina, kd razgoni 
Liepu jasnost od dobroće, 
Pogansko je kipočasće, 
S kim klanjamo zlatu u ta^će. 

Ovak smutjen je on bogati, 
Ki stogove od pšenice 
Mnoge skupiv razširati 
Biese odlučio svoje žitnice; 
Ali začu: Nećeš moći, 
Duh izit će t 1 u ovoj noći. 

Jedk nije znanos tašta, 
Misao bludna, ludo uminje, 
Bezobrazna, smamna hvasta, 
Svako ovdi zlatoČinje, 
Ko istom jadne ljude blazni, 
DuŠu targa, glavu prazni. 



56 



25. Ti bogatče, hud Nineo si, 
Znak najbolji od smamija'; 
Er ti razmi okusio si 
Što ti učini lakomija, 
Tebi Isus spas prireČe 
Zlu nezgodu, ku doteČe. 

Ona ubožtvo 'e prenesrićno, 
Ko u obili potribuje 
I vladanje neumićno, 
U kom žedja se i gladuje; 
Lakom žudi prem sa svima 
I Što on nema, i što on ima. 

Skarb, ka darži u zlom strahu 
Domaćina i obitelj, 
Sva koja u trudu plahu 
Zasio je njih roditelj, 
U noć jednu da se izgube, 
Čeznu, preda'u i sne gube. 

Sodoma je nemilosna, 
Uši uboziem ka zatvara, 
Bez milosti ka zapozna, 
Da prosidu'e i razgara ; 
Smamna al se neobratja, 
Ni kad nebo s ognjem svratja. 

Ona 'e pak6 privremeni, 
Žedan Tantao gdie umire/ 
Želi krusve u jeseni, 
U kris vodu, ka mu izvire, 
A pohitit, jaoh nemore, 
Da razhladi svoje izgore. 



30. Na skorupu sve što 'e rana 
I u naručju svom prikaza 
Majka narav, lasna obrana 
Neka nam je glada i mraza, 
A zakopa u jezere 
U dna zlata, ljudske smiere. 

Sebi al eoviek jamu kopa 
Ištuć zlato, biedno ufanje, 
Hoće živ se da zakopa, 
Da propade u bezdanje, 
Zdravlje meće cić' nemoći, 
Bieli danak s markle noći. 

Blagast sardi se i užiže, 
Ko razpuhan oganj živi, 
Svedj se znoji, prieti i diže, 
Ko jedovit zmaj i krivi, 
Suprotivan nitkor nije, 
Da nemlati se al ubije. 

Svedj er harli na osvete, 
Oprošdenja nezna diku, 
Misli rane, smarti, štete, 
Žudi razsut svukoliku 
Onieh Ijudih, onieh kuća 1 , 
S kih mu otamni Čast izuća. 

SarČba ni'e mu po razlogu, 
Gori ognjem nesviesnime, 
Darži sebe u podlogu, 
Da zlo tvori iskarnjime, 
Pri njemu je pojednaka 
I ubojstvo i rieČ mlaka. 



57 



35. Samim sarćba vitezovom 
Potriebna je, kad boj biju, 
Oni jakost stiČu s ovom, 
Šarce užižu da dobiju, 
llrabriem nosi hvale dosti, 
Iniem prikor od slabosti. 

Do eđna krutos i osveta, 
Ka u jedu svom dieluje, 
Čini mu se da je sveta 
I da u svem prava mu je, 
Kad nemila 'e zvierska suna 
Nepravice svake puna. 

Gori obraz, dimi glava, 
Noge i uda sva trepeeu, 
Jezik pienav psosti dava, 
Užgane oči iskram' meću, 
Na se ognjem svim obrata, 
Kad nemože užgat brata. 

Nije sardit nego 1' sluga, 
Smamnos kratka al velika, 
Ljuto zvierČe pusta luga 
1 nakazan od čovieka 
Sva u plamu, ka, da more, 
Pakć bi u raj klala gore. 

Pun je zatim zavidosti, 
Svak je marzak, svak zastupa 
Od gosposke tej milosti 
Zraku, kigod pred njim stupa. 
Svak se opsovan na zad vraća. 
Ni u pored mu niesu braća. 



40. Dobar i od zla dobro vadi, 
I ko pčela med izpije, 
Zć od dobra izet radi 
Jed iz cvietja ko i zmije, 
I napokon sebe grize 
I utrobu, ka ga diže. 

Ljubav nije satvorila 
Zavidnika Uko blida, 
Nego ga je napunila 
Zla nenavis tmasta jida, 
Koja njega izopači, 
A za vidom svoim nepaci. 

Ni'e mu stana na svietlini, 
Da ga liepo sunce grije, 
Neg dubokoj u dolini, 
Gdie ga kužna magla bije, 
I on kužniem dahom paka 
Kuži ljudska diela svaka. 

Koja dobra i da jesu, 
Dielom neće od ljubavi 
Da ih pohvali, neg u biesu 
Pogardami da obavi, 
Ujeda jih nečim, lajom, 
I ogariva svojom Čaj om. 

Jede meso ljutieh zmija'. 
Svojih zlobah hrana huda, 
Gdie se vuče, tu se sganja, 
Da nemilo truje svuda, 
Rilom žutiem, usnom blieđom. 
Šarcem gorkiem, kriviem gledom. 



58 



45. Kriepos mudrieh nenavidi, 
Vrieđniem psosti svake roni; 
Tmine svoje ere vidi, 
Svietlos đruzieh sve progoni, 
I gđi 'e bratska ka dobrina, 
S nje se mledni, tamnja, pina 

Živ na žive sve nastoji 
Rigat, i u tom živ se uzddrže, 
A kad smart ga već osvoji, 
Zelenilo sve ođvarže, 
Tu utiša, i na sudu 
Rigot plati gorku huđu. 

Kad se kruni David triezni, 
Saul obsieden duhom zlime, 
S Filistejf pun ljuvezni 
Pomiri se, a nehti s njime, 
On i Daniel s lavi ostaŠe, 
Nenavis ?h a popaše. 

A kad brašna, smoka i vina 
Rovnu nabie tarbušinu, 
Ni'e ti osla tako lina, 
Kad se valja na ravninu, 
Kako on ležeć na postelju, 
Gdie huČuri u veselju. 

Gdie zakopan u lienosti 
Daržeć tielo u pokoju 
I zagrezmit u bludnosti 
Razkaživa volju svoju, 
Voluptati posvećujući 
Odar ko otar svoj poštujuć. 



50. Zla lenobio, vele ti si 
Skodna svakoj ljudskoj varsti, 
U težačkoj ako li si 
Kući, pop te nek okarsti 
I odtlie te van odprati, 
Da se tve zlo viek nevrati. 



Ti si tamnost svaka sbilja, 
Da bi mi te moć prognati, 
Nek nebudeš izpod bilja 
Nogom maze dosigati, 
Po ložnici se protezat 
Tudjom rukom gaće vezat. 

Troma sgnuraš, kad ustaneš ; 
Kišeš, kad se obučuješ, 
Kad se moliš, zišeš, zjaneš, 
Zanovetaš, kad putuješ, 
I kad budeš htiet kopati, 
Svedjer obćiš počivati. 

PČelu i mrava da poziraš, 
Da od dneva noć nečiniŠ, 
Cesto u sunce vid neupiraš, 
svo'em živeš, a nehiniŠ, 
Da se mičeš i posluješ, 
A siedeći nepraznuješ. 

Tars na vrieme obrezivaš, 
Vole pojiŠ, njive sijeŠ, 
Rukom da ne podnimivaš, 
Ženu psuješ, diecu bijeŠ, 
Vuk da ovce tve nekolje, 
Puno i kupm, da t' nij' polje. 



59 



55. Neka 6varŠno varšiš svaka 
] napredak tvoj se gleda, 
*)a već nemaš hod od raka, 
A ganutje od goveda, 
Da se opireš, kad si arvan, 
Ne6teć* kaono donji žarvan. 

Učenici s tebe spase, 
Sried pšenice ljulj bi sijan, 
S tebe dieve vani ostaše, 
Pogovoren sluga lijan; 
S tebe David nepospieši 
Na boj, i u dvor steć sagrieŠi. 

Jer ko vitez od razbluda 1 
Bersabeji svoj u krilu, 
I bez brige i bez truda 
Uži vajne ljubav milu, 
Proć zakonu tudju ljubi 
Vaze, a muža nje pogubi. 

Sustalica s svo'e ležnosti 
I s nekriepke jedne žene f 
Čini Evrin da u žalosti 
Plače sine izgubljene, 
Kad cić kralja bez razloga 
Pade na puk sarČba Boga. 

Daj mi zatoj ti bogata, 
I vidiet ćeš, gdie u njem plieha 
Martva voda, smradna blata 
Od svieh sedam martvieh grieha', 
Od kieh duša već satrona 
Topi u pakć bez uklona. 



60. Ohol tašt je, lakom, jidan, 
Sladokusan, priljubotiv, 
Šaptav, lienav, nenavidan, 
Licumieran i marmotiv: 
Svaka 'e u njem opačina, 
Bezzakonje, hudobština. 

I nepomstom i hotinom 
Muti dike iskarnjove, 
A lažima i istinom 
Tiče Časti svaČigove, 
Šapta, hita s', uvriedjuje, 
Riga, huli, psuje, truje. 

Jeda haje, da ona dieva 
Cica njega sreću gubi? 
A da bratu sunce sieva, 
Od jada ti sebe ubi; 
Neg što hoće još bez stida, 
Život njega da ujida. 

Ah prokleto licumierstvo, 
Vaše viečno marmotanje, 
Krivi sudi, muzuvierstvo, 
Zlogovorstvo i tračanje, 
Ni'ednoj puti ni shranjenja 
Cić vašega govorenja. 

Na to cilte, nabrusite 
Vaše oružje veomi priko, 
Da mlatite, da ranite, 
Licumierci, svekoliko, 
I pošteni i pravotni 
Da ostanu s vas sramotni. 



60 



65. Ovd* sramotni, a pošteni 
Pak na nebu, ljudsku hudu 
Zlobnu krivdu uztarpljeni 
Podnositi ako budu: 
Aj uztarpnos blaženita, 
Velika V su tvoja mita ! — 

A napokon zlom 1 jaziku, 
Koi smiono vas sviet smeta, 
I koi hara Čast i diku, 
Sud će božji bit osveta, 
Ogovorit gdie moć neće 
Svo'a pankanja i svo'e smeće. 

Tu pred istom sudu strašnom 
Lucifer ih obadjujuć 
I svom sarčbom neugasnom 
Njih zločestvo na njih bljujuć, 
Veli: Bog ako si pravi, 
Već u pako svieh odpravi. 

Za da pravdu tvii okuša, 
Eto t' kladam za sviedoke 
Nebo, zemlju, narav, dušu 
I milosti tvoje toke, 
Ki će t' riti, da su kriči, 
Kim dostoje tvoji biČi. 

Osvadnika na mierila 
Mećaice, i obuzroci 
Stavljaju se Mihovila, 
Da on bude po sviedoci' 
Izmieriti, što prikaza 
Paklenoga zlotvor jaza. 



70. A to er himben i laživac 
Ima narav hitra liha, 
Zasve i čoviek, ki je krivac, 
Nespovieda svoga griha, 
Bog, premda zna opaka, 
Po zakonu hoće svaka. 



On znadiše čine smravde 
Presramotnieh triuh gradova', 
Al pedipse svoje pravde 
Nehti poslat prie pozova, 
Na glas : doć ću i vidiet ću ! 
Paka reče: osudit ću! 

Tako vriednom' svom 1 pisarcu, 
SviedoČanstva da izvodi, 
Zapovieda, i da parcu 
U napriedku pismom vodi, 
Po njihovoj nek pak riči 
Sud učini po pravici. 

Na poruku Mihovila 
Nebo zvano riet istine, 
Sva grišnika kaza dila 
I sve tamne opačine, 
Ke bezstidno Činit ima 
Tćcieh zviezda' pred očima. 

Za njim sliedi zemlja gradna, 
Svud ondeŠna gdie on bieše, 
Ka sva izkida nebu skladna 
I proć njemu priseže se, 
Koi neosta s zlobah otieh 
Cviet na busu, bus na plotieh ! 



61 



75. Spomen, razum i hotienstvo, 
Vlasti od duše za'edno paka, 
oviedoČiše dugo smienstvo 
aruba grieha i opaka, 
S kim za varŠit svo'e obiesti, 
Svieh triuh tlači liepe sviesti. 

Od naravi i od milosti 
Na svieh dari uzvapiše, 
I da im se viek neprosti 
Skupno Boga uzmoliŠe, 
Zdravlje, blago, i plemenstvo, 
Karst, griz duše i skruŠenstvo. 

Parvi; ere u dobrotu 
Nisu se od njih kad služili ; 
Drugi; er to na sramotu 
I njihu su sagrišili, 
Sliedeć želje svoga tiela 
Naslajenja meju ciela. 

Hteć, da duša plemenita 
, Njemu služi, ki 'e kal varli, 
I ona, ki je viekovita, 
Njega dvori, ki 'e umarli, 
Ter čim i on nju zaosine, 
S njim i ona da izgine. 

Pred ovim se svi griešnici 
Prekotanko izpituju, 
I kad medju svietovnici 
Nij' sviedočbe, pozivljuju 
Ziđe, hiže, dvori bili, 
Ki su im griehe uhodili. 



80. I oni kažu i sviedoče 
Sve, što se u njih učinilo, 
Čudnovate rieČi toče 
Svadeć svako zlobno dilo, 
K<5 man tai se od griešnika 
Pred obrazom pristojnika. 

Ne spoviesti niegda ciča, 
K6m se arva zlobnik preči, 
ObuzroČi njega svića, 
K6m se služi sagreŠeči, 
Kažuć piscu sve, Što vidi, 
Po njegovoj zapovidi. 

Pred prestoljem biv pozvana, 
Da joj rotu od istine. 
Poznaje 1' ga, upitana, 
Reče: znam ga, Gospodine, 
Razaznajem tu priliku, 
Bi mi gospar u onom viku. 

Izkušilac još ju uzpraša 
U svojemu pitovanju, 
Da sve pravit bez prestraša' 
Ima u bistrom odvitanju. 
Ona uzdahnuv glas izpusti: 
Mnokrat prikle mi i dogrusti. 

Svietovana, da pokaže 
Sve bezredje od života, 
Suda boi se i nelaže ; 
Er lagat je tu griehota, 
Pravda imajuć pak načine, 
Da iz magle svietlos sine. 



62 



85. Priuze: Ja sam svieća bila, 
Bolje bieše neimat zdrake, 
Er se nebih sva smutila 
Videć griehe posve opake, 
Gospodara neposluha, 
Mazge biesnieg i pazduha. 

Zasve da oganj mene gori, 
Često od leda uČinih se, 
Smradne griehe kada tvori 
Pak i ognjeno zažarih se, 
Iskah ulje prisuŠiti, 
Za pirucat pak i umriti. 

Al kad živa ostah tute, 
Žudih, da moj mao plamen 
Obrati se u preljute 
Trieske, i udre taj tvard kamen ; 
Iskre, ke imah, metah samo, 
Jeda bi se užgao kamo, 

Al u hiži, al u dvoru, 
Al u lažnom pismu krivom, 
Al u ruhu i odoru, 
Al u bludnom tielu živom, 
Koga da gnus sunce vidi, 
PomarČo bi i ublidf . 

A ja ckilih i služih mu 
Ko dielnica kletieh zloba', 
Uzdaržana sad donih mu 
Svu istinu izdno groba, 
Nebiuć* drugi od vidjenja 
Sviedok tocieh sagriešenja'. 



90. Tako nebo, zemlja, prosti 
Vlasti od duše, tako dari 
Od naravi i od milosti 
Osvadjuju svake stvari, 
Tako zid je i luČierna 
Na osud krivca prenevierna. 

Ne spođilju al predobit, 
Tako i ovi slez potajan 
Osta osudjen na osobit 
Svoj dan smartni nepokajan; 
Ere kaneć prost pitaj e, 
Kad nij' milost, nek pravda je. 

Lašnje deva uliezti će 
Kroz iglice tanke uši, 
Nego 1' bogat sahranit će 
Duše slavu da okusi; 
Svaki Čoviek velotrupi 
Mučno ustaje poklie lupi. 

Jež ee prie biti gladak, 
Oganj studen i poledan, 
Slani morski gavez sladak 
I najgorči Čemer medan, 
Prie će nebo na tle pasti, 
Neg u pakć zo neupasti. 

Sije žalom, morem ore, 
A po bardieh vietre tiera, 
Kigod cieni, nać se more 
U oholom prava viera; 
On nevieru vierom veli, 
A bezzakon zakon cieli. 



63 



95 Rad bi Časom priplut more, 
] J olietati bez kreljutah, 
'. slamicom razbit gore, 
])ihat moći a bez ustah, 
U rešeto vode sliti, 
Mrežom vietre polovi ti. 

To T milošca da u njem plodi, 
Ište biser polag tora, 
Zrak u tmini, iskru u vodi, 
Dim na vietru, mir sried mora, 
Snieg na suncu, sunce u noći, 
zdravlje u kuži, dobro u zloći. 

Bolje biese ne uzmnagat 
I oholom' nedostojno 
Targ on niti nepolagat 
Sve svo'e šarce nepristojno 
U blagoshran, ki gdie stane, 
Ondie i ljudsko šarce ostane 



Bolje bieŠe postom svetim 
Da pedipsa tusto tilo, 
Nego žarstvom, bludom kletim 
Da gumati meso gnjilo, 
K6 dospitak takav ima, 
Da se meće jest carvima. 

Bolje bieše iztančati 
Libavinu svoga kipa, 
Ter ga draČiem pokarati 
I oŠtriem bičem, koi ciepa, 
Nek ne hica u obiesti, 
Kada mu je liepŠe jesti. 



100. Bolje smiernim pokajanjem 
BieŠe lupat grieŠne parsi, 
Neka božjim smilovanjem 
Množ se opaČtva svega smarsi : 
Bog sam može bo oprostiti 
Veće, neg svak sagrieŠiti. 

Po prorocih on objavi, 
Da griešniku, ki se kaje, 
Hoće odpustit, kad probavf 
I od grieha svog ustaje. 
Neće, da umre on, ki kriv je, 
Neg se obrati i da živ je. 

Velo božje milosardje 
I gnus velik zlobah umira, 
Toga množtvo joster gardje 
Množtvo griehah od nemira; 
Smradljiv Lazar grob ostavlja, 
Žena od stare garbe ozdravlja. 

Ima u svojti i u rodjanstvu 
Plemenita karstitnika, 
Zašto nije u trizanstvu 
Sliedio njega izglednika, 
Ki nehtie blud ni prikore, 
Neg post, Čistost, i pokore. 

Pokora je lokva zdrava, 
Ka od grieha gubu lieČi, 
Triestgodnika pusti prava 
I davne mu tres uprieči, 
Naše žito trohe izbavlja, 
Zemlju topi, ljulj oplavlja 



64 



105. Ona 'e sapun, ki izpire 
Svaku ruba nečistoću ; 
Lončić, zlato ki zazire, 
Da mu u ognju da svietloću ; 
Zviezda, kraljem ka se objavi, 
Pokle se Irud z6 ostavi. 

Spasna ovo je druga daska, 
Po kćj griešnik sliepa topa 
Na žudjeni kraj dopraska 
I izbavlja se od utopa, 
Gornja milos, kii nam daje, 
Kad nas zove na pokaje. 

Spasno 'e i nam postavljati 
Sve ufanje u pokoru, 
I s Davidom lughustati 
I moliti svaku zoru, 
Kajniem sunca jasne zrake, 
Ka otvara bez pomrake. 

Ter ko isti David nehti 
Zaželjene mir vodice, 
I ko angjeo Ivan sveti 
JI pustošne skakavice, 
f ko posteć Ninivljani, 
Bit ćemo i mi smilovani. 

Bolje 'e, bolje 'e posvetiti 
U naprieda dielovanje, 
I sried šarca posaditi 
Vieru, ljubav i ufanje, 
Kriepko daržeć, da Bog platja, 
r ^ko se takmen k njemu vraća. 



110. Znaduć, daje tvardo ufanje 
Mnogo griešnieh sahranilo, 
A opako neuzdanje 
Bezpametno izgubilo ; 
Ljubav sama predobije 
Nam protivne sve nazlije. 

Al da i griešnik, ki se utiče. 
Neto' uzdahne, vaj izpusti, 
Mnokrat božju milost stiče, 
I grieh mu se vas odpusti, 
Dobro 'e, da opet mislit bude 
VieČnje pravde strašne sude. 

Ter pokorom gre naprieda 
I ufanju nepraznuje ; 
Prav bo je oni, ki svej preda 
I u pravdi svej putuje, 
I on je samo svet razumni, 
Je li još svet, ki svej šumni. 

Nu ko paka vieru obsluži 
I u vieri bude umriti, 
Grieh ga njegov već nekuži ; 
Kajnu er će se oprostiti; 
Slaba put je požaljena, 
Kad je viera užežena. 

Tiem neka svak svo'e poglede 
Na zrak svietli viere obrati, 
I takovom sviećom grede, 
Milost božju da uhvati ; 
Er shranit se nije moći 
Bez moguće te pomoći. 






65 



115. Spasiteljno je kostreti 
Varhu puti nam nositi, 
iCo su i množi kralji sveti, 
Ter ih plaŠtem svoiin pokriti. 
Neka izvansko ruho krije 
LiepŠu bolest, ka unutri je. 

Ceste uzdahe podizati 
Dobro nam je cić krivinah, 
I plačem ih sadružati 
S mnozieh naŠieh opaČinah, 
Da i parsi i oči budu 
"Platjat tašć gled i požudu. 

Ter hoteći gorko plakat 
Cesto roneć gorke suze, 
Neka bi nam moć oplakat 
Davna grieha strašne uze, 
S njima i sgasit bludni plamen 
I probit nam šarca kamen. 

Tad bi žilio svak i resta' 
Ko i lepen polag vode, 
I cebajuć lietoresta 
Jak maslina dao bi plode ; 
Suza' er vode zeblje moče, 
Kad se rone, kad se toče. 



Paka uciniv s boli prieke 
Jakno more svo'e skrušenje, 
Mnozieh plaća unj bi rieke 
Slao podpuno oČiŠtjenje, 
A kad suzam 1 daždio bi, 
S njih i potop učinio bi. 



120. I prie potop opra veće, 
Jaoh, gnusobe svieta ovoga, 
Kako sada moći neće 
Čista učinit skrušenoga, 
I sviet mao naš neČistit 
U potopu neće očistit? 

Ojačo bi tad u jedri 
Pravim suncem jakno pćme, 
I libanski jakno cedri, 
A ko fenska ptica u svome 
Panju, iz luga izletio bi, 
I neuinarlo oživio bi. 



Toj nemisleć hud bogati, 
Na božji sud i on dosmucan, 
Gdie nikomu ni'e lagati, 
U dno pakla bi zabucan, 
Gdie pogreben, svaku muku 
Tarpi u škripnji i u jauku. 

Tako griešnik, ki ni'e htio 
Prosit milos za vremena, 
Poklie griehom se opartio, 
Sva izvarnu do korena, 
Bi raznesen ko prah, \i je, 
S kiem svej paklen vietar vije. 

Tako svakom', vajmeh moni, 
Dogadja se, da izgine, 
Kad nij Boga u spomeni, 
A život je životine; 
Stablo i svaŠto pada kruto 
Na onu stranu, gdi 'e prignuto. 
5 



66 



125. Prigni, prigni premogući 
Na svu službu svo'e stvorenje, 
Ne čin', da lav poždirući 
Razđarpi nas u osuđjenje, 
Nedaj, što bi pravda bila, 
Za tolika zlobna dila. 



Prigni, er prignut svoj stvor možeš, 
Zasve da 'e slab, tvardovrati, 
Kad razgrijeŠ i pomožeš 
Ti, ki s' goruć i bogati, 
Tvardo šarce, kć u starosti 
Još priklanja na mladosti. 

Moreš ti ognjem sve ljubavi 
I ustarano stablo veće 
Upravniti, da se upravi 
Put nebesab, i da meće 
Ko i žile u zor pruti, 
Da su upravni, neprignuti. 

Ter od pruta napravljena 
Da iziđe dobra greda, 
Ne već, ne već izkrivljena, 
Ka se došle veoma sveda, 
Neg da upravna ostat svude 
Za duhovnu gradju bude. 

Da daruješ, svak te moli, 
Svii obilnu i vlastitu 
Svetu pomoć, da odoli 
Napastniku jadovitu, • 
I se obrati v k tebi Bogu, 
Tvu uzveliča kriepos mnogu. 



130. Bez tvoje bo er pomoći 
Neće ništa učiniti, 
A barž bez nas ti neš moći 
Naše duše sahraniti, 
Sve ako šarca ni'e ti dano, 
Dobro ostalo svej imamo. 

Sije ćoviek, al neženje ; 
Jede, al se nenasita ; 
Pie zaludu, znoji, stenje, 
Trudi svejer, a neuhita 
Plaću od truda, lud pieneze 
U razdartu mošnju steže. 

Ti sij njive zapuštane, 
Posiec' smokvu, ka neplodi, 
Prut i loze uzdivljane 
Navarn' na se, neka rodi, 
I išteno sieme Čini 
Bolju žetvu da promini. 

Nu, moj brace, ako ostavi 
Prednji žitak božjom moći, 
Vieku veće nepristavi 
Novo dobro k staroj zloći ; 
Neg' se sve arvi, da dobudeš 
Dobitnike i tlaČit budeš. 



Er dobivši, tve pustoši 
Već liepota kitila bi, 
I ako snažno grieh prikosi, 
Kriepostima plodila bi, 
A u grad zlotvor, ki obsieda, 
Znan bi goliš, zapovieda. 



67 



135. I ko turan od tvardine 
Pred obrazom dušmanina 
Stć bi, i ko plav, ka negine 
Sried moguća mora pina 1 , 
A u sieverske nepristaje 
Već pogubne mrazne kraje. 

A predobljen kad bi bio 
Drag vinograd duše tvoje, 
Dobriem vinom nebi plio, 
S koga šarce veselo je, 
Neg bi rigao gorko travje 
Jakom tarsju za podavje. 

Poglavica od daržava' 
Ostao bi pod harači, 
Svieća, u kući ka ti siava, 
Pod uborak ka se smrači, 
Danica opet pala s neba 
Tmasta u griehu punu gleba. 

Svlači, Bože, staru odieću, 
Da i u meni bude biti 
Novi čoviek, vieČnju sreću, 
Viečnje misli ki će imiti, 
Pravo tvoje da 'e stvorenje 
Novo i priesno zamišenje. 

Svući kožu postaranu, 
Kii od zmaja nosim na se, 
S duga puta zavitanu 
Dušu okreni k otcu, da se 
Božjoj vrati Galileji, 
Nit već bludi po Zudeji. 



140. Neću trošan, neću zledan 
Već živiti u svom smradu, 
It ću u carkvu, griešnik biedan. 
Moji griesi da tu ostadu, 
Nit ću iskat već sramote, 
Nit se vratjat na griehote. 

Padši dole na kolina 
Pred nogama duhovnika, 
Spoviedat ću diela smina, 
Da odrieši mene uznika, 
Pakla oprosti, koj mć stiska, 
Svali i breme, ko'e pritiska. 

m 

I ži vince razpartjeno 
Pospiesuje k paši priti, 
A ja s grieha snoplje streno 
Zar da neću k mani otiti ? 
Ne kii jiše otci i umriše, 
Neg ka uzkrisa, kada jf se. 

Nova mana, slavno tilo, 
I karv sveta tvd istina, 
Ka se obrati Čudno i milo 
U sućanstvo kruha i vina, 
Toj ćućenja da i nekažu, 
RieČ i pisma tva nelažu. 

Ti si reko: da karv vino, 
A kruh tielo tvć je pravo, 
Zato 'e treba poniženo 
Primat žartvu ne karvavu, 
Brašno angjelsko u red liepi 
Carkvi ostavno, da svieh kriepi 
5* 



68 



145. Svih, koi snižno i dostojno 
Primaju ga u ljubavi, 
Er tko stupa nedostojno, 
Na smart stupa, kom boravi: 
Smart je zlobniem, ki ga okuse, 
Život dobriem, ki se izkuse. 

Smart opaciem, skrušenima 
U isto doba život dava, 
Kušan slično meju njima 
Razliku im svarhu ostava; 
Brašno putniem pripravljeno 
Da nebude psim varženo. 

Kad se taj krub sveti slama, 
Nesumljeći spomeni se, 
Svaka da ima marva sama 
Što u svem kruhu uzdarži se, 
I Isus cio nerazdieli 
Da s' u svakom dielu dieli. 



Jesi, jesi prem doisto 
Sakriveni ti Bog pravi, 
Jesi upravno, jesi čisto 
Bog spasitelj, ki se stavi 
Me'u obličjem kruha i vina, 
Isto bitje Boga sina. 

Vieru'em tebi, vieru'em u te, 
Ti s' đć način vierovanstva, 
Ti si u kruhu, ni'e kruh tute; 
Neima viera dostojanstva, 
Kada u to nevieruje, 
Neg kucanja iziskuje. 



150. Božja diela nemogu se 
Našiem glasom dobro izreci, 
Ljudske misli potiplju se 
U otajstvih tieh najveći'. 
Neuzhod' tćke na visine, 
Da nepadeš na doline. 

Po izgledih će moć zabijena 
Pamet Štogod razumiti, 
Kad se mogla Lotu žena 
U kip soli obratiti, 
Prut Mojzesa u gujinu, 
Ko nam put tva u jesbinu. 

Tako obrati, slavni Bože, 
Kal od zemlje u Čovika, 
Od rebra mu ženu može 
Stvorit tva vlas prevelika, 
Zašto i neće tvoj sin tako 
Moć pretvorit svaka lako? 

Ni'e to dosta, er tiem jesu 
Parve slike sve opale, 
Ovdie tielo u pokresu 
Od prilikah, ke su ostale; 
Ni'e se pendat već za ludu, 
Bog je sviedok svojem' čudu. 

Ki nevara, nit se more 
Sam u sebi prevariti ; 
Laže čoviek ; al n era ore 
Prava istina nam slagati. 
Već nemuČi svoje puti, 
Bog sve može, tako ćuti. 



69 



155. Ćuti, viera uči kako, 
Er svet pričest kriepos ima 
Našu dušu punit jako 
BoŽanstveniem' milostima, 
Po kieh svaki grieh odstupa, 
A miloŠća sva pristupa. 

Uzdam dakle u nebriezi, 
Svak pospieŠi prem najslaje, 
I prim' slavnoj na tarpezi 
Kruh nebesan, ki t' se daje, 
Scienom koga sva zla staju, 
Ko u pravom da si raju. 



Gdie se carpd obilato 
Od vrutakah spasitelja 
Živa voda, bistro zlato, 
I siti te sried veselja 
Već neg obran puk napoja 
Niegda virje Elim poja. 

Isukarste, ki ostavi 
Sebe na sviet svejer živa, 
Da se svak dan ti upravi 
Otcu žartva oprostiva 
Za nas, dopust', s nje vriednosti 
Da i ja stignem tvo'e milosti. 



I ovd' na zemlji da primajuć 
Grešne u parsi svetbe tvoje, 
I Često se k njim vratjajuć* 
Svake operem trohe moje, 
Sve kriepeć se spasnim kruhom 
K tebi uzletim snažnim duhom. 



-^3^g*>- 



70 



PIEVANJE PETO. 



UTadftlasjc. 



Ko sviet vriedno Viečni dvori, 
U njem stavi bogatoga, 
Da stvorenje stvorca dvori, 
Ne zapustiv ubogoga, 
Kralj da 'e izgled od krieposti 
Slugani i svojoj nasliednosti. 



Neka putom bolje volje 
Svak svo'e garli potiHenstvo 
I postarpiv zdrieb nevolje 
Ufa poslie priat blaženstvo: 
8 česa i ja htieh se oporavit 
Dvorno uboztvo za proslavit. 



1. Preveliki, vieČni Bože, 
Ki će jezik izriet đosti ? 
Ko F razumiet diela može 
Nedohitne tvo'e mudrosti? 
Kom si raj, sviet i nebesa 
Satvorio puna uresa. 

Red i ures Čudnovati, 
Ke s' postavio ti na svietu, 
Da ubogi i bogati 
Sviedoče oba slavu svetu, 
Spoviedaju Čuda tvoja 
Me'u ostaliem', kim ni'e broja. 



Bi postavljen nag od tebe 
Na sviet Čoviek pun gospostva, 
Da te spozna, a potrebe 
Da podigne od ubožtva, 
I nek misli i nek mari 
Zapuštene, i lazari. 



Bog i ubog, dvie su rieČi, 
Al meju se slične slogom, 
Nek uboga hranom lieČi, 
Ko se diči pravim Bogom'; 
Bog u ubogu je, a ubogi 
Jesu u Bogu, ki 'e svemogi. 



71 



5. Bogat i ubog da i potirni 
Me'u sobom su prem sa svima, 
Bog li hoće, da svi virni 
Ljube se u to meju njima, 
Blag uboga da utiša, 
Ubog blaga da poslisa. 

I u počelu, kad se rodi 
Sviet na svietu, bi uzvišen 
Bogat Čoviek, i u toj zgodi 
Četverima bie zamišen 
IztoČali neprikladni, 
Ki ni u njem nisu skladni. 

A prie toga bivši doša' 
Duh gospodnji varhu voda", 
Da izvadi iz kaosa, 
I da jestvo zemlji poda, 
Stanovitu nju učini, 
Da produži u kriepčini. 

Er zamarsna biehu svaka, 
Svietlost stase u tamnosti, 
Svuda tmine i pomraka, 
A bez sunca i svietlosti 
Svi u grumenu i u sieni 
NerazluČni i smeteni. 



Boj bijahu veoma ljuto 
Mokra voda i sušina, 
A tiskahu sebe kruto 
Jadna studen i vrućina, 
Parvostvora stase lina 
Bez obraza i načina. 



10. Suša sasvim ogoljena 
Neimadiše stvora u sebi, 
Morske vode potopljena 
Sva daržahu u svoj utrobi, 
Val pod vlagom biesni tuti, 
A varh vlage oganj ljuti. 

Plandovaše zemlja mrazna 
Svom težinom uzdaržana, 
Posred vodah sva okvasna 
Bijuć u svem neplodana, 
Svaka stahu u poredu, 
U romonu i u neredu. 

U nebitnom takom stanju 
Bog videć sva, od niČesa, 
Hti, da u Čudnom svoem znanju 
Sviet učini i nebesa, 
Neka njega svi, ki iziđu, 
Sama stvorca izpovidu. 

Iz pučine vieena kriepos 
Tiem povadi barda i gore, 
Da da suši plodnu liepos, 
Jedno u miesto sali i m6re, 
Paka i vlazi svietlos poda, 
Sunce i miesejc svim nadoda 

Odtad svietom pretvoreno 
U sebi se more kruži, 
Niti smije razpuŠteno 
Preko krajah da se pruži 
Po varh zemlje, ka van vode 
Osta u moći davat plode. 



72 



15. Kii napunit kad odluci 
S svoim hotienjem, istom reče : 
Prazna zemljo, nu napuci 
I uzmnažaj već najpreče 
Ljude i sieme varsti svače, 
Restul', letel', plovul', tlače. 

U vavičnjih utvardjena 

Dva svietnjaka u dne i noći 

Stavi, diele da vremena 

Sa zviezdami, da'uč pomoći 

Svakom' živom', ko sviest prima. 

Koje ćuti i rest ima. 

A Čovieka najposlije, 
Ki se mali sviet govori, 
Sve stvorenje skupno gđi je, 
Svemogućstvo njegvo stvori, 
U najmanjem tiem najveći 
Hotiuć se Bog nareći 

Mali al sviet, sviet nadhodi, 
Ako i viši veličinom, 
Sve stvorenje ko'e gdie godi 
Mao pretiče većom scinom, 
I na svietu zanj Činjenu 
Sta ko biser na parstenu. 

Izvadivši buduć koega 
Gnjile iz nište svoim udlhom, 
Da mu život i utvardi ga 
Blagodarno svojom slikom ; 
Jabuku mu al zabrani, 
Za svoj harač da se hrani. 



20. A ostaliem voćem sladkim 
Da se uzdarži, da se kriepi, 
Gospoduje živim svakim 
I uživa taj dar liepi; 
Ženom, kom se i zabavi, 
Za pomoć mu ku postavi. 

Al slušaj uć ludo ženu 
Znanoželjnu prekoviše, 
Ka glavaru skoro ognjenu 
Vierovala laži biŠe, 
Oba preko zapoviedi 
Jiše voće vele biedi. 



Tudie plemstvo i vladanje 
Neposluha cica svoga 
Barzo ukinu vele znanje, 
Kim se muđros taČe Boga 
I umarli osta udierice, 
A unuČtvo ustopice. 

Cić kojega grieha žene 
Svem' narodu ljudskom' priđe 
Zlo i Škode neizrečene, 
Ke se svejer na sviet vide; 
Ostan smarti, da se raja 
Svak sin sarčbe i protaja. 

Put proti se prama duhu, 
A duh prama svojoj puti, 
Svi smo slični prahu suhu, 
Odtlie boli, himbe, smuti, 



Zajde, rati, gladi, kuge, 
Zloće i sve raspi druge. 



73 



25. Buduć dakle baštinici 
S te sagriehe i nesriće 
Otca Adama, svikolici 
Nu prognanieh daržmo biće, 
Već primimo to gostinstvo 
I to budo baŠtininstvo. 



Ždriebi nisu svi jednaci, 
Dobar đopast svi em nemore, 
Ki mlobavi, ki su jaci, 
Niekom' bolje, mekom' gore: 
S toga se ubog nezlovolji, 
Neg se prigni božjoj volji. 

A ufanje viek negubi, 
Bog bo vidi svieh od zgara, 
I onizieh, kojih ljubi, 
Tu pedepsa, ovdie kara; 
Sto 'e za bolje ni'e žaliti, 
Nego *e snižno uztarpiti. 

Bolja bo je božja volja, 
Neg' su sreće svekolike 
I od gradovah i od polja' 
JoŠ da budu prevelike; 
Sam Bog bogat, mi ubozi, 
Slišeć njega i mi smo bozi. 

Sinovi smo baš njegovi, 
Dakle i božji baštinici, 
Što je nama vas sviet ovi, 
Ako smo mu odmetnici? 
On baština 'e nami dana, 
Ždrieb Čestiti, sreća izbrana. 



30. Ništa 'e Život svieta ovoga, 
Ništa jesu ove sreće, 
Svak varh klanca visokoga 
Starmoglav se lahko meće ; 
Tko se penje uzgor veomi, 
Sunovratno i vrat lomi. 



Sam Bog puni i nasita, 
Tu svak pada, kigoi skoči, 
Ni'e tu dobra viekovita, 
Samo u raju ni'e da toči 
Carvotočna, ke haljine 
Tu su stavne nam baštine. 



Tu ubozi i priprosti 
S bogatima da se stave, 
Da su smutnje i naglosti, 
Poluvierstva da se objave, 
Bog dopušta, er je triba 
Da u sem moru svaka 'e riba. 



Jedna drugu neka brani 
I pomaže u nevolji, 
Čuva, tieši i sahrani 
Slabe i truhve u zlovolji; 
Vela al malu da nejide, 
Male al velu da neslide. 



Zlo je sliedit velikoga, 
Er u izgledu grieh se raja, 
Gore 'e jesti raalahnoga, 
Koji velom dobriem zaja, 
Jedno i drugo Bog naviešća, 
Da u pakć duh namiešća. 



74 



35. Mora u moru bit ovako, 
Er kada bi drugčie bilo, 
Premoglo bi ribje svako, 
Barž bi i more presušilo; 
Al na ovoj tvardoj vodi 
Nije duha od slobodi. 

Slobod dar je božanstveni, 
Al je i božje naredjenje, 
Da za Bogom svak učini 
Družbeniku sve poštenje, 
I akć rad bi da je njemu, 
Tako crni iskarnjemu. 

Svaki drugu da nestvara, 
Što i njemu nije drago, 
Da pođjamno s' njim nešara, 
Niti grabi njega blago; 

tom stupu vise oci, 
Visi zakon i proroci. 

Kigod dakle bratu svomu 
Žele ko zlo odvratiti, 

1 nehoće ubogomu 
Dielo almuŠtva pokloniti, 
Ti će u sudu bit karani 
I s proklestvom zatirani. 

Meju dobrim' da nešto je, 
Nego s ognjem viekovitim, 
Ki Bog djavlu spravio je 
I angjelom svim nečistim, 
Kad smisliše više uziti, 
Za prikladni Bogu biti. 



40. I kralj žive u slobodi, 
Al je sužanj od zakona 7 , 
Sva hotienja prost provodi, 
Al i njega stiska spona 
Od naredbab, kiem priložan 
I kralj isti je podložan. 

Ki su veće nam daržani 
U životu dat promiene 
NegoV kralj i, ki su obrani 
Stolni gradi varhu stiene, 
Živa su oni pristolišta, 
Bez kriepostih nisu ništa. 

Načelnici naročiti, 
Ki se svietle u plemenu, 
Bani i ljudi poglaviti 
Im a 1 u davat u vremenu 
Podložnikom u svoj prosti 
Dah mirisne od krieposti. 

Er Što 'e kraljem i cesaru 
Po grobovih iskat kriepos, 
Nagle i smarti na potaru 
Martvieh babah cvieta liepos V 
Jasnieh dielah prazne slike 
Nisu unukom stavne dike. 



Plien od smarti nemore se 
Živim ljudem ostavljati, 
Nesnažni unuk potepe se, 
Kad na više rad bi ustati : 
Man je dizat varh marlinah 
Slabost svojih osobinah. 



75 



45. Potriebno je plemenitim, 
Da su i vriedna njih'va diela. 
] okrunjenim ljudem istim 
Da ni'e kruna potamniela 
& nepravice, s zla progonstva, 
I s okrutnog' usionstva. 

Od kriepostih poraja se 
Plenienština svakolika, 
S njima koren sahranja se 
Gospodičića i velika, 
Vietri zime bez mudrosti, 
A Što 'e koren bez krieposti? 

Nu ko u alatu meju nami, 
j Ne u olovu zavezan je 
Prescienjeni liep drag kami : 
Tako i plemen poziran je, 
Kad se takmi s kriepostima, 
Tako er sieva s zraciem dvima. 

Jedan svietnjak svietlos daje. 
Sam al neće produljiti, 
Ako drugi nenastaje, 
Barzo se ima ugasiti; 
Svieća od svieće svietlos meće, 
Bolje sviete, gdie ih je veće. 

Kako koren zć izveda 
Goru travu kud i kamo: 
Tako- i dobar, ko se ogleda, 
Truje svoj rod, i kad tamo 
Otci sinom zamke predu, 
Prut kriv dat će krivu gredu. 



50. Svaki potok, ki na izvoru 
Bistrieh vodah hvale toči, 
Ako dugom u prostoru 
Razlijuć se gnjilad moči, 
Ter prohodi gnjusne obrove, 
Smradi i Šteti na otrove. 

Tako i neČas unučenja 
Svojom zloćom carni i gadi 
Svietle karvi sva poštenja, 
Pak zaludu iskat radi 
Mrakom dieda priednje sreće, 
Kad pogasi martvieh svieće. 

Blaženo si ti ubožtvo, 
Me'u blaženstviem tebe gledam, 
Tvih dobrotah skazat množtvo 
Neće vieku Čoviek niedan ; 
Blažen ubog zaisto je, 
Ki nebesa dobio je. 

To je rekla prava istina 
Isusovieh slavnieh usti 1 , 
Kad blaženstva poizbrojena 
Hoti ukazat, ter izusti : 
I ubožtvo blaženo je;- 
Er kraljevstvo njegovo je. 

Prava svietlos jesu ubozi, 
I to riec je od istine, 
Dvanadeste prenebozi 
Prosvietliše svieta tmine, 
I sol zemlje jošter biše, 
Ku svetostim prosoliše. 



76 



55. Bedovnici i ubogi 
Dostojanstvo sobom vode, 
Njih su slave otci mnogi 
Upisali, neka uzplođe, 
Neka svojim krepostima 
Budu biti ogled svima. 

Ali i sol od nauka 
I od izgleda svud nepada, 
Veći dieli neće puka 
Primit nauk, ki im dopada ; 
Mali jesu, ki obslužuju 
Spasni nauk, kim putuju. 

Neka otci male sine 
Šalju karsta na nauke; 
Mehki er primu kad načine 
Dobre, sliede ih pak bez muke; 
Inak nije poufati, 
Da će se uprav podizati. 

I neka jih putem prati 
KuŠan gojae najvierniji, 
Da se tkogod neobrati 
Goroj družbi, koja bi ji' 
Izštetila, er kakov je 
Jedan, i drug onakov je. 

Svak nek uči mlada vola 
Jaram nosit mal po malo ; 
Er će poslie moć vuć kola 
I potezat težko ralo, 
Dobro 'e svakom 1 , kad se iz mlada 
Muči i jaram na se klada. 



60. Sitno stablo tko ostavi, 
Da u porestu svo'em se sveda, 
A nenastoi da ga upravi, 
Utvardit se hoće ureda, 
Da pak mučno je utvarjena 
Izpravniti izkrivljena. 

Ti su mali, pak sirom as 
Samohoćo ki primaju, 
Svoga i blaga dragu pomas 
Za Isusa ostavljaju, 
Kao povoljno Čoeku biednu 
I on da za odkup karv svu vriednu. 

Trudno 'e vojstvo i arvanja 
Ljudski život na ovom polju, 
Neuciniv prikazanja 
Od kriepostih, neć' u boju 
Slavan ostat sried tabora, 
Kruneć krunu od javora. 

Mejdan svet je, boj ognjeni 
NaŠ je žitak u obrani; 
Al naši su, jaoh, glaveni : 
Sviet, put, djavo, zli dušmani, 
A naj gorje pak u vieku 
Lukav Čoviek svom' Čo vieku. 



Svi se mogu predobiti, 
Sam se Čoviek nedobije, 
Ljut i karvav hoće biti 
Ko lav, medvied, panter, zmfje, 
Irkanija i Afrika 
Gorih nema od Čovika. 



77 



65. Omartvomu medvieđ praŠća, 
Cjav prostarta neraztrese, 
itfeujeda zmija tašća, 
?anter na plač sniilit če se; 
Ooviek cvili, kad je ubio 
Druga, drugi kokodrio. 



Hrani zemlja ljute zmije 
I u njih smart nam i spasenje, 
Raste Antor, nalip dije, 
I uz cikutve ozdravljenje, 
Nema ljudska sila sama 
Predotrova al ditama. 

Zato se arvat je potreba 
Proti našim protivnikom, 
Er predobit njih je treba 
Svietom, djavlom, i čo vikom, 
Ko'e ako ti neprimože, 
Oni tebe tad podlože. 

Svih dobiva i prolomi ja 
Naša želja nam protivna, 
Hoča a šlaga i nepomnja 
Cut i slados pohotivna, 
S kojih jednom ako pasmo, 
Mučno planusmo, i ustasmo. 

Opet Antei ti ustaju, 
Koliko se veće tlače, 
Hidre i da se poraza ju, 
Nasartaju svej to jače, 
Presiecenim i glavama 
Dodijaju* dosadama. 



70. Krieposti su oružije 
Za navalu tizieh prieku, 
Služimo se od ovije', 
Da iznenadi neposieku 
Britke sablje, te nam množi 
Ostaviše sveti ubozi. 

Kad uklopni pravde mirom 
Daržeć istinu u desnici, 
Al zaštitni pravom virom 
Bieše slavni dobitnici, 
Sve zlotvorstvo obaljujuć* 
Svoje ime uzvisujuć. 

Tiem razbiruč i ja veče, 
Da prohodi svieta liepos, 
I da vrieme, k6 se meće, 
Bolje 'e tratit za steč kriepos, 
Kad od boja star se plašim, 
Uklonih se, čim zaprašim. 

Jeda, biegom u razmirju 
Bdeć* pribavim ki dobitak, 
I steč sobom u potirju 
Prispiem srećni na dospitak, 
Gdieno slavu svu dobije, 
Ne tko počme, neg dospije. 

Vargoh strene sve parnice, 
Koje daržah preporukom, 
Niti primah već časnice, 
Ke priečnici nose s bukom, 
Nek bez sumnje i bez mita 
Duh počine moj sried Splita. 



78 



75. Ter kad svuče tielo svoje, 
Kćga stiska u zatvoru, 
LaŠnje bi išao pred pristoje, 
Koje darži u svo'em dvoru 
Kralj blažene zemlje mirne, 
Ki u svćj slavi časti virne. 

U neplodnoj njivi od svieta 
Ufah žeti u svo'em trudu, 
Kada parcih i dah svieta 
Maloharnim prem zaludu, 
Za lakomost, ki mi daše 
Šuplju slamu, a ne klase. 

Što je taštit pamet, oke, 
Varhu knjigah za pukove, 
SuŠit usta, targat boke, 
Sebe zabit za drugove, 
I kad se ima sebi um riti, 
Ludo iniem svej služiti. 

Što 'e svietovne otezati 
Pravde ovemu i onemu, 
A u nemare zapustati 
Svii pred sudcu najstrašniemu 
Pravdu od duše, kii svak ima 
Ured pokazat ustmi svoima. 

Liepi nastoj od zakonih 
Bacih, er ga nesaznaše 
Množi; a ja u progonih 
Pievah Škodno blago naše 
Stah ubožtvo na sem sviti 
Duši uharno proglasiti. 



80. Ako u tom božja vila, 
Dieva od dievic', pomože me, 
Srietit će me Čes premila, 
I Čestita nazvat će me 
Naši puci, kad mi sidne 
Mladi barštan na zidine. 



Penelopu muče al šćenac 
Kigod lajen zla govora 
Htit razpravit novi vienac 
Da mi obori i od lovora, 
Ki triskovieh neboji se, 
Svak i jaki da broji se. 

Eumenidski pun Čemera 
Pas nemože neg lajati, 
Kad uzvidi druzieh pera 
Put nebesah omicati, 
I da ugrize tuđje piesni, 
Na miesec se istom biesni. 



Znam, da noćna ptica sliepa 
Mrak sam ljubi, a viditi 
Viek nemari dneva liepa; 
Nu nij' nam se ni čuditi, 
Marži svietlost svii na svitu 
Kroz sliepoću nje očitu. 

Nije Čudo, neznalica, 
Gdi je kriepos, da naliplje / 
I u kočiji Pievalicah 
Manje kolo veće Škriplje, 
Svej ćeš vidiet, da nejači 
Većina buci, većina traci. 



79 



85. Marmljak kudi stvari tuje 
IJ tmi, mnogo kad ne vidi, 
L pri inieh rado truje; 
Bolje 'e, svoja da razvidi ; 
Mudrost bo je stavna i duga: 
Poznat sebe prij neg druga. 

Ni Isus neće, da slobodom 
Bezočnom se tudja sude ; 
Kamo ljutiem zliem ubodom 
Da se svoj brat ranit bude: 
NauČitelj nauk preži, 
Pust da uči, a nereži. 

Jesu nieki miestorodni, 
Ki bi rad, da drug nesije, 
I u sebi er neplodni 
Ko paržina od Lidije, 
Proglasiti nisu kasni, 
Plodi tudji da su nakazni. 

Ali dost je tim, ki plode, 
Da ih varsta njih poznaje, 
A beznanac neka bode, 
I nenavis neka laje, 
Ja nehajem tih zlih duhah, 
Ko ni moj konj badnih muhah. 

Da 'e na mlados moć povratit 
Ko Peliju i Jolaju, 
Ko bi htio k njim obratit 
Moje piesni u polaju, 
Neka bi se zlorek sjedao 
Ko Diogen, kad bi ujedao. 



90. Kad to nij' moć, a ja hoću 
Pustit vrane, da se krivu, 
Žabe gnjusne da krokoću, 
Ke u smradnom blatu živu, 
Ke će kriČeć i carknuti, 
Kad već budu razpuknuti. 

Katun mudri nam naredi, 
Za ustavit razgovore, 
Da nij' bolje, neg besiedi 
Nedat svakoj odgovore, 
I kad neće umuknuti, 
Cavarljavim zamuknuti. 

Nasta nieka varst piesnikah. 
Ki se sa"mi proslavljaju, 
Malim sokom spard velika, 
Sebe hvale, druge psuju, 
A neima im kolikosti, 
Ni svarsenja, ni milosti. 

Tieh takovieh složetine 
Dostojaju da su dane, 
Ki prodaju tunjevine 
I sardele pliesne slane, 
* Ili da se na dar šalju 
U Rim slavnom' Kulisaju, 

i 
Pristat u Split nebi dosti, 
Zato k mirnom' pojdoh selu, 
Gdie sagradih u moj prosti 
Sebi i svojim kuću cielu, 
Tu poharčih, što god dobih; 
Selo, al grieh nepredobih. 



80 



95. Rekoh cielu, da nebi me 
Porugali na me uši. 
Nieki : (kim nekažem ime) 
Ovi poče, nedovarši ; 
Sve bb, što se 'e pribavljalo, 
Radib varšit dobro, a malo. 

Prednjih pisac tu naukom 
Pusti v grade, obrah luge, 
I pod tiha vietra hukom 
Skladah piesme ove duge, 
Ke blažene sried samoće 
Barž se i dospiet ured hoće. 

Tu u jasena i duba kori 
Gledam slova rest, ka vele: 
Kako negda pastier dvori 
Mlade dikle i vesele. 
Još dielano ime ostaje, 
Prikosila smart a oba je. 

Bez bahornic i liecnika' 
Tu mi narav zdravlje goji, 
Izvarsniega ni'e bo lieka 
Neg u miru kad duh stoji, 
Kad ko neima skarbi i tuge, 
More poufat zdravi dugo. 

Tu siedeći varh klimeni, 
Detelinskih skut livada' 
Razbirajuć rok smarteni. 
Vidim pasti krotka stada, 
I Satire i Faune, 
Gdie se živiem kitjem krune. 



100. U Čelinjak, ki 'e varh sela, 
Opet stupim, gdie gospodi 
Nad inima kraljca pčela, 
Cim roje se u slobodi, 
Pak poslušne, skladne i višće, 
Gdie med nose za ulišće. 



Pak došavši k žalu hladom, 
Gledam ribe gdie Šetaju, 
I gdie u jata idju k badom, 
Struje a srebre gdie tiskaju, 
Krajem mora tiha mila 
Egle, Salace, i Verila. 

Nimfe, Napee.i Driadi 
Naokolo poigrajuć, 
Klio, Euterpe mene radi 
Sada svireć, sad pievajuć 
Poticaju hitrobiesne 
Mene istoga skladat piesne. 

Tu daleče od dvorovah 
Dvorbu čineć sebi samom', 
Bogu s' klanjam, i dugovah 
Marni odpust prosim sramom, 
I u tom bitju s svakim virno 
Živem, nehteć Što 'e nemirno. 

Miloš velieh vele kaže ; 
Al skazanje 'e neveselo, 
Kad u dielu većkrat laže, 
Ko repate zviezde rielo, 
Ka što veće svietu sviti, 
Opći i veće nauditi. 



81 



105. Stat uz lonac, ki 'e mieđeni, 
Gnjilnu loncu zdravo nije; 
Er ako su pritisteni, 
Slaba on čas tvard razbije: 
Uz moguća nij' mlohavu 
Stat, ako će zdravu glavu. 

Prama snažnoj nije vlasti 
Smiet uložit ni istinu, 
Tko neće ostat malom Časti 
I dorađit protivštinu ; 
Imaj oči za moć plakat, 
Al ne jezik za balakat. 

Tko reče dvor, hoti reći 
Odor, ukor, umor smarti, 
Ni'e dostižan časnoj sreći, 
Tko se po njem dugo varti; 
Ki krieposti svom se diči, 
Od njega se neka liči. 

More t' Aman, zgodnik glavni 
Kralja Asvera, kazat liepo, 
Ko sud njegov neupravni 
I ponoštvo odveć sliepo 
Na viešala njega obisi, 
'Mardokeju on ka uz visi. 

Polj ubijeni Plautio 
I Eusenide nehtie priati, 
Krates, Orteus i Boetio 
Svo'e povide starmo vrati, 
13 iniem' sriese ki me'u dare 
Služeć kralj e i cesare. 



110. Nek ti OlivarŠjLerma objavi, 
L' Ankro, ValŠtain, Mansfelt svarhu, 
Kojom svak njih zlo zaglavi. 
Tej milosti steć na varhu 
Ni'e Richelieu-u, Mazarini, 
Ki u svoj mrieše veličini. 

Stojeć dakle u priprosti 
Bez darovah karbenika, 
Hranih sebe u trieznosti 
Tusniem kruhom, malo mlika, 
Piplje i meso kad dopada 
Iz kokoŠnic i iz stada'. 

Dobra vina, voća sladka 
S vartlom daše vinogradi, 
Žita i soČva svakojaka 
Podvornica u ogradi, 
Ulja, masla, meda, octa, 
Za načimbe ima dosta. 



Pak od svieh tieh kigod dio 
Tarbuhu oteh, za ubogima 
Dat ga, da bi ih utiešio 
I živio bi triezan š njima, 
Moleć Boga, da u napridak 
Da, Što 'e dosta za sam žitak. 



I premda toj skazovati 
Nemož' biti ka dobrota, 
Sa svim tizim ni'e tajati 
Kigod promien od života, 
Ufa'uć, božjom da pomoći 
I zla ostala past će moći. 
6 









115. Dub parvoga viek nepada 
Od udarca, ki se sieČe, 
Liekarije Često kada 
Pristavljajuć nemoć lieče: 
I zlo, zasve da ustarano, 
Na povratke 'e ozdravljano. 



Neka 'e pamet u zabavi, 
Da ju plandost nedobude, 
Tašta misao meni objavi, 
Da počinim surke čude, 
Galeria taj nazva se, 
Kii prišlaci ludo glase. 

Tu već razum kad umoran 
Meu knjigami ostao bi, 
Sarkah rukom, pak razporan 
I u vartao otišao bi, 
Gdi navratke sad bi čistio, 
Sad zalievao, gulio^ trapio. 



Kad bi sijao, kad bi sadio 
I kapulu i ljutiku, 
A kad plievio i zamladio 
Žutinicu i ljotiku, 
Blitvu i broskvu sad zagarta', 
Sad raztriebio pute od varta. 



Koriolan CipČić tako, 
Foklie kuša svieta varke, 
Odliepiv se šarcem jako, 
Sve pravdavac vargši parke, 
Skora i Andriaš parac varli 
Seoski pokoj s njim zagarli. 



120. Naš Doklecan, otažbinu 
I on priljubi, kad se ukloni 
Maksimianu, cesarstinu 
Za svu slobod er pokloni; 
Bašću i gradju plemenitu 
Kad sastavit htie na Splitu. 



A to slavnom pri Solinu, 
Odklie rodom izhođjaŠe, 
Ki posadu u dužinu 
Niegda svoju prostiraše, 
Rođašbina cesareva 
Stola i naŠieh od kraljeva'. 

A sad u Spliet sva se 'e sbila, 
Ki nij 1 drugo neg palaca, 
I da manša se učinila 
Gotijskoga radi mača, 
I u tom malu iste 'e slave, 
Plemstvo i poglav sve daržave. 

Gdie cesarskom svom desnicom 
Zelen goji voća i mlada, 
Kćm prie sabljom i Šibicom 
U ljutini svietom vlada, 
Ter uživa blagovati 
Svoga truda u solati. 

I ja česti na uzhodu 
U ovnebasno moje lito, 
Već tišinu i slobodu 
Scienih nego velieh mito, 
Kralj budući u moj biži 
Vidieh roba u ponizi. 






83 



125. Za uzać više, rob se učinili ; 
Za bit đvoren, inieh dvorih ; 
Sebe blaznib, druzieh hinili, 
Sumnjom marzih, željom gorih, 
Za nepatit ; vele patih : 
Siah, a malo žnjeh i mlatili. 

Niegda i Kurio, zvan zubati, 
Samit janom kliče uljudno, 
Ki hoteć* mu prikazati 
Za podmito zlato čudno, 
Da on nemari tćku žderu, 
Kad mu 'e riepa za večeru. 

Kad na selu stoi u miru 
Prost u svojoj kućarici, 
A uživa ko na piru, 
Dieleć spuže svojoj dići, 
Priesan pogač podpepljeni, 
Pražen bob i vir vodeni. 

Nu biežeći zališnosti, 
Da me hudić neprevari, 
Stat nastojah u milosti, 
Ka je bolja svieh satvari', 
Buduć tašto praznovanje 
Parvo vražje targovanje. 



Tako u selu, vartlu i kući 
Već ostariv Boga slavih, 
Kasan težak prionuh vrući 
Teg u polju, grad ostavili, 
Ufa'uć, dobri gospar plaće 
Da izpune darovat će. 



130. I prem da ja, vajme, niesam 
U proŠastnom svom životu 
Trud podnio dugoviesau, 
Dnevih priplan i tegotu, 
I da poČeh radbu kasnu, 
Uzdam s parviem platu časnu. 

Osirotih bez sinovah, 
Er malahne vaze ih sebi, 
Cica mnozieh moih dugovah 
Bolji a ćaćko, kralj od nebi, 
Ke podignu izsried smrada, 
Davši im časti svoga grada. 

Ja ostavši s desi sile, 
Ko okarsen dub u gori, 
Komu nij' neg panj i žile; 
Grane er slomi i obori 
Plah sieverski puh prenagli, 
Ki me ucarni i omagll. 

Ali ako božje htienstvo 
Klanjat budem, mogu ureda 
I ja ufati moje sienstvo 
U raj naći, gdie uporeda 
Zaedno S njima vieČnju sriću 
Vid i uživat blaženi ću. 



Gdie su i toka mila bratja, 
S kima živih u ljubavi; 
Petra ćorda turska svratja, 
Ki u vitežkoj umri slavi; 
Franjo ukucan, Osip plačan, 
Za sudbinu er pizmačan. 
6* 



135. Namiestnik bo prabiskupa 
Bi u duhovnieh vremenitieh, 
A pošteno posried skupa 
Frano sta od vlastelitieh, 
Prikazane svieh su glave 
Na otaru viere prave. 

U gospodsko vieće uveden 
Po dobroti moih gradjana' 
Često u miesto bih useden 
Stariega sudca obrana, 
Poglavica da privlada 
Parvostolna rodna grada. 

Pak i Trogir plemeniti 
Uzdruži me me'u vlastele, 
Nedostojna hteć staviti 
Meju svoje priatelje, 
S toga i rimske ci<5 posliće 
Ostah sužanj do grobnice. 

Šimu, biskupa od Trogira, 
Ki utieha još ma biše, 
Dobros, mudros, u kom vira 
Jednoskupno, jaoh, cvatiŠe, 
Smart Četvarto mi lieto uze, 
Duh da Bogu, meni suze. 

Sam ostavši k6 sirota 
Podušena s vierenicom, 
Hotih mlados od života 
S njom provodit molitvicom, 
Kćercom jednom, kii mi rodi, 
Srieća i ovoj dim pogodi. 



140. Ko pogodi Marieti, 
Drugoj kćeri, koj dopade 
Knez i vitez Kanajeti, 
Zapoviednik od pieŠade, 
Ona žive s njim u skladu, 
Vlada kućom, stojeć u hladu. 

Mnoge ovoga hrabrenosti 
I u boj ih varsna dila, 
Kad istino kaže, dosti 
Svud protičuć pravlja vila, 
Ni'e potriebno da i ja sličan 
S ini em zetov doglas dičam. 

Rajne ljube ova 'e diete 
Svietle kuće Filipović, 
Da b' joj Mari glasi liete 
Ka 'e od trupa Marianović, 
Kojih plemstvo još knez darži 
Mudar Janko, vrieđne svarži. 

On je sinak hrabra Frane, 
Ki se opiruć pasi od Bosne 
Pade u krilo od Poljane 
Oeteneske župe okosne, 
Kad množinom nanj nahripl 
I vriednu mu glavu odcipi. 

S zapovieđi na podlostvo 
Nehtie pristat nikakore, 
Da spahije i sve vojstvo 
Neposmiju pod šatore, 
Ko died Žarko karv proliti 
Htl prie, nego 1' sužanj biti. 



85 



145. Od vladalac vitez darom 
Ko i žartva pritili se, 
Od poštenja prid otarom 
Da prigodno posveti se, 
Bude i u tom prikazanju 
Čast vitezu i vladanju. 



Otac Franin, a i strici 
I ostali karvi ove 
Triski u bojnoj, vrućoj prici, 
Još levenstvom snažnim slove, 
Kad ih hvali vele piesan, 
Ja ću varh njih biti triezan. 

Ove trage stareniške 
Sam je Janko mužki ostanak, 
I on te stope hrabreniške 
Traži i uči svoj postanak, 
Da s vojnicom i naukom 
Čast iziŠće meju mukom. 

Rečne kćeri htieh viežbati, 
Sieine ufano roda moga, 
Da se mare spominjati 
Srama od ljudih, straha od Boga, 
Majka ostale časti i dike 
Nauči ih ko vladike. 

To 'e ma ljubi, ka kućni ce 
Pohvaljene ime nosi, 
Narav joj je od garlice, 
Muža za mnćm er neprosi. 
Kućom redi, k carkvi barzi, 
Plakir i pir drugi marži. 



150. Rad bi kriepka u Čistoći 
Svćm' poslužit stvoritelja, 
Dostakrat je meni u noći 
Zabranila dužnu želju, 
Prie bi dumnom stala u Spile, 
Neg me'u hitre gradske vile. 

Ona i s sestrom izašle su 
Od Markića vriedna kuće, 
Kriepostima uzresle su, 
Bogoštovne i bojuće, 
Medju dobriem' roditeljim, 
Bratjom, knezim, uČiteljim. 

Ivan Petar vari vitija 
I govornik preuredni, 
Ki u bistru glavu prija 
Svieh od knjigah nauk vriedni, 
U naš jezik prenl i piša 
Miesečni i svakdanii misa'. 



Prenl i slavne svladitnike 
Talianski dobriem svitom, 
I prikaza njih prilike 
Gospodinu poglavitom' 
Eugeniu Savojskomu, 
Gjeneraiu cesarskomu. 

Sad je u Beču pri cesaru 
I u tom dvoru razum kaže, 
Tu svo'e kuće ima maru, 
I ako moja Vil nelaže, 
Dojt će vriemen u došaŠtju 
Većom fajdom, novom čaštju. 



86 



155. Kuća i svojta sva njegova 
Rad bi, da se jur povrati, 
Jeda bi se s kom rakova' ; 
Ali njemu dosta 'e znati, 
Da je svagdi dobri eh žena', 
Vriednu a vas sviet otačbina. 



Juraj turan, carkvu i selo 
Sgradi u podan od Suleta, 
Miestu i plavim preveselo; 
Er musarstva štiti ih kleta, 
Kriepl vodom, miesom drivke 
Sried pustošne njegda livke. 

Ivan, mlađji brat obiju 1 , 
Svom dobrotom naš grad resi, 
I u njem hoće da se siju 
Za baštinu od nebesi' 
Zadužbine i almuštva 
Na braškoga korist družtva. 

A da Maro brat življaše, 
Koga majka s njim porodi, 
Došle u Rimu nadhitaŠe 
U svetinji i u slobodi 
Najživlji je svo'e varŠnike, 
Er mu u svem ni'e moć nać slike. 



Tako iz stabla nakitjena 
S haznadari i biskupi 
Ni'e se mogla nego sciena 
Raj at granfc, s kima pupi 
Izvarsnostieh punih cielih 
I u svietih i u dielih. 



160 Domaćica, gospa Dome, 
Jove Alberta uzvišena, 
Koji mačem i knjigome 
Resi svoga boje plemena, 
Dosti i njojzi slave steče, i 
Takva muža kad dotece. 

On je vitez zlatokriži, 
Ki s vitežtvom šarce sklada 
Dva divana vlasteliži, 
Zadra i Splieta biela grada, 
Glava u pravdi i u svitu, 
Ima kriepost temeljitu. 

Nu levenstvo svoje kaza 
I pod gradim i na polju, 
Gdi sam sebi bez opaža 
Iska svedjer slavu bolju, 
I pod Novi na izruke 
Sbi u goru turske vuke. 

Ja ga vidih svojim okom 
Na obsied se nahodeći, 
Kako se arva snažniem skokom 
Pomoći se opireći, 
Gdie Kornercu poslie baci 
Turske glave i s barjaci. 

Zasve i provljaČ da neobjavi 
Sva mu kriepČia diela i bolja. 
Ni'e se Čudit, kad ostavi 
Santolina hrabra i Lolia, 
Nemoguć se znati svaka, 
Ako i slavna, ako i jaka. 



87 



165. Oniviećemsvoih priednikah 
I svoim ćaćkom vrieđnim diše, 
Kieh se liep broj od knjiznikah 
I od junakah većieh piše, 
Sried lirabrenstva i mudrosti 
I izvaršene sried krieposti. 



Davnenoga Teodora, 
Koga Splietski skup vlastelski 
Mudra posla> svim da otvora 
Bez pieneza klanac Klieski, 
I da Mladin knez Bribira 
Tu neglobi putničira. 

Zadarskoga sried postupa, 
Kiem s pomoćim svom dopriše, 
Drugi Ivo s toga trupa 
Glasovita porodi se, 
I on svietli se istiem plemstvom 
I mudrostim i hrabrenstvom. 



Vazda 'e častit meu inima 
Dieda Jove sione moći, 
Ki iz nohatah s' uskocima 
Caru vaze Klis u noći, 
Pak u obrani tvarda grada 
Tvardie se joŠt on vlada. 

Da jak more, kad sardito 
Kraj žestokim valim lupa, 
Turska vojska varlovito 
Sad nanj sarta, sad odstupa, 
I nemoguć da mu odoli, 
Jedva karvim njega poli. 



170. Za njim poslie slaviti je 
Mate umnika rieei opirne, 
S kima u carkvi suproti je 
Pripoviedi poluvirne 
Dominiša prabiskupa 
Pri sviedočbom puka skupa. 



Ti s arcižaknom, svojim bratom, 
Bit će godm sto i više, 
Da prigodom i obratom 
Asampaše odluČiše 
Stavit papu i gospodu 
Tćka kralj stva za slobodu. 



I da naši griesi nisu 
Sustavili misli prošle, 
Paša i umro u najvišu 
Nie' pogodbu, barž bi došle 
Strane europske se utišile, 
Ke pod turskim batom cvile. 

Ovi i naše Gospojine 
U slovinsku 'e obratio 
RieĆ: officij, i meu ine 
Knjige 'e njega ostavio, 
Nek pristojno ne u tu je, 
Da u naš jezik već se štuje. 

Nazrij, Ante, svietle izglede, 
Jovin sinko, moj netjace, 
Često daj se na oglede 
Vlasteline, mlad junače, 
Ako budeš tieh sliediti, 
I ti hoćeš slavan biti. 



88 

175. Nezriele si još pameti, 
Zasve da si pun bistrine; 
Nu dietićem starieh svieti 
Preveliku korist dine ; 
Ako budeš moje trajat 
Rieči: sluš' me, neć' se kajat. 

Ljubi Boga, i straŠit se 
TJČi ga se mlad; nij' dosti 
Ljudska slava za uznit se, 
Kad neimas dno krieposti, 
Bez koje je slaba duša, 
Vieruj meni, ki sam kuša'. 

Što je plemstvo, Što su sreće 
Od bogastva i od sinova 1 , 
Što je imat dvoje vieće, 
Sva svietovna dobra ova? 
Božja milos kad ostaje, 
Sve izpraznos i ništa je. 

Sva razkošja, dari svaci, 
Gospodarstva poglavita, 
Mlados, ruho, kć se oblači, 
Sva Čestitos segaj svita, 
Dobra niesu bez ke zliedi; 
Nenavidnost er ih sliedi. 



A čestitos naša prava 
U Bogu se sva nahodi, 
1 od njega svaka slava 
I izpuni mir izhodi, 
Ako dvorit mlad ga obra, 
Pol života steć ćeš dobra. 



180. Plačem i ja dni zgubljene, 
Ki nemaju već povratka, 
Marzim mlade zaosiene 
I pokora da mi 'e kratka, 
Tužim, da moj mao žitak 
Poteže se na dospitak. 

Čin', da tebe tudje zgode 
Put bolj obrat nauČuju, 
Nedaj, da te sladke vode 
Od razblude zanosnju ? 
Po njih nemoj svej nerati, 
Ako s' nećeš utapljati. 

Rad bi život prodiljiti, 
Ne, da živem, neg dangubu 
Da mi 'e dulje ocviliti, 
I tiem oprat da mi 'e gubu; 
Na uzdah šarce me pospieši 
Jeda mi se grieh odrieši. 



Eto odkrivam, eto klicam, 

Liecniče svemogući, 
S tv6 dobrote bolećicam 
Liek i zdravlje Čekajući, 
Ti bo ocielit možeš rane 

1 carvljive i ustarane. 



-^3©^Qv- 



; 






*A«h-: 



PIEVANJE ŠESTO. 



IVadglasjc. 



Za svoim' znance, priatelje, 
1 vlastele Splietske obrane, 
Pope redovne, učitelje, 
Dhržavnike i gradjane, 
Sve biskupe naše štujem, 
I njih krieposti imenujem. 












Da, vazdakrat b\ u Splietu 
Kuća prava od mudrosti, 
I naš narod carkvi i svietu 
Poda ljude od vriednosti, 
Kojih slavim varhu scine 
Nauke, sviete, dubocine. 









i . Kam svi kumi, kamo i druži, 
Gospodari, štititelji, 
Mladost, koja sa mnćm puzi, 
I moi glavni prijatelji? 
Gdie rodice i rodjaci ? 
Gdie gradjani i prišljaci? 

Gdie Nimire umna braća, 
Supin, Komul i Grižovan? 
Gdie Pelegrin, Miloš, Vraća, 
Pavličević i Radovan ? 
Statil, Bigun, Dumanići 
Zanikulić, JuriŠići ? 



Gdie ostali zakonjani, 
I Matulić i Paskvanić, 
Joza, BuČa i Faskani, 
Divnić, Dujmić i Ivanić? 
Ki krieposno besiedise 
I dvorove prosvietliše. 

Gdie biskupi carkve naše, 
Cedulini i Vrančići? 
I Dalmacii koji daše 
Do tri mitre : RadovČići, 
Andriaši i Lučići, 
I Zadarski MinuČići ? 



90 



5. Ovaj složi me'u inime 
Dilopravu od Uskoka h, 
Ki plieniše grabsam' zlime 
Navlas miesta od otokah, 
I kad bojem nas stiskahu, 
Uže i sohe susrietahii. 



A morskomu po prostoru 
Zli gusari Što robiše, 
Cesto vas plien i odoru 
Svojom glavom izgubiŠe, 
Bog bo nehti, graša očita 
Da produži prieko lita. 

Rabski Čelmić Petar stari, 
Dujam za njim, kf tu side, 
Simun, koga Eim nadari 
Kriepostima, pak uzide 
Na sried građa Osorskoga 
Znana muža razumnoga. 

Parvi, način dobre smarti 
Pruđno prida svom jeziku, 
Drug' pastierskoj u obarti 
Dobra žitka da priliku 
Svojem' stadu, prati koga 
Put plandišća nebeskoga. 

Šimun, bđeći u Osoru, 
Zemno blago neštujući, 
Živ da izgled za pokoru, 
Prije smarti kad odluči 
Blago carkvi i ubogu, 
Ko bi daržan po razlogu. 



10. •Splitjanine dragi, u Splitu 
Vela carkva gradit će se, 
Rodnom gradu poglavitu •, 
Nu prio stavi tvoje kese, 
Karv i tempo čin' bastnike, 
ViČnje da su t' hvale i dike. 

GjurČinović splietski prije 
I GiriČić kotaraski 
Tako učini, ured da nije 
Parvi umro, grad veljaški 
Znao bi, da nas otci naši 
Pomno vode k svetoj paši. 

Dumnić, Balian davni, sada 
Gdie su? i novi Čuparići, 
Koji skoro božja stada 
UČuvaŠe ? gđi Markići ? 
Star Manola toliko je 
Pravan Simun kuće moje? 

Markić pomljiv, ki stoji u Velji, 
A Čuparić varh Trogira, 
Za njim Simun u svem zrelji, 
Zadužbine jos zamira, 
Tieh ubožtvo od kotara 
Popi, i liepost prid obara. 

U Korčuli bi Manola, 
Ako i ubog, vriedan dosti, 
I neimajuć blaga obola 
Nevi ostavi svoje kosti, 
A Španiću vlastelinu 
Pusteć s jeda nasliedŠtinu. 



91 



l 



15. Preblag Natal, ki bezredno 
Čineć goste, puni usta 
Priateljska, eim zajedno 
Svoje i carkve blago izhusta, 
A varhžaknim po ubigom 
Kasno ga udri Gargur knjigom. 

Pastier hvarski Madij stari, 
I Leonard ki bdi u Kninu, 
Toma, carkva koga mari 
I odabra, a puk vinu, 
Gargur poslac, ki 'e pak bio 
Papa, a sliep ni'e ga htio ! 

Blag Ugolin, ki sagradi 
SolinŠtice polag rieke, 
Liep hram s kulom kliski izradi, 
Otkle ustaviv pliene prieke 
On prestade Splietska od tada 
Tarti polja, grabit stada. 

Poniženi Dome mio, 
Trage vlastel Lukarica, 
Varhu-biskup ki 'e još bio, 
Ter prodade ovČic cica 
Svoju dušu božji sluga, 
Čim metaše ih velja kuga. 

Bogoljubni Paski Petar, 
Ki podignu svetom' Dujmu, 
Od stien bielih veomi hitar 
I liep otar, i kapujmu 
Biskupiju staru sgradi, 
A o carkvenih molbah radi. 



20. Prabiskupa c&rkve naše 
Metju i Petra SaČelana, 
Dujmu i Niku, ki gledaše 
Puk Skradina i Risana, 
Pak Antona, ki Š njim naški 
Bi varh-stavnik parvi vlaški. 

Prie Skradina, pak Trogira 
Tomaš Nigro, i on našinac, 
Ures liepi od pastira 
I uljudni pievoČinac, 
Koga kaže ako i mala 
Pievka Pribieva od pohvala'. 

Leun deseti pohvali ga, 
I Jordan ga biskup pravi, 
Prie svojega kad pobiga 
Kristo od Balist carkvu ostavi, 
Sestrić ki mu u Poljudu 
Na grob sdiela sliku uljudnu. 

Drugi al sestrić, ere dilo 
Blaga svoga njem' nepreda, 
Nosa mu odbi kus nemilo 
U vrućini smamna jeda, 
Da mu 'e i karn nos neliečni, 
Nič je, kad mu 'e pokoj vie^ni. 

Dujmii, Gaudii, Ugolini, 
Dominigi, svi Splitjani, 
I bnetaški vlastelini, 
Foskar, Korner, Ženi, Zani, 
S Badovari, Malipieri, 
I s Mikieli, Bondum'eri. 



92 



25. Zen, koga obra papa Sisto 
Kardinalom, kad prominit, 
Hti Karassu dično u misto, 
Da se bude ov podmitit 
Od vojvode vojske svete, 
Ku on na Turke skupi klete. 

Korner Marko i Andrija, 
Varh-biskupa vriedna oba, 
Kim je sabor Trident htija 
Oasna miesta dat po soba, 
Izbrani otci kad klali su 
Njih svem' skupu slavit misu. 

Baculića naš don Petar 
Opat gospe od BaboŠke, 
Knjigah raŠkih tomač liitar 
Pri cesaru, sad Sirmoške 
Pokrajine stadnik vistan, 
Mauri svojoj baš koristan. 

Na Makarskom i u Ninu 
Još tri vriedna jesu daj ka, 
Ka im doda pri Solinu 
Uzorita splietska majka, 
Bianković šarca lipa, 
Blag sgraditelj su Filipa. 

Dragolović drugi miran, 
I on svet ovčar, al' ođajde, 
Sad Manola griehu opiran 
Za njim na sied isti uzajde, 
S iniem' t6ciem', ki poznani 
Na mitre su bili zvani. 



30. Druži pastieri inostranci, 
Ki svietliše u skarlete, 
Sa svojimi ki jaganci 
Ukloniše vučje Štete, 
I ovu carkvu svim poglavnu 
UzdaržaŠe vazda slavnu. 



Blažen Dujm, kog u zastavi 
Ivan primi i posveti, 
Liepu carkvu još opravi, 
Dujma i Stasa tielma sveti', 
Marin grajski ki joj đoni 
Suha zlata kalež oni. 



Lovre ju uresi toči em' sudi, 
Kć od srebra njoj darova, 
Arnir sveti, kog puk ludi 
Stienjem niegda kamenova, 
Alban sgradi joj biškupnicu, 
Kosma dignu siemenšticu. 

Lovre zemljak, ki sazida 
I manastir Benedeta, 
Nek' vladiŠtvo u njem sida 
Odmetjuć se svieta kleta, 
Ivan dignu toliko ra 
Svetog Filu na kraj mora. 

Ki cesarsku Gliper krunu 
Najprie nosi, pak ju vrati 
Juliu i biežeć dvorsku bunu 
Sv6m se Isusu vas obrati, 
Kad i on stiže ov sied joŠti 
Dievac svake pun krieposti. 






35. Bernard, koi poluvistno 
Kad tolike preobrati, 
Sa sviem pukom nju koristno 
I uzmnoži i obogati : 
Nima'uć Bogu dike liplje, 
Pravo vierci neg kad siplje. 

A sad Stiepan nas Kupili 
Biskupah je kruna uresna, 
Pokle ljubko njemu omili 
Carkva ova parvoČesna, 
Dušu istu za nju stavi 
Dobri Čuvac, stadnik pravi. 

Gledav ljubi ju ! neodhodi, 
Stado pase, i po drumu 
Od spasenja njega vodi 
U krieposti i razumu; 
Korist svaca njega je bdenje, 
Daj mu Bože produženje. 

Korist duže, korist tiela, 
Korist grajska i carkvena, 
Biskupije korist ciela, 
I Čovieka potištena 
Korist svim je, korist sam je 
U svem, i vas koristan je. 

More li se slavnie riti, 
Oda prave svo'e ljubavi 
Velu carkvu neg sgraditi? 
Svom vrućinom da se stavi, 
Neka stari puci u Čudu 
Prema Bogu vierni budu. 



93 

40. Sveti Otče, tebi hvala, 
Ki ga prenl iz Trogira, 
Da njegova bude glava 
Varh daržavnih svieh pastira', 
I ponizan, kad se svede, 
Na p&rvi ga stol uzvede. 

Prosen mitre ti nedajeŠ, 
Neg' kim trudu i dostoje, 
Ko gr6 napred, natrag ŠaljeŠ, 
Datarija sveta bo je ; 
Lud ki obira i ko pita, 
Štap pastierski nedohita. 

Želiš orle, koji mucu 
I ki k nebu uzletaju, 
Ne gavrane, koji buču 
I jaganjce pojedaju, 
Smienstvo odmetješ, nećeš silu, 
Neg ćeš mudrost, dobrost milu. 

Sinagoga od Baala 
U dvor rimski nepušta se, 
Ka 'e bogove zaglušala 
Pitajući na sve glase ; 
Tu molit se dieli ima, 
Stid i muČeć sam se prima. 

Dujam, Jerard, Daniel, Nisko 
Antun, Ago, svi biskupi, 
Valer, Jakov čedo splitsko, 
Kib napriedak za svoj skupi 
Frane i Dome red presveti; 
Jer duboke svi pameti. 



94 



45. Ambrozia Osorskoga, 
Ki bi pastier Antivarski, 
Klađem, turska sila koga 
Mnokrat hvata iznenarski, 
Muči i metje u sindjire, 
Ki sva uztarpi na čast vire. 

Tolun, grajska parva dika, 
Bogdan Pulsić, Gjuraj Šišgor, 
Tri biskupa Šibenika 
U počelu dani izgor 
Za pastiere svomu gradu, 
Svi koristni onom' stadu* 



I Vrančića viju Antona, 
Fausta i svoga š njim bratića, 
Parv 1 prabiskup bi od Strigona, 
A obi branba Ugričića', 
Kih će kazat Časti izuće 
Mć pievanje naslieduće. 

Živ Marnavić Ivan Tomko, 
Rod svietloga i on ožaka, 
Biskupovo najprie oko 
U Sibniku, pak Bošnjaka' 
Svojih čelnik; svo'a ga dila 
Jesu veomi proslavila. 

Koga radi svo'e krieposti, 
Ku u Rimu on objavi, 
I Rim primi u svietlosti, 
Da 'e gradjanin svetoj glavi, 
Nek po srećnom tom prijaŠtvu 
Bude u većem na sviet častvu. 



50. Dva ParČića Šibenčana, 
Nina Biskupi, i Kotora, 
Dva premudra Peraštjana, 
Zmajevići, prije i skora, 
Ki u Bargu stojeć, varh bravlja 
Var imaše, da s' pun zdravlja. 

Izme'u tokieh pogibeljih 

Pravovierstvo da ostane 

Svoih pastierskih rieČih i dielih, 

Opadnike i pogane 

Uklonise, ko i vuhstvo, 

S kim viek nebl dobro društvo. 



Biskup Drago, živ Kotoran, 
Koi duhom veoma viešto 
U svem mudar i razboran, 
Najprie vlada rodno miesto, 
Sad, i iniem prudan da je, 
U Korčuli siedi i traje. 

Ter otole, ko s iztoka 
Zrak svietlosti sve prostire, 
Po daržavi blišteć oka 
Svih vlastnikah prave vire, 
Sebi sporan, druziem plodan, 
Blag Trogiru, Rimu ugodan. 

Skadra Bubić svet Čobanin, 
Kog bratiću skoro Marku 
Vaze život Osinjanin, 
Ki mu izdajnu stera varku, 
Nesmi er zateć bojničara 
Bez nadmetnieh svoih mužara'. 



95 



55. Levaković, otac prosti 
Male bratje, ki s mnogoga 
Zasluženja i krieposti 
BI od pape uzdarnoga 
Stvoren biskup od Ohride, 
Gdie do smarti hvalno bdide. 

Gdi 'e PataČić* Gjure izgledni? 
NevierniČke ki u strane 
S inimi otci veoma vriedni 
Bosanske ovce njim poznane 
Upravljaše, da ih nebi 
Ki vuk turski s grabio sebi. 

Biskup Slavić Raba grada, 
Pravoslavić gor nebeski' 
Ki s angjelim piesni sklada 
Bogu u ovoj svietnoj treski, 
Svet i mudar, dan na otar 
Svoga stada, čelnik dobar. 



Zadran Spadir preuzvisl 
Niegda mudros manastira, 
Pak u Rabu i u Asisi, 
Slavno zarcalo od pastira, 
Pojde u Taliu, tam umarši, 
Liepi svoj tek da dovarši. 

Civalelić biskupiju 
Skradinskomu gradu vrati, 
I sadanju skotadiju 
Na duhovne pase prati. 
Cieneć, da grad po krieposti 
Mož' doć* opet slavan dosti. 



60. Gdie su ostali mnogo vriedni 
Tej daržave redovnici? 
A gdie splietski ljudi priedni, 
Popi, fratri, svetovnici, 
Marul Marko, žakan Toma, 
Dobra glasa, svietla doma? 

A i Kutej, Madij Mika, 
Pisaoci svi ti splietski, 
Paski Misul zviezdenika' 
Čast i Marceo znanac Creski? 
Veljski Ferčio bogoslovac, 
Rabski Nimir kolikovac? 

Varhužakna ni'e Cipčića, 
Kom' namieni parva dila 
Isti Marul, er umića 
I pozna ga bogomila, 
Vlasteoske od ke hiže 
I Toma se vriedni uzdiže. 

Gdi je Lignić, gdie Franciski, 
Arhižakan Zadra parvi? 
A Varhupop drugi splitski, 
Svete duše, svietle karvi? 
Biskup Tomko od kih piša, 
Za mudarca dva uzvisa. 



Uz kih metnut nam pođoba 
Grisogona Splitjanina, 
Koi sastavi bliz ja u doba 
Oba svieta Marijina, 
Steć u družbi od Jezusa 
Marin sluga, k6 Isusa 



96 



65. Visok otac, bogoslovan, 
I nauka pun svakoga, 
Koga slavi vas sviet slovan, 
Više al varstnost diela svoga, 
Po kom svieti u jasnini 
Nov zdrak kući i otačbini. 



Marka Spudea, Petra Ursina 
I Kanisia neostavljam, 
Ki su naših pokrajina* 
Ures, i njim slavu davam, 
Kih kriepostna stoje bića 
U istih dielih Marnavčića. 



Mudra mužtva gdie od gradova', 
Latinska se ka zovihu? 
I u latinske rieČi i slova 
Svako pismo Činit umihu. 
Niedan kance sad to neumi; 
Er se prije neurazuml. 

Aristotel naše 'e ruke, 
Veli meštar svega znanja, 
Ki izumi sve nauke 
Pun mudrosti i poznanja, 
Vierni glasnik od naravi, 
Po svieh Škulah ki se slavi. 



Miesto rodno od Stagire 
Da ga veće neg Čovika, 
Svemu svietu da razbire 
Tajstva starih naravnika' , 
U kih ljudski slab nadhiti 
Um visociem' svoima sviti. 



70. Tvardi šumna, oštra ravni, 
Mračna i mučna sva prosinu, 
Tajna odkri, kriva pravni, 
Lažna baci, zva istinu, 
Svem' da jake odgovore 
Ko orako iz dna gore. 

I Jerolim, i Cirilo, 
Koi slovnice dvie začeŠe, 
Da u rieČ našu rieci dilo 
Neizrečeno izreče se, 
I u tielo se kruh obratja, 
Nek su utiešna slavska brat ja. 

Koja, smiešnim prem uzrokom, 
BieŠe niegda sustavljena; 
Al za mudre bistrim okom 

stase u viek potvardjena 
Vlastju pameti poglavne 
Na isto dielo svetbe slavne. 

Što je jednom glas nebeski 
Našem' rodu htio darovat, 
Nije mogć rimski težki 
Glasnik, nego njoj var o rat, 

1 slovinske neka s mise 
Naš liep jezik uzvisi se. 

Nu Jerolim, prevelika 
Koga carkva svoga reče 
Učitelja; er ga dika 
Svetieh otac nepreteČe 
Izgovorom i načinom, 
Pravim naukom i tančinom. 



97 



75. On dijacko preobrati 
Dporučje pisma obo 
f s tumačem njega prati, 
l prosvietli, prem osobo 
otojeć sried spilje u Betlemu, 
Ko" Čist, to oštar sebi u svemu. 

Papu Damasa on svietova, 
Vangjeo da se Šti u posvetu, 
Da se u piesnah slava nova 
Da" otcu i sinu, duhu i svetu, 
Koj naredi ćaćko blagi 
Svietu i raju spomen dragi. 

Spomen čoeka pravoviera, 
Ki pop rimski tad bio je, 
Ko jednoga od stožera 
I uzdaržnika carkve svoje, 
Od kog proslich do liet malih 
Kita uzraste kardinalih. 

Svet pokornik noge bose 
Darže, a u rukah križ razpeti. 
Težkom stienom pedipso se, 
Noseć harar od kostreti, 
Kriepost hvali, grieh opsova, 
Tvoga da znaš, pisah ova. 

Marul Marko, ki za njime 
l 'laržavi ne ima druga, 
Svojim dielom latinskime 
Grieh prikrati, sviet produga, 
Vangjelistar sam protresa, 
Svi ga hvale do nebesa'. 



80. Rim, ki izkusi Dominisa 
I Marula spis i glavu, 
Cieć kroteine i obisa, 
Poda Splietu velu slavu, 
To jest, s tranpusta od parvoga, 
Vierna upućtva od drugoga. 

Nij* Marulić" umro slavan, 
Žive u knjigah blagorieČiem, 
Nad svieh viernih slugah stavan 
Uzoritim kralj skim Bneciem, 
Drag gradjanom, po razlogu 
Glasan svietu, sdušan Bogu. 

Splietski Gargur, tajnik vriedan 
Bana Fedriga od Sasonje, 
Ki Luteru pišuć biedan, 
Ne znam jel' se dobro ponje? 
Al se utraska s' zla priateljstva 
U isti pakal i prokletstva. 

Od Druželja, i od PoČarue 
Neimam za riet što je dosti, 
Od težačke bedre Čime 
Neizadje rod priprosti, 
Od mudrosti viek tolike 
U tom svietu nebi im slike. 



Neću Splietjane ostaviti 
I Pastrića i Gjorgjicea, 
Ke isti Rim hti posvojiti, 
Ljudi bo su od Licea, 
Putnik, zemljak oba štuje, 
I s njimi otac svet svietuje. 
7 



98 



85. Dost je rieti, nij' naroda 
Da se k parvom' neuvraća, 
Za Čut sviete svakieh zgoda' 
I jazike, u kieh svraća 



Premudrosti iziskanja, 






Meštar bo je svega znanja. 

Bi učitelj meju inima 
Pape Albana kraljujuća, 
Kad opatom mlad sried Rima 
Iska uminja svud izuea, 
Pred kim pade kad k poljani, 
Priatelj (reče) moj si, ustani. 



Drugi stoji dalmatinskih 
Svieh biskupah kriepka dika, 
I tolicieh žiip slovinskih 
Množ u tegu prevelika. 
Gledan, slušan, priat u dvoru, 
I u svakom svetom sboru. 



Viešt i umiet preko miere, 
Hti se opatstvom poniziti, 
I u Rimu svete viere 
Razplodjenja uzmnožiti, 
Biskupiju njemu obranu 
Pusti drugom, sv6m Splitjanu. 

Moskoviske kadno u strane 
Sveti ćaćko bise odlučio 
Njega poslat, jeda izvane 
Puke s carom bi prikučio 
Carkvi obćenoj, on nastoja 
Čast sebi odbit, ku dostoja. 



90. Veseli se, kume Pavo, 
Bog pomože tvu dobrotu, 
Cim bi to'ki bratac zdravo, 
Prav u duši i u životu; 
Er će udignut i tvo'e sine 
Svoih kriepostih na visine. 

Jest i Matej, ki učenik 
Sa mnom u Spliet zajedno biŠe, 
Sad učitelj i carkvenik, 
Mudrosveto koi piše, 
Bog daj, da ga još zagarlim, 
Gdie ga vidim neumarlim. 

Žive Rusić još don Karlo 
Naš Splietjanin, moj učitelj, 
Ki se umietan kaže vario 
Bio bi on još i sjeditelj 
Na prestolju biskupskomu, 
Da je kriepak stao u tomu. 

Tako i Jelić, Scipiun tako, 
Kriepostnici earkve naše, 
Kim s mudrosti svakojako 
Prut pastierski pristojase, 
Za primit ga dostojniji, 
Sto su veće ponizniji. 

Carkva naša parvostavna, 
Kd je sielo od biskupa' 
I starosti svojom slavna, 
Sried popovskog svoga skupa 
Ima uzvfšne dostojnike, 
Da i vriedne kanonike. 



99 



95. Varhužakna Gjovanića, 
Moga Šoru protopopa, 
Parvocira Katlinića, 
Namiestnika prabiskopa, 
Dujma, nami vlastelina, 
Kuparića Frane sina. 

Koi, reć bi, da 'e ponosit, 
Al to nij' ma po naravi, 
Radi se n svem dobro nosit, 
S svakim stati u ljubavi, 
Budnć naučen, dostojanstvo 
Zna da Štiti varhustanstvo. 

U našemu tkpgođ gradu 
Scieni druzih, i on scienjen je, 
Svak ne ima siedu bradu, 
Koi ljubi, i ljubljen je, 
Svak, ki hoće ulje biti, 
Friga se, a inih nenadhiti. 

Ivanišu, ti opazi 
Sloboštine tvćm hitrinom 
Naše carkve, nek te marži 
Nenavidnost svćm oštrinom, 
Man' se, oštri da te sriti, 
Red i zakon kad te štiti. 



Ti moj Šore, pun mudrosti, 
Kii ti 'e Bog do za svietovat, 
Svejer svietuj pravednosti, 
Nehaj, tamni da t' neštovat 
Budu, ako ovim nis' u garstu, 
Nemož' bit drag Isukarstu. 



100. Al te ufam na sviet vidit 
Bistra tvoga cieć razuma 
Na biskupski stolac sidit, 
Gdie već ljudska tašta suma 
U tmi neće rieči tratit, 
Kad božje ovce budeš pratit. 

Nij* mi zabit ni vlastele 
MariČića, Radovića, 
Klanjam manje, klanjam vele, 
Moga i Vlas Božicevića, 
Sve za jedno carkvenjake, 
I popove i dijake. 

Posobito kriepostnike 
Migdolea i Druželja, 
Karlovića, naše dike, 
Kritun, Mafea, Fera, Prelja, 
Bernarda i Marušića, 
Halveviće, Pare§ića. 

Krasna pievca duševnoga 
Moga Ivana don Dražica, 
Mudroljubca spametnoga 
Don Antona živa Paića, 
Splietskog Gliga, Dragolea, 
Mlada i kuma Gjorgjicea. 

Kanonici svi tri u Rimu 
Ki saborno tam se druže, 
Našem' svetom' Jerolimu 
Kad iliriskom hramu služe, 
Stiepan uz njih, ki ima svistva 
Na carkvena poglavistva. 
7* 



100 



105. Karzatvića, Katunara, 
Mihovila Karstulović, 
Despalata i Komara 
I Antona Filipović, 
Duhovnike s njima ine 
I Latine i Slovine. 

A fratrove vrieđne spliske 
Ima'uć metnut u općenu, 
Druziem fratrim bez utiske, 
Gdie, kć gradi na kamenu, 
Bit će od mene prikazani, 
Sad mi 'e pievat od grajani'. 

MariČići gdie su davni 
I KuČule i Petraki 
StariČnoga plemstva upravni? 
Rod premudri i prejaki 
Macarolić, Sobta, Ciga, 
Solinskoga dieli biga. 

Parve vlastel sve tri kuće 
Jesu častno glasovite, 
I solinsko tu razsuće 
Prini ih, da su viekovite, 
I da diela s -njih hrabrena 
Budu od perih prikažena. 

• 
Maričiće Pauli klada, 
A Gjurmiće od Kuteja 
BraŠki zakon, gdie knez vlada 
Oni otok sred veselja, 
A rediše tieh unuČtva 
Grade, galije, vojske, puČtva. 



110. Svoim konjici MarČić Ivan 
Pošteno se svejer nosi, 
Razmi kadno bi pocivan, 
Da se bije s martolosi, 
Naša sela ki plienjahu 
I putnike razbijahu. 

Dujam Galij varhukumiet, 
Marko vlada c Lonearića, 
Petar i Ago veoma umiet, 
Niko, koji Klisa cica 
Albertićem na odminu 
Zapovieda, pak poginu. 

Ne boli se, Što umira 
Slav za vieru, neg što ima 
Ostaviti sred nemira 
Svoga draga pobratima, 
Razluči ga s kim i rasta 
Obim gorka smart, al Ćasta. 

Svi ostaviv posliednikom 
Liepi nauk svo'e mudrosti 
I mužarstvu i razbojnikom 
Ogledalo hrabrenosti, 
Da i sad straši tizih ime 
Svi eh, ki rade o zlu kime. 

Neću pravljat, što b\ Jero 
Caćko Age MariČića; 
Er ga hvali svietlo pero 
Pisacije svud Lučića, 
Od njega je reko dobro, 
Er ga 'e za skup piesam obro. 



101 



115. Mlađi Ago sad uzviša 
Sv6m krieposti bor plemena, 
I Klarom se biv iznaša' 
Papalića od siemena, 
A Gjurmiea po materi, 
Trojim plemstvom Čedo heri. 

Od mnozieh knć Papalinih 
Ni'e već mužki neg Alberte, 
Zaisto piesnik me'u ostalih 
Veoma sladak i od berte, 
Sve je dobro, što pjet vaze 
Od ljubavi i od omraze. 

Papalići negda biŠe 
Parvi našu me'u gospodu, 
Zatoj oni pokloniše 
Duždu grad naš i slobodu, 
Tih bogatstvo još nelažu 
Hiže, kć se nji'ove kažu. 

Domu vidju Papalića, 
Me'u svojim mudra i Časna, 
Slavnom' Marku Marulića 
Veoma draga i priazna, 
Knjige i piesni zatoj svite 
JoŠ me'u njima zlamenite. 

Albert žive prem vlasteski 
I u selu sv6m Nehaju 
Traje, a Frano brat mu teški 
Da ne umraše barz bi u haju, 
Suha zlata primiv dosti 
Od njegove nasliednosti. 



120. Ojurmić* Niko, Alviž Maren 
Ki se u Kandiu podni snažno, 
A knez Frane biv nadaren 
Zapovidju, nu otvažno 
Redi družbu preklopnikah, 
Pak i vojstvo svih konjikah. 

Cieć kojega slave i dike 
I Markeza bi mu žena 
Malaspina, liepe, slike 
Od plemičah svih željena, 
A neima Š njom dieteta, 
Na poštenja ki bi uzleta'. 

Ljude vriedne od Petraka, 
Komulović ki se zvaŠe, 
Za pobrojit nemam traka-, 
Njiha pisma er se užgaŠe, 
I velika kuga strašna 
Sva pomete neizbašna. 

Znam, da i oni biše knezi 
Negda Braškom na otoku, 
Hrabreniti i vitezi 
I u tarku i u skoku, 
Ter kad bi se htieli biti, 
Šarcem, snagom vario viti. 

Vidju Lehsanđra u toj kući 
Ki bi Papam me'u Slavi 
Obhod mudar i izući, 
Ki nam carkvu poizpravi 
I karstjanski nauk prini 
Slavski, bolje nek dotle ini. 



102 



125. Koriolan sam ostaje 
Sin pisana zakonika, 
Živ vlastelin, ki sada je 
Ures slavna Dubrovnika 
S diklom, kii tu vaze sebi, 
Reć bi da je Angjeo s nebi. 

Varhužakna od Trogira 
Mazarolić Jeru svietna, 
Pak splietskoga Primancira 
Don Valeria moga umietna 
Meštra vidju, znaše ga i ini 
Pokle se ožak u. Spliet prini. 

Tartalići svi ognjeni 
Bojnicari po naravi, 
Sedam mejdan died hrabreni 
S parvim Turcim dobi u slavi, 
Da već krajŠnik delia ni'edan 
S njim se harvat nebi vriedan. 

Lave sin mu negda uztarka 
Mlad na konju varh Visoke, 
Turski i tabor vas raztarka, 
Gdie golemo spabie toke 
Sbi, a u Vieenci sad. počiva, 
Grob ga i mramor uzvisiva. 

Ki mu Jakov brat sagradi, 
Vojevoda od konjika', 
Da u sgradi toj se skladi 
S parvim' kucam', i velika 
Čast mu 'e resla me'u vlasteli, 
Njegovimi priatelji. 



130. Petrova, a sin Ago Dvare 
Nij' obranio u mladosti? 
Tope, vojske i dundare 
Turske t&rpec u jakosti! 
Da mu Valier hval levenstva, 
Mudrovieće križ vitenstva. 

Petar, Agin sin, vojvoda 
Sad konjiski traje u Bresi, 
Na oružje se i on poda 
Da svoj ožak sliedi i resi, 
Nemore se neg roditi, 
Oro od orla i oro biti. 

Božićevića piesni hvale, 
Nieki 'e odviet Maruliću, 
Nenavijen u Brač Vale 
Posli 'e primljen u onom vicu, 
Frano, Pero, don Jerica 
Bieše vriedna toga dica.. 

Petar stari poštovani 
Od biskupa MarnjavČeta 
Bi pohvaljen, ki obrani 
Našem' gradu Filu sveta, 
Slavi i Petra, da upiso je 
Život svetac' svih najbolje. 

A u rati od Kandije 
Simun ujac moj snaženi, 
Vojak braške bivši galije 
U svemu se opoŠteni, 
Složi turske do tri fuste 
Škodne Pulji vele puste. 



103 



135. Vale i Pero mlaji ostaju 
Polj ubijeni bratućedi, 
[ Kih dobrotu svi klanjaju 
Krotci, sniežni, neuvriedi, 
Vale uzvišen ine' u bojnici, 
A don Pero s redovnici. 



Od Lovretic 1 sam Nikola 
U našem se gradu broji, 
Udovica mlada ohola 
U susiedstvu blizu stoji, 
Prim' ju za ljubu viere pune 
Da se kuća ne udune. 



Tako otit će tva zlovolja 
I vesel ćeš s nje ostati, 
Sve će t 1 restit sreća bolja, 
Tebe izvarsna tvoja mati 
I polubrat mudar nuka, 
Sviete al kruni tva odluka. 



Da bi Lovrin pošten ćaćko 
Bio živ, cviet svih priatelja', 
Nebi imao svakojako 
Na sviet većega veselja, 
Neg od tebe sinka imiti, 
Čedo i unuka zagarliti. 

Uzvišenih Lovretićah 
Nu u tebi još duh diše, 
I hrabrenih Arnirićah, 
Ki od istoga trupa biŠe, 
A u svoj svojti ni neg jedan. 
Od koga si dobro gledan. 



140. Od Lovrinih Grisogani 
Lovretic se ožak zove, 
Lovrin svoj svit u Mariani 
Po svem znanom svietu slove, 
I starijih muđrieh kitu 
Kruni u znanom svojem svitu. 

Lukarica uzoriti 
Svietli stabar nam propade, 
A grančici glasoviti 
U Dubrovnik plod ostade 
Presade sad s kriepostima, 
Spliet, od žen plod jedva ima. 

Sa biskupi mudra Tomu 
Naš sbor sluša, kad razloži, 
Da se duždu Bnetaškomu 
Grad predade i podloži, 
A zakone da i dare 
On potvardi naše stare. 

Kakono je i potvardi 
I vierno ih nami hrani, 
Da ni'e nitkor, tko se mardi; 
Er jednokrat dari dani 
Kotom, vazet nemogu se 
Pukom, neg kad odvargnu se. 

A toj neće nigdar biti, 
Kad u parsih svakom' stoji 
Sveti Marko strieloviti, 
Koi s pravde sva dostoji 
I ki viećne ima sine, 
Drag gospodin, pun istine. 



104 



145. Lukarici otidošej 
Obertioi s njima paka, 
Mužko diete nedadoŠe, 
Ki bi uzdaržo kuće traka ; 
I ostalih nij' didića', 
Koji sjaše posried vica. 

Martinčića kamo Jero, 
Kojeg kriepost i pohvala 
I priateljsko žive pero 
Još Lucia Anibala, 
Vlas u nadgrob gdie ga odkriva 
Svietlom sviećom, ka tu siva. 



150. Da ni Marku premudromu, 
I vitežkom, koi steže 
Velu baštinu u Betomu, 
Ni' e dna netka nedoteČe, 
Kamol' netci, prem za koje 
Toka blaga skupio je. 



Neću već zvat neg nesreću; 
Srieće dari er su izmina 
Ko" i oblak u prolieću 
Ali zimna ko vedrina, 
Laskat munje, ki nas blaži, 
Sad prosvietli, sad porazi. 



Martinušić nij' plemena 
Balša Judu al Kanuda, 
Zabnić kuće nij' kamena, 
Ni imena druzieh uda 
Grajskieh, davnieh, vlastelitijeh, 
Viernieh, mudrieb, jacieh, svietlieh. 

A što uzrok bi od cvile 
Neizrečene u ovom gradu? 
U dan jedan zviezde mile 
Dvie zajdoše u zapadu, 
Petra hćieri uzorite, 
Hiže Marul plemenite. 

Dvie prebiele golubice, 
Dva uzdana jaoh siemona, 
I uljudne dvie garlice 
I predraga dva kamena, 
Plieni ostaše smartne zlobe, 
Zlim, ne dobrim, ki podobe. 



Često al liek je u gorkosti 
I u plaču utiešenje, 
Uzvišenje u zloj prosti, 
U nevoljan oproštjenje, 
Smart je život, Bog od sgara 
Svo'e ljuvene biča i kara. 

Pero, sa mnom utieSi se, 
Er i meni tri dietića 
Smart ugrabi, toj se piše, 
Da je sreća, ne nesrića, 
Kada oni s toga desa 
Poletiše na nebesa. 

Bog, kad vazme nami sine, 
Ke je zajo, svoje uzima, 
Viekovite i baštine 
Bolje od naših dava njima, 
Žudeć svojih uz visi ti, 
Gdie već neće moć urariti* 



105 



155. Bog da°, naša da gorčina 
Nas ozdravi od ognjice, 
Kom boravi duša bij'na 
I da bude smart diČice 
Nami život, i da s' naše 
Boli e njima uživa se. 



Paček zamlat ti blaženi 
Tv&rda iz šarca iskre izkresa", 
Ke put kažu tebi i meni, 
Kud se grede na nebesa, 
Huda Armida već negata, 
U ognjen grad nas nevrata. 

Golem vitez pripasani 
Katunarevića Jero, 
Svib Trogir skieh kotarani' 
Zapoviednik, najprie pero, 
Pak križ zlatan njega resi, 
A levenstvo svo'e ga tieši. 

Dostojanstva varku svoga, 
Bnetaskoga vieća dika, 
Njemu sina malabnoga 
Stvori vojvodu od kojnika', 
Stariji mu mudri bieše, 
Brat ja živa ka umrieše. 

Kambelićab sve vojnike 
I mudarce, tko će pravit ? 
T6ke družbe i konjike, 
Ke na harač htiše opravit, 
Pod Gradišku i inada, 
Gdie se Jero kriepko vlada. 



160. Diedi mnogom svćm vriednosti 
Na napriedke nastojahu, 
Kad pribavi v dobdr dosti 
S blagom nikom zavidjahu, 
Parvi navlas bi steČenik 
Ki daržave bi općenik. 

Čim živ biaše Jero mlaji, 
Jasna kuća u svietlinu 
Joster sjaše, al očaji, 
Pokle i njega smart ukinu, 
Bratski sinci sdrak povrafe, 
Opet kući duha imate. 

Kaogrosović sve tri grane, 
Slavić, Žuvčić, RadovČići, 
Grada urehe i obrane, 
S tima tihi Tisičići, 
Male rieči, čina dosti, 
Svoj vlasteli od vriednosti. 

Nieki u blagu, nieki u maču, 
Nieki u peru snagu kaže, 
Nieki targom gore skaču, 
Nieki Čedom, što 'e najdraže, 
Svi su meni u ljubavi, 
I svih od zla Bog izbavi! 

Da nu mlaja mi gospodo, 
Što nesviesno martvarite? 
Zašto veće svi slobodno 
Vaše ljubi nevoditeV 
Sve je manjši broj od vica 
Studenosti vaše cica. 



106 



165. Bog dopusti, odlučite 
Sobom siene vaših siena 1 
U starosti da vidite 
Četvartoga do koliena, 
I ko Tobia sine unuka' 
Bude vodit vaša ruka. 



Kaogrosović bistri Niko, 
Kako i ti s iniem' driemlješ 
Ter nehaj eš u toliko, 
Da gospoju tvii prijemlješ? 
Brat te tiska, razbor Frano, 
Ti sve tlapiŠ, da ti 'e rano. 

Vaših diedah slavnieh oba 
Liepe slike skazujete, 
Al je odlučit jurve doba, 
Da i druge uzdignete, 
Ki stat budu sried divana 
UgriČićah i Splietjana\ 

Jošt da 'e dobro uzdignuta 
Na parČiju, al baštine, 
U baŠtinah zvier preljuta 
Cesto krie ee, da zakine, 
Dobrota je bolja vele, 
Neg parćije nevesele. 

Zaisto će ona vila, 
Koju ljubko sjediniti 
Bude s tobom ljubav mila, 
Više ostalih sriećna biti, 
Odaberi tva dobrota 
Dobro sladost od života. 



170. Tkogod najde dobra zeta, 
Najde sina, koga ljubi ; 
Ako li se s zlim upreta, 
Istu kćercu svu izgubi, 
Kd s zlim mužem sve 'e na smarti, 
II počiva, il se varti. 

Jeru ! razber' strica tvoga, 
Ki h\ priatelj ko i ti svije', 
Vojevodu hrabrenoga 
Dalmatinske od galije, 
I on rojenja dosta plodi, 
A sam mu Ivo jedva hodi. 

Neg Što ufam, da mlad Jero 
Moga unuk prijatelja, 
Komu kaže time siero, 
Stupi na čds učitelja, 
I ko dieda bude scina 
Od parvoga vlastelina. 

Nu Slavi ću, slava tvojih 
Još u našem žive Splitu 
Radovčićih, ke pobrojih 
Njim od cvietja cvasti kitu 
Kriepostima, ka mirisi 
Svojih diedah, otac, strici', 

Ki jazikom, perom, mačem 
Veoma su slavni bili, 
I carkvenim ogarljaČem 
Na tćke su siede sili, 
Kf da svi su živi skupa, 
Činili hi zbor biskupa'. 



107 



175. Sad sinovci, ki ostaju, 
Po stupovili tizieh hode, 
I za isti Štap hvataju 
Puni duha i slobode, 
Skladna bratja Luka, Pero, 
Pop- don Anton> Gašpar, Jero. 

A ti Ivo moj Slavića! 
Komu vas zđrak plemenosti, 
Svekoliko blago i srića. 
Samom osta od starosti, 
Osviem kucah i dućani' 
Ke t' šteditelj ćaćko hrani 

Nu daj opet tvojoj dići, 
Kad ti 'e Bog do tej načine 
U izgledu i prilici, 
Od kriepostih bogaštine, 
Neka duhom, ko stric Mate, 
I tvoi sini obogate. 

Tomažeah svi dietići, 
U kriepostih jur restite, 
I budući vi dietići 
Varstnih ljudih, naknadite 
Aleksandre i Andrije 
Kuće slavne mudraćije. 

Žuvičiću! ti se vladaš 
Ko ukunjić i vlastelin, 
Tišićiću! ti prikladaš 
Tvoih sinovah brojem velim, 
Svo'em domu viekovanstvo 
Vieću a našem' uzdaržanstvo. 



i 80. Vidim Franu, ki poČima 
Prosvietljivat sebe i kuću. 
Ti kć ćaćko, i inima 
Nauku davaŠ mnogo izuću, 
To 'e strah božji, s koga priat će 
I vremene i viecne plac'e. 



Od poljubnih svih vlastela' 
Kad bi hotio besiediti, 
K6 dostoje,. i kć 'e želja, 
Piesnik htio bi se osobiti, 
Za proslavit .svieh krieposti 
Osta'e godin, pisac dosti. 



V 



Ki moć će imat cielu vrieću 
Za njih piesme izuvidit, 
Ja bo neimah t6ku srieću 
Za moći ih samo vidit : 
Molih mnoge, al zaludu, 
Barž mu vilu cieneć ludu. 

Urbin, s iniem perom brazda : 
Dalmatinske da me'u grade 
Spliet siemenjak bio je vazda, 
Ki mudarce na sviet dade, 
Svieh nemogu izazvati: 
Er svak pisma nehti dati. 

Neću umucat učitelje: 
Dumanića, Bogetića, 
Fustinuna, priatelje 
Vukoslavića i Radića, 
Miles, Koronća i Pisenta, 
Gelmin, Goriža i Manenta. 



185. Dumaniće s njima mlaje 
Bratju Jere đon mudroga, 
U mladosti ki odaje 
Na skok liepŠi bit ja svoga, 
Dobri sudac prabiskupa 
I podložnieh svih biskupa 1 . 

Kom je učitelj Marko ostavio, 
Buduć već star mriet usilan, 
Da bi netjak zanj objavio 
Svietlieh ljudih skup obilan, 
Ke on spravi al nesvarši, 
Tako smart svieh hara, marsi. 

Bogetiću mlad, umieti 
Drag perivoj tvoga cvitja, 
Sad nas kriepi, što ima biti, 
Kad uzrasteŠ sriedu bitja, 
Kad nas mudrost toga ima 
Kriepit riecmi zoritima. 

Vukoslavić, moga kuma, 
Bosne od plemić ki izašo je, 
Knez od Vareš, ban od Hluma, 
Varloviti ki se broje, 
Sad pošteno me'u nas stoji, 
Žive i sine plemstvom goji. 

Karstofala Petra svita 
Dobra u Zadru bojničara, 
I Dioniža Sensensmita 
Od daržavnih svih liekara' 
Najmuđriega, ki 'e u diku 
Sad svem' slavnom' Dubrovniku. 



190. Mlad ćim kaza uzor meden 
Svoga i znanja jedinstine, 
Bi nasliedno viešt priveden 
Na tri parve liekarštine, 
Splieta, Hvara i Trogira, 
Gdie svak razum njegov stira. 



Navlas ljudi plemeniti 
I gospođa zapoviedna 
Po Dalmacii liečni biti 
HtieŠe od znanca tako vriedna, 
Uzdiže ga još odavni, 
Rodno miesto, Spliet poglavni. 

Koga, kad svak na dlan meće 
S izvarsnite svo'e krieposti, 
Pravo bi, i dil svoje sreće, 
Naskol ka 'e u oprosti, 
Marul pero cieć ljubavi 
Polubratu da ostavi. 



Stefu Oljata Kolonela, 
Biuć vitežke pun sloborle, 
Boj niskoga hvale diela. 
Navlas rede kad gospode 
Sv6m hitrosti varši oziran, 
Svet, neuskvarniv, kriepak, viran. 

Pravo 'e izriet, da izhode 
Fustinuni i njih traga 
Svietle ugarske od gospode, 
Tii rodnoga im miesta draga, 
Zato 'e Anton dobro umio 
VlasteliČit, kad 'e živ bio. 



r 



109 



195. Svietal njegov brat fra-Roko 
Toli 'e sladak pripoviedac, 
Da vangjeosko more se oko 
I apoštoski nazvat sliedac, 
Poglavice, cesar, krali 
Za svo'e pirke su ga obrali. 

Barto učitelj, Petar mirni, 
Antonovi sini ki su, 
Svakom' jesu prezamirni, 
Al s vlastelom svagdi gdi su, 
Svim se kažu plemeniti, 
I u svem su svaršeniti. 



Milezi, i targ ljube, ako 
Vlasteli su od Novoga, 
Nosiše se u rat jako, 
Svoga na izgub sve glavnoga, 
Dobro mi je sve toj vidit, 
Nij' obartne nenavidit. 

Vladika im naša paka 
Jest u kući za neviestu, 
Ljubav im je s toga laka, 
Ako harni budu miestu, 
Ki ih gori sriećno diže 
I poda im liepše hiže. 

Sad su i knezi učinjeni, 
Grade kuću tizim skladnu, 
Nu ak' su riečju umiljeni, 
A imat budu ćud prikladnu, 
Zriet će plemske sloboštine, 
Zabit će se i njim starine. 



200. A Marković Franko miran 
Svejer pomnji u targoštvu, 
Skazovat se dobro viran, 
I vlastelom Čini gostvu, 
Nek mu ugodit niesu kasni, 
Kad svi mu su u priazni. 

Za sto godfn Što ima biti, 
Tko zna? more i ovih srieea 
Njih uvesti i primiti 
U našega sriedu vieća, 
Vlastelstvo će staro minit, 
Treba 'e novo opet Činit. 

Da bi tako nelagalo 
Moga pera proročanstvo, 
Starih kucah gledam malo, 
Ke imaju uzdaržanstvo 
Od dobitja, s kih padaju 
I one hiže, ke ostaju. 

Valjalo bi klast targostvo 
I obćinu zanatjanja, 
Da nezabim na uboštvo, 
Dragi uzrok od pievanja, 
Svi su mi u har, i svih štujem, 
Svieh premda neimenujem. 

Ovi u gradu plemenitom, 
Gdie se ležu izpraznosti, 
Kažu scienu dobriem svitom 
Kii imaju od krieposti, 
Tu od svih sam dobro gledan, 
Ako i jesam malo vriedan. 



110 



205. I kad svak me ljubi očito, 
Treba bi bilo, da odvratim 
Od ljubavi i za mito, 
Svih da kumim i da bratim, 
Šarcem ljubim sve u Bogu, 
Riecim skazat kad nemogu. 

Na dugo bi odveć išle 
Moje piesni s njih imena, 
I dosti su jur otišle 
Parvasnjega od zlamena, 
Ljubav zanl, ljubav izni 
Pero, šarce, pamet, pisni. 



Ako vrieme bude dati, 
Ko zna u drugo da me dilo 
Poeme i od njih kliko vati 
Moja vila veoma milo, 
I varh targa i zanata 
Bude obilna i bogata. 

Me'u to svaki brat pomoli 
Za me Boga velikoga, 
Da prie vrieme neg iskoli, 
Slobodi me grieha zloga, 
I nepusti opet pasti 
Uvedena u napasti. 






-49o^©£^- 






111 



PIEVANJE SEDMO. 



ATadglasje. 



Trogirane plemenite 
Prednje i zadnje opet hvalim, 
Al zamirke osobite 
Prama Splietu da obalim. 
Njih Lučića, pravo htil san 
Piet, da on piša nenamsan. 



•' 






Šibenčane i Zadrane, 
Toke i naše pisačije, 
Kotorane i svim znane 
Hrabrenike i delije, 
Sried kih Filip kralj od Spanje 
Kruni slavom sve pievanje. 
■ 



1. Moje slavit Trogirane 
Sad mi 'e kuće AndriaŠke, 
I gospodu Cepiane, 
Hvale knjižne i junaške, 
Obi daše carkvi i dvoru 
Ljude u snazi i u razboru, 



Parvi 'e Jakov, Blaž s Ivani, 
Frano Trankvil i Matije, 
Ki sklopiše mir s Senjani, 
Kopna i mora nu delije, 
Građa i kralja branitelji, 
Knjigah i piesmah složitelji. 



Viško biskup otoČanski, 
Iste kuće Andriaška', 
Ki ovčice svoe karštjanski, 
Uči živit i bi im paska 
Od života, cieć govora 
I kriepostnieh svom pok<ka\ 

Ovdie Jakov, Frano, Tome, 
Skladna bratja joŠter hode, 
Ki prijazan darže s mome, 
I ljubavju svakom plode, 
Od priatelja prijatelji, 
Grajški utoci i temelji. 






5. Ti u Trogiru prude svime, 
I svakim se nose Častno, 
Blagodarstvom i svojime, 
Mimohodne obilasno 
Goste, na stan primaj uć ih 
I svakdano Čitaj uć ih. 



Gjakovljeva ljubi mila 
Puna 'e svieta i mudrosti, 
Liepu 'e Antu porodila 
Za sve sienstvo ka je dosti, 
Mojom Sabom dobrovojke, 
Jedno šarce, dvie dievojke. 

Tko njih nezna, u njemu je 
Kagod zlobna zaviŠtina, 
Tko ih vidi a ne Štuje, 
Nezna, što je ljudska scina, 
Može se uprav topa rieti 
Bez oČiuh i pameti. 

Druge smišljam kriepostnike, 
Sbor i vieće Koriolanah 
I mitrate duhovnike, 
Ki su izhodom od Rimlj anah, 
Jovu i Alvu, glave proste 
Zadra i kralj ske Famagoste. 

Korlian, otac onih gdi je? 
Skup pameti i jakosti, 
Koi vlada prie galije, 
Poklisarstvom pak oprosti 
Ciprijanske Kate krunu, 
Pokle utaži bansku bunu. 



10. S česa poda biskupiju 
Istom' Alvi za uzdarje, 
A stavi se pod tutiju, 
Za neimati ko potarje 
Slavna duž da bnetaškoga, 
Svoga ćaćka prevedroga. 



Da pako mu i ostavi 
Cipra kraljstvo priekoplodno, 
Gdie božice od ljubavi 
Biaše niegda miesto rodno ; 
Odkle i Neptun krunu oboju 
Prieni i vienca Ađriju svoju. 



Ko i Cesar on se umiša 
U dieloprav svoih vremena' 
I perom još svoim upisa 
Boj aziatski, nareŠena 
Njega s Nikom ljubom, kadi 
Sabeliko i Paladi. 



I ovoga unuci su 
Dosta vriedni na sviet bili, 
Er hrabreni i mudri su, 
Navlas Alve, Ivan, Leli, 
A živ Jero ki 'e u redu, 
Živo 'e srebro, izgled Čedu. 



Merkurija živa u glavi 
Isti Jero zaista ima, 
Kad izprosi i zaglavi 
Za neviestu da Antu prima, 
Plemstvo, kriepost, blago jedno, 
Drugo išće, da 'e zajedno. 



113 



15. Andriaška druga kuda, 
Tri biskupa ka uzgoji, 
I učitelja parca izuća, 
Koi mnogo s njimi poji; 
Frano dobri rodi Niku, 
Svojih diedali svu priliku. 

Znan ; svet, prijat, sebi vredan, 
A poslušan roditeljem, 
Svojoj dieci dobro izgledan, 
A ljubežljiv priateljem, 
Gradu utiesan svem' obćeno, 
Jedno dobro dospieveno. 

Statilića trage časne 
Bi Ivan biskup carnovlaški, 
Mudre sviesti i prijazne, 
Niegda poslac ugrovlaŠki, 
Ludovikom družim kraljem, 
Koj ga gleda ko da 'e brajen. 

Marin vitez pripasani, 
Ki vojeva nakon njega, 
Mihalj brat mu knez nazvani 
Od palače, iz kojega 
Caćko izadje Melkiora, 
Rodašbini sunce i zora. 



A toj bio je Marin glava 
Naučiteljska nu velika; 
Reć' ću i bana Berislava, 
Statilićah koj bi dika, 
Slavni biskup od Vesprina 
Kom 1 bi mat' njih Mandalina. 



20. Ovom' piša Leun deseti, 
Ogovorom vadeći se, 
Zasluženju i pameti 
Da njegovoj mnogoj ni' se 
Cas dostojna skoro dala 
! Previsoka kardinala. 



Ter pod svoju riec papinu, 
Kii 'e potlaČit nepodoba, 
Njem' tu obieta staresinu, 
Na prigodno parvo doba, 
Tim ga nutka'uć, da nestane 
Viernom' puku skupljat brane. 

Ivan Statil, ki u Rimu 
Niegda biaše slavan štiljac, 
Gjakov, koi u Vacimu, 
Buduć izuć kipodiljac, 
Stavi urieze sve uljudne, 
Da su i danas svietu čudne. 



Ivan Statil Čudoznani, 
Ki i blago čudno imo je, 
U zagorskoj Transilvani, 
Kadno biskup tu siedio je, 
Koga papa Pio izuće, 
Slavf u listu Jera Buće 



U Marina prem knjižnici 
Oni kušac iznaio se 
Petroniov, kriepostnici 
Varhu koga podigoše 
T6ke sumnje, tćke preči, 
Čim na 'ednoga sam se odreci. 
8 



114 



25. Kad opravda i osveti 
Dobrim perom pismo i sebe, 
I protivne zanoveti 
U muk viecni sve pogrebe, 
Kažuć naučnom' svietu i njemu, 
Da je Čoviek prav u svemu. 

Melkior mu sin osdmi, 
Izgubivši vriedna brata, 
Ki svietiše meju nami, 
Don Lovrina, Ivan Bata, 
Koji ko grad varh kremena, 
Sjaše zdrakom od plemena. 

Faustin Vale, skup na Boemski 
Slan od zbora carkvenoga, 
Noseći se tu levenski, 
Podiebrada od hudobnoga 
Vremenite pria otrovi, 
Vrući Aposto, sveti, novi, 

DeŠa Lučić bogomili, 
Ki manastir vas zastavi 
Franciškanom, i vas čili 
Svoj nasliedak njim ostavi, 
Pak Valentin drag i mio, 
Knez Šibenski ki je bio. 

Ivan Lučić, grada istoga 
Vriedni pastir i izući, 
Ki za siedom strica svoga 
Tuđe ostž, nemogući 
Uklonit se želji skupa, 
Ki ga uzvik o za biskupa. 



30. Ivan Lučić zadnji a gdi je? 
Pisačija, koji s trudom 
Složi kralj stvo Dalmacije, 
Prem zavidnom da zabludom 
Tomu i Marka hti ukorit, 
Martvi 'er neće odgovorit. 

Navlas Solin grad razsuli 
Da su Slavi, a ne Goti, 
Zato da Toma i Maruli 
Neistini su izviet, hoti; 
Jedan i drugi kad gradjani 
Bolje su u tom uviežbani. 

Hrid Totila, to svak znaje, 
Biaše gotski vojevoda, 
Zato sputno upisd' je 
Marul s Tomom, da od naroda, 
Koga slavskim on naziva, 
Pada Solin, pak š njih gnjiva. 

Fusk' i Madij grada slavna 
Izvartnike Gote vele, 
S druziem' diela prekodavna 
Koji izaznat veoma žele, 
Njih u kralj stvo svoje stavi 
Za biljege im, a ne Slavi. 

To će reći, da potvardi 
Sve, Što oni poviedaše, 
Tomu i Marka samo gardi, 
Izvarstnije pisce naše, 
Koji i isto da su rekli, 
Lučiću su jedva utekli. 






115 



35. Gote — Slave, razsapnike 
I ini darže od Solina; 
Nu poprave tvoje prike 
Nisu prave; er je istina, 
Slavi i Goti da su puci 
Svi sjeverski, jednoruci. 

Jedne viere i naravi, 
I jednoga svi' jezika, 
Kih Bog viečni za bič spravi 
Italije i Ilirika, 
Ki zajedno na izruku 
Htieše pomoć svomu puku. 

Iz Panonie, akol' strila, 
Da u Italiu ide Totio, 
Zašt mu brata Ostrojila 
Zaboravio, ki se 'e pružio 
Put Dalmacie i po pučini 
Za'edno s Slavi raspe čini ? 

Totio, da udre slavska ruka 
Na Ilirik, nagovori, 
Da rimskoga na nje s' puka 
Sve oružje ne obori, 
I u Taliji, da mu dobiti 
Ne uzme Narset, čoek poloviti. 

Pokle i Lučić sumi je Čini, 
Ni V prikladno, da bi bili 
To dvoi puci, da u plini 
Za'edno su se sastavili, 
Videć jedni, gdi se pruže 
S njima, a druži da se sdruže. 



• 






40. I on isti izpovieda, 
Da u vrieme od Totile, 
I Dalmaciu pune jeda, 
Izranise gotske strile, 
I da Slavi tu prispiše 
I nju mnokrat poplieniše. 

Solinskoga od razsuća 
Inoplemci sto ticaju, 
Nije pravka svaka izuća, 
Naši er naša bolje znaju, 
I nezgode nje utištu 
Ke se zgode u njih mistu. 



Nu u vrieme Justiniana, 
Iz Solina kad Narsete 
Podje u Taliu, bez obrana', 
Slavske i gotske sablje klete, 
Nij' neskladno, da dopriŠe, 
I liep Solin poparliše. 

Znam, u vrieme Eraklija . 
I Ivana da se zgodi 
Razsut grada najcvilnija, 
AV kako se baš porodi 
Razsap? nitko riet neumf, 
Neg razliko svaki sumnf. 

Našeg Tome pero, samo 
Pravlja uzroke i načine 
Pogibeli, kud i kamo 
Solinjani s otaČbine 
Pobiegnuše, pak s' vratiše, 
l u Spliet stane počiniše. 
8* 






45. Solin, kako sried nesklada, 
Premda velik, na tle pade 
Cieć ponoštva i zavada 1 
I nepravde i inade, 
Sebi obori liepu sliku, 
Da neustane već u viku. 



Njemu er daše tej nauke 
Starih ljudih upisan ja, 
I pradiedab naše ruke 
Vierna i istina predavanja, 
K& nimase pisci izvanski, 
GarČki, latinski i taljanski. 

Zašto Lučić, pun prilika', 
Svojih pravke nehtl zorit? 
Svoem' jeziku ki su dika ; 
Miesto ih branit, hti je ukorit, 
Kad je riec, da svo'a mieštani 
Bolje znaju, neg izvani. 

Neće nitko, ne, sakriti 
Vino, kašalj, ljub, zavidos, 
I on upiske htje činiti 
Našim samim, ni'e li stidos, 
Svo'e predavat vriedne ljude 
Inostrancem na osude? 



Još u parvoj rimskoj rati, 
Nek mi prosti, šarat radi: 
Da nij' Solin grad bogati 
Bio, neg Rim da ga sgradl, 
Ka<J prie plavi Garkom rinu 
Za trojansku vojakinu. 



50. To Četar sta i još više 
Dugieh godin bilo 'e prija, 
Nego li Rim sagradiše 
Poslie Romul, prie Enija, 
Ki pobiegnu cieć Elene 
S otačbine požežene. 

Lučić, ako toliki je 
Obslužitelj od vremena, 
Zabiliežio zašto nije, 
Kad bi Troja izgorena? 
Rim kad s' sgradi, i kad rati 
On nam poče pošiljati? 

Nami pravi Madij Mika, 
Da bi u vrieme građa Troje 
Solin, drieva da i tolika 
Suproć njemu tisnuo je ; 
Nit se upiske varhu toga 
Vide Ivana trogirskoga. 

I Madio, ki budući 
U svo'e kraljstvo postavio 
Svih rieČ lažnih nemogući', 
Njemu upiske nij' činio : 
Od svoje se zlobe odreče, 
Kad neprobi, što on reče. 

Trojanskoga prie požara, 
Svak zna od istih Argonauta', 
Svaka strana od rusaga 
Dalmatinskog bi pučata ; 
Nit je slično liepše misto, 
Da nij' bilo stanovište. 



s 



117 



55. To jest Solin, gdie i rude 
Suha zlata nahode se, 
Koga ljudi veoma žude 
I sve k njemu poteže se; 
Zato poslie tu od Rimljana 
Nova kmetstva bieše slana. 



Ako 'e Ivan, zaisto nije 
Drugi Ivan Vangjelista, 
Al svet Ivan, koji bi' je 
Davni biskup svoga mista, 
Da mu se ima sve vierovat, 
Bez mo'e branit i varovat. 



Davna Ilira sin Akile, 
Otac Pira barž izprosi 
Od Solina plavi i sile, 
Da se osveti i okosi 
Cieća grabse Elenine 
Na Parida, čim izgine. 

Neka Solin, s ostalima 
Prijatelji garčke trage, 
Na oslobod svoim' drievima, 
Menelaje žene drage 
Bude, i priđe množtvom ureda 
Krajišnikah i susieda'. 

Al hti rieti bez razluke, 
Napuči se da s' Rimljani 
Solin s liepa miesta i luke, 
Ko i Trogir svoj s Visani, 
Rodna grada da bi smiti 
Starijega učiniti. 



60. Li on isti mnoziem klada, 



Da je Solin parvosto^, 
To jest mati inieh grada', 
Kako 'e mogo prieko pola 
Viek mu presieć vele davni, 
I u vrieme Troje slavni V 

I po drugoj rimskoj rati, 
Ko bezstidno klasti umije, 
Da Solin se ja zidati, 
Ki pecurva danja nije, 
Da u Čas se mogo izleći; 
Inih gradah stol nareći. 

Petnaest miljah okoličit, 
Na priestolju daržat kraje, 
Hrami i trimi svoim 1 se diČit, 
I s prostorom, kl ima' je 
Tisuć stupah, tisuć kipa 1 , 
Ki sprav nfesu kratka hipa. 



Od počela solinskoga 
Ako nij 1 moć nać vremena, 
Nu prem toga cieć razloga, 
Sgrada mu je pridavnena, 
I ko da je viekovita, 
Ljudski spomen vas nadhita. 

Meu inima plemenita 
I rieka se veli od Nila, 
Ka nekaže doistita, 
Nijednoga svoga vrila; 
Jer neima znano iztačje, 
Zableniva sviesti svaČje, 



118 



65. I udesi visoki su 
Od građo vah niekih veli'; 
Er nemore znat se, gdi su 
Al prestali, al počeli, 
Viekovito kad u lugih 
Svojih uzopet raja'u drugih. 

Klade on Hlume, drugom mierom, 
Meu Herceze i Zagorce, 
A pri jih piša, istim perom, 
U krajinu za Primorce, 
Ki s 1 od Omiša do Norina, 
Sto 'e pri kraju mora pina. 

Za moć Marka grizt napokon, 
Pismo pravo da ne obrati', 
Kaletića malim sokom 
Pismo iznadje, s kim skladati 
Htj&; prem da on vriedan sebi 
Ni livre mu nosit nebi. 

Ali kada Marka ćini 
Svojom hvastom da pokudi, 
Našoj nehteć on krajini, 
Nesvijesto on zabludi, 
Koja kraina ni medjita 
Župa k moru, neg osbita. 

Svaki čoviek teče i bludi, 
Kratki 'e život, nauka duga, 
Sviestni jesu vazda ljudi, 
Htieti ukorit svoga drug«, 
Al proć sebi mač nahode, 
S kime u tmi druzieh bode. 



70 > Moj Lučiću, ovo ti su 
Naši i vanjski, ka pisati 
Htieše ; al jer sumljeni su, 
Hotih svej ti zamučati, 
Nakon sebe kad ostavi 1 , 
.Da ih ki drugi Čistije pravi. 

Otačbini sve, što : e dika, 
Kad našinci pišu i kažu, 
Stogodi je što velika. 
Neću sumnjit da oni lažu: 
Tko će, nek se zviezdom varti. 
Ja ću tako ćut do smarti. 

Veće na sviet nij' Lučića', 
Neg se umiesa u sve blago 
Netjak, Gjakov Cerinića, 
Ki od sestre diete drago, 
Po zakonu koga oluci, 
Bastinika kad ga odluči. 

Zlato same sve na zlato 
I u rudah za'edno stoji, 
I izvadno obilato 
Hoće u hižah da pokoji; 
Ceriniću, moj rojaČe, 
Tebi 'e dobro sve to jače. 

I po Braču i u Trogiru, 
Gdiegodir se ke glavice, 
Vlake i polja ka naziru, 
TuŠče drage i rovnice, 
Grade i sela koja resu, 
Liepše kuće tvoje jesu. 



119 



75.. Velik đake ti si imanjem, 
I uzrestom i pameću, 
Velik plemstvom, dostojanjem, 
Ki u četverom šivaš vieću, 
Velik plodom Dome sina, 
Tvard blagoslov i baština. 

Đaržan jesi tvoim priednikom 
A najveće velom Bogu, 
Ki da način posliednikom, 
Da u dići i razlogu 
Mogu živiet ko gospoda, 
Sried slobode, bez podloga. 

Nij' od kuće Bufaliea 
Zakonito koje diete, 
I od vriednih svih Lučića' 
Rod se u Frani sav pomete. 
Pavličević Nikolici «, 
Blago ostaviv i svoj dići. 

Ki bi od sestre netjak njemu, 
Plod prem zreo i vitežki, 
A ugodan svim u svemu, 
Muž premudar i pretežki, 
Ki u knjigah od pravljanja 
Navlas ima čudo znanja. 

Častan umom, barz u snagi, 
Na krieposti sienstvo meće, 
DviuK viećah vlastel blagi, 
Hoće pravdu, zlobu neće, 
Svojih starih perom piše, 
S kili Glasnica ista diše. 



80. Viško s ćaćkom pisci biabu 



Od tolike hvale i dike, 
Da vlastnici svi ih htjahu, 
Za potrebe njih tolike, 
S kih veliko skupe zlato, 
Metnuv ga u dom zakopate 



S nečekane ali smarti, 
Neobjavl otac sinu 
Miesto, zlato gdie zavarti, 
Ko os ostaje u osinu, 
Neprudeći iskarnjemu, 
Kamo 1' dragom' rodu i plemu. 

Čujde i mile Hvarkoviće, 
Muže u rati, i u miru ! 
Kojih jošter jasne sviće 
Prosvietaju u Trogiru: 
Moje mlohaštvo zaslipljuju, 
Druži ih kažu, druži ih štuju. 

Bi i biskup vaš Lampridi 
Ki vam parbe tćke cieni, 
Ko i Splietu negda hridi, 
Uprav Fokun vas ognjeni-, 
Al obadva malo slasti 
Dostignuše s te propasti. 



Kažotiću Augustine, 
I Nikole! vaša dila 
Ne more izreć do istine 
Neviežbana moja vila, 
Koja leteć, da što Čuje, 
Grad za gradom iziskuje. 



85. Znam Drageića tolikoje; 
Al biskupa njih Gjakova 
Grede klanjat pero moje, 
Glavu i Frane punu slova, 
S onizimi, ki ostaju, 
S kih se starji njih poznaju. 

Gjakov, ki bi velikoga 
Karla svietnik, vriedan vienca 
Jasna kralja Franačkoga, 
I Cesara pak od Niemca, 
Koga on kriepost napovidi, 
Da ga svoj svak dobro vidi. 

