Full text of "Bosanska vila"

See other formats

Соо^1г 



Тћ1К 1К а (11§1[а1 сору оГ а Њок [ћа! \уак ргсксг\чх1 Гог §спсга[10пк оп Ик^гагу кћс^уск к^сГогс 1[ \уак сагсГиИу ксаппа! 1^у Ооо§1с ак раг[ оГ а ргојсс[ 

[о таке (ће адогШ'^ ћоокв »Ивсо^егађк опИпс. 

Ц ћав вигиуеи 1оп§ епои^ Гог Ше соруг1§ћ1 1о схршс ат! [ћс ћоок [о сп^сг [ћс рићИс иотајп. А рићИс иотајп ћоок 1в опе (ћа1 адав пе^ег 5ићјсс[ 

(о соруг1§ћ1 ог адћове 1е§а1 соруг1§ћ1 1егт ћав ехрша!. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 111 [ћс рићНс иотат тау ^агу соип(гу (о соип[гу. РићИс (1ота111 ћоокк 

аге оиг ^а^е^л^аув (о (ће рав(, герге5еп(1п§ а адеаКћ оГ ћ1в(огу, сиКиге апи кпо^л^^еи^е (ћаСв оГ(еп ШГВсиК (о Швсоусг. 

Магкв, по(а(1опв ап*! о(ћег та1§1паИа рге5еп( 1п (ће ог1§1па1 Уо1ите 'л^Ш арреаг т (ћ1в ћ1е - а гет^пиег оГ [ћ1к ћоок'к 1оп§ јоигпсу Ггот [ћс 

рићИкћсг [о а Ићгагу ат! ГтаИу [о уои. 

ТЈба^е ^иМеИпеб 

Ооо§1с 15 ргои(1 [о раг^псг \у1[ћ Ићгапев (о <Иџ1П2е рићИс иотајп та(ег1а1в ап*! таке (ћет ад^ие^у ассе551ћ1е. РићИс иотат ћоокк ће1оп§ [о [ћс 
рићИс ат! \ус агс тсгс1у [ћс1г сив(о»11апв. Кеуег(ће1е55, (ћ1в адогк 1в ехрепв1Уе, во 1п огЉг (о кеер рго^^Шп^ (ћ1в гевоигсе, 'л^е ћа^е (акеп 5[срк [о 
ргс\'сп[ аћикс ћу соттсгс1а1 раг[1ск, 1пс1и(11п§ р1ас1п§ [ссћ111са1 гск[г1с[1011к оп аи[ота[С(1 ^исгујп^. 
№ а1ко акк [ћа[ уои: 

+ Маке поп-соттета1 ихе о/ЉеЈИех № (1ск1§пс{1 Ооо§1с Воок бсагсћ Гог икс ћу 111(11 У1(1иа1к, а11(1 \ус гсцис5[ [ћа[ уои икс [ћскс Шск Гог 
регвопа1, поп-соттегс1а1 ршровев. 

+ Ке/гатрГ)т ашота^еЛ ^иегут§ Ђо по1 5еп(1 аи1ота[С(1 цисгкк оГ апу 50Г[ [о 0(Х>§1с'5 5у5[ст: 1Г уои агс со11(1ис[111§ гсксагсћ оп тасћјпс 
[гапвкИоп, ор(1са1 сћагас(ег гесо^пШоп ог о(ћег агеав адћеге ассевв (о а 1а1§с атоип^ оГ [сх[ 15 ћс1рГи1, р1са5с со11[ас[ ик. № спсоига^с [ћс 
ике оГ рићИс (1ота1п та(ег1а1в Гог (ћеве ригровев шп тау ће аћ1е (о ће1р. 

+ Л/ашМш анп&н1(ои Тће Ооо§1е "ада^егтагк" уои вее оп еасћ Ше 15 е55еп[1а1 Гог ЈпГогтЈп^рсор^саћои^ [ћјк ргојсс[ а11(1ћс1рЈ11§ [ћст И11(1 
а(1(11(1опа1 та(ег1а1в (ћгои§ћ Ооо§1е Воок 8еагсћ. Р1еаве по по( гето^е 'Л. 

+ Кеер и 1е§а1 ^Ућа^сусг уоиг икс, гстетћег (ћа( уои аге ге5рОПВ1ћ1е Гог епвиг111§ [ћа[ \ућа[ уои агс (1о111§ 15 1с§а1. Во 110[ аккитс [ћа[ ји5[ 
ћссаикс \ус ћсИсус а ћоок 15 111 [ћс рићИс (1отат Гог ивегв 1п (ће 1Јп1(е(1 8(а(е5, (ћа( (ће адогк 1в а1во т (ће рићИс (1ота1п Гог ивегв 1п о(ћег 
сои11[пс5. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 5[И1 т соруг1§ћ( уаг1е5 Ггот соип(гу (о соип(гу, аћА вдс сап'! оГГсг §и1(1а11сс оп вдћс^ћсг апу врес^Дс ивс оГ 
апу вресИ1С ћоок 1в аИо^л^е^^. Р1еаве по по( аввите (ћа( а ћоок'в арреагапсс 111 Ооо§1с Воок бсагсћ тсапк ![ сап ћс икс(1 111 апу таппсг 
апуадћеге 1п (ће адогШ. Соруг1§ћ( 1пГг1п§етеп( ИаћШ^ сап ће циКе ве^еге. 

Ађои( Ооо^е Воок ^агсћ 

Ооо§1с'к тјккјоп јк [о ог^апј^^с [ћс №Ог1(1'к ЈпГогта^Јоп а11(1 [о такс ј[ ипЈусгкаИу асссккЉк а11(1 иксГиК Ооо§1с Воок Зсагсћ ћс1рк п;а(1сгк 
(Иксоусг [ћс \уог1(1'5 ћоокк \ућИс ћс1р111§ аи[ћогк ап(1 рићИкћсгк гсасћ пс\^ аи^Испсск. Уои сап ксагсћ [ћгои§ћ [ћс Ги11 1сх1 оГ 1ћјк ћоок оп [ћс \усћ 

а[ |ћ1111р : //Јзоокз . доодје . сот/| 






I 



*гг*\7 л 



I 



*-^^К1^^ 



9/0?Ј 



> 






л.. 



^(^^ ^' 



БОСАНСКА ВИЛА- 

ЛИСТ ЗА ЗАВАВУ ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ, 

УРЕДИО: 

НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ 

ВИТЕЗ ОРДЕНА МЕЏИДИЈЕ, ТРЕЋЕГ СТВПЕНА. 



ГОДИНА ДВДДЕСЕТ ТРЕЋА. 
• 1908. 



САРАЈЕВО 

: : ИСЛАМСКА ДИОНИЧКА ШТАМПАРША. 






САД РЖА Ј : 



Увод: 



;ни чланци: 

Њ С. Талетов: таталачкој публици. 59., Књижев 
нички ванат. 225., Цоца Ђорђевићка. 353., Поли- 
тика и књижевност. 433., Смјелост у критици. 142. 

Владислав Деткови^: Милорад Гавриловић 241. 

Димитрије Мишринови^: Национално тло и модерност. 
289., 305. Пјесник, Миховил Миколић. 450. 

Артур Шопенхауер: писцима, превео Д. М. 321. 

ИзБорне пјесме: 

Драгутин Ј. ИлиЛ: Стара и нова година. 2. 
Михајло Мирон: Планинска зора. 3., Просвјети. 85., 

Са струна 149., Маска љубави. 246., Звијезде 246. 
Монах Валеријан: У манастиру. 3., Судбина. 69., *** 

70. Завјештај. 70., У манастиру. 132,, 196., 212. 
Лазар Е. Мишкови^: 0, зар?.. 4., Ра1а Мог^апа 164. 
Лаз Јов. Ђор^евиЛ: Ране. 20., У вечери благо. 101 , 

0, да ли ће! 102. 
Алекса ШаншиЛ: Музи 36., Звоно 325., Краљ п пре- 

пелица. 325., На извору. 325., Село 325., Под 

једрима 391. 
Драгослав Или^: ♦*♦ 36. 
Мирослав: Немир 37. 
Б. Пешров: Зима. 37. 
М. ДимитријевиЛ: У бесаним ноћима. 53., У ведрим 

ноћима. 117., Пјесме звијездама. 179., Без на- 

олова. 296., У јесењи сумрак. 439., Предосјећање. 
467., Пред сунцем. 467. 

Милош Перови^: Болови свију људи. 85. 

Јела: С пута. 85. 

Др. Н. ЂориЛ: Полазак из Прокупља. 87., Милош 

пред турским околом. 257. 
Сава ТеодосијевиЛ: Последња песма. 101. 
Хидалго: Не кидај се вјечно. 101 
Д. Ј. ФиЈСиповиЛ: Из песама кроз векове. 132. 
Ми^ун М. ПавиЛевиЛ: Горштак 133. 
Душан Таминџић: У прољеће 149. 
Јела ОстојиЛ: Пјесма једног сна. 164. 
Светозар МилетговиЛ: ***. 164. 
Св. Р. М: Кад звезде дрхћу. 164. 
Милорад МитровиЛ: Ловачка пдила 230. 
М. М. МилогиевиЛ: Добро се сећам. 230. То беше 

негда. 230. ♦*«. 230. 
М. СимиЛ: Изгубљена звезда. 230., Завршна реч 260., 

Слобода 358., Пртљаг. 466. 
Јован ДучиЛ: Из „Плавих Легенада" (у прози). 257. 

Из „ Јадранских Сонета" (Звезде, Јутрењи Сонет, 

Поред воде, Л>убав, Лето). 308. 
Сима ПандуровиЛ: Сенке. 261., Резигнација. 275., 

Доле. 276., Мртва јесен 276.,Ватре спасења. 276., 

Светковина 357., Немир. 374., Јулско вече 391., 

У пола седам. 466. 
Велимир РајиЛ; Без натписа. 261. 
Вгв: Слутња. 261., Виђење. 295., Поента. 295., Пре- 

станак Јаве. 358., Волео сам, више нећу. 374., 

Виолина. 404., Измнрење 422., Ноћ љубави. 440. 
Д. С. ПиЈаде: Моје песме. 296., Из исповести. 391. 
Вељко Петровић: Повратак. 341. 
Вој. Ј. Илић: Из једне шетње 341. 
Рикард Николић: Хоиигпо. 342., Као звијезда 

404., Кобна ноћ. 439, 



Драг. Ђ. Туфегџић: Кад је била сама. 342. 
Коета Петровић: У туђем свету. 375. 
С. Д. Петровић: АД^о Маге... 375., У крчми. 405. 
Владимир Станимировић: У чежњи.391., Сонет. 

405., Песма. 423. 
Миховил Николић: Пјесме 452. 



Преведене пјесме: 



Л>врмонтов: ♦*♦, превео Милорад А. Антонић. 21. 
Кирил Христов: Л, с бугарског, Вучитрнац. 37. 
Е. де Амичис: Просјак, превео Д. И. Батаљевић. 37. 
Хр. Д. Максимов: Жеља, с бугарског, Вучитрнац. 86. 
Константин Величков: Сонет, превео Владимир 

Станимировић. 231. 
Пол Верлен: ***, превео X 261. 

„ Мој породични сан (у прози) пр. 2 261. 

л Јесења песма „ „ „ 262. 

„ Дует, превео Душан Таминџић.' 467. 

Сили Придом: Лгонија (у прози), превео / 277. 

И. С. Тургењев: „Из песама у прози**, (Супарник, 

^ Природа и Да се обеси) превео Ј. Максимовић. 

278., 279. 
Фридрих Ниче^Из Заратустре, превео Д. С. Пи- 

јаде. 280., Ноћна пјсема, превео Д. С. Пијаде. 

344., читању и писању, превео Д. С. Пијаде 

441. 
Т. И. Тјутчев: Прољетне воде, превео М. Димнтрп- 

ЋЧЈтжШШжШЂ Ч.Џ шЧтв 

О. Н. Чјумина; ***, превео М. Димитријевић. ;]2в. 
Феодор Ивановић Тјутчев: Пошјј.и, Господе.... 

У тиху летњу ноћ., Ноћ., Шума об ;есен., Јеоење 

вече., Прољетна бура (у прози), пре1«ео др. Јован 

Максимовић. 327., 328. 
Алфред де Мисе: Ноћ у августу, превео (у прози) Н. 

М. 358.; Моме пријатељу Алфреду Т., превео Вој. 

Ј. Илић. 376., Никад, (у прози) превео Н. X. Илић.467., 

Песма о Фортунији, (у прози) превео Н. X. Илпћ. 467. 

Жан Екар: Серенада, (у прози) превео М. Мплин- 

ковић. 362. 
Виктор Иго: Уепј, Уј(1ј, Ујсј превео Вој. Ј. Илић 

375 ; #** превео Вој. Ј. Илић 392. 
Г) е и 8 8 е п : Одломци из Веда превео Дим. Митрп- 

новић, 377.; 396.; 406. 

Ј у л и ј а Ж а д о в с к а: Сад је друкчије, превео М. 

Димитријевић 392.; 
А. К. Толсти: Кроз небеса, превео 2-гп 405.; 
Фрањо Прешерн: Храст, што га вјетар у зпму 

обара, са словеначког В. С. 405.; 
Ј. П. П о л о њ с к и: На гробу, превео — 8. 406. 
А. С. Пушким: Кавказ, превео Мита Димитрије- 

вић 423. 
Марселин Деборд-Валмор: Саадијеве руже 

превео Н. X. Илић. 426., Успомена, превео Н. X. 

Илић. 426. 

Изворне приповијетке: 

Очигледна настава у турској школи, од 

Стевана Сремца. 1., 21. 
Један спомен, од Боаве К. Маршићанина. 4., 22. 
РЈспосници, од Симе Ераковића. 18., 33, 



Спавај, од Јована Д. Пешике. 35. 
Полажајник, од Јанка Веселиновића. 49., 66. 
На Дежурству, од Тасе Ј. Миленковића. 51., 68. 
У Липнику на Сиаилагину чардаку, од Н. 

Н. Херцеговца. 71., 163. 
Добротвор, од Пере С. Талетова. 82. 
Преображај, од Е. 97. 
Стана, од Милана М. Делића. 99. 
Скакање, од Симе Матавуља. 113. 
Окамењено срце, од Пере В. Јовановића. 115., 133. 
И шуме наше пл; чу, од Васе Кондића. 129. 
Драма уноћи, од Милорада Павловића, 145. 
Његова смрт, од Л>. 147. 

Бивши, од П. С. Талетова. 161., 177., 193., 209., 
226., 242., 258., 273., 291. 
Нема маме, од Ст. 179. 

Онај који пјева, од Војислава М. Росића. 211. 
Ђур^евски уран.ак, од Ст. Витаса. 228., 247., 262. 
Отац Поликарп, од Душана Синобада. 245. 
Паук, од Ст. С. Н. 277. 

Из записника, од Ст. С. Н. 277. 
До виђења, од Ст. С. Н. 278. 

Контрола, од Р. М. Поповића-Чуппћа, 293. 

Н ст а л г и ј а, од Ива Ћипика 307. 

Док су гореле воштане свеће, од Мите Димит 
ријевића. 308., 322. 

Два сна, од С. Д. Петровића. 323. 

Српска молитва, одБранислава Ђ,*>Нушића. 337. 

Из једне Србуље, одР. Тунгуза Перовића Не- 
весињског 354., 372.. 388, 407., 423., 434, 457., 468. 

Всчерња прича, од Мите Димитријевнћа 37 1 ., 403. 

Фема, од Николе Т. Јанковића.392. 

За слоб^^да, од Николе Т. Јанковића. 420. 

Јелине сузе, од Данице БАпдикке 440. 

.) е л н г Ј у т р а, од Саве П. Вулетића, 454. 

Басне, од Милана Вукасовића. 465. 

Преведене приповијетке: 

Ко да буде муж? Од Адама Мицкијевића, спољвког 

Лонткијевићева. 5., 23. 
Отац, од Бјернсона Бјернстјерна, превео Никола 

Стајић. 6. 
Племенит муж, од Н. Гарина, превео Чедовић. 24. 
Весео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, превео 

Никола Стајић. 37., 54., 89., 104., 118., 134., 151., 

167., 199., 215., 265., 280., 313., 345., 376. 
Концерат у Кременчугу, од ♦*♦, превео Сава 

Д. Мијалковић. 39. 
Пошљедни осмијех О р е т и н, талијанска легенда, 

превео Жив. М. Радосављевић. 55. 
Покајани гјрешник, од Лава Толстоја, превео 

Миодраг Ј. Стевановић. 71. 
Б е 3 р а д а, од Владимира Исмаилова, превела Стана 

Теодосијевића. 86. 
Предање о хитону Христовом од В. Сјетлова, 

превео Часлав. 102., 119., 136., 150. 
С т Ј е п о, од К. М. Отањуковпћа, превео Марко Крстић. 

165. 
Пресуда, од Бироа Лајоша, превео Славко М. 

Косић. 180. 
Стари Град, о^ И. Румена. превео Влад Стани- 

мировић 182. 
Вјерна љуба, арапска прпповијетка, од Мпх. 

Брадваревића. 195. 
Сутон, од М. Димитријева, превео Л>убомнр С. 

Јоцић. 197. 



Укидање тјелесних казни, од К. М. Стањзгко- 

вића, превео Марко Крстић, 200., 214. 
Из великодушности, од Ј. Н. Потапенка, превео 

Никола Стајић, 231., 248. 
Мртва уста не говоре, од Артура Шни1^1ера, 

* превео Иван Корницер. 232., 249., 264. 
На прагу, од И. С. Тургењева, превео Ј. Макси- 

мовић. 263. 
С а л о м а, трагедија у једном чину од Оскара Вајлда, 

по њемачком превео Бранко С. Пополлћ. 296., 

311., 326., 340., 359. 
На моме прозору, од АпсЈгес^ Тћеиг1е1: а, превео 

Ђ. X. Серафимовић. 301. 
Сестра по млијеку, од Франсоа Копеа, превео 

Мих. Ђорђевић. 328., 342. 
Јунак, од Габријјела Данунција, препсо Д. 363. 
Ш умски звијер, од Антона Чехова, превео Добрп- 

воје С. Васиљевић. 394., 408., 426 
Азра, од Максииилијана Берна, превео С. Д. Мпјал- 

ковић. 442.. 460. 




Поу 



^чнп члапци: 

^ки карод, од дра Смме Тројаноиииа. 8, 2б, 

41., 57.,. 72., 92., 107., 140., 154., 170., 186., 203., 

217., 239., 251., 267., 315., 348,, 364, 378. 
Из бечке дворске архиве, од Дра Алексе 

Ивића. 9. 
Демократизација науке ифилозофпје, од 

Дим. Митриновића 26., 40. 
Филозоф Марко Аурелије, од Дим. Митрино- 

вића. 58., 73., 122., 141., 154., 171., 187., 204., 

218., 
Кувада, од дра Тих. Ђорђевића. 91. 
Лав. Биолошко посматраше од Ђ. М. Раце и А. 

Пејића. 105. 
Кувада, од дра Алексе Митровића. 121. 
Говор помоћу знакова, од дра Владимира Ћоро- 

вића. 122. 
Превласт српскога народа набалканском 
полуоству, од дра Ст. Станојевића. 138., 153., 
. 169., 184. 
Кувада, од Јелице Беловић. 202. 
Ускрснуће талиЈанских жена, од А. П. Ирби 

с енглеског Митра Морачина. 236. 
Кувада, од Петра С. Иванчевпћа. 267. 
Облачпна п њено језеро, од Лаз. К. Мишковића. 

268. 
Педагошка теорија и васпитни рад, од дра 

В. Бакића. 282. 
ПросвЈСта у СрбиЈи у вијеку ослобођења 

од Јована Миодраговића. 329., 346. 
Шта ЈС уметност, од Лава Н. Толстоја превео 

ВоЈ. Ј. Илић. 369., 385., 401., 417. 
ХЈПса (1е11а Кођђја, од Павла Лагарића. 444. 
Једна епизода из устанка српског, под 

Кара^орђем, од дра Алексе Илића. 471. 

Српске народне умотворипе: 

Пјесме : 

Н. Т. К.: Соко ц\ра ХПћепана. 9., Хајдук Мале- 

ница. 365. 
Јово Трк*1>а: Про^^аја Богданове љубе. 9. 

Смрт Маре 11атерине. 142. Како Бог 
хоће. 284. Јованбег\)в гријех. 285. 
Стеван Ј. Крављача: Смл)т Нушковића Вука. 2Г) 



Трпимир: Женске народне пјесме из Херце- 

говине. 42, 93, 107, 173, 220, 332,, 349, 

379, 429. 
Марица Љубибратић-Перовић: Сарајчице. 60. 
Јанко А.: Херцеже Стјепане. 75. 
Вит. Јовановић: Народие женске пјесие из 

Ваљева. 155, 268. 
Р. Шуковић-Вујачић: Женид15а Мијата Хајдука 

188, 205, Освета КдЛаића Бећира 252, 

Јован бећар и сирот]^ ђевојка 397, 410. 
К. Поповић: Погибија Јусс1 Мучина Крњића 

316- 331. \ 

Љ. Ј. Пећо: Српске народ|^е пјесме из Јања. 

445. 
ГруЈица: Женске пјесие. 462, 472. 

Приповијетке] 

Хранислав М. Прибаковић: Уиије добро да ди- 

јели 10. Кравород 43\ 61, 75. Чини 

добро, не кај се 239, 25 
М. Кордунаш: Српске нар. пј^иче из Горње 

Крајине 28. 
Милан Јанковић: Људско око. 
Јелица Беловићева: Бисера. 93. Цраљица Вила. 

123. ^ \ • 

Сава Теодосијевпћ : Финдур. 156, 173, 189. 
Љуб. Јанковић: Цар и ЈБекар 207 ј 
Лаз. К. Мишковић : Ђузел Ахмет. 221.,Џумирти 

касап. 333. Три сестре и царев син. 380. 

Капаипаша. 411. ^ 

Милош Ђ. ПЕкарић: Зла жена. 286. 
Н. Т. К.: Редуше. 302. 
Љубоиир С. Василијевић: Срећан момак. 350. 

сланина. 366. 
Н. Н. Херцеговац: Добра паметСоломунова. 446. 
М. С. Петровић: Побратим Ђаво. 463. 

Бајалице. 
Јов. Лаз. Јовић. 108., 124. 

Књижевна хроника: 

Под маглом и Данак у крви, од Пере С. Та.1е- 

това. 11., 29. 
Онима, којих се тиче, од Павла Лагарића. 30. 
Кир Герас и Човекова трагедија, од Пере 

С. Талетова 76. 
Ћ^ књ .жевности, од Павла Лагарића 77. 
Наши синови, од Влад Ђоровића. 94., 109. 
Немирне душе, од П. С. Талетова. 158. 
Сопски књижевници о Сими Матавуљу, од 

П. С. Талетова. 381. 
Војислав Илић у иадању Српске Књижевне 

Задруге, од Марка Цара. 413. 
Бранине приче, од П. С. ТаЛетова. 430. 

Оцјене и прикази; 

Копун, од Д. Ј. Јовичића. 13. Слике ив ревизије 
од Србо.Ђуба «Д>убибратића 13. Школски Радник, 
од Срб. Љубибратића. 14. ВоП, од Недељковића. 31. 
ЧудиЈанке, од В. Р. М. 31. Смиље и Кови ље, од 
М. Недељковића. 44. Зимске руже, од Павла Зла- 
тића. 45. Наша Школа, од Срб. Љубибратића. 47. 
Српскп народни вез и текстилна орнамен- 
тика 62. Београд у служби туђину, од Срб. 



Љубибратића. 63. Глаоник срп. друштва за 
дјеч. психологиЈу, од Срб. Љубибратића. 63. 
Песме Ј. Одавића, од Павла Златића. 78., 95. 
О часовницима и Срп. нар. игре, од Срб. 
ЈБубибратића. 79. Годишњица Николе Чупића. 
од Ј. Миодраговића. 110. Здравље, од Срб. Љуби- 
братића. 111. Из Скандинавије, од Т, 125. 
Новаја теорија происхожденија человјека 
и его вирождениЈа, од С. 126. Рг1јевр1ед 
ћгуа^вке от1ас[Јп8ке кпЈ1де, од Јелице Бело- 
вићеве. 126. Опћа географија, од дра Јефте 
Дедијера. 144., 158., 175. 31аУ18сће Уо1к- 
{огзсћип^еп, од М. 175. Криминолошке 
слике код ерпских судова, од — ћ. 191. Те- 
оријскаипрактична педагогија од Србољуба 
Љубибратића. 192. Зембиљ, од Мирчете. 207. Мала 
српска читанка (латиницом) од Ћ. 223. Стихови 
Ђорђа Мартиновића Милошева од М. 255. 
Руковијетсрп. пјесама изБосне, од М. 265. Српска 
народна јела у Херцеговини, од В. Ђ. 271. 
Свеопште изборно право гласа, од В. 271. 
Песме Крсте Миладиновића и Из две 
лирике, од Мирчете 271., 272. Селена, од Србо- 
љуба Љубибратића. 286. Реч две на критику 
дра Јефте Дедијера о опћој географији 
од М. Недељковића. 303., 318. Сима Роксан- 
дић, вајдр, од Јов. Дучића. 317. Модерно 
ро^тве, оД'«^Влад. Ћоровића. 334. Бтнографски 
3 б (> р н:и к,* с^ Срб. Љубибратића. 335. Ум и р а њ е, од 
Д. .М. ^^;' ИЈесме Марина Сабића: Тгвпи1;с1, 
од Дим. Митриновића 366. АИ-ђађа 1 бе1гс[е8е1 
гагђојп^ка, од дра С. Тројановића 383. Одго- 
вор проф. М. Недељковићу, од дра Ј. Дедијера. 
двд* &р 1» » ии » н ^В.'^4>1диТамељи психол огиЈв, 
од Дим. Митриновића. 431. Човјек и етички 
принципи, од Дим. Митриновића. 446. С пута у 
Солун и Св. Гору, од Сам. 463. Гете и гђа 
Штајн и жена у Гетеовој поевији, од Јелице 
Беловић. 473., Тур и 8убар474. Егп е Аћп ип^ уоп 
Лвт ВеГгисћ1,ип&8Уог^апгв 474. 

Позорипши преглед: 

Српско народно повориште, од М. С. 287. 

Крупније биљешке: 

Прослава четрдесетогодишњице ресавске бибдио- 
теке, од Драг. Бранковића. 335., 351. 

Кратки преглед хрватске омладинске књиге, од 
К. 447. 



Некролози: 



Милован Ђ. Глишић. 17. Поп Стево Трифковић. 65. 

Симо Матавуљ. 81. Милан Ђ. Милићевић. 449. 

Књижевне и културне биљешке: 14., 32., 47., 

63., 79., 112., 126., 159., 176., 192., 223., 255., 272., 

288., 304., 319., 336., 352., 368., 384., 398., 415., 

448., 464., 474. 

Нове књиге и листови: 16., 32., 48., 64., 80., 96., 

128., 160., 176., 224., 240., 256., 288., 304., 320., 384., 

400., 416.. 448., 464,. 475. 

Читуле: 80., 112., 127., 160., 176., 224., 256., 304., 

320., 368., 400., 448., 475. 

Читаоиима: 224., 256., 476. 



-»^^ 



^< 



^ 



ВроЈ 1. 



САРАЈКВО, 10. .ја11.уа1)11 1908. 



Год. XXIII. 




+ Гтс11ЛН Г|>с.ми11, |110Г[Н1;1 

Очнгледн!1 настава у 
тЈрској школп.*) = 



Шедио родиие пиао^^а^по ч»1с п мене ш 
()доо[>нт;а ошптинск-ог. Паанло се, 
да спаки еспаф ГЈудс »аступл.он С>а\} 
са 110 једннм п{>сдставнико.м у оп- 
ттини, 31» пп аа игг« друтч*, а оио да Г>]>ан|[ 
пд Ч1>1>и;11,111ја II ћифта сиој сталеж- при ранре- 
Јитаил' по1>еза и ирпрсна — и ја так-о, као 
||ро(|)ееор оудсм изаЈ^рпн послс јсдне иурпс 
дебате у партиском одбору на ислшсу ^калост 
Гано грнеупје, комс сам »апремпо месго, јс]) 
јо он требао да будс изаоЈ^ап као прсдстатпп; 
грнчарског еспа<||а, који се састојао т Гана н 
јои! тЈ^н члаиа. 111та сие нмје Гане рпдио да 
ме потпсне. Прстио је да ћс пступптп пз па))- 
тије, да ћс понући за собом цуо грпчарски 
еспаф, да ћс шжренути лист и ])а»буцати 
па])тнју, п пгга све пије пЈ^етио! Ллп све го 
пије помпгло ни и>ему, а ни мени! Ја остадо 
у одбору, и оп на сокпку : обојица незлу^о- 
нол>нн. 

Ја сам мЈ^зсо на седнице, на оно редовно 
|,[ои^н>с II зева1{.е у к.плш, и пзвлачио сам се 

нсштимиппс идтиовпЈеткс поч. ('тгкоиа Оре.чци. Ирнп ииливиии 
п јв 11иц|)т. Мн јс 
Ур. 



кад сам год могао. То су остали одбоЈ^инци 
приметпли и гледали кроа прсге п мспи и јоиг 
двојици тако исто ренносних одбо])И11ка као п 
сам И1Т0 сам, а го су били 1\1уфт1тја и Вукус 
|,[е»веЈ,1ија, којп су нер(ДОвно долаа^ити, а ре- 
довпо иевали и ћутали на ссдииц!\ма, с том 
))!»злт;ом нгго је Муфтпја пЈ^етурао бројанице, 
а Букус као ксвернца рсдовно гЈ)пцкао и нобао 
нске лсблсбије, пипитикос нли ДЈ^угу какву 
доликатссу, беа које ипкад није Ј,[еп Србина 
мојснјевскс всропсповссти. Уа го сам сс п и;ј- 
илачио иа ссдница вад год сам могао. Али ш 
то [^[Д је Д01ПЛ0 Иреме испнтА, онда се пока- 
шито, да су ме чували као оно К])ал> од -.\е- 
\у,шл На-^ачка војподу. 'Гада мене одрсдите да 
будсм пЈ^нсутан од ст]>ано оииггинс на нсппчу. 
који ћс се д])жати у ту])Ској школи. 

Ниснм имао куд, него се морадо примитп 
пос1)амл,сп и])Име1)ом одборника Ивка јорган- 
|,[ије, који је вјј^то радо ишао па све испнто 
Ј)едот1о већ од неколико годипа. Управо, из- 
гледало је, да сс .ча то п прпмао одб()])ништва, 
само да мо^ке у јупу месецу, ка,!, дођс ревизо]). 
прнсуствовати нспитима. Мене јс зачудила 
она ])СВ1гост и онолика санесносг, којом јс он 
редовно одлазио и као укоиан седео од по- 
четка до к]}аја испита. Лош вите сам се за- 
чудио, кад сам чуо, како се толико извс1,[б.10 
и толш.-о иптересовао целим током исппта, да 



Стр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИ.ЛА 1908. 



Бр. 1. 



Је тачио знао да каже: где Је у којој школи 
бољи одговор био ин })ачуиа, у којој опет и;] 
српског јеника, историје или :-{ем.1>оп11са. (Волео 
је Ј'ако српску историју). Зиао је чак пои- 
менце и све и одлпчио и рђаве ђакс, и об- 
јашњав^о и узрок томе, и говорио обично, да 
је са свим природно, што је *и(»ко дете па- 
метно. „И тако му беисе бата-човек: с пашу, 
море, могаше да збори, садразама, бре, да 
превари ласно — такав си му беи1е гатко у 
турцко време!'* А тако исто и за тупо 
дете није се чудио што Ј'е тупо. ,,0д куд ^^е 
па ивер, далеко од кладу, та и дете од татка ! 
Татку му беше ту гкун, ама ;и1аи1 ли к-акав 
туткун — л' три гроша паре мучио могаик^ 
да се 1)азбеЈ)е, толко бсЈие ћорча!" И кад сам 
га Ј^едном :-}апптао, 1ито се то он толико ин- 
тересује за ипсолу, и зар му није незгодно, 
да оставља дукан на мла1;има а он да пре- 
седи цео дан у тпколи, да — тако да кажем 
— свој хлеб једе а ту1)у бригу води, он ми 
одговори : 

— Хе хе, ти ме питујеш, јпто си у овеј 
годпне зареди, по чкол,е?1 Ласно ћу ти од- 
говорим!... Ја сам си, господине, селско дете... 
У турцко време и нииглијска градска деца 
што су, па не научипге лгаого — та селска 
деца ће се науче ништо!!! 

— Па хоћеш сада да накнадииЈ, а? 

— Имаше га у оној време неки Ване, 
Ване с окаљци звамо га, не памтиш га го- 
сподине, умреја је, умреја је дамно, хеј-хеј 
јонгге попре него што ће си Србија заступи. 
Он си нам до\)е за даскала у село. Ама зар 
учеше ништо?!! Ба! Оди терзиски занајет 
беи1е, па си дође у паите село, па прави пољака 
по селске куће: „Ајте, бре, домаћпни, збори си 
пол^ак по куће, пратите децу у чкољу доишја на 
113 Ниш дацкал, ће ви учи децу за ма»1и ајлак !" 
Ете такој си је поче чко.1>у. Лма каква чкол>а! 
Спрама даскала, ете, и чкоља беше! Он си 
седи и шије антерије и памуклије, а ми си 
четамо. Па берем да састави једну 1^одииу. 
Докле трајаше памуклије и аитерије да ишје 
и да ги крпи, и он си остаде туј - - кад ие- 
стаде, а он си збере паре од терзилак и ајлак 
у кемер, а маказе и аршин под ми1ик'у, па си 
отР1де у друго село, демек, чк'Ол>у да о'гвоЈ)у, 



а селска деца осташе си еи^ици и магарики 
како и проди њега. Ете сал тој си је моје 
школување и моја паука. 

— 1Га иггаУ! Сад ваљда хоћеи! да на- 
докнадиш. 

— Ка1^о МИСЛИИ1! Да иакнадим господине, 
ехМ убаво одговори Ивко 11оу:-^дано и крепко. 
Што не иаучи у детииско моје време, тој си 
саг паЈсиађујем у дрте годиие. Море, ја си сам 
^гутим, па учим, а 1писому не казујем што се 
убаво офпјди. А, да те ие мј^зи, господ1ше, 
а и меи па, да со пе мајемо, а да ме саЈ^ узмеш 
1и^ протокол, па да ме питујеи!, ће рекиепт: 
моЈ^е Ивчо ли је овој, Ивчо пз Сићево, пгго 
зиаје ца])ства колка су и за престоиице и за 
иаши цареви и крал>еви с кога С(^ бише и 
кога тепаше. Иха! Море један ли је ствар 
што га научи! Неће ми верујеш; ама толко 
сам учови,ак, да три деда-Виктора ласно да 
искочи од меи' ! 

— Нрло добро, врло добро Ивко! Човек 
се учи док је жив. 

— Е,- е, и ја ти тој зборим, господине. 
Па ми саг за чудо што си правиш ! 

Па саг гледам, господине, к-ако искаш да се 
извучеш од дужнос. А пусто моје незнање. 

(('вршиће се). 



"^ж 



Дриг}тин Ј. Илик : Биоград. ^^- 

Стара и нова година. 

Поноћ. На прагу куће моје 
Њих две стадоше коб у коб, 
Свака носаше брсме сиоје, 
Једиа у живот, друга у гроб. 

Пова о надама, пуна жара, 
Веселим оком поздравља нас, 
Уздахну сетио Година Стара 
11 њезин тужно застења гл ас: 

— Куд ср.1>аи1 амоУ — Међ људе, стара, 
Срећу и наду проеућу евуд; 
Милост п љубав сунчана жара 
Сејаћу иггедро у ллдску груд! 

„II све ће сјати у новој слави, 
Кра.Е.евства мога блпстаће трои; 
^1у ли како ме весело здравп 
Срдаца људских милиоиУ!" 

II а лек је сре11Ио! речс јој ста^^а, 
Тако су п мој ствнлп лет, 



Зр. 1. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 3. 



11 ја 11М дадох обилна дара, 
ГГа ето како остављам свет! 

Док тебе здраве са пуном чашом, 
Чекајућ твога обиља рог, 
Моне са празиом гађају флашом, 
Ногама гоне са прага свог! 

Тн у свет ступаш са пуном надом, 
Обиље носиш у људскп сој, 
Ла опљачкана силазим с јадом, 
И с тугом гледам на удос тво]! 

Збогом, и памти: Славићс тебе, 
Посчедњи док ти нс узму дар, 
А послс ће те ногом од себе, — 
Једнаки ту су просјак и цар!"* 

То речо стара; а у том трену 
Звизнуше празне боце за њом, 
Она се саже, ко стрела сену 
У вечпост мрачну, станишту свом. 



Крај жуборних вода њено стадо пасе, 
Чујем пјесму њену, њене миле гласе 
И њезина звона, кад ми.10 зазвоие 
И тихаиу јеку, што планином тонс 




Михаило Мироп. Сарајево. ~ 

Планинска зора. 

Источпе плаииие жарким огњем горе, 
Пламти иебо плаво срод планинске зорс, 
0/1; спјетлости сјајне гасну зп'Ј*езде јасне. 
Даница сс гаси, сјајни мјесец гасне. 

Далеке планинс иза сна со буде, 
Радосно и страсно новог сунца жуде, 
Треперс и стрепе, шапћу и шуморо, 
Стоји шапат, шумор шузгориве горе. 

Планински пијетли оглаитују зору 
И пјевају птице кроз зе.1сну гору, 
Пастири се моле украј тора стара, 
Поздрав.Бају свето свог иебеског цара. 

А кад горски вихор гором завихори 
И румена зора кад зором озори, 
Тад кликну пастири и пјесмс запоје 
11 са пјесмом буде мило стадо своје. 

Тад зпоиа зазвоие и пјесме захоре 
Засвирају фрулс кроза звучне горе. 
Све планиие шумно жамор зажаморо 
И животом иовим жубор зажуборо. 

На планинском вису испод густих јела 
И ја мирио сједим крај хучнијех врела 
И моЈа ое дуит про планина вине 
^1екаЈући суицо, да са горе сине. 

Л' цвјетноме дому, гдјо ио воде струје 
И жалосие врбе гдје ио тужно хује, 
Г/ф^ ио горско цв'јоће слатки мирис ишри, 
Колиба со б']ели, миомиром мири, 




Монпх Балеријан: Ман. Јошаница. 

У манастиру. == 

Вп путујте, белогриви ва.1и, 
У далеки, непознати крај! 
Чујјте мало, вали задрхтали, 
Туге моје распламтеле вај. 

Откуда вам песмо тако брујне? 
Ко вам даде тако сладак глас, 
шуштите, воде златострујне, 
У дап јасни и у иоћии час. 

Благослов вас са небеса прати, 
С вама горда гора пева сва 
0, плачпте с песмом од чудоса 
Песму вашу о^1ушам тужаи ја. 

Кажите ми: кад се тужпих звона 
Проталаса откииути јек, 
Растужи л' вас песма монотона 
И л' мој скрушен у цриини век! 

Да л' чујете лелујање грана 
И1умских душа падахиути збор? 
Знатс л' повест мога самостана, 
Разумото л' звезда неми хор? 

Тише, тише! Са иебесних груди 
Кад се слије пежног злата зрак, 
Да л' вам снове набујалс буди, 
И та.1аса бледих полот лак? 

Лх... у друмној хармонији с1с.1адноЈ, 
Кад забруЈи у ноћ шума сва, 
Под липама на гробници хладној 
Убајукан слушаћу вас ја. 

И под огњем звезда с неба плава, 
Кад ослепи бујне душе глод, 
И ускрсне сиомена држава 
ТГ нејасних привиђоња ред! 

Тад у игри раскалашних снова 
Кад чујете душе моје пој, 
Забрујито тужиом звуком слова 
И журте ое на пут да.1ек овој. 

Шапат иежнпх липа у ноћ тију, 
И мог срца уздах горак, бон, 
Нек со с вашом музиком салију 
Д" посмртног псалма дубок тон... 




Стр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Пр. 1. 



Лаа« К. Мишковик, Делнград. 

0, зар?..- == 

Чим очп склопих у тавној иоћи, — 

Кад бура заче највећо.м снагом; 

Громови јече причајућ' моћи 

Над оном земљом милом и драгом, 

КоЈу тирании муњама бије, 

Под коЈим Србпн ко црв се вије! 

Ветрови хује, гласе разносе, 
Што се стене, ко дивља рика 
Облаци густи ломе и носе. 
Мучећи долс јадна грешника 
У ком се душа са страхом бори.... 
А брзо, као зора зазори. 

Облаке гони, тама се крену, 
И зрак обасја брег и долпну. 
Жива се душа из страха прену. 
Жељно гледећп плаву висину. 
И све што живи, подиже главе, 
Ж«љно с»1ободе, суица и славе. 

Сунце их зраком с»1ободе грије 
И гледа јоште ведра пм чела, — 
Песма слободе мило се вије 
Из снажних груди песма весела, 
Што се пз душе патничкс чује 
Па доља јечи, — брег о (.јекује. 

И моЈа душа тамо пс зтп, 

Да после буре мпле обиђе, 

Грлећи стене, грлећ' голетп. 

Ал ту .ми санак са очп сиђе. 

0, — зар тек у сну само се збпва, 

О чему душа на јавп снива?... 




Божа К« Маршићанин : ~ 

Један спомен. 




а испричам псшто о дпојпцп орпгпиалшгх 
људп, коЈп су билп п прошлп, а којпма 
данас рпјетко којп зпа п да су постојалп. 
Ме1)утим, то су бпли у пстини воликп .ч>удп! 
Величпна њихова била је у њпховоме пош- 
тењу, дак^лс, у врлипп која јо дапас тако 
ријетка. Ово што хоћу да причам п ја сам од другога 
слушао. Може битп да нпје све сасвим тачно, али да 
има впше од половипо пстине, то јс спгурно. А кад 
би од овога што Ку причатп, бпло макар п пола пстипе, 
п то бп било довољно, да сс тп људи спасу од 
заборава. 

Ледап од онпх људи јестс иок. Коста Хранпсав- 
љевић, бивши пуковпик и дугогодишњп пачслпнк 



српске стајаће војске, бивши, чини ми се, првп управ- 
ник ондашње артиљеријске школе, а садашње војне 
академпје, велики добротвор биоградске спротиње, 
коЈОЈ је послиЈе смрти све своје имање завјештао, а која 
га се данас п не сјећа. 

Други ЈС, опет пок. доктор Ребрић, чини мп се, 
први физикус управе града Биограда, још у опо ври- 
јеме кад је физикусу била цјелокупна плата 72 талира 
на годину, човјек који јс пошљеднпх година свога 
живота жпвио као каквп пукп спромашак. 

Пок. Храппсављевић бпо јс руски офнцпр, па је 
као такав прешао у српску војску. Бпо је образолан 
човјск, што јс у опо вриЈСме била рпјсткост. У дуж- 
ностп бпо је нсобпчно строг, не само према другима, 
ного п према самомо себп. Војник је бпо п душом и 
тијелом п војиички позпв п жпвот волио Јс нада све. 
Докле год Је иосио војничку упиформу, на мундпру 
ЈС носио широку, руску јаку, због које је главу и врат 
носио необично укрућено. Па кад јс, под старост, и у 
пензпју догоао, и тада је продужио живјети војничким 
животом. У Хилендарској улпцп пмао јс лпјепу кућу, 
у којој му је становала послуга, човјек и жена, који 
су га божем слушали. Оп пак, становао јс у малој 
кућици у дворпшту. У овој је била Јсдпа мала собица 
и у собицп Јсдан војнпчкп кревет са сламњачом и 
11обетом. То је бпла његова соба п постеља. Сам је 
своју собу чпетпо, сам кревет намјеи1тао, сам је себи 
до крдја Иуимота чпстпо обућу п докле год јо могао 
ходитп, сам Јс себп доноспо за ппће воде са ?,Хладнс 
Водо^, пзвора, у блпзпнп дапашњега Новог Гробља. 

Лоднога дапа у опо вријоме кад јс бпо начелппк 
стајаће воЈСке (тада пијс бпло минпстарства војног, 
већ је којпа управа долазпла у састав мпппстарства 
унутрашњпх дјела! бјеше дошла у Бпоград Хранпсав- 
љевићева мајка, да впдп оппа. кога толпко годика 
нпје бпла ипдјола. Опа јс оамо толпко сазпала, да јој 
је опп у Бпограду, а ла какпоме је положају, то јој 
пије било позпато, те је уп1.1>од тога морала дуго, без 
успЈСха, разбпратп о епну. Ппкоме пп на памет нпЈе 
падало, да оваква јодна проста старица .може бити 
маЈ1са тако впсокога господппа. Распптујући тако о 
спну, старица со намјорп па некога офпцпра, који, по 
оппспнању отарпчппу, до1)С иа мпсао, да њезпп сип 
ппје ипко другп, во11 глапом комапдапт Храипоављевпћ. 
Поведс јо овај до ондашм>е, а п оада^пњо касарно, (до 
дапашњсг мпппотарства грађевпна) гдје у каоарнскомс 
кругу опази Хранпсаиљсппћа, опкољепа офпцирпма, па 
га покаже старицп, увјерапајући је, како је то њозин спп. 

Старпца ое упути у касарпскп круг и кад јо 
доп1ла близу офпцира.доиста позна међу њпма својег сина. 

— Сине мој ! Мој слатки сине! узвикнула јс п 
упутпла се Хранисављсвићу раширепих руку, да га 
загрли. 

- ('тани стара, одопјече Х[)анпсављевић и пружп 
руко п>ој, да би јој спрпјечпо прплазак. Пома овдје 
твојега сипа. Овдјс еу све само српскп офицпри. 



6р. 1. 



1908- БООАНСКА ВИЈГА 1908. 



Стр. 5. 



Старпца с,е зачуди! Мира бити, шпелила ј<', да 
јо С11[г иијс позиао, па кроз п.тач понпип: 

— Коота, спнс, аар ие позпајош сноју мајкуУ .1а 
сам, срцс моје. тноја нана. 

— Не, но, стара, мн свн којп емо овдје имамо 
само једну иајку и то је Отиџбипа. Ндч тн одавде. 

Онда сс окрене јсдноме од млађих офнцира па 
му рече: 

— Водчте ону старицу у ту н ту механу н Еса- 
жнтс га;(Д11, да јој даде најбо.Ђу слбу и ое1С другч шта 
буде затра5К11,1а. Ја ћу му оие платпти. 

— А ти, отара, рочо отарнцн, 11,1,11 за сжнм гос- 
подпном и оетанп опамо г,1Јс то он будс одвсо, па 
тамо че1;ај сина. Он 11е ти со јавити. 

Старнца је отншла, а кад јо Храннсапличи!!! 
снршио ПОСЈ10 у касарии, отнтао јо пајбрже епојој 
М!1]ци, ]ер јо етарица ^шцнјело Пила н>с1'011а матн, а ои 
њеи Н11Јн>снспи]|[ еин. 

Пос.шјс понратка Обреиоин!!« у Србпју, око 1850. 
го.т,. пок. кн>аз Михан.ш озбн.Ђно со бијате нисно 
ипшл.у, да етаја^^у иојс.ку, код које јс бно попустпо 
рсд и дпоциплипа, ноправн, па ос, тога радн, санје- 
топаи са нп^ЈСнпјнмодг^Ишчра о томс,п1та бн ос у тој 
цијс.ЋИ 1сао најбо.1.0 могло учпннти, којп су му пзја- 
вилн, да бн једино Хранисаил.снпК бпо у стању по- 
прапку изиршити, ако би сс пз нопзијс доноо за на- 
чс.1ника отајаћо нојокс. 

Књазу .Мнхаилу бнло је позиато ко.шко јо Хра- 
нноан.1>сннћ као ппјипк бнп спроман н строг, па унажп 
псти прс^лог п пареди да позону Храписан.1.еви11а 
н.ему. 

Кад је он доито Кња:) се пајшЈпјо поздранн 
са њим лнјено, па му онда почне ријочима сликати 
р))аво стањс у војоцп н нсод.10жну 11<1трсбу, да «;е 
то стање поправп. Иа кад му је тнмс иапранио згодап 
увод, напомене му, како јо упјероп да бп ое то 
стање понајбо.ЂС мог.10 попранпти опда, када бп он 
дошао за начслника стајаКе војске, и лпјспо га за- 
ма1н, да ес тога положаја нрими. 

— - Ваша Свнјетлост, одговори му Хранпсап.ЂСНпћ 
укрућен по војнпчкп, ја сам остарио п нијесам вишс 
за то. Имате )Н1 млаћих људп, којн ћс вам овај посао 
свршитн бо.ге од менс. Зато пас молнм да мсне оста- 
нпте гдје еам. 

Књаз Мпханло узо га упјсраватн кико он пијс 
никак^Ј стар, п како нпко од м.1а1)их .Ђуди не 6и могип 
посао снрпЈити тако добро као оп, због тога, што 
мла^)П .Ђудп пеиају т1>лпко угледа колико он. Па га 
продужи 11 ла.ЂС молнти П1Т0 је могао љепше, да се 
понуђенога му положаја нри.чн. Но Хранпсављевнћ 
ипје хтио да чујо за толике књажевс молбе, те га је 
оиај најзвд морао отпуститн.не свршившн са њпм нншта. 

Пос.1ије нсколпко данд Књаз поново бјеше са- 
звао офицпро радп савјотовања о тој стварн, а на 
пме: кога бп требало поставитп за начслника војске. 



Јолан од оних којп му бнјаху н ранпје савјето- 
нали да на речоно мјесто узие Храннсав.Ђсвнћа, за- 
ппта Књиза, зишто ипје узео њега? 

Нпјо ннкако хтпо да се приип, — одговори 
Књаз. 

— А јестс .тп га молили? унита онај. 

— Молно сам га, а.11г сне узалуд, ■ — одговори 
Књаз. 

■ — То је ногрјешка, Ваша Свијет.1ост, примпјетп 
псти. Хранпоав.ЂСвнћ не ради ннкад нпшта по молбц. 
(Јп зна еамо иа заповнједање п слупшње. Да сте му 
запонједп.ш да нрпмп поменуту дужност, он би одавно 
бпо на њој. То је руекн ео.1дат, Господару 

,'1ругог плп трећог дана послпјс тога у конаку 
бн.1а јо нскакна забива, на коју је, по Књажевој за- 
повијссти, бно нозвап п г. Хран11сав.11>евић. Хранн- 
сив.[.енпћ ]о дошао иа забаву у војничкој уншЈнзрми, 
н аа свс врнјеме стајао је поред ноких нрата укру- 
ћсио, 1.'ао да је па ши.Ђбоку. 

Пидећп то Књаз Михан.10, прн^е му. 

Зашто стојнте ту 1'осполине Хранпсав.т.евићу 
п зашто тако стојите, као да сте на дужностп? Оно 
јс забапи п будптс комотнп, рсче му Нњаз. 

■- - Ваиш Сви]ст.1оет, јаназабанс не пдем. Онамо 
сам дошао по нознву Ваше Свпјстлостп, п онда сам иа 
дужностн, одговорн ова]. 

Вндјс Књаз Мнхапло с кнм има пос1а, па ће 
му рсћн: 

— ;!би.1х1, тако јс, ]а сам вас звао. Вн ћете, го- 
споднно Храппоав.т.енпћу, још сјутра црнмитн дужност 
пачглппка стајаћс во^еке, н кад то учиннте доћн 
]1сте ди ме о томе навијестпте. 

Разумнјем! одгопори ои. А како Књаз не 
рсчс нишс ништа, запнта га: 

— - Могу лн сад пћн? 

|1'ња:1 му о.1обрн да пле н он одмах оде. Сјутра 
дап био јс на дужпости пачелпика ста]аће војскс н 
задоно.Ђпо очекпнањи, која су на њега нолагапа 



^ 



(СпршпКе со). 



Адах Ни1(ЕЈвв|к. 



Ко да буде муж? 



акна је разлнка нзмеђу .'ћубанн лјсснпка н 
.Ђубавп фцлозофа? ^{апнта млада дјонојкл 
упирући нееигуран пог.10д у своју чу- 
варву. 

— Во.Ћв ми право реците, одговори 
ова, (а била је већ старнја п искуспа 
жена! — кога господина нн волнте: да ли нјесннка 
Нкана нлп фплозофа Ввсилп]а? 

— Ах, рече уздахнувши д]ево]ка — обојнца су 
добри младићн; обојица су за.Ђуб.Ђенн у иенс, а.1и 



Стр. ( 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 1. 



кадгод разииш.Ђам о томс, 'тни ми се да т •[»илозоф 
гшшс во.т. Зар иијеси ][риијоћавала како црвени кад 
т видп ? Кад сли попг.Ђедњи пут ушла у салоп, 
расправ.Ђао јс о стварима врло кажит: и дубоким: о 
крајности и безкрајности; о кругошши и уг.ловииа и 
Бог зна (1 чему још, о чему ти ие ногу испричатн. 
Заммсли ф11лозо1|»г1 кнд у иајвоКо] ватрп док-^зујс, па 
и пород тога 1сад мс внди забораип еваки нсход 
својпх доказпвања, Његово чс-ло, којо јо дотле бпло 
покривено о1)лацпма и маглои фплозофпје наједанпут 
се разведри, а лице му облп румен. Рекао мп је дл 
налпчп на молптиенпк, јсоји, иа да је озбиљан, иора 
блти укоричен у црвени сафијан, да би иогао наћп 
ијеста у дамском будоару. 

— Одлично! — уавикну старица. 

■ — Узии књигу сафијску, пођи за филоаофа Ва- 
силија и престани мучитп људс својим непреетаним 
колебањеи. 

— А.1И, моја драга, внкну лијепа, иеодлучна 
дјевојка — а шта 11е бити са мојпм јаднии пјеснп- 
ком? — ах кад би ти зиа.та како оп еастав.Ђа дпппс 
акростпхоне, одо, бај|«>, а све мени у славу. А што јс 
пајважнијо, ево те стихове штамиа у лпстовима. С 
каквии је нестрп,Ђењем очекивао да изађс тај лист. 
С каквии мп је запосои п радошћу дониоирвпоштам- 
пани табак — још в.та»са1г. С каквим је нсстр11Л.ењем 
расијсцао листове прстом — пемајуки ножапри руцп? 
Дивних је ствари било тамо! ^^аиисли... било је звп- 
језда, палма, слика, пдсала! а-ш ти свс то не разу- 
мнјеш!... Знај, еамо, да сам впдјсла тамо споје име 
штампано крупним словима. 

Кћи чиповника и удова генера.шца засицепплс 
су од једа. Моје пме у повпнама! 

— То је истпна! — промрм.Ђа чуварка — ја 
не трппм ту удовицу, која свуд прнча да јс млађа од 
менс. Ох кад бп твој пјесник могао учинитп па 
да генера.тца пукнс од муке! Пођи за пјесннка! 

— А.тп каису -- уздахну дјевојка — да еу 
пјесппци неста.1Н11. И ја сама анам да Иваи није 
само једиој дамп инсао акростиховс и бајке. А што 
сс тичс филозофа — аа н.егово сам срце сигурна. 
Осим што иде у библиотекс, не идс никуда, говори 
са заноеом само о књигаиа. И ако бп ес по својој 
женидби могао у што за.Ђубити — то еу само круговн, 
јер гам чу.1а како је говорио да пема ништа еаврнЈС- 
није нп љешпе па свијету од кругова. Тешко је бити 
.Ђубоиоран на геоиетрнјсву фшуру; то није опасна 
ривалка. 

-' Имате право, моја драга — нмате потпуно 
право да ее бојите нестална мужа. Мој покојнп јБог 
да му душу нрости) јадао се често пута пд моие када 
бпх га добро пстукла с нремена на врпјеме, јер је 
често то застужинао абог ненјерства. Јадпп мој ка- 
плар! Ја мислнм да је и он био пјесник, јер је често 
пјовао пјесму: „Гдјс хусари старих .Ћета...* — п то 



га је без су.мнл' одржанало у псобу;|Д11ио|;тн -.кпвота. 
Ја сам за ф11лоао<]к1. 

-- Ллп пјеснпк ми сс злгслео у сна божанетва 
подземна, да ћс мп битп вјеран. Пликала с^хм, глсдао 
мс је 11 са сузама у очпма заклпњао ни се п прп- 
:п!аНу тп да мс јс јако .^ирнуо. Фплоао^јга ппјс.ам пп- 
када видјела да плачс. Ја бих више во.^т.сла псјетљи- 
вог мужа. Кад год »и ес буде плака.1о нск;* п мо,ј 
муЈВ нлачс, а ка,т ии ее будс евидјело да ее опесвп- 
јвстпм, мој ијесникуиро би од очајања,док бпмс^јутпм 
фплозоф одмах послао по .ЋСкара. 

— Лпјепо, к-ажем, врло лијепо! - попика чу- 
нарка тапшу1ш рукама -- муж комс се пе вјсрује, 
право је чудовнште. Ја еам пробала двапут да паднем 
у несвпјест; знаш шта је урадио оида -- опај ка- 
плар — ио] иуж? Запио трубпцу од хартпје, па једап 
крај запалио, а другп мстнуо у уста п дунуо мп у 
нос толико, да бн н мртав скочио. Ах, објешењак', 
неваљалиц један! 1Мис.1им, да јс н он морао бптп 
нешто мало фнлозо4>. Иошто сам дсЈОро размислпла о 
овпм стварпма, реНп Ну тп, да еам аа пјеснпка. 

— Ах, само да ппје 11уд.т.п[1 - прекпдс ,чепојка; 
--- алп сваког тренутка мијења расположењо. По пе- 
илд критнкује моју тоалету, подсмиЈева се мојии из- 
разпма, окрпв."1.ујр ме да сам свирјепа, да сам пестална; 
оштро поступа са мном; ах, Боже мој, како је по- 
нскад иеспоеан! Тада се враНам филозофу, јер је 
увијек миран, задо110.1>ан и не сунња. II кад размп- 
шљам о ћуд.ииности пјесника, фн.тозоф јс унјерои да 
јо мој дух огрезао до упгију у теза.ма које он преда 
мном развија. Нп[сада ме нијс паавао свпрјепом и.ш 
несталпом. ГТоикЂедњп пут мп јс рекао да са.*1 његоп 
— апсолутуи - — 1Г1Т0 по момс 1ги111.Ће!!.у мора значнтп 
да ћу бити апсолутни господар ње1-опе судбкке. 

(ГвршпКе се.) 



БЈерисон Вјервштерн. 

Отац. = 



ајбогатпји чопјек у парохцјп, о ком ће со ов,1Је 
причатп аваше сс Торд Еворас. Једног даиа 
етајаше он у свештеннковој соби за рад, ево- 
чано и озби.ЂНо: „Добио сам сина и хоЈ^у 
да га крстпм!" 

„Како ћс сс звати";' 
„Фин, по номе оцу! 
^Којп су кумови?" 

„Ови бјеху најугледнији људп пз се.1а, л.уди и 
женс 113 поро,-;т1ие очеве. 

„Иматс ли још што па срцу":* упита свештепик, 
погле,гавш11 га. Се.мк етајаше још иало. „Ја сам рад 
да га сама крстим, а не са другом ,[јецом. .^'право 
МИС.1ИМ, једног радњсг даиа. Најбо.ЂО другс суботе у 
подне." 



Вр 1. 



1908. БОСАНСКА ШЛА 1908. 



Стр. 7. 



п 



„Имате .111 Још штоУ" упита опет епештеник. 

„Не, иишта тпио. 

Ссл>а1: окрсташе у рукама своју шубару, као да 
хо11е да идо. Та,1,а ое дпжс свспггсипк. „/'1,озво.1ито да 
пам јо1п иотто кажом**, отпочс свсштсипк узсвпт га 
за руку и глсдају}1И му ираво у очп. 

^Дај Пожс да Вам дијсте буде иа сроћу!" 

Шссиајест годииа иослијс овога даиа стајаше 
Торд опот у свештеииковој ссбп. „Добро се држиш, 
Тордс", рсче свеп1теппк, иемогуКп оиазити ии нај- 
мању промјсиу. „Па, иемам брига , одговори Торд. 

Свештенпк иа то ућута, ма,10 послије га упита: 
„Шта желиш даиас?" 

„Дошао сам због спиа, који ће се даиас ирви 
иут прпчестити. 

^Врло жпв дјечко!" 

Нерадо ћу Вам датп хоиорар, док мп ие каисетс, 
који јо по броју у цркви." 
Па — првп!" 

,Да, вал>аи је он, ч^^о сам, — сво 10 талира." 

„Имаш лн још што? упита свештеник и погледа 
Торда. 

„А не, иначе иемам ипштл." 

И Торд отиде. 

Опет прохуја осам годииа. Одједном со чу граја 
из свештеникове собе за рад ; јср дођоше мпоги л>уди 
Тордом на челу. 

„А вечерас долазиш с великпм друштвом!" 

»Па да, хоћу сад да га прогласпм за пунол^етног, 
и да га оженим ^Каром Сторлпденовом, ћерком Гуд- 
мондовом, ево овога овдје." 

„Па, то је иајбогатија нашљедиица у цијелом сечу. 

„Тако говоре, да," одговори сељак задовољно и 
заглади косу руком навпше. 

Свештеник се удуби у мисш; ништа не говораше 
записа имена у своју књигу п даде л>удима да пот- 
пигау. Торд спустп трп талира на сто. 

„Само ми негато пада на ум! речс свепхтеник. 

„Знам то, оп је »гојс јсдино дијете, и ја оам рад 
да све буде иа]бол>е. 

Свсштеник узе новац: 

„Ово је трећи пут, да сп тп овдје ради спна, Торде." 

„Сада сам свршио с њпм, одговорп Торд, савп 
свој буђстар, и рекавшп „збогом!" пзађе — полако за 
другим људима. 

Чстрнајест даиа доцнијс веслаху отац и син прп 
лијепом времену проко водс ка Сторлинду, да удссе 
свадбу. 

лОва даска подамном није добро метнута, рече 
син и диже се у чамцу де је намјестп. Али даска на 
којоЈ он стајаше оклпзну се, он размахну рукама и 
паде у воду. 

„Држи се за весло!'' викну отац, скочи и пружи му 
га. А када га сип дохвати, остави га снага и он претрну. 



„Чекај, чекај!" викаше отац п завес*1а ближе 
њему. 

Сии се збуни, гуташе огромпу колтину воде, 
глодате дуго оца мо.хсћивим погледом — и ишчезну. 

Торд ие вјеровап1е; зауставп чамац п гледаше 
једнако у мјссто, где је Фин ишчезнуо, као да се опст 
мора појавити, 

Дижс се неколико к*1обука, још неколико, онда 
јсдап велпки, који се задржа на површини — и сада је 
језсро опет мпрпо и равно као огледа.1о. 

Трп дапа и три поћи ви1)али су оца како весла 
око тог мјеста, не тражећп ни јела, ни сна; он тра- 
жап1е своје дијете. Најзад га нађе и однесе сам на 
својим лсђима на брдо, својој кући. 

Од тога дана прохуја година. Једног јесењег 
дана чу свеп1теник како нешто лупка око спољних 
врата, затим уђе један впсок, погурен човјек, сијед и 
мршав.... 

Свештеник га дуго гледаше док га не познаде. 
То Јс био Торд. 

„Што тако доцкан?" упита свештеник и стаде 
пред њега. 

„Ах, зар је тако доцкан?" рече и сједе. 

Свештеник сједе очекујући молбу, и обојица при- 
лптао дуго ћутаху. 

Тада отпоче Торд: 

„Опст сам негато донио, што бих рад да се си- 
ротињи раздиЈели". Он сс диже, спусти новац на сто и 
опет сједс. 

Свештеник изброја новац. 

„Много новаца!" рече он. 

„То је половина мога пмања; — данас сам га 
продао." 

Свештеник сјеђаше дуго ћутећи; најзад га благо 
запита: 

Шта мпслпш сад да радиш? 

„Што је пајбоље!'* 

Опет ућутапЈС, Торд оЈеше упро свој поглсд на 
зсмљу, а свештенпк га посматраше. 
Затпм завргап свештенпк полако: 

„Ипак је добро што си имао сина." 

„И ја тако мислим", одговори Торд и погледа, 
а двије му се страшне сузе скотрљаше низ образе. 



» 



Ако ко од вас одс у мој завичај, у хладну Нор- 
веп1ку, и ако га пут нанесе у село М . . . крај Сиљан- 
ског јсзсра, видјеће на језеру како у чамцу сједи један 
старац, сијед као овца; понеки пут завеста и зацерека 
сс тако да се све хорп. Ако упитате мимопролазеће 
ко је тај старац, одговориће вам сваки: 

„Та то јс луди Торд, — вади из језера свога 



сина. 



Ми га добро познајемо. 

Београд. 



Превео: Никола СтлјиК 




_ Ј?ТЕ- .^- 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 1. 



Српски народ*) 

()д дра Симе ТроЈанови^жа. — 



1. Српски народ по телу и души. 




езпка пма тако много различптпх, — кад се 
цсо свет обухвати, - ■ да ес у том погледу 
само разлике п велико туђењо запажају. 
Међу тим етнологиЈом се у опће, особито 
по манифестацијама духа и начпну живота 
и најудаљенији народи и најразповрсније 
расе, с потпуно подвојеним језицима, спајају у блпско 
сродство, по коЈима се види да су сви народи из- 
били из једног корена. То одговара законпма пспхич- 
ког живота п процсса мпшљења, где се појаве пси- 
хичке радње никад не јављају усам.Ћене, нсго увск у 
некоЈ јачој пли слабијој всзи. 

Д' овом оде.Ђку мп ћемо радо понешто истаћп, 
што Јс заЈедничко .^удско, па према томс п српско; 
што је аријевско, па према томе п српско, п што је 
само специфпчки (^рпско. Ово јс последњс доста не- 
знатно, алп кад се свс скупа саберс, онда се ипак 
тачно може представитп с р п с к и н а р о д к а о 
3 а с е б н а ј е д п н к а. Тек кад се ова ре.тативна са- 
мосталност жели утврдитп, онда је језик преко по- 
требан, да Србпну задобпје одвојепо место у оппгтој 
светској заједнпцп. 

Срба с Хрватима пма око девет мплпопа, дакле 
бројно су већп него п један суссдни народ. Има пх 
вишо п од Маџара, Ј^лаха, Бугара п Турака у Европи 
(по ЦвпЈпћу). 

Срби су већпном: лпца смеђа, 1сосс и очпЈу мрко, 
ређе црне плп друкчпје. (>рсдња виспна јс код (Јрба 
Пстранаца 166Н мм., Да.1матинаца острв.Ђана 1671, 
Славонаца 1695, Далматпнаца с копна 1708, Боса- 
наца п Херцеговаца 1726, дакле Босанци и Херце- 
говци су највппп! Србп. У оста.1им С1)пскп»1 областпма 
нпсу вршепа антрополошка мерења. Индекс је код 
Славонаца као п код Босанаца и Херцеговаца 857, 
према чему пмају најјаче развијену брахикефалпЈу од 
свих С.10вепа (по Вајсбаху). Свп су Срби внше мање 
бурног темперамента, осетљпви п брзо склонп на ве- 
.1ПК0 расположсњс п неумерспост као п па тугу, која 
их с почетка занесе, алп тако се псто п свака упу- 
трап1ња бура брзо сталожп. Пмагинацпја је код С>рба 
вр.1о бујна са јако развпјснпм осећањем за прпроду 
на зем.1>п и за појаве на псбу. Јакој песппчкоЈ дпспо- 
зицијп, порсд .1ПЧНС храбростп, пма пајвппи* п да 
захва.1п, што се п.^^е његово падалеко прочу.1о у обра- 
:«)вапом свету. 

Ириродпе даровитоетп код Срба неоспорпо пма 
врло мпого, алп до сад сс нигде пије ни у Јсиквозг 

*) По нашој жељп писац пам је уступпо ивмпјењен овај 
рад, којп је илустровап пампјењен ва енглеоко ивдање „бегуја** 
од Л. Сгеда. Уреднии1Тво. 



правцу уложило труда п поуке колпко треба, па да 
се свет усаврп1П у свакоирсппм послоиима, па таквс 
су исте препре^се п за пауку. Најубптачнији јс пак 
порок српс1Сог народа, што се безумио одајс раскошп. 

Како је (фбип простодуи1ап п осет.кпв према 
својим п 6.1ИЖЊИМ, показаћс примсрп. ЊеЈопу душу 
треба попптатп Јсаква јс на дому, а 1саква јс у /^одиЈ^у 
са свстом у Јавним пословпма. Ипак сс кјзоз свс по- 
јаве његова живота :^1ожс поуздапо иотврдити: да се 
пров.1ачп старипска патрпјархална жица, која јс унек 
.1епа, алп не и ко1)пспа! 

Одавно је разглаишно сриско гостопрпмство, за 
то ћу га се овде, бар у кратко, додпрнути и понси1то 
карактерпстичпо пста11и. 

Домаћица у Србији која свога човека, брата п.1и 
сипа пспраћа у друго ссло у гостс, ваља да у 
торбп спремп погачу, па погачи какав цвст; децп 
онамо куд пде гост, треба да доиссе ко.1ача, а жеиама 
п дсвоЈкама, свакоЈ бар по КЈГгу цвећа, иа којој' о 
свплену кончићу треба да висп макар ситна • пара. 
(Мплпћевпћ). 

У ЦрноЈ Горп ако човск путујућп замркне плп 
га 3.10 време зауставп, он у.шзп у прву кућу, коју 
нађе. Улазећп у кућу, пазива домаћима: »Иомога ви 
Бог!" одговарају: „Добра ти срсћа!** Одмах жеискс 
све редом прпступају п цел пвају га у руку. Он ћс 
упптати дома11Пна: „Може лп сс у овом поштсном дому 
преноћитп, е ме невоља притерала, да не знам нп 
куд' ћу нп шта 11У?" Домаћии 11е одговоритп: ^Дом 
ЈС Божјп п твој, а наћи ћемо игго и за пзјсст'; ако 
нии1та, а оно по две кртоле п добре во.ђс п .нубави, 
коЈу поделит ис можот.** Од мушких које, узме оружје 
и остави на страну, а њемућерећи: „учпнп сс рахат, 
као у својему дому"*. Н\снскл једна приступа те госта 
изува, принесе воде, па му она умије ноге и простре 
му, гдс ће спавати. Обућу, ако је мокра, осушпће и 
прочистпти, да јс сутра може обућп чпсту. Ако гост 
нема галиипте обуће при себи, онда ћс му домаћп од 
своје датп да се прсобује, и да му сс олакша умор. 

Црногорац п ако јс сиромах, мучп се да и1то 
лепи1е госта почастп п да му у^пшп по во.ђп. Сутра 
дан сва че.1>ад ураие п чекаЈу кад ће гост устатп, да 
му буде свс наредпо и1то је за њега од потребс. Иочем 
ЈС гост устао, Једпо жепско донесе му обућу те се обујо, 
за тим допесс му водс п убрусац, те се умпје, па ссда 
за ручак. За трпезу тада псЈјс ниједио женско ни ио 
што сестп, већ ћс стаЈатп иа ногама п дворпти игго 
устреба. Рсд је да сс и прс и иоелс всчерс умију 1>укс. 

Кад је гост ручао, доиссу му оружјс, те замакис 
ма.1е пушке п пож лл пас, а вслику пуи1ку дохватп по 
средп у руку п захва.Бујућп по.1азп, а женскс свс при- 
ступају п целпвају га у руку, говорсћи: лХаЈде са 
с р е ћ о Л1 п о п р о с т и ! ^* Домаћип пратп госта пода. 1>с 
од кућс, и кад гост поодмакне, метаће из пуитка, а 
и гост ће то чпнити. Кад гост меће пз пуи1ке рећп 



Вр. I. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 0. 



Кс: 77^^<'тајт(^ збогом! 11<ч опнлп пз иуигке, а домаНии 
одговорн: „Нила ти добра сроКа, иа опали и ои ш 

ПуИ1ГС0. (Мода1СОНићј. (Нпггаппћс го.) 




Д|>. Алекса Ивик, Буђановци. 

Из бечке дворске архиве. 






"^^^Т^Т^Т!^^ ^^ срсдином 18. иска знало на 
{Ј^1?1^| :^ А^^ору аустријском о Јзосни? У 




сз^ гегит 1>*е8ипт1 сарј^а ехНЛ^еп« ас1 ииит 

согопае р1чпс1р18. Ио овом рукоиису учили су на аус- 

трпјском двору годпне 1754. псторију разЈшх иарода, 

па и српску. О босанским владарпма забпл>еже11о јс 

ово: 

Иецеб Ви8п1ае а 81ер11апо 81ир1с}11о инсјие аЈ 

геипит а Ма1|11а Со1Ч'1по гееирегаипп. 

М('С(' В^ерИаииз 1)апи8 сицпотЈпе Н1.е- 
рИапиб Ио8пеп.чј.ч оррг1пп1 Иохгпап! 1822. 
-^ 1 826. Жена К 1 1 8 а 1) е I; ћ а. 

Деца: I. Р^^ерћапин И. 1)апи8 (Иси18 1п1ег(1ип1 ге\ 
•ј' 18Г)7-, У1а(1181аи8; 1)1апа; СаИпимпа; МЈпо81аи8. 

I. Н I е р ћ а п VI 8 11. 1) а п и 8 (1 1 с 1 и 8 1 п I е г (1 и П1 
гех '}- 1857. 

Деца му: КП^аћеИи пхог 1л1(1о\1(ч 1. Иипцагјае 
ге1»-18; ^га!,'"^. 

1Ј 1 а(1 1 81 аи 8. 

Син: II. 81ер11апи8 Тиаг1ки8, гех Во8п1ае, соц-по- 
пппе Муг1е8. Прва жена: Пого^ћеа, ПНа 81га8('јт1гј 
\'1(11пеп81б 1трега1огЈ8; друга жена: Ла1Ггла-Уик(^8ауа. 
I' 1891. 1Иегов син : 1\\ Тиаг1ки8 8сиги8 Хо1ћи8 гех, 
(]ере11ј1л1г аћ ()81оуа, ро81еа 8оПит гиг8и8 осспра!. 
•^ 1448. г1\'ена му: ЛеПЈпа Јаћ1()По\чсћ1а. 

М 1 п о 8 1 а и 8. 

Син му: 111. 1)аћ18с1а Хо1ћи8 гех 1890. /Кена: 
11е1епа Сгоа1:1са. Деца њихова: 1.а(и81аи8, ИигсћЈа, 
\Уки8. 

Р а и 1 и 8 С ћ г 1 8 I ј с 1п и 8. 

Синовп: V. ()81оуа, гећи8 (Ч)тр()811:18 ге1гпа1 сит 
8ифћапо 081о!сћо; VII. 81е|)ћапи8 Тћота8ги8 гех, 
1адиео 8иГГоса1;иг а ИИЈ8 1456. гИ*епа: ('а1ћаг1па (*х 
Јисаћ! 8апси 8а1)ае 1. ХОјассЈа. 

8 1 (» р ћ а п и 8 Т ћ о т а 8 с и 8 г е х. 

(•ин му: М11. 8и'])ћапи8 ге\, рег1п111иг аћ 1р8о 
Маћоп1е1е II. Тигсагит 11прега1()ге, с!гса 1462. Ро8*; 
еји8 сае(1ет рориИ 8е Ма1ћ1ае Согујпо 8ићјесегип1. 

У (Уграпи ппше: \'1. 81(»рћапи8 О^ћлсћи^. 

ГТосле овога прелази се па друге бЈМкапске вла- 
даре. Рукопис је овај у лепом слвременом пове:^у п 
чува се у Иап(18сћг1Г1еп-Аћ1ће!1ипц-у реченог архива. 



Српске народне умотворине. 

Соко цара ил^епана. 

Ин (/арајева. 

Поспја Мара виноград, 
Иавадп се црн гавран, 
Позоба Мари виногј^ад. 
А Мара брату поручи, 
Далеко, цару Ш11спану: 
»0, брате, царе Шћепане, 
Спрсми ми сивог сокола, 
По свомс младом везиру!" 
А цар јој Шкепап отписа: 
„0, Маро, сејо рођена, 
ЗаЈ) ми сс сестрпћ поноси, 
11^ УЈУ доћп ие мореУ 
Везири менп казују, 
Мој сестрић ВПП1И од мене, 
Па купи војску за меие. 
1^ар хоћс мога сокола, 
Да му је вита сл^кшда? 

Ил абнрке Н. Т. К. 



-'«'?' 



Продаја Богданове љубе. 

И» Могтара. 

У Иогдаиа девет вииограда, 
Иогдан ту/кан, на све страпс дужаи, 
Он продаје девет винограда, 
Не би ли се одужио дуга. 
Никако сс одужит пе може, 
Хоће своју да продаде мајку. 
Ал' Богдапу л,уба проговара: 
„Ој Богдапе, драги господаре, 
„Нс продаји старс мајке своје! 
„Страх је мепе, клећс тебе мајкм, 
„Нет тп подај меие на тела.1а, 
„Па се мореш одужитп дуга! 
„Јер тп згајкс вишс стећп нсћсш, 
„.Ћубу хоћсш, кад год теби драго." 
Ал' Богдану врло жао љубе, 
Ал* нс море вет што битп мора, 
И ои даде л>убу на телала. 
Продаје се Богданова љуба, 
За њу итте хиљаду дуката. 
Телал вика трп (^ијела дана: 
^Ко би дао хи.Баду дуката, 
„Богдану ћс укао останутиУ" 
Кад четврти данак освануо, 
Али дођс царев делибаша, 
Па купује Богданову л>убу, 
За н>у даје хи.Ј,аду дуката, 
Одведе је ка Стамболу граду. 
Кад су б'јелу двору долазили, 



Стр. 10. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



15р. 1. 



Изпесоте госпоеку вечеру, 
Вечерате п софру дигогпе, 
Проговара царев долпбата: 
„Чујет мопо танехпа робпњо, 
^Хајде огерп мекахне душеке, 
„Да заједно поћцу преноћпмо." 
Кад то чула Богданопа љуба, 
Пролпјева сузе од очпју, 
Она стеро мекахпе ложнице, 
II леготе оапак боравптп. 
Ведро бјеше, па сс наоблачп, 
Из облака плаха кпша пађо, 
Па удара у љегове дворс, 
Разбпја му срчалп пенџере, 
Па падају њему по душеку. 
Скочп ага пи мека душека: 
„А Бога ти, Богданова љубо, 
„Чпјега си рода и племена, 
„Имадеш ли пкога од рода?'' 
Проговара Богдапова .т>уба: 
„Ја сам млада рода Бановпћа, 
„Умро ми је п отац п мајка, 
„Нас остало двоје спрочадп: 
„Брат мп Рпсто п ја сека Мара, 
„Ма«1ехна га заробплп Турци, 
„И одвели цару од Стамбола 
„Па га, кажу, царс потурчпо." 
Онда братац секи говорио: 
„Тп си, Маре, драга секо моја 
„П1то оам тебе јједном по.Бубпо, 
„Бијелу 11у начниитп цркву; 
„Што сам други путак пољубио 
„Хоћу удат' тридесет спрота; 
„Што сам трећп путак пољубио, 
„Оно братац сестру од милостп . 
Ту је братац секу загрлпо, 
Загрлише па се пж^тБубише, 
И сузама образ накваспше, 
Кад у јутру јутро освануло, 
Братац секу дарпваше л'јепо, 
Даде њојзп б.таго нобројено, 
А С1уге пм коње опремпли. 
Они добре коње посједоше, 
Па одоп1е ка еПијсвну граду. 
Кад је Богдан углодао љубу, 
Од радостп на ноге скочио. 
Њому велп царов делпбаша: 
„На поклон тп вјерна љуба твоја, 
„ЈБуба твоја, мила сека моја, 
„А ја одох ка Стамболу граду". 
Тако Богдап чеотпт остануо. 

;-Забиљ. Јово Трк.1>а. 



Умије добро да дијели. 

Народна прпча пз Круш. Жупе. Г^^З 




^ 



^^по пекп спромашак, па пмао жепу п впшо 
ДЈСце, као што п воћина спромашака пмају 
доста дјеце. Од све стоке пмао је само јодиу 
гуску. Често је пута дјецп говорпо: ^Ран'те, 
дЈОЦо, добро ту гуоку, па кад оо угојп, да 
је испечемо п појемо." Јсданпут дјеца от- 
почпу боље раиптп гуску, п за кратко се вријеме 
гуска угоЈп да нс може боље бити. Кад то видје сиро- 
машак, оп се поче свуд п код свакога 'валитп како 
има ту угојену гуску. Неки човјек му од комопдпје 
рсче: „Ти би требао ту гуску да закољеш, па да је пс- 
печеш п однесеш цару на поклон." Кад сиромашак 
оде кућп, каза дјеци шта му је онај човјек рекао, п 
рече им како то од истине не би било рђаво, и си- 
гурно бп га цар наградио. Дјеца на то пристану. 
Одма' заклаше гуску, лпјепо је опипаше, а још љепше 
пспекоше. Сирома' узе печену гуску п одпесе јс цару. 
Цар га лпјепо прими, а он му рече: „Честптп царе, 
од све стоке имао сам само ову гуску, па ми је дошло 
у во.Ђу да тп је поклонпм, евоти је!" Цар примп дар, 
али рече: „Ја имам са мном п царпцом два спна п 
и двпје кћерп, дак.1е нас јс овега шестеро, но тп нај 
ову гуску п раздије-ли је на све насГ Сиромашак 
узе гуску, па главу од гуско дадс цару говорећи: „Тп 
си, царе, глава цијоло државе — глава пред главу . 
Пос.1ИЈе одсиЈСче батаке од гуске, п по један даде 
царевпм сиповпма с ријечпма: „Ово су стубовп, п као 
год што су онп држалп ову гуску, тако п вп вашег 
оца подуппрпте и потпомажите." Затпм одсијече шију, 
и пружп је царици рекав: „Као год што сп тп уз 
цара, тако јс п ова шпја уз главу." Напошљетку од- 
спЈОче оба крпла, п пружи пх царевим кћерпма гово- 
рећп : „Ова су крпла помагала гуску да лстп, а п ви 
ћете се разудат' п одлетјет'." Кад му остаде оно ресто, 
оп га са сваке странс загледа, па рече: „А ово, чос- 
тптп царо, мепп што сам ти овако лпјепо подпЈе.1по. 
Цар запста оцијепи да је лијепо подијелио, и даде му 
трпста дуката, а сирома' оде весео кући. Све је по- 
цупкивао путем. На близу до куће срете га па путу 
његов богатп комшпја. Спрома' није ни одкога крпо, 
но му се одма' по^валп и каза свс шта је п како је 
бпло. КомшиЈа онда рече: „Па и ја пмам једно пет 
гусака, да л' п ја не бп могао тако што да урадпм? 
Сирома' рече: ^Што да пе мо^пт, идп ако ћеш овог 
часа!" Опај оде, спремп свпх пет гуоака п однесе 
цару, па му рече: „Честити царе, пмао сам овпх пет 
гусака, и од своје добре воље поклањам тп пх. Цар 
прпми дар, па га поврати са ријечима: „Мпого ти 
'вала, но кад си ми то добро учпнио, онда раздијели 
те гуске на нас шестеро!" Овај одговори: „Честити 
царе, моја је драга воља да тп све ово дам, а ви дије- 



Кр. 1. 



1908. КОСАНСКА ВИЛА 190<^. 



СтЈ|^11^ 



лптс како вам је но.Ба!'* Али цар ипкако друкчи]о 
пећо, ио да со подпјслп. Онај размиели, ра;Јмпслп, и ис 
знаде како ће иот гуеака иодијолптп па П1сеторо, но 
рочо: „Ла ио умпјем подијолптп". Дар му каза: 
^Идп код тога п тога п зови га, ои ћо еигурпо умјоти. 
Овај ее одма дижс п иозна цару енога комп^пју, 
спромаха. Дар њему даде пст гуеака да пх иоди- 
јслп. Ои узс једну гуску, и речо: „Честпти царо, ти 
п царица дна, и ова гуска — то еу три^" — п дадо 
је цару п царицп. Па узе другу гуску, п царевпм 
спновпма речс: „Вп два, п она гуека — то еу трп'' 

— п даде пм јс. Затим узс трећу гуску, и царовпм 
кћсрпма речс: „Ви двијс, и ова гуска, то су три'' 

— и даде јс кћерпма. Најпослије узе оне днијс 

гуско П1Т0 су остале, п речс: „Ове двпјс гуске, и ја, 

то су три" — п задржа их за себе. Цару ес ова 

дпоба Још вип1е доиадс но и оиа прва, па иареди, те 

сиромаху дадоше трипут више но првп пут — дадоше 

му девет стотпна дуката. Сирома' сподбп п гускс п 

паре, па опет још впше поцупкујући потрча кућп. 

Његов се комшпја подпжс за њпм, па га једна стиже 

и почс говорити: „Џаба тп гуеко, ио камо то паре, 

ппје прано ти све да узмеи!, дај да иодијолимо ! Али 

Јб узалуд говорио и разјаи1њавао, сирома' пе даде ни 

гуске пи паре, које јо пранедио заелужио. 

На Јсдиој ратајској снадбп чуо п прпбпљежпо 

Храннслав М. Приблковпк, учптс.ћ. 
9. децембра 1907. год. Ратајп-Круш. ИСупа. 





ге» 000000000000000000 




000000000000000000 




Бњижевна хроника. 

Под маглом. Данак у крви. Шантић и Нушић, 
без сумње, спадају међу наЈСимпатичније појаве у 
нагаој књижевности. Први је нежан лпричар, који јје 
своју поезију ставио у службу патриотпзму; он јс 
песник агитатор, одушевљен патриота са песнпчкпм 
талентом, песник искренпх и топлих осећаја, али ои 
није песник уметннк, као Војис^ав Илић п Милан 
Ракић, није ни толико, колпко је бпо Милорад Ми- 
тровић, наЈдаровптији епигои Војистава Илића. Други, 
Нушпћ, наш је најдаровитпјп писац, писац чпја јс 
структура талента најразноврснија; он јс, у равиој 
мери, добар приповедач, добар драматпчар п добар 
фељтониста. Али и у п])иповеци и у драми огледа 
се његов јак и бујан темпераменат, темпераменат 
рођеног драматичара који жпвот, ако сс тако можо 
рсћи, видп у готовим драмскпм сцепама, у драмп. 
Отуда је њсгов талснат првеиствено драмскп, драмски 
у толпкој мсри да се он, у тој форми, огледа и у 
своЈИМ, с времена на време, духовитим фе»Ђтонима, 
иисаним по инспирацији тренутних догађаја који, 
често, имају већу вредност него тренутну. 



Д' колико јо нећа разлика мсђу њиховим тален- 
тпма у толико је мања међу њпховим темперавгептима, 
јср обојица имају јак п бујап темпераменат. За Шаи- 
тића, готоно, бп се могло рсћи да пма још п буЈНИЈи 
томпсрамспат, алп оп чппи утисак прилп1тивиог тем- 
перамонта, као пропзвод јсдпог нссанлад.БИвог прими- 
тивпог ппстинкта уски, локални патриотизам јс прп- 
мптивап ипстпнкт, у прво врсмс, за самоодржањв п 
самоодбраиу појединца, породице, племена, гента и 
гппде, доцпијс, са напрстком културе, за самоодржање 
државе, парода; идеја космополитизма јс производ 
алтруизма и науке која пе може бити национална.) 
У Нушића уметност темперпра темперамснат. 

И ИЈантпћсва песма у днЈалошкој форми И о д 
м а г л о м и Нушпћева драмска сцеиа Д а н а к у 
к р в п имају исту основпу пдеју, псти осиовни осећај 
— Лзубав према својем роду, посталгију за својом до- 
мовином. И само за то је покушано да сс учини оно 
што је немогућпо и што изгледа доконо и парадоксио 
површно и у бледим потозима повучена је пара»1ела 
пзмеЈ^у ова два савршено нејаднака талента. 

Алекса Шантић је даиас наЈпскренији песник 
наш. Његова искрепа, топла п савршсно интимна 
поезија ои1тро одудара од читавог поводња неискрене 
бсз.1пчпе, ансмичпс, (Ј)разерскс п занатеке поезпје нашпх 
стихотвораца. Док тп стпхотнорцп, посредством својсг 
занатЈКОГ ипстикта, нрло мпого полажу иа уметничку 
форму, која треба да надокнади савршено одсуство 
осећаја и док опи, мутппм п сгзотпчним изразима, 
афектирају да у њпховој посзијп има пекакве идеје, 
несхват.Ђивс и педокучпе обичнпм, смртппм људима, 
дотлс Шантпћ, свом силином једног јаког темпера- 
мента, ствара песмс пупих оссћаја, искренпх и топлих 
осећаја, оссћаја који долазе пепосредно и спонтано пз 
његова срца, боз веп1тачког утицаја посредством књнга. 
И зато што Ј'е ИГантић, чопек јаких, изненадних и 
суптплних оссћаја, оп, као прпмитиван н нееквилп- 
брисап човек, који пијс када[) да савлада своје осећаЈС 
не даје снојпм оссћајпма једну чисто уметничку форму, 
него их саопштава онако како се њему јав.^БаЈу, у 
јсдпој обичној, прпмитивпој, пеуметничкој форми. Отуда 
сс он, у нсстрп.Бењу да својим осеЈхајима даде израза, 
нпкада пе уздижс до фплозофских рефлексија, до фи- 
лозофског становишта всликих светских песника са 
широким хоризонтом. Зато у Шаптићевим песмама 
нема идеја, зато његове песмс немају уметничку форму; 
има само искрених оссћаја израженпх једним лепнм 
п поетским јсзиком. И зато ]Иантић, као већина на- 
ших песника, пијс всликп, снетски песник; он је само, 
може се рећп, једап локалаи песнпк', додуше, са врло 
искреним, али п са врло локалпим освћајима. 

Шантић је, у првом реду, патриотски песник. 
Њега, у првом реду и јединствепо, пнтересује зла 
судбпна своје отаџбпнс, стегнуте у квргама ЈедноЈ^ 
бруталног завојевача. Његовп патрпотски осећајн буне 
се, што његова .тепа отаџбпна, која је заслужила бо.Ћу 
судбину, грца, стење и јечи под игом једног обла- 
порног туђина, п више плачс него пева: 

Јадна зсм.ћо моја! Преко твојих крша 
Мутан облак плонп све брже и брже; 
Са бедема твојих ту1) стијсг лепрша, 
Друмовима твојим туђп коњиц хрже; 
У твоме олтару пламеновп триу, 
За.1ази ти (5унце п небо се мрачи; — 
Продали су тебе ко робпњу црну, 
Плачи, земљо моја, плачи, мајко, плачи!... 



Ото. 12. 



_ ^^^Р- ' 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1^р. 1. 



II, 1шгото1$у, могло би (*е рећп, да јс оио основии 
тон у спима његоппм иатЈ^иотским посмама. Кроза спе 
његово патрпотске посмо ировеЈапа једиа сетио-болиа 
носталгпја за сшбодом и тужгш скептична нада, 
да ће кроз густу маглу, која је сурово прптпата 
његову отаџбпну, спиутп зора стободе, кад ке спутани 
робовп покрхати своје окове п кад ће, униженп п 
погрб.г>еии синопп отаџбппе, подпгнути главе п са 
својпх бедсмова пргнутп ту!) стег п1то се до 
тада лепршао. И спе њогове патриотске песме ство- 
рене су у истом расиоложоњу и све оне пмају псте, 
готово, стереотипно искрене оссЈгаје; оне имају увек 
пстп мотпв разлпчпто обрађпван, а.1п увек у простој 
пеуметнпчкој, готово, ба^тетној форми. Ранпјп нашп 
патриотски песпицп, са свом бујношћу увређена родо- 
•1>уба, позивали су, у својим песмама, цео свој род, да 
се, са оружјем у руци, дпгие против својег вековног 
душманина. Неки данашњп наши патрпотскп песппцп 
као што то п доликује једном пндпферентном, бес- 
крвном п апатпчном нараштају. говорећи о потлаченом 
роду својсм, падају у резигнацпју, која нпјо плод фи- 
лозофскпх рсфлексија, пого душевно стање пзазвано 
пеенергпјом п апатијом, али се надају, као свп неак- 
тивни .Е>уди, плп проклињу, као свп немоћнп људи, 
којп се уздају у „прст Божји". у „промпсао Прови- 
ђења"*, у „вечну п божанску Правду'*. Пређашње су 
патрпотс у својпм песмама грмелп, на вахико про- 
сипали крв нспрпјатељску, до невероватнпх гранпца 
проширпвали државу српеку, поново злсппвалп веће 
и јаче царство Душапово, раскомадапо Српство уједп- 
РБавали под један скиптар. Патриоте, у времену кон- 
ференције мпра, гопоре, с мање илп впше жара, прп- 
чају, с мање плп впгае убедљивостп, дскламују, са 
темпераментом плп боз темперамонта, агитују, агптују 
са врло много темперамента, пскропо п без трунке 
демагогије, са једном заносиом п сугсстивном убедљп- 
вошћу. И такав модерни патрпота, такав песник аги- 
татор је П1анти11 у својем новом делу П о д м а г л о м. 

Предмет јотеслпкепз Горње Херцеговпне врло 
прост п познат, јор је израђеп по опој ванредно то- 
плој и сетпој пссмп ТПантпћевој Остајте овђе. Та 
елика, у неку руку, пзноси један доггЈ^)ај (који јс 
престао бптп догађај, јер се дошава свакога дана) који 
тако рећи, троба да објаснп постанак те пе(*мо. 

(.'еоске поглавпцо бпле су дошло па једно воћо, 
на којем треба да решо, да се псоле пз Херцеговпне, 
јер пх јс, по[)ед туђинског јарма, прптисла и нсвоља 
од свакс руке: 

Мргуд: 
Како поси лото? Имате лп плода? 

С тапко: 
Кнеже, град је пао, па сс бојим, о ћо лоша 

битп жетва! 
Мргуд: 
Е, баи! ову зомљу гони нека 1слетва! 
Све је црња мука пза муке бп]е! 
Та „клетва" су бода п невоља, које су у лепу 
и кршну Хсрцеговпиу ушле заједио са нсирпјатељем. 
Плаховпти горпггак иао је у резпгиацпју после једио 
јалове п узалудне борбо, која траје трп деценија п 
он впше по всрујо нп у шта, не верујо у своју вла- 
стпту снагу п својс јунаштво, нс верујс у бољу суд- 
бипу, која се окренула неириЈател>у, не пада се ипчом 
п пп од кога. 

М р г у д : 
Лл' рсци нам, Станко, докло ћемо, докле 
У варљпвој падп животи опако?! 



Ову пусту земљу давно Господ прокле 
II плсмена паша окова у пако! 
Хљеба! Хљеба треба том народу гладном ! 
Хљеба! Да му сузе невољнпчке збрише! 
Гдје је наша снага? У окову хладном 
Умрла је она п ње нема виијс! 

А учптељ Станко „син војводс славног** у којег 
је „снага велика п јака" п у чпјпм жплама ,,крв 
очева гори", одговара са пламенпм ентузијазмом велп- 
ког н пскрепог родољуба, који нада све воли отаџбину 
своју, па ма она пиштала у туђинским оковпма: 

Има, пма, кнеже, она мртва нијо 

Она п сад точе ко бујица жива! 

Зар не осјећате да вас п сад грије 

Из гробова опих што пх трава скрива? 

Погледајто добро; у дну душе своје 

Наћпћете њезин пламен гдје јасно трептп. 

Па када се душе све у једно споје, 

Под небо ће букнут један пламен свсти! 

И свпјетла јутра празнпчкијех дана 

Из пламена тога грануће нам свијем! 

Ја вјерујем, браћо, за иових мејдана ^'// 

Још дпвова пма у горама тпјем! Ј 

Кнежеви, као представници Херцеговаца ИсоЈ!? 
тону у повољи, притиснути маглом беде п немоћЈђ^.не 
верују вишс нп у какве патрпотскс шпморе п хоће>^. 
се псело пз своје отаџбино, па ма се у туђем свету још 
више патилп. Ни један од њкх неће вппш да жпвп 
под маглом која их, као мора, прптпска и !соја им ппје 
п срж пз костпју. Свп опп зпају 

...душманска рука како стеже, кол>е 
И крвљу сс купа! 

Јодан од кнезова, Јоксим, оппоује пм сву боду у 
коју јс запала њпхова отаџбпна, прича пм како су под- 
1П1ЛП под непрпјатељски јарам п шта је тај јараи собом 
донео : 

Памтим силне јаде 
И црно прок^1етство што нам у дом паде 
Ал' овога јада што нас сада бије 
Нико нигда овђе запамтио није! 
Ако имаш њиву што те хљебом храни 
Плодове тп са њо црне птицо грабе, 
А нпкога нема да нас од зла брани 
Од псправде ове да заштпти слабе. 
Гдје су наше муке? Гдје су наше жртво? 
Зар не Чујо нпко све впше и јаче 
Крв наших отаца како овуд плаче 
И како се тресу оне кости мртве? 
Тешко нама! Ено, туђин се веселп 
И сва блага наша отнма п хара, 
И Бог му помажо и њиме се стара, 
А наш црни народ црна хљеба жели. 

Свп, п Срби и Муслимани, слажу се у томе, да 
у тој земљп јада п плача, пема опстанка честитпм и 
некада јупачкпм спповима и зато сви једногласно ро- 
шавају да со иселе пз Хорцеговпне, јер: 

...Још има земље гдје крв наша влада, 
Она ће нас овпх опростптп јада, 
Примиће нас сваког ко рођена мати 
Ј1 у своме дому огњпшта пам датп! 

Мргуд, чак, сматра ту својју одлуку као једпну 
спасопосиу, па проклиње све оне, који неће да беже 
пз своје отаџбине којом је завладао туђин: 

Ко с нама не пошо, он у крви грезно, 
И скапо од рђе п траг му се не зно! 



'^^! 



г^^ 

С" 



.4.' 



Бр. 1. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 13. 




Од поштених људи увијск се крпо, 
Ко издајнпк црнп! 

Као да је то, пгго онп намераиају учинпти, са- 
вршено, поштено п доетојпо правог п пскреног ро- 
дољуба. 

Станко је једппи, који као велпкп родол>уб, ме- 
рује, да сс слобода једне :^емл>е може пзвојевати само 
сталном и упориом борбом, а не нејупачгсим бежањом. 
И он зато, свом бујношку једног одушсвљопог па- 
трпоте, гледа, да, дир.Ђивим средствпма, у своје браће 
пробуди заспалу љубав према отаџбинп. Оп пзносп из 
куће очеве токе, токе једпога издајнпка, којп пијо 
хтео да бежи са својег огњппгга, као п1то радс ње- 
гови потомци: 

Вп мп бјесте етара пкона у храму! 
Пред вама се души о васкрсу снило; 
Ал' сад, токе старе, горпте у пламу 
Под вама је срце издајничко било! 

И он пх баци у огањ. Затим узпма очев џевордар: 

Чуво сам те сину кад на погу стане 
Да се крене с тобом по горама овим: 
Да једном ко и тп светом ватром плане 
И полетп пебу с орлоипма повим; 
Ал' твој одјск ие11С као о/цек грома 
Одјекнутп више у клапиу п гори! 
Ти, другару вјерни војводина дома, 
Са проклетством сада у огњу пзгорп! 

И оно што је хтео постигао је. Густа магла, која 
се била спустила испред њиховпх очију, почела је да 
се разређује п диже. И он им, као у неком светом 
заносу, говори ону Шантићеву песму, у којој је у исто 
време, пзражепа п сета, п бол, п туга, п резпгпацпја, 
и беда п очајање: 

Остајте ов^^це! Супце туђег неба 
Не ће вас грпјат ко п1то ово грије! 
Гркп су тамо залогаји хљоба 
Гдје свога нема п гдје брата ппје! 



Песма ова у дијалошкој форми најискренија је, 
најтоплија п пајпатриотскпја јс песма Шантпћева. 
Она је једра и пуна снаге, као мишица у Херцеговца, 
свака реч као да је псппсапа крв.Ђу пли огњем, сваки 
стих, као у бронзу салпвеи. Како су према овој песмп, 
према овом јецају п вапају једпога псслободног парода, 
бсднп и бледи сви онп уводнп чланцп, све оне пла- 
чевне песме, конгреси п конфорснције, којима је исти 
цпљ, као и овој песми! (Свртићс со). 

Перо С. Та^1етов. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Тадија П. Костић. Копун. Прпповетка. Нпш. 
Књпжара п гатампарпја Ђорђа Мупца. 1907. Цепа 
1 дпн. 

Ппсац Јс и у овој као п у осталпм својим прп- 
поветкама (Господа ссљацп, Чшсино дете, Краса п 
т. д.) показао п доказао да је добар позиавалац жп- 
вота п душе народне. 

Као спп свепггенпчки, а нршећи скоро двадесет 
година предано и сам тај светп познв, упознао се т. 
рећи до најмањпх ситппца па самом врелу са свима 
добрим п рђавич о(*обпнама пашега парода. 

Участвујући, опет, до скора живо п у политјгч- 
ким пословима, писац је лепо запазпо све тампе стране 
полптпчког жпвота, илп како сам ппсац у овој при- 
поветци велп: „Клизаво земљиштс српске полптике'*. 



1^а ову приповетку могло би се рећи да је по- 
лптпчка историја српског чиповнпка од 80-тпх го- 
дина па онамо. Д' њој је тако верно и пластпчкп 
представљен чиповнп1с па „изборнпм та.1аспма , Јсојп 
се као црв вије пзмеђу дужностп п савести сједпе п 
демагоштпа и неваљалства с друге стране. 

На једпој страш! полтропство, демагоп1Тво, п 
свс полптпчко нева.Балство али с лс^бом, а па другој 
дужност, еавест п законитост, алп с >? 76.! Како ужасна 
борба изме1)у добра и зла у преокренутој сразмсрн! 
И зар је опда чудо што се ствара чпповппчки про- 
летарпјат, којп онако јадно зараЈ^ује лсб, као пнп1чев 
Лоонтпјс Копун у кафапп код „Три Пања"... 

Између многих и многих карактеристпчппх страна 
наводимо као пример демагоштва Гвоздена Дивца пз 
ове приповетке, кад подносп интерпелациЈе: 

„Је ли познато господипу мпнистру народпе 
прпвредс да је државпи П1умар Харптоп Тошић пре- 
седео цео дап у кућп ('ерафпма Пешпћа и у место 
да чува државпу шуму, оп је у пстој кућпнажалост 
појео печепо прасе. Тако лп се штити државпа пмао- 
вина!" 

Да.1>е за њега велп ппсац: 

„0 чему се год поведс рпч у скуппггппп оп 
дижс^ руку п впче: „молпм за реч"* п зпа да говори: 
о фипансијама, војсцп, дипломацпји, цргсвп, просветп, 
трговпни, подморскпм кабловима, и о чему хоћеш .... 

Илп кад Дивац долазп код ипсдра Копуиа да 
заштпти свога пријате/Ба лопова, кога је Нопуп ухап- 
спо, па велп: 

г,То је опај човек којп је на пзборпма у Чевр- 
љугама отсекао реп Ј^он,у председппка бирачког од- 
бора, те га па тај начпп пате^^ао да папусти своје 
место и не фалзификује пародпу вол>у'' п т. д. и т. д. 

И сад с таквпм полптичарсм треба да изађе на 
крај ојађенп Лезнтпје Копуп, ппаче честЈгг чпповипк. 

Нати)дпти све лепе ствари из овс^ прпповетке, 
зпачпло бп преписатп сву књигу. Ко је прочЈгга, ]\гора 
осетити сву одвратпост према демагопггву Гвоздена 
Дивца, п сажалење према веселом Копупу, којп је 
доцкан дошао до сазпања: ,.да му је увек кожа пу- 
цала, кад га је иарод улпчкп благоси»Ђао." 

Ми је топло.препоручујемо иап1пм читаоцпма. 

Ужице. Д. Ј'>вичи11. 

Слике нз р^внзије. Господин Јоспф В. Стојјаиови!! 
нпје приповједач као пгго је бпо Јапко или Лаза .Да- 
заревић, нптп јс педагог као и1то је Бакпћ, Мпта 
Нешковпћ, Вукпћевић п другп признати п истакнути. 
Он је обичан гимназијскп професор (у Јагодиииј, који 
је, у раније вријеме, радио и иа педагоп1ком пољу <^п 
то с доста добрим успјехом), због чега је бпо пзабрап 
за сталног школског надзорнпка (за округ моравски), 
иа коме се мјесту налазио све до свог укинућа. 

Вршсћи дужност П1К0ЛСК0Г надзорнпка он јс при- 
биљежавао занимљиве п пнтересатггнс стварп пз учп- 
те.т>ског, надзорнпчког и пжолског лсивота, и тако су 
постале овс слике, које су, уз прппомоћ фопда Илије 
М. Коларца, прије кратког времена угледале сштјета. 

Књига је бропшрапа. Има 120 страна, обичне 
осмине и ове одје.Ћке (^одиосно црте п сликс^: Лцип 
Ф а м у .1 у с <^служител/?) ; 3' ч п т е л> ј е д у П1 а пт к о л е ; 
Без наде; Мој академик; Једап дожив.Ћај; 
Прво картање; Оп штискп збор о школп; Ве- 
село срце куде.7»у преде; Село не тражи 
бо.вег учптеља; Неочекивапа и очекивана 
к о н т р о л а ; Ј е д а п п р е т п о а д р у г п с е о с в е т п о ; 



Стр. 14. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Б^- 1- 



Како радпмо, тако и иатимо; Неслога нас 
упропашЈкујо, — п 5'' богатству сиромах. 

Не тражећи длаку у јајету, мп можемо без зазора 
препоручитп опу књпгу читаоцима пашег листа, а осо- 
бпто настапнпцпма п 1гастапппцама наших пароднпх 
школа, јер 110 у и^ој допста наћи лијепих п заппм- 
.т>ивих ствари, којс ће пм служити за поуку. Нарочито 
би ову књигу требало да пабаве наши млађп учптееЂП. 

Цена би могла бптп мања. 

Школскн Радннк. Од како се Учитељско Удру- 
жење у Србијп прероорганпзпрало на децентралп- 
стичкој основи, од тог доба, поред Учпте,1>а, лпста, 
који од толпко годпна излази као оргап Учптсл>ског 
Удружења, поЈавпли су се јоти пеколпко упутрашњих 
(илп палапачкпхј учптељскпх лпстова, као оргапп 
обласних или окружиих учпте.Ђских зборова, међу ко- 
јпма су као најбољп Просијета (у Крагујевцу^ п 
Школскп Радппк, којп је од лањске годпне почео 
пзлазитп у Горњем Мплаповцу (у С{)бпјпј под уред- 
нпштвом признатог п уважепог учптељског ветерапа'1 
Јована М. Поповпћа, окружног и1колског референта ^ 
управпте,7>а п учите.Ба у пстом мјесту. 

Овај лпст пзлазп у мјесечнпм свсскама од 2 Н 
штампапа табака. До сада је стекао за сарадппкс при- 
зпате п пстакнуте радеппке па педагопихом пољу. 
Доносп бпране чланке пз теорпјскс п практпчне педа- 
гогпке, а уз то (!Коро у сваком броју пма п по пека 
лијепа слпчпца пз ппчолс плп учп ге.Ђ(!Ког жппота. Са- 
раднпци су већппом уч1ггелл1, те слу:кп као огледало 
учите.ЂСКС спрсмс и способносттг, заигго се с правом 
може пазватп у ч п т е љ с к п л п с т. Па овај начип 
овај лпст свс вппјс продпрс ме1)У учптсл^с п ускоро 
ће постати јсдап од омп.1>сппх п прпмл>сппх учптсљ 
ских .шстова, пгго му п мп желпмо. Само бп жсбо.тп, 
да од са да јш могу |1 постп до пос п П1 т о к р а ћ е ч л а п к е, 
и да, у колпко је год то могу1шо, пз(1јегава оно сте- 
реотипно п досадпо »Наставп)1С се....« 

Годпшња јс цпјепа лпсту: »^а Србпју б дпнара 
(круна), а за друге зем.Ђс К динара (крупај. 

Ми овај лист препоручујемо свима наставнпцпма 
и настаиницама у Срс^ијп п српскпм зсм. г>ама. Р\о се 
па њега претплати увјсравамо га, да сс пеће кајатп. 

Србо.1>уб .1>уби6ратпћ. 

Књижевне и културне биљежке. 

Босанско-херцегопачко удружење. У Биограду 
је п (ихет обнов.Ћепо „Тзосапско-херце1'овачко Удру- 
жсње'', П1Т0 су га осповалп емпграптп пз овпх срп- 
скпх зема.Ђа. Удружење сс скоро констптупсало п 
изабрало ову управу: ГТредсјодник Марко Т\о.!аковпћ, 
трговац, потпрсдсјед1П1к Нпкола ТТпшт(м>п11, чпп. пар. 
бапке; (иагајпик Тодор Н(ЈЈковпћ, трг,; сскретарп Јово 
Ђ. 1\овачс1>.пћ, П01!пнар п Јовап Т^ап1п11. сврш. тсхп. 
Члановп од^^ора: Јован Зотовић, усташип капстап; 
Мехмсд Рсмзп Делпћ, муфтија биоградскп; Јусуф бег 
Љубови11, о(1)пцпр; 7ооко /Т,ебс.7>евпћ, 11р(»дуз"мач; Јово 
ТНотрпћ, чпповппк; Јован Протпћ, постуж. мптсстар- 
ства; Младеп гТгујић, цариник; Јовап Југовић п Мп- 
лап Стојаповпћ. ^^амјенпцп: Ратко Стакпћ, Лука Нп- 
кић и Рпото Тамппџпћ. Надзорнп одбор: ТТредсједпик 
СтсЈЈап Солдатог.пЈ!, трг.; члаповп: Јефто Драгић, Мп- 
лап Арамбапт!! п Т^^дор Самарупћ. 

Иаложба (мика на Цетињу. На Т1,стпњу јс от- 
ворспа прва п:1ло',кСул слпка младог црпигорског слп- 
кара Цетра ]\1. ТТочека, 1сојп је као питомац талијанскс 



краљице Јеленс свршпо с*1икарску академију у Ита- 
лији. Изложба је побудила особпто пнтересовањс, те 
су је посијотили п нашљеднпк престола књаз Данило, 
књагиња Милица, митрополит, 1:^ешпд беј, отомански 
посланик пз Рпма и многп народ. Млади слпкар по- 
стигао је лијеп успјех п на Балканској пзложби у 
Лондопу, а тако1)с п овом првом изложбом у прс- 
стоппци своје домовине. 

Српске иар. игре. Српска Т\ра.т>евска Академија 
у ТЈПОграду у IX. књпзп Српског Етнографског Збор- 
нпка донпјеће, како јавља мостарски „Народ . три 
збирке српскпх народппх игара и то двије пз Србијс: 
дра Тих. Р. Ђор1)евпћа и Ст. М. Мпјатовића п тре11у 
пз Херцеговинс, од Луке Грђића-Бјелокоспћа. Нс бп 
зго[)сг било кад би се унијела п збирка Стсвана Р. 
Дс.тпћа, која је педавно штампапа п још уз то п 
плустровапа. 

Распис за награду. Српска Т\ра.1>евска Акаде- 
мија Наука расписала јс паграду пз задужбине Нп- 
ко.1е Мариновића, Њу може добити одличан појетски 
спис с моралпом п патрпотском тендснцпјом, који јс 
наппсап чистпм српским Језиком, п одликује се .1»е- 
потом слога п садржаја. Мелпчппа јс награде за једап 
сппс 480 дпнара у злату. Наградпти се могу пиптам- 
панп сппсп, који нпјссу старпји од двпје годпне. 
Сппсс за паграду треба поднпјетп пајдал>с до 1. маја 
19()сЧ. 

Косовске ијесме иа та.1ИЈанском језику. Позпата 
прпјатс.1,пца српског парода п урсдппк српско-хрват- 
ског одјелења у та,1пјапском лпсту „Хиоуа 1{а8е1;па 
г])пца Умбсрта Графппп превела јјс 14 пар. пјесама о 
косовском боју па талпјапскп п паппса.кх пм лиЈјсп 
пр(\чг<>1'ор. 'Го јс учгптпла, како ка-лсс, да бп чптаоцп 
„Хиоуа 1{а^^оц*па" бољс разумјелп Војпповићево Дјсло 
„Смрт мајкс Југовпћа''. о којој ћс поссбпо ппсатп. 

Иредавање М. Мурка. Т\)сп. Матпја Мурко, про- 
фесор славпстпкс па сиспаучпшту у Грацу сздржао 
јс скоро предавање о пародпом спосу босанскпх му- 
слпмана. Муркчз је прпказао с.10вспско народно епско 
ПЈССНПП1ТВ0, а парочпто српско. Номспуо јјс свс скуп- 
л>ачс муслпмапских пар. пјесама, а парочито сс зау- 
ставпо па збпрцп „Матпцс Хрватске"*, ода1г»1с је из- 
вадпо мпоге запп.м.ЂПВс п(\1,аткс. 

Ната И1К0ла. Тлао оргап „Мланског ^'чпте.БСког 
Удружења'* у (^^бпјп започ(^о јс пзлазпти пов педа- 
гошкп лпст ^Наша НТкола". Иласнпк јс лпста и за 
удружење ур(М.нпк Н(^ј. Р. 1М.1адсновић, учитс.Ђ. Лист 
пзлазп у с/иччсама сваког мјессца па два штампапа 
табака малс оемппе. ТТостојп за њ п уређивачки одбор 
у комс су: /1,раг. Ј. Фплпповпћ, Спасојс ТТлпћ, Ма- 
рппко ТТстровпћ п Нпкола Стојаповпћ, свс самп паши 
сарадшпм!. Садржај јс првог броја „Нап1С Школе 
врло добар. 1^\довп су учптел>скп. ИТто јс повпна 
код овог псдагошког лпста, што пемају другп, јесте 
„^Забавппк Наше ТПколе", који ће пзлазпти уза 
свакп број на једном табаку. Уредппк је „Забавника 
,{. Ј. Фплпповић. У њсму су само забавне стварп: 
пј(^сме п прпповијеткс. Па крају су бпл>ешке, гдје сс 
пзпосе пово књпге п пајкраКс оцјспс п њима. Лист 
почпњс п сврп1ава п1колском годипом. ГодиппБа ци- 
јепа за Србпју Г) дпнара, а за друге зем.т>е 7 круна. 
Ово јс четврти педаг(Ш1Кп лпст у (,*рбији, алп мора 
сс прпзпатп да су учите.1>п у кра.1>евпни врло ври- 
једшг п радппп. 

Награ1|еиа д^јечија књига. Чптамо у ^Напшј 
Школп'', да је „Главпп Просвјетнп Савјет'' у Био- 



Вр. 1. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 15. 



граду наградио дјсчпЈу књпгу „Нада", што су је иа- 
писали Крста Дпмитријевпк п Владпмпр ПетровпН- 
(Јарајлија, учптељи из Љесковца. Награда је 600 ди- 
иара. Књпга иије још пзишла. 

Календар „Слога". У дивиим корпцама и са 
златним натписом стигао нам јје уз сомборски лист 
лСлогу и календар таког истог имена. Уредио га је 
Стеваи С. Илкић, учител». Календар „Слога** спада 
међу најбоље наше овогодишње календаре, а што нам 
се особпто свиђа п што нема код других, на крају 
је садржај с^лпка и забавпо-поучног дпјела, као и 
имеиа сарадипка. ,,Слога има"* 26 саставака из свпх 
грана науке. Слпка пма 26, а члапци су одабрани 
и популарнп. Треба само спомеиутп неколико сарад- 
ника, па да се види како је градиво одабрано и ли- 
јепо. Ту су Ант. Хаџић, прсдсјед. „Матице Српскс", 
Савка Суботпћка, Јован Грчпћ, Јован Жпвојновпћ, 
професор; Мплева Симићева, Аркадије Варађанин и 
т. д. „Слога се разагаиље као уздарје претплатни- 
цима листа. Иначе стаје круну пли дипар. Може се 
препоручити свакоЈ српској кући. 

Војислав Ј. Илић. Тако се зове до сада најбо^Ба 
расправа о овоме српском пјеснику, тсоја је оштампана 
из „Српског Књижевног Гласпика". Писао је др. Јо- 
ван Скерлпћ. Извод пз те расправе изишао је као 
предговор Војполављевим пјесмама, што пх је издала 
„Српска Књижевна Задруга" у најновијем своме колу. 
Цијена је Скерлићевој књизп динар или круна. Ми 
је не добисмо, као и пиједне Скерлпћеве књиге. 

Историја српсвога народа. Др. Станоје Стаио- 
јевић, професор историје у српском свенаучишту у 
Бпограду, наппсао је и дао у штампу цјелокупну ис- 
торију српскога народа од пајстариЈих времена па до 
наших дана т. ј. до почетка 1908. То је прва књига 
о прошлости српског народа, која је написана на 
чисто научној основи са широким погледима на дога- 
ђаје, а ра^ђена је по изворима и најновиЈој лптературп. 
При пзради су употребљенп најновији резултати ис- 
ториЈСкпх истраживања. У књизи су ови одјељци: 1. 
Балканско полуострво прије доласка Словена; 2. Про- 
дирање Словена на Балканско Полуострво. 3. Коло- 
низација Словена на Ба.1к. Полуострву. 4. Прве срп- 
скс државе; 5. Зета као политички центар српског 
народа; 6. Снажење српских држава; 7. Превласт 
српског народа на Балкану; 8. Борба српског народа 
с Турцима; 9. Срби под Турцима; 10. Борба против 
Турака у српским земљама; 11. Културни и политички 
препорођаЈ српског народа; 12. Културно јединство 
српског народа. Књига је ова по себи врло важна, 
а пошто се неће пугатати у промет књпжарски, скре- 
ћемо на њу особиту пажњу и топло препоручујемо 
свакоме, да се на њу унапријод претплати, пошто ћс 
се штампати само у онолико примјерака, колико се 
пријави претплатнпка. Књига ће изнијети 2б штамп. 
табака. Цијена јој је 4 динара или круне. Претплата 
се ша^Ђе Живојину 0. Дачићу, секретару универзитета 
Биоград. ПоЈсдини одломци из ове књиге изићи ће 
у Дјелу, Бранковом Колу, Новој Искри, Босанској 
Вили, Народу, Отаџбини, Политици, Србобрану и др. 
срп. листовизха. 

Вардар Калепдар. Коло Српских сестара у 
Биограду јавља свему раскомаданом Српству да јс 
изишао „Календар Вардар", са одабраном и врло 
једром садржином и пуно слпка српских јунака и 
разиих српских крајева и других знаменитостп у 
к^ласичној Старој Србији и Маћедонији, тим алемима 
српске круне и некадашње славне српске царевинс. 



Чист приход овога календара пде у корист јадне 
браће паше у тим крајевпма. 

Ове сами калеидари. Богдан Ж. Ђурђев, учигељ 
у Земуну штампао је „Учитељски календар**, гдје се 
износе ликови српских и страних педагога и доносе 
чланци за учитеље и шематизам српских школа. Ка- 
лендару је џепни формат, а прспоручен јс у Србији. 
Цијеиа Г20 круна. — Василијс Николајсвић, прото 
у Иригу уредио је „Српски свештенички календар'*, 
коЈи садржи богословске расправе и све што је 
потребно свештенику. Цијена такође Г20 круна. — 
— - Радослав /Кивановић уредио је календар „Срп- 
кињу", који је намијењен добротворним задругама 
Српкиња у Војводини, Далмацији и Босни и Херце- 
говпнп. Календар доносп тачан списак свих зад- 
руга, односно њиховпх одбора и почасних чланова 
Цијена Г20 круна. — Јован Грчић, проф. у Н. Саду 
уредио је календар „Стражилово". Чујемо, да је то 
поред Србобрана, Вардара и Рада, један од најбољих 
српскнх календара, али га ми још не добисмо. 

Кисићеви календарн. Из Мостара смо доби.1и 
два календара од књижарппцс Пахера и Киспћа. Јсдан 
је „Моетар'', џепнп календар, којп пма 123 стр. п 
поред календарског дијела све потребне биљешке: о 
судскпм и школскнм празниццма, вашарима, таблице 
за интерес и недје^Бне зарадо, таблица за претварање 
ока у кплограме п обратно, тарпфа за бпљегс, тсле- 
гра(ј)скс и поштанске станпцо, те/1еграфска тарифа, же- 
.Ђезнице у Боснп п Херцеговпнп џ сва објашњења о 
картама п путовању, тарпфа за фабриканте духапа, 
владалачки домови у Европп, број становника у овим 
земљама и т. д. Цпјена је овом практпчном календа- 
рпћ\^ само 30 потура. Другп је зпдни калондар, који 
је штампан на црвепом картотту, па се тепгко распо- 
знају слова п блијешти пред очпма. Шта је цијена 
овог другог, није означено. 

Нове Музикалије. Фрањо Маћеовски, хорово]^а 
српског пјевачког друштва у Сарајеву компоиовао тс 
и штампао „Прву руковпјет српскпх пјесама из Босне , 
за мјешовитп збор. Цијена 5 круна. Набавити се може 
само од композитора у Сарајсву. Мп је не добисмо. 

Етнологцја. Издањем Коларчеве задужбине у 
Биограду изишла је јесенас „Етпологпја'', од дра X. 
Шулца у преводу дра Тпхомира Р. Ђорђевића. Књига 
има преко 15 штампаних табака и 34 сликс у тексту. 
Цијена јоЈ је 4 динара. Књига се са своје важности 
и занимљпвости сама препоручујс. 

Вг. Ег11е8<; Мика. Под тпм натписом издао је 
хрватски пјесник и књижевнпк Јосиф Милаковић, 
професор у Сарајеву лпјепу књижицу од 16 страна, у 
коЈОЈ Јв приказао живот и дјс»1а честихог првака п 
књижевника лужичких Срба дра Ернеста Муко, чија 
слика краси ову доиста интересантну књижпцу. То је 
УЈСдно при.1ог познавању лужичко-српске књижевности. 
Ову књигу топло препоручујемо и Србима и Хрватима, 
који би ради што сазнати о својој с^товенској браћи 
у германском мору. 

Календар Рад. Од друштва „Рада" из Руме 
примили смо Рад, велики српски календар за 1908. г. 
Календар Рад има 60 слика, које ликова знаменитих 
Срба, које пак српских мјеста. Прва му је велика 
слика „Долазак цара Душапа у Дубровник." Из на- 
ших крајева има слике: Османа Ђикића, Смају Ће- 
маловпћа, Јова Херцега Скоблу, Старину Новака и 
Бању Луку. Забавс п поуке има доста п то од Пвана 
Иванпћа, Ђуре Јакшића, Јашо Томића, дра Нранка 



СтЈ). 10 



1908 ШСАНСКЛ ВИЛА 1908. 



Бр. 1. 



ч- 



Илпћа, Мнлепс Миладиновпћ и др. Садржина му јс 
изврсна. Цијеиа само 80 потура. 

Пјесле Рикарда Николића. Осим збира^са пјс- 
г-ама, игго смо их до сада јјаЈИЈЛи, сазнајемо да иггампа 
и своју збпрку ирли паи1 еараднпк Рпкард Нпколић. 
Књпга ће и;Јаћп по иоиој годинп. Николпћ ијсиа ве- 
]|ПИОм по српским листовима. Оп је Србпн, римокато- 
лпчке вјере. Жпви у Трогиру у Далмацији. 1Г ова 
сс збпрка може топло прсиоручптп. 

Српско-турски рат. Др. Владан Т>ор1)евпћ штам- 
пао јс скоро својс повсће пажпо п значајио дјело: 
Српско-турски рат 1875., 1877. и 1878. год. 
Ту пзноси својс биљоиисс и успомсис испрпчаис лп- 
јеиим језиком и стплом сасма популариим. , исло је 
вслико 1И свсзака, пли 27 иггампаиих табака. Цпјсиа 
јс читавом Д]слу 10 дпнара. Можо сс пабавптп код 
писца у Впограду, плп код Игњата Даипчпћа, тр1'. у 
13иограду. ( )во се дјело због својс важпостп само прс- 
поручујс. 

Њива, руски илустровнии ли^т. Јсдап од нај- 
бољпх п најраспрострањенијих рускпх илустрованих 
лпстова јестс „Љива'*, која пзлазп у Пстрограду п 
заиочпње ове годппе 89. годипу жпвота. Урсдипцп су 
јој: Л. Ф. Маркс и В. Ј. Свјстлов. ИипЈа отвара прет- 
плату за 1908. годипу, у 1сојој ће пзићп 52 свсскс 
саме „Њивс^' са сликама, приповпјсткама, пјесама, 
ромаипма иајбо.Бих рускпх ппсаца. Уз лпст се додају 
многп прплози. Так(» сс добијс 12 свсзака (сваког мјс- 
сеца по је^Јна) књижсвипх и поиуларпо-паучипх при- 
лога са ијссмама, прпчама, романпма, иовслама, свс из 
савременог живота, иовим књигама, смјссицама, итхом, 
разипм задаЈ^ама и др. Још сс добијс 40 лијспих 
књига, у којјима ћс бпти: Иотиуио сабрана дјсла 
Гљеба Ив. Успеиског, са сликом и биографијом ппш- 
чевом у 28 књ. Дал,с 10 књига Хсрарта Хауптмана, 
у којпма ће бптп сва њсгова књтгжсвиа .тјела; Дисв- 
пик грофа Ллсксија Толстога у 2 књигс. За тим 
„Парпска Мода", илустровапп ;ксискп лист са кројс- 
вима, добпјс се сваког мјсссца по број и 12 .1Истова 
слика (око ИОО) и до 800 цртсж1 кројсва у ириродно] 
ВС.1ИЧПИП. Поврх свсга добијс сс и једаи дивио изра- 
1)СИ зидни калогдар за 1908. год. 11 све то чудо од 
књига п иовпна^таје само 9 руиаља или 20"30 крупа. 
Ирстплатптп с^можс на свакој иои1Ти. Најтоплијс 
прспоручујемо ова]** лист свпма оппма, који владају 
рускпм јсзпком. 



Нове књиге и листови. 

Слнке И8 жнвота сн. ('авр. Плписао д[). ИлпјаГЈајп^г. 
Митротп^а, штампарпја Мпро<мапа (.'папћа Г.К)7. У књпни пма 
а'2 сп^ане. Иапрпјсд јо п|к\чгоиор, у ком ппгац осу},ује сиегосавгке 
ааоаис бсн свегосапсЈсог ииачаја и то га јс <'ам() иагјс|)ало да 
И8да ону кп.пгу. У п.ој је папрпјсд Иј^олог, плп дскламација аа 
гај даи и три драмскс слпке о (п. Сави. Дијсиа лО потура. 

нацпоиалнои ]»аду, предапаи.с држаио у ^Колу Српских 
('ссгара," 18. фепруара 1*.Ш7. Иаппсао др. Ловап ивпјић. Друго 
и»даи.с. Иидовдапскн прилог ..Иарода.'* Дубровник, падап.е и 
штампа Српск-е /1,убровамке ИГгампарије д[)а Гранп1»н » Д1>- 1*^07. 



1)ег б»1«»ггс1с1Ибс11е-111Ц?«г1»о1|е Лак^1е1с1|. 1)г. П. Тпша, 

1.ап(1ебаћг1'оп1гп(Че (1ег 81о\опЈ8с1к'П Млгк111ескоп с1сг Магкл 

*таГ8с1]аГ1 0Г>г/-(1|-аНЈ«ска. (^<)Г7. 1907. (ЈоНбка (јдкагпа А. 

(1а11г^('к. 

Паскал Младеиовнк - ^^елињац: 11а прошлости босанске. 

Ист(>риЈа Восис и Херцоговиио до иада крал.свства. И1»с- 

иттампаио ин „Српске Ријечи." Иакмадом српсГ^е дио1гичарскс 

пгга.миарпјс. Цпјена 15 круиа. 

ИзвЈештај главног одбора друштва аа школску хиги- 
јеиу и пародно просве^^иваље о сиомс раду у 1*.1()0. год. Подиесги 
редовном годишњсм скупу друшгиспом, који јс др>1саи 24. јупа 
1'.К)7. годпио у Г>еограду, у аг|к1дп »Класпс .Тутрије«. Бсоград, 
иггампарија Доситијс Обрадовпћ 1*.)07. 

ОиКа географиЈа, аа с])едња учплпшта. Својим учсипцима 
паписао Мплап Недслкови!., профссор. Друго поиун.си<» и п«и1рав- 
.•ћспо иадаи»е. У Срем. Карловцпма. Сриска мапастпрсиа мггамиа- 
рпја ИШ. Ова јс књига одобрспа од Иис. Кр. Земал^скс 15.1адс у 
Лагрсбу аа уџ6сви1сс на српској всликчј гимнаанји к-арловачкој, а 
падана јо потпором И. С. Ц. С Одбора и Иис, Кр. Иладе у Ла- 
гребу. ЦиЈспа 3 крупе. 

Прнкази н оцене Јагодинског ^Браннча^ аа 6 месеци 
11)07. годнис. Наиисао про^>есор Мплић. .Јагодина, штампарија Ђор- 
ђевпћа н Гплића 1907. 

Иавештај сриеке велнке гимнааије карловачке за школ- 
ску годпну 1000. 7. Ки»ига 48. Година Г)5. Урс1)ује управа. Срем. 
Карловци, српгка манастирска штамнарпја 1907. 

Мостар н љеговн књижевпицн у нрвоЈ иоловинн XIX. 
СТОЉека од И.1адпмира ТгорониКа. 11Ј)епггампано пл ^Иарода" ва 
1907. Мостар, пггампарија „Иарода** др. Крул, п комп. 

Ка.1ИГрафсКИ углеДИ, од Иићс Малетића, наставпика тр- 
говачко акадсмпје у Бсограду. У тврднм корицама има 20 прегле- 
далпца ћири.1ицс, латиницс и п.см.ачк-ог к-расиоииса као п дпвшгч 
.монограма. 

Бсоград у сЛЈЖби туЦииу. .<пнно прсдаиич.г И>«ш»ј«иа О. 

Дачића у корпст .К*ола Српскпх Сестара". Нсоград, П1га.мпарпја 
Доситпје Обрадовића И)()7. 

Сриски народни вез и текстилна орнаментика. Ориги- 
налиа монографија на основу исго]»ијских док-умсиага. ИаписаЛа 
Јелпца Келовпћ Бсриацпковска. Са 14 оригина^шпх слика. Иа- 
гра1,еио пи аадужбпис Јована Остојића и жепс му Тсреапје. У 
Иовом Саду, И8дан.с „Матпцс Срискс", 1Ш)7. Ки.пге »^Матицс 
Српске« број 21. Сна ауторска ирава придржаиа. ^^Оепа 2 крунс. 

Збирка иримЈера н ноука. Иаписао Иепиз К. Стаппћ Лс- 
ћапии пн Иодгорицс. Исл 1к-пхСрс1с, сриска иггампарија Светозара 
Грчпћа и сииа 1907. Иреиггамиаваи.с »абраи,(ио беа доаволе ипсца. 

Снонсница 25..годии1њиие свештеничкс службе Њвг. 
Внсокоиреосв. Госноднна Ннћифора, раи1ко-иринрснског мнтро- 
полита. сгиарха Горље Мииијс и т. д. Ирпрсдио Сава Стојановпћ, 
иаста«. приарепско богословијс. Псоград, Иа1>одца 1птампарија Оби- 

лпћсв воиац 10, 1900. 

Народни иенрнЈате.Б, поаорипша игра у пст чинова, од 
Хсприка Ибаена, с н.емачког ирспео Стеван Ирсдп*!, Ириканано у 
И. Саду 27. иовембра 1907. 

Чудеса иресвете Вогороднце, с к-рапгпм иоукама. Иа- 
иис-ао Диоииспјс Миковпћ, пгумап. Ки.ига И. Оштампано ин »Ис- 
точЈП1ка«. Ирва српс1са И1тампарпја Гистс .1. Савића у Сарајеву. 
ИаЈслада Иишчсва. Цијсиа Г)() хслсра. 

Очигледна иастапа, (домаћи састав иа исн1ггу аа сталис 
учите.1.с). Ио I). И. НоГ(Ч^1счп-у и др. од Ној. Р. Младеновића, 
учитсл.а. .)агодина, штампарпја '1о«»р1)Свпћа п Гилпћа 1907. Цпјсиа 
0'30 дииара. 




Иласник и урвднпк Никола Т. Еашнковнћ. Пехливануш« ул. 47. Дударвва ул. 2. Исламска днонпчка штампарија, Сарајвво. 



Врој 2. САРАЈЕВО, 20. јанупр« 1908. Год. ХХШ. 



+ тпотп Ђ. глишиЋ, 

Сриској књижевности и ирпској умјетности су^Јвно је од иввјеснога времена 
да, с болом и с брпгом, броје своје велике и значајне губитке. Онн су, за иевје- 
](оватио кратко нријеме, изгубили Змаја, Јову Илића, Јанка, Сремца. Митровића, 
Адамова, Паор^а ТСрстића и сада Мплована Ђ. Глпшпћа. 

Опмпатични писац »Подвале", -Два цванцика", ве^чикога броја прпповије- 
дака пи сеоског п 11а.1ана'1ког живота п најбољи наш преводилац биоје отишао у 
лпје1П1 Дубровник да се опорави од опаке бол.етице, која га је, прије тога, дуго 
везивала аа постељу. Цијело Српство, !;ојо на срећу још није навикнуто на толике 
велике 1-убитк1.', са зебн.ом и страхом пратило јс повољве извјештаје, који су оданде 
стп»ал11 о њетову здрављу и опо]>авл.ап.у. Сви смо се радовали, јер смо се надали, 
да ће се наш добри Рлншпћ опет латитп својег алатног пера. Али наједном нам 
оданде стиже кобнп вијест, да је Мплован X. Глишић преминуо. 

Какав ће велики губитак претрпјети иначе несрећно Српство смрћу овога 
доброга писца и »анреднога човјека, не може се ])ећп \' једном кратком поменику, 
писаном V тузи и 8бул.еноот11. Ллп сваки онај, којем је и најмање позната српска 
књига, појимаће значај Милованп Ђ. Глпшића, знаће да је у н.ему Српство изгу- 
било једног ведрог п пријатног хумористу, једног необично!' зналца српскога 
језика, који је својин лијепим стилом и богатим ])јечннком, доказао да је српски 
језик најљепшп и најзвучнији словенски језик. А они којн су ималн среће да се 
с тим племенптим, добрим п вјечито расположеннм човјеком избли-же знају, десетејЈо- 
струко ће осјећати тај велцки губитак. 

Слава Милонану Ђ. Глингаћу! 



Стр. 18. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр-2- 



Снхо Ераковик, Д. Ту&ча. 

Испосници. = 



^^^остт мирисом замириса дј^еипп ма- 
^|\Ј^ настпр Тврдопг, чпм минуше оо- 

жпћне покладе, мпм песта опог ситог 

мрсног ;!сивота. 

Око Тврдопга брио умукпу жпва 
јесеп,а врева; падалоко и;Јумрпјеп1е бе^орижне 
пјесме. 

Тв])доп1ки пспоснпцп са страхом почепш 
Јпапоритп Давпдове псаллге и -ллпш 1П1иатп 
ситне јерусалпмске бројанице, пЈшмичу^п! ла- 
гано као црпе сје^псе један мимо другог. По 
каткад тугаљиво пресијече манастирску све- 
чану тигпину оно испостпгпсо сухо кап1л»уцап>е 
и меко, жа»1овпто уидисаи>е, јсЈ) нико не зна, 
кад загаип у пост, хоће ли га здраво пребро- 
дити. 

— Возљубл>у.... воил>убл>у тја Господе.... 
крјепосте моја — нај'/каловитпје одјекује о 
манастпрске тампе куле п зидипе испрекидапо 
јецап,е увелог 1;акона Акакије. 

1>олептл>ивом ђакону и осталим гв])доп11сиз1 
испосницима нипгга татсо уи пост не задаје 
бриге и страха, ни тамјан, ни молитве, пи 
тегпка меганија, тсао поспа сухоттај^тта х])ана. 
Због Т1>е се већ 1)ак'ону отртмо п јело тг пиће, 
алп оп, као строгп испостпих, г])ггл>иво ћути, 
ћути и уздитпе, док му једном не иападе у 
грло Тг'01пчица од рпбе. Тетптсо је 1гст^-атггл>а п 
очајно викну: 

— Да је мед медени, већ би се дојела, 
Саваот је лроклео - п п,у и ко је једе! — 
па се лако занесе тг тсрај софЈ)е опружи. 

11])епадотпе се око софре окупл>ени тгс- 
посниг^п. Свакоме залогај у грлу стаде, учингг 
му се опор, горак гг чемеран. Све обуие тгека 
гфна слуттБа, јер рпјетко про1)е једна г^одина 
у миру са своја четири годи1пи>а поста, а да 
не пресели у вјечност ба]) тто једнот^ члана 
тврдошке обитељп. 

— Ово се даље сноситгг тг(» може, ])екоггте 
строгтг испосшгг^и, кад се };ако1г оггет ггов])аттг, 
и узеггге првгг ггут ()ибггл>није Ј^аимиикЋатгг о 
себи п о ТвЈ)дошу, о храшг гг ггосту, који 



такч) тгодмукло гг])1ГЈетгг тт>1гховом трогпном гг 
измученом тијелу. 
Ллп све узалуд. 

— Кагсо г^од ок])енеггг, ггоститгг се зго])а. 
ТаггО нам је свима записано, п])опгагтга отац 
МакаЈ)11Ја. 

— Иије дЈ)утч\ и ја велим, јеЈ) и Хјмгстос 
је постио чет])десет дапа у пустггп.и, уздахггу 
отац 1^е])асим. 

— Ја... ама анг^ели слулсаху тему... лако 
је тако, гготгово зајеца очајни 1)а1ч()н Атч^акија. 

— Молчите, мучешгци моји гг са мном 
заједгго, молчите гг не роггтајте ггЈ)отиву Нпш- 
гг>ега, гговика игуматг Даггило гг улгиЈ)ујућгг 
испоснике, достојанствено се диже, оде собом 
у тоггле ггодЈ)уме, па допесе тгуну плоску л>уте 
г11л>ггвовице и настави: 

— Ево како бгг, дјецо моја, моглп нај- 
лакгпе живо гг здраво, а боз г^рггјеха, течешгје 
поста совеЈ)1ггггтгг. 

Плостса г^)уггпо загглокота. 

— Ја вам тге зггам бол>ег лггјегса, за то п 
велим: дј)ж' се, синко, плоске уз пост! Не 
мећите у се посгга залогаја, док г^а чимгођ гге 
залпј(^те. Ие мећп, чадо моје, то јест, ако 
•Лх-елиггг да гг ове г^одггне собоЈ)гго запјевамо 
„Хј)ггстос Ј)а:кдаегсја славите!** 

НЈ^ста тгггггшга. 

У каггдилу, ггЈ)ед Св(*гим Тројством, ул>е 
стгловито заггЈ)аска, а тга пољу, са сјевеЈ)гте 
стране, удаЈ)п сиажпо о тгрозоЈ^е мегса сугггп.е- 
'лсиг^а и вјетаЈ) Ј)азбијегг о горде зггдшге ста- 
Ј)ога Тврдоггга. 

Са тгспосшгчтсггх лггг^а у часу неста туге 
гг стЈ)аха: њпх ггзггенада облгг т^олема радост 
п СЈ)ећа. Безазлег1ггм погледггма обасуше ггспо- 
сниг\1г доброг сгаЈ)јетпггиу, показујући се 
сггЈ)емни гг вол>нгг да му у тЈ^егг огса сваку 
7кел>у гг заповггјед ггсггутге. 

Плоска по1)е од Ј)у1се до руке. 

Слажем се посве с мудрггм предлогом, 
11гчедЈ)а Ј)уко натгга, дочека пј)вгг плоску пј)о- 
гггуман Мина. Данас златна уста гговог Зла- 
тоуста пз тебе пЈ)оговоЈ)ише, јер гтЈ)аг?о кажеш, 
да нам шгпгта друго гго мо;ке полгоћи уз ове 
нагне тегггке и ггЈ)втеггггсе дапе, до лтг иста ова 
плоска, па да и мп гго мог^^лству одржпмо 
своју грешну дупгу у душнику. Хвала ти 



Ер. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 19. 



возл>убл>ено и пречешњејше име наше! Живио 
нам старче праведни! 

Отац Мина у заносу изрече здравицу п 
с братством отпјева „Услиши Господи жела- 
нија наша", али се одма у души покаја. По- 
гледа у игумана. Жао му би^ што му рече: 
/Кивио! Сјети се евапђелских ријечи „смерт 
бо твоја, живот мој'', па му се учини посве 
оправдано, да није смио пожељети другоме 
среће, која стоји НјСговој на путу, јер се тврдо 
нада, да ће му браство тврдогаки престо у 
аманет предати, чим игуман Данило овај живот 
другим промијени. Покаја се за своје ријечи 
и кад погледа на уплакано лице ожалошћеног 
Акакије. Он једини не пјева, јер презире 
плоску. Он никоме не виче живио ! само шути, 
уздише и мисли: шта ће и како ће, кад до 
њега плоска до^е. Али отац Мина није могао 
друкчије говорити због велике љубави према 
плосци, с тога ваљда уздахну и јохи једном 
пожудно огледа ракију, за тим клеппу чврсто 
језиком о непце, стресе жуте, миришљаве кап- 
љице с дуге, сиједе браде, па плоску пружи 
даље. 

Док су строги испосници редом наздрав- 
љали придавајући пуној плосци велику и 
благотворну моћ у светом испосничком -лси- 
воту, дотле је ^акон Акакија смишљао како 
ће се исподмукла осветити и игумапу и брас- 
тву, и пићу, и посту. И кад плоска сти'л;о 
преда Н!, он је прими објеручке, спреман на 
освету, али се побожно прекрсти и у пуној 
калу]^ерској смирености тихо прозбори: 

— Ваше Високопреподобије, слачајит 
старјешино и оче наш, дај и мени благослов 
да искажем своје мљеније по свом срцу и со- 
вјести. 

Његов светитељски изглед, слабаиш]! и 
дрхтави глас ражалости браство, готово со 
хтједе расплакати. И игуману се сузо св])нуш(\ 
с тога шутке климну главом у знак благо- 
слова, па је тромо на прса спусти и не са- 
рвајући шта ће ђакон рећи. 

— Патници, испосници и молитвеници 
овог светог храма и ове обитељи! поче Акакија. 
вама заједно и јп. богат грјехлш, а убог 
добрими дјели, падам ничице пред свето Трој- 
ство да нам нашег старјешину уз ове посне 



дане очува цијела, чесна, здрава и долгоден- 
ствујушча. Бог је силан и милостив може 
наше скромне молитве услишати, али се нешто 
сви бојимо, сви стрепимо и страхујемо, по- 
тајно нас нека црна слутња хвата, јер нам 
племенита наша старино, од неко доба слабиш, 
а нико не умије да ти то каже, пекако те по 
мало нестаје, топиш се, што'но веле свете 
књиге, као воск от лица огња, или као слатки 
шећер у бистрој водрпц!.... 

Акакија проциједи неколике сузе низ 
образе, отра их брзо и плачним гласом даље 
настави : 

— Хоће ли то моћи зауставити и исци- 
јелити ова плоска, хоћемо ли моћи сви клик- 
нути: она нас је одржала, њојзи хвала, као 
што се ви надате, то вам браћо ја не умпјем 
казати, ја сам у томе Невјерни Тома.... Све 
је добро што ви говорите. Ето и ја кажем: 
Родила нам она и по дрвету и по камену, али 
кажем и то: моја је уста никад не дирнула! 
и презриво плоску гурну од себе. 

Браство је преплашено и збуњено гле- 
дало у игумана. Игуман се оборене главе 
насмија благо и мало подрутљиво. Дође му 
смијешно и неразумљиво како ђакон може о 
њему, здравгу човјеку, трко говој)ити. Али кад 
очима прелети преко мрких калу^ерских лица, 
и на њима опази неко нејасно чу^ење, поми- 
јеиишо са тугом и сумњивим жаљењем, следи 
му се осмијех на уснама, задрхта и поблиједи. 
Спопаде га тешко и досадно кашљање, јер на 
смрт помисли. 

— Не бој се, слапчино једна, што одма 
кашљуцаш ! Још ћеш ти огулити коју плећку . 
Било је и бољих од нас, па нијесу тако одма 
стрепили. Ја како бп ти, да си мало млађи, 
смрти слободно у очи погледо ? Јави се про- 
игумаи Мина да га ^оја разговара и тјеши. 

Игуман се још горе узмучи. Познаје оца 
Мину и м,егову једину жељу, да се што прпје 
одупЈ)о о ^жезло'*, први символ игуманске 
властп. Игуману се чини, као да чује Мпну 
гдје Јпапуће: смерт бо твоја — живот мој! 
Он Мини не вјерује. То Мина добро зна, 
стога задрије још пакоспије: 

— Мало трудне молитве, Бог ти помого, 
мало тимјан, мало пост, а и године су оба- 



Стр. 20. 



1908. БОСАНСКА ВИ.1А 1908. 



Бр. 



сулс, мој игуз1ане. Оно не рецп да нпје свему 
опет најкрив»т>а нашалуда, необуздана младост, 
која нпкад нпје знала шта је : доста ! А лн гата 
ћеш. Не 310же се орлова вијека живјетп. Наше 
је да будемо у свака доба спремни, па кад 
куцне онај час, онда.... е онда, чуо сп како 
рекну : путуј пгумане пе брпнп се манастиру. 

Игуман се зацену од кашља. 

— Каква младост, какве лп годппе, дра- 
жајши наш оче Мпна, прпхватп охрабрен 
ј^акон Акакија. Будп старији на рпјечп, а 
нипхта нас тако не руши, штоно рече отац 
Ј^ерасим, као пста ова посна рана. Издпха- 
нија ми, она ће нас све листом умести п у 
гроб окерати, а ето, живи билп, па виђелп. 

((.'вршиКе се). 



г^у 



Лпв. Јов. Ђор1уев1ћ. Врањо. 

Ране ==!=: 



нохе силу. 



I. 



Гдс се креЈ^сш пз паручја мојпх 
Мпло чедг), мприсапи крпис. 
Црно гроб.Ђс пусто је п тавно, 
У гробу ]с тако хладно, спне. 

Још су младе, нежне грудп твоје 
Ла их црна, хладна рака крпјс, 
Па зар да се ове очп гасе?! 
Не, нс, сипе, гроб још за те нпјс. 

Видп, чсдо, како звсзде сјајс, 
Како краспо златна зора руди, 
Како сунцс топлс зракс сппа, 

— Л^ тс пз сна вечптог пробудп. 

Заман супцс, звсзде, зора рујпа. 

Ти НС ВИДПП1 ВПП10 тс мплппс, 

Тп ми одс, тсбе нома вппгс, 

— Збогом, збогом, до виђења, сппе! 

II. 
Ох, толпко пута у сну 
На груди тс стсгох својс, 
И гладсКи косо златне, 
Л:>убио сам очи твоје. 

0, кол'ко се тада срсће 
Ј^ суморпој души крило! 
(), како те жсљио грлих, 
јМплп спне, чсдо мпло! 



А кад прна ноћца мппс. 
II суморнп данак гране, — 
Од Т1ПС снова остају ми 
Само сузе, болп, ране. 

III. 
Всче бсшс кад сам сузом 
За.1Пвао гроб твој хладпп, 
Када грлпх зем.-ву црну 
Што те скрива, сине јадни. 

И већ поћ се спушта тавна, 

— Шпрп мрачна крпла своја, — 
Суморнија но твој отац, 

Црња нсго туга моја. 

О, суморна ноћп, тавна, 
Нуди с.1атка спну моме, 
Нек почива тпхо, мпрно, 
У вечитом крплу твомв. 

Зашумори ноћца нема, 

— То је одјек мојпх јада, 
И.ш ЗЈоасда, небо плаче 
Над гробнпцом мојпх нада. 

IV. 

Све је прошло, л>убав. нада. 
У твом гробу све почпва; 
Остале су само сузе, 
И у срцу рана жпва. 

Па зар моје јадно срце 
Не сме више .Ђубав знати; 
Зар ја морам на твом гробу 
Само горко уздпсати?! 

Не, ]ош срце за тс куца, 
Мртво моЈС чсдо, младо; — 
Ја те .1>убпм пепзмерно 
Сарањена моја надо. 

А кад ј[едно.м самрт дође, 
И на моја куцне врата, — 
Ту ће, крај твог гроба лећп 
Твој несрећпи, јадни „тата"^. 

V. 
Тужно сунце на западу седа, 
Мртво лпшће тужно шумп свело, 
И у баштп ружа мирисава 
Свија недра тужно, невесело. 

Са црквпце тужно звона брујс, 

— Ко глас смртп с небескнх впспна, 
Тада су мп срце раскпнули, 

Тада су ми сахранпли сина. 

VI. 
Дизало се сунце златно, 
Кад сам на твом гробу бпо; 
Зрак задрхта кад сам болпо 
Ма»1П крстпћ пољубпо. 



&р1 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 2Ј. 



За суиорно грање сунце 
С1ф11ва.'1о је араке своје, — 
Да не чујс тугу моју, 
Да 116 вндп еузо Јгоје. 
К .1агано ветрнћ пирп 
Око мале хумко твоје: — 
То цветићи, сине. дншу, 
Да лушпцу твоју поје. 

VII. 
:}а гроб твој иа.]И ја сам венац сплео. 
Од рујнпх ружа и бе-1ога крина; 
А ирђу ружс уплео сам 6јо, 
иирионп цветак слаткога јасмнна. 
Вснац ћс овај красит' твоје груди, 
На твом ће гробу с^атко ипрпсати; 
Л спаког дана, чпм зора зарудп, 
Сузом ће твоја за.1нти га матп. 
А када почне сунашце да пади, 
И топлс зракс за гору да крнјс, — 
Доћн ћо, снне, отац нрепун јада 
Да венац својпм сузама за.1пјс. 

\1И. 
Ту, под свежом, малом хумком опои, 
Што у хладу свслих липа стојп, 
Ту почнва луша душе моје. 
Ту почпва нада снова мојн'. 
Ту, у ирачном, малом гробу томо, 
Крај бокора мнрнсног јасмпна. — 
Онле су мп жпвот закопали, 
Овдо су ип сахранплн снна. 



:^ 



Милорад А. АнТЛНОВНк. БеогЈШД. 



Само ја впдим како се тамо нпжс 
Као гроа маг.1у стаза з.1атна блиста, 
Ноћ је тпха у нсдоглсд Богу се днже 
Звезде су тако сјајнс... а душа тако чпета, 

На небу је сне велпчаиствено и чудно 
А зеи.1>а спава у п.1анетнои сјају, 
Само саи ја тужан, око моје будно 
Блудн у да.Ђину!... Душа тежн рају! 

У жпвоту пишта — оспм моја лира 
У прошлоетн давној што нп сладн вск, 
А сад еамо тражим с.1ободе и мнра 
За навек да заспнм н с њои .1ирс јск. 

А.1И ие да засппи саном хладног гроба 
Цпти срце но]е да обувме студ, 



И у души иојо] буде отров з.1оба 
Већ побожно..,. тихо,.. да сс дпже груд! 
Да дав п нок с.1ушам, увск... како монп 
О .Ђубави снлној непа стадак глас, 
А нада мном да со вечпто ае.1енн 
У нрастарој шумн испуца.1н храст. 



+ Стеван Сренац, 1;воград. ^= 

Очпгледна настава у 
турекој школи. = 

(Иеиврађени дио, скнца.} (Свршетвк). 

II. 
акле дошао учитељ Мухамеданац. 
Свршио нашу препарандпју. 
Добно школу. 

Отворио школу у мару, дакле 
доцне. 

Нема буџета, нема учила. 

Постигао учитељ ипак леп успех. 

Ревпзор дошао. Ту је у школи, ту учи- 
тељ, ту одборници. 

Послужоше: кафа, ратлок, цигаре. 

Оџа побог-ао, оставио све па мујеанну. 

Зареднла и мушка и жснска деца. /Кенска 
деца накићена; сав накит из харсма потрпали 
на дсцу, па изгледају као јувелирскп иалог. 

Последтва скамнја Цнганчнћн, њих про- 
пашао Дервни! бсг Љубовић аа ипат Аустријн. 

Мујезпн преслнЈиава иа читан.а турског, 
арапског, перснјског. Внче са.мо Толко! Але- 
лнкум. 

Ја се нагох пршшљујући цигару и за- 
питах Јусуфа. Јакуб ефендија пам тумачи. 
„Саг прави си човек а там а там с турцки 
речовн". 

Јакуб ефендија, ефендија је добио је]1 се 
сматрао за учена, зпао је и ћирилицу н ла- 
тиницу. То је тај Јакуб ефенднја што се г. 
Чеда Мијатовић љиме похвалио као тековином 
напредњачком ; а српску скупштину краси п 
један турскп фес — мислећи ту на Јакуб 
ефенднјин фес, који се црвеин као турчииак 
међу жнтом и кукол.ом напредњачкнм. 

Кад је мујезин свршио, дођ еред, на Ср- 
бина мухамеданске вере. 

Он пређе орпско читање. 



Стр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 2. 



До]ђе ред на усмено рачЈшање до десет. 
(КВ то наслов! Турска очигледна настава). 
Отпочиње очигледна настава. 

Учитељ донесе снопиће прућа све по 
десет уједно. Кратке облице, врло би згодно 
било да се од њих направе клисови за играње, 
само да се мало зашиље на оба краја — то 
је прво пало на памет и маломе Јусуфу. 

Прозове (учитељ) малога Јусуфа. 

Син неког спахије. 

Доста лепо обучен. врату му велики 
златан ланац, три пут обавијен око врата, у 
џепу грдан сахат, ко неки заструк за папулу. 

То му дао отац за данас док је испит. 

Учитељ раздреши снопик. 

Каже му: 

— Колико има? 

— Десет, одговори дете. 

— Узми шест. 
Дете узме. 

— Замисли да су то јабуке (име јабуке ?) 
поче учитељ, замисли да су то јабуке пога- 
чарке, велп учитељ и помилова га по глави. 

Дете гледа у штапиће, облице. 

— Деца волу јабуке. То ја знам. То је 
здраво воће, не ваља га зелено јести. Ухвати 
те грозница, а она је почетак свију болести. 
Разболеш се, умреш, ожалостиш добре роди- 
теље. — Али ти си добро дете и т. д. За- 
мисли, поједеш шест ових јабутса. Колико ти 
остаје? Узми шест у руке. 

Дете једва обухвати оне облице ручицама. 

— Је л' да ручам? 

— Јест, поједеш све то што држиш у 
руци. 

— Је л' да поручам? запита дете упла- 
кано, па погледа у оне клисове од дрвета, 
погледа оца, учитеља, мујезина, ревизора и 
сав одбоЈ) општински и кад нп од куд не би 
помоћи. 

— Је л' да поручам? запита одсечно. 

— Јест. 

— Јок ја! рече дете па седе. 




Вожа К« Маршићанин: — 

Један спомен. 

(Свршетак.) 

I I ок. Ребрић живио је још чудноватије у својој 
-■— *- кући. У соби, у којој је становао, било је свега 
од намјештаја; један кревет, са еламњачом и јаетуком 
слазшм напуњенпм и једним ћебетом, даље, јсдна клупа, 
Једно ћупче и једно тестиче. На кревету је епн1Јао и 
сјједио. На клупу је остављао што је било :т остав- 
.'Бање, у ћупчету је киселио бајат хљеб, да би га 
могао јести, а у тестичету доносио себи за ппће воде 
опет са кладенца „Хладне воде**. 

Његова соба никад није чишћена. По патосу 
био је дебео слој прашине и од кревета па до врата, 
познавале су се стопе у прашини. Кад год је долазио 
у стан или одлазио из њега. увпјек је газио по тим 
обиљеженим мјестима у прашини. То је боље, говорио 
је он, него чистити собу и чишћењем подпзати пра- 
шину, па је дисањем уносити у бијелу џигерицу. 

Хранио се сасвим оиромашно. Хљеба је јео 
само онога, који је печен прије неколико дана. Нај- 
прије би га ситно исјецкао и у своје ћупче стрпао 
да се кисели, па би га тек онда јео. Одијевао се само 
са телалнице. Слабо је с киме разговарао, а дружио 
се једино са пок. Хранисављевићем. Но и то дружење 
састојало се једино у томе, што су заједно пшли на 
„Хладну воду" по воду. Свако пос.1ије подне Ребрпћ 
би пошао са тестичетом у руци и ударио би на Хи- 
лендарску улицу, у којој га је Хранисављевић оче- 
кивао, па су одатле ишли заједно и заједно се враћали. 
И при одласку и при повратку, тешко да су прого- 
ворили по двије три ријечи!... 

Једног дана дојђе код Ребрића, сада већ пок. 
Драгомир Брзак, ондашњи правник, једино да види и 
упозна тога особењака, о коме је слушао. Ребрић га 
је дочекао пред вратима своје собе. 

— Кога тражите, господине? — запитаће Вр- 
зака. 

— Вас, господине докторе, одговори Брзак. 
Ребрић се зачуди, — јер га никад нико није 

тражио. 

— А што ћу вам? — запита дал>е. 

— Да ме прегледате и дате свједоџбу, одговори 
му Брзак. Ја сам, знате, чиновник, па сам науман да 
тражим осуство, а за то мп је потребно љекарско 
свјједочанство. 

— Да, да, учини Ребрић, то вам је потребно. 
Али, молим вас, откуд ви, код толиких младих ље- 
кара, нађосте баш мене, да од мене тражите свједо- 
чанство? — запита Ребрић. 

— Па, господине докторе, ја мислим, да је свје- 
дочанство једног старог љекара вјеродостојније. 

Хм, хм! понови доктор. А, као, шта вам фали? 

— Ћјлш ревматизам у десној руци, рече Брзак. 
Боли ме, знате, негдједубоко унутра, ваљда у костима. 



Вр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Огр. 23^ 



— Да, да, само што се та бољка не можс лако 
познати. Дсдс, загрните рукан. 

Брзак учинп то. 

— Ето, впдпте, чиет(1! А боли? Б<ии лимпого? 
Болп пас нег.тје дубоко? — питао је Ре^^рић. 

Брзак ]е сне потирђпнао. 

Да, тако је. То бп иогао битн репматпзам. ГТрот- 
постаи.тлјућп да стс иоштсн чог)јек, п да гоиор1гге 
истину, ја јју ваи пздатп свједоџбу. Хајмо оиамч. 

Пођу одатло п оду у једну оближњу каиану, 
гдјс Рсбрић напиеа п предадс свједоџбу. 

Кад јо Брзак примио свједочаиство, зашггаћс 
Ребрпћа, шта му је дужан? 

— Три цваицпке, одговори овај. 

Брза^с бркну у џеп и извади јсдну руб.Бу (гтп 
даиашшој вриједностп 4 дннара) ца је даде Рсбрићу. 

-- Моје су само трп цванцикс, рече Ребрић п 
вратп руб.Ђу. 

— Господине докторе, ја ваи дајем од своје 
добре во.Ђе оволпко, рече иу Брзак. 

— Оставито пи своју добру вол.у за себе, а иени 
дајто 0Н0.1ИКО, ко.1пко ми је по урсдСама одређено, а 
то је три цванцике. 

— Добро, онда мп вратпте куеур, рсче Брзак. 

— Нијесаи ја шип сар<1ф, одсијече Ребри1ј љу- 
тито. веК вп дајтс менп три цнанцике, 

И Прзак промпјени код кавеџије руб.1.у п даде 
доктору н.е1'ова трп цнапцпка. 



којој му је п кућа. Тако су пш.1и једаи једвом, а 
други другом страном, па су се тако п враћалп, не 
прогоиорнвти »п једну једпну рпјеч. 
Доцнпје е\' се измприли. 

• * ♦ 

Кад је Хранпсав.мвпћ умро, био сам му иа ио- 
гребу. Бно је и 1'ебри11. 

Иза цијеле иогребне пратње ишао јс Ребрп11, а 
нза њсга: пок. Брзак, ја и још некн. Хтје.1и сио да 
пидимо, 1сако ће сс доктор држатп у овој цри.1ици. 

ГГогреб се (сретао по.1агано. Ребрић је корачап 
сав скру1иеи. Кад и кад вадио је пз џепа велику цр- 
вену мараму те брпсао сузе. 

Кад стиго(.',мо на гроб.^Бе свештеницп очпташе 
пошљслње М0.1ПТВС, а кад грунуше војпички п.10тунп, 
гробарп спустпше мртвачк[1 сандук у гроб. Пратиоци 
прп растанку са покојником, почеше, ио обичају, ба- 
цати груде зеи.1>е у гроб. 

Тада се Ребрнћ окрете намапаапита: 

— Треба .1п п ја да бацим зеи.м? 

— Такав јс обичај. одговори му Брзак. 

Ои узе је,1лу пове.1пку бусу зем.т.е и бацив јс у 
гроб рече: 

— Срећан тн пут! — па бризну у плач. 

* * * 

Нска им је свијетао епомен и вјечна им панет! 



За вријеме свакодневних одлазака њиховпх на 
„Хладну воду", Хранпсав.Ћевпћ ће једаред рећи Ре- 
брпћу : 

— -Ја инам у кући псколнко еоба, ^гоје стоје 
празне. Ови моји (млађи) емјсстилп еу се само у једну 
собу, а онс другс стоје празие. ,1о<;е.1ите сс п ста- 
нујте код мспс, ја вам пећу тражитп ипшта да ми 
плаћатс зато. 

Ребрић поцрвоње у лицу п плаиу. 

ПЈта ксШете? — рече. А заи1то ви мснп нудите 
то? Нећете тразкпти ппшта да вам и.1аћам, као да 
сам ја какав просјак! 1Пто ви менп, ^-осподипе, ну 
дпте ваше доброчинство, кад га ја не тражим? 

— За Нога, госнодпие Ребрићу, ја онако тек 
кажем, да бп бпли б,1ижо јсдан другом, почс сс изви- 
њаватп Хранисав.Ђеви11, алп му то није помог.зо, шјтп 
је Ребрпћа ублажило. 

— Гле ти њсга, поновп он .т.ут1Гто. То нијс лп- 
јепо! Ја сам држао да сте вп друкчпјн човјек, а ви 
сто као и свн други! Подајтс вп своју помоћ својим 
илађим, а нс мсни.... 

И Ребрић оде (^дапде .т.ут. 

Дуго времена посшје тога, кад би Ребрпћ пошао 
иа „Хладну воду", опет би ударио Хилендарском 
улицом, алн не оном страно.м, иа којој јс Храннсав- 
.Ђсвнћева кућа, већ протпвном, ХранисављсвиН, опет, 
кад бп га впдио, пошао бп својон страпом, па 



Ко да буде муж? 



псолутни господар. Божс мој, ту нсмаш шта 
впшс 1'оворпти: у:^мп филозофа јои! данас, 
одаах, нар»да да га сијвста дозову. Ах, 
каква штета, што мој каштар ппје био 
филозоф. 

— А ппак не могу спорпти, прскпде 
дјев1)]ка. а пјсснпк пма врло лпјсппх страна; пма он 
селанцс с ирилкчним дохотком; волц зкивот вееео, 
всип да се ЈаСав,1.а с пријате.Ђима. Могу бпти сигурпа 
да у његквој кући не може битп досаде. 

— Да сп ми то пријс каза.1а — пикпу стара 
чуварка — такав начпн лсивота п мени се веома до- 
пада; слободио иожеш пружити руку пјеснику, — а 
мсн1[ ћете учпиитп да будсм настојннца вашбЈ' имањ^ 
иа селу. 

— Али то не би дуго траја.и> — рвче младо 
дјевојчс — вртећп тужно главом, јср он воли раеп- 
пати иовнц 11 упроиастпће све [ито пма. Врлојеопасна 
ствар расипањо, јер је страшно еиромаштво . . . фп- 
лозоф је много обазривпјп, вр.чо чуваран, и необпчно 
штед.ЂИв. 



5гр. 2Ј. 



1У08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр, 2. 



— Онда ми нвмој вишв о ПЈвснику нп прпчати, 
биКеш »^ена фнлозофа, па крај. 

— Али, прекиде наша јунакиња — ако сам ти 
казала да је филозоф штедљивији, заборавила сам 
додати, да несрекник нема шта ни да штеди. Он је 
већ даклс тако сиромах какав ће пјесник насигурно 
ускоро бити. 

— Ако јв тако, рвче достојанствено чуварка, — 
онда ти савјетујем да узмеш за муаса нашег старог 
настојника Бориса. Истина, он никад не прича о 
и д е а л у, нити о абсолутуму, али за то има 
дивну трокатницу у Москви, у Тверској улици, а уз 
то двадесет хиљада рубаља и педесет копејака чпстог 
прихода. 

Из овог разговора, који се водио у вечв на прагу 
једне куће, расплет изилазп сам по себп. Хтио сам 
ствар на томе свршити, а.1п знајући каква је важна 
ствар кад се тиче пјвсника и филозофа, а уз то охра- 
брен стрпл>ењем публике, усу1)у]ем се додати од своје 
стране неколико ријечи. 

— Прешавши летимично историју за.Ђубл>вних 
пјесника и филозофа, примијетио сам да је велика 
разлика поступања у таким случајевима код л»уди 
обје врсте. 

Готово су сви пјесници описивали историју своје 
л>убави, спомињући чак и најмање појединости, које 
су св тицале њихових драган^; али ти исти чим се 
ожене, не говоре ни ријечи више о своме браку и 
врло скромно ћутс о својим женама. 

На против са свијем је другачије са филозофом. 

Историја њихових љубави бива изгубљена за 
потомство, Алп за то историја њихових жена бива 
чувенија него што би се авељело. 

Ви врло добро знате како су се удварали Ови- 
дије, Петрарка и други; доста Јв отворити: „Вештпну 
љубави" или Сонете о Лаури или Глицеру. 

Шта је све чинио Сократ да би задобио срце 
Ксантипе нико о томе не зна, али зато се у свакој 
збирци анегдота може наћи хиљаду сарказама о тој 
несрећној жени. 

Дакле, долазим до зак»1>учка: да пјссници по- 
слије свадбе постају филозофи, а филозофи послпје 
<5Воје женидбе пуштају се у сатиричку поезију. 

Дамама остаје да ријеше који им се од ова 
два система више допада? 

А што је заЈвдничко у судбини ове двиЈе врсте 
људи, филозофа и пЈ'всника, то исто је и пошљедњи 
расплет њихове љубави: 

Недостаје им најважнијих врлина. 

Погађате да говорим о новцу. 

Пјесник, који јс писао и захва^Ђивао за све 
вријеме своје младости, лупа најзад на врата својо 
драгане и каже. као пољски попац Ла Фонтенов: 

— Пјевао сам циЈвло љето. 

— Сад играј — одговори му мрав, који ее ос- 
врће на будућност. 



Филовофа најчешће сретне та иста судбина; а акп 
му испадне за руком да освоји срце завољоне љепо- 
тице — да ли бива срећан? 

ЧуЈМо Свифта: Декан Свифт сравњује гл аву фи- 
лозофа с оним оруђем, које пјрснпк Сина у лудници 
притискује, т. ј. с метлом. 

Глава филозофа^ каже он, зелена је до1с ј(' млада; 
хоће да очпсти свијет. 

Пролази све собе природе и све кутово стварања 
као метла. 

С времвном та метла оголи, онда је стара :кена 
окрвће како јој св свиђа, док је не избаци кроз 
проаор на гомилу блата и ]^убрвта. 

Ко је онда бољи; пЈ'есник или филозоф? Нека 

то ријвше даме, али молвћи за опроштај и Једне и 

друге^ 1& сам^ ме])утпм, за настојника Бориса, који 

има велику кућу и чист приход двадесвт хиљада ру- 

баља и педесет копејака. 

(.' полског: ЛонтвцЈевмкев«. 




Н. Гарин 



Племенит муж. 

— Корејска прича 

руског превео: ЧеДОВИ^. - 




им-бО'реми бијаше ожвњен младом и лијепом 
жвном Чон-си. 

Он се често одвајао од куће^ и остав- 
љао жену саму. 

Један ђак, син министра Нп-сан-таја, за^Ђуби се 
у његову жену. 

Помоћу јвдне старице, којој бијашс добро платио, 
изјави младој жени љубав и мољаше је за састанак. 

Но Чон-си одби то. 

Тада млади објешењак леже у постсљу, а ста- 
рица 1саза Чон-си, да он умире од љубави за њом и 
да ће заиста з^риЈвти, ако му не допусти да јој дође. 

Чон-си смилова се и одобри. Тада младић почс 
долазити у њен дом. Њен дјевер посла кратко писмо 
своме брату: „Дођи: несрека!" 

Када Ким допутова, брат га срете н исприча му 
све. Тако пођоше заједно дому. 

Оставивши брата пред капијом, Ким уђе у дом, 
погледа женину собу и вративши ое, рече: 

— Тп си се преварио, она спава сама! 

Затим се опрости с братом, и учинк со као да 
отпутова опет у свијст старим послом. 

Али, када брат одмаче од дома, Ким се поврати, 
јер заиста младић бјеше у соби његове жене. 

Обадвоје још слатко спаваху. На сточићу стајаше 
пиће, којим је жвна частила љубавника. Ким врло 



^Љ.1 



1908. БОСАНбКА ШЛА 1&08. 



Отр. ^5. 



опревно пробуди младиНа. Кад се младиК по.впјв<»ти, 
Ким му рече: 

— Видпп1, сад бнх тс могао убитп. Но тп си 
млад и ио пзгледу, користиЈ^ега много отацбини. 1^а 
тпм насу чапгу ппћа, којпм га је жена аастпла п 
пружи му је. 

Када младик пспп, муж га упита: 

Волпш лп тп одиста моју жену, да би могао 
вјечито живитп с њом. Ако је волиш, ја ћу јој д&тп 
развод брака, п женп се њом. 

— Она пије моја прилика — рече младпћ. 

— • Онда ево јоп1 једна чаша, испиј, иди — рече 
муж, — п више не долази. Као што видиш, ја њу 
толико волим, да сам је узео за жену. 

Младп)! пспп п опет чашу и обсћа да више не 
ће долазити. И заиста одржа своју ријеч. 

ГГошто одс младић, изађе и Ким, не разбудивши 
своје жене. 

Брзо узјаха коња п отпутова својпм послом. 

Мјесец дана нијс се враћао кући. Кад је дошао 
с пута, застаде жену ерећну њсговим доласком. 

Он је њежно загрлп и нпкада пс даде од себе 
знака, да зна Е&ену тајну. 



# 



Српски народ. 

Од дра Симе ТроЈановнћа. -- 

Наставак. 




мућни домаћини, а православни пре су ималп 
у Србији готово сви, а сад понекоји, на- 
рочите зграде за госте, са свим за- 
себно озидане у дворишту, које су ^есто 
биле подељене на приземни део и горњи 
бој и звале су се К о н а ч и ћ и. (Мили- 
ћевић). Исто је тако отмено гостопримство и код му- 
хамеданаца босанских и херцеговачких у њиховим 
конацима, које зову ^мусафиранама". (Цвијић). 
Шта више до пре 70 година ни у Србији, ни 
у Босни, ни у Херцеговини није било по селнма ни 
крчми ни гостионица. Кад ко путује преко геиље^ он 
иде на конак у село, где га застане мрак, пред нај- 
бољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћнн му 
или ко други из куће каже: ^Можеш, брате, с драге 
воље и добро дошао!^ или му каже да не може, јер 
нема сена за кон>е, или друго што, него га упути где 
може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се 
разделе по кућама. Сваки ће домаћин примити радо 
на конак свакога путника, угостиће га као најбољег 
свог пријатеља и познаника, на пр. ако се догоди да 
домаћин нема у кући ракије или друго што, а он 
отиде своме суседу, или чак у друго село, те узме у 
зајам, и части госта. У гдекојим газдинским кућама 



готово сваки дан било јс гостију, на пр. данас поп, 
сутра ка.1у1)ер, прекосутра Турчин или какан просјак 
п т. д. Где ко ноћп, оданде га ујутру нс пуштају 
док не руча, а на ужину се свраћају путници опет 
тако по селима; доста пута човек свратп у какву 
кућу да се напије водс пли да запали лулу, а жене 
га питају да није гладан, и иуде га да седне мало 
да му даду што да поужина. Многи Срби бегови, којп 
су ислам примили, по Босни, имају уз кућу особитп 
конак где дочекују госте. У таком конаку могао јс 
човек бити ако хоће месец дана, даваће му Јсднако 
је.10 п за њега п за коња (без динара; осем ако што 
поклонп слугама кад пође). 

Још је узвишенији карактер Црногорца кад прима 
човека под свој кров којп бежп од невоље. Сваком 
невољнику отворена су врата у сваком дому сваког 
Црногорца. Није та душевна врлина и људска милост 
само за брата Црногорца, већ за сваког брата Ришћа- 
нина, па и за самог Турчина. Не гледа се које је 
вере и народности, већ се гледа каква је људска не- 
во.Ба. Догађало се да су Црногорци каквог кривца 
гонили да убију, а овај се дочепа да у чију кућу 
умакнс. Онда је кривац у спгурностп и више га нико 
таћи не сме. (Већином по Вуку). 

Још грчки цар Маврићије рекао је, да су јужни 
Словени према странц1ша врло пажљиви, да пх у 
закриљу проводе кроз своје земље и на личну одго- 
ворност другом суплеменику дају. Српскп цар Немања 
угостио ]е у Нишу Фридриха Барбаросу с крсташпма 
тако богато и искрено, да су га немачки историци с 
похвалом помињали. 

По „Законику" српског цара Душана из године 
1349., објављеном у Скопљу, има нарочит параграф, 
који се тиче гостопримства, и ту стоји: ко неће ноћу 
да примп трговца на стан, казниће се према учињеној 
штети трговцу. Али у средњем веку већ се помињу 
по српским варошима и гостионичари, а уз манастире 
и болнице. 

Па и у ширем државном смислу српско је го- 
стопримство увек стаја«1о на достојној висини. 

Срби Латини, то јест Срби закона римскога, 
особито Дубровчани^ а не мање и Саси рудари били 
су тада, у средњем веку, заттићавани у српским 
земљама у свим могућим правцима, о чему се брину 
многобројнп специјални закони свих српскпх владара, 
па п босанских, јер је Босна била независна од Ср- 
биЈс. Штитио им се не само живот, него ста.1но п у 
свакој прилици и пмаовина; па се предвиђало у из- 
весним заплетенијим прилпкама, кад се није могла 
штета наплатпти од криваца плп села и околине, да 
то плати из своје приватне касе сам владалац. 

У средњем веку Срби су рачуна»1п у тако зване 
полуверце, нарочито: Франке, Алемане, Маџаре и Јер- 
мене, па је и њих закон изрично штптпо п уживали 
су многе привплегије, а^га ии Ј'е закон препоручивао 



Стр. 26. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 2. 



да се не жене Српкпњама, јер то ее Србнма није 
евидело. 

(НаставиЈ^е со.) 





Дниитрије Мнтриновик) Загрсб. 

Д емократизаци ј а 

-1:^"— Науке и фплозофије. 



аслов је овога члапка пеодређеп, јер није 
одређена нп тема његовог расправљања. Не 
миелпмо датп какву кратку п јјезгровпту 
студпју, него износпмо мпс.1И, које еу далеко од свакс 
настраности, п оригпналностп, а које се асоцпјатпвно 
јављају кад човјек размишља о опћем културном стању 
нашега народа, о његовим унутрашњпм полптичким 
борбама и побољшању његових просвјетипх прплика. 
Ударајући глаеом на поп^тење п разборитост 
ми смо далеко од тога, да пародно просвјећпвање п 
демократизацију науке држпмо темељем за поправ.Бање 
наших непрплпка, и да мпстпмо да је све у реду, 
ако имамо довољно добрпх, популарнпх књпга. Ту еу 
прпје свега, важип момејггп политпчкп и економекп; 
алп нас, ипак, ппко не може разувјеритп да треба 
свраћатп пажњу п на моралну и пнтелектуалну етрапу 
народног живота. 

Кад човјек узме да прегледа каталоге папшх 
књижара, пред њим ее указује једно жалосно обпље 
књпга и књпжпца, које немају ппшта зајједнпчко са 
правом књижевношћу. Ту има монетруозних романа 
и новела од безимених писаца п безпменпх преводи.таца, 
ту читава брда брошура п брошурица, памфлета и 
разних других сочиненија политпчкпх и партпзанскпх. 
Наслови вриједних књига из лијепе књижевпости чпне 
утисак једне осам.Ћене и сјетпе статуе у каквом ци- 
ничном пејсажу; наслови такпх књпга из науке п 
филозофије дозивају у памет слпку мудраца, којп је 
е^учајно забасао па вашар таштина познат под пмепом: 
модерно, савремено друштво. И док добрпх књига 
белетристичких још и пмамо, колпко-толпко, научних 
и филозофских књпга пемамо ни толико, колико би 
управо мора.1И и могли имати. Могло би се рећп 
да смо ми народ, којји пе волп много мпелптп, 
да смо недовољно сазре.1и и култивиранп, да би се 
интензивније моглп бавитп научним п фплозофским 
радовима — п у тој тврдњп зпатап бп дио био истп- 
нит. Треба још узети у обзир, да су несређеност п 
вријење основна стања свих зема.Ђа у којпма жпвп 
српски народ, и тада би се могло ре11И, да пам се 
уопће није потребно занимати тим луксузним п егзо- 
тичним стварима, које немају нпкакве везе са ствар- 
ним, практичним животом, којп треба да буде про- 
живљен, а не просањан. А тпм се не би рекла истииа 



колино би се наши опћи болови моглп ублажити, кад 
бп дух наше јавности био разборитијк и трезвенији, 
кад бп бпо епособан да разликујје главно одспоредног 
бптно од небитног, принципе од каприца, површне и 
расиламсане говорапцпје од истинскпх и теме.ЂИТих 
убјеђења! Управо, цјелокуппи паш живот болује од 
оскудице мпе^1и, од нссхваћања положаја ствари: мп, 
још увпјек, најчешће мпс.1Имо иза свршетка дјела, а 
ис пред почетком његовим. Највећа већппа наших 
радња, особпто у унутрашњој, страначкој политици, 
није потекла из разложптих и прннцппијелнпх увје- 
рења, него из ината, зависти, себичности, мржње и 
слпчнпх недостојних мотива. Мјесто п р и н ц и п а, по 
сриједи је, врло често, к а п р и ц. А ми не ћемо моћи 
теме.-БНо напредовати све, док се већина наших акција 
не буду предузпма.1е с озбпљнијим и честитијим па- 
мјерама. Страначке борбе имају свој разлог опстанка, 
и врло често нам је више него смијешно неко наивно 
и сентиментално одушев.ЂСње „за е>,1огу''; али стран- 
чарство не смије да сађе са висине принципа у ни- 
зппе ситнпх и педостојних борба, у којима се тјера 
мак па копац п а ј) г 1 о г 1 побија п негпра све што 
је изаш.10 пз протпвнпчкпх табора. У нас .још увијек 
у полптпцп влада некп ауторптатпвнп дух, те иаша 
по.ттпка иајчешће п нпје политпка разлога и муд- 
рости, пего по.1птпка ауторптета п крплатпх ријечи. 
Мало је .Ђудп којп се мпјешају у по.1птпку, а којима 
очп ппјееу закрвавпле од партпзапства; рпјетки су 
полптпчарп п новппари оа пшрокпм душевнпм хори- 
зонтом, којп су кадрп датп полптпчко начело на те- 
ме.Бппјим ооновпма паучнпм п соцпјолошким; који све 
што раде, раде само 31> прпнцпп и пз прииципа, а пе 
пз сптнпх мотпва лпчнпх и партпзанских. Борбе за 
личност п за сптне, пебптне разли^се у програму пли 
тактици разви.1е су се до бесвјесностп, п света амби- 
цпја п м а т п с а в ј е с т п и и н т е л е к т у а л н о г 
п о ш т е њ а све.1а се готово на нулу. Нодваљпвања, 
клеветања, опадања п лажп чине, с малпм пзузетко51, 
основну, карактерну особппу наше јавности и наше 
журна*1пстпке; вр.1о често се чпнп, да се по гдје-гдје 
са свим пзгубпо смисао за .1огику и гра^^анску че- 
ститост. Наш жпвот није у стагнацпјп, него у грозни- 
чавом трзању и ста.1Ном вријењу, али је наша средина 
ппак тако кужна, тако морално баровита и смрдл>ива, 
мутна п нездрава. (Свршиће се.) 




Српске народне умотворине 

Смрт Нушковића Вука. 

Разбол,с се НушковпКу Вуче, 
Боловао пет годпна дапа, 
А тада је Вуче преминуо. 
Носе њега у Впшу планину 
И туди су Вука оставили, 



Вр. 2. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 27. 



Па се јесу натраг повратилп. 
Кад је прогала годиница дана, 
Подиже се Нушковића мајка, 
Да обиђе свога сина Вука. 
Кад је дошла у Вишу планпну, 
Тудп нађе свога сина Вука, 
Али Вуче но бје преминуо, 
Него јечи Нушковићу Вучс, 
Одјекује сва Виша планина. 
Ако јечи, јест му за невољу, 
Јвр је јадну Нушковићу Вуку 
Кроз све кости проницала трава, 
А у глави излегле се гује, 
На крилу му љето .:Бетова.1е, 
Под павухом зиму зимова.1е, 
Кад је Вуче матер угледао, 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„Чујеш, мене, моја мила мајко 
Мсни јесу муке додијале, 
Нег сазови наше приЈате.-Бе, 
Носте мене мору леденомс, 
Не би л' ми се Господ смиловао 
Не би ли ме рибе пождерале." 
Кад то чула Нушковића мајка, 
Одмах сина јесте послушала. 
Носе њега мору широкоме, 
И туде су оставили Вука. 
Кад је прошла годиница дана, 
Опет с' диже Нушковрхћа мајка, 
Да обиђе свога сина Вука, 
Али Вуче Јоште у животу. 
Кроз костп му проникнула трава, 
А по њој се џи.1итаЈу гуЈ'е, 
ЏилитаЈу гује и јакрепи, 
Кад је Вуче матер угледао, 
Проговара Нушковићу Вуче; 
„Носте мене хилендару цркви, 
Не би л' ми се црква смиловала, 
Не би ли се муке избавио." 
Кад је Вука саслушала мајка, 
Опет сазва неколико људи, 
Носе Вука Хилендару цркви. 
Кад се јссу цркви приближили, 
Пред Вуком се затворила црква. 
Кад то виђе старац игумане, 
КоЈ служаше часну летургиЈ'у, 
Излазио старац игумане, 
Излазио пред бије»1у цркву, 
Па он пита Нушковића Вука: 
лКазуј, болан, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ, болан, што сизгриЈешио". 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати, 
Кад ја бијах од двадест година, 
Одметнух се јадан у хајдуке. 
Хајдуковах за седам година. 



Изабра ме чета старјешином, 
Дадоше ми пушку пафталију 
1^0Ја ва^Ђа три царева града. 
Кад постадох јунак харамбашом 
Сведох чету Дервенти планини, 
А одатло у то поље равно, 
А у пољу 1фебпЈа,1а црква, 
А у цркви бјеху калуђери. 
Ја подвикнух на своју дружину, 
Ударисмо на бијелу цркву. 
Калу]^ери цркву браниЈаху. 
Сасјекосмо младе ка*1уђере, 
Оробисмо пребијелу цркву," 
Кад је Вуче ријеч довршио, 
Проговара старац игумане: 
„Казуј, да.Ђе, Нушковићу Вуче. 
КазуЈ, болан, што си згриЈешио, 
У младости, у својој лудост!" 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати 
Јесам велик гријех учинио, 
У младости, у својој* лудости. 
Обљубио три снахе рођене, 
И Још седам кума крштенијех.'* 
Кад то чуо старац игумане, 
Проговара старац игумане: 
„Казуј даље, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ болан што си згријешио, 
Не би ли ти души лакше било". 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А што ћу ти јадан казивати, 
Када бијах јунак харамбашом, 
Харамбашом у Вишој планини. 
Али пошли кићени сватови, 
Да доведу лијепу дјевојку, 
Ја упитах кићене сватове: 
„Куда ћете, по коју дјевоЈку?"* 
Кад су они мени казивали, 
Ја сам њима скудио дЈ'евојку. 
А отлен се свати повратише. 
Ту сам велик гријех учинио, 
Који ми се опростити не ће!" 
Кад игуман ријеч саслушао, 
Проговара старац игумане: 
„КазуЈ, даље, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ, болан, што си згријешио." 
Не би ли ти души лакше било. 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати, 
Кад смо ону оплијенили цркву, 
На олтару затворена врата, 
Мислијасмо унутра је благо, 
Па ми златна оборисмо врата, 
Уљегосмо у часног олтара, 
На трапези златан сандукбјеше, 
Мислијасмо унутра је благо. 



Отр. ^8 



1908. ВОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Кр. 



Отвориемс! з.1атнога сандука, 
Лл унутри Ложји угодннцн, 
Света Пспса н света Неђр-'>а- 
Куну мене Петка п Неђеља: 
„Е, да Бог да, Нушковићу Вуче, 
Воловао за седам година, 
Кроз кости ти ироницала трапа, 
Л у трави изле1'.1С се гује, 
Р1злегле те гује и јакрепп, 
У крплу тн љето .Ђвтовале, 
Под пазухом зпму зимонале, 
И опет се с душом не растао, 
Док све своје исповједиш гр'јехе.' 
Кад то чуо старац пгумане, 
Чита а.ему проштене молитво. 
Од цркве се отпорпшс врата, 
И унпђе НушковнЈју Вучс, 
Цјеливао све свете иконе, 
Цјелпвао и још дарнвао, 
Па изпђе пз бпјелв цркве, 
Тс говорп својој дружппицп: 
„Чујетс ме, моја браћо драг^а, 
Донесте мп до товар барута", 
Ту су они њега послушалп 
Донпјеше што је :1атраж11о, 
Одиачс се Нуижовпћу Вуче, 
Одмаче се од бпјеле цркве, 
Па истресе барут на гоиплу, 
Те ои сјсдс на сријед барута, 
Под собом је барут запалио. 
Мили Божо чуда неликога, 
Кад се силак барут упално, 
Диже Вука небу под облаке. 
И свега га барут раздробпо, 
Само с' десна повратила рука, 
И она се јесте посветила 
.1ер је Вуче за живота евога. 
Потпомаго нпшта и убога. 

Стеван Ј. К|>ављпча. Ирпбиљсжио у ПаварпКу 



-^ 



Српске нар. приче из 
Гор. Ерајине. =:^= 

Када ће Марко Краљевић оживјети. 



;таре књпге, всле, докааују, да ће само ври- 
јсне надоћц, кад ће Марко Кра.Ђеспћ ожи- 
вјети. Али он Ли и пуно прпје тога ожпвпо 
к махом ее појавпо — само, да је ногућс 
сав карод српски ута.1оинти, да га један 
обеки ред нико не спомене. 




Ну то јо опет немогућо. Једног српоког села нв 
би тако уједннио, да с^а^со за један ред Марка Кра.ге- 
впћа нпко нс {гномене, а некмо .1и сав свијет српскн. 
М таца Марко Крдљевпк, по свој прилпци, не ће на 
(тај^^јет- из1Јћи, док његов правп земан не дође. 

Како је постало капарисање. 

гласп некикав тр|'овчић Турцима, да иу до- 

ж,чену :1а готовс паре стотппу товара шп- 

шака. Турцп, као да су то једва дочекнли. 

Ногоде се и бсз сваког јамства с трговцем, на реченп 

дан дождену равиу стотину товара шишака. 

Трговац дође и рече: како је с другестране већ 
добио шпшке, колпко му је требало. Али ипак, кад 
су га послушалн, каже нм, да ће и њпхове купити, 
ако му на сваком товару пуште по једну цванцику. 
Турцп се стану ћу.шти и снећкаватн, ама трговац не 
попушташе од својс. Вп.тећи, да су самп крнви, што 
штогсрђ капаре не затражпше код погодбе, прпстану 
п на ту понуду трговчеву, па пресппавајући му птшко 
твораху : 

— - Није, бива, памст скупа ни за каквс иарс, ја 
ким" ли за стотину цванцика! 

Од тад јс, всле, н код вас настало капарнсан>е, 
тс ти код нас сад нн за какву иогодбу без капаре не 
б|Т нико дап тг прсбпјена маријаша. 



Бе.злјетак. 



^^ 



МЗГ' 



знно Турчпк воз куруза на сајам. Неђо иа 
путу одријеши му се јсдна врсћа и расно 
нешто куруза, Расутпјех куруза не хтједе 
КЈ-пнтн. Него, кад је врећу завезпвао, упита 
га неко од мимопролазећијех: 

— За што, Турчпне. не покуанш тијсх 
куруза ':" 

— Не ћу, вјера је, јер ето сад на бездјета пза 
мене, он ће то покупитп. 

.Ђуди со аачудв томе одговору и ма.10 ааоствну, 
заклоннвшп с* лп живпцу, лл виде оће ли Турчпн 
погодпти. 

Ллн, збнља, идс јсдак чојек, па дошавши до ра- 
сутнјех куруза, стане по цести, ама све и несретно 
арнце купити. Кад их је покупио, прнђу му они .■Буди, 
те из разговора ш њпне сазкаду, да је доиста бездјег. 
Бездјетку нпгда ништа дос^та није, евега је п гладан 
и жедат[. 
<'ади.товац. № вблрко: М. БорДЈнашк. 



Вр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 20. 





ДаД ВР 000000000000000000 Д =ДС 

Д И С Т А Е. 

аев оооооооооооооооооо 




Књижевна хроника. 

Под маглом, Данак у крвп. 

(Свршетак). 

Познато је да Бранислав Ђ. Нушп11 памерава да 
наппше једну тетралогију псторпских фрагмепата у 
једном чину; цео бп циклус пмао једно заједнпчко 
пме „Раја" а свакп фрагменат, опет, имао би свој на- 
слов. Нушпћ је своју тетралогију отпочео са „Кисзом 
од Семберије"; „Данак у крви'' другп је фрагменат у 
том нпзу Нушпћевих патриотских драма. 

Кад год сам гледао или читао ове две (по обиму) 
ма.10 драме, ја сам увек долазио до уверења да их је 
Нушић назвао фрагмвнтима само из једне, ничпм не 
оправдане, скромностп, из јодне спћушне неиндивиду- 
алне обазривости да га какав стручнп п непозвапп 
критичар (каквих има много у ппсменом роду српском 
не би прекорео због његове тобожње претенциозпоети 
(мада се Нушићу не може порећи право да буде пре- 
тенцпозан). Међутпм, овп фрагментп или драмска форма 
све једно је како ће пх човск назватп, нмају впшо 
живота, впше идеје и впше психологије, него цела 
наша драмска књижевност укупно, рачунајући ту чак 
п дела нашега Шекспира — Милоша Цветпћа. Ма да 
пзгледа невероватно — а за мене специално може се 
рећи да сам, у велпкој мери, пристрасан кад говорим 
о Нушићу — али је ппак један пепобптан факат да 
Нушић једном речи впше каже, него ови нашп дра- 
матичари цслом својом драмом; у речима Кнеза од 
(уомберије: „Јесп лп сада, беже, задовољан ?"* лежи 
окоан оссћаја, а у цигло једној речп Ибпга аге у 
^фрагменту" „Данак у крви"*: „Прекратпх" лежп псп- 
холошки кључ за целу ту ванредно суптплну психо- 
етошку студију. 

Мени, као глодаоцу п чптаоцу, еавршено је све 
јодно шта је Нушића подстрокнуло да пише „Данак 
у крвп'*, мени је све једно да лп је он свој спже 
нашао готов у каквој псторпској студијп Томпћевој, 
пли је у тоЈ пстој студијп, за коју позвани веле да 
је ремек дело псторпске моиографије, нашао потврде 
за своју драмску идеју, нашао смелости која га је на- 
гонила да ту своју пдеју, нејасно зачету у његовој 
глави, обради у једном драмском облику. Ја, као гле- 
далац, тражим од писца да мп пружп једно уметничко 
дело, које ће ме покренути да размпшљам п да осећам; 
крптичар мора пстраживатп генезу тога дола, мора 
изналазитп утиске, који су бпли примарни сарадници 
ппшчеви. 

Садржина тога новога Нушпћсва комада може 
се испрпчати са неколпко рочи. Кад су Србп билп 
турска раја, онда су они Турцима ималп плаћатп ве- 
лике и честв'*намете од сваке руко. Најцрњи и нај- 
свпрепији облпк намета био јо такозвани данак у 
крви. Сваке,*! чини ми се, пете године сплазили су 
султанови људи у питома српска села и ту су, као 
кад се врши рекрутовање, одабирали здраву и младу 
Српчад, коју су собом одводилп да служе султану, 
једном речп: та Српчад су пролазпла у Ислам п по- 
стајали су пајцрњп пепријатсЂП Срба — јањичарп. 
Да сс мајке не би морале одвајати од своје деце и 



да њпхов пород нс би био иепријатељ Срба, оне су 
ружплс своју децу: нека је сину сломила руку, нека 
ногу, а нека, мада то пзгледа нематерински, псиоиа,1а 
је својем детету око. У Гостовића кући остало ]е 
само једно дете, остао је последњи изданак те некада 
велпке српске лозе. Наивна је мајка мис.1пла да ће 
за Турке бпти довољан и убедљив доказ околност, 
што ]0 то дете постедњп носилац некада чувснога 
пмена п што је оно једино од којег се мајка нада 
потпори у старим данима својим п зато га нпЈе, као 
остало мајке што су урадиле са својом децом, онака- 
зила. И Ибишага је некада одведен пз те куће п сада 
када је после толпко година пао у ово питомо село, 
у њему се почеле будити старе успомене пз детинства, 
наЈ'едном је почео осећати као да је и он још члан 
тс куће и, не могући дал>е слушати вапај једне не- 
срећне маЈке, која моли и богоради да омекша камена 
срца султанових повереника, он трза ппштољ пза паса 
и убија дете. Сво правдање Ибпшагино и сво његово 
објашњавање је Јсдна једита реч — „Прекратих!"^ 
Прекратпо *јо тортуре Јадне мајке, која, кршећи руке 
хоће да спасе својс јодинче, прекратио је и — своје 
рођене муке. 

Овај фрагменат, онај последњи чин једне страхо- 
вите народне трагеднје, чинп на гледаоца врло стра- 
ховит утисак, утисак који допримира. И кад се овај 
комад оцењујс са становпшта старе п овештале 
естетике, која је пзрадила рецепт за сваки литерарнп 
облик п која, оа много ауторитета и врло много не- 
гпрања стварности, прописује да једно уметничко дело 
треба човека да уздиже и да, ни у којем случају, нс 
сме на човека вршитп депримирајући утисак, 
онда ЈС ово дело промашпло свој цпљ, огрешило се о 
најбитније законе једне непогрешиве, утвр^ене п брон- 
зане естетпко. Алп кад би творци естетике, који своје 
претенциозне естетичке норме не стварају премаумет- 
ничким делима, него, са ауторитетом намрштено]' 
п педантног профосора, траже да се уметничка дела 
стварају према тпм њпховим крутим и произвољним 
нормама, онда псторпја, са свима својпм страховитпм 
догађајпма, који су проузроковали нове државне облпке 
не би смела да будо предмет ни јоднога литерарнога 
облпка, онда Шексппр не бп бпо наЈнсћи драматичар, 
него бп бпо једпо пмо у регистру свотске књпжов- 
ностп, које се нокада, прс толпко п толико стотпна 
година, јавпло као какав тренутнп метеор. А ко по- 
знаје наше у.критичаро'* којп, са одвратнпм претензи- 
јама уображенпх стручњака, пишу своје „критике" по 
дневним листовпма, тај ће, свакојако, већ унапред 
знати да јс Нушпћу учињен тај прекор. 

И у овом со комаду оглода цоо иелик драмскп 
таленат Брапислава Ћ. Нугапћа. И у томс комаду је 
јединствена технпка, која млађпм писцпма, који мпсло 
да имају драмског талента, може послужпти као нај- 
бољи углед у нашој драмској књпжевности. Технпка 
је чак, мада то пзгледа непопуларно, кудикамо бол>а 
од технике у „Кнсзу од Семберпје". И што је нај- 
главније и што јо најбољп доказ да јс тај човек 
добар писац, то је да се Нушић не понавља. Он со 
још развија, још нпје достпгао своЈу кулмпнациону 
тачку у стварању. Ппсци у нас, кад претуре четрдс- 
сету, почпњу се понављатп, бпвају досадпи, постају 
плитки, поврппт, постају рђави ппсцп. 

Јога негато. Неки од паших „крптпчара,'* који 
своја крптичка откровења оаопштавају прско дневнпх 
лпстова, замерплп су ГТушпћу гато нпје довол^но мо- 
тивисао Ибпгаагу п његово, званичним бп со јсзиком 



Стр. 30. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 2. 



рекло спонтано, убиотво. Такав прекор му може учи- 
нпти само онај, који није пажљиво пратио сваку 
Ибишагпну реч, свакп израз на његову лицу. Уосталом 
зашто Ибпшага ппта тако ревносно за Ристовића куку 
и зашто, с болом у души, распптује за њезину чељад 
и село у које је упао? Али један „критичар** је ишао 
још даље. Он јо, пзпосећи нацрт за сваку сцену, 
предлагао Нушићу да свој комад преправи по његову 
упуству. А.1И на тајј начип и према таковпм ментор- 
ским упуствпма може писати драмс само господин 
доктор Каменко Суботпћ. 
Бвоград, у двцембру 1907. год. Пера 0. Талетов. 



Павле Лагарнк. 




Оншма којих се тиче. 

А е 8 1 ћ е 1; 1 к-ом бавили су се . Буди јот пре Ари- 
стотела. 

Свети Аугустин, пре но што га је католичка 
црква прогласпла за свеца, паписао је књигу „0 ле- 
поти". 

У Енглеској постоја*1и су всћ од јавних времена 
„а е 8 1 ћ е 1 1 с т о V е т е п I. 

У Немачкој створплп су филозофи науку „0 
л епотп"*. 

И код нас Срба показало се у поеледње време 
много естетичара, .т>уди, који ве!! омршавише пишући 
о лепоти песама. прпповедака п слпка, али чију 
душу никада нијо потресла пп слика, вајарски рад, 
песма, нити приповетка. 

То су у мојим очпма само телали, који својс 
наворе тела,1е по улицама, вашарима и новииама, али 
коЈИ нас нису ^могли ни најмање научпти, да осетимо 
ону с к р п в е н у л е п о т у, која се налази у сваком 
правом уметничком делу, којп лам пису могли нп нај- 
мање помоћп, да ужпвамо у правој појезпјп. 

Ка;!. сам читао песму, посматрао слпку, вајарски 
рад, леп предео у природи плп лепу жену, кад сам 
слушао лепу музпку, све је то утецало јако на моју 
душу, све је то пружало менп неко душевно уживање, 
и ја сам се у својим приказпма увек старао, да из- 
разпм колико могу п како могу оно, што сам осећао 
да нзнесем оно уживање, које ми је пружило свако 
право уметничко дело. .Та сматрам сва уметничка дела 
п све финије форме и жпвота за снаге сасвим особите 
врсте, које у мсшт уве1с побуђују угодне осећаје. 

Ја ценим „Мадонс" Рафаела; „Мојсеја"' Ми- 
келанђела : „ II е с м е" Гстеопс ; му зику В ј / е 1-ову ; леп 
лапдигафт у природи п.1и лепу жену ради њенпх уну- 
тарњпх особпна, псто опако, као што цспим цвеће п 
драго камење ради њнхових изванредних особина, јер 
цвеће и драго камење, као п свако право, уметничко 
дело, поседују неку чудотворну снагу, којом у мени 
побуђују укеи- особите и једпиствене осећајс радостзг. 

Зато свакп онај крптичар, који пијс искрено 
осетио лепоту природе или уметнпчкпх дела, није 
кадар ни ппсати о лепоти истих дела. 



Но на жалост, код нас Срба, са врло малим изу- 
зетком о лепоти уметничких дела пишу само они 
људи, који лепоту никада нису искрено осетили, чију 
душу никада нпсу дубоко потресла права уметничка 
дела. 

Ја бар мислим, да они наши критпчари, који не- 
обичном хва.10м обасипају песме 'Нурчина и Сте- 
фановића, и који похвалише Стефановића песму 

У име Вечнога. 
Дођи драга, дођи! доста сам те чеко, 
Доста сам те жељко пусто и без наде 
И доста сам пута с очајањем реко, 
Да не могу више стишат крви младе! 

Сад и не ћу више! Време је већ дошло, 
Ја осећам да сам посто човек зрео. 
Дечаштво је моје невино већ прошло, 
Сад ме мушкост гонп, као огањ врео. 

Плодности сам же.Бан и хоћу да стварам, 

Да и тело моје свог остави трага! 

Не ћу да те ласкам златних речи чарам, 

У име Вечнога тражим — дођи, драга! 

да та господа нпсу више кадра искрено осетити 
праву лепоту. Они људп, који за ту п за још некоје 
Стефановића песме рекоше да су то лепе песме, пз- 
губили су свакп укус, они немају више осећаја за 
праву лепоту — то су дегенерисани људи. 

Вамп господо, којп хкалите песие тога Стефа- 
новића, Ћурчина и Браће Одавића, фали наивност. 
Но да ме не би можда р^аво схватилн, под наив- 
ношћу пе мислим ону неотесану безкритичност, него 
за наивна критичара сматрам оиога, којп још има 
сасвим природан инепокварен инстинкт, ин- 
стинкт, који је увек кадар одабрати л е п о од ружнога. 

И ]оп1 нешто господо. 

Ви којп ее бројите у мпсаоне људе, у људе бо- 

гато развијених живаца п осећаја, који пратпте ра«- 

витак светске лптературе и уметностп, могли сте опа- 

зпти, да готово уметницп свију образованих народа, 

к^гко песници, тако и с,1икари, узимају мотиве за своја 

уметнпчка дела једино из свога народа, п да сви ти 

уметници топло, дубоко и искреио љубе онај народ, 

из кога су поникли, и ону зем.Ћу, где су први пут 

сунце угледалп, стога држпм, да не ћете ни мени 

замерпти ако п ја више симпатишем оа оним српскпм 

песницив1а и прпповедачпма, који пнтензпвно п снажно 

љубе свој народ, који свој живот посветпше служби 

српскога народа, као што су Змај, Јакшић, Кочић, 

Невесињскп п Милорад Петровић, а јако осуђујем 

Вашег песника Стефановића, који се није стидио да 

пева као песнпк пеослобођеног п неуједпњеног српског 

народа: 

Ал твоја чиста и слатка пут. 

Чедна, невина, 
Од скег ми ]е на свету, знај 

Ве11а скетиња. 



Бр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 31 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

ВоИ 1гр1 111 К г а п ј (> Ј а г т е к. С;јепа 50 III. 
Хацге!). ТЈ^ак 8. Магјапо\ч('*а. 1907. Пред собом пмамо 
првенчад једног сентпменталног младог човека, а да 
је сентпменталан и болећпве душе, то нас уверава 
већ и сам наелов ове збпрчпце песмпца. У тој болс- 
ћивој сентпменталностп тражп он одушке својпм осе- 
ћајима у врло неуспелпм пеемпцама, које одају п су- 
више слаб дар песнички као п слабу душевну и 
интелектуалну спрему за узвпшен позив песника. Пе- 
снику је ]0П1 мутно у дуин1, осећаји со нису нрочн- 
стили и пз мутна извора пзипру мутне, неразговетне, 
махом силом скрпл>ене и неразумљиве песме, врло 
рогобатне по стпху, а изражене врло неправилним је- 
зпком. Ја бар ниоам кадар да пх већину разумем као 
на пр. оно у песмп »Сис1о1чч1гшн1:«: 

бргјебепа је сегпјЧ^ шоје ргица (!) 
Ра пи је 1 1;атпа бтг1са 81а1»ја 
Хе15' 8ује1, к о т и V 1 с1 ј 8 р о 1 и к г и ц- а. 

(стр. 19.) 

или на пр.: 

81ис1еп 1е(1 1 угис'^а уа1га 

То зи с1у1је ргсЛиб^гије, 

АИ 1рак јес1па с1ги^ој 

081гј хакоп 1ако кије. 
Или у »Ракјгсјта«: 

Ргауо је и)1)07.е ЈзрЛ 8уе«*а ргауа 

Рате1п1је, Ја 8е иб! зуоја ргауа. 
Ко може нек ово протумачи! Као п ово 1)ото- 
\мп1: 

К1е11 с1и8тап '\х 1уој^ 81апа 

ХезтЛјепо 1е1)е 1јега 

1^ере1 кгјје 081га хага 

7ј\о6\п уа1ге У()с1а ћага 

8ује8Пот ргауп 81е1>' је тјега. 



Нгуа! 1ји1ц 2ет1ји зуоји 
1)отоу1пи игог ћоји 
8ата ре^та 1о с*е геЦ 

Ппак сам једну врло добро разумео, те ћу и 
да јој завршетак цитирам ради илустрације песникове 
једне потпуно јасне чежње, алп без свог коментара. 
Наслов јој је »8ап«: 

Ргес! те с1оц*је Р г е г а с1 б1ауп1 

Кикот с1г^1 ујепса бјај 

2а пјјт б1ој1 Маги! (1ауп1. 

Кахис5 теп! 1оуог 1ај 

^јбсе те1пи т! па с^1ауи 
N0810 гекпи ођас1уа: 
»Ј а г т е к тога 1та1 б1ауи 
Та 1о буак! 8тг1пЈк гпа!« 

У колико ће се песнпку сан испунити нисам 
кадар просудпти и пророковатп, толико еамо сам 
уверен, да га овај пут, који је изабрао, за цело не 
води славп. М. Нед. 

Чудцјанке, пееме Ристе Тасића. Издање књижаре 
Браће Д. Селића, Пожаревац. 

Какве ли се још бесмислице неће назвати 7)Пе- 
сме" ? — Не само песама, него ни стихова добрих 
нема овде. Бесмислпце и празно, најобичније и нај- 
бл>утави]е причањо о свем и свачем - то је садржина 
ових „песама", које овај пазпп носе једино по једна- 
ком броју слогова у редовима и сликовима на крају. 
Од натписа ^Чудијанке", па до постедњег стиха 



г,Мом белају нема лека"* има 123 стране, које су више 
или мање прнтиснуте бссмислицама, те човек мора 
искрено да зажали Ристу Таспћа. Са много мањо п 
времена и трошка и муке могао је он нама показати 
своју вредност. Него, интерссантне су донекле овакве 
појаве, те нека .мп је допупггено да кажем реч-две 

њима. 

Ппсца онпх „Чудијанака" срео сам једном на 
прашињавом државном путу, у рано јутро, где иде и 
бележи нешто на хартији. Кад сам доцније видео у 
књижлри ову књижицу, заинтересује ме, купим је од 
самога издавача за г р о ш (цена јој је на корпцама 

1 динар) и П0П1Т0 сам прочитао неколпко страна, видео 
сам да је та књпга тшак скупа. Писац је учптељ и, 
на жалост, то није први учптељ који се овако, без 
икакве потребе, много срамоти пред најширом јав- 
ношћу. Шале ради да наведемо само нека места, која 
су узета од реда, не пратећп их нарочито: 

„Нешто мислим и премишљам, 

Свакојака чуда смишљам, 

Али опет једно волим, 

Тебе, Миљо, да умолим: 

Немој нешто да се лудаш, 

Па за другог да се удаш!" (Стр. 5.). 

Ево како, на прпмер, удавача описује .момка, за 
кога неће да пође: 

Гле! како му тај нос стојп, 

Као да се неког боји, 

Сав се ено успрћио — 

Мора да се уплашио!'' (Стр. 11.). 

За бол>у карактерпстику и садржине и облика 
нека послуже јоп! п овп „стпхови": 

„Сад имамо председника, 

Тамо хитај, овог стика 

Он, председпик, газда-Миле, 

Порадпће из све силе, 

Да лупежа, ове крађе, 

Бржс хната п прона^^е! 'Стр. 51.1. 

Такве су сејс 12!] странс. 1Г ја не бпх нп реч 
проговорио о овој књпзп, да (»па није за ово кратко 
врсме трећа збпрка потпуно сличппх песама учитсЂ- 
ских. Ј' В и л и је нећ било говора о збирци Сретона 
Дпнпћа „Јецп и 0^1Јецп", коју као да јс писао Риста 
Тасић (плп као да је Рпстпну збпрку писао Сретен 
Динић). Надмашио их Је само Михапло Р. Јагодинац, 
кога би у интересу учитсЂСкога угледа требало укло- 
нитп пз учите.ЂСТва, јер је својим песмама доказао 
огромно незнање у српсЕхОМ језику и тота.1ну непи- 
сменост. 

Посматрајући ове појаве међу учптељима (сва 
су тројица љу;зи у годппама), мора човек јједино 
оправдано објашњење за њих да тражп у - - закону 
о народнпм школама. .Л' .једиој његовој одредби зах- 
тева се, као погодба за добпјање бо.Ђпх места, и рад 
на књижевностп. Па да нпје то разлог овом појетич- 
ном расположењу Мпх. Р. Јагодпнца п другова му? 

Један искрен савет да дамо и Ристи ТасиУ^у. 
Кад си већ толико врсмепа утропто еамо па то да 
се на овај начин осрамотип!, чувај се да бар доцнијс 
не паднеп! у псто искушење. Ова ћс књижпца проћи 
неопажена п, ако випте нпједну „песму'* не напишеш, 
можеш сс надатп да бар онда нсће бпти истинит по- 
слсдњп ред у твојој кн>изи: 

,,Мом белају нема лека"*. 

Петровац. В. I*. М. 



Стр. 32. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 2. 



Књижевне и културне биљешке. 

Спомеиик новинарииа« У евглеско-бурском рату ввгину.ш 
је трпнаест новпнара. Њвховп другови у Ловдопу скјшелв су прв- 
.^оге п подиглп им споменпк у цркви св. Павла у Лоидону. Спо- 
меник је пврадио умјетнпк В. Г. Џавт. 

Овромна прослава« Наш сарадник п главви експедитор у 
.мннистарству гпол^ашњпх послова, у Биограду, г. Ивав Вујвћ Све- 
тоаарев лрославио је тпхо п скронво, почеткон Јануара^ двадо- 
сетпетогодишњпцу своје службе у томе нинистарству. Честитаио! 

Поиок вњижевницниа« Српска Краљевска Акаденија 
Наука у Биоград)' досудпла је аа ову годину поноћ српскин кв>п- 
жевпвцима п то Пстру Кочићу 380 динара у алату н Лаап Ко- 
марчпћу 500 дпнара. 

Сливарсва ив.10Жба. У величанственој вградв основве 
ШК0.10 код саборве цркве у Бвограду приређена је валожба слика 
вриједног српског сликара Паскоја Вучетпћа. И8.10жено је 90 слука. 
Бпоградски лпстови говоре врло похвално о тој п8.1ожби. 

Добротвор ^Просвјете^* У Трсту је унро други даи Бо- 
жвћа богати Србин Тодор Аничић, родон ив Мостара. Покојник 
јо, поред осталих вавјештаЈБа, оставио нашој „Просвјетн'* 20.000 
круна п твне постао добротвор тога корисног друштва. Слава ну 
и вје^ша успонена у народу српском! 

СЦНСВО Новинарсво Удружење. Почеткомјануираодржата 
је у Биограду главна скупштина „Српског Новвнарског Удру^ 
жења'', на 1сојој су свршенп многп поС10ви. Иавјештај одборскп 
саслушан је пажл>пво п примљен једногласно. Друштвена нмовина 
П8Н0СП већ 01а>ро 1).00и дпнара. Том при.шком пвабрана је иони 
управа. Тако је ииабраи ва пресјрднтса Бранислав Нушић; аа 
иодпресједнвко др. Ј^ојпслав Маринковић п Мплан Мићић; аа бла- 
гајнпка ГБуба Бојоввћ; иа оекретара Наум Дпмитрпјсвпћ; ви 
књнжннчара Јован Мандил. За ч.1аиовв одбора Јова Адамовпћ, 
Мшса Тошић, Милаи Ђорђевић, Ст. ^1плпћевпћ, Душан Шијачки 
и Пера 'Бор^вић. У иадној)ии «;д5ор: просједии!: II. 1^;^. Рибиикар; 
млановн Ми.10је ЛС. Јовановпћ, Брана Цветковпћ, Павлс Карара- 
довамовић и Мпка Сретевовпћ. 

Устанак у Кнежнолу и Бое. Крцјини. Под тим натписом 
од дужс времена П8.1а8и у вагрсбачком „Српском Гласннку" врло 
ивтерссантан нодлистак. Ппшс га некакав ив Дубпцс М. М. X. 
Ту сс 1Ч)ворп п о дпчном босанском вођи Петру Мркоњићу п свнм 
инатнијим .гудима у устанку. Вриједпо бп било да ге опгганпа 
тај подлпстак. 

Вабавник Српсве Књижевне Вадруге. У овој 1908. го- 
дини одлучпла јс Српска Књпжевна За^^фуга у Биограду поново 
ивдавати свој Забавник, у комс су ои.1П најпробраипји и иајбо.1>и 
преводп П8 свјетскс књнжовности. Само Задругп иеЈ^е сад купптп 
годишњу протплату па Забавник, исго од свес1се до свеске, а свака 
свеска пеће впше стајати иего 1 — Го дпнар. Препоручујсмо ове 
лпјепо књигс свима читаоцима. 

Педесетогодишњица. Чувени и ирослав.1>ени рускп ијевач 
и во))^ лјевачкс дружпие Димитрпјс С.1авјански слави ове године 
педесетогодпшњи!;^' свога рада иа ширењу руске пјесме по свему 
свпјету. Сад путујс по Лустро-Угарској и Балкапу. 

Нове књиге и листови. 

Уставно питање и &1акони Кара^ор^ева вреиена. Сту- 
дија о иостању и риавићу врховно п срсдишње в.1астп у Србпји 
1805.-1811. Наипсао Стојаи Новаковић. Бооград, нова штампа- 
рија ;,Давпдовпћ" 1907. Ивдање »ндужбине И,1пјс М. Коларца 1*24. 
Цијсва 2 дпн. пли круно. 



1га бепое бећгг! тЈЈека ћгуа1вке квЈиетповИ. Кар^аао 
М11ап МагјапоУ1б. 2а(]аг, 8^ 81г. 198. 

бтИ МаЈке Јн|^от1<5а, ос1 Ога А1ек8ап(1га М11гот1са 
(1гирт 12(1апје. 1Ј 8р111;и Вгго^. »Каго^пе Ћвкаге« 1907. сјјепа? 

Још о женидбн н удадФн у сјеверној Далмацвјв. Пре- 
штамлано вв Архнва, ва правве н друштвене вауке. Београд, ив- 
давач: књижара Геце Кона| Кн. Мнх. ул. 34, 1907. Штампарија 
»Доситије Обрадоввћ.с Цијева? 

АнтронофнтеЈа од Дра Ал. Митровића, препггампаво ва 
»^Дела«. Београд, „Доситије Обрадовић*. Штампа Аце М. Стано- 
јевића, Чика ЈБубина ул. бр. 8, 1907. 1^ена? 

Адвокатн Ј АустријИ) од Дра Ал. Мвтроввћа. Нрештам- 
пано иа „Бранича*. Београд, »Досвтије Обрадовић«. Штахпа Аце 
М. Станојеввћа, Чика ЈБубвва улвца број 8, 1907. ]Ц1Јева? 

Омрт МЈУве Југовнкау од др. Ал. Мвтровићв прештахшшо 
П8 »Дела«. Београд, „Д. Обрадовић^. Штампа Аце М. Ставојовића 
Чвка ЈБубина ул. бр. 8, 1907. Цијена? 

ОпцЈело» по српско-православвом наијсву, аа мјешоввти 
кор сложво Владпмир Бобервћ. ор. 1. Доња Тувла 1907. Својвна 
писца. Умнонсава&е преписивањем је вабрањеао. Јо8, Бђсск & Со. 
Ви(1аре8(. Цијена 3 круне. 

Јелена Јов. Димнтријеввћа: Фати Султан, Сафи*хануи п 
Мејрем-ханум. Београд. Штампарија ,Доситије Обрадовић,*' 1907. 
Цпјена 1*5 дпи. 

Добра Јованка, ириловстка на м.јвдсж, са сликама. 11ре- 
всла с фран1^уског Ј. С\ Марковпћа. Ивдањс дворскс књижарнпцс 
Мпте ('тајпћа у 1>еоград\'. Српска .манистпрскп штампарпја у 
Срем. Кар.1ив1^пма 11>07. Ово Јо дјело тиридп.т (|)ранцуски акс- 
демпја иаука, те се мижс најтои.1ијс прсии[>умпти. Цијоне нс ннамо 

Иољонривредни Ка.1ендар аа прссауииу 11К)8. годпну. Ин- 
дањс ^Српског Пољоиривредног Друштва'*. Уродио Ис.ишпр П. 
(*тојковић (са с.шкама). Годпиа XXVI. Неоград, 1ита.мпарија До- 
сптпје Обрадовп)! 1907. 

Ђачп наврелаЈЦ дјечије иошис сн ^'.шмша. Имлаис \' 
.Бесковцу, у Србпјп двапут мјесечно. В»1асипк .гесковачкп учи- 
тсљскп ко.чсгпјум, а уреднпк Мп.^ан В. Поповпћ, учитељ. Овај 
^'јечвји лнст одлпчио гс уре1)ујс п пма ваида одабрану п једру 
садржпву, прпкла^^ну иа ,џоцу, те ее може најтоплпјс препоручитп 
свакомс, а нарочпто Српчпћпма у Босии п Хсрцеговпнп. Годпшња 
цијена аа Србпју 2 динара, а »а другс српске аем.Ђе 2'5 Кр. Овп 
бројевп од ссптсмбра (његове иове године) могу сс допитп. 

Вета^ уеппп ка.тондар »а нреступну годину 1908. Издање 
Г.1. Н. Иејановпћа у Иодгорпцп. ^1^бровпи1с, срлска ,^бровачка 
и1тампарпја дра М. Грацића 1907. 

Ба»1Еан, срвскп по.1птпчки .чпст, 1и.1аии у Чикагу у Лмо- 
рпци. Уреднпк Петар (/ТпјачпК. а 11.1асник прва српска електрпчна 
штампарпја Д. Поповића. Ба.(кан Н8.1аап двапут мјесечно п држш 
се девивс Ба.1каи балканским народнма. Лдрсса му јс 859. С1иђоигп 
Аус Сћ1са§0 III. Годип1и.а цијена аа Лмерпку 1 дстар, а аа другс 
»ем.ЋС 1*5 д. илп 7*5 К. 

ШКОЛСКИ ГласннКу лпст на школу п учител>е. Ив.1ааи од 
иове годпне у Ново.м Сад\' двапут .мјесечно, оспм ју.ш п августа. 
Иадајс 'Бока Мпхајловпћ, учптел.. Одговорнп уреднпк Гавра По- 
иовпћ, умпров.1>снп учптсл.. Годиши*а прегп.1ата Ј< круиа. За Ср- 
бпју К) дпиара. 

Мала српска народна биГмиотека у Савевнии Држа- 
вана. ('воски П. Идеа.1ИСТа9 слпка ча живота, написао Слобода- 
иовић. Цпјсии 10 цеитп п.1а 50 иотура. Чпст ирпход намијењеи 
је у корпст Српског народног фонда у Савеанпм Државама. Иа- 
дање „Српске Невависностп** Окланд Кал. 1У07. 



СЛДРЖАЈ: Некролор Ми.г, Ћ. 1 лтиипа. - ЈТјесме: Раие, од Лав. Јов. Ђор^евпћа. - - * * *, од .'Бермоптова превео Мпл. Л. Анто- 
иовпћ. — ЛрнповмЈетке. Пеиосит^и, од Спме Браковвћа. — Очигае^на шгетава // турској тко^чНу од Ст. Срсмца. — Је,-^аН спомем, 
од Боже К. Маршпћаппна. — Ко ,-^а ву/^е муж? од Адама Мпцкпјевпћа, с пол.ског превела Лопткпјевићева. — П.гемеиити муж. 
Корејска прпча од И. Гарпиа, е руског Чсдовић. --- По1/ка: Српски иаро,4, од Др. Спмо 'Гројановпћа. — Демократи:шгјија науке и 
фнлоЈофије, од Д. .МптрпиовиКа. — ('риске иа^ЈО.^не у.иотвориие : (\нрш Иункови^а /ј*//^*«, аабпл.. Сгевин .1. Крав.1.ача. (риск* 

наро,^не ирнч^' и.ј Горњ*' Крајипе па нбпрко М. Кордуиаша. ^^^_««_^_^_ 

^Босанска Иила^ пилааи у ("арајсву трп пута .мјссечпо, сваког 10., 20 п 30. — Цвјсва јо ва годину 8 кр., у Србији 10 дпн. 'Бацп.учптсл.п 

ц подофицпрц добпвају лист аа С> круна а ссл>аци аа 4 кр. 

Нласвик и уредиик Ннкола Т, Кашнковнћ, ПехлвванЈша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламека дионичка штампарија, Сарајево, 



БроЈ 3. 



СЛРАЈЕВО, 30. јануарп 1908. 



Год. ХХ1И. 



Симо Ераковнк, Д. Ттв.-! 

Испосници. = 



° клкија киет сузама поквпсп обраае, 
нлп II X не посуиш, већ кјш.ч сузе 
лал>е настави : 

— На нас је млађе лако. али ми 
је и(1иља жао нашнх добрнх и мудрих сгарица 
да 11.М игго буде, ?јто, и са.мн отац Мина за 
ово неколико дана чисто пскопнио! Зар јето 
опај румеии и клбасти Мина јсно јотикон <'л- 
дап., не буди прнмијењено? Аја богме. Иар 
ои, ако овако и дал.е пође, да по времену 
нрими древно же»ло славнога Тврдоша? Му- 
чно, браћо, сви добро внднмо.... Како бисмо 
дакле одољелп овоме строгом посту, како бп 
сачували, да се не обенглави ова нап1а свегн 
обител., да нам Тврдо1и тврди 1и> опусти, 
-моје, браћо, ннје овдје да говори.м, ет** впс, 
вп сте старији, у вас је памет. 

8буниии! се пспосннцн, а највише отац 
Мииа. Он несвјесно опипа бубрави трбух и 
обраао, па се осуди и поднимн као убого 
сироче. Све му нлде ианенад;; проиадоше. 
Само да је сјео на нгумански престо, да је 
к8<1 старјеп1ина прнхватио пгумански И1тап н 
1кине један пут благословио тврдоп1Ко бра- 



ство, данас ои лакиш све поднио, па п саму 
смрт. 

Једннн се не пренаде отац Макарија. Он 
се чудно преобраан, чим иаврши ђакон Ака- 
кнја. Освоји га силна нада да би п он могао 
прије него је нко н иоиислио, иол>ом божпјом 
наапати се сгарјешина древнога Тврдоша. 
Нензмјерна радост букну у н.ему, али он је 
11Ј1ЧИТ0 забашурп суаама п унбуђено зајеца: 

— Ја... игго виђо.,. ви1)0. Осипљомо се 
једаи .. но један у крнло Анра...мо8о. Цаиге 
б[|, па... прође. Нема од нас... нпшта внпте... 
Посве нам опусти јаднн.,. наш Тврдоше! и 
гак])и јецајућн 1"орко уплакано лице у пп1- 
роке рукаве од мантије. 

За ШИ.М редом сви псиоснпцн почеиш 
суие роиити. Наста опште ридање и плач. 

Кад је ннгледало да је свака нада инг}'- 
бљена, поднже се ђакон Лкакпја и претржс 
несносн() 1)идам.е некчш :^пбринутим, пророчкпм 
1'ласом : 

— ИнЈ) .могг, оче нгумане, зар смијем, 
оци моји ■ духовни, муком мучати и мирно 
наше јаде гледати у овом шрком и чемерном 
часуУ... Сви добро кнатв да сам се потуцао 
110 многим нашим светпм .ча,'1,ужбииама и с 
ову II с ону страну Дрине и Саве, да 8нам 
како који испосннци посте свете посте. Ја 



Стр. 34. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



ку вам све казати као на светој исповиједи, 
па гледајте како ћете. Немојте, браћо моја, 
немојте да ми глас остане као глас вопијуш- 
чаго у пустињи, јер се наш Тврдон! из те- 
меља л>ул>а! 