Er budući znan namiestnjak 
Relatenske carkve svite, 
Zamieriti buduć sveznak 
Od mudrosti zakonite; 
Na svu korist bi postavljen, 
Starostavnik k6 da 'e davnjen. 

Bigunići, Barbušići 
OdbiegoŠe, ne barboše, 
Poginuše njih dietići 
Nesmotarne smartne od kose, 
Ako gdiegod koj ostaje 
Putem stariih neka staje. 

Nemogu se ne zablenut 
Vilo, Marka dat' ubodna 
Gjurić neću već spomenut, 
Spievaoca tebi ugodna, 
I šnjim kuće vitezove, 
Sive ptice, hitre orlove. 



90. Navlas Gjura i Simuna, 
Sadašnjega Deli Franu, 
Kih nij' mogla turska suna - 
Prestrašiti na mejdanu, 
Koj sad Frano svćm obranom 
Štiti mejaš Trogiranom. 

Varhužakna Meliseja 
Kaže znanje od zakona, | 
Parmancira a BaŠeja 
Kriepost svoja izabrana, 
Ki su carkve hvala i dika 
I poštenje svih misnika 1 . 

A Graciji dobro višti 
Zemljomierstvom i esapom, 
Darže u miru kotar isti 
Hitrim perom, pravim Stapom, 
Pera i rozge njih plemene 
Čast su kuće svih obćene. 

Iste obćene esapije 
U Trogiru i u Splitu, 
Dielu u svakom prem delije, 
Neću omučat bratju svitu 
Od Kanala, ki bez priše 
Mudro sriećom skaču vise. 

Milonović kuća 'e ohola, 
S Bosne dodje pleme ovo, 
Dominižar njih Nikola 
Na svoj harČ sgradl u Cihovo, 
Svet budući, božju hižu, 
Spasiteljnom' slavnom' križu. 



121 



95. Markantone, vesel 1 s 1 pobie, 
Ivan Petar 'er tvoe dite, 
Bistre sviesti, duše dobre, 
U napriedke plemenite 
Od krieposti sve jer zrije, 
Sried Ciudalske siemenije. 

Sve Gvidote smart porazi, 
I Acerbe me posiče, 
Sam se Gvidot Andria pazi 
Jošte sin njih, kim se diče, 
Dulji nisam, stoj u miru, 
U svih ljubljen, moj Trogiru! 

Divnić, Mišić, Simunović, 
Teodoš, Aqua, Verancani, 
Kosir, Šižgor, Zavorović, 
Draganj, Grižan, Šibenčani, 
Gdie suV davno kojih sieme 
Da krieposti po sve vrieme. 

Varlovita Mihovila 
Ima pleme Draganića, 
Petra a kriepka kolonila 
Slavna hiža od Divnića, 
Muoge ostale ljudi slove, 
A sve dobre vitezove. 



Od Divnića Frana i Nike 
Barakovie časno piše, 
Ki krieposti sve velike 
Svoim didićem ostaviše, 
Kolonela vlast Nikoli, 
Mojem vitezu punom soli. 



100. Petar, svoga protivnika 
Niegda u Palmi bivši ubio, 
Stražnik taoČen za karvnika, 
Čim se on bieše uklonio, 
Da nij 1 straćen taj krivično, 
Sebe preda hrabrenično. 

S Česa vlastnik varsni i sviti ; 
Er uzrokom čoeka ubi, 
Nehti oba pogubiti, 
Neg kriepčinu Petra obljubi, 
I pripasa mačem svojem, 
Meu leventam' da je brojem. 

Imao bi slavit vica, 
Koja vieća star plemenik 
Vriednih ljudih od Vrančića, 
I u Bosni i u Šibenik, 
Caćka Franu i sina Antona 
Prabiskupa od Štrigona. 

Lodoviko parvih veli, 
Vierno službu uzdarova, 
A Ferdinand pak veseli 
Diela uzvisi Antouova, 
Nemogući platit dosti 
Njega hitrost i mudrosti. 

VieČni svietnik, česti klisar 
K papam, k kraljem, k turskim rai-in, 
Vierau, umić, bistar tišar, 
I koristan bi cesarom, 
Da Suliman s njim zaglavi 
Mir, kad sviota slavu ostavi. 






122 






105. Po kojega smarti odšeta 
Svietlim vratam i dvorovi m 
Carigradskim, da bi opeta 
Mir potvardio s carem novim, 
Maksimilian gdie ga posla 

Najtežega radi posla. 

■ • 

To 'est s Selimom premogućh 
Ki se vlađat za njim metnu, 
Ter govorom svoim izučim, 
Predobi mu silu odmetnu, 
Pak sebe i rod svoj nakiti 
S plemenitim' noviem' štiti. 

Tizieh Faust, prepun znanja, 
Od znaocih se velmi slavi, 
Ki sried mudra nastojanja 
Od Slavinah diela ostavi, 
Novi riečnik pet jezikah, 
Pripoviedih bojnih slikah. 

Bi vladalac od Vesprina, 
Coviek oženjen, smart kad šinu 
Ženu i sinka prem jedina, 
II Strigonu koj poginu, 
Kadno ga car topim lupa, 
U ogrezu sried postupa 

Htiuć red obrat, da sviet pusti, 
Er koristan svoj obćini, 
Cesar to mu nedopusti, 
Neg svietnika sebi učini, 
Biskupiu mu pak pokloni, 
Neviernike da progoni, 



110. Ko i ob služi, nehtie al viki 
Da se boljom biskupijom 
Vlaci danom, ko 'e stadniku 
Odabirat najstarijom, 
Divno i odpusti zapovide 
Liepa Erdelja, pak otide 

Zadnji Karlo, otačbini 
Svojoj prudi, Čim življaše, 
I svako mu dobro čini, 
Cim po zemlji zdrav hojase, 
Kazimiro sad im diše, 
Ki se dobar u svem piše. 

Polikarko mudri Ivan, 
Šibenika ki resjaše, 
Svaštoznanac er nazivan, 
I daržavu prosvietljaše, 
Umri i on za druzima, 
VieČne zviezde na sviet nima. 



Bonifacij Natal vari i, 
Svietokaznik i upilac, 
Koga u Rimu skup zagarli 
Onih mudrih svaštoštilac, 
Ki i namini Faustu sličnom 1 
Slavili kraje, slavom vičnom. 

Prokulijan Frano Musić, 
Anton Vranič, Stiepo Tresni, 
Roba, Flori, Boniš, KreuŠić, 
I Leventi s njima bicsni, 
Tadia, Toma, Sladoe, Nade, 
Ke on u pismo svoje klade. 



123 



115. Prokulijan Anton, pisac 
Niegda splietske od obćine, 
Pak i haran Splieta uzvisae, 
Uzvikao mn hvale istine, 
K.e dostoji da ih rede, 
Stari er Solin nnj se steče. 

Kamo davni Galjardini, 



I KreŠevi, i Galeli 






Fer, Spiugarol, Cedulini, 
Karnaruti, Pečiareli, 
Star Ljubavac, PeruŠići, 
Albertići i Ročići ? 



Detrić, Fumat, Kalčin, Čezan. 
Na>, Sop, Benja, Čivalelić, 
! Grizogon Fanfonja, Ginjan, 
Bartolačić, Barbarelić V 
Svi Zadrani ke imenova 
Pavo Gjnrien, kad ih štova. 

Metafrasti Alve i Gvido, 
Glave vriedne i hrabrene, 
S Vladislavom Čudno mido 
Učinifce; al medene 
Braške otoke, Hvarske vise, 
Cieć Harvoja neimiše. 

Pod Novigrad Alve drugi 
Budue poslan svoga od vieća, 
Vojovoda na obsied dugi, 
Stignu pelik tu od dobića, 
Svojem' Zadru dav gospodstvo, 
Za se uzdarzee hrabrenostvo. 



1 20. BartolaČie, kih Četiri 
Zrih past cvieta od mladosti, 
A Simuna, u neviri, 
Varla trieska od jakosti 
Na krajini s vlaške klete 
Ruke umriet bez osvete. 



Neg sto Bog ga osvetio ; 
Potle i brat mu smart okusi, 
Naglom bo ga omutio 
Zloglas izdač s tamne busi, 
Er junački ne bi vriedan 
Š njim se pobit na prav mejdan. 

Krež i Gargur Civaleli, 
Tvoi pradiedi, moj Dunate, 
Kralja Karla prijateli, 
Kupili su dosta za te, 
Caćko i Frano glasoviti, 
Da s' ti svietao i čestiti. 



Slavna Gargura otca tvoga, 
Čine svietle i svieh Detrićah 
Izuvidit tko bi moga\ 
Bez pismenih zlatnih svićah, 
Hrabren Alvo i viteže, 
Vlasteline Delikneže. 



Znam, da kralji i vlasnici, 
Er im obran svoj podaše, 
U njih glavi i desnici 
Dobitnici er ostaše, 
Učmiše vaše kuće 
Svlem za spasno ubiegnuće. 



i 



124 



125. Tvoj šukundied,blagZoi]o ; 
Vierna skaža srred Gotova' 
Kad pienežtvo svoje čilo 
Duždu prini i darova, 
Skladne vlasti kad ga arvahu, 
Liepu i Padvu postupahu. 

I ti stope njihe sliedeć, 
Nećeš gavran jakno vrani, 
Gdie marlinu ležat videć, 
Da se bacaš na poljani, 
Neg uzlietaš na visoko, 
Love loveć jakno soko. 



O stran davna dva M . . . , 
I biskupa karševa .... 
Svietla od stabla Fan (fonjićah) 
Sbor vitezah tocieh k . . . . 
Ljean i toke ljudi .... 
Svom mudrostim *) 

Gjakov Ivan i dva Nika 
Dvim Gjerolim, trim Franciški, 
Ivan, Petar bojenika, 
Zakonika glas veliški, 
Šimun Zadra, Anton Nina, 
Domjan knezi od Gjakina. 

Simun deli Ženerale, 
Tvoj brat Ante učitelju, 
Svi oružnici koga žale, 
Kaono kriepku svu temelju, 
Koega silni sbor gospode 
Dietcu užini za vojvode. 
'•) Tu je rukopis na kraju poderan. 



130, Tih ćaćkovah smart nezrila, 
Njega i kuće dostojanstvo 
Jur malašne jest uznila 
Na zapovied i vladanstvo, 
Otci i majke svej plemene 
Daju svietu take siene. 

Plemić, ki se okružuje 
Tamnom ženom i nišćetom, 
Svoje porode kuži i truje 
Svietle kuće viečnom štetom, 
Kad se zgaja malokrati', 
Zli bor dobar plod da vrati. 



Grižogonah starih diela,, 
Kad mi nije od poruke, 
I zadarskieh svih vlastela' 
Toke glave, tćke ruke, 
Riet nemogu, učitelja, 
Samo Antona riet mi 'e želja. 

Za njim klanjam pak Fedrika 
Meu pametnim ki se klade, 
Prem da svojim nije dika 
Šibencanim, nego Nade, 
Mnogo hvalu ki dostoji, 
Naše mudre jer pobroji. 









Hvalit mi je Gjerolima, 
Zakonošu ne omarsna, 
Mudrovieštvo ki svako ima, 
Vlastelina kriepka i varsna, 
Ki viek u sva svietovanja 
Zdrak odkriva svietla znanja. 



125 



135. Pavo Paulić plemeniti, 
Kom' se godi viečna dika, 
Spomen piša vremeniti, 
Knez Trogira i Šibenika, 
Liep Ilija od Grubonja, 
Umni Grabić od Nozdronja. 

Gdi je Gjakov moj Ferari 
S bratom, oba učitelji 
Od zakona, a vikari 
Drugi carkve umitelji, 
Ki se inadom negda lupi 
S mnom, u Zadroj mudroskupi. 



Novi Jordan ninivanski, 
Piesnik časni uzoriti, 
Koi složa talijanski 
Svoje piesni, hteć prehitit 
Brido glasnom uljudnosti 






Preta, Fešta, Čira jošti. 

Grad tvoj, ki bi čestit prije, 
Jedva sliku grada ima, 
Svo'e vlastele, svo'e delije 
I on niegda u se prima, 
Sad mieŠte hram, miešte dvori,' 
Nemarice svud i tori. 



Ne bi straža od zvonika 
Uzrok, da otle puk se ukloni, 
Nego zviezda nieka prika, 
Ka gradove kad progoni, 
Trieba 'e, trieba, u svom vaju 
Neuklono da padaju. 



140. Uklonit se bi nevolja, 
Prem da draga miesta rodna, 
Ere ti se sve obolja, 
S ajerskoga diha Škodna, 
Cesto grajska ginu oblica, 
Neznaduei uzrok bića. 



Pribitimić svietle kuće 
Niko i Bernard tu cvatihu, 
Druga snage od moguće 
Kad nad sobom ne imihu 
BojniČari izabranja, 
Bez bojazni i predanja. 

Tu Kašici i Zapići, 
Galen, Parenc i Pasini 
Vitez Carnica, i Markići, 
I s Budini, Perugjini, 
Ponti mogući i Latana, 
Sad svi cvietje od Zadrana'. 

Nij' propustit bez spomena 
Ni otce znance, ki živiše, 
I u njihova ki vremena 
Svojim znojem naprudiše, 
Sred nastoja i natopom 
IliriŠke carkve popom. 

Metod biskup od Holmije, *) 
Za'edno s otcem Rafaelom, **) 
Poizpraviše Psaltir prije, 
Pak brevial pomnjom cielom, 
Kako ih papa pismom hvali, 
U početku od breviali'. 






*) Terlecky. •*) Levaković. 



145. Svietan Ivo Bandulića, 
Poslanice i Vanjilja, 
Na viežbu svoih SlovinićV 
Prini cieća bogomilja, 
Kim se užga, kada vruće 
UČi nauk božje kuće. 

Mihalj Gjakov zatim paka, 
Družbe složi Jezusove 
Gramatiku i rieČnjaka, 
Meu našinci ki dozove 
Redni nauk zgo varanja, 
Slovinskoga i pisanja. 

Pop dum Simun Budineo, 
Za spoviedce i pokorne 
Ispravnik je liep razveo, 
Gdie uči laglje i okorne, 
Griehe okoljem razbirati, 
I njih uzle odrezati. 

Prini on isti skup i sumu 
U nas jazik Kanižija, 
Nek po ukaznom spasnom drumu 
Puk hodeći i nerazsija, 
I u mreže neudira 
Djavo, svet put ke nam stira. 

Meštar Gvidon pretvoril je 
Nam naruČnik za župnike, 
Sried planine Rekorije, (?) 
Šnjim nek lieČi pokornike, 
I prikaza ozdravši vienac, 
Davno biskupu od Vadenac. (?) 

*) Ovaj prevod jsv. pisma nalazi se u 



150. Mavro Urbin Dubrovčanin, 
Dušno olje nam darova, 
Marko Marul naš Splietjanin, 
U slovinska naša slova 
Vriedne nauke pukom pravi, 
Ko otac Kašić nam objavi. 

Dubrovčanin drugi jošti, 
Otca Ivana od Gondina, 
„Ko se. žive i mre u milosti", 
Nauči sputno karstjanina, 
Ime al neznam obratniku, 
Ki se krije svietovniku. 

Bartuo Kašić naš iz Paga 
Obicajnik rimski obrati, 
Život i muku spasa draga, 
I Marije da štampati. 
A i dievic i svetacah, 
I carkvenih inih otacah. 

«<• 
Isti otac rodu preda 
Odliš Kempis tomačenja, 
S pismom svetim, ko ne ugledi 
Viek svietlosti; s nemarenja 
Tako našeg dari s' gube 
Naših ljudih, ki nas ljube. *) 

Faust Vrančić, od života 
Pisk dievic izabrani', 
D& zarcalo Anicij prota 
Svim misnikom u toj strani, 
Učinivši izvarsnije 
Druge i službe dostojnije. 
nar. muzeju u Zagrebu. 



127 



155. Bošnjak Mate Divkovića, 
Od godišta za blagdane 
Poveljenja složi umića, 
Svih za nauk i obrane, 
A GarliČić župnik teški, 
Ukaza nam put nebeski. 



Duman Anč-ić, prem iz Dumna, 
Na rajska nas prini vrata, 
Grdie tomači od netumna 
Svetoskrovstva i obrata, 
Ki se čini neizretno 
U misniško dielo svetno. 



I duhovnim naslajenjem 
Hti nas kriepit i zarcalom, 
Posilović mirišenjem 
Svoga cvieta i posalom 
Dobra žitka, dobre smarti, 

kih se vierna spasnost varti. 

Vangjelistar i od spoviesti 
Margitić da dobra izgleda, 
Biskup Florio a uviesti 
Koludrice službe reda, 
Glavinić* stado duše vierne 

1 svetacah žitke obeme. 



Liepe knjige svietno obra 
Preobrazit otca Štelle 
Otac Radnić, svieta dobra, 
Gardna izpraznost ke se vele, 
I od ljubavi božanstvene 
Pruđne knjige, mnoge sciene. 



160. Zadran Barno Karnaruttć, 
PalikuČić i Buretu-, 
ŠiŠmund Gjorgji, biskup Brautić, 
Gradić, Čubran i GuČetić, 
Dubrovčani, s dielmi svoimi 
NadariŠe narod veomi. 



Splietske uviežba popovije 
Bianković biskup, kada 
Kuzmin sabor obrati' je, 
Da š njim pomnie redu stada, 
A Teržić nam za umiruće 
Skupi iz otac kriepe vruće. 

Vuletićom piesan 'e zdata 
Od Osipa skladno dosti, 
Macukatom Jozafata 
Sveti život, dar milosti, 
Pravu u mudrost Senj ara oca 
Prelje u kratko stavi štioca. 



Dujma sveta proslavljenje, 
U priprosti piesni složi 
Ter od otajstvih govorenje 
Jesusovih njem' priloži, 
Liepos duše još ostavi 
Dražic Ivan svoj daržavi. 



A koji još od nas dalje 
Sto narodu svćm' složiše, 
Nje umolih, da tu šalje, 
Nek i Harvat pop što više 
S njih bi znao, za spasiti 
Sebe, i puke i obiti; 



• 









165. Od pisaca' i teftedarah 
Cviet od ljudstva tu se kupi, 
Focah, Stalih, Antikvarah 
Dva Mikela i knez Lupi, 
Scipiun, Arner, Tomaseo, 
Prod i živi Karalipeo. 



Foči davni, dika Slavjan', 
I kojizih pero slavno 
Čini, da sud bude upravljan 
Po zakonu svedj upravno, 
Ko i ovizih, kih sam pravio, 
Kih mladost još budem slavio. 



Meu kih gledam plemenite 
Na pisarstvo nastojati 
Mladce žive duhovite, 
I inim mladcem varhu stati, 
Gjakonju i Vitanovića, 
Jovu, Ostoje, Radovčića. 

Dumanića, Tisičića, 
Iz našega ki su grada, 
I Alberta Papalića, 
Pismohrane ki obada 
Tćkom hvalom i krieposti, 
Sad počiva u starosti. 

Kaogrosović Ivo i Niko, 
I oni pored onieh stoje, 
Znanje i njih jes veliko, 
Bolje 'e, bolje da nastoje 
Redit kuću, raj at sine, 
Na ures svoje domovine. 



170. Njih bratuced Slavić Frano, 
U Korčuli ki sadi je, 
Poče perom pisat rano, • 
I visoko s njim leti' je, 
Neg što žena njega ustavi, 
Sva preprieka ljudskoj slavi. 

Gornje, ako priekost ljute 
Neobori me smarti prija, 
Ufam vidit uzdignute 
Na čast parvih pisanja', 
Pera i lietat njih žestoka 
Od zapada do iztoka. 

Karalipej bistri Pavo 
Dostojan je gornjim trojem, 
Na dobropis er se 'e đavo, 
Za namiestje stricu svojem', 
Ki jedino htje vieriti 
Diete i množtvo zaprieČiti. 

Ki će biti dviuh vica' 
JoŠ ureha, kneže mili, 
Da bi i meni tri dietića 
Gorko šarce neranili, 
Veselili b' eskeriski, 
Divan Splietski i Trogirski. 

Al nemoguć tvćga znanja 
Zelja u tvoj se kući sbiti, 
Htje prostrit se na izvan ja, 
T od granfc se uvieštiti, 
Da pri Turcih i gospodi 
Mirni i vierni mejaš vodi. 



129 



175. Daržavnici, neka znate, 
Svud da 'e vriednom' otaČbina; 
K6 se van nje nepružate, 
Velika vam viek svietlina 
Prft nemore ; tko se oddili, 
Bolju srieću hita i sili. 

Neka čini jakno zlato, 
Tko od plemića mlados vodi, 
Koje neće bit bogato, 
Ako iz rude neizhodi; 
Daleki ognji ugod daju, 
Daljne i zviezde laskataju. 

Li se i k sreći hoće jošti, 
Tko ište uzać na vladanja, 
Liepša svarha od krieposti 
Sried svakoga nastojanja, 
Da kad mudra svieća sviti, 
Umi ju za stran uhvatiti. 

Sama samo Vil' glasnica, 
Moi mieŠtani, pravo more 
Kazat, tko vam svietla lica 
U oceansko podje more 
I prosinu novoj Španji 
Zdrak ugodni prem sunČanji, 

Ki od Karla sievat priče, 
Sriećni uzrok ki bi njemu. 
A kad Filip kralj iztiČe, 
Htie, da 'e njegov zdrak u svemu, 
Neka svieta zapadnega 
Tepli i kriepi miešte njega. 



180. Karalipei to 'e Don Viško; 
Nu vaš rodjak, mi gospodo, 
Ki buduć 'e većkrat trisko 
I hrabreno i slobodo, 
I na suhu i na moru, 
Prijat bi u tieh kralj ah dvoru. 

Koi znajuć, svud da 'e smio 
Dalmat bojnik neuklonit, 
Čim je Karlo kralj živio, 
Družbu mu i plav htie poklonit, 
Pak za njime Filip peti 
Admirantom hti ga uzpeti. 

Ov, videć mu kralj prijazan 
Vierne čine, prudne oprave, 
Viteza obra, da 'e opasan 
Svetim redom Kalatrave, 
I u dvoru da svietli mu, 
Službu od galij odpustl mu. 



Ter mu, kriepčie nek je vere, 
Preporučje dade paka 
Kuć rečen ieh Talavere, 
Neka svoga sunca zdraka 
Sried Madrida grada sine 
Liepša s' časti i baštine. 

Da li i toj nebi dosta 
Dostojanstvu te delije, 
Dohodak mu poda joŠta 
Grada i luke Svet Marie, 
Da svom ljubi, čim dihaju, 
Obadva ga uživaju. 

9 



130 



185. Napokon ga znauć Čovikom 
Baš koristniem na vladanje, 
Posla njega mnogom dikom, 
Za kraljevo napridkanje, 
Tja u Mešik i Alkaldije, 
Gvankata mu d& tapije. 

Gdi se od srebra vadu rude, 
I blagohran gdi se sbraja, 
Zapoviednik da tu bude 
Za pet godin svega kraja, 
I tu zdraka, ka nedune, 
Čini poso slavne krune. 

Gdi pedipsa i gdi sudi, 
Sebi danom sv6m oblastju, 
Svake pravde, svake ljudi, 
Premda sviete istom Častju. 
Ter predaje bistrom svisti, 
Kralju spomene od koristi. 

I nek svak zna, da kralj pravi 
Dobro plaća svo'e viteze, 
I u tefteru njemu stavi 
Sve dostoje, sve pieneze, 
Ke za viernu službu prima, 
A u grad Kadiks dvore ima. 

Gdi nimauć svćm gospojom 
Sina od šarca, kriepko radi 
Kneže Pavo tvoim pogojom, 
Da ti sinka tu posadi, 
I u tom vrieđnu slavim zdraku, 
Misli er prudit svoem' ožaku. 



190. Veseli se kralj Filipe, 
Premda vas sviet na te sune, 
Bog s naredbe tvoje lipe 
Uzdarži ti vience krune; 
I da kć njih trieski biju, 
Narav im je da dospiju. 

Duh od trieska, a što 'e drugo, 
Nego T ništa, malo dima, 
Dim neuzdarži bitje dugo, 
Za to i triesk kratke ima 
Svoje sile, i jer naga, 
Veće prieti, nego šlaga. 

Sunce 'edino, ko u zapadu 
Sievaš jasne sried vedrine, 
Nek se oblaci vojstva skladu, 
Svieh duhovah zle godine, 
NeČut' Škodit zla njihova, 
Kl si više svih trieskova'. 



Mnokrat usried mnoge karvi, 
Kad naskoče nepriatelji, 
Početak se dobri parvi 
Od gospodstva utemelji, 
Tako u nečjoj ufam smući, 
Ti izać ćeš kralj mogući. 



Često i ravan put se obori 
Meju hridim i liticam', 
U najvišoj Često gori 
Pića ostane iniem pticam, 
More se i sad toj zgoditi, 
Nij' svud dugo lov loviti. 



131 



195. Nu Filipe, ki na sviti 
SijaŠ mudri i hrabreni, 
Kralj ti pukom zamiriti, 
Jakno sunce razsvietljeni, 
Š njim i tvoja Čast i snaga, 
Sja prek Inda, dalje Jaga. 

Samovlašće s božje sriće, 
Sviet ispanski ki posvoji, 
Tebi lieri procvasti će, 
Zlatne u vieke i meu boji, 
I ko Vila meni pravi, 
ImaŠ Činit sve u slavi. 

Gdi su i naši gjenerali, 
I Sinovčić i Fanfonja? 
Dobroević, Srić, Papali, 
Radoš, Detrić, Gjurmić, Benja, 
Gjelzei, Žaro, Posedarski, 
Svi junaci, knezi carski? 

Zavorović, Urban, Fenzi, 
Gdi 'e Simunić, gdi Carnica, 
I Butković, Časni vienci? 
Bencun delia iz Vraujica', 
Turčin plemić, pak karstjanin, 
Muslomanah svom dušmanin. 

Gdi ostali naši knezi, 
I daržave hrabrenici, 
JoŠ kotarski gdi vitezi 
BuČe, Bižanti i Bolici, 
Delimarki, Kulišići, 
Vodopije, Markovići? 



200. Kotorane htl Urbin klasti 
Meju mudre i hrabrene, 
Nemogu bit u prijasti 
Moje piesme neuredne 
Njih sliednikom, ki još sjaju, 
I na diede se obziraju. 

Gargur Bizant, ki u sva doba 
Svieti umstvom ko i zvizda, 
I Nikoni Frano, s oba 
Kih kotar se negda gizda, 
Rodnom' miestu u prilici 
Još se kažu, er velici. 



Jero Bizant, ki posveti 
Na čast dužda, na čast viere, 
U ogrezu život sveti, 
KorČularske sried potiere. 
Marjan, koi zadužbine, 
Carkvi prida pune scine. 



Niko sin mu, ki prilikom 
Otca Bogu istom uljudi, 
Svet Trifunu mnogom dikom 
Nadarivši srebrom i sudi, 
Da od obiuh ima dara 
Blizu dvaest tisuć toljara'. 

Vitez Ivo, vitez Njeko, 
Bus križatih gdi 'e Bolica? 
S Boleslava ki 'e izteko, 
Jakno i cvietje iz granica', 
Ki i danas slavni jesu, 
Zasve na sviet da već niesu. 
9* 






132 



205. Od Nikole glavatega 
Rekla 'e slava sve krieposti, 
A od Ivana naj zadnjega 
Reče Element jedva dosti, 
Kad pohvali skarb, kii ima 
S viernim meju neviernima. 

Nasljednika njim je sada 
Dužd prevedri namiestio 
Vitezica BuČiu mlada, 
Er mu 'e i otac Čast imio 
Knjig otajnih u onom gradu, 
Za slati ih k Carigradu. 



Bratja Bučie umićena, 
Gdi 'e Fra Dome i Fra Viško, 
Ki u diela njih pismena, 
Koja svak je njih pritisko, 
I u slavnom pripoviedu, 
JoŠ su živi u svoem redu. 



Parvi Priur, sto'eć u Splitu, 
Na priateljsku prosbu s prida, 
U rieČ slavsku plemenitu 
Preobrati kralj Davida 
Sedam piesmih od pokore, 
Da se skrušnie riet nemore. 



Drugi ostavi nakon sebe, 
stran inieh svojih dila', 
Rukopisne mnoge sprebe, 
Razmišlenja bogomila 
Varhu knjigah Pavla sveta, 
S kimi k nebu Š njim uzleta. 



210. Gjero BuČia mudroznanik 
Pape od Pia Četvartoga, 
Znan svim sve dni braČnovanik, 
Scienjen radi nauka svoga, 
Ki, da papu ni udušio 
Tapalj, još bi u krimiž služio. 



Er buđuć mu poklonio 
Blagost Ivana Statilića, 
Barž bi ipak nanj naslonio 
Najvišega brieme vica, 
Kad mu način prie postavi, 
Obiliežje svoje ljubavi. 



i 



Za kojega mladi Gjero, 
Bratić Čoeka poznanoga, 
Martva dunda živo pero, 
Na Čast sieda kotarskoga 
Bi uznesen iz nenađbe, 
Bez niedne svo'e tradbe. 

Gdi 'e Lazari, Jovaneli? 
Parvi gvardian groba sveta, 
Bogoslovac drugi veli, 
Slavan pastier od Poleta, 
Neg što parvom' smart se oprl, 
Euksinu prie neg doprl. 






Ivanović pop don Karste, 
Mudar pojnik i uzorit, 
Koga hvalu t6ke varste 
Talianske piesni, dvorit 
Bi od mnozieh, al što 'e veće, 
Oliva ga k nebu meće. 



133 



215. Gdi 'e kotorac Albert Dumi 
VelJ8ki biskup, pun znanosti, 
Ki tač može i taČ um), 
Da ga Pio znani dosti 
Hvali i kliče, da dostoji 
Sve, Što u carkvi svetoj stoji. 

Kano spremu mudarŠtinah, 
Sveti ga otac tad razvidi, 
Kad na molbe mieŠtaninah 
Pusti da mu pripovidi 
Varhu pisma, kog mu izreče 
Taj Čas isti, kad on preče. 

Zamiriti zakončija, 
Naš kardinal veli od Luke, 
Koj nadgovor za svoj prija 
Svetog Gjeru, s naše ruke, 
Iz Kotora da rod ima 
I početak, pravlja svima. 

Istina je, da tu nigda 
Vlastel' Lukah kuća biaše, 
Jedan bilieg da tu svigda 
Obadviuh kazivaše; 
Tu on želja grob imiti, 
Svog u svoj grad htiše odniti. 

Uz biskupe, ako 'e skladno, 
Vare* Mustafu i Korkuta, 
Silne paše, bitje jadno 
Carevskoga oštra pruta, 
Iz Kotora oba su izašli, 
Vriedni na sviet, premda su zašli. 



220. Može se uz njih klasti Asan, 
Polumartvi iz Novoga, 
Musar varli, paša jasan, 
Plavovodju BnetaŠkoga 
Ki umi straŠit, i prisneta 
Iz Sia tiesnut, prie vazeta. 

Od vlasteoskih ki su hiža\ 
Paskval Vraćien, Pin Gjakonja, 
Drag, Bazisis, Tamič, Meža, 
Kluvat, Jista, Luk, Grabonja, 
Pelegrina, i ostalih 
Njih sinovah, mnogo hvalih. 

Hrabri gdi su PeraŠćani, 
Na granicah trorne zmije, 
Duždu vierni i sarČani, 
Caru duŠmani i nazlije, 
Mazarović, Burovići, 
Zmajevići, Bujovići? 

Gdi su davni Carnotiči, 
I ostale njih delije ? 
Plemeniti Begovići, 
I staroste Kefelije? 
Ki pod ljutom stoeč planinom, 
Ljuti izhode svim Turčinom. 

Pravi narod Prenestinah, 
Iz Preneste 'er je iziša', 
Ki grad Prenet, sin Latinah, 
Unuk Circe i Uliša, 
Negda dignu svoim sliednikom, 
Nek se uzdarže bojnom dikom. 



134 






225. Kih Doklecian imenova, 
Još kad svietom on gospodi, 
I hrabrenstvo njih postova, 
Da im dare i slobodi, 
Varh naroda da se diču, 
Čim se ostanci njih pomiču. 

S toga i Duždu jesu u scieni, 
Ki slobode im nove poda, 
I dopušta im, da se cieni 
Od njih zbora njih vojvoda, 
A obran vitez nosi u rati 
Stieg duždevac veomati. 

Zapoviednik nepristrašni 
Od Neretve Marinović, 
Rizo hrabren i opasni, 
Krepak Stokan i Buro vic, 
Na mejaših bdeće guske, 
i ognjene smirne puške. 

Rizo, od kog svojom vikom 
Vil' Glasnica svim otvori, 
Što on Čini mnogom dikom 
I u Taliji, i u Mori, 
RieČju tihom, rukom blagom, 
Bistriem svietom, jakom snagom. 

Gdi s' Rotonde i Marili? 
Plode zdrieli od Kastila, 
Karuc, Marnjan i Dupili, 
Majna, Belglav i Bacila, 
Tanus, Kreokić, Tanam, Krote, 
Arbanasić u Imote? 



230. Gdi ste Gika i Čeklina, 
Varli Slade i Gjanšiću? 
Kneže starih od Medina', 
Burebiću i Bišiću? 
Svaki od vas u istoj mori 
Hrabreno se s Turci bori. 



BrajiČići, Viskoviću, 
Stari i mlaji Korponezi, 
Grančić, Kašić, Rajkoviću, 
Nadvojvodski Alaj-Bezi, 
Narečeni prekomorci, 
Naši štiti, turski udorci. 



Varhuvodje, Koloneli 
Vikoviću i Kumbate! 
Franić, Isi, Petričeli, 
Markoviću, varli brate ! 
Vitezovah glave ine, 
Ki pružiste svud krajine? 

Na otvoru dostojnici, 
Pod Knez-Jankom, svi omiški 
Bojničari i glavnici, 
Dvar, Vargorca i VarliŠki, 
Furios Franjo, Pavišići, 
Mihiel, Jelić, Pipinići? 

Bezbiednoga i nečista 
Ki Stiepana izagnaše, 
Kad ugrabna njih nevista 
Pod posiljem njega stase, 
Ter kad z lova prišao biše, 
Grad mu u obraz zatvoriše. 



135 



235. S njima plemni Deskovići, 
Bilić, Klarić, Pribeović, 
I jakosni DraŠkovići, 
I leventa Vutinović, 
Pri Cetini postojani 
VojniČari, krepci, izbrani. 

Smarić, s iniem Kaštelani, 

ViciČević s druziems knezf, 

■ 

Lučić, KaČić s Makarani, 
Kliski i zagraški vitezi, 
I gor primorci i župljani, 
Pastrovići i Budvani? 



Gdi 'e Kulišić i Smiljanić, 
Brehulj, Parac star, Vaniša? 
IvanČević i Giljanić, 
Janko Mitrov, i Saviša 
Vuk ognjeni, zec Vusković, 
Peraica i Novković? 

Gdi 'e pop Sorić i Žanković, 
Pop RajiČić i š njim ini? 
Jandrijević, Vodanović? 
Pokraj icom vlaški sini, 
Ki činiše čudne love, 
Da s levenstva jošter slove. 

Ku na polju zemuniskom, 
Martva videć Vuka svoga, 
Htiše osvetnom pobit triskom 
Asan-Bega usilnoga, 
I sto Turak, koji S njime 
Sažgaše im kuće i sime. 



240. Gdi 'eMasković, ki od kmeta 
Zaima Hali-Age Vrane 
Pobiesnoga na Čast zeta 
Bunu, i muža od sultane 
Priđe i na varb Selektara, 
Pak i od paše siona cara. 



Bako vici, Buskovići, 
Od kih žive golem Rado, 
Nepremožni svi Sentići, 
Nakić, i ino Čedo mlado? 
Vrući Radnić i Sinobad, 
Turkom žestok i ljut obad. 



Stari i mladi Carnogorci, 
Oštri ljudi od planine, 
Turkom uviek strašni gorči, 
Er sve ib mlate, pak u stine 
I za klance sakriveni, 
Bit nemogu predobljeni. 

Prie pod Risan, a ono lani 
Miloradom na Cetinje 
Žgani, u klancib pak stierani, 
Povališe ib jakno svinje, 
Kada paša, cić Moskova, 
Tćke zamke biše im snova'. 

Svi su prošli, nf ib na svitu, 
Prodje za njim' i ostalo, 
Mudre i jake u prolitu 
Svoein propada smartuo zvalo, 
Sto nastane pak za tieme, 
Pobarat će smart i vrieme. 



. 



136 



245. Vrieme glođje, a smart kosi, 
Vrieme svaka na tleh meće, 
Smart i težke još odnosi, 
Vrieme prostit nikom' neće; 
I sviet isti svietu otima, 
Što jes, što bi, što bit ima. 

Stvari i dike proslavljene 
I svietovna sva lipsaju, 
Samo mudrih uspomene 
U životu svej ostaju, 
Njih nemore smart i brime, 
Uništiti prem sasvime. 

Zub vremenski krimiz hara, 
Smartni a kosir cviet lieposti, 
Oni redom sgrade obara, 
Ova odnosi svćm jakosti 
Vele i male, prave i krive, 
Dim je i osin sve, Što žive. 

Ginu svaka, samo vlada 
Sama kriepost viek vieČiti, 
Prionimo dakle sada, 
Čim živemo, nju sliediti, 
Nek nas čini tu Čestite, 
A onamo viekovite. 



Ova tarpeć predobije, 
Šija, kad se dade bosti, 
Hrabrenija u sebi je, 
Kad nestoji u plandosti, 
Cvate, kad ju ljudi tlače, 
Jakno liljan meju drače. 









250. Aj ustarpo prehrabrena, 
Da bi meni omilila! 
Neka miesta na blažena 
S tebe uzletim, ti si sila, 
Koja, puna svih čudesah, 
Hrabriš kralj stvo od nebesah. 









Podniet hoću suprotive 
I dosade svieta ovoga, 
Ako i jesu bolestive, 
Kad su kćeri grieha moga, 
Da bih odnio s njim hrabreno 
Sve, Što u meni bi sarčbeno. 

Cić slavnoga, Bože, molim, 
Tvoga imena, htij mi dati, 
Da na koncu muci odolhn, 
Cielu i sviest budu imati; 
Neka umrem s pokajanje^n, 
S vierom, ljubvom i ufanjem. 



Udili mi uzdahnuti 
S Čista šarca i odluke, 
I kada ću izđahnuti, 
Gospodine, u tvoe ruke 
Duh, da rečem: najvrućije 
PriporuČen neka ti je ! 






-49^®&w 



137 















MtfOf. 


VANJE OSMO. 










ATađg] 


Lasje. 


' 



Tiiđie (/radi » otoci 
I njihovi sliede muzi, 
Kih u dvoru i u vojsci, 
I u carkvi cviet produži, 
1 sried rodne plemenosti, 
Zada miris od krieposti: 






Hvar, Korčula, Rab, Cres, Velja, 
Gradi jesu do istine, 
Vis bio je, Brač je zelja, 
Al s njegove hudobMine 
Viek bit neee, premda mnoge 
U njem vidju poluboge. 





1. Za gradovim zemlje stavne 
I od ostrogah gradi slide, 
U kih mnoge kuće davne 
I vriedni se ljudi vide, 
Osvim onih, kih sam reko, 
Ki su nami prišli prieko. 

Koji buduć uvedeni 
Naša u vieća negda osobno, 
Tim vlastelstvom narešeni, 
Da se kladu, hi podobno 
Meu plemiće, koji svite 
Grade ukopne plemenite. 



Parvi i bliži grad u diki, 
Glasoviti Hvar se broji, 
Kim Dimitrij preveliki, 
Kralj gospodi, sriedu stoji 
Meju Bracom i meu Visom, 
Ki je slavan Dionisom. 

Paro, sinak Paražija, 
Paraskoje miesto sgradl, 
Ki Arkadih vojacija, 
I s njima se tu posadi; 
Puci, ki se zahvališe 
Prif mieseca da svietliše. 



138 



5. Živi miesto u slobodi, 
Čim ga Agron kralj posvoja, 
Pak ga od štete oslobodi 
Rim sried vruća svoga boja, 
Cić njegova slavna Mitra, 
Potle odmetna i odveć vitra. 



Koj, kada se kraljem diže, 
Suprotan se hti njem' kazat, 
Izpred Rima al pobiže, 
I poče se preobrazat, 
Da mu i kruna vred pogrubi, 
Vlast i život kad izgubi. 

Prie u rodnoj Hvar žestini 
I u svom puku spasan stase: 
Zato Rim ga u prihini 
Vaze i razsu, kad ne mljaŠe 
Njegov Mitar, a vlast lipu 
Pusti i ubiže kralj Filipu. 

Sad se sahran njegov broji 
Svoj gospodin dužd bnetacki, 
I tvardina ka varh stoji, 
Sagradjena negda jaČki, 
Koja sve ga gleda i brani 
Od zasiedah necekani 1 . 

Sgradu od Visa, zvanu Isu, 
Liburn sa svoim' Liburnjani, 
Na tako zvan udigli su 
Otok, gdi prie Pelažjani 
Amazovski sini biese, 
Iz Licije ki tu prieše. 



10. Liburnjani puk mogući 
Liburnjadi sve ostale, 
Čineć stoj at sebi izući 
Podložiše na navale, 
Pak i kmete odlučiše, 
Ki slav Trogir napučiše. 

Poslie i stari Dioniži, 
Sgradi ziđe i arsanu, 
Da mu od tle put je bliži 
Brodit vojske na izbranu 
Bogu delfsku od Apola, 
Punu blaga, čudna ohola. 

Vari usionik hlepnje klete, 
Zlata prepun, još predobi 
Sva raskošja sgrade svete, 
I poplieni i razdrobi, 
Ter naviknu v er nehaj stvu, 
Radi i o tom sveto taj stvu. 

Viek nemogoh imat traga 
Od mieštanah svietlih pridnib, 
Ki sred stoje grada blaga, 
Za toj reć ću diela vridnih, 
Ki živiše po predaju, 
Nek se po njih davni znaju. 

Paladini plemić Niko, 
Od Galije buduć voja, 
Sedam fustah razbi priko, 
Straši jivita sriedu boja, 
Gdi izsieče množ Turaka', 
I iznebljuŠen dojde im haka. 



139 



15. Da njegova cieć brabrenstva, 
Toke i plavi er sam svarnu, 
Dužd mu doda red vitenstva, 
Pak mu i zlatan plašt ogarnu, 
Neka bude tizim darom 
Izgled i strah svim mužarom. 

Za njim sin mu Pavo zato, 
Varh mudrostih ki se pruži, 
Skaza, da ima čisto zlato: 
Pop bit i koj Bogu služi; 
I u knjigah ke objavi, 
Sto ima pomnjit misnik pravi. 

A brat njegov, ko i ćaćko, 
Biuć varhkumit od galije, 
S Ligurnjani bi se jako, 
Da priateljstvo varhdelije 
Višju slavu pridgovori, 
Al ga ognjica mlada umori. 

Anđria Bonin, vari vojvoda, 
Viernom družbom svoje plavi, 
Pokle množim smarti poda, 
I on pod Kalcit sviet ostavi, 
Već dobitnik nek predobit, 
Od levenstva grom osobit. 

Nikolina kriepka Miku, 
Oim pod Lesi s Turcim bi se, 
Kad već svomu smireniku 
Nemogabu dolit više, 
Nadmetnuta posikoše, 
Puna slave, sreće loše. 



20. Djakov Barbis kad prie pade 
Modun silna radi cara, 
U sužanjstvo i on upade, 
Ter u odkup kuću shara, 
Bi od Bnečauah vitez činjen 
I do smarti dobro scinjen. 






Petar Bažej, ki korabljom 
Svom jedreći put zapada, 
Kada začu : mužar grabljom 
Da veliki sva popada, 
I da u luci sustavi' je 
Pod Kartagom tri Galije. 

Venetiške nu gospode 
Niekom strašnom svom gemiom 
Tisnu, da se oslobode, 
Ako i plavim manjehniom, 
Ter ga u vruću boju dobi, 
Gemiu užgk, njega obi. 

Vid Gazarić, ki u porobu 
Dvora Gjulia namiri se, 
Kroti Turke i njih globu, 
Al kad već nanj navališe, 
Na ciel tabor, ko lav strilan 
Svu osveti smart posilan. 

Petar Balci, ki se nadje 
Na dobitje KorČularsko, 
Pram kristjanom gdi izadje 
Sve mogućtvo zaman carsko, 
Bi se kad svak Š njim hrabreno, 
Po Bogu osta razrušeno. 



140 



25. Petar Vidal varhukumit, 
Zadnji i Gjero toli koje, 
Bistre loze plod varlumit, 
Pored dielah kih žudio je, 
Al ni mogo uzit gori, 
Er ga mlada smart umori. 

Frano Lupi, ki je u rati 
Od Kandije znan vitezom, 
Umi er s Turci vojevati, 
Bi od dužda stvoren knezom, 
Dugo i prudno galie vodi, 
Drag i prijat pri gospodi. 

Bieše i Lucij Anibale, 
I Gazarić Marin, siva 
Dva sokola, mnoge hvale, 
Ka su i danas na sviet živa 
Cieć njihova dielovanja, 
Puna svieta, puna znanja. 

Jerolima Ivanića, 
Tašanića mučat nije, 
Mudroriecja svoga cica, 
Glasovita dva vetije, 
Parvi u Bnecieh bi obiran, 
Drug ovd' pri neg bi zabiran. 

Mihoj Graža lieČnik slavni, 
Toka dila ki objavi, 
Navlas moguć i upravni, 
Samovlasnik od naravi; 
Druge Graže riet ostavib, 
U deveto ih pietje stavih. 



30. Mudra Petra Etorija 
Nif mi o mučat, ki prenese 
Vas pismenik Ovidija 
Od Iju vene lieka trese 
U prikladne pietke naše, 
Da ni slovci neostaŠe. 

Mihoj opet Pelegrini, 
Jero i Viško Pribojevi, 
Nembri varhpop, svi umini, 
Rodnom miestu svi harnevi, 
Svašto daše, sebi niŠće, 
Dušu a Bogu na svetišće. 

Slavni Bion, ki iz Hvara 
Srećno pojde u Angljiu, 
Ter tu upisa, a ne šara, 
Onu liepu pravinkiju 
Iz Romaćieh, ke do teče, 
Poglavica njih se reče. 

Stasin, Petris, Benkovići, 
Bujslav, Kišić, Simoneti, 
Skenderbegi, Piretići, 
Bertuc, Piažić, Zot, Spineti, 
Kandia, Bošič, Zambelini, 
Što činiše i njih sini! 

Sve vlastele riet neumiem, 
Er mi svietlos ne bi dana, 
Koju poda njima samiem 
Vela slava grada znana, 
Ki nij' mogo neg rod dičan 
Poroditi, sebi sličan. 



141 



35. Sad Korčula naslieduje, 
Grad plemenit i odavan, 
Koga negda podignu' je, 
Stari Antenor vaviek slavan, 
Kad s trojanske bieguć tiske 
Luke projde iliriske. 

Tako i kaže kratka pisan 
Kod vrat morskih, kii udignu 
Leun negda knez uzvisan, 
Da starine nepobignu; 
Tako i druga varh davniega 
Ulazista nam razliega. 

Drugi ciene, puci Gnidi, 
S Antenorom ki barž biše, 
Već ostaviv toga slidi, 
Grad Korčule uvrižiše, 
Jeda bi tu njih pristali 
Duzi puti i pecali. 

Treći, pleme da Maltesko, 
Ko Korciru pri posiede, 
Kad pak more Adriesko, 
Iziskova tu i u Mliet siede, 
Ter htl nazvat dva otoka, 
Od dvojega svoga iztoka 

Za tiem August glasoviti, 
Svoe vladanje nek uzmnoži, 
Kad Dalmaciu hti osvojiti, 
Tad i otoke te podloži, 
Da po moru već ne Čine 
S plavim tćke sione pline. 



40. Gjurgjevića poslie pleme, 
Za Harvojem, dvim otokom 
Gospodova, doČim vreme, 
Sgodno priđe, da se skokom 
Karkar prida pak BneČanom, 
A Mliet bližjim DubrovČanom. 

Čemu drago s svojih grajana', 
Neg s svoih mierah na starašku 
Grad tvard odbi nenadana, 
Er sva vojštva i svu prašku 
Federiga i Aragoni, 
Ki se s njima nanj zagoni. 

Branise ga posli i žene, 
Buduć u njem Ijudih malo, 
Mužkim ruhom obučene, 
Da ga ne uzda carsko zvalo, 
Kada Basa Uluzali 
Sa Turcima nanj navali. 

U njemu su redi dvoji 
Ljudih pučkih i plemića', 
Ko se u otocieh inieh broji, 
Ovi sjajuć posried vica 
Gradom svoiem upravljaju, 
Podveti su, ki se znaju. 

Obrud, Arner, Kanavela, 
Filip, Papan, Rosan ea, 
Urban, Vidop, Osor, Stela, 
Mihelj, Gjunić, Bud, Petrea, 
Simoneta, Gabriela, 
Španjić, Barnov, Izmaela. 



142 



45. Još kiić inih svietlih bieše 
U oružju i u slovih, 
Izviđiti mogla al niese 
Hrabros, mudros sva od ovih ; 
Malih ostaju uspomene, 
Al tieh malih Čudne sciene. 



Anton Rosan pun razbora, 
Arhidjakon carkve jasni, 
Grad obrani tolikora 
Turske od vojske bez bojazni, 
Pravlju upisa, a od rodbine 
Nieđan stišten cieć istine. 



Cvate i Frano Nikonicio 
Visok meštar zakonovih, 
Rafo Čili, Gjakov Bnicio 
Pun poštenja i darovih, 
Er potajnik bi petoga 
Karla cara uzvišnoga. 

Pak se ukloni i hti umriti 
U Žarnovi selu malu, 
Odkle iziđe čoviek sviti ; 
Nu dostoji veću hvalu, 
Kad se od dvora oslobodi, 
Da prost žive u slobodi« 

Tu Tolentij cvate i Luka, 
Nazvan biskup Šibenika, 
Kom' papinska da odluka 
Red Stepana prevelika 
Molbom Fedre kardinala, 
Ki bi carska luč nemala. 



50. Er služeć ga svim muđarstvom 
U palači svietnik đvorni, 
A u potriebah poklisarstvom, 
Poslač vieran neumorni, 
Žudi za har, Čas mu izprosit, 
Pri ga al priatja hti smart skosit. 

Oda inih, ki sad stoje, 
U prihodno stavih pievanje, 
I s vriednosti ku dostoje, 
Zaliho je već pričanje, 
Grajani su svugdi varli, 
Al su živi al umarli. 



Grajski pučani i Zagraja 
Meštrici su, kamenari, 
Drivodilje, ki varst plavja' 
Mnozieh gradu, a ribari 
I težaci svud po Školju 
Rade o mrežah i po polju. 

I Pag ima ljudih hitri', 
Koga hvali solenica, 
Neg što sol mu sva izvitri, 
Kad nemili ubojica 
Hti porazit otca svoga, 
To 'est pastira duhovnoga. 

Puše od tad s' snage plahe, 
Suhi siever, ki ga ogolja, 
Noseć darva, noseć prahe 
Od njegova biedna polja, 
Neg Što sol mu veću daje, 
Da još bogat § nje ostaje. 



143 



55. Svoji sveti bogu ugodni, 
Kad se sidi, pomoć će ga, 
A svoj Misul zviezdouhodni, 
Svim narodom pravit ćega, 
S Petra i svoga Spliet se oholi, 
Ki mu stadnik bi pun soli. 

Zadar pravde š njega oteža, 
A on se izmaknut Zadru radi ; 
Ali Zadar njega sveza, 
Gardi, ubiva, pali, ogladi, 
Čim ga Ugrić Zadru proda, 
Otide mu sva sloboda. 



Tim prestase sve zasiede, 
Svi neskladi i progonstva 
Jeropopćv brade siede, 
Vrući razlozi od zakonstva ; 
Zadar ko pas prij' nanj riga, 
Sad ko pastir vunu Štriga. 

Deskovići, Mirkovići, 
Nedaše si strići vune, 
Kašić, Spečnik i plemića' 
Novih, ki se i danas bune, 
Tvardo bo se njima vidi, 
Poći na gem s' zapovidi. 

Zato Pažani i sad s nova 
Rimu biskupa upitaše; 
Ali u tmi sva njihova 
Razloženja prikazaše ; 
Er cić stare prokletije, 
Nestigoše biskupije. 



60. Tako 'e, nebo kad odluči, 
Da veoma grieha cieća 
Koji god grad mukom muči, 
Zaludu su ljudska vieća, 
Trieba 'e tarpit ne veselo, 
I obarnut grad u selo. 



Grad od Raba sad jedini 
Od Sardone na otoku, 
Nedohitan u starini, 
Pak i ljudim scienjen tćku, 
Vel Sicilije Mariskalac, 
Da u njem raci doć vladalac. 



Za njim parvi pak vlasteli 



Bneški s njime redili su, 
Ki su u pravdi tu sedieli, 
I duždarski uzliezli su 
Stol čestiti i visoki, 
Gdi se uznose mudri soki. 






I Kolento grad drug prije, 
Svet Domiana bi na gori, 
Kf do negda produži' je, 
A pokle se već obori, 
Kogod osta, u Rab shodi, 
Tim sad dvoj puk dvoj križ vodi. 



Ni'e tu selih, neg su stani 
Kmetah, ribara' i pastira' 
Svud meu polji razparšani, 
Gdi u osami svak se šira, 
Nosi gradu ribe, voće, 
Meso, zece, janjce izćće. 






144 



65. Tuste prasce, ki u gaje 
Tolike se žirom tove, 
Liepi a šer od Novaje, 
Pođanj Paga ki svoj zove, 
S Barbadom mu vina bolja 
Šije iz plodnieh svojih polja*. 

Rabskieh vlastel' ko da skupa 
Tu prikaže diela bojna, 
Mudrieh vitez' i biskupa', 
Množtva malo da ne sbrojna, 
Vlas Carnota, DominiČić, 
Nimir, Skafa, Splita, Bičić. 



Parvih Jero, Matij, Marjan, 
Ki bi pastir od Tarjesta, 
Druzih Simun, Tomo, Damjan, 
Frano, Niko, Anton, Kriesta 
Senjski biskup, ki cieć vire 
Pod Klis umri bez umire. 
» 

Jakov, koi doba u svoja 
Svekolike vojske silne 
BI cesarski parvi voja 
Suproć Turkom na krajine, 
Ivan biskup Varađena, 
Slava i Čas od plemena. 

Sigismunda ki ce3ara 
K Eugeniu Četvartomu, 
Cieć utiske silna cara, 
Pak i k duždu BnetaŠkomu 
Biaše glasnik, za staviti 
Tu gospodu u uviti. 



70. Učitelje od Nemira, 
I polače njih knezove, 
Bogoslovce svak razbira, 
I daržava sva ih zove, 
Al dva zadnja brata veće, 
Nastaviti pleme neće. 

Varhkumeta vladaoca, 
I viteza kuće stare 
Biza, meu kih slave otca, 
Prabiskupa Antivare 
Kladam, neka kruni kuću, 
Buduć imao sviest izuću. 



Ivan Skafa roda stara, 
I on sgradl biskupiju, 
I u carkvah tri otara 
Bogu diže za tutiju, 
Pastier buduć grada svoga, 
Pun razuma i razloga. 

Varhkumete vojenike 
Splieta al'ti Spalatina, 
I carkvene namisnike, 
Ki barž izhode iz Solina, 
Dosta 'e rieti, hvale er više 
Nij' neg diedim koja biše, 



Galcinj, Žara, Marinela, 
I u carkvi i u dvoru, 
Vriednih ljudih vieća vela, 
Ki svietiše prij' i skoru, 
Uspomenut meni 'e samo, 
Martvi 'er živu jošter amo. 



145 



75. Davnih Skafah i Armolaja', 
Plemske hiže dvi pristaše, 
Koje negda put od raja 
Rodnom' miestu ukazaše, 
Pastiere mu dobre kada 
Toke daše, za past stada. 



Tako i kuće Zudeniga, 
Kim još dietić živ ostaje, 
Od krieposti da pun briga' 
I on upravi svo'e stupaj e, 
I prehvalnim drumom sliedi, 
Kud hodiše svietli diedi. 



Jeropop ih sad Mikljani, 
Naučitelj jazovati, 
Pripoviedac u svem znani, 
Mnogom pomnjom k nebu prati; 
I buduć tu namiestnikom, 
Upravlja ih svom prilikom. 

On divanom od priednikah 
I senjskim se plemstvom goji, 
Gdi svo'ih knezah, vladanikah, 
I vitezah skup se broji, 
Vojstva zlatna i hrabrena, 
Slavnim dielim urešena. 



Tu i u Rabu kriepostnika' 
Podignu se skup premudrih, 
Al' je svakom' veća dika 
Svoja kriepost nego starih, 
I ostav sam živ, da se hvali, 
Skupi kriepos svih ostali'. 



80. Sam samoga scieni i ljubi 
Boga, dobro svih najveće, 
I, svak da u tom dni negubi, 
Nagovara i kleveće, 
I u šarce mu skarb uzvire, 
Slave od božje poda vire. 

Ovakove ljude svete, 
Triba 'e, da Rim jur uzvisi, 
A fratarske zanoviete 
Prama dobriem da nesliši, 
Sliede općeno zavidosti, 
Ko i triesk varhe od krieposti. 

Varhužakna MustaČina 
Vid ju uzanj gdi se pinje, 
Kanonika Spalatina, 
Žara, Bizu, dva Galcinje, 
Dominića i Nimira, 
Ki su ufanje rodnieh mira'. 



Al Dominić Jero otide, 
I zavičaj svoj ostavi, 
Da u liepom Zadru side, 
Arhidjakon gdi se slavi, 
Čoviek cienjen, a najliše, 
Ar pienezom svak kloni se. 

Ožak dospi inih plemićah, 
Navlastito od KonČica, 
Pacifika, Radovićah, 
Kim neostaše muškadica, 
Ko'ih bi mogo prikazati 
Na Čast miesta i ostati. 

10 






146 



85. Od Kurikta otok plodni, 
Na kom niegda grad sagradi 
Slavni Kurik kralj slobodni, 
Ki uresit njega rddi 
Slobodnostim, što je sreća 
Svih gradovah prem najveća. 

Pak narečen grad od Velje, 
Pokle ubignu Frankopana 
Težki jaram i uzelje, 
Meju plemci od grajana* 
Vidi sievat sienstva svoja, 
I meu knjigam' i sried boja. 

S toga upade pod Stiepana, 
Hercevskoga prut nemili, 
Čim po osvetnih Dubrovčana' 
Njemu vazet bi po sili; 
Al vašćinu malo darže 
Vlasnik, ki se na blud varže. 

Kad ga poslie dužd podloži, 
Skenelom ga utimari, 
I za spoznat njim naloži, 
Da ga brane od Tatari', 
I da Galiu darže upravnu 
Na potrebe svake sp ravnu. 

Svietao Dujmi bi niekada 
Knez i vitez hrabreniti 
Iz sriećnoga toga građa, 
Koj je svejer viekoviti; 
Jer ga upisa Madij Mika, 
Zivit hoće tja do vika. 






90. Gledam Purgu i Kordi^a, 
Prie krieposne carkvenjake, 
I Venera i Dudića, 
Zakonjane svietovnjake, 
Kojih jedan u Barbani 
Umre vlasnik uzdisani. 



Varstan Dudić, ki učini 
Dug predgovor, al kriepostan, 
Da tridenskoj svoj skupštini 
Bi ugodan, a ne grostan, 
Liepo izrekši biskup naški, 
Što bi trieba, sve dijaški. 






Od istoga grada 'e bio 
I vojvoda niegda veli, 
Ki je vojske prehodio, 
Plemić Marko de Spineli, 
Koga kaže var hrabrenu 
Pavlić u svom uspomenu. 






Kancelare dobre i pravne, 
Rože, Stuče, Bonmarine, 
I Scitarke veoma slavne, 
To 'es Cikute i Zotine 
Da bih htio ja pobrojit, 
Trieba bi mi se oznojit. 

Roza 'e bio poglavica 
Sve popadie svomu građu, 
Tvarde misli, kriepka lica, 
Da nitkor ga nij' za bradu 
Svu potezao, da bi kako 
Stvar učinio naopako. 



U1 



95. Dostojanje od Scitarka, 
Plate i diela njih preglasna, 
Kažu dukle sveta Marka, 
I teftere Karla jasna, 
Kad Aurela slugu svoga 
liti viteza solimskoga. 

Kojim klade, da izhode 
Još od jasnih kralj ah Scitah, 
Zato rod svoj da izvode 
U jakostih i u svitah, 
Dobro zdrio, velmi jedar, 
Što potvardi dužd pre vedar. 

U istom steći koračaju 
I Zotini svi sliediše, 
Kad na moru i na kraju 
S Turcima se jasno biše, 
Da rečene vitezove 
Još glasnica časno slove. 

I mudroga, sviestna dila, 
Teofrasta od Cikuta' 
Slovi i danas glasna vila, 
I Jakova, slavna pruta 
Od Zotina, dugo u Pragi 
Ki bi sudac, prav svim dragi, 

Kojim pisah drugim putom, 
Nedodaše obiližja, 
Kako daše meni u tom 
Ina miesta meni bližja, 
Ako ne pieva skladno pivac, 
Drugi 'e, a ne on sam krivac. 



100. Znam, daSkatia, Bora, Aspetić, 
Staciis, Kraja, Bortolina, 
Sadrak, Aplik, Rinald, Petrić, 
Budislavić i Biasina, 
Fogjet i rod Mekrovića, 
Bieše cvietje od plemića'. 

Znam, da ima pet kaŠtija', 
Meu kih Baška, Dubašnica, 
Sedam mitrih opatija, 
S kih vesela njih su dica, 
S dobra vina, s boljih dohodci' 
Ke im stekoše stari otci. 



Znam, da sebi 'e davat hranu 
Zadovoljan, varst konjica', 
A goj svoju na poljanu, 
Ke za diecu poglavica, 
Brodi često, jakno vile, 
Put Napula i Sicile. 

U Osoru što 'e plemića', 
Er je on grad opustio 
Izkopnice tvorne cica, 
U Tarst se je namiestio, 
Svak bo bieži od umora, 
Prieko kopna, prieko mora. 

JoŠ se travni zidi vide, 
Praznih hižah još ostaje, 
Varla sgrada carkve side 
Još mu sliku grada daje; 
Popi, fratri, dumne mole, 
Da se umorna lieta izkole^ 
10* 



105. Svet Gauđeneij gospar građa, 
Ki tu leži, Boga moli, 
I Gaudencij ki mu 'e sada 
Biskup, narod da odoli 
Jur ajerskoj svoj nezdravi, 
Da mu se opet grad izpravi. 

Nek gospoda vieća sboru, 
Žive zanati sried dućana', 
A težaci muče i oru 
Varhu polja zapuštana; 
Veća mu se hvala vratja 
K velom' Bogu ki se obratja. 

Milosardan na griešnika, 
Ki mu od prie barž sagriesl, 
I ko liećnik od liečnika 
Gre, da zdravi ga i da tieši; 
Nu dopusti milos Boga, 
Slut da priđe pera moga. 

I kad sriedu gorčie zledi, 
I većemu griehu pače, 
Coviek Boga manje vriedi, 
I na kriepos manju skaće; 
Daj da otoka ljudih koje 
Kaže isto pero moje. 

Navlastito svietle Sforci, 
Ki su od Banak od Milana 
Pravo sieme, ne izborci, 
Ki se izmeću van poljana', 
I ki putem od ljubavi 
Tu urezaŠe prut svoj pravi. 



110. I ako ljubav premoguća 
NesliČnosti sve jednaČi, 
I iz pruta prem izuća 
Plod se izuć cesto izbaci, 
Tako i u ove kuće sinstva 
Nazire se zdrak diedinstva. 



Vlasteli su Pole i Creski, 
I Enrik njihov knez Cvitana 
Bi uznesen na viteški 
Red solimski Svet-Ivana, 
I on daržeć dar papanski, 
Svoe stavi u red lateranski. 



To 'es Ivana Sforca svoga, 
Stiepu, Ivana i Antona, 
Vriedne sine otca toga, 
Na kih kriepost vlast naslona, 
Bi'uć oblastan stvarat joŠte 
Sudce, pisce, meŠtre proste. 

Plemstva davna u sviedočbu, 
Znaj, da jednom njih bi dana 
Uzorita kćer za družbu, 
Svietla kneza Savornjana, 
Sad cviet Jake Kolombine 
Resi kuću, muža i sine. 

Kd gospoja plemenita, 
Buduć ljubi Dominika, 
Učitelja i parca svita, 
Najprie njemu slavna dika, 
Pak i ćaćku, ki diobnici 
Nju svoim umom i jazici. 



149 



115. De Kolombis, nje otac Jakov, 
Pravo golub ki 'e bez žuči, 
Ljuban, đušan i u svem takov, 
Da uzlietat svih nas uči 
Put nebesah s biedne drage, 
I uživat dane blage. 

Draža od hiže nij 1 neg jedan, 
Zambeli se ki naziva, 
U životu prem je vriedan, 
Do kratko grad prosvietljiva 
S mnogim blagom i milostju, 
Svet pop svetom nasliednostju. 

Ferizolić hrom nogome, 
Napira se na gospoju, 
Grofa Androke kćer, i šnjome 
Sriećno uzdarži kuću svoju 
Plemenitu i obilatu, 
U kaštelu creskom zlatu. 



Bor Bočina joster plodi, 
Er čestita Petričića 
File svoem' mužu rodi 
Jaka, vriedna svim dietića, 
Od koga ufa božjim darim 
Varhe od ljudih, slične starim. 

I Petris je uzmnožio, 
I porestom preugodno 
S redovnici naresio 
Naskol ono miesto rodno, 
Koga doktur Tintinago 
Resi i Felin, svoe sve blago. 



120. Bartul a Petris, creski plovan, 
Cieć ljubavi i mudrosti 
U otoku imenovan 
I procienjen veoma dosti; 
On bo upravlja svih po drumu 
Od spasenja u razumu. 



Anton Adrar, ki u Rim s 1 srieće 
Vitije zanat dugo tiri, 
Primljen s' sin mi u ono vieće, 
S blagoriečja, ko zamiri 
Glava od svieta tad u njemu, 
Da mu i pare, kao svojemu. 



Anton Marceo muž od Trasa, 
I on priobćen poslac reda, 
Pak učinjen od Patrasa 
Jerobiskup, znanja sieda, 
Ki desetim pod Leunom 
Bi okrunjem hvalom punom. 

I Sposarić Blaže creski, 
Sveta reda bratje male 
Pohoditelj previtežki, 
Dvaes godin' pre Italie, 
Pak Boemie i Stirije, 
I cesarske još Austrije. 

Da obadva s' mudra svita, 
I s nauka veleuma, 
DovarŠiše svoja lita 
Glasom čudna od razuma, 
Redu i rodnom' miestu jošti 
Davši izglede sve krieposti. 



150 



125. Što ću osorskih od kuć' inih, 
Draža, Šaja, Moj se, Gabiić, 
Ali od Cresa riet Bocinili, 
Ferizola, Petris, Grabiić, 
Kolomb, Profie, Peročića 
Više, kad nij' prosna svica! 

Znam, da ovi s ostalima, 
Ki u miesta ta stanuju, 
Navlas pleraci s duhovnima 
Svoim kriepostim zablieštuju ; 
Ali i sunce manje sjaje, 
Kad ga zemlja sriedu staje. 

I stadniku i druzimi 
Pisah mnokrat, kad se ore 
Kipi i kuće, svi su nimi 
Ljudi i neće da govore, 
Ko nehvalim skladno već ih, 
Ni'e moj uzrok, neg mučećih. 

Hoću od Braca sada riti, 
Er bih u njem sve jer dosti 
Usried mirah plemeniti' 
Varlih ljudih od vriednosti, 
A sad ima ki za haru 
Vraćaju nehar i prievaru. 



Stari Prođi, Žuvetići, 
I Simonis i Petreli, 
De Filipis, Nižetići, 
Mišetići i Miheli, 
Cerinići, Ivelići, 
Niesu u tom bili umići. 









130. Cerinića Mihovio, 
Moj šukundied prematerni, 
Za Nikola ki je bio 
De Filipis moj tast vierni, 
A ostale kuće davne 
Duple nebiše, ali pravne. 

Er krieposne daše plode, 
I krieposnih ljubili su, 
Mikelići pisci i Prođe, 
I učitelji ki zvani su 
Fertilići, Gjurišići, 
De Filipis i Vužići. 

Zadnjih iz kuć' izašo je 
Ivan, ko svet biskup ninski, 
I Don Anton dobro moje, 
Živ jeropop nerežinski, 
Ki da neumre u mladosti, 
I on bi bio biskup jošti. 

Ivan ućnik ćaćko toga, 
Ko i died mu bi Žandome, 
Parac svietan, pun razloga, 
Lak dobromu, težak zlome, 
Mili sura, koga u placu 
Obli vas puk, ki 'e u Braću. 

S dobriem Petrom, ki za njime 
Barzo otide na sviet drugi, 
Gdi s dobrote bi obime 
Spravan život viecni, dugi, 
Ko će i šuran, ki ostaju, 
Er ubozib pomagaju. 






151 



135. Blago tebi hižo davna 
Filipovih' plemenitih ! 
Blagom bit ćeš vaviek slavna, 
I u mudrosti i u svltih, 
Blago tebi, er ubožtvo 
Blaga daje na doložtvo. 

Nesmutjaj se, Frane, odveće, 
Da s 1 izgubio diete jedno, 
S nama Bog se tac pomeće, 
Za se uzimlje, što je vriedno, 
I nas drazieh svojih šiba, 
Utiešit se 'e već potriba. 

Ti ga svietuj, mudri Dome, 
Ko svietuješ i ostale, 
Zlo svietovno vonja zlome, 
A zla niesu, da pecale, 
Zla i dobra na tomu su 
Svietu Štogod, kad zadušu. 

Vi Ivane i Osipe, 
Blag' Vužića ostaviste, 
Svojim slike vele lipe, 
Na zapovied kad stupiste 
Dviuh galijah, i dvi rati 
Kriepko u boju htieste stati. 

Jure i Jero Ivelića, 
Oba mudra i junaci, 
Živi izgledi svoih dietića', 
Ako budu tim koraci 
Htiet hoditi sried gospostva, 
Bez tašćadi i ponostva. 









140. Ti opate Martinčiću, 
Ki Lesandru tvoem' sinocu 
Hti sagradit višju sriću, 
Po mogućem svoem tobćcu, 
Kad vas život jahat obra, 
Da mu otočka steceš dobra. 

Pop jedini koji kuću 
Veoma tu svu ljubiše, 
Al Lesandru sriećnu izuću 
Vlastelinu pristupiše 
Nova dobra mnogociena, 
Cieć rodjaka Lieporiena. 

U Carigrad koji mreći, 
Gdi biaše turski suzan, 
U oporuci htie nareći, 
Ko čin jaše da je dužan 
Nemajući on dičica', 
Da mu 'e karv sva baštinica, 

Svietli Ivo i Otaviane, 
Što se đake i vi smucate ? 
U otačbene kada strane 
Malo carstvo uživate, 
Ko'e vam redi vriedna mati, 
Dosti 'e na sviet to imati 



A sa druži u krieposti 
Živuć, stizat dobra stavna, 
Ljudskom' ka su šarcu dosti, 
Prem su u svietu sva nestavna, 
Tu smo za hip, a onamo 
Vaviek vieke uživamo. 






152 



145. Ti Zanđome moj Bartiću, 
Ki u Bracu negda sjaše, 
I suprotan Iveliću 
Parvo miesto uzdaržaše, 
S tobom budi tvo'e netjake, 
Neka budu sviesti jake. 

Mlađinići slavni gdi ste, 
Snagom, blagom i s pameću, 
I vi odveć tu vriediste. 
Ante, tebe zabit neću, 
Ni Opata brata tvoga, 
Branjenika dobra moga. 

A Trifuna hoću hvalit, 
Ki bi svake dobre ćudi, 
I njega ću s kućniem' žalit, 
Er nij' dao druge ljudi 
Svoem' ožaku, oženiv se, 
I od nas rano odieliv se. 

Olimpiću, kume Jero, 
Er si kućnik i šteđitelj, 
Tebe uzviŠa moje pero, 
Kao kuća i obitelj, 
Blago si njoj, blago meni, 
Čim ti živeš, moj ljubljeni. 

Ti harnostim odgovaraš, 
Prijatelja mene daržeć, 
S propastnimi već nešaraŠ, 
Dogovore Čisto varšeć, 
Himbenoga nisi oka, 
Ako i jesi od otoka. 



150. Kd god duša božja blaga 1 
I po otocieh svieh vidi se, 
Ti si ona stiena draga, 
Ka po zalih nahodi se, 
Meju Bračke toke žale 
Nadjoh ovu mnoge hvale. 

Nadalo vi ć triuh rozga', 
Brački i splietski er vlasteli, 
Punih soli, punih mozga, 
Pohvaliti jeda ni'e li ? 
Prijateljem svoim zamierni, 
Er Ijubezni, plodni, vierni. 

Žuvetića znam jednoga 
Inim vruća, sebi mlaka, 
Stabla niegda bogatoga, 
Ali sad bez blaga svaka ; 
Jer Što mnoziem niegda osta, 
Ovom' jednom' nije dosta. 

Učitelju Jurišiću, 
I tva mudros bi vremena, 
Tvoju kitu cieniti ću, 
I govoriš gdi od žena', 
Prenio sam, da bi hvalit 
S tobom dobre, zle obalit. 

Tomaseo namiestniČe, 
U svem pamet tvd bi viešta, 
Na tvoe miesto ustopice, 
Tomaseo se drug namieŠta, 
Za otar Dolski ter se broji, 
Čim se svaki njega boji. 



153 



155. Ovoga je znanos toka, 
Da kardinal Barbarigo, 
Sveti biskup, na sva oka 
Gleda njega; al ubigo 
On je k nami, jeda bi te 
Stavio Braču na prosvite. 

Vi Karstići i Lalići, 
Koji biste vo je voda, 
Mlad Katarin, Filižići, 
Mao imaste trag od ploda, 
Vidošević neg blag Frane 
Kaže od Boga sine dane. 

Prem od Boga, jer u dići 
I u Časti njih odhrani, 
Ne ko drugi OtoČnici, 
Ki zaludu zlato brani, 
Ter ga darži u dno skrine, 
Da s krieposti neizgine. 

Salamunić koloneo, 
I on ostavi bečah dosti, 
Sad knez Juraj mlad veseo 
Njih uživa u svietlosti, 
Jere pamet ima danu, 
Neboji se, da nestanu. 

Ja ga scienim, kad u svemu 
Gospodičić skazuje se, 
Samo žudim ljubi njemu, 
Da već s njome poštuje se 
U ovo miesto, odkli izhodi, 
U poštenju i slobodi. 



160. Gornje klanjam, ljubim, hvalim, 
Ko rojake priazne sure, 
A propastnim pak ostalim 
Odgovaram vietreć s bure, 
Ovi s jugom na me dušu, 
Ja sieverom na njih pusu. 

Ki razgoneć sve oblake, 
U vedrini mene ostavlja, 
Prez leteći zledne svake, 
Dugovita puna zdravlja. 
I da na me množi gracu, 
Ja se smijem, kad ti plaču. 

Ja ih znadem, er sam kruha 
Blagovao kad god š njima, 
A tko oplji jednom duha, 
Poznati će, što zla ima, 
Kad je u glavi štogod soli, 
Zlo prividno manje boli. 

A i zlamen naš imaju, 
Ki njih propast osvadiva, 
Ere na svih lumbardaju, 
Prem budući oka kriva, 
Zidotrieske njih nehajem, 
I ko žestok grad ostajem. 

Uživaju, ko da s' sami, 
I samoćom svom se diče, 
Veleć, nek smo meju nami 
Ljudi, oči kih se mliČe, 
Tak njim viče udilj, Šćenci 
Laju, i bodu ko osienci. 



154 



165. Pod visoka njiha krova, 
Vriedna sebi da priluČe, 
Ako bi jih tko svietova', 
Ko i čavke svi se uzbuČe, 
Stežuć druge ko i jarce, 
Puste konja za magarce. 

Neće nitko moć iznaći. 
Da s plemićem konjem mojim, 
I ja sam rad k njim uzaći, 
Rešen grajskim viećem dvojim, 
Gdi meu ljude od poštenja 
Nij' gonjuha paripčenja. 

A i pri Brača Spliet je bio 
I rate mu slao težke, 
Mogo bi i sad Čoviek smio 
Bit uveden, a bez treske, 
U izmiešani divan oni, 
Da mu tmine tam razgoni. 

I ko vriedne njih Splietjani 
Meu vlastele prima'u svoje, 
Tač njih vieće kmete hrani, 
Er Splietjane nedostoje 
Grustu, a Spliet, slavom Rima, 
Za grajane svoe sve prima. 

Dielo 'e nj ino sve propasti, 
Dosti da su puk otoka, 
Pravo bi njih ondi klasti, 
Hudobnoga kad su oka, 
Gdi Kandiaše sveti Pava', 
Ki im jadne pljuske dava. 



170. Kad se na me nabuniše, 
Ja neznaduć ništa s' parva, 
T6ke parče svi poždriše, 
I izgoriše toka darva, 
A popiše iz MiŠine, 
Toke muve i kvasine. 



Piani buduć u neskladu, 
Navališe ko usenci, 
Da neostaše njih'vu glađu, 
Ni očasi, ni govnjenci, 
I odniše kože s roz'mi, 
Za remike i pribozni. 

Taj skup smradnieh opanaka', 
Kozji bradaš koega vodi, 
Poriga se tute paka, 
I osmradi se svoj gospodi, 
I nečiste ima'uć repe, 
Bune ostavi i nahrepe. 

Meni ništa neškodeći, 
Nego škodeć samo onomu, 
Ki u lažnoj stavi ih srneći 
I u objestu nesviesnomu, 
I ki boeć se svoim ojajom, 
Obrati se pak pokajom. 

Al nemareć njih orihe, 
Tomu rekoh vlastelinu, 
Na načine moje tihe, 
Nedarži me u tvu scinu, 
Slazi, ocarni nepoštene, 
Pak svoj obraz, a ne mene. 



155 



175. Nebiež\ hrabren moj konjice 
Iz otoka, nego htij' stati, 
Ere ni sve te mušice 
Nemogu ti dođi jat i, 
Pak tvoim gradom pojdi brate, 
Srebarne uzde gdi su za te. 

Nedopusti, čim si tu ti, 
Da te oglav i varv davi, 
Al da oštar samar ljuti 
Sramotno se na te stavi, 
Ko bi te htio partit, tiežat, 
Smij mu i smradit i pardezat. 



A kad k gradom tvoim slidiš, 
Nit' potriba već biežati, 
Kad vezena sedla vidiš, 
Dopusti se i jahati, 
Harž' veselo na grajane, 
A huli se na seljane. 

Tako će te ti ostavit 
Ponosita i osiekla, 
I oni će te Časno slavit, 
Ko da jesi hitra diekla. 
Ki se svakom jahat pušta 
Vele trudi, malo husta. 



Nek paripi njihi znoje, 
Opočivat tebi 'e dano, 
Konj uh Češe ud i tvoje, 
Momak grivu češlja rano, 
I vodi te jakno vilu 
Poigravat čistu i bilu. 


















156 












PIEVANJE DEVETO 



ATađglasje. 



Od kriepostnih đhrzavljanah, 
Parvostole splietske ćele, 
Misli tašte od Zadranah 
Pored stavit koji žele 
Majci našoj diete svoje, 
Podvarć mladom' staro što je. 



Od zemaljah i od plodah, 
Od nemarne slabe sviesti 
Varh sloboštin i inih škodah 
Naše od viere vlaške miesli, 
Mala straha od božjega, 
Razpustnosti grada moega. 



1. Al su u riedko posijani 
Pričini muzi, malo u broju, 
Sad je mudrih, martvi obrani 
U pogrebnom sto'e pokoju, 
Ki su živi još u sili, 
Niesu oni, što su bili. 

Stan u Splietu, stan u Hvaru, 
I u Trogiru tolikoj e, 
Jest, ki Zadru jesu u haru, 
A jedini, ki 'e za dvoje, 
SibenČanin mudar brate, 
Al i on Zadru liepom' cvate. 



Govorio sam od Splietjanab 
Ki su bili, kl su sada, 
I od mojih Trogiranah, 
Kih moć hvalit nij' nikada, 
Stare broj ih đaržavnike, 
Sad mi 'e živih pravit dike. 

I nariečja imam ticat 
Bezzakona nieka i škodna, 
Jeda bi ih moći smicat 
Naše iz zemlje, i tja do dna 
Izkorepit, da se opeta 
Po zakonih hodi i seta. 



157 



5. Tvard Šibenik rečenoga 
Više Četri mudra sdruži, 
[ varh tloha broji svoga 
Dva grajana, a dva muzi, 
Ko i jesu svoih grajaka', 
Inostrana oba jaka. 

PrimoŠćena kneza Obrata, 
Znana i dobra redovnika, 
Vidovića vidju opata 
Prie stranika, sad tvoa dika 
Grade Tnine, nezavidi, 
On u tebi svietao sidi. 

Zadar ima Fanfonjića 
I Kalcinju učitelje, 
Sopu i parca MataČića, 
U mladosti moe veselje, 
Sad star stoji u bužaku, 
Mlaji uskacu veseljaku. 

Kitu uresnu učitelja 
JoŠ nazivam Paladina, 
Sine i moga prijatelja 
Dva brajena Pelegrina, 
Kih izvarsni jer su cviti 
Rad bi ih zlatom moć obviti. 



Nek ko zlato svietlost ima, 
Blagomiris cvietje hrani, 
Tako i oni meju svima, 
Sried palacah i divani', 
Svieteć rodom i pametju, 
Svi mirisnu kriepos metju. 



10. Poklonjena Tancligera, 
Dobra i vriedna namiestnika, 
I njegova slavu pera 
Ni'e omučat, kom 'e dika 
U riečniku, kog sastavi, 
Veću bi imo 1 da ga objavi.*) 

Otac Ardel della Bela 
Drugi stvara veli s' nova, 
Našim Preljom sriedu sela 
Sučurskoga biskupova, 
Bit će dobro i u scini, 
Isusovac Što učini. 



Velika 'e mudros njega, 
Ko i dobrota velika je, 
Buduo stranik, od našega 
Prem naroda rieč ti daje, 
Hoće nas učit naške riči, 
I da 'e vas naš, tim se diči. 

Nije čudo, da se uloži 
Slagat riečnik Ilirjanom ; 
Sime i Fortun naš jer složi 
Gramatiku Talijanom, 
Zajmena su diela ova, 
Slova vrati on za slova. 



Tih i inih vriednih trudi 
Naš jezik su prosvietlili, 
Da naši su svejer ljudi 
S njih to liepše govorili, 
Bez nauka i muke se 
Preliep govor ne snuje se. 



*) Ovaj riečnik nalazi se još i sada u rukopisu kod g. Filipi-a u Zadru. 



158 



15. U grad Hvara zrim, gdi žene, 
I opata i primanciera 
Arnirića, naše žene 
Plod krieposni ki zamiera, 
Svak sred carkve i sred dvora, 
Cieća zlatna progovora. 



Štogod se je porodilo 
Oda ženske plodne vriže, 
Sve 'e preko živo bilo, 
I pametno sve se diže, 
Neka kuće i inim kite, 
Za napriedke i za svite. 

Dujma vidju namiestnika, 
Ki dobrotom svih nadtiČe, 
Uzanj parca dva velika, 
Parba svaka s kih promiče, 
Od karbenih onih ljudih, 
Sve na pravdah i na sudih. 

Učitelja Vranjicana, 
Ki grad resi s njima skupa, 
Kanonika i pisca obrana 
Slavna Asperta njih biskupa, 
U kom mudros, trieznost, viera, 
Liepi 'e izgled od pastiera. 

Ti Kotore, tvoim trim živiš, 
Trim Korčulu tolikoj e, 
Trima samim Perast i Viš, 
Hvale svake ki do stoje, 
Biskupi su i piesnici, 
Vieka i carkve krieposnici. 



20. Zasve gvozden da sadi je 
Viek i gvozden narod ima, 
Eto opeta nami daje 
Ljudi knjižne meu jacima, 
Neka jakos ovi tražu, 
Oni ih pieva'u i prikažu. 



Učitelji Bizant, Vraćen, 
Rod najviši od vlastela', 
Na mudrosti drugi obraćen, 
Parvi u vriedna svoja diela, 
Meju zlata kd ostavi, 
Caćko kriepos liepšu stavi. 






Jero Buća, vitez s krizi, 
Od gospode hvaljen dosti, 
Ni rečenih vieku niži 
I u svietu i mudrosti, 
A gospode cviet nadhodi 
U hrabrenstvu i slobodi. 



Meu ostale jasno sjaju 
Karamanić, Kauaveli, 
Biskup Drago, ki se znaju, 
Meni ugodni prijateli, 
Antivarski pastier glasni, 
Fundra opienik i knez Časni. 

Čelnik rekoh Antivara, 
Ki svej Čuva skot gospodnit, 
Vuhla Garčka, Turska vara, 
Da ga pod svoj jaram odnit 
Nebi smiela, Čim zaluta, 
Bdeća uzčuva izvan puta. 



159 



25. I jer ima sviet prostorit, 
Razum jasan, um uznesen, 
Na zadarski zid uzorit 
Skoro od pape bi prenesen, 
Da u on kotar, širok veome, 
Spasno izpravlja puke hrome. 

Ovo 'e pastier, ki pokoje 
Veće marži nego muke, 
I da ovce Čuva svoje, 
Srieta lave, tlači vuke, 
I uživa, kad uloži 
Istu dušu za skot bozi. 



Istom dobri neka ostanu 
Psalit, svetit i misnika, 
A u pogansku ki su stranu 
Znoili, za steć još viernika, 
Puni izgleda, truda i soka, 
Nek se uzveda'u na visoka. 



Nije zemlja, ka kaluži, 
Neg je nebo, ko prosvita, 
Ciel ovoga zato služi, 
S dviema stadi nek uzlita 
Zviezdenoga vise kruga, 
Da da razlog tega duga. 

Nu s mudrosti i s milosee, 
Ako dotle živ pribude, 
Može pouzdat Stiepan josće 
Viši ovoga, da dobude, 
Koj ne jednak svoem' dostoju, 
Taki u raju samom stoj u. 



30. Biskup Drago, ki od Marina, 
Jera i Nike izaŠo je, 
Kojih hvali sva starina, 
I kih Urbin imeno je, 
Da njegova mnoga dika 
Bude ogled posliednika. 

Za toj svoga on dietića, 
Zakonito koga rodi, 
Rajne od dikle Markovića, 
Na krieposti više vodi, 
Od njegova da siemena 
Cviet prozene od plemena. 

Kako i cviet capti od prije 
Iste hiže Trifun Drago, 
Ki varhkumit od galije, 
Varsne Sindike hoti blago 
Citat na harc svoe ljubavi, 
Cim ih brodi po daržavi. 

Svi ženu se iz korena 
Davnovitih Dragoslava', 
Kih vriednosti i imena 
Piša u dubju vila Slava, 
Kotoraške povarh gore, 
Gdi još jeka i žamore. 

Fundra, koga rekoh sgara 
Da je za dva istinito, 
Cisto piše a ne šara, 
Piesni šlaga svaršeuito, 
I u svoja skazivanja, 
Blago odkriva svoga znanja. 



160 



35. U mladosti, od ljubavi 
Da bih pievo, mene nuka. 
Ja rieh : Kupid da me ostavi, 
Pokle razbi striele luka 
Na kameno šarce vila, 
S ke padoše meni krila. 

Karamanić iztumaške 
Latinske 'e učinia, 
Svietlje druzih i boljaške, 
Varhu piesnih Ovidia, 
Da pri svietu naucnemu 
Veliko osta ime njemu. 

Britka a piesan, koju složi 
Nad perivoj Morežina, 
Još mu više nadoloži 
I vierovstva i procina', 
Sad na Visu rodnom plodi, 
Cateć knjige u slobodi. 

Odluci mu kanuniju 
Biskup hvarski, scieneć* njega 
Ko bi, i da mu biskupiju, 
Ne bil' ga odbio od svojega 
Nastojanja, prost bogata, 
NepuŠta se za sva zlata. 

Kanavelić, koji t6ke 
Da na svietlo piesni varle, 
I privede na visoke 
Slave i dike neumarle, 
Cieća Beča branjenoga, 
Kralja Ivana poljackoga. 



40. I viernoga ki pastira 
U naš jazik milo pravi, 
Da nam Ivana od Trogira 
JoŠ čudesa on objavi, 
Daržane bi njemu bile 
Sve slovinske župe čile. 

Ko su dužne gospodinu 
Prabiskupu Antivare, 
Bogoslovjem koji sinu, 
I Svnoda svoga dare, 
Ke nam posla, nek u dići 
Duše upravlja'u duhovnici. 

I po ovom smartnom moru, 
Punom sijka i markenta', 
Svak njih bude u razboru, 
Ko pomorski viešt leventa 
Sried valovih brodit puka, 
Gor gdi svima spasna 'e luka. 

I nek svak zna, da vladitelj 
Inostranac Kosmi jedan, 
Neg i pastier naroditelj, 
Bil je ukazat našim vriedan 
Tej nauke, i bez njega, 
Cieć poštenja božijega. 

Nieki sciene inostranci, 
Da sriedu nas neum siedf, 
Da stadnici i da janci 
Svi su prosti i svi biedi, 
Kad do malo svak oplače, 
Sto u pamet ludo zače. 



161 



45. Dvoi biskupi, još odavna 
Moi gospari, Fundra učitelj, 
Kanaveli pera slavna, 
Karamanić* starenitelj, 
Svi dostojni daržu, da se 
Zemlje naše hvale i glase. 

Od Kotora i KorČole, 
Dragoslava uz biskupa, 
Vidjoh i zrim ruse ohole 
Njekoliko znatnieh pupa', 
Ki mirisom udaraju, 
Gdigodi se obratjaju. 

Varhužakna Gjurmetića, 
Varhupopa i djakonja, 
Kanonika Bizantića, 
Koj miriši s liepa vonja, 
A svojizih svi pastiri, 
Svem' Kotoru blagomiri. 



U Korčuli 'e zamiria, 
Dah sam Mila Milovčića, 
Na Stoljivih don Lesia, 
Don Kapora i SaliČića, 
Kanonikah i popova', 
Lovac' lova Isusova. 



Jakov Španić s iniem* traje, 
Dah vitežtva svoga dajuć, 
Knez od kneza ki izaje, 
I ki galiom upravljaj uć 
Kaza, da ima sve načine 
Zapoviedca mnoge scine. 



50. Frane mudri moj Domiani, 
Ki je kruna otaČbine, 
Knez presvietli, poštovani, 
Zviezdoznanac mnoge scfne, 
Ki dobrotom vazda cielom, 
Riečju kriepi. veće dielom. 

U prividi pun veselja, 
Narekuje srieČne zgode 
Paglavitih prijatelja' 
Venediške od gospode, 
I u mudroskup man im sienstvo 
Diže i goji na umienstvo. 

Svoje kuće uzvisitelj 
BI, kneziom kii naresi, 
Sad sirota utiešrtelj 
Star se upravlja put nebesi', 
Sebi u spasu svoj grob stavi, 
Da ga on digne k viecnoj slavi. 

Dojke i ti plemenite 
Varstni Teta nam prinesi, 
Neka budu glasovite 
Naše strane iz tve desi, 
I vitežtvom i mudrosti 
Tvom nas oprav' slavnom jošti. 

Jur je tisuć više lieta', 
Da tve kuće Čes se objavlja 
Po daržavah, kud prolieta, 
I u grad ovih trag ostavlja 
Od krieposti i od scine, 
Na urehu domovine. 

11 



162 



65. Napulj, Umbria, Basilkata, 
Rim, Bolonja tvojih žele, 
Kotor i Sik tebi vrata 
Otvoriše od vlastele. 
Veli i vedri skup Bnećana', 
Svoga da ti čast grajana. 

Poglavice i izvanske, 
Svietim tvoim se uzdaržaše, 
I kad sindik bi Paduanske 
Glavne škule, pripasaše 
Tebi zlat mač od viteza, 
Daše ti štap od Markeza. 

Er kriepostim cvao si svakom, 
Sve toj tebi pristojaše, 
Jedk nebi tko bezzakon, 
Kad ti i prie markio biaše, 
Dostojanstvu kratio tvomu, 
Što u imenu nosiš svomu. 

U velikom, znam da, gradu 
I ti velik hvale grabiš; 
Nu Šibenskom vleeu mladu 
Ne čin' ljubav da pozabiš, 
I Uliše, 'mudar, jaki, 
Ljubav nosi svoj Itaki. 

Ter razumnu tvoju glavu, 
U koj znanja zdraka sviti, 
K njemu prigni, veću slavu 
Dostignuti jeda bi ti, 
Ko Ulišu, ki se uzviši, 
Rodni svoj stan erbo tiši. 



60. Nu trieba je nami ovako 
Svej žuditi i moliti, 
Kada lice tvoje jako 
More svima podobriti, 
Čin', da svietlo tvoe rojenje 
Bude ćs daržav, zaštitjenje. 

U Šibenik i u Zadar 
Ki ostaju, hvalit neću, 
A ostalih kih nikadar 
Ja ne poznah, pravljat neću, 
Baraković parvieh štov&, 
A Spliećane neimenova. 

Tako i hvarski spievaoci, 
U Robinji i Ribanju*), 
Mal ticaše naše otci, 
Kažuć, da su u neznanju, 
Dakle 'e Jaže naše hvalit, 
I Nikolu moga žalit. 

Koj biaše svim u svemu 
Dobar svietnik bez priroka, 
Nitko miestu u svoemu 
Nije daržan za proroka: 
Tako i njega ueslušaše, 
Svieta malo ki kušaše. 



A sad, pokli veće nij* ga, 
Plaču njega pogrebena, 
Uzdišu ga, i svak bi ga 
Rada vidit uzkrišena, 
Er se dobro nepoznaje, 
Izgubljeno neg kada je 

*) Hanibal Lučić i P. Hektorović. 



163 



65. Nu našinci ti vlasteli 
Traju u mnogom svom imanju, 
Sve obilni, sve veseli, 
U poštenom dugovanju, 
Da svem' sienstvu i svoj braći 
Nij' moć trohe koje naći. 

Mihoj HeČnik trohe baci, 
Blagim svietom njih opravi, 
Da su mudri, da su jaci, 
Da su skladni u ljubavi, 
Misli kriepke, znanja izuća, 
I junaci šarca vruća. 

Od Neretve bi u vazeti 
Marin, galie vari vladćnik, 
A pod Novi Ivan sreti, 
Samohoći ne pisanik, 
Nosiše se puni smienja 
U ta oba podsedenja. 

Nije Čudo, da svak ljubi 
Otacbinu svoju svaku, 
Uliš Reza ki pogubi, 
I on postova svu Itaku, 
Jove ljubi i na nebo 
Svoju Kandiu, Dela Febo. 

Ja Splietjanin zato ki sam, 
Imao bi vratjat tako; 
Al kriepostnih tajao nisam, 
Nego sam ih slavio jako, 
Ako li su ki Zadrani 
Na nenavis još podani, 



70. Ter se hoće podizati 
Veće, razlog neg podnosi, 
Da Spliećani, njim je znati, 
Stariji su u ponosi ; 
Er Spliet svih je prem ohola 
Naših gradov parvostola. 

I ako meni nevieruju, 
Pape pismo to nelaže, 
Nek se na njem ogledaju, 
I nas i njih ono kaže, 
Sami papa, ne vlast ina, 
Daje pecat od parvina\ 

Papa kraljem, papa svima 
Dieli miesta od poštenja, 
I krunjena glava ima 
Na njegova odluČenja 
Prignuti se, kamo neće 
Sniziti se Zadar veće. 



Zato kneže moj Fanfonja, 
Vlasteline, učitelju, 
Tvoj sbor slovet cvietjem vonja, 
Tvo'e krieposti, ja ti velju; 
Al iz cvietja zmaj izteče, 
Ki nas trovnom kudom peče. 

Prosti, rekoh s' dvi taštine, 
Ko te korim, mi zahvali, 
Da je Zadar grad parvine 
StareŠina varh ostali', 
Da nis' stiskal što s 1 govoril, 
Barž ti nebih odgovoril. 

11* 



164 



75. ReČe u ime svoga vica: 
Grad previeran duždu da je, 
Kad od sedam svoih odbića' 
Dilopravnik bneŠki laje. 
Drugim stare ki nevire, 
I dupline sve raztire. 

Stištenicah vikoviti', . 
Potreba je riet okosno, 
Da se dalo razumiti, 
Nebi paka svi kako smo, 
I zalagao u tovirne*) 
Svietnjak carvić za latirne.**) 

Spliet duhovnieh, koli klapa, 
A u svietovnieh Zadar prije, 
Taj razluka jedna 'e tlapa, 
Koja mudrieb nedobije, 
Gjeneralska kuća sama 
Varh cesarskieh nije hrama'. 

A i to, da je znan koljena 
I poglavstva plemenita, 
Nazivlju se i imena 
Prima'u s' diela glasovita, 
Novi Solin, Spliet, i tako 
Parvi 'e Zadra svakojako. 

Ki izhodom i starinom, 
Ki viernostju od Rimljanah, 
Plemstvom hrabrim, veličinom, 
I parvinom od karstjanah, 
Ki cesarstvom svoih se diči, 
S toga i parvi stol zapiči 



80. Zadar, Solin kad se znao, 
Buduć* jedan gradić mali, 
Ki se Arvasna tada zvao, 
Tćkom častju nit se hvali ; 
Posli, ako se 'e s Bneciem bija*), 
Spliet da Garkom sto galija'. 

Malo 'e veće trista lita', 
Kao vaš plemić Pauli pravlja, 
Kanunikov da se kita 
Stavi u vas grad, kad upravlja 
VaŠ Matafar carkvom vašom, 
Rajni biskup, svietao glasom. 

Veličanstvo od Solina 
Kažu templi, vodotoci, 
Mramornieh čudo stina', 
Stupi, kipi, luci, boci, 
Množ nadgrobija i nadpisi 
Varstnieh ljudih, koje uzvisl. 

Nisu li se od razora 
Solinskoga naresile 
Toke carkve preko mora**), 
Karšljavine prebrodile ? 
To od ni'edna grada ina 
Ne odni se, što od Solina. 

I da Zadar ke gradidbe 
Kaže, ke su od starine; 
Al ne ima toke zidbe, 
I tolike čudne scine, 
Tri istom klonde sebi goji, 
Spliet stotinu svoizih broji. 



) Taverna - krčma. **) Laterna - svietilka. *) Bio. **) Misli grad Mletke t.j. Veneciju 



165 



85. Još dva stapa stoje uzvisa, 
Jeda li su ta dva ona, 
Bobsi Jakin u kili piša 
Posried terapla Salamona, 
Bojni u zlamen tvarda kitja, 
Svoih otacah predobitja? 

Cetir Spliet ima porfida, 
A Četire serpentina, 
Da ni u Rim nije vida 
Cielovitieh takmieh stina', 
A s Četiri templa stara 
Na Rim isti odgovara. 

Masimian kad ponudi 
Dokleciana, da se vrati 
Opet k Rimu, ter da sudi, 
I sviet liepše preobrati, 
Pravi: ,,Neb' ti u njem stao, 
Da Spliet sam si razgledao!" 

Spliet, kojega slavno lice 
U svietlosti svojoj traje, 
I Čestita ko fenice, 
S solinskoga izašla je 
Van pepela, da grad varli 
Žive svejer neumarli. 

Duša od vlasti sve daržave, 
Šarce, koje steć u sriedi, 
Spasim kriepost do Dunave 
Svoju pruža, a Spliet siedi, 
Daržeć duhom u podložtvo 
Zupah i gradah t<5ko množtvo. 









90. Ako T i u tom odmetnika 
Zadar diči se ime nosit, 
Splietu ostaje stara dika, 
Po koi žive još ponosit, 
Kćer se od majke premda đili, 
Trieb', da 'u Štuje i po sili. 

Po utopu od pastieri' 
Iliriskih gornjih krajina 1 , 
Još slobodan sta u vieri, 
Pišuć Petru od Solina 
Slavni biskup Antivare, 
Čas i posluh majke stare. 

Kad slobodit Zadar htiše 
Bneci od Dujma, mudrovarku 
Istom Zadru učiniše ; 
Er podložit svomu Marku 
I biskupa htiše veće, 
Da se i on š njim neodmeee. 

Misli pužne i slobodne 
Ne kasajte po daržavi, 
Komu godir neugodne, 
Izgubivši trag upravi, 
S kim hodiste izpravice, 
Put poglavne smirenice! 

Ali niesu stranputile 
Na daleče misli moje, 
Neg su sliedom sve sliedile 
Parve ubožke stupe svoje, 
Svi smo ubozi, svi od svude, 
Ke klikovah naše ljude. 



166 



95. Ere miesta svieh općeno 
Kolicaju tvarde ljuti, 
Sve je tiesno, al kameno, 
I sve lako sušu ćuti, 
I sćuriva daje ploda, 
Er priplanu s kasnieh voda'. 

Nagli vietri, trusi gradi, 
Ki dohode iz Zagorja, 
Silni siever, juga jadi, 
Metu i mlate na oborja 
Siedbe i voća, a živine 
Mru od stidi i od vrućine. 



Paše im su meu nami 
I dubrave uzvedene, 
I mnoge su maslinami 
Podvornice prikrivene ; 
Oganj i tat onih hara, 
Cviet maslinski parhne i vara. 

Stabla metnuta u neredu 
Darže njive u osinu, 
I negrijuć sunce sriedu, 
Male i sitne žetve Činu, 
I od neviešta kmeta izhodi, 
Da još manje zemlja plodi. 

Vitojn, Oriun i Plejadne 
Krupnim daždem obaraju, 
Poždri skoti, zvieri gadne 
Lietine nam obiraju, 
I jematva projde mimo, 
Kad parimo i topimo. 



100. Od počela u svom znanju 
Božji provid na okolo 
Baci gore, da u tom stanju 
Svi živemo ne oholo, 
Davši puku Što 'e zadosti, 
Da 'e obilan u trieznosti. 



A Što se u rat razŠirilo, 
Sve se 'e dalo vlaškom' sinu, 
Pravo bi se razdielilo, 
Da se i doda vlastelinu, 
Ki izgubi svoje nade, 
A daju se družim sade. 

Tu se oni na njih Šire,- 
Gospar gleda i uzdiše, 
Kmet se i novak svud uvire, 
Ter se varhu njega diže, 
I sve ima pribjeg letan, 
Ki će vazda bit odmetan. 

Kom' je narav u slobodi? 
Sad u miru, sad u rati, 
Kad Turčinu, kad gospodi, 
Svakiem vietrom obartati, 
Nemogući biti stavan, 
K6 star plemić vierom slavan. 

Ne grusti li veoma vidit 
Glave narav, ke doisto 
Na visoko stavi sidit, 
Da steru se na njieh misto 
Noge, a glave sto'e u blato, 
Prem nogama miesto dato. 



167 



105. Zapoviednik mudrie Čini, 
Podložnici prišli da se 
RazkaŠaju, a svaki ini 
Da oko sebe muhe pase; 
I uzda veće u uskoke, 
Nego u stare vierne toke. 

Ako 'e kriepos ka u kemu, 
Zapušta se u nemare, 
Kol 1 je mudar, ki u svemu 
Darži se taj za ništare •, 
Sad su plemstva i krieposti 
Bez poštenja i milosti. 

Zato 'e mudrih malo svude, 
Vlas po dvorih nevuku se, 
Te takove zlatne rude 
Sakrivene nahodu se 
Malo plodne u planine, 
Kad po gradu nije im scine. 



Da prutiva loza meće, 
Hvala 'e briestu, ki 'u gor tisnu, 
Da po zemlji para kreće, 
Krivo 'e sunce ke 'u potisnu, 
Nehti u zviezdu da ju obrata, 
Sad već nije Mecenata. 



Kadmov unuk Bak gro živi ; 
Darži al ljude u radosti, 
I po njemu svi smo živi ; 
Er u karšu plodi dosti ; 
Al kada mu nij' prodaje, 
Malo ve6el svak ostaje. 



110. Kad je u vlastel' obil vina, 
I težaštvo dobro stoji, 
Po tovirnah svak začina, 
A tergovstvo beče broji; 
Ali vino 3 preko mora, 
Mnokrat karčme nam zatvora. 



Zakoni su svi jednaci 
U svakome našem grada, 
Da se morsko vino baci, 
Stojmo đake svi u skladu; 
Tudj' nedajmo da k nam varvi, 
Jer nij' u nas druge karvi. 

Bez ove nam nije snage; 
Nu vladaoci razumite: 
Sto vam je imat puke nage, 
Nevesele, potriebite? 
Ov potvardjen zakon isti 
I vami je od koristi. 

Pust'te, da puk svoje nade 
I prodaje i popije, 
Da se ovdi sadi sade, 
A u Vlahiji da se sije; 
Neće jedno bez drugoga 
Spravit stanja čestitoga. 

Nu bračice vi vlasteli, 
Kadgod pust'te osobena, 
Svaki od nas ludo želi 
Veće svoja neg općena, 
Mudri hranit svi nastoje 
Stvari grajske prij' neg svoj*. 



168 



115. Ka svieh tiču, rese, uzdaržu, 
Neka svaki njih i haje, 
Kad se gradi tlače i ružu, 
Man se blago i čas daje 
Svoiui kucam od gradjana', 
Kad pak mati 'e porugana. 

Čin' se, da ajer naški nosi, 
Da se svoja ostavljaju, 
Ter da nehaj dare odnosi, 
Kad se izgube, da se kaju 
Nij' već dosta, tako stari 
PropustiŠe cieć nemari. 



Čiem Rimljani grada glavna, 
A ne posla osobita 
Htiše, bi im traga slavna, 
I otaČbina slavnovita; 
Bolje 'e tustu mater sisat, 
Pri marŠavoj nego uzdisat. 

Godu nam se te nesrieće ; 
Er je zviezđa nam suprotna : 
Put sunčane harl'mo svieće, 
Ona 'e svejer dobrohotna. 
Sunce *e svietlost svega puka, 
SvaČii život, svieh razluka. 

Sloboština da negine, 
Svoja vieća svi viećaju, 
Mnoge ruke mnogo učine, 
Mnogi ljudi mnogo znaju : 
Tiem odluČte skladni skupa, 
Pred priestolje da se stupa. 



120. Na bnetačkom nebu sieva 
U gospodstvu i u slavi 
Sunce, i obilne zdrake lieva 
Svim od pravde i ljubavi; 
Njem' se 'e uteć i u vit pravit, 
On će isti nas poizpravit. 

On je naše dobro općeno, 
I za Bogom otac drugi, 
Neće pustit uhiljeno 
Vlastelinstvo, neće dugi 
Naši uzdasi tako biti, 
Caćko će nas utieŠiti. 

Da zahvalit svi budemo, 
Ko je običaj' pravom' Bogu, 
Da u njega vierujemo, 
Pak pod srećnom da podlogu 
Jesmo vedre od gospode, 
Ka oblak tiera zle nezgode. 

Svim ovizim našim škodam 
Bog će barzo svarhu dati, 
Grajski utok vazda 'e plodan, 
A u otca 'e liepo ufati, 
Bit će sladko čut kadgodi 
Sve, što nam se gorko sgodi 



Sva dostignut rodni grade 
Hoćeš, ako s Bogom budeš, 
Ostav' griehe i nesklade, 
I u svem slavan ti uzbudeŠ, 
Razpuštano jur neplovi, 
Doć će i veći blagoslovi. 



169 



125. Ali vidim još obiesti 
Po gradovih, prieko čudo, 
A po selih i po miesti' 
Jesu, ki se scine ludo 
Od grajanah ništa manje, 
Ko romince da su banje. 

A grajani, bratja moja, 
Na kriepost se nepoteže; 
Neg na htienja sarnu svoja, 
Ko ih buda narav steže, 
Traju vrieme u radosti, 
Zabave svim izpraznosti. 

Već je malo dievojčica', 
Koje družtvo prikazuju, 
Mladci tlape jošter dica, 

ženitbi ter luduju, 
Mali psalu manastiri, 

A svud se igra i svud sviri. 

Sitna dieva daje sviete, 
Istom da rieč izgovara, 
Utiravo jošter diete 
Svakom' prosto odgovara, 
Da me'u dumne neće stati, 
Neg hoće se već udati. 

Mati neće na staricu 
Da se skine, ka ju pita, 
Nego dajuć pocolicu 
Svoem' rojenju, njega hita, 

1 zagarlja i draguje, 
Tere mu se posmiehuje. 



130. Ako 'e majci pak jedina, 
I oaa joj pravlja ovoj : 
Da nebi se kuće stina 
Izvarnula, i nje povoj 
Nebi izginul, i u potaje 
Sve joj pieva od udaje. 

Da, navodno diete mneći 
Da 'e koludrfc' stan najgori, 
U naprieda sve resteći 
Potvardiva, što govori, 
l već zrielo tako odluči, 
A nek otac viče i buci. 

Ženitba je sveta sat var, 
Sveto u njoj svak dieluje ; 
Al svetije čini fratar 
I koludra, ka uvietuje 
Posluh, ubož i Čistoću, 
Ki razgonu svaku zloću. 

Ni V koludar i koludra, 
Ko i ostali muzi i žene? 
Ni F odluka đake mudra, 
Poć u rede njih blažene? 
Samom, Bogu gdi se služi, 
Muž bez ženah, te bez muzi'. 

Čim se u družtvu prikladuješ 
Nebeskiem angelima, 
A s mužem se kad rukuješ, 
Ko negriešiš zlim dielima, 
Vratjaš u kal zlato milo, 
Zviezdu u čad, dušu u tilo. 



170 



135. Al' ne znamo \\ da tiesniji 
Veoma red je od ženitbe, 
Ni Čovieku pristojniji 
Staj nijedan, tu su sidbe 
Od nesklada i od truda, 
Zla, ne zlata biedna ruda. 



Toli 'e težko žensko brieme ; 
Da pod njime i jak pada, 
Kad umnoži paka sieme, 
U obili prem dopada 
Ono ubožtvo, na k6 marže, 
Redovništvo kad odvarže. 



Pluta'uć* jedan u pucinu, 
Za oblakčat plav topeću, 
Prieko bande varže ženu; 
Er nimase tegot veću, 
Drugi hćercu za parćiju, 
Ljuto smaknu i ubi ju. 

U kolustrieh redovnikah 
Te i take nemilosti 
Nekažu se mučenikah, 
Ni od karbah, smutnjah, psosti ; 
Nećeš nesklad, hoćeš mire: 
Bieži ženstvo, htij mojstire. 

Blagdani se malo Štuju, 
I na veće svetkovine 
Zagrađci se povaljuju, 
Kola, žege, skoke čine, 
Bake i pievce udaraju, 
I u karčmah se opijaju. 



140. Varhovata kad je žatva, 
I kad su im bačve pune, 
Da obilata bi jematva, 
VičeŠ pane u zubune, 
I košulje u kambrene, 
Poigravat mlaje žene. 

A starice na kominu, 
Uz bukaru ciela pića, 
Pokle site dobro pinu, 
Pieva'u Marka Kraljevića, 
Pak kad vidu dno bukari, 
Jedva otidu na ružari. 



Ka 'e za misom najpriatnija 
Molba u carkvi narecena, 
Gdi se slavi najvarstnija 
I dostojnia stvora i žena', 
Ki hti svietu, dieva i mati, 
Boga sina za odkup dati. 

Kad zadaždi s groznieh loza 1 
Vino sladko, pivo ugodno, 
Već na svarsi kolovoza, 
Nećeš vidit, ko privodno, 
Nego cielo da ga pije, 
Odkle izhođe sve smanije. 

Ko i Šokad vino loču, 
I Š njega se pienam' hale, 
Pak i dieca varć naskćču; 
Neištuć varbom već svirale, 
Ležu za'edno, docim prieko 
Ide im iz ust 1 rujno mlieko. 



171 



145. Svaki vietri i praznuje, 
I stirat se s druziem hoće, 
Pak otežuć stvari tuje, 
Orasima svoim Šopoće, 
Kapom metje, kesom zvoni, 
Riga tlape, psosti roni. 

Muzi vina tanka ciene, 
A žene ga pripredaju, 
Nek je jače, ciede piene, 
I karmeje nažimaju 
S njega i mlaje, nima'u skute, 
A oči ima'u izvarnute. 



Ako V skušah i sardela' 
Pak nalove otoČari, 
Eto smutnja dune vela 
Meju kmetim i ribari, 
Dili ulja dosti tvoru, 
I paršure sve im progoru. 

Razumiete vi težaci, 
Da lažive cviet masline 
Plod iz sebe neizbaci, 
Kad nečistiš suharljine, 
Oruć moliš, gnojeć tiskaš, 
A haštreću plodit stiskaš. 

Tako i cviet vaših žena' 
I plod njihov neće lagat, 
Kad budete ih pune vina, 
Siekiricom vašom slagat, 
I ti orisi bolje plate, 
Kad se s stapi vario mlate. 



150. Vino, kad se pie nalogom, 
Lene i svratja se u otrove, 
Kad ga uzimlješ a razlogom, 
Prudi i Čini ljude slove; 
Nu ne sarČte bez razbora 
Čudno vino cieć ukora. 



Da ne bivam moim mieštanom 
Zakonosa viekovisti, 
Ko Likurgo svoim Spartanom; 
S opijanja i s obisti, 
Vinograd bi sav potuka', 
Uzrok vaših tocieh buka'. 

Grajski mladići i mladice 
U sasiedstvu sbore sbiru, 
Na siediljke meu pričice 
Slaje družbe gdi obiru, 
S kima noćno steć na prelo, 
Čine končac, neznam dielo. 

Da dievojke Čiste ulaze 
U tej skupe, sumljit neću; 
Ali često kad odlaze, 
Išćuć prie, gube sreću, 
Lasno dajuć, Čim se upletu, 
Marokine za vaketu. 

Nu koje su i na pravu, 
Ako i jesu svih najbolje, 
Mnokrati se tu zabravu, 
Kod glav' mužkih kada stoje; 
Razžiže se i put studena, 
Goru uz suhu i zelena. 



155. Zub otvorni koze škodne 
Ako mlađu kad zabiti 
Od mindule vojku plodne, 
Gorka svejer ima biti, 
Zasve posli gorše daju, 
Neće steći jezgru slaju. 

I od biele kaono kosti 
Najcarnija mast izbodi : 
Tako i dieva u svoj prosti, 
Na siediljke kad se vodi, 
Gore prima i zle odluke, 
Običaje i nauke. 

Bolje 'e, bolje, dievojčice, 
Da u svom domu, van te želje, 
Vunu rabe, predu žice, 
Pomlju imaju od kudelje, 
Cesar iglom, a Rim brami, 
Uzdići se kudieljami. 



Druži Bogu ođredjeno 
Po dućanih vrieme traju, 
Meju kartam' gdi smućeno 
Svoe na karte zaigraju, 
Gdi su i himbe, kletve, psosti, 
Da se i na mac gredu bosti. 

Nebil' bolje i svečani 
Dan u posle koje stratit, 
Neg meju se da karstjani 
Gredu psovat, ružit, ratit, 
Zlimi dieli, gospodinji 
Dan Čineći budobinji. 



160. Nu manje bi svak zagrieši', 
Da se u trudu kom zabavi, 
Nego griehe tej da miesi, 
I osk varaj at da se stavi, 
Dan baržeći ki se meće, 
A u carkvu se uteć neće. 

Kad već žena 'e dogrustala, 
Stari zakon dopustiva, 
Prij' neg bi se otrovala, 
Da se od muža pušta živa ; 
Manje bo je njib ostavit, 
Neg životom svoim razstavit. 

Tako i carkva manje scini, 
Da se svoj dan ne svetkuje, 
Neg da s' u njem grieb učini, 
Na igrah grabi, hini, psuje, 
Marmlje i stoji u lienosti, 
Radi o tancu i o bludnosti. 

Da na tanac surle skviČu, 
Na proštenja zvoni zvone, 
Vidiš puke gdi omiču, 
Prij' u ložu gdi se zgone 
Neg u carkvu, gdi 'e stan Boga, 
Odpuštenje griha svakoga. 

Placa, teatar, već se scine, 
Nego božji sveti trimi, 
Veće spardnje neg istine, 
Bezobrazni glumci i mimi, 
RieČi od smarti, neg' života, 
Svaka sminost, neg' dobrota. 



173 



165. A vlasteli i grajani 
Bogoljubnost malo haj u, 
I na targu podbocani, 
Sad se kruže, sad šetaju, 
Meju ruha i promine, 
Pravo, kako ženetine. 

Odsgor im je ugarŠtica 
Srebriein' pucim pobivena, 
Zdol sviona dostegnica 
Liepšira zlatom našivena, 
Klobuk mao, mač do nogu 7 , 
Život štitit ki nemogu. 

I bez barkah i bez brade, 
S ništa dlakah na rilici, 
Tašti život istom sldde 
U vlasulje i pustici, 
Od izjutra do zahoda, 
Svi u list ju s malo ploda. 

Ne ko naši otci i diedi, 
Ki strižahu vlase svoje, 
Mlaji barke, bradu siedi 
I mač noseć, ki 'e za boje, 
Kalpak risi, al zerdave, 
Da se jaci ljudem prave. 

Dobre naše staretine 
Nitkor neće da već mari, 
Likunica davna gine, 
A mlaja je na otari', 
Prednji običaj svak uklanja, 
A novom' se samo klanja. 



170. Nietko cieni, hudi da su 
Ti zakoni u svem novi, 
Kada kriepos ljudsku gasu, 
Duhu i nose zle otrovi, 
Šteti varstnos karstjanina 
Misao tašta, meka, lina, 

Sviet je otišć na opako, 
Harvat žive jurve niemški, 
A gardije što 'e tu tako, 
Žene mužki, muzi ženski, 
I u franaški način nose 
Ženski oborac, ženske kose. 



Svaki leži u pamuhu, 
Kože zvierske zimi oblači, 
Lieti istom tiera muhu, 
Da ga i ona neprebaci, 
Zlato i svilu hoće ljudi, 
Sto bi dano ženskoj ćudi. 



Na tarpezah povarh saga', 
Duge u družbi gostbe slave, 
Dokle od vina sva im snaga 
I sva sviest im sidje iz glave, 
Pak u bludih svu noć tonu, 
Veoma sliepi proć zakonu. 

Ako 'e tko, ki bi ljubio 
Bogomio božju službu, 
Strah ga 'e s toga, dab' neizgubio 
Glas i ugodnu milu družbu, 
Steče i ukorno i ne pake, 
Prutenice, IjubkarŠćake. 



174 



175. Svak prokleti taj sram baci, 
Sami griesi nose štete, 
Okol spreme tancaj, skači, 
A nek' Mikol sparda i blete, 
Nek te i dieca rugom prate, 
Ko Elisea, Bog je za te. 

Plemenita naša dica, 
Kim peleni jošter smarde, 
Kada vidu sieda lica, 
Ne ustajuć, njih pogarde, 
Svigdi hoće da se penju, 
Kao nanare na kamenju. 

Siedu starost da neštuje, 
Tkogod sparljad tu poraja, 
A ne uči ih i nepsuje, 
Neg skotati toj pogaja, 
Ko i čirom na zadnjici, 
Nisu dobri, nego žlici. 

Liepo li ti bi u Sparti 
Vriednim ljudem ostariti, 
Svak stojaše u obarti, 
Za moć njima pogoditi, 
Sad običaj i taj presta, 
Odagnan je s našeg miesta. 



Strah me 'e, iz ovih razpuština', 
Da neizniknu ke nesreće, 
Svies mi tame, šarce pina, 
Sve mi neko zlo kleveće, 
Bože! naprav' bolje plode, 
A odreni zle nezgode. 

180. Svak u smiehu i obiesti 
Tu prohodni život traje, 
Pun mahništva i nesviesti, 
A viekovni malo haje, 
Vrieme 'e plača, vrieme smiha, 
Svak nek plače, doČim diha. 

Sad je vrieme od dreselja, 
Za u pokorah poživiti, 
Pak je vrieme od veselja, 
Kad se imamo nasladiti, 
Tko b 1 harkiša'uć posmiehuje, 
Paka cvilit uviek mu je. 

Tko u plaču sije ovdi, 
Smieh će onamo požatiti, 
U razkoŠah i slobodi 
Gdi se imamo veseliti, 
I za ustarpom gdino nam je 
Pravo i stavno uživanje. 



Zaklinjem vas, moi vlasteli, 
I ostala bratjo mila, 
Da ostaviv raskoš veli, 
Prikažete jurve tila, 
Žartvu živu, svetu, dragu, 
Našem' Bogu, ne već vragu. 



~N<tf^©ftv- 



175 



PIEVANJE DESETO. 



Nadglasje. 



Slavna od grada Dubrovnika 
Mudrovlaštva i gospode, 
Od ukrasnih svojih piesnika', 
I mudrikah i slobode, 
Prehrabrenih i vojvodah, 
Njih ulazak' i dohodah. 



Od njih raskos\ od njih stanja, 
Od gospojah njih lieposti, 
Svoga i druzieh varovanja t 
Kralja' i banah, kieh oprosti 
Grad prećestit u vladanstvu, 
Svima vieran, drag božanstvu. 






1. Slavni građe uzoriti! 
Splietjanin ti vienac Splita, 
Ljubnom' šarcu odoliti 
Mučno 'e, dužan kad se hita 
Tvoem' gospodstvu dar poklonit, 
Ko ubožak, to priklonit. 

Ak' uboga ti ga scinl; 
Er što od tvoje slave tvarde, 
Prikladno je svoj istini, 
I tudjinci da potvarde, 
Hvale svoizih Često dunu, 
Drug kad dade hvalu punu. 



Pokle po ovoj svoj daržavi 
Sbirah cviete ; nu ne krati 
Da ih berem u tvoj dubravi, 
Gdi 'e perivoj njih bogati, 
LiepŠi vienac za nas ti si, 
S tvoga cvietja, koj mirisi. 

Dubrovniče, Gospodine, 
Vazda Spliet se tebi klanja, 
Zasve da grad' od parvine, 
Od tebe se neuklanja, 
Ki s' Solina svoga slika, 
I prijatelj mu od vika. 



176 



5. Gdi su tvoji mudri muzi 
I hrabreni u isto doba? 
Kih se varsuost do nas pruži, 
Čim se ugasi pučka zloba, 
Ka vlastelom vlas poglibl, 
Noseć pomoć u potribi. 

Gdi gospoda prednja i skora 
Tvoga građa prečestita, 
Koji kitjem od lovora 
Čela ima'e sva obvita, 
JoŠ sried liepe te dubrave 
Slovi vila nj ine slave. 

Ka njih goji, ka i sada 
Druge darži u milosti, 
Ter jih kruni, ter jim sklada 
Piesni Čudne od krieposti, 
Svćm Ij ubavim kad jih parli, 
Prima'u život neumarli. 



Vidim joster u životu 
Dinka Ran ju, Gunduliće, 
I Benaše i Palmotu, 
Jovu Vučića, i Buniće, 
Ulfa Červina ukrasnoga, 
S davnim spievocim kladenoga. 

Kf duhovne i pokorne 
Nakon sebe ostaviše 
Skladne piesni, neukome, 
U naš jezik ke složiše, 
Vlast Osmana, karsta Boga, 
Mandu i sina razsapnoga. 



10, Gledam Prima i Vetrana, 
Zlatariće stare i mlaje, 
Daržu, Brauta i Čubrana, 
Koj s Dimitrom pieva slaje, 
I s Bobalom svi meju se 
Kaono živi zatiču se. 



Neću Petra Palikuću 
Zaudobit, pisca Časna, 
Na Elioskom koi vrutju 
Pi mišljenja veomi jasna, 
Da inoplemci njihe spise 
LiepŠe š njima naresiše. 

Viju mlajih vlastelinah 
Skup, k Parna su gdi se puti, 
Pred kih Bonu Serafina, 
Prava u duši i u puti, 
Lovorikom ter se kitf, 
Da k Apolu š njim dohiti. 

I sina mu viju Gjona, 
Zakondžiju duhovnoga, 
Gdi već tlaČeć zemlju onu 
Varh Olimpa Čestitoga 
S ubozima svoim štap meće, 
Slavi ga u smart mudrovieće. 

Stegatelja, ki upravlja 
Na varh Pinda milu družbu, 
Blagi Gundul, Čim im pravlja 
Radmilovu težku tužbu, 
I nestavnost Čim ljubavi 
Snažnim perom svim uglavi. 



177 



15. Ki i skoro gradu sklade 
Cvilni prikaz cara Otuna, 
Za zabavu na poklade, 
Nek razumie svak: Nij' kruna, 
Ka 'e na višjem srećnom varhu, 
Da ne boi se past na svarhu. 

Vim Binčiole, Goce, Buće, 
Poca znana i duboka, 
I od Gjurgjević ki su kuće, 
I od Sorgova ki su boka, 
Ke spominju Urbin, Raci, 
Tvoi niegdašnji dielopraci. 

Tuberona davnašnjega 
Razda poviest svojih vrimen 
Sorga opata današnjega, 
U Toskani ki bi primljen 
Časno skoro; scienjena oba, 
On u stara, ti u ova doba. 



Viju istog' živa Urbina, 
I Kabogu, i Lukare, 
Bistra i Niku s' njim Ran j ina, 
Ki t' Činiše godištare, 
I ine, iz garčke kf knjižnosti 
Preniše ti nje mudrosti. 

Navlas Benaš tvoj Matija, 
Stoić, ki bi argentinski 
Najprie biskup, on nasija 
Prav nauk garčki i latinski 
Basilski u sbor glasoviti, 
Kim ktl odmetstvo predobiti. 



20. Pak ga viju uzvišena, 
Gdi 'e kardinal iniem dika; 
Nalu i brata s' njim pismena, 
Uz kojega svej Čovika 
Varstni Gaetan žudi biti, 
Za još veće razumiti. 

Kardinala previsoka 
I Bira jošter Janka, 
Koga hvali pravlja soka 
Od Pilarih, ku da vanka 
Liepa i carkva, kii učini 
U Rim svetoj svoj Sabini. 

I proslavna Radolovića, 
Ki prabiskup bi od Kieti, 
Tref kardinal, nova svića. 
Ka nam skoro grad prosvieti, 
Sve kriposti njega odkriva 
Znani otac Pavo Oliva. 



Naravnike, bogoslovce, 
Ine opate i biskupe, 
I ostale umne otce, 
U carkvene ki su skupe 
Pohvaljeni svagdi bili, 
Plemeniti, mudri, čili. 

Koji s dilom i s pametju, 
Riečju, perom, i naukom, 
Svaku zašnieh zlobnu smet ju 
Razagnaše malom mukom, 
Gdigod mudrost tieh prevlada, 
Sriedu carkve, dvora, al' grada. 
12 






178 

25. I Domanja tvoj Bobali. 
Pun nauka i vieštine, 
Sve u Bosni moćno obali 
Poluvierce Patarine, 
Čineć vidjet njih zašasce 
Ubah smiešno, slabo i tašće. 

Domnižarska skupna kuća. 
Ako upiliš tvoje oko, 
Priura pravit hoće izuća. 
Tu u greb kopna na visoko 
Pritiska ga tvardi kami, 
Boga a gleda duh mu sami. 

I u carkvi tieh fratara' 
Od mramora polukip je, 
Tu postavno od izgara 
Svojim podpisom kaže lipje 
Gjakov Boca, ko meu ljudi 
Hrabreno se nosi svuđi. 

Jurjevića vim Matija, 
Poklisarstvom ki u Kotore, 
Buduć preliep jazićija, 
Svarže pučke rogomore, 
I smišljene smutne laži 
Svoim govorom tebi utaži. 

Gotica, Helia i Ivanca, 
Kih Sabelik imenova, 
I Benigna Gargu znanca, 
Jazoviti ki se zova, 
Tri mudarca prem izuća 
Razložitelja u svem vruća. 



30. Tvoj prabiskup Saraka Eli, 
Hiže plemić od viećnika' 
Pokli u sbor rimski veli 
Nauči znanja svakolika, 
Kardinala pak Kolonu 
Steče u priazan njim zakonu. 

Ovi, u bilieg od ljubavi 
Zajmenite meju sobom, 
Ht\, da u svoj štit njegov stavi, 
Da 'e zamirit tom' osobom, 
Scienjen prorok miestu u rodnom 
Svietal gradu u slobodnom. 

Cieć slobode Bunić Niko, 
Poruk poslie samohoćan, 
U najmućnie vrieme priko 
Hti caru otit veorai moćan, 
I pokli u uze sionske pade, 
Tu za te umri, svietli grade! 

S ke jakosti neizrične 
U viećnici ti njem samu 
Mramorni spis hvale dične 
Na spomenak viečni klk mu, 
Nek se i mladštvo tvo'e ogleda 
Svej poštena varh izgleda. 

Bobalj Matij naški prem 
Basilija sveto dilo, 
Opat Gradić umiteni, 
Ki gradući bogomilo, 
Da prij' smart ga neprikosl, 
Sad bi u Rimu rumel nosi', 



179 



35. Basil Gradić, iste kuće, 
] on izvarstnost razmišljenja 
] dievčanstva vrati izuće, 
Svet kalujer pun poštenja, 
Umri u Mljetnom manastiru, 
Služeć Bogu, zoreć viru. 

Pazim živa i Dom-Barnju 
Flećne loze Gjurgjevića, 
Težko doba, težju skarbnju 
Ki imajuć svoih diedića', 
I svo'e duše zabit nehti 
Do premina u pameti. 

Zaboravit ni'e Mikletu, 
T6krat ki 'e tvoj, kneže, bio, 
I ki samnom u posietu 
Na ufano meni 'e htio 
Kazat, tvoje od slobodi, 
Prie neg mu se smart dogodi. 

Toli u Zadru, gdi otide 
Sam uztištan posobojno, 
I gdi stojeć meju ziđe 
Daše na otar dobrovojno, 
Bez nijedne svo'e krivine. 
Posvetjenje otačbine. 

Hlap pravičan, ki uhvati, 
Kad gospojom zidje iz sela, 
Vred nepravdu svu zaplati; 
Er sramotna smart nemila 
Stiže njega sried tamnice, 
Radi suzah njih diećice. 



40. I Grizogon bogoslovac, 
Male i bratje Viško Lupi, 
Piesmah i otac' znan viežbovac, 
Obi Stonski pak biskupi, 
Ki ostaviše nakon sebe 
Svo'e mudrosti ćudne ždriebe. 



Navlas Lupa dielo ima, 
U kom golem pismaČija 
Kaže očito Cifutima 
Da došo je Isus Mesija 
I drugoga da zaludi 
Ufa'u vidit sliepi ljudi. 

Vriedna meštra pregolema 
I Pašata da podičim, 
Buduć svietla znanja sprema, 
Pripovieda trikrat Bnecim, 
Tebi a u trešnji varh slobodni 
Umri usion čelnik plodni. 

Angjeo Gozze Dominožar, 
Vid i Ambroz jedno sime, 
Parvi složi sveti Rožar 
I veliko božje ime, 
Drug pisao ce reda prida, 
Tret, tri piesni kralj - Davida. 

Klemen Banjin, reda istoga, 
Stište izvarsne svo'e sloveti, 
Razmi korizme i svetoga 
Pridošaštja u svih sveti', 
I sad slave njega kriepost, 
Um, pristalost, sladnost, liepost 
12* 



180 

45. Niko Sagri, Maro Sketald, 
Bene Kotrulj, Anton Medo, 
Červar Stefan, Dražić Monald, 
Svi uzorito tvoje čedo, 
Dubrovniče plemeniti, 
Ki uviek mudre da na sviti. 

Mnogo se ovih dielo vidi 
Rukopisno i stišteno, 
Njih zamira i njih slidi 
Sve obćinstvo naučeno, 
Da je i u tom hvala tebi, 
Ki si u svem slav pod nebi. 

Sried otacah piesmeniti', 
I u svem znanju naučeni 
Vidju meju Ježuviti 
Skup zamirit poklonjeni, 
Vlas Ragoca, Gundulića, 
Mondegaja, Lukarica. 

Meu kriepostim parvomu je: 
Da od ljubavi božje dilo 
I da jedno potribuje, 
On je složio bogomilo 
Piesni i duha od tišine, 
Nov nauk skule i skupštine. 

Grada odvietca Blaža sveta 
Slave ukazat hoti jošti, 
Kadi officij njegov smeta 
Mnogom pomnjom i mudrosti, 
Čim kraljujuć papa šti ga, 
Krunom hvale okruni ga. 



50. Drugom : diedstvo sve da svoje 
Preprostrano, blagovito 
Družbi Isusa darovo je, 
Ufa'uć steći viečno mito, 
Božjim svietom on podaj e 
Svoja blaga, da uzdaje. 

Trećem': ere u Napuli 
Preizgledan život traje, 
Sladko u piesnah hvali i huli, 
A četvartom': ki umro je, 
Er glasnica još mu 'e živa, 
Pokli kor mu život piva. 

Otac Frano de Martini 
Rimski u sabor slavom diše, 
Anzelm Bandur, Parižini 
Resi sabor, dokli piše; 
Ali obiuh sve nimamo 
Vriedne spise, ke čekamo. 



Glas je, Bandur da pismati 
Iz garčkoga u latinsko 
Rieč obranom još preobrati 
Dielopravlje bizantinsko, 
Naresiv ga svoim svietlima 
Iskušanim' kriepostima. 

Viju Ignatia opet Grada, 
Gdi u naš grad svaki petak 
Grajskim dušam prudno sklada 
I izgovora svoj slovetak 
Isusovih od muk slavni', 
Bogoslovlja meštar glavni. 



lii 



55. Prepoštovan zakonitelj 
Mihalj angjeo od Boždarlh 
Sad sveleni poslenitelj 
Ubožkoga kapucarib 
Sveta reda ki prosvieti 
Svoim naukom svud po svieti. 

Od Ancire čelnik znani 
I namiestnik Konstant grada, 
Rajmund svietni bdee Galani 
Riečim božjom ta oba stada, 
Slavan polag vučjih usta' 
Pase, i grabit njib ne pušta. 

Vlajo Lukić ali Gogi, 
Živ poglavnik mudroskupa, 
Ki u hvale riečne elogi 
Bridoglasjem svih nadstupa, 
I kanonik Bunić s' njime, 
S' Česa im se slavi ime. 



Pak u piesni i u govoru 
Blagoriečtvo kad tko čuje 
Petrovića, u istom sboru, 
I Rikarda, tko ih ne štuje V 
Ki nadgrobja i nadpisja 
Čini druzieh najuzvišja. 

Stiepan Bašić vladosvitan 
Bistar tajnik i razboran, 
Kad je od koga šta upitan, 
Vieran gradu, premda otvoraD, 
Kaže, sto se kazat može, 
Sto 'e izvani, ne pod kože. 



60. Viju Gjorgjića i Aleti, 
Zašto što od vas rekli niste V 
Er svoa hvala hvalu šteti. 
Za to od sebe nepraviste, 
Veći s toga glas vam reste. 
Neg sto naučni i mudri jeste. 

Mandalieua *va te al hvali, 
Kii s' složio slav Gjorgje ti, 
Čim pokajna griehe žali 
Svoim suzama, tvćm pameti, 
Ova kaže tebe u tebi, 
Glasi i kriepost tvu u sebi. 

Ko bi u miru s' tih grad svietan, 
To i u rati i u boju 
Vazda hrabren i umietau, 
Dragu bljudeć slobod svoju, 
Odkad kralj mu Pavlimirc 
Hti uzdignut biele mire. 

Varhu Lava oštrieh stinah 
Da se silah neuzboji, 
I da dvornih sried varlinah 
U gospodstvu kriepkom stoji, 
Odabra mu za grajane 
Bas izhodne dva Rimljane. 

Epidaurc to jest stare 
Razparšane po dubravi, 
I jakosne svo'e vojare 
Za obran mu ke ostavi, 
Neka obi rimski puci 
Utvarde se u toj luci. 



182 



65. Meju luge i tar stiče 
Strahljiva se ptica krije, 
A varh stiene i litice 
Sivi oro gnjezdo vije, 
Da otle može lovit love 
I obranit svo'e sinove. 



Ovce, koje su meu skrake, 
Kriu se, netom žamor čuju, 
Ne prištrasa a junake 
Niedna sila, ku sretuju, 
I da 'e vas sviet suproć njima, 
Šarce i pamet straha nima. 

Soldanu se najprie opira, 
Ki u mogućstvu svom obi san, 
Vojskom u tmi grad obstira, 
Kad stre Budvu, Kotor, Risan; 
A izpod njega hrb se ukrade, 
Na latinske da ide grade. 

Arva se opet u jakosti, 
Kada Bodin kralj prevarli, 
Pun porazne nemilosti, 
Bojnom spravom nanj naharli, 
Branislava bratu Čeda 
Da bieguća prime čeda. 

Neprimiv ih, tu se stiŠte, 
Da od marzećih njizih glava' 
Karvno učini svetilište, 
Nu narngan, Branislava, 
Koga s sobom suzna ima, 
Garđno izsieće rukara' svoima. 



70. Stiepan Herceg, man s'Bargata 
Trieskovite i goruće 
Kumbre meće, kad mu vrata, 
I užga toke dvore i kuće, 
Sam čim se užga, bluđniem dilom, 
Sina i ljubu vaze silom. 

A prie kralja Vlađislava 
Vaša oružja i previedi 
VarovaSe grada zdrava, 
Njega odbivši sve zasiedi, 
Čim u potok s 1 lova triesnu, 
Gdi mneć varže ćud nesviesnu. 

I car Mehmed boj ne pravi 
Kad nanj vodi, konj pod njime 
Er popuznu, hod ustavi, 
I buduć ga zlatenime 
Mačem stigo grad čestiti, 
Nehti s vojskom napred iti. 

On se ustavi, izza njega 
Dojde Nehan Turčin ljuti, 
I iz Konavlja vilinjega 
Hoti na grad da se uputi, 
On se oprie preko j sili, 
Čim se od zemlje svoje dili. 

Na protivnih zanoveti 1 
I kralj Uroš jadne rati 
Vam pripravi, daržan sveti, 
I dvas na vas vojstva prati, 
Kad Gundulić Ivo hrabren 
Potira ih snažno na Bren. 



183 



75. I Ivojno i Vojisav, 
I Al taman i Nikola 
Knez od Helma, zloću slišav, 
Vas i druge na okolo, 
Kneza i Laz'ra htiŠe izdati, 
AV Nikola za svieh plati. 



Sve živuće tej dubrave 
Vieće zrielo u svem višće, 
Bilo 'e naše i daržave 
Vazda spasno utočišće, 
Dato i nama u nemoći 
Pokriep svieta i pomoći. 

Malo harna prie Kotoru 
I za rati tieh mir đoni, 
I iztiranu sudu i sboru, 
U najvećoj svoj progoni, 
Bunu Medo ja i Matija 
Pokle ugasi, na se prija. 

Ter plemiće izagnane 
Opet u grad ćini priti, 
Neka sudce izabrane 
Kako i prie bude imiti, 
Budući da puk u jedu 
Dobar izgled nij 1 susjedu. 

Pak u većoj splietskoj smući, 
Naši vitezi i vojvode, 
Kada sitni puk mogući 
Bieše iztierao na prigode 
Svo'e vlastele, njih primiše, 
Vlast im i opet povratiše. 



80. 1 najparve buntovnike 
Po zakonu stratit htiše, 
Da na svoje plemenike 
Novom bunom ne bi s' više 
Navratili, poslie gore 
Dižuć vabulj i huhore. 

Potle naše vlastelinstvo 
Osta u staroj svojoj dići, 
I kad skoči ko'e sminstvo, 
Progone se niekolici, 
Dažd od karvi, led bojazni, 
Rogobornom' puku basni. 

Nek se svaki grad izgleda, 
Što pobuni pučke sile 5 
Er se ugasle nisu ureda, 
U Napulj su drum udrile. 
Gdie uzroci zlo prevelo 
Jedan huriat Masanielo. 

Tko se neće opotaknut 1 , 
Da od najhlapnjih podložnika 
Na općeni pod bi smaknut, 
Bez krivine segaj vika, 
Pukom ružnog karvolije, 
Dobri Karlo, kralj Anglije. 

Tvoji uresi i sbor slavni 
Daržati će svej u scini 
Tvard Šibenik, Zadar ravni, 
Korčul ribni, i Hvar vini, 
Plemen Trogir, Kotor bojni, 
A varim svih Spliet dostojni. 