— Чујмо, оче игумане! трже се Мина 
као иза сна. 

— Не велим, браћо, да ипгта радимо по 
ћелијама крадом, као света обител> чувене 
Папраће или као испосници царске Гомјс- 
нице на Крајини л>утој, јер ихто сакријемо 
од људи, не можемо од Бога. 

— И не можемо, сви у глас викнухие 
тврдошки духовнпци. 

— Не би волио да као Латини постимо 
постове, или као испоснпци свете Фрушке 
Горе, што говоре: „Сложна браћа и на Бадњи 
дан меса једу, а несложна не ће ни на 
Божић.'^ 

— Сачувај нас, Царице Небесна, прекр- 
стише се строги испосници и са страхом по- 
1^лвдаше на богородичину велику икону. 

— Најбоље је да радимо као монаси би- 
јеле Ловнице : Ваљало би уловити једно добро 
прасе, похватати ђе го^ има живо пиле, те 
о покладама није погинуло, ваљало би са 
полога све и једно јаје покупити. Масла, сира 
и кајмака изобиља има. Ако уз то наточимо 
по буренце вина н ракије, онда истом наки- 

тимо жаловито прошоније. Сви потппсе на 

п»ег ударимо, поврх свега манастирски древни 
печат светог Тројства. То све у двор у Са- 
рајво опремите, па благослов и проштење од 
владике причекајте. 

— Без његова благослова ни на сами 
Бо5кић наша уста не ће окусити мрса, ис- 
таче се као најстрожији испосник отац Ма- 
карија. 

— Прошеније! Опропггење и благослов! 
иаграјаше калуђери. Оче игумане, све је друго 
лако, само реци нек нам })акон Акакија про- 
шеније срочи. 

— Срочићу га лако и поткријепит' све- 
тим писмом. Знате оно мјесто ђе'но вели: 
„нека нико тијело своје 1и^. прозире, већ нека 
га пита и Нзвгује као и Господ цркву своју?^ 



— Тако је ^аконе! Живио Акакија! И 
ко се не влада по светом писму, тај не живи 
к'о И1ТО Бог и свеци желе. 

— Синко Акакија, јави се отац Мина, 
завршићеш прошеније ријечима наишг Псал- 
мопијевца. Можеш 'вако рећи: Свети влад1псо, 
прнзрп на испоспике и љуте мучепике, сми- 
луј се и пошал>и спасоносни благослов, јер 
кољена нашја изнемогоста од поста и плот 
натпа измијенисја јелеја ради. Је л' овако, оче 
игумане У 

Игуман слежо раменима па одмахну ру- 
кама, и пристаде да се све изврпги. 

Надајући се узалудно благослову, боле- 
шљиви ђакон Акакија паде у постољу. Остпли 
испосници, лахсо су постили, залијовајући посне 
залогаје и брзо бројали посту дане, док дан 
по дан, у тој празној надп и Бадн^и дан 
свану. Весели, што сви чисто посте испос- 
тише, пред ћелијом дочекаше сиједог игумана 
и сви редом, осим Акакије, Бадњи дан му 
честиташе. 

— Данас сухојаденијо загрми игуман, као 
муња оштар, и мргодан као-облак. Ка1П1 
шљиве у подруму нема, а јуче нам проса- 
нула претпошл>едња бачва вина. С тога вам 
је сухојаденије! Прије сјутра нико капи впна 
не ће окусити. Ја ћу га се уздржати лако, 
само ако нико, ни за живу главу, ријеч вино 
не спомоне. 

Цијелог дана нико вино не спомену. 

Послпје дневних и вечери>их молитава 
испоснпци, гладни као мрки вуцп, шутке 
приставише дебеле бадп^аке и за готову софру 
засједоше. Игуман се први врча маши да 
же^; гаси. Узруја се када мјесто вина воде 
сркну, али је не прогута, само уста мућну, 
па отпљуцну. Свако шути, жваће, пљуцка, 
немирно се на свом мјесту вртп. Нико не 
смије вино споменути. 

— Браћо мила, ала би се пило! — изне- 
нада као сужан^ уздахну проигуман Мина. 

Испосници очима немирно зацаклише, 
свакоме се учини, ноко се превари и забра- 
твону ријоч ])ече: 

— Би се пило, када би га било! — као но- 
хотицс отолсе отац Макарија гласом неизмјерно 
жудње. 



Ер. 3 . 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 35. 



Отац Мина п Рерасим игумана погледаше 
дјечијим погледима, пуним скромне молбе. 

ч. 

— А ти скочи, па наточи! викну брво 
игуман Данило, хитро бацају^^и тегаке кл>уче 
од магазе п крупно одахи}'^. 

Ожпиише пспоснпцп. С ^Глас Ј^осподен^ 
буЈшо поадравпше отварење аадње бачве, 
рандраганп пјто се нико не огријешп о ријеч 
1ШНО п ))адосни што бе;Ј пчијег благослова 
СЈ)етно завршише „теченије^ мучног поста. 

Испод ћелије ваборављеног Акакпје дуго 
со орила, до пред саму зору громка пјесма 
строгих пспосника, велпчанствено одјекујућп 

кро« тиху, ледену, божићну ноћ: нас бо 

1)ади родпсја Отроча младо . . . ." А у зору 
ввона манастирска сложно забрујаше преко 
сњежнпх по.Ба и долина, разносећи тужне 
гласе кроз сва села и сеоца около Тврдоша: 
премпиуо 1;акон Акакија! 



^ 



Јован Д. Пешика, Бногрм. 




ар всчерас нема њене мајчице да је у.Бушка 
омиљеном пјссмицом: „Спавај, моја мачице../ 
Зашто то!... А она не може заспати, док 
не завуче своје ручице у топла њедра 
мајчина, па се приљубп уз њу и прати јс 
својим танким гласићем, који постаје све 
тишп п тиши, док се најзад са свим нс с.1И]е у бсз- 
брижно, дубоко дисање... А глс, вечерас!... Зар да јс 
мајчпца заборави.... остави саму... овако затворену као 
у кавезу!... То не »гоже бити... Никако!.... Она јс ту.... 
мора ту битп, у другоЈ соби.. . Наки ће је.... тражићо 
јс... своју слатку мајчицу, што јојј тако лијепо умпје 
пјевати... Одмах, одмах!... 

Алп не, пе. Треба само да зажмирп, па ће од- 
мнх осјетитп мајчицу поред себе. Она ћс доћи, да је 
изненади, да је обрадује... Јест, тако јс увијек до сад 
било... ГГа се послије радовала... О, како се тада то- 
ппла од мплнне, трес^а у слатком смијсху срећна 
дјетста... 

И она сад зажмири, заћута... Очекну мало. За- 
мап све то. Узалуд својим голим пуначким ручицама 
пипа по узглављу не бп ли осјетила топле мајчине 
груди.. . Узалуд сс преврће по свом меком кревецу.... 
Узалуд звјера по соби пздижући се на кољена п .Ђу- 
тпто дрмајуКи мрежу око кроиета... Нпшта!... 



У соби је готово мрак. Кандпоце пред ликом 
св. Ћорђа једва својом жмиркавом свјетлошћу обасјава 
аждају под коњским копитама и пзмахнутим кошђсм... 

Дијете се и нехотпце загледа у ту страшну 
с»1ику, која у полу-мраку и при неста*1Ној свјетлостп 
изгледаше као да чини покрвте огорчене борбе... Пре- 
страв.1>ено, бојаж^Ђиво, оно загњури главицу у јастуке 
п чуше се тада кроз угугаено јецање жудни, нестр- 
пљиви и боЈаж-Ђиви узвици: „Ма... ма... ма....'* 

Из удаљене собе кроз дугачак ходник доппре 
јача, жућкаста, магловита свјетлост . . . Али свуд је 
нека необпчна тишина, оловна п хладна, са студеним 
задахом ноћне осаме. Ни с^та да куца и избија!... 

Поноћи ЈС давно прошло. Мека топлпна љетне 
зоре на помолу купаше вв.1пки врт миришљавим дахом 
још неразбуђена цвпјећа. 

У пространој соби, освијвт.1»еноЈ воштаипцом код 
главс мртваца, свега су њих двоје... пијеми. погру- 
жени: нека глува п кратковпда старица сусјетка, у 
једном крају, и, он несрећни муж, на столпци, код 
главе мртваца, згурен, поднимљен, замишљен... 

Ко јс господина Славка јуче видио, ввчерас га 

не би могао познатхг. Несрећа има страшну разорљпву 

моћ. Огатри ударци бола оставилп су на његовом лицу 

крваве засјеке судбинске бездушности. Изнурен, на- 

мучен, он Јв гледао замагљеним очима пред собом, 

као хипнотисан... Час би опет падао у онај грозничнп 

дријвиеж од малаксалости... па би се онда трзао силпо, 

напрасно, као да га ко маљвм удара по срцу. Окочио 

би са столице с гњевом разјарена тигра, па бп онда 

дуго несвЈвсно звјерао по нијемој полу-мрачној соби... 

п дошав себи, сте^^ао бп чврсто слијепе очп, к.1онуо 

као прободен на столицу, чија бп шкрипа тупо одје- 

кнула; зарио би очајно главу у руке, и опет утонуо 

у оно стање када се мис*1п укрштају, сусрећу и крхају 

једна о другу, као разлупане барчице на побјешњелом 

мору . . . 

— Иди, диЈсте, одмори се, — прошаптала бп 

кад и кад старица из свога ћошка са свим механичкп, 

кад би јој глава ударила о зид, или о палце састав 

љсннх руку на грудима, или бп јој се учинпло да 

код мртваца назире неку прплику, а можда п да би 

показала како нс дриЈ'ема. У осталом баба-Фемка 

њина прва сусјетка, била је добра жена, коју јс по- 

којница особито поштовала. 

Али он то није ни чуо. У његовој је главп 
страшна збрка мисли. Сво му се још чини да је ие- 
могућно... Зар она мртва!... његова Мила!... А шта ћс 
бити с њпховим јединчетом? Ко ће њему замијенити 
матер... ту добру матер, која је била тако њежна, тако 
одана... сва мајка!... 

Диже се п клецајући, готово несвјесно изиђе у 
врт, да освјсжи главу, која јс прштала подпрптиском 
миели... Ту се спусти на тслупу, на ону исту клупу, 
гдЈс Је колико јуче, размиш.Бао о својој бескрајиојј 
срећи. 



Стр. 36. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 3. 



Како је сво пролазно, ништавно!... Какви су га 
сад осјећаји обузима.1п! Та клупа од просто, неугла- 
чане даске н сувише га јо потс]ећа.1а на дојучерашњу 
срећу, која га је сад ужасно жегла. Он побјеже с ње. 
Одс у другп крај врта и сједс на роспу траву. Алп 
га мисли ни ту не оставише на миру. Слика за на- 
вијек срушене среће промицала је испред његових 
очију у свом сјају велпчанства, које носе с поштом 
да закопају у земљу, као п све што је од земљо по- 
ста*1о.., Па онда со тпскаху мрачне слике, све горо и 
страшнпје... И ништа да га истргно пз канџи очајања. 
А тамо, у том ускомешаном мраку и вреви паклених 
утвара, глс, као да се помал>а нека блага, прозрачна, 
сјајна прилика, која му се примиче с осмпјехом . . . 
полако, стално, као резигнација... Из собо чу се као 
да нешто лупи... неки бат слабих, брзих корака, којп 
се у овој ноћној тишпнн једпно п могао чутп... 

Господпн Славко уздахну дубоко, преј^е руком 
прско чела, којо бпјаше врело. Колико је ту провео, 
не бп нп сам умио рећи. Али мора да јо подуже тра- 
Ја.10. Мора да је и заспао. Он погледа око себе као 
да је тражио одговора... Звијезде још трепто као да 
хоћо сад пред крај своје властп да распу сву овоју 
сувпшну свјетлост. Благи вЈотрић Јодва њиха сјајно 
лишћо на бокорима расцвјетанпх ружа... 

Диже се и пођо опет у собу, погнуте главе, 
очајан, храбрећи сам собс п ТЈОшоћи со дужношћу, 
коЈу је имао као отац. 

Један тренутак застадо на прагу. 

Воштанпца јо бацала заморну, слабу, жућкасту 
спЈОтлост по ниЈОмоЈ соби. У ћошку бабаФсмка, с на- 
С.10ЊСН0М брадом на укрштено па.1це, ркаше као по- 
кварсно мотовпло. 

Са свим нссвјесно први његов поглед паде на 
мртваца. 

Чудновато! Морао со придржатп да но падно... 
Јс лп одиста всћ по.1удио од толпке несрсће? Или 
ЈО постао плашљивац? Та ко би со од њега впше за- 
радовао? Да ниј'© обневндно?... 

Он тр.Ђа очи, прилазп б.1Ижо, г.1еда као суманут. 
Невјсроватно! Па ипак!... Шта јо то! Мртвац се одпста 
покрећс, мешкол>и . . . Ј'едва прпмјстно... као да га ко 
љул>а!... 

И у том тренутку своЈ'е скамењсностп, чу сањпви, 
слабачкп г.1асић, који до.1ажаше пспод покрова, јасно 
разговиЈОТно: „ПаваЈ... ма — мо... ма — ци... цо..." 

Бијашс то тренутак страшан у својој волпчан- 
ствености... величанствон у свом ужс1су... нешто језо" 
вито, божанско, непојмљиво... 

Несрећни отац брзо дође себи. Он полеће столу, 
дпасо покров, суревњино зграбп дијето, које га зачу- 
ђено г.1едаше, пзв.1ачећи бсзвољно своје ручицо пз 
мајчинпх њодара; отрже га грубо из њеног .1еденог 
загр.Баја, па стпснувши га страсно у своЈ*е наручје, 
однесе га у креветац. А.1п се дијето расп.1ака 
што га Јо отргао од своје маЈчице, коју је једва 



нашло. И док со јаднп родптел> враћашо мртвацу, с 
рсзпгнацпјом, као охраброн, пропорој^он у огромној 
несрсћп, коЈа га јо задесила. из удал,енс собс кроз 
неутјсшно јецањо доппраху одломци успаванкс, као 
хор завпд.1>ивнх серафпма, којп .1сбдо ту у ваздуху: 

„Павај... ма... В10... ма... цп... це..." 




Алевса Шантвк: 



Музи. 



Горе нам плачу, јауцп су чости . . . 
Устај и црну одожду обуци; 
СвиЈстли путир понесп у руци 
И вјером Христа мој народ прпчостн! 

Мо.1итвом кротком гњев Бога укроти 
И тражи милост напаћоној груди; 
С мученим роб.Ђом мученица будп 
И с њимо пођи крсту и Го.1готи. 

У по.Ба наша Искаријот уђе, 
И њпве нашо постадошо туђе, 
И на нас паде губа п ругоба,... 

УстаЈ и пођи! Јауци су чести.... 

Пред крстом Брата мој народ причести, 

Крвав к6 сунце нек спне из гроба... 



^ 



Драгослав Цлв!!, Београд. 






За мо су странп ти л>уди, жсне, 
Што б.10да .1ика за животом јуре. 
С похотним смехом мрачном гробу журс. 
И чији живот к'о цвет воден воне, 

Док море страсти говорп кроз мене, 
И ва.1и мрве сред вртлога, буре, 
Титанско хридо и литпце суре, 
И прп том' реже, прок.1ињу п пене... 

Ја више живим нег' та маса цола. 
Вочност је Јсдна ту у грудма свела... 
Умр.1а давно... И ја о њој снивам... 

И вучом живот, проклињем га, ху.1пм, 
И слабом ногом мучним путем хр.1нм — 
Уздах п сузу горку у тсшку к.1ству сливам 




бр. 1 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1^08. 



Отр. 51. 



МнрФСЈКВ, Бвоград. 

Немир.=1 

Носоћи спокојство, благо, поноћ је с^азила пГо, 
Н руком божанскои снојом бацаше сан на снет; 
А хука и немир светекн, којн је дан>у бно 
У поноћ утону нену и свој утнша лет. 
Све ћути и иарно сања; евуда пријатнист Б.1ада, 
И асмљу, к'о цвет усаи.тлн, екрно је густи мрак — 
Тек само жубори поток, којн с висине Ш1да, 
И вочиа кандн.т ноћна проснп.Ђу бледп зрак.... 

Ал' опет ужасан кеиир бурва мп душа крије, 
И прсн, нладости пуне, потмули давн јад; 
А срцо некако чудно у часу овоме бије, 
И страх тајанствен.... ирачан.... те.10 мн скрнва еад. 
Ах узрок погађам страха — можда у ово доба 
За прапду п елободу пао је некп веН, 
Њетово трошно тело скрила је сшка гроба — 
ПГто протнв т[|ранства светског грину његова реч. 



В. ПАтров. 

Зимн. : 



Ви впдите: каквои патњои жнвн, 
А у бо.'БС вероват' но смсје. 
Крадпте гв, п.^Бачкајте без ерама, 
Док се штапа просјачког ие лати; 
Жудње вашо нека страх но с.1аиа: 
Да вам за то својим гњевои плати. 
Но, последњи залогај му када 
Нзтргнете иа крвавнх зуба — 
Чувајте сс! У народу тада 
ЗагрисНе з-те освете труба. 
Пкрит, ШОТ. <Ј бугарског: ВЈЧвтрвац, 



Д. Н. Ваталевнк, Јагодопа. 



Кроз чисто стакло дјсвојчппд млада 
Из вруће собс у природу глсда: 

— До.Ђв у парку мир дубокн влнда; 
Цовите гране од сн'јсга и .теда. 

У сивој магли впдс се контуре 
Да.1ек1тх брда, као нрачни џинп; 
Кроз етар сњежно паху.Ђицс журе.., 

— Видокруг тоне у мнрној тпшинп. 

И усну срећнв дјевојчнца млвда 

Клнзање и лед п брзс саоне, 

Алејс мртве, тамо изван града, 

Гдјс драгог р'јечп у мрак иило звоне.. 

И весела је... А до.Ђе сокакои 
Згуреп се ссБак под дрвпиа чује, 
И г6 и гладан, помажућ' ео 
Иде п клету апму грдн, псује. 



Каршл Храстов. 

0. грабнто 



шта где дохватн, 
Далско је Народни Суд, знајте! 
Јадвп народ не ће скоро знати 
Да узвпкне: рвчуна ин дајте! 

Вп лпдите: ивоготрпсћиви, 
Простп народ еазнање нс греје! 



Просјак. 



- Е. Је АшЈсЈз. 
„Од јутрос гладујсм, неиам што ин трсба," 
Тако тужан зборп, „падан од нсмоћп, 
„Добрп господине, пруж'то ми поиоћи, 
,,Дарујте мп новчић, те да куппм хлсба. 

„Старац сам п самвц, ко пас се злопатпм; 
„Ужпсам је ћумсз где мп тело л^^жс, 
„Јс.тппац ми у>гро, Сол ми срце стеже, 
„Ја све, све нево.ЂС човечанске патим. 

„Смнлујтс ее на ме. ох, тако вам Бога! 
„Новчић, по.ау-мртав всћ сам, господине, 
„Новчић, кору хлоба дв купим тврдога, 

„Новчпћ стврцу коме сирт всћ ропац ит.Ђс!" 
А ти, у ша.ЂПво удуб.ЂСН новнне, 
Пролааиш и лдеш кукавпчкн да.1>е. 



ВЈернсон ВЈе|>нстЈерне. 

Весео момак. 



! Ајвпнд, када на свијст дође. Кадл јс 
пут могао усправно сјсдптп па матс- 
крплу, сннјашс се, а када у вече за- 
10 лампу, смпјао св тако, да тл с«ба 
— а плакашо, када и1То нпјо смно 

,0д овог дјечвка бнћо нешто , говораше матп; 
па тако је п било, упрано — вееео ноивк. 

Ту гдје је био рођен, уздпзаше се га10 стијсње, 
алп не тако внсоко^ боровп п је.1е гледаху озго, п 
сипаху цвнјеће на кров од куће. А уз саму пак стп- 
јену ва крову пасаше ма.1н јврац, којн бпјашс Ајвнн 
дов; он је иорао на њсга пазитп, да се ие укра.че, 
стога му је Носно горе лпшће н траву. Једног .1ијепо]' 
дапа сквкуташе јарац по простору измсђу крова н 



Стр. 38. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. јЈ. 



оближње стијене п изгуби се у планини, гдје трчаше 
свуда гдје није био. Ајвинд не видјс јарца кад је 
послије ужине дошао п помисли одмах па лиснцу. 
Било му је тако хладно око срца, јурила му је крв 
по цијелом тијелу, он викаше, обзираше ое п ослуш- 
киваше: „Гдје си, гдје си, јарче!" 

„Бе-е-е-е!** бекаше јарац на стијени, окрену 
главу у страну п гледаше доље. Али гле, покрај 
јарца лежаше једна дјевојчица. 

„Је ли твој јарац?** упита она. 

Ајвинд стајаше отворених уста и разрогачених 
очију, затим тури полако обје руке у џепове од пан- 
та.10на: 

„Ко си ти?" упита је он. 

„Ја — ја сам Мерита, материно дијете, Фелен 
ми је отац, уЈна ми је Ола Нурдистуенсова на пустари, 
бике ми четири године на јесен, два дана послије 
пок.1ада, да — да!** 

7,Тако, то си ти!'' рече он и дубоко уздахну, 
пошто није дисао, догод је она говорила. 

„Је ли то, дакле, твој јарац?" упита дјевојчица 
опет. 

„Да — да. јесте", рече он гледајући горе. 

т^Ја бих вољача имати јарца, — хоћеш ли ми га 
дати, шта? 

„Не, махнимо се тога!" 

Она лежаше још ма»1о, а затим климајући отпу- 
сти ноге низа стијену и рече: 

„Ако добијеш за јарца перецу с маслом, даћеш 
ми га насигурно?". 

Ајвинд бијаше дијете сиромашних родите.1>а; 
само је једном у сђоме животу јео земичку с мас.10м, 
то Јв било, кад их је деда посијетио, „тако што ли- 
јепо'* ниЈв јео ни прије ни послије. 

„Прво ми покажи перецу", рече он. — Она пак 
не допусти да јој се двапут каже; јер већ држаше 
велику перецу, високо изнад с^е. „Ево Је", викну 
и баци му је. 

„Ах, из«1омила се у комаде"*, уздисаше Ајвинд и 
купљаше снаку мрвицу са највећом брижљивошћу; 
најситније трпаше одмах у уста — само да проба; 
ах, како прија! још једно парче стрпа у уста, и сам 
но знавши како, бијаше појео цијелу перецу. 

„Али сада је јарац мој!" рече мала озго. Ај- 
винд извади опет пошљедњи залогај из уста; дјевој- 
чица још лежаше и смјешкаше се, јарац поред ње, 
с биделим грудима, иначе загасито-црн, гледаше нае- 
реном главом доље. 

„Зар не можеш мало причекати'^, мољашо малп, 
п срце му јаче закуца. 

Тада се још већма заснија дјввојчпца, подиже се 
на кољена и рече: 

„Не, драги, сада је јарац мој!" Затим га обгрли, 
узе Јвдну од својих подвезица и веза му око нрата. 
Ајвинд стајаше и посматраше. Она се сасвим диж€% 



поче јарца вући за собом; али он не хтјоде ићп, већ 
окрену главу, дољо, Ајвинду. 

„Ве-о-с-е!" бекаше он. Али она, узоват га за 
гриву, вук.1а га јс за подвезницу, и рече добродушно: 
т^Хајде ти само, јарче, тп ћеш становати код мене у 
соби, јетћеш из моје коцељо и здјело мојо мајке'', и 
запјева. 

Дјечко још стајап1е. 

Са јарцвм се пграо и ваљао ције.1е прошле зиме, 
од како је рођен, и никада нијв ни помишљао, да га 
може изгубити; сада твк од Јвдном, десило се то за 
кратко вријеме, и он г^ нв ће више никад ки.^^етп. 

Мати до^е из дворишта, пјевушећп, са посу1)ем 
од млијека, којв је прала; видје дјечка гдјс сЈедп п 
плаче, при]^е му и рече: 

„Зашто плачеш?" 

„Ах, јарац, јарац!" 

„Јарац! Шта је, гдје је? упита мати и поглвда 
на кров. 

„Ах никад се вишв неће вратити^, узвикну 
Ајвинд и поче јаукати. 

„Слатко диЈете, али шта је то бпло?" 

Он не хтједе одмах казати. 

„Је ли га однијола лисица? 

Ах, камо среће, да га је поје.1а. 

„УтЈвши св", рече мати, пШ1'^ је било с јарцем ?** 

„Ах, ах, ја сам гатетовао — продао сам га за 
первцу." 

Када је то изрекао, потпуно је појмио, шта то 
значи, продати јарца за перецу; ранијо о томе нијв 
ни мислио. 

Мати биЈашв озбиљна, те он помис.1И, сад ће 
бити.... али она рвче нагло: „Шта мис.1иш сада, како 
ће те сматрати јарац, пхто си га продао за перецу." 

И дјечко Јв већ и сам на то помишљао и ра- 
зумио, зато уздахну, „ах, нвћу вишс бити срећан на 
овоме свиЈвту"; „да, — а ни горе, код Бога, јер тамо 
ћу сигурно добпЈати батина.« 

Мати га остави; дјечко се опет бацп у траву и, 
мољаше се тихо Богу: џМили^ мили Бого, који си на 
небу; немој се љутити на мвно, што сам продао јарца 
за перецу, — п ти, драги јарче, и ти немој да сс 
љутиш, јер нијесам ништа размиш.^&ао!'* У души осјети 
велики немир, па св зарече, да неће учинити никад 
више ништа рђаво — да неће првсјећи ни конац на 
коловрату, да неће пустити ни Ј'агањцо из тора, нити 
ћо силазити сам на море. 

Затим заспа, молећи се и мис^ећп добро, сањ&ше 
о јарцу, како јо на небу; Бог има дугачку браду, 
јарац Јвдо лпшће са Јвдног красног дрвета; а олм он 
сЈвди на кроиу и не може га дохватити. Одједном га 
нешто дирну, као влажна кооа, он скочи. „Бе-е-е-е", 
одјокивапге п јарац бнјашо опот крај њега. 

„Ах, тп сп опет ту!"* подскочи и ухвативши га 
за продње ноге, поче с њим да игра. Вукао га је за 
браду, хтЈ'одв га и матерп одвс^сти, али као да чу, 



Вр 3. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 39. 



да иза њега пеко плаче. Он се окрену, и видје дје- 
војчицу, која сјеђаше недалеко од њега на једном 
бусену. Схвативши сада све, пусти јарца и рече: 

„Јесп ли га тп довелаУ** 

Она плакаше тихо и ћуташе, алп најзад ппак 
одговори: 

„Нпјесам га смјела задржати, мој ]^ед чека ме 
горе; али ја сам мора.та сићи доље и мо-о-лити ....** 
Она муцаше.... јецаше, и поглсдавшп горе, опази заиста 
ђеда гдје сједп иа путу, помисли на оно што треба 
да учпни, диже се, држећи обје руке на очима, прпђе 
Ајвинду и рече: 

„Молим те опрости ми!" Тада обгрли јарца и 
плакаше тако, да Ајвинд још никад ннје видио таког 
плача. 

„Ја мислим, да задржиш жпвотињу", рече он и 
окрену се. 

„Жури ее, жури** викаше ђед озго. Тада скочи 
Мерита, јарац мекаше, а дјечко и дјевојчица пла- 
каху. 

пЗаборавила си подвезицу!" рече Ајвинд, кад 
она пође. 

„Нека, задржи је**, одговори опа. 

пХвала, хвала лијепо, Мерита," пође за њом, 
стисну јој срдачно руку п врати се натраг. 

Оп сједе поново у траву, јарац приђе њему, али 
му сс више не радоваше као приЈе. 

(Иаставвће се.) 




Сава Д« МцЈалковнк, Бпоград. 

Бонцерат у Еременчугу, 

(Превод). 




нри Вињавски одлични виртуоз на виолитга 
Д05КИВИ0 је овај случај, кад је јодном концер- 
тирао по Русији са својим братом Лујем, 
виртуозом на гласовиру, у пратњи своје 
мајке. 

На једном концерту у Петрограду 
упознали су се са племићским маршалом од Кремен- 
чуга, једне веће вароши у полтавској губернији, који 
пх позва да концертирају у том мјесту. Прошло је 
прилично времена док оба брата, путујући кружно по 
Русији, не дођоше најзад у Кременчуг; п тада сс Луј 
Вињавски, коЈи је све тачно у књигу уводио, опомену 
онога позива. Онисе кретоше племићу, који их нај- 
љубазније прпми и одмах отпоче говор о пројектова- 
ном концерту. Браћа су хтјела прегледати и концертни 
локал, и племић се одмах крену с њнма на пут; га- 
цали су по лапавици, док не доспјеше до неке даш- 
чаре, која је, свакако, некада с*1ужила за циркуске 
сврхе. 



Уђоше унутра и, на своје изненађење, не нађоше 
нпшта друго, осим голих зпдова. 

лЗар овдје да свирамо?" упитаће обојица. „Овдје 
гдЈС нема ни к.^упа ни столица?" 

„Ништа то не мари'', одговориће маршал умиру- 
Јући их: „Код нас свако донесе столицу собом.'' 

пЛиЈСпо, а шта је са освЈстљењем? У са,1и јс 
Јсдна једина лампа.** 

„Ништа и то не мари^, био је стереотипни од- 
говор: „Код нас свако донесе фењер собом." 

Браћа су била нсшто зачуђена овим особитпм 
прпликама, а»1п још само запиташе, како ће се кон- 
церат објавити. 

„0, то иде врло лако. Немамо, до душе, штам- 
париЈе, али ће пос^тужитељ овдје, на ова врата напп- 
сати великим С10вима, и то се распростре по граду 
брзо као ватра." 

Те и тим су се браћа морала задовољитп. Слуга 
се појави са комадом креде и отпоче ппсати. У овом 
тренутку дође неки офпцир и запита постужителза, 
шта се даје. 

„Концерат", гласио је одговор. 

„Тако. А ко ће то свирати?" 

„Браћа Вињавски". 

„Колпко их је?" 

„Лвоје". 

„Само двојеУ" запитаће Рус зачуђено. „Е, такпу 
ми ракију пеци!" рече, пљуну притом презриво и оде 
поносним кораком својим путем. 

Обадва Вињавска, због свега тога, не надаху сс 
богзна чему, а,1и пх је тјегаио племић. 

„Збиља", рећи ће ХанриЈ*у, „било бп боље кад 
бистс евиралп на виолиЈ.челу, Ј*ер то овдје нијесу до 
сада никада чули**. 

„Али", рећи ће Анри, „то не иде; ја сам изучио 
виолину, а не чо.1о.'' 

„Ама, прико,'' одгог»ори овај доброћудно, пв&ма 
Је свеједно да ли ћете свпрати овако или овако." 
Племић ту превуче руком у ваздуху прво горе, по- 
слијје доље. 

Али се ИШ1К иије могло, те су оста,1и на впо- 
линском концерту, који је заказан за сјутра. И доиста 
кад дође вече концерта, видјели су се у Кременчугу 
ције«1и каравани становпика са фењером у једној и 
столицом у другој руци, како врве циркусу, у којем 
је убрзо било заузето и пошљедње мјесто. 

Концерат поче и наиђе на допадање; а.1и тада, 
одједном, примијети мајка младих концертаната, која 
је сједила у публици, да на њезина сина Анрпја, 
коЈП је гудио, кроз пукотине на крову падају сњежне 
пахуљице и кишне капљице. 

„Ах, моЈ јадни син", рећи ће, „како лако може 
назепсти!'' 

„То је, дакле, Ваш син, мампце?" запита неки 
доброћудни стари господин, који је сједио поред ње, 
подиже се одмах и довикну младом вјештаку, усред 



Стр. 40. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. Ј}. 



свирања: „навуците бунду"! и окренув се публици 
додаде, пзвињујуки се унеколнко: „мајка му, што 
сједи поред мене, стрепи да не назебе." 

Сад се вачу много гласова: „навуцпте буиду ! 
Бунду навуците!" 

Анрп се захвали на допуштењу, али изјави да 
не може свирати у бунди. 

„Нпшта не мари**, узвикну тада сва публика. 
„Обуците бунду! Обуците бунду!" 

И тако добром Анрију Вињавском не оста ништа 
друго, но да обуче бунду и да у бунди настави сви- 
рање. 





ДижитрцЈе Митриновик, Загреб. 

Демократизација 

' Науке и филозофије. 

(Свршетак). 

таком стању ствари има вишс узрока. Једни 
су од њих природе политичке и скономске, 
а други чисто социолошке и историјске. И 
према ономе што смо рскли у горњим ре- 
цима овога чланка, могло би сс помислити, да је један 
од тпх узрока и немисленост нашс јавности. Изгубио 
се критерпЈ вриједности и смисла живљења и дјело- 
вања; не гледа се на неки задњи циљ коме се има 
тежити, нити има извјесног заједничког споразума, 
плана и задатка. Све што се ради, ради се некако 
привремено, споредно, од данас до сјутра; наше јс 
миш.7Бењв несређено, узрујано и растројено. Међутим, 
то наше стање није проувроковано само нашом неми- 
саоношку, немањем начела, прегледа и разборитости, 
но је баш та наша немисаоност пошљедица самог 
нашег стања, које је један нуждан моменат, једна 
прелазна етапа у нашем цјелокупном народном разлику 
Али, с друге стране, није искључена могз^ност, 
да ми свјесним радом, поштењем, узајамношку и сно- 
шљивошку, разложитим и начелним увјерењима уско- 
римо долазак нове једне етапе, која води сређености, 
нормирању одношаја, пунијем и здравијем народном 
животу. Зато треба нарочиту пажњу обратити обра- 
зовању ширих народних с«1ојева, а не мању пажњу 
треба обратити и образовању уже тата.1ачке публике. 
Да је интелектуализација ширих народних маса ствар 
врло тешка, у то се не може посумњати; али је мо- 
гуке образовати народне масе до извјесног степена, 
изнад кога нема потребе ни смисла да се образују. 
./1акше је образовати средњу, вишу, читалачку пу- 
блику, а у нас се, међутим, ни у томе правцу није 
радило ни приближно довољно. Јер ми Срби имамо 
толико много националних брига, толико смо прпти- 
јешњени са неколико страна, толико заосталп у кул- 
тури, да морамо на свим пољима националног рада, 



да радимо најинтензивније п најупорније, свестрано и 
систематски, да св јачамо колико у погледу матери- 
јалне и духовне културе, толико п у погледу поли- 
тичком и национа.\ном. И ради тога треба да со свим 
силама заузмемо за то, да нашу масу уздпгнемо на 
виши интелектуални нпво, да у народ уносимо знања 
и свјетлости, да демократизуЈв.мо науке, нарочито дру- 
штвоне и природне. На демократизацији науин у нас 
се, на жалост, врло мало радило. Као да смо мп 
неки изузетак, па нам не треба научннх п филозоф- 
ских књига! И као да нас не треба да заиимају оп1'ка 
размишл>ања о појавама природе, о човјеку п његову 
друштву, о смислу п вриједностп нашег моралног жп- 
вота и дјеловања! 

Не мисли се овим утврдитп, да се сваки човјек 
мора з&гњурити у неке теорије и апстракције, и да 
се цијели српски род треба да расплине у облаке мо- 
тафизике, занимајукп се научним и филозофским пи- 
тањима, која немају никакве везе са овим нашим 
стварним животом и живуцањем. Али је свакако по- 
требно да се средња, виша, лајичка публпка упозна 
са главним стварима из области доуштвених и при- 
родних наука и практичне фплозофије. Јер у свим 
тим областима научног испитивања има толико говора 
о стварном нашем животу и раду, да би требало, да 
би се морало много више радити на томе, да сс спо- 
менута у ж а публика заинтвресуЈв за питања, која те 
науке третирају. То је срамота: да један човјек, који 
се хоке да зове образованим, цијели евој живот пр<^)- 
веде искључиво и само у подмиривању и задовоља- 
вању нижих, тјелесних потреба, а да му никад нп на 
ум не пане задовољење виших, финиЈих потреба духа 
и разума! И кад су чланови те средње публпке, у 
огромноЈ векини, баш тако малених духовних потреба 
тако немислени, и готово индиферентни према истини 
и моралу, зар је могуке да цијела наша средина не 
буде кужна и нездрава, зар ј*с могуке да се' наше 
акције не предузимају из сптних амбиција, ситних 
кефова, ситних обзира и ускогрудог мора.та? 

А кад је наша читалачка публика баш така, да 
не показуЈв довољно љубави за истнну и морал, онда 
је треба заинтер.есовати за размишл>ања о вриједности 
моралног дјатовања, треба у њу, постепено и стално, 
уносити више филозофског атемента, мисаоности, раз- 
боритости, сношљивости, трезвености. 

Мање каприца, више принципа! то би треба.10 
да буде девиза оних, који могу нешто учинити, да се 
наша баровита и немислена средина трансформира у 
другу средину, здраву и животну. 

Треба да радимо на демократизацнји наука и 
филозо(|)пјс, јор је то и потребно и могуке. 




Бр. 3. 



1908. БОСАНСКА ШЛк 1908. 



Стр^41^ 



Српски народ. 

< )д дра Симо ТроЈановиКа. 

(Наставак.) 

2. Социјалне и еконохеке прилнке. 




о скора су постојале код Срба по солпма 
јакс друштвеие заједнпце, зване задруге. 
Скака јо задруга у стпари била врло јака 
породпца до другог п трећег степена му- 
пп^ог сродства, а мушкарцима јс јединствено 
и ирипада^1о све пепокрстно пмање, као и 
стока и покретност, сем извеснпх незнатних изузетака. 
Жснске су при удадби у туђу задругу (јер у својој 
се нису могле удати због сродства) добиЈале само 
спрему, ретко још што од покретностп уз то. 1:5адругс 
које се нису делиле, броја^^е су до 100 п више глава. 
Свако је у задрузи имао свој одређенп посао, а теко- 
вина је била зајодничка. Сваком задругом управљао 
је један старешина, који се само својом способношћу 
уздигао на то место. Његовој заповестп морају се по- 
коравати сви задругари. Он паређујо момчади куда Ке 
коЈИ ићи и шта ће који рад1гги; оп продаје, с дого- 
вором кућана, шта је за продају п купује шта треба 
купити; он држи кесу од новаца, брине се како ће 
платити поре;} и остале дациЈС. Кад се моло Вогу он 
почиње и сврп1ујс. Кад има каквпх гостију у кући, 
старешина се сам с њима разговара, и он с њима руча 
и вечера. Старешиновој супрузи покоравале су се, 
нарочито у ЦрноЈ Гори, све задругарке. ГТред смрт 
старегаине већ се унапред зна, ко ужива највеће по- 
верење, па га обично без пзбора признаду за старе- 
пшну. 

У Херцеговинхг, особито у Дробњацима, гледало 
се по бољитку, и старешница је била вазда наЈбо.Ђа 
и највреднија, не гледајући чија је она жена. 

Неки пут је поверење за старешину код толикпх 
мушких глава припало енергичној а мудроЈ жени, па 
су и њу исто тако сви мора.1и слушати. У задрузи 
су жене по извесном реду и на одреЈ^ено време редо- 
вале, на пример кувале у Једној кући за све задру- 
гаре и т. д. Принос од плода, стоке или чега било, 
не дели се на чланове, него стално остаје за зајед- 
нпчке потребе или ређе и на издржавањо појединих 
чланова. Имање је неприкосновено, да га ниједан по- 
јединац не може отуђити. Отуда је свакојако п остало 
да и сад упитан, не само човек задружан, него и 
инокосан: чије је то имање илп чије су то овце? од- 
1'овара ста.1но: н а П1 е, а никад м о ј е. 

Поред важно економске сигурности, и соција,1не 
равноправности свију чланова, још се у задрузи нико 
ниЈС требао бојатп неродице ни друге немаштине, па 
пи болести, као што би тада била несрећа за само- 
храна човека или за малу породицу; сем тога још је 
српска задруга имала и историјски значај за одбрану 



орпства од турскпх разбојника, јер су со ваида лако 
моглс муп1ко главо окупитп па заједничкп отпор, к^оје 
су п жене каткада такође оружапом руком помаг41ле. 

Сад има задруга врло мало, па п оне ће брзо 
ишчознутп. 

И прп свој јакоЈ организацији задругс српско, у 
којој јс војао комуналнп дух, бар од сто година иа 
овамо, откад се поо^10 оолобођења од Турака почоло 
о њима ппсати, већ је у њпма било сопаратпстпчпо 
тежње за приватном својином. Јор јс понеки члап за- 
друго имао и нешто своје властито ван задруге, пгго 
ппје било подложно деобп ни у каквом случају, за 
то је постојао чак п нарочит пазив, јер се та имао- 
вина звала о с о б п н а. Некоме од очштства остано 
каква покретна ствар, други је зарадп кириџијајући 
п т. д., а та зарада само њему прппада. Неки су му- 
шкарци држали у задрузи коишице, бротњаке п за- 
себно сеја*1и дува1г. Женске су особиле по неколико 
оваца, говода или ствари. Алп нп у којем случају 
особина не може добијати вишка у олмој задрузп, а 
за рачун само сопствепика. Најрадије сс особљсна 
овца даде у туђу кућу и по погодби се удеси дсоба 
мрса п приплода. Ако је млада особпла од родитеља 
неки дар, пли су је сватови даровали, п она дава 
изван куће на већинак (на умножавање' — нека само 
од себе расте без свога труда, пјто би иначе било 
штетно за задругу. Тако се и храна даје некомс на 
вађвбину и т. д. По изузетку ако је особина остала 
у кући, при поделп не може иматп прави сопственик 
ништа више него само главницу. За одивом (удатом 
девојком из задруге) није никад могла поћи: кућа ни 
поткутњица (њива око кућоК него само покретна има- 
овина. 

У Херцеговпнп ако со удата жена не зароди, а 
муж ЈОЈ умре, она наследи мужевље оружје и одело, 
коЈв преостане од сахрано, а поврх тога још и осмину 
од цел ог имања, а то се звао о с м а к по турском за- 
кону. 

Ако хоћв да пде у род илп да се преуда, ништа 
више неће добити; ако пак же»1и^ она слободно може 
до смрти остати у задрузи. Ово је могло бити у Хер- 
цеговини и због тога, што су одавно тамо пшчезло 
племенске организацпје. Међу тим у Црној Горп 
оружје се није смело преносити у друго племо, па нп 
кад је удата кћи била једина нас^едница; него се 
увек оружје раздавало покојнпковпм рођацима из 
исте породпце. Разлог је био тај, по народном розо- 
новању, што су се покојнпку за живота налазпли у 
новољп р о ђ а ц п а не з е т. У задрузи су увек по- 
преко гледали иа особине, јер оне су лако давале 
повода да се задруга раскопа. Чак су код Срба и 
ка»1уђери могли имати у фрушкогорским манастирпма 
и своју особину, која се код њих зва.1а осопштина. 
Тако су они могли, осем манастироког имања, имати и 
својих личних винограда, кошница и т. д. Сад је 



Стр. 42. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 3. 



остало допуштено калуђсру пмати своје салатс илп 

каквог другог поврћа, пначс нитта више. 

Сад је ред овде упитатп ее иа чему сс ]ош 

оснива задруга сем економског принцппа? Њена јака 

веза почпва још п па р е л и г и о з н о ј о с н о в и, 

јер свака задруга само једну славу славп. 

(Наставиће се). 



^ 



Српске народне умотворине. 

Женске народне пјесме из 
Херцеговине. 

I. 
Зелени се зелена ливада, 
Од Павлова до Љубина двора. 
Туда ГГавле добре коњо вода. 
Гледала га са прозора Љуба; 
Па му тура дуњу и јабуку. 
^Мируј, Љубо, љубиће те Павлс!'' 
„Волап, Павле, би л' ти мило бплог" 
„Бона, Љубо, да шта би ми било! 
Шта је л>епп1е, но љубпт' ђевојку?" 

2. 

Срма трептп, злато проговара, 
То се момак с цуром разговара. 
^^лато Мара момку проговара: 
„Срмо Јово, ја те чекат нећу. 
Даница је чекала мјесеца, 
Виш горице за три годинице. 
Срмо, Јово, шта је ишчекала? 
Ишчекала кишу са сниЈегом". 

3. 

Ватајте се б']сле руке! 
Гледајтс се, црне оке! 
Ко ј' за коло, ајд' у коло ! 
Ко ј' за мене, стој до мене! 
Ко ли ппје, стани ди је: 
Ајд' у коло нежењсно 
Ајде, 'ко ће, и жењено. 

4. 

"Бевуј ђевуј, лијепа ђевоЈко, 
Ђевуј, ђевуј, удатп се немој ! 
Падаћс ти на ум ђевовање. 
^Ђевовањс, моје царовање! 
Цар ти бијах, док ђсвојка бијах! 
Свак ме звапЈО царом п везиром, 
Мила мајка дплбер пеливаном. 
Царски сједн, везирскп устани, 
Пашалински на авлинска врата. 
А сад, јадна, ни цар, ни ђевојка ! 
Невовање, моје тавновање!" 



5. 

„Јаранице, секо Јованова, 
Каж' Јовану нек довече дође. 
Ја нек дође, ја нек ме се прође. 
Сппоћ су ми бољи долазпли: 
Дилбер Јово и Каранфил Стево. 
На пенџеру биљег оставили, 
Жуту туњу златом поткпћену 
И јабуку зубом угрпзену^. 

6. 
Папуче ми, папуче, 
Налуле мп, налуле. 
Утече ми ђевоЈче 
Преко пута у драчо, 
Кроз трп ките раките, 
Кроз четири невена, 
У ђевојке невјера 
У момчету четири. 

7. 

Вита јело, високога хлада, 
Благо оном ко у хладу спава. 
Мој се и твој бабо договара, 
Да заједно б'јсле дворе граде. 
Прекриће их милодувл,евпном, 
Поткититп калопсровпном, 
Набавити јато голубова, 
А оженит Једпнога Јова. 
До по ноћн не може заспатп 
Од мприса мплодувљовине, 
Од потЕШта калоперовине, 
Од гргута јата голубова. 

8. 

„Јаранпце, поздрави јарана, 
Да не коси траве око Саве, 
Покосиће моје косе плаве". 
Цвати, ружо, немоЈ опадатп, 
БолуЈ драги немој умрпјетп, 
Да је лако болест боловати, 
Ја бпх за те болест болова^аа 

9. 

Шећеру се не бих радовала, 
Младу момку не бпх вЈеровала. 
Ијера му ЈС ко лпсната грана. 
Бори граиу о Ђурђеву дану, 
Па јс бацп у зелену траву. 
•Узми грану о Митрову дану, 
Њом удари о зелену траву; 
Лист опадс, а грана остаде, 
Онака је вјера у момака. 



Трикмнр. 




Вр. 3. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 43. 



Кравород. 



Народна прича пз Мустапића-Нвижд. 




^ило јсдно дете, па је чувало много говеда. 
Њему да један човек једну гсраву да п њу 
чува, али му рече, да никако ту краву не 
псује, јер чим јс опсује, она ће отелити 
дете. Дете рече да јс нећо цсоватп, а онај 
човек оде кући. ГГошто одс човек, крава 
није хтела пасти, него пође у пгтсту. Онда дете за- 
борави задату реч и опсова краву. Није много посто- 
јало, а крава отели дете. Том детету надену име 
Кравород, јер 1^а је крава родила. Кад је Кравород 
порастао, чувао ]в ону краву, што га је родила. Леданпут 
је потера, да је напоји, али она бара, где је дотерао, 
краву, беше мутна и крава нпје хтела пити. Он остави 
краву и појђе другој бари, да потражи бистре воде, 
али и та беше мутна. Он пође даље, да види још 
коЈу бару, и да види ко ли то мути воду. Најпосле 
дође до једне баре, крај које стајаше један човек, који 
држаше у обадве руке по један камен, и трљаше их 
један о други. Томе човеку беп1с пме Трљакамен. Кад 
га виде Кравород запита га: 

„Што трљаш те 1«аменове и мутип! воду, те моја 
мајка нв може да пије?" 

А Трљакамен му одговори: ,,11ути, да не по- 
трљам и тебе! 

Кравород рвче: — Ти мене? — Ја тебе! — Ти 
мене! — Ја тебе! 

Па се обоЈИца ухвате и почну ее рвати. Кад 
Трљакамен познаде да је Кравород јачи, рече му: — 
Немој ме убити, молим те, но ми поклони живот, па 
да од сад будемо побратими, — Кравород на то прп- 
стаде. 

Тада Кравород и Трљакамен пођу заједно у 
шуму, да начине, сваки за себе, по једну буџу. Дуго 
су по шуми тражили које право дрво, али нема ни- 
једно право, сва дрвета искрпвљвна. Они пођу даље 
по шуми, да виде да ли то неко искривљује дрвета, 
и наиђу на јсднога човека, који свако дрво метнс 
преко колена, онако као кад кршимо дрва, и свако 
дрво искриви. Њему беше име Кривидрво. Кравород 
рече Кривпдрвету: ,Ј11то кривиш та дрвета, те нас 
двојица не можемо наћи ниједно право, да начпнимо 
по буџу?" 

А Кривидрво му одговори: „Ћути, да не искри- 
нпм и тебе!" 

Кравород рече: — Ти мене! — Ја гебо! - Ти 
мене! — Ја тебе! 

Тако се ухвате и почну се рвати. Кад Криви- 
дрво познаде да је Кравород јачи, замоли га, да му 
опрости живот, и рече: „Ајд(» сва тројица да будемо по- 
братими!'' Кравород га онда пусти. 



После сва тројица пођу по тој шуми, па на неком 
месту начинише јсдну колибу, п дању су пшли у лоп, 
а ноћу су долазилп у ту колпбу да преноће. Једанпут 
кад се вратишс т лова, видеше, да јс колиба почиш- 
ћена, донета иода и спремљена вечера. Они вечерају 
и легну. Кад сутрадан устану, Кравород рече Трља- 
камену : 

„Остани ти овде да пазиш и видиш, ко то чисти 
нашу колибу, доноси воду и спрема вечеру." 

Кравород и Кривпдрво пођу у лов, а Трљакамен 
сс попе на таван, да пази ко ће доћи;, Ту на тавану 
заспи. Дођу у вече Кравород и Кривидрво, па запи- 
тају Трљакамена: „Ко је ово опет почистио, донео 
воде и спремио вечеру?" А Трллкамен рече: „Незиам 
ко је, нисам га могао ухватити." Вечерају они и по- 
легају. Кад у јутру устаиу, Кравород рече Криви- 
дрвету : 

„Нас ћемо двојица у лов, а сад ти остани да 
пазиш, па да ухватиш онога коовде долази." 

Кравород и Трљакамен оду у лов, а Кривидрво 
се попе на таван да чека, алп и он заспи. Кад Кра- 
вород и Трљакамен дођу увече и;? лова кућп, запи- 
тају Кривидрво: „Ко је долазио, те је опет колиба 
почишћена, вода донета и спремљена вечера?" А Кри- 
видрво рече: „Нисам га могао ухватити, па не знам 
ко је." Опет тако вечерају и полсгају. Кад су УЈутру 
устали, Кравород отера њпх двојицу у лов, а сам 
остаде да чува. И он се попне на таван. Нијс много 
постојало, а дођоше три девојке, па једна другој го- 
вори: 

,Двде брже да похитамо, јер ће они скоро доћи 
п нас затећи.'' 

Те трп девојке почистишс колибу, донеше 
воде и спремише вечеру. Кравород је све то гледао, 
па кад и вечеру спремише, брзо се скиде с тавана и 
запита оне три девоЈке: „Шта ћете ви овде?" Оне му 
рекоше: „Ми спремамо за вас вечеру да вечерате." Он 
их онда запита: „А чије сте ви?^' Оне рекоше: ,,Ми 
смо ваше жене.^' Једна од тих девојака имала је на 
срвди чела месец; друга јс имала звезду на Јвдном 
образу; а трећа је имала звезду даницу на бради. 
Кравород пм не даде пћи, него све три остану ту у 
колиби. У вече до]^оше Трљакамеп и Кривидрво. Кад 
видешс оне три девоЈке, запиташе Краворода: .,Шта 
је то?'* А он им све пспрпча шта је видео, и како су 
му те девојке казале, да су њихове жене; рече им 
како су му каза^^е и то, да је она са месецвлМ на челу 
његова ГКравородова), она са звездом на образу 
Трљакаменова, а она са зведом даницом на бради 
Кри ви дрветова. 

(Насгавићо се). 




Отр. 44. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1зр. 3. 



Милан Јанковићу Бања Лука. 

Људско око. := 

г' Срп. нар. прича. 




ар Александро освоји много земљо, толико 

распространи своју државу, да је стизала 

управо до Мрачне Зем/Бе. Стога окупи 

око себс свс старце свога царства, и 

упита пх, како бн се могао наћп крај 

Мрачној земл>и. Један му је говорио 

овако, други онако, а један ке му казати, нека узме 

ождријебљену кобилу, па кад пођс у Мрачну Земљу 

дсека закоље ждријебе, а кад буде при повратку, не 

ће залутати, кобила ће га увијек довести до онога 

мјеста. 

Цар тако и учини. Скупи стотину хиљада вој- 

ника и зађе у Мрачну Земљу, а кад би иа улазу 

закла ждријебе. Дуго је тумарао по Мрачној Земљи, 

док одједноч не углода издалека једну свијетлу зви- 

језду. Дуго је још ишао, а та је звијезда бивала све 

већа, док не дође до ње. То је била једна Свијетла 

Земља, а ту се свргаавала Мрачна. Био је то свијет 

необично лпјеп, питом, врло му се свиђе. Са својом 

воЈСком сиђе он под један град и ту се улогори, а у 

град посла своје посланикс, да му се преда. Кад ови 

дођу У 1'рад, нађу у њему само жене, оне их пусте 

пред краљицу своју, која их замоли да причекају до 

поподне док позове све жене на савјет. По подне се 

саста у гра,ту савјст, који зак^Ђучи, да сс не предају. 

Поруче то цару и казашс му: свеједно, ако ти нас 

надбијеш, не можеш се нигдје похвалити, јер кога ои 

надбио — жене; а ако те ми надбијемо, ко тс је над- 

био - жена. Цар се мало промис>ли, видјс да је тако 

и поручи им да не ће ратовати, него их замоли, да 

само смиЈС прегледати град, тто му оне и допусте. 

Кад му у граду понудише ручак, метнуше пред њсга 

један округао хљеб и нож и казаше му да је код њих 

обичај, да странци режу хљеб. Кад цар пође да реже 

видје, да то није хљеб, пего нешто тврдо, а сјајно. 

Неучен упита их, да ли се оне с њи.м ша*1е, а жоне 

му одговоре, да је то оно за чим он иде, и шта он 

тражи (оно је био комад сува злата). На то се цар 

опрости и поврати се својој држави. Враћајући се 

опази пред Мрачном земљом један прекрасан бријег, 

а на њему град. Помис»1и да нема никог унутра и 

хтЈСде обити врата, кад пред њега изађе један старап, 

коЈи му каза да у тај град још не ступи људска 

нога. Цар га замоли да га пусти, да га само разгледа 

а онај то и учинп. Цар прегледа цио град с лијепим 

вртом, (био Ј*е то рај, онај старац св. Петар) и замоли 

да шта из њега понесе. Св. Петар му да једну кутију 

у којој је било људско око. 

Кад цар стижс до улаза у Мрачну Земљу, по- 

пусти само кобили узде и срећно стиже до онога 

мјеста, гдЈс је бпо заклао ждриЈсбе. ('ад со окупе око 



њега сви старцн државе његове, а он све исприча 
шта је доживио; спомену им и то, да је видио рај, п 
да је добио од св. Петра кутијицу, у к^јој је људско 
око. — 

Тако им дође у ријечи и цар заже.1и, да види, 
колпко тежи то мало људско око, те га метну на 
једне ма.10 терезије. Кад а.1' тамо, око не могоше па 
њпма да измјере, јер јо превагло све њихове утезе. 
Донеох)ше веће терезпје, на коЈпма се може извагнутп 
1б — 20 ока, алп око је п од тога бпло теже. Доне- 
соше Још веће, п опот веће, док нестаде вишс терезпЈа, 
на којима би се могло измЈеритп ма.10 људско око. 
Чуди се цар, чуде со сви старци, како може то 
бити, така малена стварчица, па тако тешка. Док ће 
један старац замолити цара, да он сам извагне око, 
јер он у то не може вјеровати. 

Он на то узе онз најмање терезије, мстну око 
на једну страну и поспе га мало између прста земљом, 
а на другу страну метну најмање утезе. 

И гле чуда: Утези превагнуше то око, којега 
мало час не могоше извагнути ни на највећим вагама; 
и старац каза: 

— Господару, тако је људско око, оно је, док 
гледа и док се не поспе црном земљом, тешко, тако 
Т0ШКО, да га и највеће терезије ис могу кзвагнутп, 
јер оно П1Т0 год види, хоће да буде његово, а.1п чим 
се поспе с мало земље, оно је с.1або, лагано је, и даде 
се извагнутп као и остале ствари. 





"ИГ—^ 000000000000000000 





оооооооооооооооооо ^ав 




ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Чика Гпга. Сниље и Ковнл>о, дечпје и мла- 
дићске песме. Цена 70 пот. Рума. Штампарија 
^Јорђа Петровића 1907. 

•У предговору, који је по гдје-гдје доста плитак 
и наиван (на пр. „Интелигенција душв и срца то је 
све. Без ње би били Арнаути и башибозуци" или 
,.ДЈечиЈа књижевност даје правац школп....") не каже 
нам писац је ли те пјесме он написао још као дијете 
и ,.младпћ \ те их је сад скупио и штампа, или их 
је написао сад у „чикинском" добу за дјецу и „мла- 
диће'\ То се чак ни из пјесама не да тачно разазнати, 
јер има људц зрелих, који п као „чике" пишу онако 
како би писала дјеца, а ове су пјесме већнном баш 
таке, и ја донекле сумњам у увјерење пишчево, „да 
их је већина пхтампана у Невену," јер познајући укус 
покоЈног Змаја, увјерен сам да их не би донио у свом 
онако узорно уређиваном листу. 

За дјецу писати, а особито пјесме, велика је вје- 
штина. Ту прије свега мора бити човјек пун богодана 
духа и дара, да уопће наппше и избаци из себе ону 



Вр. 3. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 45. 



пскру, што се зове пјесмом у правом смпслу, јер ни 
налпк нпјо све оно пјесма, што је у стпховпма папн- 
сано. ^^а тим мора ту бптп дубоке аналитичке студијо 
п позиавања душе дјетпње, да се нађе згодан начин 
п средство, да сс на душу дјетпњу утпче ][ проми- 
шљепа вјепггина, спуститп се својпм богоданпм духом 
у ппски нпво фплозофпје, представа п појмова иераз- 
вијенс душо дјетиње, па рачупајућп увијек на нераз- 
впјену пнтелектуалност дјетпњу бирати обазрпво на- 
чпн, да се тој неразвијеној дуит прпцпјепп нешто 
бо*т»е, да срасте са њоме, а тај процес п рад мора 
битп пе насилан, авторптетскп, него занпмљив п при- 
мамљпв, да му сс дијете свом љубав.Бу п вољом преда, 
па да га сматра за своју забаву п уживање, а не за 
сухопарпо учење. Недостпжап јс у свпма тим погод- 
бама био паш Змај, и пјесни1с даровити, п .Бубптељ 
дЈСце и позпавалац душе дјечпје, у чију је студпју и 
аналпзу он трошио много свога и времена и духа. За 
то п Јссу његовс, баш дјечјс пЈесме, ремек-ДЈ'ело свиЈу 
литоратура. 

Чика Гига је пак стпхотворац у правом смис.1у 
ријсчи, п његове пјесме нијесу по садржају пјссме, већ 
стихотворства, па много мјеста - мора му се признати 
— п добро успЈела стпхотворства, јер су му стиховп 
махом глатки п течни. Али садржај, садржај! Нигдје 
правог пјесничког духа, нигдјс праве пскре, која палп, 
ни одушевљсна заноса, који треба и нехотице и чп- 
тача да заведе п узнесе. Човјек кад чита ове ПЈесмс 
има осјећаЈ као кад газп по непрегледној, плиткој и 
млакој бари. Овај недостатак правог пјесничког духа 
не можс накнадити и замијенпти обпље глатких сти- 
хова, у којима се у авторитативном тону опомињу п 
поучавају дјеца у лиЈепим принцппима морала и вјер- 
ског и друштвеног п иародно-српског одушевљења. 
Но баш гај догматпчан тон сухопаран јс. Природа јс 
духа ДЈСтињег таква, да не мари много мислптп, 
апстрактно мислптп, за то није ни мало педагошкн рећп 
,тјетету просто немој ово, ово не ваља, овако трсба да 
радиш, и т. д. Дијете се боље упућује и задобпја кад 
му се или живим или фингиранпм примјерима сврати 
душа у колосиЈск рођеног убјјеђења до сталног за- 
кл>учка, до кога га хоћемо довести. Тако јс п с на- 
родом читавим, јер му је душа неразвиЈена, као што 
је с^ична нејакој дјетињој души. 

За то је п наш Спаситат> у својим поукама из- 
бјегавао помно авторитативан, догматичан тон, јер је 
незанимљив, јер не задобпја п не убјеђуЈе, него јс сву 
своЈу узвип1ену науку изнио у прпмјерима и сликама, 
пунпм живота п радње из свагданице. И то јс задо- 
бијало, то се лако слушало п — памтило. 

Писац ових пјесама пада непрестано у ту псту 
погрјешку, Ј'ер не познаЈС душе дјетиње; он просто 
предикуЈС дЈсци у ПЈесмицама: „Буди искрен", Честпт 
треба битн**, „Не смије се лагати"*, „Буди вриједан'*, 
„Штедљив буди", „Не смије се псоватп", „Не смиЈе 
се красти'*, »Не обећавај«, „Не ва.т>а тужакати**, „Не 
хвалп се'', „Не трпај се'*, „Челичи се", „Срчан буди'' 
«Не смије се варатп и т. д. Које ће дијете, питам 
ја, запамтптп и с убјеђењем приЈгатп апстрактна рс- 
зоновања, за што овакав треба пли не треба да буде, 
кад га ппсац није убиједио живим примјером из сваг- 
дањег живота, за што не трсба да такав буде плп 
троба такав да буде? Па кад уз то још споменем, да 
је писац често пута заборавио да те своје предикс 
држи ,^еци, а мп у њпма чптамо н. пр. лТи што ра- 
днш, свс нека јс, с н о в а н о н а м о р а л у. (!) (стр. 



41.) или на стр. 54. „За истпну праву, Заложићу 
главу, Т о ј е п р п н ц п п м о ј (!) и т. д., онда је 
јасно, да ппсац не можс имати код дјеце жељена 
успЈвха. 

Осим тога пма ту п бесмпслица у правом смислу 
ријечи. Таква је н. пр. цијела пјесма Пера-Нера, па 
завршетак пјесме „Какав-такав" (Каква пјесма, онаке 
п ноте); За дјецу су најгоре пипжоте. А као за што 
да су за дјецу наЈгоре пишкоте? Та то јс баш лака 
ДЈСЧија храна, коЈу и .1>екари препоручују! Пјесма 
„Бура и олуја" на стр. 67. почиње овако: „Бура п 
(»луЈа; (Нису мирне ствари (!(; Мпсшо бп, за њи нико 
п пе мари! То је управо 1сао кад бпх казао шућум 
даћум, т. ј. хајде да се нешто каже. Тако исто немају 
иа много мјеста ПЈвснички тропи никаква укуса, а 
пекп су баш несмис1сни, н. пр. на стр. 72. „Нпт' му- 
шпца (!) војску предводитп, ппт на врбп шампањер (!) 
])одитп, а на стр. 71. ПЈесник каже за славуја: „У 
густпш сс оп завуче; У ћемане својс туче (!Г^ Какав 
оп то бпо умилан тон, да ко удара по својој виолпни 
п к<)га би тај тон подсјетио на славујеву пјссмуУ 

Оспм тога свега морам замјерити чика Гпгп, 
пгго пијс проучио ни ма.10 наш лиЈвпи језнк; његов 
ЈС језшс просто неписмен, а ко хоће лјецу да учи, 
мора у првом реду п нехотице пх бар у штампаној 
иоуцп учити правилним облицима и ортографији; кад 
ЛИЈСте впди неправилне п скроз погрешне облике, од 
коЈПх киптп свака страна, оно ће их п прпмити, те 
кваритр! и оно што јс добро веК научпло. 

На пошљетку опажам још јсдну погрјешку или 
боље рећи недостатак у писца: пе налазпм у њега 
потребитога хумора, а за дјецу јс он прави зачпн. 
Неке пјесмице, у којпма хумор кресне, знатно се од- 
вајају вредпоп1ћу од осталпх овпх моралпсања у стп- 
ховима. 

И још пешто. Некс од овпх пјесама ппјесу дјс- 
чије, него за одрасле, тс пм иема мјеста у дјечиЈОЈ 
збирцп, јер пх дЈвца нс могу разумјетп. Као н. пр. 
корачнице пјевачког друштва", ,.На вслики пстак*', 
,,У борби^\ „На гробу Вука Караџића \ „На Брниковом 
гробу"^ (дпије), „Владицп Раду'\ „Ирераду", „Чика 
Љу6и\ „Чика '1.\ури'\ „ЗмаЈ-Пјсснику\ „Педесета' 
,.Химна соколова'\ а те пјссме, :Ја одраа^е, ппЈСсу опст 
право нп за одраслс, јер мпришу плахо на дјетпњскс. 
Најбоље су у цијслој збпрци: . „Шта ја полим?'^ п 
„Кад би...^* п ,,На Брапковом гробу", које могу с пра- 
вом тражптп за се наслов „пјесме". 

Карловци. М. Нед. 

Л е н к а С т с п а и о в п ћ : Лимске руже. Београд. 
Штампарија гДоситије Обрадовић". 1907. г. Стр. 47. 
Цена 1 динар. 

Прву своју збирку песама пздала је гђца Стспа- 
новићева прс непунс четпрп годпнс. Тада су мипиЂСња 
() вредностп њене поезпје била разнолика, но, већппом 
повољна. Алп не трсба сметати с ума, да је тада бпла 
реч о њеној п р в о ј збирци, према којој су многи 
обзпрп налагали кава.ЂСрску велпкодушност. Сад јс 
пак, времс да сс гђцп Стспаповпћевој отворе очп, те 
да сагледа пстину, ма колпко јоЈ ова била псири- 
јатна. 

ПјЦа »Теика, како ил овс збиркс впдпмо, још 
нипгга нпјс учпиила за побољшање својих строфа. Л"^ 
њима п данас наплазпмо на бсзизразност, па бљутаву 
сладуњавост, на ону познату стару, једноставну, мо- 
нотону музику дикцпје. Музпка! Да лп је ово музикаУ 



Стр. 46. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



Она музика, коју производи суптилни музички инстру- 
мент, у руци вештака ? Музика^ која уме да говори, 
да јеца, да к,1иче, да летп у впспнс усхпћења, да се 
спушта до шапата клонулости. у најразличнијим акор- 
длма, у свпма нијансама тонова? Не! То је досадно, 
стереотипно, промукло завијање, још пре четпри године 
навијеног, всргла (г1)ца Степановићева издала је 1904. 
год. своју п р в у ;^»биркуЈ, оног неумољивог, насртљп- 
вог вергла, од чије „музикс" бежимо с улице у кућу, 
и хитно затварамо капке на прозорима. 

Гђца Ленка Степановић чита и воли Змајеве 
„Ћулиће**. Нико разуман не би могао имати ништа 
против тога. Али, кад она узме размер неколиких 
^Ђулића", па, у том размеру, напише п е д е с е т пе- 
сама, монотоних, јсдноликих, бсзжпвотнпх, онда, према 
таквом песнпку, српска књижевна критпка не сме 
више да се руководи никаквим обзирима каваљерства. 
Шта више, данас, кад неки од српских да^шатпнскпх 
књижевника -'- писци другог п трећег реда — поку- 
шавају, да, превођењем на страно језике, представе и 
почетничке покушаје ове госпођице, као некс 
узоре у српскоЈ лирици, данас је нарочито потребно, 
да се, што пре. будс начпсто са вродношћу поезије у 
овој збирци. 

Гђца Степановићева има „песничког дара'',пако 
врло слабог. Нешто ј$1ча осетљивост, п то, поглавито, 
према својим лпчним јадима и болима, то је главна, 
п, по готову, јсдпна њена поетска особина, па и она 
је изражена само у седам песама што имају неке, 
вредности. Но, невоља је у томе, што гђца Степано- 
вићева нијс готово никад кадра, да своје ос^ћање 
самостБлно пзрази. Као оне с^абачке, нежне, пренежно 
биљчице, које се уздпжу од земљс, захваљујући само 
ослањању о притке, тако и гђцапосник може да 
пева тск поагго позајми арију од другога (Змаја). Па, 
бар, да се њено осећање јавило пре те позајмице, — 
па ни по јада! Ллп, чини се, да госпођица, у већини 
случајева, најпре заволи мелодију (разуме се, Змајеву), 
па тек тада ствара и укалупљава у њу своје осећање. 
Куриозума ради, прочитајте најпро ове Змајеве стихове 
пз једног од „Ђулића": 

„И молио сам очи 
Да сузе не лију, 
И молио сам прси 
Да тако не бију..." 

па, одмах за њима, прочитајто ове стихове гђце Стопа- 
новићеве: 

И вид'ла сам те, драгп, 
Кад сузе проловаш, 
И чула сам то, драги, 
Кад тихо попеваш..." и т. д. 

Оваких подозривих сличности има још на неко- 
лпко моста у овој збирчици. 

Не оскудева примера ни .»а позајмицу п д е ј а. 
Треба само послс ове Змајеве строфе: 

пА на што моје песме, 
Зар оне требају, 
Кад око мене сами 
Пољупци певају?" 
прочитати ову строфу госпо^ице .1енке: 

„Реци, драги, да л' бп љубав 
Новим реч'ма рећи мог'о? 
Ал' шта зборим! Где је љубаи 
Зар ту треба речи много?** 
или, још боље, ову: 



ДИКЦИЈИ, 



„Речи нвмам, шта ће речи 
Кад те срце љубит' не сме! 
Пссма! Та већ љубав моја 
Она У одјек тужне песме." 

Кад у овоЈ млахсоЈ, анемичној, женској 
наиђете још и на какву бесмислпцу, онда вам чисто 
дође да зажалите што сте и оваку Јсдну књигу ку- 
пили, а, још више, ако вам је пало у део, да на њу 
пишете књижевну оцену. — Ето, узмите само ову 
строфу: 

„Ти су јади сладак извор, 

Сузе вреле рајско пиће; 

Срце мало, љубав страсна, 

Цело твоје земско биће! 
Сумњиво је, да и сама гђца-песник зна, шта 
значп друга половина ове строфе, за то је, свакако, 
оним знаком дивљења, на крају, хтела и сама да по- 
каже, како со чудп откуд јоЈ испаде така бесми- 
слица! 

Поред мске, отужно-сладуњаве музике свог пе- 
вања, госпођица се Ленка труди, да читаоца што 
више одбије и бљутавим почетничким понав»т>ањем 
израза. Чини се, да је само јодан гимназпст, и то 
онај из нижих разреда, могао написати овакс сти- 
хове : 

„П у санак се украду 

Да докуче, да дознаду, 

Шта нас горко мучи, мори, 

За чпм срце чежња мори, 

Те да с' и тај жижак мали 

С њима у гроб сруши, свали! 

Неправда би била: не поменути, да, у овој збирци 
на 50 одсудно рђавих песама, долази и 7 прилично 
добрих. То су: „ЈБубав ме питала", „Отворим ли 
књигу какву", т^Буде л' цвећа на твом гробу**, „Кад 
сам крај тебе**, „Славујак припева", „Волимону куглу 
сјајну** п „Гаврани гракћу у дивљем бесу". 

Збиља, да ли је то име Ленка Степановић 
име једне женске, или се, можда, под њиме кријо 
м у ш к о ? На ово пос1едње наводи нас ова посмица : 

„Ако љубав никад више 
Не оппЈв срца наша, 
Онда тако све до гроба 
Ићи ћемо мирно о б а. 

Алп, ако пламен букне, 

Срца нам се забораве, 

Онда, онда, ове до гроба 

Патићемо много оба."* 
По изразу о б а несумњиво је, бар у песми, да 
је реч о двоЈици мушкараца, — да јс, дак»1е, писац 
ове збирке мушкарац. Л, ако се, ипак, варамо, ако је, 
дакле, он женско, онда је оно оба једна груба по- 
грешка у језику. И у овом посљедњем стучају, гђца 
Степановићева може бити уверена, да је, у погледу 
о^тиковања, однела победу над многим нашим песни- 
цима. 

Код Мњ1ана Ракића због с м р т и спомени (ус- 
помене) постају к р т и, а, због а л е ј а, од лепог к а- 
к у н к а насилном метаморфозом постаЈС орхидеја; 
све то није још ништа: гђца Степановићева, да би 
задовољила потребу слика, отишла је најдаље, она, 



мушко; 



своЈСвољно, мења пол, постаје од женска - 
Може се некоме чинити, да уовим нашим. врстама нема 
довољно каваљерства према Јсдној женској. /Као нам 
је, алп ми само констатујемо један позитиван факт. 
Књижевноот није арена за кавал>ерство. 



Бр. 3. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр,^7._ 



У једноЈ крптици саветује се гђци Степанови- 
ћевоЈ, да се угледа на немачке женске-песнике, ако 
жели успеха. Ми јој то не бисмо препоручили. Нс 
постоЈП никаква специјално ж е н с к а, нити м у ш к а 
поезија. Ноезија је ј е д н а п опћа. Што госпођицп 
Ленки треба, то је: јача духовна култура п проши- 
рење поетског хоризонта. И једно п друго може по- 
стићп чптањем (не угледањем) највећпх песнпка 
нашпх и страних; у колико јој то, наравно, будс 
допуштало знање страних језпка. Па, ипак, и у нај- 
бољем случају, у њој ћемо имати само песника п р п- 
л и ч н и X песама. То јо наше искрено уверење. 

Плвле Златик. 

иаша ШколЕу орган Млавског Лчитељског Удру- 
жења, годпне I. број I. 

Норед крагујевачке „Просвјете" п горњомилано- 
вачког „Школског Радеппка", два учитељска листа 
која ван Бпограда излазе у Србпјп, ево п трећег, којп 
се појавио у малој варошици Петровцу у Млави. Овоме 
Је листу уреднпк и власнпк (за удружење) Вој. Р. 
Младеновпћ, а уређпвачкп одбор: Драг. Филпповпћ, 
Спасоје Илић, Марпнко Петровпћ и Никола Стојано- 
вић, све учитељи, већином из млађег кола. Л' прогласу 
се вели: да ће лист пзилазити свакога мјесеца у свес- 
кама од два табака; да ће у сваком другом броју нмати 
„Забавник , засебни књпжевнп додатак од половпне 
или цијелог табака; да ће му се година почињати п 
свргаавати школском годином, — п да ће му цијена 
битп за Србију 5 дин. (круна), а за друге земље 7 дин. 
(круна). Претплату и рукописе треба оллтп уредниш- 
тву — Петровац (Србија). — Ми не видимо, да лист 
почиње П1К0ЛСК0М годпном, јер па I. броју пише но- 
вембар мјесец, а тада, као што се већ зна, не почиње 
школска годпна. Међутпм уреднпштво ово ничим не 
правда. 

Из програма, којп је истакнут у првом броју на 
првој страни, види се, да ће лист заступатп пнтересе 
П1 к о л с к е (односно школске наставе) и у ч и т е љ с к е, 
јер на.1ази да ни једно ни друго не стоји како треба. 
У почетним чланцима, који су у овоме броју види се, 
да ће остати дошљедан истакнутом програму. Наро- 
чито, и с особитом енергијом, овај лист заступа инте- 
ресе млађих учите.Ба у Србији (ушљед чега 
с»1о склони вјеровати, да ће то бити п њихов орган, 
ма да се то у листу не каже), јер је познато, да им 
је пошљедњим законовг о народним школама учињена 
извјесна неправда. Ну ми смо поуздано пзвијепЈтени, 
да данашњи министар просвјете у Србији енерги^шо 
ради, да ову сметњу отклони, те тако да задовољи 
млађе учите.1»е. 

Млади људи су обично пуни воље за рад, пунп 
одуишвљења, самопоуздања и самопрегоријевања. То је 
за похвалу. Али су мало ватрени и мало нестрпељиви, 
што не би требало да буде. То се лијепо види и у 
некпм чланцима овога, иначе добро уређеног листа. 
Један лист који хоће да буде стручан, треба да буде 
да.1еко изнад свега што задире у партнску подвоје- 
ност или поцијепаност. Иначе је сам себе убио с в о ј и м 
рођеним пером. Даље од овога, а блпже оном 
главном циљу (ради кога јс, како се вели, и покренут), 
па ће бити добро. 

Уз овај број приложен је „Забавник'* на табаку. 
Ту пма некпх забавних ствари (у прози и стиху) слабе 
лптерарне врпједностп, својствсне људима почетницпма, 
за које се не може рећи, да у доцнијим радовима 
овакве врсте не могу бити бољи. 



Формат је листу и неподесан и необичан. Штам- 
парскпх грјешака има доста, зашто се уредништво у 
неколпко на крају извинпло. 

Послије свега овога мишљења смо, да је лист 
достојан пажње српских учптеља, те га за то топло 
препоручујемо. 

Етшмогија, од Ог. Хајнриха ПЈурца, превео Ог. 
Тих. Р. Ђор1)евић, 122. издање задужбине Илије М. 
Коларца, Београд, 1907. године. Осмина, страна 220. 
Цена 4 дин. 

Етнологија је нова наука, али има велику бу- 
дућност, јер у погаљедње вријеме раппдно напредује. 
Стални доценат на српском универзитету у Виограду, 
чувени српски етнограф, професор Вг. Тихомир Р. Ђор- 
]ђевпћ, превео је на српски ово Шурцово дјело и на 
свпјет пздао, уз припомоћ циЈењене задужбине ИлиЈв 
М. Коларца. Шурц је у кратком и јасном излагању 
пзнпо у овом ДЈСлу (на коме је провео скоро цио свој 
живот) цјелокупну ову науку. Стручна критика ње- 
мачка пзразила се о овоме дјелу, у своје вриЈеме, нај- 
повољнпје. Преводилац се пак трудио, да превод буде 
што вјернпЈи оригиналу, не мпјсњајући и не пзостав- 
.Бајућп ништа. Само је у одје.Бку који говори о јјуж- 
ним Словенима учинио неке измјене, које су се аутору 
поткра.1е, сигурно из недовољног познавања ове нације, 
или рђавог обавјештења. Осим овога учинио је још 
неколико ситних напомена, које само ид>^ у прилог 
оригина.1у. 

И стручна српска критика изразила ое веома по- 
вољно о овоме преводу, препоручивши га. У то пме 
п ми препоручуЈСмо од свег срца ово доиста ваљано 
дјјело чптаоцима нашег листа, који ћс у њему наћи 
зшого лијепих, забавнпх п поучних ствари, особито 
из етнографије и фолк^тора, којим се стварима и нап1 
лист бави. 

Технпка је добра. У књизи има преко 30 лије- 
пнх слика. Цнјена је, према вриЈсдности књпге,умЈерена. 

Србољуб Љубибратцк. 



Књижевне и културне биљешке. 

Браииелав Ђ. Нушић опет ради на једној со- 
цијалној драми пз бпоградског живота. Комад ће се 
звати „Палилулска трагедија". Нушић ће, на тај па- 
чин, бити првп драмскп писац, који ће наЈ'ниже с.10- 
јеве биоградског друштва унијети у драму. Комад ће, 
како нас увјеравају Нушићеви приЈатељиЈ бити готов 
крајем мЈесеца марта. — Али ни Б е н А к и б а не 
СЈСди скрштених руку. Тај вриједни и духовити фел>то- 
ниста, који увесељава српску публику и који глупа- 
цима загорчава дано, ради једну бескрајно смпјешну 
ствар. Јованче, већ врло добро познато лице из Ну- 
шићева „Обична чоиека'*, добио је на лозу — не но- 
вац, него бесплатну путннчку карту за цио свијет. И 
да му та карта не пропадне, Јованче полази пз Јаго- 
дине и креће се на пут око земље. Полази с једног 
краја Јагодине, а вратпће се с другога краја и, на 
тај начпн, и он практпчно доказује да је земља окру- 
гла. То ће бити позорпшни комад у дванаест кратких 
чинова; сваком мјесту у које свратп Јованче и у којем 
прелсиви по какву авантуру, посвећен је један чин. 
Комад ћо, као што се можс предвпђстп, бптп пуи 
прониЈе, пун хумора 1г пун сатиро па полптимко и 
друштвене прилике у Србији. 



Отр. 48. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



11стор|Џа ратне вЈештине. Комавдпр Н. КовамевпК ^^а- 
ховски на Цетпњу лревео је п дао у штампу „Исторнју ратие 
вјештпне'', од иајстарпјпх врсмсна до почстка XIX. впјека, коју 
је написао И. 11. Михневпћ, иачилник академнје главиог ђеперал- 
штаба у Русијн. Књпга ћо паппјоти до 45 шт. табнка вел. осминс. 
Уа то и;^з' цртеасп п друго. )(нјсиа јс кљппп 4 кр. Прегплату 
прпма војпо минпстарство на Цетпњу до 1. маја. 

Добротвор преминуо. (*|шска опптта у Ирпједору обја- 
ви.>а јс српскоме свпјету, да со њеапп добротвор, уважени старина 
И^адпмнр (ЈтефаповиК. тр1Ч>вац пресе.1по у вјгчност 17. јануара 
у 77. 1Ч)днии жнвота. Покој му душп! 

Ка.1ендар Ндродннх Новнна. Чптамо по лпстовнма, да 
је скоро ивашао овај иовп н вр.чо корпсни ка.аендар аа парод, 
особпто аа тежачкп свпјет. У ње.му пма и сп1ка 54 па броју п 
прнча п ч.шнака, све удешено аа парод и све лпјепим, пародним 
јеаиком пспричано и оппсано. Ив њега Кс се.1>ак савнатп како 
трсба да уредп, па да му пјева н кућа н окз^ћннца п њнва п лн- 
нада. И ма да пма 10 пггамп. табака Калсидар Народппх Иовипа 
ггајс само по динара, и.1п крупс. Мп га не добпсмо, као што по 
добивамо пи .,иародипх Иовппа", ^ма да пт.ЂОмо аамјену. Уредпо 
га јс /Кивојии (). ДачпК. гекретар свепаучпшга у ГЈпограду 

Нов ПОЗОрншНИ комдд. Др. Лаао Марковнћ иарадио је 

нов поаорпшнп комад иа српског жпвота, а аове сс Ми.1ка. Ко- 

мад седавао првп пут у И. Саду, у Орпском нар. поаоритту у 

нсдјелу 26. јануара. 

Нрештанпано, .,.1>ескова1^^, српски по.штнчко-сатирички 

.1ист, што палааи у Њујорку, у Лмсрицп, прештампао је ив пашег 

.шста нрпповијетку Насе Конднћа: Иевпна жртва. 

Двадесстпетогодншњнца« Поанатаврсна глумица 1^аТинка 
Лукпћка. у српскон нар. поаорпшту у Н. Саду, навршнла Је 25. јану- 
ара 2б 1Ч)дпна како служи орпској Талпји.Ту значајну двадесетпето- 
годпшњпцу прос^твили су 11>они друговп и другарице аајсдно с 
И.ОМ. У вечс је бпла свечана престава „Женскп рат" у корист 
(мавл>епвцс. 

Расннс награда, Матица Српска расписује па год. 1908: 
I. Иаград^у до 1000 круна па аа,^жбиис .]ована Иаке ИСМиклу- 
шког аа ро.маи, приповетку п.ш драму пи српског живота; И. на- 
граду до 50 дуката па аадужбинс Јовапа Остојића п женс му 
Теревпјс роЈ>. Зовук аа монографпју пв исторпје Срба. И1. награ- 
дом од 50 -80 круна по штамп. табаку награђују ее беа варо- 
чптог расписа саставци аа Летоппс пли Књигс Матице Српске. 
Иаградом од 25-40 круна по пггамп. таб. саставци на Књпгс на 
народ. Господа ппсци умо.кавају се, да удесе да пм ру^гапис аа Ле- 
топнс не пре}>о трп штам. табака, на Књиге Мати1(с Српскс десет 
а иа Књиге на народ пет. 11|>е1)у ли рукописи тако одре^^ен број 
иггам. габака, надржава Матпца Срнска себп право, да о њима 
донесе своју о,>1у^У- Де»1а на расппсану награду (под I и И) нс 
могу писцп подлоснти под својпм именом, него треба да их оаначе 
иатписом илп анако.м. Имо, преапме, положај и место становања 
морају нисци у насебном писму наппсати, писмо аапечатпти и 
обе.1ежити га оним истпм анаком илп пат11исо.м, који јс спо.Ђа 
на самом делу. Само 1|С сс оиа иисма отворити, на којима јс 
исти иатпис и.ш »нак. који јс и на награ1)снп.м дслнма. Остала 



ппсма и дела остају до дал.е од.1уке. Иаграда се падајс онда, 
кад писац поднесе де.1о паштампано плп ако прпстане,да му се, 
уа уговор, даш штампа у пздањима Матичиним. У првом с.1учају 
мора ппсац дело индати аа годнну дана п Матицн поднетп 25 
комада. ^'^ола која се штампају у Лстопису, могу писцп, после 
иубликовања у Легопису, о свом трошку прештампати или од- 
иггампатн посебпЕ^е. Ирсма сумп преоста.-1ог новца наградпће Ма- 
тица Српска тако}>ер п дела, која су већ нггамнана. 

И» Главне Скупштпне Матицс Српгке у Новом Саду, НО. 
августа (12. септ.) 1907. 

Иредседнпк Матнцс (-рпско: 
Л. Хаџнћ с. р. 



Нове књиге и листови. 

«^Црна Гора^9 о|>ган глободоумннх Црио1ч>раца. Ин.1ави у 
Г>ио1*риду сваке суботе. Кллс^тк Ми.1. М. Чоми)!, одговории уред- 
ник Гојко Иетровић. Стаје годиихње иа Ср*>".ј.^' ''^ Л"" • Ј1 »а свг 
друге српске ае.мљс годишње 10 дии. Уре1>ујс се врло добро, тс 
се може свакоме ирепоручпти. 

БоЈ на Косову, Сео(>а Срба, Црна Гора, критпка 14- 
варчеве школе. Иаписао< Јаша ТомиК. У Новом Саду, српска 
штампарнја дра Свотонара Ми.1етића 190Н. Цијена 2 крунс. 

•,N0^0 Уг1јо111е", 118» иа иС-ЛсЦс I рНја1е1је пагос1пе рго- 
8\'је1е. Ггкгј и Ј^11»опЈки, и ПаЈтсЧсЈјј (1уари1 шјебебпо. Ггда- 
\'а1с1ј I оЈ^оУопп игос^пјк 1Јап11о Со1гапоу1о. Оо(И§пја сјјепа 
7Л1 Аи81го-1ЈЈ?агЈ<ки 1 Во8пи ј Негсо^голмпи (> К., ага нуе (1гиЈ!?о 
кет1је 8 кг. /^обро се уре1)ује, има понсшто и Кирилицом штам- 
пано, само би нсел^сли више ћири.тце. Иначе га препоручујемо. 

Иоводон једне иасквнле, Одговор г. дру Влад. Р. Иот- 
ковиКу, помоћиику чувара нар. муаеја, од дра Бож. С. Никола- 
јем|К«. Одштамоано »а ^Иравде'". Бе<н*рад, Бранио Ради^квпћ 
штампарпја 1907. 

Нашн СННОВИ, комад у 1 чина са епилогом. Наппсао Вој. 
М. ЈовановпК. Ма.1е Биб.1иотеке св. 139. и 140. У Мостару, 190К. 
Н.1аст1Ц11 пвдавачка књнжарнп1^а Иахора н КнсиКа. 

Српске народне нгре Н8 Левча н Тенннча. Скупио 
Сганоје М. МчјатовиК, учптел,. Ин IX. књиге • Етнографског 
Зборни1са" краљевипе (.■рбијс. У Београд\', иггампано у државној 
иггампаријп 1907. Цијена ? 

Словенске соколске вечери у Неограду и СрбцЈн од 

ночстка децембра И»07. до краја марта 1008. год. Споменпца иа 
прво орпско С0К0.1СК0 воче 8. децембра ИК)7. у са.111 код Ко.1арца. 
Цнјена по дпнара. У корнст ('рпског Соколског дома у Бео- 
граду. 

1ЈЈБс11!!»аЈ1 Је<1|10|^ рЈенпИка Ак) ^а р1'0И1а1га Кгапјо Лаг- 
ток, /афч*!), 1!«ак 8. Магјапо\'Јоа 1907. СЈЈепа 24 ро1и1-о. 

/а]јп1)1Јеи1к, на^а^Јијо ^^а Кгапјо Лагтек. Уј9^пА), \\^\\к 
N0X01 пјја 1907. СЈјопа 24 роЦтч 



^Восанска Внла^ налааи у Сарајеву трн пута мјосечно, сваког 10., 20. п 30. — Цијена јо на годину 8 кр., у Србнји 10 див. Ђаци, учвтељн 
п подофицирн добивају лист ва 6 круна а сељацп ва 4 кр. Претплата н» краљевине ша.1>е се на г. Михајла Р. Жпвковића, трг. у Београду. 

САДРИхАЈ: Ијесме: М^/ии, од А.^ексе ШаитнКа. ■ * * *-, од Драгос.1ава Илића. — Ие.чир, од Момира. — Зњиа^ од Б. Ио^^^^ова. 
* « *, од Кирила Хрпстова, (; бугарског Иучитрнац. — ИросјаКу од Е. (1<* АшЈс^на, превео Д. И. Батал.евиК. — Приновијетке: Исиосниџи^ од 
Симе Краковп^^а. — Сиавај! од Лована Д. Иеишкс. — Иесео .но.иак, од Бјернсоиа Бјернстерна. иревео Ипко.Ја Оајпћ. Иот/^^рат у 
1\р(:менчуг*Ј, иревео Сава Д. Мпјалкови>1. — Поука : Српски наро,^, од Др. Симе ТројановпКа. — ,(е.иократииа^(ија науке и фи- 
.Јоиофије, од Д. Мигринови1)П. — (■риеке наро,Јне у.иотворине : Женске наро^Јнс пјес.иг из Хер^/е^^овине, плбнл*. Трппмпр. Краворо^^, 
нар. ирича ин Звижда, мабп.Ђ. Хран. Ирибаковнћ. - - .Ђудско око, нар. прпча, аабил*. 11>убо Ланковић. - /Јистак. 



иласни1с и уредник Ннкола Т, Башнковв!а« Пехлнвануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарнја, Сарајево. 



БроЈ 4. 



САРАЈЕВО, 10. (ћеврупрп 1908. 



Год. XXIII. 



Јннх* М. Весолнмовшк. - 

Полажајник*) 



I. 



ј Ц^| ^а подножју планинс Столова плаједан 
[е1|М|^ шалп »аселак, којп се зовс П . . . .а 
, јсдва броји десетак кућа, растуреиих 
тад1о амо, као 9]ша кад сс ђердан 
11]»оспе. Где ко п.мап.а пма, опде п 
кЈ^ћу подит'не, па ту жикп са снојима; тако 
је код пас махом, а особито у планпнск-им 
крајевима, где и не мпсле да сс село мо;кс 

у 1ПОрИТ11 . 

У П.... су ЛјУДп међу собом леио ;|;ивелп 
п пазили се; сеоски хатар' беше велнкп тс пе 
имадоше прилпке парбпти сс око нспуста или 
превата; свакп је имао .чемл1е дово.1>но, самп 
ако јо хтео радптп. А нпсу то биле нп леи- 
П1тине, ти сел>ацп. Милшш ти бсп1с погледатп 
у пролеће та »ассјана пол.а, а л' јесоп бп тм 
срце заиграло како је свако ведро п задо- 
вољно. 

Заселак није имао !П1 шко^тс нп цркне 
— све јо то било тамо у М,... где јс п оп- 



•) ОВЈ- ПрН110В11ЈСТКЈ.|;И1К;. М. 1(СС1 

тшћ}' г. Ииз^ха Динлтрпјевићп. осл 



нлвјв г. Диичтрвјев 



1Пп. ословао1(и .Полицпског ['. 
Ј, кикп га јо Бог сгворно |;1С|101 
шјстку. јер ју јс бно »»(.адио 



П1тина, н онп су тамо одлазили само о в&1и- 
кпм н]>азнпцима на оогомољу, или кад би пх 
вдастп позвале, и то само стареппше. Мла+ји 
8а све то пису 1И1 знали. Они су мислпли 
да јс п.ихов кмет Мића пајвећа власт на 
свету. И, збил.а П..., не беше нигде 1)})аво 
забслеисоно. Власти су за тај заселак знале 
да добро п уредно плаћа пореау, да тачно 
ирпт кулук п да нема лонова. Кмет Мића 
бпо је за то веома поштован и уваисеп, и 
свуда дозвав и призваи, па се човек понео 
од теп1ка јордадих п 11])ед бољим и пред го- 

]тм. Ето такан јс био заселак П од пос- 

тап1.-а свога. Нпко у и.ему није нп сап.ао да 
може п П1ТО друго бнти. Е, алп ето, деси сс 
II го, 11 догоди сс баш један крунан дога1)ај. 
11. 
Баш па само.м уласку у заселак, по[>ед 
иута, којпм сс кјшз ссоце ншло, беше једна 
лепа п ако малена кућица, окрулсона воћем, 
из ког је пЈнтиривала као голуб из таезда. 
Сп]>егпа 11 чпсга бешс та кућица и ако не 
бе1ие жснеког ува да јо у реду одржава. 
ГБен домаћин п домаћица и стнрпјп и мла1>и 
бетпе НС1СП Вслисав Манојловић, младнћ од 
својих двадесет п две године. На два месеца 
||]>е овог догађаја умре Велисаву мајка и оп 
оста самац без игде иког на овом свету. 



Стр. 50. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



Можда би се Велисав и потужпо на своје 
јаде и невољу, да не беше, недалеко од ње- 
гове куће, и друга кућа његовог побре, Не- 
нада Станимировића, Јнеговог парњака п друга 
од најранијег детинства. 

Та два младића беху дика п понос тога 
маленог сеоца. То беху најбољи радеппци у 
селу. Па пјто су поуздани у свачему то се 
причало. То је најбоље знао кмет Мпћа. Он 
је тако всровао п једном и другом да нпје 
било нпчега што пм он не бп у руке предао 
и мирно легао спавати. 

По смрти Велисавл>еве мајке примила се 
Ненадова мајка Велисава као ро^^еног сина. 
Она га је прала и иеговала као свога Ненада. 
Кад бп год доспела отпаркнула би кући 
Владисављевој, да не да да се ватра на огнп- 
шту утулп. 

Како им се пмања сучељаваху, то су 
заједнички све и сре})ивали. Њих двојица 
беху доста један другом. Та позајмица ових 
двеју кућа није никад ни прекпдана, па су 
је сад само наставили и везали јачим везама. 

Расли заједно, хранили се једном храном, 
васпитани једним саветом — онп готово по- 
стадоше налик један на другог као јабука 
на јабуку. Само беше нешто разлике у на- 
рави: Ненад беше благ као млеко материно, 
а Велисав љутац као рис ; Ненад добродушан 
п широка срца, а Велисав по мало пакостан 
па, Бога ми, и себичан; Ненад би на правду 
заплакао, а Велисав би погинуо.... 

Али, како имадоше мало посла са светом, 
то у њих ове нарави и не избијаху тако јасно. 
Пзих су у селу сматралп као једно, и могао 
бп човек чути старије људе, кад се заговоре 
п распричају, где о њима веле: 

— То су красна деца, као да су од једне 
матере! 

А по неки шаљивчпна би додао: 

— Једна је од њих двеју погрешила, 
не може валити ! 

III. 

Али ето до^е нешто да показке да пису 
нп од једног оца пи од једне мајке: загле- 
даше се обојпца у еЗ^убпцу Ивантића, ћерку 
чича Радомира. 



Није бпла баш Бог зна каква лепотица 
та Љубица, али бетпе нешто на њој п у њој, 
чему ни један не могапте одолетп. Та л>убав 
њихова дошла је ненадно, т. ј. нпко од њих 
није тражио, дошла је као што долази зелен 
листак у пролеће.... Сретали су се с њом 
на п>ивама, у гају и чести; изнајпре се ша- 
лили, онда је почеше предусретати с неким 
поштовањем, па најзад до^е и л>убав; групу 
на њпхове груди као мећава у зиму, велика, 
неодољива, силна. Она им однесе сву памет, 
сан, сваку мисао, сваки поглед — све.... 

Ова ^красна деца*^ видеше на једанпут 
да то не може бити све на белом свету : што 
је твоје, то је и моје. Све би један за другог 
далп, али Љубицу но би уступили једандру- 
гом нп за сам живот. 

Ненад п ту беше мекши. Шегова добра 
нарав и његово непокварено срце и ту хоћаше 
да попустп, да поклони, да д&.... Велпсав 
већ бепге друкчијп: он је не би дао ни за 
све благо овога света, ни за љубав, ни за 
братство, па чак ни за мајку кад би му је 
неко из гроба подпгао!... 

Међутим женско срце повуче срцу: Љу- 
бица заволи Ненада. Она је волела и Велп- 
сава, алп тек Ненада више. Она би била Ве- 
лисављева тек онда, кад на свету не би било 
Ненада — овако — Ненад је ту.... 

Велпсав је посматрао п>ене погледе. Љу- 
бавниково око разуме их, и он је све ра- 
зумео. 

Једног дана срете се са еБубицом на 
њиви вип1е кућо и пође с њом. После дузшн" 
разговоЈ^а рече јој: 

— Нећу вала впше да се мучим овако! 
Кућа је, брате, кућа! Да је човек за то да 
кућу кући, њему не би требала жена! Морам 
се женити! 

— Вала п требало бп! рече му она. 

— Сад само да на^^ем девојку. 

— Потражи, Бога ми, и време ти је. 
Њега нешто хладно про1)е кичмом. 

— Ја велим, да и не тражим много ! Ето 
тебе! Знаш ме — знам те! 

Она га погледа. 

— То не може битп! — рече му. 

— Што? 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр, 51. 



— ТПто саи сс опс^јпла Ненаду. 

— КадУ 

— Јутрос. Нађе мс на сгуденцу п «а- 
пита, а ја му рекла да хоћу. Оппх .чесојеђа 
држаћсчо 11 сиадбу. 

IV. 

Ои са.мо (^дступп од ље; не рече јој ви 
с |1()1-ом. Одјурп као мпхнит. Не окрете нп 
кући ни селу, исто одјурп у шуму п јурчо 
је као (^ссомучап. Ноо сс с виса на вис и 
спуштао у јаруге и уриине пе анајућп нн 
вуд иде ни шта 1»иди. Ос«*ћао је као да му 
је неко наложпо иагру усрРД 1']"'Л"> "& '">' 
та патра сажижо п срце п дуту. То исмпо 
страишн бол, страинтјп од свпју тто је 
дотле осстно. 

Мртаи у.чоран сурва се иод једну букву 
и паде лицем на земл.у. '|'у пронлака крвавнм 
сузама; свака капл.а ил сшју носпла је 
но јодан деп срца н,егава. ЈНиме овлада пека 
стра1пка мнсао, а Сујнца нриродо 1ће1'ове но- 
даде јој се. Оп наумн да спречп ту свадбу, 
да јс снречп каквим пило начино.ч, па да бп 
бпло п животом.... 

Тада је осетпо како мрзн Ненада, мрзи 
га толпко, колико 1'а је некада волео: п мрзио 
јо на п.ме и,егово, на сенку њешву, па дах 
н.егов.... 

И ]н>че га избегавати, Они се втне не 
виђаху и ако га јо Ненад свакп у Бога дап 
тражио. Кад бп 1'а видео, сакрио би се само 
да не бп морао с њим говорити и јп'ко- 
ватп се. 

Исто тако клонио со и Љубицо. И ако 
је мро за Н.О.Ч, онет му се учннпло да бп је 
могао смождити; волео је, а овамо чипило му 
со да је мрзи. 

Алп она страигна мисао не остаил.ашо га; 
оиа нонунн душу п.егаву, па га посашо као 
впхар куд је опа хтола. Изиајпрс јој се оду- 
иираше, 1и1н бошо немоћаи да јој се одупре; 
оиа га је савла))нвала све вин1е н пиијс, док 
најзад не носта биће његово... 

Дан за даном про^данио му је све цри.п 
п 1ори једап од другога. Не има1}аше никога 
нред ким бп се иснлакао, коме бн се новерпо, 
ко бп га са'.к'алио илп ралроворип. На то му 
дани посташе поћи, а ноћп накао п морија. 



Он више не имаде ни мирнога сна, нн сер- 
безнога ;1ало1'аја. Кад би очи склонио и кад 
бп сан нао на ње1'ове трепавице, тада му се 
пред затвореним очнма, јавлЈвху страховите 
слике: он гледаше како се Љубица смеши 
на Ненада, како му пружа руку, како га 
мази но црној косп. Тада дрекне и скочи. 
— Сан оде да уступи место још грознијој 
јави.... 

Боп1о се већ готово распаметио. 

((^ршико св). 



^ 



На дежурству. 



отм| сурним, аолитичмш пр1М11кама, кнкко 
су наступпле у земљп после 1880. год. у 
Нсо1'раду бс'1111' ап11лид)1.И1 нека особпта нер- 

ТГо-нппчии прсЈОМ, иад Рнстпћепс и.1адс 
II ло.1азак Пироћапчсве партпје па управу, 
бсше дошао нскако на пречац. Партијекс страсти 
обузоше С11С људе од паштнко. И дојучерашњн поз- 
ппиици II ирнјаге.ЂН постадоше на један мах један 
другои — душианп. Претње и ронсња цичете на снс 
страно. 

Ллн отуда, како тако, да кажено другнин — тек 
нама у Леоградској по-тцијп бешс најтсже. Б1та.1о јс 
то ночешКе, да н.ш ноко нс1нто књазх Мп.^ана за- 
н.1а11И1, 11.1Н ннннотронн 11р11Јате.'Е.11 нешто страшж) 
кладн слонште п доставс, тек ее озш наредн: ноКпо 
дсжурање у главној полнцнјн н по свнма њеним 
кпартовнма. 

Тако једнога дана бн јаи.тдч!« пз мпннстарстн!^, 
да ее, но нзнештају наче.шпка округа поисаревачког, 
јсдан од протсндената на српскн прссго наснгурно 
био епремшЈ: да еа оружанпм .1.улнма пређс преко 
Савс нлп Дунава у Србију и овде прснрат нзвршп. 

Оно, 110С.1С впдссмо, у соиој стварп од прстен- 
дспта нс бп нншта — алп ми у 110.111цијн, Нога мп 

— проодоппсапмо некнх пет, шест по^ш на дежур- 
стпу. - ■ 

И опако целс ноћн не снавајућп, шта смо зиалн 

— почпњалн смо разне раагопоре н удетапалп евако- 
јаке прпче. 

Као обнчно што сс дсшава мсђу .1.уднма, на 
тако 11 међу нама, у нашем друштну, бнлп је оелбс- 
њака... 



Стр. 52. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



Неки смо со томо смејали - али понски 6у 
тврдо верова.1и, па чак се и клели, да у природи пма 
неких чудних појава — духова.... 

— Јест... Јест... Ви се смејете томе... Нс всру- 
јете... Али се то менн десило — отпочео би први 
члан Милоје. Само да вам испричам. Сушта истина.... 
Вио сам тада капетан среза рачанског. Једно ^^ечери 
пратив се из среза уморан, легао сам раније по обично. 
Нс знам да ли сам један сахат проспавао, када мс 
неко дрмну за руку. Ја се тргох пза сна. У соби 
мрак. Али ја баш лепо углодах пред собом човс1са, 
као у не1С0] магловитој светлости. Човек мп сазвим 
непозиат. Беше у овом нашем варошком оде^Ју са П1у- 
баром на глави. На ногама чизме, а о врату пспод 
капута висаше му јанџик. Управо изгледап1е ми онако 
као они марвени трговци, који путују по варошима 
да стоку пазаре. Тај човск, или управо та сенка, раз- 
др.ЂИ прса предамном, и показа мп прстом рану на 
левој страни прсију. Рана по изгледу бепге од кур- 
шума. Из ње цураху низ толо велпкп млазеви крви. 
Човек онда, окренув се од мсне, показа мп дрхтавом 
руком пун гн>ева, а п страха, на друго неко Л1п;е, 
другу сенку, која стајаше на крају собе. Ово друго 
лице беше у турском оделу са фесом и дугом ки^хан- 
ком на глави. У руци држаше пишто^б. Лпце му беше 
прљаво, све длаком обрасло, очп црпе, крупне и 
страшно разрогачене. У опште изглед му бепхе стра- 
ховит. И ја га добро упамтих.... Сво се то зби у јед- 
ном моменту. П сенке нестаде. У соби наста опет 
мрак. Ја протрљах чело. Учиии ми се да то беше 
само — сан. Окретох се на другу страну и онако, 
како бсјах уморан, опет заспах. Тек у Јутру, када се 
поче свањивати, чух лупу на мојпм вратима. 

— Шта јеУ — викнух из своје собе. 

— Десило се синоћ једно убијство, господипе 
капетане, — чу се глас с по.-ва. 

— ГдеУ 

— Па, ово, ту близу саме вароппг. 

— Ко је убијен? 

— Газда Васа, трговац из Посавипс. 

— Ко га уби ? 

— Не зна се, господпне, него се види, да му је 
разбојник однео и паре и све пгго му је у јанџику 
нашао. 

— Сад Ку.... Сад Ку ја — одговорих.* 
И од.мах устадох да се спремим. 

Дошав у канцеларију, почео сам ислеђсље. Пре- 
гледао сам убиЈСнога. Ама исто оно лпце, које ми сс 
ноКас на спавању јавило. Испитао сам сведоке. И 
учинпм претрес Јсдне мале каванице на крају вароши, 
где сам знао да се скупл>а]у свакојака сумњива лица. 
Чим сам тамо ушао и по гостима загледао, одмах 
онога часа пао ми јс у очи убица. Ама исти оиај 
човек, кога ми је убијени прошлс поћи руком по- 
шгзао. И 0110 лице и она брада и оно одело, па и 
онај фес сл киКанком. Ја одмах приђох њему. Упи- 



тах га: шта је и одакло је. А он доста збуњено почс 
се бранити. Наредпх да се водп у канцсларпју. Тамг) 
продужих исппт над њпм. И мало по ма,1о, па сие 
иза1)е на видело. Код њсга сам натпао пешто пара. 
а неп1то је оставио код онога кафеџије па чување. 
Нашао сам после и пиштољ, сакривен у кафанекој 
шталп за гредом. Ама онај исти што је убица оне 
ноћи, па сну, у руци држао. И дело се сасвпм до- 
каже. 

Злочинца после спроведем суду. И суд га осудп 
на смрт.... Ето видите.... Ја вам и опет кажем. Јест.... 
Јест.... Има нешто чудновато у прпродн... Није то бсз 
ичега.... 

— Бог ће једини све то знати — прихватп 
члан кварта теразијског Ђорђевпћ. Не зна човек шта 
да каже. Али доиста има неких појава у ЖЈГвоту да 
их не можсш лако објаснити. Ено... И ви знатс ону 
кућу на ^Зеленом Вснцу у моме кварту. Не можс 
никако да сс изда под кирију. Кућа двокатна, иова 
зграда, леп распоред, свака угодност за становање, 
па опет иико не сме да се усели. Прошле годпне 
узео је под кприју професор Паја Јовановић. Једва 
издржа пола године па се човек исе.1и. Џаба му, вели 
кирија, истина врло мала, а.1и да ми је и поклони, 
не бих смео да*Ђе остатп. Ухватише ми и жена п 
деца страх. 

Л' вече се, вели, затворимо у собе, па нико ис 

сме за живу главу да иза})е у^ ходник. Када будо 

тако пред пола поКп, а оно по ходнику и предсобљу 

настане нека лупа, некакво гурање и мување људи. 

е мислиш да их јс на стотине. Час се неко довуче 

до паших врата, као да ту нешто прис.1ушкуЈе, па 

га онда тек нестане.... утиша се. Затим се опет зачује 

некаква трка уза степснице. Једнп као да долазе, 

други као да одлазе, па онда чујемо као неки жагор 

људи... Иде све ближе нашој соби, ту као мало за- 

стане, па га опст чујемо како се удаљава онамо ход- 

ником. 

Сутра дан прегледамо п врата на ходнику п на 

предсобљу — све затворепо онако, како смо спноК 

оставпли... 

Тако ми се жалио професор, а право да вам 
кажсм - - продужи члан Ђорђевић... И ја сам са не- 
ком језом пре некп дан тамо одлазпо. Имао сам онде 
неки полицијски уви1)ај. Па онда рекох: хајдс да 
баш прегледамо како стоји све у тој извиканоЈ куКи. 
Да чујете сазш.... 

Ј^^ђемо ја и позорник на врата — нигдс никога. 
Пођемо уза степенице - опет нигде никога. Попнемо 
сс горе у Х0Д1П1К — мртва тншина. Немојте да мп 
сс смејете, да вам кажем, беше некако пред вече, мало 
сумрак, па ме ухвати нскакав страх. Управо није да 
сам се уплашио, псј^о ме подиђе као некаква јсза.... 
Жапдарм пође напрсд, и отвори врата на предсобљу. 
Ја за њим. Д' тај мах прхну пешто поред мене. Бога 
ми, ја сс оладпх. Погледам шта то би — када оно 



Ј 



13р. ј. 



1908. ВОСАНСКА ШЛА 1908. 



Стр. 53, 



иекакап крупап гаирап. Тичурина као орлушина. И 
одскакута да.Ђе ходнпком свс гракћућп: га... га... га... 
Ја застадох... — Хоћемо лп у ообу, господпн члан — 
упита жандарм. Мене бп срамота што се уплапшх, 
па му наредпх: Хајд напред.... Он отворп врата на 
Јвдаој соби. У тај мах пспадс пред нас некаква чудна, 
необпчна жена, висока, бледа, крупнпх, црнпх очију, 
пуштене косе, огрнута некаквим црнпм платном, ша- 
лом... шта ли... Не знам шта ми би, тск ја мало пре- 
трнух. Једва се разабрах да је упитам : како се зовс; 
П1та је и т. д. Чини ми се да је казала, да је нска 
пострадала сиротпца, да ју је газда ту наместио, да 
му пази на кућу. И тако још нешто рече.... Бога ми 
ка^ксм вам једва сам чекао да се час пре пзвучем. И 
чисто мп свапу кад се опет нађох на улици... Ама, 
л^удп, пма заиста нешто, има што наука не умс увек 
да објаспп — заврши члан кварта теразијског -^ 

ЈоОКа.... (Сврши^^с се). 



Г|^ 




М. Димитријевик^ Мостар. - — = 

У бесаним ноћима. 

1. 

Слушам вријеме. Ноћне пЈСсме брује 
Кроз бону маглу, свјстлуцаво-блсду 
И му1Сло, тихо, у складном нереду, 
Нагањају се, протичу и струје, 

И мене собом носе... С њима и ја 
У магли лебдим, лаган, као пара, 
А душа ми се у звуке расЈтвара 
Тонући у склад ноћних мелодија. 

И ја се губим у звучноЈ цјелини 

И чујем акорд себе, како звонп 

У тужном складу... Тада ми се чини, 

Да у несв'јест се бесмртну претварам. 
Ноћ поје пјесму непоњатну. Слутпм. 
А поноћ мукло зуЈИ, и ромонп 
Над долинама снијегом посутим... 

2. 

Тихо потмуло хуЈп време. Мучан 
Дух тсшке ноћи таложи се, пада 
И прожима ме. Чудан, недокучан 
Шум изненада престрави ме тада. 

И раздире ми у твганама душе 
Све доживљаје мртве, наде, снове. 
Кроза ме вјетар ништавила пуше; 
ЧуЈвм глас копни што однекле зове. 

Безброј живота врпје око мене; 
ИспражњуЈу ми душу чудном моћи. 
— Губе се нагло уздрхтале сЈвнс 



И мру у злобноЈ, замрзнулоЈ тамп. 
А душа гине под мистиком ноћи 
И стално труне у страшној осами. 

3. 
И зашто, душо моја, да се пати ? 
И гдје је сврха свему томе? — — Тама 
Густа и тешка, и смрзнута чама 
У тужпоЈ мпсли.... Но зашто све знатп 

Кад нема смисла, кад је све свсЈвдно: 
Жпвотна радост, и патња и туга, 
Р1 чудни сновп, чамотиња дуга — 
Малено, ташто, сплно и биједно! 

Нс тражи разлог животној празнинп — 
Како је болно!... Блудиш; а у тминп 
Зампре уздах духа који чами. 

И он се мрзне. У срцу је ледно. 
А све се губи у претешкој тами. 
О зар Је збиља све сасвим свсЈедно? 

4. 
ПоЈ неки чудни... Откуд, и шта чујем? 
Потмуло, тихо нешто хуји. Нашто 
Та мутна пјссма однекуд? Ил' ташто 
Сањање то је Ја нејасно чујем: 

Из влажне таме мук.1и звуци струје 
Чарајући ми п тугу и радост, 
И полумртву и учмалу младост 
А тешки вали некуд хује, хује. 

Одасвуд слух ми једну пјесму чује, 
Животиу пЈвсму, тужну и нејасну 
Док мртва душа тамно, болно сања. 

И дуго чами... А вали хује, хује 
Кроз влажну таму и у душу лију 
Мистичну, страсну пјесму та.1асања. 

5. 
Лутању моме нигдЈв конца нема. 
Свв загонетка гања једна другу! 
Тајанство, несв'јест, мрак недокучностп 
Чини да ћутим неизл>ечн>' тугу. 

Откуд и куда? — Сфинга з.1обно ћутп: 
И нико не зна тада како ми је. 
Тешко, ах тешко!... Мо»фани ми прште 
— Дубље! све дубље загонетка риЈв! 

Ја видим јадну трагичност човјека 
И ћутим боле свег живог и свјесног 
Јер свему томе нема задњег с»гасла. 

Магла незнања дух ми је притисла; 
Тајна ме тиштп вас дан и ноћ дугу 
И душа ми се завила у тугу. 

6. 
Нејасно, чудно — то је све што чујем. 
Шта значе, откуд чудни звуци овп? 
И зашто с њима моја душа плови? 
Кад ове мутне, тешке снове снујем. 



Стр. 54. 



1б08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 4. 



Пун тамне жудње, зашто — док ми страсно 
Трепери душа, несвјесна шта жудп 
Буди се пјесма пз дубпие груди 
И сјетна шуми, чудно п нејасно ? 

Не знам... Однекуд црна зора руди 
ОзаруЈућ' ми душу мразном чамом 
Несвјссно царство у мени се будп — - 

Тад ми се нешто свето срца таче 
И болно негдје јеца, све то јачс - 
А све се губп завијено тамом. 

7. 
Ах, чами, чами! Тужна душо, пати, 
Нек ти сок исхлапи под притиском јада! 
Нестани, умри!... Свс гине и пада 
Нико ти више снагу неће дати. 

И чами болна: заборави младост 
И луде снове проху]а.1их дана; 
Не тражи мелем, и не вида] рана 
У светој тузи нека замре радост. 

Ах, пусто чами!.... И тињај, и живи, 
Радуј се срећи што је нема. Гини 
И свисни једном; докле обзор сиви 

Одасвуд влагом тпшти, у даљини 
Ти слушај тужну пјесму о животу 
И пусто чами: умири и живи! 

8. 
А ипак, можда свему има смисла! 
Јер каткад чујем глас мек п тајанствен 
Из дна свог бића, п тад ве.1ичанствен 
Видик ја гледам! Сфпига што је стис1а 

Циничне усне, благошћу ме гледа, 
ПретвараЈућ' се у тајну Доброте. 
Појимам тајну свемирске љепоте 
И пред смрћу ми снажан дух не преда. 

О, тужна душо моја, пати, страдај 
Ал' очају се не предаји! Ћути, 
ПокоЈно сноси терет свога крста 

Судби се опри поносна и чврста. 
А Промисао недокучну слути 
И чезни, душо, пати се, и надај! 




БЈернсон БЈернс1Јерне. 

Весео момак. 

(Наставак.) 




II. 



пет луташе јарац око куће, алп Ајвинд 
није павио, већ једнако гледаше горе на 
брдо. Мати дође, сједе поред њега; он је 
замоли да му прича, како је тамо у да- 
љини и тако му она причаше, да је некад 
све говорило; брдо с потоком, поток с ри- 



јеком, рпјека с морем, а море с нсбом. Кад престаде 

о томе, запита је, да лп сс и небо с кимс разговара; 

и оиа опет настави : небо разговара с дрвећем, дрвеће 

са животињама, оне са дјецом, а дјеца са старијпма. 

Тако све пде да^^БС, о свим стварпма п ипко ие зна 

гдјс је крај. Ајвинд гледаше брда, дрвеће, море и 

небо, п изгледапш му, као да све то, видп сад први 

пут. Туда протрча мачка, заустави се на једиом окомку 

и сунчаше се. 

* ^ * 

Исте Јссени отпоче га мати учити читатп. Одавна 
имађаше он нешто књига и често мишл»аше, како то 
изгледа, кад оне почну говоритп. Сада му посташе 
слова: дрвеће, Јагањцп п све могуће. 

Једнога се дана догоди, да матп ступив у собу 
рече: 

— Сјутра почиње опет школа, и ти ћеш ићи 
СЈутра са мном горе у „порту". Ајвинд бјеше чуо, да 
је школа мјесто, гдјс с^е многи ]^ци играју п — играју 
заједно — хај, нема он ништа против тога. Био је 
врло задовољан; чешће је био у „порти*\ али не у 
школско вријеме, и с тога трчаше пред маЈ'ком, јер је 
чезнуо за новпм.... 

Дођоше у п1колу, страпша граја, сли»ша воде- 
ници код куће; он упита матер: „Шта је то." „То 
ђаци читају'\ одговори она, и он бијаше тим врло 
задовољан, јер тако п он читаше приЈС него што јс 
знао слова. 

Унутра сјеђаше пуно дјеце око Једног стола, да 
их више не бијаше ни у цркви. Друга сјеђаху на 
својим торбама уза зид, остала стајаху око табле. 
Учитељ, сиједи старац, СЈеђаше на к^тупи крај пећи 
и пуњаше своЈу луЛу. Када Ајвинд са мајком уђе, 
сви погледаше, наЈедном престаде „к.1епетање" воде- 
нице, баш као и код куће, кад је зауставе. Сви сс 
погледи зауставише на дошљацима, мати поздравп 
учите^1.а, на што он срдачно захвали. 

„Ево вам доводим дијете, да научи читати , — 
рече мати. 

„Како се зовс, враг?" упита учитељ смијешећи 
се. — 

„Ајвинд, речс мати, он већ умије срицати. 

„Није могуће" — речс учитељ, ходи овамо па- 
метна главо!" 

Ајвинд му приђе; — учитељ га узе на крило и 
скиде му капу. 

„Слободан деран!'' рече, — помиловавши га по 

глави. 

Ајвинд га погледа у очи и насмија се. 

„Смијеш ли се мени?" — упита и набра чело. 

„Па да!'' одговори Ајвинд и гласно се насмија; 
тада се насмиЈа и учитељ, маги и дјеца; сви се сми- 
јаху. — 

То је био Ајвиндов полазак у школу. 

Кад ЈС хтио сЈести, сви му чињаху мјесто; он 
се дуго мислио, гледао унаоколо; ђаци намигиваху и 



Вр I 



1908. БОСАаСКА ШЛА 1д08. 



Отр. бб. 



р.мпјаху се, шаптаху п показиваху прстом час овамо, 
час онамо; он се пак окреташо иа спс страпс, с капом 
у руци и с књигом испод мишке. 

,,Ну, па шта је?" — упита га најзад учитсл>, 
повукавшп један дим из луле. 

Ајвиид окренувши се према учите^Ђу, опази по- 
рсд пећи, на црвено-обоЈСној столичицп — Мериту. 

Она бијаше сакрила својс лице објема рукама, 
сјеђаше и погледаше га крадимице. 

„Ту ћу сјести!" — рече Ајвинд нагло, затрча се 
п сјсде поред ње. Она подиже ма»1о руку и гледаше 
га прсЈсо лакта; он пак покри лице рукама и гледашс 
јр исто тако. Тако сјеђаху стид^ ћи се, док се јсдно 
на друго не насмијаше, остали то впдЈеше, па се и 
оии насмијаше. 

Али у том загрми страшна гласпна, која се уза 
сваку нову ријеч стишаваше: 

.,Мир, ви враасји скотови, гадови, неваља*1ци — 
ппак добра дјецо — мир, не љутите ме, ви — лут- 
кице од шећера.'' 

То је бпо учител>, он имађаше обичај да плане, 
алп да се утпша и прије но што сврши, одмах је 
."^110 мир у школи, док^1е опет не почне „воденица". 
Читаху гласно сваки из своје књиго, њежни гласићи 
пискаху, крупниЈИ „брујаху" све гласпије п гласније, 
да би једно друго надвикали. 

„Је ли овдје увијек тако?" — шапну он Ме- 
рптп. 

,Да, увијек!" рече она. 

Доциије су морали читати пред учите.Ђем, и 
пошто су га вољсш, радо су . то чинили; тада би био 
један изабран да чита с њима, да им помаже, тс су 
тако Још лакше схваћали и прије бп ишли на своја 
мјеста. 

„И јја сам добила јарца", рече она. — Имаш ли 
га и ти још? — Да, алп није тако лпјеп као твој! 
— Зашто не долазиш чешће на брдо? — Мој се ђ^До 
боји да се не сурвам. — Ах, тако је високо! — Ђед 
ми неће да допусти. 

„Моја мати зна тако много пјесама'*, — рече он. 
„А и ђед, можеж мислити.^' 
,Да, али не зна тс мелодије, којеоназна". 
„Ђед зна и игре. — Хоћеш да чујеш?" 
„Радо!" 

„Онда се мораш примаћи ближе, - • да не чује 
учитељ." 

Он се прпмаче и она тихо отпЈСва пет-шест пута 
јсдан комад, док га он не схвати, и то бијаше прво 
П1Т0 у П1К0ЛП научи. 

„Устајте, дјецо, и пјевајте! викну сад учитељ, 
данас ЈС први дан, стога треба да будете раније сло- 
бодни!" — То ЈС живот, скакаху преко клупа, у вис 
и викаху међу собом. 

„Мир паклени изроде, ђавоља погани, циганска 
чето!" — викаше учитељ. Затим пјеваху; учитељ от- 
доче јаким басом, сва дјеца скрстише руке, стадоше 



у један ред и пјеваху. Лјвинд стајаше доље код врата 
до Мерите, п слушаше. И они скрстише рукс, али не 
знадоше јјош пјевати. 

То је бпо првп дан у школи. 

(Иаставиће се). 





Жив. М. РадосављевиК, Рибари (Мачва) - 

Пошљедњи осмиЈех Оретин. 

~^^^^^^ Талијанска легенда. 

I. 

а бријегу обраслом кестењем, уздиже се стара 
кула, јсдинствени остатак замка, који се 
у суровим временима међусобне борбе сма- 
траше неосвојеном тврђавом. Уском у сти- 
Јени усјеченом стазом, долазило се замку, који у XIV. 
вијеку бијаше обиталиште једнога од знатниЈих вели- 
кана — Ансељмучија, што жив.Ђаше у њему п малог 
броја његових прпврженика и ккери Орете, веома лп- 
јепе дјевојке: лпјепе као неба плаветпило, а добре у 
толикој МЈсри, да је свака душа у замку не зваше 
никако друкчије но „наш анђео!'' 

Међу житељима замка, живљаше и витез Мино. 
У лицу не бијаше лијеп, али изврсно владаше мачем; 
шта је и шта пута господар замка за вријеме борбе 
бпо очити свједок његове храбрости... С тога га всома 
вољаше и пи у којој прилици не сматраше за млађег, 
већ за друга и брата свог, како за вријеме борбе, 
тако исто и у прилпкама кад пехар замјењиваше 
убоЈни мач!... Смије се поуздано реки, да Мино, у 
очима цпјелога свијета бпјаше Ансељмучијев рођак 
и брат. 

Но и ако господар замка вољаше Мина, Орета 
га није марила. Чак, она га је очито избјегавала, баш 
у оним приликама када његове очи жудњом тражаху 
њу. И она и сви остали, могли су врло често прими- 
јетити: да његове звјерске очи у близпни њеној бли- 
стаху сјајем, мекотом и безазленошку малог дјетета, а 
када је говорио с њом, глас му губљаше оштрину 
гласа оног човјека, комс је оружје и бој све и сва.... 
век дрхташе најдубљом њежношку гласа молитве, 
славе и љубави!... 

— Он никада неће бптп мој муж! награда за 
све то, бпјаху ријечи Оретпне, које је у толико пута 
изговарала самој себи. 

— Кунем се Богом, док сам ја жив, она некс 
бити жена другога! — бијаше заклетва душе витеза 
Мина... 

П. 

Јсднога дана, др^е у замак живописац, да на 
јсдноме зиду капелс замка, наслика Мадону. 

Вијаше то лијсп дваестпетогодишњи младик, 
црних, живих очиЈу и зваше се Чиапо де-Менсола. 



Стр. 56. 



1д08. БОСАНОКА ШЛА 1908. 



Вр. 4. 



Нарочито лик Мадонин, радио је увијек с нај- 
већом вољом и пуном моћи свога талента, тс су га 
с тога много пута, побожне сељанке, гледаЈући посао 
руку његових, побожно запитале: „Није ли сама Бо- 
городица спшла из раја и дала му с^бе за модел?! ... 

Ансе^^Бмучијо је гостољубиво дочекао младог 
умјетника и прије но што је отпочоо посао, гостовао 
је код домаћина. 

У очи дана, када Је ва.Ђало почоти посао, Чпапо 
де Менсола рече Ансељмучију: 

— Говоре, да је лицс моје Богородице пеома 
лијепо — није ли такоУ 

— Истина је, п љепоту тога лпца, уза.1удно јс 
тражити међ људима данашњег женскиња. 

— Тако сам и ја мислио све до данас. 

— До данас?! 

— Тако је. Ну, данас спазих лице ваше кћери 
и налазим, да је .Ђепше но лијепо лицс Мадоне руку 
мојих... Молим вас, заповједите, да лице св. Дјеве, 
коЈу треба насшкати, будс лице те ^тјевојке п — тада 
ће се оправдано говоритп, да је моја кичица украла 
рајску л>епоту! 

На тај предлог и ту молбу, пристао је господар 
замка, а и Орета, која јс од тог дана сједила за сни- 
мак лица на икони св. Богородице... Ни сама нпје 
знала, да јо толико лијепа.... 

III. 

За то вриЈеме, док је де-Менсола снимао лице 
Оретино, она би обично сјела на столицу и вољно се 
покоравала заповијестима сликаревим, те да нужна 
поза за израз слике, буде изражена. Тим већма, што 
је замисао стикарева вољна била израдитп слику са 
осмијехом. 

Често су млади умјетник и дјевојка остајали 
сами; кичипа је врло често пада.1а на столичицу; очи 
умјетникове задржавале су се дуго и дуго на лвду 
Оретином, која му погледе ниЈе могла враћати, јер 
бијаше у датој пози, често потребној, а више намјерно, 
те да му се душа испуњава насшдама утисака, којс 
она на њ чињаше. У тим часовима, заборављаше млади 
де-Менсола па безживотно дјело своје, и жељом хо- 
ћаше, занијет осјећајима својим, бацити се њој и по- 
.7>упцима обасути то живо биће, које нагна срце ње- 
гово да силнпје куца, а појетска душа његова дубље 
да осјећа. 

И, када ЈС довршивано лице Мадонино, рсћи ће 
Јој ЧиапиЈо: 

— Госпођице Орета, осмијехните се оним осми- 
јехом, каквим би предусрелп вашег мужа, када би 
вам рекао - да вас воли цијолом дупшм својом!... 

ДЈСвојка се осмијехнула — а тај се осмијех по- 
Јавпо око усана п б.Ђеснуо цијолим лицем св. Бого- 
родице. 

То је бпо пошљедњи осмијех Оретпн!... 



Од тога часа вео туго отпоч(*о јс прекрпвати 

ЛИЦО ^ТЈевОЈЧППО, јср је уМЈОТНПК ДОВрППШ /уСЛО СВОЈС. 

Ваљало му јс пћи... 

Та туга п туробност дјевојчина није сс скрила 
од очпЈу оца њозппа, који јје непзмЈврно волио, а.1п, 
коЈп ппкако не могашс наћп узрок туге њсзине. 

Само јсдан човјек у :<амку знађапш узрок туге 
ОЈ^етинс. То бијаше Мпно, којп Чиапија де-Мепсолу 
за сво вријеме од када је у замку, пе пушташе из 
впда, псто као и крвног непрпјател>а за вриЈОме — 
борбе. 

IV. 

У очи онога дана, када јс млади умјетниктребао 
поћи из замка, АнсољмучпЈО јо прпредио у част његову 
богату гозбу. И, пошто је гозба завршена. позно у 
ноћ, завладала је мртва тпшина васциЈелпм замком 

Врата балкона ообе Оретине отворише се и дјо- 
војка пажљиво п с напрозањем упираше поглед у 
ноћну помрчину. 

-- Орета! — чу со тпхи глас са суоједног бал- 
кона. — 

- Је сп лп ти?! 

— .Тест, ја сам Чиапијо. Збогом! 

— Када ћсп1 се вратпти? 

— У онај дан, када будем доп1ао запросити 
руку кћерп сињора Ансо.т>мучиЈа. 

— Хоће ли проћи много времена, - до тога 
дана ? 

— Не, неће, једва мјесец дана. 

— Јеси л' вјера?!... 

Сиромах сшкар, толику је сигурност полагао 
ДЈС1У руку своЈпх, осЈоћајима и увЈсрењу срца свога, 
зато и одговори: 

ЧуЈ ме Орета, у онај дан, када то не будем 
више вољео, св. Дјева, која се сада осмјехуЈС --- пла- 
каћо... Збогом! 

И тишином ноћном, чули су сс звуци пољупца, 
које двоЈС зал>уб.7Бених повјераваху ноћњем вјетрићу, 
да их однесе са јсднпх усана на друге... 

V. 

Проп1ло је недЈе»1>а дана, како је лијепи умјетник 
оставио замак Ансељмучијев. 

Орета Јс непрекидно с бригом, тугом п чежњом 
уздисала и већи дио дана проводила на прозору куло, 
устремив поглед у даљину, или поред Мадоне, које 
се осмјехивала. 

Једнога Јутра, уђе Орста у капелу, погледа на 
икону, преблнјеђе, јаким криком угуши осјећање, што 
јој раздрије п срце и душу.... Осмијех бијаше ишчезао 
с липа Мадонипог и мјесто осмиЈеха, лице јој бија^пе 
— тужно... 

- Значп, он мс не л^уби више' с пуно бола, 
узвпкнула је дјевојка п загушена рпдањем п сузама 
падс на ка1>ена пред иконом мајке Божије. 

И, док 00 она гушила тугом п плачем — за 
дверима у олтару с кичицом у руци, којом је предру- 



Вр. 4. 



1908. БОСАћСКА ВИЛА 1908 



^ТЕ^ 



■'ојачно шраа лица Мидпнинт', ггајио јц рштс:| Мшк! 
п :1.1об|10 (№ цере^сао... 

VI. 
Кад је Чнаппјо посшјо мјссец дниа, поново 
дошао у занак — Орет«, »ећ Лнјаше сахрањена,,.. 
Она је умрда од туге... 



^ 



Ср1 



1ПС1Ш народ. 

Снме Т|1оЈнвовнћп. - 
(Нагтавж 



ад је пак пз канжења, илп каквогбило дру- 
гог узрока, наступила тешка околност, да 
се задруга поделн, онда су зсито н мрс, 
као и еву осталу храну, дели.1и подједнако 
на сваку главу (по чељадна) мушку н женску, јер је 
сваком до нове жетае ка.Ђало живетн од прнвре))еног 
ннетка; а непокретноет је де.ЂСна си>10 н а б р а ћ у. 
Која ниања инсу могли спорвзуино поде.1ИТп, они их 
све цо два н два одвоје по прнближној вредноети, и 
за свако од њих заде.мју по једно дрвце, али да сс 
у нечену раз.1икују, иа намсне, које пиање ииа да 
представља које дрвце, Онда позову једно детс, па ће 
оио од прилике једно дрвце предати једном деобару, 
а другом дру1'о, и тако се коцкои иаврши деоба, на 
коју се ннкад нико но може пожалити. Ово се дрвце 
80вв у Херцеговиии б р у ш к е т илп ш о р а к. 

У црногорскон пленену Пиперима, и некии дру- 
гим из околине, прво се све имање подели на прво- 
битне мушке осниваче задруге. Рециио да су била 
д^а брата, онда сс све ииање подели на њих двојицу, 
— на два равна де.1а, Па тек ти де,10ви даље се 
де.]е на нушке чланове, И то рецино првобитни за- 
другар брат X ниа два сина, онда ћс се њетво на- 
елеђе поде.1ИТИ на њих двојпцу, а брат У ина три 
сина, па ке се његово наслеђе поделпти на три дела. 
Овака је подела и иначе узакоњсна. 

Да су аадруге врло старе друштвене уотанове 
доказ је и то, што су се на.1азиле и код осталих 
иидо-европских народа. Да 8ем.1>а првобитно нијс 
била приватна својина, доказује ее и правно-историјским 
фориама ииовцнских процеса са оптужбана, јер је 
оптужба увек гласила нв покретност, па тек у 
позио вреие н на непокретно имање, што је дошло 
накнадио. 

Код Келта је такође бнло задруга, н то јои! 
врло рвно, што потврђује н етарн ирски Вгећоп I л«м. 
Поредити МаЈпе 1,ес1ип'8 ип1ће еаг1у ћ|«1огу оГ шви- 
1иио119«, од стр. 79. нв даљс. Судећп по иногик ста- 
рин документина, изгледа да је задруга и код Срба 
постојала још у средв>ем веку, дакле и за време сло- 
боде, пре турске нава.1с. 



Ио 1'онппскпи, добром познвнаоцу Прне Горс: 
лиа До четирн дома, п« крвп пајсроднија, зову се у 
Васојевићпма т р б у ш ч н ћ, а внше од 4 нородпце 
зову се трбух. — Како човечја душа, ма на којој 
тачци земл.иној бпла, н иа којој раси припа,1а.1н, 
С.1ИЧП1Ш процесои мислн и на С1ичвн начин прсдставу 
добије, види се п по оиоис: II стари Маори де.1или 
су се у браства, односно у трбухс, и та сс група 
њиховим језиком зва.1а »ћари«, што значи иате- 
р и ц а, а она јс у трбуху. утробп, који су наапвн у 
обнчном жпвоту потпуно сииониинп, Кннезп браство 
односно трбух зову »в 1 п«, а ова реч по идеографскон 
карактеру и:!говорена, двогубо је сложона, од којнх 
једна реч знвчн „жснв , а друга рађатн, што се 
опст на утробу своди, пз које со дете рађа! 

Од целог српског народа б р а с т в о још постоји 
нарочито јасно обедежено само у Црној Гори, Код 
њих је браство састављено овако: синови једног оца 
браћа оу; од два брата деца братучеди; од два бра- 
тучеда братанићи, а од братанићв братственици и т. д. 
До седмогв паса држе Црногорци чието срод- 
ствоЧ, и држе се сви као јсдна породица, као једна 
брвћа и не можс сс крв мешатп. Ко би у ово последње 
угазио и црсступио звкон сродства, тога држе за от- 
падника и безбожника. С таквии држе да сс нора 
свет уклињати. До седмога паса збрајају 
сеони сви под једно браство исвису 
обично јсдног презимена кво јсдна породица 
и славе сви једну славу. 

Браства могу да живе у више св.1а, али се увек 
рођакају н поштују, и у боју заједнички учествују. 
Пз еконоиског имвња код браства су сад остале зв- 
једничке ливвде н шуие, а ораћа аеиља, која је огра- 
ђенв, од квко се зна, увек је била приватна својина 
једие породипе или задруге, 

Браствв тачно деле и земљу: планине, гору, па- 
сишта, воду зв нлинове и за натапање; па и црква 
се зна кога је браства. По браствимв многв села посе 
□атрпиолична ииеиа, ва пр. по Ораховцииа зове се 
село Орахово. Куће подпжу браства на склоњена и 
уздигнута места, једно због обезбеђења од поп.1вве, а 
друго абог напвдаја. 

Црнв Гора дели се на много ц.1емена, а плонена 
су посталв од два или више брастава, која потичу од 
једне крви, а ретко сс догађа.1о — и ннје најбо.1>е 
пролази.то — да се несродно ту1)е брастно придружп 
некон п.1вмену, п то сс браство од тог вреиена зва.1о 
п о с е л п ц а, 

|НаставпКе се.) 

') Код стврп!: Лријеваца пнглсда мн .ји пу чнсто ородство 
счат|1а,111 до швгтог степена, јвр су сва „варЈпЈа" т. ј. снн 
'1.1ВНОВИ норадкце са старвшпном стааовин нпд јодини кровои до 
шестог стенена сродства, п ујсдпо дот.лв ИН&.111 лаједничко 



^ 



Стр. 58. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



6р. 4. 



Дим. Мнтрпновнку Мостар. - — 

Филозоф Марко Аурелије. 

'- 1Г^г"-Г _п"-1_ Сјени Кнежевићевој. 

„^иј^паш \^И\1г Шаг? 8 ар 1 е п 8, бИи ^и! Јтрепо8и8 ; 
(Јиет пес^ие раирепе«, пес^ие тог«, пес^ие У1пси1а 1еггеп1: 
Не8рои8аге сир1(1»П11)и8, соШетиеге ћопогек 
КогИј^, о1 1п зе 1р80 1о1и8, 1еге8 аЦие го1ип(1и8, 
Ех 1оги1 пе ((иј(1 \'а1еа1 рег 1е\'е тогап; 
1п циет шапса ги11; 8етрег 1ог1ипа. -- — " 

Пог, .♦?«/. ИО. II. 7. 




^огато се овај филозоф претежно бавио прак- 
тичном, моралном, филозофиЈОМ, па ни у тој 
области филозофије није створио знатнијих, 
темељннјпх промјена, него се, у главном, 
ограничио на учење стоЈИЧке школе, то 
њему у историји филозофије и ие припада 
којс видније и важније мјесто. Отуд, ваљда, ни код 
нас није довољно познат, особито у широј публици 
Али ако он и није био филозоф посве оригиналан и 
чисто теоретски, он је један од најугледнијих пред- 
ставника цијеле моралне филозофије, мудрац и у својим 
мислпма и у читавом животу, те се и слави највпше 
као добар и племенит човјек, као наЈузвишенији цар, 
наЈбо.Ђп од свих људп. То је била једна душа од 
онога свијета, која је мирисала благошку и врлином; 
човјек који је био в1Ного више човјек него животиња, 
мудрац у најбољем смислу рпЈвчи, друг Сократа, 
Христа, Спиноце и Томе Келтешког. томе човјеку, 
стога, и није излишно ни миа^ити, ии говорити, ни 
писати; а најмање је излишно угледати се на њега и 
ићи његовим стопама. Кад упитате руоке хаџпЈС куда 
иду и зашто, већ по други или трећи пут, они ће 
вам одговорити: „Бога сам се зажелио, брате; треба 
и о души мислити!" Уистину треба једном увидјети 
да има и вишег смис*1а живота, но што јс садржан у 
крвавој и безобзирноЈ борби за ниже и животињскс 
потребе тијела и стомака; да има и вишпх, човјеч- 
ниЈИх, потреба људског духа, да трбух нијс јсдино 
зашто се треба да живи и тавори. Треба бити увје- 
реп да ЈС дух, мишљење, оно што чини човјечје до- 
стојанство, као што је био увјерен генијални и скромни 
Божа Кнежевић; нијс доста борити се, и радити са 
стварима; треба и мислити о стварима. КомтемплациЈа 
Је наЈвише што може учинити човјек и у чему се 
може показати, а мудроот и резигнација, које из ње 
неминовно произлазе јесу најчовјечанскија и наЈСВЈет- 
лија стања душевности човјековв. „Да се види праз- 
нипа живота, за то не мора човјек бити филозоф; али 
да се загледа дубље у ту празнину и да се у њој 
нешто нађе, зато се мора бити филозоф.** „Мпшљење 
је пајплеменитиЈа снага човјекова, која диже човјека 
изнад ствари, изнад привидног, спољњег, површног 
стварног, изнад прљавог и блатног. Мишљење је де- 
зинфекција свега прљавог п смрдљивог, што рађају 



нпжс, животињске, скривене снаге човјекове. Миш- 
љење ЈС дпсањс духа; као што уздах долази од при- 
тиска на душу, тако је мисао уздах духа — што 
дубљи дух, то дубљи уздах, што јс дубљи и притисак 
коЈи дух осЈ'ећа, тим је и мисао дубља. Огромна ве- 
ћпна сптнпх људп, плптког духа, имају довољно ваз- 
духа на земљи, те они и не осјећају притисак, те 
код њих и нема уздаха духа. те они и не мисте даље 
од себе и својих потреба'*, (Кнежсвић). Наћи животу 
смис»1а и врпјсдности, тражити значењс циЈе.1е свјстскс 
и животне хуке, наћи разлога и мудрости п у свему 
животу и у својпм дјелима, живјети по томе, како 
захтпјева мудрост и разлог, то трсба да јс посао 
сваког хуманог човјека. Марко Ауратајс мислио је о ства- 
рима, и дошао до зак.т.учка да се треба помирити са 
њиховом силом, треба наћи њпхове законе и живјети 
у складу с њиховим дјеловањем. И сва мудрост п сва 
величпна Аурелијева била је у томе, што је тражио 
разлоге дога]^аја и смисао свијета вриједност и на- 
чин мора.1Ног дјеловања према ссби, према породицп, 
друштву, супатнпцима, народу, држави, Богу и васиони; 
што се дигао до впсине етпчког принципа, п што јс 
радио само пз тога принципа. Он спада у елпту ч6- 
вЈсчанства, у ону ма.1у групу моралне аристокрације, 
коЈа се може поносити наЈвсћим добрима људским: 
слободом и карактером. То јс био човјек моралан п 
с.1ободан у смислу истакнуте Хорацијеве дефинициЈе: 
„Слободан је само мудрац, који умије себи самом за- 
повијелати, који се не боји ни сиротињв, ип ланаца, 
нп смрти; који јс спажан да сузбпја све похоте и да 
презре све частп; који јс сав у самом себи, округао 
и гладак, тако да му нпшта спо.тлшње не може сме- 
тати, о кога се увиЈСК узалуд крши бијес судбине". 
А такав човјек, миран, присебан, мудар, који има свој 
унутрашњи развијен живот и свијест, и не може бити 
роб, осим роб свога увјерења и свог етичког прин- 
ципа. 

»Оео 8егУ1ге бптта И1)ег1а8« вели 
Св. Августин; а Марко Аурслије би то исто казао: 
„Живи у складу с природом, и покоравај се промпсли, 
која Јс предодредила све што ти со догађа." И најзад 
шта је мудрије него се повући у сама себе, затво- 
рити се и уздржати непомућену своју душевност, 
уздигнути се изнад животне вреве и борбе, у свјет- 
лости и чистоти душе, не робовати ни отрастима, ни 
конвенционалности, него само принципу; да треба ра- 
дити праведно и истинито; ничим се не дати узбу- 
нити, не чудити се, не страховати. »N11 ас1т1гаг1, П11 
те1иеге!<* Како је дубоко, и како истинито у то био 
увјерен Марко Аурелије! Неколика навода ив његове 
књиге, пуне мудрости и племенитости: (Само познања, 
8е1ђ811)е1гас1;ип^еп, Квк1ат.) 

(Насггавиће се). 



^^^^ 



Вр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. Г)9. 




II. С. Талетов. — - - — г - - _ 

читалачкој публици. 

п још номамо сталну и поуздану чита- 
лачку публпку. Немамо одре1)ену публпку 
на коју ппсац, пздавајући које своје ново 
дело, можо поуздано рачупатп. Та пез- 
натна, нестална и до крајности превртљива читалачка 
публика по некад, готово с одушевљењем, прихвата 
дело каква писца, којп поуздано неће ући у књижев- 
ност, а у већинп прилика, опет, са презирним ћутањсм 
отурује од себе дело писца од фактичке вредности. 
Отуда у нас пи најбољи писци немају своје стално 
одређене чита.1ачке публике, отуда јс у нас врло не- 
благодаран посао писати о укуеу наше чита.1ачке пу- 
блике. 

Наша читалачка публика, ма како она била пре- 
вртљива и незрела (превртљива је зато што је незре- 
ла), ипак зато, с правом једног ћифте, који отвара де- 
сеторе очи кад за пешта даје свој новац, траже од 
писаца, или од оних који се држе за писце, да лас- 
кајју њиховом ниском укусу и да стварају дела. која 
ће одговарати том њихову нпском укусу. И »1>уди, 
коЈИ се држе за писце, у надп да дођу до успеха, 
персонифициран новцем, свесрдно испуњавају же.1>е то 
некултурне читалачке публике, пох.тепне за Јефтиним 
и сумњивпм друштвоно-по.1итичким сензациЈама п 
пишу бескрајне књиге, махом у безбројнпм свескама, 
чија садржина ласка ниском укусу те читалачке пу- 
блике и, у невероватној мери, задово.Ђава њезине ани- 
малне инстинкте. Захва.1>уЈућп том примптивном укусу 
у нас се јавл>ају књиге: пКрај Једно династпје'*, Мар- 
шићанинова незграпна подражавања Таси Миленко- 
вићу, водњикасто авантуристичка откровења Тасе 
Ми.1енковића о припремама за 29. мај — јављаЈ'у се 
књиге чиЈи су п сами творци уверени да неће ући у 
књижевност и да ћо се заборавити чим се дочитају 
последње странице. Додајте томе још читав поводањ 
књига, коЈС ће створити услужни људи о староЈ ди- 
настиЈ'и „да са свих страна расвет.1е последње дога- 
ђаје у СрбиЈи,'* па ћете савршено разумети укус српске 
читалачке публике. 

Али треба одмах рећи да тај примитивни укус, 
који се огледа у протежирању таквих састава издатих 
у облику једног дела, не манифестуЈу само људи, који 
немају ту несроћу да се рачунају у српску интс1и- 
генцију. Ту уличну литературу протежира, не више 
него то, озбил>но прати и наша интелпгенциЈа. Само 
она — као инто.1игентнији е.1еменат уме вешто да се 
претвара - ниЈв пскреиа и, не желећп да се пденти- 
фикуЈС са неинтелигенциЈом, пе признаје /татууличну 
литературу пратп само зарад тога, што ласка њезину 
неинтелигентну укусу и њезинин анималним инстинк- 
тима. Кад их човек затече при читању таквих књига, 
они, као да их је човек ухватио на какву непристојну 



послу, збуњено одговарају: „Вожо мој, ннтелигентан 
човек треба сво да чпта!** Али у томе нма ипак ве- 
.1ике утехе. Кад сс говори о нашој инте.1игенцијп, 
онда се, по правилу, нс помиш.1>а на ону праву инте- 
.1пгенцију, чпЈИ критички развијен и сазроо иителе^^т 
дајс права да се рачунају у ипте.1игенциЈу; под „на- 
шом инте.1игснцнјом** разумсЈ'у се људн, махом чинов- 
нпци, којп мпсле да пм је са с.1ужбом дат и интелект, 
који иду упоредо с модом и њезиним превртљивим 
ћудивта, коЈи умеју вештачкп да вежу кравату, који 
умеју једну непретенциозну даму течно да занимају 
више од десет минута и кој"и — а то је невероватан 
степен инте.1игенциЈе — врло добро знају да се на 
једном зимњем симфониском концерту не долази у 
бе.1ом сако оделу, па чак ни у затвореном! 

Међутим, ретко која публика уме тако вешто 
да афектира осећаје родољуб.Ђа и пијетета, као српска. 
Србин, интелигентан или не, до отужности се рас- 
крави и усхићава кад се у његовој назочности почне 
причати о Косову п о пропасти великог српског цар- 
ства, ма да бисте га довели у врло велику неприлику 
кад бисте га упита*1и, да вам тачно каже где лежи 
то, српском крвљу заливено, Косово пол>е. Лли, најзад 
то је једап судбоносан догађај у нашој историји, који 
више памтимо пооредством народних песама, него по- 
средством историЈв; од сваког се Србина не може тра- 
жити да, са историјом у руци, проверава и исправл>а 
народне песме — ако наука треба да контролигае 
поезију. У слично усхићоње пада Србин и када се 
поведе говор о „раскомаданом и потлаченом Српству". 
И да би тим својим родољубивим осећајима, који га 
гуше, дао одушке, он, да би осудио „звсрска разбоЈ- 
ништва бугарских чета, које убиЈају и кољу нашу 
браћу у Маћедонији", прЈфвђује митинге, до прому- 
К.10СТИ говори на њима, осуђује, брани и, најзад, осве- 
тивши своју погину.1у браћу, доноси родољубиве ре- 
золуције, којима се завршава напорна акцпја у корист 
„раскомаданог и потлаченог Српства." Србин уопште 
има за сваку појаву ве.1иких осећаја: Он осећа не- 
срећу људи упропашћених поплавом, осећа беду своје 
гладне браће на Косову, па зато, у заносу својег ро- 
дол>уб.7Ба и хуманости, приреј^уЈв — концерте, забаве 
са игранкама, кермезе, лутриЈв и друге оштроумне п 
културне забаве. Да »наша браћа"* не гину еп ^го88 
од непријате.1>ске руке и да их често не куша не- 
срећа — а нвсрећа наЈбоље челичи човечЈИ карактвр 
— у виду поп.1ава и глади, нама се не би тако често 
пружала при.1ика да се забављаио и морали бисмо 
умрети од досаде! И нека ко од наших писаца изради 
какво де.10 у које ће унети све те осећајс једног ро- 
дољубивог Србина, он ће се уверпти, да му дело нвће 
добро проћи, јер га тај родо.1>убиви Србин неће хтети 
купити; он је тв своје осећајс задовољио онако како 
МИС.1И да их родољубив Србин треба да задово.1>и - - 
присуствовао је митингу или је говорио на њему, био 
је на концертима, забавама и кермезима. 



Отр. 60. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1^р. I 



Тако исто вешто уме Србин да афектира и са 
пијетстом према нашим заслужним л>удима. Ко од 
нас није видео погрсб којег нашег великог писца? 
Грдна и непрегледна маса ваља се за ковчегом по- 
којниковим, сва!с је тужан и у неком очајном стању, 
што је Српство тако несрећно, па без икакве своје 
кривице губи једног по једног засаужног човека. 
Идући за ковчегом сваки други прича, како је био с 
покојником у великим пријатељским односима и како 
покоЈНик није, тако рећи, могао бити без њих ни јед- 
нога дана, причају истините и неистините анегдоте 
о њему, али ни сваки тридесети не помиње његова 
дела — као да је због тога заслужан по Српство, 
што је био добар кавански друг и поуздап лични 
пријатељ. Да су, ме]^утим, сви ти, који су сматрали 
за дужност да дођу на погреб, сачињава.1и читалачку 
публику тога умрлога писца, тај писац би био још 
већи, још заслужнији и био би можда, још жив. За 
живота пишчева онп су му наметљиво нудили своје 
познанство и афектирали велико пријатељство према 
њему, јер је њиховојј сујети ласкало да дођу у до- 
дир са тако велпким писцем, јер су могли пред 
осталим светом, којег није озарила та срећа, да се 
хвале како су они интимни са великим писцима и 
јер мисле и да на њихове главе пада рефлекс од 
пишчева нимба; зато су они наметљиви према приз- 
натим писцима и зато их силом уводс у своје куће 
како би им писац подигао или утврдио глас међу 
своЈим суграђанима који бледе од зависти. На погреб 
их није довела искрена жалост и неразметљив и тихи 
пијетет, него простачка жудња за парадама, које су 
неминовно скопчане са погребом једног ве.1иког чо- 
века. — 

За права књижевна дела, спадала она у беле- 
тристичну или научну књижевност, у нас још нема 
праве и поуздане читалачке публике. У ширим, не- 
просвећеним круговима читање се још сматра као нека 
јалова беспослица, а читање романа као каква штетна 
беспос1ица, готово, као какав неморалан посао. У та- 
квим круговима сматра се човек, који је одредио један 
сат дневно за читање, за неозбиљна, за човека који 
се ]ош у врелим годинама заноси „којкаквим комен- 
дијама." И зато такви кругови, кад читају и ако 
читају, читају оне књиге рђавих писаца који су се 
помирили са њиховим дивљачким и развраћеним уку- 
сом и нуде им она груба средства, која ће најбоље 
распалити њихову анималну фантазију и која ће са 
истом поузданошћу пробудити њихове примитивне ин- 
стинкте, као алкохол, као скарадне слике и као љути 
зачини. Али,. с времена на времс, ти кругови воле 
читати и књиге које не распаљују њихове полне по- 
жуде, али и те књиге задовољавају њихове некулти- 
висане инстинкте: пакост, злобу, освету, пркос, злу- 
радост, љубав према суптилним убиствима, одушев- 
љење за биографије великих зликоваца, Тасини дневници, 
Маршићанинова подражавања Тасиним дневницима. Да 



и „наша интелигенција спада у те широке и непро- 
свећене кругове, нијв потребно нарочито наглашавати. 

Сва наша читалачка публика своди се још на 
онај узак круг људи, који се и сам бави књижевношћу. 
Она је најпоузданија и наЈСталнпја чита.1ачка публика. 
Али од те одабране публике имају писци, који јој 
своја дела дају махом бесплатно, само мора«1не користи 
од коЈв ни Јвдан писац, ако му нису довољни само 
ваздух и одушевљење, још ниЈ*е бпо сит. 

Па шта ваља радити да се у нас једном створи 
права читалачка публика? Не знам. Одобрио бих свако 
средство, ма како оно вулгарно било, само да се етвори 
стална читалачка публика. Ишао бих чак тако 
далеко, па бих ласкао њезиној, уоста.1ом наивној, су- 
Јвти и радио бих оно, што су радили напш стари 
писци. Штампао бих у својој књизи имена претп.1ат- 
ника и том приликом не бих пропустпо наг.1аспти 
да на те родољубиве претплатнике треба да се угле 
даЈу и остали „добри** Срби. РечЈу, употребио бпх 
све, па чак и безазлене марифетлуке да само напх свет 
привикнемо читању. А тај свет, ја сам уверен, био би 
нам кад тад врло благодаран. Уосталом, у роду срп- 
ском има позваниЈих .Ђуди од мене, па нек они нађу 
пута и начина, како ће се наш свет култивисати и 
како ће се, на тај начин, створити поуздана чита- 
лачка публика. Само нека ми је допуштвно рећи, да 
ја сумњам да се то може постићи научним критикама 
и мудрим студијама о укусу. Јер и критике и студије 
пишу се за људе који иначе читају. Шира пуб.1ика 
их не чита, а кад би их и читала, поуздано их не би 
разумела. 




Српске народне умотворине 
Сарајчице. 

Сека капетана. 

Мајка Јову по чаршији тражи, 
По кавама и по механама: 
„Ђе си, Јово, жив не био мајци, 
Синоћ тебе пашалија тражи, 
А Јутроске пашине делиЈс! 
.Ђуто те је неко опануо: 
Да ти љубиш секу капетана!" 
„А бога ти, мила мајко моја, 
Кад је она сека капетана, 
Што ће сама преко АтмвЈдана, 
Брез фереџе и брез огртача, 
Брез робиње и брез измећара? 
Мислио сам да је моја драга!^ 

Мисирлија Јово. 

Двор ми гради Мисирлија Јово. 
Теме.1> ставља с драгијем камењем. 



Бр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 61. 



Дувар зида с дробнпјем бпсером, 

Шпмлу теше, а позлату меће. 

Начпнио шадрван водицу, 

Ту дјевојкс на воду долазе 

И пред њпма везњ1>пца Мара. 

Ђугумима у двор ударпла: 

„Двор мп гради Мпспрлпја Јово!" 

Говорио Миспрлпја Јово: 

„Не брини се, везпљице Маро, 

Не брпнп се, мојпм б'јелпм двором, 

Већ се бринп рухом тананпјем!" 

Говорпла везиљпца Мара: 

„А борамп, Миспрлија Јово, 

Не]^бринем се рухом тананијем. 

У мене се до трп: руха купе. 

Једно купи материна мајка, 

Друго купи мила мајка моја, 

Треће купим ја себи дјевојка. 

Што 'но купи материна мајка, 

Оно Јово куму и дјеверу. 

Што 'но купи мила мајка моја, 

Оно Јово твоЈОЈ породбини. 

Што но купим, ја себп дјевојка 

Оно Јово ја п ти носитп. 

Заби.Ђвжола од бабе, Марпца Љубибратик-Иеровик. 




Кравород. 



Наро^%на прича пз Мустапића-Звпжд. 

(Наставак.) 




за тога они су опет редовно пшли по 
шуми у лов, а њихове жене су успремале 
колебу п дочекивалс их на вечеру, коЈу 
су им спремале сваки дан. ж\лп кад њих 
тројица дођоше Једанпут из лова, видеше 
да су пм ждне врло ослабеле. Одмах их 
распиташе: „Што сте тако слабе?** А оне никако не 
прпзнају да су с*1абе. Кравород УЈутру рече Трља- 
камену: 

„Останп ти овде, и пази да видпш, због чега 
нам жене овако слабе**, а он оде са Кривидрветом у 
лов. Кад увече дођу Кравород и Крпвпдрво, видоше 
да је п Трљакамен ослабео. Одмах га запптају: „Што 
сп и тк ослабео ?** Алп и Трљакамен никако не прнз- 
наје да је остабео. ВечераЈ'у свп, па полегају. Ујутру 
устану, и Кравород заповеди Кривидрвету да остане 
са женама, и да пази због чега то оне с.1абе. Кад 
увече дођоше Кравород п Трљакамен из лова, Кра- 
вород запита Кривидрво: „Што си п сам ос^абео?" 
И Крпвпдрво нпкако нс признајс да је ос1абсо. И 
то вече всчерају и преноће. Кад у јутру устану, 
Кравород рече оној двојици: „Идите ви у лов, а ја 



ћу остати, да впдим ко то долази у нашу колебу. 
Попне се Кравород на таван, п тако јс чекао. У неко 
време, дође један старац са белом брадом до појаса, 
и поче оним женама сисатп крв. Онда сс Кравород 
брзо скидс с тавана, па запита оног старца: „Што 
ти сишеш крв нашим жснамаУ" А старац му ^че: 
„Ћутп, јер ћу сисати и твоју крв!" Кравород рече: 
— Ти моЈу! — Ја твоју! — Ти моју! — Ја твоју! 

Кравород онда силно удари старца, а старац од 
Јсданпут паде. Кравород узе сскпру па удари у јсдно 
подебље дрво, и дрво се процепи те се видсла рупа. 
Ту Кравород донесо оног старца, па му браду забоде 
у процеп и извади секиру, па тако старца заглави. 
До1)Оше и она двојица пз лова. Кад видсше шта је 
Кравород урадио са старцем, и сами прпзнадоше да 
ЈС тај старац и њима спсао крв. И после тога они су 
често ишли у лов. Сви који су били ослабели, по- 
правишс се. Поправпше се и жене и људп. Дуго јо 
времена онај старац стајао заглављен са брадом у 
процепу. Али кад се доцнијс, Ј*едног дана, вратише 
људи пз лова, не затекошс жена код кућс, а нп оног 
старца нс беше у процепу. Они спазпше неки траг 
по земљп, као да се нешто вук.1о кроз шуму. Пођу 
сви тројс по трагу, и траг их одведе до једне рупе. 
Узму впше конопаца па наставс један па други, п 
договоре се да на конопцима спђе доле Трљакамен. 
Договорилп су се били, кад Трљакамен заклати ко- 
нопац, да вуку горе и да га пзваде. Подуже су Кра- 
вород п Крпвпдрво спушталп Трљакамена, па Трља- 
камен јако заљуља конопац. Кравород п Кривпдрво 
га извукогае. Кад изађе горе, запптају га: „Што ниси 
ишао Још?" Он пм одговори: т^Доста сам пшао, али 
више не смем јер јс много дубоко.** Онда спустишс 
Кривидрво. Кривпдрво се спусти впше од Трљакамена 
алп и он заљуља конопац, те п њега пзвукоп^е горе. 
Кад п њега заппташе, што нпјс још ишао доле, он 
рече: „Нс смем вишс, много је дубоко/ Тада Краио- 
род рече: 

„Ја ћу до дна да се спустим, само држите добро 
да ие паднем, па да сс не убијем. 

Дуго су га она двојпца спушта*1и, и напослетку 
сс Кравород спустп на доњп скет. Ту је било једно 
село. Пође он по том сслу, и угледа једпу лспу куЈгу. 
Оде у ту кућу, п у њој нађе своју жепу. Одмах је 
запита : 

лА шта ћеш ту жено?" Опа му одговори: „Онај 
ме старац овде довео.** А Кравород је упита: ^А гдс 
је онај старац?*^ Она му рече: „Отишао је нскуд, а.1п 
ако ти треба прпчекај га, он ће проћи преко оне 
ћупријс." 

Кравород одс и сакрпје се пспод онс ћуприје, 
па чекашс. Док сто ти старца, јаше једног доброг 
коња. Кад се прпблпжп ћупријп, коњ се почс трзатп 
уназад, а нпкако нс ћс да пде напред. Старац га поче 
маму:ттп говорећп му: „Дсее... буда.1о, бар овде нсма 
Краворода.« А Кравород изађе испод ћуприје п убц 



Стр. 62. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



оног старца, па сс врати својој жени и заппта је: 
„Где су оне друге жене?" (Зна му рече: „Ено она 
кућа онамо, оне су обадве у њој.'" Кравород одмах 
одс у ону кућу, и обадве оне жене са својом поведе 
оној рупи. Свс трп жеие веза за онај конопац, па 
га јако зак.1ати. Оиа двојица повуку иа више и све 
жене извуку, па онда спусте конопац за Краворода. 
Он се бојао да га не подигну донекле, па да га пустс 
те да се убије, а њима да остане и његова жена; за 
то свеза један великп камен за конопац, па га јако 
задрма и измаче се даље од рупе. Они повуку на 
више. Вукли еу донекле, па онда пусте конопац, а 
онај камен паде доле и сав се пстроши. Кравород 
рече: — Фа.1а Богу те нисам ја био — сад бих си- 
гурно био мртав. 

Пође отале по доњем свету, и да.1еко негде 
наиђе код једне кућо на једну ћораву бабу. Баба је 
тада руча.1а. Кравород приЗ)с лонцу, па поче с бабом 
и сам ручати, а.1и се никако није казивао да јс ту. 
Баба је јела, јела..., па онда поче кашиком баратати 
по празном лонпз^ говорећп: 

„0... шта је ово сад, досад ми евакад беше доста 
овај јвдан лонац, а сад сам још гладна." 

А Кравород јој рече: ^До сад си сама јела, зато 
ти је било доста, а.1п сад сам п ја јео." Баба га за- 
пита: „А ко си ти?" Он јој рече: „Ја сам Кравород, 
па онда јој све испрпча како је дотло дошао кроз 
ону рупу, а папослетку запита бабу, има лп она какве 
стоке. }>аба му рече: лЛмам коза." А он јс упита: 
„Оћгш ли ме узети за слугу, да ти чувам козо?** 
Баба га прими. Кад је било ујутру баба му рече: — 
Дете, терај козе у ону ливаду, а немој тамо у ону 
планину, јер тамо има вукова, па ће ти заклати по 
коју козу. 

Он онда узе једно сикирче, и отера козе право 
у ону планину, где је било вукова. Кад оде тамо, 
изађе пред њега вук, а он га удари оним сн- 
кпрчетом п на месту га убиЈс; одере му кожу, па \е 
забаци са спкирчетом на раме. Увече потера козе ба- 
бпној кућп, п онако на сикирчету о рамену понесс п 
кожу од оног вука. Кад дотера козе кући, баба у1)с 
међу козе, п неколико њих, онако ћорава, попппа по 
трбуху. 

Кад познаде да су козе сите, одмах му рече: 
„Море ти сп терао козе на ону п.1анину, теби јо вук 
коју изео; сигурно ту нпсу све.^' А он рече: „Нпје 
пзео, ево његове коже!" — Попипа баба кожу и 
уверп се. 

Другп дан баба му опст рече, да не иде у ону 
п.ханину, ]ер тамо има медведа, всћ да иде овамо на 
другу страпу. Он опет узе оно спкирче, и право 
отера козе у ону п.1анпну. Кад дође у п.1аиину, пзађе 
прод њега медвед. Ок :тмахпе спкирчстом, убијс 
>гедведа п одере му кожу; а кад јс увоче потсрао козо 
к\\'1п, забацп спгспрче с кожом па раме. Кад дође 



кући с козама, баба опет попипа по трбуху неколико 
коза и рече: 

— Ти си опет био на оној п.1анини, теби је 
медвед однео коју козу. — А он јој рече: — Није, 
бабо, ево његове коже! 

(Свршике сс). 



*^ 




оооооооооооооооооо 




ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Српски иародни вез н теветилна орнаментика. 

Наппсала Је.1ица Бе.10вић-Бернаџиковска. Издање 
„Матице Српске" у Н. Саду. 

Чешке новине »Могаузка ОгНсе« доноси 27. ок- 
тобра 1907. из пера оглашеног књижевника дра Јо- 
сипа Карасека (Беч) ову и за наше читаоце врло за- 
нимљпву критпку. 

у,У Новом Саду пзашло је кас» 21. књига ^Ма- 
тпце Српске дјело под горњпм пасловом, које је п у 
нас на Моравп побуди.1о заслужсну пажњу. Наши сс 
родољубп врло угодно сјсте, када отворе књигу п 
всћ на трећој страни нађу опшпрнп цптат из Крец-ова 
дјс.1а: ^81оуаске берсе". 

То је дје.1о међу југословснскпм сппсима врло 
драгоцјеиа појава. Ауторка познајо такође по.1>ску 
литературу, а разумијс и стручну њемачку, фран- 
цуску п епглеску. Написа.1а је ве11 вип1е дјела о на- 
родним везовпма, а у њима свраћа на се паасњу особито 
„Лексикон" у седам језика, којп јс пзда.1а босанска 
влада (стр. 6-10, са 600 слпка) у сврхе отнографске. 
Ова млада дама спада међу наЈинте.1игентније Ју- 
гословенко, бавп се п етнографијом, а њезин госто- 
.Ђубни дом у Сарајеву приказује комад словонске и 
пдејалне атмосфере. Супруг јој је родом Пољак, чп- 
новник код суда. Гђа Јслпца пма красну збирку па- 
роднпх везова (600 комада), којс сабира више од десет 
година. 

Почетком двадесетпх годпна настаде ме1)у бечкпм 
етнолозпма ве.1ики интерес за моравске и словачке 
всзове, особито у задрузп антрополога п међу члано- 
впма дворскога музеја. На југословенском тлу пздао 
јс иаш земљак Ћ^еИ^асћ орнаменте српскога веза, а 
у бугарском Зборнпку пз.1азилп су бугарски везови. 
Богату збпрку српскпх и хрватскпх везова има и 
профосор Вукасовпћ у Дубровнику, како из дјела гђе 
Беловпћ-Бернациковске сазнаЈемо. 

Сппс ове госпође износп питања ове струке на 
пачии знанствен, а занимаћо у првом реду људе, који се 
баво народописнпм студијама. То јс огромно врело 
опсежнога знања та књига гђо Је.1ицс, а мв1)у пита- 
њивга пма п дос/га крптпчппх. СписатсБИца за«1ази 
далоко у старпну, куда јо мамс почецп орнаментике 
у опћо, а словенско напосо. Иза тога она рода по- 
главл>а овако: о народном српском декор. стилу, о 
иозп.1>ачкпм тохникама, о народној ко.1ористпци п на- 
родном бојо1*>у. Ирло су заппм.ЂПви цитати и докази, 
којпма она расвјетл^ује опа пптања. 1Још.1>едњп од- 



Бр. 4. 



1907. БОСАНСКА ВИЛА 1907. 



Стр. 63. 



ејек посветила је врло занимљпвој символистпци у 
иар. орнаментици јуж. Словена. 

Ауторка је ванредно начитана не само у струч- 
ноЈ литератури, него и у лијепој књизи у опће. Врло 
спретно употребљени цитати из белетристичне п пз 
стручне литературе, — то је особита одлика ове шту- 
дије. Нешто налик на то нећемо нигдје лако наки. 
Дје.10 гђе Јелице наћи ће и у нас Чеха, Морављана 
и Словака много читалаца и штоватеља, побудиће на 
многобројне расправе и студије, а одЈвк ће му бпти 
богат у свим гранама ове струке. Чим се појавило, 
навукло је пажњу на се, па му за то и ја посвећујез! 
чптаву опсежну студију, нс само у чешким, него п у 
њемачким листовима. Хтио бих изнпзатп великп број 
њезиних цитата. али се морам, простора ради, ограни- 
нити само на некоје." (Цитира стр. 66, и 212^ 213, 
240, 247. и т. д.). 

Ми са стране наше овој стручњачкој оцјенн из 
тако познатога и СЈајнога пера имамо додати, још ово: 
ни у ЈедноЈ српској школи не би смјелп бити без 
овога издања наше Српске Матице, јер ће и наше 
учите.Ћице о с о б и т о одатле моћи црпјети корпсти у 
своме школском раду. У дјелу гђе Јелице говори 
она и о овоЈ својој [^адњи „Називље из ручнога рада"" 
коЈу „Н. Васп." доноси; па с тога и на то упозору- 
Јемо. (Уредн.). 

Ж. 0. Дачи1|, Београд у служби туђину| јавно 
предавање у корист кола српских сестара, пздање 
уредништва „Народних Новпна**. Бсоград 1907. год. 
Осмина, стр. 20. Цена 50 п. д. 

Биоград, престоница српскс краљевпне, средиште 
ппјемонта, из дана у дан, пз године у годину, губи 
овој национални тпп и поотаје, попут већпне осталих 
европских престоница, интернационални град. Њега 
поплави туђинштина, те му даде сасвим други ка- 
рактер и облик. Па не само то већ га та туђинштипа 
много стаје, јер га убија с двије страпе: с моралне п 
материјалне. У колико је туђпн преправио лијепи 
српски Биоград, у колико је тај туђин напакостио 
овој српској престоипци, шта је он од свега тога до 
сада изгубио и шта ће пзгубити, ако се овоме злу не 
стане што прије на пут, — то је све лијепо п тачно 
разложио вриједни и чувепи биоградски професор, 
уредник „Народних Новпна" и секретар на српском 
универзитету у Биограду, г. Живојин 0. Дачпћ у 
овом своме предавању, коме наслов горе псписасмо. 

Прсдавање је занимљпво и од интереса, те га 

препоручујемо читаоцима нашег лпста. Технпка је 

књнзи одлична, а цијена је умјерена. Може се добити 

код писца у Биограду. 

Србољуб Љубибратнк. 

ГласниКу српског друштва за дјочју пспхологиЈу, 
уредник Сима М. Јеврић, учитељ у Биограду, излази 
у двоијесечним свескама по 2 табака обпчне осмине. 
Бпоград. Штампарпја Давидовић. Свеска I. и II. 

У току прошле године у Биограду је основано 
друштво за дјечју психологиЈу, а то друштво ево гдЈ'е 
Је покренуло и свој орган коме натппс исписасмо. И 
у друштву и на органу (листу) раде прпзнате снаге 
из професорског и учитељског кадра, те му то служи 
као наЈбол>е јсмство за првпоруку. 

Оваквих установа има већ наравно на западу, 
па ево гдје смо и ми похиталп да у томе много не 
заостанез1о. Основ овоме покрету (проучавању мале 
дјеце са психолошке стране) отпочет је у Америци. 
Педагогија је нова наука. Њеним свестраним проуча- 



вањем и усавршавањем, унапрпједиће се п педагогиЈа. 
То се тек у наЈновије вријсмс увидјело (и ако су то 
предвиђали неки филозофи још у средњем вијеку), па 
се тим путем пошло. За образоване је родитеље 
доиста племенит и занимљпв посао, проучавање жи- 
вота и рада (или духа и дзгше) својје мале бебе, од 
дана рођења, па до поласка у школу, п даље. Само 
таквим проучавањем моћи ће се васшггање код дјеце 
правилно и обазриво пзвести. А како пак треба 
ма*1у ДЈецу, с тог гледишта проучавати, на шта све 
треба прп томе пазити, и т. д. — то се свв излаже у 
овоме листу, те га за то искрено препоручујемо сваком 
образованом родитељу. 

Цијена је листу 2 динара годишње. А редовни 
ч.1анови, коЈи положе 3 дин. на име годишњег улога, 
добивају лист бесплатно. 

Лист се уређује лијепо. Особито нам се свиђа 
одлична техничка страна, која нас подсјећа на неке 
француске листове, што је ријеткост у нас. ЦиЈСна му 
је нвзнатна, те га у толико лакше може сваки прет- 
платитп. Претплата се шаље: уреднику — Биоград. 

Србол>уб Љубибратић. 



Књижевне и културне биљешке. 

Срнска Књижевна Задруга Глишићу. Мјесто 
вијенца на одар члану своје управе покојном Мило- 
вану Глпшићу уписала је Српска Књижевна Задруга 
српску мушку школу у Дубровнпку за добротиора. 
Тако ће Српчад у Дубровпику увпјек посјећати по- 
вел>а и Задругина издања да је у њпховом граду 
умро српски књижевник Милопан Глишпћ. УЈвдно јс 
задруга дала 26. јануара седмодневнп помен у сабор- 
ноЈ цркви у Биограду. к. 

^11,ариградски Гласиик". Смрћу Косте Групче- 
вића в.1аснпка „Цар. Гласника" престао је излазити 
оваЈ Јвдини српски политпчкп лист у Отоманској ца- 
ревини. Сада послпје годпну дана почпње опет изла- 
зити у Цариграду у истом облику и величини, као и 
у пстом правцу, под уредништвом г. Стојана Клпета- 
новпћа. Цијена је лпсту на годпну 40 гроша или 
12 дпнара. К. 

Награда за школске књиге. Великп З^правни 
и ПросвЈстни Савјет у Сарајеву расписао је награду 
за Историју п Земљоппс у основној школи. Награда 
ЈС 600 круна за сваку књпгу. Обадвпје књпге треба 
да се наппп1у за трећп п четвртп разред српских 
шко.1а у Босни и Херцеговпни. Историја треба да 
буде са сликама, а Земљопис треба да пма засебне 
карте Босне п Херцеговине п српских земаља па Ба.1- 
1гану. Рок Је стјечају до 1б. августа 1908. Награђенс 
књпге пре.1азе у својпну Великог ПросвЈСтног Савјета. 
По нашем мпшљењу ово је мала награда за те књиге, 
особпто кад се узлге у обзир да ће Савјет извући 
десет пута то.1ику сум\'. За то је треба.1о ппсцима 
датп од сваког издања по нешто. 

Скупштина Добротв. Задруге Српкиња у Сара- 
јеву. На Три Јерарха одржана је четврта редовна 
скупштпна Добротворпе Задруге Српкиња у Сарајеву. 
Пресједавала Јв друштвена вриједпа предсједница гђа 
Је.1ена Самарџпја, која је п отворила скупштпну. 
Тајпик Стево Марковић чптао је извјештај о раду 
задруге у прошлој годпнп, по коме се видп да је 
одбор жпво радпо и показао сјајан успјех. НаЈглавнпје 
је оснивање ђачке трпезе, која дивно папредује. Ове 



Ст^. 



64. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 4. 



годпне Д])у111тж» осннва још и радничку школу, за 
коЈу је одредило 2500 круна. Прихода јс бпло 22.585 
круна а ове годинс задруга сс пада п бо.Чзем одзпву 
п ве11ем приходу. 'Ла. тим Јв прииовл^ен- и проширеи 
одбо[^из кога су пступиле чстпри, а изабрано је јоп1 
12 ини1]е замјенпце. Од иових у одбору су: гђе Ми- 
лснаЧ^^спик, Ната.1пја ЈојкпК, Лена Ковачевић п 
Лекса Крешталпца. ЗамЈсппце су гђа Савка Петровик 
и Милепа Калуђерчпћ. Осталпх осам госпођа пома- 
гаће око ђачке трпезс и радничкс школо а то су: Јока 
Јефтић, Мара Васиљевић, Сара Одавић, Мпла Травањ, 
Крпста Луцпћ п Мпла Укропина. 

Добротвор ђачке трнез«. Наставник учите^Ђске 
школе и тајник „Добротворне Задругс Српкиња у Сара- 
јсву" г. Стево Марковић д(»бпо је паграду од задруге 
за сво] досадашњи рад код задруге у пзпосу 300 кр. 
Марковић ЈС сву ту награду пок^тонио ђачкоЈ трпезп п 
тиме постао првп добротвор овс врло корисие установе. 
Истичемо ово за прпмјер осталим пмућним Србима, а 
Марковићу пристоји свака хвала па тако племенитом 
дару. 

Друштво ^Привреда''. Почетком фебрз^ара састало со у 
(.'арајеву више српских прпвредпшса, којп су одржа.тп двпјс сјед- 
ннцо п на њпма претресалп о свп.ма привреднпм стварпма у Боснп 
п Херцеговинп. Као ]Ч)ст био је пваслашпс „Савеаа Срп. Земљорад- 
ничких Задруга** у Војводпни г. Л. Хорват. ( једницамаје пресједавао 
др. Нпкола Стојаповпћ, а референт је бпо Шћепан Гр))Ић, лро- 
фесор. Привременл одбор ва оснивање прпвредног друштва изнио 
је свој рад, а ва тим се расправљало о свсму, прп чсму је говорило 
више говорника. Зак.1>учено јо да се друштво чПрпвреда" оснује 
на хуманој основп са нај.мањом чланарином. Прпврсмени одбор 
проширен је са још петорпцом члапова и он ће парадити правпла 
ц бринутн се да се пгго прпјс потврде. Осппвањс ова1ч'ог друпЈтва 
бпће од лсЈДОглсдмо ^ео^шсти ва. сршат иарод у овнм млслама, јо^) 
ће се оно бринути аа све привреднс стварп, а нарочпто ва Земљо- 
раднпчко Задруго** п Занатлијска удружења**. Њпх ће Прввреда'* 
огипватп п помагатп, а „Занатлијска Удружења** основаће својо 
штедионце, као што смо п ми увпјек пропоручпва.гп1. 

СрПСКО Тргоцачко Удружење. На сједппцама српских 
прпвредника повела се жпва дебита о оснпвању .,(.^рпског Трго- 
вачког Удружења" аа сву Босну п Херцеговпну. Леднп су мпш- 
љсња да со п оно осмује на акцпјо, па да ва пеколико година 
сгвори велики капптал, којпм бп помагао трговпну п вапаго, а 
другп гу да се оснује на хуманој основп. Зак«1»учак нпје ство- 
рен, иего је паабрат прпвремонн одбор, којп ће створитп правила 
п донијетп коначан аакључак. У одбору су: Дпмптрпјс Кочовић, 
Перо Шаптпћ, Васо Крал>свић, Михо Пеппсо, Шћепап 1{арошчпћ 
Свст. Митриновпћ, Никола Цикота, Перо Стокаповпћ, Илија 
.Ћубпбратпћ и Мпрко Са.марцпћ. Сад се тек почело раднтп како 
треба, а ва свс пма ге иахва.1итп органпаацпјп. 

Историја српгко-бугарског рата. Иаашла је п.] иггампс 
п раааслата је свима претплатнпцпма пова кии1га: Историја 
српско-бугарског рата. Књига прва од Ппрота до Слпвнце (са 
једном карто.м бојпшта). Друга књпга „Од Сливпице до Пирота" 
ушла јо у шта.мпу п раааслаћс сс свп.ма претплатницпма чнм 
буде готова. У њој ћо бити овн оде.Ђцп: 1. Другп дап Слпвпичке 
Бптке. 2. Трећп дап Сливпичке Бит1се. 3. Од Сливнице до гра- 



ниие. 4. Наново на српско-бугарској гранпци. 5. Пов.1ачење Срп- 
ске Војске са границе. 6. Несу^^ена абдикацпја Крала Милана. 
Ппсма п те.1еграни Краља Мплана, Краљице Ната.1ПЈо и Милутина 
Гарашанпна. 7. Први дан Ппротско битке. Н. Други дан Пнротске 
Бптко. и. Пиротска Би11са по бугарскпм паворима. 10. Тпмочка 
војска под Бидином. 11. Одбрана Нидипа по бугарским паворима. 
12. Крптика целог рата. Полптичке п стратешко погрешке. 13. 
Тактпчко погрешке. Сабирањо п сума. 14. Политпч|са радња од 
прпмпрја до вак.Ћучсња мира. За пово претплатникс имамо јоп! 
егвемп.1ара од црвс књиге. Цена јс ва обе књпгс 12 динара. Мо- 
.1И.М0 ону госпдоду, која су п.1ати.1а само прву књпгу, да похптају 
са пп1.1>ањем прегп.1ато па другу, јор пм се пначе ова но може 
пос.1атп. Госдоду скуп.1>аче претплатника пв војске .мо.1имо дн 
уродно ша.'ћу својо месечне отплате, како би иа врсме добп.1п 
и Другу књигу. 

Ив новинарства* У Биограду иалааи нов ом.1адннскп ра- 
дикални .1ИСТ „Побједа" и лист црпогорске емиграције ^Домовина". 
У Мостару аапочео јо од нове године В8.1ааптп хрватскп [»аднпчкп 
.1ИСТ „Нас1п1^ка Оћгапа'', која валааи двапут мјесечно. Одлично 
уређивани српскп .1ист »Народ^В^у Мостару и8.1а8и сад двапут 
иедЈељно. 

Нове књиге и листови. 

Десет ироновеДНу од Јована Д. И.и|ћа, свештеника. Књига 
друга. Бооград, штампаио у п^тампарпји „Досптије Обрадовић'', 
Чпка «,Ћубина ул. бр. 8. 1908. Дијона 50. н. д. 

8тг1 шајке Ја(^ог1€% 0(1 Ога. А1екбапс1га М11гоУ1ба. 
Тгесе 12с1а11Јо. 1Ј 8р1|1и, 1)Г2о1. „КигосЈпс Тјчкаго 19()7. Цијона? 

Неколико иравннх о<^нчаЈа н ноЈиова у (ЈеверноЈ Дал- 
маццјНу од 1)га. јиг. А.1оксаидра Мптровнћа. Прсштампано пн 
Архнва ва правне н друштвене науке. Всоград, ..Досптпјс 
Обрадовпћ" штампарија А1^е М. Стапојевпћа, Чнка- .Ђубнна ул. 
8. 1907. Цијена? 

^НЈМИН Ч^^риновнку књига прва(1ћ13- 1вЛ)1, пжппсао Др. 
Мпх. Гав])иловић. Иадање иа.^^ужбпнс И. М. Ко.1арца. 1>со^)ад, нова 
пггампарпја ,Давпдовић'' - Дечапска ул. бр. 14. .Ђуб. М. Давн- 
довића, 190К. Цсна 6 дпнара. 

ИсторцЈа Српско-Бугарског рата 1885. 1сн>пга прва од 
Ипрота до Слпвнице. Иаппсао Др. Кпадан 'Бор}^евић. Ивдање ва- 
д^"жбинс И. М. Коларца. Боо^>ад, 1908. Иова штампарнја „Да- 
видовић''. Дечанска у.лица бр. 14./]>уб. М. Давпдовића. Цпјеиабдпн. 

Вока, г.1асппк ва опће пнторесс Бокс.1>а. Ивлави у Котору 
сваког четвртка. Издавач Др. <[>. Лаваровп11, одговорни урсднпк 
Др. Р. Сарде.1ић. Го^пшња 1џ|јепа: 12 круна, на иновемство И> 
франака. Лпст јс вр.10 добро урс^тсп п пггампа сс на читавом ве- 
.1ПК0М табаку, од 8 страна. Може сс пајтоплпјс препоручитп 
сваком. 

Кнка, .ппст аа ша.1у, аабаву п прпкуп.1>ањс пародних умо- 
творпиа. И8.1а8и у Нишу (С'|)бпја) свакс пе,\је.1»с. Година IV. 1Јла- 
сник п одговорпи уреднпк Мпјаи.10 Ј. Оцоко.1»ић. Годпп1ња цијепа 
»а (^рбију: 6 динара, а ва другс вем.ЂО 8 франака. Ово је поред 
Прача, један од иајбо.Ћпх ша.1>пв11Х листова, тс сс може најтоп.1нјо 
препоручити чптаоци.ма. 

Српске народне нгре иа Боспе п Херцеговпне. Скуппо 
Лука Ј^рђиК-Бјолокоспћ. Ив и. књига Ктнографског Зборника 
Српске Кра.Ђсвске акадол1ИЈе. ]>еоград 1907. 



^Восанска Внла^ ивлави у Сарајеву три пута мјесечно; сваког 10., 20. п 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дии. Ђаци, учвтељп 
и подофицирн добнвају лист ва 6 круна а се.1>ацп ва 4 кр. Иротплата па кра.1>евпие шал.о се на г. Мпхајла Р. Ичпвковића, трг. у Београду. 

СА/Џ*И\АЈ: Лјесме: У Иетинм ио/1н.уа, од Дим. Мптриновића. — Прииовијетке: 11п.тжа}иик\ од .Јан1са М. Иссе.1инов11ћа. — Ин 
,1е>К1ЈрСЈПвуу од Тасс .Ј. Ми.1енковића. — Иесео момак, од Бјернсоиа Бјсристјериа, прсвео Нико.1а (/тајпћ. — 1[ош.м\^њн оемијех Орсшни. 
Галијаиска .^егенда, превео /Кив. М. 1*адосавл»ев11ћ. - Поцнч^ : Сјтскн ипро,^, (),л, Др. Спме Тројановића. — Фнлозоф .Чарк-о АЈ/ре.ЈнЈс, 
()д Дпм. Мптрпповића. чита,/ачкој нуб.^нкјн, иаппсао Иера (■. '1'а.1стов. — Српск'е народне умотаорине : Сарајчнг/е, ш1би.1>. Ма- 

рица .'1Јубпбратпћ-Перовић. 1\раворо,ц, пар. прича пн Лвижда, наби.ћ. Хран. . Ирибаковић. - ,/нсшак. 



Иласнкпс и уреднпк Ннкола Т. КашНКОВИћ« Иехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарија^ Сарајево. 



Врој 5. ОАРАЛЕВО, 20. февуувра 1908. Год. XXIII. 



ПОП СТЕВО ТРИФКОВИЋ, 



Дрхтавом руком II сунним очпна Лиљежипо у овој црној свежи једно сви- 
јст.к) II дично пме, поанато ппц^ом поносне Босне и кршне Херцеговме, па п 
пзпаи уских т-рани^^а ових, познато и популарно V свима српским звнљама, н то 
јо [|ме нашег старог друга п пријатеља попа Стеве Трифковпћа. 

Тужни глас о гг,еговој смртп одјекн\'<) је на све стране п дубоко потресао 
сив српски народ, а нарочпто оне, који су по8нава.1и велпчпну духа, племенитост 
срца и ријетку његову истрајност у раду ;»1 свој парод и његове светиње. 

Без великих школа, својим маром и т|)удом, издигао се покојнп поп Стево 
изнад многих својих другова свештеника, а својом сталногаћу п карактером, својодт 
очајвом борбом противу сплнијег и јачег непријатеља, сијпо је међу свештенством 
као лвијезда данпца међу осталим звнјеадамн. 

Велика су п многа његова дјела, свп^етла п узвишена, као што бијаше п 
дух Јвегов, који је увијвк тежио за слободом, правдом п истином. Због тога бијашо 
истакнута н маркправа лпчност, коју су власгн често прогониле, па п са бла- 
жујске парохијс сплом бајонета свргнулс п отјерале. 

Алп покојни поп Стево нпклда, па п у најтежим п најцрњим данима, клонуо 
није, него је вавда стајао на бил.ези као рпједак и јединствени примјер и јуначкп 
је одолнјевао непријатељу. 

И тај непобједиви див, гај челик карактер, о којп су се ломиле силне буре 
и таласи домаћих невоља и људске незахвалности, почео је полагано венути п 
тропшти се, док нпје пао V постељу, са које се пије ни дигао више. 

И ако смо се надали, и .ако смо свакп дан очекпвали тај кобни час његове 
смртп, ипак нам је свима гешко, прегешко, а најтеже њег-овта ближим прија- 
тељима [| друговима. Сви ронимо 1'орке сузе за тако уаорним сином српскога 
народа, на тако вриједним и рпјетк-пм свештеником, за тако мудрим и узви]пеннм 
во^ом народним, иа тако даровитим полптпчким и књижевнив! радвиком, коме сви 
пд срца желнмо на небу рајско насеље, ме1ју нама вјечно спомињање. 

Слава тп оче Стево! Покој тп српској дутпи! Бог да те прости и помилује! 



Отр. 66. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 5. 




Јанк« М. Веселнновик. 

Полажајник . 

(Свршетак). 

V. 
^ође п зима, насташе празници. Све 
дотле могло му се да се склања, 
али кад дођоше божпћии празнпци, 
-^ не може му со на ино: стаде да 
спрема печенпцу. Ту га на^)е Ненад 
баш кад је печеницу наставио: 

— Помаже Бог! — рече му. 

Он плану, смрче му се пред очима^ али 
се прибра и отпоздрави га. 

— Где си ти, море? 

— Ево ме. 

— Видим ! А знаш ли ти од кад се нисмо 
впдели? 1Т1та ти је?... 

— Није ништа, имао сам посла. 

— Каква посла кад ми кажу да си био 
ту, у селу? 

Он не одговори ништа. 

Ненад седе крај њега на једну гламп^у. 

— Бога ми, љутим се на тебе! Кад је 
то било себе кад се посљеди^п пут видесмо! 
Траисио сам те сваки дан! Па имам и да ти 
се хвалим, море? Женим се.... 

Њега подиђоше мравци^ капа му паде 
с главе. 

— Женим се, узимам Љубицу Радоми- 
рову. Сад о празницима ћемо и на проше- 
вину. Не могу ти казати колпко смо весели, 
па ми криво гато и ти ниси снама! Љубица 
ми рече: да си је и ти питао би ли за тебе 
пошла, али ето, ја пре пожурио!... Ко пре 
девојци, онога и девојка! Него, наћи ћемо 
ми и теби цуру, знаш Марту; .Ђубица ми 
вели да је добра као добар дан.... Али шта 
је теби? 

Велисава као да подузе стотршу бесова, 
он скочи као махнит, упаде у кућу, и док 
се Ненад од чуда окретао, на једанпут загрме 
пуцањ и Ненадова рука клопу... 

То би у тренутку. Док Ненад дође себи 
Велисава већ не беше ту... 

Осетивши бол, а видевши и крв, Ненад 
скоро побеже кући, не знајући ни шта је било 
нп ко га раш^! 



А Велисав у оном бесу докопа се плота, 
па с пушком у руцп, право кмот ^Гпћпној 
кући. Кмет Мића паш је подстпцао ватру 
око печенице, па кад га смотрп, насмеши се. 

— Гле Велпсава! А откуд ти? — Које 
добро?.... 

— Нпје добро! — Рече Велисаи. 

— Шта, болан? 

— Убио сам човека... 

Кмет се укочи и погледа га разро17ач(чп1М 

очима. 

— ПТта рече?! 

— Убпо сам Ненада! 

— Ама шта говоршп тп ? ! 

— Убио сам Ненада!. .. Из ове пуппсе 
убпо сам га, и ево тп долазпм да јавим, ти 
си власт!... 

— А кад сп га убпо? 

— Сад, овај час пдем од куће. 

— А где си га убпо? 

— Хгод моје куће. 

— А зашто? 

— ТСад Љубица нећо битп моја — нока 
не буде ни п^егова ! Чувши вику у дворпшту, 
укућани се искутпппе око п»их. Тгмет га по- 
гледа некако чудновато па рече: 

— Младоне, пдп ми дозови Јефту пап- 
дура. 

Младен отрча, а кмет се опет окрено 
Велисаву. 

— Ама, збиља, говорпи! лп тп пстипу? 

— Истину! 

— Их, мој СЈшко! Тешко теби! П1та си 
сад од себе учинпо! А да то нијо било не- 
хотице ? 

— Није, хтео саЈм! 

Кмет га испитиваЈпе од сваке руко. ТТз- 
најпре му то изглодаше новерпца, али Иоли- 
сав говораше тако убедљиво, да му се мора- 
ше веровати. Кмет Мића у први мах но 
схваћаше све то, алп кад доТјо соби, он со 
распомами па стаде викати. 

Тек што Јефта стпже а оп онако љутпт 
заповеди осечно: 

— Вежи га па терај суднпци! А тп 
Младене, иди мп зовп Ивка п Степана! 

Нијо прошло пп пола сахата а кмет Мпћа 
већ беше код Ненадове куће. Сроћом Ненад 



Бр. 5. 



1908. ВОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. 67. 



бсчпе само ран>еп. ЈВегова мајка већ беше 
дозвала Аи1;у травару, ге му зауставпла крв 
п превпла рану. 

Белпсава од суднице сп])оведоше у среску 
канцеларпју, где га то вече оковаше. 

Тако свапу п засеоку П . . . црн Божпћ, 
јер ппко не могаше бптп онако весео, од 
како је на тај догађај чуо, нитп се онако ве- 
селптп као пгго се пЈзе веселпо. 

VI. 

Велпслав је само па једно јадпковао : тпто 
нпје убпо Ненада. Нпје га се тпцало нп 
псле\)ење нп су1)еп.е, нп колнко ће бптп осу- 
1^ен, нптп 1НТО ће му нмап.е на т})ошкове 
отпћп — све је бацпо на ^грану. Један 
једпнп бол тпп1тао је дупху п.егову а тај је: 
^Велпсаве сврпгпо сп — Ненад ће уиетп опет 
/Нубпцу!" 

Све је п[)и;п1авао: товарпо је на себе п 
оно што нпје, као: да се два трп пута нрка- 
п.пвао да га убије, п да му се све пзмпцала 
прплпка, док му ето сам не дође под руку. 

('удовп га осудппге па осам годпна ро- 
бије. 

И спроведоп1е га да пндржп, а пмап>е му 
оде на трошкове судске.... 

Сад он отпоче ;кпветп другпм ;кпвотом, 
страшнпм жпвотом, робијашкпм. Мемла од к-а- 
:вамата, уло друштво робпјан1ко, ланцп, те- 
ретан посао, муке, батпне, ирезпран>е п 1Т1у- 
гпање светскч), све то паде на његову душу 
као олово. 

Томе да додамо јоп1 п глас да се * Ну- 
бпца удала за Ненада, да су срећни, да му 
кућа напредује, да га у селу сматрају као 
ваљана и поп^тена човека. 

То га уби са свим. Омрзну на све: п 
на Бога, који је толико неправедан, п на 
л>уде којп му и пначе беху мрски. Огугла 
п батине, п гвож^ђе, п мемлу п Ј^ад, и смрад; 
никоме се није тужио; нпкога ни ;т нгго није 
хтео молити, шгги коме шта помоћп — по- 
вукао се у себе, сам је са собом говорио, 
сам се себи заЈ)пцао да ће помутпги срећу 
Ненадову, па да би не ;внам пгга било! 

— Та доћи ће ва.Ћда дан да п ја п;-Јидем 
одавде ! 



И тако су пролазилп данп пуни чаме п 
мржње. Најмилија му беше мисао како да 
Ненаду живот загорчи, па се само њом и 
бавио.... 

Он никога 1шје волео, па пије ни тБега 
нпко. Сви су га мрзели, па гледали како да 
му напакосте. Он је трпео сва понижавања, 
презп])ућп оне који су га понижавали. Није 
се бранио од кривица што су му пх под,ме- 
талп, примао је казну као и хлебац. 

Р1 происиве таким животом пуних П1ест 
година. Мплост владарева о крсном имену — 
ослободи п п^ега робије. 

VII. 

Баш је било у очи Божића. Страпша 
зимска ноћ. Као да небо оће земл>у да 
упропасти, па послало све вихоре и нечасне, 
да своја чудеса по њој проспу... То је ујед- 
начило тамам од неба до земље, па само бпје 
у очи. Нигде жива створа на тој мећави, све 
се сакрило и побегло: и тица у дупл>у и пас 
у кочину. 

Једини Нелисав грца по дебелу целцу, 
једини он дао се на посао; једина мржп>а пе 
презаше ни од Бога ни од ђавола! И у крво- 
•лседном звеЈ^у моженг СЈ^це наћи, алп у човеку 
П1ТО мрзи никада' 



■ • • • • 



Он је посртао, падао и опет се дизао. 
Ипгао је корак напред, а два пазад, ал је 
тек п1пао. До ;воре мора стпћи кућп Не- 
падовој, мора окрвавпти п>егову чесн1П^у и 
печеницу, па ма се против п>ега п сами Г)Ог 
заклео!... 

Мећава је беснила до пред саму ;^ору, 
па онда попусти. Он је корачао сав ознојеп 
и испрвбијан, са срцем пуним жуди.е за 
осветом : 

Ама заЈ) и овај Божић да му про^е онако! 
Не, не, неће!... 

Иа се зигши у п,едра и ту напипа пи- 
штол>, 1;оји је био напуп>ен, потпуно спреман 
да угасп живог човечји. 

— Јоп1 мало! — узвикивао је. — Јоп1 
Мси1о! Стићи ћу кад треба!... 

И опет је напрегао сву снагу.... 

Иећ је впдео кућу п свећу, што светли 
кроз малени прозорчић. Само јоп1 неколпко 
корака и его га на прагу кућном. 



Отр. 68. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Бр- 5. 



И напреже се, прескочи плот и у^е у 
двориште. Ту, кад је био при крају 1Ц1Л>;1, 
свога, кад рукама могагае прихватпти зидове 
беде кућице Ненадове, нададе га снага .... 
Осети неку лаку несвестицу, која га занесе и 
он се прихватн за зид и наслонн главу на љ, 

Кад је себи дошао, осећао је како му 
бурно бију дамари. Али је V исти мах осетио 
п таку немок, да не може ногом маћи... По- 
куша један пут, друтн пут — не може! Не- 
свестица га опет обузе и он се опет на- 
слони.... 

Колико је тако стајао нн сам не ана1)аше, 
тек га прену разговор из тога полуона. Он 
позна^о.е »^Јубнчин глас како тепапЈС детету: 

— Ходи Радо, срце моје! Како те је 
мајка лепо ноћас саилла!... 

— А шта си сашала'^ — упита је Нснад, 
који се обуваше. 

— Сањам као да је дошао Ведисав, па га 
узоо на крило, па му тепа и ма.чн га : 

Он прену на ту њену причу и принесе 
главу ближе прозору. 

Весели Велисав — рече Ненад. П1та ,ли 
сад ради. 

— Мора да му није добро? Но допада 
ми се што сам га онако весела саЕ1>ала. Зна1и, 
бно је весео као некад, па се смеје, смеје, 
закоцеве се од смеја! 

— Веселнвк ! Вала да ми га је још један 
пут видети. иа не бих жалио умрети ! Ако Бог 
да, те до^јО, ја га не пуштам од себе. Кво му 
куке и иман>а и свега!..., 

— Па ћемо га лепо ожрнити и окућити! 
Сиромах! Мора да онда није био присвести! 

— Несрећне је ћуди и то му доп1ло 
хака глави! Нисам знао шта му је, пе бп од 
свега тога ништа било! — вели Ненад. 

Велисав осети како се нешто миче у 
грудима његовим. 

— Кад би Бога нешто чику_ довео, мајо! 
1>ече дете. 

Велисаву ударипге сузе, кад чу шта дете 
рече. Он осети како се непгто лвдено то1ш у 
грудима његовнм. Нека нечувена снла повуче 
га прозору н он привири. Вндо нх ове тројо 
где седе и разговарају... 



И, чудновато! Срце га повуче тамо, н-нма. 
То не беху вппге за њ мрска лнца. Он видс 
и опет оног добричпну Нена^га, којп га је то- 
лико пута прнтишкавао кад бн плапуо; вид« 
оно мило лпце Л>убичипо, оиако нсто добро- 
душно као некад.... Он оступи од прозора. 

У тај мах забруја нешто н днжо ос над 
п.им као као, То јекну звоно са звоника оздо 
из села.,.. Полнпге га сузе, полетп вратнма 
и отворн пх... Из собе со појапп .Бубица са 
свећом, рекавши гласно на вратпма: 

— Поранио полажајнпк! 
А њему се оте из уста: 

— Хрнстос сеЈ^оди! 

.Бубпца викну од нзп(.'на1јен.а. Пзе1ч»» 
глас окаменп је: Ненад на т.1Ј поздрав нзлоте 
и викну: 

Велпоаве!... 

После неколнко трснутака посу га .1зу- 
бнчина рука ишеппцом и кукурузом, љ он 
приђе огњишту. докопа прего])елн падп.ак и 
поче њиме кресати ватру, Варнпце су прскале 
око њетове главе, а сузе му лише из очију 
док грцајући говорап1е: 

— Оволико здравл.а!... Среће!... Бсјп!- 
ћета!,.. Напретка!... дај Боже овомо дому!,.. 
— Подржи га, Боже, н удржп оволико го- 
дпна!.... 



Таск Ј. Мнлинковнћ, јкограл. 

На дежуретву. 

(Иа Таспног Диеввика) :-^— 
(Свршотак). 



ма.,.. Пиа... Јест... Има... И ја бих рекаи 
настани жандармеријски каиетин '/Кнпан. 
Има скакојакнх чудссн. Овн људи учењацн 
то не прнзиају, алн да ваи и ја нрнчак! 
нешто. Све еам то мојнм рођснпм очниа 
вндео. Тако мп оно мојс дете жнвело. Ама 
тако сам све гледао, као што сада овде, ево, вае глсдам. 

— Дедер... Дедер... шта је то — додаде радо- . 
зна.10 члан '1аока. 

— Бпо саи онда још нарсдннк . . . Одређен на 
с*1ужбу овде, у главној полнцији. То је било, чекајто 
да ваи кажсм, јсст. то је би.10 под управннком Бар- 
ловцеи. Бнле су н онда оне исте апсанс пспод ;1дан.а. 
Онда је бнло мање хацсеника, није као оио сада, па 
смо одрс^ивалв само једнога шн.11бока, обачно долс 



Вр. 5. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 69. 



па кратима, на излазу у дворпште.... Једнс године, 
биће баш пред убпјстко блаженопочившег књаза Ми- 
хајла, некако с пролсћа, почеше се тако вечером раз- 
носити којекакве прпче међу лсандармима у караули. 
Јодан, па и другп, па и трећи шиљбок уверавају оне 
остале, па и кунијаху се: да се доле у дворишту 
свакога петка око по ноћи јавља некакав дервиш. Вело, 
ником нпшта нс чини, него пређе преко дворишта, 
па га нестанс онде на брржуљку, који ето и данас 
овде у авлијп постоји... Жандарми доставе то и мени 
као старешини. Они мп се куну, а ја их грдим што 
су слаботиње, те у то верују. Алп када сви навалише, 
реших се онда п сам да се лпчно уверпм... 

— Море има . . . има некога ђавола, Боже ми 
простп — прекиде га члан Мплоје, па заврте онако 
главом.... 

— Хоћу, баш, рекох, да видим и сам — настави 
капетан Живан. VI када би први петак, сиђем и ја 
доле код апсана, па станем баш на вратима уз шпљ- 
бока. Лепа меоечина. Обасјала цело двориште, па миш 
да претрчи видео бпх га. Чекамо тако ћутећи. Пзби 
једанаест на Великој школи. Изби пола. Изби три 
четврти, алп баш, онај час, пре него ћс наићи поноћ, 
отворишс се као нека врата на оном зиду, спрам те- 
кпје, (турска богомоља, која и данас постоји на истом 
месту). И у двориште уђе човек — дервиш. Црна 
лица, дуге браде, у дугачком кафтану. На глави му 
пшљата капа, на дну повезана марамом. II а ногама 
јеменије. Под левом мишком носаше некакву књигу. 
И све као нешто мрмл^ајући уснама, пређе посрсд 
дворпшта. Упути се право на место где јс онај бре- 
жуљак. Ту изу Јеменијс, клече на земљу. И стаде се 
из оне књигс, окренув се истоку, Алаху молити. Све 
сам то, господо и браћо, мојим ро1)еним очима гледао. 
Кажем вам, била је месечина као дан, па сам лепо 
видео све његово, па и најмање кретање. Није трајало 
то, да кажем двсет минута, па се дервпш диже са 
тога места. Поклони сс још једно два-три пута, обу 
јеменије, па сс крену натраг оним тЈтим путем, оним 
истим кораком, како је и дошао. За њим се у час и 
отвори и затвори онај зид, као да је онде била ка- 
пија . . 

— Хе . . . брате . . . доиста чудо — додаде члан 

Ћока. 

— Сутра, сабајле, одем да видим оно место, 
где је дрвпш клањао, кад а*1 тамо трава угажена. Поз- 
наје се лепо како је- неко онде као клечао.... 

— Има брате... нечега... има..,- кажем вам... Има 
— додаде опет члан Мплоје. 

— Сутра дан, када је дошао управник Барловац, 
ја иза]^ем по обичају на рапорт. И све му ово овако 
испричам. Он Ш1 само рече: немој то другом казивати. 
Знам и ја за то... Па не нареди ништа. Али жандарми, 
прости људи, па причали то овом, оном, по вароши. 
Тек једнога дана по ручку зове ме Јанаћ, механџија 
из Турскога хана. (сада Империјал). Кад тамо одем 



затечем га горо у соби. Са њим некакав богати Тур- 
чпн, бег, који се, веле, враћао са хаџилука. Јанаћ ме 
престави њему — шта сам и ко сам. А бег ме онда 
замоли, Бог зна како, да га одведем и да му по- 
кажем баш оно место, где је онај дервтп клањао. 
Што не — Ја му учиним по же^тви. Доведем га у 
полицију . . . Сиђемо у авлију и одведем га баш на 
место. Бег јв онде дуже стајао, шапћући ва.Ђда неку 
молитву, па је онда и к.1ањао.... Још ми при одласку 
само рече, да онде мора бити укопан какав велики 
и м а м, а.1ахов угодник... А већ и ви знате, да је све 
ово земљиштс око велике пијаце било негда и турско 
гробље... 

— Ето... Јест... Да причаш то сад овим нашим 
наученим људима не би ти веровали. Још би ти се сме- 
јали. Будале једне. Ама има, брате, да се дешавају 
по свету чуда, па не уме то нико да објасни. Ја, 
право да кажем, верујем, да није то без нечега — 
заврши озбиљно члан Милоје. 

Погледам у сахат. Ноћ у велико прошла. Жан- 
дармске патроле редом долазиле, али не јављају ни- 
шта ново из вароши. Све је на миру. Београд спава 
дубоким сном. Ни оне патроле крај Саве и Дунава 
нема да јављају што — ванредно. 

Ја се први дигох из друштва: 

— Још мало, господо, па ће сванути. Карађор- 
ђевића нема ни ноћас да пређе у Србију. Мора да је 
то неко лажно доставио Козељцу (начелнику пожаре- 
вачком). Него, дозволте, да ја са дежурства иза})ем 

први.... 

Како је лепа зора на пољу. На небу се већ 
гасе звезде. „Уједињењс** је још отворено. Да попијем 
сабајле само кафу... Можда су се још тамо задржали: 
Татић, Брзак, Абердар, Виловски... Сигурно да је и 
Гига свратио на један само — мс^анж.... Лаку ноћ.... 
Или управо — сретно вам да Бог да јутро и дана- 
шњи дан. 

— Амин и у здрављу — додадоше капетан и 
чланови. 



Ч^г 



Монах Валерцјан^ М. Јошанвце. 



Судбина. 



Можда је горда судба хтела: 
Да будем мопах и аскет, 
Да осећања гасим вре.1а, 
Безумних страсти шумна дела, 
Полуваздушни, дивни свет; 
И да се смири бурни дух, 
Дух надахнућа и дух неге, 
И да ми јеком мазе слух 
Смирења кротког златне стеге; 
Да својом руком пишем тада 
Прошлости поему худу, 



Стр. 70. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр^ 5. 



* 






^\; 



И да по путу живота млада, 
Где се заносно дижс п пада, 
Идсм покоран њеном — суду!... 

И што? — Да лп је душу моју 
Кајања посетпла сен, 
У.тав у срце струју сиоју 
Пређашњих лета жив пламен? 
Је ли се горкп плач хорио 
Пред новом стазом духа мог? 
Је ли се гордп ум борио 
С решењем срца каменогг 

Казати?! Коме? Позно, касно! 
Нашто мучити савест? Грешно! 
Ћутати страшно... горко... ужасно 
А правдати се... безумно смешно! 

0, тако орао кад рањен пада, 
У вале морске, сека се тада: 
Веселог сунца, плаве лазуре, 
Куда је срчан могао да лети 
Пре свог пораза, пре слома буре, 
И мора... мора... пасти, умрети 
У игрп хладштх, дубоких вала... 

0, тако исто грешан и ја, 
Лишен женственог идеала, 
Коме је судба красоту да.1а 
И светост добра и страстп зла — 
Умирем за свет, за радости, 
За нежну ласку дивног лика 
И у мантију цспоснпка, 
Увих дух бодри, дух младости... 
— Умро сам за свет, лепи свет... 
Ја... суров монах и аскет.... 



"^1^ 



Умирем! У тихоЈ полуноКп 
У васионп влада мир... 
Зпезде, царпце бледе ноћп, 
('вечано брује кроз стир... 

Свршено све је! Грудп горе... 
Умире мпсао, елабп ум... 
На небу звезде тихо зборе, 
На земљп — песма, јека.... шум... 

А ноћ је тако светла, јасна.... 
И небо тако срећно СЈа; 
И гледећ поток жића страсна, 
На своме одру — гпнем ја!... 

И дух се бори... хоће жића, 
Хоће младости, среће храм... 
Ал смрт прилази — не да бића, 
Већ нудп гроба хладни кам! 

Како се горке сузе лију, 



Када се емртп П1ирп мрак; 
11 крв из срца, крв прсију 
Кад пшчезава евета зрак; 

И кад се губп вера, нада, 
Пропада смисао бпћа свог; 
И кад реч, ко мач огњен пада; 
Ах где је прапда, где је Бог!... 

— Умирем.., Видпм гроб леденп.... 
И пп1чезнућа океан... 
А свуд је радост по псе.Ђени... 
Скоро ће доћп светли дан... 
А ја умирем... Ноћ... у тамп, 
И дух ми ломи смрти страх... 
И с.1ушам тихо у осами 
Над-а-мном плаче брат — монах. 



^"^г^И^^ 



Завештај. 



Кад ми смрт горку чашу пружи, 
Осетим хладног гроба дах, — 
ПостсЂу моЈу нек окружп 
Пустињак — схимник, брат моиах. 

Нек пгумана, старца седа 
Позову тада одру мом, 
Да мс грешнога исповеда, 
Прпчестп тајјном Христовом! 

БратиЈс! Свећу воштаницу 
Ви запа»1ите у час тај, 
Нек се по бледом моме лицу 
Разлије златних зрака СЈај... 

Обуците ме у мантиЈ'е! 
И рогозина нека прах 
Од срећнога света скрије. 
— Тако умире наш монах... 

У црној ризи похитаЈте 
Скрстите моје руке две; 
И с тугом горком тад читајте: 
Цара Давпда псалме све. 

Стихире скорбног Дамаскина, 
И вечно тужни антифон. 
И нек кончину грешног сина 
Огласи звона дубок тон... 

Пренесите ме из ћелије 
У осветљени, скромни, храм, 
Где се пред ликом Бога вије 
Капдпла бледог тпхи плам; 

И кад у храму мир завлада, 
И сном спокојнпм свет заспи, 
Јевангелије свето тада 
Читајте строгим редом вп... 

Од смрче сандук пека буд(\ 
Крстача с мојим пменом, 
11 могилу мп, земљу груде, 



Нр. 5 . 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 71. 



Пниритс СИЊИМ I 

Гробирп раку нека ппкрпју 
Спо.Ђа, до десне пепнпце, 
Да елушам свету литургпју, 
Да но^^у внднм звсздпце; 

Да чујем елаткн жубор иода, 
Жалориих врба у:!дах бон, 
Молитве блпжњих, глас најјода, 
Кад се ка црквк слсгнс он. 

М1)ж;|,а ћо когод у жалостп 
Кад прође мпмо гроба мог, 
Кааатп: "Душу пек тп прскугп, 
О духолнпче, Впшњп Бог! 

ЈГлп ће чпја ссстра, натн, 
СпЈТтин од Смп.ЕЛ вснчпН лав; 
Над мојнм гробом заплакатп. 
— Ил манастирскп вро.и1п 1)ак, 

Држећ часловац уздахнутп... 
Кад блпзу приђе гробу иим 
II ја ћу тада тпхо чутп 
ИоЕгајпн псалам — луху сиом." 



пили каву и ракпју; а и коњпма пи дадох зоб, па ео 
сиремисмо, да идечо. 

У мене једак ђетићак, десетак му година, те ја 
прп1иапКп ђетету, да ее обује, па да пде све за наиа 
како нас може гледатн, велнм, ако ме Турцп убпју, 
пска впди лијете, да кажо код куће и у Дробњак. 
Тако смо и пош.тн. Кад смо дошли у велпку Спња- 
јсвину, ја ндеи пјеше пред кошеи, алн се држпм на 
опрезу, док П1текнуше гвожђа за вратом, а ја се брзо 
уинх коњу пред прси, а пушка преко иене буф! А ја 
ага, баш овои кубурои, и прихватп се за пушку за 
пасом, па у паша.тију пу-у! Он паде с коња, а онп 
другп потрже саб.Ђу, па наћсра коња на не. У тај 
мах ја под коња, па пепод њега овом другои кубурои 
у сред паша.1пје пу-у! Ту, ага, остаде све и они и 
1МЊП, а ја се вратих кући. 

„Аферим ИЈујкапе, баш си јунак! Нека, нека, тако 
им је и требало, кад су пошлп да сиакну такога јунака! 
— ■ рече Сиаплага, додајући Шују пуну шаку духана. 

(Заби.'Бежио по прииовиједању једног стогодпшњсг 
иснвог још Херцеговца). 



Н. Н. ХрЈкцегопац, Гпцко, 



У Лппнику, на Смаидагину 
чардаку. : 



Шз одном при.1иком дошао Шујо Караџпћ 
\ Дробњака у Липник код Смаилаге Чен- 
- ^_.'3 ^"и'''^- Снаплага лијепо дочека Шуја, па кад 
су већ увелпко почели ппти каву и ракпју, 
запођеду разговор о којечему, а највпше о 
бојевима и о јунацпма. 5'" томе разговору 
Сиаи.тага се нешто присјетн, па ће запитатп Шуја; 

.,Е, Шујкане, право ии кажи, како оио поби оне 
паша.1ије ?" 

„Пасај ее ђавола, ага, било прошло!" — одго- 
ворнће Шујо. 

„Твога тп крста, немој запрдиватп, но мп право 
кажн како је било?" — запптаће опет Сиаплага. 

„Хоћу ага, мога ми крста, све тп право казатп! 
— речс Шујо, па настави овако прпчатп: 

„Једну всчс лођошс мн кућп на конак двнјв 
пашалпје на два коња. Ја по сроме обнчају, што саи 
могао, .тијепо их дочекај, п коње пи лпјепо намирн. 
Пошто емо вечералп, ја пх запитах, док.1е нду V Један 
од њих речо ми, да носе књпге у Колашин, па да ии 
је наређено, да пх ја пратии преко Сињајевппе, па 
ћемо, велп, сјутра рано заједно. Менп се дадс на 
ипсао, кв слутим Бога ип, добру, па се мислнм п1то 
ћу. Преноћисио, а сјутра дан рано смо уста.1и и по- 



*^ 



Покајани грјешник. 

Енапгслска прппоипјетка. - 



— Иеусе, сјети се и ненв, када 
будеш дошво у своје царство! 
А Псус му одговори: 

дапас бптп са мнои у рају. 

ЉЈка, глава XXIII. 42. 4.1. 



човјск дожпв.1.в 70 година, валлјућп гри- 
х за гријсхом. Јел1[ом сс разбо.ЋС, но ни 
бо.1ссти он СЈ? не кајаше за снојс гри- 
хе. 

Најзад дође к смрт. Он осјећаше да 
у ее прпблпжава пош.т.едњи час те пла- 
чућп рече: 

— Господе опрости и .чени, као што сп опростно 
н оноие разбојнику на крсту. 

Тек што је пзговорно ово — издахну. А.1н душа 
грјсшннкова, која се окрснула Богу, вјерујућн у њс- 
1'опу милост, узлеће вратпма рајскпм. Грјешник куцаше 
ду1'о, иолећи за прпјеи у царство небеско. 

— Ко то лупа на вратпма рајскии? — уппта 
некп глас са оне стране врата. Каква је дјела починло 
на зем.Ђп? 

На ово пптање глас тужиочев наброји сва зла 
дјела грјешникова, не споменувшп нн јсдно добро. 

— Не, грјсшници се не могу прпм1гги у царство 
нди одатле? 



Стр. 72 . 



1608. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Е^. 5^ 



Тада душа упита. 

— Господару! чујен ти гла(\ али тс не иидим 
II не знан ко си. 

— Ја сам аоостол Петар, одговори глас. 

— - Апостоле Петре, снилу] се на иене; сјети ср 
с1в6остп људске п иилосрђа Еожпјег. Нијесп ли и ти 
био ученпк Христов? Нијеси ли ти из његових уста 
с«1уи1ао науку његову и зар нијеси видио лични нри- 
мјер љегов. Сјети се да — к-ада је он биоусаиртнии 
мукана п трпио, — он је тражио од тебе да не спа- 
ваш, већ да св Богу молиш; а тп си спавао, јер су 
ти очи отеаеале. Три оута те затекао да соаваш. А 
ја, и ја сам радио тако исто. Сјети се н свога обе- 
ћања, да се нећеш никад одреки Исуса, а иеђутин ти 
си га се трипут одрекао, када су те извели пред Ка- 
јафу. И ја еаи урадио то нсто. Сјети ее даље, да еи, 
иалааећи на суднице, када је пијетао запјевао, горко 
плакао. Па и ја саи то исто радоо. Према томе ти 
ии не иожеш забранитн да у))ен у царство небеско. 

С оне стране рајских врата не чу се више — 
ништа. 

Грјешник је стајао неколико тренутака мирно, 
затим поче опет лупатп, траасеки и да.1>е лозволу за 
улавак. 

Овај му пут други глас, глас цара-пророка Да- 
вида рече: 

— Иди одатле! Грјешнпци, као што си ти, ие 
могу живјеги поред нас. 

Али грјешиик и опет не прећута нити напусти 
врата рајска, већ говораше: 

— Смилуј се, царе Давиде, и сјети се елабости 
.Ђудске н милоср^а Божијег. Господ те је вољео и 
учииио те ве.1иким пред људима. Ти си инао све што 
један смртии може поасељети: моћ, славу, богаство; 
имао си асена и дјеце, али си са овоје високе куће 
спазио жену једнога од својих ооиизнох подајника, и 
ти си погријешио: ти ои иу уаео жеиу, а њега по- 
губио. 

— Ти куји си био богат, уаимао си снронашку 
и пош.^ћбдњу овцу и на тај га начип упропашћавао. 
И ја саи радно то исто. Ни ти ми ие можеш забра- 
нити да уђем у царство небеско. 

Глас Давидов с оне стране врата ућута. 

Али грјешник и опет не одстуои. Он воново 
лупаше на врата и да.Ђе тражећи приступ међу — - 
срећне. 

Нов глас, оввј пут, 1'лас Јована Теолога, најоии- 
љенијег ученика СпаситсБСвог, рече му: 

— Иди! грјешници пе могу ући у царство нс- 
беоко. 

Али грјешник. поанавшн глас Јовака Теолога, 
обрадова се и пун наде узвикну; 

— Сада ћу зацпје.10 ући, Петар п Давид ми 
нијссу спријечили улазак зато, што су знали слабости 
људске и нилоср1)е Божије. А ти, ти ћеш ме нустити 
уиутра зато, што код тебе има много љубави. Нпјеси 



ли ти Јован Теолог, кпји јс у е,воји>[ спиоиив писао: 
да је Ног .Ћубав н да онај који нс .1>убн, не позиаје 
БогаУ — Нијеси ли ти у старости гонорио оваку 
проповијед : 

„Враћо, љубите јсдан друтог!" 

П зар би ти сад могао мене мрзити н отјерати? 
Илн се одреци својих ријечи, или ие воли и пусти 
У Рај- 

Рајска ое нрата ишром отворише. Јован загр.111 
покајаног грјешника и пусти га у царство исбсско. 



^45^^ 



Српски народ. 

Од дрв Сшме ТроЈавов|||а. — 
(Насгавак). 



}се.1ице су доссБеници, који су опет браство, 

алп ие у свон крвном олемеиу. (^вако плеие 

панти свога шукундеда, (увек човека а ни- 

1;ад жену) плити онога, који се од њихових 

оредака први у Црну Гору доеолио, па се 

и зову по његову имену, на пр. по орвом 

претку Васи, досе.1,еном у Црну 1'ору, постало јс са- 

дапље олеие Васојевићи. Свако плеие ииа своју причу 

о досв.Ћавању, увек везану за неког оретка. Свп чла- 

нови једног племена у Црној Гори онатрају ее за 

род, за то се увек жене из т^ег п.1емена (ехо^агл^е), 

али и ту као и свуда бнло је изуаетака, јер су Озри- 

ннкн ипак најволелп да узму девојку из свог племена, 

па и Дробњаци, јвр су ии се браства одаано равро- 

дила. 

Својакање у племеиу (да се ие могу међусобно 
као породица узимати) највише је и допринело, те су 
брзо оропа.1и староседеоци, јер оу у оскуднци и од 
њих тражили девојку. У отарнје време управљали су 
Црнои Гором, сем в.1адике (тсократска 11.1аот), још по 
један е р д а р на нахију (више племена чине нахи]у| 
а свако плсие имало је свог војводу, плеиенског 
кнеза и барјактара, и ова су се звања насле- 
1)ивала. 

Браства су имала браственог кнеаа, који је у 
браотву за ннрног вренена вршио неку дужност као 
општински часник, а у рату као ннжи управник бра- 
ства. Војвода је поотајао само онај, којп сс ваиред- 
нои храброшћу одликовао у бојевина. 

И сердар и војвода и кнез зна.1и су се глава- 
р и м а. Кал умре главар, а остави после себс сина, 
онда се скупе сви гланари на зборно место. Ту се 
почасте и онда изврше инсталацију сина покојникова у 
главаротво ва овај начин: Најстарији главар дохватл 
младог будућег г.1авара око паса, па га обрне три: 
пу]' око себе, гаворећи: „Хајде синко на мевто очево 
да нам будеш као и сви твоји отари што су били 



Бр. 5. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



Стр. ?3. 



срећни и честити и да будеш племенски старешина.^' 
Сви оста*111 скупљенп скоче на ноге и опале огањ у 
три иаха из пушака. II тако је избор свршен. 

ГГоред владике до 1832. год. владао је у Црној 
Гори и световни гувернадур, кога су у споразуму с 
владиком Млечани бира.1и, али те је годинс протеран, 
што је по смрти владичиној хтео да приграби световну 
и теократску власт. Вип1е се то место није ни попу- 
њавало. Као најјачу административну управу треба 
сматрати, из тог времеиа, с е н а т, у ком су већале и 
наређива.1е племенске војводе, па и за војску се ста- 
рале. — 

У старије време, сви ови „чиновници^ нису 
имали плате нити каквог додатка, шта више сваки 
им је Црногорац могао у брк рећи: „Нисп бољи 
од мене**. Шта више кад би Црногорац тада, и 10 
људи убио, ни кривих ни дужних, нико га није смео 
затворити, него се владика трудио ту несрећу к^аетвом 
или саветима да ублажи, а други пут би се изродила 
крвна освета. 

Тим избраницима народним, у то време, сав је 
углед и награда у томе би.1а, што су за столом седели 
у зачељу и при мирењу као судије председавали. 
Истина у овом пос^едњем случају нешто им се пла- 
ћало. У бојевима пак имали су први глас, јер су 
били мудри и искусни људи и вазда неустрашиви 
борци. 

Чак и тада још народ није хтео ни порезе да 
плаћа, а кад му се искала, одговарао би: лОнда да 
плаћамо Турцима, па да бар с њима не ратујемо." 
(Вук, Ровински, Богишић, Утјешеновић). 

Браство и племе код свију пастирских народа, 
а такви су Црногорци, још и данас, носе строг па- 
тријарха.1ни карактер п држе се чврсто старевине. 
На првом месту је браство, па у ширем а слабијем 
смнслу, и племе је нека врста социјалне и религиозне 
заједнице. Српска племена, па чак и браства, више 
почивају на дефанзивној и офанзивној основи у борби 
с непри]ате.1>ем, него на каквом економском принцип^'. 
Да су пак браства (разуме се и пломена) религиозног 
карактера најјаснији је доказ што сви чланови браства 
с л а в е једну исту славу, што значи да једног истог 
свеца имају за заштитника (патрона) имаовине и л>уди. 
А то долази опет отуда, што је племе и поста.10 од 
једног или више с р о д н и х породт^а или брастава. 
Сви старинци, који су основалп једно племе, славе 
једну исту с.1аву, а досе^^ћеници међу њима могу имати 
п другу, ако их стара браства нису приморала да и 
они њихову племенску славу прославе, а своју да узму 
за прислужбу (преславу), те тако им је згодно да један 
У другога бар о празницима дођу на част. 

И браство, а камо ли племе, врло је гломазан и 
непокретан друштвени апарат у мирно време, јер оно нс 
може лако да се брине са законске стране, па да на 
пример кривца из свог браства и племена ухвати у казни, 
јер није никад рад подељен, па да имају нарочитих ре- 



цимо чиновника, који би били власни з.10 да спрече. 
Кад се неп1то деси, онда видесмо како се гледа да се то 
лепим поравна, па и да се забашури, а редак јс случај 
да пломе неку казну изрекне п изврши. Чим овака пло- 
менска индивидуалност престане, јавл>а се ве^! државна 
супрематпја, а племе се к.1они паду 

(Наставнће се.) 




Дим. Мнтрпноввћу Мостар. 



Филозоф Марко Аурелије. 



Сјени Кнежевићевој. 

(Наставак). 




^ика настају силом закона узрочности ствари, 
те њихово остварење ниЈе друго, него учинак 
старе основе ГГромисли, што је замислила 
одисконски план и ред у свемиру, и стал- 
ним законима подвргла производ бића, уса- 
дпла К.1ИЦС свега онога што постоји, мијења 
се и слиједи. 

— Не остаје ти друго, него да се повучеш у 
ма.1ени посјед свога бића, да се не дап1 трзати ни 
с једне ни с друге странс. Не мораш бити тврдоглав; 
буди слободан, те све ствари гледај; без боЈазни, као 
човјек, као грађанин, као биће подложио смрти. И 
међу темсБне истине поставп ове двије: прво, да спо- 
љашње ствари ниЈесу у додиру с унутрашњошћу твоје 
душе, него да се догађају изван ње, и да се смутња 
у нама догађа само ради појмова, које смо ми о дога- 
ђајима створили у својој унутрашњости; друго, да ће 
се све, што видип1, часом промпјенити, и више га не 
ће бити. 

— Ствари се дог^фају неслободно, а слободан 
Је само Бог и твоја душа, те је Једино истинито 
добро: хтјети и чинити само оно што је праведно, те 
ограничавати своје жеље. 

— Предодређен је ток ствари; и све што се 
догађа, то се морало догодити, и то баш тако и тада, 
како се и када се догодило. Али дога^аји твоје душе 
и твоје одлуке не морају бити присиљени, него се ти 
можеш одлучивати и поправљати слободно. Богови су 
одредили опћи план свемира, али не и твоје одлуке 
посебно; те је смијешно, што се ти не ћеш да отмеш 
својим злим склоностима, јер је то ипак могуће. А 
гледаш, да се отмеш туђим з.1им наклоностпма, што 
није у твојоЈ власти. 

— - Настој да будеш што разумнији, јер ћеш 
бити и све јачи да се не предаш страстима и спо.ђ- 
њим догађајима. Јер ти треба да радиш само оно што 
ти хоћеш, а треба да хоћеш да радиш само оно, што 
треба да радиш. Силом прилика нека се не помути 
ведрина и с.1обода твога уиа и духа. Буди с.1ободан! 



Стр. 74. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 190б. 



Бр. 5. 



А бпћеш слободан само онда, ако не даш току ствари 
да ти понесв и душу, и ако душу не уплетеш у до- 
гађаје који су предодређени. Треба да будеш разуман 
и слободан. 

— Боговп су дали човјеку снагу и криЈСПост, 
која му може служпти као одбрана да не упане у 
зла. Нема такога зла, против кога му они не дадоше 
моћи да се брани и да не упане у њ. Право зло те 
не може никад снаћи, само ако му се ти не подаш; 
спа зла која ти се догађају у спољњем свијету, због 
силе ствари, само су привидна и пролазна зла. 

— Немој се бунити против природе, јер је то 
узалудно и штетно. Све је у природи предодређено, 
и све идс путем којим хоће божанска природа по 
својпм вјечним законима. Од предвпђења и Промисли 
потјечу све ствари. На то се почело иадовезуЈС нуж- 
ност и све што је у прилог хармонији свемира. А ти 
си његов дио. 

— Мада богови нијесу напосе предодредили сва 
моја дјела и одлукс, све унутрашње догађаје моје 
душе, они су предодредили опћенити основ свијета. 
Оно што ти се у свијету догађа, треба примитп мирно 
и с љубавл>у, п на то се треба привикнути. Све што 
се догађа, то је нужна пошљедица свемирног плана 
и одисконске Промисли. 

— Сјетп се да те то не чини мање слободним, 
него што си био, ако промијениш накану, и подвргнеш 
се ономе, ко хоће да те поправи. Јер то јс чин, про- 
узрокован силом твоје воље и твога разума. 

— И као што природа скреће и уводи у ред, 
по удесу предодређен, те у своју цјелину спаја све 
што јоЈ се опире или смета, исто тако разумно биће 
може да учини предметом своје дјелатности све оно 
што га зауставља, и служити се њиме, да дође до 
свог циља, био он који му драго. 

— Не треба ти сумњати у ово: Ако сматраш за 
добро или за зло оно, што не стоји до твоје воље, 
не могуће је, у случају да ти се такво зло догоди, 
или да ти такво добро измакне, да се не тужиш на 
богове, или да не мрзиш на људе, који су истинити 
или само умишљени узрок твоме губитку или злу, 
коЈс те је задесило. И ми чинимо стотинс неправица, 
Јср нам таки предмети ниЈесу равнодушни. Напротив, 
ако ми сматрамо за добро и за зло само оне ствари, 
коЈС стоЈО до нас, онда нема никаквог разлога, да бо- 
гове сматрамо узроком наше невоље, пли да ближњем 
навијестимо рат и пропаст. 

То су МИС1И цара и филозофа, Марка Аурелија. 

* ^ * 

Г. др. Петронијсвић је, једном згодом, (Фрид- 
р и X Н и ч е, живот и филозофиЈа.) филозофе уопће по- 
дијелио на теоријско и практичне, и то по циљу и 
методи њихових испитнвања. Циљ Јв теоријским фи- 
лозофима чисто теоријске и научно природе, јер они 



хоће да испитају унутрашњу логпчку структуру 
свијета; циљ практичних фплозофа је више умјетничкс 
и практичке природе, јер они хоће, да испитају ври- 
једност и смпсао живота и свијета. Они први питају 
само к а к а в је свијет, ови други н а ш т о је свпјет. 
Из разлике објекта произлази разлпка у методу: тс- 
ориЈСКи филозофи иду путем чисте, хладне, гвоздене 
логике, не обзпрући се нп мало на же.т>с и осјећања 
људска, док практични филозофп иду впшс путсм 
интуициЈС и дивинациЈС, те траже да погоде смисао 
живота. Теоријски филозофи више су научници, науч- 
ници највише врсте, а**практпчни су впше умјетници, 
и то умЈетницп, којима је впше стало до реа.1итета 
онога, што на слици хоће да изразе, него до слике 
саме. У стварп, практпчни проблем свиЈста не може 
се одвојити од теоријског проблема свпјета, јер прак- 
тични филозоф, и ако је по методи свога рада ближи 
умЈСТнику, ипак жели да реалност саму изрази у сво- 
Јим принципима, а то је немогуће, ако прије тога нијс 
утврђена логичка структура свпјета, ако нпје риЈсшен 
теоријски проблем свпјета. С друге стране, сам Ј'е те- 
оретски проблем свијета тако таман, наш је разум 
тако несигуран кад се баци на поље чисте спскула- 
тивне логике, да сваки теоријскп филозоф у ствари 
мора имати дивинације практичног филозофа, да нај- 
приЈС осЈСТи смисао живота, смисао вјероватан, пли 
који се њему чини вјероватан, па да иа основу тога 
зак^Ђучи на основну ^тогичну структуру свијета. И 
тако, у ствари, теорпјски фплозоф мора бптп, баш и 
кад је чисто теоретски, у исто доба и практичан фи- 
лозоф, а чисто практичан мора уједно да буде и те- 
оријски филозоф. Али је практични проблем свпјета 
у много већој зависности од теоријског, него теоријскп 
од практичног. Могуће јс замиститп ријешење теориј- 
ског проблема чисто теоријски и без икаквог обзира 
на практични проблем, али је апсолутно немогуће за- 
МИС.1ИТИ тачно ријешење практичног проблема без тс- 
оријског, просто за то, што у логичкој структури свијета 
мора у исто доба бити тачно одређено мјесто и вријед- 
ности његовоЈ, док нам вриједност, сама за се, не може 
пасти у очи. Отуда су сви велики теоријски филозофи 
били и велики практични филозофи, те су и пајвећи те- 
ориЈСки филозофи били баш и највећи филозофп прак- 
тични, док нема ни једног великог прантичног фплозофа, 
који би се могао мЈсрити са великим теоријскпм филозо- 
фом и на чисто практичном домену. Филозофпја мора у 
исто доба бихи и Сфинга, тајанствена и хладна, и бо- 
гиња пуна мудрости. Само су теоријски филозофи, фи- 
лозофи у ужем смислу, прави филозофи, а практпчни 
филозофи су више учитељи и мудраци. 

(Наставиће се.) 




^ 



о. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр.Ј^б. 



Српске народне умотворине. 
Ерцеже Степане. 

Две се звезде на нобу скара^^е 
Преодннца и звезда даница. 
Преодница даници беседи: 
„Ој данице, једна лежакињо, 
Ти прележиш од јутра до мрака, 
Ја преходим од свечер до света 
Па с' надводим над Ерцеговину, 
Па позивам Ерцега Степана: 
Ајд' на ноге, Ерцеже Степане, 
Купи војску, ајде на Косово. 
Ди су четир', носи по двојицу. 
Ди с' тројица, носи по једнога, 
• Ди с' двоЈИца, браћу ие растављај. 
Ди је један, не уцвели мајке.'' 
Ал то Ерцег ништа и не слуша, 
Ди су четир' носи по тројицу, 
Ди тројица, носи по двојицу, 
Ди двоЈица — браћу раставио, 
Ди је један — уцвелио мајку. 
Уватише Милету Лсвенту, 
Па пођоше збогом путовати, 
Али им се замутило море, 
Неће њима, да пооде шајке. 
Али ђипи Ерцеже Степане, 
„Ајд на ноге, момци Ерцеговци, 
Узимајте весла шимширова, 
Одуприте танке шајке, лађе, 
Не би л' нама поодиле шајке."* 
Тад ђипише момци Ерцегонци, 
Узимају весла шимширова, 
Одушфу ташсе шајке, лађе, 
— Неће њима да пооде шајке. 
Ал беседе момци Ерцеговци: 
„Ој, Бога ти, Ерцеже Степане, 
Да пустимо Милету Левенту, 
Па ће нам се избистрити море, 
Одма ће нам поодити шајке". 
Тад пустише Милету Левенту. 
И само се избистрило море, 
И одма им поодише шајке, 
И одоше морем пливајући 
А Милета гором певајући. 

Слушао од мајке Ружо Мауаревс ив Силбаша 

Јанко А, 




Кравород. 



Народна прича из Мустапића-Звижд. 

(Наставак.) 




рећи дан ујутру рече њему баба- ^Немој, 
с*1атко моје дете, да идеш на ону планину, 
јер тамо имају неке девојкс, па ће ти из- 
вадити очи". Он онда нађе једне гајде, узе 
сикирче, и свирајући отера козе право оној 
планинп. Кад је дошао у планипу, негфс- 
стано је свирао. На свирку дођу три девојкс, и почну 
нграти око њега. Играле су неко време, па се она 



најмла1)а ој^зо маши руком, и Кранороду извади једно 
(Јко, па све три побегоше. Увече он отера баби козе. 
Ваба пх опипа, и кад познаде да су сите, рече му: 
„Што сц терао ко;зе на ону планину, теби су девојке 
и;шадиле очи". Он јој речс: „Јесте, извадиле су ми 
једно око«. 

Четврти дан ујутру опет му рече баба: ,^Т^ете, 
не терај на ону планину, јер ће ти оне девојкс изви- 
дити и то друго око, оне су мени обадва извадиле". 
Он узе гајде и сикирче, и опет отера козе у ону пла- 
нину. На његову свирку опет дођоше оне три девојке, 
и стану око њега играти. Он је свирао п добро се чу- 
вао да му не дохвате и оно друго око. После неког 
времена стегне он зубима иисак и изломи га, 
па рече: »Сад су се гајде поквариле, но ајдете 
за мном . Пођу оне за њим. Кад дођоше до једпог 
церића, он удари у церић сикирчетом и рече им: „За- 
вуците прсте у овај процеп, па ћете видети, како ћу 
ја опет начинити гајде . Девојке завукоше прсте у 
процеп а Кравород трже и извади сикирче, а процеп 
се састави, те увати девојкама прсте. Кравород поче их 
тући, па запита: пГде је моје око?^' Оне му рекоше 
да је код најмлађе. Он заиште од ње око. Она извади 
једну кутпЈ1ш;у са огледа»10м, извади из ње око, те му 
га даде. Онда он запита: „А како ћу га наместити?" 
Она му рече: „Иди па оно језерце, па испери ту рупу, 
где ти је било око, па лепо намести око и прогледа- 
ћеш! Он уради тако и заиста поче гледати, још лспше, 
него што Је пре гледао. Затим се врати дсвојкама, и 
почс их још впше туЈхи и питати за бабинс очи. Опе 
рокоше, да су и бабине очи код најмлађе, Он их за- 
пита, како ће баба прогледати? Она му их даде 
и рече, како му треба одвести бабу до језерца. Ту 
нека јој оперс очне рупс, метне у њих очи и про- 
гледаће. Дође и вече, он остави девојке у процепу, а 
козе отера бабиној кући. Наба, пошто је опппала козе 
по трбуху, запита га: „Што си ишао на ону планину? 
Без сумње си остао и без другог ока, па си сад ћорав, 
као и ја . „Нисам, баба , рече он, „остао без овог 
другог, већ сам и опо повратио. Повратио сам и твојо 
очи". Баба му рече: „Бадава си ми, синко, повратио 
очи, кад не могу стајати гдс су биле, а не могу 
прогледати . Он је одведе до језерца, опра јој очне 
рупе, и намести очи, и баба прогледа. Гледа баба 
лепше него што је гледала. Кравород оде и уби оне 
девојке, па се врати бабиној кући. Баба му онда 
рече: „Шта ћеш, синко, да ти дам, што си ми вид 
повратио?'* Он јој рече: „Ништа ти друго не тражим, 
него да ме одведеш на онај свет. Баба му рече: „Ја 
то не могу учинити, али има једна велика тица, која 
на великом дрвсту леже тиће, а*1и их ретко кад може 
извести, јер их свакад поједс некаква велика змију- 
рина. Ако јој может избавити младунце, опа би 
те могла изнетп иа онај свет". Он узе сикирче, и оде 
на ону страну, куда му показа баба. Дуго јс ишао, и 
једва нађе гњездо. Баш тада се пењаше змиЈурина на 



Отр. 76. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 5. 



дрво, да поједе младунце. Чпм он то спазп, потегнв 
спкирчвтом, убпје змпју п сву је псече, па оно комађе 
скупи на једну гомплу. Кад впдеше тићп како их ]в 
Кравород спасао, рекоше му да се попне код њпх да 
га сакрију, јер ће њпхова матп сада доћп; п од ми- 
лости ће га појести. Он се попс, а најмање га тпче 
сакри под своје крило. Кад им дође матп и впде иссчсиу 
змиЈу, запита тиће: „Ко је убио змпју? Они рекошс, 
да је отпшао тамо у планину. Тпца одмах одлете да га 
тражп. Дуго га је тражпла, и уморила се. После се 
вратп и рече тићима: „Дуго сам га траасила, еиш га 
не нађох; сад п да га нађем не бих га појела, јер сам 
уморна'*. Тићи јоЈ рекоше: „Ми ти можемо казати 
гдс Ј'е онај човек, али нас је страх да га не поЈвдеш? 
„Нећу га поЈвсти", речо тица. Тада ма.1и тић подиже 
крило, тица погледа, чим га виде, хтеде га зграбити 
и поЈСсти, алп га тић опет заклонп крплом. Онда тица 
рече: „Нећу га појестп", п запита човека: „Шта хо- 
ћеш за то, што сп мп сачувао децу од змијурине . 
Кравород рече, како јој ништа друго нв тражи, само 
да га изнесе на онај свет. Тпца му рече, да јој спреми 
трпдесет волова, много овнова и деведесет лебова, то 
Јој треба за храну, па ће га пзнети. Он спремп хране 
колико Јв рекла, и све метне тицп на крила, па се п 
сам на њпх попне. Тица му рече: „Кад год ја зинем 
тп ми бацп по комад хлеба п меса у уста", па онда 
полете оној рупи, п стаде летети кроз рупу у вис. 
Кад год је тица зпнула, Кравород Јој бацаше хлеба 
и меса у уста. А.ти кад је све појела, па опет зину, 
он не имаде шта дајјоЈ бацп. Тпца п други пут зпну, 
он нема шта да јој баци. Кад тица и трећи пут зпну, 
он ос^че парче меса оздо са средине свог табана (због 
тога Јв код људи табан оздо угнут), п баци га тпци 
у уста. Како поједе тица оно парче, заппта га: „А од 
чега ЈС овај комад што ми сад даде? Кад чу тица да је од 
његове ноге, рече : „Еј што нисам пре знала да тп је 
тако слатко месо, појела бих те. Онда га баци с кри- 
лима у вис п он паде на земљу. Пође по шумп, и 
нађе Јвдно дете, које чуваше свиње, а с њим беше и 
хрт. Кравород га запита: „Чиј си тп ма.1и?" Оно каза, 
како му је мајка прпча.1а, да му се отац звао Краво- 
род, п како је тај остао у некој рупи, а он га никад 
није видео. Онда га Кравород запита: „А што си 
тако с.1аб? Дете рече, како га стричеви не пазе, и 
како му кад је време Јслу, баце комад леба, па ако 
уграбп он, онда хрт остане гладан, а ако хрт уграбп 
он остане гладан. Кравород оде кућп и попне се на 
таван. Дође увече оно дете, и дотера свиње. Све свиње 
уђоше у свињац, само Једна нпкако неће. Дете викну 
на њу: „У свињац, вук те заклао!" А свпња никако 
неће. Кравород се баци на њу сикирчетом и убије је, 
па онда пође с дететом у кућу. Уђе унутра и убије 
Трљакамена и Кривидрво, а њихове жене узме у с.1у- 
жбу. Дете се ускоро поправи, а Кравород п његова 
жена лепо су живели. 

Мустапић, 7. фебруара 1907. г. 

Прибележло Храннсдав М. Дрнбаковнк^ учнтељ. 



Листак. 

Ењижевна кроника. 

Кир Герае. Чввекова трагеднја. Када бпх мо- 
рао у јсдној речепицп рећи своје мппкЂење о Стевану 
Сремцу, ја бих ово рекао: Нуржоа, којп с једнога бур- 
жоаскога гледипхта ппше о буржоазији. У потнрду 
тог свог мпшл>ења ја бих навео сва његова дела, у 
1сојџма је Сремац, са празнпчним расположењсм 
фтигаћанпна, пзноспо п велпкп ограничени п убогп 
живот буржоаскога друштва; доказао бих да је Сремац 
са особитим задово.ЂСТвом окорелог конзервативца, у 
сваком свом делу волео констатовати, да је буржоа- 
зија најсолиднијп слеменат у друштву и да се једино 
томе елементу пма захва.1пти, што је наше друштво, 
упркос еволуцији, која на све стране руши и обара 
овешталв предрасуде и средњевековна мишљења, остало 
поштеђено од разорнпх утицаја слободоумних елеме- 
ната; доказао бпх да су сва Сремчева дела споменпк 
и апотеоза буржоазијп, коју је он одушевљено волео,^ 
као и време у којем је буржоазија неограничено вла-* 
дала, заједно са својнм ограниченпм појмовима и анти- 
кварским предрасудама. 

Сремац, као конзерватпвац, необично је волео 
једнолики живот буржоазије, живела она у Београду, 
у каквоЈ српској паланцп илп у каквој паланци Вој- 
водине, волео је тај успављиви и монотони живот 
ћпфта, коЈи с^ свим сплама и свим средствима бранс 
од најезде модернпх пдсја, које ће их неминовно про- 
будити (а у томе буђењу лежп њихова трагнка) и 
разорити монотонп п апатичнп начин њихова живота. 
И Сремац, као и његове ћпфтс, не само да је оеећао 
велику нелагодност према тим модерним идејама, него 
је, са велпким неповерењем, гледао у те идеје, којима 
је одрицао животну снагу. Он јс диференцирање, којо 
су модерне идеје нвминовно мора.1е изазвати, сматрао 
као растворну киселину, вештачкпм путем ство- 
рену, као распрскавајуће средство, несвесно им- 
портовано са стране, које ће за.7Бул>атп хармоиичну 
зграду старога друштва. И зато је он, искрено уоста- 
лом, мрзео све напредне идеје (осим на пол>у технпке, 
фпзике и хемије) којима се он сваком, згодном п не- 
згодном, приликом волео подсмехнутп. Зато је мрзео 
радикализам п социЈа.1пзам у политици, зато је 
мрзво пови правац (реа.1изам заснован на психо-физио- 
логији) у књпжевности и уметностп. 

За Сремца је врло омиљена тема судар између 
новог п старог времена, судар између старих, фосилних 
погледа и нових. Он ту тему, наравно у корист бур- 
жоазије, додирује у сваком свом делу, те је варира, 
па чак и не варира нп свој подругљив тон, којим го- 
вори о новпм „црвеним" пдејама. Та тема, коју он 
никада није објективно хтео обрадитп, у толикој га 
је мери фасцинпрала, да сс стално враћа на њу. Али 
она је у сваком његовом делу од подређена значаја, 
махом овлашно додпрнута, када му дође какво погодно 
поређење илп каква погодна досетка, наравно, на ра- 
чун „црвењака'' (како је мене волео звати без икакве 
моЈв кривице). На ту своју омиљену тему, тако згодну 
да „поцепа'* радикализам п соцпЈализам (Сремац је 
био да.1еко од тога да водп принциппЈелну борбу 
и зато треба читати: да „поцепа радикале, соција- 
листе и демократе), Сремац се поново вратпо у својим 
делима специално да обради ту тему — пКир Герас 
и пЗона Замфирова**. 



Бр. 5. 



1907. БОСАНСКА ВИЛА 1907. 



Стр. 77. 



Догађај испрпчан у „Кпр Гсрасу", донекле је 
пз усмене бпографизс једног Цпнцарина којп је, у својо 
време, допста жпвео, чпнп мп се, на Дорћолу. Ту 
је биографпју Нушпћ пспрпчао Сремцу, коју је овај 
употребио у свом „Кпр Герасу''. 

Нп у једном свом делу Сремац пије прецпзније 
пзпео своје миикЂење о повом времену п о .Ђудпма, 
којс је створпло то пово време. Ново време п коруп- 
ција синонимп су за Кпр Гераса. Д' новом времену 
све је друкче, односно сво је рђаво, све покварено. 
Трговпном управ.Бају људп, којп су за свој прпнцпп 
пстаклп оно старо: „Хлеба без мотике", људп, којп 
впшо не знају за реч дату у четпрп ока п чпја реч 
не вредп ип утврђена својсручппм потписом, јор, пре- 
скачућп крпвпчнп законпк, вешто удешавају преносс 
својпх имања. Нп трговачкп помо11иицп ппсу онаквп 
какви су билп у стара, блажопа времена, кад]е„калфа 
у џепу смео пматп поваца само двапут у годпнп; пред 
Ђурђсв п Митров дан кад је ипшо да се птша; а 
ове садашње калфпце држе парс чак п долс у чара- 
пама, дају берберу онолпко бакшпша колпко су стари, 
чак п најглаватпјп, давали за цело шишање, а ши- 
шају се почешће јер мало којп да нема пшалерку. 
Доиста су зла п опасна врсмона — у којима се у 
робу будп воковпма гњечсна и угупгивана индивпду- 
^г,1пост.' У деце впшо нема послуха; њпх ново време 
неминовно мора покварптп, а то ново време, за Кир 
Гераса п опу целу поворку Цинцара и Грка (Сремац, 
с особптпм задовол>ством, рода пмена њихова п враћа 
се па то редање, кад мпслп да ће тпме створпти ху- 
мористпчну ситуацију) персонпфнцираЈу машамоде, 
харфонискиње, повачпце п швалерке. Речју: у новоме 
времену нема опстанка за поштене »"Буде, који сматрају 
реч, дату у четирп ока, за светпњу, који се не мичу 
из својпх дућанскпх јазбпна, који се свим силама и 
строго прпдржавају старпх поглода пз перпода бронзе 
п којн имају готово евнухеке погледе на мора.^. И у 
томе судару између новога времена, чији су представ- 
ници Мплосав Пиносавац, Герасовп спновп, машамоде, 
харфонискпњо и повачицо, и старога, чијп су пред- 
ставници Кпр Герас, Цинцари п Грци, лежи трагика 
овог честитог Јелпна. 

Сромац, као у свпма својим делима, ноће или не 
умо а то на једно пзлази, да концептрпше сву своју 
снагу на главни догађај, а да спореднпм догађајпма, 
коЈи се морају испредатп пз главнога догађаја, по- 
1С«1онп подрођену пажњу, која ће онај главни догађај 
Још впше пстаћп. Сремац иеће или не у уме да се 
користи мудром окопомпјом, тако потребном у Једном 
књижевном делу; он, често пута досадну и из.1пгану 
расплпнутост предпоставл>а концизности. Ја сам му, 
за жпвота, псколпко пута замерао ту опску опшпрност 
а он ми јо одговарао: „Знам, брате, да моја опширност 
кварп целу ствар, алп тако допадне мп се нека ствар, 
па кад ЈС паппшсм, ја видпм шта сам учинио. А л п 
п о с л е м е ј е ж а о д а б р п П1 е м.'' И у тој његовој 
жалостп за брисањом, као п у њоговом сталном п не- 
одол>ивом Жаргону, лежи његова највећа махна, која 
разблажује утисак његових дела. Од Кир Гераса, 
међутим. Сремац је могао створитп једну од најбољих 
прпповедака у нашој књпжевности, да није бпо тако 
расплипут, да не употробл>ава радо јефтина каванска 
поређења, да не прозпре лптораран стил и да, веран 
старој, изанђалој остотпцп. нс во.1и дидактпчке свр- 
П1етке, којп трсба да буду јодпа врста апотеозе врлини. 
Његови погледп на живот, морал и полптпку и ње- 
1'ова, како би оп рекао, „швермовања** за старим до- 



брпм временима за нас су спорвдна ствар. Од јодног 
прпповедача тражи се умотппчко дело и, можда, коп- 
зеквентност његових погледа. 

Б а л у Е л е м и р у је састав у рђавпм стпхо- 
впма боз формо п без идоЈе, састав не само без лите- 
рарпе, него без икакве вредности. Тај „истинит до- 
гађај", у чпјп свршетак нарочито нема ко разлога да 
не верује, свакојако је ппсан за јсдпо ужо каванско 
друштво. Издавалац тога састава нпЈе њпме учттпо 
нпкакву услугу ни Сре»п;у, ни читаоцима, ни његову 
крптпчару, који мис^ли писатп Сремчову биографију. 
Сарајево, у фебруару. И« С Тадетов« 



Из књижевности. 

Еб 181; бсћПгаш, успп тап 
^ап2 801 пе \\^иг2е1п усгИег1, 
8еЈпо Но1та1 уог^188(. 

„Л.овчеви записници^ Ивана Тургењева — то 
су моји наЈбољи и најинтимпијп пријатељи. Ја сам ту 
књпгу тражио увек после тешке свакидање борбе за 
опстанак, Јор ми Је заиста увек пружила забаве и 
уживања; ја сам ту књигу тражпо и тада, када сам 
се клонио од неискрених и подлих људи, јер ми је 
она била заиста једини искрепи пријатељ. 

Шта чпни ту књигу тако симпатичном? 

То Јв она неизмерна п дубока љубав Ивана 
Тургењева према руској земљи и руским сиромашним 
сељацима. Ради те дубоке п топле, љубави још и данас 
са неким особитим задовољством, читам сваку њену 
страницу; свака њена рсч годи ми као топла сунчана 
зрака, и свака њена стика дубоко ми се урезала у 
дугаи. 

Тургењев је љубио само своју РусиЈу. Он се 
осећао само тада задовољан, када је удисао свеж 
ваздух своЈих степа, п био је само тада срећан, када 
ЈС корачао кроз цветне пољапе своје огромне Русије. 

Шта чини дакле Тургењева великимУ 

Нису Јсдино чари његове приповедачке вештине, 
него и његова снажна, дубока и искрена љубав на- 
спрам природе и људи, које јс описивао. 

Тургењев је паппсао ту књпгу крвљу свога 
срца. — 

Једннствеп је то матерпјал - крв срца јодпог 
песника. 

Што ЈС том крв.1>у написано, тпме се заноое сви 
векови, сви народи п сва поколења. 

И кад год сам узео у руко књигу орпскпх пос- 
ника и прпповодача, увек сам поред добро технике 
тражпо п ону угодну топлпиу спожо пеоиикове крви 
- п где тога нпсам пашао, п пород наЈлепше форме, 
увек ми Јв књига била ладна, празна, поспмпатичиа, 
досадна. 

Тако на пример у приповеткама Милована Г.1и- 
пшћа нисам нашао тс дубоке п искрено љубави према 
српском сељаку. 

Јанко Веселпновић јс искрено и топло л>убио 
српоког сељака. Али тај Ј^еалистички приповодач вип1в 
Јс волво опо што Јв лспо на селу, с иога је једино и 
стикао само лспе стране сола, олпкао је лепе вечори 
па селу, када се са цветнпх ио.'1>аиа чује мелапхоличпа 
песма сел>ака п сзатко јоцање двојница. И у томо 
лепом се.1у впдсо је он само празничке људс», чпјп 
живот пролази једино у пепању, игрању, љубл>ењу и 
ашиковању, а но у теп1кој борбп за опотанак. 

И Светолик Ранковић је дупоко, пнтимпо .1>уби<) 
своју ШумадпЈу, али пије видоо оамо лепо, појетпмпо 



Стр. 78. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 5. 



11 пдилпчне стране села, није видео љуоавна ашико- 
вања под месечином, није чуо меланхолпчне песмо 
жетелачке п звецкање огрлица од жутих дуката, него 
је опазпо, да на селу не изгледа све онако ружичасто, 
као што то причају »Ђуди, који ни неде.1>у дана нпсу 
ирожпвели на селу. На препланулом лпцу евојих 
ПХумадпнаца чптао је меку душу, алп често пута на- 
плазио је иа Шумадинца истовстнаприроди — оп је 
груб, жпвотпњски, прељубник, одан страсти п ужи- 
вању; даље је Ранковић опазио, да на сслу живс 
слободни, здрави, пскрени, поштени и племенити људп, 
али је исто тако и на сслу пашао подлост, лаж, пре- 
вару, уби]јства,иасил>е, једном речи, Ранковик је пород 
лепих — видео и ружне стране села. 

За Борисава Станковића рекле би Швабе, да јс 
Кд88ептеп8сћ. Од свију србијанских приповедача, 
Станковик пма понајвите темперамента. И ја волим 
тај његов темпераменат, волим ону угодну топлину 
његове сввже крви, којом је написао готово сваки 
редак својих књига. 

Станковић јс право чедо оне Србије, „у чијем 
ваздуху као да струји пека голтоава раскошност и 
изобиље, песма, свирка и весеље"; он је спн оне Ср- 
биЈв пГ^де људи са доста страсти мисле па женскиње 
и на с1атко ашиковање". 

Као готово и сви Србијанцп, тако псто и Ворпсав 
Станковић радо глода жене раскошне лепоте, жене 
топлпх, набреклпх груди, жене са крупним, изразитим, 
влажним очима. 

И тај исти човек, што је у природи тражио 
особиту лепоту, задовољавао се само са особптим ми- 
риспма, мириеом тамјана, старог босиљка, испуцана 
грожђа, влажне прапшне, трула дрвећа, свеже земље 
и мприс женскпх хаљина, јер на једном месту прппо- 
веда Станкови^!: „гледао сам и разгледао хаљине што 
беху око трешње. Наи]^ох на Ленкпне ша.1варе од 
ђизије п минтан од јумбасме. ТТознао сам их по оним 
златним ширитима. Ја не знам зашто, али загњурпх 
лице у њпх, јер су оне мириса^те па нешто, јпто тако 
годи и потреса . Једном речи, Станковић је осетљив и 
еротичан као и она природа у којој се родио. Стан- 
ковић јс роб те осетљивостп и еротпчности. Та еротпч- 
ност натерала га је да ову своју пажњу обратп жепи 
п да створи врло лепе слике као што су ^'Б у р ђ е в 
дан"; „У ноћи'*, „Нушка" п „П о к о ј н п к о в а 
ж е н а* 



и 



Српски народ у Боснп и Херцеговини — свс су 
то само несрећни људи, који позиају једино невол>у и 
борбу, борбу са природним сплама и са непрпјатељима 
својпм. И С в. 'Норовић као син тога народа, у 
место да ]е у својим књигама дао израза песрећи тога 
парода, његовој спротињи, беди и патњи, у место да 
је прп оппсивању сел>ачког живота дао израза сеља- 
ковпм топлпм сузама, његовој спажној .г>убави према 
оиом парчету црне иемл>е, која га лебом раип, ње- 
1^овој одвисиостп од сунца, кише, туче, мраза п хо- 
лује, он је ишобио свет који не познајс тпх беда и 
невоља. Зато 1шровића особе неће нико сматрати за 
праву херцеговачку расу, пего мање впше за пзмпш- 
.1,еис особс. Ћоровић нијс ни један догађај п1то је 
описао, сам прожпвео, оп нпје осетио беду, патњу, љубав, 
мржњу и наду својих Херцеговаца, с тога пије био 
1садар то пп оппсатп. 

Сп. 'Г^орови!! јс оппспиао сиољашњост својпх 
Херцеговаца, Петар Кочић — снажпу душу својих 
Крајишпика. Пстар Кочп11 је п р а в п п а р о д п и 



п е с н и к, он јје крв његове крвп, његов учитељ, ње- 
гов најпскренијп пријатељ, његов душевнп вођа, његов 
судац, који бранп свој народ, који га^саветује п со- 
коли. — 

Дубока, снажна п непзмерна љубав према својој 
отаџбинп — то је главно својство поЈвзије Петра 
Кочића. Његов патријотизам пп]е онај школски и по- 
лптични патријотизам многих нашпх приповедача, него 
дубоки, елементарни, фичични патрпјотизам, неразорив 
као каква прпродна снага. 

Петар Кочић се попут оног горског бреста и 

рукама п зубпма тако чврсто ухватио за срч своје 

отаџбине, да га ни најгрознија бура ни непогода не 

ће моћп истргнути пз те земље. Она бура покидаће 

само липЉе горског бреста, алп из оних жилица што 

су остале у земљи, избиће опет ново, свеже и здраво 

стабло. 

Беч, новембра 1907. Иавлв ЛагариК. 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

П. Л. Одавпћ: Песхе. Штампарско-уметнички 
завод Пахера и Кисића у Мостару. 1906. г. Стр. 179 
(I— 1Уј. 8°. Цена 1.бО дпн. 

Објављивање једпе ве.1ике збирке песама, раније 
нпгде нештампапих, објјављивање неочекивано и посве 
пзненадно, представља реткост у нашој поетској књи- 
жевности. ,7Ј,о сада је, скоро редовно, свака иова збирка 
песама у стварн значила само н о в у к њ'и г у, у којој 
би песник скупио своје с т а р е п е с м е,*растурене по 
књпжввним часописима. Што наз1 г. Одавић, у овој 
повој књпзи, даје само попе ствари, то је одиста, за 
похвалу. Крајње је вре51е и* било, да у новим књигама 
запста и на^^емо штогод ново. Ипак, много би боље 
било, да је г. Одавић, п не чекаЈућп да му рукопис 
нарасте до огромне димензије, коју представљају два- 
паест штампаних табака, већ давно и давно нздао 
своју прву збпрку. Руководни утецај књижевне кри- 
тпке писцу је најпотребнији у првпм данима његова 
књижевна дстања. Да је срећс, и сама би критика 
треба^да да се радује првом ступању писаца на књи- 
жевпу арепу, појавп почетннчких покушаја, сматрајућп 
да јој је тиме дата прплика за врпшње једпе од њенпх 
најглавпијпх зада^^а. Нажа*1ост, многи од паших књи- 
жевних критичара пе мисле тако. Још чврсто сраслп 
са традицијама наше старије критичарске школе, ис- 
пуњени тесногрудошћу, наоружани завишћу и затро- 
ванп пакошћу, оном чувеиом српском пакошћу, која 
пс зна за границе и обзире, оии прву појаву младпх 
писаца тумачс само као ташту ауторску нестрпе.Ђивост, 
као неуздржану жеђ за славом. У^гссто добродошлпцс 
и пскреног указивап>а на праве узроке неуспелостп 
дотичппх почстнпчких покуптја, они, напротив, овако 
довикују несрећним, младим писцима: „Перо у трње ! 
Рано, прсрано си из^чстоо из гнезда!" — ^-Јаглушени 
овом пепрпјатсљском дреком, књижевни полетарци, 
премрлп од страха, поново се повлаче у гнезда, да 
тамо чаме шћућурени; а они, којп су бап1 тад, с п р- 
в о м 3 б и р к о м, хтелп такође да прхну у свет, кад 
виде злу судбу својих вршњака, губе сваку вољу за 
сличне, несигурне авантуре. Ето до чега доводи за- 
копчана, студена, арогантна, џелатска књижевна кри- 
тика ! 

Г. Одавпћ, као памстап и пачитан човек, добро 
је све то знао, па је зато толпко и оклевао са првом 
својом збирком. ЈГпак јс за жал^вње што она није 
угледала свет много раније. Да је песник, своју прву 



Ерој 5 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 79. 



збирку, ма и за половину мању од ове данашње, из- 
дао Још пре пет-шест година, и да је, том приликом, 
добио и озбпљна књижевног критичара, он би данас 
био у стању, да својим певањем задовољи и најпедант- 
нијег естетичара. Кад то није случај, задовољимо се 
овим што смо сад добили. Одмах ћемо рећи, да је г. 
Одавић познат, иначе, као наш симпатични новелиста 
успео, да нам, у овој закашњеној п р в о ј збирци, из- 
несе на видик, истина још неизрађену, еиш интензивну 
лирску снагу. Прво што у његову певању пада у очи, 
то је: до раскошности богата разноврсност мотива. 
Предмет су његових песама: усамљене еањалице под 
храстовпма, успомеие на разне многобројне љубави и 
њсне најразноврснпје сптнпце, рефлексијс у усамље- 
ности туробних п кпшних, јесенскпх дана, варљивост 
надА и среће живота, разузданост природних е.1вме- 
ната, непознате лепотице, које, у пролазу, несташно 
бацају пољупце, са интова, машући враголасто џепном 
марамом, топла сећања на верна другарства из мла- 
дости, тужна размишљања над каквпм мртвим девој- 
четом, усхићен опис каквс чедне девојачке лепоте, 
хармонија и песма 31рака, разно^шке ноћне визије, по- 
вратак витезова са бојишта, сшкарски описи јесењих 
ноћи, зимски пејсажи, каква поетична „кућица под 
брегом", бедан живот младих калуђерица, разговор 
песника са својим идеалима, поезиЈа старих паркова 
са лишћем посутим по алејама и влажним камепим к^1у- 
пама, поезија тихог домаћег огњишта, уз које се, при 
пуцкању ватре, и фијукању ветра кроз широки димњак. 
слуша ћерстањс добре мајке, утисци Шубертове му- 
зике, опис утисака од лектире Леопардија, Ламартина, 
Мисе-а, и Тургењева, снови и чежње прве младости, 
туристичке авантуре по живописној околини Париза, 
по Шати и Бужива*1у, и т. д. и т. д. По свему су- 
дећи, имамо пред собом Јодан широк и детаљима богат 
песпички хоризонт. Обдарон, с јсдне стране, живом 
осстљивошћу, а, с друге, бујном и широком маштом, 
г. Одавић није, као други, принуђон да тражи мотиве 
у етерским висинама, да се од стварног живота огра- 

ђује зидом, на коме стоји исписано: Гаг1 роиг Гаг!; 

Напротив! Не искачући из колосека реалности, а у 
жељи да свпма буде доступан, он, раскриљсне душе 
и отворена срца, иде кроз жпвот, као човок, кога јс 
и најмања, прпвидио безначајна, ситпица кадра да 
дирне п инспирише за какву емотивну лирску пссму. 
Неи1Т0 С.1ИЧН0 томо, радили су и неки од највећих 
песника. Помињемо само Ламартина. (Свршиће св). 

часовнициха (сатовима), са гледишта историј- 
ског развитка часовника п часовничарства. Светосавске 
беседа Љубомира Т. Миловановића, професора. Чачак. 
Штампарија Стевана Матића. 1906. г. Велика осмина. 
Страна 24. Цијена ? 

Сат пли часовник, то је неопходна потреба да- 
нашњега времена за цпо образовани свијет. За то га 
данас има у џепу (или шпагу) и богат и сиромах и 
стар и млад. Пород мушкпња у новије вријјеме, носи 
га и женскиње, код кога служи више за украс, но за 
потребу. 

У овој књижпци све јс лијспо изложено о њему, 
П1Т0 год је требало да се каже, и ко хоће и кога ин- 
тересује да дозна што втпе о ствари, коју посведневно 
носи са собом п по којој се управља у раду, може је 
набавити и прочитати. Књига јс од интереса и ми је 
препоручујемо: 

Српске народне игре од др. Тих. Р. Ћорђевића 
из IX. књиге Етнографског Зборника Српске Краљевске 



АкадемиЈе Наука, Београд, 1907. г. Осмина, стр. 88. 
Цијена ? Штампа у Држав. штампариЈ*и Краљевинс 
Србијс. 

Ово је већи, знатнији и опссжнији рад о играма 
у опште од др. Ђорђевића, који је у исто вријеме по- 
служио и као увод уз збирку игара, која је С. К. А. 
Наука штампа.1а и издала, под редакциЈом истог ппсца 
као IX. књ. свог Етног. Зборнпка. Писац све игре 
диЈ'ели на: витешке, забавне, игре духа, игре 
за добит и орскс игре. Тако је и збирку по- 

ДПЈСЛИО. 

Ствар ЈС од интереса, те је за препоруку. Наро- 
чито ову књпгу препоручујемо скупљачима народних 
умотворина (особито народнпх пгара), јер ће у њој наћи 
лпЈСп упут за рад. Књига се може добити код писца у 
Биограду. Србрљуб Љубибратик. 



Књижевне и културне биљешке. 

БосансБО-херцеговачко вече у Виограду. Босапско-хер- 

цеговачко Удружење у Биограду прирођује 20. фвбруара Босанско* 
херцеговачко вече у корист оствареље друштвеног вадатка. Про- 
грам је овај: 1. Повдравна рнјсч, говори подпресједник Никола 
Пппггељић; 2. Двоглави орао, од Ј. Маринковића, пјева друштво 
Станковић; 3. Значај Босне и Херцеговине у српском национално- 
културном раду, говори др. Јован Скерлић, професор универвнтета. 
4. Остајте овдјо, од А. ПЈантића, декламује Добрица Милутино- 
вић, члан крал>евско-српског поворишта; 5. Друго коло пјесама 
П8 Војводине, од Ј. Маринковића, пјева Академско-пјевач1со дру- 
штво ^Обилић"; 6. Ув гуслс пјсва Лааар Бошковић, први српски 
гуслар; 7. Јававац пред судом, нвводе чланови краљевско-српског 
поаорипгга; 8. Стража, од Ћуре Јакшнћа, двк.1амујв Рајко Ђор- 
ђевић, студент; 9. Слике ив Боспе и Хорцоговпне, на пројекцио- 
ном апарату ^фикавује Живојин О. Дачић, професор и секретар 
унивсрвитета. 10. Игранка до воре. Добровољне прилоге са страпе 
прима Тодор Бојковић, трговац, Босанска улица 75. Чествтамо 
удружењу свечани почетак рада и желпмо пм да постигнј' пот- 
пуни успјех, како најбоље аамишљају. 

Губитак хрватског народа. Хрватски народ претрпео је 
26. јануара два велика губитт^а. Иагубио је своја два врснасипа. 
Тај дан преминуо је у Уагребу др. Маријан Деренчин, ранијс 
одјелни шеф аа владе бана Мажурапића. У Ссњу јс преминуо 
исти дан бискуп др. Антон Мауровић. Др. Маурсвп!« је био пријо 
наименовања ва владику професор и гес1ог ша^ПЈПси« унпвер- 
аитета у Загребу. 

Источни Коресподенц-Биро. Г. Т. Шкрбић отворио је 
у друштву са г. Деже Согом у Пешти Источни Коресподенц-Бпро. 
Биро пвдаје на мађарском п њемачком језику дневнн лист и бави 
се само питањима о Балкану, Босни, Хрватској н Далмацији. 
Поред тога иадаваће и српско ивдање о догађајима у Аустро- 
Угарској. Скрећемо пажњу папшх листова на овај биро. 

Парастос Митроиолиту Миханлу* У спомоп покојиог 
митрополита Михапла, од чије је смрти прошло б. фебруара равно 
десет година, била је прире^^ена архијерејска служба у биоград- 
ској саборној цркви п помен ва упокој његове плсменпте душе. 
Чинодјејствовао је митрополит с«1 20 свештеника. У црквп је било 
миого свијста и поштовалаца покојног мптрополита, а на смужби 
пјевао је хор ученика богословијс Светог Саве. Краљаје вастунао 
ађутант. По подве је у сали унпвораитета говорио на духов. 
концерту, који су приредилп пјевачка друштва Биоградско, Стап- 
ковић, и хор Св. Савв, г. Алимпије Васиљеви^! о животу и раду 
покојног митрополита, у чији се помен приредио концерат. Приход 
јо намијењон ва Скопљаноку Ј^имнаиију. „Српска Застава" бр. К. 
донијела јо слику мотрополитову п скоро цпо тај број посвоЈ^еп Ј1' 
врлом покојнику. 



Стр. 80. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 5. 



Соколске вечерк у Бнограду. Српско најстарвје гим- 
настичко друштво „Соко" прпредпло је 7. фебруара „Друго 
Чсшко соколско вечс«, са врло одабранпм програмом, уа гу.уело- 
ван>с Сокола ив Ннша, Крагујевца и Шапца. (^во соколско вечс 
походио јо и кра.Ђ Пстар п нашл>едннк српског првјосгола 'БорЈ^с. 
Иа четири дана прије тога популарно гпмнастичко друштво "/^^'~ 
шан Силнв« одржао јс свој јаван час, са одабранп.м профамом. 

Мувкчка обЈава. Књижара Ј. СтанковиКа падаје компо- 
аицпје Исидора Бајића. Песме у духу српскнх народних песама. 
Свега двадесет и четпри песме, које су компоноване у ,^'ху 
српских народних песама и од којпх су већ више популарне и у 
народу о.миљене. Ове комповпцпје удешене су у лаком с.1огу ва 
гласовир, а речи од песама су нотписане^ тако да је ово пвдан>е 
8ГОДНО ва свираче в певаче. Издање се штампа у Лајпцигу, тс 
ће према томе бпти укусно п па доброј артији. Цена јс овов! пвдању 
6 круна (6.50 дин.). Бајвћеве комповиције у народном духу 
омиљене су на све стране Српства; па смо уверени, да ће овс 
комповвције добро доћи свакој српској кући гдс сс мувика негујс 
и певачима ва дом и концерт. Претплатницима, који новац не 
ношљу унапред, шал>емо комповицпје увпоувеће. Наруџбине треба 
слати на адресу: Исидор Бајић, Нови Сад. (1ЈјУ1(1ек). 

Два академцЈвна стјеч^^а. С^рпска Краљевска Академија 
Наука у Биограду ввдала јо два стјечаја ва награду вал>аних 
књига. Лрви је стјечај ва награду нв књвжевног фонда Мплопш 
Ж. ПетровиКа. Награда је 000 дпнара у плату аа 11ајбол,е дјело 
И8 економскнх паука. Ивбор. об.1пк п величпиа соиса остав.1>а сс 
писцу нн вољу. Рок је стјечају до 31. дсцембра. Награ^^ено дјело 
својина је ппшчева, а награду ће примптп кад поднссе Лкадемији 
50 штампаних примјерака награ};сног дјела. Други јо стјечај ва 
паград>' И8 фопда Димитрија Стамонковића. По жељи вавјешта- 
чевој у спису се може говорити 1. с> Српству и српској мисли; 
2. О отачаство љубљу ; 3. О вјери; 4. О мора.;1у и истини; 5. О 
раду и приљежању п {). О чувању вдравља. Дјела могу битп 
оригиналпа, превсдена пли прера^^еиа, само оригинали имаћо 
првенетво. Ув превод ваља приложити и оригинал. Рок јс стјс- 
чају до краја септембра ове 1Ч)!^ине. Награда је 1000 динара у 
а»1ату. Награђено дјсчо штампа Академија у 25.000 прпмјерака и 
бесплатно растура по народу. 

Прештампано. Лијепу поворишну слику и» Горњо Херцо- 
говине »Под маглом", од Алексе Р. Шантића, прештампа.10 је 
бпоградско ..Видје.10** у 11. п 12. броју. 

СлавјансКОВИ КОПЦерти. Димитрије Славјаискп Лгрењев, 
којн је пронно славу словенскс пјесме на све четнри сграпе сви- 
јета, путујућп ив мјеста }' мјесто са споји.ч одабраним кором п 
уиовнајући све пароде са словенском пјесмом п свпрком, сада 
путује кров с.10венске вем.1>е, држећи опроштајне концерте, пошто 
се послије педесетогодишњег п.10дног и обилатог рада пов.1ачи у 
марту мјесецу у миран живот. Тако је одржао и у сриској пре- 
стоници, у Биограу^у, трп коицерта, (20., 21., и 25. јапура) опра- 
штајућп се са српском пуб.1иком, публико.м, која га је увијек 
дочекива.1а раширенпм рукама и г уживањем се иас.^ађивала .1п- 
јепп.м авуцима с-1овенске пјссме п мувпгсо. 

('РПСКО Бњижевно Друштво« .^ стану Српске Кн.пж-свне 
Задруге 27. јануара одр;1.*ан је скуп Српгког књпжсвнпчког дру 
штва. На томе је скупу поред оста.10г пвабраиа пова управа аа 



ову годпну. Предсједник је Сима Матавуљ, секретар Лован Дучпк, 
домаћин Драгутин Илпћ, књижнпчар др. Јован Макспмовић, б.1а- 
гајник Петар Одавић. Уједно је ријешсно да друштво учествујс 
на трећем конгресу југос.10венских књижевппка и нублпциста. 
којп ће ге одржатн ове годпне у с1>убљаии. 

Три двадесетпетогодншњице. >' новосадском народиом 
поворишту прослав11.1а су овс тдпне трп ч.1ана двадесетпетогодиш- 
њицу свога глумачког рада. Прва је п)>ослава би.1а, као што смо 
у прош.10м броју јави.1и, гЈјс Тинко Лукићке: ва тим је 2. фе- 
бруара славила 14)а Сара Бакаловићка, играјући то вече Клеру 
Болијсову у Онетову »Господару Ковница«, а 8. фебр. г. Димп- 
трије Спасић, ч.1ан и дугогодишњи редитељ, нвводећи своју омп- 
.1»ену у.10гу чобана Манелпка у Ечегаревој драмп »У до.1Иниф. 

Новн чланови АкадеинЈе Наука« Српска кра.1>евска ака- 
демија у Биограду па г.1авном годишњем скупу 4. фебруара паа- 
брала јс досадашп>ег доппсног ч.1ана г. С.1ободава Јовановића, 
професора универвитста, ва редовног, а Кар.1а Крумбахера, про- 
фесора уииввраитвта у Мннхсиу ва доппсног члапа. 



Нове књиге и листови. 

Народни прцјатеЛу срнски народни радикални .1ист. Ив- 
лиап у Оспјеку сваког петка. Ивдавач и одговорнп уредпик др. 
.Товап 1Соцка)>. Штампарија Браће .'1ехпер у Оспјеку. Годишња 
цијонн ан друпггиа, ч^ггаонпце п јавне .шкалс Н Кр., а аа појс- 
дппце () К. 

Други иввЈештдЈ сарајевске Добротворне Задруге Срн- 
кнња, од 30. јануара 1907. до 30. јануара 190Н. Сарајево, српска 
диоиичарска штазшарија 1908. Нак.1адом са.ме надруге. Ио њему 
Задруга има ч.1анова: 2 добротвора, 24 оснпвача, 129 редовних. 
217 помагача. У ђачкој трпеаи има 60 ђака и 36 сирота поиа- 
гала је вадруга лгјесечпо по 5 — 6 круна. 



ЧИТУЛА. 



Др« Стеван Навловић« У Новом Са,!^' премипуо је 24. ја- 
иуара у 79. годинп живота др. Стеван Павловпћ адвокат и уред- 
ник »Нашег Доба«. У м.1а1)пм годпнама био јс вјеран нријател> 
п друг нокојног Св1'то»ара Ми.1етпћа, помажућп његову полити1;у. 
Кад је Мп.1етпћ покрепуо »Заставу« бпо је др. Пав.10В11ћ меЈ)у 
п{)вим сарадппцпма, доцније годиис 1НГ»7. и Г»8. п бесплатап уред- 
ник. ()д 18Н4. године. попгго јс пступпо пв српско народне сло- 
б(|доумио странке, уре^^пвао је >>Нап1е Доба«. Бивао је у два маха 
пос1аппком у угарсксм сабору, аа тим пос^аник на српском па- 
родиом црквеном сабору п предсјодиик* »Матицо С^рпскс««. Порсд 
по.1итпке бавпо со и књписевпошКу. Пврадпо је литерарне студије: 
Иук СтофановиК п његова књижевна радња. Сима МплутпновпК 
(живот и рад^, а нпсао је роман Ђурковићске кћерп, Естетику п 
другс гптнпјо чланкс. Превео јс Тацптовог Лгрпкопу п Живот 
Ллексаидра Нслпког. Бог да га простп I 



^Восанска Внла^ ивлави у Сарајеву трп пута мјесечно, сваког 10., 20. п 30. — Цпјена је на годину 8 кр., у (.'рбнји 10 дин. Ђаци, учитвл.п 
ииодофицири добивајулист набкруиа а се.1>аци ва 4 кр. Протилата ин крал>евине гаа.1>е се на г. Мпхајла Р. Живковића, трг. у Београду. 



г ТрифновиГш. Пјесме: ('у,^6ниа, х * * »(авгчпаај, од Мопаха Иа.торпјапа. Прииовијппке: По- 
|ћа. — Па ,џж1Јуств11, од Тасс .1. Мплепковпћа. — У /[уиинку, на (\уши.т<ч1Н1Ј нпрдаку, од П. П. 
л% од с1. Толстоја, нревео Мподраг Л. (ЈтојаповпК. — Поук 4 : Српскн иаро,^, од Др. Спмо Тројапо- 

.» « • . ^ 1 . #.' у » /Г Т....... 1 



<\{,'Џ*И\АЈ: ПекЈ}о.1ое поиа Стеве ТршЈжовиЛа. 
./ажа;//»/А% од .1аика М. Неселиновић! 

Херцеговца. — Покајанн .рјетннк, ^^ .*. .^..^ — ј^, -| .. — ,,,..- -ј - ., ^ ^ гг/ .л ,^^. . * 

виКа. — Фн.гпзоф Марко Луре.ЈнјГу од Дим. Мптриповића. (.'риске наро,1не умотворнне : Ир^^еже ('теиаме, 8нбп.1>е-л:ио .Јапко Л. 

- Краваро^ц, срп. нар. прича па Звткда, вабп.1>. Храпполав М. Прибаковић. . [истак. 



Нласиик II уредиик Никола Т. Кашнковик. Псхливанупга ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дпоипчка штампарпја, Сарајево. 



Број 6. САРАЈЕВО, 29. фебруарп 1908. Год. XXIII. 



СИМО МАТАВУЉ, 



8.111 судпина постала је у пошљеди.о иријеме оштрија прсма иначе неСЈ»ећ- 
пом С]>пству. Он!1, си злурадом пакошћу пепомпрл^ивог ие11ријате.1.а, Г1ира оно 
шго је најПоље у цијелом Српству и одноеи собом у вјечно царсгво Нирване: 
Нссрећно II раскомадано Српство јо1п се нпјс моглп иомпрнтп са смрку пзред- 
пога српскога хумористо Миловпна '1^. Рлиип^ћа, а смрт се поиопо вратила у 
проријеђену средину наших великнх .Ђудп и покосила је наше!' нај*1ољег прнпо- 
вједача — Симу Матавуља. 

За пошљедње двије, три годиие српска је ки.ига невјероватно мно1'0 из- 
губила. Ингубили је већину својнх најбољах и најпреданпјнх радника, пзгубила 
је невјероватио много великих духова, који су је подигли на велик ступањ и 
пзравнали је са К11.ижевношћу старијих, већих и културнпјих народа. Захваљу- 
јућп незнатном броју наи1их великих ппсаца, српска су дјела себи обезбиједила 
скромно, али видно мјесто у велпкој свјетској књижевности. Од новијпх писаца 
Матавуљ је својим беемртним дјслима највпше допринио да се у страном и туЈјем 
свијету г1олш11>е српско име и српска ки.ига. 

За живота су Јанко, Сј^емац п Матавуљ Сили чврсти ступови српске при- 
повијетке, а сада наједшпки чино јсдио, на жалост, еврншно дјело — славу 
српске п1)иповијетке. Али Матаиул. је 1П1ак међу љима био најкултурнији и нај- 
талентоианији, био је најјачи ступ иаше лриповијетке и највин1е је допринио да 
наша приповијетка добпје јасно оцртану л-мјетничку форму. 

НабЈМЈити све оно пгго српска кп.ижевнпст 1'уби смрћу Симе Матавуља ■ 
био би инлитаи посао, јер свак, који је знао аа пиеца „Бакоња фра Брне", са 
страхом ће и сам предочпти нес])авњ('н н ненакиадпв губитак' убоге српске кп.иге. 
Довољно је узд1>хт!1лим гласом реНи; Магавуља више нема, па да сваком Србииу 
буде јаспа страховитанесрећа, којујесулбипананијелајадшшпраспарчаном Сјшству. 

Умро ј<' Симо Матавул.! 

Умро је највећи умјетник у српској приповијеци, умро је велики творац 
^Бакои.а фра Брне" који се, стварајући своје бесмртно дјело, смијао. смијао и плакао. 

Умро јо < 'пмо Матаву.з>! Слава му! 



Стр. 82. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. б. 



II. С. Тплетов. 



Добротвор# 




I. 



елом је земљом оио овладао стра- 
ховит терор, стваран п подсти1;ан 
озго, са расклиматаног престола, 
који су запљускивали народно не- 
расположење и мржња пародна. 
На престолу је седео болестан човек са нахе- 
]к^ном и напуклом круном на глави. Једном се 
руком држао за црвоточни престо, који се 
љуљао као брод на узбуркану мору, а дру- 
гом руком, која је грчевито држала прекрхан 
скиптар, издавао је наредбе, да се синови 
ота1,1бине гоне из својих домова, да из својег 
паручја отискују децу своју и да се вргну 
у тамнице, где их чека мемла, студен оков, 
подругљив осмех тамничарев, коштата авет 
глади, немира и страха п где им се јавља 
само једна утеха, спас, једино уточппхте мира 
и слободе — Офт. 

Болестан човек са напуклом круном на 
глави није могао спавати, јер је осећао да 
су ти бунтовници, ти подривачи његова пре- 
стола у непосредној близинп, ма да су да- 
леко од њега, у студеним казаматима твр- 
1;аве. Хтео је, да су даље од њега, много 
дпље, по могућству на крај света, јер је, у 
дубокој и несаној ноћи, чуо, како звече њи- 
хови ланци, који постепено и подмукло за- 
дпру у месо, како болан и чемеран уздах 
одјекује под влажнпм и мемљивпм сводовима 
п како тај звекет ланаца и ти уздаси одје- 
кују у престоници, а одјек се враћа у облику 
неке потонуле граје, неког брујања незадо- 
вол>ства, очајања и пркоса. И створовп, са 
човечјим обликом и зверским срцем, почеше 
гопити бунтовнике у унутрапгњост земље. А 
изнурени и бледи бунтовници, спутанп око- 
впма, посртали су п чежњивпм и болним 
погледом гледали су у своје жснс и децу 

своју. 

Посрћући, она му је приптла, прогово- 

рила неколико речи, као с туђипом и тек 

П1ТО је хтсла да му стиспе руку, да му тпм 

стпском немо саопшти све своје болне осе- 

ћаје, један од створова, са човечјим обликом 



и зверским срцем, одлучно јој при1)е и сурово 
је отисну. 

Бунтовници пођоше, ланци су очајно и 
сетно звечали и њпхов звекет се лагано гу- 
био у влажној, тамној ноћи, као вапај, као 
јецање. 

Гледајућп, како његово нежно тело, у 
којем борави велпка п јака душа, посрће п 
слушајућп, како звече ланци, као погребпо 
звоно, њу поче хвататп вртоглавица п пала 
би, да јој он нпје пришао. Она га погледа 
једним упитним и захвалним погледом. 

Кад се радознала светина почела разла- 
зити, Он јој рече тихо и потресено: 

— Извините, госпођо, али ја знам шта 
вас сада чека.... 

И ма да јој није рекао, да јс чекају 
беда и невоља, она га је ипак разумела п, 
стидљиво п уздрхталом руком, примпла је 
три златнпка од овог непознатог добротвора. 

II. 

Дани, дугп и троми, низалп су со јодап 
за другпм и постајалп су месецп, као што 
су се ЈБСзпни уздасп низалн и претварали у 
бол, тугу и јад. Оно што ју је, с нестрпље- 
њем зле судбине, пожудно чекало и дочекало 
ју је. Беда и невол^а бпли су раширили своје 
незграпне п кохптате руке и она је постепепо, 
али поуздано, тонула у њпхову загрљају. 
Али кад је певоља, у својој бескрајној суро- 
вости, и саму себе надмашпла, шкљоцнуше 
незграпнп кључсви у зар]>алој брави и за- 
шкрппаше тешка тамнпчка врата. Бунтовници 
изиђоше на светлост дана и угледаше зору 
слободе, како се тромо помаља кроз густе и 
мрке облаке. 

Похитао јс дому свом, да види своју 
всрну сапутницу у бедама и патн>ама, које 
се зову живот, да види чеда своја, која су 
само по успомепама пмали оца свог. И прсд 
њпм су стајала омршала п исцеђепа тела, 
отегнута лпца са самртничким бледилом и 
пакоспим траговима невоље, са поглсдом пу- 
ним бола п туге. Уздрхтао је, сузе су му 
навирале у очима, у грлу и грудпма неп1Т0 
га јс силпо гушило п хтео је да се заплаче, 
алп — он је био слободац. А слободан човек 



Бр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 83. 



не плаче. Плач је при;^наље немоки, плач је 
протест робова. А он је био слободан. 

Р1 Ј^^егов поглед, и и>егов стисак руку, и 
и>егов пољубац и све и»егово биће говорили 
су, да је оп сада слободан, да је сада — 
човек. А слободан човек радо се хвата у 
коштац са злом судбином. 

Долазили су и пријателш, који су со 
клонили и>егове куће, као боравиштакуге, 
долазили су и непријатељи, који су крили 
своје пепријатељство и који су говорили, да 
је, по заслузи, допао тамницо. И сви су му 
стискали руку, сви су се радовали и^еговој 
слободп и сви су та уверавали о свом бес- 
крајном пријател^ству. 

Сутон се почоо хватати. Ои је жудно 
очскивао тај час, јер ће се онда разићи сви 
тп неодол>иви људи са својим претворним 
осмехом и својом претворном искренопЉу и 
рн ће, онда, остаги сам са својом женом и 
децом својом. Тада ће му они причати о бо- 
ловима својим, а он, као човек, отвараће им 
изгледе на лепу и човечну наду. 

Неко куцну на врата. Ма^то после је на 
сред собе стајао Он. 

Видиш ли, рече она свом мужу са очпма 
пуним суза, овог човека? То је наш добро- 
твор, пријатељ ... Ето, то је твој прија гел>, 
једини твој пријатељ. 

Обојица пружише један другом руке и 
срдачно се загрлише. 

Деца су, разрогачених очију, гледала у 
обојицу, како један другом стискају руке и 
како се грле, као браћа која се воле, а годи- 
иама се нису видела. 

III. 

Пријатељи су се врло често састаја^ш. 
Кад се на улици сретну, они со срдачно ру- 
кују, дуго стоје и пријател>ски се разговарају. 
Кад један од њих седи сам у кафани, онај 
други оставл>а своје друпгтво, оставља своје 
давнашње пријател^е и прилази усамљеном 
пријател^у и, до дубоко у ноћ, узајамно отва- 
рају срца своја, говоре о садаи1н>ости пуној 
разочарења и о будућности, у којој ће се 
остварити све њихове тамие '/кеље и наде, 
које сада нејасио почивају у дну душе њи- 
хове. 



Испочетка је Он ретко улааио у кућу 
свог пријатеља. После је долазио једанпут 
недељно, а после сваког дана. Сви су га у 
кући волели, јер је био љубазан, разговоран 
и увек расположен и весео, као да недаће 
живота нису имале смелости да се задрже 
крај њега. Деца су га увек тсестрпељиво оче- 
кивала и када дође време његову доласку, 
она су, тапшућп рукама и скачући, излазила 
на капију и ту су га чекала. Он је увек 
деци 1ПТО шта доносио, али деца су га више 
волела због тога, што им је по кашто причао 
бајке, које је Он умео причати нарочитим 
тоном, тихим, топлим, тајанственим, занос- 
тпљивим и убедљивим. Кад једнога дана не 
дође, деца су била невесела. Ишла су из 
собе у собу, излазила тта капију и опет се 
враћала намрштена и плачна лица. И онда 
је увек тто неко од њих долазио мајци, и 
гле дајући је сузним очима, питао: 

— Је ли, нано, а ди је наш браца?... 

А она их је тешттла како је знала, јер 
је и н>ој било тешко, што Он није дошао. 

Шезин је муж постајао нестрпељив т«ад 
дође време тћегову доласку. Остављао је рад, 
устајао је, шетао тто соби тамо и амо, гледао 
кроз прозор м опет је тпетао, нестрпељиво и 
нервозно. Најзад се, не т^оворећи тга речи, 
обуче и, намртптена и брижна лттт^а, излази 
на улицу ужурбаним корацттма, да га ТЈ)ажи 
по варотттп. Изгледало му је, да без својег 
пријател>а не може више живети. 

IV. 

Болестан човек са т^апутслом круном на 
глави био се, тшјзад, уверио, да је и јалова 
и опасна свака борба, коју предузима против 
бунтовника, уз које је цоо ттарод, који није * 
бт1о вттгие и>огов. И он једттога дана позове 
осам бунтовнттка тт преда им уп])аву иемл>е. 
Један од те осморице био је Т1 пријатол>. 

Вио јо весео и расположен, јер је до- 
живео ос тварење својих .сттова, јер је доживео 
да види, како се постепено остварују пртттт- 
т^ипи, за којо се годт1иама бо]и10 и зарад којпх 
је тамновао. Над целом кућом лебдело јо неко 
нејастто п загонетно расположетт>е. Деца су 
инстинктивно била т1реко мере радосиа, трчала 
су, скакала су, певала су тт смејала се. Он 



Отр. 84. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



пх је .т^убио, цупкао пх на крилу п обећавао им 
илатна брда. ЕЕ>у је, тако^е, љубио п грлио, а 
доца, видевши то, тапшала су рукама и ур- 
пебсспо су клицала: 

— Још... још... још... 

Кад су остали насамо и кад је он, са 
1)асположењем човека, чнје су се наде изне- 
падно почеле осхваривати, почео прпчати о 
својпм првпм цлановпма, она му умил>ато 
прп1;е, загрли га обема рукама, п, осмевајући 
се благо и срећно, рече: 

— Ето, лепе прилпке, да се одужпмо 
свом добротвору. 

Игледало му је, као да га је ко пробу- 
дпо пз каквог лепог сна. Чело му се мало 
пабрггло и он се лагано и пажљиво истрже 
пз п>езина загрљаја. 

— Да, рече он као у каквом заносу, то 
јс лепа прилика. 

V. 

И пре него што је почео вршити дуж- 
ност због које је дошао на управу земл.е, он 
је свакога дана, свакога часа размишљао на 
којп би се начин одужио свом добротвору. 
И кад његово размишљање није уродило ни- 
каквим плодом, он је био намеран^ да пита 
своју жену. Али она, читајући његову ду- 
шсвиу борбу с чела његова, умела га је брзо 
претећи. 

Пре свега, говорила је она са много 
збпље, као човек који указује пут ка решењу 
једпог заплетеног проблема, треба му дати 
један положај, који би бно раван услузи коју 
нам је он учинио — ако се то, уопште може 
с чпме цоредити. 

И пријатељ је добио положај, висок и 
угодан положај. Долазио је сваког дана. Сви 
су 1'^ У кући волели, јер је био љубазан, 
1)лзговоран и увек расположен и весео, као 
да педаће живота нису нмале смелости да се 
задрже крај њега. Свака његова жеља, упола 
нзречена, била је, преко пријатељеве жене, 
одмах испуњавана. А он је и да.1»е био л>у- 
базан, разговоран, расположен и весео. 

Хтео је да има утнцаја да и другога 
попне на какав положај и успео је. Бринуо 
сс за државу и хтео је да је снабде најбнт- 
нпјнм потребама — успео је. Хтео је да осло- 



боди племените метале, који су, жел>нн ви- 
дела дана, оковани под зем.ЋОм — успео је. 
Хтео је да буде у непосрсдној близннн бо- 
лесна човека са напуклом круном — успео 
је. И све штогод је хтео успео јс, штогод 
је желео добно је, за чим год је жудео оства- 
рр1ло се. 

Једнога дана, кад је жена опет наваљп- 
вала на свог мужа. да оствари једну жел>у 
твпховог добротвора, муж протр^т>а чело, по- 
дпже ве\)е у вис н рече болно: 

— Зар се мн још ннсмо одужилн свом 
добротвору ? 

Она се тргла н гледала га је препера- 
жепнм погледом. А кад је дошла к себн, она 
рече прекорно, претећн му прстом: 

— Неблагодарност је знак неваспитања, 

И њезин муж је давао, давао и што је 
могао давати, давао и што није могао да- 
вати. 

VI. 

Једнога се вечера, мимо обичаја, раније 
вратио дома. Деца су, у предсобљу, поднгла 
велику грају. Кроз прозоре су проднрале по- 
тон>е зраке залазсћсг сунца н нграле су се 
са коврчастом дечјом косом. Кад су деца чула 
шкрипање капнје, полетеше у двориште, вн- 
чући : 

— Браца... браца... 

Кад су саглсдала свог оца, она, пре- 
варена у својим надама п очскивап>има, на- 
једном се уозбнљише. Отац, заморсн држав- 
ним пословнмд, хитао је у своју собу,*па није 
прпметно промену на дечјим лнцпма. Мало 
после позвао је к себп најмла1)ег сина н питао. 
га је: где му је мајка? 

— Мама јс отншла, речс дете н опст 
истрчн напоље, да наставп своју нгру. 

^1аси су тромо пролазнлн. Ноћ, црна као 
каднва, спуштала сс на земл>у н све сс гу- 
бнло н тонуло у њој. 

— Где је госпо1)а? пнтао је ои мла1;е 
уздрхталнм гласом, у ком јс бпла слутп»а 
нечег нејаспог, загопетног, страпшог. 

— Госпођа је отпп1ла. 

— Куда? 

— Не знам. 



1зр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр . Ј?5_ 



Нестрпељпво јо ходао пз једне собе у 
другу, седао, устајао п опет шетао. Безброј 
пута је питао: где је госпођа? Безброј пута 
су му одговаралп, да но знају куд је отипгла. 

Језива и гајанствепа тишипа, коју поћ 
собом доносп, овладала је цслом кућом. 1Бе- 
говп кораци потмуло су одјекивали п он се 
нехотице окретао па све страпе, као да је 
пеко ишао за н>им. У дечјој је соби била 
потпуна типпта, коју су, с времена на време, 
прекидали јочање којег детета и шкрипут 
постеље. Кандило, у једпом углу собе, ско- 
мрачно је осветљавало собу и дечје постсље 
и децу у п>има. Стајао је, као кип, насред 
собе п несвесно је бленуо у децу и НјИхово 
открпвене и голе удове. И он се нагло окрете 
и, поводећи се, изи^јо из собе. 

— Где је госпо||а! ПТаптао је и он и, 
осмевајући се иронично и болно, одговарао 
је: не знам. 

Кроз отворен прозор долазио је прохладни 
ветрић. Уздрхталом руком прелазио је преко 
коврчасте и влаисне косе. Искр^ЋОштене очи 
биле су упрте у једпу тачку на поду и он 
је, шкрипећн зубима и грчећи руке, шаптао: 

— Да ли сам се... сада... одужио свом 
добротвору ? 

И оп се болпо и пакосно осмевао. 




Миха«ло Мирон. --^ 

„ПросвЈети/^ 

Шћепану Грђићу. 

О, Ја те видим са сјајнијсх двора, 
Гдјс силазпш тихо преко наших гора, 
Са пламеним мачем к'о генпЈС силни, 
Са буктињом сјајном гдје мрак гопиш цр}1и. 

О, како игра твоја зрака сјајна 

На сузама нашим чаробна и тајна, 

К'о свјетило ново с небеских висина 

Врх патничких наии1х мрачнијех п.1анина! 

Како ли се смију моје горе Ш1аве 
Срсд облака црних, усред црне јаве, 
Како народ кличе домовине моје, 
Из окова тешкпх теби химну поје! 

Па се јатом јатп јато соколова 

Пспод облакова, испод вркорова, 

На станиште твоје, гдје си гн^јездо свила, 

На свјетлости твојој да огрије крила. 



Па у Једно доба, кад сс олуј вине, 
Кад громи загрме, када муња сиие, 
Испод облакова, испод вихорова 
Полетиће наше јато охжолова. 

Растјераће тмину, црне облакове, 
Раскинуће ланце п тешко окове, 
И са сурих гора мог патничког рода 
Осијаћв сјајно сунце и стобода. 




Милош Перовић. ■ 

Болови свију људи.... 

Боловп свиЈу људи и патње свих времена, 
Уздаси очајања и крици пуни јада, 
0, кад би могли Једном стати у моје груди, 
Па само моја душа да пати и да страда! 

Болови браће моЈв од неба даровани, • 

Удари леднв руке, зависти, зла и срама, 
Ходите, ход'те мени, ја ћу вас неговати 
И хранићу вас срце^к и крвл>у и, сузама! 

Ходите, да мој сабрат нс позна грозу вашу, 

Да не зна судбу страшну што на род људскп падо, 

Те да не куне Бога и живот да не куне 

И да ие цвили болом без вере и без наде! 

О како бих вас лако без клетво и роптања 
Сносила љубав моја у срцу крвавоме, 
Кад зиа да нигдв вишс у свету јада нема 
Осим у души мојој, осим у јаду моме! 



«^ 



Јела) Вел. Кикинда. 

С пута. — 

Мрак се спуи1та у питоме равни, 
Песма мека губи сс и тоне, 
Српска песма из времена давни', 
Лли у њоЈ туђе речи звоне. 
Живот тиња са пос>,1едњим дахом, 
Тешком тугом чела нам се мраче, 
Раздор претп да нас застрс прахом, 
Обасјај нас слогом, сунчев зраче! 
Зар ничега, да нас из сна тргне, 
Нема људи старог поколења, 
Да нам створв зору васкрсења? 
Где су дани негдашње нам славе, 
Где је живот пун снаге и моћи, 
Да преболи ране нам крваве, 
Да разагна таму мркле ноћи? 
Тако питам без наде и краја, 
Питам ветрић са питомих до.Ђа, 
Пптам крв.Ђу напоЈвна поља. 

Све је немо.... Ноћ дрхти и блиста. 



' — ' 



Стр. 86. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. б. 



Ниоткуда одговора нсма, 
С ока кану једиа суза чиста 
Као одјек очајнпх поема — 
Душа слути шта ноћ ова скрива, 
Дан ће доћи, осунчан, пуп зрака, 
Као Јутро после ноћног мрака. 



чС 



Хр. Д« Максимов. 

Жеља. = 



Желео бих да запевам ко некада среће пун, 
Да подигнем мог' живота пролеће и млађан чун. 

Желео бих зрак да сијне сред тог мрака што ме тре; 
Једном срце да закуца ко некада, па нек' мре!... 

Да с' у души дигне нада и развије пеп'о, прах, 
За час само да удави црне мисли, сумњу, страх. 

Да разгони магле густе ко зрак сунчев што их тре, 

Те да опет видим небо јасно, мило као пре!... 

Пирот. Вучитрнац. 




ВлАдимир Исмаилов. 

Без рада. - 




ладно је и мрачно у тој соби са нпском 
таваницом и са зидовима, који су покри- 
вени жутим, прљавим тапетима. Окна су 
на прозорима покривена леденим гранама. 
Тужно је, пусто, непријатно.... 

У једноме углу тога простора стоји 
сто осредње величине, чија фијока с>лужи за 
оставу ножева, кашика, справе за вађење чепова и 
других потребних домаћих справа. Ако би се стучајно 
ударило о тај сто, онда би све у њему зазвечало. 

Подвијене и укочене, као да се боје међусобног 
додира, прислоњене су уз хладне зидове двије необо- 
јене половне столице. Ако би се од зида одмак.1е — 
ПЕиче би. 

У дрвеној, црвено обојеној постељи, лежи 
дјевојчица шиљасте браде и носа, којој нема више од 
десет година. Уста са сухим, бескрвним, мало помо- 
дрелим усницама упала су и издаље изгледају као 
каква Њ1итка јамица на страховито блиједоме лицу. 
Тамне очи са јаким, широким обрвама гледају уко- 
чено и непомично, као да со изумирућа свијест мале 
грчевито хвата све за једну исту мисао.... 



Тешко се исправи под прљавим, дроњавим по- 
кривачем и остони се шиљатим, модрим лактовима о 
узглавље. 



Њене тпроко отворонс очи гледају све у једну 
тачку над столом и за један тренутак Ј^убе укочено 
замишљен израз.... 

Слабим, тужним осмијехом шапуће готово нс- 
чујено : 

„И огледало више нијс ту!" 

Лак, једва примЈСтан уздах оте јој се из 
груди. 

На пољу, по мрачноме трему, корача иеко лупа- 
јући по шкрштавом патосу и заустави се пред вра- 
тима. ДјевоЈче слуша како тај неко пипајући тражи 
кваку.... 

„Тата!** шапуће дјевојчица, и из непознатог раз- 
лога извуче руке пспод покривача и затворп очи. 
Дугачке, повијене трепавице бацају лаке сјенкс на 
узано, изболовано лишце.... 

Замрзла врата у углу отворише се са шкрипом,.» 
затим се јако залупише, и у собу ступи један велики 
мршав човјек. Неколико тренутака потапка по соби 
да би се загријао. Затим тешко уздахнувши баци чо- 
хану капу са ушним заклопцима на банак од пећи. 
Примјетна хладноћа шири се од њега. Велики, црвени 
бркови и коврџаста му брада замрзнутп су. Малене, 
граорасте, закрвављене очи еијају се и сузе. Он из- 
вади из џепа некакав предмет увиЈСн у хартију и 
прпближи се нечуЈно постељи. 

„Ћерчице! ћерчице! Спаваш ли?'' 

Пита он полако, нагнувши се над узглавник. 

Дјевојче тешко отворп сањиве очи. 

„То си ти тата?" 

„Да, ја.... и донио сам ти нешто лијепо. 

Он оставп тај предмет завијен у хартиЈу, пред 
њу на покрпвач, п почс журно ходатп тамо-амо по 
соби, трљајући дланове. 

Дјевојче разви хартију својим, жутим као восак, 
прстима. 

.Земичка!" 



тата ! 



и 



изговори Једва чуЈНО. 



.Хвала 



„Једи, ћерчице, једи!.... Чекај само! Ускоро ће 
опет боље бити.... Ја, ја, све се мора с^1свим проми- 



. енити 



! 



Он сједе на постељу. 

„Тата, ти си продао и огледало? 

лДа... Јфодао.... шта јестим?... Ах, ћути... Јесам 
ли ја крив? Не прекоријеваЈ ме!" 

„Ја те ни за шта не прекорпјевам. 

„Па зар нијесам радник, ћерчице? Зар сам ја 
крив што нема рада? Али само чекај ћерчице, ја ћу 
од тебе начинити принцезу, да ће п сам ђаво морати 
од муке црћи... Ха, ха, ха! 

„Тп миришеш на ракију — јсси лп опет 

пио? 

Гле ти, само!... Да је бар мама жива... она бп 
могла прањем господског рубља да.... 

„Тата!... Мама је опет долазпла... Сад морам и 
Ја скоро умријети!" 



Вр. 6. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 87. 



„Какве опет лудорпје говорпш?! Чекај само! 
Док дође љето, биће рада.... Опда кемо ићп у 
шуму п пићсмо чаја,... запста, чаја са скорупом пи- 
ћемо!...** 

Мрак је још гушћп. Прозорп изгледају као мо- 
дрикастс, четвртастс закрпе. Безобличне сјснке, које 
се брзо шпре као да играју по покрпвачу и зпдо- 
впма.... 

„Хладно, тата..." 

„Чекај! Кад се смркне отпћп ћу код Миронпхе 
п донпЈећу пверја. - Шта јс њој за неколико пве- 
рака ? 

„Сасвим!" дјевојче живну. „Она је богата и..." 

пНо даклс! Онда и ја смијем ва^Ђда неколпко 
пворака узетп од ње?!" 

„Смпјсш, тата, смпјеш..." 

„ГГа, ако она и не да, ја ћу узстп!** На,1ожи- 
ћемо у пећ, загријаћемо воду, па ћемо скувати чаја, 

јС л ^ 

Отац мплује бијјелп, сухи врат кћери својс. 

„Ах, остави се тога! Не шали се опет тако! 

одговара она једва чујно, док доњу вилицу истурп 
наприЈед, а очи склопи, али осмијак среће леб- 
ђаше као лака сјенка на лпцу њеном. 

Отац оде. Кћп напрегнуто прислушкује. Изгледа 
]оЈ као да ова тишина, која заузима све празне про- 
сторе, па и најмање пукотине, живи, дпше.... 



Др. Н. Ђорић, Шабац. 



ПолазаЕ из Прокупља. 



На горњем спрату пду људи тамо амо. Покрећу 
столице и лупају вратима кад пз.1азе у корпдор и 
кад се праћају у собу.... Изгледа као да тај шум 
гурање столица и лупа врата никад неће ни пре- 
статп. 

И сав тај уда.1>енп шум чпни да је тишина у 
доњим собама још примјетнпја. И заједно са све гу- 
шћом помрчпном прпкрада со.и та тпшина свс ближе 
и ближе, обујми дјевојчицу и стисну је у свој хладни 
загр.Ђај. — — — — — — — — 

ДјевоЈче се полако исправи и преплашено с раз- 
рогаченнм очима звјера у празнину 

„Ма... ма..." поче она на једном да говорп, дочим 
је врат пспружпла. Једва чуЈни крчећи гласови оти- 
мају јој се с муком пз грла.... пТи си опет дошлаУ. . 
Зашто си затворила очи ? . . . . Пог.тедај ! Ја се тако 
боЈИм! Пог.1сдај !... тако, отвори... Ти не треба... тп не 
треба.... О... о... та... та!... 

Изнемог.да паде дјевојка на узглав.т>в и непре- 
стано мичућп уснама притисну сухе руке уз тијело.... 

На пољу се с великом лупом отворише некаква 
врата. Један женски глас впкну: 

„Хоћу ли пустити мачку на по.1>е или не?" 

Врата се одмах јако залупише... опет тпшипа. 

У соби радениковој, који у том тренутку краде 

пверје.... мртва тпппхна.... 

У постсЂи Јсдан леш. 
Р. Превела: Стана ТеодосиЈевић. 



Мати Југовића испраћа синове на Косово. 

Одломак И8 Епопеје о боју на Косовом Пољу; део^ХУПЈ. песме. 

У том и поласка час и растанка дође тренућо. — 
Као но бурно море узавреше силне тисуће 
Ратника српскпх, и тешко и гломазно напред се крстс 
УбоЈна сила и предње почеше откидат' се чете. 
Лазар се опрости већ са пуницом како с' пристојп. 
Потеже отрже с' пак од прелепи' шурњаЈ'а својп*. 
Свилом, кадифом једне п а*1СМом драгим камењем 
Дарива друге, а треће гривнама, златним прстењем. 
Дивној Анђелији даде од бисера дробнога низу, 
Да је над недрима носи те срцу да жубори блпзу. 
Свемплу, милост нову, то Ненада гиздаво луче, 
Које од стпда румено п првпа*1о пољуби јуче, 
Када се друге о зетов пољубац јагми.1е ћорлп, 
Те га мплоштом с«10жно утрудише уморна зорлп: 
Дарива павтама златним, невестински појас да кити. 
Знамење верности то ће и чедности Ненаду бпти. 
И павте исте ће Ненад, са Косова када се врне, 
Њој да распучи и појас још нетакнут њој да разгрне 
(Тако јој цар, дародавац, у тајности баје и слутп; 
Нити му душу помисо на кобну погибију мути) — 
И тад ће једнога дана, сва пламтећ' од огњена стпда 
Шегова невеста бајна, и кријући очију вида, 
Кад ЈОЈ* о чежњп Ненад ватрено причати стане, 
Њему на ухо слатку и ве.1ику тајну да шане, 
Да пспод појаса тога, к'о пупољак у цвет кад пут^а, 
Ново се буди жиће и срдашце ново ту куца. — 

благо оној, која тај блажен доживи тренутак! 
Тога је светога дана бл агоеловен њој осванутак. 
Природи дуг која платп, нека је срећна, блажена! 
Свака болотрпна жена нека је благос»10вена! 
Среће земаљске и неба милости најљепша круна, 
То ти је кућа, миле, златокосе дечице пуна. 
Светиња тог је олтара п снага одржавна, мати. 
Блажена, која муке материнства трпп и патп! 
Понос њен највећп, њени сви ђзрданп, сви адпђарп, 
Накит и скупљп и дражп од сваке на свем свету стварп, 
Море блаженства, у коме она у срећи сва грца: 
То су јоЈ дечпца њена; то је плод њенога срца! 

Пуницп старој Лазо од а.1ема круну даде, 
Какву у целоме царству још Милица само имадс. 
Затим, к'о добар син, и десницу целива њенз\ 
Па се лагано Зеленку, да појаха Косову, крену. 

Лако је њему хтетп! И лако наумит' је поћп! 
Ал је учинитп тешко п мучно до наума доћи. 
Дош'о јер беше час, уздарје за дарове датп: 
Шурњаје да се на дару одуже п пуипца матп. 
Сложно, к'о грлица јато облетеше Лазара кнеза. 
Ланац га бе*1их руку, рашпрених на сусрет, иеза, 
Које га грлити траже и зета с' оканути нећс, 
Докле не оките свег у венце и мирисно цвеће; 



Ст р. 88. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



Доклс га румена уета од милости свег не и»СБубе. — 
Заман Јс бранит' сс Лази од силе им плахс и грубе. 
И оие најмлађе, колко стидљивије све до тог трена 
Беху, у толико сада не пуштају олако пљена. 
Старијих, вичнијих пример на јуриш п њих сад со- 

коли. — 
Јелена, хитрог бегунца, хајка из небуха сколи. 
Као но осице, када, усред кострешиве зуце, 
РоЈвм навале на зрело, на с.1ађано грожђа пуце: 
Тако кидисују лепе и младе те жене на цара. — 
И пол>упцима више не зна с' нп мера ни дара. 

На то из двора, на трубе дозива.7Бке знак договорни, 
Тихо ишеташе борци за полазак спремни и орни; 
Јуже и Југовићи; ор'о пред сокола јатом. — 
Отац их води ; а они, у дружини брат с милим братом 
Кита су цвећа, којом сав народ се дичи и кити; 
Звездица јато су они, од којега зора му свити, 

Југ, седе браде и блага лица и погледа ведра, 
Поносно иде пред свима, а сабља му звекће уз бедра 
Баш к'о и најмлађем тићу у дичнпх синова му јату. 
Увек се старчева сабља та радује војни и рату. 
За њим синова дсвет, ах таквих не рађа се више! 
Нити ће икад јунака бити ка' ови што бише. 
Лепота народа једног, и понос и дика му, снага, 
Нада, милошта бескрајна, обманљива тлапња му драга, 
Беху та Југова деца, ти витези млади и сјајни. 
О ти судбино! шта им спремаш! о јаде бескрајни! — 
Ударац Јсдан сво то зар народу мом да покоси?! -- 
Страшна је, грозна је коб што Косово тужно му носи ! 
И ти Јунаци безбрижни, ти уздани борци слободе, 
Пашће без кајања за те, о паћенп српски мој роде! 
Пашће уз брата брат и синци уз оца лава. 
Ал' ће и остати сви твој понос и дика и слава. 

Сада и стара мајка остави милога зета. 
За њом и снаха младих окрсће се китњаста чета, 
Све се обрнуше амо, да, ратноме растанку вичне, 
Испрате, к'о на весеље, на Косово витезе дичне. 
Ни једна тужна није и ни једна суза не рони. 
И као што се увек са победом враћају они: 
Тако с' у победу љубе уздају њине и сада. 
Ни једноЈ с растанка кобна на срце туга не пада. 
Свака са чедом дође. На руци их једне носећи, 
Друге синчиће миле одраслиЈС руком водећи: 
Весела срца пред војне ишеташе, погледа ведра. 
Свака мезимца сина подитке оцу на недра, 
Да га на поласку мине срца та жељица жива. 
Својега срца пород на растанку када целива; 
Да га на недарца стисне и да га по имену зове. 
Таком се пос1у љубе јуначке досаћују ове. — 
Али се стара мати бригом и друкчијом носи: 
Сећа се она и смрти, што наде п циљеве коси. 
Ишета она пред синке; пред сокола јато стаде. 
Озбиљна чела знак, одманувши руком, даде. 
Слуге, на очију миг, на послух изучени, таки 
Скочише хитро, као на ледини Јелени лаки; 



Сваком донеше штит и копље. И озбпљна лица,. 
Као пред жртвеников Усуда свештеница, 
Слутећи сву непрегледну страхобу од ненадна слома, 
К'о да привиђаше пропаст п целога Југова дома: 
Прихвати светло оружје и дрхтавом руком бледом, 
Свакоје прекрстивши, спновима дајс га редом. 

„Боље н мртвп натраг са победом, рече пм мати, 
Него побеђене, живе срамота и руЈ^а да пратп. 
Р1 као светла у бој што Југова деца полазе, 
Светлија нек још из боја, са победом натраг долазе. 
Окрену л' Турчину леђа у страшноме лому п боЈу: 
Срамоте жига на челу пред мајку нек не носе своју. 
И када страшна смрт у редове ваше улети, 
И када косом стане пунородно класје ми жети, 
Када тај страшни час пред вама, о децо! Закуца, 
Да вам од бола срце брату за братом пуца: 
Не плашите се, децо! И пос^едњег докле вас траје, 
Нека у борби не клоне, нека не стукне, не стаје. 
Боље и пос1едњп с браћом за оташтво онде да падне, 
Него да живи од срама, од издаЈв стидне и гадне. 
Нек вам је полазак срећан, о децо, на Косово Поље! 
Натраг побеђенп нете! И мртви са победом боље!" 

Тако их поздрави матп, те поносне синове своје, 
КоЈИ пред њоме као пред светињом олтара стоје, 
И верне њихове љубе, још и не слутећи грома, 
КоЈи кроа беседу ону погађаше Југова дома, 
Као да не знају речи, у истини, кобне шта значе, 
И како страшну клетву на витезе своје навлаче, 
Као да пемају пречих и сла^их на растанку жел>а: 
Лакога срца и као безбрижну песму вессља, 
Каоно да су се ту на састанак празнични збрале, 
Гласно и смсјућ' се речи поновише лудо и пгале: 
„Нек вам је полазак срећан наКосовоПоље торавно! 
С победом натраг! Без ње до последњег паднете 

славно!'* 
Млади јунаци пак, ти Југовп срчани лави, 
Који и сАњају само о боју, о победи, слави, 
Који ни П0МИС1ИТ' нсће, да је и друкчије можно, 
Весело кликнувши сви одвратише гласно и сложно: 
„Нека нас благослов, мајко, твој пратп на Косово 

равно ! 
Часнима надај се само; побеђени падамо славно !" 

И сила се заљуља гфдна. Завришташе чили и гојни, 
Кад их из арова с.1уге изведоше, коњи убоЈНи. 
с^авови Југовића и тигрица старога Југа 
Страшно заурлаше, кад се опростише тешка и дуга 
Затвора, кад се ширине дохватише одморнп, чили. 
Удове снажне протежу п мумлају, покорни сили. 
Шестеро снажних момака воде на ланцима сваког. 
Пуцају шаке, а гвоз^фе шкрипи од посла им таког. 
Све што бејаше онде у страху и журно се ск»1ања: 
За двоја кола ширине отвара се чиста путања. 
Док се са друге стране сад сокола заори клика 
И Југа орлице суре све надгласна, заглушна цика. 
УбоЈне то су им птице. И за њима народа руља 



^р-А 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 89. 



Поче, уз урнен^ее вике, 1о> гомнла пјана да ку,'д>а, 
Кад сок()лар11 вижме ча кафеаа пуетише садс, 
Мурата Порцпма лице да ^СБују и очп да вадс. -- 

Нијс то давн" бпло, на Дубровци славно кад ио11н 
Впдосав Цреп турску силу и ве.1ико1' плепа ту доби. 
И сад још Мурат од једа п срамоте мчрно не спава. 
Још му т у сну приниђа ужас од Југових лап;! 
И од сокола еивнх; у краткои јер изгуби боју 
Војску по избор целу, узданицу најбол.у своју. 
Сву иу распуднше снлу те бесне силовито звери. 
С Југовом војском ни трена он не мога ту да сс мерп. 
А кад се брз као стрела убојнп ,Т,амја110и соко 
Устроип к.ему и када у лпцс, у чело, у око 
Канџе и в.т.ун му зарн, тад бнтка: — п сувише 

траја ! 
И докле одбрани њега од иапасти нојске ну граја, 
Дотле н по.Ђе чнсто бејаше и трупине еаио 
Осташе: големи пораз п сраиоту тек да му знамо. 
Ве.1ику славу Цреп еа Југовои децом ту стечв, 
Да му се име с^ави док сунца и месеца тече. 
Нек му иа Кослву данас процвета и бо.1>а п веНа, 
Да га се страшнога Турчнн са грозом кроз векове 
сећа. 

И наста опроштај општи. И изгрли сннове матн. 
Једва је држс од бода, стару, на ногама гњати. 
.\ли је тврда н мудра и не пусти издајне сузе; 
Нптп јој срце власти над гвоз,ч.онои во.1.ом уае. 
Изгр.1и синове дичне н нико не сдути, шта патп; 
Како за породо.ч евојим безгранично ТЈтује матн. 
Нико нп часа нема у журбн н на то да гледа. 
Драгп тренутак узалуд да протече инко ту не да. 
Свак својим јадом се носн н беспос10н нико не дубе, 
врат јунацима својнм се верне обискоше л>убе, 
Луда запишташс деца, препала журбом п внком. 
Не беше заиста лако у кобном тренутку ником. 
Витези стегоше срца п мушки, кад већ неизбежно, 
Младе отискују љубе нз наручја благо и нежно. 
Па да би туга била са растанка лакша и краћа, 
Свакн се уаде и седла и брзо н решено лаћа; 
Скаче на коњица добра и: последње „Збогом!" се ори. 
Одјезди војска сва за слободу златну да с" бори. 

А тамо пза браћо, под хуичицом зем.Ђнце свеже, 
Оетадв онај, у гроб пре вромена илађан н1то леже. 
Онај, кој" највећиа боја п Косова жудан бејап1е 
Остаде сам, и ннко са друштвои га поћи не зваше. 
Он који друштва и братње жељан мн.1оштс им дође, 
С браћои и царевон војском на Косово данас нс поЗ^е. 
Остадс Реља од браће, н неиа нн снаге ви моКи,*) 
Да св нз чаме тргне и отме из гробне ноћи. 
Гвоздене канџс га држе, и неиа му тужноме спаса. 
Браћу да внкне нема у гр'оцу речн нн гласа. 
'Г^ути и трпи Ре.Ђа; нз ледена гроба не дава 
Срдит на побратпиа, од себе ни гласа нн јава. 
'11ути н х.1адии гроб н језовита суморна сета 



Ццри са њега ко снежна вејавица е мразнога смета. 

Инак ннадс срцв; сажа.Ђнва пма још бнка, 
Које да остави лако пс иоже тужног младнћа; 
Које га све до свршетка заборавнт' дичнога неће; 
Е^је сс [робу е крстаче ни дању ни ноКу не вреће. 
Соко то беше спви, Перјанко то његов бејаше, 
Којега РсЂа к'о друга, к'о рођена брата вољаше. 
Пиштсћн оста ПерјаиЕЈО, да гоеподара свог чува. 
Жега не морн га дновма и поноН не плаши га глува. 
Не тражи хране нп ннћа, нит одиора нма и санка; 
Пиштећи жалн за Рс,1,ом беа уиора н без престанка. 
Крилнна тресе н лупа, да бл га вид.1и н чулн; 
Питтећн као да грди, као да прети и хулн, 
Затто лн новели внсу п њоговог витеза соСон 
Већ га заробили ту тим хладним и проклетпи гЈгобом. 
Писка му беше плач; за витезом туга то бјаше. 
Али га нико више еј тужнога већ не чујапш; 
Југов се испраани град и уиуче убојна вика. 
Умуче тада и соко и њогова престаде цика. 
Не чу се внше писка са жалосна гроба крстаче. 
А.!]! се верни Перјанко н на даљо никуд не иаче. 
Доклв га ]однога јутра не на^оше мртва лежећи. — 
Крнли раширсних гроб, чињап1е се, хладни грлећи, 
Да п у сирти веран свои добромс витезу оста, 
Да вп до сирти за њнм се најадао не беше доста. 
Смрти иу час бејаше час п на Косову С1ома, 
Пропасти српскога царства п целога Југова доиа. 
И Југовића мајка, која кроз ноћи тншину 
Слу1на по свуноћ стрепеК Перјанкове туге силпну: 
Познаде шта је би.1о. И нико кад натраг не дођс, 
Она на Косово деци, на гробовв хладно им пође. 
Умоли Бога, да јој снаге у етаростн даде: 
По.Ђе гробова да види, што витезе покри јој иладе. 
И добри Бог је чу; и услиша њезину же.1.у; 
Косово виде она и општога гроба посте.ч.у, 
У коју српска слава, стобода и царетво лелке. 
Ллн већ доета! Та отрела еред срца ие бонога режо! 
Преетан' јадовита песмо, док бола уинвс I 
Доста, и без тога, јада уде.1И Србу судбина. 



ВЈернсон ВЈррвстЈернс. 

Весео момак. 



III. 
јвннд растнјаше п бијаше вссео, ва.Ђан ио- 
мак. ' У ШК0.1Н спадаше у најбол>е, а код 
куће бнјаше вичан сваком послу. То је 
било с тога, што јо код куЗ^е вољео мајку 
а у школи учитсЂа; оца виђаше ријетко, 
јор бијаше или у рибвњу, или је бно зау- 
зет у снојој воденици, у којој м.ђо.то жнто скоро пола 
парохије. 



Стр. 90. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. б. 



Што је у току ове године највише утицало на 
душу његову, бијаше учитељева историја, коју му је 
мајка причала једне вечерп, сједеки крај огњишта. 
Она провија одмах његове књиге, показиваше сс у 
свакој ријечи, коју је учитељ изговорио, и када јс 
бпло мирно крстарила је као сјенка кроз школу. Она 
му уљеваше послушност и страхопоштовање и лакшс 
памкење за све, што се учило. Историја је гласила 
овако: 

Учитељ се зваше Боард; он имађаше брата, 
именом Андерс. Они су се искрено вољели, заједно се 
врбоваше, живљаху зај(дно у вароши, бпјаху заједно 
у рату, у коме обојпца бијаху произведени за капларе 
и служаху у истом пуку. Када се из рата опет кући 
вратише, били су у очима свију као два ваљана 
човјека. У том умрије њихов отац; он је имао много 
имања, које се тешко могаше подпјслити, те се стога 
договорпше, да и овај пут буду сложни. Све је тре- 
бало да буде јавно продато, тако да је сваки могао 
купити шта жели, а добптак хтједоше братски поди- 
јелити. 

Како речено тако учињено! Сам пак отац има- 
ђаше Јсдан велики златан часовник, који јо био на 
далеко и на широко на великом гласу, јер је био 
једини златан сахат, којп су људи у овом крају икада 
видјели; сада када јс бпо оглашен (на продају), хтјс- 
доше га куппти многи богати људп, алп кад се нај- 
зад и браћа почеше наметати, одступпшс остали. 
Боард очекиваше од Андерса, да и он попусти, а 
Андерс очекиваше од Боарда то исто. Сваки подпже 
цијену, да окуша, а за вријсме лицитпрања посматраху 
сс узаЈамно. Када се цијена попе на двадесет талп- 
јера, мишљаше Боард, да брат не чини право, али 
сам тјераше до 30 та.1ИЈера. Пошто Андерс непрестано 
тЈвраше даље, помисли Боард, да се Андерс не СЈсћа, 
како је често био добар према њему, а прптом је још 
стариЈИ, и стога понуди још више. 

Андерс опет подиже цијену. Тада понуди Боард 
40 талијера наЈеданпут и не гледаше више на брата. 
У соби гдје се продавало, бијаше сасвим тихо, само 
добошар понављашс мирно циЈену. Андерс стајаше ту 
и мишљаше, кад има Боард пара да да 40 талијера, 
има и он, и даде опет више. Ово се учини Боарду 
да ЈС највећа срамота, која му је икада учињена; и 
он понуди, додуше са свим тихо 50 талијера. Много 
ЈС свијета стајало около, и Андерс мишљаше, да му 
се не смиЈС брат ругати пред толиким свиЈетом, и 
даде Још више. Тада се насмија Боард: „сто та.аијера, 
а уз то и моје братство", рече, окрете се и остави 
кућу. 

Мало послије, иза^е неко њему, пошто је био у 
послу, око седлања коња, кога је мало приЈС купио. 

„Часовник је твој," рече човјск, „Андерс јс по- 
пустио." 

Када је Боард ово чуо, прође га као кајање, п 
мишљаше на брата, а не на часовник. Седло бијаше 



намјештено, али он се држаше руком коњских плећа, 
још нернјешен да ли да узјаше. Тада појурише људи 
напоље, међу њима и Андерс, и када видјв брата 
крај оседлана коња, заиста није знао, каквв га обу- 
зеше мпсли у том тренутку. Још Јсднако узбуђен, до" 
викну му: 

„Хвала ти на часовнику, Боарде! Нека ти оног 
дана престане куцати, кад се наши путови опет — 
укрсте!** 

„И онога дана, кад дојашем твојој кућп!** одго- 
вори Боард блиједог лица и скочи на коња. 

Ниједан од њпх више не уђе у кућу, у којој су 
с оцем заједно становали. 

Наскоро послијв овога ожени ое Андерс ћерком 
једног ужара, али не позва Боарда на свадбу; Боард 
ниЈС био нп у црквп. Прве годпнв пос1ИЈе свадбе на- 
ђена је мртва његова Јвдина крава, коју Ј'е имао, тлк 
иза куће, гдје је пасла, и нико није могао разјаснити 
од чвга Јв угинула. Утом се догодп још више не- 
срећних случајева, и он поче пропадатп; али најгоре 
је било, када му усред зиме изгоре житница са сви- 
јем што је било у њој; и нико ниЈв знао како се 
ватра појавпла. 

„То је неко учинио, ко ми зла жСсш", рече Ан- 
дерс, II иоћу горко плакаше. Он осиромапги п изгуби 
вол>у за рад. 

Друго вече стајаше Боард у његовој колибп. 
Андерс лежашо у постељп, алп скочи кад овај уђе. 
„Шта ћеш овдјеУ" упита он п заћутавшп стајаше и 
гледаше брата укочено. Боард тренутно ок,1ИЈеваше, 
прије но што одговори: 

„Хоћу да тп помогнем, Андерсе, с тобом није 
добро." 

„Онако ми Јс, како ои ми пожслио, Боарде! Иди, 
или Ја не знам, да лп се могу дуже уздржати." 

„Вараш се Андерсе, ја се кајем — 

„Идп, Боарде, или нека се Бог смилуЈС мени и 
теби !" 

Боард одступи неколико корака; и уппта га 
дрхћућим гласом: 

„Ако хоћеш часовник, даћу ти га!" 

„Иди Боарде!** впкну Андерс и Боард нс смјсдс 
дуже оклијевати, већ пза^е. 

Тако је било с Боардом. Како је чуо да му брат 
трпи оскудицу, срцо му се стеже, и ако му још не 
бијаше сломљен понос. Он осЈсћаше потребу да иде 
у цркву, п тамо слушаше добре савЈСте, алп пх не 
могаше пспуњавати. Често је пшао тако далеко, да јје 
могао впдјети братовљеву кућу, али час нско изађе, 
час је био неко стран унутра, други пут бијаше опет 
Андерс пред вратима и цијепаше дрва, тако да је 
увијек бпло нешто на путу. Али Јсдне недјеље у 
зпму када је био у црквп, п Андерс присуствоваше 
служби божпЈОЈ. Боард га опази: био је блијед и мршав, 
носио је увијек исто одијело као и кад су били за- 
једно, али је било старо и пскрплзено. За вриЈвме бе- 



Вр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр, 91. 



сједе, гледао је у свогатенпка иа предикаонпцн, и 
Воарду се учини добар и благ, сјети се њихова дјс- 
тињства, и како је тада брат добар био. Тога дана 
дође сам Боард на вечсрње и свечано се завјетова 
Богу, да ке се с братом помирпти, па ма шта бпло. 
Ова намјера испуни његову душу, док је пио пз пу- 
тира и г^да се диже, хтјсде му одмах прикп А сјести 
крај њвга; али на жалост бијаше му неко на путу п 
брат не гледаше. Послије бесједе бпјаше му опет не- 
што на путу; гомила свјетине сувише велика, а крај 
њега његова жена, коју није познавао. Он је мис*1ио 
да је најбоље, да сам оде његовој кући и да озбиљно 
говори с њим. Када дође вече, учини тако. Он до]^е 
баш до собних врата и ос^хушкиваше. Ту чу да спо- 
мињу његово име; жена је говорпла о њему. 

„Он се данас причестио , рече она, ^сигурно |с 
мислио на те". 

^Не, он није мистио на ме"*, прекиде Андерс; 
знам га ја; он мисли само на се". 

Затим овлада дуго ћутање; Боарду бијаше вру- 
ћина гдје је стајао, и ако је било хладно вече. Жена 
је имала пос.1а око неког лонца, на огњишту је непгто 
прштало и пуцкало, кад што бп сс чуо плач малог 
дЈстета, а затим бп га љуљао Андерс. 

Наједанпут рече жена: 

„Ја мис»1им да ви мислите један на другог, а 
нећете да прпзнате!" 

„Говоримо о чем другом!" одговори Андерс. 

Мало послије устаде он и изађе. Боард се мо- 
раде брзо сакрити у дрвени преградак (гомила дрва); 
али управо тамо пође п Андерс, да узме један нарамак 

дрва. (Наставиће се). 

Др. Тих. Р. Ђор^евик, Биоград. 

Бувада. ии 




^риликом порођаја има код свију народа на 
земљп врло много обичаја. Али међу оби- 
чајима који се том приликом врше, изгледа 
да ће бити најчудноватији и најинтересант- 
ниЈи обпчај, кога је било код многих народа 
у прошлости и кога има код врло миогих 
народа у садашњости. Тај се обичајј састојп у томс, 
што се човек кад му се дете роди, понаша потпуно 
онако као да је он родио: леже у постељу, прима 
честитања, негује дете и т. д. 

Тај је обичај у науци познат под именом ку- 
в а д а, по речи којом се тај обпчај зове у Беарну у 
ЈужноЈ Француској око Пиринеја (соиуас1е ГаЈге 1а 
соитас1е). Немци га зову Маппегк^пДћеИ^) пли ппНпп- 
Исћев ХУосћепћеи-). 

*) Вг. Н. Р1о88, 1)а8 К1пс1 Јп Вгаисћ ип«1 Н^ие с1ог УШкег 
Нс1. 1, 1884, стр. 143. 

») РгоГ. Пг. Гпес1псћ На12е1, УокегкипЈе, В(1. I, 1894, 
стр. 557. 



Што је врло чудновато овај је обичај веома ра- 

шпрен и, впше плп мање изражен; налази се код врло 

различитих народа, па чак и таквих, који су удаљени 

Једнп од других п по земљишту на коме живе и по 

расп којој прппадају, и који међу собом не стоје ни 

у каквим односима, те сс са свим сигурно може узети 

да се кувада код мпогих народа јавила и развијала 

потпуно самосталпо и независно, а да је позајмица у 

свем пространству парода на земљп потпуно искљу- 

чена; ако је пак позајмице негде и било, могло је 

бити само онде гдс је бпло додира, као што је и са 

сваком другом позајмпцом међу народима. Плос^) је 

скупио масу примера о кувади пз најразличитијих 

времена п најразличитијпх народа. Он ју Је нашао 

код старих Ибераца, старих Корзиканаца, Келтоибе- 

раца, Кантабра, Тиберана на Црноме Мору, код Баска, 

у Навари, у јужној Француској око Пиринеја, у Сар- 

динији. Овог обичаја има и у Азији на југозападноме 

делу Кине, и то код народа Миао-це, код Ногајера, 

народа на Кавказу. У Африци га има код Негра у 

Конгу. Исто тако има га и код народа Источно-ин- 

дијских и Малајских Острва. У Америци је познат у 

Калифорнијп. Алп г^ласична земља куваде, у којој је 

најраширенија и где сс наЈбољс одржава, то је Јужна 

Америка. 

Ра.з«1ичита су мишљења о томе шта је подлога 

и узрок овоме необичноме обичају. Народп код којих 

постоји, објашњавају га тпме што треба отац да се 

одморп и прибере снагу, или тиме што би се ново- 

рођенчету нашкодило, ако се овај обичај не би извршио 

и слично. 

Ту1ог*) мисли да обичај указује на те.1есну везу 

између оца и сина. У потврди таквог мишљења ишло 

би и то што 1Је1оигпваи') вели да се и код неких 

афричких п.1емвна кувада врши да би се утврдила 

родбинска веза изме1)у мужа и деце његове жене. 

Е181ег*) мисли да у кувади ва.7&а гледати симболички 

знак признавања очева учешћа у детињем рођењу, а 

у исто време и примања свију права, која му као оцу 

у патриаркату припадају. На овај се начин симбо- 

лички документира и сродство између оца и сина, 

које се у матријаркату није ни узимало у обзир. Дете 

на тај начин симболички пре,1ази под очеву власт и 

тиме почиње патриаркат. Кувад би на тај начин био 

остатак обичаја, који указује на прелаз из матриарката 

у татриаркат.^) 

^ПЗгГН. Р1о88, Оа.4 К1П(1, стр. 144-153. 

*) Е. В, Ту1ог, иебеагсћез 1п1о 1ће еаг1у ћ181;огу о1 тап- 
к1П(1 ап(1 1ће (1еуе1оретеп1 о! с^уЈИзаИоп, ^оп(1оп 1865, стр. 
287. (Навод у Илоса Па« КЈпЈ, стр. 158). 

') Сћ. ^е1;оигпеаи, ^а 80с1о1о^Је (1' аргез Ге1;ћпо^гарћ1е 
Рагј« 1884, стр. 384. 

*) Вг. НиЈоИ ЕЈ81ег, 8ос1о1о§1е, 1.е1р21Ј? 1903. стр. 219. 

^) Многп научннци мисле да је првобптно код људи бпло 
само сродство по матери — матриаркат; мати је била породични 
центар, н.у је штитио и водио бригу о њеној децп њевпн брат, 
по материној лози ппгло је и наслеђе и имс н све; отац пак био 
је туђа, страна личност, која јо припадала другој породицп. Ив 
оваквога друпггвенога облика тек се постепено прешло у род по 
01ЦГ — патриаркат. Кувад би био обичај, који укавује па тај 
прелав. 



I 



Стр. 92. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 6. 



Даља с*1ична миш.Бења о овоме обичају не на- 
водим. И оволпко је довољно да се види колико јс 
кувада и поред објашњења тајанствена и загонетна, 
и да ће се морати још доста испитиватп, док јој се 
уђе у суштину. Друго је нешто што за нас може 
бити од великога интереса и чега ради сам и написао 
ово неколико речи о кувади, а то је да ли се п у 
Срба налази кубада, или ма шта друго што би на 
њу потсећало. 

Да ли је кувада бпла позната и Индоевропља- 
нима, од којих су и Срби један делић, не може се 
знати. За оно што су неки мпстили да се у Стра- 
бина^) односи на куваду у Келта, Трачана и Скита 
изгледа да се не односи на њпх, већ на Иберце. Што 
се понегде (н. пр. у Јужној Француској) нађе остатака 
од куваде и међу индоевропским народима може се 
објаснитп нас»1е1)ем или позајмицом од староседелаца 
на тим местима. 

Међу тим на Ба.1канскоме Полуострву изгледа 
као да куваде има п данас. Њу неки помињу мести- 
мично код Цинцара, тврдећи да код њих, кад жена 
роди, муж веже главу, легне у постељу и понаша се 
у свему као да је он породиља. Да ли има куваде 
или ма каквог обичаја при порођају који на њу пот- 
сећа, у нашега народа није ми познато. Једини, а,1и 
несигуршт, податак што га имам о томе, то је да се 
прича да у Црној Гори жена рађа у подруму или 
на каквом другом склонитом месту, а муж легне у 
постељу и јауче. Колико је овај податак пстинит и 
тачан није ми познато, јер га немам из прве руке. 

На основу свега врло би вредно било сазнати 
има ли куваде или ма каквог сличног обичаја који 
би на њу потсећао и у нашем народу; како се зове 
такав обичај; у чему се састоји; како се врши и шта 
народ верује и прича о узроку, постанку и одржавању 
тог обичаја. 

Сваки ко овакву ствар зна или је може сазнати 
добро би учинио да је саопшти уредништву „Босанске 
Виле", а оно ће бити љубазно да је на овоме месту 
под насловом „Кувада** саопшти и учини свакоме 
приступачном. Знање о пароду треба до ситница по- 
купити, а то ћемо постићи кад побележимо и опи- 
шемо свс што он као своју особину има. Кувада, међу 
тим, изгледа да није баш ситница. 

81гађо III, р. 16б. 




Српски народ. 

Од дра Снме Тројановика. — 

(Наставак). 




елике а удаљене горе и испустп, где су лети 
катуни (бачијо) припадају целом племену, 
где и сва браств^- тог племена имају права 
користити се. 



Кад ое деси да се неко ожени девојком или удо- 
вицом из туђег плсмена, па муж оде жени у кућу, 
прстане д о м а з е т (уљез), онда он од тога часа и е 
сме се више звати старим бвојимпле- 
менскимименомнегоновим, одкога му 
Је племена жена; поред тога мора проме- 
нитЕгиславуи узети славу новогпле- 
м е н а, а своју славу сме само приславуљати, 
колико сећања ради. 

Кад сс деси да удовица остаие с мушком децом 
и да слави по покојном мужу рецимо Арханђслов дан, 
па са преудајом преведе и ту своју децу у туђу за- 
другу другог браства, која с.1ави Лучин дан, с места 
ће и њена деца напу(3тити стару С1аву и узетп за 
своју такође. Лучпн дан, али чим се та задруга по- 
дели, наново ће тп детићп прославити стару својју 
с*1аву Св. Арханђе.1а. Каква непоколебљива љубав за 
претке: 

И у СрбиЈи родитељи више воле да им се родп 
син него кћи, а по осталим српским крајевима још 
више. Мушка је страна свакад претежниЈа од женске. 
Интересно је видети како саме женске ову претежност 
припознају и цене. Треба само чути колико жене желе 
да роде мушко, колико сестре гину за братом, илп 
колико се баба више радује унуку него унуци. „Кад 
се роди мушко дете, девета кућа пева, а кад се роди 
женско, чак депета кућа плаче" веле старе бабе. У 
сретању ред је да мупжо Бога назове, а женско да 
га прими. Ко путује ваља Бога да назове оном који 
седи или стоји, а овај да га прими. Бога називати 
сматра се као право, а Бога прпхватити узима се као 
дужност. Женско не трсба никад да прими Бога се- 
дећи, већ да ђипи на ноге; а ако преде, да потргне 
преслицу иза појаса! Женско свуда код Срба не пре- 
лази пута мушком. 

Кад женске поставе вечеру, прво метну хлеб на 
совру, па одмах сви оперу руке, па ће се онда пре- 
кретити и најстарији човек, који је за трпезом, од 
свега што се не куса кашиком поделиће сваком по 
снази и заслузи, и нико не почпње јести докле он не 
почне. Најрадије и мушкиње и женскиње једу заједно, а 
ређе женске с децом на другом месту. Колико ће год 
мушких ући у кућу, свакога ће све женске 
пољубити у руку, од тога се обичаја ни бабе не стиде: 
да пољубе п младиће, којима би могле матере бити. 

Црногорац пуца из пушке кад му се роди син. 
„Ја имам јодног ђетића" — рећи ће Црногорац — 
„и, да опростите, двије ђевоЈке."* Неки женску децу и 
не помињу на такво питање, баш као да их фактички 
немају. 

Велпки престиж мужа у породици види се и по 
томе, што жена свога човека не зове именом, него га, 
према прилици у којој јс, оппше тако, да се зна ко 
ЈС. Деци својој она ће рећп: тата вам је то и то ка- 
зао, или: отац вам је куппо то и то. Најчешће га бе- 
лежи заменицом „он". И кућани одмах знају ко Је. 



Вр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 93. 



Откуд то долази да се мсенско сматра за пижтг 
створ него мушко? и да лп је женско у економијп 
домакој готован пли је привредипца и у којој мерп? 

У цолом Српству, без разлпке, женско јс куд п 
камо оптерећенпје послом од мугакарца. Оно ранпје 
устанс од људи, а доцнпје легне. Цслог целцатог 
дана не може никад нп помис*1Птп на одмор, него ве- 
чпто јури у раду час за овим час за онпм. Спс жен- 
ске планове она вршц сама, п још уз то извссно 
половпну чпсто мушкпх радова. Чпм се дигне, на- 
ложп ватру, донесе воде, ннметп постс.бс, очпстп кућу 
и авлпју. Она преде, чешљм, тка, плетс, пере, ипгЈе, 
везе, кува, мссп хлебове, псчс, музе, сири. нампрује 
стоку, храни жнвпиу, гајп децу, негује све болссппке 
мушке п женске, највпшс .их сама п лечп, јер оне су 
траваре п трљачице. 

(Наставнће се.) 

Српске народне умотворине. 

Срп. нар. пјесме из Херцеговине. 

10. 
„0, ђевојко, у кутији злато, 
Како бпх те раставио с мајком?" 
^Ласно ћеш ме раставпти с мајком: 
Моје башче и твоје ливадс; 
Ти ћеш поћи прпппњат дорпна, 
Ја ћу поћп за»1>еватп цв'јећс, 
Тада ћеш ме раставитп с мајком." 

11. 
„0, комшијо, шећерлп кутијо! 
Тп се жени, тп нс гледај на ме. 
Јучер сам се обећала сама, 
^Гак у цара, за царева сина; 
Тамо менп доста добра кажу: 
Доста добра, девет ђеверова. 
Све мп девет по бисеру шеће, 
А мој драги по сувоме злату." 

12. 
^О, ђевоЈко, ђе си ружу брала?" 
„Младо момче у твом винограду." 
„0, ђевоЈКо, је л' те ко впдио!!' 
„Впђела ме твоја мила .мајка." 
„О, ђевојко, да сам те затско! 
Ја бих твоје липЈце обљубпо.'' 
„Болан био, шта би наудиоУ 
Ја узела воде и сафуна, 
Па умпла прсбиЈсло лице; 
ЈБешпе лице, нег Ј'е прије било!" 

13. 
Шта се оно у планпнп б'јелп? 
Ал су б'Јеле на збојјеве овцеУ. 
Ал малеип на бу.1>уке јањциУ 



Ал Јв платно међу периљама? 
Ал су игле међу везил>ама? 
Нит су б'Јелв на збоЈеве овце; 
Нп малени на бу.1>уке јањци, 
Нит Јв платно међу периљама; 
Ппт су игле међу везиљама; 
Но Јв снаша међу ђеверима. 
Проговара од злата ђевере: 
„Снахо моја, бурмо позлаћсна! 
Ал си рас1а борје гледајућп, 
Ал мог брата с воЈСке чекајућпУ' 
„МоЈ ђевере, од злата прстепе! 
Нпт сам расла борје гледајући, 
Ни твог брата с војске чекајући, 
Већ сам расла мајку саушајућп. 
У мајке ми мило, дивно било: 
Шећер јела, шербвт воду пила. 



^^Н|ф^- 



Триимпр. 



Бисера. 



Српска народиа приповиј птка. 




^ио сиромах воденичар, па имао кћер, лијепу 
ко златну јабуку. ВавиЈск би сс хвалпо 
својом Бпсером: како је вриједна и паметна. 
Једном прошао онуда цар, па се напио 
водс па пзвору б.1изу ноденице. Водснпчар 
и цару развезе хвалити своју кћер п од 
ве^чике хвале каза и то, да је Бисера тако вриједна, 
да умије од с^амс опрести чисто злато, којим всзе 
чеврме сухозлатицс. 

^^ачуди се боме цар, па рече: 

— Кад јс твоја Ј^исера тако виђена, а тп је 
доведи мени у бпјеле дворе, да јој нађем зорли-ју- 
нака! — 

— Води ЈС, царе, твоја па божија! 

Тако оде Бисера у цареве дворе. Ту је с»двсду 
у И1талу, гдје јс бпло много сламе, даду јој з.1атну 
прес*1ицу, а царица јој каже: 

— Предп, цуро - па да видимо чудна посш ? 

Ако до зоре сву ту сламу не опредеш у злато, — 

оде глава! 

Јадна Бпсера оста сама у затвореној шталп ко 

да је гром ошпнуо. Сламу да предем? Људи божји, 

ко је Још видио, да сс слама упреда!? Па још у злато, 

куку мени! Од страха поче плакати. 

Кад је било око поноћи, створи се пред Бисе- 

сом дивна вила. 

— ТТТто толпко плачеш? запита је. 

— Како не Ну, кад ми заповједише да сламу 
предем у злато! 

— Ако ми даднсш прво чедо, што ћеш га ро- 
дити, ја ћу ти прести колико год хоћеш? 

— Па хоћу! рече Бисера. 



Стр. 94. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



— Вила сједне н до зоре опреде све. Кад је 
царица дошла, и видјела да је Бисера све урадила, а 
жељна ]ош више злата, затвори је опет у другу шталу 
пуну сламе, п обећа јој царског спна за младожењу, 
ако п то опреде. 

Бисери није било до царевања, ни до царевог 
сина. „Нек је мени глава читава, а друго како било! 
Волим ја свомс Јови, (момку са села), него баш ако 
кеш и цару!" 

Било Јој је жао за својим сслом, за кућом и бо- 
станом, па и онет удари у сузе. 

Опет се јави бијела вила: 

— Ако ми даднеш и друго чедо, што ћеш д^а 
родити, ја ћу ти прести, колико год хоћеш! 

— Па хоћу! рече Бисера, јер је мпслила, да је 
впла врло добра срца, па јој неће отимати дјецу. 

Вила сједе и до зоре опет и ово све опреде. 
Кад је царица дошла, толико се развесели, да још 
исти дан вјенча свога сина са Бисером. 

Кад је била година, Бисера пови С1ша. На својс 
обећање оној вили није ни мислила, него је уживала 
ко и свака мати. Дијете лијепо ко јабучица. 

Али не би дуго ето виле: 

— Дај ми, што сп обећала! 

— Даћу ти што гођ хоћеш, моје ха^^Бинс, везове, 
драго камењс, моје златне кочије, моје цвијеКе — 
само ми дијете остави на миру! 

— Јок — ја! окоси се вила. 

Бисера плаче и кука: камен би се ражалио. Онда 
вила рече: 

— Ако за три дана погодиш, како ми је име, 
— онда нека ти дијсте остане не само ово, него и 
оно друго! Ако не погодиш — оба су моја! 

Јадна Бисера позове на царевс дворе све хоџе 
и попове, да јој кажу имена и ришћанска п турска п 
свакаква на свијету. Али кад је сјутрадан дошла вила, 
а Бисера јој каза сва пмеца што је чула, а вила само 
стресе. дуге косс и рече: 

— Јок, пема ту мога имена! 

Јадна Бисера сада пошаље на све краје тела^^е, 
да распитују за нова пмена. Међу тсталима био је п 
Јово, нскадањи ашик Бисерин. Он је отишао наЈдал>е 
и стигао чак ни врх Романијс, гдје се виле роче. 
Кад се вратп, памах оде Бисери, па јој стане кази- 
вати : 

— Дошо ја врх планине Романије, а ту голема 
ватра. Око ватре виле коло воде п пЈсвају. Једна из- 
вија танко, гласовито, а све ово те ово: 

„Данас печем, а сутра ћу куват 

И ружице и босилл — 

Имаћу чедо, царсво чедо, 

А пмо мп Јс: Миља!" 
- Ми.Ђа! Мп»Ђа! Мпља! свеједнако је то пме 
пзговарала Бисера, само да га не заборави. Па кад 
је впла дошла, а она јој га већ сва промукла сасу у 
оораз: „Миља!'' 



— Јао, жено, отклс си га сазна.1а? Да ти га не 
рече моЈ'а душманка, љута вЈештица? 

— Прођи ме се, бона не била! насмија се Би- 
сера, а виле нестаде. Али од онога дана нико више 
не виђе Јове. Ваљда су га виле омаЈ^ијале и супури- 
са,1е. Тако кажу, а ја пошто купила, по то и про- 
дала. 

Забиљожила од бабе Че.1ебије иа К.1>уча: Јелица Веловикева. 




Листак. 
Књижевна кроника. 

Вој. М. Јовановић: Наши синови* Комад у 
четири чина, са епилогом. Мостар 1907. („Ма*1а Би- 
блпотека'* св. 139 — 140). 

Г. ВоЈис.1ав М. Јовановић познат је у српској 
књижевности од раније, са неколика своја егзотична 
покушаја и нарочито са свога превода Ибзеновог Р о с- 
мерсхолма. ГГриЈе двије године дана 1906., добио 
Је на драмском конкурсу биоградског позоришта другу 
награду са овим комадом „Наши сппови", (који је по 
властитим подацима за доцније књижевне историчаро 
ра]^ен у Камбриџу и Лондону 1905., у Лозани 1906., 
п у Лондону 1907.) а љетос му је даван, ваљда из 
неког циклуса породичних с»1ика, п други комад 
„Наш зет". Показујућп у својим ситнијим радовима 
извјесне особине једног оригина.1НПЈег духа, г. Јова- 
новић ЈС давао добре наде српској чита.шчкој публици. 
Он је, према том, улетпо у књиисевност, не, као што 
веле за Лаубеа, кроз прозор, него лпјепо путем, који 
води до С1аве и прпзнања. 

Алп ова ствар, која З1у је донпјела награду и 
дигла глас, нема особите вриједности. Овај комад, у 
ком ЈС Један наш позоришни критичар налазпо Мирбов 
манир, и коЈП би, да има више склопа, могао да станс 
уз „Г^есИ^е 1^еи1«" са бечког грађанског позоришта, 
пма толиЕ^о лоших страна, да му сс бол>е једва запа- 
жају. 

Први чин догађа се у трпезарији пуковника 
Остоје, рускога ђака. Тамо је он, „у плаветно-вишн>е- 
вој блузи коју носп по куКп, без еполета, у папучама 
раздрљен п ћелав", у разговору са Симицом својим 
комшиЈом. Ово је наЈооља сцсна, најтипичнија, с нај- 
више дета.1>а, с много карактерних особина. Пуковник 
Остоја јс успЈСо потпуно. престав/БСн као тип огра- 
ничен до јсдностраие комике без комичности, као тт 
пензионера или оних који су блпзу пензијп, са једном 
карактеристичном ограниченошћу једностраних људп, 
који имају до краја живота само јоп! Јсдан циљ: до- 
бро своЈр п своје цородице. Уз то сс јасно пспољавају 
оне, таквим карактерима својствене особине једног чи- 
новничког духа, који са реченнцом „ Ја носим мундпр" 
вежу све појмовс себс као човјека и грггђанипа. Он је 
за свог спна Данпла нашао богату партију и 
нада се, помоћу ње, осигуратп еина и себи скинутп 
Јсдну бпједу с врата. У ријсчп, у којој бпјаху он п 
Симица, улстп пуковннкова жсна, гђа Христина, која 
„бесна од једа, вукућп га за ушп" доводи свог спна 
Рајка, једно распуштено п дрско дериште. Чим улетп 
у собу, оиа га продаје оцу са опим облпгатнпм рије- 
чпма: лСад му ти суди!" Отац га, наравно, испребија 



Бр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 9б. 



■: 



н посте тога љут и бпјесан почиње преппрку са же- 
ном, пребацујући јој, да га је она покварпла. Она то 
товари њему на душу и у препирци даљој као шго 
обично бива, пре^е се и у генеа-зогију. Тад долази 
други син пуковников, Гиле, кога су због његове раз- 
узданости дали у ковачке шегртс у Крагујеваци којп 
је у тополивници дотјерао до калфе. И отац и мати 
дочекују га без љубави, без топлинс, пребацуЈу му, 
какав је. И у тој прилици мати удима Рајка и јауче: 
^Ијао, куууку! Уби ми дете! Ијао, зликовче! Јаох, 
јаох, јаох!''; а овај осокољен тим потогне пут оца 
флашу, псује га. Матп га, наравно, брани. Трећп син 
пуковников, Данило, долази да ишто у оца новаца и 
у разговору, коЈИ је типичан са својс просте суровости, 
долазе изрази оштрп, дрски, нссиновсЂи и неочпнскп. 
Гила П1аље отац у хотел да спава, да му не унссе у 
куКу стјенице. 

Други је чин у кући Данилове избранице. Г]ђа 
Лсна, дјевојачка мајка, улази пза спавања на позор- 
ницу, тражи послужење п даје кКери савјете радп 
другарпца. Те другарице су полуобразоване, са афек- 
таринпм и глупим манирима и без памстна збора. 
Пошто оду, да се пзведу у Топчидер, долази пуковник 
и у разговору жалп, како Даиило, иначе .^вап „Белп" 
има сплу посла. У то долази Данило сам, и мјесто 
да се и он тужи на посао, он прича, како су на ку- 
пању узелп саидулину н гонилп је до Цпганлпјс. 
Дјевојачка мајка, незадовољна тим, а и пначе пона- 
шењем младожењиним, са паланчанском дипломацијом 
спрема се, да им очита буквицу. Пуковник. то опажа 
и упозорава Данила. И у разговору, којп почиње, тек 
што она ма.10 вишс дигне тон, Данило се разјари и 
опонпра. Кад она рече оштро: „С ћерку пемојј да ми 
се шалиш", пуковпик устаје п намигујс Данилу: «Не 
ћемо, братс, нећемо." И полазп. Прија капптулпра п 
опет се све стишава. Пошто они оду, долазп општпнски 
послужптељ, да опомено газда Рпсту, стрпца лјевој- 
чпног, да поправи калдрму пред кућом. Општински 
поо^1ужител> то је стари ортак његов, кога је газда 
Ристо преварио. Између њих се развија дуг 
дијалог, у ком газда Рпсто развија свој чартијски 
мора.т. (Е, брате, рођенн, кад би цио свијет носио у 
џоп ове кључе, ко би ајлучио? Кад дохватиш врећу 
на раме, а^ти ћеш бит аргат и носпт је до судњега 
часа, али ће ти други аргатоват, а ти газдоват ка 
први господин'*). 

Трећи је чин на истом мјесту, дан вјеридбе. Рајко 
иште од младе колача. а кад му она нс да, он прп- 
јети, да ће казатп, да има курјук у коси и добија 
их; госпођа Лена, мајка њена, мити га још више, даје 
му дувана и пара. Иза дугих говора обију мајка, гђе 
Христине и гђе Лене, г,^е свак хвали своју робу и 
једне обично сцене између пуковника и мајкА, која се 
без потребе и сувише развукла, представљају нам сс 
гости са њиховим жагором, журбом, глупом конвсн- 
ционалношћу; офицпри, који се са госпођпцама, оним 
познатим другарицама, разговарају француски п ње- 
мачки (ту је ствар веК одавно изобличио Змај својом 
познатом пјесмом: „Душанова два потомка, деветнестп 
с*1аве век"). Данило долази, спреман на веридбу, али 
се, у часу, кад га поп зовне, отргне, одгурне оца, којп 
му се исприЈсчи на пут, п остави све. Повод за то 
(другог у комаду нема) могла му је датп ова прп- 
мједба: 

чГоспођа Лена: Јест. стихово тп сочињава, л>убеа11е књпго пппге. 

'Не да се опамсти с жену. 
.Тедан глас: Што да не сочпњава стиховп? У луфт јс то, 
пије пзпстписко да се прибојаваш па ћерку! 



1^оспо1;а Лона: Не волен, кумо Илинка, пеливанскн манври. Не 

волем. За девојачке паре и воспптан>с исћт да 
пмам пеливавп ветова! 
Даннло: (ивмеђу три или четирв госта око њега.) .1ао, 
ћускија једна!'* 

Четврти Јс чин опет у пуковниково] куКп. Он 
лежи тошко болестан, узрујан од оног ненадног си- 
нов.-Бег лома, сва је породпца у бризи (осим посплпог 
који сад, без страха, облиЈеће кухарицу и Рајка). Го- 
спођа Христина јауче: 

„Еј, што живце аа оца у кровету нома, еј! Еј, што не 
мисло да ћу да останем са петнаест банака пеизијо, ој! Но 
моле Бога да им оца поживп, ако нншта друго. а оно аа пу- 
ковип чку плату! Еј, куку! Хоће да виде шта јо удоввчка пен- 
»пја кад пм се отац ввврве.« Вдад. Н. 'ИоропиК. 

[Свршп){е ге). 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Ц. Л. Одавпћ: Песие. Штампарско-уметнлчии 
занод Пахера и Кпсића у Мостару. 1906. г. Стр. 179 
(I— !\). 8». Цена 1.50 дин. 

(Свршетак). 

Стих г. Одавића има отмене складности, пнтпмпе, 
прпЈатнс музике. Смисао за мелодичност, хармонпчност, 
музику, предотав,т>а у пеенпштву особину од дубљег 
.шачаја. Г. Одавић — иако јога нпје дошао до приз- 
нања и лаворика — стојп, у том цогледу, на већој 
висини него многп п многп из млађе генерацпЈе наших 
лпричара. Већ по његовој песмп „Шубертов 8и1п(1- 
сћеп« впди се, да јс то човек који има живог осећања 
и симпатиЈС за музпку, и да јс, вероватно, и сам му- 
зикалап. На ову пос^^едњу помпсао наводи нас његова 
мелодична „Песма мрака : 

„Бпло је всче благо, и встриК тпхп 
ЕГолстао ЈС лако, реко бп сетно, 
Милујућп нам градпК, к6 руком меком, 
И старп мост п реку п по.ђс цпетпо . 

„Блоди је месец сјјао. По граду поеЂу, 
II ма*10Ј шумн блпској, оенке су мрачне, 
Наш к6 утиоре исте, падале дуге, 
Сенке, вечпте друге свстлости зрачне. 

„И све је бпло мпрно. Мој корак само 
Малом се стазом чуо п ништа вип1е... 
Када, одјсдном поче, ко из даљпне, 
Да глас некакав ту'/кап тпхо уздише. 

г)0 ти, пезнчнп свете, што песму вијс^п 
Сетп и тајном болу, што те потреса, 
Ко сп, п гдс спУ Реци! гласно запитах, 
А ветрп11 почс с грања да лишће стреса. 

Колпко ова лепа песма одскаче својом музиком 
од „Музичких впзпја'', поетскс недоношчади Свети- 
слава Стефановића, познатог са својих чудовишнпх 
појмова о естетицп ! Чпии се чптаоцу, као да из ње 
одјек>'је склад најпрпјатнпјпх тонова п акорда. 

Поред те, још заслужују помена п ове лепе песме: 
„Крај огњ1пита'', „Спушта се ноћ", „Било јс некад , 
„П синоћ сам", „Шетао јс друмом^', ^Визпјс'', „Зашто 
сп ме крето?'*, „Мпр је ко у гробу**, лКуд ли ће ме 
Боже", „Седелп смо сами", „Сновп", „То мп душа 
плачс", „Кућици под брсгом"*, „Ноћ је пала давно'*, 
„Тургењеву,"* „Зв.мл>п'', „Л' бури** п ^Тајнп гласовп . 



Стр. 96. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 6 



Од наведених, прве четири песме нарочпто за- 
С1ужују пажњу. ,,Крај огњишта'' је топал опис до- 
маке идиле у зимским ноћима. Леп је п увек симпа- 
тичан мотив — то пуцкарање ватре на огњишту, и 
та домаћа чел>ад, која, посађена унаоколо, с»1ушају 
мелемне речи добре мајке. Као најлепшу у целој тој 
песмп, наводимо њену последњу строфу: 

„И детиње маште, с усхићењем реткнм, 

Нечувене никад ослушкују бајке, 

И мала им срца у радостп тону. 

0, имена драга о г њ п ш т а и м а ј к е1" 

Песма „Спушта се ноћ'' представља у овој збирци 
најлепши опис природе. То је успешно снимљен ве- 
черњи моменат, када, под натрухлпм врбама, дуж 
обале мирне реке, озарене руменом светлошћу заходног 
сунца, почне да шушти и подрхтава влажна трска и 
шибље, и када се, са наступањем првог сумрачја, по- 
чињу да па*1в пастхгрске ватре по ритовима. 

У „Било је некад** имамо спмпатпчну романцу, 
оригинално замишљену, а тако исто и обрај^ену. Пр- 
в о ј збирци једног песника могу само чинпти част 
овако течни стихови: 

„Било је некад, у цветном мају, 
У лепом врту, у живом граду, 
У худом крају, у дворцу неком, 
У вељој срећи, у вељу јаду." 
И, најзад, песма „И спноћ сам" има за предмет 
успомену на мпнуло дстињство, то прохујало златно 
доба, о коме г. Одавић овако лепо пева: 

^Тада, кад мп живот, и када ми људп 
Појава бејаху ко п свака друга; 
Тада, кад сва срећа у пгри ми била, 
А крај био света она црта дуга 
Што је земља чини са небеским 

сводом. 
Г. Одавић, као што је већ напред речено, пише 
с оссћањем, искрепо, бсз трунке извештачености, п 
зато ће његова поезија, при свем том што је, у тех- 
ничком погледу, још прилично слаба, увек бити радије 
читана од глатк1гх, полпраних стихова многих наших 
млађих песника. У осталом, техника је нешто што се 
да усавршавати, само кад се за њу има смис-ла. Госп. 
Одавић је човек који разуме шта јс то л е п о, п којп 
то осећа, па с тога имамо основа падатп се, да ће 
скорим и своју техннку стиха учин!1тп беспрекорном. 
Његова Је строфа, већ сад, рсдовно правплно скројена: 
њен је спољашњи нацрт тачан и без замерке; што у 
њој нс ваља, то је: унутраШња обрада појединих сти- 
хова. А кад и у том погледу г. Одавић учинп корак 
унапред, кад свој стих ма,1о впше стегне, кад га учини 
збијенијјим, језгровптијим, пунијпм — кад се његовп 
изразп буду одликовали јачпном п крепкошћу, а слп- 
кови богатом разнолпкошћу, тада ће друга његова 
збирка, несумњиво, привући пуну пажњу свију оних, 
који буду тражпли уживања у иравој поезији. 

Павле Златик. 



Књижевне и културне биљешке. 

Пвсио италцј1Шско сиисател>ко. Инпцпјатпвом профе- 
сора г. Лндоповнћа, наше студвнткин.с упутпло су писмо х^ђци 
Умберто Графпновој, благодарећп јој на ваувпмању п труду око 
иревођеља српских умотворина на пта^шјаиски јеаик. Натописмо 
гђца Графини послала је студенткпљама овај одговор, којп у 
1делпни доносимо: 

Драге госпо^^ице студенткиње 1 

Вашс српско поздравље' било мп је особпто мпло, а Иаше 
топ.10 одос>{)ење моме предуаеку, за ме је права и чиста радост. 
Хвала Бама, што сте ме охрабриле да п да.^с радим, у колпко 
моје скромне снаге доиуштају, аа пепосрсдно уповнавањо српских 
умотворпна у иас Италпјава. 

Тешким ср]^ем морам привнатп да Вас мп, у оиште, слабо 
новпајомо. а и то мало аиања добијамо преко друге пародности, 
чпјн питерос тражи да се (*ловепп и .Татпнп не слажу. Ллп баш 
«а то, ;^'жност је обпју омладина, да се у пркос непрнлпкама 
увајамно уповнају са народнпм духом н са народним особпиама 
и циљевима, како, иас не би преварила будућност, која Ке сваком 
своје додије.1ити. 

Наша је дужност да пратимо са највеКом снмоатпјом (што 

и чпнпмо) ваше племените борбе ва народнп папредак и »а право 

ваше народиости, ЈСр нам је свјеиг-а успомена на с-лпчне дане и 

напоре — ваша бп корист бпла да нас боље уповнате, 1сао што 

су сви иросвијећсип народп .морали увијек радпти, да би опломе- 

нилп п потпунплп своју цивп.1И8ацију ~- п да се на нас угле- 

дате »а своје ујсдпн>С1г.с, да сс корпстпте нашим искуством у 

добру п у злу. 

V, тога се морамо радоватп што су Срби ђаци цочоли до- 

ладптп овамо на науке и умјетиости, до ;;уше, ма.10 их је досад, 

алп надајмо сс да Ке се сваке годмне повеКати чета? 

Дакле, Д1)ага о.младпно иа 80м.1.о Д1и1ске! Хвала Иам опет 
на топлој пвјави, а још всћа Нам хва.1а, а1со будете п Ип судје- 
ловале да со у Србијп шпрп л>убав пЈ^ема Италији п повјерсњс 
у .шсалЦ1>а||4^к11>« школама. гд*^ г;- Иапиг браћа милп гости и хва- 
.Ђснп 1)ацп. 

Л пошто Ке Иам ово ппсмо етнКп у очп ('ветог Саве, до- 
пустпте ми да Иам свечаиост честитам, 1сличуКн: 

Лхивила сриска школа! Живила српска (»м.1адпна1 

Гим, 23./10.'јануара 1У08. г. 

Срдачно италијанско по8драв.!.е од 
Умберте А. Графини. 

Нове књиге и листови. 

81о1)о<1а, огЈ^ап ћгуаике рибкс паргес1пе 81.гапк(^ и Оа!- 
тасјјј. 121а2Ј и 8р1јеи1 м\'ак(» 8иИо1<^ 12Ј(1ауа1ас, јг1ауп1 1 об^о- 
уогш иге(1п1к 1)г. Ло8Јр 8тос11ака. (1о(11па 4. СЗосЛЈ^пја сјјепа 
10 кгипа. <.)во је врло слободоумап п објехстиван хрватскп лист, 
који сматра Србе п Хрвате као један карод п борп се против 
језуита и њпхове нааадњачке и мрачљачке политпке. За то га 
топло препоручујомо и Срби.ма и Хрватпма. 

Падестини и старим Јеврејима. ИомоКна књига на 
паучавање библијске псторије. За ученике и ученицо средњих 
школа. Саставпо Ие.1.ко Мцросав.1»евнК, парох и катихета. (Са 
три мапе) (Зр. Карловци, српска манастирска штампарија 1У07. 
Цијена 40 потура. 

Српсви Гласннк^ по.штпчкп демократски лист. Глаеи.чо 
српске . иародне радика.1но страпкс. Ивлааи сваке не,тјел.о у Па- 
крацу. Годииа ^- Иласнпк Коло пријагел>а. Одговорни уредннк 
д}). !^%нс. К1)ГЈј1нбвиК Ч!омиК. Штампарија Дане Сипгера у Лакрацу. 
И ово је добро у|)е1)ен лпст, који се може топло препоручити. 



^Восансва Вила^ ивлаан у Сарајеву три пута мјвсечно, сваког 10., 20. п 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србвји 10 дии.^кци, учителп 
и подофнцири добивајулист аабкруна а сељаци ва 4 кр. Иретплата иа краљевине шал>с се на г. МпхајлаР. ЖивковпКа,^рг. у Боограду. 



СЛД1*ЖАЈ: Иекролог Сили' Матавг/ља. - Лјесме: „Просвје.тн^' , од Мпхајла Мпрона. - Ло.говн свијј/ .*у,/м, од Мплоша ПеровиКа. 
— С Пј/та, од .1е.1в. — Ниља^ од Хј^ Д. Максимова, с бугарског Иучигриац. — Нрниовијетке: ,1о6рошвор, од Иере С. Талетова. 
-" Нолазак н:{ Прокуиља. Одломак иа Косовске епоиеје, од Дра Николе ЂориКа. - 1и:1ра,{а, од Илад. Исмаплова, превелаСтаиа Тео- 
доспјевпК. — Исс^о момаКу од Бјернсона Бјернстјериа, превео Иикола Стајп*!. — Поука: Кува,^и, од Дра Тих. Р. ЂорђевиКа. — 
СрхЏки 9Шро/(, од дра Симе ТројаповиКа. — Српске паро^Јпе умотворине : Срискс ијесмг пл Херцсговннсу аабпл.е/Кпо Трпимир. — 

Висера, нар. прича, аабиљ. Јелица БсловАКева. - - . [истак. 

Пласник и уредник Ннвола Т. Кашнвовик. Пехливаиуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дт)нич|00Ц|та1^парија, Сарајево. 



Врој 7. 



СЛРАЈЕВО, 10. »арта 1908. 



Год. ХХШ. 



Е') Виогра,!.; ■-- ^-^- — 

Иреображај. 

оја гордоот била је мој тиран. Да 
би со вадовољила, она ми је ства- 
рала амбиције. А ја осамљена гле- 

дала сам задовољство праве мла- 

дости, чије су жеље биле као и лептиров 
лијет, којп лети с ружичастог цвијвтка, да 
паднс тамо, гдје су га крила носила. 

Она ми је жеље спутавала. Зар може 
она разумјетп младост, она, из које вије ле- 
дени дах, Она је распуотила у мени жиле 
сво1'а чврстог п набујалог корјена, сву ми је 
младост потчинила, испијајући и рушећи 
младићско жољо. Свака шала и забава мојих 
вршњаки1г>а била јој је недостојна. Она је 
мноме тако владала, да сам је свугдје и 
свагда осјећала. Долазила је и у екстазу, 
а то јо бпло јодино њспо задовољство. Ако би 
се удесио какав пзлет у пољу свјежег мај- 
ског јутра, пуног обећања у будућност, гдје 
из свако травке, пз свакс бубице буја жеља 
за животом: гдје'су весела младеж и зелено 
росно поље, најбољи умјетници бујног живота, 
гдје у усклицима еха, младост види воћ ос- 



*) СкреКоиа оажн.Ј' Ч11та.1аца пп овнј . 
■рло З'г.1ед|1е исовско лнчности, којв на скроинс 



I рад Јвдие 

1вкб да со 

Уредн. 



тваренс својс наде, да сам пшла свому на 
сусрет. 

Но и ту мн је она сметала својом нена- 
ситошћу. Ја сам осјећала њепу силу кад се 
борила са мојом младопхћу, држала ме јо сво- 
јим жилама и исппјала ми јо наду, да ћу је 
'се икада ослободити. Све молбе младих особа 
да уђсм у њихово коло весеља и шала, при- 
јо})але су је. Она је развијала ледени 'Свој 
дах око мене. Као лодену стијену, на којој 
пи маховина не расте, остављало ме друштпо, 
а она, триумфујућп, пјевала мн јс химне: тп 
си над њима, педостојне су тобо њихове ба- 
налне ријечи и пусте шале, ја те дижем пз 
над свега тога. 

Ах, како бих радо бпла-маља од њих, ах, 
како бих хтјела праве младости и њоних п|1а- 
голастих шала. Хтјела бих, хтјела да се осло- 
бодим своје тиранке. Вндјела сам како ме 
свугдје издваја од мојих вршњака, а она се 
у својој моћи пробијала кроз мој дах; кроз 
моје ово, кроз сваку моју пору. Била сам 
њезпн роб. Роб, који да би се ослободио ње- 
них окова, дао бн све, да у слатким, пустим 
П1алама и младићским несташлуцпма ужива 
ма и једап часак. Не, она ме је водила међу 
старе, оабиљно људе, на величанствепе кон- 
цертс, на топденциозне митииго, на класпчне 
представе, у одабране музоје. И кад би на- 



Огр. 98. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



ступила у мени борба младости и гордости, 
она је побје^ивала п радила шта је хтјела; 
а ја сам се покоравала њезинпм амбицијама. 

Ја сам се заљубила, заљубила у човјека 
кога сам први пут видјела. Патила сам, јер 
нијесам осјећала, да ли ме и он воли. Може 
бити на грудима искрене другарпце, једна 
н>ена ријеч утјехе или наде, отворила би ми 
читаво небо поуздања. У њеном младићском 
поуздању видјела бих копрену зебње. 

Једна искрена, топла ријеч, кад човјек 
лута, имд јаку моћ, али за то се треба по- 
вјерити, но коме, кад ме она прожима непо- 
вјерењем. 

Сад сам била под моћи двију сила, које 
су се међу собом бориле. У тај мах као да 
осјетих да сам се ње ослободила, али њен је 
глас био још силнији и чух како ми напре- 
жући својб силе, довикну : не повјеравај се у 
љубави! Ја, ипак љубави признадох надмоћ- 
ност, јер је она творитељка свега, па и — 
мене. 

Завољела сам човјека, не знам зашто сам 
га завољела. Он је био јадно и болешљиво 
створење; и ту вјерујем, она је имала удјела 
да би му доминирала мојим здравим и моћ- 
ним изгледом. Сад сам осјећала моћ своје 
љубави, ја сам уживала у свему што ме 
окружује. 

Љубила сам као што се љуби кад се 
први пут појави то осјећање, кад н^ знате 
зашто је то ни од куда је дошло, као и мало 
дијете које плаче кад је жедно, а не зна 
зашто плаче. 

Вила сам свом душом весела. Све што 
ме окружавало псповиједало ми је своју жи- 
вотну милину. Азурно небо причало ми је о 
љепотама зоре кад се буди и зајапурена у 
журби да га загрлп даје му топле пољупце 
који буде живот. 

Бујна ријека таласајући се и жуборећи 
носила је милијарде живота у својим капљи- 
цама, а уживање у том изобиљу таласало јој 
је груди, а она испуњена тим животом пјева 
кроз жубор пјесму вјечнога рада. Високе то- 
поле * шумјеле су и одго^арале рјечном жу- 
бору, трепериле су на сунцу и пЈ)ичале о 
чарима што им пружа земља из дубине своје. 



Слушала сам птице како поје и буде 
пупољке јабучног цвијета. 

Уживала сам, гледајући како пол>е про- 
стпре меки и свјежи, зелени покривач јањету 
и његовој мајци, која бира залогаје и освр- 
ћући се заклопара звоном, а мало, бијело 
јање весело поскочи, док мајка уживањем у 
њему слади сваки свој залогај. 

Небо ме је миловало п причало, а ја сам 
била у њему свом душом. 

А њега, ох како сам га вољела. Вољела 
сам га свом милином, којом ме је природа 
опијала. 

Из далека сам му видјела сјај очију, а 
сваки његов покрет осјећала сам, као да је 
продро и позлиједио рану аморове стријеле. 
Живјела сам овим слатким болом, и полетјела 
бих му у наручја, да ми она шкрипећи 
гласом као у ропцу не прозуја: »може бити 
не воли те". 

Замишљени звуци његова гласа, којима 
би ми милошту ријечима изражавао проди- 
рали би кроз моје тијело. Осјећала бих бол, 
бол који ми слабљапхе душу. Ја заплаках 
од овога бола сузама, које тражаху саучешћа. 
Ово су бнле прве моје сузе, које тражаху 
лијека у надмоћности над немоћним, над би- 
једним, као што бијах ја. Плакала сам и ра- 
довала сам се овим искреним сузамр. Тра- 
жила сам утјехе у љепотп неба, у зеленој 
трави, али све ко да заједно са мном дисаше 
чежњом. 

Небо је покривао тамни покривач ноћи, 
искићен безбројем звијезда, које су трептале 
као што и моје мисли потресаху цијело моје 
биће. Оне су трептале и сијале, обмањива- 
јући небо док му зора у загрљај стигне. 
Трава је жудпла за зором и њеном сузом 
чежње, која је била чиста и плодна. 

А мјесец, својом блпједом свјетлошћу, 
ко да је завијао дражи у блиједу копрену жуд- 
ње. Попци су пјевалп једноставним звуцима 
своју вјечну пјесму. Вјетар је подувавао п 
лишће је дрхтало и трептало, чекајући зорин 
зрак. 

Ја сам сва била прожмана чежњом и 
љубави. Дисала сам љубављу, а чекала сам 
љубав. Чекала сам да ме потчини, да ме 



Вр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр, 99. 



освоји II да постанем робом љубави, којој ку 
битн и роб II господар. 

Иапосила сам се својим сновима и својим 
чвжи>ама и мноме је владао бол љубави, че- 
Јкн>а. Моје су мисли облијетале око њега, 
моја чежња дЈжтала је кроз моје тпјело, као 
ихто треперп лист јасике, показујуки небу 
споју свијетлу и тамну страну. Уживала сам 
у мислима да ме воли, а час вастрашена 
мислима да не воли — плакала сам, горко 
плакала. 

Љубав је моја била прожмана сумњом, 
да ли ме воли, а може бити он никаквих 
осјекагтиа и нема ба мене. 

Она ме мучила и ја сам хтјела да се 
увјерим, да разагнам своју сумњу, али!... зар 
није бол>е и сумњатп? Она те доводи час до 
страдап>а, а час те дигно до сврхе твојих 
жеља. А јава, истина може бити одагнала би 
ми сумњу, али би ми уништила идеале .... 
Срела сам га кроз борову алеју. 
Он је ишао погнуте главе, а смеђа коса, 
падајући му на блиједо чело, миловала га је 
савијајући се у коврџице. Он је био зами- 
П1л.еп и тужан, п>егов изглед разп>ежио је 
моје срце и ко да осјетих да му једина ви- 
дарка туге могу битп ја, а п сама сам била 
боник, који је тражио његовог саучешћа. 
Наши нас погледи приближише, погледи кроз 
које је говорила дугаа, погледи који отварају 
пови живот. 

Осим среће, искрености и моје потчиње- 
ности, ништа друго нијесам осјећала. Свом 
мојом душом завладала је ропска љубав. Из 
сваког камичка, нз најњежније травке, сваки 
трун, за мене је сада имао свој високи цил> 
билине; све ко да је било надахнуто л>у- 
бављу . Огромна стијена кад је пуцала на 
сунцу, жалила сам је, јер сам јој саосјећала, 
сјећајући се својих патња. 

Ми смо сједили на повијеној врбп, ри- 
јека је крај нас жуборила, мјесец нас мило- 
вао својом тајанственом свјетлошћу. Ми смо 
слухпали своја срца. Уживали смо у вјетру, 
који допосаше поздравље багремовом г^вијету 
од алпр1Јске маховине, а они у изобиљу среће, 
слаху нам свој благи мирис; и мп се опијасмо 
својом п њиховом срећом. 



Небо нам отвори своје двери и ми за 

час спазисмо у даљини како изме1)у два 

амора стоји у сребрном плашту огрнута ви- 

сока, крупна жена, окићена опа^том и бисером. 

Из њене дуге косе, бакарне боје, одсијеваху 

варнице на аморова дјетиња и њежна лица, 

који јој приношаху пехар од морске пјене. 

Она примајући пехар једном руком, другом 

моћном, скидаше круну са озарене главе. 

Амори смијући се дјетињпм 8адовол>ством по- 

ложише круну на престо, гдје лежаху њихови 
трофејп. 

Ту бијаху жезли, круне, барјаци, змије, 
лептири, књиге; а други лепршајући око 
круне, кићаху је маслиновим гранчицама. 

Кроз цио ваздух ко да проби мирис 
ових листића, свуда ко да се осјети атмос- 
фера праштања п великодушности. Она ста- 
јаше преда мном нудећи ми маслинову гран- 
чицу. Пригрлих је, и ако се сјетих свих 
мука што ми је задавала, а она ми шану: 
иијесам впше оно што мислига, сад сам ве- 
ликодушност ! 




Милан М. Делик, Загреб. 

Стана. =: 

-=: Цртица из Лике. 




тана Пилипенде ШкориКа била је пајљстиа 
дјевојка у нашој парохији. Црнка, округли- 
частијех п опунпјех образа — без оно у 
романпма облигатне • јамице у образима, 
стројна и смишљена струка. 

Изгуби матер, аман п не спремпвши рува дје- 
војачког, а отац јој Пилипенда, иако жа.1>ашо своју 
домаћицу, утјешп се брзо, оженпвши се једном удо- 
вицом, која му прпнесе поред краве музаре и двојје 
пасторчади.... 

Маћија, као маћија, брзо доброји своје добре 
дане са Станом, те се свадише и замрзипхе, па кад 
]ош и Пилипенда држаше страну маћиЈину, не прео- 
стаде Станп друго, него оде служитп. Уставпла се 
код је.хие госпође, супруге котарског лијечнпка .... 
Сад што је дал>е било, откада је дошла у град, су- 
випшо је опширно описивати. Све је било са свијем 
обично, обично као што сс у граду догађа. 

Осим к*1ПЈената, пмао је доктор и другпјех при- 
јатеља, који га посЈећиваху, од којијех иарочпто спо- 
мињем котарског прпстава првога разреда Илпју 
Павловића, који бијаше и зато интересантан, што со 



Стр. 100. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



по граду повјерљиво говораше, да се удвара кћерци 
докторовој. 

Оп је човјек, према нашијем друштвенијем при- 
ликама, доета млад, тек ако је у почетку четрдесе- 
тијех година. Човјек свјетски, који је прожнвио око 
педесет „првијех љубави". Обичан ч^ЈНЈек и правп 
тип, нешто изразптији, извјесне врсто .Ђуди нашега 
доба и нашег маломјештанског друп1тва. 

Господин пристав видио је „случајно'* једанпут 
Стану, впдио је и то јо доста; а поблије је „случајно" 
и чешће пута виђао, па како је она женска глава, 
дуге косе, а кратке паметп, а приетав кратке косе и 
лисичје памети — утувила јје себи нешто у главу, 
што нпје чудо код младе дјевојке у осамнаестој го- 
дини, па макар она и с^^ушкиња била. 

Одношаји између њих двоје бпјаху иптимни, и 
то тако интимни, да се у граду нешто потпхо о 
томе шапутало п што је господину приставу дало 
једном повода да пзрекне ону мудру доскочицу: „Је- 
сам ли ]0] ја крив, да је тако луда, те свачем вје- 

Послије неколико мјесеци, који су познатп на- 
шпјем мајкама, оојсти Стана да Јој појас није на пра- 
вом мјесту. 

Госпођа докторица брпжна, да јој се на кућу 
којекакви гласови не шире, протјерала је Стану.... 
Шта ћеш, то би и друге учиниле. 

Стана се потипала од немила до недрага, а 
Пилипенда, отац јој, волио би видјоти антпкрста — 
буди Бог с нама! — него Стану. Таке срамоте није 
нико дожпвпо у нашој парохији, с ње црни образ и 
деветом ко»Ђену. 

Као какво звијере, прибила се у неку пусту 
станину у крчевинама Мпрпћа, тс је ту тек за нево.Бу 
чобанпла староме Глишану Мирпћу уз нешто гове- 
ђака... 

За њу су настали црни дани. Од велике патње 
п потиштености постара^та се за десет година. Кле.1а 
је заводника и у камен тук^^а, клела је п час, када 
Је очински праг преступила, али не поможе; она је 
ишла у сусрет ономе дану, који јој је прорачунат п 
од којега јој се крв ледпла. 

Наједном постаде њено лице озби^Ђно и мрачно 
као у злочинца кад се на неки злочин одлучп.... II 
она се на један злочин одлучила.... з.1очин страшан.... 
„Исповједићу се Богу п попу, па куд пукло да пукло! 
— смпс1ила је. 

Поп Стојан старац од седамдесет годпна био је 
прави тип онпјех нашијех старинскијех попова, пред 
којим је осјећала страх и поштовање а п повЈсрљпвост. 

Исповједила му се.... п одала му страшну одлуку 
своју — да ће унпштптп плод грјешно .Ћубавп — 
своје... 

II сва рјсчптост њсгова „да пе топи душе своје, 
кад је већ образ погазпла", не поможс. Колебаше со 
она, додуше, алп опа днв.Ба п паклена страна у њој, 



затом^Ђаваше свакп племенитиЈП осјећај... не могаше 

ОДО.ЂСТИ... 

Слуга овај Вожјег олтара, који ближе педесет 
годпна Богу'и народу служи, јоп1 нигда у тјешњој 
прплици није био. Осјећаше тежак п несносан њен 
положај, те се не умједе снаћи, а ппак га је дужност 
света нагонила, да то предусретнс. 

Зној га је по челу попао, а он се зампслио нс- 
што дубоко... замис^1ио, те сх^ и домислио. Онда узе 
пеку дебелу црквену књпгу прелиставатп, али се 
видпло, да то макпнално ради; мпсли су му блу- 
диле »шмо књигу. Од једном се окрсну Стани... Иочс 
муклпјем али и одлучнијем г.1асом говоритп: 

— Дијсте З10је! Видим, да те одвратити не могу, 
јср те је ва.Ђда сама сотона зачарала... алп кад већ 
хоћеш душу да гријешиш, мореш, а с мање гријеха. 
— Бог ће опростнти; у нево.ЂП таквој какова је сада 
код тебе, мореш учинитп што си наумила, а.ли се мо- 
раш држати онпјех упута, које ова књпга пропи- 
сује.... 

Замукну поп, а замукну и Стапа.... Затпм поп 
отвори књпгу, наднесс се и стаде више као српцајући 
читати: 

— Кад породиш дијете, најпрпје му свежп пуп- 
чић, лиЈСпо га окупај, повиј га у нове пелене, затпм 
га ^одој, да се првп и пошљедњи пут спћано наранп, 
а када то све учиниш, онда га пољуби у чело и 
рецп: „Во имја оца!" онда у трбух: „и сина! затим 
у десни обрашчић па рсци: „и свјатаго Духа,"* а опда 
у лијеви: „Амин!'' Тада си га одјела, наранила, по- 
зшјешала у крштснп свиЈет (јер некрштен куне мајку 
на ономе свијету). Па кад све то учиниш, тада га 
однесп на онај поток нпжс Мпрића ссла и г1)С је 
на]дуб.Ђе — утопи га, а тада бјежи и не обазирп се. 
Затпм се загледа још у књпгу као да нпје што ис- 
пуштпо, те рече: Јесп ли све разумјела и утувпла? 
Пази да ништа не прескочпш!" 

— Јесам оче! — прихвати Стана, пољуби га у 
руку те оде. 

Путем је прсмит.Ђа,1а што јој је попо читао, те 
понав.Ђап1с сваку ријсч што је чула, да је нв забо- 
равп. 

Савјест бп је, додуи1С, као пглом по каткада 
жбецнула, а.1и се опет приберп... па кад о н није пмао 
душе нп поштења, да упесрсћп једну спроту дјевојку, 
одакле би њој то била грјјехота, да сс ријешп једнс 
такве поразне срамоте. 

И у граду је видјела она доста тога што се пе 
смије, па ипак се смијс, и зато нпко ^ нп Богу ни 
врагу не одговара, а њој у овако тешкијем приликама 
и Бог ће опростпти.... јест тако је и поп Стојан р*скао, 
а оп је отац којп пмаде ћерп па удају.... И умприла 
сс . . . 

И дошао јс тај одређспи дап. Стаиа је родила 
здраво мушко чедо. 



Бр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 101 



Изишла је напоље, разпп^тјела сву околпну, те 
кад ппшта сумњпво не опазп, уђе у кућу, прпгрија 
воде у лончпћу, пзвади дијетс, свеза му пупчпћ, те 
га поче купатп топлом водом. Руко су јој дрхта.1е 
као кад што тешко пз њпх пспустшп, а срце јој се чу- 
пало п у ушпма настала нека зујавпда.... Споро се 
то радило п пшло јој од нсруке, алп је непгго као 
гуркало да доврши. Повпла га је у чпстс пслепе, 
принијела га прсима п наранила слатким млијјеком 
матерњијем... све како је поп Стојан казао. Онда се 
сагну тс га пољубп у чело те рсче: „Во пмја оца !".... 
Дијетс затрепета влажнпјем својијем очицама, г)сје- 
тпвши додир њезинијех усана, па као да јс погледа. 
Она хтједе рећн: „и сина^^, али јо] у срцу заку.Ђа 
неки њежнп и самп^ЈОСПи осјс{1ај. који забадава мореп! 
описиватп, али који се најбо.Ћв разумије кад кажсп1: 
у њој се појавпла матерпна љубав... И она у тај мах 
дођс тпха п свечана... сузе јој навријсшс на очи п 
онда клону па кољена, склоппвши руке: 

— Опростп, Боже, менп грјешници!... Глава јој 
клону, а усне гаапутаху тиху молптвицу. Бијаше ту 
нешто дир*Биво и1то одпсаше дахом свете божићњ"^ 
ноћи.... 

Попадија Смпљана — која по свој прплици са- 
кривена бпјаше, упадс у тај мах у собу. Не може јој 
пппгга да рсче него је обгрлп као своју рођену кћер 
п стаде је л>убпти. „Ево сам дијете, доп1ла, јср знам 
да у таквом стању по мореш бптп без друге!... 

Трсћи дан су крстпли дијете.... 

* ^ * 
* 

Тога дапа био јс пристав Павловић необично 
весео и расположен. Око њега се сјатпла сва инте- 
лигенција мјеста К . . . Бурс пива иза бурета 
исплјало се. Здравица пза здравице низала сс. Он је 
славпо двоструко весел,с: премјестплп га за котар- 
ског управитс.-Ба у Т..., а заручио се и са докторовом 
ћсрком Емом. Многаја љста и свирка музике ваздух 

про.тамаше. 

♦ ^ * 

Бојили се Бога? Ни најмање! он је добро про- 
штудирао њсмачког филозофа К11/8сћеа. 




Сава Теодосцјевић, Београд. - 

Последња песма. 

На буриоме мору мој чун трошнп пловп 
И сред громке хуке хоризонт се мрачи, 
Буктиња спас>ења мој жпвот не зрачи: 
Где сте жеље, страсти, мојп слатки снови? 

Камо полет мушкп, велвгчаиство духа 
Камо сјајне луче да ми светли путе? 
Зар у грудма мојим, где су ране л>:^те 
Само пустош влада непровидна, глуха? 



Све јс, све је пало: пера, љубав, нада. 
К'о идоле светс жаром крви вреле 
ЈБубпо сам^сплно те гробове^свеле. 
Док мп данас душа ваппје и страда. 

Л" бескрајпом болу нпжућ' слпке бледе. 
А^над мојом главом гракћу црнп врани 
Као предзпак смрти. Сузо моја кани 
Л ороси ху.мку над животом беде. 

Ој, много^^је било страдања и бола, 
Заман срцу китпцах: да се смело бори. 
Пламен жића мога све стабије гори 
А зло тријумф с*тави и с њпм подлост хола. 

И 1^1онулп дух се отимље да брану, 
Пза које влада спокојство и тмина, 
Преброди и јскне песма крајњег чина 
Те да жел>но ступпм у вечну Нирвану. 



9гН 



Хидалгоу Дстпње. 



Не кидај се вјечно. 



Не кидај ое вјетао, 6'једно срце моје! 
Ти једино ниси што у болу пливаш. 

— Безумно све јури, ал' сјећања стоје 
Ту и тако ув'јск, о којима сниваш 

И очајним врпском из ледених груди 
Зовеш прошле дане, а*т' ти прошли дани 
Мемљиви су били и пре ко сад луди, 
Хладни, пуни јада, сузом окупани! 

— Брзо свс прохуЈИ, смирпћеш се и ти 
Ваљда грешно нисп, ах нпсп толико 

Да не умрега једном; — лл' до тада пити 
Отров и жуч, зпади! То је човјек свико 
Још првога дана, кад га пакост неба 
Уз бездушни кпкот демона и Бога 
Ј1'јепо] земљи дала. Ах та њима треба 
За подсмијех патња и молитва многа!... 




Лав. Јов. Ђор1)евић, Прање. = 

У вечери благе... 

У вечери благе глсдао сам често 
Како ноћца тиха печујно силази, 
И орлова сурих древнп грли престо, 
И кроз мрачне горе сањалачки гази. 

Испод мене мала шумпла је река, 
И валима шумно, орила се туда; 
.А около мене маховина мека 
И свенуло цвеће лежало је свуда. 

И тада јс увек јадно срце моје 
Пуно чежње, жуди, закуцало страсно, 



Стр. 10 2. 



1908. ЕОСАНСЈСА ВИЛА 190б. 



Бр. 7. 



Жел.ио да на топле падис груди твоје, 
И целнва црно твоје око јасно. 
Ал' ти никал не смет моју љубав знати, 
Ни уздахе болне свеле душе моје. 
Нит' ћеш сазнат' тајну ерца које пати, 
Кога црне очи сагореше твоје. 

Аа». Јои. Ђор^ввнћ, Врање. 

0, да ли ће? 

Минуло је давно иоје преиалеће, 

И ааносни снови млађанога доба; 

Век суморна јесен тихо ме облеће, 

Носећи ми поздрав отвореног гроба. 

Па и ја Ну проћи, моје трошно те.то 

Скрпће тама вечна, и над гробом тавним 

Шумориће липа сетно, нсвесело, 

Ширећ' тужно гране над хумкама травним. 

И тад, дов те Морфеј у наручја грли, 

Полетеће лахор са хладнога гроба, 

И посте.м! твојој журно ће да хрли, 

Као страсни поздрав у минуло доба. 

И у санку с-1атком шаптаЈ^е ти тио 

Неизмерку љубав мртвог срца мога, 

И отровне боле што саи дуго крио 

У најдубљем куту срца рањенога. 

Ох, да ли ће, нила, тада срце твоје 

Да потреее бурно твоје груди пуне?! 

Да л' ћеш тада боле разуметп моје, 

И свенуло срце што с твог ока труне?! 



Предање о хитону Хрнстовом. 



се ннско спустило и стадо на хори- 
у, залпјевајући крвавим зрацима шарену 
1ну Арагве. У дубини шуие, као и у 
10ЖЈУ високих, кршевитих планина, го- 
Еко се и навлачио суирак ноћи, која сс 



Уске ц криве улице Мцхета, старе грузијске') 
престонице, опустнше у ово позно доба, јер ^радско 
стаиовништво, тога давнашњег времена*), врло рано 
одлазашс на спавање, а још раиије устајаше. 

Бијаше тихо и пусто у овом великои и богатои 
граду. Сунце, оставивши долииу, аађе за високи гре- 

'I ГрЈвнја, пређе саиосталаа, вакаекнска држава, свда хео 
^пфлијске в КЈгарнске гЈбернвје. 

') Ов;^е се говори о времсиу живота Господа Нсуса, Хрпста. 



бен, а нрозрачна јужна ноћ, са својим јаркпи звијез- 
дама, као мекои завјесом, цокри природу. Само Арагва 
брујаше, и прескачући с каиена на камен, наруша- 
ваше наступје.чу тишнпу. Ускоро у њеној води 01ме- 
даше се ијесец, којн бијаше изашао на тамном небу, 
а Арагва потече шнроком, сребрнои струјом, баш као 
да се претвори у растоп.1.ено сребро. 

Једно за другим погаси се и градско освјет.-Бсње. 
Сав град претворн се у мртви сан. Само у уда.'Беиом 
дијелу града, у неколико нискнх и биједннх кућшш 
свнјетљаше б.1иједа ватра. 

У том крају грузинске престонице Ж11вје.]и су 
Јевреји, који су се доеелили овдје још у врнјеме рои- 
ства вави.тоиског. Многа јеврејска нлемена побјегла 
су у ове крајевс, гдје су се н иаселили. Ту су Јевреји 
зауаели велики дио вароши старог Мцхета. 

Живећи у средини незнабожачког, грузинског 
становништва, које се к.1ан.аше огњу и идолима, 
Јевреји су поштова.ти једнога Бога, старог Јехову'), 
и увијек су чува.пи старозавјетну Пасху, оплакујући 
славна времена свога живота у величанственои Јеру- 
салиму. 

Но гледајући на минуле впјекове од ропства 
вавнлоиског*), потомци њпхови ие прекидаху везе еа 
далеком домовином, нвго су сваке годпне по један од 
старијих и нудрнјих Јевреја ишли у Јеруса.тии за 
вријеме Пасхе, радп разговора са учснии члановима 
синедриона*). 

На самом крају јеврејске ма.1е живио је у то 
вријеие честити Јеврејин Елиоз с мајком и сестром 
својом СидонијоЈЈ. Он бијаше седлар. Седла, која је 
градио, од.шковаху ее трајношћу, лакоћои и .Ђвпотом 
и врло радо их куповаху јуначни и ратоборни коња- 
ници Иверије'). Да.1еко и иза предјела овог града 
шнрила се ова роба, за коју је добро штаћано старом 
Јеврејнну. Он је на тај начпн зарј^ивао доста новаца 
и живл1ашв безбрижно са својом сестром и остарјелом 
мајкои. 

Те је ноћи Елиоз; по старом обичају, спремао 
вечеру вавилонског роцства. 

Када је цио град поспао и угасила се свјетлост 
пошљедње зграде, Елиоз из^е у башту, КЈЈа бијаше 
око његове кућпце, и пог.теда на тамио, нлаво небо, 
на коме се бијашо показа.та прва вечерња звијевда. 
Затим се врати у дои и закључа га за собом. 
Оида сједе у угао, окреиувши лице зиду и оте- 
гнутим, тужнпм гласом поче оплакивати ропство Је- 
русалима. 

Сидонпја брзо приђе, давно веН угашеном 1г 



охладњелои огњишту, и узе х.':а^1на пепела, то њим 
поснпаше Сратов.Ћеау главу. Остатак пепе.1а истресе 
на своју главу, јг, узевши се за руке, обоје сједоше 
уз лувар и запјеваше о бнједн народа израиллког. 

') Једно од пмеиа Божвјпх код Јевреја. 

*) Шест л више ввјековв. 

') Сппедрнон — највв11н јеврејсви сјд у ЈерусалвмЈ. 

') Тако се вваше ј старо доба — ГрЈввја. 



Вр. 1, 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 103. 



Понекад устајјаху, подизаху руке, поцрњелом од 
дпма тавану и поново сјвдаху и продужаваху пјесму. 

Лица им бијаху узбуђена п блиједа, по образпма 
су им текле обплне сузе. 

Опет Спдоипја подиже руке тавану, који је 
скривао од њс тамно небо туђе земље, — не небо 
њена завичаја, које се отвараше некада над главама 
њених предака, — п гласом у коме се још чује плач, 
узвикну: 

— Ти, Господе, постојиш вјечно. Престо је Твој 
од рода у род. Зар си нас сасвим оставио, илп си се 
на.1>утио на нас без мјере? Обрати нас себи, Господе 
и ми ћемо се обратитп. Обнови дане наше, као не- 
када.... 

Јбш није ни изговорила пошљедње ријечи, 
кад се зачу паж^ЂИво куцање на вратима. 
Она заћута, Елиоз с?е трже. 
Обоје приђоше вратима. 

— Ко лупа у то повно доба? — упита Елиоз. 

— Ако хоћеш преноћишта, додаде СидониЈа, — 
онда иди од прага нашег дома: мп не прпмамо путнике 
и оџак се наш давно погасио. 

— Ја не тражим преноћишта, одговори им глас 
— но отворте ми врата овог дома. 

— Ко си ти? 

— Ја сам ваш једновјсрац. Дошао сам еа истока 
с караваном камила. 

— Шта ти требамо? 

— Имам поруку теби. » 

— Од кога? 

— Од јеруса.1имског првосвештеника Лне 

— Закунп се, да говориш истину. 

— Заклињем се Јеховом п законом Мојсиовпм. 
Тада Елиоз напошљетку откључа врата и пусти 

странца. 

То је био Јеврејин с дугачком, риђом брадом, у 
којој је већ било неколико прогругаалих сребрно-си- 
једих длака. 

Он уђе, окрете сс лицем на ону страну, гдје се 
како мишљагае, налазио Јерусалим и изговори мо- 
литву. 

Елиоз и Сидонија послије тога увјерише се 
потпуно и понудише га, да сједне. Сидонија донесе 
овчијег сира, погаче п козијег млијека и стави све 
пред путника. 

Он захвали п осмЈехну се. 

— Ви живите у тврдој оградп, рече шалећи се, 
и лопову није лако ући у вашу кућу. 

Елиоз, правдајући се, одговори: 

— Ми живимо у туђом мјесту, на туђој земљи, 
у<!ред туђих људи. Потомци смо изгнаних из Сиона^. 
Претцп наши у вријеме ропства вавилонског оставили 
су свети град и доселилп се овдје, у Иверију. Срећан 
си ти, да.1еки путниче и драги пријатељу, што не 

^) Ив Јеруса.111ма. 



знаш за туђину и што твоје очи гледају красоту Је- 
руса.1има. Сада је свети дан, дан плача Јереминог*), 
ја и сестра сад баш оплакасмо ропство великог града 
и пропаст царства. Овдје, у туђини, сви Јевреји као 
светињу ч>'вају тај обичај. Ето зашто нијесмо хтјели 
пуститп иновјерца, да не би оскврнио свету тугу 
нашу, и да се не би смијао светом плачу нашем. 

— Ја сам се зауставио у долини под градом, 
о.^овори гост. Донијелп смо на камилама товаре и 
разапсли смо у вашој долини шаторе. Дивна долина! 
Ваша ријека на.1ик је на рајску и јури по камењу 
звонећп, као да је поплочана сребрним монетама. Ни 
у свете дане Иасхалног празника није у нашим хра- 
мовима такве велељепности, као овдје у вашим шу- 
мама, у којим миришу расцвјетани бадеми. 

— Не хвали туђа мјеста у дан туге и плача 
за остављеном земљом! оштро прекиде путника Елиоз. 
— Но реци, друже мој, с каквом си поруком дошао 
мени? 

Гост поче говорити: 

— Прије тридесет година родио ое у Витлејему 
некакав младенац, коме су дали име Исус... 

— Знам, прекиде га Елиоз. — Мени је сада 
прошло шеадесет. Било ми је у то вријемв око три- 
десет, и добро се сјећам тог догађаја. Много су гово- 
рпли њему. Причаху чудеса, и ми овдје, како смо 
далеко, нијесмо знали, да ли да вјерујемо тим при- 
чама, или да пи се смијемо. У нас је обичај дасваке 
године пошљемо ма кога од наших на празник Пасхе 
у Јерусалим. Наш посланик враћајући се отуда, до- 
носио нам је праха^) земље јерусалимске, а у крчагу 
воде из свете ријеке наше. И тада су нам ти посла- 
ници причали чудеса м тог Исуса. Велику забуну и 
узбуђење изазвао је он у вас, Његова дрска пропо- 
вијед није ухватила корјена овуда, и наши Иверци 
још се клањајју огњу и незнабожачким боговима. Не 
знам, ко ће сада пћи на празник Пасхе у Јеру- 
салим.... 

— - У томе и јесте моја порука, рече гост. 

— Објасни ми, друже, ја не разумијем, гата 
хоћеш да кажеш. 

— Првосвештеник Ана ша.Ђе ти поздрав Елиозе, 
као човјеку опробаном у питањима вјере, као човјеку 
зрелом у својем мишљењу и мудром у свом позна- 
вању. 

Елиоз устаде и учини дубок поклон. 

-- Вијест о твојо] мудрости дошла је до њега, 
и он хоће, да свакако дођеш у Јерусалим. Но ево ти 
његово својеручно писмо. 

Елиоз разви завијутак, на ком бијаше притврђен 
на гајтану велики печат првосвештеника јерусалимског 
и удуби се у читање : 

') Пророк Јеремија живио је у VII. вијеку прије рођ. 
Христова, предскавао је, а ватии и оолакао ропство Јерусалима и 
биједе јудејске. 

*) Прегршт. 



Стр. 104. 



1608. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 7. 



^ГГрвосвештеник Јврусалимски, Ана, шездесет 
пети од првосвештеника јудејских, главном учитељу 
грузинских Јевреја, рави Елиозу, — поздрав! 

„Онај, коме су волсви-маги прије тридесет година 
у трећој години владавине вашег иверијског цара 
Адерка, доносили даре, сада је порастао и проповиједа 
по земл»и нову вјеру. 

„Ево, шаљемо сада нарочите људе свимамудри- 
јпм Јудејима, да би нашао међу њима учитеља закона 
и наглашујем им: 

„Скупите се сви, који исповијвдате закон Мој- 
сиев, и ријешите забуну нашу!" Остави и ти, мудрп 
Елиозе, ТЈ^у земљу, п похитај у своју стару отаџбину, 
да би утврдили стару вјеру нашу и сачували испо- 
виједање вјере отаца наших, који су испунили завјете 
Мојсијеве, од насртаја новог учења. Неопходно јв по- 
требно сачувати наш народ од обмана његове јереси. 
И да виновник наше забуне буде предан мучењу и 
смрти. Ана, првосвештеник^. 

(Наставаће се). 




БЈернсон Вјернстјерне. 

Весео момак. 

(Наставак.) 




^оард стајаше у углу и гледаше га, брат би- 
јаше скинуо своје изношене, празничне ха- 
љине и има]^аше на себи униформу, коју је 
донио из рата. И "Воард је имао исту уни- 
форму, али оба су се договорила, да је не 
носе, већ да је сачувају. Андерсонова уни- 
форма бијаше исцијепана и искрпљена; његово снаавно, 
лијепа узраста, тије.10, изгледа,1о је у њој као у свежњу 
крпа. Када је то Боард опазпо, чу у исто вријвме 
златан часовник како куца у његовом џвпу. Андсрс 
пође онамо, гдје је стајала гомила прућа; и мјесто 
одмах да се сагне и дигне нарамак, он застаде, на- 
слони се на гомилу, и гледаше у небо, на коме треп- 
таху сјајне звијезде. Он дубоко уздахну и рече: 
„Да — да — да; — Боже мој, Боже мој!" 
Догод Јв Боард живио, непрестано је сгушао 
тај уздах. Хтједе му брзо прићи, али се у тај мах 
брат закашља. Изгледало му је тешко то учинити, те 
кашаљ бп узрок, да заустави своју ногу. Андерс узе 
своЈ нарамак, и прође поред Боарда, тако, да га је 
благо погледао. 

Још добрих десет минута, стајашв он непомичан 
на истом мјесту, и ко зна, када би се кренуо, да га 
није иза јаког узбуђсња обузела таква зима, да је 
сав дрхтао. Прво изађе пз дрваре; и отворено призна- 
ваше, да је сувише плашљив да уђе, и стога бијаше 
СМИС.1И0 други план. У углу, из кога је изашао, ста- 



Јао јс сандук с пепвлом; пз овога узе још црввну 
асеравицу, нађе Јвдно парче сува дрвета, отиде у жи- 
тницу, затвори врата и запалига. Када се дрво раз- 
горп уздиже га, да нађе клин, о којп Андерс обично 
вјеша свој фењер, када јутром рано долази у житиицу 
да млати. тај клин објеси он свој з.1атан часовник^ 
угаси парче дрвета, п осЈ'ећаше се, при ходу, тако 
лак, да је првко снијега трчао као младић. 

Другп дан чу, да је житнпца прошлс ноћи из- 
горјела. Јамачно су пале у сламу варнице од дрвета, 
којим је свијетлио, када је вјешао часовник. 

Ово га толико потресе, да је цијсли дан лежао 
болан у постељи, пјввао са зборником у руци, тако да 
су људи у кући мислили да је сишао с ума. 

Али у вече изађе, била је мЈвсечина као дан. 
Он пођв на имање свога брата, на згаришту копаше 
по рушевинама — и заиста ка^е малу, стопљену зла- 
тну масу; то је био часовник. 

Са њим у руци отишао је оно вече брату, мо- 
љашв га за опроштај и хтЈСде му све разЈаснити. Али 
се догоди, као што је испричано. 

Нека га Јв ДЈевојчпца видјела, када је копао по 
згаришту; неколико момака, који су ишли на игру, 
видјели су га прошле недјељв да иде братовљевој 
кући; његови су пак св»1>ани причали, како је чудно- 
вато изгледао у понедЈвљак, и пошто су сви зна.1И, 
да су браћа у крвном непријатељству, суд подиже 
истрагу против Боарда. 

Нико није могао ништа доказати, а.1и су су- 
мња.1и на њега. 

Сада се могаше још мање брату приближити 
него прије. 

Андерс је одмах чим св житница 8апа»1ила, по- 
мислио на Боарда, али никоме нпје ништа рекао. 
Када га је другу вечв видио у својој соби блиједа и 
чудновата понашања, одмах помисли да се каје, али 
тако страшно, против рођеног брата учињено зло дјело 
не смије му се опростити. ДоцниЈв је чуо, да су га 
људи исте вечери, када се ватра појавила, видјели да 
иде имању; и ако на саслушању нијесу ничиммогли 
окривити Боарда, ипак јв био брат потпуно увјерен, 
да је он кривац. Они су били заједно на саслушању, 
Боард у свом добром одијвлу, Андерс у исцијепаном. 
Боард гледаше брата, када уђе, благим погледом, тако 
да то Андерса дирну до срца. Он неће, да ја нешто 
кажем, мишљаше Андерс, и када га упита судија, да 
ли сумња на брата, рече гласно и одлучно: 
.Не!^ 

Од тога дана пак одаде се Андерс пићу, и на 
брзо му пође врло р]^аво. Још горе бијаше Боарду п 
ако није пио, није се могао познати. 

. Једно вече доцкан до]ђе Боарду Јвдна жена, п 
замоли га да пође с њим. Он је познаде, то је била 
жена његовог брата. Боард одмах слућаше, шта је к 
њему довело, поблиЈеђе као зид, обучо св и пођв за 
њом, не говорећи ни ријечи. Из Андерсових прозора 






Бр. 7. 



1^8. БОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Стр. 107. 



Српски народ. 

Од дра Оиме ТроЈановића. — 

(Наставак). 




Србији већином летп она гради за сву кућу 
једпу врсту домаће грнчарије^) а у Црној 
Гори опет само женске граде опанке за све 
укућане, мушке и женске, колпко их год 
има, а треба знати да је то једина об^^а, 
која тамо постоји, и да је много треба*). 
Српкиња ]ош помаже и у сеоским радовима на 
њивп и ливади. Кад намире кућевне послове и оку- 
пају децу, понесе ручак и иде мушкарцима да помогне 
око окопавања, сејања кукуруза, пасуља и кромпира; 
кад буде пасул> зрео, беру га, као и кукуруз, ваде 
кромпир, секу талу, ове раде око конопље, а људи за 
њу поору земљу и посеју је с десна на лево. 

Она жње жито српом (где се још тако ради по 
старинском обичају), грабуљама купи навиљке, па ви- 
лама пласти, доноси сву воду за кућу и за раднике 
у пољу, девојке поред чобана чувају и стоку, и за то 
време никад им руке не мирују, јер непрестано још 
нешто раде, као: преду, везу и т. д. Оне саде и сеју 
поврће и плеву. Оне помажу људма око гувна кад је 



У сељачким кућама ве пече со хлеб у пећи, него се 
важарп једна врста вемљане чиндје, која се аове црепуља, 
па се у њу спусти умешено тесто^ које се овго покрпје супраш- 
ком и жаром, и тако се истија испече хлеб. Дакле ову врсту 
вемљаних судова само жене граде на, најпримитивнији начин који 
се може аамислити, п то само лети ув највеће врућине. Ја ћу 
да наведем прпмер како поступају у Беранима, у Турској, према 
Црној Гори. Саме ископају гњилу (8емл.у), па јо истуцају секи- 
ром, па онда додају у њу мало кочети (ковје длаке), попаре је 
уваврелом водом и умерају (умесе) рукама. Прво расплескају па 
савију пелијаш (обод). Обележе па среди крст и прстом пробуше 
јаму, кро8 коју се после кукач протури кад се врућа скида с 
ватре. По томо се 2 — 3 пута по њој посипа хладан пепео да 
влагу ивнутра иввуче. Кад је и то 1Ч)тово аапреће се црепуља у 
супрет, где постојц свега једну ноћ или једва који час дуже, и 
онда је све свршено. — Као што се види жепе чак ва облик не 
употребљавају ни коло грнчарско! У Хрватској од Огулина на 
југ пеку хлеб обратно под пеквом аемљаном. У Србији је пека 
(вршник) од гвожђа, а под њом се пече пита и друге боље 
ствари. 

^) По јужни.м и југо-источним крајевима у Србији стално 
живи око 200 правих и потпуних номада, који немају ни парчета 
аемље, нити у најам ору и сеју, него само држе велика стада 
црних оваца и продају сир качкавал (Сас1о СауаИо), масло и 
јагањце, нешто по Србији а више по Турској. Матерњи им је 
јевик грчки, али врло поквареп. Интересно је, што код њих саме 
жене граде велике дрвене колибе, које потпуно личе обли- 
ком на централно-азијске јурте, и онако исто могу да буду про- 
стране. Друга противност пм је прома Србима, што код њих овце 
муву само људи, а ово је правпло у опште аа номаде. Тако н. пр. 
п Хотентоткиње саме граде колибе, а не раде ништа око стоке. 
И абиља кад не раде око стоке, да још пе граде колибе, ув го- 
товљење јела и спремања одела мало биимшта од посла остало! 
У Херцеговинп и људи и жене муау и раде око стоке, и ва чудо 
они и јесу полусточари. 



вршпдба^), као развејавати жито, куппти га с гувна и 
носити у џаковима кућп упоредо с људма. У Црној 
Гори срамота је човека носитп ма какав терет на грбинп 
него то чине жене.^) 'Црногорац је од пете до главе 
војник, непрестано иде оружан и спреман је за бој, у 
којем се увек херојски држи. Уз рат њима жене 
служе и за комору, јер саме им доносе све што им 
треба од хране и муниције. У неким црногорским 
крајевима крај Да*1мацијс женскс су права теглећа 
марва. Оне носе са својих брда на грбачп дрва, суво 
меех), рибу и ваздап којешта друго па продају у Прп- 
морје. Кад због голема снега застане роба у Котору, па 
коњи не могу товаре да носе, онда их запрте и Црно- 
горци, а Још више Црногорке па по 30 — 50 кила носе 
узбрдо за читавпх 7 часова. Отуда (Јв чује на одмори- 
штима црногорским како жене дубоко и гласно уз- 
дахну од огромног терета, по оним страшно успртим 
литицама док не стигну на скоро подигнути нови заво- 
Јичави добар пут ка Котору. — За то ће Црногорац 
због ненадмашне женске вредноће радо рећи: Не стоји 
кућа на земљи, него на жени ; нема дома без домаћице. 
При свем том, што је у Црној Гори женска неуморна 
жива машина, човек према њој никад није деспот нити 
ЈС бије или да је ружно псује. У Србији је пак равно- 
правност пзмеђу женских и мушких одавно продрла, 
што се свуда опажа. 

У целом Српству само људи ору, копају, косе, саде 
лозу, мељу брашно и кољу, не само стоку него и пиљеж, 
јер ово последње парочпто женска не би учинила да јој 

се Ма КОЛИКО ПЛаТИ. (Наставиће се). 

Српске народне умотворине. 

Срп. нар. пјесме из Херцеговине. 

14. 
Америко, горка чемерико! 
Благо оном, ко за те не знадс 
И да блага у теби имаде. 
За тим неће цвилит мила мајјка, 
Ни плакати у селу ђевојка, 
Нит узданут сестра, ни родица, 
Кад угледа негдје код састанка 
Туђег брата ил туђег рођака. 
Жали, Боже, наше младе момке, 
Трошећ* новце што смакоше овце! 
Опустпше горе и планине, 



*) Свуд по српскпм земљама коњма врху, сем Црне Горе и 
најближе околине где жито 1^епом млате. Ово чине за то, што 
пм треба цело влаКе ва покрпвање кровова, а друго што је тамо 
и вслика оскудица у коњма, па тај бољи начин још није 
продро. 

^) Иаштровчапке у Далмацији опет никад неће на леђа 
макар шта упртити но ваада ва глави. Тако сам видео у Лес- 
ковцу, у Србији, да женске грдне терете носенаглави. На истоку 
особито у Малој Азпји тако обично носе жепе. 



Стр. 108. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 1. 



Одивљашс пптоме торине. 

Јадна наша мила домовина! 

Сву је покрп тамна облачина. 

Г.^уе бијаше гп^јездо соколово 

И отпрпјед пуцаше олово, 

Ту је сада сами ђед и бака 

И ђевојка млада неудата. 

Гдје се прије уз гус»1е пјевапш 

И Јунаштво српско спомињаше, 

Ту ђевојке сада јадпкују, 

Јадикују, стара баба служс, 

И за братом преко мора туже: 

„Мио брате, великијех јада, 

Како ћу те заборавит младаУ 

Куд се макнем на четири стране, 

Све ме саме врпјеђају ране." 

Од кано је ово настануло, 

Свако нам је коло престануло. 

Ђе састанак бјеше од момака, 

Туде сада цвили стара мајка, 

И уздише јјараница млада, 

Јер јој нема милога јарана. 

Црна јој је пред очима тама, 

Јер је ув'јек, куд год макне — сама. 

Сама хода, сама разговара, 

Погледује често преко брда 

На ту страну куд јој одс драги. 

Сузе ронп, а Богу се моли: 

„Поживн мп, Божс, мог драгоЈ^а! 

Срстно пошб, здраво тамо дошо! 

Жив ми био, сретно с' повратпо 

И драгој се својој навратио!'* 



Трпимир. 




Српске народне бајалице. 

У источном крају Краљевине Србије. —-" 
I. Од почудишта. 




^ошао чудан човек у чудну гору с чудном 
секиром, да одсече чудну греду, да направи 
чудан плуг, да пооре чудну њиву, да посеје 
чудно просо. И одсече чудну греду, и на- 
прави чудан плуг, п поора чудну њиву, и 
посеја чудно прооо. Па позове чудне момке 
и чудне девоЈке да пожању чудно просо, отерају на 
чудно гувно и оврши чудно просо. Натоварише на 
чудна кола, отераше на чудан пазар и викнуше: 
„Чудно просо на чудном пазару, чудно бпло Влади 
(име болесника), на главу ко се њему почудпо. 

Напомена: Ова реч почудиште не знам 
шта значи и не знам каква је то болест. Али пз саме 
се бајалице може извести да је ова болсст као и урок, 
јер се неком лепом човеку чуде лепоти, па он после 
болује. 



2. Од урока. 

а) Лети бела птица преко бсла по.т>а. У 1«.1>уну 
носп бело млеко. Паде бело млеко на бео камен. Ко 
урочи Владу (име болесног), ако буде жена, сиса 
јој пукла, ако буде девојка ;момакј очи ј(>ј (му) испа.1е. 
Устук уроци. 

б) Црна крава црно теле отелила. Сама га оте- 
лила, сама га олиза.1а, сама га за^дојила, сама га на 
пазар изве.1а те почудпшта разнела. Устук уроци. 

в) Урок ссди на путу, урочица крај пута. 1Пто 
урок урекне — урочица одрекне. Пеж^те уроци, јер јо 
моја душа рк.1>ица, где вас стигне ту вас кпда. Устук 
уроцп, встром дошли, ветром отишли. 

г) Један урок, два урока, три урока, четирп 
урока, пет урока, шест урока, седам урока, осам урока, 
девет урока. Од девет осам, од осам седам, од седам 
шест, од шест пет, од пет четпри, од четири три, од 
три два, од два један, од један ниједан. Растурише 
се уроци као прах по ветру, као трговац по тргу, 
као чела по цвету, као лепт1ф по по.^ву. 

3. Од издади. 

Шумке карашумке Свети Петар и Светп Илија. 
Црвени коњи. Црвене чизме. Маждраци на раме. Но- 
жеви у руке. Што але терају што злиње терају. 
Бежте але, папрате, нагазе, вештице, вешци, мороњ, 
строгоњ, старо, младо, мушко, женско. Доста ппсте 
В.1адино срце (име болесног), доста га .10мисте, с ве- 
трому кобп.1е с ветрому ударп.1е, с а.1ама с а*1ама, с 
ђаволпма с ђаволима. Ту на девет бочија, ав на девет 
црнпх кучака, тутавпх натутавих, теравих и оне по- 
ђоше. Гором пођоше — гору прекршишс, водом по- 
ђоше — воду пресушпше, од силе со растурише. 

Н а п о м е н е: Ова је бајалпца и сувише замр- 
шена тако да се п не зна смисао. Ова реч пздад зна- 
чп.1а бн посусталост. Карашумке не знам шта значи п 
не знам за што је овако употреб.Ђено. Злиња ^ з.1ока. 
Напрате и нагазе употреб.Ђене у смислу ив1снпце. 
Мороњ == морија. Строгоњ = ? 
4* Од попитога. 

Мума падуре, сора падуре, браћа падуре, тата 
падуре напратит, нагазит вештице, вешци, мороњ, 
строгоњ, старо, младо, мушко, женско. Доста писте 
Владино срце (пме болесног), доста му снагу .10мпсте, 
с ветрому кобпле с ветрему удари.1и, с алама с алама, 
с ђаволпма с ђаво.1има. Ту на девет бачија, ав на 
девет црних кучака, тутавпх натутавих у Кала»1ејску 
гору куд (где) петао не кукурече, куд пас не лаје, 
куд овца не б.1еји, куд крава пе риче, куд биров не 
виче, куд се крстом не крстп и тамњаном не кади — 
там' (тамо) је добро. Там слава^нема, там завстпна 
нема, там дрвене паничке нема, там гвоздене паничке 
нема, там слатко варпвце нема, — там да пдеш, там 
да седиш да се никад не вркеш (вратиш). 

Напомене: Као што се впди, половина је 
слична са бајалицом од издади. Ова болест попит 



I 



Вр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 109. 



значи исто што п урок, јер кад га урече он га и 
попије. Мума, соре п падуре су влашке речи и значе: 
мајка, сестра п планина, те би према томс горње зна- 
чило: Мајка планина. сестра планина. Ово у Кала- 
лејску гору, сигурно узето место Галилејску гору, 
али и Галилејске горе нема. Овде долазс и ^бајалице 
од попијотинс" које су једно исто, али се друкчиЈе 

употребљава од попитога, а друкчнје од попијотпне. 

• 

5* Од попијотине. 

Пошла Стана (име болесног) колскпм путсм цви- 
леју11И до неба, тужејући до земље. Укоби ју божја мајка 
Богородица, па упита: „Што цвилиш Стано до неба, 
што тужиш до земље?" „Кад ме питаш божја мајко 
Богородпце, право да тп кажем. Имам жепс душман- 
кпн>е, удовице отпаднпце. Отпадпушс ме, на главу ми 
метнушс калпак капу, на грбпну ми мстнуп1е вучју 
кожу, на ноге ми обуше алварскс опапке." Тад ју 
виче божЈа мајка Богородица: „Не бој сс чедо, Стано, 
ухватику те за ручпцу и одвешћу те на златне са- 
борске кладенце, умићу те златном саборском водицом 

Устук УРОЦИ. (Свршиће се). 

Листак. 

Бњижевна кроника. 

Вој. М. Јовановић: Наши синови. Комад у 
четири чина, са епилогом. Мостар 1907. („Мала Би- 
блиотека" св. 139 — 140). 

(Свршетак.) 

Данило улазп плашл>нво. Он се крије од оца; 
осјећа вал^да, да је крив. Иза тог долази једпа сцсна 
породице, у којој вишо нома правог надзора, гдјс се 
дјеца баве о себп, гдје постају дрска, нспос^ушна. 
Пуковник, са болесничке постеље, једва се још држп, 
осјећа сву тежину ситуацијје, у којој оставља своју 
породицу и тешко уздише: »Еј, несрећна женска деца 
што ће туЈ^е да ми перу....« 

Епилог је пос.1пје његове смрти, четпри мјесеца, 
Све је пошло суноврат; осјећа се немаштина, оскудица, 
јад. Данило лежи „жут и неизбријан'*, око њега ли- 
јекови. Мати лежи у болници; она је идући на гроб 
мужу пала са т^^амваја и угрувала се. Мати пуковни- 
кова, стара баба Јована, која је допгла нсксолико дана 
пред његову смрт, пије ракију и спрема им јело; мала 
Лина не иде у школу, јер су јој ципеле у чпзмара, а 
новаца немају да му .плате крплЈачину; Данило стоњс 
у болесничкој посте.БИ. Кад им дође Гпле, Данило му 
тражи новаца, а чим их добије, шаље Рајка, да му 
купи три кутије дувана и новпне. А Гиле додаје но- 
ваца, да се још купе четпри флашс ппва, кило коба- 
сица и два тазе хљеба. 

Већ, на првп поглед, при овом прегледу садр- 
ЖЈ1Ја, упада у очп та псповезаност дјела, растрзаност 
сцсна, један, што рекао неко у другој некој прилици 
низ кпнематографских слика. Поред тога јо безброј 
потпуно излишних сцена за сам развој комада (онај 
дугп дија.10г општинског служитсЋа и газдс Рпсте, 
сцсна Посилпог и Аглпјс, говор /Кпванин), њпхова 
преопширност (говор официра и дама на дан вјеридбе, 



Данило и ,/1ина у осмој појави), пренатрпаност. Она 
нпјо случајна, нити је бесцпљпа; писац је, то са ппди 
нарочито ишао за тим, на своју штету. Комад јо тпм 
постао развучен, млптав, туп, уз то искрзан п не- 
с*ппи»Ђен; дошао је у опште до тога да пе будс ко- 
мад (ако сваки комад рачунамо једном цјелином). Све 
и сувише јасно одаје једап »1аипр, алп лов! манир. 
Јср оно, што се тражи од једног позоришпог комада, 
то пије низ слика, па ма у каквој форми оне биле, 
него једна хармоничпа, свјесна цјелина, једна ради>а, 
један живот. 

Ово, што је г. Ловаиомпћ дао без тога је. У њој 
се оцене мпјењају као у кпнематографској представи 
са титрањем и наглпм прекпдпма, набацане, пссређснс. 
'Чптав онај очајно досаднп трећи чин, дан вјеридбе, 
то јје само једпа слика, у којој је нит радње преки- 
пута и кад је ухваћена поново, бпло ]е то неспретно 
и несрећно. Главни моменат (Данилово отступањеј 
пропао је ту неопажеп, неистакнут, управо употрсбљен 
да допуни јсдан несрећно комични табло. 

Мени се читав овај комад преставља као низ 
породичних сцена; онако, као да ме ппсац повео у 
неколшсо куЈха, да затечем њихове становнике у нај- 
интимнпјим и најдискретнијпм сценама. Збуњавамо се 
онда и ми и опи. Ми, јер без одушке идемо из сцене 
у сцену: с разговора пуковннка Остоје са комшпјом 
Симицом у собу госпође Лене, која је тек устала пза 
спавања, и како писац, мислећи да говори нешто на- 
рочито ново и срећно, вели: „Она дува, драпа се и 
протеже, у доњој сукњп, папучама и раскопчаној реклп 
испод које впсе млптавс пуне сисе, а тресе се дебљина 
и го подвол^ак**, онда, п не хотећи, слушамо говор 
двојице ћифта — ортагса, и све тако. И све, што смо 
при том имали да запазпмо и осјетимо, остало је ио- 
истакнуто, расплинуто у великом броју несређених 
утисака. При читању још и иде: ми правимо паузе, 
гдје хоћемо и колико хоћемо, али на позориици, у 
игри, то је апсолутно немогуће. Оно, за чим је писац 
наротато ишао: да дг1 један реалан, управо натура- 
листички табло наше млађе друштвене генерацпје, 
да истакне соцпјални проблем „нашпх спнова" оно се 
у комаду по нсгдје само осјећа (јер јс, за Бога, наслов 
такав!), али ријетко се то можо пзразити! 

Писац је, да.Ђе, показујући увијек нарочите во.1>е 
за нечим необпчнпм, унио у уводо својих чинова чи- 
таЂе описе људи и прилпка; оно, П1ТО и спада и не 
спада на ствар. Он је помоћу тога правио на чптаоца 
извјесне предпспозицпје за личности комада; ми смо 
их познава*1и по тим описпма нешто боље, нсго по 
њиховом раду или дпјалогу у самом комаду. У уводу 
су истакнуте свс поједпности, све типичне ознаке по 
јединаца тако, да она лпчност — с^учај са бабом 
Јованом — не треба нп да проговори, па да јој пиак 
знамо све. Тако је писац олакшао свој посао на врло 
прост начин. Али питање јје сад само: да ли је све 
ово, кад се тако да једна драмска цјелина, или је 
као у бевандп пола впна пола воде и овдје пола при- 
чања, а пола дијалога? 

А шта је он све уиио у тс своје описе, нс1«а 
покаже овај примјер: 

„На тој параћинској кол.1рцп впди со много чисто 
се.љачке природо »славспокс типичне патрнархалне жепе« 
п пз»но »ужичке природио бистрине", али се још више 
осећа ианена1)ујући брви утицај ориеиталног паланчанског 
духа и банаКанске верба.1Иости. Та јс жена одрас^га у 
ужичкој и рудничкој демократској поевији сел>ачких гаћа 
и раднкалских бритвица проте Тадије Костића, уредника 



Стр. 110. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



Таков а/запале не у космополитски палилуливам Стевана 
Сремца и Илије Станојевића, већ у оно паланчанско чап- 
кунство које су опскурни и анонимни писци (иаувимајући, 
равуме се, г. Влад. М. Луњевиду, који није аноииман) на- 
правили толико популарним, да је данас тешко латитп се 
каквог посла у истом смпслз'. Као што је поанато, тој је 
популарности удареи темел. у опим многобројним хумори- 
стичким листовима („аа шалу и сатиру«), који нас вани- 
ма|у увек, осим кад имају нарочито намере да то чино«. 

Ово знате врло много допрпноси за схватање 
^Наших спнова!'* А треба знатп да радп те бабе Јо- 
ване наппсан увод од 66 редп ситнога текста, а она 
сама пма да каже у своме комаду с прекидпма п са 
свим око 80 редп крупнога текста, (а као што се 
могло впдјетп она је у комаду од онпх мање важних 
личности !) 

И осим тога овако, како сад ствар стојп, ја не 
видпм да је овдје довољно пстакнуто оно, што је 
тробало да се пстакне. Н а ш п с п н о в п, према овој 
радњп, могли бп да се зову п н а ш и о ч е в и п 
наше мајке и наше фамилије, с исто толико ^ 
разлога. П1та впшо, пстакнсмо лп оне све педагошке 1 
моменте јаче, управо онако, како јс писац хтио, онда 
Нашп синови морају бптп онаквп, док је наш одгој 
оваки и читаво понашање не завпсп од њпх, него од 
сила изван њих илп боље око њпх. А пначе, да видимо 
разлику пзмеђу отаца п спнова по културп, по вре- 
мену, по обичајпма, да видпмо то, што бп требало да 
спецпјалпше Наше спнове као одређену х^^^нерацпју, 
ппсац нпЈв дао, нпти је хтио да даде. Али, ако је 
ишао за првим, онда је требао да даје то много 
одреЈјеније, јасније. Какав је, на при^ђер, Гпле у овом 
комаду као трећи спн? Ј'^ чсм је он требао да буде 
нарочито карактерпстичаи ? Не, вал>да, само по том, 
П1Т0 у тополивници ради п зарађује, за раз*1ику од 
браће, која хоће да буду господа п да без зноја ужи- 
вају живот ? Је лп онда овај чптав социјално-педа- 
гошкп проблсм постао јједна „моралнаЈаповјест , драма 
са тенденцијама, прича Фрање Хофмана и са параво- 
ученијем: ради па заради? 

Међу тим, схватпли то овако или онакО, једно 
јје Јасно, да је ову радњу много смео и онај силни 
смет непотребнпх сцена н да је тим читав план ко- 
мада зшого изгубио од своје прсгледностп. 

Али он има п својих добрпх особпна и било би 

неправо пе нагласитп их овдје. Г. Војпслав Јовановић 

нма и нарочптих ' намјера п дово.ђно посматрања за 

тнпове појединаца (пуковнпк, госпођа Христина, газда 

Ристо) и зна у дија^тогу да нагласи карактерпстпчне 

моменте. Отуда му је говор у комаду вЈсрап п Јкпв и 

много типичпијп од говора у друп1твеним комадпма 

г. Бран. Нушића. Осим тога предмет комада и пуниЈп 

је и занпмљпвији п дубљп од обпчних драма брако- 

ломства и проне»]Ј*ера, п1то су задњпх годпна прела- 

зиле нашу бину п показује у ппсцу човјека,који има 

смпсла за посматрање друштва и спега, што може да 

буде у њему с»д интереса. 

Влад. Н. Ћоровик. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ, 

Годишњица Николе ЧупићЕу пздаје његова за- 
дужбпна, књпга XXVII. У Београду, штампано у Др- 
жавноЈ Штампарији Крал>евине СрбпЈС 1908. Стр. 384, 
Х\'1. 59. издање ове задужбпне. 

Пма већ трпдесет п осам ]Ч)дпна како је умро 
Јсдан велпкп српскн родол>уб далско од своје отаџ- 
бпне, чак у Орану, у л4фрпци, куда је^био отппшо да 
т[)ажп себи лека од неизлечиве грудне болести. То 



је Нпкола Ћуппћ, унук по ћери славноме војводи 
Стојану Чупићу, Вишњићевом ^Змају од Ноћаја". 
Пред смрт своЈу Чупић је начпнио завештај, којим је 
највећи део свога имања оставио књизи српској, про- 
свети народној, јер је п сам говорпо: „И просвета је 
оштра као бојни мач; и она може да победп непри- 
јатеља п да осветп Косово "*.... Од имања његоваобра- 
зован је књижевнп фонд, који данас износи 72.000 
динара стална капитала и који се вове: Задужбина 
Николе Чупића. Из ове је задужбпне штампано до 
сад много одабраних дела, од којих да споменемо 
само Милићевићев „Поменнк знаменптих људп у 
српскога народа новијег времена" и Ђурђа Бран- 
ковића" од Ч. Мпјатовића. А од 1877. год. излази 
редовно сваке године њена ^Г о д и ш њ и ц а**, у којој 
су излазилп радови наших најбољих књпжевнпка. И 
0ВО је данас углсдала света и двадесет седма. 

У овој је књизи на првом месту^^^анимљив рад 
Стојана Новаковића под натписом : Бугарско- 
српски рат и оновремене кризе 1885. — 1886., ме- 
моарски листпћи.'* Овде нам Новаковић износи не 
своја обична резоновања, него историске податке ма 
п под скромним именом „мемоарских .тистића'^, из 
којпх со впди: да је идеју о Томе несрећноме рату 
донео сам краљ Ми.1ан пз Беча; да је он ту идсЈу п 
од.1уку о рату чувао за себе и да је нијс поверавао 
нп најближој околини својој; да за ту одлуку његову 
није знала нп ондашња влада М. Гарашанпна; да је 
п Народна Скупштина у Нишу вотпра.1а све предлоге 
законске о мобилизацпЈп војске не знајући на коЈу ће 
страну воЈСка; да је и објава п само вођење рата била 
његова лична ствар; и да је он бно врло несрећан у 
пзбору .1»удп с којима јс имао да ради у овоме послу. 
И као узрок онагш несрсћнога свршетка Новаковић 
нам пзносп: примптпвно разаши.^вање наредаба п за- 
повестп преко коњаппка, (те су често с)не стизале тек 
онда кад је треба.1о да су већ нзвршене); нетачност 
у информацпЈама; колеб.Ђпвост и неодлучност у смиш- 
.Ђању и нетачност у руковању заповестима; ванредна 
тромост и спорост у кретању воЈске и, са свега тога, 
немогућност једне заједничке акцпје; неуређена опе- 
ративна основа плп комора п спабдсвање војске хра- 
ном п другпм потребама п неспрема саме воЈске у 
руковању новом пушком. За све ово Новаковпћ пзносп 
пуно заним.Ћивпх података п доказе самих очевидаца. 
А за кра,1>а Милана ве.1и, онако лак у објави самога 
рата п у вођењу његову, оп је пос»1е предвиђао мнрго 
већу опасност но што је она у пстпни би.1а и бсжао 
ЈС испред ње. Отуда у њега још на бојном по.Ђу по- 
мисао о абдикациЈи, позпвање кра.ЂИце и престоло- 
наш.1>еднпка (од девет годпна) п целе владе у Ниш 
у намери да им преда управу зем.ЂОМ и да бежи. А 
кад су га од тога одвратили свп, барем за неко врсме, 
док се зом.ва пе извсде из мучне ситуациЈС, у коју је 
запала овако несрећним ратом, он је остао, а.1и је у 
сваком споразуму странака и л>удп од утицаја нази- 
рао заверу противу себс. То је резпме овпх занимл>п- 
вих Новаковићевнх података, које ће свак прочитатп 
с наЈвећим интересом, у толпко пре, што до.1азо од 
човека, којем је највишс стало до историске истпне. 

Другп је рад Срете Ј. Стојковића: „Краљевић 
М а р к о, литерал1Л истраживање узрока његове С1аве 
п популарности у српском народу. Стојковић нам јје 
познат са својпх студија о песмама о боју косовскоме. 
Он је тс пссме нс само уредпо хроно.1ошкпм редом, 
него пх јс местимице п попунио тако, да оне у ње- 
говоЈ „Лазарици" чине једну целппу о томе тако ве- 



Бр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 111 



ликоме догај^ају у животу народа нашега. Сада је 
узео, да истражи и изнесе узроке славе и популар- 
ности његовога љубимца, његовога иајвекега јунака. 
И налази, да оволикој Марковој слави и популар-^ 
ности није могао бити узрок само јунаштво, него и 
нешто друго, а то су многе друге в р л и п е које су 
красиле Марка. Размотривши све тако многобројне 
песме о њему, Стојковић овако вели: „Народна нам 
појезпја, дакле несумњиво казује, да је Марка узди- 
гло не само јунаштво него и врлине његове; 
он Јс обоје стављао у с»1ужбу својих ближњих, обоје га 
]0 у народу учинпло велпкпм п славнпм. Једно се од 
другога не може одвојити; обоје је п у сампм песмама 
готово нераздвојно: манифестовању Маркове снаге и 
херојских подвига подстицај је готово увек у његовим 
врлинама. По еамоме јунаштву не бп Марко никад 
могао постати толпкп љубимац народнп, као што нису 
могле постатп ни многе друге јуначине нашега или 
другога каквог народа**. И на крају изводи ово: 
„Марко јјс уопште бпо човек карактерннх осо- 
б п н а и в р л п н а, које је нештедимице примењивао 
на добро својс околине п свога народа: бранио је 
истину и правду, указивао човечност и ми- 
л о с р ђ е, помагао б е д н е и н е в о љ н е, штитио 
с л а б е и н е ј а к е; те су врлпне украспле и славом 
окитиле јуначка дела његова; оне су понајвише до- 
принеле да се народне спмпатпје према њему, витезу 
и јунаку, претворе поступно у велпку љубав народнз% 
која га је узнела на већу висину пего друге јунаке 
српске." 

За овпм долази понајдужи рад „И з С к а н д и- 
н а в и је" путничке белешке од Свет. Николајевпћа и 
то само први део „Данска". Николајевић истина није 
познат у нашој књижевности као путописац, али су 
ове белешкс његове пуне поетичностп и пуне забаве 
и података за познавањс ове земље, псторије њепе п 
садашњице п културнпх података, да се у сласт чп- 
тају. А узгред се Николајевнћ обазпро и на наше 
прилике, пореди их с данским и пзноси колпко је 
ова земл>а напреднија од наше. 

Посуге овога долази једра п занимљива расправа 
„Устанак у Горњем Ибру п поКопаонпку 
од 1806. до 1813. год. од Аврама Поповпћа. Ово су 
критички уређенп свп подаци о првом устанку у 
овоме крају заједно с предањима, која је ппсац поку- 
пио у томс крају о тим ратовпма, људпма и местима. 
Као део, и то до сад доста непознат, тако крупнога 
догађаја пз жпвота народа нагаега, рад је овај посве 
занимљив и користан. 

За њим долазо биографске белешке о К о п- 
стантпну Константпновићу Родофини- 
к и н у од Ст. Новаковића. Као што је познато Родо- 
финикин јс бпо за врсме првог Устанка рускп пове- 
ренпк у Бсограду, баш у оно време кад сустарешине 
радиле на доношењу устава и ограничењу Карађорђевс 
власти, п држао је страну противницима Карађорђе- 
вим, те ]с зато п дошао у оштар сукоб с Карађорђем, 
да је готово побегао пз Србије, проведавши у њој 
пуне две године. О томе човеку Новаковић нам сад 
пзпоси пуно новнх података извађенпх из руске ар- 
хпве онога времена, а само име пишчево јемчп о ва- 
љаности самога рада. 

Онда долази члаиак „В е л п к и .ђ у д п" од 
Добр. Ружића, прва половпна: „I. Значај велпкпх »Е>уди 
за човечанство. Методе Жолпјеве којнма објашњава 
постанак великих људи. Умни рад тежи је од фи- 



зичког. Тепшоће прп умном раду. II. Строј и функцпја 
мозга као центра психичног. Како постају продставе 
у мозгу? П1. Брзина утисака и мпсли, и брзипа с 
којом ппсци раде своја дела. IV. Великп је човск 
здрав, нормалан човек. Галтонова карактерпстпка ве- 
лпкпх људп. Махне и навике. Сујета, скромност п 
племенитост. Бсклова листа великих људп. Утнцај 
наслеђа. Браћа и сестре. Слаб пород. Велпки со људЈг 
јављају парно. Кад почињу да раде. Подражакање. 
Рад мссто одмора". — Студија посве занимл>п1Ја п 
штета што иије довршена. 

Најпосле долазп етполошка студија др. Тих. 
Ђорђевпћа „Вера, пачпн живота и занимање 
у Ц п г а н а К р а љ е в п п е С р б п ј е'', (извадак пз 
дата: Цигани, прилог потпупом изучавању народа 
Краљевине Србије). Ђорђевић се одавно бави проуча- 
иањем циганско историје, језика п обичаја не само у 
нас него и на страхга, те нам и најпоузданиЈе податке 
о ово] жилавој нацији можс датп. Предмет сам из- 
гледа пстина мање важан; алп кад се прочита, не 
жа,1и со оно труда п времена што се утрошило. 

Тако и овогодпшња ,,Годишњпца'* не само нгго 
нијс пзостала од досадашњпх својих другарпца, него 
пх је можда п падмашила. Јсзпк је свуда леп, чпст, 
штампа п це/10купиа израда солидна, а цена од 2 дп- 
нара књизи од пунпх 25 штампаних табака веће осмпне 
поспо је умсрена. 

„Годишњпца" се штампа у веома ограниченом 
броју егземплара, од пеколико стотина. С тога бп 
пријатељи озбиљпе и лепе књиге српске ва*1>ало да 
похитају да је пабаве, како за своје приватне тако и 
за опште пжолске плп дружииске и пародне књпж- 
нице, а добити се могу преко свих књижарница у 
Београду. А од самога смо уредппштва сазнали, да 
„Годишњица'* има још од свих годииа, ссм прве п 
друге и да је свима цена једна пста. 

Пожелели бисмо, да оволико благо умно, сабрано 

у досадањих двадесет и седам дебелих књига, донссс 

што вишо рада. 

Ј. Миодраговић. 

Здравље, лекарскс поуке о здрављу п болестп. 
Издајс ДРУП1ТВО за чувањс народног здравља, а уре- 
ђује др. М. Јовановић-Батут. Година III. Београд. 
Штампарпја Досптије Обрадовпћ, 1908. 

Здравље је највеће богаство. Кад је тако, онда 
треба да га чувамо. Но мпоги га не чувају, бпло пз 
пехата (немарности), бпло пз незнања. Ето таквима је 
намијењен овај лпст, којп, ево већ трећа година, пзи- 
лази у Биограду, у мјесечнр1м свескама од два штам- 
пана табака, под уродништвом признатог и на далско 
чувеног хигијенског популарног писца др. Милана 
Јовановића-Батута (унпперзитетског професора у мп1)у). 

Свеске су мало, али за чудо, са веома много 
чланчића, погодних, разумллшо и просто написаних, 
и поучних. ОдликуЈС се разноврспошћу боље но икоји 
другп наш лпст. Ту ће наћи за себе поуке: болестан 
и здрав, спромах и богат, дијсте, војпик, чиновпик. 
радник, свештенпк, се.1>ак, уопште сви. 

Лијепо је, што у свакој свзсци доноси и по којс 
народно вјсровање, које стоји у вези са здрављем, 
осуђујући при том — оно што је рђаво, а одобра- 
вајући оно што је добро. Тако учп народ срсдством 
иарода — кроз његова уста, што народ најлакше и 
усваја. Тај метод можо прпмпјегштп само онај, који 
одлично п скроз познаје жпвот нашега народа, а та 
особина краси уредника овога листа. 



Стр. 112. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 7 



И ако је лист до сада распрострањен скоро свуд 
по цијслом Српству, и ако је са сваке стране осигуран 
опет га, поред друга му „Народпог Здрав.Ба", који 
тако]^е у пстој цијељи изилази у Биограду, препору- 
чуЈСмо сваком писменом брату нашем; тпм прије што 
му је цијена по сво пезнатна — 2 динара (круне) 
годишње. Србољуб .Бубибратик. 



*. 
•' 



Књижевне и културне биљешке. 