184 



85. Bi i na pomoć s plavim svima 
Basiliju prie cesaru, 
Pak se Aleksiu opri š njima 
I Bnetačkom' dužda staru, 
I s kralj -Petrom borio je 
Prama Karlu od Angjioje. 

Sad korablje sve upravi 
Proć Bnetčanom za Gjeuove^ 
Za Bnetčane sad se stavi 
Suproć njima pomno na ove, 
Sad zoreći, u odluci 
Svej pravedan, svakoj ruci. 

I u vremena nam bližija 
Bio T e slavan ništa manje, 
Kada mnoštvo tvoih jemija' 
Da na pomoć kralja od Spanje, 
U dvi rati, koje ima 
S Portugalom i Jerbima. 

Zato oružjem tvoih grajanah 
Slav Piđaure bio 'e visti 
Vita Bobal, NerenČanah 
Vojevoda ovi isti, 
Plavovojsku tierat uzda, 
I Kandiana vedra Dužda. 



Mikle i Niko Bobalića, 
DvaŠ razbiše na Tribine 
Nemanića i Barića, 
Kralj e Rasio i Bosine, 
Volso a užga cieć ukletve 
Ostoi pazar od Neretve. 



90. Mikle, koi kad zaglavi 
Mir Bariću razbivenu, 
Za lietni mu barač stavi 
Da svo'em' vieću uzvišenu 
Klanja, pokle bi s nasarta 
Dvi bedeve i dva harta. 



Poslie plavi i galije 
Ugrabiše Nemaniću, 
S njima i t6ke svo'e delije, 
U Poljice pristališću, 
Da razsarčen taj ubovnik, 
Vojsku posla na Dubrovnik. 

Kad Miroslav brat mu vrući, 
S' treset hiljad' svoih konjika' 
Ništa učinit nemogući, 
Sva gradića bojna prfka 
Užga, i pojde kad zlim jidom, 
Nič neškodiv vašim zidom. 

Jak bad morski stienoviti, 
Koga vali nam probiju-, 
Al 1 nakovan gvozdoviti, 
Cesti udarci koga biju, 
Grad stanovit sličan sebi 
Od nikogar skaršen nebi. 

Niko, drugac buduć voja 
Vaše vojske u Konavlja, 
Oporića Radivoja 
Razbi, nek so već us ta vi ja 
Ban Miroslav miesta uhodit, 
I na obsied grada hodit. 



186 



95. A to, er kneza Rađoslava 
Vi primiste meju ine, 
I uČuvaste njega zdrava, 
Ki sin kralja bi Dragine, 
Koga od Zente tri Nemani 
Jztiraše silom vani. 



Maro Kesta vojske brodi 
Na četiri prem otoka, 
Kad Brač, Vis, Hvar oslobodi, 
I Korčulu od žestoka 
Harvoe Bana i nemira, 
Koga brambe sve satira. 

I Nikola vaš Kaboga, 
Voj vodeći tad galije, 
Musarćiju velikoga 
Razbi u vodah od Vestije^ 
Pak obori i tvar dinu, 
Gdi sbivaše Čudnu plinu. 

Jakov Gundul, Maro Bunić, 
Čim Ostoja vam prietiše, 
Kad odstupi Sandalj Hranić, 
Sva od Rame popališe, 
I napokon isti Ostoja 



Vlast izgubi s toga boja. 

Volšo Bobal predreČeni, 
Ki od cara jaka i tvarda 
Niegda utvardi i obrani 
Grad preteški Novobarda. 
Pokle Lazar tiem silovo 
Bieše i umri na Kosovo. 






100. Pokli Štipan Balša pade, 
Gjuraj Despot iste kuće 
Hvaleć Volšu, kliče: T Grade 
Ti me uzčuvk s' brane izuće u 
Gjurgja i u grad pak brodiste, 
Zeta i od cara zaštitiste. 



Koi, prie nego bi potaran 
Vašem' targu i vlastelom 
Prikaza se u svem haran, 
Ovieh dignuv dikom velom 
Na Čast svoga svietla vica, 
Razmi Sorga, Gjurgjevića. 

Paskval Sorgo, ki pri njemu 
Parvi svietnik prem sievaše, 
Dubrovniku pram svojemu 
Pravu ljubav er nošaše, 
Sobom blago unj odprati, 
Sebe i blago da zanj trati. 

Kad bojazan vieća udara 
I tiskaše Turak' zloba 
RazsarČena ljuta cara, 
Na grad svoj vam u toj doba 
Zlatom prispi od izvani, 
Da se viera i grad brani. 

Nehti, nehti plemić vriedni, 
Svoi grajani da izginu. 
BizanČani jakno biedni, 
Mehmet ko im glave skinu; 
Er za rodno miesto drago 
Prikratiše svoje blago. 



lob 



105. Stiepu i Gjurgja, tej Despote 
Prijat htieste na branitbe, 
Prem zlotvorni da su prote 
Niegđa užgaše vaše sitbe; 
Nu najveće tiem slavni ste, 
Nepriateljstvo er smiliste. 

Zač rečene Despot-Bane 
I Hercege vi prijaste, 
I daržeć ih u obrane 
Od sionstva varovaste, 
I kad biehu vam pitani, 
Nedaste ih građa vani. 

Nesmotarni sionici 
Tej vam rati pošiljahu, 
1 s vojskami i s konjici 
Grad okolo podsiedahu, 
Take smire vi tarpeći, 
Vieru oskvarnit ne hoteći. 



Kad prijazna smij a srića, 
Ponositi vi ne biste 
Kad suprotna, toga cica 
Vaša šarca nerazbiste; 
Neg u vrieme svakojako 
Nosiste se svejer jako. 

Jer ko star dub, koi žile 
Davne pruži u dubravi, 
S plašili vietrih na sve sile 
Staste kriepki, moćni ; zdravi. 
Ne da'uć, ni svoj da zameće 
Oarv, koji ga na tle meće. 



110. Amurate, strah od svita, 
Kad vam prieti, do života 
Banstvo nepriat, i upita 
Navlas Gjurgja van Despota, 
Vi htiedoste prie umriti, 
Neg svo'u vieru potlaciti. 

Nu kad mu odviet takov dojde, 
Car začuđjen hti slutiti: 
Dubrovniče pun slobode, 
Da uviek imaš gospoditi 
Cieć viernosti neumarle, 
Varh kć neima tvardje varle. 

Mate i Jovo od Lukarih, 
Vriednost kojih priljubise 
Prem slavni kralj, od Madjarih, 
Koi oba vam uzvisiše; 
Bi obiuh daržav' parvi Bane, 
Drugi, slavni priur Vrane. 

Ivo, mlaji brat, oblada 
Cara od istoga Amurata 
Grad visoki Biograda, 
Ki s topovih tad ne s vrata, 
Ter ga izbavi silne ognjice, 
U krieposti svo'e desnice. 

Gjurgjevići Maro i Mate, 
Neumarli biše obi: 
Jedan razto kad Harvate, 
A Musare drugi dobi, 
U boj veli nesgasani 
Men Liffurf i Bnetčani. 



187 



115. Pri cesaru niste 1' skoro 
Dičili se s Gundulićem 
GjeneralomV ki izborno 
Varhubojniem sjaše vicem, 
Cvaste u knjigab, cvaste u boju, 
Tim ste u mirnom sad pokoju. 

Sad Gnndulić Franatica. 
Gjenerala bratić varli, 
Pri cesaru bojna ptica, 
S Turci s 1 arva neumarli 
U Ugarskoj zadnjieh lieta, 
Svoga dunda sliedeć svieta. 

Frano Bunić, i on vlastelin 
Pri Eugeniu od Savoja, 
Raholeć se perjem bielim, 
Podgjeneral i podvoja, 
Tom' ratniku poglavitom' 
Redi vojske novim litom. 



120. Vladislavič svietao Sava, 
Sgodan sobnik velom' caru 
Moskoviskom', ki umnožava 
Viešt' carine svoem' gosparu, 
Skoro od pape ki 'e sad dvoren 
Zlatokriži vitez stvoren. 

Caćku posl& za čas taku 
Od samura lihe i carne 
Dva podmeta po ulaku, 
Svoja svetost čim se ogarne, 
Toke sciene i lieposti, 
Da ih hvalit ni'e moć dosti 



Jero Gundul, ovo lani 
Služeć kralju Karlu trećem', 
U vruć ogrez dol' u Špani 
Arveći se suažno, većem 
U potieru umrie slavan, 
Svem' vojniČtvu bojnik pravan. 



Toma Baselj, tolikora 
Vojevoda pešadije, 
Toko godišt' služi skora 
Na ravnicah Ungarije, 
Hrabrenito suproč caru, 
Prijat vitez svom' cesaru. 

Zatajati ni'e Rizarda, 
Stanovita grajanina, 
Kriepke ruke, svijeta tvarda, 
Bistra oka, šarca smina, 
Ki u istoj cesariji, 
Bi gjeneral najsnažniji. 



Nataliću Jero odšeta 
Moskovskomu caru velom', 
Varsno služi uzopeta 
Sladnom riečim, snažnim dielom, 
I njegove stražbe iste 
Vojvoda mu 'e viere čiste. 

Simun Flori, i on jakosti 
Meju Franske boje kaza, 
Da ga Didak Piro dosti 
I pohvali i prikaza, 
Sad vam Rafo vojstvo vodi, 
Hrabren Gozze s dobrom godi. 



125. I s vašima Konavljani, 
I s inima podložnici, 
Čist vam mejaš svejer brani, 
Ki, nikakvi protivnici, 
NestraŠi se, da pribrazdu, 
Al' to ulože koju vraždu. 

Ter opirud oštro lice 
Vojevoda vaš kušani, 
Svim skazuje kakolice 
Hoće bit se na poljani, 
I kako se preslobodno 
Ima branit miesto rodno. 



Luka Barka glamazati, 
Tvoj pučanin bi niekada, 
Pak targovac prebogati, 
Ki sried biela Carigrada 
Parva glava prudi tebi, 
Vierna manet na potrebi. 

Vrata ohola raztvorena 
Kom' sve biahu u onom dvoru, 
Varstan s carskih darovŠtina', 
I on vitez umrie skoru 
Papin, osta'u dva netjaka, 
Dragom anstvom svietla 

Jasne ljudi i gospodu 
Kad bi vašu svu sbrojio, 
Ko bi vazeo tu slobodu, 
Jeda nebi se omarsio? 
Ni'e moć brojit t6ke glave 
Veoma te od dubrave. 



130. Nje viećnici i vlasteli, 
I prie i sad vazda česni; 
Gdi su al' knezi umiteli 
U vladanju svi potezni, 
Ki daržaše viećnom slavom 
Grad meu Vukom i meu Lavom. 



Tko se čuva, Bog ga ćuva, 
A tko bdije, propast neće, 
Svojom pomnom svak se uzcuva 
Od svakakve zle nesreće, 
Vuka i Lava svi boju se, 
Pievca i ognja ki straŠu se. 

A što *e pievacV nego bdenje! 
Što je oganj ? neg sarcanstvo ! 
S timi dvima uzdaržan je 
U slobodi grad i plemstvo 
Od gospode tej čestite, 
Koja cvate meju svite. 

S kojih grad viek nepopusti 
Ni razpedalj zemlje svoje, 
A krajinom što opusti, 
Cieća ratih da se broje. 
Sva na pienez zlatan kupi, 
Al po daru s blagom skupi. 

Starih mudros i njihova 
Pamet i sviet vas proslavi, 
Liepe otoke od Lastova 
I od Lopuda vam dobavi, 
A pri RaŠkom kralju UroŠi 
Bren i Šumet pak izprosl. 



189 



135. Koločep i Mljet na groše, 
Gdi A'ezilaj polač sgradi, 
Neizbrojne dotekoše, 
Gdi opiran sin mu mladi 
Složi piesni plovnih riba', 
Nad jezerom Čim se giba. 

K6 iz pucine mora sinja 
Tu uletiše na valove, 
Gdi neizhitna njih sladinja 
Dovabi ih i dozove, 
Svaki razkoš gdi sada je, 
Ko zemaljski tuj raj da je. 

Na istom Mlietnom njegda otoku 
I svet Pav6 na plam varže 
Ljutu zmiju i žestoku, 
Ka se u ruke njemu tarže, 
Kad ga bieše na ono žalo 
Topno more dotieralo. 

Siva Silvom, kad k' vam biže 
Bogoslava sin i ljubi; 
Er se sionstvo na njih diže 
I braću mu svu pogubi, 
S' malo pienez' on na dlanu 
Pusti Lopud i županu. 

Kneza Helma od Stiepana, 
Stonskim Ratom i s' otoci, 
Bosanskoga varla bana 
S' obi strane koga moči 
Rieka i more u tišini, 
Ki 'e plodan kraj u tustini. 



140. Za toj na ti art njekada 
Retin golem grad zidaše, 
Vide mu se jedva sada 
Obiliežja, varh kieh sjaše. 
Tako vrieme, ke od prije 
Slave biehu, zemljom krije. 

Polimorje i Kurilu 
Od Ostoje poslie kralja, 
A Konavlja župu čilu 
Vojevode od Sandalja, 
S' kima vama produljiše 
Stanje vaše duplo više. 

Da osvem manjieh pet otoka' 
Golema su posred mora, 
I od Neretve put iz to ka 
Tja do Boke od Kotora, 
Plodno i liepo zadavanje 
Obilato uzdaržanje. 

Mnoga 'e sumnja meu sloveći, 
Dostojnije što je hvale? 
Umiet shranit, al doteći? 
Dat, al branit od navale 
Svoja dobra? Vas u svem' Časte. 
Vi u svem razum pokazaste. 

Pavlimire ziđe osnova, 
I liep templo svet Stiepana, 
Više i blago kom' darova 
Od ostanka od svetČana, 
Ka iz Rima donl njemu, * 
Da parvine da Višnjemu. 



145. Prionut će, i jer nije 
Dobro grada nijednoga 
Stavno, Čuvat tko neumije, 
Srećne od časti slavna Boga, 
Ki ako rukom svom nebrani, 
Man su zidi i grajani. 

Pak i zakon prave vire 
JaČji 'e od mira i od kamena, 
Kim se huda zloća stire, 
A kriepos je uzvišena, 
Blago, 'er zakon tebe resi 
A i čuva kralj s nebesi'. 

Od sad 'zvanska sva gospoda. 
Vedri kralj i, svietli bani, 
K vam su utekli, da sloboda 
Vaša ih Čuva i obrani, 
I da ih Časti, i da ih čita, 
Kad pridose s' preko svita. 

Sahraniste vazda harni 
Poglavistvo prijatelja', 
I njih ženstvo, blagodarni, 
Zabaviste sried veselja, 
Žudeć, da sav grad čas š njima 
Razkoš i utok uviek prima. 

Bosne, Rasie, Ingiltere 
Kralji, svoj'ma kraljicami, 
Biuć pristali prieko miere, 
Vam i vašim vladikami 
Dužni ostaše, njih u hodu 
Dvoreć, a one u pohodu. 



150. S pridaržanja i s prijastva 
Bošnjak Stiepan kad se ukloni, 
Pun kraljevskog' blagodarstva 
Kašteo Brenski vam pokloni, 
Zatonj, Omblu i Gravožu, 
Velmi dragu, jer uz kožu. 

Da, po smarti kralja svoga 
I kraljica Margarita, 
Priđe s straha slavoboga, 
I koludra već povita, 
Da vam križa kus pričini 
Svetih, i umri tu u obćini. 



Ka u vaš grad svoem' imenu 
Svetoj Mari carkvu dignu, 
U blaženom kad vremenu 
Vi cvatoste, car namignu 
Na Ciprianski otok laki, 
Koga obsiede Selim jaki. 

Kralja od France unuk kada 
S' velim banom od Austrije 
Vaše kraje bieše ob'ada', 
Hodeć na put od žirije, 
Na obhodu groba sveta 
Njih prijaste Častno opeta. 

Gospodična sinjska Urica 
Nemačkoga rod Stiepana, 
I Isabeta pak kraljica 
S sinom Stiepe Kotromana, 
Zatirani tu ubigoŠe 
Prednja i stanja s' vas stigoše. 



191 



155. Kralj Dragutin k vam je sašo, 
Križ Jezusov da poljubi, 
Jeda bi inu grieh odašo 
Cieća otca, koga ubi, 
Čin iste i njem' priazni obilne 
Meu blage gostbe i milne. 

I udovica Teodora 
Mihovila bugarskoga, 
I sin Sišman priđe s mora, 
Biežeć strica neviernoga, 
Koga učini sarbski Dušan 
Kraljem, umrik pokle Šišman. 

Paleolog cesar Ivan, 
Bojeći se Bajazeta, 
Vas presnećen i snetivan, 
Pokli u grad vaš pošeta, 
Složi Bane od zapada, 
I ogrez sgubi š njih nesklada. 

I budući s njim u parca 
I ugarski Sišman varli, 
S vašim drievom niegda izkarca 
U Spliet stolni neumarli, 
Gdi od vas gošten bi u plaho, 
Čira je u kraljstvo svo'e ođjaho. 

Sigismunda i Vladislava 
Kralje ugarske opet priaste, 
Kad množina turskih lava' 
Njih premože, kih čitaste 
Preobilno, oba živa 
Čim prebrode vaša driva. 



160. Ki Sigismund vam darova 
Srećni barjak Matijaša, 
Ki vas drugiem svej varova, 
To jes vašeg* sveta Vlaša 
Slavniem stiegim, pod kojima 
Dvoje šarce vitez ima. 

Naskol vaš knez poglaviti, 
I ki 'e nazvan varhu-knezom, 
Ki viekostan vitez sviti 
Zlatne ostroge slavniem vezom, 
Kii Čast prija od istoga 
Kralja Matie ugarskoga. 



Kad stieg Vlašev razstirete, 
Najprie Bogu i dievici 
Pukom slavu vapijete, 
Nek vam su u svem pomoćnici. 
Posebojno svet dievice, 
Pak sve svete i svetice. 



Vi Orlanda glasovita, 
Ki razstira sve Musare, 
Niegovaste puni svita, 
Klanjajuć mu tćke dare, 
Dignuv kip mu još kameni, 
Da je u viecnoj uspomeni. 

Tako kasnie grad usadi 
Pracat Mikuli pučauinu, 
S tvarda tuča kip kavadi, 
Ko dragomu vlastelinu, 
I dostojstva cieć njegova 
Podigoste sried dvorova'. 



192 



165. Od Kamila i Kamilu ; 
Jer u miestu i on preminu, 
U malahno hvalu čilu 
Nadpisaste u jednu stinu, 
Zamira se koja vidom 
Sred ružara meju zidom. 

U istoj carkvi grob je s vana 
S štitom trage Omučević, 
Petar, Damjan, Hrelja bana, 
Gdi je netjak blag Knežević 
Milo ukopan svojini sini, 
Uiauć pokoj na visini. 

Toga ožaka meju vama 
Živu bratja Domjan Mate, 
Ki uzdarže svietlog plama 
Davna plemstva i bogate 
Sloboštine, njim su i darf 
Ban ah, kraljah i cesari'. 

Škanderbega hrabrenoga 
Jur kad Mehmed s Albanije 
Nicgda iztiera, kaono svoga 
Prigarliste, da nazlije 
Turske vam se razsarČiše, 
I harač vam priduplise. 

Neohodim Sođerina 
Petra, u sv6j ki nesreći 
Iz latinskieh pokrajina' 
Vam pod krilo htie uteći, 
Dugo 'e Bane i Despote 
Broit, shraniste kim živote. 



170. Istieh svietah baštiniti, 
I sad živu i živit će, 
I hrabreni zaštitnici 
Rodna grada vaviek bit će, 
U svoj voljnoj zapovidi 
OdluČujuć, što im se vidi. 

A imaju u onoj strani 
Svo'e dolio dke od općine, 
S kim se darže u obrani, 
Da nepadu u lovine 
Koga liha, ki barž hlfepf, 
Da se i on tu priliepf. 

U krajeve pak svietovne 
Mnogo uživa sloboštine 
Njih targostvo, i darovne 
Odpustnosti od carine, 
Odkle vadu oni isti 
Čudne prude i koristi. 

Pak pomorac korabljima, 
S kojimi brodi svud po svietu. 
Sto nenosi vlastelima? 
S onim blagom, koje u Hetu 
Posred morske pogibieli 
Istok i zapad njemu dieli. 

Al nemogu nijednoga 
Ni jastreba bistre oči 
Doseć izvor zlata onoga, 
Koj im blago ovo toči, 
Znam, da blago im od svud plove, 
Kako? ni'e znat vlastne skrove. 



193 



175. Njegđa lavČić u onom lugu, 
Kažuć* lovit ina zvirja, 
Rddi lovit slobod dugu, 
A po trešnji sried razmirja ; 
Ali Čim se zid pokarplja, 
Lav nemože da ga sdarplja. 

S druge strane razdiriti 
Nakan glavu vuk prežaŠe, 
I da bude nju zgrabiti, 
Zube i nokte sve oštraŠe; 
Al meu vukle i zasiede 
Istom rignu tmaste jede. 

Slavni Maro vaš Kaboga, 
Vrieme od trusa najbiednije 
Iz tamnice zvan od Boga, 4 

Dok se pao grad sgradio nije, 
Umi uzdaržat na beside 
Krajšne vlasti, obe bride. 

Ke se htieše pospiešeno 
Varhu njega nadtiecati, 
Da svak, premda razrušeno, 
Miesto sebi bude imati, 
Kada Maro dvoečnim' rieČi 
Njih uzdarža i zaprieci. 



Ter Čim stiene zaklaČa'u 
Cim su izvarstno ziđe hitre 
Sgradili u hip, ko da su se 
U Tebanske kriepos citre, 
I on hitar u obrani 
Kad grad vidi, slobod shrani. 



se, 



180. Neće Vile, ke stanuju 
U dubravi sve zelenoj, 
Da se lica druga štuju 
Neg zemaljska, i poštenoj 
Dievi svetoj od dubrava', 
Ki tu siedi, i tamjan dava. 

Neče ni Bog, gospostvima 
Ki provida i svim vlada, 
Da se s' druzieh oblast ima 
Počepati iz nenada, 
Bez razloga i bez volje, # 

Da se draga last zakolje. 

I Vlašićah ti baština 
Inoplemcem da dopade, 
I slovinska otaČbina 
Slobodnosti da se dade, 
Liep smok lavom i lisicam, 
Al poždroviem siviem ticam. 

Grad jak, umiet, liep, što T e dosti 
Me'u snažniem dvima vlasti, 
Uzdarži se u svoj prosti 
Pun poštenja i pun Časti, 
Ko Palmira me'u Rimljani 
Njegđa, Parthi me'u Aziani. 

Plemstvom, svietom i svim, što ima, 
More se uprav on takmiti 
S latinskiem' gradovima, 
Koji slove na sem sviti, 
A daržati svu dubravu 
Za građo vah naŠieh glavu. 
13 



194 



185. Jakno or<5, kralj od pticah, 
Ree bi, k suncu da diže se 
Krilmi dviuh svo'ih glavicah, 
Meu kih hitro prostire se 
Od istoka put zapada 
Sried Bergata i Vergada. 

Uzorite ke planine 
Od poludna i sievera, 
Nepremožne njem tvardine 
Zatvaraju od licumiera, 
Jitraha neima da ga oštete 
Trieskih topah nagle štete. 

Mire njemu njegda užesta, 
Cim ga papa s' vlasti rinu, 
Sigismundo Malatesta 
Svietli gospar u Riminu, 
Kađano se tute shrani 
Pamećija izabrani. 

Cin' se, tute blaženiti 
Da on perivoj uzresto je, 
Polubogah viekoviti' 
Na elizskom polju ki bio je, 
Tu su Anfioni i Apoli 
Ljubeznivi, bezoholi. 

Rek 1 bi, da Orfej tu se rodi 
I darova bugarkinje, 
Nek se jazik njegov odi 
Liepše pieva i začinje, 
Pače i grob njih da u grad prini 
Svo'ih slavićah sklad istini. 



190. A da Neantu nij" ostala, 
Nego Vami citra čudna, 
Njega nebi razdarpala 
Zvonukanja cieć neprudna, 
SarČba pasja, er ne umi 
Varstnost teglit kakono vi. 

Vidim, da u toj Dubravi je 
Slavni Parnas i Elikone 
Vir, gdi Muze i Gracije 
Za'edno sbore, da tu zvone 
Sladke piesni, ke pievaju 
I da slaje poigraju. 

Tu Eskulapi Pidauriti 
Od liečnikah Bog pristo je, 
Kad ozdravni zmaj neubiti 
Rimskim drievom doplivo je, 
Koi brodom prieko mora 
Rim izbavi od pomora. 

Tu Diana primamljena, 
Od kad Templo nje užgd' je 
Skrunjen Rostrat zla siemena, 
Viekovite dnevi traje, 
I ove gaje srećne i guste 
Ište, i striela zvieri puste. 

Pokli nje oba oborinu 
Templa u Efesu i Taurici, 
Gdi se od prije posvetihu 
Čistoj dievi i božici 
Ljudska tiela nepristojno, 
Ka sad brani posobojno. 



195 



195. Bliza a Captat nahodi se 
I ona špila hladna mila, 
Gdi Latonia pokoji se, 
Kad dogrustl joj luk i strila, 
I svo'im diklam lov uzmakne, 
Da tu siede i odahne. 



Zatvoraju nju spleteni 
Rudi jasen, drien žestoki, 
Ivka biela, tis ježeni, 
Gusti javor, briest široki, 
Bor, česvina, hrast i jfla 
Kih viek ne izdri vihra sila. 



Po granjenju Čuži i gnjizda 
Mnozieh pticah, jako skladno 
Ko žuberi rado i zvižda 
Vas dan u ono miesto hladno, 
Vabeć na svoe pieve i cvile 
Planinkinje hitre Vile. 

Kad sletiše, tu ostaŠe, 
Čuvši Orfea pietke krasne, 
I jer slišav slaje glase, 
Ke ih male, ke ih blazne, 
Tu su za uviek sustavljene, 
Ko da su i one opanjene. 

U istoj staji zli kralj Kadmo 
Njegda himben potaji se, 
Pak družini viknu kradmo, 
I u zmaja obrati se, 
Plieneć roblje u okolo 
Sgradi groblje svo'e oholo. 



200. Tu i buduć* se od ždrakuna, 
Koga sažga Hilar sveti, 
Izkotila zmaja suna, 
Vojaš strasni izopeti, 
Kf obtiČuć polja i luge 
Zada miestim mnoge tuge. 



Kleta sarda, puna gnjiva 
Podrie stabla sva okoli, 
I leteći preko njiva' 
Splesa sietbe i ogoli, 
Pali trave, trova vire, 
Pobi stada, k\k pastire. 

Kad Diva se na puk smili, 
Od zla toga da ga izbavi, 
Luk uhvati, ter ustrili 
Zvier nemilu, ku zadavi, 
Pak zaljubi miesto ugodno, 
Ko da joj je miesto rodno. 






Gogoljajuć čim tu izlazi 
Tih hladenac izpod spile, 
Miesečno se preobrazi, 
Puno unj lišće Trivie bile, 
K6 pod ove, klice, stine 
Svej stat ima bez izmine. 



Nek' Bistonski miesec barta, 
Tu mu nedam ja mieniti, 
Druzieh indi neka svarta, 
Tu njegova neće biti 
Vieku mraka, da sam zdrava, 
Miesec nosi moja glava. 

13* 



196 



205. Tu ti u luci Kadma istoga 
Sried plandišta rodnieh stada' 
Dalje ugradi njegda svoga 
Rim Pidaura biela grada, 
Sad perivoj Esperieda 
DubrovČanah svud se gleda. 

Kud Čestokrat razmi litf 
S gospojami izhodite, 
Tu i u pribju plemeniti 
Razliko se plakirite, 
Čim vienčaee vi'u curice, 
Tancav i igrav na sliepice. 

Pak u družbi svak s rodbinom 
Na otočke svoje dvore, 
Zabavljate se igrom inom 
U plavćicah brodeć more, 
Kud ribate pivajuć piesni 
U pokoju i ljubezni. 

Da sve, Što 'e ke utrne 
U svakomu velom gradu, 
I vladike naše tihe 
Na seoskom mirnom hladu 
Dostiguju bez ČiČelja 
Poda siencom sried veselja. 

Gdi se ovako liepo uživa, 
Blaženost je tute prava, 
Dika puna, mladost živa, 
Zdrav radosna, radost zdrava, 
Sto se žudi; sve se ima, 
Drago šarcu i očima. 



210. Tu bliz' Ombla poteče se, 
Kd u bistrom prima krilu, 
Pokle loveć izmori se, 
Gor' rečenu čistu Vilu, 
Ku opere i razhladi 
Od vrućine i od čađi. 



Tu š njom blude i igraju 
U skrovito nje dievice, 
Ke za mladce niČ nehaju, 
Castne bo su lovčarice, 
I liepotom svom sunčanom 
Zvier, ne ljude, strila'u ranom. 

S duga teka skupne a trudne, 
Svaka s lica znoj otfra, 
I van vari od poludne 
Svukuju se polag vira, 
Gdi meu vode i meu liŠću 
Sienu traže, vietrfć išću. 



Drobnu ružu dikle ohole 
Svom bieloćom dobivaju, 
I jur buduć nogom gole, 
Niče cvieće, gdi stupaju, 
Nu ogole kad sva uda, 
Procvasti će cvietje svuda. 

Sumlje nije, kliče Diana, 
Da nas tkogod tu zateČe, 
Zato družbo ma izbrana, 
Stav'te oružja na daleČe, 
I u ovoj hladnoj vođi 
Plavaj svaka u slobodi. 






197 



215. One tada svaka svoje 
Vargnuv na stran luk i striele, 
Sa. ljuvene perivoje 
3vo'e odkriva liere biele, 
[ niedna im strana neosta, 
Ka nij' naga, ka nij' prosta. 

Jakno zviezde, kad u miru 
More stane, u njem sjaju : 
Tako i dieve u onom viru 
Svom liepotom laskataju, 
A Lucina u istoj vodi 
Ko miesec im kolo vodi. 



Varh svieh liepa sried jezera 
Prevodica njih se ukaza, 
Njoj iz bielih parsih zora, 
Miesec sinu iz obraza, 
A iz veselieh bistrieh očT 
Svietlo sunce od istoči. 



Venere joj smiesi uda, 
Stvori obraz nje brat Febo, 
Meu ostala svoja čuda 
Kad ostavi tretje nebo, 
Jove a u dažd preobratjen 
Dvoj varh Čela pram pozlatjen. 

Viek se, ko ova' ni' ukazala 
Perivojna sriedu cvieća, 
Al na zemlji, al na žala' 
Al nebeskih posried svieća' 
Liepša, obija, svietlja, mila 
Ruža, perla, zviezda, Vila, 



220. Tu prem lovit da prestanu 
Zvierje od planin' i od luga', 
Me ju sobom slaju hranu, 
Novi način lova duga, 
Svaka lovit oko sebe 
Radeć, drugu dražju vrebe. 

Ti bi reko, da u te vode 
Ne, ne vile vihrieh gora', 
Na vrućini tančac vode, 
Neg' smigive sinja mora: 
Neg što su ove sve luštrate, 
A one niesu ni kosmate. 

Na mejdanu tiha vira ; 
PreČaju se i pregone, 
U arvanju sried potira 
Bez oružja svega one, 
Čim jurišem na družice 
Napru, meu se zatoČnice. 

Jedna drugu hitro tira; 
Kad uhiti, tad potisne, 
Sladko u nju oči upira, 
I celiva, kad pritisne, 
Opet tira, ako ubigne 
Drugoj, druži Čim namigne. 

Jedna sarne, druga štiti 
Dragu drugu posred vćda', 
Plovom sliedi, valom priti 
Njeka, a njeka batkom boda, 
S sniegom biju, srebrom plaču, 
A uzigrane vode skaču, 



198 



225. Opet ova onu šlaga, 
Onu ova tiem upire; 
Kad sladko se prinemaga 
Ova, ona slaje umire, 
Koja darži, koja Škropi, 
Kad prigarli tada topi. 

Preskakuje ona ovu, 
Ova onu prekoraca, 
Da dobuđe nju u plovu, 
Izpod nje se izkobaca, 
Kad td stiska nju zatvorom, 
Ona se u dno baca norom. 



Njeke jašu, jahat nike 
Puštaju se svoj pribiloj, 
Ka kroz smiehe prevelike 
Pada u njedra druži miloj, 
Gdi na biele mebke parsi 
San ubiti i dovarsi. 



Rekoh biele i rumene, 
Blaga narav ke joj stavi 
Za blazine dvi blažene, 
I meden sat od ljubavi 
Neteknute, paček radje 
Dvi jabuke svih najslađje. 

Njeke iz nova preobazru se 
Ka će koju moć povalit, 
Njeke škakljeni podražu'u se, 
Da ih nije moć odvalit, 
Viču : Ostav'te boke nage, 
Dušu izpustib, duše drage ! 



230. Koja prieteć parst zagriza 
I hoće se da osveti, 
Ka dobitnu vil ugriza 
I ođtiska svoj 'mi peti, 
Noge joj ova razkoraČi, 
A ona rukom sram oblači. 



Vrućim krisom u svo'e vede, 



Hladi ih voda, poj 



i plaka, 
Ter čim prima na oglede 
DieviČanska uda svaka, 
Vlažna struja svih celiva, 
S česa veću slas dobiva. 



Kroz maškare mile i drage, 
Od hitrine sve varst novu 
Iznahode dikle nage, 
Čim u kupelj hitro plovu, 
Gdi razstrije u ljubavi 
Svaka liepos od naravi. 

Ter se glađu, ter se pleŠću 
I garle se meju njima, 
Sad se ljube, sada mlešću 
Mile dojke liepim svima, 
Sad zatvara'u, sad otvore 
Skrovnja miesta, s kih nas more. 

Najposlie slađke rati 
Hteć dovarŠit za'edno ureda, 
Počeše se celivati 
U načine skladna reda. 
Da kad ona, kada ova, 
Neosta. niedna bez celova'. 



199 



235. Ko u rusi počivaše 
Sred njih ustih ljub vesela, 
U te celove izpievaše 
Mede ugodne ko i pčela, 
Vele bielje vele slaje, 
Nego Jbla ke nam šalje. 

I lovčari, i lovine 
One su iste meju sobom, 
Jedna drugoj meju pine 
Krije varke niednom zlobom, 
Sve naskake, sve navale 
Njih su igre, šege, šale. 

Luk su obarve, oči strile, 
Jaka mreža drago lice, 
A gvozda su i putile 
Biela stegna i mišice, 
Ostca i vesk zlati prami, 
Oštro koplje podsmieh šimi. 

Na iglenđiše tieh izbrane 
Nasmija se kraj oholi, 
Dublje od slasti skloni grane, 
A sletiše ptice doli, 
Voda romon da, nek stane 
I nemore da neplane. 

Vir u mlieko vas se obrati, 
Srebrom kraj se hti prikriti, 
Poče minom lug kapati, 
A ptičice žuberiti, 
Trava cvietjem procvk i sinu, 
Da nanj dikle opočinu. 



240. NjegdaAteun hotl siono, 
Sdm sakriv se meju hrast«, 
Nasladiti oko smiono 
Nage pirleć dieve časte, 
Kad od lovca jelen nasta, 
Sva mu i vižljad život razsta. 

Kada stegnut od svoe desi 
Kadmov unuk uzoriti, 
Dragu želju čim utieši, 
Svoim razdritjem jaoh, nasiti, 
Pse Malampa i Hektara 
NeŠtediše ki gospara. 

Nu ako je ka krivina 
Razgledati stvari liepe, 
Neka *e viećnih tmin pokrina, 
Bione oči da osliepe, 
Jeda uzroci nebi bili 
Tiela i duše pogibili. 

Plemkinjica tej dubrave, 
I sad ko neć' š njih umriti, 
Časne hvali sve zabave 
I nemoj se supaziti, 
I steći ćeš dobrostvore, 
Ke ti ugrabit sviet nemore. 

Ako ukras koji vidiš, 
Da bludnosti duh zanosi. 
Ne čin 1 dugo da posidiš, 
Pozrij razlog, kako prosi, 
Vidj, al oči neupili; 
Er porazom vila strili. 



i 






245. I sad u tom slavnom građu 
Varh svih liepe hitre Vile, 
I stranikom šarca kradu 
Kroz njekakve skrovne sile, 
Ter kad već se odpravljaju, 
Tu im šarca ostavljaju. 

Ako i zaman šarce tu je 
Plemenitih od gospoja', 
Nit se mari nit se štuje, 
Same er ljube šarca svoja, 
Šarce a svako ko 'e izzvano, 
Tu ostaje samostano. 

Časno ih je svih dvoriti, 
Dat im poklon i pozdrave, 
Misli a zlobne ukloniti 
Tko žudi imat kosti zdrave, 
Zaman njegda tu i ja snubih, 
Dojdoh, vidih, sebe gubih. 

Lava staro imeonstvo 
JoŠ Dubrovnik naš uzdarži, 
Himbenikom vratolomstvo 
Jošter nosi, joŠter parži, 
Hrid ima, obraz da oholi 
Čim penje se, pade doli. 

Tako opravih, a Vil kliče 
Izza mene mudra Klio : 
„Liep, uzorit DubrovniČe, 
Uviek živio, uviek bio, 
I gledalo tvii dobrotu 
Svejer sunce u životu!" 



250. Epiđavra biela grada 
Svietli rode, jasni iztoče, 
Nećeš tvoga zriet zapada, 
Slavan bit ćeš ko i poče. 
Rasti, rasti u krieposti 
Na daleko sve silosti! 



Rasti rekoh, bezkončane 
Nedospitne prepun sreće, 
UzviŠ' varhe, razŠir' grane, 
Ma dubravo svejer veće, 
Neka svak zna, da uzmnaža 
Grad, komu je nebo straža. 

Dokle zviezde varhu svieta 
Stanovite stati budu, 
I tva doba, i tvd lieta 
VieČna i jasna tebi uzbudu, 
I vlasteostva tvoja izbrana 
Bit će svemu rodu znana. 



Sa svieh kraj ah robovati 
Tvoe susiedstvo i da gledaš, 
Ipak car grabni gonetati 
Htie, da s' njega ti ne predaš, 
Dok se uzdaržat s tvo'e viernosti 
Ćeš na stolu slobodnosti. 



I lieporik Spliet ti grade 
Sluti, scieneć tvoju diku, 
Da ko prie, tako i sade 
I u sve duge vieke viku 
Imaš bit zdrav, živ, slobodan, 
Ljudem vieran, Bogu zgodan. 



•~$S^©ftTv- 



201 



PIEVANJE JEDANAESTO. 



ATađgla sje. 



Bnetackoga kraljna od Grada 
Bogoljubstva, jacieh svitih, 
Mudrovlasti, liepih sgrada\ 
Kucah ožakah plemenitih^ 
Jasnih Ijudih, gospoj, srića\ 
Slave, slobodi i dobića. 



Svoga od Lava, svoe mudrosti, 
Hrabrenosti prave vire, 
Dievičanstva, viecnje prosti, 
Tim zaglavljam, da se umire 
Svetom papi khrstne vlasti, 
Krenu i putem veće časti. 



1. Grade krunom okrunjeni, 
Spliet podložan po kom žive 
S svom daržavom, dopust meni, 
Da upravim slave pive, 
Visokonstvu tvoje vlasti, 
Prie neg mi je u grob pasti. 

Blago raci darovati 
Milost, da te i ja mogu 
Slavskom svietu prikazati, 
Ko sam daržan po razlogu-, 
Sve njegove kra'ine silne 
Nek tve Čuju slave obilne. 



Neka svoju sminost sklonu, 
I mogućtva i gospodstva, 
I priestolju tvom' poklonu 
Svi jazici i narodstva, 
Kad tva mudrost uznosita 
Već je mogla, neg diel svita. 

Er Čim bridom na te sarnu, 
Moćno njemu kadkad odoli, 
Svu variocu stegnu i svarnu 
Na tvoj vienac mnogom soli, 
I uz kamen tve mudrosti 
Stavi adamant od jakosti. 



202 



5. Koj se neda udariti, 
I uđorce s sebe odbiva, 
Ter gdi biju nanj svi mlati, 
Pod njima se neraztira, 
I u svietlosti dočim sjaje, 
Snage karŠeć, ciel ostaje. 

Kamo i tvoji glasoviti 
Gjenerali, bani veli? 
Ki ljubavim podložiti 
Šarca umiše svej veseli, 
Gdi 'e Moresin, a gdi Curan, 
Gdi Valierac, gdi li Griman? 

Bernard, Donat, Riva gdi je, 
Molin, Dolfin, MoČenigo, 
Ki još živu tri delije, 
Kanal, Pizan, Barbarigo, 
Zen, Pasqualig, Kontareni, 
Priul, Barbar prehrabreni? 

Molin, Norin ki oluja, 
Dolfin, Čitluk ki pregradi, 
Pak obadva vojŠtva tvoja 
Protna i škođna u zavadi 
SustaviŠe po svoem svietu, 
U Italiju tiem poplietu. 

Marin Zorzi, Marin Zane, 
Ki skazahu mudrost svoju, 
Kornar, glave veomi znane, 
Varhdobitnik u svem boju, 
Ki krajinu svu razmaČe, 
Tursko i naglos ki potlaće. 



10. Koi bojne družbe u rede 
Umiaše sporediti, 
I njih s hitre svo'e besiede 
Po ravnicah taboriti, 
I pod gradim, i na polju 
Vojske im razbit na svu volju. 

Sinj, Knin, Napulj, i grad Novi 
Snagom, varkom duždu uhvati, 
Atlagića Pašu ulovi, 
Pak u BreŠu njega odpravi 
Da na mejah trovna guja 
Nebi opeta rate bluja'. 

Novi, Tvardko koga sgradi, 
Tvarda mnogo polag m<5ra, 
I u troj objat ki ogradi 
Tabiome od izgora 
Hvasta neimajuć, da s ke slike 
Neće odharvan bit u vike. 

Napuo, žešćad varlovita 
S kadrom stienom sriedu polja 
Dvo'e kralj estvo ki zaštita, 
Njega odpustit bi nevolja 
Žešćem' caru radi mira, 
Smut da veću nezadira. 



Vendramini kamo pridni, 
Memo, Belenj, Loređani, 
Zorzi i Molin, dužd pak vridni, 
Badovari i Grimani, 
Venjer, Lordan, i ostali 
Slavni množi gjenerali? 



15. Gdi su Foskol, Foskarenac, 
Ki se arvaŠe prama Klisu, 
I đoČekav na DraČenac 
Turke, ubiše ih dobru isu, 
Pak oteše vario misto, 
Ko zlo stiska Spliet zaisto. 

Tu gjeneral od konjika' 
Smion Zorzi Turkom se oprl, 
K vojsci našieh kad piešnika' 
Jur smetenih paša doprl, 
I Alaj barjak pokle mu ote, 
Razbi ga i š njim guše prote. 

Providitelji i Šindici, 
U oštrini ki siedjahu, 
Dobre s' dari, a zle s' blČi 
Pravom pravdom pedepsahu, 
I gradove i otoke 
Uzdaržaše bez utroke : 



Blag Soranco, mudar Nani, 
Ki metnuše meje s' Čari, 
Zadnji i Ivan bdeć Grimani 
Na granicah komisari, 
Ki protegnu i zaglavi 
Trojni mejaš u svoj stavi. 

Gjak Moćenik Leonardo, 
Ki u parvi obsied od Kandije 
Na Martineng stojeć tvardo 
Odbi uzaŠle jur spahije, 
I svojim mačem kad izleti, 
Grad izbavi od vazeti, 



20. Kamo i vrući Moresini, 
Ki podloži kraljstvo More, 
Uja, popali i poplini 
Turske grade i Šatore, 
Kom' zavidost ne zabrani, 
Da se dužki roj mu hrani. 



Sried slobodna i velika 
Grada taji se Često zloba, 
Da komu je slave dika, 
Kriepost, blago, Čest osoba, 
Zlo gazi se s nenavisti 
Jer se kaže mnozieh viši. 

Sto i on čini varh Kandije 
S ostalima vlastelini, 
Prij' i poslie pismačije 
Tvoji ti kažu po istini, 
Bemb', Sabelik, Moresini, 
Nan, Paruta, Kontarini. 

Za tvii slobod, tvo'e uzmnoŠtvo, 
Za uzdaržat svoja stanja. 
Tvoje kralje, tvo'e gospodstvo, 
Čast i diku od vladanja, 
Za braniti pravu viru, 
Kopnom, morem, u ratu, i miru. 

Što Hipati, Kalvi, Oreoli, 
Troni, Ciani, Kandiani, 
Ženi, Čigonja i Dandoli, 
Griman, Korner, Gjustiniani, 
Landi, Koki, Kontarini, 
Dolfin, Zagred, Foskarini? 






25. Kapel, Pisan, MoČenigi, 
Soranc, Emi i Parute, 
Loređani, Barbarigi, 
Lezze, Foskari i Sanute, 
Mule, Erici, Lipomani, 
Zorzi, Bolani i Čurani. 

Trebisani, Mavroceni, 
Kalbi, Duodi, Badovari, 
I s Molini, Vendrameni. 
Ruzin, Minoti i Barbari, 
Korer, Diedi, Bembi, Priuli, 
Basadone, Fin s Tiepuli. 

Što Bencuni, sto Venieri, 
Gjusti, Baroci i Kanali, 
Muaz, Pezari i Valieri, 
Malipieri i Kavali, 
Gradenigi, Savornjani, 
Mori, Orij, Griti, Nani ? 

Što Marcelli, Riu, Garzoni, 
Longi, Mosti, Mini, Zani, 
Batal, Miheli, Ottoboni, 
Balbi, Magni, Memi, Liani, 
Martinengi, Navaeri, 
Donad, Bernard i Falieri? 

Vianol, Basei, Bondumieri, 
Raffi, Ponte, Bragadeni, 
Celsi, Zagur, Goc, Renieri, 
Vittur, Polan, Soderini, 
Paskvaligi, Manolessi, 
Kavatorte, Valaressi ? 



30. Što Kalergi, Gabriel, Boni, 
Grion, Brian i Kverini, 
Bele^ Latia, Salamoni, 
Vidman, Korej, Fremarini, 
Farset, Surian, Zako, Angaran, 
Boldu, Baffo, Mez, Beregan? 

Papafave, Pij, Manini, 
Feramoske, Zanobij, 
Orologi, Past, Rubini, 
Gambar, Leon, Primold, Štaci j, 
Zapoviednici i vlasteli, 
Bojne srieće kim Bog dieli. 

Ki su se oviem uzdružili: 
Ferro, AlbriČi, Barbran, Sandi, 
Bressa. Bonlin, Gjovanili, 
Mont, Gal, Rota, Nau, Berlandi, 
Tofet, Manfrot, Mancon, Gedin, 
Hrabren Flangin i Bonvicin, 

Beton, Bencon, Karminati, 
Fracasetti, Jerardini, 
Parci, otajci, i bogati 
Targci i gradov vlastelini, 
S iniem', daše ki sva blaga 
U potriebe dužda draga. 

Tko će izvanske bane i kneze, 
I vojvode reć prosaste, 
I gospodu na pieneze, 
Kad protivne s njima arvaste, 
Ki živote neŠtediŠe 
Vas i vaša Čim braniŠe. 









205 



35. svem kitu naSieh sina', 
Kojih pravi điela jaka 
Cinopravlja Foskarina, 
I Garzona za njim paka, 
Gdi se kažu blagoshranja 
Velih ljudih na arvanja. 

Moresinu uzđaržaše 
Slavnom' vienac priatelji, 
Ko Scipiune pomagaše 
Njegda u Rimu dvoji Lelji, 
Kad velike srieće modi 
Ne produže bez pomoći. 

Cetri pape s Ottoboni 

Dade Rimu tvo'e gospodstvo, 

Kardinalan Šeset donl 

Carkvi, a vriedno velo množtvo 

Svojih patriarah, varhbiskupah, 

I po svietu svem biskupah. 

Ne Čine se od plemena 
Hrabrenosti svakojaka, 
Ko svakoga ni od kamena 
Gorustasna kipja jaka, 
Sami oni obiru se, 
Kl su tvjjrdi i lascu se. 

Ovca s lavom, oro s ždraljom, 
Vieku družtvo dobro ne d&, 
Ni kmetnica more s kralj om 
Sine plodit, slike dieda', 
Rajaju se zmije od zmijah, 
A delije od delijah. 



40. Varsnf, kad se već vierite, 
Dobre ištite, tirajuć hotne, 
Plemeniti plemenite 
Uzimaj uć, da tegotne, 
Pune Časti, pune dike, 
Svietu daju herojnike. 

Nije Čudo, da divjaČi 
Kigod plemen i izlazi 
Sve nekriepki i nejaČi, 
Kad se vriednos žćn ne pazi, 
Mieste slične vierenice 
Primaju se kozarice. 

Vim neizbrojni broj piesnikah, 
Naravnikah, bogoslovac', 
Vladovitieh pismenikah, 
Zviezdoznandc, kolikovac', 
Duhovnikah, zakonikah, 
Travardjiah, i lieČnikah. 

Godišnikah, dielopravac', 
Pismačijah, esapčijah, 
Varhkućnikah, tlokazavaV, 
Pripoviedac, govorčijah, 
Moroumitih, zemljomierac', 
I svakoga znanja sbirac'. 

Tieh kriepostac zamiriti' 
Nigdie nećeš nać na svietu, 
Svi hrabreni, svi umiti, 
I u poslu, i u svietu; 
Da ni Sparta, ni grad Rima, 
Njih mudrije ljudi ni ima. 



45. I grajanke i vladike 
Meju mudrostih htieše sivat, 
S mužmi idju njih prilike, 
A varh mužili znaju vezivat 
Dvojim načinom ljudsku prosću, 
Sad govorom, sad liepošću. 

Varh njih gizde i uresa 
Nij'*, er vladike vaše sjaju 
Jakno zviezde varh nebesa', 
I drago stim odsievaju 
Biele u puti, svietle u dići 
Jasnom 7 suncu, i danici. 

Meju vaša vim gospojstva, 
Enrik Dandol gdi hrabreni, 
Oda svega bojna vojstva, 
I od svih banah sadruženi, 
Bi uzvikan, bez pritoka, 
Za cesara od iztoka. 



Pak visoki varbsiedinac, 
A glasnik bi u isto doba 
Vaš Navajer i Dolfinac 
Otca pape, koja oba 
Na Tridenskom skupu slavnom 
Svojom sjaše zdrakom glavnom. 

I gospoje gledam vaše, 
Cieć razuma prehitrene, 
Za kraljice gdi se obraše, 
Na priestolja uznesene 
Cipra, Rasije, Ungarije, 
I toškanske velbanije. 



50. Poslie tizieh, ki vas bljude, 
Ljudi od mira i od boja, 
Gradu i svietu koji prude, 
Nij' im moći iznać broja-, 
Pamet smeta se u obili, 
Neće se izreć vieku čili. 

Paflagonie od ohole 
S Antenorom died ih priđe, 
Pak od Galie, Rima, Pole, 
S njima plemić' množ uzide; 
Varh vodenih da otoka' 
Stavu grada previsoka. 

Prij' Trojani, pak Rimljani 
Dakle vas grad sastaviše, 
Pokle Antenor s biegućani 
Parvi kamen hitio biše, 
Da tu uzdigne s dvima puci 
Nov Palladij svakoj ruci. 

Cviet je od ljudih, ki iz mora 
Izresto je svom krieposti, 
I ki solju od razbora 
Napredkuje u mudrosti, 
Daržeć snažno u obranu 
Sebi svaku svoju stranu. 

Od srebarne morske pine 
Adriaška dieva slavna 
Porodi se, i da sine 
Dobrostiva još odavna, 
Ne Božica ko ljubavi, 
Morskom silom k£ se opravi. 



207 



55. Er i ona biv stvorena 
Iste od piene mora siona, 
Primi naglos i korena 
Sliedi silu ubiona, 
Kad sve smiče sv6m zlom ćudi 
Zatravljene biedne ljudi. 

A ova puke u milosti 
I u pravdi uzdaržat će ; 
Podložnike, ak su i prosti, 
U ljubavi uzmnažat će; 
Er pod strahom i nemilom 
Vlastim služi svaki silom. 



Sama ljubav svietom vlada, 
Predstojnika kroti smienstvo, 
Tvarda 'e vlasti svake sgrada 
Puka i vladaV dobrohtienstvo, 
Neima bolje a vridnije 
Ni obrane, ni tutfje. 

Slavno vieće i gospodstvo 
Posred Bnecieh pravdom cvate, 
Tarkma bičem svako zlostvo, 
Dostojanstvu dava plate, 
Svietom istim produljit će; 
Er pravedno vaviek bit će. 

Plaća i mudre i hrabrene 
Svo'e viećnike i gospođu, 
Čast im, neka uzvišene 
Njih krieposti većma plodu 
Na urehu viečne lasti 
I napredak mudrovlasti. 



60. Varsnost dužda meju njima 
K<5 ganutje nebo uzhodi, 
Šije svu kriepost ortacima, 
A podložniem dobra godi, 
Svojim gibom svaka kreće, 
Kriepi, plodi i zameće. 

Sbori su mu ko planeti, 
A množ sudac' i sudbinah 
Ko ine zviezde, koima svieti 
Na priestolju sried visinah, 
Jasan dikom i vedrinom, 
Svietao pravdom i milinom. 

Nebo 'e deset trieskovito, 
Cetardeset razložtjivo, 
Velo vieće odlučito, 
Senat, kolej, milostivo, 
I napokon svi sabori 
Mudri, jaci, dobrostvori. 

Druži vlasteli i gospostva, 
Kavadom se ki pokriju, 
Na nebu su ina mnoštva 
Zviezd', koje se pomićju 
Svojim ganutjem noseć spra van 
Des, sad gradom, sad daržavam. 

Od sievera do poludna, 
Od istoka do zapada, 
Znam njih diela prekočudna, 
Vil Glasnica viče i sada, 
Meni se je utažiti 
Kad sve zviezde nij' sbrojiti. 



08 



65. Sveti TomaŠ od Akvine, 
Svietlim perom svojim Često 
Cieć vladanja triezno umine, 
NaiiČe im viekovieštvo, 
Darže bo se u svoj prosti 
Sriedu pravde i milosti. 

Pravda sveta i milina 
Podložene sviete stvara, 
A nepravda i varlina 
U nemirstvo Često obara, 
Bez milosti pravda sama 
Paklo 'e stanje meju nama. 

Vlast ki darže pod sebarnim, 
Imaju mislit dobrotvore, 
I cvietom se milosarnim 
Resit, svoga da ne umore; 
Nitkor krune ni dostojan, 
Ako i prostit nije voljan. 

Gdi mudrovlast zapovieda, 
Pravi jesu svi zakoni, 
Sviet pogaja, svim provieđa, 
Dobrost ljubi, zlost pregoni, 
Kruni vriednost, ko'a dostoji, 
Da u Časti stanje stoji. 

Blago gradom i daržavam, 
Kojih zreloj u pameti 
Vlada mudrieh ti skup slavan, 
Dobrieh otaV plemeniti. 
Ti vladaju kć se ima, ' 
Neda se varat mudriem svima. 



70. Toliki se nevaraju, 
Nit' se mogu prevariti; 
Podložnici uživaju, 
Gdi upravni jesu sviti 
Tieb babajkah, koji ljube 
Sve svoje sine, ako i grube. 

Ere grubost svake zloće 
Pedipsanjem oni dobiju, 
A pravici miesto hoće, 
Neka puci uzplodiju 
Meju strahom i ljubavi 
Cieć pedepse i cieć pravi. 






* 



Mol'mo Boga otaV ovih, 
Ki s' pastieri a ne vuci, 
Glave da se po gradovih 
Šiju, gdi ubozi jesu puci ; 
Mudar, bogat, a ne gladat, 
Svej daržavom bude vladat 

Vlada'u mudri i bogati, 
I poglavit grad svoj glasni; 
Zato ukrasno njih pievati 
Hti Sanazar piesnik vlasni, 
UzviŠujuć njih izuće 
Slavne Bnetke stolujuće. 

Kad ih takmi i razluči 
S velim Rimom, glavom svieta, 
Sve i da mćre na njih buČf 
Živu preko vieČnih lieta' ; 
Rim bo ljudi sagradiše, 
A ovih Bozi sastaviše. 






209 



75. Neptun i Adria Bozi 1' nisu? 
Ki sried morske svo'e puČfne 
Udigoše ih, veći i ki su, 
Bog i Sveti od istine 
Kruniše ih pod svoim desom 
Veličanstvom i uresom. 



Ter nehtieše, da liepotu 
Krivim zida okoliši, 
Neg' da prostu tieh slobotu 
Bez zidovah bolje liši 
Od zasiedah svih iz vana, 
Tvard od parsiuh svoih grajana'. 

Petar svieh se prie objavi, 
Pak Rafael i Karstitelj, 
Da grad njima carkvu stavi, 
Poslie Maria i Spasitelj, 
I Gjustina s Apostoli, 
Da skup svetieh zanj se moli. 

Da i on u skup svoga vica 
Cvate pravdom i poštenjem, 
Bdi u sreći svoga bića 
Tim blaženim zaštitenjem, 
I zlotvori posred smuca' 
Gledaju ga prez razsuee. » 

Bogoljubstvom uzdarži se, 
K6 gospodstvu svoem' dostoji, 
S nepriatelji kad bori se, 
Kad li u miru tihom stoji, 
Prost, duševan, svim zamiran 
Kao prav ljuđem, Bogu viran. 



80. Ovi i Alfons kralj Argone, 
Zaimenito Boga štujuć, 
Silan, sardite od Belone 
I zlotvorstva se opiruć, 
Dostignuše u jačini 
Sva dobitja s tiem' načini. 

Varhu mora ki ga klade, 
Carnom soli toj učini, 
Mudrost šlaga njemu grade 
A korablje i boj čini, 
More sva mu je tvardina, 
Vode, miešte klaka, i stina'. 

Kastor vama i Poluče 
Plavovojske upravljaju, 
Na najtežje kad poruče 
Od daržaV se upravljaju, 
Al kad grete dat pomoći 
Kom' karstjanstvu u nemoći. 

Sbori sveti, svoji gosti, 
Viekovne su vam zabave, 
A jakosti i mudrosti 
Čast nik vaših, vaše glave, 
Gvozdja u boj ih vam su obrane, 
Rieči u sborih s druge strane. 

Tieh izvarsnih govornika' 
Slavoriečje samo 'e dosti, 
Za sustavit silenika, 
Grad uzdaržat u svoj prosti, 
Blenu, blazne pridobiju, 
Pamet i šarca, svaku zmiju. 
14 



210 

85. Viere u krilu porodi se 
Kraljska Amazona i Gjordana, 
Prie s vođom sva obli se, 
Nego 1' morem Adriana, 
Pak u nokte svoga lava 
Vangjeo metnu, nek joj 'e slava. 

Ki mir zove, rieČ pricina, 
Ka se u trih vaših slove, 
Troja Boga i jedina 
Ka tomaČf i ka zove, 
Od kojega mir izhodi 
Podložnikom i gospodi. 

Pravo lav je od nebesa', 
Kf privodi svom jakosti 
Dvie dievice pune uresa, 
Jasne zdrakom od mudrostf, 
Gori jednu, ovdi drugu, 
Po viekovnjem putu dugu. 

Neće đieva da udara 
Na karstjene vierne duše, 
S noktiem' lava neg' obara 
Snažno svake škođne guše, 
Kolje s' kasni osmuruke 
Pse troglave, zmaje, vuke. 

Svoj mač parvo stopi u karvi 
Nekarstnikah prenemilih, 
Carkvu obrani steć u arvf 
Hudieh carah tvarđosilih, 
Kada na njih vojske vođi 
I gjemije svoje brodi. 



90. Adriu, mćre naše, osvoji 
I danas ga pristanuje, 
Pod oblastju Marta stoji, 
Nek 1 nepuŠta plavi tuje 
Prieko njega da prehođu, 
Za dat viernim krajem škodu. 



Nerenčanah i Uskoka', 
Pak razbojstva Barbarije, 
I musarstva inieh t6ka 
Nje korablje i galije 
RazparŠaše, da zlotvora' 
Malo 'e tizieh već varh mora. 



Belizaru i Narsetu 
Posla liepu pomoć svoju, 
Longobardom iska štetu, 
Izagnavši njih po boju 
Iz Ravene, na izruku 
I Gargura preporuku. 

S kralj — Pipinom boreć rati 
I š njime se vruće bijuć, 
Ki Malamok njihov uhvati, 
I na Rialto opet iduć, 
Razčini ga tu hrabrenskf 
U žlieb, nazvan sirotienski. 

Zvieri Afriske, Saracene 
IztiravŠi iz Italije, 
Posla vojske svo'e hrabrene 
Vas gospođu, svo'e galije, 
Da dobave zemlju svetu 
S iniem' kralj im u obetu. 



211 



95. Da križatom vojskom i vi 
Izbavite od nekarsta 
Vieru braneć, veoma živi 
Grob spašeni Isukarsta, 
I otvorite putobodnu 
Slavnu šetnju oslobodim. 

Gdi tolikrat opraviste 
Sriećnu pomoć vašieh plava', 
I dvakrati razrušiste 
U levenstvu vašieh glava' 
Pod Ptolomad i pod Joppe 
Saladina i Jejope. 

Gdi Dužd Michiel pak uviti 
Starešinam od Solima, 
Svib prijetdk' i dobiti' 
Treći dio da se ima 
Vami davat, bez preprike 
Za bar i cas vaše dike. 

Za tim vojstvom inih dužda', 
Dandulovim navlastito, 
Zadar petoč ki zauzda, 
Garčko carstvo s' smetam' splfto, 
Podložiste franskim banom, 
Davši Angjele car gradjanom. 

Ki pod silu svoju mnogu 
U Carigrad stolovahu, 
I odmetni vieri i Bogu 
Pod krut jaram sva daržahu, 
Na cesarsku kuću hrepeć, 
Sine si izdav, bijuć i slepeć. 



100. Ptolemaida, Bizanc, Tiro, 
Nek pravljaju tvd dobića, 
Jonij, Egee more, Sciro, 
Razliegaju tvoih sričV 
Veličinu, i Pizani, 
Garci, Turci i Normani. 

Dalmacije sve sloboću 
Sbi ti, i stavi pod svo'e krilo, 
Pak ju prijk samohoću, 
S Garci iV Ugri bi nemilo, 
Čim s vojskami na nju lupi, 
Bran' ju, preote, pak i kupi. 

Galah, Hunah bukalijah 
Slavna dievo na se neda, 
A Ligurskih množ galijah 
Razrušenu od tvoih gleda, 
Kih pak posla, -da osvetu 
Alesandra progon kletu. 

Koi tieran od cesara 
Federiga, brade rije, 
Cieća toga nanj udara 
I ote mu sve galije, 
Sina Otuna sbi u sindžiri, 
Da se s' svetim papom smiri. 

Ki došavši, pokloni se 
Papi i teb, na sramotu, 
I od tada utoli se 
Ne čineć mu kii suprotu, 
Papa a k Rimu kad se opravi 
Blage dare tebi ostavi. 

U* 



212 



105. Darom pape Benedeta, 
Ki u tvoj grad došo biaŠe, 
Da pohodi Marka sveta 
Slavno tielo, gđi Čim trajaše, 
Htiede carkvi dat' oblasti, 
Haran mnogoj tvojoj Časti. 

Ugro vlasku krot' plinu, 
Davnu dobit čini i skoru, 
I Otmansku veličinu 
Razbi na kopnu i na moru, 
I tva mudros u nemare 
Ima kralj e i cesare. 

Kad sva Evropa ha te hriepi 
Strasnom silom sa svieh strana', 
Da te šatre i izkoriepi, 
I da slava tebi dana, 
Zagašena već nesvieti, 
Kako od prie na sem svieti. 

Ti u t6koj pogibeli 
Po ljubavi podložnika' 
Više skoči, i grad mili 
Braniv, osta t' veća dika, 
Tebe i u tišČi toj ne skvarnl 
Pievac, Niemac, Mavrac carni. 

KorČularske pri ot6ke 
Cielih plovnih dubrav mnoštvo, 
I sultane turske t6ke 
Skarši i užga tvo'e gospodstvo, 
S kimi darža puk poganski 
U zlom strahu sviet karstjanski. 



110. U sarditoj kad zavadi 
Lav sried vodali ognjem gori, 
Vangjeo razstri, mač izvadi, 
I Odriške vojske obori, 
A" 4i tolike zle načine 
Satarisa im korablje ine. 

Na nieku se plamom pusti, 
I osta u vodah užežena, 
Njeka moru u Čeljusti 
Pade topim probivena, 
Njekć vozeć da ubignu, 
Smart i robstvo i njih stignu. 

Ka izvartna, ka polutna, 
Izgubljenoj svoj družini 
Već utopna i razsutna, 
Od dna svoga grob učini, 
A skorupaj žganieh plavah 
Svojih peče varh žeravah. 

Druge sgodom strahovitom 
Razrušene, razsijane 
Potonuše jazovitom 
U ponoru zakopane, 
Nieke, ke se arveć varte, 
Strene ostaše i razdarte. 

I u manje od trenutja 
Prah sioni, ki u njih planu, 
Odni u aer do razsutja 
Svako ufanje i obranu, 
Ljude, oružja i odare, 
Jedra, povraze i litare. 



213 



115. Malo ih biežeć pokraj kraj* 
RazbiŠe se smetnje cica, 
Mnoge ostaše pune vaja 
Za Čast veću od dobića, 
Oštre u pandže bojna lava. 
Neka mu je viečna slava. 

Uresi opijen slavodobit 
Ivan Austrie vojvoda izuć, 
Glavarah inih duh osobit, 
Množ sužanjah triest tisuć 
Martvieh Turak', bezi i paše, 
Ki se ukletim robi daše. 



Srećna zgoda i glasovita 
Od arvanja najvećega, 
Tu sried mora valovita 
Učini se posli onega, 
Koga Cesar stignu prije, 
Mark' Antonia kad razbije. 

Gjenue, Toleda i Osona, 
Tajne i prieke svim zaside 
Suproć gradu izazna ona, 
Ukloni ognja liepe ziđe, 
I sebe i grad kad svoj shrani 
Slobod Talije sve obrani. 

Na Sul'mane, Bajazete 
Ti dieviČkom nogom kleca, 
Tlači Selime i Mehmete, 
I okarvavi njih mieseca, 
I za kralj stva, ka ti uzima, 
Ista kralj stva njemu otima. 



120. Moren opet tvoju prija 
Slavna Amaz'no prehrabrena, 
Barzo i Cipar i Kaudija 
Bit će tebi povraćena, 
Da te trojna kruna resi, 
Ko dostojna u svem jesi. 

Neka i ti vraćaš zatim, 
Ko si obična, hvale Bogu, 
Ki ti *e dao protiva tim 
Da odoliš, i da mnogu 
Razsut činiš njih alaja' 
Kako od prie, to i sadaja. 

Ako bi opet triebna bila 
Trista vlastel' posvetiti, 
Čudnim zlatom posvetila 



Ko si od 



prie, 



za braniti 



Samu Kandiju za tri krune, 
Neć' htiet, da skarb tvd podune. 

Još je Riva, Močeniga 
JoŠ je s njima tvoih Marčelah, 
Svak nek na cara ognjem riga 
I garlo mu Dardanelah 
Stisne, ko oni, da Leparca 
Stiera kano tudja parca. 

JoŠter živu u svoj slavi 
Hrabri Venier i Garzoni, 
Ke herojnike nek dobavi 
Udes viečna, varh njih sgoni 
Tope i sgodi ih klupko ognjeno, 
Svi će umrieti za općeno. 



214 



125. Još je Korner živ Kataren, 
Ki nam nove dade ziđe, 
Ki od vedra vieća nadaren 
Snažno h Kandii opet otide, 
II da obsieda nju izbavi, 
II da život tu ostavi. 

Ter ko eaćko, ki umro biše 
Tu za vieru i otaštvo, 
Da i njegova slava diše, 
Počim bude mudro vlaštvo, 
Da ova kuća il darova 
Kralj stva duždu, il varova. 

Kad i liepa Katarina 
Iste hiže, bijuć kraljica 
Njegda od Cipra, ponižena, 
Sebi krunu udovica 
Skinu s glave, ter ju stavi 
Duždu u biljeg od ljubavi. 

Al zamani ljudska pamet, 
Ljudska snaga opire se 
Velom' Bogu, ki na pamet 
Daržeć griehe, osvete se, 
Hvata, i pušta, da gradovi 
Cvilu i ginu s njih griehovi'. 

Pada'u gradi i kraljevine, 
Promieniva sreća slike, 
U trnu obara sve vedrine, 
Kolom valja i velike 
Gradbe vlastih i plemenih 
Gore i dole u vremenih. 



130. Pade Kandia, Cipar ide 
S grieha ljudih, Musulmanin 
Ima svaršit, kad je skide 
Miesec, i š njim zli poganin 
Otmanović car iztoka, 
Goned bo je od proroka: 

Za zviezdami miesec past će, 
Ki nestavan u sebi je, ^ 
Krepke zviezde opet stat će, 
Nu kriepćine u njem nije, 
Sad velicat obao blieŠti, 
Tankorogat sad se smiesti. 

Prem trebuje, da u oblini 
Isti miesec pomankava, 
I u najvećoj svoj svietlini 
Da nesgodno pomarčava, 
Ter kad sunce sriet' ga ostavi, 
Da svietu se ne objavi. 

Er se uspe, kloni i pada, 
Er iztece, hoće i zaci, 
Kralj visoki Carigrada, 
Gonjać prednji ima izaći, 
Potegne ga sto priestoli' 
Veličanstvo isto doli. 

Na najvećih gorah varim 
Ognjeniti triesk udara, 
Tvard i jak dub ima svarim 
S carva, ki ga grize i hara, 
I on er poče 4 , i dospiet će, 
Srieće sliedu i nesrieće. 



215 



135. Silni Osmau bi ostavljen 
U najvećoj svojoj vlasti, 
Skoro i Mehmet bi postavljen 
Na iztocne priestol časti, 
Drugi a za njim po odboru 
Ustaju s tmine, vidiv zoru. 

Koja jasna i rumena 
Ukaza se njem' po temu, 
Svietla dana i sunčena 
Čest noseći dobru u svemu; 
Al 1 i te htl božja smira 
Striet cieć sile i nemira. 



Niesu turska koplja vita 
Toli snažna po svoj moći, 
Neg' se Čine varlovita 
Po velikoj našoj zloći, 
S grieha i turban past će osmanski. 
Veći jer je neg' karstjanski. 

I s Otmanstvom Mahomestvo 
Hoće grohnut stidnom u jedu, 
A karstjansko na njeg' miesto 
Vladati će carstvo u redu, 
Kralja od kraljev ta je odluka 
Za viernoga boljeg 1 puka. 

Pravoslavni zna'u bo, svieta 
Vlasti i Čete da prestat će, 
Kad Bog puke proreseta, 
Jedan pastier da nastat će, 
Jedno stado, jedna viera, 
Jedna carkva pravoviera, 



140. Meju tćke ka razciepl, 
Nu jedina jest i sada, 
Kralj kć jedno kraljstvo kriepi, 
Pastier pase jednost stada, 
Jedna sama 'e golubica 
Vojna svo'ega vierenica. 

Pođvratit će vas do kraja 
Vučji plemen Otmanović 
Hram razbludni od Saraja 
I nečisti Han Carović, 
Faraun će od iztoka 
Jadno bubnut iz visoka. 



Taj Bimeleh, Irud karvni 
Bez osvete ostat neće, 
Kad na otar klet potarvni 
Bratsvo i sinstvo tćko meće, 
Da je prascem bolj' živiti, 
Neg' mu al' brat, al' sin biti. 

Past će ovi kip prestrašni 
Kralja Nebukodnozora, 
Ako i tvardom rudom jasni 
Glava i parsi, sve što 'e sgora, 
Kada mu su od gljeba noge, 
Stat nemore lieti mnoge. 

Er progoni, ere tlače 
Puk sad Bogu izabrani, 
I pod ziđe, koplja i mače 
Njega šlaga, bije, rani ; 
A stieg slavni križa muče 
Po varpioab gadnieh vuče, 



216 



145. Srušit će se vrata ohola, 
Kim se klanja vas sviet niea, 
Neće Trivia u okola 
Krivim bojem grabi t lica, 
Svake zemlje, puti svace 
I nje Endimiun bludni tlače. 

Ki istom veće na visine 
Da ćapljami vuk uzide, 
Razlog, zakon neka gine, 
Viera i pravda na tle ide, 
Istom siti da razbludu 
Nek janjice grabne budu. 

AP ti, gospo, sva u časti, 
Kad pribavljaš tvoja stanja, 
Po miesecu opet masti 
Bez opređa i karzmanja, 
Čim dobaviš opet sebi 
Sve, sto 'e carstvu u potrebi. 

I u sadašnje rati klete 
I meu toke promienosti 
Jadne Italie, gdi su uklete 
Toke krune od vriednosti, 
Tiesk ti u svo'e zviezdoznanje 
Viečno obieta uzdaržanje. 

Tim kraljica, i oko usti' 
Da joj mašu godbe smirne, 
Nehti lava da izpusti, 
Da inim loČe karvi virne, 
U harč veći ni'ednostrana, 
Neg bi u očit boj arvana. 



150. Nije vojska svoja žurna, 
Nij' oružje svo'e hrabreno, 
Ni za Italiu, ni za Turna, 
Od Venere nakaljeno, 
Nehti u sumnjah porodice 
Karv prolievat postopice. 

Nisu koplja, nisu strile 
Toliko joj otrovane, 
Za svojega da ustrile, 
Neg' narode za pogane, 
Svoju shrani da slobodu, 
Vieru, carkvu i gospodu. 

Slavna Adrio okrunjena, 
Pravoviernost kojom dvoriš, 
Nećeš biti ostavljena 
Viek od sreće, koju zoriš, 
Čavlom kolo tebi ustavi, 
Er te darži u ljubavi. 

Hoće, da sve više skačeš, 
I za kralj stva tebi uzeta, 
Harnu zviezdu kad potlačeŠ, 
Uzimlješ joj kralj stva opeta, 
Gledaš Kandiu, rat zamećeš, 
K Carigradu s nova krećeš. 

Kralj od zvierja, lav krilati 
Pazi miesec s gledom krivom, 
I da njegVa cara smlati 
Reži i stresa zlatnom grivom, 
S zubi i s nohti da nanj skoči, 
Dok pod njime duh mu izkoči. 






217 



155. Kog mu skoro jedan ski<l<\ 
I drugi mu slomit hodi, 
Uz trag biegom nek otide, 
Svietlo sunce odkle izhodi, 
Da podložan suncu pravu 
Već nediže rožnu glavu. 

Hvala 'e, gospo, al ne mari 
Da pominjem, nu kolici 
Bani, kralj i, cesari 
Klanjaše se tvoj prilici, 
NeporoČna ka se smiesti 
Na prestolju djevične česti. 

Tac, da pohot kraljab izvanib, 
Ni poganska sila kruta, 
Ni razbludnost carab užganih 
Ne prieči, da s' ne tegnuta, 
Ciela i svakom prigledanju, 
I u dievstvu, i vladanju. 

I budući nebu draga 
Ciec& toga veoma dosti, 
Ni'e čudo svačja snaga, 
Da zemaljska tvoj milosti, 
Prigiblja se i gre pasti 
Na skut pošten i pun časti. 

A i oni, ki te dvore 
Tvoi viećnici i svietnici, 
Gospodujuć kopno i more, 
Ko bani su, i kraljnici, 
Meu kib siediš ti odavna, 
Kriepostima svima opravna. 



160. Skraljim,duždim,knezim,sbani 

Siedo bo oni u istom sboru, 

Koji biŠe upisani 

Mnogom dikom prie i skoru 

U vlasteostvo toj najviše, 

Samodaržei ko želiše. 



Ko su duge i široke, 
Ni potriba naviestiti, 
Tvć daržave plodne toke, 
S kim' ćeš vazda gospoditi, 
Kriepost tvoga podniženja 
Targa žicu govorenja. 

Na drugo sam reko misto 
Tvo'e mogućstvo i tva stanja, 
Ovde tvoizib taknub listo 
Slavnu urebu mudrovanja, 
I krieposti njih ostale, 
Kć dostoje viecne hvale. 

Dika 'e tvoja, Bneške ljude 
Inoplemci i kralj ije 
Da odbiru, neka im sude 
Veće pravde i mučni je, 
I da idu na sud tvoga 
Vieća četerdesetnoga. 

I da ištu, slava 'e tebi, 
Mudros tvoju posriednicu, 
Zlatnu a haznu u potrebi 
Pouzdanu pomoćnicu, 
Ova da im 'e brana izuća, 
A ona smiernost u svoih smuca'. 



218 



165. Tvd je uzdaržnost pieneznica, 
Gdi cekine i dukate 
S ognjih, punih medenica' 
ObliČuješ obilate, 
I gdi manet sprema čudnieh 
Cieć prigodba' varže u dnieh. 

I arsana glasovita, 
Gdi sve gradiš plavi nove, 
I gdi od tuča liepo slita 
Toke štuke i topove, 
I oružja spravna ima, 
Gem uztegni vlastim tvima. 

Blagoshranja tv& velika 
Manje svieta otvarahu, 
Blagodarstva i tolika, 
S kim' vlasnici s 1 otirahu, 
Pria u tvoj grad na obrane, 
Pak dobavi im njihe stane. 

Man je reći, ke kraljice 
Uveselji ti i zabavi, 
I visoke cesarice, 
Kad projdoše po daržavi, 
Čini pratit tvom oblastju 
Mnogom dvorbom, Čudnom častju. 

Vlas kad Otun i Fedrigo 
S cesaricom Leonorom 
Priđe, gdi vas grad se digo 
S vedrim duždom, svietliem sborom. 
Da ih sreti, da ih Čita 
Svakim Čascem segaj svita. 



170. Nemogu se u skup klasti 
Tvojih dilah prehrabrena 
Ni poštenja, dike, častf, 
S kima ti si narešena, 
Tćke slave čoviek jedan 
Vieku izriet nebi vriedan. 



Za svieh spievat neimam kriepos, 
Ispoviedam moje ubostvo, 
Sunčena ti trieba svietlos 
Za prikazat njih gospodstvo, 
Orlovo se hoće pero, 
Meni 'e dakle mučat smiero. 



Do sto viekah, znam, kad bude 
Vrieme u zabit zakopati 
Ciembam 1 vriednim' vriedne ljude, 
Tvo'e će ime svietlo sjati, 
I tvoih tvorbe prevelike 
Živieti će uviek vike. 



A bogatstvo, i ostalo, 
Što je u gradu, ki bi spiso ? 
Bolje ostavit, neg' reć malo ; 
Nut nadhodi svaku miso, 
Dragokami, blago i zlato, 
Nad svoim' gradim obilato. 



Ko'e li plate i poštenja 
Davaš, koi te vierno služe, 
Da i njiha pak rojenja 
Bez tve hrane neć' da tuže, 
Kad su izgibli navlastito 
Za te u boj hrabrenito, 



219 



175. Silno a muoštvo svetih tila' 
Karsta i inih ostanaka', 
Ke si u grad tvoj skupila, 
Ma riec izriet nijo jaka, 
Sbor tvoih mudrih Čuva tebe, 
A blaženieh u potrebe. 

Justiniane svete izbrane, 
Georgih, Balbih i Kornarah, 
Mcmih, Minot, Sagred, Miane, 
Sanud, popov i fratarah, 
Koludarab, koludrica' 
Tko će sbrojit rajska lica? 

Nove zviezde s vas nebo ima, 
Poluboge a sviet nove, 
Veneru vam morska plina 
Nosi, a s vami stoji Gjove, 
Teb vam, Merkur, Mart mogušti 
Kruni glave, ruke, usti. 

Osvim templa duždarskoga, 
Ki se skladno zlatan zove, 
Varsna i templa Paćiarskoga, 
Ki vam nose blagoslove 
Marka i Petra, svud se .stava 
Broj i liepost od carkava'. 

Navlas Gjurgja i Nikole 
S Markom, vašieh odvietnikah, 
Spasitelja Ivan Pole, 
Frar Štipanih, službenikah, 
Zivotvorna gospa 'e trima 
Diev i redov, kih Čudo ima. 



180. Tko bi inieh ranož sagrada' 
I pengaČih i dieljati', 
I Čudesa ina grada 
Tvoga mogo popisati? 
Ter nebi se zamarsio, 
Bolje je umuknut moja Klio! 

Vedra dužda hiža sama 
Čudesima gornjim sviti, 
Ni'e nadzidja, nije hrama, 
Ki bi se dao njoj takmiti, 
Svu polaču sunce ostavlja, 
Da ovu s dražim svim pozdravlja. 

Sve prepune tih izgleda' 
Jesu pravke stare i nove, 
Nek se na njih svak ogleda, 
Mnozi'h kd su, množi ih slove, 
Pregaziti sam nemore 
Toli obilno velo more. 



Kralj ska dievo, eto scini 
Najmanšega tvoga sluge 
Svedben narik, ki ti čini 
Od tvoe iste slave duge, 
S kom ćeš življet prieko vika', 
Nedospitna da ti 'e dika ! 

Nek priobće druži svitu 
Sve ostale tvoje slave, 
Nek ih stave u jednu kitu, 
I bez mene svim objave, 
Meni 'e dosti, da ih taknuli, 
Svetu istinu da odahnuh. 



220 



185. Velika je tvd dobrota, 
Tko robuje, svak te hvali, 
Svi da imamo sto života', 
Za te bismo sve sto dali, 
I za slavnu tvoju diku 
Karv prolili svukoliku. 

Nu kraljice, tvA vedrina 
Namagnuti nam ne Štedi, 
Stremenitost sieh planina' 
Ke nas pašu, zapovieđi 
Ne ustrucaju vieku tvoje 
Nasu viernost, duge moje. 

Svarn' prilikom moe gospoje, 
Niemški orle dvoglav moguć, 
K Carigradu, krune dvoje 
Pokle nosiš, tute izuć 
Slavodobit tebe čeka, 
Iztocni si cesar neka. 

Tamo ti je otit bolje, 
Gospodine navlas sadi, 
Nek na staro Drinopolje 
Tvoj dobitni stieg se usadi, 
I Traciju prie obtece 
Kostantnopol neg drug steče. 

Tu svo'u vojsku nebrojenu 
Tisni, i kitu tvoih junakah, 
Gdi na konju ti ognjenu 
Glavu moreš svieh Turakah 
Jednim mahom odvaliti, 
Drugo carstvo posvojiti. 



1 90. Nemoj kasnit, nek odpravi, 
Na stran baci druge rati, 
Nek u hvali i u slavi 
Primeš pelik prebogati, 
Jedin cesar neka ti si, 
dlaci mu turban visi. 



Preko cara a mora dom 
Osman ćordu varh karstjana', 
Preko istog' mora goni 
Sad Ahmeta ti sultana; 
Sieverke mu zviezde priete, 
Kad varh njega staviš sviete. 

Bog ti upravlja take sreće 
I on te zove na osvete ; 
Nu svih viernih naprav veće 
Sve izgube i sve štete: 
Gor je odredno, moj cesare, 
Da s tve slave ubiš care. 

Znaš, da poždri vuk ugrabi 
Tries kraljestvah i dvoe carstvo, 
I sve prešji podbio da bi 
Tebi istom' tvo'e cesarstvo, 
Zato i skoro red podstupi, 
Ne prašćaj mu, još nanj lupi. 

Općenoga pram pastiera 
I općena nasartanja 
Ista zloća od sievera 
Nemore mu dat skončanja, 
Neće vražje laži viekn 
Nahuditi tom Čovieku. 



221 



195. Ki varh Petra stavne odveće 
Žive stiene utvarjen je, 
Koga svalit vieku neće 
Svieh vietarah silno dmenje, 
I da vas sviet nanj se parži, 
Stanovit se Rim uzdarži. 



Er gospodin svemogući, 
Ki mu stupaj na svoe rame 
Stavi, upravlja hod mu izući, 
Da se uzdarži, a ne hrame, 
I uviek Tebur grad nedava 
Svoih Četirih svieta glava'. 

Ak 1 ga prije tkogod plini 
I vlast svetu uzprogoni, 
U zao Čas toj učini 
Er ga gora neukloni, 
Prednje svarhe tkogod vidi, 
Stare sile već neslidi. 



Isus, ki mu nugal klade, 
Ki je temelj temeljštinah, 
Neda, da ga vlasti oblade, 
Kih svietovnih gospoštinah, 
Neg da glavi glavu klone 
Svake vlasti usione. 



Božja duha nadahnuće 
Bez prestanka s njime vlada, 
Sve jačine i moguće 
Smienos nima'u s tiem ikada, 
I paklenieh vratah moći 
Nemogu mu varha doći. 



200. Dieva Majka i Gospoja 
Odvietnica carkve svete, 
I ona tira svih vojvoja' 
Izmišljene nagle Štete, 
I upravlja otca i sine 
Putem pravde i istine. 

Rim je sunce, ko svim svieti 
I jednako kriepi svude, 
Znaš, stranputni da su svieti, 
Ki uzbudi'u sumlje hude, 
Svim je ćaćko po ljubavi, 
Za pievca orla neostavi ! 

Berećintia i Cibele 
Carkva 'e, dava kad Bogove, 
A Medea vlasti siele, 
Ni da vara svo'e sinove, 
Ako i rad bi, da se ljube, 
U tom nij' klast ke pogube. 

Vieruj sinko otcu tvomu, 
Ko su i djedi bogoljubi, 
U razboru svietlu tvomu 
Nij' dat scieni, i da ljubi, 
Otac sinu strunit neće 
Liepi lovor, pod kim kreće. 

Poznao si, da u svemu 
Ugodi ti po razlogu 
Rimski cesar, ako s' njemu 
Nemož 1 daržat po podlogu, 
Roditelja duhovnoga 
Koga 'e častit cieća Boga. 






222 



205. Od njega su vlasti svake, 
I on cesarstvo diedom poda, 
On tolike kralje jake, 
Kao kralj, cesar i vojvoda, 
S kućom uzdarži, ke udili 
Suproć svakoj ljudskoj sili. 

Zato ti, ako ć 1 produžiti 
U životu i u slavi, 
Vrat', sto htiše ugrabiti 
Vojničari svej nepravi, 
Vrat', sto carkvi naglost ote, 
I Što uzdaržiš barž nehote. 



Franski kralju, zlatne lire 
I ti u zemlji tvćj uzgoji, 
A zapadu daruj mire, 
Vierni narod da pokoji, 
I karstjani da tolici 
Mreć neležu na ravnici. 



Razlika je sreća u boju 
I na strane sve obraća, 
Tko dobude dobit svoju, 
Često karvim mnogom plaća, 
Hilne majke, cvilne ljube 
Plaću s 1 ratih sve izgube. 

Oganj užeć varhu slame, 
Ako i mao, lasno 'e svima ; 
Al kad veće pusti plame, 
Tko zna, gorit đokli ima ? 
Gdi li će se udunuti, 
Kad se bude protegnuti. 



210. Nu razlogom sve se vlada, 
A neufaj se u tvo'e moći, 
Kad i snažno tielo pada 
Jake i snažne u nemoći, 
Mogu i kralj stva sadružene 
Vojske skaršit i vlast žene. 

Kad imate oba ždritbi, 
Tćke boje de ! nebite, 
Neg po kući i ženitbi 
Sviet Ispanski razdielite, 
A Rim, Taliu i gospodu 
Opet stav'te u slobodu. 

Ter složiv se s iniem' banf, 
Hrabren kralju i viteže! 
Trećom idi na štovani 
Grob Jezusov, gdi te steže 
Slavnieh dielah svieta smiona, i 
Gleda'uć Tabora i Siona. 



Blagoslovom glave Rima 
Da se u tursku karv umasti 
Mac križati, i iz Solima 
Već smakne se miesec tmasti, 
A Cedronske polag rike 
Rediš konje i vojnike. 

Pak Idumea pokle ubereš 
Plodne paome mnogom ćasti, 
I u Jordanu čim se opereŠ, 
Svietla slava bude t' cvasti, 
Da velika, ko ti ljudi 
Ime daše, Bog dosudi. 






223 



215. Od poganstva da otme i steče 
Tvoj mač Bogu miesto rodno, 
CoeČnim stupom gdi sve teče 
I umri za nas pak slobodno, 
Kud se još vlažan potok vidi 
Spasne karvi, kii izcidl. 

Tad će Evropa i Rim sveti 
Pram vam resit lovorikom, 
Kad stninite miesec kleti 
Većom časti, slavom, dikom, 
Kraljstva vazam pograbljena 
Carna od mora do carljena. 

Ki kraljuje s' sinci, "papa 
Šije milosti s Vatikana, 
I svo'im kl učim svim odklapa 
Blagoshranje svoga Albana, 
S' koga daždi ne grad stenja, 
Neg' mast slatkog od krepljenja. 

Liep trokrunac, ko dostojno 
Sja na mudroj njega glavi, 
Carkvu arvatnu drago vojno 
Dobitnivom sklada u slavi, 
Dok u boju i ona smetnom 
Bude dobit slavom sretnom. 



Zlamenuje svakojako 
Tej tri krune oblast kljuČi, 
S kim za zemlju i za pako" 
I za nebo što odluči, 
Potvarditi Boga steže, 
Sto ođrieši, al što veže. 






220. Iste krune predobiju 
Tri zlotvora jedovita, 
Ki karstjanstvo kruto biju: 
Djavla, put i segaj svita, 
Da svi niče grohnu doli, 
Kad se za nas Bogu moli. 

Vierne uči ćaćko znati 
Po molitvi, kom nas puce 
Stavnie Boga vierovati, 
Ufat kriepko, ljubit vruće, 
I to žešće, ko podoba, 
Kajati se od svih zloba*. 



Klanjati ga ko počelo, 
A kao svarhu ž eliti ga, 
Dobrotvorca hvalit smielo, 
A kao parca upitat ga, 
Da moć brani, um upravlja, 
Miloš, kriepos, pravdu spravlja. 



Misli da su sve put njega 
Rieči od njega, a po njemu 
Diela svaka, cieć vieČnjega 
I uz tarpezu našu u svemu, 
Da svak htiede, što Bog hoće, 
I dokoli, i kako će. 

Da nam razum on prosvieti, 
H<Sću užeže, česti tfla, 
A svo'u dušu sam posveti 
I pokle se oskvarnila, 
Da grieh plače, napast tira, 
Želju sviesti, kriepost sbira. 



224 



225. Da udieli ljubav sebi, 
Mriskoć našu, skarb bratinsku, 
Garjav svieta, a u potrebi 
Posluh i var stareŠinsku, 
Da dam pomoć mii nižincem, 
Sviet priateljem prot zločincem. 

Jo§ da oštrinom sbiv dragosti, 
Tiesim gnjive i saržbine, 
Blagodarstvom lakomosti, 
Bogoljubstvom mlakoštine, 
Da u srećah sam i u pogibi 
Svedj uztarpan, ko je tribi. 

Da sam pomljiv pomoljitelj, 
Trizmen gizdac, krep'k u odluci, 
Sve nastojan nadaritelj 
A pravičan svakoj ruci, 
Kažuć vani pitomštinu 
I u opljenju i u činu. 

Sve bđim tarkman, da naravstvo, 
Milost zorim, zakon branim, 
Biežim svako a djavolstvo, 
Da dostojno dušu shranim, 
I naučim, koliko je 
Carna zemlja, raj svieto je. 

I o tom misleć da bih moga' 
Smart preteci, sud treptiti, 
I od jaza paklenoga 
Uklonit se, a uzletiti 
Pravom' Bogu nebeskomu, 
Ki 'e svarha i uzrok duhu momu. 



230. Otce prosi, plač udiši, 
Ko s' naučan, da odrene 
Bog pedepse, i usliši 
Molbe tvoje ponižene, 
I karstjanom mir, jedienstvo 
Podaj slavno sveto htienstvo. 

I njegova milost da ti 
Po tvoj prošnji da ostupa. 
TieČ od glada, kuge, rati, 
Nemiljeno ki nas lupa, 
Cim se carkvi obratimo, 
Njemu i hvale povratimo. . 

Sveti otče! Čini, Čini, 
Da s vedrine od iztoka 
Isti miesec k noćnoj tmini 
Bieži s drage tvoga oka, 
I da Isus tii uresi 
Pravo sunce od nebesi'. 



Zlamen križa od svetoga, 
I s njim viera istinita, 
Slavno uzleti od jednoga 
Do drugoga kraja svita, 
I jedan sam Bog kada je, 
Jedna i sama viera da je. 

Cin', da majka i djevica 
Opet brani onu stranu, 
U kćj bieše odvietnica, 
Konstant gradu izabranu, 
I stieg križa svih da tiši, 
Varh mieseca kad se nzvisi. 



225 



235. Čin', da suncem upravljena 
Kolom zviezđa po varh glave 
Bude iz nova tu Častjena, 
Sva nebeske puna slave, 
I da ostane miesec tamni 
Opet dievi pod nogami. 

Jejupatski kipi s' tresu, 
Pada'u Api i Ozfri, 
Apol, Amon veće niesu 
Govornici krivoj viri, 
Da se penje Dagon neće, 
Grdi je Area, neg trepeće. 

Cin\ da svietla tva danica 
Tu dovede dan zamierni, 
Nek se klanja svet' Trojica 
Od pukovah tvojih vierni', 
A Muhamed i Mečiti 
NeŠtovani budu biti. 

Tva se opravi misao, svaka 
Hamalia da umukne, 
Koja s' Munar' nehalaka, 
I sva oholas turska pukne, 
I da u skvarne carkve stare 
Gradimo opet nove otare. 

Turski miesec svietla svoga 
S tvoga sunca veće prima, 
Persian oganj rad bi s' tvoga 
Sdraka planut, a Solima, 
Memfi i Tiro tebe čeka, 
spasitelj si njihov neka. 



240. Neumarli Bog ti kaže, 
Ak* ne usti, desnicome, 
Da je njemu sve to draže, 
Sto se uradi ponjom tvome, 
Da na nebu ne otrunu 
Viekovitu tvoju krunu. 

Nij' se strašit Carigrada 
Nit velike turske moći, 
Mnokrat ona cieć zavada' 
Mogla 'e sebi varha doći, 
Pogibelj joj čestu sije 
JaniČarstvo i spahije. 

Nu talianske dvi najveće 
Muđrovlasti sad se ljube, 
Bneška ostan carom meće, 
Jena afriske skazni grube 
Kroti, a obi Taliu brane, 
Da 'u nesgrabe vlasti izvane. 

Čin', đa~s' tvoih triuh glavica' 
Dieve Gracie tebi uzprosu, 
I da na čas tvoga lica 
Sva tri bića gornja odnosu, 
Pri tvo'em Rimu, glavi od svieta, 
Pak svem' svietu s' tvoga uvieta. 

Srećni i narok tvoje duge 
Po potoku toke karvi, 
Čin', da kraljem mire duge 
Već daruje, neka vari 
Med i mlieko po svih strana', 
Na Čestitost svih karstjana'. 
15 



226 



245. More ljubav toj tvoriti, 
A ne manje pero tvoje, 
Kćm' je dano gor' letiti 
Okol sunca, za moć bolje 
Razabrati sve potrebe, 
Kim je pomoć veća triebe. 

Pred prestoljem tvojim stati 
Viju skupne sve krieposti, 
Proseć vlas tvii, da povrati 
Zemlje, i kralj stva da oprosti, 
I razlupi s 1 triuh barda' 
TuraŠkoga jarma tvarđa. 

Viera, ljubav i ufanje 
Tebe mole na sieditki, 
Pravda, trieznos, mudrovanje, 
Da daš odviet celobitki, 
A obieta meju njima 
Jakos dobit karstjanima. 

Ko razmišljaš, da općeni 
Svega svieta ti si cako, 
Duh užezi tvoj ognjeni 
I pripravi šarce jako 
Na prigode uzdisane, 
Sreće i svarhe tebi dane. 

Stvar je mučna, al prem to je 
Poufat tvojim karstjanima, 
Er najveća diela stoje 
Odmienjena velicima, 
Prevelik si i presveti, 
Dć ti 'e dosti Bog pameti. 



250. Ti si, ti si Gospodine, 
Varstan Alban naše ruke, 
Kako množi skladno scine, 
Slav' tvoj narod, f prie puke 
I divjaČne ukrotio je, 
I usionstvo podložio je. 

Vidi Ilira, kralja Pir'a, 
S' njima i Čudna Kastriotu, 
Koj s' iztoka cara tira, 
I s' baštine na sramotu 
Svoim hrabrienstvom zviezdu Odrisku, 
Da nečine po nas trisku. 

Podan Azije neg pobigne, 
I Antipodom neka prieti, 
A danica tv£ se uzdigne, 
Da iztoku svemu svieti, 
A karstjanom opet dade 
Solim i bio Konstantgrade. 

Ako orle od sievera 
Inocentij skupi sive, 
Strielovita tvoja pera 
Moć će veće, kad sve žive 
Vlasti makneš na boj sveti, 
A s' upravom tvo'e pameti. 

Ti nam dobro toj donesi, 
Složiv kralje u pogodu, 
Neka mudrim' tvim' slovesi 
Skupe karsta svu gospodu, 
Mahometstvo da udare 
I turaŠke svargnu care. 






227 



255. Trikrat, petkrat blaženiti 
Oni hip se nazvat moć će, 
Kad na Nekarst naškoditi 
Sve karstjanstvo skladno poć će, 
Čime s' vedre zorne strane 
Mjesec padŠi neustane. 

I tad i sad, diela svaka 
Tvoe mudrosti tko bi htio 
Uspievati, prie bi plaka', 
Neg bi pravio stoti dio, 
Pievajuć ih bi se smeo 
S obilnosti isti Orfeo. 



Usliš', ćaćko, glas mlohavi 
Tvoga roba, kit' nariče 
Sve tej Časti, i ki slavr 
Tvojoj pievke svo'e pritiČe, 
Ki diela tva proglasit će, 
A moj jazik odzvek bit će# 

Ki preko ovih vihrih gora' 
Do sievera zuk ponesu, 
I vrativ se preko mora 
Velo ime tv6 uznesu, 
Nek sva zemlja klanja tebi, 
Ki 8' nebeskoj štit potrebi. 



259. Dat' će t' cedre Liban sveti, 
Paome Kades, Jerik ruse, 
Sinaj ognje, Olive ti 
Maslinove mirne buše, 
Lovorike, a ne trune, 
Slavni Idum donit krune. 

Sliš' me Hermo i Karmelo, 
Saro, Hipone i Betsame, 
Nebu ugodni ti Esdrelo, 
I ti nebo uslišaj me, 
K6 mi sklada piesni ove, 
Da se sluti me sgotove. 

Al' Što slab moj razum tarČe 
Velikoga put osieka ? 
Tvoj ga Ocean da posarce, 
I da hroma cieć poteka, 
Moj konj tarčuć potepe se, 
Prie neg' dopre u tve dese. 

Nij' moć diela zatvoriti 
Varsna Herkula u list drobni, 
Nit' je uzmnožno izmieriti 
Tvoga Olimpa krug osobni 
Moga pera setkom malom, 
Nek te veći kruže hvalom. 



Er da bi usta ma" imala 
T6ke glase i jezike, 
Koliko je sitna žala, 
I zviezde su svekolike, 
Tebe izpuno i razložno 
Men\ hvalit nebi možno ! — 



~*9^©&*- 



15* 



228 






PIEVANJE ĐVANADESTO 



\«t<ij;iasje. 



Od Severa i Solinjana, 
Hhrvoe, i inih, tri u Spliet biese, 
Vitiz, vojvod, knezah, bana\ 
Herceg, despćt, Tci se prieše, 
Oospodujuć na krajini 
S' Slavi, s Rimjani i s Turčini: 



Vedrih kraljah od Ilira', 
Vlast Filipa i Lehsandra, 
Pira, Agruna, Zvonimira, 
Svetopleka, Bel, Kasandra, 
I od Nemanjih i od Stjepani\ 
I onih, s kih smo Slavi zvani. 



1. Od vriednosti ljude stare, 
I u miru i u rati, 
Bane, kralje i cesare, 
Već* mi *e vrieme prikazati; 
Ali 'e mučno iz starine 
Vadit svietlos od istine. 



Stremenita stvar je odviše, 
Dugu starost pomladiti, 
A iz pod tminah, ki izkolise, 
Prednje vieke naviestiti, 
Dat proŠastniem pravu mieru, 
I davnenim imat vieru. 






Li kada me ljubav zani, 
Od đaržavah slavne muzi 
Da poviedam, svak me brani, 
A ne propravi i neruži, 
Kažu sebe, ki svietli su, 
Zasve na sviet da već nisu. 



Kamo dakle Sever stari, 
Ki po razspu Solinskome 
K Splietu ostanke sve brodari, 
Tu i grad prinl s blagom svome, 
Zva vlasteostvo iz otoka', 
Gđie bi uteko s* toga uzroka. 



229 



5. Odliš onih, koi biežaŠe 
Put iztoka i zapada, 
U Dubrovnik ki ostaŠe, 
Pod razzide i Biograda, 
Njeki i hlepeć rieku Jadra 
Daše ime gradu Zadra. 

Gdi je splietski dužd Harvoje, 
Ki prevari kralja Ostoju, 
Jadne i čini s Ugri boje, 
Bana i Pavla razbi u boju, 
Sigismunda družtvo dieli 
Vladislavski vijiar veli! 

Knezih Subić gdi 'e Brebieri' 
Od vladanja umionstvo, 
Nikad s nikim pravovieri, 
Ki vlas svarnuše u sionstvo, 
I dolame čim tratjase, 
S Harvo'em u svem zvučni ostaše. 



Pavo i Mladin, ki ne mnjaše, 
Da 'e Ban drugi viši njega, 
Ki i bezstidno svim jagmaše 
Čas i pratež, carkvenoga 
Dobra istoga ne bi strašan 
Grabit, velik gospar jasan. 

Sam Jablanić, kog osnova 
Stiepan na čas kralja Bele, 
Ter ga od gore imenova, 
Da Rabljanom da ga sele, 
Mire a grade polimorke 
Me'u se neskladne i pregorke, 



10. Harvoe silni, cieć nesklada 
Spliet ki složi i Otoke, 
Kad se kralje varat klada, 
S varha pade u nizoke 
Rupe i o svetlju ne srni veće, 
Da u mieh volski Ugre meče. 

Kadi 'e Gargan knez premudri, 
Zakonima ki Splietjane 
Bi'uć uredil, pak s njima udri 
Na grabsate OmiŠane, 
Ozra uhvati, razbi guše, 
I sve im plavi sbi u kuse. 

Klis i Mosor ki tiskahu, 
Naših diedah kotar veli, 
Poljem Čineć plienu plahu, 
Prignu na mir preveseli, 
Pak k Gjakinu kad svom' ide, 
Splietske časne ima slide. 

Svoim vladavcem vazda haran 
Spliet se kazo, i ako koga 
Ni dvorio, s toga ukaran 
Bi od pastiera stranputnoga, 
Ki ga jadno panjkat radi, 
Pod zlom zviezdom da se sgradi. 

Drugi vlasnik ki za time 
Bernard biaše, on Trogiru 
Rat zavarže, i sa svime 
Stisnu njega, da u miru 
I u priazni s nami ostane, 
Nit posieda naše stane. 



230 



15. Svetogardnieh al' s griehova' 
Poslie toga dogodi se, 
Trogir s Ugri da Splietova 
Sva varošja popališe, 
Čudno otevši im drieva bolja, 
Da zaplate posiek polja. 

A ugarske pak posade 
Bog iztuče bez milosti, 
Cieć ponoštva i zavade, 
Bičem Tatar ljutieb đosti 
I rad bluda triub biskupa', 
U ust mada njih polupa. 

Tac da Bela kralj mogući 
Jedva k Splietu mogo 'e doprit, 
I u njem malo poČijući, 
Ne biuć jaki njim se oprit, 
U otočac mao sakri se, 
Kralj ski i danas ki veli se. 

Kadi prista, čim opusti 
Nagli poplav puka smina, 
Ki Dunaju prem dogrusti, 
Hteć da loče karv svoih sina', 
Gat i nosi uda karna 
Tja do krajih mora carna. 

Vode, ko'e ga uzprenuse, 
I ledena pune straha, 
Svu nazada nztegnuŠe, 
Biegnu hitros tieka plaha, 
Karv prolfta na svoih žala' 
Da ih nebi ogorČala. 



20. Nu naravno ljudske svake 
Bič nebeski zlobe slidi, 
A krivine preopake 
Uzprogoni, gdi jih vidi, 
Triesk nijedan nebo nfma, 
Ako od zemlje njih neprima. 

Pravda božja svakom' daje, 
II na svietu, il onamo, 
Kaono svaki dostojaje, 
Grieha peđips da kušamo; 
Blago onom', ki se obraća, 
I za svoj dug ovdi plaća; — 

Erbo neće pak bogačem 
Sve naplatit gorko odveće, 
I ogoren i potlačen 
Rigat gosbe, blude, smeće, 
Sve što izji, uze, grabi, 
Vara, garli, ljubi, babi. 

Naši Splietski gdi mladići? 
Ki ufanje ima'uć Bogu, 
Usionike smiše sići, 
Slavodobit čineć mnogu, 
Posikoše prie Releže, 
Nekiem vina za kaleže. 



Pak Budmira Cetinskoga, 
I brata mu Bratislava, 
I Vuletu harvatskoga, 
I Domalda otimljava, 
Koi u Klis po nevirf 
Dvaes vlastelah usindjiri. 



25. Ali i on i knez Gjure, 
Ki za njima Spliet plenjahu, 
Jhićeni, jedva šture 
5a biedni odar svoj imahu, 

Na suhu on brien za sramotu 

Bi postavljen na rugotu; 

Knezi od Knina gdi SvadićiV 
Ki brez svadbe kć karvave 
Daržase ga; gdi Gusići? 
Tolikojer od Karbave? 
I Banici Ostrovice 
Pribivoji, pohvalice? 

Poglavnici gdi ostali 
Zitorodne od Cetinje, 
Od Zahuma, od Kanali, 
Ljubomira i Nevesinje, 
I on Košta car proslavit, 
Ki u Dalmacie them liti stavit. 

Knezi od Zante i od Klusić, 
I mogući knezi od Senja, 
Kliski Vargio Petar Krušić, 
Gospar Hvarski i Karpenja, 
Sveta Save, sveta Vida 
Knezi i bani veli gnida (nigda). 

Od Trebinja i od Popove 
Vukasini, Radosavi, 
Miklevići od Dubrove, 
I od Žaba Milosavi, 
Markocević od Bregava, 
Od Kopčića Vladislava. 



231 



30. Tolenović jaki Petar, 
Žarko bistri Marosića, 
Senko, ubiže ki jak vietar 
U Dubrovnik Turak cica, 
Dervan, Amor, Bani Slavski, 
Ki se arvase svejer lavski. 

Gjuraš Ilić, njega sini, 
Niko Altaman Karvavičić, 
Ki u GaŠkoj, ki u Rudini 
Stao je njihov gospodičić, 
Ki u Lubini, ki u Vetnici, 
Sjaše i pićnoj Dracevici. 

Kamo knezi od Grahova, 
Gospodari od Klobuka, 
Ljub uskoga i Kosova, 
Al Bilača, Varhukuka, 
Inieh Gradac i Ravnica' 
Gdi didići svietla lica? 



Kamo Stiepan Carnogorac 
I ostali Karmenići, 
Kobilović carski oborac 
I od Huma Vlatkovići, 
Srebarnica gdie Dabisa, 
Gdi li Kacići od Omiša ? 

Kobilović, oko orlovo, 
I cviet viših od junaka', 
Ki handjarom na Kosovo 
Smartno rani cara opaka, 
I usionika puna varke 
Radi ubiti iz uevarke. 



232 



35. Branko stari Mladino vic, 
Vojar Mirko i Ugliša, 
Dragaš zrio, Vuk Brankovie, 
Varda, Praska i Grabiša, 
Sviloević, Deanović, 
Sio Musiević i Busković? 

Ljubomirski knez Mironja, 
Žarko Knežnić, Ugrin Kučić, 
I Šubićki vari' Marmonja, 
Radibratić, Vlatko Vučić, 
Bošnjak Stefnić, Duvna Rilić, 
I od Hlievna Mihovilić ? 



Gdi Klušići, Marnjavčići, 
Vilić, Kartić, Kositori, 
Budisaljić, Senkovići, 
Kopeić, Petar Zelengori? 
Svi gospoda vitezovi, 
Katunari i knezovi ? 

Vlatko i Radić Senkovići, 
Koji Šakom svoih junakah 
Razagnaše u ogrez u riči 
Osamnaest tisuć Turakah, 
Ke izsiekose na poljani, 
Da ih se malo i sahrani. 



Gd: 'e Pribina i Svetoslav, 
Ban Godomir i Kuzmica, 
Posetare i Gojoslav, 
Stiepan svak mu, i Marica, 
Ki karstavlju u Zadru ravnom 
Trim zgradiŠe dikom slavnom. 



40. Porga, Borna, Vard, Lelidrag, 
Prusna, Praska i Lubomir, 
Krako, Pribić i Zelidrag, 
Gojzo, Mikac i Radomir, 
Cuprian, Lenkov, Nalipezi, 
Harvatski bani, i vitezi. 

Ni'e već špana Dukainj a, 
I od Musačić nije Karla 
Gosparičić blizu Osinja, 
Kih nadima ponos varla, 
Ova i njih ured razpuha, 
Propasnoga jakno duha. 

A hercegah i županah 
Iliriskih kamo starih? 
Despotnikah i Bogđanah, 
Osvim bana', kralja', car ih, 
Do iztoka ki se steru, 
I u carno more udieru. 

Ki pružiše svoje skoke, , 
I rieč svoju do Baltika, 
Da im služe zemlje toke, 
I množ bojnih podložnika', 
I po druzieh stranah svieta, 
Sja im jedros mudra svieta. 

Kralj Krunoslav, ki dobjeno 
Primi pod vlast mnogom dikom, 
Bez harača i carjene, 
Samo slavskim da jazikom 
Svi govore, od ovoga - 
Tja do mora ledenoga. 



233 



45. Gdi je Ljubdrag i Milestok ; . 
I Dragovit, Radić, Rasko, 
Pod Velikim Karlom žestok 
Ki imaše rat, i Jasko, 
Tri padoše, a siljena 
Dva ostaše osliepljena. 

Bana Zrinji gdi 'e Nikole, 
Maćcdoniu ki ulivši, 
Sve barjake turske ohole 
I vojske im razčinivši, 
Rodno miesto prif izgubljeno 
Primi u krilo svo'e hrabreno. 

Bani, koji Smederovo 
Prevladaše njih vojvode, 
Janko i Mihalj, ki Kosovo 
Obranise turske škode, 
I sabljami svej u ruci 
Arvaše se tima puci. 

Kraljeviću kamo Marko, 
Palikučić Pavo mio, 
Ugrin Janko, sunce žarko 
Biogradu ki je bio; 
Er ranjena cara iztira 
Izpod svojih bielih mira'. 

Ognjen vitez Kraljevića, 
Ugrin žestok vojevoda, 
Kih se pieva bojna srića, 
Jakos, smionos i sloboda, 
Parv' ki ljube cieć svo'e dike 
Smaknu i kume njih hotnike, 



50. Stiepan gdi je Caruovića, 
Gospar njcgda od Žabjaka, 
Jurad Despot Vukovića, 
Štit nemili od Turaka 1 , 
Ki er hćercii da Muratu, 
Zanj poteza svej u ratu. 

Jurad opet Carnovića, 
Coek oblastan raeju Slavi, 
Ki od Bneškoga vedra vica 
Sinu izprosi i ostavi 
Erica Ante hćer dievicu 
Za dostojnu zaručnicu. 

Juraj Despot drugi mili, 
Koga sine car osliepi, 
Stiepan Herceg ki posili 
Sinsku ženu, cviet preliepi, 
Koi Bnecanom, Turke biežeć, 
Tad za strah njih proda Vižeć. 

Pak previeri cieća toga, 
I u zo čas se poturčio, 
Iz gospodstva hercežskoga 
Er je s dietcom prognan bio, 
I otca mu svim marzeća 
Dostignu tiem smart i smeća. 

Lazar despot od Servije, 
Ki u svom dvoru bieŠe izabra' 
Za svo'e liepe hćeri dvije 
Dva viteza veomi hrabra, 
To 'es Miloša Kobilića, 
I Vuletu Brankovića, 



234 



55. Mlaju Maru dade Vuku, 
Od ke rečen Juraj shodi, 
Ki Raškomu svemu puku 
Zapovieđa i gospodi, 
Kom' pak rodi i Jerina 
Opet Maru i dva sina. 

Ovu buduć zaljubio 
Veli care gospodine, 
I caricom nju okrunio 
Rad lieposti i hitrine, 
Čim joj braća idu u pohode, 
Soj meni im miesta uhode. 

Ka" car čuvši, da su obilna, 
A tast Juraj ko star pada, 
Htiede sablja svoja silna 
Bezzakono da ih popada-, 
I da kuću svu izkoriepi, 
Sina mu oba taj osliepi. 

Ter na konaku i na vieri, 
Ter na soli i na hlebu, 
Tako im se iznevieri, 
Za utvardit svu pohlebu, 
I varže ih u ponore 
Od tamnice svo'e najgore. 

Žarko šarce ljutje zmaja, 
Nije Čudo, da toj Čini; 
Ali sestra da isto skraja 
Svojoj braći u varlini, 
Negledajuć karvi i viere, 
Čudo 'e, čudo izvan miere *, 



63. Ali čudo nije, nije, 
Da turkinja učinjena, 
Svoju istu karv prolije 
Cieća vojna poljubljena, 
Sliedi i tursku narav hudu 
Za svu korist i razbludu. 

Jakno glavor sil' gorući 
Ljutom zmijom krilaticom, 
Viek ne prasca ni u svoj kući, 
Tako i car s svom caricom 
Nehti prostit, tvard u svemu, 
Ni nje braći, ni svem' plemu. 

Pokli tako bratca oba 
Na pohode svo'e primami, 
I dva sliepca i dva roba 
Sebi učini, tvardi kami, 
Majku izagna s Smederova, 
Caćka s stola despotova. 

Ovi k Zadru s Dubrovnika 
Gdi se ukloni, pak se uputi, 
Da b' na zeta ljuta i prika 
Mogo Ugra podignuti, 
Ki iz Budina vojsku odpravi, 
Cara i razbi pri Moravi. 

Ali despot nepreteče 
Cieća toga svoje stanje, * 
Ni dva sliepa sina izlieČe 
Tako silno stolovanje ; 
Car bo druziem viek negrabi, 
Povratio opet da bi. 



235 



65. Tako i pas, ki se ublaži 
u a karv i na mesa, 
Sto 'e podbio, vario pazi, 
J3arži i reži i obiesa, 
I da ga štap ki zamlati, 
Viek nepuŠta, što ufati. 

A i rieč je : Gdi kopito 
Jednom stavi konj turaški, 
Miesto, grad li 'e, viekovito 
Već bit neće kauraški, 
Sam Bog zakon taki more 
Podvratiti na obore. 



Ljubdrag poslie ki Jerine 
I Jurja se praunuk klade, 
Tužan otac već jedine 
Sunčanice liepe i mlade ; 
Er od dvanaes svoih sinova', 
Neosta mu neg hćer ova. 

I on star bivši osliepio 
S groznih suzah, koje roni, 
Štapak drugi ni imio, 
Težku starost da nakloni, 
Drugu ocih svoih ženicu 
Nego istu Sunčanicu. 

Od sve stare despotije 
Neimadiše neg livada', 
Gdi u miru trajuć dnije, 
Sva pazise krotka stada, 
Pastieri mu biuć dvorani, 
Ovce vojske, psi stražani. 



70. Visokoga mieste hrama, 
Kolibu ima tlehusticu, 
Služi a metka suha slama 
Za uzglavje i ložnicu, 
Pića ugodna vir vodeni, 
Slatko mlieko sat medeni. 

Sudi i Čaše zlatom slfte 
Za objede i večere 
Ruke biele plemenite 
Milostive svoje hćere, 
S kom pokojno vodeć vrime, 
Nezavidi svoim pred njime. 

Nu sliep starac, da bi od ove 
Sladke unuke prividio, 
Sebe i martve svo'e sinove 
LI nje rodu ponovio, 
Hteć uzbudit od ljubavi 
Častnu želju, igre 'oj stavi. 

Ter čim ona harla i živa, 
Da posluša babu svoga, 
TanČac stiere, piesni piva, 
Kizlar Aga, za veloga 
Cara išćuć najhitriju 
Liepos, prispiv, upazi ju. 

Videć Čete izborite, 
Zabuši se i odstupi, 
I me'u vile uzorite 
Kriuć se, na otćin skutac lupi 
Odkli 'u kadum pak zaplini, 
Da caricom nju učini. 



236 



75. Odbigoše 'u ine dekle, 
I junaci ostaviše, 
Ti pristrašni, one utekle. 
Cesto tako dogodi se, 
Da od gospara momčad smigne, 
Gdi ga zla čes ka dostigne. 

Kad se od otca tužna dieli, 
Otac goru tminu primi, 
A odnl u iztok dan veseli 
Svoim' očima presvietlimi, 
I kon jasne Sunčanice 
Carnom' Agi svanu lice. 

Otet bi se mlada htiela 
Arapinu, ki ju hvata, 
Golubica jakno biela 
Mavrora' orlu iz nohata', 
Ter čim otac bradu kida, 
Man se odliplje i odkida. 

Tim mu kliče : Zli gusaru ! 
Vajmeh meni, nedarži me, 
Sto nečasnu kroz prevaru 
Svo'e junaško gardiš ime! 
Sramotne su tvoje moći, 
Er nevierom htie k nam doći. 

Nije rukom to hrabrenom 
Na vitežki mehdan biti 
Draga gosta pod imenom, 
Neg' dievojku posiliti, 
Teci tkogod, za me oprij se, 
Hro Aramia ustavi se! 



80. Nis' ti kadum, hud tamnjače, 
Nit si vitez svietla kralja, 
Nego smradni konjuh ; pače 
Rug i prikor svih zemalja', 
Više himben duh pakleni, 
Ostavi me, jaoh si meni! 

Ne vodi me na zlu srieću, 
Er obetah družtvo Bogu, 
Vieriti se vieku ne ću, 
I caricom bit ne mogu, 
Nisam voljna dušom svojom, 
Pust', da umrem rukom mojom. 

Gdi si, ćaćko moj premili, 
Gdi ste dakle mć družice, 
Gdi ste ugarski snažnoj u sili 
Zatočnici, zatočnice, 
Evo otimač, pritecite, 
Ne dajte me, izmaknite! 

Ali otoj s ni'edne strane 
Na pomoć mi još ne hode, 
Ki vitezi da me obrane 
I tužno me oslobode, 
I da sebar, ki me hvata, 
Svojom glavom grabšu plata. 

Viknu: Jaoh majka moja, 
Sto liepotom mene odi, 
Da uviek živim bez pokoja, 
A bez otca, ki me rodi ! 
I u to prosu sried zauza 
Dragi biser groznieh suza'. 



237 



85. Na bolesti nje velike, 
D ožaljenja bilieg daše 
bližnja miesta, i sve rieke 
Svoim' vođama proplakaše, 
A združiše 'u gore i luzi, 
Razliegajuć na nje tuzi. 

Ne prestajuć naricati, 
Sva u plaču i u jauci, 
Bridan kadum k njoj se obrati, 
I reče joj : Nu već muči, 
Dosta vapi glasovito, 
Zamuknula kamenito! 



Me ju vašim Slo vinima 
Grabit mlade vierenice 
Čast je vriednitn vitezima, 
Bojnom sabljom sried desnice, 
A ti mene gardiŠ s' psujem, 
Er vaš zakon obslužujem? 

S druge strane, kad umuče 
Hćer, sliep ćaćko meju uzdasi, 
Kaono studen mramor puce, 
I jedva se živ oglasi, 
Ter šikajuć gorke plače, 
I on ovako kajat zače : 



„Joh si moje diete drago, 
Gdi te odvede jar ulaka', 
Da me ostaviš, sve mo'e blago ! 
Sliepa stara i nejaka, 
Bez pomoći da u greb padan, 
Prie vremena, sirot jadan. 



90. Srećo vajmeh prenemila, 
Vlast i sine Čim mi odnosi, 
Tarpih; al sad odveć sila 
Isti život moj prikosi, 
Kad mi hćercu neostavi, 
Mo'e starosti naslon pravi. 

Razgovore ab moj mili, 
Ah ljubavi ma jedina! 
Ko te ukrade, kud se odill, 
Da otac cvili sried svoih tmina', 
Sto ga ovako pusti slipa, 
Da tapajuć sam potipa!? 

Tako i sviećak dub u gori, 
Najprie ga arvat gvozd j em teče, 
I kad grane sve mu obori, 
Hoće li i koren da izsieče, 
Nek mi bude cvietat moći 
Suh hrek pustoj u samoći. 

Tako i car biednom' meni 
Najprie ćordom sine u rati 
SmaČe; a sad u varlini 
Jedinu mi hćer uhvati, 
I da siti Š nje svo'e blude, 
Nek sva kuća ginut bude. 

Tako tako žudom tvardom 
Samosilje cara zloga 
SieČe i ori svom pogardom 
Sad jednoga, sad drugoga, 
Ti mu zakon hud lukavi 
Varhu sablje, Muho, stavi. 



238 



95. Ti, narodi da od svih strana' 
Karstnici se grabu mali, 
Da vojnica bude izabrana, 
Kom' car karsne puke vali, 
Nitkor neima da što svo'ega, 
Neg' svak, što ima, da je njega. 

Ti mu ostavi sa svih kraja' 
Čisti e dieve i lieposti, 
Silom da idju put Šaraj a 
Na razbludne necistosti, 
Da, ka bude parvorodna, 
Ostane mu ljubi ugodna. 

Ti, da blude zvierske tira, 
Kako hoće, Turčin svaki, 
I da žene toke obira, 
Koliko ih je hranit jaki, 
Svoi narod da umnožaju, 
Množ vitezah za boj daju. 

Ah nesrećni starce hudi! 
Ah žudjeno sladko diete! 
Ka me na ovo zviezda sudi? 
Ka te sreća zla susrete? 
Težko zlo se nami zgodi, 
Zlobni udes nas gospodi. 

Biež'te, biež'te na daleČe 
Liepše vile svih karstjana', 
Da vas silni zmaj ne peče, 
Er što 'e vela bit Sultana, 
Carstvom vladat, cara ljubit, 
Kad se duSa ima gubit? 



100. Sried razblude car udesai 
Kad i rukom svom ubije, 
Vojstva malu za bodesan, 
Žene sebi najmilije; 
Ko izpuniše dva Mehmeta, 
Karvolije oba kleta. 

Tako cvileć Ljubdrag pravi, 
Bez pomoći ostav veće, 
Da do malo sviet ostavi, 
A dobavi veće sreće, 
Koje 'e rajno vierovati, 
Sad mi 'e ine klikovati. 



Hrabri Vlasi, Karavlasi, 
Ki se zovu rimski sini, 
Erdeljani, Maurovlasi, 
Carni i carljeni Latini, 
Gdi 'e vojvoda njih Unija 
Korvin, Turkom ki dodija? 

kojemu Biond scini, 
Da se izvarši proročanstvo, 
Ko se njegda Probu učini, 
Da njegovo uzdaržanstvo 
Do tisuć liet' hoće imati 
Od cesarstva, s kim će sjati. 

Gdi *e Zapoljski, kraljevinu 
Ki Ugarsku stišta silom ; 
Al predobit u skupštinu 
BI općenu dikom čilom, 
Obran buduć on ogrustan 
Ferdinando i cesar vrustan. 



239 



105. Šišman Bator, ki u glasu 
Još velikom žive i stoji, 
Da otmanske vojske razsu, 
Kih nebrojni bihu broji, 
Tekelj, Budian, Nađažd i ini, 
Osvetljivi Ugarini. 

Njekadašnje gđi slipote 
Od Abafa, ki složit se 
Turkom htiše, paka hote 
Svo'em' cesaru odaprit se, 
Ki milost ju vas u slavi, 
Pod krilo im sine stavi. 

Gdi 'e Skandarbeg, triesk ognjeni, 
Topia, Bethlen, bojne srede, 
Knezi Zrinski uzvišeni, 
Rakoc, sin se kog' još kreće, 
Kih, ki caru, ki cesaru, 
Malom vojskom čini taru. 

Dalmacie bani gdi ste, 
Juraj Bubek, Cubretiću, 
Mislenović, Pavo Biste, 
Lenkoviću, NalipČidu, 
Bane Vašić, Butko kneže, 
Jedan i drug vari* viteže. 

Od Dobruče do Tarnova, 
Nikopolja do Plovdina, 
Množ Ban' ima i vitezova' 
I dunavska pokrajina, 
Simo i tamo Babieh gora', 
S Mejuričja do dva mora. 



110. Što 'e od mora Joniskoga 
Pod put Save i put Drave 
Tja do mora Baltinskoga, 
Prieko Mare i Dunave, 
Još da b' htio duglji biti, 
Nemogu svieh poviditi. 

Gdi su Opati od Rogova, 
Karše valja, Stipe Ivana, 
Lucie, Sabe, Hercegova, 
Marie, i inih DubrovČana' r 
Ki Činiše mirne uviete, 
Sudbe prave, godbe svete. 

Od Trimida Priuri gdi su, 
Ki na otoku mora' naših 
Uzrestoše, ako i jesu 
Bliži krajah talianskih; 
Tu davninom našim dvoja 
Kralj stva Diomed garČki voja. 

A vitezi gdi templari, 
I njihova tvarda Vrana, 
Preporučja i timari, 
Veličanstva izabrana, 
Vojske, konji i barjaci, 
Perja, koplja, krizi, maČi? 

Pontio, Plisan, varli dielf, 
Parvi gospar ki bi od Klisa, 
Veli meŠtri, krizi veli, 
Ko ih diela slava piša 
Sveta u miesta od Sirije, 
S kih se biše tieh delije. 



240 



115. Redovništva već ni toga, 
Jedna vlas ga prie potvori, 
Bez krivine i razloga, 
Pak ga i druga vlas obori, 
Sumnja i blago prebogato 
Njega obali sunovrate 

Gđi Bnetaški vlastelini, 
Kih đaržava naša đoni, 
Beli, Ipati, Bragadini, 
Stregi, Sagredi i Guoni, 
Raguzoni i Saceli, 
Siriani, Suceneli. 

Valaresi, Em, Karosi, 
Reuieri, Vidilici, 
Koje srieća nam odnosi, 
A darova Bneškoj dići, 
Pače i nam ih dade srieća, 
Veće Časti naše cieća. 



Baton Snažni, ki Tiberu, 
Kad mu uoči diela smina 
I toliku svii nevieru, 
Odgovori: Tvd 'e krivina; 
Er šiješ Čuvat za ona stada 
Ne pse, nego vuka i glada. 

Bridi Baton i Pinete, 
Preizvarsni Vojevode, 
Ki Rimljanom Čineć štete, 
Predaše se na pogode, 
Pak ulivatjen, sužanj parvi, 
Prie se htie oprat u njih karvi. 



120. Deorise, Desidiate, 
Ki se oprise već neg briedom 
Rimu, u gore klisurate 
Braneći se svojom gredom, 
I kih Često tvard utvardl 
Klis neužasni, i uztardl. 

Verso i Tevtin hrabreniti, 
I oni voje dalmatinske, 
Ki hotiuć predobiti 
Pod Augustom vojske rimske, 
S njih ostase podložene 
Sve ove naše pokrajine. 

Eleskare i on vojvoda, 
Kaim Kalife ki 'e dobio, 
I našega bi'uć naroda, 
Vas je Egipat podložio, 
U Kariu carkvu odluči, 
I Afriku svu napuči. 

Duč (Duc), Dal, Slavi i ostali, 
Na oboja koji mora 
Plavojske su postavljali, 
Bielih dubrav, cielih gora', 
I u zapadu, i u istoku 
DostignuŠe dobit tćku. 

Slav gjeneral još Klaudija, 
Marcio Bartul Herkulani, 
Ki razparša i razsija 
Sto tisućah oružani' 
Pustih Niemac' bez glasnika, 
Njegđa pri lokvi od Bomika. 



241 



125. Gdi 'e pristupan Rus Talovac, 
Ki Pompeom pravf s' velim, 
Ti u pogovor varli lovac, 
Pribi ga uz moć ratom smielim ; 
Al na bojnom pravom sudu 
Zahvala mu bi zaludu. 



Kom' Rus priuze taštih hvasta' 
Dosti, ovd' ni'e miesto njima, 
Kaže vitez komu basta 
Varsnost dielim ne riečima; 
Vietar nosi rieči tapije, 
Malo stvara, tko od već klaplje. 

I Svetopil ban Dalmacie, 
Saraženske vojske smine 
Ki izagna iz Italie, 
Pokle ih stiera iz planine 
Od Gargana, gdi nemile 
Bijahu se taborile. 

Davno svietli, davno hrabri 
Cviet dalmatskih od junaka", 
I on bijuč* se u Kalabri, 
Za njim složi, i nju paka 
I posiede donikole 
Ljude snažne i ohole. 

Gdi 'e Ceropij, ki Galina 
Nepodobna silom svarže, 
Klaudia a svoga Dalmatina 
Na cesarski stol podvarže, 
Koj mnoziem kriepostima, 
Sja meu inim cesarima. 



130. Veli Ilir, Kadma sime, 
Iliriskoj kraljevini, 
Koj od istog' sebe ime 
Viekovito nazva i Čini, 
Viti, Bori, Dobroslavi, 
Od kih dobe slovu Slavi. 



To jest slavni i bojniČki 
Narod, koj no u hrabranstvu 
Sta svoih rukah hrabreniČki, 
A ne u nogah zakovanstvu. 
Ko neskladno njega para, 
Kad Latinin ga ukara. 

Gdi 'e Galauro Tauliski, 
Agron, kraljem koi biše, 
I Glaucia iliriski 
Kraij, Kasandru ki opri se, 
Gdi su đački Decebali, 
I Perseo, ki Medusu obali V 

Gdi kralj Filip Maeedonski, 
Mudar svietom, bogat blagom, 
Aleksandar sin mu gronski, 
Mao tielom, a jak snagom. 
Tako velik, da nij' moga' 
Vas sviet jamit kralja toga. 

Parvi, koji liepu slobod' 
GarČkih gradov uzoritih 
Htie podložit pod svoj obod, 
I knm druzieh glasovitih 
Varci slavu, bez obrane, 
Pod sv6m ćordom na poljane. 
16 



242 



135. Što mu ote nepravedno, 
Priote opet sinu i sebi, 
Sinu, kojem' kraljstvo jedno 
Na sem svietu dosta nebi, 
Neg htie vas sviet da posvoji; 
Al prij' njega smart osvoji. 

Drugi, trikrat ki predobl 
Kralj — Daria od Persie, 
Scite, Mede, Jupke, dobi 
Pora i kralja od Indie, 
Složi Ikane i Batriane, 
I sve afriske mnoge strane. 

Koji parvi svih vojnika' 
Prodje stupe Erkulove, 
Probi mora prevelika, 
Išćuć sebi sviete nove, 
Ne moguć bit sv6j gizdosti 
Vas poznani sviet zadosti. 

Tač, da u deset i dva lieta 
Već* s dobiti, nego V s boji', 
Po svoj zemlji hrabren lieta, 
I nadvlada i posvoji, 
Sto 'e meu morem Adrianskim, 
GarČkiem morem i Indianskim. 



Jak godinom nebo kada 
Varh zemlje se ori i buci: 
Tako i on sviet vas stre tada. 
Svud noseći smart u ruci, 
Munju u gleđu, grom u tieku, 
A trlesk nemio u posieku. 



140. Pirho gdi 'e arbanaski, 
Ki se Rima neuzboja, 
I s vojvodam' njih junaški 
Htl se arvat sriedu polja, 
I ki smaknii grad poglavni 
Tebe, i kraljski Ilium slavni. 

Poželjenja koj cieć svoga 
Na isti Rim se vojskom krenu, 
Da bi Italiu složit mogd', 
I s Siciliom Kartagenu, 
Pak poČinut; Čime al' viran 
Pade, sad bit može miran. 

Ter se hvali, podstaviti 
Da bi smio vas sviet lako, 
Kad bi mogo usiemiti 
Za svo'u vojsku pleme jako 
Od Rimljanah, a Rimljanim 
Da bi on kraljem bio izbranim. 

Koga i jesu podložnici 
Nazvali orlom cieć hitrosti; 
Al im reče on u dići: 
Sve sam s vaše ja vriednosti, 
Er vi moja krila jeste, 
Na najviša kad me uznieste. 

Kralj Bardilas, ki se uvuče 
Macedonie u dobar dio, 
Od kojega Klitu svuće, 
Al' kralj Filip u nemio 
Kut ga stisnu, da ostavi 
I povrati plien nepravi. 



243 



145. Gdi ilirski kralj Pleurat, 
Ki Dalmaciu sva gospodi, 
I uživa ju u mir i u rat, 
Docim mu se smart dogodi, 
Pokli stanja liepo upravlja, 
Istok našieh parvieh kralja'. 

Sin mu Agron plodni izgine, 
Karkar i Hvar ki posvoji, 
I ovoga porod Pine, . 
Predobitnik u svih boji'. 
Gdi 'e Demetrij Hvara istoga? 
Dioniš, Visa hribetnoga? 

Agron, bivši snage jake, 
Uzdaržanje svo'e razširi, 
A Teuta hrabra pake, 
Sva kraljica za njim tiri, 
Graničare nu najviše 
Ki poticat nju hotiše. 

Ne straši se ni od Rimljanah; 
Er njihova poklisara 
Smaknu cieća Liburnjanah, 
Rimske plave sve pohara, 
Nitko išćući morski pokoj, 
Nesmie prietit ženi tokoj. 

S' česa Čudne svoje vojske 
Rim parvi put na nas brodi, 
Kad ravnice plodne poljske 
Satarisa, i štogodi 
Kralj skoj ženi d&še hranu, 
Ki pobiegnu tad k Risanu. 



150. Žena, ka se čast ju hvali 
S uzdaržane svo'e čistoće, 
S kojom Često pak navali 
Hvarski Dmitar, pun varioče, 
I na grade i na polja 
Arbanaska i Etolja. 

Kralj Dimitar, Istriane 
I ine puke ki podjarmi, 
Pak s Filipom na izvane 
TarČeć boje, smart ga starml, 
Varla kralja Rimu odmetna, 
Pod kim biehu svaka sretna. 



Nieki neuprav kude njega, 
Da na grabše bio je davan; 
Nu jel' kralja viek kojega, 
Da nij' s toga na sviet slavan? 
Velim, grabša i pohlieba 
Nij' sramota, neg' potrieba. 

Kralj Svetopelk, ki na polju 
Delmanskomu karst prijavŠi, 
Dalmatinom srieću bolju, 
Carkvenikom vlast podavši, 
Htie da sude duhovanja, 
Bez kraljeva svietovanja. 

Nek svietovne vlasti svake 
Od otca se svej spominju, 
Ki mneć dobro, na svoe šake 
Padnuv, zdarža božju škrinju; 
A Diakov bi'uć to dilo, 
S neba ga ubi triesk nemilo. 
16* 






244 



155. Jak Tomislav, ki Atila, 
Pedips božji ki se reče, 
Cesto odharva i nemila 
Bridom mača svoga sieče, 
Tiera od zemlje svoje vam*, 
Daržeć* svaka u obrani. 



Kralj Budimir i Svetolik, 
Otac i sin otca toga, 
Svetih kraljah slavni ponik, 
Jedan bolji od drugoga, 
Bolislavi, Kresimiri, 
NiemŠki vragi i nemiri. 

Kamo i UroŠ, ki sagrad\ 
Cetardeset manastira 1 , 
Stiepan drugi, ki se radi 
Zvat veliki, ljube izbira, 
Pak se s netkom, ku zamiri, 
Dandulovom sriećno viri. 



Uroš, ki u Jerusolim 
Svet -Mihajlu carkvu osnova, 
I mramorom preoholim 
I srebrom je svu okova, 
Pak knjižnicu varsnu joj skupi, 
Kalujerstvo da ne tupi. 

Bistra pamet gdi trebuje 
Meju puci neviernima, 
Neg Bog pravi kad se Štuje, 
Mogu uzrok dati njima 
BogoŠtovja njihovoga, 
Slavnim putom od razloga. 



160. Neman drugi, ki u Stiepan 
Biuć ime promienio, 
Ugre, Bugre, Garke izvana, 
Narode je ukrotio; 
Zri podložne u ljubavi, 
Kralj, ki pravdom još se slavi. 

Blagodarni Stiepan peti, 
Jak i staza uzorita, 
Da nij' mogo tada biti 
Višji Čoviek segaj svita; 
Razkošnom se dvorbom diesi 
I cesarom sebe riesi. 



Smlali Ugre, Garke, Turke, 
Golem bojnik i hrabreni ; 
Za njegova diela surke 
Niesu, lovor neg zeleni; 
On sastavi i Stiepana 
Red vitežki u svoih strana'. 



Kamo Stiepan i ostali, 
Ki takovim od poštenja 
Narecenjem su se zvali, 
Reseć s njime sva siemenja, 
Luigji, Flavij ko cesari, 
Kralji i svieta gospodari. 

Vele glave, vele krune, 
Er Stiepani krune jesu, 
Na čast kojih neotrune 
Zelenike uzresle su, 
I slava tieh meu lovori 
Još se Čuje i žamori. 



245 



165. Vlađan, Kagan, kralji i ini, 
£i daržave sve plienjahu, 
!>Tjihi otci, njibi sini, 
Ki posiljem stolovahu, 
Do Svetmira, ki živiše, 
I karstjanstvo progoniŠe. 

Ratmir, i ljut Čieslao, 
Ki su otce podložili, 
Parvi nemil, drugi zao; 
Er su oba sied siedili 
OtČin, otČeve u živote, 
'i česa umriše u sramote. 



Potopljeni oba u vike, 
Da pogreba neimaju, 
Kraljevićem svim prilike, 
Da na svietu sem ostaju: 
Drugom više na tleh buši 
Ženska ruka nos i uši. 



Er on smivŠi pogubiti 
Vladislava, ženska srića 
Htie svom rukom osvetiti 
Muža mlada UgriČića, 
Kad staviv se u busiju, 
S gnjavi i smaknu tu jidiju. 

Taki stvori se nediČe 
S tužbam' ženskim', smionstvo gdi je, 
Žena suzi i nariČe, 
Kad se osvetit vriedna nije : 
Ku vojnicam Slo vinima 
Bojna snaga i s&rce ima. 



170. I Predislav, ki globjaKe 
Podložnike bogatije, 
U vinu i bludu kad plovjaŠe, 
Od Bosanske bi delije 
Smiren, rieka i njega odni, 
Blud i vino da razvodni ! 



Gdi 'e Prokopi, ki za ženu 
Hćer Erinju dao 'e Abelu, 
Drugu Erinju pak nje sinu, 
Koj vladaše Spanju velu, 
On ostavši samovlasni, 
Kralj bogati, moguć, jasni, 

I Dobroslav gdi 'e variau, 
Koji sabljom Garke svrati, 
I bi'uć karvim vas obarjan, 
Njegov sin se nanj' obrati, 
Da ga izsiece, kad ga svarže 
S konja, da s' nij' oglasio barže. 

Ovi uzgoji šest sinovab, 
Ki rodnikom Čast noseći, 
Jakno bistrih šest orlovah, 
Svoju i majku ki dvoreći, 
Ni'edan kralj se hti nazvati, 
Nek Čim žive, vlada mati. 

I Branislav i Sebeslav, 
Ki pod Skadar razbi Gote, 
I Cepimir veome slav, 
Gardeljivi na suprote, 
Plevrat drugi, Pencia cako, 
Dugast Čoviek, zvierČe jako. 



246 



175. Gencio, koji Ilirjanah 
Svoih slobodi da povrati, 
Dozva treći boj Rimljanah, 
Kad Anicij' župe svrati 
Pod njih oblast, a usili 
Persea kralja, roba Einili. 

Koji buđuć* skup, neviran, 
Pokle grade uharači ; 
Priav harače uzopiran, 
Svih poplieni i potlačl, 
S česa mnokrat stari naški 
Svarć hotiše jaram vlaški. 