Сввсловенскн Јввик. Бивши мнппстар п чошк*и учењак др. 
1ек напнсао јо у прашкој „Освети" чланак, којп со бавп 
1ввм о увођоњу свесловепског јевика, који би био вајсдпичкп 
п ошпти јевпк свпх Словена. Послије дугог пспитпвања др. Јп- 
рпчек предлаже српски јеаик, као највгоднијп п најлакши — п 
го јужно нарјочје, којил! со говорп у Боснп п Херцеговпнп п 
Боцп Которској. Тај јевик могу пајлакше иаучитп сви Словонп, 
па и Нијемци. Богат је у корјонима и вгодан за шпреље. Српскп 
јевик, вели др. Јиричек, лма првенство п са свог једноставног п 
лаког правописа. С тога он поадравл^а српски јоаик, као јозик 
150,000.000 Словвна. 

Дарвинова стогодишњица. Јануара 30. навршило се 100 
годнна од рођења чувеног енглеског научоњака Карла Дарвина. 
Свенаучиште у Кембриџу просчавиКе па особит начпн ту зна- 
чајну стогодптњицу прослављеног природњака. Прослава ће бити 
у јуну 1909. год. 

^Барловачко владнчанство^, исторпја српскога народа 
од покојнога Манојла ГрбиКа, проте п професора српске у.читељске 
школе у Горњ. Карлов1\у II. и III. свеска могу се добити једино 
код нећака покојнокова г. Стеве Марковића, учптеља учитељске 
школс у Сарајеву, — цијеиа је свесци 3 К. Прва свеска овога 
зиаменитога, ванредно занимљивог и на поанавање нашег народа, 
парочито на босанској крајпни иу Троједници, једпвственог д,]ела 
— сва је распродана. 

Ко је купио прву свеску, препоручује му се да набавп II. 
п III.; а ко жели да пма читаво дје.10 или можда прву свеску, 
која садржи насељења п пресељења нашег народа, нека се при- 
јави помевутом господину. 

Ако се пријави оваких претплатника вишо, намјерава се 
прва свеска прештампати. Препоручујемо најтоалијо сваком Орбину, 
а нарочпто браћи свештеницима и учитељима, да с« својски ва- 
уаму ва ово предувеће. Ово наглашавамо тим впше, јер је чист 
прпход памијењен аа нодиаањо споменика покојном писцу — до- 
бром и заслужном српском нсторичару. , 

Јужнословенска ЗЈдедница у Прагу. Сва јужиословенска 

акадомска друштва у 3.1атном Прагу створише савев л сјодпнише 

се у ааједничкпм просторијама. Гадујемо сеовомо 8б.1ижењу паше 

јужпословенске ом;1адиве, тих по времену ступова и во}>а на- 

родних. ^ 

Осамдесетогодишњица Лава Толстога. У Руспји се 

спремају да достојно прославе осамдесетогодишњицу ро^^ења јодног 

од највишпх и најумппјих људи но само у Русији, него на ци- 

је.10м свпјету, а то је прос^ављенн књижеввик гроф Лав То.1сти. 

У Петрограду основаше «а го нарочити одбор, коме су на челу 

сликар Рјоппн п критпчар Арсоњов. Одбор скупља прилого и 

хоКе да скупи милпон рубаља (3,000.000 кр.), па да подигну раане 

установе и откупе Јасну Пољану, велико добро Толстога и да 

га подијеле ссљацпма, а кућу у којој се родио Толсти сачували 



би потомству. Одбор Ко издати и јевтина 1делокупна дјела Тол- 
стога аа варод. 

Гранатика хрватско-срискогЈеаика. У Милаву је ивишла 
на талпјанском јеаику ова граматика, коју је вапи^^ао Јован 
Лндровпћ. То јо врло добра н практичпа Граматика. са кона- 
дпма за превођење с та.шјанског на српскн и обратпо. Ио њој 
ће Талпјанп моћп лако научити српски. Може се купптп у Мп- 
лану, у књижарницв Урлпка Хоеп.1п. 

Пнсмо Васе 11е-1агића. У подлпску мостарског »Народа** 
бр. 71. штампано јо једно опширно писмо Насо Пе.1агића о срп- 
ској бања.1учкој богос.10Впјп^ њснпм ))ацпма и ивдржавању. Писмо 
јо од 10. децемб])^ 18()7. Испод њега је иавадик пз другог 11.е- 
гова ппсма од 1Д. априла 18вК. Иа и>ему је, вели со, потппсан 
Пелагпћ као архимандрпт. У прпмједби со спомиње како јо По- 
лагпћ још опда радпо да отргне Крајину испод в.1асти сарајевске 
митропо.1ије и како јо радпо да сс оснујСмптрополпја у Вањој 
Лу цп, а првп в.1аднка да буде сам оп, алп му пије пспало аа 
руком. 

Одликовани новипари, Иаш поананик п школски друг 
Петар Хаџи Кочовић, родом иа Сарајева, а сада новииар у Ипцп 
удостојио се вајвише милости Његова Царског Велвчавства 
Су.1тава Хамида и одлпкован је царскп. Петар је добио вајввше 
од.1иковање у простравој Турској царевивв, први степев Осхави- 
јо у брнлпјаптима, што се даје крунвсаввм главама. Његова 
жена добп.1а је такође први степен Шефеката у брплијавтвма. 
Овака одликовања ријетко стичу в добивају обпчпи људи. Срда- 
чно честитамо! — Јово Томановић, пресјодник „Српског Црно- 
горског Савеаа'", в«1асник н уредник „Српског Родољуба** у Њу- 
јорку одликован је од Црногорског кнеаа Давиловим ордевом 
V. ст. Чествтамо! 

Помок за скопљанску српску гиинааиЈу. Свуда се скув- 
л>ају прилоаи аа иагорелу српску гимнаавју у Скопљу, старој 
престонш^и Дупшновој. И код нас се одаапвају поједина мјеста 
1сао Бос. Нови Прпјндор, а тробалс* бв и право бп било да со свако 
веће мјесто одааове прплоаима, а у првом реду наше Сарајево. И 
српска браћа у Америцп непрестано скуп.1>ају прплогс, а ^Српскп 
фонд'' у Сан Франциску приложио је 100 долара вли 500 кр. 



ЧИТУЛА. 



Сватоплух Чех« Братски пам чешкп народпагубвојескоро 
свога велпког и славног сина. У Прагу је умро чувени чешки 
књижевник и велики пјоснпк Сватоп.1ух Чсх. Родпо се 1846. г. 
Радио је по многпм чешкпм листовима, а највише у књижевном 
листу „Куе^у**, који је и уређивао. Писао је новеле, припови- 
јотке, хумореске и романе, а пјевао је п пјесме. Иа глас је иви- 
шао вбирком пјесама, у којима је опјевао алу судбвну свога иа- 
рода а аову се: ^Пјесме једног роба". Његови радови прево^^ени 
су често и на српски. Слава му и вјечита успомена у свему 
пространом С.10воиству! 

ВасилцЈе Ћуковнћ« У манистиру Оарену умро је ту скоро 

јеромовах в иаш бивши сарадник Иасплије Ћуковвћ. Покојнвк 

јо од угледне породице. Родио се у Сарајеву, гдје је свршио че- 

тири гпмнааије и учптел>ску школу. Као учитељ провео је неко- 

.1ИК0 година по равним мјосгпма у Босни, а послије се аакалз'- 

))ерио. Као калуЈ^ер важпо је као један од спремнпјвх и вапрод- 

нијих ка.1у1)сра, то јо код манастпра његовао и чувео српску 

школу. Покој му души! 



^Восанска Вила^ валавв у Сарајеву три пута мјесечво, сваког 10., 20. и 80. — Цијева је ва годвву 8 кр., у Србвјв 10 дин. 'Бацв, учитељи 
и подофицири добивају лист аа 6 крува а сељацв ва 4 кр. Протплата ив краљевине ша.1>е се на г. Мнхај.1а Р. Лчивковића, трг. у Београду. 

СЛДРЖАЈ: Лјесме: Посгедња иеслш^ од Саве Теодоспјевпћа. — Не кНг^ај се вјечнОу од Хпдална. — У вечерн благе и 0, да .тм Л<ј 
,јоАнј од Лан. Јов. 1оор))евпћа. — Прииовијеткв: ПреображаЈЈ од Е. — Стана, Цртпца па .1ике од М. Делића. — Пре,Јање о хи- 
тону Хрнстовом^ од И. Свјетлова, с руског Часлав. — Лесео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, прсвео Никола Стајић. — Поука: 
»'1аву биолошко посматрање. Иа рукоппса цИајанаменитпје животаЈБО**, од Т), М. Раце и А. Пејића. — Сриеки народ^ од дра Симе 
Тројановића. — Сриске народне умотворнне: Сриске ијесме из Херџеговине, 8абп.1>ежио Трпимир. — Српске наро,Јне бајали^^Ј ојх, 
Јов. Лаа. Јовића. — Листак. _____^ 

Власнвк и уродввк Ннкола Т. Кашнковнк« Пехливавуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоввчка штампарвја, Сарајево. 



ВроЈ 8. 



САРАЈЕВО, 20. марта 1908. 



Год. XXIII. 



Спко Митпну.!.. 

Скакање. 



5,ие јссеии биће двадесет година од 
1ј^ кад сам се позпао и састао са по- 
којннм мнтрополитом Хауи-Савом 
Косановићем. То је било у Бечу, у 
једној гостпоннци. Ту смо се, ул 
илхву II гутун, дуго разговарали, па со по- 
чесмо набављати С1;а1еа11>ем. Скакалп смосмјесга 
ја, па он, ^ипа! ђип ! И то је ^јипан>е дуго 
чЈЈајало, н још би трајало, да не унаде ооба- 
рмца, која се толнко пренеразн, да није могла 
проговоритн. Уп1ла бјеше у трепутку кад је 
нреосвећени, онако внсок и сух, без каиута 
и ципела, климатао рукама, да добије маха 
ка већи скок, а ја, дежмекаст у истој тоалети, 
стајао са стЈтне. Као да сад гледа.м ИГвабицу. 
Бјепге илава, обла, блнједа лица, на ков1е се 
јасно читаше: „МеЈп (;о1[, 1а1 (1а8 П1Г>ј^1јс11' 
^^еЈпе И1ус1и1ГНс1и' (.^паг^еи мргЈПЈ^Ч!" СБоже мој, 
је ли то мдгућс! МхЈГова бискупска мплост 
скачо!) »1најућн иашто је дошла нецнана и 
не куцајућн, ;-{ајамчих јој, да ће то бити по- 
и1.1,ед[1.и гутаи. и аамолих је, да се склони. 
Наравно чим иаиђе, заори се у ходнику гро- 
хотан смијех. 



Како је ДОИ1ЛО до скакап1а? Како се тако 
што могло прохтјети једноме старом и боле- 
шљнвом првосвеп1тенику н једноме књижев- 
пику у трндесет петој тодини и тешку равно 
стотиду кил01'рама'? И то у првом познанству ! 
и у каквим приликама! 

Сарајевски митрополит бјеше ,,дао ос- 
гавку" и чекаше у Бечу рије1пење. Онда се 
о томс много и свакојако иисало по повинама 
а у нашем свијету догађај се сасвим друкчије 
тумачио него што је службено био прнкази- 
ван. Рлавно је, да се старац осјећао ушшен, 
а богме, и у бриаи: гдје ће н како ће и чим 
ће докончати свој намучени вијек! То сам 
знао, ирије него што сам се састао са ХаЈ^и- 
Савом. 

Ја сам тада бно ваставиик V цетињској 
П1КОЛИ II наставник двају кнежевих сиПова. 
Добро мп је било, а^1и ми се прохтје да ми 
буде јоп1 боље, тачније да кажем, чинило ми 
се, да ћу V Србији наћи [!лодније вемљиште 
за сиој књ11<|;евни 1»ал, коме се онда бијах 
свом дупЈом одао, и чинило ми ее, да ћу 
.моћи живјетн слободније. И као што сам 
увијек сваку своју намје1'у, (па и оне које 
називљемо »судбоносним"), вршио нагло, бел 
разм11ш.7>ања п предомишљања, тако и оне 
јесени !^1887.), на врат, на нос, тумарнвм у 



Стр. 114 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



свиЈвт, као гуска у маглу, са много поуздања, 
са мало трошка и још мање одређености. 

Стигнем у Беч, да се састанем са Змајем 
и са Лазом Костићем, да од њих примим по- 
уке и препоруке за Србију. 

Са Чика-Јовом Змајем нијесам се лично 
побнавао, него ми бјеше једном писао, хва- 
лећи неку моју причу и соколећи ме на даљп 
рад. Лаао је у оно вријеме био Цетин,анин, 
уредник „Гласа Црногорца" п у њеколико 
мој шеф, јер, поред своје главне дужности у 
школи, био сам сарадник службенога листа. 
Лазо се тада случајно налазио у Бечу. 

Како ли се изненадих, кад ме обојица 
оравумјеше, да се ни у Србији не долази 
лако до хл>еба насушног, ни онда, кад човјек 
нема никакве друге тежње, до да се усавр- 
шава у књижевном раду! Лакше се, вели, у 
тој земљи до свега долази, кад човјек (ма и 
дошљак), хоће да ради оно што њој најмање 
треба, бива да јој се намеће за стараоца њене 
судбине! Али, пошто се натраг не може, ра- 
диће се, биће и поука и препорука, само се 
треба стрпл»ети десетак петнаест дана. Дакле 
и ја ћу, као и Хаџи-Саво, чекатп ријешење 
сбоје судбине у Бечу! 

Свакога дана опадаше моје самопоуздахБе 
— настаде осјека у свему без чега је живот 
теготан, у кеси, у одушевљењу, у надању! 
Свакога вечера састајасмо се нас гројица у 
каквој гостионици на Верпнгу, ближе стану 
Чика-Змајеву. Тада поред чаше вина и поред 
ватромета од доскочица, досјетака и калам- 
бура тих недостижш1х наших мајстора у 
томе, разгалио бих се и ја, те причао њима 
којекакве лакрдије из далматииског и црно- 
горског живота, те смијеху не бјеше краја. У 
тренуцима збиље, често се говорило и о Хаџи- 
Сави. Чика-Јово ме свакога пута наговараше 
да га походим. Ја сам обрицао, али сјутра 
дан, обузет двоструким мамурлуком, нијесам 
се могао наканити. 

Најпослије, једногајутра, отидох у „хотел 
де Франс", на Рингу. Кад рекох вратару, 
кога тражпм, он ме погледа нешто презриво, 
па издекламова високим гласом: „његова бис- 
купска милост станује на четвртом боју, број 
тај и тај!'^ Пењући се уза стубе раскошне 



гостпонице, помишљах : вратар је хтио рећп : 
И то ми је „биптоф" који настава под кровом ! 
А и ти си ми неки племпћ уои ипс! хи . . . 

Кад закуцах на вратима, зачу се: херајн! 
Ушавши угледах космата п брадата човјека, 
гдје сједи на дивану, а пред њим на столу 
гори машина на шпиритус. Рекох: 

— Благословите светп владико! 

— Бог вас благословио! прихватп он 
тешко дишући, те одмах познах да пати од 
задухе. Па се са дивана пзви дугачак лик. 
Бјеше у цивилу, са капутом до кољена, лица 
нажута, браде прогрушане. Ја му приступих 
руци и казах му се, а он држећи зш за руку, 
пољуби ме у чело, посади ме до себе и 
започе : 

— Ма јесте ли ви то? Е мпло ми је! 
Добро дошли! Дакле, ви сто то? Читао сазг 
ваше ствари и баш се Ј^адујем што се по- 
знасмо!.. Благо вама кад сте тако здравп! 
Колико вам је година? 

— Тридесет четири. 

— А јесте ли оже^вени? 

— Нијесам. 

— Не ваља то ! Боље би било да сто. — 
Вјерујте ви мени!... Не замјеритс, ја ћу да 
кувам кафу, кад сам већ почсо. Јесте ли за 
кафу? 

— Како изволите! Пио сам их већ нс- 
колмко, али како бих одбио вашу својеручну. 

Он се насмија. 

— А јесте ли дуванција? 

— Велики, ваше високопреосвештенство ! 
Један од највећих пред Господом ! Просто не 
могу замислити живот без тутуна и кахве. 

Опет се насмија и вели: 

— Као п ја! И ја сам ти таки! Дај ми 
свега, а не дај ми кафе нп дувана, а — ја! 
Не дај ми ништа, а дај ми то „добро је!^ 
Само што ти можеш колико хоћеш, а ја не 
бих смио ! Оронуо сам, као што видиш, јако 1 
Изволи ! 

Усу ми кахву и поднесе цигарете. Било 
ми је веома мпло што поче тако очински, што 
несвјесно пријеђе па „ти". Настави: 

— Љекари су ми стопут забранили кафу 
и духан али . . . 



Вр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 115. 



— Добро бисте учииилн, да их послу- 
шате, барем на пола да смањите! 

— Е, то, ако Бог да, те се смирим, те 
на1)ем какав закутак, гдје ћу далеко од сваке 
граје и досаде, моћи провести остатак својих 
дана. Овако сам сувише узрујан. 

— Дакле то је свршено? 

Он одмахну руком и, веома сјетан, обори 
главу. Дуго смо ћутали. Одједном ниским 
гласом поче ми причати њеке своје дожив- 
л>аје и страдања, — ствари језиве!... Ја пс- 
прпчах њему шта је са мном. Малко се изне- 
нади, али одмах рече: 

— Тешто! Свеједно је то, био у Орбији, 
био у Црној Гори! Нико ти не може замје- 
рх гги ! На против ! 

Са тих разговора прије^осмо на друге. 
Стаде ме питати за црногорске главаре и 
ипаче знатне л>уде, као и за своје земљаке 
Херцеговце, који бијаху у црногорској служби. 
Дуго је то трајало, а разумије се, да уз то 
ускрснуше некадашња надања и вјеЈ)Овања и 
скорашња разочарања. Али пламичак старе 
вјере 1)аспали се, букну силовито, те нам 
обасја будућност какву ми жељасмо. Стари, 
болешљиви, клонули првосвештеник, подмлади 
се, оздрави, видје ми се срчан и прегалац, 
какав је прије био! 

Па прије1;ОСмо на путовања. Узе ми при- 
чати његов пут на Христов гроб и по светој 
земљи. Изме^у осталога, живо ми исприча 
1г>егово утркивање на коњу са њеким другим 
коп>аником, кад су ишли на Јордан. (Ту је 
епп,зоду Хаџи-Сава п опјевао у Босанској 
ГЈили). У заносу милих успомена, кликташе, 
Јпкољацаше прстима,- размахиваше рукама. Па 
заврши : 

— Жустар сам тп био, мој Симеуне, 
лак и хитар као срндаћ, скакач као срна, а 
бињеџија као Арапин!.. Јеси ли ти бињеиџја. 

— То нијесам, а све друго јесам! 

— Како све друго!? 

— Па добар салт хрвач, добро бацам ка- 
мена, радим добро гимнастику, а с мјеста 
прескачем своју дужину и још готово метар 
више ! 

— Еј то не могу вјероватп, а опрости! 

— Које: .,то?" 



— Све ти' вјерујем, јер си здрав и јак 
као бик, али да овако гломазан можеш толико 
скочити, то ми се чини немогуће! 

То ме жацну. Устадох и рекох: 

— Преосвештени, је ли тестир? 

— Шта? 

— Да вам с мјеста докаисем, да не 
ла/кем! Да скочим једном, али без обуће и 
капута! Благословите ! 

— Синак мој, рекох ти, да сам и ја бпо 
на гласу скакач, и иза трке, и трупачки и 
с мјеста, а бога ми и данас... онај... 

На моје велико чудо, митрополит слан- 
дара капут и стаде се изувати, говорећи: 

— П1то да не!?... Дед, вјере ти, да 
видим! Дед! Хајд! 

Ђипих. Можете замислити како затутња 
патос под тежином тјелесине од стотину кила ! 
Како ли је тај потрес морао бити прпјатан 
онима под нама и око нас! 

Хаџи-Сава додаде ми писаљку да цртом 
означим одскок, па га стопама измјерп па 
заврти главом и рече: 

— Бога ми јес!... А сада да видиш 
старца ! 

Скочи и мал те не доскочп. Па се по- 
врати и доскочи. 

Онда ја потегох што сам најбол>е могао, 
те прелетим цртеж. 

Онда он потегну тканице око појаса и 

мал да не потврди, па се поврати на нов 

скок. 

И све тако! дум! дум! дум! А у њеке 

почесмо узвикивати: 

— Ха, далматинче! Ха, Херцеговино! 

У томе као што рекох, бану собарица... 

Годину дана доцније скакали смо поново 
у његову двору у Улцињу; он је био пен- 
зионпсани митрополит, а ја бјегунац из Србије. 

^Народ". 



^ 



Пера В. Јовановнћ, Биоград.= 

Окамењено срце. 

1= Бајка. 

а подножју планине Шаре, у Старој Србпји, 
у давнашња времена била је давна, зелена 
шума, у којој су живје.10 загоркиае виле. 
Од њихових веселих пјесама цијела се 




Стр. 116. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



шума орила, а тице су се ваздан са њима натпије- 

ва.те. Вјетар је додиривао само врхове дрвета, а ни 

он се није смио спустити дубље у ту чаробну шуму. 

«Људи такође нијесу смје^ш туда пролазити. Једини 

жреци*) у дугачким одеждама, са вијепцима од 

миришљавог цвијећа на глави, улажаху у пгуму, и 

тамо, пспод једног старог, разгранатог грма, држаху 

своје скупове ради савјетовања. Од овпх нарушилаца 

шумског мира п покоја, виле су бјежале, јер су се 

бојале дугачкпх ха^твина жречева, и њпхових записа, 

које су урезивали у стабло старог грма. Само се није 

бојала једна млада Загоркиња вила. Она се настанп 

на једном младом храсту, да одатло слуша шта говоре 

они људи у дугачким хаљинама. Ноћу, кад је мјесец 

својим умиљатим зрацима обасјавао бпјеле хаљине 

младе Загоркиње, она се обраћала мјесецу п питала 

га: шта значе оне ријечи, што је чула од жречева? 

Ни сам мјесец није јој умио објаснити тајанстввне 

ријечи жречева и Загоркиња се мучила да их сама 

објасни. 

Вријеме јје пролазило врло брзо. На једанпут 

наиђе страшна непогода, грмљавина и олујина. Виле 

се поплашише п разбјегоше, јср ппкад дотле у својој шу- 

мицн не видјеше тако штогод. И не гледајући на 

њих, олујина је бјеснила и страшном хуком и лом- 

њавом слављаше своју побједу, и, баш као за инат, 

устреми се и на стари грм жречева, па га пз корјена 

пи1чупа. Са ужасним треском стари грм паде на земљу 

а виле, од страха, полетпше под облаке. Али, одједном 

олуЈИна сс утиша, као да се и сама поплашила од 

свога рђавог рада. 

Кад Је стари грм остао оборен и сломљен, нп 
жречеви нијесу впше тамо долазили. 

Прошло је већ стотину година. Храст, на коме је 
становала млада Загоркиња, већ је толико израстао, 
да је изгледао као цар међу осталим дрветима. За- 
једно са свој*им другом, порасла је и Загоркпња. Шума 
је, као п прије, остеит усамљена и у њу нико ниј^ 
улазио. Често је повјетарац с југа доносио потмуле 
звуке некаквог окршаја п Загоркпња је опет пита»1а 
мјосецг шта то све значп? Но мјесец јој ни сада није 
умпо ништа казати; савш је п даље својпм умиљатим 
зрацима обасјагао и мазно. Загоркиња се попе на 
врх свога храста, одакле је гледала преко цијеле шуме 
чак до мора. 

И она впдје многе лађе, које стајаху уз морску 
обнлу, а из њих излажаху људи. којо опет на оба^ти 
пресретаху други људи и започпњаху битку. По- 
некад јје Загоркпња, са врха свога храста, глсдала 
како се пзмеђу себс бију п убпјају њенп сусједи, којп 
су живјели с оне друге стране шуме. Са ужасом је 
оиа гледала ове крваве размирице и са страхом слу- 
шала фијук њпхових стријела. 

— Зар људп нису међу собом браћа, као што 
смо и ми впле — сестре? са чуђењем питапш она 

*) Неанабожачки свештеницв. 



мјесец, сунце, тице и свакога, који би туда прошао 
или кроз шуму пролетио. 

— На лађама долазе морскп разбојнпци, рече 
јој стара сова, која живљаше у дупљи онога старога 
грма, гдје су пређе жреци долазили. — Тп разбојници, 

- настави сова, — долазе чешће у наше стране, те овпм 
мирнпм људима отимају све што нађу, п иосе у своје 
краЈсве. 

— Па зар људп ннсу браћа међу собом? по- 
нанљаше Загоркиња Једнако, док није сову расрдпла, 
да се Јадница, морала сакрпти у своју дупљу. 

Тако прође још стотину годпна. 

Храст је већ почео да стари, а остарјела би и 
Загоркиња, само кад бп врнјеме има»1о иласти и над 
шумским духовима — над вилама. Загоркиња је једнако 
сједјела на врху својега храста п гледала у даљину. 
Око ње се све измиЈенило. Блпзу њене шуме бијаше се 
настанило неко војничко племе, које је чак преко 
мора ишло у туђе земље и тамо ратова.1о. С њима 
су ишли и пјевачи, са својим гуслама, пјевајућп и 
славећи јунаштво свога вође. Често су долазили у пгуму, 
и пспод храста Загоркиње пировали и пјевали ју- 
начке пјссме. 

Загоркиња није впше никога пита.га: „Зар људи 
нијесу браћа?" Она је већ видјела да гус»1ари хвале 
јунаштва онпх, којп су наЈвише крвп непријатељске 
пролили, и њихова имена ост&вља.лп су млађем нара- 
штаЈ'у, да их до вијека памти. Сад је већ п сама 
зна,1а: да сви — људи нијесу међу собом браћа, него 
да имају и својпх непријатеља. 

Но једном код великог храста дође један босоног 
човјек, огрнут хаљином од костретп. Пошто је мало 
отпочинуо, прионе да уза само стабло великог храста 
направи себи колибпцу. Загоркпња лагапо сиђе на 
најниже гране, да боље разгледа тог човјека, — којп 
се рпјешио да под њенпм храстом живи. Она погледа 
у очп старцу, -- човјеку, који је навикао да с Богом 
говори, и П0К.10НИ му се до црнс зем.1,е.... 

Од тог времена Загоркиња је становала иа пај- 
нижим гранама свога храста п једнако гледала старца, 
који с Богом говори. 

Старац не остаде дуго сам. Њему почеше 
долазити људи и стари и млади, жене и дјсца п сви 
су му говорили: 

— Свети оче! моли се Богу и за нас. 

Старац је све редом >чпо, како да сс молс Богу 
п они, и да љубе Јсдан другога. 

— Свп смо мп браћа, говораше он, — п ко свој 
жпвот положи за брата свога, удостоЈ*иће се да уђо 
у Царство Божје. — Волпте ближњега свога као 
самога себе. 

Зачудп се Загоркиња риЈвчима старчевпм; до 
сада јс слушала, како се људи свађају и туку међу 
собом. а нпкад није чула ни риЈСчи о њиховој братској 
љубави. 



Вр. к 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бтр. 117. 



Код старца су долазили ожа.1ошћеш1, болесни, 
бпјоднп, а нпко нпје отишао, да га отарац не утјсши. 

Старчева слава рашчула се на све стране, и као 
да је наступпло вријеме, да се сви људи међу собом 
збратиме, па да престану свађе п гоњења. 

(Свршиће се.) 




М. ДпмитрцЈевић^ Мостар. 

У ведрим ноћима. 

1. 
Свија се сутон на простране равнп, 
Мпрпсан, чежњив, тих се сутон свпја. 
Запад се гаси. Ноћ пзлази тија 
Из удолина п ливада травних. 

Моја је доља умивена, свјежа; 
Треперп роса на в.1ату зелену. 
Све оа мном чека ноћ што иде, снену, 
Лишће н трава, цвијеће и вр'јежа. 

Тихо. Све тип1в. Умукнула јава; 
Спокојно, мирно све ћути п спава — 
Тих ноћнп живот сањив се помаља.... 

Све дише влагом п радошћу пеком 

Гасп се запад за гором да.1еком, 

Чује се одзив из плаветних дал^а. 

2. 

Ноћ, пуна тајне и жудње нејасно, 
Носи ми снове са далекпх страна. 
Сутонска румен на западу гасне; 
Л>у6авнп птпат шумори са граиа. 

Сјетним покојем душа се напаја 
Кроз полутаму бескрајног пространства; 
'Чезне за нечим -^ докле из тајанства 
. Бепота дрхти и с душом се спаја. 

Сањај ми душо ноћ, зв'језде и цв'јеће 
Чезни и сањај; и милости пуна 
Цраштај и л»убп! Као лака струна 

Дуго дршћп, снена, у светој самоћи, 
Упијај .Ћепоту!... И препуна среће 
Ишчезнп у ведроЈ и радосној ноћи! 

3. 

Зора мјесеца над тимором руди; 
Мирпше задах овлажених трава. 
Тпхо, мистично пјева поноћ плава 
И благу радост у срцу ми буда. 

У полусну ми заваљена глава, 
Л^ срцу покој, ни за чим не жуди; 
Мој тупи бол је ишчезо из груди, 
Нпје ми јаспо: је ли сан пл' јава? 



Тајна треперп п свега ме носи, 

Па тешку мутну чаму с душе гони.... 

Незнано миље по души ми роси. — 

У таке часе опраштам се с болом, 
Док пјесма тајне кроза свемир звонп 
И плава поноћ шуми мојим долом. 

4. 
Вдијем, тонући у мис111ма својим, 
У ноћи плавој, док све друго спава, 
И тјегаим душу, која очајава: 
О, гори, туго, хајдмо!... Да те појим 

.Ђепотом рајском, кроз просторе дуге 
Ходи, да блудпш, док све друго спава! 
— А њежан мприс дими се из трава 
И мрак чезнутљпв треперп, пун туге. 

Впсоко тад се извит' изнад пол>а, 
Ко сплан орб на крплима дугим. 
Заборавив жестину својих боља 

Запловит мирно етером! — — А по том 
Ко зв'јвзда туге, међ' зв^јездама другим 
С висине сјати сјетом и добротом... 

5. 

Дубоко у ноћ сад ми дугаа лети, 

Све док у бескрај не потоне нпјем, 

И болна клоне — а силама свијсм 

Све да*т>е тежи!... Мир, тајанствен, светп, 

Одасвуд хуји глухо, сребрн, сјајан: 
А лети душа и све даље тоне 
У плавој тајнп н'јсмв васионе... 
0, тужпа душо, узрок ти је тајан, 

Иостања чудног, п нећеш га ппкад 
Бпједна сазиат'!... Пати, чезни, љуби, 
Дршћи и живи докле ти се ппше: 

Одговора нигдје нећеш наЈш никад! 
Чезнп и сањај!... То, п нпшта више — 
Ах, у миру сјајне ноћи се изгуби! 

6. 
Кад пз дпа бпћа узавре мп немир 
И загонетке пагнају се умом, 
Оставив кућу, ја заспалом шумом 
Лутам, и мотрим звијезде и свемир. 

Ту ми се страсти смпре, у осами, 
Расплпнувши се струјом поћи плаве. 
А страх и студен бију из дубраве 
И с неба златнп свјетлуцају пламп, 

Ту мпрно душа сладак покој ппје, 
Нешто се свето осјећањем слије, 
Чезнућ у глувој, дубокој самоћи. 

Свемирском тајном ту се мирно плови, 
Дижу се мпсли и спокојни снови 
И дуго блуде у планинској ноћи. 
1905. 



Стр. 118. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



ВЈернсон Вјернетјерне« 

Весео момак. 

(Наставак.) 



IV. 




Ајвиндовом даљем дјетињству до првог 
причешћа нема се много причати. Јутром 
је учио, дању радио, а вечером се играо. 
Пошто је био необично добре вол>е и 
весео, није трајало дуго, па се сва младеж из 
околине у слободним часовима најрадије скупљаше 
ондје, гдје се Ајвинд чегаће задржавао. Од његове 
куће протезаше се велики бриЈСг чак до залива, 
коЈи је, као што смо раније поменули, био опасан 
с једне стране стијенама, а с друге шумом. Сваке 
недје^^ће вечером сањка.1а се младеж на томе мјесту. 
Ајвинд је играо улогу домаћина; он је имао двоје 
саонице „Касача'' и „Задње саоне"*. Друге је позај- 
мљивао већим друштвима, а првима је сам управљао 
са Меритом у крилу. 

. Прво што би Ајвинд учинио, пошто би устао, 
било би, да види, да ли јс југовина. Када бп опазио 
да је међа с ону страну залива у магли, или када 
би чуо, да капље с крова, полако би се облачио, као 
да се тога дана ништа не може почети. Када би се 
пробудио, нарочито недјељом, и опазио да је на пољу 
оштро и лијепо вријеме, обукао би наЈљепше одијело 
— нпје се радило и ако је до подне С1ужба божја 
или катихизис, био је слободан по подне и у вече — 
хај, тада би дјечак скочио једнпм скоком из постеље, 
обукао би се, као да кућа горп, и једва би имао кад 
што заложити. 

Чим настане по подне, и дође први дјечко на 
својим крчул>ама, машући палицом изнад главе и кли- 
чући да је све одЈекива.1о од косе до фјорда, стизали 
би затим један за другим на брдо одређено за саоник. 
Ајвинд би Јурио на своме „касачу**, прејурио цио 
бријег и зауставио се међу онима, који су пошљедњи 
дошли, са дугим громким к.1ицањем, које би одјеки- 
ва»1о дуж цијелог залива, с Једног бријега на други, 
и тек замукло у даљној даљини. 

Тада би се обазро за Меритом; и ако је дошла, 
не би се више о њој бринуо. 

Али дође Божић, гдје обоје бијаху од гфилике 
шеснаест или седамнаест година и другог про.Ђсћа 
треба.1и су се причестити. Четврти дан пос^ије Бо- 
жића бијаше велика светковина на највишој пустари 
код Меритиног дједе и бабе, код којих је она одго- 
јена. Они су јој такву свечаност обећали још прије 
три године и сад морадоше испунити своје обећање. 
И Ајвинд јс био позват. 

Било је полуведро, те тако хладно зимње вече, 
ни једне звијезде, а други дан је морала падати киша. 
Слаб вјетар дувао је преко сниЈега, кроз који већ 
просијаваху овдје ондје бијеле стијене, док на другим 
мјестима стајаху велике снијежне гомиле. Цио пут. 



гдје није било сппјега, биЈаше превучен поледицом, 
која свјетлуцаше сиво између снијега и голе зем.х»е 
далеко, док.1е се могаше видјети, Дуж стиЈена проте- 
заху се велики сметови, иза њих јс било мрачно и 
празно, али њихова оба краја јасно сијаху под њп- 
ховим снијежнпм покривачем, осим мјеста, гдје јс 
густо збијена брезоза шума, која све замрачава. Није 
се видјела никаква водена површина, али со пружаху 
полунаге, пјешчане пустаре и мочари испрекидани до 
подножја стиЈена. Пустаре лежаху на снијежним рав- 
ницама као неспретне четвртасте гомилс; у тами 
зимњег вечера издвајаху се као црно бусење, из којег, 
час из једног час из другог прозора, засвпјетле да- 
леко преко поља јасне свЈСТиљке; п покротање свјет- 
лости овамо онамо одаваше да се унутра ради. Мла- 
деж одрас«1а и полуодрасла врвила је с различнтих 
страна. Мало њих је ишло путем или га пак остан- 
љаху, из разних узрока, када се приближаваху пу- 
стари и тада би се шуњали даље, Јсдан иза стаје, 
други кроз спремпште, понеки би дуже заобилазили 
око житнице и викали као лисице, други одговараху 
у даљној да.ЂИни као мачке, један стајаше иза пећи 
и лајаше као старо, пакосно псето, које нијс више 
при гласу. 

ДјевоЈке долажаху у великим гомила.ма; уз њих 
је било неколико дјечака, више неодрасшх, који, да 
би се показали као људи, хрваху се успут. Када 
такав рој дјевоЈ^ака, дође на пустару, и опази кога од 
одраслнх момака, брзо се разбЈегнс које у тријем, кој*с 
у врт тако, да би послиЈв тек по једну једва у собу 
умамили. 

Понеке су биле тако плашљиве, да су прво мо- 
рали довестп Мериту, која их примора да уђу. 

Кад тад би се појавила нека, која баш није ни 
позвана и нема намЈсру, да се гура у друштво, већ 
само да гледа. Ипак би се догодило, да је наговоре 
макар на једну игру. Оне, које јс вољела Мерита 
позвала је у једну малу собу код свог дједе и бабе, 
у којој старац сјеђаше и пушаше док баба послом 
иђаше овамо онамо. Овде би их лијепо почастила и 
пријатно нудила да се служс. Ајвинд не спадаше 
међу њих, а то га баш отуђиваше. 

НаЈбољи свирач у парохији могао је тек доцнијс 
доћи, тако да су се донде морали помоћи једн1!м 
старим, сиромашним ситничаром, који има]^аше надимак 
„Граукнут". Он ЈС знао свирати четири игре, наиме 
два кола, један халинг*) и један стари валцер, тако 
звани Наполеонов валцер; али у току времена морао 
ЈС халинг промЈсном такта окренути у шотиш, и једно 
коло мораде на исти начин окренути у полку мазурку. 
Ајвинд се не усуди одмах међу играче, јер бијаше 
сувише много одраслих. Но полуодрас»1и ускоро се 
скуппше, гураху се, пише мало пива п онда се Ајвинд 
помијеша међу играче. Топло је било у соби, к»1пцање 

*) НорвешкЈ мувику је нарочито ор11гпна.1но иврадио ве- 
ликн муаичар Е. 1^иг. 



Кр. 8. 



1608. ВОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Отр. 119. 



II пиво попе се младом друштву у главу. Мерита је 
то всче пграла највише, сигурио зато што су њени 
припремили ту свечаност. 

С тога се Ајвинд често ббзирао зан»ом;алп опа 
увијек играше са другим. Он би радо с њом играо; 
зато је пресједио једну игру, да се одмах по свршетку 
пожури њојј. То и учини, али га престигну један велики 
човек, загасите боје лица и густе косе. „С пута, мла- 
дпћу!" узвикну он и удари Ајвинда тако, да скоро 
нат[)ашке паде преко Мсрите. 

(Наставиће се). 





В Свјетлов. ■ г- — 

Предање о хитону Христовом. 

С руског Часлав. =^ — ==^ — — '~ ^" ^==^ ^^ 

(Наставак.) 

III. 
|^рочитавши писмо, Елиоз се дубоко замисли. 
— Вијест о чудесима тог Исуса, — 
напош*ЂСтку тихо проговорп, - давно се 
разнијела по свој ИвсриЈи.... Ми смо чули 
много што-шта сасвим необично. Је ли тако 
све, лруже мој? Ти, који живиш у Јеруса- 
лиму, својим очима видиш и својим ушима слушаш, 
можеш лп ми казати истпну? 
Но гост одговори смирено: 

— Поштовани рави'), ја ма,10 живим у Јеруса- 
лиму, одвајам се од њега због послова на дужс вријеме 
п у свако доба године. Новог проповједника видио сам 
један пут, када сам пролазио са караваном обалом је 
зера. Лице му је лијепо п благо. Но окружавају га 
.1,удп недостојни: бпједници, сиротиња, рибари, бес- 
кућници, — народ најсумњивпји и пошл>едњи. А ко 
признаје његово лудо учењеУ Бољи људи презиру га, 
а само биједници шљедују, као за учитељем. Оно и 
није паметно: лаже их и увјерава, да су Богу угоднп 
само сиромашни. Хули Бога и назива себе сином Је- 
ховиним. његовим чудесима с^тушао сам много. Ио 
треба то овЈсрити, и, зар се мало свакојаких прича 
разпоси по граду? Ја сам сувише заузет пословима, 
те не доспијевам Јгвијек, да понекада скренем пажњу 
на свакојаке празне разговоре. 

Он заћута, потом се журно опрости с домаћпма 
и пзађе, казавши при опроштају, да пде ноћпти у 
свом шатору под градом. 

— Ми ћемо натраг кроз три дана. Ако ћеш по- 
пунити жељу Анину, можеш поћи с нама. Пут је 
далск и опасан. С караваном ћс ти бити згодније. 

Елиоз га испратп до врата и зак^Ђуча их. 
Затим сс зампшљен вратп у собу и дуго посма- 
траше сестру. 



*) Учитељу. 



— Ето, Сидонија, речс — ти си чула, да ме 
Ана зове у Јеруса.1им. 

— Чула сам, Блиозе. Треба да идеш. 

— Ја сам човјек већ стар. Како ћу оставити 
нашу матер? 

— матери ћу се ја бринути. Упамти, ми смо 
из кољена Левијева^), а наша мати је из рода прво- 
свештеника Илије. Не можеш изостати, када те зову 
због наших вјерских послова, а нарочито зове те 
првосвештеник. То ће ти, напошљетку, и мајка ка- 
зати. — 

— Хајдемо к њој. 
Одоше у сусједну собу. 

Старица сјеђаше на широкој тахти*), освијетље- 
ној свјетлошћу мјесеца, која пролазаше кроз ниски 
прозорчић. 

Бијаше врло стара, и дрхташе главом и рукама. 
Но изглед јој бијаше још свијетао и јасан, а ријеч 
стална и мирна. 

Она не спавашз, јер је у пошљедње вријеме, 
патила од бесанице и одмараше се већином дању, 
проводећп ноћ у размишљању и молптви. 

— Зашто не спаваш, Ели? упита сина, када 
уђе. — Ноћи Јв доста прошло, и мјессц је већ изашао. 
Бог даје људима ноћ за спавање, ко може да спава, 
али ја не могу. Мене ноћу нападају мисли. 

Елиоз исприча старици о свему, што се догодило 
н потражи од ње савјета. 

При првим његовпм ријечима о Исусу, старица 
се стресс и узбуди. Дубоки немпр овлада њом, а у 
њоним упалпм очпма засија некакав узнемирени — 
огањ. 

— Сине мој! — тпхо прошапута. — Ја сам га 
видјсла! 

— Кога? зачуди се Елиоз. 

— Њега... Исуса... 

Елиоз са чуђењем и са страхом погледа матер. 

— Ти га видјела, мати? Јеси ли тп здрава? Ти 
га нијеси могла впдјети, јер он никад није долазио у 
наше крајеве. 

Старица се с муком подпже са своје постеље. 

— Ја сам га видЈсла, синс мој! Ја сам га ви- 
дјела! Свпјетао и благ јавио ми се ноћу, игласњегов 
звучаше као најњежнијп звуци музике; а ријеч његова 
узбудила ми је душу. Ах, Ели, кад би видио његове 
очи!.. Иди, спне мој, пдп, када те зове Ана првосве- 
П1тенпк. Он те зове у пме Јехове и његовог светог 
закона. Но упамти: ти си из Левијева племена, — 
дужан си чувати закон и пророке. Зар нам ниЈесу 
стари пророци предсказали долазак Месије? 

— Мати! узвикну Елпоз. — Зар ти таке риЈечи 
говоришУ Зар пз твојих с^атких уста да чујем то? 

') Ловије, један од синова Јаковљеввх; јеврејски црквено- 
служитељи припадаху сви кољену Левпјеву, т. ј. његовом по- 
томству. 

*) Тахта, шнрока мока клупа. 



Стр. 120- 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



— Ја говорим, п зак»1ињем те Богом живим, 
поелушај ме! Свим срцем својим, свом дупшм својом 
вјерујем, да се старо пророштво испунило. Исус, чију 
крв хоће да пролију, Исус, кога хоће да предаду 
срамној казни, то је — Месија. 0, вјеруј ми! Кад би 
га ти видио, као ја што сам, ти бп све вјеровао. Но 
они су постали слијепи и глухи, и немају разума, 
па се спремају да изврше нечувени преступ, који ће 
тешким каменом притискивати цио наш народ, а тај 
ћемо камен носити од вијека до вијска, и до краја 
вијека неће се скинути с нас то проклсство... 

Од силног узбуђен>а закашља се, јер се бијаше 
задихала. Алп, када се поврати, опет продужи: 

— Иди, сине мој, куда те позива свештена дуж- 
ност. Треба да идеш. Но запамти, што сам ти гово- 
рила. Не буди учасник у пролпјевању крви тог чо- 
вјека! 

Старица задриЈСма, изговоривши те ријечи, а 
Елиоз са Сидонијом, задрмавши главама и прислуш- 
кујући њено тешко и ријетко дпсање, изиђоше из 
собе. — 

— Старица ]в бунцала! збуњено проговорп Блиоз 
— плп Јој је Бог у старостп одузео разум. Шта ти 
велиш, Сидонија? 

Сидонија замишљено проговори: 

— Била Је потпуно присебна. И никада досада 
рпјеч њена не звучапке таким увЈерењем п одушев.Ђе- 
њем, Елиозе. 

Елпоз паж.т>иво погледа на сестру и помпсли: 
„К она ]е такође". 
И не рекавши ни риЈечи, оде да спава. 

• 

IV. 

Трећи дан Елиоз, опростивши се с мајком п 
оставивши, да се сестра о њој брине, крену на да- 
леки пут. 

Сидонија испрати брата до иза града. ЗаЈСдно 
с њим из Мцхета отпутова још један млад Јеврејин 
Лонгиноз, родом из Кутаиса. 

Пут каравана, с којим је отпутовао Елиоз, би- 
јјапхе досадан и дуг. Много су земаља прошли, много 
ноћи проводилп под отвореним небом, спасавајући се 
од непогоде шаторима. 

Но Елиоз иђаше мирне душе. И што се више 
караван приближаваше ци.т>у свог путовања, то се 
стари завичај, славна отацбина, показиваше приступач- 
ниЈа Елиозу, и његовом душом овлађиваше узбуђење. 
Пролазећи по долинама и шумама, подижући се п 
спуштајући с планина, идући мимо села и градово, 
радоваше се као дијете. Све, што се појављиваше око 
њега у току овог дугачког пута, показиваше му се 
давно познатим, тако блиским, тако милим и сроднпм, 
ма да тих крајева никада у животу није видио. Но 
њему се то показивало као познато, као да их је 
впдио, па их се сада опомиње, као давно заборављеног 
приЈатног сна. 



И сјети се старице мајке. Она није видје.1а Н(»- 
вог Пророка, но говораше о њему тако, као да га Ј'е 
песумњиво видјела. 

Много је Јевреја ишло из Мцхета у Јсрусалим 
на празник Пасхс. Довозилп су дома разне производе 
далекпх крајева и мноштво прича о посијећеипм мјс- 
стима. 

Сигурно, благодарећи тим причама, Елпозу се 

чињаше, да путује по давно познатим му крајевпма. 

Како је некада давно страсно желио и сам пустптп 

сс на тај далеки, примамљиви пут! Видјети пред 

смрт те крајеве, пз којих су изашли његовп прецп, у 

коЈима се родио његов народ! Шта може битп узвп- 

шеније и .Ђепше од те радости ? Но њему нпје никада 

пспало за руком, да посијети Јерусалим, јер буду 

увијек други изабрани: вјештији, трезвенији, умјеп!- 

ниЈП илп иначе који пстакне своје првенство п право. 

А он, по скромности своЈОЈ, вјечито остајаше у за- 

сјенку, бавећи се изучавањем и тумачењем закона. И 

ето, првосвештеник Ана, до кога је дошао глас о 

спреми п мудростп његовој, сјетио га се и позива га 

себи. 

Караван пролазаше поред сола п градова. Слика 

за сликом отвараше се пред зачуђеним и усхићеним 

погледом Елиозовим. 

Гле ма*1е варошице, у уској, кривој долини, за- 
творене сприЈеда планинским ланцем. Варопшца ес 
састојаше од неколико кућица, разбацаних ма како, 
без пкаквог одређеног реда. Тс кућице, сагра1)ене од 
округлог камена, личило су на мцхетске и тако, као 
и мцхетске бијаху окружене виноградима. Но би.Ђни 
живот тих крајева бијаше друкчији, ^штаве шуме 
смокава, на које наилазе на све стране, у сред каме- 
нитих и пјешчаних долина, весел>аху очп путникове. 
У бујном, угаситом зелснилу блистаху се баште, а 
хладовином дрвећа и жбуња. жубораху свијетли каи 
кристал бистри извори. 

Караван је непрестано наплазио на плодоносне 
долине; а код пзвора пред вече скупљаше се жен- 
скпње с крчазима на раменима, и Илиоз се подуже 
наслађиваше том лијепом масом. 

Долине се замијснише брдима; пут постаде тежи 
и досадниЈи: но вјетрић ста.1но пцркајући са тих пла- 
нина, олакшаваше пут карану, освјежаћаЈући топли 
ваздух. ПонегдЈС брда бијаху покривена свијетло- 
зеленим пашњацима, на којима пасаху стада; понегдје 
се показиваху мрачна и врло велика, са врховпма 
коЈи се губљаху у облацима, испарана ужасним јару- 
гама, из чијих се дубина дизапш плава магла. 

И ево напош.БСТку, караван је на уласку у Је- 
русалим! 

Велико узбуђење овлада Елиозом. Он паде на 
груди свом другу Лонгинозу и заплака као ма,10 ди- 
Јсте. — 

— Ено га, ено свстог, ве*1пког града! кроз плач 
рече Елпоз. — 0, кад бих могао, да улфем у њему! 



Бр. «. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 121. 



Но саио је пр^фоку исмогућв умријети нзван .1еруса- 
лима. Л ја иијосам пророк! Лонгинозс, захвалнио го- 
споду, што јо удостојио наше очи да виде овај све- 
ттенп град! Он је иепунпо моје завјетнс сањарије, и 
тајне помисли свега мог живота. И ето, напоиЈ.Ђетку 
ипдим га. Да нпје опо слатски саиУ Да ли иа јавн 
видим те зндоие, те каппје? Страх ће ме ухватити, 
када се будем пробудно и спе, и1то сада впдим, по- 
кажс се да је машта.... 

Но Лоигиноз га умириваше: 

— Заиета је то Јерусалим, Елпозе, рече му, — 
и ти видиш пред собом његове аидове п капије. Умирп 
се и захва.1И спемогућем .1ехов1т, што тп је даровао 
таку срећу. 

Караваи се зауетави под зидовииа града и за- 
ноћишс под њима, јер их бпјапш п ноН стпгла. 

Али нестрпљење Е.1иозово бијаше тако силно, 
да (имах пође пролутатп по улицама јсрусалпмеки»г. 

Са дивл.ењем посматраше грађевине в долажаше 
до усхићења од велпкољепноети градских храмова. 

Пролазећи поред јсдног од њих, заустави се, 
поражен њсговои величивом. 

И наједанпут погледавшн на зндовс храиа, обли- 
веие сребрним блијеском пуног мјссеца, којн блисташс 
са таино-сињег иеба, заспјаног крупним, јаркпм звп- 
јсздама, сјети <лс проро<1анских рпјсчи : 

„Нсћс оетати овдје нп камен на ка- 
мону"')- 

Блиоза обузе страх п не1'одовање. 

— Човјека, којп се усудио то пзрећи, трсба прс- 
дати срамној казни^ — у огорченостп речс ои. 

Још продужп своју шетњу ио граду и изађе иза 
њсгових зидова. 

Прстазио је поред села Гетеиианпје. Овдје би- 
јаше ве.1ики врт, који је својииа једног зем^ЈБОраднич- 
ког завода, што цпједи маслииов зојтин. С источнс 
стране града, у долинп виђашс се Елеонска гора, у 
чпјсм се подножју виде читаво шумс маслинс, 
и палме, по чијим су пменима и сусједна сс<ла 
Нетхаге, Гетсииапија и Внтанија. 

(•-шоа није ии дошао до горе ни до ских тих 
мјсста, него гледајући нх издаљс, врати ее у грвд. 
Тсраса храма, па п саи храм, са својим широким стс- 
пеницама и металним кровом, који сс блисташе иа 
мјссечини, најашис га привлачаху себи. 

Напошљетку, евладан умором, сјети се свога ко- 
нака и свог шатора, како би се одиорив1пи сс мало, 
сјутрадан јавио Аии. 

Стежућн срце, остави Е.[поз град и изађе иза 
њсгоних капија. (Иастпнићс се). 



Др, Лдександнр Нвтроввк, Кш: 

Кувада. : 



') 1'|1Јочп НсЈСа Хрпст 



■. 24.. -Ј 



Марк. 11Ј„ 2.). 



<^5^«Ф^ 



а позпв пријате.Ћа ''|Јорђевпћа у (>. броју 
„Вилс" могу п ]а да дадеи ноке еитнс п^)- . 
датке. 

Мораи у првон реду пстакнутп, да ]е 
сјеверна, загорска Далиација 1егга'шсо!Гп11а 
за народио благо. У њој има много нспо- 
би.Ђеженог и нештампаног народиог блага, да јс 
тешко у то п повјеронати. Народних пјеслиа, посло- 
впца, ријечи, уарјечнца, поскочица, приповпједака, за- 
гонетака џ др. вма то.1лко, да би се могла пздати 
иа.1а би6.1иотека. За све то треба.10 6и и.чати дово.ћно 
вреиена и поље, па се посветити куп.^вењу тог еилиог 
народног блага. Наш тежак у сјеверној Да.1иац»јп 
правп је примитивни човјск. ЈБегови обнчаји, његови 
осјећаји, њсгов свагдашњи језик и његона способноет, 
да у час створи ријеч за нови појаи дају опширно 
по.ЂС за проучавање овега тога. 

У неколико година, које прожнвјех у том на- 
роду, ја сам толико тога поби.Ђежно о његовпм осје- 
ћајииа, обичајима, језику и т. д., да јс то нешто не- 
вјеројатни. Не треба ааборавити, да за тијем иијесам 
иикада ишао, а ни данае не идеи. То је тек уз пут, 
уз мој гланни адвокатски посао. Ко би могао и хтио 
посветпти неколико недје.1.а том проучавању и куп- 
.тлњу.тај би пмао шта да запише и да прибпл>ежи. 

Нико, иислии на научни свијст, нијс нп знао за 
далматпнску женидбу и удадбу н за многс 
особине живота овог дијсла нашега народа, док то ја 
инјесам пзнио на јавноет. Некп су то гледалп, а.1И 
им се чињело, да је то иешто сасвии природно, јер 
им попедп нијесу ишли проко кућног прага. Ни ку- 
вада иије ништа необнчно у сјеверној Далмацији. 
Тај обичај ја сам већ дапно приби.тлжио. Није општи, 
иего саио у некијеи се.1има в.1ада код појсдпнијех 
тсжачкпјех породица. 

Колпко сам до сада могао прибиљежнти, у Уз- 
до.Ђу од Книна, у Биочпћу, Мпочићу и у Баљцима 
од Дрииша постоји по катвшда кувада. Кад жеиа 
ле1'нс да родп и кад јс освоје најјачи болови порођаја, 
муж легне уз њу. То ради у двострукој намјери. 
Својои нушком снагом нпсли, да ће јој поноки прп 
рађању и да ће јој ублажнти болове. Тии лијегањем 
хоће још да покаже, да ]в његово дијете, које 11е му 
жена родити. 

Овај обичај, у оета.10м, губи се еве више. Ри- 
јетки су такви случајеви, за које саи могао дознатн. 
061ПШ0 наш тежак иде из своје куће, кад иу жена 
рађа, јер порођај и што иде уа-а-њ сматра као нешто 
иелијепо. Жену оетавља пријате.1>ицама и коишијии- 
цама, да се оие брину за њу н за њеио [рађањс. Ои 
се враћа кући тек онда, кад му јавс, да му је жена 
срећио родила. 



Стр. 122. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр^8. 



Владнмвр 'Коровнк. 



Говор помоћу знакова. 



Један прилог проучавању народних приповиједака. 




ма једна врло лијепа и занимљива њемачка 
прича о говору, боље о Јвзику, помоку зна- 
кова (Ле Хе\сћепбргасће). На двор енгле- 
ског кра^Ћа Јакова I. стиже један посланик 
из Шпаније, врло учен човјек, који је 
говорио више језика и одавно се трудио, 
да уведе један општи, за сваког разумљиви, језик по- 
моку знакова. У разговору са кра.1>ем, који се често 
затрчавао, он, међу оста«1им, поведе разговор и о томе 
и упита га, да ли нема случајно и у ЕнглескоЈ неки 
човјек са истим плановима. Краљ, не мислећи много, 
рече: да, има један научењак на универзитету у 
Абердену. Посланик, (^ав срекан, замоли краља, да му 
га престави или да га доведе с њим у свезу. У ве- 
ликој неприлици обрати се краљ ректору дотичног 
универзитета с молбом, да нађе ког професора. Уза- 
луд! Ниједан од њих не хтједе да се уплеке у таку 
ствар, којом се никад није бавно. Али је требало да 
извуку краља из те неприлике и они готово с оча- 
јањем гледаху у безизлазност ситуациЈе. Тада се наЈ^е 
Јсдан касапин, корав у јсдно око, и понуди пм се за 
тај посао. 

У Јсдној соби био је састанак. Кад уђс касапин 
у одијелу професора, шпански поеланпк дпже један 
прст, — касапин одмах два. Посланик днже три, а 
касапин пздиже замахнуту песницу. Тад Шпањолац 
извади једну наранџу п показа јс каеаппну, на што 
овај извади комад хљеба. С тим се разговор свршп. 
С нестрп1Ђењем је чекао ректор постаника и кад га 
угледа, убрза с питањем: шта је п како је било ? 
Шпањолац бијашо одушев.Бен знањем тога професора 
(не зцајући, да је касапин) и растумачи ректору свој 

разговор с њим: 

„Ја дигох једаи прст, да кажем да је Јсдан Бог, 

а он диже два, да каже да се Бог Отац јавио у сину. 

Тад ја дигох три прста, да речем, да су три лица 

божија, а онај показа песницом, да су та тројица ипак 

једно. Тад му показах наранџу, да му истакнсм ље- 

поту, пуноку и хармониЈСКи ред, а он извадивши 

хљеб, хтио ЈС реки: тр је све ништа спрам хљеба 

живота, коЈи нам озго долази*^. 

Кад упиташе касапина, шта је било, он необично 

раздражен одговори: „Дрскост! Чим сам ушао, а онај 

диже прст да ми се наруга, што имам једио око. Ја 

одмах дигох два, да му речем: како ја видим боље с 

једним, него он с оба. Он опет дижс три прста, да 

ми рече, да су у нас двојицс свега три ока, а ја 

љутит дигох шаку. Најпослије извади једну „жуту 

јабуку , да се похвали како је Шпанија боља од 

Шкотске, а ја му тад показах комад х.Ђеба, којп 

више вриједи од тих жутих јабука." 



Ова, одпста успЈСла прпча, пма вслику сличност 
са јсдном српскЈМ причом, што Ј*е изишла у „Бое. 
Вили" 1892.*), прибиљежена од Јов. Ф. Иванишевића. 
Тамо научењак „путује од града до града, да види, 
у комс Јс граду најмудрији народ'*, па у некоммјесту 
док су грај^ани смишљали кога да пошљу, да с њим 
разговара, јави се један к о р о. И тамо је говор по- 
моћу знакова. Научењак диже Јсдан прст, а ћоро два, 
научењак диже два а ћоро три; најпослиЈС научењак 
показа јабуку, а ћоро комад хљеба. И тумачење 
је готово исто. Научењак с једним прстом хтио рећи, 
да је један Бог, и држао да му ћоро с два прста 
хоће да каже да је Бог и Син. Научењак то потвр- 
ђује, а ћорина три прста да значе свету тројицу. 
Онај трећи одговор излази на исто. Ћоро опет схва- 
тпо Јсдан прст као ругање и дигао два, да рече, да 
види с Једним боље, него онај са два. Кад научењак 
дигне два, овај мисли да онај хоће да каже, да јје 
ипак боље два, него једно, и с тога оваЈ* диже три 
прста да му рече: боље је моје јсдно него да ти имаш 
три. Кад је онај извадпо јабуку, ћоро помисли, да га 
хоћс да удари, па и он потегао свој комад хљебн. 

Сличност та, поред свега тога, што је овако ве- 
лика и упадљива, нс би за онога, ко се бави проуча- 
вањем народнпх приповиЈедака, бћла необпчна, нити 
би се нарочито морало на њу указпвати. Али јс једна 
околност, која ту сличност чини врло сумњивом и 
која нас нагони, да ову ствар нарочито заби^^Бежимо. 
Ова њемачка прича на.1азп се у школским читапкама 
за V. и VI. гимназиЈски разред. (Ргапјо Магп: Хје- 
табка бј^апка га 8ге(1пја ис111б!;а)^ а наша је прича 
забиљежена тек прије неколико година. Ове Марнове 
Њемачке Чптанке школске су књиге у Хрват- 
ској и СлавонпЈи, Боснп п Херцеговини п веома су 
раширене. Према томс, с врло много разлога, може се 
закључивати да јо ова прпча прешла отуда и да јој 
је врело веома близу. 




Дим. Митрнновв11, Мостар. 

Филозоф Марко Аурелије. 

— пт" — ::_2 Сјенп Кнежевићевој. 

(Наставак). 

Своја морално-филозофска поучавања држао је 
оснивач стојицизма, Зенон, у једнојј дворани, која ее 
због неких молованих зидова звала: 81оа ро1к11е (на- 
П1арана дворана) и отуда је школа и добила 
име: с т о ј и ч к а школа. Нашљедника је Зенон имао 
више, а познатиЈи су К л е а н т, П а н е ц и ј е, П о- 
сидоније и Хризип, који је нарочито чувен 
због свог оптимистичког тумачења о постанку зла. 

— „Ма1ит снизат ћађо, поп еГИсЈеп^ет, 8ес1 с1е11с1- 
еп1ет. 

*) «Научеи,ак и Т»оро«, стр. 7Г). 



Бр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 123. 



Стојпцпзам има своЈе видно мјесто у исторпји 
филозофије, колико по Марку Аурслију, толико по 
Зснону п другим. Сви су стојпци у основи практпчнп 
филозофи, те је п стојицизам знаменит због своје тежње 
да филозофију с неба донесе на земл>у, да је прпближи 
људском животу, да практичном проблему свијета даду 
превагу над чисто теоретским проблемом. Филозофи 
стазо из метафизичких облака на нашу суху и тврду 
земљу, и хоће да филозофирају: како да се што боље 
и паметније на њо] проведо живот, тако кратак и 
тако ништаван. Филозофија је стојпцима уистину етика 
наувса о моралном дјеловању. Она је наука о добро- 
дјетељи, о реалном животу, и има за предмет човјека 
и смисао живота; она је, према човјечјим потребама, 
универза.ша наука, то осим ње и не треба других 
наука. Све што је потребно за образовање духа п 
право познање ствари, као и однос човјсчјега духа 
према стварима, то расправља и казује филозофпја. 
По томе стојичка филозофија уопке, као и филозофија 
Марка Ауре*1ија, није искључиво Етика, у данашњем 
смислу, и уистину је стојичка филозофија ипак један 
узак филозофски систем. Стојичка се фплозофија дијели 
на три дијела, и у та три дијела се даду збити го- 
тово сва пптања, којима се фплозофија уопће занима. 
Ту је, прво, л г и к а и л и д и ј а л е к т и к а, која треба 
да даде метод, којим да се дођв до правог сазнања 
истине. Ф и 3 и к а ј|е наука о природи, о поретку ствари 
и бићу васионе, а етика има задаћу да на темељу 
података дијалектике п фпзике изведе консеквенце и 
примЈСњује пх на живот, на правила о људском раду 
п дужностима. 

У логици је знатно њихово настојање да створе 
некп апсолутни критеријум истине, нешто, што би 
бпло потпуио мјеродавно, да раставља један истинит 
суд од неистинитог. А да се то постигне, требало је 
оборити важност субјекта и прениЈСти је на објекат. 
У питањима теорије сазнања стојици су за сензуали- 
зам и реализам, а отуд се консеквентно изводи онто- 
лошки материјализам, који је код њих у исти мах и 
пантеизам. Познање истпно произлази из стварних 
утисака спољашњсг свијета нанаш унутрашњи свијет 
а никако из самосталног зак.1>учивања нашега духа. 
Стојици не ће ни да чују о платонским урођеним 
идејама. Него, настаје питање, познате су субјективне 
варке у сазнању; шта је оно што може посвједочити 
и разлЛковати објективну истину од субјективног и 
нетачног опажања? То јс, вели стојицизам сила 
убјеђења, приморавајућ а евиденција истине 
којом рсалност дјелује на наш дух, а истина се може 
сазнати зато, 1пто је унутрашње биће ствари стално 
и исто, увиЈск једнако само себи. Утисак на наш дух 
дају ствари саме од себе, а да ли је утисак вјеродо- 
стојан казуЈе унутрашња умна евиденција, Јачина 
увјерења, што га је утисак ствари у духу произвео. 
Познање је, дак.1е, у основи чулно, но по есенцији 
својоЈ између емпирпчностп и пдејалности. Тако сто- 



јицизам. Међутим је јасно да овака дија«1вктика п 
овака теорија сазнања нијс довол>но логична, и отуда 
су изишле и контроверзе у цијелом ствЈИчком систему. 
Најјача страна стојицизма, то је ипак чиста етика. 

(Настави1>е се.) 

Српске народне умотворине. 
Ераљица Внла. 




^ио краљ и кра.^Бица, па имали јединца сина. 
Кад је понарастао прославише његово шп- 
шано кумство, а на ту част позваше нај- 
виђенијс људе из свега свијета. 

Бијели двори засјаше од злата и сребра 
и од хиљаду свијећа, кад у вече у башчи 
поведошс коло. Дјевојке су биле све једна љепша од 
друге, а сво гледаху у младога краљевића мило 
и драго. 

Кад је била поноћ, разиђошс се гости, а кра- 
љевић оде у гај од старих липа, јер јс ноћ била 
СЈајна од мјесеца, а њему сс ниј« дало спавати. Липе 
су мпрпсале кб тамјан из цркве, а краљевпћ је шетао 
замишљен по меканој травици. 

Наједном угледа усред мјесечине малу вилу, 
одјевену у красне хаљине од финог ћерећета златом 
везена. На спуштеној, дугој коси имала је здатну 
круну. Алп Јс била посве, посве мала. Ко лучипа! 
Краљевић се загледа у њу сав у чуду, а она про- 
говори гласом као да сребрено звонце звони: 

^Мој лијепи краљевићу, и ја сам била позвана 
данас теби на шишано кумовање, али пошто сам тако 
малена, нијесам смјела доћи у коло, него ти се овдје 
клањам на овој сјаЈноЈ МЈесечини, која јс моје сунце!" 

Краљевић је био храбар као што су сва разблу- 
ђена дјеца. Није се ништа бојао, вила му се врло 
свиђе, па је смЈе.10 узе за ручицу. Но она му се оте 
и нестаде је. У руци му остаде само мала њезина 
рукавица, тако мала, да је једва навуко на свој нај- 
мањи прст. 

Замишљен врати се у дворе и никоме не рече, 
с ким ЈС био. Али другу ноћ опет оде у башчу. Ше- 
тао је по бијелој мЈесечини и тражио малу вилу, али 
ње нигдје не бијаше. Од жа»10сти краљевић извадп из 
њедара њезину малу рукавицу и пољуби је. У тај 
час створи се вила пред њим. Дуго су чаврљали и 
ћосали заједно, а краљевић опази, да та мала вила 
свеједнако расте, док с њиме говори. Кад су се растали 
била Јс двапут већа од синоћ, па зато ни своје рука- 
вице више није могла навући, кад је добила од 
краљевића. 



Стр. 124. 



190б. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



„Узми је, па је чувај ко аманет!" речс п но СрПСКв НарОДНв бајаЛИЦб. 



стаде ЈС опет. 

— „Носићу је на срцу!" — рече кра*т>евић. 
Сваку ноћ састајалп су се у башчи њпх двоје. 

Читав дан био је краљевпћ тужан и мисаио је само 
на њу: хоће ли му ноћас доћи, или неће? И сваку 
ноћ нарасла је вила већа п већа. Кад је прошло 
девет ноћи бпјаше пун мјесец, а впла је нарас^^а ве- 
лпка ко краљеви11. Весело га дочека п слаткпм гласом 
прогука: 

— „Док год буде мјесечпне, ја ћу ти долазптп!" 

— ^Увијек }1еш бптп моја, јер ћу те учинитп 
краљицом. Увијек ћеш тп бити прва и једпна и нпкад 
друге поглсдати не ћу!" викпу кра.ЂСвић. 

— „Добро! Д01сле будеш своју ријеч држао, ја 
ћу ти бити жена!'' 

За три дана бијаху сватови од ово двоје дјецс, 
а љепоти вилпној дивио се сав свпјет. Срећно су 
живје.1и седам годпна, а онда стари краљ умрије. На 
спровод му дође сила свијета, а крај мртвачког лијес^1 
чува.1е су мртваца пајљепше госпођс из читаве земље. 
Бпла је туде и Једна .Ђспојка црвене косе п плава 
ока. Та сс није Богу молила, нит' јс у мртвог краља 
гледала, него је само очима пратила младог кра- 
љевића. 

Видио је и он, ,;а 1'а глсда лијепа госпођа и 
било му драго. Кад је велики спровод кренуо на 
гробље погледао је младп кра.ЂСвпћ трппут у за- 
мамљиву љепојку, водећп за руку добру своју вииу. 
Наједном се вила потепе на своју сукњу п мало пгго 
нс паде. 

— ^Ју, сукња мп је прсдуга. Ја опот постајем 
мања. Шта је тоУ" 

Кад су укопа,1и старог кра*Ђа, пође она љепо- 
тпца црвене косе намах уз краљевпћа путем кући, а 
он је испод ока свеједнако у њу гледао. Тако није ни 
видио да му је жена све мања и мања, а кад стпгошс 
кући под старе лппе, — нестаде је посве. 

Сада краљевић узе за жену ону госпоју црвсне 
косе, али с њомс није нп трп дана срећно живио. 
Тражила је, да јој купи постељу од алема самога, а 
он то није могао. Жељела јс сад ово, сад оно, а све 
саме ствари, какових и нема на свијоту. Најпошље је 
краљевић отјера од себе и опет пође сваку мјесечеву 
ноћ под старе лппе, да дозове своју прву жену, своју 
лпјепу и добру вилу. 

Али она се више никада није вратила. 

Забиљежила од Анђе Косорпћеве из Шалоте, 
код Кључа, 

Јелица Беловикева. 




(Свршетак.) 

6. Од ирвенке. 

Пошла црна квочка с црвеним пилпћпма. По- 
шла уз поље, низ поље. Сукоби ју божја мајка, су- 
кобп ју, уппта ју: ^Куд си пошла црна квочко с 
црвеним пилићима?" „Пошла сам уз поље, низ поље 
позвала ме Мара бајалпца (име врачке) да баје, да 
баје, да драми да драмп, да стукне да стукне. 

7. Од подљуте. 

Једна подљута, две подљуте, трп подљуте, че- 
тири подљуте, пет подљута, шест подљута, седам 
подљута, осам подљута, девет подљута. Од девет осам 
од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет 
четири, од четири три, од три две, од две једна, од 
једне ни једне. Подљутниче, подбунпче, не подљутуј, 
не подбуњу], нитп. пуцај нити воду пуштај, усанп, 
увени, унатраг удари. 

8. Од пЈБуска. 

Црвена пљуска, а.1ска, вплска, гвоздепа, дрвена 
п.Ћуска. Од трпдесот и девет руку, пљуско, запалпла 
се Владина фуруна (пећ1, гори, бучи, сева, сврби, на- 
предује. Гаспла ју Сарајка (Сарајевка) девојка, да 
угаси, да удрамп. Није могла да угаси, нпје могла 
да удрамп. Појави се Мара бајалица да баје да обаје 
да драми да удрамп, да стукне да устукне. Баја обаја, 
стукну, устукну. Чпм га баја?. чим га обаја?, чим га 
драмп?, чим га удрами? Студеном водицом, из плота 
травпцом и њеном душпцом на со, на леб, на траву 
некошену, на воду неппјену. Удрамп га, устукну п 
нема га. 

9* Од русе. 

Добро Јутро русо, колко јутра било, толко јутра 
дочекала, усану.1а, увенула, у натраг ударила, пз врха 
се осушила, из корена пструле.1а. 

10. Од вешти11,а (малој деци). 

Једна вештица, п т. д. броји се до девет п оду- 
зпма се од девет онако као код броја 2. п 7. само 
се дода: Устук уроци, устук уроцп, устук уроци. 

11. Од бабии,е. 

Пошла Огана колским путем цвилсЈући До неба, 
тужејући до земље. Укобп ју божја мајка Богородица 
па упита: „Чедо, Стано, што цвилиш до неба, што 
тужиш до земље?" Кад ме питаш божја мајко Бого- 
родице, право да тп кажем: „Укобе ме виле, вештице 
турске, арнаутске, влашке, одузеше ми снагу, одузеше 
ми моћ, одузеше ми ум."* „Не бој се чедо, Стано, до- 
вешћу Мару бајалицу, избајаће, пспратпће у Кали- 
лејску гору, где петао не кукурече, где кокошка не 
носп јајца, где овца не блеЈ'и, где магаре не риче, 
где девоЈка не чешље косу, гдс се колач не месп. 



Кр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 125. 



гдо се там!Баном нс кадп, где коњ не прпштн." Устук 
уроци, устук уроци, устук уроци. 

Напомена: Ово јс опет нека крста урока, јер 
се впдп пз саме бајалпце. која је.мешавппа кпшс овде 
помепутпх бајалпца. 

12. Од корма. 

а) Устрељниче, прострел*ппче, не севај, пс стре- 
.Ћај, не сврбп, не бо.1п, већ идп у Ка,1плејску гору, 
где петао не кукурече, где овца не блејп, где магаре 
не риче, где кон> пе вригатп; ударн је.1ена у рог, а 
кошуту у стопу. Устук уроцп. 

б) Издатељу пеиздатељу, пзда да пе пзда устук 
уроци, устук уроци, устук уроцп. 

в) Ко менп да једап нож — ја њему два; ко 
мени да два ножа — ја њему трп; ко менп да три 
ножа — ја њему четпри; ко меип четирп — ја њему 
пет; ко менп пет — ја њему шест; ко менп шест — 
ја њему седам; ко мени седам — ја њему осам; ко 
менп осам — ја њему девет. Од девет осам, од осам 
ссдам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, 
од четири три, од три два, од два једаи, од једап нп 
једаи. Устук уроцп, устук уроцп, устук уроцп. 

13- Од ала и ветра. 

Пошао Влада уз по»1»е, нмз поље. Скобила га 
божја мајка, скобпла га упитала: „Куд сп попш, Владо 
божјаче, куд си пошо?''. „Божја мајко, пођо уз поље, 
нпз пол>е. Скобип1е мс страпшици. ходници, папрати, 
а-1скп, вплскп, с алама, с ветровима. Мечјо коже по- 
пустише, вучЈи калпак накривише, напреко ме поглс 
дап1е, па не могу, пе могу. Одговара божја мајка: „Владо 
божјаче, појавила сс баба Мара баја.1ица, да бајс да 
убаје, да драми да удрамп. Вп^^е била па ручку, бпће 
би.1а на вечери, биће Влада на њу ударпо, биће софру 
преврнула, биће ложпце поломила, биће .твуске поки- 
дала, бпћ( децу погазила, бпће комате помеша.1а, бнће 
панице преклопила, Он није знао, он је погрешио па 
је на вас ударио. Баба Мара ће да баје да одврне. 
И баја, и одбаја, и тера и отера од Владс але. 

14* Од нии,ине. 

^Гувале три девојкс овце. Ледна глува, друга 
слспа, а трећа мутава. До1с.1с глува прочула, док.1С 
с^епа прог.1еда.1а, докле мутава проговорила, дођс 
вук, узе усоа, узе усоа. (Шта .ш му јс овоусоаУ) 

15- Од устију. 

Запалила се Сарајевска врата. Не може нико да 
угасп. Л^гасп је Мара ба]а.1пца. Црвена врбпца, сту- 
дена водица, црвсн кончић, зелена травпца. Не гари 
не бучи, Мара бајалпца ће те избије низ Тимок Гпмо 
најб.1иже рске) ће те испрати. 

* ^ * 

Ове сам бајалице записао од своје бабе. Седпемо 
ја и она, па ми она прича управо баје, а ја бележим. 
Норед баја.1ица, које ба]у болесницима, дају им и неке 



лекове, којп не утичу ништа на бо.1есног. Сећам се да 
ми је баба давала, када слм једпом пмао прободе, да 
пиЈем воду у коЈој је преноћила г.^авица белог лука 
са набоденим трњем и да ми је бајала неку бајалицу, 
коју ми не хтеде казати, говорећи: пБрж' пптао, брж' 
.1ек био", алп сам чуо да спомиње: црне коње н црне 
узде. Ако се бајалццама при бајању зева, онда то 
значи да се болеснпку бајс, т. ј. да болосншс болује 
од бо.1ес'П1 којоЈ прппада бајалица. 

Звездан, 30. јануара 1908. г. 

Ирибеложпо: Јов. .1иа. Јовик. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Из ('кандинавије| путничке белешке Свстомпра 
Николајсвпћа. 

Ппсац свјежих, једрих и ванредно занпм.Ђивпх 
„Листића из књижсвности", ноји су у своје вријеме, 
док није настао потоп литерарних студија, чптани и 
куповапп са великпм нестрпљсњем и упознавалп млађп 
нарап1тај са велпким свјстеким ПЈеснпцпиа, тим бук- 
тињама вромена, пздао је овпх дана једну ванредно 
спмпатичну и интересаптну књигу. Г. НиколаЈСвић јс 
као ч.1ан Међународног Парламентарног Савеза, био 
у Скандинавији и у овој првој свесци саопштава нам 
своје утпске из ку.ттурне земљице Данске. 

Није потребно нарочито наглашавати, да г. Нп- 
колајевић путује, као саврпгсно образовап човјек, којп 
пе добија својс утиске, као сноб, површно посматрајући 
предјоле кроз вагонскс прозоре, а проучавајући .Ђуде, 
сједећп у каквом отмјепом хотелу п распЈаним погле- 
дом гледајућп на улпцу кроз хотолске прозорс. Он, 
у правом смпслу тога значсња, проучава зем.т»у кроз 
коју путуЈС. И да бп савршено разумпо прилико, у 
којима живс Данцп п да би читалац, који нпје у 
пнтимпи^г односпма са историјом, добио жпву слпгсу 
тога народа, г. Николајевић, збпјсно, концпзно, али 
без фп.1олошке досадпостп. пзноси историју тога па- 
рода од почетка када^је ступпо V псторију па до да- 
нас када је г. Николајевић допшо у Данску. Поред 
тога г. Николајевић, као лптерарни псторичар, у повр- 
шном облику колико то допушта путопис, изпоси и 
књижевност тога епергпчнога и та.1ентованога пар<да 
коЈИ јс, осамдссетих година, вршио здрав п једар 
утицај на европску књпжевност. 

Као п сви радови г. Николајевпћевп п овај 11»с- 
гов ванредно интересантан путоппс има све врлпне 
писца „Листића". Стил је јасан и нспретрпан, алп је 
сти.1 одушевљена млада човјека са поетскивт талснтом. 
Његов сти.1 Ј'е буЈНијп и интензпвнији, него што је 
стил у каквог мла^сг човјека. 11 кад се зна да се за 
г. Николајевића не може рећп да \е млад. онда јс тај 
стил Још интвресантниЈи и још топлији. Поред сштх 
својих шесет и неколико година, г. Нпколајевић пма 
младо и буЈно срце, на којем бп му требали да завпде 
многи наши млади старци. И оно што највише чини 
ову књпгу прпв.1ачном, то јс младићски идеализам, 
коЈИм је задахнута ова .тнимљива књига г. Никола- 
јевића. 



Стр. 126. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



Ову књигу треба свак да чита. А нарочито треба 
да је чптају они неплодни и нсенергични наши •^вуди, 
коЈИ сваком, згодном и незгодном, приликом веле, да 
је Србија мала земља, од које се не може тражити 
оно, што се, с правом, тражи од великих земаља. 
Књига г. Николајевића лијепо ће га поучити, да је и 
Данска лгала зем.Ба, али да је по култури врло, врло 
велика. Само се за Данце не може рећи, дасулијени 
и без енергије да их успављуЈв бескраЈна ориЈен- 
талска немарност. Т. 

В. А. Мошков. Новаја теорија Происхожде- 
пија человјева и его вирожденија. Варшава, 1903. 
1. дио, стр. 1 — 239. Цијена 2 рубља. 

Већ самим тим, што со ова књига бави само чо- 
веком од искони до сад примамљује иас, да и о овом 
наЈпозниЈем створу земаљском коју истпну више до- 
знамо. У овом илустрованоз! делу признатог руског 
научника на пољу етнологиЈС, фолклора и одличног 
знаоца турског језика и живота налази се тугата и 
тма нових скроз оригина,1них погледа и закључака. 
Књига почињс библијском теоријом, прелазп на при- 
родњачке претпоставке, о леденом периоду, гснеало- 
гиЈИ човека, о брахикефалима и долихокефалима, о 
женском питању у опће у доисторијском времену, о 
физичкој разлици међу вишим и нижим тсласама, о 
царској власти, о атавизму, произласку језика, рсли- 
гије и т. д. и т. д. Даклр, у овом одличном делу све 
што је истакнуто од замашног је интереса научног, 
па макар се много шта и окресало. Подстрека јс то- 
лико, да ће се у многоме правцу отворити ново по.бс 
за испитивање. С. 

РНјев1ед ћг>\ от1ад. кпј1^е. Такав пријеглед 
упео се писати незрели почетник, учитељ Ма^ер. Па 
Још га утурао у с*1овенску „8ко18ки Ма11си. Без 
много труда и разумиЈСвања рубрицира он овдје 
хрв. омладинске књижевнике и тресе њима, па нека 
стрепе ти Јадници! Мало их је, који добро пролазе. 
Наши најстарији радници: проф. Ивкансц, СтЈепан 
Широла, Јаков Мајнарић једва се смију показати, а 
млађи Милан Ланг, Адолф Макале, Јосипа Газвода и 
Јосип Краљић по готово рђаво животаре. О мени вели 
милостиво, да сам „првакпња" и „наЈврсниЈа, али по 
чему долази до ових титула, то он нп сам ва.ада не 
зна, јер исто тако и неке друге зове „најврснијима. 
Да је мјесто овог суперлатива бо.ЂС прегледао сав 
мој књижевни рад, једнако признат у Хрвата као и 
у Срба, не би ми био послијс опет јавно рекао, да ја 
„затајуЈем хрватско име." Он то дакако није рекао из 
увјерења, него да тимс себе дигне и добије пасош за 
неке новине, које га прије нијесу хтјеле за сарадника. 
Наводим то, да покажем, какво јс то незрело, површно 
и конфузно почстничко перо, тај читави Мађер. Нај- 
прије ме „вруће'* м о л и, да у с р п с к и м листовима 
о њему пиптем, а онда у име захвалности устаЈС 
„увријеђен" због тога. Па још уображава да је он 
велик 7,дипломата''! Жалосно је, да у нас нема форума 



да суди оваковој чељади 



Јелица Ведовићева. 



Књижевне и културне биљешке. 

Прештамнано. Лијепу патрпотску пјесму „Музи"*, 
нашсг дичног сарадника Алексе Р. Шантића преш- 
тампала јс из нашег лпста бр. 4. биоградска „Победа 
у 109. бр., а лиЈепи чланак дра Тих. Р. Ђорђевића 
„Кувада" прештампа.1а је „Српска Ријеч у 51. бр. 



Добротвори српске 1ПК0ле. Чптамо у „Народу", 
да је познати, велпки добротвор српскп ЈБубо Крсма- 
новић поклонио српскоЈ оппггини у Мостару 2Г) акцијја 
мостарске српске банке, у вриЈ'едности 6000 кр. Тиме 
је прпскочио у помоћ пријекој потреби подпзања 
достојнс зграде за српску шко.1у. 

Коста Кашнкови)| добротвор. Нашљедницп 
покоЈног Косте Кашиковпћа, уг.^едног српског трговца 
у Мостару П0КЛ0НИ.1И су српској мостарскоЈ општини 
његову магазу у вриЈедности 16.000 кр. То је врло 
п.1еменито дјело, којс је потекло инициЈативом Браће 
Ј. Кашиковића, обућара у Мостару. Тиме су нашљед- 
нћци обссмртили име Костино и златним словима 
уппсали га у добротворе мостарске српске општпне. 

Кара^орђева улица у Атиии. Сва грчка и 
српска штампа одушевљено је поздравила закључак 
атинске општиис: да се једна од највећих у.1пца у 
Атини назово Карађорђева улица. То је доиста лијеп 
знак пажње и симпатија јуначког грчког народа према 
Србима и њихову ве.1икану. 

БЈгарсБд Академија Наува. Као што јав.-ћају некоји лн- 
стови, бугарско књижевно друштво пницијативом неких својпх 
чланова претворлћо се у Академију Наука. Свочано отварањс 
биће о четрдесетогодишњицп к}|>ижевног друштва, која ће битп 
у о1стобру ове годинс. 

Четвртл двадесетиетогодишњица. Новосадско пародно 
поаориште просшви и четврту двадесстпетогодишњицу својих чла- 
нова ове годиие. Г. Коста 1)асиљевпћ, члан и редитељ 16. фебр. 
свечано је прославио с.1ав.Ј>е играјући то вече у Сардуовој »То- 
скп" Скарпију. 

Ориска књиакевност у ЈужноЈ Америци. Јсдан од нај- 
распрострањенијих илустрованих листова у Бујнос-Ајресу ,,Раре1 
и ТЈп^а** донпо је у свесг^и аа јануар овс године у прсводу прп- 
повијетку Лане Лаваревића „На бунару", с особитим погледом 
на наше народне обичаје^ у колико се у тој приповијетци спо- 
мињу. 

Дв€%гесетпетогодишњица. Госпо1)а Зорка Тодосићка, чла- 
ница Краљевскб-Српског поаоришта у Бпограду, прославила је 
7. марта двадесетпетогодишњпцу свога глумачког рада. Тај дап у 
поворишту се одиграо водви.б ^Мамвел Нитуш", гдјо је славл»о- 
ница нграла главну улогу. 

СтјечЈу За награду. Српска Академија расписала је стје- 
чај ва награду ва 1908. годину из књижевног фонда Милоша Лч. 
Петровића. Награда је 600 дин. у вл ату ва најбољи оригиналнп 
спис И8 области окономских наука. Рок је стјечају 31. децсмбар 
ове године. Награђено дјело својина је ппшчева, а наград^' до- 
бпје кад поднссо 50 комада штампаног дјела. 

Народне читаонице у ЦрноЈ Гори. Министарство про- 
свјете створило је нарочита правила, по којима свака основна 
школа у Црној Горп мора имати своју књижвицу са чптаоницом. 
Књижницама ће управљати нарочити одбори ва народно просвје- 
ћивањс. 

За Скопљанску гимназију. Ученици Мојсијсвс вјере свнју 
биоградских гимнавија приредилп су 9. марта иарочитп концерат 
чији су приход употребили као помоћ ва И814)релу српску гимна- 
8ију у Скопљу. На том је концерту простављана први пут „Кс- 
тира", драма у 5 чпнова, превела госпођа Естира Ш. Русо, учи- 
гсљица. Концерту су судјеловалп неки ^ичанови Крал>евско Срп- 
ског поаоришта п чувени пјовач Турински. Ово је доиста лнјеп 
примјер. 

Мали в<)орник молитава. Наса Витојевић, учитељ и пткол. 
управител> у Северину код Беловара штампа »Ма.1и вборник мо- 
лптава". У л.ему ће бити пајпотребније молитво п то обичним 
српскпм стови.ма. Цијена је књинп само *20 потура. Претплата се 
шаље издавачу у Северин. 



Вр. 8. 



1.908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 127. 



ШКОЛСКИ надзорннк. Јесенас је иаабрат бањалучки срп- 
ки учител. Милош Костић ва школског надаорника епархије 
бањалучке н доњо-туаланско. Око иоловино фсбруара, као што 
јавља бањалуч1са „Отаџбина** потврдио га је спархијски савјет 
који ће му иадатп п декрет. Честптајући Костићу као најста- 
ријем и врло ааслужном српском учитељу у овпм венљама^ на- 
помпњомо учптел>има да бп на његово мјесто у Неликом Про- 
свјотном Савјету треба.^п бирати другог учитеља, јер он је сва- 
како као надаорнпк природнн члан Ј^еликог Просвјетног Савјс^а, 
а један учитељ недостаје. 

Најзнаменнтије жнвотнње. Ђор1,е М. Раца, учител* трго- 
вачке школе п Адам Иејић, школски управитељ у Сарајеву 
штампају књигу: Највнаменитије жнвотпње, биолошкн начин 
посматрања. Књига јо агодна ва сваког прнјатеља природе, а 
наронито аа основно школе и учитоље. Описаних животпња пма 
стогина, те ће књига панијети 15 табака. ЦпЈена је само 2 кр., 
а ко спромп још 20 потура добива је франко. У прошлом броју до- 
нијслп смо аа углед пз то књиге опис лава. 

Девети нЈесник. Зими 1896./У7. доведе једанпут бивши 
мостарски окружнпк Јаков Бојводић фра-Гргу Мартића, који је 
у то доба бпо иа кратко врпјеме, у Моста|)у, у канцеларију 
окружне области, гдје га је проводао кроа цијелу кућу. У једној 
соби сјеђашо ппсар пок. Лово Милић п вјожбаше се на пнсаћој 
машини ^Хамонд**. Фра Грго но бпјаше до тад видио ту справу, 
па се веома интересирао. Да му што боље објасни, Бојводић 
наредп пнсару, да на машини пише по његову доктанду: „Фра 
Грго Мартић, I. босанско-херцеговачкп нјесник.** Писар Ми.шћ, 
као почетиик, погријеши у писању, и кад Војводић уве папир, 
да покаже Фра-Грги, како је написано, ианенадп се и дрекну на 
писара, јер је стајало IX. мјосто I. На то се Фра Грго благо 
осмјехну и шапшући Милпћа по рамену рече: „Право имаш 
синко! Тамам си погодно, баш сам деветп. Какав први, каке 
трице!" 

СвЈетлост* Тако се зове нови српски лист, вдто је почсо 
и<1.1а8пти у Биограду од 15. марта као орган друштва аашколску 
хигпјену и народпо просвјећпвањс. Лист је нлустровап и иалаап 
у мјесечним свескама. У њему ће се расправљати сва питања из 
школске хигијене и народног просвјећивања. Годишња цијона аа 
чланове 2 дии. а за друге 8 дин. у Србији, а паван Србије аа 
^и^анове 6 дин. а за не*1ланове 10 дин. Први број добро јо уре- 
ђен и може се лист препоручитн свакоме. 

Нов нозоришни комад. Иознати српски умјетнпк чича- 
И.1ија Станојевић напнсао је нов комад па биоградског живота 
под натписом цДорћолска посда**. Комад ће се ускоро прпкааати 
у Иар. поаорпшту у Биогр т^ главие ћо улоге бити у рука.ма 
самог писца и г. Саве Тодоровића. 



ЧИТУЛА. 



БДМОНДО Де Аиичис. Ио вијестима на Бордигере умро је 
27. пр. мј. познати талијанскп писац Едмондо Де Амнчпс. Мо- 
дерна талијанска литература губи у њему једног врспог радиика. 
Родио се 21. октобра 1846. у Онвљи. Учио је војтачку школу у 
Модони, а г. 1Н65. постаде потпоручник, те је 1866. судјеловао у 
бптци код Кустоце. У тим годинама почиње његов књижевни 
рад, испуњен махом војничким животом. У Фиоренци је уређивао 
ревију „ИталијаМилитаре", у којој је шибао уредбу п поступак 
у талијанској војсци, те је тиме допринио реформама у војничком 
казнепом поступку. Концем шесдесетпх година изашла је прва 
свсска н>егових новела. Иутовао је у Сјеверну Афрпку, Јужну 
Америку, Шпанију, Холандпју, Епг.^еску, Турску и Француску, 
те је ова путовања в описивао, што се у оно вријеме врло 
радо читало. Од вслике су к(Бпжевне вриједностп његова дјела 
„Мсђу пријатељима^ и „Срце**, н>егово ремек-дјело, којим је сте- 
као силан глас п које талијанска критика убраја у најанамени- 



тије дјело лијепе књижевиости послије Манцонијевих »Вјерених«. 
Средином осамдесетих година прслааи Амичис у својим романпма 
на поље социјално и почиње са дјелом: »Преко Океана«,комс је 
за предмет уаео једно своје путова^ве у Аргентину. Задњпх го- 
дина ј&вљл се Амичис као прлсталица социјално-демократске 
странке, те је у томе смцслу писао више дјела чисто политичког 
садржаја. У »Новој Аитологијв« објелоданио је више пнтервсант- 
них успомена иа доба своје младости. Задње је 1!>егово дјело 
»Заносни говори« које је паишло у год. 1895. Де Амичис је једна 
од сјајних појавана књвжевном пољу Италије, те је својим оби- 
латим радом створио нови правац у талијанској литсратури. Ње- 
гова дјв,1а пуна су њежности, доброте, л»епото и .Ђубави; он у 
реа*1ним сликама иа живота тражи само добру п пл^ениту 
страну. 

До Ами^1ис је превођен и на српски. Иреведено је његово 
одллчно дјоло „Срце**, а Српска Књижевна Задруга је прошле 
године надала његов путопис „Холандска**. 

„Сри. Ријсч«. 

Куаиап Цаштровнк. У Крупгев^^л' је умро умировљени 
дире1стор гимнааије и новинарски радник Куаман Паштровић. 
Иокојник се родио у Новиграду, у далмативским котарима 14. 
септембра 1845. Гимнааију је свршио у Задру, а аатим ааночео 
војно-љекарску школу у Бечу. Али жеља га је вук.^а у слободну 
српску асмљу, те остави Беч и пређе у Србију 1866. н уписа се 
у велику школу, гдје сврши филоаофски факултет. Ио свршетку 
школе био је постављен за практиканта у министарству спољаш- 
њих 'пос«10ва, .а аатим за предавача, па професора у Крагујевцу, 
Ужицу, Зајечару, Нишу, Свилајнцу и Крушевцу. Иаштровић је 
био Србин рвмо*католичке вјере, али је сву дјецу крстио у пра- 
вос.1ављу. Говорио је талијански, француски и њемачки. Иисао 
је по листовима раане чланке и понешто преводио. Бог да га 
прости и помилујв! 

Др. Јан Палацкн. Исти дан, кад је умро Сватоплук Чех, 
ивгубио је чешки народ још једног ваучника и истакнутог поли- 
тпчара. У 3.1атном Ирагу 10. фебруара умро је у 78. г. живота 
доктор пр&ва и филоаофије, професор Јан Иала1цси, син славног 
чошког историчара и родољуба дра Франтишка Иалацког. Свршив 
универаитетске науке, посветио се академијској каријери п постао 
доцентом аа ботаннчки аемл>опис на прашком чешком универап- 
тету. Доцпије је постао редован професор. Неко вријеме био је 
и посланик на чешком аемаљском сабору. 

СтоЈан БоШБОВнк« У Биограду је преминуо 22. фебруара 
професор, историчар, књижевник, послаиик и мпнпстар Стојан 
Бошковић. Иокојник је рој^ен 1833. године у Свилајпцу. У 
Биограду је свршио фплоаофију и|права на тадашњем лицеју. 
Лош године 1869. био је начелник министарства спољашњих 
послова, а године 1875. постао је мпнистар просвјете. Био 
је и професором велике школе| доцније поново министар 
просвјете, па онда посланик на рууунском, грчком, и фран- 
цуском двору. У књижевности се јавио још 1851. и то у ;^Срп. 
Новинама*', „Седмици" и „1Иумадинци**. Год. 1857. штампао је 
превод Левичингова романа »Црногорац«. Год. 1862. постао јо 
члан Српског Ученог Друштва, а 1867. иадао је прву књигу 
Историје Свијета ва народ и школу. Друга књига иаашла је 
1872. г. Био је почасни члан Матице Српске, и предсједник од- 
сјека историјских и државних наука, те је пзнио предлог о иа- 
давању великог паучног рјечника на српско-хрватском п бугар- 
ском јеаику. Иокој му души! 

Архимандрит Кнрнло* У Биограду 6. марта преминуо је 
послије дужег боловања архимандрит Кирило Јовичић, бившп. 
ректор богословије св. Саве. Црква у Србпји губи у њему једпог 
од најбољих ппсолованих свештеника. Иокојник се родио 14. фе- 
бруара 1837. у селу Божуреву (Србија). Основну школу свршио 
је у мјесту рођења, а нижу гимнааију п стару богословију у 
Биограду 1857. С почетка је бпо учитељ, а 1863. оде у Гусију, 
гдје сврши духовну академију. Братившп се иа Русије постадо 



Стр. 128. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



супленат, ватим професор на биоградској гимнааији, а доцннје и 
на богословпјп. Био јс при основању цове богословијс св. Оавс 
првп ректор. Радпо је на књии^евностп. Написао је приповијотку 
Робињица злата, поред тога има доста научних богословских ра- 
доза. Иревсо је с руског Гогол>сва ^»Ревивора'* ; Крилов.Ђевс Басие 
и још неке стварп. Пос^ужио је црквн п народу 41) година као 
свепггсник. Бог да га прости п помилујо! 

Мнле пл. ДракЈЛвк. У Загребу јо умро 23. фсбруара до- 
бротвор српскс приврсдне омладиио Миле п.1. ДракулиК, капстан 
у 83. годпни живота. Иокојник јс још аа живота оставио пПри- 
вреднику" свс своје папиро од вриједпостп у ивносу 10.000 кјк. 
<У1 нарочнтом препоруком да со оснује фонд, који ћс носити ље- 
гово имо, а њпмо да рукујо „Прпвредник'^. Приход од тога фонда 
да се троши око намјоштања Срба шогрта аа иаумавањо ааната п 
трговине. Тиме јо покојник стекао пме великог добротвора, кога 
Ке се српска он.1адина вјечито сјсћати и бити му 8ахва.1на. 
Слава му п покој му души. 



Нове књиге и листови. 

Радика«!^ .1ИСТ српске народис радика.1не странкс. И>ианп 
у Руми сваког петка. Година I. Иласник п главмп уредипк Др. 
/Карко Миладпновић. Одговорип уродпик Лован И. Радпвојевић. 
1^одип1ња цпјена Н кр. 

Домовиа, политички лист, па.1а8и у Био^^раду сваког чет- 
вртка. И.1асник и одговорни уредник Душан Пејовић, фп.10иоф. 
1'одпшња претплата аа Србију о дпп. а ва другс вем'1.в 10 круиа. 
Ово је лист црногорскс емиграције, који се уро^ује врло добро и 
можо се свакоме прспоручити. 

Књиге Матицс Српске. 

ПороДНЦа у уметничкој песми српско}. Књпге аа на))0д, 
п»даје Матпца ('рпска па вадужбппе Петра Коњевића. Свеска 123. 
V Исвом ('аду, 11К)8. Цијена 20 хел. , . '-<. 

11ри.103И о економском стаи.у у Угарској п у пашем на- 
роду. Написао .'1>убомнр Лотић, бр. 23. Награ1)Сио п штамнано 
П8 вадужбине Јованн Остојпћа п жене .му Тереапје у Ново.ч 
(*ад>', падање Матице Срлске. 190К. Цијена 2 кр>'нс. 

Летоиис Матице Српскс. Година КХХХ1\'. књпга 248. 
Свеска П. аа год. 1908. У Новом Садл', пздање Матице Српске. 
11)08. Цијена 1 круна. 

Књиге Српске Кра.1>евске АкадемнЈе. 

Годншњак Српско Кра.1>евске Лкадемије. .XX. 11»0(). Г>по- 
град, штампано у државној штампарпји 1907. Цијена 1 дип. 

Глас Српске Кра.1>евске Лкадомије 1АХ1\'. Други раиред 
4.'}. У Биохраду Државна штампарпја, 1907. Цијена 2 дпн. 

Глас Српске Кра.1>свске Лкадсмије. 1јХХ1П. Првп рааред 
29. Биоград. Државпа штампарија, 1907. Цијена 2 дип. 

Црна Тора за Морејског рата (1в84.— 1П91».) од .1ов. Н. 
Чомића. Биоград. Држ. Шта^парпја 1907. Цијсна 3 дпн. 

Срнске народие игре, уредио Др. Тих. Р. '1>ор1,евић, књ. 
I. Српски етпографскп аборник. Књ. 9. У Биограду. Држ. 
иггампарпја 1907. Ј(ијена 2 дин. 



Глдс Српскс Крал>евскс .Лкадемијс 1-<\ХП. Други рааред. 
44. Бпоград, држ. штампарија 1*907. Цијопа 2 дка. 

Обнчаји народа срискога, књига прва. (*рпскп етно- 
г р а ф с к и 8 б о р н и к, књига седма. Бвоград, држ. штампарпја, 
1907. Цпјсна 3 дин. 

Насе.ћа српскнх земаља, књпга IV. Са 11 скпца у гек- 
сту п ат.1асо.м св. IV. Уредио Др. Јован Цвијић. Српскп отно- 
г р а ф с к и н б о р н л к, књига осма. У Биограду, држ. штампарија 
1907. Цпјена в дин. 

Зборник ва псторију, јеаик п књижевпост српскога на- 
рода. прво о;уелење, књига IV. М а т и ј с И .1 а с т а р а С п н- 
т а г .м а т. Лвбучни аборник впаантијских црквснпх и дрнсавних 
аакона и прави.па. С.товепскп провод врсмсна Д^-шанова, издао 
Стојан Новаковић. Прво издан.е иагра1)Омо иа 8ад}'иа)пне дра Н. 
Крстића. Биоград, држ. штампарија 1907. Цијена 6 дпн. 

Насел>:1 српскнх »еиа.1>а, књ. 1\'. Лтлас. Урсдио др. .1. 
1^впјпћ. Са 10 карата и 86 фото^^рафских сномака и сшка. Бпо- 
град, држ. шта.мпарпја, 1907. Цијена 4 дии. 

Споменик, ХК^. Други равј^ед, Зн. Биб.1пографнја Српско- 
хрватске драмске књпжевности. РХврадпо проф. П.1адан Ловановпћ. 
Биоград, д1)ж. штампарпја, 1907. Цпјеиа 2 дин. 

(/1ШСКИ марш Њ. И. кра.Ћа Петра I. од Јос. Бродила, за 
тамбураижи вбор удесио Бојпсшв Луигпћ. Сарајево, 1907. Иадање 
у сопственој нак.1ади. Цијена 3 крупе. 

СЛОбоди В0«1е Моралној и кривичној одговорности од 
др. Бранислава Петроннјевића проф. универвптета. Београд, држ. 
пггампарија 1908. Цијена 2 дин. 

Немирне душе од Симе Матаву.иа, с^поговором .1. Скер- 
.1ића. С. Б. 1^вијаиовпћ. Биоград. 1908. \ 

На дну, од Макси.ма Горк-ог, драмсксЧ^писе у 4 чина. С. 
руског превела Мш^а Магавпновпћ. Ма.1а бпблиотека. 14Н/149. 

Стојан Мутнкаша, роман. Написао Свот. 'Боровић. Мала 
библ иотека. 141 — 147. 

Сриски Књижевна аадруга. 

Несме Иојиства Ј. И.1пћа I. Београд. Иова шта.мпар11ја. 
Давидовић, 1907. Цијена 3.50 дпн. 

Ннсма на ИталиЈе Л^убомира II. НенадовиКа. Београд. 
Штампарија Доситије Обрадовић. 1907. Цпјена 2 дпп. 

^{она Заифнрова прпповијетка Стевана (*. С^омца. Бео- 
град. Нова П1тампарија „Давидорпћ**. 1907. Цијена 2 дин. 

планине и нспод планнне. Петар Кочић. Г^еоград. 
Нова П1тампарија Давпдовпћ. 1907. ^(ијепа 2 дин. 

Кнејида. Публпја ј^сргилија Марона, Епскп спев. С ла- 
тинског прсвео др. Н. Иу.шћ. Београд. П1та.мпарија ^1,. Димитрн- 
јевић. 1907. Цијена 2 дпп. 

Мртва стража од Болео.^ава Пруса, с пол,<'.ког превсо 
Лааар 1*. Кисжевић. Београд, штампарија „Доситпје Обрадовић", 
11К)7. 1(ијеиа 3 дин. 

В1\ја Гање од Ллексе Константпнова. Прсвод .\ксенгија 
Нацете 1*ујанца. ЈЈеоград, пггампарпја Д. Дпмитјшјевпћа. 1907. 
Цпјспа 2 дин. 



^Восанска Вила^ пвлааи у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. п 30, — Цпјева је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. '&аци, учитељи 
и подофвцири добивају лист ал 6 круна а ссЂаци ва 4 кр. 11ретп.1ата ив кра.1>евпне ша.1>е г.е на г. Мпхајла I*. УКивковпћа, трг. у Београду. 



Садржај: Лјесме: У вг,^рим ноГт.ма: од М. Димитријевића. — Лриповијетке: Скакањ/', од (.'ауи^Млт&ЋУља,. — Окамењеие ср»^Гј6л\к-л 
Пере В. .1оваиовпћа. — Весео момаКу од Бјернсона Бјернсгјерна, превоо Иикола Стајић. — Пре/^ањс о хнтоиуХристовом, од И. 
('Вјетлова, с руског Часлав. ~ Поука: Кувада, од дра Александра Митровпћа - 1'овпр иомоГчЈ ^такова, од Иладимира 'Г»оровића. 
Мирко Лурепијг. од Дим. Митрпповића. — Сриске наро.цне умотворине: ЈСраљи^^а Лила, нар. прпча, аабп.Ћсжпла Ледица Беловићева. 

— Српгкс наро/рее баја.гице, од Лов. Лаа. Ловића. — Листак. 

Бласвик м уредник Никола Т. Башиковић. Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Ислаиска дионвчка штампарија, Сарајево. 



^т^ 



џтт 



Врој 9. 



ОАРАЈЕВО, 30. ларта 1908. 



Год. XXIII. 



Касо Кокди)1, 1^311,11 Лука. - - 

II шуме наше плачу. 



кЈ аскопаше се бплппскп двори, пору- 

'Г шптс се у попорв К}1Ста1пко-орлов- 

ска гнпјеада п нестаде шаренпх 

рпсова, којп Ј^ареваше над осталпм 

"Ј звјерпњем, а кроз крнвокуке долпне 

на ошгЈЈл.асго висове пашег непрегледног 

Грмеч-планппе, разлпјеже се јека од тсстере 

II сјокире, а дрво по дрво лагано пада с пот- 

мулом хуком, пада, пада као ратнпк у љутом 

'''оју, да се впшо нпкада не дпгне. 

Туда је некада бпо мпр п тншгша: ве- 
сео је чобаа/ш папасао своја стада, одмара- 
јући се у кјечптом хладу, а сада га жестоко 
сунце же;!*;, сасушује му срж у костпма и 
ппје му 1Л)в. Он, пзмучен, корача као ожп- 
пјрли костур из гроба н гледа то својим ро- 
1)енпм оЈцма, гледа па шкргуће зуипма п 
уздип1е, 1|1одпжућп своју главу небу, шапу- 
ћући тајао: Има лп Бога?! Али, небо се са- 
к1)ило у Аблаке, па се не да ви1>атп... а суице 
га нем11Ло4>Ј]о пржи кроз те облакс,... 

— ''"ука лп нас уста прокле1пе? Никада 
му Иог рај4 пе до! — Ох! Ох! — јечао је 
1.СГОП пићпљ,, ,,,;,[ Ј.лас кроз огол,сле дубраво 



мприсног Ррмеча, одбијајући се од камена до 
камена студенога. 

К. 

Сваки цплик тестере н сваки сјекирин 
удаЈ^ац, задијевао се дубоко у срце станов- 
иицима тога краја. Као огромнн разорен мра- 
впп.ак, људи дрвосјече расути по косама п 
удолинама, св.1ачили су стабла и обарали 
шуму. ^Гобапи су шервањили око њнх, мо- 
трећи са тугом у срцу своју ро^^епу пропаст. 
Погледп им се отимаху преко огољелпх вп- 
сова, који пзгледаху као крила очупана орла 
на умору, па се ломљаху тамо далеко, далеко 
према сињем Јадранском мору: само би мо- 
дрикасти дпм од жељезнпце и ватара, мије- 
н^ајућп се са спвастим обллцпма, који се ко- 
луташе та.мо и амо, застнрао овдје, ондје, 
далеке видике. 

Надгледпици би пролијетали око радника 
одгонећи чобане, који су им прилаанли п 
свађалн се с НЈИма, што им шуму сијеку. 

Тако је било у почетку прве шумске 
сјече. 

Најтеже пм је било нзлазити на крај 
са чобаннном Радом, Радом внлеп>аком, буда- 
лином Радом, — тако су га звали п надглед- 
ници п раденици, због тога 1пто се он раз- 
говарао само с дрветима, птицама и својим ко- 
зама, а људп се клонио. 



Стр. 130. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 9. 



То јв била једна пуста п огромна пла- 
нинска људескара; био је вјечитп чобанин. 
Он је највпше ударао на радпике, што до- 
ђопге и расплаппЈше му међеде, па се нема 
с ким рватп. Н>егов високи стас и пшрока 
плећа сваког су задпвљавала. Шуму је своју 
волио више него ишта на овом свијету. 

Испочетка се тукао с радницима, кад га 
не хтједоше послушати да ие сијеку. Он ис- 
туче једног, ударе двојица, он и двојицу, 
ударе тројица, он и тројицу, ударе четве- 
рица, петерица, шестерица и тако пх се на- 
чета по двадесет, па му се објесе, као мали 
мрави великом мраву кад упадне у мали мра- 
вињак. 

Тако све док су ту били радници са 
стране, чијег језика он није разумијевао. По- 
слнје су се раднпци измјењивали. Дођоше 
домаћи људи. Раде се није са овима свађао, 
ни тукао, било му их је жао, већ им је при- 
чао с грашне језовите приче, како су го свако 
дрво обил>ежиле виле и вјештице, како ће 
сваког од њих забољети, како ће му се до- 
годитп ово илп оно. Измишљао је сва мо- 
гућа чуда и бајке на свијету, облијетајући 
око њих као каква птица, чијем се гни- 
језду примакао непријатељ, да јој птиће по- 
ждеро, а она поскакује с гране на грану п 
пишти. 

Неким се радницима и догађало, што им 
је Раде прорекао, па су многи постали сује- 
ијерни. Али није ништа помогло, шума је 
сваког дана падала поред свега тога, а Раде 
се вр^.ћао с мраком пун жалости, гонећи 
своје козе. 

Кад сатјера козе у свој мали торић, он 
се одмах послије муже изгуби у сутон.... 

III. 

Мрка Радина сјепка у поћи, која поста- 
јаЈпе све тавнија и тавнија, посртала је од 
стабла до стабла, што су тог дана посјечена 
по косама и удолинама и нешто се сагињала 
над њима. 

То се Раде опраиттао са својом шумом, 
као са својим кућњим укопницима. Код сва- 
ког се стабла сат^пе, прптисне га на своја 
гола, рутнава прса, па загрли и пољуби. 

— Мили моји! Рођени моји! Рано моја, 



сјутра се већ нећемо виђетп — чуо се ње- 
гов јадиков, мукли глас у ноћи, — ој, јаворе, 
мој зелен боре, моја рано љута, зар ћемо се 
растати, а знам те, има, ево, прео четрес' 
година, кад сп био малп, овлицни, а и ја био 
козарчић, па те ћедо, са својом сикирицом 
посјећи, да нараним јарад твојим лишћем, а 
ти ми рече; немој ме Раде сјећи, чинићу ти 
лада, а ти можеш и 'нако ранити мојим лига- 
ћем своју јарад сваког љета, а послије кад 
одрастем п будем за гусле, онда ме посијеци 
и, — ја те етоостави'; не ћедо' те сјећи, јер 
си мп био сваки дан дражи. Па ето видиш 
сад, рано моја, сад ћемо се растати,.. Како 
ми мирно лежиш; не плачеш к6 јутрос кад 
су те сјекли. Сад ћу ја плакатп.... Бј мајко 
моја, шта смо дочекали! 

Већ је било велико вечерно доба кад се 
Раде вратио уморан из шуме своме тору. 
Зељов, који је лежао уз торарску колибу, 
кад га опази, шкомуцну и подиже се, па се 
поче умиљавати око п>егових ногу, проте- 
жући се. 

— Зел^о мој, ти си гладан, пијеси ни 
вечеро; заборавио саз! ти дати. А нијесам нп 
ја Ш1 ручо, а сит сам нешто. Раде се завуче 
у ниску колибу, подиже сламу испод погла- 
вача п пзвуче једну загорјелу кору јечме- 
нице и баци Зељову. Зељов је дочека не даде 
јој ни пасти на земљу, па се слеже и часком 
је прождрије. Ватра, која је била наложена 
пред колибом, већ се потмилила. Раде бацп 
још двије, три гране, изу опанке, па и он 
леже. Превртао се и окретао цијелу ноћ, а 
никако заспати. Кад се даница родила, оп 
устаде и сједе код потмиљене ватре. Сјаркао 
је угарке п сам се са собом разговарао. 

У тору се чуло прскање и пуцукап^е 
козијих ногу, а вјетрић је доносио онај јак 
задах козпјег ];убрета, што пали по грлу и 
ноздрвама. 

— Ето ми тора! И то ми је тор од осам 
љеса, — говорио је Раде гласно — са четр- 
десет љеса па осам. Боже, Боже мој! 

Зељов се подиже са свог мјеста, па леже 
уз ватру близу Радина кол^ена, наслонивши 
х^лаву на његов опанак. Гледао је у Раду 



Бр. 9. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 131. 



> 



\ 



^ 



мнрно, паметно, као да све разумије и осјећа 
оно, П1Т0 је и Раде осјећао, па је и он по- 
некад пуштао п1комуцањем неки жалостан 
глас од себе, који је Раде разумио. 

На истоку су се лагано т^асиле звијезде 
и почела је помало освајати зорина Ј)умен. 

Раде се диже и поче ходати око тора и 
колибе, зијевајући; задио је обје руке за 
припапЈЛЈај, па пун жалости, пун туге, као 
човјок, комо сваки дан мртвачка носила изи- 
лазо из куће, корача несигурно, као да и пе 
иде по земљи, а све једнако ослушкује гла- 
сове и узвике радника, онамо преко брнјега, 
који су се већ почели будити. С>грашнији су 
му и мржи били ти гласови од вучпјег п 
међеђог завијахва и урликања. 

Он истјера козе пз тора и потјера опет 
на ону страну, као да га нешто вуче. 

IV. 

Код сваког је комца, гдје је вис, направ- 
.т>ено точило, низ које се спуштају посјечена 
стабла. Тек се чује овдје, ондје: ррсс, ррсс, 
а радници дол^е дочекују и извлаче. Дрво- 
сјече говоре са неким поносом, да ни1)е дрво 
неће остати, јер су направљене разне справе, 
па се извлаче и из таких думача и мјеста? 
гдје Бог ђавола нв би могао наћи. 

Раде стоји код њих п све то слуша; 
слуша, а чини му се као да сања некакав 
дугачак сан, из кога се, шале, не може да 
пробуди, а овамо баш зна да то нпје сан, 
него страшна јава. 

Да ти радншц! нијесу домаћи л>уди и 
све сами познаници Радрши, он би окренуо 
главу од п.их, не би их ни слушао, пшао 
би даље, али види да л>уди воле да се с п>им 
мало нахпале и, кад их надгледници не виде, 
да слушају Радине силне приче, па то Ради 
мило, и све прилази од једних до других, па 
им готово шапатом прича, прича како му је 
казивао покојни отац, да је чуо опет од свог 
оца: „Доћи ће, каже, дјецо, земан, па ће се 
вама, или вашој дјеци, или унучадима вашим, 
увући у њедра змије л>утице — отровнице и 
у њедрима ће направитп гнијездо и излећи 
мале змијиће, који ће вас уједати и нећете 
их моћи избацити брез ватпег великог јада и 
ваше смрпг".... 



Лзуди се безазлено смпју том Радпном 
причању, а Ради то тешко, претешко, па се 
здрне и иде дал>е. Не мисли ни о козама. 
Некад он иде на једну, а козе на другу 
страну. Смете се и забаса, као да је дошао 
у какав други, непознати крај, па нигдје 
пута, нигдје стазе, већ лута онако као без 
памети. 

^Гитав му се свијет преврнуо. Тај дан 
био је најмучнији, управо страшан. Дођо до 
пошл>ед11>е групе на крају, гдје су сјекли 
сами п>егови сел>ани, комшије, који дођоше 
да зараде коју пару, угледајући се јодни на 

друге. 

Раде стаде пред њих врло оштра и оз- 
бил>на лица, као отац кад стане пре/, своје 
дијете, које је нешто пуно скривило, да га 
пзбије или укори. Погледа пријекорним по- 
гледом по п>има, махну главом неколико пута, 
па стаде ношто сам у себи говорити, тура- 
јући свој фос са љеванским већ подераним 
шалом са знојава чела на затиок. 

— 0, браћо моја, што то радите, зар 
вас не боли срце? Сијечете своје ро1)ено месо ! 
Сијечете нашу башчу! То је башча наша! 
То је наше смил>е и босиље, што га ту^ину 
дајете! Зар не видите, Бог вас видпо, да са 
сваког тог дрвцета, кога куцнете, падају ка- 
пљицо. Тако ми неба и земље, и тако ми 
грјепше утробе моје несрећне мајке, која ме 
избацпла на овај чемерни бусен земље, то 
није роса са грана, ко што ви мислите, то 
су сузе — и шуме наше плачу! 

.Ђудима се у тај час учини као да из 
Раде говори нека вип1а сила, запањипге со, 
отпустише руке, испустише тестере и сјекире, 
а на спржена им мрка лица паде још тамнија 
мрчина, па уздахнуше: 

— Ја шта ћемо? Гладни смо! ^љеба не- 
мамо ! 

— Умрите: Не дајтесјећи! 

Ова необична и слободна ријеч као даје 
већ одавно чекала као птица у кафезу да 
прхне у чист, слободан зрак. 

Али, Раду чобанина нешто снажно и 
тврдо изненада удари у ле^)а, он посрну, 
запе, и зари лицем у земљу, а обли га крв. 

Док се исправљао звекнуше му ланци 



Стр. 132. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Т5[)о] 9 



на рукама у Један трен ока. 

— Бунитељу! У пме закона!! — грм- 
нуше на њега четверица царскпх оружаппх 
људи. Тп си она птица, коју мп одавно пре- 
жамо, — и упријеше му бајонете у прса. 

— У име закона напријед! 

Раде изнена^ен погледа око себе и вп^е 
шта би. 

— Ето Вам, браћо, то мојпх коза, отје- 
рајте и* мојој кући и пазите на њи'. Јареко 
истину и одо'!.. 

За час се све утиша, као да наста нека 
укоченост међу радницима, који су запањени 
гледали како Радин високи стас одмиче кри- 
вудавом стазом пред жандарпма, обзирући се 
и запиткујући гониоце: 

— Какво сам зло учинио, да ме вежете и 
гоните?! 

Мјесто одговора на Радина широка леЈ^а 
падали су тврдп и јаки ударци каса, а Раде 
се, мјесто јаука п бола, смијепхио. Тако чи- 
тавим путем. Једном се од гонилаца учини 
тај Радин смијех као неки пркос и хтједе га 
бајонетом, од једа да прободе, али га другп 
спријечише. 

Под једном стрмом косом, крај радничке 
колпбе, превијали су радници своја два оса- 
каћена друга, полажући их на носила. Јед- 
ном је пребијена нога, а другом одсјечени 
прсти у обје ноге. Пратња застаде. Раде 
упознаде у тим осакаћеним људима своје се- 
љане, па подиже своје свезане руке на прса. 

— Јесам ли вам говорпо браћо : оканите 
се, а ди ме не послушасте... Да, не послу- 
шасте ме, а и сами видите, да — и дрвета 
наша плачу, а ми немамо срца... Али... да, 
ваша ће дјеца добити сад за то по педесет 
воринтп, а ви... и ви сте ето добили... 

Жандари гурнуше Раду и он пође пред 
њима, једнако понављајући : 

— р]ј мајко моја, и шуме паше плачу... 
а ми нсмамо срца свога 



.... 



!•■ 



У манастиру. 



Лукијану М. Брчанину, јерохонаху. 

I. Веруј! 

Веруј! Бог ће светлп опет зем.ЂП доКп! 
Бог прапдс, пстнпе, босмртности века; 



Са њпме кс Беле Воде шумом поћи 
Воде обновљења грешнога човека... • 
Греди Христос дивни. Бог браства, љубавп; 
Њега носе брујнп облаци у слави. 

И анђсла чете пред њпм с песмом ходе 
Нсће Он са судом и казнама прићп 
Већ опет с праштањем все.1Јеном ће ићи 

Са всликим с*10вом вечите слободе.... * 

Побеђен ^гс бптп дахом уста нежнпх 

Антихрист .тукави, враг човечје душе... 

Легиони гордих демона метежнпх, 
И разделиће се зрак од вечне тмуше. 
Пашће идо.1 златни, пашће Мо.10х »фачни, 
Срушпће га Енох, спн Божији зрачни. 

И .твудство ће бити с.1ободно од страха! 
Мученик Голготе, осуђеник Рпма, 
Бог земнпх племена из Јерусалима 

Васкрснуће људство над могилом праха! 

И ми ћемо закон јединства познати... 

Хармонију духа и ускрслог те.1а. 

И <гад ћемо срцем просветљенпм сјатп — 
Преобразиће се васиона цела., 

Прах ће П.10ТИ тада ко злато да спја: 
Родиће се Адам, погинуће змија... 

Вратиће се славе човечији СЈа] 
Веруј! Христос иде! Моли се и надај! 
Не плачи над судбом света, већ с њим 

страдај : 
Ускрснуће Едем... вратићс се рај. 




Д. Ј. Филиповић, Каменово. ^^ 



Из песама: ^Дроз Векове". 

Иролог. 

Нерадо разгрћем плашт што ми прси скрива 
И нерадо дижем охолу десницу своју, 
На коЈОЈ стари гитар бунтовнп сан снива, 
Занесен у древне прпче о вечном боју 
Између: Бога, л>уди, судбине п воље страшие, 
Рлјући бесним духом светове мртве, прашне. 

Ал' гоњен силним валом, оним што живот буди 
Из мртве сенке, у сате пролећних ведрих дана, 
Ја морам пустит' душу, да небом песме блуди 
И да је гледам охол, како се разпграна 
Маше за кугле хладне умрлпх планета 
И сише из њих таЈне скривене тисуће лета. 

Изнад смрдљивог блата, да кренем моћном снагом, 
Гони ме блесак душе. И ко огњени змаје 
С хуком ћу небу прнут' п у ваздуху благом, 
Где вечност сазнања очи генију душе даје, 
Познаћу смисо прави живота и ток дана. 
Сазнањем вечнии биће мп душа окупааа. 



{5р. 9. 



1908. БОСАНСКА ШЛА 1908. 



Стр. 133. 



I. 
Донес^те ми црну ризу 
И псалтирс п тимпане 
И хоругве црне боје, 
Да оплачем ове дане. 
Живот моЈ ЈС рушевина, 
Сутта слика Вавилона, 
Не покреће ништа наду 
А самртна јече звона.... 

Донес'те ми ризу црну... 
Шта је живот? — Море сластп, 
Борбе, крви, е^аве, сјаја, 
Страшне туге и преласти. 
На једну ли скренеш страну — 
Бићеш царем милиона; 
На другу у^и ступиш стазу 
Бпћеш бедник. Јече звона.... 

Донес'те ми црну ризу, 
Да покријем срце вре»1о. 
Љубило је, мрзело је, 
Да је болно ископнело. 
Нашто срца, да л' га има 
Немилосна васиона, 
Кад светове у прах руши? 
ЧуЈСМ биЈу смртна звона... 

Донес'тв мп црну рпзу, 

Ноћ је црна што ће доћи. 

.... Мрак и светлост, живот п омрт 

Вечна песма страшне моћи. 

Ал' та песма кроз векове 

Звони кроз двер региона 

И громове бацајући 

Влада светом. Бију звона.... 

Донес'те ми црну ризу, 

Да покријем плећа моја 

И псалтире, да чујсте 
Тврду песму холог поја, 

Која грми шибајући 

И богове са амиона, 

Смејућ' им се ништавилу 

Спрам вечности. Бију звопа... 

Бију звона, а ти јеци 
Уз тимпанску песму хује 
К6 вранова чета када 
С орловима заратује. 
А над киме? Над витезом, 
Над његовом врућом крви. 
БиЈу звона — време живот 
Под жрвањом страшним мрви. 

Идем, тонем... Уз стпхире 
Звон^ тело моје хладни. 
Преко њсга прсбацпте 



Кострет — дарак света задњи. 
И кра.1, 'вако мрети мора — 
Место рпзе гроб га крпје; 
Место песме над гробом му 
Курјак гладан у ноћ вије. 



Мнкун М. Павнкевик« Цетнње. 

Горштак. == 



Пун крви, живота, топлпне и даха, 
Снажан, самонпк'о на голој врлетп, 
Силан п одважан, кб бура без страха, 
Чува вјеру, понос и аманет свети. 

Од искони ту је — у свом самостмну: 

Преживио безброЈ окршаја, јада; 

И његова духа сплу богодану 
У свс окршаје нико нс савлада! 

Заставу слободе на оштр1П^у мача 
Пронио је смјело кроз борбе крвавс. 
Поносита чела, без ропње и плача 
Високо се диго на врхунцу славе. 

А данас у бурп савременог жића: 
Његово се име с позорнице брише, 
А он јецајућн за крвопролића, ' 
Стегнут у ланцима, ћутећи издише... 




11е|»а В. Јовановик, Впоград.— 

Окамењено срце. 

~^^ .гтгг:! Блјка. 

(Свршетак). 




и6 дан и цнјелс ноћп слушала је Загор- 
кпња великога старца и ни за шта га 
више није пптала. А и старац се на њу 
навикао и кад јс она сједјсла на ниским 
гранама старога храста, а^ушајућп ње- 
гове бесједе, п он се њој умиљавао, но 
она сама ннкад нијс почпњала говор. 

Једном дође старцу и неки слијепи гуслар, из 
оних времена, кад су гуслари пјевалп само славу и 
јунаштво оних људи, који су највише .Ђудскс крви 
пролили. Његово је лице било жалосно; у пзнемоглим 
рукама држао је умукле гусле, од којих су се некада 
разлијегали моћни звуци побједних пјесама. И само 
њега Јсднога старац нпје могао да утјеши. 

— Старп свијет одлазп, за њ нема мјеста у 
царству Христовом! говораше старац слијепом гуслару. 
^- Вјеруј у јединога и пстиног Бога и покај се! 

— Ја сам воћ доста остарпо, — одговори гуслар, 
— све што ми је негда било мило и драго, данас 



Г 



Стр. 134. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 9. 



лежи под земљом. — Немам моћи да вјерујом у нов 
живот. 

— Идп с миром. Ја ћу се молити Богу за спа- 
сење душе твоје, рече старац, пол.убивпш старога гу- 
с»1ара. — Нпшта више не могу за тебе учинити. 

С/тарог свијета нестаје, цвркутаху птичице по 
дрвећу ове давнашње чаробне шуме, у којој су некад 
само виле живјеле. 

— Какав свијет? питаху виле. 

— Онај, који је некада живио по цијелом под- 
ножју Шаре планине, спуштаЈући се на југ до бијелог 
мора. 

— Па шта ће наступити сада? са страхом пи- 

таху виле. 

Но птице нијесу умјеле ништа одговорити. Ос- 
тале виле са сјевера, поплашене за своју усам.Ђену 
сестру Загоркињу вилу, зваше је да иде с њима, али 
она одби њихов позив. 

— Старог свијета нестаје, разумијеш ли ти ? — 
говораху јоЈ се<3тре. 

— Знам. Ја остајем да живим у новом свиЈСту, 
гдје нема злобе и лукавства, гдје царује правда и 
правш^а. 

— Па у новом свиЈету нема мјеста за духове! 

— Нема! одговори Загоркиња. 

Сестре се опростише с њом п одлетјеше на сје- 
вер да јаве браћи и сестрама о смаку свијета и о 
погибиЈИ њиховс сестре Загоркиње. 

Прође још стотину година. Старац је одавно 
умро. Велики храст у велико остарио, а остарјела би 
и Загоркиња, само кад би виле могле остарити. 

Одавно је околину Шаре населило српско племе. 
Одавно и вила са свога остарЈ*е.1ог храста гледа дивно 
засијана поља, лијепа села и вароши, окићене дивним 
шумарцима. Дошао је новп свијет, а.1и завист и злоба 
остала иста. 

Жалосно гледаше Загоркиња са свога високог 
храста и једнако се надала да ће наступити Царство 
БожЈС, о коме је некад онај старац говорио. 

Прошло је Још стотину и више година. 

Једнога дана спази Загоркиња како долином ри- 
јеке Бистрице пролазе наоружани витези са оклопима 
и шљемовима, понекад читава поворка, којој не мореш 
краја сагледати. Сви су они журили да ослободс 
Христов Гроб из руку невјерника. Опет су се разли- 
јегали гласи небдског мира. 

Много Јс витеза прошло и поред Загорк1Ш>е, а 
многи се вратише кући. И опет рат, и опет људска 
крв, и тако прође још стотину година. 

Једне године сазнаде Загоркиња, да су Срби 
изабрали новога цара — Уроша, човјека правпчног и 
побожног. Обрадова се и она, јер се надаше, да ће 
сада наступити мир у цијелој земљи. 

Али путници, кроз шуму пролазећн, причаху јој 
страшне ствари; причаху јој да су се Мрњачевићи 
пооунплп противу Уроша, да га гоне, и да он са ма- 



њином војско бјежи на сјевер, гдје га чекају његови 
вјерни пријатељи и савезницп Лазар и Вук, са сил- 

ПОМ ВОЈСКОМ. 

Загоркиња жалосно к.1имну главом и зампсли сс. 
На једанпут је из заноса трже звекет оружја п лавеж 
паса. Она се попе на врх свога високога храста и 
спази људе, гдје са пспма јуре једног младог чо- 
вјека. 

— Убпте га, убите! — викаху они. - То је 
Урош. 

Док си лупио длан о длан, Загоркиња је ско- 
чила са свога храста; испред паса баци свој огртач п 
одједном настаде густа помрчина, да пси не знађаху 
ГДЈС ће, а .Буди не виђаху Јсдан другог. Не знајућп 
пута, сви залуташе и одошена другу,противну страну, 
гдЈС по помрчини нагазише на ријеку Бистрицу, одак^1е 
једва живот спасоше. Благодарећи томе и Урош се 
спасе. 

Кад је било око пола ноћи, Загоркиња изведе 
Уроша и показа му пут на сјевер. Но, да не би како- 
год пут изгубио, она запали свој стари храст, како 
би му њламен старог храста циЈелим путем сви- 
јетлио. 

До Јутра најстарији храст прастаре шуме изгори, 
а заједно с њим нестаде и Загоркиње. 

Кад је Урош побиједио своје непријатељс, он се 
врати у шуму да потражи Загоркињу, која му Ј'е 
живот спасла, али не нађе пикога,. само код огорјелог 
пања старога храста што на^с једно мало, окамењено 
срце. 

— Ово је срце миле Загоркиње виле, рече он, 
показуЈ'ући га својим пратиоцима. 

— Да, ово мало, окамењепо орце, које је знало само 
за муке и невоље, — рече један стари мудрац из пратње 
цареве, — треба, Господару, да носиш на својим гру- 
дима као највећу светињу, можда ће ти требати у 
невољи. 

Никада се цар Урош нпје растајао од тог ма.1ог 
окамењеног срца, и оно му је неколико пута спасло 
живот, а чим је то срце изгубио, он је наскоро и 
умро. 




Бјернсон ВЈернстјерне. 

Весео момак. 

(Иаставак.) 




икада му се до сад, није тако што догодило, 
нпкада нијесу л>уди прсма њему били друк- 
чиЈИ него увијек .Ђубазнп, никада га ни- 
јесу звали ^младићем" када би поиграо. Он 
поцрвење, не рсче ништа, већ се повуче на 
своје мјесто, гдје баш сјеђашс нови свтфач 



бр. 0. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бтр. 13б. 



II удешаваше своју вполину. Међу гостима је био мир; 
горело се од радозналости, да ее чују први снажни 
звуци новог свирача. Он удешаваше и једнако уде- 
шаваше; то је трајало дуго, али најзад поче једним 
колом. 

Кличући поустајаше момци и почеше завијати 
иар по пар у круг. Ајвинд се обазрије за Меритом. 
Али она век нгра са густокосим човјеком; смијјеши 
се преко његових рамена, тако да јој се виде бијели 
зубп, и тада први пут у свом животу осјети Ајвинд 
неки дубоки бол у својим грудима. 

Опет је непрестано гледао, и док је тако по- 
сматраше, учинп му се, као да је Мерита већ сасвим 
одрасла; али то не може бити, помисли он, јер она 
сс ]ош ц сад с нама сањка. Ипак бпјаше одрасла, и 
густокоси човјек метну је послпје свршене игре на 
крило. Она се отрже, алп ипак остаде сједсћи крај 
њога. 

Ајвинд посматраше човјека. Имао је на себи ли- 
јепо, плаво, чохано одијело, кошуљу са плавим пру- 
гама и свилену вратну мараму. Лице му је било ма»10, 
алп очи плаве, ватрене, а уста смиЈешно-пркосна, у 
кратко био Јс лијеп. Ајвинд га гледаше све вишс и 
више, па напошљетку поглсда и себе самога. Био је 
добио за Божић нове панта*10не, које су му се врло 
свпђа.10, алп тек сад опази, да су спве боје. Прс^тук 
му бијаше од истог сукна, алп стар и изношен, а 
капут од коцкасте полувуне, такође стар са два бп- 
јела и једним црним дугметом. Поново погледа око 
себе и учпни му се, да је ма.1о који тако с»1або одје- 
вен као он. Мерита је имала црно јелече и сукн>у од 
лијепе вунпце, накит о вратној махрами и савијену 
џепну махраму у руци. На глави је пмала ма.1у, од 
црнс свиле капу, всзану за подбрадак широким, пру- 
гастим, свиленим тракама. Вполина одјекну поново, и 
опет хтједоше заједно пграти. Један друг до1)е п 
сједе до АЈвинда: 

— Зашто не играш, Ајвиндс? — уппта он при- 
јатио. 

— Не смијем — одговори Ајвинд, јер нијесам 
обучен за игру. 

— НпЈСси обучен за игру? — упита друг; али 
прије но што је могао још нешто рећи, уппта Ај- 
винд: 

— Ко је онај човјек у плавом, чоханом одијелу 
што игра с Меритом? 

— То ЈС Јон Халтен, који је, као што знаш, 
дуго био у пољопривредној школи и сад треба да 
ради на свом имању. 

У том тренутку сједоше Мсрита и Јон. — Ко 
је онај младић тамо са свијетлом косом, што сјсди до 
свирача и гледа на меУ — упита је Јон. Мерита се 
насмија и одговори: — То је син воденичара из око- 
.1ине. 

Ајвинд је врло добро знао, да је он само син 
воденичарев, али на то никад није мислио као сад. 



Он се осЈСТи на један пут тако мали, мањи од свих 
других. 

Да не би сасвим клонуо духом, покуша да млсли 
на све оно, што га дотле чињаше весолим и поноси- 
тим, почев од саоника па до најмање ситнице. Али 
када се уз то. сјети своЈе мајке и оца, који код куће 
сједе и мпсле, да је он сад врло срећан, би му тешко 
задржатп сузе. Све се око њсга смпјаше и ша.,1.аше, 
звуци виолине јечаху тако пискаво, да га уши забо- 
љеше. У исти мах нсшто га стеже у грудима, алп 
тада се сјети школе са свима друговима и учител>ем, 
који га миловаше по образима. Помис^зи и на свеште- 
нпка, којп му је на пошљедњем испиту поклонио 
књигу и рекао, да ће бити ваљан момак. Отац, који 
је ту сједио, сам је то чуо и на њега се насмијешио. 
„Сад буди само учтив, Ајвинде", учини му се да чује 
учптел>а како му говорн, узимајући га на' крило као 
у првим годинама школовања. 

Игра престаде. Ајвинд опази Мериту пред собом . 
на клупи и Јона тик уз њу, да им се лица скоро 
додириваху. Опет осјети јак бол у грудима. 

У пстом тренуку диже се Мерита и приђе баш 
њему, па му се пригну: 

— Тп не смијеш ту тако сјодитп п непроетано 
на ме гледати, — рече она; ваљда си и дм опазпо, 
да свпјет много на то гледа; одмах узмп једну д]е- 
војку и играј. 

Он ништа не одговори, само је погледа, и не 
могаше спријечити, да му се очи не напуне сузама. 
Мерита хтједе да се удаљи, али опази то и застадо. 
Наједанпут поцрвење као ватра, окрену се п пође на 
своје старо мјесто, а«1и се успут окрену и сједе на 
друго мЈСсто. Јон одмах пође за њом. 

Лјвинд устадс с клупе, изађе кроз свјетину у 
двориште и сједе у ходник, који бијаше око куће, 
не знајући ни сам шта хоКе, устаде, алп опет сједс, 
јер тамо могаше сједитп исто тако добро као и на 
каквом другом мјесту. Није био вољан пћи кући, 
нити пак поново улазитп унутра. Било му је своједно. 
Није бпо кадар, схватити оно, што се догодпло ни 
јасно представити. Није хтио мислити, шта ће допи- 
јети будућност, јер није ни за чим чезнуо. 

— Али о чему Ја сад мис.1им? — упита полу- 
гласно сам себе. ГГошто чу свој глас, помпст : п Дагкле 
још можеш говорити. Можеш ли се насмијатиУ За 
тим покуша и смијаше се гласно. ' Учини му се врло 
приЈатно, тако сам СЈедити и смијати се, с тога сс 
поново засмпЈа. Онај његов друг Ханс, који је сједио 
поред њега, до]ђе њему и заппта га: „За име бо- 
жије, зашто се смијсш?'* Тада Ајвинд ућута. 

Ханс застаде, чекајући, шта ће Ајвинд одгово- 
рити. Ајвинд устаде, опрезно погледа око себе п рече 
тихо : 

— Сад ћу ти рећи, Хансе, зашто сам досад 
увиЈСк био весео, што нијесам никога волио, а,1и од 
часа, кад неког заполимо, престајемо бпти весели, и 



Стр. 136. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 9. 



при тим ријечима поче гласно плакати. 

— Ајвинде! — чу сс у дворишту тихо, Ајвннде! 
Он се прибра и ослушкиваше. 

— Ајвинде! — чу се јаче. То је могла бити 
само она, на коју је мислио. 

— Овдје сам, — одговори он исто такр тихо, 
убриса брзо сузе и изађе. Преко дворишта му се при- 
ближаваше женска прилика. 

— Јеси ли ти то?, упита она. 

— Да, — одговори он и застаде. 

— Ко је то с тобом? 

— МоЈ друг Ханс. 

Ханс хтједе да иде. „Не, не!'' — мољаше га 
Ајвинд. Она им полако приђе ; то је била Мерита. 
„Брзо си отишао", рече она Ајвинду. Он не знађаше 
шта да јој на то одговори. С тога и она дође у не- 
прилику. Све троје ћутаху. Ханс се искраде тихо п 
непримЈстно. Сами, стајаху њих двоје једно према 
другом, не гледаху се и не мицаху се. Тада рече она 

Шапћући: (Наставиће се). 



^ 



В« Свјетлов, 



Предање о хитону Христовом. 



С руског Часлав. 
(Наставак.) 




V. 



^раво рекавшп, Ана, или, правије Ганан, не 
бијаше извршни првосвештеник, какав би- 
јаше у то приЈСме његов зет Кајафа. Пре- 
старјели Ана бијаше давно разриЈешен од 
дужности, но умио је сачувати у својим 
рукама стварну власт, и ако није био у 
том звању. Народ га је необично цијенио и да»1>е на- 
зивао првосвештеником и савјетовао се с њим у свпма 
важнијим пословима. И Ана се тако привикао на ту 
почаст и уважење, да и сам не престајаше рачунати 
и називати себе првосвештеником. У току педесетих 
година Ч1Ш првосвештеника остављаше се у својину 
својоЈ породици: пет његових синова бијаху у том 
звању, не рачунајући зета — Кајафу, који се такође 
налазаше у том чину. 

Сва породица Анина носаше назив првосвсште- 
ничка, с тога што звање првосвештеничко прелазаше 
на њих као по наслијеђу. 

Ана бијаше најжешћи и најнемилостивији гони- 
тељ Исусов. 

Сјутра дан крену се Елиоз Ани, код кога се 
већ бијаше скупило много мудрих п учених Јевреја, 
коЈИ бијаху дошли са разних страна. 

Елиоз очекиваше од Ане срдачан приЈСм, судећи 
по писму, које је добио од њега у Мцхету. Но Ана 
га прими врло хладно: не бијаше му до љубазности, 



пошто бијаше забринут предстојећим скупом. 

Дуго су и много говорпли, викали, негодовали, 
галамили и препиралп се. 

Сви су једногласно закључили, да је учење но- 
вог пророка штетно за јудејски народ, јер може узбу- 
нити народ против старе вјере, против римскпх власти 
и против јеврејских првосвештеника. 

Али када Ана и Кајафа у један глас повикаше : 
„Боље Је убити једног човјека, него допустити по- 
гибао цијелог народа!" — судба Исусова бијаше рп- 
јешена. 

Елиоз се налазаше у некаквом чуднов11то.ч распо- 
ложењу духа. Исуса још није видио, но пређашњп 
рђави осјећаји према њему замијенише се сада, по- 
слЈце савјетовања код првосвештеника, другим, ме- 
кшим, скоро приЈатељским. Може бити, да ту бпјаше 
важније, што Ана нпјс скренуо особиту пажњу на 
мцхетског ЈевреЈина и што се држао дрема њему 
хладно. 

Елиоз биЈаше у дубини душе увријеђен, ма да 
тохме ниЈв давао знака, но, већ не осјећаше прсђа- 
шњег поштовања према Ани. Осим тога, све чешће и 
чешће с»1ушаше новс извјештаје о чистом п светом 
животу Пророкову, о његовој науцп, смирености, поу- 
кама п чудесима, и с.1ика Исусова стаде се склапати 
у његовој машти сасвпм друкчијс, него што је досад 
себи замишљаше. И опроштајне ријечи материне не- 
престано му брујаху у ушима, у тихој пасхалној ноћп 
када сјеђаше пред својим шатором и усхићено посма- 
траше звјездано иебо и величанствени стари град, 
којп биЈаше пред њим. 

У његовоЈ души појави се страх. Он поЈимаше, 
да је судбина учпнила и њега учаснпком једног од 
највећих догађаја у свијету. Њимс овлада узнемире- 
ност и дубока туга. Мати му је говорила о Месији, о 
старом пророчанству. А шта ће, ако буде погрјешан 
савјет јеврејских старјешина? Ако је изречена осуда 
над правим Месијом? И Елиоз је, заједно с осталпм 
учествовао у ријешењу тога суда. 

Глава му се окреташе, а срце учестано куцашс 
прп П0МИС1И: о страшној одговорности пред евојим 
народом, 

VI. 
Када наступише страшни дани, да се Исус преда 
суду синедриона, Елиоз сасвим клону духом и више 
не излазаше из свог шатора. 

Једанпут изиђе у град. Али вика раздражена 
свијета и узбуђење, које бијаше овладало цијелпм 
градом, — тако га поплаши, да похита одмах изван 
града у своју самоћу. 

Међутим Лонгиноз по цијели дан бијаше у тој 
хуци, и, кад би се у вече вратио у караван, прпчао 
би о свему свом старијем другу. И Лонгиноз мишљаше 
да Исус бијаше потпуно крив, јер, како њему изгле- 
даше, та кривица бијаше велика. 

— Замисли, Елиозе, — говорап1е он — данас 



Бр. ». 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 187. 



су свједоци свједочили пред синедрионом, да је Исус . 
рекао: 

„Ја ћу овај храм разругаити и за три дана об- 
новићу га." 

Елиоз се СЈвти, кад је пролазио поред величан- 
ственог храма, па се и сам узбуни на то. 

Узбуђено упита Лонгиноза: 

— Је ли то истинаУ Да ли је он рекао тс ри- 
јечи? Шта је одговорио свједоцима? 

— Исус није ништа одговорио. Не хтједе чак 

ни објаснити значење тих ријечи, већ ћуташе. А ру- 

гати се храму божјем — исто је тако, као и ругатп 

се самом Богу. Такав преступ по јеврејским законима 
казнп се смрћу. 

— Збиља зар није ништа одговорио? 

— Он у опће ни на шта не одговара! срдито 
додаде Лонгиноз. — Само ћути. Свједоци, који су га 
чули, пред судом -су поновили све његове рпјечи. 

— Јесу ли га осудили? — тихо упита Елиоз. 

— О, ја шта! Само пресуда мора бити потвр- 
ђена од римске власти. Сада чекају ријешење Пила- 
тово. Данас су га водили у преторију, — можда си 
видио ту зграду ? То је стари дворац Иродов, с»1ичан 
је Антонијево] кули. 

— Да, видио сам.... расијано с^дговорп Елиоз п 
замисли се. 

— Ти си врло блијод, рече му војник, — ти ни- 
јеси здрав? 

— Да, нијесам здрав, остави ме. Хоћу да легнем 
да сс одморим. 

— Ти узалуд не остајеш овдјо. У граду је тако 
бурно, тако много народа! Све је узбуђено, свеговорп 
о том догађају, а само ти један сједиш у шатору. - 
Када се вратимо у ИвсриЈу, шта ћеш причати срод- 
ницима? Зашто си и долазио овамо, кад никуд не 
идеш и нпшта не видиш. 

Елиоз ништа не одговори, а Лонгиноз, слегнувшп 
раменима, изађе из шатора. 

Кад дође дан казнс, Елиозом овлада тако нео- 

бично узбуђење, да не могаше остати у шатору, него 

похита у град. Код градских врата бијашв се скупило 

љубопитљива свијета из свих околних мјеста и села. 

Сви бијаху обучени у празнично рухо и весело се 
разговараху. 

Бијаше дванаести час дана. Са зажареног неба, 

свијетлог и прозрачног, без и једног облачка, јужно 

је сунце иемилосрдно сипа.10 зраке на усијани, загу- 
шљиви град. 

Маса иђаше према Голготи. 

Голгота бијаше иза Јерусалима, неда.1еко од 
градског зида. То биЈашо каменити брежуљак, без 
икаквог дрвећа и биља, а налик на л у б а њ у, због 
тога је назван Голгота. т. ј. лубања. С његовог врха 
видјела се кедронска и геномска долина. 

Кад су са осуЗ^еног Исуса скинули мантију, у 
којој су му се руга.1И, војници га одведоше у кохортуО 

^) Кохорта — аатвор. 



гдје су била још два разбојника. Одавде их сву тро- 
троЈицу поведоше на губилиштс. 

Осуђоници на смрт мора,1и су носити на себи п 
оружје казне — огромне дрвене крстове. 

Елиоз се помиЈСша у масу и прво угледа Исуса, 
измучсног, блиЈСдог, с*1абог, коме потоком *,тецпјаше 
зној с крвавог лица. Он посрташе под теретом крста. 

Елиоз осјећаше на срцу терет и сузе ''се забли- 
сташе у његовим очима. 

Он видЈС да војници зауставише јсдног човјека 
и натоварише му на плећа крст Исусов. 

Спровод напошљетку дође на губилиште. По 
тадашњем обичају, осуђеницима су давалп прсд пзвр- 
шење казне, да пију вина, помијешаног са мнрипкЂавим 
сирћетом 1Г водом. То су радили из сажаљења, да би 
осуђеници лакше претрпјели муке.^.Тако су пићс пра- 
виле јеруса.1имске жене и доиосиле на стратиштс. 

Елиоз опази, да .се Исус једва дотаче уснама 
чаше, па јс врати, јер не хтједе пити. 

Тада грубо свукоше с њега горњу ха*т>ину, ски- 
доше хитоп^) и стадоше га прпкивати на крст. Крст 
не бијјаше висок, те су му поге додпривале готово до 
зем.БС. 

Елиоз затвори очп. 

Отвори их тек тада, када већ попЈљедње ексере 
удараху у ноге и руке распетог. 

Страшна и несносна жеђ овлада Исусом, а то 
ЈС обично највећа мука распетог на крсту. 

Тпхим, једва чујним гласом, замолп Исус, да се 
напије. 

Недалеко од крста стајашс суд са обичним пи- 
ћем римских војника. То се пиће звало п о с к а 
смЈСса воде и сирћета, које добро утољавапш жеђ. 
Један од воЈНИка устаде и дохвати сунђер, којнм 
бјеше запушен суд, замочп га, натаче на штап и по- 
днесе га уснама Исусовим. 

Срцв се Елиозово параше од туге и жалости. 
Не гледајући на врели зној, на умор од дугог пута, 
на силно узбуђење, којв бијаше овладало њим, он 
остаде на Голготи до самог свршотка. Сада вип1е не 
затвараше очн, него се труђаше да погледом својим 
запечати у души сав ужас, који се одпграваше пред 
њим. — 

Он нијс чуо риЈечи, што их је распети говорио 
разбојнику, који висаше поред њега; није чуо ни то, 
шта је говорио војнпцима п женама, које бијаху под 
крстом. Он је само видио, како су се мицала . и не- 
што шапта.1а уста самртникова. 

Неки му се бездушници ругаху и вријеђаху га 
— у том пошљедњем тешком часу. 

Тјелесне »тукс распетпх на крсту бијаху ужасне; 
најгоре бијаше то, што су моглп живјстп трп-четирп 
дана, подноссћи невјероватне муке. Због необичиог 
положаја тијела успорио бп се крвоток послије чега 
наступаше тешка главобоља и укоченост у свима дп- 

*) Хптои — доња дЈтачка х&љпиа^ кошул^а. 



Стр. 131 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



_ 1?Р-.А__ 



јслоиииа тијела. Л>уд» јатл' тјелссног састава жи- 
кјолп су јои1 II лумсе на крету и умироли су од глади. 
Волови глади н жсђи сјодпие се е осталпм иукаиа и 
иа крају крајспа, човјек је еамо чекао јединог изиа- 
иите.Ђа — емрт. 

Исус бијаше с1абог састава, поред тога изиурен 
разнии иукама, за то му смрт дођо ирзо. Када при- 
1јоше војници, да по оСичају пребију голијени распе- 
тии, нађоше Исуса, да је већ испустио свој дух. 

За еве то вријемс Клиоз бнјаше на Голготн и 
пе могаше одвојнтн погледа од божанског лица Иеу- 
еова: Учинп му се, да ке цолудјсти, да се с њим до- 
гађа нешто непјероватно. У један мах учиии му се: 
да небо, — које брао потамње, јер се по к>ему на је- 
данпут скупнше врло црни об.ааци и засијевашо муње 

— изгледаше да ће ее срушити на земл.у. Дан бијаше 
свијотао, јасан, аопа.!, чак загуш.шв н наједанпут 
такн дан прствори со у ноћ. Облаци заклонншс сунце, 
дуваше на махове јак вјетар; падаше одпа.1>ено од 
зсм.[,е ситно камење. 

Елиоз чу, како распети Исус гласно и болно 
проговори: 

-- Оче, у твоје руке предајем дух мој! 

У том моменту загрми тресак грома из густнх 
облака, који као да се отнорише јасно оевнјетл.еном 
нун.ом. И Клкоз спази у пизини Јеруса.тпм, као да 
бијаше сав у плаиену. Он затвори очи, али слика 
крста с распетии Исусон урезала се бијаик' у паиети 
његово]. 

И иаједанпут Елиоз чу глас своје матеро: 

„Ивук удараца чокића о ексере долетио је до 
мог слуха, о, сино мој, Г»1и! Збогом. царство Изран- 
љсво! Пезумници, жа.10сиици, пропа.1и сте ка впјеки 
вијскива! Нпкад сјз ни до вијека нећете подићи из 
те пропастп, у коју падосте. . ^ути безумници! У 
шљепилу свом убисто господара свијета. Спасите.Ђа 
васе,Ћеие! С чнм с« мгше упорелити ваш гријех? Какав 
се злочин на свпјсту може сривнити с вашии? Зашто 
иијесам умрла пријс евега тога? Зашто су ушп моје 
чулс те ужасне ударце чекпћа о ексерс? Е.1Нозе, К- 
лиозе! Заклињах те, да нс ка.Ђаш својих руку смрт- 
нои осудом; заклпњах те, да се не мнјешаси у проли- 
јсвање крвп тог праведника. Но ти ме нпјсси хтио 
пос.1у1иати! II тн сн један од убнца Месијинпх! Мо- 
ЖСИ1 се спасти само у новој вјери. Збогон, ја умирем 

— и благосн,1ЛМ те за нови живот!" 

И М1И03 видје пред собои своју кућпцу, сестру 
Сидоннју збуњсну од јада, н блнјсдо, жуто н нане- 
могло лице старице-матерс са затвореннм очииа и ио- 
модрелии устпна, која бијаху за навијек умукла. 

То му бијашс досадно, болно. А' грло му дошло 
и заетало јецање, тсшко, нијемо јецање, и ои пусти 
су;*а»[а на вољу. 

Неко га додирну у илсћа. 

Он се трже и отнори очи, (СвјшлНи- сс.) 



Д|>. ^т. Станојепи)., )1е< 



Иревласт Српскога Народа на 
Балканском Полуострву*). = 



XIV. веку дошле су обе српске државе, и 

Рашка и ЈЗосна, једна за другом, до врхунца 

своје моћп. Рашка ]'в у првој полопини, а 

Еосна у другој половини Х1\', вв1«1 постала 

сила прпога реда, тако да је до пред крај 

тога столећа Српски Народ био најважнпји 

фактор на Ба.1канском Полуострву. То јс доба иај- 

сјајнпје у прошлости Српскога Народа, доба политнчке 

снаге н велнког културног по.1ета. Твк је то доба 

иолнткчке моћи дало снаге и иогућноети Српскои На- 

роду да прнми у пуиој мерп савремену културу за- 

пада и истока, да јо потпуно асимилише и прила1'оди 

себи и својим особинама, додајућн њој оно што је саи 

до тада био створио и иењајућн у њој по гдешто 

према својим особннаиа, приликама н потребаиа, Али 

тај процес нијс иогао да се извршп ни лако .ни брзо. 

А баш к:1да је, пос1с врхунца политичке спаго, у обе 

српскс државс почола да опада централна пласт, а 

хетерогенп слеиснти, каквих је у феу.^^нм државама 

као што су биле н Раш1са и Босна, било увек доста, 

добили превагу, — дош.1а је на Ба.1кан нова јсдни 

држава и нов један, млад п сн<1жап карод, чпје на- 

падаје Српски Народ нијс могао да нздржи. 

Постедњпх година XIII. века кра.т. Милутин 
опет нападие на Бизантију, заузме Драч п удари, у 
друштву са византијским одмстнутим појводои Кота- 
ни[1,о.м. ка Максдонију. Византија је била еасвим не- 
моћка да одоли Милутпиу, она је морала да тражи 
и[1р. После дужих [[рсговора будс уговореи изне1)у 
Рашке н Внзантнје мир, по коис Византпја прнзиа 
М1[Лути[1у сва етарпја освојења; Милутнн врати све 
што јс освојпо у постедњеи рату, алн дЈбијс за жену 
[1а1>еву ћер, седмогодишњу Симониду {1299. г.). 

Сад је Мнлутлн бно на врхунцу својо иоћи; 
[|рв[| пут је еада рашки в.1адалац готово диктовао 
мир Византијп, првп пут је сада Внза|[тија и фор- 
иално призна,1а освоје[[е покрајпне, први пут је 1ш- 
зант1[СК11 цар морао да даде своју ћср за жену српском 
владаоцу на н.о[Ч)в захтев. Милутпн је сада био нај- 
важнији фактор на балканеком полуострву. 

У Угарској су у иосЈсдњој дееетипи XIII. века 
беснилс д|[наст[1чке борбе и 1'ра^ански ратови, који су 
паралисали сву енагу државну и народпу тако да ]с 
Угарска у тај иах била неспособна иа за какву о;!- 
бн.ћнију акцнју спо.Ђа; тако је у то доба с те странв 
била еигурна не само Рашка него и Босиа. За врсие 
те борбе у Угарској, оснажио се јако хрватски бан 
ГГавле Шубнћ и његова браћа, та1«) да су сс о њпх 
разнн претендентп на угарскп престо. ГГавле 









1 Пародп. 



Т5р. 9. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 130. 



]е држао страну претенденту Карлу Роберту и по- 
моћу њсговом оснлио се још више, тако да јс 1 298. г. 
овладао Босном, па је онда дао на управу свом сину 
Младену. У Бугарској су такође дпнастичке борбе 
билс на дневном реду, тако да она никако није могла 
конкурис41ти Раи1кој. И Впзантија јс, за слабе владе 
Андроникове, била сасвим немоћна. Ситничарске дог- 
матске распре раздирале су дрисаву, благајне су биле 
празне, а војска је била сасвпм занемарена и запу- 

штена. 

Тако су све силе, које су могле да утпчу на 
политичке прилпке на Балкану крајем XIII. века биле 
у р1)авом стању п тешком положају и Милутин је 
господарио снтуацијом. Али се ускоро и његов поло- 
жај погоршао. Год. 1305. отмс му Филпп Тарентски 
Драч. Он је истина убрзо после тога (1308. г.) уго- 
ворио савез против Византије са Карлом Валоа, пре. 
тендентом на византиски прссто; уговором са Карлом 
добио је Милутин признање од његове стране на 
врло многе крајеве. Али тај савез ниЈв имао никаква 
практична резултата. Међутим је Милутин, ма да је 
са Карлом склопио савез протпв Впзантије, остао са 
њом у врло добрим односима и чак је у то доба у 
два маха слао војску у помоћ Византији против Ту- 
рака. 

Осећајући се снажним и јаким, Милутин је по- 
мишљао на то, да погази уговор, што га је начинно 
с Драгутином, кад је овај у корист његову захвалио 
на престолу, а по коме је Милутина треба»1о да на- 
следи Драгутинов наЈСтарији син, па је хтео да 
спреми земљиште за свог наЈстаријег сина Стевана, 
коЈИ се за време грађанских ратова међу Татарима 
ослободио ропства и вратио у Рашку, а у ово доба 
по свој прилици добио на управу Зету. Али Драгутин 
ниЈС био вољан да напусти своје право и да жртвује 
престо свога сина, па је био решен да и са оружјем 
у руци брани уговор, који јс Милутин хтео да по- 
гази. Милутин је у овај мах био у врло велпкој 
опасности, јер га јс, не зна се из ког разлога, била 
напустила скоро сва властела. Ипак се Милутпн из- 
вукао из незгодног положаја и измирио сс са Дра- 
гутином. 

Некако одмах после тога устао је на Милутина 
његов син Стеван, управник Зетс, можда због пптања 
о нас.1еђу, али по свој прилици највише због спољне 
политике Милутинове, јер је он, под утицајем Симони 
диним, почео сувише да попушта ВизантиЈи. Стеван 
је устао на оца, што је или и сам био уверен да 
спољну политику треба променити, или је подлегао 
утицају зетске властеле, која је, можда због изузетног 
положаја Зете у држави, била осетљпвија него вла- 
стела у оста.1им крајевима, према сувише великом 
утицају са стране. Ако је Стеван, дижући се на оца, 
рачунао на то, што је недавно властела била напу- 
стила Милутина, па је мислно да ће то и сада бити, 
он се прсварио у рачуну, јер је властсла у овом слу- 



чају остала верна Милутину и устанак Стеванов је 
брзо и лако савладан. Стеван се предао оцу, који га 
је дао ослепити и пос^аога у Цариград на заточење. 
Зстом почне управлзати сам Милутин. У то доба 
умрла је и краљица Јелена (1314. год.), те Милутии 
завлада п опим крајевима, којима је она дотле управ- 
љала. 

Када је после две године умро и Драгутин 
(1316.), сматрао је Милутин за своЈу дужност да за- 
узме и његову државу, па упаднс с војском у крајеве 
којима ЈС дотлс владао Драгутин. Али су у то доба 
прилике у Угарској биле већ доста сређене, а на 
угарском престолу седео је агилни и издржљиви 
Карло Роберт, који није лако напуштао права и пре- 
тензије угарских краљева. Карло је и Милутину 
оспорио право на Драгутинову државу; али и ако је 
он заузео Срем и Славонију ипак није ни Милутина 
могао спречити да не заузме Браничево и Мачву са 
Београдом. 

Крајеве Драгутинове државе у Босни заузме 
ме^утим Младен Шубић, који је наследпо свога брата 
Павла (1* 1312. г.). Младен се онда пзмири са зцаме- 
нитим властелином босанским Стеваном Котроманом, 
зетом краља Драгутина, са којнм се Павле био завадио, 
а кад Стеван Котроман умре, онда Младен да Босну 
на управу сину његову Стевапу Котроманићу. Како 
је Стеван у то доба био још малолетан, управља.1а је 
за њега његова мати Јелисавета, кћи Драгутпнова. 

Губитак и неуспохе на северу накнадио је Ми- 
лутин на југу; год. 1319. освоји он поново Драч. Лли 
су продирање Милутиново п на север и на југ п 
успеси његови изазва.1и образовање јаког савеза про- 
тив Рашко. Још исте године уговоре Карло Роберт, 
краљ угарски, Младсн Шубић, бан хрватски, и Фп- 
лип Тарентски савез против Милутина. За акцију 
против Милутина задобију они још и многе плсменске 
главаре у Зети и по Албанпји. Али је од савезника 
Једино Карло Роберт ударио на Милутина и отео му 
Мачву. Младен и Филип, заузети другим пос^товпма, 
нису могли ништа озбиљниЈе предузети, а племенскп 
главари су брзо и лако савладани, чак је Милутпн 
освојио неке градове у Албанији. 

Кад је Милутин умро (29. октобра 1321. год.) 
оставио Јв државу проширену и знатно увећану. Кад 
јс он примио владу била је граница Рашке државе 
потпснута до Липљана, а кад је умро биле су про- 
макнуте државне границе да.1еко па југ и на север. 
Међутим стање у зсмљп нијс одговарало спољњем 
сјају, консолпдовање у самој држави није било пзве- 
дено, хетерогених елемената је било врло много, авто- 
рптет властп није био утврђен, а властела, особито 
зстска и арбанашка, осилила се била јако и била јс 
готова да, кад захтевају њенп интереси, ради против 
владаоца и против државе. Због таких је прилика, 
послс смртп Мплутинове, завладала права анархија у 
држави, тако да су разбоЈничкс чете нападалс п на 



Стр. 140. 



1б08. НОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 9. 



пратњу, која је спроводила мртво тело крал>ево. 

Највише је том анархистичком стању допрцне»1о 
нерешено питање о нас-е^у. Стеван, најстарији син 
Милутинов, вратио сс био из Цариграда и добпо је 
опет од Мплутина једну област иа управу. Он није 
био сасвим ослепљен; стога је мислио да он п може 
п треба да наследи очев престо; због несреће, која га 
јс снашла и због своје благе нарави, пмао је он доста 
приста^тица у народу ме1;у свештенством п властелом 
Млађи син Милутпнов, Копстантин, сматрао је, да је 
Стсван, због своје слепоће, неспособан за владу п да 
он треба да настсди круну. Али се јавио и трећи 
претендент; Владис»1ав, син Драгутинов, мпслио је да 
на основу уговора пзмеј^у Драгутина и Милутина 
њсму припада право на престо у Рашкој. Тако је у 
Рашкој, одмах послс Мплутинове смрти, плапуо гра- 
ђанскп рат. 

(Наставиће се.) 



^ 



Српски народ. 

Од дра Симе Тројановика. — 

(Наставак). 




то се више спн цени него женско, лежи 
у карактеру самог. племена, где се оно 
Још одржало, па и где није — по тра- 
дицији се продужује то разлпковање. 
Црна Гора је племенска и више па- 
стирска земља, а Србија је више земљо- 
радничка нсго сточарска земља, прсмда п у- Србпји 
внше од половине целокупног извоза чини само стока 
и псточни производи. 

У породици се сва власт стиче у мушкарцу. Он 
ће бити у рату одбрана и завојевач туђе имаовине у 
миру ће само син славити и приносити жртве за по- 
кој душе свога оца, старешине задруге и сродних 
браственика. 

После, речено је, да се племена одржавају код 
пастирских народа, а сточарство је чиста радња 
љ у д с к а, (а никако женска), која се развила из лова, 
које је занимање тако^ђе увск само у мушким рукама. 
Пастиру је жева роб, јер њу бар примитивни пастири 
набавл>ају отмицом или је купс као и сваку другу 
ствар, па онда због тога и неограничено с њоме рас- 
полажу. 

Отуда је њен тежак и недостојан положај код 
сточара у опште. Тек у земљорадњи оелобођава се 
жена ропства, рад дели с мужем и впше се цени. 

За то је бпла сасвим обична појава у Црној 
Гори све до владпке Данила, да је развод брака био 
врло чест. Човек из јаког браства, без сваког узрока 
— само „што му није жена мила"* дао јој неку малу 
распуснину п просто је отерао. Плаћало сс за то 



обично 50 талира. Од тога су се често изра]^але 
тешке омразе и крвна освета међу домом и родом 
женишш, па и читавим племеном. Самовољни главарп 
најчешће су мењали жене. Неки су терали жену, што 
рађа женску децу а не мушку, па су се поред прве 
живе жене женили и другом. Вр.1о је карактеристично 
и с правно-историЈСког гледишта за породицу, што 
Црногорац своју чељад зове р о б л> е м. Једно време 
из сиротпње и невоље много се девојчица црногорских 
продало у харемс муслиманске. За девојчицу од 8 до 
10 година плаЈ^али су Никшићани п СараЈлије 7 до 
12 дуката. 

3» Вера и главни празнии,и. 

Србин ЈС старог кова побожан, али не биготан. 
Он се смерно алп кратко моли Богу: изјутра, кад 
устане и умије се, очита молитву; пред ручак и ве- 
черу ретко ће се ко молитвом обратити Богу, него ће 
се само прекрстити, тако и кад се иза совре устане. 
Али пред спавање редовно ће сваки бар оче-наш из" 
говорити, обично шапућући. Тако исто ће се прекр- 
стпти прсд што ће да седне на кола или на лађу да 
оде на пут, као п кад зазвони на јутрење, службу и 
вечерње. Стари добри домаћин пред полазак у цркву 
увек ће, док има босиљка, убрати стручак, заденути 
га за појас или држати у руци. Пошто прими нафору, 
стаће мало у порти поразговарати се са својпм врш- 
њацима и попом, па онда многи, особито по варошима 
посети породицу и кога оболелог суседа и приЈатеља, 
и онда се задовољан враћа кући. Ти честити људи 
воле не само своју породицу и прпЈатеље него и сва- 
кога ближњега, по чистој Христовој назгци. Они не- 
вољне даривају, а кућу своју вазда отварају госту и 
странцу, намернике и старије поздрављају и за сваког 
имају лепу реч на језпку. У опће се код тих људи 
опажала топлпна осећања, задовољство п увек при- 
правност да пођу на д у ж н о с т и да заступају истину. 
— Мати почне да навикава дете још врло рано на 
побожност. 

Већ у другој години мати упре прст у запаљено 
кандило пред иконом илп на месец на небу, па ће му 
рећи: 

Гле или ено Боге! У четвртоЈ годишг научи 
га да се крсти, а тек у седмој оченаш. 

У старо време јамачно јс и народ јако био по- 
божан, а за властелу и владаоце то је и историЈСКИМ 
подацима несумњиво утврђено. Многи су владаоци 
бајне манастире и цркве зидали, под старост се радо 
калуђерпли п живот мученпчки завршивали. Ја ћу 
да наведем само неке владарске задужбине у СрбиЈи 
Немањину Студеницу, Св. Богородице и Св. Николе* 
у Топлицп, Св. ПантелиЈс у Нишу; кнез-Лазареву 
Раваницу и Горњак; кнегиње Мплице Љубостињу; 
Стевана Високог Манасију; кра.Ђа Драгутина Рачу 
на Дрини. У Старој Србији: Немањина Св. Архан. 
ђела Михаила у Скопљу; крал^а Уроша Сопоћане; 



Кр. 9. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Сгр. 141 



крал>а Милутина Светог х\рхистратига Михаила у 
Скопљу, Св Стевана у Бањској и Грачаницу на Ко- 
сову. Дечанеки: Дечане; Душан: Св. Архпстратига 
Михаила у Црпзрену. У Св. Гори поменућемо Хп- 
лендар Стевана Немање и Св. Саве; у Херцеговпни 
је најчувенпЈе Милешево, задужбина краља Владп- 
слава, другог сина Стевана Првовеичаног, а синовца 
Св. Саве, која је зпдана у другој половпип 13 века. 
Манастир Горажде и Мплешсво преживеше и највећу 
народну катастрофу пропаст под Османлије, јер 1529. 
у Горажду а 1544. у Милешу штампане су црквене 
књиге. 

У Милешеву је дуго лежао ћивот Св. Саве, до 
1594. год., а ту су се и владаоци крунпсавали. У Боснп 
је знаменит Дабар код Рзаве, задужбина Петра жу- 
пана; у Срсму је 1512. год. подигао Крушедол Максим 
владика, негдашњи Деспот Ђурађ. Наши су велпкаип 
радо зпдали и изван своје отаџбине, тако јс кра.Ћ 
Мплутин подигао мапастпр у част Св. Архапђела чак 
у Јерусалиму, а Мустафа Соколовић, беглсрбег бо- 
сански, па турски намесник у Будиму, саградио је 
огромну прекрасну џамију једну чак у Ерзсруму, а 
ДРУГУ у Илгуну, поред њих по хан с бесплатном 
храном, тако и џамију у Џенину, три дана од Јеру- 
салима — на домаку Милутинова манастира. 

(Наставиће се.) 





ДИМ. МиТрИНОВИћ, Мостар. :=-:=г-:- ". — ---— ^_^__ 

Филозоф Марко Аурелије. 

^=^=^=^==^ Сјенп КнежевићевоЈ. 

(Наставак). 

атеријалисте су у ф п з и ц и. У прпроди 
нсма ипшта, што би било нематсрпја,1Н0 
бсстјелосно — у томе се стојпцп знатно 
разликују од вслпкнх спстематпка хе- 
лснске филозофије, Платона п Арпстотела. Пошто 
нема ништа пзван впдљиве, конкретие материје, и 
пошто не може бити међусобног утјецаја измсђу хете- 
рогених елемената, то излазп да је п цијела наша 
душевност еамо материја, до душе много финиЈа, него 
груба п впдна материја. 

Дух је нека најсуптилнија матерпЈа, супстанца 
у битности пста, али у многомс различна од простс 
земље, 1«амсна, дрвета, жа1>еза и другпх материјалних 
елемената. А пошто је један врховнп прпнцип посту- 
лат нашег ума, то се божанство ни из оваког мате- 
ријалног свпјета не може пскључити. Бог постојп. 
Алп он није негдЈ*е пзван овога свијета, он јо у њему 
бог Је у суштини градпва васионског. Он живи у 
матерпЈи, оп је душа свпјета, а циЈелп свијет је ње- 
гово тијело. Цијела је васел>еиа, по томе, жива п 
свуда прониЈСпута божапском супстанцом, 1соја је не 
промЈСЊива и вјечна, те цијелу материју креће и ми- 
јења према својој сврси п потреби. Ног је одпсконсгса 



и свеопћа промисао, он је основ свих ствари, он зна 
све, наређује све и брине сс за сис, те је свијет блажен 
п у потпуној хармониЈи са самим собом. Овако тума- 
чење козмолошко има 'ћишс ио једну недошљедност и 
нсјасност; реба се, међутим, мало заронити у оваку 
свјетску копцепцију, и пред вама се ипак отвара из- 
вјесна велпч нственост њена: Свијет се вјечно затри- 
јава и оживљуЈв новом снагом, свс се у васионп до- 
гађа по божијој вољи и промисли, те је по томе све 
добро, чак и оно што се нама чпии з.1о и несавршено. 
Нама Је непознат тајни цпљ и смисао свпјета, али 
га он има и стално идс њему, мијења се п усавр- 
шује. Но тај стојичкп бог није довољно јасно одређен 
те нп онп самп нијесу на чисто са његовом сушти- 
ном: једном га зову етером, други пут животном ва- 
тром, умним задахом и т. д. И у самог АурелиЈа има 
често логпчких погрјешака и недошљедности, особпто 
кад се из поља чисте практичне филозофије за час 
пресслп у метафизичке дпсцпплпне. Он је у главном 
потпуно сугласан са овим опћим излагањем стојицизма 
пантеиста и оптимиста, тс се цјелина његовпх назора 
и може, донекле, видЈети само пз овог опћег прпје- 
гледа, пошто он сам нпје стојицизам склопио у ор- 
гански и логичан спстем. 

СтоЈичка Јс е т и к а у вези с њиховом физпком, 
коју смо горе изложилп. Јер као што тамо влада ци- 
јелим свпјетом, све уЈедињуЈС, све креће и ожпвљује 
нешто впше, свеопће, божапско,' тако су у етпци 
важни закони природе, 1сојп раде само у интересу 
опћег п великог, свеопћп нски ред догађаја, који 
потиче од божанства, тс има у виду само цјелпну 
свеопћу и велпчапстпсну хармонију свих људп и 
свих ствари. Све поЈедпно, то и сви људи, подређспи 
су опћсм, и свс што је дио тога опћсг, треба 
дасевладатако, да не нарушава хармо- 
нију њего у. Радп тога у стоЈЈ^цизму заузпмљу 
дужностп врло важно мјссто, јер само оне могу сво- 
дити вољу п дјеловањс поједипаца у склад п склоп 
све^Ђудског и свемирног тајанстветг плана п пред- 
одређења. 

Дужности су поссбне и опће. Но главпа јс стиар 
увијек и свуда: треба живјети слажућп се са прпро- 
дом! разумијевајући ту макспму врло строго. Тако 
живјети значн: бптп задовол>ан с оним ихто је нор- 
мално, тражпти само онолико, колпко је потрсбпо; 
избјегавати неприродности, луксузе, страстп, очај, 
бијес, махпиту мржн^у и ево што душу потреса, при- 
јечи п продни ток душевнпх догађаја, помућује мир 
и ведрпну и духа п душс човјекове. Треба пошто- 
вати природу, п трсба је разумјети; а да се схватл 
значење и смисао природе, треба заронити у своју 
душу, п то, једно, да ес сачувамо крпвих, аутосуге- 
риранпх појмова, а друго, да само у дубокој унутраш- 
њости наше душс нађемо своје право биће, своје Ја, 
и да само у њему тражимо тачку што одржава ду- 
шевну хармониЈу п ра1:но1Тжу. Не треба се прсдаиатп 



Стр. 142. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 9. 



тјелеснпм насладама. Јср то значи слабљсње духовне 
снергпје, а пошто јс бага та енергија најјачи пред- 
ставнпк цијелог нашег биКа, то наслада доноси само 
пггете, и ми предајући се насладама и чулним ужи- 
вањима радпмо протпв најузвишенијег, протпв свеопће 
хармоније и протпв природе. Непосредно с овпм је 
везано и питањео спол>ашн>им добрима уопће: то су 
ствари спољашње, случајне п неста.1не, и права наша 
добра могу бити само у нашој унутрашњости; само 
духовна добра јесу најчовјечанскија добра човјекова, 
те је, по томе, врлина, добротјетс.Ђ највеке и нај- 
скуп^^е богаство правог хумаиог човјска. А шта је 
врлииа, види сс већ из овога што је речено: то је 
умност, разумно живљење, иашљедовање природе — 
све што се ради неодмјерено, неприродно, нсистинито 
и неста»1но, то није врлина, него порок и гријех. И 
као што је једна тврдња или истпнита или неисти- 
нита, тако је једно дјело у моралном смис.1у или 
добро или зло. Средине нсма. Свако јс зло јсднако 
зло^ и нема мапе горс од другс; и зато треба тежити 
за потпуним добром, за пуним савршенством, за савр- 
шеном врлином. Својс добре моралне способности раз- 
вијајте до највишег ступња, а з.1има не дајте да ја- 
чају, постепено и стално их угушујте! Јер је .-ЈјУДско 
достојанство у моралној снази, у поштењу, у чести- 
тости и разумности, у све већој духовној слободи и 
саврпхенству. Сви л.уди треба да затим жуде, да со 
морално усавршују, јер су свп створени пстим зако- 
Н01УГ, с пстом сврхом и пстпм уадацпма и дужиостпма. 
Сви људи имају јсднаке прпродпс особине, те је и 
читава људска заједница осповапа па томе пстом по- 
станку свих л>удп и њихових дужности. Стојичка 
школа је прва изразпла начела јсднакосаи свих људп 
и формулпрала козмополитизам, кога је иајпломени- 
тији заступник п преставнпк највоћи стојик, Марко 
Аурслије. 

(Иаставићо со). 




у^ 



Српске народне умотворине. 

Смрт Маре материне. 

(Из Мостара.) 

Мајка Мару у дајиџа спрсма, 

Да је уче књизи п јазпјп, 

Дајиницс везу и иамстп. 

Ал' је Мара мудра п разумпа, 
За годину књигу научпла, 

Л за другу везу и памети. 

Кад наста.1а трећа годиница, 

Разбоље се, исалосна јој мајка. 

ВипГ њс дајо б'јслс рукс ломи, 

Дајииица косе разбацујс: 

„() Марпјо, вссела ти мајка, 

„Што се чини па срдаппху твоме, 



^Ал' ћеш умрјет', а.1И пробољетиУ" 
— „Чини ми се на срдашцу моме, 
„Умријет' хоћу, пребољети нећу, 
„Зовите ми милу мајку моју!" — 
Трком трче хитра књигоноша: 
„Ходи бољс, наша сско драга, 
„На Мару су свати нава.р1ли, 
„Она хоће а ми је не дамо. 
То се она јаду овизала, 
Те опреми коња големога, 
Ссби внлу, момЕсу ластавицу 
Брже стигла до братова двора, 
Иреда њу јс братац ишстао, 
Руке шире, у лица се љубе 
Па одоше на високу кулу. 
Када Мара на умору бјеше, 
Тад завришта Маријина мајка: 
„0 Маријо, жалосна ти мајка, 
„Јеси ли ми књигу научила, 
„Од даЈ^нице везу и памети?'* 
„Јесу ли те карале дајиџе, 
Јесу ли те биле дајинице?** 
Њојзи братац тихо проговара: 
„Луда ти си, мила секо моја! 
„Да је Мара на откупу била 
„Ми би да.1И небројсно благо, 
„ДаЈиницо русе плетсппце." 

II умрије, жалосно јој мајка. 

Иа »бпрке: Јов« Т|>к.1>е. 




Листак. 

Смјелост у критици. 

Ни у једпој сс књижевности не сретамо тако 
чссто са болсћивом обазривошћу према писцима, као 
у српској. Деценијама се у нас. са отужном њежношћу 
прича.10 о пашој „ма»1еној и нејакој књижевностп" и, 
на рачун те малепе и пејаке књижевностп, деценијама 
су се уздизали књижевни медиокритети, које су сада 
већ заборавили и они који су им, у својс вријеме, 
створили некакав глас. Поред тих саврп^ено некњи- 
жевних обзира долазили су и нскакви патриотски 
обзири. Тада се, с много патриотизма и без трунке 
критпчности, говорило о томе, како један лош српскп 
писац, за нас Орбе, више вриједи, него какав одличан 
стран писац. [Рпјечју: свс птто је српско то је добро 
и свакп онај који, прома томе, куди каквог српског 
(нарочпто младог) писца, чини гријех, потцјењуЈс нашу 
књпжевност, није добар патриота, није Србпп. И, за- 
хва^Ђујућп тој дЈстпњско-патриотскоЈ крптици у нас 
сс, једно вријеме, била јавила така књижевност која, 
ако се тако може рећи, ие спада у књижовност. На 
тај иачпп су у нас могли постати највећи српскп 
прпповједачи. Милан Ђ. Милићевић и ЈБубиша, нај- 



Вр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. иа 



већпм хумористом Сремац, поред свег овојсг нолите- 
рарног стпла, каванско-улпчнпх поређсња и а.Ђкавс 
и савршено неумјетничке композицијс, на тај начин 
је хаотични и плитки „Рибар** Војислава Ј. Илића 
могао бптп прогла1псн за српског „Фауста", Лаза К. 
Лазаревић за Тургењева. Цветић за Шекспира, а 
Светис1ав Вуловпћ за нашсга Бернеа; на основу тпх 
пстпХј патриотско-шовпнистичкпх, обзира ми смо у 
политицп пма.1и својег Бизмарка, Гледстона, Метернпка 
и — Наполоона. 

Али тп нелитерарни обзирп нијссу увијек поти- 
цалп од патриозма. Онп, већином, долазе и отуда, 
што је наше друштво врло мало п што је, према томе, 
наш круг познаника много већи, него што би био 
када бисмо живјели у једном велпком друштву. Л' 
тако малом друштву, као игго јс наше, ми се, мање, 
више, сви познајемо. Из тога међусобнога познавања 
настају, према нашем васпитању заснованом на кон- 
зервативном правилу: „не треба сс ником замјеритп'', 
узајамни обзпрп који се, послије, протежу п на књп- 
жевност с којом тп обзири не би требали да пмају 
нпшта заједничко. Нп ппсци ни критпчари не могу, 
као неке атавизмом добивсне психичке илп физичке 
мане, да се ослободс тих обзира. Писац, као од сво- 
јег познаника, с правом тражи од крптичара да, у 
пме обичне куртоазпје, његово дјело нс осуди непо- 
вољно или, ако је његово мишљење о ппшчеву дјелу 
(ма да писац не може разумјети да се и то може де- 
сити) доиста непово.ЂНо, онда, у име те псте куртоа- 

зијс, нс треба да објављује тај свој неповољни суд. 
Критичари, опет, у већини прилпка, одиста мисле да 
ће се писцу, као свом познанпку, замјерпти ако њсгово 
дјело осуде као нсповољно — као да они тпм својим 
објективним судом (јер је рпјеч само о објсктивној 
критпцпј немају другпх намјера до да нријеђају свога 
познаника. И једнима је и другима, послије неповољне 
крптике, врло непријатно сусретање, јер п јсдни п 
другп мпсле, да се крптичар огрпјешпо о оно окаме- 
њено конзервативно правило: „не треба се нпком за- 
мјерити." Њпма јс, прсма том нашем буржоаском 
схватању, прече то пзанђало правило, него пстина. 
И зато је у нас редрвно правило, да је ппсац у завади 
са својим крптнчарем, који је, заборављајући свско- 
лпко њихово познанство, донио о ппшчеву дјелу не- 
повољан суд. Ппсац се сматра као човјек патрпота, 
коЈи својој отаџбини ' одиже вјечит споменик, а кри- 
тичар као пакосан створ ком је занат дјело разо- 
рења; писац је позван радник на културним текови- 
нама, а крптичар непозван Херострат којп се, зарад 
својг неплодностп, свети својпм антикултурним оруђем. 

Ппсцп, сматранп као нека надприродна бића, 
прецјењивали су своје дјело, а рад објективна крпти- 
чара плп су потпуно потцјењивали или су га сма- 
трали као какав рад подређене врсте — према томе 
какав ]е суд о њихову дјелу: ако је неповољан, онда 
се кртггици, ма како она била савјесна п објектпвна, 
одрицао сваки значај; ако је била повољна, онда је 
крг.тичар вршпо само своју дужност, као херолд пиш- 
чев, чиЈп је ласкав задатак да раструби пишчеву 
с^лаву. Публика, којој су, у равној мјери, ласкали п 
иисац и крптичарп химнопојци, живјела јс у том истом 
увјерењу п сваку нсповољну критику о свом оми.ћсном 
писцу сматрала је не само као незграпан нападај на 
њсзин укус (а ми зналго какаи је тај њезин укус), 
него као једно ничим неоправдано издајство према 
роду српском. За те антикварскс и савршсн посу- 



враћенс појмове о писцу и критичару, у првом реду 
је одговорна она плсјада српскпх назови критичара, 
која ]е у сваком иовом ппс1;у глсдала особиту врсту 
та»1ента, за коју су сматралп за сво]у свет^ дужност 
да одмах па1)у за њу погодно поређење у страној 
књижсвности. И, захва*Ђу]ући том кукавпчко-патриот- 
ском методу, ми смо, готово прско ноћ, добили сво]ег 
Тургењева, Гетеа, Шекспира и Всрнеа. 

Разлозп због коЈих су тп застар]вли критичари 
доносили те сво]в пренаг.-Бвне и савршено нетачне 
судовс, као и та сво]а отужно-ласкава поређења, врло 
су прости. Њихова ]е генеза у несм]елости, или, ако 
сс хоће, у кукавичлуку. Онп, афектира]ући ]едиу врсту 
хипер патриотизма, као п ппсцп, мислили су, да се 
младу писцу, ма како он иначе нвталентован био, не 
смп]о убп]аги вол>а за да.ЂИ рад, ]ер су сматрали 
за иепатриотски и нехумано напасти каквог нста*1ен- 
тованог писца с књижевнога пол>а. Међутим, пзатога 
сладуњаво-патриотскога изгс^вора крила се њиховане- 
см]елост, крпо св њихов кукавичлук. Они су, као 
људп ко]има ]с врло много стало до повољнога мп- 
П1љења публике без укуса п без расуђивања, нрло 
добро зна»1и, да ]е до кра]ности непопуларно доно- 
спти неповољан суд о ком омиљеном писцу. Зато онп 

нп]есу см]елп рећи истину о пстакнутим п омиљсним 
ппсцима, ма како, пначе, бплп ув]ерсни у њу. И зато 
они ни]есу см]елп рсћи, лд ]е Зма] „само в]ешт вс!)- 
зификатор, ри]етко кад правп п]ссник", п да су ње- 
говп „Ђулпћп**, у ко]пма пма впшс духа, него ос]с- 
ћа]а, хладни, да је Л^убиша „стнографско-лексполошкп 
припов]едач из Вукове пжоле, драг нашим филолозпма 
и корпстан за фолклорпстс, полукњпжеван ппсац, ко]п 
нн]е успио да савлада сво] всликп п драгоцјсни, а.1и 
]ош спровп п нссређенп митерпјал'', да Милпћевпћ 
нп]е нпкакав прппов]едач, да су .Лаза К. Лазарсвић 
п Сремац буржоаски ппсци, ко]и пишу о бу[)жс>ази]и са 
буржоаскс1га становпшта п да Во]пслав Ј. Илић „1П1]е 
онако великп пјеснпк, како су 1'а његовп одушсвл.епп 
обожаваоцп прије петпасст година узносплп'*. Свс то 
опп ни]есу см]слп рећп, ]ер нпЈссу има*1п см]елостп а 
ни]есу, опст, имали смјслостп, ]ср су мпс.1плп да рећп 
пстину, предпостав.1>а]ућп да су у њу ув]ерени, то 
псто значи, пгго и руи1сње народних идеала. 

Да су опи, међутпм, у своЈе вриЈеме, рекли истину, 
данашња критика нс бп, за већи дио публике, била 
врста разочарења. Публпка, с правом уосталом, не 
може данас да се помпри са савЈсспом п обЈектпвпом 
крптиком. ]ер ЈоЈ сада на сусрст излази диаметралпо 
различито мип1љење од мпп1љсња застарЈелпх крити- 
чара хпмнопоЈаца. Она не можс да зна ко говорп 
истпну: критпчари, ко]п су се растапали у нском па- 
триотпзму и коЈп су Јсдним потсзом пера стваралп 
гениЈа илп данашњп критичарп, коЈи, наравпо, патри- 
отизам пе увлаче у своЈс крптико и који су врло 
скептични према српскоЈ гснијалностп. НаЈзад њу ће 
за пзвЈесно вриЈеме, одбиЈати данагања критика (за 
коЈу Јс увЈерена да ]с врло сурова) п због тога, пгго 
ЈоЈ она не ласка п П1То ЈоЈ, у свакоЈ прплицп, говори, 
да нс волп да чпта п, кад чпта, да нема укуса, да 
Јс гфимптивна, да сс одушевљаг.а ппским и скарадним 
књпгама, у коЈима (*о псдетрекаваЈу њезинп анпмалпп 
пнстиктп, да пема моћи раеуђивања и да ]с готово 
слвршено непримчпва за чпстс п пдеалне утпске, коЈс 
собом доносп у:«Јстппчко ,т]сло. 

С/мЈелост у критицм, коЈу јс првп у нас уппо 
Нсдић, смЈслост без пкаквих обзпра, коЈу рЈсчпто ма- 



Стр. 144, 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 9. 



нпфестује тежња за правом п чистом истином, смје- 
лост, коју је послије Нсдића наставио СкерлиН, не- 
сумњпво да ће срећно ут1п;ати на разпитак пате 
књижевноети. Та смјелост, смј^лост реки убијеђену 
пстпну, нагнаће писце на савјеснији и критичнији 
рад, развиће општу тежњу за истином на сваком 
пол»у, утицаће на данашњи укус публпке и пеће од 
наше књпжевности створити музеј медпокритета. 

П. С. Та.1етов. 



Опћа географија за средња училишта. Својим 
учепицима написао Милан Нсде^БКОвић, професор. 
Друго попуњегш и поправљепо издање. Срем. Карловци 
15К)7. Српска ман. штампарија. Дена 3 круне. Носве- 
ћена успомсни Паје Марковића, Адамова. С. 339, 8**. 

II ако се Географија може сматрати као једна 
од најстаријпх грана људског умиог рада, ппнк је 
као наука и то специјално као паука која обја- 
ш њ а в а, ћрло млада. И> ако су се њом пнтензивно 
бавили многи научењаци нласпчног внјека, она је 
вр.1о дуго задржа.1а онај примитивнпји начин научног 
рада, бавећи се тотопо самом дескрипцијом поједпнпх 
зема*Ђа и народа. Али када је била завршена периода 
великих открића п када су пспптане главне мате- 
матске особине земље, наука о земљиној површини 
почела се нагло развпјати. Овоме нагломе развићу 
науке много су прппо»1огле још п ове три ствари: 
великим открићима на земљиној кугли нагомилано 
знање, велики успјеси у области сроднлх наука и 
нарочито уношење у науку треће просторне димен- 
зпје, која је помогла испољавању многих морфолошких 
проблема земљинс Јсоре. 

Пошљедпца ових напредака у области науке било 
јс: прецнзирање иаучие области и иаучнпх задатака 
и обрада научних метода. Дигавпт се овако на пла- 
стпте ноге, ова се наука у задњс вријеме тако 
нагло развијала, да се она може с обзпром на успјехе 
мјсрптп с фпзиком и с хемијом. 

Због овако наглог напретка саме науке, гео- 
графска настава пма да се бори с разн™ тешкоћама. 
На првом је мјесту публпки, која је већпм дпјелом 
задржала старе погледе о задацпма ове науке и 
њено] вриједностп. Није с горег спомепутп да се на- 
учна вриједност Географије у нас Срба идентификујје 
с етпмолоп1ким значењем ријсчи земљоппс. Друго на- 
става се мора боритп и са застарјелпм нашим настав- 
ним плановпма, у којима се с овом науком управо 
маћпЈски поступа. Најпослпјс у пзношењу научних 
пстина п погледа, ппсац уџбеника за средњс п нпже 
П1К0ЛС мора да во^п брнгу п о ипте.1ектуа.-1ном стању 
ученика. Да све ово пггетио утпчс на шпрсње научног 
зпања и да писцпма уџбенпка ствара велпких иепрп- 
лик«, ствар ]с песумњппа. 

Имајући с??с ове тсшкоће па уму, мп смо књпгу 
г. Нсде^Ђкоппћа узелп у руко с пзвјесном резервом. 
Прво смо зпали, колпко је већина српских средњо- 
школскпх наставника заостала за правпм прогресом 



науке; друго знали смо све тешкоћс које долазе п од 
скучених и застарјелпх наставнпх п.1анова и од по- 
гледа српске публике, с којима се српскп географ пма 
боритп, па се ни од ове књиге нијссмо надали вели- 
ком напретку, особито што је рађена под контролом 
једне, мање више, црквене власти. 

Па поред свега тога што ћсмо у нашем прп- 
к<1зу пзнијети многе и то веома велике мане ове књп- 
ге, које на научну савјесност самог писца бацају кат- 
кад чудну свјетлост, ипак морамо констатовати ппп1- 
чеву т е ж њ у, да у књпгу унесе што више научних 
истина и погледа, да књпгу напишс што вшие у 
св]ет.1ости данашњег научиог стања. Алп мора се 
на жа.1ост констатовати да је писац знатно заостао 
за општим научним прогресом. 

Тешкоћу Јс пмао писац и у томе, што је у једној 
књпзи морао пзнпјети географско знање п за доње п 
горње разреде гимназија. У других се народа то знање 
подијели на више уџбеника. 

Кад имамо свв ове тешкоће на уму и кад узмемо 
често показану пишчеву вољу, да буд^е што впше на- 
учан и савремен, онда ће се у правом спом значењу 
схватпти п ове погрјешке, које су пзнессне у слије-* 
дећем прегледу: 

Књига се дијсш на општи и специјални дио. 
У општем дијелу обрађене су три географске днсци- 
плине: Физичка п Математска Географија, и трећи 
дио, који би прави географ назвао Биогеографијом а 
који г. Недељковић назива органским животом на 
нашоЈ земљи. Оправдано је и добро је што су по- 
требна знања из геологије и к.1пматологп]е придодана 
Физпчкој ГеографиЈи, само геолошке процесе и Вулка 
низам требало је унијети пред одјсљак о планинама, 
јер би к.1асификаци]а планина постала на тај начин 
дјеци много јаснија. 1глиматдлогпЈа и океанографиЈ*а 
нијесу помоћие науке, воћ географске дисциплине, 
саставнп дијеловп саме науке. (с. 8.) томе се може 
увјерити из сваког географског уџбени1са. Није оправ- 
дано што је картографија одвоЈена од математског 
земљописа, јер је управо г.1авни циљ математског 
проучавања земље, да се „створи п1то је могуће вјер- 
ниЈа слика земљине површинс п њенпх дијелова**. 
ЛУац-пег, 1^ећгћисћ (1ер Оеоцтарћхе, 1903, С. 182). Исто 
тако незгодно је п то што је додан засебан од]е.Ђак: 
„Главни појмови из Астрономије''. Као помоћну дпс- 
циплину Математске Географије тај материЈал треба.^10 
је унијети, али у много мањоЈ мјери, у одје.1>ак о ма- 
тематском зем.^опису. Много би корисније би.10 да је 
мјесто астрономпје обраћена већа пажња тсктонским 
процесима у зем.Ђиној кори. На тај би начин добпла 
дјеца поЈМОве о два велика фпзиогеографска ствара- 
лачка фактора — о набирању и расједању зем^Ђине 
коре. На тај би начин и класификација облика 1|4а 
зем.Ђпној површини постала и јаснпЈа п богатија. На 
крају је прег.1една таб.1пца, у којој су бројкама пре- 
стављенп разни догађаји и чињеницс из псторпјске, 
фпзичке, математске и политичке ГеографиЈе. 
(Свршићо се.) Др. Јевто Дедијер. 



^Восанска Внла^ И8.1а81т у Сарајеву три пута нјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Ц^гјена јв на годину 8 кр., у Србији 10 дин. 'Баци, учитељи 
и подофицирп добпвају лист аа 6 круна а свл>аци ва 4 кр. Претилата ив краљевине ша.1>о се на г. Мнхајла Р. Живковића, трг. у Београд\'. 

СадожаЈ: ЛЈесив: У минастиру, од Монаха Палеријаиа. — 11з ијесама кроз вијекове, од Д. .1. Филпповића. — Ј^орштаКу од Мићуна 
М. Иавичевића. Прииовнјетке : И њумг тше илачуу од Иасе Кондића. — Окамењене срце, бајка од Пере В. Јвановпћа. -- Весео 
момаКу од Бјерисона Бјерпстјерца, превео Ииколи Стајпћ. — Пре/^ање о .гитонуХрнстовоМу од 1Ј. Свјетлова, с руског Часлав. — 
Поуки: Прсв.кшн срискога иаро,\а на Иалкаиском Полуосшрву, од Дра Ст. Станојсвпћа. — Срискн наро,{, од Дра Спмг Тројапо- 
вића. - Марко Лурспнје^ од Дпм. Митриновића. - Ириске иаро/^не умотворине: (\прт Маре матеЈШНн, ив вбирке Јове Трк.,Ће. — 

^ — Листак. _«_^^^^_^^_^ 

Иласник п уредник Ннвола Т. Башивовик. Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарија, Сарајево. 



КроЈ 10. 



САРАЈЕВО, 10. апрнла 1908. 



Год. ХХШ. 



Ннлорпд Иавливн!!, |Јпоград. 

Драма у ноћи. 



нгано со дан клони крају. Саи^ивн 

врт, у ком су тпце всћ заћутало » 

мнрна ријека п иространа даљина 

купају се у вечерњој руменп, у 

златној свјетлости сунца, ко1в се с 

даном лагано гасп и губи у бескрају хорп- 

зоита. Прозрачпа сумаглица почиње се хва- 

тати II таложити над мпрном воденом повј)- 

шином, која се сјакти као огледало; а л' 'гом 

седефастом сјају огледа се једаи дио чистога 

ноба н 1фно сјенке старпх стабала, што со 

у дугом реду пружају дуж отрменито обале. 

■ Сребрнаста магла захвата и пространу рав- 

ницу и таложи се над цвјетнпм крунпцама 

и бујном травом, нз које безбројни гласови 

поиаца, зрикаваца и другпх вечерп.пх буба 

нзвијају једноставну мелодпчну пјесму, која 

је предзнав скоре ноћи. 

Саи лагано размахује крилнма и иавлачн 
аавјесу своју над уморнпм створењима, ко- 
јима дан промиие у тешко.ч раду или очајној 
борби за насу1ини хл.еб. С даном се за тре- 
нутак сти1пава п диевиа животпа борба и 
само су оии јоп1 будни у овом часу, који не 
могу да поднесу судбу и јкивот, којима ми- 



сли не нирују, нитн одмора позпају. Рдје 
има патње и бола, страдап.а и очајаља, тиха 
ноћ не дајр одмора, Кад се и пошл.еди.н зрак 
изгуби негдје у бескрајним висннама, ојКиво 
тешке п очајне мислп п губе се кроз шапат 
ноћи, што ромори кроз грање п умпре у 
даљпни,.. 

На впспнама трепере звпјезде и триу- 
Ноћ дубока, тиха ноћ. 
Прохладпн вјетар и1то се ра^а па пов})- 
шнни ширрке ријеке хвата даљину, н.ихајућп 
заспало цвијеће по градииама, шихајући 
траву по лпвадама, на којој се почитг.у ску- 
пљатп капљнцо росе. Ноћ је покрили ријеку 
и градипу п простиро се далоко пзнад гра- 
дова и заселака, изнад долина п впсова, пз- 
иад л.удп II осталих бо^кјпх сгвороиа, који се 
у тпхој хоћи одмарају. Под копрсном иоћп 
сви се пррдмети сливају V једно, ништа се 
но разазиаје, сјем звијезда, које све јачо свје- 
тлуцају и трепере. 

Вјетар п.нше шевар п ситу, дугачко во- 
дено класје, иа опој страпп обале гдје си 
ријека разлила у рит и са шуморо.м га по- 
мјера тамо и амо. Та тајанствепа п чудна 
пјесма ноћн губп со са и1умором таласа п с 
П]Има пзумире измичући у иоћ и тамну да- 
љину. Ноћ. 



Стр. 146. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 10. 



На глатком огледалу мпрне ријеке клизи 
^1уп. Тамна човјечија прилика снаигпо п од- 
мјерено размахује веслима, а чун граби 



обали. 



Ни звука, пи птума. Кад чун стиже до 
обале, из Г1>ега искочи једпа мрачна прилика 
и стаде на пјешчапо тле. Лашно и опрезно 
упути се према граднпи, газећп преко овла- 
жене траве и сањива цвијећа. Тамо, у да- 
љини, пред 1Беговим погледом, диже се у 
тазги ноћп огроман двор, опкољен градином 
и високим стаблима. 

« 

Прилика стаде, подиже обје Ј^уке према 
глави... и један гласап, спажан крик изви се 
и одјекпу кроз тамну ноћ. Одјекну чудни 
крик кроз долипу п раван и пзгуби се не- 
гдје у ноћи. Заплашене тице на гранама за- 
лепршашс крилима и све се опет смири. 

Људска прилика просијецап1е оп1Т])им 
погледом мрак,, хотећи да назре пеће ли се 
ко појавити на прозору двора, пгто сс у да- 
Л.ИНИ црни. Опрезно и журно он се примаче 
јопх ближе двору и опет стаде. Узалуд су 
напрегнуте очи тражиле свјетлост да се на 
двору укпже. 

У томе часу поново одјекну звонки крик 
и изгуби се кроз сановно грање у тиху поћ 
п мрку даљину. 

Збуп,ен и заплашеп шапуташе он гроз- 
ничаво : 

— Нема одзива. . . не. . . не. . . кад смрт 
зове, она мора доћи... мора! 

Прилика са свим прилеже земл>и, да ос- 
лушне неће ли што донијети тутап^ земл^е 
као одговор. ИоЈпто тако напрасно ослушки- 
ваше звук илп шум из даљине, он се поново 
псправи. Усне н>егове птапућу непрестано 
једно име п спомињу смрт као спасиоца, која 
невидовним својим крилима размахује над 
њим п оним мрачним домом. 

Ноћ лагано проби и одмиче, као таласи 
обалоз!, као вјетар пространом равницом; сита 
и пхевар ихуморе и та тајанствена пјесма губи 
се у ноћи. 

Зашушта вјетар, зањијапге се цвјетне 
крунице, а са њих падаху на овлажену земљу 
капљице росе. 



Без шума, без звука на двору се отво- 
рип1е дверп и на п^има се показа нова при- 
лика, која журно по1;С папријед према крику 
из ноћи, који 1Бу зове. 

Опрезно, смотрено око тајанственога по- 
сјетиоца ове градине у поноћно доба, ипак 
је могло да пазре кј)оз мрак њежну и витку 
прилику у бијелој одјећи, гдје му се журпо 
приближује. 

Он прену и зарадова се. 

— Она је! 

И рашири обје руке, па изгледаше као 
какав велики крст. 

Цвијеће је савијало својбтанке стабљикс 
и обарало крунице отварајући пут лакпм 
погама, које су журно грабиле напријед. 

За трепутак онп се нађоше једно према 
другом. Није требало ријечи, гдје срца го- 
воре и једно осјећају. 

— Ево ме... ево! 

— Знао сам да ћеш доћи. 

Руке се раширише и склопише у снаж- 
ном загрљају. Звијезде и Бог и тиха ноћ 
једини су свједоци били овим и>ежним загр- 
љајима. На круницама су дрхтали алмази 
росе, а вјетар се склонио у грање и заћутао 
у зелонилу, не хотећи да ремети свечану 
тишину и светковину срдаца, која се пра- 
штају жпвота. 

— Ево ме... твоја сам вјечито. 

— И у смрти? 

— Ево ме. За то сам п доп1ла. Тизнап! 
да је љубав јача од живота. Запитај срце 
своје. КТта ће ти рећи? 

— Да си моја... 

— Да, твоја и у животу и у смрти. 
Кад живот и л>уд11 не дају да будем твоја, 
даће смрт. Јер тамо гдје си ти, морам битп 

п ја. 

И ноћ п вјетар застали су за тренутак, 
а звијезде су почеле трнутп. 

Цвијеће је савијало танке стабљике и 
обарало крунице отварајућп пута срцима, 
која су тражила срећу на опој странп жнвота... 

Чун се поново зањија п одмаче од обале. 
Тампа човјечија прилика снажно и одмјерено 
размахује веслима, а чун одми^хе даље од 
обале. 



Ер. 10. 



1908, БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 147. 



У тишини ноћној II невидно) тами губи 
со ријека и даљина, а по ријеци журно од- 
мпче чун са двјема приликама, којв загрљене 
сјодећи једна поред друге шапутаху ријечи 
љубавп и н.ежности. 

Чун и прплике у и.ему изгубише се у 
тами и даљини. 

А оданде, гдје пх бијаиш нестало, од- 
јевну страховит пуцаљ и убрзо се за првим 
аачу још један. Одјекну праскоад даљина, а 
одјек од тих хитаца утону у тиху ноћ. 
Пирну цјетар, заи^ушта сита и класје шевара 
у риту крај ријеке; преилашеие тице зале- 
пршашо крилима, помјерспо са сиојих ложа, 
а таласи тајним ромором одмичу некуда, да- 
леко п односе собом пошљсдпји уздах, којп 
је атетио са усана опих што умиру и у 
смрти срећу траже. 

На проиорима двора помјерише се тешке 
завјесо; нсчпја рука размаче пх, а кроз 
ноћ^у тишину полетје тужан н преплашсн 
уздах. 

Ноћ је примкла п упила у се сво тајне 
звуке и уздахе и покрила вјечитим спом оне, 
којп траже спаса од људи и од нсивота. 

Пред свитањо наста забуна у двору. 
Забринутп људи похрлише обали. Звијезде 
трну па висини, а дољо, на земљи отпочип,о 
поново жамор живота, који се буди из одмора 
0ТП0ЧИ1В0 борба дана, која траисп своје ■■к-ртвс, 
Вјотар се врлћа са долине и ливада, враћа 
се из граднна и грања, враћа се ријоци, за- 
хвата ситу и шевар, захвата несташне та- 
ласе, што се гоне једно за дру1чш п одми- 
чућп с шима шапуће тајанствоиу причу о 
драми у ноћн, у којој су двије чисте ду1ио 
потражиле спаса у смртп, да би сачувалс 
своју велику љубав. Вјетар је 1кихао врхово 
од грана и цвјотне крунице, које С}' со ку- 
аало у роси, очекујући сунцо да оно ту 
росу у собе усише; тицо су лепрп1ало кри- 
лима и цвркућући дизале се са својих ле- 
гала и поадрављале дан, што се на истоку 
кроз облаке помаЉа. Тајни звук и пуцаи. 
што је проломио тии1ину и узбунио ноћ и 
сан разлпо со по бсскрајном пространству п 
изгубио се са таласима и шапатом вјетра 
негдје далеко у божјем пространству. 



Са обало су преплашени укућани двора 
посматрали један празан чун, којн со н.нја 
на средиБи дубоке ријеке, чији таласи чудно 
и тајно шуморо и даље одмичу низ обалу. 

Јепа, 1889. 



Његова смрт. 



а сам сс дуго превртала по посте.т.и, алп нн- . 

сам иогла заспати. Сап ппјс хтсо доћи на 

иоје очПј а ја га нпсам ип тражпла, хтсла 

саи да остапем будна, да мислпи о њему. 

На часоппику пзби понок. Устадох, наву- 

кох доиаћу ха.Т1Ину и цппеле, лагано, нс- 

чујно пређом проко предсоб.^.а и салона и пзађох на 

балкон. Била је топла јулска ноћ: месец јо спјао 

пуном светлошћу, на небесном своду треперило је 

хпљадама звсзда, свуда унаоволо владала је тпшпни. 

Природа је спавала дубокии сиом. 

ГГрско лута од менс издизао се летњпковац у 
коме је стаповао он. Прозори његове собо били су 
освет.1.енп, дак.те ои још не сиава, он је будаи — 
као и ја. 

Ја св снустпх на нае.10њачу, која је стајала на 
ба.1кону, затворпм ичпе капке п пред очп нп пза)>е 
њ^гова саика. 

Оп, кога љубим, абог кога сам несрећив, збо1' 
кога нс сиавам сад када сви спавају. А он, да ли и 
011 мспе љуби ? Заплаках. Не он мо нс љубп, јер да 
мс л>уб11 1[е бн ме пзбегавао, ои бп мп морао то ка- 
зити..,. Али не, он нпав мора да ме љубп. Колчко 
иута када смо били сами, када {е мислио да га не 
г.1сдам, |;олпко ме ]о пута погледао крадом и у том 
ногледу огледала се страст п љубав. 

Алп чнм бп га ја поглсдала, он би окренуо 
главу од мепе, п у њсговим очииа заспја.1а би туга, 
која га јс стално пратила. Ну инак п тп кратки по- 
гледи доказ су да ме .Ђубп. 

Моје срце задрхта, учиги! ми се, да це.1а прп- 
[Јода шапуће, око мене те с.1атко рсчп: пОп те .Ђуби , 
Ја покрих лице рукама, пред очи ми изађе њег<1Во 
тужно, бледо лицо. Тада мп падс на ум: ои је не- 
срећан, њега мори иска потајна туга, о којој мп пи- 
кад нпје говорио, пз н.егових груди увек со отимао 
тежак уздах. Па како је бпо тужан кад јс последњп 
пут бпо код иас. 

Како иу је глас дрхтао када ии је казао на 
растанку: „Госпођице .Т>убо, сећајтс ме сс, ка/Т мс 
више не буде на овом свету." Тад смо пзлазплп нз 
нрачне алејс п несец је осветлио њсгово бледо лпцс, 



Стр. 148. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 10. 



ја сам видела двс крупне сузе у његовим очпма. Од 
тога вечера прошло је чстири дапа, вишо нам није 
дошао, а његови су нам јавилп да је болестан. 

Устадох, приђох огради балкона и наслоних се. 
Глсдала сам у његове прозоре, хтела сам да продрсм 
погледов! у његову собу, да видим шта ради. Али 
узалуд, прозори су били далекх) и на њима тешке 
завесе, кроз које је продирала слаба светлост, по којој 
сам знала да јс будан. Бејах се загледала у прозоре 
и од једном ме обузс нека ЧЈ^дна језа, кроз главу мп 
сину мисао, Боже, он ложи болестан, можда се никад 
више неће дићи, можда баш сад, у овом тренутку 
умире, и Ја га више никада иећу впдсти. Осетих у 
грудима бол, срцс ми се стеже кад помпслпх на њс- 
гову смрт. Обузе ме жел>а да га још једном видим, 
да сам крај њега. Ја заборавих па спе, на оца, матер 
на стид, на срамоту, п на то шта ћу рећи њсговизј. 
Ништа нисам видела, до њега како умире. 

Не ссћам се како сам дошла у његову кућу. 
Ток кад сам била у њоговом предсобљу застадох, по- 
гледах 9Ко себе, нигдо нпкога. Хте^а сам сс вратптп 
натраг, а.1п нисам могла. Нека већа сила гурала мо 
напред. 

Ја и против своје воље отворпх врата и уђох 
у његову собу. У постељп на впсоком узглављу, ле- 
жао је он, са затворенпм очима. Око постељс стајали 
су: отац, мати, брат и сестра, њини погледп бпли су 
управљени на њега. У соби је бпла тишина коју је 
нарушавало само његово тешко дпсање. Нико нс при- 
мети да сам ушла. Ја сам застала на прагу као зло- 
чпнац, обузе ме стид. Боже, зашто сам дошла у собу 
самртника, коме нпсам ништа, а око кога су његови 
мили и драгп. Како сам сме.1а ући и нарушитп ову 
свечану тишину, како сам смела уанемиривати ове 
несрећне људе у њином болу? 

Хтела сам да одем, исто онако нечујно као што 
сам и допхла, али нога ми се спотаче о неки прсдмет 
на поду и начини шум. Ја застадох ужаснута. Боже 
шта ли ће сад битп? Он отвори уморно очп, и кад 
виде мене, на уснама му затрепта радостан осмсјак, 
пружп руке према мени и тихо изговорп: лти". Ја 
радосна п охрабрена притрчах његовој постељи. Ње- 
гови се тргошс изненађено кад мо видеше, али разу- 
медоше да је ово свечан тренутак и за мене и за 
њега, те се С1^1онише. Ја падох крај његове постеље, 
у томе тренутку била сам срећпа, јер сам дознала да 
ме љуби. 

Он ме гледаше неко време, за тпм рече са свим 
тихо: 

„еЉубо, опрости мп, ја сам те љубио. И као 
спомеп од мене узми 080"*. 

Он подвуче руку под Јастук, пспод кога пзвучо 
свежањ писама, и пружп ми пх. Ја прпмпх писма и 
ухватих га за руке. Оп ме још једпом погледа тужно, 
р са његових усана зазвони једва чујпо испрекидано 



„Збогом!" У очима му се заблисташе сузе, окрете 
лице зиду, а глава му лагано клону на узглавље. 

У соби завлада тишииа, ја сам и даље остала 
крај постеље, држећп његовс руке у својпм. Тако 
прође неко време, он се не помаче, ја га тихо зовнух, 
ну оп се не одазва. 

Поново прође неколико тренутака, јја осетих 
како му руке бивају свс хладнпје п хладнпје. Опет 
га зовнух, а»1 он се пс одазва. Пустпх руке, које су 
биле већ сасвпм хладне, устадох п пропех сс на 
прсте, да би му видела лице, алп лпце му бсше за- 
роњено у јастуке. Лагано узех његову главу у своје 
руке п подигох је. Алп ах! То впшо нп]е била лепа 
Радина глава. Не. То јс бпла нека туђа глава, С41 
као восак жутим лицем, унакаженпм еамртним болом, 
са полуотвореним, хладнпм, укочеиим, стаклснастим 
очпма, са отвореппм устима, модрим усппцама, око 
којих је играо грчевпт осмејак, и на којима су сс 
видело две-три капп., мрке усирене крвп. 

Ја се тргох ужаснута, испустих главу, коју је 
смрт тако страшпом учпппла, она беше бсз жппота, и 
паде поново на узглавље. Прп паду, очи, те страшпе 
укочене очи, отворише се поново, и погледаше у 
мене. — 

То је било страшно, ужасно, нешто што нисам 
могла ни помислити, а камо ли доживети. Јаизгубпх 
свест и падох крај њега на постељу, 

Пробудила сам се тск сутра дан по подне. Ле- 
жала сам на својој постељи, малаксала и изнемогла. 
Мисш су ми биле нејасне, нисам се сећала ничега 
поглед ми је лутао бесвесно по соби. 

Од једном опазих на сточићу крај постеље писма 
што ми је он дао на самрти и сетих се свега. По- 
дигох се упола на постсћи, дрхтавом руком дохватих 
писма и жељно их отпочех читати. То су била писма- 
упућена мени, писана, његовом руком, у часу љубави, 
бола и туге, била су излив његове душе. Она су била 
препуна љубави према мени и препуна бола и туге, 
коју је осећао при помисли да мора умрети. Да мора 
-оставити још тако млад овај свет, који је препун ле- 
пота и то баш онда када је мене познао п заволео. 
У свпма писмима било је узвика очајања и бола, али 
последње које је био наппсао на неколико часова 
пред смрт, било Јс ужасно. Руке мп гслонуше када 
сам прочита.1а и пос1едње речи, ја зајецах. Али на 
моје јецање одазва се иеко друго тпхо јецање. По- 
дигох очи и видех своју матер, која је стајаг^а више 
моје главе и плакала. 

У том се зачу тихо брујање звоиа, која су је 
ца*1а над мртвацем. Скочих са постељс, притрчах про- 
зору и разгрнух завесе. Ах! Шта сам видела? Масу 
света, мртвачка кола, п бео мета»1ни сандук окићон 
цвећем. Наслоних се на прозор да не бих пала. Тада 
сам тек све потпупо разумсла. 

Радс је мртав. Више га никад нећу впдети. За- 
ма«1о па ће његово тело спустити у црну земљу. За- 



Вр. 10. 



1д08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 149. 



мало, па више неће бпти оних лепих, црних очпју, 
псппће пх хладне змијурпне. — Али ја то нсћу до- 
пустити, ја пе дам да га однесу, ја хоћу да остане 
крај мвне, вечпто крај мене, да бпх га могла љубитп. 
И као у лудплу полетех на пол>е да им га отмем. 
За собом чух болан узви1С мајке, снага ме издаде и 
падох на земљу поред врата, из груди ми се оте 
узвпк разочарања и очајања. Узвик који се отима 
слабим л>удима, који су увидели да су им жеље луде 
и да се не могу пспунити. 

Мати ме узе на своје с^абе, старачке руке, од- 
несе, п положи у постељу пз које сс ппп1с никад нећу 
дићи. 




Михајило Мирон, Сарајево. 



Са струна. 



Полуајееец. 

Што Је чудно небо обасјало? 
Да л' је у ноћ сунце залутало? 
Ил' су нове зв^језде заспјалеУ 
Ил' шарене дуге заигра»1е? 

Што л' обасја тмпно п јазбине, 
Наше мрачне горе и планине, 
Виш' домова и наших олтара, 
Виш' цркава и више мунара? 

Је л' се небу слушат' додијало, 
Па се нама сјајем насмијало, 
Па више нас заврже знамења, 
Више нашсг ст^јсња и камења? 

О како се сјајна зрака таје, 

Како л' дпвно нова свјетлост сјаје? 

Никад тако није засијала 

И на нашем небу затрептала! 

Како засја к'о да муња с'јевну, 
Како жамор кроза горе крену: 
Од Крајине и од Посавпне, 
Равне Босне и Херцеговине. 

Са Волежа и сурс Голије, 
С Требевића п са Романије, 
Са Озрена и са Мајевице, 
Са Грмеча и са Трескавице. 

Па ускачу браћа уплакана, 
У робовске ланце окована, 
В'јековима судбом разбраћена, 
Ал' љубави старом распламћена. 

Поздрављају зраке задрхтале, 
Па се грле на мрачне развале.... 



Па се љубе, докле поноћ ходи, 
По]е химну свјетлу и С1ободи. 

Ено чете ноћнијех духова!... 
То су СЈенке наших прађедова, 
Па нас здраве с високих брегова, 
Са своЈ'ијех мртвијех гробова. 

Прени, моја горо вихорова. 
заигра]' струно јаворова! 
Што засиЈа насред неба плава? 
О, ЈС л' санак или пуста јаваг 

Крст засија насред неба плава, 
Полумјесец небо обасјава! 
Здраво, лучв наше ноћи тавне, 
0, символи вјере староставне! 

О да л' машта сјајну слику ствара? 
Ил' се небо с' земљом разговара? — 
Наше небо Бог свјстлости руби. 
Полумјесец са крстом се љуби. 




Душон Таминџнћ, Мостар. 

У прољеће. -- 

Кад бехарат бајам стане горе усред винограда 
И љубица усред трна свом лептиру да се нада, 

Долазпћу често тамо, да походим успомене: 
Впноградс, бадем-дрво п љубице вјечно снене... 

Па ћу мотрит како живот кипти, буји, вре и хрлп 
Како пчела бсхар љубп, љубпчицу лептпр грлп. 

И слушаћу таласање од милпјон звукЛ разии' — 
Хармоннју у пескладу, пгго јс ппје простор празпп. 

И шумпће око мене вали среће, усхићења — 

Ја ћу битп хрпд. студенп, што се никад не мпјења, 

Од времена прапостања коме чело мраче боре, 
Па га громом небо било ил' тјешио осмјех зоре... 

А нађем ли тебе, гсада у сниЈегу од бехара 

Под бајамом зампшљепу, к'о да листаш љета стара, 

Пустпћу те да тумараш по пољима прошлих дана, 

Пустпћу те и оставит' нека бсхар пада с грапа.... 

• 

И у косу ксстењасту враголасто да се крије 
И мплује обрашчпће и да љуби дуње двије, 

Па оппјен п занешен у крпоце нек' слиЈеће, 

Док ће уз то зујат пчеле и плаветно мирит цвјсће. 



^ 



Стр. 150. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Врој 10 



В. Сцјетдов. 



Предање о хитону Христовом. 



С руског Часлав. 
(Свршетак.) 




VII. 



реД њим стајаше Лонгиноз бљеђи од смрти. 

Очи младог воЈника узвијерено блу- 
ђаху, усне му дрхтаху, а цијела му с^тика 
одаваше тужан, убијен изглед. 

С великом се муком савлада и дрш- 
ћуки проговори шапатом: 

— Хајдемо, Елиозе. Овдје се сврши ужасно 
дјело! Сад сам тек све појмио. Одједанпут, 1гао муња, 
осјени ме истина. Досад бијах у заблуди. Сазнадох, 
да су убили Праведника, коме не бијаше. равна на 
земљи. Крв његова на нас и на дјецу нашу! Тако 
казаше Пилату старјешине јудејске, — тако ће и 
бити! Ах каква несрећа за Израиљ! Јеси ли видио, 
како негодоваше и сама природа? 

— Све сам видио и чуо! као у неком страху 
одговори Елиоз. — Још видјех и како ми мати 
умире. 

Лонгиноз бијаше доста присебан и гледаше га 
с неким неразумијевањем. 

— Твоја мати ? упита он. 

— Да, звук чекића, којим укуцаваху ексере у 
руке тог Праведника, допро је до наше Иверије и 
додирнуо се слуха старичина. И умрла је од туге и 
страха. 

— Ти си болестан, Елиозе. Ови дога^аји тебе 
су сувише потресли и растројпли. Да се вратимо ка- 
равану. Треба се одморити, јер се сјутра крећемо 
натраг. 

— Нијссам ни болестан, ни растројен, пријатељу. 
Али што сам видио, видио сам; а што сам чуо, чуо 
сам. Хајдемо! Не може се овдје даље остати. 

Код крста не бијаше никога. Радозна.1и свијет 
разишао се при првом тутњу удаљеног грома. А кад 
загрми пошљедњи и наЈСтрашнијп удар, огњена муња 
параше црне облаке, као какву црквену завјесу, тада 
од крста побјегоше и војници, који су чувалп тијела 
кажњених. Они се сакрише у пукотине стијена, одне- 
савши са собом и одијело распетих. 

По тадашњем обичају, војници који су вршили 
казну, узима.1И су одијела осу^ених. С тога су се 
воЈници свађали око одијола, а*1и доцниЈе, ушло је у 
обичаЈ бацати коцку, — ко ће шта добити. 

Непогода се ширила унаоколо, све више и више 
удаљавајући се од губилишта. Елиоз са својим мла- 
дим сапутником пошавши са Голготе, удари поред 
пећине, у којој се бијаху сакрили војници. 

Они их уставише и упиташе: 

— Ко сте ви? 

Лонгиноз се уплаши, да почем у њих не по- 
сумњаЈу. 



— Ми смо странци, одговори он, — трговци 
смо из да.1еке Иверпје. 

Војници бацише коцку на одијело јвдног од ра- 
спетих разбојника. Потом бацише коцку за одиЈ'ело 
другог разбојника. 

Елиоз и Лонгиноз зауставпше се мало подаље, 
пошто им бијаше чудно то дијељење. 

На земљи су биле још двије хаљине: хптон и 
риза Христова. 

Ево одијела Јудејског цара, проговори јодан 
воЈник. — То је одијело оног Праведника, кога рас- 
пеше пакосни Јевреји. 

— Ко баца коцку? 

— Ја, довикну један војник. 

— Бацај! 

ВоЈник извади малп новац са лпком Тиверија 
императора римског, бацп га вие<око у ваздух и одмах 
га покри руком. 

— Говори! рече другу. 

— Цесар!^ одговори оваЈ. 

— Добио си! 

Онај, што доби привуче себи хитон и ризу Ису- 
сову. 

Елпоз шану иешто Лонгинозу, — а он ћутећи 
климну главом. 

Приђоше воЈницима. 

— Шта ћете? — уппташе их они. 

— Ми би хтјели купити од вас те ха.1,ине, са 
страхом проговори Лонгиноз. 

Војници се обрадоваше. 

— Зашто не? Купите их, ако вам требају. Ко 
ће од вас купити хитон? Он је нов, читав, нешивен. 
Нећу вам скупо циЈенити. 

Елиоз пружи руку, а срце му силно закуца од 
радости, а на души му постаде лако и свијетло. 

Плати војнику тражену суму. Лонгиноз купи 
ризу Христову и кренуше се каравану, обилазећи 
Јерусалим. 

Војници продужише игру за добијене новце. 

Елиоз и Лонгиноз, вративши се у својс шаторе, 
одмах спаковаше својс ствари у путничке торбе п 
ДРУг^о Јутро кретоше се у Иверију, не казујући ником 
шта собом носе. 

VIII. 

Елиоз у своЈОЈ души, за све вријеме путовања, 
осјећашо сплно узбуђење и преврат, који се биЈ*аше 
зачео на Голготи, у вријеме смрти Спаситељеве. 

На преноћишту лежаше он у своме гаатору, али 
не могаше спавати, јер мисли о Исусу не дабаху му 
мпра. Пошто Је провео неколико часова не спавајући, 
изађе из шатора и стаде размишљати. Цијелу ноћ 
проведе у размишљању, узносећи се далеко од свега 
што је могао дознати у току дана. Само у зору, када 
се тамна завјеса над пустињом поче свијетлпти и 

Римски императори аваху се и ^уцесарима" 



{^р. 10. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 151. 



пебо постајаше ружичасто, њега увати сан п слатко 
заспа. Па и то мало часова бијашс му доста за цио 
дап п ноћ. 

. Тако иђаху неко вријеме, алп папошљетку Елпоз 
со растаде са својпм сапутником^-који, на два-три дана од 
Мцхета, оде у Кутаис, гдје жпвл>аше његова породпца. 

Силно узбуђење овлада Елпозом, када впдје 
воду бистре Арагве, како се блпста у даљинп п куће 
сваг родног мјеста. 

На земл>у се спуштагае вече, а сунчанп зраци 
облпваху својим пламеном зидове Мцхота. Још ма.1о 
— п Елиоз ће ућп у свој дом п Јнпјећс у њега дра- 
гоцјеност, коју је куппо у Јерусалиму. 

Недалеко од дома Елиоз спази пскакву сјепку, 
која брзо одмицапЈС од зида. У руменом пламену 
суица, које залажаше, он познаде своју сестру. 

Елиоз извуче из торбе хитон п побожно га по- 
несе у рукама. 

Сидонија запита брата: 

— Јсси лп ти то, Елиозе? 

— Ја сам, Сидонија. 

С плачем и кукањем паде му око врата. 

— Драгп брате, проговорп кроз сузе, — : матп 
је паша умрла! Дуго сам те чекала, излазећп чссто 
на пут, да би ти јавила ону жалоспу вијест. Пред 
смрт је видјела страшне слике: како сте осудилп не- 
виног човјека; чула је, како си и тп помијешан у 
његову смрт; чула је ударце чекића о ексере, којима 
прпкиваху његово тијело. Елиозе, Елиозе! Зашто пп- 
јеси послушао савјет матерпн, него сп ожалостио 
њено срце ? Од те јс жалостп умрла. Прсд смрт је 
говорила, да је учињен највећи преступ на свему свп- 
јету и за сва времена.... 

Одједном Сидонија заћута. Уплашени јој поглед 
паде на хитон, који држаше у рукама њен брат. 

— ХПта ЈС то ? упита она, задихавши се. - Ах 
осјећам, како ми силно срце куца.... глава ме заносп... 
пред очима свјетлост.... 

— То је хаљина његова.... хаљпна онога, кога 
су распели. 

Сидонпјја зграби хитон, притиште га на своје 
груди и срце јој наједаппут престаде куцатп. 
Још само могаше узвикнути: 

— Каква срећа! Како све одједанпут постадс 
свиЈстло унаоколо. 

И паде мртва на земљу. 

Елиоз не стиже нп придржатц сестру. 

Око њена тијела скупп се народ. Унијеше је у 
кућу и намјестише. Елиоз тужно плакаше. 

Многп се народ скупп око његовог дома. Викалп 
су п чудилп се тој изненадној смрти. Многи покуша- 
ваху пзвућп пз њених руку хптон, но не могоше то 
учинитп. О томе чуду прпчали су на све стране. 

Поред дома Елпозовог прође тада, враћајући се 
из лова, пвериЈСКи цар Адерк п, впдећп скуп народа, 
приђс кући Елпозовој. 



Испричаше му чудан догађај. Он с неповјерењем 
и смијехом замоли да видп покојницу. 

Она почиваше на шпрокој тахти, скрштених 
руку на грудима, у којима чврсто држаше хитон. 
Лице Јој бијаше свијетло, на ком бпјаше радостан, 
срећан израз, као да је видјела својим угашенкм 
очима, за све земаљско, свјетлоет небеске љепоте; и 
као да је с»1ушала бвету пјесму небесну. 

Адерк се дивљаше изразу њена лица. Таквог 
пзраза још нпкад иијс впдио пи у једног покојника. 
Осим тога, бијаше поражен љепотом хптона, којп се 
прсљевап1е небсским сјајем плаветнпкасте боје, а би- 
јаше прозрачап. 

Цар га хтједе пстргпутп из руку покојницс, 
алп нпкаква човјечија спла. не мо1^аше то учинити. 

Напустивши даље покушаје, цар оде са својом 
свитом врло замишљен. 

Плашећи се даљих покушаја са светињом, Елиоз 
те ноћп сахрани своЈу ссстру, заједно са хитоном,' у 
својоЈ башчи. 

На том гробу посадп он високи, гранатп ксдар 

и до саме своје смрти његовагае то дрво, које расти- 

јаше необпчном силом п брзпном, па брзо и за дуго 

сакри својим гранама то свсто мјесто. Сама пак башта 

зарастс густпм трњаком. 

IX. 

Таио предање постоји у Грузпји о хитопу Хрп- 
стовом. 

Доцније багата Елиозова постадс дио ведике 
царскс баште, а над гробом Спдонијинпм бијаше по- 
дигиута величанствена мцхетска катедрала. То е^е 
догодило много доцније, када је свјетлост хрпшћан- 
ства продрла и у пдолопоклонпчку Иверију. 

ДРУ^^У хаљину, ризу Христову, по грузијском 
предању, однио је Лонптоз у Кутаис. 

Риза бијаи1с дуго вриЈсме сакрпвена у кристал- 
ном суду, У сред храма, и бпла је тамо до наЈСзде 
перзијског шаха Абаса, који упллчкавши ризу, посла 
је 1625. г. руском цару Михаилу Теодоровићу. Она 
сс и сад чува у скупоЈуеном ковчсгу у московском 
Успепском храму, у комс сс празнује сваке године, 
10. Јула, празнпк Полагања Ризе Господње. 




Бјернсон Бјернстјерно. 

Весео момак. 

(Наставак.) 




ијело всче посам у џепу мали божићни 



поклоп Ајвинде, алп пијесам стигла да 
тп га дам. При том пзвадп неколико 
јјабука, колач п једпу бочицу, п даде му. 
Ајвипд узе дар. „Хвала**, рече он 
и пружи јој руку. 



Стр. 152. 



1908. ВООАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 10 



Њена је рука била врућа, па је одмах испустп 
као да се опекао. 

— Тп си вечерас мпого играла. 

— Дабоме, одговори она, а зар ти нпјеси, до- 
даде она. 

— Не, то је истина, одговори он. 

— А зашто не? 

— Ах да — — — 

— Ајвинде! 

— Шта хоћеш? 

— Зашто си сједио онако и непрестано ме по- 
сматрао V 

— Ах 

— Мерита! 

— Шта је? 

— Зашто ти је било непријатно, да те гледам? 

— Било Је много свијета. 

— Ти си вечерас много играла с Јоном Хал- 
теном. 

— ГГа да. 

— Он игра добро. 

— Мислиш лп? 

— Па јесте, да. — Не знам, како је, али ве- 
черас ми је несносно, што си толико с њим играла, 
рече и окрену се, јер му ]е бпло тешко то изрећи. 

— Ја те не разумијем, Ајвинде. 

— И ја сам не разумијем; то је права будала- 
штина од мене. Збогом, Мерита, хоћу да идем, пође 
један корак, не обзирући се. 

— Твоје су се очи превариле, Ајвинде. 
Он застаде. 

— Да си ти велика дјевојка, не бих се варао. 

Не разумијући, шта она хоће с тнм, стога ућута. 
Наједанпут Мерпта опазп пред собом запаљену лулу; 
позпаде свога дједу, који у тај мах наиђе поред н>их. 

— Јесп ли тп, Мерита? запита он. 

— Да. 

— С ким разговараш? 

— Са Ајвиндом! 

— С кпм, кажеш? 

— Са мојим школским другом, Ајвиндом. 

— Ах тако, еа младим воденичаром; ходи ча- 



ском са мном унутра! 



V. 



Када Ајвинд друго јутро очи отворп, пробуди 
се из лугог, слатког сна п срећнпх снова. Као да 
је Морита горе на брду лежала и баца^та на њега 
лишће; он га је хватао п опет натраг бацао, у хи- 
љаду боја п облпка лстјело је оно горе доље. Сунце га 
врело освјетљаваше п цијело брдо спјаше од врха до 
подножја. Будећи се, обазрпје се, да нађе слике 
из свога свијета снова; тада се сјетп јучерањсг вечера 
и одмах осјети истп тежак, горак бол у грудима. 



Никад га се нећу моћи ослободити, помислп он 
п осјети таку немоћ, као да се не може више надатп 
за будућност. 

— Доста си спавао, рече мајка; она је сједјела 
крај постеље п прела. . — Устај и једи; отац је већ 
у шуми и сијече дрва. 

Тај му глас ули нешто снаге. Он устадо .мало 

лакши. Мајка се још добро сјећаше оног врсмена, 

када се и сама радова,1а игри. Она сјеЈ^аше за коло- 

вратом, пјевушећи тихо неке мелодије, док се Ајвпнд 

облачио и јео. Ајвинд устаде и приђе прозору; у тај 

мах обузе га тегоба и нерасположење; али се мораде 

прибрати и мислпти на рад. Вријеме се промијенило, 

ваздух бијаше хладнији, јер мјесто кише, која их је 

Јучер патила, данас падаше хладан снијег. Он 

обуче чизме, метну шубару, нађе свој поморски капут 

и рукавице, рече збогом и оде са сјекиром на ле- 

ђпма. 

Лагано падаше снијег у крупним, мокрим паху- 

љицама. Ајвинд се тешко попе уз саопик, и зађе ли- 

јево у шуму. Никада, ни љети ни зими, није ишао 

овим путем, а да се не бп сјетио нечега, што га чи- 

њаше веселим или му уљеваше снаге. А тада му пут 

т 

бијаше тсжак, без живота, клизаше се на мокром сни- 
јегу, кољена му бијаху крута, од јучерашњице, пли 
од нерасположења које га је обузело. Он видје, да је 
за ову годину свршено са саоницама, а можда и за 
увијек. 

Ајвинд је чезнуо за нечпм другим, када прола- 
заше између деба*1а, гдје снијег падаше нечујно; упла- 
шена сњежница крпкну и одлеће даље, иначе све је 
стајало, као да очекује рпјеч, која се никад изреки 
неће. Шта је то, за чим је тако чежњиво жудио, није 
му сасвим јасно, то се не може наћи ни код куће, а 
нп у даљини; то је нешто што тежи горе, као пјесма, 
која се дпже небу. Мадо по мало узимало је обдик 
означене жеље, а та је, да се на прољећо причести, 
па при том да буде први. Срце му закуца јаче, уто- 
нувши у те мисли и прије него што чу сјекиру очеву, 
пробуди му та жеља снажнији осјећај него ма који до 
тада у животу. 

Отац, као и обично, није много говорио, него 
заједно обараху дрвеће п слагаху га у гомилу. У том 
пм се раду сукобише погледп. Ајвинд тада проговори: 

— Радник мора претрпјети много зла. 

— Као и сваки други, одговори отац, пљуну у 
руку и узе сјекиру. Када дрво паде, псЈекоше га, па 
га отац сложп на гомплу. У том рече Ајвинд: 

" Да си посједник, не би морао овако дрва с 
муком вући. 

— Ах, одговори он п ухватп се објема рукама 
за чело, — тада бпх имао других терета! 

У том стиже мати с ручком. Бпла је располо- 
жена п по мало пјевушпла. 

— Шта ћеш започети Ајвинде, кад одрастеп!? 
упита га пзненада. 



Вр. 10. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 153. 



За еиромашка нема много путева, -- одго- 



вори он. 



Учпте.Ђ каже, треба да идеш у семпнар! 

(Наставиће се.) 




Д||. Ст. СтоноЈеви!«, Бео1^ад. 



Превласт Српскога Народа на 
Балканском Полуострву. = 




(Наставак.) 

исти мах беснио је грађански рат и у 
другој српској држави. Велпка моћ Мла- 
дена Шубика изазвала је против њега 
савез свих оних, који су се боја^ти његаи 
коЈи су му завидели. Тако се удруже његов брат 
Павле и мокна хрватска породица Курјаковика про- 
тив Младена. После дужег наговарања придружи пм 
се и штикеник Младенов, бан босански Стеван Ко- 
троманик, те они сви заједно ударе 1322. г. на Мла- 
дена и разбију га. Младен се обрати Карлу Роберту 
и затражи од њега помок, а^-^и га Карло ухвати и 
задржи га код себе до смрти, задовољан што се на 
тако лак начин опростио човека, којјп му је могао 
бпти опасан. 

И у ХрватскоЈ је у то доба био грађански рат 
у Јвку; тамо су поједпне мокне породице заратиле 
међу собом п устале на Карла Роберта и удружиле 
се са Млечпкпма, којима је та прилика добро дошла 
да се утврд^ на да*шатинској обали, за чим су они 
век давно тежили, и из економних и из стратегиских 
разлога. 

Када јо Карло Роберт уредио ствари у Угар- 
ској, почне радити на томе да савлада Хрватску и 
да истисне из Далмације Млетачку републпку. Ра- 
декп на томе, Карло је позвао у помок и босанског 
бана Стевана Котроманика, коме је Карло, кад је 
ухватио Младена Шубика, дао готово целу Босну 
на управу и који му је због тога био захвалан п бпо 
спреман да му помаже. Али је Стеван Котроманик 
радо помагао Карлу Роберту још и с тога, што је 
том приликом могао, макар и индиректно, да узме 
учешка у решавању хрватских и далматинских ствари, 
а то је за њега био велики политички убпех. 

Док се то догађало у Босни, успео је Стеван 
да савлада једног претендента. Млађи брат Стеванов, 
Константин, погине у боју. За време нерсда и гра- 
ђанског рата у Рашкој успе Филпп Тарентски да 
опет узме Драч. Стеван је сада покушао да добије 
Филипову ккер за жену, можда са надом да на тај 
начин поново добије Драч, алп су тп преговори ос- 
та*1и без резултата. У БугарскоЈ је у то доба (1323.) 
пзабран за цара Михаило, син Шишманов, којн је 
имао за жену сестру Стеванову. Михаило почне одмах 
помишљати да заратп на Визаитију, а кад се у Вп- 



зантпји почну озбиљио спрематп на рат, он отера 
своју жепу Ану, сестру Стеванову, а узме за жону 
јодну византиску принцезу. 

Мпхапло се сада почне спремати да зарати на 
Рашку, увпђајуки сасвим прави.1Но, да ке Бугарска 
ускоро моратп да се бори са Рашком не само о Вар- 
дарску п Струмску долину, него уопште о превласт 
на Балкану. Јер Угарска је, доласком на престо ан- 
жујске династпје, ушла у послове средње Европе и 
била је тамо ангажована толико, да није могла водити 
никакву велнку акциЈу на Балкану. Византија је век 
иначе била доста немокна, а осим тога у то доба јс 
век био почео рат пзмеђу цара Андроника и његовог 
унука Андроника млађег (1321. г.), рат који је трајао 
седам година, који је довео Византију до руба про- 
пасти, и у коме су оба претендента позивали у помок 
Србе и Бугаре протнв свога противника. Босна је 
пос^е дугог низа година мучне п бесплодне борбе, 
тек почлњала да се снажи. 

Остала је дакле само Бугарска и Рашка, да се 
боре наслеђе Впзантиске Империје. Михаило Јв, 
изгледа, то увиђао и зато је хтео да изазове сукоб 
што пре, док Рашка није још више ојачала. Али Ј*е 
Стеван видео, да је сада врло нсзгодан моменат за 
рат; Стеван је знао да Рашка за таЈ рат, до кога 
мора доки, треба боље да се спреми, и да, пре свега 
треба да реши династичко питање, које је још увек 
бпло нерешено, јер се Владислав још увек држао 
у севернпм крајевима. С тога је Стеван гледао да, 
ма на који начин, за сада спречи рат. Посланпку 
његову, познатом књижевнику и доцнијем архиспис- 
копу Данплу, пошло је за руком да отклони за сада 
сукоб. 

Ако |е Владислав рачунао на то, да заЈвдно са 
Бугарпма предузме акциЈ'у против Стевана, његова се 
нада није пспунила. Стога се он сада обрати на свога 
рођака, бана Стевана Котроманика, који је био вољан 
да му помаже. Стеван је међутим успео да савлада 
Владпслава, да заузме његове земље и да га пзагна 
у Угарску, где је и умро. Али јс за време те борбе 
Стевану Котроманику пошло за руком да заузие Хум 
(1324. г.). 

Идуке године ожени се Стеван уиуком Андро- 
ника Старпјсг и у борби изме1)у два Андроника стане 
на страну овога, док су Бугари били уз Андроника 
Млађег. Стеван је свом савезнику послао био војводу 
Хрељу са једним одс^ењем војскс, али је та помок 
доцкан стигла, јер је Андроник млађп савладао бпо 
свог деду и завладао је сам државом. Ипак Стеваи, 
за време те борбе у Византији, заузме Велес, Просек 
п још неке градове. Андроник је сада јасно увиђао 
да Византији прети велика опасност од Рашке, која 
је век дуже времена спстематски радила на томе, да 
се утврди у вардарској долини. Бугари су ту опас- 
ност видели век и пре. Тако је дошло до савеза 
између Бугара и Византије против Рашке. 



Стр. 154. 



1908. :КОСАНСКА ВИЛА 1908. 



15р. 16. 



Док су се Срби и Бугари спрема.1п па борбу, 
од које ће зависити будућност оба народа и која ћс 
решити судбину Повардарја и јужних крајева Бал- 
канског Полуострва, дотле је Угарска, у савезу са 
Стеваном Котроманићем, водила борбу протпв хрват- 
ских великаша. Ту је борбу употребила Млстачка ре- 
пубдика, да задобије за себе један по један далма- 
тински град и да на тај начин добије под своју власт 
цело далматинско приморје од Велсбита до Цетинс. 
Али ]е у исти мах п Стеван Котроманпћ радпо на 
томе, да со и он утврди у приморју п успео је да, 
осим Хума, освоји јога неке крајеве у Далмацији. Он 
је у један мах радио и на томе да заузме у приморју 
п нека острва, којпма су владалп Млечићи. 

У то је време и папска Курија опет почела 
енергичниЈв да ради у Босни. Од средпнс XIII. века 
није у Боснп скоро ништа рађено против богомила, 
тако да су се они доста оснажили. У то је доба и 
православна вера ухватпла у Босни јака корена. 
Тако је на пр. бан Стеван Котроманић бпо право- 
славан, и, ма да је папа енергично радио на томе да 
га наговори или натера да остави православље, ппак 
је он остао чврст у вери, можда пз страха од про- 
тивника католицнзма, који су налазили ослонца у 
РашкоЈ. 

Тамам је папска Курија хтела да предузме 
енергичније мерс протпв богомила п прарославнпх у 
Боснн, кад поче распра пзмеђу католпчкпх калуђера 
Домпниканаца и Фрањеваца око тога, којп од њих 
имају права да раде у Босни, те та распра, која јс 
трајала више година, онемогући за то време готово 
сваки рад католичке пропаганде. За то је време 
међутим богомилска јерсс почела јјако да се шири, не 
само по Босни п Хуму, него п по Хрватској п Дал- 

мацији. (Наставиће се.) 



Српски народ. 

Од дра Сиие Тројановнка. — 

(Наставак). 




а крв није вода и да се вере могу да мире 
и у смерној љубави да живе најлепше је 
посведочио велики везир Мехмед Соко- 
ловић, код Турака прозват Соколи-везир, 
коЈП Јс и сам у младости био православни 
чатац у манастиру Милешеву, па после 
прешао у ис^ам. Јер, у исто време, кад је Мехмед 
био велики везир, и кад се Турска царевина под ње- 
говом мудром управом најсилнија осећа.1а, његов ро- 
]^ени брат Макарије био је патријарх у Пећи. Други 
синовац Мехмедов дошао јс за патријарха пећског 
после Макарија, трећи је био архијепископ у Охрпду, 
а четврти Гераспм, опет у Пећи. И мати је Мехме- 
дова као Хришћанка умрла, ма да је по његовој жељи 
сахрањена у мухамеданском гробљу у сслу Соколо- 



вићу, недалеко од Впшеграда, одакле и јесте поре- 
клом колено Соколовића. 

У владарску велпку побожпост ваља рачунатп 
п њихову наклоност, што су се радо посвсћивали у 
монашкп чин. Стеван Немања умро је као монах Си- 
меон, и то аскетски на рогози. Стеван Првовенчанп 
монах ЈО Симон; краљ Радослав монах Јован; кралЈ 
Урош монах Симеун. Краљ Драгутпи као монах Те- 
октИст жпвео је тајно аскетски, спавао у јами пуноЈ 
трња, опасивао се ликом и такосвакојако своје тело 
мучио. Немањина жена Ана ка,1уђерпца је Анастаспја 
у топличком манастиру Св. Богородице. Кнегпња Мп- 
лица, кад се покалуђерила прозвата јс Јевђснија, а 
калондарско ј'ој јс пме Јевросима. Жена дсспота У- 
гљеше Мрњачсвића монахиња је Јефимпја, п т. д. 

Али да је п у старије време било кад-кад ху- 
л>ења на веру, има такође примора. Тако хсад су за 
време Дсспота Ђурђа преносилп мошти Св. Луке, 
(г. 1449.) смедеревска је младеж исмевала таЈ* чин и 
тиме свећенство јако запрепастила. (Г. М. Ђ. Мили- 
ћевић). 

Треба знатп да со у то време стпцало сплно 
богаство у Смедереву. Поред историскпх бележака п 
сад још има сачуванпх финпх металнпх радова пз 
тога времена, за којс се у дапашње време у целом 
Српству не би мајстора нашло. Најлепше сам црквсне 
судово из смедеревскпх радионпца видео у далматпн- 
ском манастпру Савпни, а тамо су доспелп из Хер- 
цеговпне прп некој калуђерскоЈ бежанији, па тамо и 
остали. Где је богаство ту је и наука и надри-наука 
с раскалашноиЉу, за то није чудно, што су. се ружне 
речп чуле за мнпмог Св. Луку. 

Као год што се индојевропски језицп у корену 
слажу, иначе јако разилазе, тако је исто и с обича- 
Јима. Српски народ обавља својс обпчаје нештр по 
незнабошком начину, који је облпк, разуме се, врло 
стар, па се у томе знатно слаже у много чему са 
свима Аријевцима. С оним што се не С1ажс, то је 
спсциЈално српско, удешено према његову темпера- 
менту, клими, флори и фауни, а понешто може бити 
да је п од староседелаца примљено. 

(Наставиће се.) 



С 



^ 



^=^" 



Днм. МитрнновиКу Мостар. 



Филозоф Марко Аурелије. 



Сјени КнежевићевоЈ. 

(Наставак). 




им би П3.10ЖПЛП основне тезе ове знаменитс 
етичке гаколе. Не треба ни споменути да 
њихов систем нпје доволјНо јасан, нп 
склопљен посве дошљедно у свпм изво- 
дима и прпмјепама. Тако, на прпмјср, нп 
у самог Лурелија ппЈе довољно растума- 



6р. 10. 



1908. ВОСАНОКА ВИЛА 1д08. 



Стр. 155. 



чено: како је слобода воље уопће могућа код свеопћег 
детерминизма свих догаЈ^аја? Како ја могу држати 
себе слободиим, а друге људе детерминованим ? Или 
на примјер, зар ово не излааи као противречност: са- 
вршен је само мудрац, те је чисто с»тободан, апсолутно 
самосталан. 

Али како ЈС могуће да у апсолутном детерми, 

низму свих^^дијелова буде слободе, која је могућасамо 

у ц1е.1ини? И чим се призна да је м удрац слободан 

и самосталан, он престаје да буде дпо опћег детер" 

минизма, те није више везан, и у опћој цјелини, него 

је нешто изван цјелине, нешто незаконито, случајно 

и противпр^родно. — Али мудрац се влада по зако. 

ннма природе, рек.1И би стојици. Таким се одговором 

не можемо задовољити; а исто тако јс њихова м о ћ 

евиденциЈв (о којој је било говора) једна док. 

трина врло колебљива и недовољно разумљива. Има 

доста ствари коЈИма би стојицизму требало пригово- 

рити, но то на овоме мјесту није приЈеко потребно. 

Једно остаје. А то је да је стојичка школа дигла 

моралну филозофиЈу до висине филозофске дисциплине 

и научнички формулирала Један високи етичкп прин- 

цип. Како се стоЈИЦИзам нијс клонпо живота као цп- 

низам, опет њпхов морал није био уже везан са по- 

литичко-народним животом! стојицизам има у себи 

доста теоретског елемента, али нема довољно еле- 

мента практцчног и апликативног. Међутим, то не 

емета много. Стојицизам је дигао појам потребе мо- 

рала на дотле невиђену висину, и у вриЈеме дека- 

дансе цјелокупног савременог живота он је тражио 

вриједност и смисао живота људског. и нашао га 

ондје, гдЈб се он збиља може наћп, те је отоЈичка 

етика, поред етике хришћанске, -Јсдна од наЈПлемени- 

тиЈих, што су се икада поЈавиле у цијслом развићу 

филозофије. 

И да би боја стојичке науке била сумарно што 
одређенија, нцје излишно изложити њен однос према 
учењу школе циничке и епикурејске, тим прије, што 
се све три школе чешће заЈСдно спомињу а и замјс- 

аујУ- 

Док цинпзам, сматрајући такођер добродјетељ, 

врлину циљем живота има за принцип само крајње 
избЈСгавање потреба, и то немање потреба спроводи 
до екстрема и апсурда — стоЈицизам није у томе 
тако строг и полази са другог, вишег, становишта: 
не са становишта апсолутног уништења потреба, јер 
се тпме онемогућуЈе пун друштвени живот и човјек 
се и сувише ув.1ачи у сама себе, него са становишта 
велике заЈедничке хармониЈС. 

Већа је разлика према мало старијоЈ школиеци- 
курејској, алп не толика, колика се обично замишља 
због кривог тумачсња Епикурове науке. Епикур се 
сам бупио против злоупотребљавања његова аутори- 
тета и посве кривог тумачења његова филозофског 
система. Алп је савременим бонвиванима годпла једна 
филозофија, која је проповиЈедала да је смисао живота 



у чулним насладама и ужпвањима, п двојако ту- 
мачпо учење Еппкурово дошло пм јо као наручено. 
Епикур је држао да је сврха живота унутрашња срећа 
субјекта — и шта је ближе обпчноЈ памети, него за- 
кључпти, да Јв цнљ живота срећа, која се састоји 
баш у обичним тјелесним и животињским сластима и 
уживањима? Сврха живота, вели Епикур, збиља је у 
задовољству свакога појединца. Али то треба разу- 
мјети. Задовољство треба да будс т р а ј н о, истинито 
— а тако ЈС задовољство само задовољство д у х а. 
Схвати лп се задовољство у духовном смис»1у, онда 
се губи сваки чулни карактор његов; и права добра, 
отуда, нијесу добра чулна, материјална, него добра 
^уховна, знање, поштење, задовољство с малим, спо- 
коЈство п т. д. Епикур презире земаљску нас^аду 
раскошних и обијесних; он с поносом говори: „Ја се 
могу са зевсом надметати у срећи, премда Јсдем хљеба 
п пијем воде!" Највећа је срећа — срвћа духорна, а 
она Јв у спокоЈству и мирноћи душе: зато треба 
све чинити, да се уништи бол. Види се раз- 
лика стојицизма и епикуреизма. Она је, у основи, у 
томе, што епикуреизам своје учење темељи на лич- 
ностп субјекта, као главне, слободне ствари, док сто- 
Јицизам сматра субјекат апсолутно подређен цјелини, 
универзуму. А види се и колико, је стојицизам племе- 
нитији од објв школе, с којима смо га, укратко, упо- 
редиди. 

Треба нам прећи на живот Аурв.1ИЈев. 



* 



(Наставиће се). 

Српске народне умотворине. 

Народне женске пјесме. 

— Из Ваљева, из 1860. год. — 

1. 
Боса Јела Босну прегазила, 
За њом братац папучице носи: 

— СвЈО, Јело, је л' ти босој зима? 

— „Брате, Перо, ниЈв мени зима, 
Већ је мени зулум од везира, 

Од везира, од драгога мога: 
Он се жени, а од мене таји, 
На њему су везене округе; 
Круж'ле му се гује око врата! 
А у свекра свилвна кошуља, 
Свпле му се кости од болести! 
У ђевера од злата синија, 
Синуло му над мртвијем сунцеЈ'' 

2. 
Сан заспала дилбер Јегда у башти, 
Па сањала челебију Јована, 
На 6'ЈелоЈ му руци бурма од з.1ата. 



Отр. 156. 



1б08. БОСАасКА бИЛА 1908. 



15р. 10. 



Њу будио челебија Јоване, 
Будпо је својом бурмом куцајућ': 

— Устај Јегдо, устај злато, зора је! 
Сад ће проћи сва господа у цркву, 

И пред њима хајдук Вељко с момцима, 
Па ће рећи твојој мајци и мојој: 
Гдје смо били, гдје сп умор добила. 
Шта ће онда наше мајке зборити? 

3. 

Разбољс се че.1ебија Јово, 
Од главице, текем нафалице. 
Све ђевојке Јова облазише, 
Нема Ане и Анине мајке. 
Мајка Ани тијо говорила: 

— Иди, Ано, те обиђи Јова. 

— Нећу мајко да обпђем Јова, 

• 

Не болује од тешке болестп 
Од главице, текем нафалице. — 

— Иди, Ано, ја ти жива била! 
По том Ана мајку послушала, 
Те Јтишла, да обиђе Јова: 

— Устај, устај, челебија Јово! 
Не болујеш од тешке болестп 
Од главпце, текем нафа^аице, 
Понуде сам теби донијела: 
Сувих шљпва са сирових грапа, 

С мора смокве, из Мостара грожђа, 
Шептелија скоро узабраних, 
У(?-тај Јово, те оелади уста! 
Па то с' Јово гротом насмпјао. 

4. 

Ђевојка је момка дозивала: 

— 'Ајде, момче, да се окладимо, 
Да заједно ноцћу преноћимо, 
Да се једно другог не машпмо. 
На то ]ој је момче пристануло. 
Кад је било око пола ноћи, 
Пробуди се ђевојана млада, 

Не могаше срцу одољети; 
Па је момку ^вако говорпла: 

— Ој, јуначе, жив те Бог убпо! 
Ја сам на те јабуке бацала, 

А ти на ме ни каменом нећеп1. 
Камено ти срце у матере, 
Што те таког камопог родпла! 
Тврда срца, момче не попусти. 
Кад у Јутру супце огрануло 
Опет му се млада јадовала: 

— А, мој драгп, боепоче рани! 
Опагаи сс редом по долами, 

Да ти гонџа кроз пас не пропадне, 
Да тп љубав другој не допадне; 
Три сам златна чешља саломпла, 
Док сам теби косе одгојила. 



Шабац 



А данас те друга премампла. — 

Да Бог да се она помамила. 

И помамна по горп 'одпла, 

Траву пасла, с листа воду ппла. — 

Што је тсбе мени преотела! 

Забиљежпо: Вит. Јовановак. 




Финдур. 



Српска нар. приповетка. 




^ила јједна жена, па имала двадесет п девет 
синова п тридесетог тек што није родила. 
У том доби абер^): цар јој позива спнове, 
да чувају царску шуму. Они се спреми- 
ше и опростившп се с мајком пођоше на 
пут. НајстариЈИ син оста последњи п прп- 

мајућп б.1агос10в од њс, рече јој: 

„Мајко, ако нам на свет будеш донола брата, 
наденп му име Фпндур.** 

Она му то обећа и не прође много времена, па 
роди мушко дете, и ссћајућп се речп свога спна,дадс 
му пме Финдур. 

Дете је брзо напредовало. Кад му јје бпло чс- 
тпри годпно, пзгледалојекао друго од осам, а кад узе 
осму годину, бешс то леп и кршан деран, као да му 
има шеснаест годпна. Он се брзо привиче на све до- 
маће послове и постаде деена рука својој мајцп, 

Једнога дана мајка га посла на њиву, да је 
узоре. Он узе ра,1о п волове, оде на њпву п стаде 
оратп. Давши се у мисли и не примети, да је 
узорао целу њиву п прешао у суседну. Сусед то спазп 
п љутпто викну: 

„Ах, спне Финдуре, да ме није жао твоје старе 
мајке, која је изгубила свих двадесет девет спнова, 
ти се бели^) пе би главс наноспо.'' 

Чувшп ове речи, Финдур се јако зачуди и одмах 
пође кућп, а кад стиже, пожали се мајци п испрпча 
јој шта му сс десило. За тпм уппта је лп истина 
оно што је чуо, и зашто му о томе није ништа при- 
чала. 

Мајка се на то насмејс, и рече му, да одпста 
пма толпко браћс, али да су живи и здравп, п 
да чувају царску шуму. Финдур се на ово јако обра- 
дује и рече, да ће још сутра поћи у свет, да потражп 
своју браћу. Мајка га одвраћаше, алп без успеха. 

Сутра дан Финдур поранп, мајка му беше спре- 
мила спе, што је за пут потребно, п прп растанку 
пружи му гвоздене опапке, тс их он обује, а тако 
исто даде му и гвозден штап, говорећп : 

^) Лбер — глас. 
*) Белп — одиста. 



Вр. 10. 



1908. БОСАНСКА ВИДА 1908. 



Стр. 157. 



„ПутуЈ са срећом п загледај чешће опанке, да 
впдпш нпсу ли се подерале, а ако то буде и штап 
тп почне Ш1срипати, знај, да сп на месту, где су 
твоја браћа. 

Фппдур обећа, да ће послушати њен савст и 
крсну се на пут. Прошао је много села п градова! 
путовао дан п ноћ и чешћс загледао своје опанке, 
алп оне здраве п читавс. Једнога дана мртав уморан, 
тек П1Т0 се сунцс смпрпло, спазп пред собом ве- 
лпчапствену П1уму, која сс губпла у непзмсрној да- 
Л.ППП. А тамо, врло далеко, пазпрала се п све- 
тла тачка, која јс треперпла као звсзда вечсрњача. 
Тамам хтоде да отпочпнс, јер се п мрак почео^ 
хва атп, кад одједном осетп да му гвоздсн штап за- 
дрхта у рушт, а одмах за тпм чу неко пткрипање п 
зујањо. Сетп се сапета своје мајкс и одмах загледа 
опанке; кад, а опе се — подсрале! То га јако обра- 
дова и с повом спагом упутп се право оној свстлој 
тачкп. И што се год впшс њо] прпблпжавао, она је 
у толико постаја.1а свс већа п већа. Наједанпут 
угледа диван прпзор: усред стародревне. шуме на 
пеком пропланку горпла је вслпка ватра, чпји Јв 
пламен у небо лизао, тс је чаробпо обасјавао горо- 
стасне Јсле и храстове. Около ватре засела чптава 
чета, а двојпца од њпх, на врелом жару, окрећу на 
ражњу Јслена. 

Фпндур појмп, да су му то браћа, за то пм ве- 
село узвикпу: 

,,Добро вечс, браћо!'* 

7,Бог тп добро дао, незнапп јуначс'*, одгово- 
рпшв и љубопптљпво загледаше госта. Финдур пм 
се одмах каза ко ј'с, те они поскакаше радосно и 
ижл>убпвшп га редом, пооадпше до себе. Кад се ма.1о 
одмо по испрпчаше му, да пм је ово последњи дан 
ЊТ1Х0В0Г службовања, а сутра со крећу на пут, да од 
цара прпме свој ајлукМ, п да ће одатле право кућп. 
По том га понудише, да всчера и пос*1е кратког вре- 
мена легопте да спапају. Још нпје пп зора забелпла, 
а Фпндур већ беше па погама, оп пробуди п своју 
браћу, па пођоше. — Путовалп су целог дана, п 
тск се први сутон почео хватати, а они стигоше до 
омање реке, где спазпше баку, гдс пере рубље. 
Назваше Бога па загазпше у реку. Финдур оста по- 
слсдтБП п прстазећп преко воде, не пспушташе баку 
пз впда. Бака то спази п злобно се смешећп рече: 

„Ах, децо моја, вас је трпдесет момака, а ја 
имам толико псто кћери. Ако вечерас свратите 
мени на конак, можете пх впдетп, па ако вам се до- 
падну, сваком ћу дароватп по једну и лепо вас оже- 
нптп." 

Фпндур се пс осврташе на бакиие речи и 
не хте је послупштп, алп браћа навалпше на њ, п 
тако се заједно с њо\г, кронуше кућп. Кад стпгоше 
тамо, а оно одпста пзађс пред њпх трпдесет дево- 
јака, лепих и млддпх као роса. Свима замакоше за 

*) Лјлук - плата, аарада, 



око, само Финдур оста потпуно хладан и намргођен 
ћуташе гледајући шта ће бптп. Браћа рекоше, да ћс 
се оженити кћерима, на П1то она радо пристаде, п 
почевши, по реду и старешпнству, сваком даде по 
Јвдну, а Финдуру као најмлађем, паде у део најмлађа 
и најљепша. 

За тим наста весољо и песма, после чега 
пх бака сведе у ложнпцу. То беше : елпка одаја 
у којоЈ су прострто постеље, Јвдна до друге, три- 
десст на броју. Младеицп одмах легоше п не прође 
много а све захватп дубок сан. Јсдппп јс Фпндур 
будан и кад сс увери, да су бакпне кћерп тврдо 
заспале, промени своЈу капу са капом своје младе, 
за тим ћушну брата до себе и шапну му, да то псто 
учпни, а овај да саопштп брату до себе, и тако ре- 
дом сва браћа променише своје капе. За тпм сс опет 
све утиша. Бака је на огњпшту џарила ватру и 
нестрпљиво очекивала свога старца — аждера, којп 
беше ван куће, али се ппкако не враћаше. У глухо 
доба ноћи устаде, отшкрпну врата па уђе у повелику 
собу, где је разноврсно оружје и изабра оштру и 
криву сабљу, па се вратп. Ту очекивашс за трепут, а 
за тим заустављајући дах лагапо уђе у младепачку 
собу. Све је било мирно. 

Бака прислушкиваше са пажњом, али се ништа 
нпЈв мицало, и упирући свој сјајан поглед пут 
спавача, чиЈв Јвдномерпо дисање показпвашс, да је 
ван сваке опасностп, замахпу сабљом п одсече прву 
главу, на којој је бпла мушка капа, вшс^шћи да 
је одсекла Фипдурову главу. За тим опет замахпу и 
одсече другу, по том трећу и тако редом поодсеца 
тридесет глава, и вратпвши се у вајат, паложп велпку 
ватру испод к зана, који напуни водом п баци у њ 
главе, да се кувају. 

Ватра јо буктпла п пламен је обасјавао главе, 
које су се комешале по узаврслој водп. Багса је са 
задовољством посматрала како сс ватра све јаче раз- 
горева, а вода врп п кључа, те главе час псплпвају 
на површпну, а час се опет пзгубе па дну каиана. 
ОчекуЈућп старца она се унапред сладпла и прппре- 
ма^т за богати ручак. Када је мпслила, да јс готов, 
узе п халапљиво пождера трп г.тве, друге три 
оставп па страиу за сиога мужа; а остатак за своје 
кћери, коЈО не хтс будптп пре зоре. 

Сутра дан Фппдур скочп пз постеље п грпмко 

узвикну: 

„На ноге, браћо, ваља нам путоватп! 

Сви скочпшс п видећи грозан прпзор, којп им 
се пред очима указа, похиташе, да се што пре пзвуку 
пз злокобне куће. 

Бака, кад виде шта је урадпла, цикну као ра- 
њена звер, и ударајућп со руком у прса Јскну од 
бола: 

„Ах, сине ^^пндуро, тп сп моЈу кућу опустпо, 
а*1п пашћеш мојих шака, и живом ћу тп срцс ишчу" 



пати. 



(НаставпКо со). 



Стр. 158. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



Ер. 10. 



Бњижевна хроника. 

Немирне душе. 



Кадгод се у иас говори о новијој приповједачкој 
књижевности, онда се, готово увијек, једно за другим 
спомену три имена: Јанко М. Веселпповић, Симо Ма- 
тавуљ и Стеван Сремац. 1Бих сматрамо као г^авне 
представнике новије приповједачке књиасевности. Нп 
један од њих тројице није створио нов правац у прп- 
повјодачкоЈ књижевности, није, како се то вели, ство- 
рио нову школу, али су сва тројица, свак на свој 
начпн, мање или више, усавршили наслијеђени правац 
у приповијетцп. Јанко М. Весе.1иповик наставио је 
пдеалистичко-реалистички правац, у ком је пдеализам 
како се то у старо и добро вријеме говорило, лијепе 
душе био претежиији на рачун рсализма, за који ње-* 
гови меки осјећаји нијесу имали довољно чврстоће. 
Стеван Сремац важн у нас као реалиста, мада је он, 
према свом буржоаском идеа.1пзму, био један од оних 
романтичара који, у времепу реализма, немају довољ- 
но смјелости да признаЈу своје велике наклоности 
према овешталом романтизму и који, зарад тога, ако 
се тако може рећи, свој романтизам заодиЈевају реа- 
лпстичким рухом. Спмо Матавуљ је био једини од 
њих троЈицо, који је имао врло снажно осјећање за 
реа.1изам, у ком га Ј'е помагало његово јако п свс- 
страно опажање, олакшано ве.аиком европском кул- 
туром, коЈом је располагао овај писац и који је, због 
тс велике културе, знатно одскакао од свих наших 
мртвих и живих писаца. Матавуљ је био један од 
оипх европских писаца, свјесан оне истине коју наши, 
талентованп и неталентовани, писци занемарују и 
багателишу, истине да саврсменом писцу нијесу до- 
вољнп само таленат п јак темпераменат, него да је 
писцу, који хоће да разуме живот и да тај живот, 
ако га разумије и зна му смисао или несмисао, вјерно 
представи, неопходно потребна велика култура и ин- 
тимна веза с науком. Поред великог талента и јед- 
ног Ј'ужњачког темперамента, Матавуљ и ми, имамо 
особито да благодаримо његовој великој култури, што 
Јв нашој књижевности оставио ДЈе.1а јединствене ври- 

ЈСДНОСТИ. 

• 
Та његова култура не оглада се само у начину, 
којим Матавуљ врши своја опажања и у својим јасно 
прецпзираним и сталоженим . погледима на свијет, 
људе и живот, него и у форми, нарочитоу форми, 
која собом најбоље доказује да је Матавуљ био при 
повједач и умјетнпк, који је, као мало ко у нас, до 
наЈнезнатниЈих дета^Ба био посвећен у све ванредно 
тешке и комплпковане тајне књижевничког заната. 
Форма сваке његове, ма и највеће, приповијетке под- 
сјећа на прецпзпо, умЈетничко и топло дјјело скру- 
пулозна умЈСтнпка скулптора. У његовим приповијет- 
кама нема пзлишности, па чак ни излишних ријечи, 
нема неумјетничког понављања п нсма мутних разли- 
вености, којима, на примјер, изобнлују приповијетке 
Стевана Сремца. 

Ни један од наших писаца, ма како он иначе 
бпо талентован, ниЈе умио тако мудро и тако вјешто 
да со корпсти економијом, као он, ни један није умио 
као он, тако пзразито и тако јасно стварати типове, 
коЈН се не ће растапати у маглп нејасности, као што 
је то врло чест случај у рђавих писаца или у добрих 



коЈи своја дјела стварају брзо и на дохват, ос»1ања- 
јућп се цигло на свој таленат п савршено потцЈењу- 
Јући културу. 

Матавуљ је, да се послужим једном овеихталом 
фразом француских натуралиста, у својпм приповијет- 
кама доиста пружао кришке жпгота, износпо живот 
у свој своЈОЈ Једрпни п суровости, мада је врло рев- 
носпо избјегавао да, зарад једног неискреног п прп- 
своЈСног пееимизма, сву своју пажњу искључиво коп- 
центрише, на до одвратности, ружне стране човјечЈег 
живота, које се, као на примјер код Золе, најизрази- 
тије манифестуЈу у једној брута.1Н0Ј и анималној пор- 
нографиЈИ или до крајностп интимним појавама које 
су у вези са пубертетом, порођајем и гадним ^олестима 
полних органа. 

Матавуљ — и у томо знатно подсјећа на старе 
естетичаре или на повосадскс критичаре — воли само 
ЛиЈСПо уживоту п с^моЛијепо га привлачи. За њега 
је живот, кад бисмо из његових дјела хтјели да кон- 
струишемо његову философију, синтеза лијепог и мо- 
ралног, (а то је једно исто) лпјспо као израз живота, 
као једина конзеквенца његова. Ружио је за њега 
само љуска (коју Матавуљ никад не воли да износи 
пред свог читаоца, нити волп пред њим да је скида 
са свог језгра) која у себи скрива језгро — Лијспо. 
Он је, 1сао приповједач, отмјен естетичар и, као такав 
он је вслик умјетник. 

Његово потоње дјело Нсмпрпе душе садржи 
сзе добре особпне његова талснта, као прпповЈедача п 
као умјетнпка. Све прпповпјетке, осим Др. Ивано- 
вића, Богородице Тројору чпцен Гоба Маре, 
лако се чптају, занимљпве су, ппсане лијепим и би- 
раним језиком, без ачења и афектпрања, пуне реал- 
ности п пуне интимног познавања живота. Оне су, 
како би дубоко рекао један од новосадскпх критичара, 
црпљене јгз жпвота. Остале трп приповпјетке писане 
су успљено, немају никаквс литерарне вриЈедностп п 
њпма би се могли подичити само дневнп лпстови, као 
свој'им подлисцима. 

Издање јс врло укусно, као п сва пздања од- 

лпчне књижарепздавачпице Светпс1ава Б. Цвијано- 

вића. 

П. €. Талетов. 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Опћа географија за средња училпшта. Својим 
ученицима написао Милан Недељков1Гћ, профссор. 
Друго попуњено и поправљено пздање. Срем. Карловцп 
1907. Српска ман. штампарија. Цена 3 круне. Посве- 
ћена успомени Па]е Марковића, Адамова. С. 339, 8**. 

(Иаставак). 

Ова несређеност, која сс п у овом сумарном 
преглсду јако осјећа, постаЈС још већа, чим почнемо 
расматрати распоред научиог материјала у поједпним 
одјељцпма. 

У III. диЈслу: „0 органском жпвоту на нашој 
земљи** та јс збрка п несре1)еност паЈочпгледнпја. 
ПослиЈС кратког увода, у коме се објашњава шта је 
то оргапскп жпвот, писац одједпом прелази на човјека. 
Ту со у стплу једног катпхпзма прича, да је човјек 
умом п говором обдареио божије бпће, да је створеп 
у рају (?!) п да со из тога „топлог и благословеног 
краја нашс земље" расе»1ио по свијету. Великп проблем 



Вр. 10. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 159. 



о постанку .'вудских раса без пкаква обзира ломи 
преко кољена, сводсћи га једпно на адаптацију према 
природп насељених области. (С. 84.). Пошто је извео 
подјелу раса по соматолошкпм особинама, прича о 
разним језицпма, о људским заједницама, о вјери, гу- 
стоћи људских нас&^Ба и на крају одједном почне 
говорити о глобусу и о мапп. Да^сле у један од^јељак 
стрпан је и човјек и глобус и географска карта, и 
све то г. Нсдељковићу ниЈссу јасни проблеми, које 
географнја има да рјешава у овим нау^аша. Она има 
да испита распоред човјекових насеља на земљпној 
површини, утицаје природе на човјека и у колико се 
човјек могао одупријети тим утицајима (К. V. Кјсћ1- 
ћоГеп: ЛиГ^^-аћеп ипЈ Ме1ћо(1еп Јег ћеии<»:еГ1 Оео- 
<^гарћ1е. ^ејрх!^ 1885). Кад бп имао писац пред очима 
ове задатке, многе би ствари биле јасније престављсно, 
а много би сувпшнпх ствари отпало. Да наведемо 
само Још један примјор ове рпЈетке аљкавости. У 
почетку од]е.1>ка о физичкој географиЈИ говори о ор- 
ганским и анорганским ТЈСлссима. И мјјесто да је ту 
кад всћ говори о томе, најпрпје набројио општс осо- 
бпие свиј'у тјелеса, па онда издвојио органска и анор- 
ганска ТЈе.1еса са њиховим особинама, он говори прво: 
„О мртвим тјелесима" па онда тек: „Још о неким 
особинама свију тјелеса". 

Често под Јсдан пас1ов стрпа писац два потпуно 
различита појма. На прпмЈер на страни 37. Насчов ]с 
другом чланку: ^О ваздушном притиску", а већа по- 
ловина тога чланка говори о топлоти ваздуха. Зсм- 
љину електрицитету и магпетизму мјссто јс у мате- 
матском земљопису а о подјели топлоте на земљи 
требало је опширниЈС говоритп у х^иматологији, па 
би ое избјегла овака у овој књизи веома честа по- 
нављања. 

У математсЈсом земљопису остаје доста нејасан 
положа] земље у свемиру. 

У уводу писац доста нојасно дефинише научну 
област и задатке Географије. Кад се каже да „Зем- 
љопис или геограгија јесте наука, која нас упозпаје 
са земљом, на којој жпвимо", онда дјеци није јасно, 
у коме нас правцу та наука упознаје са земљом и у 
чему се та наука разликује од других наука, којс се 
исто тако баве проучавањем земље, на пр. од геоло- 
гнЈС. Треба.10 је рећи. да се географија бави проуча- 
вањем земљине површине (К1сћ1ћоГеп 1. с.) и дефини- 
цпЈа бп била прецизниЈ*а. Чланци: Вода у ваздуптсту 
стању и Вода у чврсту стању (с. 30 — 32) спадају у 
климатологиЈу, а не у физичку географију. 

Ово еу главие примједбе опште природе. Нетач- 
них твр^ења п неЈасних дефиниција има чешће. Ми 
ћемо навести само неке, јер за све у овом простору 
нема МЈСста. Потпуно је нетачна тврдња, да све ни- 
зипе с висином испод 200 метара пмају „с в у г д ј е 
једнаке животиње и биље." (С. 13.). Госп. 
Неде.1>ковић не зна тачно употребити ни оне научне 
термпие, који су из српског јззика унесени у науку. 
Није ува*1а оно, што он назпва увалом (с. 13.). Шта 
ЈС ува.1а нска видп Цвијићеву расправу о карснпм 
пољивга западне Босно и Херцеговине (Глас 1ЈХ.), 
затим А. бирап, Сгипс^/иц-е Јег ћу818сћеп КгЈкипЈе, 
1ЈеЈрг1Ц" 1903. с. 445. Класифпкација планина је из- 
ведена наЈпотпуније и најбоље, само се мора прпми- 
Јстпти, као што сам већ рекао, што јс мало пажње 
обраћено на тектопске процесе. 

Нетачна је исто тако и дефиниција планина, 
које су створили ови процеси. То су по г. Недељко- 



вићу планине које су настале скупљањем и смежу- 
равањем земаљске површине, кадассхладила." (С. 16.). 
Ова би дефиниција могла пристати само за области, 
које су састављене од исконских шкриљаца. Да госп. 
Недељковић није тачно радумио овај пасус, у оној 
књизи, по којоЈ је радио свој' уџбеник впди се из 
дефпниције тектонских долина. ТектонсЈке или прадо- 
лпне су оне долпне, ^коЈ*в су постале кад и тектонске 
планине и то онако исто т. ј. стезањем и смежура- 
вањем земаљске површине, када се ова хладила". 
(С. 17.). 

Оваке долине (Та1) ја нс познајем. 

У класификацији разних научних објеката он 
бира разне прпнципе, без пкаква правњ1а, како му 
кад дође на памет. На примЈср језера класифукује 
само на основу њихове воде и њихова положаја, а 
генетска као најважнија од свих подјела заборављена 
је. Јако се мора замјерити једном с р п о к о м уџбе- 
нику, што у физичкоЈ географиЈИ не објашњава фено- 
мене карста. У г. Недељковића је К(181е и. 81;гапс1 
Јодно исто, ме]^у тнм то наука добро разликуЈС (Х^^^а- 
цпег, с. 263. — 267.). Дефппицпја фјордова је така, да 
фјордовс од далматинских за«1ива не можемо ра-зли- 
ковати. 

Разлика је тих двају врста морских залива ое- 
нована у разлици оних форма од којих су поста.1п и 
у разноврсности фактора, који су у њихову развићу 
учествовалп. (\\^аЈ^пег, с. 342., А. Јв ^арагеп!; ^ес-опа 
(1е Ј^еоЈ^гарћЈе Рћузхцие, Рапз, 1907, с. 267. — 274.). 
У климатологиЈИ требало јс барометарска максима и 
минима узети као поларну тачку у објашњавању по- 
станка вјетрова. 

У велпком питању о унутрашњостп земљиноЈ, 1\ 
Недељковић се изјашњава за .хипотезу усијано течне 
матерпЈС. А познато је да је ова хипотеза у задње 
вријеме знатно поколебана. Ово је већ други случај 
гдје се г. Пед. у неријешеним научнпм пптањима без 
објашњења хвата Јвднс хппотезе. У оваким нерпје 
шеним питањима ваља.10 би набројити све хппотезе и 
навести све њпховс и добре и рђаве стране. На тај би 
се начин дјеца донскле упутила у научни начин 
испитивања. 

У прегледу геолошких формацпја треба истаћи 
да Ј'е карбонско доба било доба великих покрета у 
земљино] кори, прво доба велпкпх набирања у к(фп 
земљпноЈ. У формацпји кредо оне чино једино камсње 
кречњак п креда. 

(СвршпКс се). 

Др. Јсвто ДедиЈер. 



Књижевне и културне биљешке. 

Горски Вијснац па словеначкои. Мсђу пздањима Мптпце 
Словенске ва 1907. год. палавп се и прпјевод Н>егз"шева „Горског 
Инјонца''. Ирсвео га је познатп словепачко књижевнпк Рајко 11о- 
рушек. Ма крају јс додан коментар Мпл. Рошетара. 

Забавник Српске Бњиакевне Задруге. Управнп одбор 
Књпжевно Задругс поново покреће свој „Забавнок". У првој све- 
С1(п, која ће нваћп пајда«ЂО почетком маја, биће 15 преведонпх 
прпповиједака са равних овропскпх јеапка. За сарадњу умољенп 
су најбољи преводиоцп. 

Књижевно друштво у Бесграду. Српско Књижевно дру- 
штво држало јс 1б. марта о. г. сједницу, па- којој је, мјесто по- 
којног Симе Матавул>а, ивабран ва предсједнпка г. Вогдан Попо- 
вић проф. универалтета. За благајиика јс иаабраи г. Ми.1е Пав" 



Стр. 160- 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 10. 



ловић, проф. пошто јо дотадашњи благајник г. II. Одавпћ дао 
оставку. 

Сри. иузичко удрухење у Виограду. Неколпко одличиих 
српских нувичара у Бпограду осповалн су Српско Музичко Удру- 
жење са аадатком, да прикупе све српско муаичаро и да их по- 
такиу на ааједнпчки рад ва напредак српске мувике. Друштво ће 
нарочиту пажњу обратитп на васиитањо мувичког подмлатка от- 
вараљем муаичких школа и помагањем Срба муаичара. Осим тога 
друштво ће радити на шпрењу српско пјосмо, награђпвањсм ода- 
браних српс1сих композицпја. 

Јеврејсви Гласнпк. Јевреји у Бпограду покрепули су од 
марта мјессда парочитп свој лпст, који се аово „Јеврејскн Глас- 
иик". Лист иадаје друштво „Цпјои", власпик му је др. Д. Алка- 
,тај, а урсдник И. Ј. Леви, адвокат. Ци.ћ је листа, да пстисно 
код Јевреја шпански језик и уведе српскп како би и српска књпга 
била мпо гост у јеврејским домовпма. 

Трговачка Онладина у Сарајеву. Ово врпједно српско 
Д1)уштво одржа.10 јв главну скупштину 1б. марта и на њој пза- 
брало ноои одбор »а ову годпну. Ирсдсједник је Јоца Ећпмовпћ; 
подпредсјодник Стево Марпћ; тајнпк Стевап Ружић; благајник 
Јово Петровић; одборницп: Глиша Стојановић, Ибрахим сф. Сли- 
нић, Владо Чабаковић, Данило Војновић, Радослав Нпколић, 
Мика Јанковић, Урош Обрадовпћ и Ђока Тодоровић. Иадзорнп 
одбор: предсјсдник Радивој Токип; чланови: Вељко Алексић и 
Милап Обрадовић. 

ЈубилеЈ Лазе Костића. Иа Благовијсст прослављен је у 
Сомбору педесетогодишњи јубилеј дра Лазе Костића. То всче 
давало је српско народно позорипгго нсколико одломака из ње- 
говпх комада. То је била свечана престава у његову част, а 
прпјо тога управител* позорпшта Тона Хаџић држао је лијеп 
говор о жпвоту и раду слав.1>еиикову. 

Библиограф|да Восне и Херцеговине. Ово годпно изићп 
ће важна књпга ;,Библио1^фија Босне п Херцеговпнс« Садржа- 
ваће но само књиге европских јозика, у којима со пнсало о овим 
зем.Ђама, него, по могућности, све овдашње и ту})в публпкације, 
као п расправе, фсљетоно, продавања п друге сваковрсне чланке 
ко|п со тичу Босне и Херцеговпно. Да буде библпографија пот- 
пуна, молимо свс ауторе, који су уопће писа.71П о овим земљама, 
да пошаљу нс само натппс својих радња; иего да тачио паведу, 
када н гдје су биле штампане (годпште, број, страница, наклада, 
мјесто) под адресом: „Библиографија, велика гпмпазија у Са- 
рајеву.« 

(!логииа забава. Прва овогодпшња свечана забава с игран- 
ком српског пјевачког друпггва »Слоге« бпће 1'.). апрпла у друш- 
твеном дому. Тада ће дилстанти представљати .Танкова и Брзакова 
'Биду, у коме игра (>0 лпца. За тим ће »Слога« са тамбурашким 
и нјсвачким збором, као и дилетантима кренути у Травнпк, гдје 
ће сс одржатп свечапа забава са пјссмама, тамбурашким зборсм 
„Слого" и дилетантском прсставом Ђидо. Ми со надамо да ће ова 
прва Слогнна вабава бити добро посијећена, да им тпме дамо 
снаге и вољо а бопме и трошка за пут у Травлик. 

Друго Јанково пече« Одбор мачванског друштва за подп- 
зање споменика Јанку Веселиновнћу приређује трећи дан Васкрса 



у Српској Митровицн друго Јапково вече. На тој забави бићо и 
многп Јанковп прнјатељи пз Биограда. 

Прештампано. Лијепу пјвсму Мнхаила Мирона, посвећсну 
Шћепану Грђићу, из 3. б[оја ,Босанско Впле", прсштампала јс 
„Просвјета" на челу лпста }• свомо 4. броју. 



Нове књиге и листови. 

Недсмни цреглеДу пол1ггпмкн, књижевнп и научнс! лпст. 
Власипк у име покретача Душап Л. 'Богсић, адвокат, а урећујо 
редакц1Гонп одбор. Из.1ааи у Биограду сваке псдјсљс, а 1Џ1Јспа јс 
за Србију 12 дин., за Српство п Словепство 1б дип. 

Једно љето четовања по причању харамбаше Стојана 
Ковачевића, п по другијем пзворима наипсао Гис. Т. Пророковић- 
Нсвсспњац. Књига I. награђсна са 500 дии, из Чупићеве оадуж- 
биле. Друго поправљено и пнатно прошпрсно пвдање (са с«1И1сом 
Стојановом) Биоград, штампарија Д. Димптрпјевпћа, 1908. Цпјена 
ГбО дии. Књпга друга бић« готова до краја о. мј. уз припомоћ 
Коларчевс Задужбинс. 

Срце и л>убав. Пјесме Нихса Ћ. Вучетића-Бокељског од 
1900 до 1905. Нови Сад, штампарија дионичарског друштва ^Бра- 
ника" 1907. Цпјена 2 круне. Књиждрима 25% попуста. Књига 
је посвећена сјени пјесннкова дједа Вука витеза Врчевића. 

12 иагоЛпо^ 2!уо1а и »јегегпој Ш^тасЦ!, о(1 с1га А1ск- 
8апс1га М11гоуј('а. Ос1б1атрапо 12 „Мје8с(^П1ка*' ргауп16ко^ (]ги- 
§1уа и Ха^геђи. ТЈзак Јјопјбке И^каге и Хадгећи 1908. 

Прва руковет српскнх пјесама ив Воспе« За мјешовнтп 
хор од Ф. Маћсовског, хоровођс српског пјевачког друштва „Олого" 
у Сарајеву. Цијена б крупа, Иаручује се само код композитора 
у Сарајеву. Ирсппспвање је вабрањепо. 



Читула. 



Анка А« ПцЈСВића« У четвртак 6. марта о. г. у Новом 
СадЈ* преселпла со у вјечност гђа Анка пок. Арсе Иајевића, мно- 
гогјодишња б.^агајкиња Добротворне Задруге Српкиња ]{овосад- 
киња. Иокојница је би.аа вјорна пратплица пок. Арсе, помагала 
га је у сваком подузећу, одушевљавала на сваком кораку. Муком 
и штедњом ваједнички стекли су лијепо имање, те кад су впдјоли, 
да врло брзо можо доћн дан, кад ће со моратп растати са овнм 
свијетом, сиорааумно су утврдили, да цвјело имање поклоне на 
добротворне сврхе. Иослије смрти пок. Арсе п гђа Антса није про- 
мијенила њихове одлукс, те ће тако сад послијо њсне смртп 
фонд срнске гимиавије у Новом Саду добити 400.000 круна, а 
српска виша дјсвојачка школа 1в.000 кр. »а потпору сиротих 
ученица за књигс и одијело. Лака јој аемља и вјочан номен. 



^Босанска Вила^ ивлави у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. п 30. — Х^ијена јв на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учигељи 
и подофицири добивају лист ва 6 круна а сољаци за 4 кр. Иретплата иа краљевине ша.ЋО се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 



САДРЛгАЈ: Лјесме: Са струна, од Михајла Миропа. — У ирољеКе^ од Душана Таминџића. — Прииовијетке : Драма у ноГш, 
од Милорада Иав.аовића. — Л^срова смрт, од Љ. — Лредање о хгшоиу Христовом, од В. Свјетлова, с руског Часлав. — Иесео 
момак, од ]>јсрнсоиа Бјернстјерна, превео Нпкола Стајпћ. -. Поукл:' Лргвласт срискога иарода па Јшлканеком Полуострву, од 
Дра Ст. Стапојевића. — Српскн наро,^, од Дра Симс Тројановића. — Марко Аурелије^ од Дим. Митрпновића. — Сриске иародне 
умотвориме: Жеискс ијесме и:г око.гиие Ипљева, од 1^ит. Јоваиовића. — Фиидур, срп. народна прпча, »абпљежио Сава Тоодоси- 

јовић. - Листак. 

Власник и уредвик Никола Т. Башиковић« Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штаипарија, Сарајево. 



Број 11. 



САРАЈЕВО, 20. априла 1908. 



Год. ХХШ. 



11. С. Талетцв, Сарајев 

Бивши . . . 



I. 



у^екада је имао четири момка. Али, 
временом, морао је отказиватн јед- 
ном по једном, док није остао са 
једним дечком, који је радпо све ниже послове. 
Некада^ робом дућан набијен, све се више 
празнио и он је, са страхом гледао, велике и 
гломазне рафове, како су равјапилн своје че- 
љусти и знјаху на њега и шегов празан дућан. 
Он је, од јутра до мрака, као гладан курјак, 
шетао по дућану. Руке-затури на леђа, главу 
спусти ва груди и тако шета горе доле, а 
прсти на рукама пуцкају,_ као да их ломи, 
или као да хоће да из њих ио^еди новац. 

Аксентију је било четрдесет и пет го- 
дипа, али је изгледао као да је навршио ше- 
сету. Око ћелаве главе повија се један вен- 
чић оретке косе, која има ону боју, кад се 
со помеша с бибером. Угасле очи су утонуле, 
а под њнма су жуте и опуштене кссице. Из- 
|'риженн брковн били су на средиш!, одмах 
испод носа, броћастп од дувана. Кроз вечито 
полуотворепа уста виделе су се готово голе 
вилице са два три нагрижена, црна зуба. Леђа 
су била погрбл.ена, трбух упао, а ноге непо- 
уздане, врло непоуздане, као да оне носе цео 



овај празап дућан, са лепим и укусним рафо- 
вима, у којима је некада бпло много и разио- 
врсне робе, која је V његова суседа кон- 
курента стварала гнев, пакост и бледило. Он 
је, као каква велика шеталица, ишао тамо н 
амо, пушио, вртео главом и, час по уздахне, 
али тај уздах је више личио на какав пригу- 
шен вапај, који се, без љегова зпања, отки- 
нуо из груди. А дечак, гледајући из једног 
краја опустелог дућана, како се његов газда 
поводи по дућану и пуп1та густе димове од 
дувана, осећао је како га подидазн некакав 
страх, некакав загонетап страх, као вееник 
каквог страховитог слома, под којпм ће и он 
оставитн своје младе кости п своју младу 
душу. У два три маха дочак је хтео да по- 
бегне из овог нелагодног и непријатног ду- 
ћана, у којем је невоља почела свнјати своје 
1'нездо, алн се сетио свог вечито пијаног оца, 
који има тврдо срце као камвн, а руку тешку 
као маљ. 

Аксентије је у трговини био бруталан и 
нвскрупуЈ?озаи. Ради ћара, он је одрнцао 
сваку егзпстенцнју савестч, угушнвао свакп 
осећај, својом гломазном ногом газпо п свој 
и туђ понос. Савест и осећаји нису елементп 
за стварап.е богаства н он их је зато газио 
и одрицао. Основ његову некадаипБои бо- 
гаству била је једна нечовечна кра^а, пзвр- 



Стр. 162. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 11. 



шена над имањем његовог млађег брата, којем 
је био тутор. И он је даље крао, даље стра- 
ховито харао, само да дође до п1то већег бо- 
гаства. Све сптнс трговце, који су с њпм 
долазилп у додпр, за трен ока јо упропап!- 
ћавао, а њихове капитале усисао у свој ка- 
пптал, као сув сунђер капљице воде. Али ма- 
да је он у питању новца био бескрајпо нечо- 
вечан п до невероватностп неумитан п суров, 
ипак је тих разбојничких врлина нестајало пс- 
пред једног створења, као зрнца песка пспред 
помамног ветра. Његова жена, ситно п нежно 
створење, лепа, дражесиа и ломна лутка од 
двадесет-две и три годипе, својим дугачким п 
танкпм прстима са ружпчастим ноктима, на- 
чела је његово богаство, за које је он мислио 
да је чврсто и вечно као гранит. И све те 
гово богаство, као зграда са излоканим теме- 
љом, почела је да тоне, да се руши, да пе- 
стаје. А лепа и накудрављена главица и даље 
је измишљала сва могућа средства, која ће 
учинити, да дукан буде чист и празан као 
длан. 

Сваког дапа, шетајућп по дућану, он је 
смишљао читаве беседе, којима ће својој женп 
доказати, да он пије више кадар задовољити 
њезине бескрајно-луксузне прохтеве, јер нема 
више ништа и јер, сваког часа, очекује да му 
затворе дућан.и да пред њнм загрми добош. 
Још пре него што ће ући у кућу, оп набере 
ве^е и стисне зуб^, али кад у^е у кућу он 
не зна ни сам како заборави све те лепо 
смишљене беседе. 

Једнога дана, пре него што ће отићп на 
ручак, Аксентијс сврати у једну каваницу п 
попије три четири ракије. На тај пачин, ра- 
чунао је, имаће више смелости и том прпли- 
ком ће моћи отворено изнети све своје ми- 
зерно стап^е које га, за длаку, одваја од бан- 
кротства. Жена је одмах, при ручку, изнела 
опет нов предлог за своју тоалету која, го- 
тово, и не стаје много — једва ако пређе сто 
динара. Он је погледа разрогачених очију. 
Уста су му била полуотворена. Гледао ју је, 
као да је у њезиним очима, у свој њезиној 
елегантној и лепој појави тражио коментај^а 
за њезине речи, Зар та лепа лутка, то нежно 
и слабо створење, које у ходу, једва додирује 



земљу, не зна да он стоји на ивици пропасти 
п да он пс можо више даги ни десет динара? 
Не, опа то не.зиа, она, уопште, пошто не 
зна осим да со смепЈка, да се улагујо као 
маче п да својим пежпим прстима смрви једно 
велико боЈ^аство. Он ју је јоп1 извесно време 
гледао, а затпм рече одсечно: 

— Немам, више немам. 

Она је, као небо плаве очи, разрогачила, 
а правилнп п бели зуби су вирплп из црве- 
нпх уста. Затим се насмсја: 

— Ти немаш, ти?! 

— Немам... да мо убијеш, па немам... 
Она је кажипут паслонила на облу браду 

и рече, као у заносу: 

— Боље калш да но даш, нећеш да 
дап1... 

У момепту, када се и>езино вечито глатко 
чело паоблачило п када је тако стајала са по- 
дигнутом руком на брадп, била је врло, врло 
лепа. Он ју је гледао и рече тужнр: 

— Немам... ти знаш да сам ја дапао док 
сам пмао... сад немам.... немамо ни за хлеб.... 

Она је упорно п стално оаговарала, да 
он има, али да неће, ноће да да. 

Најзад је заронила лице у шаке и кроз 
плач, је понављала да не да, да неће да да, 
јер воли да је мучи, воли да је пред светом по- 
низи, јер да то не воли, он је не би натерао, 
да иде у ритама, као да је жена општинског 
чувара. Он се нагло диже од стола, тресну 
песницом о сто и рече гневно: 

— Е, па не дам... 

Она је сада т^ласно плакала и, грувајући 
се у груди, непрестано је понављала: 

— Па ја то и кажем... па ја то и кажем... 
па ја то и кажем.... 

У часу се окрете и оде у собу и закључа 
врата за собом. Унутра је јоп1 непрестано 
плакала, пшла по соби тамо п амо и, с врс- 
менана време, застане пред затвореним вратима 
и јецајући је говорила: 

Па ја то и кажем... Недаш, јер си ћифта... 
Волиш више паре, него очи у глави... Дупш 
ти је и срце да ме понпзитп... Никад ми ништа 
ниси учинио... 

Он је извесно вроме стајао крај стола п 
укоченим погледом је гледао у једну тачку 



1 



Ер' 11. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 163. 



на ноду. Лагано дође до врата и поче благо: 

— Ама није. брате, тако. Дао бих алн 
нсмам. Отвори, на да ти све лено објасннм. 
Лепо смо живели док смо 1шалн, па треба 
лено да живимо н у невољн. 

Лли она није отворила. ПГта је он рекаоУ 
Но»ол.а? Таман! Зар је она ро1;ена да у ае- 
вол>и живи? Не, бољо, онда, све друга, само 
то не. Он је, иначе, стар, на шта је може 
друго вевиватн за п.ога до новац, много но- 
ваца, луксуз, богаство, сјај. Доста она пати 
крај стара човска, па нар јо1н поред једне не- 
среће да дође још јодна и то најцрн.а, не- 
воља? Ах, но, бол.е све друга, само то не, 
боље чак и гроб, ма да она није нп најмаше 
расноложена да умре тако млада. 

Зар она то да каже њему, њему, који је 
ради м.е све жртвовао, и своје богаство, н свој 
глас, II будућност своју? И он својим гломаз- 
пим песницама поче ударати у врата. Псовао 
је и проклии.ао је час када ју је први нут ви- 
део. Али гнев је постепево почео да попушта 
II он је опет почео да је моли и преклиње да 
му отворп врата, па ће јој све лепо об- 
јаснитн. Није он р^ав човек, алн тако га за- 
нео гаев II он ннје знао шта је мало час го- 
ворио. Али она није отворнла. Она се, као 
преплашено птиче, била прибилауза зиди тако 
је дрхтала и, наћуљених ушију слушала је 
сваку ]|еч. Ов је, најзад, опет почео лупати 
у врата, проклињати и грдпти, али када она 
опет није хтела да отвори, нити да одговорн 
једне речи, он изиђе из собе и страховито 
залунну вратпма за собом, да се кућа из те- 
меља тресла. 

На два дана пре нето што ће му поли- 
цпја запечатити дућан, њех-ова жена побе1'не 
са једним његовим момком, којег је он, нре 
кратког времена, отпустио због крађе. 
(Наставнћс св). 



Н. Ц. Херц(«говад; 



^ 



У Липнл ку на Смаилагину чардаку . 
Пола мени, пола теби! 



шилвга Ченгић вареди се.11ацима у Жање- 

вици, да му доНерају трчдесет товара дрва. 

Сељавд! натоварс дрва и поћерају, Међу 

њлиа је био п неки Сава Рончсвић, па се 

напио и тако пјан поНерао товаре. А како 

се онда људи у Гацку нијесу опнјали, 

било им је необично ви.^јетн пјана човјека, па »у 

со лружина почне подругпвати п нсиијаватп. Сава ће 

ин на то рећи: 

„Ама што ми се ругате? Шта ћете ип датп, да 
сад пзи})еи Смаи.таги на чардак, да му сједнсм уз 
кољено, па да ми Шехо куцне уз тамбуруУ 

Шеха је држао Смаилага нарочпто стога, што 
је био вслпкп вјештак ударати и пјбвати уз тамбуру. 

Се,т.аци ће на то Сави: 

„Ако сад учипиш то, даћено тн сваки подукат! 

„Вјера?" 

„Вјера!" 

Пођу даље. Сељаци се почну смпјати, јер оу ии- 
слилп, да ће га Снаилага иабити ако му оде тако 
пјан. 

Доћерају коње у авлију и почну отоварати дрва, 
а Сава ће махои на чардак Снаилаги, оа аабаса преко 
застрте одаје говорећи: 

„Добро у господе!" 

„Како у које!" — Одговори Смаилага. 

Сава се онако пјан свали баш уз ко.1.ено Сманл- 
агино, па ће рећи: 

„Мој драги ага, дај ип напуни, па ии зови 
Шеха, да куцне, ама ону лијепу нап^у ссвдалинку!" 

Смаилага се осјоти, да то није узалуд, па одмах 
наредп, те дође Шехо с тамбурои. 

„Деде, Шехо, једну! — РсКи ћс Смаилага. 

Шехо куцну у тамбуру. па запјева: 

пШто се оно Травник заиаглио!" п т. д. 

Пошто Шехо отпјсва, Смаилага ће рећи: 

„У колико је то Сава'!''' 

„У тридесет дуката, ага, па пола нени, а пола 
теби!" 

„Ха, ха, ха, добро, турске ми вјере! Иди сад 
Саво на посао! 

Сава затетура преко собе и једваизиђе. Дошав][[п 
друшини, покупн окладу и подијслп са Сиаилагон. 



Стр. 164. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 11. 



Даа. К. Мншковик. == 

Ра1а тог^апа. 

У мислима тонем, туга душу свија, 
Укочен к6 стена х»1адна непокретна, — 
Успомене бројим, што ми младост згрија 
Пуна идеала, а живота сретна. 

Када као ветар на крилима лаким, 
У мил>е блаженства ла бих само падо 
Нека ме је сила за кораком спаким 
Прати.1а, те сваке препоне савладо. 

Гонило ме нешто, мамило ме себи, 
За тешкоће вол>а није хтела знати; 
Зарила ме нада, а с њом како не би 
Кренуо ее даље, где ми се циљ злати? 

Срећи греди живот, миле ми се часи, 
Како слатка борба беше на том путу, 
Гледајући блаже«, да је осмех краси, 
А миљем и цвећем це:у обасуту. 

Ал кад циљу стигох, ком ми биће жудп, 
Како болан уздах слети са усана, 
Као из сна слатког туга ме пробуди, 
Јср то беше само душина обмана . . . 



•^ 



Јела. Д« Тувла. 



Пјесма једног сна. 



Ко си, незнана душо, 
Што си ми <у сну чудан пољубац дала 
И милим гласом својим ме звала, 
Казујући ми вјечност љубави силне 
И свете, какве на земљи није? 
Каква се тајна у теби крије, 
У твоме сјају, у бићу твоме, 
Да л' спадаш хору анђелскоме? 

Ко си, незнана душо? 
Каква те чежња мени довела 
Када сам очи уморне свела 
И трошно тело кад »га почива? 
Је си ли можда накнада с' неба 
За љубав коју, моја душа треба, 
Је ли твој цјелов анђелски био, 
Кад ми је блаженство у душо лио? 

Ко си, незнанадушо? 
Ко ми те посла у поноћ тпју 
Кад ми се снови преплећу, вију 
Ко златни зраци кроз зелен-гране? 
Свијест кад не зна за јаву строгу, 
А дух мој када личаше Богу 
Љубави чисте . . . ко сп о мила, 
Што си ми пјесму у душу свила? 



Ко си, о реци, 

Од куда дође? Да ли са које знпјезде драге? 

Зашто ми зборнш рпјсчи благе? 

Што си ми небесни цјслов дала? 

Ако те љубав мени довсла 

Када сам очи уморне евела, 

Опет ми дођп! Моја те душа са чежњом зове 

Да је цјсливаш уз слатке снове .... 



<^ 



^^" 



Свстозар Миленови1|. 

Поноћ тавна, . . . мрким скутом обавпла суро стење, 
Што се врхом својим сигва у тавнину изнад горс, 
Доле поток, шуме валп ко да тужну прошлост зборс, 

Док пустињик у самоћи молц душп утешсње. 

Ту манастпр уздиже се к6 исполин доба стара, 
Око њега плачне доље, пустош која срца стама, 
Док пустпњик с давном тугом грцанемо у сузама 

И промислу вечног спаса дух уздиже, груд отвара. 

И вечери сваке тако исти јади, пстаЈС*1ика, 
Духом гледа, љубп младост прве спете жеље своје, 
По прашноме јеванђељу псплакане сузе стоје, 

Символ горких искушења оронулог паћенпка. 

И док поноћ тамним крилом над заспалим светом бди је 
Чини ми се к6, да анђо тнхо слеће усред мира, 
И љубећи с тајном тугом крст древнога манастпра, 

Над сломљсннм срцем једним к6 да јеца — сузе лпјс! 



Св. Р. М. 



Еад звезде дрхћу. 



Ноћ је давно пала. Кроз нему тишину 
ЗачуЈС се каткад звек овнова звона 
Или пас залаје. А брда окона 
Једва се назиру кроз прозирну тмину. 

Звезде сјаЈне дрхте на небу ведроме 
Понска утрне кад с блеском пре.1ети; 
Месец је већ заш'о — у првој -четврти 
Те Још оне светле у мраку ноћноме. 

Из нечијо баште зумбул силно мири 
И опија душу, наднмљу се груди. 
Хлађан ветрић као дете лаке ћуди 
Тек зашуми лишћем или благо ппри. 

Све поспало. Само ја један једпни 
Још сам будан сво. На не0у бескрајну 
Гледам једну звезду понајвише сјајну 
И о мојоЈ драгој мислим домовини. 



9гН 



^р. 11. 



1908. БОСАНСКА В1{ЛА 1Ш. 



Отр. 1бб. 



Е. М. Стакуковик: 

епо. 




рајња је нужда натјсрала сељака Новго- 
родске губсрније Ивана Андријева, да по- 
шал>е свога сина у Питер (Петроград). 
Испраћајући га на пут заједно са својим 
сељаком — кочијашсм, отац ]е овако упу- 
ћивао ма.1пшана. 

— Пази, Стјепко, у Пптсру нема мажења! При- 

јатељ Трифон даће те на занат Ако будеш учио — 

бићеш човјек!.... Опрости, Стјепо!.... 

Мати, грлећи синчића, није ништа говорила, Јвр 
•су јој сметале сузе. Она га је благосиљала једном руком, 
а другом му је ћушкала за кожух ток испечену по- 
гачу. 

Ма«1пшан је био у некаквој двоумпцјх п врло је 
жпво чупкао својпм ситним ручицама велпку јагњећу 
капу, коју му је даривао отац при путу. 

Када су пзашли из собе, на улици су се ску- 
ппла сељачка дјеца и почела се праштати с њпм. 
Некн су завидл>иво посматралп малога путнпка, у ко- 
жуху н великој капп и, знајући, да Стјепо иде у Пи- 
тер, у души су жел>е.1и да буду на његовом мјесту....- 
А други су, већином без велике зависти, обраћали 
пажњу чак п на велику капу п примјећивалп: 

— Тамокана је, браћо — говорио је деда Ан- 
дрпја — страхота! 

Град, ето!.... 

И ма^тишан је подигао руке колико је могао. 

— Тамокана, — продужавао је говорнпк: — заба- 
саћс баш као у нашој, алекспнској, боровој шумп.... И 
опет је опасно.... Кажу, да нап1у дјецу, браћо, бију у 
Пптеру, 0] -- хој, Још како!.... Све је то дједа Ан- 
дрија казивао.... Он, браћо, зна.... Он је живио у Пи- 
теру.... Дједа Андрија све зна!.... 

— Но, сједај, Стјјепо!... Хајд', да путујемо, дјечко, 
треба коЈи грош зарадити! — шалпо се Трифон, сје- 
дајући на лаке санке. — Ну, жутока!.... Папријед опет 
у руску прсстоницу!.... додаде кочијаш п шину своју 
малу, чупаву кљуспну. 

Брзо су санке нзашлс из села, а матп још никако 
да се умпри. А и отац је некако намрго])ено кидао 
лику на опанку 

— Нијесмо га послали да се сахрапп.... Зашто 
се дереш! — напошљетку примијети жени. 

— Иване!.... Бојиш лп се Бога.... Тамо.... тамо 
му је смрт.... Знаш н сам, како пм је, дјечацпма тим 
у Питеру.... 

— Доста, жено.... Даће Бог, изучићс. А ти не 
вјеруЈ свему.... — жено!.... 

А санке су клпзиле по равном, глатком путу, и 
дЈСЧко Ј'е већ ступпо с Трифоном у разгопор. Из.1азоћи 
први пут пз села, дјечко се одлучно интересовао свим 



и претрпао Трпфона питањима, да је једва стизао 
с одговором. Нарочито је Стјепка занимала престоница. 
А да ли је, дједа Трпфоне, та престоница много 
већа од нашег Душсова? 

— Хнљаду пута већа, Стјепко. 

Дјечко није могао појмитп, зашто је та престо- 
нпца тако велика. Но, не хотећи исказати пред Три- 
фопом своЈу недоумицу, само прпмијети: 

— И тамо, дједа Трифоне, као и у нас у Дуп- 
кову, живе све Руси. 

— Сваки народ у Питеру живи, Стјепко.... И 
грофови, и кнежеви, и дворјани и трговци.... и наш 
брат .... И свих је, брате мој, народа у Питеру 
пуно.... 

— Ене — де! и грофови и књажеви, дједа Три- 
фопе. 

— Довече ћеш видјети.... Станеш ти код трах- 
тира, а отуда идо некакав господин и виче: еј, вели, 
кочијашу!.... Ја одмах ту жутооку поткачим бичем.... 
куда, ве.1и, заповпједате, ваша свијетлости? 

— А да ли ће то, дједа Трифоне, бити какав 
књаз? 

— За цијело каквп — фицери! Је си ли видио, 
Стјспко, воЈипка?.... Но, та гоопода њима командује.... 
И ако војник што не зна, они њега — солдата тога 
— одмах по своме, добру уче: ради, вели, у служби 
како мп заповиједамо, а не како било.... То је кад су 
на паради, а ако нијесу на паради, онда су по ресто- 
рацпјама, пише сједе и пију чај.... Тамо их ми п че- 
камо... ноћу то.... 

Сви ти извјештајп били су нови за Стјепу, те 
ниЈс могао датп себи одлучна одговора. Он је зампш- 
л»ао офпцпре тако високе, велике, са дугачким брко- 
впма, оштрим погледима, с ве.1иким батинама у ру- 
кама, којпма размахују, ријечју — Стјепо се сјећао 
наредника, који је у селу муштрао војнике, и увелп- 
чавши тога наредника псколико пута, закључпо је у 
својој дјетињској маштл, да официри морају таки 
бити. 

Пред вече се Трпфон заустави, да коњу да зоби. 
Пред гостионицом је било неколико кочијаша. Разго- 
варали су се. 

— Куда возиш тога малишана? — питали су 
кочијашп. 

— Тамо.... у Питер! — одговори Трифон. 

— Алп је Ивану било тешко?... 

— Биједа, браћо!... 

— На занат? 

— У име Бога.... Заповједио, је да га дам на за- 
нат.... Даћу га какоме Нијемцу.... За цијело, а п коме 
бих, кад не бих НпЈемцу.... 

— А мало је још дијете.... Као да га неће тамо 
у Пптеру уваљати ... — са учешћем примпјетили су 
кочијаши. 

— Нпко као Бог!.... 



Стр. 166. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 11. 



Стјепо је све то слушао, и у његовој глави се 
прикрала мисао/да је тај Нијемац, без сумње какав било 
старац — род ономе бијеломе, који је ирошле године 
у Дупкову преварио некаквог сељака, и послије хтио 
спалити село. 

Тим старцем су све Дупковске матере плашиле 
своЈу дјецу, и Стјепо, као и други, замишљао га је 
тако страшна, као лик Антихриста на слици од коре, 
која је висила у кући. Такав му се учинио био Ни- 
јемац, и Стјепо се пуно сневесели од туге и чак за- 
плака, послије чега заспа тврдим, дјетињим сном... 

Послије два дана Трифон са Стјепом увезе се у 
престоницу, и када је малишан видио велике домове, 
трамваје, градове, батаљон војника са музиком и друге 
престоничке вјештине, он је само уздисао и јако се 
жалио Трифону.... 

— Не плаши се, глупаче.... Неке те појести! — 
смијао се кочијаш. 

Трећи дан малишан ступи на занат код опан- 
чарског мајстора Карла Ивановића-Шмита. Када је 
Стјепо видио пристојно избријано лице Нијемца, уми- 
рио се и, праштајући се с Трифоном, оз6и.з!бно му при- 
мијети: 

— Скоро ћу ја теби, дједа, сашити опанке.... 

Нашав се у кругу нових другова, Стјепо је по- 
мало страховао п јежио се, особито кад га је ј^дан 
од ученика ударио по уху, ради првога познанства.... 

Стјепо Јв стрепио, но послије минут и сам је 
ударио нападача.... Подигла се дрека.... Дошао је Карло 
Ивановић и помирио обоЈицу тиме, што је одмаздио 
добро и правога и кривога.... 

Тужан је живот настао за сеоског малишана. 
Посао, који је превазилазио његову снагу, нава.1>ива.1и 
су на њега и, што је главно, ни минута мира. Те на- 
сијеци дрва, те наложи у пећ, те трчи у дућан, те од- 
неси опанке, те опери подове. Једном ријечи, мјесто 
учења, Стјепо Јв морао само трчкарати и радити друге 
послове. И газда, и газдарица и калфе сматрали су 
СтЈспа као свога роба, а награда за све то бијаше: 
батине, удари кајишем, псовка и рђава храна. 

Јесте ли видјели, кад по јаком мразу трчи ули- 
цом малишан у своме к.1асичном капутићу и цвокоће 
зубима?.... Да ли сте видјели тога симпатичног ма- 
лишана помодрелог од хладноће, који је послан да 
однесе опанке? .... Ако сте видјели, морате знати, 
да је то жртва престоничка, жртва, којој није суђено 
да доживи петнајест година! 

Стан Карла Ивановића није се одликовао осо- 
битим конфортом. Сам Карло Ивановић имао је доста 
удобну собу, но ма.1ишани — шегрти живјели су у 
влажној подземној одаји, гдје је смрдљиви и влажни 
ваздух, с дана на дан* подгризао, младу дјечЈу снагу. 

Ноћ Јв.... Хладна Петроградска ноћ.... Дјецаспа 
вају једно уз друго на кревету, на танкој, сламној 
постељи... Смрад и запара у тој соби, пуној свакојаких 



инсеката.... Сва су дјеца јадна, блиЈсда п обучена у 
нешто на.1ик на кошуљс... Покривенп чим било, гу- 
рају се и дрхте од хладноће. 

— У — у — у!.... Пећко, хладно.... — шапутао 
је Стјепо. 

— А ти се згрчи, Стјспо.... биће ти топлије.... 

— Проклети газда.... кожух отео! 

— Он у нас, Стјепо, увијек тако!.... Мали, сно, у 
кожуху иде.... 

Дјеца заћуташе, покушавајући поново да заспу, 
навлачећп на се дроњаво одије.1о.... Брзо су заспалп... 

Спавају дјеца, удишући покварени ваздух.... Спа- 
ваЈу ДЈвца гутајући смрад и смрт.... Спавају ма.1ена 
створења и у сну сниваЈу топле собе, простор сеоских 
поља, и њежно материно миловање.... 

Али не спава смрт, која их подгриза. Она стоји 
с раширеним загрљајем и прождрљиво гледа на от- 
кривене, у сну, дјвчје главице. 

Не спава такођер ни Стјепина мати. 

Она није заборавила свога малишана и горким 
сузама се зас1>вва, мис.1ећи о своме јадном сину. 

„ГдЈв је он? У каквог Нијемца? Да ли га Ни- 
јемац храни празником колачима?^ 

Пос,1ИЈе двије године Стјепо је већ био добар 
ученик, поправљао је стару обућу, ушивао парчета и 
чак Јв умио подметнутп подлогу. Но зато је с дана 
на дан био све бљеђи и рђавији. Његов сухи кашаљ 
одЈвкивао Јв ноћу и будио сусЈвда му Пећку.... , 

— Их, какав сп ти.... Кажи сјутра Карлу Ива- 
новићу.... — примјећавао је Пећко. 

— Говорио сам... Каже, проћи ће то. А оно ни- 
како не пролази! 

— Животиња! — злобно проговори малишан и, 
преврнувши се на другу страну, брзо захрка. 

А Стјепо је непрестано кашљао, хватајући се за 
груди са скоро провидним, искоченим ребрима. Мали- 
шану Јс било рђаво.... Тужан, болан лежао Јв на 
слами, и свакојаке мисли Јуриле су у малу, плаву гла- 
вицу. Сјетно су гледале његове велике, црне очи. Те- 
шка је туга била у њима. 

— 0, Господе! — шаптао је само малишан.... 
На пошљетку заспа тешким, испрекиданим сном. 
Видио је у сну, како њега воде у Питер, како* 

му Трифон прича о престоници и о кнезовима, како 
га је одвео НиЈвмцу, и како му се Ећцвмац с почетка 
ниЈС учинио страшним, а послијс.... послије се приснило 
малишану, како су га послали по зими у лаком капу- 
тићу, како је више дана сједио пола гладан, пола сит, 
и како га је Карло Ивановић тукао кајишем по ле- 
1)има, тако јако тукао и приговарао: ^Руски је ма.1и- 
шан ђубре! треба га бити'*. Приснило се дечку Дуп- 
ково, приснила му се мајка п топла собица .... По- 
слије .... 

— Мајци.... мајци хоћу! — дерао се ДЈвчко 
У сну. 

— Устај, Стјепко, глс како се распавао! 



Вр. 11. 



1908. БОСАНСКА. ВИЛА 1908 



Стр. 1б7. 



Малишан иокуша да устане, но не може устати, 
спага ое сасвим обронила. Њега је трес>.1а грознпца. 
Казалп Карлу Ивановићу. Карло Ивановпк дошао и 
прпмијетпо: 

— Много је кваса*) пио! Глупи малпшан! 

Алп Стјепко и постјс тако енергичног приго- 
вора ни]е могао устатп. Други дан Стјепу су пренп- 
]вдп у болнпцу. 

Послије недје*1>у дана на простим, товарним ко- 
лима тјерали су мален, обојен црвенкастом бојом сан- 
дук неком гроб.Ђу. За сандуком је пшао поњурене 
главе Трифон, а у сандуку је лежао Стјепо, свршинши 
своју кратку, пуиу туге петроградску каријеру. 

Када ]е до Дупкова стигла нпјест о Стјепиној 

смртп, отац нпје казао ни ријечи, само ]с очајно на- 

мигнуо очима и послије неколпко дана пропао негдје, 

а мати је силпо запи]ева.1а призивајући громовс не- 

бссне па впновппке смрти сипа јој . . . . Но ни1со није 

слушао њена проклињања, осим црних, почајђалпх од 

дима, зпдопа ружне сељачке избе.... 

С рЈског Марко Крстнк. 




ВЈернсон ВЈорнстјернс. 

Весео момак. 

(Иаставак). 




ма лп тамо бесплатнпх мјеста? упита Лјппнд. 

— Школска каса плаћа, одговори отац, 
ко]и ]е јога ручао. 

— Имаш ли ВО.Ђ0 за то? упита мати. 

— Имам воље да учим, али да не бу- 
дем учитељ. 

Једап тренутак ћутаху све троје. Мати пјеву- 
шећп гледаше прода се. Али Ајвинд одо и на]^е ссби 
усамљено мјеето. 

Пама нпјс нузкда позајм.Ђивати из школске касе, 
речс опа, када је младић отпшао. 

Човјек ]с погледа. Спротиња као ми? 

— Нерадо слушам како се претвараш да сп си- 
ромашан, кад нијеси. 

Обоје погледаше крадимице за момком, да лп их 
може чутп. 

Нато рече отац осорно својој женп: 

— Ти брбљаш којешта, па се насмија. 

— То значи да не благодаримо Вогу. што пас 
је добро одржао, одговори она и уозбиљи се*. 

— Може му се благодарпти, алп бити п без сре- 
брипх дугмета, рече отнц. 

— Да, али Ајвпнд је јуче пшао на игру, па се 
обукао. 



*) Квас, врста (»уског шЛа (11а.1пк иа пиво). 



— Ајвинд је син сиромашних родител,а. 

— Ипак га можвмо пристојно одијевати, кад 
имамо оклен. 

— Само вичи, да нас може чути. 

— Он нас не чује, али ја се нећу плашити да 
то и учиним, настави она и погледа оштро мужа, који 
бијаше начинио мрачно лице и склонио Есашику, да бп 
узео своју лулу. 

— Тако је нпштавно земљиште, што га имамо, 
рече он. — 

— Морам ти сс смијати што увијек само говориш 
о земљи; зашто не говориш п о воденици? 

— Ах, ти, с твојом воденицом! Ти као да не 
волиш отићи п видјетн како мељо. 

— 0, да, Богу хвала и слава; само кад бих 
ип1ла дању и ноћу. Сад стоји још од прије Божића. 

— А зар о Божићу не ме»Ћу људи? 

— Мељу, кад има воде; али од како су добили 
нову воденицу код Нистрема, мало нама доносе. 

— То није данас учитељ казао. Ја ћу пренијети 
своје пос»1ове на каквог врсног човјека, као што је 
учитељ. 

— Наравно, он није смио ни једанпут разгова- 
рати са твојом ж^ном. 

Тор нс одговори ништа, него запаливши лулу, 
наслони се на жбун, па бацп поглед прво на жену, 
затпм на сина, па онда га окрену на старо чавчије 
гнијездо, које се полу разорено, њихагае на јеловој 
грани. 

А]впнд је сједио усамљен, мислећи на будућност, 
која со отегла пред њим као дуга, бијела, дедена по- 
вршппа, преко које је треба^то прећи с обблс на обалу. 
Он осјети, да му сиромаштво свуда смета. У тај мах 
синуше В1У иове мисш, да старе савладају. Од Мерите 
га судбпна за увијек растави. Он је сматрао као полу- 
вјерену са Јоном Халтеном, па зато бјеше одлучан, да 
се цијелог свог живота натјече с њима. Неће допу- 
стпти да га мувају као јуче, него ће бити у прпстој- 
ној даљпни према аима, док не дође до положаја. 

На то је мнс»1ио цијело вријеме и у души није 
ни најмање сумњао да ке успјетп. Он је бпо увјерен 
да ће најлакпш достићи своју мету марљивим учењем. 
На коју 110 страну поћп, о томе је морао доцније мп- 
слити. 

Пред вече је био опет добар саоник. Дјеца до- 
ђоше на брдо, али Ајвинд не бијаше ту. Он је сједио 
крај огњпшта и учио, а сваки му је тренутак био 
драгоцјен. Дјеца су дуго чекала и сваки час постајала 
нестрпљивпја. Неки уђоше у двориште, наслонпше лице 
на прозорско окно зовући га, али се он учини да не 
чује. Дође их још неколпко, једно другом до уха, са 
великим су чуђењем трча.1и по дворишту и звали га, 
али им Ајвннд окрону ле]^а. Он је без прекида чптао 
даљс и пазио да схвати све прочптано. Доцније ]е са- 
знао, да ни Мерита не долази више на сањкање. Ај- 
винд ЈС учпо тако много, да сс отац бојао да не пре- 



Стр. 168. 



1908. ВОСАНСЗКА ВИЛА 1908. 



Бр. 11. 



тјерује. Постао је озбпљаЋ^ његово округло и меко лице 
било је мршавије, изразитије, очи свјетлије^ ријетко је 
кад пјевао, никад се није играо, изгледало је, као да 
му вријеме не допушта. Кад би га жеља обузела да 
ое оћет придружп својим друговима, изгледало је као 
да му неко шапће: „Доцније, доцније!" и опет ^до- 
цније ! 

Дјеца су трчала, викала и смијала се дуго као 
и прије, али пошто га више не могоше дозвати, ни 
гласним клицањем сањкајући се, ни викањем на про- 
зору, мало по мало престаше долазити, јер потражише 
друго мјесто за играње и наскоро брдо остаде пусто. 

Учитељ брзо опазв, да то није више стари Ај- 
винд, коЈи је учио, зато што је морао и играо се, што 
је мислио да нема ништа љепше од игре. Често је 
говорио с њим, покушавао да сазна узрок те промјене, 
али му није пспадало за руком да тако лако испита 
срце дјечаково као раније. Учитељ се договори с ро- 
дитељима, и до^е једне зимње недјеље у вече њима. 
Пошто ^е ма.10 посједио, рече: „Хајде, Ајвинде, отпрати 
ме, хтио бих нешто с тобом да говорим. Ајвинд се 
обуче и пође с њим. Ишли су према пустари и живо 
се забављали, али нд о чем важном. Кад дођоше близу 
пустаре, учитељ удари преко ње. Чим ступише на њу 
зачуше гласно клицање. 

— Шта је овдје? — упита Ајвинд. 

— Овде је игранка, одговори учитељ. 

— Хоћемо ли тамо. 

— Не. 

— Зар нећеш да будеш ни иа једноЈ игранци, 
момче? 

— Не, Још не. 

— Још не? Па кад? 
Ајвинд не одговори ништа. 

— Шта МИС1ИШ ти Ајвинде с тим? 
Пошто дјечко не одговори, рече учитељ: 

— Хајде сад, доста је било разговора. 

— Не, ја нећу ићи! — рече Ајвинд врло од- 
лучно и изгледаше веома узбуђен. 

— Кад те моли твој наЈ'милији учител>, да идеш 
на игранку! 

Наступи дуго ћутање. 

— Да није ко на игри, кога се бојиш да видип1? 
-^ Ја не могу знати ко је тамо. 

— Али може ли ко бити? 

Ајвинд ћуташе. Тада му учитељ приђе ближе, 
метну му руку на раме и рече: 

— Војиш ли се да видиш Мериту? 

Ајвинд обори очи; а дисање му бијаше тешко и 
кратко. 

— Кажи ми право, АЈвинде. 
Ајвинд ћуташе. 

— Ти се ва,1>да стидипј, признати, поп1то се ни- 
Јсси Још причестио; али ипак ми кажи, Ајвиндс, иећеп! 
се кајати. 



Ајвинд погледа, а*1И не могапге проговорити ни 
ријечи, него погледа опет у страну. 

— Ти, море, нијеси више весео! Зар она може 
кога више вољети него тебе? 

Ајвинд ћуташе као и прије. 

Учите^Ђ се нађе увријеђен и окрену сс од њега. 
Тада по^оше странпутицом. 

Када превалише комад пута, чекагае учитсљ, док 
му Ајвинд не дође са свим близу. 

— Ти би хтио да се причеетиш? поче учптељ 
изнова. 

— Да! 

— Шта мислиш онда радити? 

— Хоћу да идем у семинар. 

— И доцније да будеш учитељ? 

— Не. 

— Таква ти се служба ваљда чини незнатна? 
Ајвинд ћуташе. 

Опет прођоше дуг комад пута. 

— Шта ћеш радити кад свршиш семинар? 

— том нијесам ]ош озбиљно размишљао. 

— Да имаш новаца, ваљда би купио какво имање ? 

— Да, али воденице ћу ипак за држати. 

— Онда би било наЈбоље да прсЈећујеш земљо- 
радничку школу. 

— Учи Ли се и тамо исто тако много као и у 
семинару? 

— То до душе не, али ту ученици уче, што ће 
им доцније у животу требати. 

— ДобиЈају ли и тамо свједоџбе? 

— Зашто то питаш? 

— Ја сам рад да будем одличан. 

— То можеш и без свЈедоџбе. 

Опет иђаху ћутећи, док не угледаше Ајвиндов 
стан. Из собе сијаше свјетлост. БриЈег јс био мрачан 
као у зимњој ноћи. У дубини је био Фјорд са биЈе^1им, 
свЈСтлуцавим ледом, ни малопокривен снијегом, шума 
се црњаше око обале мирнога језера, јер не бијаше 
ни мало покривена снијегом. Мјесец је ширио своЈу 
свјетлост и шума се огледаше у леду. 

^ — Овде је код вас лиЈепо, рече учитељ. 

Ајвинд је каткад посматрао предЈсо истим очима 
као и онда када му је мајка причала бајке или оним 
веселнм погледом, који сијаше из његових очију, када 
се играо на бриЈСгу. 

— Да, овдје је лијепо! — речс они уздахну. 

— Твој је отац овдје имао све што му треба, па 
и ти можеш имати. 

Пријатан изглед предјела ишчезну наЈеданпут 
Ајвинду. 

Учитељ застаде, као да очекује одговор, а када 
га не доби, задрма главом и уђе с њим у кућу. Сјс" 
ђаше мало с родптељима, али впше је ћутао него го- 
ворпо, због чега и оста<1и утонуше у ћутање. Када 
се опростп, отпратише га Ајвиндови родитељи до врата. 



бр. 11. 



1908. БОСАНОКА ВИЈГА 1908. 



Стр. 169. 



Обоје, пзгледаше, да очекују да им он нешто каже. Кад 
бјиаше напољу, застадошс и погледаше на небо. 

— Овдје је тако необично мирно, рече најзад 
мати, како су дјеца отишла на друго мјесто да играју. 

— А и у вас није више дпЈете у кућп, одго- 
вори учитељ. 

Мати разумједе, шта је мислио. 

— Лјвинд није више весео, рече она. 

— Знате лп, да частољубив човјек ниЈе никад 
весео, — рече учптељ и са старачком тихошћу гле- 
даше у божје мирно небо. 

(Иаставаћо се). 

Превео: Никола СтЈ^ић. 




Др. Ст. СтаноЈевик, Београд. 



Превласт Српскога Народа на 
БалЕанском Полуострву. = 




(Наставак). 

еђутим је дошло између Рашке и Бугарске 
до одсудне борбе, која је решила питање 
о превласти на балкану и за дуги низ 
година судбину јужвих земаља. Сада је 
требало да се дефинитивно реши питање о томе, ко ће 
бити гоСподар на Вардару и на Струми. Према из- 
вештајима, што их је Стевап имао, кад Је почео рат, 
цар Јв МихаЈ'ло имао намеру да од Видина прско Ниша 
упадне у државу Стеванову, према томе је Стеван на- 
редио, да се српска војска искупи на Добричу код 
Ниша. Али када се српска војска, већ почела да скупља, 
добије Стеван извештај, да је Михаило пошао према 
СофиЈи у намери да одатле пође на југ и да с југа 
нападне на Србе. Стеван онда, и не сачекав да се 
окуписва воЈСка, пође Бугарима на сусрет. 

Код Велбужда обе се војске сукобе и Бугари 
буду до ноге потучени; сам цар Михаило погине у 
боју (28. Јуна 1330. год.). У битци се особито одлико- 
вао и личном храброшћу и тактичким знањен престо- 
лонаследник Душан. Кад је цар Андроник, којп је, 
као бугарски савезник, такође пошао бпо на Стевана, 
добио извешће о поразу бугарске војске, он се врати 
натраг. 

Бугари су међутим, као увек после пораза, из- 
губили главу; изгубити војску значило је за њих и 
овога пута, у оста.10м као увек, губитак државе. Бу- 
гарски су великаши не само малодушно предавали 
српскоЈ воЈсци рсдом градовс, него су чинили Стевану 
предлоге и о потпуном потчињењу. Стеван је био то- 
лико мудар да те примамљиве предлогс не прихтати; 
он се задовољио реалним и трајним добицима. Рашка 
је добила Нишки и Велбушки крај ; Бугарска је била 
дефинптивно истиснута из Струме и Вардара, а једно 
оделење српске војске дође у Трново и попне тамо 



на престо протераиу сестру Стеванову Ану и њеног 
и Мпхајловог сина Стеваиа. Пос»1е победе над Буга- 
рима Стеван прионе ]ош живље, да доврши своју за- 
дужбпну, Дечанс. 

Али популарност његова, коју је добио великом 
победом над Бугарима, није дуго трајала. Властела у 
Рашкој и специално престолонаследник Душан, који 
је управљао Зетом, били су незадовољни што победа 
над Бугарима није доста и што није никако искори- 
шћена према савезнику бугарском Андронику, који је 
пре битке на Велбужду, био напао на Рашку и заузео 
неке градовс. Тај народ према Византији сматрала је 
властела као последицу утецаја краљичиног, која је 
осим утецаја на спољну политику, радила и на томе 
да место Душана њен син, Синиша, наследи престо. 

Ако су Душан и властела у Зети, већ због свега 
тога, мислили, да треба учинити крај онаком решењу, 
промена у Бугарској још је само више ускорила ката- 
строфу. Већ после неколико месеца извршен је наиме 
у БугарскоЈ опет преврат; Ана п њен син су проте- 
рани, а за цара бугарског је проглашен Јован Алек- 
сандар. Тај преврат, који је претио да уништи све ко- 
ристи, које је Рашка могла имати од победе над Бу- 
гарима, изазвао Ј'е у Рашкој велико незадовољство са 
радом и политиком Стевановом. Зетска властела, која 
је увек тежила за тим да игра велику улогу у држави, 
и која је била увек у опозпцији према сваком режиму 
у РашкоЈ, била је и овог пута готова да помогне Ду- 
шана, кад јс пошао на свога оца, а сва Ј'в прилика да 
га ЈС она и подстицала на то. Када јс Душан устао 
на оца пошло је у први мах Стевану за руком, да се 
измири с њим, али су одмаис после тога поново избпле 
несугдасице и том приликом Ј*е Душан са својим прп- 
сталицама пошао из Зете, напао изненада на свога 
оца и заробио га. После кратког времена Душан се 
крунише за краља (8. септембра 1331. год.), а Стеван 
наскоро после тога у тамници умре (13. новембра). 

Душан је један од наЈзнатниЈих влада.1аца срп- 
ских; под његовом владом достигао је српски народ 
врхунац своЈС политичке моћи; он је успео, да оствари 
многе од оних идеала, који су лебделп пред очима 
Урошу и Милутину и коЈИ су их на рад подстицали; 
он је чак, благодарећи повољним приликама и свом 
политичком таленту и темпераменту, постигао много 
више, но што су они могли и замишљати. Дубоке по- 
литичке мудрости није у њега било, али је он имао 
природне бистрине, да схвати непосредну ситуацију и 
да ЈС искорпсти. Осим тога, он је схватао потребу и 
корист добре организа1Џ1Је, ма да сам није био добар 
организатор. 

Одговарајући жељи странке, која га је дове.1а на 
престо, Душан је одмах ударио на ВизантиЈу. Српска 
војска продре, не наишав ни на какав отпор, чак до 
Сереза и Солуна, а помоћу грчког војводе Сергијана, 
који је био пребегао Душану, освоји, готово без отпора, 
многе градове у Македонији, међу коЈима Прилеп, 



1\ 



Отр. 170. 



1^0^. БОСАНСКА ВИЛа 1д08. 



Вр. 11. 



Орид, Воден, Костур и Струмпцу, а опседне Солун. 
Како је у тај мах угарски краљ Карло Роберт почоо 
да се спрсма, да зарати на Рашку, Душан пристане 
на мпр, који му је Андроник понудио. По том мпру 
задржи Душан оеворно крајеве, а јужне врати Влзан- 
тијп (августа 1334. год.). Сузбпвшп Мађаре, којп су 
бие1и напалп на Рашку и допрли чакдоЖпче, Душан, 
пое>ле две године, удари на арбанашке кнезове по Ал- 
баниЈП и северном Епиру п у току од четири године 
заузме без великог отпора, све до Јанине (1336. до 
1340. год.). 

Кад 1341. год. умре цар Андроник, настане у 
Впзантији дуг и крвав рат о престо, услед кога за- 
вдада потпуна анархија и држава остаби тако, да је 
тај грађански рат дефинитивно упропастпо Византију. 
Ослабљена у том рату сасвим, она је морала да до- 
пусти, да Душан освоји редом све покрајпне, са којима 
је Рашка граничила. Намесник малолетног спна Лн- 
дроникова Јована V. Кантакузен, завадио се са удовом 
царицом Аном, отишао из Царпграда и прогласио се 
за цара. 

Видећи, да је у Византији анархија Душан оп- 
седне Воген. Кантакузен пак, знајући, да је слаб, да 
сс сам бори са законптим царем, дође Дугаану (1342. 
год.) и уговори с њим савез, по коме је требало, да 
обојица заједно ударс на крајовв, који су још призна- 
валп Јована, а свакп да задржи што освоји. Али тај 
савез нпје дуго трајао; царица Ана радила је непре- 
стано на томе, да добије Душана на своју страну и 
да га одвоји од Кантакузена. Како је Кантакузен с 
војском, што је од Душана добио, врло несретно во- 
јсвао, рас.10 је услед свега^тога неповерење међу њима 
двојицом, док Кантакузен не одмами себп краљичпну 
гарду, састављону од најамника, па удари на иеке 
Душанове градове. ЕГосле тога Душан наравно почне 
преговоре са царпцом Аном, а ударп на Кантакузена 
(1343. год.). Алп Кантакузен склопи сада савез са Тур- 
цима, који му пошаљу једно оделење војске у помоћ 
протпв Душана. Српска се војска сукоби с Турцима 
код Стафанијане, али буде разбијена (1344. год.). Ипак 
Душан, и порсд тога пораза, освајаше и даље на југу 
град за градом, док у јесен 1345. не оспоји п Сер. 

(Свршпћо св.) 




СрпсБи народ. 

Од дра Симе ТројановиКа. — 

(Наставак). 

Божић. 

рпски сељак запостп 42 дана пред Ножић, и 
за све то време, с децом зајсдно, пе окусп 
ни белог смока, ни јаја, ни меса, него сс 
само товари бпљном храном. Од боље п јаче 
хране једина се риба сматра за посну, али њс пма 
само у местима поред река, па и ту мало, јер се не- 
веп1то лови. И због саме телесне изнуреностп, Једва 




се Бозкић чека да се свст омрсп, а поред тога то је 
уједно и највећп црквенп празник, што се тада Хри- 
стос родио. Али овом празнику прстходе и неки други 
чисто народни празничићи, у којима су обичаји не- 
знабошког карактера, а такви су п на Божић, којп се 
на дану врше. II очп св. Варваре, која по календару 
пада 4. децембра, већ у песмицама деца спомињу до- 
лазак Божића, а тог се вечера помеша у лонцу сва- 
ког жита и варива па скува у води. Тог дана почињс 
се врачати, п то баш по изгледу скуванв варпце: ка- 
кпа ће битп идућа година; да лп ће ко умрети у по- 
родици и т. д. Дакле, за иарод је Варин-дан претеча 
Божића и Нове године. На Варин дан од варпце свако 
чељаде треба да окуси, а и стоцп се помало дајс. У 
Срему се од нарице мало сачува, па се на Божић 
да псрнатој живини да то прво позобље. 

Друге недеље пред Божпћ падају м а т с р и ц е. 
Свака мати набавп разних ствари за свако своје дете, 
па чим деца поспу, она им пок.1оне сакрпје под јастук 
или у прозор, па чим се које дете у зору пробуди — 
а вал>а им се пре матере пробудити — оно трчи 
мамп и веже јој врвцом или чим било, ноге, и неће 
је дотлс одрешити, док се она не откупи спремљенпм 
даровима. Тога дана иду деца и код породицс и позна- 
тих, па свуда добију иа поклон разног воћа п слат- 
кпша. 

Прва недеља пред Божић су о ц и. Тада сва 
деца вежу редом свог оца, и он пм се такође мора 
поклонима откуппти. 

Два дана пред Божић зове се Туцин-дан, 
јер се тога дана туче (коље) печеница : негде прасе, а 
нсгде двиска, и то најрадијс беле длаке. У многпм 
крајевпма прво ваља печенпцу претући крупицом соли 
у главу, па тек онда ножем заклатп. 

Дап пред Божић зове се Б а д њ п д а н. Тога 
дана домаћица има пуне руке посла, а између оста- 
лога ва.т,а Јој лепо кућу омести и зеленим бршл>аном 
собе закптити, а у Енглеској као што је познато, то 
ће учинитп са гранчицама зслене пмеле. 

Зором пак пре сунца одређени мушкарац из свакс 
куће иде у шуму своју, а негде макар п у туђу (што 
се не сматра за крађу) да осече бадњак. Он вал>а 
да нађе сирово (живо), право и младб пајлепшв дрво, 
најчешће церић, а ако тих дрвета нема, онда друго 
неко, негде: границу, јасен и т. д. Кад га већ избере 
стане пред дрво, окрене се истоку, скине капу и 
помоли се Богу, па онда ради свсчаности у свом по- 
слу, навуче рукавице, поспе дрво каквим житом, по--^ 
љуби га п поздрави се: Добро Јутро и честит ти 
Бадњп дан ! Потом ће га сећи. Чим замахне сики- 
ром, други мушкарац из псте куће, који јс с њпм ио- 
шао, ухватп први ивер у руке, који се после чува у 
млекару да сс хвата дебео скоруп, или га оставс у 
уљанику -- да сс пчеле боље ројо и пише меда до- 
носе. То дрво — бадњак — треба у падању, кад 
се осече, да падпе право на земљу, а не да се за- 



Бр. 11. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 1П. 



уотави о гране суседног дрвећа. Потои ће он на 
доњо] двбе.1ој страни окресати граив, а на горњој- оста- 
впти кешто гранчица са сувпн лил^ћсм, да изгледа 
витњаст, да би и година идућа била китњаста — 
родна. Негде се задовољавају с тим једним бадњакои, 
ногде га преполове, негде пресеку на три парчета, а 
негде опет, као у београдском округу осеку два бад- 
н>ака од два разна дрвета: један церов, који је главни 
а другп граиичев, који је спореднп. У Далмацији 
свака иушка душа у породпци ииа свој бадњак, којп 
унакрст поиеку поврх најдебљег домаћинова. У По- 
дпбру, од три бадњака. које наложе, иајвећи је управо 
б а д њ а к, други је б а д њ а ч и ц а, а трећи најиањи, 
зоае се д е т е (њихово). Таио веле да је бадњак Ј о- 
с п ф, бадњачпца — Марија, а дете — И с у с- 

Чим донесу бадњак {или бадњаке) пз шуме кућп, 
они га прислоне у дворишту, е псточне стране уз 
кућу, где престоји до суирачка. Погато се у бадњаку 
гледа светпња, тога вечера по иогућству треба ови 
чиото да се обуку. Домаћпца запа.1п две свеће са 
стране уласка на кућнпи вратина, где домаНив требв 
по старпнскои начину да стане крај врата са ситои 
пунпи жита. Сад настаје првпрема за уношење бад- 
њака у кућу. Домаћин навуче рукавице — јер не сме 
бадњак пз страхопоштовања голим рукана прихватпти 
— узме га у руке, и с дебљнм крајеи („главои ) бад- 
њака окренутим напред ступа преко прага. У нишком 
крају бадњак заиотају (обуку) иушком новом кошуљои, 
као да је жив створ („пдол ). Чии хоће да ступи у 
кућу доиаћица га с присутним члановима породицс 
поздравп са: „Добро вече и честит вам Бадњи дан !" 
У тои га онај што држи снто поспе житом, тако да 
и бадњак сам дохвати. Он ступа озбиљио напред, по- 
ложи бадњак иа већ спремљсму ватру на огњпшту, 
трп пут га понакавши у напред. У Далиацији иакпте 
бадњак ловориком, па и златиии концииа. Негдс их 
<шет „папојв винои", то јеет прелију пх њиие. По том 
доиаћица унесс једно бреие стамс, а виче као квочка: 
Кво1 кво! Деца за њои пођу пијучући као пилпћи, 
и вадс слаиу из бреиеиа, па бац ју свуд по кућп, да 
се једва нод иестииице види. Тог се вечера изнесу нз 
куће све гвоздене ствари, посјо софру и етолице. Кад 
се хоће да вечера доиаћица простре по стаии најра- 
дије врећу од кострети, на којој треба заједно да ве- 
чорају по могућству саи члаиови из задруге, а негде 
и саме стуге. То је вече, вече једиакостп п искреног 
браства, кад се не оме нп миспити^ па се п дсци за- 
брањује свака ружна реч и најмањи бој. Пос1е*вечере 
проспу се мрве и семење на поље да се и птице бо- 
ж]е прочасте. То је уједно једпни дан у очи велпког 
празиика кад се не врача да се комс науди. Тај двн 
треба све страсти да мирују и само добро да се твори. 
Отуда она посговнца: „Бадњег дана у ноћп 
н и ,ј е д н а с е з л е д н е у з р о ч и". За то, ако ће кога 
парод да прокуне, рећи ће: „Назло му Божић дошао!" 
или: „Црн му -Божић оовануо". Ко се неће овде 



еетити „А {^^пз^таз саго! Сћаг1еб-а 01- 
сеп 5-а! 

По том доиаћии метне на зассчак бадњака мало 
соли, сребриу пару, којон дарппа бадњак, шаку П1ие- 
нпце, нало меда, негде п колач модом преназан. Мсда 
ва.Ђа свако поиало да лазне, а посте тога преко бад- 
њака сви ее редчм пжљубе. Сад наступа иолитва порсд 
запаљене воштанице. У том се окади бадњак тамља- 
иом као и сва кућа до последњег угла. Оиу пару и 
шаку жита, што су престајали на бадњаку поиешају 
негде са жнтом аа сејање — да сс освети. На бадње 
вече домаћица уиеси пуно (култних колача! с од- 
ређеним 06.1ПК0М еамо за та] дан, као колач за дома- 
ћпна, за децу, за овце, волове, коње, пчеле, њиву лтд. 
Интересно јс да се у Подунављу уиесп и један окру- 
гао колач, који се зове сунце, п један српаст, који 
се зовс м е с е ц, од којпх на Божпћ о ручку сваки 
трсба помало да једе. У Срену се иеси и ко.1ач пВ.1а- 
шићи (плејаде). Свака кућа пече на Бадњи дан, 
или још чешће на Бадњу ноћ аеченицу. У Србијп 
прасе најрадије бело, а у Далмацији овцу, радо црку. 
У Лици пеку печеиицу баш уз бадњак. У Србкји се 
у уста печенице углави јабука или орах, а у Херце- 
говини и Далиацији накити се печеница рузиаронои 
или бршљаиом. Чии је печеница печсиа домаћин пуц- 
њеи из пишто.Ђа огласи, отуда те ноћи на свс странс 
праште пушке. У Шумадији на врх ражња прилепе 
воштаницу и запалс да горн у зиак свечаности. 

Око повоћи ред је да бадњак лрегори, али да 
се полутина, као светиња, не би луппла о огњиштс, 
један младић бди п чува стражу код бадњака; па чин 
опази да ће ее бадњак прсвесслити (прегорети) дочска 
полутину опет у рукавицама да је голим рукама пе 
оскарњи. П(^ том га спусти на огњиштс полако, а за 
труд добиће који сребрн новац од дома1|Ина. 
(НаставиКе се.) 



^ 



Днм. Митрииовн1|, Моствр. : 



Филозоф Марко Аурелије. 



- Сјени Киежевићево]. 
(Наставак). 



ајп.^сиенитији римски владОЈ&ц МагсивЛи- 

геИив Лп1оп1пи8 (161.-180.) бно је 

други иаш.Ђедник цара Трајана. Ои се вас- 

питао п управ.Ђао државон за доба опадања 

риискс имнерије, истински сјз брииуо за 

добро народа и државе, те ну је живот 

био далеко од монотон1ГЈе. Он је један од оиих ријст- 

кпх нпслплаца, које животна хука не спрјечаиа у 

њиховои уинои раду, то је и поред гвоје С1аве као 

иудраца оставио за собом и имс једног дово.1.но ак- 



Стр. 172. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1дОб. 



Вр. И. 



тнвног владаоца. Тај човјек је нмао снаге да жнвн 
двоструко, п изнутра и споља, п порсд тога, што се 
бавио у реалном свијету, он је битно живио и у јед- 
ном унутрашњем, свом вишем свпјету, стално мислпо 
и бринуо се и о свом духу п истинском човјсчјем жи- 
воту и достојанству. 

Растућп на царском двору, изложен раскошп и 
распуштености, Марко Аурелије ипак већ из младостп 
показиваше јаку »Ђубав према правдп, пстини, врлипр!, 
науци и простом жпвоту. Домиција Луцила, ње- 
гова племенпта мат*г, младог је филозофа у његовом 
настојању и жељи одгајала и потпомагала, изнад свега 
му истицала крепостан живот п познавање самог себе. 
Већ у 12. јје години Аурелије носио стојичко одијело 
и у животу се владао строго по њиховим правилима; 
такоје на примЈер, у царском двору спавао на дас- 
кама, и једва допустио, да простру крзно по постељи. 
Али, бринући се за развој свога духа, нпје отишао у 
екстрем и тјелесни напредак саевим занемарпо, довољно 
се кретао и хрвањо, утркпвање, мачевање п јахање 
биле су његове редовне забаве. Пун поштовања п за- 
хвалности према свакоме, ко му је учинио које добро 
пли услугу, озбпљан и њежан, јак п осјетљив, поштен, 
п иекрен, задуб^мн у сама себе није бпо ни нај- 
мање осоран нп пријск; прости спољашњи сјај и раскош 
није много цијенпо, нити се бринуо за спољашња до- 
бра. Цпјело своје нашљедство је похслонпо сестри је- 
диници, коју јс необично волио. 

Најсретнији часови Аурелијева живота биле су 
године, кад је Антонин Пнјус ступио на пријесто (138.) 
узевши њега за сувладара, па до смртп тога племе- 
нитот човјека, који је бпо темперамента и начела Ау- 
релпјевих. Ту сс младп владалачки приправнпк до- 
душе бринуо државним добром п занимасЈ се полптич- 
кпм стварима, али потпуно ослоњен на свога друга, 
он се најчешће предаваше наЈМилијо] забави и битној 
потребп свога духа - филозофији. То су били они 
часови када се човјек диже над сама себе и мислп о 
самом себи, кад се задовољавају благородие п узви- 
П1ене потребе духа и тражп смис^а п реда у стварима 
свега малог и свега великог. У те је срећне дане 
Марко Аурелије, удубљен у неисцрпном мору своје 
душе, спокојан и нетрзан нпчпм споља, потпупо 
осјећао склад и смисао свијета, ону хармонију свих 
бића, која доцније онако њежно и топло провијава 
његова размпшљања о жпвоту, божанству и природп, 
у племенитој и класичној књизи . „Проматрања 
с а м о г а с е б е**. 

Алп иза овога низа година с високим духовнпм 
уживањем, наступио је други низ, у коме је треба.чо по- 
казати више активности и учест. овања у реалном жи- 
воту! Антонин умре, а на његово мјесто пусти Ауре- 
лије човјека скроз друкчијег темперамента п моралних 
начела, што се брзо п показа у нереду, којп у државп 
стаде избијати. Парти се побунише, но бишс свладанп; 
алп наскоро запрпјети погибао с другс стране, пз Гер- 



манпје. Заметну се рат с Квадпма п Ма команима, 
који продријешс све до Акпилеје, те их је тробало 
протјератп натраг преко Алпа. Оба цара бијаху у вој- 
сци. Наскоро погине Аурелијев друг Верус, и он остаде 
у мучном положају јединим господарем над огромном 
римском империјом. Но и овдје сс показа духовна 
снага цара-филозофа, његова камепа чвротина, одлуч- 
ност и непоколебљпвост. Филозоф сс показа и спремнпм 
војсковођом; шта више: баш у те часове он је налазио 
времена не само да мисли, него и да пише своје фи- 
лозофске иазоре!^ 

Рат се сврши успјешно. Но искочи друга опас- 
ност: Његов се војвода Касије у Сирији побуни, и 
прогласи се за цара. И кад је свладане и вароб- 
љене Касијевс приврженике послао у Рпм сенату 
да им суди, Ауролије је писао: „Ако свим Ка- 
сијевим људима не поклонпте живот, учинићете, да ја 
желим смрт". То су ријечи онога цара, који се смат- 
рао сретним, што је на таком положају, гдје може 
највише чувати и ширити правду, врлпну, племенп- 
тост, побожност и свако мора.1Но благо; онога цара, 
коме у плададачком прогрдму бијаху мото оне Пла- 
тонове ријечи: „Онда ће иароди бпти срећни кад у 
земљп пли фплозофп буду краљевп плп кра.1>евп фи- 
лозофи**. 

Око средине марта 130., умро је овај велики чо- 
вјек у табору у Впндобони (данас Беч). На смрти је 
ово рекао сакупљеним племићима п великашима: „Сина 
Комода остављам, да мо нас*1иједп. И ако он не 
буде достојан тога мјеста, ако не будо знао себе савла- 
ђивати, ако заборавп што је чуо, ако ви не забора- 
вите, да га на то опоменете — ви изаберите себп 
достојнпјег господара .\1 

Потпуно задовољап свпм својим радом и цијелим 
својим жпвотом, спокојан и ведар, разуман и благо- 
родан, тако је Марко Аурелије пспустпо своју племе- 
ниту душу. На њ би сс потпуно могло одни]етп свб* 
што Кс^нофон каже за Сократа: лОн је био тако по- 
божан, да ништа није учинпо, што није у вољи бого- 
вима; тако праведан, да никад никоме нп најмање зла 
није проузроковао; тако господар сдма себе, да никдд 
ппЈе изабрао угодно мјесто доброг и корисног; тако 
разумаи, да се никад нпје прсварио у којој доброЈ или 
злој одлуци; бпо је најбољи п најсрећнпји човјек, што 
га је икада бпло^. 

Такав јјс бпо п фплозоф-император, Марко Ау- 
релпЈС. 



* * * 



*) Ипје палигаио споменутп да Комод ппак није био досто- 
јаи паигљедиик свог велпког родитеља и матерс Фаустине, кћери 
Аптоннновс. 

(Наставиће се). 




Бр. 11. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 190К. 



Стр. 17;{. 



Српске народне умотворине. 
Српскс нјесме т Хсрцсговине. 

14. 
Свс ђгвојке мирист) <^у цвјс^^с. 
Ске М1ф11[11у,.ал К1» Л>уба ннсу, 
.1ср ]с Л>уба ружа тск ризвита, 
ГТа у кнту са .1>11.1.аном еннта. 
Кад бнх јунак закнтпт се хтјео, 
Сво бнх 1ш'је11е редом мнрпеао, 
Мнрнеао, ал га нс бнх брао; 
Ру.чсн-ружу само бнх убрап, 
Иза(1рао, С1атк() мирнсао 
И њомо се јунак закнтпо 
С л'јсве стране покрај срца нрела, 
Нска чује. да срне уздпше, 
1'амо за њол, ни за 1сојом више; 
Нека впди на срцу је носнм, 
И>о» се К11ТНМ и њом се нокоспм, 
Као ноћца сјајн(ри мјесечином; 
Као зора звнјездом Даннцом; 
Ко што данак асаркијеи сунашцеи. 
15. 
ђсвојко, сатић мсда! 
Мис.1нш, алато, свак те глсда. 
Не гледа те до ја један; 
Ја то Један мпл«. глсдам, 
Лрутомв те одвсст нс дам. 
16. 
Јованс брђанине! 
Кренн опце уз планпнс. 
Горе ћеш ми сеју наћи, 
Тас 1)енпјка ружу боре. 
Јованс, аиана тн! 
ГТомо^ЈСШ јцј ружу братп. 
Даром ћу те дароватн, 

Сеју 11У ТИ 11ОК.10НИТ11. 

„Диђн драги, довечср сам саиа!"' 
„Што си сама, ја камо тн мамаУ" 
пЈа сам мамн вечернцу дала, 
Да ми мама до зорицс спава. 
Када булеш на авлинека врата, 
Чунај, драги, да не шкрипу врата, 
Јер је бабо с.1аба табнјата. 
Иидн бабо 1је сс милујсмо, 
Не зна бабо, дн ашпкујеио. 

18. 
Трп дилбсра тражс ђсвојака 
Са Травннка и са Дубровнпка 
И са трећег Пст^мЕнћа Града. 
Три су пошли, једну цуру нашли. 
Јован каасе: „Моја је ђевојка!" 



Марко каже: „Моја је ђевојка!" 
Јанко каже: „Мо]а је ђсвојка!" 
Јован дава од злата јабуку; 
Марко дава зслсну јабуку; 
Јанко давн бурме и пршНење. 
Који дава од злата јабу[;у, 
Јабуна се од мнлостн даје; 
КоЈн дава зелену јабуку 
Јабука сс од .'ћубавп дава; 
Којн даје бурмс п пр1и1|сње, 
Оно1'а је лнјша ))ево]ка. 

1'Ј. 
Отвор" в[мга, Онапова Анијо! 
Да ти вп])у б']ело лице, Анијо. 
Ајд' отн»1СН, бег-Јоваие, ђнднјо! 
Је си л' нкад жарко сунцо кнлио!' 
Онако је б']ело лпшце у мене. 
Трпнин)*. 



Финдур. 



Српска нар. приновстка. 
(Иаставак). 



р нс говорсћп. поглед1М1 изн!)^ нз ба- 

1С кућс, гледајућн јој у очи. А кад н 

нзиђе. дахнуи1е браћв душом и до- 

ктлвшп се друма похнташе. Идућн 

7ем браћа разговчраху међу собом. :Ја- 

■/т их поче гристн, премпшл.ајућп, како 

је дете паметннјс од њчх. Бсше пм крнво на Фнндура 

11 побојаше ее, да им сс свет ие ће подсмевати, што 

нх најмлађп брат оерамотп снојпм оп1троум.т>ем п па^ 

исћу, Један предложн, да га убнју, влп други пе при- 

(гтадоиЈС, већ ковахузгодн .јс плановс, да га се отарасе, 

а да руке пе пр.т.ају њсгопои крв-Ћу. 

Тако разнпшљпјућн надну на другп копак. где 
дознају, да је бака, аждаја и страшпло целс околнне. 
Смеета ни енну мнсао н њнхов план бешс готоп. За- 
к.Ћучпше, да га смакну номоћу аж,1аје, која бн смрћу 
•1>индура осветила своје кћери, а и њпх опростп.т 
сраиоте. Финдур о оиоме нпје ништа слутио, Елс после 
дугог и тешког путовања стигиу у царсв град. Одмах 
се прпјавншг цару. којп пх лепо приии, давши »м 
ајлук и обдврннши пх цареки, па их отпусти. Сви 
изићоше, а иајстарпј^! оста да захва.1И цару на богитом 
лару и П01СЛ0НИВШИ се дубоко пред њим речс; „'1с' 
стнти царе, путују^л! кроз твоју "моћну државу па- 
1г1)осмо па нсвнђоно чудо. У твој(1Ј зом.ђи пма ба[;а' 
аж.тдја, 11 у њс крнлат коњ, коме на чслу иесоц спја, 
а на грудима му је знезда Даница. И нико га нс може 
добавнти, до мој брат, Фпндур". 

Цар се зачуди н к.1нмне гланом, да »де, па аатпм 
п.Ђесну длан о длан. На тај знак уђо ве.111ки веанр. 



Стр. 174. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 11. . 



дуге, бе,1е браде, метаниса до земље п стаде као уко- 
пан очекујуКп царску заповсст. — дДоведи мп нај- 
млађег брата" — нареди цар, — п за трен ока Фин- 
дур је стајао пред њим. 

„Ја сам чуо", рече му цар, „да у неке аждаје 
пма крилат коњ са звездом п месецем; сместа ми до- 
бавп коња плп на теби нема главе . 

— „Светли царе'', отпоче Фпндур, ^то не могу 
учпнптп". — „Коњ или твоја глава!** — одсече цар. 

— „Добро*^, рече Фпндур „али ми начинп ле- 
ствице сто аршина дуге, да се могу лако савити и 
расклоппти; једно копље исте дужиче, које се може 
скупити и продужити". Цар му даде све, што је тра- 
жио, и Финдур се крену на пут. Пошто дође до ба- 
кппе куће, прпкрије се, док мрак не падне. У глуво 
доба ноки допуза до зида, наслони на њ лествпце, па 
сс попне на кров. После сс дошуља до средине крова^ 
где разгрну ћерамит и кроз рупу погледа унутра. 
Имао је шта и видети. Крилат коњ стоји на сред собе, 
која се сија од светлостп месеца и звезде. Финдур 
џагну коња копљем кроз отвор. Коњ зањпшта и за' 
лупа копитама о под. На њиску бака се тргне из сна 
п муну старца до себе, којп уста, да види шта је то? 
Старац прегледа целу собу, па пошто не нађе нпшта 
сумњиво, врати се и лежо. Не прође много, а Финдур 
поново џагну коња, који поново зањиска и залупа 
копптама. Љутита бака рече старцу, да паж.1>иво 
прегледа свакп кутић, а он поново морадс устатп. 
Старац завирп у сваки угао, преврну сваку стварчицу, 
али ништа не спази, јер је све бпло на свом-месту. 
^Хм, рече он — у коња уптао некп бес, те бадава 
њпшти". Затим се врати баки, па јој рече да ни]е 
нашао ништа и леже. 

Финдур и по трећи пут потегне копљем п џагну 
коња, којп јјош јаче зањппгга. Пошто старац не хтеде 
впше устатп, дпже се бака п мпслсћп, да коњ њиштп 
због врућине, изведе га у дкориште и привеза за дрво. 

Фипдур је то п очекивао, те пе мпчућп се при- 
чека, док се бака не вратп у кућу. Затим постаја још 
мало, па кад се увери да сс све смирило и да је бака 
заспала, дохвати лествице, пребаци их у авлију, па 
прпслонп уза зид. После се спустп по њима, и чим се 
дохвати земље, прптрча коњу, одвеза га п узјаха. Коњ 
рашпрп крпла, па се впну небу под облаке. За тре- 
нутак су билп у царском двору. Цар сс обрадова кри- 
латом коњу, п рече Фпндуру да иште, што год хоће. 
Фипдур рече, да не тражи ништа друго, него да се 
вратп мајци. Цар му хтедс жел>у пспунитп, алп се 
појавп најстарпји брат. Кад га цар спази још пз да- 
лека и мислећп, да ће му казати што важно отпусти 
Финдура рекавши му да се мало одморп, а да ће сам 
размпслптп о његовој молби. У том стиже п Финдуров 
брат, п склоппвши руке на грудп, пољуби цара у скут 
па му речс: пЧ^сстјггп царе, у аасдаје пма свпрала у 
коју, кад се заевпра мора пграти све, и старо п »тладо, 
п мушко и женс1ш; а нико вам то чудо не може до- 
бавитп до Фпндур". 



Цар је био поклапан за чуднон свиралои па од- 
мах позва Финдура. — „У аждаје — рече цар — 
има свирала, у коју кад се засвира, мора све заиграти. 
Иди донеси свиралу или на тебп није главе.** 

„Али светли царе, — заусти Финдур, то ће по- 
теже ићи. Аждаја чува свиралу као своје очи, и 
не могу је донети". — „Моћи ћеш моћи ћеп1 — 
дрекну цар — твоја ми глава јамчи за то". — ^До- 
бро", рече Финдур, „а ти ми начини један кавал^) 
напуни га бував1а и добро затисни, да буве не могу 
напоље ; још ми набави и ћускију, која одваљује дрвље 
и камење, а да се ништа не чује". Цар му то обећа 
и нареди па му се све набави и да. Кад Финдур 
прими а.1ат, спреми се, па по})е на пут. Ишао је не« 
колпко дана, док једно вече не стиже бакиној кући. 
Причека, док не наста глухо доба, па се прикраде 
оној страни где је бакина с^ба и ћускијом начини 
повећу рупу у зиду. Кроз њу провуче кавал, који 
^ајпре отвори, и на хиљаде бува посукта у собу, па 
навалпше на баку и старца, који беху у дубоком сну. 
Обоје се пробудише, па се почеше драпати из све снаге, 
али уза.1уд. „Гром и пакао** — дрекну бака, „откуд 
толике бухе, бежимо што пре, јер се не може ово из- 
држати**. Баба дохвативши свпралу иепод јастука, за- 
једно са старцем уточе у другу собу, па леже. Старац 
захрка, а бака метнувши свиралу под главу, затвори 
очи п учинп се као да спава, Финдур је чуо све, што 
је бака говорпла, и знајући, да унутра нема никога, 
заиахне снажно ћускиЈом и начини грдну рупу, кроз 
коју се провуче. Дошавшп до постеље опипа свуда 
около, пошто свпрале не нађе, упути се вратима, која 
вођаху у другу собу. Врата беху само прик.10пљена, 
те пх Финдур отвори без шкрипе, па опрезно уђе. 
Разгледа унаоколо, спази старца и баку: хрчу као 
закланп. Врло се лагано, заустављајући дах, упути ба- 
киноЈ постељп п дошавши до ње, подиже јастук, где 
напипа свиралу и тамап да је дохватп, кад се у истом 
трснутку бака пздиже, па га шчепа својим гвозденим 
рукама, па се зачу њен страшни урлик п смеј: „Ах, 
сине Финдуре", - сикташе бака. — у,Сад си мој; 
давно ја тебе чекам, лпсицо. О, хо, хо! ала ће бити 
печења п јестива". П шкљоцнувши оштрпм зубима гу- 
таше га погледом. У зло се доба пробудп и старац, и 
кад виде Финдура, почс му цурпти вода на уста, гле- 
дајући мастап залогај. Бака је облетала око Финдура 
и подскакивала од радостп. — „Иди^, рече она старцу, 
„п зови наше пријатеље на гозбу, а ја ћу дотле зго- 
товити вечеру". Старац оде, а бака ужари ве.1ику пећ, 
па дохватп Финдура, метну га на лопату и пздиже, 
али се Финдур пскривп п падне. Бака се љутну, 
зграби га поново и издиже на лопати, али сс и по- 
ново Фпндур пагне на Јвдну страну и склизну с ло- 
пате. И по трсћи пут покуша бака, да га убаци у пећ, 
алп он опет паде. „0 мај", јадала сс бака, „то се тако 



М Кавал- дугачка, пастирсхса свирала. 



Бр. 11. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 175. 



но седи, моЈ братац, всћ овако, па не мрдај но седп 
чврсто као ја" — п . седе еама на лопату. У пстом 
тренутку Финдур шчепа лопату и брзо убаци баку у 
пећ. Бака нададе вику, али је загушп дим п дохвати 
пламен, тс паде на жеравпцу п умуче. Финдур дотрча 
до постеље, дохвати свиралу, па побеже. 

(Свршпће се). 



и носавјестан и ал>кав. По г. Недељковићу у Босни 
живе ове народности: Срби (прав. 44 %) и Хрпати 
(20 V*) Турци (!) Зб »/о и псшто Нсмаца (!) и /]ги- 
дова. (с. 190.). 



л^*^^- 



Листак. 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Опћа географија за средња училпшта. Спојим 
ученицима написао Мплан Недељковић, професор. 
Друго попуњено и поправљено издање. Срем. Карловци 
1907. Српска ман. штампарија. Цена 3 круне. Посвс- 
ћена успомени Паје Марковића, Лдамова. С. 339, 8®. 

(Свршетак). 

Наставнику једне српске гимназпјс мора се јако 
зазЈЈерити, кад не влада добро научном терминологијом. 
И ако се и овдјс осјећа, да се Недељковић трудио 
да узима народне рпјечи у терминологпју, многп су 
термпии илп логап преводп с њемачког пли вјештачкп 
термини. А ово се мора осудитп као знак особитог ко- 
модитета, јер је геогр. научна термппологија у Срба раз- 
рађена. Ако г. Нед. нпје хтио да чита Цвијпћа расправу 
»0 географскоЈ терминологлји нашој«, могао јс узети, који 
бо^^Би уџбеник из краљевппе, па бп се уклонио многим 
грешкама. Као знаке тог особптог комодитета наво- 
димо ове примјере: Ланчасте планппо (Кеиепегећ1'г«^е), 
падњавине, оборпне (Ме(1егбсћ1аег), рубна планина, про- 
дола, скаменотине, п т. д. 

Слијепо држање њемачких облика види се п у 
овим назпвпма: кристалппичан, физикалпи, палозоични, 
лезозојични, кенозојични и т. д. Врло јс добро учииио 
г. Недељковић, што је јасно издво]ио, шта је планппа, 
а шта гора. Хрватски географи и геолози вјечпто та 
два термина неоправдано замјсњују. 

Још се мора истаћи, да неугодно утпчо оно на- 
трпавање њемачких назива поред српских тормина. 
То се нпгдје не чинп, па не треба ни у нас особито, 
јер је наша геогр. терминологпја утврђена. 

У општем диједу било би још доста ствари, које 
би требало псправити, али простор листа то не до- 
пушта. И у посебном дијелу пма маса погрешака; њих 
може опазити свак, ко узме ма какав њемачки уџбеник 
п успороди с г. Недељковића књигом. Осприућемо се 
само на Балканско Полуострво. 

1^0 се бави Географијом Балкапског Полуострва, 
тај данас зна да ЈБуботен на Шари није највиши врх 
Полуострва и да ои није висок 3050 м, него око 
2510 лг. Овај факат доказује, да г. Недељковић нпје 
пратио развиће науке о Балкану за чптавих седам- 
наест година. Да је он пратпо и географске критике 
по српским листовима. он би то знао. Требао је узети 
ма који уџбеник пз Србпје, па то би видио. 

По г. Недељковићу Босна и Херцеговина нијесу 
балканеке земл>е. Опажа се да сс у прпказивању по- 
јединих земаља држи старих прпнпппа: политпчких 
цјелина, мјесто да узме прпродне цја^ине за основице 
као што се данас свуда чинп. 

Овај ћемо приказ завршптп једпим примјером, 
пз кога ћс се видјвти, колико је г. Недељковић 



* ^ * 



Све изнесене мане ово књиге дају се подијелитп 
у ове групе: 

Велика маса наведених мана долази отуда, што 
јс г. Нед. често заборављао географске задаткс о^јс 
књиге. У ФизичкоЈ Географији често је онај адјектив 
физички прецјењиван ипреотимао је маха фпзички 
над фп зиогеографскпм пачином проматрања. 
Читава физичка географија у г. Нед. Географији ба- 
зпра наразним врстама тпјела, од којпх је са- 
стављена земљина кора. Да је то географски погрепига 
основа, знаће сваки прави географ. 

Натрпавање разноврсних, често хетерогених пред- 
мета у један одјељак или у један члапак знак је мо- 
мснтаног одсуства логичког мишљења у г. Недељко- 
впћа. Поред пређашњег и ово је узрок неким случа- 
јсвима оне велике несређености. 

Г. Нед. у науци може бити присталица овс пли 
оне теорије, као ппсацуцбеника ту мора бити пепри- 
стран. Ова, често показана пристрасност г. Недељ- 
ковића, узрок је многим једностраним погледима на 
извјесне групе предмета и проблема. 

По свему се види, да је г. Неде*т>ковнћ знатно 
заостао за општим прогресом ове науке. Због тога су 
и изоста.^и многи важнп законп ерозионог рада воде 
п тектонских покрета. Мјесто што нам је онолико го- 
порио о физичким особинама воде, требао је већу пажњу 
посвстпти врстама и законпма речне срозије. 

Све ове мане књиге, које долазе некад од личнпх 

особина пишчевих, а нскад од његова незнања, узрок 

су, што ]с књпга у велпкој мјерп нспрегледна, ирло 

често нејасна, а каткад п нетачна. А ово су мапе које 

јједном уџбенпку сувише шкоде.*) 

Др. Јевто ДедиЈг|к 

81ну1бсће ТоНсГогЈЦсћип^еп. АћћапсИипсгеп о1Јег 
Окш^Јеп, Ое\\'о1шће11гесћ1е, 8!11еп, Вгаисће ипЈ Ле 
(1иЈ>1агепИе(1ег Јег 8и<1Ј^1а\'еп. \'оп 1)г. Ргјес1гјсћ 
8. Кгаи89. УеНа^ уоп \\'ј111е1т ИеЈтв. Сејрх!^- 1908. 
Стр. VIII. — 431. вел. 16а. 

Прошло је тек пеколико дана, како је штампан 
ова] најновији научпи рад нап1ег народпог прпја- 
тел>а и познатог књижеинпка Крауса. Код толпко иеК 
ранпјих радова, мањпх п већпх, којпма је Краус на- 
стојао да упозна странп сиијет са нашим манама п 
врлинама, ово најпоиије дјело заузимл^е можда пај- 
угледније мјесто. Дјсло је наппсано на основу иссум- 
њивпх писанпх пзг^^ф^ј, а велпком веКппом сампм 
ЛИЧНП31 пишчевим приучавањем нашега народа. 



*) Пошто иисац окс оцјсис иијс могао лично водпти корск- 
туру, поткрале су се у 10. броју на сгр. 159. ноколнкс грјсшко 
п то у 9. рсду оаго испа.1а је чигава друга половина једпе [>ечс- 
пице и прва половииа :^ругс. Ту речснпцу треба допуннтп овако: 
„Дакле у јсдан одјел^ак сгрпан јс и ч(»вјск п глобус и географска 
карта и све то ааједно. Г. 11сдс.бкови11 иаиива органским 
жпвотом иа наигој асмљп Па свега овога видп се да 
и т. д. На истој странп у другом одјсл.ку у 17. роду ондо мјесто 
п о л а р п у читај п о л а а н у. За дњу речсннцу трсба промпј еиити 
овако: У формацији кродо по г. НсдсљковиКу једиио јс камсње 
крода и кречњак, то је само најчсшКе, а нијс једиио кимсњо ово 
формацвје. 



Стр. 176. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Врој 11. 



Послпје опширпог увода, у којем је оеобпто зна- 
чајио проучавање о утицају турских особпна на нагае 
особпне, писац је подп]е.1ио своје дјело у два дпјела. 
У првом расправља опширно о вјештпцама, моријп, 
вамппрпма, л>убавиим чаролијама и др. У другом ди- 
јслу, гдје је у почетку говор у опште о гусларским 
пјесмама и ванредиом памћењу гуслара, Краус је, са 
уврдима и основпим тумачсњпма, штампао ове до сада 
нопозиате пјесме у оригиналу и у њемачком преводу : 
„Бул,убаша Џано прими п6 мухура царског**. ^'^''^У- 
прилиК везир и Ракоцпја бан у бици код Темпш- 
в ра", „"Г^уприлиК травнички валија", „Руси пред Бс- 
чом", „Мајка Југовића", „Старипа Новак*", лМајковпћу, 
Љубовика побро'', „Родио се Змај Огњенп Вуче", 
„Родпо се свети Цантелија , „Виле знаду за јуначки 
покољ**, „ГГогибија впле код језера", „О бегу Кито- 
њпћу" п још неке. Књпзи је један исцрп.Ђиви кључ 
главнијих ријечи у пјесмама, разппх имена пролјсла п 
ппсаца. 

Ова Краусова књига заслужује свачију пажњу. 
Она се топло препоручује не само онпм Србима, ко- 
јпма је познат њемачкп јсзик. Ради наших народних 
пјесама у оригипалу могу је читати и Срби, који не 
знају њемачки. 



Књижевне и културне биљешке. 

Нови српски дистови у Анерици. У Ст. Лујзу Моитаиа 
почео је скоро ввлааитп нови српски лист „Борба Балкаиа", који 
ааступа словеиске интересо у Лмерици. Лист иалааи сваке ссд- 
мице на великом формату. Уре})ује га варочити одбор, а власник 
му је мСрпско дионичарско друштво" у Ст. Лујву. Годишња ци- 
Јона 2 долара или 10 круна. У Пптсбургу се покреће опет нови 
српски политички лист ^СрпЛси Свијет**. Шаснпк Ј^е му бити 
Ми.швој Бузаупћ, свештеник, а уредцик Милан Јованрвић. Го- 
дпшња цијена 1 долар пли 5 круна. 

Гости И8 Виограда. На свечаној забави у Санском Мосту, 
што јо приредила српска читаонпца, судјеловала су и два одлпчна 
госта, ^''.ва профосора пз Биограда, и то Живојин О. Дачпћ и 
Миленко Нукпћевпћ- Оба су држала поучна предавања о чувању 
здравл>а. С^рби на Санн дочскали су их и испратили врло 
срдачио. 

Интерееантан подлистак. Из загребачког „Иародног 
Гласника*', који је престао из^^азити препијет јс врло занимљиви 
под.1истак под натписом „Петар Мркоњић", успомене из босанског 
устанка 1875'*. У пајновијим бројевима саопштавају се ппсма 
Мирос«1ава Лубмајера, његов долазак п ^фно-жути рад у устанку 
Врнјсдно би било, да се све оштампа у аасебну књигу. 



Нове књиге и листови. 

Монографцја манастира Добрикева са иодручнин црк- 
Вама, саставпо и уредпо Леонтпје }1пнковнћ, јеромонах. Мостар, 
иггамиарија „Народ*, 1908. Цпјена круиа. 

Духовна стража^ орган удружеља свештеиства монашког 
рсда. Иласник »& удружоње Архнмандрит Арсеније, а уреднпк 
Архнмаидрпт Рувим. Власииштво и з'рсдипштво је у манастиру 
Раковици код Биограда. Духовна Огража из.1азп од 1. Апрпла у 
.мјессчиим (*вес1тма, годпшња цпјеиа за 1Ц)кве п манасгирс (у Ср- 
бији) 10 дии. за остало б дин. Иаван Србијо 12 дин. и дпн. 



Читула. 



Алексацдар Сандић. Априла 1в. промииуо јо у Повом 
Саду познати српски књижовиик, иовпнар п дугогодишљп иро(|>е- 
сор српске новосадске гимназије Алексапдар Сандпћ у 72. родпип 
жпвота. Покојник се родио у Вел. Бечкереку 14. маја 1836. Свр- 
шивши гимназију, слушао је најприје право у Бечу, а затим је 
прешао на филозофију п свршио словенску филологију. Још као 
академски грађанин уређивао је, уз чувеног дра Ивана Ткалца 
политички лист „081 ип(1 ^еб!;", на ком је много радио све 
док га власт није забранила. У Бечу је често посјећивао Вука 
Карацића, од кога је научио чистину- српског језика, која се 
огледала у Јвеговом писању. Служио је у Новом Саду, прво као 
конзисторијални бил>ежник, а доцније као профосор српске гпм- 
назије, гдје је провео пуне 34 године. За све то вријеме радио јо 
по српским листовима, већином пригодне ствари, или како он ве- 
љаше „пјесме нвстиховане*'| Стил му је био особит, библијски. 
Био је сарадвик п нашег листа. Покој му српској души! 

Др. Валтавар Богишић. На Волики Иетак умро је на 
Гијсци чувени и свему ученом свијету познати правник и фило- 
зоф др. Валтазар Богишић. Нокојник се 1>одио у Цавтату, крај 
Дубровштка 1834., гдје је свршио основну школу. Гимназију је 
свршио у Мљетцима, а права и филозофију у Бечу, Берлину, 
Минхену, Хајделбергу и Нариву. Године 1862. положио је докто- 
рат у Гисену, а до двије године и у Бечу. Писао је много о схо- 
вснском обичајном праву п тиме стокао свјетског гласа. Био је 
професор одеског универзитета и министар правде на Цетињу, 
гдје је иврадио „Имовински законик'' аа Црну Гору. У Бугарској 
је радио на организацији судова. Његови књижевни радови равно- 
врсни су и многобројни. Његов научни рад ^Правни обичаји у 
Словена*' (штампан 18в6.) разнпо му је славу по ције.10м свијету. 
Доцније је издао „Зборник правних одношаја у Јужвих Словена^. 
Још је писао о Шћепану Малом, Карађорђеву устанку, о аавјери 
Зрињског и Франкопана по документима из Фран1^'ске државне 
архиве. Скупио јс и штампао најстаријо српске народне пјесмо 
„Бугарштице". Слава му и покој српској души! 



9,Босанска Вила^ излааи у Сарајеву три лута мјесечво, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. 'Ђаци, учитељи 
и подофицири добивају лист ва 6 круна а сел>аци за 4 кр. Претплата из краљевине ша.1>е се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 



ч 



'ЛДР/КЛЈ: Лјесме: КаШ тогдапа, од Лаз. К. Мишковића. — Пјесма једног сна, од Јеле. — * « *, од Свет. Милетића. — -Л^Л 
ез/(е ^ц^хКцу од Св. Г. М. — Прчтовијетке : БившпЈ од Пере С. Талетова. — У шЧиинику, на Смаи.тгину чар^аку, од II. Н. Хер- 
Ј^еговца. — СтјеиоЈ од К. М. Стањуковпћа, с руског Марко Костић. — Весео момак, од Бјорнсона Бјернстјерна, превсо Никола 
Стајић. - Лоука: Превласт срискога наро.^а на Иалканском Полуострву, од Дра Ст. Станојевића. — Сриски наро^, од Дра Симе 
Тројановића. — Марко Лурелије^ од Дим. Митрпновића. — Сриске народие умотворине: Сриске наро.-^не пјесме из Херцееовинеу 

забил>ежио Трт^мир, — Финдур, срп. народпа прича, забиљежио Сава Теодосијевић. - Листак. 



Власник п тредвцк Никола Т« Башииови1|* Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двонвчка штампарвја, Сарајево. 



Врој 12. 



САРАЈЕВО, З0.'априла 1908. 



Год. ХХШ. 



П, С. Талетов, ('арајово. 

Бивши .... 



II. 



Медне вечери, на неколико минута пре 
гаест часова, у1је у и.е1'ову радтћу 
полициски писар са црним портфе- 
љом под пазухом. Ма да је с дана на 
дан, с часа на час, очекивао ову непријатну 
посету, он је, ипак, када је писар ужурбаним 
корацима н са авани-гао-дрсвим изразом на 
лицу, спремљевин за овакве прилике, ушао у 
ЈБСгову радтћу, бно као громом поражев или 
као да пред собом гледа некакву нову и ван- 
редно загонетну природну појаву. Писар му 
је прочитао решење којим му се отвара стечај, 
а он је блесастим погледом гледао у писара н 
његов акт и, не знајући нн сам како, он 
угледа на акту врдо велпку мрљу од мастпла. 
Гледајући у ту мрљу, он се мполио да ли 
она лпчи на какву земљу на мапи илп на 
какву дебелу нсивотињу без главс. Писар му 
је поднео решење да га потппше и оп га, 
дрхћућом руком, потписа и осмехну се без 
икаква разлога. Он се неко време вртио по 
дућану све са тпм истим, у пола безнзразним 
у пола блесастим оомехом п, најзад, пзпђе 
нз дућана, али на врата која воде у дворпште. 



Мало после опет се*врати, јер је био забора- 
вио шешир. 

Он јо, без кршене''паре у џепу, сасвим 
несвесно, не разумевајући ни једну појаву око 
себе и у себи, базао по Београду. Час обори 
гдаву и звера у калдрму, а час, опет, подигне 
главу II, безизразнии погледом, блене око себе 
п блесасто се смеје. Дакле, сад је све свршено. 
Сад ће у његову радн.у ућн савршено туђи 
људп, 1пораће ногом остатке шегова еспапа 
и, на рачун н.егов, правиће недотупавне и 
отужне досетке. Његовом својином распола- 
гаће свако други само не оп, он, чија је та 
својина. 

Мрак се почео хватати. Ввлика и гломазна 
кола грмеда су кроз бсоградске улице и поли- 
вала су усијану калдрму. Са влажне калдрме 
почела је, неко време, да се диже свежина, 
алп то је све дотле трајало, док земља нијо 
усисала и последњу кап воде. Омора је опет 
почела прптискивати. Елегантно даме у бедим 
утегиутим хаљпнама, које су открива.1е грудп, 
врат п руке, са доста уздпгнутпм суви.ама, 
које су равпомерно пгу^пталс, пролазпде су 
удицама и, као јегуље, провлачпле су се кроза 
свет. Људи, V белом оделу са 1фппм појасом 
п белпм ципелама, држалп су шеппф у руци 
и хладилц су се њиме. А он је пшао, тпскао 



Стр. 178. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 12. 



се кроза свет, не видећи никога, не познава- 
јући никога. 

Два три дана базао је по целом Београду, 
као да га неко гони, а он не може да се скраси 
ни на једном месту. Врло је добро знао, јер 
се уверио својим ро^еним очима и својим ро- 
ђеним р^кама, да су сви улази и сви прозори 
на његовој кући запечаћени, али он је ипак, 
када дође ноћ, одлазио кући, дуго је стајао 
у дворпшту и посматрао је, а затим је, тре- 
сући се од плача и грознпце, утучено изла- 
зио из дворишта, одлазио на Калимегдан и 
чекао да освоји дан. 

У прво време није могао наћи никаквог 
посла. Једно, што није имао смелости да молп, 
јер никада у животу није молио, а друго, у 
њему се још непрестано бунио понос, који 
никако не може схватити, да он сада нема 
ништа и да је приморан да ма шта ради, ако 
је, уопште, рад да живи и да, крај каква 
плота, не умре од глади. Једина ствар, коју 
је имао при себи од вредности, била је ћили- 
барска муштикла. У своје време, када је био 
газда, врло је волео ту муштиклу. Тек је за- 
багла у један угао од уста и, гледећи п^Јеко гве, 
волео је с киме да разговара. И тај последњи 
остатак његова богаства морао је да прода 
буд зашто, јер не би, пначе, имао шта да 
једе. 

Трп месеца био је код свог пређашњег 
конкурента у радњи. Ту му је било врло 
добро, али се убрзо морао уверити, да га 
је тај 1Бегов конкуренат само зато примио, 
да би једнога дана могао рећи, да се он не 
боји ни једпог конкурента, јер конкуренти, 
обично, долазе у п^ега да служе и свесрдно 
се кају, што су пекада терали инат. Излазећи 
из те радње, Аксентије је морао признати, да 
га је то више поразило, него када је пропао. 
После дугог мољакања био је постављен у 
општини за извршитеља, али отежале ноге 
нису могле издржатп толико кретапзС и хвега, 
по препоруци једног п>еговог пријатеља, који 
је био одборник, одреде да наплаћује ђерам 
на смедеревском друму. Испочетка му је, ве- 
лика кеса, обешена о једно раме, била врло 
тешка као да има стотину ока, а после он ју 
је, неравно у прво време, сматрао као спм- 



вол бескрајног понижавања. Пред зору, 
при чкиљавој светлости, када се почну тис- 
кати сељаци са својим колима на којима носе 
у варош животне намирнице, он је, посрћући 
од умора, одлазио од једног до другог и на- 
плаћивао ^ерам. Пред вече, када се тамо у 
даљини на друму, дижу о бл аци прашине, он 
је, у хладу иза кућице, седео, пребацио ногу 
преко ноге и тако је размишљао о којечем. 
Када се приближе која кола, чувар до^е њему, 
п узме признаницу. А он је седео тако, 
примао новац и непрестано размишљао. Зар 
он не може опет бити богат? Али како, на 
који начин да до^^е опет до богаства? Са 
шесет дипара месечне плате на сваки начин 
да не може доћи до богаства. Он је, додугае, 
од своје плате трошио само двадесет динара 
месечно, али се није могао надати, да ће 
живети још тридесет годпна п да се на тај 
начин обогати. 

И он смисли нов пзвор прихода. Зар 
је он морао сваком сељаку предавати при- 
знаницу? Зар није могао то у журби забора- 
вити? И он је то збиља заборављао. Сваког 
дана му је од те заборавности остајало два 
три динара, а петком и недељом, када је всћа 
навала, остајало му је и пет, шест. Трп четири 
месеца био је врло ревносан у заборављању, 
али чувари су то приметили и јавили су где 
треба. 

Пред Ускрс, када је ^вегова заборавност 
могла да уроди обилним плодом, њега от- 
пусте из службе. У општини су многи били 
против тога, да се протпв њега подигне тужба, 
јер је Аксентије некада био врло угледан тр- 
говац, па нема смисла још га вишв упропа- 
шћаватн. Други су опет, билп против тога, 
јер су се бојалп да ће беспослени новинари, 
који једва чекају такву прилику, напасти 
општину због њезиног распикућског управ- 
љања. 

(Наставоћс се). 




1 



Бр. 12. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 179. 




Нема маме. 



умрак. Сједимо у малој собици и гледамо на 
прозор. Поглед нам немирно блуди по да.1е- 
ком обзорју, обхрвана душа као да отуд не- 
што очекуЈО, утјеху, мелем, храбрење .... И 
она, мало чеда моје, оставила своје играчке, па сјела 
до мене п гледа, гледа у небеско плаветнило, гледа 
онамо путем, којим су однпјели њену драг^-^ маму... И 
он замишљена, ћути.... 

Скренем погледом на њу и уздахнем. Рој мисли 
нап]^е... Гледах је, кад је скрстивши ручице, упирала 
своЈ невини дјетпњи поглед пконама и анј^еоским гла- 
сићем шапутала: 

— . Боже, подај здравља мојој мами, ја те ма-ла 
молим! 

Мама на кревету сједи, ми око ње, погнуте главе, 
тужни и суморни, сви предосјекамо шта ће бнти, а 
Једно од другог криЈемо. Прекинемо ћутање и уздахе, 
да ЈС тек мало разговорпмо. Ја почнем усиљавајући се 
да изглсдам расположен, да причам шта је ново. И 
она по нешто одговара, почне нешто дуже, алп наиј^е 
кашал> 

— Боже, Боже, кад ће ове муке престати?.,.. 

— Полако за Бога, престаће.... Не може то од- 
мах, имај ма.10 стрпл>ења.... почнем ја, да је тјешим, 
а гризем усне да сузе зауставим. 

— Је ли мама, тебе ће престати бол>а, је ли?.... 
Ја ћу се молити Богу... 

И пође иконама. 

Мама жудно слуша молитвицу свога чеда, гледа 
како Јој се по лицу разлијева нека тиха срећа, како 
се |Бена Мила блажено осмЈејкује, што мисли да ће 
своЈом молитвом оздравити своју маму. Гледа је, па 
тек уздахнс, окрене главу, а врела се суза спушта 
низ образе. С лица јој читам: 

— Боже, да лп ћеш ус.1ишити молитву овог 
твог малог анђела?.... 

Она једнако гледа тамо у даљину. 

— Тата — прекину на једанпут чисто радосно 
— мама ће доћи?.... 

Мјесто одговора узданух само, пољубих је и 
капљом једном оросих њене свилене косице. 

— Не плачи тата!.... Бога ми ће мама доћи.... 
Мама је на небу, је ли?.... 

Јесте чедо.... 

— Па ће она е неба, полато, полато, па 'вамо.... 

— Не може, чедо, високо небо, високо, чак.... 

— Није вала.... Ено га видиш.... Мама ће сићи 
с неба полато, полато, на оно бидо, ено видиш бидо 
тод неба, па с бида 'вамо на ону тућу, па полато, 
полато до наше туће.... 

Мени тек сад сипу у памети у што се она за- 
гледала у својој дјетињој фантазији, она је одмах са- 



владала све препоне од неба до земље, да поврати 
своЈу маму, па радосна, што ће, мисли, бити онако 
како је замислила, похитала да и мене обрадује. 

Ја не могох да јој одговорпм.... Узех је на крило 
п грлих н љубих.... Она осјећа да је то милошта и 
за маму, види да јој не одговарам, види да јој' не пру- 
жам полета њеним надама.... 

Ноћ со спушта.... Опет ћутање и уздаси..;. Она у 

мом наручају тек прошапта: 

— Ајде, тата, да плачемо, нема маме.... 

Ст. 




М, ДимнтрцЈевић, Мостар: = 

Пјесме звијездама. 

1. Сутонска тежња. 

Брда се губе у прозирном мраку; 
Сутон, пун чежње, с мирисима пада. 
Ноћни таласи струје са запада; 
Чује се шум у црвенкастом зраку. 

СпокоЈна пЈссма однекуд се чуЈв, 
Осјећам мирис сакривеног цв'јећа. 
Ко нека тиха, непозната срећа 
Вали Тајанства кроз душу ми струје. 

А пада ноћ ... 0, плави ведри своде, 
Чезнућем сталним како жудим теби 
У таЈне краје свјетла и слободе! 

Ал' док сам човјек суђено ми не би — 
Већ тужно страсан бацам из дубина 
ЕГун чежње поглед пут твојих висина. 

2. Морска звијезда. 

Тајанством дише ноћ . . . И небо бљеска 
У плавом сјају, блистајућ у води. 
Ту у дно слазе свјетлила небеска 
Док струја снова низ пучину броди. 

А по дну леже шкољке и корали 
И морске зв'језде над травним лежајсм 
Мирно — — док сјај их меки не распа*1и 
Чезнућем страсним за небом и сјајвм, 

И страсно дрхте, ал' немају силе 

Да се издигну из траве изгњиле — — 

И душа моЈа често тако тегне, 

Ал' тело не да, ка вјечној слободи! 
.... И тужна она опет земљи легнс: 
Морска звиЈвзда у дубокој води. 

3- АпостроФа. 

Ја бих да у вас за вазда ишчезнем 
Кад из дна бића узавре мп плима! 
Зашто за меким сјајем вашим чезнем 
И какву везу душа с вама има? 



Стр. 180. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 12. 



Привуцитв ме гдје нема Јаука, 
Донесите ми утјеху у чежњи! 
0, докрајчите мојој вјечној тежњи 
У хармонији свјетлости и звука! 

У вама дио еамог себе ћутим, 
Нераздвојно се наше биће спаја — 
О ја вас волим, свјетлила небеска! 

— Свуд сјај п живот етиром се блеска 
Све даље летпм пут свемпрног сјаја 
И све то ближе ГГромпсао слутим.... 

4* Екстаза. 

Тражећи тајну и смисао бића 
Ја све даље летих муклијем тајанством. 
И најзад клопух, попут слаба птпћа, 
Изнемогавши бескрајним пространством. 

Падох у бесвест: химна величајна 
Хуји кроз сфере безмјерјем етирнпм, 
У славу Једном!.... и милошта тајна 
Струји и трепти валима прозирним .... 

Тад у дко бића ја сисам Љепоту 
Што опаја ме у сан, сласт без краја; 
Пун свете сјох-е, осјећам Доброту 

Гдје њежно дрхти у плавој тишини; 
Уму ми бљеска Истина из сјаја — 
Дух впди Бога у рајској висини. 

. 1906. 




В1г6 ^ајоб: = 

Пресуда. 




чекаоници јје мање пацијената. Чека само 
још неки плећати, блиједи коњички капетан 
и нека стара госпођа. Послужитељ приђе 
капетану, поклони му се и рече, да је на 
њега ред. Овај му једним мигом одговори, 
да прво пусти стару госпођу, а послпјс ће 
ућп он. За неколико минута госпођа се враћа, а ка- 
петан улази љекару. 

Л> е к а р: (посматра капетана кратковидним очима, 
испитујућим погледом.) 

К а п е т а н: (збуњено.) Не знам.... хоћеш ли ме 
познати.... да ли да тп се кажем? 

Љекар: Ох, то си ти, драгп мој! Како.... не 
треба да мп се казујеш. Јако, јако се радујем што те 
видим. Сједи! Како си? Надам се, да ми нпје никаква 
невоља пружила срећу, да ме и ти потражиш. 

К а п е т а н: Али .... право да ти кажем 

Јссте. 

ЈБекар: Истину да ти признам, твоја ми се 
боја тако не допада, тек није каква болест? 



К а п е т а н : Болест .... Моада и нешто горе. 
Много горе. 

Љ е к а р : Ох, збпља? Дак.1е на сриједу с тпм, 

брзо. Многом којечему стајемо ми на пут НиЈе то 

тако страшно, као што људи себи уобразе. Смрти нома 
лијека; осим ње можда све друго можемо излијечити. 

Капетан: Молпм те.... ти знаш колико те во- 
лим.... Још док си био у воЈсци.... и када си одлазио 
од нас, ја сам ти дао за право.... глупо је било онако 
поступати са болесним војнпцима.... држао сам те *за 
врло поштена човјека.... 

Л> е к а р : (озбиљно) за такога можеш ме п сада 
држати. 

К а п е т а н : Чуо сам да си од онда постао ола- 
ван љекдр, специјалпста за живчане болести; постао 
сп п професор универзитета. 

Л> е к а р : Само прпватан доценат. 

К а п е т а н : СвеЈедно. Ти си Једном ријечју ола- 
ван љекар, поштен и добар човјек (колебајући се) мој 
прпЈатељ. 

Л> е к а р : Да, да. 

К а п е т а н : Ја ћу ти све рећи, 1^ао исповЈвд- 
нику. Ти ћеш тајну знати сачувати. 

ЈБ е к а р : Хоћу. 

Капетан: Ити ћеш ме свакако моћи изли- 

ЈСЧИТИ. 

Л> е к а р : Шта човјск може, све ћу учинити. 
Говори, дакле, отворено, слободно, искрено све ми 
реци. 

Капетан: Гледаћу да будем кратак. Ти знаш 
да сам се ја, прије десет година — сјећаш се још као 
потпоручнпа — вјерио. 

Л> е к а р : Да... да.... са.... 

К а п е т а н : Сјећаш се, дакле. Вјереница ми јс 
онда имала двадесет и три године. Била Је лијепа, 
млада. Али ја јс онда нијесам могао узети, због кау- 
ције. Она је била сирота дјевојка, а ни ја нијесам 
имао ништа. Нијесам хтио да квитирам. Па шта бих 
послије, да сам иступио из војскеУ Тек нијесам могао 
у финанце. И ми смо чекали и вољели се. Године су 
пролазиле, а с њима заједно и љубав. Ја сам јој од- 
лазио и даље, но тек из неког обичаја, из поштовања, 
доброте. Нијесам хтио изостати. Зашто бих изостаоУ 
И онако нијесам хтио више женити се; те бих јс сво- 
јим изостајањем само увриЈедио. Од љубави — бар с 
моје стране — постаде неко млако приЈатељство. Њу 
сам поштовао; она је била мало опора, покаткад огор- 
чена, али паметна, добра и образована дјевојка. Но 
прије по године деси се нсшто рђаво. 

Л> е к а р : (подиже главу.) 

К а п е т а н : Немој одмах мие^тити на какву 
несрећу. Њој умрије стрвд и остави јој све имање. 
Могу ти рећи, да то бијаше лијепо, велико богатство. 
И тада је она могла поћп за ме. Онда сам се опет ја ужа- 
снуо. Добро сам се загледао у њу и освједочих се да 
ми се внше не допада! Не треба ми. Опала је, пре- 



Вр. 12. 



1608. еОСАбСкА ВШ1А 1908. 



бтр. 181. 



цвјетала нспримјетно, сасушила се полако за вријеме 
подужег дјевовања, — била је ружна. Ја сам сада 
требао одговорити на питање: да ли да је узмем или 
не? У себи сам одговорио: не. Повукао сам се. Није- 
сам им више одлазио. Али ме онда нападе њена род- 
бина. Рекоше ми, да је то од мене нечасно. Нападоше 
ме и моји. Говорили су ми, да сам будала, јер, ето, 
она је сад богата. Не бих је смио оставити на цје- 
дилу послије десетогодишњег чекања. А и она је сама 
плакала, разбољела се. Казаше ми да ке умријети. Ја 
сам се борио са собом, опирао се, отимао. Био сам 
увјерен, да ћемо обоје бити несрећни. Али они ме на- 
падоше, заглушише, побиједише. Недељама опирао сам 
се њиховим пријетњама, молбама, плачу. Хтио сам век 
и да се убијем. Напошљетку она сама дође мени, 
блиједа, болесна. И ја сам јој се предао, узео сам је. 
(Укута.) 

Љекар: И? 

К а п е т а н : (уздишуки) И тако је било до прије 
по године. (Борим се са собом, узнемирен, осрамокен.) 
Од то доба живот ми је грозан. 

ЈБ е к а р : Зашто ? Реци само слободно. Говорп, 
као да бп самом себи говорио. 

К а п е т а н : (плане) Мрзим је. Одвратна ми је. 
Разумијеш ли! Не волим је. Но то још није ништа. 
Гнушам се ње, гнушам, а када сам крај ње, мучи ме, 
тресе, прожима грчевита одвратност. Човјек би се мо- 
гао уклонитп испред кога другог, али испред жене...! 
Разумиј ме, брачни живот пма својих детаља, тајана/ 
Мене ке угушитп, убити ово. гнушање. Да ли ти је 
то јасно? 

Л> е к а р : Јасно ми је. 

Капетан: Е, сада треба, да ми кажеш, шта 
да чиним. Нешто треба да учиним. Живим с њоме 
мирно, тихо, али кад треба да је пољубим, онда се 
нешто узмучи у мени. Неко бурно опирање. Реци ми 
дакле, шта томе треба? Како би се то могло излпје- 
чити ? 

Љекар: (насмијеши се добродушно.) То љекар 
не може излијечити. Томе нема рецепта. Човјек се у 
такој прилици мора прибрати, мора ојачати. Навика.... 

К а п е т а н : Не, то ми немој говорити. Навика 
ништа не помаже. И ја сам прије по године мислио: 
навики ку се век .... Али све је пошло на горе. Не 
могу да издржим. Она.... разумијеш.... не, не, не могу 
да издржим. Све ми се векма крв узбуњује, срце, ум. 
Болестан сам век. 

Л>екар: Шта ти је? 

К а п е т а н : Несвјестица ме хвата. Видим нека 
приви]^ења. Плашим се. Кад сам прошле недјел»е по- 
јурио са ескадроном да лрескочим неки јарак, малени 
јарак, мени се учини, да ми коњ неке моки преко 
њега п на моју срамоту вратим га. Погрјешно коман- 
дујсм. На вјежбалишту опет никако не могу да се 
ослободим П0МИС1И, да ли сам, на примјер новчаник 



код куке заборавио.... просто полудим.... хвата ме не- 
свијест, а оно новчаник у мом џепу. Ирошли пут, на 
војничкој служби, до]ђе ми опет у главу, да ке ужасно 
бити отикп куки п само што нијесам дрекнуо у сред 
говора свештениковог. И војницима сам р]^ав. Мучим 
их. Измршавпо сам, блијед сам и неки пут мислим да 
ке ми сабл>а из руке испасти. 

ЈБекар: (пажљиво му посматра дрхтавеочи; 
гледа му измучено лице.) Заиста све су то симтоми 
болеоти. Али ствар није тако озбнљна: неурастениа 
у почетку. Само на пут се мора стати векем злу. И 
ти си сигуран, да је то све одатле? 

К а п е т а н : Ох, сигуран сам. Три дана нијесам 
био код куке, па чисто сам оживио. 

ЈБекар: Зар нијеси у стању побиједити то 
осјекање? Када би отишао на допуст, мјесец — два 
дана.... 

К а п е т а н: Онда би почело поново. Не могу јој 
бити р]^ав, не могу да будем суров, тврд, бруталан. 
До душе она томе није крива. Ја сам ]ој добар, услу- 
жан . . . она ми подиже усне . . . и онда је свему крај. 

Л> е к а р : (Послије момеиталног промишљања. 
Кратко. Одлучно.) Развјенчај се! 

Капетан: Тоје баш оно, што неку, што но 
знам, што не смијем учпнити. Није ми за родбину. 
Ала она сиротица. Како би била понижена. Како би 
била неорекна. 

ЈБ е к а р : Много би несрекнија била, када би 
остали заједно. И ти би био утучен, а и она би се 
осјекала несрекном. То у интересу обоје вас треба брзо, 
одлучно, промишљено што прије учинити. А напо- 
шљетку ту су у питању два живота. Ти би поново 
оживио, а она би била срекна с другим . . . Има и 
таког развода, који жену ни најмање не понижава. 
Треба да нађеш такав начин, па храбро: напријед! 

К а п е т а н : Дак.1е нема лпјека? Не може се 
зар помокп томе, да је се не гнушам? 

ЈБ е к а р : То се нс може излијечити. 

К а п е т а н : Или да ли би се могло што учи- 
нпти, да ја тај осјекај могу издржати? Да се за њу 
жртвујем, али да не пропаднем, да не полудпм. 

ЈБ е к а р : Само тако ако осјекаш у себи толико 
снаге. Ту љекар не може ништа. Он само може тра- 
жити узрок и гледати да га уништи. 

Капетан: (Дршкуки. Одлучно.) И ти ми, дакле, 
као љекар и мој пријатсљ савјетујеш, да се раставим, 
па ма како жалио?.... 

Л> е к а р : Да. Заповијестима живота морамо се 
покоравати. 

Капе^ан: (Дрхке од узбуђења, скочи. Пружи 
руку љекару и продрма његову.) Хвала ти. 

Капетан лзлеке. Љекар погледа за њим. Осјека, 
да му ]в изрекао пресуду, осјска немилосрђе те прс- 
суде, коју ЈС изрекао у име заповијести живота, у име 
тиранске природе над једном несрекном, невипом, пра- 



Стр. 18б. 



1б08. еоСАНСКА бИЛА 1666. 



6р. 11 



ведном нужном женон. Размишља о томе. Осјећа да 
му је савјест чиста, али му је срце пуно туге. 

С мађарског: Славко М. Косић. 



^ 



И. Румен 



Стари град. 

На^ен рЈкопис. === 



I. 




како ме је страх! како ме је страх!... 
Град у коме живимо старије, врло стари. 
Нико не зна тачно вријеме његовог по- 
станка. Неко на питање моје и мојих при- 
јатеља о постанку његову, одговараше, 
да је наш град давнашњи и да је основан 
Још од првих људи на земљи. Тако овдје мисле и из- 
гледа да је то циЈсла истина. 

А како је чудан наш град! како је чудан! Он по 
чива у долини, мртав и непомичан. Куће су му старе, 
опале и погрбљене под теретом стотине вијекова, као 
немоћни старци. Кровови покривени маховином, поча- 
дили и иструли, гледају нијемо у чисто сиње небо, 
а прољевају мутне сузе пред тужном кишовитом Ј'есени. 
Даске иструле и поцрњеле, стубови напукли, једва се 
држе, плашљиво и тужно стењу под своји!^ тешким 
бременом у дугим тамним ноћима. И све је старо, 
труло и ружно. Пси и мачке, мршави и одвратни, 
наговјештавају све ово кад их човјек срета на улици. 
И сами су људи остарјели, јадни, мршави и ружни. 
Никога не обасјавају сунчани зраци. Прозори су на 
кућама мали и прљави; кроз њих не пролази свјет- 
лост. Сиво и оловно небо тужно се надниЈе.1о над 
прашним градом, а сунце му безвољно шаље своје 
сјајне зраке, Ваздух је пун смрада п отрова. Живи 
се без наде и умире без спомена. И стари град вјечно 
тоне у тами. 

За вриЈ'еме тужне и кишовите јесени, стари је 
град у мутној магли, а мрачни облаци внсе над хори- 
зонтом. И киша потоком лије, вјетар свирјепо хуЈИ 
кроз ноћну помрчину, а отровна влага шири се и 
испуњава и најмањи простор међу двије честице и 
тамо руши и разорава. И свака честица труне и стари 
град лагано, али сигурно, пропада. 

И како је страшан! Како је страшан у таквом 
стању! 

Ми, т. Ј. Ј'а и неколико мојих присних пријатеља, 
често би, пред прољеће, измучени и убијени чамом 
и влагом, излазили ван града, у поље — да се тамо 
надишено чиста ваздуха и да наберемо пољског цви- 
јећа. Цијели дан трчимо као луди по зеленој трави. 
играмо се, скачемо, пјевамо и правимо ките и вијенце 
од лијепог прол>етњег цвијећа. Али кад и пошљедњег 



сунчаног зрака нестане за сивим небом, као стријеле, 
и црни мрак падне на стари град, ми се сневеселимо 
и тужно застанемо на једном мјесту. Са страхом и 
трепетом враћамо се старом граду. 

О, ка1бо је таман ! Како је страшан и грозаи наш 
стари, стари град! . . . 

А тамо, међу многим разривеним и мрачним ку- 
ћама стоји она — моја кућа. Мало даље је кућа 
Јсднога мога пријатеља, десно — другога, с друге 
стране — трећега.... Сви ми видимо своје куће, раз- 
ривене, у нереду цијелога града. Све су по изгледу 
сличне Јсдна другоЈ и ништа се не разликуЈу од 
других кућа: старе су, почађале и ружне. Остављене 
су од отаца и дједова, и не зна се ко им јс био првп 
господар. Али ми их сад разликујемо од других кућа 
и знамо, да у тим нашим, старим кућама живе новц 
људи. 

Скитамо се сами из наших старих, полусрушених 
кућа, привезани смо за њих по навици још из дјетињ- 
ства, и никако нас није страх од њих и ми их не 
мрзимо. . . 

Ето ја сам, с4м, ноћу у својој старој кући. Ти- 
шина, гробна тишина. Преда мном гори лампа, ја држпм 
перо у руци и хоћу да опјевам оно што јс у мени. 
Замис.1им се. Шта је ово? Зашто јје овака страшна 
тишина? Окренем се — над главом ми, мало у страну, 
у сакривеном углу, густа помрчина. Тишина, добра 
тишина. И ту, усред тишине до ушију ми до»1ази 
зујање мува. Ето п њега, прелази ноћу преко греда; 
а мува, безумница, наишла на паучину. Она очаЈНО 
призива у помоћ, али помоћи ни и одакле. Као стријела 
спусти се на њу он, големи, црни паук. Помислио сам да 
ЈС хтио на мене, уплаших се и тргох назад. А пос.1ИЈе 
се намјестих угодно за столом и стадох посматрати 
борбу на живот и смрт. Зујање се утиша, паук одвуче 
убијсну муву да је крвожедно поЈСде. „Јачи побјеђуЈе 
слабијег. Тако је правило. О, тешко, тешко слабима!'* 

А често . . . често излази, да силни пролазе, слабе. 
Или мало другачије речено: ти мис»1иш да си силан, 
а ти си слаб, и слабији те надвлађуЈ'е. 

Јер кад силни остари н почне да умире, он 
ослби и не мисли више на живот; док младост гордо 
застаје онако буЈна и свјежа и виче: „Стари! Ја сам 
јачи од тебе! Хајде умири!" Дрхће старост и плаче 
што је без снаге; побијеђена је од младости, буЈ'ности, 
свјежине. Умире старост и нестаје је у вЈ'ековној бездни; 
славимо оно што је ново! 

0, тешко, тешко силнима што умиру! Али они 
и треба да умиру, јер су одавно остарјели и иско- 
пнили. 

Ја хоћу да опЈввам своје радости из дјетињства, 
али ме ништа не покреће; а тишина ме плаши. Ти- 
шина, тишина, — цијели свијет је, изгледа, утонуо у 
тишини. 

Тргох се — чујем под ногама некакав шум; 
нешто грицка и струже. То је миш! Одвратна живо- 



бр. 12. 



1бб8. БОСАНСКА ВШ!А 1Ш. 



Стр. Ш. 



тињица! Струже и руши ове иструле даске. Ја га, 
чини ми се, осјећам под ногама. Његово ме стругање 
дражи; као да ми гризе нокте по рукама и ногама, 
и као по мозгу да ми струже.... 

При сваком звуку, тргнем се, дижем се са стола 
невољно, и лупнем тихо ногама. Миш као да је једва 
чуо, одлази до пећи, у угао. Ја чекам.... Мало послије 
лупкање и стругање почиње из угла. Ја дрхћем, љу- 
тим се, подигнем се с мјеста, немоћан да владам собом, 
очи ми блуде нетремице, и ја најзад, у безумљу, зграбим 
у обје руке лампу и бацим је у угао. Она се угаси, 
и еа великим треском паде, ја болно оданух и чух 
како је нестаде у хиллду парчади. Стругање мишево 
утиша се. 

У мојој је староЈ кући страшно и тамно, осјећа 
се задах гаса и ја побјегох на врата. Изађох на балкон, 
којц бијаше тако запуштен и оронуо, да ме је једва 
држао и за мало се не сруши и не до^^е ми главе. 

Нијемо је пловио мјесец по небесном своду и 
освјет^мвао стари град, а он је тонуо у мртвој ти- 
шини. Ја сам гледао своју мрачну кућу, покривену 
иструлим даскама и мислио: »О как« је стара кућа ! 
Како је стара!.. О како је остарио наш град! Како 
је стар!« 

Било ми је тешко и ја заплаках. 

Питао сам се: Зашто л>уди не саграде нове, 
здраве и лијепе куће? Зар не виде да су ове већ старе 
тамне и нездраве? . . Зашто? . . 

Нико ми не одговори п ја обриеах сузо. Кад 
погледах напријед, угледах двије жеравице, право на 
мене управл>ене. Још боље загледах — то бијаиш ие- 
каква црна мачка, шћућурена узазид. Зашто мс гледа 
тако нетремице? Бјеше ми врло непријатно, нијесам 
вољео да ме гледа, поче ме страх хватати, а она не 
скада с мене очију. Тада се пажљиво и тихо при- 
крадсм и изујем једну ципелу. Затим сс уставих, по- 
дигох руку горе и љутито се бацих ципелом на мачку. 

— Одлази! одлази чедо старога града! — по- 
виках. 

Хитро као муња изгуби се мачка у мрак, а ја 
со опет осјетих усамљен у овој страшној и пустој 
ноћној тишини. Обузе ме језа и покрих очи рукама. 

Кад се сутра дан појавих на ба.1кону, сунце је 
жалосно гледало, како његови зраци умиру у мраку 
старога града . . . 

II. 

Ми, т. Ј. ја и моји приЈ*атељи — напатисмо се: 
тиЈесно нам је и тужно, страх нас је. Дању се не 
раздвајамо, а ноћу се искупимо заједно у неку од наших 
старих кућа, што је у близини. По цијелу ноћ осје- 
ћамо ноћну тишину у старом граду; сунчани ^раци 
безнадежно га освјетљапају, ваздух је пун задаха на 
овај стари град наших очева и дједова. Излазимо на 
мјесечину, на двориште или улицу. Гледамо на стари 
град и плачемо, зашто смо принуђени ми, нови људи, 



да живимо у њему и да дишемо његов исквареии 
ваздух. 

Неко од пријатеља започе говор: 

— 0, како Јв стар и мрачан, како јс одвратан 
наш град! 

Ми се, ћутећи, сложисмо с њим. 

— А зашто људи не подигну нове, удобне и 
и здраве куће? — запита други. — Зашто не подигну 
нов град? 

— Сигурно не осјећају потребу за то, — рекох ја. 

— Може бити није им пало на памет, да тако 
што ураде — закључи трећи. 

НаЈмла]^п од нас јуначки скочи, у очима му си- 
јевну пламен. Он се окрену нама с ријечима: 

— Слушајте, хајдемо људима, да им кажемо, да 
је дошло вријеие да се подигне нов, удобан и здрав 
град. Да у њему сунчани зраци весело сиЈају и ра- 
ДУЈУ људе; па да нико не тужи и не плаче у овој 

ГрЈСШНОЈ ДОЛИНИ. 

— О, сами су људи у старом граду сувише 
стари и глупи, да би се сложили с тобом, — рекох 
ја. Они су задовољни својим кућама и својим животом 
и никада неће пристати да се обори стари град и да 
се подигне нов. Ја сам у то увјерен. 

— Не, не!хоћемо да покушамо, да видимо! рече 
неколпцина. 

А најмлађи стаде на прозор оближње куће и 
повика: 

— Хеј, приЈатељу! Изађи мало! Имам да ти 
саопп1Тим нешто врло важно. 

Зачу се тежак задихан кашаљ на горњем спрату 
п на балкону се појави мирна сјенка. Изађе нека- 
кав стар, мршав човјек, погрбљсн и сијед. Лице му 
је сбрчкано од старости, чело ниско а очи з.1обне. 

— Шта хоћетеУ — грубо нам се обрати. 

— Извпните, старче, што вас пробудисмо, от- 
почсх ја, — Јср ствар је врло озбиљна: намислили 
смо да питамо људе у нашем граду, да ли ће бити 
лиЈСПо, ако подигнемо нов град, пошто је овај већ 
доста остарио, те не може да одговара потребама 
новога живота. ХПта кажеш на ово? 

Старац рашири руке, отвори очи и заста у не- 
доумици. 

— Гле, гле! Шта сте намислили? — изговорп 
крештавим гласом. — Нов град? Зашто ће вам? 
Јесте лиизгубили памет? Вама нијс добро? Намислили 
сте разрушити град, који нам је остао као завјет од 
отаца и дједова? Безумници! 

— Али, зар не видиш, старче, да је стар и не- 
здрав и да се сунчани зраци гасе чим уђу у његову 
атмосферу. 

— Град је врло добар! — Крешташе старац. — 
Толико година већ што живим у њему, стекао сам и 
богаства и части и свега, а ви сте намислили да га 
рушите! Само је безумницима могла пасти така мисао 
у главу ! Вас треба каменовати ! На суд треба ! Гл у паци ! 



(Зтр. 184. 



1908. БОбАНСКА ВИЛА 1^5. 



Бр. 15. 



— Нв, старче, нв бунв се, ми ћеио основати нов 
град и против твоје срџбе, — повика одушенљоно 
најилађи. 

— Од тога нвшта неће бити! громко завапв 
отарац. — Нико вам то нвће дозволити. Најугледнији 
људи у граду моји су блнски пријател.п и ро^аци, 
и они ће вам то забранити. На смрт ће вас осудити! 
Глупаци ! 

Старац разјарен уђе у кућу. 

Ми се погледасмо и замислпсмо.... 

— При свему овоие, нови град ипав треба да 
буде подигнут — одлучно рече један пријате.Ђ. 

Сви се слошпсио с њим. Било вам је јасио, као 
дан, да овај стари град, неоспорно треба да се сруши. 

Али како нов да подигнемо кад овај разрушпио? 
Док се стари нв поруши, знаио, да ев нов не може 
подићи. А стари људаг ив слажу се с нама у томе. . . . 

И ии Ш1СЛПСМ0, рјешавасмо, предлагасмо и ивно- 
сисмо један за другим много пројеката. Мјесец се већ 
одавно сакрио, а ии сви раамишљаио о тоие. 

Но, ено, небо се почв разведравати, тама со губи, 
а на истоку ее показа слабо руменило. Тамо, на истоку 
показа се нешто велико и сјајно. Овренусмо се таио 
и гле, — небо планти у огњу сунчаних зрака и оба- 
сјава цно свијет. 

Тана се изгуби.... Нијеи и мрачан стајао је само 
стари град... 

И у томе часу најмлађи од нас, у оду111еЕ.Ђоњу, 
са чудним нагласкон и тонои за1С.1икта гласно: 

— Пријатвљи! Запалимо наш стари град! Нева 
све старо у њену изгорв, На мјесту несталог града 
подићићеио новп и почећемо нови живот, 

— Да га запалиио! да га запалпно! повикасмо 
свв у један глас. 

— 0, тада ће ваступитп вјечно блаженство! — 
рече један. 

— И од тада ћу слободно његовати своју иде- 
алну љубав! повиках ја. 

Разпђосмо се п наше је рнјешење пепроијенљиво. 
У осввтку дана раз^осмо се, да се опет састаиемо 
прве иоћи. Оваки ће са собом донијети по канту гаса, 
и тада ћемо једновремено запалнти град са све четири 
страно. Све ће се вретворити у прах н пепео. 

И кад се небом навуку густп облаци, киша ће 
нападати, и бујан поток однијеће пепео од старога 
града у океан. II долпна ћо се очиетити и еунцс ће 
огријатп, па ће по цнјелом простору пониНи цвијеће 
и бил^е. Усред цвијсћа подићп ћемо наш нови град. 
О, тако ће бити! Тако ће бпти! Ја вјерујем у то, ја 
га гледаи, ја га днрам!.. 

Нађох со у својој старој ку1|И п пишем ове по- 
шљедње редове, а првд-а-мном стоји на столу голема 
канта пуна до врха гасом. 

Вријемв је већ да се идс: поред прозора прође 
један од прв]ате.:ћа и позва ме: 



— Светозаре! Прнјатељу! Хајдемо! Ноћ јв, не 
види се, а дан не чека! 

Устадох, оонесох гас и пођох. Идем да запа.1ин 
стари град. Па ће изгорјети и тада ћсмо подпћи наш 
лијешт, нови град 

И нов ће живот наотупити — све ће старо 
изгорјети !.... 

Идем.,... 

* * * 

Овај је рукопвс Н1^ен вод погорелца, на столу, 
у једној кући, у вријеме велпког пожара. Многе су 
куће лзгорјеле, но пожар је на вријеив угашен, да не 
би изгорио цио град. Аутор рукописа, ааједно еа 
својим пријатељима, још није затворен у полицији. 
Говори се да је полицвја знала за ова опасна лпца, 
али их није снјела дирати. 

А многи већ вјерују, да није далеко дан, када 
ће планутн пожар у граду са четири стране « тада 
га нвко ие иожв спаств. Не зна се тачно дан п час 
пожара. Али да ће то бити ускоро — у то нико не 
сунња, саио свакв треба да буде приправан. 

И тада ће се подићи нови град!... 

Прввео с б^гарског. 
Влад. Спнимжфовнк. 



Др. Ст. СтаноЈевн^, Бвоград. - ■ — — - - ^^ ■-- ■ 

Превласт Српскога Народа на 
Балканском Полуострву. = 



да јв била у његовим рукама це.1а Македо- 

нија осии Солуна, и цвла Албанија и Епир; 

он је господарно великим делом покрајина 

Византпског Царства, а у осталии визан- 

тисвим земљвна, ко]е још нпсу прнзнава.1е 

његову власт, господари.1а је једна жена и 

једаи узурпатор. Душан је према тавој ситуацији сма- 

трао, да је он сада правв наследник вруне Конотан- 

тинове, па се, кад јс заузео Сер, прог.тасно за пара 

Србима и Грцима. 

Ово про1'лаи1ењв истпна иије ннко прнзнао, али 
јо тим автом Српски Народ ступио у нову фазу у свом 
развхтку, тим вктом обележен је и формално нов пра- 
вац у политици Рашке Државе. Рашка треба да на- 
следи Впзантију, која ]о неспособна за живот, — то 
је довиза, пдеал Душанов. Идуће године о уекрсу (16. 
априла 1346. год,) у Скопл>у јв на свечан начин кру- 
нисан Душан на царство, а син његов Урош на кра- 
.1>евство. Како јс крунисање на царство могао извр- 
шити саио патрпјарх, то је српски Сабор први прогла- 
сио српског архисппскопа Јаннћпја за патријарха, оа 
је он онда крунисао Душана. 



Бр. 12. 



1908. ВОСАНСЗКА ВИЛА 190б. 



Стр. 185. 



Византинци су тек 1352. год. доспели да баце 
анатему на цара, на патријарха и на сав сабор, који 
је прогласио патријаршију и царство, Али је и код 
Срба, особито ме]^у свештенством била странка, која 
овај поступак није одобравала и која је била противна 
томе да се руше традиције, наслеђене од Светога 
Саве; та је странка после, кад је зла судба стала да 
бије Српски Народ и кад су се отале низати^ несреће 
једна за другом, још више ојачала. 

За то доба, док је Душан освајао по Византији^ 
био је Српски Народ и у другој српској држави, у 
Босни, непрестано у борби. Стеван Котроманић био 
је, кад је на угарски престо дошао син Карла Роберта, 
Лудвиг, склон да приступи савезу против Угарске, 
који би образовали Млеци, Рашка, хрватско-далматин- 
ски великаши и Босна. Али до тога савеза није 
дошло, а Лудвиг јс толико оснажио Угарску, да се 
могао успешно борити и протпв бунтовника у Хр- 
ватској и против Млетака, ко]и су у борби и раз- 
дор у Угарској употребили на то да остваре своју 
давнашњу жељу:^да се утврде на далматинској обали. 

Поред тежње да савлада устанак у Хрватској и 
да истисне Млечиће из Далмације, хтео је Лудвиг и 
да скучи Душана, јер је моћ његова могла постати 
опасна по Угарску. Стеван Котроманић, који се већ 
био донекле ангажовао за савез са Рашком и Млецима 
против Угарске, кад је видео како се Душан осилио, 
напусти сасвим мисао о савезу са Ра;шком и пређе на 
страну Лудвигову. Год. 1344. — 8. испуњене су борбом 
Лудвиговом са хрватским великашима и Млетачком 
републиком; у тој борби узимао је већином учешћа и 
Стеван Котроманић, или као савезник угарски или 
као посредник. Напослетку је, уз доста велико учешће 
Стеваново, дошло до примирја између Угарске и Мле- 
така на осам годииа. 

Међутим Је Душан још у току 1346. год. ударио 
на оне крајеве на југу, које још нијв био освојио; у 
том правцу је он и сада стално напредовао, тако да 
Је до краја 1348. год. освојио осим Епира, Етолију, 
АкарнаниЈу и Тесалију. Кантакузен који је у то доба 
(3. фебруара 1347. год.) завладао био Цариградом, био 
је немоћан да ма шта предуззш против Душана, а 
камо ли да спречи његово напредовање. У врсме, тог 
освајања на југу Душан је дошао у оштар сукоб и са 
босанским баном Стеваном. Већ давно су бпли затег- 
нути односи међу Босном и Рашком; Душан је желео 
да добије натраг Хум и помагао јс због тога босанске 
богумиле, коЈи су разривали државу, а бан Стеван се 
бојао да Душан не стави у свој програм и освоЈСње 
Босне. ТаЈ антагонизам изазвао је чешће сукобе, који 
су по неки пут ^или доста озбиљни. Тако су се од- 
носи изме]^у ове две српске државе, баш оне гздине 
кад се Душан крунисао за цара (1346. год.), тако за- 
оштрили, да је Стеван, бојећи се да Душан не зарати 
на Босну, молио Млечиће, да они посредуЈу и да се 
код Душана заузму за њега. Овога пута био јс сукоб 



заиста и одгођен, нарочито наЈвише због тога што је 
Душан имао да сврши освајаад на Југу. Али је 1349. 
године сукоб између Душана и Стевана постао сасвим 
акутан. Како је Лудвиг био у тај мах заузет на дру- 
гоЈ страни, Душан нападне на Стевана и продре пљач- 
кајући у Хум. И ако бан Стеван није смео да се бори 
са Душаном, него се повукао у утврђена места, напу- 
стивши крај у који је рашка војска била продрла, 
ипак Душан није имао у овом рату велика успеха. 
Опљачкао је истина неке крајеве, али главну намеру 
своЈу није постигао: Хум није освојио. Остала питања 
остала су такође свакако нерсшена. 

Исте године, кад је Душан ратовао са баном 
Стеваном, био је и сабор у Скопљу, који јс саставио 
и објавио Законик. У том Законику извршена је, на- 
равно под утицајем византиског законодавства, коди- 
фикација старијих ваконских одредаба и обичаЈ'ног 
права, наравно са изменама и допунам^ које Ј'е сабор 
решио. После пет година у Серезу на Сабору Законик 
је допуњен неким новим законским чланцима. 

У Византији међутим раздор међу царем Јованом 
Кантакузеном нијс никако престајао, а 1352. год. дојђе 
опет до рата. Цар Јован склопи савез са бугарским 
царем Александром п са царем Душаном, па удари на 
Кантакузена. Али Кантакузену дођу и овај пут у 
помоћ Турци и нападну савезнике код Димотике на 
Марици; Бугари побегну, а Срби и Грци буду до 
ноге потучени (1352. год.). 

Међутим се угарски крал» Лудвиг спремао да 
ударп на Душана не толико због тога, што је Душан 
био ударио на Босну, колико због тога што је Лудвиг 
уопште мислио да треба скршити новога цара и ње- 
гову државу. Чим јс угарска војска прешла границу, 
Душан је добио тачне извештаје о њеном кретању, 
па јој похита на сусрет и сузбије је, па заузме Мачву 
и Београд (1353. год.). У то доба умре бан Стеван, а 
наследи га синовац његов Твртко; како је Твртко био 
малолетан, управљала је за њега његова мати. 

Лудвиг се сада почео озбиљно спремати да ударп 
са воликом војском на Душана, да изглади своје не- 
успехе у борби са Рашком. Међутим су се и Турцп 
све више утврђивали на Балкану и пљачкали на све 
стране. Ма да јс у Византији борба још увек трајала, 
ипак је Душан видео да може доћи у врло велику 
опасност, ако га нападну у истп мах и Лудвиг и 
Турци, а мо»?да и Кантакузен. Како је папа Иноћен- 
тиЈО VI. већ био схватио опасност која је претила 
целом хришћанском свету, а особито Ба*1канском Полу- 
острву, од Турака и како је он већ био организовао 
отпор Турцима, нијс било тешко Душану да га задо- 
бије за себе, обећавајући да ће признати папску су- 
пермацију и да ће заратити на Турке. На тај начин 
Душан је рачунао да спречи опасност, која му је 
претила од Угарске. Папа је без сумње био готов да 
поради снергично код Лудвига да не предузима ништа 



Отр. 186. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 12. 



против Душана. Душана је на тај начнн ипнула ве- 
лика ооасвост, која иу је претила 1354 год. 

Почстком пдуке године била је политичка ситу- 
аци]а сасвии пзиењсна. У децеибру 1354. год. био је 
Кантакузен ирпиоран да се одрече престола и да се 
закалуђери; на престо.ту јс остао цар Јован. И ако 
су овом промснои пастуаиле редопније при.шке у Ви- 
зантпјп, ипак јс та промепа за Душана €ила повољна. 
Опасан противник је за њега бпо КантакЈ'зен, а не 
Јован, који је био с.1аб и као човек и као влвдалац. 
Јовап је осим тога бпо донекле и облвезан Душану, 
јер је Душан, борбом протпв Каптакузена, доета до- 
принео паду њсгову, Са нестанкои Кантакузена не- 
стало је и оног фавтора, који је иротежирао Турке и 
Турци еу сада, ако бп иаставилп своје надпрање на 
Балкан, иорали прво докп у сукоб са Византијом, 
која сада није више иогла настављати нрема њииа 
иолитику Кантакузенову. Византија сама бпла јс са- 
свии счаба и тре6а.1о је да про^ доста вреиена док 
се прилвке у држави консолидпшу тако да оиа по- 
стане способна ма за какву озби.гннју акцпју. Душан 
је дакле и с те етране био прилично сигуран. 

Остала је дакле саио Угарска, која ]е ногла 
битп опасна. Лли се и ту ситуација изменпла у корист 
Душанову. Прпмирје изиеђу Угареке и Млетака, за- 
кључено на оеаи година, пстекло је п, како оно ни]е 
могло бити продужено, ]ер су обо стране хтеле да 
доби]у Далмацију у евоју власт, спремала сс п Угарека 
п Млстачка Република па рат. Млеци, који су годп- 
нама и у впше прилика одбпјали Душаповс предлого 
о еапезу против Византпје, зато што им нпје иш.10 у 
рачун да Впзантнју аамени једна снажна држава, а 
јои1 мање Цариградом, за којим су и они еами тежили, 
завлада евснтуално цар Душам, сада су ск.10ппли са 
Душаном савез против Угарске. Душан је дак.1е сада 
могао прекинутн везе са папом, које је и почео само 
да уклони опасност, која му је била запретила, он је 
то и учинио. 

С тога је папа после тога ие само одобравао 
Лудвигову акци]у против Душана, него ]е покушао 
и да поквари илетачко-српскп савез, али наравио без 
успеха, ]ер је Млечићииа важннји био њпхов поли- 
тички пнтерес, него верски интврееи Папске Кури]е. 
Рат између Душана и Млетач1се Републике с ]едне, а 
Лудвига, коме ]е помагала Босна, с друге стране, 
почсо је крајеи 1355. год. Тек што је рат био почео 
у Хрватској и Далмацијп, кад Душан умре у најбо.1.им 
год1шама (20 децембра 1355 год.). Рат пзмеђу Угарске 
и Млетака наотав.Ћсн је после смрти Душанове без 
учешћа Рашке п завршио се поеле три годпне ниром 
по ком ]с Угарска добила целу Далмацпју и Дубропник. 



Српски народ. 

Од дра Снме Тројоновкћа. — 
(Наставак). 



.^1^ 



свеиу се внди да је бадњак иегдашњн 
пдол из незнабошког времена, а да се у 
своме значају односи на новраћај младог 
сунца из зимеке тиинс. По тове, што га само 
иушкарац сече, што га само кушкарац сие 
уиети у кућу, што га од часа кад се на- 

ложи на огњиште не сме женска глава такнути, што 
га мушкарац прихвјЛ^а кад прсгори, што га завијају 
у мушку кои1у.1.у, што је по граматици мушког рода 
итд. итд. взглода да се некад заииш.Ђао као иушки 
п д о л.') Поред тога још се по свему иоже закључптп 
да је бадњак соларног порекла, што и колачи сведоче, 
јер неки носе иие саиога сунца, а ко.1ачи плејвде и 
и месец опоиињу у онће на небо, на Коеиос. Балн.а- 
ком се освети не само огњиште него и цела кућа; 
уг.1.ен и пепео од њога употробллва]у се као лек 
.ЋудсЈси, сточни и бп.-Бни (на воћке турају парче бад- 
њака), а пепе.1ом посипају купус да га бубе но једу. 
По овоме се јасно види да бадњак ииа Катарктично- 
апотрепејско својство. 

На Божмћ рано дођс ]едан нладић из суседства 
да полази кућу, и он се зове полазипк. Да пзврши 
тај обичај нс може доћп ко било, него она], који се 
желп п волп. Бирају увок младпћа здрава и без те- 
лсене иахне, а по могућству и из добре породице. На 
Божић пс сие пре полазннка нико у кућу ући од 
туђина, па пи сам поп. Доиаћп чекају полазтска с 
нестрп.ЋОњем и раду]у му се, јер верују да ће им 
евакп напредак у кући п у по.гу занисити баш од њега. 
Чпм полазник дође, поздравн се с доиаћином,|приступа 
огњишту ка бадњацина, онда се прекрсти и пољубп ' 
бадњак и џара (погуркује) бадњаке да од њега хлљадо 
хиљада варница одскачу. У исто врене он благосп.1>а: 
колпко варница, толико јагањаца, те.1адв, добре жетве, 
мушке деце, сваког благостања итд. По свршетку ће 
једнои паром дариватн огњпштс. 

Ено већ и звоио у цркви звони. Свако се по 3 
пут заособ прекрстп, и рече: „Помоаи нам, Боже, и 
јутрашње ]утро! Свак се преобуче у свечане ха.1.ине, 
у Херцсговини, Да,1мацији и Црној Гори за насом 
оружје, преко рамена дуга пушка, а приклони се 
струкон, па хпта пут црквс. Црква се за тренут ока 
лупке напунп побожиим иародои. Јутрења се заночне, 
а одмах по њој наставп С1ужба, са умн.ЂНПМ песиана, 

1 Ликуј днес сионе... 

II Слава во вишњих Богу 
Воспјсвајте .Т)уди]с, 
Днес Христое раждаетс]а, 
Пе.1енани новпваетсја.... 
') Бадг1.а'1ица и дето В|1.по су мало распрострањепи да се 
ве могЈ ни у обвпр Јавматв. 



Вр. 12. 



1908. ВОСаНСКА ВИЛА 190б 



Стр. 1^7. 



111 Јегда приде конец вјека, 
Бог од дјвви родисја 

По служЛЈи приступа народ да целива икону 
празничку, да га поп мироноше и да ну да нафору. 
У горњии зенљаиа поп се са сввкин без разлике ио 
три пут узастопце целива, говорећи : „Мир Боа^в, 
Христос се роди, поклањајмо св Вогу и Христову 
ражданетву!" Њему свак одговориће: „Ваистпну се 
роди, и с тобом у здрав.Ће . До скора би ее и зава- 
ђени л>уди после службе целивали и понирили, а ивс- 
љубе се и сви остали изнеђу себе. Да ие би гдекоји 
хтели ее пољубити, ставе се по ереди поп и кмет, 
те их нагнају да се пољубо и понире. Попова реч 
престовп их: „Данас је, браћо, по Вожјој вољи на 
зенљи мпр и међу људииа благоволење, 
и сваки онај који ову Вожју заповед ве слуша, тешку 
клетву на свој дом потеке. 

На Божић меси обично доиаћин ређе доиакица 
нарочит колач, који се зове чесиица. У љу се тури 
дрвцади разне форме, а на свако се парче по нешто 
из привреде намени, на пр. једно представља овце, 
друго пчеле итд., па ко шта нађе у свом комаду 
ко.1ача, у томе ће те годиие бити и срећаи. На пр. 
ко нађе пчвле њвга баш одреде да ради у уљанику. 
Ко пак нађе сребрен новац, који такође ваља у че- 
сницн занесити, тај ће бити срећан у продаји и ку- 
повинв. Чеснпцу шарају стручкон босиљка са китке, 
која стоји испод иконе. Она се на Божпћ прва метне 
на совру прп ручку, и од ње — као што се видсло из 
горњег списа — свако добије по конад. Заним.ЂВво 
јв да у Планиници никако нису јели чесницу. иего 
су је чували као божји колач. По Гриму слпчан 
колач српској чеснвци имали су и Гали. 

Ма да се о Божићу све лепвн виеника назвва, 
ипак се иного шта још суфемивмон повећава. На пр. 
бадњак се негде зове весољак, печеиица веселица, 
полазник р а д о в а н, после за бадњак се не вели да 
„првгори" него да се п р е в е с е л и, Тако исто на 
Боасић нико не смв рећи удуни но обесели свећу 
(воштану). 

За печеницу се е&1и да ниром м и р и ш е као ни 
једно друго пвчење у годвни. Много је што од Бад- 
њег дана и Божића, као иначс ни од јсдиог дана 
у години итд. 

На Божпћ о ручку горв воштаиица, и онда свако 
гледа како ну изгледа сенка на зиду. Ко нема главс 
илп му је врат врло дуг, тај ћо те годинс умретп. 
Па се онда со ручку у плећку гата: о усевина, жи- 
воту свои и своје чељади, па и о владаочевои, пос.1е 
чак и рату. 

У источиој Србији иду жене рано на Вожић па 
каде танњанон гробове својих покојника, прелију пх 
винои и деле колаче сиротињи, баш као што чине и 
о даћи. Ови колачи по свој прилици наиењени су 



Филозоф Марко Аурелвје. 



покојвицииа. 



^«^ (5~^ 



(Наставиће се.) 



: Ојеии Киешевићевој. 
(Иастввак), 



ачи доказ велнчине Марка Аурелија,' то су 

.егове мпсли о мора.1у, о души, о божанству 

животу, раду н дужиоетпма, написанв у 

блику афиризама под псчатом правила за 

сивот ; раздијв.Ћене у 12 књига и назване 

Самопознања" плп пПронатрање са- 

нога себс". Дјело је иаписао за свога сина и на- 

шљедника, као приручник морала, зборник упустава 

како да се влада у животу и царевању. Каже сс, да 

јс изгуб.Ћена њсгова опширнија аутобиографија, коју 

је такођер био намијенио своме сину; алв нан је тај 

губитак потпуно надокиађеи овим дје.10м, гдје нан 

он вјерно и искреио, као и Русо у својпн „Исповије- 

стима , износн аутобпографпју своје душе, свог правог, 

унутрашњег живота, коментар мисли свога срца, ме- 

ноарс свог норалног живота. Нарочито је занпн.Ђиво, 

што у томе дјелу има много назора, који се потпуно 

слажу са Христовом етиком, п то тпм впше, што 

науку хрпшћанску Аурелпје апсолутно нпје познавао, 

па је једном хришћане, нз по.1птичкпх разлога, морао 

жеетоко прогонитл. 

Својои пскреношћу, јасноћон својих нис.1и, оптп- 
иистпчким расположењем и козмополитском синпатиЈом 
ово дјело брзо осваја, као и сва дјсла у којима има 
душе и истиие, запнтересује читаоца, иепрнмјетно му 
сугерпра своја увјерења, и буди у њему дах оне исто 
чежње за племенптошћу и душевиом чистоћои, савр- 
шонствон п циљен живота, којом га је аутор задахнуо. 
Мисли иијесу изражсне ни одвећ апстрактно, ни одвсћ 
сухо п строго; вема ни разводњеиости нп досаде, ни 
превелике збпјености н краткоће. Стпм је нвка готово 
чудиа средина, али погођена ванредно срећно и спон- 
тано, тако да читати ово б.1агородио дјсло значи пре- 
дати се пуном духовном уживању. Дјело би, међутин, 
без сумње имало много всћу вриједност, да јо наппсано 
у облику веће моралнв студије, т. ј. да је вријоме 
допустило, да ее оне без има.1о систена и рсда раз- 
бацане мие.1и среде и органски повожу у систематску 
цјвлину. Али је морална снага његова тгко јака, да 
пзгледа, да је и у овом облпку мало пзгубило од 
евога ефекта. Мисти су богате и разноврсне, али је 
свуда лако опазпти увијек једнако располоасеиог 
и доброг Марка Аурелија, тако да свака изгледа као 
елика једног тренутка филозофове душе. А о чему се 
поближе ради, казује већ само то, што је он био 
стојик, и то иајплененитвјв стојвк: слобода духа, 
стобода воље, претежност духоввог сввјота над спо.Ћа- 
шњин стварнпм; величина правде, потреба међусобне 
љубави и еношљивости, узвпшеност чежњо за вјечном 
хармонијом; нпштавост спољашњих добара, племенитост 



Стр. 188. 



190б. БОСАНСћА ВИЛА 190б. 



бр. 12. 



понирања у своју душу, увлачење у сама собе, увје- 
рење у свемирски план и промисао, која од искона 
управља цијелом васионом. Све гато обични људи 
зову злом, није зло; напротив, оно што онп обично 
зову добром, као слава, сјај, љепота, дуг живот, нема 
одсудне важности. Права и битна добра, то су ду- 
ховна добра, а највеке добро, то је морална слобода. 
Све треба примати с љубављу, без охолости, без очаја 
и обијести; а људима треба опраштатп и упућивати 
их слободи и лгудрости. Треба се спокојно и дубоко 
заронити у сзоје биће, у суштину његову, дио бо- 
жанства, те се потпуно предати ничим ненадвишеној 
и савршеноЈ природн; све што она даде, савршено је, 
по божанској вољи и промисли те, бар у интересу 
цјелине не може бити боље: 

— Па ако ме богови с дјететом п зансмаре, и 
то има свога разлога. — 

О овакој је књизи тешко што више рећи, да со 
не пане у ситније потезање споменутога; а ни о ау- 
тору није впше потребно много говорити, након онога, 
што смо о његовој школи и филозофији рек.1и у 
другом 0ДЈељ1су овога приказа. Него ћемо, читајући 
завршити и опет навести неколике његове мисли, и то 
без многог избирања. 

— Нпко још није постао несретним, што сђ 
бринуо о оним, што се догађа у души некога другога; 
али они, коЈи без паж^ЂИвости сл>шаЈу покрете своје 
душе, морају пасти у несрећу. 

— Оно чим се човјек одликујс, јест: да љуби 
оне коЈС га мрзе. 

— Срдити се на спољашњи свијет узалудно је. 
Он се за то не брине. 

— То је управо дивљења достојно у умјетности 
природе, што она у • самоограничењу свомс, свс оно 
што приЈети да ће у њој пропасти, застарити п постати 
неспособно за ДЈвловање, у своје биће лгајења и управо 
из тога ствара нова бића. 

— Не надај се Платоновој држави; буди задо- 
вољан ако се и лагано напредуЈС. 

— Ко Јрдно зло не запријечи, а може, тц га 
нарсђује. 

(Наставвће се). 



^ 



Српске народне умотворине. 

Женндба Мпјата хајдука. 

Цуру проси Мијате хајдуче 
У Лијевну граду бијеломе. 
Мијат проси Аницу дјевоЈку, 
Ћерцу милу Николе сердара; 
Он ЈС проси, бабо му је дава. 
Па кад јунак цуру испросио, 
Он извади прстен и јабуку, 



На Јабуци свадбу уговара: 
^Ова свадба до петнаест дана; 
Док ја дођем мом бијелом двору, 
Док искупим кићене сватове, 
Док покољем овце и говеда, 
Док салијем вино у мјехове, 
И док опет у ЛиЈввно дођем.*' 
Ота.1ен се Мијат подигнуо 
На брњашу, коњу од мегдана, 
Ето њега двору бијеломе. 
Далеко га мајка угледала, 
Мало ближе пред њег ишетала^ 
Руке шире, у лица се љубе, 
Мијат мајку у бијелу руку. 
Њега пита остарјела маЈ'ка: 
„Мио синак, Мијате хајдуче, 
Јеси л', сине, здраво путовао, 
Јеси л' себи цуру испроспо, 
Мени старој млада замјеника.^ 
Њојзи воли Мијате хајдуче: 
„Моја мати, моја миљенице, 
Ја сам теби здраво путовао 
И Ја Јесам цуру испросио, 
Чак далеко, у Лијевну граду, 
По имену Аницу дјевојку, 
Ћерку милу Николе сердара.** 
У ријечи, у коЈој бијаху, 
У то доба, двору на капију. 
Мијат одја претила брњаша, 
Коња води у топле подруме, 
А он иде кули на бојеве, 
Пак ми сједе, ситне књиге пише 
И шаље их у гору зелену: 
Све хајдуке зове у сватове. 
Мало вр^Јсмо затим постајало, 
Сакупи се тридесет сватова 
Под биЈвле Мијатове дворе. 
Мијат их је дочекао дивно, 
Свате води на бојеве горње, 
Па их гости три бијела дана, 
Кад четврто јутро освануло, 
Освануло и грануло сунце, 
Тад да видиш Мијата хајдука: 
На се меће ђузел одијело, 
П1то јунака дивно поднијело 
И појаха 1шња од мегдана, 
Па с' отале свати подигнуше 
И ето их у Лијевно града. 
Причека их Никола сердаре, 
Коње воде у топле подруме, 
Примаче им зопцу и сијено, 

А сватове не бпјеле дворе, 
Па их гости вином и ракијом 
И господском сваком ђаконијом 
За пунану неђељицу дана. 
Кад иж.тБСгла неђељица била 



6р, 12. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 189. 



Тад повикну чауш у сватове: 

^Азурала кићени сватовп! 

Ко Јв пјешак на ногв опанкс, 

Ко ј' коњаник, прнтежи колане, 

Ви дЈввери изведтс дјевоЧу, 

Вријеме је нама путовати, 

Кратки данци а каљави кланцп, 

Туђа земља калауза нема, 

Туђи л>уди, не знамо им ћуди/ 

Чауша су свати послушал 

За пута се одма опремише, 

Тад дјевери извеше дЈСвојку, 

Изиђоше свасти и пуницо, 

Све сватове редом дароваше, 

Сваком даше што за ког бијаше, 

ЂувегиЈИ Мијату хајдуку 

Њему даше од свилс кошуљу 

Низ коју јје дванаест путаца, 

Свака тегли по пб литре злата, 

Што јје пуца гдје му душа куца, 

Она тегли пуну литру злата, 

Још Јв у њоЈ чаша од биљура, 

Да њом јунак испија ракију 

Кад се деси у чети јуначкоЈ. 
Отален се свати подигнуше, 

Поведоше лиЈСпу дјевоЈку. 

Не пјеваЈу кићени сватови, 

Не пјевају пјесме и поп'јевке, 

Нити пале бистре џевердаре, 

Јер се боје силнијих Турака. 

А кад свати у планинн били, 

Ту их бијел данак оставио, 

А тамна их ноћца прихватила, 

Па легоше санак боравити. 

А да видиш јада изненада! 

Кличе вила с' врха од планине 

Она зове бега зворничкога: 

„Зло га сио, беже од Зворника, 

Зло га сио и 1€аву попио, 

Са безима на ахару своме, 

Кад си брата брзо прежалпо, 

Брата мила, млађеног Мустафу, 

Кога ти ЈС Јтапи погубио 

Каурине, Мијате хајдуче, 

У широком пољу Невесињу, 

Одвео му претила брњаша, 

Однио му токмали шешану 

И злаћане токе са прсију. 

Век ти устај на ноге лагане, 

Па покупи стотину Турака, 

С њима хитај горе у планину, 

Ту ћеш наћи крај воде студене 

Свог крвника, Мијата хајдука, 

Још Аницу, младу заручницу 

И са њима тридесет сватова 

Све ајоша из горс зелене; 



Сви поспали кано и заклани 
По тратинц крај воде студене. 
Можеш брата осветити свога 
И без рапе и без мртве главе." 

(Свршиће се.) 




Финдур 

Српска нар. 

(Свршетак). 



припог.стка. 




е прође много па се врати старац са гостима. 
„Еј бако, где сп?" повика он, али не доби 
никаква одговора. „Мора битп да сс па- 
ждерала па легла, рече он гостпма, или је 
отумарала, где да зовне још кога"*. Потом завири у 
пећ, а отуд удари пријатан мирис од печења. које је 
цврчало на жару п топпло се. Старцу пође вода на 
уста. пО-хо, хо!'' рече он, како је црвено п масно*', и 
извадивши печење, стави га пред госте. „Једите браћо, 
к'о у своЈој кући" — продужп старац с»1аткоречиво — 
„ово Јв најс»1ађи залогај који сам икад у животу имао". 
„А бака?" — упиташе гости. пНи бриге вас!" рече 
старац, остаће и за њу. Ми је, ва.1а, нећемо више че- 
кати. И нуткајући госто да се прихвате, одломи по- 
већи бут и поче јссти. Остали се не дадоше двапут 
молити, него сви сложно и халапљиво почеше жде- 
рати. Пола су печења већ били претурили, кад • неко 
повика: „Гле, доЈ'ке!" — „Пхи1" — додаде други, 
^шта Јв ово?" — и са одвратношћу баци месо. — 
„То Јс моја бака!'* дрекну старац и скочи као луд. 
„Ах, проклети Финдур; он ми јв свакако и свиралу 
украо. Потецимо за њим док је још завремена".Исви 
скочише, заурликаше и поЈурише дивљом трком. Фин- 
дур беше већ далеко измакао, а.1н његови гониоци 
били су хптрпји. Јурећи за њпм као бесни, беху га 
готово сустигли. Виде Финдур да ће битп ухваћен и 
нађе се на великоЈ невољи. Снага га • поче издавати, 
а потера беше иза самих његових леђа. Старац већ 
пружи руку да га шчепа за врат, 1сад се Финдур у 
очајању сети свирале и духну у њу. Старац и осталп 
почеше пграти, скакати, окретати се. Финдур се окрене 
да види, а они ђипају ли, ђппају п поводе се а тамо 
а овамо. Фпндур поче још јаче дувати у свпралу и 
бежати обзирући се, да види колико јс измакао. Нај- 
зад се беше толико удаљио да их изгуби из вида. 
У том и петли огласише зору. Свуд у наоколо беше 
мпрно. Ои дахну душом п седе да се одмори. Сунце 
беше високо одскочило, кад он, дошав к себи од страха 
и умора, подиже се с места и продужи пут.. Једва 
једном стиже до цара. Цар га лепо прими, обрадова 
се свпра.1п, али и не помишљаше да га ослободи, 
него га само богато обдарп и уврстп у ред првих 
дворјана, да служп цара и да му буде десна рука. 
Финдур хтеде све то одбити, јер не хајаше за сјај ц 



Стр. 190. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 12. 