Kralj visoki Borut kamo, 
I Sorabi dalmatinski, 
I pred njime slavni Samo, 
Bilug, Dušan, kralj Slovinski, 
S Godeslavom, koi kad primi 
Karst, povieda pak ga inimi. 

Bel uzglasni, ki iz Rima 
Prista u Gružje i uzgoji 
Liepi LauŠ, prij' neg ima 
Kraljevinu diedah svoji' 
Sad Dubrovnik od dubrave, 
Prava dika sve daržave. 



Sarbski varsni VukaŠini, 
I Demetrij ban harvatski, 
Gargur kraljem koga učini, 
I zamieni prem otaški 
S zlim Herigom, koga svarže, 
Da poslušna na stol varže. 



180. Pristal Gojšo i Gojislav, 
Ista zemlja kih uzgoji, 
1 Daržislav i Svetoslav, 
Ki se i puške neuzboji, 
Bani i kralji, ki po karstu 
Tad ne imaše svoju varstu. 

Gdi su zadnji Kresimiri, 
Mihalj, Kolman i Slavica, 
Najpokojni Zvonimiri, 
Duga uzresta, mila lica, 
Jadovito koga smlati 
Silna naglost od Harvati'. 

U čas oni, ki štijaše 
Papin listak pun umieti, 
I besiedom svom nutkaše, 
Da se otide na grob sveti, 
I otme se već iz ruka' 
Saracenskog zloga puka. 

Nieki, čuvši ove viesti, 
Da ne ostave miesto, obitelj, 
Pobune se u nesviesti, 
Veleć : Ti s' tog' uzrocitelj, 
NasarnuŠe nanj' prie oni, 
Pak ostali svi smioni. 

Dmenje vietra sieverskoga 
Jak kad tiho more smuti: 
Tako i kralja na dobroga 
DignuŠe se uzbuniitij 
Ter osvetom prenepravom 
^Razstaviše njega glavom. 



247 



185. Mreći htie im naviestiti, 
Da s proklete te odluke 
Neće nigdar već imiti 
Mila kralja svoje ruke. 
Toj izustiv, liepSom se odi 
Krunom, njim se a tako sgodi. 

U bazilei sred Solina, 
Gdi bi stoj at svoih prednikah, 
Krune svojih kraljevina' 
Prija od rukah biskupnikah ; 
A kad umrie bez ostanka, 
Kralj Ugarski dojde vanka. 

Svet Vladislav, brat kraljice, 
Na nje miesto ki se stavi, 
Koga biežeć jasno lice 
Stiepan, ki rod nebi pravi, 
Pusti, da kralj i sliednici 
Budu tih stran stolovnici. 



Ter čim bane i vikare 
Htieše za se namieŠćati, 
I Bribire i templare 
Tim vladanjem uzviŠati; 
BneČani se uvedoŠe, 
Naše i kralj stvo posiedose. 

NavlaŠ, kad mat' kralja Andrije, 
Morezinka TomaŠica, 
Bi kladena, da dodije 
Banom, varh njih duždevica; • 
I Vladislav hti im sva dati, 
Za sto tisuć dukat'* zlati'. 



190. Bani, knezi i vitezi 
Prednji naši, sada gdi ste ? 
Ki vojničkoj u potezi 
Vašom snagom predobiste 
Polja tiekom, barda skokom, 
Rieke plovom, grade okom. 

- Druži knezi dalmatinski, 
I setnici i vojvode, 
Gdi ste mudri i levenski, 
Plemeniti svietli rode, 
Gdi 'e grad Pidaur, Norin, Delma, 
Skradin, Solin slavni velma. 

Žene gdi ste, mužke snage, 
I mužkoga gdi ste šarca, 
K6 braniste muže drage; 
Iz Solina ženstvo farca 
Živim ognjem, da Rimljani 
Ostaše od njih zatirani. 

Poslie dikla ruke naše, 



Da se i 



nje 



zaimra. 



Sužnja turska kad biaŠe, 
Skoči iz varh gradnieh mira', 
Da se združi karstnom' zboru, 
Ki izvan stase u taboru. 

Gdi ste i gradi od Otoka, 
I kih rieke obstirahu, 
I na stieni koji oka 
I pameti zavisahu, 
Biograd, Retin dvor primorski, 
Sik ? Epetij' grad prigorski? 



248 



195. S posađami Ptolmej, Strabun, 
Od kih, da su glasne bile, 
Sad ne drugo, neg' prah satun, 
Stienske ripe i gomile, 
U kih čoviek nestanuje, 
Nego miš, puh, gušćer, guje. 

Svi su prošli, nif im traga, 
Gdi su bili i nezna se, 
Svačia kriepost, svačia snaga 
S duzieh lieta' izgriza se : 
Tvard i tuča i kamena 
Razčinja se od vremena. 

Krune, koje stolovaše 
Zlatorodna sried Solina, 
Bladin, s družim ki se arvaše, 
S vojskom Stroila veomi smina, 
Opiruć se inostranu, 
Čim grad pade na poljanu. 

Kraljem Istrie, Gotu plienu, 
Družbeno se ki odapriše, 
Zasve u boju da ognjenu 
Parve tabore izgubiše ; 
Naše Lučić u tmi ukara, 
Kad ih viesti ogovara. 

Solin veli pade, pade, 
S nepravice, s nerazloga, 
S jeda, s nesklada i zavade, 
S potisnosti od uboga, 
S nemilošće, s' gruba bluda, 
S razpustnosti, grieha huda. 



200. Padegvoždjem, ognjem umoren, 
Ki svoje rani, gori, nori, 
SieČen, topljen i izgoren, 
Bez pomoći ke odzgori, 
Nesklad tare i velike, 
Nebo a neće čut' tamnike. 

Ljudi, žene, star, starica, 
I imanja sva se žežu, 
I u povojih mala dica 
Raztargnuta na tleh ležu, 
Smart svud silom i sramotom 
Daje se častim i životom. 

Ni'e već zida, ni palača', 
Nfe zlamenja od ničesa, 
Gotska noga, mač, lomača, 
Sve pohara i poplesa, 
A obilježje što osta s njime, 
Požderljivo odnie vrime. 

Mart, hrabreni Bog od boja, 
Meju Slavi ki se rodi, 
Od pobiesnih tieh nevolja' 
Ni grad svojih neslobodi. 
Bog od bozih kada ranja, 
Svaki drugi Bog se klanja. 

Nu cesarske tvarde stole 
Zub izgrize vremeniti, 
Da u hrame njih ohole 
Sad stanuju zimi i liti 
Garde sove i seljine, 
Zmai, gusćeri i guje ine. 



249 



205. Besiediše gđi mudarci, 
I gdi cesar zapovije, 
Tu zaglušni čarčak čarci, 
I gladeni vuk zavije, 
A obtieču zvieri druge, 
Kud dvorani i kud sluge. 

Gdi gospodstvo prutom vlada, 
Puk i narod zemlju i mora, 
Sada ostanom vole obada 
Gorjak orač preko dvora, 
Tere mieša tleb, ki sja se, 
Neka samo plodi klase. 



Tu kozari koze pasu. 
Ke penjuć se ore ziđe, 
Neka sgradah, ke se glasu, 
Razkošuie i trag ide, 
Da se jedva znati more, 
Kralj gdi ima grad, gdi V dvore. 

U ocvirenih zidah vise 
Divlje smokve i crikvine, 
Gdino negda svioni se 
Ljudi sriše, mnoge scine, 
Zlatni krovi već tu niesu, 
i Neg' kolibe slamene su. 



Mudros, liepos, snaga, dika 
Uzdaržat se viek nemogu, 
Nego biežu jakno rika, 
Sniezi i daždi ku premogu; 
Snieg je, san je, sien je, siena, 
Što bi i bit će, sve je miena. 



-^ć|$®6>~ 



- 



250 



PIEVANJE TRINAESTO. 



Nadglasje. 



Od Vladmira i Kosare, 
Samuela i Vladislava, 
S kih nemirne zle prevare, 
Vladimiru padč glava, 
I od našincieh kraljah inih, 
Bugrih, Ugrih, Tatrih smtnih, 



Od Boemskih kralja' i čeških 
Njih Ivana neumhrla, 
Od niekolik kraljah Šveskih, 
I od Moskve cara varla, 
Naših cesd'r od prošasnih, 
Kriepkih zenah, papah jasnih. 



1. Jošter mi je, drag Štivače, 
Krune opustne ine riti, 
Za moć pak se na pritace 
S uzdaržanjem upraviti, 
Ko'e po daru božanstvenom 
Još su u bitju svoem zelenom. 

Kih poharat nij' nikada 
Mogao vihar od sievera, 
Trovna magla od zapada, 
A godina svim neviera 
Od iztoka i od juga, 
Ako i nagla, ako i duga. 



Plemenito Slavsko pleme, 
Tko 'e da nezna na sem svieti ? 
S kralji i s čari vitežkieme, 
Kako i nebo s zviezdam' svieti, 
I viek neće moć zapasti 
Žarko sunce njihe časti. 

Za brabrenim Vojislavom 
Ide i Mihalj, ki stol darža, 
I đonikle bistrom slavom 
Množ šino vab njemu uzdarža 
Bodin, ki se nazva carom, 
Vladmir ki se smaknu varom. 



251 






5. I Tiešimir ntieŠitelj, 
Po smarti otca ki se rodi, 
I Preli mir sin strenitelj, 
Brat Krešimir ki se odi 
Krunom Bosne srebarnite, 
Stiepan majke zakonite. 

Ko'ega Leglit, zlo kopile, 
Bratića mu i Boleslava, 
Smaknii kućom s mnoge sile, 
S sedam sinćv, sedam lava', 
Sam sakriv se za glasnika 
Silve, u sil' ti Dubravnika. 

Bratoubojstvo Bog, ki grusti, 
I pohliepe neće duge, 
Tej do malo žive pusti, 
Er umrise svi od kuge, 
Ka pomete do jednoga, 
Da siemena nije zloga. 

Gdi 'e ban Kuljen, kralj Ostoja, 
Toma, ki se s Turci brati, 
On se druga ne uzboja, 
A ov družtvo glavom plati, 
Ni'e ortaštvo s lavom imat, 
Sam jer dobit svu će primat. 



Kralj Grubiša i Draginja, 
Sveti i čudni Vladimire, 
I ravnoga sried Trebinja, 
Ki siedjaše Dragimire, 
Koga izdavstvo Kotoranah, 
U carkvi ubi na sto ranah. 



10. Svet Vladimir, varh planine 
Njegda zmaja ki ukroti, 
Da otrovno sebe i ine 
Ujedati nebi hoti', 
Koga Samuel kralj bugarski, 
Hinbom svezi, ne junaški. 

Kad ga ljuti od glavice 
Zvk, gdi biše se irtvardio, 
Da bi sašao na ravnice, 
Nek bi se Š njim zgovorio, 
Da oba mirne kroz beside 
Razlog svači izuvide. 

Kom rekoše svoji bani : 
Gospodine, ustav' hode 
Iz tvar dine, gdi te brani 
Cviet vitezah i gospode ; 
Prevara se koja krije, 
U oružanu viere nije. 

Ako o miru Samuel radi, 
Poklisarstvo šalje neka, 
A zastave nek ne gradi 
Varhu tebe odveć meka, 
Gdi pogodbe budu prave, 
Tvoih svietnikah htiet će ih glave. 

Tvoja mudros more znati, 
Da ni došo s vojskom mani 
Iz nenadke vojevati, 
Neg' da bi te vargao vani 
Iz priestolja bez razloga, 
Ne bojeć se pravde Boga. 



2*2 



15. Garci, trage himbene su, 
A mejašnik on je š njima, 
Ćudi i viere jednake su, 
Ni'e se ufat pametnima, 
Laomedonte i Sinone 
Jesu izgledi varke sione. 

Vlast je više hlep velika, 
A taji se Čestokrati' 
Pod priaznom izdat prika, 
Kralju u kralja nij' se ufati, 
Tko vojnikom lak' vieruje, 
Bukaljijam' sam se kuje. 

Al' kralj dobar misleć dobro, 
Banom svojim odgovori : 
Sam otići ja sam obro, 
Vi ostan'te u svoj gori, 
Ja ču u ovoj maloj srneći 
Parsi opreti, vas štedeći. 

Kliče, i iz varh tvarde gore 
K Samuelu mio pospieši, 
A on ga sveza i u ponore 
Tamni carske njega stiešl, 
Tu ga dugo meju druge 
Sužnje darža u veruge. 

Al 1 mu li epa bćer Kosara, 
Milosardno pohodeći 
Množ nesrećnih tamničara', 
I oči u kralja upireći, 
BI od roba uhvaćena, 
I osta Š njega sva ognjena. 



20. Tim razabra : Nij' dostojno 
Da pod zemljom sunce grije, 
I da blago neizbrojno 
Zakopano svim se krije, 
Zatvara se zvier nesvisna, 
Ne stvar liepa i korisna. 

I harvuć je nepokoji, 
Da plemena put kralj eŠka 
U dno tamne jame stoji 
U okovih gvoždja teška, 
I da, željna biela danka, 
Cvili robstvo bez prestanka. 

Ter bit mirna nemogući, 
Sama u sebi zahvali se, 
Pustiv ognjen uzdah vrući, 
Da zanj otcu uzmoli se; 
Kliče : 'er ni'ednoj razmi meni, 
Ne dostoji rob ljubljeni. 

* 
Netom vidjeh obraz mili, 
Netom rieči Čuh medene, 
Ćutih ljubav da me ustrill, 
Šarce i odnl da od mene ; 
Al' da skrivim Časti tebi, 
Prij' me udrio tries od nebi ! 

Sin orlovi po ničemu 
Svo'e nekaže plemstvo veće, 
Neg' Što drago 'e oči njemu 
Put sunčane upriet svieće : 
Tako i dikla, prem da umira, 
Na svietlu čas sve se obzira. 



253 



25. Razlog hoće, plamom svakim 
Da ne gori duša vela. 
Mire i narda skupom jakim 
Sklapa i sbije panj, vesela 
Da unj sgarajuć feniks ptica 
Drugog žitja prima lica. 

Zna ljubo vca, da nij' vriedna 
Skrit plam, na obraz koi teče, 
Mio pogled, smiehca medna, 
I mučeći dosta reče ; 
Šarce 'oj hlepti, glas postaje, 
Oko 'u svađi, lice izdaje. 

A i kralj strielan tolikora, 
Kad tu liepost zri sunčanu 
U onoj tmini od ponora. 
Primi u šarce smartnu ranu, 
S ko'e bi bilo mu umriti, 
Da se neufa Š njom vieriti. 

Muku, reče, znam, dietetu 
.Nerazumi ni ista* mati, 
Plam potajan nosi Štetu, 
Rani a skrovnoj ni'e liek dati ; 
Ljubit, a Ijub' ne odkrivat, 
Sebe 'e rukom svćm ubivat. 



Imo bi oganj moj zaprečat 
Sriedu šarca, ko u pepelu, 
Prist na usta snižno, a mečat 
I klanjat se suncu milu, 
Ko Elvetci, al' ne morem 
Daržat velik plam zatvoren. 



30. U poslih se od ljubavi 
Smienos hoće i sloboda, 
Tko ni'e smion, vilu ostavi, 
Smione sliedi dobra zgoda, 
Strašivu se vieku kraju 
Gradi, i mejdan ne predaju. 



Djevojčica sramna 'e svaka. 
Bieži, a želi bit ljubljena, 
Ako se odkrie, brani, a paka 
Klanja, kad je uzmoljena; 
Ako Čekaš, da ona lasta 
Prie se odkrije, miso 'e tašta. 

Rad bi dragoj da izusti, 
Ko mlajahan mre za njome ; 
Al mu sahne rieČ u usti', 
I ostaje mramorkome; 
OČi obima al' tumače, 
Sto u šarcu svaki zače. 



Meu tu sniežno pred nogama 
Svoga ćaćka liepa pade 
Kćer jedina, kliče : Sama 
Vjerenika prosim sade, 
Ki drugi mi neće biti, 
Neg' kralj, tvoj rob plemeniti. 

Ako želiš, ma utroba 
Da ti uzplodi drage unuke, 
Prosti ćaćko, prosim roba, 
I zanj moleć primam ruke; 
Miloš tvoju duša pita, 
Sto mi 'e draže svega svita. 



254 



35. Čuvši Samuel govorenje 
Od presladke svo'e ljubavi, 
Nek se izpuni nje smišljenje, 
Zapoviedi, da se izbavi 
Vladimiro, kom' se obrati 
I cielovoin stol mu vrati. 



Gdi obetno već služeći 
Velom' Bogu Što moć bolje, 
I Kosarom uzdaržeći 
Skladne misli na priestolje, 
Činjaše se božjem' slugi, 
Da će s raja poć na drugi. 

Brat Kosarin tim kralj ujuć 
Radimiro nakon otca, 
Srećno i s Garci boj boj ujuć 
Najde u svojti izdaoca, 
Navedoše koga Garci, 
Da se u svoju karv omarči. 

A toj biaše Vladislavo, 
Koi ubi Vladimira. 
Kako pravo, tako zdravo, 
Svim je škodna sva nevira; 
Nebl dosta grubost ove, 
Jedna drugu opet zove. 

Videć đake z6 usionik, 
Da ostaje Vladimiro, 
Muž Kosarin i baštionik 
Pravi on, da je nebte' smiro, 
Sto privaze uživati, 
Nek se i njemu zapo vrati. 



40. Jer poznaj uć, da nemore 
Očito ga uloviti, 
Izumisli dogovore, 
Da se 'e dobro sadružiti, 
I zaobćene njih potribe 
Da 'e na mejaŠ izać tribe. 

Za stavit se svietovati 
Tu skrovito meju sobom, 
Ko se tribu'e opirati 
Poganskomu puku obom', 
Jedan drugom' na izruku 
Da da pomoć pram tom' puku. 

Al Kosara draga vojna 
Nehti pustit, da obiđe, 
Neg' k rojaku jur povoj na 
Pripravlja se, da sama ide, 
Ako i karvcu brata svoga. 
Da ga svarže s puta zloga. 

Reče: Muž, ti nećeš tamo, 
Da i tebe nepogubi, 
Ufati se nije kamo, 
Sumlji i preda tkogod ljubi, 
Što prie nebi, Čas svaršuje, 
Cesto vara, tko kralj uje. 

Ja sam žena, ka umije 
Pokrivati svoje misli, 
Tko zna da moj neg' tvoj prije 
Sviet izkusi i domisli 
Sto on snuje, što li želi, 
Šarce ostavljam, stup se dieli. 



255 



45. Tim uresna kad se vid\, 
[ dvorkinje kad napravi, 
Sestarplivo svoj sviet slidi, 
[ na trudan put se stavi, 
Ufajući, bratučeda 
Da će obratit s nje besieda'. 

Rajska dikla stotiem dflom 
Svieh liepota' zdrak nadhodi; 
Hitrim stupom, rieČim milom, 
Bistrim okom šarca svodi, 
Da nemili rojak s posta 
T6koj gizdi sužanj osta. 

Al' prokleti zakon stanja, 
Ki ni svomu viek nepraŠta, 
I z6 razlog kraljevanja, 
S koga svaka 'e molba tašta, 
Okrutnika jaku silos 
Potvardiše na nemilos. 



Kad Kosara k njemu stupi, 
Blagomilo pria kraljicu, 
I u veselja čudna lupi, 
Dajući 'oj dobrodošljicu ; 
I gosteć ju sve to više, 
Na nje muža uztuži se. 

Kažuć: da se Čudi Čudom, 
Da kroz njeke sumljetaće, 
Nevieruje ni svim udom; 
Ko i oni ga da izdat će, 
Ko Isusa Juda kleti, 
Dati će ga na križ speti. 



50. Ter cvileći bratučeda 
Svo'im prirokom izgubljena, 
Ja se kleti varhu Čeda, 
Sebi od Boga namieŠćena, 
Da bi sebe prij' ubio, 
Neg' već druga prevario. 



Tudie kliče: Kralju tvomu, 
Križ ću poslat za tutiju, 
U pečatu vidiš tomu, 
Pravu ljubav ti Mariju, 
Ter odpravi Vladimira, 
I reci mu, da je vira. 

Pak sgrozi se i suzama 
Obli obraz prenemili, 
Da Kosara ista sama 
Vierovk mu, Čim se dili, 
Križ noseći dva biskupa 
Uputjena Š njome skupa. 

Ka došavši k vojnu ureda, 
Prikazži mu sciene dare, 
Ke joj poda bratučeda, 
Veleć : u njem već nij' vare ; 
Nemogu izreć ko nam kaže 
Dobročinstvo, kako laže ? 

ViereniČe, zato otiđi, 
Viera 'e tvarda, ne boj mi se, 
Dva biskupa obi sidi, 
Kažu, s njima pridruži se; 
A u parsih križ ki shrani, 
Od svakoga zla te brani. 






256 



55. Uz biskupe i ti moć ćeš, 
Neka đvorbu tebi činu, 
Sobom odvest, ako hoćeš 
Plemenitu kii družinu, 
Što je dosta za sretiti 
Dikom kralja, ne usumljiti. 

Skupi dakle, moj ljubljeni, 
Više viteze i gospodu, 
U podobnoj neka scieni 
K bratuČedu s tobom hodu, 
Da i tvoje veličanstvo 
Ima sliede i Čuvanstvo. 



Ako i kralji, ako i sveti 
Jesu i mudri i mogući, ( 
Od izdavstva uklonieti 
Ne mogu se ovd' budući; 
Krie izdajnik svo'e podjame, 
Čim izvarŠi vratolame. 



S družbom greduć kralj blaženi, 
Križem na smart ki posla mu 
Vladislave kralj himbeni, 
Bilieg viere da u njem dd mu, 
Kad ulize grad poglavni, 
U carkvu ide, gdi 'e Bog slavni. 

Neka mu se tu pomoli, 
Običajan kako bieše, 
Tudie Čuvši kralj oholi, 
Da biskupi š njim doprieŠe, 
I da živ je vas prisneten, 
Hti, da 'e smaknut i on čas smeten. 



60. Zatoj za njim ulizoše, 
Koji ga su i pratili, 
Ter mu glavu odsiekoše, 
Kii na putu niesu smili; 
'Er ga bran\ Bog čudesi, 
Da, Bog vieČni na nebesi'. 

Neka otole njegov bojnik, 
Daržeć karstov križ u ruci, 
K njem 1 dobiegne, a ubojnik, 
Komu tada kralj naruči, 
Čeka na osvetu i s biskupi, 
Ko'e na muku svoju skupi. 

Tako im se i dogaja, 
A najliše ubojici, 
Ki večerav, martva kralja, 
Gdi mu prieti, u Šibici 
Vidi, i vapi Čim dvorane, 
Pade od ruke nepoznane. 

Svoi vitezi, ki se u skrovo 
Miesto tega nestaviše, 
Svetogardje kad Čuše ovo, 
Na svoj dom se povratiše, 
Smutni u carkvi gdi ublnu 
Smieše skrivit lopašČinu. 

A Kosara ljubi mila, 
Ko garlica, pire druge 
Grusteć, veće nij' ih htila, 
Neg prikaza giike duge 
U jednomu manastiru, 
Bogu i svojem' Vladimiru. 






2j7 



65. Daržeć kriepko, jurve ljuba 
Da učinjena blaženoga, 
Vremenita cieć izguba 
Ima pri'ati, služeć Boga, 
Slavu, i u miru preko dugom 
Uživat će s dragim drugom. 

Srećna ti su i čestita 
Na ovom svietu umarlomu 
Stara zlatna bila lita, 
Kad življaše svak o svomu, 
Čim u ljubavi i u miru 
Čoviek stase, zoveć viru. 

Od varanja, rati i gnjieva 
Ne biaše uspomene, 
Ne brodihu smiona drieva 
Valovite morske piene, 
Sviet nebiaše jos iz bata 
Rude od gvozdja i od zlata. 

Izumila još nebiaše 
Moje i tvoje nagla želja, 
Kad prie toga svak življaše 
Sried pokoja i veselja, 
Neznahu se otme, odire, 
Himbe, izdanja i nevire. 

Ti požudo od tudjega 
Mir odagna, nesklad ostavi, 
[ za poraz ljudstva svega 
Kova oružja, vojske spravi, 
Nek čoek liliepan nepravima, 
Svej to veće prevazima. 



70. Ni'e, da razlog i istinu 
Već tko ljubi na sem svitu, 
Neg' svi u grabsab i u plinu 
Nasto'e višja da zahitu, 
I nepomne u nehaju, 
Da zakone prestupaju. 

Prodje i Vlad'mir dobri treti, 
Bodinove žene omraz, 
Priljubota kojoj izšteti 
Svietla muža carni obraz, 
Man Jačinta svim nazvana 
Cviet razloga mirisana, 

Cim bi mlada, sve živeći 
U razbludi mnoziem blaga, 
Ako i Mavra, njim veleći, 
Taka Cefea Perseu draga 
Da bi, a golub bielili lica' 
Ljubi i carnieh golubica'. 

Paka, buduć u starosti, 
Gdi već rusom ne cvati se, 
Pokle obliedi i okosti, 
Sva u nalip obrati se; 
Biedna kralja s kim okuži, 
Krunom sina da okruži. 



Kom', kad otrov duh tiskaše, 
U skrovito od nje mu dana, 
Dobroslava uzroČaŠe, 
Er rojaka škodna vrana, 
Ki pravičan bi osliepljen, 
I od srama svog odciepljen. 
17 






258 



75. Sva nečasna, sva himbena, 
Neka joj se rep nevuČe, 
Ko 'e prokleta dud zlieh žena', 
Blud i izdanja stvori muče; 
IŠću tamnos tamna dila, 
Gdi 'e dobrima svietlos mila. 

Hrid pod vođom sakrivena 
Veće kratih hini i vara 
Viešta, znana i umiena 
Pomorskoga gospodara ; 
A kad kaže svim vani se, 
Svak lako od nje ukloni se. 

Liepe, obiesne, skupe i sile, 
Zemlja ne kri'e, al hotime 
Anne, Ivane, Jezabile, 
Trubelike ko i zlo sime, 
S kojih kraljstvo Često gredu 
Na nazadke vilno uredu. 



Nebi imale svietle žene 
Mesalinom na blud dat se, 
Nego na one, ke poštene 
Čast dvoreći, izgledat se. 
Njih prilika 'e dična sveja, 
Artimisia, Ispikrateja. 

Ženah uklon' se, ke ne haju, 
Svoga muža kad izgube; 
Pasah, koji viek nelaju, 
Mora i smutnik', kad ne trube, 
Rieku ne gaz' ka ne vika, 
I mukla se boj' Čovika. 



80. Al se neufaj dobre u ljude 
Ni u pregorke ženske plače, 
Nek ti Efeska moma bude 
Izgled, koja na opače 
Martva muža i obisl, 
Za vojnika ki ju utiŠl. 

Nepriateljah i od mučeći', 
Straže kad te Časte odviše, 
Er te penju da izdeći, 
Pak te dublje satariše, 
Kad čast nije po razlogu, 
Kri'e pod sobom izdat mnogu. 

Juraj, koga mat' nečista 
Na sied kralja martva siede, 
Barzo bubnu s tuja mista, 
Koga krivdom zlom posiede; 
S istom majkom robne sluge 
Otidoše na veruge. 

Liepi srame, u kom žena 
Liepa liepšu liepos stiče, 
Čas je liepos neprociena, 
Teško, tko se nje odriče; 
Er s njom i sram vas će pasti, 
Duša od tiela, Čast od časti. 

Ljubit ka ima svoga vojna, 
Da pak ine sebi marni, 
Stvar je veoma nedostojna, 
Najliš svietliem gospojami, 
I onu, ka se pušta ljubit, 
Nepedepsno može Šubit. 



259 



85. Rod, ki zacrne tvim čoviekom, 
Razložita pak ni'e sinstva, 
Svi zakoni viču viekom, 
Da se gubi, sto 'e otčinstva, 
Materinstvo i ako ima, 
Barzo projde, ko trak dima. 

Tako i ova s Jurjem sinom 
S nečistoće svoje pade, 
Otidoše hitrim minom 
S stola u palac i u klade, 
Plačni izgled ostala 'esi 
Smionim ženam u obiesi. 

Stiepan, gornje kralj Mezije, 
ioga himbom car ubiti, 
Ter ga udri, neka nije, 
Tko prie himbom otca hiti 
Iz prestolja, koga ostavi, 
Gdi se kožom svom razstavl. * 



Druži kralji glasoviti 
Bugarije izabrani, 
Ini i krimski, u dobiti, 
Kih predobe Tatar-kani, 
Ruske krune i ostale, 
Ke pod turskim jarmom žale. 

Altag-kan, kralj od Tatara', 
Paravana izdajicu 
Pokli uhvati, ki ga vara, 
Prepili ga na policu, 
Pak kuhana ht\ izjisti, 
Sa stol svoima poglavisti. 



90. Bugri, koji siono smise 
Na grad Konstant udariti, 
I ki Traciu podložiše, 
Da se mogla nij' ustati 
Do sto godin, čim cesari 
Mir složiše s poklisari. 

Bugri kriepei, slavokruni, 
Jasen, Boriš, Milio, Orbato, 
Samuel, Petri i Šimuni, 
Od kih pismo vrimenato 
Od carkvenieh godištara' 
Sve varsnosti izgovara. 

Krunah niemih za udobit 
Nikefora, ki od cesara 
Buduć stigao slavodobit, 
Pokli glavu njemu obara, 
Čašu od lupie 'e učinio. 
Iz nje vino svejer pio. 

Trebelia, man je umučat, 
Ki kraljestvo poda sinu, 
Hti'uć se u pustoš sam zatučat, 
Jeda uredu nebi izginu', 
Al' kad sin mu karst potlači, 
Vrati se u dvor, sina sbaci. 

Gdi su ostali kralji znani, 
U svietlini ki živihu, 
I ilirskoj ki poljani, 
Sa svih strana' gospodinu? 
I ki liepo svud cvali su, 
Dokli ko cviet opali su. 

17* 



260 



95. Kraljestva Ugrie i Boeme, 
U kih tćci stolovaše, 
I protivno svako pleme 
U ust' mača nadvladaše, 
Cieć neskladan i ciec cara' 
Pak ki idoŠe pod cesara. 

Leški kralj i, ki se Oprihu 
Otmaniću po ravnieah, 
Moskve čari, ki razbihu 
Njemu vojske na granicah. 
I uzdarže se bez kih škoda 1 , 
Svej na stolu svoih sloboda'. 

Ceh, Leh, Rus, tri brata mlada 
Dalmatinska, grusteć jadno 
Nemir grajskieh od zavada', 
Odjahaše poljem skladno, 
I sried njivah punih sije, 
Sastaviše tri kralj ije. 

Parvi Boemsku, to jest Češku, 
Rusku drugi, sad Moskove, 
Treti odabra krunu Lešku, 
I podvargnu nje kmetove, 
Nadharvaše t6ke puke, 
Prem tri plemca naše ruke. 

I od Švecie kralj Biorno, 
Koi tćke zri 1 uć nezgode, 
S kipokljanjac' ki ukorno 
Oni siever svoj zahode, 
Odlučiše š njim pokrestit, 
Da 'e i on s Karlom s karsta Čestit. 



100. Šveski Otokari i Gustavi, 
Trieski od Ijudih i od boja, 
Ki stupajuć jakno lavi, 
Popliniše građe i polja, 
I vazeše u Boemi 
Pretvardi Prag, stol golemi. 

Sto imam pravit, a dostojno, 
Od Karstine pak kraljice, 
Ti me nauči zadovojno 
Ma premudra pievalice; 
Muk tvoj kaže, da na sviti 
Vriedan nij' tko, nju hvaliti, 



Dosta 'e reći, s pravom vierom 
Isukarsta da dobude, 
Varže krune s poluvierom 
I razkoše sve njih hude, 
Tlaci žembu i kraljiju, 
Slavu i si as najmiliju. 



Ini, u Stokholm ki stoluju, 
I u Danii pri sieveru, 
Velmi slavni ki se Čuju, 
Kanut, Samo, Valdemieru, 
I ki, er su na daleko, 
Ni'e ih tu ciel glas poteko. 



Češki kralji hrabri i sviti 
Za Ruj erom ki siedihu, 
S svoimi bani još Čestiti, 
T<5ke slavne boje bihu, 
Jer ih Niemci već netaru, 
Vierni izhode svom' cesaru. 






105. Rekoh svojem*, er od svojih 
Jasnih kraljah izajdoše 
Tri cesara, koji u razboj ih 
Cesarstvo isto pomogoSe; 
Svoj er pušta da obrane, 
I oružja svo'a ih brane. 

Otokari, Venceslavi, 
I Hedvige i Gertruda, 
.Kralji jaci, jakno Slavi, 
I kraljice pravog' suda, 
Kojih kriepost negda sinu 
U Boemsku pokrajinu. 

Podiebradci, dusnjom lascu, 
Ki one puke najprie vodi, 
Pak domiŠljom i oblaŠću 
Hti, da ih složi i gospodi, 
Kao Što čini i doista. 
Tamo prije godin' dvista. 

Gejze, Bele, Kolomani, 
Vladislavi, Lodovići, 
Andrie, Sismund i Stiepani, 
Krunom slavni Ugričići, 
Ki da uzdarže svoju staju, 
Protive se turskom' zmaju. 

I vitežki kad Čuvahu 
Svo'e ledeno podunavje, 
Hleb i vodu, piću im dahu, 
Tloh postelju, stiena uzglavje, 
A rominca sva gvozdena 
! Čaša bi im zlatom sllena. 



110. Gdi bdeć ciele duge noći, 
Za hip kratak na Štit spaŠe, 
I njegovoj silnoj zloći 
Britkom sabljom se opiraše, 
Divokoza kad nebesna 
Bljuje sniegom s Heva s desna. 

Gdi 'e DraŠković Petcarkava 
Biskup, posal ki cesara 
Bi'uć, a sobom varla glava, 
Čudno znoi se i prikara 
Zbor Tridenski, da ne dobe 
Niemci pričest varsti obe. 

Sviet ugarski, sdraku slika, 
Petar Pazman kardinale, 
Bramba kralj stva prevelika, 
Ki mu svieti meu ostale; 
Da ga hvali, ni'e mu dosti, 
Biskup Tomko u svetosti. 

Viešta kralja svoih zakona' 
Gdi'e Kolonić previsoka 
Kardinala od Strigona, 
Prabiskupa puna soka, 
Ki u krieposti i razumu 
Puti on narod k spasnom' drumu. 

Ni'e toliko ni SeČena, 
Sgradi carkvu nemoćnice, 
Monastire mužih i žena', 
Knjižna zborja, siemenštice, 
Svoim' penezi grade tvardi 
Caru, i sveti rat potvardi. 



262 



115. Kaunic biskup od Ljubljane, 
Skupa i vlasnik toga grada, 
Žive, i kranjske puke užgane 
Gasi, i tćkom riečju vlada, 
A prilikom svoe krieposti 
Žeže ih na ljub uzdarnosti. 

Al raeu Ugri i meu Nimci 
Zbudiše se zle zavade, 
Zakovani ođkad sinci 
Velikoga Uniade 
Biše, i stanem' Vladislavu 
Odsiekoše rusu glavu. 

A Matiaš, koga slave, 
Da je tokrat predobio 
Vojske Otmanske i od Dunave, 
Da, i cara bi odbio, 
Prevarili da ga nisu, 
Š njim u svietu ki bili su. 

Al ga ugarska tad gospoda, 
Za karstjanstva svega bolje, 
UzviŠiše pun' sloboda' 
Iz tamnice na priestolje, 
Ki s Despotom Vukom kolja 
Turske vuke posried polja. 

Koga Feđrig cesar htijuć, 
Da iztiera iz kralj ije, 
A on smion i jak bijuć, 
Ured mu vaze od Austrije 
Beč i Neuštadt, malo imanje, 
Neg' diedinsko sve vladanje. 



120, To se sgaja većekrati'. 
Van razloga tko nastoja 
Na tu ja se naticati, 
Miešte steć ih, gubi svoja ; 
Bog, u kom je pravda sveta 
Grabce i hlepce pači i smeta. 

Lauš, koji zagarljenu 
Na štit darža s Vislom Savu, 
I dostojno naresenu 
Dvima krunam' ima glavu, 
U Budinu i Krakovu, 
Gdi još bojna diela slovu. 

Ali Niemac sve to veće 
Na gospodu sile pridnje 
Svoe zančice stere i meće 
Nepriateljske, nenavidne, 
Da sinovi kucah stari' 
Daržani su ko oslari. 

Ona svietla vlastelinstva 
Videći se uhiljena, 
Cesto bude odmietenstva, 
Da u svem nisu obaljena; 
I što 'e gore, kad lov lovu, 
Na svo'u pomoć Turke zovu. 

Nu nitkor se ne oddruži 
Od vlastita gospodara. 
Kralju nohti jesu duži, 
Kim dosiže i obara 
Glave, i uzimlje još živote, 
Sramotnije sried sramote. 



263 



125. Varst najvišjib podložnika' 
Zna, da mogu sva zla ina 
Oprostit se od kraljnika', 
Samo vela viek krivina 
Da ne može bit proŠćena, 
Veličanstva uvriedjena. 

Omašcena karvim ruka 
Nikadar se neoplaka, 
A obsiečena neć' vit' suka, 
Da nemeće sagranaka'; 
Žilom odmetna izkoriepi, 
Ak' neć' da opet na te hriepi. 

Ako ka vlast samo priane 
Glave ljutim zmijam klati, 
A ostavi neplesane 
Kude, one će ju otrovati, 
Treba 'e s glavom i rep smesti, 
Ako u miru hoćeš siesti. 



U zapovied sve produže 
Niemci, a mraČu na Magjare, 
Kuće i žene njim se ruže, 
I za svih se malo mare ; 
A cesarom nedadu se 
Bune znati, ke dižu se. 

Tako 'e, pobre, poslenici 
Dvoreniški me u glaze 
Darže kralje naviestnici, 
Da ne projdu ke omraze ; 
Primav glazi svietlos samu, 
A ne vietrieh naglos tamu. 



130. Biež' daleče od dvorieh, 
Kad se u njih sva zla Čuju, 
U pustoŠih bolje 'e ovieh 
Pristat, himbe gdi netruju ; 
Petar jednom u dvor p6je, 
A triš meŠtra zatajo je. 

Toj se sgodi Apostolu, 
Kamo 1' neće zlom' čoviku, 
Stablu i ako toj oholu, 
Kako neće tarsteniku, 
Kada s' cedar i hrast trese, 
Vez i sita razstire se. 

Kralj poljaŠki kamo parvi 
MiČeslao, od zlih žena' 
Ki ni mogo svoje karvi 
Nijednoga rodit sina, 
Čim karstjanku nezaviri, 
I on karstiv se, s Bogom smiri. 



Koji živu jos u slavi, 
Kralj i ini izabrani, 
Jageloni, Stanislavi, 
LeŠi, Kazmiri i Sišmani, 
Kih hrabrenu pravi obranu 
Mio Gundulić u Osmanu. 



Ki prikaza osobita 
Vladislava kraljevića, 
Mladca u cvietu hrabrenita, 
Pod kim strese carska srića, 
Corde karšeć, polja lomeć, 
Okom sika'uć, glasom gromeć. 



264 



135. Ki ne uzmace, neg se tište, 
Pred svim vitez varloviti, 
Turskom karvjn da tu ište 
Žednu sablju napojiti; 
I iziska sve svo'e polje, 
Da se s istim carom kolje. 

Sišmund, sile mnogo plahe, 
Turke i Moske ki obkoli, 
Mnokrat razbi, razsu Vlahe, 
A Livore sve utoli, 
Pomorana jošter stisnu 
Na harale ćud nesvisnu. 

. Sva poljaška š njim gospoda, 
I inim kralji vojujući, 
Hrabra, smiona, i sloboda, 
Kriepko šarce imajući, 
Na ravnice sriŠe s maci, 
I plemiće, i divljaci. 

Druži jaci kralji Leski, 
Živi zaklon od Karstjanah, 
Slavni Ivaniš Sobieski, 
Ki množiju od poganah, 
Pod cesarskim razbi BeČem, 
S svom gospodom, s' svojim mcćem. 

Koi gospodi reče tada: 
„Veseo, slavna ma družino ! 
Ki se arvaste s mnom dosada 
U hrabrenstvu svugdi smino, 
Vrieme 'e skazat sadarice 
Kriepost šarca i desnice. 



140. Nepravo se vojnik svaki 
Vitez zove, sablju paše, 
Koga stine strah opaki, 
Smart i vojske koga plaše ; 
Koi cieća svete vire 
Dobrovoljno neumire. 

Eno turski car sioni 
Naš cesarski Bječ podstupa, 
Od svud vojske nanj nagoni, 
Da na drugo carstvo stupa; 
Nanj tiesnimo, drago 'e Bogu, 
Sila 'e slaba pri razlogu. 

Nu ma braćo i junaci! 
Sliedite me svi jednako, 
Kad nam glava bude u šaci, 
Pod nogami udo 'e svako; 
Kara-Mustafu uhvatimo, 
S njim dobitje da učinimo 44 . — 

Reče, i s družbom jakno striela 
Zaleti se put Dunaja, 
Biograda i do biela 
Istočnoga tiera zmaja, 
Gdi se vezir jedva shrani, 
Preko martvih na poljani. 

Ovi i s banom od Lorena, 
Bi u pomoć mu doŠo parvi, 
U prilici trieska ognjena, 
Udri u more turske karvi, 
Britkom sabljom sried tieškote, 
Targa i snage i živote, - 



265 



145. Sviuh sreta i zatieČe, 
Svačia ćorda nanj se sdružja, 
Rani, val i, mlati, sieče, 
Ljude, konje, stiege, oružja, 
Gdi 'e potreba svud prispije, 
I bieguće paše bije. 

Simo tamo sabljom lupa, 
Ori lahte, perja, ruha, 
Tom' odvali glavu s trupa, 
Tom razlupi do tarbuha, 
Probada vrat, pleća, parsi, 
Svih starmoglav na tleh varsi. 

Kosi vojsku ko livade, 
Kad k Osieku bieg obrata, 
Puk ki od mača da nepade, 
Sam u Savu sunuvrata, 
Ter čim topi se, ter uzdiše, 
Rieka ječi, kraj se uzdiže. 

Tiem na krilih od vietara' 
Po svoj zemlji glas mu odni, 
Ko svu silu kruta cara, 
Naš satritelj oslobodni, 
I razparŠk i razčini, 
I u svietu, i u varlini. 

S druge strane ban Lorenski, 
Ki rog lievi vojske vodi, 
Kao i Gofred died levenski, 
U vitežkoj svoj slobodi, 
S Kalamberga netom krenu, 
Turske Čete natrag renu. 



150. Meju age i janičare 
Pak usarnu izpod Beča, 
Pokli odagna, ko oslare, 
U ust mača tib, i sieča, 
Knez Starenberg čim ga ustavi, 
Gradu pomoć da pristavi. 

Nakon tih dviuh ban Baviere, 
Živ na konju prignav koplje, 
U ogrez isti Saraskiere 
Motri, tiera, po njih troplje, 
Kih dostiga, tih napada, 
I kroz pleća njih probada. 

Najljutija zvier planine, 
1 sivi orć u svo'e vije, 
Zube i oštre nohtetine 
Okarvavio nikad nije, 
Ko ova tri svo'ih ruka', 
U Turskoga tiri puka, 

Juraj Sason trieskovitu, 
Dva Holšteina, dva Neuburga, 
Anat, Bareit u prolitu, 
Eugen Kaprar, dva Vidburga, 
Valdek, Baden s Paladini, 
PosiekoŠe ih u varlini. 

Knez Potocki, Ginloviski, 
Gjenerali od Poljaka*, 
Mlad Sobieski i Lubomirski, 
Marci, Haisler, šarca jaka, 
Vari Kunicki svo'im kozaci, 
I LešČinski s plemenjaci, 



266 



155. I Senovski, Rodovicki, 
SamoŠ, Senjask, i Konenski, 
I Berovski, Maronicki, 
Hotjevići i Smolenski, 
Svi knezovi i gospoda, 
Poljačkoga svietla roda. 

Plemene su vojske njima 
Vojvod' Časnib i vlastela', 
Čudo nije, prema tima 
Da 'e izprazna svačja sila, 
Svaki za čas i za slavu 
Prie se, i meće živu glavu. 

Množi ini, kojih glave 
Sviet i kruna odievahu, 
I kih Čudne bojne slave 
Toka pera pripisanu; 
Štioca moga da negrustim, 
Neka ih ište, daj da pustim. 

Stanislao bistri Bosio, 
Ki 'er bio je vari' mudrenik, 
I krieposno 'er se nosio, 
Bi postavljen na siednik 
Varhu svega svelenoga 
Sveta zbora Tridenskoga. 

Projde i parvi poglaviti. 
Moguć Leški kardinale, 
Ki Augusta kralja nehti, 
Ako i bana svake hvale, 
Ki napokon bi okrunjen, 
A on, ki prot' njim^ b\ otrunjen. 



1 60. Saptia jasni ožak gđi je ? 
Caćko, i tćka varstna sienstva, 
Ki htiše imit tej kraljije, 
Sva poglavna starešinstva ; 
Pade njima vlast i srića, 
S nenavisti od plemića.' 

Nitkor neuzhod' na visoko, 
Da ine plemce tlači al hili, 
Zavistvo ima mutno oko, 
I opire se mnogoj sili, 
Dil vladanja ka priprika, 
Navlas krieposti od bojnika. 

Skupštinice toke ostavit 
Trieba 'e tebi, zemljo LeŠka, 
I ako davnom slavom slavit 
Hoć', posobna svarzi teška; 
Za obćinu vieća sbori, 
A neskladne Čete obori. 

U ugodjaju i u skladi 
I malahne stvari uzidu, 
A u nemiru i u zavadi 
I velike na ti eh idu ; 
I zamašit s malo dima 
Neizrečene štete prima. 

Nemoj imat tćke sude, 
Kolike imaš plemske glave, 
Tve su odluke poprav lude, 
Zle dvie vlasti sried daržave; 
Promienjuju mudre svite, 
Kralja obrana zasad htlte ! .- 



267 



165. Moskovie ni'e mi prose 
Kazat stari li varsnieh cara', 
Ki iz plemena izajdoŠe 
Slavna Augusta od cesara; 
Diela ih kažu prehrabrena 
Mora od carna do ledena. 



Davna Rusa ni'e mi pravljat, 
Ki vladanje tu zastavi, 
Veličanstvom ki se upravljat 
Hoti, i carstvo tu napravi; 
Slava me'u ine Slave 
Dalmatinske od daržave. 



Olgu neću, ka navali 
Cieća muza ubivena, 
Ter požeže i popali 
Živim ognje n učinjena, 
Da osveti njega rane, 
Sve nesrećne Dreveljane. 

Pod kima se zemlja nova 
U sieversko more otvori, 
I toliko imenova, 
Svoje vlasti nagovori, 
Velo carstvo neizmirno, 
Kad u boju, kada mirno. 



Ne Ivana mudra 
Koga hvaleć Lukan pravi, 
Ni posliednje one paka, 
Vil glasnica kojih slavi, 
Ki dobiše Tatrih kane, 
Bugar, Kazan, Astrakane. 



170. Nije Ivane i Vasilje 
Spominjati, al njih predne, 
Prikazaše er pravilje 
Te takove čari uredne, 
I kad hoće, svak ih ima 
U kartijah pred očima. 

Varstna kralja Basilia, 
Poklisarstvom koj radio 
Demetria Erasmia, 
Da bi kako GarČku skladio 
S rimskom carkvom, otcem laska, 
Papa carom sve i danaska. 

Demetrie, Gabrijile, 
Feodore, al Boriće, 
Zojtke, ali Mihovile, 
Federove, Mikloviće, 
Tatre i Lehe koji pobihu, 
I na harač podložihu. 

Koji banstvo Novograda, 
Opet sebi privazeŠe, 
Er nepravo sried prigoda', 
Svek ga sebi vazeo bieše ; 
Preoteše Rusiu, Kazan, 
I Smolensko i isti Kazan. 

Neg' je meni davoriti 
Sad od Petra velikoga, 
Ki 'e plod velmi uzoriti 
Alesija otca svoga, 
I ki od mlada car proslavljen 
Bi na bratov stol postavljen. 



268 



175. Bistri orć s 1 te visine, 
Koi gleda svoja stanja, 
I kad kralji viere ine 
Gredu ih grabit prez karzmanja, 
S nohti i s kljunom na njih sune, 
Čim im svarže iste krune. 

Jakno i skoro kralju Sveku, 
U najvećoj svoj ponosi, 
Strese s krunom naglos prieku, 
I nadjača i prikosi ; 
I kad kralja hti da stiže, 
Jedva Turkom sam pobiže. 

Koga, na dom da vratja se, 
Mio dobitnik zva u miru 
Turak', al' s njim neufa se, 
I potlači njega viru, 
Ka na manje u životu 
Svo'em ne dodje, ni priprostu. 

Zatoj caru od istoka, 
Ki ga primi, rat zameće, 
I priestolja put visoka 
Radi, vojskom da svom kreće, 
Da se dlakom vuka lieci, 
Pokle ga u tom vuk ugrieći. 

Nije, scienim, duha živa, 
Ki se taknut njemu more, 
Mudros, jakos s njim pribiva, 
Sve krieposti zanj govore; 
I glas njegov već prihita 
Svekolike kraje svita, 



180. Imajući viteoske 
Sve načine jasna cara, 
Svoje Strelce sije i Moske, 
Da Turčina kleta obara: 
Znato 'e, da vlast carih dvije', 
Viek na zemlji dobra nije. 

Jur kad već si, Gospodine, 
S drugim carom u zavadi, 
Šiji na njega vojske smine, 
Britku i sablju tvu izvadi | 
Nit' je meci u nožnicu, 
Čim ne baciš ga u tamnicu. 

Čim nemili sioni plienac 
Ne učini se, da ti rabi, 
Čim ne struniŠ njemu vienac, 
Svćm nepravdom ki ugrabi, 
I koj tebi stari' boka' 
Pristoji se brez pritoka. 

Stanovita 'e tvoja volja, 
I uzmnožna tva odluka, 
Da već za u viek van prestolja 
Tetivom se davi od luka 
Turčin, i ko sunce jedno, 
Jedno i carstvo bude vriedno. 

Viek golema rieka nije, 
Ka s' razstaje u dva traka, 
Tva vedrina čin' najprije, 
Da osvane brez oblaka', 
Pak ne pusti da zdrak ini 
Tvojem' suncu svietlos bini. 



2G9 



185. Na karstjanski put se stavi, 
Da s istoka Mahumeta 
Baciš, i tvoj mač karvavi 
Tamni miesec, koji smeta 
Došle zori karst od Časti 
I tvom' suncu samom' sjasti. 

Da jasninu od nebesa' 
Svojom zviezdoni već ne carnf, 
Mora smutja, sviet ne stresa, 
Stojeć silnoj u obarni, 
Da ne šlaga puke jače, 
I na krize njih ne tlače. 

Tvoi bojari, tvoji puci, 
Povalit će Otmanića, 
Slavodobit tva ti 'e u ruci, 
A varh tebe, tebi srića, 
Ka ti od davna htie slutiti, 
Da i iztočni car ćeš biti. 

Vidju Alesia sinka mlada, 
Gdi ognjenim konjem vije, 
Svitao, u slavi, barže klada, 
Zmiju otrovnu da probije: 
Niedan vietar, niedna ptica, 
Hitri tek mu nepritica. 

Sliedi, sliedi, kraj ledeni 
Tiesan ti je, tvd vlast mnoga 
Hoće, da s' ti car rodjeni, 
A Turčina carstvo zloga 
Pade, i u Stambul gradu jaku 
Da stol kladeš i ožaku. 



190. Neka i naša vide doba 
Poda slavnom tvom udesu 
Dupla sunca, svietla oba, 
Ko i stara vidila su, 
Sto 8* ti sada, i tvoj jedini 
Sin, dva sunca u vedrinf. 

Svemogućtvu vidim tvojem' 
Da sviet jedan dosta nije, 
Tieraj dakle slavnim bojem 
U Aziju, Čim se zbije 
Sultan, i opet konjuh carni 
Bud', a miesec oba skarni. 

Mabumetski gaj podpuni 
Zdrakom, ne vietri od mieseca, 
S tvojim se stiegom jur nanj suni, 
I tvoih kitom od viteza' 
Strašni mrak ga da dapađe, 
Čim pred tvoim stiegom pade. 

Nije ognjenih janjičara', 
Kih desnica bi moguća, 
I iztocnoga koji cara 
Bihu brana tvarda i vruća; 
Već za njega nisu obični 
Mriet, za imat život vični. 

Spaholjani plemeniti 
Već pogibni vuci nisu, 
Nego libi vukoviti, 
Ki nevierom nevierni su, 
Već im od van karv ne kapa, 
Cieć tabanstva težcieh štapa'. 



270 



195. Već darviši haf \ieimaju, 
Mule i Mufti mazulu se, 
Ho(d)je i Ulami ne klanjaju, 
Neg' mu parvi ođmeću se 5 
Mala i buna tim je dosti, 
Da ga svargnu u naglosti. 

Prieko-Krimci i Tatar-kan 
S nehrabrenstva s njim vojuje, 
A s lakomstva kajimakan, 
Da udavi, navaljuje 
S kapidjiami, Beglerbezi, 
Kadleskieri i Alajbezi. 

Tebi 'e s neba odrejena 
Slavodobit mnoge scine, 
Dieva mati šalje sina 
Na tvu pomoć do istine; 
Potezi se na boj sveti-, 
Er pred tobom sreća leti. 

I prie rajska dieva siedi 
Odvietnica Kostant građa, 
I prejasni tvoji diedi, 
Slavnim križem, ki svud vlada, 
Uzdaržase cesarije, 
U njih ufat i tebi je. 

Cin', Cesare svih cesara' ! 
Ki s' premudar i svemoguć, 
Da ti budeš car od cara', 
Tu se ustoliš i u svem izuć 
Da se ukažeš tvoima sini, 
Nek s 1 još slave "'Konstantini. 



200. Znaš, Konstantin da bi veli 
Naše ruke, T v oj e trage, 
On ti ostavi grad veseli, 
Za karšćene duše drage, 
Za tvii milos, za tve puke, 
Ne za zmaje, ne za vuke. 

Tu cesarske izvarsnosti, 
I vlast svieta svega ima, 
Neka jasnost Tve svietlosti, 
Ku nedune mrazna zima, 
Varh prestolja višnijega 
Posadi se mieŠte njega. 

Zlatni Orle od sievera, 
Koi letiš sunca vise, 
PoŠalj' meni Tvoja pera, 
Ako žudiš, da se piše 
Tvoih posala' dio koji, 
Ko daržanstvu mo'em' dostoji. 

Ter ćeš slišat, podniženi 
Da rob Tvoga visocanstva, » 
Uvit Ti hoće svezeleni 
Vienac svoga od pievanstva, 
I pravljat će, steć u Splietu 
Tvoje slave svemu svietu. 

Kralji, Bani i gospari, 
Gdi su naši eh od kralj estva'? 
Svega svieta gdi cesari, 
Puni svieta i vitežtva, 
Galer, Filip i Marcivan, 
Pape Gaj, &ist, Albari, Ivan. 



271 



205. Gajo, koga ima'uć slavit, 
I povidat me'u svetima, 
Od njega mi 'e sad ostavit 
Besiedenje, kad me'u njima 
Bolje stoji gor u raje, 
Neg' me'u pape i me'u kralj e. 

Mili Ivan, koji iska, 
Otačb'nike da odkupi 
Slavske iz ruke, da natiska 
S pienezima, koje skupi, 
Nek s obilna dugovanja 
Puste Čeljad na sva stanja. 

To jest blizu Solingrada, 
Ki razoren vas budući, 
I liep ko prie već nikada 
Bit prigrajen nemogući, 
Žudi otacbe časti i Česti, 
Sve otare u Spliet liep privesti. 

Sisto, našeg' ki po diedi' 
Iz Kruževa iztok vodi, 
I ki papom bi'uć, poviedi, 
Da ožak njegov me'u nas plodi, 
I da 'e u njem Četvartina 
Ljuta i snažna Dalmatina. 

On progoni i obiesl 
Guše škodne razbojnika', 
Rim razkoŠniem sgradam' riesi, 
Dobra a carkvi da velika^ 
I u naredbah i u blagu 
Dade u kratko čudnu snagu. 



210. Ada'e narod svoj i u Rimu 
Častan, kam' i carkvu dignu 
Sbornu svetom' Jerolimu, 
I da barzo ne pobignu, 
Koleg ht\ nam da dogradi, 
Klementinov nazvan sadi. 

Alban, koji na priestolje 
Svete carkve sada siedi, 
Da od našincah izaŠa' je, 
Blagostivo izpoviedi, 
I da svoi mu biŠe stari 
Vojske vojaci i sardari. 

To jest svojih Albanasa', 
S kim' na Bnešku pomoć skoči, 
Svojim diedstvom ruka naša, 
Odkle, reče, da iztoČi, 
Poklisaru te gospođe, 
Kad na parvo slištvo ode. 

Nije Pia Boemskoga, 
Ni'e Konuna od Tracie, 
Sergia pape slovinskoga, 
Al Gargura iz Karbie, 
Z daržav' slavskih ki izajdohu, 
I sied Petrov posiedohu. 

Nij' cesarah od istoka, 
Manliah drugih od zapada, 
Ilirskoga ki su soka, 
Nij' Kostanca, ki se klada 
Velog otac Konstantina, 
Pravo roda Dalmatina. 



272 



215. Nij' Glicera, koga svali 
S cesarskoga Julij trupa, 
Ter ga ovde pak uvali 
Za našega prabiskupa, 
Buduć cesar ki veliki, 
Nasta i dobar pop toliki. 

Kvintil, Klaud, Krisp, Avrelian, 
Numerian, Prob, Kar, Karin, 
Dioklecian i Masimian, 
Decij, Sever, drug' Konstantiu, 
Dvoji Massim, dvoi Mašini, 
Massenc, Dalmac, Rom, Ličini. 

Justinian, ki zakone 
Utemelji svega svita, 
Zvonijem skladi i nezvone, 
Ter ih stisnu u tri kite, 
Neka mirnom tom upravom 
Svak se vlada rimskom glavom. 

Iliriski svi sinovi, 
Ki za godin' dvisti više, 
Redeć liepo vas sviet ovi, 
Na cesarski sied siediše, 
Pravi, kriepei, mudri, vierni, 
Čudnovati, i zamierni. 

A pokle se kruna stavi 
U sieveru cesarita, 
Nisu 1' dali Boemski Slavi 
Tri cesara glasovita: 
Sigismundo, Vaclav, Karlo, 
Troje ljudstvo neumarlo. 



220. Svi, ki od tira Jafetova, 
Sina Noema izajdohu, 
I ki kralj stva mnoga ova, 
I cesarstva dotekohu, 
U varlini puk mogući, 
Bojan, prostran, stolujući. 

Kriepke žene i Amasne, 
Slavske trage jeda Y nisu? 
Ke u bojili da su lasne, 
Obriezahu desnu sisu, 
Da iz luka varlje biju, 
I razmiču tim kralj iju. 

Te vojvodstvom svoih kraljica 
Mnogo svieta podložiše; 
I svendivih dobitnica' 
U Efesu sied staviše, 
Gdi i hotise razkošani 
Hram sagradit svoj Diani. 

Boemska knjeginja Metijde, 
Hrabra, častna, bogoŠtova, 
Koja u Rim kad otide, 
Blago darno podarova 
Svu onu župu, ka bise ove, 
Petra otćmstvo sad se zove. 



Mudra Libe, ka gospodi 
Bana otca pokrajine, 
I Valuska, ka vojvodi 
Plemenite dieve smfne, 
Sedam godin' tlačeć ljude, 
Sloboštinu da svu bi j ude. 



273 



225. Gdi se svratja, s desna &Y s lieva, 

Sad s oružja, sad s liepote, 

Pojednako predobiva 

SvaČja šarca i živote, 

Poraziva pacek redom 

Sad desnicom, sad pogledom. 

Slavna Alcina, ka uzvlada 
Dugo vrieme Boemske puke, 
I zatravi vila mlada 
Silne delie svake ruke, 
Kad pod svoju ih oblast stavi 
Teškom silom od ljubavi. 

Liepa Sarka, neukrotna, 
Ka stirana da pogubi 
Mladca svejer njem' suprotna, 
Ki se u nju jur zaljubi, 
Htl nemila, da nje varka 
Smart mu zada pravo Šarka. 

Vojstva voja Teta uzvišna, 
Kralja Aralda od Danije 
Stegateljka silna Višna, 
Kojoj barjak da pođbije, 
Velnog starčat, pridopusti 
Ruku odsieći, neg' ga pusti. 

Slavska kraljica Tomira, 
Zgled levenstva sried varlina', 
Koja smaknu kralja Čira, 
I da osveti martva sina, 
Glavu mu u mieh karvi hiti, 
Da se karvi žedan siti. 



230. Svietla dieva i Alcida, 
Musarica od svih parva, 
Kfl bez straha i bez blida 
S drugom plieni morska darva, 
Pak na miesto kapetana 
BI plavojske usvišana. 



Aleksandra velikoga, 
Macedonska sestra Čine, 
Koja puka ilirskoga 
Kraljicu ubi mnoge scine 
Car ju, redeć ine sestre, 
Ko Maspasia, ko Talestre. 






Nosi koplja za vretenca, 
Za iglicu zlatne striele, 
A romincu mieste vienca, 
Tvarda oklopja za kudiele, 
Za zarcalo štit pereni, 
A za cvietak mač gvozdeni. 



Vela Olimpia, Kleopata, 
Red i liepos svega svita, 
T6ka sina, toka brata, 
Mat' i sestra ponosita, 
Žena varsna, mnogih sila 1 , 
Rod Erkula i Akila. 






Slavske toke zatočnice, 
KraljeviČna Captislava, 
Sokoliće, Bisernice, 
Korevskoga Krunoslava, 
Gospo'e, dieve i udane, 
Ke se biše na mejdane. 
18 



274 



235. Svaka kojih posred boja, 
Plantasilea ko s Ahilom, 
Prikaza se, kađno Troja 
BI barvana garČkom silom, 
Ko Belona i Palađa, 
Tarka konje, koplja vlada. 

Ter pod šiškom sakrivena 
Hotiše se odapriti 
Za viteze poljubljene, 
I istu za njih karv proliti. 
Da im ljubav svii odkriju, 
Al' na smarti, al kad se biju. 

Sin Hira snažni Akile, 
I Mart isti, Bog od boja, 
Jesu naše karvi sile, 
Slavske i slavne obadvoja; 
Nu me'u puke i jazike 
MoreŠ iznac veće dike. 



Verug svieta, Kunovica, 
Rodno miesto Martu 'e bila, 
Gdi je viecna gvozdovica, 
Kd se u pukle gore sbila, 
Grad nazvani Samokovo, 
Gdi 'e u gvozden stan stanovo. 

Rod, koj Traciu na istoku. 
Plodnu zemlju prie posvoji, 
I imajuć snagu t6ku, 
Tu izprazan nepokojl, 
Neg se pruži na sve strane, 
Sad divjaČne, sad težane. 






24 ). Narod, koji nadoložl 
Sebi svoje t<5ke ruke, 
I nadharva i podloži 
T6ke zemlje, kralj stva, puke, 
Da od mora baltiskoga 
Gospodova do jonskoga. 

Da od Skandie, odkle iziđe, 
S pod pojasa ledenita 
Malo manje neotide 
Do pojasa vrutenita, 
Mora, gore, tleh probijuć, 
Tarčeć, plieneć, predobijuć. 

Narod, koji najposlije, 
Er na pisma nij' se" đavo, 
Neg na sablje prosvietljije, 
Nij' mu svoj ki upisavo 
Diela prednja i đavnena, 
Veomi slavna, i hrabrena. 

Al' se znade, kako jadne 
Sve pomlati svieta strane, 
I istočne i zapadne, 
I sieverske i poludane, 
Da pod mačem svo'im neosta 
Nijednoga kraja prosta. 



More riet se, da dotegnu 
Tja od zemlje do mejaŠi', 
Vas okoliš njem' se pregnu, 
Pak umuknu i prestraši; 
I sve slavnom strenitelju 
Da svo'e kljuce na kupelj u. 



275 



245. Zamni vas sviet u okoli, 
I raznijo po jazicih 
T6ka smienstva ziik oholi; 
I občih Štetah prevelicih 
Glasnica je bar žj a od strile 
Naviestila varke i sile. 



Tiske uzmožne i obilne 
Aleksandra i Persiana, 
Pak ognjene veomf silne 
I Turakah i Rimljana'. 
Strena varže pod ohola 
Svo'a oružja, konje, kola. 

Aleksandrom, koji paka 
Tieh hrabren stvo poznao biše, 
Gdi god sunce dni i mrakd, 
Sviet vaskolik ukrotiše; 
A s Rimljani njihe Čete 
PremogoŠe opet sviete. 

Dunaj, Visla, Sava, Drava, 
Nieper, Niester, Volga, Vama, 
Krupa, Tisa, Prut, Murava, 
Oder, Raba, Drina, Tana, 
Vitoš mrazni, Kuno vica, 
Don, Neretva, i Marica. 

Naše ruke diela smfna 
Sve žamore, i pravljaju, 
A ratacim od planina' 
Skladnim glasom ođzvekaju, 
Preko slavskih naših gora', 
Tćke slave na tri mora. 



250. Narod, koim se August diči, 
Kad opanjka Mark Antona, 
I u viedu njega sliči 
Co'eku niŠču bez zakona, 
Veleć; pod moj mač složene 
Vlasti jače su, a ne žene. 

I Tiberij kuša dosti, 
U vrieme svoga od vladanja, 
Da puci su od jakosti 
Bojniškoga puni znanja; 
I da težak boj sasvima 
On bio je niegda s njima. 

Zato Cezar, ki znađjaše 
Ko su ruke snažne i prike 
Dalmatinske, tu Šiljaše 
Na nauk svoje oružnike, 
Neka bi se tot svietlali, 
A u pokoju ne shardjali. 

A prilikom njih haljina' 
Kralji i papi se oblačiše, 
I obara varh carkvena, 
Kada svetbe posvetiše; 
U obući slična ruha 
S neba zvaše božja duha. 

Marko Tulij, ures rimski, 
Rad vriednosti svoje vele, 
I on narod dalmatinski, 
Cieća bojne varhe sile 
Skladno hvali, slavi, i diči, 
Mudroglasjem svoje riči. 

18* 



276 



255. I kalifi jejupaŠki, 
Za uzdaržje vladavštine, 
K&o slobodan i junaški 
Narod zvaše Dalmatine, 
I njihove krajišnike, 
Kaono puke bojne dike. 

Isti Pompej njih se služi, 
I veliki, tej velike, 
Mitridata kad okruži, 
Tisnu viteze i bojnike, 
I podvarže ine puke 
U oštrinu njihe ruke. 

I sad dietca tih hrabreni', 
TuraŠkoga gorka cara 
Samosilju podloženi, 
Činu njemu Janjičara 1 
Varlu vojsku, kojom bije 

■ 



Grade, i zemlje predobij 



A i Odriški čari V niesu 
Naše ruke po matera', 
Njih otcinstvo u obiesu 
Za svo'e ljubi kad iztiera 
LiepŠe dieve Bosankinje, 
Despotnice i kneginje. 

Suliman se od njih rodi, 
I varh inih carevića', 
Er kad carstvo kćeri vodi 
Slavna Ivana Palkošića, 
Jurja Despota i Lazara, 
Ženu iz tizih cvietje od cara 1 . 



260. Zato parvu veziriju 
Ima Sokol, čoviek naški, 
A Delaskov vić kralj iju, 
Kmet Ivaniš Dubrovački, 
Nek se Čuje, da i sriedna 
Naša ? e čeljad zapoviedna. 

Nu Cuperli vezir parvi, 
Nij 1 1' i skoro srećno vlada 1 , 
Hrabren plemić naše karvi, 
Sried bieloga Carigrada; 
I predobi svojim rodom . 
Kandiu i kralj stva slavnim vodom. 

I Bnečani, sviesti tanke, 
Onu ruku Čineć svoju, 
Nek opanci krote opanke, 
Njih se služe sve u boju, 
Da se biju s janjičarom, 
I dodiju istim carom. 

Znadu to oni, kad svoj svoga 
Tiera, i hoće da obori, 
Da Čestokrat cieća toga 
Gospodi se mir otvori! 
Zlo 'e, kad na oko oko plače, 
I kad narod svoj tko tlače. 

Da sam sebe nij 1 obalio 
Jaki narod na zavade, 
JoŠ bi njega sviet požalio, 
Kralj evć bi jost i sade •, 
Nu, kć ostaju naše vlasti, 
Nek se čuvaju te propasti. 



265. Sklad uzmnaža stvari m$le, 
Nesklad ori vele i mnoge, 
Kraljevino sve su pale 



Cieć ridanja i nesloge, 
Veličanstvo svako gine 
S nepogodali i opačine. 



-v$3^©6fr~ 



PIEVANJE CETERNESTO 



277 






IVadglasje. 



Od izvora i početak 
Besiedit ću sad prigodno. 
Od otajnih slavnieh štetdk, 
8 igrokoplja, ki se plodno 
Prie vitezom daše jačim, 
Gradom, kraljstvim, pak ozacim. 



Bilieznica Iliride 
I inih darzdv pak se klada, 
Kih k sieveru kriepost ide, 
Od iztoka do zapada; 
Ter prionuh od Bnecije, 
A dovarših varh Kandije. 









1. Kad već kraljah i vladaocih 
Iliriskih daržav dila, 
Toko dnzieh i širocih 
Pravih, dopust', Klio mila! 
Neka skažem sried oružja 
Njih štitnice i okružja. 

Znanoželjniem nek razberu 
Obiliežja slavnih stranah, 
I ko strane svake steru 
Štite osobne od obranah, 
Kim' kazaše njegda u plemu 
Sminost, vlast, čest svietu svemu. 



Neka dojdu u poznanje, 
Sto li bieše, što su sada, 
I ko trieba 'e, na padanje 
Da dohodi svaka zgrada, 
SvaČja traga, svačja snaga, 
Kih dariva sreća blaga. 

Koja valja i privlača, 
Svojim kolom ko'e nje volja, 
UzveliČne vlasti obraća 
Na nazadke do ogolja, 
Čim učini kroz svo'e sviete 
Opet kralja nago diete. 



278 



5. Stiega običaj počet ima 
Od nasaštja spievanieka', 
I od Romula, kralja Rima, 
Ki rukovet siena meka 
Darža svojem na barjaku, 
Kupee pod njim vojsku jaku. 

Ja nahodim od Egitja, 
Da taj zaČe vele prije, 
Obćiše oni na zastitja 
Slikat zvieri najstrašnije; 
I dobiše kada s bojim, 
Daše uzrok zvierim svojim. 

Paček s istom da naravi 
Meu davnima i narodi 
Običaj se vriedan stavi, 
Ki na hvale kriepke uzvodi; 
Nij' Latina ali Garka 
Granca spievca, ki ih nevarka. 

Pod Marijem pak se stavi 
Svoim vojnikom i Rimljanom 
Oro viti, da u slavi 
Uzvisi se varlom branom ; 
August okrug sabra rukom, 
Ko da 'e vas sviet pod tiem pukom. 

Konstantin da križu marnu 
Miesto, a orla na hram metnu, 
Pak dvoglava njega obarnu, 
Da mu glave srieće sretnu 
I u zapadu i u istoku, 
Stolu dignu gdi visoku. 



JO. Pod cesarstvom velikoga 
Karla štitke zlamenite 
Prostriše se na svakoga, 
Ki 'e ke hiže plemenite, 
Ter ih svaki u pečati 
Svojoj htiede urezati. 

Kad gospoda i levenstvo 
Na arvanjah šalivitih 
Pokazaše njih hrabrenstvo, 
U igrokopljih i žilitih; 
I u kom dielu kad izbranu 
Predobiše na mejdanu. 

Kad prilike od njih štiti', 
Svilnim' tracim nakit jene, 
UzpoČeše svietle viti 
Pred vladike zaljubljene, 
I pred kralj im, da za diku 
Ostaviše im već u viku. 

Darovani ti bo traci 
Svoim vitezom od gospoja' 
Potvardiše ih, da su jaci 
S njih poklonih sriedu boja; 
Ko da srieće jesu im dane 
Od ljubovce zamirane. 

I nek znadu, da sried svoje 
Desnice će koplja stati, 
Za moć svejer svo'e gospoje 
Svak od sile varovati: 
Od tad bljudeć na sve strane 
Prostriše se s njih obrane. 



279 



15. God Martasie i MarfiŽe 
Mužku snagu nadtieČuči, 
7 j& vitezim pak podiže 
Svietlih gospoj' broj izuči, 
Da se i one s mužim bore 
Na m ej danu, niŠtar gore. 

Tudie svietli zatočnici, 
Naše i ruke zatoČnice 
Dragim lišćem u kašici, 
Nepoznane sried ravnice 
Vidise se arvat siije, 
Sad u Šali, sada zbilje. 

Napred s konjim svoj'ma teku. 
Grad udordc' silnih ore, 
Lupa'u, ciepa'u, bodu, sieku, 
Svietla oklopja plamom gore; 
Rek' bi, druga za satarti 
Da 'e smart u plien, plien u sinarti. 

I ko sokol,- kad udara 
Oštrom Čapljom na garlicu, 
Ovi onu da obara, 
Noseć* koplja u desnicu, 
Sada same, sada bieži, 
Znoj čim daždi, perje snieži. 

Koli liepo i sada je 
Varh poljane otvorene 
Gledat na konj ih zatiecaje 
Tej gospode narešene, 
Gdi gvozdenieh sriedu Štita' 
Mlate, a karšu koplja vita. 



20 Gdi potiere sried vitežke, 
I skarŠili bivši koplja, 
Vadu mače silne i težke, 
I oru ih varh oklopja, 
Nieki arvu se, nieki bljudu, 
Da zaplatke sve dobudu. 

NavlaŠ u igrah i u šali, 
Na blagdane, ke ovd' se slave, 
Nek vitezi bolje b' znali 
Poslie bit se u nasprave, 
Posred kojih kad ih tiska 
Viera i ljubav Venetiska. 

Obiliežja prekladita 
Tako i gradom svim nastaŠe, 
I zlamenja viekovita 
Krajinam se darovaše, 
Kralj ih doda kraljstvu svo'emu, 
A cesarstvu cesar svemu. 



Staroj tako Iliridi, 
Majci kralj ah i daržava', 
Stieg se slavi, ki se vidi 
Na ravnici plamenava 
Neba, miesec po kom jezda, 
Više a njega Jove zviezda. 

U prilikah puk se kaže 
Pod miesecom, a pod Jovom 
Dobra sreća, kad se traže 
I sastaju Česti novom, 
Bogoštovje znamen uju, 
Zdravlje i život prodiljuju. 



280 



25. Zatoj puci ove strane 
Boga časte, kralje ljube, 
Ognjevitu vieru brane, 
Iskarnjega ne pogube, 
Zdravi, snažni i visoci, 
Čisti šarcem, vrieđni skocf. 

Ali i prem na visoko 
Da ih uznl srieća mila, 
Cestokrat je na nizoko 
Dovela ih ljudska sila, 
Mnogu Čast joj prie Rimljani, 
Pak skratise Busormani. 



Ki sadrieŠe joj mieseca, 
I sebi ga posvojiše, 
Zviezdu udesnu, ka preteča 
Njega, za svu odrediše, 
Večer, koju čim nevidu, 
Hihtar igdar svoj ne jidu. 

Od zapada prianut se ima, 
Ko me uče spievaoci, 
Gdi su Eliska polja njima, 
Gdi su sriećni njih otoci, 
Tu mi 'e oči obarnuti, 
Za na desnu pak svarnuti. 

I da ni'esu zapovidi 
Mudrieh glavah toj žestocieh, 
Valjalo bi moje vidi 
Da upravim put otocieh, 
Da prianem od otoka 
BnetaČkoga previsoka. 



30. Jer ko sluga i podložnik 
Ja sam njega veličanstva 
Tako daržan i prikaoznik 
Bitju mo'ega posto vanstva, 
I posluha i viernosti, 
Ke će uzdaržat i u greb kosti. 

Jer kad idem s svieta ovoga, 
I umarlos budem svući, 
Da me odvede, molim Boga, 
Na otoke sve živući, 
Gdi ću otoku tom preduge, 
l neumarle imat duge. 

Simbuo sveti slavna grada 
Jedan lav je krilo visti, 
Ki s nebeskim gor se sklada, 
Dan svo'em' Marku Vangjelisti, 
Ter u lievoj parvoj ruci 
Vangjeo tišti, da ga uči, 

I dodade svo'em' daržanstvu, 
Ko na dugo i široko, 
Njem' se klanja ko božanstvu 
Zemaljskomu prem nizoko •, 
'Er je u njem plemstvo, liepost, 
Dobrost, pravda, milost, kriepost. 



I na kopnu i na moru 
Vlast njegova 'e prevelika, 
I svoih knjigah na otvoru 
Čest se mirna njem' narfka: 
I za vieru svom odlukom 
Oruža se desnom rukom. 






281 



35. Rukopisom Marka istoga, 
U gro pisat koi poče, 
Ko da mu je slan od Boga, 
Viere svoje u sviedoČe; 
Prie Tudora stieg daržase, 
I na Jurjev 'er skladaše. 

Ki na barjak Gjenovežki, 
Buduć pengan, dogodi se, 
Da bijuć se. svi vitežki, 
Bneska vojska poplaši se, 
Cineć, njihov da stieg biaše 
Oni, koji odstupaše. 

Mudrovlast od tad Bnetaška, 
Marka sveta odabrk si, 
Hti, da vojska sva junaška 
Nit se smeta, nit se plaši, 
Ter tiem stiegom biše bolje 
I na moru i na polje. 

Prigodno mi 'e tu praviti, 
Ko poklisar njihov negda, 
Hti se u Beču osvetiti, 
Kad odgovor drugom' preda: 
Da tu raste lav krilati, 
Gdino i oro dvoglavati. 

Osvim Talie, Lombardije, 
Dvora Julia taj gospoda, 
Vedra ima sve Istrije, 
Stoi veliŠki, ona poda 
Počet starom' Iliriku, 
Koga imam skazat sliku, 



40. A u Dabnaciu, i Albaniju, 
I Što uzdarže u iztoku, 
Čini, i ako dalječniju, 
Opet njima stojat toku : 
Ovim šalju pomoć ranu, 
Da s vremenom sebi ih tranu. 

Gospodstvima ugodan je 
Sklad razlfcih od jezika', 
Prostire se njih vladanje 
Varhu Talie, Ilirika, 
Garčke, i zemlje Arbanaske, 
Odkle im idju brane jaske. 

Poglaviti moi vlasteli, 
Što sam reko, dost bi bilo 
I trim kraljem; nu veseli 
Slavno uzdarž'te pod vas krilo 
Tej daržave veličate, 
I moguće, i bogate. 

Istria vaze za obliečnu 
Od zadnjega njeje kraja 
Jednu tustu kozu mliečnu, 
Kd jer plodi, i jer raja, 
Stavi 'u na kraj svoj vihreni, 
Polu modru, po zeleni. 

Buduć izgled od mirnosti, 
Ne za bit se, neg' za pasti, 
Dobro joj je bilo dosti 
U plandište toj upasti, 
Gdi su luzi i livade, 
Polja travna, vode hlade. 



282 



45. A Harvatska, na komade 
Kaže tleh svoj bio rumeni, 
Zvanjske podni 'er inade, 
Paražicim je izsieČeni, 
Prodje po njoj čest razlika, 
Kada sgodna, kada prika. 

Na biliežke razdieljena 
BiaŠe banah i županah, 
Sad Čelasta učinjena, 
Brazgotine davnih ranah 
Kaže, i uzviŠnom' svo'em' cesaru, 
Zori bieloe viere staru. 

Marka slavska i Japode, 
S klobukom se carnim štitu, 
Poda oganj negda ode 
Smioni Faetont svemu svitu; 
Puci plama još boju se, 
Zato od sunca sakriju se. 

Pokrajina hridoboka 
Liburnjanah orla bije, 
Prie prostarta i široka, 
A sad manjša u sebi je, 
Negda adriansko more vlada, 
Sad se stiska, jer opada. 

Zlat je oro, a Senj tleh je, 
Sinstvo davno al' ostavi, 
Podložniku 'er utek n je, 
Samo zlatnu oknu stavi, 
Dužd bnetaški, Čestit, slavan, 
Na odlete da nij' spra van. 



50. Celtah niegda stanoviti' 
Ilirskieh sried posada' 
Tvoj sil' aždaj kriloviti 
Za Štit bojni slično klada, 
Er poskaku'uć na sve strane 
Ždera i ljude i poljane. 

Ako se aždaj ima izkotit, 
Treba 'e, da zmaj proždre zmaja 
Tako i ov puk svim suprotit 
Primi narav od aždaj a, 
Kom' je daržat sasma drago, 
Na ko'e hlepi, svieta blago. 

Ti i templo boga Apola, 
Ki u Delfu zamirio je, 
Od bogata, naga i gola 
S Avarima učinio je, 
S ko'ega grabše Bog ražčini 
S trusi, s gromi, s pedepsi ini. 



I kraj Jova sinju pticu, 
Eazstri i miesec po nje sridi, 
Klade sebi biliežnicu, 
Bio i rumen ov se vidi 
Zlamen, da mu restu sreće, 
Kada k nebu oči meće. 



Karint, markla tri svd lava 
Šije put Austrie pasa bila, 
Neka joj je veća slava, 
Neg' pod banim kad je bila, 
Snaga i viernost sadružene 
čine ljudi poljubljene. 



283 



55. Panter bio, plam s' ušiju' 
S pod očasa, i iz ust' kreće, 
Zvier kojoj se druge sbiju, 
Stiria na tleh zelen meće, 
BieloČ i plam njoj se sklada, 
Čist duh i ognjeu ima kada. 

Lodomeria na silene 
Modre trave rieke upravlja, 
Biele pristave i karvene 
Obi imaju, s njimi upravlja, 
Svoe biliege kazuć svima, 
Da se ne uze, neg' s karvima. 

Vadi bielo i carveno, 
Zlamen mira, zlamen rati ; 
Nu za miesto otačbeno 
Trieba se je sve harvati, 
Zanj je, zanj je učinjena 
Za'edno ljubav, i varlina. 

Po paržini kraj Dunaja, 
Gdino 'e stara mati Slova, 
Teku u pored tri psa laja, 
Da zahite štogod lova, 
I odnese varla družba 
Svo'em' gosparu vierna služba. 

Drakun silen od Baltika, 
Krila, nohte, Čeljust stere, 
Da mu i on svakolika 
Prie pokloni, neg' poždere, 
Koja plieni na poljanah, 
Izašavši s mraznieh stranab. 



60. Sad slavonski puci ostaju 
U meurieČje Drave i Save, 
JoŠ hrabrenstvom prednjim sjaju, 
I u Slovinu slavom slave, 
StiŠtenicu im rieke varte 
Zerdav*) zvierka, zviezda Marte. 

Panonije ravne karvne 
Cetri riedke preko hode, 
Valim bistre i srebarvne, 
Nek lietinom zlatnom rode, 
Dunav, Tisa, Drava, Sava, 
S kim' varŠi se nje oprava. 

Neg što mnokrat karvim i one 
S Čestih bojih otangaŠe, 
Tako na sviet vlasti sione, 
U nemiru kad trajaše, 
Karvju svojih, zlć i hude 
Naplatiše sve požude. 

Križem dvakrat prekriženim 
Zemlja Ugarska liepo sieva, 
Viernim' prie se tim zlamenim, 
Al' prekržje joj ne dospieva, 
Krize i u ov viek zle prepati 
I u miru, većma u rati. 

VlaŠ, kada ju turske bise 
I divjaČne ćorde duge, 
U mir kad joj odliepiše 
Gorska uda, i u veruge 
Spraviše ju neviereni 
Pri okornoj svojoj sieni. 
*) Zerdava. zibellino. mus ponticus. 



28* 



65. Nu Čestiti kralji ini 
Druge štitke odabraše 
Svojoj snažnoj kraljevini, 
Kad u svakoj slavi sjaše, 
I sad sriećna 'e zemlja lipa 
U cesarstvu slavna Osipa. 



Kojoj, zasve da franaškim 
Kraljem sve je na harvanji, 
Oštrim kljunom svo'im oraškim 
I nju darži u obrani, 
Ter odmetnu pticad sgoni, 
Cim se smakne, al' pokloni: 

Stara Austria od prie nosi 
Pet vahuljaČ za svoj Štitnik, 
Peti a Leopold kad se okosi 
Pod Plolomad, bi odvitnik, 
Da ima ptačje promieniti, 
Kad ga od smarti pas zaštiti. 

Drugi novi po toj zgodi 
Pecat Austrii dar ovo je, 
Ki po ognjenoj ravni vodi 
Mlieč put, kim nju opaso je, 
Da sviet u ti mejaŠ bieli 
Jove i cesar na p6 đieli. 

Moravio ! vele carna, 
Liepa ti V si orla srila, 
Dosti s' lietah s' njim obarna ; 
Leputala; nu suzbila 
Mudro ga si najposlije 
Na put mlieČni od Austrije. 



70. Na boemsko rujno polje 
Bio lav krunjen propinje se; 
Ne, da male zvieri kolje, 
Neg' da jaku kii raztrese, 
Lav nebeski, pod kim vlaštvo 
Ono stoji, dk mu snažtvo. 

Ceh sazdatelj kralj stva ovoga 
Uči ljude hrabrenosti, 
A bieloća lava istoga 
NadotiČe im pak viernosti 
Prama Bogu, navlas vira, 
Bez trohe se njih nazira. 

Silezski oro oči upira 
Marko u sunce, danjom triebom, 
A noćno se vas zastira, 
Da razmišlja zviezde nebom, 
Ter dohodi u poznanje, 
Štogod prieti zviezdoznanje. 

Nij' mu dosti, da ga paše 
Jasni miesec preko pola, 
Neg' se diže, da uz jaše 
Varh zviezdenih istih kola', 
Kih uhodi, za toj toke 
Da zviezdane previsoke. 

Dalmacia svietla kaže 
Tri krunate lavske glave, 
Ke i danas gledom straže, 
Da obljude sve daržave, 
Broj od triuh vazda 'e srušen, 
Da nemože bit' razrušen. 



285 



75. Zato 'e i danas uzdaržena, 
Bog nepusti, da Odriske 
Bude biti posiecena 
Britke od sablje, vario triske, 
Koja n tmi zamah ovi 
Na tri oštra lava ova. 



Rušten, Mustaj, Durak bezi, 
Zalud u Spliet utapiše, 
I u Zadru tim u vezi 
Liepše hiže i uz više, 
Da njih ima' u posedarstvo, 
Kad grade uzme silno carstvo. 



Kriepost stara i levenstvo, 
Plemstvo i mudros još joj sviti, 
A sadašnje umiljenstvo, 
Er se hotl podložiti 
Vedrom' duždu samohoća, 
Od ljubavi prima voća. 



On bo, ko otac svoim vladikom 
Neprestano zapovieda, 
Da se upravlja lahkim tiekoro, 
I ugodnieh med besieda* 
Da joj s 1 daje ko kraljici, 



U poštenju i u dići. 






Viešte glave, vlast i snagu 
Krune zlate nje svietlinu, 
Broj trojiti, Bogu dragu, 
Vieru, ljubav i Čistinu, 
Tleh nebesan pak joj brani, 
A rajsku joj slavu hrani, 



80. Dubrovnika rujna ravan 
Triuh riekah Adrii šalje 
Dobrovoljan harač davan, 
Da bi od njega stala dalje, 
I da nebi val im sila 
Nanj iz nenad navalila. 






Priblihavkom svoje kopni 
I rieke iste ogorčala, 
Svo'e otoke i kraj topni 
Trovnim slakom oblievala, 
Nek po sebi plodan rodi, 
A tujin ga da ne Škodi. 

Sam bo biuć* prost na vodi 
Morskoj ovoj, vlast mu bljude 
Sva gospoda, da u slobodi 
Miloj danke vodit bude, 
I svoj mu se da ne opinja, 
Kneza u miesec svak prominja. 

A ti, svlačnoj u desnici 
Koja prietiš oštrom sabljom, 
Što su t' toči maci brici? 
Dobila si tvojom grabljom, 
Da i tebe drugi svuku, 
Kad ti odri blago puku. 

Miesec, zviezde i Venere 
Polag tvoje ćorde sjaju, 
Tva razbluda mnoga jere 
Hot'me stvara u potaju, 
Što ćut Hliunio grieha radi 
Suprotive sebi gradi. 



286 



85. Hercegovska pokrajino! 
Nagom rukom koplje daržiš, 
Zlamenuje đa 'e slomljeno 
Sve levenstvo, zašto marziš 
Tvoje stanje, da je i golo, 
I skarŠeno koplje oholo. 

Ogoljena veliŠ đa si, 
A đa kopljem razbijenim 
Uzvojevat neuzmožna si, 
I ja to vidim, i ja to cienim, 
Tko se s većim sebe bije, 
Man se i većkrat šip razbije. 

Tvoj križ Čarven, plodna Bosno ! 
Član at, truđljiv, druge 'e bio, 
A sad kriv se 'e priokosno 
Tebi u muke obratio, 
Tve Arapke okrunjene 
Cvile vlasmi raztrešene. 



Sto 'e zlatnieh Štit ravnica', 
Ke u šarcu rude nose, 
Kad te brižna prierica, 
Na podložtvo dovedoše, 
Tvoj Ban Kuljen neima sreće, 
Prokide se i on veće. 



Kristić kralj ti tv T oj Ostoja 
Nenadane krize sgradl, 
Toma, i on za njim nastoja 
Dovest križ ti zle Čeljadi, 
Kad s pobratstva Muhameta 
Bi ti uzrok viecnih Šteta 7 . 



90. S Ključem ti su zubi opali, 
Er tko ih varti, svies malu ima, 
Tiem su ulazi tvorni ostali 
Turkom, pobratimom zlima, 
Novo kralj stvo ki vazeše, 
Koim ga vladat neumieŠe. 

Rama, Bosnu koja pazi, 
I druzih se nebojaŠe, 
Još oklopnom rukom raži, # 
SieČe, i ćordom svojom maše, 
Rama 'e Arma programaŠki, 
To 'est oružan puk junaški. 

Sriedu Save i Dunave 
Sriemsko polje Bakunt moči, 
Neka jelen stire trave 
I vodice hladne loči, 
Er pohlepan guza zmije, 
Cieća kojih ožedni' je. 

Zmaj i jelen, u prilika' 
Kažu mudrost, s k6 dopade 
Ljudem u boj pripast mrika, 
Tim o polju samom rade, 
Gdi nij' straha, neg od Boga, 
Svim i vazda svemogoga. 

Stiepan veli Nemanića 
Samom' sebi i svo'em carstvu 
Da biela orla kraljevića, * 

Dvim glavama na obarstvu, 
I jer franski 'e rojak bio, 
I dva 'e liera posadio. 



287 



95. Svojoj Sarbii nadostavl 
Druga kraljstva; na junaški 
I cesar se više slavi 
RaŠki, GarČki i Bugarski, 
Sarbia, ka bi cesarica, 
Sad potištna 'e robinjica. 

Sarbski zaman pak kraj nosi 
Križ sičivi na Četare, 
Križ mu pade, kad podnosi 
Tvoje krize, silni care! 
Tleh se njemu još rumeni 
Cieća karvi' proliveni'. 

Nekriepka je srieća u bojih, 
Što dobitnik ne mladjase, 
Nu pak u karv i on svojih 
Vas pogibno omarljaŠe, 
Ko se odveć na karv zgonl, 
Najposlie i on svoju roni. 

Kralj Vukasin, s ostalima 
Kraljmi boje s tebe bihu; 
Al tvojizim siČivima 
Krešuć, sinžir nerazbihu, 
Sto bi čestita udaranja, 
Kad nij' iskre od ufanja. 

Bieli kasteo na mođrini, 
PeČatnica 'e Albanije, 
Kaže se oblak na vedrini, 
Ki trieskovim često bije, 
Tva bieloća obartna je, 
I pogiblim podložna je. 



100. Gjuragj Kastriot kralj stvo tvardo 

Razrušeno ponaČinl, 

Sad pred silom bieža u bardo, 

Sad juriše zgodno Čini, 

Skenderija sva ga plače, 

Er papuča i nju đače. 

Epir, rečen Molosija, 
Lovnim vižlom kla i lovi 
Lovčar druzih od kralj i ja 1 , 
DoČim njega drugi ulovi, 
Prie mučeći da ujije, 
Sad na carskih vratih sije. 

Pas veliki i hrabreni, 
Ki na lave i međvide, 
Kad su na boj pripravljeni, 
A ne kad spli, sam otide, 
Pak mieseČni zdrak ga obsinf 
I mieseČna njega učini. 

Tribalija, divljim prascem 
I glavom se njega odi, 
Puk nje strielom i koračcem 
Hitriem u lov zvierja hodi, 
Što u Čelo striela 'e stala; 
Nu gdi 'e snaga, sviest ti 'e mala. 

Trim srebarnim podkovima 
I Rasija Štit bieližl, 
Plodna konjim plemenima ; 
Al se i konj s njom ponizi, 
Kad se Turkom jahat pušta, 
I na zvalo poda usta. 



288 



105. Bogata se Dacia plaši 
Prem da u ratih naučena, 
I đvim lavini vlasti straži; 
Al je i ona izgubljena, 
Rim i Scitia prie ju striže, 
Sad Turčin joj glave riže 






Šarca snažna neima veće, 
Kamo kralja, al glavara, 
Decebalih gdi su sreće? 
Satarta je sva od cara, 
Slava kamo nje je vista? 
Varžena je na buništa ! 



Vlaški narod vrana obire, 
I varh modra klade tleha, 
Zlamen križa kljunom stire, 
A nogama krunu pleha, 
Dava križ mu još karšćanstvo, 
Križ i kruna podnožanstvo. 

Molđav glavom bivolovom 
Mnf naresit tleh svoj zlatan; 
Al prilikom gardom ovom 
IJčini se vas oblatan. 
Turak sebi i njega složi, 
Prem da tust se obaloži. 



Transilvania plodna plaha. 
Sedam knezih svojih scini, 
Markla orla čarnovlaha, 
Kim on krilmi strehač Čini 
Jasnom' suncu i miesecu, 
Da snažniji nju obtiecu. 



110. Neka zemlja dava soli, 
Rude kukne, srebro i zlato, 
Neka prudni oro doli 
Ne zahodi na bogato 
Miesto, neg' ga s gora bljusti, 
Da ga tuj ki nezausti. 

Sastao se oro s druziem, 
Ter oblieću sve krajine, 
Da se nebi s nohtiem duziem 
Vlasti vukle u nju ine, 
Vlas Osmanstvo popadivo, 
Al odmeŠtvo vuhlo i krivo. 



Pruska ptica il' Boruska, 
Carni oro zlameniti 
S kljunom tuca, čapljom šuška, 
I po bielom polju liti, 
Setka mu je sried kreljuta, 
Na dno vrata kruna žuta. 



Carnos, stavnost njoj obita, 
Setka, mudrost i poznanje, 
Kruna s vrata ne odlita, 
Kljun i zlati nohti, obranje, 
Obruč krune vas na varhe 
Ne nahodi sebi svarhe. 

Okrunjeni bieli ora' 
Na Poljašku svii poljanu 
Sleti slavskih iz varh gora', 
Da tu lovi svoju hranu, 
Ter tom stranom razstri krila, 
Er mu biaše omilila. 



115. I sad rujnih sried ravninah 
Traje ptica plemenita 
Veće ostrieh povarh stinah, 
Da svo'e slavne noge skita, 
Drago joj je ovo polje, 
Svak, ko može, gre na bolje. 

Svoje plemstvo, svies, hrabrenstvo 
Turkom kaže na, krajini, 
Snažna ptica na bijenstvo, 
Spravna u vieri i u varlini, 
Kralj s gospodom na boj lete, 
Da s njom višju slavu srete. 

Besia *) glave tri pengava r 
Ali Gotske i Jejuske, 
Božji rabi njim se dava 
Sveto ime, jesu V ljuske, 
Al' paklene? Bog sam znade, 
Ki u skrovito misli sklade. 



Al' na obličju tko ih sudi, 
Vražji rabi prie će biti, 
Diela silna tacieh ljudi' 
Mogu svakom' naviestiti, 
Da su izašla prie od vraga, 
Neg od ljudskog kojeg traga. 

Štit zlateni rusim lavom 
Macedonia hrabra resi, 
Niegda opravna svakom slavom, 
A jedva se sada tieši, 
Ako i čas joj sva opade, 
Sama u robstvo da nepade. 
*) Besarabia. 



120. Tko bi reko kralj FiKpu 
I Lesandru, da ima doći 
Njih kraljevstvo na taČ slipu 
I posluhu i nemoći? 
Ni'e pod suncem nikom' riti, 
Da će u vieke velik biti! 



Tko bi cienio, da najviša 
Neće slava svejer sjati? 
I uresna njih Lariša 
Nepoznana da ima ostati: 
Tako oblasti, tako blaga, 
Tako spada svietna snaga! 



Teku rieke Četir zlate 
Po svoj zemlji Garskoj sinoj, 
Zlato i nebo biše plate 
Premudrosti njene pri njoj, 
Mast nebeska gnjiev kazaše, 
Zlato i svašt' joj podlagaše. 

Li sad nije, ka je bila, 
Svieta svega mestrovica, 
Umna, svietna, snažna sila 
Tocieh daržav'^ vlađalica, 
Mudro vlaštvo sve joj pade, 
Neum, prostota, robstvo 'e rade. 



Prevazima, robi i šara, 
U slobodi kad cvatiše, 
Lakomija i prevara 
Nju tolikrat predobiše, 
Čim s opada i s nevirstva 
Pade u negve, i u sinžirstva. 
19 



290 



125. Sada ležiš bez vladanja, 
Dobro ti je sve oteto, 
Nit' je oružja, niti znanja, 
Samosilje tursko kleto 
Hode, da si na pć pusta, 
Kljasta bez riik, ako i tusta. 

Razumnikah slavnieh sedam 
Ti si imala, kojih svaki 
Vas sviet bieše vladat vriedan ; 
Već ni'e ufat, da ki tak i 
Tebi će se poroditi, 
Za svih znanjem nadhititi. 



Izašle su sve krieposti, 
Prem izašle iz Grecije, 
Indi su išle ; nu mi prosti, 
U tebi ih veće nije, 
Stvarih ljudskih nij' od tega 
Na sviet sgleđa jadnijega. 

Sasvim tizim i takova 
Imala bi bit ČaŠtjena, 
Radi vlasti i jačih slova', 
S kima 'e bila narešena. 
Rim ju štova, Čim ju darže, 
Car nesgromui svim čast svarže. 

- Što se u zemlji tvojoj gornjoj 
Surli oro razkrilaČi, 
Tesalio, Što li u do" njoj, 
Gdi imaš striele, tebe tlači? 
Drugi sgrieŠi, bode, kosi, 
A ti od grieha pedips nosi. 



130. Sit Rimljanin pardašo je, 
Ti podložna biče prima, 
Tve Centaure tko iznaso je, 
Ni'e ni malu pamet ima', 
Da tej daržiš, nebi bila 
Sad robinja, nego vila. 

I Mesia gnjevna, hvalu 
Svojim daje krunam dvima: 
Jedna izvarstna, nje obalu 
Prirekla je ljudim svima, 
Još pšenicom njive rode, 
A druži ih jedu, i brode. 

Niegda Grarkom bi za hranu, 
VlaŠ pod Trojom kad pristaše, 
Sad o sebi gre Sultanu, 
Ter ju goni, što nemnjaše 
Podložnica usiljena, 
Bez krunicah i plemena. 

Prie puk darža sreće kolo, 
I na kolih sreću nosi, 
Ova al' varteć s njim okolo, 
Sad mu đoni, sad odnosi, 
I na svarhi potisnuta 
Dignu, a tiesnu udigniita. 

Uz klisuru oštru tiska 
Rus leveni svoga lava, 
Nek mu bude moćnos kliska, 
Uzrok od najviših slava', 
Tvardost stienska, jakos lavlja 
Hrabrenstvo mu bistro pravlja. 



291 



135. Žutim lavom oružana 
Vulgaria prie se diči, 
I carvenih sried poljana' 
Štit i mejaŠ svoj oblici, 
Rimskog 1 orla niegda skloni, 
Miesecu se pak pokloni. 

Volga rieka ime joj dade, 
Lav a puku grabsu i snagu, 
Nohte u druzieh i ova pade, 
Svoim nohtima Čineć šlagu. 
Počem na sviet sviet sagriša, 
Po tomu se i pedipsa. 

Dardanija, rusa lava 
Hvata u pandžah, kom' je zida, 
Ka Priamu niegda dava 
Rodna od Boga vriedna dida, 
Sina Jove velikoga, 
Kralja grada Trojanskoga. 

I ona poslie bi kraljica ; 
Er Konstantin da joj krunu, 
Sad je veće ovčarica, 
Muze mlieko, striže vunu: 
Tako gredu stvari od svita, 
Tko prie siedi, sad se skita. 



Romanio, Roma nova, 
Mnoziem' krunam' svietla ti si, 
Obielieg da što joj ova, 
Kii joj daše naši grisi, 
T6ka kralj stva ko snemože, 
Da ih vrati, Bog sam može. 



140. Može i sreća, ka uživa 
Sva promienjat svako u doba, 
I tebi istoj bit' puziva, 
I učinit cara roba, 
Neka pusti sviet, ki stiže 
U svoih karvi, ki inim diže. 

Tloh Kumanski, razlik pake, 
Vuka sebi odabra' je: 
Vuk promienja sebi dlake; 
Al' mu narav sve ista je, 
Liepo goŠten puk potieran, 
Opet Ugrom bi nevieran. 

Er prem s Tatri da se složi 
Suproć Ugrom, jedva duhat, 
Biežeć, njim se pak podloži, 
Da ga primu ; ali vuhat, . 
I nesaznan/ tieh izrani, 
Kad kralj Bela bieše vani. 



Moskoviski dvoglavati 
Zlatan oro sviet razgleda, 
Protivnike Čapljom mlati, 
A pod krilmi svoje gleda; 
Nij' mu dosti stat u Moski, 
Ako neima sviet iztoski. 






Vidim cara, gdi na kojnu 
U sried šarca ptenca jezdi, 
I sulicu svoju bojnu 
U najljutju zmiju dreždi, 
Ter probada zvier, ku grusti, 
DoČim pod njim paru pusti. 
19* 



292 



145. Tako će se i dogodit 
Vriednom' caru velikomu, 
Kad se bude viencem odit 
Konstant gradu u slavnomu, 
Pokli grobnu zvier zakolje, 
Nij' uztarpit carstvo dvoje. 

S zlatom, snagom i s pametju, 
I druge on kralj e dobi, 
Neka svi se nanj nametju, 
I kažu mu svoje zlobi, 
Istom huli svaČia vieća, 
Komu hoće Bog i srieća. 

Nek oholas turska klada 
U svom štitu mae dvobodi, 
Put iztoka i zapada 
Neka TraŠki miesec vodi 
Silne vojske, nek mu svitf 
Noćno i zviezda; man će biti. 

Nek se hvasta, da rimskoga 
Lava 'e Turčin obalio, 
Travni i miesec, iztočnoga 
Da je svieta posvojio; 
Nije sreća svej zelena, 
I na miesec doć će siSna. 



JaniČarska varh prestola 
Nek s parčini glava laplje, 
Neka sieČna i ohola 
Po bedrih im ćorda klaplje, 
Nek se diče, neka vitre, 
Žarkule*) će doć na mitre. 
*) Zarkula, janjičarski klobuk. 



150, Brldan obraz triuh medveda' 
Scitianski led podnosi, 
Medved s ledom jadno ujeda, 
I s pogledom samiem kosi, 
U dubravah tih kotu se, 
Pak po zemlji prostiru se. 

I ljudik je sličan njime 
I u varlini i u grabišćih, 
Ljubi medved. mutno vrime, 
Da se sune varh u lišćih, 
I Scit me ju mutna boja 
Plieni kuće, gradi polja. 

Kreta, a sad Kandia, nosi 
Minotavra na po štita, 
Na p6 više oro okosi 
Ognjenite trieske hita ; 
Er tu visok garmni Jove 
Ima i zibke i grobove. 

S buzduhanom na ramenu 
Minutaur šeta'uć blaži, 
Kad osmoruk u plamenu 
Iz nenada k' njoj dolazi, 
I sadri joj davnu diku, 
Krunu i oblast svukoliku. 



Plemenita robinjice 
Sad poznavaiš, k6 boravit 
Slaje biase na dievice 
BneŠke krilo, neg' se javit 
Tvarda šarca Buslomanu, 
Da podsieđe tvu poljanu. 









293 



155. Ti nis' kriva, nit te krivi 
Za nevieru tva gospoja, 
Ljudi u himbi tvoi oživi 
Izdaše te sried pokoja, 
Ter te odnese na veruge, 
Veoma teške, veoma duge. 

I danas te ona plače, 
Razbirući sama u sebi, 
K6 nečisti Turci tlače 
Po tvoj vieri i po tebi, 
Da izjednači tvii oboru, 
Doteče opet liepu Moru. 

Jeda bi te mogla s njome 
Od Turčina zamieniti, 
Al Časnije na svem svome 
Čudnom zlatu odkupiti, 
Moli sa mnom karstjanskoga 
Boga, pravog i veloga. 

Od njega bo er izhode 
Sva ova, kd zla vam se vidu, 
Koja svietu nic neškode, 
Ako i strahom ljudstva blidu, 
Odprie veća zla bila su; 
Ali ova zla manja su. 

Bog je pravi, Bog od boja, 
Veći nego V Traški Marte, 
On osvetit može tvoja 
Bezzakonja, i posarte 
Sve udignut, a pobolje 
Utvardit te na priestolje. 



160. I tvd Štetu osobitu, 
Ku odmetna, za bič puka 
On dopusti tad na svitu, 
More izpravit, silna vuka 
Da iztoČnoga grabna i brida 
Svak se uČuva u naprida. 

Pred tvo'e oči, Gospodine, 
Nose plaČuć sluge tvoje 
Svekolike njih krivine, 
I sve rane tolikoj e, 
Ke nemilo svi prijaše 
S propastnoga grieha na se. 

K6 mislimo, k£ činismo 
Zla u našoj «voevolji, 
Vele manje što podnismo, 
Vele veće što pristoji, 
Teže *e, veomi Što skrivismo, 
Laglje 'e, štogod protarpismo. 

Pedips- grieha svak nas ćuti ; 
Tvard se al grieha neod vraća, 
Slab straši se bičah kruti', 
A zloba mu li povraća, 
Nelagodna sviet se roni 
Tvardovraštvo a ne kloni. 

Život uzdiše u bolesti, 
A u dielu se izpravit neće, 
Ako čekaš da obiesti 
Stanu, one nam restu veće, 
To 1' se odlučiš osvetiti, 
Ki će t', Bože odoliti. 






294 



165. Ako karaš, ka tvorismo, 
Tebi, VieČni! spoviedamo, 
Za pohodom Što cvilismo, 
Opet lasno pozabljamo, 
I na svietu koliki smo. 
Sad smo tvoji, sada nismo. 

Ako 1' pruži§ mač desnice, 
Obietamo taj Čas svaka; 
Nu ga uztegneš akolice, 
Obietanja naša mlaka 
Ne platjamo, i nas veći 
Ne stide se oporeći. 



Ako raniš, vapijemo: 
Prosti, prosti Gospodine! 
To li prostiš, ne haj em o, 
I nesviesne na tvo'e sine 
Striele uzopet tvoje lete ; 
Er potiču na osvete. 

ImaŠ krivce, ki sagriehe 
Tebi Bože poviedaju, 
Milno odpusti njima griehe, 
Da se viek drug' neskoncaju, 
Svemogi OtČe, udiel' tako 
Nedostojnim slugam jako. 



i - 



-n$*^©6n- 












296 



PIEVANJE PETNAESTO. 



UTadglasje. 



Od Svetacah, našieh rukah, 
Koli blizjih, Icoli davnih, 
Njih jakosti, Čudes, mukah, 
I kriepostih svih paglavnih, 
Redovnikah ne istom trudili, 
Neg' krunjenih %en' i Ijudih. 



Od spovieddcj muČenikah, 
Dievtc, vojnlc, udovicah, 
Remit, pravde, deivstvovnikah, 
Pustinjakah, koludricah, 
Kajnih, naučnih koludarah, 
Biskup, popov i fratarah. 



1. Slavni Sveti prednji gdi su 
Naših kra'evah i naroda ? 
Nezauhitno množtvo ki su, 
Kraljevskoga osvim roda, 
Dio od njih riet mi 'e prigodno, 
Svih bo 'e pravit nelagodno. 

Pokle tizih kazat budem 
I dobitja, i Čudesa, 
NeČin' Vilo, da zabudem 
Svete ostatke, i tielesa, 



Ako občenim sagriesenjem 
UzveliČa turska slava, 
Tim blaženim zaklonjenjem 
Naša ostaje još daržava, 
Moliše bo i nedaŠe, 
Da poganstvu taj preda se. 

Sveti Pavo prie sa svoima 
Ilirisku carkvu sgradi, 
I svoim mnogim čudesima 
Tu gospođnji sad posadi, 
Za kim Luka vangjelista 



Po gradovih ke častimo, 

I za odvietce svo'e daržimo. | Poizpravi naga mista, 



296 



5. Paka vieru utvardihu 
Anđroniko u Panonii, 
Herm ovd', a Klem't u Sardiku, 
Cesar u Drač, Macedonii 
Urban, a Karp Tracii biše, 
Marko Karnii, ki 'u doniše. 

A Dujma ću, ki u Solinu 
Razplodi ju, poslie slavit, 
Solinskoga kad varlinu 
Diokleciana budem pravit, 
Ki u životu svemu svomu 
Prot' bi puku kristjanskomu. 



Od njegove karvi, svete 
Ki se Isusu obratise, 
I usionske misli klete 
S idolovim ki tlaciše, 
Iz parvice ja pominjem, 
Od svojizih da počinjem. 

Gaja papu mećem prije, 
Ko dostoji visocanstvo, 
Rimske carkve, gdi sidi' je, 
Daržeć Petra naslieđanstvo, 
Bratucedo preplemenit 
Svoj cesaru, znan> pismenit. 

Ki rodbinu svoju s karstom 
I s naukom (ćaćko uzorit), 
Htl Kromacia istom varstom 
Bogočastja nagovorit, 
I po izgledu, ki mu on klade, 
Da svo'e blago karstniem dade. 



10. Ti mogućim' vlada'uć kljuĆi, 
Redu u svetom svo'e carkovne 
Oslobodi, kad odluci, 
Da pred vlasti ke svietovne 
Potezani bit nemogu, 
Ne budući drago Bogu. 

- 

Tri brajena Gaja slide 
Carkve rimske, pop Gabini, 
Mučenici svi se vide, 
Klaudij drugi, tret' Mašini, 
Varhu puka vladaoci, 
Sini svetac , i njih oci. 

• 
Prepedigna bi im mati, 

Gabiniova hćer Susana, 

Klaudiovi sini, a brati 

Lehže i Kucia, oba dana 

Na duševnost, s kom živiše, 

I u Isusu pak umriše. 

Svi preslavni harvatnici, 
Kipoklanstyo -ki odmećuć, 
Božji upisni vojenici 
Sva razkosja na tleh mećuć, 
Samo krunu puni smienstva 
Zagarliše od mučienstva. ' 

U Rim kojih svete slike 
Daržu i danas, naziru se 
Sriedu carkve Iliriske 
Jerolima, i s njim štu'u se 
Domnin, Ćiril i Metodi, 
Stadničari Bogu ugodni. 



297 



15. Domnin, ki bi Masimiana 
Prie postelnik prem prijati, 
Zaštititelj al' kristjana' 
Kad se objavi; ere nehti 
Izdat krive i on bogove 
Klanjat, vaze časti mu ove. 

Pak satnikom svoim naredi, 
Živa il' martva da ga ubite, 
Gdi ga stigne tko al' vidi, 
Da mu na tleb glavu bite, 
Ku odsiecenu nosi u ruku' 
Hodeć riekom k6 po suku. 

Metođ, pastir od Morave, 
Ki Cirilov brat nazva se, 
I on je biskup zemlje Slave, 
Koje s kraljmi dovedoše 
Na karst, znaduć*, gdi vojvode, 
Da i puci ondie hode. 

Sveta Artemia mučenica, 
I Serena virka obrana, 
Dobra hćer i vierenica 
Diokleciana, zla pogana, 
Koga krutost da dovolje, 
DaŠe i svii karv s drage volje. 

Žena, viernim ka obranu 
Srni u naglos od progonstva 
Dat, i uklonit svo'u'Susanu, 
Galerieva siona domstva, 
A po bratu sestra umriti, 
Za u poganstvu ne živiti. 



20. Er Susana, Ga'e bratana, 
Biuć rodica muža prika, 
Nedopusti, da vienČana 
Bude od svoga namiestnika, 
S Česa smutjen sin nazvani 
DievojČicu smartju rani. 

Ova, buduć veomi lipa, 
I od mnozieh glaV žujena, 
Hoti uklonit svoega kipa 
Zaručnika od vremena ; 
Tim objavi svemu svietu 
Čudo od čudes', liepos svetu. 

S kima svietli Valeriovič 
Osmericu ubi čilu, 
Baci i tćcieh Cesarović 
Glave na glieb, pod svu silu; 
S glieba al k nebu odletiše, 
Viečnje s' zviezde učiniše. 

Ko ih cesar, sam otvarnut, 
U varlini i Gaja smaknu; 
Er Susana netku obarnut' 
Nenastoja, neg' ju odmaknu 
Od udadbe Massimiana, 
Sina sebi odabrana. 

Rieh otvardnut, Anian sveti 
Koga živa prie zakopa, 
Na odar njegov živ opeti 
Buduć došo pun konopa, 
Od viere mu ja besidit, 
Jeda bi se htio sviđit. 






25. Prerodit se već u karstu 
S iniem' trage od njegove, 
Obratit se k Isukarstu, 
Ostavivši Idolove; 
Al' nevieru'uć ni uzkriesnu, 
Nehti odvarći pogan biesnu. 

Blažen mučenik i Ađrian, 
Porod Proba od Augusta, 
I hrabreni svet Marian - 
S vedra sieda s njime usta, 
Za cesarski plašt bogati 
Bolf sv6m karvim otangati. 

Prie karstjanska hder Cirila 
Decia veloga cesara, 
Kd uzleti jakno vila 
Krunom muke put dobara' 
I prikaza vrat, zaklana 
Nebeskega sried divana. 

Trifonia i Licida, 
Ljube Decia, Massimina, 
Valeriana hćer Placida, 
Bogoljubna i umina, 
Kih za ženske predobiti 
Hti Bog viencom okruniti. 

Kvirin, Julij mlade plodeni, 
Filipov sin ki se klada, 
Basiliov poniženi, 
Stiepan pastir Konstatgrada, 
Stol cesarski ki odvargoše, 
Križ Isusov da podnose. 



30. Domink otac, koi Čuva 
Carigradski stražak isti, 
Prob, Metofran, ki ga učLuva; 
Jedan dobar, drugi čisti, 
Od Licinia nemiloga 
Troj trut stabra i ov rečnoga. 

Glicer, hiže i on cesarske, 
Ki prabiskup bi od Splita, j 
Poniženstvom siede carske, 
Ako i rodne segaj svita, 
Malo mari, i za ovim splitskim 
Naresi se viekovitskim. 

Kako 'e spasno vierovati ; 
Ere čoviek svet i dobar 
Neće plačno posartati 
Viek u paklen rovni obar, 
Na krieposti koi slidi, . 
Čim izhodni dan svoj vidi. 

Veli Košta, mat' Jejiena, 
I Kostanca, njiho dite, 
Kim neumkrla svej zelena 
Do tri vienca Čela kite; 
Njih bo izviš, križa sveta 
Preuzvisi k nebu od svieta. 

Košta, u karvi ki dieČice 
Nehti se oprat', nek se karsti, 
Guba opavsi varh rodnice, 
Pak križ ize Isukarsti, 
Parvi cesar u vieri pravi, 
Ki sliednikom karst ostavi. 



299 



35. Koga Eraklij pak na sebi 
Odni u grad Kostantinov, 
Zahvalila da se ncbi 
Sila kletih Saraciuov, 
Jerusolim kad nam uze, 
Da i križ sveti stavi u uze. 



Zlamen ko'ega u visini 
Hti se Kosti prikazati, 
Rehši, da će u varlini 
S njim sve dušmane odharvati, 
Kako mu se i dokobi ; 
Massenca i ine er predobl. 

S česa saznan u harnosti 
Isti zlamen na stieg stavi, 
Rimske a orle srećne dosti 
Od vojništva svoga odpravi, 
Primi u iztok cesaridbu, 
A u Rim svete viere sidbu. 

Pak glavna oba grada uredi 
Palačama, i carkvama, 
Vieća složi i naredi, 
Gostilnice knjižnicama 
Blagodarno svieh darova, 
I karstjanstvo obarova. 

Pri'& uboge, pri' a sirote, 
I udovice podušene, 
Biednim dievam poda dote, 
Nek se ljudi s njima žene, 
Uzvisi ga sbor Niceona, 
Pravda, ljubav, ćud priklona. 



40. Sveta Irene, dieviČica 
Licinija od Tracije, 
Mare, i Žabe, udovica 
Ugarskoga kralja Andrije, 
Martirica parva ona, 
Ova ubozieh svih zaklona. 



Margarita, kralja Bela, 
Cviet Čistoće prem biserni, 
Druzih šestar kih su tiela 
Zatvorena u grob vierni, 
Nad sudujam dva telesa, 
Treća zviezda od nebesa'. 

Ugarska opet Margarita, 
Lier prebieli od dievica', 
U onom dvoru ki procvita, 
I svietli se ko danica, 
Reseć sobom bez utroke 
Svoje dnevi i iztoke. 

Sveti Stjepan i Vladislav, 
Vedri kralj i ruke slavske, 
Parvi apostć, drugi pristav, 
Izgled zemlje Ugro vlaske, 
Stiepan krunu nosi sobom, 
Ka se pravo dade obom. 

Stiepan, Enrik cesar koga 
S Kunegundom svojom ženom, 
Ka prem' da njem bi podloga, 
U dievištvu steć' blaženom, 
Svimi Ugi'i pokarstise, 
I svetoga uČiniše. 



300 



45. Stiepan, svojem* imeniku 
Stiepanu u Rimu carkvu sgradi, 
A u Strigonu prevelikom 
Viećnoj Dievi dospiet radi, 
Da vriež njegov od karstjanstva 
Oni brane od poganstva. 

Množtvo divnih Bog Čudesa' 
Po svojemu sluzi tvori, 
Boli ozdravlja, i tielesa 
Uzkrišlva martvih gori, 
Bolna knjeginja i Metide 
Zdrava s groba sveta otide. 

A Vlađislav, kraljevine 
Svoje vieČnje oslobostvo, 
Višnje krune cesarštine 
Ukloni se, i kad vojstvo 
Pri'a Solima zemaljskoga, 
Stan uhvati nebeskoga. 

Gis'la, đumnieh Opatica, 
Časna, mudra i hrabrena, 
Stiepanu i ta domaćica, 
Dvim krunami narešena, 
Varže parvu bremenitu, 
Za uhvatit viekovitu. 



Svet Emerik, sin Stiepana, 
Mavra sed'mkrat ki celunu, 
I u vesprimski templo zvana. 
Boga moli, da bi udunu', 
Put mu rosom svemoguća 
Cviet da žive uztegnuća. 



50. Ki s kraljicom preuljudnom 
Za'edno hoti vietovati, 
Što 'e premućno mladcu bludnom' 
Bez milosti uzdaržati, 
Ti a sried ognjieh ž i vili su. 
Dvor, put, mladost ognjil' nisu. 

Masimilian, i on naŠinac, 
Prie Panonie svo'e branitelj, 
Sada Austrije dobrocinac 
I ođvietni sahranitelj, 
Ki kao Decij za nju u boji' 
Dobitnivo svejer stoji. 

S tim se za nju odapire, 
I Leopoldo sveti svakom', 
Koj bi nje ban, neizmire 
Pun krieposti, snagom jakom, 
I ki danas Čudesima 
Sieva svetim'm'eju svima. 

Kazimiro, kralj Poljaka', 
Eod drugoga Kazimira, 
S kim uzraste snaga jaka, 
Sve poglavstvo da potira, 
Vidiono i nevidiono, 
Vieka ovoga preusiono. 

Drug' Kazimir, koi stupi 
S kalujersvta na priestolje-, 
Al od sebe ne odlupi 
Kriepos, koju goji bolje - 
Sried napasti od polaČe ; 
Lier sniežani meju drače. 



301 



55. Koi puke od Pomorja 
Leskim kraljom, ki s njim bodi, 
Uklonivši, pakla oborja, 
Svetom vodom preporodi, 
Gdi od tada bez ustave 
Pievaju se božje slave. 



Stanislava dva Poljaka, 
Od Krakove dva Čelnika, 
Ki u harvanji oba jaka 
Skazase se mučenika, 
Ki u kriepkoj svojoj muci 
Odjedriše k gornjoj luci. 

Jednog' od kieh Čoviek zao 
Istom rukom svojom smaknu, 
Kralj usilni Boleslao, 
I uda mu da razmaknu 
Zvieri od gore, u dubravi 
Izsiečena pak ostavi. 

AF Bog posla svo'e orlove, 
Ki čuvaše uda i puti, 
I u carkvi od Krakove, 
Ko da nisu ni tegnuti, 
Sastavljeni svi meju se 
I cielati naziru se. 



Stanislavo Koska treti, 
Reda družbe Jezusove, 
I u zatvoru ki se sveti 
Nit' raskoše mareć* ove, 
Na kib slikab znadijaše, 
Da se ljudstvo razbijaše. 



60. Premišljavo Čestitanstvo 
Ki uzđaržeč od vlasnika', 
Ljubi pravdu, a uzdaržanstvo 
Pužnih dvorih varh prilika' 
Svoe nepusti da izgara, 
Čist, neoskvarnjen s njih glavara'. 






Ginga uzvišna, i blažena, 
Ka dobrotu neopusti, 
Boleslava buduć* žena, 
I na molbe kć dopusti, 
Da Bog dobit svoim Poljarom 
Suproć Rusom i Tatarom. 



Jacent, reda Domnižara, 
Eudige i Banica, 
Utočisce ubožara' 
Kunegunđa devstalica, 
Adalberto, Berengari, 
Mučenici, božji ovčari. 



Adalberto, u Prusiji 
Svet' vladika i on mučenik, 
Ki Lekiji i Ugriji 
BI vangjelja pripoviednik, 
I stranputnih tih prie puka' 
Vierom pravom jest obuka. 

Kralj Boemski Venceslavo, 
Ki u hiži brata draga, 
Pokli ulieze živo i zdravo, 
Bi iz nenadke ubien s traga; - 
Al mu prinl to izdanje 
Liepše i duglje kraljevanje. 






302 



65. Kralj preslavni, ki Boeme, 
Da ostave Svatovita, 
Strašna Idola, poda njime 
Častit tielo sveta Vita. 
Oni miešajuč zla s dobrime 
Svetovita zvahu ime. 



Čim kralj slavski, svet' poslije, 
Jarimiru po imenu 
KipoČastje to smlati' je 
Svoim karstjenjem, zlom' siemenu 
Odolju'uć' im s pripovieđom 
I karstjanskim svoim izgledom. 

Sveta kriepostna Ludmila, 
I ona kraj 'ne tej banica, 
Ka bijuć se pokarstila, 
Učinjena zaručnica 
Kralja od kraljev, k nebu zvana, 
Tu ide karvju krimezana. > 

•«■ 
Slavna Agneza i Salome, 

Hćeri Boemie i Lekije, 

K6 ostavivši svoje dome 

Najbogatie, najsvietlije, 

Po ubožtvu i tiesnoći 

K svom' Isusu htieše poći. 

Garbranđ, Prokop, obi opati 
Rečenoga sgor rusaga, 
I Ivan, remet pustinjati, 
Sva tri vieČnjem' Bogu draga, 
Ki na svoja izdisostva 
Priaše penik svejeostva. 



70. Gilbert, biskup Morave iste, 
I Prokopij isti sviti, 
Ivan Sarkand, kalviniste 
Koga smiše umoriti, 
Oton pastier, ki neprane 
Karstom umi Pomorane. 



Oton pastier, po kom janci 
Tu umnožiše božja stada, 
I isti ostudni Pomoranci 
Odrekoše se od opada, 
Pak viežbana dieca ostaše, 
Pravovierci s kiti nastaše. 

Sveta Angela i Brigida, 
Cvieti đievstva netegnuti, 
K6 imaše na sviet nigda 
Dar proroški, bistre sluti, 
Pak kad u raj uletiše 
Svaka u Bogu svom umiše. 

Kate Sveska, da ni dala 
Dojkam bludnieh dojilicah, 
Da 'u nadoj e, buduć mala, 
S česa dievi od dievicah 
BI predraga do umrieća, 
S nečistoće ku odmeća. 

Kralja uzvisna zemlje Raške 
Mudro čedo, sveti Sava, 
Stare obit'lji Nemanjaške 
Dika, kriepost, svetost, slava, 
Biskup grada poglavnoga, 
Uzor varha Atboskoga. 



303 



75. Gdi ubiegnu. još dietetom 
Marzeć himbe dvorenjaci', 
Postom, bičem, i molitvom 
Služi Bogu s pustinjaci, 
Pak imajuć biskupinju, 
Svrati se opet u pustinju. 

Tute, pokli svom mudrosti 
Liepo vredl Raško stado, 
Pun dostojstva i svetosti, 
U samoć se uvrie rado, 
Gdi duh preda Bogu jakom', 
Tielo a martvo svoim zemljakom. 

Po kom trista duzieh lieta 1 
Neizšteteno uzdarža. se 
U Čudesih, Čim prokleta 
Od Ivana cara užgži se, 



Dotle slavna dobitnika, 
Pak prikorna pobiegnika. 






- 






Sarbska carkva svoja sciene' 
Mučenika slavna lica, 
Inocencie, Pellegriene, 
Germiu, Ižaura, i Fenica, 
Silvia, Tmotea, Diogenia, 
Lekžia, Petra, i Partehia. 

Erast, Cesar i Achile, 
Astij, Aberit, svi biskupi, 
Kleopa, Lidia, božje vile, 
Sveti Pavo koje skupi 
Ruse i biele ko ružice, 
Za Isusove neviestice. 



80. Sarbsko i more u se uvali 
Pompea, Papia, Luciana, 
Eliskia, kim se hvali, 
Rufa, Zozima i Germana, 
S njimi utopna Pellegrina 
I druga mu Saturnina. 

Svet Kanuto, kralj DaneŠki, 
I mučenik rajni obrani, 
Kvintian, ruski stadnik teški, 
I Severin, opat zvani, 
Koi ljudsko stariešinstvo 
Zamieniše u božje sinstvo. 

Čelnik Đački svet Niceto, 
I Auskarij drugi Šveski, r 
Kleto stado ki u sveto 
Obra tihu prem viteški. 
I što naglo i krivedno, 
Krotko stvorihu i pravedno. 

Riečju, dielom, i prilikom 
Obratiše <lvoje puke, 
I mudrosti prevelikom 
Posijaše brez ke buke, 
Na tleh smarti od griehota' 
VieČno sieme od života. 



Sveti Erik, kralj mučeni, 
Sveske zemlje omražene, 
Blažen Ulfon, drag viereni 
Brigide i otac Katarene, 
Svi umieše dobriem' sviti 
Zemlju nebom promieniti, 



304 

85. Svetos kralja Vladimira, 
Koga Limbom rojak smlatl, 
I zadnjega Zvonimira, 
Koga naglos od Harvati' 
Smače bunom nepravednom, 
Imenovah goru jednom. 

Gdi pobrojih i ostale 
Slavne kralj e naše ruke, 
Skladno pievah tu njih hvale, 
Gorko cvilih smart i muke, 
Kć mi nij' već počitati, 
Za rane opet ne vrieđjati 

Kvirin, biskup Ilirika, 
Koi stienom biaše topljen, 
Od kamika al' velika 
Bi uzdaržan, a ne utopljen, 
Ki sta mnogo na skorupu, 
Za dat viežbu viernom' skupu. 

Ter učinjen kriep mučenik, 
Kad tarpljaŠe pod Galerom, 
Bačen starmo ko putenik 
Žarvnom na vrat, al ko perom, 
Varh stojeći nagle rike 
Kriepi svoje karstjenike. 

Da ee nebi prestrašili 
S one smarti, ku primaše, 
U vieri se potipljali, 
Zasve sionstvo da nagljaše, 
Gdi moleći mrie sa nuhom 



I uzleti k nebu duhom. 






90. Elevterij, i on vladika 
Iste zemlje, s majkom svojom, 
Antion, sva tri mučenika 
Dovaršiše slavnim bojem, 
I Got Saba, s ostalima 
Svoim' narodci mučenima. 



Alexandar i Polion, 
Mučenici opet sliede, 
I Agriko slavan i on, 
Vedre kuće od Sagrede 
Gerard, pastir umoreni 
Ugrie apostć učinjeni. 

Alexandar bdienik pravan, 
Mejdan viere ki braneći, 
Glavu poda vazda slavan, 
Nehtijuć se nje odreći, 
S česa Bog ga zlamenima 

£)arl, i mnoziem' Čudesima. 

> 

Svet Irenej i Andronik, 
Ki pasoše vierna karđa, 
Bene i Andre svoj uČionik, 
Ivan Kampi, viera tvarda, 
Svet Demetrij drugi Ivan, 
Svaki karvim cviet zalivan. 



Nu Irenej Čelnik sviti, 
U tamnici najprie tučen; 
Nemoguć ga al' ukloniti 
Probi od viere, da 'e još mučen, 
Zapoviedi; al' zaludu, 
Pak mu odvali glavu rudu. 



30f> 



95. Sveti Kristin, sveti Isac, 
Sveti Matij, ki s gornjime 
Od progonih nenavisac, 
Osvađjeni za božje ime, 
Kriepko u muk ah karv proliše. 
Za po tlačni uzać više. 

Sveti Ursicij, Mašim, Prokol, 
Flor i Laur stienodilje, 
Cim njih meštar, ko i sokol, 
K nebu otide, i tu udilje 
Uzletiše iz guštirne 
Na pokoje viečne i mirne. 

Ki Ursicij, mnoge varsti 
Od mučenja snažno podni, 
Dok Aristid nanj se uzgarsti, 
I glavu mu s trupa odni, 
Nek Isusa svej ne viče, 
Kada mu se već odsiČe. 



S njima i Rutil i Lid sveti. 
Ki se u karvi prekarstiše, 
Antigonoj, Seroneti, 
Ki Rutila druži biše. 
Massimilian, čast pastira', 
Pun nastoja i ozira. 

Sigifrido, gotski brietnik. 
S njim Gotebalđ, biskup miran; 
Sve slovinske zemlje odvietnik 
Kvirin, slavan a upiran; 
Ilar, koi užga živu 
Epiđaursku zmiu proždrivu. 



100. Sveta Stoga, koju Flori, 
Illiriski zapovidnik 
Dokletianov, plamom gori, 
Ko i cesar nenavidnik 
Viernih; al' kad s ognja im pade, 
Pojde uživat rajske hlade. 

Množtvo druzieh mučenika', 
Na dva lipnja kih užari, 
I sedamdest, kih velika 
Sila umori od Tatari' 
Na dva sarpnja, kih dobrota 
U knjigah je od života. 

Ivan, porod Gostumila, 
Gostna kralja Dalmatina, 
Komu dvor bi tmasta špila, 
Podglav i odar tvarda stina, 
Piće sladke i užive, 
Dvi kosutke dvojke žive. 

U remeštvu Boemskomu 
Bio mu je križ branitelj 
Prama vuhštvu djavolskomu, 
Ki mu niegda do 'e karstitelj, 
Čim mu miesta pričestjenje 
Doda, i podje u spasenje. 



Štioče! slušaj nu kako se 
Darži blago u nescieni, 
Vlasti, žembe, i razkosi 
S dvorovima uzvišeni, 
Od gospode, i od kraljah 
Našieh slavskih od zemaljah. 
20 






306 



105. ču, i čut ćeŠ u naprida 
Od svetacah druzieh množtvo, 
U jakosti ko se prida 
Na mučenstvo i uboštvo, 
Za uklonit se svieta toga, 
A za posiest nebeskoga. 

Domjan, s osam mucenikov, 
Na sviet tašće ki boj biše, 
Pak njegovih jaranikov, 
Ki s njim krunu dohitiše, 
Jezusove viere cica, 
Viekostnoga i dobića. 

NaŠ mučenik sveti Dujam, 
Parv' stadniČar od Solina, 
Armir sliednik, ki obujan 
Od pohliepnih Kačić sina', 
Nek mu darže, što zgrabiše, 
Nanj gomilu navališe. 

Feliks biskup, Stas blaženi, 
Ki zanatom prac bijući, 
Čim u utop sta vodeni 
Sama sebe opirući, 
Neoskvarniit i prečisti 
U raj svitao htie ulisti. 

Peset s Dujmom mučenika' 
Kriepko na smart otidoŠe, 
I s jednoga usionika 
Svim se glave odsiekoše, 
Bez uzroka, bez razbora, 
Pri planini od Mosora. 



110. A prie toga osam tisuć 
Viernih život prikazaše, 
I poznikom izgled izuć 
Od kriepčine ukazaše, 
Dobrovoljno neg za viru 
Isusovu svi umiru. 



Da Doklecian, dosti 'e riti, 
Vlađa'uć, hiljad sedamnaes 
U edan miesec čini ubiti, 
A u dan jedan jedanaes 
Stotin viernih i mučeni', 
Sto u sva lieta pak neučini. 

Nebi miestah, skup, posadah, 
Kucah, varoš, koK sela', 
Kralj stva, darždv, ali gradah, 
Koja nisu podniela 
Svud progonstva od uhoda', 
Vieri i viernim da s' smart poda. 

Dvanaes svetca' i biskupi', 
Veći dio Solinjana', 
Kojih tiela sveta skupi 
Var, i blagos pape Ivana 
Cetvartoga, te jih prini 
U karstionik Konstantini. 

Gdi u tempo metnu ih vlastit, 
I Čini ih priličiti, 
Da se i oni budu častit 
Od viernikah obetiti, 
Ko ostali spoviednici, 
Sini i božji baŠtinici. 






307 



115. To est Venancij, ki da ime 
Novom' Eimu sagrajenom', 
Domiun, Maur, i Setime, 
I Pavlian, s Antiokenom, 
Kajan, Celij, i Astersidi, 
I tri, od kili se ne besidi. 



Marin, Leo, Rabljani oti, 
Ki se sveti objaviše, 
Kad u Taliu skupno obi 
Služit Bogu s' odpraviše, 
I dvoim gradom po za njime 
Ostaviše svoje ime. 

Ki budući kamenari, 
Kad se zida grad Rimina, 
Hranjaju se ubožari, 
S njihi žulj i, na Marina 
Cim naskoči vruća žena, 
Biesno djavlom obsiedjena. 

Svet se čoviek uzopira 
Njoj u molbi i u žežinu, 
Ter kad djavla iz nje iztira 
I oganj joj vas izginu, 
Pak ta obadva ljubeć divstvo 
Prigarliše redovništvo. 

I u samoći život trajuć 
PodrestoŠe im Čim krieposti, 
Sama Boga tu klanjajuć, 
Dovaršiše u svetosti, 
I skočiše iz pustinje 
Na razkose gospodinje. 



120. Dominižar blažen v Splieti, 
Gargur meštar od zakoni', 
Kom' Dominik otac sveti 
Sklopar rukom svom pokloni, 
Da u daržave pravom gradu 
Redu stavi parvu sgradu. 

Ko i svarŠi ; er uzdignu 
Ov manastir šesti reda, 
Mnoga i grišnih kad zla ubignu, 
K Rimu otide potle ureda, 
Odi ostav martav bari' dovarvi 
K Isukarstu reda parvi. 



Klađam Pavla, i daržavjane 
Apostole zemlje Ugarske, 
Kipoklance, ki Kumane 
I ođpadnike ki Abai-ske 
Obrati'Še, jeda bukom ? 
Ne, neg' tihim svoim naukom! 

Miesec zatim do nikoli 
Potopiše ih u dno rikah, 
Stranputnici ti oholi, 
Do triest i dva redovnikah, 
Cineć se u dni preminuća 
Njiha prikaz, svieh goruća. 

I mučenik priur Adrian 
Od nemilih Abiezih, 
Bi na kolac uznabijan 
S dvaest i šest svoih vitezih, 
Drugi Pavo, i on na suku 
Kopljem probjen svarši muku. 
20* 



308 



125. Milinović blažen Nieko, 
Sgrajač redna manastira 
Slavna križa, ne daleko 
U otoku od Trogira, 
Gdi izdieljan na grob s zdraei, 
I grdi obzidan strahom tlači. 



Ivan Dražjak, odabrani 
Biskup niegda od Kotora, 
Pokli put svu s biČi srani. 
Život dospie sried pokora 1 , 
BneŠku u carkvu sveta Dome, 
Gdi ugrabi slavu pome. 






A Pistorio Ivan blažen, 
Ki s ufanjem i žežinom 
Izagno je, neporažen, 
Kugu svojim Kotorinom, 
I u grad Luke, gdi preminu. 
Čudesima mnoziem srnu. 



Angjeo Splietski, angjel u puti, 
Dubok meštar bogoslovac, 
Dievostavnih kojih sputi 
Tielo, da ga djavo lovac 
Ne bi ufatio, biskup sveti 
Pun Čistoće i pameti. 

Sada mi je Augustina 
Imenovat Trogirana, 
Sveta Tome od Akvina 
Učenika poštovana, 
Rod blaženi i čestiti 
Od Kazota plemeniti. 



130. Najprie stadnik od Zagreba, 
Pak prenesen u Noceru, 
Ki i danas izpod groba 
Svo'e svetinje cielu veru 
Prikazuje Čudesima, 
Pak još i živ stvarat ima. 

Blažena je i Jožana 
Dominiska koludrica, 
Blagohranje Kotorana 1 , 
Er njihova kotarnica, 
Sveta Pavla u skrovišee 
Leži grajsko utocišće. 

Dar ulieti božanstveni, 
Znanja prija u životu, 
Tim na sudnji dan sveleni 
Moli, da Bog svu sirotu 
Ne iztiera, i od tad blažen 
Da joj bude vid prikazem 

I za milos tćku doseć, 
Put svu prutim pedipsava, 
Bdeći, posteć, harar noseć, 
Tielo sasma iztaŠtava, 
Zudeć u oČist da s' joj stanja 
Svega svieta do skončanja. 



I misleći od ta doba, 
Svoje izgardi pute biele, 
Siono mori lahta oba, 
Mlateći se gorko vele. 
Da joj stokrat pade od muke 
Snagom oštar bič iz ruke. 






309 



135. SvetoduŠni Ivo i Gjadre 
Prabiskupi Dubrovnika, 
Dome pastir tvoj liep Zadre, 
Kom' dostoji svaka dika, 
Sva tri stvora izabrana, 
Bonifacia i Urbana. 

Paskval, Jakov, Kvincij Splitski. 
Albert, Ivan Carnogorci, 
Tudor, Pribev Hvareniski. 
BuČie, Baska i Kotorci, 
Viško AndriaŠ Trogiranin, 
I dvoj Ivan SibenČanin. 

Svi mudri otci prehrabreni, 
Prognitelji odpadneštva, 
Bogoslovci umieteni, 
Obratnici MuhameŠtva, 
MeŠtri, Štioci od opljina' 
Knezi i sluge duhovina'. 

Blaženi su i frančiŠkari 
Papa Niko Četveriti, 
IztoČnieh pri cesari' 
Poklisarstvom uzoriti, 
Koga preni dostojan je 
a carkveno stolovanje. 



■ 



Bonogracia drug Nikolin 
Reda općeni zapoviedac, 
Flor Kanaski, zvan Cvitolin. 
Frana svetog drug i sliedac, 
Koga u Pašman opoČiva 
Tielo, i duh mu raj uživa. 



140. Oto, Ivan i Angjeo, 
I prabiskup Anton Draški, 
Filip, Creski Mihovieo. 
Jul'an i Adam KotoraSki, 
Blažen Andria iz Bribira, 
Monald, glavar Sumistira. 