богаство, али не смеде љутити цара, зато ћуташе. 
Његова браћа још више плануше гњевом и мржњом. 
Они му никако нс могаху доћи главе, а то их стаде 
мучити и грпстп да не имађаху мирна сна. Најзад 
доконаше да. га опет опањкају и одредише зато нај- 
старијег брата, који се и по трећи пут јави цару. 
„Које Јв добро?** — упита дар. Он се лицемерно по- 
клони пред њим и смерним гласом рече му: „Честити 
царе, аждаја има мужа — аждера, који је ругоба и 
страшило, да му нигдо нема равна у свету. Све живо 
кад га сагледа пада у несвест и бежи суноврат. Тако 
нешто вредно је видети. И нико вам то чудовиште не 
може добавити, него мој брат Финдур'*. 

Царева радозиалост беше велика. Хм, рече он — 
каква ли Ј'е то божја зверка, што задаје страх и трепет 
целоме свету? То је одиста вредно видети, а ја се 
ваљада — помислп цар — нећу уплашити као обични 
људи. „Добро**, рече цар гласно Финдуровом брату. — 
„Иди, а ја ћу учинути своЈе**. По том нареди да му 
се доведе Финдур. Кад овај ступи преда њ, рече му: 
„Младићу, послушај ме још овај пут: доведи ми старца 
аждера, па ћеш бити срећан човек. Не учиниш ли то 
Још сутра, глава ће твоја висити на бедему градском, 
где ће је кљувати вране и остале тице грабљивице". 

Видс Финдур да ту нема шале, поклони се и 
рече: „Светли царе, ја ћу извршпти твоју наредбу, 
али ми спреми кола, стави на њих бачву од гвожђа, 
која хвата триста акова а дугачка је триста човечиЈих 
боЈСва^), згпрегни у кола шест Јармова волова, начини 
ми старинско одело да ме старац нс може познати и 
дај ми дугачак сиџир***). Цар му обећа, начини и даде 
све што јо тражио. Пошто се Финдур преруши у неко 
старо похабано одело попне се на кола, дохвати остањ^) 
и боцне волове, па се крену лагано. Идући тако 
јсднога дана, спази старчеву кућу, брзо сиђс с кола, 
пстрча напред, повуче улар и пође ногу прсд ногу 
но дижући очи. 

Старац јје седео на кућном прагу и сунчао се. 

Беше се зорли замислио, кад га од једном трже из 
МИС.1И шкрипање кола. Он погледа и спази како поред 
саме његове куће пролазе некаква чудна и огромна 
кола са кућом на њима, вуку их шест јармова волова 
а пред Њ1ШЗ. гсгуца некакав човечуљак. Зачуди се 
старац те упит : „Хсј' море, шта имаш на колима?" 
Финдур ее учини као да не чује и продужи да»1>е. — 
лЈеси ли глув" — продера се старац, „шта ти јс то 
на колима? Фундур се тобож прену из мисли и про- 
говори: „Шта велиш господару?'' — «Море, па ти 
као мал, баш ништа не чујеш", раздера се старац, по- 
диже се с прага и дође до самих кола. „Ово је бачва", 
рече старац — „ала је велика!'* — ;,Јвсте'*, одговори 
Фпндур. „Ј^ њу стрпали неког ђавољег човека, који 
је починио много зала, па га водпм цару, он ће му 

*) човечијп бој = просечпа виспиа једног човека. 

*) синџпр ~— дсбео гвовдеп ланац. 

') остањ — " дугачак штап па једној страни пшљат. 



судити, па ће га после спа^зити'*. — „А како се зове? 
упита старац. „Чудно му је име, гооподару. Зову га 
Фин...н... Фин....дур, како ли? Ко ће му то упамтити". 

„Финдур?'' — цикну старац и поскочи од ра- 
дости. „Ах пријатељу, па он је мој највећи крвник, 
него ме пусти, молим те, да видим тог старог душма- 
нина". „Можеш" — рече Финдур. т,Али како ћу, како, 
то ЈС бестрага високо?" вајкаше се старац, који узаман 
покушаваше да се успентра до врха бачве. „Хе, речв 
старац, дозволи ми да побијем неколико клинаца, па 
да се попнем. 

„Не смем то чинити", одврати Финдур. ^Смеш, 
смеш^. повика старац и навали на њ молбама, те 
Финдур иајзад попусти. Брзо старац на]^е неколико 
челичних клпнаца што пробијају гвожђе, и укуцава- 
јући Јсдан по један, пењаше се у вис, а за њим у 
стопу Финдур, Кад дође до врха, погледа доле, али 
ништа не спази; густи мрак покриваше дно бачве. 
„Ја ништа не видим'' — рече он. А Финдур задржа- 
вајући глас, рече му пригушено, као да одјек долази 
чак оздо са земље: »Нагни се више, више, па ћеш 
видети". Старац се наже још више и избуљи очи да 
боље види. У том изгуби равнотежу, а Финдур га 
подухвати с ногу и снажно гурну, те се са великим 
треском стропошта доле. За тим брже боље спусти 
синџир, коЈи старца стеже око врата, а други крај 
пребаци преко бачве с поља, и дршаше га у руци. За 
тим си^е подупирућп се клинцима, окрену кола и 
поче терати што брже може царском граду. Старац је 
само стењао, видећи да је пао у к,10пку. Најзад упита: 
„да ниси ти Фпндур?" — „Јесам**, рече Финдур. — 
„Проклет да си!" узвикну старац и ућута. Финдур се 
насмсја и тераше волове. Беше се скоро приближио 
граду, алп још из далека спази да се грдна гомила 
света беше скупила око царског дворца. Цару јавише 
гласници да Је Фпндур ушао у град. Он нареди да 
се светина пусти унутра и намах се отворише све 
дворске капије, на које покуља сила народа, јер цар 
хтеде сеирити шта ће свет радити кад се појави 
аждер. За један часак двориште беше дупке пуно. 
ДворЈани наместише златан престо на узвишеном месту и 
цар достојанствсно седе чекајући Финдура. У том стиже 
и Финдур с колима. Начинише му пролаз. Он се за- 
устави на сред дворишта. Све С(В беше ућутало, муха 
да пролети чуло би се. Свет не дишући, очекиваше 
шта ће бити. Финдур се поклони пред царем и рече 
му: „Светли царе, аждер је у бачви". — „Дајдер да 
видимо то чудо" — заповеди цар. Финдур зграби 
синџир и стаде вући; вукао јс врло дуго. Зној га 
беше свег облио, а свет је с грозничавим нестрпљењем 
бленуо у бачву. На један пут помоли се а^ерова 
глава, чиЈС пзбуљење и закрвављене очи погледаше 
по гомили. Зачу се писка и јаук, и свет прште на 
све четири стране као преплашено јато птица, Цара 
ухватп трољстна грозница, пребледи као крпа и стаде 
се климатати на престолу. 



Вр. 12. 



1б08. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 191 



„Пусти!" — повика он промуклим гласом и 
скљока се од страха. Финдур пусти синџир и аждер 
се поново сурва на дно бачве. Једва се цар мало по- 
врати и сав цептећи упита: „Шта ћемо с њим?"* — 
„Лако ћемо!" — рече Финдур, па купи у вароши 
преко стотину товара дрва, луча и катрана. Пола 
стрпа у бачву, а пола намести около и све то запали. 
Море од ватре намах плану и тако изгоре старац. 

Цар по том загрли Финдура и даде му кћер за 
жену. Његову браћу баци у тамницу и хтеде их по- 
губити, али њихова мајка, коју Финдур беше позвао 
себи, измоли милост код цара и он им опрости 
живот. Финдур се за тим измири с браћом и тако 
беху сви срећни и задовољни. 

Не прође много а цар се разболи и паде у по- 

стељу. Дуго је боловао док најзад, које.од претрпље- 

ног страха које од старости, умре, а Финдур наследи 

његов престо и поче мудро царевати, да је на далеко 

био чувен н виђен. Ако још живи, ваљада и сад 

царује. 

Забележоо Сава ТеодосцЈевић. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

С. М. Маринковић: Криминолошке слике код 

ериеких еудова. Из адвокатских бележака. 

Друго издање, 1908. год. Цена 1 дпнар. Штампано 

у Државној Штампарији Кра.?Бевнне Србије. 8® 12®. 

Стр. 145. 

Једна мала непретенциозна, али корисна и ра- 
зумна књига. Писац нас њоме одводи под издпгнуте 
теразије богиње Правде, на арену српског правосуђа. 
Људско правосуђе! Колико мисли, представа, 
узбуђења, разочарања при помену ове двије цигле ри- 
јечи! Ту је тржиште и комешај најсилнијпх људских 
страсти; пред његов иеумитни форум ступа каткад 
поред порока и врлпна, спутана у ланце оптужења; 
дивна, зрачна, узвпшена и спокојна врлина, која одатле 
или излази побједоносно, јога свјетлиЈа, или под кр 
стом мучеништва, иде на голгогу. Егаге ћитапит еа!. 
Гријеше слаби и снажни; гријеше немоћни и силнп; 
гриЈсше појединци, гријеше и гомиле; гријсше они 
који правду просе, као и они кој'и је дијеле. Прозра- 
чите човЈСчију душу: на њену диу наћп ћете, поред 
буктиње врлине, и мрачну сјенку гријеха. Тек из про- 
порције ове двије моралнс чињенице у једном човјеку, 
да се известЈ! закључак о чистоти његова морала и 
карактера, о прпроди његова темперамента. Ако хо- 
ћете да видите мрачно биће поЈединца, који тоне, — 
носиоце људске правде, којн, и нехотице, грпјеше, 
злочин, који се из страха од казне, лукаво заодијева 
тогом врлине ; лаж, која свијетли под позајмљеном ко- 
преном истине; пстину, која стеже и пздише под на- 
ваљаним бременом лажи; ако хоћете да видите себич- 
ност, која ка.7Ба, и пожртвовање, којс пере, а ви онда 
отидите пред форум правосуђа. Ту ћетс бити свједок 
призора дивних, грозних, узвишсних, ниских, дпрљи- 
вих и поучних. Ту ће и најтупља блазираност наћи 



надражаја за нерве. То Ј'е арена од интереса и за прав- 
ника и психолога, за етнографа и педагога, за пси- 
хопатолога и пјесника. За то су земљиште чврсто 
ухваћени жилама најспажнији изданци духа јсдног 
Шекспира, Толстоја, Достојевског, Монтескијс-а, Лом- 
брозо-а, Крафт Ебинга, и других ве.1икана на својим 
пољпма. Сваки од тих праваца посматрања имао је и 
своје ве.1ике представнпке. У напредних народа сваки 
од тих праваца има и читаву своју литературу. 

У нас, који смо, не само географски, но и кул- 
турно ј'ош и увијек „један народ на ориЈ*енту" 
тек има да се заплужи ралом мисли по том запарло- 
женом пољу рада. И сама стручна, строго научна 
правна литература код нас је у назатку према оста- 
лим, боље и свестраиије обрађеним гранама јурист- 
пруденције. Криминалнопсихолошкихправних студија, 
популарно обрађених, које би базирале на посматрању 
кривичних процеса код судова, у нас, поготову, и нема. 
Али зато имамо бв.1етристичких покушаја, заснованих 
на криминалној подлози. Ту су, у првом реду, заслужни 
помена радови г. Тасо Миленковића, искусног крими- 
налпсте и одличног познаваоца »свијета изгубљенпх«. 
Његова галериЈ'а мрачних типова нашега друштва врло 
је богата и разноврсна. Он пма добру мјеру опсерва- 
торских способности; вјеран је фотограф посматраних 
типова и средпне, али му недостаЈС пешто без чега 
радови ове врсте губе много од свог значаја: нема 
снаге, да се стави на једно начелно, криминално - фи- 
лозофско-литерарно становпште. 

У »Криминолошким сликама«, које су предмет 
овог приказа, наилазимо, напротив, на једно јако кри- 
минално - филозофско схватање описиваних предмета. 
Њин ЈС писац, срећом и сувише озбиљно схватио свој 
позив, те тако је и својим крпминалним сликама дао 
облик умЈвтничке кримина.?1Нв приповИЈвтке, ипак је 
успио да чнтаочева пажња нс буде Јсдино усресријеђена 
на умјетнпчким љепотама и поетским детаљима, већ 
да и оно, што је писац хтио казати читаочеву разуму, 
квпнт- есешџгја правног иску ства, криминално - фил о- 
зофска рефлексиЈа, да све то не остане у позадини, да 
не буде незапажено, несхваћено. Зато је, у овом по- 
гледу, и пошао оригиналним, искључиво својим путем. 
Изабрао Ј*е неколико наЈкарактеристичниЈИх, најзаним- 
љивпЈпх и паЈпоучниЈих кривичнпх процеса, окончаннх 
на форуму српског правосуђа, па је онда њихов развој 
слободно испрпчао на један занимљив начин, а у стилу 
лаком, течном и пријатном. Што је карактеристпчно 
за ову књигу, значајну и са савЈССне умЈвтнпчке обраде 
градива, то је, да су у њој најзанимљивпја она МЈ'сста 
на коЈима писац лако, и као од шалс, излажс или 
какву напредну правну мисао, пли критпку законодав- 
ства и уобичајене судске праксе, или какву мор^и^ну 
опсервациЈу, нагонећи читаоца, те да овај и сам продужп 
размишљање у том правцу. 

У књпзи је свега пет слпка: „Пријело ми се , 
„Девојка — убица", „Нећу жену, хоћу мужа"*, „Шта 
ли ради моје дете?'*, „УбиЈСТво или одбрана жи- 
вота? . . . 

Наши угледнији правнп часопи<5и, у чијп кри- 
тички дјелокруг и спадају књигс ове врстс, јако ће 
погријешитп, ако не посвете сву пажњу овим „Крими- 
нолошкпм сликама, којс тако њтастички сликају правну 
свијест и правне поЈ'мове српског сељака. 

Што се нас тпче, ми читаоцима „Босапске Виле" 
најтоплпје прспорЈгчујсмо ову малу, алп корпсну, укусно 
опремљену и паж^мво израђену књпгу, 

Београд, 1. априла 1У08. -^« 



Стр. 192- 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 12. 



Теоријска и практична ледагогијау од Габри- 

јела Коииејреа, превео с француског Риста Огњано- 

впћ, бпвши учнтељ француског језика у скопљанској 

учитељској школи. 118. пздање задужбине Илије М. 

Коларца. Београд, 1907. године. Штампарија Свсто- 

зара Николпћа. Обична осмпна, страна 488. Цена 3 дин. 

До сада со наша педагошка књпжевност 
обично наслањала на њемачку педагошку књижевност, 
преводећи, прерађујући и, у самосталном реду, угле- 
дајући се на њу. Ствар је у толпко појмљпва, што се 
дошло до увјерења, да је њемачка за педагоппсе ства- 
ри, једина богодана земља. Ето за то понајвише и 
шаљемо, у њемачке школе, и пптомце радп штудира- 
ња педагошких наука. Г. Огњановпћ је покушао да 
покаже, да није само њемачка најсавременија педа- 
гошка земља. Преводећи дјело Габријела Компејреа, 
чувеног француског педагога и рсктора лионског унп- 
верзитета, он је доказао, да и у француској држави 
може бити угледних педагога, као и да у француској 
педагошкоЈ књижевности може бити одличних педа- 
гошких дјела. А да је ово Компејреово дјело доиста 
одличне израде, као и да има трајну вриједност свје- 
дочи свеопшта веома предусретљива стручна фран- 
цуска и страна критика, која се о дјелу у своје ври- 
јеме веома похвално изразпла; свједочи седамнаест 
издања истог дјела за сразмјерно кратко вријеме. 
Књига је подијељена на два главна дије^та: први дио 
говори о педагогиЈи с теоријског гледишта, а другп 
с практичног. Излагања су кратка, а стил јасан 
и разумљпв, што је ријеткост наћи код превсдених 
дјела. 

Превод је добар. Као таквог су га оцијенили и 
стручњаци у француском језнку. Преводолац се строго 
бринуо да у преводу буде што тачнпји н савјеснији. 
Овим своЈим огромним трудом, који ЈС уложио у ово 
велико подузеће, задужио нас јс великом благодар- 
ношћу. Хвала му! Не мање хвала и славном Одбору 
племените задужбине неумрлог српског добротвора 
Илије Коларца, који је потпомогао прсводиоца, да 
ово красно дје.10 угледа свијета и на српском језику. 

Ову књпгу топло препоручуЈсмо професорпма и 
учитељима наших школа, јер ће у њој иаћи лиЈепе и 
савремене поуке. Техника је добра. Језик је чист. 
Грјеп1ке су незнатне. Цијена је умЈерена. 

Србољуб Љубибратик. 



Књижевне и културне биљешке. 

Муаичкн конкурс« ^Удружен.в српских мувнчара" у Био- 
граду расписало је конкурс аа три награде пајбољих компоаиција. 
Прва је иаграда 300 динара за комповпцију коморпу, друга опет 
ЗОО дпнара ва оркестралну компоапцију једног спмфонпјског става 
и трећа јо 150 дпнара аа компонпцију једне пјесме ва мушкп пли 



мјешовитн хор. Комновицпје треба да носс нацнонално обиљежје. 
Крајњи рок ва овај стјечај јесте 1. новембар. 

Нови муслиманскн лист. Наскоро ће у Сарајеву почети 
из^чавитп орган муслимавске органивацпје „Турчин**. Тај нови 
политичкп лист браће Муслпмана биКе полптпчки, ивлаввКе сваки 
дал и ^иће оповиција према данашњем апсолутиаму. „Турчпн" 
ћо алллаата на српском п турском јеввку. Надамо се, да ће се 
овај нови лист штампатп попут некадашње с^ужбене „Босне* 
само ћприлицом и турском јавијом, те га унапрпјед прспоручу- 
јемо браћи Србима све три вјере. 

Јужпословенски конгрес и иаложба« Лужиос^овоиски 
умјетници већ су 8ак«>ћучилп и добпли одобрење од л>убл>апског 
иачелиика, да се четврта јужнословенска умјетничка И8.10жба 
0Д1ЖИ у Л>убл>аии 1909. Ту ће јамачно битп и котфес јужно- 
словеисклх књпжевника. 

Албуи пјесама. Повнати српски композитор у Н. Саду 
Испдор Бајпћ, пздао је и раааслао „Албум пјесама**, у духу •на- 
родних пјесама. Ту су пјесме ив „Сеоског Лоле**, „Чучук Стане'', 
„Ракије и Дивл>уше". Има их свега 19. Цијена је цАлбуму* 6 К. 
Све су пјесме удешене ва гласовир. Иадање је иадавачке књи- 
жарнвце Ј. Станковића у Н. Саду. 

Нова књига. „Народ^ јавл>а, да се у његовој штампарији 
штампа и скоро ћо ивићи књига „Босна и Херцеговина српске 
су аемље^. Ту су прикупљени историјски подаци најстарвји н 
најновији. Књпга има 5^2 табака, а цијена јој је само по круне. 
Један одломак пз те књиге донио је „Народ^' у подлиску свог 
29. бр. Сваки Србин на овим странама, треба да набави и про- 
чита ову Јсњигу. 

Европа п македонско питање. Тако се вове нова бро- 
гоура, у којој је оштампано предавање Ђорђа Јеленића у клубу 
биоградске радика.1не онладине. Књига је сама по себи интере- 
сантна, ма да су толики писали о том питању. Може се наба- 
вити у свимА књижарама у Биограду. 

Предлог Српкињама у Восни и Херцеговини. Милка 

Кошвћ, српска учитељица у Лвјевну, износи у „Народу" један 
предлог Српкињама Боене и Хорцеговвне. Она предлаже, да женско 
добротворне задруге покрену женскв лист, као орган свих женских 
вадруга у овпм српским земљама. Овај лредлог није р1)ав, само 
ако може такав лист опстати, јер се туже и српски учитаљв, да 
не могу дуго ивдржати са својим листом. Освм тога код нас има 
најмање висменог женскиња. 

Трагикомедија жнвота. Овако се зове нова књига Чедо 
Иоповпћа, у којој се третирају питања савремсног жпвота па 
врло духовит начин. Ту има иеколико прича^ хумористично-сати- 
рпчне садржиие. Хумор је, како критика ве.1В) дубок и мислен, 
проввјава свјежвном духа, а сатира му је оштра п иаразита. Ова 
се књига сама препоручује. 

Албум манастира Савине« Књижарница Јова Секуловића 
у Херцегновом ивдала је диван Албум Маиастира Савине у 12 
слика. Албум је малп, укусан и спретан за цеп. Слике су вр.10 
лијепе и чисте. Манастир Савина и иначе је у дивном положају 
п пма право о Свочаностима иввјссвтп српску ааставу са грбом. 
Старина има много, ме1)у њпма Крст св. Савс п слику Петра 
Нелпког. Овај се албум нарочито може препоручити путницвма. 
Цијена је круна плп динар. 



у^Восанска Вила'^ ивлавн у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србвји 10 дин. Ђаци, учитвљи 
и подофи1^ири добпвају лист за 6 круна а сељаци за 4 кр. Нретплата из краљевпне шаље се на г. Мпхајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖЛЈ: Лјесме: Пјесме звије:Ј,Јама, од М. Дпмнтријевпћа. — Приповијеткв: ЈтвшНу од Пере С. Талетова. — Нема маме, од 
Ст. — ПргпЈ^^а, од ПЈго Кајоба, с маџарског (Злавко Коспћ. — Стари гра/^, од П. Румена, с бугарског Влад. Станимировић. — 
Поуки: Превласт сршкога наро^ца иа Ба^Јканском Полуострву^ од Дра (-т. (Јтанојевпћа. — Сриски наро^^у од Дра Симе Тројано- 
впћа. — Марко Аурелије, од Дпм. Митрпповпћа. — Ориске наро^-^не умотворине: ЈКенидба Мпјата Хај^рЈка, из збврке Р. Шуко- 

вића Вујачића. -- Фнн^Јур, срп. народиа прича, забиљежио Сава Теодосијовпћ. — Листак, 

Власпик п треднпк Никола Т. Башиковић« ПехлпвавЈша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка пгтамдарија, Сарајево. 



I 



Број 13. 



САРАЈЕВО, 10. жаја 1908. 



Год. ХХШ. 



II, 0. Талетфв, Сирпјево. 

Бивши .' . . . 



III. 

? ксентије је био ван себо од Г11.ева. 

Он нпкако ппје могао разумети, да 
једна општипа, даклс тако врлико 
административно тело, може пове- 
роватп безначајним људима, као 
што су стражари, Да је, ме^утим, општпна 
мало равмнслила, она бп се, свакојако, морала 
уверити, даје 1[>егово отпуштање инспирисала 
ординарна (те је две речи врло радо употреб- 
л>авао, а научио их је из новпна) пакосг. У 
осталом, позната је ствар, да се до сваког 
положаја долази посредством пакостп и спле- 
така, па зашто да се не дође и до т^еговог поло- 
жаја. Аксентије, сувишегњеван збогсвог отпу- 
штања, прпчао је, где год је стао пли сео, 
да 6и он много што шта могао рећи о равним 
сми1;алпцама (тај израз је, тако^је, научио пз 
вовина и кад год га је употребпо, чкпљио је 
очима, као човек који погледом открпва из- 
весне тајне место речима) које врши општина, 
односно представници општипе. Али, срећом, 
он није такав човек, а после, на крају кра- 
јева, II он је грађан^га, па и на њега, у равној 



мери, пада стпд и срам. А што се тиче новца, 
којн је Аксентије имао, то би, да је среће и 
памети у нашега света, требало сваком че- 
ститом грађавину да импонује, јер само она 
всмља, у којој чнновнпци умеју гатедети, има 
будућности. И зато Србија, са тако посувра- 
ћених појмова, мора, вајзад, пропасти. 

'1нм је био отпуштен он је узео собу у 
једне удовице. СоСа је бнла мрачна, тескобна, 
а ципеле под постељом увек су биле, после 
неколико часова, зелене, као да се па тћима 
нахватала маховпна. Соба је била с намешта- 
јем, то јест имала је гвоздену постељу, рас- 
климатап сто, две три дрвене стодице опле- 
тене рогозовином, првнукнуто и пегаво огледало 
п једну слику исечену из немачкнх илустро- 
ванпх новина, која је предстаиљала, некакав 
романтичан нредео из једне непознатв земље. 
Под је бпо натруо, разривен и из љега је 
вечито избијала влага. Таваница поча1)авела, а 
у угловима читаве мреже од паучине, На 
вратима, о једном јексеру, висио је убрус од 
српског платпа са црвеним нсзнатпим словом 
М, које је лпчило на каквог раскреченог дебељка. 
Узан прозор, са дрвеним и местнмице полом- 
љеним пречагама, гледао је у стражп.и део 
страховито прљавог дворишта. Ту су, од 
вајкада, биле наслагане неке греде, позе- 
ленеле и натруле од кише п сунца, полом- 



Ор. 194. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 13. 



љене ћерамиде, заостале од некакве оправке, 
и поломљени и црвоточнп сандуци. Са свих 
тих ствари, које нагризају трулеж и време, 
долазио је тожак задах, који је мирисао на 
мемлу и влагу. 

Многи су се чудили како Аксептије 
може становати у овако неугодној соби, 
али он је свакога уверавао, да је та соба 
врло удобна и да је у њој вечпти мир. А 
за човека, који волр1 да се преда својим 
мислима и сновима, ништа угодније нема, него 
тако склоп>ена и мирна соба. Преко дана је 
само толико пробавио на улици, колико му је 
било потребно да на^^е продавца новина и чим 
купи своје новине, врати се кући. Скине лепо 
ципеле и капут, легне на постељу и тако два 
три пута прочита новине од почетка до краја. 
Он се, у равној мери, интересовао и за спољну 
и унутархБу политику, за догађаје са стране 
и из земље, за значајне и безначајне анег- 
доте', за огласе и за одговорног уредника, 
који се, готово, исто тако често мењао, као 
Јпто се мењао и правац листа. Само недељом 
и празником заглади кратки венчић око своје 
ћеле и, искашљујуки се, одлази од куће. Тада 
бп поха||ао своје старе прпјатеље, који су га 
одавно избрисали из списка својих пријатеља, 
п, на дугачко и на широко, причао им је о 
својим финансиским плановнма за остварење 
баснословног богаства, у које нико живп пијо 
веровао. Он се смешкао и чудио се тим кратко- 
виднпм људима, што тако олако отурују мп- 
лијоне од себе. 

Ме^утим, изгледа, да он своју собу није 
волео само зато 1пто је она била склотвена, 
што је у њој био вечити мир и што је била 
као створена за тихо |размишљање. Он је, 
поред собе, волео и своју газдарпцу нли, поред 
х^аздарице, волео је и своју собу. Та газда- 
рица, дугачка, мршава и плава жена од 
четрдесет и пет година, са великим младе- 
жом испод левог ока и прчастим носом, у 
који би могла падати кигаа,. њему се необично 
допала. Није му се допала толико као не- 
каква лепотица, него као жена од срца и 
осећаја. Њезин муж, капетан нз трупе, умро 
је још пре десет година. Али она га је и дан 
дапас волела као да га сваког часа очекује 



на ручак или као да ће сваког часа чути 
како у ходнику тандрче његова сабља, коју 
је немарно отпустио низа страну и преко 
које врло вешто пребацује једну иогу да се 
не заплете. У соби, где је она спавала, ви- 
сила је на чнвилуку рвегова златно-масна 
капа и његова сабља са расцветалим и пр- 
љавим тешњаком. Сваке годипе, онога дана 
када се пре толико и толико година венчала 
са својим мужем, она изнесе све његово офи- 
цирско одело, очисти га лепо као да му га 
спрема за какву параду и ттореда све по по- 
стељи да личи иа официра који ту лежи. Онда 
обуче своју белу, венчану хаљпну (свако го- 
дине има муку и спопадне је мртвачкн зној 
док закопча блузу), позове попа и све редовпе 
госте. Свештеник очита молитву за покој душе 
њезином добром мужу и онда се седа за бо- 
гато спромљен сто. У прво време, док још 
траје затегнутост у друЈптву, прича се о 
свима могућим врлинама њезиног мужаи 
ни једне године не заборавља причати хБезпн 
ро1^ак како је, за време српско-бугарског рата, 
њезин муж, у близини једног сељака, задржао 
краља Милапа и паредио му да баци цигарету. 
Краљ Милап му је дао сребрпу кутију, коју 
опа износи и свима показује,- а сви гости, који 
ту кутију ви1;ају сваке године, загледају је и 
хвале покојника и његову баснословну кураж. 
После тога настаје весеље, једе се, пије и 
пева се (увек се певају исте песме, које је по- 
којник необично волео и које је певао непри- 
јатним, крештавим гласом за који његова 
жена каже да је био славујски). Пред вече се 
сви, спти и пијани, дижу од стола. Она, сећа- 
јући се срећне прошлости, почне јецати, а 
њезин рођак, који прича анегдоту о рнезпном 
мужу и краљу Милану, узајми од ње, као сваке 
године, пет динара и даје јој реч, да ће сутра 
доћи да иду на гробл>е, коју, наравно, никад 
не искупљује. Поред тих врлина узорите су- 
пруге и правог друга и пријатеља, она је 
имала и других врлина. Била је вредна и 
чиста, умела је штедети и имала је у Управи 
Фондова пет хиљада динара, поред кућице у 
којој је становала и од које је једап део из- 
давала под кирију. За Аксентија се ни у којем 
случају, не би могло рећи, да има трговачког 



Бр. 13. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



С5тр. 195. 



духа, када све те њезине добре стране не би 
одмах запазио. А он их је запазио и то брзо, 
врло брзо. 

Аксентије увек, када наЈ^е какву интере- 
сантну ствар у новинама, обује папуче, до- 
лази до њезиних врата, смерно куца и онда, 
тихим и умиљатим гласом, обично каже: 

(Наставигке се). 




Миханло Врадваревнк, Сарајево. 



Вјерна љуба. 



(Арапска приповпјетка). 




!еки цар шетајући се око двора иразгледајући 
баште и красне ђулистане, случајно из при- 
крајка у дворишту једне мале кућице види 
дивно женско створење, какво није прије 
видио. Случајно сазна од робиње, коју је у 
близини срео, да је то жена његовог двор- 
јаиина Фируза, а гласовита љспотица Хасна. 

Цар се врати у двор и позва Фируза, нареди 
му, да одмах сјутра иде у град Н. и извиди неки 
посао. 

Фируз узс царски ферман, па оде кући, да се 
опреми, како би сјутра прије зоре и бијела дана 
кренуо на пут. 

Сјутра дан, кад је цар уграбио згодно вријеме, 
преобуче се у грађанско одијело и пошета уз шикли- 
сокаке, па хое-бос пред Фирузова врата. Куцне алком 
неколико пута. 

— Ко куца? — упитаће Хасна иза врата. 

— Ја, господар твога мужа и владар ове др- 
жаве!. — одговори цар. На што Хасна брже бол>е 
отвори врата, а незвани гост хуп-труп на авлију. 
Окретна и ваљана жена одмах изведе цара на горње 
чардаке и понуди га да сједне. Настаде мртва тишина. 
Цар гледа у њу, а она у цара. Али ни једно не 
знадијаше како ће почети разговор. Док се најпослије 
Хасна не одважи: 

— Свијетли господару! каква те добра срећа 
довела овамо? 

— Дошао сам да те убијем! — одговори цар. 
Жена претрну, па ће цару врло одважно: 

— Тако ми Бога, који бдијс над поштењем че- 
ститих жена, то није чист посао! 

— Ваљда си заборавила, да сам ја дар и го- 
сподар твога мужа? 

— Не, нијесам заборавила, али молим те слушај, 
шта ве.1и пјесник: 

Лав се чува да ие пије воде, 

С оног мјесша, гдје су ти локали^ 



А великаш, да не једе јела 
Ђе се мала мушица ували!,,. 

Те рпјечи застидјеше цара, па одмах скочи и оде. 
Колико се збунио и папуче заборавп пред вратима. 

Фируз је ишао својим путем без икакве бригс 
Али се наједанпут сјети да је заборавио царскп 
ферман, па се врати кући, јер без фермана ишао би 
као Мурат на Зимље или Сајид на Кладањ. До]^в 
кући, кад има шта и видјети! Пред вратима његове 
собе царске папуче. На први мах се нађе у чуду, 
али се брзо сјети и риЈеши велику загонетку. — Њсму 
је било за чудо велико, што њега цар спрема на пут, 
кад има људи чији је само то посао. Али да се не 
би одао, учини се као да ништа није видио. Узме 
ферман и оде својим постом. 

За неколико дана урсди ствар и поврати се 
кући. Као награду цар му даде сто дуката, а Фируз 
оде у чаршију, накупује силесију дарова и понесе их 
љуби. Сјутра дан је наговори да иде оцу у походе, 
јер није одавно била. Наравно Хасна драге воље 
прими понуду. Фируз Је отпрати и одмах се врати 
кући. 

Про]^е мјесец дана, а Фирузу ни на крај памети 
да упита за жену, а камо ли да Јв води кући. 

Један дан га сретне шура на путу, па га упита: 

— Гдје си ти, што не дођеш по жену? 

— Нећу! одрЈвшито одговори Фируз. 

— А зашто? 

— То Јв моЈа ствар! 

— Ако не кажеш шта је узрок, вјеру ти за- 
дајем, тужићу те цару. 

— На вољу ти, чини п1то ти драго! 

И зби.^ва, шура га тужи цару. Цар позове кадцју 
и њих, па нареди, да се ствар ријеши у његовој при- 
сутности. 

Парница је текла овако: 

Шура: Велики судијо, ја сам овом човјеку узај- 
мио Јвдну башту са родним дрвећем, добрим бунаром 
и тврдом оградом, кад је воће побрао, бунар порушио 
и ограду оборио, онда ми је натраг вратио, је ли 
то право? . 

Кадија (Фирузу): Шта ти велиш на то? 

Фируз: Башту коју сам од њега узео у најам, 
опет сам у реду предао, било јје до душе иешто 
квара, али сам му зато платио огатету. 

Шура: Дакако да ми је платио оштету, ну ја 
бих желио знати, зашто и нада^ЂС не држи баштуУ 

Фируз: Велики судијо! Мени се башта ванредно 
свпђа, и нпкад је не бих оставио, да нијвсам прије 
кратког времена у њој видпо лавске стопе. Страх 
ме је од лава у башту улазити, па је зато пијесам 
хтпо, ни смио даље држати. 

Цар је све то мирне душе слушао, а кад до- 
врши Фируз, он скочи. 

— Фирузу! слободно без икаква страха, хајде у 
своју башту. Лав је случајно ушао Ј"еданпут, алп 



Огр. 196. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 13. 



вјеру ти задајем, није отргнуо ни једног листића, 
нити је окусио ни једне воћке, него се одмах натраг 
вратио! Нема сигурнијс баште од твоје, јер је ограда 

тако чврста, да ништа прско ње не може прећи! 

Кадија, као ни сви други ни појма имали нијесу 
о чому 6е ради, али цар и Фируз добро су се разу- 
мјели. Фируз смјеста оде кући п доведе своју жену, 
своју вјерну љубу. 




У манастиру. 

Миханлу Мирону. =^ 
У ћелији. 

Јога није свршено дело младости огњене моје, 
Творење хладнога ума и горде савести.... Нс! 
Нс залуд прсда мном кршне планпне и брда стојс 
И пирамиде вечне, које столећа броје, 

И реке питања, шуме све. 
И њихов суровн ропот и страсни и моћнп јек 
Не можс да заглуши радости зема«т>ске век! 
— О, Боже, свемогућни Божс! Бесмртног ума се дар 

Разлио у твоме творењу всељенс. 
Зашто си у душу моју сложио страсти жар 
Из праха и небића дигао си жеђу мене? 
Зашто си дао мени вечиту тежњу тајнс 
Огромне пмпериЈС свесилних приви1^ења 

Бсз заповести снаге сјаЈне; 
Ко малодушног роба огњених узбуј^ења 
Са тугом и тежњом небу, дверима красоте трајне? 

На какве подвиге и на каква дела 
На чију корист, са смислом и цељу светом, 

Ти ме подиже из земна пепела 
Са зором првом мојом, времена почетним летом? 
0, зашто да струје огња кроз груди моје брује? 
Зашто океан мука да шуми пред-а-мном? 

И у ропоту грома и олује 
Да тражи одзив срцу и страсти, — бићу свом? 
Зашто да лежи печат свесп.1Ног надахнућаУ 
Зашто вечита туга да срце моје мори 
И тајни суморни страх од реке ишчезнућа? 
Зашто да слушам ропот кад земља са небом опорпУ 

На какву си службу одредио мене? 

0, коме ме шал>еш на проповед смелу? 

Коме ја да кажем законе всељене, 

Вољу снажну твоју и реч нову врелу? 

Коме ћу да пођем са химном утехе, 

И с крстом да предам све завете ТвојеУ 

ЧиЈС ћу да страшне изобличим грехе, 

Кад у грудма носим грехе ране своје? 
О, Боже, кажи мени! Милостив грешнику буди! 

Ја сам недостојан свештеног позива: 

Реч је моја страсна, пуна огња жива. 



А дух моЈ пун мука, не може да суди ! 

И страстп су шумне. Ја сам непостоЈан! 

Коме ћу да идем? На пут? Да се спремам? 

Милости сам Твоје грешан нсдостоЈан 

Слаб сам.... поражен сам п радости немам! 
БоЈпм со огњених спла: 0, ја ћу да со молпм 
За ближње, за народ, за грехе света свог. 
Ја морам на проповед, на борбу са злом холпм, 
Ја сам Твој послушнп роб, а ти мој Господ Бог. 

У манастирској тишини. 

— Када немирна бујна душа 

У тихе ноћи час, 

Савести своје- шапат слуша 

Што увек храбри нас; 

И види блесак звезда Јаснпх, 

И полет облак блсдпх, 

И чујс жубор вала гласних 

Потока п река седих: — 

Тада се смпри узбуђењс, 

И срце закуца јаче, 

И всрује се у спасање 

И своје скромно назначење, 

И са вером се плаче!' 

И светла радост тад се впди: 

На души уављв. се дан! 

И од мука се својих стиди — 

Пролази мрачнп сан. 

И с таком надом ми ступамо 

Међ' ближње Све се прашта! 

И тако слатко рећи знамо: 
Да живот пије мапгга. 

Повратак у Манастир. 

Из суморног идем града. 

У манастир свети: 

Где ће, душа моја млада 

Греху одолети; 

Где сам дао завет страшнп 

На пострпг, на бдење; 

И оково дух пздашни 

У златно смирсње! 

Сад остављам сјај салона, 

Музику клавира, 

Чућу јецај тужних звона 

Тих весника мира. 

Тамо ће мс дочекатп 

Ћелија суморна; 

Она ће ми мпра дати, 

Примити уморна. 

И кад стпгнем — запалпЈ^у 

Пред иконом свсћу; 

Горке своје сузе лпћу 

Зажалити псћу. 

У молитви прод Распећем 



Ј;рЛЗ. 



1908. В0еАН(5кА ВИЈ1А ] 



Сие 15у тајне рећи; 

И у руцп с белии цвећем 

Уп-лакан ку лећи.... 

А кад сокој свуд завлада, 

У свом мапастиру, 

И игунан етарац када 

Преда себе ииру; — 

Днћи ћу се с олра свога, 

К^1>уч ћу тешки наћн; 

И сред иира дубо1сога 

Црквн ћу изаћн. 

Отворићу свста врата 

У Божпјеи храиу: 

Заблнстаћо зрак, пун злата, 

Кроз прозрачну таиу; 

Као сужнпк без ниена, 

Са убогим дарои, 

Снуегићу се на кодеиа 

Пред Бошјни олтарои. 

Молићу се вечној, живој 

Заступницн света, 

Божјој иајци, иилостивој 

Владнчици лета: 

Да сачува душу моју 

Од лукавства, јада, 

И несрећну младост своју 

Оплакаћу тада. 

И утеху када на^см 

И сен С1атких спла; — 

Тад ћу мпрак да иза1)еи 

Запа.тив какдплв. 

И под лппе сешћу сстаи 

Да ие ннсли морс, 

И плакаћу ја несретак 

Целу ноћ до зоре.... 



Манастирско јагње. 



Пред-амном јагње снуждоно стоји 
Хтсло бн да се преда сну. 

Алп сна као да се боји, 
Тргке се, стане на зеиљу. 

Као да му ее срце кпда 
Погледа небо п облак, 

Хте.10 бн горе преко хрпда, 
Небо светло, чиетн зрак. 

Ал' не сме. Пође, па се врати, 
И тако тужно плаче. 

Хтсло би нешто н казатп 
Ал не зна нп само шта ће. 

— „Кажн мп јагње моје мило 
Шта срце тиштп твоје? 

Шта тн сс на дну срца скрило, 
Кажп мн жеље своје! 

0, кажи моје, јагње бело, 
Што очи пламтс тако врело 



Чудеснии огњеи тајнии? 
Бн ли ти, јагње дивно, хте«10 

Горв звездаиа сјајнви? 

Или ти хоћеш свеже воде 
С пзвора да пијвш лава? — 

Куда тн нежне мнсли броде 
Над зеиљом, сврх об.1ака? 

Што ћутиш јаго? Јагње моје 
0, кааси пастиру своие: 

Све наде, маште, жсље своје 
Све тајне у срцу твомеУ — 

— О, јаго, јаго! Све знаи ја! 
0, знадем, јагњс иило! 

То те с музиком нежнога сна 
Сад надахнуће посетило 

— 0, тако и тп, нсжно дете, 
Песниче, дераке мали, 

Осећаш тајне, чвжњс свете, 
И твоје мисли евуда лете — 
Јер кадахнуће па.1и. 
(Свршиће св.) 



г^^^^фј^ 



М. Дннитријев; 

Сутон. = 

јСтудија.) 



зеиљи тихо пузи таман, као злоба хладан, 
п као смрт равнодушан — сутон. 

Све жпво, снс мртво, што нађе на 

путу, заогрћо магловитпм флорои, гуши у 

хладиои, мртвом загр.тлју н готои је да 

непупп цпјелу васпону. 

Никуд се не мижс побјећи од њега, нигдје с* нс 

можс сакрптп 

Он захвата богаташеве палате н колпбс сиромаха, 
храиове. гробља, позоришта.... 

Он пузп, тихо прелазећп у ноћ, завнрујс у рас- 
кошпе кабпкете богаташевс и у вајат пијаног ципе- 
.1ара, у булоар помодне глумпцс и у немљнв подрум 
уморкв пра.Ђе. 

И свуда, гдје је продро, радосно му пзлазп на 
сусрет н баца му се у загрљај људски јад, тс заједно 
продиру сво дубље н луб.1.е, с^авећи побјоду надсла- 
бим људима. 

Сутон пузн сво да.1>с и лалл. 
Всћ нсиа ни цалатс, пп колибе, ни богатих, ни 
сироиаха, нп љепоте, нн грдобе. 
Све постаде таино. 

А сутон се злобко смнје и у том сипјеху одје- 

ку]е: „Тако и мора бптн!.,.. Све мора битп тамно!...." 

Одјеци еутовског смпјеха падошс на зем.Ћу кап- 

љама поквареке влаге и покрпше сурим блатом свс. 



Стр. 198. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. ' 



Бр. 13. 



што још блисташе одблијесцима аракова давно сакри- 
веног сунца. 

Очајно се боре људи са сутоном, који уништава, 
гуши, побјеђуЈв. 

У домовима се пале ватре, плануше милијони 
електричних сијалица, жалосно дрхте почЈЈ^а^^в •'^ам- 
пице и трептаво свјетлуца стидљив пламен свијеће. 

Хоке л>уди да обмапу себе, али тамни сутон 
пузи и дал>е и зна шта чини. 

Нека величанствено блијеште ватре, све једно — 
хладни сутон остаје у људским душама, и не могу 
га растјерати ни јадне свјећице, ни блијесак елек- 
тричних лампи, па чак ни пожар васионе. 

Све се гушћи приближује сутон, све се впше 
тискају грдне сјенке, и плаче мокра, покривена вла- 
гом земља, осјећајући приближавање момента, када ће 
је страшна тама захватити са свих страна, и биће 
мрак и ужас. 

Зло^но се сутон смије осмијехом коштуњаве смрти 
и журно баца своје тамно покривало свуда, гдје још 
има свЈвтлости. 

И ево завири и на један освијетљен прозор и за 
хладним окном утрну од чуда. 

Крвавим је пламеном освијетљена соба, као да 
изнемогло горе сви свјетски огњи. 

Тако може горјети само човјечје срце! 

Поцрњели сутон злобно припаде окну и стаде 
посматрати како гори срце, како у глупом огњу са- 
горијева напаћена душа измучена човјека. 

А овај човјек изгледа тако миран и равнодушан, 
у дубокој наслоњачи замишљено сједи поред камина 
и не зна, неће да зна шта је на земљи: дан или ноћ, 
Јутарња зора или вечерњи сутон. 

Шта је било, то је умрло, а шта још живи, то 
ће све-Једно умрпЈети, јер јс смрт неизбјежна, као 
црна ноћ. 

Све-једно! Васиона се крећб у безграничном врт- 
логу, и доћи ће час, када ће се све изгубити у мраку, 
све ће умријети.... 

РаниЈе ли, доцније ли — све-једно! 

Све-Једно.... 

Сједи човјек поред пламеном обасјаног камина и 
тромо претура на кољенима гомилу исписаних ли- 
стића. 

Прегледа очима Један по један мртве листиће, 
исписане ситним, бисерним женским рукописом, и без 
уздаха, сажаљења баца их у огањ. 

Он гори своје срце. 

Он гори свој живот. 

Зато, што му више није потребан, јер га при- 
тискује тешким, мртвим теретом, дави га п гуши. 

Само дубока, као мисао, урезана међу обрве бора 
страдања нечујно говори, како се паклено мучи чов- 
јек, када гори још живо срце. 



Тамн^ сутон лукаво улази у собу и хтједе угу- 
шити свијетао пламен, зато што ништа не треба св(1- 
јетлити ондје, гдје јс све дато мраку на жртву. 

Он загледа у душу усамљеног човјека и већ га 
хтједе узети у своЈ'е хладне, клизаве руке, алп наје- 
даред у ужасу одступи натраг. 

Тамо ЈС још силниЈи непријатељ. 

Тамо је већ смрт. 

Она сједи притајена и чека тренутак, када 1x0 
сагорети све што одржава егзистенциЈу, када у жппом 
неће остати ни искре живота. 

Тада наступа величанство смрти. 



* ' » 



Листићи горе Један за другим. 

Ватрени пламен захвата их и милује с необич- 
ном, бурном страшћу, а од те огњене љубавп грчевпто 
се увијају мртви листићи, у којима је изложена жива 
душа. 

Када коЈи запаљени лист догоријеваЈ^ући поцрни, 
на његовом црном пољу одјсдном пошљедњи пут плану 
ватреним словима написане ријечи, баш као да се 
желе урезати у срце човЈ'ека, који непомично посматра 
огањ. 

А он и даље посматра нечујно шапућући: „Нека 
гор^!.... Нека све изгори"!... 

И опет баца у огањ листић за листићем, без са- 
жаљења, равнодушно и мирно. 

У замореном мозгу редају се успомене. 

Он их не изазива и не гони их, Ј'ер се не може 
борити, већ се драговољно предаје моћи утисака, који 
владају мозгом. 

Он се борио док је љубио и док су га љубили. 

А зар сада није све-Једно? 

Бацајући у ватру мила писма у мозгу му се ре- 
дају слике прошлости. 

Он се сјећа ватрене, бурне страсти и тренутака 
тихе симпатије, тренутака среће и биЈСде, блаженства 
и незадовољства. 

Вољели су једно друго, а нијесу вЈ'вровали љубави; 
чезнули су и мучили Јвдно друго. 

Када је сагоријеваЈ*ући у огњу страсти падао на 
кољена, она се одједном у страху трзала и говорила: 

— Не, ти ме не волиш. 

И када се он само издалека, ћутећи, дивио ње- 
ноЈ љепоти, боЈсћи се да је не оскврни својим доди- 
ром, она је опет замишљено кроз сузе понављала: 

— Не, ти ме не волиш! 

Он ниЈв знао како ће објаснити своју љубав, и 
у тужноЈ, тихој ноћи мишљаше: 

— Она ме не воли. 

У овоЈ пропасти било је нешто непоЈМЉИво; они 
нијесу разумјели шта значи л>убав. 

И растали су се. 

Зашто? Због чега? 

Ни сами нијесу могли одговорити на ова пи- 
тања. 



Бр. 13. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1^08. 



Стр. 



Кад су бнлн заједно, глас розума гоиорио им је, 
да се треба рае/сати. 

А када нијесу вн^а.!« јсдно друго, глае ерца пм 
јс гонорпо: 

— Иди њему! 

— Иди њој! 

Али до1је тренутак, када нобнјсдп глас разума. 

Расталн еу ее. 

У дугачким, крвљу срца наппсаним писинма, от- 
крипалп су евоје душв; врста за врстом ннзалс су 
страене рнјечн, н дозивали су, н одбијалч су јсдно 
друго. 

Али међу њима је етајала некакпа невпдљппа, 
непролазна стијена, која ии нс даватс, да вцде једно 
друго, а онн нијепу разуије.1п, ннјесу моглн разумјеги, 
да та стијена — впјс оно, гато јеете, ве1| оно, чега 
н с м а. 

Они су опазилн да пи се рушп срећа, алп нн- 
јесу зиали што се боре и страдају нлузпјои. Зна.1н 
су да има тренутака, минута, часова, а.]и неиа среће. 

Као да11.1.еннци, хваталп су се за фантаегичне 
разпа.1нне, сазндане уображењеи, алн се нијесу могли 
епастн. 

Сваким даном, сваким пнсмом, све ее оченидније 
н јаснпје опалкало, како се шпрп нропаст. какп нзраста 
пз њс глува етпјена. 

ЛпстиН за .шетићем пада у огањ. 

У крвапим одблијесцнма оскачу на плафову 
грднс сјенке, а по угловима лукаво се колеба покретнп, 
сурц, скоро већ поцрње.1и еутон. 

Л чонјек, баш као да је од гвожђа СЈСован, нс 
пазсћи на сјенкасте душс, баца лнстићс у огањ. 

Све пх је мање н мање. 

Ево и пошљедње пнемо. 

На њеиу оштро падају у очп јачнм потсзом на- 
ппсане ријечн : 

„Све је свршено!" 

— Све је спршено! — прошапта човјек, рука му 
грчевпто обамрпјс с пош.1>едњнм ппсмом, као да се нс 
рјеи^ава бацнтп и њсга — пош,ЂОДње, п1то јс остало, 
ла зкртву огњу. 

Све је овршено! 

1'1з камниа сс прућн у собу црвен језик пламе- 
нов, као да хоћс још плијена. Лизну каминову ре- 
шстку, ишчсзе н опет се појави, старају^п! ее помамно 
да пскочи напо.Ће. 

Човјек се осмјехну. 
- Узмп! 

И пош.ЋОдњн лпстић падс у средину догорјеле 
ватре. 

Жуднп пламсн п њега брзо захватп, алану са 
еамртно>г сна1'ом, затрепера н угаен ее. 

Нп један мускул но мрдну на њеЈовом лпцу, 
самп му руке немоћно клоиунЈе на ко.т,ена, а непо- 



мнчне очи у дубокој тузи гледаху како огњеној з.1оби 
сред груде пепела пош.1.едњп пут плануше ријечи: 

„Све је свршено!" 

С нечујним синјехои ступи напријед прнтајснп 
тамнн сутои н за један тренутав нспунп све углове 
усам.ЈБене собе. 

Он дође, славећи побједу, н све постадс тамно, 
безбојно. као живот без .Ћубавн, као нвзајажена дубока 
могила. 

Не ос^аде нн пскрицс свјетлостп. 

Све нзгорје. 

И све нзумрије. 
Бабушгтца, \'.Ш. Превео: .ћуЛоиир С. Јпци).. 



ВЈернсон ВЈернстЈервр. 

Весео момак. 



оцније пола годпне, и то у јесен (прнчешћс 
је бпло донде одгођено) еједили су кон- 
фирианди парохпје у собн свештениковој 
да бп дознали, којим ће се редом прп- 
чешћивати послије нснита. Међу љима 
бијаше Ајвинд и Мернта са пустаро. Мс- 
рита бијашо тек дошла од свештеника, од кога је до- 
бпла лијепу књигу и много је хна.1ио. Она ее енијала 
и ћаскала са својнм пријатељицама, на све стране 
обзпрала со за момцима. Она јс била већ олрасла, лака 
и елободна у цијелом свом бићу. Момцн и дјевојке 
зналн еу да је проеи Јоп Хат.1ен, најбо.1>и младић из 
парохнје, па како је сјсдпла у друштву, имала је 
разлога да буде весела. До.Ће на вратииа б1т.10 је не- 
колнко дјевојчнца и дјсчака, којн нпјесу положилн 
нспит. Онн су плакали, а Мерпта п њоне пријат1љице 
смија,1е су се. Међу њима је био и један дјечко у 
чизмама свога оца н с марамом око врата, коју је 
увијек његова мајка носи.1а у цркву. „Божс, о Боже , 
јсцаше 011, „сад не смпјем ннкако нћн кући! свс 
обузе туга којп још не бијаху положилн нспит. Међу 
њнма за1иада опште ћутање. Страх им је вирпо из 
очнју, нијесу МОГ.1И чисто гледати и гутати (пљувачку). 
.Један сјеђашс н рачунаше, шта зна, и ако се пријс 
неколико часова увјерио, да зна све, опет је дошао 
до резултата, да ништа не зна. чак да више не зна 
на изуст нн јсдну једину изреку. Други збрајашс свој 
регистар гријехова од првих тренутака свога живота, 
и свега што се дотле могаше сјотитн, тс иу не Си 
било ннкакво чудо, ако га добри Бог не пусти на 
прпчест. Трсћн ејеђаше н премиш.Ђаше о разнпм ;п1а- 
цпма: а[:о зазвонп звоно, пријс него што он изброји 
двадесет — положиће; ако је онај, кога чује тамо у 
ходннку, се.љак Ларс, оида ћс положптн ислит; ако 



Стр. &00. 



1&0б. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ер. 15. 



велика кишна кап, ко]а се напољу полако слијева низ 
прозорско овно, допрв до прозорског ћерчива — по- 
лоашке. Пошљедњи и пресудни окушај бпо је да ли 
иоже савити десну ногу око лијеве, а то му бијаше 
сасвии неногуће. Четврти бијаше потпуно увјерен, да 
ће одлично ноложити, ако га свсштеник пита из 6и- 
блијске историјо о Јосифу н из вјеронауке о крштењу 
И.1И о Исусу, плп о заповијестниа илн.... — он још 
сје^аше и пребрајаше своју иудрост, алн га у тај иах 
позваше. Пети с иарочитом љубавл^у ра&иншљаше о 
проповиједи на брду, за то што је о томе сањао. Он 
је био потпуно увјереи да ће га само о томо питати. 
и проирм.^ дијелу проповијед. Застао јо пред вратина 
да још једаи пут прочита проповијед на брду, — али 
га позваше горе да га пнтају о великим и иалпм про- 
роцнна! Шести миш.1^ше на свештеника, који је тако 
добродушан човјек н врло се добро познаје с његовии 
оцен, мии1л>вше иа учитеља, који ииа тако .губазно 
лпце, н на Бога, који је иилостпв н већ је поиогао 
нногина, као Јакову и Јоеифу, а миш.Ђаше и на то 
како еад његова иатн и сестре сједе код куће и моле 
се за њега Богу, којн ће занста помоћи. Седин је 
сједио и нного попустио од онога, што је хтио бити и 
што је заиншљао. Хтио је мпровати, док ие дотјера до 
краља, другн пут је хтпо бити на а генерал или 
свештеник; но сада ^е све прошло. 

А.1И путем свештеничкој кући још је непре- 
стано мнслио, да иде на норе н постане капетаном 
л^, нлн ношда и гусарои, и да стечс огроино бо- 
гаетво. Сад се пак најприје одрече богастаа, затни гу- 
сара, капетаив лађе и крианоша, и хтједе се задово- 
љити тпие, да буде мориар, највнше бродар, а ножда 
и да не иде ва норе, већ да остане на ннању свога 
оца н да ну поиаже у газдинству. Осми је у својој 
ствари био вр.то поуздан. Он је ннслио на олије,1о, 
у коне ће се причестити, н шта би радно кад 6и на 
испиту пао. Али ако положи, ићи ће сан у варош, 
купнће себи чохано одијело. У њему ће о Божнћу 
отићи кући, игратн на забавп, на завист свпх монака 
и на лив.ЂОње свих дјевојака. Дсвети рачунаше друк- 
чије: он јо упорећнвао Бога с неком врстои протокола. 
С једно стране писао је свој дуг: нека ме пропусте 
на нспиту; а с друге стране пнсао је своју вересију: 
онда нећу никад више лагати, бр6.-Бати, увијек ћу 
ићи у цркву, дјевојке ћу оставити на миру и одучити 
со од псовања. Десети мнш.-Башо кад је ланн прошао 
Оле Хапзсн, бпло бн неправо, да ове године не прође 
он, који је у школн увијек био међу баЋин, а осим 
тога је и од боље породнце. Порсд њега сјећашо је- 
данаестн, којн се ношаше најстраховитијпн освстннчкии 
плановима, ако падне на исппту. Он је мислпо, да 
школу запали, па да побјегне у свпјет н вреиенои да 
се врати као нстражни судија свештсннка и цпјеле 
шко.1ске управе, па да пајпослнје дарује свнма нилост 
за правду. У почетку је хтио ступнтн у службу код 
суојсдног свсштеника, па да до године у прнчошћу 



буде првн и тако да одговара, да ее свп чуде. Али 
дванајести сјв1)аше сам испод звона, објо руке бијаху 
ну у џеповина и гледаше сјвтпо у скуп. Нико не зна- 
ћаше, какав терет носп, за какво је страшно дјело 
одговоран. 

Код куке је била једна, која је све то знала, 
јер с« он бијаше заручио. Велики дугоноги паук иилио 
је по поду и ориближавао се његовој нозп. Он је 
обично газно одвратну бубу, али данас поднже ПЈгу, 
да паук иде куда хоће. Његов глас бијашс њежан 
као г.1ас побожна свештеника, његове очн казнваху 
непрестано, да еу сви људи добри, њогова се рука 
смјерно подиже нз џепа до главе, да нанјестн косу. 
Сано кад бн се иогао провућн кроз те опасне игленв 
уши, тада би поново узрастао, опет би дуван грнзао') 
н заруке објавио. А доље на ниској к.1упицн, сјећаше 
скрштених ногу ненирии тринајести. Његове мале, 
ватрене очи пролетјеле би три пут у севунди кроз 
цијелу собу, и у његовој великој, кумвдрнвој глави 
ројиле су се нисш свпх оних дванајест другова, од 
најпоуздаиије наде до најиучнијег очајања, од нај- 
сијерннјих панјера до опакнх освета. 

Ајвинд сјеђаше код прозора. Он је био горе и 
одгонорно је на ева питања, али ни свештенпк ни 
учите.Ћ ннјесу иу ништа реклн. Он је пола године нислио, 
шта ли ће они рећи, кад се увјере о успјеху његовог 
рада. Али со у својим нвдана веома преварио, а то 
га и дпрну. Тано сјеђаше Мерита, која за иного нањи 
напор и још нање знања бнјап^е добила п хва.1у в 
награду. Баш за то је радио, да у њенин очима из- 
гледа велнки, а глс она играјућн се постигну оно, 
што је он заслужпо тек врло воликпи одрнцањеи и 
самопрегоријевањем. Њен смијех и шпла сјеклн су 
ну душу; бо.>1>ела га је ноусп.Ђеност, војои се она 
креташе. Од оног вечера добро се чувао, да се с њои 
не ралговара. Године тек морају проћн, миш.1,аше он; 
алн када је ту видје, како весело п проииш.Ђено 
еједи, прикова га њен поглед за под, п све његове 
горде нанјере бијаху сад као увело лншкс. 
(Нвставике се). 



К. М. Стањуковвк. - - - — = — — : — - 

Укидање тјелесних казни. 



и јс бпло на пристанншту Конхонга. Је- 

Ј; аиога топдога дана — бнла јс недје.г.а — 

пред ручак, команда убојне лаће бпла је 

(ј постројена у фронт. Капстан лађс, у иун- 

анру и са ордеппиа, всссо и задовољан, 

прпншо је фронту и, поздравпвшп се са 

иатрозима, свечано-радосиим гласом поздравио их јс са 

') Нна л.удп који ие пушв дЈвап већ га грпвЈ- и жвачу. 



Вр. 13. 



190б. бООАћСкА ВИЛА 1908. 



Стр. 201. 



царском милошћу — укидањем тјелесних казни. И одмах 
затим прочитао је у наЈвећој тишини ток добивени 
уз Русије указ. 

Матрози су саслушали читање са највећом 

11а<Л1>Њ0М|.... 

— Надам се, дјецо, да ћете оправдати повјерење 
Господара Императора п да ћете и од сада бити исто 
тако вриједни, као и до сада! — проговори, свршивши 
читање, командир, којп им 'в још прије званичнога 
укидања тјелесних казни запријетио на лађи. 

— Стараћемо се, ваше с*ко благородство: — 
сложно гракнуше у одговор матрози, као један човјек. 

Команда сједе за ручак. Послије обједа било је 
благодарење. Неколико дана међу матрозима живо се 
комептарисало. Тема разговора била пм је указ, чоји 
је хсапетан прочитао. Некоји старији матрози гледаи 
су на њ — с неповјерењем. У самој ствари нешто 
им је чудновато било. Из небуха нијс дозвол>ено де- 
ветати ! 

— Јеси ли ти, Василпјс, равумио што су јуче 
читали? — питао је другога дана послије обједа стари, 
бакови матроз ГригориЈе Шип свога пријатеља Васп- 
лија Архипова. 

— Нијесам најбоље разумио.... Ни на крај памети... 
Па пуста дјечурлија нешто брбљају. 

— Грбина та матроска сад је обезбиЈсђена, ето 
гата је, братац мој! 

— Вараш! — одговори Архипов и хтједе лећи 
да одахне. 

— Ама не лажем.... Имам ја уши. Зар нијесам 
слушао, кад јс капетан читао тамо што је из РуспЈ'е 
дошло.... Довољно је, брате. Стој — машино! 

— Узалудно ! - — опет ће рећи Архипов стари 
пијаница, матроз, који с^аужи у флоти око двадесет 
година, а који не може чак нп замислити, да се и 
без батина може бити. 

— Ох, какав си ти невјерни Тома.... Но, питај 
господу... Архипов се скептички осмјехну и само 
махну руком. Наскоро послпје тога приђе једноме по- 
ручнику, који пролазаше поред њега и запита га: 

— Је ли истина, ваше благородиЈС, што Гришка 
дроби, да се сада не смије тући? 

Млади офицпр - поче савјесно објашњаватп указ, 
и стари га је матроз слушао зачуђено, на први поглед 
поражен и убијен тумачењем; но када је поручник 
дошао до кривца, за које тјслесна казна није укинута, 
— црвено, загорјело лице Архипова поново доби свој 
обпчни израз, каквога простодушнога скептика са 
сјснком лукавства. 

Он заблагодари официру и на питање: ^разу- 
мпјеш ли?" одгори: — У свему сам одлично разумио, 
ваше благородство", — п када је официр отишао, 
примијетио је свом другу са ослшјехом: 

— Нс вЈсруј од сада ничему, Гришка Збиља, 

не вјеруЈ.... 



— Зар теби да вјерујем, лудаче,? — расрди се 
Шип. 

— Лудак си ти, а не ја.... 

— А, како? 

— А, тако! Нека је хартија п изашла, кад буде тре- 
бало дерати, дераће! — тоном дубоког убјеђења говорио 
је Архипов. НемоЈ ти на вријеме спустити ленгер, или 
напримјер убиј кога.... Па да видиш хоће ли те оде- 
рати као Сидорову козу. Или опет, расуди сам, паметна 
главо, шта ће бити с тобом ако си сенапно и попио 
државну ствар? Зар нећеш у Сибир, а?.... Скину те 
и испљуЈу... 

— Вараш се... У „тамницу"* да ме метну. 

— Јеси ли штогод размишљао о »тамници?" — 
са осмијехом рече Архипов. 

— Апсеник, значи, бићеш.... 

— Апсеник!? — запитаће Архипов. 

— Да, братац мој'.... Јуче је наЈ'старији официр 
наредио да се уреди. А казивао је и Плентиј — дун- 
]^ерин: „Биће та^собица у тамници мрачна и уска; 
не можеш се, вели, преврнути у њој." Ти се напио 
или друго што погријешио, — сједи тамо једино о 
води и хљебу.... То је мјесто — батина... 

— Мјссто батина? 

— Да. 

Са осмиЈехом погледа Архипов друга и побје- 
доносно рече: 

— А ако би двадесет матроза требало казнити? 
Како би тада са апсаном? 

Шип се замисли. 

— Збиља, како би тада? 

— Кажем ја теби, Гришка, не вјеруЈ... Хартија 
је — хартија, — а ако треба дерати — дераће... 
преиначиће у казне п излемати леђа.... Збиља, да ли 
може тако бити?... 

— Могуће је. 

— То, то и јесте. А то су опет апсанџије из- 
миелиле. Нијесмо ли, ваљда, дјеца? Без батина, брајко 
мој, немогуће јје.... 

— А код нас на „куверту".... Чини ми се, ка- 
петан није заповЈедио! 

— Није заповједио! До прве прилике.... 

— Но, ти то, Василије лажеш.... Код нас још 
никога ниЈасу тукли, а толико година пј^овимо... 

— Командир је таки... чудноват... Такога, при- 
знајем, ја никада ниЈ'есам видио... А други.... и сам 
знаш... Без тога нема флоте! Него пусти ме, брајко, 
да се одморим!... Не вриједи напамет ћеретати.... Нама 
је свеједно... Вратићемо се у Русију, у лијепу Русију 
отићи ћемо!... — проговори Архипов, који, по изгледу, 
нпје желио продужавати, по његовом мишљењу, гбес- 
мислен" разговор. 

И обадвоЈица се растадоше, — сваки за својим 
послом. 



Стр. 202. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 13. 



II. 
У углу скупила се гомила младих матроза ^пр- 
вогодаца". Један од н>их, Макар Погорјелов, малога 
раста, отреспт риђап, са живим лицсм, тихим али 
узбуђеним гласом говорио је: 

— Е, од сад ће нас, браћо, у ланцс притезатп... 
у крајњи трЈум^), значи, у помрчиии... И говор је за- 
к^Ђучио: зваћемо је, вели, помрчпну ту „камчатком"**) 
И оковаће тамо и ноге и руке, и сједи... не мореш 
се окренути.... Тамо, браћо, ја нећу ићи — тјескоба. 

ч 

А осим пексимета и воде ништа впше не даду јести!... 
А већ батини ни помена. Нико не смије! 

— И боцман не смије! — запита некојјп са 
сумњом. 

— Кажем ти, не смпје ! — одлучно одговори 
Макар. 

— А како смије? 

— Не смије нпкако — зато је хартпја. 

— А ако лупе? 

— Не бој се, прибојавају се и они.... 

Боцман Никитић слушао је те разговорс и на- 
љутио се. Он им при1)е и громко викиу: 

— чему се то разговарате, ђаволи? Нијесте 
чули трубу: „спавање", а? Или спавајте или ћутите! 

— Да нико не спава, Атанасије Микитићу! — 
полако примијети отресити матрошчић. 

— Ти мене хоћеш да учига, шта ли? У мене ти 
гледај.... Овај се мијешао у туђе послове?... 

И у тај мах боцман пзвуче из џепа прут и под- 
несе га пред лпце младом матрозу. 

И Макар и осталп дјечаци стрссоп^е се. 

Ми ниЈССмо, Атанасије Микитпћу!.... проциједи 
Макар. 

— Баш ти нијеси... Ти се нијеси дерао! Правити 
неред није баш корисно! — са мањс суровостп при- 
мјећујс боцман, задово.1>ан што су се матрози упла- 
шилп. 

— Није корисно, Атанаспјс Микитићу, није 
корисно! — одобравали су млади матрози. 

Боцман оде. 

Матрози су неко вријеме ћутали. 

Напошљетку неки рече: 

— Ето ти — не смије! 

— Да ће црћп — не смије!... То он из страха! 
одговори Макар. 

— Из стра-а-ха? Он ће те зацпјело угријати! 

— Не може ! Сјутра ће, казивала су дјеца, изаћи 
указ од капстана, да се сви прутови, колико их год 
има, покидају! Ама, нп трунка од њих да не остане... 
— А на мјесто тога, што би ту1С1и, како ће бпти, 
браћо? — запита један од њих. — Боцман и унтер- 
официр ужасно ћушкају у губицу. Како по указу 
из*1ази, Макарка? Макар мало поћута, па одговори: 

*) Уиутрашњи простор на лиђн. 

') Тако су проввали матрови прпвремеип аатвор на ла^^п. 



— Не, браћо, не смије ни у њушу.... јер је и 
то тјелесно..., Слушао сам јуче, кад је доктор у 
кајут-компаиијиО говорио: „дарнути, велим, палцем 
нико не може."* 

— Но? 

— Сада, кажс, биће све по закону, по правди и 
савјссти... 

— Гле... 

— Како је цар дао сељацима слободу, тако 
мора бити да је и свима осталпм... Ако ће часно!... 
свечано је продужавао матроз. — Код нас на „ку- 
верту** и сами, браћо, знате, какав је командир.... 
добар и правичан... И увијек ће таки долазпти. Све 
ће по новоме да буде... Руски ће људп од сада жи- 
вјети лакше... Ја вам пстину говорим, браћо... А што 
се Микитпћ кураисп, таки је он.... Указ тај заста му је 
у грлу. Да ништа не може учинитп!.... Шалпш се 
брате... Руке кратке!... 

(Свршиће се). 




Јелица Веловићева, Сарајово. 

Бувада. === 

На позив г. доцента др. Ђорђевића у 6. бр. 
„Виле" могу и јада рекнем неке мале опаске. 

Сабирајући народне везове и народно називље пз 
ове у нас још неиспитане струке, биљежила сам и на- 
родне приче, гатања, чарања, пословице, афоризме и т. д. 
Куппла сам то по свим крајевима наше домовине, куд 
бих стпгла, а највише дакако у Босни, гдје сам у 
горској усамљености дуго живје«1а. Занимала сам сс 
посве пнтпмно за народни живот, ступила сам у не- 
посредни додир са нашом сељанком и могу рећи, да 
сам освојила њезино срце. Занимала сам се и за на- 
родно лијечење, па сам и сама научила многу врло 
паметну и успјешну љекарпју умијесити, скухати и 
употребљавати. Па како ме је свијет вазда затекао 
код књиге или писања, проширио се околицом у брзо 
глас „роспоји«, која „свашта умије". Кад сам 
једном (дакако н е својом тобожњом вјештином, него 
с л у ч а ј е м) једно] жени спас^а живот, није више 
за ме било тајне у животу добрих оних жена из читаве 
околпце. Свс су ми казпвале, за свашто ме питале и 
„што не бпх нпкоме: већ Богу па теби''. Да сам ја у- 
право ипак од њих више научила, него оне од мене, 
то дакако радо признајем, 

Тако сам чула и за к у в а д у, т. ј. да уз жену 
породиљу легне и човјек. У неким кућама лијегао је 
он п р и ј с на два три дана, али би устао, кад му жена 
легне, да рађа. Но за тај обпчај пе чује се много, а 
онс, које су ми о том прпча.1е (Гоја Јунгпћ и Луја 
ЛуЈНна пз Кључа, па Ајка из Пунпра), смијале су се 

*) Општа соба ва официро на ла)>и. 



Бр. 13. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 203. 



томе „адету и нијесу му приписивале важност или 
какову чудотворну снагу. Казивало су ипак да је у 
старији вакат п врло често овако човјек вајједно са 
женом своЈом обављао порођај т. ]. дијелио болове 
њезине бар привидно јаучући и кукајући у сав глас. 
И њега би онда „баба** дворила том приликом, па би 
и он пио траво, да „лакше роди". Млађа генерација 
не држи више овај „адет , па ако гдје још и легне 
човјск пријс нрго што ће му жена родити, то чини 
само, што је „алчак — од шале. Ово више није оз- 
билЕ»па порођајна церемонија у околици Кл^уча. А да је 
има гдЈе даље у Босни Још и данас, није ми познато. У 
Кључу ЈС „баба** (туђа старија жена, која врши улогу 
бабице) главна помоћница код сваког порода, гдје још 
не зову праву бабицу. Позивање бабица све се више 
шири у народу. Мушкарци нерадо говоре о жени ро- 
дил>и, нити се за њу брину. Отац се весели само 
мушком породу, но ако се родило женско, па га ко 
од господе упита за то, он ће се стидити тога „та1- 
ћеига« и рећи: „Није мушко, него — да 
опростите — цура!" 



^ 



Српски народ. 

Од дра Сние Тројановића. -^ 

(Наставак). 




од старих Германа у незнабошко време па- 
дао је баш на Божић тако звани Ј и 1- 
Г е 8 I, англосаски ^ е о ћ ћ о 1. Сви су та- 
дашњи стари Германп веровалп да се 
тада душе по ваздуху врзмају, па су ради 
својих покојника такође приређивали по 
мен — као што Срби у неким крајевима и данас чине 
— II ваздан их којечим спмволично представљали. И 
у овоме је обичају сличност заЈСдничког прехришћан- 
ског порекла код свих индо-јевропљана. 

Овај Ји1Ге81 трајао јс 12 дана, отуда га Енглези 
и зову 1л^еИ1ћ-с1ау, а Срби од некуда Н е к р ш- 
т е н и д н и, који почну на Божић, а заврше се на Бо- 
гојављење. Може бити да су овизг именом хтели Срби 
да одрекну хришћанскп карактер, па назвали ово пра- 
зновање, а кад су хришћанство примили, „некрштеним 
данпма". овом времену народ изрично прича, да 
тада авети по свету тумарају, за то се тада никуд 
ноћу из куће не излази или, ако се мора, онда с ве- 
ликим страхом. 

Сваки Србин, без раз.1ике, има један дан у го- 
гини кад слави, и тај се породични празник зове 
слава или крсно име. — На2 — 3 дана пред славу 
дође свећеник у кућу, освети воду у чинији, и китом 
босиљка покропи икону дотичнога свеца — славе, и 
сав дом, као и укућане. А уочи славе прислужи се 
кандило пред свецем, које гори и о слави цео дан. 



Слава пада обично' на какав већи свотитсљски 
празник. Највише свечара има о св. Нико*1и, па св. 
Арханђелу, св. Јовану итд. Синови пак славиће по- 
сле очеве смрти псту славу, колико пх год буде, и 
тако се то продужуЈС за вечита временв. За с^1аву се 
скува пшеница, и то се зове к о љ и в о, које поп окади, 
чим упали воштаницу, па га онда. очати и вином пре- 
лије. Ко слави св. Илију или св. Арханђела Михаила 
он не кува кољиво, јер ти се свеци сматрају за живе, 
али и овим се славама поред коЈ^ива умесн и наро- 
чит колач славски, који поп тако]^е као икољиво 
очати, прелпје вином и с домаћином или његовим ои- 
ном прссече. свакој слави без раз.1ике она упаљена 
воштаница гори цео дан, а у вече се залије вином и 
тако угаси, духнутп се на њу не сме. Кад већ и го- 
сти почну долазити на честитање славе, домаћин устане 
и више тог дана не сме сести, него дворећи са сва- 
ким се љубазно разговара. Ко год дође од мушких на 
славу он 410 се пољубити у образ с домаћином, а жен- 
ске с домаћицом. Чим ко уђе он место обичног по- 
здрава честита: „Срећнаслава!'^ Девојка прво послужи 
гоете кољивом, од кога ће свако облигатно узети по 
Јодну кашику, по том долази у варошима слатко, ко- 
лачи и ракија, а пос1е подне место ракије вино. 

Пошто је славски светац заштитник (патрон) по- 
родице и иметка, то му се домаћи при свакој молитви 
обраћају за помоћ и посредовање код Бога. У неким 
крајевима сви они који с«1аве једну с»1аву, не жене се 
измсђу себе, јер се сматрају за род. Ово може бити 
негде и оправдано, јер врло често цело племе слави 
исту славу, а њихови су ч,1анови заиста род, јер су се 
из једне прапородице размножили. 

У југо-источнпм српским крајевима на С1аву мора 
доћп поп у кућу да изврши помен свим мртвпм 
онекуће пда упали свећу, која га чека усађеиа 
у крвни колач. 

■ 

По кољиву, коЈС ЈС жртвени приносак, по поми- 
њању и служби мртвим итд. излази да се у слави на- 
рочито опажа трагпоштовањаупокојенихпре- 
д а к а. 

Кад смо утврдили да је слава изражавање по- 
штовања својим покоЈницима, и то у главном мушкпм 
прецима, који су такође исту славу славили, онда 
смемо и жртвовање (кољиво) и прислужавање (вошта- 
ница и кандила) помис1ити да се потпуно одиосе та- 
кође на претке. Женска је готово туђин у Цородици, 
Јер је из туђе славе дошла у славу свога мужа, за то 
она не може сећи колач, не може палитп крсну свећу, 
нити је угасити, него се само задовољава са споредним 
дужностима као свака друга раденица око спреме за 
с.1аву. 

И код Римљана и Јелина само је син могао да 
изврши прописне церемониЈе, у којима лежи благостање 
покојних предака. Рим^^Банин јс мислио да су синовље 
жртве и поштовање на гробу најмилије Богу за иретке. 
Цицеро је опет пребацивао КлавдиЈу, за што је уле- 



Стр. 504. 



190б. БОСАНСКА ШЛА 190б. 



Ер. 13, 



гао у шебејску породицу, а тиие сс огрсшно о рели- 
гију свога генса, што значп да ]е другог патрона 
усвојио. 

Трећи је весео празнлк — Ускрс, ради кога 
ваља исто онако посхнти као и пред Боасић, али још 
дуже — - чнтавих седав недв.Ћа! На Волики Четвртак 
побожни се хришћаии особито освте богобојаж.1.нвп, 
кад звона престану да брује, а место њпх почне да се 
разлеже снтан глас к.1епала. Истога дана у вече при- 
ређује црква свечано бдсније, кад се свет, мо:ке се 
слободно рећн, у целој години најердачннјс помоли 
Богу, преносвки своје нисли на страдање Исуса Хра- 
ета. Поред слабог освет.Ђења ввооких просторија и 
мнриса од таињана само се чује тих глас свећеников 
и шапат богоиољаца. Црква је увев пуна и препука, 
како ни једног другог дана у години. На Всликп Пе- 
так рано одржи се јутрење, изнесе Христов гроб и 
п.таштаница, коју ће тога дана ма.1о и вв.1ИКо цели- 
вати и у тас спустити дарак, колпко ко иилујс. Кад 
је лепо, ведро вреие, онда свако мссто тог дана нај- 
живље изгледа, јср тог дана нпко не ради, него се 
лепо обуче и старо н младо, похита да испуни своју 
хришћанску дужност. 

Рано на Велику Суботу сахрањује се _Хрпстос , 
и тада с« слеже белн свет у богомо,1.у. 

На месец дана пред Ускре почно домаћиаа с кће- 
рима да шара јаја, често врло вешто е лепим орпги- 
налнии нотнвпиа, које у очи Ускрса обоји, најрадије 
црвено, а шаре остану какве су и биле, јер су 1 
натопљене. На Ускрс се сваком госту обл1 
по једно јајс, а децп и впше, којима се сва трп даиа 
празнпка туцају. То јест једно држн своје јаје непо- 
инчно у руци, а друго дсте, па н матор човек. туца 
својпи јајетом, прво врх у врх, па шотку у шотку. 
Чпје јв тврђе он добије од противника разбијено јаје. 
Свпрачи Цигани чино своје; зађу од куће па гвиркои 
и песиои веселе домаће, 

Први дан Ускрса у Чоцн, а други дан у Ва- 
шаиду банатскои, као и другим околнпм се.1пиа после 
службе божје крене се сав ерпскп евет на гроб.1>е. 
Напред ноео црквене (дарјаке, за њииа иду ђаци с ри- 
пндама и чпрацпма, иза њих носе .Ђуди небо, иза кога 
корача поп, а за њпм у литпји гав сиет у свечаиом 
руху. Жвне носе том приликом колаче и ускршња јаја; 
п тако та свечана поворка иде прапо на гроб.Ђс. На 
спреи.'[>енин столовпма стојо читулс свију породица, 
иа којих поп поменс све покојнпке редом. Ио прочи- 
тању иоле имућнији припале још по гробовпма п свећс 
скојим помрлим, поп прелпје гробовс вином, а жене 
одмах пос.1е тога разделе колачо и јаја «.*нротињи на 
покој д>'ше покојницииа. 

Закл>учак. Утврдпли смо да уз три најглав- 
ннја српска празнпка: с.1ава, Божпћ и Ускрс, и 
за чудо да со на сва та трп празника помпњу мр- 
тви, н да им се за душу нешто чинн. Из тога сс 
ноже зак.Ђучит11 да гу у старо нвзнабошко време на 



та трп празника падале и задуганице; а ако да.Ђе 
идено, смеио поверовати и оној научној претпоставци: 
да сваки култ има корен у с.1ужби покојницнма. А.ш, 
да је култ чак старији од обожавања природе — као 
што нноги испитивачи релнгијв иисле, — ја сс не 
могу потпуно сложптн. Јер, на пр. Божпћ и Ускрс 
нераздвојно су всзанп са две сунчеве констелације. И 
да бадњак трсба снатрати као обновљеви идол, јер 
се сваке године нов спреиа, којп се разбуктн п си-чно 
обасја кућу, колика се ватра це.1е године иначс на 
доиаћем огњишту не внди, — управо као што и сунце 
тог истога дана учинп на небу, по народнон веровању, 
последњи корак напред и кренв натраг да обасја ја- 
чом снагои зем.Ђу, и да јв својон топлотом окравп. Још 
парод верује да привезани ланцен Сотона (у Црној 
Гори опет веле да је тако окован цар Дукљан — 
Диоклецпјан), јсднако их гло1)е, и таман на Божић 
да их прег.1ође и свот да запалн, а Циганин сваки 
по једном удари иа.1ек у наковањ те ланац прнтврди. 
(Наставике со.) 



^ 



Филозоф Марко Аурелије. 



- Сјени 



погрјешкс њиховс, поп1.Ђе^ице су и>ихова 

езнања, што се тиче добра п зла. Алп ја 

аи јасно упозпао, да јс добро но слоие 

нћу лијепо, а зло гадно. Човјек, који про- 

ив ненс грпјеши, у ствари је са нном сро- 

,ан; нс што бисио би.1и псте крви и истог 

поријекла, него тто имано једнако удје,1а у разуму, 

у божанском одређењу. Нико ни не ноже учпнити 

штету, јор сс не Л41И навссти на неваља-1СТВ0. Истј 

се тако нв ногу срднти на онога, који ми је сродан, 

јер смо створенн за заједничку дје.1атност, као руке, 

ногс, трепапице, горња и доња вилпца. С тога је не- 

нрпјате.Ђство .Ђуу1,ско протнв природе ; а злово.Ђу п од- 

вратност у ссбн осјећати ипак је непријате.ЂСтво. Љула 

треба и трпјети и .ч.убптп. 

— Па да тп живпш 3.000 илн 30.000 година, 
ејетп сс, да нпко не губн други живот, него онај, којп 
уистину ииа, и да нема други него онај, који уистпну 
губп. Пајду.Ђи живот излази с најкраћим на псто. 
Свак губн еамо тачку садашњости, која јс пред вјеч- 
ношћу једнако ништавна, а пошто нпкад не посједу- 
јеш ни прошлости нп будућностп, па с тога и не но- 
жеш пзгубитп ни прошлост нп будућпост, него нпш- 
тавнн моменат садаЕињости, то тп је пн самој дужиии 
вијека, сасвпм свсјсдно да умреш пли као старац пли 
као младпК. 



Вр. 13. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1д08. 



Стр. 205 



— Ништа не треба препуштати случају; ничега 
се бојати. Све сусретв и сметње судбине треба смат- 
ратп себи сродним, јер је свему извор један исти. А 
смрт очеку] с миром. У њој не треба гледати ништа 
друго, него разрјешење праелемената, из којих нам је 
биће саставл>ено. И ако за прае^^ементе саме ту нема 
ништа страшно, да се сваки од њих у други претвара 
— за што треба промјене ствари и растављењс еле- 
мената гледати са жалошћу? Из јсдних бпка природа 
ствара друга. Ту нема ништа страшно, јер со и то 
догађа по природи, а што се тако догађа, то нпјс зла> 
па макар се нама и чинило да јест. 

— Колико само сензуалних иаслада разбојнпци! 
распуштешши, убице родитеља и тиранп нпјесу ужн- 
вали ! 

— Не стпдп се, да ти се помаже. Јер теби је, 
као у рату прп Јуришу, само прописано да извршујеш 
дужност. Како јо сад, ако ти, рањен у ногу, не мо' 
жеш да се испењеш на опкоп, а могао би уз помоћ 
другога? 

— Све је као у светој вези са собом исплетено. 
Ништа нема, што је себи страно. Све п1то је створено, 
координпрано је Једпо другом и пма за сврху хармо- 
нију истога свијета. Састављен из свега, само пма 
један свијет, Јсдаи Бог, којп је у свему, један разум, 
свим разумнпм бпћима заједнички; једна истпна, као 
и Јсдно савршенство за сва сродна бића, учеснпке 
пстога духа. 

— Проматрај прошлост и велике промјене мпо- 
гих држава. Из тога можеш сазнати п будућност, Јор 
она мора бити једноврсна са прошлошћу, п пс може 
одступити од правила садашњости. 

— За моју слободу воље без утЈецаја је слобода 
воље другог човјека, као и читаво његово духовно и 
тјелесно биће. Јер ако смо ми у племенитом смислу 
једни за друге рођени, то ваљда разуми што у нама 
владају морају имати слободну дјелатност. Иначе бп 
погрјешка другога била и моја, што божанство ипак 
није хтјело, да не би од самовоље другога и мени 
била нанесена несрећа. 

— Све је предодређено. Али догађаји твоје душе 
и твоЈС одлуко не морају бити присиљени, него се ти 
можеш одлучиватп и поправљати с*1ободно. Богови су 
одредплп опћп план свемира, алп не и твоје одлуке 
посебно; те је смијепЈно, што се ти нећеш ла отмепх 
својим злпм склоностпма, јср је то ппак могуће. А 
гледаш, да се отмеш туђим злпм наклоностима, П1Т0 
ниЈС у твојоЈ власти. 

— Бићеш с1ободан само онда, ако не даш току 
ствари да ти понесе у душу, и ако душу не уплетеш 
у догађаје, који су предодређени. Треба да будеш ра- 
зуман и слободан. 

— И као што природа скреће и уводи у ред, по 
удесу предодређен, и у своју цјслпну спаја све, што 
јој се опире или смета, псто тако разумно бпће 
може да учини прсдметом своје дјелатности све оно 



што га зауставља, и стужећи се њиме да л^ође до 
циља, био он који му драго. 

— Богови су дали човјеку снагу и крјепост, 
која му може С1ужитп као одбрана да не упапе у зла. 
Нема такога зла, против кога му они не дадошемоћп 
да се одбранп и да не пане у њ. Право зло те ни- 
кад не можс снаћи, само ако му се ти не подаш ; сва 
зла, која ти се догађају у спољашњем свијету, због сплс 
ствари, само су привидна и пролазна зла. 

— .... Опрости се прпЈатсљски одавле, јер је и 

онај, коЈи те отпушта, наклоњен и пријатељски. 

* * ♦ 

И ми ћсмо се пријатељски опростпти с Марком 
АурелпЈом. Тај велики моралиста из доба пропадања 
п разврата, са својим широкпм и човЈСчанским срцем, 
заслужио је, да га сс људп п у најдал.а времена сје- 
ћају с љубављу и поштовањем; а нада све је заслу- 
жпо да га узму за углед у свом моралном животу п 
дјеловању. Јер је он био човјек са најплеменитијпм 
атрибутима што се уопће могу имати на нашој пла- 
нети. Тај погански хришћанин, апостол свеопће љу- 
бави и нира, био је оно за чим је тежио у цијелом 
жпвоту: слободан дух; побожан без празновјерја, строг 
према ссби, а благ према слабостима других; човјек 
коЈИ љуби рад и савјесно врши своје дужности; ис- 
крен и праведан, срећан и спокојан. То је први ве- 
лики козмополита, широкогруди и племенити љубитељ 
човЈвчанства. 

Марко Аурелије јс један од оних ријетких мо- 
ралних аристократа, који су се винули савршенству. 
Он је био слободан. 

(Свршпћо се.) 




Српске народне умотворине 

Женидба Мијата хајдука. 

(Свршетак). 

Кад зачуо бсже од Зворнпка, 
Што ЈС њему вила 1С1пковала, 
Он се скачс на ноге од тала, 
Па сагсупп стотину шерлиЈа, 
Б'јесне коње Турци посЈСдоше, 
Јездом Јсзде горе уз планину. 
Кад су бпли близу воде хладне, 
Од добријех коња одскочише, 
Коње вежу за Јслове гране, 
Турци иду хл^фаној водпцп: 
Ухватишс Мијата хајдука 
И његово тридесет сватова, 
Па им б'јеле санезаше руке, 
Још Анпцу они ухватише, 
Посадппш на коња брњаша, 
Па све воде доље низ планину. 



Стр. 206. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 13. 



А да видиш бега од Зворника! 
Често беже натраг погледује 
На Аницу, мла]^ану ђевојку, 
Лијепа је Аница ђевојка, 
У Турчину срце уграбила, 
Па сам собом Турчин говорио: 
^Све обађох земље и градове 
Од напЈега пространога царства 
Али љепше не видјех Туркиње 
Ни Латинке, ни младе Српкиње 
Од Анице, очињег ми вида! 
Још се јунак нисам оженио, 
А тако ми дина и амана, 
Тридес дана поста рамазана 
Када сЈутра бијел дан осване, 
Дан осване и сунце огране, 
Добавићу оџе и аџије 
Потурчити Аницу ђевојку; 
Ајка ћу јо] име надједнути, 
Узети је за вјерну љубовцу. 
У ријечи, у којој бијаше, 
У то доба до Зворника дође. 
Он отвори ледену тамницу, 
У којој јс вода до кољена, 
У њу тури тридссет сватова, 
И несретног Мијата хајдука. 
На тамници затворио врата, 
А Аницу лијепу дјевојку, 
Њу ми води на бојеве горње, 
Затвори је у шик^тп-одају, 
Па он иде у шера Зворника, 
Да се фалп међ турскпм бсзпма, 
Какова је лова уловио. 
Сад слушајте, моја брако мила! 
Кад је тазна ноћца долазила, 
Он се врну својој танкој кули, 
Па дохвати запаљену св'јећу, 
Ето бега у тикли одају, 
Гдје Аница бјеше затворена, 
Те он сједе на мека душека 
И дјевојцп вако проговара! 
„0 Анпцо, лијепа дјевојко, 
Који су те научилп врази, 
Да избсреш од горе хајдука 
За својега доживотног другаУ 
Ти си млада згодна и лпјепа, 
Па си могла наћи и бољега; 
Већ ако ћеш мене послушати, 
Што ћу теби сада казиватп: 
Ја се Јунак нисам оженио 
Ако ћеш сс млада потурчитп, 
Узећу те за вјерну љубовцу, 
Код мене тп ништа ф^изпт неће, 
Свилу прешћеш, на свили сјеђећеш. 
Још ћеш имат, многе робињице, 
Да ти носе скуте и рукаве." 



Кад Аница њега разумјела, 
Овако му млада одговора: 
пГосподаре, беже од Зворника! 
Моје срце није одабрало 
За супруга од горе хајдука, 
Али жељи родитеља старих 
Не хтијах се млада опирати. 
Још чу ли ме, драги господаре: 
Волим бити и твоја робиња, 
Нег ли љуба Мпјата хајдука." 
Кад то чуо беже од Зворника, 
Не зна Турчин што ће од > адости. 
Рукама је Анђу дохватио, 
Шћаше њојзи обљубити лице, 
Ал се Анђа хитра догодпла, 
Из рука се бегу истргнула, 
Па овако њему проговара: 
„Господаре, беже од Зворника! 
Сад ти лези санак боравити, 
Јер ја млада јесам ришћаница, 
А ришћанскп закон не доиушта 
Да некрштен ришћаницу љуби. 
Када сјутра бијел .?^ан осване, 
Ти ћеш мене младу потурчити, 
Онда љуби колико тп драго. 
Још бих тебе нешто замолила. 
Када сјутра јарко гране сунце, 
Ти изведи сужње из тамнице 
Па им русе поспјеци главе; 
Јер се бојим мили господарс, 
Да би моглп како умакнути, 
Па би по нас у зао час било,** 
Превари се беже.од Зворника, 
Превари ое, уједе га гуја! 
Он ми леже саиак боравитп. 
А да видпш Анпце ђевојке." 
Кад је беже тврди сан уснио, 
Душеку је она приступпла, 
Под јастук је утурила руку, 
Украде му од тамнпце кључе. 
Па ми лази кано гуштерица 
Нпз скалине од бијеле куле, 
ЈХоклеп спаде у мермер-авлнју, 
Од тамнице отворила врата, 
Надвор пушта Мијата хајдука 
И његово тридесет сватова, 
Свијема је опростила руке. 
А да ти је впдјетп хајдуко, 
Кад се они рука добавпли 
Полећеше уз бегову кулу, 
А пред свима Мијате хајдуче, 
Кад допаде бегу у одају, 
Бегову је сабљу извадио, 
Ману сабљом и десницом руком: 
Од једнога два је направио. 
Кад погуби бега од Зворника, 



Бр. 13. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 207. 



По кули му иокупио благо, 
Тад појаха претпла брњаша, 
За се баци Аницу дјевојку, 
Утегну ]в мукадемом пасом, 
А притегпу од сабље кајасом, 
ГГа побјеже преко поља равна, 
Кано зв^Јсзда преко неба плава. 
А за њнме тридесет сватова. 
Право здраво своме двору дођс, 
Па је одма попа добавио. 
Вјенча за се Аницу дјевојку. 
То је било кад сс и чинило, 
А сад браћо и дружино драга, 
Бог нам дао здравље и весеље 
И по смрти у рају насаље! 

Дубровник. 

Иа нештампане абирке: 

Р. Шзгковик-Вујачића. 




Цар и љекар. = 

(Српска народ. приповијстка.) 




јИО неки цар, који оболи једном, па сазва око 
себе прве љекаре свога царства, не би ли 
га како излијечпли, али ниједан га но мо- 
гаше излијечитп. 

Тако је цар боловао више година, док 
неки француски љекар, побјегавит пз војске, 
до1)е у то царство и чувши да јс цар болестан, јави 
му се и каже му да га можо излијечити. Цар се об- 
радова и обећа му, ако га излијечи, да ће га царски 
обдарити. 

ЈБекар га стаде лијечитп и за два три дана оз- 
драви цар, као што је п прије био. За то га цар по- 
стави за првог свога доглавника. Другим царевим до- 
главницима било је мучно, што је он, који је пстом 
дошао, постао првп уз цара, па га облажу цару, да је 
намис.1ио цара отровати. 

Цар испрва не могашс никако у то вјеровати, 
али кад му се они стадоше клети, дозва џслата н за- 
повједи му, да љекара посиЈСче. 

Бадава се сиромах бранио да није ништа крив, 
цар га не послуша. Најпослије га .Ђекар замоли, да, 
кад га век нећс оставпти у животу, оно бар да га пу- 
сти кући, да смири жену и дјецу, а он има код куће 
Још и једну чудотворну књигу, која ће, када будс пред 
њим посјечена глава и кад преврне десетак лпста, 
сама одговарати па питања његова. .Ђекар одс у 
Француску, смири жену и дјецу, узе књигу и врати 
се цару да га поспјече. 

Још пошљедњи пут замоли он цара, да га не 
убија, јер нијс ништа крив, а,1и цар рече, да га сад 



не би баш нипошто пустио, Ј'вр хоће да види како то 
мртва глава говори; и он заповједи џе.1ату, да га по- 
сијече и да њему донеое главу. Кад џвлат донесе главу 
погубљена л>екара и постави пред цара, узе цар ону 
чудотворну књигу и поче листати; али листови су 
били тешки и дебели и он мораде пљунути прст да 
их преврће. Кад је тако прелпстао десетак листова, 
заболп га глава, смучи му се, и као кроз ма1му про- 
чита: „Глава говори, а невјера плаћа*'. 

Цар не могаше дал>е ни да чита, него паде мр- 
тав крај мртвог љекара. Листове од онв чудотворне 
књиге био је љекар намазао отровом, а цар је прсте 
лизао и тако се отровао. 

Бања Лука 28./1. 1908. 

По причању Милана Јанковика. Заби.Ђ. .Буб* Јанвовик. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

^Зембиљ'^9 написао Саво Скарпћ-Џумбушчија. 

Књига I. Прештампано из 7,Српске Ријечи". Накладом 

и штампом Српске дионичарске штампарије у Сарајеву 

1908. Цијена 1 кр. 

Ово је књига једног босанског сатиричара и ху- 
мористе, који у горким сатирама и смијеху даје 
одушке своме огорченом и паћеничком срцу. Ово је 
слике наших жалосних дана, у којој наш јадни 
народ казује своје жел>е,. смије се и плаче, шиба 
тиране и силнике, који су га у ланце оковали и ис- 
мијава свакога на уста једног духовитог свога сати- 
ричара, ко год подржава његово робство. Он се је 
справом оборио највише на наше језуите, који сију 
највише мржњу у нашем народу који су заглупили 
католички народ, који би хтјели, да прогутају правосла- 
вне и муслимане, који највише тежеда створе тоЗпб 
У1уепД1 између Христа Спаситсља и Сотоне. Осим 
тога њихови језуитски листови умјесто, да пишу о 
народним боловпма и јидима, они пишу о забавама и 
веселицама. „Овдје јс сваком, до кукања, а ви танцате, 
јазук вам било!*' Вођа и главар Јсзуита је надбискуп 
Штадлер, који људо хоће силом, да покрсти: „Забо- 
равили су, вели писац, увести марке од вћжлина, како 
је Штадлер уфатио Мула-Мешана, па хоће на зор 
да га покрсти а њега сиромаха стала дрека, па се гица 
ногама и не да се ни вплати ни седлати. Штета, што 
није и овака марка уведена. Кад би је видио св. отац 
Папа, би се и он закоценуо од смијеха и рекао: „Е, 
Јосппе, налет те било!" 

„Збор зборила господа латинска, 
Код клостера, пребијеле цркве: 
Мили Боже, на свему ти хва.1а1 
Куд се ђеде Штадлерово благо, 
Седам кула круиа, петокрунаУ'* 
„Није Штадлер расковао благо, 
Ни на сабље, тга на буздоване, 
Ни добријем коњма на рахтове, 
Већ је Штадлер потрошио благо, 



Стр. 208. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 13. 



Ширек њиме римску пропаганду, 

По своЈ Босни и Херцеговини**. 
„Држте се! Неста крста од три прста, неста 
дина од Медина!^ 

Ови Јсзуитскп „Аргуси** називају . Србе сваким 
именима и денунцирају најстратпијим денунцијама. 
„Ми сс исмијемо к'о трнокоп". 

„Ха-ха-ха-ха бабе једне, 

Ни живих се не бојасмо, 

Кад су билп за ужаса, 

А камо ли мртвих паса^. 
^Ми имамо разних врста волова, као мелталских, 
молдованских и још једну особиту пасмпну, а то су 
језуптски воловп. Ови Јсзуитскп волови, одлпкују сс 
тиме, што кад сретну једац некатолпчки спровод, 
окрену гдаву и остају под капом, као и њпхова браћа 
молдовански волови: 

Купи ми бабо, волове, волове, 

Проклето сјеме Лојоле, Лојоло, еј Лојоле! 
Писац удара на лажну западну језуитску кул- 
туру,која нам је донијела: много клафтера маркетен- 
дера, Јсзуита и мерхаметлп сестрица, касирице, роспи- 
јетине и поповске газдарице, па се налегло сила ко- 
пиладије: 

„Дишер, море, црни језуити, 

Дишер и ви и ваша култура**. 
Писац са особптпм уживањем слави стару иди- 
личну патриархалност, старо касабалијско ашпковањс 
под пенџером, како се прије живило, и како сс још 
сада живи у касабама, које још није захватила „далга 
лажне културе". пКод нас шехерлија све је то већ 
изгинуло скоро са свим. Нестаје стариноких лпјсппх 
кућа са опраним авлијама, пуним ружа, шебоја и кат- 
мера и старпнсгсих ниских демир-пенџера, пспод којпх 
су ашици горјели од севдаха. На мјесто тих кућа 
сада се дижу двокатнпцо и трокатницс. Дсдер сад 
затури ашиклук под пенџером с цуром, која, рецимо, 
стануЈС на трећем кату; морао би иматп грло јасно 
и гласно као труба Јсрихонска, да те чује драга на 
пенџеру, е башка ти то, што би читава махала знала, 
о чем си говорио; па џабе ти то пенџерање! па 
онда ПЈесник удара на сарајевски „корзо", тајј „ашик- 
лук-безистан", Једне „љубавне маркале"*, гдје удате 
жене намигују на туђе мужеве, а ожењени људи на 
туђе женс, гдје се теку разлози за развод брака и 
л>уди задужују на мјенице, јер морају ођенутп своје 
женс лијепим хаљинама. 

„Погледај данашње месојеђе, а сјети сс нека- 
дашњих, па да те срце заболп. У досадашњи вакат 
кад наступе месојеђе, свијет се просто не разабира од 
бокаруша и свадбп, да ти уши заглухну од свирке, 
пјесмс и чаушког топуза, а сад к'о кад је све потрла 
куга и морија, све је тихо. Нит' се ко жени, нит' се ко удајје. 
Јаднпх месојеђа и јадна земана!" „Ми пунпмо кафане 
и механе, ниЈе нам стало до женидбе, своје куће и 
свог евлада, а наши се домови полако пскопавају. 
Наши младићи не ће да се угледају на наше Јеху- 
диЈС. „На њему нема ни двије паре хаљина, па он 
ипак убруси и за пст-шест година навал^а по пет- 
н'остсро дјеце". Отац радп, промеће се к'о хоџа к^оз 
поњаву, па кад му Јахудићи порасту, а он њпх у 
трговину: „АврашгкЈО продаје киселе краставице, Са- 
ламоникјо попржену рибу, Мошикјо печене коштице, 
Хајмућо кухане чукундруке, Сакућо печена јаја и т. д. 



Бле, сваки почне са малим еспапом, а заврши као трго- 
вац и каппталиста". 

Писац са заносом слави наше старо обичаје о 
празникуХристоваВаскрсенија.„Ра^нодушне могу бити 
само оне гњиле душе, које су затроване запад- 
њачком апатиЈом. ОписуЈе радост дјеце, ДЈевојака и 
жепа и правпх хришћана, који су читаве часне поеге 
препостили, па Јвдва чекају, кад ће промијенити гра- 
шину, пилав и пргу јањећим пирЈ'аном. Са радости 
оломиње писац оно доба, кад је на Велики Петак 
ваљало устати у Јутру прпје сунца и јаја обојитп. 
Како је покојна Ана Мијина знала исписатп и наша- 
рати јаје, а није видјела ни Мпнхена ни Рима, »али 
кад би она нашарала својом писаљпцом на јајету 
цуру и момка, ти би реко, живо је, сад ће проговорити. 
Па кад би она нашарала Распјатије Христово, па 
тицу, па рибу, па саксију са цвиЈсћсм, па пресвето 
Соломуново слово, то је била чиста умјетност.'' 

Са болом у души завршује писац плод западне 
културе: 

„Народ коЈи је прије окупације осјећао велику 
тегобу у кесама, ћемерима и -амбаровима, сад му је, 
фала Богу, много и вшого лакнуло. Наше су старе 
жене и дЈСвојке прије окупације пиштале у грозним 
оковима од огрлица и почелица са рушпама, талирима 
и цванцикама, а сада су на понос двадесетог вијека 
постале „с^дободне**. Радна сиага, која Је прпје ко 
ћућумисла чувала кућне прагове, сад, фала Богу, нде 
без лиЈСЧнпчке препорукс на промЈвну ваздуха у Амв- 
рпку. Горе наше, које су до сада скрпвалс бијесног 
вука и хајдука, сад скривају питоме Штајнбајсове п 
Ортлибове шкуторе. Ђе су се прије разлијегали гласни 
звуци јаворовнх гусала, ту се сада чуЈС умиллто 
трараралптрприкање убавих верглова. Тзв јв крчма- 
рица Јања точпла п служила рументтку вино и ракију 
шумадиЈу, ту се угнијсздио ('амуел Фукс са дозволом 
за точење „иаЈЧпшћих'' алкохолнпх пића, а пиво 
с»1уже дванаест келнерица из Темишвара и иСегедпна". 
„Досад се звала Боена поносна, а до педесот година, 
док се исијеку боеанске пхуме, прозва^^е се Босна 
ћелава:** 

У овоЈ симпатичноЈ књпзи воЈује писац за све, 
за шта и његов народ. Он се борио против превентивне 
цензуре, за с»1ободу штампе, он се бори за устав, за 
Јсднакост и братство, за правду п слободу, за слогу 
између Православнијех и Мус»1имана. Он је разумио 
душу свога народа, он говори мјесто њега и за њега, 
па је и народ њега разумио. 1Бвгове жучне п горке 
сатире, његова болна шала и смијех данас су најоми- 
љснија лектпра наших народних слојева. његовом 
шалом и сатиром „Срп. Ријеч** продрла је у најскро- 
вптпје кутове наше мрачне плачне домовине. 1Бе- 
гову пародију пјесме: „Дај мп, мајко сексер два" пје- 
вају ДЈсца по сараЈсвским еокацима. У њсговим сати- 
рама ужива п старо п младо, шта впше п мусломанске 
буле, моле често спна плп мужа, да пм протата „Зем- 
биљ'*. С тога се и осврнусмо овако опширно на ову 
популарну лактиру, која је пуна поуке. Његова једна 
сатпра впше вриједи него стотину полптичких чланака, 
Јср његове сатпре имаду умјетностп п поезиЈо. То је 
писац, којп је кадар натјсратп сузо на очи, и да се 
смијеш, п да се згрозпш. Ово јс најбољи сатирпчар 
нашега доба. 
С*арајсво. Мирчета. 



СЛДРЖЛ.Т: Пјееме: У манастиру^ од Монаха Иалеријана. — Прииовијеш/се : 1>ивши, од Перс (\ Талстова. — Лјернп љуба^ од 
Ммхаила БрадваревлУ^а. — Сутом, од М. Димитријевпћа, превсо Лзубомир С. Јоцић. — Весео .чоман; од Дјернсон Бјсрнстјерна, пре- 
вео Пнко.та СтајпК. — Ук'и,^ињг шјелссннл' нчииНу од К. М. (тањук-ови^^а, с руског Марко КрстпК. - Поукл : 1\увад1, од .Зслинс 
Беловићове. — Сриски народ, од Дра Симе Тројановпћа. — Марко Лурепијг^ од Дпм. Мптрпновпћа. — Сриеке народне умотворине: 
И\енн;џ'а Мијата Ха ј^^ука, пз абиркс Р. Шуковића Иујачпћа. - Цар и љисар, иар. прпповпјстка, шСтљ. Л>уб. Јапковпћ. — шЧистак , 

Илжшшк и уредник Никола Т. Башиковик* Пехлпвануша ул. 47. Дударева ул. 2. Ислахска дионичка штампарија, Сарајево. 



Врој 14. 



САРАЈЕВО, 20. маји 1«(18. 



Год. ХХ1ТГ. 



II ('. Та.1«тив, ^арвјево. 



Бивши , 



^.Цтам (1а111 овде ... е ("аш су несрет- 
ници ти новииари.... Ко волим: деде 
' баш да прочитам госпа Катаринп. 

Она у белој блузи и са увеза- 
ном главом, седи крај прозора п пле- 
те чарапе. И кад год јој понуди да јој П1та 
прочита пз новпна, она се л.убаано насмопш 
п велп, да су новипе, тако рећн, пријатол. 
које човека разговарају кад не одлазп од 
кућс. 

Често пута, опет, она дође до тнсговнх 
врата, ту застане и кажо: 

— Господар .^ксеитије, метла сам лонче. 
Он се брзо диже са постеље и, смсчпка- 

јући се, велп: 

— Ево, ево.... 

Он. јој јо врло често говорио о нолптици 
и то махом о спољној полптнцп. Иниоспо јој 
однос пзмс^ју велнких сила и очнгледну пеис- 
кроност н.ихову према нашпм државама, које 
оне сматрају само као сптну монету за пот- 
кусуривање. Али свакп свој говор о политици 
морао је неминовно свршити са Т8р1јеп.ем, да 
ће скоро настати страшан лом у Европи. Али 



најчешће јој је говорпо о својпм фпнанспјским 
плаиовпма, за којо је оствпроње требало две 
три хпљаде дипар.1, па да сс дођс до Сос1С1>ај- 
ног боглствп. Уосталом, оп јо спда на пај- 
краћем путл', Д1 осгилри ссе то споЈо пли- 
нове и да се 1:с;!;п:српо ојог.тпт, (■•р јч! пр^ујо 
једно акционарс1:о дј>з-1ПТ1!П, гпје сп уп:п1,о 
свим силама, да га придоипјо п га с п.::мс 
заједнпчки ради на оствпроп.у тч п.сго110 плодпе 
замислн. Он јој је, свакп другп, трс!^! дап, 
причао каква све средства зпотребл.лиа то 
акцпонај^ско друпгтво, похлеппо аа болп1со:ј 
корпп1ћу, да га придобије за се, алп оп јопг 
није доспео дотле, да се продаје ;;л 1:с::о.1;![;о 
десетнна хиљада дпнара. Она је г.тсдл.т V 
п.ега као у какво чудо, и када он одс, опа 
брижно и тужно заклима главом и ретше ..да 
и Бог, Боже ме простп, ионокад пе зна тпга 
радп, када допушта да такав човек пропадп(\ 
Оно нешто новаца, што му је бнла до- 
нела заборавност на ђерму, постепено је не- 
стало. За п.егову идоју, међутим, треба^то јо 
новаца и 01Г је вј^ло чесго уиајиљнвао од своје 
газдарнце по пет шест Д1ша))а, воје ће он, у 
најкраћем времену, вратпти с богатпм ннте- 
ресом. Сада је сваког дана одлазно од куће 
и увек се по ручку ираћао весео и задово.Ђап. 
Отспава два три сата, а затим рачупа нешто 
до пред вече. Његова газдарпца пролази, на 



л 



1 



Стр. 210. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Гф. 14. 



прстима, крај његових врата, а по некад, ма да 
то, иначе, није био њезин обичај, вири кроз кл>у- 
чаницу и гледа како он, .погрбљен за столом, 
пише некакве бескрајне цифре и како се, 
с времена на време^ замисли и, преко наочала 
срозаних до врх носа, укоченим погледом 
гледа у врата. У томе тренутку јој, сасвим 
несвесно, пролети кроз главу за колико ме- 
сеца има да прими кирију од њега и шта ће 
све да ради с тим новцем када га наједанпут 
' прими. 

Месец за месецом је пролазио, а он је 
своје достојанство и даље упорно чувао и 
није се, како он вели, хтео продавати за не- 
колико десетина хиљада динара. Кирију није 
впше плаћао, а позајмпце, учињено на имо 
остварења његове велике и плодоносно идеје, 
бивале су све веће и чешће. Али он је зато 
према госпи Катарини бивао све повјерљивији 
и причао јој своје највеке тајне. Он јој је, 
у једном тренутку особитог расположења, по- 
верио, да његов брат Милоје, који је сада врло 
богат, има да захвали искључиво њему, што 
располаже тако. знатним капиталом, јер га јо 
он потпомагао када је Милоје био мла^и, а 
после (ои се окретао на свс стране када јој 
је ово поверио и чак је дошао до врата и 
уверпо се да нема никога у ходнику, ма да 
је то и иначе могао знати) он је, пре своје 
пропасти, пренео сав свој еспап код^ њега, а 
поред еспапа и све менице својих дужнпка. 
Он то чува у највећој тајности п сада со и 
сам чуди шта му је било, те је то поверио 
њој, када до сада аасолутно никоме није по- 
воравао. Како је ту своју тајну чувао, нај- 
бољи је доказ, да он Милоја, својег ро^еног 
и јединог брата, пије никако посећпвао, док 
не про^е доста вроАЈена и док свет не стече 
уверење, да га он посећује искључпво зато, 
гато је то Пзегов брат. Није згорег бити иа 
опрези, јер свет зачудо има добар пос да 
прокљуви такве страшне тајне. Госпа Ката- 
рина је сада бивала према њему још у већој 
мери љубазна и, са осмехом на уснама, да- 
вала му је новаца, када га је његова идеја 
нагнала да се обрати њој. Недељом и праз- 
ником правила је особит ручак и позивала га 
да јој прави друштво, а он ни једном није 



одбио, ма да је увек сматрао за потребито 
да каже, да је позван код неких својих ро- 
\акп, (а они су, махом, богати и од великог 
положаја), али да он радије ручава, с њом, 
у друштву, него са надутим рођацима, који 
место срца имају у грудима гомилу злата, 

С дана на дан решавао се да јој повери 
још једну већу тајну, тајну свог срца, али 
га је у томе спречио један догађај, и он је 
то своје саопштење оставио за извесно време. 
Он јој је једнога дана по ручку, нз зна ни 
сам како, стиснуо руку, а она га је благо по- 
гледала и неспретно се насмејала, као да се 
никад у животу није смсјала. У том тренутку 
не зна ни сама како, падпе јој иоглед па ма- 
сну капу свога мужа и његов тешњак обегаени 
о чивилуку крај њезине постел»е. Она задрхти 
и јецајући, заропи главу у руке. Он је из- 
весно време, као да је прикован за столицу, 
седео за столом и гледао ју је укоченим по- 
гледом. Затим се диже и оде, проклињући у 
себи верност њезину према давно мртвом мужу, 
која јој, пре свега, није била ни најмање по- 
требпа, а послс која је, свакојако, већ прела- 
зила у болест. 

IV. 

Аксентије је у овој кући зкавео као Бог 
у Француској. Свака н^егова 5кеља, ма како 
она завијеним и заобилазним начином била 
изречена, бивала је одмах испуњена. Ни једна 
н»егова когпуља није била искезана, ни кроз 
једну чарапу нпсу му пропадали прсти. Лице 
му се све више затезало, подвољак јс био 
округао и забрекао, а трбух је знатно отска- 
као од 1'руди и мргааве ноге су прилично 
осећале тај нови терет. И и^егова идеја, која 
му је, писчче, задавала доста главобоље, из- 
гледа да је и она, са своје страие, доста до- 
принела да се пхто више гоји. Он, додуше, 
то није признавао и иричао је, да нема иие- 
тита, пего једе силом да не би умро од глади, 
али то је била нарочита врста његове скром- 
ности, која се није могла ничим оправдатп. 

Али, почетком јесени, када је једног дана 
пред вече, седсо у дворишгву под ораховим др- 
ветом, с којег је почело да пада жуто и збрч- 
кано лишће, њега удари капл,а у леву ногу. 
Госпа Катарина је била као громом поражена. 



Ер. 14. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 211. 



јер се никада не би сетила да се н такви не- 
срећни случајеви могу деснтн човеву, који то 
најмагћо заслужује. Она га је, са врло бриж- 
ним лицем, уз припомоћ јсдног кирајџије, на- 
местила у посгсљу н свим смлама се старала 
да му буде и1то угодпије, као да је код своје 
рођене куће. Дуго се мислпла да ли да о тој 
несрсћи извести љегова брата, којн је Аксен- 
тију толнко обавеаан, п иајзад, се реши те 
пошаљо једног кирајџију, којп ће рећи Ми- 
лоју шта ое догодило. Милоје је, кратко и 
јасно одг-оворно, да он исма брата и да му је 
према тоие, слвршоно свејрдно, да ли ће туђ 
човек умрети плн не. Роспа Катарина је, у 
први мах, мислила да је Милоје то одговорио 
због тога, што се бојао да се не дозна она 
страшна тајна, коју јој јв поверио Аксентнје 
и у неколико је одобравала ову предострож- 
ност од стране Милојеве. Али после неколико 
дано она је, како је знала, написала Милоју 
писмо и молила га је, да помогне Аксентију, 
јер је он у врло, врло бедном стању. Том 
приликон је опоменула Милоја да он Аксен- 
тпју трсба да захвали аа све своје богаство, и 
пајзад је рекла п то, да ова све зна, просто 
све. Само не треба, ни у којем случају забо- 
равити, да је она жена, која уме ћутати као 
гроб. Милоје, читајућц писмо, био је ван себе _ 
од гњова и на најбруталнији начин избацио 
је доиосиоца писма. Госпа Катарина је крпшла 
руке II од свег срца је проклишала све бо- 
гаташе на свету. 

Аксентије јо лежао до почетва фебруара. 
За све време његова лежања госпа Катарина 
је била врло љубазна према њсму и тако га 
је нежио неговала, како бн га само мајка или 
добра жоил неговала. Када се придпгао, он јој 
је сваком приликом захваљивао и нс заборав- 
л.ајућп при том да јој каже, да ће она бити 
врло бо1-ата чим се он потпуно опорави и 
оствари своју идеју. Он је, наслаплјући се 
на штап, вукао леву ногу п сваког часа је 
застајвпвао. Роспа Катарина није апсолутно 
никоме говорила о својим рачунима са Аксен- 
тнјсм, нз простог разлога што се није ни с 
ким лружила, Једнога дана, сасвим изненада 
доЈ^е |[,езин рођак, онај што је сваке 
године причао анегдоту о њезину мужу и 



краљу Милану. Тај њезин рођак није нпшта 
радио и нико живи у Бео1-раду нпје знао од 
чега то лице у опште, живи. Тада је дошао 
да, као увек, узајлп! који динар. Реч по реч 
п госпа Катарина му нсприча све што је 
знала Аксентију, не заборављајући иаравно 
ни шегову плодоносну идеју, која ће п 1Бу 
учинити богатом. Њезин ро^ак, који је у кругу 
породице важио као велика шаљивчина, почео 
је да је исмејава (у себи се љутио и кајао, 
што није дошао нв Аксевтијеву идеју, ла да 
царски живи) и са своје стране, испричао је 
све што је знао о Аксентију, Госпа Катарипа 
се од гњева пљескала по глави и хуктала јс 
као да јој гори крв под главом. И док је ње- 
зин ро^ав цртао Аксентија најцрњим бојама, 
дотле је она, иодра од гњева, слушала како 
у побочној соби Аксентије вуче ногу по поду 
и како његов штап тупо удара о под. И у 
томе тренутку јој је било нскрено криво, што 
га је капља ударпла свмо у једну ногу. 



^ЧМ^^ 



ВоЈвслкв М. Росмћ: — ■ = 

Онај који пјева . 



оцкак коћу дотао саи куКп, Нио еаи уно- 
ран, али сам опет хтчо радитн. ^{а11а.111х 
.1ампу II узех псро. Мало саи мнсто, ва 
се нагнем, почнем писати. , , . 

Но вншо од једнс рененнце нијссам иа- 
писао. а већ еаи пзгубно вољу. Последаи 
по одајн као да сам се вратио у њу поелпјо дуга сд- 
суетва, па при^си прозору. На по.т.у јс бно дан. Момо 
чуђењу но бијаше краја, јер сам унјерен да јс била 
ноћ. Зар се инјееам иало прнје иратио, н зар нијссаи 
чуо кад саи улазио у кућу како црквени часоинпк 
шбија десот часова? Погледах јоп1 једном да се увЈе- 
рим. Заиста, дан. Тада се вратим сто.1у п увучем гасин 
пламеи. Посшје тог опет саи пришао прозору, погле- 
дао на поље н отнорио га. Са улицо сан осјетно свјсш 
ваздух, који ми пређе преко .шца као какав хладан, 
танак пео. Полако сам се нагео пре1:о нрозора и но- 
чео да посиатрам улнцу доено а лијеио. Угледах три- 
јицу људи. Ишли су прсиа меин н пјсвалп гласно. 

дТо су беа еумн.е некн лумпачи!" рекох у ссби. 
иСједили су ције.1е ноћн, па еад још загријанп одлазе 
кућаиа да се одморе?" 

А онн су и даље пјввали. 



Стр. 212. 



1д08. ВОСАНСКА ВИЛА Ш)Н. 



Крог 14. 



Кад су били према Ј^1ени ја сам их погледао. 
Њихова лица нијесу имала трагове ноћи, већ су 
била свјежа, испавана. Они ми се јавише пријатно и 
продужише пјевање. 1Бихова пјесма била је .лах^а, ве- 
села. Она је говорила о срећи, која пм је ненадно до- 
шла, благословнла их, и они јој сад ПЈевају захвалност. 

Ја сам погледао за њпма. 

„Како су срећни!" — рекох у себп са пуно за- 
видљивости. 

„Мислите?" упитаће ме неко мало промуклпм 
гласом. 

Ја се окренух да впдим ко говори. И угледах 
поред себс сувог, високог човјека, наслоњена руком на 
саму ивицу прозора. Он ме је посматрао. Његово лице 
било је узано, бљедуњаво, са иешто браде на врху. 
Око усана опажала се страсна п самовољна црта. Ис- 
под косих обрва блистале су се црне, сптне очи, које 
су привлачиле и одбпјале. 

„ШтаУ" оте ми сс еа усана. 

Непознати. мс погледа мало као да ме је хтпо 
прозрети, и одговори: 

„Вп сте реклп у себи о онпма што замичу за 
угао и ПЈевају, како су срећни? Њ^јестс ли то реклпУ 

Он ме бијаше зачудио, јер ја сам запста то мп- 
слно. Али како јс могао погодптп? Чудпо сам се. 

„Но, ја ћу вас увјерпти да се обмањујете", одго- 
вори он, ухватп мс чврсто за руку п почс да је стеже. 
Тада сам опазио јоп1 нсшто: рука му јс бпла мршава 
као у нервозних, и има^ла је на дугим прстпма бпјело, 
подуже ноктс. 

У том тренутку осјетпо сам као да прође кроз 
мено нска струја; па онда како се одједном поднгох и 
нађох у простору топлом и потпупо мрачном. Руке 
пружих према себп, па онда их раширпх, да видим 
гдје сам. Прстпма сам дотакћо нешто топло и љигаво. 

Упитах са страхом: 

„ГдЈс сам сад?"* 

А више себе чуо сам ону пјесму која јс брујала 
около и губила со негдЈС. 

Опет упитах себе са још већом плашњом: 

„Гдје сам то садУ Да нијс онај" . . . 

Нпјесам довршио мисао, кад осјстих гдје мс нско 
ухвати за руку и рече: 
„Не бојте се!'' 

Одмах пос.1ије тих рпјсчи све постаде видпо као 
дан. И ја погледах гдје сам. Била је то елиптаста маса, 
црвена као свјеже месо. Кроз средипу тече пуно *ка- 
нала. Маса се скупљала и птрила као сунђе , пу- 
штала и примала неку црвену ријску, која је као зеј- 
тин улазила и излазила. Ја и онај стаја^1И смо на 
Једном кана*1у. 

^Знате ли гдје смо?'* непознати ће и погледа 
црним, сјајним очима. Око усана заигра му ироничан 
смијех. Био је увјерен да не ћу моћи погодити. 

^ГдјвГ 



„У срцу једног од оне троЈ'ице, којима сте мги1о 
приЈе завпдјели. Овдје сам вас довео, јер сам хтио да 
вам покажем како пзгледају у срцу они који пјевају". . 

У том је ПЈ'есма дошла до зрхунца. 

„Како смо срсћни!" пјева ли су. „Без брига жи- 
вимо и проводпмо дане" . . . 

„Они пјевају", рече онај иронично. Затим пружи 
руку и показа ми једно мјесто на дну срца. „Видитс 
ли то ^ 

Ја сам погледао. Впдио сам нешто бијело, п1то 
се са дна дизало као каква тан1са магла. 

„Знате .1и шта је то?'' . . . 

„НеУ"... 

„То је брига!" — додаде. „Опа растс, а оп пјева 
само да бп је угупиш. 

Ја сам погледао попопо.у ону маглу, која јс час 
расла, а час као да се гаспла. 

„Сад хајдсмо у срце другог**, рсче ми оп и ухвати 
мс за руку. 

И тамо јс било псго. Чула сс пјесма, а па диу 
срца била јс — брпга. 

То јс било и у трсћем срцу. 



„Сад сте впдјели зап1то пјсвају? рсчс мп кад сам 
се послије напто порсд прозора. .„Хоћетс ли да пм за- 
видите*Л 

Ја сам сс окрснуо да га запитам ко је, али њсга 
нестадп. 

У даљпни чула се пјссма оне тројпце. 

Нешто ме поче гупшти. Глава мп удари о нскп 
тврд прсдмет. Тргао сам сс. Впдио сам Да сам заспао 
поред стола п да сам заборавпо стсњак заврнути ко- 
лпко треба, тс се у одаји осјећао задах сагорслог гаса. 
Заврнуо сам стењак довољно, па отворих прозор. Свјежи 
ваздух поче струјитп у одају. Ја сам се нагео преко про- 
зора и стао сам гледати десно и лијево. А папољу 
јс бпла ноћ, тпшпна, мртва тишина. 

Боиград, 1908. 




Монах Вллеријан^ Београд. 

У манастиру. 

Мнхаилу Мирону. - 

(Свршетак.) 

На Манастриској стражи. 

Манастир спава. Свуд у околу 
Мпр ЈС. — Крај стада стражарим Ја. 
На небу звезде лсбде у колу 
У миру гордог, спокојног сна. 

Ноћ Јс. Кроз мпрну дубину њену 
^СлушаЈ**, однскуд о.^увкну глас. 
„Курјак се у плен из шуме крену!'* 
II опет миран наступа час. 



Вр. 14. 



М. боСанска виЛа 1доб. 



Стр. 211 



И звук се губи, кроз поноћ пада. 
Јагње сс кад-кад тргне пз сна: 
Гледпо па нсбо, звездана стада, 
И впди стражар чува га — зиа. 

Будан је п бди. А у тпшиии 
Манастир спава, Божји храи, 
И Дух Господњп над њпм у тмпни 
Лебди са мачем огњеним еам. 

Кроз маглу сиву п полујасиу 
З^вонара небу ко кула гре. 
Скоро ће, скоро . . . у зору јасну 
Звонар да дође да буди све! 

Р, ои кс моћно тргнути ужс, 
Јскнуће звука дубоки спој; 
Звездо ће бледе небом да круже 
На пут далеки, безмерни свој. 

Ја страсно чекам звуке радосне, 
Чуће се, чуће — дубоки тон, 
И са свежином младости росне 
Кроз наша срца проћи ће он. 

0, иде зора с пеба пламона! 
Креће се сунце. Хоризонт сја. 
А покрај свог стада свилена 
Још стојпм будан на стражп ја. 

Стадо се диже. И са звоника 
Одјскну удар у часу том, 
И гло, где Пастир божанског лика 
У сјају ступа ка стаду свом. 

„То Христос пде" — осећа душа 
И на колена спуштам со сам: 
И срце моје покорно слуша 
Господа Бога п свети храм. 

Манастирски сат. 

У мојој ћелији па зиду крсчном 

Часовнпк виси стари; 
Каза.Бка златна у ходу вечном 

Лењпво ту шостари. 
И сат за сатом мирно иде. 

Кад поноћи избију часи, — 
Сурову самрт тада впде 

Схпмници и монасп. 
Кажу: дух сумње, искушења, 

Долазп у то време, 
С поемом страсних избу1)ења 

Да у час ноћп неме — 
ГВихова срца страшћу свлада, 

Нарушп радост мпра; 
Надахне смртним огњем ада 

Чуваро мапастира. 
И у страху се молс они, 

И каноп чптају смерно: 
Да злога духа Бог прогопи, 

Заштитп срце верно. 
А ја? — У огњу надахну11а 



И с*1адостраснв муке, 
С пажњом, без страха пшчезнућа, 

Слушам масивне звуке, 
О, слушам тако, страсио, жудно, 

Везаних часова ход; 
И гледа моје око будно 

Небесних светила свод! 
А удар оата силио јочп, 

Сладак ]е металан тон. 
У звучном ритму и без речп 

Тада ми казује он: 

— Да ћс синути зора нова 

Всељснскс радости час, 
Да ћс нестати горких снова 

Што вечно плаше нас. 
Ми. ћемо поћи небу сјајном 

У вечних светила сјај; 
Дух надахнућа с надом тајном 

Отвориће нам рај . . . 

— Плашљивци, то глас смртп нијс! 

Већ глас живота вечна: 
То сат на ново*време бпје, 

Гласник је времена течна! 
Весник је труда, борбе свете, 

ЈБубави, примирења; 
Мпнуше брзо, иду, лете 

И време своЈ ход мења. 
И чудан и моћан је тај глас: 

О, није то свршетак: 
Већ новог жића први час — 

Паш светлп нов почетак! 

Натпис на портрету једног калу{)ера. 

Када погледаш мој портрет: 

Сетп се горких мојих мука, 
Сети се како љубл^ах свет, 
Како дршћућп моја рука 
Написа теби овај стих, 
Стеже у њему своју тугу, 
Исповест горку нежном другу, 
И све посме страстн свих! 
Сети се како душа млада 
Изгуби полет бујнпх сила; 
И како мапЈта светла пада 
Ко птица лишена крила — 
И равнодушно како сада 
Посматра пад — могила! 

. . . Да! У жпвоту бурном момс 

Биле су, биле, многе жеље . . . 

О, како оне пале, ломе, 

Од ноћи црње, дана беље, 

И све одоше крају своме! 

— Друже! У спомен другу твоме 

Читај „Плач", пПсалме"*, Леван^еље!" 

И на рекама уништења 



Стр. 214. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 14. 



Ко пророк прогнан ридај I 
Но вео гордих разорења 
Са лика мог не скидај. 
Већ у сећању ти сведочи, 
Да сам ти срцу мио ја; 
Овлажи своје светле очи 
Сузама маште, нежног сна! 
И кажи: Миран нек је прах! 
И душа нека мирно снива! 
Не беше судба жалостива 
Ко дух метежан, суров, плах 
Спаљен је страшћу огња жива 
Кажњени небом раб-монах! 



^ 



Б. М, Стањувовнк. 



Укидање тјелесних казни. 



(Свршетак). 

III. 




)а крову бесједио је Жаворонков, тридесет- 
петогодишњи матроз, један од ученијих 
морнара, бивши кантонист, жустар, окретан, 
брз, обичан продукат касарнског васпитања. 
Он се спремао за писара — то је звање 
било предметом његове жарке жел>е — но 
због пијанства ц уопште због рђавог владања, Жаво- 
ронков не доби за ппсара, већ остаде матроз, рачуна- 
Јући себе у неколико внше него остале, и гордећи се 
своЈим образовањем, које је стеко у школи кантониста. 
Он је био рђав матроз: прилично нерадин, а при том 
и плашљив, што му није приличило, а разумије се, 
био је велики разметљивац и хвалисавац. 

— Сада је свима дато право! — говорио је он, 
подбочен важно, и по изгледу осјећао се потпуно за- 
довољним у улози бесједнича, кога је слушала при- 
литаа гомила матроза. — И на све уредбе закон! 
Јесте ли разумјели? 

— На све? 

— Бсз разлико на све, по статутима.... 
На многим лицима израз сумње: 

— Какви су то статути? 

Закони, значи.... Ако си скривио — судиће ти... 
Ако си се напио — суди се.... Украо си државну 
ствар — суди се.... Слагао си — опет ти се суди... 
А чим сс пресуди, тебе у затвор, а прије се могло и 
без суда да одере.... 

— А како ће судити? 

— По свима формама и строгостима закона.... 
као што се у Енглеза суди.... Ето питајте Артушку, 
како су њему трећсга дана Енглези судили.... Чини 
ми се, као што шљедује, по свима правилима.... Је ли 
тако, Артјушка? 



Ћутљиви по изгледу матроз осмјехну се и рече 

— Било је чудновато.... 

— Чудновато! — ругао се Жаворонков. — А 
по моме, чак ^'е то врло правилно... Де кажи ти.... 

— Што ћу казиватц? Намјестили ме тако у за- 
граду. Наредише ми да пољубим оно што је написано. 
Затим ]б Англичанин, кога сам ја у пијаиом стању 
ударио, почео ме оптуживати. Сви су слушалп, Су- 
дија њихов, у раскошној одежди, сједио је на орпједп... 
повише тако, и такође је с^1ушао. Кад је Гличанпн 
свршио, рекоше ми да ја њега оптужујем. Опет еу 
слушали, кад је наш офпцир на њиховом јозпку мој 

доказ изјављивао.... Но и нашли су казну за бој, 

значи. 

Тако су „Артјушку" довели пред суд за увреду 
полисмена на Конхонгу. Он је бпо на бријегу и у 
напитом стању дерао се. Када му је полисмен рекао 
нешто, овај га је ударио. Англичани, који су били 
очевици те сцијене, само су уздахнули од чу1)ења. 

— Брзо је пао! — примијетио је један риђи 
џентлмен. — За трен ока! 

Полицајац је поцрвенио од љутине и звизнуо. 
* Дошло је још тројица полицајаца и матроза одвели 
у РоИсе б^аИоп. 

томе су одмах извијестили на лађи и молили 
су да им се пошаље тумач у грађански суд, у коме 
]е за други дан било одређено рочиште. 

За тумача је био одређен једап од официра еа 
лађе. Почео је своју жалбу полицајац. Опширно је 
објаснио, како ]е срео пијаног руског матроза, који је 
пријетио мотком мимопролазницима, и како је у опште 
непристојно владао собом... 

дНо, замислите моје чуђење, г. судија, — додао 
је полицајац: — када ме је на моју примједбу руски 
матроз ударио**. 

Доста је дуго говорио полицајац, и као да је 
ванредно упозоравао рускога матроза за преступ, не- 
достојан „часнога грађанина^., и на крају крајева 
тражио је награду за увреду. 

Обратише се нашем матрозу. Он се подиже с 
мјеста и заузе врло одвратну позитуру: каљав и ис- 
цијепан послије јучерањег пијанства. Стајао је и ћутао. 

— Кажи Никитину, како је било? — обрати се 
њему наш официр. 

— Шта ћу говорити ваше благородије? 

— Говори шта било! 

— Ишао, ето, ја, ваше благородије, по Хонг- 
конгу из крчме... Признајем, био сам пијан... Уврте ми 
руку ето, баш тај Гличанин (и матроз показа каљавим 
крвавим палцем на полицајца, који је сједио према 
њему) и ја сам се почео дерати... 

Цио тај кратки говор казао јје матроз најдобро- 
душнијим тоном. 

Официр објасни суду, да матроз признаје своју 
кривицу, и ствар се свршила на томе, да су за њега 
платили казну. 



Бр. 14 



1908. ВОСаВсКа бћЛА 1908. 



Стр. 215. 



О тоие је удосу н □ричао .Лртјушка". 

— Ето ван, како се суди! — проговорп Жаво- 
рокков. 

— Тако ће и у нас битп... по свпма прапплина 
и строгостима... Права су дата!... Одсада, ако нене 
боцман за ухо, и ја ћу њсга за ухо! 

— Пробај! 

— А мпслпш: нсћу пробати!... — хва.1Ио се Жа- 
вороикоп. 

— Са,1а је закон — уредба... Статути! 

— Е тп прло .тпјепо -пажсш, као што видин, 
брајко, ~ прпмијетп, од.1азећп, неки од старпјпх 
иатроза. 

IV. 

Боцнани, писари, бато.1ер, .1.екар и њпхови офицпрп ' 
скупплп сс ка палубп п Т8го>ђв резопују о занјенв 
тје.1осппх казнп. 

Особ|ггосс љутио боциан Никитпћ, кога неиожеп! 
ухватптп нп за руку ни за језпк. 

— Спд пмано аодједнако право.... Шта ну можеш? 
Из.1азп, да му но можеш ништа учпиптп.... Нарсђеио 
јс да с« баци прут. 

— - Нарсђепо? — запитаћс лругп боциан, Алексијев. 

— Јест, баш то! 

— Л како рачунају, паше павикс?... Ако неки 
снаже? — зададе пптање један подофицпр. 

— То нпје кнзато.... Јуче је старп офицпр прп- 
авао II гопорло: „Снима подофицирима кажи, да нс 
бпју впше псскпцом у нос.. На то, каже, пази!..." 

— Зби.Ћа п правп.та дош.ла! — проциједп Алсксијев, 

— Чудновата стнар! — додадо батољер. 

— За то ја п говорим! — јодио ео Нпкптпћ. 
Сад сио пзједпаченп с њима. Тричарпјс... А од пас 
све пстразкују.... Зашто поступатп сурово/... Удрн га 
по зубпма једанпут-два п доао.љно... Стрепп матроз.... 
И појпна он, да је то боциан.... 

— Зацпјело, треба да појима.... Без тога, на што 
п боциан! — потврђивао је други боциан. 

— Па ппак, дозволпте, гооподо, да казксн, — 
уиијеша се писар. 

— На рачуп чега? 

— На рачун тога, што јо сада у свеиу друга 
нода.... Да со свуда племепптост осјсћа.... Расудите 
сами: да п матроз пма своју фпзпономпју.... Зашт., је 
пеерећап?.,. Ако је крпв, удрпто га по лсђпнн, рецпмо.., 
Воћа су леђа, него лице.... 

— А зар ћо осјетптп он по леђима?... Оп, оспи 
ноеа, никаквога осјећаја иеиа... 

- — Удрите тако, како ћс да осјетп..., 

— Шта вриједп говорити ту!... Нсиа никакве 
хаспе од тога! 

— Већ су дознали, ђаволи! — говорио је боциви 
Алекспјев. — Јутрос па стражн.... Кирка спшао дољо 
II нестало га, псва.'1>а.1а1;.... Л већ се стражар деро: 
зове лопужу. Лође он. „1^дје сп, кажем, бпо?" — На 
па.1убп сам, вслп, био!" — и посматра себе, баш као 



да је какав официр. Ја га хтједох прутои иа.1о да 
загрлјен, а он, шта нислиш? „Не заиахујте, каже.... 
Сада неиате на то права!" 

— Показао бих иу ја право!... — гњевно при- 
нвјети Никитић. 

Дуго су ]ош разговара.1и подофицири. На крају 
крајева ријеши.1и су ппак да, и ако је таио паашао 
указ, суде и „уче" по староме... Само, разуније се, ћ 
пажњон и са разиишљањои. 

С рЈСког: Марко Б. Ерсхик. 



Бјернсон ВЈервстјерне. 

Весео момак. 

(Наставак.) 



јвинд покуша да се нало по иало отресе 

тога утвска. Гопорило се да ли ће он 

данас бпти први, а и он очекивап^е. Учн- 

те.Ђ бп оствјао мало подуже код свеште- 

ника, да ну поиогнс утврдпти ред кон- 

фирианада, и онда би си.1азио, да објави 

псход. То ис бнјаше сасвин тачно ријешење, али ипак 

пажиа чмњенипа, у коЈој се свси^теник црипреиено с 

њнм слагаи. Што нх је више срећно пролазило на 

пспиту, разговор јо до.Ђе у еоби бпвао све жпвљи. 

Настољубинци почелп би се све више издвајати од 

восслих другопа; па кад бп их се искупило више, 

ишли бп родитсЈћима јавпти своју брећу, и.ш 6и че- 

кали оста.1е, којп још пе бијаху гоТови. Осталп на- 

против, бпјаху све хирнији п нирнијп и гледаху у 

врата пуни же.1>ног оче.гивања. 

Напош.Ђвтку се исоит сирши. И пошљедњи бн- 
јаху спшлн. Учител> се савјстоваше са свсштенпком. 
Ајвиид гледаше у Мериту. Она бијаше вессла као и 
увијек, а.1п још сјеђашо у соби, да .ш због свог .1ичио1' 
пнтероса или за .1>убав других није знао. Како сс 
Мернта прол>епшвла! Још није у друге дјевојке видио 
тако евијетду, бпјелу, њсжиу кожу. Носић јој бијаше 
мало прћаст, око уста пграп^с осмијак. Очи, кад ни у 
кога ие гледаше, бијаху јој полуватворене, алп кад 
6п пх отворилв, у њима сијаше неочекивана снага; 
а пог.гед — као да би хтјела казати, да со неће 
њине ки|ЈИСТИТп — бијаше јој праћен оснијехон који 
заносн. Коса јој је бпла впшо снеђа него плава, али 
коврџава и падаше на оба ранена, тако да заједно са 
по.1уаатворенпн о^пна даваше утисак неке необичне 
твјанствепости, што се шжад разрпјешити не иоже. 
Човјек никад ннје знао, кога она управо гледа, када 
сјодп сана и.1и иеђу дјевојкама. Не би знво нп шта 
мвсли, кад би се пеком окрснула п с њим разговара.1а, 
|ер 1итогод давви^е, однах одузпиаше. Иза свега тогв. 



Стр. 216. 



1дОб. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 14. 



извјесно ]в сакривен Јон Хатлен, нишљаше Ајвинд, 
па ипак је непрестано посматраше. 

Најзад се указа учитељ. Сваки остави своје 
мјесто и појури њему. 

— КоЈп сам по реду? 

— А ја? 

— А ја, Ја? 

— Мир, вп дивљи дјечаци, овдје мора бити 
без ларме! 

— Дјецо, будите мирни, па ћете дознати. 
Учител> полако погледа по гомили. — Ти си 

други, рече једном плавооком дјечку, који га молећи 
посматрагае, а кад чу, кличући истрча из гомиле, 

— Ти ћеш бити трећи, — рече једном с цр- 
веном косом, метнувши му руку на рамена, а он га је 
вукао за капут. 

— Ти ћеш бити пети, ти осми, и т. д. 

Кад опази Мериту, рече: — Ти си прва међу 
дјевоЈкама. 

Она поцрвење до ушију, и покуша да се на- 
смшеши. ' 

— Ти си дванаести, љенчина си и несташко; а 
ти јјрдапаести, друкчије нијеси могао ни очокивати, 
д]1'егс -моје, а тп тринајести, мораш боље учити, још 
јсдпом иппогЈити испит, иначе ће бити зло... 

Д\:1:з по могаше Ајвинд издржати. Додуше првог 
ипЈС казло, мд да стајаше непрестано тако, да га је 
учитс.Тл могло глгд:сти. 

— Ј'ч11те.Ђу1 - али он није чуо. 

— Учмто.Ђу! 

Трппут јс морао ^»'»иопити, док га је чуо. Нај- 
зад га пог.тд^ учтсл: — Тп си девети или десети, 
пз л:огу гс т;»«:по сјгтптп кпјп пг ти. 

— Кј јс пр:1:1? у:1:1га Хлп •, Лјвиндов најбољи 
Ерп-дтг.т^. 



— Тп пп;сс1т, ку.кдрашл.! 



? — 



рсче учитељ п 



удпрп га по руцт[ заглјутком хартпјо. 

— Па ко јс? — уппта неколицппа, — ко је, та 
ко Је само? 

— Ко Је црвп, тај ће већ знати, одговори 
учптељ оштро; пошто хтједе уклонити сва друга 
пптиња. 

— Д сцп, сад пдптс лп;епо кућп, благодарпте 
Г)0:'у и ЧГЛ1ПГС р;»дост сг><'јпм родпт^лЂпма ! Благода- 
ршс и С1:омо спром у пгглБу; да ипјо мопе бпло, 
сад бп 1511 ту лпјеио еједплп и у непрплпци би си- 
салп прсте. 

Они благодарише учитељу и смијући се пођоше 
својпм путем. У овом тренутку, кад су пошли кући, 
били су сви веселп. Само Јсдан заостаде, пошто не 
могаше одмах урсдпти својс књиге, и . који, када их 
нађо, опот сједе, као да шћашс поново учити. 

Учптољ му прпђе. Па, Ајвнндс, зар нећеш ићи 
с осталпм? 

Он не одговори. 

— Зашто отвараш своје књпге? 



— Хоћу да видим, шта сам данас погрјешно 
одговорио. 

— Све си добро одговорио. 

Ајвинд га погледа, очи му се напунише сузама, 
непрестано гледаше учитеља, а на образима суза сузу 
сустизаше, али не рече ни Јсдне ријечи. Учитељ сједе 
поред њега. 

— Зар нијеси весео, што си положио исппт? 
Уснв му дрхтаху, али он не одговори нишга. 

— Твоја мати и отац веома ће се радовати, рече 
учитељ и гледаше у њега. 

Ајвинд св дуго борио, да изговори вга Јвдну 
риЈвч. 

Најзад запита тихо и испрекидано: Јесам ли — 

— зато — — што сам воденичарски син де- 

вети или десети по реду? 

— Баш то је разлог, одговори учитељ. 

Онда ми сав рад ништа не помаасе, одговори он 
промукло, и сви се његови снови наједном расплинуше. 
На Јсданпут диже главу у вис, диже десну руку, 
удари из све снаге о сто, паде лицем на њега, и поче 
горко плакати^ 

Учитељ га остави тако, да лежи и плаче док се 
добро исплаче. То је дуго трајало, али учитељ је 
чекао, док није прешао у ДЈвтињи плач. Онда га ух- 
вати објема рукама за главу, диже је у вис и погледа 
уплакано лице. 

— Је ли истина, да си у пошљедње вријеме 
оСЈстио божју близину? — рече и приЈатељски га 
привуче на своје груди. 

Ајвинд јецаше још, али краће; сузе тег^цаху 
мање, али се не усуди учитеља ни погледати ни 
одговорити. — 

— Ајвинде, ти си сам крив. Ти нијеси' учио из 
љубави према Хришћанству и својим родитељима, већ 
пз суЈсте. 

Док Јв учитељ говорио била је тишина у соби. 
Ајвинд осЈвћаше, да учитељ у њега гледа, и од тог 
погледа он се умекша и постаде понизан. 

— Са таквом љутњом у срцу не би смио сту- 
пити пред олтар, да се вЈсрношћу завЈетујеш Богу. 

— Не бих! промрмлл оп што боље могаше. 

— И кад си мислио са сујетном радошћу, да си 
први међу дјечацима, зар се не би огријешиоУ 

— Бих, прошапта он и његове усне дрхтаху. 

— Да ли ме још увиЈвк волиш, Ајвиндс? 

— Волим, — рече он п сад тек диже очи. 

— Онда хоћу да ти признам да сам ја тај, који 
ти је израдио нижи ред, јер и ја тебе, Ајвинде, во- 
лим пз свег срца. 

— Ајвинд га поглсда, затрепта неколико пута, и 
опет му потекоше сузе низ образе. 

— Да ли ти је због тога жао иа ме? 

— Није — одговори Ајвинд, погледа мило и 
отворено, и ако му глас изгледаше као загЈшен. 



Ер. 14. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 217. 



■ Дијете ноје, е тобом ћу ааједно битв, до смрти 



своје. 



Учит&Ћ причска Ајвинда, док се није сасвии 
прибрао и скупио своје књиге. Онда иу рече, да ће 
га пратпти до куће. Полако су ишли Ајвивдову стану. 
С почетка бијвше дјечко ииран и шутљив, као да се 
саи са собои борио, алн кало по ма.1о саБ.1ада се. Он 
бијап1е увјерен, да јв ово што иу се еад десило, не- 
што најбо.Ђе. што му се икад могло догодити у 
животу. У ову се нисао бијаше гако удубво и при- 
за&де то учите.Ћу прије но што стиже кући, дв бла- 
годари Богу. 

— А, сад кемо и ва то мислити, да постпгнеш 
нешто у животу, — рече учите.!), јер нећеш више 
јурити за наштои и првин редон. Шта велиш за се- 
иииар ? 

— Ах, ја бих га тако радо посјећивао. 

— Тл нонсда мпслиш на аемљорадиичку шко.1у? 

— Да! 

— То је доиста и вајбоља шко.1а за тебе; она 
пружа бољу будућност, него учитељски поанв. 

— Алн како ћу тано ући? Ја виаи доиста воље, 
али средства иеиаи. — 

— Буди иарљив и ва.'&аи, а средство ће се наћи. 
Ајвпнд од силке захва.1Н0СТИ бпјаше еасвни са- 

владан. Њогове очи почеше свијетлвти, његово дисање 
олакша. Груди му се испунише онон ватром бес- 
крајне .Ђубави, која обично усплантн, када неочеки- 
вано вскуси доброту .'вудску. Х" моменту представи 
човјек цвјелу будућност, као путиика у свјежем пла- 
нинском зраку; ввше лети него што иде. 

У тои стигоше кући. Ајвиндови родите.1.и сје- 
ђаху у соби мирно, очекујући спна, и ако је би.10 
радпо доба, и нијо се могло дангубити, Учитељ уђе 
првп, а аа н>ии Ајвинд. Обојица су се смпјешили. 

— Но? упита отац и ск.1оии иолнтвеник, из 
ког је читао „Молитву причесника". Мати стајап1е 
крај огњишта и смијаше сс, али јој рука дрхташе. 
Она трснутно очекиваше нешто добро, а*1Н сс не хтједе 
иадати. 

— Ја сам оваио дошао само ради тога, да вам 
с4м донесен радосну впјест, да је Ајвинд на сва 
питања одГоворио, и да је свештеннк признао да још 
никад није имао бол.ег коифнрманда. 

То ми је мило, рече мати и биЈашо веома дир- 
нута. 

— Па то је лијепо, рече отац и нака1п.1>а се 
неснгурно. 

Пос1ИЈе лужег ћутања, упита матп тихо: 

— А који је по реду? 

— Осми или девети, одговори учите.1. мнрно. 
Матп погледа у оца, онај прво у њу, затим у Ајвин^^а 
и рече: 

— Воденичарев син, не иоже ништа боље 
тражпти. 



Ајвинд такође баци поглед иа оца. Опет му би, 
као да хоће нсшто да му се у грло попне, али се 
савлада, брзо поииС1ившв ва све пријатно и лијепо, 
док опет не аавлада оре^^ашњим болом. 

— Сад треба да идеи — рече учнтел., климну 
главом и окрену се вратима. Родитељи га испратпше, 
по обичају, до степеница. Ту учитељ повуче један дим 
и рече смијешећи се: „Он ће бнти свакако први, али 
то не смнје знати прнјс дана причешћа". 

— Не, не, наетави отац и климну главон. 

— Не, не, рече мати к.аиннувиш такође главои. 
Затин узе учите.Ћа за руку в рече: 

— Прими нашу благодарност за сае, што се око 
њега иучиш! 

Да, да, од срца ти хвала рече отац. Учитељ 
одс, а онп су још дуго стаја.ш и за њии гледали. 
(Нвстввнкр се). 



ЛЧЕф^ 



Српеки народ. 

Од дрв С|И« ТроЈавовића. — 
( Нвставак). 



IV. Правнн (Н^нч1цн. 



оуздано ]в доказапо да се извесне правне 
нормс и правна посматрања свуд у свету 
понављају, п да се проиа томе општеи на- 
челу етничка нндивидуа губи. Ово правило 
још впше важи, кад се проведе измсђу нндо- 
јевропских народа, на пр. баш изн^у Кн- 
глеаа и Срба. 

Један од најстаријих простонародних расправ.т.еи.а 
правице бејапш негда код Срба, као и код осталих 
народа, крвна освста, која је устрајала у Србијп у 
главнон до ослобођења од Турака, а у Црној Гори до 
годпнс 1855. када ес осети јача држаниа упрана, а 
стукнушо племенскп обичаји, којииа су дотлс регулп- 
саванп односн изнеђу .ч.удн. У Старој Србији, осдбито 
у Косовском вилајету, гдје јс турека власт стално 
ништавиа, крвна освета је и данас у јеку, како код 
Срба. тако и код њихопих еуседа Арнаута. 

Најчешћи повод крвној освсти јесу чобанске ско- 
ноиске природе. Сваде се напојишту стокс код вавора, 
којих због карсног предела у Црној Гори и Албанији 
врло ма.10 има. После око разиеђавања кошевиив, па- 
еишта, око нанете увреде, због одузимања частп де- 
војци (ово ретко бива) итд. Али најчеш^^с се подгре- 
вају старн греси још њихових предака, па због чега 
читаве породице, братства, па и п.1еивна у еталној оирази 
жпве и гину бсз броја. Код Арнаута иде освета још 
грђе. Кад народни лскар шароња (трепаипра) 
главу неком болеснику, па овај на операцији умре, онда 
породица покојникова тражн за накнаду главу лека- 



Отр. 218. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 14. 



реву или неког члана његове породице ! У случају 
нанете увреде или убиЈСТва позвати су на освету ие само 
сродници (најире брат, отац, син) него и читава брат- 
ства племена и нахије. Осветпти сс мора или новцем 
измирити (вражда) макар и послс сто година. Срод- 
ници увек чувају крваве ха»1>ине убијснога, да своје 
>1ланове драже на освсту. У старије време кад јо уда- 
рио какав јачи непрпјатељ на земљу, крвна освста јо 
о5уставл>ена. Кад крвник мора да пође на рад или 
куд му драго пз куће, онда пошље неког свог побра- 
тима или прпјате.Ђа од својте погпбаоца његовој по- 
родици да тражи за себе бесу (веру) на месец дана 
или колико хоћс. Ако му се да бсса, може слободно 
да нде чак и у куку погипчеву. У општс крвна се 
освета много чим ублажује. Нијс редак случај да крв- 
ник одмах по убиству рд потере утскнс под кров некс 
погипчеве фамилије, „пане пм у руке'', као што они 
веле, па ће га и онп за свој образ сачувати, а кад му 
је опасност врло веЛика, пспрате га неком свом дру- 
гом рођаку плп пријатељу, а овај тамо гдс утпрде. 
После те урочене зап1тите сви га вребају да убију. 
Као неутрално место, где се нијс смсо убпца убитп 
важило ЈС негда Грахово, на тромеђп Херцеговине, 
ДалмацпЈе и Црно Горе. Кад убпца умакне у цркву 
или иа гробље и ту је спасен. Ово опомињо на цр- 
квена саборска решења од 6. — 9. столсћа, који су та- 
кође зликовца у тпм случаЈеипма заклањали од освете. 
У незнабошковремекодКелта п Германа гсад би кривац 
замакао у свети гај, поштсдпли би га од смртно тсазне. 
Ио овим паралслама види се да сс старина на Бал- 
кану, због рђавих прплика, чисто скаменила. Још важи 
као правило да се мушка деца до 15. годинс, а женска 
у општо нпЕсако не смеју убити, отуда сеу закрвав- 
љенпм породицама и впди дасамо женскадпја и муш- 
карци до 15. године ору, сеју и врше у опште све сс- 
оске послове, а људи седе у каменим кулама, којс су 
нарочито ради крви и саграђене, и мотре кроз мазгале, 
да се откуд не појави дружина од погибаочеве стране. 
Кад се ооети да би се непријатељске стране хтеле да 
помире, онда се у В асојевићим а под Турцнма 
на црногорској граници, одабере неколико до- 
брих људи, коЈИ се зову кметови, па ће се они латити 
да спор затпшкаЈу. Кад се крвнпк приволп на умир, 
онда кмотови узму по 5 и впше колевака с малом де- 
цом, највише мушком, па у друштву с дечиЈим мате-^ 
рама и са повише људи, често до 200, крену се кући 
погибаочевоЈ. На домак куће сваки кмет узме по Јодну 
ко*1евку с дететом п ступају полако и свечано напред. 
Онда ће један најгрлатији кмет завикати: „Кумимо 
Петра и Павла (како со већ зову), браћу Јованову 
(убијеног), и кумимо и сву породицу и рођаке његове 
од Савка (крвника) и све његове породице, „падамо 
му на аман и главом у крило"*. Убилац иде за 
њима, са женама, мајкама дечијим, п носи о грлу обе- 
шен јатаган или пушку крвницу (којом је убијство 
извршио). Кад нсће рођаци покојнпковп да пзађу из 



куће да би их умилостиви.1п, кметови ничке преврну 
колсвке, а деца нс могу да пспадну, јер су опасачпма 
везана. Да се деца не би мучила, истрче рођаци по- 
коЈнпкови, прихвате колевке, пољубо дечицу, па се 
онда пжљубе с кметовима и свима рсдом, а најро^^е- 
нпЈн покојников пртфо крвпику, скпне му оружје с 
грла и пољуби се с убилцсм. Онда пастајс кумљење, 
и1то значи срођавање, и то убплцу буде кум најближи 
рођак покоЈНпков, а између осталих чланова породпце 
како већ удесе. Потпуна је крв (крвнина) у Васоје- 
вићпма 16 кеса (8.000) гроша, а у Арн утији п више, 
коју треба исплатпти породици покојнигшвој. Од тога 
ва.1,а и кметове наградити, па и ве*1ику гозбу прире- 
дити да се по 200 људи прочасте. У старијв времс 
породица ЈС покојнпкова још поврх тога нарпцала: 
дајте ним џсфердар тога п тога (од прпсутних), токе 
тога н тога, леденице тога и тога итд., и сваки је 
лраговољно давао. Неки пут се опет сви сажале па 
нл^шта не узму, јер обично се крвникова ииаовина у 
умиру затро, па му и пород у пукој сиротињи остане. 
Оружје, којим ЈС покоЈник убијен увек се мора прс- 
дати породицп његовој. 

Сав тај терет и те у стварп огромне издатке 
споси, разуме сс, убилац и код Срба псто као п код 
Арнаута. Алп, као што су п у уређењу задруге кому- 
налне тежње јако. заступљене, тако оп сматра п цсло 
својс племе, као иеку своЈу вслпку породицу, па ударп 
добровољнп порез на свс братсвенике, а неки пут п на 
племсипке. Често и добар газда, а сиромах већ нема 
куда него мора да прибегне том начину — зађо по 
солима п тражп помоћ. Он ову помоћ 1^^ зове просја- 
чењем, јер ће се на брзо и он не^ом у пстом случају 
К0ЛИ1С0 може одужпти. Често убилац више добије него 
пгго ћс платити за умир, алп му то ниесо не замсра. 

(РТаставиће се). 



^ 



Д. Митриновику Мостар. ^ 

Марко Аурелије. 

Сјсни Кнсжевићевој. 

(Свршетак). 

Из ууПроматрања самога себе^Ч 

II. 1. Реци себи у јутру: данас ћу се срести с 
непромишљеним, нсзахвалнпм, безобразпим, варл>пвим, 
завпднпм, самољубивим човјеком. Л све су ове по- 
грјешке пбшљедицс њихова незнања, што се тиче 
праведпога п неправеднога. Али ја сам Јасно увидио 
да добро само по себи није лијспо, као што није ни 
зло ружно; да је човјек, који против мене гријеши, 
мени сродан, не што бисмо ми били исте крви п истога 
пори јек^ла, нсго што Јсднако удјела имамо у божанском од- 
ређењу. Мсни ннко не може нанијсти штете, Јср се 
не дам завестп на зло. Исто се тако не могу д>у- 
тпти на онога или га мрзити, који мп је сродан; јер 



Вр. 14. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. Ш. 



ии смо створени за заједничко д]елован>е као ноге, 
руко, веђе, као доња и горња чел»уст. С тога је не- 
приЈатељство ме1)у људима против природе — а зло- 
вољу п одурност у себи осјећати, и то је неприја- 
тељство. 

П. 8. Никад Још није нико постао несрећан због 
тога, што се нпјс бринуо за опо што се догађа у душп 
другога; алп опп, који паж^^пво не прате покрете 
С1во]е душе, морају пасти у несрећу. 

II. 10. Теофраст право каже у једној компара- 
ци]п злочина — у колико се уопће то по обичним пој- 
мовима зла. може говорити — да су преступи због 
страсти тежи него они због срџбе. У истпну, срдит 
се удаљује с извјесним неслагањем и с потајном до- 
садом од разума; али онај, који гријеши из страсти, 
савладан поасудом, показује у погрјешкама тако рећи 
впше неумЈереност и женску слабост. С тога је права 
риЈСч и достојна филозофпје, да је гријешење из зле 
поклапности кажњивије него гријешење из неслагања. 
Стално Јв то, да срдит много више представља чо- 
вјека, којему је учињена неправда п који је болом у 
срџбу заведен; други на против нак.10њен је на не- 
прапду сам собом, настоЈвћи удовољитп своје страсти. 

II. 17. Трајање је човјекова живота • тренут, ње- 
гово биће — стална струја, осјећање — мутно прп- 
виђање, тијјело — пропадљива маса, судбина — заго- 
нетка, слава — нешто неодреј^ено. Укратко, све је, 
п1то се тиче тиЈСла као брза риЈека, а што се тиче 
душе, као снови и дим; живот је рат, станица оних који 
путуЈ'у, а глас и слава, то су заборав. — Шта да нас 
онда сигурно води? Само једно, филозофија. А фи- 
лозоф бити значи гениуса у себп од сваке срамоте и 
штете очувати, побјеђивати наеладу и бол, нип1та не 
оставити случају, никад се не прихватити лажи и 
претва^ања, не требати туђе помоћи и попуштања, све 
евентуалности и судбине . узимати да одатле долазе, 
одакле и ми и напошљетку смрт очекивати мирно и ништа 
друго у њој не гледати до разрјешење праелемената, 
од којих се свако биће састоји. А ако за те елементе 
уз то нема ништа страшно, да сваки од њих 
увиЈСК прелази у други, зашто би онда требало на 
разрјешење свих ствари гледати с болом? Та то је 
по природи, а што се слаже с природом није зло. 

III. 10. Одбаци све остало и само се држи 
оно неколико ствари. Промисли ме1)у осталим и то, 
да ми само живимо у времену садашњости, која је 
незнатан тренутак; остало је вријеме или преживљено 
или нестално. Дакле, наш је живот нешто безначајно, 
безначајан је и овај наш земаљски кут, гдје живимо, 
безначајна дакле и слава иза нас, па и најдужа: 
она се пресађује само редом људи-дјеце, који умиру 
и не познају ни себе, а камо ли да би познавали 
кога другога, који јс много прије њих живио и умро. 

III. 16. Тијело, душа, разум — тијелу припадају 
осјећаји, души тежње, разуму разлози. Моћ да разли- 
куЈС предмете има и стока. Пожудама могу бити по- 



буђени механичкп п дивље животиње и изроди. један 
Фаларис и Јвдан Неро. А разумом се датп водитп 
ономе, што ситуација тражи, то чине и онп који ниЈ'ечу 
божанство и издају домовину и они који затворени 
у своје клијети врше срамотна дјела. Ако је дакле 
према реченоме сво ово заједничко свима, онда за до- 
брога као особито остаје само то, да он има у свему; 
што му изгледа као дужност, разум као вођу; да све, 
што му се повезаношћу узрока догоди, срета с љу- 
бављу, да оиог генија, који у њему царује, не окал>а 
п не узнемири збрком фантазија, него га одржи ведра 
и одана богу; да најпош.1>е никад не говори п не чини 
што би истину и правду вријеђало. Па кад би п цио 
свијет посумњао у њсгов прости, морални и ведри 
живот, ни онда се не ће срдити на кога нити 
уступити од своје стазе, што води ономе циљу, код 
кога се мирно, чпсто п спремно, с драговољном ода- 
ношћу стиже у евоЈе одређење. 

IV. 42. НиЈе зло за бића да претрпе промЈСну 
као што нема за њих ни добра у томе да у тој 
промјени егзистпрају. 

IV. 51. Хајде увиЈОгс најкраћпм путем. Најкраћи 
је пут најприроднији, т. ј, у сваком збору п у сваком 
раду ићи за здравим разумом. Така одлука ослобођава 
те од стотину брига п борба, од свакога претварања 
и таштине. 

V. 7. Молитва Атињана: „Дај скоро кнше, добри 
Зевее, кише пољанама и лукама атинским!'* Или се 
уопће не треба молитп, или то треба само овако чи- 
нити. (Аурслије мисли: овако опћенито п племеппто). 

V. 11. За што употребљујем сад свој дух? Тако 
се требаш увијек сам питати и онда даље испитиватп : 
шта се догађа сада у дјелпћима мога бића, за које 
кажемо, да управља, и какву ја дакле имам душу у 
овом тренутку. Можда душу дјетета или млада чо- 
вјека или жене? Или можда тирана или какве теретне 
животиње или звијери. 

V. 14. Разум и знање да се разумно живи јесу 
силе, које су довољне за се и за своје учинке. Оне 
иду из свога принципа и теже правим путем циљу 
пред собом. С тога се и зову њима сходне радње 
правима, јер нас упућују на управном путу. 

V. 13. Ја се састојим из образовне силе и мате- 
ријалног супстрата (дух п тијело). Ниједно од овога 
не може се уништити, као што није ни постало из 
ничега. Сваки дакле дио мога бића промијенпће се и 
пријећи у какав други дио васионе, а овај опет у 
други, и тако у бесконачност. Том сам промјеном по- 
стао и ја и моји родитељи и тако натраг до бес- 
коначности. 

V. 17. Захтијевати немогуће стварп лудо је; а 
немогуће је, да опаки што друго раде него опако. 

V. 18. Не може се човјеку ништа догодити, што 
он по своЈој природи не би могао и поднијети. Јер 
другоме се догоди иста несрећа, па он остане миран 
и несавладан, било зато, што не познаје право те 



Отр. 2Ж 



[Ш. ВОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Кр. 14. 



несреће, или што хоће да при том покажо своју 
духовну моћ и величину. А зар није страшно, да је 
тако незнање и таштина јача него право увиђање и 
разумијевање? 

V. 21. Знај поштовати оно, што је у свпјету 
најсавршеније; а то је оно биће, што је са свпм у 
вези и све управља. Исто тако поп1туј оно, што је у 
теби најбоље и што је томс сличио: јер и то је опо 
исто, што управља свим осталим и што води живот. 
(Мисли се врлина). 

VI. 1. Сав је штоф у свемиру гибљив, прикладан 
за промјену и разум, који у свему влада, не мозке 
имати никаква разлога за зло: јер т ј ј[е разум без 
злобе и не чини зла ничему, мјесто тога он све према 
себи производи и усавршује. 

VI. 20. Ти можеш без зловоље и мржње пзвјеснс 
људе избјегавати. 

VII. 9. Све је свезано неком светом везом. Све 
иде за хармониЈом истога свијета и све је подређено 
другом. Од свега се састоји само један свијет, само 
има један бог, којп је у свему, једна матерпја, један 
принцип, један разум у свему, једна пстина и јсдно 
савршенство за све ове сродне ствари, у којима је исти 
разум као водитељ. 

VII. 13. Као што су удови уједињсни у тијелу, 
тако се односе и поједина разумна бића поред све 
дивергентности њихове. И она су створспа за зајед- 
ничко дјеловање. Ово увјерење у толико јс вредније, 
колико је сталнија та свијест заједпице и цјелине 
разумних бића. Јер ако кажеш, да ти нијесп друго 
него самосталан дио, то не можеш ни љубити људи 
искрено и доброчинство те не може развеселитп због 
увјерења. Добро се онда чпни не као нешто, што је 
добро, него као нешто, што је обичај. 

VII. 38. Лудо се срдити на природу; она не 
мари за то. 

VIII. 16. ГГромисли, да ти нп онда не чпниш 
протпв своје слободе, ико промиЈениш своје мишлЈвње 
и попустиш ономе, који ти га исправ.т>а. Јер и онда 
се врши твоје дЈвловање по твојој вољи и суђењу, по 
твом увиђању, по^твојој ћудп. 

VIII. 56. На моју слободу воље не дјелује сло- 
бода другога човјека исто тако као на чптав његов 
духовни и тЈСлесни живот; јер ако смо ми створснп 
једни за друге у Племенитом смислу, то мора пмати 
и она свака разумна сила у нама своје слободно поље. 
Иначе би морале мане другога човјека да буду п моје, 
што ипак божанство није хтјело, да не би увијск 
самовоља другога могла бити моја несрећа. 

IX. 5. Често чини зло и онај, који нпшта не 
чини; ко не брани злу, ако може, тај наређује зло. 

IX. 29. Она је моторна сила васпоне као сплна 
струЈа, која све носи. Како су незнатни они државницп, 
коЈи хоће да догађаје управе по правплпма човјекове 
мудрости. таштино. Шта ћеш човјече! Ради оно, 
што у том тренутку од тебе природа тражи. Ради 



док можеш и не обазири се, да лп то ко зна. А не 
надај се пп Платоновој држави, нека Јв доста ако се 
и мрвицу иде напријед и нека се не презире тај мали 
успЈвх. Јер ко ће промиЈснпти начела у људи, а без 
тога шта се друго може ишчекиватп до робовска 
служба с уздахом и до лажна послушност. Сада дођи 
п гонорп ми о каквом Александру п Фплипу п Де- 
метриЈу Фалерском! Јесу ли они вољу козмоса по- 
знали, Јвсу лп били одгајачи С/амп себе? А ако су 
оии само игра*1и улоге глумаца, онда пека ме кико не 
прокуне, да п ја радим тако. филозофија ме учи једно- 
ставности и чедности; а доље с том плсменитом на- 
духаношћу! 

XI. 14. Кад се људи презпру, онда они тим чине 
комплименте један другом, а који хоће да се пстакну 
над другпм, такођер се клањају један пред другим. 

Српске народне умотворнне. 

Женске пјесме из Херцеговине. 

20. 
Овце чува Ружпца ђевоЈ'ка, 
По планини, 'По равноЈ равнппп. 
Нешто јоЈ се пз горице јавља: 
„Одби овце, од горе, ђевојко! 
Украшћу ти овцу разбудницу, 
Ја лп тебе, лпјепу ђевојку". 
. То ђевојка ништа не разумп, 
Она чупа за горицом овце, 
^Јувајући погубила овце. 
Тражила их три бијела дана 
И три ноћи нигда не заспала, 
Док се јадној Ружп додијало, 
Ппта Ружу остарјела мајка: 
„Ђе сп, Ружо, погубила овце?" 
— У планини гледајући момке! 

21. 

Овце чува матерпна Мара 
Испод б'јела Јованова двора. 
Изгубила сјајно огледало. 
Нашла јоЈ га Јованбеговица. 
Долазила материна Мара. 
Она иште сјајно огледало: 
„Дај ти мени сјајно огледа^то! 
Ако лп га мени дати нс ћеш, 
Бије.1а сам, набпЈОЛићу се, 
Румена сам, наруменићу се, 
Прсмамићу Јованбсга твога"*. 

22. 

Пе чудпм сс мраку нп облаку, 
Ни Неретвп, што се сама мути, 



Вр. 14. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1Ш. 



Стр. 221 



Но мом драгом што се на ме љути. 
Ако сам му везвн јаглук дала, 
Нцјесам му вас бошчалук да»1а, 
Ако сам му вас бошчалук дала, 
Ннјесам га срцем јсњисала, 
Јењпса^та нп бегенисала. 



„0 ђевоЈко, лијопа ђевојко! 
Л'јепа јеси, а моја нијеси. 
Што ми сипоћ у ко.10 не ло1)е? 
Али ие шће, ал ти не да мајкаУ 
„Да сам шћела, не брани ми мајка, 
Но не смјела испред двора проћи, 
Испред двора исжсњсна Јова, 
Јер ме Јово прсд двором чекашс; 
До по ноћи сјајном мЈссечином, 
Од по ноћи с фењером у руци. 
Не чска мс. да му булем слуга, 
Већ мс чека, да .му будсм љуба. 
Како бпх' ја њсму била љуба: 
Меио мајка у гори родила, 
И^ега мајка у граду родила. 
Мени беша од букова листа, 
А његова од сувога з^^ата.**. 

24. 

„О, '1>својко, моје јањс мало!'' 
„Ко Ј'е, болан, твојс јањо ма^зо?'' 
„Ти ђсвојко, моје јање мало!** 
„^Да сам, болап, твојс јање мало, 
Ти би дошо, те Јањо обашо.'' 
пНемам када, мојо јањс ма.1о!" 
„Имаш када, кад неђеља дође. 
Ја сам Јучср на ливади била, 
Виђсла сам твоје коње вранс 
И у коњма твојега зеленка. 
На њему је седло шимширово 
Поткићено жутпм тстрејикам, 
Трспстају золп по копитам, 
Каио мрави по зелено] трави. 
Ирекрио га зеленом доламом 
С обје странс до зелене траве. 
На долами од злата џеповп, 
У џопима од злата јабука, 
У јабуци грана бејтурана, 
Што се кнте момци и ђевоЈЕсе". 



Фојпица код Гацка. 



Туиимпр. 




Лаа. К. Мишковик; =^ - 

Ђузел-Ахмед. I 

Српска народна прпповетка из Битоља. 




^по нскн паша, па није имао деце. Имао је 
свако задовољство, кућа му Ј'е била свега 
пуна, али се њему опет чиннло, да му јс 
(Ој^^^^" нешто празно, да му је срце празно; осећао 
^|и 1^1 Д^ му је врло тешко, чим би се опоменуо 

да деце нема: ^На што ми је све то, кад 
нема за кога? ..." често би се питао . . . Тако је он 
дуго жпвпо без деце . . . Али Бог никога не забораВеТ>а, 
па п њсга, — једне године, добије женско дете. Веома 
се радовао томе детсту, те јс одмах позвао хоџс, да 
пзрскму судбу — по обичаЈу; хтео је што пре да сазиа, 
да лп ће срећан бпти са тим јединим дететом . . . 
Хоџе му одмах дођоп1е. 

Мислећи на сва1су >рс11у и задовољство свога де- 
тета, нсстрпелЈИво очекпгиапс суд хоџа; а хоџе му 
рскопге: „Чсстити паша! Ово ће дете расти, постаће 
пајлсппт дсвојка у овом граду, дорашће до самс удајс, 
алп ћо тада умрсти од мерака (љубави) . . ." Препаде 
сс паша кад чу, каква судба очекује његову Јсдиницу 
П1ћер, алп пауми како било, да је сачува од тог злог 
удеса. Нехса идс све имањс, свс богаство, — та ва- 
љада ће се сачувати, Нарсди, да се изван града па- 
чини јед!1а кула од стак .ста, да се стаклад застрс 
најлепшпм ^импмима са разнпм п^арама, да се шарама 
на ћплимпма забавља, л да опст кроз њих не види 
кога, ко би бпо узрок њспој" смртп. 

Кад бп кула готова, увсдс паша своју пЉер и 
ту је затворп; а постапп јој мпого слушкиња^ којс ћс 
је забав^Ђатп и пајстрожпјо пазптп па њу и да врата 
не остану отнорепа, тс да би оиа могла пзаћи напол,е. 
Ради сигуриостп свакој одрсдп посао, која ће само са 
њом разговарати, која 1»с само врата затварати и ту 
стаЈати, која ^10 јој је^то спремати и служити; а над 
свпма једну, која ћо да водп надзор — и запрстп им 
смрћу, ако се ко огрепт о свој посао. Прпче пак о 
мераку и тима подобне пс смеју се причати... Тако се 
паша сад оспгура и поуздано мишљапге, да ће судба 
бпти избегнута макнр ц по ту цспу, што ћс је удати 
за онога, кога она б гспишс. 

Служавке су двориле лспу девојку. Девојка је 
брзо расла, била увск всссла, насмејана п постаде тако 
лепа, да се сам папЈа дпвпо њепој лепоти, алп га је 
увск коснуо суд хоџа, чпм би срце заиграло од ус- 
хићења и опда бп иао салом»1.еп сам себн говорпо: 
„Узалуд мп сва та њена лепота, кад у ово доба може 
саког часа умретп !"*... Алп га је ипак нада тепшла, да 
ће ]е моћп сачуватп, док со ие уда. 

Она је расла, а ппје знала, да на свету пма ичега 
другог, до само њене служавке, јер јој опе ппшта не 
причаху, а ако би она што и запитала, служавке су 



Стр. 222. 



190У. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 14. 



брзо прелазиле на друге ствари . . . Али једнога дана 
јој се прохте, да иза^ напоље, да види чега још има 
на свету, — дворјанке је одбијаше од те њене намере 
говорећи, да не треба излазити напоље, јер ће јој лице 
од сунца сагорети, те ће јој се сва лепота покварити... 
За њу то није било довољно, она је сад поч^1а раз- 
мишљати: Зашто њу не пуштају напоље? Зашто сунце 
њима не сагори лице У Зар да никад, због лепоте, сунце 
не види? „Не, не, кад се оне некад забораве, те отиду 
напол»е, изићп ћу и ја за њима!'^... реши се девојка... 
Ништа... Прође тако неко времо од тада, а баш беше 
настала зима, снег пао, па со цела околпна забелела. 
Паша са кадуном оде на неко весел>е запретивши, по 
обичају, дворјанкама да добро пазе на девојку. Оспгу- 
рани таком страаеом веселили су се до неког доба. 
Служавке остану код куће, али се нечим збунише, за- 
боравишс на дужност, изиђои^е напоље, оставивши врата;. 
а девојка уграби ту прилику и пзлети за њима... 

Како се скоро клало неко пиле, крв јје прскала 
по чистом белом снегу као лепе шаре на белом лицу. 
Кад девојка спази ово, учпнп јој се тако дивно, да је 
одмах помпелпла: у,Да лп пма п човека тако .1епог, 
као овоУ** Па је тако замишљена ста]а.1а и гледала у 
снег. Кад је спазише дворјанке, као да их гром згоди. 
Стану је молити и преклпњатп да оде у кућу. Она 
оде у собу, алп невесела и снуждена. Уплашене слу- 
жавке почну је разговарати и веселнти, али онаћути 
и пишта не говорп. 

— А шта је теби, што ћутишУ ппта је оиа, што 
је има забављати. 

— Хоћу прапо да тп кажем, алп и тп мени 
истИну да кажсш. Видех напоље тако лепо попрскала 
крв снег, да је лепше ио пкоја од нас овди, па се 
мислим, — има ли кога човека на свету, који јс тако 
леп ? . . . 

— Ма, какан човек, од куда има таквог човека? 
одговара она. 

— Ех, иема, — ти то кријеш од менс! 

— Па ево, нека тп п ове друге кажу, ако не 
верујеш. 

Она позово пис друге п спо рскошс, да таквог 
човека нема. 

— Мора да пма, п ти мп мораш казати, — од- 
гонара девојка (шој прпој . . . Опа пелп пма; опа — 
пе.ма . . . Ннпос1стку се превари забавиља па јој рече: 

— Кад »сК хоћсш да зн«п1, — да тп кажем. 
Тамо прско мора п.ма <!амо једап лепп чоиек — Ђузел- 
Ахмед. 

— Ах, Ђузсл-Ахмед! Ах Ћузс.1-Ахмсд! уздахну 
девојка исколпкс* пута п одмах сс почс мењати. Поче 
вемути п кпарптп се. Увидешс то дворјанке и дого- 
ворише се, да паши ништа пс кажу како је бгмо. У 
кече дође папт са кадуном и одмах уппта за своју 
шћер, а |«1д му овс рскоше, да нпје ништа бпло, и да 
су пази.1и на и>у. лежс безбриге да спава. А.1и, кад 
изјутра одс, да обпђе своју лепу шћер и да јој се мало 



надиви, имао јс шта и впдети, — шћср лсжп у крс- 
вету болна преболна. Папт стадо грдити дворјанке, 
што је нису добро пазиле, а оне му се кунијаху, да 
до њих није кривица. Но није имао куд дуљити љутњу, 
всћ нареди да се зову ећими из бела света, да лече 
девојку. Долазили су ећими са разних страна, паша 
расипао благо на све стране, — а.1и ништа, па нншта 

— не могопхе помоћи болесној девојци. Паша већ 
изгубио наду, не зна внше шта ће да ради, а де- 
војка крије од куда је болест; док једнога дана дој^е 
Јсдан просјак пред пашин двор и рече: „Честити пашо! 
Чуо сам — људи говоре, да имаш болесну шћер, 
дозволи ми да је видим, ваљда ћу што год моћи учи- 
нити. 

— Зар толпко чувенпх ећима лечише моју шћер, 
па је не излечише, а ти један го.1>а дајелечиш? На- 
љућени паша истеривапш га испред себе. 

— Али само да вндим, — настављаше овај. 
Паша мало попусти мпслећи, шта може човек да 

зна, чега још не може бити на свету, и допусти му 
да је впдп. Чпм је опај впде, речс му: „болна од мс- 
рака. Ако мп пе верујсш, а ти узмп једну живу гуску, 
метни на ражањ, на.1ожи ватру испод њених прозора. 
Нека се та гуска пече, а она кроз прозор да гледа, 
па ће она сама казати, за ким је болна^. 

Паша јс чинио много што шта па и то учини, 

— ваљда ћс помоћи. Наложи се ватра испод прозора, 
ставе жпву гуску на ражањ, а девојка гледа, како се 
жива гуска пече. Кад гускп изгореше пера, а поче и 
месо горети, онда она уздахну и рече: '„Јадна гуско, 
ти жива изгоре па ватрп, као ја з^ Ђузсл-Ахмедом!^ 
Кад то чу, скочи разјарени отац на дворјанке и стаде 
их тући говорсћи: „Ви сте јој причале за Ђузе»1-Ах" 
меда!** Девојке одрицаху у почетку, најпос1е му прп- 
знаду и пспрпчају све како је било. Он одмах нареди 
тела.1пма, да иду на спе стране п да траже, гдје је, 
преко мора, тај лспи човек, па да га замоле, да узме 
папшну шћер, јер ће она умрети за њим. Размнлели 
со телали тражећи Ђузел-Лхмеда. Једва га после ду- 
жег тражења на]^оше и рекошс му пашину поруку; 
али пм он одговори, да нпје вољан узети паппшу 
шћер. Вратпше се тела.1п и рекоше паши, шта пм јс 
Ђузе.1 казао. Уплашп се он за своју шћср, те посла 
поново тела.1с Ђузелу да му обећају толикозлата, ко- 
.1ПК0 Јс он тежак . . . Лли ништа. — он неће — па 
нсћс. Кад впде паша, да му пема впше спаса, метну 
своју п1Кер у јодан .1епп сандук п пусти га у »1оре. 
Та.1аси су морски носили сандук са девојком. 



Ђузел-Ахмед је имао ссстру, којој је до.1азно дпа 
пута дпевно. Кад је он иа ћупрпји пролазпо, оно се 
свс тресло и грмсло, — по томе је његова сестра знала 
кад ће доћи п кад је всћ отпшао. 

Јсднога дана кад је долазио сдзстри, спази у мору 
неки сандук како плови. 



Бр, 14. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



<^тр 223. 



— Нареди, — роче он сестри — нска се извадн 
онај сандук нз мора, Да видиио, шта има у њему. Ви- 
дех га, како га теласи носе и љуљају као колевку. 

Сестра нареди слугама да га изваде и однсше 
га у собу где је он лежао. А.1и Ђузел заборави на 
сандук, па оде од сестре не загледавши у сандук. Већ 
загрме ћуприја и прсстаде, значи да је прешао и да 
неће доћи до уреченог времена. Али мало час ћуприја 
опет загрме. Зачуди се ссстра, — „шта ли ће то бити, 
да се он опет враћа?** питаше се сама. 

— Ја заборавпх да видим, шта је у сандуку, — 
рече он кад стиже, — дај ми к^^вуч од собе.** 

Кад тамо, а оно жива девојка лежи у сандуку. 

— Шта ћеш ти ту? упита је зачуђсни Ђузел. 
Она му стаде причати све редол; како је она 

тога и тога паше шћер, па се од мерака за Ђузел- 
Ахмедом разбољела, а кад је Ђузел не хте узети — 
отац је бади у море. • 

— Ти си она девојка, коју ми нуђаше!? — уз- 
ВИКН5' Ђузст. — Ја сам Ђузсл-Ахмод, кога ти тражпш! 

— : Ти ли си, Ахмеде?! — узвикну ралосно дс- 
војка и скочп да га загрли. 

Ђузел се сажали Јта њу, наредп ссстри да јс 
добро његује док оздравн, а он ће чешће долазпти. 
Пролажаху дани, а девојка се опст поправи, и постадо 
Још лепша, него ранијс. Задивљен Ахмед њеном ле- 
потом венча се с њом и одмах јаве паши о свему шта 
је било. Радостан паша, што чује добре гласе о свом 
детету, похита Ахмеду, испуни му обећање, пжљубе 
се п стану се гостити . . . 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Мала српска читанка латиницом — за III. 
разред српских основннх школа. Средили: Павле 
Чонпк и Славко М. Косић, учитељи. Мостар 1908. — 
Издање издавачке књижарниде Пахера и Кисића. 
Цнјена 50 хелера у тврдом повезу. 

Код свих предмета, који се у нашој српској 
школи прсдају, осјсћа се велика потреба ваљаних 
уџбеника, а нарочито за вјсжбањс школске дјеце у 
читању латиницом, немамо ниједне подеспе књиге. Да 
пак овај предмет не би остао необрађен, мучило се и 
настојало свакојако, само да се дође до добре књиге, 
те се тако у наше школе увукле и књиге Браће М. 
Поповића: »МИоз 01)1116« и »Кга1јеу1С Магко« — да 
со пз ових књига дјеца вјеџбају у читању латини- 
цом. Али овс су књиге намијењене бачким Буњев- 
цима и Шокцима. а не школи. Задаћа ових књига је 
сасвим лруга, а за школскп уџбеник моралп би ода- 
брати, из богате ризнице народних умотворина, мало 
љепшс и згодније ствари, којс бп сс разликовале од 
ове збирке. 



ВриЈедни учитељи г. г. П. Чонић и С. М. Косић 
средили су једну ваљану књпгу, читанку за 111. 
разред. 

Књпга је ова куд и камо ба^а од свих доса- 
дањих уџбеника овс врстс, јер је биране задржине 
и јер је написана и лаким и дјеци јасним језиком. 

Чланци п лакши и тежи, написани су у облику 
прича, што је дјеци много лакше и ми.1ије читати. 
Особито су лијепи чланци: „Благо оном^в ко је учио;" 
„Шта врпједи слобода;" „Дуван је отрован;'' „От- 
куд пужу кућица." 

Добро би било, да Велики Савјет препоручи ову 
књигу за уџбеник, а гг. учитељи би добро урадили, 
да нас што прије обрадују још једном ваљаном чи- 
танком за IV. разред. 

ХО^^/о од ове књиге иде у корист српског учи- 

тељског удружења и Босни и Херцеговини. — 

Ђ. 



Књижевне и културне биљешке. 

ТоЈСТоЈ н — цЈесвмцн. У једноке писму, што га саједп 
гроф пише сољакЈ Гаврвлову, читало и ово : ^, Ја у главноме за- 
ступам нааор, да је ријеч, — што служи као и^рав мисли, истине 
н духа — нешто јако вазкно. С тога је грјехота, ако неко поку- 
шава, да рпјечи трпа под јарам стихова и ритма. То ми се чпни, 
као кад би ратар, ходају^ш иаа плуга, поскакивао у кораку вал- 
чпка, мавурке, кола птд., па би тиме прави.пност и ред поораних 
бравда унакавпо. По моме је мнијењу римовање само онда лвјепо 
ако служн у сврхе одзгшевл>авања, ако 1е страствено, ватреио, 
бурно и у највишој мјери родол»убпо-8аносио. Код многих ,уталми- 
поета^ бев садржаја и огња сматрам ппсање пјесама лудом бос- 
послицом п смпјешнлм ванимањем". — Што би Толстој тек рекао, 
да чпта „Славпце" и „Цорпоо'* нашега стихоклепара Мађера или 
„СЧ'а8е'' његова (ваљда посвојевољна?) компањона Милаковића, 
цписца'* сувпшних антологија, ^N16 гиП (1аб ^сђеп, п1е бсћгеИ 
олп Всћтегг, п1б јаисћг! С1пе ^ивк 1П сИебег О^сћ^еге!**. рекао 
је о њима њемачки реценаеит др. X. Ф. Шул у својој прекрасној 
студнји цАцб с1еп1 ВаИсап^уЈпке!", гдјо особито хва.га пјоснички 
лијопе новеле јужнвх Словона: Лаааревпћа, Симу Матавуља, 
Ивана Вааова. У кога нема младеначког жара и идеаливма, коме 
ппшта није свето, нека бар не пише стихове. Смијешви су то- 
божњи пјесници, у ^шјим жплама тече само слабо ошеКерона ли- 
мунада или водењава тинта. 

Балканска Внла« Фрањо С. Ви.иар јавл>а, да је иаишао 
други свевак његово „Балканске Впле", збирке фантааија на основу 
српских, хрватскпх, словеиачких и бугарских иародипх поппјевака. 
Ујодно моли сво старе претплатнпко, да се одавову п ва ову 
другу, као и остало свеско овог анамепитог дјела. 

Уијетннчка ивлохба у Загребу. Савоа јужнословенских 
умјетнвка пЛада** прпредио је умјетничку изложбу у Загребу. 
која се отворила 1. маја у умјотничком павил>ону. У Востибула 
ларпљону иаложени су ручпи радови домаћо индустрпје, а одатле 
с^ иде у одјел>ење аа сликаре. Ту су ивложили својо радове 
Срби: Риста и Борта Вукановпћ, Предпћ, Момчиловић, Мурат, 
Миловановић, Глишвћ, Добрпловпћ, Почек. — X рв а ти: Чикош, 
Ивековић, Ковачевић, Ауер, гђпце: Струпи, Бојинчић, п Прера- 
довић, да.1>е Краман, Павнчић, Шеноа, Тисов, Мелкус, Марин- 
ковпћ, Јаиковић н Катуиарић. — Бугари: Михајилов, Вешин, 
Петров, Гсоргијев, Дојчев, Илијев и Гоаснтал. — СлОБенци: 
Веселп, Глобочник, Шкантл, Вавпотић и Грбић. 

Педесетогодишњица. У Русији су ове годино прославили 
педесетогодпшњицу оснпвања прво руске жонске гимнааије, која 
је отворена у Петрограду. Женско гпмиааије у Руснји имају во- 
лпког аначаја аа васпитање руског женскиња. 

Стогодишњица српске школе. Навршпло се равно 100 
година од оснивања прве српске школо у Далмацији, а то је 



Огр. 224. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 14. 



8г1дуасбвва Јсвана Боваиа у ШибеникЈ. Та је стогодиоЕњвца тнм, 

важнија што је Бованова вадужбина уједно била нрва српска и 

словевска школа са наставним јввпком српским у Далмацијв. 

Бњнге аа ^'^ечије дарове. Од књвжарвице М. Ив. ЛСвв- 

ковика н8 Бвограда првмвли смо на притсаа двије лћјспе д^јечије 

књиге вгоднс ва дарово ђач1«с о вснитима. Једна је ^Дјетвњци*^ 

од Мих. Л. Јоввћа, друго иадање^ а друга т^Дсте и војник", при- 

повијетка аа младеж, посрбио Мих. М. Стевановић, учите.Ђ. Објо 

су књвге илусхровано в обје пропоручеие од „Главног ГГросвјо- 

тног Савјета'* у Биограду. Цијсна ј.в свакој 60 пара или потура. 

Скрокемо пажњу школскпд одбора и општина на ово корисне 

дјечије књиге и топло их« препоручујемо. Могу со набавпти код 

горе споменуто књпнсарнице. 

Модерна бнбаиотека аа круну. Већ је иаишла у Загребу 

и друга свеска ове библиотеке« У њој је роман Габријела д. 

Аиунција: Цевпнп. Талијанска крнтика оцпјеннла га јо као један 

од најбољвх талијавских романа. 1^јеиа јо' књивн крупа, на 

бол>ем папиру круна в по. Прстплата се шал>е на адресу: Ма1о 

]Ма1Јпаг Ха^гећ, РгИаг ђг. 8. Књвга је шт^мпана латвнпцом. 



Нове књиге и листови. 

СнноваЦу сл|1ка из сеоског жввота напвсао: Мвх. Срете- 
новвћ. Издање књижаро В. Валожића, Бооград. Цијепа 50 п. д. 

Српско-Православво Бококоторско Владичанство. Иа- 
кладник и вадавач Двонисије Миковић игума^П. Наградпла вадуж- 
бина Нићвфора Дучића архимандрита. Срп. Дубр. штамп. Др. 
Грацнћа и др. Дубровник 1908. Цијева ? 

Веибнљ« Напвсао Саво Скарвћ-Џумбушчија. Књвга I. Пре- 
штампано аа „Српск^ Рвјечи'*. Накладом в штампом Српске 
двонвчарске гптампарАје у Сарајеву. 1908. Цвјена 1 круна. 

Светлост« Илустрован месечни часоплс, орган друштва ва 
школску хигпјену и народна просвећввања. Власник друштво, 
ур е ^ ^ у ј е Др. Св. М. Марковић. Излаап јодаи пут у половпни сваког 
мјесеца. Годишња цијена: аа све чланове овогадруштва ив Србије 
^2, а аа нечланове 8 динара, ван Србајо аа чланово 6 и 10 фра- 
нака. Иретллата се шал>е аа цпјелу годину. Рукопвсп се шаљу 
уреднпку, Краљ-Мпланова улпца 32, а повац благајнику г. Л. Ј. 
Обрадовићу, И>егушева ул. 40. Београд. 

Срнс&а народнд јела у Херцеговинн н Боснн. Напнсао 
Лука 1^ђпћ Бјелокосић. ИаХ.књиге Српског Бтнографског Зборника 
Српске Крал>евске Академије. У Београду, штампано у државној 
штимпарији 190^. 

НсторнЈа срнско-бугврског рата 1885« Књига друга. Од 
(*ливнице до Пирота. Написао Др. Владан Ђорђевић. Иадање аа- 
дужбвне Илије М. Коларца 127. Београд 1908. Нова штампарија 
»Давидовић''. Цијена 6 двнара. 

Блгарска Сбнрка« ввлааја под редакцијата на Стефана С 
Бобчев. Годпна XV. Свеска 5. Софија 1908. Годишња цијена 8 
лева илп круна. Ово је једаи од најбољих, бугарских књижевпих 
листова, који со мпого бави српским и оста.1им словенским ства- 
рима. Уре1)ује се особито лијепо и може се свакоме препоручвти 
ко влада бугарсквм јеаиком. 

Рад Је пленство аа човЈека. Источна прича од Швет- 
киње Марије Софнје Шварц. С њемачког превео Иван М. Матић 



1908. Цијепа 20 потура. Иалааи у Иршцу у свескама од 2 табака 
сваког мјесеца по јеДна. Са 20. свеском бвће^ аавршена. 

ИввЈештаЈ о раду и стању панчевачког срнског цркве- 
ног певачког друштва аа годину 1907. Панчево 1908. штам- 
парија Браће Јовановића. Друштво има 13 почасних, 63 судје- 
ловача и 82 помагача. Имање друштвоно 17.467.32 К. 

Ма1Уа Бикд1(^. Ргуо суЦебе (рјобгпе ро«п1г1п1со) ]^ас1а1', 
и ^1а1прапј1 „Хаг6с1по^ ЈЈЈз^а** 1908. 1^ијена 1 К. Мпст приход 
намијењен јс дружбп Ћирила и Метода. 

Православна хришћанска наука.За народ написао Јован 
Гргуревић свештеник главне каапионице у Зсници. Мостар 1908. 
Штампарско-умјетнички аавод Пахера н Кисића. Цпјена 00 
холера. 



Ч итул а. 



Рнсто Т. Лророковпћ. У Новесшћу у Херцегавини умро 
је 27. апрвла^младц српски књижеввик, спн кршве Херцеговине 
и врлп родоЈБуб Ристо Т. Иророковвћ. Иокојвик тек ако је свр- 
шио основну школу, али је од прпроде даровит и читањем се 
толико иаоштрио да је писао чланке по мпогвм српским лвсто- 
впма, а написао је и неколике књиге, које су награ^не иа рааних 
фоидова у Србији. Жввпо је дуже времена у Биограду. Скоро је 
пггаАтао друго прерађено и попуњсно падање своје књвге „Ј^дно 
љото четовања"," гдје описује устанак у Херцеговвнп 1875. Та 
ће књига поСг1ужпти исторпчару као грађа аа описивање устанка, 
јер су подацп вјерпи и встинити, црпљенн иа уста самвх усташа 
и њихових јуначких вођа. Покој му српској души! 



Читаодима. 

Молимо све наше претплатнике да се 
сјето своје дужности и да нам шеиву, како 
љански дуг, тако и овогодишњу претплату. 
Нарочито молимо школске одборе у краље- 
вини Србије, да нам подмире дугове за школе. 
Свак зна да је претплата Вили једини извор 
живота и опстанка, особито ове године, када 
смо чешћим изласком загазили у веће тропх- 
кове. Вересија је код Виле тако велика, да 
јој прпјети опстанку. Но ми се надамо да раз- 
буђена српска свијест и српско родољубље 
неће допустити да пропане овај једини српски 
књижевни лист у Босни и Херцеговинп, који 
је двадесет и три године поносно носио срп- 
ску заставу у овим српским земљама и онда 
кад нико није смио. Претплата пз Србије 
шал>е се нашем главном повјеренику г. Михајлу 
Р. Живковићу, трг. у Биограду. 



^Восанска Внла'^ иалааи у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. в 30. — Цвјена је на годину 8 кр., у Србијв 10 двн. Ђацв, учвтел>в 
и подофвцврв добввају лвст аа 6 крува а се^Ђацв аа 4 кр. Претплата из краљевпне шал>е се на г. Михајла Р. Живковпћа, трг. у Београду. 

САДРЛСАЈ: Лјесме: У манааиируу од Монаха Валеријана. — Приповијетке : БившИу од Пере С. Талетова. — 0;/в;, који ијевпу 

од Иојпслава М. Росића. — Укидање тјелесних казни, од К. М. Стањуковића, с руског Марко Крстић. — Поука: Сриски пароДу 

од Дра Симе Тројановпћа. — Марко Аурелије^ од Дим. Митриновића. — Сриеке народне умотворине: ЛСенске ијесме из Хер^^говине, 

аабил>ежио Трпимир. — Ђузел Ахмед, српска народна прпча из Бнто.Ћа, аабп.Ћежио Лав. К. Мншковнћ. — Листак, 



Власник п уредвик Ннкола Т« Кашнковнк. Пехливавуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоквчка вггампрвја^ Сарајево. 



БроЈ 15. 



САРАЈЕВО, 30. иаја 1908. 



Год. ХХ1П. 



Књижевнички занат. 



* оне који још жлве у староврвискои уве- 
рев>у, да су ппсац, песник, књижевник не- 
каква впша бпка избранпцп боисји, на које, 
у тренуцииа пнспирације С1азн вечна иу- 
дрост п божански дух, за њпх ће реч занат, 
употреб.>1Лна за књпжеввог радника, ииати 
нечег сувопарног п чпновничког, нечег свирепог п потце- 
њујуНег, нечег прозанчног и — непрнродног. Они су 
се, захва.т.ујући насљеђенон веровању у разне музе, 
које своје љубиице обаснпају духом п мудрошћу, ужи- 
ве.1и у овешталу теорију о надприродностп песника и 
књижевника, којои ее раз.шкују и одликују од оста- 
лих сиртних људи. За њих је песник друкче, впше 
бпће које, у халкионскии тренуцииа, ствара своје 
песме. Отуда је и сасвии природно веровање, да пе- 
сннк, у часовнма стварања, иије свесан оиога и1то 
ствара, него да су његови стихови (па н лоши) про- 
извод божаиског или, бар, надприродног заноса- И 
зато, што се мнслп да је занос неопходан услов за 
стварање стпхова (па п добрих), у нашеи пароду по- 
стоји веровање, да песнпк, оишући своје стпхове, 
мора бити у некоие ааносу, па ма тај заноо био и 
вештачки, рецпно, алкохолски. Доследно том роман- 
тнчарском веровању, песник, као једпнка једног дру- 
штва којеи припада, не сматра се као обичан човек, 
који има права и дужности у тоие лруштву, него као, 
песиичкпм талентом одвојено биће, које може негирати 
обичаје- н за^соне, на којима је засновано друштво 
зарад којег он, уосталом, и пише своје пеене. И, као 
неком вишем бићу, друштво је песнику, прећутно, до- 



пуштало да буде екстравагантан и ексцентричан и да 
те своје абнорма.1ве (и анормадне) особипе заодева 
отужнои и разиетљивои позои човека, којп важи као 
гениалан. Такви екстравагантии и ексцентрипни писци 
и пссницц ретко када да су генпални и ретко када 
да јв та њпхова екстравагантноет нзраз се.]икв 
и особите иидпвддуа.1иоетв, која, својнм особенпи, ин- 
дивидуалистнчкии моралом и неклии1етскпм држањен, 
хоће своју иидивидуа.1ност да спасе од поплаве ненн- 
дипинлуалиих створења, чпје неиаразито ја тоне у 
гомили. 

Алнера надпрпрздввх бпћа, изгледа да је прошла, 
1сао што су проп1Ла и она отужно-романтпчарска вре- 
мена, ера, којајеспо.Ћно обе.1ежје пссникабнла дугачка 
и разбарушена коса, шпроко краватс које су св више 
лепршале, него њиховв идеје, лице б.1сдо као месец, 
„она вечита сањалица , екстравагантно одело и још 
емстравагантнпје држање. Пееник п писац данас се 
сматрају као неопходно потребни чланови друштва, као 
најпозванији сарадници КЈМтурних тековина, као нај- 
поузданији помагачп око сређивања нашег унутарњег 
жпвота. Та њихова позитивна улога у културнон 
друштву, у неку руку, скинула им је ореол с 
главе, који су носили за време романтичареког 
режима и они су постали активни чланови друштва, 
који поред фплозофа, научника и уиетника, дају 
друштву об.шк и садржину. Ми данас врло добро 
знано ПСПХ0.10ГПЈУ п фнзиологију стварања и зато што 
зиамо да је једно дело пропзвод психо-фпзнолошке 
акцпје, не можемо више веровати у бајке које су 
пређе, у поетско-примптивним временима, у којима је 
ча^: и паука имала само неког поетско-мистичног зна- 
чаја, биле у вези са литерарном продукцијом. Дело 



Стр. 226. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 190В. 



^јр. 15. 



је производ човека, а човск-оисац провзвод овојс сре- 
дине који, у већини прилика, носи на ссби, иање впшс, 
све душевне н телесне особине својих ближпх или 
да.Ћих предака, добивенс атавизнои; човек јс, даку^е 
физиолошка*л саври^ено иатериална појава а не ефе- 
иеран производ, којси се порекло не може утврдити 
позитивнии законииа. Ле.1о, прсиа томе, као производ 
човека, такође је матерпјална појава, еавршсно обја- 
шњива ПСИХО.10ГИ10К н физпологијом ; писац, дакле, 
као и дело нпсу ништа непрпродно, ништа не- 
објашњпво ни загонетно, а најнањс су производ 
неких тајанствених муза које, у часима инспирације, 
целивају у чело своје пзбраннке. Доло је, најзад, про- 
изиод ннтслектуалне и физиолоише акције. За 1гитс- 
лсктуалну акпију неопходно ]е потребна нарочита 
духовна особина, која се иекад назива талентои, а 
некад гвиианошћу, а за физиолошку акцију, за спо.^впу 
манифеетвцпју дела, за његову материализацију потре- 
биа је нарочита споеобност и умешност, потробан је 
нарочити заиат, књиженннчки занат. 

Право и интииио образовање, које ие застаје на 
спољашности, које се не манифестује саио у веким 
отиенви маиирииа и које није синонии са кодсксом 
сношл.ивих друштвених манира, него које сређује и 
препорођује душу, шири хоризонат једног писца, даје 
му дубок и проницав поглед и пружа му могућности 
да разуме однос изиеђу човека и арироде. човека и 
човека, човека о друштва. Лли не сме сс порицати 
да је вр.10 често инстикат кадар да заиони то обра- 
зовање, као што св опет, с друге странсг иора при- 
знати да инстикат никад не можс да прозре у оие дубине 
живота, у које иоже прозретп кад је удружен еа соли- 
днии образовањеи. Инстикат, опет, био, пли не био 
удружен с образовањен, омогућана писцу л^ својс де.1о 
створп у себи, али ретко када да тои делу, створенои 
у себи, иоже, посредствои инстикта, дати форму без 
извеснога знања, без потребне спреие, без претходног 
познавања књижевничког заната. Једино генивлии 
писцп и песннци кадрн су само инстпктои да наслуте 
и створе извесну фориу која, доциије, иоже послужити 
као један од вечитих узора. 

Писци су се двнас п саии уверили да за ства- 
рање трајних дела нису довољни само таленат и во.1>а, 
нсго да је потребан ве.1пк и интензиван рад, да је 
- потребио ве.1пко и свестрано обрааовањс поеродетвом 
којег ће једино моћп разунети данашњи панредно 
коип.^иковани живот ку.1турнпх народа. Књижевношку 
данас сс, као пређе кад је и најиањи таленат доче- 
киван одушев.Ђении к.1ицањен нета.1ентованих или 
патриотских крнтичара, не баве људп који у књи- 
жевиост уносе само свој скроини та.1енат и своју ве.1ику 
во.1>у, нсго се њоие данас бавс образовани .Ђуди, који 
су, посредствои својег образовања, створили у књиже- 
вности нове облпке. И зато је данас за сваког оног 
који, поред во.1>е, има н та.1еита и хоће, наравни 
не из сујете, да сс бави књпжевиошку, неопходпо 



потребно да буде врло добро посвеКен у књлжевничкн 
занат. Без тога заната и бсз 1!е.1П[;с културе ни јсдан 
ппсац неће бити кадар да ствара дс.1а од трајпс 
предиости, него ће стварати дела од тренутне и про- 
лазне вредиости. 

Вреие и култура су врло немилоордни. Данас 
сс од јсднога пиецв кудикамо више тражи, него пређе, 
када се књижевнпчка с.1ава задобијала, пре него што 
се у делу осушила штампарска боја. Српски писци, 
који се поносе својпм црсзирањем образовања и стра- 
них углсда, биће, на 1срају крајска, пагнанп да буду 
Н.1П непрпјате.1.и дарданелскс књпжевности или да 
још за жпвота дочекају да их прегази вреис и ку.чтура. 
Бвоград. у мају. П. С. Талетов. 



II. С. Та.1етов, Сарајее 

Бивши . . 



I зсиа Катарпиа била је врло љута на 

Аксептпја. Није јој Стло толнко крпво 
1ито ју је он стао толико новаца, 
него се .Ђутила, што је она бпла у 
толикој мери детињаста, да ју јо 
кадар преварпти човек са улпцо, којег нсма 
.чашто псето ухватпти. Она се сваком прили- 
ком старала да му докаже, да је љута на 
њега, па да јопг није пмала смелости да му 
отворепо п у очи каже све што год је знала 
о НЈвму. Место тога, она се ограиичпла само 
на пецкан.а, која Аксентпју пису била ни 
најман>с пријатна, Једнога дана је вакуцао на 
њезина врата, а она је одговорила, да није 
слободно, јер се облачи. После нола 
сата опет је закуцао, а она се још облачила. 
После два сата добпо је исти одговор. Када 
је одлазио . од врата, и>сму је и десва нога 
дрхтала, као да је и у њу ударила капља. 
И то се тако врло често понављало. Недсљом 
н правииком ннје више био нозиван на ручак. 
Једном нриликом тражио је пвт дивара у за- 
јам, а она је одсечно одговорила да нв&1а. Од 
дана, када је доввала какав је Аксентије, оиа 
је врло често имала наступе гнева н тада јс 
осећала нотребу да према љему, буде врло 
заједљива. Она га је, напрпмер, пптала гата 
му радп пдеја, да ли је здрава и гојилп се, 



Бр. 15. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 227. 



како му је брат Милоје и чува ли добро Ак- 
сентијев еспап, зашто не прими оних трича- 
вих неколико десетина хиљада динара^ које 
му нуди оно акционарско друштво, и тако је 
још ваздан којешта измишљала. 

АЈ^сентију је било необично тешко. Он 
је врло добро знао смисао свега њезиног за- 
једања, ма да се, пред њом, прави, као да 
му је нагла промена њезиног понашања са- 
вршено неразумљива. Госпа Катарина, ме^утим, 
није ни најмање оклевала, да му свој гнев и 
своје бескрајно разочарање покаже и на мало 
разумљивији начин, за који није био потребан 
ни најмањи коментар. А он је све добро, врло 
добро разумео. као да је он собом представ- 
љао неку врсту коментара. Од неког времена 
није могао да спава. Лежећи у постељи, уви- 
јен ћебетом преко којег су били набацани 
сви п»егови капути, гледао је укоченим "по- 
гледом у прозор осветљен студеном месечином. 
На пољу је било ведро као да је дан. Снег 
је био покрио греде и керамиде. Сенка од 
прозора се незграпно оцртавала на поду. У су- 
седству, с времена на време, бесомучно залаје 
некаква псина и њезин се лавезк губи у тихој 
и студеној ноћи. Он је само гледао и непре- 
кидно је мислио. Шему је било врло јасно, 
да му је опстанак у овој кући био немогућан 
и да, у свако време, треба да буде готов, да 
излети из ове тако угодне, пријатне и топле 
куће, у којој је лепо и безбрижно живео. Да, 
он је то врло добро знао, али куда да оде, 
куда? Он је о томе стално мислио, лице је 
опет почело да се смежурава, трбух се у часу 
истопио, али он ипак није могао ништа да 
смисли. Али ма како је била апсурдна једна 
идеја, која га је стално мучила и на коју се 
увек, стално и неочекивано, враћао, ппак се 
она упорно јављала и све га вигае освајала, 
ма да је са страхом помишљао на њезино оства- 
рење. Та идеја је била, да оде својем брату 
Милоју. И када год се она појавила, пред 
њиме је излазио цио његов живот и небрат- 
ски злочин, који је он извршио над имаовином 
својег брата. Али ма како оцењивао све окол- 
ности, које су речито говориле против те његове 
идаје, ипак је он своје размишљање завршавао 
убедливим констатовањем, да крв није вода. 



Госпа Катаринину ро^Јаку, оном што је 
сваке године . причао анегдоту о њезину мужу 
и краљу Милану, опет је нестало новаца и 
он је опет дошао да закључи мали зајам (он је 
обично говорио, да му треба једна багатела), 
коју, наравно, неће никада вратити. Он ни- 
када није директно прелазио на разлог својег 
доласка, него је почео говорити о сасвим дру- 
гим стварима, махом о оним, које госпи Ка- 
тарини могу поласкати и које је, на тај начин 
могу учинити расположеном за давање малих 
зајмова. Реч се повела о Аксентију. Рођак је 
врло енергично наваљпвао на госпу Катарину, 
као да су у питању његови ро^ени интереси, 
да што пре раскине с њиме, а ако она нема 
смелости то да учини, онда ће учинитп он и 
то уз припомоћ најпоузданијег средства — 
полицрЈЈе. Аксентије је одавно знао да је овај 
ро^ак, што је сваке године причао анегдоту 
о госпа-Катаринину мужу и краљу Мидану, 
против њега, па се и овог пута решио да 
прислушкује, као што се то ради у старим 
и р^авим позоришним комадима. 

Пред вече, када се почео хватати сутон 
и када се у госпа-Катарининој соби све 
утишало. Аксентије обуче своја два љетна 
капута, а преко тога и нешто, по чем се са 
доста поузданости могло рећи, да је то некада 
био зимски капут. Опрезно и врло лагано, 
вукући у пола узету ногу, изишао је у 
двориште и тада се трудио, да што пре 
изи^е на улицу. Завејане светиљке су врло 
сумрачпо бацале светлост по снегу. С вре- 
мена на време духне северац и са дрвета п 
са кровова пада ситан снег. По залеђеној и 
завејаној калдрзси јуре саонице, њихова звонца 
одјекују по полутамним и завејанпм улицама 
и 1НИХ0В одјек се хуби тамо негде далеко у 
студеној ноћп. Глава му је утонула у овепг- 
талој п расцветалој јаци, једном руком је 
држао штап, на који је наслонио леву ногу, 
а другом руком се, час придржавао за зидове 
и тако је пптао опрезно и лагано, ногу пред 
ногу. На улици није бнло, готово, никога. 
По некад про^^е какав промрзао радник, згу- 
рена тела и са рукама у џеповима, идући 
брзо и подскакујући. Једна стара жена у 
ритама, са помодрелим лицем од ракијо и сту- 



Стр. 228. 



1908. ЕОСДНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 15- 



дени, стоји на углу једне улице, креће се 
таио и амо, и, пружајући дрхћућу руву када 
ко про^е крај ње, тешким је језиком муцала 
неке испрекидаве и савршено неравумљиве 
речи. А он је ишао, тромо и опрезно, не зна- 
јући куда. И када год се сети куда би тре- 
бао да оде, — тамо су га његове ноге не- 
свесно и носиле — срце му почне јаче да 
бије, а ноге су постајале све теже, као да су 
оловом наливене. 

Да ли да оде својем брату? Тог вечера 
он је себи небројено пута понављао то пи- 
тање и тада му је увек, као муњом обасјан, 
ивлазио цео живот пред очи. Сетио се како 
је немилосрдно извршавао све своје најсме- 
лије и најобесније нослове, сетио се како у 
тој бескрајној и незаситој облапорности није 
никога жалио и да му никада, ни аа један 
трен, није падало на памет, да прави разлику 
изме^у људи и новца, Људи, који су имали 
новаца и који су били с њине у пословним 
веваша, били су само првдставници новца и 
он је, неминовно, гледао да их упропашћује, 
ако је хтео да до^е до њиховога новца. А 
његов брат? И он је био човек, један од тих 
л.уди који су, у великој мери, дражили 
његов апетпт са новцем. И, најзад, када је 
долазио до уверења, да се страховито огре- 
шио о својег брата, он је себе ућуткавао 
оним својим изанђалим и стереотипним одго- 
вором, да крв није вода. 

Он је пред кућом својег брата, с друге 
стране улице, врло дуго стајао и безизразним 
погледом бленуо је у осветљене прозоре, који 
су по снегу бацали незграпне и велике сенке. 
Улицама није више нико пролазио и он је 
дуго, врло дуго гледао у орозоре, као да је 
по њима могао дознати расположење укућана 
који би га дочекали. Наслоњен уза зид, др- 
жећи штап згрченом руком, био је натукао 
насан и безформаст шешир на очи и почео је 
гласно говорити, измахујући, с времена на 
време руком као да некоме нешто живо до- 
кавује. Мало после одмахну главом и пође 
одлучним корацима прена капији, у колико је 
његова узета нога ногла одлучно корачати. 

Велика и глоназна дрвена капија била је 
широн отворена, а ходник, у који се улазило 



кроз капију, био је пуст и у пола осветлен 
малом сијалицом, скривеном иза једног удуб- 
љеног штита. Из једног осветљеног стана 
долазили су у двориште залутали звуци са 
знатно раздешеног клавира, у који ударају 
необично невеште руке. Аксентије је •прошао 
крај вратара ове београдске касарне за ста- 
новање и кроз незастрт прозор је видео како 
тај сити човек, са набрсклим лицем п трбухом, 
чита новине и често зева. Када је дошао 
пред братовљев стан он застаде пред вратима. 
Из даљине је долазпло тупо добоваЕве добоша, 
а мало после је ветар доносио звуке трубе, 
као очајни врисак, који се губи у тихој ноћи. 
Он се прекрсти и ногом куцну у врата. После 
једног трена закуца јаче и одлучније. 



Ст. Внткс: Сењска Рјдивк. - 

Ђурђевсви уранав. 



ово пола етотине имаи од сваке руке, ти- 

јех Ђур^свских уранака. У главнои свн 

су на једну, свио евакн даје по какву епн- 

зоду, којих се човјек сјећа вр.1о радо. Оила- 

дински су најрјечитији, а ђачкн нарочито, 

Још се не иожв варошки сввјет раста- 

витн од „иајалеса", а Биоград понајтезке. Не идв 

томе вароду да се поиири са тијеи сељачкни Ђурђеи. 

Ко је слабијех нога, па још са поиало косто€о.'Бе, 

аавири у на]б.1ИЗБе аеленпло, иа н од два три трна; 

па п не грабн да копа зори очп, већ је задовољан н 

да сунце одскочи. Ма.10 сигурнпјн граби дџље у какав 

јачи луг, а орна иладеас не »са.1И пјешити већ од пола 

ноћн, да се хвата висова и дубрава, тек да се понесе, 

како је кадра ранитп, те зорн у брке загледати са вн- 

сина, које ннјесу за обичне пургере. 

Како бијах свјестан некада те кидргати, кад 
саи илазеве Ђурђеве зоре иа врху Авале хватао иза 
високог Мироче и суријсх Карпата. Та не бјеше ну ни 
ша.1е: досонјеватн нз Биограда већ прије првога пра- 
иена зорива, на Авалу, која се нстегла из земље у 
прве облаве. Ја, бнјасио горди, тако јуначни и чили, 
а како лп тек да се поноснм овога уранка на висини 
триоут толнкој: на внонни гдје с' облаци бнју, гдје 
орлови своја гнпјезда вију ! 

Ко је бно на П.1И1вичк«]ем језерпиа, видио је 
на које је виеине природа попела ону љепоту, Још за 
половпну тога је ова, ан коју пораниховога Хур^ева, 



6р. 15. 



1908. ВООаНСЈКА ВИЛА 1968. 



Отр. 229. 



Кад је честити царе Лазо, иза доручка у својој 
Раваници, потеглио преко малог и великог Тополовца 
ка своме кованлуку (пчелињаку) да ли је могао ми- 
слити, да ће кроз то стијење некада пиштати жељез- 
ничка машина л верати се кроз литице као гуја. Кроз 
литице жељезиица пишти, на точак јој љута гуја 
шишти! Е, да му се сад нешто пробудити, те стати 
пред порушене господске капије и здробљене зидине 
своје ииле задужбине, да ли би познао и њу и око 
ње! А зар му је мало, од његова задњег вечерња па 
до данас, скрхало се пуно чуда свакојаквх и зла сваке 
руке! 

Нека га, нека спава. И боље је, ако ни за кога 
другога, опо за игумана и осталу братију, јер би им, 
знају, побожви царе, зановијетао те за ово, те за оно, 
па би ПХ' чак гонио да све окрече и ограде. А какав 
је чудњак, заЕГирио би им у сваку избу па и у олтар, 
те би запредао по старинску, чему му ново вријеме 
није никако кабил. 

Нашао би старац штошта, чему би се и зарадо- 
вао, ако не би у сваку ситницу загледао и за свашта 
распитивао. Знадем посигурно, да му се неби, и као 
крунисаној глави, могло, да закасни на воз, кога служ- 
бени Спиридоновић на минуте креће и зауставља, сем 
ако би овоме врашка момчадија зачепила каквијем ку- 
чинама вјерну трумбету. Да, имао би царе чиме и да 
се разгали^ али сам сигуран, да би му' Обилићу, ако 
би се нашао у свпти, највише чантрао и гунђао. Па 
не би било никакво чудо. Младо, силно, а научило да 
поћера дорина узбрдо кано и низбрдо; те му мучна 
разбора о правилу и пропису зашто овако, а не онако. 
Као да га гледам како непрестано гура Спиридоно- 
вића, да трпа што више угљена и да гони брже, и 
ако машина стење и брекће да јој се утроба тресе. 
Велим то са предпоставком, да се Милош није возао 
по швајцарскијем брдима, јер, ако јесте (као човјек са 
доста трошка) не би захтијевао и оно, што је немогуће, 
знајући да се и тамо по Јевропама узбрдо мучно гура 
а низбрдо с&мо котрља, да се и тамо умиЈу трумбете 
зачепити и машине набректати. 

Почео сам о Ђурј^еву уранку, а већ прије правог 
почетка, баца ме машта вијекове назад. Не могу то 
избјећи, кад сам на комаду земље, из кога сваки ка- 
мен има пуно казивати, кад би само могао. Да хоће 
рећи оно из оних свијетлих, срећних дана, што књиге 
не прибиљежише. Муче муком! Раваница плаче, чујем 
је, па ми се шњоме и не разговара. Сама казује раз- 
говјетније, но што би ја икад могао. Једино би јој мо- 
гао пожељети, да је дубље у лугу и, Боже ми прости, 
да нема калуђера, Да са светијем царем не побјегоше 
тада у нову Раваницу, данас би, чини ми се, сам омр- 
као а не освануо. Ах, како је морала бити лијепа и 
величанствена, а како бп и данас могла бити умивена 
и дивно нагпздана, баш, баш поред старих руше- 
вина, које треба ту да подсјећаЈу на тешке србинове 
муке и искушења. 



Поранио сам, добро сам поранио, а и иначе сам 
са мало спавања задовољан, као да сам поборник Бди- 
сонове теорије о спавању. Похитао сам, као да имам 
пртити Бог зна куда и колико. Ближа ми је планина, 
но чика Јаши поштару, који хвата мају на врх Тера- 
зија пред хотел Паризом, седећи у папучама и дубо- 
коме тунус фесу на клупи и изгледајући зору чак иза 
батал џамије. 

Вјерни ме другар и овога пута прете^бао, те 
окупио извијати, мислиш, све ће му жице цикнути. 
Мало сам се љутнуо на њега, што ме бар овога пута 
не пропушти предасе. Помислиће пак, да је љубав 
силн и да јој се не даје тако шале џевапа, опростио 
сам му, ако је вјеровати, да славуј пјесмом осваја дра- 
гану, за мојијем другаром мора их неколико срљатн 
као ћораво и ом^ијано. НиЈе му се ни чудити да то- 
лико запиње и удешава, јер се поЈавило некијех так- 
маца, које ва»%а сузбити, да се не остане на цједилу. 

Са сиједога врха кукавица кука, ваљда већ од 
пола ноћи. Хита јој се, те зато кука и добар комад 
ноћи. Одређено јој да откука, а рок кратак, од Бла- 
говијести до Видовдана, па ваља похитати. Кажу, да 
је царе Лазо на Благовијести издао онај поклич: „Ко 
не дође на бој на Косово"*, тога је дана она прокукала 
(дотле је била пјевачица^) предвидјевши пропаст, те 
кукала и кукала, док није и искукала, па тада умук^а. 

Пођох, да одмах отворим прозор и да се, по оби- 
чају јавнм другару, а.1и се сјетих, да се не ваља, да 
те Ђурђевски зрак запљусне неумивена. На брзу руку 
пспљускам се водом, у којој је преноћио селен и још 
неке траве, те се тек тада одазвах другару танко гла- 
совито, од чега бп јаранице прије бјежале но при- 
слушнуле. 

Дружина, са којом сам уговорио уранак, не по- 
јављујје се, те, са комадићем сланине, кришком погаче. 
2 — 3 струка лука и бочицом пеленаче, у џепу (све 
се то носи здравља радп), турпстичкијем штапом у 
руци и догледом о рав1ену, дохватим се шуме. Већ 
након кратка времена пристигоше ме пречцом, за- 
дихани а и посрамљени, да је старац тачнији и чи- 
лиЈИ од свију тпх младпћа. 

Искочисмо часом на мали Булван, да уживамо 
у панорами, која не уетупа ни чувениК! свјетским ље- 
потама. Морава се вије кано сребрна тканица својом 
равницом испод Ћуприје ка Јагодини, па даље док је 
не сакрије даљина јутарњом сумлаглпцом. Гледао сам 
красоте п ону са Јелице ка Чачку и Милановцу, 
ону са Мироча на све четири стране, са Авале, са Ми- 
лошевца ка Шари и Дурмитору, са Гучева ка Маје- 
вици и Романији, ка Фрушкој и Церу, са Ртња, са 
Гол>ака ка Приштини па дуж Косова . . . бве сам гле- 
дао и све видио, а не умијем му одабрати, која би 
одвојила. Све су сестре, дивне, накићене, кано комад 
од раја одваљен, да их кроз азурни српски зрак гле- 

^) У Подрињу је и данас вову тако. 



Стр. 230. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



6р. 15. 



даш и гледаш, док ти очи не иалакшу. Рођена им 
сестра и ова, коју гледасмо са малога Булвана, са 
кога се не даје маћи даље. Копаоник у чистом бије- 
лом одору кроз танки плавкаст вео, Космај трепери 
преко моравске сумаглице, Црни врх и Јухор ти се 
чини на пушкомет, прогрушана Бељаница чини тн се 
попрскана танкијем снијегом и ињем. 

Таман који привикне, да се иде даље на који 
згоднији ба.1кон, а други се успротиви, јер је уочио 
што необично: гле, гле, како се лијепо види џамија 
у Јагодини . . .. види кућа Багрданскпјех . . . пази, пази, 
Свилајнца како сијери из равнице . . . ала ће имати и 
петровско сунце посла, док замијени бијеле одоре Руд- 
ничкијем планинама . . . и т. д. и т. д. Сви вичемо да 
се иде, а све смо ту. Да, српске Алпе пружају ље- 
поте на све стране, и нијесу постидне ни пред они- 
јема горе. 

(Наставвће се.) 




ЈС Милорад Митровик,*) 

Ловачка идила. 

Мећава и бура. Страшно ветар коси, 
А притсгла зима — да је ђаво носи! 
Мрднеш ли се куда, кост ти мрзне сваку, 
И засипа снегом и под саму јаку. 

Ал у крчми нашоЈ ту је срећа права, 
Нека, ноћ иек пада, нама се не спава; 
Ту се пије, пева, ћерета и смеје, 
А пећ ду, ду чини и дивно нас греје. 

Гле сад нове среће! То два ловца нека, 
Као прут се тресу од времена прека, 
Брже вина траже, себи кера маме, 
И седоше за сто поред пећи саме. 

И већ јеДан прича: Једанпут у веку, 
Нестане му сачме, а наиђе зеку; 
Сад како ће, шта ће? За њим, друго шта би ? 
И стиже га лепо и за уши зграби. 

7,Све то није ништа'*, сад ће други рећи, 
И столицу миче мало ближе пећи; 
„За опкладу с друштвом, пред очима свију, 
Из топа сам гађо чак у пољу лију. 

Знаш, лисица иде, грчи се и краде, 
И једва је видим кроз трњаке младе ; 
Ал кад срећом заста на сред равни голе, 
Ја опалим топом, а лисица доле!..."^ 

Тако приче теку, с пуно речи живе, 
И све друштво слуша, а многи се диве, 
Јест, то нису ствари обичне ни просте, — 
Ал што мига крчмар на остале госте? 

"^^) Ив ваосталих рукописа. 



М. М. Милошевић, Београд. == 

Добро се сећам... 

Добро се сећам — још сам дечак био: 
Тек што сам почб мислити о људма; 
Бујан и ведар, безбрижан и чио — 
А младо срце играло у груд'ма 
Кад си ми пришла... 

Добро се сећам — још сам дечак био, 
Али сам знао и живот и људе; 
Очајан, сломљен, тешки бол сам крпо 
Никакве наде више да се буде 
Кад си отишла... 

1907. 

То беше негда... 

Ја се ]ош сећам часова других 
Када смо сами лутали пољем, 
Далеко тамо од људи других — 
Весели, срећни, по свету баЋсм: 

Никога нема — свугде тишина, 
Мирише трава, мирише цвеће; 
Па она дивна, блага свежина — 
Па плаво небо, птице... дрвеће!... 

То беше негда давно — а сада! 
Ја опет лутам, — ал' срце мојв 
Пуно је бола и тешка јада, 
Јер тебе нема — љубави твоје.^. 

1905. 



* 



* 



* 



Већ некол'ко пута од људи сам бежо 
И с нагоном неким тражио самоћу, 
Па сам онда дуго ћутао и лежб 
И плакао много — не знајзгћ шта хоћу. 

А после сам опет ишао међ људе, 

Слушао их дуго, осећо се лако; 

И старе се жеље почеле да буде — 

Те ми било чудно: зашто сам то плако?... 
1908. 




М« Симнћу Београд. 



Изгубљена звезда. 



У металноме сандуку, у свили. 
Мраморна, светла, под покровом плавим, 
Ме^ својтом, која стражари и цвили, 
К6 сном да спава анђеоским правим. — 



1 



Бр. 15. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 231. 



Лежи на столу, сред собе у сенци, — 
На покров свилнп набацано цвеће, 
Сањало бајно претрпали венци, — 
Ту моја душа и анђео слеће. 

Сломљеним тупо лепршају крилом, 
Пиште кроз влажан зрак сутона бела, 
Без гласа, над њом, преминулом вилом, 
Са златном косом дражеснога тела. 

Тек што је сунце зашло. Поља неме. 

У врту цвеће суши се и цепти, 

И вене каоу јесење време, 

Док сетна светлост изнад кућа трепти. 

Како је болан дах бујнога маја! 
Потрсбе душе шире сс и језде 
Далско сфером несањаног раја, 
У правцу дивне, изгубљене звезде. 



^ 



Константнн Величков« 



Сонет. 



Волим те, волим те, завичају мио 
Због свега у теби што ми дух озари, 
Због радости, које твојп беху дарн, 
Због мука, које сам с тобом поде»1ио. 

Волпм те, волим те, завичају мио, 
Због свиЈу лепота гато ти творад даде, 
Због удеса који у део тп паде; 
Да си пет векова у јадима био. 

Волим тс, волим те, завичају лепп, 

Због свих оних што их твоја гробља крију 

Што светли падоше кад им неста снаге. 

Мени топле сузе теку из очију 

А душу ми јато врелих жеља крепи, 

Кад мислим на име отаџбине драге. 

Прввео: Влад. Станнмировик. 



'^ 



г^^Ф^ 



Ј. Н. Потапенво: 



Из ведикодушности. 



еко је куцнуо на врата. Госпођица Рошчин 

у чврстом убјеђењу, да је то служавка, која 

долази по столно посуђе, и не дижући 

главе, узвику нешто љутпто. »Еп1гег«. 

Али собарица не би смјела притиснути кваку 

тако одлучно, да врата тако нагло отвори и брзо у 

собу Јурне. Госпођица Рошчин мораде одвојити очи од 




свезака и отворених књига, које пред њом лежаху и 
подићи главу. А када опази госта, који бијаше ушао, 
њено лице доби такав израз као да не вјерује у ствар- 
ност госта, већ га држи за впзију. 

Међутим то трајаше само један тренутак, одмах 
ви;уе да је пред њом жнво створење, скочи и — за- 
гр-1ише се. 

„Лидија!" 

„Варја!" 

„Откуд ти овдје?"* 

„Врло просто; спремих се и дођох амо!'* 

„Јеси ли ту већ дуго?" 

„Три дана." 

„Како је досадно." 

„Да, ти ми нијеси дала своју нову адресу. До- 
знадох је од Муршкииих, кад их ономад случајно 
сретох."* 

„Па причај . . ." 

И тако даље. Бијаше много питања и објашњења. 
И у Москви се свашта дешава, а за четири мјесеца 
ваљда се когод родио, умро, оженио и слично томе. А 
Лидија Ивановна-Арски долази директно из Москве, ме- 
ђутим Варвара Петровна - Рошчин живи већ четири 
мјесеца у Паризу. Кад човјек помисли да су добре при 
јатељице и да обје радо ћаскају, појмљиво је, да им 
није недостајало за два часа предмета за разговор и 
да је још много остало неиспричано. 

„Али знаш ли", рече госпођица Арски, да сам 
дошла теби мало и од свог користољубља . . . 

„Како то?** 

„Ја се ие умијем наћи у Паризу, а морам ко- 
јешта купитп. С тога хоћеш ли поћи самном по трго- 
винама. 

„Сад одмахУ" упита госпођица Рошчин скоро 
поплашено. 

„Да, сада! Одмах!" 

„Не могу . . . Зар пе видиш? И ово је журно!" 

Она показа погледом на свеску и дебеле књиге, 
које отворене лежаху на столу. 

„Шта је то?"* 

Она не разумијеваше ништа од тога. Њена при- 
јатељица посматраше ]е смијешећи се, не хтједе јој 
објаснпти, хотећи је очевидно љутити. Госпођица Ар- 
ски СК.10ПИ свеску п посматраше књиге. 

„Али за име Божије, шта је то? Ја ништа не 
разумијем * . 

Госпођица Рошчин се слатко смиЈаше. 

„То је — Санкритски језик!'' објасни јој смије- 
шећи се. „Шта — а? Ти учиш Санкритски? Ти? Нс, 
ти се шалиш." 

лЏе, не, увјеравам те . . ." 

Могао би човјек помисаити, да си се у каквог 
филолога заљубила те хоћеш да му се допаднеш . . -" 

„0, не никако! Учим . . . како ћу да ти речем... 
из два разлога: из слабости карактера и из велико- 
душности." 



Стр. 232. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Ер. 15. 



„Гледај само! Ту саи радознала! Иа стабости 
карактера и разуиијен, ади иа вбЈТикодушностц — ни- 
како . . ," 

цНо, елушај, причаћу ти како је било. Ти знаш, 
да еам ја у Париз дошла без утврђених навђера. Про- 
сто хтјела сам да се разоноднм поелије дванајесто- 
годишњег рада каЈ учитељица. Рачунала сам на то, 
да ће иоје наш.1.едство, живећи скроино, иетрајатп за 
шест година и тада ћу опет отићи кући и асивјети 
од свог рада. Али када се амо дође, почпње се иа 
шта цПосјећиватц". Тада се и ја латих тога занинања, 
Иђах често у поаорпште, по продавницана и ако скоро 
ништа не куповах, зато што ми строго забрањиваше 
буџет; лутах по нузеунина, али увпјек осјећах, да то 
није оно право ; вукло ие је нешто на другу страну... 
Стога одлучих да што студираи и отпочех да посе- 
ћујен Сорбону. Слушала саи једнога професора, другог, 
трећег — и предавања ме занииаху. По века посје- 
ћивах сано дваоут, понека ни пак привукоше пажњу 
и ја их још и сада слушаи. Једнои ии падс на уи 
необична иисао, да стушаи једно предавање о Сан- 
критској граиатици. Ја, као и ти и сви људп „сред- 
њег образовања", чула сам за тај језик, али моје знање 
бијаше тако оскудно и збркано, да не инаћах праву 
представу о њему. Спе, што сам о њеиу знала, бјеше, 
да је то вр.40 стари језик, којии сигурно нико пије 
говорио, а којии је иеколико књига написано; да се 
много филолозп на њега позпвају и да од њега воде 
порекло еви еврооски језиди. Стога хтједох да нешто 
више њеиу дознаи, или да видии, какви .'ћуди слу- 
шају ово предавање. Кога иовсе занпмати језик, којнн 
се никад није говоридо? Стога још једнои разгледах 
од колико до колико је објав.1>сно предавање и одох 
тано. 

Када уђох у слушаоницу, застадох на прагу. 
Можда сан погријеши.1а број (слушаонице)? Не, тачан 
јо број. Ту је било пуво редова клупа, али све бјеху 
празне. Па заиста сам превидјела. Или ножда није још 
вријеие и ја сан сувише рано дошла. Већ бијах у на- 
нјери љутито да одеи, када се од једнон иза једне 
ве.1ике, црне табле указа једна необична прплика: је- 
дан мали, мршав, бо.Ће рећи суви човјечуљак у ши- 
рокон фраку са необично дугим скутнма, са сјајнон, 
ио.шраном главом и 6рпж.>ћиво обријании лицеи, које 
бпјаше са пуно бора, да чим га впдјех, поиислих одмах 
на сукно што се зове „Хармонија". 

„0, МаЈате, МаЛате!" узвпкну он радосно до1)е 
нагло нени н пружи ни обје руке: „хоћете заиста да 
одете? Ви сте сигурно нислили, да ја впјесаи овдје... 
Али ја сам ту, заиста ту сам ја! Молии . . . Зар не- 
ћете сјести . . . И сад ћемо отпочети предавање . . ." 

Признајеи, да сам била мало збуњеиа и сметена. 
Нијссан одмах иогла себп разјаснитн, шта то значи. 
Једал мали човјек у дугои фраку, очигледно врло стар; 
скочп иза таб.1е; празна слушаоипца; радује се иоие 
доласку; иоли не да останеи, сједнен; нријети, да ће 



почети предавањв и боји се, да не одеи. Шта ће то 
да значп? 

Скоро механично сједох на ]едву к-тупу; иорала 
саи изгледати врло чудновато, јер се он труђаше, да 
ии објасни како стоји ствар. 

„Вр.10 је добро, што госпођица же.1И да стуша 
иој предиет. Врло иало њих хоће да га слушају, врло 
иало, као што видите . . . Моје знање је — за ма.1о 
њих а то је у то.1ико боље ... Ја ииаи само једпог 
сталног с1ушаоца, али тај жиеи врло далеко одавдс, 
он живи у 8а1П^С1ио^-у и долази у Париз свога јс- 
данпут у двије недје.ЂС и ако сан ја дужап да др- 
жим предавање сваке ведјеље. Дакле, отпочнлно! Од- 
мах ћете се увјерити иилостпва госпоЗ^пце, да је иој 
предиет веона интересантан . . . Али, почнимо! . . ." 

Он оде на катедру, сједе на столицу п отпоче: 
„Ма(1ате, ии сио, разуније се, далвко однакли, пошто 
почињсмо наш курс већ у октобру, али с погледои, да 
сте Вп сад први пут овдје, пробаћеио да Вао увратко 
обввијестимо о елеивитарнии основаиа иашег предиета. 
Санкритски језик . . . 

И тако даље, и тако даље. Стари господин го- 
вораше ватрено, врло глатко и течно а при тон гако 
гласно, као да не зна, да |е ауднторвја празва; он св 
вапротив трудио да говори тако, да св његове рнјече 
ногу равуијети и у пошл>едњо] клупи. Ја саи наравио 
нисшла иного впше о иоие чудноватон по.10жају, иего 
што га слушаи и ако га исто врпјеме гледах пажљиво 
и нс скпдах очпју с њега. Ои бјеше све живљи, устаде, 
сиђе с катедре, виеаше пешто по табли, дође неви 
питаше не, да ли ии је све потпуво јасно што пре- 
дајв, и ако бих ја рекла да није, поновио би он своје 
објашњења. 

[Сврпгаће се.) 



^"1^ 



Мртва уста не говоре. 

Артур Шннцлер. =^^=^^^^^^= 



нје могао вишс сједити иирно у колииа; и- 

заће и шеташе се по у.1ици. Мрак је већ 

био пао; и оно иало фењера, којп су тре- 

бали освјетљаватп ту споредну улицу, ии- 

јесу били запаљони. Кпша је престала 

падати; ка.1дриисапи дио улице био је већ 

скоро сув; али јв зато ва нека.1Дриисаном дијелу било 

велико блато. Чудповато јв, ииш.ваше Франц, човјек 

бп поипслио као да није у главној вароши, неколико 

ксрака од пратсровс улице; већ да је у векој забаченој 

варошицп М(фарске. Али ипак — овдје је човјек сн- 

гурнији; овдје се не моисе вндјети ниједан од њевпх 

познаника. Погледа на сат.... седам — а већ се спустио 

мрак. Јесен је ове годицс раио почс.1а. И та проклета 

олујина. 



Бр. 15. 



Ш8. ВО0АНС5КА ВИЛА 1908. 



Стр. 233. 



Подиасе јаку и шеташе се већии корацима. Про- 
зори па фењерима затресоше се. Још пола сата, рече 
у себи, па онда могу ики. Ах — ја бих већ хтио да 
је прошло то пола сата. Затим стаде на ћошку; ту 
ЈС могао да види и једну и другу улицу, одакле је 
она могла доћи. 

Да, данас ће доћи, мишљаше он, дохвативши 
шешир, који му је вјетар скинуо с главе. — Петак 
— данас је професорска сједница — данас ће она 

моћи отићи и моћи ће чак још и дуже остати Он 

је чуо зво&ење трамваја, а истовремено је звонила и 
Непомучка црква, која је била у близини. Улица мало 
оживље, неколико људи прође поред њега: већином, 
тако се бар њему учинило, били су то момци из раз- 
них дућана, који су затварали у седам сати. Сви су 
ишли врло брзо. Нико није обраћао пажњу на њега; 
само неколико дјевојака погледаше га радознало. — 
Ево, сад му се приближује једна позната прилика. 
Он јој пође у сусрет. Без кола? Мишљаше он. Зар је 
то она? 

Да, то је била она; опазивши га, убрза своје 
кораке. 

„Зар пјеше?" рече он. 

„Изашла сам из кола још код Карловог позо- 
ришта. Мислим, да сам се већ једанпут возила са 
истим кочијашем.** 

Један чевјек про^е поред њих и погледа госпођу. 
Младић га посматраше оштро, може се чак рећи при- 
јетећи; и човјек оде брзо да»1>е. Госпођа гледаше 
за њим. „Ко је то био?** — запита она бојажљиво. 

у}Не познајем га. Овдје нема никог познатог, не 
бој се ни најмање. — Али хајде само брзо, ипак је 
боље да уђемо у кола." 

пЈесу ли то твоја кола?" 

^Отворена?" — 

„Кад сам узео кола, прије један сат, било је још 
лијепо вријеме.'* 

Они се пожурише: млада госпођа у^е у кола. 
„Кочијашу", рече младић. 

дТа гдје је?" Запита млада госпођа. 

Франц погледа унаоколо. „То је бав! чудновато , 
рече он, „нема га нигје." 

„За Бога!'* узвикну она тихо. 

лПричекај само мало, злато моје; он је зацијело 
овдје.** Младићотвори врата кафанице, која јебила ту 
у близини; поред једног стола са још неколицином 
сједио је кочијаш, који устаде брзо. 

„Одмах, поштовани господине" — рече и попи 
чашу вина, која је била пред њим. 

^Та шта је вама пало на памет?^ 

„Молим, ваша милости, ја сам опет овдје."* Он 
се пожури, несигурним корацима, колима. „Куда ћемо 
тјерати, ваша милости? 

„У Пратер — ." 



И младић уђе у кола. Млада се госпођа сасвим 
скучи у један крај, испод крова који је био подигнут. 

Франц дохвати обје н>ене руке. Она остаде не- 
помична. — ^Зар нећеш да ми кажеш ни добро 
вече? 

„Молим те, остави ме још који тренутак, не 
могу ни да дишем.'' 

Младић се нас.10ни у други крај кола. Обоје 
ћутаху неколико тренутака. Кола су већ ушла у Пра- 
терову улицу, прошла су поред Тегетофовог споме- 
ника, и сада су ишла широком алејом. Одјсдном об- 
грли ^ма свога драгана. Он скину лагано [црни вео, 
који га је још одвајао од њених усана, и пољуби је 
страсно. 

„Л ево, сад сам напошљетку опет код тебе** — 
рече она. 

„Знаш ли, колико се дуго нијесмо видјели?" 

„Од недјеље.** 

„Да, и то само из далека.^ 

„Како? Па ти си био код нас." 

„Но, та да... код вас. Ах, то не можв више ићи 
тако даље.** 

„Вама нећу доћи никад више."* 

„Али шта Јс теби?" 

„Једна су кола прошла поред нас.'^ 

лНе боЈ се, злато моје, људи, који се возе данас 
овуда зације*1о не воде рачуна о нама.'' 

„То вјеруЈвм. Али случајно може ко погледати 
унутра." 

„Та не може нас познати." 

„Молим те, да се возимо на другу страну," 

„Како год ти хоћеш/ 

Он зовну кочијаша, који изгледаше као да није 
чуо. Он се диже и дирну га руком. Кочијаш се 
окрете. 

„Окрените кола. И зашто бијете толико коње? 
Та нама се не жури, чује те ди? Возите... Знате, у 
алеју, која води мосту.'* 

„Мосту?" 

„Да, али не тЈерајте толико....*' 

„Али молим, господине, не тјерам ја коње да 
толико Јуре, олуЈина је томе крива." 

„Ах, глупости, каква олуЈИна." И Франц опет 
сједе. 

Кочијаш окрете кола. Они су се возили назад. 

„Зашто те јуче нијесам видЈвла!^'* питаше она. 

„Та откуд сам могао ?"*.... 

„Зар нијеси и ти био позван код моје сестре?** 

„ТАко !....** 

„Што нијеси дошао?** 

„Јер не могу никако трпјети да сам с тобом 
ме^у другим људима не, никада више! 

Она слеже раменима. 

„Та гдје смо ми?** Запита она. 

„Идемо Дунаву", рече Франц, „ми смо на путу 
ка мосту. Ту нема никог познатог.** 



Стр. 234. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



БрОЈ 15. 



„Кола се ужасно тресу." 

„Да, сад смо опет на калдрми," 

„Што вијугамо толико?"* 

„Чини ти се само. Прозори се толико тресу, 
јер олујина. — "* 

Али н њему се учини као да се кола п сувише 
трссу, и више но што је потребно. Он не хтједе ништа 
да каже, да је не би још више поплашио. 

„Емо, ја имам данас много и озбиљно да с 
тобом говорим." 

„Онда почни одмах; јер у девет морам бити код 
куће.'' 

„Али Боже, шта је то?...'' узвикну она. Кола су 
ишла по трамвајској прузи, и сада, кад је кочијаш 
хтио скренути на другу страну, кола се много искри- 
више, и на први поглед изгледало је као да ћв се пре- 
врнути. Франц дохвати кочијаша за капут. „Заста- 
вите!'', довикну му он. „Та ви сте пијани.'' 

1 

Кочијаш с муком заустави коње. 
„Али, господине..." 
„Хајде, Ема, да сиђемо овдје." 
„ГдЈе смо?" 

„Близу моста. Не дува вишс много. Хајдемо 
мало пјешке. И онако не можемо лијепо разговарати 
за вријеме вожње."* 

Ема спусти вео и пође за њим. 

„И ти велпш да не дува?" 

Он је узе под руку. „Вози за нама**, довикну 
он кочијашу. Корачали су напријед. И док нијесу 
дошлп на мост, нијесу ништа говорили; а када су већ 
приспјјсли на мост, и чули под ногама жуборење воде, 
застадоше. Свуд наоколо мрак. Широка ријека жубо- 
рила је под њиним ногама, у даљини се могла видјети 
црвена свјетлост, која со огледаше у глаткој повр- 
шини јводе. Сад им се учини као да чују потмуо 
тресак коЈИ се све више приближавао; и нехотице 
погледап10 обоје онамо гдје су се свијетлили црвени 
фењери; воз је пројурио поред њих. Тресак сс све 
вишо губио, све се умири; само је вјетар почео јаче 
дувати. 

Послијс дугог ћутања речс Франц: „Треба да 
идемо одавде! 

„Наравно'*, одговори тихо Ема. 

„Ми би требали ићи,'^ рече живо Франц, ,,са- 
свим да одемо, сасвим .... 

„Али то ие иде." 

„Не иде јер смо плаихљипп.'' 

А моје дијете? 

„Он би тп га оставио, у то сам убпјеђен." 

„А како? запита она тихо...." Зар кришом да 
побјегнемо?" 

„Не, никако, не. Ти немаш ништа друго радити, 
но му казати да не можега вишс жпвјети с њим, јер 
другога волпш/^ 

„Јеси лп тп при себп?" 

„Ако хоћеп! могу и сам то да му кажем. 



„То не смијеш урадити. 

Он ]ој је хтио погледатп у очи; алн у зфаку 
није могао ништа друго видјети, до.... да је дигла 
главу и да га је по свој прилици посматра,1а. 

Он ћуташе неколико тренутака. Тада рече мирно: 
„Нс бој' се, ја то нећу учинпти.*' 

Приближише се другој обали. 

„Зар не чујеш ништа?" рече она. Шта је то?" 

„Топот се чујв с оне стране'\ рече он. 

Лагано се приближаваше из помрчине нека ма.1а, 
црвена свјетлост. Кроз неколико тренутака могли су 
опазити да су то биле неке сеоске таљиге; али ни- 
јесу могли видјети да ли се ко на њима вози. Тек 
кад су се сасвим таљиге приближиле, могли су при- 
миЈетити на њима једног сељака, који је баш палио 
лулу. Кола се мимоиђоше. Тада се опет све умири, 
и они нијесу ништа више чули до потлгуло котрљање 
точкова са њинџх кола, која су неколико корака била 
удаљена од њих. Мост се благо нагињао другој обали, 
Они су видјели како се улица, која је пред њима, 
губила у помрчини. И с лијеве и десне стране под 
њима је бездан. 

Послије дугог ћутања рече Франц: „Дакле 



1& 



пошљедњи пут... 

„Шта?" запита забринуто Ема. 

„ — Да смо заједно. Остани код њега. Ја ти 
кажем збогом. ^ 

.,Говориш лп озбиљно?'^ 

„Сасвим.'* 

„Видиш, тп си онај, који нам квариш и оно мало 
времена што имамо; а не ја!'' 

,Да, да, ти имаш право," рече Франц „^ајде, да 
се вратнмо натраг." 

Она га јаче стеже за руку. „Нв,'^ рече она уми- 
љато, .,сад нећу. Нећу сад само онако да отидем.'* 

Она га притиште ссби, и пољуби га страсно. 
„Та гдје 6и отипкти,* упита она послије, „кад би се 
тако да*1>е бозилиУ" 

„Приспјели би у Праг, злато моје.'^ 

„Тако далеко не," рече она смијући се „али 
још мало даље ипак би могли, ако ти хоћсш." Она 
показа у помртану. 

„Хе, кочпјашу!'' рече Франц, а*1п он не чу. 

Франц повика: „Та зауставите!" 

Кола су ишла све даље. Франц потрча за њима. 
У том опази, да кочијаш спава. Довнкнувпш кочијашу: 
„Хоћемо ]ош мало дал:>е да се позимо — право овим 
путем — разумијеш ли? — '^ пробуди га он. 

,До6ро.... поштовани господине".... 

Ема уђе у кола; а за њом и Франц. Кочијаш 
силно удари коње, и ови појурпше. И док су се кола 
тресла, држали су се они у колима чврсто загрљени. 

„Зар није и овако добро", шапну она њему, и 
пољуби га страсно. У том јој се тренутку учинп као 
да су се кола издигла — она осјоти да је пзбачена 
из кола, хтјела је за нешто да се дохвати, али ништа 



Вр. 1&. 



1908. ВбСАНСКА ВИЛА 190б. 



Стр. 235. 



није било поред ње: учини јо] се као да се неколико пута 
окренула у ваздуху^ тако да је морала затворпти очи 
— и одједном осјети да је на поду, и настаде непрп- 
јатна тишина, као да је сасвим одвојена од осталог 
свијета. Тада је чула разно ломљење: жуборење и 
ударање коњских копита, који су свакако били сасвим 
поред ње, тихо јецање; али ништа није могла видјети. 
Сада се врло уплаши; узвикну; и њен. се страх још 
увећа, јер није чула свој врисак. Она је већ могла 
појмити шта се десило: кола су на нешто ударила, 
по сво] прилици на неки камен, преврнула со, и она 
је била избачена из њих. Али гдје је он? била је 
њена прва мисао. И она изрече његово име. Чула је 
свој глас, до душе сасвим тихо, али ипак, она га је 
чула. Одговора није добила. Покуша да устане. 

Успје у толико, да је могла сјести на под, и 
пипајући рукама око себе, осјети човјечије тијело, 
које је лежало поред ње. Сад је кроз мрак могла 
видјети, Франц је лежао поред ње сасвим непомично. 
Она опружи руку ]ош више и осјети неку топлу те- 
чност, која је клизила низ његову главу. Дах јој се 
заустави. Крв...? Шта ли се десило? Франц је био 
рањен и у нвсвијести. А кочијаш — та гдје је био 
он? Она га викну неколико пута; али не доби од- 
говор. Још је увијек сједила на поду. Мени се ништа 
није десило, мишљаше она, ма да ју је све бољело. 
Шта да радим, шта да радим.... та није могуће, да 
се мени није ништа десило. .,Франце !" викну она. Један 
глас одговори: „Та гдјесте поштована госпођице, гдје 
је милостиви господин? Та ништа се није десило. 
Причекајте, госпођице, ја ћу запалити фењер како 
би могли што видјети. Не знам, шта је данас ко- 
њима. Ја нијесам крив, тако ми части.... удариле су у 
дрво, те проклете животиње.'^ 

Ма да ]у је све бољело, Ема ипак устаде, и што 
се кочијашу ништа није десило умири је мало. Она 
чу, како је отворио фењере, и како је неколико пута 
креснуо жижицом. Са зебњом у души чекала је на 
свјетлост. Али се не усуди Франца још једанпут до- 
такнути, коЈИ је одмах поред ње на поду лежао; она 
мишљаше: кад се ништа не види, изгледа све стра- 
шније; у њсга су зацијело отворене очи.... неће бити 
ништа опасно. 

Са лијева се појави слаба свјетлост. Она опази 
кола, која су била мало нагнута као да им је један 
точак сломљен. Коњи су стајали сасвим мирно. Свје- 
тлост се приближаваше; њени зраци пређоше преко 
неког каиења; затим се изгубише у некој рупи, онда 
пређоше преко Францевих нога, Францевог тијела, 
освијетлише Францево лице и зауставише се на њему. 
Кочијаш је метнуо фењер не под; баш поред Фран- 
цеве главе. Ема клече на кољена и њој се учини као 
да њено срце престаде куцати, када спази његово лице. 
Оно је било блиједо, очи пола отворене, тако да се 
видјела само бје.7ина на њима. Из десног слијепог ока 
капала је лагано крв и губила се испод бијеле јаке. 



Са доње вилице било ]е избијено нсколико зуба. ,,Та 
није могуће!'* Рече плашљиво Ема. 

Кочијаш клече, и посматраше укочено рањенпка. 
Тада дохвати рукама његову главу и диже је у вис 
„Шта радите?'" Узвикну угушеним гласом Ема; и 
уплаши се пред том главом. 

„Поштована госпођице, чини ми се, десила се 
ве»шка несрећа." 

„Није истина," рече Ема. „То не може бити. Зар 
се вама што десило? И мени...." 

Кочијаш положи опет лагано рањеникову главу 
— у Емино крило. Она дрхташе. „Кад би само неко 
дошао.... да је она] се^твак на таљигама само четврт 
часа доцније овуда прошао...." 

лШта сад да радимо?'' рече Ема. 

„Да, госпођице, да кола нијесу с^^омљена... али 
таква као што су сада... Морамо чекати, док неко не 
прође.** Он још даље говораше; али Ема није могла 
разабрати' шта је хтио рећи; ме1)утим јој је бпло, као 
да долази до свијести, па је знала, шта је требало 
чинити. 

„Колико има до оближњих кућа? упита она. 

„То није да.1еко, госпођице, ту Јв одмах Јозефс- 
ланд .... Ми би морали видјетп куће, да је дан, за 
пет минута могли би доћи до њих.'' 

дИдите, и доведите људе, ја ћу остати овдје." 

„Да, госпођице, али ]а мислим да је боље при- 
чекати док неко не прође овуда; та ми смо на друму, 
и — 

„Било би доцкан, онда би могло већ бити доцкан. 
Нама треба доктор." 

Кочијаш погледа рањениково лице, па онда и 
Ему. 

„То ви не можете знати," — рече Ема, „а ни ја." 

„Да госпо]^ице, али гдје ћу сада наћи док- 
тора у Јозефсланду?'' 

„Нека отиде оданде неко у варош и — " 

„Госпођице, знате шта! Они имају можда телс- 
фон; тада бп могли телефоном звати друштво за спа- 
савање, да дође овамо.** 

„Да то ]е најбоље! Идите само, трчите, за име 
Божје! И доведите овамо људс.... и.... п.... молим Вас, 
идите само, та шта радите још овдје?" 

Кочијаш погледа блиједо лицс које је сада било 
на Емином крилу. „Ни друшто за спасавање, ни док- 
тор, неће више помоћи." 

„Идите! За име Божије! Идите!*^ 

„Идем — само да се нећете поплашити госпо- 

]^ице, овдје у помрчини.** И он брзо оде друмом. „И 

то је била идеја, у сред ноћи возити се по оваквом 

лруму....'' 

(Наставићо се.) 




Стр. 236. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 15. 



Ускрснуће талијанских жена. 



А. Р. 1гђу. 




алијанске жене, из свију крајева ИталиЈе, 
састале су се да претресу предмете, који 
се односе на опште добро; нарочито о 
удјелу жена у садашњем, општем прогресу. 
Тај састанак држан је у Риму од 
23. — 30. априла. Власти су учиниле све 
могуке олакшице за обдржавање овог конгреса. Ми- 
нистар за гра]^евине уступио је, за тај цил>, много 
соба у судскоЈ палачи. Подвоз на жељезницама до- 
звол>ен је уз снижене цијене. На конгресу су били 
заступљени сви сталежи, од краљице Јелене, која је 
присуствовала отворењу конгреса у славном „Сатр!- 
(1о^Ио", до раденичких жена, које су држале говоре 
и учаотвовале у расправљању. 

Циљ Јв конгреса као што у програму стоји: 

Да се покрене живља измјена мисли и предлога 
за морални, правни и економски положај жена. Да се 
буди и јача свијест о њшсовим дужностима и њиховим 
правима, да 6и могле допринијети добру породице и 
народа. 

Мисао о конгресу потекла је од друштва „Соп- 
вЈ^И Ка210паИ", које у Италији тећ ради десет го- 
дина. То је дио друштва „1п1егпаУопа1 СоппсИ", које 
Јв основано у Вашингтону 1888. год. Сад постоје 24 
такова друштва на разним странама свпјета. Њихов 
мото је оно златно правило: „Чини другоме оно, што 
си рад да теби други чини", које стоји написано на 
значкама чланова тијех друштава. Чланови су тијех 
друштава жене свију положаја и сталежа друштвенпх. 
У њима имају удјела и мушкарци. Савез ових дру- 
штава не припада ни Јвдној, посебноЈ партаји, нити, 
искјвучиво, и Јвдној цркви или секти. Поједини чла- 
нови држе се свога пол тичкога или религијског 
увјерења у узајамном настојању за највишим моралн1ш 
и социјалним идеалима. 

Позивом краљице-матере Маргарете, ко,а је прва 
у сваком добром дјелу, проучене су многе добротворне 
установе, приватне и јавне, по цијелој Италији и то 
са гледишта заЈвдничког и савезног дјеловања. Ре- 
зултат тога испитивања био је множина извјештаја, 
који су се претресали на конгресу у главном граду. 

Идеја и начело о законској и социЈалној једна- 
кости обадва спола, као и признање морала за један 
и други спол, превлађивали су на конгресу. 

Указивано јс на специјалне тачке неправде и 
споменути параграфи у „закону , којима су те не- 
правде узакоњене. 

Тужне ствари нашле су овдје одушка са Јасно- 
ћом у изразу и директношћу, што је изазвало горке 
примЈедбе, но што је оправдано апсолутном истини- 
тошћу факата и потребом излагања, да би се то зло 



уклонило. Није то рат између сполова, јер Тенисон 
вели: „Женска ствар јс и мушка, заједно се дижу, 
заједно падају". 

Да у Италији има много мушкараца, Јсоји то 
увиђају, доказ је њихова велика сарадња у женском 
покре:у. Најбољи мушкарци и најбоље жене у Италији 
воде заЈСднпчки рат против зла. И Јвднп и други 
увЈерени су да је то лажна стидљивост и морални 
кукавичлук, који прикрпва порок и његове пошљедице 
у рсгионпма мрака, које заштићавамо на самом свом 
прагу. Но, нек нико не проучава ову врсту предмета, 
осим ако има чисту и праву намјеру пречпшћавања и 
лијечења. 

Дивно уређење рада на конгресу, потпомогли су 
мушкарци, коЈИ су стекли искуства у јавном животу 
Сарадњом швајцарских и других страних дама, које 
су удате у Италији и којима су таки састанци по- 
знати од куће, те су са својим та*1ијанским сестрама 
заузеле важна мјеста у разним секцијама и одборима, 
потпомогнут је такођер рад конгреса. У суштини кон- 
грес је женски, талиЈански, народни. Контеса Спалети 
Распони из Ломбардије била је вр.1о способна и по- 
десна предсједница; неуморна у свом тешком послу, 
који Јв извела, за чудо, успјешно. Није била лака 
ствар одржати ток рада у истакнутом правцу. Између 
многих, коЈв се нијесу могле одржати у дисциплини, 
пала ми јс у очи Јсдна, која није била родом Тали- 
јанка и која се просто у свашта уплетала и свагдје 
имала нешто да каже. Предсједничине учтнве опомене 
и давање знака били су од мале фајде. Тешко је било 
сприЈечити и непрестано пролажењо преко собе. Тако 
Јв било и бескрајно ћеретање беспослених и љубо- 
питљивих лица, због којих је њезино звоно узалуд 
звонило. Више их је пута морала преклињати, да 
читав конгрес не преокрену у обичну, јавну !променаду. 

Првих дана конгреса био је допуштен публици 
улазак уз улазницу од једног франка. Но, толико се 
нагомилало свијета, да је послијс био дозвољен улазак 
само уз улазнину од десет франака. 

Нијесам могла да не примијетим у гомили пре- 
ТЈсраност и« рђав укус у одиЈсвању. Све се то киптило 
од претрпаности у хаљинама. Метар високи шешири, 
окружени напуњеним птпцама и другим животињама 
са хрпом шареног, вјештачког цвијећа: црвеног пур- 
пурног и жутог! Праве куле вавилонске, усађене на 
врх главе са башчама п менажеријама вавилонским! 
Така је данашња европска мода! Ха.1>ина је израз 
душе — недостатка врлине карактера и тона, који 
превлађује у друштву. 

II ако је било много комешања и публици, ипак 
је превлађивао ред међу раденицама конгреса. Учти- 
вост се узимала нарочито у обзир. За цијело вријеме 
у говору и расправљању одржан Јв добар тон. Но, 
дописи, којима су киптиле дневне новине, били су 
често жестоки у тону и изразу и неслагање у миш- 
љењу често се изметало у личне нападе. 



Бр. 15. 



1^08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 237. 



Рад конгреса био Јв.подијељен у ове секције: 

1. Настава и васпитање. 

2. Права и морал. 

3. Литература и вјештина. 

4. Хигијена. 

5. Бмиграција 

6. Доброчинство и брига за старост. 

Предмети разннх секција претресани су у по- 
себним просторијама од 9 — 12 сати. Постаје подне 
скупљали су се сви у једној великој сали^ гдје су 
читани важни говори и водиле се дискусије. Говори 
су били предугн и многобројни; дискусије често рас- 
тргане и нијесу се увијек односиле на ствар. То је 
обична пргрјешка свију друштвених састанака свукуда. 
Талијани су више разговорни него логичнн. Уживају 
у бујности свога језика, што је израз народне душе, 
те смета краткоћи и језгровитости. Но, у тосканским 
школама и у дјелима најбољих писаца, као језгрови- 
тост великог тосканског пјесника призната је као 
образац и црта највеће литерарне вјештине. 

Напредак у просвјети у главним градовима Ита- 
лије произвео је овај женски покрет, који би могла 
назвати, сјећајући се Бикторије Колоне и других из 
прошлих времена, ускрснућем талијанских жена. Прије 
неколико година, универзитет у Риму отворио је своја 
врата за жене као и за мушкарце, дајући им исти 
степен образованости и ранга на универзитету. Тако 
н. пр. Тереза Лабриола, родом Римљанка, докторица 
права, која је предсједавала у секцији II. на овом кон< 
гресу, била је прошле године предавачица на универ- 
зитету мушкињу и женскињу заједно. Казивали су ми 
да су ое млади штуденти спремали да је исмију, али 
она ЈС својим тактом и озбиљношћу, знала одржати 
достојанство катедре и ред у разреду. 

Докторица Монтесори, која заузима катедру за 
патологију на универзитету, предсједавала је у сек- 
цији за хигијену. Она је снажно заступала потребу 
посебне наставе из физиологије у школи. Та би на- 
става требала почети поуком о биљу и животињама, а 
отуд прелазити на законе човЈСчијег тиЈвла. Многе су 
жене заступале мишљење: да се та грана наставе не 
уводи у школу, него да је дјеца примају од матера 
или од учитеља код куће. 

У здравственом одЈ*елењу расправљало се много 
о општем ширењу туберкулозе. Драгоцјен говор држао 
је Јвдан медицински професор, износећи нашљедне ре- 
зултате ове болести и наглашавајући систематско 
проучав^хње као што ради „ОШсе Ап1;11ићегси1а1ге" у 
Паризу. Истицао је спрјечавање ове болести као Једну 
од главних женских дужности. Жао ми је што морам 
рећи да ЈС ова секција била слабо посиЈећена, пошто 
у народу, у опште, није будна свијест о потреби чис- 
тоће у становима, здравоЈ храни ни о слабоЈ заради и 
жалосној диети сиромаха. Истицала се потреба лек- 
ција из хнгијене у школама; да се шкодљивост алко- 



холног пића објашњава и да се редовно обдржавају 
љекарске иншпекције у школама. 

емиграцији со расправља.1о са више тачака 
гледишта. Као најважнија била је: Узроци тога исе- 
љавања у велико. Неколико стотина хиљада људи, 
жена и дјеце остављају ИталиЈ*у сваке године. У 
многим јужним крајевима само старци п немоћни остају 
са женама и дјецом. Ја ћу само напоменути велику 
нужду и невољу, на које указују разна саопштења 
помоћних друштава, оних, који су оставили илп хоће 
да оставе своЈу домовину, тражећи туђе земље и бо- 
рећи се са тешкоћама непознатог језика. Талијански 
емигранти! Како су то познате и обичне риЈСчи! Но 
мало се зна о њиховој невољи. Њихове колоније у 
Енглеској врло су повољно описане у неким скораш- 
њим енглеским новинама. Алп страшни су извјештаји 
изнесени на конгресу о моралном стању ових еми- 
граната у другим земљама. Предлагало се да се оснује 
уред за обавјешт^вање и коресподенцију, да би се 
одржала веза између емиграната и њихових породица 
код куће. Да се организуЈу друштва, коЈа већ постоје 
у Италији, а нарочито да се побрине о васпитању 
ДЈСпе. 

Између цредмета, којп се односе на индустри- 
јалну вјештину, расправљала је о кројењу хаљина 
Роза Бенони, главна шва.1>а у кзгћи Харт у Милану. 
Она је позивала талијанске даме да усвоје право на- 
родно одијело, које би се могло конбинирати од 
сеоских костима и старих модела са орнаментима са 
класичних мустара. Осуђивала је мајмунисање у нај- 
новијој француској моди и трошење милиона по страним 
радњама, који би се могли потрошити за домаћу ии- 
дустрију. Кажу да се сваки дан појављивала у дру- 
гом предложеном народном одиЈслу. Жалим што 
нијесам видјела то интересантно одијело, које тешко 
да ће икад доћи у општу употребу. 

У одЈСлењу за просвјету и наставу живо се и 
много расправљало. Жене су позиване да, сваком при- 
ликом, настоЈС да се приведу у дјело постојећи за- 
кони о облигатном поласку школе. Аналфабетизам је 
у ИталиЈИ, нарочито у јужним крајевима, један од 
главних узрока општег сиромаштва и немоћи. Пред- 
лагало се оснивање покретних књижница са чистом и 
здравом лектиром за народ. Дио те књижнице наро- 
чито да се одреди з.а школску дјецу, те да стоји под 
пажњом школског управитеља. 

Добро је назначено да прибављање чисте и здраве 
лектире вриједп за опорављање моралнога тона псто 
као и чист ваздух за опорављање физичког здравља. 
Жалосно је и мислити о поквареним и јефтиним књи- 
гама и новинама, што читање претвара у проклество 
умјесто у благослов. Слушала сам о некоЈ књизи, 
писаноЈ за дјецу, гдје се пзноср најнижи објешењаклуци 
и варања као примјерп бистрине и оштроумности. 

Питање о вјеронауци у школама врло се бурно 
расправљало и то са врло различитим мишљсњима. 



Стр. 238. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 15. 



Главни резултат, до ког се дошло, био је, да тај цред- 
мет предају евештеници дотичне вјероисповијести, а да 
етичко обучавање буде просто објектпвно и помоћу 
илустрација. На пошљетку позвани су и мушкарди да 
гласају за или против предлога. Интсресантан говор 
држала је спњора Сигфрид, управитељица земљорад- 
ничке школс за жене и дјецу у Нигуарди код Милана. 
Изнијсла је потребу оснивања оваких школа по цијелој 
Италији. 

Симпатпчпа поЈава била је једна група од осам 
учеипца, које је довела на копгрес дпректорица ин- 
штитута „Марија Летиша". 

У правној секцији особито се наглашава.1о „^а 
гесћегсће (1е 1а ра1;егпие", обзпром на жалосно стање 
нспризнате незаконите дјеце, да би сс у мушкараца 
пробудила свијест о мора.1ној одговорности према њи- 
хову потомству. 

„Тга11;е Јев ћЈоипсћев" грворила је мадам 
Берта Турин и друге. Четрдесет хиљада жена из 
цијелога свијета удружило се конфедеративно, да по- 
тпсну ову гадну трговину, која је тако јако органи- 
зовапа, да се та нечасна трговина води између нај- 
удал^снијих крајева и зема«Ђа, па п у оним, гдје постоје 
закони против проституције. 

Описивани су невјероватни начини и средства, 
којих су се лаћали ови гадни трговци. Наглашавала 
се потреба посредовања власти. Жене су се умол>авале 
да збаце са себе хипокрацију, која забацује егспстен- 
циЈу таког порока п свирепости. Да предузму отворену 
борбу против овог зла и потпомогну у заштитп залу- 
та.1их и невиних жртава, те да се тражи начин да 
се поврате на прави пут. У материнском васпитању јс 
главни извор чистоте. Неке приватне лпчности у Ен- 
глеској имале су така зак.1оништа — по 5—6 таких 
спротих ДЈввојака ставили су под материнску пажњу 
које честпте жоне. 

Питањо о женском изборном праву намеће се 
природно, само по себи ради моралне једнакости спо- 
лова п бољег знања женскиња о стварима, које за- 
сијецају у њихођ дјелокруг. Резултат је ова изјава: 

Конгрес „Ве11е Ооппе ИаИапе**, на предлог од- 
бора за женско изборно пркво, захтијева прпзнање 
законитог права жена у административним и поли- 
тичким изборима под истим условима као и код 
мушкараца. Било је много разлике у мишљењу. Добро 
познати аргументи за и против избијали су у Ита»1ији 
као и свукуд. Но, ма,10 је изгледа да ке се доћи до 
тога права док год, бар већина жена, не буде боље 
образована и дисциплинована. Извјесно је да су жес- 
тока и смијешна поступања некојих претјераних по- 
борнпца у Енглеској уназадили ту добру ствар за 
неи.вјесно вријеме. 

Рјечито и снажно одговорила је једна болни- 
чарка. Протпвила се уједно и удруживању болничарки. 



Тражило се с правом, да болничарке, као и све друге 
раденпце, имају право на удруживање и да зарађују 
свој хљеб у свом звању. Показало се на жа.10ст, иску- 
ством да и у овом звању, као п у другом, бесплатан 
рад дегенеришс у ква*1итету. Плаћање не пскључује 
силни мотив љубави, есенциЈу сваке истините службе. 

Женско занимање било је главни предмет, и 
много се говорило о штетној страни занимања, што 
их пријечи^у испуњавању домаћих дужности. Изно- 
шени су планови п предлозп за подизање домова за 
породиље и потребну његу у њима и то све у инте- 
ресу расе и подизања здравог потомства. 

У секциЈП за литсратуру и ВЈСШтину заступало 
се мии1љење о сурадњи жена у планирању и пољоп- 
шавању 1фадова и очувању талијанских споменпка, 
вјештпне и старине. 

Сињора Биси Албини издавачица одличнвг листа 
»У11а Геп11пПе ИаИапе«, износнла је, у впше прилика, 
потребу култивирања смисла за љепоту у вјештини и 
литератури; здравља и весе.1ости у младежи. Примје- 
ћује да су данашње школе мјесто за казну физичку и 
духовну. НиЈС толико претовареност у наставном гра- 
диву, колико недостатак чпстога ваздуха и веселости 
узрок слабог здравља и заморености (дЈечије) код ђака. 
Сјећам се ове прпмједбе јсдног оштрог посматраоца, 
ве.1иког педагога: ^Чим видим дијете потмурено и 
тупо, одмах знам да иде у школу". Вјештина и при- 
рода даЈу уживање и здрав^Ђа а то се обоје занема- 
рује. Дакле, у Ита.1ији постоји озбиљиа чста жена 
будна и радна и њихов труд не може бити узалудан. 

Напоменух само неколико од врло много пред- 
мета и говора. Многи предложени планови могли би 
се одмах усвоЈИТп; неки су се могли извести тек у 
далекој будућности а неки су неизведљиви. Но, иде- 
али су узвишени. 

„Ко циља на сунце, гађа много више него онај 
ко циља на дрво." 

Па и кад је све речено п учињено, само се ин- 
дивидуалним трудом сваког појединог члана велике 
људске породицо, који живи правим животом у свом 
центру, може постићи впше друштвено савршенство. 
Велика је одговорност, која пада на сваког појединца. 
Љубав је извршење закона. Љубав према Богу, то је 
љубав према закопу. ЈБубав према људима је закон 
љубави. 

Предложено је да сс други конгрес талијанских 
жена одржи 1911. у Турину. 

С еиг.1еског: М. Корачвна« 






Ер. 15. 



1908. БОСАНСКА 8ИЛА 1908. 



отр. зао. 



Српеки народ. 

Од д|1а Саме Т|>ојавовн>>а. ~ 



у томе се ог.1еда сродствсни јединстии бра- 

ства п племена, што се у крвној осветн 

гледа да убнје, нстнна иајраднје на]б.111жи 

рођак убичев, а ако ње1'а не могу да уке- 

бају, патће глаиа кога би.10 његоиа €ра- 

стпсника нлн п.^сиена. 

Овај је обичај врло кратко ирниричаи, а и врло 

јо различнт иреиа крајевима. — Кад се иак Срби мирс 

с католичким Малисорнма, онда се но кумс, нс1'о по- 

братимо, а то на овај начин, Србин и Малпсор рвеску 

по један свој нрст, сиешају кри и ппју, Прво ћс лаз- 

нути један од породпце панулог. ') 

Крвна оевета мора се много Илаже разуисти него 
што ее то обично чнпп, јер повод за убиство ннкад 
нпје нечаетан. На пр. кад неко убије оеведочсног 
лопова пли човека, 1гоји му је сестру плп кћор обо- 
шчастио, неће му убплчева породица нлп убплчево 
братство тражити главу п крвити се, него ^^е још рећи: 
„И био је никоговић". И с тин јс свршено. Оби'Шо 
се крв зачне из сувишног часто.т.ублл, иеразумевања 
правнпх односа па и из празнопернце. 

Као што је поступност правило у сваконрсном 
напредовам.у народном, тако исто п ублажавање бру- 
талних иера није ишло скоком, него тихо и ио.^ако. 
1}а ^^убровчане може се с правом узети да су у срод- 
њеи веку бпли најпросвећенији међу спима Србима, п 
да су из њнхове републикс пресађиване у унутрашњост 
Ка.^канеког Полуоетрва многобројнс хумаие установс, 
тсхнпчки пропалаеци и у.Ћуђеност сваковрена. Од њпх 
је у средњем веку, годпне 1308 потекла и она препо- 
рука српскои кра.Ђу Милутину да преставе дотадашњи 
узуо да Дубровчанин п.^аћа вражду (глобу за уби- 
ство) кад се догоди да Дубровчанин убпје српског 
грађанииа, и обратно: дк српски грађанин плаћа глобу, 
ако убије Дубровчанина, него да се за убицу обо- 
страно уведе сиртна казна. Ну кра.љ Милутин 
не прнстане на тај прсдлог, изговарајући се, да неће 
да гази обичај својпх предака, а не аа то, што би жа- 
лио крв својнх поданика. 

Са чим се није могао да иомири крал. Ми.1утин, 
већ се помирио цар Душан, и у свом чувеном зако- 
нику, изрично забрањује крвну освету, и заповеда да 
се убнцапрсда суду. Овако су псто билп човеко- 
•Ћубиви и босанско-херцеговачкивлвдарп п трудпли ее 
.И.Л законои тимо стану на пут убиствима из освете. 



Елаг утицај цпвплпзацпје .1.олазпо је Србииа с 
југа 113 Виаантпјс и еа запада преко посреднпка Ду- 
бровачких, поглаппто нз Млетака, а и да.1.с са запада. 
Оа најездом Турака западни пут, који јс прско Хер- 
цеговпне водио у СрЈПЈу, брзо је зарастао у коров, да 
нп кнрпџнје ни трговцп пи заиатлијс плн ко1тзули 
дубровачкп не пролажаху њпие. Цирскпм путсм из 
Цариграда нреко Пловдива п Софпје за Нип! н Вео- 
1'рад долазили су само Турцп, којп су па.1И.1П и уби- 
ја.1и г;[е су стпглн, те замре у (.'рбима п свако сећање 
па негдашње законс и уредбе. Нараип подпв.'1,а1пс, и 
Срби се опет латишс прпмптивног риспран.т.ања риЈ- 
мирпце — крвном оеветом, јср турека влает ста.1но 
за ево време била је равна нулп, н1то спсдочи баш и 
крпна освета, која је п код Срба п другпх народа у 
њеној пмперији стално јача од државног закона, који 
постоји мшо на хартпји. 



') Овој на1ин братпи.Ћења да се кре Јтавпо и прогуга вр;]о 
јв стар. ГДЈшајућв св опнсао га је п Консгантвн фи.1овоф, дворски 
.прсводалац" Високог Стеванв, сипи кисна Лавара. Алп н овај 
обн1ај 1гнје сано паш, иего јо п ссод дрЈгп.ч иарода нсго тако иа- 
пажек, па чак п код Каби.^а у севсрној Африци. 



Чини добро не кај ее! =: 

Народна прича из Мусгаппћа — Звижд. 



инелп човек и :кона, 1ји.1п су доста оогатп, 
а ииа.1п еу еамо једног спна. Син стижо 
аа женпдбу. Отац му једанпут рече, да би 
требао да се ожени. 

Али спп рсче: „Нећу ео женитн! Већ 
ако хоћеи! да ми даш повнше пара, па да 
пдсм у СЕ1СТ, да ВИД1Ш како живе .^.уди." Отац ну 
даде пара, и пспрати га у свет. Дуго је пшао по 
свету, п еве јс ишао преко векПх пустин.а. Прсшао 
јс тако пустпњама дке државе. Кад зађе пустињои у 
трећу државу, залута из пустиње у неку шуму. Итпао 
је цијелп дан а кад бп увече, он епази неку ливаду 
н на њој црквицу. Прпђе црквпцп, у^е унутра, и 
стадо у ћошак иза врата. На средини цркве бејаше 
иртвачкп сандук. Поче и мрак да се хвата, док ето 
ти трп наоружана човека уђоше у дркву. Отидошв 
оном мртвачком сандуку, п отклопип1С га. Запиташе 
се изме1)у себе, комс јс тај нртвад највлше дужан; 
потом онај, коме беше мртвац највише дужан, прнђе 
мртвацу и рече : ^Довде јс моје" — па показа попреко 
груди, баш преко срца. Другп рече: „Довде је мојс" 
— показа мало нпже, преко ередине трбуха. Л онај 
трсћи показа преко бедара. Такав је био обичај у тој 
дрЈкави, да сску дужнпка ако умре. Таман она три 
човека повадише еаб.1>е, а онај иза врата приће њнмв 
и запита пх; „Шта то радпте?" — пНншта — ре- 
коше онн — п^в^ј н*м ј^ човек дужан, па 'оћемо 
да га поделимо . Он нмрече: „Неиојте мртвога човека 



Стр. 240. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 1б. 



сећи, него колико вам је дужан да вам платим.^ 
Казаше му колико је коме дужан, а ои их замоли, 
да му сваки по неколико опрости; јер није толико 
пара имао. Они му понешто опросте, а он им остало 
исплати. Они одоше, а он оста и преноћи у цркви. 
Сутра-дан се диже да пде даље. Пође оном ли- 
вадом уз некакво брдашце. Брдашце беше обрасло 
лепом, зеленом травом. Идући уз брдо, чује иза себе 
неки слаб глас; као да га невсо виче: л^ј? побратиме.... 
Он се чињаше невешт, као и да није чуо глас. Али 
глас и по други пут, само мало јаче, впкну: „Еј, 
побратиме...." Он се опет не окрете. Али трећи пут се 
чу гдас, како врло јако викну: „Еј, побратиме, при- 
чекај ме!** Окрете се да види ко је, а отуда иде не- 
какав човек. То је био дух онога мртваца. Кад га 
стиже, навали на њега да се побратиме. Прпстаде 
овај. Онда придошлица рече: „Да будемо •побратими, 
али овако: Што год ти рекнем да ме послушаш, а 
што год ми рекнеш да те послушам. Тако се и по- 
братише. Кад изађоше на врх брда, поседаше да се 
одморе. Са друге стрмените стране брда хфаше оздо 
баба са бременом дрва на . леђима, а око врата јој 
беше увијена велика марама. Иде баба полако, па 
се уједанпут, на нешто, саплете и паде. Придош- 
лица рече: „Иди, побро, оној баби, оно је, с нама крс' 
и анђео, ђавоља мајка; она је словгала ногу, п не 
можо да се дигне. Питај је: шта да ти д4, да је из- 
лечиш; а ништа немој да узимаш, но дођи код мене!** 

Оде он баби, а баба истина беше сломила ногу 
баш преко срвдине бедра. Запита је : „Шта да даш, 
баба, да ти излечим ногу?" Баба му рече: „Да ти 
дам пуну букву дуката.** Он се врати побратиму и 
каза му то: А побратим му рече: „Иди опет, али 
ништа друго немој да узимаш, него тражи три дрвцета, 
што их она носи у оној марами око врата.'' Оде он 
па је опет запита: „Шта да даш, баба, па да те из- 
дечпм?*' — „Да ти Дам две букве дуката.** — «Нећу, 
баба, то, но да ми даш та три дрвцета из мараме. 
Баба не хте, а он се врати побратиму, Побратим му 
опет рече: 7»И по трећи пут иди; њој је нога слом- 
љена и мора ти дати, иначе ће ту умрети. Оде он 
и по трећи пут и рече Јој: „Дај, баба, три дрвцета, 
па да те излечим ; видиш да ћеш умрети. Баба немаде 
куд, но пзвади цз мараме три дрвцета, и даде му их. 
Оде он одма побратиму. Побратим га запита: пЈесу 
ли то та трн дрвцета?'' — г»Ј^<^у" — Р®^® ^н. — 
„Дај их овамо! а сад узми ово!** — а ништа му у 
руку не мстну, већ само намаза по средини длана 



неком машћу — „па баби протрљај ногу, и биће 
здрава.^ Оде он, и оном руком протрља преломљену 
ногу. Нога одма' оздрави као што је и пре била, п 
баба се диже. Он се врати побратиму, и пођоше дал>е. 
Ишли су неко време кроз шуму, па изађоше на један 
пропланак. Тада он духу рече: „Ја сам много гладан." 
Дух му одговори. ^Претрпи се мало!'' — па погледа 
у небо, и виде лабуда како лети; узе једно од оних 
дрваца, и ма'ну рутам према лабуду. Лабуд со оног 
часа стрмоглавп, и паде пред њих. Како лабуд паде, 
дух заповеди ономе што је пошао по свету, да освче 
лабудово десно крило. Одсече га онај, п даде му га. 
ОбоЈица пођу даље, и ускоро из шуме спазе светлост ; 
била је то нека варошица. Стигну они у варошицу. 
У њој беху све радње и каване позатваране. На више 
су места лупали, док их најзад каванџија не пусти 
у своју малу каваницу, да се ту мало валоже и 



одморе. 



"^/ 



(Наставиће се.) 



Листак. 



Нове књиге и листови. 

Мали Зборник Нолнтава побожним, православним, срп- 
ским Христијанима. Приредио Васа Витојевић, школски Јправи- 
тел>. Штампарија Јован Пуљо у ЗемЈну 1908. Цијена?. 

ОрганиваццЈа српских трговаца и ванатлиЈа. Прештам- 
пано ив ,,Трговачких Новина*\ Нови Сад, ивдање „Српског Трго- 
вачког Удружења*^ Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду 
1908. Цијена 20 потура. 

^Вродарски гласник^. Власник Мих. Д. Глигоријевић, 
уредник Борив. С. Лаааревић. Излааи двапут мјесечно у Биограду 
од 15. маја као гласник ,,Бродарског Друштва*^ Годишња прет- 
плата ва Србију 6, а ва друге вемље 10 динара. 

Човек и етички принципи. Написао Драг. Ђ. Петровић, 
учитељ. Јагонина: Први српски штампарски вавод Гутемберг Браће 
П. Стефановића и Милошевића 1908. Цијена 50 п. дин. 

Жала Библиотека св. 150. Уредник Ристо Кисић. Влас- 

ник. Иадавачка књижарница Пахера и Кисића. Годииа X. 1908. 

Број XII. Алекса ПЕантић: Под маглом, слика иа горње Херце- 

говине. Цијена 24 потуре, а претплата библиотеци 8 К. 

Крста Миладииов^к; Песие. Нови Сад, штампарија Д. Д. 
Браника 1908. Цпјона 50 пот. 

СлацЈанскцја ИввЈестија^ журнал Славјанскаво Влаготворп- 

тслнаво Обшчества в Сан-Петербургјо. Н. 8 Вшходит восем (8) раз 

в год. Шестој год. иаданиа. Ово је врло лијеп свесловенски лист, 

који доноси доста ствари и о Србима, а и превоДа српсквх. У овом 

броју има диван чланак од И. Александрова „Аустријскв прити- 

сак у Босни и Херцеговини" и оцјена књиге гђе Јелице Беловвћ- 

Беранџиковске ,,Српски народни вез и текстилна орнаментика*\ 

од истога писца. 

Миладин Брстоношик: Ив две лирике II. свеска. Нови 
Сад, парна штампарија Ђорђа Ивковпћа 1908. Цијена 50 нотура. 



^Босанска Вила^ ивлави у Сарајеву три пута мјесечио, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 двн. Ђаци, учител^и 
и подофицири добивају лист ва 6 круна а сељаци ва 4 кр. Претплата иа крал»евине шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖЛЈ: Лјесме: Ловачка и,ци.Т1у од Милорада Митровића. — Добро се сеЛам; Што беше негда и * » *, од М. М. Милоше- 
вића. — Изгј/бљена звез/^а, од М. Симића. — Сонеш^ од Константина Валичкова, превео ЈЗлад. Станимировић. — Прииовпјетке : 
Вивши, од 11ере С. Талетова. — Ћур$евски уранак, од Ст. Битаса. — Из великодушности, од Ј. Н. Потопенка, с руског Никола 
Стаји^!. — Мршва цста не говаре, од Артура 1Пни1у!ера, с њомачког Иван Корницер. — Поука: Књижевнички занат, од Пере С. 
Талетова. — УскрсиуГх^ талијанских жена, од А. Р. Ггћу, с енглеског Митра Морачина. — Српски народ, од Дра Симе ^'ројано- 
внћа. - Сриске наро,{не умотворине: Чини ^^^бро не кај се, српска народна прича забиљежио Хранислав Прибаковић. — Листак. 



Власнвк и уредник Бишола Т« Кашиковић« Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Ислакска дионичка штампарија, Сарајево, 



Број 16. 



САРАЈЕВО, 10, јуна 1908. 



Год. ХХ1П. 



Милорад Гавриловић. 



глумац је умјетиик. И он као и пјесник 

коипоаитор, вајар, сликар мора иматн не- 

чегв одређенога п сво1'а. И ако он носи 

туђу ријеч, и ако он живи туђим стрлстима, 

и ако он из себе не даје свој, већ у себс 

_ прииа туђи свијет, опет ои ствара. Саио 

то, што он ствара, дешава се, ту је, постоји, пред- 

(^тавља догвђај. који је нервздвојан од њега, њсгове 

појаве, глуица, и којп (догаЈЈај) живн само у посиатра- 

чииа. Смрт глуица јесте и сирт његове умјетности. 

Нестаикои његовим спушта сс и набира завјеса забо- 

рава на његова дјела. Прслијр тога он живи као прича, 

која се губи са пошљедњим његовим глелаоцем. 

Глумац у »еивоту има да рачуна само са пу- 
6.1ИКОМ, којој преставља друге, п то собои, својим обликом, 
својпи покретина, својом радњом. Њему је пало у дпо 
да ожив.тлвајући прикаже човјека у свииа наравима 
II у свима вреиеиииа. Човјека, и његово вријемс да 
доведе ту, пред нас, евоје гледаоце, то је посао 
глуица. 

Знача] њсгов одређује друштво. Отуд и глумац 
може бити ијерило за развијеност једие средиие, једног 
нараштаја (од прилике исто онако, као што су за ум 
и способност дипломата мјерило бајонети). 

Зиачај глуие одреЈјује друштво. Али шта она. 
та глуиачка умјетност казује, иоже се видјети и из 
једне обичне предпоставие : шта бп било да ње нема, 
да је никад ннје нп било, а свега другог да јесте'!" 
Да, шта би било? И ассо тражење одговора на ово, 
као и на шггање: шта би било да неиа таласања ваз- 



духа, вјетра? — не би био уаа.чудан посао, мп Немо 
се задовољитп на оејенчавању еп^(ог одговора. Да нема 
глуме, драма. један најтежи и најјачп акценат .Ђуд- 
скога ума, остала би мирнв, нсиаведена, са увијек 
истим и ладним тоном као поглед у статуе. Умрло 
доба и живи љулп не би имали своје огледало гдјс 
се најбоље виде. V док пјесник пјесмама, музичар то- 
новима, вајар камену дајс све, дотле глумац дајс све 
својим гледаоцима. И док произноди лругих умјетника 
остају п живе послије њпх, у врсмену, дотле оно што 
створн глуиац живи само с њим. И дпк друге умјст- 
нике врло често у жиноту прати игнорпсањв, дотле 
глумца прате вијенци, прианањв п ап.1аузи. И док 
другим умјетницпма цоолије смрти благодарни л>уди 
подижу статуе, хладнс као и њихова мртва тијгла, 
глумцима пружају цијслог им живота к.1лцан>а, бурна 
као и њихов живот. 

Отуда бина привлачи. на њу иаплазе и стају 
поворкс млади^ људи, же.гнп славе. Отуда се образује 
читав кадар пажсва и промам1ених умјетнпка, који 
као такви или остају гдје су, или сс спуштдју у 
живот, сити С1аве и незахвалности људске. Отуда, 
најзад. понеки, побожни и са вјером, ступају на бину 
II, дајући цио живот своме позиву, радом. етрп.т.ењем 
и борбом подижу се, развијају своје лијепе особпне п 
поетају умјетници. Отуда је једнога дана, већ давно. 
прије ви1ие од 28 година, отишао у глумце и 11ило- 
рад 1'аврнловић. 

Отишао. И од тога дана Киоград је гледао Ми- 
лорада Гаври.10вића како сс сагиба, подижс г.1аву, 
борп учорно са собом п другпма, и корача, стаје 
чвр.сто на даске, ндс папријед, савлађујс и осваја. 
Од тога дана па за неколико година ои се виђао на 



Стр. 242. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 16. 



бинп у разним улогама, свугдје, али свугдЈв у друштву 
своје младости и свог талента. 

Једнога дана неосјетно, не зна се како,Милорада 
Гавриловића оставп младост. Вез ње, он се осјетио 
оскудан и сам; сам, и ако са талентом. 

То доба кад нас младост, наш најљепши друг, 
напушта, многи људи и но примијете; а.1п је оно за 
умјетника најтеже доба. Милорад Гавриловић пзгу- 
бивши младост, добија вољу за рад, за студију, ства- 
рање. Он почиње радпти, ширити и развијати свој 
таленат, и стварати. Он чи:а, путује, глода, опажа, 
назрпјева; и развијен снажан, са својпм живим тем- 
пераментом он савлађује и иде, пење се високо, и ако 
но на ону висину гдје су га његове особине и његов 
дар моглп однијетп. Пење се високо и ту остаје, 
пошто је претворио своје гледаоце у поштоваоце, и 
пошто је малаксао, уморио - се од жпвота и ситне 
средине. 

Са позорнице, са тог највидниЈег мјеста он при- 
казује људе највећих страсти и најплеменитиЈих осо- 
бина, људе, карактере, јунаке и врлину, и људе про- 
пале п подле, код којих ничега божијег није остало 
коЈи су све изгубили осим писких инстиката. 

Иначе тај свијет љепоте и величине, одврат- 
ности и пада, борбе и самопрегориЈевања, науке и 
биЈеде, љубави и мука; тај свијет на хартији, који 
блиЈедп, кога живи човјек полако губи, заборавља, и 
коЈи је готов да опет постане само хартија — тај свијет 
Ј'в Милорад Гавриловић ослободио заборава, оживио га 
својом душом, својом снагом, својим великим особинама. 

Мисли и ријечи Кина, Армана Дпвала, два 
дона: Цезара и Карлоса, господина од Риона, Ернулфа, 
Доктора Окса, Нерона, Шајлока, Јага, Ричарда III... 
све су то ријечи мртве, које смо ми свој'ом главом 
оживјели и које су живјеле док их није узео вјетар 
и однио изнад те наше главе тамо негдје, у пепео 
облака. Али те ријечи и те мисли кад је узсо Гаври- 
ловић и изговорио их својим уснама, својим језиком и 
гркљаном — оне су добиле облик који смо ми при- 
мили и коЈи је код нас усадио он, глумац, Милорад. 
То нијесу више биле ријечи, само ријечи. Не. То је 
био живот, коЈи се догодио пред нама, то је била 
буктиња, која се ту, на наше очи, запалила, распалила 
и догорјела. И тај живот, који се одиграо и свршио, 
ту свЈвтлост коЈу смо гледа«1и једно вече, не можемо 
заборавити као ни умрлог пријатеља, као ни своју 
мртву драгу. 

За Јвдно вече у позоришту ми смо гледали, не 
Гавриловића, него живот н. пр. Кина, саосјећали с 
њим, осјећали се поносити његовим држањем и утиском 
што га он чини на своЈу околину; били радосни 
због његових авантура; гњевни и увриЈсђени на оне 
што га вријеђаЈу, поражени и тужни кад је полудпо. 
И то све због Кина, који нам ниЈв ни род нп помози 
бог и кога у ствари и нема. Јср онај Кпн што по- 
стоЈи, постоји само у идвЈИ израженој ријечима: без 



облика, без меса и крви; њега нијесмо нккада видјелп, 
не познајемо га. Опа] Кин што га ми на позорнвци 
видимо, то није Кин, то је Мплорад Гавриловић, 
лажан Кин. И кад тај Милорад Гаврпловић тој пдеји 
Кина даје облик, месо и крв, узимајућп Кинове болове 
п радости, љубав и увреде, његове даие и његов жпвот, 
онда Кин није више идеја, оп поотоји, ми га видимо 
и мп прпмамо п оејећамо његов живот. 

Гавриловпћ Јв играо врло разнолпке улоге, од 
Немање до Рпчарда III., од Армана Дивала до Јага, 
од Дон Цезара до Ернулфа, од Дон Карлоса до Не- 
роиа, од салонских комада Дпме Сина до бившпх 
људи Макспма Горког п Доктора Окса. Скупити све 
те улоге од толпко година, провЈвритп своје утиске и 
видЈвги гдје Јв Гавриловпћ најјачи, гдје се он као 
умјетник највпше изразпо, то је посао тежак, чак не- 
могућ. Немогућ, јер код нас и ако се пише о позо- 
рпшту највише, о позорпшту и о глумцима не пишу 
озбиљни људи, коЈп би моглп дати своЈ суд п студију 
о њима, студију којој би се могло поклонитп повје- 
рење, већ о позоришту пишу крж^Ђави и неразвијени 
људи, коЈима Јв неки несрећан и луд вјетар бацио 
новпнарско перо у руке. То је тако 1сод нас, и ако 
је критика о преставницима глумачке умЈвтности по- 
требнија више него игдје, у толико пријо што се 
тачан суд може донијети о глумцу само док је он жив. 

Милорад Гавриловић је био наЈистакиутиЈи и 
најјачи члан биоградског народног позоришта. Он је 
одмакао од оста.1ИХ и својом личношћу, и својпм уло- 
гама и својом игром. Свака његова игра оставља утпсак, 
јак утисак, али наЈЈачи у оним улогама, гдје се он, 
његов жив темпераменат може најлакше изразити. То 
су махом оне личности код којих се поједина жеља 
развила у страст, овладала њима и потчинила себи 
сваки покрет и сваку мисао (Арман Дивал, Ричард III. 
Јаго, Нерон...). Али Милорад Гавриловић кад хоће и 
кад је расположен да хоће, он даје оно што само 
глумац, умјетник може створити. 

Априла ове године пензионисан је Милорад Га- 

врпловић и ако је он непрестано моћан стуб народног 

позоришта. За такав поступак управин има и имена 

достоЈна самог поступка, али мп о томе нећемо овдје 

писати. 
Београд. ВладнслЕВ иетковик. 



П« С« Талетов, Сарајево. 

Бивши . . . 

(Наставак). 




V. 



нога вечера када је Аксентпје, про- 
мрзнут II малаксао од глади н зпме, 
дошао у кућу својег брата, ког је 
најмање задужио својим л.убазним, 
предусретљивим и братским пона- 



Бр. 16. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 243. 



тањем, Милоје се још није био вратио из ка- 
ване камо је одлазио свако вече на пиво. Ње- 
гова снаха^ врло вдрава^ лепа и висока жен- 
ска са црнпурастим лицем, мрким очима, ду- 
гих трепавица, са јако развијеном доњом ме- 
снатом усном и врло белим зубима, акојој је било 
тридесет и две и три године, примила га је 
врло љубазно, као да га одавно воли као де- 
вера и сада се радује његову повратку с пута. 
Одвела га је у топлу трпезарију и одмах му 
је дала да једе. Он је врло халапљиво јео и 
тек када је заситио глад, сузнпм је очима гле- 
дао у ово добро створење, које је било тако 
љубазно према њему. Док није дошао његов 
брат, он је њојзи причао сву своју историју, 
историју несретна човека, кога је упропастила 
луксузнажена без срца и душе, причао јој о сво- 
јим јадима, о људској пакости, због које је толико 
много патио, о својој бескрајној невољи каја 
га је нагонила, да, у сред ове језовите зиме, 
закуца на врата свога брата, којег је он увек 
више волео него зеницу у својем оку, причао 
о својим плодоносним плановима, причао о 
својем будућем богаству и о својим дрским 
плановима, које мисли остварити са једним 
колосалним капиталом у рукама. Она га је 
врло радознало елушала. Свој поглед је била 
припила за његова испуцана уста и сваки 
његов покрет руком ревносно је пратила, као 
да јој он том руком ствара пред очима јасне 
и речите слике из блиске будућности. Од вре- 
мена на време она се љубазно насмеје, обори 
дуге трепавице и, на прстима, излази у ход- 
ник, као да се бојала да ко изненадно не у^е. 
А понекад лако климне главом, осмехне се 
благо, и оде у побочну собу да се увери да 
ли су деца покривена. Али што су се ска- 
заљке више приближавале деветом часу, она 
је бивала све нестрпељивија, нервозно је гр- 
чила руке на крилу, сваког часа је окретала 
главу према ходнику и са напрегнутом паж- 
њом' слушала је сваки шушањ у ходнику. 
Груди су јој се стезале, грло је било суво и 
једва је дисала, а њоме је у опште овладао 
некакав загонетан страх, као да ју је не- 
какво мутно предосећање извесне тајанствене 
несреће притискивало, гушило, мучило. А он 
је причао, причао о свему и свачем, а највише 



о себи, о том поноситом грму којег није кадра 
оборити ни једна олуја. 

Око девет часова неко је нагло ушао у 
ходник. У ходнику је одјекивала лупа кад је 
ногама ударао о под да с њих стресе снег. 
С неким је разговарао и, псујући н грдећи 
ову луду земљу у којој се клпма мења сваког 
дана, причао је, да је напољу страпша и бе- 
зобразна зима. Цана је ђипила са столице. 
Руке су јој дрхтале, ноге су клецале и она 
се поводила, У њезину лицу није било ни 
капи крви. Аксентије је неспретно устао и 
гледао ју је разрогачених очију. Не говорећи 
ни речи, она га брзо увуче у прву побочну 
собу где су спавала деца. Затим је изашла 
пред свога мужа и у оно неколико речи, про- 
гоЈворених с њиме, узела је сву нежност сво- 
јег благог и питомог . срца. 

Она је, врло опрезно и с много нежности 
почела да говори о јадном Аксентију кога је, 
ни крива ни дужна, упропастила жена, о брат- 
ским осећајима, које нису кадри уништити 
никакви рачуни и никакве сплетке, ма с које 
стране оне долазиле и ма у којој се намери 
оне стварале. Он је набрао чело и жмирио 
очима и, преко воље, је слушао шта му је 
све причала о брату, кога он никад, апсо- 
лутно никад, није помињао. Он је за њега био 
ту1;инац, туђинац који је мртав, а о мртвим 
туђинцима никада се не говори. Он је ћутао, 
понекад је смицао раменима, подизао Ђе^е у 
вис и смешкао се, као човек који се смешка 
када чује да једно наивно створење, без трунка 
искуства, говори о озбиљнпм стварима. Она 
је мислила, да је тај осмех несумтнив знак ње- 
гова расположења. И када је почео и даље да 
се смешка њезиној наивној и детињастој фи- 
лозофији, она је сматрала, да је то најпогод- 
нији моменат да уведе Аксентија. 

Милоје је ^ипио као да га је наједном спо- 
пало лудило. Гњевно отури ногом оборену 
столицу и запањено је гледао у свога брата, 
у ту изнурено-изгладнелу и рашчупану тицу 
грабљивицу. У прво време није могао ни речи 
да каже. Аксентије је био оборио главу поду, 
а лева нога му је играла, као да ју је оног 
часа ударила капља. Цана је такође била 
устала, дрхтала је и била је бела и бледа у 



Стр. 244. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 16. 



дицу, као .т>иљан. Када је Милоје дошао^^није ништа разумела о свему оном, о чем јој 
себп, он је рекао Аксентију све оно, игго је|^јс Аксентпје тако убедљиво говорио, редајући 
годинама прећуткавао, реко му је, да је ^^ неке бескрајне цифрс од којих је човека хва- 
бпо нечовечан према њому, да му је увек бпо . тала несвестпца. Јоднога дапа, а то је бпо 
[)ачун пречи од братске л>убавп и да је он ј некакав велпкп празнпк, Милоје се помирп с 
самом себи крив, што јо, у старости остао лјЈ; Аксептпјем. 

без коре хлеба. Најзад му је рекао, да он за^^] ј^ј^цј, ј^ ^^,^,0 ,^^^^^ „„^^^ Лксоптпја за 
п.ега Бпп1е не постоји и да је најбоље да од-^,Гсавет у чпсто домаћим пословима а оп је увек 
мг. оде тамо одакле је дошао. Аксентије није^^у^р^ ^ј,^,^.,^ ^^зет да дг1, којн се саврпшно по- 
могпо да се брани нп једном једптом речп. г дуд^Ј,^^ ^.^ ткезпним мтпл.ењем. То је п,ој, 
Ту поћ је Аксентије лежао на једном ду^пеку Лг „аравно, пообпчно ласи-ало, јер је на тај па- 
па поду једне собе, која се обично употреб- ';; ^„^ стицала доказа, да п она уме да мисли 
љавала за оставу прл.авог рубља п других до- -„ ^^^ „^3,,^ томе, нпје пстпна,' када Милоје 
.маћих ствари које нису сваког дана потребне,^^„аже, да је она добро п нанвно ћуре. Једног 
али ннје могао целу ноћ ока да склопи. У^вечора, месеца маја, седели су њпх дноје крај 



оближњој соби јако је куцао часовник и оп 
је чуо сваки час, који је избијао тај часовнпк 
јасним и 8В0НКИМ гласом. 

Захваљујући Цани, која* је неуморно до-] 
казивала да милоср^е доноси срећу у кући и' 
да је, заради деце и њпховог здравл>а и бу- 
дућности, севаппримити Аксентија, Аксентије 
је остао у кући. Остао је, али Мплоје је по- 
ставио услов, да му никада не излави на очи, 
и да му се никада не говори о п,ему. Цана 
је била блажена, јер је бпла уверена, да ће 
и овај пут успети да њезин муж промени својс 
расположење, које иначе ни најмање не доли- 
кује његову добром и племенптом срцу. И 
Цана се није преварпла. Она је успела. 

После два три месеца, Аксентије је бпо 
врло омнљен у кућп. Деца су га волела, јер 
је он према њима био ванредно нежан и свако 
вече причао им је бајке, које је њему још при- 
чала његова стара мајка. Она, када до1)е време 
спавању, врло су се тешко одвајала од чиче 
п увек су молилп своју мајку, да пм допусти 
да остану код чиче још мало, још врло мало. 
Послуга га је тако1)е врло волела, јер је он 
знао на врло љубазан начрш да им докаже, 
да је искуснијп од њих и да, према томе, увек 
старије људе треба похптовати. Цана је бпла 
врло задовољна, она је с 1виме седела и за 
сво време, док се њезин муж не вратп нз ка- 
ване, разговарала је она с њпме или, боље 
рећи, он је говорио, говорио о својим дубо- 
ким п замршенпм пословима, а она га је па- 
жљиво п радознало слушала, ма да апсолутно 



отворених прозора. Бртло је већ десет часова, 
а Милоја још нема да дође. Цана је, од вре- 
мена на време, спуштала рад на крило и за- 
несеним и укоченим погледом гледала је у 
|једну тачку на поду. 

— Још га нема, а већ је десет прошло, 
рече она брижним п тпхим гласом, као да 
говори сама са собом. 

Аксентије је добовао по отвореном пј)о- 
зору, набрао је чело п гледао у дворип1те. 

— Ваљда неће опет доћп тако доцкап 
као прексиноћ? 

Оиа опет спустп рад па крило п утону 
у размишљања. 

— Тп знапЈ, снајка, да ја не волем да се 
мешам у ту^е ствари, али . . . 

И он застаде. Цана је наваљивала на 
п,ега п он настави: 

— ... Али то, брате, не ради један оже- 
њен човек, који пма пуну кућу деце. Каква 
је то, ^^авоља, кавана? Кавана, ко га зна куда 
он иде . . . Ишо сам п ја у кавану, али као 
човек. Нисам долазио у зору. То, брате, раде 
бећари, који немају ни куће ни кућишта . . . 

Нпз 11,анино лице лагано су се котЈ)љале 
сузе. У њезиној духпи се појавише тамне 
слутп,е. Она баци Ј^ад, оде у своју собу п 
обучена леже на постељу, јецајући болно п 
без прекида. 

После поноћп, када се Мплоје вратио кзНкп, 
она га почне гњевно прекораватп п сав свој 



Вр. 16. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 245. 





прекор је рекла у смислу Аксентијева говора. 
од како су се узели, то је био први пут, да 
је ме1;у њима дошло до сукоба. 

(НаставиКе се). 



55?^ 



Душан Сннобад, Веоград. 

Отац Поликарп. 

Цртица из Свете Горе. 

^п смо сувише мали... мали... да бисио 
могли служити всликој пдеји, којом су 
били надахнути осниваоцп светогорских 
манастира — рече ми стари Поликарп, 
седећи самном на голој стени под руше- 
винама старог Хилендара, уза саму 
обалу морску. 

То бсЈпе старац од својих шесдесетпет до седам- 
десет година; са дугачком, седом брадом, у коју се 
беше уплео један шарени лептир, п, верући се кроз 
белс меке длаке, пробијаше све дубље. Старчеве цр- 
венкасте очи меланхолично се кретаху под намрште- 
ним и борама набраним челом, а сунце му светогорско 
исцрнило лице. Мантија прљава и на више места 
подерана; из ципела му вире голи прсти; у једној 
руци држи дугачки брестов штап, а у другој црне, 
просте бројанице. Изгледаше ми као врач или пророк 
из какве С1икс или са позорнице у исторпјским 
комадима. 

Ово је по своЈ прилици један од оних пустињака 
— аскета — ■ о којима се прича да живе по пећинама 
хранећи се корењем и травом — помис.1их у себи, 
радујући се што сам га видео. 

— Па јесте ли, оче, одавна у СвеТој Гори? — 
упитах га. 

— Одавна.... Одавна! 

— У коме сте манастиру? 

— Ни у једном! 

— У ћелпЈИ? 

— Не! 

— У пећини? 

— Не! 

— Не!? Па где онда зкивите? 

— Ноћу у колеби... Дању на сунцу. 

— Ви сте по народности....? 

— Грк! 

— Јесте ли задовољни? 
' х^м, хм... Јбсам. 

И тако се спочетка водио наш разговор. Да, не, 
хм, добио сам често као одговор на разна питања. 
Морао сам се дуго улагивати док му се ниЈе језик 
одрешио. Говорио је прилично српски и руски, а по 
кад кад би са задовољством уплео по коју латинску. 



— Данас Света Гора није к'о што је била и к'о 
што би морала бити — настави отац Поликарп, бр- 
чкајући врхом од штапа по води. — Требало би да 
је огњиште наше вере и пример пожртвовања. Ме- 
ђутим оно је данас за неке ћеГи^Јит рессаи)гит, 
за друге пролазна тачка, за треће место, са кога се 
скаче на добре положаје, и т. д. а за неке чак заба- 
виште и пландовање. Врло је мален број оних, којима 
Јс Света Гора жртвеник, школа, пли барем Риг^а- 
1опит... 

— Ах ! где су нашп стари, што су некад задивља- 
вали свет посвећујући свој живот мукама и патњама, 
одричући се свих зема^ЂСких сласти, само да би одго- 
ворили задатку и да.1и пример млађима. Некада је 
Света Гора била извор светаца; смртни људи постали 
су свеци: наш Атанасија, ваш Немања, па многи 
други. А данас?... Ух, ух!... 

И стари калуђер сакри своје лице мршавим 
рукама. 

Морам признати да ме овај занешењак бегае 
дирнуо, највише због оне искрености, самоубе]^ења и 
слабости коЈа му се на лицу огледаше. 

— Живите ли и ви испоничви, као и они стари? 
— упитах га. 

— Сад не. Некад сам проводио и тај живот, 
док сам бпо мла]^и; сад вишенемогу да издржим. А 
мени ЈС до тога да живим; не због самог себе, него 
због других. Нас неколико стараца живимо да би 
овим млађим, ако ништа друго, а оно бар колико 
толико показали каквим би животом требало живети 
на Гори Атонској. Ја жпвим у колеби, која припада 
св. АтанасијевоЈ Лаври; молим се Богу и просим. 

— ПроситеУ! 

— Да, господине! Али не из нужде, јер код 
оволико богатих манастира и скнтова било би и за 
мене хлеба. 

— Но, дак.1с? 

— . Ко проси и тражи милост од другог тај се 
понижана; а ја понпжавајући се тако, испаштам своје 
грехе. 

Чудан човек! 

— Ви ћете видети — настави он — у руском 
манастиру ПантелеЈмону, поред свег богаства и сјаја, 
много просјака калуђера, који ће вам тражити мило- 
стињу. 

— Да ли и они из пстих побуда? 

— Не сви; неки и да уштеде па да оставе 
манастиру. 

Идите, идите, у Пантелејмон; тамо ћете видети 
многе ствари. Руси су ипак најбољи ка»1у^ери; да 
није њих овде ко зна шта би било са Светом Гором. 

И ваши се у Хилендару прилично држе, но 
мало их је; ту може да живи најмање двеста. Срби 
се слабо посвећују монашком чину, а још мање долазе 
овамо. Штета. Хилендар је ваше неоцењиво благо; 
ваш Јерусалим, ваш Рим... Чувајте га! 



Стр. 246. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 16. 



— Како живе други калуЈ^ери по скитовима, 
ћелијама и шумама? 

— Свакако. Једни раде и труде се; други се 
одмарају и пландују, крадући Богу дане. Неки опет 
оружају се пушком и ножем па иду у лов. Има и 
испосника, ^отшесника<к што живе по пећинама, сно- 
сећи сваку оскудицу и борећи се сами са собом и са 
својим страстима; а ту њихову борбу само Бог види. 
Но тих је најмање, и број им се сваке године сма- 
њује. 

— Је ли истина да понеки ваши манастири 
1^УРУЈУ са комитама маћедонским и примају их чак у 
манастире? 

— Синко, Ја то не знам, јер нисам видео. 

— А откад је усвојенода жене несмеју живети 
у Светој Гори? 

Ово питање мало изненади старца ; он ме чудно- 
вато погледа, но одмах за тим одговори: 

— Одавна. Још од четвртог века, за владе цара 
Теодосија великог. Кћи његова Плакида беше једном 
пошла у своју задужбину, манастир Ватопед, али чим 
се приближила манастиру, прикаже јој се Богородица 
и строгим гласом забрани јој ући у Ватопед. Она се 
одмах врати и пошаље велике поклоне манастиру. 
Тада светогорски монаси узаконише да се на Атон- 
ској Гори не сме више појавити ни једна женска глава, 
што после потврдише сви хришћански владари, па и 
султани. 

Кад је отац Поликарп довршио ту легенду, 
спусти се води, опра ноге, и, опростивши се са мном, 
отштапа се полако ка једној шумици. 

Хтедох га викнути и казати му: Узалуд ти труд 
јадни старче! Друга су данас времена и други људи 
али одмах одустадох од те намере. Нашто и поку- 
шавати? 

Дуго сам тако за њим гледао, све док нисам са- 
свим изгубио из вида погнута му рамена. 




Мнханло МнроНу Сарајево. 

Маска љубави. 

Зар си опет дошла, о љубави моја? 
како си грозна опет дошла мени! 
Прозирна је црна сада маска твоја, 
Бјежи натраг, бјежи, ти лажива сјеии! 

Минуло је доба и лудо и младо, 
Кад к'о дивљи демон гонила си мене, 
Неукротив оркан кад ]' у груд'ма влад'о 
И кад сам се бој'о саме твоје сјене. 

тад море страсти бјеснило је страсно, 
Ја роб сл^јепи бијах вр.10 ниско пао, 
А ти си ме маском завара.1а красно, 
Ах, кога љубљах, ни сам нисам знао! 



Ал' са лица мога копрена је пала: 
И много потамње, што бијаше љепше, 
А на небу моме, гдје но си ти сјала, 
Све л'јецо, што бјеше, све опсјена бјеше. 

Ал' са маске твоје још љепота сије 
О идоле горди, ком' се људство клања, 
Ал' маска твоја гр^јех и самрт крије, 
За загрљај страсни свако пак'о сања. 

Знаш, љубави лажна, колико жнвота 
Са трбом се рађа, колико ли јада? 
И страдања, блудње, патње и грехота? 
Колико створења умире и пада? 

У сферама даљним својих златних кула 
Јеси ли слушала плач овога св^јета? 
И врисак генија у царству расула? 
Јеси л' клетву чула, осветнице клета? 

Јест, ал' сл^Јвпа, луда, ти не жалиш оне, 
Што их судба гони, а бједа их срета, 
Ти не жалиш оне, што 'но сузе роне, 
Јер теби је жао оставити св^јета. 

колико има иза маске твоје 
Лукавства и варке, кад би они знали, 
Што те звуцим' зову силне пјесме своје, - 
Не би они, не би толико те звали! 



"^/ 



Мнхаило МироНу Сарајево. 

Звије8де> 

Осијајте сјајно звијезде моје сада, 
Тихо и побожно, пуне вјечнетајне, 
И моја би душа осијала рада, 
Са веселим свјетлом, звјезде моје сјајне! 

О некада тако кандила су сјала 
У храму љубави старе вјере моје, 
И душа би мирно пред богове стала 
И ја бих пјевао свете псалме своје! 

И ви тако исто треперите сада 
И шапћете нешто у вечери касне, 
И зовете сјајем, што на земљу пада, 
О далеко некуд, зв^језде моје јасне! 

Ваше свете зраке као вјечне жеље 
Вјечно свијет прате над ким самрт влада 
И ко да би мени дошапнути хтјеле, 
нека се само моје срце нада! 

И љубави пуне божанствене сјене 

Заиграте често весело и смјело. 

Као да би хтјеле утјешити мене 

И сву мрачну земљу, гдјс је сунце сјело. 

Из трепета благог осије љепота, 
Као да ми прича сва тајна чудеса. 



Бр. 16. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 247. 



Ја осјетим задах будућег зкивота, 
Неко ново царство и нова небеса, 

И све што сам до сад патио и страд'о 
Дубоко у груд^ма заборавим, свладам 
И васкрсне тада моје доба младо: 
Ја вјерујем опет, ја се опет надам. 

Па зашапку зв'језде, а душа запоје 
К'о у давно доба, што је негда било, 
Тихано запоје свете псалме своје 
И лепршне шумом своје мрачно крило. 

И запламти срце к'о некад с олтара 
Сред окова тешких и земаљских уза, 
Па безумно љуби пуно старог жара, 
Зв^језде пуне људи и нашијех суза. 

И земља захуји к'о да тихо поје 
И звијезде сјајне и све регионе 
И небо зашуми мелодије своје 
Чудесне и јасне кроз далеке зоне. 



^ 



Ст. Вптас: Сењски Рудник. ' 

ЂурђевсБи уранак. 

(Наставак). 




ако ето. Кад би окупио описивати љепоте 
које се виде на све стране, па још за 
раног јутра, док још сунце не бљесне, зар 
би се могао зауставити на стотоме листу. 
Чим се на^ем на којем вису п ћувику, на 
којој кршној стијени, намеће ми се питање, 
и чудом се чудим, што ли је тај свијет прома свему 
овоме толико равнодушан и немаран? Једва ће који 
завирити у ове грдне драге, необичне кланце, интере- 
сантне сутјеске и преломе стијења. А још рјеђи су, 
који би хтјели пети се на висове, који облаке парају 
или проћи кроз дебеле шуме горостаснијех букава п 
храстова, намирисати сс мирисна јоргована, који је 
заузео сам самцит читаву планину, а са воза га можеш 
кидати. Кад он прецвјета, замјењује га на другој високој 
страни мирисна липа, да је цијела долина од Рава- 
нице па на домак Рудника испуњена мирисом, као ни 
један владарски перцвоЈ. 

Кад би индиферентни Енглез или Американац, 
коЈи ништа друго не раде, већ крстаре по овој кугли, 
која им је већ одавно мала, кад би, велим на возу 
ушао у ону дугу шуму Јоргована и липе, вјерујем, да 
би захтијевао, да га ту оставе, па тек сјутра, прек- 
сјутра по њ дођу. Јер, колико ли има такиЈех љепота 
на свијету? 

Разумијем да и није ласно стићи на Копаоник 
и Ртањ јер су с пута, али на висине Сењ. Рудника 



баш је шала — па и ни за какве новце. Из био- 
градске баре Венеције па на П^суљанске ливаде 
(700 м над морем) стиже се за 7 сахата и 38 гроша! 

Би нам мало и криво, да је зора тако кратка — 
така је она по планинама, — па ое мало задржасмо^ 
на великоме Булвану, којег бијаше већ сунцв облило. 
Спустисмо се одмах низа стијене ка „Новоме СвиЈету** 
да приступимо другоме, правом дијелу уранка. Многи 
и иде на уранак само због тог другог чина, радујући 
се бољем апетиту. 

Што се ближе примицасмо томе хотелу у кршноЈ 
стијени, тишине све мање, жагора и вреве пун кланац. 
Да ми нпје овдје заметно, рекао бих коју више о 
овдашњем рударском народу, но, морам то оставити. 
Баш смо поранили добро, те мишљасмо, да ако нијесмо 
први, свакако смо међу првијема. Јок, једва пред по- 
шљедњим. 

Нијесам се, срећом, пентрао по брдима другијех 
крајева свијета, али их доста познајем из панорама и 
биоскопа за три гроша. И наш »Нови Свијвт" — који 
рудари не умиЈу друкчиЈв звати већ „барака*^ — баш 
је парче за биоскоп: окома стпјена, наднијела се над 
брзи брдски поток, из пукотина се разгранале лиснате 
букве и липе, уз сами камен прибијена та.1пара са 
широкијем доксатом, који је сав украшен вјештом ки- 
чицом чувеног мртвописца Ђоше у четпри јасне боје; 
ту ти је биоградска Росија са свијех пет и по спра- 
това, ту на крову два се голуба љубе, који су ваљано 
порасли као утовљена два ћурана, па је ту јаблан до 
јаблана, не знам само зашто сви из реда плачу, да им 
суза сузу стиже, већ ако нијс за једнијем другом, 
коме Јв зла рука одвалила највећу грану, те стоји ни 
на небу ни на земљи. Па ти је ту лијепи шосе, по 
којему клизи лака каруца са три точка и четири 
коња. Намјештај сав од конца нов, јер је тек пивница 
отворена, дакле имадосмо светковати и отварање како 
пивнице, тако и другог одјељења, трговине са финиЈсм 
закускама — „деликатес". Врашке козе са малијем 
јарадима преплећу по камену као по паркету. 

Народа и малог и великог и мушкиња и жен- 
скиња пуно, галаме још више. Пред хотелом Риста, 
шеф мљекарника, из пуне каце дијели млијеко биље- 
жећи у тевтер и заводећи свакоме у књижицу. На 
корак два напријед разбуктала сс ватра, а са обадвиЈв 
странс шкрипе ражњеви, неколико путазамијењени новим 
пецивом. Мало у страну Милован, бивши кршни по- 
лициЈСки пандур, засукао рукаве до рамена, велику 
ножину обзинуо, ради сав у зноју, јер ваља свршити 
на вриЈсме. С ону страну потока Сотир фурунџија 
вади и баца вруће лепиње, пјевајући свакоЈ*: таазе.... 
ала му Јв еспап.... мехка ко душа. 

Из Равне Ријеке^) надолазе рудари гарави п 
прљави, са угашеним свјетиљкама у руци и алатима 
на рамену, таман изашли из дубина од преко сто ме- 

^) Нови рудник, који се најмодсрније подиже и биће први 
па Балкану. 



Стр. ! 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ер. 16. 



тара. Како који стиже, сједа иеђу излетнике да се не 
дангубв. 

Старпна Новаче је Ђурђеву зору поздрвв.^ћао 
шишаном II еребрњацима, а, како ми се чнни, Грујвца 
^дијете нијв врнхватао танкијеи кларикетои, или јасном 
виолвнои. Старинска работа, Ми јв поздрав.Ћасио из 
финог шестоцуца узастопцв, а Гурбај пркхвати јаеном 
армуником в даде силна иаха донаувелсн-валцеру, да 
се раа.1и1еже цијслон драгои. Добра срећа јекиу широм 
бачије у све скале и гласове. 

Чила младеж часкои заврти цијелом пољанои до 
саиа потока, док уиорпог Рурбаја не заиијеии Мили- 
воје баленгер {Ваћп1едег) својои врулои, те ти се на- 
низа коло и Сврајевка уситни, да ии на Кисе.1.аку нв 
би боље. Лијепе трв квпетан-дјевојке закитилв коло, 
кано увијек.,. а куд би без њих. Све је у колу па на- 
равно и моји друзи, сјвм једног, који остаде аа столои. 

Сједино и посиатраио нови, »иви живот у кршу 
и стијењу, гдје су саио козе ситниле своју полку са 
1Ш1еиа на каиен, гдје су орлови и вуци ширили се 
рахат, кано на своие дону. 

Може ли битп .Ђепше идиле в с.1пке: Србијанац 
уз Талијана, Маћедоиац уз Мађара, Црно1'орац уз 
ђлаха, Босаиац, Војво^анин уз Нијеица и Руса, Чех, 
Словенац — једнои ријечи све вјере и нације једна 
уз другу и једна с другом, са пуно живости и осје- 
ћаја празнују српскога св. Ђурђа! Сигуран саи, да би 
и он саи, св. Ђурђв, оаако лијеп и гивдав појавио се 
на помоииу, наквћену зскану! 

У к.1анцу испод внсоке, окомите стијене, напу- 
нило се кућа, кано арава варош. КуНа и нодернијех 
двоспратни јех : школа, црква, пошта, гостпонице. Ма- 
шине пиште и тутње, димови се извијају те састав- 
.1>ају са об.1ацима, парош пуна живота и рада. Под 
врхом, кроз просјсчене литице хита же^Ђезница, до- 
влачећи и одвлачећи. Ето то је Сењски Рудник, у 
коие ради хпл^ада радника, вадећи и дању и воћу 
угаљ из зенље, да би се ногло радити на зеиљи. 

Више те колоније, над камеион, у каиеву, на 
несташнон планинскои потоку, иинровизврана је чи- 
тава ма.1а иасеобина. У средини јв насеобпнв Нови 
Свијет гдје се јутрос искуписио. Торови, појатв, ко- 
либе, настонн, штале, кошеви, овце, козе, говеда, коњи, 
јата свакв живннв, саио ћураи саиохранн свога рода, 
јер га дуге месојеђе нсиилосрдно оставише да санује 
н јад јадујв, шепури се сиромашак и надниа по ба- 
чвјп неће ли га нко погледати. 

— Шта тп вриједна рука није кадра учинити, 
рекох до себе пријатвл>у. 

— Да, и вриједан и нде иу све од рукв па и 
на руку. 

— Ко бн могао и нислити, да ее у овоие кршу 
иоже шта урадитп!' Пун тор, пуне штале, пуни ко- 
шевп. Зар нпје .1ијепа слика онај тор горе у присоју, 
пун питоие и безазленв стоке, која се и не окрећв на 
ову нашу вреву!' 



— Ја. Мајке као мајке, брину сшо за своју 
дјецу. 

— Па зар није интеревавтна цнјела она страиа, 
саио да јој вије она 2—8 незгодна ороолвнка? 

— Па да вндвш и то није рђаво. 

— Та није баш рђаво, алв да нијвсу бијели. 

— Па и бијвли. Нијесу ни бије.1и проплавци 
увијек .10ШИ, прихвати мој пријате.!! враго.'1>асто сип- 
јешећи се, а прет упро у страну, ка оближњем сто.1у. 

(Свршикб с&). 



>Џ^^ 



Ј. Н. Потапенко: 



Из великодушности. 



кратко, то је био прави час и прпзнајем да 
ии је годило што мени саиој у Париској 
Сорбони један орофесор дриси предаввња 

Када је евршио остави катедру в дође 

нени. У тон тренутку учвии ии св да престаде 

бити професор в да је обвчан Француа, који 

сиатра за дужност да буде љубазан спраи једне дане. 

На лицу се указа широк осмијак и показа рсд 

добро очуваних зуба, он ми пружи руку и рече: »Сад, 

ни.1остива госпођиае, дозволите да Ваи се оредставвм: 

Професор тај и тај. Вр.1о сан радоетан што сте Ви 

мој слушалац!... Врло радостан! Ваиа је још све не- 

јасно што сан сад предавао, о, наравно, друкчије не 

може ни бити! Али доцније ћете све разунјети.... И 

видјећете како је интересавтно!.... Снвјви лн нило- 

ствва госоођице, но.1Ити за Ввше иие?'* 

Ја рекох: пМа(1етоЈ8е11е Рошчин. „Ах, Вн сте 
Рускиња! О, то ме двоструко радује, Прво нн емо 
цријатељи. Ја се додуше не бавин политикон, али у 
толико прије.... Да, ни сио при]ате.'Би! Друго, Русквње 
су озбиљна и вриједна нладож вауке. То ]е свуда 
познато!... Врло радостан, врло редостан!... Ви ћете 
бити одличав Санкрвтист. Морате се сано равабрати.... 
норате што читати. И биће ии веома иило да Вас 
снабдијеи књигаиа. Дозволите ни тоУ... Да, Ма<1ето1- 
зеПе Рошчив? Овдје.... (он извади нагло из горњвг 
џепа фрака врло елсгантну лпсницу, отвори је и пружи 
мл једну посјетницу). Ево Ваи иојв адресе. Учинићетв 
нн велнку част ако ие поснјетвте.... Сигурно, свгурно. 
та(1ето19е11е Рошчвн! Ја сан отац породвце, инан 
жену в двијв одрасле 1^ери. Иначе се не бвх усудио... 
Дакле, до виђења, до виђењв, та<1ето18е11о Рошчин. 
Он нв ватрено ствште руку в отиде. Ја остах 
саиа у велвкој аудцторкји, саиа са санкритскин сло- 
вима, која бијаху нацртана на табли. Па, кажи сад, 
шта 6и ти ради.1а на ноие нјесту? 



Бр. 16. 



1908. БОСаНСКА ВИДА 190б. 



Отр. 249. 



цНаравцо да 6и се тиме задовољвла в пристала 
да да.Ђе Санкритевк студираи!...." одговори госпо))ица 
Арски. 

„Твко саи и ја иис^ила и лрва ноја иисао би- 
јаше: да више никад не у^и у слушаоницу етарога 
госводина. Али. доцкије пронијених своју улогу... 

„Честитам!..." 

иНе сииј се. Помис1И: старац, професор. научиик, 
тако ии се радовао, тако ие иолио, љубазкн био.... 
Стави се у његов полошај! Општа — разуиљива пре- 
давања поејекује доета површан свијет. Таква преда- 
вања начине севзацију и скупљају огромну публику. 
Ко хоће да се озбиљно бави науком, слуша специјалиа 
предавања. Моме јаднои Санкритисти, није наравно 
свога вијека испало за рукои, да скупи више од пола 
туцета с.1уша.1аца. Обичио је видио — празну олу- 
шаоницу илп једног слушаоца, оног истог, који живи 
у 8а1п1-С1ои|1-и и сано двонедељво долази у Париз. 
Нов слушалац, потпуно непозват, какав за њега рвједак 
догађај! Па још уа то дана! Једна женска, која се за 
Санкритски интересује! Престави себи, како долази 
к>'ћи, каквии усхићењеи прича то својој женп и од- 
рас.1им кћеркама. 

Сад долаза овет друго предавање и она није 
ту, стушаоница је опет вразна,... Дама која се зв Сан- 
критски интересује, воказује се као митолошко биће! 
Какво разочарење! Каква ће гробна хладноћа обузети 
његово срце, које је сасвим пуно Санкритског језика, . 
шта ће сад рећи својој жени и одраслин кћерина. 

Укратко, мвии бијаше жао мог старог Санкри- 
тиста, иијесан могла осраиотвти његову наду и по- 
стије три дана одох н>ену. 

Он живи у јвдном скронном, малом стану на 
оетои спрату једне куће" у уааној Кие Је Со1от1)е. 
Он ие вриив тако љубазно, да нијесаи знала, како да 
почнеи. До1)е и његова жена, врло красна Елсаскиња 
и двијо кћерв, високе праве Францускнње, које са 
пуно <1у1}ен>а восматраху женску, која се интересује 
ва Санкритски. То ии се учини неприродно и увје- 
раваху да саио у Руеији ииа такввх исенских и то 
с тога, што је таио врло хладно. Оне то рекоше вр.1о 
озбиљно. Мој старац вак једнако понављаше „Ма19 .. 
Коив зоттеа деа атЈв.... Додуше ја се не иијешаи у 
полихику.... А!ог8.... Коиз аоттез с1е9 атЈз...." 

Противнн францускин обичајииа указаше се на 
столу неранце, ушећерено воће, бисквитн и друго..., 

Тада ии даде стари, мали господин иного књига 
и брошура, поклоии још једном израз свога увјерења, 
да ћу бити одлична Санкриткиња и растаемо ее са 
ријечвна: До виђења у Сорбони. 

Када одох толико саи била оптерећена Сан- 
критским стварина, да сан била прииорана с ијеста 
узети кола. 

Па кажи ии сада да ли саи ногла вос1ИЈе свега 
овога да не одем на идуће предавање? Не, иијееаи 
ногла. Чак шта више, одиах сам почела читати књиге 



и студирати тако — да сам већ другог часа иогла 
прекидати свога старца разиим пптањина. А да еи 
саио видјела, како ужива. Да, ^ ећ само абог тога, 
нећу никад пропустити његово предавање. 

Најзад аатекох једнои и мога колегу из баЈп!- 
01оиЈ-а. То је човјек већ прилично у годинана, који 
се при ходу одупире на штап. Ја га питах, да ли га 
Санкритски нного занпна. Он ми пак одговори вр.1о 
овбиљно: „Видите, драга госпођице, ја живим у 8а1п1- 
С1оид-у и занинам се производњои нале количине 
хенвјских продуката. То ваи не иогу боље објаснити 
госпођице, пошто ннјеств специја.1иста. Долазин сваке 
двије нед]ел>е у Париз, да набавим иатеријал и вродам 
своје производе. Моји послови изискују, ла свакад 
чекаи овдје два сахата од 1 — 3. Ја саи солидан и 
тријезан човјек и не могу трпјети кафане, пнвнице и 
С1ичне локале; не иарии за париеке булеваре и у.1ице, 
гдјс је ввше ларие него разуиа. И тако проведен 
врвјене овдје, при овои предавању, које баш онда по- 
чиње, кад ја не знаи шта да радим. Овдје је мирно 
не етаје ништа и.... поучно је — је л' те госпођице? 

Ја рекох да нма право. Сад видиш на који сам 
начин востала Санкриткпњои. Мислии да ствар до- 
вучеи до ферија, тада да се махнеи и изостаиеи под 
буди каквии изговорон.... 

А сад ћу те пратити. Друго је врелавање врско- 
сјутра, имам још времена донде. Хајде! Одоше оба- 
двије на улицу и узешс ка^а. 

Беогрвд, 11107. С руског прсвоо: 



ИакоЈВ От»ја1|. 



Г^^^^ф^ 



Мртва уста не говоре. 

АрТЈр Швн1нер. — :-.-—„.-. _^т — : 

(Наставак). 



је бнла саиа са неооиичним Францеи Ах, 

1та ћу садУ мпш.Ћаше она. Та није могуће... 

о јој непрестано пролажаше кроз главу... 

а није иогуће. — Учинп јој се као да чује 

исање. Опа се саже блиједим уснаиа. Не, 

не су би.те сасвим мирне. Изгледаше као 

да се усирила крв што је текла из с1ијепог ока. 

Затии пог.1вда укочене очи, угашене очи, и стресе се. 

Та зашто ве вјерујен ја то?.,. та зацијело је тако... ту 

иу је сирт! И њу прожма језа. Она је држала на свои 

крилу: иртва човјека. Ја и нртвац, па још на моне 

крилу. Дрхтавии рукана ск.10ни му главу тако, да је 

опст била на зен.1>и. И сал 1е тек осјетила непри- 

јатност усан.1>ености. Што јв вос1ала кочнјаша? Каква 

глупост! Шта да ради сада на друиу сама са мртва- 

цеи? Кад .Ђуди дођу... Да, шта ће радитп кад људи 

дођу? Колико ли ће иорати ту чекати? И оввт по- 

гледа иртваца. Нијесан саиа с њнн, паде ]ој на панет, 



Стр. 250. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 16. 



п свјетлост ЈС ту. И учини јој се као да је свјетлост 
нешто пријатно и умиљато, чему треба захвалити за 
много што шта. У тој ма.1ој свјетлости било је више 
живота но у цијелоЈ, пространој ноћи, која се прости- 
раше око Б>е. Она је мислила да је та мала свјетлост 
као неки чувар, па би је у неприлици одбранио од мрт- 
ваца који је лезкао поред ње... И она гледаше дуго у 
ту свјетлост док је очи не забољеше... Тада јој се 
учини као да се пробудила. Нагло скочп. То не иде, 
то је немогуће, не смију ме овдје наћи с њим... Учини 
јој се, као да је сама на улици, и да поред ње лежи 
мртвац и фењер, а она као да одлази даље од тог 
страшног МЈСста у помрчину. Шта чекам,... да, на шта 
чекам? На људе? — И шта би им могла ја помоћиУ 

— Л>уди ће доћи и питаће... а ја... шта ћу ја ту? 
Сви ће питати, ко сам ја. А шта да им одговорим? 
Ништа. Ништа нећу говорити кад дођу, ћутаћу. Ни 
ријечи... па они ме не могу присилити, прииорати. 

Ив далека су се чули неки гласови. 

Већ? мишљаше она, плашљиво слушајући. Гла- 
сови су долазили са моста. Дак.1е то нијесу они људи 
по које Је кочијаш отишао. Али ма ко да је, — опа- 
зиће свакако свјетлост, — а то не смије бити ; јер онда 
би било упропавхћено. 

И ногом обори фењер. Он се угаси. Сада је 
била у потпуној помрчини. Ништа није видјела. И 
њега чак није могла више примиЈетити. Само се мало 
евиЈетлило камење са друма. Гласови се приб,1ижа- 
ваху. Она дрхташе цијелим тијслом. Само ту да је не 
виде. За име Божије, то је врло важно, само до тога 
ЈОЈ је стало — та она је изгубљена, ако ико дозна, 
да је она љубазница... У том стеже грчевито руке. 
И молила се Богу, да људи прођу другом страном 
друма, и да је не примијете. Она прислушкуЈе. Људи 
прођоше другом страном... Шта говоре?... бијаху двије 
или" три жене. Опазили су кола, јер их нешто спо- 
мињу у говору, она могаше јасно разазнати риЈ'ечи.Једна 
кола... сломљен точак... шта кажу још? Не може даље 
разумЈСти, јер одоше даље... Већ су прошли... Хва.1а 
Богу! А сад, шта ћу сад? Ох, што није умрла, као 
и он? Завиди му, пошто Јв њега све прошло... За њега 
нема више опасности и страха. Али она?... Она се 
боЈи да ће је овдје наћи, да ће је питати: ко сте ви?... 
Да ће морати с њима пћи на полицију, да ћс сви 
људи дознати за то, да ће њен муж — да ће њено 
дијете... — 

И она ниЈС могла појмити што је остала тако 
дуго овдје... Могла би и отићи, јер никоме не чини 
услугу својим бављењем овдје, само себе саму упропаш- 
ћује. Затим ступи један корак... опрезно... мора прећи 
јаругу.... један корак — ох, земља је тако влажна! 

— и Још два корака, па је насред друма... затим по 
гледа неколико тренутака око себе, па онда преда се 
и видје сиви пут у помрчини. Тамо — Тамо је варош! 
Не може се ништа видјети... али ипак зна правац. Још 
једанпут се окрену. Та није баш такз мрачно. Она види 



сасвим Јасно друм; па чак и коњс... а кад сс много 
напрегне, примјећује и као пеко човјечпЈе тијело, коЈ'е 
лежи на земљи. Њој се учини као да је нешто држи 
за то проклето мјесто... па мисли, да је то он, који 
хоће овдје да јс задржи, зато осјећа његову моћ... Али 
силом хоће да се одвоји од тог мјеста, и тада 
опази да је друм влажан и да су јој се ципе*1е загли- 
биле у блато. И гле извуче ноге из глиба... иде брже... 
трчи... и оде одатле... на зад... у свјетлост, у ларму љу- 
дима! Она трчи брзо и држи високо сукњу, да јој се 
не би искаљала. Вјетар јој дува у леђа, а њој се чини, 
као да је он тјера све да^1>е. Она управо и не зна 
више од чега бјежи. Учини јој се, као да мора бје- 
жати од оног блиједог човјека, који лежи мртав на 
друму поред оне јаруге... тада се тек сјети, да бјежи 
од живих, који ће брзо тамо доћи, и који ће је тра- 
жити. Шта ли ће мислити они? Зар неће поћи за 
њом? Али је не могу више стићи, јер ће она брзо 
бити на мосту, пошто им је много умакла и онда је 
преброђена рпасност. Они не могу слутити, ко је она, 
нико не може казати ко је та жена, која се возила 
са оним господином у колима. Кочијаш је не познаје, 
а он Јо неће ни познати, кад је може бити други пут 
види. Неће нико ни распитивати за то, ко је она била. 
Шта се то кога тиче? — Врло је паметно, што није 
остала тамо, а није ни безобразно од ње што је отишла. 
И сам Франц дао би јој за право. Она мора ићи кући, 
јер има дијете, има мужа..., била би.изгубљена, да су 
је нашли тамо код њеног мртвог љубазника. Бво мост, 
улица изгледа јаснија... да, она већ чује жуборење воде 
као и прије ; она је тамо, гдје је с њим ишла под руку 
— кад — кад? прије колико часова? Није дуго од 
тога. Није дуго? Али можда ипак! Можда је била 
дуго онесвиЈешћена, можда је већ одавно поноћ, можда 
ће набрзо сванути, и можда је они у кући траже. Не, 
не, то није могуће, Ј*ер осјећа, да у опште није била 
у несвјестици; сад се тачно сјећа, како су се кола 
сломила, и шта се све десило послије тога, Претрча 
преко моста и чу јасно своје кораке. Огледа се ли- 
јево и на десно. Сада примијети, како јој се прибли- 
жује нека тамна прилика. Зато успори кораке. Учини 
јој се као да је та тамна прплика оштро посматра. 
Ако је та прилика што упита? Прође поред ње и 
позна униформу; то је био ноћни стражар... Чу, да јс 
он стао иза ње. С муком се задржа, да опет не по- 
трчи. Још увијек је ишла онако лагано као и прије. 
Чу за собом кораке; али се они уда»1>аваху од ње. 
Пође опет брже; жури се вароши, чијеЈефењере опа- 
зила Још из далека... иде... иде... Већ чује ларму са 
улица. За ма.1о нестаће усамљеног друма; па ето спа- 
сења. У том чу из далека јасно звиждање, све јасније, 
и све ближе; нека кола пројурише поред ње. И не- 
хотице стаде, посматрајући за њима. То су била кача 
друштва за спасавање. Она зна, куда та кола иду. 
Како брзо! мпшљаше она... То је као нека мађија. 
Хтјела је већ довикнути људима, који су били на тим 



Бр. 16. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 251. 



колииа, да |в приме, и да је одвезу тамо, одакле је и 

дошла — али се предомисли; порумење, као што ни- 

кад до тада није поруменила, јер зна, осјека, да је 

била плашљива и да нпје добро оно што је учинила. 

Али пошто је звиждање бивало све слабије, а кола се 

све дал>е удал>авала, њу обузе неко лудо радовање, 

па се пожури кући. ЈБуди пролазе поред ње; она их 

се више не боји. Најтеже је већ пребродила. Врева 

око ње бивала је све већа, што год је даље ишла биле 

су улице освјетљеније; сад се већ није бојала. По- 

гледа на свој сат. Још десет минута па ће девет. При- 

слони сат на ухо — радио је. Затим помисли: ја сам 

жива, здрава... чак и мој сат ради... а он... он... мртав... 

судбина... Њо] се учини, као да јој је све опроштено... 

као да није никад ништа скривила. То је доказано, да, 

доказано. Она чу, да је те ријечи гласно изговорила. А 

да је то судбина друкчије одредила? — А да јс она 

остала тамо мртва; а он жив? Он не би умакао, не... 

он, не. Да, али он је човјек, а.она само слаба жена, која 

има дијете, која има мужа. — Била је у праву, јер је 

то била њена дужност — да, њена дужност. Она зна 

да није право што је побјегла... али она је ипак била 

у праву. Нехотице... како... увијек добри људи. Сад 

би већ знали за њену љубав. Сад би је већ љекари 

запиткивали. А Ваш муж, поштована госпођо? Боже!... 

А сутрашње новине — а породица — за навијек бп 

била морално мртва; а ипак га не би пробудила из 

вјечитог сна. Да, то јс био главни узрок, ни за шта 

на овоме свијету не би се она упропастила. — Била 

је под мостом. — Даље... даље... Данас, када киша 

пада, има врло мало људи на улицама; али њој се 

чини као да око ње све ври; јер тамо, одакле она до- 

лази, мртва ]е тишина. Она има времена. Она зна, да 

ће ЈОЈ се муж вратити тек око 10 сати — па се може 

чак и пресвући. Сад јој паде на памет, да погледа 

своју сукњу. Са страхом примијети,да је била сасвим 

прљава. Шта да каже само собарици? Паде јој на 

памет да ће сјутра све новине говорити о несЈретном 

случају. Оне ће писати и .о јсдној жени, која је била 

у колима и које је послије нестало. То ће бити у свима 

новинама и при тој помисли поново се поплаши. Само 

мало непажње и све њено причање било би узалудно. 

(Свршиће се.) 




Српски народ. 

Од дра Симе ТроЈановнка. — 

(Наставак). 



ЈУГОИСТОЧНОЈ СрбИЈИ ДОСКОрО ЈС био ЈОШ 

један врло интересантан народни правни оби- 
чај. У том крају, док је год припадао Турцима 
народ со највише клетвом бранио од зли- 
коваца, која је онда чешће много и помагала, јер је 




свет био побожнпји и у опп1те мора.1нији. У то време, 
кад се н. пр. неки палхшућа нпје могао да пронађе и 
да се казни новчано, или баш и да се догонорно 
убије, онда се покупе сви зрели људи на једно место 
ван села. Донесу од сагореле куће неколико прегоре- 
лих греда, па истешу крст и пободу га у земљу; за 
тим сваки о;!1 присутних узме по камен у руку, и за- 
једнички куну паликућу: дага Бог убије, да му 
пород угине, да му се кућа затре итд. И после клетве 
бацаЈ'у камење на крст, око кога се читава хумка дигне, 
која се зове проклетија. Кад куну убицу 
или другог ма каквог зликовца, онда је 
камена гомила без крста. И сад се такве 
гомиле ви^ају, а путник ће још непрестано по који , 
камен добацити — да се сведочанство неваљалства 
очува. 

У клетви кад се проклетиЈа диже, Б о г се из- 
рично помиње, јер ово је сувише тежак грех, пајепо- 
требно Бога заложити као етичку личност. Али у дру- 
гим омањим грешкама, опет уз свечану и патетичну 
клетву Бог се и не помиње, него се обраћа на ствари 
и друго што. „Тако ми овог хлеба" (ако је хлеб пред 
њим, па ће га још и додирнути). *) „Соли се не на- 
Ј е о"*. „У биламе твоја доброта**, (а гестом 
показује на се или на главу). „Жив ми брат." пДуше 
ми." „Живота ми.'' „Самртне ми свеће/ „Млека ми." 
„Земље ми." „Ватре ми." Јунаци се у старим народ- 
ним песмама куну: „Десница ми не усала рука.** ^До" 
бру коњу грива не опала". „И братска ми сабл>а не 
рј^ала". 

Г. Ердељановић наводи за Куче, да су у случају, 
кад ЈС скупштина решила да се иде у рат, сви се за- 
клињали на верност овако: „Хватало би се рукама за 
један цефердар онолико људи, колико би могло стати, 
па би се клели оним што им је најмплије, да неће 
никад издати. После би се на исти начин к.1ели и 
други, и трећи итд. По другом начину први који се 
заклињао положио би свој пиштољ и нож унакрст 
Јсдно преко другога на земљу и уједно би изговарао 
клетву ономе који изда. Преко његова оружја метали 
су за тим сви остали ратници по реду своје оружје 
такође унакрст и молили се. Овакосу се нарочито за- 
клиња.1И кад су се с Арнаутима здруживали. 

И ово заклињање на оружје није само српски 
обичај него и многоброЈних других народа, тако јс 
осведочено код старих Инда, Грка, Германа; па тако 
сусенагомач заклињали Авари, кад су уверавали Грко 
да из мирољубивих побуда граде мост на Сави (Де- 
стуница Менандр, 460), па су тако чинили и татар- 
ски Бугари (Златарски у Сборник статеј Ламанскому, 
од стр. 251). 

На скупштинама су, после тога, често се Херце- 
говци и Црногорци заклињали и на тај начин, што 
би сваки узео по један камен и бацио на гомилу, ви- 

^) У старом словенском клвтва се авала присега, што 
је баш вначило „додирнутп". 



Стр. 252. 



1908. БОСАНСЖА ВиЛа 1908. 



Бр. 16. 



чући из гласа ^Амин.'* Тих клетвених гомила има и 
сад добро очуваних, а лепо их је описао честити мо- 
старски архимандрит Памучина и чувени јунак Марко 
Миљанов. 

У Црној Гори у старије време била је једна врло 
чудна заклетва. Покрадени или како било оштећени 
човек позкали се да му је учињено то и то зло, и на- 
веде кривца. Овај опет, пошто се њему не верује, из- 
бере часне људе, па се они за њега куну у цркви, 
кашто се одреди и то колико ће они који се зак.1ињу 
довести мушке деце и посадити у цркви поред себе 
пред олтаром. Они, којима се заклињу стану пред њих, 
те један изме^у њих, који овај посао најбоље зна, узме 
крст у руку, па онима што седе стане говорити или 
управо рећи проклињати их, на пр.: „Ако ви то знате, 
па нама кажете да не знате, да Бог да да вам се окамени 
у »•ени дете, у крави теле, у овци јагње, у земљи 
семе!" итд. а они што седе све вал>а да вичу: „Амин! 
да Бог да!^ Који се оваквом клетвом оправда од чега, 
онај ваља да плати, према имању свом, тако звану 
оклештину, онима, који су се за њ' заклели. 

У. зајсдничку индо-јевропску институцију спада 
и српска мазија, која је у народу вршена до 1819. 
године. Кад на каквог човека рекну да је што украо, 
а он се куне да није, онда узваре пун казан воде, па 
у ону врелу воду метну комад врућа усијана гвожђа 
(или камен), а онај на кога веле да је украо, засуче 
рукаве, па обема рукама извуче оно гвожђе из воде. 
Ако он не буде украо оно што на њега говоре, верују 
да се неће ожећи нимало, ако ли буде украо, изго- 
реће му рука. — Основна замисао мазије лежи у за- 
клетви, јер најстарија заклетва је проклињање самог 
себе. Ова ордалија на западу је била јако распростра- 
њена, а у Византији се само једном помнње и то као 
страна, западњачка процедура. Па и српски јужно- 
далматински градови нису знали за мазију, али су 
прописивали тортуру, за коју опет није знао Душанов 
Законик. 

Још има и овај народни обичај, који далеко у 
старину замаша. Крадљивац је у старије време морао 
у Црној Гори за украђену ствар седмостручну вред- 
ност накнадити а у Србији двоструку. Покре^ени би 
своју невољу свуда разгласио јавно и молио да се ло- 
пов пронај^е. Онај који га тражи и нађе зове се сок, 
а пошто он неће ^тично да иде да крадљивца опомене, 
то он пошље посредника, који се зове сокодржица 
(и енглеска реч томе С5шслу одговара Ше 8ок-Но1с[ег), 
а награда за сок зове се с о ч и н а. Ако сок не докаже 
крађу, мора све издатке и вредност покра]^ених ствари 
да плати. (По Вуку Караџићу). 

(Наставиће се.) 



Освета Кљаића Бећира. 




Чета ми се подигнула мала, 
Откле 'но се и прије дизала, 
Од Љевишта, гњезда а^дучкога. 
Мала чета, петнаес' момака, 
Све јунака за боја крвава, 
Који може стићи и утећи 
И рањена унијети друга, 
Голим рукам сабљи кидисати, 
На запету пушку ударити. 
Пред четом су двије арамбаше, 
Да ти обје по имену кажем: 
Прво ти је Бајагићу Шундо, 
Оно друго Бећиревић Раде. 
ЈБућих гуја на Крајини нема, 
Ни већијех турских крвопија. 
Чета мала на Јаворје дође, 
У планини сјела, починула, 
Ко је гладан, љеба заложио, 
Ко је жедан, воде се напио, 
Ко је Јунак, ради о оружју. 
Но ие ради Бећиревић Раде, 
Него Раде бесЈедити зађе. 
„Браћо моја, петнаес' ускока, 
Је ли мајка родртла јунака 
Мушкијем га повија.7а пасом, 
Јуначкијем подвикнула гласом, 
Мила сека брата одгоЈ'ила, 
На чистоме дјевојачком крилу, 
И у чету ову оправпла, 
Да је добар шићар запазио, 
Што би ово друштво задобило.** 
Кад Је Рада друштво разумјело, 
Све је друштво ником поникнуло 
И у црну земљу погледало. 
Неки броји пуце низ доламу, 
Неки гледа у појас оружје, 
Неки гледа како расте трава, 
Како трава расте на завојке, 
Кано доЈке у младе дјевојке, 
Но не гледа Шундо Бајагићу 
Него Раду међу очи црне, 
Па му Шундо 'вако одговара: 
„Јесте мајка родила јунака, 
А сестрица брата одгојила. 
Ја сам добар шићар запазио, 
Тамо доље води Буковици, 
Да је прошо Ибричићу Вазло, 
Отишо је на Језера равна, 
Да он купи силну трговину. 
Но знаш Раде, срамота те било, 
Кад ти Турци баба погубише, 
Твога баба Кљаића Бећира, 
Пос^јече га Ибричићу Вазло. 
Јеси л' каил осветити баба?*' 



Вр. 16. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 253. 



Кад то зачу Бсћиревик Радс, 
Он ов скаче на поге лагано 
И овако јунак говорпо: 
^А иа иоге, ако Бога знато, 
Да идемо водп Буковицп, 
Да чскамо Ибричп15а Вазла 
Нећу л' мога осветити баба." 
Отолен гс чета подигнула, 
Ето чста у Тутину спде. 
Сву Тушину здраво прелазише, 
Ватпшс сс водс Буковпце, 
Буковицу здрапо ирегазип1е, 
Ватише се Ивицс плаиине, 
Док дођоше иа једиу пољапу, 
Ту п' бпјсл даиак оставпо 
А мркла и' поћца приватила 
И ту чета конак учинила, 
Овп поспашс ка' да су пок»1ани, 
Но не спава Бајагпћу Шундо, 
Већ он стражу чува од Турака. 
Доклен му се дадс погледати, 
Он угледа огањ ватру живу, 
Кад се Шундо ближе примакнуо, 
Ал' код ватре Потураковићу, 
Око њега петнаест момака. 
Кад га виђе Шундо Бајагићу, 
Руке шпре у лица се љубе, 
Мијешају брке и солуфе; 
За јуначко питају се здравље. 
Па када се дивно поздравише, 
Тад Јакову Шундо проговара: 
„0 Јакове, мпо побратиме, 
Дај да наше друштво смијешамо, 
Да чекамо Вазла од Нишића.^ 
Кад то зачу Потураковићу, 
Одма Јаков на ноге скочио, 
Они своЈв смијешапхе друштво. 
Ту је чста нојцу коначила, 
Шундо рано бјеше уранио, 
Па он гледа води Буковицп 
Дпклен му се даде погледати 
Док угледа Ибричића Вазла, 
На гаврана коња од мејдана, 
И за њиме пет стотин овнова, 
Тгерају и' несретни Дробњаци. 
Кад га ви1)е Шундо Бајагићу, 
Он се натраг у дружину врну, 
Па дружини Шундо бесједио: 
„Браћо моја, тридесет ускока, 
Ево иде Вазло на гаврану, 
Запаните око друма пута, 
Оћемо га овђен прпчекати 
Ма се немој који преварити, 
Немој прије пушку истурити, 
Док не чује мога џевердара 
И шешану Потураковића, 



Да га љута не уједе гуја.'* 
Тако рек.1и, па се пос.1ушалп. 
Западоше око друма пута, 
Док ево ти Вазла п оваца, 
Но се једио момче памјерило 
По имену Поповић Лазаро, 
У момчету срце заиграло 
Па опали пушку прекоморку, 
Спусти пушку, не остала пуста, 
Не погодп Ибричића Вазлл, 
Но под њпме вранца од мејдаиа, 
Спрцаше се једат! на другога; 
Тад ускочке пушке запуцаше 
И убише од Нпшића Вазла. 
Загнаше ее крвави ускоци, 
Загнаше се ка' и мркп вуцп 
С голим пожем у десници руци. 
Ко ће првп уграбити главу, 
Ма најпрви Потурак Јакове 
Да Турчину поспјече главу. 
Долећеше до два Поповића, 
Једно Сава, а друго Алекса, 
Па стурнуше Потураковића, 
Они вичу Бећиревић Рада: 
„ТВе си Раде, ђе те не имаде, 
Да Турчину посијечеш главу, 
Да осветиш мила баба свога?" 
Док долеће Бећиревпћ Раде, 
Сабл>ом ману и десницом руком. 
Вазлу скиде са два рама глав^ 
Увеше му руво и оружје, 
Не ћеше му узети еспапа, 
Јер су овце Петровића књаза 
Послаше и' на Цетиње књазу. 
Само Раде освети Бећира, 
Да му баба није неосвећен. 
Оћ' ускоци, весела им мајка, 
Они су се тако научили 
За крст часни и за отаџбину 
Вазда лити крвцу на мејдану. 

У Дубровнпку, 1907. 

Ин абирко: 
Р« Шуковн^-Вујачикв. 




Чини добро не кај се!= 

Народна прпча из Мустаппћа — Звижд. 

(Наставак). 

Утој каваници беше много света, и некп комонди- 
јаш играо је. Њих двојица одоп^е у Јсдну собу, 
те најпре вечераше. По вечери изађу у кавану, 
а комедијаш још играп1е. У оном свсту беше и 
један касапин, који је дошао да гледа, а поред њега 
стајаше његов велики пас. Комендијаш изведе неке 
дрвене лутке — пајаце, и поче с њима да игра; а 



Стр. 254. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 16. 



у рукама драсаше једну сабљу, и само ваповедаше. 
Онај касапннов пас, кад виде пајаце, скочи на њих, 
и једнога свега смрска зубима. Комендијаш се поче 
свађати с касапином, и тражаше много пара, да му 
плати штету, што је пас учинио. Дух посла свога 
побратима да их измири, и да каже комендијашу, да 
му може начинити пајаца да буде жив, и од истине 
да говори; још да га запита, колико ће му за то 
платити. Онај оде, измири комендијаша и касапина, 
па комендијашу рече: „Шта ћеш ми дати, па да ти 
оживим једног пајаца?'' Комендијаш му обећа дати 
силне паре, само ако може доиста оживети бар једног 
пајаца. Он е« врати духу и каза му то. А дух му 
рече: „Ништа друго немој од њега узети, него му 
тражи ону сабљу ; а сад ево ти ово највеће дрвце, па 
њим само претури пајаца, и он ће одма' постати жив."* 
Оде он комендијашу. Комендијаш му од прве речи 
даде сабљу, а овај крадом претури дрвцетом пајаца, 
и пајац оживе. Однесе он сабљу и предаде је духу. 
ОбоЈица преноће ту у кавани, и сутрадан продуже 
дал>е пут. Идући одатле, ударе преко некакве пустиње. 
Кад пређоше ту пустињу, дођоше у другу државу и 
одои1е у царску престоницу. Тих дана су биле све 

радњс затворенс: и дућани, и каване, и пекарнице 

Они запитају, зашто су радње затворене, кад је 
радни дан. Један им човек каза: „Наш је цар 
много богат, има много пара, а уз то има и јединицу 
ћерку. Многи су просци долазилп по њу, и цар би је 
дао; али она 'оће онога, који, кад јој дође, погоди 
шта у том часу мисли, иначе ће погинути. Који је 
год досад долазио и просио је, изгубио је главу. А 
кад се она весели и шета кроз варош, тог су дана, 
и за целу недељу даље, затворене све радње. 

Дух п његов побратим запитају тог човека:" 
лГде би могли да преноћимо?" Он им показа Јсдну 
малу каваницу, и тамо их крадом пропустн да пре- 
ноће. Ту су они живели више дана. Били су се ре- 
шили да не иду пз престонице, док не виде цареву 
ћер кад се весели и шета кроз варош. Не постоја 
много времена, а царева кћи одреди дан кад ће се 
веселити и шетати, и тог дана уЈутру беху све радн»е 
затворене. Запитају побратими кавеџију: „Шта је то, 
те сс све затворпше радње?** Он им рече: „Сад ће 
прошетати царева ћер. Мало после наиђе кроз варош 
четрдесет вранаца и на њима четрдесет у црно обу- 
чених дворкпња: Четрдесет први коњ беше опет 
вранац, а девојка на њему беше у бело обучена. 

Кад наиђоше баш поред каване, она двојица запи- 
таше каванџију, да им покаже које је царева ћер. Он им 
показа да јс она, што је у бело обучена, и одма' их 
приупита: „Зашто ви за њу питате?7Ј А духмурече: 
„Питамо за то, што смо дошли да је просимо." За- 
гледа се у њих кавеџија и рече им: „Боље је да то 
баталите, јер су долазилп по њу много бољи људи, 
долазили су и многи цареви из други' земаља, па је 
нису узели, но су изгубили главе, а и ви ћете тако 



проћи, ако ме не послушате. На сваком коцу око дворца 
натакнута је по једна просиочева глава, само је још 
један остао, који ће се попунити главом једног од вас 
двојице, а кад све буде попуњено, царева ћер неће 
више ни мислити на удају''. Између побратима била је 
погодба: Што један рекне, други да послуша, што . 
други рекне, први да послуша. Дух рече побратиму: 
„Побратиме, ти ћеш ићи просити цареву ћер!"* Онај 
се забрину, али ништа не одговори. Кад га виде дух 
како се забринуо, упита: ^Шта си се тако забринуо?** 
Он одговори: „Забринуо сам се с тога, што ме тераш 
да идем просити цареву ћер, кад су сви, који су је 
просили, погубљени, а главе им на коље натакнуте.^ 
— „Не брини се ништа** — рече му дух - „јер сам 
ја снио, да ћеш ти погодити шта она мисли.^ Побра- 
тим се реши да је иде просити. Уговоре дан, и по- 
братим оде. Дух му на поласку рече: „Добро памти 
шта будеш тамо са царевом ћерком разговарао!"* Кад 
дође побратим у двор, пропусте га до цара, а он одма' 
затражи његову ћер да је испроси. Цар му рече: „Нај- 
боље би било да се ти манеш тога, јер су њу много 
бољи људи просили, и ништа нису могли учинитп, а 
камо ли би ти то могао тако прост човек." Поб атим 
се никако нс хтеде манути тога, но опет рече цару: 
лНикако нећу да се манем, већ хоћу да је пспросим, 
па макар остао без главе." Цар нареди да му до]^е 
ћер. Кад она дође, баци само један поглед на проси- 
оца п рече: „Сутра, у то и то време, дођи да погодиш, 
шта сам помислила овог часа, и ако погодиш твоја 
сам, а ако не погодиш, осећу ти главу, као и онима 
што су до сад долазили.** Побратим се врати у кава- 
ницу и исприча другу шта је рекла царева ћер. Дух 
му рече: „Не плапЈИ се ништа, него ајде одма да је- 
демо, па лези и одмори се, и ако је дан." Пошто су 
Јсли, онај одма леже да се одмара. Кад би увече, Дух 
га пробуди и каза му: „Време је да идеш царевој 
ћерки. Нај, ова два пера и.ч оног лабудовог крила, и 
ево ти највеће од оних дрваца што смо узели од бабе. 
Ти само замисли собу цареве ћери, и дуни у та два 
пера, па ћеш одма бити тамо где си замислио; а кад 
дођеш до прозора собе цареве ћери, само дотакни про- 
зор дрвцетом, и он ће се сам отворити; тада ћеш се 
ти претворити у мушицу, и уђи унутра, па се ухватп 
за таван. Добро пази шта ради царева ћер! Куд год 
она пође, иди све за њом; а ако пође даље из двора, 
опет иди за њом, а дрвце све јаче и јаче стежи, и не- 
престано њим шибај. Кад одете до једне стене и стена 
се отвори, уђи и ти што брже тамо унутра, да не оста- . 
неш напољу. ПГто дрвце стежеш и шибаш њиме, нико 
неће знати да си то ти, по ће мислити да дува јак 
ветар. И добро памти шта царева ћер ради и говори! 

(СвршвКе се). 




6р. 16. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 255. 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Ђорђе Мартиновић Милошев: €тихови. Цијена 
70 пара. Дубровник. Српска Дубров. Штампарија 
Дра Грацоћа и др. 1907. 

С лптерарнпм почетниппма гдјекад је тешко бпти 
на чисто, да лп пмаду правог, богоданог талента. Тако 
со ппсац биљешке на Мартиновићеве „Прве пјссмо'' 
управо колеба (у „Срп. Књиас. Гласнику") п постаје 
неконсеквентан. Говорекн о Мартиновићевим пјеемама 
велп, да он пјева врло иевјешто, да нема стпла ни 
фор\1о, па да је ^чак и без правог пјееничког талента''. 
Л одмах за тим замјера писцу само то, што је пре- 
рано издао своје „Прве пјес.ме . Ако је један писац 
без талента, тада је све једно пздао он своје књпжевне 
ствари раније пли касније, оне неће вриједити. Сад 
се без сумње може рећи, да госп. Мартиновић нема 
правог пјесничког талента. Као што су хладни, без 
осјећаја п без крви п првн његовп стихови, тако су 
п ови. Његова јс љубав млака, стаба, обична, па нас 
се за то и не доима срца, а камо ли да нас потресе 
макар да „пјесник'* пјева, да ће на његове звукс стара 
Неретва уставити евоје валове и задрхтати. 

„Још мекши ће бпти тада моји звуци 
И гитар ће тада умријет' у руци. 

А Неретва цриа уставиће лако 
Све валове своје и набујат тако. 

Па кад чује пјесму, што је л>убав ствара, 
Задрхтаће силно та Неретва стара". 
И рухо, у које је одио своју обичну љубав, врло 
је слабо. Она мјеста, у којима је писац љубав про- 
водио, како је познато, врло су лијепа. Природа је 
дивна и раскошна.Оно свијетло, плаво, жарко јужно 
нобо са шареним звијездама, она музика горских 
вихорова, оно голо симпатично стиЈење, обрасло ми- 
рисном кадуљом и вријеском, оно божанско дивотно 
море са обалама па.1ма, лимунова и наранаџа нигдје 
се не огледа у овим пјесмама*). Ово су само као на- 
бацане и иевјеште сличице једног сликарског диле- 
танта, који још не познаЈе ни најелементарниЈе појмове 
умјетничке технике. Језик је страховито прозапчан, 
стил никакав, форма слаба и сиромашна. Како је онда 
ужасно, кад у овако слабим стиховима човјек чита 
имена славнијех пјеснпка: Кардучија, Хајнеа и Пуш- 
кина, чије стихове узима писац за мото својим п]ес- 
мама, што је у највише случајева неумјесно код малих 
пјесмица п што је у највише елучајева знак слабости! 
Како је грозно, кад човјек у оваковим немузика.1ним 
стиховима чита имена славног Росинија и ЧаЈКовског. 
Без праведног гњева еамо сам прочитао двије пјее- 
мице: „Ноћ на мору" и „ПЈесма**. Али и те је доста 
само једанпут прочитати. Ми се чудимо, да је госп. 
Мартиновић могао пустити у свијет овако слабе сти_ 
хове без икакове умјетности п вЈештине. М. 

*) Ево како нам сиромашно описује писац дивну мостарску 
^УРЈ п велешке снажне вихорове: 

„Па аар опет овдје? У тој мрклој ноћи 
Гдје четири ввијеаде остадоше само, 
Да одоле дрхћјгК сјеверовој моћи, 
Што кровове диже и хучЈћи тамо 

Преко брда дере облачине сиве 
И крпе им баца у гудуре црне, 
Па се к.чижо авнждећ преко стпјене живе, 
Да се више никад натраг не поврне...?'* 
Како је то просто речено: ^Преко брда дере об.1ачине сиве 
и крпе пм баца у гу^^^уре црне, па се клиже...." Не само да ннје 
осјетио природие љопоте, него п ондје гдје је описивао природу, 
унпказио је. Наравно, кад је ппсцу прешиији његов гитар и његов 
црни плашт ного божанска лијепа природа. 



I. Руковијет срп. пјесама из Боене, за мје- 
шовпти хор од Ф. Маћејопекога. Цијена 5 крупа. 1908. 

Неугодна ми јс дужпост у дио пала; неугодна 
по томе, што ма.10 имам рећп у похвалу дјела, чији 
нас1ов горе исписах. 

Понајприје морам споменути, да је већ крајње 
вријеме, да многи наши „композитори" дођу до свиЈести, 
да нпје лака ствар компоновати (илп састављатп или 
удешавати — како год хоћете) тзв. „Руковпјсти". 
Осим темељита и опсежна познавања народнијех пје- 
сама, треба за тај посао и добра доза укуса или барем 
рутпне. Свнм тим госп. Маћсјовски оскудпјева. Духа 
пародних наших ПЈСсама не познаЈе, као што Ј'е то у 
овој својоЈ „композициЈи" сјајио показао, укуса пема, 
јер су му све пјесме уираво пренатрпане разним укра- 
сима, коЈи према приликама — а ту опет одлучује 
укус — могу покварити читаву ствар. 

Како рекох, све су му ПЈесме сувише „украша- 
ване" т. ј. госп. Маћејовски је настојао, да их учини 
што занимљивијим, па у то име ниЈе штедио са кон- 
трапунктом, разним често врло рогобатним хармони- 
јама итд. Заборавио јо међутпм, да једноставност по- 
најчешће може човјека приЈатно дирнути. Од тих 
силних пољепшавања постају човјеку многе пјесме не- 
разумљиве. 

Нећу рећи, да нема и успјелих ствари, има и 
њих; споменућу пјесме „Пропјевала булбул тица** (али 
ни ту није могао све лијепо крају привести, него је 
морао читав пријашњи угодни дојам покварити онии, 
до зла Бога, гадним свршетком, гдје у задњем такту 
долази такова једна хармонична љепота, да се од ње 
сваком правом хришћанину мора кожа најежити) и 
пошљедња пјесма те руковијети „Пијем вино и ракију" 
Те су двије ПЈесме успЈСле и њих бих могао свакоме 
препоручити, али су остале слабе. 

Тако је пјесма ^Мајка кара АлиЈу" силно не- 
спретио, не неспретно него баш рђаво хармонизована. 
Мисао да се почетак те пјесме у овом случају хар- 
монизује у ћ-тоП-у могла јс никнути само у глави 
Једнога потпунога непознаваоца духа наше народпе 
пјесме. 

Што да дуљим? Осим горе споменутих пјесама 
не могу на жалост ништа пише похвалити. 

Гое. Маћејовском бих имао да примијетим, да би 

бољу услугу срп. музици учинио, када би сакупљао 

народне пјесме, а њих има толико незабиљежених. У 

томе би послу био можда боље среће. 

М« 



Листак. 

Књижевне и културне биљешке. 

Свесловенска карта« Друштво „Словенска Бесједа" у Со- 
фији увело је на се инпцијатпву за ивраду географске карте ци- 
јолог Словенства. Иарада ове карте повјерепа је професору Иширкову 
и начелнику картографског одсјска у Софији пуковпику Данкову. 

Бара^ор^ев споменик. Приликом стогодишњице установе 
српске стајаКе војске склопио се нарочитп одбор у Биограду аа 
подиаање споменика вожду Карађорђу. Пресједник је одбора ^^е- 
нерал Нпкодије Стевановпћ. Споменик ће се подићи на Калимог- 
дану п то у оном дије*1у, гдје је Карађорђе ушао у град 1806. год. 

Прештампано« Цијслу оцјсну „Зембиља*' ив 13. броја пашег 
листа прештампало јебиоградско „Видјсло'^ Само се чудпмо вагато 
је ивоставнло потпис или аашто но спомену одакло је унета 01дена. 
Једно или друго није смјело иаостати. 



Отр. 256. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 16. 



I 



Четрдесетогодишњица* Иознати мувичар, брат Чех, Дра- 
ГЈТин Чижек прославпо је у Биограду четрдесетогодишњиду свог 
мувичког рада. Чижек је давио нрешао у Србију као аустријски 
војви капелник, тамо је примио српско поданство и установио 
прву српску војну капелу. Чижек је удесио ми01^ српске пјесме 
аа пјевање. 

Срнски Јеаик у маџарскнм школама* Маџарско иини- 
старство просвјето ивдало је наредбу, да се у државнпм учитељ- 
ским школама ваводо и српски јевик као обавевап предмет и то 
седмично по 2 часа у сваком раареду. Тако и вал>а. 

Војвода Петар Мркоњнк. Мојо Хорваћанип из Славонске 
Дубице оштампао је у кн»сгу своје тггеросаитпе биљошке па 
босанског устанка 1875. п војводовања Истрп Мркоњића у Босни. 
Те су биљешко штампапе најпријо у аагребачком ,,Народном Глас- 
иику", а ватнм у биоградској ,,11обједп". Кад добијемо књигу, 
про1ч>ворићемо коју ввше о њој. 

Одликован књнхевннк. Повнати српскп књижевнпк, наш 
сарадник и шеф пресбироа у Биограду г. Иван Иванић одликован 
је румунском круном, командирским орденом III. ст. Честитамо. 

Кочнкев Јававац у Америцн. Духовита сатира вашег 
најбољег књижевника Петра Кочића „Јааавац пред судом^* штам- 
пана је у Америци као шесто падање ове књпге. Ово је пздање 
књижарнице Душава Поповића у Чикагу. Књизи су додане слпка 
Оишчева и Давида Штрпца, г.1авног јупака ове сатпре. Ивдање 
јо врло лпјепо. Стаје 2б сантима или једну круну. Адреса Тће 
„Ва1кап" 859. С1ућоигп Ауе, Сћ^сако III. ХогШ Атепса, 

Нова књнга. Чптамо по листовима да је у Биограду штам- 
папа нова књига: „Моје успомеме", биљешке ЈБубомира Каљевпћа, 
бившег министра и државног савјетника. Цијопа 8() пара или 
потура. Ми је не добисмо. 

Предсједннк Књнжевне Задруге. На овогодишњој I лавној 
скупштини ,»Српске КњижовнеЗадруге" у Биограду изабран је 'ва 
предсједвика њен први предсједник, оснивач и почасии члан Стојан 
ТТоваковпћ. 

Роман велнког кнеаа ЈПнхајла. Наскоро ћо ивићи у Пе- 
трограду нова књига, која ће начипити сплну сепвацију. То је 
најновијн роман великог кнева Михајла. У њему се ивносе љу- 
бавне историје самог писца, варање у женама и најпошље црта 
се вјерна љубав. У предговору вели писац, да ће му бити највеће 
вадовољство ако његова књига побуди свијету увјерење, да људи 
иа највећих кругова нијесу увијвк срећни и да је највећа срећа 
у правој и истинској љубави. 

СтуднЈа о Вогншнћу. Др. Вој. В. Рашић у Биограду, 
јавља српскоие свијету да је дао у штампу своју нову књиг}', у 
којој јо студија о Валтавару Богишићу. Књига ће ивиијети 10 
штампаних табака. Цијена је динар или крупа. Адреса пишчева: 
Душанова ул. 48. Биоград. 

Једно новннарско удружење у Бнограду. Читамо радосну 
вијест, да је постигнут потпун споравум ивмеђу „Новинарског 
Удружења* и „Друштва српскпх новинара п публициста*' у Био- 
граду: Тако ће се оба друштва спојити уједно под пменом„Српско 
Новинарско Удружсње». То је требало одавно учинити, али ни 
сад није касно. 



Читула. 



Кнеа Божидар БараКуорКуевнћ. у Нариау јо премвнуо 
повнати умјетник и књпжевник Кпеа Божидар Карађор^^евић у 
46. години живота. У француској књижевностн радпо је покојни 
Божпдар, па је био и члап ^Народног Друштва Умјетности"*, гдјс 
је излагао своје сликарске радове. Књижовност мувика и сликар- 
ство бијаху му вавдашње занимање. Француски листовп пишу о 
њему са особитим поштовањем и много цијене умјетнпчки дар 
његов. Слава му п Бог дага прссти и помплујо ! 

Салнх еф. Алчехић. У Сарајеву преминуо је скоро бпвши 
управитељ муслимапске учитељске школо Салпх еф. Алчехнћ у 
43. години жпвота. Рахметлп С'алих еф. био је родом ив Травника.' 
У Сарајеву је свршио учитељску школу, а доцније слушао јс у 
Бечу вишу педагогију. То бијаше један од најспремнпјих млађпх 
л»удп у Муслимана, а ув то бпјаше врло честит -и скроа поштен 
човјек, који се вавда прпвпавао Србином, а поред материнског 
јевика говорио је добро турски, франсускп и њемачки. У учп- 
тељским круговима био је врло популаран и уживао је великп 
углед, јер је три године пресједавао учитељским скупштинама 
свих државних школа. Био је вет нашег сараднвка Омербега 
Сулејманпашића, главног уредпика „Босанско-Херцеговачког Глас- 
ника**, комо је давао и правац п био сталан сарадник и тога 
листа п мостарског „Мусавата". II о томе се види колвка је штета 
нашој браћи Мухамедове вјере што су ивгубвли тако рано овог 
честитог човјека. Рахметулахи алејхи, рахметен васиах! 



Нове књиге и листови. 

Летоннс Матнце Срнске. Година осамдесетчетврта. Свеска 
П1. ва годину 1908. У Новом Саду, иадање „Матице Српск©**. 
Нови Сад, књижница и штампарвја учитељског дионичарског 
друштва лНатошевић**. Цијена 1 К. 

ДрцЈеглед Мале бнблиотеке. Уре^^ник Ристо Кисић. 
Свеска. I. Јануар-Јуни 1908. Годпна VII. Цијена 1 К. УМостару 
падавачка књижарница Пахера и Кисића. 

Шарл Сењобос: Истор|да обравованостн. Превели Нлад. 
Ј. Радојевић професор и Мнливоје Анастасијевић, суплвит. Књига 
прва, Стари век. Београд, ивдање аадужбине И. М. Коларца 127. 
У Београду 1908. Цијена 3 динара. 



Читаоцима. 



Молимо све наше претплатнико да се сјете своје дужности 
и да нам шаљу, како љански дуг, тако и овогодишњу претплату. 
Нарочито молимо школске одборо у кра^Бевини Србвје, да вам 
подмире дугове аа школе. Свак вна да је претплата Нили једини 
иавор живота и опстанка, особито ове године, када смо ћешћим 
ивласком вагазили у веКе трошкове. Нересија је код Виле тако 
велвка, да јој пријети опстанку. Но ми се надамо да равбу^^ена 
српска свијест и српско родол>уб.1>е неће допустити да пропане 
овај једини српски књижевни лист у Босни и Херцеговини, који 
је двадесет и три године поносно носио српску ааставу у оввм 
српским вемљама и онда кад нико није смио. Претплата ва Србвје 
шал>е се нашем главном повјеренику г. Михајлу Р. Живковвћу, 
трг. у Биограду. 



^Восанска Внла^ ввлави у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цвјена је на годвну 8 кр., у Србвји 10 двн. Ђаци, учвтељв 
в подофицири добивају лист ва.б круна а сељацв ва 4 кр. Претплата вз краљеввне шаље се на г. Михајла Р. Жввковића, трг. у Бвограду. 



СЛДРЖАЈ: Лјесме: Маска љубави и Звијез.џ, од Мвхавла Мирона. — Прииовијешке : Бивши, од Пере С. Талетова. — Ота!^ 
11о,Јикарп, од Душана Спнобада. — Ћурђевски уранак, од Ст. Витаса. — Из великодушности, од Ј. Н. Потопенка, с руског Никола 
Стајпћ. — Мртва усша не говоре, од Артура Шницлера, с њемачког Иван Корницер. — Поука: Милорад ГавриловиП, од Владвс- 
лава Петковића. — Српски наро,Ј, од Дра Симе Тројановића- — Сриске народне умотворине: Освета Кљаића БеПира, српска на- 
родна пјесма, вабиљ. Ристо Шуковић-Вујачић. — Чини добро не кај се, српска народна прича вабиљежио Хранислав Прибаковић, 

— Лиетак. 



Нласнвк в уредввк Никола Т. Башнковн^. Пехлввантша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионвчка пгтампарвја, Сарајево. 



Број 17. 



САРАЈЕВО, 20. јуна 1908. 



Год. ХХ1П. 



Јови Д;чкћ, Беогрвд. : 



Из „Плавих Легенада^' 

Срца, .... . ■■ ■■ = 

^о беше једненоћи, којаје била можда 
најцрњв од свих ноћи. Једва се на- 
глашавао ветар, којн изгледаше као 
да носи собом неки ирачнн дпм и све засипа 
црним пепелом. 

У свом гнезду од конопље и сухо!' гран^а 
лежао је на јајнма стари двестагодпшн.и гав- 
ран и спавао зииским сном. Његова стара крв 
загревала је јаја под н>им, у којима су сс по- 
лако зачшћала три црна зкивота. 

Двестагодишњи гавран већ сву ноћ снева 
мутни сан о нечем што је било пре два века. 
Свевао је о првом свом полету са гнезда, у 
небо, у сунце. Сневао је о првом телу на 
које је пао, покрај неког друма, на летној 
жези. 

Он је ту пао с вликтањем, с непознатом 
радошћу, и зарио одмах свој кљун, као че- 
лик. Он је отварао пожудно све нове и нове 
ране, широкс, свеже, лепе. Кликтао је као 
дете, зовући, лепршајући као први лептир. 
А када игличастим кљуном ухвати за хладно 
и укочено срце, тада његова крвожедна радост 
поста помамна... То је било пре двеста го- 
дина. 



Стари гавран успаван сада у гнезду осети 
како се у њему узбуди сав бес инстикта 
и како навалн крв као ветар и као пламен. 
Од тога у опнама јајета под њим пренуше 
се и слатко затрепташе истом зачети животи. 

Три мала нова срца закуцаше узбуђепо 
и ударише неодољиво у помрчини. Они уда- 
рише весело као три нова часовника. 



Др. Н. Ђоршк, Ша()ац. — ^= — =-= - -■ — - 

Милош пред турским околом. 

Од.10мак из епопеје о боју на Косовом пољу. 

У тои и ноћи тавној да ипне наступп хора; 
И бајни најави осиех са истока зрачиа зорв. 
Кроз влаеи њене з.1атие, што раскошно у округ баци, 
Пробише с' новога дана осиешљиво јутрељи зраци. 
Чиста, светлоносна недра и руашчна рамена њена 
Са двери истока мило зарудеше истога трена. 
Новога жића поче пробуђена шибати струја, 
И новои снагом свет сад одиоран почо да буја; 
Свежинои лаиара своје већ свако подмлађује бпће: 
Прпродв буди се сва п осећа ново жиће. 

Милошу у том часу, кад ирачна већ започе кри.1а, 
Над њим развијати екрт, посестрпиа јави се вила. — 
Силног јунака обви из небуха праиен од иагле, 
Растави храброг од дружбе на страшну погибао нагле 
Јер силвзећи зен-ЂИ, то небесно биће хтеде, 
Милошу свмо свршетак □окааати, којеиу греде. 



Стр. 258. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ер. 17. 



Б.тедој и озби.'ћна лица не лебдијаше јој више 
Бајии на уснаиа осиех, а на очи сузе се с.тише. 
Очи, са којих увек саасилићвве муње сијаху 
Сада га гледаху сетно и смућене бригои бејаху. 
Бледа, пред всликнм делом, што побра јој милога чека, 
С косои низ рамена златном, као свештеница нека, 
Која освећује жртву пал>еницу сенима ада, 
Стајаше пред њим вила, пророчица страха и јада. 

Ипак јој поздрав, којии, сетна и озбиљва- чела, 
Јутрос на ураиву кобну јунака сусрете смела, 
Бејаше нежан и благ и одаде сву бригу њену, 
И страх, што тако дрско у погибао побро јој крену. 

ЗнЕ^аше она добро, шта сме.10га витеза чека, 
И да га сирт неизбежна већ грлн ко авет нека. 
Да му је неииповна пропаст у страшиоме боју, 
Ипак му до^јв помоћ указати сестринску своју. 
Мач ну из корица, који не лобеди иико још. узе 
И, да га прека.1И за бој, у своје га окваси суае. 
Прекрсти за тнм знакои чаробким штит иа рамену, 
И оштри за појасом нож, из потаје гују ма.1ену. 
И бојно освешта копље и пошкропи млаћана војна 
Жпвота водои и под њим Ждралина му коња убојна. 
Витеза за тии дичног у високо целива че.1о. 
Дивовску снагу иу тако даде за дрско дело. 

Бсше то растанак пред сирт, јер побратим њен, 

(она знаде — 
Најбољи крета војник аа Српство ће живот да даде. 
Најјачн правде стуб и брани.]ац српскоме роду 
Данас ће пасти за часни крст и за златну слобду. 

Бп п јунаку јасно, зашто га тако непраћа, 
Нсбесно биће ово: да иде од куд се не враћа. 
Али оп беше н пош'о да гине п сада још жив.1>е 
Зажеле ставе п крви и борбе страховите, дивље. 

Још иу збораше тако пророчица, бела та вила: 
пНишта ти нс моа;', јуначе саломнти, соколу, крнла, 
Мурат ке горди пасти од страшнога твојега нача, 
И биће народима од тога и јада и п.1ача. 
Река ће крви данас по Косову равноне тећи, 
Хи.Ћаде, тебе гонећи, у гробницу хладну ће лећи. 
Сунца и мссеца док ]е и с.1ава ће трајати твоја, 
Коју ћеш роду и себи пз овог придобнти боја. 
Иненон твојпи ће Срб заклињат се, док.1е га буде. 
Спомен ће трајати твој у Српству на веке и свуде. 
Та од колевке до гроба он Србу ће бит' утешење, 
Нада на бо,1>е дане, на Ускрс и драго спассње. 
Твоје ће иие му бити ратнички поклич у боју, 
Којим ће С0К0.1ИТИ срце и десницу крепити своју. 
Оно ће ојат' му ко сунце из прошлостп давне и тавнс, 
Оио ће водптн борцс на победе сјајнс и С1авне. 
Оно ћс бити напитак, ах којп ће прво датн 
С илеком пз нсдра мила рођенчету з.1аг|{оме иатп. 
Иди јуначс! и трпи све што судбина тп носи! 
Цод.1ези неумитној, а.1 јој и падом пркоси! 
Свиреност њену постиди, окорелу тн је потреси. — ■ 



И када паднеш, ивк зна, да оред њои задрхтао неси. 
Нек сс и сами Усуд страхобом од ње изненадн, 
И нек се горко каје, што тако неумитни ради. 
Очи нек обори мрачне, када пред њега изиђеш, 
Када у царство сени на суђење данас му с^фвш!" 
Тако му рече у жаркон у заиосу бела та вн.1а. 
И као да га брани од сирти, сад рашири крила, 
Па тихо лебдећ' над њимс по^1ако с' г>'6л>аше у зраку, 
И још се двви иладои на погибао спреинон јунаку. 



Ц. С. Талетов, Сарајб! 

Бивши . . 



отово цело!' дана Аксентије је седео 
у дворишту крај братов.1>ева стана, 
гдје је бнла врло лепа хладовина. 
Слушкиња му је неколико пута мо- 
рала кувати каву. Срчућп каву, 
он једну руку метне на крило н, гледајућп 
у дно шоље, он је пабирао чело као да се по 
н.еговој главп ваљају горостасне мпсли. ПЈ^ед 
воче, када се Милојев најстаријн син врати са 
играња, седео јо крај н.ега п читао му новине 
и то му је читао оне новине које је увек 
првђе читао, а које обично Мидојо није др- 
жао. Он је врло чосто прекидао свога си- 
новца п објашњавао му је поједина полптичка 
питап^а, о којима је он увек товорио еа ве- 
ликом срџбом, говорећи, да Србпја, како се у 
њој води политика на јадан начин п нз лич- 
нпх рачуна, мора на крају крајева пропастп. 
Синовац га је гледао укоченпм погледом, от- 
варајући при том уста као да гута сваку реч, 
п псто је толико разумевао политику ' као п 
његов стрпц, којп је, ради ње, падао у ва- 
тру. Када спновцу дође учнтељ, један ђак 
велпке пшоло, да му држи час, синовац је 
одлазио п то се баш увек некако деси у оном 
моменту када Аксентије пада у одушевљење 
п опијао се својпм рођеним речпма. Он је то 
сматрао као лнчну увреду, као хотимично не- 
поштовап.е п>егових речи и пдеја, заснованих 
на великом и богатом искуству, као бескрајно 
ба1ателисан.е његових политичких начела ја- 



Бр. 17. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 259. 



сних и опредељених само^ можда, са његовог 
гледишта. У таквим тренуцима, сасвим је при- 
родно, није могао бити расположен и тада је 
увек имао оштрије око за мане и грешке по- 
слугс у куки, која се ни због чега другог 
не држи, него да се храни и поји. Тада нп 
кава није била кава, него обпчна сплачина, 
скувана само због тога да му се докаже, 
да се њему, у овој кућп, не мора поклап>ати 
особита пажња. Ракијп, коју је добијао пред 
јело и коју је он завео у кући, јер је нико 
жив није пио, налазно је много махна; то 
није била ракија, то је пре било силом истре- 
сено труње у којем је било и нешто ракпје. 
У прво време после помирења, Милоје 
се није радо упуштао у разгор са својим бра- 
том, јер још није могао сасвим да изглади 
утисак, који је на њега учинио Аксентије, 
када га је, пре толико и толико година, онако 
безбожно опљачкао. Али временом се био на- 
викао да опет има брата и трудио се, колико 
је л|огао, да буде према њему љубазан. Често 
пута му је причао о томе како сада радње 
врло слабо раде, јер је у народу нестало но- 
ваца и морала, који су, како је он уверавао, 
у модерној трговини тако потребни п управо 
нераздвојни. Али он никада, молсда намерно 
а можда и ненамерно, није тражио савета 
од Аксентија, ма да је овај у трговини био 
куд и камо искуснији од њега. То је Аксен- 
тија непријатно дирало и вре^ало је његову 
трговачку сујету. Тиме се, ваљда, и може об- 
јаснити, што је Аксентије упорно п, са из- 
весне висине човека свесна своје стручне 
спреме, тврдио, да данас нема правих трго- 
ваца, него само пиљара којн имају велпке 
радње. А Аксентија је вре^^ала и друга окол- 
ност. Када год је, наравно из врло велике да- 
љине, навео говор о својој пдејп, о идеји за 
стварање колосалног богаства, Милоје је, као 
вешт и лукав дипломата, који избегава ди- 
ректан одговор, увек скренуо на другп те- 
рен и говорио је о стварима савритепо раз- 
личним од трговине, и тек када ^Гплојс оде, 
Аксентије се сети да није дошао до ] счи да, 
грубим потезима, изнесе своју идеју. II то јс 
био један разлог више, да Милојеве трговачке 
способности не цени особито и да до^е до 



уверења, да треба имати више среће пего 
памети. 

После једног таквог раз1^овора, у којем 
Лксентије нпје стигао да говорп о својем оми- 
љеном предмету, обојпца су почели говорити 
о домаћим новинама. Милоје се жалио како је 
жпвот у Београду вапредио скуп п како се 
данас ни због чега другог не ради, пего да 
се пздржи кућа. Аксептије је одобравао то 
његово твр1)е1Бе, наводио је примере, као да 
је Милоје од њега тражио да докаже једиу 
тако очигледну ствар и, са озбпљпим лпцем 
као да саопштава пекакву нову и дубоку 
истину, рече, да је пЈтедња мајка богаства Гто 
је пре неколико дана прочптао у својим но- 
випама). 

— Па ако ми не штедимо, онда пе знам 
ко П1теди, 

Аксентије је рукама трљао колена п тако 
се клањао. Лпце, које се опет почело заокруг- 
љавати, добпло је израз какав има човек још 
нерехпен да саопшти велпку тајну. Оп чупну 
бркове п накагаља се, јер то је увек чппио 
пре него што се рептп да нешто саопшти. 

— Тп знахп, Мплоје, да ја пе волем да 
се мешам у ту})е ствари . . . 

И он застаде, као пхто је увек радио када 
је хтео да заголица радозналост слупхаочеву. 
Милоје га је гледао упитнпм погледом п он 
рече : 

— Па каква штедња братеУ Рде је та 
штедња, да, где је? Зар је то пгтедтна бацатп 
јело од ручка, узајмљиватп комхпплуку све 
што затражи и паприку, п со, и браппго, и 
јаја, и кромпир и . . . п паре, а кад се наро- 
чито зна да се то пикада не враћа. 

Милоје га је гледао п смеппсао се, као да 
је тим смешкагнем хтео да прпкрије забупу 
која је обладала плше. Алп ппак рече: 

— Па то су ситнпце. Ти зпаш да је 
Цапа добра, па не може нпког одбпти. 

— А за}) ја кажем да она пије добра?... 
Ситнпце, ситпице! Па те сптппце стварају 
круппице. Ево видпш ја сам бап1 због тога 
пропао. Не ваља, брате, кад је исепа добра, 
то јест тако кад је отворепе руке. 

Мплоје се мало намргатио, јер му нпје 
било ни најмање право птто п,егову ;кепу по- 



Стр. 260. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



Вр. 17. 



ређује са — са онаквом женском. Аксентије 
је штапом лупкао о калдрму, а после је њиме 
гурао једну празну кутију од палидрвца. 

— Ја не волем да се мешам у туђе по- 
слове, али шта ћу кад си ми брат. Ти не 
мореш то одма да удариш на добош. Кажем 
ти тек да знаш. 

Милоје је нагло пушио и смешкао се, као 
да је на тај начин хтео да докаже, да он све 
те његове речи не прима озбиљно п да то 
слуша више из уљудности, него зато што га 
то особито интересује. Аксентије, поред свег 
својег богатог искуства врло р^ав познавалац 
људи, љутио се, што је Милоје био тако рав- 
нодушан и хтео је да га изведе из те равно- 
душности. 

— После, знаш, није згорег бити на 
опрези « • . 

Милоје је разрогачио очи. Цигарета му 
оетала у устима и мало се тресла. Пепео с 
ње је пао на његов прсник и оставио широку 
пругу. Кажипрст је трљао о палац и тада се 
чуо потмуо удар. 

— Треба мало, брате, водити рачуна и 
о свету. Шта ћеш, такав је адет . . . Знаш, 
она не треба да зна, да сам ти то ја казао... 
Не би требала да седи у оној истој соби кад 
је тамо Пајин учитељ. Знаш, свет једва чека 
да прича такве ствари. А и шта ће тамо... 

Милоје баци далеко цигарету од себе. 
Вплице су му се тресле. Из лица је ишчезла 
сва крв. Он рече пригушеним гњевом: 

— Којешта. 

И изи^е из куће. 

Још тог истог вечера Милоје је рекао 
Цани своје мишљење о штедњи, и о свету 
који једва чека да прича којешта. Од сада су- 
коби ме^^у њима нису више били ни ретки ни 
неозбиљни. 

Од првог часа чим је учитељ улазио у 
Пајину собу, улазио је и Аксентије и седео 
према Цани. Обично је држао новине п, од 
времена на време, је преко њих, испитујућим 
погледом гледао у учитеља и Цану. Цана је, 
после извесног времена, престала да присус- 

ТВује чаСОВИМа. (Наставиће се). 



М« Симнћу Београд. == 

Завршна реч. 



"^9 



0, да ое једном склопе очи моЈе, 
Како бих срекан лежао под травом! 
Док изнад тужне хумке славуј поје, 
И асарко сунце сја висином плавом. 

Како ће тада допирати јасно 
До мирне евести у тишини раке, 
Жагор живота, цвркутање страсно; 
И благи ветрић, и сунчеве зраке. 

0, да се једном склопе очи моје! 
О, да већ једном дође тај тренутак, 
Кад ће у мртве п мене да броје! 
О да ме само у скровити кутан 

Положе! То ће као лек да падне, 
Препуклом срцу у стишаном телу. 
Тако да збришем догађаје гадне, 
И успомене, и прошлост ми целу! 

Јер, збиља, беше затрованих дана, 
И подлих ствари. Црна киша зала 
Беш^ са свију спустила се страна 
На чун сред кл>уча узвитланих вала. 

И сад већ све се оцртало видно. 
Будућност зар да на згаришту зидам, 
Ран>ав? друштво! ЈБуди! Стидно! Стидно! 
Не, нећу своје болове да видамУ 

Хоћу да умрем бедно, смрћу мрава, 
Ноћу, под плотом, као псето гладно. 
С истока зора кад заблиста плава 
На проста кола да ме баце хладно. 

Па после изван вароши, све пољем, 
У необојеном сандуку, и тајно, 
Да ме у гробље, где се надам бољем, 
Одвуку брзо, да се смирим трајно! 

О, ја сам вазда размишљао о том 
Каква је добит и колико лечи 
Расцеп са дугим, љубљеним животом 
Који, са планом, мрцвари и гњечи. 

За трунком људске искрености, вере, 
Одавно ја сам видео да треба 
Жалити, или желети без мере 
Да какав поток удари из неба, 

Да прождре људску баруштину крви, 
Покида мреже од сатанских жица, 
И бедну земљу очисти од стрви, 
Блата, и других бакцила и клица. 

На крају, нека и усахне вода, 
Процвета цвеће, запевају птице, 
Само човечјег да нестане рода, 
Човеку само да се утру клице... 



Бр. И. 



1Ш. ВОСАНСКА ВИ^ЛА 1908. 



Отр. 2^1, 



О, кад се једном склопе очи моје 
Како ћу срећан лежати под травом! 
Док изнад тужне хумке славуј поје 
И жарко сунце сја висином плавом. 

6. X. 1905. Београд. 



01в. 




Снма Пандурови^у Ваљево. 

Сенке. ' 



Облаци жути преко моје главе 
Прелазе простор мирно; заклањају 
Сунце и небо, и висине плаве, 
И тужно греде ко зна којем крају. 

Промичу сенке, и ваздух се жути, 
И тешка туга захвата свечано 
Природу целу. Мртвачки све ћути. 
И сетно вече пада тако рано. 

И тежак неки мирис, тешка боја 
Спомена живих и тужних, што пуне 
Замрл>ан видик, осећања моја, 
Младости понос што у мени труне. 

Опојан, тежак мирис се из биља 
Разлива — слика отежале јаве, 
Мирише ваздух дахом мртва смиља, 
Облаци иду преко моје главе. 




Ведимир Р|Јнк, Београд. 

Без натписа. 



Не марим људе који де*1е време 
И коЈи ста^1но исти посо раде 
У исто доба; људе који граде 
Најмањој ствари облигатне схеме; 

И оне који силом траже теме, 
И живо дрво у г6 камен саде; 
Ни оне који вребају параде 
Да проговоре, и опет занеме. 

Ја радим онда кад, сред мртвог мука, 
Затрепте нерви, и кад сАм^ рука 
За перо хвата, дању или ноћу; 

Кад нешто силно у мозак прижеже, 
Обичне мигли кад у неврат беже, — 
Кад јасно не знам ни ја сам шта хоћу. 




Слутња. 



Небо мутно, издубљено, кобно; 
Дан убијен притиснуо боје 
Светлост, око; и мртвило гробно, 
Мир и страва око мене стоје. 

Уз тополе, преко дрва ружно 
Јесен иде; голе гране ћуте, 
И црнило обавило тужно 
Кору, видпк, време и минуте. 

Бол клонуо; магла и брегови 
Носе мисо, и жеље се крију. 
Тамне слике бледе као снови 
Шуште пропаст ко би знао чију. 

Спава ми се. Још да легне тело 
У тај сумор мртав што се вије, 
У ту душу, у ропац^опело: 
Да потоне све што било није, 

Да потоне... и да магле сиње 
Обави1у;Тна часове боне 
И на љубавда попада иње 
И заборав...' и да све потоне. 




Пол Верлен. 



Велики, црни сан 
Пада^на^^мој живот ; 
Спавајте све жеље, 
Спавајте све наде! 

Ја не видим више ништа 
И губим појимање 
О добру и о злу 
тужне историје! 

Ја сам колевка 
Коју нечија рука њија 
У дубини гроба: 
Тишине^^^тишине — — 

Прев. — 2« 




Пол Верлен. 



Мој породични сан. 



Често ми долази чудан сан, који ме 
обузме целог, сан о јсдној непознатој жени, 
К4)]у ја волим и која мене воли, и која ни- 
како није једна иста, а не личи на коју 
ДРУгу, а воли ме и схваћа ме дубоко. 

Схваћа ме! И моје прозирно срце за 
њу само, авај ! није проблем, она само зна 
моје бледо и туробно чело да освежи пла- 
чући. 



Стр. 262. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 1?. 



! 



Да лп је црнкаста, плава или риђа? 
— Не знам. Њено име? Сећам се да је 
благо, да је звучно и мило, као имена по- 
мрллх љубавних вила. 

Њен поглед је сличан погледу са 
статуе, а њен глас стиже ми нечујно из 
да.Ђине, тпх и озбиљан глас у коме живи 
реч свих бића која су за навек ућутала. 

11))ев. с фрапц. 2« 




• - - — 



Пол Берлен 

Јесења песма. 

Дуги јауци са јесењих виолина падају 
на моје срце с монотонпм очајањем. 

Сав уцвељен, и јадан, кад избије час, 
ја се сећам старих дана и плачем. 

И одлазпм са једним рђавим ветром, 
који ме носп тамо, овамо, као какав мртав 
лист. Ирев. 2. 




Ст. Вптас, Сењски Руднпк. 



Ђурђ 



евски урапак. 

(Свршетак). 




е могох се одмах досјетити, а виднм да је 
нека доскочица, којијех је мојј прпјатељ 
Пво пун у свакој прплпци. 

— Ха, ха, ха, бијели пропланци,... нијесу 
баш рђави увијек,... ха, ха, ха. Смије се 
Иво, а прст непрестано у пстом правцу. 
Једва уочих предмет досјетке и шале. За столом 
до нас сједи лијепа Мара, окренута од нас. На сна- 
жном јој пунаном плећу приличан пропланак као 
млпјеком пре.1>евен, а малопре^Јашња га пгра превукла 
танкијем руменилом. Хптра, несташна младеж верала 
ее кроз грмове п трње, пз кога је најсмјелији трн, 
из чисте радозналости, а и жељан тако лпјепа зало- 
гаја, дохватпо танку хаљину лијепе Маре, те начп- 
нпо пропланак. 

— А, шта велите за бијеле пропланке? прппи- 
таће ме прпјател*. 

— Тхутим. 

— II ја ћутпм, алп да су већи.... 

— Е ипје, него.... 

— Та ка' велпм, кад је пропланак, нек је људски. 
Никога не замара пп игра, која п не престаје, 

нп пиће, које хптра послуга тачно разносн, пјеваЈући 
потпуно варошкп: сад... одма... молим. Све је у покре- 
ту, и не кани се мпцати низ појок, па и они, што 



односе чејреке боце и балоне, хљебове, враћају се 
одмах да продуже. 

Чудим се народу што не иде одавде, а сам не 
умијем оставити то мјесто. Не могу оставити тако 
светковање „интернационалнога^ Ђурђа^ жалећп да не 
имадох апарата, те да дадем свијету ансихтскарту, 
какву ће мучно добити са које друге стране. 

Мплован без прекида кол>е, а народ односи и 
п по мј''^'! п без ње. Пред колибицом код тора Јан- 
ку.ЋС л Пауњз истресли на лопар паленту, да при- 
смачу испгго пз таве. Два корака од њих велика зеља 
извалпла се, па доји своја четири рундова, којима једва 
вири глава пз дугачке длаке. Мати је мати. Грдна 
и зла, вука би растргала, а гле, како се њежно ца- 
мјешта, да јој се дјеца лиЈепо нахране. У тору 
припуштени јањци, па се већ многи наситили, а по- 
неки још приклекли, па, вртећи репићем, још циједе, 
баш да ништа не остане. Мајку не боли, нагиње се, 
напиње се да му све исциједи, не боли је ни неста- 
шни ударац главом, ни угризак оштријех зубића — 
њено је то дијете. 

— Колико их имаш до сад Миловане? Запита 
неко пспред зграде. 

— До сад свега тријест и двоје, али ће ми 
требати Још. 

— Кољи, док не буде доста! 

— Изабери, Јанко, још четири најбоља, па одмах 
донеси! — викну Милован достоЈ'анствено, јер му 
положај доноси, да тражи, а Јанкуље, по дужности 
слуша и приноси. 

Јанкуље остави доручак, јер ту нема чекања, 
уђе у тор, стаде код вратница, па поче ијерити и 
тражити четири, од бољих, најбоље. Пун је тор, али 
их он знаде и познаје да и не мерка. Стари чобанин. 
Од васколпког тога живља ни једно се не миче, ни 
мајке ни дјеца. Јанкуље је њихов, непрестано је с 
њима, разговара их по цио дан, пјева им, свира, па 
које и покара; све је то његов народ свикао, па га 
разумије. Зај^е кроз њих, ни цигло да се склони, већ 
их мора ћушкати и гурати. Зар је једном то радио. По 
колико је пута свако дохватио за ноге, попео на раме, 
принио му главицу под своју велику шубару, па 
му тепао п давао свакојака имена. Свакои је био 
добра дадпља. Свако је то Јанкуље прихватио, чим 
је пало на земљу, па нејачко понио из поља на ру- 
кама' подносећи га брижној мајци, да га види, да се 
увјери да јој је новорођенче ту, да је на рукама њи- 
ховога доброга Јанкуље. 

Узе једно под пазухо, па и друго, те преко вра- 
тница додаде Пауњи, врати се по треће и четврто. 
Јанкуље Пауњи, Пауње Миловану,... све боље и неј'- 
боље. 

— Баш наЈбоље?!.... 

Најбоље!... тако рекоше и газда и Милован. 

Цпјелога ме обузе нека необпчна тегоба. При- 
тиште ме некп терет, па ни даха слободна немам 



Бр. 17. 



18. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 2б1 



Устадох, да се надпшем зрака на широни; очи ми ни- 
како немогу гледати вапријед, куд сам цијело то врпјене 
глвдао, задово.т.ни гледао. Дође ми само да не впдикг 
ни тора, ни свега око н.ега, ни Јанку.ље, ии Милована, 
никога од свпју њих тамо што су. Страх ме је 
•саио, да не вндин Ми.1ована и руке иу, у које допа- 
доше бољи и најбо.ги. 

..,.Па то је цијело јутро... сасвијеи обично... па 
п чудно!..,. 

Ратовао сам ратове, па претрчавао нртвс још у 
врућој крви п рањене еа тешкпјем самртничким јау- 
цима и уздасима, хитао скокон једва пазећп да кога 
не погазии,.,. обичво, сасвијен обично, а гле. да мс се 
косие најобичнпја радња, на коју со човјек јсдва 
осврне! 

„Избери најбоље", заповједио је Милован", и 
Јанку.1>е је тачно тако урадио. Тако јо чинио цпјело 
јутро, а тако ће радити и дал>е све, док газди буде 
требало. Лошији и лошији ћв остајати. Што лошији, 
касније ке доћи иа ред!„. откако је, тако је. 

Исто тако паш ве.тикн газда. Треба му најбо.Ђе, 
а вјерне слуге зађу, па одабирају. Гдје је иали тор, 
иањак је осјетан, оразнлне су видне. И велики газда 
бира боље п најбоље! Ни дссет лошијпх не прима за 
једног бо.г.вг. 

Нијесам се ногао одбранити тих иислп, тих 
тешких осјећаја, који ме, не анам откул, освојнше. 
Сва свнрка, све живо и хучно вссе.Ће не мога мс 
повратити. Остадо.х тужан, па тужан. 

Самс мв ноге понесоше из друштва и весе.Ђа, не 
осврнух се ни да се поздравии. Упутим се низ поток, 
те брже стигнен кући но икад дотле, 

Лијепи и гиздави Ђурђевдан остаде ми цио оз- 
биљан и турабан. 

Ва.1>ани мој Личании Зорнћ, павикао на дому 
под Ве.1ебитои проелав.т,ати свога свеца људски п прапо 
српски, цостарао се да га прос1анн и овдје, и ако 
јвеироиашнн рудар. Сва ну брига бјеше да иене раз- 
весели, а.1и ниЈе могао успјети. За ме тога дана не 
бијаше више весеља! 

Сунце је лагано са пуном овојои јасноћом наги- 
њало за Јухор, весело, зна да ће ејутра истијем путвм. 
Све са истијпм стањеи у душп дођох кући, уђсм у 
собу, долнјем кандило пред иконом мога сввца п при- 
палии.... душама п бо.г.ијех и најбољијех! Дивно 
је свијетлн.1о, како, чини мн се, нн највећега года. 
Како да не спијет.1и дивио, кад горп великијеи ду- 

шама најбољијех Јанку, Милораду, Сремцу, Чпчи 

Миловану н Матавуљу... од бо.Ђијех најбољии! 

Лакнуло ми јс души. 

Марков даи 190Н. 



Н. С. ТЈргвњвв,= 

На прагу. 



громна зграда јв преда мпон. Узана врата 
широи су отворена; иза њпх само мрак, 
ирак, пун страхоте. — На прагу стији 
девојка.... млада руска девојка. — Мрачан 
је и хладан тај непробојин мрак. — Пз 
дубљино зграде до.1азп студен дах, — 
чује ее 1'лас по.1аган п као из гроба. 

— Ти, што желиш да првђеш прско тог пра1'а, 
знаш .1н ти добро, шта те чека? 

— Да, ја то знам! одговара девојка. 

— Знаш ли ти да те очекује зима, глад, мржња, 
исмеввње и презрење, псовка, ропство, — болест, па 
чак и сама сирт? 

— Знан! 

— Усамљеност, ост-в.Ћвност? 

— И то знан!... Ја сам спремна!... Све несрећс, 
све ударе судбине, ја ћу све поднетп! 

— Алп не само ударе од непријате.Ћа, но п од 
твојв родбине и прпјате.т.а? 

— Да, подвећу н то! 

— Па добро. Значп, ти сп готова и да сс 
жртвујеш? 

— Да. 

— Да жртвујеш г^бе, а да нико не зна за то? 
Ти ћеш погинути, и нико.... нико не ћо чннитп по- 
меиа твомв пнену. 

— Ја не иштем ни захвалностн, ни сажа.1.оња. 
Мени не треба име у плторнји. 

— А би л' ти приста.1а и на,.,. преступ, — кад 
би то било потребно!' 

М.1ада девојка обори главу. 

— И на преступ. 

Неколико тренутака кутања, за тин онај глас 
опет пита: 

— А да л" си ти кадгод мис1пла, рече он нај- 
зад, да ће настати можда дан, када ти нвћеп! вппш 
веровати у оно, у што верујсш данас: да ћеш ти 
кад бпло рвћп себи, - да сп се вара.1а, да си уза.1уд 
жртвовала свој нлади асивот? 

— Ја сам чак н о том иис.1нла, Па ипак хоћу 
да уђен. 

— А тн уђи! 

- Млада дввојка пређв преко прага; — завеса 
се тешЕсо спусти за њои.... 

— Безумница!.... аачу се сполл вапај и шкргут 
зуба. 

— Један глас, тихо одјекнувшп у ваздуху, ■ — 
довикну : 

— Светитељка! 

Ирсвеа с |>ускаг: Ј> Максимовић. 



Стр. 264. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1д08. 



Вр. 17. 



«1 



Мртва уста не говоре. 

Лртјгр Шницлер. . 

(Свршетак.) 




ли она је имала код себе кл>уч; сама ке от- 
кључати, — она неке дозволити да је виде. 
Брзо уђе у кола. Век хокаше да му да 
своЈу адресу, кад јој паде на памет, да би 
то можда било непромишљено, зато му до- 
викну неку улицу, која јој баш тада паде 
на памет. Када се возила Пратеровом алејом, хтјела је 
нешто осјекати, али није могла, јер је знала да има 
само једну жељу: да буде код куке. Све се остало ње 
ништа не тиче. И у тренутку, када се одлучила да 
остави мртваца сама на друму, морао се у њој угу- 
шити сваки осјекај сажаљења према њему. Она не 
могаше сад ништа друго осјекати, него бринути се за 
се. Она није немилосрдна... о не!... она поуздано зна, 
да ке доки дани, када ке све јавити; в^ожда ке тада 
и умријети; али сада, сада има само једну же.Ћу да 
сједи за истим столом поред свог дјетета и свога мужа. 
У том погледа кроз прозор. Кола су пролазила кроз 
главне улице, које су биле јасно освијетљене и у ко- 
јима је био врло жив саобракај. Изгледаше јој, као да 
је све оно што је у пошљедњим часовима преживјела 
само неки сан. Да, као неки зао сан... У једној спо- 
редној улнци заустави кола, сиђе, зађе брзо за кошак 
и сједе тамо у нека друга кола, а кочијашу коме 
каза своју тачну адресу. — ГдЈе је он сада, паде јој 
на памет. Затвори очи и учини јој , се као да га види 
пред собом на самртничкој постељи, — а затим као 
да сједи поред њега и да се вози с њим. Кола се 
мало заљуљаше и она се побоја, да ке се преврнути, 
те узвикну тихо. Кола се зауставише. Она се сва 
укочи — пред куком је. Брзо сиђе, прође кроз капију; 
врло тихо, тако да је вратар није ни примијетио, по- 
хита уз степенице, откључа лагано врата, да је нико 
није чуо... про]^е кроз предсобље у своју собу — ус- 
пјела је ! Запали лампу, скиде журно каљаво одијело и 
остави га брзо у орман. Нека се суши преко нок — 
а СЈутра ке га сама очистити. Онда опра руке и лице, 
и обуче друго одијело. 

У том чу гдје неко зазвони. Чу како собарица 
отвори врата, чу глас свога мужа; чу, како он остави 
штап. Сад осјети да мора бнти одважна и присебна, 
иначе је све пропа.10. Зато похита у трпезарију, тако, 
да је заједно са њиме ушла. 

„Ах, ти си век ту?'' рече он. 

„Наравно", одговори она; „век одавна.** 

„Нијесу те видјели кад си дошла." Она се љупко 
насмијеши, а муж је пољуби у чело. 

Мали сједи за столом; зацијело је дуго чекао, па 
је и заспао. На тањиру му је књига, а на отворену 
кгБигу биЈаше наслонио своју главу и куњаше. Она 



сједе уз дијете, а муж с другу страну. У том узе 
неке новине и погледа, па их брзо баци и рече: 

„Они други остали су јога на сједници рјешава- 
Јуки Још штошта. 

„0 чему?'' — Запита она. 

А он јој причаше о сједници врло много и врло 
опширно. Бма се претвараше као да га слуша, клим- 
нувши само понекад главом. 

Но она не слушаше ништа, она не знађаше ништа, 
шта он говори, јер јој бијаше врло тешко на срцу. И 
док је њен муж све даље причао о сједници, она при- 
маче своЈу столицу ближе дјетету, узе његову главу п 
притиште је на своје груди. Неки необјашњиви умор 
обузе је, па осјети да је хвата. сан и склопи очи. 

Одједном Јој дође мисао: А ако он не буде мр- 
тав! Кад он.. али не, ту нема сумње... Оне очи... она 
уста — и онда... он није дисао. — Али има и при- 
видне смрти. Има случајева гдје се чак и љекари пре- 
варе. А она зацијело није љекар. 

Ако је оживио, ако је опет дошао себи, ако се 
сам нашао усред ноки на друму... ако је зове... њено 
име... па ако онда напошљетку помисли да је она по- 
вријеђена... ако љекарима каже, ту је била једна жена, 
и по своЈ прилици, ту негдје лежи. И... и... шта онда? 
Тражике је. Кочијаш ке се вратити из Јозефсланда са 
људима... он ке причати... жена је била овдје, кад сам 
ја отишао — и Франц ке слутити све. Франц ке 
знати... та он је тако добро познаје... он ке знати, да 
је она утекла, и у првом једу, реки ке њено име, само 
да би јоЈ се осветио. Јер, та он је изгубљен..., а то 
ке га толико потрести, да га је она у пошљедњем 
часу напустила, да ке без оклијевања казати: То је 

била госпођа Бма, моја љубазница глупа и бојаж- 

љива у исто доба, та зар не, господо љекари, та ви 
је не би питали за нме, кад би Вам се рек.10 да је 
то тајна. Ви 6и је оставили мирно да оде, а и ја, о 
да — само је требала остати овдје, док ви не би дошли. 
Али пошто се она показала тако рђаво према мени, 
казаку Вам, ко је она... она је... Ах! 

„Шта ти је?** рече врло озбиљно професор, уста- 

Јуки. 

„Шта... како?... Шта је?" 

пДа, шта је теби?" 

„Ништа.^ Затим притиште сина чвршке на своје 
груди. 

Професор ЈС погледа. »Видиш ли, да си задри- 
јемала и — " 

7,0нда си одједном јаукнула." 

„ . . . Тако?'' 

;,Онако исто, као што се у сну јаукне, кад чо- 
вјека нешто заболи. Је си ли сањала?" 

„Ја не знам. Не знам ништа.*' 

И она видје свој лик у огледалу, које је висило 
на зиду, и видЈС свој ужасни осмнјак. Она зна})аше 
да је њен лик, па ипак га се боји... И она спази да 



^ Вр. 1?. 



1&08. БОСАНСКА ШЛА 1Ш. 



Отр. 2б5. 



]0] се лице укочило, да не може покренути уста, и зна 
да ће тај осш^ак вјечито лебдјети на њеним уснама, 
до год живи. Затим покушаваше да проговори. Тада 
осјети како двије руке ухватише њена рамена и видје 
у огледалу да се њеном лику, на коме је још лебдио 
онај осмнјак, приближио лпк њенога мужа» и да је 
своје очи испптуЈуки, скоро пријетећи, упр'о у њене. 
Знађаше, ако сада не положи пошљедњи испит, све је 
ивгубљено. У том осјети, како јој се опет повраћа снага, 
како добија опет стари израз лица, како јој живци 
добијају опет снаге. Сад може њима радити што год 
хоће, и зато мора употребити ту прилику, иначе је 
пропала. Привуче себи руке свога мужа, које су још 
биле на њеним раменима; и погледа га весело и за- 
довољно. 

И док је он пољубио у чело, размишља она: на- 
равно... рђав сан. Он то неће никоме рећи, он се неће 
светити, никада... он Је мртав... зацијело мртав... а мр- 
тва уста не говоре. 

^Шта говориш то?** упита је муж. 

Ема се уплаши. 

„Та шта сам рекла?^ 

И учини ]0] се, као да је на глас говорила... 
као да је сав ноћашњи догаЈ^ај испричала своме мужу..* 
и ]ош једном запита га она уплашено: „Та, шта сам 
рекла?** 

„Мртва уста не говоре", понови лагано њен муж. 

„Да...** рече она, „да...** 

И у том тренутку увидје да није могуће и на 
дал>е то крити од њега. Дуго се гледаху обоје зачу- 
ђено. „Одведи дијете да легне**, рече јој он, „па онда 
изгледа ми, >сао да хоћеш нешто да ми причаш...** 

„Да", рече она. 

И у овом тренутку осјети она, да ће томе чо- 
вјеку кога ].е годинама варала, кроз неколико трену- 
така испричати цијелу истину. 

И, лагано одлазећи кроз врата са сином и не- 
престано гладајући мужа, учини јој се као да ће ипак 
кадгод све бити добро — — — — — — — 

С њемачког: Иван Корннцер. 



^ 



ВЈернсон ВЈернстЈерне. 

Весео момав. 




(Наставак). 

VII. 



читељ ]е имао право, кад је молио свеште- 
ника, да тачно испита, да ли доиста Ајвинд 
заслужује да буде први. Три недеље пред 
причешћем, био је он код дјечка сваки дан. 
Млада, мека душа може се сасвим предати 
једном утиску, али друга је ствар, да ли 



ће га задржати свом снагом вјере. Много је мрачних 
часова претрпио дјечак, док се научио, да га у плано- 
вима за будућност руководи нешто узвишеније од 
сујете и упорности. Некад, баш кад је највећма радио 
тренутно би изгубио вољу на рад, и отишао: за какав 
циљ, рекао би себи, радим, шта ћу постићи? Али мало 
доцније сјетио би се учитеља, његових ријечи, његове 
доброте; и он је имао одважности да се уздигне, кад 
год би пао са правог врхунца своје више дужности. 

У данима, када се у родитељској кући спремало 
за његово причешће, спремало се и за његов пут у 
земљорадничку школу, јер одмах посли]е причешћа 
морао ЈС у њу ступити. Кројач и обућар сједили су 
у соби, мати је готовила у кухињи, а отац је радио 
путничку торбу. Много се у то вријеме говорило о 
трошковима, који ће стати његово двогодишње бав- 
љење у школи, да ће тешко моћи првог, а можда и 
другог Божића доћи. кући, и како ће му тешко пасти 
тај дуги растанак. А говорило се и о љубави, коју 
је дужан својим родитељима, јер они су за своје 
дијете поднијели тако велике жртве. Ајвинд сјеђаше 
ту као неко, коЈи хоће у свијет на своју руку, али је 
претрпио бродолом и сад га више цијене добри људи. 

Понизност даје такав осјећај, а с њим долази и 
много којешта. Кад се приближи велики дан, био је 
спремљен и смио је погледати у њега поузданом ода- 
ношћу. Кад год би му изашла Меритина слика пред 
душу, увијек би је опрезно склонио у страну, али 
ипак га је то болно дирало. Он покуша да се савлада, 
само му то није ишло од руке; на против, бол који 
тада осјећаше биваше све жешћи. Стога је пошљедње 
вече био малаксао, кад је послије дужег испитивања 
молио Бога, да га у том много не куша. 

У сутон појави се учитељ. Они сједоше сви у 
собу, пошто су свршили обичне припреме, као и онога 
вечера пред причешће. 

Мати бијаше узбуђена, а отац ћуташе. Растаће 
се послије сутрашњег празника, и бијаше неизвјесно 
када ће опет овако сви заје^но сједити. Учитељ изнесе 
молитвенике. Сви су се молили и пЈевали, а послије 
тога учитељ је држао слободан говор. 

Дубоко у ноћ сједила су ова четири човјека 
заједно, док не осјетише умор. Најпошље се расташе 
са најљепшим жељама за сутрашњи дан. Кад је Ајвинд 
легао, морао је признати, да још никад није потражио 
своју постељу у тако срећном расположењу. Те вечери 
даде свом осјећају нарочиту важност. Он разумије- 
ваше то овако: никад нијесам легао тако одан Божјој 
вољи и тако весео као данас. Одмах му иза]^е пред 
душу Меритино лице, и пошљедње чега се још могаше 
СЈетити, личило је на неку врсту кушања: не сасвим 
срећан, не сасвим, — шаптао му је неки унутарњи 
глас, на што он одговараше: да, сасвим. И непрестано 
је чуо: не сасвим, — да, сасвим; — не, не сасвим. 

Када се пробудио, одмах се сјетио значаја овога 
дана, помоли се Богу и осјети како је окријепљен. 



Отр. б66. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бр. 17. 



I 



Цијелог љета спавао је сам на поду. Сад устаде и 
обуче паакљиво своје ново одијело; тако лијепо прије 
ниЈв имао. Управо добио је округло скројен капут, 
који је неколико пута морао опипати, док се на њега 
навикао. 

Кад ]е оковратник метнуо и капут обукао по 
четвртипут, извади огледалце.Када]е видиосвоје задо- 
вољно лнце, са необично плавом косом како се из 
огледалцета смијеши, паде му на ум, да мора и то 
бити сујета. Да, али тек људи морају бити одјевени 
лијепо и чисто одговори он себи самом, окренувши се 
од огледала, као да је гријех, гледати у њега. 

А] заиста, не смије се само томе тако много 
радовати. 

— Не, али право размисливши, мора се и Бог 
радовати, кад се неко радује што је лијеп. 

— То Је већ могуке, али више ће му се допасти 
ти си лијеп, али не обраћај на то паасње. 

— То је истина, али гле, то је само стога, што 
је још све ново. 

— Ај да, онда мораш то, ма.1о по мало сметнути 
с ума. 

Он се сложи, да је час о овој час о другој 
ствари мислио кушајући се само да не би тај дан 
жигосао ни једним гријехом; али он је знао да уз то 
још има нешто. 

Кад је сишао родитељима, сјеђаху они већ сасвим 
обучени н чекаху га на доручак. Он им прп]^е, узе их 
за руку и заблагодари на новом одијелу. 

— У здрављу да га подереш, била је њихова 
срдачна жеља. 

Затим сједоше за сто, молише се тихо Богу и 
јеђаху. Мати, послије јела, успреми сто, и унесе за 
цркву спремљену торбу с јелом. Отац обуче свој ка- 
пут, мати стегну своје махраме, сви узеше молитве- 
нике, зак.1>учаше кућу и попеше се на бријег. До пута 
на бријегу, сретали су богомољце, на колима и пје- 
шице, конфирманде и у другој гомили прародитеље са 
сиједом косом, којп овај пут не хтједоше изостатп од 
цркве. 

Дан ]е био јесењи, без сунца, какво је вријеме 
обично кад хоће да се промијени. Облачпне су јурилс 
тамо амо и циЈепале се. Каткад би јурио по нсбу ве- 
лнки број појединих облака, као да јављају почетак 
буре; али је на земљи било још мирно, лишће је ви- 
сило као мртво, и ни задрхтало није, силна је бпла 
запара. ЈБуди су пониЈели своје путпе огртаче, али 
их нијесу употриЈебили. Велика гомила људи бијаше 
ое искупила око цркве; само конфирманди улажаху 
одмах у цркву, да би се распоредили још прије по- 
четка с^тужбе Божје. Одједном, ходником дође учитељ, 
у плавом одијелу, фраку, високим чизмама и крутом 
оковратнику, а врх од ' луле вирио му је пз задњег 
џепа, клањаше се и смијешашс се. Овог би потапшао 
по ле^има, оног би ословио с неколико ријечи, и ре- 
као му да гласно и јасно одговара, и тако непрестано, 



док стиже до ковчежића за сиротињу, цоред ^сога је 
стајао Ајвинд и своме другу Хапсу одговараше на сва 
питања о своме путовању. 

— Добар дан, Ајвинде, ала си се данас лиЈепо 
обукао — рече он и ухвати га за јаку од капута, као 
да је хтио с њим говорити. 

— ЧуЈ, ја ти желим свако добро. Ја сам баш сад 
разговарао са свештеником, ти си опет први као што 
ои и у школп био; иди на МЈ'есто одређено за првога 
и одговарај јасно. 

Ајвинд га изненађено погледа, учитељ клпмну 
главом, момче по^е неколико корака, застаде, затик 
опет неколико и опет се заустави. 

Ај, сигурно ]е тако, он је извјесно за мене казао 
свештенику неколико добрих ријечи, и брзим кораком 
пође првом мјесту. 

— Па, дакле, ти си први — шапну му један 

ДЈСЧКО. 

-- Јесам — одговори Ајвинд тихо, не могавшп 
се још непрестано ослободити од осјећаја бојазни, да 
ли је то истина. 

Када се распоред заврши и ука^а се свештеник, 
зазвонише и богомољци појурише у храм. Тада опази 
Ајвинд Мериту Хајденхефен пред собом, и она баш 
гледаше у њега, али обоје бијаху тако обузети све- 
тошћу мјеста, да се и не поздравише. Он је само опа- 
зио, да је она особито лијепа, да јс косу придјенула 
без икаква украса, ништа друго нР1Је видио. Ајвинд 
коЈијевећ више од пола године кројиогорде планове, 
како ће стајати преко пута од ње, кад му се испу- 
нише снови, заборави на свој положај као и на њу, 
заборави, да је икад на то мислио. 

На свршетку службе Божије и светог обреда, до- 
ђоше сродници и пријатељи да честитаЈу. Затим до- 
ђоше његови другови, да се опросте с њим, пошто 
бијаху чули, да ће сјутра дан отпутовати. Тада се 
приближише и много млађи другови, са којима се 
он на бријегу сањкао и тај растанак не прође без суза. 
Најзад се појави учитељ, који и њему и родитељима 
нијемо пружи руку и мигом их позва на полазак; он 
ће их пратити. 

Тако бијаше ово четверо опет заједно, а овај пут 
било је пошљедњс вече. Успут се још многи с њпм 
опростише и пожелише му срећу, али они сами нијесу 
међу собом разговарали, док кући не стигоше. 

Учитељ се упео из петних жила, само да их одржп 
у расположењу. Ипак туга обузс породпцу при по- 
м.исли на двогодишњи растанак, јер се до сад ниЈссу 
растављали ни један дан; еиш нико то не хтједе при- 
мијетити. Што је више дан измицао, у толико се Ај- 
винд осјећаше смућениЈ*и, па је хтио да се на пољу 
мало умири. 

Био је скоро већ мрак, и у ваздуху се чуо неки 
особит шум. Он застаде на степеницама и погледа у 
небо. Тада чу како га неко зове са окомка стиЈене, 
зове га сасвим тнхо, није се преварио, јер се глас двапут 



Ер. 11. 



1Ш. БОСаНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 



пововио. Ајввнд погледа горе и видје нејасно, неђу 
дрвећеи женску прилику како клечи и гледа дол>е. 

— Ко је таио? — уппта он. 

— Чула саи, да ћеш отпутовати — рече она 
тихо; — стога ие је гонило нвшто, да ти кажеи збо- 
гои, кад ти нијеси хтио мени доћи. 

— Јеси ли ти то, иила Мерито ! Ја ћу доћи теби 
горе, 

— Не. не чини то; ја већ дуго нате чекаи; нвко 
не зна гдје саи, па се иорви журити кући. 

— То није лијепо од тебе, што ои не потражила, 
— рече он. 

— Нијесаи иогла иадршати да отпутујеш, Ај- 
винде. Та, ии се познајено још од срвих година нашег 
дјетињства. 

— Тако је. 

— А сад се нијесио разговаралп век пола го- 
дине. 

— На шалост, нијесио. 

— И онда сио се на особит начин рвстали. 

— Ах да; — чуј, ја осјећаи, да иораи теби горе 
доћи. 

— Ах, не, не чиии то! Него реци ми: да ли си 
још љут на ие? 

— Мила Меритч), како можеш, тако што и ми- 
сдити? 

— Б, па. збогон, Ајвииде, хва.1а ти иа свии оним 
првјатнви часовиив, које си ии учинио? 

— Не иди још. Мервта! 

— Да, сад ое морамо растати, већ ће ми заије- 
рити. 

— О Мерита, Мерита! 

■ — Не, Ајвинде, не смијем дуасе остати; Јбогом! 

Збогон ! 

Послије тога. као у сиу уђе у кућу. Када га 
запитвше нешто родитељи, он одговараше свеиатрашке, 
а они то приписиваху одласку. Али се зачудв, кад иу 
учите.Ђ при растанку тутиу нешто у руку, што се по- 
слије претвори у петокруну. Доциије када је легао, 
није иислио на одлааак, већ на ријечи, које је са бријегв 
чуо и које је њој говорио. Као дијете иије сијела доћи 
на окомак бријега, јер се дједа бојао да не падне- 
Можда ће кадгод и сићи! 

(НвстмпКе св.) 



^ 



Петар С. Ивавчванк, Мав. Моштшача. 

Бувада. = 

мојој нештаипаној абирци „Српски нар. 
обичаји са села забиљежио саи, по при- 
повиједању нога духовног оца, б.1ажено- 
почпвшег јеромонаха Герасима Кочвћа ово: 
су га звали „женско", но право рекавши 
то ну ине ивје прилнчило, ногледавши његов стас и 



узраст. Био је прави планвнскв човјвк, а и жева ну 
је бвла права слика п нрилика. Обоје су, штоно веле, 
иогли с иеба таране дохватити. 

— Вољели су се, Бого иој ии.1>ени, д& је било 
за причу. Ал' све у тајности. јер је у нас све док 
нас није Швабо усрећио('0, била сраиота, да човјек 
своју жену јавво воли, и пред че.1>адина најављује 
љубав и во.1ење ма на који начин било. 

— По оној српској; „Закле«1а се зенлл рају, да 
се свв тајне анају." Бле, .'(ушо си медева, пуче глае 
и оде од уста до уста, да Ђурица одлежава бабвње 
са својои женон Симеунон. 

— Стрина ну Јока откри ту тајну.... 

Оваких С1уча]ева бивало је — рече отац Гера- 
сии више у југоаападним селнна котара бањалучког, 
а и у неким селииа око Варцар Вакуфа н Кључа, но 
све се крило, као зиијв ноге.... 



Српски народ. 

Од дра Ские ТроЈаномка. — 

(Наст1»«к). 

V. Раднност. 

радивости овде ва жвлост једввћу се вешто 
доТ1^и, јер то је колико опсежно, толико и 
важно распрввљање да 6и ие, рецнио сано 
цо.1>ска привреда без заната и трговине, 
врло далеко одве>1а. Многобројни заиатн цветали су 
у српскии 8еил>ама све до највовије силне фабричке 
поплвве у Србији. И за старо наше доба, за царства 
нашегв, ииа дивнвх прииера влада.1ачког разуме- 
вања и мудрог упућивања о радиности. Тако архије- 
пискон Данило (68. 69), наводи „добродете-Ћ и бого- 
љубије'* краљвце Јелеве') супруге крвљв Уроша 1. 
Она је у свон двору изредно писвла и састављала 
књиге божансгее, па је в „сосуде" црквене златон и 
среброи украшавала, а бисерон и драгии канењем ки- 
тила,као н сва друга доброчинства дели.^а, нли као 
што њен животописвц лепо вели: нештодно раадаваше. У 
њен су двор долазиле кћсрв сиромашних родитеља, 
па су се ту хравиле и она их је ооучавала у раду 
ручнои и пВсакому благочиввју", По том их је удо- 
иљава.1а и богато обдаривала, а на иесто њихово 
друге девојчице доводила на васпитање и учење „по 
образу прквих11 '. 

Пред сирт заже.1и да јој до1)у ученице иа опро- 
штвј, и до1)оше из це.1е краљевине. — : Њен је двор 
по Ст. Новаковићу био у Брњацина, у ибарскои Ко- 
лашину, а сахрањена је у Грацу ибарскон, у својој 
') ОтБ пленена [(арСЕса отб рода же фроужБСка, дакле 
Фраш^ЈСквња царског рода, НапЈ.икв крвљевн внжјјцп Карло I. 
в Карло II. аовЈ је својои рођакои. А тај Карло I. бво јв брат 
фравцуског крал>в ЛЈдвнка IX. 



Огр- Ј 



1901 ВОСАМеКА ВАЛА 1Ш. 



бр. 1?. 



задужбинл, од Студенице 4 часа далеко. — Чав ина 
понена у докунентииа да су Срби иладићи ишли на 
занате и ван Бвропе! 

Црногорци су до скора били чист сточарско- 
војнички народ, који су се готово стално за 500 го- 
дина с великои ратнои срекои борили в Турцииа на 
снрт или живот, и ва све то дуготрајно вреие никад 
нису.потпали тако под Турке, да су се у рају ногли 
рачунати, на да су у некој лабавој зависности једно 
врене ааиста би.ти (по Вуку, Јиречеку и И. Руварцу). 
Али то ии нвиало славу не унањује, кад се поиисли, 
колико је огромних царевина од Турака претворило св 
у прах и пепео! 

За то је лако разумети, што су Црногорци сна- 
трали за понилееа.е да се на каквин занатои баве. На 
пр. до пре 50 година ннје било у свој 'зенљи ни јед- 
ног Црвогорца ковача, него су се тин занатои ба- 
вилн саии Цигани. У свина осталии српскин краје- 
вина занат се високо цени, па се за то и говори : 
„ванат је златан". Српскн средњовековнн сооненици 
из XIII. века на нного неста поипњу баш коваче 
Србе, што се видн по цлеиеаииа њиховин, после 
што их убрајају у добре прилоаснике нанастирнна и 
као веште најсторе за ковање „ноапша" ради зарезп- 
вања пера и ниаче (По ЈВуби Стојановићу). 

Рад уз забаву. — Моба. 

Код Срба је обпчај да иду лети у неке свеце, 
кад не смеју нз предрасуде сеСи на те дане радити 
газдаиа на мобу, и то без плате, него само за јело и 
пике. Највише иду иа нобу те жању (ретко косе, око- 
павају кукурузе. купе сено или шљиве; кашто се и 
преде на иобу), за то се жетелачке песне зову и н о- 
барске оесие. На иобу највише иду илади иоици, 
девојке и нладе, и свако се обуче и накити, као на 
Васкрсеније или на Цвети, кад иде цркви или нана- 
стиру, па 06.1^ дан шањући певају, чепају се, шале 
се и веселе, а оосле вечере играју и певају до нека 
доба воки. На некин иестииа (као у Срену) кад до- 
жању њиву, ов оо^у кући на вечеру, онда девојке на- 
чине од нараиа барјаке, па онако с барјацииа иду 
певајући, као какви сватовв или војнпцн; кад до^у 
оред кућу онда оободу барјаке у зеиљу. Моба се 
обпчно купи на нреку, а доиакнн треба да је частн 
као кад слави крсно вне (за то свагда и зову газде 
на нобу, јер сирокаси ненају чшс да часте). На нобу 
дођу и оријатељв из других села, и сваки доведе са 
собон оо неколико иончади, девојака и иладн. На иобу 
се отннају које ће поћи. 

11ре.1о бива обично ноћу с вечера, откад ноки 
одужају. То се разуне да на прело иду девојке и 
иладе, и кашто дође по које и од познате иончади, 
те се с девојкана и нлалама разговарају и шале. На 
прелу се коку преде и.7И дон^вцв на мобу нли свака 
себи. Ако се преде на нобу, онда донаћица прел>е 



части, а ако преде свака себи, онда ин донвћица не 
дајв вишта за јело, вего а1со која донесе што од куке. 
По Славовији иду нончад на прела с таибураиа па 
свирају. 

Кад год се где скупи сеоска нладеж о све- 
цина И.1И код ианастира или о саборнна, на вашару 
итд. одиах заокупе у подвојенни гонилаиа бацати се 
какена, бацатн џиде, рвати се, оа и скакати. 

(Нвстввике се|. 



♦^ 



Лаа. Е. Нишковик. Делвград, ■ 

Облачина и њено језеро. 

По народнои цредању. — — 



дући од Прокупља ка Нншу, налазп се с 
леве странв село Облачива, в ивнеђу села 
Облачвне и Биљешког брда (ва коие су 
врло родни виногради) постоји језеро, а 
у близини је и црква тога села. 

На самој обали тога језера постоји 
канен, који ]е црвен, а драси се, да је некада био бео. 
На тоне каиеву сунчала се аждаја, што је становала 
у том језвру. 

Неком приликон, кад су туда Турци пролазили, 
спазс аждају на канену, опале из пушке и убију је. 
(Нвки опет веле, да је нису убили, век да још »ивв 
у Блатскон језеру, које је у близпни). Од једнок се 
уздиже некп страшно црн облак, удари град, па Јв 
тако сатро винограде иа Би.1>ешЕсои брду, да се само 
внво у језеро сливало, а од тог вина поцрввнно је 
тада и онај канен, који и данас стоји ва обали ~~ 
потпуно црвен. 

Сељаци држе да аато некају доброг грожђа што 
је аждаја отерава. А на сваки начвн, да је и ине 
села Облвчине везаво са тин иненок.... 



Српске народне умотворине. 

— Народне женске песме у 
Ваљеву из 1860. год. — 

IV. 
Два се града напоредо граде: 
Једно Јајце, а друго Језерце. 
Јајце гаји Јајчанина Јова 
А Језеро Језеркињу Мару; 
Поручује Јајчанине Јово, 
Поручује Јвзеркињи Мари: 
„Чујеш иеве Језеркињо Маро! 
Ја сам чуо да си танкопреља. 



Ер. 17. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 269 . 



Да т' аошаљен сввлено повесно 
Уз повесио ииенрско вретено, 
Те опредп иени бошчалука; 
Оно више што остане Маро, 
Ти опреди себи у дарове." — 
Проговара Јсзеркиња Мара: 
цЧујеш иене Јајчанине Јово! 
Ја сан чула да си кујувџвја, 
Да т' пошаљем нару царевицу 
Сакуј нонв станак н брдила, 
Оно више што претекне Јово: 
Сакуј себи токе на је.1еке." 

V. 

Пошетало злато иатерино 
Кроз ливаду, башту даиџину, 
Шетајућв црну зен.ч.у љуби: 
пЦриа зем.1>о, та приии не у се! 
Јер ја ненаи нвкога од рода, 
Сеи даиџу — брата иатврина. 
Стар не просн, а илад ие купује! 
Волео 6' ие старцу поклонити 
Него нладу за дуквте дати : 
цСтаро војно дрво јаворово, 
„Младо војно питоиа руасица, 
„Кпша иде јавор .^фво труне, 
„Сунце греје јавор дрво сушн. 
„Ветар дува јавор дрво љул>а, 
„Киша иде, а ружица расте, 
„Ветар дува те руасу развија, 
нСунце греје, ружа руиенија. 

VI. 

Текла Дрина, текла и Морава. 
Дрина иоси дрвље и каиење, 
А Морава два нова дућана, 
У једном је свила и кадифа 
У другоне два нончића нлада: 
Једио Вељко а друго је Душко. 
Вељко себи перо зарезује, 
Пореза се по десници руци; 
}ћег' запита сестрица Станица: 
„Брате Вељко, боле ли те рука? 
Сејо Стано, не бо.1е не рука, 
Већ ие боле срце за девојкои 
Брате Вељко. за којои девојкон/ 
„Сејо, Стано, за поповои Ранкон. 

Ирпбелвжво од своје блко 
Ннт, Р. Јоваиовнћ, 
Лоаавца. 



Чини добро не кај се!:^ 

Народна прича вз МустапаНа — Звишд. 

(Свршетак). 



: уае она дна лабудова псра и дрвце, 

и собу царсве ћеркс, ду'ну у пера, н 

Јпут се обрете вод прозора собе ца- 

1ери. Такну дрпцетои проаор, а он 

1ори, Он сс претвори у мушицу и 

се за таван. Ту је вечера.1о чстрдесст 

цареви' дворкиња, па устадоше и одоше, а царева 

ћер оста саиа. Није иного постојало, а из да.1>ино се 

зачу спловито дувањс ветра. Она скочи и отворп 

прозор. Наједаред кроз прозор уђе огњевпти змај, који 

беше еав у плаиеву. Чин сгпже, збаци са себе оиу 

гуњу од илаиена, оојавв се нладић да лепши бити 

не иоже. Врло нало су ту поседели, па зиај уае ону 

гуњу, до'вати цареву ћер и полете кроа прозор. И 

иушица са тавана истог часа по.тете за њииа, и ие 

прсстано их шибаше онвм дрвцетои. Долетеше њих 

двоје до једне велике ствие. Змај орвтисиу дугме иа 

стени, стена се отворк, и они уђоше унутра, а и ну- 

шпца у^ с њина в стсна се сана затвори. Тано је 

тек имао шта впдети : Дворац бољи него и онај царев. 

Ту заеедоше знај и царева ћер те вечераше. 1Јо вечери 

су ее целу иоћ нцловали. Кад би пред зору, знај је 

запита: „Је ли даиас дошао ко да те проси?" 

Она рече: Дошао један одрпанко, ионајгори је 
од свију до сад, него кааси ии шта сутра да понислин.'* 
Он јој рече: „Поиисли на својв папуче!" После 
се кренуше царевои двору. Мушвца опет потрчи за 
њима, в непрестино их шибаше дрвцетон све до ца- 
ревог двора. Оида се врати у каваницу своне побра- 
тииу. Дух ну рече: „Кад одеш да просиш цареву 
ћер, тако и кажи, да ]е понислила на своје папуче, 
али опет добро пази шта говори царева ћер." Отиде 
он таио, и баш у оно вреие стиже у двор, када је 
каза,1а царева ћер. Ту са цареи беше сва дворска 
гаспода. Мало после из(^ и царева ћер са распле- 
тенин косаиа низ ле^ и сабљон у рукама. Дође пред 
просиоца и запита га: пНа што сан сад понислн.таЈ' 
Оа рвче: „На своје златне папуче!" Упрепасти се 
царевв ћер, па рече: „Јесте, али сутра дођи онет, да 
погодиш, иа што будеи понис.тила." Кад чу цар и 
његова господа да је нладић погодио, сви запљес- 
каше рукаиа, јер се обрадоваше е учинн оно, што 
нико није иогао. Побратин оде своие другу и каза иу, 
да га парева ћер зовс да и сутра погађа, шта ће по- 
иислити. Пошто једошс, дух му рече: „Одма' лези и 
одиарај се!" Кад би увече, опет га дух пробуди, даде 
ну четири лабудова пера, >[ највеће и средње црвце. 
Заооведи ну да ради исто онаво као и прош.1е ноћи, 
сано још боље да стеасе дрвца, и њвиа да их шиба 
кад пођу из двора пећини и нахраг, а уз то да добро 



Отр. 270. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 17. 



/ 



пази шта буду говорили. Тако побратим оде и као 
иушица уђе и прикачи се за таван. Кад њ\гк двоје 
по]^ошв из дворца, он стезаше дрвца што јаче могаше. 
Чим се отвори онај камен, и он се с њима заједно 
увуче тамо. Пошто вечераше, змај је запита : 

„Је ли погодио онај што се јавио? Она рече: 

„Јесте.** 

Он јој онда рече: „Море то није добро, а и ова 
олујина уби нас, баш ми је доста тешко." Пред зору 
она га опет запита: 

На шта ку данас помислитиУ** 

Змај Јој рече: „Помисли на своје рукавице!"* 
Затијем је шчепа и полете дворцу. Мушица све за 
њима лекаше, стезаше она два дрвета што год могаше 
јаче и шибаше их њима. Кад стигоше до прозора, он 
се врати своме побратиму. Побратим му рече: 

„Одма лези да се мало одмориш !" Кад дође 
оно време у које је требао да иде царевој керки, дух 
га пробуди и рече му: „Кад царева кер изађе преда 
те, реци јој да је помислила на својс рукавице, и 
опет добро пази шта ке још говорити," Побратим се 
диже и оде цару. Опет ту око цара бејаше искупљена 
сва његова господа. Док ето ти опет цареве керке са 
расплетеним косама, и опет носи у рукама сабљу. 
Кад дође пред њега и не погледа га, но га запита: 

„На шта сам сад помистила?^ 

Он рече: „На своје рукавице.'* Царева ћер у 
чуду одговори: 

„Јесте." 

Цар и сва његова господа радосно запл>ескашс 
рукама. Но царева кер опет рече просиоцу: 

„Сутра и по треки пут да дођеш, па ако и тад 
погодиш на шта будем помислила, твоја сам."* Младик 
се врну побратиму. Каза му да га царева кер и по 
треки пут зове. Ручаше и дух му опет рече: „Лези 
па се одмори!" Кад би увече, дух га пробуди, даде 
му цело лабудово крило, сва три она дрвцета, ону 
сабљу што су је добили од оног комендијаша и једну 
повеку ма'раму, па му рече: „Пази сад добро, све 
ради онако као и прошле две ноки, само ону ствар, 
на коју он њоЈ каже да помисли, да одсечеш и доне- 
сеш мени у ма'рами.^ Младик оде. Кад змај с царевом 
керком по^е од дворца, онај сва три дрвцета врло 
јако стезаше н њима пх ударашс. На њих је дувао 
врло јак ветар и падаше крупна киша и град. Отвори 
се онај камен, а и мушица брзо с њима уђе унутра. 
Они седоше да вечерају. Пошто вечераше, змај је опет 
запита: 

„Је ли и по други пут онај погодио? Она рече: 

„Опет је погодио.*' Змају не беше мило, а и овај 
ветар, киша и град заплашише га, а.1и му брзо про- 
ђоше те мисли, и поче да се милује с царевом керком. 
Миловаше се до пред зору, па га онда царева кер 
заппта : 

„На шта ку сад помислити?** Он јој рече: 



лПомисли на моју главу, то никад не може по- 
годити." Затим је узе и полете с њом, а овај их опет, 
што Јаче могаше, шибаше све до двора, њих двоје 
уђоше кроз прозор у двор, а мушица причека на про- 
зору. Мало после излете сам змај, и полете своме 
дворцу. Мушица из ове снаге стезаше она дрвца. Ветар 
дуваше, а град падаше. Из оног најмањег дрвцета све 
су севале муње и пуцали громови. Кад змај дође близу 
онога камена, зама'не мушица сабљом, и змају одсече 
главу; завеза је у ону ма'раму, и понесе своме побра- 
тиму. Дух му узе три дрвцета, крило и рече: ^Лези 
па спавај !" У одре]^вно га време пробуди. — „Узми 
само ту ма'раму с главом" - рече му дух — ^понеси 
је, и кад те запита на шта је помислила, ти замани 
и пусти два краја од ма'раме, нек' глава падне на 
патос ; а кад тамо свршиш посао, опет дођи мени ! 

Момак узе ма'раму с главом и оде цару у двор. 
Силна се господа беше искупила у двору, јер су се 
надали да ке се сад свршити ствар о удаји цареве 
кери. Није много стајао, а ето опет цареве керке с 
расплетеним косама и сабљом у рукама, па га запита : 

7)На шта сам сад помислила?*^ Он ништа не 
рече, век испусти два краја од ма'раме, а змајева 
глава паде на патос." Царева кер дрхкуки рече: 
„твоја сам." Тад господа наЈЈаче запљескаше, а њему 
дадоше царско одело и круну, па остаде у двору. 
Цар му одма предаде владу, јер је био много остарео. 

Царев зет нареди, да варош буде затво ена само 
за време празника, а не као што је царева кер пре 
радила. Цео тај народ се много веселио, што је добио 
тако доброг цара. У томе весељу он заборави и не 
сети се да оде своме побратиму, као што му је он 
наручио. 