Mitar, Albak, Buka, Ivan, 
Niko i Gargur mučenici, 
Gjakov, Grifo, Vitalivan, 
Dvoi Simuni porednici, 
Tomaš blažen iz Osora, 
Slavan Martin iz Kotora. 



Dvaesčetir prem se broje 
Toga reda naši oci, 
Pred prestoljem janjca stoje, 
Narešnima kriepcim' boci, 
Svaki stolom cielom sviti, 
I pelikom svoim se kiti. 

Peset druzieh kažem diku, 
Ki se Kuzmi pridružiše, 
Urbanovu poslaniku, 
Ki s njim Slave obratiše, 
Blaž, i on poslan u Vlahiju, 
Občaka ju i izpravi ju. 

Gulielm, Nikolin priglasnik 
Niegda kralju bugarskomu, 
Niko i Gargur Kotorašnik 
Bosanskomu i raŠkomu, 
Skandarbegu Ivo plahu, 
Anton splietski Karavlahu. 



310 



145. Osvim inih Kotorana' 
Ko ću u sliedno riet pievanje, 
Kada pamet razabrana 
Dovede me u poznanje ; 
Nu Kotore niegda sveti, 
Opet, opet k nebu leti. 

Petar Splietski jerobiskup, 
Drugi Niko od Skradina, 
Bartuo hrabren, kojno viest skup 
Vojštva vodi na Turčina, 
Bone i Andre gvardiani, 
Sionski, napuljski izabrani. 

S druziem', koje pobroi' je 
Otav Zadran meštar reda, 
I moe pero ustavi' je, 
Kad se mogu u poreda 
Svi razgledat, po prilici 
U rečenoj gor 1 daštici. 

Blažen Niko Tavilića, 
Pripovieda'uć sried Solima 
Vieru Isusa, toga cica 
BI izmučen s družim' dvima 
Od Turakah, ki smaknuhu 
Mučenike, braneć Muhu. 

Riet ću i Ivana Rabjanina, 
Redovnika dobra i sveta, 
Kad nemogu znat svetina' 
Našieh reda Benedetta, 
I dopriet ću do Istrije ; 
Er se i svetost njiha stije. 



150. Zojel, Servil, Felič, Silvan, 
Diokla, Pelag i Nazari, 
Mau'r, Demeter i Julijan, 
Niceforu, Polinari, 
Proekt, Akolit i Elia, 
Tekla, Justina i Tomia. 

PriureŠni popi, djaci, 
Mučenici, spoviednici, 
DievojČice, dievoštaci, 
I biskupi odvietnici, 
Gjustin grada, i ostali, 
Ki su brane njih obrali. 

Od svetacah đruzieh slovih, 
Za sad neću besiediti, 
Ki poČiva'u po gradovih ; 
Ere imam bugariti 
Za nas ođviet njih zoranje, 
U prišastno popievanje. 

U pustoši Thebajiske 
Odliš Pavla i Antona, 
Gore i svete Iliriške 
Koliko se ču romona, 
Ne od zvierja al od lišća, 
Neg od ljudstva i svetišća. 

Sveta zemljo od Solina ! 
Pokle se u te tvoj zavrati, 
Da bi mogla tva ravnina 
I tvo'e vode poviedati 
Njihov žamor, koliko bi 
Pravih, karstvo tko pridobi. 



311 



155. Neizle^ene strasti i sile, 
Ke od njega 'e pretarpilo, 
1 ke smarti prenemilo 
Na čast viere jest primilo, 
More riekom da ih ćuti, 
Kad se karvju do dna smuti. 



Svetih mnozieh gospojina', 
Vlas Tarsate i Olove, 
Upisaše pera ina 
I Čudesa, i darove, 
Gospa kućom bi u Tarsatu, 
Ka sad Česti se u Loratu. 



To staniŠće potišteno, 
U kom dieva zaČe Boga, 
Leteć, zasve da kameno, 
Od naravi van razloga, 
Pomiestl se većekrati', 
Da svak bude vierovati. 



Pravo po tom velom čudu 
Isusova da je vira, 
I da van nje svak zaludu 
Druge viere sebi obira, 
I izbe dasku neutopa 
Lud neviernik sliepa topa. 

Braškim vinom na otoku, 
Ako i miestne nij' svetosti, 
U jednomu samom soku 
On se diči veoma dosti, 
Sok iz zida ki izhodi, 
Blagoslove njemu godi, _ 



160. Odluči vam đake zatoj 
Obratiti misli moje 
Dievi od Humca Čudnovatoj, 
Pomoz' mene ma gospoje ! 
Da bi Čudo pravo pravil 
Slavna znoja ne otavil. 

Pak dopusti, da koliko 
Stratim kapdlj carna moga. 
Ako i tmasta, da toliko 
Primam mita nebeskoga, 
Koim te hvale, ko obeta, 
Bez svoe tašee, Dievo sveta! 



Da tva carkva je u mokrini, 
Er prikladno nieki sum'je, 
Er nij' ona u dolini, 
Neg varh barda i na Humje, 
Gdi nju t6ku uzoritu 
Vietri suše u prolitu. 

Na dan, kad se Fabijani 
Svete slike otvoraju, 
Jedno lieto bih urani', 
Tu da od griehah moih se kaju, 
Suhi i siever prem da dmaše, 
Zidi znojem svi se oprase. 

S mnozieh lietah slike tame 
Na zid jedva razbiru se, 
A u to doba puku same 
Očigledno objavlju se, 
Da u toj javi svi skupljeni 
Mnogo ostaše prisnećeni. 



. 



312 

165, I Andriasić pastier bditi 
Ima sumnju od otavi ; 
Al kad vidi znoj očiti, 
Srebarn svietnjak njoj ostavi ; 
Nu bi i zlatne srela sude, 
Da taj Čudnos drugdi bude. 

Stvar naravska da to nije, 
Već se uviesti o vierniče! 
1 Baronij pravio ti je, 
Da znojiše karstionice, 
Na sem svietu Bog zna i vidi, 
Zašto iz zida znoj se cidi. 

Izpros milost, Gospo draga ! 
Da ja budem uzdaržati 
Sve, što carkva sinka blaga 
Svietu prida vierovati, 
I da na čas smartna zieha 
Oprost primem mojih grieha'. 

A ti Isuse, na mučenja 
Kad ne diže moje slabosti, 
Daruj tvoj dar pobolsenja, 
I kajanu već oprosti, 
Nek poklonim šarcem cielim, 
Što nemogu dat' ti s dielim. 



Jaoh! da nebi vieku bio, 
Dobrostivi Bože od nebi, 
Tvo'e zakone prestupio, 
I u ničim sgriešio Tebi, 
Koliko bi sad mirnije 
Živio i ufao najkriepČije. 

Pokle al rieČ istina je,. 
Ku isti nam ti izusti, 
Da bied griešnik prav ostaje, 
Skrušen uzdah kad izpusti ; 
Nu uzdišem i bijem se, 
Tebi i Bogu utičem se. 

Odlučujuć stavno od sada, 
Da prie bocu i umriti, 
Neg' koim griebom tvoje ikada 
Veličanstvo uvriediti, 
Neg' sve tratit ću u pokaje, 
Sto vremena još mi ostaje. 

Cućenjah tih glas skrušeni, 
I sarČenu boles pravu, 
Spasitelju moj ljubljeni, 
Prim' na veću Čas i slavu, 
A pomoć mi tvii ne krati, 
I tvojega ti obrati. 






-r&S&fa 






313 



PIEVANJE ŠESNAESTO. 



ATađglasje. 



Od svetacah, ko'e gradovi 
Sebi obraše odvietnike, 
I ki božji bi'ud darovi 
Ciele uzdarzu tielesnike, 
Ali u udu, koiem Štuju, 
Da ih brane i varuju. 



Pravljat uzeh od istoka. 
Ka tielesa daržava ima, 
I ostatka slavna toka, 
S kih milosti mnoge prima 
S njih tleh sriećan dalmatinski, 
Malo manje neg' sviet rimski. 






1. Pokli svetce naške ruke 
Stavili štiocu pred očima, 
Molim Diklo! preporuke, 
Jeda piesnim dostojnima 
Dalmatinske moj proslavi - 
Gospodare glas mlohavi. 






I za njime sveta tiela, 
Ka po gradih počivaju 
Razpadnuta ali ciela, 
I grade iste varovaju, 
Pak ostala sva svetišta, 
Udah, kostieh ostališta. 



Sve Što 'e sveto i blaženo, 
Čudnovato al : Čestito, 
Sto 'e poznie, Što 1* davneno, 
I karstjanstvo oplienito 
Sveto scieni i vieruje, 
I za Isusom spasom štuje. 



I kad Diklo ! jur doleti 
S kruga Askrea visokoga, 
Mislim grada uzpočeti 
Od Askrivia iztoČnoga, 
prihodbi da ne blude, 
Kad se svetost pievat bude. 



314 



i 



5. Ni'e podobno, đa o tomu 
Grad nijedan ne promisli, 
Kad se Bogu velikomu 
Opravljaju moje misli, 
Ki 'e u svietih svojih Čudan, 
Viek pravedan, uviek budan. 

Svak pri Bogu i svetosti 
K tleliu se ima poniziti, 
I po slavnoj toj krieposti 
Daržan se je on ništiti, 
Poniženje najnižije 
I grade iste uzvišije. 

Nu Kotore! ki na kraju 
Niegda naše kraljevine 
Miran siediš u potaju, 
Me'u visoke dvie planine 
Dno Rizonske metnut luke, 
Ko u dragi sad jabuke. 

Kii vierenik zgor nebeski 
Cestokrati' obahodi, 
U svietovnoj vrućoj treski 
Jeđa jurve cviet izhodi, 
Plode i vaje joŠter prinje 
Od krieposti i svetinje. 

U tebi bo sveta Osana 
Cviet Čistoće uzgoji se, 
Plod triuh braće Kotorana', 
Zagurović kieh smlatiše, 
Blažen Adam, Maren, Gracia, 
Kih izpusti van Dalmacia. 



10. Ali, i premda ti nimas 
Neg' Osanu od tvojizih, 
Jošćer dare božje primaš 
Po krieposti od tujizih, 
Stat u tebi ki obrase, 
Da te od zla svega mase. 

Trifunovo zoris tilo, 
U zatvoru srebra i zlata, 
Koga si obrao bogomilo 
Odvietnika za prijata, 
I Massima velikoga, 
Miešte sbora gor rečnoga. 

Kralj Gledimir, vari', kojega 
S četirima još karštjani 
Ko zločinca najgorega 
Muči, izmaknu, pokli izrani, 
Kad kraljujuć na krajini 
Dalmatinskoj to učini. 

Sveti Trifun, ki dietetom 
Sinu mnoziem' čudesima, 
I ki odoli paklu kletom', 
A po muci Kotorima 
Primi snagu tiela svoga, 
Da mu 'e vraštva bran' turskoga, 

Častiš križa Isusova 
U prikaozih dva kušćića. 
Kamen, kim skup zlieli Zidova' 
Hti ga udarit, da ti 'e srića 
I obrana u potribe, 
U kih ufat tebi 'e tribe, 



315 



15. Imaš i vlas dieve svete 
Jeremie, puti nješto, 
S koima ona Turke klete 
Zavežuje na tve raiesto, 
Da k njem' neidju zli đušmani, 
I da odju raztierani. 

DaržiŠ i zub Polonije, 
I svetice druge kosti, 
U srebarne kili shranije 
Bogoljubno Častiš, prosti 
Da Bog grieh, i u dići 
Tebe uzdarži na granici. 

Ti u jakosti zaŠtitenja 
Tvoga svetca, neimaš straha 
Turaškoga podsiedanja, 
Ni cesarskog varla maha, 
Ki i prie u tmi samu na te, 
Da te ugrabi, i rani da te. 

U istoj luci i grad Novi 
Suproć buci objavlja se, 
Koga vlaštvo tćko lovi, 
Ako i žestok zatvara se 
S trim' ogradam', ke ga brane, 
S tvardištima s obie strane. 



Ali, i prem Biobradac 
Čudniem vojstvom na predanje 
Da ga stisnu, Korner vladac 
Skoro učini, da i nam dan je, 
Vee neg' silom svom hitrosti, 
Kotor zvala tiesna oprosti. 



20. Sve svetosti, ke grad prij' ima 
Buslomanstvo rugom uruže, 
A sad časti Jerolima 
Za nebesko svo'e oruže, 
Er on u svoj blagdan sveti 
Grad odharva, kraje osveti. 

Dubrovniče! u slobodi 
Sad se k tebi ja obraćam, 
SvetiliŠta tvoja odi 
Da raz vidim i prevraćam, 
Ko s tve sumnje ni'e moć znati, 
Prem da i molih veće krati'. 



Li imaš blago prebogato, 
I u dnu svetih, kojih kriješ, 
Peset udih svieh u zlatu 
I u srebro kieh odijeŠ, 
I u carkvi, ke Stiepana ' 
Daržiš jošter punih rana.' 

Meju kojih đvanaes glava' 
Svetih niekih mučenika', 
Paome križa po kom slava 
Tebi rane, čas, i dika 
Serja, Baka, i Stiepana, 
Svieh mučenih kapetana. 

Archilea i Pankraca, 
Petronile, Petra hćere, 
Dćnji kosir s' nič zubaca' 
Apolonie, paka Vere 
Svete, lupie, s kimi tute 
Prikratjuješ zlobniem pute. 



316 









25. A Pankracia pak par štioci 
U carkvi su Blaža tvoga, 
Nieki njega i kusioci, 
Da te Čuva zla svakoga, 
S Lovrom, Petrom i Anđriom, 
Ki tu jesu niekim .điom. 

Prist je jedan sveta Dome 
Sried njegova templa lipa, 
Grižostoma i šumna Tome, 
S kim Isušuje rane pipa, 
Ruku da ti kralj Stiepane, 
Lakat Mande, glavu Ane. 

Dumne tvoje plemenite 
Svete Klare glavu pazu, 
I jedne Dieve osobite 
Oršulice, i s njom kažu 
Andrieve kus mišice, 
I Mande iste pokornice. 

Sieda liski templo veli 
Velkom samim obogati, 
S kim Jesusa Simun mieli 
Prije, kad ga Dieva mati 
Prini u carkvu, da ga diže, 
I zakono da ga obriže. 

Kad proroci obedvima 
Star napunjen duha sveta, 
Bilieg Isus suprot njima 
Da će ostati, a probieta 
Cista duša Marijina 
Na dar smarti svoga sina. 



30. Prisieditba tva bogata 
BI, i kad križa Isusova 
Shranu imaše suha zlata, 
Sad mišica Ivanova, 
Ako i lieva, nju uzdarži, 
Pravovierna da produži. 



Mogoste se, jaoh, skrušivat, 
Čim gledahu vaše oči, 
Gdi Isukarst karv prolivat 
Poče, i pak svu iztoči, 
Čudno blago, čudno uzđanje, 
Duša i miesta varovanje. 

Tri ima tiela i brajena 
Mučenike Kotoraše, 
Kih objavi ona žena, 
Kii kotarci neslišaše, 
Petra, Andriu, i Lovrina, 
Kad ih nehti otačbina. 

Ima i glave sveta Blaže, 
Er sva bi vam ukradnuta, 
Ako starac što nelaže, 
Vašoj posadi ugodnuta, 
S koje brane vazda prosta 
U slobodi liepoj osta. 

S kuge, trešnje i s' užgadi, 
Zatoj . carkva plemenita 
Trikrat mu se liepša sgradl, 
Cieć njegova slavna odvita, 
I bojniŠka s' kuća odnl, 
Sam vaš bojnik ku nepodni. 



317 



35. Sam bo on će vitez biti, 
I uzđana vaša nada 
Uzdaržanstva ovd' na sviti, 
T Čuvaotnik posred grada, 
U kom, i bez oružnika, 
Smirit se ima vaša dika. 

I karstitelj s vami statf 
I vas čuvat obrao je, 
Od Toskane ban bogati 
Premda trikrat radio je, 
Lakat mu imat, al zamani, 
Ki nedaste ikad vani. 

Ni na molbe, ni na sbroje, 
Veleć Toski, veleć bani, 
Da me'u viernim 1 mirno stoje, 
A da vaš grad pri pogani' 
Bijue, ima potriebite 
Vazda svetce, ki ga štite. 



Jaka trusa i požega, 
Cvilno lieto lakat sveti 
Bi ugrabljen, i od istega 
Bana prijat, doletieti 
Hotl čudno k vami opeta, 
Da vas čuva svakih šteta/ 



Sto i jednaest svetih stata 1 
Svih u srebru okovani 1 , 
Na dan Blaža od opata, 
I od fratarah njeko lani 
Iste iz carkve bi izneseno. 
1 po gradu pronešeno. 



40. Još ostajuć druži ostati, 
Nebi'uć tćko redovnika', 
DubrovniČe htij' ufati, 
Da takova i tolika 
Vojska, i množ od svetosti, 
Branit te ima u jakosti. 

Na Korčuli ni'e tielesah 
Doistitih, da ti ih pravu, 
Svu kralj iju od nebesah 
I kraljicu ljudi slavu, 
I u prilikah posvećeni 
I tu su gornji priliČeni. 

Glas je plodan, da 'e Oštroga 
Luci u veloj pod gomilom, 
Svet Bažilia velikoga 
Zakopano kostje s tilom, 
I da svak ga vadit žudi; 
Nitko al neće da se usudi. 



Sveti Marko, sveti Roko, 
Jesu njeje branitelji, 
Bdi obiuh bistro oko 
Varhu miesta i obitelji, 
Da nebi umor ki nastupio, 
I iznenada na grad lupio. 

Niekoliko njim biskupi 
DarovaŠe svetih stata 1 , 
Bogomilos koje skupi, 
Navlas slavnog od Dunata, 
Ko njim plemić Spanić đoni, 
Biuć stadnik njih pokloni. 



318 



45. Žude koga sveta tila 
S katakumbah rimskih primit, 
I biskupa draga, mila, 
Prose, da budu i oni imit 
Ko im Čuva i o tom rade 
Na osieku slavne ograde. 

Meju to im Drag opeta 
Mučenika đoni glavu 
Svet Klementa, kii izpita 
Od Albana pape, u slavu, 
Da bi oni bogomili 
Nju pristojno uzdvorili. 

U fratarah malieh brata' 
Naskolj je Isus dobrostvorni, 
Mati i svoja čudnovata, 
Tu u carkvi gdie saborni 
Siediliški skup popova' 
Sve prilike mnogo štova. 

U seoskom miestu od Kozara 
Ima ikone gospojine, 
Uznesena sried otara, 
A izdielana varhu stine, 
Ka dopliva na skorupu, 
Plav predav se morskom' lupu, 



Sve su slike tej zamierne 
Zaedno Čudne i obietne, 
Ke var uju puke vierne 
Od svakoje štete svietne, 
I milosti diele svejno 
Ki se utiču njim snižejno. 



50. Koje Antenor već biegući, 
Žgane iz Troje kad pobignu, 
Jošte svietao i mogući 
Na ovi pićni kraj podignu, 
Cim se od njega pak odieli, 
I grad Padov sgradi veli. 

Ostrognoga grada Hvara 
Siedna Bogsa i velika, 
Stiepana ima gospodara, 
Zaedno pape i mučenika 
Svetieh kostieh, a Prospera 
Cielo tielo, kih zamiera. 

Kušca lupaj muČeniko 
I Gargura i Seria, 
I od gnata niekoliko 
Eusebia i Klaria, 
Kanturiensa, prist Tomasa, 
Ko čist' Viska, Gjustin, Stasa. 

I križ Čudni tu se časti, 
Na kom se Isus propet vidi, 
Ko* i rub je tćko omasti 
Karvju iz ranah, ku izcidi, 
Da se uklone plemeniti, 
Prem sad godin' sto će biti. 

Kad puk udri na vlastele 
I smionim zlim načinom, 
Porazi ih dosti vele 
Ognjem, drievom, gvozdom, stinom, 
Za sviet se Isus jednom boli, 
A dvaš za Hvar svu karv proli. 



55. Nu vlasteli, križ daržite 
Za drugoga spasitelja, 
I k njemu se utecite, 
Da vas brani od spitelja, 
Sitna puka i propasna, 
K zlii pospiešna, k dobru kasna. 

Jedna iglica božje krune 
Jesusove i vam ima, 
K6m blag taži drugi bune, 
Sried Markova ka jest trima, 
Nemore se njoj opriesti 
Vaš puk oštar u nesviesti. 

Ima i nješto križa spasna 
Ki razčinja nenavide, 
Paka obiesna i propasna, 
I brani vas od zaside 
Njih i družili protivnika', 
Križu e kriepos prevelika. 

Druge carkve daržu ostata 
Erkulana, Venancija, 
Benign, Kandida, i Dunata, 
Kasetia, Simplicija, 
Mmozieh druzih praotacah, 
Navlas svetieh mladovacah. 



I u onom svietlom gradu, 
I po selieh od otoka', 
Liepom Višu, gdi se mladu 
Tarsja, i gdi su plodna toka 
Za ribanje i za sade, . 
kih ona čeljad rade, 



319 



60. Obe one pučne župe 
Gospodnjega hrane križa, 
Čudne im se ribe kupe, 
Udarajuć sried njih mriža', 
Nu kad dobri, kad trišćeni, 
S nelovom su uhiljeni. 

U Brač 1 svako miesto slavi 
Svoj ostanak svetca koga, 
Njima Ivan biskup stavi, 
Da od oblakah Čuva ih zloga, 
A Pia sveta štuje štivan 
Dobrom česti tu uživan. 



On bo Čudno u onoj strani 
Od zlieh godin, grada, krupa, 
Vinograde štiti i brani, 
Da ih viernim ne izlupa ; 
Ali viera dosti nije, 
Kad se hara i grabije. 






Spliete, sladka otačbino! 
Daj o tebi da govorim, 
Pero moje nebud' lino, 
Ljubvom leti, kojom gorim, 
Daj blaženstva piši ohola, 
I tog' moga parvostola. 

Najprie tempo svim poglavan 
Posvećeni Gospojini, 
Srebarnicom ima davan, 
Liepu obiet, i u procini, 
Ki dvim ud mi svetac sije, 
Stran Isusa i Marije. 



320 



65. Parvi Jovu bi sagrajen, 
Pak namienjen dievi Majci, 
Drugi na otar nov posajen, 
Ko vašega naši grajci 
Na priliku bogatoga, 
Slavna ikona BnetaŠkoga. 



• 



Za parcicu svoga građa 
Spliet dakle ima Gospojinu, 
Pod svoim krilom puke sklada, 
I štiti ih da neginu, 
Oni u svietnoj poplavici 
Teku k tihoj golubici. 

Sriednji u provižd svih susrita, 
Netom stupi tko na vrata, 
I tarpeza mramorita, 
Na kov božji dom laskata, 
Gdi se Isusa shranja tielo 
U karšljino svakoj cielo. 

Varhu u ajer izdielano 
Kazolište liepo izhodi, 
Hitro rukam' uzdaržano 
Dviuh Angjelah u slobodi, 
Od darveta ceprisnoga, 
Rukočina izvarsnoga. 

Simo i tamo oblietjaju 
Goli, er vrući, Serafini, 
A nebom se naziraju 
C udesa osam, ka učini 
Poncun pengac*) glasoviti, 
Kojih mučno 'e procieniti. 
*) Slikar. 



70. S desne i s lieve pak se vid< 
Dvi prilike varh otara, 
Ke na rakah stienih side 
Dvijuh svetih gospodara', 
Dujma i Stasa, ki pociju 
U njih tielom za tutiju. 

Nad njima su još visinom 
Varhu stupieh uzdignute 
Dvi carkvice, istom stinom, 
Na razlike veze i prute 
Pruža' u nugli i nuglišća, 
Kipe uzdaržu povarh lišća. 



Plemstvo, liepost i priliku 
Skazat triema uzorita, 
I izvarsnost nać zvoniku, 
Tak ma pamet ne dohita 
Dosti, da su sgrade uzvise 
Dioklecana, Kolafise. 

S srebra glava Jesusova, 
I križ zlatjan otar resi, 
Parvi a strane dviuh lahtova' 
I dviuh rukah rudatiesi, 
Ne govoreć od sveštnakah 
Srebarnitih i sudakah. 



A na više svetkovice 
Križ od križa izabrana, 
I tarn slavne od krunice 
Spasiteljske, s blagohrana, 
Za urehu veću slide, 
Ki u prikazeh dviuh se vide. 



321 



75. I dviuhmanšihsvihsrebarnih 
Zub se kaže Polonije, 
Dujma i sveta u oltarnih 
Caklieh liepos liepša nije, 
S blagom Niko Maričić dvime 
Da kov, a ja dvim za njime. 

Kazalište velo od srebra 
U dan božji i osminu, 
S angjelima na oba rehra 
Ki uzdarže zlatnu skrinu, 
Da'e se vani ostia sveta, 
Blagoslovom puk da odšeta. 

Tri srebarna polutila, 
Napletena zlati cviti, 
Ima 'os carkva bogumila 
Svakim Štinjem gradobiti, 
Kroz klo lupje puk prozira 
Dujma, Stasa*) i Arnira. 

Dvih darži ona tiela sveta, 
A Arnira, koludrice, 
Koga Kačić kuća kleta 
Kamenova u Poljice , 
Tu je i bovan, gdi s koljeni 
Pavši, obiljeg upri u stieni. 

Spasitelju u tom slici> 
I on pod križem er kad lupi, 
Svoa koljena zabiličl 
Na tvard kamen, ki ulupi, 
Omekćaju s svetih stine, 
Griešna a šarca tvardja čine. 



80. Naš prab iskup Dujam parvi 
Petra učenik apostola, 
Ki se za puk opra u kam, 
Od poganstva da ga ohola 
Preobrati k Isukarstu, 
U pripovied i u karstu 






*) Anastasa. 






Od ovoga Čudes truda' 
Moja Klio ne klikuje, 
Neg' dva sama Čudes čuda 
Za sve štiocu prikazuje, 
Martva uzkrisi Majcilina, 
Žednim provri suha stina. 

I ko Mojzes Izraelu 
Iz nje prutom vode Šinu, 
Utieši Isus majku cielu, 
Davši život nje je sinu, 
Tako i s dvima on čudesi 
Sklada s' bogom od nebesi 1 , 

Arnir, njegov ki posledac 
Za svii carkvu htl umriti, 
Nemoguć se pohlibedac- 
Varh carkvenih s njim sgoditi. 
Stas, ki priđe od izvani, 
Da ga utope tu -pogani. 

Felić, mučenik s đruzima 
Leži u pratar' sveta Frane, 
Koga riečmi propasnima 
Carkve za sve Spoletane 
Kad radjaše osvojiti, 
Htl ga Tomko *) nam braniti. 
*) Tomko Marnavić pisac XVI. vieka. 
21 



322 



85. Družba ovog i Dujmova, 
I inih moćih građu daje, 
Ako imena i njihova 
Još darže se u potaje, 
Opojenje od poganah 
Kazu'e svetost Solinjanah. 

Nu viteza taj Četiri 
S viškom da nam, ki svou glavu 
Učuvaše naše miri, 
I Turašku smeše spravu, 
Pole i Dujam zube kaza, 
Kada turske pse upaza. 

Oni stojeć*, vele nije, 
Gledaše se na predvratju, 
Gdi se svaki rugom smije, 
Kada Turci vojske svratju, 
Da grad biju s topovima, 
Ke vodiše meju njima. 

Felić isti nedopusli, 
Strahljiv pratar da ga biidi, 
Morske vietre kad nanj pusti, 
Da ga izkarca, nek slobodi, 
I ona zemlja da štiti se, 
Gdi karv svoju prolio biše. 

Knez nadahnut baš od tije/ 
Sve daržave plavi skupi, 
Paša daržeć, da se sbije 
U Spliet vojska da nanj lupi, 
Ovim putom tabor jasni 
Moćno dignu, pun bojazni. 



90. Polutilje Nikolino, 
Glava Ivana i Bartola, 
Mare, Pavla, Manđalino, 
Trupje dvanaes apostola' 
Dieva s sinkom u naručje, 
Nami dobro 'e priporuČje. 

Pristi *) Kuzme i Jakoba 
Obi srebrom okovani, 
I oni srećna nam su koba, 
Jedan ovi duhovani 
Tempo, i bratstvo drugi darži, 
Da nas božji prist uzdarži. 

Misa' **) angjeo rukopisni 
Dujma sveta na ovcadi 
Plastmi od srebra okolišni 
Dvoj nosićja, jednogradi. 
I gostare dvi slieduju, 
Njegove se ke vieruju. 

Srebarnitih kadienicah, 
Kandćl', pihžid, i kaleži,' 
T6kih križah, kazionicah, 
I ostale sve prateži, 
Parvocini ka pristoji, 
Toke carkve množ se broji. 

Križ u carkvi, svojoj slidi 
Na dvi daske pengan milo, 
Gdi propeto svim se vidi 
Jesusovo slađko tilo, 
Ko dopliva s mora davno, 
Dosti čudno, dosti slavno. 
•) Prsti. **) Mis»l-Sluibenik. 



323 



95. I ko na otar pristavljeno, 
Nieki kartar, jaoh prokleti! 
Svoe pienežtvo izgubljeno, 
PlaČuć jidan, hti ga udrieti, 
Ter nemoguć parsi doseć, 
Stegno probi, smaman odveć. 

U kćm još je rat gvozdeni, 
Ki izvadit nij' se dao, 
Odkle izvrl vir spašeni, 
Svetom' Marku ki 'e ostao, 
(Ko ovd' govore) čudne karvi, 
Kii kad kaže, vas grad varvi. 



U fratarah Kate svete, 
Iglica se draga hrani, 
Krune srebrom opoviete, 
Ka nam staru slavu brani, 
I sad poglav veća reče, 
Gdi Isus veće krune meće. 



Ovo tarnje Spasitelja 
Splietu gradu plot učini, 
Ki mu odbl nepriatelja" 
I tišti ga u tvardini, 
Ko i kruna Francu brani 
Kralju, dana od BnečamV 

Jest i njiha sveta oca 
Prist u srebru Dominika, 
Pole kotar kusioca, 
Druzieh svetih mučenika' 
Vlas pravičnih mladinacah, 
Sbitih zlatom u caklacah. 



100. Patri darže Frančiskari 
Osvim File i drugova' 
Okovane u srebari, 
Poštovana kusca ova : 
Dilak zglobe mao Lovrine, 
Diuške i glave Karstinine. 

Patrom drugim redovnjakom 
Male bratje obsluženja, 
Polj udarah ron predjakom, 
Daše kostieh ulomljenja 
Svetieh Fešta, Luciana, 
Pegatia, Luciniana. 

Gospa manjeg' od zvonika, 
Varh vrat glasne od polače 
Doklecianske, sried kazlika, 
Tišti i svete pokrivače 
U okovu srebra bila, 
Cistu dievu ka f e prikrila. 

Tempo, i nova molitbeca 
Supilipa B >gomila, 
Ima karvi svoga sveca 
Parsieh, kiiđ mu puče žila, 
Kus košulje Ignatija, 
I škrabice Ksaverija. 

Maigna, Klara, Vittorina, 
Bonventure, i Lucide, 
Barbar, Justa, Saturnina, 
Fedel, Kolombe, i Placide, 
Prikazaoci kostim hrane, 
Ke se vidu na blagdane. 

21* 



324 



105. I u Gospe od Pojsana, 
Koja sieđi vanka grada, 
Dva lakta su pokazana, 
Ke su u srebru slavna sgrada 
Od Florence i Dunate 
GrieŠnu puku na ogled date. 

I na .otaru Bogse manše 
Bratimštine sveta Karla, 
Sveca istoga kušac kanše, v 
Sieva na odviet puka umarla, 
Svak bo, ognjica koga gori, 
K njoj se utiče, da ne umori. 

U Omišu, gdi se baca 
Rieka u more od Cetine, 
Ima svetih svoih kušaca' 
Censorina i Marine, 
Theodora i Potinta, 
Aurelia i Gjacinta. 

I Isusove paome svete, 
U kazalu ko se štije, 
Ezekiela kus Profete, 
Mučenika i Ezaije, 
Svete Agneže, svete Marte, 
Oko paome ki se varte. 

K tebi stupam sad, Trogiru! 
Zavičaju od ljubavi, 
Jeda bi ja na protiru 
Tvoga Ivana štogod pravi', 
Veličanstva od svetinje 
Ko'e bez kraja more sinje. 



110. Diomedske krajem stine. 
Let' ko kaleb moje pero, 
Davno odleti u pučine 
Kanavellić sokol Pero, 
Nit' se odvratja na poruke; 
Al se ugniezdl varh jabuke. 

Tute naš čes od svetosti 
Ivanove bilieg slavan, 
Gdi plav Čudno on oprosti 
Od topi, i puk vas oplavan 
Ote valom, ote puhu, 
Rodeć morem ko po suhu. 

Ako odletiš put zapada, 
Cut ćeš, gdi kraj jošter buci 
Zadarskoga biela građa, 
Koga shranit niegda odluči 
Strahovita varla obsieda 
Ugarskoga kralja brieda. 

Koga i smiri, pak po obsiedu 
Kolomanom kraljem Časniemj 
Ki u pazi glavu siedu 
Ivanovu vidom jasniem, 
Golubica gdi mu sleti 
S neba, misu dok posveti. 

Ak' se obratiš pak k iztoku, 
Cut ćeš žamor Trogirana', 
I u onom srećnom boku 
Odjek biskupa Ivana, 
Ako uztarpiš, mož' dobavit, 
Sto bi pievao, što ćeš slavit. 



325 



115. Znat ćeš molbe i žežine, 
Ndstoj njegov, ljubav, bđenje, 
Tiesnost skrepne sparožine, 
Kostre, i drugo pedipsenje 
Plemenite svoje puti, 
Gojne u rudnoj mekoputi. 

S kima prope tielo svoje, 
Grad pomaga, duge rati 
PuČne gasi, i pokoje 
Hti svo'em' stadu darovati, 
Biednos tieši, mili uboštvo, 
Carkvu redi, dieli almoštvo. 

A tiesnoga negda lita, 
Kad krup pobl vinograje, 
Od p6 badnja gradobita 
Čini Čudno, da izaje 
Božjim darom vina vele, 
Da tri bačve puni ciele. 

Po tom tizih martav ležeć 
Mnoziem sinu Čudesima, 
Hudobnici na grob režeć 
Prosti ostaše, nemoćnima 
Poda zdravlje, hromi stase, 
Sliepi divno progledaše. 

Nakon godišt' nikolice 
Našast tielom na prinose, 
Stienu jači od kopnice 
Htiuć odklonit nemogoše, 
Samom' starcu Teodoru 
Dk se maknut na otvoru. 



120. Zatim mnogo kad Markoci 
Grad trogirski poplieniše, 
Shran stražeći nieki groci, 
Sveto tielo okljastiše, 
I ruku mu cieć* parstena 
Odciepiše od ramena. 

Poklisari kii Trogirni 
Zatim proseć od Bnečana' 
Odposlani riečma mirni ; 
Ruka ali ne bi im dana, 
Kd najposlie na svo'e side 
U svietlosti sama priđe. 

Cielu dakle ima shranu 
Čudna svetca velikoga, 
Ki sam daše za obranu 
Trogir grada čestitoga. 
Ruko moja! pero ustavi, 
Kad množ perah njega slavi. 

Njemu ću se poniziti, 
Ko su moji običaji, 
More to bo lahko biti, 
Da moi mukli poklonaji 
Dražji budu, neg' piesnika 
Bučna hvala svakolika. 

Na bisicah još sažgano 
Lovrinovo tišti rebro, 
Ime carkvi odabrano, 
Okovano sve u srebro, 
K6 za zaklad tvard darži se, 
Grad da izginut ne boji se. 






125. Toma rebru slavnom' svetom' 
I njegovoj carkvi dana 
Mnoga darja biše ukletom 
Od previernih Solinjana', 
Bogat Kvirin zlatom radi 
Svu okovat kad prigradi. 



Milinović dominikar 
Nieki i Jaran sveta Frane, 
Parvi i drugi jakno likar 
Razbiruju magle rane, 
Da grajanom ne naude 
I da vozduŠ čist uzbude. 



Kazotića Augustina 
Rodno miesto nesaznano, 
Svetca tvoga vlastelina 
Nemaš kosti, neg' ti 'e dano, 
Da s Lucerci i s Harvati 
Mož ga i ti svetkovati. 

I pred njegov otar steći, 
Ki mu Dujam kuće svoje 
Stavi, neg' se greš uteći 
U potriebe svake tvoje, 
Svo'em' grajanu, koga teški 
Slavi Palma, venetieški. 

Imaš Neria su*) Filipa, 
NieŠto svetieh unutarna 
Polutiela ka sried lipa 
Daržiš zlatna i srebarna, 
Severina ostanakah, 
Pia, Leuna, muČenjakab. 
*) Su-svetog. 



130. Dumne jedne bogomole 
Slavna Petra prist uzdruže, 
Druge biskupa a Nikole, 
Kii se zaklon srebrom kruže, 
Gnatia, Klaudia, Epifana,, 
Karstitelja i Ivana. . 

Mihovilke dumne traće, 
Stegno častne Kresenciane, 
Postolaše male braće, 
Kosti Digne, Giveliane, 
Kasta, Kava, Deodata, 
Sriećna Angjela Fortunata. 

Redovnici Dominika, 
Ki u gradu život traju, 
Petra svoga mučenika 
I Ivana parste imaju, 
A oni, ki su na Cihovo, 
Propetje ima'u Isusovo. 

Koje klan jat svako lito 
Tarcu puci daržavjanah, 
Jeda bi ib osobito 
Priala u otvor svojib ranah 
Milostiva taj prilika 
Na spasenje diiš' velika. 

Luke i Tome sumljivoga 
JoŠte vriedna dva ostanka, 
Petra i Tome opet svoga 
Dva ručena desna članka, 
Labte i Levna, mladenacah, 
Moći i druge od svetacah. 



327 



135. U carkvici Korlijana, 
Ka je u starom svojem selu, 
Od Karpenje bi'ud njim dana, 
Glavu Entimia darže cielu, 
I od Lelia svete kosti, 
Čuparića po milosti. 

Plemstvo grada da prikaže«, 
Velu carkvu i sahranu, 
Gdi sad leži Ivan blažen, 
Ne imam mudros ulivanu, 
Ka bi bila potrebita 
Za riet sva ova uzorita. 



Pravo 'e pravit, varh sahrane 
Od dieljaČe Čudo da }e, 
I da na sve četri strane 
Srebrom, mramrom ob starta je 
Raka, i kon nje kip' đvanaes, 
Dosta 'e, da to sada znaeŠ. 

Sibeniče i Skradinu! 
Niegda građe od vriednosti, 
Nekarst Sciton tebe šinu, 
A onoga Bog oprosti 
Svetieh, jerbo tćke ruke 
Zanj se arvaše na izruke. 

Ni sad ni'e ti skarbi s toga, 
Da u tihoj stojeć luci, 
Na Klimenu grada tvoga 
Ima'u pobit turski vuci, 
I bez Čuva i bez bdenja 
Da te razdru bez smiljenja. 



140. Nepremožne dvi tvardine 
S kopna i mora tebe brane, 
Ivanove, Nikoline, 
A u sebi ti obrane 
Baštiunah jaČje kružiš, 
Njim ognjeno da opružiš. 

To su tvoji ostavjaci, 
Sarampovi, * bandurice, 
Zid bedeni, turni jaci, 
Meterizi i prigrađnice, 
I hrabreni branitelji, 
Toj su svetci, prijatelji. 

Nova carkva, liepa k£ je 
Poljanica i šetliea, 
Pohvalu ti mnogu daje, 
A najveću svetbenica, 
Ku uzdaržiš mnogom časti 
I neda ti na tleh pasti. 



Sveti Gjakov, koga dvoriš 
Za tvojega gospodara, 
Karste, stegno koga zoriŠ, 
Lovre, Basil, Krist'na, Klara, 
Kih uzdaržiš svete gnjate, 
Da stražuju tebi vrate.- 

Glava Matie Apostola, 
I jednoga od mladenac', 
Luče, Bare, i Orsola, 
U kuŠČidih Karlov vienac, 
NiČ Cesaria, Liberata, 
Aniceta i Dunata. 



145. Sveta Gjusta i Rutina, 
Krisostoma, Gjuliana, 
Akvilina i Kvintina, 
Po Nikoli priostana, 
I Stiepanov jedan bovan, 
S kim je bio kamenovan. 

NieŠto karvi, ka se proli 
Iz propetja davno jošće, 
Dieva Majka, ka se boli 
I proplaka od milošće, * 
Skoro umora cieć kužnoga, 
Moleć za te sinka Boga. 

tftast'te se Šibenčani, 
Isus er vam karv svu toči, 
A Gospoja, da vas brani, 
Viek obrat ja svoje oči, 
Nisu duzi božji bici, 
Kad ih Šalje, da' vas liči. 

Moj drag Siku! uzdarži se, 
Tako nazvan, suh bez vode 
Živ jere si, i o tebi se 
Trogiranin pun slobode 
Lučić marsi opiravi, 
Veleć: da nis' Sik ti pravi. 

Vodice ti, selo tvoje, 
Vode nosi, suh da nisi, 
A Sikom te imenć je 
Od Lučića čoviek viši 
S iniem', ke on sad suprota 



150. Nek te miestom Lučić misti 
I klade te kod Trogira, 
Ti si grad Sik stari isti, 
U Lučiću nij' sva vira, * 



■ 



Kao^ ko scini, klast' bi rada 
Posli tebe rodna grada. 






Živi Siku! grade odavni, 
I ne dopust' velu luku; 
Da posiede tvu car.tavni, 
Dalmatinskom' prudna puku 
Da'e jengulje spasne i trave, 
I zubatce krunoglave. 

Strane od Srimca slaja vina, 
Morter ulja, mora ribe, 
Polja siedbe, Karka mlina, 
A Vrisovac kad je tribe, 
Ne skaŠa ti svu utisu, 
Male bratje fratri gdi su 









A da nekarst, Bože nedaj, 
Nju posvoji, težko nami; 
Er bi imao tihi pristaj, 
Ki plavoj sku svaki jami, 
Blizu a gaje i paklinje 
Za gradidbe i načinje^ 

• Zadre, građe plemeniti!. 
U daržavi dosti slavan, 
Tebe pera neviestiti' 
Upisaše da s' poglavan, 
Ko sad jesi veličinom, 
Ako i niesi starešinom. 



329 



155. Prav Šimune ! u tebi je 
Starovito oporučje, 
Koga Jesus odredi 1 je, 
Kad ga primi na naručje, 
Tebi i pusti da idje mirom, 
Čim unj upri svoim pozirom. 

A to, ere oči svoje 
Vidieli su već spasenje, 
I nebesku svietlost, s koje 
Prit imaše objavljenje 
Svim pukovom, i u tom plodu 
Izraelskom' slava rodu. 

Simun starac, svetac glavni. 
Leži u carkvi osobitoj, 
Ciel u tielu, premda davni, 
Sbi'en u stieni srebarnitoj, 
Gdi meu zlatu i mramoru 
Objavlja se na otvoru. 

Ovu ugarska Lizabeta 
Blagođarno njemu posla, 
Dar svoj kraljski cieć obeta^ 
A ti Zadre u njoj došla 
Dar veći imaš viekoviti/ • 
Ki moć nije procieniti. 

Pet sat godin' da zakopan 
U tem žalu tebi osta, 
Kada naŠast i odkopan 
Tva posada biaše prosta, 
Ter ti sieva Čudesima 
Već neg srebri i zlatima. 



160. Meju koih govori se, 
Da buduć mu prist skaršila 
Kralj ska ćerca, ucvili se 
Tielom, Čim ga pristavila 
Biaše opet na svo'e misto, 
Čarvno niedro da je Čisto. 

S kih zlamenieh začujena 
Zdravom diklom tad otide, 
Lizabeta mat' rečena 
Li milosti svejer slide, 
Blago tebi, Zadre grade, 
Nespij, neg bdij, tebe rade. 

Biskupi ti bo Anastaže, 
Uzoriti tempo veći 
U mramornoj raci kaže, 
Martirice trup ležeći 
Tu i drugdi zatvorene 
Ona, Agapa, Kiona, Irene. 

U svetištu templa ista 
Lup je Gjurgja i Ojakova, 
Leonarda, Urse, Sista, 
Mande, Marte, Oroncova, 
Rame i Marka vangjeliste, 
Što 'e u srebro prikazište. 

Kosti Zojla i Dunata, 
Tvoj svet Čelnik ki se veli, 
I njegova oba gnjata, 
Karstitelja članak ciel i, 
Gnjat Eufemie, Isidora, 
I svet Zojla tolikora. 



330 



165. TiŠt' se, Zadre, na krajini, 
Nu ni vrata nezatvori, 
Tišt' se tvojoj u tvardini, 
Ne mogu ti nič zlotvori, 
Kad te brane u oprave 
Toke ruke, toke glave. 

Još ostalih moćih blago 
Od svetacah i od sveticah, 
Po inih carkvah daržiš drago 
U srebarnih prikaznicah, 
Ovih neću skazovati, 
Bogoštovno 'e vierovati. 

Grižogona ufaš tielo, 
Karševaljem koga veliš, 
U skrovitu da ti 'e .cielo 
S kalujerstvora kako peliš; 
Ali sumlja nije dosti, 
Kad se nezna, gdi su kosti. 

KušČić križa, marva krune, 
I Isusova Štogod stupa, 
Malo spuge jošter pune, 
Zući, s kom ti sve zastupa 
Suprotive i nezgode, 
S svieta al s pakla ke dohode. 

Marijina niešto mlika, 
Koga veliš da još imaš, 
Ako *e tako, ti velika 
Oprošten ja s njega primaš, 
Dare zdravlja i jakosti, 
Majka bo je sve milosti, 



170. Glavu slavna Karstofara 
Rab uztišta miesto oteško, 
I obra ga za gospara, 
Svetoćašće Čineć teško 
DvaŠ velikom' tom' Čovieku 
Privremenu, sad va vieku. 

I Ananie i Azarie, 
Dviuh ditićah glave hrani, 
I Ermolaja, i Abundie, 
Da ga svetih glav' obrani, 
Broj zamierni i petati, 
BiČih, kuge, glada, i rati. | 

Kriepke Tekle mučenice 
Uz rečene glave stavi, 
Svete Pavle učenice 
Lakat, da bi i on izbavi' 
Grad od inieh suprotiva', 
Ke nalipju svej na živa. 

Stegna sveta Saturnina, 
Za spasenje moć imati, 
I svojega Svet-Marina 
Uprav ga uče koracati, 
Apolonie zub dievice 
Grižnjom svraća bludne žlice. 

U tiem fratar obslužnika' 
Cielim tielom pogrebana 
Leži knjeginja i vladika 
Od Gerova, Mandaljena 
Budričić, kd božja raba 
Dignu dumnam stan sried Raba, 



331 



175. Meu ostale moći okove, 
Ke još brojim u siedbici, 
Tarn je krune Isusove, 
Najviše se s ko'ega diči, 
Er ostanci muke gdie su, 
Najveći otar gradih jesu. 

Svet Gavdencij u Osoru, 
Kotoranin ki se piše, 
I ki grada svoga u sboru 
Dobar pastir učini se 
U sidilsku carkvu živa 
Brana sad mu opoČiva. 

OpoČiva, njemu a bljudi, 
Još dobrostiv i još mio, 
Dviuh otokah svoje ljudi, 
Buduć mu Osor opustio, 
I nehoće da se toti 
Skot od zmijah trovnih koti. 

Paček do je zemlji milos' 
Da nošena u ine strane, 
I prosuta tiera silos 
Svake zvieri otrovane, 
Istri brode 'u, er moguća, 
I siplju ju okol kuća'. 



I sviedoče, da ljuteca 
Viku zmaja dolizt neće, 
Da kojega kružno peca. 
Gdi se Osorska zemlja meće, 
Trovni a aer zač ne zdravi, 
Bog mu kriepos tu ostavi. 



180. S koga grieba, ki neznaše, 
Al s visoke ke odluke, 
Božanstvene koi klanja se, 
I ka Često hoće puke 
Da pedipsa ovd' na svitu, 
U spasnomu svojem svitu. 

Siedbicu uz tu još bogati 
Shran mnozih glav' i mišica', 
Sveta stegna, sveti gnati 
MuČenikov, mučenica', 
Ki u pozlatnih spremali stoje, 
Ako i u svem, ke dostoje. 

Šest glaV družbe Svet-Maurica, 
Jedna i dieve Ursuline, 
Gnat Koštaca, i Klanca', 
Glava a osma Svet-Sabine, 
Lakti Evataka, i Kornelia, 
Celestina, i Silveria. 

I svetoga Teodura 
S ostancima zlameniti' 
Svet-Romula i Gargura, 
Ki Isusovi hrabreniti 
Bi'uć vojnici, kriepko umriše, 
Sad se u raju slavnom više. 

U sabornu bogsu od Cresa 
Svet Židora ima glava, 
S ostatcima od tielesa' 
Dorotea i Vidava, 
Družbe Ursule glava opeta, 
Kus stadnika svoga i sveta. 



332 



185. Svet-Vitoria i Fedela, 
I svo'ega nić Marina, 
ViŠka, Mavra, Teofela, 
Honorata, Faust, Paulina, 
Daše 'oj kosti, ke telese 
Da i ti od sniega Gospu rese. 

A u carkvi Frančiskara' 
Osvim mnozieh svetac stati' 
Slavna križa varh otara 
Donl Isukarst, dieva i mati, 
Svoga križa svoga tarna, 
Svoga mlieka neoskvarna. 

Svet Silvester i Sebastian. 
Osip, Barto, Blaž, i Luka, 
Roko, Felić, Stas, Gencian 
Svoim kostima, i Abakuka 
I Anton, i Ivan Vangjelista 
Kascem svoih halj daše mista. 

Tako Ursula i Agata, 
Marta i s njom Katarina, 
Eufrasia, Hipolata, 
Flautila, Mandalina 
Svoih ostanak dar staviše, 
Da vierni puk š njih odiše. 

Tielo ostalo Silveriovo, 
Nerezine miesto kligna, 
LoŠin mali Romulovo 
Veli stegno Svet-Benigna, 
Glavu Gargura, i Teodožja ; 
Mučenika oba božja. 



190. Plodna Časti Lubenica 
Irinea ostan svita, 
Blaženoga i Felica, 
Kavisole selo Čita, 
Sih tieh svetac moći a toke 
ParČu Sere i otoke. 

Ter prestoljem pred vieČnime 
Neprestano svi mole se, 
Da nezdravi i nad njime 
Kužne uloge nepruže se, 
A odnese se duga mbra, 
S svoga od grada i Osora. 

Previsoki Kralju od nebi! 
Ki sve od zla čuvaš puke, 
I u rukah sve su tebi 
Ljudske misli i odluke, 
I ki s grieha na potare 
ŠaljeŠ kralj e, metješ care! 

Poniženo molimo te, 
Da prostivŠi nam krivine, 
NedopustiŠ s tve dobrote, 
Da daržava naša izgine, 
Da 'u neslozi turska sila, 
Nek bi milos tvii zorila. 

A i vi svetci, od svakoga 
Grada osobno gor' rečena, 
Pomolite i vi Boga, 
Da od naroda nesmiljena 
Ukloni ga, mi prosimo, 
Čim njega u vas mi Častimo. 






333 



Otac naŠieh, Gospođine! 
Grieh na pamet nepostavljaj, 
A sadašnje nas krivine 



Milosardno zaboravljaj, 
I necini da nas smete, 
Bič tvoe pravde i osvete. 



-N($^©fr— 






PJEVANJE SEMMNESTO 






Nadglasje, 



Moe se pero već povrati 
Na cilj s naše osobine, 
Gdi ga zan\ i uvrati 
Ljubav mile otacbine, 
U uboMvu nek pokaže, 
Ko 'e sve dobro duši draže. 



Viere, ufanja i milošće, 
Triuh kriepostih bogoslovnih, 
I triuh druzieh vriednih jošće 
Od Četiri poglaovnih, 
Pravde, trizme, jakosnosti 
Uzeh pievat izvarsnosti. 



1. Pero moje, već neparši 
Oko zviezdah svih daržava', 
Neg' na miesto sleti, i varsi, 
Biliežnica gdi ti 'e prava, 
Gdino ? e tvoj cilj poglavisti, 
Bogat, škodan, ništ' koristi. 

Oblietalo s' preko reda 
Tražeć stara veličanstva, 
Nu nebludi, vrat' se ureda 
Na ubožka ponižanstva, 
Pomlji dobro, hotij' znati, 
Da ti 'e od njih pripievati. 



Ke su ubožke već krieposti, 
Bistro pravljaj i očito, 
Kć su čudne tih priprosti' 
I uztarplenje vremenito, 
Neka ljudim skladnopetje 
Skaže obilno njih dobietje. 

I ako nebi piesni moje 
Toli vriedne mogle biti, 
Dost je meni, da na bo'je 
Budem život obratiti, 
I da pojke meni budu 
I iskarnjemu za naprudu. 



5. Nu Aganfp' preblaženi' 
Svaki lahko nedohita, 
Nit okuša vir slađeni, 
Pegas ki iz vri stup kopita. 
A u đivanu Meonida' . 
Riedko 'e vidit starca sida. 



Misli ujedne mrazna tila 
Neteplu me živim plamom, 
Bieži od mene liepa Vila, 
Zabave joj ni'e bo sa mnom, 
Vile, i ako dieve jesu, 
Vode mlaje na Parnesu. 

Gdi jib teplu, gdi jih poje, 
Bistrom vodom Elikone, 
Ter ih blaznu, da uzpoje 
Diela Venere i Bellone, 
VenćVu cvietjem, k6 ne vene, 
Taj već slava nij' za mene. 

Tromo 'e pero, bieli prami, 
Ni'e ih Čamom od razblude 
Marcit veće, al silami 
Ogariti vojske hude, 
Neka od boja i od ljubavi 
Snažnie i hitrie pero pravi. 

Ja sam skaršio trieske davne, 
I razdario bdenja mlada, 
U kih pisah od nestavne 
Sreće, Častili od naslada', 
Ter se bolim, da izmine, 
Zani i mene duh taŠćine. 



10. Sada mi su težje misli 
Prišastnega od spasenja, 
Sraart je blizu, barž su prišli 
I bremena razčinjenja, 
Rad bih moć riet istinito, 
Da se harvah hrabrenito. 

Da seljanstvo izpunio sam, 
I težanje ne opako, 
A da vieru sahranio sam 
Šarcem, dielom, ako i mlako, 
Zato da ufam krunu opravde, 
Na dan veli božje pravde. 



Prie uboštvo ki ljubiše, 
Svaki i vieru izpovieda, 
I ko trubljom svud' proniše, 
Svud po zemlji s' pripovieda, 
Kažuć kamen temeljiti, 
Za svii sgradu da će im biti. 



I ova stiena, kii odvargoŠe 
Zidaoci šega svieta, 
BI obrana, da dovarše 
Grad duhovni boljeg svieta, 
Jer za podlog služi im stavni 
I za nugla kamen glavni. 



Perivojnik najpomnije 
Redi i goji žilu vojke, 
Tu sve gnoji, i zalije, 
I u najdublje nju naboj ke 
Da je kriepko zakopava, 
Izvarstniji plod da dava,. 



335 



15. Čoek bez viere nij' neg oni 
Upravitelj svim ogrusti, 
Ki na moru glavu kloni, 
I kad zaspf, pravljaČ pusti, 
Poginućem sebe i driva, 
Sebe er topi, plav razbiva. 

Tako i žitka sve vladanje 
Redi čoviek i upravlja, 
Kada svoje vierovanje 
U najvišu pamet stavlja, 
I što od viere sliša, slidi, 
Ako očito i ne vidi. 



Bog je vieru odredio 
Na sviedoČbu svih milostih, 
RieČju svom je potvardio, 
Da je koren svih kriepostih, 
On ne vara, nit vara se, 
Sto zna, uči, da i nam da se. 

Vierovat je dakle Bogu, 
U Boga i u sveto Trojstvo, 
Prem razumiet da ne mogu 
Jedno bistvo, troje svojstvo, 
A Isusovo uputjenje, 
Život, smart i uzkrišenje. 

Da kako Otac, i sin tako 
Nestvoren, jest viekoviČan, 
Jednosućan, Bog svakako, 
Otcu i duhu vas priličan, 
Dobar, mudar, velik, moguć, 
S otcem, duhom u svem izuć. 



20. Bez počela da otac prem je, 
Koga nitkor ne porodi, 
Sin od otca porodjen je, 
I od obiuh duh izhodi, 
Sin je svietlost od svietlosti, 
Bog od Boga pun milosti. 

I otajstva obsluž' jošti, 
Ka uzdarži vierovanje, 
Svetbe i milost obilnosti, 
Carkvu i njeje predavanje, 
Rimu uredbe, pribiskupah, 
I svelenih svetieh skupah. 

S tiem i božje providanje, 
Neumarlost duše naše, 
Sveta pisma, ne varanje, 
Viečnu slavu ku nam daše, 
Ako dobri u životu, 
Zli li muke i sramotu. 



Težko viernom', da dobrota 
Božja, kad svih, ki grieh skvarni, 
Nit' se izapra za života, 
Očist kala s kim razčarni, 
Čist da otide čista u Boga, 
Kad izstrapan ne bi moga\ 

Zato i Čistnik vierovat će 
I njegovih miik' gorčinu, 
Koja tada dospievat će, 
Kad se plati Gospodinu 
Dug po sebi u templami, 
Al pobožnim' molitvami. 



336 



25. Sini, unuci, bastinici! 
Oslobod'te od zlih mukah 
Otce, diede, brate, strici 
Blagodarstvom list' i rukah, 
Moleć* za njih, da'uć im mise, 
Već tužili da nebi se. 

Ko ostaviše dobra vami, 
S kih na svietu uživaste, 
A ostave njih jeduć sami, 
Dušu im biednu zapuštaste, 
Bogu i vami ka vapije: 
Milosardje gdi je, gdi je ? 

Vieruj i na viere diela, 
Ka predaše dva otca umina, 
I sliš' u svem slavna i sdrela 
Kausina i Arsdecina, 
Ki na isvarsnos štioca svćga 
Pute drumom od razloga. 

Ko Bog jedan, jedni dusi, 
To i nam viera jedna 5 e prava, 
Kii Isus božji sin izkusi, 
Sve ostale, ljudska glava 
Ke iznahodi, za nas nisu, 
Er zablude njih misli su. 

Ko'e zašastje, al kć vari, 
U vieri ako s' neistine, 
Svo'e viernike ti prevari, 
Najprie riečju, Gospodine, 
Pak zlamenjem, ke nitkore, 
Nego sam Bog cienit more. 



30. Ako li se zorit ima 
RieČ istina tvo'e ljubavi, 
Vieru Čudniem' zlamenima, 
Kii potvardi, pokle pravi, 
Ludo 'e, nam nju neprimiti, 
U njoj steći, zlo živiti. 



Vierujući drag sam Bogu; 
Jer vieruj uć njega Štujem, 
Gore u. more stegnut mogu, 
Cim dielujem, ko vieruj em ; 
Viera al' sama martva ostaje, 
Kad k njoj posć nepristaje. 

Ovo 'e bojnik, ki prem da ima 
Štit žestoki sveti vire, . 
Ako i snažnu ruku neima, 
Na dobiti ne dopire, 
Jedno 'e ništa vierovanje, 
Kad nij' uzanj dielovanje. 

Ovo r e kriepos sva u dilu, 
Raj od duše, duša raj na, 
Štit nebesan u tamnilu, 
Svietlos prava, ako i tajna; 
Zora, ka je meju tminan'. 
Sunca Boga zdrak istinan. 

Zapovieda viera svaka, 
Svaka može, kagod želi, 
Sva su uzmnožna, sva su laka 
Vierujućim; Spas nam veli: 
Štogod pitat vierni budu, 
Moleć primu i pribudu. 



337 



35. Korist duše al pitati, 
A nij' k nebu dizat ruke, 
I u molitvah praznovati, 
Za dat' tielu preporuke; 
IŠt' kralj estvo, i prav bozu, 
A k njoj sva se nadoložu. 

Niegda u Spanji mač udilje 
Svi vitezi van vadjahu, 
Čim bi štio pop vangjilje, 
Kažuć vieru da branjahu; 
Er na Čast nje nij' kratiti 
Isti život izgubiti. 

Pravoviemi mučenici 
Vas sviet s' nje su predobili, 
Isusovi nasliednici 
KA čudesa počinili ? 
S njom stari otci sva varŠiše, 
Pučke i grihe pomarČiše. 

Samartanke Manđaline 
Nij' li Isus grieh odrišio? 
Kraljske udove, stothieli sine, 
Nij' li s tvarde viere uzkrisio? 
Sliepce, gubce, zdravio ni'e li, 
I klinitca darhat sieli. 



Svaki đake u životu 
Pravom vierom nek se štiti, 
Ako hoće svu suprotu 
Nepriateljsku predobiti, 
I s njom budi oružani, 
Tko god misli da se shrani. 



40. Druga kriepos bogoslovna 
U ufanju kriepkom stoji, 
Posred šarca gnjiezdi skrovna, 
I ubozima prem' dostoji, 
Neće 1' bo oni viekoviti 
S nje uboŠtva raj dobiti? 

I prem ubog da nemore, 
Ovdi doli nima'uć zlata, 
Kupit dobra, gori more, 
Gdi je ciena, i gdi plata, 
Ne od zlata, neg' od dilih 
Viernih, tarpljih, bogomilih. 

Ufa'u dobri, da tarpeći 
Uživat će duše svoje, 
I u ubožtvu tu živeći 
Dostignut će srieće bolje ; 
Mučno bo je pogoditi, 
Iz raja u raj prohoditi. 

Putom mnozieh rugovanja* 
Obrani su milost stekli, 
Zviezda i sidro od ufanja 
U tom da je, svim su rekli, 
Tim složit' se istom' lavu 
Bi potreba, za svu slavu. 

Lav, s korena Davidova 
Kraljevskoga ki izteČe, 
I od koliena Judinova 
Ki se jaki Bog nareČe, 
I on na muke da Čoviku 
Sebe, sluge na priliku. 

22 



338 



45. Po truđniem putom time 
U kralj estvo svo'e hti iti, 
Nek' stupaji takovime 
Svi ufamo lamo priti, 
Gdi se inako ne prihodi, 
Neg' po ognju, i po vodi. 

Da b' se Isus bio rodio 
Plemenitu na postelju, 
Da bi s nami bio živio 
U pokoju i veselju, 
Da bi umro u ponoštvu, 
A ne svučen u ubožtvu, 

Cienim, da bi posvetio bio 
Sega svieta sladovanja, 
I put rajski vas prikrio 
Platnom dragog mirisanja, 
Nek' po rusah i po žilji' 
K njemu bismo prihodili. 

Gdi bi al' bila, i u ku hižu 
Mužka snaga od krieposti, 
Ku upisa on na križu 
Perom slavne svo'e jakosti, 
I precienom svoje karvi ? 
Da smo u boju, svej na harvi. 

Porodi se u pojati, 
I u jasle meju slami, 
Ter iz mala hti darhtati, 
Da podade izgled nami, 
Ko ostavi svo'e polaČe, 
Da s 1 tu šika, da tu plače. 



50. Gostinica bi mu špila, 
Velak povoj i pelene, 
Ki mu zaja majka mila, 
Da od studeni ne skrepene, 
Vo' ga i oslić tepli dahom, 
Blatan pastier prikri prahom, 

Koga on videć u ubožtvu 
Tokom velmi potištena, 
Naviesti on Čas svemu množtvu 
Kralja Boga porojena, 
Gdi u ponizni krov odkrije 
Svoju slavu najmilije. 

Slavu jednorojenoga 
Sina, od otca izhodeća, 
Ki s' posluha krotka svoga 
Učinio je sebe mreća, 
Poniživ se do ništine 
Pun milosti i istine. 

Ti od gornjih kralj daržava 1 
Pak budući diete mlado, 
Sadje majci primotav& 
Klupka, a ćaćku sad priklado 
Pilu i teslu, kom' diljati 
Hti, i š njim ruke nažuljati. 

A čoviekom kad se učini 
Vini ga križem na plećima, 
Gdi potiplje pod težini; 
Veće Atlanta er brime ima, 
Noseć griehe svieta ovoga 
Svaki težji svieta svega. 



339 



55. S vartla se u raj nepodiže 
Čim ne uzide na Kalvarje, 
Biče, drače, čavle, krize, 
Čim ne primi, ne ima uzdarje 
Krune i pruta nebeskoga 
Od vieČnjega ćaćka svoga. 

Nagost poda plašt svietline, 
Vieuac duge oštri tarni, 
Slavu kriepos od krotČme 
Jerarkie tati odarni, 
BiČi i strasti svo'e po volje, 
Kerubine za priestolja 

A zločesti čoviek ludi, 
Ki iz gnjile izašo je, 
Neće na sviet saj da s' trudi, 
Nego glavu podigć je, 
Kaono i mak meju cviti . 

Čarv i pepeo ponositi. 

Ter se ufa, da praznujuć 
On se hoće sahraniti, 
I krieposti ne dielujuć, 
Da u raj visok može otiti, 
Kad se ni Isus ne uvali 
Tu prez muke i pecali. 

Pravo ufanje nahodi se 
U milosti najprie Boga, 
Pak najbolje uzdarži se 
Dostojanja sried mnogoga, 
Umiljenstvom svetim sklada, 
A šteti ga samo nada. 



60. Tko bo more, jaoh, doseći, 
Naše ugodne jesu V pravde 
Vićnjem kralju, tko li izreći: 
Dietić ja sam od opravde! 
Stvari i dobre svim su trošne, 
Jakno i rub karvotosne. 



Nij' strioca vieku bila, 
Ki se uzdo na sem sviti, 
Da doisto svoja strila 
Ima u bilieg udariti, 
Da 'e udari', samo znade, 
Kad mu sriećom toj dopade. 

Tko da hvali upravnika, 
Kad mu još nij' plav u luci ; 
Nij' spašena riet čovika, 
Ki s' još na tom moru muči, 
Čim jedrimo u put plahu, 
Sve smo utopa u zlom strahu. 

Al neuzdanje cieć griehova' 
Neuklon utop da 'e svakomu ; 
Jer najgora zloća ova 
Truni smiono Bogu svomu 
Milosardja slavne varhe, 
Ki u svem dobru nima svarhe. 



David nutka : Prikaži te 
Zartvu pravde na otaru, 
I ufanje kriepko imite 
Gospodinu po tom daru; 
Isusova to jest muka, 
Jedno ufanje svega puka. 
22* 



340 



65. On je postio, on je bdio, 
Moli, trudi, znoji, plaka, 
Rugan, bičan, propet bio, 
Propetnikom prostio svaka, 
Dostojnosti tej nebeske 
Griehe kriju naše teške, 

S viere, ufanje nara pogaja, 
Jakno svietlos sunca lice, 
I tu kriepos nam poraja, 
Jakno i cviet iz grdnice, 
Da mirisom u milosti 
Zadajemo, čim smo gosti. 

A najveće kad primamo 
Isusovo slavno tielo, 
Kom neređno pristupamo, 
Kad ufanje nije cielo, 
Kad nij' viere, kad nif straha, 
Izkušanja kad su plaha. 

Aleksandra velikoga 
Bi i ufanje preveliko, 
Al svetacah kataloga 
Bilo 'e stokrat još toliko, 
On darova kraljevinu 
Za se ufajuć svu zemlju inu. 

Sveti ubozi veće ufaše, 
Er zemaljska sva prohodna 
Tlačeć, aištar nehajaše, 
Jadnoj duši er su sgodna, 
Na nebesih kojoj gori 
Liepši i viecnji jesu dvori. 



70. Darovase svoje sreće, 
Prem Što 'e ništa n» sem sviti, 
Za ufatit vele veće 
Sto će i vavik produljiti, 
Ni'e ne suvišno sliedit stiene, 
Meso izpustit, grabit siene. 

Sto 'e uzdaržat blaga đosti, 
Ne dielit ga a koji prose, 
Sto 'e okušat sve sladosti, 
Kad kušanje smart nam nosi, 
Bolje 'e sve dat, a ufati, 
Da će nam se veća dati. 



Sam Armenin Jakov sveti 
Liep je izgled od ufanja, 
Kom' kad karvnik niegda kleti 
Sieče uda, pun poznanja 
Klice njemu: Nu tako se 
Loze riežu, plod da nose! 

Isti Epikur,^ki je učio 
Blagovati u svoj tmini, 
Miesto pak je učinio 
Karstijanskoj pravoj istini, 
Kojoj s 1 klanja'u i poganci, 
I obiesni ljudi stanci. 

On bo 'e reko: Trieb'je bižat 
Svako i drago nasladjenje, 
Kad se ima na nas dizat 
Većih mukah poraženje, 
A zagarlit trieba 'e muke 
Za naslade mnogostruke. 



341 



7*. Naslieduje sad milošća 
Ka iz cvieta od ufanja, 
Plod nam zori dobra voda, 
A božjega za poznanja, 
Kad ga Čoviek poznat bude, 
Za ljubit ga sva zabude. 

On je obćeno svili skrovište, 
OtaŠbina sve naravi, 
Nas putnikab pristaliŠte, 
Početak i konac pravi, 
Velo dobro, s' koga svi smo, 
I bez koga vieku nismo. 

Dušu živu dao 'e nami, 
Da ga dušom svi ljubimo, 
A da tielom i rukami 
Svo'e zakotie obslužimo, 
Duh oživlju'e, put bez duha 
NiČ ne plodi, ko stvar suha. 

A Sto 'e duša od čovika, 
.[ njegova ljubav to je, 
Aleju njima nij' razlika-, 
Er je isto obodvoje, 
Mož' riet : Neću svej živ biti : 
Al živ nemož' neg ljubiti. 

Kad je tako, Što ne ljubi 
Živi Čoviek dušu svoju? 
Neg' se u taštu ljubav gubi, 
Sto'eć u svojnom nepokoju, 
A ostavlja ljubit Boga, 
Ki 'e sam pokoj duha svoga. 



80. Ljubav božja u se mota. 
Ljubljen da 'e varh svih Bog veli, 
I naravna sva dobrota, 
I vas plamen da se upeli, 
Dobročinstva samom njemu, 
A eieć njega iskarnjemu. . 

Cieća sebe da ljubi se, 
I zašto on je, ki se u sebi 
Navlastito, da slavi se 
S milosardja, ko čik i tebi, 
Najskol' griešit kad si htio, 
Da te 'e milno potarpio. 

Zašto t' poda oproštenje, 
I obilne sve milosti,- 
Život, zdravlja odkupljenje, 
Sve pomoći, zad'voljnosti, 
S kima i mnokrat da si pao, 
Opet te ustat pomagao. 

JoŠ da sliša i da štuje 
Nitko da mu ne prevriedi, 
A naš zakon se obsluŠuje 
Od njegove zapoviedi, 
Tko b\ prijat na oproŠće 
Brez kieh dielah od milošće V 



Ovi oganj, ko i oplieni, 
U Činjenju svom se hvali, 
Reste u pići plam' vatreni, 
Barzo gasne kad se omali, 
Dielo mu je užeženje, 
A nedielo zagaŠenje, 



342 



85. Gospod isti po Ivanu 
Liepo nas je očit htio, 
Da ki primu i sahranu 
Od naredbah svaki dio, 
Ti ga ljube po prilici 
S dielf, šarcem i s jazici. 

, I još duša bogoŠtovna 
Cielim šarcem da uznosi, 
Dobrom stvorcu svoja skrovna, 
Nit' od njega milost prosi, 
Cieć ufanieh al 1 strašivih. 
Neg' svoih svarhah dobrostivih. 



Naravsko bo ljubav sama 
VieČnje plate ne dostoji, 
Varh naravskog ona plama 
Sebi radeć viek ne goji, 
Ki pokoju svom' se diže 
Tleh ne brieći, i ne liže. 

A ljubezan k iskarnjemu 
Sve nastoji, da se nosi 
Dobrohtinstvo isto njemu 
Ko i nami da se prosi; 
Zanj, ko i za nas Bog Ilija, 
Priatelj ti 'e, al nazlija. 

Narav samo er.nas steže, 
Da se ljubi dobrocinac; 
Miloš gornja al pri veže, 
Da Časti se i zločinac-, 
Parvo Čine i pogani, 
Drugo dobri neg karstjani. 



90. Nepriatelja da podložiš, 
Htij mu prostit ; jer varh glave 
Živi oganj njemu ložiš, 
I izpraznjivaš skup žerave, 
Da predobjen veće neće 
Krit podpletke, siati smeće. 

Jezusove zapovidi 
Karstjen čoviek neka sluša, 
Njemu zlotvore on providi, 
Neka mu je Čistia duša, 
Za dar božji neka ih ima; 
Er s njih dobra mnoga prima. 

Sto 'e prut halji, lušia rubu, 
Turpia gvozdu, stiena mlatu, 
Uzda konju, vietar dubu : 
Liečnik rani, oganj zlatu, 
To su pravcem sve progone, 
DuŠraani se kad nanj sgone. 

Dobro duše i spasenja 
Žudi bratu svaki svomu, 
I prutiŠta i poštenja 
Kaono rad bi sebi istomu, 
Ter zaljubi brata svoga 
K Bogu u Bogu i cić Boga. 

Što već traci nabrazgani 
Od koliša otisku u se, 
To već meu se pritiskani 
Hodeć k sriedi približu se : 
Tako i oni, ki ne otide 
Od svojega, k Bogu ide. 



343 



95. Viećnom bo je ljubav ista' 
I milošća ugodnija, 
Nego ljudskih svetilišta' 
Prinošenja najblagija, 
Posluh hoće, milos*pazi, 
Već neg' žartvu sviem prikazi. 

U prud svetim mučenikom 
Bieše na sviet nepriateli, 
Koji varh njih mukom prikom 
Svo'e su želje izpunieli, 
Kad život im pogubiše, 
Živu a dušu izvisiŠe. 

A Isukarst Žudji ni'e li, 
Svom' neharnom' izdavniku, 
Vratio pozdrav, i veseli 
Podao obraz zlom' čoviku 
Na celove? I pokriepi 
Svojim tielom, tko nanj hriepi. 

Budi starpljen, budi viran, 
Razdiel' svoja ubozima, 
Bud' ponizan, krotak, miran, 
Prines' gore varsim svoima, 
A kad nimaš pak milošće, 
Sve je taštad, ništa jošće. 

Ona dielu'e, ona tarpi, 
A nikoga ne navidi, 
Hoće pravdu, a ne darpi^ 
Ne oholi se, i ne jidi, 
Vierna, ufana i ljubeća; 
Al' svih triuh ljub' je veća. 



100. Ovo 'e kriepos od kriepostib, 
Od ostalih svieh kraljica, 
Plod i svarha od živostih, 
I mejaŠna njih granica, 
S ke se ćoviek preobraća, 
I k uzroku svom' se vraća. 

Ovo e kruna, ku daržaSe 
Sveti ubozi na varh glave, 
Kad u službi svoi imaše 
Konac veće božje slave, 
Sobom ljuti, drugom' smierni, 
Sebi sioni, Bogu vierni. 

Krunu sliede plemenite 
Druge liepše sve krieposti, 
Naskol' četir poglavite, 
Za naš nauk ke su dosti, 
Ove dvorbu sobom vode, 
Svih ostalieh ke iz njih hode. 

Parva 'e pravda, od ke mnoga 
U milošći povieda se, 
Sad ko u njoj sva podloga 
Kraljevinah sastavlja se, 
I pod mača ko ona vlasti 
Kroti ljudske sve propasti. 

Kako s nje se red uzdruži 
I od naravi i od puka, 
I vladanja kć produži, 
Nje oružana desna ruka, 
S kom presieca i predaje 
Uprav svakom' svoje staje. 



344 



105. Kako mieri mierom virnom, 
Što zlu i dobru pristoji se, 
Tereziom neprokirnom 
Dieli platu, ko hrani se, 
I za krivca i za pravca, 
Za moguća i mlohavca, 

Er kad nebi tielo tako, 
Pravda ne bi prava bila, 
Oblina je, svakojako 
Svoim razlogom vazda čila, 
II' je u malu, il' veliku, 
Sobom nosi svoju sliku. 

U mrak s očim' nevidnima, 
Ko i sudci Areopaga, 
Svaka pravda sudit se ima, 
Biedna, uzmnožna, marska, al 1 draga, 
Da ne gleda neg samo ona, 
Ka razlozi su od zakona. 

Sto 'e, da pravda mreže suka, 
Za ufatat, tko zlo stvara, 
Kad su mreže od pauka 
I za muhu i komara, 
Grabni a kragulj kad razmakne 
Mrežna oka, s kih se odmakne. 

Seleuk sudi sud pravedno, 
I zakoni da ne ginu, 
Sebi izvadi oko jedno, 
Priljubotnom' drugo a sinu, 
Kad ga hotl pustit živa 
Na glas puka milostiva. 



1 10. Likurg, zvan kralj grada Sparta, 
Neviesta ako ne porodi, 
Hteć ova izbit sina umarta, 
Mneć dieveru da pogodi, 
Zakonitelj ne htfr pravi, 
S njega da mat' diete davi. 

Nego grusteć jar pakleni 
Naruči joj: Tvoje sieme 
Ti ne duši, var bo 'e meni 
Diete smaknut na svo'e vr'eme, 
A odkriv čedo puku slovi: 
Živi istina, kralj vas je ovi. 

Kralj i istinu viere sebi, 
Lav i oro glaVe zvirja 
Ko lisice i jarehi, 
Ne služe se licimirja, 
Nij' potriebno, tko oblasti 
Da se krije, al' da masti. 

I kralj Filip jedinoga 
Karla sina hoti smaknut, 
Za tišinu kralj stva svoga, 
Ko ga mladac smi potaknut, 
Cineć* da mu 'e umrit bolje 
Bez posliedka, neg' da zo" je. 

Na stožera dva podpori 
Svake 'e vlasti dobroduša : 
Usna, sputno ka govori,- 
Uho, zgodno koje sluša, 
Jedno i drugo da nestine 
U potrebab od obćine, . 



345 



115. Prava pravda slavna 'e kriepos 
Daržavnikah i grajana', 
Ko đanice jasne liepos, 
Jutro i večer zamirana, 
Ka pred suncem nebo otiče, 
S njim zahodi, i iztiče. 

I Merkuria istoj zviezdi 
Aristotel još priklada, 
Ki po nebu s suncem jezdi, 
Nek razumie kralj, ki vlada, 
Da sva družba po sve liti, 
Pravda i mudrost ima biti. 

Timi rastu i velicu 
I gradovi i poljine, 
Bez njih diele se i razmiču 
Svake i snažne veličine, 
A razbojstvo cielo ostaje, 
Prav diel pliena kad se daje. 

Namiestnica taj se reče 
Milosardja i milošee, 
PaČek istih njim priteče 
Svoim razlogom neoskvarnoće, 
Pravda 'e uprav milost duga. 
A milosca pravda 'e druga. 

Tri zakone zapoviedi 
Njeje čine upravljaju, 
Castni žitak neuvriedi, 
I da se sva svakom, daju, 
Pak da se uvik sam nesluša, 
Kad ni'e onoga, kim se buša. 



120. Sudac da ima najposlije 
Ne osudit nijednoga, 
Ko njegovu slišao prije 
Nij' obranu od razloga, 
Kom može se ogovorit 
I krivinu svu oborit. 

Svietnike ima svoje treće 
Sramežljistva i sporan ja, 
Ova krati tratit veće, 
Neg je mira od saznanja, 
Ono sramom volje uzteže, 
Zla i tuja da ne preže. 

A uzdane pomoćnice 
Nje su milost i ljutina, 
Milost moli pravde lice, 
Da smili se, kom' vrućina 
Čini griešlt, a da umire, 
Druga sgrieši kć izvan mire. 

A objedvi da ne stine 
Milosardje u siliji, 
I nemilo da ne izgine, 
Tko je viešt u koi meštriji, 
A plemenit da se kroti, 
Al ne umire u sramoti. 



Tim kaže se, da pravedan 
Kralj varhu svih ima biti, 
On je živi zakon jedan, 
Iz kog obće izhoditi 
Svi ostali u porede, 
Koji s njime svietom rede. 






346 



125. Bog kraljeve zemlji odredi 
I vladanje poda njima, 
Ciele pravde da su izgledi 
Pucim sebi podložnima ; 
Nu ako od nje kad stranpute, 
Sije im rate teške i ljute. 

I ako toj nije đosti, 
Da se izvarši božja volja, 
Vierne rote puk oprosti, 
I diže ih iz priestolja, 
Da ne uče mlaje opake 
Zle nauke svakojake. 

Kad stvara s' zlo po gospodi, 
I puk za njim zlo dieluje, 
Ko kad bolest s glave izhodi, 
Cielo tielo s njim boluje, 
Kada glava smrad nam daje, 
Tielo neda mirisanje. 

Al nij' dosti zdrava glava 
Da je, kad nij' zdravo tilo, 
Kralj da mu 'e prava slava, 
Neka čini bogomilo, 
Da i puk s njime pravdom hodi, 
Da grieh puka njem' ne Škodi. 

Proklet nauk : Što se haješ ! 
Julia mužu carstvo imaš, 
Ti ostalim zakon daješ, 
A od koga ti ga primaš V 
Ti sve možeš, a ostali 
Pod tvu oblast nisu 1' stali? 



130. Nu svidi se i Čin', tvoja 
Put razloga da sviest ide, 
Tebe liepos svih gospoja 1 
I sva dobra za'edno slide, 
Ti si cesar svih i svuđi, 
Zašto nisi tvojoj ćudi? 

Nu svakako čini, i moć ćeš, 
Kad je biće tve slobodno, 
Tebi 'e zakon sve, što hoćeš, 
I časno ti 'e, što 'e ugodno, 
Čini očito, kad činiti 
Puk te vidi, što ima biti. 

Otac nje August liepŠe al veli: 
S pravde kralj se da priliči 
Velom 1 Bogu, li Bog veli 
Sve nemožel' po svoj riči? 
Ali neće sve zaisto, 
Nego naše dobro listo. 



Kralj je zakon od zakona, 
I početak pravde svače, 
Slavni uzrok od zaklona, 
Duh, i sunce od polače, 
Ne ima hotit, što je gore, 
Nego što 'e dobro, ki sve more. 



Ako zakon inim d6 je, 
On ga 'e daržan obslužiti, 
Ako neće imat boje, 
Vladu ima ostaviti, 
Kad ne more dat' inima 
Onu kriepost, ku sam nima. 



347 



135. Zašto ubozi dielili su 
Družim plode pravde svoje, 
Prikazani pravedni su, 
I na sudu stat dostoje, 
Gdi potanko sude diela 
Dvanaes kolien' Izraela. 



Prigodno je već dopriti 
Na briegove od trieznosti, 
S kim mučno je uzletiti 
Svietovnikom veoma dosti, 
Ki imaju varh ramena 
Sve težine od bremena. 



Nieki ženu, nieki sine 
Trudno nosi na sobome, 
Nieki grajske starešine 
U vladanju ugodnome, 
Tko razkaša i blaguje, 
A tko kmetom potrebuje. 

Kako bit će zagarljeni 
Triezuom dievom svietni ljudi, 
Ki su u poslieh zapleteni 
Noseć snoplja težieh trudi', 
U kih traju dni godišta 
Da ufate višja mista: 

Ki borave tom požudom, 
Nije trieznost njim podana, 
Oni živu svetim trudom, 
Koji iŠću bezkončana, 
Krote želje u potriebi, 
Da su redom, što je triebi. 



140. Da priprosti i voditi 
U netrieznost hoće danke, 
Kako moć je zamieniti 
Na obilnost sve obranke, 
Malu scienu ki podnose, 
Prem da tešku, ki ih nose. 

Sveta trieznost nas postavlja 
Na zapovied svoga mesa, 
S malo brašna dosti zdravlja 
Daruje nam u tielesa, 
Koga malo mi primamo. 
Bez bolesti uživamo. 

A netrieznost sobom nosi 
Teške zledi i nemoći, 
Hćercu Gutu, ku ne prosi 
Nitkor, i kii nećeš moći 
Vieku odat, još da bi ju 
Svim svoim prikrio za parćiju. 

S te prikladni, vajmeh, jesmo 
Nerazbornom' zvierinčenju, 
Kad u puti triezni niesmo 
I neuzdaržni u jedenju, 
Vojačimo s stabli opeta, 
Živim' najgorim' od svieta. 

Ni'e dostojno, ki čnvaju 
Narod, kralj i da se ognuše, 
Zvierskim dielom pomarčaju 
Plemcnstinu najskol' duše, 
Ki su družtva angjelskoga, 
Namiestnici Boga istoga. 



348 



145. Sva maknuća trieznost steže, 
Unutarnja i izvanja, 
Čim k razlogu nas uveze, 
Miereć* ćutih okušanja, 
Vonj, sluh, pogled, rieči probod, 
Misli, diela, šarca slobod. 

Da nehoće, Što 'e odviše, 
Nego Što je zadovoljio, 
često volju da ne tiše, 
Koja sarne svojevoljno 
Na obična sva žel jenja, 
I razbludna pobotenja. 

Da i šarcem i jazikom 
Samo prose u trieznosti, 
Što se more primat dikom, 
Duhu i žitku Štono 'e dosti ; 
Što je vele, da biži se, 



St 



o je 



malo, da darži se. 



Da miere se običaji, 
I tielesna uda svaka, 
Neka budu s pomičaji 
Dielovanja ne opaka, 
Ko Apostćl', sve upravno, 
I na dužnu svarim spravno. 

Na tu kriepos nas dovodi 
Apostola triezna govor, 
S kim je reko, da pogodi 
Svim njegov Čin i razgovor, 
Tih kažuć se, i s Žudieli 
Sobom svakom' svaka dieli. 



150. Na tii kriepost i upravlja, 
Sviet premudar gospodinji, 
Koi na sviet sva upravlja, 
U broj, mieri i težine, 
Neka i mi sliedeć njega 
Red shranimo čina svega. 

U ime otca, kom' je mira, 
Sina, kom' se broj pristoji, 
Sveta duha, s koga izvira 
Sva tegota s kom sviet stoji, 
U ime Trojstva, s kim počije 
Sviet, kad sebe predobije. 

Odvodi nas s te krieposti 
Zla netrieznost Izmaila, 
Ko'ega zloba u sminosti 
Prema svakom' vazda 'e bila, 
A svih ruke suproć njemu ; 
Er zlo stvara iskarnjemu. 

Vazda u svem i svakime 
Triezan način obslužuje, 
Samo s Bogom velikime 
Kad se ljubi, Časti i Štuje, 
Trieba 'e način, da s.e stire 
I ljubi se preko mire. 

S brieg^v' još na više stine 
Snažno jurve preskočimo, 
Gdi su škripi i planine 
Od jakosti, ku tražimo, 
U kci nitko se ne uputi, 
Neg' kroz mučne oštre ljuti, 



349 



155. Meju tvardim jadniem hridim 
Ova žive i stanuje, 
A strahljivim mladcem blidim 
Nit' se kaže, nit* vieruje, 
Zrielom' mužu snagu varši, 
Nek s njom baca, lomi, karši. 

Kaono trieznost volje upravlja, 
Da ne žude preko reda; 
Tako jakost duh pripravlja, 
Da od straha ne uzpreda, 
Nit' boji se smarti iste, 
Kada i smart razlog ište. 

Nje su meje nemiestive: 
Tuge, bolest i progonstva, 
Nemoć, rane, suprotive, 
Smart, nesreće svoga donstva, 
Kim ako tko odoli je, 
U istinu prijaki je. 

Svi se jesu očastili, 
Ki su take suprotivi 
Kriepkim šarcem susrietili, 
I smart istu, buđuć živi 
Zakon čineć od potrebe, 
Slavu višu samih sebe. 



Veće jakost i junaštvo 
Nij', neg' dobit našu volju, 
I naravno svoe mlohavŠtvo 
U vlastitom željah boju, 
Kad put sarne na razložtvo, 
Da ga varže u podložtvo. 



160. Blaženi oni govore se, 
Koji tarpe zle napasti, 
Koji, moguć, uzdarže se, 
Nit' hotieše dielom pasti, 
Nasartanja ki podnose, 
I dobitnu krunu odnose. 



Biahu niegda i meu pogani 
Slavni, ki za otaŠbinu 
Karv proliše, sad karstjani 
Na čast svete viere ginu, 
Kad za dobro svih obćeno 
Život meću prehrabreno. 

Mudroljubci od starine 
Miesto daše im gor' na nebo, 
MuČenikah veće scine 
Svetu jakost, drugi ni'e bo, 
Ki po božjoj po odluci 
U raj priđe po svoj muci. 

Prava je jakost dospivenja 
Zapoviedat svojem' duhu, 
Da ne hlepi naslajenja, 
Nit' pristaje na odluku 
Za ćutjenjem, koje sbira 
Sve, što tiče i nazira. 

Tko svoim duhom gospoduje, 
I s oglavom njega veže, 
Da bezredno ne skakuje 
K svakoj pazi, ka ga steže, 
Svo'e zeleni ka prostire, 
Da ga tiska i upire. 



350 



165. Ter ga uzdarži, da ne teče 
Po livadah od griehovah, 
Slavu veću ti doteče, 
Neg svladatelj od gradovah ; 
Er ga učuva, da ne traska 
Po svem glibu, po svih jaska'. 

Pak nečinit, neg tarpiti, 
Jakost ti 'e najbolje dielo, 
Dub td ti je hrabreniti, 
Ne istom uda ali tielo; 
A tko u duhu predobije, 
Ti vriednji i jaci je. 



A najviše od jakosti 
Dielo 'e, snizit sardžbah naši' 
Silni oganj pun sminosti, 
Koi mučno čoviek gasi, 
Kad se diže na plamenej 
Da požeže darvo i stiene. 

Nij' duh jaki, ni'e duh veli, 
Koga svaka psost preginja, 
Ko te uvriedi Čoviek sieli; 
Prosti sebi, ko te ogrinja, 
Smionos čoeka mlohavoga, 
Prosti i njemu za cić Boga. 

Tim u našem razsardjenju 
Moć zauzdat jazik pusti, 
Da u svojem govorenju 
Ne probada, i ne kusi, 
To je jakos hrabrenija, 
Svih ostalih izvarsnija. 



170. Svih najhudjih tarkma živih 
Jedan Čoviek, a ne more 
Svojih riečih nekrotivih, 
Premda narav u zatvore 
Toke stavi jazik pusan, 
I od zubieh, i od usan'. 

Ruke, noge, uši, oči, 
Dvoje narav ista dade, 
A da manja zla uzroci, 
Jedini nam jazik klade, 
Sama Boga nek bi hvalio, 
A iskarnje nebi halio. 

Na obsiedu od Sivilje, 
Prijatelja tri viteška, 
Kad carnacah množ udilje 
Na njih prispl, da ih posieŠka, 
Oprieše se, ne jedino, 
Neg vremeno i izmino. 

Parvi, taj čas kad ih vidi, 
Vario vito na njih hriepi ; 
Drugi, malo čim razvidi, 
Prema njima snagu ukriepi ; 
Treći čeka,- dok nasarnu 
Nanj, tad i on se k njima svarnu. 

Uzbudi se meu vitezi 
Kavga toli plemenita, 
Tko od triuh bolje prezi 
Tmih ogarih protna svita, 
Koli jačje tu se vlada, 
Kad ih Mavri sriše iz grada. 



351 



175. Sbor vitežki parbu sudi: 
Da se tretji jačje nosi; 
Er kad Mavri svi od svudi 
Navališe, on podnosi 
Za vremena, dok upazi 
Svu prigodu, kom se opazi. 

Prava 'e sudba učinjena ; 
Er on tretji umio je, 
Sebe uztegnut i vremena 
Duplo veća tarpio je, 
Boj i sumlju preveliku 
Od drugovah prima priku. 

Sram, ki 'e zakon od vojnikah, 
Ne dopusti, da pobine, 
A jadovnih množ karvnikah 
Sunovrato da pogine, 
I u tćkoj pogibili 
Bezufano da se sili. 



I smionstvom da nestidnim 
Prij' svo'e dobe na njih udre, 
Kad se 'e mogo mačem vridnim, 
Na počeke stojeć mudre, 
Pod nos targnut bez kih škoda', 
Ko je veći sviet vojvoda. 

S varkom jakost od jakosti 
Ukriepite ljubav i obet, 
Velom, Bogu od -milosti 
A uzdaržat svoju sobet, 
Da ne smuca se u nesrićab, 
A ne uznosi se u svoih sricah. 



180. A slabost ti je od slabosti, 
Smili mnoga, i velika 
Prema Bogu sve dobrosti, 
Koi tarpi i griešnika, 
Dokle kajan obrati se, 
I na jakost povrati se. 

Ne odnosi, neg donosi 
Veću snagu bogoljubstvo, 
Dušu oruža, i kad prosi 
Božju pomoć, svako ljudstvo 
I vojvoŠtvo predobije, 
Nek zć plaska sumlje nije. 

Pravu jakos ne imaše 
Lehsandr, Cesar, Sansun, Davi, 
Zasve da oni primaše, 
Zvierje i lave u dubravi; 
Er steć bludnoj u podlagi, 
Skok smetoše svojoj snagi. 

Kralj Gofredo glasoviti 
NeporoČne rad čfstosti, 
Bio je junak jadoviti ; 
Mao ; al velik svom jakosti, 
I desnicom, kom što hudo 
Nij' činio, moguć čudo. 

Ne mogu se hrabren iti 
Riet u jednom svoem plamenu, 
Kih na zatoč zamieniti 
Vidiš sarnut, ko živinu, 
I ki s rieči, al s zle žene 
Gube čast, raj, sried krivine. 



352 



185. Moj plemiću! ako bi ti 
Zatok poslao ki djavođan, 
Ne hod' na mač, neg mu odviti. 
Da svud gredeš ti slobodan, 
Gdi ako skoči nahripina, 
Branit se imaš nohtim svima. 



Nu karstjanski vitez time, 
Za'eđno mudar i jakostan, 
Ostati ćeš pri vrfednime, 
A od pedipsah mnozieh prostan, 
Bog i kralji s kim progone 
Ubojice tej smione. 



A osmartiti sebe istoga, 
Najveća je nelagodnost, 
Ki se ubi, nije moga' 
Postarpiti kii nesgodnost, 
Zatoj oni zabludiše, 
Lukru i Bruta ki hvalise. 



Podnlt' muke i umrieti, 
Ko činiše mučenici, 
Prava 'e jakos, h koi doprieti 
Neće od .vieka svi bojnici, 
Premda i oni smart primaju 
I za kralj e umiraju. 



Ako 'e dielo od vriednosti, 
Mriet cieć kralja umarloga: 
Koli veće od jakosti 
Dielo 'e, umriet cieća Boga, 
Cieć zakona i cieć viere 
Kralja od neba, kom' ni'e miere. 



-^3©g§5ft^- 






555 



PIEVANJE OSAMNAESTO. 



\ti<Ii>lasj<\ 



Pak mudrosti tu razbira, 
Kriepku kriepost i umienje, 
I ko se ova baš nazira 
U toaljevsko uztarpljenje, 
I svima je potriebita 
Vladaocem segaj svita. 



Kalujerstva za tim slavi, 
I obieti njihe troje, 
Redovništva sveta pravi, 
1 duhovne tih nastoje, 
Sried uboštva i priprosti, 
Druge i njihe čestitosti. 



1. Pievacice, ustan' vierna! 
Evo otvarat zora ide 
Vrata koraljna i biserna 
Žarkom' suncu, da iziđe, 
I da upravi putohodna 
Drumom vedra miesta rodna. 



S bardovitieh jurve 'e stran ah 
Kroz pustošne putovati, 
Preko plodnih od poljanah, 
Za i gradom se prikazati. 
Pak i uliezti u gradove, 
Gdi nas slavna mudrost zove. 



Svudi, u svem, i vazda je 
Ona u har umarlima, 
Jakno i sol potriebna je, 
I potisniem i velima; 
Nek sačmja'u svaki poso, 
S njom izvarstan da bi doŠo. 

Učiteljka svih kriepostieh 
Prudno siedi u razumu, 
Meštrovica od priprostieh 
Njih pobieže k boljem' drumu, 
Svietlost odluk ka im sviti, 
Da nebudu zabluditi. 

23 



354 



5. Nje su misli, upravljati 
Naša điela, i ostalih 
Dobrim redom opravljati, 
Sve što 'e velieh, sve što 'e malih, 
Sto ubožkoj obitili 
Pristoi, ka li lasti u svili. 



10. Parva triuh vriedno izvodi 
Svietovnosti sve načine, 
Druga liepše iznahodi 
Priednjih viekah nam promine, 
Zapovieda tretja dila, 
Svietom ka su se odlučila. 



A nje svieti potrebuju 
U svakoga dielovanju; 
Nu bez nje svi napredkuju 
Vazda u sumnji, i u krizmanju, 
Ko i sliepu bez vojavca, 
Plavi i plutve bez vlađavea. 



Parva a gospoj pak pretiČe 
U naučnom govorenju, - 
Drugoj za njom red dotiče 
U vieštini, i u štivenju, 
Treta harlo svpim hlepenjera, 
VarŠi posle dospivenjem. 



Dielovanje da je i malo. 
Sva objavlja ona tu se, 
Ko se obavlja i zarcalo, 
Razbiveno kad je u kuse, 
K6 i u kusu svakom dielo, 
Svako objavlja ko da 'e cielo. 

Niegda kokan od ovacah 
Biv složio dosti vredno 
Svoj mao snopić" od darvacab, 
Demokrit ga srieti, i vredno 
Na nauke ga htl udignut ; 
Er na mudrost s toga prignut. 



Tri ima dikle na izruku, 
Koje pri njoj svejer stoje: 
Sviet, razum i odluku. 
Pak i druge tri gospoje, 
Živu narav i kušanje, 
I sarČeno nastojanje. 



Vrieme pak je meju njima, 
Nje znan cvietnik izabrani, 
Ki nastoji, da ne otima 
Svoja samo, neg da brani 
Dni, ke on gubi u mišljenju, 
Pak jih najde u svaršenju. 

Ima mudrost đake stvarat, 
Sto je vrieme procienilo ; 
Al na dugo veoma parat, 
Sto se 'e s Čavom*) produljilo, 
Da namira ne odbigne, 
Kruna i svarhe njoj se digne. 

Pravu mudrost za vremena 
Prigodno je uhvatiti, 
I obrat' dobra, što občena 
Može spasa uzrok biti : 
Hitaj sreću, Čim vlasiva 'e, 
Ere smigne, kad plasiva 7 e. 
*) Cava, moiebit m. čama(?) 



355 



15. Naučene jest pameti, 
Stvari žuati mimošastne; 
A mudrie je previdieti, 
Ke imaju bit doŠastne; 
Razumno je dobro obranje, 
Kad razmišljaš, što 'e sadanje. 

Svak dielovat ima jošti, 
Svo'em u svakom rukočinu, 
Za sam žitak Štono 'e dosti, 
I što rad bi na preminu 
Svojiem da je satvorio, 
I kriepostim dovaršio. 

Ruke slama'u, ruke karše, 
I od Boga nam su dane, 
Dobre posle neka varŠe, 
Duh i tielo neka brane, 
Neka i svaka njih činjenja 
Vodu na svarhu od spasenja. 

Meju Svetiem' i Aristotil, 
Da neuzmože, reče: mudar 
Bit, tko zć je, i pohotil 
Griešnik od svih luji ludar, 
Ki ako će sva žuditi, 
Trieba 'e dušu uvriediti. 
« 

Bog svu mudrost ne ulije 
Vazda u svačju ljudsku glavu, 
Puna koja prikazi' je; 
Na njegovu veću slavu 
Sve svo'e misli u dobrosti 
Toj dar klanja sej krieposti. 



20. I prie svietlos od mudrosti, 
Ku uprosi, Salamunu 
Poda ; ali s nesviestnosti 
S 1 nje opade, kad zamunu 
Za ženami, s kili se bludi, 
Je 1' se hrani, al' osudi. 



Vazda 'e bilieg od mudrosti, 
Neprikladat sebe u scinu; 
Neizmierne tej krieposti 
Er tko može duboČinu 
Nje doseći na sem sviti, 
Koli od ljudih k njoj dopriti ? 

Sokrat njegda mudri klade, 
Meštar od mudrosti iste, 
Jedno samo da on znade: 
Da neznade, nego 1' nište ! 
Kako dakle znat će svaka 
Drugi čoviek, pripun mraka? 

Svaka pamet, koja hoće 
Ovdi mudra da nastane, 
Obilate od ludoće 
Najgolemie nosi grane ; 
Neda zemlja plode urihe 
Bez betega i pregrihe. 

Od mudrosti 'e prianućje, 
Kad se od Boga svet strah ima, 
Pake dielo 'e nje najvrućje, 
Stiditi se pred ljudima ; 
Ti strah, ti stid jesu uresi 
I od zemlje i od nebesf. 
23* 



356 



25. Ti su mudri, ki razbiru, 
Što 'e zlo činit, dobro sto li, 
Ki do misli svoje miru 
I stupaj e od postoli, 
U k<5 blato da uebi se 
Omarljali grubo odviše. 

Ti su, i ki razmišljaju, 
Što će dobriem i zlim biti, 
Da li u paklu, gori 1' u raju, 
Gdi se ima dogoditi, 
Tiem u vieke dobro sretno, 
A zlo oniem nedospietno. 

Ti su i opazni armelini, 
Ki Čistoću da ne skvarne, 
Kii u većoj darže scini 
Spreme zlatne i srebarne 
Veleć: prij' ćemo i umriti, 
Neg' ćemo se ogaditi. 

Ti su časni stanogorci, 
Ki dni traju u pustoše, 
Jakno njegda Pitagorci, 
Biežeć grajske sve razkoše, 
Gdi naudne mlade, a side 
Vile obćinske svud se vide. 



Ke u pepel Ciprianski 
Kriju zlato od pramena, 
Te potežu iznenanski 
K sebi šarca i gvozdena, 
Rujnim mašte obraz mili, 
Neka većim ognjem sili. 



30. Boga poznat da je svašto, 
A ništarstvo tvo'e kazati ; • 
To je obilnost i bogastvo, 
Od mudrosti uzdaržati; 
To je znanost đospievena 
I toj muđros prebi ažena. 

Sebe poznat tko napravlja, 
Mudrie radi, neg ki znaju 
Vlast naravi, moć od travlja, 
Kriepost zviezdah kii imaju, 
Ludos prava 'e, polag Boga, 
Tašta mudros svieta ovoga. 

Nepopuzni u govoru, 
Malo reci, puno muči; 
A u ljudskom kad si zboru, 
Odkrivati ne odluči, 
Sviem vierujuć, tvoje stvari; . 
Er ćeš ostat u prevari. 

Tva nek' tajna je skrovena, 
Navlas ženi nehtij riti, 
Slaba, muČat~ne naučena, 
Ne mnij, da je zlo ih praviti, 
Pripovieda, što god Čuje, 
Lahkom' vietru prilikuje. 

Jaki pečat od mudrosti 
Drugo nije neg' mucanje, 
A biliega od ludosti 
Prenetriezno glamazanje ; 
Jezik, ključ je ki zatvora 
Skrovit kraljskih od komora'. 



357 



35. Petar, kralj od Aragone, 
Papa Martin, hoteć znati, 
Kud upravlja vojske sione, 
Htl mu liepo poručati : 
Ma košulja, kad bih znao, 
Da ište moj sviet, bih ju razdrao. 

Kad otajna mudar snuje, 
Nije njemu muk pozabit, 
Po uprašanju niti mu je 
Rapice za rebce babit, 
I gdi 'e teži koji posa^, 
Ni'e mu izet carv iz nosa. 



Koji siede na visoko, 
Dostoji im se mudros veća, 
Varh podložnieh bdi im oko, 
Neka im je bolja sreća, 
Razmišljavci svih se zovu, 
Ki varuju zemlju ovu. 

Sami za se nek uzdaržu 
Od milostih blagoshranu, 
NepuŠtajuć da se varžu 
Svoi podložni na poljanu, 
Ako drugi za grieh nemari, 
Sam kralj pravo neka vari. 

Tako Merkur s Gracijima 
U istom templu klanj primaju, 
Neka svojim milostima 
Kralji, svieta ki imaju, 
Nadaruju slavne muže, 
Da ih slave, a ne ruže. 



40. Jer istina može bieti, 
Da se oni porajaju 
Svi s razumom i s pameti, 
I s' njima se da vladaju, 
Nek pokažu, taki da su 
Veće u diclih, neg' u glasu. 

U ploči su izdieljaui 
Na uspomen viekoviti 
Mali slovi, kć izbrani 
Aleksandru meštar hiti, 
Neka svietom preobraća, 
Kralj i razum jesu braća. 

Bolj' će redit stanja svoja, 
Kad brat bude cviet prohodom 
Aonskoga perivoja, 
I Aganipskom poit se vodom, 
Koju imaju bezkaniti 
Jejupaški ko psi piti. 

Koli vela čoviek stanja 
Toke ne ište da mudrosti, 
Neka zaČme veća znanja, 
Veće i daju da jakosti, 
Nisu stablam teški cviti, 
Ni orlom peri bremeniti. 

Ali kralju nij' zadosti 
Mudrost sama, ako nima 
Štit hrabrene uztarpnosti, 
Kim se opira podložnima, 
NenauČiše ki, da valja 
Obljubiti i zl£ kralja. 



45. Koj kriepostju bude hodit, 
Bit će uviek u nenaviđi, 
Mučno 'e puku svem' ugodit, 
A naravno zloba slidi 
U slobodi i u prosti 
Kralj ske mnoge Čestitosti. 

Milostive ako 'e ćudi, 
Da svakoga izpunja želje, 
K6 zločesta, šalju ljudi 
S blagim' ženam' na kudelje, 
I one bo pogajaju, 
Ki od njib mole i pitaju. 

Ako tko od njih pravdu upravlja, 
Nek svak' žive tom krieposti, 
Za usionstvo to se pravlja, 
Bez smiljenja i oprosti, 
I pravedna karv nanj viče, 
Ako pedips ne uzmiče. 

Ako 1' haznu štedit haju, 
Od lakomac' stiČu ime ; 
Toli slugam dare daju, 
Razmetni su pri svakime-, 
Toli otajni njim su sviti, 
Tleh se zakle njih praviti. 

Zato plemci nove Španje 
Na izbor svoga poglavice, 
Staviju njega meu ostane, 
Kušaju ga, ima V lice 
Od jakosti u tarpljenju, 
A od mudrosti u svem bdenju. 



50. Kad bi hotio od sna spati, 
Boli bi ga, govoreći : 
Jeda činiš, da vlada ti 
Pokoj nosi, al drimeći 
Da ćeš čuvat puk, ki vodiš? 
Nećeš tih spat, dokle hodiš. 

Imaš znat, da zapoviedat 
Jedna 'e služba, i sužanstvo 
Bditi, branit i providat, 
Nosi tvoje dostojanstvo, 
Podložnike ti imaš pazit, 
I isti žitak tvoj s njih mrazit. 



U vladanju nitkor cieni, 
Nać života mirna i sladka, 
Kralj i u pomnjah zamišljeni 
Tiha imaju hipa kratka, 
Za bezbrižnih znoju i trude, 
I za onih se, ki spu, bude. 



Misli, brige, puci, stanje 
Sve te tuku, sve te grizu; 
A mir, počin, uživanje 
Na daleČe tebe bižu, 
Selo ti je puno plača, 
A na glavi kruna drača. 

Okolišu na visokom 
NahodiŠ se ako sade, 
Otvorenim imaš okom 
Gledat grade i posade, 
Oganj stoji tute gori, 
Ako sviet ti za'edno gori. 



359 



55. Tako i ti, u svietlilu 
Ako vodig život časni, 
Ognjenitu imaj silu, 
Živi, gori, a ne gasi, 
Narav ti jo dielovati, 
A ne driemat, spat, ležati.. 

Za uzdaržat sama sebe, 
Kriepost male stvari ištu ; 
Ali vladat vani tebe, 
Prosi kriepost vele viŠtu, 
Narav raja sebe prije, 
Pak se varši za drugije". 

Ako jedan ne umije 
Bebe vladat, i Sto 'e u njem, 
To jest dušu; kako smije 
Puk, ki 'e pod njim kako munjem, 
Kad nepravni sebe živa, 
Tko će upravit množtva kriva. 

Puk je kaono i murtila. 
Kii ako takneš, miris meće ; 
Ali ako nju ka sila 
Guli, trepje i zameće, 
Otrovane Štipce raja, 
Ki navalu sa svih kraja. 

Neka kralj i i vojvode 
Pirle u knjige od pravljanja 
Prednjih kraljah srećne sgode, 
I nesrećna promienjenja, 
Jednih kriepos da zagarle, 
K zlobi druzieh da ne harle. 



60. Traže dobro, zlo odmeću, 
I po smarti živiti će, 
Kralj nestiže HepŠu sreću, 
Neg kad dobro umrieti će; 
Liepa smart bo liepo zlati, 
Vas na§ život premda krati. 

Nije sreća, nije sama, 
Ka prevraća samovlasti, 
Zli izgled kraljah karŠi i slama 
Sve najjače svieta oblasti, 
Tom pomoći povaljije 
I cesarstva i kraljije. 

Ako kralj pak neizbire 
Svo'e svietnike od vriednosti, 
Nego ki su male vire, 
Smine a vele oholosti; 
Tim vojaci sliepim odveće, 
U jamu se i on meće. v 

Prie pocimlje ko Sirene 
Sladkim glasom bugariti ; 
Al na timun kad se uspene, 
Radi druga obaliti, 
Ter nastoji parvi povod 
Svim obratit pak u sprovod. 

Naravni otrov njegov kisli, 
Vas pokriven riečju milom, 
Jedno obieta, drugo misli, 
A svaršiva treće dilom, 
Svih riečima oblećuje 
Malo dava, puno štuje. 



360 

ODU 



65. Ti dvoranski poslenici 
Puk žuČaju, ne ozdravljaju 
Dobriem mliekom ; neg lieČnici 
Kad se učine, gore truju, 
U svom samom Škodna daha, 
I bez pitja, i bez straha. 

Za livadu kosit bo'je, 
Većim stablom slama'u varhe, 
U dan i u noć nepokoje, 
Čiem ne priđu na sve svarhe ; 
Druga briga nij' im u svisti, 
Nego svoje od koristi. 

Po dvorovih kad se pruže, 
Tute snuju sto prevara', 
Licumierstvom kletim kuže 
I dvornike, i gospodara, 
Viećnik gorji zloga kralja 
Njega i stanje doli valja. 

Ko čineć se pomičivo 
Stanovištvo gubeć svoje, 
Bit će barzo promienivo 
Svakim skosom, klateć boje, 
I ako u Ovnu uzrest ima, 
U Mierilah pada s' njima. 

Ke bi imale veće vode 
Hođit u jaz blagoshranja, 
Tih zavraća na dohode 
Svo'e priednosti bez karzmanja; 
Kralj i, kim sve svim zgajaju, 
Suši bez vćd' osiekaju. 



70. Nek' vam Enrik treći pravi, 
Drugi i Rikard; nu njihova 
Ko razmetnost cieć ljubavi, 
Svoih prijatnih zgodnikova' 
Bi uzrok desni tocih smuca' 
Njih promiene i razsuća. 

Viek ne pada kip kameni, 
Kad nogami temelj tlače, 
Ko ne masti po stepeni 
Ne uzhodi i harače, 
Neće uživat tvoje duge, 
Svak poda se darži sluge. 

Nu bo 'e sluga po naravi, 
Koga mudros ne uznosi, 
A ono je Gospar pravi, 
Koga razum svoj ponosi, 
Taj priklađa umarloga, 
Živućega mieište Boga. 

Svietovat se 'e dakle prije 
S svojom dušom, s svoim Bogom, 
Svietnika' viek boljih nije. 
Ti nevara'u himbom mnogom, 
Niti lažu, nit 1 izdaju, 
Istine u njih počivaju. 

Ova 'e stinjem kruna zlata 
Pokovana dragocienim, 
Sviona Čoha od skarlata 
Narešena hitrim cienim, 
Prut kraljevske zapoviedi, 
Veličanstvo sve k6 sliedi. 






361 



75. Ova 'e kruna varh svih kruna. 
Čast vladanja i poštenje, 
Hvala, ures i podpuna 
Kriepos, jakos, prosvietljenjo, 
Uzvišenje, dika, slava, 
Ciela milos, pravda prava. 

Već* pokle su izmorene 
S duga puta noge moje, 
TuČuć miesta, barda, stiene, 
Vidih rajske perivoje, 
Ki na zeinlji još neginu, 
Tu uliezoh, da pocinu. 

Tu i Marko, prem žestoko, 
Pustinjakah temelj stavi, 
Pavo i Anton na Široko 
Pak ga osnova i zastavi, 
Benedeto, Domink, Frane, 
Prostriše ga na sve strane. 

S družim' otci, ki za njima 
Svete rede narediše, 
I obilne prude s njima 
Svud po svietu uČiniše, 
Vadeć iz svoih manastirah 
Cviet sinovah, plod pastirah. 

Tu još žive u pokoju 
I ugodno prima družtvo, 
Dosta u scieni i u broju 
Adamovo praunuČtvo, 
Tu i ja, praunuk njegov ki sam, 
Stupib, sebe da utišam. 



80. Tu Agatopol grad je vredni, 
Dobri ljudi gdi stanuju, 
Čisti, istini, triezni, mledni: 
Er čas i stvar neće tuju, 
Pravda i varsnos svaka tu je, 
A izpunito Bog se štuje. 

Tu u zaklonoj mirnoj strani 
Kalujerstvo izvan svita 
Mirisanu goji i hrani 
Živu kitu svoga obita. 
Ka da i stidi sredu zime, 
Svako dava cvietja sime. 

A to je sieme od kriepostih 
1 nauka karstjanskoga, 
S koim restu u svetostib. 
Vonj zadajuć žitka svoga, 
Ki viečnjega do Solima 
Podiže se mirisima. 



Ti, da sputno služit mogu, 
Puti, časti, žud, imanja, 
Prikazaše svojem' Bogu, 
Učinivši tri vitanja, 
Sva tri vriedna od čistoće, 
Od posluha, od priproŠće. 

NavlaŠ redi, ki su ubogi, 
I prosinstvom svoim se diče, 
U kom jesu vriedni mnogi 
Otci, ki nas riečji liče, 
Sagradjujuć pripoviedom, 
Ozdravljajuć izpoviedom. 



362 



85. Neka parva šlaga tilo, 
Oči druga bude krotit, 
Treća želje u putilo 
Stisne, i u zakon njih uplotit, 
Da ne lete na taštine, 
Ke su vieka veličine. 



Er ko tri su zla korena, 
Ka otrovnim sokom more, 
Tri i lieka izvarstena 
Protu njima da se otvore, 
Sviet je Isusov, te je dosti, 
Ki 'e sam liecnik od vriednosti. 



U ubožtvu reste i cvate 
Skrovna priazan i milina, 
Spornost mira ke se prate, 
Viera, ufanje božja ina, 
Glada i goli uztarpjenje, 
Post, molitva i bdienje. 

Sviet prevarljiv i himbeni 
Što svim može pak klanjati, 
Nij' se meni, nij' se tebi 
Unj nikakor pouzdati ; 
Er se od njega svej davalo 
Malo malim, i do malo. 

Sto 'e on ljudem po razlogu 
Neg' stvar, ka sad jes, sad nije, 
Kii ne uživat lasno mogu, 
I ka gine najposlije, 
I da udieli vise sreće, 
S tih se 'e strašit vele veće. 



90. Svim propastan er nedava, 
Sto istim ljudem obetaje; 
Kad se smije, tad skončava, 
Kada blazni, tad izdaje, 
Nosi u zlatom sudu lipu, 
Sraart, skrivenu u nalipu. 

A u čistoći rednim busom 
Cvatu, i capte tolikoje 
Dievstvo lierom, a stid rusoin, 
Meju đračja ki se goje, 
A to od postih, i od biČih 
I od pedipsah putenićih. 

Posluh zatim plodi i daje 
Poniženstvo^ i krotČinu, 
Svojevojstvo kad ustaje, 
Meće njega u tišinu, 
Da ne htiede, što mu vidi, 
Neg' što mu se zapovidi. 

Vela 'e kriepost umiljenstvo, 
I uhodište parvo reda; 
Papa Bene materienstvo, 
Čim bi uresno, nepogleda; 
Kralj Primislav, kmetske kuće, 
Nehti kriti prednje obuće. 



U posluhu sliede Abrama, 
Koj i sina jedinoga 
Hti posvetit všrhu plama, 
Da posluša Boga svoga; 
Posluh pravi, posluh cieli 
Neište razlog: jeli, nije li. 






363 



95. Sliede i svake nu stvoreti, 
Koje njega uzvisuju, 
I bez ni'edne zanoveti, 
RieČ njegovu obslužuju, 
Tvardovati ne ko ljudi, 
Svojevojni, sasma luđi. 

U hrabarstvu svoem nebeskom 
Sliedi Torkvata i vojvodu; 
U hrabrenstvu ki vitežkom 
Nehti prostit ni svom' rodu, 
Bez otčeva kad testira 
Protne vojske on potira. 

Jerolima lava i slide 
Ki poslušan bi za haru, 
Da oslića, čim pojide, 
Čuva u gaj svom' gosparu, 
Biv se a jednom izgubio, 
On mu 'e darva zanj gonio. 

Nije svoga starieŠine 
Liepi posluh varć na stranu, 
Tko neć' gorji životine 
Imat obraz, i Natanu 
I Abirinu bit priluka, 
Kih poždri tleh s neposluha. 

Ni Adam pao nij' cieć bluda, 
Cieć ubožtva, al cieć krade; 
Nego Čini žena huda 
S neposluha da i on pade, 
Sluhom djavla dobijemo 
Krieposti inim s njim' se biemo. 



100. Starosta se odabire 
Meu dobrima navlas duhom, 
Da svim dava svoje mire; 
Kao pri bi pod posluhom, 
Bi podložan i zna sada, 
K6 se slisa. ko se vlada. 

U naredbah poniženi 
Krotkom riečju zapovide, 
Izgled fratrom učinjeni 
Hoće od svih da se vide, 
Kaono Isus uvieŠtiji, 
Veće sluge neg stariji. 

Redovnikah umiljenih 
S toga vazda Bogu mio, 
Sluga i slug' božanstvenih 
Stabar tu se 'e ukriepio, 
Ki se uzvisi tom krieposti, 
Noseć jaram od mladosti. 

Osipa opet sliede u puti, 
Ki bi bistar cklo čistoće, 
I ki er se lasno muti 
Duhom cieć žen, bieža od zloće 
Svo'e gospoje, ka zaludu 
Cviet mu dievstva iska u bludu. 



Er se okloni i pobiže 
Od nje vrućih vuhvovanjah, 
Plašt ostavi, sebe diže 
Od prigodnih nasartanjah; 
Tu pogibel predobije, 
Sam ki bieži, al se krije. 



364 



105. Isukarstu drag je tola 
Od čistoće cviet ne mreći, 
Da on čist mater i apostola 
Rad čistoće priljubeći, 
Hti na križu prie premina 
Njemu mater, njoj dat sina. 

Čistoća ima- u skrovitu 
I u kloštru najmilije 
Pribivanje, stanovitu 
Svoju liepos najmirnije, 
Tute hrani sakriveno 
Sveto blago neizreeeno. 

Meu razkošjim Časti venu, 
Blago šteti poniženstvo, 
Meu dobitci lako ginu . 
Bogoljubstvo i trezienstvo, 
Tope istinu lažne riči, 
Svu dobrotu svietovnici. 

Ki su u ubožtvu, i u redu, 
Ti i rede uzdaržnosti, 
Lašje obsluže u obredu 
StarieŠinstva i priprosti, 
Oštri rubom, sporni hlibom, 
Tiesni kloštrom i potribom. 

I da otara varh božjega, 
Odkud nima'u zlata dati, 
Njiho ubožtvo mieste tega 
Njemu svejer prikazati, 
Gre dar šarca, ki 'e slobodan, 
Veće od zlata Bogu ugodan. 



110. Zdravi u duši i u tilu, 
Uzdaržanja svoga cica, 
Krote puti biesnu silu, 
Puni slave i dobića; 
Er kad se ova k' zlu obraća. 
Sveti joj u zteg zdravlje vraća. 

Njih tiesnoća na daleko 
Darži, i veća naslajenja, 
Ka postavi narav preko 
Putenoga sried ćućenja, 
U zatvoru tko 'e ko visi i, 
I o bludu triezan misli. 



Tu u ubožtvu reste veća 
Božja milos izvarsnije, 
Nit' se sgaja tu nesreća 
Lakomoga Ananije, 
Jude aF Tata, ki zlo umriše: 
Er vlašćinu oba htiše. 

S posobojci zlo pineštvo 
Tegot grieha sobom nosi, 
Hoće ubožko redovništvo 
Da se klapa, da se prosi, 
I po kucah od karstjana' 
Da se ište sebi hrana. 

A da stvari svake ine 
Od Boga se popitaju, 
Koji neće svoje sine 
Zapustiti, kad ufaju, 
Ki svim živim hranu siplje, 
Čama i vrana pita piplje. 



536 



115. Stvori zvieri cieć čovika, 
A čovieka cica sebe, 
Kako milost svi velika 
More zabit paka tebe, 
I kad zvierje svako brani, 
Svoga tebe varže vani? 

Tu u zaklonu redovnici 
Biežeć griehe svieta opaka, 
Apostolski namiestnici 
Divno tlače <iobra svaka, 
Sliede otce u pokore, 
Slave Boga na sve kore. 

Ter u citri deset, žicah, 
To jes deset zapoviedi', 
Prikazuju dar dušicah 
Rajskom kralju, da ih vidi,« 
Ko svih su oni bogomili 
U ubožtvu obslužiii. 

Ko upravom tieh naredbah 
Mole dobra iskarnjima, 
I u spomenak svoih sviedbah 
Uzdaržanje karstjanskima 
Svim vlasnikom, k& dostoje, 
Vlas s' Pogani kad biu boje: 

Mnoštvo popov i fratarah, 
Zasve da 'e ih vele veće 
Dviesto tisuć', kao košarah, 
Razsap kralj stvim biti neće, 
Ko ni došle, ni u napriđa, 
Bog bo* svemog tim provida. 



120. Ti u tom bistrom ogledaju, 
Što je stvarat al biežati, 
A u Gospodnjoj molbi znaju, 
Sto potriebno jest pitati, 
Sto T vierovat svaki ima, 
Simbuo s članim kaže njima. 

Tu su fratri razmiŠljavci, 
Ki i posleni život traju, 
Početnici, napredkavci, 
I izvarstnici, ki nastaju, 
Dumenici, starešine, 
Puni izgleda i svetine : 

Razmišljavci, veličinu 
Božjih dielah sve razbiru, 
I u neizmiernu tu pučinu 
Jedra mislili svoih razstiru, 
Povietarce čim nebesko 
Tisne u višja drevo im teško. 

Bogoslovci, duhovnici, 
Ki naukom plodnim dišu, 
Mudri i liepi govornici 
S pripoviedih vriedni ki su, 
Kih ću taknut kriepostanje 
U nasliedno pripievanje. 

Tu poslušni Cenobiti, 
Ki su u žitku obćinome, 
Nakorete, Serabiti, 
Ki stanuju pustinjome, 
A sad rede manastire 
Vani, i grajske meju mire. 



366 



125. Ki podaše sva ohola, 
Slicdbenici dospieveni 
Jezusovi i apostola', 
Svietu i puti izgubljeni, 
Tek ki poemu, ne ustave, 
Da ih s* svarhe tekar slave. 



Ti su, ki su prem obsieli 
Kraljevinu od nebesah, 
Ter su silom nju oteli 
I pogib'li svoih tielesah, 
Sve u boju nedospietnom, 
S svojom puti, s djavlom, s svietom. 

Sebi silu sve čineći 
I svojemu pohotjenju, 
Tko bo može viek doseći 
Više miesto u linjenjn, 
Od dobiti grabe krunu, 
Ki sile se, ne ki hljunu. 

Ti su, ti su, ke imasmo 
U posmiehu našem mnokrat, 
I bezumni, ke daržasmo 
U sličnosti ruga stokrat, 
Evo jesd božji sini, 
Ždrieb se i svetih njim namini. 

Sveti su; erbo sve daržaŠe 
Svetu kriepost u pameti, 
A sred šarca zakopaše 
Svoje pravde osobeti, 
Ugajajuć time Bogu, 
Ki im podaje platu mnogu. 



130. To su oni pravednici, 
Kih u božjoj ruci jesu 
Ciste duše, s mučenici 

koih tlape, umarli jesu, 
A oni živu, i u mirnosti 
Rajske uživa'u čestitosti. 

Ti prez postelj', i prez stoir 
U ništarstvu svašto imaju, 

1 ko isti apostoli 
Odgovore proste daju 
Meštru, da im nesta ništa, 
Gdi jih posla, gdi ih tišta. 

Nelepete dusi čami 
U taj miesta, ka su sveta, 
Nij' tu trohe, nij' tu skvarnf, 
Ako li je Što popleta, 
Poizpravi se, dielo hudo 
Izvede se, kad skrl Čudo. 

Tu je stabar-od života, 
Ki se pruža polag kraja, 
Neđosiežan cica plota, 
A od znanja sriedu raja, 
On živote viekoviti, 
Skratja ih ovi, kada siti. 

Parvo stablo uzorito 
Vodi oka na visine; 
Drugo granjem priklonito 
Razstire se put doline; 
Neg je trieba znati veće, 
Nosi smartno potepeće. 



367 



135. Zato množi veli tepli, 
Ki su htili odveć znati, 
Lasno su se i potepli, 
Svaka hteći ziskovati; 
Poluvierce znamo ki su. 
Me ju nama taki nisu. 

Parvo stablo plod i listi 
Svim donose duge zdravi, 
Stablo križ je plod koristi, 
Isus čoviek, a i Bog pravi, 
A lišće je njega pruđno 
Sve preslavno ime Čudno. 

Miest' hrabarstva angjelskoga 
Pune gdi se u istinu, 
Svejer janjca pravičnoga 
Svietla Čine Gospodinu, 
Tu kljast i sliep ne prima se, 
Vuk poždrivi, gadno prase. 

Tu se u obličju kruha i vina 
Božji Janjac prikazuje, 
Ne istom glava i sredina; 
Neg' se i kuda posvećuje 
Redovnikom od vriednosti, 
Ki umiru u milosti. 

S toga raja prohodi se 
Lašnje u raj od nebesah, 
Tute stupnja nahodi se 
Puna vidih i čuđesah, 
Od ke" Jakov reče krasno, 
Neba je uliez, miesto strasno. 



140. Strašno miesto, tiesna vrata, 
Proz koja se neprovire 
Pritil Čoviek i pun zlata, 
I oholi, ki se sire; 
Laćan i go lašnje ulazi, 
Ki žežina*), ki se mrazi. 

Tute rieke tekuć moče 
Na četvero drag perivoj, 
I plodenu kriepost toče 
Zaedno strani desnoj, lievoj, 
Nek korenje, travlje, cveće, 
Za nas poČist lieplje meće. 

Tu oblaci Pravednoga 
Varhu zemlje rose milo, 
Zemlja ista plodi svoga 
Spasitelja sebi u krilo, 
Tu Premudros kuću skupi 
Varh mramornieh sedam stupi'. 

Ki darovi Duha sveta 
Meju mirnim' govore se; 
Blago onim, kim do lieta 
I milosti tej donese, 
Povietarcem svoim blaženim 
Svetim ljudem utieŠenim. 

Siromaštvo zato 'e peti 
I na zemlji i u raju, 
Gori vraća stare" odmeti, 
A kad živo 'e na svom kraju, 
U počini naše 'e jidro 
Sried valovah tvarđo sidro. 
*) Žeiinati, postiti od jejunare. 



368 



145. Jako sidro od ufanja, 
Pravde, ljubve i jakosti, 
A upravljač vierovanja, 
Povrač druge sve krieposti; 
Ove saj sviet mornaruju 
I s uboziui' svej vojuju. 

Dunine, svete i koludre, 
Sried zatvora samostana, 
Da ih čoeški dah ne udre, 
Zaručniku božjem' hrane 
Dievstvo u molbi i čistoći, 
Bdeć u piesmah duge noći. . 

Ter kad znadu, da janjicam 
Stat nij' zdravo vuka blizu, 
Ni uz zmaja golubicam, 
Od svietovnih svej se dižu, 
Penelope nebi manja 
Od UliŠa s uzdaržanja. 

Karst ih obra uprav sebi 
Nevaranom po svoem svitu, 
Da kako ima otca s nebi, 
A svu mater ovd' na svitu, 
Tako i kćeri na visini 
Bude imat svoima sini. 

Tim podoba mnoga slava; 
Er na svietu božje vile 
Od himbenih mužkih glava' 
Cviet lieposti su uklonile, 
I s bludna oka da ne vene, 
Kriju s' mreže u gvozdene. 



150. Izza kojih iste žene, 
S njima u rieČnik kad besidu-, 
Er su velkom pokrivene, 
Riedko ih nazru, nikad vidu, 
Svoim i ljudem posvećenim 
Zdrak svoj krate, kamo ne inim. 

Svieću časti svo'e da sviti 
I na vietru da ne gasne, 
Ni'esu htile pronositi 
U fenere, neg' opazne 
Zatvoriv ju, neka gori 
Samom* Bogu, ki ih stvori. 

I sebi Isus kad ne sveti 
Dievoštavstvo tiela sama, 
Neg i duha i pameti, 
Žirim plotom i dračama, 
Vart i liere svoje gradu, 
Da s 1 sviem čiste njem' predadu. 

Da se uzdarži snieg planina', 
Treba ga je sakrivati, 
I neka se ne razčina, 
Ima u mračnom miestu stati ; 
Ere kopni i razcidi, 
Sunce al' vozduš kada vidf. 



Tu izborita blagoshranja 
Zlata puna su i bisera, 
Ka za zaklad odabranja 
I vieČnjega stoje miera, 
Kih će u Bogu dostignuti ; 
Htise er sviet zanj odbiegnuti. 






369 



155. Mat 1 biserna netom čuje, 
Da ima perlu liepu u sebi, 
S njom se u dno zabuČuje, 
Izgubila da ju nebi, 
Pohlepni ju da lovčari 
Njoj ne otmu na prevari. 

Da veliča svo'e bisere, 
Ako se opet iz dna vrati, 
Svud sumljiva oči stere, 
Prie, nebu se neg' obrati, 
Samom njemu otvorena, 
A svim inim zatvorena. 



Zlato, koje trohe nezna, 
Biser, ki je zgled čistoće, 
Postavljeni srećno s desna 
Bit će na dan od tiesnoće, 
Mirni i sudca varh statire 
Primit cienu svoje vire. 

Ciste dieve, ko knjeginje, 
Cista janjca pak okruže, 
Kim vlastite bugarkinje 
Dano 'e pievat, s kim ga druže, 
Inih pievat nemogući, 
Lier od dievstva neimajući. 

Od ubožtva i posluha 
Pak kad uviet uzdaržuju, 
I svetoga pune duha 
Zapoviedi obslužuju, 
Reda, opatic' r starijih, 
Ni'e moć nać njih dostojnijih. 



160. I da su u svem izvarsnije, 
S' posti, s biČi svoje tilo 
Pedipsaju naj poslije 
U skrovito prenemilo, 
Da na nebu najdu mita, 
Cieć odmetne puti i svita. 

Vesel'te se, me deklice 
Tako, kad vam nepristano 
Uživat je rajsko lice 
Viereniško obećano, 
Dobro svako prebogato, 
Gdi se uživa obilato. 



Vesel'te se, i izprosite: 
Vaš nevieštac preugodni 
Da s' angjelim mene srite 
Na dan strasni moj izhodni, 
I paklena vitoglava 
Predobudu žerna lava. 

Koji na smart većma reži, 
I hudobne duhe kupi, 
Na svu pomoć s kima preži, 
Da karstjenu dušu sdupi, 
Ka budući božja slika, 
Da pogine, nij' prilika. 

Nu ako sgrieši, i ako pade, 
On ju može podignuti, 
Sebe istog za nju dade; 
Kako će od nje odbiegnuti, 
I u najvećoj nju tiesnoći 
Kralju ostavit viečne noći? 
24 



370 

165. Digni dušu, digni, koje 
Teško 'e breme grieha svoga ; 
Ona er ruke tve dielo je, 
I božanstva slavna tvoga 
Sdraka mila i ljubena, 
Tebe od Boga uzvišena. 

Zlih pogib'lih nada svime 
Obstiraju mnoštva euda 
Najpokonje smartno vrime, 
Jaoh griešnika tvoga huda ! 
Njim nemože odoliti, 
Koga nećeš ti braniti. 



Grieh je veli, a mal odvede 
Gorak plač mi 'o na očiju', 
Da sviedoČi boli i smeđe 
Kajno šarce, koje biju, 
Zadovoljan nij' u sebi 
Tćkoj zlobi, kamo 1' tebi! Zasve da zlu; ali svoju. 



Ali i jedna suza može 
Steći milost tvii jedinu, 
Kada, ti ju sladki Bože, 
Primeš mnogu za krivinu, 
I dobrota tva nadmetne 
Isusove muke sretne. 



Daj, da rečem u toj doba 
Man oružja opružiste! 
Sviet, put, moja i hudoba, 
Dušu mi ubit s kim 1 radiste, 
K& porazom tvoga siena 
Bi od s mar ti obranjena. 

Ufam, ufam po krieposti, 
Da s' svojega smilovanja, 
Prit će tada, da im prosti, 
I od djavalskih zasidanja' 
Da oslobodi dušu moju 






PIEVANJE DEVETNAESTO 



Nadglasje. 



371 



Jesusove družbe, sreće, 
Stabar krunjen svakiem cvietom, 
Duševanja tu se meće. 
Paka pero samo lietom 
Rede i fratre, u dariavi 
Ki cvatoše, skladno pravi. 



A peneznu osobštinu 
Kudi fratar' i biskupa\ 
I svim prudnu ubaštinu 
Neprestano hvali i stupci, 
Ka izgled Isus kim ostavi, 
Da viteški red proslavi, 






1. Stablo družbe Jezusove 
Istim cvietjem liepo kita 1 
Nosi zdravih, a otrove 
Svieta i djavla na tle hita, 
I od bitja naše puti 
Krote otci, u svem sputi. 

Sveta otca Ignacija 
Obslužuju zapoviedi, 
Koji svietom pismaČija' 
T6ko Častno njih uredi, 
Da su bilieg od svetinje 
Sriedu plačne sej dolinje. 



Od vitezah i dvornikah 
Mieste maca i skarleta, 
Voj se učini redovnikah, 
Vieću i stap kad pohita, 
I ostavi mnoštvo gusa\ 
Podav kralja za Isusa. 






S Česa i Isus njem' obiti, 
Redovnicim i svojima, 
Da će odvietnik viekoviti 
Njihov biti sriedu Rima, 
Gdi steć redbe im Pavo treći: 
„Parst tu 'e božji", hti izreći ! 
24*. 



372 



5. Cviet od ljudib i Gospode 
U presvietlom tome redu 
Kriepostima svirai plode, 
Daržeć svoje u opredu, 
Da nebi tko stranputio 
I izpađnictvom red smutio. 

Mnoga blaga, ka imaju, 
NedopuŠta'u, da njih hvate, 
Neg' jih samo uživaju, 
Da u korist se duša trate, 
I na veću slavu Boga 
Nij' ih panjkat cica toga. 

Isusovi redovnici 
Blagomiris svietu daju, 
Apostolski poslanici 
Svietom istim providaju; 
Er ga Često poizprave 
I na put ga bolji stave. 

SedmoliČne njim milosti 
Duh je božji udielio, 
I zamiernoj tieh mudrosti 
Narode je podložio, 
Novu zemlju i Indije 
Njihov Žaver ke karstf je. 



Koga izgleda i Gonzagu, 
Kostku, Borgia, Bernardina, 
I apostolskih ljudih snagu 
I pisaČij bdienja scina, 
Nasto'e varŠit sve napridke; 
Nij' moć sbrojit nu kolike. 



10. Puci Čineski i daleki 
Njim i nauku njih vieruju ; 
Er obiČai stari nieki 
Htieše, njima da var uju, 
I Konfucia naravnika 
Da ostane davna dika. 

Koj običaj da nij' škodan 
Vieri, množi iskusiše, 
Dominižar kad ubodan 
Pram nauku tom' proti se, 
Da bi trieba, da sied sveti 
Sva utaži svom pameti. 

Nu potriebno da i prije, 
Da ko i Klement sad jednesti 
Velu karbu razmirije 
Meu dvim redim Pavo pesti, 
Varh milosti kii imahu, 
Neprestano s' kć se priahu. 

Po naredbah i da oni 
U zemaljska kralj stva i svita 
Usudit se nisu smioni, 
Gdi nij' posla duhovita, 
U tom ljudi, ki su umiti, 
Nemogu ih potvoriti. 

U ime sladko od Jezusa, 
Koga u šarce pečat i usta 
Svejer darže svaka duša, 
Njih poštuje, a ne pušta, 
Njem' s njih klicat sve kolieno 
Neba, zemlje i pakleno. 



373 



15. Tu je stabar od života, 
Premudrosti kuća jaka, 
Predrag biser, ki targota 
Za kupiti proda svaka, 
Stienje u zlatu okovano, 
Blago u njivi zakopano. 

Dosta 'e, da su Jezusovci, 
Svim trieba je njih sliediti; 
Er su izvarsni ljudski lovci, 
Nemore se ne sakriti 
Grad, na bardu ki 'e sagrađen, 
Na sviećalu svietnjak kladen. 

Za stieg Karstov tkogod rene, 
Svoj nek vazme križ na pleće, 
Otca, majku, braću, žene, 
Sine i sebe nek odmeće, 
Istu dušu marži i gubi; 
Nać bo će nju po izgubi. 

Zato kralj i, vargši krune, 
Toliki su red primili, 
I razkoše knezi trune 
Tom su utiehom zamienili; 
Er meu blaga sried palače 
Zakoni se božji tlače. 

Po naših se zemljan čet'ra 
Prem nahode reda sveta, 
Augustina osvim, Petra, 
Dome, Frane, Benedeta, 
Dubrovčani Ježvitare, 
I sbor njihov svietno mare. 



20. Sva četiri presvietli su, 
Navlas manjŠih pripoviedac', 
Ki napredke cienili su 
Isusovih slavnieh sliedac 1 , 
Ni'e moć izreć, svetinje su 
Tizih bile kolike su. 



Hotio sam istom sgrabit 
Nieke, ki su ruke naše, 
Premda ne sve muk i zabit, 
Kad ostale zakopaše; 
Al' pisarci tad ne pravi ja'uć, 
Al kuga, i rat i glad stravlja'uć. 



Li, i sad fratri i misnici 
Meu kriepostnim' život traju, 
Stoj u u miru, stoju u dići, 
A dreselja nepoznaju, 
Čisti, ubozi i poslušni, 
Svćm starosti ne oglušni. 



Meu ostale redovnike 
Vidju mudre, duhom moge, 
Sladke i liepe govornike, 
Pripoviedat fratre mnoge, 
I iziskovat vriedne otce, 
Naravnike, bogoslovce. 

Varhu knjigah stojeć nieci, 
Kad istine viere izvide, 
Pak mogućom božjom rieČi 
Svi griešnici da se svide, 
I na vrieme već se kaju, 
Ognjenito ih udaraju. 



374 



25. K6 ovih diedi sve nastojno, 
Navlas u dan, ki e svečani, 
I rieČ božju dobrovo'jno 
SliŠa, kaže bit obrani, 
Čuje svaki, ki je od Boga, 
Nauk božji pun razloga. 

Znance Cezu Redoviša, 
I Šutara i Parčića, 
Difnika umna i uzviŠa, 
Bistra mlaj'ga i Batića, 
Markovića i Foretta, 
I s Bonacom Zenobetta. 



Mariniša, Ceciliana, 
Halat, PetriŠ, s Perotićem, 
Paladina i Dudana, 
S koristnime Polovnićem, 
Ki za mojstir*) se ovi tuce, 
Da pregradi ga i obuče. 

Otce, pri njih ki su bili: 
Modro, Pače, Karavanić, 
Sirić, Kroče, Nembr, Rafaili, 
Zarić, Naložić, Domijanić, 
Zen, Bodulić, Garibode, 
Torkvat, rimske plod gospode. 

Varsni, naučni u krieposti, 
Dielom, svietom svi umitni, 
Časni mišlju, riečju prosti, 
I dobrotom cielovitni, , 
Štioci sveta izkušanja, 
MeStri izgledni redovanja. 
*) Monastir. 



30. A starije tko znat žudi, 
I stadnike i knjižnike, 
Apostolske reda ljudi, 
Poluvierstva progonike, 
Dobrih knjigah složitelje, 
Zleca i Turdk' bratitelje. 

Nek se nazre i proslavi 
Plemenita tocih bđenja, 
Koje Babić s nova objavi 
U sva var sna zaglavjenja, 
Na sdrake njih razdielivŠi, 
Tim meni usta zatvorivši. 



Apostolske otce sdriele, 
Sveta reda franciŠkara, 
Male braće, ljudi vele,^ 
I biskupe izgovara 
Pritiskopis bolonjeŠki 
Na dastici vas vitežki. 



Moga štioca tu poslat ću, 
Neka pomlji i zamiri 
U njoj tćku slavnu bratću, 
Ki se daše svetoj viri, 
Da 'u uzmnože na nje diku, 
Karv prolivši svukoliku. 



A sad mi je u plač ići, 
Da nemogu imat tiše, 
Cić dvih Bonah dobroj srići, 
Ki se skoro izgubiše, 
I s Počarnje jubilata 
Spliećanina ustozlata. 



376 



35. Ere mali već ostaše 
U daržavi toga reda, 
Ki se došle opiraše 
Istrianom, i ako ureda 
Mlaji s nauka ne prispiju, 
Uz Narciza vlast podbiju. 

Stari otci pomarli su, 
Prednji AndraŠ i Mareli, 
Bdi Divnići veće nisu, 
Ni već zorit Marineli, 
Šaldaferi već ne vruću 
Kažuć kriepost svu izuću. 

Mudri Tikva izvietri' je, 
A neživu Nikulande, 
Haračića sada nije, 
Marnavčića prisne lande, 
Nij' FerČića Veljaškoga, 
Bogosloyca visokoga. 

Vidju vriednih još Spliećana', 
Dva od Velje, dva od Šibe, 
I uzreČnoga Šibenčana, 
Pasca i Krešca na potribe, 
Bonu iz Zadra, Bonu iz Brača, 
I nastojna tri studjača. 

Vi Petriši, ki ste u scieni, 
Fermapače moj Andriašu, 
Dajte, da se red siemeni 
I razstire po mejaŠu, 
Svietli i ljudi od vriednosti 
Franciskari cvatu josti. 



40. Er premda vi cvietne časti 
Jeste krieposti izabrane, 
Nemore svud vas dopasti 
Dah duhovni mirisani; 
Nu vi sami dosta niste, 
Mnoga žetva pomoć iste. 



Svi zarcalo i kriepljenje 
Jeste zemlje i daržave, 
Svega puka sagrajenje, 
Puni mnoge hvale i slave, 
I mudrost je uprav vaSa 
Život duše i Čas naša. 



Al svih živih gor' rečeni', 
Prij' sto godin' neće biti, 
A nakon njih ki pismeni 
Ljudi će se promieniti? 
Zov'te i uč'te mlaštvo lino, 
U red dospie, sto 'e jedino. 

Meu otcima sve se bude 
Bogoslovni prigovori, 
Ter da svaki predobude, 
To liepšima odgovori, 
MeŠtra svoga nauke prota, 
Al' Tomaža, ali Skota. 



Varhu kih se prisieguju, 
Kaa' u redu svom uču se, 
I s njimi se oružuju. 
Kad na siedu s kim priju se ; 
Njihi al' rati svi su sveti, 
Ne zlohoće, neg pameti. 



376 



45. Ter s upravom od mudrosti 
Istu svietlost od istine, 
I načinom svo'e znanosti 
Naravske uzrok veličine, 
S kih pak vruće šarce želja 
Dobro iznaći stvoritelja. 

I ko pričanje istočala', 
Kad jih narav redi i vodi, 
Čine na sviet sva pristala : 
To i razuma boj njim plodi, 
Kad je vodjen od krieposti, 
Sudbe upravne od mudrosti. 

Iziskanja ni'e im uložit: 
Kojom nogom varh Tali je 
Stupi Enea? al' razložit: 
Je li Albana, al' Kandije 
Slaje vino? svile ove, 
Mekje vune, neg' segove! 

Nego im je zaglaviti: 
Zašto stvori Bog čovika, 
Dobar i zć gdi ima iti, 
Svaka kriepos ko 'e velika 
U istom Bogu, i sva usadit' 
Ka nemogu duŠam prudit. 

Od njihovih predstavaka' 
Radu izvest za to svarhe, 
Ne Čerljivih pod čavaka' 
Neg razbornih ljudih varhe, 
Ki razbiru duhovanja, 
Gdi 'e najviši stepanj znanja. 



50. Svaki žudi nadgovorit 
Zatočnika spametnoga, 
I njega bi rad oborit 
Britkim mačem od razloga ; 
Al kad cieni, da 'e p6 veće, 
Razlukom se nanj nadmeće. 

Jezusovci, da ih razmire, 
Novi nauk sriedoznanja 
Meću, i vieću da'uć potire 
Svietlim meštrom mudrovanja, 
Svi se upeću, gomba'u, sjaju 
Svietom, kim se opiraju. 

Zato ljubav tih hrabrena 
Meju karbah viek ne gasne, 
Zelja 'e dobit od plamena; 
Al zasiede sve su časne, 
Sve se arvati rade skupa, 
Laž i djavć da se lupa. 

Razliko'e s Epifanom 
I Krisostom pisma tica, 
A Jerolim s Augustianom 
I kara se i zatica, 
I angjelske dvi delije 
Garške bran ci i Persije. 

Svi ti sveti sa svim time 
U milosti božjoj bihu, 
I suprotni meju njime 
Zajmeno se priljubihu, 
Tako i redi sad koji su, 
Kad se opiru, tad se tišu. 



377 



55. Gore nij' stat, neg izprazno, 
I svakim se htit povođit, 
A nij' bolje, neg opazno 
Šti'uć i uČeć danke vodit, 
Djavo izprazne lako svarta, 
A trudljivim ne nasarta. 

Navlas onim, koji stoje 
Svojim duhom u nauku, 
I pametno ki nastoje 
Nać istinu u pobuku, 
I govora ki sried ravna 
Dobra iskuse njim objavna. 

Ki posluhom svoim se diču, 
Red i zakon obslužuju, 
Putenosti ne potiču, 
Da ih zlim dahom ne otruju, 
I ubožtvom ki cbetu, 
Samo traže viecnu sretu. 



Nij' zaludno u tišini 
Stat, ko stoji martvo more, 
K6 se smardno svejer čini, 
Er se kretat samo nemore, 
Nagle vietre a odmeće, 
Ki s inima morim kreće. 

Šteti al fratre i kohidre 
Zla vlasćina i posobstvo, 
I naravce iste mudre 
Vara pienez, hudo robstvo, 
Naravske su tm6 mudrosti, 
Dani skupi i praznosti. 



60. Kvari onih, ki se oblače 
Kožicami od jaganca, 
A unutra, ko zli pače 
Vuci jesu, silna oganca, 
Izvan suši, bliedi, mrazni, 
Pak iz nutra vrući i krasni. 



Poste dvakrat u subotu, 
Bdć, plaču se, pokore se, 
Da učine veću botu, 
Kad svetinjom oprave se, 
Licumirci hudi ti su, 
Mučenici vražji ki su. 

Metu kuge tri jadove 
Sviet okolo : oholija 
Mori fratre, a popove 
Kuži varla lakomija, 
Blud pak ljude sve pobiva, 
Da malo ih se i shraniva. 

Svim kolienom Izraela 
Tuste zemlje diel se dade, 
A popovom zemlje diela 
Nij' se dalo; nek svak' znade, 
Da ako tu njim diel dopane, 
Neće zemlje 1 obećane. 

Ali kara, da popovi 
S toga uhilni hlepe veće 
Na dobiti, na darovi, 
Ki su kuća njih nesreće; 
Er pienežtvo 'e smart nemila 
Najprij'e duše pak i tila. 



65. U Petrovoj plavi ako je 
Križ u dignut, da ju resi, 
Na karmi joj mnokrat stoje 
Kipoklanjci slave i Česi, 
Ki da plavca k njim obraća, 
NiČ nehaja da izvraća. 

Opiruć se premda krate 
Toj Petrovi namiesnici, 
Hoće plavcu da obrate 
Na oblas nieki najmenici, 
S njom motajuć, Čim pristane, 
Z1W dobitci pod njih stane. 

Prav dobitak tim nij' dosta, 
I u obilnoj da su žeti, 
Gdi ih domaćin naja jošta, 
Stekli mnoge rukoveti 
Od pšenice i od žita, 
Osim plate, osim mita. 

Er nastojeć ti grabjaČi 
I u kup gumna nokte umišat, 
Zli lupeži, ne težaci 
NazvaŠe se, ke upisat 
Na libarih otac neda, 
Živućega svoga ćeda. 

Tko se meće na pienežtvo, 
Tira od duše svu svetinu, 
Juda dav' se na lupežtvo, 
Apostolstvo s' sebe ukinu, 
Toj se sgodl učeniku, 
Neće a drugom' duhovniku ? 



70. Nij' se blagom razkasati 
Isusovim redovnikom, 
Dom i odar imat zlati, 
I živiti mnogom dikom, 
Jesti u srebru, gojit ptice, 
I pse lovne, i konjuštice. 

I popovi i biskupi! 
Svaki jurve spomeni se, 
Da ak' jednom s' zlimi skupi 
Isusova karv proli se, 
Nij' im jošter i nešvenu 
Dielit suknju narešenu. 

Ter pastiri ako svi ste, 
Množ ovacah gdi vam varvi, 
Muz'te mlieko, vunu striz'te 
Ne do kože, ne do karvi, 
A čuvajte, na kusove 
Da ih ne razdru vuci i love. 



Kad pastire hrani mliko, 
I kad vuna njega odije, 
Kada stada još veliko 
Blago daju, pomna gdi je 
Pastirskoga oka glasa, 
Kape štake kom' razkaša. 

Pusto mlieko psi ak' loču, 
S njega ovcam ljubav nose, 
I za vuci laju i skoču, 
Da im ovce ne odnose, 
BleČe ovce, a ovčar najat, 
Da i vuk vuče, neće lajat. 



379 



75. Za biskupa nij' se klasti, 
Ako nisi zvan od Boga, 
Neimaj misli ni od Časti, 
Ni od dobitka nieđnoga, 
Ako u turban neć' zaminit 
Mitru, i s carkve dućan činit. 

Ne more se nikakore 
Dvim gosparom ugoditi, 
A popovstvo kako more 
Trim izvarsno pak služiti: 
Bogu, blagu i svoj kuci, 
U pastirstvu vladajući? — 

Svak' u ubožtvn mestra slidi, 
Ki ubožtva da izglede, 
Rodi se, i umri go u stidi, 
Zva ribarstvo, da s njim grede, 
Ne ima glave gdi naklonit, 
Kuće harač Čim poklonit. 

Bogat biskup u trieznosti 
Ima stati, a ne želit, 
Neg 1 za žitak što mu Vdosti; 
A Što 'e veće, biednim dielit, 
Uboška je carkve sprima, 
Tko tim daju, blago njima. 

Ako se Isus ne povrati 
I iz carkve zle targo'ce 
Ne iztira, i podvrati 
Opet stole i toboce, 
Ni'e poufat, da carkveni 
Svi ostave targ pakleni. 



80. I kraljevske i biskupske 
Sve komore prahom meću, 
Ni'edne varsti nisu ljudske, 
Ke životom ovim kreću, 
U kili kigod da nenajdeš 
Ali beteg, ali majdeŠ. 

Oblog, koji njiva kali, 
Bez svakoga raja tega, 
Da ni'e treba motik' mali 1 
Za izvarć travu, kojom riega, 
Ko će žito, puno sniti, 
Bez rešeta Čisto biti? 

U pšeničnoj rukoveti 
I umieŠan većkrat stoji 
Hudi ovas, i ljulj kleti, 
S njom ki uzraste i uzgoji, 
Njih je varć van, a pšenicu 
Hraniti je u žitnicu. 

Pod kim nebom ne zaće se 
Udna sdraka ke komete? 
Zato ostavit zviezde će se 
Sunca, što kraj njeg' sviete? 
Zato polje brazdom dugom 
I neće se orat plugom? 

(laj pun tarnja i drač' zali' 
U perivoj obraća se, 
Kad ga oganj prij 1 opali, 
Pak maslinom pre vraća se : 
Pomnja iz duše tako divje 
Neplodeno vadi drivje. 



380 



85. Posvećene i na skarlate 
Pada griŠka, ter ih kosi, 
Na kaleže iste zlate 
Suhi siever prahe nosi, 
Kako coviek, ki je od praha, 
Neće prahom mećat paka? 

Ako carkva jes korablja, 
Bi potrieba, da u se primi 
Kratkim živom koje sgrablja, 
I nečisto meu ćistimi, 
Ako se udo kć okalilo, 
Ni'e kaljavo cielo tilo. 

Božje slave kobnik viti 
Ni'e sam coviek, ki govori; 
Ali orć strieloviti 
Potezaše nebom gori, 
Nego s njimi i vol, i lav, 
Ovi sardit, oni linav. 

Činit' gredu al' od sbice 
Nepristoji cić zla koga, 
I planinu od stienice 
Za svih korist cić jednoga, 
Da pastiri odveć deru, 
I ko vuci ovce žderu. 



Sluš'mo dakle duhovnike 
I glas božji od njih čujmo, 
Ako i u svem njih prilike 
Nisu ugodne, sve ih štujmo, 
Nij' dostojno njih psovati, 
Na Isusovce tej pljuvati. 



90. Ako kadgod tko zabludi, 
Nije s toga carkva gruba, 
Mudre ljube muž zaludi, 
A ostaje mudra ljuba; 
Izza oblakah sunce i zvižde 
Liepše kažu svoje gizde. 

Sunce 'e papa, a zviezde su 
Okol' njega kardinali, 
Ovi s neba carkve niesu 
Popuznuli, ko ti mali, 
Neg' s Olimpa svoga sdrake 
Steru i tira'u zle oblake. 



Pačem sunce 'e, a okolo 
Zrake jesu ploda pune, 
Kardinali ki okolo 
Njega kruže, njega krune; 
I Oceanu 'e mnogo dike, 
Ne osusiv, slit' se u rike. 



Od duhovnih tko bi obćeno 
Htio zemlju oplaviti, 
Neka Čeka to dospieno 
Gor' na nebu opraviti, 
Sto 'e na zemlji, zemljom čami, 
Samo u raju neima skvarni. 

Koli od carkve odagnati 
Htio bi dobra sva vremena, 
Nebi mogla živa ostati, 
Ko ni stabla oluŠćena, 
Kojim žile prem da ostaju, 
Treba 'e s' suha da padaju. 



381 



95. Rim i carkva da 'e sadare 
Veličanstvu u toliku, 
Ni'e se Čudit, kad na dare 
I malu ćeš vidit riku, 
Gdi veliča ; dojde a strašan 
Velohipca sin malašan. 

Carkva i papa al' od kada 
Ima'u stanja i obiluju, 
Kralj i ; snažnie er se vlada, 
Svi ih slišaju, svetu 'u štuju; 
Varh briegovah mnoge al' vođe, 
Nilu prude, Tebru Škode. 

Ako li tko bude spardat 
Svo'e, da papi tim bogate, 
Nije svakom' tud žmeć mardat 
Nehteć gledat izagnate 
I sinovce van' iz Rima, 
Gdi nisu izgled dobar svima. 

Ako li i tu ima blaga, 
Svak se uprav' na krieposti, 
Nit daj, da se blago šlaga, 
Nebud' rob mu, neg u prosti 
Sve slobodan njega darži, 
Da on tebe ne okarži. 



Čin', da 'e blago sluga tebi, 
A ti gospar blagu istemu, 
Da ti on služi u potrebi, 
A ne da ti služiš njemu, 
Duševno ga htij' kupiti, 
Duševnije razdieliti. 



100. Blagoshranja bogati ega 
Ni'e al naći na sćm svitu, 
Od ubožtva neg' istega, 
Čoek osobit ki je u svitu, 
I sva svoja podat teče, 
Spasno ubožtvo da doteČe. 

Diogen reče svoim Cinici, 
Solun, Pikur, Demokrito, 
Sokrat, Krate s naslidnici: 
Da 'e ubožtvo prečestito, 
I vrag isti zapoviedl: 
Blažen da jest Aglao biedni, 



Krate, nekarst ki je bio, 
Za nastojat na krieposti, 
Harpu 'e zlata utopio, 
Za neka se njega oprosti ; 
Ere i on znadiaše, 
Da dobrosti s njega gase. 



Paminondi najvriedniemu 
Thebanskomu vojevodi, 
Siromaštvo ko bi njemu, 
Jeda pači, ali Škodi? 
Ki stk u kući bez promine, 
Čim se operu njem haljine. 






Jeda i ubog predobio 
Nije tćke protivnike? 
Rimski hrabri Meninio 
Pun najveće slave i dike, 
Prem za martva ukopati 
Bilo 'e trieba nanj pitati. 



382 



105. I Rim isti najslavnije 
Ni T se vlado, kad vodjaše 
Svietlih ljudih svo'e delije 
I svietuike usred pase? 
I kad s vieća i s dobiti 
Sl&še ih ralom teg činiti? 

S koplja iduć na ostane, 
S zlatna stolca na trupire, 
Al s kolnika na poljane, 
S svietlih pomah na hrasnice, 
Blažen život tad trajahu, 
Veće neg' kad gospodjahu. , 

Milosardnim Bog obita 
Milosardje, a ubozima 
Kralj stvo svoje, gdi ih pita 
Nebeskimi jesbinima, 
Parvim dobra kao prodaje, 
A dr uzima tu nje daje. 

Al' ljubavi božja slavna ! 
Ka, da male tvo'e pomiliš, 
Visja objavit njim bi spravna, 
I za ubožtvo da im udiliš, 
I za malo, i za ništa, 
Najsvietlia rajska mista. 

I Isus sladki, ki ne vara, 
U ubožtini da 'e blaženstvo 
Nama kaza, kada s sgara 
Priđe, i prija poniženstvo, 
I kad u svem svo'em Življenju 
Eieč potvarđi u Činjenju. 



110. 1 blaženstvo da dvo'e prima 
Na potisnost ko se stavi, 
Kuću i blago koje ima, 
Kad povoljno zanj ostavi ; 
Er tu stiče stoti veće, 
A na nebo viečnje sreće. 

Tu nebeski Otac njima, 
Od nevolje da neginu, J 
Znaduć što je trieba svima, 
Dava ruho i jestbinu, 
I kad idju s pravdom k kraju, 
Sva ta im se nadodaju. 

Ovih molbe su uslišane: 
Gladni će se nasititi, 
Bog će zaodit upraskane, 
I svoih dobar' napuniti, 
I stavit će ih, dignuv s gljeba, 
S gospodstvima posried neba. 

Svud sahranjen, i čitovat, 
I slobodan ubog stoji, 
Ki kad neima što darovat, 
NestraŠi se, niti boji; 
Sva iz Solima Nabuk vriedni 
Odni, a ostavi, ki su biedni. 

Bog pukovim Izraela 
Provri vode, đaždi manu, 
Poi Sansuna ožeđniela, 
Lačnu Eli po gavranu 
Posla kruhe, s krusi i mali 
Siti množtva u pecali. 



383 



115. Zato Isus: Ptice vite, 
Ke ne žanju, niti siju, 
Ter se ufati naučite; 
Er se i one odhraniju, 
Male viere! — bti izustit, 
Kako će vas Bog zapustitV 

Kako neće davat hranu 
Slugam svojim umiljenim, 
Ki u redu ne prostranu 
Živu ufanjem tim zelenim, 
I ki u svih svojih želja' 
Razmišljaju hranitelja. 

Koga sliede, i kim reče. 
Da im dade svoje izglede, 
Ko on čini i preteče, 
Da ih svećenik za njim grede, 
Na ovom vieku i vremenu 
Noseć svoj križ na ramenu. 

Er i on bivši sin božanski 
Do smarti se 'e ponizio, 
I nazvo se ČovieČanski, 
Da ni striehe nij' imio, 
Ni odara baška svoga, 
Počivati gdi bi moga'. 

I Gospodin svega stvora 
Hti od sluge karŠtjen biti, 
A od ribara smradna mora 
Učenike namiestiti, 
Da oni njemu budu družba, 
A on ne gospar, neg' im služba. 



120. Blatnim noge hoti prati, 
Siest na pulcu tovarice, 
Smart najgardju odabrati, 
Podniet ruge, zamlatnice, 
Bit opsovan i izbiven, 
Na križ propet i probiven. 



A u carkvi kad se izgubi, 
Pričaj uć se s učitelji, 
Nauk dade, da se ljubi 
Bog, za Bogom roditelji, 
I njim posluh da se dava, 
Kim podložan i on stava. 

Taštu slavu nenavidi, 
Cineć dobra iskarnjemu, 
A da se o tom ne besidi, 
Reče jednom' i drugomu: 
Grusteć da se družim pravlja, 
Kad čudesi i ozdravlja. 

Kruh ječmeni blagovć je, 
Za napit se, vodu pita, 
U pustoši žežino je, 
I istim brašnom druge pita, 
Prima smoke rib malije', 
Na s£m vazam meso jije. 

Zahvalite prij' i posli 
Blagovanja Svemogemu, 
Ki dć 'e družtvom, da su prošli 
Dni u zdravlju najboljemu; 
Zdrav bo i život i jestbina 
Dari jesu Gospodina. 



384 



125. Do je i način od moljenja 
I svu kriepost, kii uči' je, 
Da nebuđe ostujenja, 
Vrućmi dilma potvardi' je, 
Po svojemu da izgledu 
Viemi uprav k njemu gredu. 

Koga sliedeć vi nauke, 
Sviet propastan ostaviste, 
I kriepostim na odluke 
Duh hrabreni pripraviste, 
Jeda biste dostojnosti 
Koje stigli sried priprosti. 

Odreći se samih sebe, 
I družim se podložiti, 
Nehtiet' blaga, neg potrebe, 
I ženstva se oprostiti, 
Molit Boga za zlotvore, 
Tarpit zla, sviet ka dat' more. 

Toj su svetih prem krieposti, 
To je s Časom pit Jezuša, 
Toj njegove izvarsnosti 
Izparvice on okuša; 
Mol'te u rednom tom obetu, 
Da se smartno ne pometu. 

Ter, ko 'e dobro za'edno stati, 
I s dobrima sve obćiti, 
Oda zla se uklanjati, 
Snižno i Često pomoliti, 
Stoj te i mol'te neprestajuć, 
Slavu Bogu u svem dajuć. 



130. Nek pribiva'uć u tom raju, 
I u našem tom blaženstvu, 
Stojeć sve jer u pokaju, 
Dospiete vi u hrabrenstvu, 
I primite izabranu 
Krunu vama obećanu. 

Koji Gospod, od vas slavljen, 
Po svojemu milosardju, 
Svietlim suncem vas opravljen, 
Uresi vas, grieha i hardju 
Varhši, uvede na sve ruke 
U tišinu svete luke. 



Redovništva i vitežka 
Časno 'e slavit meju ina, 
Ki uvieta gornja teška 
Čine na Čast Gospodina, 
I u smucah svieta ovoga 
Jakos kažu reda svoga. 

Augustina nu red sveti 
Posobojno obslužuju, 
I hodeći svud po svieti, 
S njim se snažno oružuju, 
Silovite od sramote 
Braneć dikle i sirote. 



Jaram viere Isukarste 
Varhu plećih ravnu nose, 
Neviernike i nekarste 
Sad progone, sad ponose, 
Pak streniju njih varlenu 
Spasna križa u zlamenu. 



385 



135. Jaram Karstov ko 'e ugodan 
I lak, strielno jakno pero, 
Svaki nosi njih slobodan, 
Razmišljujuć, no razbiero, 
Na ovom vieku da će im sime 
Bit spasenja sveto brime. 

Običaj je njih nositi, 
Navlas ki su Svet Ivana*], 
Križ na parsi, kim štititi 
Ufa'u život smartnieh rana 1 , 
A izgubit ga kad se zgodi, 
Život liepši tudie izhodi. 

Er kad meće i podaje 
Život vitez na ćas vire, 
On život svoj ne skonČaje, 
Niti pada, nit umire; 
Za nju umriet er< bi spravan, 
Uviek žive vaviek slavan. 

Ne umire njemu duša, 
Kii ne toče gnjusni carvi, 
Pojde Bogu, ki ga kuša, 
I ki ga opra svojom karvi, 
Za bez konca § njim voditi 
Blažen život i čestiti. • 



Tiziem križ je osmorati, 
Zlato i savat njega rese, 
Dragokamci meu bogati 
Zlamenu'e ih i na dese, 
Vodi ih osam blaženostih 
Mučniem putom od kriepostih. 
*) Red vitežki sv. Ivana jcruzolimskoga. 



140. Liepo tač zlamenovani 
Varve na boj sa svih kraja', 
Rajaju se oružani, 
Ko bojnici Kadma kraja, 
Opasaji svim povibke, 
Stieg pelena, a štit zibke. 

Plemenite karvi svi su, 
Šarcem kriepci, snagom jaci, 
Velom' meŠtru podložni su, 
Gospođici i junaci, 
Malta im je stol veliti, 
Preporuča po svem sviti. 

To 'esi/ baštine, gradi i sela, 
Kralj i i bani ka im daše, 
Sva nevierstva svud nemiela, 
Svom jakosti kad barva se, 
I kad stokrat Saracenstvo 
Sbi u Egipat njih hrabrenstvo. 

Saladina im tokrat tiri, 
I Afriške čarnce proti, 
Varle paše i veziri, 
Otomanske opet kroti, 
Cipar straži, Kandiu brani, 
Svoju i Maltu dvakrat shrani. 

Posred kopna, posred mora, 
Vojske su im i galije, 
S kima harvu jadno s' dvora 
Turske grade i gjemije, 
A jurišem kad ulizu, 
Bridom maca sva ponizu. 
25 



38Č 



145. Pomože oste najposlije 
I izdrit iz ust' cara siona, 
Novi i kraljstvo od Morije, 
Na ociuli dužda biona, 
Neka on opet slaje vlada. 
Garšku bližju i Carigrada. 

Red Triera, tih prešla vnih, 
BI potvardjen blagovito, 
Od toliko papah davnih, 
Urban, Klement na vlastito, 
Ukriepiše njega bolje,. 
Dav mu ostalieh redov polje. 

Osvim meŠtra velikoga, 
Ki u glavnom gradu sidi, 
Sried divana vitežkoga, 
Svud po zemlji njih se vidi 
Sbor plemeni priurije, 
Veći križci i delije. 

Vitezovi neporušni, 
Manastiri od gospoja 1 , 
Časni, vriedni i poslušni, 
Nečma u vieću posried poja' 
Veličanstva i gospostvo, 
Tvardje i blaga silno mnoštvo. 



Varsni ti ured, podobno je 
Prilicati onoj ženi 
Nenahodnoj, ime kćj je 
Od jakosti, kd uČhri, 
Izhodeći s krajah svita, 
Samo ruka svojih svita'. 



150. Kd pripasav svoje boke, 
A ukriepiv svu misnicu, 
Na tvardjadi staviv toke, 
Pak sterući i desnicu, 
Nju dodade ubozima 
I nemoćnim mlohavima. 



Usta koih sli od mudrosti, 
Jazik zakon od miline, 
Kruh ne kusa izpraznosti, 
A od krieposti ime sine, 
Kućaniju pohvalise, 
Muža i diela proslaviše. 

Ka od ploda svoizih mukah 
Liep vinograd- h ti posadit, 
A od prediva' svojih rukah, 
Platno, svitu, kuću sgradit, 
Koja nije od studeni, 
A svieća joj nezna sieni. 

Nij' nje- liepost darovita ; 
Er u božjoj sve milosti 
Gospodara plemenita 
Starca ima vriedno dosti, 
Ki na vrata s njom siedeći, 
Veseli se dobroj sreći. 

Mnoge žene skupile su 
Svojom pora nj om blaga mnoga ; 
Al preteći mogle niesu 
Ovu ženu od razloga, . 
Kii 'e pohvalit, i nje plode, 
Na predočjesve gospode. 



m 



PIEVANJE DVADESETO 



Nadglasje. 



Prikazujem smarti strasne, 

V 

Cas i strašni sud osobit', 
Pakla ognje neugasne, 
U kih sgara Gavan zlobit, 
Ki cieć svoga zla življenja 
Shara dušu do osudjenja. 



Pr ovija on ith parve muke, 
Plam, dim, smrade, tmine, pruii, 
U ke upade s' hude odluke, 
I zovu se od oćuti, 
I jer marvu biednoni krati, 
Zabranjenom kapljom plati. 



1. Ah neumolna varla smarti, 
Tve dobiti, kite i plieni 
Čudni ti V su, kad se varti 
Tvoja kesa po zeleni 
Od svietovne sej livade, 
Čim sve pod njom na ti eh pade. 

Čim prikosiš, jaoh, okrutno 
Cviet mladosti i liepote, 
I omlatiš nerazsutno 
Sladko voće od dobrote, 
[ trupe iste od jakosti, 
". od plemstva i od mudrosti. 



TeV ni'e trieba razstavljati 
Sastavljenih snop šibika 1 , 
Tva moć more cio skaršati, 
I tvd snaga prevelika 
Vas jedino, da ne ostava 
Ni prutića jedna zdrava. 

Tvo'e mogućtvo more, more 
I na jedno i na p6se, 
Razčiniti na obore, 
I pod naglos tvoje kose 
Sklonit jačje sve oblasti, 
JoŠ velikoj da su u časti 
25* 






388 



5. Ti si kugom, gladom, macen 
Toke grade osamila, 
Solin i Split, s tebe tlačen, 
U cvil jesi obratila, 
I okoliš sve daržave 
S grieha haraš bez ustave. 

Ti smiljenje imat nećeš 
Ni od potisna, ni od bogata, 
Kad na istu harpu meće? 
I koludra i opata, 
I kmetice i gospoje 
S' tebe na stog skupno stoje. 

Tva, Lachesi! vlas prehuda 
S kraljem roba, s dobrim zloga, 
S mladi em stara, s stariem luda, 
Baca s blagiem ubogoga, 
Da razlike me'u njih nije, 
Gdi u prah jednak svih vrati'je. 

Ti jednačiš svake slike, 
I tvoj kosir oku brani 
Znat: gdi momke, al vladike, 
Knezi al kmeti su ukopani ; 
Ima gospar, kako i sluga, 
Pedalj miesta, šaku luga. 

Stoje u snopu navarženi 
S kudieljami pruti kraljski, 
S knjigom, s mačem sporejeni 
Masklin, lemiš i težaški,. 
Pak i više jasne krune 
Kabanina oštre vune. 



10. Daržiš za 1 edno ti u ruci 
Zlatne ćorde, drinje štape, 
A s mitrami i klobuci, 
Kozje sušnje, vučje kape, 
S istim viencem jasna cara 
Skladaš strihac trna volara. 



Mlados, jakos, plemen, liepos 
Ničigovu ne razbiraš, 
Veličanstvo, mudros, kriepos, 
Za'edno truniš i utiraš, 
Razbiva se svačja snaga 
Varhu tvoga tvarda praga, 

Nij' vremena, dneva, časa, 
Kad bi htila se ustaviti, 
Svim gorčilom tvoja Čaša 
Ureda ima napojiti, 
A tvoj zakon ne razbira 
Ljudske sviesti, kratka mira. 

Er prem da svak iz nenada 
Svaki hip se vidi mrieti, 
Ljudi, s kima saj sviet vlada, 
Ciene, da su viekoviti, 
Ter ih smutja uspomena, 
Da če življet za vremena. 

Lete lieta prezelena 
U ugodnom premalietju; 
Zima al hita svih studena, 
Stvara'ue u led, ka bi u cvietju, 
I protresa, čim sve pade, 
Smiehno cvietje njih livade. 









389 



15. Parke predu dni i zore, 
Ter ih pomno uvijaju, 
I dosta ih lićt bez skore 
Na sva klubka primataju ; 
Ali Atrope već umorna 
Žicu od žitka targa osorna. 

I sto godin da produži 
Život čoviek, sto je paka V 
Neg' dospietak, h kojem' puzi 
Stvar svietovna svakojaka, 
Ki s bolestih to maržji je 
Ljudem, što već produži' je. 



20. Ova, kad smo k liepjoj snazi, 
I obilni kad smo veće, 
Obći činit, da smo nazi, 
Kad nas u grob martve meće, 
Ter s njom gdi se pridružimo, 
Da svakoja ostavimo. 

Samo sobom da se odnose 
Torbe od dobrih, al' zlih diela', 
U kih svaki sebi nose 
Poputnicu, ne, ne tiela, 
Ko'e pogibe, duha nego, 
Dobra činit ki se uztego. 



Narav svim je upisala 
Posred dlanih kriepka slova, 
S kime ih je uviežbala' 
Da korakom od olova 
Smart ne stupa, neg pospieša, 
Da živote svim odmieša. 



Carkva zatoj u počelo 
Korizmena sveta posta 
Svako lieto sviem na čelo 
Sipa pepeo, i da b' osta' 
Spomen smarti u pameti, 
Ka e ko osien sviem pripeti. 

S toga naravci i Bragmani 
Pred izhodom svojih kuća', 
RazmiŠljajuć dan neznani 
Od svojega pobiegnuća, 
Gr#bje imaše, neka 'e njima 
Smart svaki čas pred očima. 



A pripravit nij' htio ona, 
I KA bi daržan po naredbi, 
Neg je stvara bez zakona 
Svojem' drugu, i sam sebi, 
Sliedeć želje svieta opaka. 
Naslajenja meju svaka. 

Sto *e, da čoviek sviet dobude, 
I u blagu žive obilno ? 
Kada dušu škodit bude 
I nju izgubi veoma cvilno : 
Kii će za nju dat zaminu, 
Kad se najde na preminu V 

Ako sin si ti carkveni, 
Karstnom vodom vas oplakan, 
I ako karsti more prem 
Svoih milostih, nemoj mlakan 
Riet: Sutra ću, da od želje 
Riba ne umreš, van' postelje. 



25. Nemore, ona nju nek slidi, 
Nikakore progovorit 5 
Tebi 'e razlog,, s njim se svidi, 
I sada se poj pokorit, 
U izpovidi, i u pokaju, 
Da ne izdahneš zlo na kraju. 

Bdij, a ne spij, da nebudeš 
Na tvoj smarti u clriem pasti, 
Čin', lupeža da zabudeš; 
Dielo bo je od propasti; 
S njim se vladat; svak ne more 
Primit sriećne odgovore. 

Bog je perom svo'e milosti 
Upisao, da će t' prostit, 
Kad se obratiš i griehosti 
Na stran baciš, al neć' prostit 
Da oprošćenja tvoga dobo 
Nigdi upisa prem osobo. 

Posred pakla najposlije 
Otvorenim spravljene su 
One muke, koje nije 
Način za izreć, kolike su, 
Bdi i ti spravan ; iz nenada 
Smart bo kosi, pak i sada. 

Ah jednom se 'e odliepiti 
škodne od zloće svih griehova 1 , 
Pak se i k dobru priložiti, 
Jeda bi se griešni s nova 
Zamarsili po krieposti, 
Kaja pravoga i milosti. 



30. Da se nebi dogodilo 
Ko i biednom, Epolunu, 
Ki gojaše meso gnjilo, 
I praše ga u sapunu, 
A ne haja, da duh skvarni, 
Da se osmradd, i da čarni. 

On ne smišlja, da 'e smart blizu, 
Za kom sliedu božji- sudi, 
A za njima da dosižu, 
Al obrana, al osudi, 
Dobra, huda ali stanja, 
Po načinu dielovanja. 

Bivši on živio u bogastvu, 
Briedu svake razpustnosti, 
Umri, ko 'e živio, u lastvu, ' . 
Prepun svake nečistosti, 
Čim na božji sud priveden, 
U dno ada bi prosieden. 

U dno ada, usried svieta, 
Gdi stoi s djavli, tko zlo umire; 
Nu mudrosti ni'e ti cvieta r 
Ki bi skazao zle nemire, 
I razabrat ki bi smio 
Cudnieh mukah stoti dio. 

S kima duše izgubljene 
U ognju se silnom vare, 
Ker od bolesti zapanjene, 
Veće za se malo mare;" 
Pače kumi u onoj gori • 

Sebe i Boga, ki ih stvori. 



391 



35. Sriedu zemlje zatirana 
Kriva duša gdi se peče, 
U dubinah zakopana 
Gleda obrane na daleče; 
Najdalji bo neba jesn, 
Odmetnici neba ki su. 



lii podobno, da se snize, 
I u dno zemlje, gdi stanuju, 
1 najniže, ki najviše 
Htieše uzaći, posartuju, 
Ter da plate oholosti, 
U najgoroj potisnosti. 

Jer griešuika duh zlobnoga 
Gardnim griehom bi okužen; 
Razlog hod, da cieć toga 
Hotim u tom bude uružen, 
I dno zemlje svieh zagrezaj 
Gdieno 'e tieme od gaveza. 

Slet' Popievko! sleti moja 
S kruga Askrea, ter dodj k meni ; 
Er mi e trieba pomoć tvoja, 
Za izriet žestok plam pakleni, 
Koga i kako ni'e mi ticat, 
Ako me neć' ti poticat. 

Bile od tmaste viecnje noći 
Kratak moj gled nedohita, 
Bez razumne tve pomoći, 
Koj su skrovna sva odkrita; 
Gdi li nemož' sva praviti, 
Htij s mnom paklu se odpraviti. 



40. Polet' k' Etni, ter se javi 
Tu Epolunu osujenom', 
Neka odtle tebi objavi 
Po jeziku izparenom, 
Ovilne glase svojih mukah, 
Sried jekatih adnieh bukah. 

Tu su, kao znaš, vrata ognjena, 
Kud se shodi dol' Kocitu, 
Jazici će t' od plamena 
U bućanju trieskovitu 
I ona kazat, ka triebuju, 
Me'u dimenja, koja bljuju. 

Vilosamju u tom mraznora 
Još Enkelad kad uzdiše, 
Riga tminom velmi strašnom 
Smradni sumpor, kim zadiše, 
I u tom Vulkan ognju živu 
Kali bridak mač Gradivu. 

Tisuć putah, tisuć vrata' 
Otvorenih imadite 
Grad pakleni, kud se svrata 
Puk neizbrojni, kud hodite 
Na osude biedne duše. 
Jakno vojske, jakno guše. 

Gdi ih Stige blato prima. 
Kad odsvuda ugonjnju, 
Ko i more svieta, ima 
Rieke u njem kć stečuju, 
Gdi 'e nečistih duhah čudo, 
Ki padoše s neba ludo. 



392 



45. Ako 'e korist, moli i Pluta, 
Viečnje strasti kralja sida, 
Da zla duša tu doluta, 
Za hip mao tebi prida, 
I da on je pri pojavi, 
Nek ti Čudna čuda pravi. 



Znan me'u bozim i božičan', 
Zaimeno milost dili, 
Ako i tvard i neviČan, 
Ka liepost se i prismili, 
Nu ni'e karzmat, ni'e sumljiti, 
Da će t 1 želju prekratiti. 

Dikla me odni strielovito, 
Cim ju molih, i s mnom priđe 
Na to miesto vilo vito, 
Grdi s ognja se hridi cide, 
Ter ko na uliez peče stupi', 
Pas troglavi na nas brupi. 

Ali, poznav vila da je, 
Ka nošaše dan u licu, 
Ostavi on čas krute laje, 
I čun kami pade niču, 
Blazniv repom nas propusti, 
Kad i Karont to izusti. 

Po obličju i po ruku' 
Nizka duša osudjeua, 
Za to t' nedam barnu ruku, 
Da si od mene prebrodjena, 
Prieko blata puna leda 
K Grku ognjenom', punom' jeda. 



50. „Uzpregno sara plav i silu' 
„Strasno veslo na tle metjem, 
„Neću tebe liepu Vilu 
„Da ukarcam, al premetjem", 
Meu to pravi meni ureda: 
Ka* si od Vilah brez opredaV 



Ako li si ka božica, 
Rec' mi, neka mom' gosparu 
Opoviedim, jeda lica 
Tvoja budu njem' u haru V 
Ona preuze: „Ja Plutuna 
Molim, da šije Epoluna." 

Cim bi ovde Klion s Vilom 
Kratkim hipom besiedio, 
liec' mu, da ga tisne i silom, 
Ko po volji nebi htio-, 
Er bih rada, da mi objavi 
Davni ov vaš rov javkavi. 



Tad dieliv se, k nam se skuči, 
I propade starmenito, 
A pakć se vas uzbučl 
Kroz jektanje gromovito, 
I ognjeni jez pretamni 
Urnebesom strašni em zamni. 



Poda mnom se zemlja strese, 
I nenadni strah ledeni 
Moju pamet svu zanese, 
I u tame karv u meni, 
Čim me moguć većma smeća, 
Pievalici naprih pleća. 



393 



55. Za tom treskom razkoraČan 
Na ognjenoj jednoj stieni, 
Prikaza se osien mračan, 
Ki me snebi i ostieni, 
Viknu Vila, da ju sluša 
TA paklena sien i duša. 

„Jesi 1', rcce, kii sam zvala, 
Ti bogatca nesrećnoga, 
Blaga, i zlata kd si imala ; 
Al' ga nisi put razloga 
Upravljala, kad bi kvasan 



Tvoj kip svietao i prejasan 



9- 

Ja sam 



„Prem ja sudih sad u sebi, 
Da ti jesi oni isti, 
Ki probir& samom' sebi, 
A Lazaru neda jisti 
Ni marvice, odbi koga 
Izpod stola bogatoga." — Toga! 



„Bio si bogat; ali bidan 
Jesi sada, i bit vazda 
Hoćeš ; er nis' bio stidan, 
Kad na blude blago razda, ' 
S toga u ognju duša tvoja 
Sad se parži brez pokoja." — Koja! 

„Koja meju gospojami 
Dobro vrieme uživaše, 
A otvardnuta jak živ kami, 
Božji zakon nehaj aše, 
Cim bogatstvo svoje obori 
Odi zeleni i svieću izgori." — -Gori! 



60. „Znam da gori, a ne more 
Ufat pomoć* kii imiti, 
Da oslobodi, nij' nitkore, 
A ki 'u muče, sve će biti, 
U gorčini ima stati, 
I vaj neće nje prestati." — Stati! 

„Stati ti 'e meju djavlj, 
Obslužnici božja suda, 
Meju maci, mlati, Čavli, 
Bradbe, kose, kliešti,. uda 
Ki nesviesne cica zloće 
Tvo'a nemilo kidathoće." — Hoće ! 



^Hoće, hoće tebi biti' 
Daždi, gr&di i gromovi, 
A bit će ti potriebiti 
I bratja i barž njih sinovi, 
I oni isti doć će u pako, 
Er si jih na zlo ti potako." — Tako 



„Tako i sliep sliepa vodi, 
Dok u rupu oba padu, 
A tko 8 zlima dni provodi 
Ko i ovce u tom adu, 
Xasnube ju s zle prilike 
Na pogibu svu u vike." — U vike ! 

„U vike ! opet dikla reče, 
Amen, kad si hodio tako, 
Pak smutjena poj najpreče* 
Meni prikle svakojako : 
„Ter ga i ti priupitaj 
I na dugo s' njim počitaj, 



. 



394 



65. „Neka možeš u tve piesni 
Svakolika upisali, 
Ti ga roti y ti ga stiesni, 
Da ti bude poviedati, 
Nek ih redom ti njegovim 
Predaš sinom Adamovim." 



• 



„I svojakah u nevolji 
Bude mirno sva ti kazat, 
I tebi se sdobrovolji, 
Htij mu na čas što prikazat, 
Kad nij' karvi od živine, 
Za kom žedan duli 



Tad pristupih k tmastu osinu, 
Ki razkinu jadovito, 
Kad ga Karont veslom šinu, 
Da već pravlja sraršenito 
Sve, Što mu se gore <zgodi 
Stige lokvu pokle brodi. 

Kom' rieh : kukav gdi propade ? 
Tko ti 'e družba u toj misto ? 
Kom' gosparu ti dopadeV 
Izgovaraj već mi cisto, 
Sto će od tebe tute biti, 
Kad li hoćeš odtle iziti? 



Ja te kunem i zaklinjem 
Da mi pravo sva povidiš, 
Neka i ja pravim iniem 
Sve, Što ćutiŠ, sve što vidiš, 
Neka svi mi s tvojih zgodah 
Čuvamo se. tih nezgodan. 



- 70. Jako došle, u glas mnkli 
Nerazumna^ tetka sama. 
Ko je običaj od ^propukli', 
I od jezerskih slitih jama', 
Nepresiecaj već beside, . 
Da cici govor iz list ide. 

Stigiem te valom klinjem, 
Da mi bistro odgovoriš, 
Tvoe da stanje sve spominjem, 
I inim pravljam, jakno goriš, 
Ako i jazik paržen bliće 
Na zakletve svaršen bit će. 



Iz šarca uzdah tad oboriv, 
„Sto me tiskaš; j^oh si L reče, 
Da ja tebi odgovoriv . 
Kažu, duh mi ko se peče, 
I ko u ove dno tamnice 
Tarpi ljute bubalicer" 

„Meu vragovi kako stoji, 
I ko stat će do sud svieta, 
Glas mi nebi donio bolji, 
Neg da meni to obieta ; 
Al' ću u vike >o§ cviliti, 
Bog docim Bog bude biti. u 

Tim u šarcu smutjen svomu 
Zapovarnu pun gorkosti: 
„Mučno 'e kazat nevoljnomu 
Prednje svoje Čestitosti, 
Nije plemstvo prebogato 
Uz ubožtvo viekovato." 



395 



75. „Neću Upravljat dakle srieće, 
Nit ću t' hvalit moje blago, 
Cvilni uzrok me nesrieće, 
S koga marzim što bi drago, 
Po svem svietu parše glasi 
Moih razkošab, mo'e propasti. 



Meni ni'e već spominjati 
Mnoga dobra, ka su prošla; 
Er spomenkom uzmnažati 
Zla činio bih, ka su došla; 
Ja bih veće mučen bio, 
Kad bi užure me smislio. 

Zna?, na vietru ognjem pašuć 
Jaci oganj da razgara, 
I u rani strielom mašuć 
Veća rana da se otvara, 
Bilieg ranam tieat nij' se, 
Ranja jerbo tičući se. 



Ket 1 ću ,samo, da u svakomu 
Griehu vodih dnevi svoje, 
I mom' garlu dubokomu 
Razkošnieh iskah goje, 
Ne Štedeć moj život liepi, 
U jestojskah i pohiiepi. 

Ma bogatstva, u kih. siva 
Sdrak dobrosti božje slavne, 
Ne uložih milostiva 
S biedniem, blude neg napravne, 
Vriedeći ga svoim darima 
Z6, i neharan nada svima. 



80. Tašta slava i ponostvo 
Moju glavu nadimahu, 
A kamate i targostvo 
Zlatom Škrinje nabijahu, 
S kim lien dobru, zlu pospiešan, 
Saržbe, grabše, zlobe htie' sam. 

Kol' bi mi se rad prikaza 1 
Dar mi srieće al naravi, 
Taj Čas ćud se ma ukaza 
Nenavidna takoj slavi, 
Ter nastojab, da prem obaljen " 
Neka od svih sam sam pohvaljen. 

Ako 1' carkvi zlim uzrokom 
Pridoh, gdi se blagdan štuje, 
Mieste Bogu, mislih o kom, 
Klanjao bih žene tuje, 
Da izvaršim želje hude, 
Xe smisljajuć na ove sude. 

Živih svoima u željami 
Sličan zvierim, sliedeć koje 
Naravskima požudami, 
Ne poznaj uć razbor što je, 
I učinih se, kad grieh tvorih, 
Tisuć gorji tieh najgorih. 

Sriećni 4i V su bili oni, 
Ki neznajuć grieha zlobe, 
Sriše svoj dan najpokoni 
Skočiv s 1 zibke na tmć grobe, 
Ter pravedni s' sama desa 
Otidoše na nebesa'. 



OtTD 



85. Blaga na zlo izvratjena 
Mene a činiše tu upasti, 
Kad mogahu bolj' tratjena 
I mu dušu tute klasti, 
Veliku ti 1' ćutim muku 
Za tu samu krivu odluku. 

Al' kad si me već zakleo, 
Hoću pravit svietu i tebi, 
Bog kako me 'e prij' prokleo, 
I oboriv me odsgar s nebi, 
Ovd' mi poda sve poraze, 
Plod pregrozni, svoe omraze. 



Zle tamnice, tmine reć ću, 
I u njoj najprie ke su strasti, 
Pak djavolske praviti ću 
Ke su sile, ke 1' oblasti, 
Žestok oganj, kom' ni'e slike, 
Ki se 'e užga' za sve vike. 

Napokon ću t' poviditi 
Muku od štete, ka 'e najveća, 
Kojoj ni'e moć odoliti, 
I ku u šarce Bog zapreća, 
Gdi sama iskra veće mori, 
Neg vas oganj, kime gori. 

Sliš'te dakle svi umarli, 
Na sviet ki ste jošter živi, 
Što ga muči, što ga parli, 
Što ga pravda božja krivi, 
Jaku vieru, ka ne vara, 
Čujte martva, ki izgovara. 



90. Ki vam hoće naviestiti 
Po gospodnjem dopušćenju, 
Sto nehtiste razuraiti 
U vangjelskom svetom štenju, 
Od istoga tužna njega, 
Ki 'e zarcalo svieta svega. 

Tere i mi s njim u pako 
Svi slizimo, tja dol' u dno ; 
Jer svietova žive tako 
Okrunjeni prorok prudno, 
Jeda živi kad slizemo, 
Martvi pak ne ulizemo. 

Uzdah podri, prianuv opet, 
Propast je ova preduboka ; 
Al' stoj svak' nas triezan i opet, 
Ako 'e i jama preširoka, 
Česte tmine, čami dimi 
Motaju se meju svimi. 

Ki nemajuć nigdi odaha 
Na nas vapam' povraćaju, 
I s oblaka njiha plaha 
Duh nam naglo, zabijaju, 
Ter nam paću i dihanje 
I potrebno naricanje. 

Tu u snope navaljani 
Jedan varžen vkrh drugoga, 
A zadube pedipsani 
U tiesnoći bitja zloga, 
Stoimo ; er zlo uživasmo, 
Dar slobode ki imasmo. 



:*97 



95. Ah, da mi se micat moći, 
Ko se miče po ložuiei 
i Biedan bolnik! al da 'e proći 
Ko zločincu po tamnici V 
Ali božje razsardjenje 
Neda ni to razhladjenje. 

Zida 'c pakla širočina 
Pet tisućah stanak duzieh ; 
Ere polu debelina 
Priklapa nas zemlje i kruzieh, 
Jakno karta tanci da su, 
To 'e za slabost dosti našu. 

Smrad od sumpra, ki se uznosi, 
I ki iz vražjeh nozdarv kiha, 1 
Marzak patuš nepodnosi, 
S kim osudnik svaki -piba, 
Tu zatvorni ko u smradištu 
Razkončat nam glave ištu. 

Ako jedan duh taki je, 
Ki Martinu došo biše, 
U pobiegu poznan prije, 
Toli smradno ošunji se, 
Kako neće svi okužiti, 
Svima smradim gardo biti? 

Strašan oganj ki nas sgara 
Velmi žestok preko miri, 
I od s doli, i od s gara, 
I unutrieh sva zazire, 
I u ustieh, i u tarbuhu 
Dohodi nam teško uhu. 



100. Nije oganj, ko svietovni, 
Ljudem podan, da ih kriepi, 
On prosvieta, ovi roni, 
Da nas muči na nasriepi, 
Blied je markao bez svietline, 
U komu su guste tmine. 

Stokrat gore uag su bile 
U Egjiptu sliepe dosti, 
Farauna ke su bile 
Cieć njegove otvardnosti, 
Kad tolikrat vuhlo izusti : 
Puk da otide, pa nepusti. 

B°o g a je obro ; er je uzpravan 
Za odmetnieh poraženje, 
Na zemlji istoj on je upravan, 
Za najveće zlieh mučenje, 
Ali ovim, lele meni! 
Ko slama smo svi goreni. 

Oni oganj često staje, 
I u sirovih darvih gasne ; 
Ovi nikad ne prestaje 
I u carskoj pići plaane, 
On ko mač je sried nožnice, 
A ov' targnut praska'uć siČe. 

On, što gori, i razčinja, 
I što veći, to je kraći, 
Sto ov izgara i načinja, 
Da uzdarži čarnoj braći, 
I ko soljen da je, buci, 
Sto već sgara dilje muči. 



105. Velik, sumporan i osoban, 
Vietrim ki se svuda stere, 
Nagal, silan, ljut, gardoban, 
I izgarliv, ki sva ždere, 
Nij' oni oganj ko ov pakleni, 
Ki 'e pri njemu lug studeni. 

Toli nagal, i uzmnožcn, 
Da planine raztopio bi 
U čas jedan, kad naložen, 
I potaknut od njih bio bi, 
Djavo uviesti tim vojnika' 
I ta u piesnili jest prilika. 

Mi smo u ognju, oganj mi smo, 
Mozg' i kosti, 4 karv gore, 
Glava, parsi, šarce, svi smo 
U plamene i u izgore, 
U svih kaono i u peče, 
Oganj, jaoh, ki užgasmo, meće. 

Svej ubiva, a ne more 
Po sve vike ubiti nas, 
Vrieme nima od pokore, 
Kad već pravda uhiti nas, 
Svemogućtvo, sve Šalje ga, 
Da i nestane, potiče ga. 

Spod priestolja previČnjega 
Plam umorni teče i ruje* 
Ruka božja loži njega, 
A pravda ga propuhuje, 
I pomno ga svejer stiče 
Neg varlije svih pripiČe. 



1 10. Prohodimo s ognja u lede, 
I izgoreni skrepenimo, 
I vode nas kad ostiede, 
Opet se u ognje obratimo, 
S vćd u plame, s plama u vode 
Osudjene duše hode. 

Svaki čas nam para : ') lito, 
A u viek lieto nam se obara, 
Miesto čudno ognjenito 
Iznutarnja ko nam para, 
Nije hipakim počima, 
Gore hipa da svarhu ima. 

Kad ja pridoh ovdi skbra, 
Na godišta hipi tarČuć, 
Već nemoguć od umora, 
Zelja bo me jadna karcuć, 
U Abramovu vidih krilu 
Liepu dušu jakno Vilu. 

Koju poznav, da je Lazar, 
U nebesa uprih oči, 
I na priplam, kime sgara, 
Molih, samo da bi omoči' 
Rat jednoga svoga prusta, 
Da 1 bi ohladio meni usta. 



Kaplju jednu zapitati 
Htih ; al sto je kaplja sama, 
Za zagasit veličati 
Požeg ovieh živih plama'? 
Oganj draži, ne dobiva 
Edna kaplja suprotiva. 
*) Para ~ tal., čini nam se. 



11 5. Jednu kaplju uzprosio saro, 
Er nebiaŠe u pođobi 
Prosit veće, kad kratio sam 
Jednu marvu u moe dobi 
Prenevoljnom' Lazaru istom', 
Zato pitah kaplju listom. 

I od kaplje manje žudili; 
Er ja manje od marvice 
Siromahu nedav udih ; 
Zato prosih od kapljice 
Jedan dio, ki ne da mi,- 
Da se okvasi jazik sami. 

Ah! da* mi 'e moć dostignuti 
Skropaj kaplje blagodarne, 
Ko bih htio ostinuti 
Sriedu peći sej potarne. 
Sdm stron jedan od milosti, 
Osladio bi sve gorkosti. 

Kad bi pravda toj h orila, 
Ali veće ni uzmnožno ; 
Ere se je razgnjevila 
I sve njoj je sad podložno, 
Čim smo živi prašća dosti; 
Al po smarti nij' milosti. 

S 1 toga Bog me 'e osudio, 
I odmetnuo molbe moje, 
Veleć, da sam ja živio 
U razkosah, i da to je 
Plaća meni, a Lazaru 
Da 'e blaženstvo za poham. 



120. Ti si uživo, kliče: Blago, 
Gosbc, hotme svieta bolja, 
I Činio si, St6 ti 'e drago, 
Na izpunjenje tvoih svojvolja', 
Svile nosio, pio u zlatu, 
I u tomu imao si platu. 

Ov nebavac što je iini' 
Neg' jedan glad i golotu, 
Zežinć je, treptao u zimi, 
Sveden, ranjen u životu, 
I nemoguć marvu imati, 
Sad mu 'e plata uživati. 

Kaplju malu s toga krati; 
Nu za rieke, i za mora, 
Kii iskah, um moj za pitati 
Milog' Otca, ki je sgora; 
Al ni oljku mu ne dopušta, 
Koj bez hliebca bieđna pušta. 

Marvo kapljo ! kapljo marvo ! 
Aj što me ste izmučile, 
Namećuć mi čudno darvo, 
Pod kim ste me izgorile, 
Marva, marva, kaplja, kaplja! 
Vi ste u paklu moja tlaplja. 

Ti si marvo md poguba, 
Ti si marvo me skonČanje, 
Marvo ti s' mi bol od zuba, 
A ti s' kapljo njih škripanje, 
Marva kaplju meni krati, 
Kaplja marvu mira skrati. 



400 



125. Ti si marvo, kame marviš, 
Ti si kapljo, ka razkapaš, 
Marvo, koja k meni varviš, 
Kaplja parsi ka razklapaš, . 
K.& probiće šarcu da mi, 
Zasve da je tvardi kami. 

Kapljo,, ti me kapljom oriš. 
S koje svejer martav padam, 
A ti marvo u marvi moriš, 
S zlim paukom, kim se obadam, 
I u kaplji i u marvi 
Smart i otrov k šarcu varvi. 



I u marvi i u kaplji 
Ćutim mukah veličinu, 
Bečim marvu u moj traplji, 
Svartan kaplju, da ne izginu; 
Al si obedvi na me krenu', 
Da me udave, kad polenu. 

Da bi jaki kus, al 1 komad. 
A ne marva kruha bila, 
Koga proscu neđah lomat, 
Nebi tćko veličila 
Moje muke, kim nij' kraja, 
Ali marve poeivaja. 

Da se obilno more meni, 
A ne kaplja jedna poda, 
Nebi so ovi rov ognjeni 
Zagasio s tocieh voda', 
Zednost moja svarhe nima, 
A ni kaplju jednu prima 



130. I sva mora ovd' proliti, 
Da bi mi se dopustilo, 
Za moj potop ognjeniti, 
Nebi ni to dosta bilo, 
Veći 'e potop, neg sva mora, 
Ki se razli s nepokora. 

Molili otca; al zaludu, 
Jeda bi se poslat račio 
K mojoj bratji, da po sudu 
Ki njih bi se pribavio ; 
Ali meni odgovori : 
Sinko, pismo sva govori. 

Ah, dobrote prevelike ! 
Još imenom sladkim Štuje 
Od sinovah odmetnike, 
JoŠ ih mili, a nepsuje, 
I da pravda to nepači, 
Iz pakla bi me izdarljaci , ! 

Da Moizes i Proroci 
Sve skažuju Orske sarde: 
Zato nisu zaporoci 
Potriebiti, da potvarde, 
Svim je njima vierovati; 
Ako će se ih varovati. 



Ne, he, priklek sin te moli, 
Ako ljubav otca ima, 
Šiji Lazara s neba doli, 
Da povida martav njima, 
Sto je meni u ovoj plasni, 
Neka živu već opazni. 






401 



135. Ali nehti udiliti 
Ni tu milos mom' moljenju, 
Kažuć, da su stanoviti 
Božji sudi, i u življenju 
Tko ne sliša proročnika, 
Ni martva će rieČ glasnika. 

A toj dielo od milošće 
Nebi u paklu; er je nije, 
Neg' i braća, kad bi jošće 
Tu propala, uzcvilnije 
Izgarao bi svoima darvi, 
I s nalogom svoje karvi. 

Kao roditelj videć sina, 
A sin videć roditelja, - 
Proklinju se s ognja usma, 
Koga tarpe cieć zlih želja', 
On blagom ga obogati, 
A ov da s blaga ni se obrati. 

Ako u kratko tako t' pravih, 
Ka su miesta u ove jaze, 
I pred oči t' već postavih 
M6ga pakla sej poraze, 
Tmine, smrade, magle, dime 
I silnoga ognja brime. 

Duglja ostaju govorenja, 
Ako želiš svaka znati; 
Al' mi 'e vrieme povraćenja, 
Već nemogu s tobom stati, 
Zapoviedi Neman sila, 
Da se vratim za vidiku 



140. Dan nagnu se eto veće, 
Hitri konji sunca letu 
Put večernje, ki doniet će 
Noćni pokoj trudnom' svietu, 
Sladkim snom će on zaspati, 
Meni 'e a sve tugovati. 

Sutra opet na povratju, 
Kada sine jasna zora, 
PoČekaj me na predvratju 
Paklenoga ljuta dvora, 
Prit ću, pokle poboravim, 
Da ti žešća jošte pravim. 

Toj začuvši sioni brodar, 
Po vratu ga veslom hvisnu, 
On jauke jadne podar, 
Kričeć se od nas tad odtisnu, 
Starmoglavo i propade 
Na svo'e muke, na svo'e jade. 

Četiri su najpokojna, 
Koja čoviek smišljao ko bi, 
Nebi padao u povojna 
Pomanjkanja u svoe dobi : 
Smart, sud, pako, viečna slava, 
Gdi je božja kuća prava. 

Smart je strašna, i veli se: 
Da 'e dospietak od strašnosti, 
Nitko njojzi umoli se, 
Da ga primi na milosti, 
Svaki živi, svej se varti 
Okol' jake praga smarti. 
26 



145. Strenitelji i cesari 
Napokon se njoj predaše, 
A pametni svi liekari 
Za nju lieka ne poznaše, 
Ni 'e u vartlih trava bila, 
Ka" bi od nje ozdravila. 

Buduć* dakle red naravi, 
Da svak gorkost nje okusi, 
Ni'e li bolje, da se spravi 
Svaki čoviek još u dusi, 
Prikost prijat smarti ove, 
Ka" život s*&, ne smart zove. 

Ka" iz naše umarlosti 
Privodi nas u viekovištvo, 
Blago onom', kojno gosti, 
I ubozim dava jištvo, 
I ostala stvara mila, 
A Čuva se tamnieh dila\ 



Ovi martvi blaženi 'esu j 
Ere mreć u Gospodinu, 
Vierovali u njem jesu, 
Ne videć ga u kom Činu, 
Zato martvi su dihući, 
I u zemlji su odživući. 

Vieku i tielu nismo lini 
Darovati t6ka lita, 
Bogu i duši dan jedini 
Pak kratimo? nu upita 
Prost, a griehu rat zahiti, 
Daržeć da ćeš predobiti. 






150. Znadu, ki su pravoviroi, 
Da se veći ima'u shranit, 
S njima ufaj pokoj mirni, 
A od djavćskih htij se branit 
Svih zasiedah, nek dobudeš 
Paomu, i s inim spašen budeš. 

Čini dakle moj Jezuše! 
Ki još živem a vierujem, 
Da zlim' dielf moje duše 
U napreda već ne trujem, 
Već u tebi da izdahnu, 
Trikrat Jezus, kad oddahnu. 

Čin', da tebi jur se obrati 
Rob, staro šću ki se parti, 
Ter da bude sad pievati, 
Nečekajuć hipa smarti, 
Ko i labud, žartvu koga 
Varh otara nehti svoga. 

Er se bielim perjem diči, 
Pod kiem krije Čarno tilo, 
Kad umire, tada kriči, 
I meće se pievat milo, 
Sto ugodno vieku nebl 
Ni u zvierju, Bože, Tebi. 

čini, da karv svetih rana', 
I spoznanje mojih zloba' 
Bude Achilla Sipa izbrana, 
Rani i lieČi k& u isto doba, 
I da oganj, ki se pravlja, 
Bude mi uzrok duga zdravlja. 



4w 



155. Ako pomast zdrav nedade, 
LieČit želiš oganj paka, 
S njim ako ardja sva nepade, 
Lagodnosti nije traka, 
Ako on ranam neprobude, 
NelieČne su i ubab hude. 



Ako ognja paklenoga 
Prikaz mene ne prosviti, 
Kus sam kala grumenoga; 
Blato, a zlato ne, ko sviti, 
Zlato s* u oganj prem postavlja, 
Da u njem ime zemlje ostavlja. 



Time ognjem čin 1 da duša, 
Dobri Isuse! sad se očisti, 
Da u misli svega okuša, 
I dobro se ubavisti, 
Da ako očist ne odluči, 
Pak se u ognju naviek muči. 






26* 






PJEVANJE DVAEST PARVO 

UTatlglasje. 



Tudje sliedi družba omrazna 
Skupogriešnih osudnikah, 
Sardah, vragćv* i nakazna'. 
Tmasta obraza, gardnieh slikah, 
Ki razdierđu psried plama 
Rozmi y zubmi i čapljama. 



Krivac božjih, duše zlobne, 
Ki su u paklu oborene, 
I u načine njim podobne 
Kuzniem! riefmi ukorene, 
Od Plutona poglavice, 
Gruba grieha s nepravice. 



1. Nepokojnoj u onoj noći, 
Punoj snenja preomrazna, 
Dosti straha imah proći 
S krabonosic' i s nakazna', 
Neg' Što stojah kon mo e Vile 
Do raszvitja zore bile. 

Ka tierajuć noćne tmine, 
Da ih sunce nezaskoČi, 
I da tajne njih krivine 
Tu očito nesviedoči, 
Prie vremena od razloga, 
Kad se odkriva grieh svakoga. 



U to Čuvši varlu viku 
Od plakanja i od jauka, 
Probudih se, videć* sliku 
Jadna Osina, ki jur kuka, 
A nad njime zla vozara, 
Balatrom ga ki ograra. 

Hitro skoČih, da uzmolim 
Nesmotarna starca opaka; 
Al' svom' šarcu da odoHm, 
Potegnu me Vila s traka, 
Da ustavim se u postarpi, 
čim brodaru sien se odarpi. 



405 



5. Koj postavši tad nad njime, 
Jednom ga opet zlo prilupi, 
Kad pomarmlja s ogronjime, 
Ov zak viknu, on odstupi, 
Ter dopusti, da besiede 
Meju nama druge sliede. 

Rieh: Već pravljaj čarn Osinu, 
Sto jučer mi ti obeta, 
Prion' poviedat muku inu, 
BezvlaČno mi kaži opeta, 
Čim da rieči tv& govore 
Glasom ljudskim, ne od gore. 

Gora ljudem odgovara, 
Ke se izuste zadnje riči, 
Čo'ek a Čisto izgovara 
Svom besiedom, kom se diči, 
Koga zoveš, on se oziva, 
Komu pievaŠ, on ti odpiva. 

Jek je u gori tast zvek mali, 
Ki se raja na odskoke, 
RieČi ajerske, kad se uvali 
Meu planinske tvarde boke, 
Ter ko udari slite stine, 
Glasom leti niz doline. 

To 'e istina; al' kad ti sam 
Jeknom rieČju besiedio, 
Prikle Osin, Vilu nisam 
Nepristojno tćko uvridio, 
Neg joj poda odgovore 
J6k strašiva ove gore. 



10. I jezerske jame ove, 
Gdi stanuje jćk glasiva, 
Čim Narcisa svoga zove, 
Bezpokojna i plaČiva, 
Pokle od nje odvrati se 
I u glas tužni obrati se. 

Jer sred cakla vodenoga 
Svoje lice kad ugleda, 
Toli izljubi sebe istoga, 
Da već na nju nepogleda, 
I daržeć ju u nescini 
I on se opadni cviet učini. 

Tako leteć i odskaČuć 
Prevarena i ona vara, 
Sad smijuć se, sada plačuć, 
Na smieh i plač odgovara, 
Gdi ko žamori aF jauče, 
Ona se mori, ona huče. 

Rec' joj, da si ti nesrićan, 
Pun žalosti i nemira, 
Reče t' ona, da si srican, 
I da pun si tvoga mira, 
Da si ubog, da si sliepi, 
Reče t', da s' ti Bog preliepi. 

Gaj Čaberi, a ja stvari 
Od istine viest ti kažem, 
Ova mat' je od prievari, 
Ja brat ti sam, ki nelažem, 
Ona 'e studen duh biegući, 
Ja ustavan i gorući. 



406 



15. U ognju sam tužan, mećan, 
Da nemogu ni žmignuti, 
U žeravi vas zaprećan, 
Kako moć ću pobiegnuti, 
Vezan, badan, gonjen, varČen, 
Ko magarac ki je parČen. 

Natovaren preko reda 
Teškim briem'nom od grieh ovali, 
Jaoh! stanujem uporeda 
Sried omraznih moih drugovah, 
S kima nude griehe tvorih, 
Božji zakon kad ne zorih. 

To mi 'e družba prenemila, 
Ka me kolje u propadi, 
To je grižnja moga tila, 
To su strasti, to su jadi, 
Na napartna koji sarnu, 
Da me u ništa već obarnu. 



Buduć ovi meni krivci, 
A ja krivac njim opeta, 
Sad u ognjenoj ovoj rivci, 
Meu nami je gorka smeta, 
I neumarli nesklad sika, 
Ko zavadna meu dva bika. 



Kao dielnici prije bismo 
Od Časnoga nasladjenja, 
To nesrećni sada svi smo 
Sviekovnoga poraženja, 
Razlog pravde toj podoba, 
Cić zajmenih naŠieh zloba'. 



20. Ona moja priateljica, 
Ka bezredno mene ljubi, 
Sad mi 'e Šara zmija žlica, 
Ka me ugriza oŠtriem' zubi, 
Zviezdom blene, tekom tira, 
I hoće me da poždira. 

Mili ures i ukrasan, 
Hitrost hoda ponosita, 
Oči, zviezde ke prozva' san, 
Pram, shran zlata ponosita, 
Raj perivoj draga lica, 
Dikla, Vila i Božica. 

Sad gardobna mene vali, 
Pram od zmije šarce para, 
Iz oČiuh munja pali, 
Iz obraza tries udara, 
Ni'e već život moj blaženi, 
Ubojica neg' je meni. 

Bolje 'e ljudem prebivati 
U pustoše po sried lavja, 
S hudom ženom nego stati, 
Kad se siedi i napravja, 
Oči, šarce, jazik, usti, 
Da te ždrokne i zausti. 



Stvari tri su, ke tieraju 
Biedne ljude svog' iz doma, 
Dim i slieme na podaju, 
I karljiva ljuta mćma, 
Al pobiega ovdi nije, 
Ni meu lave, ni meu zmije. 



407 



25. Svi ovi truju mene vidom, 
A ubodom oštrim more, 
Progone me svojim slidom, 
Nije meni sarde gore, 
Djavla ni'e mi od oviuh, 
Ki su sbica u očiuh. 



Množ velika izgubljenih 
K ovima se nadoklada, 
Gorkom srnećom umorenih j 
Er u paklu nije sklada, 
Nije reda, neg smarti osin, 
Viečnja groza, ku podnosin. 

Gdi susiede toke gledam 
Šteć u sieni ljut je smarti, 
Kad zo susied dosti 'e jedan, 
Za dat svakom' trudne obarti. 
Osien smarti pravo je nam, 
Svi smo martvi, a umriet ni'e nam. 

Suprotivna viek komšije 
Ni bor tarpi nerazložan, 
Skratja žile, grane svije, 
Da ti od njega bi odložan; 
Al se uklonit zamani je 
Meni od zlecah tolikije'. 

Er ako od njih bieg pospisim, 
Taj Čas mene stigom stignu, 
Zaludu se od njih lišim, 
Ni'e mi dano, da pobignu, 
Sve su uza me, s njih podnosin 
Smarti vieČne strašni osin. 



30. Nenavisti i dosade 
Nedospietne sobom nose, 
A omraze i zavade 
Neumarle njih me kose, 
Mene i druzih, jao, skončaju, 
I njih grize neprestaju. 

Ko su obrani gor ^u raju 
Puni mira i pokoja, 
To ovi u paklu svejer traju 
Sried nemira i sried boja; 
Ljube se oni medju sobom, 
Ovi umornom živu zlobom. 

Jednim samim osudnikom 
Ni u raju zemaljskome 
Nij' moć stati s zmiom tolikom. 
Kako u paklu ognjenome 
U ognju se ljutja pruža, 
Da me peči i okuža. 

Nij' zakona, nij' razloga, 
Ki bih moga' utarkmati; 
Karv, rojaštvo, prijatnoga 
Veza ni'e njim spominjati, 
Martva 'e smuca meju svima, 
Koja svarhe nikad nima. 

Stoju, kako navarh drača, 
Ki se bodu meju sobom, 
Jedna drugu razdiraČa 
Žalim časom, gorjim kobom, 
Ter darže se i ubadaju, 
Većma tad se razstavljaju. 






408 



35. K6 se smutja ranjen Čoviek, 
Al gutavac u svom jidu, 
Sried bolesti gorke doviek 
S onih, ki ga taknu u vridu: 
TaČ i ovih stoji vika, 
Premda 'e to sien neprilika'. 

Jauci, skuke i skroČanja, 
DogrustiŠe svoj suproći; 
Er ne daj u počivaj a 
Ni u dnevu, ni u noći, 
Vid gardobom, a vonj smradom, 
Zli zaglušnim ranja'u jadom. 

Ona majka u kolibici 
Noćno cvili svo'e rojenje, 
Kad ga sliŠa u odrici, 
I neima ustarpljenje 
Varh dragoga, koga grusti, 
Kad se uzplaČe i zagusti. 

Kako neće dodijati, 
Gdi meu sobom neljubeći 
Ne jednu noć dadu spati, 
Neg u vieČnoj sve stojeći 
Neprestaju ricat, plakat, 
Vapit, skukat, Škripat, mrakat. 

Sveti TomaŠ od Akvina 
Uzgovorl nam očito: 
Da osobita mukah sina 
Uzmnaža se jadovito, 
Svakom' od nas nevoljnika' 
Cica množtva odsudnika'. 



40. Meu karstjani besiediti 
Pak ki smiju, nahode se, 
Da tu neće sami biti, 
Ako i ovi osude se; 
Al munjeni kad kušaju, 
Sami u pustoši uzdisaju. 

Svi tada će zapoznati' 
Da osudnieh veće stoje, 
To će veće naricati 
I Čut gore nepokoje, 
Sto 'e u peći darvah veće, 
Sve iz njih veći oganj meće. 

A tko nezna, u veruzi 
Što je veći broj parstena', 
Da u mnogoj nje produži 
Veća izhodi nje težina : 
Tako i pakć težje sgara, 
Što je veće kolobara'. 

Jednom' biednom' nesriećniku, 
Punom' jada i gorkosti, 
I drag obraz preveliku 
Tugu nosi u jedriosti, 
Pune jesu rieČi i slaje, 
S kim svak' grize i svak' laje. 

Kako ovi će, lele njima! 
Ko i sad je meni, lele, 
Moć meu kužniem' obrazima, 
Kih je u paklu prieko vele, 
Priat utiehu, al razhladu 
U neizreČnora razprah jadu, 



409 



45. TovariŠtvo od vragovah, 
Toli svim' je pak marzeće, 
Er je od poždrieh zlih vukovah, 
Ki nam uda sva razdriet će 
Sad zubima, sad Čampragom, 
Prevelikom vajmeh snagom. 

Da od boli i od straha 
Prinemagamo u mart vilu, 
Nasartanja toko plaha 
I toliku podniet silu 
Nemogući slabstvo naše, 
Snaga i mala kom' neda se. 

Garde svim su obrazine, 
Da gledat ih moći nije, 
Svi beštinske glavetine, 
I repate svi su zmije, 
Na glavi im rogi bardu, 
Kude sviju a kad parČu. 

Obraz ljudski poČimaju, 
A na Čunku pak dospiva ; 
Pasje usi ki imaju, 
Ti i zube izČiriva, 
KostruŠi se, na nas ježi, 
Cim razdarma zlom vieži. 



Ki gubicom vučjom prfte, 
I ogronjom od domusa, 
Ki Čeljustmi jasnim' svite, 
Ki s kopiti konjskim' kljusa, 
Kom' su kljasti poskoraci, 
Kozja stegna, karmski paci. 



50. Velnozi su to oholi, 
Doli ribe, gori žene, 
Sprieda muzi, zada voli, 
Idre i kuške nesmiljene, 
Dvoobrazci, psi troglavi, 
Poluljudi, polulavi. 

Strahoviti frunchielasci, 
PerČinari nepodnosi, 
Repom zmaji, glavom prasci, 
Zuboviti, dugonosi, 
Morske Čabe, ježi drački, 
Vrani mune, divlji mački. 

Grabne ptice, proždri vuci, 
Topirice, zli bumbari, 
Ljuti štipci i pauci, 
Muhe, obadi i komari, 
Noćne strašne uvedine, 
Svake i gnjusne gadeline. 

Na oblake tej zagluhe 
Oko svih se varte i breČu, 
Topirice i bodne muhe, 
Koje jadno po nas kreČu, 
Gdi se kote Čarvi prosti, 
Ki nas toče tja do kosti. 

HuČu, skucu, veće, viču, 
BleČu, riČu i kakoću, 
Zvičju, graČu, kriče, skviČu, 
Višču, muČu i krakoću, 
MiauČu, ruČu, reže, laju, 
Eevu, hroČu, zavijaju. 



410 



55. Trepavicam' karvnim 1 svraću, 
A zakata'u zubmi i rogi, 
Ter ružno se raŠćapaću 
Bendoguzi, sendonogi, 
Obraz beče, jazik plaze, 
I razroko svih nas paze. 

Razpuhane kom' su nozdre, 
Vrućim dimom koje dišu, 
Kriva usta, oči odre, 
Karv i oganj s kojih pišu, 
A iz rosnoga peči rila 
Kužni pomor, vražja sila. 

Svi ljiljanska nose krila, 
Na ramenih oštra odviše 
Kad leparca'u ko i pila, 
Razstavlja'u nas priko na ise, 
Grustiva nas svih sgrozuju, 
Bodežljiva probuzuju. 

Razlike im o kosiri' 
Brade visu strahovito, 
Ka se tisni, ka se širi, 
A kad hodi starmenito, 
Oštre strune koja svraća, 
I pihnim se nozdram vraća. 

Ka gunjava zapuŠtana, 
Na buljivke ka strohasta, 
Ka sleženska Čepustana, 
Ka lasasta i borasta, 
Kozja i devska, koštretine 
Vuče i tarče na Š Cetine. 



60. Ćulumbrada njekom' stoji, 
Niekom brada metlom mete, 
Nieki u bradi smriće goji, 
Nieki u njoj sparte plete, 
Koja kriva, ka na ćosu, 
Ka jidinsku splieta kosu, 

Nieka vietri, nieka parČi, 
Nieka smudi, nieka praŠČi, 
Nieka pari, nieka marČi, 
Nieka rudi se u rep prašci, 
Niekoj rieČi svaka žica, 
K6 dlakavim psom guzica. 

Pogledom nas krivim straše, 
Čudnom vikom zaglušuju, 
Mrakom preda'u, zviezdom plaše, 
Glasom kuže, riečju truju, 
Stupom manda'u, hodom viju, 
A poletom izraniju. 

Rozi od glave, nokti od ruke 
Ranjaju nas još to dublje, 
A nosu nam jačje muke 
Oštre kljuke, i trozublje, 
Plamne glavnje, zublji zvuči, 
Ke prema nam nose u ruci. 

S papci, s nokti i s kopiti 
Hica'u, ranja'u, Čeparljaju, 
A čelju strni i s jazici 
Grizu, gladju i ujedaju, 
Zubmi darpe i razdiru, * 
Rozmi bodu ke podiru. 






65. Biju dielom i pozorom, 
I presiekom i s ubodi, 
Gleđom, pritom i udorem, 
Učinjeni manigodi, 
Božje pravde ponaravni, 
Nepriatelji naši glavni. 



Svet-FranciŠko, biv vidio 
Jednog od njih, svojem' drugu 
Kliknu : Čuj me Egidio ! 
Nebi imao kriepost dugu 
Za ustarpit ti prikazan, 
Da mi od Boga ni'e prikazan. 

A redovnik drugi, mreći, 
K6 dva od njih on ugleda, 
Očito va : da u peći 
Prij' bi gorio, nek pogleda 
Već nagarde izpoline, 
I kljunate riliČine. 

A od Siene Katarina, 
Za njima je potvardila, 
U prigovor božja sina, 
Da prij', neg bi već* pozrila 
Velu grubost duha kleta, 
Hodila bi do sud svieta 



Sve po putu ognjenome 
Dobrovoljno bosonoga, 
Meju živom žeravome, 
Tol'ka bo je grubav toga, 
Da prij' svak' bi umriet htio, 
Nego bi ga sutarpio. 



411 

70. Ako toli 'e jedan moguć, 
I jednoga 'e gardobina, 
Sto tisućah neće tisuć 
Moći vražjih upirina'? 
Sto paklenih množ Čavaka' 
Satarisat neće paka? 

Vojskam štetnih kobilicah 
Sto će živo moć ostati, 
Kad se sunu varhu klicah 
I sva budu poharati, 
Tisućine i da vraga' 
More iztierat mala snaga. 

Kim ni'e dosti izvartiti - 
Jeđarnice nas svijenih, 
Kad su htile naskočiti 
Njegda i tiela pogrebenih, 
Prij' nek' obćen sud njim priđe, 
Toliko se na nas jide! 

Sto razčinit neizbrojno 
Neće množtvo zlih duhovah, 
Kad nasarne prfcibojno 
S obadjenjem od grihovah, 
Na nas biednih, ter se izbeČe 
S prirocima, kad nas peče. 



Kartar oni, ki na stolih 
Miede svoje ludo sfriga, 
Nemori ga izgub tolih, 
Ko ga mori gorka briga, 
Kada mu se poruguju 
Svoi dušmani, ki o njem bljuju. 



412 



75. Meće karte i razdira, 
Treplje nogom, grize usne, 
Rad bi na svih da napira, 
I za siedim stere pusne, 
I mi sardžbom s' užižemo, 
Al se osvetit nemožemo. 



Carkva sveta priginje se, 
Muža ženom razlučiti, 
Kad meu njima užeže se 
Ko god nesklad nezgasiti, 
Er uztarpit ni'e uzmožno 
Družtvo, sardžbi kć 'e podložno. 

Da bi i nam moć nositi 
Sobom muke pakla svega, 
A djavalske neviditi . 
Družbe i obraze cica tega, 
Paralo bi, ah joj nami! 
Nismo u paklu, buduć sami. 

Svieh ostalih poglavica, 
Kralj oholi vieČnje noći, 
Zmaj preljuti, tmasta lica, 
Predobiva svih u zloći, 
Zviezda niegda najsvietljija, 
A sad nemau najgardija. 

Kako demoH, razgar vela, 
Odprie angjeo liep na nebi, 
U dno pakla ka se usela, 
StraŠnodaržac, duše sebi 
Ki sve rad bi podlagati, 
Za moći ih pogucati. 



80. To 'e Lucifer ognjometi, 
Zla Sotona varla odveće, 
Vražki narod ki izšteti, 
I sada ga na zlo meće, 
Ohol, himben, Bogu odmetan, 
Nam u silan, svietu Štetan. 

Ki će navlas škodan biti, 
Predisukarst kad ustane, 
S kim će, vajmeh! predobiti 
Sve četiri svieta strane, 
I Enoka kad ubije, 
Ni svom otcu prostio nije. 

Al i njega smire smiru, 
Gogom silnim i Magogom, 
Kad se kralji svi umiru, 
Pred velikim pavši Bogom, 
VisoČanstvom ki će priti, 
Za zemlju ognjem popaliti. 

A to uzbit će, kada griesi 
Netarpljivi, Čudni, kleti, 
I najveće zlobe biesi 
Uzkraljuju na sem svieti, 
Kad osvetni oganj varli 
Daždeć s nebes' sva poparli. 






Kad Bog dobre bude izniti 
Meu osmera sva blaženstva, 
A od zlih sud će učiniti 
Cieć njihova nehrabrenstva, 
Da oni uviek vesele se, 
A ovi s djavlim dresele se. 



413 



85. Satarisan u dubine 
Tamnom gušom sliednieh duha' 
Stoji ognja sried pučine, 
Ki mu obilno sva razpuha 
Oholija oajvietriva, 
Kd ga uzdarži svejer živa. 

Sedmostrašno od bivola 
I storoga Čelo ima, 
Rila i usta lava ohola, 
Nozdre pune vietra i dima, 
Iz svih očiuh, iz svih ušan 
Plah mu pisti plam zadušan. 

To 'e Belzebub nesmotarni, 
Silan hudić* garda tvora, 
Sve kom idu plasni čami 
Iz Čeljusti, i iz pozora, 
Nit' mu more sve umarlo 
Zajaziti strasno garlo. 

Kip je stepnast i uplesan, 
Parsi i glava naježena, 
Para *) velik panj neotesan, 
Runjave uši do ramena 
Prostiru se, i po pleću 
Trepte, klapa'u i klepeću. 

Šarovitih kolo zmija' 
Zatvara mu uste bliede, 
Razdraženo k6 se svija 
Sa svih kraj ah da ujede, 
Karmski zubi van se vide, 
I zelenu pienu cide. 
*) Para, iz tal. zz čini se. 



90. Ko raztvori spilje ud usta' 
I razglobi na kosire, 
S kvatalice paru pusta, 
Pakliem smradom kd udire, 
Sope, hrope, hroČe, reži, 
I da razdre svih vas preži. 

Zamaršenih parljetina' 
Zmaj oviti vlasi pusu, 
A izpod nozdrieh Čeljupina 
Dah zabije nami dušu, 
S parvieh nie moć počinuti, 
S druzieh ni'e moć uzdahnuti. 



Strahoviti Čarnobarci 
Pruža'u mu se do uŠiuh, 
A brada mu smudna parČi 
I dosiže do očiuh, 
S kimi munja ko do lasne, 
Iz oblaka u nas prasne. 

Nos nesgromni na sto brada' 
Iz hripelja slike grubi, 
Na Čeljust mu gardno pada 
Ter s njim harka, i s njim trubi, 
Ima udi gorustaste, 
Zagašene- usne tmaste. 

Izvarnute su mu vije, 
S kima derljoč tripa i mlati, 
Iz kih žute suze lije, 
Da ga 'e velik gnjus gledati, 
A iz karmeljih razdrieh oči' 
SukarviČan jed mu soČi. 



414 



95. A toj s plača, kim neutisno 
Raj izgubljen gorko žali, 
S ognja, s dima, kim potisno 
Razžiže se i pecali, 
I parvo, oko ko u ponosi 
Grieh bi začeo, bič podnosi. 

Iz razgardnieh jasnih usta : 
Sve Čemerne rieČi bljuje, 
I žeravni piesak pušta, 
Da nas bije i otruje, 
RieČ i pogled, glas i romon 
Trieska trieskom, gradom, gromom. 

Drakunova krila ukrili, 
Prieko po nas ka pilaju, 
A nohti i kljun njegov sili 
Tielo i šarce razdiraju, 
Za razsut nas, ti su dosti, 
Jednim časom u gorkosti. 

Na karvavne trohe kuda 
BiČnim' dračjam' tlehom kuca, 
Rozmi obrada glava huda, 
I gre, da nas već probuca, 
S grafi od orla i od Čaplje, 
Bije, lupa, ranja, traplje. 

Varh priestolja gvozdenoga 
U pretvardoj siedi spili, 
I dvozubja ognjenoga 
Vlast i poraz prenemili, 
Hvasta krečuć lievom rukom 
Prieti desnom^ kriči bukom. 



100. Hiik od vietra, tries od trusa 
Mao 'e pri viku strašnom toli, 
I kad svietom veće trusa, 
Tiho trese trus oholi, 
Stresaju se svi ponori, 
K6 zagarmi, kad govori. 

Kao kad Etna s ognji gori. 
La'e kad Karid, i kad Scila 
Plamom besićd priukori, 
Pak i naglost sva nemila 
Hoće, da svih proždre u zlobi, 
I u jezerskoj topi utrobi. 

Grohoću se strašnim tresom 
Na glas njegov noćne jame, 
I velikim urnebesom 
Razliegaju spiljne tame, 
I zli dusi u onom vaju 
Drožde, motre, grominjaju. 

KravoŠacah od krilati' 
U stog jedan za siedilo 
Sebi sbuba, i umlati 
Grunje otrovno i nemilo, 
Pak za naslon riik' i pleća' 
Savi zmaja tri najveća. 

Nadim eno varhu stoji 
Od Čadljive Čarne saje 
Nadsiedište, ko pristoji 
I k rogatoj kruni staje, 
Na mosure i na rese 
Ko nad njime šebeće se. 



415 



105. Na magnutje zla silnika 
Naglim tiekom na nas same, 
O njih sarda vojska prika, 
Da u ništa svih obarne, 
On njih zubka, ter zamlieči 
U takove jedne rieČi: 

Zaisto ste već upali 
Naše u nohte, tamni ljudi, 
Izdaicam ste vierovali, 
Odveć lasni i odveć hudi, 
Kupili ste mačku u vriću, 
Kii ste stekli, daste sriću. 

Bolje bieše povratiti 
Čast i pratež iskarnjemu, 
Od šarca se poboliti, 
Pokajav se prem u svemu, 
Onu uzmu odpravivši, 
A Bogu se obrativši. 

Vam je bilo obećano 
Oprošćenje za griehotom, 
Tako dobro ni'e vam dano 
Našim rugom i sramotom, 
Već je imao Čoviek prasan, 
Neg' andjeo duh ukrasan. 

Gusovražjih od jidijah 
Otro vani zmajski rodi, 
Ti me od ljudih najgardija 
Izmeta, izporČi i izrodi 
Od nečistih nas duhovah, 
Gorih i punih svih griehovah. 



110. Mi smo jednom sagrieŠili, 
Jedna varst nas grieha obali, 
Svaki grieh ste vi motrili, 
I do smarti griehovali, 
Veće od nas dostojite, 
Veći i pedips vi primite. 

Grieh naš misli samo bije, 
A vi mišlju, riećju, dilom 
Množ zloČinstvih najgorije' 
PoČiniste vašom silom, 
Za toliku skupnost zloba* 
Veće i tarpit vam podoba. 

Pravedno bi za svakoga, 
Da se novi pako sgradi, 
Nisu ognji pakla ovoga 
Dostiviti toj Čeljadi, 
Trebova' bi oganj veći 
Za taj narod presmardeći. 

Ali s nebes* ki nas rinu, 
I ki nam hti odrediti 
Mieste sunca ovu tminu, 
I u paklu nas progoniti, 
Meju nami njemu odmetan 
Stavi i ovih ljudih smetan. 

I da u smradu prem sačetim 
U nijedno miesto i doba 
Dusim vazda plemenitim 
Slat' zajedno ne podoba, 
Trudno nam se 'e opirati 
Kralju, ki nas jednom mlati. 



115. U velikoj sja visini, 
Svemogućtvom prejaki je, 
Sve Što hoće, to se učini, 
Sve zna, sve umi premuđrije, 
A prikladna neće sebi, 
S Česa i ja padoh s nebi. 

Zatoj, pokle tako odluci 
Uklonit se, ne poklonit, 
I vas pakć da napuči, 
Već nam ni'e se nanj zagonit, 
VieČni 'e zakon, Što on hoće, 
Sve a Što smisli, uviek moć će. 

Sain odredi da kraljuje, 
Ni'e drugoga od potrebe, 
U vladanju tko druguje, 
Vlast otmini i sam sebe, 
Dvih cesarah teško 'e ime, 
Ni'e se taknut navlas s njime. 



Kad to iz jada nagrundi se, 
Tresnu glavom i zahuka, 
Pak pregorko zapiždrl se, 
I k& uboden bivol muka, 
Sviet se strese, ponor zamni, 
Dim pobliedi, plam potamni. 

I zapahnuć dahom žutiem 
Nadmen paklene milosti, 
KriČa glasom zakarknutiem, 
Hteć nas joŠter više bosti, . 
Škripa zubmi, riga plame, 
I razkrećl se opet na me. 



i 20. Ja se uztresoh vas u meni, 
Na razdrečje to od straha, 
Kako u gori bor prebjeni 
Sieverskoga dmenja od plaha, 
Necekajuć zatim drugo, 
Neg' sažganje viećno, dugo. 



Preuze: „Kad ste slizli dakle 
Tu po božjem sudu pravu, 
Okušajte naše pakle, 
Priklonite tvardu glavu 
Samosilju oštre krune, 
U ovi oganj, ki ne dune. 



Nepriatelji najglavniji 
Vi za Bogom ki ste naši, 
A mi opeta nesmilniji 
I najljutji kad smo vaši, 
I od vas kad smo dobitnici, 
Tarp'te jaram svikolici. 

Robstva, koja grisi hudni 
Na vrat su vam postavili; 
Jere su nas briemi trudni 
Neustarpljivi pripartili, 
Pod kim ćete vaviek klecat, 
Znojit, trudit, mucit, jecat. 

Ah, da bi me ti nazrio, 
Mili bratco ! oparcena, 
Ko li bi se razmilio 
Na biednika potiŠćena, 
Dobre kuse ki tu kiha 
Rob učinjen svoga griha. 



417 



125. Meko sedlo plemenito 
Ne sedla me, neg hrastovi 
Samar, dielan vuhovito, 
Nek u pleća i u bokovi 
Bada, a ognjem su pripartjene 
Dvi Martove kroznjetene. 

U njih stoji težko brieme , 
Od poglavnieh griehah sedam, 
Ke utezom po sve vrieme 
Pritiska me, da sam gledan 
Bezpokojnoj u obarti, 
Sve u potepu i u posarti. 

S jedne strane mene zbije 
U obličju gardna harta, 
Sardžba i Žaba lakomi je, 
Svinjsko i rilo od požarta, 
Blud, u slici biesna parČa, 
Ki me okljasti i ogarča. 

S druge strane tovari me 
Prenemilo lienos kleta, 
Ka obrazom ošljim dri me, 
I š njom ptica ponosita, 
Očnim perjem ka se diči, 
Navist, medi ka priliči. 

Kuke moje sputjene su 
PreteŠkimi verogami, 
Ter se vuku i potežu 
Prebrekujuć za nogami, 
A prikriju plačne oči 
Strune svite kusioci* 



130. Varhu svega pak bremena 
U antarselj siedeć mase 
Vrag gardobni pun himbena 
Jeda, ki me biča i jaše, 
Ostrogom me pražnohata, 
Bode i uzdom silnom s vrata. 



Tac okovan, uzdan, pračan, 
Bičan i sliep bez očiuh, 
Kljusan, trusan, smucan, svračan 
I tukuć se svud obiuh, 
Čim ne moguć već, plamene 
Garlim, meni odredjene. 

Tac navaljen, ko magare, 
Brieme mećem i posartan, 
Na ognjene opet žare 
I na poraz opet smartan. 
Pak počimam tak' opeta 
Preko vieka i sud svieta. 

Eto opet sunce jezdi 
Hitrim tiekom put zapada, 
Za dat miesto svietloj zviezdi, 
Bdeć pomorac k6m se vlada; 
Eto noć se približi' je, 
Čarniem platnom da sviet skrije. 

To 'e milostne Cinosure 
Liepoj dikli varha Ide, 
Dojilici Gjova cure, 
Ka ga uzhranit mala htide, 
On pak haran, nju postavi 
Meju zviezde cić ljubavi. 
27 



418 



135. Tmasti večer iz varh gora' 
Duge osine harlo stere, 
I u krilo sinja mora 
Sunce topi, hladi i pere, 
Trudne konje svoje ognjane. 
Da opet s jutra jasnie svane. 

Opet mi se odpraviti 
Od tvojega prigovora, 
Drugovlja ću t' ja praviti 
Od pravljenih jošter gora, 
Kasnit ni'e mi, moj nehore! 
S Bogom! tonem u ponore. 

Toj kad Osin dobesiedi, 
Svej usilan, i sve marmo, 
Pribreknu ga čuvac siedi, 
I u pakć glavom starmo 
S njim zajedno sunovrata, 
Ja ostavši tu pred vrata. 

Neđaj Bože, ma da pade 
Duša s tvoga visočanstva, 
I nesrećno da propade 
U rečena duboČanstva 
I ove jame prenevoljne 
Cieć nesviesti me povoljne. 



Ako oblas pravde tvoje 
Bude griehom mieru dati, 
Ki će griešnik zlobe svoje 
Moć pri tebi opravdati? 
Gospodine nedohitni, 
Kom' vried svaki 'e nedospitni! 

Barž dobrota iztocista 
Shraniti se mogla nebi, 
Ka premda je u svem čista, 
Pravednosti ke po sebi 
Za spasit se neb* imala, 
Neg bi i ona kriva ostala. 



Tiem sujeno bit' kad ima 
Dielo svako i prošćeno, 
Spodobnimi načinima 
Kako neće bit' sujeno 
Dielo, i Čimba preopaka, 
Na sud božji težko paka? 



Gospodine! kad pred tobom 
Platjaju se svaka dila, 
Prim' kajanje, kć pred sobom 
Tebi Šalje duša mila, 
Hran' sadanje prikazanje 
U tvoe sveto viekovanje. 






Čin', pakleni da nazlija 
Bieži ; na smart a Trojica, 
Isus, Osip i Maria, 
Bude meni pomoćnica, 
Ter htijuć se izminovat, 
Njih triuh budem imenovat. 



- 



419 



• 






PIEVANJE DVADEST DRUGO. 



Hađglasje. 



Naslieduje u ov dan treći 
Martav, bogat, neveseli, 
Skazovati razboj sreći, 
S kim dobiese vierni angjeli 
Djavaostvo u visinu, 
Ko'e oholja s neba rinii. 



Cim u pdkć sunovrata 
S ponosite misli odmete; 
I svom' stvorcu er se odvrata, 
S inim' Krivci poraz štete 
Tcirpi, u ono dno tamnice, 
Sto 'e viek ne zrit boi je lice. 



1. Jur Danica svietle zđrake 
Prostiraše od iztoka, 
I tierajuć* noćne mrake 
Otvaraše ljudska oka, 
Da prionu svaršno i jako 
U ime božje dielo svako. 

Kad na pogled bieia jutra 
Bieše zemlja sva sinula, 
A studena noć unutra 
Ovdi u pako ubiegnula, 
Dokle sunce sviet obiđe, 
S nje pun' slave mrazne stide. 



Tim, Čim ljudstvo harli svude 
Na svagdanja sv& Činjenja, 
Bogat martav meju trude, 
Da prijane govorjenja r 
Prikaza se trećom meni 
Na obični kuk ognjeni. 

Tu bivši se podnimio, 
Ko u sebi da razbira 
Gorih mukah dio po dio, 
I vruć uzdah Čim podira, 
Pratižija, ki ga prati, 
Balabrom ga zalopati. 

27* 



420 



5. Ter mu klice: „Pasju paru! 
Neću štedit brođarenje, 
Haka mi je došlo staru, 
I njegovo zamuČenje, 
Što već kani, što je trudno, 
Njemu ukazat što bi sudno. . 

Vučju narav neostavlja, 
JoŠ lisičit neprestaje, 
U opoČinku trud postavlja, 
I kad žalos uzmakla je, 
Tuži veće i uzdiše, 
Hoćeš li ga vuhla više? 

S tebe odiše, kadi 'e s tobom, 
Svakojako manje pati, 
PoČivanje nosi sobom, 
Kad se tebi zapovrati, 
Vele manje muke kuša, 
Vrag ga njegov ne zauša. 

Mieste tebi zahvaliti, 
Pak nadoda, i tvoj Vili, 
Gadelj čini se moliti 
I peteka k6 po sili, 
Silom hoću i pod štape 
Da govori satan pape. 

Pape satan i Alepe! 
Psost je njemu dostojita, 
Nek mu ije sažam repe, 
Sva oholos ponosita, 
Mi nećemo tvardoglava, 
Oholos je naSa slava. 



10. Trieba se je spomenuti, 
Ko Bogu se š nje oprismo, 
I š njim gori boj preljuti 
U hrabrenstvu kako bismo, 
I da on osta dobitnikom, 
Mi izgubismo mnogom dikom. 

Er Čini nas premda pasti 
Oborene s neba doli, 
Ostaje nam dosta časti, 
I još smo dusi mi oholi; 
I po slavnom tome smienju 
Daržimo se u poštenju. 

A hardjavo ovo izmitje, 
Ko da nieki delija je, 
Poruguje moje bit je, 
Malo mari, manje haje: 
Zato hoću, da š njih preda, 
I da pravlja, što će ureda. 

Rad bih dulje s tobom stdti, 
Da bih dilje i počinu 1 ; 
Al ja vrag sam domišljati, 
Ki glamazat tmu osinu 
Nedam, zmaj sam popadljivi, 
A brodar sam propastivi. 

MuČno 'e zmaja prevariti; 
Er od svega on stvorjenje 
Vruće 'e živo, a primiti 
Od vozara ni'e smiljenja, 
U brodniku viek se dalo 
Dobrohtienstva ni'e ni malo. 



421 



15. Lažiroda' ako 1' vraga 
Ciue ljudi, eto silom 
Njega šlaga ma matraga, 
Da potvardiv rieči dilom, 
Neka svak zna, da se izusti 
Sad istina s vražieh usti'. u 

Toj dospievši, pun naglosti 
Trikrat opet zalasci ga, 
Ter zaupi: r To ti 'e dosti, 
K ručku ustan', jij ga, jij ga, 
Čim poždereš, za večeru 
Pripravim ti bolju zeru." 

On prikleknu, ruke prija, 
Oprošćenje da uzmoli; 
Al pakleni ljuti šija 
Nesmiljene pun oholi, 
Šinu ga dvaČ, veleć: „Živu 
Kaž' diloprav boležljivu. 

I meni je čuti žudno, 
Što se s grieha svim dogodi, 
Ako i obor veomi trudno 
Moj mi 'e slisat, ti pogodi, 
Ti kaži mu mu obalu, 
Svoja usta garde hvalu. 

U to Osin trepetjući, 
Da obsluži misao straže, 
Metjuć odsvud plam gorući, 
Što naredi, da prikaže, 
Hej u tužbe i uzdasi 
Obim nam se tako oglasi. 



20. Lucifer se uzraholi 
Božje slike željom milom, 
I š njime se puk oholi 
Zviezd' odreče trećim dilom, 
Ter ki nehti stvoritelju, 
Pokloni se strenitelju. 

Kad na krilih vietra uzi ti 
Vise sunca on se stavi, 
Za moć u njem sied siediti 
U svietlini i u slavi, 
I po siedu takovemu 
Bit prikladan Previšnjemu. 

Kad u naglom hti sieveru 
Svo'e vladanje postaviti, 
I odmetan tvardu vieru 
Gospodin ju potlačiti, 
Smmo i zače misli hude, 
Da i on klanjan tuti bude. 

Ko Enzelad gorustašan, 
Složiv goru varim gore, 
Sve srni harvat neprestrašan 
Nebeskoga kralja dvore, 
I Adamante viekovite 
Snit plien glave ponosite. 

Kad se pripe pun požude, 
Da bi Jovu nebo ote\ 
I da njega predobude 
Snažnom rukom, priđe tote, 
Već s juriSem da navali, 
I da njega na tle svali. 



422 



25. Kada lupjom hti probiti 
Tvardjad krugov od nebesa', 
Zubmi izgristi, nobti odriti 
Zviezđovita sva tielesa, 
I na božji priestol isti 
Uzpeti se, za š njim sisti. 

Al sve jedin ki je bio, 
A i jednaka sebi ne'te, 
I kom' nitkor ni'e se skrio, 
Znaduć misli tej odmete, 
Nedopusti, da se misa' 
Protu sebi ni ta uzvisa. 



Nepremožne zatoj četne 
Od letućih svoih vojnika' 
Tisnu družbe, da bi odmetne 
Izbirali za uviek vika, 
I u krieposti svo'e desnice 
Sbili ib u ove dno tamnice. 

Gornja truba zatrubi' je, 
Čim skočiše dusi virni, 
A pred njima Mihovije, 
Ki potisnu skup nevinu*, 
Učinivši potir vikom, 
Da se nijma prašćat nikom'. 

Vlast od vašieh poglavicah 
K Mihovilu obarnu se, 
I kažuć mu moć desnicah, 
8 svoim' sliednicim odkinu se, 
Kad rajskoga sriedu stana 
Rat se užga sa svih strana'. 



30. S jedne strane množ velika 
Angjeoskoga vojstva kruta, 
S druge vašieh odmetnika' 
Guša zlobna i tiesnuta 
Šarcem, snagom, rieČim, dilom, 
Jakom rukom, barziem krilom. 

Jedna bieži, druga raži, 
Taj naskaČe, ona odstupa, 
Ter se štiti, ter se gazi, 
Gdi ova svarta, i gdi lupa, 
Sad pripađna pleća shvatja, 
Opomena sad se obratja, 

Ovi ovih potiruju, 
Odmetienstvo da podave; 
A ovi se opiruju, 
Da sva miesta neostave, 
K njim se opet guša meće 
Put sunčane harle svece. 



Gdi podignut' mljaŠe silo 
Od smišljene oholosti, 
Malo scieneć svoje milo 
Rajsko stanje od radosti, 
Ko početo viernim slidi, 
Po blaženoj božjoj vidi. 

Mnogom silom i ljutinom 
Pobiste se nebom gori, 
Kada na vas svom varlinom 
Nahripiše devet kori', 
Da jurišem rimi time 
Iz Siona vas sasvime. 



423 



35. Gdi sja" svietlost neumarla. 
U kćj vi se porodiste, 
I čestita sreća varla, 
Kćm blaženi odprie biste, 
I koja vam hteć se starti, 
Harvaste se tja do smarti. 

Da do duga ni'e se znalo, 
Koji s toga slavna bienja 
OdharvaŠe ; er ni malo 
Gubitnoga bi zlamenja, 
Kriepko staste svi u boju, 
Bistvo i glavu braneć svoju. 

Kad veliki pravi Jove 
Prenesviesnu vašu mis'o 
Kroz ognjene svo'e treskove 
Oni čas je satariso, 
Da nemoguć stat već dikom, 
Daste mejdan dobitnikom. 

Ter se daždeć sbiste u plame, 
I u oblake, i u gromove, 
1 u vodene spilje i jame, 
I u pukline, i u grobove, 
I u somne, i u mečite, 
Gdi nevierstvo uzdaržite, 

A najveće guše vaše 
U ove peći Hvpojeske, 
Gdi vaš Plutun glavu paše, 
Samosiljem krune težke, 
Nebu odmetni svejer dakle, 
Svugdi u griehe, svugdi u pakle. 



40. S toga smienstva jošter slavni 
Nepriatelji viekoviti, 
Bogu opadni, svejer spravili 
Njemu se istom* suprotiti, 
Neka vam je viečna slava 
Oskorežnost tvardoglava. 

S kojom buduć već začeli 
Previsoke tej poleti, 
Nikadara niste htieli 
Oholiju ostavieti, 
Neg daržaste grieh u cieni, 
U otvardnosti potvardjeni. - 

Tac, da čarva hude zloće 
Toliko se k šarcu sliepi, 
Poniženstvo da nehoće, 
A ponoštvo da uzhlepi; 
Nu nekajan a okostan 
Grieh kako će moć bit prostanV 

Š njima sasvim sjedinjeni 
I saslati skupno isti, 
Skoro s raja obaljeni, 
U raj drugi da ste jisti. 
Otcu Adamu, njega i s ljubom 
Hhtiuć predobit za izgubom. 

Uzdignuti glavom gori 
Uzdaržite veličanstvo, 
Nek vas jadna misao mori, 
Da jagmite još božanstvo ; 
Al kipite vičnje glavne 
Posried ove peći davne. 



424 



45. Gdi neprestav čast cvilite 
Izgubljene prednje slave, 
I mučeni vi mučite 
Duše naše zle naprave, 
Sto'eć u jadu bez ufanja 
Koga goder odisanja. 

Svih vas klopi i zaprieka 
Svud okolo zemlja tvarda, 
Raj gledate iz daleka, 
Pribivate sriedu sarda', 
I većega sried poraza 
Cić nevidit Boga obraza. 

Ovo 'e muka mojoj sili 
Potačnica prenemila, 
S ove i moje šarce cvili 
I razpuca moja gnjila, 
Muka od mukah, jad od jada', 
S koga duša sva razpada. 

Piesma od štete poglavita 
Nariče se toj tarp ljenje; 
Er pedipsa porazita 
Božja 'e lica izgubljenje. 
To 'e nahuda prem najveća, 
I nesreća svih nesreća 7 . 



Radi štete tej velike 
Svi smo u vaju pregorkomu, 
Ovoj Šteti nije prilike, 
Duhu ni'e dostojnomu 
Smiere vieku umornije, 
Čarvotočne, al' smirnije. 



50. Veliko je zlo, ne biti, 
Ali biti ubah ništa; 
Al' se 'e bolje ne roditi, 
Neg pri Bogu nimat mista, 
Zlo 'e najgore, kom' ni'e slike, 
Bogu „s Bogom" reć u vike. 

Bit ko prutje osiečeno, 
U k6m soka ni'e ni malo, 
Sieme na put potlačeno, 
Kom' izniknut ni'e se dalo, 
Stvor bez svoga stvoritelja, 
VieČni rob bez spasitelja. 

Lozje žalo ni'e za drugo, 
Neg na oganj zabaciti, 
Sieme u zemlji ko sta dugo, 
A nehotl plod Činiti, 
Obodvoje bez koristi, 
Za sam plamen viekovisti. 

« Prez pravoga ostat' dobra, 
Više dobro preveliko, 
Ko u sam sebi Bog je obra', 
Duši paČem svekoliko 
Dobro u njem da se izgubi, 
Cvilni 'e uzrok, škargat zubi'. 

Dobra velog' izgubljena 
Vele i Škode sobom nosi, 
Malo 'e siena izgorena 
Pri ovoj Škodi, što podnosi 
Jadna duša u ponori, .- 
Prem da silnim ognjem gori. 



425 



55. NeimaŠ Boga, sve ostalo 
S njim će§ dobro ostaviti, 
Imaš dušu; al počalo 
Nećeš njeje zagarliti, 
Ni svu svarhu neć' nać' istu 
U svem dugom viekovištu. 

Što se *e dičit božjim sienstvom, 
A ne Častit otca Boga, 
Neg' ga sardit 1 svojim smienstvom 
Smamna dušo, ne razloga, 
I obratjat njemu pleće, 
Ko da ni'e ti otac veće. 



Kad postavi svarhu tvoju 
U stvorjenje vremenito, 
U stvorjenje srieću bolju 
Sto 'e riet Boga svoje mito, 
I potlaČit' za nesviestvo 
VieČno svoje prijateljstvo. 

Pravda 'e, da i on na te grusti, 
I žestoki kaže t' omraz, 
U ovih tminah da te pu6ti, 
Nek nevidiŠ njegov obraz, 
I tolikoj neharnosti 
Pleća svratja u gnjevnosti. - 

Da već nisi ti puk oni, 
Koga svoega on zoviše, 
A on Bog tvoj, ki te đoni 
Na sviet, gdi te dignu više 
Svoga stvora, da s njim vladaš, 
A od njega se ne odkladai 



60. Toj bezreje vratja i platja 
Božja pravda u ovom mistu, 
Kad obraz svoj tebi odvratja, 
I tu štetu viekovištu 
Daje odmetnim, ki ne htiše 
Njega častit', čim živiše. 

Osuda ova najposlidna 
Stoi u božjem nevidjenju, 
I u njoj strast je prerazkidna 
U nevoljnom razmišljenju, 
Da u viek zdraku svo'e lieposti 
Neće ukazat' po milosti. 

Nedohitnu, neizrečenu 
Tarplju kar ti cica toga, 
Stokrat veće razžeženu 
Neg' peć duša prinemoga, 
Viek nedaj ti ove muke, 
Neće druge božje ruke. 

Božanstvena prem odreda 
Žalost je ova svakojako ; 
Er kad sebe vidit' neda, 
Dušu udalji priekojako, 
U njoj naše sobno danje 
Stoi svarseno pedepsanje. 

I prem muke da velike 
Bog da'e griehu svako u doba-, 
Nu t' pedepsa zle grieŠnike 
Manje, neg grieh njih podoba, 
Manje patim, neg dostojim; 
Al' bez Boga, jaoh si! stojim. 



426 



65. Miesto tmine dimi što su, 
Što su smradi, što 1' plameni? 
Vražje slike, gardne ako su, 
Sagriešnikah ružnieh meni, 
Pri svoj šteti sve to 'e lako, 
Šteta 'e ova pakla pako. 

Živi jezik viek izreći 
Neće gorkos take štete, 
Ni ljudska će kad doseći 
Ni'edna pamet nje pomete, 
Razumieti gospod rajni 
Martvim đ6 je skrovit tajni. 

Kako obrani razuinit' će 
Preblaženstvo sveto, vidi: 
Tako osudni naučit će 
Prij' nezgodu, ka im slidi, 
S nevidjenja nesriećnoga, 
Od vas nikad dohitnoga. 

Duše iste izgubljene 
Kušati će u svoj muci, 
Da su bile sve smamjene 
U zloj misli i odluci, 
I da Bog je nepoznano 
Velo dobro, gornjim dano. 

Čim smo tužni u životu 
Razsipljeni našom gnjilom, 
Posartamo na griehotu, 
I sramote slabim tilom, 
Ki ćućenjem svoim nevidi 
Što 'e Bog, Što T su božje vridi. 



. 70. Pomoć', pomoć' ne želimo' 
Kad mislimo o propasti, 
Ako otcu sve molimo, 
Da nas čuva od napasti, 
I da od zla nas oslobodi, 
Grieh stvaramo u slobodi. 



Najgore je zlo od grieha, 
S koga pako nam se hrani, 
Svaka smartna, jaoh, sagrieha 
Dušu gorku na smart rani, 
PaČek martva vred ostane, 
Ako s grieha neustane. 

U potežnom pokajanju 
I stvoreni grieh se ubije, 
Neodmičuć u gračanju: 
Sutra, sutra, neg' udije, 
Svarzi od sebe morna jada 
Ne do jutra, sada, sada! 

Miloš, ku si izgubio, 
Radi opet da pribudeš, 
Neće, ki te 'e prij' stvorio, 
Da od #ova poždren budeš, 
On je grieha odpuštenje, 
I obćeno svih spasenje. 

Naučeni na daleko 
Stat' od božje, jaoh, milosti, 
Čini nam -se, da je meko 
Stanje naše otvardnosti, 
U kom smiemo svako dielo, 
Nerazbiruć dobro velo. 



427 



75. Jakno bistri oro neće 
Da se makne iz putila, 
Neg' se sune, neg se meće 
Na letušća barda krila, 
Kad opazi dragu pitju, 
K kojoj sarne u hlepitju. 

I kad veće nju dostigne, 
Gre uživat svog uhita, 
Ko ne ima, kad ne digne 
Letne od zemlje, da pohita, 
Brašno ugodno ko zaludnu 
Ište u kući steć u bludu. 

Tako i duša uvezana 
Svojim mesom, svojim tielom, 
Kad se vidi opustana, 
Ne ko oganj pod pepelom, 
Neg prost krilmi gori plane, 
Sriedinom se svom da stane. 



Ka nedade ni gledati 
Lica, koja dušu siete, 
Kamo da se uživati. 
Od nebarne duše klete, 
Ka sagrieša bez ozira 
Neznadući što je vira. 

Bol je trudna veomi dosti 
S jedne sglobe oštetene; 
AV je težja, sve da kosti 
Za'eđno budu izmieštene, 
Taka.ai' bolest ni'e neg siena 
Dobra dušfizgubljena. 



80. Er k6 ona 'c više tila, 
Plemenita u svom stanju, 
To i triebuje, da je bila 
Viša u svom pedepsanju, 
I da sama veće truda 
Tarpi, neg sva za'edno uda. 

I ko bol je vazda veća 
Gdi je veće sastavljenje : 
Tako 'e gora nam nesreća 
Duše s Bogom razstavljenje, 
Ponaravno s njim se staje; 
Al se silom s njim razstaje. 

Što će griešnik tad zaludan, 
Bog mu bude kada riti: 
„Otid' proklet, već si osudan, 
Otid' u oganj viekoviti, 
Od mene otid' tvoga Boga, 
Kad ljubit' me nisi moga'. 

Ki bib dobro tvoje pravo, 
Ki te stvorih od ništare, 
Ljubili, Ču vab, daržab zdravo, 
Spasih i dab toke dare, 
Ke razmišljat nisi btio, 
Čim se nisi osudio. 

Nego si iska' i sliedio 
Mieste stvorca, tebi mili 
Stvor, u ki si lud stavio 
Svu tu ljubav, i gomili 
Martvoj pusti, da se biti 
Liepi razbor, ki pohiti.- 



428 



85. Ostavivši vrućak živi, 
Hti sagrađit razrušeni 
Sebi bunar, u kom livi 
Svih su vodah propušteni, 
Bez njega eto ostat hoćeš, 
A bez njega biedan što ćeš? 

Majci i hćeri doga ja se, 
Neizmierna da cić jada 
Meju sobom razstavlja se, 
Jedna od druge martva pada: 
Tako uviek mrfti neće, 
Tko uviek otca ljubi veće. 

Otca, koji njime sudi, 
Neg osudih ja sam sebe, 
Van razloga kada bludi', 
Željno iŠčući smradne grebe, 
A moj otac Često zva me, 
Da od te gnjusi odtiska me. 

A ja sliedih njih gnjusnoće, 
Već odmetan otcu momu, 
Cvilno i stupih na sve zloće, 
Speć na glasu otČinomu, 
S ćesa izajde, da pogubih 
Dušu, i draga otca izgubili. 

Kako neću dostignuti 
Nedospietne viečne smarti, 
S kima htio sam izginuti, 
Ko me neće one starti, 
Ne, ke svaka zla razčinju, 
Neg ke sliede, kad počinju. 



90. Ko u pripuklom sirotinstvi 
Neće izpuštat svakim hipom 
Duša uzdahe, i u biedninstvu 
Probivati oštriem sipom 
Šarce, koje 'e razdielila, 
Nedajuć ga Bogu čila. 

Hoće on za se šarce samo, 
Zato ognjena sebi stvori; 
Ne da bieži simo, tamo, 
Neg da uzlieta, ko oganj gori, 
A s nikime nedvoji se, 
Nego u njem pokoji se. 

Ali pokoj svoj ostavi, 
Put stvorjenja kad se uputi, 
I stravno se njem 1 objavi, 
Ter se na pć razpoluti, 
Davši gnjili ne usio 
Sama sebe bolji dio. 

Cica česa razdieljenje 
I Bog Čini s šarcem milim, 
Da od sebe odvaržen je, 
I požežen ognjem silim, 
Neka razdvoj hudi platja, 
Na stvorjenje kad obratja. 

Ter svoj tempo po sve vike 
Ojde, jakno žapuŠtinu, 
Da neostavi već mu dike 
Ni najmanšu jednu stinu, 
Varhu stiene sgradu i bilu 
Svu razčini u gromilu. 



429 



95. I orla, pticu plemenitu 
Bog Mojzesu svetit neda; 
Erbo šarcem u prolitu 
Dvoja on hlepi preko reda: 
Svietlost jasnu i sunčanu, 
I umarlog' mesa hranu. 

Stvorac neće tako uredit, 
Sto je griešnik razredio, 
I svćm rukom uzporedit, 
Sto 'e taj tamnik zamarsio, 
Da mu od pravde slava ostane 
[ u neredne ove stane. 



Erbo zlobe dvoje struke 
Ima u sebi grieh nečisti, 
Pravo 'e, da ima i dvo'e muke 
Duša, s njega k& s' tu misti, 
Cić k stvorenju obratjenja 
I cić stvorcu odvratjenja. 

Od oćuti mučna 'e tuga, 
I obratju odgovara, 
I od štete trudnia drftga, 
Osudnike koja hara, 
I odvratje stvoriteško 
Nadoplatja veomi teško. 

Svi smo ondi pedepsani 
Cić stvorjenja ćućenjime; 
Er u ad ovi zakopani, 
Meju smrad e, ognje i dime, 
A cić stvorca ostavljenja 
fltvorca plačemo odciepljenja. 



100. S toga sliedi, da kako je 
Veća zloba, kom se odmeće 
Stvoritelju: toliko je 
Manja k stvoru, kom' se meće, 
TaČ cić štete puca'u šarca, 
A oćut ina uda farca. 



PaČek sliedi, da budući 
Ti bezzakon prez dospitka, 
Neprestani bič mogući 
Daje božja pravda britka, 
Puna oštrine i probodi 
Duši u tiesnoj nje nezgodi. 

S toga jošter, vajme, slidi, 
Da u tužnom razmišljenju 
Svoga izguba r'uh se jidi, 
I u zlom kopni razcviljenju, 
I ima s toga prij izuće 
Svakim Časom spomenuće. 

Sliedi, sliedi, da obilnos 
Da'e se sudnim mnoga znanja, 
Da ko u paklu zlim je tminos, 
Spasnim u raj svietla stanja: 
Tako ovi su preblaženi, 
A oni u svem uhiljeni. 

Da sve u sviesti grieška im bit će, 
Koja neće viek umriti, 
Ježi a šarca im raztočit će, 
Ki će se u njih ukotiti. 
Nek ih obi razČinjaju 
U viekovnjem svojem vaju. 



430 



105. I ako u paklu svaki griešnik 
Svo'e pogube škodu plače, 
Ki je veći bio sagriesnik 
I većekrat ki potlače, 
U kćm sveti neka znade, 
Da će podnit veće jade. 

Er poglavja i razlogi 
Težjih griebah težje muče, 
I grieh grubi, i grieh mnogi 
Gore bije, gore tuče, 
Svak u taŠći, i u broju 
Dublje topeć dušu svoju. 

Tko se od Boga veće odriče, 
I dobrotu njega ostavlja, 
Ti se dubljom ranom smiče, 
I gorim se trovom travlja, 
Duglje i gorje pomanjkanje 
Nosi, i žežće pedepsanje. 

Veličanstvu bezkonČanom 1 
I muka ista odgovara, 
Bezkončana u izvanom 
Paklu, duh nam ka izgara, 
A cić štete božje, vidi, 
Sve uzdiše, grozi i blidi. 



Al' Što li su, lele, i temu 
Sve sagriehel ke od gnjile 
Čoviek smiesi protiv njemu, 
Što li, kad su naudile 
I velike zlobe svake 
Veličanstvu božjem' pake? 



110. Čim smo živi, da na žile 
Nebi s', — pomlju svii stavljamo, — 
Teške ruke približile; 
Liečnik, kada karv pustjamo, 
Nehajemo pak nebeski 
Božje ruke probod teški, 

Koji cica mnozieh zloba' 
Meće silos jake ruke, 
I naparČa, ko podoba, 
Svakom' razlog svoje muke, 
Jedan pakć, tko jedini, 
Trostruk, tko troj grieh učini. 

Pravo smamni dakle, vele, 
Jesu krivci, ki nastoje 
SagrieŠivat, paka vele, 
Da se osudi, tolikoje, 
On, ki jednu al' sto zloba 1 
Stvara, u paklu kad su oba. 

Zato, zato nahode se 
Na trista miest' pisma sveta, 
Gdi smamljeni govore se 
Svi griešnici, za to smeta 
Grieh propasni njihu glavu, 
Da ne sciene rajsku slavu. 

Koju tlače- i podaju 
Za malahno prođužanja, 
Velo a dobro ostavljaju, 
Cić kratahna uživanja 
Prem mahniti, kim ni draga 
Bolja uza, neg' veruga. 



431 



i 15. Tako, da bi Bog i misli 
Te im iz tikve izvadio, 
Da nesriećni nebi išli, 
Gdi će suzbit svaki dio, 
Svake muke, za grieh svaki, 
U' je mao, iV je jaki. 

Gdi će kušat', gdi će znati 
Male i griebe, ke Činimo, 
Kako Bog će pedepsati, 
Kako i manje ke mislimo, 
Govorimo l 1 u taštini, 
U gospodnjoj Što sn scini. 

griešnici! znajte, prika 
Da 'e pripravna muka vami, 
I da će vam bit' tolika, 
Koliko ste sagriebami 
Prodiljili, onoliko 
Bit će jadib, zlćć' koliko. 

Ali veće prigiba'ući 
Treći dan se opet k noći, 
Htl me Osin jaučući, 
Puna smuti, trećom oći, 
Obećaj uć, da iz nutra 
Dano mu je još doć sutra. 

Pak da izit nikadare 
Iz ponora zle tamnice 
Ne ufa, da osta'u sve izgare, 
Nazre tkogod ljudsko lice, 
Neg da mu je sried propasti 
S slobnim vragom za viek pasti. 



120. Kad dovarši, odprati ga 
I odvuče stražnik sioni, 
I voznicom opari ga, 
Pak prosiede ov i oni 
U bezdavno jezerište, 
Meju ognje i utiŠte. 

Ja osamljen ostav tuti, 
Ježen darbat naskoČi me, 
I grozive prepun smuti, 
Ka u martvi znoj obrati me, 
Čim se blanub, i oči lupih 
Na nebesa, i zaupib : 

„Odredjen si, Gospodine! 
Varh svib zloćab sudac meni, 
S česa od straba dub mi stine, 
Da ne padem u pakleni 
I ja propad, ter me smam& 
Uspomena, jaoh, sama. 

Da bib tada izgubio 
I ja tebe, dobro velo; 
Jer se nisam obratio 
Mo'ega vieka u počelo, 
Da bih samom 7 , služio tebi, 
A na zlobe sartao nebi. 



Da još bude ma pokora, 
Da pedepsa dušu vruće, 
Ognji, uzdasi, plači, mora, 
Oči rieke sve tekuće, 
Nebi sva md griešna dila 
Tim se izpuno očistila. 



432 



125. Razlog biaše, da u mlade 
Danke grieh sam moj par jao, 
A ne parjat' sada, kade 
Grieh je mene odpuštao, 
Kad već neimam, star sasvime, 
Neg za cvilit malo vrime. 



Nu što rekoh? vrieme kasno 
Od pokore ni'edno nije, 
Skrušen uzdah more lasno, 
Kada s' pravom ljubavi je 
SdruŽen, odniet sve krivine, 
S tvćm milosti, Gospodine! 






U ovo ufam i ufat ću, 
Dušom dihat dokle buden, 
I na pomoć tebe zvat ću, 
Ako bih kad bio zabluden, 
I imat ću bez karzmanja 
Ovo sidro od ufanja. 



. 



-^9@£$tf&^- 


















433 



PIEVANJE DVAEST TRETJE. 



Nadglasje. 



Tu se odkriva scieno vrieme, 
Ali kratko, kć prolita, 
Dobriem prudiio, škodno zlieme, 
Kad se mudro neuhita, 
Njih bo metje iz vremena 
U stan plačnih viekovštiena' . 
. 



Tih najveće Gavan cvili 
Nesvaršivo zbird'uć vike, 
Nit nahodeć razlog tili. 
Kaže samo na prilike, 
Strašnu viekost; dosti 'e rieti 
Da ih ni'e moć viek dospieti. 









1. U nebeskom okolišu 
Mladi miesec kad se mieni, 
Sunce jezdeć prama krišu 
Bieše uz dupli mrazne sieni, 
I leteći kroz oblake, 
Srebarnjaše stvari svake. 



Bezpokojnoj u obarti 
RazmiŠljajuć noćuu sviću, 
Svanu meni dan četvarti, 
Kada rekoh : Vajme ! gdi ću ? 
Kada me je ostavila 
Tu pri paklu moja Vila. 



Tu pri paklu, ki 'e prilika 
Od mieseca neustavna, 
Gdi se varti svakolika 
U okolo viekost davna: 
U koi aV nij' poznat moći, 
Ka je dugost viecne noći. 

Vas ogarnut ognjem živim 
Meu to Osin k meni stupi, 
Ki razmetjuć okom krivim, 
U jauke jadne lupi, 
I u naj zadnje prigovore 
Hti mi kazat, što 'e najgore. 
28 



434 



5. Paklenoga tu stražnika 
Tada s njime nebiaŠe, 
I njegova sila prika 
Trudno nanj ne nalipaŠe, 
Zato pravljat uze dulje 
Viekovanstvo pakla tu lje. 

Kliče: „Na uliez sami eto 
Kad smo užgane ove peći, 
Ostavivši vražtvo kleto, 
Hoću t' pravljat, što će reći 
Bit osujen tu u vike 
Samoniske kroz prilike. 

Er angjelske da govore 
I mudrosti tko imo bi, 
Nebi dugljiv sej izgore 
Mogo izreć, smislit zno bi: 
PrevieČnoga jedno znanje 
Doseć more vieČno stanje. 

Slabi Čoviek nerazuml, 
I viek neće moć začeti, 
Svćm pameti i svom umi, 
Što je u vieke biedan biti, 
S toga na se griehe parti, 
Nerazbiruć što 'e po smarti. 

Zato na Čast tko je uzaša' 
I naŠo se u obili, 
Pritil hitja i razkaŠa, 
A drugove jadne hili ; 
Nerazbornom u Činjenju, 
Sliči smamnom' živinčenju. 1 



10. Ah, kada bi razumio, 
Što će uviek reć plakati, 
Nebi zakon božji smio 
Tako lasno prestupati, - 
Svoju nogu neb' sliedio, 
Počelom se zlim vriedio. 



Tim te hoću uviežbati 
S ovim jednim viekovištvom, 
Neka moreš posijati 
Spasni nauk sebi istom', 
I predat ga izkarnjemu 
U piesnaku smišljenemu. 

Zatim hoću t' prikazati, 
Kad smo ovde sameniti, 
Što 'e riet adom prebivati 
Kroz razpukalj kameniti, 
I koliko tu osudieh 
Nahodi se ljudih hudieh." — 

Tad se uspe na kuk hriđac, 
Da mu bolji slih podadem, 
Ko da 'e jedan pripovidac, 
I da nauk vas popadem, 
Viknu iz glasa, tere klice : 
„SliŠaj, slišaj, živ Čoviče!" 

Tim kad jedno vaj izpusti 
Tja iza dna šarca svoga, 
Utopi mu rieČ na usti', 
More plača neutiešnoga, 
Sklopi ruke, vas se strese, 
I kuk na kuk učini se. 



435 



15. Jedva rekši: r Da probije 
Tvoje šarce ma besieda, 
Podat miesto istini je, 
Nečin', da se grad prosieda 
Ljudske duše plemenite, 
U jaze ove viekovite." — 

Paka smutjen vas u sebi, 
Ne moguć se utažiti, 
„Bolje 'e Čovo!*) bolje tebi 
Za malo me postarpiti." 
I obilne roneć suze, 
Ovako opet tužit uae : 

„Čoviek i ja niegda l)i' sam, 
Sad Čoviekom nezadajem, 
Osin ja sam, pače nisam 
Ni osin, kad se vas skoncajem, 
Oganj viecni sve pohara, 
U njem i osin isti sgara. 

Nu adina, kii razgledaš 
NerazluČnom u pomraku, 
S koje para, da uzpredaš, 
Niema uvidi nieku dlaku, 
I ona ista kad govori, 
U ništa se sva obori 

Al ako u ognju ostah ništa, 
Još uzdaržim glas od tužbe, 
Teški jaram moj neprista 
Preokrutne vražke službe, 
S kom se na me svakih muka' 
Ore striele božjeg' luka. 
*) Covo! = čovječe! 



20. Bila bi odveć prenemila 
Svaka pravda u svćm sudu, 
Kada nebi dopustila 
Slobod' tužbe krivcu hudu: 
Zato tužba kad ostaje, 
Neću tužba da prestaje. 



Viekovištvo bez kraja je, 
I brez sriede, i brez konca, 
Sva u sebi oblina je 
Ko priklopna tuča lonca, 
Obilie^ja koji nima, 
Gdi dospieva, al poČima. 



Prednje i zadnje viekovištvo 
Samom' Bogu vlastito je, 
Bez početka slavno 'e bistvo, 
Bez dospietka tolikoj e, 
Svoga on uzrok od prostora, 
Svarha i počet inieh stvora'. 

A viekovištvo zadnje paka 
Ljudskom' bit ju pristoji se, 
Kad s ovoga dignut mraka 
U stan svietli prebrodi se; 
Cieć uztarpe ali bude 
Uviek mučen cieć razblude. 



Ako 'e globiš *) svud pristao, 
Biv postavljen na ravninu, 
Samim puntom tu bi stao, 
A vas digo bi u visinu 
Put čestita svoga desa, 
To 'e put kruga od nebesa'. 
*) Globus rz zemljokrug. 28* 



: 



436 



25. Ko li'e vienast, sve priklanja, 
Ista oblast njega steže, 
Da se zemlji istom klanja, 
Po zemlji se da i poteže, 
Napokon se Čim ukine 
U zemaljske tme sredine. 



Neću varć te u pucinu 
Oceana nedospietna, 
Gdi nemore svu dubinu 
Dostat pamet tva* umrietna, 
Stvar, ka* u se svarhe nima, 
Zaman svarhe mieru uzima. 

Prije smišljat nego more 
Tek od vrutdk', potćk', rika', 
Ki se trudno mierit more, 
Ta 'e od danab, godin, vika', 
I vode ove mučno 'e popit, 
Kako more neće utopit ? 

Vrieme "'e starac siecl, al hitar, 
Sve se varti na okolo, 
Krilma leti jakno vitar, 
I razČinja preoholo 
Ljudi, grade i sastave, 
Snažna kralj stva i daržave. 

Tako piesnik a naravnik 
Daje mira od ganuća, 
Kako tako? ako slavnik 
Gjozue Čini, da goruća 
Svietlost stane, sasvim tieme 
LetjaŠe i tad hitro vrieme. 



30. Vrieme nije dakle drugo, 
Mnozih vremen* neg' složenje, 
Koje sklapa sve u dugo 
Prišastnoga sadruženje, 
S onim, koji prf odade, 
S jednim hipom ki je sade. 



Ovo 'e skazan k& nastaje 
S dvim nebistvom u nebitkn, 
Žive, kada pomanjkaje, 
I pocima na dospitku, 
Kad se skratja, tad prostira, 
Kad se raja, tad umira. 

Nieko 'e dulje, nieko 'e veće, 
Nieko kratje> nieko manje, 
Viek svakako bolje meće 
Neg' godište, nego danje, 
Kratko vrieme k6 prohodi, 
Jednim suncem k6 zahodi. 



Al 1 koliko 'e vrieme svako, 
Prem je ništa, bilo 'e, bit će, 
Njega iznać nije lako, 
Razumit mu 'e čudno biće, 
Ni'e neg' hip sdm, ki sada je, 
Nazad, napred, drugo ostaje. 

Ko je bilo, već ga nije, 
Izteklo je u prohodi, 
Ko je sada, da se ukrije, 
Samo ostaje, kć dohodi, 
Darži vrieme, Čim je tvoje, 
Cim nepride božje koje. 



437 



35. Čim je tvoje, k6 ti mieri 
Žarko sunce u svietlosti, 
Prosvietli se, i uvieri, 
Da su dnevi od oprosti, 
Koje Čoviek sad provodi 
U veselju i slobodi. 



Bog ni*e parac u svojemu. 
Nego sudac pravde sudi, 
Lele meni! težko temu, 
Ki izprazno na sviet bludi, 
Budeć svoje vrieme scino 
U tašćadih, ne dobro ino. 

Tko tu pade, neima veće 
Hip vremena za ustati, 
Čim smo tamo, k6 se meće, 
Tu se paka gorko plati, 
U viekostom ovom vaju 
Sva vremena lokveć staju. 

Ter ne prudi već nikome 
Od nevoljnih osudnika', 
Iskat jezom dubokome 
OdvieČanstva prevelika, 
Vrieme, koje unj topi se, 
I u neizmiernos tu gubi se. 

Zato, ako ti još ostaje 
K6god vrieme, već se blani, 
NeČin', da ti na vrat staje 
Smart najgora, kćj se obrani, 
Tvo'e zaštitje isto 'e vrieme, » 
K6 ti ostaje još zatieme, 



40. Liepje stvari od krieposti, 
Ni'e odsciene, nije veće, 
Nego vrieme u ludosti 
I izpraznosti ko" se meće, 
I u kćm Čoviek zloće tvori, 
Uložiti u pokori. 

Čast vremena pogibljiva 
More tebe oživljiti, 
I na dobra neštitljiva 
Od blaženstva uzvisiti, 
•Za dobro bo viekovisto 
Kupit, to ti 'e dosti listo. 

Slovnice su prem Četiri * 
U besiedi viekovstine ; 
Al se uzdarže neizmiri 
U njoj vieci ko pucine, 
Neizvedljivi prem sasvima, 
Kad nikakva konca nima. 



Mudri Platun bez prilika' 
Reče : „Mučno 'e, da se kaže 
Meu ljudma stvar velika ; tf — 
A Augustin, da prikaže 
Viekovanstvo, nenahodi 
Ni prilike na sviet odi. 

Odgovori, kad te pita 
Tko varh sumdlj' prevelici', 
Po odgovor do sto lita', 
Neka priđe, ko viećnici 
Areopažski u Atheni, 
Kad u grobnoj budeš sieni, 



45. Stavi, da ćeš ku nazriti 
Ti korablju, ka na vodi 
Pluta, nemoguć dopriti 
Koju lfiku da pogodi, 
Ere svud je more jedno, 
Kraj i žalo ni nijedno. 

Čini razlog, da ti 'e strasno 
Dano vidit jezerište, 
I sve gore u njem lasno 
Da ti 'e sbacat, nebi nište 
Nigdar njega napunio; 
Er bez dna se učinio. 

Čin', da gledaš hitru rieku, 
Ka se u vel'ko metje more, 
Sve je ista u proteku, 
Izpraznit se viek nemore; 
Jer sve prima, što podaj e, 
Nit' prestaje, nit' smanjkaje. 

Labirintski zatvor hudi, 
Vij', nerednom ki u redu 
Zamaršane darži ljudi, 
Da što veće k vratam gredu, 
Veće se od njih otiskuju 
I u sriedu se zapletjuju. 

Vij' oceansku veličinu, 
U koj vode prečudne se 
Liju, da bi njih množinu 
Praznio, dokle sve izciede se, 
Kapljom lietah u hiljadi' 
Bi V se ponor ti povadi'? 



50. Misli općinu svega stvora, 
Veomaštvo svega svita, 
Što je od njega poć' uzgora 
Tja do neba zviezđenita, 
Najsitnieg' da 'e sabuna 
Taj praznina svd prepuna. 

Ter da bi Angjeo zarnee jedno, 
Tisuć viekah kad se svarši, . 
Doso dignut, bi li bieđno 
Toj stožište samo smarsi'? 
Kad bi imalo ku god svarhu 
U visokom listo varhu. 

Neba istoga stav' širinu, 
Misli u sebi, kolika je, 
Kad u svednu svu oblinu 
Točim zviezdam miesto daje, 
Čin', da puna miesta ova 
Najdrobnijih budu slova'. 

Klad', da slovo ovo svako 
Ima u sebi tisuć vika', 
Ki bi mogć brojač lako 
Viekovanja znat' tolika 
Proesapit, al začeti 
Svojoj tankoj u pameti? 

Ocean ima osekaje, 
Na odstup se rieka obrata, 
More luke, jezer kraje, 
A labirint ima vrata, 
Nebesa. ima 1 u svoje mire, 
Viečnost neima ke zamire. 



439 



55. Neima oseka, neima odstupa, 
Kraja nema, al pristanja, 
Vratih, kim' bi tarka izstupa', 
Al ki razlog izmiranja, 
Strašna 'e, puna i bezkrajna, 
Neizmierna, neprestajna. 

Za'edno malo nedospieta, 
Što su zemlja, vlaga, m6ra, 
Neba i zviezde stav' opeta, 
Čin', sve da je jedna gora 
Od pretvardih dragomanta', 
Nek ti bo\je svies upamta. 

Ter da tisuć viekah u kćm, 
Čim se na prah sve obrati, 
Mrav nesnažni svojom rukom 
Priđe, i jednom nju zamlati, 
Kad bi se ova razmarvila, 
I u pepeo učinila? 

Razmišljajuć, da bi mora 
Tako kapljom presušio, 
I svied prepun' više gora' 
Zarncem jednim izpraznio, 
Kad bi vici ti sloveni 
I sviet dospio drag kameni? 

Štogod bi li pomanjšalo 
PrestraŠnoga viekoviŠtva ? 
Veli Augustin: Ne, ni malo, 
Od njegova erbo bistva 
Da se 'e i vele odciepilo, 
Uzdarži se vazda čilo, 



60. K6 bezkončan ne veliča, 
Kada mu se Što priklada, 
To niŠtar se i ne smiča, 
Kada mu se što odklada, 
Meu njem, i onim ki dospije, 
Nij' pritaka, nije, nije. 

Viekost je ova smart brez smarti, 
A dospietak bez dospitka, 
Smarti, ka vieČnoj u obarti 
Kosi i nosi nova žitka, 
Smart, kd život neuzimlje, 
A dospietak ki počimlje. 

Svaki prostor, a dospiti 
Od godištah i od viekova' 
Viekovanstvu prikladiti, 
Ki bezsvaršna jesu kova, 
Neima se riet, da je išta, 
Kad pri njemu nije ništa. 

Viekovištvu vazmi i odvodi 
ToliČinu od godištf, 
Kolike su kaplje u vodi, 
Morem pieski, gorom listi, 
Tr6h' u vlagi, zviezd' na nebi, 
Opet cielo 'e sve u sebi. 

David prorok okrunjeni 
Vremenite pedipsnosti 
Sv6ga grieba malo scienl, 
Kad mišljaše od vieČnosti, 
K6j upravlja svo'e govore, 
Vlas u piesnab od pokore, 



440 



65 Nit' se 'e Čudit, da s te misli 
Taj svet čoviek prepada se, 
Kad s vieČnosti i uzvisli 
Poglav barda priklanja se, 
I Jožafat vas presneten 
Pada, ko da 'e smartno smeten. 

Kad se đake sva dovarše, 
Ka sam rek6 tebi od zgora, 
Sva vremena kad se izvarŠe, 
Kad se izprazne sviet i mora, 
Sva kad budu se izpuniti, 
Viekovištvo hoće Y biti? — 

Hoće V blizu dospiet veće, 
Ali pristav ođielit se? 
S Bogom sudnim da li veće 
Hoće 1' u svem razćmit se, 
Neizbrojnih nakon tisuć', 
Tisuć' viekah preko tisuć'. 

Pogas hoće 1' prevaliti, 
Al će ostat tretjim dilom, 
Jeda će se obaliti 
Veličinom svojom -čilom? 
Da se veće nenahodi 
Nedospietno skonČanje odi? 

Neće vajmeh biti tako, 
Za tiem cielo još ostat će, 
Ni ga omalit, ni polako, 
Ni za mao hip prestat će, 
Sva vremena proletit će, 
Ovo a vazda produžit će, 



70. Er ko veoma unutrita, 
I bez konca grieha 'e kuža, 
To ima bit i prosto rita, 
Sva pedepsa, nek' produža 
Bez utiehe al počine, 
Po sve vieke ne procine. 






Sve će proći, to će ostati, 
Sviet će dospiet^ a on počet će, 
Kad budete svi prestati, 
On resti će i doseć će 
Tja do Boga ; er biti će 
Bog, dokle Bog živiti će. 



Potop, koji ne presuša, 
More, rekoh, kć 'e brez žala, 
Stvar ; koju tko neokusa, 
Neima slike ni zarcala, 
Jezer vavik bezdaniti, 
Jedan vazda viekoviti. 



Dospi'u na smart u poreda 
Ljudske muke i žalosti, 
Al' ih stiga'u veoma ureda 
Dilja veselja i gorkosti, 
Svak lahko onih zaboravlja, 
Strašnu u vieČnost kad se odpravlja. 

Stelpnik Simun s biČib opao, 
Sad nemisli o pokori, 
Eliogabal, Sardnopao, 
razkoŠju u komori, 
Tamo dobro i zlo pohodi, 
A zla i dobra stavna su odi, 



441 



75 Za poznati, toti 'e đosti, 
Viekovištvom već se uglavi, 
Ako bih dug, meni prosti, 
A u tvoj spomen svaka stavi, 
Od kada me već nepita', 
Kada rieČ je vremenita. 

Pristup' sada, i poviri 
Kroz pukljinu ove hridi, 
I neizbrojni množ zamiri, 
Ki 'e u kraje i u sridi 
Predujboke ove jame, 
Toko ljudstvo koje jame\ 

Oni, ki su na skorupu, 
Pravovierni jesu diedi, 
Ki sgriešiše u pristupu 
Koje godir zapoviedi, 
Ovi, oganj i da plovu, 
U tmi pomoć s kraja zovu. 

Narod, koi krajem plavi, 
Poganci to jesu stari, 
Ki razlogom od naravi 
Upraviše svoje stvari, 
Prie Jezusa koji biše, 
A Mojzesa neprimiŠe. 

Ki dajj kraju otišli su, 
Slabi jesu, ki padoše 
Cić karznosti, razbili su . 
Na uzroke, ke najdoše, 
Zasve iskali da ih nisu, 
Nego ih naći pošli ti su. 



80. Meu krajem i meju sridom 
Karšćani su i Židovi, 
Ki su kojim godir stidom 
Prestupali star i novi 
Zakon, njima koji stavi 
Na bremena Gospod pravi. 

Ki upisa parstmi svoji 
Varhu ,ploČne tvarde stine, 
Viekovitan da se broji, 
I nikadar ne pogine, 
Ddn svim ljudim, da ga obslužu, 
Raj da uživa'u, a ne tužu. 

Uz njih pak je skup ostalih, 
Ki svom' garlu da pogode, 
Poste nisu žežinali, 
A sad nima'u hleba i vode, 
Zaman k jezi svak nasarta, 
Na priliku gladna harta 

S tima ćeta smradnieh lotri', 
Navalice koja loČuć 
Pusto vino, karČme smotri, 
Gdi rigaj uć, a gdi hrocuc, 
Sada šarce ha sve boke 
ŽuČ drokuna, jad poskoke. 

Tu igrači, ki na žare 
I na karte sve diedinstvo 
Zaigraše u nemare, 
Tišćuć žene I dietinstvo, 
Gubec vrieme, psujuć Boga, 
Pada'u s' mača njegovoga. 



442 



85. Nakon njih su peđipsani, 
I još niže prosjedoše, 
Ki u slavni dan svetČani 
Od svoih poslih ne siedoše, 
Božji zakon potlačiše, 
Da bi stekli štogod više. 

Čudno i množtvo razbira se, 
Koje u sva dugovanja 
S nehajanja raztrovaše 
Šarca i svoja nastojanja, 
Ter su nemneć* tute išli 
S' zle nepomlje, sa zle misli. 

A puk, koi s' nenavis'i 
Živ svom' bratu stere mreže, 
Doli u ognju glavom visi, 
Ter još laje, vije, reže •, 
Ali svaki ujed sada 
Na njegove udi pada. 

Tu božica od osvete 
Svej teftiši neprostivo 
Njihov šaptat, laj i smete ; 
Er grustiŠe sriet pomnjivo 
Jem i arsin, s kim ih pregnut 
Diela mierit, veći uztegnut. 

Lienci mlaki i studeni, 
Teži k dobru cić* propasti, 
Ko olovo utopljeni, 
Stoje tute sried propasti, 
Da se miču, plamen samo 
Mlati ih, micat a nij' im kamo. 



90. Tu taržnici krive mire, 
Kć Činiše u doganje, 
I daržaše dvi statire 
Za kupovstva i prodanje, 
I majstori, ki na svitu 
Krojeć, kradoše inom' svitu. 

Tu bojnici vranigraČf, 
Carkve i dievstva ki svukoŠe, 
I za malo zlata nadi 
Crieva ljudem povargoše, 
K6 se zgodi kod Solima 
Pukom Židov' biegućima. 



Vladavci, otei, zle matere, 
Ki u hudom svom izgledu 
Zločce uciše sine i hćere 
Živit svakom u neredu, 
I Čestokrat nanukaše 
Na grieh bi e dne svoje mlajŠe. 

Sad se meu se proklinjaju, 
I najgori njim su ubozi, 
Garje i djavle negledaju; 
Neg otce sini, a sini otce-, 
Zajmeno bo potaknuše 
Jedni druge na izgub duše. 

Otci sine ne upravljaj uć 
Svetim žitkom i naukom, 
Sini a otce ne poštuj uć 
I neuzdaržeć harniem kruhom ; 
Nego svaki silom jakom 
Prestupajuć svaki zakon. 



443 



95. Sliepe obsluži kipoklanjce 
Ki se od gornjih odtisnuše, 
I neimajuć mudroznance, 
Na poganstvo posarnuše, 
Boge gardeć u svoj misli, 
Sad nevoljni i okisli. 

Za njim opet veće k sridi 
Neznabožci ini borave, 
Koji nisu bili stidi 
Dobru narav da zadave, 
KA ih uči, da bi bili 
Boga vierni, bratu mili. 

Ovi od Boga jedinoga 
Tisuć Boga' izmisliše, 
Zvierju i stablom bez razloga, 
I zlatu se pokloniše, 
Stvornim zviezdam i miesecu, 
Bludnim ljudem, svakom' zlecu. 

Neklanjaše 1' rimski puci 
Priapa, Volupa i Smradesa ; 
Gonetavi i Jejupci 
Nisu 1' sunce i udesa, 
Jeda, nij' im i Bog bio 
Porac, vol i kokodrio. 



Tu Demokrit platja veoma 
Svoim sliednikora, ki sneć laja, 
Da od prasdkah i od atoma' 
Sviet se učini &- njih micaja, 
Nerazbiruć, da se daje 
Parvi uzrok ki vazda, je. 



100. Bliz je sriede s' ukinuti, 
Ki su videć sliepi stali, 
Turci, ArkaČi i Cifuti, 
Poluvierci, i ostali 
Svi griešuici, ki uporeda 
Vangjeo čuše, ko da 'e bleda. 

Sva ljudska je pamet mani, 
K& se odlukom svojom kriepi, 
I kad ne sja" zdrak sunčani, 
S očjma osta'u ljudi sliepi, 
Niti mogu razviditi, 
Što im proroci htieŠe riti. 

Svak', ki obeća tisućkrati', 
Pokle se je pobolio, 
A na grieh se opet vrati, 
Ćuti poraz prenemio; 
Er prevari tokrat Boga 
Cić obeta tašta svoga. 

SviedoČanstva koji kriva 
Izvodiše suproć bratu, 
Eno dalje s desne i s lieva 
Najmorniji plami ih mlatu | 
Erbo i oni bez obrane 
Svieh škodiše na sve strane. 

Ki s' raduju, ki se diče 
S grieha, jeda hvalni budu, 
Ti varženi doli niče 
Veru u gnjilnom blatu hudu, 
Svaki smradom posried usta' 
Bogu ogrustne hvaste husta, 



444 



105. Ki poznani zakon tlaČu, 
I u svakoj jesu vriedi, 
Eno oni su, koino plaču, 
Zakopani u onoj sriedi, 
Godi im se svaka muka, 
Bi bo zla u svem njih odluka. 

I ja tute cvilim s' - njima, 
I cvilit ću do u vieke, 
Barzo mi je poći k njima, 
Jaoh si meni! preko rieke; 
Er pokle izih iz utrobe, 
Tvorih griehe, mislih zlobe. 

Jer sam jeo, pio odveće, 
I brojen sam meju krivci, 
Gornja pravda sad me meće 
S Tantalom i s poždarljivci, 
Mrem od žedje i od muke 
Uz potok i plod jabuke. 

Želih imat vrat od čaplje, v 
Da ga dulje nasladjivam, 
I da svako brašno traplje 
Unj zamećem ko izivam, 
Nerazbiruć, kako pade 
Tu, da tu se smrad razpade. 

Nerazbiruć, nemisleći, 
Da tko tamo veće uživa, 
Tom' se ovamo pedips veći 
Neprostivo namienjiva, 
I ki se u zlu više diče, 
Ti podnose težje bide. 



110. Ki činiše trud težaski, 
Dugo stoji da pri njima, 
I kmet svaki, ki opaski 
Teg tegova, kad plaću ima, 
U ognju znoje, žulj« miču, 
Nit već mogu da lisicu. 

Ubojice tu s Kajinom 
Ljudsku parvu karv ki proli, 
I svoim hudim ki preminom 
Mnoge s ognjem sardžbe oboli, 
Karv u ognjenu ko olova 
Tonu. u dno s tieh griehova'. 

Prij' neg Čuvac još ki godi 
Iz tog ada dodje po me, 
Nek ti kažem, Što se godi 
Pod gorutČom sriedinome, 
Što se Čini, pravda što li, 
Gdi nevidiŠ okom doli. 

Već me nećeš vidit bieda, 
Drag Čovieče, razhlajenje 
S tebe neimab u flaprieda, 
Nedojde mi već proŠćenje, 
U oni kotal od sažganja 
Zabost' ću se bez ufanja." — 

Reče, i od tuge nemogući 
Svaka meni dopovidit, 
Svim se Osinom veoma svrući, 
Pust' me i prikle malo siđit, 
Dokle odahnem za hip mao, 
Prij' neg bahne brodar zao. 



445 



115. I ako nebi prispio ureda, 
Ja ti mislim kroz razciepe 
Ove gore, sried nereda, 
Bolj prikazat pakao sliepi, 
I u dno plasne ognjenite 
Nieke duše osobite. 

Tad se baci na poljanu, 
I zamuknu mramorito, 
Ja ga čekah, Čim se blanu 
Na toj miesto vilovito, - 
Sried vikostih jeda smeća' 
Kazao bi mi, što obeća. 



Mrazne i ostav srieđu spile, 
Samenito gdi stojeći, 
Bez ugodne družbe Vile, 
I o zlu vidnom sve misleći, 
Popade me u onoj sieni 
Znoj karvavi i ledeni. 



. Dobri Isuse ! a 



klikoli, livo 






Za me s' muke na prikazu 
Znoj i ti karvav milostivo, 
Tvojem pavši na obrazu, - 
Čin', i ja s straha mukah da ovih 
Marzim grubav svih griehovih. 

Čin', da život vas se obrati 
Grozne u suze neprestane, 
Jeda bi mi moć oprati 
Mo'e sagriehe gardobane, 
Da u spašenu vodu onu 
Sve se utope i potonu. 



120. Jeda opran grieh moj tako 
Nebude me ugunuti 
Za uvike tu u pako, 
Gdi bi imao potonuti, 
Da ni'e tebe slavna Boga 
Miloš veća grieha moga. 

Znam, da s njega tebe ostavi' 
Svega dobra viekovita, 
Smamno šarce kad dobavi, 
Što ? , neg malo kala sbita, 
Jeda biser da'e bogati? 
Dugo al' dao ga 'e uživati? 

Ne, nego se izopači 
Za smrad živi ma nesviestnost, 
I dobrotu tvoju tlači 
Za biednu jednu niŠtnost, 
Ti mu možeš bud'laštinu 
Oprostiti ljudski sinu. 

Ki si za me s neba siso, 
Neka budeš ma obrana, 
Dobrovoljno na križ išo, 
Karv prolio s petih rana', 
Da tom cienom roba odkupiš 
I život mu vieČni kupiš. 

Za pet ranah svetih rani 
Tvom ljubavi dušu moju, 
S milosardja tvoga i shrani 
Nju, u slavnom da pokoju, 
Ki si ti isti, opočine, 
A ne s djavlim da izgine. 



446 



125. Probi šarce okameno 
Jakom strielom tvo'e milosti, 
Nek se blane opomeno, 
Pokle mu ti grieh oprosti, 
Prime život, ki pogubi, 
I samoga tebe ljubi. 

Neka s' ljubve tej pričesne 
Tvojem' suncu vas lepećuć, 
Ko finiše gori i Česne, 
Starih željah perja mećuć, 
Čim u spasni oganj ovi 
Vas se užeže i ponovi. 

Nek na odhodje tiesno vrime 
Očišćeno, ponovljeno, 
U veseli raj ga prime 
Milosardje tve hrabreno, 
(Idi ga uvedeš rukom svojom, 
Da razhladi trud s pokojom. 



Vodu i oganj svim ostavi, 
Neka u prosto dugovanje 
Svak, gdi hode, ruke stavi; 
I odluči svoje opranje, 
Slaje se umit vodom sada, 
Neg vriet u ognju posred jada. 

Dušo Isusa, mene sveti! 
Tielo Isusa, obrati me! 
Tvd me karv htij opojiti! 
Vodo rebar, oper me! 
Krij me, muko Isusova! 
I moljenja usliš' ova! 

Rane u svoje sakrij roba! 
I od sebe neodluč' mene, 
Od djav6skih Štit' me zloba' 
I od propasti, tme paklene, 
Na smart zazov' tvoga slugu, 
I daruj mu slavu dugu! 



Da pokle tu on požali 
Zlobu svojih od griehovah, 
S angjelima tebe hvali 
Po sve vieke od viekovah, 
I u pravom tvom pokoju 
Cielo najde milost tvoju. 



- 






w^^@Qw 



* 



447 






PIEVANJE DVAEST CETVARTO 



ATadglasje* 



Pokli sebe u dd klade, 
I griešnike sobom grublje. 
Kaže Nineuš opet sade, 
Zakopane ki su dublje 
Zlobne duše izgubljene, 
Već u muke i plamene 









V 

Stij, i znat ćeš pravo, ki su, 
Ni'e moć brojit sve biednike, 
U najgorem zrit ćeš smiesu 
Zle kcirštjane i mimike, 
Zrij, kb grieh opaki bićl 
8 hudih mislih, dielah, rici'. 



1. Ne budući meu to josće 
Preko po se dan nagnuo, 
Eto uza me Osin hrošće, 
Na uznak biv se prevarriuo, 
Odkle ustav malo otide, 
I na stiene gori uziđe. 

Zamahnu mi, pokle skoči 
Meju kuke uznesene, 
Nadostaviv: „Otvor' oči, 
Gdi sried obe ove stiene 
Razglaba se plasna mukla, 
Gdi 'e prosiedna propast pukla. 



Ukazah ti na skorupu 
Mnoge duše osudjene, 
I u najvećem hudom skupu 
Požderivca kladoh mene, 
Gdi izvanjske sriedu tmine 
Mrem od glada kod jezbine. 

Broj neizbrojni pod nama je 
Preljubotnih neČistnikah, 
A kon mene guša, ka je 
Nesgromanih od svietnikah, 
Ke neizmieran Bog tu hiti, 
Karvi i mesa ki su siti. 



448 



5. Tih put reže s' na plađnici, 
Žigerica k6 na malo, 
I u ognjenoj miedenici 
Friga u smradno svoje salo, 
Čim prigori vario veće, , 
Da se izopet skvarčat meće. 

Ki se karvim svojom hale 
U osveti i u razbludi, 
Tu u najvećom smradu žale 
Okruženi ognjem svudi, 
Gori nego pasduh pusti, 
Mat' kobila koga grusti. 

Žene sbabne vragoduše, 
Ke potajno bludit smiju,. 
Paka diecu svoju duše, 
Da se ljudem neodkriju, 
Odkrivene, razporene, 
Svim' su ognji razžežene. 

Pedepsa se tieh razbluda, 
Srnieh, zagarli i celovi, 
Gled propastni, i rieč huda, 
Živa plama zlim' valovi, 
Tminam', dimom, vražjim vidom, 
I krilatih zmij ujidom. 

Drugih šarce puno jida 
Oštrim kljunom piljug sivi, 
Razmaknjuje i razkida, 
Ki sve reste i opet živi, 
Tu neutiešno da jauču 
I sve Čaše mukom muču. 



10. Ki se blaga napuniše 
Svakom himbom, niže s' oru, 
I u njem se lakomiŠe 
U ognjenom zlatom noru, 
Raztopljena sarČu siti, 
I meni se dava piti. 

I Sisifon, težak kami 
Ki od varh gore doli pada, 
Stisnuti su vaviek sami 
Valjat s nova na varh sada, 
Sve pečalni i nevojni 
Stecitelji nepokojni, 

I Krez s njima, kralj bogati, 
Dvakrat sažgan tute skuČe: 
Tako blaga i imati 
Na oba svieta ljude muče: 
Ljudi a blaga svejer žudu, 
Da bez konca biedni budu. 

Sto je Ninu, Agmenunu, 
Anibalu i Cezaru, 
Čiru, Pompeu, Scipiunu, 
Tamberlanu, Murat — caru 
Vlast i zlato? kad bez beČa 
Veli pak se velebieča. 



Nabuk, Nerun, Valerijan, 
Baltazare i Irude, 
Stas, Bajazet i Julijan, 
Svi prilike kralja huđe, 
I oni s miere vremenite 
Tarpe muke viekovite. 



449 



15. Tu i Ision kolom svarta, 
3 kim se i mota u obruču, 
Sad uzzide, sad posarta, 

u vieČnom potrenueu 
Sad je viši, sad je niži, 
Sebe za'edno sliedi i biži. 



Niže nesviesni i psovanci 
Božji i ljudski naslieduju, 
Kih jezici zli bljuvanci 
Sami sebe sader trnju, 
I kad Bogu neprostiše, 
Bog ili truje gorko odviše. 

Nemiliji u istinu 
Isusovih propetnika', 
Psuju bo ovi, i propinju 
Njega i Boga i čovika, 
Sgriešiše oni, neznajuć ga, 
Ovi varlje poznajuč* ga. 

U artickom mračnom gljibu 
Siever, treba 'e, da ovih rodi, 
I led stavi im za kolibu, 
A da im sisu, koja godi, 
Od sjevera medviedica, 
Gardeljiva i oštra lica. 

Gor' rečene napastuju, 
Z6 Asmodej i Benvenut, 
Mamon Satan, varh njih bljuju. 
Nagle rieči, za prokenut 
Čast im svaku, s njim je suna 
Leviatana Zabuluna. 



20. Pod njim* u dno pak oholi 
Zlobniem vragom svej topć se, 
Koji kugom svom oboli, 
I njih k VieČnjem' kad uspe se, 
Ti si ovim pako stakla 
Oholijo! pakle od pakla. 

Koji s veće oholasti 
Parva miesta pohitaju, 
Oni još niže sried propasti 
Gardi u lokve prosiedaju, 
I Lucifer po njih kida 
Smrad, ki mu se s čriev odkida. 

Ter se špota: „vi ki htiste 
Mene preteć u ponoštvu, 
Eto niže mene iste, 
Eto šljem vam Časnu gostvu, 
Za svakdašnje vaše brašno, 
U to miesto veomi strašno. 



Nehtih druge pored samnom, 
Md je slava oholija, 
U jezeru stoj 'te tamnom, 
Nek vam gasne taj smamija, 
Neću gledat ni sried £da, 
Ko se samnom penjat klada." 

Uz tieh, ki su pripopali 
Carkvam dobra i baštine, 
I u njih nisu se uztištali 
Od spardanja, od ljuvine, 
Čineć, templih da je dika 
Spilja smradnih razbojnika'. 
29 



450 



25. Parve carkve red je bio, 
Muže od ženah razlučiti, 
S ke utrohe da' se mio 
Tempo neb' imo oskvarniti, 
Neznam, bi li bilo bolje, 
Da razluČni i sad stoje? 

Barž' bi bolje, i dievice 
Da u obćeni sbor se vode, 
Nego često u carkvice, 
Ako i s majkom da dohode, 
Gdi u miesto od svetinje 
Zla starica njih obČinje. 

Od molitve, ka" u kući, 
Ko da joj je na mraz kaŠljuć 
I k otaru gledajući, 
OtČenaše husta mlašćuć, 
Čim karmeljne suze kaplje, 
Na ufano dikli šaplje. 

Ter pokle se 'e prisuštila, 
Ruke prima, glavu kloni, 
Kažuć, da se poklonila 
Bogu, kada vražju tronf, 
II' u cvietku, ili u rici, 
Daje čistoj dievojČici. 



Klica a klice: „Vilo umitna! 
Ovo ti je poslao dara 
SarČenoga, ako i sitna, 
Oni mladac, koji sgara 
Cić sunčane tvć lieposti, 
Prim' ga, majci nekaž', prosti! 



30. Neosvadi tužnu mene, 
Poklisar se viek nesudi, 
Primi u dobro zlo stavljene 
Sej besiede, krotke ćudi, 
Ljubovnika, ke ti od strane 
Skrovno nosi glas miljane." 

S toga zarić svoj tirajuć 
Vlastelinstvo tvoga Splita, 
Niegda u Fokun s' opirajuć, 
Hteć na misu plemenita, 
Da u dni svetca dievstva saje, 
Kad Rim reče: Tarp : vičaje. 

Ako 'e dieva gdi plemkinja, 
Neuzdaj se ni u skrov stana, 
Shig' koliko 7 e, služjankinja', 
Toliko je i dušmana', 
S njim' prijazno nedaj općit, 
Ako nećeš nju utopit. 

Bastinici nek vračaju, 
Da su u žitku i s kriepostjom, 
Što im diedi pograbljaju ; 
Er unuci, riečju prostom, 
Ginu često s' sgube otČine 
Rad carkvene uzdarŠtine. 



Neka Kačić bude u Splitu 
Grajaninom za izglede, 
Ki baštinu plodenitu 
Svetom' Dujmu da posieđe, 
Svet' Arnira kamenova, 
Uze onu, prima ova, 



451 



35. GrabljaČi tu Š njim su ini, 
Ki s kamatam' otimaše, 
Razlikima i načini 
Karv izkarnju izpivaše, 
Varh glavnice kad zajmene 
Htiše fajđe zabranjene. 

Paklenoga dno jezera 
Na gamatne iste zlobe, 
S pogajanjem bez oziera 
Stiska'u bieđne, da ih globe, 
Djavli i njih k lihnoj muci 
Stežu i deru jakno vuci. 

Meu vrazima darovnici 
Priaštvo staro već ne bljuđe, 
I Simuna nasliednici 
Puni zlata i požude, 
Ki poštenja raztrovahu 
I duhovna prodavahu. 

Tih u moru od plamena 
Duh ognjeni svejer miša, 
Nije, nije već zlamena 
Pak6 marmot njih da sliŠa, 
Netrepetje, već da vriedi 
Prut uzmnožne zapoviedi. 

Tu vilozmaj poglaviti: 
Polon, d' Alban i Tauston, 
SU' grominjak strahoviti 
Prinašaju k smradnim ustom, 
Kad ni'e cienjen ni p6 beća, 
Da se razđre i nakreča. 



40. Majolice razpasane 
Lievom nogom krug ne traplju, 
I zapadne gleda'uć strđne 
Psovne kletve svo'e ne šaplju, 
Kada pako pun tih duša' 
Njih naredbe već ne sluša. 

Circi, Međee i Alci ne 
Zakantane u polaČe, 
Na najvriednie ljudske sine 
Ko na živo ne korače, 
Nit' već đarže ih u ustavi 
Teškom silom od ljubavi. 



Tu našega vieštca Tmora 
Strahovite Sniženice, 
Paklenoga Starmogora 
I vražjale Sievernice, 
Odra, Vrana i Babare, 
Porugu'u se basne i care. 



Već kd posried noći sinje, 
Pokle u lončić pomast kuha, 
Nepolieta na dietinje 
MlieČne puti dragoduha, 
Da ih jćde, Čini s' njima 
Novu pomast viestČičima. 

Jašeć na tarsti i na soske 
Već ne odlieta'u kroz prozore, 
Te kopite kotlonoske 
Na Šumišća, gdi se sbore, 
I varte se šegom plahom 
Beneventi pod orahom. 

2 9* 



452 



45. Gdi s psim, jarcim i s martinim 
Uživahu gosbe ugodne, 
Pođieljahu njima i inim 
Hitre, obisne i slobodne, 
Dajuć hvale, jakno Bogu, 
Belzebubu vitorogu. 

U najslajoj Već razbludi 
Dusi osgornji i podsteći, 
Zatravljene žene i ljudi 
Nezabavljaju s njima speci, 
Ni od paklena bluda toga 
Rajaju se dieca roga. 

Neg sad muČ6 tej takove 
U naj vrućoj ognjenici, 
Živim plamom na valove 
Njih lažljivi ljubovnici, 
Ter ih dave, čim spominju 
Nečistoću njih oprinju. 

Neraduju s', neg boluju 
Ženidbeni opoganci, 
K6 vienČane zavežuju 
Vražjem, rieČma i katanci, 
Da nemogu tim zapeti, 
Al ljubit se, al začeti. 

Kom njih piesci, paici, suci, 
Ki su pravde podvračali, 
Spoviednici, ki s' nauci 
Nis' pokorne upravljali, 
Sliepi sliepih čim vodiše, 
Sebe i druzieh utopiše. 



50. Istina je dakle ista, 
Sto Teresa i Kate od Siene 
Nam objavi, da u taj mista 
Dažde duše zlo odrišene, 
Ko najveće kadno plaši 
Snieg u zimi s' gorah naši'. 



Doli u dnu najnižemu 
Zli Židovi i karstjani, 
Tarpe muke gore u svemu 
Neg klanjavci i pogani, 
I suzbiju svu sliepoću 
Tvardovratu, samohoću. 

Talmudisti njihi tu su, 
Ki karstjane, da sve obore, 
Svoih uČiše, da ih duŠii, 
I zločinstva im svaka stvore, 
Trikrat na dan svih proklinju, 
Kraljstva mole, da priginju. 

Tu je goren, mučen, haran 
Svih narodah pravovirnik, 
Veće bo je bil neharan 
Neg' židovski puk nevirnik ; 
Er tko od Boga veće dari 
Prima, u većoj je nehari. 

Veće on želi, da karstjani 
Spoznani su u ljubavi, 
Neg puk niegda izabrani, 
Koga od robstva tvarda izbavi, 
I ište svoje svemogućtvo 
Od vas veće bogoljubstvo. 



453 



55. U vangjelju obetanja 
Veća rad bi i poklone, 
Nego starih prikazanja 
Jakudia u zakone, 
Har ište od vas izvarani, 
Ere ste mu svi daržani. 



Jakudije biše sluge 
I pod teškim jarmom stahu, 
Vi sinovi, kim preduge 
Slobode se darovanu, 
Oni kleti i u sieni, 
Vi u milosti i istieni. 

Njim ko slugam meštar do se, 
Vam ko sinkom sien se dieli, 
Oni iz mora u pustoše, 
A vi s karsta u raj veli, 
Njim su vode, njim je mana, 
Vam tielo, karv božja dana. 

Njim ječmeni kruh dohiti, 
A vam s nebes' ki snišo je, 
Njih vazmenim jarcem siti 
S divljom travom, a vam do je 
Po uzkarsu smoke vredne, 
Ribe peene, sate medne. 

Tu Erig, Fedrig s Konradinom, 
Pape i carkvu koi tieraše, 
1 bezdušnom opačinom 
S potvorima opsovaše, 
Ženom dievu bro'eć Mariju, 
A Isukarsta Jakudiju. 



60. Car Valerian cić smamije, 
S prave viere kad odpade, 
Kralja Sapor od Perzije 
U gvozdenu gajbu klade, 
I tlacnika hti da tlače" 
Kao podnožje, koi sad plače. 

Tarkvin, Dioniš, Cezar, Borgjia, 
Želin, Kandian s posilnici 
Stoje cvilnia na oborgjija, 
Neg kad živi mučenici, 
Speci strahom od promine. 
SniŽe smarti nenadine. 



Koih se veće nenadaju, 
Nit ih u sni biedni vide ; 
Er ih svak čas dostigaju, 
Mrii ter opet živit slide, 
Za moć na dan tisućkratP 
Njih kosira okušati. 

Tu Totila i ostali 
BiČi božji, hudi udesi, 
Splietski vuci poždirali, 
Zli Massimi, Manassesi, 
Koji sielo parvostolno 
Zapičiše nepristolno. 

Nerun, Komod, Doklecijan, 
Troljut karsta opsovana, 
I poganin svaki sijan 
Progonitelj od kdrstjana', 
Svi, ki vieru da prikose, 
Sviet obratiŠe u pustoše. 



454 



65. Doklecijan, ki prie preče 
Ruhostiegnjen građobitit, 
I ki sebe Bogom reče, 
Hteć* ga oholo pripohitit, 
Jel' ti izvadi pako iz glave, 
SmuŠeniju tašte slave. 

Gdi 'e sad Čoha tvd bogata 
S napravami razkošnime ? 
Kih izveze varhu zlata 
Biser dragim kamicime, 
Gdi je carska sablja kruta 
I zapovied silna pruta ? 

Jesi 1' sada već obašo 
Sevestajo Solinjane! 
Da s poganstva tu si saso; 
Jer progonit hti karšćane, 
Baci i tebe da s priestolja 
Ovd' napokon tvardovolja. 

Bog odvratja tim takima 
Za opusnos svoga puka, 
Da puk vražki varh njih ima 
Oblas gorčih svakieh muka', 
Neg su silom ti velikom 
Izmislili mučenikom. 



Tu je Juda i Julijan, 
Apostate i ostali, 
Kim' je varžen i prolijan 
Karst na osudu, er su opali, 
I otvarjeni sried spoznanja 
Htiše umriet bez ufanja, 



70. Juda celov, ki 'e prie bio 
Za sam zaklad od ljubavi, 
Izgledom ga 'e učinio 
Od izdanja karvnik pravi, 
I karvavo sad suzbije 
Dug pretežki meju zmije. 

Koje njega sve ćeliju, 
I otrovnim jedom kuže, 
Strašni štipci zagarliju, 
Kad mu davjen vrat okruže, 
Bažiliski gledom biju, 
S nohtim tigre probuČiju. 

Svaki ovih meso svoje 
I od rukah i od mišica' 
Grize i smamne nepokoje 
Tarpi u drugov vidu lica, 
Efraima Manas probi, 
Ov onoga, Judu obi. 

Arianski krivac kleti, 
Ki oskvarni svieta strane, 
I ko tračna zviezda leti 
Od istoka na izvane 
Župe afriske, ter k zapadu, 
Svud prolijauć* otrov gadu. 

Uzanj platja sried propasti 
Luter, Kalvin odmetinstvo, 
Ponosite puni hvasti, 
Kad pružiše njiho smmstvo, 
Meu narode šteteć vieru 
I u zapadu i u sieveru, 



455 



75. Sad okuŠa'u psosti slipo 
Suproć pape carkve naše, 
Da izrekoŠe u zle hipe, 
Anćikarstom kad ga zvaše, 
Nju sied kužni svega opažtva, 
Sbor taštinah, šumna vražtva. 

Dugo 'e brojit' odmetnike 
Poluvierske, zli nauci 
Za kojimi jakno rike 
Potekoše bludni puci, 
Z6 se nauk redno prima; 
Er sladosti puti ima. 

Al nesviesna put kad cieni, 
Da je slastim opojena, 
Tad se i smradan prah promieni, 
I vidi se prosiedena 
Tu u pako, gdi objavi 
Bog neviernim nauk pravi. 

Zato amo svi poznaju 
Ti takovi bunioci, 
Ko njih nauci posartaju 
I ko rimski sveti oci, 
Sami meŠtri su od nauka, 
Vod i prosviet svega puka. 

Petru i inim nasliednikom 
Jezus do je pastr stada, 
Ne propastniem odmetnikom 
Ki su bili, ki su sada, 
Ki navodu na posarte, 
Priapnici žude smartne, 



80. K6 i Molino s Bekarelom 
Skoro Italiu učit smieše, 
Krotkih dušah škodom velom, 
Da se ženskom igrom tieŠe, 
Kad su od Boga nam stvorene 
I tudjinke i vierene. 

Ono u dnu prosjednomu 
Od gorušće ove peći, 
Gore u ( plamu oparnomu 
Taki hinci, koji mneći 
Da će carkvu podvratiti, 
Seb' baciše tu mahniti. 

Sebe i druzih, koji sliedom 
Njih sliediše veoma ludo, 
Sad zajedno neru sriedom 
Meštru i jazik, ki 'e hudo 
Naučao, grizu i jedu 
Svej u sardžbi, svej u jedu. 

Ki okrutnim usionstvom 
Pohliepiše druzieh stave, 
Tu se udesnim svoim smionstvom 
Za'edno kolju, grizu i dave, 
Zadavnici nesmiljeni, 
I od slobodah i od plemeni'. 

Obi ovi zavarnuše 
Viernu čeljad u prevari, 
Blaznom silom kad stisnuše 
Novi zakon da se mari, 
I da novi Gospod vlada 
Varh kraljijeh i varh stada'. 



456 



85. I sad su obi novalije, 
I novine sve im se daju, 
Kad paklene sve nazlije 
Na njih s nova nalipaju, 
Sad porugom, sad utiskom, 
A sad gradom, gromom, triskom. 

Bivši uzrok njih izgledi 
Od tolicih izgubjenja', 
Sad bezdušna im duša briedi 
Ponornoga sried zvirenja, 
Koje nohtim', rozmi i zubmi 
Razdiraju u pogubi. 

Er su lavi i lisice, 
Bažiliski i drakuni, 
Metopiri, požđre ptice, 
I štipavi Škorpiuni, 
Elefanti i balene, 
Ljute i zmije propaštjene. 

Nenasitni karvopivci, 
Gvozdožeri i gavrani, 
Ježi, i vuci požderivci, 
Velotrupci, dvojti Jani, 
Tmi jejupci, maci smierni, 
Smarti i pakli neumiernL 

Tu su garČki otci i puci, 
Koji carkvu razdvojiše, 
I poglavni njih stranpuci, 
OČist koji nerazmiše, 
Ni da od otca, i od sina 
Duh izhodi, prava istina, 



90. Kojih sveti, mudri opati 
Toj su čisto upisali, 
Theodor, Bazil, Atanati 
Kih bi slišat svi imali, 
Na nauke kad su tvardi 
Rimske pravde, ka ih sardi. 

S njima sliedni Hebioniti, 
I Gnostici s Nestorjani, 
Polinarci s Jakobiti, 
Patarinci, Gjoviniani, 
Helvidjani, Kafarnaisti, 
Acefali, Montanisti. 

Tu su u družtvu Kolompadi, 
Mahmet, Pelaj, Herberhardo, 
Cvingli, Hebmair, KarloŠtadi, 
Donat, Felie, Hus, Pikardo, 
I neskladne mnoge klete 
Stranputnikah pasje Čete. 

Baizonj, Hesel, Sturm, Vergeri, 
Jansen, s 1 svoimi Jansenisti, 
Rečen Molnos hudovieri 
S' svim' inimi Kvietisti, 
Ki njihove cić zahode 
Smradne i biesne daše plode. 

S ostalima, pri nesviesti 
Kim kajanja i pokora 
Na sviet nebi, hteć ulesti 
U ovoga dno ponora, 
Gdi im sarde smradom time, 
Ne ko sliedci, hvalom dime. 



457 



95. Gdi će svak njih razviditi, 
Ako i kasno, zlo kako je 
Curk Isusa htiet dieliti, 
S bludnom ženom i ne svoje 
Diete razsieć gardeljivo, 
Pravoj majci da ni'e živo. 

Tu i nevierni Muho platja 
Tocieh vierah razciepljenje, 
Obriez, oplak, s kim povratja 
Dusah svoizih očištjenje, 
Slobod' grieha putenoga, 
Puka u sablji vlas turskoga. 

Gdi u gorčini od plamena 
Uči bludne, da svo'e sladi, 
I dopustnost tćcieh Žena'. 
Nisu žembe, neg ovcadi, 
I da vara'u smradne obiesti, 
Koje on Turkom obaviesti. 



Da na nebo išo nije 
Po svoj smarti, ko htl reći, 
Neg se ružno usmardije 
Čarniem tielom u dan treći, 
A čarnijom dušom pade 
U prečarne ove jade. 

Naso Ovidij, ki načine 
Sve upisa od Iju vezni, 
I ošteti ljudske sine, 
I občinl ih svoimi piesni, 
Sada vruće njih nauke 
Stidno plaća vruće u muke. 



100. Atheon, koji nezna Boga, 
S Epikurei, ki uČinise 
Dugu umarlu, radi toga 
I oni u martve se obratiŠe 
Gore u grobih, martve er s' bili 
Boga i dušu učinili. 

Epikuro, ki objavi 
Baka i sliedih kužne stope, 
Nasliednikom kad uglavi 
Bludom, vinom da se tope, 
I u dragostih da se uznose, 
Kad po smarti ni'e razkoše. 



Ah, da ti je moć razgledat 
Ko razlike vražje smiere 
Ovi imaju, htio bi predat, 
I od buke i od potiere, 
Svaki, koji zlo nauči, 
Pristojno se i zlo muči. 






Poslie gardni putenici, 
Pravda božja kih ustavi, 
S sliČniem' njima sodomici, 
J£i griešiše pram naravi, 
I kih s ognjem hti pogubit, 
Oganj u ognju da bi izgubit. 

Ali mu se Čo'eska kleta 
Ćud, najgora svake zvieri, 
Grubim bludom barzo opeta 
Iznaravi i iznevieri, 
Da jur para, dofclo 'e vrieme, 
Da opet smakne gnjusno sieme. 



105. Ne spovodnjom, kako prije ; 
Er sve vode dosta nisu, 
Da se toki grieh izmije, 
Neg' potopi ognjeni su, 
Za poduišit proć naravi 
Taj blud smradni i nepravi. 

Ognjeni plam iz visoka 
Sarne protiv svojoj ćudi, 
Doli u dna najnizoka, 
Da bestinske užge ljudi, 
Željnu ostavlja svu sriedinu, 
Da ih sbije u dubinu. 

Gledam, gdi su u ponor pali 
Antipape i biskupe, 
Ki su carkvu zlo vladali 
Bezzakone čineć skupe, 
I u pastierstvu bijuć kada, 
Neupravljaše dobro stada. 

Nego sebi nastojahu, 
A ne janjcem, ki su utekli, 
Kad duhovna prodavahu, 
Da bi mnoga blaga stekli, 
I da škodne take sreće 
Tvorili bi grieha veće. 

Tu Tiburtio rimski hudi 
S zliem' popovi i župnari, 
Ko prase se ognjem smudi, 
I u vrući se kotao pari; 
Tu bo biser reda ogrinje 
Potlaćiše jakno svinje. 



110. Te još žive pako prima; 
Jesusovo sveto er tilo, 
Koga dieva majka ima, 
U preĆisto svoje krilo, 
BezoĆno u usta gadna metju 
S ćesa angjeli svi trepetju. 

I u šarcu ima'uć vraga, 
Zlobnom željom na otar sarnu, 
Spasitelja veomi blaga 
Svetost griesim da oskvarnu, 
I ko karvni Juda smiju 
Njega izdat, kad ćeliju. 

Ter ko obiesni smamni hruti, 
Brez ke misli od pokore, 
Stvoritelj ske spasne puti 
Grizu, i ištu da obore 
Ružno u kal targovišća, 
I u smrad svoga smetiliŠća. 

Kad redovnik ki nečisti 
Nepostidno pripravlja se, 
Sveto tielo i karv jisti, 
Nebo i narav sva smutja se, 
Za pričestom, i ako ne ori, 
Za pedepse 'e hranjen gori. 

Nerazborne od živine 
Svak se uć' Častit svetoskrovnost, 
I na saj sviet, znaj, da gine 
Prij' neg priđe viećna otrovnost, 
I da Bog, već kad dogrusti, 
I vremene biče pusti. 



159 



115. Kad naglavnik i pođracnik, 
Pas i stolu na se klada, 
Vrag najgori, svih potaČnik, 
Sa svom gušom nadanj pada, 
Ter uzjaČa svo'e potaćje, 
Da učini svetotlačje. 

Planitom se kad odije, 
Nevierstvom ga vrag obuče, 
Kad posveti, bieži udije, 
Pak se opeta k njem' dovuče, 
Cić* prcsmienstva ne opravno 
Kad vazima tielo slavno. 

Prokleto je brašno svako, 
Koje tovi svih tieh tila 
Ovd' za Čarve, pak za pako, 
I prokleta njima bila 
Sva čuđenja i ganeti, 
Neba i od zemlje svi prokleti. 

I ako grieha pokajanje 
Za vremena ne odluče, 
U prosiedno sej bezdanje 
Raztepani da se muče, 
Trieb' je i niže bez obrata 
Svak njih od svih sunovrata. 

Nahode se redovnici 
Zaedno tute svi bezređni, 
Zabranjeni sustavnici 
I prokleti vele biedni, 
Zavezaje ki carkvene 
NehajaŠe, strašne hiene. 



120. Što su dublje tme tamnice 
Sirakuske i cilijske, 
Gdi živ martav pada niče 
Ciča smrada i utiske, 
Tu martav živ sve se ustaje, 
Da mu se opet smart zadaje. 

Stapi što su, striele, luci, 
Sikirine, sohi, kolci, 
Ognji, ČeŠlji, kljišČi, kljuČi, 
Maci, i nohti, spruglja, ubolci, 
Sve sionske muke ine 
Iznašaste od varline? 



Nagli jesu Što 1' privodi 
Barabanta i Satnika, 
Ubojice, Manigodi, 
I nemilih strah karvnika', 
Ki od ljudstva ko od živine 
Mesariju jadnu Čine? 

Nemilosti Što su Iruda, 
Razdiolstvo Tamberlana, 
Kaligole oka huda, 
Zla Komoda, Dokleciana, 
Al Neruna Falaride, 
Silla, Astiage, Parisaide? 

Sve to 'e ništa. Tu nastaju 
Viekoviti suđci oholni, 
Ki na svako zlo pristaju, 
Sve nemili, sve neumolni: 
Minos, Kaukus i Radomant, 
Tvarda šarca ko Dragomant. 



460 



125. Ni ih kud takmit; ovmekčava 
Malom karvim od kozleta, 
A ovi svaki tvardo stava, 
Što se u veću karv zameta, 
Nemore ih napojiti, 
Karv svu ljudsku da 'e proliti. 

Sudbe osudnim nesmiljene 
Navieštjuju težkovito, 
Da u vale svoje ognjene 
Flegetonte i Kocito 
Prime ih, Lete pak nemala 
Varže u zabit svoga žala. 

Gdi ih kužne sarde truju, 
Akerontske hćeri opake, 
I zmijam' ih okružuju, 
Ter ih kroju na otrake, 
Tesifone gdi razpiera, 
Gdi Aleto, gdi Mejera. 

I ko tri su hlepe klete, 
Koje ljude na grieh stežu, 
Bludna sladost, jidne osvete, 
Zud' bogatstva, mnoga prežu: 
Tako i tri sarde jesu, 
Ki im zubima ognje krešu. 

A Belzebub, glavar vražki, 
Sudbe viekom potvardjuje, 
Silnim prutom na opažki 
Kada svaka izvaršuje, 
Ter se hvasta, da sdm zamni 
Svom propastju hudić tamni. 



130. Tu Centauri i Titunji, 
Bronti, Meduze i Tifeji, 
Minotavri, Grifi suni, 
Svingi, Kimere i Protei, 
Tu Gorgoni jedno oki, 
I Cerberi psi troloki. 

Mnogotieli, mnogoruki 
Geriuni, Briareji, 
Sedmovrati Idri štuki, 
Zmaj Pidavski i Lerneji, 
Garde Scile, smradne Arpije, 
Žene za'edno kučke i zmije. 

Bliede rilom i okoste, 
A duboke tarbusinom, 
Glade kažuć svo'e vikoste, 
Nenasitne svom jezlinom, 
Zubmi, nohti svugdi deru, 
Da pri same sva požderu. 

Štogod guČnu, to udije 
I zajde im kroz propade, _ 
Gdi zahite, Što moć prije, 
Metju u usta, pak osmrade, 
Gdi su one, tu je žala 
Smardeć smradež, gnjus i hala. 

Tu tisuća 'e zlieh nakaznih 
U načine strahovite, 
I nemanah puk rogasnih, 
Stanac, čarnieh' grada dite, 
Tu preljute stigske Erine 
Napiraju jakno psine. 



461 



135. Tu je miesto srieđu pakla, 
K6 se zove Malebolje, 
ordi 'e viekovna moć primakla, 
Svud strahote, svud nevolje, 
Skuci, plači i neskladi, 
Smetnje, rati, kuge, gladi. 

Malo 'e sve to, sto izmisli 
Spievaldcah parvih glava, 
Svemogućtvo božje misli 
I njegove pravde slava, 
Krivcem posried vikovanja 
Da'e sto većih pedipsanja'. 

Sto su iznašli u njih knjige, 
Nisu lažno sve pisali, 
Neg' jazikom striguć strige, 
Bogoslovno gonetali, 
Kažuć Što se sgaja me'u nam' 
Sa šaptanim' mornim' vunam'. 

Pripoviest se njiba svaka 
Mieša sokom ke dobrine, 
Pod osinom od oblaka' 
Stoji svietlos od istine, 
I da kora 'e mučna i tmasna, 
Mozg' i jezgra uči spasna. 

Nek ti mudri Origene 
I Salamun bolje pravi, 
Vajmeh, jezik moj mi vene, 
Bog nehoće, da se objavi 
Ovieh sreća, slišaj Čovo! 
Već mi 'e mučat, stražac 'e ovo." — 



140. Tada glasom zakarknutim 
Silom riknu > ter izreče 
JoŠ govorom protegnutim: 
„Zabavljaš se zć izgomeće!" 
Pogleda ga krivim okom, 
I baci ga doli bokom. 

Ter u tarbuh zapardl mu 
Dvi tri noge: „Omić s vragom!" 
Prikle ojpeta. i saši mu, 
Ko postular usta Špagom, 
Da već s ljudmi nebesiedi, 
Neg' se u vieke muči i biedi. 



Dripi i skubeć se obori, 
Zaedno s stražcem Osin tužan, 
Čim pod njima tleh se otvori, 
A a'er smradom osta kužan, 
Sva se ognjena gora strese, 
Jaz zatutnja i razdrie se. 

Tu ostavši sam prez Vile, 
Vas zapanjen i prestrašan, 
Me'u Etniske plamne sile. 
Maknu ona, rekši: „Ja sam! 
Neboj mi se, sad sam s tobom, 
Dielit nam se 'e zaedno obom'. a 



I neveleć već ništora, 
Za pram me uze, i odajde, 
Sa mnom leteć preko mora, 
I u hip se na kraj najde, 
Kad dd sunce u zapadu 
Trudnim konjem vir livadu. 



145. Kliče: „Došle dugo vrime 
Za tvii sreću služili tebi, 
Nekrepka je ova svime, 
Daj, da mislim i o sebi; 
Srieća jednako svud nestane, 
I s kim smarkne, neosvane. 



S Bogom ! dakle, ni'e noćevat 
Čistim dievam meju ljudi, 
Mrak i samost opći skrievat 
Ku nevieru Čoeske ćudi: 
Sto ugrabi jedan prosti, 
Sto ih zavratit niesu dosti. 



Lasnie je obraniti 
Grdd od vojske oružane, 
Neg cviet dievstva sahraniti 
S mužkom glavom sam tko ostane, 
Ni'e stat zaedno ognju i slami, 
Stoeć obrati sve se u plami. 

I prem da tvd, moj nebore! 
Koja huda misao varla, 
Mene oskvarnit viek nemore. 
Koja jesam neumarla, 
S Bogom ! — sdrak sam, duh sam, li ti, 
Ne moreš me negarliti." — 

Toj dorekši: ukloni se, 
I sama me tu ostavi, 
I u hip opet zaleti se, 
K6 da 'e vihar, i duh pravi, 
Ter čim noć se približi' je, 
Izmisli se, i nebl je. 



1 50. Pokle Čeznuh, predah, blidih, 
I pri paklu i pri pucini, 
Rodni grad moj kada vidih, 
Tleh poljubili, i s kolini 
Pavši, hvale uzdah momu 
Stvoritelju predobromu. 



Pak mu rekoh: „Kada Ti si 
Slavni uzrok i dospitak, 
Tvoim mogućtvom satariši 
Propast zloće, Čin', da žitak 
Vas se izkoli u napreda 
Putom pravim tvo'ega slieda. 



I udielio jur kada si 
Dar, da pako ja procinim, 
Svaku iskru grieha ugasi, 
Martav ugljen da se učinim, 
Taj dušmanin, nedopusti, 
Ni u misao da se spusti. 

Cin', da ljubav Tvd ognjena 
Milosardjem mene stvori, 
Nerazsutna jur ugljena, 
Ki produži, kad izgori; 
Kriepos Ti si, k& od razsutna 
Darva činiš nerazsutna. 

Čin', da ja na uzprošenje 
Mojih svetih odvietnikah, 
Učini v se vas skrušenje, 
Izbavim se napastnikah, 
Ko i Trajan ote se ovih, 
Po molitvah Gargurovih. 



463 



155. Koga prikaz pengan srivSi, 
£6 po izućem tiesnom sudu, 
ovoga sina pogubivŠi, 
)D pravici za napruđu, 
Prava karstom da pogana 
Shrani, zva ga s martvieh strana'. 

Ko i Drikelmo, ki umro bise 
Po božjemu dopuscenju, 
Pako vidiv, pokori se, 
I u svem svomu produženju, 
Da i ja ko on kaj prianem, 
) do smarti neprestanem. 

Nosim harar u verugu, 
Spim na tlehu, i biČam se, 
I u postu bdeei dugu 
Groznim plačem oblijam se, 
KliČem tko bi pomilova', 
Vidih gora, tarpim ova. 

Ne čin', s grieha da me utopi 
Bezdno strasne jezerine, 
Tvoga i slugu da priklopi 
Sil' Čekarak tvarde stine, 
Viekovnoga od bunara, 
Na me čeljust ki raztvara. 



Lako 'e svakom' tu sarnuti 
Nezagasnom griehovniku ; 
A!' neda se izbiegnuti 
Natrag, kada u viek viku, 
Tvardo s gara zatvara se, 
S dala u dno otvara se. 

Meju smarti živućima 
Nedaj Tvoj rod da pogine, 
I životom sve mreeima 
Da se obori, i porine, 
Neg tvoih mukah dugovanje 
Da mu steče rajsko stanje. 

Neka bi Te Boga svoga, 
U vaviČnjih sve hvalio, 
S smiernim' dusim slavit koga 
Viek se nebi nasitio, 
Svet pievajuć neprestavŠi, 
I podnožje Tve" ostavši." — 

Tako molib, paka k domu 
Zdrav i spašen mom' se vratili, 
Obitelju pozdrav svomu 
Dah, i u san se vas obratit, 
Speci tja do druge zore, 
S posla, s bdenja i s umore. 



-^9^©^- 



464 






PIEVANJE DVAEST PETO. 



RTađglasje* 



Žude6 s pakla uzać k nebu, 
Molih duha strazanina, 
Da bi steko na potrebu, 
I udignu me varh visina' 
Cu me u svietloj svojoj javi, 
Podmiesećna sva mi objavi. 



Pak leteći po planetih. 
Nebeske mi skaza gizde, 
Gdi razgarde nesusretih, 
Neg koristne svietu zvižde, 
Tim rieh: s- vremen\ ne s gatanja, 
Da su prudna zviezdoznanja. 



1. Eto, um&rli već čovice! 
Vidio si . neumarla 
Nineuža viečne biče, 
Gdi podnosi s grieba varla, 
I da svaka do vik vike 
Zla će primat, kim ni'e slike. 

A to, er dobra ovdi prima 
Svakojaka sried gosbinah, 
A nijednih iskarnjima 
Hotie Činit zadužbinab, 
Živi u blagu, živi u bludu, 
Sebi a bratu prem zaludu. 



Slušao si, smart nemila 
Ko svakoga hoće kosit 
Svoim kosirom, našieh dila' 
K6 i Bog ima razlog prosit, 
Da bi ti i raj još poznati, 
Nek' nebi htio griehovati. 

Carkvenika mudra misli 
Hotise nas uništiti, 
Najpokonja tva razmisli, 
I neć' nikad sagriešiti, 
AF tko smiŠljat slavu ima, 
Kad nam nije pred očima. 






465 



5. U istinu istina je, 
Da nam vi era sve toj kaže, 
Pamet lika mlohava je, 
Žudi, da 'oj se još prikaže 
Svaki nauk po eućenju, 
Po kušanju i vidjenju. 

Vierovat ću, i vierujem 
Sve, Sto objavi carkva i pismo; 
AF prij' nego umirujem, 
Rad bih vidit, dokoli smo 
I u duhu i u puti 
Na blaženstvo uzdignuti. 

Pavo i Ivan, oba sveti, 
Dostojni, znam, da su bili 
Slavu vidit; ja ko smieti 
Griešnik hoću mojoj Vili 
Molbe upravit, kaže meni, 
Ko mi kaza i jez pakleni. 

Nu ni'e Vile ni zemaljske, 
Ka bi mogla toj pogodit, 
Da i ja sdrake videć rajske, 
Živ bi mogao njih uhodit, 
Neka, dosad tim opažen, 
Vid Čestiti svima kažem. 



Nije misli krieposnije, 
Neg razbirat gornju staju, 
Koju svim nam pripravi' je 
Bog ljuveni u svom raju, 
Kad u griehu ne živeći 
Ljubimo ga, nju misleći. 



10. SagrieŠivat z6 se štuli 
Cica mnoge pedipsnosti; 
Dobar a grieh nenavidi 
Cica Boga i krieposti, 
Poboljaje ljub' cid raja, 
Neg viećnoga cica vaja. 

Svaršita je radi pravi 
Velikoga dobra izuća, 
Ka 'e Bog isti od ljubavi 
Milosardja pun moguća, 
Dobro 'edino, ki sam sebe 
Raj učini cica tebe. 

Blažen Raju, Ti dopusti, 
Da u duhu sad te vidim, 
I slaboštju pera i usti', 
Što 'e moć bolje da te slidim, 
Pak za vidom blažen ime 
Prikazem te iskarnjime. 

Za razastriet Tebe uprav, 
Želim nazrit Tvć razkoše, 
Kalauzstvom Ti me uprav', 
Tvojim gornjim da bih d6 se 
Po razsutnih već se vući, 
Tvoj liep obraz razsmišla'ući. 

Duhovna se i blažena 
Prikazuju po blaženih, 
Čin', da sajde jedna siena 
Svietla od letušć' tvoih hrabrenih, 
Jeda bi se taj raČila 
K tebi me odnit na svi krila. 
30 



466 



15. Al' što mi je iz visoka 
Čekat pomoć od pratjenja, 
Kad mogu imat u dva skoka 
Moga stražca upravljenja, 
Ki me čuva, i ki more 
Tvoim testirom varć me gore. 

Preko vode, preko ulaze, 
Preko ognja i nebesa' > 
Kruga od sunca,, mliečup staze, 
I nakaznieh njih čudesa'. 
Na Empirej pak najviši 
Živa me iznit', da me tisi. 



Genio božji, moj stražnice! 
Od milošce gornje dani, 
Tebi želja ma se utiče, 
Na molbe se moje gani, 
U Čuvaj me i upravi, 
I u Tvoj prosviet mene stavi. 

Klanjam ti se umiljeno, 
Ustmi padam na tleh doli, 
Objav' došle ne viđjeno 
Tve obličje, jur se umoli, 
Ponizib se, da me uzvišiš, 
Pomolih se, da me uslišiš. 

Nizok čoviek put nebesa 
Kad sam smion krila diže, 
Boi se stiene i ustresk, 
Da nepade još na niže, 
Zato Te molju, da me bljudiš, 
I prosvietiŠ prij' neg kudiš. 



20. Izpoviedam pravo tebi 
Sama želja od vidjenja, 
Ni da uzletis s mnom na Nebi, 
Neg je i pomlja od spasenja, 
Da, vidivsi božju spravu, • 
Marzim svaku tašću slavu. 



Tako moleć obastri me 
Čudna svietlost strane od live, 
Ka i u dug san obrati me, 
Da meu martve, al meu žive, 
Znat, je sam li, već nemogoh, . 
Cim se sladko prenemogoh. 

Ter pokle se omramorih, 
Cuh, da usne moje tace 
Plamen svietao, s koga gorih, 
Ki me dignu i potače, 
Da sve kažem bez opaža, 
Sto mi se u snu tom prikazk. 

Po ajerih leteć s polja, 
Vidih grade, kralj stva, luge, 
Rieke, mora, gore, polja, 
I zemaljske slave druge, 
Ke su sada i bile su, 
Pogibuju, pogible su. 

Leđnu stranu, gđi su mrazi, 
Dažd, snieg, tuča, ki napiju 
Zemlju i oganj, kim se glazi 
Munja, tries, grom, ki probiju 
Tvardje, sgrade i visoke, 
Na udorce prežestoke. 



407 



25. Preko magle i oblaka', 
Preko mračne noćne sieni, 
Zviezd' goruštieh strašna traka, 
Duge uresne i studeni, 
Vietra, ohlipa, potopŠtine, 
I svih dusih zle godine. 

Ki se Činu i nahode 
Pod mieseca vartno kolo, 
Ter nam srede sad dovode, 
Sad nesreće u okolo, 
Nek svak znade, da tu ništa 
Bit' nemore stanovišta. 



Varhu leđa, ognja varhu, 
S moga vodca krilovita, 
Na zavodnom parvom varhu 
Pridoh, u kom plemenita 
Ljudstva stoje, s kih se tlapi, 
Od mieseca da su u kapi. 

Tuj pristavši, staŠne oči 
Na ona miesta obrate se, 
Preko kojih angjeo skoči, 
Veličanstva kd vele se, 
A pri krugu širokome 
StvoriŠe se marvicome.- 

Nu razmislih, ako s svega 
Neba mi se toj dogaja 
Cudomirstvo, s najvišjega 
Sto će ? Božja gdi je staja, 
Otle ostat će prikazišće 
Svega svieta biedno nisće. 



30. Jednostruka i slo/.ena 
Podnebeska sv& tielesa, 
Sto će biti prikladena 
Veličanstvu svih nebesa', 
S kih da bi se otrunila 
Zviezda, sviet bi vas prikrila. 

Jedna sima od tolicieh, 
Ke na tvardjad zviezdenoga 
Neba bliešće, i ovizieh 
Obraz gleda umarloga, 
Pokle sgodno, al ne sgodno, 
Da ga u svietlo s miesti rodno. 

Od premnozieh gornjih sviećah 
Zviezdoznanac ako iznajde 
Uzrok dobrieh i zlieh sriećah, 
Malo veće od hiljade 
Hoće izumit sve ostale, 
Ke su u mraku njemu ostale. 

Tko li će uzmoć razbrojiti 
Neizbrojnu njih množiju, 
Da se neće pobrojiti 
U esapu najmučniju, 
Kad i u svom broju bludi, 
Da i manjim zviezdam hudi. 

Koji rad bi previditi, 
A vara se kud i kamo, 
Što se ima dogoditi, 
Što je znano Bogu samo; 
Nu vremeno zviezdoznanje 
Ne preteče viečno znanje. 
30* 



468 



35. Čim poglede upiraju 
Na ovo nebo miesecine, 
I o miesecu gonetaju, 
Ko se puni, i ko mme, 
Čim ušćape i četvarti, 
I poznaju, ko se varti. 



Čim i tieke još suncene 
Pripoznati oni žude, 
Kad pomarČaj njegov krme, 
Dažd, trus, vietar skočit bude, 
Ko dva puta na godišćo, 
Suncostanje i jedno čišee. 

Čim i sglede od svietnjaka' 
Inih skupa sadruženih 
Obslužuju, i ima taka 
Prit' dogadjaj u vremenih. 
Od ke nam se 'e varovati, 
More im se vierovati. 

Čim pomorcem nebo umfti, 
Dielopoljcem Čim gataju, 
Da u k6 vrieme teg čin '.ti, 
A putovat neimaju, 
Vlada'u bo se ti zviezdima, 
Oprostit se more njima. 

Tako i bolnim i liečnicim, 
Zviezde im znati er po doba, 
Nek' se uČinbam sviemkolicim 
U najbolje vlada'u doba, 
I u hip koban neka ih varše, 
Svarhom sriećnom da dovarše. 



40. Striz', sij', kopaj, sad težace> 
Miesečina kad već raste, 
Ber\ gnoj', rieži, hastri brace, 
Skopi živo, targaj maste, 
Kad smanjkava a razvieda, 
Da u Saturno srećno gleda. 

Ti mornaru, na put bodi, 
Kad se miesec dobriem sklađe, 
Koim biliegom a nehodi, 
Kad s njim je Oriun, aF Plejade, 
I ine zviezde jeđovite, 
Vietre sione valovite. 



Moj viteže, ino Iju i tebe, 
Da u boj no gres svaki danak, 
Neg' Mart s Jovom gor na nebe 
Kada budu u sastanak, 
Protiv vietar, . dažd, mrak, gromi 
I velike snage slomi. 

Ti liekaru, liek Gigenje 
Nedaj trapno nemoćnikom, 
Ko zviezd neimaš razumnjenje, 
Smionstvom KeČiŠ, a ne dikom, 
Er ke imasmo gornje uzroci, 
S njih smutja'u se naši soci. 

Uči Ipokrat, varst vremena 
Da ti 'e pomno obsluživat, 
Zime, krisa, jedna stena 
Da se 'e dobro odklonjivat, 
Na istok i sklad zviezd' vrućije' 
Karv ni'e vadit, da t' čistii' je. 



469 



45. NavlaŠ ako ć' spašen biti, 
I ubojice ne steć ime, 
Da imaš ganet procieniti 
Od mieseca, po kom svime 
Tielom nosu se u bolesti 
Dni krutišći, zli aT česti. 



Zviezdari ako t' taka kažu, 
MožeŠ njima povierovat; 
Er ko esapi njih nelažu, 
Od zlih se je obarovat, 
Ka naravno na nas živih 
Kaže prit zviezd' prignutivih. 

AV kadno se izopaČu, 
Ter jejupke nas varaj uć* 
Varh rojenja nama gaču, 
Smart daleko obitajuć, 
Nije u njih, nije vire, 
Nek priprostim Ijudem svire. 

Nieki i kralja, i gospode, 
Nieke kim se priluČuju, 
Duga lieta, Česne sgode, 
Preugodno nariekuju, 
I u njih nebo da rojenju 
Bi u najboljem namiešćenju. 

Da pokle su pogodili 
Čas poroda velikoga, 
U njemu su prividili 
Sliedi žitka Čestitoga, 
I da blagim pod planetom 
Prihode im sreće lietom. 



50. Da obita im, i da zove 
S Časti, s snage, velienosti, 
Sunce, Merkur, Vener, Jove, 
Zviezde pune ljubeznosti, 
Nek u vlasti jasno sjaju, 
S svietom jakost sastavljaju. 

Da su cić njih razgledali 
Zviezdovite veličine, 
Znanim okom razabrali 
Njih najveće jedinŠtine, 
Ke su sreće varh svih srećah 
Pirleć prignut inih sviećah. 

Jesu T skladne, al' protive, 
Mlohave li, al moguće, 
Zvierske, ali Čovječljive, 
Sto'eć u tuje, svoe li kuće ; 
Mirne, ali bojne ćudi, 
Jedne il dvo struke prudi 

Plodne je su 1', al neplodne, 
Miestom desnim, ali lievim 
Prignutive, al obodne, 
Gledom gleda'u V dobrostivim, 
Nesgodnime Četvartakom, 
Srećnim trojem, al šestakom. 

Ta barž' i nos kralja Čira, 
Ledja i mudrog' sviem Platuna, 
Hrom Filipa, hitros Pira, 
Stas Lehsandra, brid Neruna, 
U kolike izmiriše 
Stepne, uznosa svak' njih biŠe. 



470 



55. Glumci, i mamci Čepljuskavi, 
Koji riske razgledaju, 
Celih i ruk u njih zdravi', 
I živote zamiraju, 
S duzieh parstah i madeži', 
S ob£rv' i s runj', s kim 1 tko ježi. 

Koji kažu smiešne slike, 
Voske i jajne u gostari, 
Sane rieke, kukurike, 
Pomju od ptičin, i od zvierari', 
Bajalice, občinjaci, 
Vražjalice, hudobnjaci. 

Svi takovi naricaju 
Duge sreće i godišta, 
Meu to nam se dogajaju 
Nagle smarti, a bez ništa, 
Zasluženja, s kim' bi moći 
Na sud božji za tim doći. 

Niekom kralju buduć žena 
Prisobita, riet ne hoti, 
Da kobila oždrebjena 
Tud je pule njem' izkoti, 
Kom' da zviezdam' dobru sriću 
Hti, svom' kaže ko dietiću. 

Ter radeć ga navoditi, 
Da se poslije š njim naruga, 
Što će liepo moć složiti 
Od izkota lažnih sluga', 
Znati odluci: a on slavu 
Sluti, i kruni pulcu glavu, 



60. Kralj od Španje veli Filip, 
Vlasne sviesti mudra slika, 
U svo'e vrieme gonet prilip, 
Razdri Adama zviezdenika, 
Hti'uć ukazat sviem očito, 
Da vierovat kraljem riij' to. 



Dvaes putah ćuk gdi cici, 
Drug caricu bivši sluša, 
Od njega se izlisiči, 
Da svietovna još okusa, 
I pokoru da svii skrati, 
AF do barzo smart ga smlati. 

Pasavanta starica oste, 
Zviezdomirče i ti Kardano! 
S zla zanata pogiboste, 
Kog sliediste vi pogano; 
Sveti Augustin nanj nastoja, 
Ki pak da nam svieta bolja. 

Kad zviezdari spo viđaj u, 
Da narecne njihe natke, 
Božjim htienjem uniŠtaju 
I ostaju tašte gatke, 
Ni'e viernikom njih sliediti, 
Tko se neće prevariti? — 

Kad uzroku pri svesilnom 
Podložni su drugi uzroci, 
Nepodoba'u božjim sinom 
Tej prividi i naroci, 
U kih Često duh propasni 
Objetom nas lažniem blazni. 



471 



65. Nek vienijuć u tej pritke 
Budemo se nadijati, 
Na sviet vodit duge žitke, 
Izprazno se zabavljati, 
Da, kad dojde sraart nenada, 
Nenajde nas spravne tada. 

Nije nama, Isus reče, 
Znat ni Lipe ni vremena, 
U kih varla smart nas siece, 
Neg' se 'e molit na koljena, 
Da nam brieme bude pasti, 
U otcevoj tko je vlasti. 

I da naše pobiegnutje 
Nesgodi se na sramotu, 
Kad no nam je počinutje 
AF u zimu, al' subotu, 
Nego u dan, ki 'e posleni 
Dobrim tegom posvećeni. 

Dobrim tegom, bez vilinja 
Diela kobna i nevierab, 
Pustolovic', upirinja', 
Morah, urokah i namierab, 
Vieštac, vištic, vukodlaka', 
Ki nas vara'u posried mraka. 



Pokle postab na parvomu 
Zviezdenjakah glavnieh sedam, 
Podignub se i k drugomu, 
I dvim drugim da ih razgledam. 
Paka petom', gestom', sedmom', 
Pridoh lietu u porednom. 



70. Na Merkuriu i Veneri, 
Suncu, Martu i Jovcdu, 
Na Saturnu, siedoj vieri, 
Sto susretam u pogledu? 
Jeda zvierje i nakazni, 
Ko izmisli čoek izprazniV 

Na osmom nebu nie zviezdenu 
Glave Erkula, repa od lava, 
Nit' tarbuha gledam balenu, 
Cepuraša al' vitoglava, 
Siva orla letućega, 
Ni piljuvka padušćega. 

Pup pegazski, brodne side, 
Baksko oko, pse dvojite, 
Ni Plejade, ni Lucide, 
Ni dievojke klasokite, 
Vodenova kruta lipca, 
Dno od suda, šarca od štipca. 

Varh podnena Emisfara 
Nije Arga pomorskoga, 
Kadionice, al otara, 
Al' čovieka paripnoga, 
Nije rieke Eridana, 
Nila al vuka poždarljana. 

Na Polisu ni'e guslara 
Sieverskom al kolo vo je, 
Tronugl, striele, al zmajara, 
Dupina, orla, konjah dvoje, 
Ni'e tu Ariadna, Kasiopea, 
Andromede, al Persea. 



472 



75. Ni Jedeka, ni krilasta, 
Nit' okljastih Oriuna', 
Nije Idra sedmo vrasta, 
Medvedica al Triuna, 
Kasna Artura, al Boo ta, 
Druzih (što znam) ki suprota. 

Gori, gori nezamiram 
Svu Afriku, nje razgardi, 
Koje čoviek zviezdomiram 
Tu hti uzpet', da ogardi, 
Istom liepost od nebesa' 
Punu svietlieh bdieh tielesa'. 



Vidim tu zviezd' jasnih Čudo, 
Ke pruditi neprestaju, 
Pogledanje ni'e im hudo, 
Ako i ognjem laskataju, 
Oganj nije razčiniti, 
Neg' ki tepli, i ki sviti. 

Na devete, ko'e cakleno 
Srietam gornje vode hitre, 
Ke da i skriva'u sve zlaćeno, 
Nij' im naglosti niedne vitre, 
Sladka i mirna 'e sva voda ova 
Brez smotrenja zlih valova'. 

Mudroljubci nek govore, 
Da varh neba kojih vođa' 
Nikakore bit' nemore, 
Kad ih vidju, gdi im Bog poda 
Miesto, piesma 'e oblast veća, 
Nek sva ljudska svies bludeća. 



80. Na desetom nij' štipavca, 
Dvojeruka, al mierila, 
Ribah, dieve, al striljavca, 
Strašna vćska, lavska rila, 
Vodenjaka, al ovana, 
Raka, biesna al kozlana. 

Pomno pazim sunca pašu, 
U kojoj su prietke nieke, 
Ko se od liestvah našieh kažu, 
Po kih jezdi po sve vieke, 
I skorace po kih hita, 
Da dovarši tieke lita. 



Sva je jasna, i u svietlini 
Zamiritoj blisti, i barda 
Nevide se tu u osini 
Od rečenih kih razgarda', 
Neg' zlamenim tim se paše, 
Da razumi slavstvo naše. 



Kaže zlamen od ovana, 
Da u vlažaku sunce stupa; 
Narav bo je njemu dana, 
Da pri toru busa i lupa: 
Tako i sunce zimu buša, 
Da se teplje vrieme kuša. 

Za ovanom vol napira 
I čapajuć* s listo nošen, 
S većom moćju zimu tira, 
Vas ubodan i okoŠen, 
Da početkom od tepline 
Stabla izmeću lišćavine. 



473 



85. Svibanj kaže dvojeniČe; 
Er u njemu sunce dvoji 
Snažnu kriepos, da proliće 
Teplinom se većom goji, 
I da svako mlado travje 
Reste na obir i na zdravje. 

Lipanj raka sobom vodi; 
Er kako rak nazad stupa, 
Tako i od nas sunce odhodi, 
I na dalje strane odstupa, 
Da se i druziem duglje objavi, 
Kakono ga Bog uglavi? 

Lavskom Febrom veoma gori 
Miesec ČarČak sarpanj vrući, 
Kriškom cizom svaka zori, 
Odolit joj nemogući, 
Gore, polja i livade, 
More isto p!od čim dade. 

I prem dalje da se odtisne 
Družbom Siria razplanoga, 
Parži i žeže, da okisne 
Daždem znoja velikoga, 
Puk ki tad je tužnieh kmeti' 
U najvrućjoj trudnoj žeti. 

A kolovoz dievom Seta, 
Ter s njom tanca na provode, 
Ona istom suncu smeta, 
Ne donoseć igre plode, 
Buduć dieva ne nevista, 
U uzdaržnosti svojoj Čista. 



90. Na mierila dnevi klada 
Kuj; er suncu za izteć moći, 
Nedopušća, nek se sklada 
Bieli danak s marklom noći, 
Nek umirna obadva su, 
I s vremeni jednaka su. 

Štipac stojeć u listopadu, 
Štipalima Ijutmi kosi, 
List je svaki na opadu, 
A uredno ždral se nosi, 
Jur sa suncem da dobavi 
Teplja miesta, ka ostavi. 

U miesecu, ki 'e studeni, 
Već nasarta zima zbilja, 
Ter napravi ja luk ledeni, 
Da do šarca strieljac strilja, 
Izza oblakah gustieh viri, 
Da iz luka bolje smiri. 

U prosincu parČ nogami 
Propinje se, biesni i skače, 
Kažuć sunce da opet k nami 
Podiže se i doskače, 
Meu to k moru svu divinu 
Tira, i da nam svu miš inu. 

SieČanj sieče darvo svako, 
U vremenu da je bolje, 
A dega se kmet polako, 
Čim okisne vas u polje, 
Nosi zlamen vodenjaka; 
Er sve rosi, daždi, pldka. 



474 



95. Veljača je žensko ime, 
I ohliepom zemlju klopi, 
Promienjiva vietre i vrime, 
Prava žena, ka nas topi, 
Stale bi u njoj ribe smige, 
Zatoj nosi njih bilige. 

Sunce 'e šeset varh stotine 
Veće, vds svit kolik neg' je, 
A varh Četir tisućine 
Milj' od svieta on dalek je, 
Pak tisućin' varh dvaes sedan 
Varši, obtiČuć u dan jedan. 

Mislim, ako 'e toka oblina 
Samokruga suncenoga, 
Ka" je inih veličina? 
Kolika li slavna Boga? 
Sunce i miesec kad pri njemu 
Ko bu'a i mrav priliče mu. 

Vidju i sunca eklitiku, 
Od ke on stravan viek neodlazi, 
I njegovu jasnu sliku, 
U miesecu čim izlazi, 
Da i noćni tmasti sieni 
Budu Ijudem prosvietljenL 

Gledam njega u svietlini, 
Sried polače jakno kraja, 
Šarca od svieta ko u teplini 
Svim krajinam vruć pogaja, 
Pun je slave, život daje 
Svakom' stvoru, kom' duša je. 



100. Miesecinu, ko kraljicu 
Najmilije sunce pazi, 
Noćno u njem se bieJom licu 
Ljubežnjivo preobrazi., 
Kad kružena kolom zviezda 
Nebom seta, po njih jezda. 

Blagođarnim svojim zdrakom 
Plamene ine ko prosvita, 
Ko miesec se krije mrakom, 
Sriedostavniem tvarda svita, 
Ko i na sunce mrak pristupa, 
Miesecni osin kad nanj' stupa. 

Kako 'e sunce od nas dalje, 
Kad je u višem Apogeu: 
Tako 'e bliže nas, kada je 
Opet u svom Perigeu, 
Bliže i dalje čim penje se, 
Dugi je i kratje nam kaže se. 

Ko u dvaest i Četiri 
Naših vremen' dan se dili, 
Ko se u triest dan' miesec miri, 
I sunce se hitro sili, 
U njegova prihodišta 
Puna ucielit nam godišta. 



Ko godišta razluČu'u se 
Na Četiri još vremena, 
Ko i ljudska doba Ču'u se 
Na Četiri razlučena, 
Od mladosti i Čovištva, 
Od starosti i prigrebistva. 



47 5 



105. Dugovieka 'e prekostarost, 
Ka opeta na dietinstvo 
Sije čovieka, gdi umarlost 
Približa se, i gostienstvo 
Već dospieva malom moći, 
Cudniem zledma i nemoći. 



Parvo 'e vrieme od prolieća, 
Ko na mladost odgovara, 
Sve zeleni mladci cvieća, 
I sladosti nam otvara, 
Blagomiris polju da se, 
I za cvietom plod čeka se. 



Za njim staje radno lito, 
Jačje doba od svakoga; 
Er donosi svako žito, 
Koje hrani umarloga, 
Teplinom se sviet oliepi, 
I obilnom žetvom kriepi. 



Puua blaga 



Zriela stupa jesen paka, 
sitine, 

Kad u vino kruh se smaka, 
I voća se zorna čine, 
Kad se predu nove vune, 
I bačve su ravne, pune. 

Za njim stara zima Šuta, 
I studena i priŠiva, 
Nog mlohavih, rila Žuta, 
Noseć breme suhih driva', 
Da se ogrije i potvardi, 
Da se zaman čoviek mardi. 



110. U hip vrieme da prošlo je 
Od mladosti do sidienstva, 
I da vrieme prispilo je 
Potriebnoga od razčienstva, 
I da u svako doba mira 
Sinart nas kosi bez ozira. 



Cvati cvietjem od krieposti, 
Sij' u lieto, ako ć' žati, 
Tež' vinograd u jakosti, 
Ter ćeš targat i jemati, 
Ako dobro tu nemećeš 
Sieine, tamo žet' ga nećeš. 

Sij' tvo'u njivu, čim ti 'e vrieme, 
Tež' vinograd, dok ti 'e dano, 
Da neizvietri dobro sieme, 
I tarsje ti ni'e pobrano, 
Ako uvri mast došle pino, 
Čin', da dojde bistro vino. 

Duše augjelski stražanine, 
Koga svaki dan ja molim, 
Čin', da pohlep moj ostine, 
Neka odmetnoj puti odolim > 
Da nečiste koje misli 
Tebe od mene nebi odtisli. 



I prem da si došle grustio 
Moje zlobe neizrečene, 
Nikadar me nisi pustio 
Prez obrane tve blažene; 
Al već staru veću d&rvi 
I prij' smart me veće varvi. ■ 



476 



115. Tvo'e mi česti nadahnuće, 
I obilatu izprosi mi 
Božju milost, da me vruće 
Tielo ne vre, dopusti mi, 
Mast opiešni' da priestane, 
Staro i dobro vino ostane. 

Čim da dobriem vinom liepim 
Vas veseo i vinetan, 
Dobrotom se njega kriepim, 
Veće Bogu neođmetan, 
I na svarhi da i ja bolja 
Dodam za pir vina moja. 

Ter priluČiv, da ma vina 
K vinu Isusu, ki reko je, 
U ovoj Čaši neprocina 
Karv m& sveta đoisto je, 
Poputnicka nek' mi 'e hrana, 
Pravi zaklad moga shrana. 

Buđuć s neba zviezdenoga 
SvodČen išo na čaklivo, 
SkoČib svarhu desetoga, 
Ko se zove poniiČivo, 
Ko 'e okruga nam najdalja, 
A najbližja svietla raja. 

Nerazsutne okruge su, 
Jedna drugu uzdaržuje, 
A podložne ovoj sve su, 
Kd ostale pomiČuje, 
Ako bi ova kad prestala, 
Stvor i okružja sva bi stala. 



120. Nit su težka, nit su laka, 
Čim se varti svako kolo, 
I vartivost čudna 'e paka, 
Kom obtiču sviet okolo, 
Kad svendivost zemlje staju, 
A složena nje micaju. 

Nek' Kopernik i ini kroju, 
Da se zemlja varti i kreće, 
A nebesa s mirom stoju, 
Da t' razumit vidnom neće, 
Najprij' pismo pak i carkva 
Ti njih nauk počemarkva. 

Više nebo od nižega 
Deset putah veće 'e tielom, 
Nižji dalek od višega 
Desetinom opet cielom, 
Viši odmiče najbarzije, 
Sva ostala to kasnije. 

Nu da 'e moć mlin obaliti 
Samo od kruga zviezdenoga, 
Devetdeset nebi u liti' 
Doprć svieta do ovoga, 
Dvi sti miljah da u protaku 
Svoem Činio bi uru svaku. 

Čoek na konju da opet jezđa, 
Na dan čineć Četardeset 
Milj', nebi tek većih zviezda' 
U dni tisuć i dev'deset 
Stotin' godin', prem razlogo, 
Svoim tarkanjem taknut mogo. 



477 



125. Još je Čudo nebo dalje 
Od nas, da nas veće kriepi, 
Neg sva bližja, i podaj e 
Njim i nama pokrep liepi, 
Da njegova nfe goneta, 
Nebi se udo, ni list kreta\ 

A to er angjeo božjim htienjem 
Njega tiska, njega varti, 
Koga zovu razumnjenjem, 
I on Š njim darži u obarti 
Sva tielesa i sviet isti, 
Bez koga se on ne smisti. 

Nebi vidio, nebi slušao, 
Nebi hodio, al sidio, 
Živio, vonjao, ticao, kušao, 
I nebi se razplodio, 
Nebi činio promienjenja, 
Ni razsutja, ni rojenja. 

Svako 'e lipše, ko je više, 
Nesiena stoi u oblini, 
I da ljudi mnoga mniše 
U prozirnoj toj visini, 
Svak s Ikarom prij' bi pao, 
Neg let misli tu uprav klao. 

Plemenitu podobi se 
Tielu i lice plemenito, 
A onom' licu, ko varti se, 
Da 'e i tielo svarŠenito, 
A oblina to upravlja, 
Ni'e bo nugla, da ustavlja. 



130. Ljudska misli, ustavi se, 
Nebtij letit po nebesi', 
Od Faetonta spomeni se, 
I od njegove neudesi, 
I on na kolnik otčev stupi; 
Al nesrećno š njega lupi. 

Nečin', da se vik govori: 
Smieb i ništa Čoviek da je, 
Kad se penje odveć gori, 
Da nevidna razgledaje, 
Tad reć mu se more udilja, 
Da je božji posmieh sbilja. 

Bolje ih je zamirati, 
Stoeć u kutu i u kraju, 
Neg 1 se k njima propinjati, 
Htiuć razumit Čudnu graju, 
Njih razgledat uznačice, 
Neg je pasti dol niČice. 

Nije odveće znat' potriba, 
Ni'e svud nj uhat, ni'e svud plendat, 
Nauči se, što ti 'e triba, 
A nemoj se više penđat, 
Let visoki i ponosit 
Vratolomstvo obći nosit. 



Nevidina božanstvena 
Samo po onih, ka vidimo, 
A ka od njeg' su učinjena 
Po razumu razumimo, 
Dosta toj znat tebi biše, 
Manje znade, tko iŠće više. 



478 



135. Nu razlikost stoji mnoga 
Meju stvorcem, i meu stvore, 
Meju Bogom, ki 'e svemoga, 
I oniem, koi malo more, 
Meju jedniem, ki svarši' je, 
I oniem, kojem' svarhe nije. 



Rec' s Davidom : Nu nebesa 
Božju slavu razkažuju, 
I njegovih ruk' čudesa 
Tvardjavine naviešćuju, 
.Kažu i diela tolikoga 
Činitelja svemogoga. 

Ako neznas, kud se uzlita 
Na nebeske visočinc; 
Majku carkvu nu upita', 
Ona će ti riet istine, 
Š njom se svietuj moj nebore, 
Put ti pravi kazat more. 

Veli: Da se k svetom' gradu 
Grede putem poniženstva, 
Potisnosti, ka je u glađu, 
Pravde, jakosti i trezienstva, 
S mudrieh dielab i s moljenja, 
S posta, i Česta priČešćenja. 



Poniženstvo nas podiže 
Preko vode, vlage, plama, 
A ubožtvo tiska vise, 
Pravda, jakos, trieznos sama, 
Gdino miesec suncem seta, 
I ostalih varh planeta'. 

Pravda s mudrieh naših dila' 
Postavlja nas meju zvižde, 
Post i molba naša mila 
Na kristalske gornje gizde, 
Na ganutje nebo paka, 
Pričest i Ijub' božja svaka. 

A na nebo od Empirja, 
Gdi je božje kralj stvo davno, 
Gdi ni'e skazni, gdi ni'e zvirja, 
Neg otacah miesto slavno, 
I angjelah i obrani' 
Liep perivoj razkošani. 



Na sied slave i milosti 
Podaju nam stolovanje 
Bogoslovne tri krieposti : 
Viera, ljubav i ufanje, 
Gdino ćemo kraljevati, 
I u vieke s Bogom stati. 






S Bogom dakle, tašti sviete! 
U visine već se dajem, 
S Bogom ! zviezde meni sviete, 
Nizočine tve nehajem, 
S Bogom! s Bogom! tebi velju; 
Er sam božjem pri veselju. 



• 



~J$^@$N- 



479 









PIEVANJE DVAEST ŠESTO 






Hadglasje. 



Tudie pridoh na najviše 
Nebo, i nazrih božja grada, 
Ćelo i mire, ki svieh tiše, 
Zamirajuć Hepos sgrađa', 
Pute, sdvorja, ulazišta, 
Pri Icih svietno čudo 'e ništa. 



Cetriuglast stol blaženi 
Dvanaestim' vratim siva, 
Kamen i biser dragocieni 
I zlato se svud razpliva, 
Stupja, kipja jasnieh zida 1 
Razkošnoga svi su vida. 















1. Brodoputno man zarcalo 
Pokazuje ljuđem luke, 
Vietrih đmenja svako žalo, 
Za upravljat njih odluke, 
Trudan putnik kad ne scini 
Povratiš se k otaČbini. 



I angjeo mene prati 
Došle izvanskieh po posada'; 
Al' mi pravi većekrati', 
Da 'e milii ures grada, 
I da varoš liep kada je, 
Liepost grada još liepša je. 



Zato okrugu, po kom' sliedih 
Moga vodca u krieposti, 
Izmislih se, kada vidih 
Rajske uresne prelieposti, 
Ter ko sunce kad prosviti, 
Drobni svietnjak već nesviti. 

Grad prestolni od nebesa', 
Veli gornji Jerusolim, 
Čudo veće svih čudesa' 
Bedemima preoholim', 
Podiguje posried kruga 
Najvišega vedra duga. 



480 



5. Gdi 'e Erapirej viekoviti, 
Božje slavno siedalište, 
Izabranieh pričestiti' 
Mirni pokoj, pristalice, 
1 blaženieh i angjela' 
Kuća svietla i vesela. 

Nije čina đoriskoga, 
Ni Korinta, mogli kć bi 
Priklađit se, Svemogoga 
Ruka uzdigla ki je sebi 
Grad na svetoj svojoj gori, 
Gdi stoluje me ju kori. 

Bi sagrajen od mudrosti 
Viecnje zato viekoviti ; 
Božje znanje, to je dosti, 
Napravi ga i nakiti 
Puna dike i uresa 
Varh krugovab svieb nebesa'. 

Gornji ohlipi rieka jaka 
Tibim valom k njemu stiče, 
Ka se iz gore bistra otaka, 
I naokolo svega obtiče, 
Ter grad božji razvesele 
Srebrom plačuć ziđe miele. 

Uresni su svi dohodci, 
Ki se k njemu upravljaju, 
A u pozlatnoj varh vrat' ploči 
Jasna slova laskataju, 
Ka nemogoh razabrati, 
Čim se angjeo nepovrati. 



10. Ulazišće tloh plociti 
Osmonuglom stienom ravni, 
Po kom grieh je i tlačiti, 
Cim se idje u grad slavni, 
A borje je sve zeleno, 
Simo i tamo razvedeno. 



Ko ugodnom dalečinom 
Dobriem stvara put od raja, 
Kud veseljem i tišinom 
Po travicah, kim ni'e zmaja, 
Stupa'u duše Bogu drage, 
Meu raztarte duge prage. 



Izza koih su od cipresa 
Stabla redom posajena, 
Kimi vietric tiho stresa, 
Da se ukazu ponižena, 
I visoka sklone Čela 
Drumenika prevesela. 

Ki narešen kriepostima 
Dostojanstvo sobom vodi, 
I cić platje, koju prima, 
Liepši od sunca svietla izhodi, 
I nebeske dvorne zvižde 
Sliede putom njega gizde. 

Namiestjeni po njima su 
Sniežni sudi i pitari," 
Ki mirisnim cviečem, da su 
Topol, cedar i rancari, 
Dugim biegom vid zanose, 
I razlikost rusah nose. 






481 



15. Rusab, koje na rusaru 
Perivoja vavicnoga 
Ne opadnu, cvatuć, Maru 
Majku kralja nebeskoga, 
I krunicu njojzi kitu 
Zdrava Mario na seni svitu. 



A na nebu krunom slave 
Taj kraljica preblažena 
Kolom zviezdah navarh glave 
Od sinka je okrunjena, 
Dieva, božja porodica, 
Vriedna nas svih odvietnica. 



Na temeljske sriedu sudili 
Svietla tuča pretvardoga 
Stoji kipje jasnih ljudih, 
Jedan slaji od drugoga, 
Svi mramornih gorah ciepi, 
Riez naučne ruke liepi. 

Ljudih, koji na sramotu 
Napastnika, ko hrabrenstvo 
Učiniše u životu, 
Pridobijuć hudobienstvo, 
K6 se na njih Često svrata, 
Jeda da ih sunovrata. 



Zatvoraju drum razkašni 
Plemenita dva pritvora, 
Stupi osmeri, ki su ukrasni 
Zavodnimi luci odsgora 
Varh kih stere bulta jaka 
Drobnieh stinČfć" zlatna klaka. 



20. Pod kom angjeo razkreljuten 
Elefantjim lukom strilja 
Duše, koje slavniem putem 
Hotile bi stupat sbilja, 
A nije im osujeno, 
Nego tlačit dno pakleno. 

Varh pritvornih šetališćV 
Na čardaku liepogledna, 
A okol' stupci, siedališča 
Meu nuglisća Četri uredna, 
Pašom praga vani danih, 
I obrazima izbečanih. 



Nek 1 u grubost riličina 
I u Čelu take vidi, 
Z6 odstupa k6 vidina; 
I u gardobe svo'e se stidi, 
Nit smi s dobriem' imat stanja, 
Ni u vrat raja ulizanja. 



Pak s obedvi puta strane 
Perivoji prostiru se, 
Ki nevehla stabla hrane, 
I neumarli uzdaržu se, 
I u žilah i u plodu, 
Lietoreslim ke izvodu. 



Razdvojeni jednačinom, 
Simo, tamo, na ravnine, 
Krajem rajskim brizga'u vinom, 
Sriedinom sladka voća Čine, 
Kih krieposno blagovanje 
Uzrokuje viekovanje. 

- 31 






25. Razabrane jarulice 
Cvatu cviećem u posmiehu, 
A žamore njih ulice 
Mliekom, međom, na utiehu 
Boljim, neg' se niegda kaza 
Obećane zemlje staza. 

S koga voća, s koga cvitja 
Izzimlje se nektar sladki, 
I ambrožia božja pitja, 
Kćm hrani se gornji svaki 
Duh blaženi do sitosti, 
U veselju i u radosti. 

NaĆinjeni rajskim vinom, 
Mliekom, medom samorodnim, 
Pridaju se božjim sinom 
Napoj enj em preugođnim, 
Da ostaje duša sita 
Naslajenjih po sva lita. 

Ovo 'e čudno ono pitje, 
Kim u način neizreČeni, 
Obrativ ga u svoje bitje, 
Siti dvanaest svoih ljubljeni' 
Bog i Čoviek pun odluke, 
Na večeri prije muke, 

Ter im reče: Da već neće 
Ploda ovoga od loznoga 
Kušat vieku, čim u sreće 
Ne otide ćaćka svoga, 
Gdi će oni s njim ga piti, 
U viek vieke pričestiti. 



30. A to u gradu, gdi 'e stanišće 
Velikoga kralja Boga, 
Svih ufano utoČisee, 
I jedina svieta onoga 
Stol'ca uzvišna, paČek glava 
Svih gradovah, svih daržava'. 

Ni'e od stienja mlohavoga 
Sazdat božji grad žestoki, 
Nit varh blata posrednoga 
Podignut je Sion visoki, 
Neg vas tvarda planina je, 
I u njem ista tvardina je. 

Varh kamena stanca živa, 
U žešćini temelj mu je, 
Krepak mramor svud mu siva, 
Top i podkop ne tribuje, 
Vas upravan, da nikada 
Straha ne ima raČa al glada. 

Kad se Isus preobrazi, 
Toj bi tvardom na Taboru, < 
Gdino Petar zdrak upazi 
Slave oblačnom u otvoru, 
Ter tu reče: Dobro 'e biti, 
I tri manse nam sgraditi. 

Tu akoprem u pustoši, 
Gdi stup ljudski ne domiČe, 
Gdi sviet rate ne donosi, 
Bog nešalje svoje biče. 
Samoćo! u svem blažena si, 
I blaženstvo ti sama si. 



483 



35. Dvanadeste stienah jakih 
Podumint mu stanovit 'e, 
Dvanadesti to je Člankih 
Apostolske viere svite, 
S kili ako tko kad opade, 
Tu mu se uliez već nedade. 

Četirit je stol hrabreni, 
Svakom stranom luci gredu, 
Varhu kih su postavljeni 
Alabaskri praci u redu, 
Koji riezom hitrim tacu, 
I van zida varsno skaču. 



Posried ldkov, reć* bi, stavne 
Mučenikak da su glave, 
S rujne stiene parvotavne 
Iz ranjene i karvave, 
Na stran' pak su izpovivci, 
Kalujeri, pravci, divci. 

Sto tisućah stupali nosi, 
I toliko kipah cielih, 
Koji staju u podnosi 
Okoliša zidah bielih, 
Tere para, vicnje sriče 
Da sad sada praviti će. 

Svaki miestom i ponarom 
Svćm se hvali, i svo'e stvore 
Kaže scienu, a poharom 
Duzieh lietah past' nemore, 
Graja silna ne posarta, 
Zub vremeni karši i varta. 



40. Stupi jesu suha zlata, 
Kipi od svietlieh dragostina, 
Ter rajskoga dlieta i mlata, 
Koim moć nije nać procina, 
Zamirno je svakih bivstvo, 
Čimba, likis i velištvo. 



Svih podstupje i nadstupje 
Zablieštiva meu pozlate, 
A diaspri i piropje, 
Koraj, ambre i agate, 
Njih svietle se jasniem' tracf, 
Nazire bo ih sunca sdraci. 



Jezus sunce, kć ne grubi, 
I ki u svetoj otacbini 
Svih prosvita, reŠi, ljubi, 
Milf, tieši, garli, scini, 
I ziđe iste bezćutive 
Svćm žarčmom stvara žive. 



Okoreni ki svudi su 
Različinom lašća stienja, 
Nu u polačah kralj skih nisu 
Toli vriedna zamirenja, 
Ni'e meju nas te vriednosti, 
I od čimbe, i od rodnosti. 

Dragocienim svim kamenjem 
S dvora sjaju srebarni miri, 
A zanose svoim svićenjem 
Jasni smiraldi i zafiri, 
Rubin, topaz, s kima izbrana 
Ograda je p okovana. 

31* 



484 



45. Na skorupu svudi tuđi 
Draži kamen, i da usilau, 
Pripostavljen sladko bludi, 
U razkošne skrilje izdilan, 
Na oblice i zavode 
Mnogoslike oku ugode. 



Navlas diamant i karbohoć, 
Kih tvardinu omekčć je 
Božji janjac, kad saniohoć 
Karv preci stu prolio je 
Varh ljudskoga kamenita 
Šarca, vazam griehe svita. 

Neka i onu okovu 
Svetieh stienah Jezusovih, 
Gizdav resi sgradu ovu 
Oslobojen od griehovih, 
I u raj nosi preveliku 
Radost svojem' odkupniku. 

I svem' dvoru blaženika', 
Ki se veće tu radoju 
Varh jednoga od griešnika, 
Ki pokoru priče svoju, 
Neg varb mnozieb duš' đobrije', 
Kim pokorah triba nije. 

Pažilišće dokle grajsko 
I hitrije gledam s puta, 
Prispi angjeo, điete rajsko, 
I tisnu me zabeznuta, 
Vij, reče, ina sgrađe Čuda, 
Ka se kažu liepa svuda. 



50. UzveliČne okoliše 
Sa svih stranah nu razgledaj, 
Raja sveti ke slaviše 
Lapčuć šarcem, a ne predaj, 
Neg prav' dike sve izvane 
Pokle ti su prikazane. 

Tko zna, tko zna hoe' li doći 
Unutarnje zriet mu oprave, 
Al hod' ljudskim perom moći 
Prepisati njega slave, 
De, jur reci druge vidi, 
Ja urauknuh, a ti slidi. 

Kuzima su ponizani 
Miri, ki grad od svud' garle, 
U kih stoje zavezani 
S sdragostienci perle varle, 
Gdi raeu svietle trake i lubke 
Golubice sjaju ljubke. 

Kuži i pera uzorita 
S prieda rijom stienom blište, 
Meju sobom osobita, 
Nit odhode, nit se tište 
Razbivenom u poredu, 
Bolje tiše u pogledu. 

Nadperene još marliće 
U razlicih nadiljane 
Stienah, lietat vij dietiće, 



Serafine i užgane, 



' '■ 



Ti čistoćom svoje vire, 
Ti vrućinom straže mire. 



485 



55. Na zavodke izdubljeni 
Varh porfida pod njima se 
U piegavoj vidi stieni 
Gaetan, kim se vas raj pase, 
I gizdava zarieznica, 
Puna paomah i krunica'. 

Sriedu pera počinjene 
Razgledju se ljuđne đosti 
Mnoge slike obražene, 
Pune otajstva i krieposti, 
Koje redom dužim idju 
I u ponorah svojih sidju. 

Okol' njih je izmiesano 
Hvolje i cvieće na granice, 
Izza kojih ljubkostano 
Rude izhode van glavice, 
I letušća i zvieradi 
Motaju se meu liscadi. 

Nije moći razumieti 
Toli izuče, njih prilike,* 
Trieba mi je, trieba rieti, 
Da nebeske skazat dike, 
Rajske obraze i svu slavu 
Zadosti tu ne imam glavu. 

Da sto ustah, sto jezika' 
I gvozden glas tko imo bi, 
Nikad Čudna i velika 
Varbnebeska prikazo bi, 
Smucaju se u povlaki 
Misao, pamet i vid svaki. 



60. Veličinu, prostoranstvo, 
RukoČinstvo, i rabotu, 
Od bedemih visoČanstvo, 
Uljudanstvo i liepotu, 
Rim, Babilon, ni'e ni sina, 
Taka 'e božja stolovina. 

Ni sunČeni nisu dvori, 
Ke Ovidij toko uzvisi, 
Pri ovih škotski nego tori. 
Nego gradci, ke omisi 
Diete od kala, za svoe danje 
Neuzdaržno zabavljanje. 

Što su Kresa hiže uresne, 
Salamunov glasoviti 
Što 1' je templo, nego 1' griešne 
Hiže, i templo ponositi, 
Sva njih liepost bi pogana* 
Er zlim griehom izmiešana. 

Saporova što 'e polaČa 
Poput nebes' uzdignuta? 
U ovoj dragi pravo od plača 
Nebeskoga, neg' cilj pruta; 
Er do malo minu i pade 
U hitrinu svoje sgrade. 

Što su sada, kamo li su 
Veličanstva jasnieh kraja' ? 
Na poljanu sva pali su, 
Razčinjena svaka graja 
Leži na tleh, usried praha, 
Nije im znake, ni'e im traka. 



486 



65. Što su svietna sva Čudesa 
Babilonski svietli ziđi, 
Gorustasna dva tielesa 
Gjova Olimpia u Elidi, 
Sunca u Rodu, Turna u Faru? 
Nego sgrade na obaru. 

Templo Efezski od Diane, 
Jejupatska stol nuglista 
Artimisie ljube izbrane? 
Mausoleji? nego Y ništa! — 
Sva razkošja naša Što su, 
Neg prah vietra na raznosu. 

Dolina ona puna drača, 
Po kojoj se obraćamo, 
Što 'e neg uzrok nevolj' plača, 
B61i i smarti, ke srietamo, 
Tuge, biede i nezgode 
Na svieh stranah nam se gode. 

Gospari se tuže od sluge, 
Sluge a marže na gospara, 
Bogat mukom skaja duge, 
A nevoljan š njim se kara, 
Nit je niži, nit je viši, 
Da se sriećom svojom tiši. 

Liepa 'e Rakle; al neplodna, 
Plodna 'e Lija, al nij* liepa, 
Naman blaga pripun do dna, 
Što 'e, kad guba njega ciepa? 
Moguć August, baŠtinika' 
Tiber nema posliednika. 



70. Vlasteli se nenavide, 
Progone se svi dvorani, 
A targovac strahom ide, 
Da ga neodru razboljani, 
Knjižnik boi se od knjižnikov, 
Kralj visoki odmetnikov. 

U prolieće ni'e nam ploda, 
Lieto nosi grad, vrućinu, 
Jesen s zledi tielom Škoda', 
A u zimi nam uda stinu, 
Daždi odnose nam baštine, 



A kad suša 'e, 



™j 



Uviek oni svim biežeći, 
Ako i kratki, ako i uzki, 
Obstiraju zli odveći 
VaskoliČak život ljudski, 
Da kad priđe, smartnu ranu 
Liek mož' zvati i obranu. 



Sve je u -tužbi i u pecali, 
Od kada se Čoviek zače, 
Sad obilnost mnogu žali, 
Sad tiesnoću svoju plače, 
I od Boga što prosimo, 
Kad dd, njega uzročimo. 

Narav ljude kad umiesti 
Na sviet, da sviet nepoznaju, 
Porodi ih u nesviesti, 
Da se rodit nepokaju, 
I da znaduć svieta zlobe, 
Ne vrate se u utrobe. 



487 



75. Sva ljudska su na sviet karka, 
Tankom žicom obiešena, 
Sva karšljiva, sva lonČarka 
Slabom gnjilom zamiešena, 
U paržinje trak smaršljivi 
Vabeć, vao nestalan, plivi. 

Varaju se, ki kladaju 
Ljudsko u kriepost blaženosti, 
I k njoj ludo prilagaju 
Sreću, zdravlja i lieposti, 
K6 promiču jakno rose, 
Nit blaženstvo pravo nose. 

Ni'e, neg punat, gdi brodimo, 
Punat, kuda vojujemo, 
Punat, kraljstva kd daržimo, 
I mejaŠe gdi steremo, 
Vas sviet punat nerazdilni, 
Sliepim ljudem drag 1 , umilni. 

Stanovito 'e gornje stanje, 
Smart usilna gdi nekosi, 
Božje blaženo uživanje 
Tat i zlotvor neodnosi, 
Raj vavičnja nami 'e staja, 
I bez konca i bez kraja. 

U nju daždi viek nemeću, 
Grom neprieti, niti hara, 
Nagli vietri š njom nekreću, 
Trus netrese, nit obara, 
Silni naplov nezajazi, 
Triesk netrieska i nerazi. 



80. Slavna od nje govoru se, 
I slavna joj gledam s dvora, 
JoŠ slavnija ima u se 
I slavu istu sriedu dvora, 
I skrovitoj ime slavno 
Zlamenuje mir upravno. 

Ovo 'e nebo od ostalih 
I najliepše i najviše, 
Tu se duše navlas malih 
U zabavi božjoj tiše, 
Udes slavni svih udesah, 
Nebo ures svih nebesah. 

Tleh podkova suho zlato, 
Dragi kamen dignu ziđe, 
Priložiše zrake na to 
Svietlo sunce, miesec, zvižde, 
Moć pođpuno ni'e ih riti, 
Zato bolje bi ostaviti. 

Dvađest viših arkangjela' 
Stražbenikah bdenih mieste, 
Svi obraza prevesela 
Čuva'u vrata dvanadeste, 
Ka raztvora zorom ranom 
Sveti cielak troja stranom. 

Daržeć mace ognjenite, 
NepuŠtaju da ulazu, 
Nego V duše plemenite, 
S ljudskieh tielah ke izlazu, 
Koje tefter zasluženja 
Nose, za proć u_spasenja. 



488 



85. Uztarpile kć napasti 
Jesu većkrat u životu, 
A ni jesu htile pasti 
U bezreelnu ku griehotu, 
Kužanim bo krunu pravi 
Svoim ljubnikom Bog pripravi. 

Ke su mogle prestupiti 
Njegov zakon svima pridan, 
A prestupit njega htiti 
Nisu nikad, i ako ki dan 
Za slabost su prestupile, 
Ureda su s' pokorile. 

Angjelskoga taborišća 
I Čereza obrejeni, 
Mihovil je sva godišća 
Dvanađestnik prehrabreni, 
Parvi veli stiegonosa, 
Tvarđ u vieri, vruć u posa\ 

Tud je svieti kon. uliezi 
Jasna golot od planine, 
Po koi bistri tacu riezi 
U gizdave sve načine, 
A oni su. svi biseri 
Neprocieni, neizmieri. 

Golot šlaga pragc sarne, 
A sa vat jih liepSe veze, 
Vratnic plaše sve srebarne, 
Pretvaraju pak ulieze, 
S kih izmiču gradobiti 
Svi kamenci dragoviti. 



90. Isusovi apostoli, 
Njih podobnu kažuć" platu 
Sliede varh vrat' na priestoli, 
Opravljeni svi u zlatu, 
S desne Petar ključ daržeći, 
Mačem Pavć s lieve steći. 



Koji, rek' bi da izgovara : 
„Joh, tko će me oslobodit 
Tiela smarti ovđe sgara? 
Zid se neće nam dogodit, 
Ni'e prikladna mukam svieta 
Ova slava neizrieta. 



Učenikah druzieh stoje 
Kipi orudjem od podnesa, 
Varh vrat' istih na pristoje 
Pod napisom puni uresa, 
Kažuć svakom', da oni sude 
Dielovanja bajna, ljude. 



Kipa' 'oš tisuć i tisući 
Prostiru se pak u kolo, 
Svet&c' inih broj mogući, 
Svud po mirih naokolo, 
Dobrostiva svaki pdza, 
Liepa ganeta i obraza. 

Rekoh družbi slav vojvoda, 
Koga majstor bi imena, 
Ki besiedu i duh poda 
Martviem slikam od kamena, 
Ko li umietan toko bio je, 
Da zanosi s dići' svoie'. 



489 



95. Meu svetim' se opet sgleda 
Od kriepostih kip je slavno, 
K6 razbrojit sebe neda 
UmieŠano i postavno, 
Meu onizih, ki sliedise 
Njih vriednosti, čim živiše. 

Staju s istim' kriepostima 
I darovi duha sveta ; 
Svak bo od njih miesto ima 
I varh neba i varh svieta, 
Božja milost svieteć svudi 
Meu angjeli, i meu Ijudf. 

Svaka kriepos obiližje 
Svoje nosi reseć* mire, 
Neka pozna ko na bližje 
Priđe svaku i razbire, 
Njih i para da krieposti 
Svo'e izreče izvarsnosti. 



Reć bi, kipe sve da izdilja 
Kamenarska svietla diva, 
I zubatkom da ih još skrilja, 
Neoprosna, udarljiva, 
Dočim duh im tu uvede, 
U svoj slavi da besiede. 

Na Četire grada kraja 
Žestok turan ob6 uzhodi, 
Uzorita koga graja 
Živi obran miestu godi, 
I četire grada strane 
Visokima bedrim brane. 



100. U oblinah tieh po sridi, 
Meju liepim' ogradami, 
Na uznosite siede zidi, 
Ko u parstenu dragi kami, 
►Svakih Četri vangjelista' 
Ki žarcinom svom zablista. 

Ovima je tute briga 
Dana čuvat svetcem slavnim, 
Kim je u rukah sveta knjiga, 
Zapovidom nu poglavnim, 
Koja kaže, kim prihode 
Odredjene svakom sgode. 

Er ako su obslužili 
Vangjeo, god je dobre česi, 
Ako T su ga prestupili, 
Nezgoda je zle udesi, 
Parvim da'e se uliez grada, 
Druži šiju se, jaoh, nazada. 

Odtisnuti neka otidu 
U pakleno miesto tamno, 
Gdi se plaču, gdi se jidu, 
Nenavidu, i podjamno 
Gdi ih ognji razkipuju, 
Djavli zubim razkiduju. 

Varh Parnasa izpuznuta, 
Ki nad gornjim trumom same, 
Meu sudima zlata žuta 
Čudne zrake i srebarne 
Brazdi ploča od mramora, 
Napisana hitro odzgora. 



490 



105. Dragom anta tva-rđim 1 slovi, 
Koga vrieme viek nehara, 
Ke u naredan besieđ ovi 
S očne rieČi izgovara 
Dušam, koje ulizuju, 
Da se većma naslajuju. 

DuŠe obrane, zahvalite! 
Pokle imaste sreći tokoj 
Priti u raj, nit cienite, 
Da će đospit kad nas pokoj, 
Vaše u vieke veselje će 
Produžit se, prestat neće. 

Hodite vi blag'slovljeni 
Otca moga jedinoga, 
Ter primite odrejeni 
Vienac kralj stva nebeskoga, 
Od počela u mo'i slavi, 
Ki pripravih vašoj glavi. 

Er jest' lačnu daste meni, 
Žedna rado napojiste, 
Zaodiste u studeni, 
Tamničara pohodiste, 
Primiste me mnokrat gosta, 
Cineć biednim dobra dosta. 



K nebu, k nebu, moi pređrazi! 
Obratite zemlji pleća, 
Ona blazni u prikazi, 
A u ovoj je prava sreća, 
Za nju, za pram ufatiti, 
Nije kamo već kasniti. 



110. Ova uboŠtvom kupuje se, 
Malokrat je nje zamina, 
Blago od svieta kad ne si'e se 
Rukom svetih zadužbina', 
Skoro Čuste, tko ovih nima, 
Da u raj se viek ne prima. 

Vela uzmite za malašna, 
Za nevoljna, mučna, teška, 
Srećna, ugodna, mila, jasna, 
Za zemaljska varhnebeska, 
Za kd biše vremenita, 
Prim'te dobra viekovita. 



Pokle smišljah svaku pisan 
I razbirah srećne rieči, 
Na okolo Četiri sam 
Strane obašd', i uprieči' 
U njih željne oči moje, 
Da sve pravim, varsno što je. 

Gornju al zemlju preblaženu 
Znaju gornji preblaženi, 
Da bi nama istom sienu 
Prikazati neizrečeni, 
Miesta, i duha slavnih amo, 
To bi 'oŠ živu dosta samo. 

Gdi nas, narav i ćućenja 
Kad doseći nemoremo, 
Ni zemaljska prominjenja : 
Razastriti kako ćemo 
Našom sviestju svakolika 
Gornja, čudna, prevelika. 



491 



115. Oči vara'u nas zamierjem, 
Vesla u vođi er slamaju, 
Golubice lužne a perjem, 
Premasunjem kad Šetaju, 
Kažu' zlatom pokrivene, 
A toj niesu neg' zasiene. 

U svietovnom govorenju 
Ni'e uzmnožno raj izrieti, 
Sam' u dielu, i u vijenju 
Čudesima svoima svieti, 
I kaže se onim listo, 
Ki su odredni za toj misto. 



Pita Isusa: „Meštre dragi, 
Nieki, gdi stoiŠ, nu reć mi ćeš! 1 
On odgovor davši blagi, 
Prikle: „Dojdi i vidit' ćeš" 
Nehti u puti dom da pravi, 
Ni'e da znat ga put se stavi. 

Kako u način ja dostojan 
Moć ću izreć moim jazikom, 
Čoek slab, nizok i nevoljan 
Božju hižu i grad dikom? 
Nij'e o njem kusnut i pesekat, 
Nego ga je željno čekat. 

Ne dižete 1 gori oka 
I nebesa ne gled'te li? 
Neznate li i visoka 
Rajska miesta, nesliŠ'te li: 
Ova će se vami dati, 
Ki budete dobivati. 



120. Dobriemreć će na svom sudu 
Moi blaženi hod'te k meni; 
Hudim: a vi ki zaludu 
Vanjeo čuste, osujeni 
Otiđite, Isus veli, 
U viek vieke neveseli. 

Er me žedna ne pojiste, 
Neprijaste buduć gostom, 
Opraskana ne odiste, 
A Činiste uzna prostom, 
Nesitiste mene gladna, 
U prilici prosca jadna. 

Tako uživah grad urešen, 
Čim postah mu na pridvorju, 
Vidib, vajmeh, al ustrešen 
Toku bratju na oborju, 
U dan suda osobita 
Pred Višnjega gromovita. 

Kad razglobnoj pakla jami, 
Već od Boga odpravljeni, 
Varve, da idju u nju sami 
K6 i lasica zatravljeni, 
Trovnu u čeljust zapuhaČe 
Gdi im je sila, da se bace. 

U zabavi sdvorne vidi* 
Obslužujuć prepun želja 1 , 
Rinuć uzdah da bih slidi' 
Iznutarnja zrit veselja, 
Ter priklono, ko dostoji, 
Rih ćuvaocu, ki me uzgoji. 



492 



125. Moj drag' voja, jur Čovika 
Kad si prinio na ove meje, 
Tvom kriepostim bez teglika, 
Tritolema, al Medeje, 
Cin', da s tobom sad uniđe 
Grada u nutrost i nad ziđe. 



Kad smo oba tu u duhu, 
Podaj milost gornja vruta, 
Da, da prosti dobru sluhu, 
Da se nebih iz po puta 
Vratio, kazat ne znadući, 
Vid blaženski najizući. 

Lahko možeš ti uliesti; 
Er ti 'e miesto u ovom raju, 
I za sobom mene uvesti, 
Poboravim da u kom kraju, 
Kad grajanin jesi sgare, 
Da propustu, mol' vratare. 

Reče: Amen! ter se uputi 
K liepšim vratam predamnome, 
Gdi arkandjeo Čuvac bljuti 
Grad cesaru nebeskome, 
Ti ga čašću mnogom srieti 
1 tako mu htij izrieti: 

Dokle, dokle moj angjele, 
Takom družbom, tćkim kasom, 
Teb* vratnice ove biele 
Otvora'u se svakim Časom, 
Ti ulazi, al se brani, 
I da projde tko izvani. 



130. Ti, ki 'e s tobom eoek u puti, 
Nek ustavi koracaj e, 
S njim dat uliest nemogu ti 
U razkošne naše raje ; 
Kada umre u milosti, 
I njega ću primit jošti. 

Sad nif uzmnožno, neka odstupi, 
Oskvarnjeno ovdi nije, 
S dobriem' đieli tko nekupi 
Pri ovu zemlju, ne pribije 
Meu nas, ni'e mu počivati, 
K svomu svietu nek' se vrati. 



Rekoh k svomu, er na njemu 
U življenju još prebiva, 
Preporojen ni'e u svemu, 
Plačem nek još griehe umiva, 
Nek se očisti svim oplakom, 
Da ga uvedem s tim pri takom. 

Dost je vidio po tvom daru, 
Neda mu se vidit više, 
Ako mu je tćko u haru 
Vidit ova, neka biše 
Samom dušom priti s tobom 
Cistom, i uliez dao bi obom. 

Duh sam čisti i razlogi 
Čoeski more razumiti 
Po svoj smarti, razkoŠ mnogi 
Koj jest isti Bog očiti, 
Nestvorenoj u svietlini, 
Sad nazrit ga nek ne čini. 



49S 



135. Pokloni se tad do tlea 
Moj straženik Mihovilu, 
I bivši se njem' zaklea, 
Dajući mu vieru čilu, 
Da ne prosim sad stanišće, 
Rajsko nego V uhodišće. 

I to, i to da ne žudim 
Istom cica izaznanja, 
Sebi i bratu nek da pruđim, 
Kad razgledam uživanja, 
I u moje bugarenje, 
Svietu ih predam na spasenje. 

Ti znaš, da s' mi preporuku 
I Čuvanstvo njega obio, 
Neka s tobom na izruku 
Stražio bi njega dobro, 
I duhovniem moim vrućem 
Poticao bi nadahnućem. 

Božji jesi ti namiestnik, 
I angjelah svih vojvoda, 
Najparvanji sarČen liesnik 
Covieskoga od naroda, 
Koga putem rajskim vodiš, 
Da ga od djavla oslobodiš. 

A ja tvoje zapovidi 
Cuvanika moga pratim, 
Dovedoh ga ovdi, da vidi 
Božju slavu ćasom kratkim, 
Neka budu sej prikaze 
Grustit svietne sve obraze. 



140. Uzlet' u duh za hip gori, 
Ko vezana k koncu ptica, 
Ka* domalo da se obori, 
Trib' je, k vezu svom' se utica, 
To 'e svom tielu, meu to bludi, 
Da no vidi, Što zažudi. 

Pokle 'e tako, dopusti mi, 
Da opita, gleda al s' vrati, 
Ko razkošni jesu trimi 
Siedi, i rajski suhozlati, 
Ko je i liepa gornja sprava, 
I blaženstvo i sva slava. 

Dobro 'e bacit tiela smeti, 
I od vare' se smarti siena', 
Uzdignut se u pameti, 
Za razmišljat božanstvena, 
Ako 'e ovo koja zloba, 
Potisni nas natrag oba. 

Druga er je požudio, 
Stvar nedobru ku izmisli, 
Mene, er nisam obslužio 
Tve naredbe i tve misli, 
Oba jesmo drugovali 
I u đospietku i u počali. 

Ako li je smišljat spasno 
I četvarto najpokonje, 
Moju družbu primi lasno, 
I kad zlo je vidio d6nje, 
Čin', da i gornja dobra s mom;; 
Nazre, otvor' sluzi tvome! 



494 



145. Umoli se tad arkangjeo, 
Strana se ođprl od vratnice, 
Kud ulize čuvac angjeo, 
Meni pako kroz riznice 
Druge strane zriet obeta, 
Barzo prikup svakih sreta. 

Da meju to glavu klinem, 
Čim sutrašnji dan osvane, 
I u miru da poČinem, 
Neka laŠnje sve obrane, 
I njihova kralja Boga 
Pak razabrat budem moga'. 

Nemore to pamet toka 
Za velicin' trudovanjem, 
Bez odiha, na visoka 
Uzletiti razmišljanjem, 
Nu i tako imaš znati, 
Da ćeš Često potipati. 



Kad opojen preko miere 
Neć' moć stati u kriepčmi, 
Eto t' peĆat moje viere, 
U tolikoj visoČini 
Neb' odolio; al ja radim, 
Da do moći tebe osladim. 

Za jutra ću t' druga riti, 
Ka tribaju u ovoj javi, 
Kad se bude povratiti 
K tebi stražnik pregizdavi; 
Ere bi se prinemoga' 
Bez pokriepa njegovoga. 

Mihovilu poklonih se 
Tja do zemlje svim obrazom, 
Pak od truda razbacih se 
U sni, tresom i propazom, 
Došastnoga do razsvića 
Sneć prikaze dobrieh srića\ 



^#§2©$^- 



495 



PIEVANJE DVAEST SEDMO. 



Vaclglasje. 



Zatiem kroz riz phrvieh vrata\ 
Po milosti Mihoviela, 
I po kriepu duha brata, 
K6re uhodih svih angjela', 
Kih nebeski kralj razdili 
U devetan red premili. 



Cuh blažena njih spievanja, 
I veselja neizrečena, 
Osobita nastojanja 
Cica dobra svih općena, 
Paklieh s mira, rajskih slava, 
Čuva i svacieh Ijudskieh glava'. 



1. OpoČinuh pokli opeta 
Na istočnom triemu bilu, 
Nova zora harlo izšeta, 
Svietla u jasnom rumenilu, 
Kano bješe uzletiela 
S viencem ružfc' povarh Čela. 

Kad pri Etnpireu sneć radosti 
Najvedriji dan mi svanu, 
Protrih oci, prostrih kosti, 
Kad mi reče, da ustanu, 
I za ručni tiho palac 
Podarma me moj Čuvalac. 



U svietlini Čudnoj sjajuč 
Uzanj stase Mihovio, 
Ki me lievom zazivajuč, 
Darova mi posmieh mio, 
Desnom kažuć rajska vrata, 
Kim pospiešan jur obrata. 

Tad se i ja opomenut 
SkoČih, zasve da od leda, 
I hotiv se k njem' okrenut, 
Celunuh mu krilo ureda, 
Zlatom tkana svo'ega ruha, 
Dvorbom služeć slavna duha. 



496 



5. Kroz onu sup, parstom kažuć, 
Viče čuvcu, virit ima 
Drug' tvoj, dobra ka nelažuć* 
Praviše otci ođprie svima, 
Jeda uebi se u tom redu 
Triesnom snebio na pogledu. 

Proz utlinu one strane, 
S koje liepši čavo pade, 
Nek zamira sve obrane 
Duhe i đuse, ke s' tu sade, 
Kriep' ga, i nedaj, da odveć sarne, 
Da se od slasti nezavarne. 

Htieh kroz razciep da popazi, 
Ne kroz vratnu veličinu, 
Tako ga oko me opazi, 
Da se on š nje neukinu, 
Strašna i svietlost pasti neda, 
Kad kroz mao riez se gleda. 

Tako i jasno sunce tamo 
Neda na se ni gledati, 
Providjati da se samo, 
Al u vodi, al kroz vrati 
Kii puklinn, er zasliepi 
Inako obraz njegov liepi. 

On objavlja i u raži 
K6 obličje u seb ima, 
Nit zasliepa, nit porazi 
Tako ljude s družim svoima, 
I da svih njih blag' je cako, 
Sagledat se neda^lako. 



10. Ako sunca zemaljskoga 
Gledat' muČnost tolika je, 
Sto nestvorna nebeskoga, 
U kom varsnost svakoja je, 
Sunce 'e po njem, i svaka su 
U njem liepša, bolja ka su. 



Sva liepota, sva dobrota 
U njemu su sv6m visinom, 
Zato se ima izza plota 
Gledat štovnom ponižinom, 
Neima gledač sgrabljat vide, 
U jezerstvo da ne ide. 

Da nestenje i nesarkne 
Božje njega visočanstvo, 
I u jasnim da nesmarkne 
Premlohavo čoviecanstvo, 
Trieba mu je punom vaja 
Davat pokriep svoj od raja. 

Na pozirak kad otide, 
Čini očima od pameti, 
Da razgleda gornje ziđe 
I od angjelah, i od sveti'; 
Nu pred božje a priestolje 
Nek se skloni, a pomolje. 

Ti mu kaži, ti zapleće 
Pouzdano njemu budi, 
Čoviek kazat rajska neće, 
Ni razbrojit toke ljudi, 
Tu ni'e gnjile, tu ni'e gljeba, 
RieČ angjeoska dakle 'e trieba. 



497 



15. Čim grad, sdvorno i obzidje, 
Stupi, mramri i tielesa, 
Srebro, zlato, biser vidje, 
Martve slike njib čudesa, 
Mogo 'e o njih blabositi, 
Ni'e mu od živieh besiediti. 

Eto obilno prikažišće 
U prozoru malu otvoran, 
Njemu, kriep' ga, nek' se nišće 
Neprepada Čoviek stvoran, 
Za ove gornje slave iste, 
Kad je u pravdi, kad ih ište." 

Cuvaotnik svetih vrati 1 
Tako kliknu, pak odstupi, 
A kad se angjeo k meni vrati, 
Postavi me na onoj šupi, 
Rekši: „Gledaj, kad ti 'e dano, 
Vidit nije uzdisano." 

Kad pristavih željne oci, 
Unutarstva da proziram, 
Zavartica tad mi skoči, 
Da ostah studen, k6 da umiram-, 
Nu me angjeo hitro taknu, 
I da virim, me potaknu. 

„Odkrivena eto t' svaka, 
Zahval' Bogu, već neuzdiši." — 
„Ja ćut, a priuze, samih sdraka', 
Ti me meu to pomno sliŠi, 
Vid' potanko povidati, 
Nu nemoj se potipati. 



20. Već si ukriepjen, pozor parvi 
Svih zabliesne, svih prestraša, 
RediČje ono, koje varvi, 
I poigraje i razkaŠa, 
One vojske, kć gle'aš gori, 
Angjelski su slavni kori. 

Plemenite, vidi, izvane 
Sve sionske mile graje, 
Sad razgledaj unutrane, 
Liepse ositi, i podpodaje, 
Kao se zlatć, i ko sjaju, 
U angjelskom poletaju. 

Zat' zemaljska bezćućanstva 
I pozorom od pameti 
Razumiva vij' sućanstva 
U prošetu, i u poleti, 
U poigri, u pievanju, 
I u svakom zukotanju. 

Rajske obraze svekolike 
Pomno vazmi jur paziti, 
Ki lieposti puni i dike, 
Nemogu se uhoditi 
Oka kradom, i zavode 
Njihe družbe i vojvode. 

Na devet su redih jasnieh 
Sveti dusi razdieljeni, 
Puni milošć' neugasnieh, 
Šarcem goru ko plameni, 
* Sobom triezni, Bogom vierni, 
Vam korisni, vragom smierni. 
32 






25. Triezni rekoh ; er prem gdi su 
Visi i niži njih okladi, 
U zavistvo nikad nisu 
Popuznuli toga radi, 
Zoreć svaki božje htinstvo 
I ljubeći svo'e bratinstvo. 

Vierni, rekoh, erbo si i d ih 
Nepodobnih nesliediše, 
Od odmetnih zviezdab stfdih, 
Ke se s neba oboriše; 
Smierni, er htiše njim se opriti ; 
Korisni, er vas obstražiti. 

Serafinah red viši osta, 
Pod njim drugi Kerubina' 
Pak priestoljih, pak gosposta 
Dika sliedi kriepošćina, 
Vlast mogujstva i moć vlasti, 
Vskrh angjeostva, angjeostva Ćasti. 

Sporedjena sva ova kola 
U tri se opet sađružiju, 
Ponižena, bezohola, 
Tri 'ednu čineć jerarkiju, 
A devet se kad sastanu, 
Jerarkije tri nastanu. 

Svetnačalstva to su od svetih, 
Najkriepostnia svih vladanja', 
Razstavljena od prokletih, 
I zemaljskih okrutjanja', 
Pravo b' redu kori sveti, 
Stoe na nebi, i na svieti. 



30. Složni te tri, dvie i seđan. 
Božje stojeć na pristoje. 
Svi vapiju u glas jedan: 
„Svet T svet! svet! Bog zaisto je, 
Bog Sabaot, Bog jedini, 
Svemogući i istini. a — 

„U vavićnjih slava Tebi," 
Družbeno ga svi pievajuć, 
„Svet, Osana kralju od nebi", 
I uzpievanja svd skladajuć 
Godna zuka, hitre varsti, 
I od daha, i od parsti'. 

Navlas vrući Serafini 
Parvi parve troredice, 
Sriednji sveti Kerubini, 
Zadnji priestolja i krunice, 
Ki nasliednim udaranjem 
Bude zvonke rajskim znanjem. 

Tu su dipli, tarstenice, 
Skladni psaltiri i svirćke, 
Tamberlasi, pouđrice, 
Prigudnice, surle, dvćke, 
Tambre, egede, tamberlioci, 
Borje, gusle i guslioci. 

Pod zuk bubnjih, trubalj bojnih 
I mizavic', i rožanih, 
Tintilinah dobrozvonih 
Žicah, Ćemlja i organ ih, 
Halati inih od spievanja' 
Sva ugajaju radovanja. 



499 



35. Ter svi k Bogu obrat jeni, 
Hvaleći ga uzvisuju, 
1 u vid njegov opojeni 
Veseljem ga okružuju, 
Potopit se svi želeći, 
U obraz njegov blaženeći. 



Troredica tako i srieda 
Od gospostva i kriepostib, 
I od mogućtva, ka ga sgleda 
U napunstvu veliČnostih; 
Al 1 što veće on joj sviti, 
Mucnie se ona siti. 



Tako tretja i najzadnja, 
U koj parvi poglavice 
Arkangjelstva pak su skvadnja, 
A angjelstva najzadnice 
Ti na prikaz, Bože, vidi, 
Ostavljaju svoje sidi. 



Ter poglede i od pameti 
I od očiuh upiraju 
Sladki u obraz njegov sveti. 
Iz kojega izzimaju 
Sve radosti i veselja 
Svoih misalab, svojih želja'. 

Kolobarstva toko uredna 
Bdeć slavnoga varh prestolja, 
Zavaržuju vojstva vriedna 
DuŠ' obranih puk bez broja, 
I otvoraju gor 1 najvišje 
Od blaženstva okoliŠje. 



40. Gdi svaki njih polet pušta 
Put zarcalah božieh gledi, 
Ki se blago njim dopušta 
Na razkoše i ogledi, 
I da im se viek nekrati 
Vid svim čestit i bogati. 



Svi zajedno i na p6se 
Na tanČace tu lepeću, 
PleŠću im ruke, blišću im kose, 
Noge im se a promeću, 
Klanja' u lišća, steru krila 
Oko ogleda svoga mila. 






I prem da se svaki oblači 
Zlatnim ruhom, krilmi bieli', 
Parvi zadnjem' viek nepaČi 
Uživanja pogled cieli ; 
Kroz prozirne svak bo kipe 
LapČuć gleda stvari lipe. 

Koje oni svom ljubavi 
Rade i vam pribaviti, 
Prikazujuć vaše pravi, 
Vaše molbe, ke na sviti 
Upravljate puni tresa 
K otaČbini od nebesa'. 



Kii hlepite ponaravno; 
Al' se od nje odmećete, 
Neživete kad upravno, 
I naredbe zamećete, 
S Česa strah vas često hvata, 
Da u pakć vam duh nesvrata. 
32* 



500 



45. Zato i ti, kad ti 'e Vila 
Prevelikom tv6m koristi 
Pakć viđit dopustila, 
Po zemaljskih nehtij listi'; 
Tašte hipe njih obori, 
I svu misao digni gori. 



I kad Bog je od istine, 
Htij uzdignut' sreću tvoju 
Na ove časti i visine ; 
Potlačiti nu nemoj ju; 
Er učini tve obranje 
Od angjela malo manje. 

Zato t' i ja prikazujem 
Boljom česti rajsko stanje, 
I čovieku joŠter tujem' 
Svih blaženih uživanje; 
Nu ako ti to dost' nije, 
Varz' se nazad sad udije. 



ZaliČna je stražba moja 
Tebi, ak' neć' razumiti, 
Nećeš steći viek pokoja, 
Ko nebudeš se obratiti, 
Sva su u tmi md vojenja, 
Moi nauci, tvd vijenja. 

Tvo'e molitve zaludu su, 
I ma toka nadahnutja, 
Kad nemani na te pusu, 
Do tvojega izdahnutja, 
Njim već puhat' nedopusti; 
Ali mene s mirom pusti. 



50. Neka u ovom slavnom mistu 
Meju svetim' opocivam; 
Al' kii drugu dušu Čistu, 
Bolju od tebe obstraživam; 
Nemogu te al' pustiti, 
Još da se imaš osuditi. 



Ko ti kažem, pomlji dakle 
Sve blaženstvo od augjela', 
A ne zabud' ljute pakle, 
Kud te proni ruka sniiela, 
Ljubav božju ko neznades, 
S raja i pakla Čin' da znadeš. 

Ere i toj kad začeti 
Pravu božju ljubav neumieš, 
U mlohavoj tvoj pameti 
Dosti ti je, kad razumieš, 
Da se i u tom stvorac Časti 
Cić ufanja, i prepasti. 

To 'est, kad ufa. bogoštovni 
Steć ga dobro viekovito, 
A straši se grieh otrovni, 
Ki ga garli ljuvenito, 
Da ga izgubi, i propade 
U paklene viečnje jade. 

Mi ne tako, eto svarsno 
U augjeoska, čuj, pripetja, 
Ko se od nas ljubi izvarsno 
Cić dobrote svoga bitja ; 
Naša ljubav pravo 'e sinska, 
A vaša je najmeninska. 






501 



55. Ako budeš i to ovako 
Ljubit' Boga, angjeo bit ćeš, 
I angjelsku slavu lahko 
Tim načinom dobiti ćeš, 
Ah ljubljenje naše čilo, 
I ovom' mojem' daj tvć krilo. 

Neka i on bude tebi 
Na milostih vratjat' hvale, 
Blagi ćaćko, kralju od nebi, 
Ki priljubi tvoje male, 
Rehši, spasit da neće se, 
Ki takmeni neČine se. 

Dietić, koga spas upazi, 
Kad toj pravi, neima zloće, 
Malašan se malim blaži, 
I potriebna samo hoće; 
Nije, nije griešno dite, 
Zla savišnja vi želite. 

I prem zašli ste u godišta, 
Mukom grete put spasenja, 
Kad duhovna vam su ništa, 
A tielesna naslajenja: 
Garlo, pripon, oči, glava, 
Vam su bozi, i sva slava. 

A nam Bog je jedan sami, 
Ki je varh svih taŠćih boga', 
Mi s ljubavi cielim' plami 
Upravljamo put njegova 
VisoČanstva, a bacamo 
Kipove ine, ke srietamo. 



60. Kipoklanjat' nemoremo, 
Ni inako sagrieŠivat', 
Pravo dobro blagujemo, 
£to ćemo se opojivat 
Dobrom drugiem od prikazui, 
Koje ne nas, neg' vas blazni. 

Tako i ti učinivši 
Doć' ćeš s nama na nebesa, 
Gdino Bog nas uzvisivŠi, 
Staviti će varh udesa', 
Gdi na udes i na sriće 
I tvoj skorac Šetati će. 

Nu kad već sam tebi reko, 
Kim načinom prit' ćeš gori, 
I kad sam te jur priteko 
Svim čestitstvom od kopori, 
Hoću t pravit i ostala, 
Navlas sobstvo njih posala'. 

Svemogućtvu božjem' i ako 
Činbe inieh netriebuju, 
Bi podobno svakojako, 
Da ga angjeli okružuju, 
Već za slavu veličanstva 
Neg' potrebna pomaganstva. 

Premda stoje u pokoju, 
Nij' izpraznost njima dana, 
Hoće Gospod, da u boju 
Harvu Čete zlieh nemana', 
I pokle se ovd' naslade, 
Da sviet zatim vas oblade. 



502 



65. Kad je službu obrao sebi, 
I banovom svoim ostavi, 
Naredio sva na nebi, 
Kim' se časti, zori, slavi, 
Zapovieda, da i ini 
Zabavu se s koima čini. 



Er buduć jih množtvo velo, 
Tisuć' veće neg' svih ljudi', 
Odlučuje jedno dielo, 
Da ga dvori i grad bljudi, 
I da darži to obilje 
Vas Empirej u veselje. 

A druži svi u sućanstvo 
Da pospieŠe, i da se stane, 
Gdi jih zove čovieČanstvo 
Na zaštitja i obrane, 
Gdi se najde tieh do jedan, 
Bez sriduproć u Čas jedan. 

Ganutje bo angjelsko, kć 
Nij' neg' nieko razumjenje, 
Ganutje jest nieko skoko, 
Barže nego 1' poletjenje; 
Od dobarah svim je hoća, 
Um od dobrieh, i od zloća'. 

Red, koi se uzvisuje 
Od angjelah meju svime, 
I ViČnjega okružuje, 
Da ga Ijubko u se prime, 
Priestolja su toj nebeska, 
Ki siedaju njega teška. 



70. On težinom svoga bića 
Nebo i zemlju stanoviti, 
Njemu tvardjad vičnjih svića 1 , 
Njoj vremenom da'e ploditi, 
Nek sviet žive, grad, obitelj, 
Težak, majstor i činitelj. 

Tej težčine prevelike 
BiŠe kušao sveti Karsta, 
Kad na sebi preko rike 
Prenl mala Isukarsta, 
Ter prikladno hoti reći, 
Da mu vas sviet bi na pleći'. 

U svem znanju prihitaju 
Sve redove Kerubini; 
Er otajna božja znaju, 
I Što on misli, al' procini; 
Pripoviedit al 1 viek neće 
Kopa'uć svaka i muČeće. 

Čim nečuju božje riči, 
Sva njihova darže znanja 
Pravi, vierni otajnici 
Pod pečatom od mucanja; 
A kad poda zapovide, 
Parvi ih glase, parvi ih slide. 

Serafini topli i vrući, 
U svo'em redu, u svoj stavi, 
Gospodinu svom' izući 
fealju plamen od ljubavi, 
I prieko svih u tom gore, 
Da se izreći viek nemore. 



503 



75. Rad bi se u njem raztopiti. 
Li sve § njega gori ti je, 
Žele s njim se sjediniti; 
Ali i to dost' im nije, 
Cehnu, idu u proreste, 
A sve im liepŠa ljubav reste. 



80. Nemoguć se odapriti 
Tim mogućtvom' nebeskima, 
Trieba im se 'e povratiti 
U ponorne jame svima, 
Hudit' nikom' nemogući, 
Gdi je odviet taČ izući. 



Gospodstva su, ka razbiru 
Sva, koja se ima'u Činit', 
Oni posć svaČi miru, 
Njim je upravit', i naminit', 
Kom' odredi gornje viće: 
Što, kud, kamo, kako li će. 

Ovi i diela od čudesa' 
U krieposti svoj imaju, 
Zvićzd', naravi i udesa', 
Moćne Činbe ustavljaju, 
Vieri tvardi temelj kladu, 
Da viernici nje ueopadu 

I oblasti s iniem' daju 
Moć i snagu opravnikom, 
I u taka se ulagaju, 
Da se svarse s većom dikom, 
I da kralj ske zapovidi 
Obsluže se s njih providi. 

Oni uztežu, svarta'u, lome 
Svd gusarstva odveć smina, 
Zlih djavalah grade, i grome, 
S njima ustavlja'u sried dubina', 
RazparŠav ih svojom moći, 
I hoće im varha doći. 



Od sedmoga reda ki su 
Načelnici i poglavstva, 
Ti duhovne ljude tišu, 
I pomažu njih mlohavstva, 
Da se nebi promienili 
I na ko zlo obratili. 



Isti bdć i pokriepljaju 
Poglavice od pukovah, 
U čem da nepomanjkaju 
StareŠine i od redovan, 
Neka u redu svetom stoje, 
Napredkujuć sve to boje. 

A kad čine sude i pra'de, 
Svaku misao da ostave, 
Svo'e koristi na stran rade, 
Samo zakon da oprave, 
I na božje da poštenje 
Misli upravu i sudjenje. 

Arkangjelom svetim paka, 
Presvietla su ki stvorenja, 
Namienjena jesu svaka 
Većih Čudes' razglašenja, 
Oni otajstva sva odkriju, 
I dobrim se prikaziju. 



504 



85. Po njih stari zakon bi dan 
Na Sinaju još Mojsiji, 
Podpepelni pogaČ pridan 
Za putnicu i Iliji, 
I Abramu i Jakobu 
Javiše se na podobu. 

Oni i spasno uputjenje 
Isusovo naviestiše, 
I njegovo porojenje 
Bdim pastirom proglasiše, 
Po njih objav svaki davni 
Na j skrovitii i naj slavni. 

U najvećem ki su uzvisu 
Tieh sedmero arkangjela', 
Pred priestoljem janjca ki su, 
Preporućna težja diela, 
Ima'u majke carkve općene 
I svake njoj podložene. 

Kojih tieše seđmerima 
Darmi duha presvetoga, 
I sedmerim kriepostima 
Reda glavnog' i dušnoga, 
Tiem da smeta'u odmetjenstvo, 
A uzdarže pak svetjenstvo. 

Napokon smo mi angjeli, 
Od nižega kola ki smo, 
Odlučeni vazda bieli 
Za čuvanstvo vaše; mi smo, 
Ki daržimo sarČnu bljudu 
Svakom' od vas ne zaludu. 



90. Bi podobno, taj red niži 
Ljudski narod da uzčuva, 
Kaono koje svih to bliži 
Svoga posla, svoga čuva, 
I pri zemlji ki je veće, 
Da i da zemlji dobre sreće. 

Er smo na tleh odrejeni 
I u redu najnižemu, 
S toga nismo uhiljeni, 
Kad smo u kraljstvu mi božjemu; 
Viečna hoća svim je zakon, 
Nam poštenje i čast svakon'. 

Pokle nas je potvardio 
U. presladkoj svoj milosti, 
Nij' nam krivo učinio, 
Kad preda nam vaše prosti, 
Kad nam duše vas napartl, 
I u životu, i u smarti. 



Kć su njemu toli drage, 
I nam s njega tolikoj e, 
Darova nam zato snage, 
[ pomoći mnoge svoje, 
I Da ih bolje stražujemo, 

i r J 

J I od napasti varujemo. 



I meu vama obranismo, 
Dobro nam je i na kraju, 
I na zemlji blaženi smo, 
Gcligodir smo, tu smo u raju, 
Svudjerice raj je nami; 
Milost božja 'er svedj je s nami. 



505 



95. Svaki zori dobrovoljno 
S toga milost od naredba', 
Ljudsko i zvierČe prenevoljno 
Vikostnoga Čuva od glieba, 
Da ga nebi lav pakleni 
Tu zagunu', i zaplieni*. 

Koji preži, ter se mota 
Želee* njega uhvatiti, 
Kad bi išao izvan plota 
Svoje viere, naše bditi; 
Ali mu se to nepusti, 
Sam tko neide mu u Čeljusti. 

S toga odviše odganjamo 
U vrimena pogibili 
Ljudih, koji sve Čuvamo, 
Da ih nebi tko ubili', 
Al' porazi', al' okljasta', 
Al' životom svojim rassta'. 

Da jih nebi tko ne uvridi", 
U' sam da se ne potepa', 
Al' nastupi', al' obidi', 
Sgrbao, sveo se, al' osliepa', 
Da nam nebi obnemoga' 
Od ognjice, al' zla koga. 

Mi na svietu prihođimo ih, 
l kažemo im pakla huda, 
Mnoge globe, a učimo ih 
Bc^a iznaći putom truda, 
Naslon slabim, dig padućim, 
A naš noseć prosviet smtićim. 



100. Gleda' u stražbe naše mile, 
Zaedno majke i dietići, 
Da ih nebi poizbile 
Po kom tegu, al' nesrići, 
Pak dietićak kad se rodi, 
Naša pomnja njega vodi. 

Prij', utroba ih neg' izganja, 
Kod njih oči naše bdiju, 
Rodniem ljubav krilo klanja, 
Ruke hode im ukriepljiju, 
Sviet naš uči ih rieči hitat', 
I Tsus Mariu klanjem čitat'. 

Samo niegda komu tomu. 
Kad posarne u koj zloći, 
Bič u ticlo, ili u domu, 
Od nezgode i nemoći 
Dopuštamo: Bog za bolje 
Šalje ljudem sve nevolje. 

Mi smo s iniem*, kino kralj e, 
[ njih kraljstvo produžamo, 
Glad, rat, kugu, od njih dalje 
Svaku i zlu kob da tiramo, 
I dva od nas najumića 
Tieh upravlja, i njih vica. 

Mi sarčeno njih pratimo 
I na vojsku, kad je tribi, 
A u polači njih štitimo 
Od izdanja, i u potribi 
Svakoj činom, snagom, sviti 
Pomagamo ih na sem sviti. 



506 



105. I toko srao im ljubeznivi, 
Da za njih se i bijemo, 
I na pare, jakno slivi/ . 
Meu nama se opiremo, 
Svaki s brane, ali s stega 
Vruće stojeć za svojega. 

Na harvanji pak od smarti, 
Kađno 'e težja i potrieba, 
I kad neman veće varti, 
Da ih sgrablja i pohleba, 
Mi na alaje, i na čete 
Branimo ih viečne štete. 



Neprestanom svendivosti 
Mi stojimo uz misnike, 
Cim prikažu slavnieh hosti" 
Posvećenja za karstnike, 
Noseć molet poniženi 
Svih pred obraz božanstveni. 

U razmislih, i u poslatih 
Blagodarno uloženi, 
Varhu knjigah i zanatih, 
Varhu kucah i plemeni', 
Varhu gradieh i daržava' 
Bdi naše oko, naša glava. 

Mi za svaka ČovieČanstva 
Molimo se Bogu vario : 
„Gospodine od vojanstva, 
Dok se nećeš smislit harlo, 
Varh Solima i gradoV Jude, 
Da milost im tva probude." 



110. Tim svi redi povratjeni, 
Razabrano kažući mu, 
Sto opraviŠe svojima Čini, 
I trosvetstvo dajući mu, 
Svoje obraze doli meću, 
Da mu ukazu čast najveću. 

Pak kad oči unj suprote, 
Razmišljaju Serafini, 
Varh njegove predobrote 
Svako istinstvo Kerubini, 
A u načine zadovolja 
Hvalu pravdu sva prestolja. 

Gospodstva mu visočanstvo 
Paglavice vlast govore, 
Sva moguetva spasitljaustvo, 
A krieposti kriepost zore, 
Arkangjeli svietlost diču, 
A angjelstva milost viču. 

Dusi angjelski, dusi čudni, 
Redi od reda i od koristi, 
Dusi ljudskim dušam prudni, 
Svietu udesni, nebu Čisti, 
Dusi dobri dišu dobra, 
Bog ke uredno za vas je obra'. 

Sto ću t 1 veće skazovati 
Naše biede i stražanstva, 
Nadahnutja i obrati, 
Viernost, ljubav i sarčanstva, 
Kada za sve dosta 'e rieti, 
Da smo božji dusi sveti. 



507 



115. Veće tebi ni'e me slišaf, 
Vidju, đa si jnr umoren, 
Druge slasti neću t' mišat, 
Ođdahnut' ćn, i ja nemorem, 
Vid i pravbe ove slave 
I blaženih omlohave. 



Ti se uzđarŽi u tv6m spanju, 
I u dahu sve počivaj ; 
Er inako uživanju 
Nebi odoli"; nu popievaj 
Nebeskoga zuk spievanja: 
B lažni, i nukaj na skladanja. 

Ter s angjelim proveselim/ 
Rajskom kralju vratjaj hvale, 
Da te 'e svojim darom velim 
Nadario nad ostale, 
A to tvoga da umarlenstva 
Hti uzdignut do blaženstva." — 



Tako svarši. I ja ostavši 
Na pć smeten u pameti, 
Prikleknuvši, pak ustavŠi, 
Rekoh šarcem: „Otče sveti! 
Daj, ženice da me vide 
Još i svetih tvojih side. u 

„Po prilikah njihih jeda 
Mogao bih k tebi pri ti, 
I po putu njih izgleda' 
U kriepostih poživiti; 
Ovd' bolujem, ovd' da tužim. 
S njima da se pak sadružim. u 

„Svi angjeli pomozite, 
Naskol' na smart dušu moju, 
Nju pred lice oduesite 
Previčnjega u pokoju, 
Da se s Bogom svoim sjedini, 
Kad, ostaviv sviet, premini." — 












-^*®$©Or— 






508 



PIEVANJE DVAEST OSMO 



nfadg'lasje. 



Isti angjeo duh privodni, 
Docim u snu moem boravih, 
Privede me harlo i odni, 
Da razgledam, ke upravih 
Svietle stoce od otacah, 
Božju ljubav, priast svetacah. 



Tu zamierih parvo misto, 
Odrejeno Majci Divi, 
Karstitelju protivisto, 
Pak dvaes cetrim starcim živi" , 
Polak janjca, kim je stoja? 
8 množtcom spola obadvoja. 



1. U snu zapliet dubokomu, 
Po duhovnom moem uzletu, 
Što je meni, što je komu, 
Što 'e općini, Što svem' svietu, 
Ne znah, sve osta u zabiti, 
Pokle rajska htih viditi. 

kih tlapeć, pravo 'e tlapa 
Svaka ljudska misao smina, 
U jezerstvo ka se utapa 
Od nebeskih dubocina', 
njih sam Bog, ki ih stvori, 
Skladno misli i govori. 



Sveti Augustin doseć kuša 
Nedohitnu tu visinu, 
Jerolima kada duša 
Besideć ga zaosinu, 
Da će stisnut pri)' u šaku 
Sviet, neg' imat' pamet taku. 

I ja u martvoj steć osieni, 
Meu ufanju i strahoći, 
Drag privodac dojde k meni, 
Ki me sbudi svojom moći, 
Kažuć parstom provartljinu, 
Pri koj biah jur ostinu'. 



509 



5. Ki mi reče : „Ni'e nam kasnit'. 
Sto imaš vidit, gledaj barže, 
Nećeš ovdi glavu prasnit, 
Vremenite stvari ukarže, 
Koje taman zaboravi, 
Kad se u viecnja zaporavi. 

Onomadne vidio si 
Sva angjelstva na ogledu, 
I redičja njih broio si 
Devetera u poređu, 
Svih tieb liepe troredice, 
Rajske krovne podpodrrice. 

Sada ti je razviditi, 
Sto su ošieti, što li strane, 
Ko su Čistiem zlatom sliti 
Rajski tlosi i poljane, 
Ko na stranah, i na hodih 
Sjd broj dušah Bogu ugod'ih. 

Na obični vartalj viri, 
Ter na desnu i na livu 
Snažnim okom već zamiri 
Čudna množtva, mrav i plivu, 
Znam, da svietom i pameću 
Neć' razabrat' rajsku smeću. 

Smeću rekoh, ne da smeća 
Nahodi se na nebesi' ; 
Neg 'er pamet svaka mreća 
Tćke* u puke, tćke uresi 
Nahodi se u popleti, 
Da nezna, odkud ni početi. 



10. Ja ću t' đake, stoj pomljivo, 
Ki su viši, razabrati, 
Ne more se svako livo, 
K6 je u moru, izčarpati: 
Još da mogu, kad bi svarši', 
Pravljat tebi, ki s' zamarsi'. 

U malahno ni'e vrimena, 
U kćm mi se nu dopušta, 
Čoeka uvest' do strimena, 
U pučinu zviezd' gorušta', 
Da se nebi prij' uduši', 
Neg ostavi', da pazduši. 

Neću udilj ga u dubine, 
Ako i sladne, utonuti, 
Kraem ga vodim, u sidine 
Svo'e se more obarnuti, 
Na pokoru pak slobodno 
I u dno jezdit' preugodno. 

Ne prim' za zlo, za bazduha 
Da te daržim u starosti, 
Imam pomlju tvoga duha, 
Za to te uzdam, meni prosti: 
Gospar ždribca, koga ljubi, 
Kroči, da ga ne izgubi. 

Konj i dragi svoj bičd se: 
Er darži se koje scine, 
I Bog svojim razsardja se, 
U slobodi da ne gine, 
Ter tko neće, da se vrati 
S kriva puta, njega mlati: 



510 



15. Tako i ja na izgledu 
Božanstvene pre dobrote 
Tebe ljubim, kad ujedu ; 
Svaka ujednost dobra 'e po te, 
Mudar liečnik gorke trave 
Da'e bolestnim, da ozdrave. 



Ko te tičem, ko te vladan, 
S toga nij' se ni smutjati, 
Da nis 1 ranjen, earvljiv, smradan, 
Cesto ti ću obvijati 
Moih prikora' žubko travlje, 
A podpuno za tvo'e zdravlje 

Pak ako i to nebi bilo, 
Za ozdravit rane, dosti, 
Hoću odviše još nemilo 
Tebe riezat, i ubosti, 
I parit te ognjem istim, 
Rane dobro da očistim. 



Zdrave jesu i korisne 
Griešnim Ijudem sve gorčine, 
Viek nemeću posle obisne, 
Cim bie pravde njih ne Šine ; 
Zvižd od pruta kada čuju, 
Tad se u bolje obraduju. 

Dovedoh te ovd' na nebi, 
Da ti rajska sva objavim ; 
Ne, da samo sgodim tebi, 
Nego veće, da te ozdravim, 
Gdi imaš lieke veomi moće, 
Za tvoe gube i sliepoće. 



20. Otvor' oči, a ne drimi, 
Vij\ što dobrim Bog pripravi, 
I od njegove ruke primi 
U nebeskoj spasnoj javi, 
Prem izvarsno očišćenje, 
U kćm stoji tvo'e spasenje. 

Znam, da prednjem u prolieu 
I ti s' brao, ne mneć, zmija 
Da se u liepom krije cviću, 
K& se u obruč ljuta svija, 
KA te hudim peči ujidom, 
Da i danas inećeš jidom. 

I ako liečnik od liečnika 
Nepristavi svu dobrotu, 
Nećeš vieku rani lika 
Iznać u svem tvo'em životu ; 
On ti očielit može ranu, 
Njega moli, tvii obranu. 

On je meštar od lieČnikov, 
Ki ozdravlja sve bolesti, 
Smradne rane od griešnikov, 
Gnojne oboti, tvarde obresti, 
I obratja sva dreselja, 
Kao ćeš vidit, u veselja. 

Providj jasne presvietline, 
Ki ženice nam udara, 
I ki me'u svih većma sine, 
Neću t' pravlj at za sadara, 
Okolišje parli sanio, . 
Ko ga obstire tamo i amo. 



511 



25. Sedam duhov najbližnji je 
Božanstvenog' od prcstolja, 
Od kojih ti rekoh prije, 
Dn su angjelstva svih pobolja, 
Ovi carkvu straže Bogu, 
Vrata od pakla da 'u uesmogii. 

Nju odabra Jezus sebi 
MieSte drage zaručnice, 
Ku pozivlje rnilno k sebi : 
r Hodi k meni, vierenice ! 
Golubice, dodji iz poja, 
Polj ubijena, liepa moja. a 



„Prečisto jest lišće tvoje, 
Slaje nego 1' od garlice, 
Tvoj vrat bio toliko je 
MH bez zlatne veružice, 
Kim pod jaram tvćga vojna 
Preklanjaš se dragovojna!* — 



„Golubinje svietle oči 
F jednogled njih gizdavi ; 
Dojke, iz kih vino soči ; 
Listi, u kih pčela stavi 
Mćd i sate, bit nemogu 
Slaji, neg' su meni Bogu." 

„Preugodnim tvoim' ustima 
Poprav mene zaniela si, 
A prebistrim tvoim' očima 
Sasma šarce sgrabila si, 
Tvoje dojke mene bile 
Vinetna su učinile." 



30. r Zato ljubo, moja sestro! 
Dojdi, da te parste.nujem, 
Da pregledam tebe bistro, 
Da te vierčam i danijem. 
Da uvedem tebe u mista 
Tajna, majčieh od skrovišta'." 

„Pak i moje okraniti 
Krunom slave imam diete, 
Tad te hoću napuniti 
Blaga, i da s' ti moje sriete, 
S zaručnikom gdi ćeš stdti, 
Za š njim skupno kraljevati." 

„Bit' će t' život neumreću, 
Bez nemoći dat ću t' sdravlje, 
Desnom mojom garlit' te ću, 
A lieva će t' bit' uzglavlje. 
Sve će tvoj steć, što zaželi, 
Obit slavom duh veseli." — 

Veli 'oj : „Ja sam cviet od polja. 
U dolini lier prebili, 
Ki se vazda, duše moja! 
Daje tebi u obili, 
Ljubežljiva dunja jesam, 
Ka se sama tebi otresam. 



Zima minu, a proliće 
Priđe, i spomlad nam dragahni 
Prikaza se smihno cviće, 
Glas garlice Ču se uzdahni; 
Sinokvenica jedarni se, 
A vinograd da mirise. 



512 



35. Iz spiljatih izid' stinah, 
Klisur' šupljili, škulj' gomilnib, 
Stranbarditieh iz planinah, 
Iz dubravnieh p&š' obilnib: 
Ostav' inim, o kom radi, 
I čuvanstvo vinogradi'. 

Ustani, ma priateljice! 
Neviestice draga meni, 
Moja biela golubice-, 
Uljudnice! tvoj ljuveni 
Dubovno te, „pridi!" zove, 
Neputene na celove." — 

Najmedniima taČ imenf 
Od ljubavi Isus živa, 
Carkvu i duše od blaženi', 
Da se većma nasladiva, 
I on Š njima, i š njim oni 
U ovoj slavi, kii im pokloni. 

Hoteć, tibo da počinu 
Meju lieri mirisnima, 
Kada sladko njih obsinu 
I zaštiti krilmi svoima, 
,Nek za ratom primu mire, 
Za dobitjem slavosbire. 

Tim nasladniem progovorom 
Bog i čoviek duše tiši, 
Kojim one odgovorom 
Ozivlju se; nu sad sliši! 
Ter znaj, da u raj vierni svaki 
Ima ugodan jezik taki. 



40. Me'u to carkva slavdobića 
Sried ljubavi boraveći 
Zaručnika svoga srića, 
I ona zove, za njim mreći; 
Ali martva ne ostaje, 
Svoj predragi š njom kada je : 

Tako i sveti svaki š njome, 
Ki su uda carkve iste, 
Prikažujuć njemu pćme 
Od dobiti prečestite, 
Pritarkuju zapanjeni 
Sgledat' mu obraz božanstveni. 

Na smart buđuć jer otiša'. 
Kad uzkrisi za pogrobom, 
Stegnu u kriepost od mirisa 
Golubice sve za sobom, 
I mladice, koje s toga 
Prlijubiše njega Boga. 

Kita i mirha on budući, 
Liepovonja ako i ljuta, 
Poda duši dar izući, 
Da ne uzbude viek razsuta, 
I da u kriepost i one kite 
Sve se učine viekovite. 



Diže bo ih svom milosti 
K sebi gori na nebesa, 
Od zemaljskih da ih oprosti, 
Da sviet, djavć, put obiesa, 
Nebi ih doli pritegnuli 
I u dno pakla utonuli. 



513 



45. Tu s' raduju i vesele 
U njem simom višem dobru, 
Ki jim spravi sprave vele, 
I obilnu nastri im sćbru, 
Da se opoju i nasite, 
Učinjene bogovite. 

Gdi već duša ni'e urana, 
Naravskoga cić* isteta, 
Neg' sva liepa uljudana 
Nebeskoga rad prosvieta, 
Rajsko sunce koju udara, 
Nit' je čami, nit' je sgara\ 

S toga ona ozivlja se 
U ljubavi, i u harnosti, 
I od slasti razčinja se, 
Vapiuc: „Moj drag, dosti ! dosti ! 
I uživanja, i pohvale, 
Raztapja'u me i tve šale. 

Ti si rumen bio uresan, 
NeviestaČe moj gizdavi, 
Ja ne liepa, liepa jesan, 
Kad se zrak tvoj meni objavi; 
Sva ma liepost po tebi je, 
Bez tebe mi ništa nije. 

Zdrak od sunca neizhodi, 
Udi od tiela, tielo od duba, 
Kako od Tebe meni hodi 
Blaženosti vid i sluha; 
Sluh naslađja vid blaženi; 
Tvoj mi 'e al raj pun istieni. 



50. Al' pri Tebi što sam paka, 
Jeda 1' drugo, neg' Tvoj osin, 
Tvć prilike sitna sdraka. 
Sam nazirak Tvoj odnosin, 
Kaplju primih od pučine, 
Iskru od sunca sve svietline. 



Al' sam bielja sniega lita, 
Od ružice rumenija, 
Ko jabuka si ado vita, 
K6 garlica najčistija, 
Sva sam liepa s gleda Tvćga, 
Nij' mi trohe, ni betega. 

Iskah Tebe, moj predragi 
Koga uzdiše duša moja, 
I uzdaržah Te, dokle blagi 
Posmieh da mi ustna tvoja, 
Dokli oko Tvć me ustrili, 
I poddš mi kusac mili. 

Hvale slišam, ziike Čujem 
Od svetdcah i od angjela', 
I u takih se razkaŠujem; 
Al' ma slast je prevesela, 
Tebe, Bože, kad pregledan, 
U Trojici ki si jedan. 

Kaplju, kom me opojio si, 
Šaljem moru tvoem' široku ; 
Zdrak, ki zemlji zajao si, 
I ona vratja svoem 1 se iztoku ; 
More i iztok sve ih prima, 
Pak daru'e se opet svima." 
33 



514 



55. Toli širok i prostaran, 
Da sve duše jami u se ; 
Milosardan, blagodaran, 
Da svih siti, nit' mogu se 
Nasititi u vik viku 
U blagostvu svemkoliku 

Tako, da sve opojene 
Božjom slavom tlape u sebi, 
I vapiju utopjene 
Sried blaženstva kralju od nebi; 
JoŠ, još više : On ih sliši ; 
One sve opet; on sve ih tiši. 

Tako, da one ko i ledi, 
Kih silni ognji razčinjaju, 
Davši sebe zemlje sriedi, 
U zemlju se obratjaju; 
Ognjem božje od ljubavi 
Kopne i staju nje naravi. 

Da od duše i od Boga 
Jedna ista stvar se Čini, 
S toga uznesi, liti s toga, 
Sni bora'stva i obsini, 
Snebivanje sebe u svemu, 
Raztopjenje duha u njemu. 

Sve, ke k njemu ovd' dohode, 
Što će primit, Što li neće? — 
Primit neće ke nesgode, 
A imat' će svo'e želeće; 
Svaka nečds izagnana 
Bit' će a častim' darovana. 



60. Bit' će im radost brez uzdaha, 
Bistra svietlos brez omrake; 
Mir, jedinstvo, a bez straha, 
Prijateljstvo bez potake, 
Prava ljubav bez gorčine, 
Puna sitost bez grustine. 

Tu su duše od svetacah, 
Redja duhah uzoritieh, 
Množ ponižnieh od sardacah 
I grajanah plemenitieh, 
Ki u raj kraja prečestita 
Veselja ima'u cielovita. 

Naslajuje ako lipost; 
Ko i sunce pravedni su ; 
Ako snaga, hitros, kripost, 
Svi obrani angjeli su: 
Žudiš miris, pive, jide, 
Sve imaš, kad taj slava priđe 

Je li drag zdk od pievanja, 
Angjeli isti nepristaju, 
Blago, zlato, i imanja 
Varh mnozih se postavjaju; 
Baštinici pak činjeni, 
Promiču se k kraljevini. 

Ako hlepe sve mudrosti, 
Eto Bog im kaže svoju; 
Duge žitke i radosti 
Živu u vieke, ter se broju 
Božji sini, i u svoj slavi 
Ždrieb je njihov, ćaćko im stavi. 



515 



65. Gdi u blaženstvu tom bitivom 
Vide stvorca i stvorenja, 
Znadu narav svačiu livom 
I sva ljudska počinjenja, 
Svake zlobe i krieposti, 
Sve nauke i znanosti. 



Svetce, angjele osudnike, 
Njih i vražki broj koi je: 
Ovih ukor, onih dike, 
Sviet, raj, pakć, štogod ih je, 
Sve pod viečnjom stoi providi, 
Što se sgodi, i sto slidi. 



PrekoteČnoj gdi u mieri 
Dobro 'e tielah, dobro duša 1 , 
Koje oko nezamieri, 
Koje uho viek nesluša, 
Ljudska misao viek nezače, 
Ljudsko sardce neđotače. 

Gdi izvarsnosti sried te miele 
Kaže duši rajsko lice, 
Da miloŠća veća vele 
Primat' ima nego lice, 
Viera može vierovati, 
A ufanje poufati. 

Gdie potokom svo'e milosti 
Napaja ju i nasita 
Spasnim smokom nasladnosti, 
A nebeskim kruhom pita, 
I dielnicu dušu misti 
Na sva dobra, što 'e on isti. 



70. Neizrečenih duša 'e darah, 
A rad bi ju još sitiju ; 
Sita 'er tone sried dobarah, 
Sita ni'e, er nedodiju, 
I sva uživa'uć dobra plima, 
JoŠ sve ih žudi, premda ih ima. 

Tako, da sva njih eućanja 
Natope se i napunu, 
Veoma ta uživanja 
U načinu prekopunu : 
Uši, usti, nos, ženice, 
Ruke, kost, mozg, žigerice. 

Neka" su i u tom naslajeue ; 
Sini svoje roditelje, 
Ovi sine sahranjene, 
Obi i drage prijatelje, 
Hćerca mater, hćercu mati 
Tu ima garleć celivati. 

A onizih, kieh nesrite, 
Premda budu osujeni; 
Nu njihove rad nesrite 
Jeda bit će ucviljeni? 
Ne, neg' punoj u radosti 
S božje pravde i milosti. 

Sad pogledaj pred pristojem, 
Gdieno siede starešine, 
Dvaes Četiri vidiš brojem 
Svetih ljudih u siedine 
Varh siedionic' suhozlatf, 
Zaogarnutih biermi plati. 
33* 



516 



75. Glava im je narešena 
Jasnom krunom od dobića, 
Ka je i inim postavljena 
Neoskvarnikom pravde cica, 
Ki izza ovih počivaju, 
Stari i novi ki se znaju. 

S jedne strane dvanaes stoje 
Redom bistrieh tu proroka'*, 
S druge dvanaes tolikoje 
Apoštolah kriepka boka: 
Novi zakon naviestise 
Oni, a ovi svud proniše. 

Pavo, ki ljut progonitelj 
Bi carkvenieh prie parvmah, 
Biuć ga svarnu blag spasitelj, 
Kad ga svrati iz višinah 
Na branitbu svoga trima, 
Miesto uzdarži s dvanaestima. 



Pak priestolja naokolo, 
Pred kiem' more k6 cakljivo 
ObruČiše jakno u kolo, 
Četvero razliko živo, 
Puno okah otvorenih 
S prieđa i zada po ramenih. 

Parvo ima lice lavsko, 
Drugo nosi ko voluje, 
Tretje ptičje i oravsko, 
A Četvarto ljudsko obuje ; 
Svaki obastart od šest krilah 
Strielovitih oČnieh bilab. 



80. S kima leteć dne i noći, 
Neimajući opoČine, 
Sve vapiju, Što 'e već moći : 
„Svet, svet, svet Bog Gospodine! 
Živ Svemogi Tebi slava, 
I blagoslov, i čast pravd, — 

Ki jes', ki bi, ki ćeš biti 
Na sve vieke od viekćvah !" — 
Tim k njem' starci prikloniti, 
Vargši krune od zlatovah, 
Klanjaju se ruke pri'emu 
Istim glasom živućemu. 

Pak neprestav sve svetosti 
I blaženi svi obrani, 
Sva angjelstva, sve krieposti 
I nebeski svi dvorani, 
Svi, ki nose sveti zlamen, 
Viču: „Amen, Amen, Arnen!" 

Svet je Otac, svet sin njega. 
Dobrostivi svih spasitelj, 
Svet Duh sveti, ki je istega 
Od obiuh utieŠitelj; 
Sveto 'e Trojstvo i jedinstvo, 
Svim je davat' trosvetinstvo. 

Cet'ri duha eno odsgore, 
Ki piavice i vartikola 
Sustavljaju, i u zatvore 
Njih svratjaju od Eola, 
Nek neljute se i neŠkode, 
Zlamenanim ki tu prihode. 



517 



85. Vidiš, angjeo joS jedini, 
Od iztoka ki izteče, 
I on vapie, da s' neČini 
Ni'ednom' ki kvar, ter proteče 
Noseć zlamen Boga živa, 
Vihra iztiera čim Štetiva. 



To jes svaku suprotivnos, 
Sve nečasti i sve štete : 
Rat, glad, kugu, usionos, 
BoleČice i nistete, 
I smart istu, da ovdi gori 
Nit vojuje, nit već mori. 

Patriarkov eno davnih 
Pri uzhod' viecna siedališta, 
Sinov', hćer' i njih ostavnih, 
S desne množ se veom' namista, 
Ki Isusa pridućega 
Mesiu tišta mogućega. 

Vij Noema, vij Adama, 
I njih svete posliednike : 
Jakova, Isaka i Abrama, 
I Osipa, kom' ni'e slike 
U Čistoći, i u pravici, 
S kih priestolja dva zapiČi. 

Ono i Eva svačia mati, 
Ka u jedno voće zdrielo 
Svih nas hotl raztrovati; 
Ono 'oj dobri sin Abelo, 
Koga piis brat s nenavisi 
SmaČe i ubojstvom ovd' uzvisi. 



90. A mat', i otac biuć Činili 
Gođm' devet sat pokoru, 
Bog dobrostiv njim se smili, 
I primi ih ovde goru; 
Nu a pokore sad se krate, 
Misli o tomu, jadni brate ! 

Noemova eto t' ljuba, 
I sinćvah tolikieh, 
I tim da se ova zuba; 
Er su bili od dobrieh : 
Nemore se svakom' dati, 
Ko s' tu neće krivim dati. 



Sara, Rebeka i Rachela, 
I otacah inih žene, 
Ke po turnu od Babela 
Daše na sviet t6ke siene, 
I jazike i koljena, 
Da se broje neizbrojena. 

Mojzes, Aron, Lot, kralj David, 
Job, ki bieše Bogu draži, 
Kralj kojega Savio v zavid, 
Svoja i slabost neomrazi 
Istom' Bogu, ki mu uzveli: 
„Čoeka najdoh, ko sam želi'." 

Gledaj ine Izraela 
Zaedno kralj e i biskupe, 
Otce i majke od Žudiela', 
Njih narode i njih skupe: 
Debore, Ase, Jael, Judite, 
Rute, Ane, Ester hrabrenite. 



518 



95. Nut Lazara ubogoga, 
Ki bi u glađu i u golilu 
S nemilošće bogatoga, 
Abramovu sada u krilu; 
Za potriebom obiluje, 
I uživa, i kralj uje. 

Er se želi nasititi, 
I marva inu nebi dana, 
Sada mu je plemeniti 
Stol, i jeza preizbrana, 
Kom pravedan Bog ga puni, 
I slavom ga svojom kruni. 

Pravo 'e rekla riec OtČina: 
Da blaženi jesu ubozi, 
I da plata preko čina 
Njim se dava; eto bozi 
Oni ostaju, i velikom' 
Prikladni su Bogu dikom. 

Ljubav, milos, prijateljstvo 
Vaviečnjega svi imaju, 
Rajsku slavu i kralj estvo 
Zaedno Š njime uživaju, 
Nek se ubožtva svak neliŠi, 
Kad se ovim dobrom tiši. — 



Varh svih Boga najbližnija 
Isusova majka stoji, 
Vieenji dievstva cviet Marija, 
Na klup, ki se njoj pristoji, 
Hćeri, majci, zaručnici, 
I nebesah svih kraljici. 



100. Hćeri otčinoj, majci sina, 
Zaručnici duha sveta, 
Punoj miloŠe' i Čistina' 
Kd viek nebi zlobom spleta, 
U svem liepa, i bez trohe, 
Neima'uć grieha ni od iztoke. 

Od koga ju blag zaštiti 
Nje Bog preko sve naravi, 
Ima'uć poprav ona biti 
Varh svieh ženah, Što sam pravi: 
Mater Boga i čovika 
Bezgriešana bi prilika. 

Slavnu utrobu nje kad obra 
Za dostojni stan Sinožji, 
Svetoshranje duha dobra 
I pošteni tempao božji, 
Bi podobno, da prečisto 
U svem bude sveto misto. 



Kad uresi nju u počelo, 
Prie neg' vode sve provriše; 
Prie neg jezer, sunce mielo, 
More, nebo, i sviet biŠe; 
Adamove prie poždore, 
Š nje bolesna bit nemore. 

Da u čas isti, kad se zače, 
Bude oskvarnit grieh nje diku, 
Nebi bila draga; pače 
Marzka vieČnjem' ljubovniku, 
Nebi izvarsne nje lieposti 
Ljubio, i pune do joj milosti. 



519 



105. Nebi pravo, da izbrane 
Sud viek služi za otrovi, 
Ni da iz žile raztrovane 
Cviet izajde Isusovi, 
Blagodahnost smrad da miri, 
Smart nemila život tiri. 



Tielo Marie i začeće 
Bi istasno po Isusu, 
Od razpada boli i tru'eće, 
Kako istasnu nehti 'oj dušu 
Službe od pakla; ko se umisti, 
Gdi je čist on, grieh nečisti. 

Kaono sunce, kad imaše 
Izteć u vaviečnjih Boga, 
Nikako upast nemogase 
U zlo grieha iztočnoga; 
Bit' u tmini, bit' u troši, 
Koje sunce nepodnosi. 

Kako mogo 'e Bog tarpieti, 
Da se reče on svemožan, 
A da njegov tempao sveti 
Pusti djavlu, da 'e podložan, 
Kad mu učini prevelika 
Moć njegova od viek vika'. 

Moć njegova; er njegovo 
Milosardje na grieh pada : 
Zato skladno govor ovo 
Bas mogućstva rieČ priklada, 
Kad govori od Marije, 
U koj madež griešni nije. 



110. I da u nfedno vieku doba 
Uzdiči se božjem' sinu 
Tvoja mati, zla hudoba, 
Bila 'e u mom zaosinu, 
Me oblasti podložnica 
I meni istom' robinjica. 

Maumet isti u Alkorami 
Izpoviedi, da svi sieni 
Adamovi zlom' satanu 
BiŠe u rodu podloženi; 
Samo Maria da bi istasna 
I u dobroti svakoj jasna. 

Ovo 'e žena parve žene, 

Mnoge štete ka naplati, 

I ka Čudne kroz načiene 
| Smart u život preobrati, 
| Ljudski razsap ka zaštiti 

I u vriedna Boga priti. 



Majka i hćer sina svoga, 
Caćka i svoga ka porodi, 
Koren stvorca velikoga; 
Prut, cviet vieČnji ki izvodi, 
Koga ni'edna stvora živa 
Dat' nif mogla, nego Diva. 

Cviet, a ona perivoje; 
Dragokamen, a ona žalo, 
Sunce nebom jezdi koje, 
I proide kroz zarcalo; 
Prosvietli ga, a neokarni 
Bog, dub tanak, neoskvami. 



520 



115. ČiŠtja od neba i od zvizđa', 
Prignutivia nego parna, 
Hitria neg' je svieta gizđa, 
Mirnia balsama i cimama, 
Od lepena uzoritia, 
Kitnia maslin', cedra vitia. 

Ona izmieri neizmierna, 
Bezkonciva 'e uzdaržala, 
Nje korablja brodi vierna 
More, koje neima žala: 
Hti rieč, ku moć' nij' izrieti, 
Sviest, i utroba nje začeti. 

To su čuda veomi veća, 
Neg 1 da ustaran bok začinje, 
Da se ustavi ja sunca svieća, 
Kosir provre vođe sinje, 
Da lien oslić rieči reče, 
Jordan natrag riekom teče. 

Eto ob desnoj roda svćga 
Podviže se varh svih sveti' 
I od ćaćka nebeskoga. 
Prima vienac osobiti 
Nada žene sve ostale, 
Grieli u Adamov kć su upale. 

Vidiš, ko se njoj klanjaju 
Svi dvorani od Siona, 
I kraljicom proslavljaju 
Gornjieh darzav' ; svim bo 'e ona 
Dobrostiva, pomoguća, 
A pri kralju svom moguća. 



120. Zaštitnica 'e pripadljivim, 
A parČica nevoljnikom, 
Zlatoshranje potriebljivim, 
Otar krivcem i griešnikom, 
Miloš nje se sviem otvora, 
Kad se božja njim zatvora. 

Ako od nas se Bog odkine, 
Još ostaje božja mati ; 
U utopu svoem negine, 
Tko će daskom nje plivati; 
Tko nju ostavi, utonjen je, 
Tko nju uhvati, sahranjen je, 

Blaženi oni, ki ju slide, 
I na pragu ki nje vrati' 
Sve svo'e dni bde, Čim iziđe ; 
Er spasenje će izčarpati; 
Tko nju najde, tko nju ljubi, 
Dušu i život svoj negubi. 

Dieva 'e dievic', hćier Otčina, 
Mati Isusa, mati naša, 
Zemlje i neba cesarkina, 
Zdrak miesečni, sunca paša, 
Raj od svieta, raj od raja, 
S kom svak stiska srećna kraja. 

Tielom kaono i spasitelj 
Uznesena na nebesa, 
Gdieno i svetih vas obitelj 
Bit' će uznesen pun uresa, 
Isusovim dobom miran, - 
Hitar, svietao, i proziran. 



521 



125. Sva će tiela od blaženaV 
Nakon suda tako biti, 
Pokle budu primit vienac, 
I bude im zatrubiti 
Gornja trubja, u ko doba 
•Svaka kost je prit varh sgloba. 

Ko Danica svietla omiče, 
Liepša neg' zdrak od mieseca; 
Hitro sobom kada miče, 
Suncu 'e slična, a Cereca 
Taborna red nju prihodi, 
Da se časti, kud prohodi. 

Prilika je nje kraljice, 
Ka zlatnimi haljinami 
La§ti, a siva suncem lice, 
Miesec tišti pod nogami, 
A na glavi viecna 'oj reste 
Kruna zviezdah dvanadeste. 



Ko i paoma uzrest ima, 
Glavu ko varh od Karmela 
Svieti i kriepi očim' dvima, 
Ko Nesbona lokva miela; 
Vrat joj turan ko lefanski, 
A nos turan ko libanski. 

U Sionu i u Soliemu 
Utvarjena oblastuje, 
Časnom puku a u svojemu 
OpoČiva i žiluje, 
Bog je i svetih napunjenje, 
Nje baštinstvo i uzdarženje. 



130. Hćeri Sionske vidike ju 
Svu preliepu i uljudnu, 
Ter blaženu vapiše ju, 
Sviem koristnu i sviem prudnu, 
Milosardna očigleda, 
Slaja od sata i od meda. 

Prava mat' je od milinstva, 
Liepa straha i poznanja, 
Cilj božjega dobrohtinstva, 
Bilieg viere i ufanja : 
Bog rajskoga 'e sunce dvora, 
Rajskoga ona sunca zora. 

Polag Osip star siedini, 
Nje vierenik poštovani, 
Isukarstov ćaćko mnini, 
Siedi parvi meu dvorani, 
Velmi prijat sriedustanac, 
Zakrilitelj tvoj i branac. 

Mariina porodica 
Kon nje stoji, sveta Ana, 
I Isabeta neplodnica, 
Blaženoga mat' Ivana, 
Koga zaČe u starosti, 
Čudnoj božjoj po milosti. 

Zakarije, Joakima, 
Eno tieh žen' vierenikćv, 
Pop dobrostiv Simun Š njima, 
Svi tri cvieti pravednik6v; 
Židovi, inim kih dobrota, 
U knjigah je od života. 



522 



135. S lieve strane eno božje 
Sluge u utrobi posvetjena, 
Karstitelja meju kozje 
Živa uz janca postavljena, 
Ki ga prozva netrošita, 
I odnoseća griehe svita. 



Pred angejlim ko je stao, 
RieČ u puti prihodio je, 
Rojen od žen' nij' se ustao, 
Viši njega angjeo bio je, 
Koga posla riec pred sobom, 
Da put spravi dobriem kobom. 

Pukom svima sred planine, 
Spasitelja kad naviesti, 
Prem pritarkac od istine, 
I od njega ih ubaviesti 
Veleć: „Vriedan komu niesam 
Užnje ođ postoT da ođriesam. 



S ke jezerske poniznosti 
S Mariom ga Bog sporedni, 
U koj iste bi krieposti 
Bogomili uzrest vriedni: 
Meu sve ljude poniženi, 
Meu sve svete uzvišeni. 



Ni'edan njega veći nije, 
Ki se rodi ljudskom slikom ; 
Njeg' sam oni porodi' je, 
Ki je Bogom i čovikom; 
On ga hvali i osobi, 
Kad s njega igra u utrobi. 



140. Uz Ivana eno pake 
Lovre i Stipe mučenikah, 
Ki za sobom duge trake 
Vodii svojih nasliednikah, 
Kih se u carkvi broji sci na 
Jednest tisuć' tisućina'. 



Pod tim' pape i dokturi, 
Naučitelji carkve iste : 
Augustini i Garguri, 
Ambroz isti, ki se miste; 
Posied Petrov kad zamami, 
Vaš Jerolim osta vani. 



Er bez toga on se slavi, 
Koi je učitelj preveliki, 
Koga isti Bog postavi 
Carkvi u nauk, a u prepriki 
BiČ i progon odmetnikah, 
Koi se smeta'u od knjižnikah. 

Tu 'e Silvestar slavni stajo, 
Koi za carkvu toko Čini, 
Sist, Klet, Klement i naš Gajo, 
Kalist, Urban, StaŠ i Lini, 
Leun deveti, Pio peti 
S ostalima papi sveti'. 

Kon njih kola izpoviedac' 
I biskupah kita varvi, 
Apostolskih pripoviedac', 
U jaganca kino karvi 
Stole opraše svo'e snižene, 
Ke su im za ures namienjene. 



523 



145. Sva dijaštva i popovstva, 
Kalujcrstva u obete, 
Sva fratarstva i uboŠtva, 
Svetjenici, i Remete, 
Službi u božjoj pomazani, 
Svietovnici, i zanatjani, 

Skup koluđric 1 , i sesterab, 
I poštenih uđovicah, 
Gospoj', kneginj', kraljskih hćerah, 
Čistih dietić', i dievicah, 
Ko'e svud navlas janjca slide ; 
Er kom skvarnom nisu stide? 



Novu i piesan izboritu 
Same u kolu svćm pievaju, 
I u njoj hvalu osobitu 
Pod citarom križa daju 
Čistom' janjcu, ki na sielo 
Siedeć sliša njih veselo. 

Nut otČinstva od redovah 
U tiesnoći razŠirenih, 
Plod i mnogih svoih sinćvah 
Varhu knjigah zamišljenih, 
Kojim biše svoi nauci 
Priešle slave priporuci. 

Pred njima je sveti Frane, 
Sveti Dome, ko vojvode, 
Družbe svietle ki uzmnožane 
Redovnistva s sobom vode, 
Ter se diče u družini, 
Koliko u istoj svćj dobrini. 



150* Frane od reda Serafina 
Cić ljuvezni sardcem sgara, 
I sried svojih kostretina' 
Velom' Bogu ruke otvara, 
I obiliežja njemu obrana 
Prikazuje petih rana'. 

Dome upored od čistoće 
Svoj poklanja lier prebili, 
Svoj 'ma sieni sried priprošće 
Ki učuvaše cvitak mili 
Dievičanstva, kih Bog prini 
Slavno u miesto Cherubini 1 . 

Sveti Pavć, sveti Antoni, 
Sveti Ignatio, sveti Bene, 
Svaki u vrieže ki svo'e proni. 
Svud po svietu razsajene, 
I oni Otci za'edno s' njima, 
Kih ne sbroji viek tva cima. 

Kd budući na dospitku 
Svćga žitka i svo'e dobi, 
Tu obilnost prevelitku 
Neće obujat; znao al' tko bi 
Prikazat', njih koliko je, 
I kd dike svih dostoje? — 

Svi dostojni zasve jako, 
Svak neima u sviet dospivenstva 
Pojednaka; ovd' jednako 
Svak svoj prima zdrak blaženstva; 
Al' je stepan niži, al' viši, 
Jednoskupno Bog svieh tiši. 



524 



155. Ti meju to sto'eć na svit« , 
Ne iziskuj u tančini, 
Svetci u rajskom ki su mitu, 
Većoj il' manjoj jesu 1' scini? 
Bog od mira, a ne od parbe, 
Marži o temu svake karbe. 



Čuj, daleče ko koljena, 
I jezici, i narodi 
Izraelskih pravih siena' 
Varh stot tisuć' koji brodi 
More od svieta, u zloj muci 
Priđe k ovoj tihoj luci. 

T6ke vi zlamenovane 
Blaženosti i sedmere, 
Kih progone zle pogane 
Pogubise radi viere; 
T6ka ljudstva, tćka ženstva, 
Puna jakosti, i hrabrenstva. 

Vij napokon vierna puka 
Sa svih stranah množ i silu, 
Koje stoje oko luka, 
Boga i janca na siedilu, 
Kojih nitkor sbroit' ne more 
Svih jazikah, ki ovd' govore. 

To *e, Židovah carkve parve 
I idolovac' obratjenih, 
Vojske uzmnožnieh, koje varve 
Od karstjanah i od blaženih, 
Carkve nove puka molna, 
Ki su dalje luka stolna. 



160. Svi zajedno sgor rečeni 
Slaveć janjca vapiu opet: 
^Blažen, u put ki se ucieni, 
I ki za svih bio je propet, 
Bog hrabarstva, ki u svoj karvi 
Sve dušmane šatri i smarvi." 



Ter ko zukom trubalj' množi', 
Vod' i većih garmljavina' 
Sva gospodstva i ubozi 
Hvale u priglas Gospodina, 
Ki na svoj pir i veselje 
Dozva svake prijatelje: 



„Slava, kriepos, mir, poštenje, 
Aleluja, Aleluja, 
Ki od zleca razčinjen je, 
Čini Amen, Aleluja, 
Aleluja dobitniku 
Budi božjem' u vik viku." — 

To ti 'e dosti, Ča san t' reko, 
A ti povij tvojem' bratu, 
Sto 'e pravedni Čoek doteko, 
Tielom svojim sto'eć u ratu, 
I tko 'e Lazar u ovom raju, 
A bogatac doli u vaju. 

Ko je Lazar s' prinevolje 
Gor' skočio na nebesa, 
K6 je Gavan s svo'e sve volje, 
S Čuda blaga, s nepodnesa 
Utonuo u ponore, 
Kih se bieda rietf ne more. 



525 



165. Kako bogat svej muči se, 
Veseli se a ubogi, 
Nit može otit' jedan, gdi se 
Drug nahodi; karsto mnogi 
Utvarjen je meu obima, 
Da on nenfa, a ov skarb ne ima. 

Tako 'e čovo; nu raduj se, 
Kad si na sviet u pecali, 
Raj dobiva'u svake duše, 
Kad se ovd' pati, kad se ovd' žali, 
Ni'e ni mnogo uztarpjenje 
Vriedan zamien za spasenje. 

Al' dobrota 'e božja, brate. 
Karv i Isusov kupelj čisti, 
Ki vas miju, žimlju, mlate, 
Da vas u raj prane umisti: 
Dakle 'e tarpit svim pokojno 
Sve napastvo dragovojno. 

Običava Bog dat' svoima 
Za'edno žalost i tišenja, 
Da bi omrazi' zemlju njima, 
Nek himbena naslajenja 
Nje nehlepe, a uče se 
Želje upravljat' na nebese. 

Kako koplje snažna Acliila, 
K6 kad ranja, i ozdravi: 
Ltik nebeski tako strila, 
Da i rani liek ostavi, 
Razbor u svoj sarditosti, 
A. u porazu pun milosti. 



170. Jeda 1' niste vi pšenica, 
Na ovom guvnu varŠe kd se, 
Neka paka sried žitnica' 
Gospodarskih viena && se, 
Vi ste stienja mlatmi biena, 
I Ilije kola ognjena, 

Nemorete dobra biti 
Bez udorca, gvozda prika, 
Tempć božji za sgraditi; 
Ah, nećete prez kolnika 
Iliina poći uzgora, 
Puna vietra i razgora. 

Nemoj čudit se ni stučati, 
Ko kralj David, da griešnici 
Živu mirni, i bogati, 
Sve u blagu i u naprici; 
Er ču, što se i njim godi, 
Pokla od tiela duh odhodi ; 

Nu ako su zli oholi, 
I ovd' korisnie idu im ndde : 
Pedipsanje neba koli 
Polaglje ide, težje pade, 
Da bi bolje, i ovi hlepe, 
Zla ovd', neg dobra da im riepe. 

Dobri i zli sreće i trude 
Skupno od Boga ovd' primuju ; 
Obi al' dobriem duši prude ; 
Zli a obim se većma truju, 
Blato i pomas netom miša, 
Taj miriši, on zadisa. 



526 



175. Što s' primio, sad probavi, 
Sutra ću ti kazat' viša, 
S ovima se ov<T zabavi!" — 
Tim dovarši i utiša; 
Ukloni se paka meni, ^ 
A ja u prednjoj ostah sieni. 

Tad molitvom od pameti 
Uznesoh se na pristoje 
Božanstveno: „Otče sveti!" 
Rehši: „Prosti smienstvo moje, 
Nedaj, martav da ostidim, 
Cim i tebe nerazvidim 



Otcin Sinu, na kom staje 
Svega svieta veličina, 
Čin', da iz sardca moga izaje 
Svaka izpraznos, i taština, 
Da se puti svo'e odrečem, 
I „otid' za uviek!" djavlu rečem. 



Paka daruj meni milo 
Spomen, da te nesboravim: 
Razum, da te spoznam čilo ; 
Hoću, da te ljubim, slavim, 
Da sve misli k Tebi uzajdu, 
Pamet Te iste, diela najdu. 

Ti vietrice duha sveta, 
Ki me možeš lako odbiti 
Puti, od djavla, i od svieta, 
I u slavu me prebroditi, 
Zviezda mi u ovoj bud' pučini, 
Tiešitelju svih jedini ! 

A ti, majko božanstvena, 
Kii proslavih s odvietnici, 
I vi od morskih sieh đuhiena', 
Izbav'te me pomoćnici, 
Da i po vašoj preporuci 
Mirno doprem krajnoj hici, 



Da od svieh tismit na Čestito, 
S ovieh tminah markle noći, 
Miesto rodno, viekovito 
Siona uzletit budem moći, 
Gdie sried zviezdah sunce hodi, 
A viek vieke nezahodi." — 



~nqs©@**- 






" 



527 



PIEVANJE ĐVAEST DEVETO. 



Nađglasje, 



Boga buduć nemoguće 
Svakom' svietu razumiti, 
Angjeo počč, što moć vruće 
I od njega mi govoriti, 
Keobuhitna veličanstva, 
I kriepostieh, i sućanstva. 



Bezposumna jestva od svoga, 
rak jedinstva, pak i Trojstva: 
Otca i sina jedinoga, 
Sveta Duha, njih i svojstva 
Rieči, i tocih bozjieh zvanja' ', 
Ki su ovoV višja razabranja. 






1. Dočim svietli kralj od dana 
Iztok tracim svoim 1 zlatjaše, 
Priđe k meni ma obrana, 
K& u jasnosti bistroj sjaše, 
I od otajstvih prem najveći' 
Tako opet mi ima reći: 

„Vidio si učeriče 
Jerozolima ti novoga, 
Ko neviestu, ka omice 
S napravami muža svoga ; 
Tu stanuje Bog s ljudima, 
Njega oni puk, a on Bog njima. 



Shodeć doli, 'er bi trieba, 
Da ih u raj svoj preobrazi, 
Kaono shodi sunce s neba 
S obilnima svoima zdraci, 
Cim kalužnu paru k sebi 
Stegne, i ojasnu, kad razglebi. 

Gdie nij' smarti, vražke uze, 
Muke, jada, ke zle Česti, 
Gdie svim blag Bog otri suze, 
Grieha i odni sve bolesti, 
Ter im reče: „Sva su nova !" 
Reče, i biše sva gotova. 



528 



5. Noć ne stere marklo platno, 
A Trivia mien neima, 
Feba nesja sdracje zlatno; 
Sunce bo je jasno svima, 
Bog a miesec neobarni, 
Jezus Janjac neoskvarni. 

Tempo u njem nij' ni jedan, 
Spasna rieka sriedom stiče; 
Svih bo 'e tempć sdm Bog jedan 
Sveti, kom' se svak utiče, 
Svim naplovom riekah ih poi, 
Ko i stablo liepo im goi. 

To jest stabar od života, 
Koga dunje plemenite 
Na blagdanih od subota' 
Neprestanih viekovite 
Dusam svieh izabrani' 
U veseloj ovoj strani. 

Tač da punost sve radosti, 
Sve razkoše, svega znanja 
Viekoviestva i mudrosti, 
I božjega zapoznanja 
Otle obilno da'e se svima, 
Ko knezovim, ko kraljima. 

Po njegovoj ki milosti 
Ovd' pridoše varh nebesa', 
I unieše sobom dosti 
Časti, slave i uresa, 
Da raj bude tim nalogom 
LiepŠi, a oni pred svoim Bogom. 



10. Od cedarah lis su i grede, 
A od ceprisa nadložnice, 
Vrieme i Čarv ke ne jede, 
Cista a od zlata siedionice, 
Bez utrohe ke sve 'e zlato, 
Vazda svietlo i bogato. 

Gdie god oko, al' stup klade, 
Jasnosti su i vedrine, 
Svud ugodne gledaš sgrade, 
T biserne i đragostine; 
Pune a srietaš na ulice 
Zviezde, sunca, i miesice. 



Sunce 'e svih tih najsvietlije, 
Trojom zdrakom koje siva, 
Samo jedno u sebi je, 
A sobstvim se razlučiva, 
Troje sobstvo jedinoga 
Nerazdielna Čine ih Boga. 

Vieku neće rieč Čovieska 
Otajnosti te visinu 
Iztomacit, a angjeska 
Dobro izreć naravštinu, 
Ka je u Bogu ; sam Bog veli 
Dobro od sebe zna i veli. 



Od naravnih Simonide, 
Kad Gjerunga kralj upita, 
Sto će riet' Bog tej beside? 
Za odviet mu dat' zapita: 
Da na mnogo, pak mu pravi : 
Da zna manje, što već glavi. 



529 



15 A Augustin, ki bio je 
Vdrli učitelj, velik znadac, 
Trojstvo kad znat' izisko je, 
Ožicom je rajski mladac 
Malu u jarcu prionuo mirno 
Preliat more neizmirno. 



Ter mu uzveli, da tada će 
On božanstvo zapoznati, 
Kad i on bude na povraće 
Tako more sve izČarpati ; 
Jur zaman se trateć brime 
U neuzmožnu stvar sasvime. 



Varh nebesah ki 'e umiesan 
U plamene svo'e svietlosti, 
I ki 'e reko: „Ja sam, ki 'esan, 
Tzkusit' se neće dosti 
Od pameti viek mejašne, 
Ni nebeske, ni zemljašne." — 

Zato on isti hoti rieti 
Pak ponizan bogomilo: 
„Ah, da mi je razumieti 
Tebe, Bože, i tvo'e dilo, 
Pak razumiet' da mi 'e sebe, 
Ki sam tvoj stvor polagtebe!" — 

Doć će vrieme, kad se objavi 
I odkrije i vam lice, 
I uviežba vas u ljubavi. 
Njega i nas kakolice 
Moć budete razumiti, 
3 njega i mudri, i čestiti. 



20. Kad vas svaki bude umiet', 
Sto 'e Jebova i Pantalfa, 
I bude vas urazumiet' 
Od Omega, i od Alfa, 
Agia, Otbea i Atanata, 
I IšČirja strenovata. 






Adonaja, Manuela, 
Eloima i Mesije, 
Davidova sina Čela, 
Isukarst se kf nazije, 
Dobri Jezus, vas spasitelj, 
Blagi i ljudstva odkupitelj. 

Meju to će neukrasno 
Slab moj jezik tebe učit*, 
Sto vierovat' imaš spasno: 
Oci sad neć' upaučit' 
U svet obraz božanstveni, 
ZdraČni vele neg' sunČeni. 



Nemož 1 podniet pozdrak jasan, 
Ni razgledah svietlo ruho, 
Glas, koi je odveć strašan, 
Podniet neće tvoje uho, 
Ko silnih vćd' i gromćvah, 
Ki se oru od varhćvah, 

Sve, što t' rečem, istine su, 
Vieri ni'e Šta naknaditi, 
Sto novaci s nova miesu, 
Od meč' ko se boć' shraniti I 
Oporučje dvoje t' ima, 
A sam meštar posried Rima. 
34 



530 



25. Da t T naviesti tko vangjeo 
Drugi, nemoj povierovat', 
I da bude isti angjeo, 
Slovce ovom' nij' prikladovat', 
I darž', novih da ni istina', 
Nego upravno proklestina. 

Slišaj dobro, što t' govorim : 
Štogod čut' ćeš, što nis' znao, 
Daj, da t' kigod zdrak otvorim 
Ako i mlohav, ako i mao ] 
Ja prianuh, a ti muči; 
Čim govorim, ti se uči. 

Rieč privodca angjelskoga 
Naježi me i uztrese, 
A otvor kaza blaženoga, 
Sviest i pamet mii zanese, 
U najvišoj kada javi 
Ovako me s nova uglavi. 



On, ki siedi sriedu raja, 
I u suncu svoj dom stavi, 
Zviezdenita kom 1 je staja, 
Gospodin je, i Bog pravi; 
Čelo odiju krunja mnoga, 
Čoha a kip mu do kraj noga'. 

Smiraldinska poobla duga 
Jasno sielo kolicuje, 
Nazelena ka okruga 
Oka obranih pokriepjuje, 
I u bieliegu im tom obieta 
Duge mire, zlatna lieta. 



30. Lica svo'ega božanstvena 
Zdrak odkriven stoji svima, 
I s vijenja tač blažena 
Punu utielm duša ima, 
Odabranih kes zahodi; 
Tebi al' nisu još ti sgodi. 

Sve stvorenje stvoritnika 
Svoga slavi, i izpovida, 
Jedan munjen sam ga nika; 
I to u sardcu er se stida, 
Zanieka t' ga svoima riči, 
Kim bi očito svak se opriei', 

Da bi zemlja, da bi more, 
Gavez mogli govoriti, 
Svi bi u parve progovore 
Htieli bistvo mu oglasiti, 
I sva narav na vapaje : 
Bog, rekla bi, da se daje, 

I da duba planinskoga 
Mogu lišća bit' jezici, 
Nesumljivo jestvo Boga 
Sviedočil' bi svikolici; 
Al' i muceć svej sviedoce, 
Da njih, i svieh Ti si, Uzroče! 

Er ko nij' plav bez vladavca, 
Bez vojvode nij' hrabarstva, 
Ni polače bez zidavca, 
Al' cesara bez cesarstva : 
Tak bit', i stat' nebi moga' 
Sviet bez svoga stvorca Boga. 



531 



35. Nij' mu tkogod u obćanstvu, 
A s nikim mu nij' razlike; 
Bez prihodnih u sućanstvu 
VaskoliČak neima slike, 
Stvar po sebi sva vlastišta, 
Sam od sebe, s ruja ništa. 

Svoje rieke vrielo živo, 
Varh od stvora i sat vari, 
More sobom obilnivo; 
On nič, njega a svak mari ; 
RieČ, koja je svieh najboja, 
To jest tvoj Bog, dušo moja! 

Sain je jedan Bog osobit, 
I da nebi bio taki, 
U čemgod bi bio predobft; 
Gdi ih je veće, ima svaki 
Svoje snage, svoje hvale, 
Ne sve jedan nad ostale. 

Svak bi proste bio naravi, 
Sto 'edan neće, drug bi sbira' ; 
Ali nije viek Bog pravi, 
Kom' se drugi Bog opira: 
Sto 'e množ bogab, neg taština, 
Sto 'e jedan Bog, neg istina? — 

Nerazdielno 'e on jedinstvo, 
Bez uzroka uzrok jedan, 
Komu nebi viek počinstvo, 
AF ki drugi uzrok ni'edan, 
Kom' nij' svarhe u vremenu, 
3varha, i uzrok stvoru svemu. 



40. Ali je još božanstvenje 
Riet': da 'e troj Bog, nego jedan, 
Sam veli se: oplienjen je; 
Troj a u vieri 'e samoj gledan, 
Vierovat' se takmen može; 
Znat', razabrat' ni uzmože. 

Ah, nu tko će razumiti, 
Božja narav u jedinstvu 
Da se dieli, i da biti 
Hoće u broju, i u obćinstvu, 
Ne odašad od jedinstva, 
U podpunstvu svoga binstva. 

Tko ć' poznati: da tri jesu 
Sobstva, a ne tro'e sućanstvo, 
Meu jednaci da koje su, 
Da'e se parvo, a brojanstvo 
Veće i manje da neda se? — 
Biedno umarlo slabstvo naše ! 



Iztumačit' Otca, kojen 
Da je parvi, ne starican; 
Duh da'e dahniit, ne porojen, 
Jednak Otcu, ne priličan, 
A prikladan Sinu izuće, 
Ne brat, neg' dvuh njih dahnuće. 

Tko Otca, ko'em' se moć pridaje ; 
Sina, mudrost ko'ega slavi; 
Sveta Duha, kom' hvala je 
Vlastna izvarstne od ljubavi, 
Premda u jednom bitju 'e svaki: 
Dobar, ljubven i u svem jaki. 
34* 



532 



45. Imaiše Bog sve imiti 
Družtvo, đa sam ne ostane: 
Nienij da ni ima govoriti, 
Jedan velit 1 rieČi izbrane, 
Drugi sli sat', tretji paka 
Zapovratjat 1 njima svaka. 

Im6 'e jedan bit 1 , ki ljubi; 
Drugi, na ljub ki odgovara ; 
Tretji, otim se ki priljubi : 
Tim se trojno kolo stvara 
Od ljubavi božanstvene, 
Bez Četvarte kć sobstene. 



U 'ednom bitju kola tri 'esu 
I tri farbe u položu, 
Ko tri boje za'edno jesu, 
Dfigu jednu koje složii, 
Da nazvana 'e dfiga jedna, 
Trima masmi liepo uredna, 

Jedna vatra neizrečena 
U tri svoja svietla plama, 
I u tri vira razlučena 
Jedna bistra rieka sama, 
Kojih narav i izhodišće 
Živa pamet u tmi išće. 

Jedno stablo, k<5 dovodi 
Za'eđno koren, panj, mladicu; 
Od koren a panj izbodi, 
A oba daju njih granicu, 
Svi sastavljale slabio obćeno 
S trima sobstvim sjedinjeno. 



50. Sva rečena nadhitaju 
Ljudski razbor premlohavi ; 
Neg' se istom naziraju 
Sviećom viere, ka objavi, 
Po razlogu što ni'e znati, 
Da se ima vierovati. 



Meu božjima izvarsnosti 
Izvarstnost je to najviša: 
Nizok Čoviek nije dosti 
Za doseć* ju, neg' utiša, 
Da Isus mansim svoim uglavi : 
Da 'e i troj Bog po naravi, 

I da ni'edan veće vierni 
Tajstvu o ovom sviest ne tupi, 
Triuh zarndcah broj zamierni 
Klari od Falca u šarce upi: 
„Mieri ih pose; al' zajedno, 
U tegoti svi su jedno u — 

Parvi se Otac izgovara, 
Ki 'e prij' vieka' iz ništa svieta, 
Vieke i sviet, kad hti, stvara 1 
Od niŠtore, a prij' svieta 
RieČ porodi 1 sam od sebe, 
I prida' joj sve svo'e ždrebe, 

Neka bude slična njemu, 
Samo sobstvo od otčanstva 
Sebi uzđarža, a u svemu 
Da joj bitje od božanstva, 
S njom izvevsi Duha sveta, 
U božanstvu istom splieta. 



533 



55. Svojim oba naresio je, 
A niŠtore nij' izgubi', 
I njih liepe učinio je, 
A sam sebe nij' ogrubi'; 
Božanstvo bo svoje dosti 
Bilo 'e za dva i tri jošti. 

Bog imaše biti plodan 
Kaono s sardcem i s pameću, 
Tim obima bi pogodan, 
Darovavši im svu svo'u sreću ; 
Ni u njem parvost vremenita ; 
Sva tri bo su viekovita. 

RieČ viekovna jeda, a nije 
Plod pameti, i rieČ usti'? — 
Ogled, u kom se ugledi' je 
Ćaćko i njegov jek u pusti, 
Ne ino od Otca, premda ini, 
Otcu jednak ki se učini. 

Rieč, ku od vieka Otac reče, 
I u njojzi reče svaka, 
Nju sam sobom ne preteče, 
Nakon sebe a da ju paka, 
S njom bi vazda on zajedno, 
Jedna narav, bistvo jedno. 

U sve dugo viekovisto 
Jednu reče svo'u rieČ ovu: 
Začet i rod pri njem je isto, 
Svašto zače u jednom slovu, 
Da bi Otac rieči uprieČi', 
Nebi bilo Otca i rieči. 



60. Nju porodi, i sve raja 
Prez biliega svoju sliku : 
Pravu mudrost bez uČaja, 
Pamet, kriepost preveliku, 
Ku blagorieČ Otac daje, 
I reći ju neprestaje. 

Duh od Otca i od Siena 
Ne iz list* se njih izvodi; 
Neg sarČnoga iz plamena 
Obedviuh sam izhodi, 
Oba dahtjuć njega dišu, 
Da ne dahtju, neživi su. 

Dviuh dahnikah uzdah sami, 
Dviuh ljubnikah celov jedan: 
Otca i Sina šarce jami, 
Duh istini i Duh vriedan, 
S kim se Trojstvo dovaršuje, 
Gdi u tri jedan Bog se štuje. 

Tako plodnost mila OtČina 
CJ rieči se razplodiva, 
A u celovu Otca i Sina 
Trojicom se napuniva; 
Ljubeznivi taj okrugalj 
Sriedom osta'u svet tronugalj. 

Drugo sobstvo, ko nas puti 
Čo'ek od Boga, a od Čovika 
Bog, što 'e Isus, ki se uputi, 
Čo'eka opravda da grieSnika, 
Stište u sebi dvie naravi, 
Da ga lasnie zla izbavi. 



534 



65. Hbti narav čoviečansku, 
Da iziđe čoviek dužan, 
Hoti narav i božansku, 
Da se ođrieši Čoviek suzan, 
I da odkuđa platit ima 
Odkup bieđnom', ki se ne ima. 

Nedospietan, i dospieti, 
Kaono Bog je neumarli, 
Za'edno nov i viekovieti, 
Kaono čoviek pak umarli, 
Kaono Bog se hti smiliti, 
Kaono Čoviek zanj umriti. 



Dvoim razumom o iijem misli 
I dvojom ga željom ljubi, 
Da ga nebi djavli stisli 
I u viek se nebi izgubi'; 
A da prie da prost mu izući 
Dvač milostiv, dvač mogući. 



Svo'e krieposti zanj uzdvoji, 
Veće dobar neka mu je, 
Prij' križa se zanj oznoji, 
Na križ svu karv proli' mu je, 
Šta je Jezus ? hoć' začeti ? 
Ništo 'e veće, neg' Bog rieti. 

Bezdospietne Bog je uzgoje, 
Inako bi restao više, 
Mogć bi i bit' Štogod boje, 
Varh svih dobar' ki se piše, 
Veći bi se opet braja' 
Preveliki, kom' nij' kraja. 



70. Nije samo tiem načini' 
Neizvaršiv Bog neg svima, 
Dobra 'e đobrost i od ini'; 
Bolje, i veće Boga al' nima : 
Premudar je, za sva znati; 
Premoguć, za sva stvarati. 

Takov u svem da nebudc, 
Štogod nebi znao, ni moga' 
Beteg taki tieče ljude, 
Izvarstnoga a ne Boga; 
Ovi sve zna ; i sve more, 
Samo omarsit se nemore. 



Nepromieniv promieniva, 
Nikad vazda nov i stari, 
Stara i mlada svieta odiva, 
S njim su i š njega sve sat vari ; 
Ke af grusti, ljubi, al' vidi, 
Da od vieka njih previdi. 



A ne sudi, da osudi 
Iz parvice ni svakoga, 
Nemiesti se, ki je svudi 
i Kriepak svieta i razloga, 
I Nepromienja viek, neg' vrime, 
; „Nepromieniv" kom' je ime. 



Sbira čine u vriemenu, 
Prij' vriemena ke odredi, 
Nova ka su u imenu, 
Od počela sklada i redi, 
I ki svaka učinio je, 
SvaŠto od prie odlučio je. 



536 



75. Ne iŠt' mu diede ni starije ; 
Er svoj bitak zna po sebi : 
Ni kad poče, kad li prije, 
Vazda bio ki je u sebi; 
Đieda tko ima, died stariji 
Nasto bi, a unuk posliedniji. 



80. I sada je cio svuđi, 
Nigdie, gdi on neće 'otiti, 
Drugi; i sviet kad se osudi, 
Bog će u Bogu svejer biti : 
Dub preveli, ki slavi se, 
Lako 'e cio svud, nit' dieli se. 



Sam je Otac sve koljenstvo; 
Neiraa dieda, sam tko 'e davni, 
Pravu kriepos, pravo plenstvo 
Nosi, ki je sdm preslavni, 
I ki neumarl svojoj slavi 
Baštinika slična stavi. 

Neima uzrok, ni početak, 
Tko e početak svake stvari; 
Ni sdm sebi nij' začetak, 
Kamo su mu priednji stari? 
Sdm je uzrok svih uzroka', 
Miera vieka previsoka. 

Neizmieran i veliki, 
Puni miesta sva, a punjen 
Nemore bit' Bog toliki, 
Veličanstvom ki je krunjen; 
On sdm sebi svieta prije 
Sviet polaČa miesto bije. 

U najvišjih glava mu je, 
Parsi, stegna, ruke, bedra, 
Svud, gdi hoće, prostiruje 
S najvišega neba vedra, 
I do zemlje noge pruži, 
Za podnožje kd mu služi. 



Mudros kojega izuČaje, 
A nij' hodio na nauke; 
Nezna zabit'; er viečnja je; 
Redi neba, sviete, puke: 
j Sva minutna, dohodeća 
Biše, i bit' će njega cieća. 



Išteš, što Bog svemogući 
Može? može sve, Sto hoće, 
Može svoj parst premogući 
Svaka stvarat'; al nehoće 
Zlo tvoriti: u tom hvala 
Svemogujstva bi iztaštala. 

Vidi u se i izvan sebe, 
Skupa gledač i zarcalo, 
I poznaje svih potrebe; 
Bolje 'e velo, bolje i malo 
U izgledu božje misli, 
Neg' u sebi, tko razmisli. 

Neće ni sad, kd sad može ; 
Velom' meštru dosta 'e moći, 
Plemenitii 'e način, Bože, 
Nego diela Tvo'e nehoći; 
Li kad hoćeg, moreŠ svaka 
Bez pomoći, bez potaka. 



536 



85. Vojnici mu i vitezi 
Jesu muhe, gušterice; 
A vojske mu i cerezi: 
Grustne žabe, skakavice, 
Kih kad zove, udilj sarmi, 
Da u ništa sva obarnu. 



I ništarstvo zanj se arve, 
Da uzbude, što razvidi. 
Da se izvarši sve do marve, 
Što moć svoja zapovidi: 
Nemože grieh, kom 1 proti se 
Svemogućstvo, što 'e najviše. 

Izuvidaš tko Y dobroga, 
Ki se zlecem svim suprota, 
Dobra nećeš nać do Boga, 
U kom ista jes dobrota: 
U ovom skup je sve krieposti, 
Kada 'e dobar, za sva 'e dosti. 

Svim trim sobstvom zadostita 
Ista 'e dobrost prevelika, 
I od Boga bi razlita, 
Kad sviet stvori i čovika; 
Kom' da nje iste dio najveći, 
Sva izašav, a u njem steći. 

Dobro svakom' prezamierno, 
Ko je izvarsno svim odveće, 
I neizumno, i neizmierno, 
Svo'e dobrosti inim meće: 
More oceansko 'e sve p unije, 
Što se većma riekam' lije. 



90. To li radiš iznać joŠće 
Meju božjiem' kriepostima 
Ljubeznivi dar'miiošće; 
On ju plodnu tćko ima, 
Da od Boga đihće Boga 
Otac, Duba Sin svetoga. 

Dviuh ljubav, i dviuh celov, 
Ki se prima od tretoga, 
Toli izvarstan, plodan đielov, 
Da upiju Bozi Boga, 
[ jednače njega š njime, 
Da sta'e tretji sličan dvime. 

Al' milošća božja mnoga 
Nehti u Bogu samom stati; 
Er i Sina jedinoga 
Otac svietu hoti dati-, 
Paček ljubnom' sebe poni, 
Baštinika kad pokloni. 

On je iztok, s koga 'e doći 
Svietlost suncu, kad dolazi; 
On, ki cvietjem od zviezd' noći 
Oarni pokrov tka u mrači ; 
On, nebesa ki ob liti 
Zori, i rusam glavu kiti. 



On je, ki se svugdi svratja, 
Dub varh vodah užeženi, 
Zemlju u nebo preobratja, 
Ljude a u sbor od blaženi', 
Sam predobar varh svih paka, 
U kom, po kom, s kim su svaka. 



537 



95. Kad se kuŠa'u, tad sa hvale 
Ugodnosti Gospodina, 
Nostran način od pohvale, 
Okušanja, a ne čina; 
Reče okrunjen Prorok s tega : 
„Tko je sladak, kušaj tega! u , 

Oštria bi pravda bila, 
Svemogućstvo a snažnije, 
Kad jih nebi razvodnila 
Sladost, ka se u njih lije; 
Slados triezna, svih kriepostih 
Uzdaržnica od priprostih. 



S koje Judi 'e dopustjano, 
S velim Bogom da govori, 
Kad u Raju neotajno 
On se njemu vas otvori, 
S njim tarpeznik, njem' tarpeza 
Piva, i ugodna puna jeza'. 

Veliko je uztarpljenje, 
Ko se vriedom viek netrudi, 
Peset viekah uvrijen je 
Bog, a svejer griešnik hudi 
Vriedjat' njega neprestaje, 
S česa uztarpnost to veća je. 

Čeka svieta do dospiti, 
Neka dotle veće pati, 
Psosti nisu đostiviti, 
Zato i muke hti kusati : 
Put Čoviečju i pria na se, 
Po njoj da i smart zanj mu da se. 



100. Za moć svej mriet, i Čudesa 
Na svo'e tielo on napartl, 
Da se čudu i nebesa, 
Ko skrovito svej na smarti 
Jur neumarli on se stište, 
Za nas živo svetilište. 

Moć' prostiti, i hotiti, 
Dielo 'e božje najhrabreno; 
Oružan se ne osvetiti, 
I neharna priat smiljeno, 



Više često nehotećim 









Dat' prost zlecem još najvećim. 

Nazivanja kad izvodim 
Božanstvena, bolji drugi 
Njegov način ne nahodim; 
Neg' kad praštja svomu slugi, 
Hti ga, hti ga satvoriti, 
Za dobra mu svej činiti. 

Čudno i tebe čeka doba 
Na kajanje i pokoru, 
Zasve od davno da podoba 
Grieh pedipsu tvu najgoru, 
Tolikrat' te hti militi, 
Moguć te on Čas osuditi. 

Praštja svieta od počela, 
I nastoji sve praštjati, 
Prie zna svietna kriva diela, 
A odluči ga satvarati ; 
Grieh i Adama kad zasinu, 
U dan sedmi opočinu, 



538 



i05. Milosarđstva njega Čine 
Često i opet Stvoriteljom, 
Čoeka vadi iz ništine, 
Milosardnom paka željom 
Blag istoga svejer stvara, 
NiŠć sa griehom kad se obara. 

Ne od pravde, neg' milosti 
Ćaćka ime stavi sebi, 
Posilna mu 'e pravda, a gosti 
Milosarje sam po sebi, 
Kako svojom hoć' miluje, 
Kako silom progonjuje. 



Krivca i ako smionoga 
Svoim' gromovi kadgod kara, 
Vas sviet straši, a jednoga 
Paka njegov tries udara, 
Kad se i jedin inartav gleda, 
Neka množim šarce preda. 

Sve je u njem božanstveno, 
Svaka i kriepos Bog je isti; 
Ne more bit' ukoreno, 
Cisto bit je svim koristi; 
Vaviek jesu svi svoi sviti, 
ir peđipsa ili miti. 

Neima tarplje saržbeniske, 
Da svih mlati, kad sagriše ; 
Nu da udilje šalje triske, 
Kad na saržbu ki ga užiše, 
Nestalo bi jur trieskćva', 
Jur bi izgibla sva zemlja ova, 



110. Malo da ne sebe bfrli, 
Buduć* prepun milosarja, 
Kad griešnika koga vidi, 
Da produlji griešna arja; 
Grieh je od toga, ne od Boga, 
I on sebi uzrok stanja zloga. 

Blagodaran po naravi 
Ište, svakom' da daruje, 
Čoviek davat' kad se stavi, 
Misli, da se nesvukuje; 
Malo vrielo presušiti 
Mni, kad dd se svakom' piti. 



Raduje se Bog veseli, 
Da je bogat, za darivat', 
I Ocean tako veli 
Pušta mora svud sva livat, 
I diči se, da mu jesu 
Hderi rieke, kolike su. 

Daje dobra svim zastunje, 
Niti Čeka, da se odvrate 
Svoje kite, svoje dunje, 
Darbe jesu ne gamate; 
Više darf ljudi osorne 
I neharne griehotvorne. 

Blagodarnos je izvarsniva, 
K6m dariva nehoteće, 
Kad se sasvim blag razliva, 
I sebe im na dar mede; 
More bi i ovo izČarpano 
Bilo, da nij' bezkončano, 



539 



115. Zloba pravde znade sliku, ! 120. Ni'e parvo Bog, gospar nego, 



Dobar zori nje običaje, 

Prem da marzka zlom' tamniku, 

Svi 'u spovieda'u, a ne taje, 

A ki 'u darže u nehaju, 

Pak ju u paklu, jaoh, kušaju. 



Bio je gospar vaviek svega, 
; U gosparstvu ni'e se dego, 
Da ga 'e pria' posli njega ; 
Neima iztoka, ni zapada 
Viekoviečnji, ki sve vlada. 



Pravi 'e sudac, gđi on pedipsa. 
U zakonu tko ga uvriedi ; 
Prav Bog, gdi god svoje lipsa, 
I pravedne platjom sliedi, 
Platja zlobe i krieposti 
Putom pravde i milosti. 



Ko mil' ćaćko darovava, 
A ko uvriedjen sudac sudi ; 
Nikogare ne poznava, 
Ni najdražje svoje ljudi ; 
Da, ni hroma pravda hoće, 
Vienac dobra, poraz zloće. 

Kad uznosi i vapfje 
Svetbu Bogu sve angjestvo, 
Pada doli, a sklonije 
Strašna tiela i nebestvo, 
I na ime toli sveto 
Sviet i bezdno trepti kleto. 

U svetinji slavna Boga 
Stoi njegovo visočanstvo, 
Ki ga veli presvetoga, 
Ti mu daje sve božanstvo; 
Od svetosti ničje ime, 
Samo 'e božje po sve vrime. 



Odkad je Bog, i gospodi, 
Kraljstvu svojem' sva podstavi ja, 
U svelenstvu što 'e štogodi, 
Ništarstvo i isto 6am upravlja •, 
Meje carstvu njem' neišti, 
Mejah nezna, i netišti. 



Sva gospostva, svi kraljnici, 
Koji biese, ki su i sade, 
Živu Bogu podložnici, 
Jesu i krune, koje im dade, 
More im uzet' ko i živote, 
Sam on ne ima kć suprote. 

Ni'edan Čoviek provijenje 
Svemogoga kralja nika, 
Zatajat' ga sve stvorenje 
Neće i množtvo svih jezika'; 
Ufa unj rataj, kada sije, 
A pozna ga, kad izvije. 

Provijenje u svo'e krilo 
Već, neg' zemlja sietbu prima; 
RiezaČ kosi tarsje čilo, 
A uzđanje u prut ima; 
Er ga hrani božja pomja, 
I brani ga gradja, i gromja. 



540 



125. Pastir ovce Čuva svoje, 
Provođistvo i pastira; 
Majstor zanat iznašo je, 
On ga a mudro sve razbira, 
I svim krajem puk nalaga, 
Da im je s puka veća snaga. 

Da nebismo svi ufali, 
Imat' pomoć, kad je triebe, 
Čemu bismo klevetali, 
I molili za potriebe; 
Man bi razlog molbe vruće, 
Da nesliedi dostignuće. 

Sve, sto zemlja, pako, more, 
Nebo i ajer nam odkriše, 
Sve su božieli rukah stvore, 
I o njegovoj pomlji vise, 
I provije svo'e razliko 
Samo uzdarži svekoliko. 



Ovi blaga i ubožtva 
Na ovom svietu stanoviti; 
Bogat, blaga da od množtva 
Dade ubogu, nek se siti; 
A ov sliša, da bogata 
Jedan drugom' neka 'e plata. 



Vij svelena svaka ova: 
Provid svih je, liber veli, 
U kćm stvori jesu slova, 
A zdrakovi kartić bieli, 
Svak Štf u njem svoje biće 
I razlikost svake sriće. 



130. Sgode, cesti i udesi 
Jesu, cieni od providi ; 
Ali čoviek, ki se miesi, 
U slobodi što 'e, zlo vidi, 
Kad providom i slobodi 
More opriet se zloj nezgodi 

Nekretje se list od gora 1 
Bez hotienja bez božjega, 
Niti strone kaplja mora, 
Vietar puhom kad ga užega: 
Pak bit' neće providito 
Nam, ko'e štogod potriebito? 

Bog i čoviek skupno Čine. 
Da se u dobro zlo prevrati, 
Bog Čoviecje hudobštine 
Prij* previdi, pak zamlati; 
Što on previdi, provijen' je, 
Što on odluči, odlučen' je. 

S toga nitkor sud ne sudi, 
Bog sam sudi u prividu, 
Koj po ovom moru bludi, 
More izpravit' luke sridu; 
Viešti a mornar s zle odluke 
More razbit' na jaz luke. 

Mlajih danah u pučini 
Tko bi tvardi tarn neplodan, 
Može izaći nerazčini 
Kriepki cedar, Bogu ugodan: 
Neišt' u nikom, Što 'e prij' bio, 
Neg' kako je svak svaršio. 



541 



135. Sumlji Toma, a zataja 
Petar meštra poljubljena : 
Ov zanj umri po svih kraja', 
A on ga vika uzkrišena ; 
Pavo vierne prij' progoni, 
Pak za vieru vrat prikloni. 

Cesto al* dobri 'er se odvrate, 
Svoga su uzrok osujenja, 
Zli takojer, kad se obrate, 
Dopru u luku od spasenja: 
Najbolje je i najhuje, 
Kad zo i dobar prominuje. 

Nek svak uzda stanovito 
Slavno u božje provijenje, 
On je u službi našoj mito, 
A na putu upravljenje ; 
Sol u gostbah, štit ubogih, 
Pokoj u snih, hlad u znojih. 

To ti 'e narav i sućanstvo, 
Slavna i božja predavanja; 
Nu, čoviece, u sužanstvo 
Slobodna me ne darž' stanja; 
Već ostavi želje prenđat' 
Dano bi ti tu se uzpendat. 

Gdi s' razgledao svakolišća 
Od svetncah i od angjela', 
Ko se redom svak namišća 
Pred prestoljem Boga miela, 
Jak gizdava biela rusa, 
Ka se lišćem resi i busa 



140. Okol skrita ka je u sriedi 
Ki ko kruna tu se stani, 
I u žutom zlatu siedi, 
Ko kralj vedri meju Banf, 
Miris liSću svem 1 razlijue, 
A od sebe ga neodbijuć. 

Na blag miris svi blaženi 
Lete, i sarmi ko pčelice, 
Da izpiju med slađeni, 
Kim se hranu, ter se diče, 
Da karcate slasti liepe, 
Kad odhode, opet hriepe. 

Dosti, dosti, ne već više, 
Ni angjelska riec nemože 
Pravit' Tebi što saviše, 
Ko podpun si, ah moj Bože, 
Daj, da na tleh spustim Tebe 



I stavim Te u Tvo'e glebe. 






Ti se od tieh kad spomeni, 
Ko od Tvoga svietla iztoka, 
Nestoj tmastoj sve u sieni; 
Neg' podiži oba oka, 
I od tiela i od pameti, 
Na ov grad rodni, slavni, sveti. 

Jeda bi ti Bog i srieće 
Po načinu kiti' žice, 
Moja slabos, triuh vieće 
Dopustili: lice i lice 
Da razgledaš, ne ko sada, 
Po prilikah Tebi iz jada. 



542 



145. Dosti sam te nagovara', 
Moj putniče, na krieposti, 
A što s* vidi', to ti 'e dara 
Varhu veće i prieko dosti, 
Shranit' mogu najposlidna 
Tebe tebi došle vidna. 



Rekao sam ti, što sam moga'. 
Sto si vidi', zapameti, 
Dove' sam te tja do Boga, 
Dalje i više neć' hotieti; 
Ako ćeš se k domu zdravo 
Vratit, vrat' se, već ti 'e pravo." — 

Tim me hvati za tiemene 
I poleti u čas s nebi, 
I baci me na kamene 
Vilovite, gdie ga nebi-, 
A ja tu ostah prednje blato, 
Jedva živo, i duhato. 

Al' buduć me ta pretekla 
Visokoga van Mosora, 
Varhu sebe opet dekla 
Splitskoega preko mora, 
Mene u svem zdrava odni, 
Gdi mi 'e kuća i Brač plodni. 

Nehti me odniet' k Splitu gradu, 
U komu sam dobro vijen, 
Neg' gdi živem u obadu, 
Mnokrat veoma nenavijen, 
Premda bižu i u Split imaii, 
I u vlasteoski sbor sam priman. 



150. Tu me varže, neka budu 
Cilj otoške nenavisi, 
I podnoseć nju u trudu, 
Jeda bi se našo visi, 
I dotekao već spasenja 
Putom mala uztarpjenja. 

Ratalj ako tvoj nedere, 
Gvozden lemiš svietao nije, 
I ako pomlju kmet nebere, 



Pak 



negnjeci grozd, nepije: 



Tač netlačna kriepost svaka 
Biedna ostat' će sriedu mraka. 



Kriepkie žile sebi meću, 
Slaim mirisom a udaru 
Stabla, vietri kim' premeeu, 
I tamnjani, ki se taru: 
Martvo more čoviek nije, 
Bez valćvah da po Čije. 

Nek zavistvo sve iziđe, 
Nestrašim se ni od lava : 
Da uztarp ni ima' veli Alcide, 
Nebi sveza' psa troglava, 
I Kalisto nebi Vila 
U zviezdu se preobličila. 

Nu pokle se već pojavili, 
Buduć bio u prisneti, 
Prijatelje kad pozdravili, 
Idoli klanjat' tempao sveti. 
Doli i pavsi na ti eh licem, 
Moim zahvalih slobodnicem. 



543 



155. Tu razvidiv mo'e ništarstvo, 
Radili bacit' stare odić*e, 
I buduć me jurve starstvo 
Pritisnulo, žudih biće, 
To jest dušu samo moju 
Privest' k vieČnjem' perivoju, 



S koga odvargoh se, i pozabib 
Skarb putenih naslajenja', 
Svieta razkoš, koga babih, 
Poblep blaga i poštenja, 
Svaka ovd' ime od dobara' 
Nosii, a uzrok su paklieb žara'. 

Ka nelahše, neg' briemeni, 
Ne pomoći, neg' nemoći ; 
Ne plod dobar, neg' sieneni, 
Prignutivi svakoj zloći, 
I napokon dubu škodni 
Jesu, a Bogu neugodni. 

Pak se obratih božjoj kući, 
Gdi u blj usti sviedba sahranja se, 
Podav žestok uzdali vrući, 
Rekoh: „Bože, ki ovd' klanja' se, 
Svaka mi uzmi, a dobavim 
Daj da Tebe, i uviek slavim. 

Gospodine, bez kojega 
Nij' se nikom' shranit' moći, 
Prosim dara da Tvojega 
Osobite od pomoći 
Meni slugi tvom' nekratiš, 
I Ti udilj me da obratiš, 



160. Neka k Tebi po milosti, 
Ne po mojem zaslužanju, 
PnV bih mogao u radosti. 
Za uživat' u tvo'em stanju, 
Pribivalfšt' gdi imaš dosta, 
Za i mene primit' josta. 



Er od mćga milost kako 
Dostojanstva neizhodi, 
I skrušenja ova tako 
Milosti su Tve privodi, 
Nemogući ja po sebi 
Taj dar imat', ki 'e po Tebi, 

Poznajem se za griešnika, 
Parsi udaram, ronim placi, 
Da sam mćga stvoritnika 
Tebe uvriedio i potlaci'; 
Suza prave od pokore 
Sve mi oprati griehe more. 

Da 'e takmena, Otče, podaj ; 
To bo možeš kao Bog stvorit*, 
I učinit', da nikadaj, 
Već jednokrat grieh oborit 
Opet sune na griešnike 
Cineć martvieh ranjenike. 

Dosti s grieha, ki duh smiče, 
Tebi sam se omrazio, 
I udigniit sdenovice, 
Ukidan se nahodio: 
Tako vrija'uć prem najgarje 
Pravdu, i Tvoje milosarje. 



544 



165. Znam, nepomno da sam stupa' 
I odviše dušu hara', 
Bez ozira kad sam lupa', 
I na iste stiene udara'; 
Ali milost Tvii iznova 
Iskah s mnozieli tvoih darćva'. 

Al' kad s žilom nevadi se 
Stabar svaki od dubova', 
Žudo, i barzo omi adi se, 
I doraste dub iz nova : 
Tako izgulit 1 zlim dielima 
Trieba 'e uzrok sviem' žilirna. 



Svaki ostatak od nemoći, 
Zasve u sebi mao da je, 
Podoban je za opet moći 
Zdravje u prednje metnut' vaje, 
Zledi duše opet krenu, 
Kad se uzroci neodrenu.* 



Malo 'e vriedno, zlobe izciepat, 
A sahranit zloba' sime; 
Labko uzopet karst počepat, 
A njegovo nosit ime; 
Od pokore bvastat' rieči, 
A nekazat' plode dieci. 

Sto da kriepost izisko je 
Naučitelj svieh Seneka, 
Kada vieru nebajo je, 
I na smart ju nij' dočeka' ; 
Ništa *e, da ga sri pišuća, 
Kad ga ostavi umiruća. 



170. Ništa 'e i glas od viernika, 
Kad od viere nije dili' ; 
Co'ek, i kriepos bez prilika' 
Nisu vieku dobri bili: 
Sto je i viera i vrag došla? 
Vierova; al' neda posla. 

Karstnieh mudros sva 'e od diela', 
A ne samieh od besieda'; . 
Sto 'e, sve zučat' ko i pčela, 
A ne Činit' voska i meda: 
Rieči i dobre vierenim su 
Bez Činjenja vietar, dim su. 

Rieči otČina ! dobri Isuse ! 
I njegove slave sdrače, 
Koga angjelstvo prima u se, 
I nebeske sried polaČe, 
Razgledati žudi sveje', 
Daj i meni to veseje. 

Znam, da broi' si stopa' moja', 
Misli i pute previdi' si, 
I uzdaržči me ruka Tvoja, 
Odkad stvori me i umisi, 
Ako 'os kd je zloća u meni,' 
Ti 'u desnicom tvćm odreni. 

Dobro poznab, da drugoga 
Prijateljstva nij' na sviti 
Koristniega izvan Tvćga, 
Koga odsle grem sliediti; 
A prijazan svieta odmeću 
Sa svim šarcem i pameću. 



555 



175. Viečnji Kralju, pun milosti, 
Daruj meni najposlije 
Svako sieme od krieposti, 
Da i a puti mojoj zrije, 
I da plodi zadnja odluka, 
Kii posadi tvoja ruka. 

Ovi od Tebe dar primfti 
Shranl; iztanča mala 'er snaga, 
Ka* nemore naplatiti, 
Na Što dug me moj podlaga; 
Za smiriti, volju imam; 
Brieme i jakos t6ku al' neimam. 

Nu ako su moja lita 
Kratka, i žitka čaši mali, 
Ti kajanja cielovita 
Dar pokloni, da se žali 
Grieh ; čin', zažme md ženica 
U naručju tvoih mišica'. 

Daj izvarsno skrušeonstvo, 
Pravu izpovied zadovoju, 
Produženje svejeonstvo 
Najvlastitiu milost Tvoju, 
Peklju grieha, o k6j visim, 
Po milosti da odriŠim. 

Gospodine drag i mio, 
Dopusti mi, da koliko 
Bezredno sam sagriešio, 
Uzkajem se i toliko ; 
Znam, ni'e miere griehu momu, 
Kad sagriešib neizmiernomu. 



180. Daj, da iz svega šarca m6ga 
Budem bolit' neprestano, 
Da uvriedih Tebe Boga, 
Velo dobro viekovano, 
I da s male, ko opet molim, 
Mo'e bolesti svej se bolim. 

AF za utažit' gnjive tvoje, 
Dosti 'e meni kajnu biti ; 
Er kad šarce skrušeno je, 
Ti se pušcaš umoliti; 
Tvoja pravda viek ne iste 
Liepše od šarca prikazište. 

Čin'', da potok mene sreti, 
Ki iztiČe iz pristoja 
Boga i Janca, to 'e Duh sveti, 
Ki je izhod V&s oboja, 
Da i on dušu mii opoji 
Sedmerima darmi svojf. 

Neka po njih kad opravim 
U svem vašu volju svetu, 
Istim duhom da se upravim 
K nebeskomu drugom* svietu, 
Gdieno sja" dan viekoviti, 
I jednaci sviem su sviti. 

Istinito gdie spasenje, 
Spasno gdi je viekoviestvo, 
Viekovito utiešenje, 
Utišano preČestiestvo, 
Pre čestito sladovanje, 
Presladeno uživanje. 

35 



556 



Gdie Ti Janjce, božji Sine, 
S vieČnjim ćaćkom gospo cluješ, 
S svetim Duhom od istine 



Za'edno živeš i kralj ujes, 
U jedinstvu nerazlikom 
Po sve duge vike vikom. 






PIEVANJE TRIESETO 



ATadglasje* 



Martvieh se ovdi uzkrišaštja 
I zlamenja sva spominju, 
Kd će biti prie došaštja 
Boga Janjca na sudbinju ; 
Ko ima Anćikhrst prie prevarat\ 
Pak se i ognjem vas sviet sharat*. 



Ko kad priđe Sudac jasni, 
Bit" razlozi pravedni će, 
/ svi sudi svoi prestrasni: 
Zle od dobrieh razluči? će; 
Tim dat' u raj stan čestiti, 
Zlim vaj pakla viekoviti. 



— 



1. Što se ubogu i bogatu, 
Zliem i dobriem dogodilo, 
Čusmo; sad daj, da mćm' bratu 
Kažem, ko će ljudsko tilo 
Svačie martvo uzkarsnuti, 
Prif neg će se sviet smaknuti 

Prij' vriemena neg sva izginu, 
Za vriemenom vieka ovoga, 
Svak da priđe božjem' sinu, 
Trieba 'e na dan od razloga: 
Tielo s dušom, s tielom duša 
Nek obćenu pravdu kuša. 



I da svaki, ki se izmini, 
Čoviek tada i uzkrieši, 
I u u mari oj svoj haljini 
Ustane se, ter pospieši 
Na sud, ki će t6ko strašan 
Bit', da i svet će bit' prestraŠan. 

Er ko zakon bi umriti 
Cić opada Adamova, 
To svak ima uzkrisiti 
Cić ođkupa Isusova : 
Viera i milos tociem dana 
Kažu istinu toga elana. 



557 



6. Za vlastitim bi od podobe 
I sveleni sud da bude, 
Kad po smarti prednje zlobe 
I sva imanja martve ljude, 
Biehu ostala svom 1 siemenu 
Za izpraznu uspomenu. 

Ter ko tielo dušom grieši 
Cić ponostva, slasti i blaga; 
Pravedno ost&, da uzkrieši, 
I s njim svašto da podlaga 
Sudu izvarsnom', ki u svemu 
Dat' će svim, što pristoi kćmu. 



I nek znamo, da uzrokom 
Razlog se ima učiniti, 
Duši na izhod, a napokom 
Tielu, i svakoj zloj dobiti, 
Na sarditi dan obćeni 
Svi će ostat' potreseni. 

Od sunca će i od mieseca 
Zlamenja se vidiet* Čudna: 
Zviezde otamne, ljudstvo uzjeea 
Radi straha veomi trudna, 
I morskoga rad buČanja 
Prisudnjega dne Čekanja. 

Smart će s kugom, s gladom, rati, 
I s ajera otrovanjem 
Svud Čoviestvo pobivati, 
Da ni'e uteć' pobieganjem, 
Svud ubojstva, svud umori, 
Plači, jauci i razori, 



10. Vietri, gradi, gromi, trusi, 
I svud borja povaljena, 
Oboreni gćrah kusi, 
Zvierja i ljudstva prestrašena, 
Žene plačne, dieca pala, 
Puk biegući, blaga ostala. 

Miesta, gradovi i posade, 
Sve daržave opustile, 
Kralj stva stala, čarne mlade, 
A kneginje ubliedile; 
I napokon s svih skončanja* 
Plačna uzbudu prikazanja. 

Bit' će i nesklad, smeća i smuta 
Prevelika na sem sviti, 
I nevolja ljudska kruta, 
Ka će svaka razrediti: 
Mejaše će razliet' mora, 
I otiti povarh gćra' 

Tako, da će uzmoliti, 
Da im ove varhu padu, 
Nemoguć zlu odoliti, 
U svo'e jame da ih propadu, 
Jeda bi u njih toj godišće 
Ko iznašli pribiežišće. 

Napriet ima'u i gavezi, 
I sva narav na griešnika, 
Liepost, slava i pienezi 
TlaČit' će se od svietovnika' : 
Svoj svojega potisnut' će, 
Za dat' sebi pobiegnuće. 
35* 



558 



15. Zla svaka će nahripiti, 
Ki od počela tja do sada 
Nit su bila, nit će biti 
Cvilna na sviet viek nikada, 
Miesec karvav, smart karvava, 
Oprost nikom' da s' ne dava. 

Jao prisobnim i dojnicam; 
Er se trujat hoće obe, 
Sladkim majkam i hćerČicam ; 
Biežat' bo će sve osobe, 
Kć u špiljata barda i gore, 
Ke u grobnice i u topno more. 

Tako, da se nepovrati 
Nitkor svoje na pokrove, 
Da bi imanja sva odprati', 
Al* pobvati' svo'e sinove, 
Suknju ugrabi', bračnenicu, 
Za odieću i putnicu. 

Predisukarst, skot djidinski, 
Pružit' se ima od sievera, 
Da satare sve bestinski, 
Kim je u šarcu prava viera, 
I s njim gogi i magogi, 
Osmoruki, velonogi. 

S njim će i djav6 isti biti, 
Ki će odriesen tada stati, 
I snagu će veću imiti, 
Ter da carkvu svii podvrati 
I vaskolik sviet posiede; 
Jer će stirat' i zasieđe. 



20. Svi s anćikarstom bit' će boje, 
Da bi sva mu podložili, 
I jeđa bi sried nevoje 
I obrane zasienili, 
S kih će dneva bit' skratjena, 
Ka bi er bila put sbranjena ? 

Množi hoće naviestovat' : 
Isukarsta evo! — hod'te, 
Al' nemojte povierovat', 
Niti vani k njemu izbod'te; 
Tad bo će se ustat' tćci 
Krivi Isuši i proroci, 

Koji himbom hoće činit' 
I zlamenja, i čudesa, 
I jeda bi im moć prihinit' 
Dobre, i odvarć' jih od nebesa' 
Bez o čista gdi se stanu 
Svi, kad rečena zla prestanu. 

Čist bo će izać grieha od svega 
Coviek. ki tu živ ostane-, 
Očistiti ere će ga 
Sve nevolje tad kusane, 
Koje će mu služit' mista, 
I pokore, i očista. 

Eliju će i Enoka 
Predisukarst isti ubiti; 
Al' oba će taj proroka 
Do tri dneva uzkrisiti, 
I videći ih nazlia biesi, 
Smutjen uzit' na nebesi. 



559 



25. Gornje stavne kieh krieposti 
Tada će 6e sve ganuti 
U velistvu i jakosti, 
Kad se božji sin uputi, 
Svetim dusim, svetim ljudi' 
Da po dielih pravde sudi. 

Kad smokvencu listi okruže, 
Čuje lieto; zato ih meće: 
Ti i bielici kad opruže, 
Znajte, da je blizu veće, 
I na vratih Isus spasni, 
Živi' i martvih sudac strašni. 



On bo 'e reko: da mirnoći 
Svakolika nu dokole, — 
Narod ovi neće moći, — 
NesvarŠu se, i izkole, 
Nebo i zemlja pria će minut', 
Neg' njegova riec poginut'. 

Ova aT ni'esu neg' prikazi 
Malih bojah i tarkanjV, 
Sto će biti, kad uzlazi 
Kralj na obćena udaranja? 
Tko će ostat' živ u boju, 
Moć i ukazat' snagu svoju? 

* 
Suproć kralju najvišemu 
I cesaru svih cesara', 
Svemogući ki je u svemu, 
I ki ognjeno svih udara, 
Da u toj vrieme i prijati 
Prij' bi u paklu rad pristati. 



30. Prepade se sviet onada, 
Sunce i miesec kad stamnihu, 
Veličina kriipa', i grada 
Po sieveru pala bihu; 
Al' pri sudu istorice 
Strašila su toj diecice 

Na prišaŠtju Janjca Boga 
Daždi karvi padati će, 
I na krivca nevoljnoga 
Iste zviezde krupiti će, 
Trus će oborit' gore tćke, 
I prosiesti, jaoh, otoke. 

Okružit' ga hoće magla, 
Sud i pravda sied mu stavit', 
Pridiet' plamen ognja nagla, 
Protiv neće ki razstavit' 
Bez milinja, bez proštenja 
U toj doba razsarcenja. 

A slavnih će svetih oka 
Svom žarcinom prosvietliti, 
Kad kć> munja od iztoka 
Bude u zapad proletiti, 
Terc skupi svoih obranah 
S Četveriuh vietar stranah. 



U oblake svietle i biele 
Prehodeći goni s neba, 
Poslati će svoje angjele, 
Da od sna bude, i iz dno greba 
Trubljom Čudna glasa varla 
Svieta Živa i umarla, 



560 



35. I onom' redu zapoviedit', 
Ki je ljudskih od čuvacab, 
Da ima odsvuđ izuvidit' 
Kuse i prahe od martvacab, 
Ke će on skupne uzkarsnuti, 
I duh će im povarnuti. 

Kosti i žile sklopit' će se 
Veoma hitro sve zajedno: 
Vlas, elan, karšalj, razpao ki 'e se, 
Raznosno udo, al' izjed'no, 
Sastavit' će tielo čilo, 
Neka ostane., k6 je i bilo. 

Duše osuđnih i blaženac' 
Uliezt' hoće u svo'a tila, 
I uhilnih svih niladenac', 
Kih je u Limbu zatvorila 
Prie nesgoda od nekarsta, 
Da tad vide Isukarsta. 



Njihi uzrasti, i životi 
Kazat' će se uzoriti 
I u snazi, i u liepoti, 
I u mladosti, ke će imiti 
Svako, kako da nij' izstavi' 
Dorasto bi po naravi. 



I to carkva hti nam pravit', 
I narod ah nauČitelj, 
Da se svako ima objavit' 
Doba, u kom bi naš spasitelj 
I umoren, i uzkrisi', 
Da se vieran tim utiši. 



40. Samo tielo osujenih 
Pristupit' će jedva živo* 
Kažući se u zlamenih 
Težko, tmasto i tarpivo, 
Pako noseć s sobom svuda, 
I na miesto božja suda. 

Žene i bludne griehovite, 
Premda dievstvo su izgubile, 
Uzkarsnut' će cielovite! 
Dieve su se 'er rodile; 
Naravsku bo svak izvarsu 
Ima imat' na uzkarsu: 



Hromi, kljasti, obriezani, 
Moć' se neće porugati, 
Izsieceni, bezudani, 
Cieli će se nazirati; 
Brazgot sama al' mučeniku 
Pristoi ostat' njem' za diku. 

Za uzkarsom svake puti 
Sliedi obćeno izkušenje, 
Gdi će vas sviet umuknuti, 
Da začuje potvarjenje 
Sudbe, koju svakom' poda 
Jezus na dan od odhoda. 

I prem da nij' božjoj pra'di 
Triebno ljudsko sviedočanstvo, 
Niti joj se toga radi 
Kć priklada dostojanstvo : 
Za nje slave 'e potriebito, 
Da se ukaže sviem očito. 



5$1 



45. Miesto sudbe tej svelene 
Bit' će draga Jožafata, 
Ka *e pod briegom od Maslene, 
Odkle Isus, pokli plata 
Svoira životom naše gn'si, 
Posried stražaV slavno uzkrisi. 

Većom slavom nie'u svetima 
Na priŠaštju bude tuti, 
Gdi opet živim i martvima 
Skazovat' se hoće u puti ; 
Dobriem ćaćko utiešitelj, 
Zlim tvard sudac i strenitelj. 

Sunčan će obraz, jasna glava 
Bit', a varh nje kruna dtige, 
Glas ne Janca, nego lava, 
A obedvi noge duge, 
Ko dva stupa ognjenita, 
Govorenja gromovita. 



50. Odmetnici vidit' će ga, 
Ki ga na Otar nepoznaŠe, 
I bogatci, koji njega 
U ubožtvu neprimaše, 
S svimi zleci ostalima, 
Kfm Bog nebi pred očima. 

Starnuti će žile svakom', 
Jazik će se omramorit' ; 
Pogarjeni božji zakon 
Kako će se ogovorit' ? 
Pred Svemogim, ki se sida, 
I sam šarca izuvida. 



Knjige će se raztvorieti, 
Upisana gdie su dila, 
Rieči, i misli od pameti, 
Kim' se 'e duša oskvarnila, 
Ter svak htiet' će, da se pita, 
Tko zna skrovna i očita. 



Rotit' će se sve živućim, 
Ki počini sva stvorenja, 
Da će plamom njih gorućim 
Sažgat', i start' njih Činjenja, 
Prietit' rukom, diglom gore, 
TlaČit' nogam' kopno, i more. 



Jasno i strašno veličanstvo 
Sudca uzmnožna i jedina 
Bit' će obćeno snebivanstvo ; 
Svak bo će ostat' jakno stina, 
Trieskovita rieč i plaha 
Ubivat' će zacieć straha. 



Unutarnja i ota'na 
I Radi pravde biča i mita, 
I Sva će ostat' bielodana 
I Na očigled svega svita, 
; I griesi će odpuštjeni 
Bit' u daskah proštiveni. 



Prekotanka, oštra odveće 
Pravda 'e u ti dan sarditi, 
Da u tom ognjen sudac neće 
Ni obranim svoim prostiti; 
Ovi al' neće s toga uzroka 
Imat' srama, ni poroka; 



562 



55. Nego će se veseliti, 
Da im božja milos dade, 
Za vriemena predobiti 
Pred nogama, ka im pade 
Protiv svojih oćutjenjah, 
Sarditostih, razblujenjah, 

I na bolje da privodi 
VieČnja kriepost zla griešnika, 
Svemogućstvu odkle izhodi 
Varh svieh slava prevelika, 
Kad opravda od zlobnoga, 
Više 'e dielo Svemogoga, 

Ter odieća ko vezena, 
Ka se omarlja s garde skvarne, 
Novim zlatom pokrivena, 
To liepŠa se s njega obarne, 
I Bog kajnim skvarne odiće 
Svćm dobrotom pokriti će. 

Jeruzolimu ako svetu 
Neprostiv će toko biti, 
Sto Bagdatu preprokletu 
Paka neće htiet* Činiti, 
Pun osvete kad obori 
Nanj desnicu svii odsgori. 

Stieg cesarski, križ spašeni 
Pred sudcem će bit' uzdignut, 
Slikan Janjac nanj hrabreni, 
Ki za od djavla nas ubignut', 
Otcu Bogu bi prikazan, 
Parvog otca za neopazan. 



60. Stvar će biti sasvim plaŠna, 
Ka će Adama ružit' sienstvo 
Pred veoma sudca strašna 
Od istine odkrivenstvo, 
Koja će se u to brieme 
OČitovatf zlobniem svieme. 

Stvar tač gorka i sramotna, 
Da se gorčia nedogaja, 
Ni trudljivia, ni tegotn'a, 
Kada žena diete raja, 
Ka triebuje, da se odkrije 
Sried bolesti, ku tarpije. 

Gora, neg' bi sram Pisuna, 
Š njega sebi ki smart dade; 
Neg' glasnikćv kralja Amuna, 
Kim se obriše side brade, 
U pogardnoj ovoj srneći 
Tužan život prohodeći. 

Zaludu ste pokrivale 
Nečastne igre, ženske glave, 
Duhovnikom svoim tajale, 
Da se nikom' ne neobjave, 
Kad ne jednom', ne malima, 
Neg' se pravit' ima'u svima. 

Kad ne bratu, sebi sličnu, 
Pored vama, i griehućem', 
Neg' narodu svem' ČovieČnu, 
Više i Bogu sveznadućem' 
Imate izreć sva očito, 
Ne 'ednom' muklu u skrovito. 



563 



65. Viećnji sudac na uzkarsu, 
Posried golih oglobinab, 
Kazat' hode liepost karsu 
Punu Čarvljieh gadelinah, 
I izvadit' će iz grobnicah 
Tmaste hripe bielib licah, 



Ter de redi: »Evo su one, 
Ke se kožom prij' dičahu, 
I ove kosti bez puti one 
S njom okolo pokrivahu: 
Sad ved hitre, sad ved mlade 
Sviet nerese, neg' sviet jdde. 

Da bi i vas saj sviet zanile 
Varsnoin rehom njihovome, 
Kad bi griehe svo'e pravile, 
Nebi ih sudi' u zlu tome; 
Zanesene zanisahu, 
A izpoviedi se odmetjahu. 

Svi jezici, svi slišat' de 
Vaše prikore, i sliepotu, 
I vaša usta spoviedat' de 
Svim sagriehe na sramotu, 
S kih dete ostat' vi smeteni, 
A s vas oni zasnietjeni. 

Da nu, kad ved, sve prisobne, 
Vrieme dojde, da se stužu, 
I nakazni tej gardobne, 
Skot tajani da izuružu; 
Ko de sviem bit' bezpoštenje 
Na to očito porojenje. 



70. Paklenoga plam jezera 
Prikriti de zemlje lice, 
Pune a Škode i neraiera 
Svo'e de sunut' kobilice 
Ne na stabla, neg' na ljude, 
Neharnike božje hude, 



Ke de izgrizt' i okužit' 
Gore, travni neg' Štipalac, 
[ vaskolik sviet olužit, 
Ko isti oganj poždiralac; 
Nek bieliezim kažu tieme, 
Da dospietno došlo 'e brieme, 



I za vazda da poginut' 
Ima svako, jaoh, stvorenje, 
Ko de gnjivan Bog sgor sinut', 
Ko 'e njegovo navieŠdenje, 
Daždem ognja nebeskoga 
Na poštenja slavu svdga. 

Po naucih Aristotio, 
Po sudbinah Justinian, 
Po vojnicah Lehsan, Totio; 
Po tamnicah Diokletian; 
Platun meju kriepostnici 
Tulij meju govornici. 

Tacit neće se imenovat', 
Ni Machiave' scatit' listo, 
Nit', ki htieŠe nam darovat' : 
Teofrasto, Trimegisto, 
Tisud knjigah, ke složiše, 
I prij' suda izgoriše. 



664 



75. Er da nisu poginula 
Diela tizih mnogopisna ; 
Tad bi se u plam razkinula, 
Svim ostalim Sto obisna 
Ljusdka oholas hudila je, 
Za viekosti spomen da je, 

Znat' će, kigod zapovida, 
Da nauk pisma bi jim dosti, 
Knjige Joba, kralj - Davida, 
Jozua, Izhoda, Premudrosti, 
Božje misli gdie su zdrake, 
Za izpunit' pravde svake. 

Tužno ljudstvo, ko pobignu 
Od prihođnih nevćlj' toeieb, 
Sviem pak trieba 'e, da se prignu, 
Prijat* potop od žestocieb 
Plamah, ki će na sve strane 
Žgati ljude i poljane; 

Nu razmisli svak, koliska 
U pogibi žgane Troje 
BI miestana smeća i tiska, 
Strenovita ko i takoje 
Triuh gradćvah, varh kib smrada 
Dažd ognjeni s nebes' pađk 

Ter razberi svieta ciela, 
Gdie vas bude u plamene, 
Kolika će Čut' se cviela, 
Buka, i razspi neizreČene, 
Kad s mala ognja gradi u bfsu, 
U neviljku prosieli su. 



80. Angjeli će na dvie strane 
GoruŠtima britkim' macim 
Od ovacah zle kozlane 
Zavarnuti, da s' opazim 
Dobri ni'esu izmieŠani, 
Ko pšenicom ljulj pogani. 

S lieve strane množ kukat' će 
Svieb odmetnieh zlih budobab, 
S njima i krivci naricat' će, 
Ki se ođ svojih nisu zlćbah 
Pokajali u životu, 
Griešeć Boga na sramotu. 

Ovih glasom presarditim 
Vriedjen sudac će udariti, 
I' govoroha porazitim 
Na tleh će ih oboriti, 
Strahovita da odveće 
Pogledati smieti neće. 

Ako strašan bi Žudiji, 
Kada zakon njimi prida: 
Koliko će bit' strasniji, 
Kad zakona izuvida, 
Nepropustno razlog svaćieh 
Sto'eć trieskovit u oblacieh. 

Ako uvartlu rekši: „Ja sam!" 
Množtvo obali oružnikah, 
Krotki Janjac veoma sam 
Još milostiv varh griešnikah : 
Kako sardit i osvetan 
Neće strićt puk sebi ođmetan? 



565 



85. Ako i Filip, kralj od Španje, 
Dviem vlastelom sbilja 'er reče, 
Viek ne doju da predanje, 
DuSa i sviest njima izteče: 
Ko rieč neće kralja Boga 
Smušit i ubit' krivca zloga? 



90. TaČ nesramni iztravjeni, 
| Da u zlobi bi vam dika, 
! I u zlu svakom razpuŠtjeni, 
Mene Boga, i čovika 
Nemariste uvriedovat': 
Sad se 'e meni posmiebovat 1 . 



Riet' će tiziem, ki na lievo 
Čučnu: „Ja vas tćko ljubih, 
Da' sam sebe na ono drievo 
Za vaš odkup, i pogubih, 
Osvim darib, ke vam stavi 
Moj parat milosti i naravi : 



Ljubit' mene svarim svega, 
Zasve da vam ja razvi dih, 
A kao sebe iskarnjega: 
I u tieh dviuh zapovidih, 
Da vas zakon viši učih, 
Zamani vam istom bučih. 



S česa uzdah, da i vi meni 
Ljubav ćete povratjati: 
Vierni, harni i pošteni 
Dar za dare prikazati, 
Daržeć draga Spasitelja 
Za vašega prijatelja; 

Moim zakonom pleća al daste, 
Nespoznani prem sasvime, 
Sluge biste carkve tlaste, 
I opsovaste moje ime, 
Kako da sam zloglas hudac, 
Ne vaš stvorac, i vaš sudac. 



Kad bi ogladni', al' ožedni', 
Jestojskom me ne kriepiste ; 
Al 1 ostidi', al' obiedni', 
Nit' me odieste, nit 7 primiste; 
Nego vaše bogatosti 
Razsipaste u tamnosti. 



Od kriepostne moje rieČi 
Neprimiste dobro sieme, 
I rad želje vaše prieči 
B\ vam ukon težko brieme : 
Varhu stienja sieme pade, 
I ufani plod ne dade. 

Jaram isti od ukona 
Lak i ugodan doli svrata ; 
Er za činit' bezzakona, 
Vargoste ga cvilno iz vrata, 
Na sve strane obistajuć, 
Tusti i na me kopitajuć. 

Svej pohlepni, svej uesiti, 
Cineć mene bez počina, 
Griehe u vaše i služiti, 
Van razloga i načina; 
Roba Čineć sried razblude 
Kralja, i morne da'uć mu trude, 



566 



95. To od vas doč'kah, đa svakoga 
Veće od mene priljubiste ; 
A vašega Otca Boga, 
Ki umrih za vas, pogardiste, 
U saržbenoj znaduć žari, 
Da imam sudit' tej nehari. 

Ako rieČi božje samo 
Davat' budu tćka straha, 
Ko će ubiegnut', kud li, kamo 
Od božjega diela plaha: 
Jeda krivci ki su njemu 
Dogrustili sasma u svemu? 

Tad đa neima'u ogovora, 
Niču griesi zvat' će Svete 
S pustinjastvom samih gćra', 
Da kriepoŠća njiha smete, 
Saržbu, žarlstvo, nečistoću, 
Skup, ponostvo, svaku zloću. 

I za smutnju svih neizmieru 
Činit' će prit i pogane, 
Ki neimaše pravu vieru, 
Da ih dobrotom svojom hrane: 
Aristida, i Platuna, 
Anaksagoru i Antiguna. 

Parvi pravdu ki zagarli, 
Drugi živi u Čistosti, 
Tretji ubožtvom neumarli, 
Cetvarti izgled od krotkosti; 
Torkvar, ljubi ki zle ljudi; 
Purin, ki obraz liep razgardl. 



100. S njima tute prispieti će 
I ostali Idolklanci, 
I protiv njim ostati će 
Na sud ljudi Ninivljanci, 
I kraljica južne strane, 
Da osudi nespoznane, 

Ki su sviedni u grieh stali 
Na j zadnjega do vriemena, 
Bogu a nit' su se obratjali; 
I da već nij' zla siemena, 
Pomoć' će ih varć' u pako, 
Žive ne uče, neg na opako. 

Ter kad Turci i nevirni 
Budu moć' jih ukoriti: 
Koliko će, jaoh, nemirni 
I u porugu svačiem biti, 
Gdie, jao, prit' će oružana, 
Slab kriepjena hlap karstjana'. 

I nek svak zna, da pravedan 
Bog ima bit' na svo'em sudu, 
Od stvorenih barž nijedan 
Neće ostat', ki ne budu 
Navaljevat' svo'e govore, 
Zlobni i hudi da se obore. 

Za njih plodi zemlja, reč" će, 
Tvćm naredbom, Gospodine: 
Vune, i svile za odieće, 
Zvierja i voća za jizbine, 
Srebra, zlata dragostienje 
Za napriedak i poštenje. 



567 



105. More ć' rfiknut' i sve vođe 
Dasmo im ribe, soli, piva, 
I pustismo, da bez Škode 
Po nas plovu njiha driva, 
Vadismo im se za opraje, 
Biser bacasmo i koraje. 



Aer će s vadit' : i ja ih kružili. 
Da dihanje njim ne gine; 
Sad jim vedrih, sad se opružih 
U dažd, vietre, i godine; 
Ptice im gojih za žuberje. 
Za jez meso, za odar perje. 



I oganj s jazici uzvapije, 
Da ih topli, sviet im čini, 
Zdravi rane boleznije, 
Rude i tvarjad svu razčini, 
Da im peče, da im kuha, 
Klake, lonce, smoke, kruha. 

Vikat' hoće i nebesa, 
Uzdaržali da su ih moćno, 
I micali njih tielesa: 
Sunce obdan, miesec noćno, 
Da im kazaše s njih svietlišta 
Dni vriemena, i godišta. 

Tužit' se ima š njima ubožtvo 
Pred obrazom Gospodina, 
Da njihovo viek nebožtvo 
Neutieši zadužbina, 
Kii sviem Tobia pravio biše, 
Za svieh na sud da moli se. 



110. I angjeli će svi zaupit' : 
„Zaman njih smo varovali 
Od zla, i zakon neprestupit', 
Sa svom snagom nadisali, 
Kad povoj no htieše upasti 
U sagriehe, i napasti." 

Reć' će i sveti, kf tu budu : 
„Bože! zakon Tvoj prijasmo; 
Ali ovizim prem zaludu 
I velismo i pisžsmo, 
I od zakona i od krieposti, 
Cim na svietu bismo gosti; 

Er oni u sva putovanja, 
Na sve vode i livade, 
HtieŠe imat' plandovanja, 
I tielesne njih naslade; 
Nič nemareć, da se mašu 
S puta, i gube duši pašu. 

Petar parvi Čineć viku 
Na nesviesne sve griešnike, 
Tu Simunu čarovniku 
Riet' će: „U pako poj u vike 
I s inima, ki najliše 
Varh duhovnieh targ činiše. 



Jakov hoće izkarati 
Jidne, i smradne zlogovore, 
Ki sbudiše blude i rati, 
I ki Časti da obore, 
Okužiše narod griešni 
Jakno poskok i pas biesni. 



568 



115. On i Ivan pak zajedno 
Epolunu, i ki s blagom 
Nesdobriste blago ijedno, 
Kf Častite, poj te s vragom ; 
Arja izjfj vam zlatne broje, 
A sarde vas sad s njim poje'! 

Tužite se, 'er imaste; 
Smijaste se, sad cvilite; 
I er vele uživaste, 
To veće se sad mučite; 
Glas ubožtva uhilnoga 
Došo ? e, psine, tja do Boga. 

Med kim' lupeži, i bludnici, 
Nenavidni, i psovavci, 
Lienci, ubojci, Čarovnici, 
Žarlci, otid'te marmotavci, 
Pavo izreče: „Svi nevirni, 
Za vas ni'e raj božji mirni." — 



Neće mučat' ni proroci 
I svetosti svekolike, 
Kazlicima ob uzroci', 
Kad prosut' će na griešnike, 
Stvoritelja da osvete, 
I naprave sve izštete. 

Prit' će dumne tu izbrane 
Grada od Akri, sebinose 
Ke obricaŠe, čast da shrane, 
Na onu ženu da se okose, 
Svćm liepotom ka svud lita, 
Neka ljudstvo š nje mahnita\ 



120. Apostoli kim očito 
Sustvo od Spasa bi podano, 
S mučenici zajmenito, 
Sudit' hoće bielodano 
Sve odmetne, navlas one, 
Kih ubise sried progone. 

KA će smutnja biti Ludu, 
Claudia i Dokletiana 
Kad' za sudce imat' budu, 
Petra, Pavla i Ivana, 
Ke tištaše u veruge, 
A Irud prikla cić zle drtige. 

Knezi, bani, gospodnici, 
Klanjat' će se zemlji niče, 
Gdie klast budu stop biednici, 
Cim činjahu porugnice, 
I ljubit' će njih trančine 
Svietla kralja k6 haljine. 

Nagli Akabi sklonit' će se, 
Nabot koiem tarsje gljibi, 
Epuluni molit' će se 
Biednom' Laz'ru u potribi, 
Priklekmito usiostvo 
Trepetat' će pred ubostvo. 



„Jur, 



Svi će vikat' s Isukarstom 
prokleti, otiđite 
S Luciferom, s Anćikarstom, 
Da već Boga nevidite ; 
Otiđite u hip zali, 
Kad ste smartno griehovali ! a - 



569 



125. Smetni božje rad omraze, 
Prikrit' hoće sram ognjeni, 
Kasno stidne njih obraze, 
G6ri nego plam pakleni, 
I nemoguć taj tarpiti, 
Pako će isti zaželiti. 



Kad je tako, svi prokleti, 
Gdie nij' zakon, u bezdanje 
Otiđite vragu speti, 
Gdi 'e bezreje, i beznanje, 
I gdie vaše 'e zlobe mito, 
Sve žeženje težkovito. 

RieČi s dielom sadružene, 
Ke od ustih pravde izhode, 
Biedne krivce u plamene 
Nedospietne taj čas vode, 
Nit' se daje pozivanje 
Na ko drugo siiza' izbranje. 

RieČi uhilne ; strahovite 
Sudca ovdesna svemogoga, 
Ko pet strielah vam se izhite, 
Da ustriele osudnoga; 
Dielo i rieč u hip isti 
Tresne, da se sud namisti. 

Otiđite, evo s dilom 
Parva striela, ka se meće, 
I kd srnećom prenemilom 
Na odašašće krivca udriet' će, 
Ki se puti, i on čas ndda, 
Da u pako već propada. 



130. Od mene evo striela druga, 
KA zločincu šarce ranja, 
Vele oštra, vele duga; 
Er od Boga njega odklanja, 
Bez pravoga neka dobra 
Žive u svem zlu, ko'e sam obra. 



Nu prokleti, evo strila 
Preotrovna, ka im se pruž 1 , 
I ka gorka i usila 
Prokletstvom ih gardniem kuži, 
S ke probjena njih nevira 
Meju djavli neima mira. 

Već u oganj, ki nasadi 
Svud okolo na griešnike, 
Evo striela i četvarta, 
K& im zadaje rane prike, 
Da nje ljuto razžižanje 
Nedopušća počivanje. 

Viekoviti evo peta 
Striela osudniem svih najgora-, 
Ere rana im nedospieta, 
Da se i izlivše kapljom mora 
Izopeta sve počima, 
I nikadar svarhe nima. 



Pet i tizih strielah hita 
Na pet krivde' oćućenja' : 
Parva na gled njim dolita, 
Druga na oćut od slišenja; 
Bod od sebe ih razluČuje, 
Da ih ne vidi, i nečuje. 



570 



135. Tretja pake i Četvarta 
Božanstvena kruta strila 
Na vonj i okus njih nasarta, 
Budući mu dogrustila 
Ta ćućenja, ka kad hvale, 
Duše u oganj, hti, da žale. 

Peta striela smartno farca 
Na taknutje osuđnike, 
I prohi im skrozi šarca 
Cica miikah, ke će u vike 
Tarpiet', a bez prestavanja, 
Za nestidna njih ticanja. 

Čim otidu u zle čaše 
Čeparljat' će lišća svoja, 
Lupat' parsi, targat' vlase, 
Grizti usne prez pokoja, 
Skripat' zubmi, ruke klopit', 
Kad se budu htiet' utopit'. 

Riet' će : „Ah, da nas mile mati 
Na začet ju budu izbile! 
Al* mogli smo umirati, 
Ne ko su nas porodile! 
Al' da naše u majanstvo 
Budemo išli u sužanstvo!" 

Živi nebismo u slobodi, 
I u obili griehovali, 
I u ovoj sašli prinesgodi, 
Buduć martvi, buduć mali, 
Niti bismo u nevolji 
God davali našoj volji. 



140. Zašto u griehu uzresli smo, 
Griehovati nedospijuć, 
Tja do smarti grieh činismo, 
Od njega se neodbijuć; 
Oboreni jesmo s toga 
Snažne od ruke Svemogoga, 

Ka nas tiera, jaoh, u pako, 
Da u vieke tu gorimo, 
Odkle ustati nij' nikako, 
Da se od grieha pokorimo, 
Muke ćemo sad misliti, 
Čut', znat', slišat' i viditi. 

Eto, djavli tiskaju nas, 
Odkle izaći nij' moć vanka ; 
Eto u oganj rivaju nas, 
Da nas muče bez prestanka, 
Gardnim trupom da nas tlače, 
Zubmi i nohti razdiraČe. 



Da bi smart nas dostignula, 
Išli bismo dobrovoljno; 
Al se 'e od nas otisnula, 
Naše 'e stanje prenevoljno, 
Viekoviestvo Čim se vartf, 
Svej umirat', a bez smarti. 

Da nas smartne udaraju 
Svake strasti prevelike, 
Ke nikadar neprestaju, 
Nit' će prestat 1 po sve vike, 
Bog sarditi ke nam daje, 
Njegov a izgub najteža je. 



571 



145. Bolje bilo koliko bi, 
Da smo na sviet sva tarpili, 
Neg' u smradne ove grobi 
Viečnje ognjene se utopili, 
Gdie plam muči naše duie, 
Ki neće imat' viek suruše. 



Bolje u ognju izpečeni 
Da smo ostali Sikimitim, 
I od kolih razmečeni, 
Ko se sgodi Amonitim, 
Bolj' s Amonom cić propasti 
BI s poglavstva na križ pasti. 

Bolje, bolje puni rana" 
Da ko i Adonibezeku, 
Nam su sva uda razmicana, 
Al* da nami 'e ko Sedeku, 
Na isto obrazje nesmiljeno 
Sve rojenje ubiveno. 

Da olovo i nam vrilo, 
Ko i biednoj onoj ženi, 
U garlo se bude ulilo, 
Makabejski al' ko sieni, 
Da smo odarti, izriezani, 
I u paršure razfrigani. 

Ere bi nam dospievali 
Sve tej muke briemenave, 
A nebismo svej padali 
Vruće iz tave u žerave, 
Sve počimjuć tako opeta 
Preko vieka, i sud svieta. 



1 50. S Bogom ! S Bogom ! zemljo mila, 
S Bogom Nebo ! s Bogom Bože ! 
Već nas rinu tvoja sila, 
Vajme, odoliet' tko ti može? 
Tim ko stiena svi prokleti 
Propast' će u jaz viekovieti. 

Zemlje će uliezt' sried slit' jama' 
Predane oštra ruci mača, 
Zlim paklenim lisicama, 
Učinjene ždriebi plača, 
Gdi će utopit' mnoge slasti 
Bluda, blaga, oholasti. 

Satan i sve vražje guše, 
Kć su došle sviet varale, 
I propastim koje su se 
Svud po njemu prostirale, 
U jazvine tme paklene 
Bit će š njima zatvorene. 

Dobre duše s desne strane, 
S apostoli i proroci 
Milom družbom dieve izbrane, 
Stat' će s angjeli izborioci, 
Kim pristojno bi tu priti, 
Svoga kralja za sdružiti. 

Svim redovim od angjela', 
I svim svetim u milosti 
Bit' će tada kriepka diela, 
Od brabrenstva i viernosti 
Prikazana bez betega 
Pred koliŠem množtva svega. 

3G 



572 



155. Kim će božji Jagnac rieti 
S tiha glasa nebeskoga: 
„Hod'te k meni svi vi Sveti, 
Blagoslovljeni Otca moga, 
Prim'te kralj'stvom podobita 
Mita odredna vam prie svita. 

Kad me bolna utiešiste; 
Nasitiste, kad ogladnih; 
Biuć putnikom prenoćište; 
Napojiste, kad ožadnih; 
U tamnici pohodiste ; 
Mrazna griaste; naga odiste. 

Tim obrani i blaženi 
Svćm svietlinom od tielesah, 
Biuć ob' desnu postavljeni, 
8 njim će otit' put nebesah, 
Skladne piesni pievajući, 
I hvale mu uzdajući, 

Hrabrenoga dobitnika 
Dvoreć čudnoj u jasnosti : 
„Njemu život, Čast i dika!" 
Uzvapit' će svom radosti, 
„U vavičnjih slava Njemu, 
Rajskom' Lavu uzvišnjemu." — 

Sunce i miesec ki stamniše 
Osudnikov tužnieh cica, 
Zđračiti će vele više 
I miesečna bit' će svića 
K6 od sunca, a sunčana 
Lipja nego sedmođana. 



160. Zemlja i nebo pripravljen 
Primiti će Janca Boga, 
Ki će u miesto prosvietljeno 
Blagdan činit' pira svoga, 
Siest' će i ljubi sebi obranu 
Na tarpezu razkošanu. 

Gdie kralj ujuć š njim u vike 
Čudit' će se veoma dosti, 
Da joj dare da tolike, 
Ne po svojoj dostojnosti, 
Neg' po dielu viekovitna, 
Milosardja nedohitna. 

Tiem sviet past' će stavan ov 
Sad tegota koga brani, 
I u pepelu svi njegovi 
Tužno će ostat' zakopani : 
Sam Bog vazda biti ima 
U se, u raju, i u svetima. 

Zemlja tako pedipsana, 
Pusta ostat' će prez težaka, 
Prez zanata i miestana', 
Blago, zlato, zvierja svaka 
U obćenom će razspu izginut', 
A sviet će vas bit' prominiit. 

Ki ponovljen i izvarstan, 
Miran siest' će sried tišine, 
Nepromieniv, nenasartan 
Od ke smartne protivstine, 
I viekovit hoće stati, 
Čim Bog — Bog se bude zvati. 



573 



165. Što vam para, moi Štioci, 
Od pričice, ku pravil' smo? — 
Vi velite, da proroci 
I sud kaže sveto pismo, 
I da 'e strašna toj istina, 
Ne Šal' uzrok smikotina. 

Er vremena kad se izhite; 
Nu imamo svi upasti 
Ruke u božje strenovite, 
Da se neće moć" ukrasti 
Duh nijedan, ki u to doba 
Ima priti na sva sgloba. 

Da se uvrem, ■ — kao i topa, 
Usried zemlje; tu će on biti; 
Kpo i ribe svak da utopa; 
U dno mora da je otiti, 
I u visine, kao letuća: 
Neće tko imat' ubiegnuća. 

Ako 'e tako, moi predrazi! — 
Ke činimo mi pripravi, 
Kako Sudac naš se blaži, 
Da ostanemo pred njim pravi? 
U razlogu kom smo i svitu, 
Da nam pravdu da dobitu. 

Kad imamo nasviet par Ču, 
Znam, dvorani da se štuju, 
Srebarnjaci da se harču, 
Branitelji da kupuju, 
Išću pisci i sviedoci, 
Otvoraju s' ruke i boci. 



170. Usta, male oči plaču, 
I Često se glava klanja 
Svojem' Sudcu u polaču, 
A razlog se svoj naklanja 
Varhu ljudib mnoga znanja, 
Za doprieti na ufanja. 

A pri pravdi Sudca Boga 
U svemu se mi lienimo, 
Varh kojega nij' drugoga, 
I malo se zanj marimo, 
Manje za ke odvietnike 
I njegove dvoranike. 

Nit' se trati, nit' se trudi, 
Nit' se moli, nit' se plače; 
Neg' zakon se njegov kudi, 
I razlog se svaki tlače, 
Kuća mu se oskvarnjuje, 
I on se isti ružno psuje. 

Kako dakle vjerujemo, 
Da sud božji ima priti ? 
Kad na opako dielujemo; 
Govorimo, da će biti; 
Ali viere ni'e u nami, 
Sudimo se kada sami. 



Nedopusti, Gospodine, 
Naša duša, tvoja slika 
S grieba na sud da izgine 
Neoprostivo u viek vika', 
Kad si ju ti blag i mio 
Tvojom karvim odkupio. 

36* 



574 



175. Nego čini tvom milosti, 
Da te vierno svi služimo, 
A sagrieham našim prosti, 
Da se u tebi veselimo, 
Duše i naše da te klanja'u, 
Hvale, slave, blagoslivlja'u. 



Tebe sama varhu svega, 
Istu nadu pripovide, 
I kad tiela iz svojega 
Pojdu, tebe mirna vide, 
I u tebi istom, kad preminu, 
Vele dobro opoČinu. 

I učinjene tebi drage 
Zaručnice i neviste, 
Na mišice tvoje blage, 
I zagarle tve prečiste, 
Njih uzvedeš ko kraljice, 
Biele, i krotke golubice. 

AT s neharstva preda od straha 
Puna sumlje duša moja, 
Glasom veli od uzdaha, 
Da je slika i ona tvoja, 
Primi 'u, ufanje kad u te uze, 
RieČ su uzdasi, molbe suze. 



Odrieš' sužnja, ki sinžira' 
Sried djavalskih mre stojeći, 
Koga ako ti iztira, 
Komu će se već uteći ? 
Prim' me, ako i opaka, 
Kada i opak tvoj sam paka. 



180. Slavni Uzroče moj, prosini ! 
Ter sad daruj pomoć tvoju, 
Pokli mene ti učini, 
I obrani me ko stvar tvoju, 
Tvoj sam, i tvoj bit' ću, i ti 
Moj si; er nemož' neg' moj biti 

Daj, da zacmem pun skruŠenja 
U najvišu moju pamet, 
Suda strašna sva izkušenja 
Nek mi 'e zaklad, nek mi 'e mamct, 
Od ufanja, ko'e ću imit', 
Meu obrane da ć' me š' primit 1 . 

Primi, primi roba tvoga, 
Koga oprosti spasu om smarti, 
Da s' ne obara s grieha svćga, 
Koi pako nanj naparti: 
Nu razaznaj martva kipa, 
Slugu bolna, smradna, slipa. 

Er ako sliep, tva ga, Bože, 
More milos prosvietliti ; 
Ako gubav, i nemože, 
Lasno ćeš ga izliečiti, 
Martva oživljet', i podat 7 mu 
Zdravlje, i život obilat mu. 



Ako opdk, ti ga upravi; 
Ako sužanj, ti ga odrieši ; 
Ako bolan, ti ga ozdravi; 
Ako martav, ti ga uzkrieŠi : 
Martav, bćlan, sužanj, zo sam, 
Svakojaki tvoj sam, tvo' sam. 



575 



185. Nu sried niojih opačina 1 
Nezabudi dobro tvoje ; 
Milosardje tve razČina', 
Ako i mnoge, — zlobe moje; 
S njih da i dostoim osudjenja, 
Tebi 'e sva moć od prostjenja. 

Spomeni se, da ti 'e ime 
Od Jezusa Spasitelja; 
Za toj s sobom odvedi me 
Nebeskoga put veselja; 
Dodaj vienac, prut ustavi, 
Da Spasitelj budeš pravi. 



Čast je meno zla grieSnika, 
Da uztarpih na pogiebi, 
Koli i shraniš odmetnika, 
Ivi se odvargoh stokrat Tebi; 
Cio života svej neprava, 
Većja izhodi Tebi slava. 

Od griehovah moih bolim se, 
Ž'lim izpravit' me nepravi; 
Daj, da k Tebi upravim se, 
Pravom' Bogu od ljubavi; 
Tvoja milos može sama 
Griesna očistit' mdga Adama. 



Daj, da slave i uzvisuju 
Otca i Sina svom obietim, 
Koi gospode i kraljuju 
U jedinstvu s Duhom svetim: 
Zemlja, nebo, zvier, duh, ljudi, 
Po sve vieke tako budi! 



~&$2Gfr~ 



KAZALO 



_^QQw 



Pievanje parvo 



tretje 

četvslrto 

peto 

šesto 

sedmo 

osmo 

deveto 

deseto 

jedanaesto 

dvanaesto 

trinaesto 

četarnaesto 

petnaesto 

šestnaesto 

sedamnaesto 

osamnaesto 

devetnaesto 

dvadeseto 

dvaest parvo 

dvaest drugo 

dvaest tretje 

dvaest četvarto 

dvaest peto 

dvaest šesto 

dvaest sedmo 

dvaest osmo 

dvaest deveto 

trideseto 



Strana 
1 
19 
34 
53 
70 
89 
111 
137 
156 
175 
201 
228 
250 
277 
295 
313 
333 
353 
371 
387 
404 
419 
433 
447 
464 
479 
495 
508 
527 
556 



— ~6c2^3>v— 



■■ '■ '■ '•: a 






■&*&- 



U ZAGREBU. 

NARODNA TISKARNICA DRA. LJUDEVITA GAJA. 
186 1. 






Boo'- 







































\t\\ 

lt Si 

ni 
pili 


Ttt*T 

■■' ' ' 



















li' 



llilili 

li ' '• ' ■ •' 1 ' ' ' i ' ' ■ li \\ '■ ' i ; ' : ' s - 

1 ' ' : ; ■■■ ••'■ Hfli ' »ml \\\\ ; ;; ; ' 
<■•■'■' '■■•"■: i>\'\'A-Y<'.:<:' -\;\ 

ImHfmrffiimutlMtrtMitft 




PM '' ' ' 1 ' 1 ■ ' III <'■' ' ' fltl ' fl l! ' 

'»•■''•'. •''■" , :' ■■;'.'■•'•'' -^ •'• ■ 
• •'' : ''•'' M ; : '■•■■ ' ,: •''''''!■ l,v -l ' 
'ittrif trlfitl rilitrtlitrltltlilil 

hhHII 


lili 



lifli! 



i ; ' • i" i. \ ■ ' '. 


i"* ' II r " llPSfH HnJlml! K !P imHilBmiffiiBum 

•■ !■ }f^v';h : ^m,'iz!<lir-tl> f -r tulum 

i 

llilillllli illlB!^™i 



mm