Тек после годину дана поче с царицом причати, 
како ЈС најпре пошао од своје куке и куда је све 
ишао, па кад у причању дође до оне цр^свице, одма' 
се сети да је заборавио свога побратима, прекиде 
причање и викну: т^Ух! шта сам зфадио....** . — лупи 
се по колену и чоја се расцепи. Одма' прати људе, 
да га траже у оној каваници и на другим мес- 
тима, а чим га нађу да га доведу њему. Нико није 
могао да га нађе, јер духа није могао нико видети. 
Онда се диже сам цар да тражи свога побратима. 
Право оде у ону каваницу, и нађе га где седи за 
столом. Јави му да је постао цар, и у томе га забо- 
равио; преклињаше га да му то опрости, и позва га 
у двор на весеље. Дух му опрости и обојица одоше 
у двор. Пошто су се добро провеселили, цар му рече: 

„Шта захтеваш од мене да ти дам?" — 

Дух му рече: „Дај ми шта год 'океш, ја прис- 
тајем." Цар му одреди цео један крај земље, и даде 
му га да њим управља. Дух на то пристаде и позва 
цара у ону каваницу, даде му она три дрвцета и 
и сабљу н рече: „То смо псплатили (дрвца и сабљу), 
а крило морамо да однесемо лабуду, јер он тамо у 
планини и сад лежи мртав, а ти без његовог крила 



Вр. 17. 



Ш8. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 271. 



не би могао узети цареву ћер.** Цар га послуша, и 
пођоше у двор. У двору цар остави она три дрвцета 
и сабљу, а са лабудовим крилом одоше на оно место 
где је лабуд пао. Стигоше тамо п нађоше мртвог ла- 
буда. Дух му намести крило, а лабуд оживе п весело 
одлете. 

Кад цар хтеде да по1^е двору, дух му рече: „Ја 
сам онај што си га ти у црквиЦи откупио, за то сам 
тн добро добрим и вратло — а сад збогом!" И чим 
се поздравише, духа нестаде. 

Ив народа чјо и испрпчао Павле Пејкић-кафеџија, 
а од њега чјо и прибележио Хранислав Прнбаковић« учитељ. 

0. децембра 11)07. год. 
Ратаји — Круш. Л\упа. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Лука Грђић Бјелокосић: Српска вародна 
ј е л а у Херцеговини и у Босни (из X. књнге Српског 
Е/гнографског Зборника;) Српске народне игре 
из Босне и Херцеговине (из IX. књиге Етнографског 
Зборника Срп. Крал>. Акадсмије). Београд 1907 — 1908. 

Лука Грђић Бјелокосић је један од наишх ста- 
ријих, савјесних п вриједних скупљача свега, што је 
у народном животу од интереса: обичаја, вјеровања, 
лијечења; народних умотворина п сада игара и јјела. 
Свој књижевни рад почео је у „Бос. Вили" слиЈедећи 
у главном примјеру Вука Врчевића, често само и 
тамо, гдје то није било ни од успјеха, ни од користи. 
(„Стотина шаљивих прича*', ,,Цртице"). Иначе, његова 
ранија збирка „Из народа и о народу"*, у три дијела 
корисна је и добро дошла свакоме, хсо се бави испи- 
тивањем народних умотворина и народпога живота 
у опште. 

„Српска народна јела пружају један богат и 
добро сложан материја.1 етнографима, културним псто- 
ричарима и лексикографима и доприносе много јас- 
ноћи с*1ике наше народне културе. Јела су узета сва 
и описана су брижљиво и тачно. Само на једно-два 
мјеста да се исправити по нешто: чесница се оби- 
чно једе на Нову Годину а персци (а не како г. 
Грђић пигас перетци) се нарочито праве за Ускрс. 
Паства (на стр. 112,) ни]е риба, из брдских ријека, 
него врста спремљеног тијеста (као макарони), а рпба 
је пастрва или пастрма. Чудно нам је због чега 
Гр^ић пише гроздје, кад се у народу тако не 
говори. 

Од интереса су и „Српске народне игре", описане 
до сптница и опсежно. Оне су један од многих доку- 
мената примитивне културе, помоћу које се једино 
с успјехом могу тумачити и остала питања традицио- 
налне књижевпости. У њима има много оног наивног, 
простодушног, примитивног уживања у забави, какво 
нам престав.1>ају неки од Његушевих типова и у задње 
доба Радована Невеспњског. Шала је увијек не у 
духу п вјештини мис.1и, него у физичком караћењу: 
у ударању и гарављењу, смијех настаје само онда, 



кад се неко изврне на леђа или дође сав умрљан од 
кога „мајстора'*. 

Као и у народним пјесмама, причама и послови- 
цама, тако сретамо и овдје вс.1ик број игара, које ни- 
јесу само наше, српске, него опште, народне у широ- 
ком смислу те ријечи. Тако да споменем само у ка- 
раћењу: пранљење сликс, мјерсње платна, у играма 
игре: Орлова, Ћуприје, Кука, Цвијећа. Само 
што овдје често пута, услијед извјесних израза, мо- 
жемо да познамо и откуд која игра — нарочито их 
је много од Османлија — и да их познајемо увијек 
као изоловане моменте. 

Замјерили бисмо г. Грђићу, што поред сваке 
игре није навео сва она мјеста, у којима је видио, 
ако већ игра није општа. Јер у оваким стварима и 
то је увијек од значаја. Осим тога да је свуд назна- 
чио и све изразе за поједине игре: Као узипли- 
конца и ибришим-конца, уз Бу ће од ј ах е и 
име: плохе (^еп. зјпо;. од плоха, е); уз цвијеће 
да је додао, да се тако игра и јела. Заборавио је 
само двије игре: Топуз града и тражење пр- 
стена с пјесмом: „Дајто, мајто, материно злато." 

В. Ћ. 

Свеопште изборно нраво глаеа. Саставио Д. 
О. У Новом Саду 1908. 

,,Зорин'^ одсјек' за народно образовање издао је 
горњу књижицу и одредио читав приход за подизање 
народних књижиица. Штета, међу тим; што је и у- 
трошио новац и дао фирму једној књизи, која је без 
икакве вриједности. Из.1агање је у њој наивно, често 
комично-наивно, на много мјеста нетачно, свуда по- 
вршно; све „популарно^\ „за народ''' или како се то 
већ зове. Како је површан читав рад показаћо само 
овај један примјер. Пропорционално гласање, било би, 
вели се ту, кад би, рецимо, од милион гласача 
400.000 гласова било за самосталце, 300.000 за ради- 
кале а 200.000 за социјалисте и кад би, према том, 
од 300 посланика самоста.1ци добили 110, радикали 
100 а социјалисте 90 мандата. А није опазио, да со- 
цијалисте имају половину гласова мање од самосталаца, 
да је 100.000 гласача остало неурачунато, да јс коли- 
чник 3333 и да би међу оне три странке прави раз- 
мјер био 120: 90: 60. Оспм тога је језнк, којим је 
ова књига написана, онај онакажени, измрцварени 
српски језик у канце.1ари]ама хрватских и босанских 
чиновника и најмање згодан за препоруку, да га 
наш сељак чита. В. 

11ееие. Крста Миладиновић. Нови Сад, штам- 
парија д. д. Браника 1908. 

Ово су пјесме Једнвг полетарца, за кога би бо.1>е 
било, да нијесу угледале свијета. Никада критика не би 
требала, да буде ноумо.Ђива као код недораслих по- 
четника, који гледају, да се чпм прије прославе од- 
штампаним пјесмама. А не знају, да они највише на- 
носе штете нашој чпталачкој публици, а уз то сами 
себи највишс. Често сам пута чуо од наших старих 
пјесника, како се горко кају, што су прерано изда.1и 
своје пјесме, јер их се послије стиде. Тако ће се си- 
гурно и госп. Миладиновић некад горко кајати. Нема 
ни једне пјесме, која би нас занимала, коју бисмо 
угодно прочитали, а камо ли. да бисмо у њој ужи- 
ва.1и и да би нас потреста. То су х.хадне, невјеште 
непјесме, које су нам ужасно досадне, кад их читамо, 
за које жалимо златно вријеме, што нам оне однесу, 
док их прочитамо. Тај човјек нити има стпха, нп 
форме, ни јака осјећаја, ни ках^вих нових идеј'а, ни 



Стр. 272. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вро1 17. 



снажна сјекање, Ш1 фантазије. Хтио би да запјева на 
Бранкову (поезију) на народну, али није кадар. Уза 
све то судећи само по неким пјесмицама из другог 
дијела, као пјесма ^Тамо...'' не може му се одрећи, да 
нема неког пјесничког дара. Али тај дар, ако га госп. 
Миладиновић не буде јако усавршавао дугим читањем 
српскијех и странијех пјесника и образовањем свакс 
руке, увенуће или остаће на пстом нивоу без ври- 
једности. 

Из две лирике. Миладин Крстоношић. Новп 
Сад, парна штампарија ЂорЈ^а Ивковића. 1908. 

Наши књижевни листови слабо се осврћу на 
почетне литерарне радове, особито, ако суслаби. А моје 
је чврсто увјерење, да бп им требало велику пажњу 
посветити. Треба их тријебити, са корјеном ишчупати, 
убити у клици на златном пољу литерарне арене као 
што ваљани баштован тријеби коров из своје цвјетне 
баште. Треба тријебити губу из торине, Они као па- 
разити живе на рачун другијех. Они кваре укус наше 
публике, дискредитирају нашу књижевиост. Ко ће 
дати новчић за лијепу књигу, кад прочита овако 
слабе радове као што је ова збирка јадних нестпхова 
Миладина КрстоношићаУ Кад има људи, да растурају 
оваку жалосну поезију, како ће живјети наши добри 
пјесници? Како ће остати вјера и љубав према по- 
езији и према књизи? И овај се човјек усудио пре- 
водити генијалног Петефија! Баците перо господине 
Крстоношићу! Ви нијесте сигурно пјесник. Жали, 
Боже; вријеме, које сте утрошили у то, а још више 
вријеме и новац, ако кога буде иза мене, ко ће Вас 

*. моћи прочитати. 

Ннрчета. 



Књижевне и културне биљешке. 

Одабране дјесие Силвцја Ст. Бра&чевића. „Друштво 
Хрватских књижевника** у Зах^ребу спрема особито пвдање нај- 
љепших пјесама најбољег хрватског лјесника Силвија Ст. Крањ- 
чевића и то приликон двадесетпетогодишњице његовог књижевног 
рада. У абирци ће бити до 30 лјесама и то већином илустрованих. 
Иадање ће се ограничити на 300 примјерака, а један примјерак 
стаје 20 К. У књиви ће бити штампана имена претплатника. 

Старе српске слнке* „Бранково Коло** јавл>а, како један 
трговац 7 Тријесту има 17 комада старих српских слика; од 
важних, старих српских умјетника. Слике су ив 16. вијека. 
Натписи на сликама ови су: 1. Св. Немањић; 2. Св. Григорије 
Богослов; 3. Св. Стеван Дечански; 4. Св. Атанасије велики; 5. Св. 
Сава; 6. Св. Стеван Немањић; 7. Св. Јован Златоуст; 8. Христос у 
храму; 9. Христос поддрветом; 10. Христос тјера трговЈ^е иа храма; 
11. Рождество; 12. Тајна вечера: 1 . 14. и 15. све три су слике 
врло оштећене; 16. и 17. два комада декоративна у барокон стилу. 
Све се те слике продају. Ко их жели купити нека се обрати на 
дра 3. Д. Бје.1овучића у Тријесту (У1а 81а(1шп). 



Седамдесетогодншњнца. Дворски савјетник и прослав- 
љеви хрватски научењак др. Ватрослав Јагић, слави 6. јува по 
новом своју седамдесетогодишњицу. Тога ће му дава његови 
поштоватељи, пријатељи и ученици предатн аборник радова у 
славу свршетка његова професорског рада ва бечкох свенаучишту. 
Због прилика на универзи, свечаност ће се ограничити на ужо 
круг учосника. Одбор моли, да се поадравп шаљу најдаље до 
5. јула. Јагића су приликом ове седамдесетогодишњице петро- 
градско и московско свенаучиште ивабрали ва свог почасног члана. 
а тако исто га- је иаабрало аа почасног члана и царско-руско 
удружење за антропологију и етнологију. 

Н^џновија руска новела. Иоанати ^јуски књижевник Ле- 
онид Андрејев довршио је своју новелу „Иввршење смртае казве*', 
која има велвку књижевну вриједност. Јунаци су новелв ало- 
чвнци, којо ратни суд осуђује на смрт. У нове.1и главно је то, 
што се описује њихово душевно стање од проглашења до^павршења 
пресуде. Књпжевници, који су читали дјело у рукоппсу, прилв- 
ВДУ **У велику вриједност. 

Стогодншњица лнтографнје. Ове годиве навршило се 
управо сто годвна од проналаска, односво сталне употребе лито- 
графиЈе. Једии веле, да је литографију ивнашао још 1796. векакав 
Нијемац Алоис Зоненфелдер, док други трврде, да је литохрафију 
ивумио Та.1ијанац Гроф' Ластери 1808., који се обратио ва помоћ 
француском цару Наполеону I. Овај владар био је врло присту- 
пачан књижевницима и умјетвицима, па помогне и Грофу Ласте- 
рију, те свој изум оствари у Паризу и добије од цара декрет, да 
се 8ове „дворски литограф''. 

Доктор педагогнје. Бивши мостарски учитељ и 8бт Паја 
Радосављевић отишао је у Америку, па је након дужег учења 
прошлог мјесеца, положио докторски испит ив педагогије на њу- 
јоршком свенаучишту. Поред тога др. Паја Радосављевић одмах 
је добио мјесто у истом свенаучишту за доцента иа експервмен- 
талве педагогије. То је први Србив доктор педагогије. 

Трвструка елавн^ Сршжа ацмтвда ј Требтку прослааља 
па Петров дан и Павлов дан ове године троструку славу. Твх 
дана свечано ће се осветвти нова српска црква и школа, а уједво 
и пјевачко друштво „Соко*^ осветиће нову своју ваставу. Школи 
ће кумовати познати српски добротвор Лука Ћеловић, трговац ва 
Биограда, а застави Јевстатије Гаћиновић, архимандрит маваствра 
Добрићева. Свечавостима судјелује српско пјевачко друштво 
„Гусле" и гимнастичко друштво „Обилић* из Мостара. Општина 
и одбор „Сокола" позивају Србе из свих српских земаља/ да се 
што обилатије одазову овој ријеткој слави. 



Имамо потпуних комплета „Босанске 
Виле" од год. 1903. — <907« и дајемо их 

по 5 1^* 



ууБосанска Внда^ иалави у Сарајеву три пута мјесечно; сваког 10., 20. и 30. — Цијева је ва годвву 8 кр., у Србвјв 10 див. 'Ваци, учштељш 
и подофицири добивају лист за 6 крува а сељацв за 4 кр. Претплата из краљевине шаље се на г. Мвхајла Р. Жввковића, трг. у Београду. 

СЛДРЖАЈ: Пјесме: Завршна реч, од М. Симића. — СЈенке, од Симе Иандуровића. — Ј^з натииса^ од Велимира Рајића. — 
Слутња^ од ВЈза. — *. Мој иородични сан и Јесења ијеема, од Пола Верлева, с француског Ћ. — Прииовијетке : Лз илавих 
легенадау од Јовава Дучвћа. — Милош иред турским аколом, од дра. Н. Ћорића. — Кив'ии, од Пере С. Талетова. — Ћур^евски 
уранак, од Ст. Витаса. — На ираеу, од И. С. Тургењева, с руског Ј. Максимовић. — Мртва уста не говоре, од Артура Шницлера, 
с њемачког Иван Корвицер. — Весео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, превео Никола Стајић. — Поука: Кува^а, од П. С. Иван- 
чевића. — Сриски нароДу од 'Дра Симе Тројанрвпћа. — Облачина и њено језероу од Лав. К. Мишковвћа. — Сриске народне умо- 
творине: Женске ијесме у Ваљевуу забљ. Вит. Р. Јовановић. — Чини добро не кај се, српска народваприча вабиљежио Хранвслав 

Прибаковић. — ЈТистак. 

Власвжк и уредвнк Ннкода Т« Башнковнћ* Пехлвванупш ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионжчка пггампар^да, Сарајево. 



•■ мм 



Број 18. 



СЛРАЈЕВО, 30. јуна 1908. 



Год. ХХШ. 



П. С. Талетов, С&рајев 

Бивши . . . 




|^то се Аксентију у Милојевој кући 
више чинило, он је постајао 
све незадовољнији. ИГто су му се 
више испуњавале жвље, он јс све 
више жеља измишљао и, с правом, 
је очекнвао да се оне безусловно испуне. У прво 
је време остварење својих жеља ивну^авао 
својим уљудним и љубазним понашањем, као 
да му није много отало до тога да се оне 
остваре, као да их је ианосио у обливу савета, 
веопходно потребног у јвдној добро уређеној 
кзгћи да се што пре послуша. Доцније, када 
је већ дубље ухватио корена н када је сте- 
као увсрен.а да га из ове куће не може ништа 
друго извести до смрт, он је постојао безоб- 
знрнији, придавао је себи велик значај, зна- 
чај домаћина, који, с правом, очекује да се 
слуша. Прем!1 послузи био је опор, а често 
пута и сурол; сматрао их је за леша створења, 
која се у кућн држе само због тога, да се 
хране и поје и то им је, у осталом, сваком зго- 
дном и нсзгодном приликом рекао, не бира- 
јућн ни времв када ће то реКи, ни начин на 



који ће им саопштитв резултат свог дубоког 
посматрања. Послуга, која је била сасвим дру- 
гог мишљења, у први мах, кад јој се досади 
Аксентијево затркавање, жалила се Т^анн, а 
доцније се препирала с њин, не бирајући из- 
раве и ни најмање не штедећи његову про- 
шлост, која, по њихову мишљењу, није бпла 
бап! бог зна како светла и сјајна. Аксентије 
је тај свој сукоб са послугом умео врло вешто 
преставити и он је изгледао као човек, скро- 
наи и кротак као јагње, које неваспитана и 
неуљудна послуга не оставља на миру и 8а 
кратко време, два пута је мењала 1!^ана по- 
слугу. 

Аксентије је лежао две три надеље. За 
све време свог боловања, он је био врло пр- 
гав, своју болест јв представљао као страхо- 
вито опасну, од које тек један од хи^Ђаде 
остаје у животу. Он је стењао, уздисао, мла- 
тао рукама тамо и амо и сву кућу је држао 
у сталној запетости. Када се дигао из постеље, 
он је сваком, кога год дочепа, па тгатересовао 
се тај за њега или не, по нвколико пута при- 
чао цео ток своје болести и, на крају кра- 
јева, тврдио је, да би сваки други иа његову 
мвсту умро, али он, захваљујући својој че- 
личној јапији, остао је жнв, ма да му још врло 
много времена - треба да се -потпуно опорави. 
И на рачун тог свог вечитог опорављања , 



1 



Стр. 274. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 18. 



он је био неисцрпан у жељама, необуздан у 
својим чудним прохтевима и, по готову, не- 
сносан са својим понашањем. Све му јо било 
досадно и мрско, свуда је гледао заверу про- 
тив себе, у свачем, у носвесном покрету руке, 
као и у. свакој речи изреченој без икаквих 
промпсли, налазио је некаквих прикривених 
алузпја, које се, свакако, морају односити на 
њега. Деца га нису довољно поштовала, а 
Паја му хотимично није хтео да чита новине 
онако, како је то пре^^о радио, него је пре- 
скакао читаве пасусо и, на рачун п,егов, те- 
рао шегу. Дете му се, додуше, правдало да 
му то није било ни па крај памети, али он у 
то није веровао и терао га је од себе на пај- 
нељубазнији начин. Децу, у опште, од неког 
времена није могао трпети, а Пају јо чак 
једном приликом и ударио штапом, јер га није 
оног истог тренутка послушао када је он то 
тражио од њега. 

И Милоју и Цани Аксентије је био са- 
вршено несносан, али су се уздржавалп од 
сваких напомена, јер су његово несносно по- 
нашање правдали његовпм реконвалесцентним 
расположењем. То је сада, у осталом, била 
једина ствар у којој су се њих двоје слагалн. 
Јер ,Цана је Милоја стално прекоревала, што 
волп да иде у кавану, а, међутим, он, по свој 
прилици, одлази на другу страну о којој се, 
ни у ком случају, пе може рећи, да тамо чува 
своју мужевљу верност. А Милоје опст, са своје 
стране, очигледним примерпма пзносио је ње- 
зино распикућно управљање кућом и .... 
много пгго шта би могао рећи о њезпном ко- 
кетовању с Пајиним учптел>ем. Сва њихова 
расправл>ања, боље рећи, међусобна оптужи- 
вања свршавала су се увек једнако. Цапа је 
је очајно плакала, кршила руке и Лроз плач 
је тврдила, да му је каква женска учинила, 
те је више не воли као пређе, а Милоје, без 
икаква објашњаван>а, псујући и проклињући 
час, када је сишао с ума те се оженио, пзлази 
из куће, залупиувши врата за собом. 

Аксентија је, ме^^утим, у необичној мери, 
занимала једна околност. Одкако му је Ми- 
лоје рекао да присуствује Пајиним часовима, 
Цана је допгла два три пута на час, а после 
тога није никако долазила. ПГта онда^ то зпачи? 



Он је о томе врло дух^о размишљао п у дну 
срца се необично радовао, што је тако брзо 
нашао потврде за своје тачно посматрање. Да- 
кле, она није долазила само због тога, што 
није могла бити с њимо на само и што ју је 
сасвим природно, вреЈ^ала туЈ^а присутпост те 
није могла пуститп маха својим оссћајима. И 
то је било за њега у толикој мери јасно, да 
није осећао никакву потребу да треба о томе 
нарочито да се уверава. Она га воли — то 
је видео кадају је, у неколико махова, по- 
сматрао преко новина, а после доказ је за то 
и околност, 1ПТ0 није хтела да буде у њего- 
вој близини, када није могла с 11Л1ме да остаје 
на само — и сада настаје за њега питање: 
на који начин долазе у додир и којим начи- 
ном могу измењивати ,уве1)еп>е о својим исто- 
ветним осећајима. Зар има који другп пачин, 
него — посредством писама? И када је срећно 
дошао до тог поузданог резултата свог раз- 
мишљања и тачног посматраЕћа, он јо ишао 
даље. Зато со свесрдно старао да своју снаху 
сачува од пада, а своју породицу од немп- 
новне срамоте, која би била последица 1Бе- 
зинога пада. Али он јс врло добро знао, да у 
тако деликатним питањима обилазни путеви 
нису никада од користи п зато се репт да 
иде директним путем п све своје слутње — 
које за ЈБСга ни једнога часа нису биле слутп^е 
— повери свом брату, који је, на крају кра- 
јева, једини позван да води рачуна о својој 
части и о части своје жене. 

Милоје, као човек који уме да чува тајну, 
ни из далека није наговештавао, од кога је 
све го чуо. И сада је за 1БСга настао стра- 
шан живот, живот пун нестрпљпвог очеки- 
ва1Ба, нервозног трага^Ба и вребања, сумњи- 
чења, прислушкивања. Често пута, када Цана 
пије била код куће, онје, као разјарена звер, 
јуришао на ормане, нервозно претурао по 
њима, претресајући свако парче њезипа одела 
п завпрујући у сваки кут, ис бп ли иашао 
ма штогод, што би био доказ за њез1шу нс- 
верност. И када је свс претурио по кући п 
свуда понори свој усплахирени поглсди када 
није ама баш ништа пашао, оп, као бссомучан, 
излети на улицу и одјуЈш до кућс, у коју је 
његова жена отишла у походе. Ту, из каква 



Бр. 18. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 27б. 



прикраЈка, занесеним је погледом зверао у ка- 
пију да се увери да ли ке његова жена оди- 
ста одатле изаћи. И ма да ју је видео сво- 
јим ро^еним очима да одатле излази, он се 
ипак не умири и налази тисућу доказа да 
оправда своју сумњу. Њега је распињала та 
страховита сумња и он се нагло променио. 
Лице му се издужило, очи унеле, а око њих 
су били широки и модри колутови. Цигарегу 
није више вадио из уста и непрестано је па- 
лио једну од друге. НрЈЈе готово ништа јео, 
а сан је ревносно бежао од њега као да га 
се плашио. За жену није имао ни једне речи, 
бар ни једне љубазне; Пајиног је учитеља 
једнога дана, без икаква стварна разлога и 
без икаква претходна објашњења, избацио из 
куће на најбруталнији начин. Своју радњу 
био је сасвим занемарио, јер је све своје време 
употребљавао на трагања и вребања. Био је 
доЈ невероватности раздражљив и најмања и 
најбезначајнија ситница чинила је да буде 
ван себе од гнева. 

Али ни Цана није била у завидном по- 
ложају. И она се страшно променила, постала 
је нервозна п ћудљива, јер су и њу мучиле 
слутње о његовој неверности и она је, колико 
је то њезин положај као жене и мајке до- 
пуштао, вребала и трагала, јер је и она своју 
сумњу црпела из истог, Аксентијевог, извора. 
Кућу и децу је сасвим занемарила. Гледала 
је само како ће мужа ухватити у неверности. 

Изме^^у Милоја и Цане настала су међу- 
собна оптуживања, али је сада настало још 
страшније стање, настало је једно страховито 
ћутање, као што настаје тишина пред какву 
олују. Свакако да су обоје чекали подесан 
час, када ће се страховито сударити. И у 
томе затишју Аксентије се необично добро 
осећао. Он је сада у кући бпо једна врста 
апсолутног монарха. Према послузи је био не- 
умитан тиранин, а и према деци је хтео да 
заузме то исто држање, али деца су бежала 
од њега, мла^и као од димничара или циганке, 
а Паја као од каквог вампира. Он је сада на- 
ре^ивао шта ће се кувати и, наравно, да се 
кувало само оно, што је он необично волво. 
Он је само жалио, што се још није, у довољ- 
ној мери, опоравио да би могао отићи у радњу, 



да и њу узме у својс руке, као што јо узео 
сву кућу. Ствари би тамо, свакојако, пошле 
на боље, као што су пошле и у кући. НаЈ*- 
боље Ј'е када се коме отворе очи^ Ко зна, 
можда се у дућану, нарочито сада, када Ј'е 
МилоЈ'е занемарио радњу, краде и то краде на 
велико. Зар не би била његова дужност, као 
брата, да му на то скрене пажњу? И он му 
је доиста то рекао, рекао му Ј'е све оно, што 
му је о томе причао вратар, вечито располо- 
жен за оговарања и брбљања, тврдећи да свет 
о томе већ у велико говори. АксентиЈ'е је 
своје обавештење ј*ош више проширио и до- 
знао Ј'е, да се главни момак коцка, да издр- 
жава једну женску сумњивог поштења, и да 
издржава своју кућу у кој'ој' је било две се- 
стре и коЈ'е су се врло луксузно одевале и 
све то с платом од — две стотине динара 
месечпо. Пред тако очигледним фактима МилоЈ'е 
Ј'е запањено стао и није знао ништа друго 
да учини, него да с места отпусти тог истог 
момка, о коЈ'ем Ј'е до јуче говорио, да Ј'е ван- 
редно поштен и штедљив и да га је небро- 
јено пута стављао на разне пробе, али се мо- 
рао уверити, да Ј'е одиста и поштен и ваве- 
стан. Истина, додуше, нвгје пријатна, али зар 
јер лаж вечита, зар она води чему добром? 
И зато Ј'е Аксентије ишао све даље и даље, 
рушећи и растварајући све оно што му дође 
у близину, као рак кој'и све разЈ^еда око себе, 
као трулеж која собом кужи, ништи, ра- 
ствара. 

(Свршиће се.) 




Сииа ПандЈгровнћ, Београд. 

Резигнација. - 

Опет је поноћ оуморна 

Опет је поноћ будном ми промак»1а 

И мекпм крилом, тугом, срце такла; 

Опет је душа уморна, 

А с груди 

Терет се није сишао. Шта мари? 

Поноћ је прошла. Зора руди. 

Треба нам лећи, снови моји стари. 

Често смо пута устали 

Често смо пута, дуге ноћи бдилл 

И пркосили невид.1>ивој спли, 



Отр. 276. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Пр. 18. 



Даиас смо тужно сустали. 

Па нека. 

Ко ће још пепб срца сад да жариУ 

Најбо.ЂИ одмор Јоп^ нас чека. 

Треба нам лећи, снови моји стари. 

Сви ћемо проћи овако. 

Сви ћемо брзо пребродити вале 

Лудог живота, непојамно мале, 

А тешке за нас тако. 

И тада 

Доћи ће добре судбе вечни дари: 

Спокојство, мпр, без бола, јада. 

Треба иам лећи, снови моји стари. 



-з^ 



Свма Панду|)ови1|, Бооград. 

Доле. ==:= 

У хладној зем.1>и, у заборављене дане студи, 
Кад влагу кигае осетиш у свом гробу, 
У јесен стару и влажну, мокрих груди, 
Да ли ћеш осетити како је тада робу 

Што с тужном мисли свој задњи живот жпви, 
Он, бедан с тсбе, живота који мрзи 
И све ван себе, сем овај пејсаж спвп 
Облаци тмури што прелазе га брзиУ 

И да л' ћеш знати, моја златна машто, 

Како је добро бити увек доле, 

У кући тој што црном влагом кропи 

Спомене твојеУ Да л' ћеш знати зашто 
Трппм на сунцу, кад тс вгаслп волс, 
А крв ми црна пз свих рана лопп. 




Снна Дандуровић, }>соград. 

Мртва јесен. = 

Мутно небо. Киша сипп. Мочарина. 
Ваздух влажан, тежак тако; магла пада. 
Кроз њу само дрвета се виде сенкс. 
Душом мрачно, срце ћути, пуно јада, 
Мрак увио поља, мисли. Густа тмина 
Не миче се ништа сада. За споменке 
Није време да цветају, нит миришу. 
Ваздух влажан, тежак тако; магла пада. 

Није време . . . Кроз селену, мутну кпшу 
Назире се костур бића, сва празнппа, 
Душом мрачно, срце ћути. Густа тмина 
Преко снова, преко среће, преко нада. 
Мо]в наде, моји снови не миришу 
Из пролећа л.убичастог што је свело; 



И на души сива туга, гвожђс врело; 
Дан суморан, дан постедњи канда влада. 

Небо, теипсо к6 олово. као живсјт, 
Притпс*1о је П1Т0 сдм воло, снове моје; 
И демонп магле, ума, црнп, стојс 

— Оставте ми снове мојс, црни ћппс^т. 
Оставте ме ту — без свести — само с њмма, 

— докле ћс 1^орко тако кипт лптпУ — 
Зар да оде жпвот цео к6 прам дпмаУ 
Оставте ме! — Ја ћу радо крстеп бити. 




Сима Иандуровик, Веоград. 

Ватре спасења. 

Ватре спасења у даљини букте 
У свссти моЈој. Кроз ноћ црну летс 
Гвоздена кола. Задихано хукте. 
Промичу брзо мутне силуете. 
Прејурили смо поља, виадукте, 
Шуме и рске . . . А ноћ нома плете 
Свилену мрежу сећања и сете. 

Са жељом да се никада не вратим 
У места где сам младост своју пров'о, 
С гнушањем, болом, у часима датим 
За љубав, ја сам смешан комплот ков'о 
У друштву страстп и гнева, да скратим 
Спомена старих иаскрсење ново, 
А себи јадно испаштање ово. 

Младостп повест ипак сс испреда 
Кад пролсти жбун и старо дрво које, 
Позната стаза вијугава, бледа, 
И драга мсста што жалосна стоје, 
И успомене расуте без реда. 
Радости, тугс спомени се роје 
Везани за та места и за моје 

Биће. У тесном, загушном вагону 
Дремају . . . Нск;1 одвратност се буди, 
Уз нове туге синфонију бону 
Спрам сапутника мојих . . . Ови људи, 
Као мртваца гомила, у зону 
Жсљене среће прате ме. А груди 
Надимају се, траже ноћне студи, 

Свежине. Јурнух напол>е, пун јада. 
Варница маса из локомотиве 
Пролеће. Дпм и чађ па лице пада 
Као на душу. У далЈИне сиве 
Губе се мис,1и без мете и склада. 
А мртве наде неће д.ч оживе, 
К'о ни век златан пропале Ниниве. 




јјр. 18. 



1908. НООАНОКА ВИЛА 190«. 



Стр. 217. 



Оилн 11рндом.= 

Агонија. 

Ви којп ни будетс у понићп у иојој агонпјп, нс 
говорите мп нпшта, пустите ме да чу]см еамо мпло 
хпрнонијс, п ја ћу лепо умрети. 

Музика умпрује, очарава, са н>ом сс одвајају 
стварп са зем.1>е: У.т.ушкајте мој бол; прск.1ињсм вас 
не гопорите мп ништа. 

Уморнлс с.у ме рсчн, уморан сам слуп1ајући рсчп, 
којс знају лагатн; ппше волии знукс које пмаи само 
да осетим у место да нх разумем. 

Мелодпја, у коју душа утонс, без напора Кс ие 
превестн нз бунила у оан, а пз сна у смрт. 

Нн којп мп будете у помоћн у мојој агоннјн, не 
говорите ни нншта, мало харионије која ублажава 
болове, чпнпће ип нного добра. 

Ви ћсте отпКи потражитн ону сироту баку која 
ме очувала у детнњству п која сад пде не1'де за ов- 
цана, и козаНсте да на окомку гроба имаи једаи 
каприс: 

ла је чујем како уа менс пева сасвпм полако, пз 
њенпх уста да прсд смрт слушаи псту ону стару 
песму, просту и монотопу, ону благу арпју, која иде 
са мало гласа. 

Наћи Нете је: свет подколибама дуго жпви, а ја 
сам од опог света, којп не прожннп неколпко дваестнна 
година. 

Оставпћетс нас двојс саме, наша (^е сс срца ујс- Ст. С. Н. ^^^^— 

дипптп: она ће псвати гласон, којп Не дрхтати п ЈЈа ЗДПИСНИК^! 
држаће руку на моие челу. 

И она ће остатп једпна која ие, ноже бнти, воли, 
п у њеној старој песни ја ћу сс вратити својни 
орвпи данина. 

Да не осетии у постедњем часу како ии сс срцс 
цспа, да не мислни нп на шта пише п да умреи као 
П1Т0 сам се дететом родно. 

Вн којн ћетс ми бнт« у помоћп у мојој шчтнји, 
нс говоритс ми ништа, оставитс мс да чујсм слмо мало 
хармонпје а ]а ћу .1епо умрсти. 



ванпце — ^едне од оних које као да подупиру пог.'еди 
осамљсног обптаваоца са умрпкЋепин срцем — запа- 
зпх једнога дава повећу бубу. Када ни рекоше да је 
то паук, пзнепадпх сс: а нрежа? а нушице? И шта 
ради овај згрчени и, увек на пстоме месту, укоченп 
паук? 

Глодах га свакога дана. И дођв мп на памет да 
ова усам.ЂСна животнњнца иој друг — и пауци инају 
свој свет, а ко зна да н у тон свету нема болоаа н 
узнемирења, тегоба н досадеУ — Сталко се занпмам 
њнме, а он је увек мпрак и непонпчан. чеи ареми- 
ш.^ћа? да лн о .твудииа н иушнцама, илн о прашини 
и впсинн, у којој је/ 

Једанпут на^јен свога паука на другон месту, 
ближе прозору и то — у лруштву са још једним! И 
ја се побојах: ко ана како жнви ној паук у мон од- 
суствуг' Но не; посло тога свагда је био на своне ме- 
сту, н свагда С1'ш. Оно је свакако било нско кушање 
из његова света — но заиан! јак је мој паук. — 
Осећан да ни га је у нстпнн жао, јер ћено се растатн 
кроз два дана. 

Данас, када дигох све ствари из собе и испраз- 
них сваки кутак, наиђох на једно место где јо 6[1ло и 
тананс паучпнс и свега што чпнп удобност једног 
паука — разуме се да ни друг ннје нзостајао... Ја уз- 
дахнух н погледах прскорно тамо горе, где ее „усам- 
.1>сни'' налажаше. На то се он с^мо још више згрчи. 




/. 



о бн волео паука? Ипак ја једрог посма- 
трам већ дссст дана, н он не само да мп 
није одвратан, но пмаи н неке наЕ;локо- 
стп за његн, н ја жалим што ћу сс с 
њпме растатн — при путу сам. 

— — На срсдппп јасно оиазане та- 



ног тренутка, када су нас уморне нашлп 
на влажној клупи у мрачној улицн, у коју 
смо забасалп лутајућн по непознатои крају, 
ја сам осетила, да су две душе кликнулв 
изненађсно н, радосне н сретне, полетеле 
једна лругој. И док су оне пресрећне леб- 
делс над друштвом кашпи, водећи кас кроз нирну ноћ, 
и док су у углу осветљене собе трептале с тоновнна 
иашнх песаиа, ја посматрах лица тражећн задовољ- 
ство на њима. Али — ако би се код кпте цвсћа ногло 
познати што друго до мирнс, то бп и на овпм лицииа, 
која само песму даваху! — У брзо заже.1ех посјс да 
ни душу нпсан разунсла, јер да не схватих њину 
срећу у оном тренутку, кад су се нашле, не би ип 
тако тешко пало оно, што за тим видсх. — Часовп 
су сс редали н про.тазнлп кроз друштво, које их ни 
опажа.1о није: у осталои, свој не.1>убазкн дар онп су 
II спрема.ти само за оне спријате.т>сно душс. — И, на- 



Стр. т. 



1908. БОСАНОћА ВИЛА 1968. 



Вр. 1к 



равно, вео суиорносш, којин они аих обиоташе, би- 
ваше све гушћи... Уаадуд ја, упируки очи кроз њега, 
тражих ону бдажену срвКу удруаеених душа. Згрчеве 
од бола, дрхтале су од туге, осекајући неиоћ преиа 
неунитнои вреиену, које је хитало да их раздвоји. И 
етрахујући тако од последнлг часа, угушиле су, си- 
роте, срећу и пре њега! 

Срце ии се цепв.10 кад саи их последњи пут ви- 
дела. Била јв зора. Плави, хладни зраци, одвојивши 
их једну од друге, просто их сканенише. Ја бејах је- 
дина, која их, веие коо стене раауиедох. — Као што 
сазнадох прошлог вечера да је орава срећа онде где 
се душе споје и кад очи не гледају, и кад уста не 
говоре, тако познадох у то хладно прбзбрје шта је 
истински бол, који леди и каивни. — А кад се једна 
'^д њих отисну, када их равдвојише за увек, дође ни 
да гласно зајецаи. 



^ 



.,До виђења*^ 



Ш^ чекаоници желе^ничке станице жагор 
1. ужурбаност, но то и не опажа оно двоје 
____ _^7 ™т^ су се, повучени у један кут, удубили 
у рааговор. Он њој говори, а она га слуша 
и гледа тако, као да бп хтела урезати у 
своје срце сваку реч и сваку његову црту. 
Прича јој он о своие досадањен животу и пооловпиа, 
који га чекају. Занети у разговор, нису ви запазили 
кад је звонило и извенађенн, кад се видеше готово 
сами, сетно се погледаше. А погледи ии казиваху да 
су то две сродне душе. Ту, у даљини, НЕ^ошв се, по- 
внаше и разуиеше. То јој и рече он, држећи је за 
руку и гледајући јој дубоко у очи. А кад јој последњи 
пут стиште руку и уста н очи му говораху : „До ви- 
ђења!" 

И опет зазвонв. Још једно „до виђења" чу он 
да иу она довикну са прозора железничких кола, па 
више не — еве се вагуби у лупи точкова. 

Доста је вреиена прошло од тада; доста и од 
овда када су се по други иут састали — састали и 
удружили да заједнички крче стазу живота. Дошли су 
њоие већ доота да.1еко; сваку првпреку заједно од- 
клањаху. Схватили су да се у животу поред своје 
среће, треба старати и аа туђу, и радили су тако; 
радили су колико су иогли, а рад пх је усрећавао. 

На пристаништу су. Кроз који часак он ће се 
кренути на пут. Иде на север, баш тамо, где се први 
пут видише. Она га испраћа, алп ве сава; с њииа су 
и њина деца. Он гледа децу. У очина му се види 
срећа. Погледа њу и погледи ии се сукобише. Како 
ви обоиа очи увек исто нзражавају! 



— — Пароброд се крену. Она 
ну довикује „до виђења", деца ну довик1/ју идо ви- 
ђења". Он их поздравл>а руком, а његово „до ввђења** 
губн се у шуну таласа. 

Прошло је од тада нного вренена. У њпнон жн- 
воту јесен је давно прошла, па и знна је на изиаку. 

Она је на свирти. Он гледа њоно, бледо, набо- 
раво лице и белу косу. Срце ну се стеже, сећа се свију 
милих слика, свега... Сети се њиховог првсг ра- 
станка, — онда су се раетавл>а.1и са срцииа пункн 
наде у будућноот, а садУ 

Она га погледа; очи јој се за часак заспјаше и 
севка осмејка прелетв преко увелог лица. И она је 
иислила о прошлои жпвоту и у нислина дошла до 
првог растанка... „До вн^Јења!" последњп пут шап- 
нуше њене бледе усне... „До виђења! роче ои и, као 
да 6и се и с душом њенои поздравио, притисну јој 
на усне дуг, последњи пољубац. 

До виђења! 



Н. С^Т^ргењвва. _. , ^ 

Из „Песама у прози*' 

Супарник. 



иао сам друга-супарника, ие у занииању 
не у служби или л>у6ави, но наши се по- 
гледи ни у чеи нису с.1агали, и- сваки 
пут, кад бисио се састали, — иећу нана 
би се изродила бескрајна препирка. 

Препирали сно се о свеиу: о умет- 
ностн, о религији, о науци, о животу земал>скои и о 
животу после смрти — нарочи10 о тон пос.1едњен. 

Он беше човек религнозан н одушевљев. Јвднон 
ни рвче: „Ти се свену снејеш; но ако ја унрем пре 
тебе, да знаш да ћу ти се јавити са онога света... Да 
видимо, хоћеш ли се тада сиејатн? 

И он, доиста, унре пре иене, унре још нлад; но 
про)]оше године ~ и ја звборавих ва његово обећање 
— на његову претњу. 

Једаред, воћу, лежао саи у посте.ЂИ — и нисан 
иогао, а нисан ни хтео заспати, 

У соби не беше ни таино, ни јасно; ја стадох 
гледати у седи полуирак. 

И вајвднон ии се учини, да изне1)у два прозора 
стоји мој супарник — па тихо и тужно маше главои 
озгор на ниже. 

Ја св ие уплаших — чак се и не зачудих.... ио 
цриподигвувши се иа.1ко п одупревши се на лакат, 
стадох још 6о.1>е гледати у неочекивану прилику. 
Она и даЈве махаше г.чавон. 

— Шта је? — прозборих ја најзад. — Ликујеш 
ли ти? и,1и тп је жао? — Шта је то: опоиена или 



Вр. 1б. 



1908. БОбАНСКА ВШ1а 1§о8. 



бтр. 279. 



прекорУ... Или хоћеш да ми даш на знање, да ниси 
имао право? да обојица нисмо имали право? Шта 
оссћаш? Да л' муке паклене? Да л' блаженство 
рајско? Реци макар једну реч! 

Но моЈ супарник не издадс ни једног звука — 
и само као и пре тужно и покорно махаше главом 
— озгор наниже. 

Ја со зисмејах... он ишчезе. 



„Да се обеси!" 



-^ 



Природа. 





Ч*:^^!^.?' ањао сам да сам ушао у велику подземну 
дворнпцу са впсокпм сводовпма. РБу је сву 
испуњавала некаква такођер подземна, 
ујсдначена светлост. 

На самоЈ средпни дворнице седела је 
господствена, величанствена жена у тала- 
савој хал>ини зе*1ене боје. 

Ја одмах разумедох да јо та жена — сама При- 
рода, — и, као тренутна студен уђе страхопоштовање 
у моју душу. 

Ја се приближих жени.која сеђаше — и погато јој 
со поклоних, кликнух: 

^О паша општа мајко! 

О чем разчишљаш ти! Да лп не размишљаш о 
будућој судби рода људског? Можда о том, како ће 
доћи до што већег савршенства и среће?« 

Жена полагано пребаци на менс своје тамне, 
страхотне очи. Усне се њене макоше — и разлеже 
се оштар глас, сличан фијуку гвожђа. 

— Ја мислим: Како да дам већу снагу мишићима 
бувпнпх ногу, да би се лакше могла спасавати од 
своЈпх непријатеља. Равнотежа пзмеђу напада и ода- 
бране нарушена јс.... Треба је успоставити. 

— Шта? — промуцах ја у одговор. 

А зар ми, л>уди, нисмо тноја наЈМилија деца? 

Жеиа тек - тек накомршти обрве : — Све еу 
твари моја деца, прозбори она — и ја се подједнако 
о њима бринем — и подједнако их уништавам. 

— Али добро... разум.... правпчност промуцах 

ја поново. 

— То су људске речи, — одјекну гвоздени глас. 
Ја но знам ни за добро, ни за зло... Разум за мене 
нпЈС закон — а шта је то правпчност? — Ја сам ти 
дала живот — ја ћу ти га и узетп, и датп другима, — 
црвима или л.удима.... мени је све једно... А ти се, 
међу тим, брани — п не смета] ми! 

Ја хтедох да јој одговорим... но земља свуд око 
менс затутња п задрхта — п ја се пробудих. 





о се десило 1803. године — причаше један 
мој стари познаник — некако пред бој код 
Аустерлица. Пук, у коме сам ја служио као 
офпцир, био је размештен по квартирима у 
Моравској. 

Нама беше строго забрањено да узнемирујемо 
становнике и да ик досађујемо; они су нас и онако 
гледали попреко, премда смо се сматрали за њихове 
савезнпке. 

Ја сам пмао једног посилног, негдашњег поданика 
моје матере, Јегора по имену. То беше поштено и 
мирно момче; ја сам га знао ј'ош као дете и поступао 
сам са њпм као с другом. 

Еле, Јсдаред, у кући гдс сам ја живео, зачу се 
нека граја, псовка: газдарици украли две кокоши, и 
она Јв због то кра]^е бедила мога посилног. — Он се 
правдаше, призиваше мене за сведока.... — ,чЗар' он 
да краде, он, Јегор Автамонов!'* 

Ја сам уверавао домаћицу, да је Јегор поштен 
момак, но она пе хтеде ни за шта да чује. 

Наједаред дуж улице затутња сложан коњски 
бат: то сАм главнокомандујући пролазаше са својпм 
штабом. Он јахаше кораком, дебео,подбуо, са обореном 
главом и са еполетама, које бвху спале на груди. 

Домаћнца га опази — и, јуриувши као стрела 
баш пред његова коња, паде на колена — и сва раз- 
барушена, готоглава, поче у сав глас да кука, да се 
;кали на мога посилног, указујући на њ руком. 

— „Господине ђенерале!" викаше она — „ваша 
светлост! Помислите! Помозите! Спасите! овај ме 
воЈнпк покрао!" 

Јегор стајаше на кућњвм прагу, исправивши се 
као проштац, са капом у руци, чак се испрсио п ноге 
саставио. као да јс на стражи — па да би речи! Да 
л' га Јс збунпо онај на сред улице застали генера- 
лптст илп се скамснио прсд несрећом, која налеташе 
на њ, — тек стоји вам мој Јегор п трепће очима, а 
у лицу бео као дупар! 

ГлавнокомандуЈућп бацп на њ расејан и мргодан 
поглед, промуца љутито: — Но?... Стоји Јегор као 
кпп, чак и зубе ис1слибпо! Да га са стране погледате 
помислнли бисте: смеје се човек! 

Тада главнокомандуЈући проговори нагло: — Да 
се обеси! — удари мамузама коња у слабине и крете 
се да.Ђе — најпре опет кораком — а за тим оштрим 
касом. Цео штаб наже за њим; само што се ај^утанат 
окрете у седлу и летимично погледа у Јегора. 

Не пос.1ушати — било је немогућно.... Јвгора 
одмах зграбпше и поведоше на казан. 

Ту већ сасвим изгуби свест — и само што је- 
даред дваред викну: „Људи! ЈБуди!** — а за тим 
полугласно: пВиди Бог — нисам ја!'* 



Огр. 280. 



190б. ВОСАНСКА^ЉИЛА 190б. 



Бр. 18. 



Горко, горко се заплака Јегор, праштајући се 
са нвои. Ја сам очајавал — „Јегоре! Јегоре! — ви- 
као сам — та ка^со за Бога да ништа не рече 
генералу!" 

— Види Бог, ја нвеаи, — понављаше кукавац 
гушеки се у сузаиа. 

И саиа се газдарица престрави. Она се никако 
није надвла тако страшној одлуци, па еад и еаиа 
поче да вапбва! Поче да моли све и свакога, да иу 
опросте, увераваше да еу јој се кокоши нашле, да јв 
готова све да објасни.... 

Разуне се, све то нс поиоже ништа. Ратно вреие, 
господине! Дисциплвна! — Доиакица кукаше све 
авешће и жешке. 

Јегор, кога свештеиик век беше исповедио и 
причестио, обрати се нени: 

— Кажите јој, ваше благородије, да ое не мучи.... 
Та ја сан јој опростио. 

Мој поаианик, пововивши те речи евога слуге, 
прошапта: „Јегорићу, дете иоје, праведниче ! — исузе 
вакапаше по његовии старии образииа. 

Август, 1879. руског превео: Ј. Макоииови^, 



Фркдрмх Ннчс. 

Ив Заратустре. 



ШИ ашто си тако тврд ? питаше једнои кујнски уга,Ћ 
О) дијаиант; ннсио ли блиски сродницп? 
ф Штостетакоиеки?о,браћомоја, питам 

вас ја; висте ли ноја бр^а? Штостетако 
меки, тако илитави, тако попустљиви? 

Што је толико одриг^ња и порицања 
у вашим срцима? тако нало судбе у вашии очина? 

Ако нећете да будете судба и неунољиви, како 
би сте са инон побејђивали? 

Ако етрогост ваша неће да сева, да сеца и за- 
сеца, како бисте са ннои стварали? 

Сви су творци етроги! Та блаженство нора да 
ван изгледа да је притисвуло руке ва тисуће година 
као на восак. 

Мора ваи изгледати, да блаженство пише по вољи 
векова као по рудн ; вољајетврђа од руде, плененитија 
од ње. 

Најтврђе је сано оно, што је и најплененитије. 
Ову нову плочу, браћо ноја, ставл>ан више вас: 
»будите тврди!" 

0, вољо моја! Скретиице свију беда, ти ноја ие- 
опходностн! Сачувај ие свих иалених победа! 

Удесу ноје душе, кога судбон зовен; ти, у менп 
и више нене, сачувај не и поштедн за велику судбу! 



Уштеди себи, вољо ноја, своју последњу вели- 
чину за конац свој: — да будеш неуиољива у победи! 
Ах, ко још не подлеже победи својој! 

Ах, чије око не потамни у тон заноснон СЈ"гону! 
Ах, чија вога не заклеца у победи, па заборави 
стојати! 

Да будеи једнок у Велико подне спренан а зрео 
као усијана руда, као облак бреиенит иуњама, као 
илекон набубрела вимена; 

— спренан за се и најскривенију вољу своју: 
лук успаљен аа својом стрелои, стрела успвљена за 
својои звездон: 

Звезда спренна и зре.1а у своје подне, простре- 
љена, зажарена, блажена од сиртоносних сунчевих 
стрела; само сунце, и неунољива сунчева во.Ђа, у по- 
беди спремна на уништење! 

0, 11о.1>о моја, скретнице свију беда, ти иоја не- 
опходности I 

Сачувај ме за ве.1ику победу! 

Преаео с веиачког: Д. С. ПшЈаде. 



^■=^ ' 



БЈерисон ВЈеристерие. 

Весео момак. 



Драги родитељи! 



више ниамо сада радити, али ја сан 

тале већ скоро стигао, тако да ни сад 

[је више тешко. А кад до1)еи кући, 

10ГО ћу измијеннти на очеву добру. јер 

|д Вас сесверђаво ради, и прилпчно је 

дновато, да је досад добро испадало 

за руком. А ја ћу опет све довести у ред, пошто 

сан сад много нвучио. Волио бих, кад бих иогао 

доћи на какво нјесто, гдје бнх ногао све своје знање 

употребити. С тога кад свршим, нораи потражити 

веће мјесто. 

Сви каасу овдје, да Јон Хатлен није тако 
вјешт, као што код нас прпчају, али он ииа своје 
ииање, богат је, па га ее нико ништа не тнче. Мвогн 
који овдје сврше, добијају врло велику плату. Ови 
су вл^еви тако добро саио с тога, што је ваша 
оољопривредна школа најбоља у цијелој зеиљи. 
Неки до душе мисле, да је оиа у об.тижњеи округу 
боља, али то није истина. Овдје се окреће све око 
двије рвјечи: једна св зове теорпја, а друга пракеа. 
А добро је кад човјек зна обје, јер једна без другс 
ие вриједи, али је друга ипак боља. Прва ријеч 
озиачава знање узрока и основа за један рад, а 
друга озиачава, да ножемо и сани урадити. као на 
принјер сад, гдје нам задаје посла какав мочар. 
Ииа ик иного, који добро знају, како ваља раднти 
с ночари, а успркос тоне ураде натрашке, пошто не 
могу друкчије, Многи пак ногу да ураде а не анају, 



Бр. 18. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 281. 



па и тако мозке рђаво вспасти, јер има разних 
врста мочари. Али ми у пољопривредној школи 
учимо обје ријечи. Наш \е директор тако ваљан, 
да се нико с њим не може мјерити. На пошљедњем 
скупу земљорадника из цијеле земље поставио је 
два питања, међутим остали директори поставише 
сваки по Јсдпо, и увијек, као што рече, тек послије 
извјееног размпшљања. Али лањског скупа, на коме 
је он био, било је све случајно. Мјерника, који нас 
учи мјерењу земљишта, добио је директор само због 
велике вал>аности, јер друге школе немају мјерника. 
Мјерник је тако вјешт, да је сигурно у мјерничкој 
школи био најбољи. 

Учитељ пита, да ли идем у цркву. Па да, 
идем у цркву, јер сад је свештеник добио у помоћ 
другог свештеника, који тако бесједи, да све у 
цркви стрепи, милина га је слушати. Он је из нове 
семинарије, која је у Христијанији. Људима изгледа 
сувише строг, а то им је само на добро. 

Сад учимо много историју, коју прије нијесмо 
учили, а важно је све дознати што се у свијету 
догодило, нарочито пак код нас. Та ми смо стално 
побјеђивали непри]ат&1>е, изузев кад смо бивали по- 
бијеђени, а тада смо били још много мањи. Сад 
имамо слободу, коју ниједан народ нема у толикој 
мјери, изузевши Америку, али тамо људи нијесу 
срећни. И нашу с^ободу треба да волимо више 
изнад свега. 

За сад хоћу да завршим; јер сам Вам писао 
врло дуго писмо. Извјесно да ће учитељ читати 
писмо, и када за Вас одговори, нека ми што ново 
пише о овом или оном; јер то никад не чини, 
А сад много Вас поздравља, Ваш одани Вам син 

Ајвинд Торесен. 

Драги родитељи! 

Сад Вас морам извијестити, да јеовдје био испит и 
да сам из многих предмета добио оцјену ^одлично'', 
из писања и мјерења земљишта })Врло добро^, а мој 
састав на матерњем језику израдио сам „добро". 
То је стога, рече директор, што нијесам доста 
читао, и он ми поклони неколико књига од Ола 
Вига, коЈС су врло лијепе, јер све разумијем. Ди- 
ректор је врло добар наспрам мене, он нам тако 
много прича. Овдје је, каже он, све тако врло мало 
спрам онога, што је у иностранству. Ми скоро ништа 
не разумијемо, већ све учимо од Скотлан]^на и 
Швајцараца, од Холанђана пак учимо вртарство. 
Многи путуЈу у те земље. У Шведској су много 
искусниЈи од нас, а тамо је био и сам директор. 

Овдје сам већ скоро годину и мислим да сам 
много научио; а кад пак помислим шта се тражи 
на испиту у пошљедној години и на оне, који су 
га положили, па се не могу мјерити са оним из 
иностранства, веома се ожалостим. Још уз то и 
земља овдје у Норвешкој ниЈ'е тако погодна као 



она у инострансту, она не исплаћуЈе труд, који у 
њу улажемо. Овај народ овдје никад неће бити ни 
налик оном у иностранству. А и кад би био, и 
земљиште боље било, ипак нема новаца, да га об- 
дјелава као што ваља. Чудновато и овако пролазн, 
како се ради. 

Сад сам у вишем разреду и морам у њему 
остати годину дана. Али моји најбољи другови 
су отпутовали, па и ја чезнем за кућом. Чини мп 
се, као да сам сасвим сам, и ако то никад није у 
ствари, али човјеку је тако необично у души, кад 
је већ тако дуго од куће. 

Некад сам мислио, да ћу овдје бити врло па- 
метан и ва»1>ан, али с тим стоји врло рђаво. 

Па шта ћу отпочети, кад одавде иза^м? Прво 
ћу наравно кући, доцније морам потражити мјесто, 
али оно не смије бити много удаљено. 

Збогом, драги родитељи; поздравите све, који 
још за ме успитају, и кажите им, да ми је добро, 
али да непрестано за кућом чезнем. 

Ваш одани син 
Ајвинд Торесен. 

Драги учитељу! 
Овим те питам, да ли ћеш ово писмо што је 
унутра предати и о том никоме ни ријечце не рећи. 
Ако нећеш, сагори га. 

Ајвинд Торе.сен. 

Врлој дјевици Мерити Кнудстохтер НордистуенсовоЈ 

на највишој пустари. 

Наравно је да ћеш се веома чудити, писму од 

мене, али не чуди се, јер ја хоћу само да те питам, 

како си? овоме треба да ме што прије и у сваком 

погледу известиш. О себи самом, имам само да ти 

јавим, да ове године свршавам. 

Понизан 

Ајвинд Торесен. 

Младићу Ајвинду Торесену 
на пољопривредној школи. 

Доиста сам примила твоје писмо од учитета 
и хоћу да ти одговорим, пошто ме зато молиш. 

Ја се управо бојим тога, што си ти тако на- 
учен. До душе ја имам писмовник, али што је у 
њему, није згодно за ме. Дакле хоћу да покушам 
овако, а теби ће бити више по вољи. лМоје писање 
не смијеш никоме показати, јер онда нијеси онај, 
за каквог те ја сматрам. Не смијеш га ни сачувати, 
јер га лако може неко видјети, већ га спали! То 
ми мораш обећати. Ја бих ти свашта писала, али 
не смијем. Имали смо добру жетву. Кромпиру је 
велика цијена и овдје на пустари много се тражи. 
Међед је љетос зла починио. Олу на доњој пустари 
растргао је два говечета и нашем малокућанину 
краву тако, да су је морали заклати. Ја ткам по 
мустри шкотске тканине, врло велики ћилим, а то 



Стр. ^82. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 18. 



је тежак посао. Још коћу да ти прнчаи, да саи још 
на дому, а да би неки хтјели да буде друкчије. 
Олог пута не анаи нншта впше писати, с 
тога збогом 

Мерита Кнудстохтер. 
Н. 3. 
Ово писмо, чни прочнташ, иораш епалити. 

Ђаку на аољопривредној школи 
Ајвинду Торесену. 

Ајвинде, то саи ти већ рекао: ко са Богом има 
поела, тај је изабрао најбољи пут. А еад да чујеш 
мој еавјет, а то је, да се не оелонпш на свијет јер 
је он још ровит, већ да св уздаш у Бога п да 
чезнући не сатиреш то евоје срце, јер онда имаш 
другог Бога поред њега. Даље ти јав.^ћам, да су 
ти отац и мати здрави. Мене пак боли једно бедро 
н сад код мене почиње рат са свим онии, што се 
мора да трци. Што сије нладоет, пожњева ста- 
рост, и душа боли као и тијело, те хоће да иза- 
зове тужбе и уздахе. Али старост се не сиије жа- 
лити, јер мудрост тече из рана и бол говори о стрп- 
љењу, да човјек добије снаге за пошљедње путо- 
вањс. Данас сам дохватво перо из много разлога, 
и то орво н прнје свега за љубав Мернте, која је 
побожна дјевојка, али браа као сјеверни јелен, не- 
постојана и превртљива. Она 6н се радо држала 
једнога, што је нужно, алн је у томе спрјечава њена 
припода. Још саи увидио, да је Господ б.1аг и оба- 
зрив спрам тако слабих срдаца н не дозвољава по- 
кушаје спраи иоћн, јер би препукла; а Мернта Је 
с.1аба и крта. Донста саи јој дао оно писио, н она 
га сакрн од свих, осии од свог рођеног срца. ГГа 
ако хоће Бог да узие ту твоју ствар у своје окри,1.е, 
неиаи ништа против, јер она је, као што се иоже 
лако опазити, младии људиин наслада, а она ииа 
и аеиа.1екнх добара, као што има п небеских ус- 
пркос њеној непостојаностн. Али богобојажљивост 
је у њеиои срцу као вода у раннои језеру; кад је 
кишв ту је, али ншчезне прн сунчевој свјетлостп. 

Сад ии очи не иогу дуже издржвтн прп ли- 
еању; као кад гледаи у да.'БИну, забо.1е не, а кад 
нх управнн на какав близак аредмет сузе ми. Сано 
јоп1 једно хоћу да ти ставим на срце, Ајвинде: 
за и1то се год борпш и чему тежиш, не почињи без 
Бога, јер је написано: Бол>е је рука пуна иира 
иего обје шакс пуне јада и муке. {Проповијед Сал. 
4., 6,). Твој стари учитељ 

Боард Андерееп Опдал. 



Ппсио учптсЂево, не каже нин1Та, чега би се ногао 
држати, јер прво то хвалп, а затим тврдп да сп 
непостојана. И прпјс сп така била. Сад не знан, 
шта да мпс:.1ии, те стога норан писатп. Јер ја со 
нећу уипрнти, док ии но пншеш. Најчешће сад 
ИНС1ИИ на ријсчи, које сп рекла онога вечера на 
брду. Овај пут нећу ппше да тп кажеи, стога 
збогон. Пониаан 

А}винд Торесен. 

Младићу Ајвпнду Торесену. 

Учпте.Ђ ми је дао једно ново писмо од тсСс 
п ја саи га прочита.1а. 

Алн ја то никако не разуинјеи, а то је ва.1>ла 
стога, што ннјесаи учена. Ти хоћсш да знаш, 
како ии је у сваком погледу. Па чуј: ја сан 
свјсжа II здрава и није ин нншта. Пмаи врло добар 
апетит, нарочито кад ииа јела с млијеком, ноћу 
славаи, а кадкад и дању. Ове саи зимс иного игра.1а, 
јер јо овдјв бнло врло иного свечаности, и на њима 
]е било све врло велељепно. Идем у цркву, кад 
сннјег није ве.1ики, а то је опе зние чешће бивало. 
С«л сп ва.Ћда све до:шао, а ако нијесн, не знан 
бо.1.ег санјета него до да ин још једнои пншот. 
Мерита Кнудстохтер. 
(Мвставићс с(|). 



Др. В. Ваквк. - 1 ^_ --.^- 

Ледагошка теорија 
и васпитни рад, =^ 



Врлој Д]евици Мерити Кнудстохтср 
Хајдехефен. 
Хвала ти на ппсму, које саи прочитао и спа- 
лио, као што си тражнла. Ти о иногоие пншеш, 
а.1И ништа о оноие, о чеиу бих ја радо што чуо. 
А и ја не сиијеи да пншеи о нечен пзвјеснои, док 
не дозваи како је код тебе у свакои поглвду. 



еорпја и пракса нпсу увек у сагласноетн, 

и ако сс тежи за тпм, да се рад стаже с 

оннм, што наука излаже н захтева. Ово 

важи п аа педагошку теорију и васпитнп 

рад. Тако, псдагошка наука истнче неке 

иоралне и културне идеале као васпитне 

цил>еве, које 6н треба.1о постићи код онладине до ао- 

четка доба њене зролостн. Алп тн ндеа.1и стоје тако 

високо, да нх н зре.1пји ученик једва може догледатн. 

Ти су ци.^ћеви тако тсшки, да их обнчнц паспнтаник 

не иоже постићп. Зато се у пеколском раду друкчијо 

поступа: свавдм се ученику стављају таквп задаци, 

које он, преиа својој лнчпој природн, иоже доиста из- 

вршити. .1ер еви ученици нису једнако обдарепи од 

природе: мало их је с јачим способностпна; вншс пх 

је са слабин способностииа ; а највнше нх је с 

осредњнм даром. Они први иогу се писоко попети на 

културној .1ествнцн; онн други заостају долс на првпн 

степеницама; а овн трећи стоје у срединн нзмсћу пр- 

вих п другнх. 

У школп, гдс пма много ученпка а један учнте.т., 
твшко је обракати пажњу на опе нндивндуалнв раз- 



бр. 1б. 



1908. БОбАНСКА МЛА 1§б8. 



Огр. бвз. 



лике, које постају још сложеније, кад се узме на ум 
развијеност духовних способности у појединих ученика 
и њихова наклоност за учење појединих наставних 
предмета. Тако н. пр. један ученик боље пази на оно 
што види, други на оно што чује, а трећи на оно што 
додирује и покреће. После један ученик лако учи при- 
родне науке, други математику, трећи језике, четврти 
историју и т. д. Има ученика, који нерадо уче ве- 
штине, као музику, цртање и др., док други ученпци 
то радије уче него науке. У неких ученика влада ин- 
телектуални карактер, у других емоционални, у тре- 
ћих волиционални карактер. Од тога зависи њихова 
наклоност п^ема појединим предметима и радовима. 
Има ученика, који тешко концентрују своју пааењу на 
поједине предмете; а други то чине лако. Оне расе- 
јава сваки случајни утисак у школи или изван ње; а 
ови су при раду увек прибрани. 

Педагошко правило захтева, да се пази на све 
те особине појединих ученика и да се према томе уде- 
шава њихово васпитање; а у школи се ради онако 
како се може. У школском се раду може и погрешити; 
може се неком ученику и неправда учинити зато, што 
учитељ не пази н. пр. на његову осетљивост или сла- 
бост; али он не може друкчије поступати, кад има ве- 
лик број ученика пред собом, а он жели, да га сви 
подједнако разумеју и да сви без разлике постигну 
што бољи успех у наставном раду. Неки се родитељи 
жале, што учитељ не обраћа нарочито пажњу на њи- 
хово дете; а други гледају да чим год задобију учи- 
теља, те да боље пази на њихово дете; па ипак он 
то не може чинити, а да не буде неправедан према 
другој деци. Ованву неправду деца брзо опазе, и онда 
се њихово осећање буни против неједнаког поступања 
учитељева. 

Једно наставно правило прописује, да рад у школи 
мора бити интересантан за ученике. Али то се не 
може увек постићи код свих ученика. Истина, има 
неких предавања, која могу више или мање занимати 
готово све ученике у једном разреду ниже школе, н. пр. 
кад им се прича нешто ново из историје, или кад им 
се показује нека непозната животиња, или кад се пред 
њима врши какав експерименат из физикеили из хе- 
мије. Али прво учење писања и читања и учење гра- 
матике и рачунице у опште слабо интересује ученике; 
а према другим предметима поједини ученици показују 
неједнак интерес. Међутим сви ученици морају учити 
све предмете, да би сваки добио потребно опште обра- 
зовање. На тај начин нешто се у школи учи с инте- 
ресом, а нешто зато што се мора. Што се учи с инте- 
ресом, то се воли; а што се учи силом, то се не воли, 
бар се не воли за време самог учења. Због тога се 
мора нарочита пажња обратити на предавање наци- 
оналних предмета, као што су народни језик, народна 
историја, земљопис и др., јер за њих треба да се уче- 
ници највише интересују, и њих треба и да највише 
воле. 



Друго наставно правило захтева, да се предмети 
у нашим школама предају поглавито по аналитичко- 
индуктивном методу, и то у диалошком облику. Али 
кад су предмети нагомиланн и кад су наставни про- 
грами претрпани, учитељ не може да ради потпуно 
по том методу, и место разговора с ученицима о ства- 
рима, он говори сам о њима и саопштава ученицима, 
шта треба да науче, а они то само понављају у школи 
и код куће. На тај се начин њихово мишљење не раз- 
вија како треба, али се прелази све што је прописано. 
Тако учитељ скида одговорност са себе пред надзор- 
ном влашћу, која тражи само да се све сврши по про- 
грамима. 

Педагошка теорија полаже велику важност на 
разумевање онога што се учи; а у школском се раду 
и сад оптерећава памћење многим речима, које уче- 
ници не разумеју довољно. Ово се може видети на 
испитима у основним школама, нарочито при испити- 
вању из граматике, рачунице и земљописа. Ученици 
казују граматичка и аритметичка правила, која не ра- 
зумеју добро и која не умеју применити. Тако исто 
помињу многа имена брда, река, места, округа и т. д., 
а немају јасна појма о том, шта она значе. Стручан 
учитељ зна, да овакво памћење без довољног разуме- 
вања нема вредности; али пошто се од школе много 
захтева, а време је учења у њој сувише кратко, он се 
труди, да ученицима прибави што више корисног знања, 
надајући се, да ће нешто од тога што они сад не 
схватају добро, касније разумети и употребити. 

Од наставника се тражи, да буде увек добро ра- 
сположен при школском раду, и да се одушевљава за 
овај рад. Кад улази у школу, треба да заборави све 
бриге и навоље, које га тиште, и да остави све друге 
мисли на страну, па да мисли само о свом преда- 
вању и о раду својих ученика. Али то је често немо- 
гућно. Учитељ, који има карактер с јаком вољом, са- 
вле^ује сам себе, што више може, и у том махом успева. 
Ну учите.1>, у чијем карактеру превлађују осећања, не 
може се лако савладатн ни уздржати. Тешко је забо- 
равити оно, што изазива јака осећања и што покреће 
моћне страсти. Не може учите^^ увек подесити свој 
живот и живот своје породице тако, да он буде увек 
задовол>ан, и да с таквим расположењем улази у свој 
разред. А од његовог расположења зависи дух, који 
влада у школи; јер учитељ је душа школе. 

По педагошком правилу, учитељ треба да ради 
и живи тако, да може бити узор својим ученицима. 
Овај је захтев врло важан, али га је тешко испунити. 
Учитељ мора бити тачан и уредан, вредан и савестан, 
добар и правичан. На вршење дужностп не треба да 
га натерује школска власт, него његова савест и ње- 
гово убеђење, да он, као васпитач омладнне, врши уз- 
вишену, племениту дужност, и да тим тече заслугс у 
свом народу. Но има разних сметњи, индивидуалних 
и спољашњих, због којих учитељ не даје увек добре 
примере својим ученицима, и онда добре поуке и му- 



Стр. 284. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 19()8. 



Бр. 1б. 



дри савети замењују и допуњавају оно, што примери 
не дају у довољној мери, нарочито за морално васпи- 
тање ученика. 

Педагошка теорија не допушта неке оштре казне 
у гаколи, а нарочито бијење ученика. Али многи учи- 
тељп употребљавају и ову најоштријју казну^ и ако је 
то у неким државама и законом забрањсно. Они сс 
бране тим, што они у школи замјењују дечј[е родитеље; 
а родитељи махом употребљавају и телесне казне код 
своје деце. Кад би у школи доиста владали родитељ- 
ски одношаји, т. ј. кад би учитељ волео своје ученике 
као своју децу, и кад би они воле.1и и поштовали 
њега као свога оца, онда и оштрије поступање у не- 
ким тежим дисциплинским случајевима не би било 
опасно, и не би за то учитељу замерили ни родитељи 
ни школске власти. Али такви се одношаји ређе на- 
лазе у школама, и з *то је учитељево право у том по- 
гледу ограничено. Има учитеља, који су према својој 
деци врло благи, а према својим су ученицима врло 
оштри. То није правилно, него обрнуто, према туђој 
деци треба да буду благи, а према својој деци могу 
бити оштри. Јер над туђом децом они немају оне 
власти, коју имају над својом децом, и после, они као 
стручни васпитачи, треба да своју децу васпитавају 
тако, да се на њих могу угледати друга деца, 

У породичном и школском васпитању захтева сс, 
да се у омладине укорењују неке навике, нарочито 
моралне. Али то иде тешко, ако м^у родитељима нема 
једнаког поступања према деци и ако се они сами не 
понашају како треба, и после, ако се породица и школа 
не слажу, и ако у њима нема утврђеног, сталног по- 
ретка у раду и у понашању. Нека деца долазе у школу 
с таквим навикама, које школа треба да измени или 
искорени, и онда долази ново, друкчије навикавање; 
а то је тешко и за децу и за учитеља. Треба много 
времена, до1С се једна навика стално учврсти; тако 
исто треба доста времена, док се нека навика сасвим 
искорени. 

Из ових се примера јасно види, да се педагошка 
теорија и школски рад не слажу увек. Али та неса- 
гласност не долази отуд, што би теоријски захтеви 
били неосновани: него долази отуд, што разне сметње 
отежавају извршење тпх захтева. Те се сметње налазе 
или код појединих васпитаника, или код васпптача, 
или оне долазе од разних прилика, у којима живс и 
раде васпитаници и васпитачи. Педагошки су захтеви 
идеални; али њихово вршење зависи од природе оних 
лица, која суделују при васпитавању, и од природне 
и дрштвене средине, у којој они живе. Педагошка те- 
орија узима све то у обзир при одређивању васпитних 
правила; али она не може предвидетн и обухватити 
све могућне стучајеве при самом васпитавању. 

Зато се васпитачима оставља слобода, да утвр- 
ђена педагошка правила примењују према даним при- 
ликама, узимајући у обзир индивидуалне особине по- 
јединих васпитаника, њихове породичне одношаје, њи- 



хову околину, њихово стање здравља и т. д. Према 
томе, не би било правилно, кад би се учитељу везале 
руке неким ситним наредбама и упутствима, која сс 
неки пут издају без обзира на месне и друге школске 
прилике. А не може се одобритп ни то, да се учптељ 
у предавањима веже за неке прописане форме и фор- 
малности; јер ва.1>ап ће учитељ п сам наћи згоднс на- 
чине и подесна средства за рад у школи, за који му 
је педагошка теорпЈа унапред да^па кратко упутство. 
Стручном учитељу треба.дати впше С1ободпог кре- 
тања у његовом раду, па ће га он и радије вршптп. 
То не може бити штетно за школу, јер сваки човек 
воли слободан рад; а кад га воли, он га п савссно 
вршп. 

У 11еограду 29. октобра 1907. 

Српске народне умотворине. 

Како Бог хоће. 

(Ив Мостара.) 

Бол болује Ђерђелез Јоване, 
У планпни под зеленом јелом, 
На њему се бијсли кошул>а, 
Кано груда на планини сн'јега. 
Нит' га пере мајка, ни сестрица, 
Киша поре, жарко сунце сушп, 
Сив му соко хладну воду лајс, 
У кљуну му воду доносашс, 
Њсму вели Ђерђатсз Јоване: 
7,А Бога ти, сив зелсн соколе, 
„Какво сам ти добро учинио, 
„Те ти мене хладном водом појиш?** 
Њему вели сив зе.1ен соколе: 
„Знаш ли болан Ђорђелез Јоване, 
„Кад но војска на Косову бјеше, 
„Сви ми тики, сиви соколићи, 
„Попадали под зелену јелу, 
„Свак их гази, ти пх не погази, 
„Вот ти сјаха с коња големога, 
„Па покупи тике, соколике, 
„Па пх мскеш у јелове гране, 
„Тад си мени добро учинио.** 
Проговара Ђерђелез Јоване: 
„0] Бога ти, сив зелен соколе. 
»Кад сам теби добро учинио; 
„Ти отиђи моме завичају, 
„Па ти впдп у мом завпчају! 
„Је л' ми бјс^а у впсине кула, 
пЈе л' ми стара у животу мајка, 
„Је ли ми се љуба преудала, 
„Је су лп се секе поудалеУ" 
И одлеке спв зелен соколс 
И он падс на Јовине дворс. 
Таман паде на демир пенџеру 



Вр. 18. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 285. 



Кад му бјела у висине кула, 
И стара му у животу мајка, 
Није му се љуба преудала, 
Нису му се секе поудале. 
Љубовца му дробан бисср нпже, 
Бисер ниже, бисеру говори: 
„Нижи ми се, мој дробни бпсеру, 
„Ил' мој Јово доћи, ил' не доћи, 
„Ја ћу сјутра међу ђеверима!" 
Сестрице му перу басамаке, 
Како перу нако стопе љубе: 
„Овуд нам Јв братац излазио." 
И одлеће сив зелен соколе, 
Па казује Ћерђелез Јовану: 
^Вијела ти у висине кула, 
„Стара ти јс у жпвоту мајка, 
„Није ти се љуба преудала, 
„Нису ти се секе поудале. 
„Љубовца ти дробан бпсер ниже, 
„Бисер ниже, бисеру говори: 
„Нижи ми се, мој дробни бисеру, 
„Ил* мој Јово доћи, ил' не доћи, 
„Ја ћу СЈутра међу 1)еверима. 
„Сестрице ти перу басамаке, 
„Како перу, нако стопе љубе: 
„Овуд нам је братац излазио." 
Кад то чуо Ђерђелез Јоване 
Са земље је на ноге скочио, 
Па облачи ђузел одијело, 
Утеже се траболосом пасом, 
Осједнуо дебела дорина, 
А на руку сивога сокола, 
Право оде б'јелу двору своме. 
Он на врата, сватови из врата, 
И повели Јованову .т>убу. 
Проговара Ђерђелез Јоване: 
„Станте браћо, кићени сватови, 
„То је моја вјсреница љуба, 
„Даћу вам рођену сестрицу!" 
И сватови на то пристанули, 
И Јовину љубу повратили, 
Јово њима секу поклонио. 
И одоше господа сватови, 
Одведоше Јованову секу, 
Оста Јово у бијелу двору, 
А са својом вјереницом љубом. 



Јован-бегов гријех. 



\Ип Мостара). 

Бег Јоваи бсг велик хаир чпни, 
Црквс гради, виноградс сади, 
А удава спроте ђевојке, 
И он дава сиротама благо. 
Питала га остарјела мајка: 
„А мој сине, беже Јованбеже! 



„Коме сине, велик хаир чиниш, 
„Цркве градиш, винограде садиш, 
„А удаваш сироте ђевојке, 
„И ти даваш сиротама благоУ 
„Ал' за здравље моје, али своЈ*е, 
„Ал' Јсдинка брата Ристан-бега, 
„Ал' пред душу родитеља бабе? 
Јово мајци тихо проговара: 
„ЧуЈСш ли ме, мила мајко моја! 
„Кад ме питаш право да ти кажом: 
„Ни за здравље моје, а ни твоје; 
„Ни јединка брата Ристан-бега, 
„Нп пред душу родитеља бабе, 
„Већ пред душу Арапке ђевојке, 
„Кад сам мајко ја на војсци био, 
„Па Арапи мене заробише, 
„Бацише ме у дно у тамнице, 
„Ту сам био за девет година. 
„Кад десета настаде година, 
„Ето ти ми Арапке ђевојке. 
„Она носи од тамиице кључе, 
„Па ЈС мени тихо говорила: 
„„Оћеш ли ме узет' Јованбеже, 
„иДа ти будем вјереница љуба, 
„„Пустићу те из мркле тамницеУ 
7}Ја сам јој се криво заклињао: 
„„Пусти мене Арапко ђевојко, 
„„Водићу те б^јелу двору своме, 
„„Бићеш меви љуба до вијека!*' 
„Кад то чула Арапка ]^ввојка, 
„Довела је три бербера хитра, 
„Један мије, други косу брије, 
„А трећи ми ноктс обрезује. 
„Довела је два коња алата, 
„Па оталсн младп побјегосмо. 
„Кад смо били на дебелом мору, 
„Ту сам СЈСО ручак обједоват\ 
„А Арапка лице умивати 
„Она јами воде и сафуна, 
„Поче своје умивати лице. 
„Што га мајко, вишо умиваше, 
„Све јој црње лице долазаше. 
„То је мени врло мука било, 
„Ал' тб виђе Арапка ђевоЈка, 
„Па Јв мени тпхо говорила: 
„„Јами Јово, сабљу димшћиЈу, 
„„Па ти мени одсиЈеци главу, 
„„Па Јв баци у дебело море, 
„„Халал теби моја крвца била! 
„То сам мајко једва дочекјао, 
„Па ја узех сабљу димишћију, 
„Те ђевоЈЦИ одсијекох главу, 
„И бацих је у дебело морс. 
„За то мајко велик хаир чиним, 
„Не би ли се опростио гр^јеха." 

Иа вбирке Јове Трвл>е. 



Стр. 286. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бр. 18. 



Зла жена. 

Народна прича. 




^ио тако један отац, па имао сина. Кад иу 
тај син дорасте до женидбе, стане га отац 
наговарати да се жени. „А-јок ћаћа, ја ћу 
се онда оженити, кад нађем жену гору од 
зла**; па се спреми и оде тражпти. Распитуј 
свуда, тражи, моли, али да, ко ће наћи 
жену гору од зла. Иде он једном поред неке њиве, и 
види старца гдје оре. ^Поиози Бог дједе!" — «Бог 
ти помога' СИН1СО. А идеш ли из далека?" Каже он 
њему све по реду. 

7)Е иој синко, што сс нијесио прије састали, ено 
синко у кући иојој и баба и ћер, не зна се која је 
гора. Али не'ш ништа створитхг саи, него прпчекај 
док ово узореи, па ћено скупа ићи. Кад дођемо кући, 
што год ти речега, ја тн нећу за право дати, а баба 
ће теб^ онда сде дати за право, саио да иени напр- 
коси". Тако је и било. Дошли у вече кући, а тај мо- 
иак рече „Добар вече^. А старац скочи: „какво добар 
вече, та видиш да је подне!** А баба улети. „Какво 
подне, јест, јест добар вече. Бог ти поиога', синко!'* 
Упита опет иоиак: „Би л, иогао што добити за јело?'' 
А старац ће онда : „Боие, синко, не би.'* А баба скочи: 
^Ви, би, ја ћу пршут скинути, па сварити!" — Опет 
иоиак упита: „А би л' мога' преноћити?** А старац 
скочи: ^Боие, синко, не би."* А баба опет: „Би, синко, 
би, ја ћу простријети лијепо плате и биљце па лези!" 

Кад су касније ушли у диван, иоиак ће рећи, 
зашто је доша', да је чуо да ииаду ћер за удају, па 
би л' иу је ћели дати? А старац одиа' скочи: „Неби, 
не би, та какву ћер?" А баба ће онда: ^А би, би, е 
што не би, ено је, води је одиа' ако 'оћеш". 

И тако иоиак испроси цуру. Б, врати се он кући, 
и за неколико дана, ето га по њу. Ниједног свата 
није хтио собои водити, него поведе три пса и три 
коња. — Таио већ кад доша', кад су се већ забавили 
и поднапили, онда ће он ићи кући. Б илада хоће, да 
јаше на коњу, е он ти јој одма рече: „Код нас нијс 
адет, да илада јаше, него ћеио пјеше полако. И он 
узјаше, а илада поред њега пјешице. Кад изиђоше из- 
ван села, али пас залаја. „Залај још једнои — рече 
иу он. Мало кашње опет пас залаја, а он пушку па 
га уби. Иду они иду, ал' опет пас залаја, но и њеиу 
би к'о и првои. Па тако би и трећеи. Иду они иду, 
ал' коњ један посрну. „Посрни де још једнои!" — рече 
иу он. Мало кашње опет они коњ посрну, а он пушку 
па га уби. Иду они иду, али други коњ посрну, но 
он к'о и првои, а тако бл и трећеи. Сад више неиа 
ниједног пса ни коња. А он ће ти млади : „Знаш шта 
код нас је обичај, да иладожења иора дојахати у 
село, па кад неиаи ни коња, деде сагни се, па ћеш ме 
ти понијети.** А илади би тешко, па иу рече: „Како би 



ја то радила, то јје ерамота, боме нећу.** „Реци још 
једном'*, — вели јој он, Е виђе млада, да нема шале, 
да се двапут не диванц, него лијепо иоика на раиена, 
па кући. Послије пеколико дана, подиже се баба, да 
види ћер, зета и његово стање. Кад је дошла, а он 
таиан оре. А он ни пет ни шест, него упрегне бабу 
у плуг, па баба вуци. ЈБути се баба и виче, ал' ће јој 
ћер рећи: „Мучи иајко, ође се два пут не говори". 
— У вече дошли кући, не да зет баби у кућу, него 
јој спреми у кошари и метне преда њу сламе. Поче 
се баба љутити, али приђе јој ћер и рече: „Мучи иајко, 
ако не'ш јести, а ти саио шушкај, убиће те; ође се 
два пут не дивани.« 

Сјутра дан баба оде кући, али никои ништа не 
дивани како је прошла код зета. За неколико дана 
спреии се старац па ће ићи зету у по'одв. Зет га до- 
чека, да не иоре љепше, те старога осаи дана части, 
а кад стари поша' кући од црљене иу ризе направи 
хаљине, па га одене од главе до пете; те се стари 
полако упути кући. Стара његова изишла таиан пред 
кућу, па кад внђе ђе се сав црљени, пљесну се 
па поче бугарити: „Ајие иени, на мени орало, а на 
њему ДР.1ЛЛО, и ено кожу с њега згулило". — Онда 
било оад се споиињало, а ми браћо, здраво и весело. 

Прибиљежио по казпвању Рајка Узелца. 

Липово поље 17. фебруара 1907. 

Мнлош Ђ. Ш^варнк. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Селена, приче за спрску децу, написао Ј. Мио- 
драговпћ. Штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бе- 
гова улица бр. 1. 1907. год. Цена 50 п. д. 

Мп, на жалост, у нашој дјечјој књижевности 
неиамо доста и тако добрих оригиналних дјјела из 
српског живота. Већином су то ту^и пресади и нд- 
ка.'1еици, често пута несрећно пробрани. Поред овога 
данас се у нас, сјеи неколико учите*!^, ријетко који 
други и бави овии послои. А тако није по напредним 
западнии државама Европе. Тамо се овим послои баве 
како одлични пјесници и приповједачи свјетског гласа, 
тако и доктори филозофије и др. Данас је у нас кре- 
нуо тии правцем г. Јова Миодраговић, професор педа- 
гогије у Бпограду. Од дужег вреиена он ради, са 
доста добрии успјехои, и на овоме пољу. Поред уре- 
ђивања познатог дјечијег листа „Српчета'' и поред 
његове ваљане књиге Загоркиње и др., у најновије 
вријеме он је написао двије оригиналне књижице за 
дјецу: Босиљку и Селену. Селена је угледала 
свијета крајем прошле године. У њој су ови одјељци: 
Рада (најдужа и најљепша прпча), Мој анђео, 
Шта прича прамен снега, Преко воде, Мед- 
веђе бупило, 0] ти ђаче (манастирска бројаница) 
иКако је насеверу (одломак из путописа). У 
причн Р а*д а писац износи, како могу да буду срећни 
и сиротп, кад су добри, вриједни, радни и поштени 
(а Рада је таква била). У причи Мој Анђео писац 



Пр. 18. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1д08. 



Отр. 287. 



искрено исповиЈвда дожив.1>ај сигурно из свог дјс- 
тпњства, па износи, како иоже дјеци да се смучи и 
да болују кад пију алкохолна пића. Прамен сиега 
прпча (?!) дјетету (сигурно пишчевој уобразиљи), како 
је постао и зашто је потребан. У причи Преководе 
нзноси се мука и досјетке два ^ака, да пређу преко 
велике ријеке. Прибраност и јунаштво једног пастпр- 
чета у очитој опасности ( кад га је међед напао) из- 
носи се у причи Медвеђе бупило. Бројаница Ој 
ти ђачо има извјесних незгодних и неразумл^ивпх 
израза. У причи Како је на северу писац описује 
море, буру, морску болест и остале прилике на све- 
веру. 

Као и у Босиљки тако п овдје писац износп 
у причама по највише своје утиске и доживљаје из 
раног дјетињства и ђачког живота. За то се његове 
приче и дешавају у околини његовог мјеста рођења 
(Трстеника, Врњачке Бање, Станишинца и др.). При- 
чање му је просто и лиЈвпо. Стил му је лак и разум- 
љив, у чему ое писац у опште одликује. Језик је пра- 
вплан, али не и потпуно чпст. Истина да је тешко, 
у опште ппсцу избјећи од озога, али ипак изрази: 
елементи, организам, сложвна творевина, 
нагон, врлина и др., нијесу за дјецу, којој је књига 
намиЈвњена. Мало појетски је речено : „И она га мле- 
ком својим доји и сузама купа (Рада, стр. 8.). Бољс 
је да се каже, да је Рада отишла међу дјецу, ане у 
дјецу (стр. 8.). Погаљедњи ред на странп 13. треба да 
се заврши са „и у вечв** (мј. „и у јутру'*)- Ријетке су 
те часне и поштене дјевојке у нас, које ће отворено 
рећи споме родитељу: ,.Мамо, ја највише волим оног 
сеоског учитеља из села Голубиња*' (стр. 21). Учитељ 
Боривоје (Радин муж), као да нпје био најбољп учп- 
тељ, када су му ,,б]ежа.1а дјеца од школе ' (стр. 24.) 
Израз, да вода може да буде мутна п крвава мало 
Јв незгодан, ма да је узет из народних пјесама. Пра- 
мен сниЈвга, причајући дјечку, како је горе код њих, 
каже: „па нема ни бунтовника као код вас", — а 
код нас, дао Бог и нема бунтовника, бар тако често. 
Незгодна је и ова реченица (на стр. 59. и 60.): .,Али 
се сељачка ДЈвца досјетв и ономе, чему се варошка 
не би никада'\ Овим се врије]^ају варошка дјеца, јср 
има по нешто, што се не би досјетила сеоска дјеца, а 
варошка би. 

Штампарских грјешака скоро и нсма (на стр. 68. 
псти ред оздо мјесто он пише она). Техничка страна 
ове књиге је одлична, чиме се одликују и сва остала 
пишчева издања. Особито нам се допада она старин- 
ска дебела хартија, крупна с«10ва и велики проред. 
Књига има 80 страна (ма^ае осмпнеј текста, а XXIV. 
стране ситиога слога захватају претплатницима међу 
којпма има ионајвише ђака из основне школе (већином 
из Србије). У нас со некада редовно практикова^-го, да 
се у свакој књизи, приватног пздања, износе и „пре- 
нумеранти *, па се од тога у новије вијемо одустало. 
Тај обичај нарочито су осудили неки наши педагози, 
износећи, како се тим развија у неколико сујета и сла- 
вољубље код претплатника. Тек у најновије вриЈвме 
почелп су по неки да враћају овај стари напуштени 
обичај, износећи уз књигу у исто врпјеме и списак 
претплатника. Међу такве спада и писац ове књиге. 
Он редовно свако своје пздање опЈављује „позивом на 
претплату" и на крају сваког издања има и .,списак 
претплатника", којп често пута заузму већи простор 
но сама књига. Сигурно има својпх разлога зашто 
тако чпни. Чудновато јс п пада у очи великп број 
претплатника на ову књигу, које су прикупили већи- 



ном учитељи, којн писца не воле баш тако срдачно 
(пошто пмају увјерења, да п он њих бап1 тако не воли). 
Ми можемо само да позавидимо писцу на овако лије 
пом одзиву. Камо лијепе среће кад би се и на остале 
наше књиге и листове овако лијепо читаоци одази- 
вали?! Сигурно охрабрен овим писац позива опет на 
претплату још на Јвдну књпгу за дјецу, која ће се 
звати Видосава^) и која Ј'е, надамо се, већ до сада 
готова. 

И поред ваљаности ове књиге, упЈљед чега је 
искрено препоручујемо сваком родитољу п учитељу, 
ипак је цијена могла да буде мања. Тпм прије када 
је осигурана са овако великим бројем претплатника. 

Србољуб Љубибратик. 

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 

Српско Народно иозориште. Мртва сезона. 

— Гостовање руске драмске трупе Глиго- 

рија Глигоровпћа — Ге-а. — Опроштајна 

представа Милеве Радуловићке. 

Позоришна сезона у Веограду закључуЈС се врло 
доцкан. У половпнп јуна немогуће Јв, због велике вру- 
ћине издржати у позоришној дворани три сата, колико 
најмање трају представе. Ове године почеле су врућине 
много раније но иначе. Београђани су већ у почетку 
априла морали подноситп праву јулску жегу. С тога 
је публика већ у априлу јотово сасвим напустила по- 
зориште. Не памти се да су скоро давате представе и 
то неколико узастопце за 30 — 40 динара. Управа је 
услед тога била на великој муци. Да пзузетно ове го- 
дине прекине раније сезону нпје могла, јер се према 
буџету којпм, располажо, не сме лпшити ни најнезнат- 
нијег прихода, а да за тако ништавне приходв замара 
целокупан позорпшни персонал по овако великим вру- 
ћинама осећала је и сама да нема права. 

* „ * 

Баш у ово доба мртве созоне пада гостовање 
руске драмске трупе Глигорија Глигоровића — Ге-а, 
познатог руског уметника. Ге Јв комбиновао своју трупу 
од чланова неколико чувеппх руских позоришта и кре- 
нуо се на с»1овенски југ да упозна браћу словене са 
руском драмском уметношћу и драмском књижевношћу. 
Његов репертоар већином сачињавају руски комади, 
које он даје одлично. ГГублика је гостовањем ове руске 
трупе била доведена у мучан положај. Имала је да 
бира: или да се зноји у позоришној дворани и задо- 
вољи своју радозналост или да, страшећи св велике 
запаре, пропусти ретку прилику и упозна се са рус- 
ким уметницима. С тога је прва представа „Беда** била 
врло с»1або посећена, Али већ сутра дан по првој пред 
стави дилеме није било. ^Беда'' је тако уметнички 
одиграна, да су „Авети"* сутра дан, а нарочито „Мле- 
тачки трговац'* прекосутра, билп напунили кућу наЈ'- 
отменијом публиком. Представе су текле глатко; 
глумци су играли одлично, а и комади су згодно иза- 
брани. 

Ге је однео победу. Он је својом уметнички обра- 
1)еном улогом у „Беди" просто занео публику. Лепа 
глумачка појава и рет1го пријатан орган, давали су 
живота уметничкоЈ студпји и жарком темпераивнту ње- 
говом. И остали су чланопи трупе врло добри глумци, 
и истицали су се нарочпто у уметничком креирању 

^) Интересантно је како писац надвјова својпм ки.вгама аа 
дјецу све жонска вмена: Загоркиња, Босх1»1>ка, Селеиа, Нц- 
д о с а в а. 



Стр. 288. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 18. 



руских типова. Публика је одушев»1>ено поздрављала 
браку Русе. Штета је само што су само у невреме 
дошли. 

* ^ * 

Милева Радуловићка, најстарија чланица на- 
шег позорншта опростнла се ових д^на са публиком 
у својоЈ »екада чувеној улози баба Хрке у „Врачари**. 
Радуловићка глуми пуних 46 година, од којих је 38 
година провела као чланица Краљевско Српског На- 
родног ГГозоришта. Коме су познате нашо позоришне 
прплике знаће шта значи ова цпфра. Прослава је пз- 
ведена на свечан начин. На представи су суделовали 
сви чланови позорпшта. Публпка, која је напунила 
кућу, бурно јје поздравља,1а слављеницу целог вечера. 
Другови и управа предали су јој ловорове венце, а 
гђа Тодосићка јој је дала букет. Крал> је слављеницу 
одликовао орденом „Св. Саве'' IV. реда и послао свој 
прилог. Радуловићка може отићи у пензију задовољна, 
јер је своЈу тешку дужност српске уметнице савесно 
вршила пуних 46 година, зашто јој се публика оду- 
авила заслужним признањем. 

Бвоград, у јуну. 

М. С. 

Књижевне и културне биљешке. 

Нацрт опће пснхологЈвЏе« Госп. Иаја Радосављевић, до- 
цент Њујоршког свенаучишта написао јо књигу Нацрт опће пси- 
хологије ва учитеље. Књига има 13 штампаних табака, а ивдаће 
је књижарница и штампарија Натошевић у Н. Саду. Дјело ће се 
штампати у онолико примјерака, колико се јави претплатника. За 
то се моле учитељи и пријатељи ове књиге, да се ивволе јавити 
уредвиштвЈ цШколског Вјесника** у Н. Саду ко жели имати 
ову књигу. Цвјрпа је 3 — 5 К. 

Одливован научењав. Француска академвја Наука у Па- 
риау наградила је овб годвне ГЈеруановом наградом од 4000 К 
шест дјела чувених француских хисторичара. Међу њима добио 
је награду и Србин др. Гргур Јакшпћ аа дјело „Европа и српски 
устанак". То је дјело добило 500 К награде. 

Илустроваин во^а по Београду. Иврадио Ср. И. Обра- 
довић, поручник. С једним планом в више слика. Цијена је динар 
или круна. Може се набаввти у књижарници Св. Цвијановића у 
Биограду. 

Тодор Стефановик Виловсвв: Стјеиан Митров Лп^биша. 
Утисци и успомене. Друго иадање. Штампа Бокешке штампарије 
у Котору. Цијена круна или динар. 

Просте прнче нз жнвотв нашега народа. Испричао Ж. 
О. Дачић. Књиге ,,Народних Новина'* у Биограду, иадање' уред- 
ништва лНародних Новина** 1908. Цијена 50 пара дин. 

За уставне Црногорце. Написао М. Правдић, Загроб. 1908. 
Тисак дионичке тискаре. Цијена 50 пара. 



Петар Кочић: Јазаваџ иред еудом, шесто иадање. Са 
ликом писца и главног лвца. Наградила Орпска Краљевска Ака- 
демија и8 фонда Николе Мариноввћа. Ивдање књижаре Душана 
ПоповиНа и друга у Чикагу. Са додволом пишчевом. Српска 
штампарија „Балкан'' 829. С1оуђогп Аув, Сћ^са^о. Ш. 

Треки навештај о раду и ученичвон напретву при- 
ватне гинназиЈе с интернатоу у школ. годиии 1907./8. Бе- 
оград, нова штампарија ДавидовиК. Ова гимнавија имала је лани 
6'ра8реда са 79 мушких и 48 женских ђака на крају године. Од 
тих понављају равред само четверо мушквх и 2 су искључена иа 
школе, а остали су свршили сви с успјехом. 

Иавешт!^ српсве веднве гииназцЈе варловачве за шк. 
годину 1907./8. Ср. Карловци, српска манастирска штампарија. 
Напријед је некролог патријарху Ђорђу Бранковићу и чланак 
профес. М. Јаковл>евића ; ^0 трагвчном животу и умјетности'*. 
Ђака у све осам равреда бпло је 326. О^ ових је свршвло с 
успјехом 288, поправни испит има 32 и један је остао неиспитан. 
Иа Босне и Херцеговине било је 9. 

Двадесетдруги нввјештај веливе гиннавиЈе у СарЈ^еву, 

објављен на крају 19. школске годиие 1907./8. Сарајево, Земаљска 
штампарија. Напријед је чланак „'б1ис11је 12 ђовапвке роУ1Је811*^ 
од дра. Мвлана Прелога, који вахваћа више од 50 страна в то 
све латвницом. У опште у овом иввјештају превла^ује и сувише 
латиница. Од ђака било је свега 519, од којих је свршило са 
успјехом 459, другв ред добише 53, трећи ред 6, а невспитан 1. 
Од тих бијаху ин Босне и Херцеговине 466, а иа Аустро-Угарске 
46. Срба православних било је 197, Срба Мустимана 77 и Срба 
католика 183. 



Нове књиге. 

У часу одмора^ књига аа децу са слнкама. Ирвредио Са- 
ватије М. Грбић, учитељ. Иадање књвжарвице- Рајковића и Ћу- 
ковића у Београду. Цена 80 пара. 

Н^Јбољн ДруГу књига аа децу. Приредио Саватије М. Грбић^ 
учитељ. Београд, иадање књвжаре Рајковвћа и Ћуковића. Цв- 
јена 50 пара. И ова је књига са сликама и врло је агодна аа 
испнтске дарове. 

Село^ песме, приче, поуке. Опремио Милорад М. Петроввћ, 
учитељ. Иадање књижарнице Рајковића и Иуковвћа Београд, 
пггампа Чеде Стефановнћа 1908. Цијена 50 пара. И ова је књвга 
лијепа, поучна и агодна аа дарове. 



Имамо потпуних комплета ,,Босанске 
Виле" од год. 1903- — 1907- и дајемо их 

по 5 К. 



У^Босанска Вила^ иалааи у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учитељи 
и подофицири добивају лист аа 6 круна а сељаци аа 4 кр. Претплата иа краљеввне ша.Ђе се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖАЈ: Пјееме: Гезигнаџија ; Цоле ; Мртва јесен ; Ватре сиасења, од Симе Пандуровића. — Агонија, од Сили Придома, пре- 
вео Ћ. — Пз Заратустреу од Фридриха Пичеа, превео Д. С. Пвјаде. — Прииовијетке: Бивши^ од Пере С. Талетова. — Паук; 
Из заиисника; в ^До ви$ења", од Ст. С. Н. — Суиарник; Природа и „Да сс.обеси!'^, од И. С. Тургењева, превео Ј. Макевмовић. 
— Весео момаКу од Бјернсова Бјернстјерна, превео Никола Стајић. — Поука: Пе^-^агошка теорија и васиитни рад, од дра В. Ба- 
кића. — Сриске народне умотворине: Како Бог хоће и Јован-бегов гријех, народна пјесма, аабиљежио Јово Тркља. — Зла жена, 

нар. прнча, аабиљ. Милош Шкарић. — Лишак. 



Власнжк в уредввк Никода Т» Башнкови^* Пехлввануша ул. 47. Дударева ул. 2. Ислаиска дионичка пггампарија, Сарајево. 



ВроЈ 19. 



САРАЈЕВО, 10. јула 1908. 



Год. ХХШ. 



Днмиг|1нЈо Митрнновкк, Мо1гг&р. 



Национално тло и модерност. 

II, С. Талетову. — — — . -^- — . 



преиеил »а »ријоис, иогу се нз уста иашсг^а 
крптичарл 1ГЛ11 оннх, којн Се саии држс за 
такпс. чутп пптокс рпјсчп „Пацпоналпот.К)", 
„пацпонална прппоипјстка" П пНацпона.^на 
књпжопност . И док се за .'ћубав тпх та- 
јанственпх пзраза истпчс вриједност нека- 
квпх књпшенпих пнва.1ида н умјетнпчкпх евнуха, 
дотлс сс за наше најдаровитнјс ила})Суијстннко уипју 
па)|И рпјвчп .1ажпо н погрдне, спловпто духовитс н 
отнјонои укусу нсспосне. У нас Ти^ерпквлпзам, срсћои, 
нома ни близу онс моћп, коју пма код Хрвата (код 
њпх још п дапас има цчјела легпја пјесмопојаца, која 
јо рсби етапилл за задатак да устрајно пјена дитп- 
рамбо Богу и домољубној хрвлтсгсо] исторнјп ; код њпх 
још и данас пна маса сколастпш^их љубитсћа Јс^ерн- 
1салнс .Ђспоте, и крптичара којп бсзијерно заоствју за 
пап1им блаженим сстстпчарон Стев. Пав.1онп1)См), па 
ппак чсп|Не ее иожс чутп гдје со ружно говори о мо- 
дерноетп п слободи унјетннчког стварања. Ја нећуда 
сполпњен ону гомилу наших добрпчинапзбурзкоазије, 
којпна јс модерност истовјстна сп безбожиогаћу и бе- 
зобразношћу, или гомплу снобовскпх буржоаскихсинова, 
којн сву модерност налазе у чудпо-зафркпутии крава- 
тлма, у внсоким пстама од цппе.7а и шегачењу са ко- 
јпм недоученим страним језиком, него со задовољаваи 
да сум.чрно укажеи на ипсленп дармар, који о иодер- 
ностп влада п у напшм озби.&нијпи п образованвјии 
круговпка. Тако у иас још и сад ииа .ђиди који се 



нпчпце простиру прсд бсзазлеким п лакпи строгјтцамл 
спротог Милорада Пстровпћа (који још чврсто стојп 
на т. зп. нацпопалном тлу) и којк се у псти мах од 
стида онеснјешћују, кад прочитају безобраану п мо- 
дерну Стефаиовићсву пјесиу „У пие Вјечног«". 
Тако сс Јолап ЛучиК с јоднс стране хвалп као наш 
пјесничкп реформатор п модсрниета, д с друге страпе 
св прок.1пњс и нпподаштапа, што се одпародпо п ди- 
гпуо са пационалиога тла. Познат је конзерватпзам 
упорног националпсте п буржоаскогпрпповједача Сте- 
пана Среица, као што јс позпата н србпнска њежност 
Папла Марконпћа Адаиова. који се нпје могво начу- 
дитп како Адекса Шантић смпје прсводитп Хајнсовог 
Интсрнсца, ц који јо пустио да у његовом лпсту, пе- 
какав Матош на нртво име пспрсбпја споба п кнто- 
лпчког модернпсту Јована Дучпћа. И те њежности за 
српско п за пародско пна у пис много пип1е, него што 
се чини. У прпповијеткама Лазарсвићонин впшс се 
>-жива у оном грпском н простосрдачпон тону њпхову, 
него у Н.ПХОПОЈ чпсто умјстничкој вриједностп. Јаенм, 
некако, ск.1он вјероватп, да бн поред чпталачкс насо 
и МН0П1 нашп пиецп и критпч^ри, мјеето сротпчких 
ствари у нашој нолерној лпрпцп, кудпкамо во.г.елп 
чптатп ону краспу народну пјесмпцу: Игралн се 
врани коњн; и кад бп со пздала цјелокупна дјс.1а 
Вессл11нопи)1ева под иатписон : „Јес, јакако, о бра- 
ле, о најо", а пјесме Милорада Петровића под оп- 
ћим плтппсои: „Море Муса, дедср п купуса", 
или још бо.т.е под натписон: „^јајни мјесоц, сто 
тако, то саи био ја, опда би се, увјерен сам, са 
продајом ноупородиво бо.1,о прошло, него кад би се 
взда^^а пајригорознпја внтологпјл нашнх модсрних 
приповједача или лиричара. И то, разуивје се, не 



Отр. 290. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 19. 



говорим само за нас овдје, у овом окупационсгебиту, 
нсго за читав српски род. 

Појам народног, може се рећи, држи се не 
само контрарним, него контрадпкторним појмом мо- 
дерног. И то је због чега со код нас чешће види 
страх од модерности. Постоји мишљење да је модер- 
низација нашег друштва и наше књижевности, пораз 
нашег народа, наше индивидуалности и нашихнацио- 
налнпх идеала, и то миш»1>ен>е није исправно. Можсмо 
се ми п култивирати и модернизовати, па да ипак 
останемо, Богу хвала, живи и здрави; може се наша 
књижевност подати снажном утјецају модерних књи- 
жевности запада, па да ипак остане наша, српска књи- 
жевноет; може једно дјело носити пун спедифичан 
биљег индивидуалности народа, у ком је настало, и 
бити у исти мах, савршено модерно. 

Ми не требамо да се препустимо на милост и 
немилост сили времена и догађаја. Да ће једном доћи 
вријеме, кад ће и паш народ бити, ако не ве>1ик узев 
апсолутно, а оно велик према данашњем нашем стању 
биједе и растројства, и да ћемо ми тада имати јаку 
културу и јану књижевност, то је врло могуће и томе 
се треба надатп. Али се томе можемо надати истом 
онда, ако радимо на томе, да то вријеме омогућимо и 
да му убрзамо долазак. Оставимо на страну моменте 
економске и политичке; и рад на књижевности је врло 
важан за опћи живот и напредак једног народа. Ми 
можемо ићи само оним путевима куда су велики кул- 
турни народи већ прошли, и њихов културни разви- 
так ми треба да добро пратимо, и да га модпфицирана 
узмемо за углед. Тако нам може послужити и њихова 
књижевност. Један је народ не само скуп, агрегат 
појединаца, он је организам, и, поред тога дио другог 
још много већег скупа, организиа, који се зове човје- 
чанство. Појединац није само члан једног народа, него 
је и члан људског рода; ХПекспир није самз Енглез, 
он је и човјек. Тако и његови најбољи јунаци нијесу 
само чланови извјесних народности, него чланови људ- 
ског рода. Шекспир се, у свом умјетничком раду, није 
лаћао само Бнглеза и само својих савременнка, он је 
и у свој историји међу свим људима у свом амбијенту. 
ЧовЈСК свуда и вазда, то је предмет умјетности, 
првенствени и вјечни предмет њен; чопјек са сним 
својим загонетним и неразиршљивим, у основи и не- 
промјењивим, душввним саставом, са својим малим и 
ве.1иким радостима и боловима, са љубављу и мржњом, 
надама и страхом, безумљем и очајањем, са анђслском 
и божанском добротом и живинском н пакленом зло- 
ћом, лажју, подмухслошћу, са хиљаду наЈразноврснијих 
и најчуднијих душевних стања својпх. Оно што јс 
битно и што ЈС вјечно у човЈСку, оно што човјска 
чини човјеком, то је предмет праве и ве.1ике умјет- 
ности. Вјечна умјетничка дјела јесу она, која су при- 
казала! оно што је у човјеку битно, од срсће и жалости 
којих има, до среће и жалости што их нема, што 
живе у његовим сновима и надама. Оно што је спе- 



цифично код једног народа и код једиог човјека, то 
ниЈ'е битно, и она умјетност која приказујс само, или 
претежно, то што је епецифично на једпом човјеку, 
не изнесавши и оно што је у том човјеку заједничко 
са свнм људима, иизерна је умјетност, илп уопћеииЈе 
умјетност. Великируски приповјсдачи Достојепски,Тур- 
гењев, Гаршин, Чехов и толики други, ие стварају само 
Русе. Осим што онп у своје умЈетничке творевпнс уносс 
својих осЈсћања, својих субЈСктивних елемената, они 
не полажу сву пажњу на моменте, које њпхове јунаке 
чине Русима, њпхови мужици, малограђапи, учитељи, 
бирократе, племићи, лудаци, разбојнпци јесу нада све 
жпви људи, људи с месом и костима; с душом, што 
је најважнијс. 

Ах, а наша јадна прнповиЈСТка! Добар дио 
савремене и огроман |дио старије приповијетке има 
мало заједничког са умјетнопхћу! Врло велика 
већнна наишх приповједача нијесу умјетници, ного 
етиографи поссбне неке врсте, скуп.Ђачи народних 
умотворина, и највише што они могу да даду, то јс 
тачно приказано оно што је специфично, локално, не- 
битно на једном Србину, још мање, на јсдном Срби- 
јанцу, Још мање на Јсдном Мачванпну. У напгој при- 
повијеци има људи из свих крајева Српства, па ипак, 
може се рећи, нема готово ни једног човјска ни из 
Јсдног краја нашег, ради свога народскога пјесништва 
и умјетничког инстинкта прос»1ављеног, можда и прс- 
слављеног, Српства. Набрајати и наводитп примјере 
овс наше несреће непотребно је, а нијс ни у^-одно. 
Или зар има некога, ко има укуса и културе, који би 
рекао да већина наше приповпЈетке пма умЈСтнпчке 
вриједности, и да ова наша несрећа нпјс ннкаква 
несрећа, него баш срећа и понос? И што је још јад- 
није, то се мора рећи и за већину напЈС поезнје. Она, 
додуше, ниЈС етнографска. Алп она је и сузише у1са- 
лупљена и неолободна; у њој нема довољио душе и 
слободе, а има и сувише довољно лоших стпхова и 
некаквс воденс објектппности. Тек наша модерна пое- 
зија, она која датпра, у глапном, од 1900. пружа у 
својим продукгима ссбе, дуп1с, слободе, умЈСтноети. 
Наш добри Змај, који је непоколебиво стајао на на- 
ционалном тлу, управо укопан у националном тлу, 
којв Је, опст, било и сувише национално, политичко и 
ратоборно, није могао да даде ДЈСло, које јс, по свои 
таленту, несумњиво могао датп. Он се додуше, мо^се 
звати наш велики пјесннк, српски велики пјесник, 
само што то наш н српскп нс значи п мјсрило опће 
вриједности, а тек то МЈсрило треба да нам буде мје- 
родавно. Нес.1ободан и несвој, Змај има свог псториЈ- 
ског, културног и националног значаја. Међутим тај 
змајски славуј ма.1о умије да нам каже о себи и 
својоЈ души, освом јаи свом погледу на свијет 

И ЖИВОТ. (Свршпће св.) 



чс 



Вр. 19. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Стр. 291. 



П. С. Талетов, Сарајево. 

Бивши . . • • 

(Свршетак). 




едном иосле попоћи врати се Милоје 
мило више загрејан. Цаиа није ни- 
када могла спавати када он ноћ 
проводи ван куће. Дуго је време 
обучена се^^ела за столом с радом у 
руди, али није радила, него је укоченим по- 
гледом гледала по соби. У побочној соби су 
спавала деца и, с времонана време промуцају 
што у сну. Опа, уздии1ући као да јеца, од- 
лази непоузданим корацимд у собу и, кроз 
загушени плач, љубила је откривену децу. 
Онда се опет врати у собу, долази до про- 
зора и до паса се нагне на улицу, зверајући 
на све стране не би ли га где угледала. 
Ноћна студен п неспавахве почну је подила- 
зпти. Она затвори прозор и једва се скине, 
као да су јој руке узете. И док год он не 
до1;е, она се преврће по постељп, а глава јој 
је тешка л пуна је најневероватнијих слутња. 
Онг* јс чула сваки корак на улици, сваки от- 
куцај часовника. Али сан није хтео да до^е. 
Чим је дошао, она га је обасула гневним 
прекорима. Он, какав јс био загрејан, одмах 
је реагирао на њезин напад. Реч по реч и 
она му рече, да она одавна не верује у н^е- 
гову верност, а да, уоппгге, зна да он ноћи 
не проводи у кавани. Једаи муж има увек 
права да својој жени каже најстрашније оп- 
тужбе, али жена тек, ваљда, не може имати 
то исто право. Он је био ван себе и нава- 
љивао је на. њу, да му каже од кога је то 
чула. Али она га је и даље нападала. Обе- 
зумљен од пића и гњева, до^е до ње и једним 
покретом свуче покривач с ње. Ухвати је за 
руку и почне је снажно дрмусати. Она га 
никада није видела таквог. И најзад рече. У 
часу је био трезан као да ни кап алкохола 
није прешла преко његових усана. Неко је вре- 
ме стајао као да је закован за под. После се, 
као у сну, почс хватати за главу. Није дуго 
могао да се разаберс да ли се све то у сну 
дешава. Када је дошао себи, он полети из 
собе. 



Напољу је почело свитати. На истоку се 
постепено, кар да ниче из Дунава, помал>ала 
једна ружичаста пруга, која је постајала све 
црвенија. На улици није било још никога, 
само од времена на време, тромо и нечујно, 
пре^е каква мачка. После почеше пролазити 
млекарска кола у којима су одскакале канте 
с млеком и тандркале. Пред неком каваном 
изнети су столови, за које одмах седа какав 
радник, који уз ракију, чека да до^е време за 
рад, какав пензионар, који доказује да се 
више живи када се раније устаје или какав 
веселник који је, уз пиће, заборавио да спава. 
Аксентије, ког је сва снага болела, ишао јо 
погурено и лагано, наслањајући се на штап 
и вукући тешко леву ногу. Он је, успут, 
нешто шаптао и час по одмахне руком. Пред 
једном каваном седео је један његов познаник. 

— Шта је, море, Аксентије, шта се са- 
бајле нешто разговараш? 

Аксентије се мало трже, а затим седе 
до свог познаника и рече, као човек који је 
једва дошао себи од страха: 

— Знаш, ово ћу само теби да кажем. . 
о, брате, (и он се прекрсти) да ми је ко го- 
горио, ја не бих веровао.... 

— Па шта је то тако страшно? 

— Милоје ноћас ухватио жену с једним... 
0, о, брате, ко би то реко, а овамо ми се 
прави да је ан^ео. 

Шогов познаник значајно одмахну руком, 
пљуцну и рече гњевно: 

— Море, је л' то само женско.... 

VIII. 

Аксентије је неко време становао у једног 
општинског послужника, који је издавао собу 
за самца. То је била тескобна, мрачна и 
влажна собица, која је стално мирисала на 
трули под, који се распадао и на мемлу, која 
се хватала на стражњем зиду. Један убог 
крсветац, тврд као камен, био је готово на 
сред собе и собом је заузимао целу собу. Са 
зидова се љуштио леп, а са таванице се из- 
лизао цео молерај. Светлост је долазила кроз 
један узак прозор на којем су била два три 
окна улепљена кабастом и непрозрачном хар- 
тијом. Остала читава окна увек су била 



д 



Отр. 292. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 19. 



прљава и застрта дебелом паучином. Та нагла 
промена била је ва Аксентија врло непријатна, 
али за шест динара месечно, говорио је он, 
то јо јога био славан стан, којем је требало 
равна наћи. 

Он је сада врло често одлазио. Осећао 
је потребу да буде што више међу људима 
и да их што више занима својом драго1^еном 
личношку. Он је сада осећао неопходну по- 
требу, да у људи изазове милоср1>е прома 
себи п када га изазове, њему је то необично 
годило. Осећао је у исто време и задовољство 
с правом заслужено и једно постепено, али 
поуздано осгварење своје освете према брату, 
који га је на тако нечовечан начин избацио 
из куће, у новреме, дубоко у ноћ, и без 
икаква стварна разлога. И он је, кад год јо 
размишљао о својој улози у братовој кући, 
долазио до уверења, да човек увек треба да 
буде готов на сваку жртву, ако се решио да 
говори истину и да својим дубоким и посма- 
трачким погледом проналази зло које је, до 
тада, било покривено под дебелим слојевима 
лажи и притворства. 

Одлазио је у прљаве и загулЈљиве кава- 
Ш1це и ту је, уз чашу ракије, најтамнијим 
бојама цртао кућу свог брата, у којој се 
никада није знало за морал и паметну и 
трговачку штедњу. Причајући једну исту 
ствар небројено пута, он ју је све више до- 
пуњавао, давао јој невероватне сразмере, 
уносио у њу најекстравагантније дога^аје 
пуне отужне бесрамности и циничког неги- 
рања уобичајеног морала. Причао је о свом 
брату и, живим и убедљивим начином, пред- 
стављао га као једну халапљиву звер која 
не узмиче ни испред чијег новца, па ма то 
био и новац свог ро^^еног брата. До ситница 
верно је причао како га је његов брат 
опљачкао, разорио му кућу и отео му п по- 
следњи марјаш, да би само он постао што 
богатији. Причао је са особитим задовољством 
једног перверзног човека, о љубавним аван- 
турама свог брата и верно је описивао по- 
следњу љубав његову. То је било једно мало 
и нежно створење, са витким стасом, малим 
рукама и ногама (он је сасвим несвесно опп- 
сивао своју жену). Али те су нежне ручице 



почеле да крхају Јћегово богаство, и оно се 
већ љуља, као да га нос<^ ноге од пловачс. 
Јодном речи, он јо, савршено несвесно, причао 
историју својс пропастп, само са промоп^сипм 
улогама; начип на који је твегова жена убр- 
зала његов пад, прппосио јс сада, у оиом 
случају, својем брату. Што год је жпвље 
прнчао, што год је више гомплао блата па 
образ свога брата, његове прпчо су све впшс 
наплазиле на допадање у прљавпм п загуш- 
љивим каваницама.. И, 01суражои тим својпм 
успехом, оп је ишао све даље, све даље. 

Он је сада, за чапгу ракпје, бпо у свако 
доба расположен да прича о томе, пуштајућп 
маха својој подпвљалој п ]>азривеној фанта- 
зијп. Из једног кута каванице тек викне 
какав беспосличар са подадулим лицсм и 
тешким језиком: 

— Еј, бре, ^^елвпЈ, дај Аксп један полић. 

Аксентије размакне песниЈ^ом бјжове п 
нагне полић с ракијом. 

— Је ли, Аксо, а како ти јо снајка, а? 

А Аксентије, као навијен аутомат, прича 
најскаредније стварп о својој снајп п, па 
увесељавање целе каване. са неком врстом 
триумфа тек викне: 

— Мој буразер п нема деце. Свако детс 
има другог оца. 

Каваница одјекну од смеха полуппјанпх 
беспосличара, који уживају у тпм прпчама, 
као свиња у блату. И онда му са свих страна, 
уз смех и одобравање, поручују полић по 
полић, а Аксентије, угрејан од пића, ужагре- 
пим очима и тешким језпком, само прича, из- 
мипгљајући најневероватније дстаље да само 
њима изазове смех п одобравап^е у раскалаш- 
ној кавапици. 

Једне кишовите ноћп на1;е га патролџпја 
у једној забаченој улици, где је лежао на 
леђима. Штап и шешир бпли су далеко од 
њега. Рлава и један део трупа бплп су у 
блату. Више је дрхтао него што је хркао. 
Из њега је баздила ракија. Патролџија је по- 
кушао да га дпгне, али када му то није 
пошло за руком, он је узео једна кола и од- 
везао га у полицпју „на преиоћиште", а сутра 
дан је спроведен у болнпцу. 



Вр. 1б. 



1Ш. БОбАНСКА ВИЛА 1д08. 



Стр. 293. 



На два дана после тога капља га по- 
ново удари. Цела му је лева страна била 
узета. Око је било крваво, вилица није могла 
да се миче, а преко језика није могао да пре- 
турп ни једне речи. Рука му је била савијена^ 
као у разметљива гимнастичара када показује 
своје мишице. За све време лежао је у по- 
стељи као каква ствар. 

После десет петнаест дана умро је. Када 
су пошла дутачка, црна, болничка кола са не- 
зграпним, белим крстом, на којима је седео 
кочијаш у овешталом војничком шињелу са 
масном шајкачом на чупавој коси, за њима 
су ишла два три Аксентијева пријатеља из 
каване. Идући за колима, они су говорили о 
нечовечном брату, који је свог ро^еног брата 
довео дотле п о њетовој бесрамној жени, која 
је Аксентијевим богатством куповала љубав. 
Ма да је већ била позна јесен, вроме је било 
још топло и дувао је некакав врућ а и не- 
прпјатан ветар, подижући облаке прашине. 
Пријатељи су и даље говорили, а ветар је 
п,ихове речи носио у варош, као кужне клице... 




Р. М. Поповик-Чупић, Данилов Град. 

Бонтрола. — — 




^ритегла илинска асега да оба ока испадну. 
Ни од куд вјетрића, да духне, па да утиша 
бар за тренутак несносну врућину. Сунце 
се усијало, не смијеш пут њега окренути 
очи, камен, прашнна по путу, тако се за- 
жарили, да ти се чини, стајеш ногом по 
жару! • 

— Нико, коме није изванредна потреба, као што 
бјеше пресједнику првостепеног суда капетаније 
....чке.... капетану Нпку Никачевићу, који сав у зноју, 
корацима врло забуњена и забрижена човјека, хиташе 
пут своје канцвларије, до које мораше читава три 
сахата тако хитно пјешке пријећи, и ако, бјеше 
несносно путовати по оваквој припеци гојазном чо- 
вјеку, као што бјеше он. 

Кроз просиједе и врло густе бркове, чак одврх 
чела, цуријаше му потоцима пот п, стакаше се на 
ивицама дебелих усница. Он непрестано фрскаше, ода- 
гонећи га да му не појури у сама уста, јер капетан 
Нико Никачевпћ толико бјеше забринут, да чак не 
умијаше извући рубац из шпага, да отре зној са лица. 



Зеленим очима, притијешњеним руменим јагодицама, 
изнад којпх се наквечиле обрвице, као кештра изнад 
врат^, непрестано жмуркаше, мрштећи гојасно лице.... 

Поглед му луташе којекуда, као човјеку, који 
је ухваћсн на самом злочину. Срце му неправилно и 
јако лупаше, он га притискиваше десном руком, а лијевом 
млаћаше поред себе, као да би хтио убрзати кораке. 

За њим гегуцаше кратапши и доста утовљени 
његов жандарм, (кога он иначе зовијаше својим ^дру- 
гом^, Јаков Јаковљевић, врло тупог и глупавог по- 
гледа, који у псто вријеме бјеше и послужитељ и по- 
сланик за важне послове, као: накуцати глобу, да- 
цију, порез, доставити штогођ „повјерљиЕо'' кметовима 
и т. д. и т. д. Особито Је вјешт био у накуцавању 
глоба и путнина: заиште ти он дупло па, тобож, пола 
опрости, а пола узме, али све дадни капетану, па шта 
му он дадне од добре воље. Али та злочеста ^добра 
вол>а капетану нигда не ћаше доћи, и он ћаше вазда 
остати без путнине, но, поред свега тога, он бјеше 
веома задовол>ан. Није шала, молим те, служити, или 
боље рећи, као што се он фалио, живјети у заједници 
с једнијеи капетаном, заједно с њим шетати, јер га 
је он свуђ водио са собом гдје ј'с било на туђи ра- 
чун да се једе, зајвдно с њим Јести-пити и у канце- 
ларији, премда више од његове сиромаштине, него ли 
од капстанове, али „ми ћемо се на свршетку прокон- 
татп", говорио му је капетан Нико Никачевић. А није 
шала ни то кад му капетан намигне да истјера из 
канцеларије оиога „који не слуша закон и наредбе'\ 
којему се учпни да га је капетан занио и збркао у 
примању новаца, причсм би се капетан уозбиљио и 
брекнуо му: „ти боље знаш рачунати но један капе- 
тан'' — . и друге иепокорне, а он једанак, као рис, 
у њега онијем шачетинама — руп!... па с њим на- 
поље!.... па онда погледа врло важно по присутнијем.., 
као да би хтио рећи: опако ћу ја са свакојиЈ'ем, који 
не хоће давати моме капетану и што је и што није 
његово и државно! 

Ово и слично овомо чпњаше Јакову Јаковљевићу 
те себе сматраше пресрећним, лако дома не работаше 
нигда ништа, трошећи оне јаде, што му жена и пет- 
шестеро луде дјечице с крвљу зарг^иваху. 

И он се бјеше, као и капетан Нико Никачевић. 
силно задувао, а зпнуо као да мухе лови, напрежући 
се_ из свијех сила да не изостане иза свога госе. Ни- 
један ништа не говораху. Кад се обретоше на једном 
брежуљку, на коме се бјеше шћубило неколико гра- 
натих дубова, и који својим густим хладом мамл>аху 
путника да почине, — стадоше. 

— ХуЈ.'... отегну капетан Нико Никачевић, сје- 
дајући послије у хладу, као да баци бреме сиЈ'епа с 
рамена. 

— Починућу, валан, па да се никад нећо доћи!.. 

— Тако је!... па да ће и главу.... прогундори 
Јаков Јаковљевић, подмећући му струку, да на њу 
сједне, а потом поче да му таре зној са лица... 



Стр. 2&4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 150б. . 



Врој 19. 



— Па... како 'но ти рече, е су ти рекли?! запита 
га капетан намрштена лица. — И какав бјеше та, 
старији?!... 

— Таиан ти ја доша из Свратковића е, 

а имах заборавити ону глобу.... на ти је! да је не 
изгубим, рече Јаков Јаковљевић, пружајући му гли- 
баву кесицу с новцима, коју капетан Нико Никачевић 
узе и поче бриасљиво бројити новце.... 

Чим звекнуше круне на длану његову једанак 
му се објену лице, а очи засијаше, као да га сунце.. 
какво сунце, а оно му евоочи извади, но као... но... но 
не умијем вам то преставити. То је — веле — за причу, 
како тај човјек воли новац, то је више него сребро- 
ЈБЗГПСТво. Ама мило му га је, болан, доватити до руку, 
пребацити преко длана, па и не био његов. А до- 
вати ли га једном до прста, није могуће да му који 
не при]оне, као да су му прсти смолави, па да би се 
ђаволом прометнуо. При искусуривању дације, пореза 
и др. од сваког би остала при њему нека ма и мала 
сума. „Нема у ситно", говорио би, „па боље да 
пријене држави хелер од тебе, но теби од државе", — 
а он све у шпаг! С те његове гадне мане он је био 
и кажњават. Али цоред толиких мана он је имао и 
неких врлина, највиша му је била та, што се тако 
вјешто умио улагивати пред надлежнијем, да су му 
често гледали кроз прсте. 

— Двадесет круна?!... запита капетан, добројив- 
ши, — А оно пет камо?!... 

— Не могах више ђавољега солда искучити!... 
Но је с јадом и то изв^^ено, да знаш колико ме је 
јада убило око њих и како су их, сиромаси дали: 
све оку жита, онога пустога жућака, по патакун, а 
ето, знаш на пазару је ока по десет солата!.... добаци 
некако дреново Јаков Јаковљевић. 

— Може му бити!.... ману капетан руком, намр- 
штивши поново лице. — Па?!... 

— Па ти Ја таман лега и почех да спавам на 
оној љеси пред канцеларијом, јер не бјех спавао прве 
ноћи ни капље. А они стали више мене, па ме је- 
дан гурка штапом. Ја мислим да ме пиљка оно дијете 
моје — да опростиш — па нећу да се пробудим, но 
се теке праћам ногама, док чух ђе један рече: 

— Ко зна је ли то, про]^и се!... 

— Јест, чоче, ево му грб на капи, рече онај 
други. 

Ја тп онда скочих.... а оли двојица више мене, 
а један се прислонио уз ону јабучину дивљу и цука 
штапом у врх од чизама, а на глави му грб оволики, 
(растегнувши педу), обучен, е већ како. Бога ми се 
— право да ти речем — препадох, па онако сањив 
ђипих, поздравих лијевом, и ако бјех гологлав... 

— Ђе је капетан?! запита онај испод јабучине, 
а намрштио се, као да му снијег точи из очију. 

— Он је... они... ови... поша... замуцах ти ја к6 
нијемац, колико да никад не бјех проговара. Има ми 
ее омаћи: е си поша да изви]^аш ону парницу изме]^у 



Стијовића и Маровића око оне псовке њихове, а то 
се могло избиља ]^аволе и у канцеларију пресудити, 
но си баш предубок! — омаче се Јакову да се по оби- 
чају нашали, но он не појимаше у каквим се мукама 
налазаше његов госа овог трена, те га оштро пре- 
киде: 

— Причај даље, бестијо сметена, па мучп. Тн 
внаш ^е се може што пресуђивати!.... 

Јаков ућута, па настави: 

— Он је дома!... Слаб је!... 

— Одмах иди за њега! рече оштро онај исти 
намрштени. 

— Нека му каже, е ћемо да учинимо и потвр- 
димо контр... контр... е рече ли контролу? рече валан! 
домишља се Јаков, чешкајући се иза уха. — Може 
бити код њега је печат! додаде један од оне двојице, 
а ја бјех већ омака. 

— Хајдемо!... трену капетан, а чисто дрхће. 
Усне му се сасушиле, па тек њима ожима као човјек, 
који добро ожедни, па хоће да пљуне, а пљувачка се 
не одваја. 

— Контрола!... изненада!... поче да премишл>а. 

— Па тако рано, нема још ни 15 година од кад су 
ми дали то злочесто капетанство, па контрола!.. Е не 
знам што ћу?... Брука!... грдило! з.1о!...** 

— А једнога су — причаху јуче — раскапета- 
нили, прекиде му размишљање Јаков, послије дугог 
ћутања. 

— Што?!... А?!... трже се капетан забезекнуто. 

— Нијесу трајали по дана док су му нашли 
нечесове погрјешке. Узе^и му грб, продужује Јаков, 

— сад је у тамницу... 

— И ја ћу!" промксли капетан Нико Никачс- 
вић стискајући песницу. „Протоколи неуређени... ни- 
шта незаво^ено.... Ништа.... ништа.... да.... јест једини 
протокол од глоба сре^ен... добро и то!.." тјеши се ка- 
петан у мислима. 

— Најтеже је — причаху — капетану кад му 
се нађе заведено да је узима велике глобе и путнине! 

— Ето ми добра, а!.. јао!... кад чују сјутра 
моји противници, па до]^у и почну причати!...^ 

' И наједанпут се капетану Нику Никачевићу 

смрачи пред очима и кроз ту таму угледа пред собом 
непрегледну масу незадовољника, који, сваки са својв 
стране заграјаше, жалећи се контролистима колико је 
коме узео глобе и неправо судио разне парнице. 

— Мени је узео, господине, завика једиа удо- 
вица из гомиле, тридесет и пет круна путнине, што 
ми је престим^ једну зградицу земље за двадесет 
круна дуга. Дође у кућу, погледа је спрага, најео се 
и напио: — имах један пршут и једну боцу вина, 
те бјех купила 38^ црне покладе оној ]^ечици — па 
дај, рече, одмах за путнине, за вјештаке, за некакво 
новине и не знам што још...^ 

— А нама педесет круна кауције за један пут, 
око кога се судимо, рекоше пешестина, има већ го- 



Вр. 1б. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



бтр. 29б. 



дина и по, па нити дођв да то извиди, ни паре врну; 
а он је исти река Рајовићина да затисну стари пут, 
којим се одило вазда ево сто година!... 

— А мени је узео петнаест. Рекла ми, да опро- 
стиш, жена жени Пера Грујова е је од бољега и мало 
се жене, ка жене, почорубале, па он рече: донеси кау- 
цпју па ћу доћи „на лице мјеста**!.. 

— Мени је узео круну више дације!... виче 
мнозина. 

— И мени пет пореза!... 

— Мен господин капитано глобила осумнајест 
цванциг, што су се побила со Аџом Меховић, завика 
из гомиле један габељ (чергаш). 

— Редом, полако причајте, рече контролист 
обративши се габељу. — А из чије си ти капетаније^! 
запита га. 

— Ја сум, господуне, Бог ти здравле да — осо- 
коли се габељ — из свачија капитанија. Ми имам наша 
цилибаша (кмета). 

— А што ти је узео капетан за ту глобу? 

— Ја му калајишала котлове осум дана со мо- 
јим другом, па ми не дал капитано ништа. Хочаше он 
но не дал она његова госпожа, завика: ајд! погани ци- 
ган!...'' А ми не, госпудине, циган, а Турци, право 
Турци !...'* Смије се контролист и сва гомпла, само 
капетан Нико Никачевић црвени, а образи му пламте 
од стида. 

— Мени је криво судпо! 

— Мене је неправо глобио ! вичусасваке странс, 

— Свакоме ће доћи ред! — утишаје контро 
лист, пспитуЈући непрегледну масу незадовољника, а 
писари пишу... пишу непрестапо. И капетану Нпку 
Никачевићу се смрче пред очима од толико давије и 
контроле. 

Дође ред на општинске и школске рачуне. 

— 0... охо!... мршти се контролист, погледајући 
оштро капетана. Он чисто премрије... 

И капетана Ника Никачевића тако бјеху зани- 
јеле и уплашиле тужбе, да он чисто бјеше замислио 
да се све ово на јави догађа, па, уздајући се у Ја- 
кова, да ће га он одбранити, викну: 

— Је ли истина, Јакове!?! 

Јаков се трже пз својих мисли, или боље рећи 
из свог безбрижног ћутања, јер он баш тада ништа 
и не мишл>аше, чудећи се што га каретан тако изне- 
нада упита, а кад не бјеху нпшта пред тијем гово- 
рили, што би било у вези са тим питањем, па не- 
марно упита: 

— А што?!... 

— Да ми је дош...ла!... контрола!... поче капетан 
да се домишља извућ се из неприлике, кад виђе да 
је и он залудпо са таквим питањем. 

— Да ми је дошла контрола! опет понови. 

— Ако не вјерујеш, а ти поглени!... одврати 
Јаков, пружајући руку пут канцеларије, пред којом, 
збиља, углрда тројицу, гдје сједе. 



Капетан Нико Никачевић само шегну раменима 
а ноге му почеше клецати... 

— Молим, господо.... овај.... извините.... овај... онај... 
био сам дома.... то јест стаб!... поче капетан врло збу- 
њено да се извињаје пред странцима. 

— Не мари, господине капетане, на вријеме је!. 
отпоче онај с грбом. Капетан замига очима, стрепећи, 

— Ми смо нарочито изаслани од државе!... чувши 
капетан ријеч лизаелани*^ умрије ли — умрије!... — 
да погодимо с ким да ози1^е једну барутану у вашој 
капетанији, па како је потребито да се контракт 
потпише и потврди судским печатом — то сте нам и 
ви требали. 

— ТАко!... отегну капетан Нико Никачевић, по- 
враћајући се одзамишљеног страха, стријељајући очима 
Јакова Јаковљевића пријетећим погледом, који уна- 
прпјед знаваше што га очекује. 



Шз. 



^^^ф^ 



Виђење. 



Ноћас, када сам у постељу лег'о, 
Жељан да тело о/1Морим у сану, 
Да заспим једном, поглед ми је бег'о 
Са мишљу тамо где сећање кану 

Капљицом чистом и течном к'о снови. 
У њој стајаше лик твој срезан јасно; 
Млрис са мирта око мене плови, 
Туга прилази и љуби те страсно. 

Под њеним дахом, као испод вела 
Ил' платна меке, растегљиве таме, 

Која ти скрива лице све до чвла — 

Ћутиш и мислиш, непомична, на ме. 

Појава твоја причаше ми како 
Патиш, заједно с погледом ти холим; 
Ја сам те глед'о, и занесен тако, 
Шаптао да те к'о смрт своју волим. 

Ноћ је лежала покривена миром, 

Мрак се шириок^о море дубоко; 

Док ја сам будан, с тобом и са лиром, 

Дочеко зору — не склопивши око. 

* - * 

Данас сам шет'о улицама тужан: 
Сваки ми корак беше права беда; 
Знам да изгледах тада врло ружан, 
И тебе спазих — ти си била бледа.... 



1)18. 



Поента. 



Једва чекам вече да и мени сване, 
Јер ја немам дана. К6 пустаром песак 
Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак, 
И види се живот, зима кб две ране. 



Стр. 296. 



1908. ВОСАВСКА ћИЛА 1908. 



Бр. 19. 



Младост и све цвеке створи се пред окои. 
Ја осјекам из њих Есако бол се вије: 
Замвриса уздах из оног што није, 
Што остаје, труне у сну у дубоком. 

Ал' земљи ке сунце весело да гране, 
Мај ке ведар ики, пробудике гору: 
Њој промена носи пролеке и зору; 
Једва чекам вече да и мени сване. 




М. ДннитриЈевик, Мостар. 

Без наслова. 



1. 



У пучину со душа мц завезла 
На лаком сплаву маштања и снова; 
Ту плове сјени минулих в'екова 
К6 јека пјесме што је век ишчезла. 

Ту дршке, сања.... И док вече пада 
И мраком пуни долове и горе, 
Бјеласати се век почиње море 
И ново сунце грања са запада. 

Кад све је прошло век што време носи, 
И добро и зло, душа ми се врати 
У прошло доба свршених промјена. 

Ту мртво време свјежином је роси, 
Док хладно сунце мутан запад злати 
И струји живот минулих времена. 

2. 

Чезнуке ме је одвело далеко, 
У давни један сутон. Магла роси, 
И златно вече сан и мнрис носи 
И топлу влагу и шумљење неко. 

Тад сјене неке доп.1овише к мени — 
Минули снови из крајева свије'; 
Опојан задах из бика нм бије, 
Сви љубичастом паром овијени... 

И дуго они трептаху у "вису, 

Однесоше ми душу у мирису 

Кроз плави бескрај, широм преко њега! 

Па ишчезнуше сред звјезданог сјаја... 
О, ја вас волим више изнад свега 
Ви, добри снови, из далеких крај^! 

3. 

У маслиновој гори сунце тоне, 

С тугом и миром нок магична пада 

Одасвуд гласн покоја ромоне, 

С тугом и миром нок магична пада. 

И када пухне кув из тмине горске ^ 
Ја, као пастир, кроз нок јавим стада 
Од жел>а, снова, маштања п нада 
У мирне луке и затоне морске. 



Кроз нок сребрену гласи док ромоне 
Несташно стадо слободно се вере; 
Стихови мора одасвуда ввоне. 

Ту душа снена љепотом се вије 
А плаво море шуми и асал бије 
И добре звезде сјају и трепере.... 




Д. С. ПнЈаде, Београд. 

Моје песме. 



Док очи пијем, гризем усне 
И тело грлим свеже, 
У грудма врела крвца пљусне 
И дах ми усне жеже. 

Дон косу дугу твоЈу мрсим 
И речи шапкем страсне, 
И пијан жеље своје смрсим 
И мисли беже јасне. 

У срцу моме живо прасне — 
Ни диша кутат не сме; 
И брује срца струне гласне 
И Јскну силне песме.... 



^ 



Освар ВцЈлд : 



Салома 



Трагедија у једном чину. Прсвод 
с немачког по X. Лахману« = 

ЛИЦА: 
Ирод Лнтипа, тетрарх јуцејски 
Јован, пророк 

Младн Сирац, капетан дворске страже 
Тпгелиније, млади Римљанин 
Један Кападокљанин — један Нубејац 
Први војник — Други војпик 
Паж Иродијин 
Један роб 

Јевреји — Наварећани 
НасмаН| целат 

Иродија, супруга тетрархова 
Салома, кћи Иродијина 
Робињо Саломине. 

Велика тераса у дворцу Иродовом, која се сутиче с дво- 
раном ва говбе. Неколико војника наслоњенн на копла. Десно, 
простране степенице, лево у повађу, једна стара чатрља с окви- 
ром од велоне бронве. Месец ивгледа веома светао. 

Млади Сирац: Како је лепа вечерас књегп- 
њица Салома! 

Паж Иродијин: Погледај месечев круг. Како 
необично изгледа! Као каква госпа која се из гроба 
диже. Као каква покојница госпа. Рекао бпх, ишче- 
кује мртве. 



Вр. 1д. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 297. 



Млади Сирац: Веома је необичан. Као каква 
иала кнегињица увијена у жут вео, с ногана сребрним. 
Као каква ма*1а кнегињица са нонама с два бела го- 
луба. Рекао бпх, вито коло води. 

Паж Иродијин: Као каква преминула госпа 
клизи лагано тамо амо. 

(Граја у говбеној дворани). 

Први војник: Каква дерњава! Ко су ти зве- 
рови што тамо урлају? 

Други воЈник: Јевреји. Они су вазда такви. 
Препиру се око своје вере. 

Првивојник: А зашто се препиру око своје 
вере? 

Други војнпк: Тоне знам. Они увек тако. 
Фарисеји, рецимо, веле да има анђела, а Садуцеји 
тврде да их нема. 

Први војник: Смешно ми изглсда преппрати 
се око таквих ствари. 

Млади Сирац: Како је лепа нокас кнегињица 
Салома! 

Паж Иродијин: Ти је непрестано гледаш. 
Одвише је гледаш. Опасио је гледати таке л>уде. Може 
се што страшно догодити. 

Младн Сирац: Врло је лепа ноћас. 

Први војник: Тетрарх изгледа мргодан. 

Други војник: Да, изгледа мргодан. 

Први војник: Он тражи нешто. 

Други војник: Некога. 

Први војник: Кога? 

Други војник: Не знам. 

Млади Сирац: Како је бледа кнегињица. Ни- 
када је тако бледолику нисам видео. Као сенка беле 
руже у сребрну огледалу. 

Паж Иродијин: Не мораш је толико гледати. 
Сувише је гледаш. 

Први војник: Иродија је напунила купу те- 
трархову. 

Кападокљанин: Је ли оно тамо краљица 
Иродија с црнпм украсом на глави превученим бисе- 
ром и с плавим прахом у коси? 

Први војник: Јест, то је Иродија, супруга 
тетрархова. 

Други војник: Тетрарх јако воли вино. Има 
га од три руке. Једно му се доносп с острва Само- 
траке, оно је румено као огртач цезаров. 

Кападокљанин: Ја цезара никад нисам видио. 

Други војник: Друго долази из неке вароши 
по имену Кипра, а жуто је као дукат. 

Кападокљанин: Ја волим дукате. 

Другивојник: А треке му ]с вино сицили- 
јанско. Оно је као крв црвено. 

Нубијац: Богови моје земље веома воле крв. 
Двапут годишње ми им жртвујемо младике и девојке: 
педесет момака и педесет девојака. Али бојим со не 
дајемо им довољно, јер су врло тврдп према нама. 



Кападокљанин : У мојој земљи нема више 
богова. Римљани су их пзагнали. Неки веле да су још 
тамо скривени у бреговима, али ја то не верујем. Про- 
бдио сам у бреговама три ноки и свуда их тражио. 
Не нађо' их. И најзад пх впках по пмену, али се не 
одазваше. Јамачно су помрли. 

Први војник: Јевреји се моле неком невид- 
љивом богу. 

Кападокљанин: То ми не иде у главу. 

Први војник: Заиста, они верују само у оно 
што се не може видети. 

Кападокљанин: Томи изгледа сасвим смешно.. 

Глас Јованов: После мене доки ке један, који 
кс бити јачи од мене. Ја нисам достојан ни одрешити 
ремена на обукп његовој. Кад он дође, покликнуке 
опустели градови, као руже процветаке. Слепи ке про- 
гледати и глуви поново чути. Деца ке играти на пе- 
кинама аждајским и водике лавове за гриве. 

Други војник: Реци му да укути. Он увек 
говори тако којешта. 

Први воЈник: Не, не, то је свети човек. По- 
сле, веома је кротак. Свакога дана када му донесем 
јело, захвали ми се. 

Кападокљанин: Шта је он? 

Први војник: Пророк. 

Кападокљанин: Како се зове? 

Први војник: Јован. 

Кападокљанин: Одакле је дошао? 

Први војник: Из пустиње, где се хранио ска- 
кавцима и дивљим медом. Носпо је хаљину од камиље 
длаке и преко бедара кожни опасач. Страшно је из- 
гледао. Велика гомила света вазда га је окружавала. 
Имао је и ученика, који су му следовали. 

Кападокљанин: чему говори? 

Први војник: То се не може никад дознати. 
Кад и кад изговори по нешто од чега се неки пре- 
плаше, али је немогуке разумети шта каже. 

Кападокљанин: Може ли се он видети? 

Први војнник: Не, тетрарх је забранио. 

Млади Сирац: Књегињица се заклања лепе- 
зом. Њене мале, беле руке лепршају се као голубови 
кад прхну. Оне су као бели лептири. Заиста, као бели 
лептири. 

Паж Иродијин: Шта те брига? Зашто јо 
гледаш? Не треба да је гледаш. Може сс што страшно 
догодити. 

Кападокљанин: (покавујЈки на чатрљу). Чудно- 
вата тамница. 

Први војник: То је једна стара чатрља. 

Кападокљанин: Старачатрља? То мора бити 
убиствен стан. 

Други војник: Оне! Брат тетрархов, на при- 
мер, старији брат његов, први муж краљице Иродије, 
бип је ту затворен дванаест година. И то га није 
сатрло. Кад протече дванаеста, морали су га угушити. 

Кападокљанин: Угушити? Ко то смеде? 



Стр. 298. 



1дОб. ВОСАНСКА ВИЛА 1дОб. 



Вр. 19. 



Други ВОЈНИК: (укавујући на џвлата, на једног 

огромног Црнца): Онај тамо Нааман. 

Кацадокљанин: Зар се није бојао себе радп? 

Другивојник: Оне, тетрарх му је био по- 
слао сво] прстен. 

Кападокљанин: Какав прстен? 

Други војник: Прстен смрти. С тога се он 
није имао чега бојати. 

Кападокљанин: Али то је ипак нешто стра- 
шно удавити једног краља. 

Први војник: Зашто? И краљеви имају само 
Један врат као и остали људи. 

Кападокљанин: За мене јо то нешто страшно. 

Млади Сирац: Кнегињица устаде! Напусти 
сто. Врло је узбуђена. Долази овамо. Да, к пама до- 
лази. Како је бледа. Никад је тако бледу нисам видео. 

Пазн ИродиЈин: Не гледај је. Молпм те, не 
гледај је. 

Млади Сирац: Изгледа као залутала голу- 
бица. Као нарцис што трепти на поветарцу. Као сре- 
брн цвет. 

(Салома ступа на поворницу). 

С а л о м а : Нећу да останем. Не могу остати. 
Зашто тетрарх пиљи у мене непрестано онако својјим 
кртичјим очпма испод дрхтавих капака. То је нечу- 
вено да ме муж моје матере тако гледа. Не знам, шта 
треба да значи то. У ствари — све ми је добро по- 
знато. 

Млади Сирац: Ви сте свечаност напустилп 
књегињице. 

Салома: Како је сладак ваздух овде! Овде се 
може дисати. Тамо унутра седе Јевреји из Јерусалима 
и кољу се међу собом око својих будаластих обичаја, 
и Варвари, што лочу и лочу и трескаЈ'у вино о пло- 
чаник, и Грци из Смирне с обојеним очима и Ј'агоди- 
цама, с њиховом коврџастом косом и сврдластим увој- 
цима, и ћутљиви, лукави Египћани с дугим ахат 
иглама и мрким огртачима, и разуздани, незграпни 
Рим.1>ани с њиховим неспретним говором. О како мр- 
зим те Римљане! Они су сурови и простаци, а овамо 
би хтели да се прикажу као какви кнежеви. 

Млади Сирац: Да ли би хтели сести књеги- 
њице? 

Паж Иродијин: Зашто јој говориш? О, не- 
гато ће се страшно догодпти. Зашто је гледаш? 

Салома: Како је то пријатно гледати у месец. 
Он је као какав сребрн цвет. Хладан и невин. Као 
девојка. Да, као лепота девојка. Ваистину, као мома 
која је чедна остала. Која се људима никада није по- 
дала као друге богиње. 

Глас Јованов: Гле! Господ дође. Син чове- 
чји је близу. Центаури се разбегли по рекама и 
нимфе напустиле воде и леже закопане у шумама под 
лишћем. 

Салома: Ко је то што ту оглашава? 

Други војник: Пророк, кнегињице. 



Салома: Ах, пророк! Оиај кога се тетрарх 
плаши. 

Други војник: Ми ништа не знамо о томе, 
кнегињицс. Тај што је сада викао то је пророк Јован. 

Млади Сирац: Ако Вам је по вољп, кнеги- 
њице, да наредим нека донесу Вашу носиљку. Ноћ је 
тако лепа у врту. 

Салома: Он говори страшнс ствари о мојој 
мајци, зар не? 

Други војник: Мп никад не разумемо шта 
говори, кнегињице. 

Салома: Јест, он говори страшнс ствари о њој. 

(Један роб ст^па на поворницу.) 

Роб: Кнегињице, тетрарх захтева да с^ вратпте 
на гозбу унутра. 

Салома: Ја не ћу више унутра. 

Млади Сирац: Опростите, кнегињицо, али ако 
не одете може се што неповољно десити. 

Салома: Је ли тај пророк стар човек? 

Млади Сирац: Кнегињице, боље би бпло да 
се вратпте унутра. Допустите да вас поведем. 

С а л о м а : Је ли тај пророк стар човек ? 

Први војник: Не, киегињице, он је сасма мла д. 

Други војник: Не може се баш тачно знати 
Неки веле да је то Илија. 

Салома: Ко је тај Илија? 

Други војник: Један пророк одавде пз рани- 
јих дана, кнегињице. 

Роб: Какав одговор да повесем од кнегињице 
тетрарху. 

Глас Јованов: Не ликуј, земљо Палестпно, 
што јје разломљен прут у онога који те је тукао. Јер 
ће семс змијино изродити једну василиску, чија ће 
млад потаманити птице небеске. 

Салома: Какав чудан глас! Ја бих с њим го- 
ворила. 

Први војник: Бојим се кнегињице, нећете 
моћи. Тетрарх не трпи па ма ко то био да с њим го- 
Ђори. Он је то чак и првосвештеницима забранио. 

Салома: Ја желим с 1ћим говорити. 

Први војник: Кнегињице, то јс немогуће. 

Салома: Хоћу с њим да говорим. 

Млади Сирац: Зар не би боље било да се по- 
вратите на гозбу? 

Салома: Изведите ми тога пророка. 

(Роб од.1а8и). 

Први војник: Ми то нс смемо, кнегињице. 

Салома: (приступа чатрњп и гледа унутра): Како 

је мрачно ту доле! Мора да је страховито жи- 
вети у једноЈ таквој јазбини. Та ту је као у гробници 
(Војницима): Зар не чустс? Изведите ми тога пророка. 
Хоћу да га видим. 

Други воЈник: Кнегињице, ја Вас молим, не 
захтевајте то од нас. 

Салома: Треба ли да чекам док не буде вама 

т 

по вољи. 



^ 



6р. 19. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Стр. 299. 



Први војник: Кнегнњице, наш живот припада 
Вама, али то што захтевате, не можемо учинити. И 
Ви заиста тако што не треба ни да тражите од нас. 

С а Л М а : (погледајући па младог Сирца) : Ах ! 

II аж ИродиЈин: 0, шта ли ће се догодити? 
Знам, нешто ће се страшно десити. 

С а Л О М а : (прилавећи младом Сирцу) : Ти ћеш то за 

мене учинитп, Наработе, је ли? Ти ћеш ми то учи- 

нити. Ја сам ти вазда била наклоњена. Ти ћеш то 

мени учинити. Ја бих само да га видпм, тога чудно- 

ватог пророка. Л>уди толико говоре о њему. Често сам 

слушала и тетрарха о њему. Држим да га се тетрарх 

и прибојава. Бојиш ли га се и ти, Наработе, и ти? 

МладиСирац: Јагасене бојим, кнегињице 

ја се никога не бојим. Али тетрарх је изрично запо- 

ведио, да се нико не усуди подићи поклопац ове ча- 

трње. 

Салома: Ти ћеш то за мене учпнити, Наработе, 

а сутра, када прој^ем у носиљци испод капије, где стоје 

трговци с идолима, испустићу за те јодан мали цвет, 

један мали, зелен цветак. 

Млади Сирац: Не могу, кнегињице, не могу. 

Салома: (смошећи се): Ти ћеш то за мене учи- 
НИТ0, Наработе. Сам знаш да ћеш ми то учинити. А 
сутра рано када прођем у својој носиљци мостом, где 
се купуЈу ликови идола, бацићу ти јсдан поглед испод 
вела од муселина, Наработе, погледаћу те, можда, и 
насмешити се на те. Гледај ме, Наработе, погледај. 0, 
како ти добро знаш да ћеш ми учинитп оно зашто те 
молим ! Како ти то добро знаш !... У верена сам, ти 
ћеш ми то учинити. 

Млади Сирац: (даје анак трећем војнику): Изве- 

дите пророка. Кнегињица Салома жели да га види. 

Салома: Ах! 

Паж Иродијин: 0, како необично месец из- 
гледа! Као рука какве мртве госпе, која би да навуче 
покров на се. 

Млади Сирац: Да, веома необично! Као каква 
мала кнегињица с очима од ћилибара. Кроз облаке 
од муселина смеши му се лишце као у какве мале 
кнегињице. 

Пророк ивлазн иа чатрње. Салома га угледа па онда одступа 

лагано натраг. 

Јован: Где је тај, чија је купа греха препуна? 
Гдс је тај, који ће једнога дана свету на видику из- 
дахнути у своме сребрном огртачу. Реците му нека 
дође да чује глас онога, који објављуЈе у пустињама и 
по дворовима краљевским. 

Салома: коме то говори? 

Млади Сирац: То вам нико не може рећи, 
кнегињице. 

Ј о в а н : Где је та што стајаше пред сликама 
мушкараца, пред шарено обојеним сликама Калдејаца, 
које напасе радошћу очију својих, и одасла пооланике 
у земљу Калдејску? 

Салома: Он говори о мојој мајцн. 

Млади Сирац: О не, кнегињицс. 



Салома: Јест, он говори о мојој матери. 

Ј о в а н : Где је та, која се подаде главарима асир- 
ским с њиховим ременима за оружје и са шареним 
крунама на глави. Где је та што се подаде младим 
мужевима египатским, која се блиста у фином лану и 
драгом камену, чији су гатитови златни — калпаци 
сребрни, с телом уиновским. Идите, реците јој нека 
устане пз постеље недела својих, из постеље свога 
родоскврнења, нека пригрли речи онога који припрема 
пут господу, и нека своја з^точинства покаје. Па и ако 
се не покаје одмах, већ остане претрпана ужасним 
гресима својим, реците јој нека дође, јер бич је го- 
сподњи већ у рукама његовим. 

С а л о м а: 0, он је страшан, он је заиста страшан ! 

Млади Сирац: Не остајте овде, кнегињице, ја 
вас молим. 

Салома: Очи су му најстрашније. Оне изгле- 
дају као црне рупе буктињама прогорене на тепиху 
сиријском. Оне су као мрачне пећине где ааедаје ста- 
нују, као мрачне египатске пећине где аждаје обита- 
вају. Оне су као црна језера из којих блеска залутала 
месечина... Мислите ли да ће још говорити? 

Млади Сирац: Не остајте овде, кнегињице. 
Лепо вас молим не остајте овде. 

Салома: Како је испијен. Изгледа као каква 
танана фигура од слонове кости; као нека слика сре- 
брна. Заиста он је невин као месец. Он је као месе- 
чев зрак, као срма расточена. Његово тело мора да је 
хладно, хладно као слонова кост... Хтела бих да га 
изближе видим. 

Млади Сирац: Не, не, кнегињице. 

Салома: Морам га изближе видети. 

Млади Сирац: Кнегињице, кнегињице. 

Јован: Ко је та жена што ме гледа? Ја нећу 
њеног гледања. Зашто ме гледа својим златали очима 
испод сјајаних капака? Ја не знам ко је она. Нећу да 
знам ко је. Реците јој нека иде. Њој нећу говорити. 

Салома: Ја сам Салома кћи Иродијина, кнеги- 
њица јудејска. 

Јован: Назад, кћери вавилонска! Не прибли- 
жуј се изабранику господњем! Твоја мати испуни зсмљу 
вином похоте своје и неизмер грехова јој до бога се 
чује. 

Салома: Збори даље, Јоване, твој је глас 
музика ушима мојим. 

Млади Сирац: Кнегињице, кнегињице, кнеги- 
њице! 

Салома: Збори дал>е! Збори дал>е, Јоване, и 
реци ми што да чиним. 

Јован: Кћери содомска, не приближуј ми се] 
Већ застри лице превјесом и поспи пепелом главу 
своју, па пођи у пустињу да тражиш сина човечјег. 

С а л о м а : Ко је то тај син човечЈи ? Је ли и он 
тако леп као ти Јоване? 

Јован: Одступи од мене! Чујем крила анђела 
смрти како шуште кроз дворану. 



Стр. 300. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 1д. 



Млади Сирац: Кнегињице, преклињом вас 
идите унутра. 

Јован: Анђеле господа бога мојега, шта ћеш ти 
овде с мачсм својпи? Кога тражпш у дворани овој? 
Још пије дошао дан онога, којп треба да издахнс у 
срсбрном огртачу. 

Салома: Јоване! 

Јован: Ко ме то зове? 

Салома: Опчара ме тело твоје, Јоване! Твојо 
тело бели се као љиљан у пољу српом недотакнут. 
ТвоЈО тело бели се као снегови, што леже на брего- 
вима ЈудсЈским п у долине се сплазају. Ружс у цветњаку 
краљицс арабијске нису тако беле као твоје тсло. 
Ни руже у цветњаку краљице арабијске, ни криоца 
сутонова кад олеће поврх лишћа, пи педра месечева 
на мору кад љушка. Нпшта на свету не белп се тако 
као твоје тело... Дај да га се дотакнем, тела твога. 

Ј о в а н : Назад кћери вавилонска ! Са женом дође 
зло на свет. Не говори мп. Нећу да те чујем. Ја слу- 
шам само глас господа бога мојега. 

Салома: Гр">зно је твоје тело. Опо тп јо као у 
каквог губавца. Оно је као нека окречена зидина, по 
којој гује гамижу; као нека окречена зидина, где 
скорпије своја гнезда гнезде. Оно тп је као какав пре- 
кречен гроб пун мрских утвари. Оно ти је гадно, 
твоје тело је гнусно. У косу твоју за*т.убих се, Јоване. 
Коса ти је као лоза винова, као бокор црног грожђа 
што виси на чокотима едомским у земљи Бдомићана. 
Коса ти је као кедри ливански под чијим се сенкама 
скривају лавови и разбојници преко дана. Ни дуге, 
мрачне ноћи, када месец своје лице скрије, када звезде 
претрну, нпсу тако црне као твоја коса. Немило што 
царуЈО по дубравама нијс тако црно... Ништа на свету 
није тако црно као твоја коса. Дај да се дотакном, 
косе твоЈо! 

Ј о в а н: Назад. кћери ех)домска! Не дотичи ии се ! 
Не оскрвњуј храма господа бога мојега. 

Салома: Твоја је коса гадна. Она јс укоча- 
њена од прашине и кртога. Као трнова круна стоји 
ти на глави. Као гујоплет увија ти се око врата. Не 
волпм ти косу... За устима твојим чезнем, Јоване. Уста 
су ти као гривна скерлотна на кули од слонове ко- 
сти. Она су као нардов плод преполовл>ен ножем од 
филдиша. Цветови нарда, што се развијају у вртовима 
туриЈским руменији и од саме руже, нису тако ру- 
мени. Црвене фанфаре на трубама што објављују кра- 
љицу у близпни и пред коЈима непријатељ уздрхти, 
нису тако румене. Твоја уста руменија су од ногу 
оних који вино гњече. Она су руменија од ногу голу- 
бова којп се у храмовима тиће и које свештеници 
хране. Она су руменија од човека, који из шуме до- 
лази где је лава убио и златастог тпгра спазио. Твоја 
уста су као гранчица кора«1а коју су нашли рпбари у 
морском сумрачју, као коралп за краља сачувани! Она 
су као пурпур, што Моабићани налазе у јамама моап- 
ским, као пурпур који кра^ЂОвима подаришо. Она су 



као лук краља персијског пурпуром обојен — кора- 
лима опточен. Ништа на свету ниЈ"е тако румоно као 
твоја уста... Дај да их пољубим, уста твоја. 

Јован: Никада! Кћери вавилонска! Кћерп со- 
домска! Никада! 

Салома: Ја ћу пољубити уста твоја, Јованс. 
Пољубићу уста твоја. 

Млади Сирац: Кногињице, кнегињице, мпр- 
тип цвотњаче, најлепша мођу голубицама, не гледај 
тога човека впше, но гледај га. Не збори му тако... Ја 
то не могу поднети... Но збори му тако, не зборила! 

Салома: Ја ћу пољубити уста твоја, Јоване. 

Млади Сирац: Ах! (Убија се и пада иамеђу Са- 
ломе и Јована.) 

Паж ИродиЈин: Млади Сирац се убио. Млади 

капетан се убпо. ПриЈато»1> мој се убио. Поклонпо сам 

му био један мали ковчежић од нарда, и сребрне обоце, 

и он сс ото уби. Ах, не рочо лп сам да ћо се неко зло 

догодпти? И Ја рекох, и догоди се. Добро сам знао 

да месоц мртво тражи, али не знађах да њога тражи. 

Ах, зашто га не скрих од месеца? Да сам га скло- 

нио у какву пећину, он га не би спазио. 

Први војник: Кнегињпце, млади капетан со 
убио. 

Салома: Дај да пољубим уста твоја, Јовано. 

Јован: Зар се но страшиш кћери Иродпјина? 
Не рекох тп да сам чуо у дворани удар крила архан- 
ђелових, п зар нијо он и дошао; анђео смрти. 

Салома: Дај да пољубим уста твоја. 

Јован: Кћерп блуда, још јодан јо само мођу 
живима, којп то можо спасти. То јо онај, о комо ја го- 
ворим. Идп к њому. Он ссдп у јодном чуну на Јозеру 
галилејском и говори својим ученицима. Клекни језеру 
на обали, зови га, и вичи по имону. Ако ти дође, а 
он идо свакоме који га призивно, падни му око ногу 
да те очисти грехова твојпх. 

Салома: Дај да пољубим уста твоја. 

Јован: Нека си проклета! Кћери једне родо- 
скрвно маторе, нека си проклста. 

Салома: Ја ћу пољубити уста твоја, Јовапе. 

Јован: Нећу да то погледам. Ти сп проклета, 

Саломо, ти си проклета. 

Салома: Ја ћу пољубпти уста твоја, Јовано. 

Пољубићу уста твоја. 

Први војник: Морамо ово тсло пегде ск.7о- 
нити. Тетрарх нерадо гледа мртваце осим оних, који 
су убијени по његовом наређоњу. 

Паж Иродијин: Он ми бијашо брат, да, он 
ми бијаше ближи од брата. Био сам му дао јодан мали 
ковчожић од нарда и јодан прстен од ахата, који је 
он вазда носио на руци. Често вечером одилазисмо 
реци у шетњу испод бадемова, и он би ми тада при- 
поводао о своЈОЈ домовини. Говорио ЈО увек веома тихо. 
Звук његовог гласа био јо као звук фруле. Кад го- 
вори као да неко на фрули свира. Тада је још неиз- 
мсрно уживао да се огледа у реци. С тога сам га 
често корео. 



Вр. 19. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 301 



Други војник: Право велиш, то тело морамо 
негде склонити. Тетрарх га но сме видетп. 

П р в п в о ] н и к : Тетрарх некс изЈазити овамо. 
Он нпкад не пзлази на терасу јер со одвећ плаши 
пророка. 

(Ирод, Иродија и цео диор ивл ави). 
(Наставиће се). 

иревоо: БраиБО €• Поиовик« 




Ап<1ге ТћеиНе!« 



На моме прозору. 




својио сам сеоскп обичај, те устајрм сваког 
јутра у шест сати — п п ијс самог Анге- 
луса. Згодан је то час за рад, а нарочпто 
у топлој сезони. У овом јутарњем часу, 
улица је успавана и скоро усамљена. По гдје гдје тек 
искрсне по који раденикС дуж тротоара, идући према 
својој радионици. Мало за тим, мљекар и мљекарица 
почињу отварати ћепенке свога дућана. На горњим 
спратовима све је још успавано. — Дугорепе ласте, 
које лете кроз ваздух као стријеле изнад кровова, 
п ја, наслоњен лактом на мом прозору, једина смо 
скоро бића изложена радости јутарње свјежине и по- 
сматрању сунца, које се постепено уздиже међу црвен- 
кастим облацима, изнад звонаре оближње цркве. 

Прекјуче, међутим, примијетих некако, да ја ни- 
јесам једини посматралац првог уранка уличног. На 
намјештеном хотелу баш према мојој кући, Јсдан про- 
зор бијаше потпуно отворен, на истој впсини као и 
моЈ, те кроз вео своје слабе радозналости, могао сам 
опазити једну личност ужурбану својим послом, како 
непрестано улази и излази из собе, коју бијашезаузе- 
ла. Обично, становници овог хотела ниЈесу тако ју- 
тарњи, те стога подлегох слабости и отпочех мотрпти 
путнвцу — јер, то бијаше женско чел»аде, које такође 
бјеше подранпло баш пред сам оглас Ангелуса. 

Могашс ј'ој бити двадесет до двадесет и двије 
године. Тек мало час очешљана и на брзу руку 
обучена у бијелу реклу и сукњу тамве боЈ'е, сва се 
бијаше предала чишћењу своје горње хаљине. — 
Бијаше то проста, црва хаљина, ве баш тако нова, 
али према којој је она, тако рећи, материнску бригу 
указивала. Најприје би је четком очистила, па би тек 
онда мокром крпом пажљиво обрисала заосталу пра- 
шину по рубовима и превојима. Уоквирена прозор^ 
ским отвором и ногом наслоњена на једну столицу, 
често се нагпњаше својој ха.Бини, коју бијаше прострла 
на своме кољену, тако, да сам је могао потпуно нео- 
пажен лијепо целокупну посматрати. Била је згодна 
кроја, не баш тако лијепа, али физономије отво- 
рене и интересантне, боје мало преплануле, великих 
очију, кестењаве косе лпјепо превијене преко 
испупченог и интелигентног чела. У опште, бијаше 



то женска доста слободног али не ненсправног пзгледа. 
Бијаше нсвпна у своме поштењу и то несилом прилика, 
већ од своје савјести и личног достојанства. С/не се 
опо ј'асно могло опазити, када она зачу, без сумње 
какво куцање на својим собнпм вратима; — јер, бојећи 
сс да не буде изнена]^ена у својој спаваћој тоалети, 
млада се жепска прилика од једном потресе и отрча у 
задњп угао собе са изгледом невпно-застрашеним. 

Када већ бпјаше готова са чишћењем, одмакну 
Се за врпјсме од прозора, на коме се тек послиЈе по- 
јави у својој скромној црној хаљпни, витка стаса и 
испутенпх прсију, пспод прилично изношеног штофа 
свога струка.' Видјсх је затпм, како узе са стола по- 
већи картон за цртање, у који стави угломјер и лени- 
јер, оба још нова. Мало послије, око седам сати, изађе 
пз хотела — са шешпром на глави од црне сламе, 
носећи спој картон испод мпшице — и, оде 
ка обгхлЋ. — Тада сам разумио. — Млада женска би- 
Јаше учитељица у околини Париза. Она бијаше дошла 
или због какве изложбе, плп пак збогсвогучитељског 
испита у општинскоЈ кући. 

* # 

Баш ме она и потсјетила на оне групе младих 
дјевојака, које сам скоро сваког дана сретао у улици 
Тиљерија, пред вратпма ове зграде од дасака, која 
још и сад служи за изложбе и испите. Изађоше ми 
пред очи све оне младс забринуте главе, све оне дје- 
воЈчице од четрнаест до двадесет година, са прстпма 
избрљаним мастилом и са мозгом претрпаним на брзу 
руку разним ситницама научним и књижевним. Неке 
од њих, имућније, долажаху овдје, да испуне тобож 
фантазнју моде и да задовољв једну ништавну тачку 
почасти; — оне друге опет, жураху се да добиЈу какву 
диплому, која би им дала наду врло сумњиву, на 
жалост на поштено зарађивање свога хљеба. — Моја 
учитељица из знаменитог хотела, без сумње припадаше 
овој другоЈ категориЈи — чисто сам био обузет сажа- 
љењем према овим спротим дјевојкама, затворсним за 
неколико дана у овом дашчаном одЈељењу и пред диктира- 
њем каквог писменог задатка о нском историјском пред- 
мету или цртежу појединих украса; говорио сам често у 
себи, да је грехота на оволикој сенегалскоЈ врућини при- 
моравати ове младе душе да претрпавају свој мозаки 
да напрежу своје жпвцс, да би одговориле на лукава 
питања својих пспитпвача. Запитао сам се, за некеод 
њих, да ли би као најјаснији доказ њихова напора 
могла бити мождана грозница или нервоза ?! Истину вам 
велим, да сам их из свег срца сажаљевао, анарочито 
учитељицу у црној хаљини, коју сам видио Јутрос 
да се тамо жури, немајући чак времена ни за свој' 
доручак. 

* * » 

Очекпвао сам исте вочери њен повратак, не мо- 
гући се уздржати, од радозналости. Вратпла се око 
шест сати са истим оним великим картоном. Изгле- 
даше уморна и у исто вријеме сатрвена како од дневне 



Стр. .402. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 19. 



узрујаности, тако и од несносне врукине. И, тек што 
уђе у своју собу, не сумњајући наравно да је може ко 
1Ч)Д посматрати, свуче своју црну ха.1>ину и замијеии 
је бијелом реклои : расплвтенвх и без икаква реда рас- 
пуштених коса, пзвуче из свог картоиа неколико свеза1са 
књига п нас.10Н1шшн се пч сто, отпоче јвдница бубати 
своју сутрашњу лекцију. Око седам часова, донијешс 
јој па хотола с.табу вечеру, коју јеђаЕле читајући. Када 
се ноћ увелпко спусти, она се нзвали онако у помр- 
чинп на повретну фоте.г.у поред прозора, да би се 
надпсала чиста ваздуха и наслушала онаво уморна 
зујања хучне улице. — Око једанаест сати, када се 
вратих, видјех, да је већ легла; а.1и, бијаше запа- 
лила санјећу, при чијој слабој свјетлости прелиста- 
вашс још своје сутрашње задвтке. Најзад се успава, 
али каквнм снои, лако ће појиити свн они, којн су 
претрпје.1и ма какав иепит. 

Сјутрадан, када опет устадох на глас Ангелуса, 
она већ бнјаше готова и очеш.1>ана. Отпоче опет са 
истом пвжњом чистити своју црну хаљииу и ускоро, 
метну свој слаини шешир на главу п са картонои 
испод иишпце, око седам часова пође својој испитно] 
сали. 

• * » 

Тогседана врати,а.1п са доета промијењеним ли- 
цем. Отресе се свога картона, баци шешпр п падиувши 
на фоте.Ђу, пол.1акт11 се иа сто, ухватп главу објема 
рукама и отпоче плакати. — Ннјс било тешво пого- 
дити узрок њсних суза, на жа.Јост! Сирота дјевојкв 
бијаше пала на писменом испнту. Зар да послије то- 
.шко дана рада, толиких напора и пертурбација 
у своме мозгу, ио лобнје пишта вишс до про- 
паст?! Њен бол тако отворсн, баш јо био дир.'ћив. 
Могла се у н>ему читати иропаст јсдне наде ве11 п од 
златних брда, страх будућности, стид при повратку, 
— једиом ријечју, жа.10сна и биједиа трагедија 

Од једном се трже, убриса своје крваве очи, уми 
.1нце и за вријене, док грчевито јецање надииаше њене 
грудп, спакова наједнон све књиге, закачи за свој кар- 
тои углоијер )[ лснијер, затвори неколико ситиијих 
коиада своје тоалсге у једну налу кожну кесу и за- 
звонн за монка, без сумње, да исплатп свој рачун и 
поручи кола - — јер, на неколико иинута звтии, 
видјех јс како жвлосио броји свој заостали новац из 
Ш)вчани1са. 

Послијс четврт часа, она се поново очсшл>а, обуче 
свој скромни вунени огртач и не бацпвши чак ни ]е- 
дан опрои1тајнн поглед на своју собу, у којој бијаше 
провела то.шко очајних и мучних часова, извђе. Ко.1а 
су је очекива.1а пред хотелским вратимв; она се попе 
са оно ма.10 ствари и оде. 

Поснатрао саи узбуђеппи погледом ова кола. која 
однијвше иладу дјевојву запвдној станици и која 
се изгубише у улвци освијет.Ђеној еунчании зрацнма. 

И од тада, када год погледаи на прозор оне собе 
супротног хотела, увијек се сјетии и жалосно опо- 



менеи оног изнеиоглог јецања сиротв учитељице у 
црној ха.'Бинн. 

С фрапцЈског: %. X, Серафшвовнк. 



Српске народне умотворине. 
Редуше. = 



Прпча о св. Савн, 



11 Саво путовао са слугом вроз Хсрце1-о- 

*у. Путујући такодођу у планинуТреска- 

иу, која дијели Херцеговину од Босне, 

. Саво ииш.1>аше прећи и у Босну, а.1и 

слуга не иогаше макнути вишеод гладв^ 

^ р им поодавно бијаше нестало х.^Бвба у 

торби. Кад су ступили на босанско звнљиште, слуга 

запомвга: п.\ко Бога знаш оче Саво, ја нв могу дал>е 

од гладп". Тада св, СавопрвкрстиштакоипремаБосни 

и благослови јв: „Да Бог да вазда била пуна сваког 

добра и вии[е иивла оби.Ђа у својој зеи.Ђи, него св за 

тс знало по другии звмљама. Тако бих радо сву Босну 

прешао, али иораи ићп пећанскои патријару, јер је 

на самртв!" Онда звповјсди слузи да нвложи ватру 

на босанској страни и ту ће у шуии преноћити крај 

ватре. А.1И слуга једнако иште да што једе, а св. Саво 

заиис.1и се, шта ће му дати, к'о кад у плаввии ништа 

нема, па рече слузи да се претрпи до аоре, а онда ће 

бити нентто за је.1о. 

Свети Саво поио.1и се Богу и заио.1и га да даде 
зен.Ђи род, који је најбржи, да набере и утјешислугу. 
Ту Бог показа своју моћ н земл>а у зору избаци род. 
Свети Саво св зачуди вад угледа род из зеиље, који 
лијепо заиириса као чиста душа дјевојачка. И зато 
што бијаше порасло редв, св, (Јаво назва род Реду- 
шама. Онда зовну слугу и рече му да бере Редуше, 
да их пече и једс, (^луга погледа, па се зачуди како 
Редуше сане ничу из аем.1.е, а још впше му 6и чудо, 
што чим их угледа, не могу вишерасти.Такојсостало 
и даиас. Редуше за ноћ никну и нарасту, али чиивх 
сагледа .Ђудско око, ие ногу више расти. 

Слуга натрга Редуша, вспече и нвјсде се. Но у 
у том озведнн и затражн воде. Алн како не бијаше воде 
нвгдје у близцни, св. Саво поиоли се Богу и иаједанпут 
створи св извор од влаћа, гдје су се вн.Ђали див.ђн 
крмци. Како је вода би.1а оштра и студева и извор 
НЈЗове Оштрик, па како та.^а, ено га вданасна истом 
мјесту. 

Заби.Ђвжио од I Ане Бугариновић у Сарајеву. 

н. т. к. 



Бр. 19. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 303 



Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Реч две на критику дра Ј. Дедијера о ^Опћој 
Географији^ М. Недељковића. До сад се ннко није 
обазрео у јавној оцени на ову моју књигу, те сам се 
критици г. дра Дедијера истннски обрадовао. А обра- 
довао саи се из два разлога. Прво за то, што ме је 
живо интересовало, да чујем суд, како је овај први 
покушај (и код нас и код Хрватај, да се напише опћа 
географија у оваком обиму, испао за руком. Други је 
разлог био тај, што сам се надао, да ће неко оз- 
бп.Ћно и објективно изнети све мане и недостатке ове 
књиге, било стварне, научне, било методичке, те да 
према томе ову књигу исправим, и помоћу тих упута 
и исправака књигу дотерам, да буде добар уџбеник 
српским ученицима, јер за љубав српских ученика и 
латно сам се био тог и дуготрајног и неблагодарног 
посла. Но како сам се преварио у свом очекивању, 
кад сам прочитао оцену г. дра Дедијера! У место 
озбиљнс и непристрасне критике, вођене истом мишљу, 
која је и мене при писању овог уџбеника руководила, 
нанлазим на ону, код нас на жалост врло честу врсту 
оцена, које се не пишу да се користи писцу, да му 
се у раду помогне, које се не пишу за љубав саме 
ствари, него су наппсане за то, да се истакне крити- 
чар са својим ја, са ауреолом знања, према глупости, 
незнању, нелогичности и т. д. пишчевој, кога крити- 
кује. Наравно да таква критика не бира средства, да 
своју сврху постигне. а служи се обично извртањем, 
иронијом, да писца направи смешним. Колико то 
одговара озбиљном задатку критике, нећемо овде да 
расправ.1>амо. Хоћу само да истакнем то: људи који 
тако раде обично су амбициозни, а непродуктивнадуха. 
Па како своју амбицију не могу да задовоље својом 
продукцијом, то се стављају на негативно стано- 
виште поричући вредност свакој туђој продукциЈи. 
Они тренутно тиме нешто постигну за себс, али трај- 
нога ничега, за то што се трајни глас и углед стиче 
стварањем, а не рушењем. Одмах из првпх редова 
испоставља се код г.дра Дедијера ова његова карак- 
теристична црта, која чини, да се на неке његове 
речи мора и озбиљан човек и нехотице да осмехне. 
Пошто је један део своје- учењачке вредностп изнео у 
(непотребном) уводу оцепс, вели г. доктор: да је ве- 
ћина српских средњошколских наставника 
заостала за правпм прогресом науке, а велп 
за то, да прстом скромно укаже на себе у свој својој 
по свету разглашеној вишој учености. Хајд, што је 
мсне приказао као незна*111цу, као човека без логична 
мишљења, али од куд да се одмах при првом кораку 
свог литерарног рада баци без разлога каменом на 
читав један сталеж, за кој'и се и он спремао? 

Наш народ каже: „По вечерњу се познаЈС светац", 
па тако сам по овом познао и критичара, знао сам већ 
без даљег читања, шта ће доћи. 

Пошто је утврдио дакле, да од професора не зна 
нико ништа, другим речима, да би он јединн био кадар 
и позван, — забога он је доктор! — да такву књигу 
напише, осећа он, да треба ту тврдњу и примером на 
310Ј0Ј књизи доказати, и за тоонда не бира средства. 
Са колико пак савесности, знања и каваљерства он 
таЈ доказ изводи, видећемо. 

Одмах за тим тврди г. доктор: да Ј'е ова књига 
рађена под контролом једне, мање више, црквене вла- 
сти. Г. доктор мисли под том црквеном власти наш 



автономни Саборски Одбор, па га замишља у својој 
простодушности састављена из самих затуцаних кон- 
зерватнвних калуђера и попова. За што г. доктор 
мисли да је ова књига р^ена под контролом црквене 
власти, Бог би га сам знао, а не разумем ни то, како 
је он дошао до тог, да је Саборски Одбор црквена 
в^1аст?1 Ту се у тој својој искреној тежњи, да књигу 
прикаже као да је написана у мрачњачком духу, г. 
доктор јако бламирао, јер наш Саборски Одбор чини 
један епископ и осморица које адвоката, које лекара, 
и то Још у овај мах чланова наЈСЛободоумније, про- 
гресивне странке. 

Него хајдемо даље. Ннз својих замерака почиње 
г. доктор са тешким прекором, за што сам Биогеогра- 
фиЈу назвао: „О органском животу на нашоЈ земљи?" 
То је заиста неопростива погрешка, рећи шија место 
врат! Хе, али колико ученије (и неразумљивије!) звучи 
ова грчка реч! 

Даље замера г. докор, што нисам геолошке про- 
цесе и вулканизам унео пре класифшсације планина, 
Јср би на тај начин била деци подела јаснија. Г. 
доктор бсз сумње не зна наш наставни план, иначе 
не би то захтевао. По том плану (а признајем да је 
погрешан) геологија и не саада никако у опсег нау- 
чног градива у географији, те сам се морао задово- 
љити тиме, да за први мах кажем код планина из 
геологије и вулканизма само оно, што је битно за ра- 
зумевање и спољашњег облика планина као и њиховог 
постанка (види стр. 15 и 16.), а геологију и вулка- 
низам обрадио сам доцније за то, што сам се држао 
индуктивне методе: упознао ученика прво са оним, 
што му је најближе и на очима: прво са површином 
зема*ЂСКом, за тим сукцесивно са оним што му је длље 
и неприступније, наиме са оним, што је над њоме и 
на послетку са оним, што му је најнеприступачније 
са оним, што Ј'е под њоме. Јесам ли имао разлога? 

Г. доктор вели да ниЈе оправдано, што је карто- 
графија одељена од математског земљописа, јер Јој је 
задатак „да што верниЈ'е прикаже слику земљине по- 
вршине и њоних делова^ но ја држим, да она осим 
овог првог задатка има и других важних задатака: 
да прикаже н политичну поделу земље, етнографски 
размештај, распоред и шџрење фауне и флоре, светске 
путеве, климатске прилпке, и т. д., а о томе се може 
говорити тек онда, кад ученик о њима стече потреб- 
на знања, те је свакако боље за најпосле оставити 
картографију, да се одједном ученик упозна са њеним 
бићем и разноврсним јој задацима. Није ли тако? 

Исто тако неоправдано замера г. доктор, што 
сам унео посебан одељак: „Главни појмови из астро- 
номије", те вели да је нешто од тога требало унети 
у одељак математске географије. Међу тим г. доктор 
прсвиђа, да сам, колико је преко потребно бпло, унео 
овог градива из астрономиЈв у мат. географију. А 
астрономију сам унео за то, што се само њоме може 
тачно одредити положај земље у свемиру. Нешто после 
тога опет, ма да сам унео по његовом суду сувише 
астрономпЈО, замера г. доктор, да је положај земље 
у свемиру нејасан. Како се то слаже? 

Него сад долазимо на класична места из оцсне, 
која илустрирају очпгледно тенденциЈу критичареву, 
јер га ова заводи до недозвољених начина, да писца, 
у коме он нс гледа раденика, него противника, учини 
смешним и немогућнм. Он вели: „У Ш. делу „0 ор- 
ганском животу'* та је збрка пишчева најочигледнија. 
Пос.1е кратког увода, у коме објашњава, шта је то 
органски живот, писац од једном прелази на човека.« 



Стр. 304. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 19. 



Мсј^у тим то није пстина. Нека се отвори стр. 83. и 
ту ће се сваки уверити, да се у том „кратком уводу" 
говори о облицима органског живота, о напредовању 
и ширењу организама, начину ширења, границама, о 
значају орг. живота у домазлуку природе и човека, о 
борби човечјој с биљкама и животињама, најзад о 
најглавнијим обличјима гсгетације. Јесам ли још тре- 
бао у уџбеник унети целу зоологију и ботанику и био- 
логију, шта ли? 

За одељак ^О човеку" вели г. доктор: ^Ту шг 
сац прича у стилу једног катехизма(!), да је човек 
умом и говором обдарено биће божије (!) да је створен 
У Р^ЈУ-** Текст код мене гласп о том овако: „Најса- 
вршснији створ органски јесте човек. Иако по свом 
телу припада царству животиња, он се далеко уздп- 
гао над свима животињама својим умом, којије 
кадар, да у појмовима мислп. Осим тога одли- 
кује га свест о ономо што једобро, лепо и исти- 
нито, па говор, т. ј. моћ, да тачно искаже све, 
што мисли и осећа*' Је ли то, питам ја, стил кате- 
хвзма и где се ту спомиње бпће божје? Па и да се 
спомиње бпће божје, шта би то дсрогирадо коме осим 
г. доктору, који у својој велеучености и потпуном 
сазнању природе непризнаје божанство, пошто су му 
јасне све тајне постанка, па му је идеја божанства 
чист и прост поповски швиндл?! 

(Свршиће се.) 



Књижевне и културне биљешке. 

Свесловенсви конгрес женсвиња. У Прагу је био отво- 
рен 21. јуна конгрос чешких и словенских жена, а трајао је до 
>у 2б. јуна. Конгрес је првредпо савев чешких женских друштава. 
Коигрес јо био врло лпјспо поспјећен ; било Јв доста делегвта нсеи- 
ских вадруга ив свију словенских аемаља. Српкиње је ааступала 
1^а Делфа ИваниКка, као ивасланица бпоградског жбнског друш- 
тва. Поред Фемвнистичког покрета, којп је био ваступљен у гово- 
римв, истиЈцана је нарочито и идеја о ваједничком раду словенских 
жена на ошптим идеалима Словена. 

^Цетињсви Вјесннв^. Читамо у ;,Гласу Црногорца'' да 
је на Цетпњу почетком јула вапочео иалааитп нови, невависнп 
политички лист „Цетињски Вјесник". Лист уређује нарочити од- 
бор. Одговорнн је уредник Божо Новаковић 

Садома од Освара ВаЈлда. У Биограду је почетком ове 
године иалавио књижевни лист „Преглод*^ под уредништвом гг. 
Велимира Рајића п Д. С. Пијаде. Ту јо почео излавитп и овај 
пријевод пСаломо** од Б. иопови^ја. Но попгго је Пријегледтрећим 
бројем престао иалиаитп, ми смо добили тај пријевод и почињемо 
га доноспти, да не би утонуо у ваборав. 

Илустрованн лист „Босна^. Јово Ђ. Ковачевић, уредник 
мБосанско-Херцеговачког Гласника** у Биограду покреће од јула 
мјесеца поби илустровапи лист „Босна*. Тај лист доносиће слике 
и8 српских п словеискпх крајева и већином у бојп, сликс и био- 
графије анаменитпх -гуди, расправе ив српске прошлости и садаш- 
њости, проповпједаће духовно јединство и солпдарност свих Сло- 
вена, прилоге иа етнографије, политичке географије, културне 



историје, романе в приповијетке оригиналне и преведеве, српско 
народне умотворине. Поред свега тога „Босна" ће доносити ивводв 
И8 великог н научног дјела чувеног дра Т. Плоса: Жена свију 
народа, са фиаиолошког и националног гледишта, аатим иДомаћи 
л>екар< и „Народни учитељ'', гдје ће бити поуке ва кућу и поро- 
дицу. У „Босни" ће излавити ванимљиве турске анегдоте Садик- 
паше Михајла Чајковског. На листу ће радити први и најуглед- 
нији српски књижевници. Сваки број ианијеће 16 — 18 стр. и у 
сваком ће бити но 6 слика. Цијена је до краја године заСрбију 
и Бугарску 5 динара, ва све друге земље 8 круна. 

Добротвор ^Цривреднивд''. Исидор Добровић, трговац иа 
Дарувари, који сваке године даје „Привредвпку" у Загребу 2000 
К., сада јо, прпликон овогодишње скупштине, поклонир „Прмвред- 
нику" своју осигуравајућу полицу од 20.000 К. Тим дарон дос- 
тојно је обиљежио десетогодишњицу тог српског друштва и тим 
је аадужено цијело Српство, које му кличе : Слава и хвала ! 



Нове књиге и листови. 

Модерно робљбу роман ив живота босанских Срба. Ц&пи- 
сао др. Бошко Петровић. У Новом Саду, српска штампарија дра 
Светозара Милетића 1908. Цијена 1*5 К. 

Иввешт!^ српсвоЈ вишој девојачвоЈ шволв у Н. 
СадУ) на крају тридесетчетврте, а школске 1907./8. Књига 31. 
1908. (Јаставио Мита Ђорђевић. У Н. Саду, штампарија Учитељ- 
ског* Дионичког Друштва „Натошевић« 1908. У школи је те го- 
дине било 128 ученица, од којих су 7 ив Босне и Херцеговине. 
Испитано је 101, неиспитано 27, прелаве у старији равред 82, 
поправни испит 16, а понављају 3. 

РгалЈо Јагшек: Хјаћауп! 2у11с1. 1Ј 2а^геђи, 1908. Т15- 
кага \Уе18ег. Цнјена? 

Иавештај о српсвоЈ девоЈачвоЈ вшолв у Сомбору ад 
1907./8. школ. годину. ХХриредио Јован Благојевић, управитољ. 
мА^илл сраска правосл. црквопа снттнаа. У Соибору, штампарпјп 
М. Бикара и другова 1908. Ученпца је било на крају године 52, 
од којпх положише испит с успјехом 47. 

ИндвЈсве прввоветве, књига з& омладину са сликама. 
Нревео с руског М. Грбић, учитељ. Ицдање књижаре Рајковића 
и Ћуковића у Боограду. Цијена Г20 дин. или круна. Препоручена 
је у Србији од Главног Просвјетног Савјета за награде ученнка 
н ученпца впших основних и нижих раареда средњих школа. 



Читула. 



N. А РвисввЈ Борсавов. 8. јула о. г. умро је данашњи 
најславнији и најдаровитији мувичар руски, Николај Андрејевић 
Римскиј-Корсаков. То је био руски комповитор, у најдубл>ем 
СМИС.1У те ријечи. Необнчно је волио вародни мит, народпе скаске 
н бајке и он их је ваодјенуо у умјетпичку форму опере и симфо 
пнје. Знаменита су му мувичка дјела ово : „Псковитјанка>, „Сње- 
гурочка", „СадВо*', »Ноћ пред Рождеством«, »Царскаја Невјеста«, 
„Шехераада**, »Аптар«, »Воскреснаја увертира« и др. — Компо- 
новао је необичпо много. Умро је у 04. години. Ко год га је 
поанавао, јако га је волио. Сав руски наро^ искроно жалв вели- 
кога мувичара свога. 



^Босансва Ввла^ ивлааи у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20, и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учитељи 
и подофицири добивају лист ва 6 круна а сељаци ва 4 кр. Иретплата из кра.-Бевине шаље се на г. Михајла Р. Жнвковића, трг. у Београду. 



САДРЖАЈ: Пјесме: Вгфње и Поента, од ^јза. — Без наслова. од М. Димитријевића. — Моје шсме, сд Д. С. Пијаде. — При- 
иовијетке: Бивит, од Псре С. Талотова. — Коншрола, од Р. М. Поповића-Чупића. — Салома. Трагедија у једном чину, од Ос- 
кара Вајлда, превео Бранко С. Поповић. — На моме ирозору, написао Ап(Јге Тћеиг1С«;, превео М. X. Сорафимовић. — Поука: 
Национално тло и модерност, од Днмптрија Митриновпћа. — Српеке народне умошворине: Гедуте, срп. нар. прича, вабиљ. н'. 

Т. К. — ЈГистак, 



Власник и уредник Нввода Т. Кашввоввћ. Пвхливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарија, Сарајево. 



БроЈ 20. 



САРАЈЕВО, 20. јула 1908. 



Год. XXIII. 



Двннгрнјо Нитрвновнћ, Мостар. 



Национално тло и модерност. 



II. С. Ћметову. 



Тј^Т^аше доба карактсрншс се цртом свога инди- 
'^Лр нндуи.шзид II .111бера.111аиа, оно је вијок 
А^ жудње з& јачинои и пуноћом еопствсног, 
ппјединачког жпнота, иаша умјетност у ос- 
иопи је умјетност ссбс, личностн, субјектив- 
иостн. И то се но смијо заборав.1,ати. Мн, 
онако иалеии, и с.1аби, морачо се свестрано и уаорко 
енви срсдствима, борити за свој опстанак у организиу 
народА; дозвсБвно иам је и позвјм.^Бикати. Ми несми- 
јеио бити неосјетљпви према бујиом п свестраиом жи- 
воту иодерног и јаког Запада, јср ћс иас, некултурнс 
и неиодерне, тај бујни и снажпп Запад прегазитп си- 
лом своје културе. Само, ради нашег угледања п по- 
заји.1>1шањ8 од Запада, ми нс треба да сс пдродиио; 
треба да се оплоднмо. Утјецај страни треба да буде 
нааиона«1изован, модифициран према нашпм сплаиа и 
прв^1пкаиа, и од странога треба уноеити само оно, што 
је ДОВОЛ.ИО К03И0П0.1ИТСК0, оиће, да би се код нас ио- 
г.ш добро и природно сродити с нашом народном ду- 
шом. Нама не треба снобова н парвенија, него збиљ-, 
ски културних и модер|[их Орба. Него, да видпио 
како књижевиост и уијетност иоже бити и народна и 
нодерна. 

Народно јс, без сумње, оно што је у природи 
једног народа, орг^ански спојено с осталии његовим 
оеобинаиа, То је сваки производ природног развитка 
народног, У почетку просвјетног и друштвеног жи- 
вота једног народа особиие појединаца нијесу зватно 



различне; дифереицирање још иије по<1е.1о, илн је тек 
у непрпмјетном зачетку. Жини се ту колективнои ду- 
П10И цнје.1ог народа, и појединци не развијају своје 
посебне и иарочите индивидуа.1ностп. Тако су зајед- 
нпчки п свн изрвжајп кародне душе, и пошто је ци- 
јело лруштБо прииитивно, примитивиа је и његона 
књижевност. То јс пјесничко нотрењо свпјета, еиоцио- 
на.1но посматрање живота, маштањс п нсјаено разми- 
1п.1>ање о њеиу, реагирање народне душо на бол и 
радост жипотних дога1)аја, За таку књижевиост нико 
кије рекао да је иодерка и бозобразна. иа да сс ту 
чешће простоср^ачпо гопори о етпарнма због којих би 
сс наше иодерно женскињс пријатно и лоповски аацр- 
венило. Ходом кроз историју иарод се развија и на- 
предујс, раЈиирује се његов иислспи обзор, нашта до- 
бнја олређепије облике, појединци се; због процеса ди 
фсрснаирања, — који је проузрочен приликама и уе- 
ловљен законима о којима се овдје нс можо говоритп 
— својои душом одвајају пз опКе дуп1е народне. И 
тај процес диферекцирања не оетаје бсз пош.глднца нн 
за народну кн.ижвнност. Мјеото опћих душевних из- 
ражаја јан.Ћају се појсдинвчни; иојединац жнви својим 
специфнчним душевпии животом и посебно иаражана 
свој дуп^евни живот. У том нндивпдуаллаовању лежн 
основ уијетие појезије, Умјетничка дјела стварају по- 
јединци, (и производе иародне појезије у ужен смне.1у 
стварају, разумије ее поједпнци, саио тп ароизводи не 
одају аосебну душевноот и за то ее њихов тво- 
рачки бил.ег, тако рећи, рвсплине, изгуби у маси на- 
родиој) и у њииа изиосе споја лична осјећања, слике 
својих душевних тренутака. ОнКим развојеи народнпм 
мијењају се да.1>е, и прилике и животне погодбе појс- 
динаца. Т^^ Сб развнја и уијетна појезпјв, и тпј њен 
развој има своје ста.1не законе, иа да се овп ти звкопц 



Стр. 306. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ср. 20. 



не могу добро прецизирати, јер извјесна с^1обода људ- 
ског духа чпни готово неодмршене компликације. Књи- 
жевност једног народа, на тај начпн, упрлво значи 
забиљежени развој чптавог душевног организма њего- 
пог, од најмање до највпше дифереицираног стања. Тај 
факт и чпни разлог опстанка Теновој теорпјп о 
умјетничком жипоту народном као продукту његовог 
душевног живота, који јо, опет, условљен и детерми- 
нован физичким животом његовим. 

Тако је и књижевност онда народна кад је ис- 
крен, пстинит израз народне душе; тај израз може 
бити ма каиав, али мора бпти искрен. И сваки књп- 
жевни производ, био оп ма какав, кад је искрен, ујед- 
но је и народни. Отуда је п свака струја у умЈСТнпч- 
ком раду народна онда, кад има своју полазну тачку 
у душп оамог народа и времена кад је постала. А по- 
што диференцпрани поједпнци, својом организацпјом, 
чине један народ, то и искрене жељ^, искрене радо- 
сти и искрени, стварни, неизвјештачсни болови тих 
појединаца чине градиво за н а р о д н у књпжевност 
тога народа. Та књижевност додуше, није народна у 
оном ужем смислу опћег душевног изражаја недифе- 
ренциранпх појединаца, али је ппак народна, као пз- 
ражај агрегата једног народа, уз то изражај писан 
једним језикои. А сваки умјетнички продукт, створен 
искреношћу и пзазван духом времена, у ком се живи, 
не само што је народнп него је и модерни. 

Јер ставовп: „Бити модеран"^ и „Бити 
савремен^ значе Јсдно те исто. Модерност није 
нешто, што је стагнирано и апсолутно и једно, као 
што и морал није апсолутан и један, него релативан 
и подложен различитим промјенама. Онај ко судјелује у 
душевним покретима једнога доба, ко осјећа његову 
душовну атмосферу и ко у њој живи може, с правом, 
тражптп назпв модерног човјска. И пошто бити са- 
времен значи бити у могућности да се прибаве жи- 
вотне погодбе и да со у извјесном времену проживи, 
то п бпти модеран не значи битп бсзбожа1т, безобра- 
зан, одрођен или егзотичан. Бити немодеран, то је 
бити несавремен, а ко је изван свога времена, тај је 
у немогућности да стече животно услове и да живи 
цијелим животом. За врпјеме крсташкпх ратова био 
је модеран човјек, који ее опијао хришћанским зано- 
сом и жудио да ое Хрпстов гроб ослободп од власти 
нехришћанске, а на разме]^п XVIII, и XIX. вијека мо- 
дсран је бпо онај, ко јо схваћао потребу и смисаоре- 
волуције п осјећао кризу преживјеле аристократско- 
олигархијске државе. Данас је модеран онај, ко осјећа 
сав овај хаос кључања п вријења најпротивнијпх и 
најпарадокснијих назора и система, сву ову нервозну 
уздрхталу, несређену и неодре^ену атмосферу иаше 
прелазне и, можда, изванредно значајне епохе. Учи- 
нитп се неприступачним данапгњим пптањима знаностп 
и друштвеног живота, остатп хладан и неузбудљпв 
према новпм тежњама ослобођеног и збуњеног људског 
духа, значц бити немодеран ц несавремен; још више; 



недостоЈ^^н жнвота. Нијо важно какво становиште за- 
узима данашњи човјек према проблемииа нашег доба; 
можЈ неко бигп и социјалпст, п апархист, и пндпни- 
дуалпст, и спиритист, п теософ, п будистпчкп метафп- 
зпчар, и што год хоћетс — главно је да осјећа 
наш бол и трзање у нашим проблемпма. И ко осјећа- 
Јући сву иервозност нашег доба, тражп спаса тој нс- 
даћп, он је модеран, без обзпра на његово миш.1>ењс 
у чему је тај спас. Тако је, у овом времену дсмокра- 
ције и либерализма, унашем окупацпопсгебпту модеран 
онај, ко осЈсћа апсурдност апахронпстпчког ре- 
жпма, ко осјећа глад п беспрапноот наше јадне масо 
п ко тражи хл>еба и слободе чптавом јсдном огољслом 
п пзгладњелом народу. 

Модерност нпјо чудовиштс, којо кочи другатвенп 
прогрес п деморалпзује народ у ком се појавп, (друга 
је ствар, што п у модерним срсдпнама може битп гада 
и псморалај и о н а није никакна опреканарод- 
ном животу п народној књижевностп. 
Само треба да умјетпичка дпспозпцпја 
радника на књижевности одговара мпсле- 
ном нивоу Запада, и онда се од најтппич- 
ниј'их нацпоналнпх прсдмета могу ство- 
ритиодличнимодерни умјотнпчки произ- 
води. Тако треба тумачити руску п скапдинавску 
инвазију у сијетскоЈ књижевности. Тако јс и једаи 
Достојевски, са својом дубоком православном душом, 
могао створити скроз и скроз модерног Расколнп- 
к о в а. Тако је и арис тократ и хегеловац Тургсњсв 
могао написати Ловчеве Записке и мужика ду- 
боко љубити, назпвајући га — Сфингом. Тако је, код 
нас, онај високи Његош спојпо национални 1сарактер 
свога ДЈвла са идејама једног доиста културног чов- 
јека и дао дјело непролазне врпједности; тако је онај 
промашени гепиЈ'алнл човјек Лаза Костпћ у драмама 
дао и Србе и људо са жпвим и комплицпраним ду- 
шама; тако јс и префињени п деликатпп умјетник 
конте Ино Војноипћ, човјек из дубина модеран, у 
Мајци Југонића дао странице, коЈ'е миришу нај- 
чистиЈом српском душевношћу п одају најњежнију и 
најрафиппсанију културу јединствену међу свпм на- 
шим ппсцпма; тако ј'с и Силвије Крањчсипћ могао 
подпгнутп онс силне оптужбе протпв Бога, коЈв со 
преводе па толпке језпке п о којима се пишу, нс 
чланци и расправс, него читавс књпге, и то у страиим 
литературама. 

Мп се можемо само радовати, што сс м^у нашпи 
млађим књижевнпцпма све впше опажа духовне кул- 
туре, уздизања на душевни обзор модерног запада. 
Без обзира на њихов правац п на њпхов успјех, наши 
млађп књпжевнпци ]гавјешћују праскозорје модерно- 
стп и слободе у нашој литератури. Опажа се свс 
више субЈектпвности п тежње за с»1ободом умјетппчког 
стварања, и наши књижевнпци почињу бивати увјс- 
рени да је на^^ионална дужност српског ппсца у томо, 
да своја дјела напише својим језиком. Тако и треба 



Кр. 20. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 307. 



да буде. Наит умјетнпк треба само да своје дјело роди 
у нашем језику, и да ствара оно што он хоће, по за- 
конпма свога срца. А ако наш умјетник с усајехом 
обрађујо наш аснвот, онда то он ради ех рг1уа1а ШИ- 
1^еп11а, п на томе треба да смо му захвални. Једини 
наш захтјев био бп то, да се не подаје никаквим дру- 
гпм захтјевима него својпм лнчним, да ради свој по- 
сао, из своје потребе, п из свог увјерења, да буде 
свој, и да буде пскреи. Снобова и парвенпја не тре- 
бамо. Тробамо модерних српских писаца. Јер би то 
изопапсњо втодерности било више него штетно, и ми 
бисмо, оида, ималп довољно разлога да се вратпмо 
старијим геиерацијама наших ппсаца, или чак оној 
најчпстијој и препечсиој иародској литератури. У та- 
ком би случају 6о.ђс било читати Михаила Сретено- 
впћа п Милорада Петроппћа, и ја бих се на цјело- 
купна дјела овог задњсг одмах прстплатио: 
— Море Муса, дсдер п купуса! . 



Мостар. 



^ 



Иво Ћипико, Нрљика. 

Носталгија. 




а мога прозора гледам у љетио сунце 
у крнјос: 

Неколико је дана, тто свако по- 
подне тако налакћен стојпм, слушајући пје- 
сму заморених сељака и гледајући прљаво 
ваЈшпгко женскиње, што лијено промиче праш- 
пом цестом. 

Ишчекујем.... 

8нам, мора да једном амо ваблудп, као 
што сам и ја заблудио. И, тугом, гледам у 
врхове пшпатљивих јабланова и, једнако иш- 
чекајући — сачеках: — шуште... 

И као врси, осјетљивих јабланова, осјети 
и моја душа у овој запари, с мора, плави 
свјежи маестрал!... Махом просу се жагор жод- 
ним, зажареним пољем. Не сустижући се, као 
моје освјежене мисли, кренуше ка мору пла- 
ветне сјене, и душа се ди'.Ав као усколебано 
море, што са овим вјетром изЈ)учује по- 
здрав мојих влажних, бијелих жала. 






Јелко, ноколико је дана, што си се по- 
вратила п у мо'лсдане ми се уселила, живим 
с тобом; твоја слика прихватила ме се, као 
морски бор хрпди. Не могу да издржим, мори 
ме жеља за тобом .... Зажелио сам се тебе 
Јелко, жагора маестрала, мириса наших ису- 



шених трава и мора, као што сејање зажели 
прољетног сунца; и дрхћем од чежње и стра- 
стп, као што око озебло дрхти, ишчекујући 
да се загрије... 



* * 



У пустој, приморској спарини налажасмо 
се у хладу морских борова. Лијени, санени, 
гледајући у млаку пучину ишчекивасмо ма- 
естрал, и како он долазаше, будија^ие се 
море, и у наше душе усељаваше се расијана 
драгост — драгост простора н даљине... 

И маестрал обасуо би нас обилато, као 
из добрих благих руку, свјежнном мора и ми- 
рпсом кадуље и рушмарина. И слушајући 
шум и жамор затресених грана; посут раз- 
блудним, приљепчивим боровим цвијетом — 
гледао сам у сјене твојих дугих трепавица, 
којих, кад би нам се очи сукобило, нестајаше 
у ведрини, као што нестајаше плавих морских 
сјена са оживљеле сјајне пучине. 

И тада не осјећах и не гледах већ тебо 
Јелко и море. И као што бор у литици не 
треба нип1та до сунца и мора, тако и ја 
друго не требах до твога ведрога погледа и 
приљепчива додира твоје добре руке. 

И задивљен гледао сам у твоје бијеле 
зубе и у лагане, пјенушаве таласе, и гледао 
сам у твоју расуту, плаву косу и у злаћану 
маглу, што у сјајној заигралој пучини оба- 

впјапге пусти, у море, задрти рат.... 

* 
* * 

Јелко, ја сам данас, као онај галеб- 
самац, што га над собом гледасмо у сјају 
сунца. 

У пгуму вјетра и мора, боријапЈв се над 
разузданом пучином, али занесен силом, оро- 
нувши, губећи с вида море — болно кри- 
чаше. Сјоћаш ли со Јелко, како нас тај за- 
блудјеликрик, што долазапхе из ведрине бијаше 
сневеселио? 

У мојој расијаној дупхи одјекује сада онај 
чежпл1ви крик још јачом тугом, п са овим 
свјежим маестралом, прије но што замрије, 
шаљем ти га Јелко. Хоће ли те игдје чодо 
моје наћи? Хоће ли га твоја дупга у дале- 
ком свијету осјетити? 




Стр. 308. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 20. 



Из пјесама Јована Дучића. 

Звезде. 

Са истрва Лоиуда. 
Ввсоко у грању иирко горе знезде 
И шнрока песна иоја у тишани 
Чује се око нас; н ти гласе језде 
К6 да роса пада у сребрној тнини. 
У њену сам песиу уолетао страсно 
Мокре нокне руже. Путеи пунии зова, 
Ја јој љубих цело ово вече јасно 
Очл пуне »везда и уста стихова. 
Све је шунио, сјајно; п лије из грања 
Светлост, к6 надање неке 6е.1в кише; 
Иаелинова шуна у да.х.ини сања.... 
А норе је пуно звезда, оа их њише, 
И по жа.1у празнои, неиои, и без сене, 
Котр.^ћа их ову нок к6 песак и пене..'.. 



Л>убав. 



Јутрењи сонет. 

Код црте С'в. Госпе од Л/илоср^а, 

Миришу јасиивн и иодри се ловор, 
У сребрнои јутру још спавају асалн. 
Дубоко у шко.1,у чуо се јс гавор: 
То збораху први пробуђени вали. 

И осећаи где се буди тихпи шумои, 
Успавана душа ствари око иене. 
И иирише норе рибои; док за хуиои 
Свод се етак.1и, шири, и мру задње сене..,. 
Знаи иекад дотетои, у свптање зоре, 
Истпи овии путеи силажах на норе, 
И свагда ие срео нвстрп.'ћпв шун вала. 
Чујеи и сад — хуји испод етрних жала 
Исти стих, јо1п исти што ие некал срете: 
Стих иа строфо богзна када започстс. 



Поред воде. 



Са Бонтшва. 



Пут иесечев сребрн ииз иоре се види 
Лежи бескоиачан прх заспа.1их вала. 
Мир. Задњи ]е тадас дошао до хрили, 
Засљуснуо сетно н унро крај жала. 
Ноћ ипрнп1с тужпо чемпресопон сиолон, 
Небо пепе.1>асто. И копно н вода 
К6 да иокас дишу некпи чулнин болон, 
Тиха туга вејв са да.1Ског свола.,.. 
А сто срца ноћас куцају у иени 
И це.10 ии бике буни се н диже, 
Часон некој зввзди, а час некој жени. 
Све кнпи у кони к6 п.1пиа што стиже: 
Као сад ла постах! До1С1е звеаде броде 
Једне безинвне иоћи, поред воде. 



Из Стаопа са иељешца. 
Стојн пуста црква без гласа и звона, 
Суирачна п х.1адиа сву иоћ и дан це.1п, 
А у напуштеиој и неној капе.1и 
Саиа п.1аче б.1ела, жалосна мадона. 
Кап за као.1>он 1С1пзи ииза ирачнс стенс; 
А кроз разпобојиа окиа једва доепе 
Месвц, да нечујно хладно срсбро проспс 
По ногана свете неутешно >Кенс. 
Ту се влааснв оенке пружају и пузс; 
Сво воња на дуге ио.1птве и сузе; 
Мир је неи и лед<>н. Само бди иадона. 
Тако неутешна твоја .■Е.убав. Она 
Бди у души и сал опајно, без циља: 
И бледа ]0] рука и сад благосиља. 



Лето. 



Ии дубровачке Жупе. 
Окпћсн лозок и цвећои од нака 
Срео саи јв једиом, једног нрелог днепа. 
На пучини иагла пронидиа н .1ака, 
У врућеие жцту прспелица пева. 

Из воде и 1соона олисаше лето 
Мирисои и ватрои. Теснв отвзе беху 
Иуне косоваца. Весело је цвето 
Турчинак у в>вном говору и сиеху, 

Она је крај нене тада корача.1а, 
Страсна као лето, поред нирнкх нала, 
Поливеиих топлии бојаиа и сјајсн. 

Бај! И иладост прође, кб сунце иад гајси! 
Саио јоЕи у иенц тп сн п сад така: 
У коси ти исти цвстови од иака. 



^ 



Ннта ДннтриЈевнк, Бвогрв,^ ; 



Док су горело воштане сввће. 



(ј 'ло Стеваново у мртвичком сандуку, 

( којо је мирисало на »етисано бу- 

^ ково дрво, било је покривоно гру- 

бим, ланеним платном са две васу- 
шене крваве мрље па оном месту 
пепод кога је лежала покојникова глива. Внло 
је страшао видети га под покровом: глава 
му је била сва равирскана, лице одерано, на 
левој слепоочнцци отворена дубока рана, а 



Бр. б6. 



1§08. ВОСАНбКА ВИЛА 190б. 



бтр. 30§. 



врат му се држао за потиљаЕС на двс три из- 
ломљене коштице. Окупали су га и једва 
опрали од крви, која је непрестано текла, 
увили га у бело платно, а за тим од главе 
до пете покрили тврдим, ланеним платном. 

На столу до мртваца горело је око при- 
гашене земљане кадионице много ситних во- 
штаних свећа. Уаа зид за дугачким столом 
седело је на клупи и на дрвеним столицама 
пуно сељака, у сурим гуњевима, сви голо- 
глави, пушили су и полако разговарали. С 
времена на време уђе у собу по која у црно 
убра^ена жена, доносила имјеу лонцу врућу 
ракију и наливалау испражњене чаше. 

У другој соби, пространој и у коју се 
улазило с поља, горела је на средини ватра 
на ниском приземном и широком огњишту, 
око кога је на земљу или на малим тронож- 
ним столицама поседало пет шест жена убра- 
]ђених у црне шамнје. Седе и већ дуго ћуте, 
а уз ватру у повећем лонцу врила је и ми- 
рисала ракија. 

На пољу је била ноћ, падао снег и дувао 
непрекидпо јак, силовит ветар. Фијуче и врти 
се око крова: „црии и репати );аво радосно 
игра по кро]1у и чека да уграби од ан^^ела 
покојникову душу", чу се неки глас. За час 
се све утиша, чује се како снег засипа врата 
и тапори по прозорима, и наједанпут опет 
зафијуче ветар, стиже из даљипе и, као отрг- 
нут коњ затутњи и облети два три пута око 
куће и нестане га са фијуком. Сељаци пре- 
стали разговарати, чује се како горе свеће и 
цврчи восак. Онај сељак што мало час поме- 
ну црног и репатог ^авола на крову — „уз 
крст му места не било" — погледа у тава- 
ницу и додаде: 

— Их.... ала дува. 

Покојников син иза^е и одмах се врати 
са лонцем вруће ракије, са које се дизала 
пара. Замириса соба и испуни се нечим топ- 
лим и радосним. Сељаци почеше живље раз- 
говарати. За мало се ућуташе и само један 
прича, тихо, отегнуто, намешта реч по реч, 
час шапатом, а час удари у глас. Остали га 
слушају, мирно и уморно, са опуштеним ус- 
нама и непокретним очима. На столу мирише 
исполивана ракија. 



У сред причања зачује се лупа у врата 
или у прозоре. Покојников син, млад и висок 
сељак, излази из собе, отвара врата, а с поља 
завеје снег унутра. Улазе по два три сељака, 
тресу па прагу снег са шубаре и лупну три 
четири пута ногама о под да стресу снег са 
опанака. Гологлави, мокри, са снегом на оделу 
у^у у собу, при1;у мртвацу и прекрсте се и 
онда се поздраве у по гласа, да се једва чуло. 
Како седоше један од њих, као по договору, 
и обичаја ради, ожали несрећну Стеванову 
судбину и поче да се вајка : „не зна ти овај 
несрећнп човек од чега ће му смрт доћи", 
па затим : „ко се томе надао, јуче здрав, чи- 
тав човек и лепо са мном разговарао", и нај- 
зад занија два три пута главу: „ех.... ех.... 
судбина". А други сељак наставља истим 
гласом: „Е брате... брате..." ућуташе. Кад 
покојников син у^е с пуним чашама вруће 
ракије, онај први сељак подиже глас и готово 
викну: „А Бога ти, Јелисије, шта вам би те 
нагонисте саоне на Бабушничко брдо*^. По- 
којников син погрушено одговара: „Ето.... 
наша несрећа'^. Сељаци заграјаше: 7,Суд- 
бина..." „дошао човеку су^ени сат....'^ 

Свп се ућуташе, једна жена налева вруће 
ракије, а Јелртсије прича: 

— У забрану је било много оборених дрва, 
а снег изненада пао. Требало је час пре снети 
толика дрва, да не иструли под влагом. 

— Несрећни човек, не зна да му је смрт 
за вратом — додаје један мали стара!^ нејасно 
и дремљиво. 

Јелисије наставља: — Преко ноћ напа- 
дао снег. Још пре зоре упрегосмо волове. 
Узесмо и једну пушку: „Биће вукова, рече 
отац, мраз је велики.^' 

— Ех... ех... — вајка се непрестано онај 
старац и клатп главом — вукова се бојп, а 
смрт му ту, на путу. 

— Вукова, рече отац, мраз је велики. 

— Ех... ех... вукова се бо-ји, а смрт — 
му — ту — на — пу-ту — вајка се непре- 
стано онај старац, протегнуто изговара сваки 
слог за себр и клима главом. 

— Натоварисмо пуне пунцате саопе п 
конопцем увезасмо унакрст. Волови били пре- 
мрзли у снегу и све дрпхћу. С муком изву- 



Стр. б10. 



1б6б. БОСаНСКА ВИЛА 1б08. 



Врој бО. 



коше товар. Кад изи^осмо на пут, ја повучем 
волове на лево. И камо наше среке да уда- 
рисмо на рујевичке пољане. Отац ми не даде 
да терам тамо. Ја се противих мало, а он 
готово љутито узе ми поводник из руке и 
повуче волове десно: „Треба нам тако два 
сата обилазити, рече и даде ми опет повод- 
ник, хајде, води ти само право, а ја жероњи 
не дам у страну. 

— Вуче, вуче човека судбина — захука 
онај старац да прича, дремљиво и сам за 
сеое.... » 

Две жене у цржини, суве и високе, и 
чије је лице неодре^ено показивало њихово 
доба, унеше у тепсији хладно печење, ножеве 
и виљушке, лонац с вруком ракијом и читаву 
погачу. Оставише на сто и одмах изиђоше. 
Сељаци слушају Јелисија и гледају га тупо 
и равнодушно. 

— Полако су саоне клизиле низ пут 
доле у богосавички поток. Наједанпут се же. 
роњи оклизнуше предње ноге и товар се над- 
несе мало. Во хтеде да изву^Је ноге из снега, 
али се поново оклизну. Саоне савише низа 
страну, „отац држ да их зауставим'*, изврну- 
ше се, и он паде под њих, а волови згрчени, 
са изврнутим товаром, слетеше низ јаругу. 

Кад доврши Јелисије, нико ништа не 
рече, гледају га непрестано тупо и равно- 
душно и као да чекају да настави. Покојни- 
ков син узе погачу, прекрсти је руком, пре- 
ломи преко среде, и једну половину изломи 
у неколико комада, колико је било сељака. 
Почеше јести и пити, а Јелисије досипа им 
у чаше врућу ракију. Ћуте и једу журно и 
грабећи, а кад подигну чаше погледају испод 
ока на мртваца — а неко и проговори у по 
гласа: „хајд, Бог да га прости" — и пију му 
за душу. 

На пољу ветар никако не престаје, пишти 
и фијуче као да се пробија кроз дуго и уско 
гротло. Један сељак једући и тешко гутајући 
поче говорити: 

— Људи божји, какав је ово ветар? Слу- 
шајте — подиже главу, ослушкује — ово, 
Бог и душа, курјацр! завијају. 

— Какви курјаци? Познајем ја добро кад 
курјак завије — прекиде га други и поче 



да прича, кад је он био у српско-турском 
рату, па зима, мраз, а његова батерија у 
снегу, на брду, ноћ и овако дуваше ветар, 
пишти и завија. — Нас неколпко — иастав- 
ља сељак, а глас му малаксао, и глава му се 
повија час напред, час у страну — остали 
на стражи... чувамо топове... грејемо се крај 
ватре, а поред нас којби. Их, брате, што 
беше то опака зима, СЈгвомразица. А ветар, 
велим, дува и све тако завија, завија а ми ни 
на крај памети. Наједанпут коњи почепш 
да ржу и стригу ушима.... све јаче ржу и 
пропињу се. Скочимо ми и видимо.... према 
нама, није било ни јег.ан пушкомет, скачу 
курјаци, било их је двадесет, велики као нај- 
већи овчарски пси, скачу, скачу, подигли 
главу у небо и завијају. Их, их, како су за- 
вијали, гладни и дивљи ! 

Ућута, сркну из чаше охладнолу ракију 
и одмах је испљува: 

— Ала је кисела Подгреј је, бога ти, 

Јелисије. — Покојников син донесе други 
лонац вруће ракије са које се дизала пара. 

— Тако, брате, да је миришеш, хе.... 
само да је миришеш — рече онај сељак и 
испи више од пола доливене чаше, и на- 
ставља да прича на дуго и на тпироко : снег, 
свуда снег, курјаци, сви двадесет стали у 
ред, а ветар дува. 1Пта да се ради? Да се 
пуца, не сме. Непријатељ је негде на супрот- 
ном брду, Ниш у долини, а наредба је била 
да се никако не отвара ватра до зоре. Ста- 
јали курјаци тако док се изброји до петнаест, 
па наједанпут сви у скок. 

— Ја ти, Бога ми, видим да ћемо из- 
гинути од вукова, а не од Турака, поклаће 
и нас и коње. Страшно ! Да се пуца, велим, 
не сме, а с тесацима нас пет шест, видим, 
нећемо ништа моћи. Двадесет, брате, двадесет 
вукова, и не знаш који је од кога већи и бе- 
снији. Ја.... прекрших.... опалпм топ и пуче 
као гром. Пуцајте, велим осталим, пуцајте. 
Опалише још три топа. А курјаци, подвпше 
реп, изгубише се док си оком погледао. Шта 
ћемо сад? Рекох вам, наредба је била да се 
ни за живу главу не отвара ватра пре зоре. 
Долетеше ти, брате мој, офиц11[)и, све се по- 
диза на ноге, и стиже без душе. Шта је? 



1 



Вр. 26. 



1Ф08. БОСАНСКА ВИЛА 1Ш. 



ч* " — - ^ 



бтр. 311. 



шта је? чујем капетана. А ја, брате, научи 
ме Господ Бог, те слагах, лопо слагах: Тур- 
ска кољица, рекох, извидница, шта ли је. 
Моји другови, видеше да ивгубих главу, па 
п они потврдише то исто. Као да ми свану, 
свапу брате. Отвори се паљба, ми пуцамо са 
брда, а пешадија пред нама наступа, праште 
пушке, грувају топови, засвираше после тру- 
бе јуриш. Свитало је, и показа се Ниш у 
долпни. У јутру наша војска у^е у варош... 
Дед, мало дувана, Јелисије — прекиде за час 
причу и пружи лулу. Покојников син напуни 
му је дуваном, а једна жена у машицама до- 
несе му жар, он поче пушити, кашљуцну 
п наставља: — Тако ти мп једном ватром 
отерамо и курјаке и Турке. Тако ти ми — 

Опет се укута. С напором је вукао дим 
док се добро не потпали дуван и продужи: 

— А кад з^осмо у Ниш, весеље, свира 
банда, пгра коло, пије се и части. А нас че- 
творпца што отворисмо ватру на курјаке, не 
смемо ни дасе погледамо. Заверисмо седаништа 
не говорпмо. Тек пролетос, после неких два- 
десет година био је краљ у манастиру Драчи, 
и разговараше с народом, ослови и мепе, те 
реч по реч и ја му све ово испрпчам, рекох: 
Господару, сва три ми друга помреше, оста- 
дох само ја, па је грех да ти сад не признам 
и у име њихово, што сад леже под црном 
земљом, и моје, који ћу скоро захслопити очи. 
Краљ се само насмеја п запита ме за име, и 
да ли имам медаљу за храброст. Ја рекох да 
немам, а медаљу нисам, велим, ни заслужио, 
Росподару, јер сам ја опалио на курјаке од 
страха, а не од храбрости.... Како, тако, тек 
мени послапге нз Београда медаљу за храб- 

рОСТ. (Свршиће се). 



^ 



Оскдр В%|дд: 



Салома 



Трагедвја у једном чину. Превод 
с немачког по X. Лахману. = 

(Наставак). 

Ирод: Где је Салома? Где је кнегињица? За- 
што се не поврати на гозбу као што јој бејах наре- 
дио? А, ту је она! 

Иродија: Не би требало да јс толико гледаш. 
Непрестано јс гледаш. 



Ирод: Како месец ноћас изгледа! Нешто је не- 
обнчно на њему. Није лп чудна лика? Изгледа као 
избезумљена жена, као каква безумница што без сми- 
раја јури за љубавницима. И гола је, потпуно гола. 
Облаци би да је скрију, али она не да. Излаже се 
нага небу на висини, као каква пјана жена што се 
вија облацима посрћукп. Заиста, тражи јаране. Зар не 
изгледа као пјана жена? Данас има месец нешто од 
пјане жене, зар не? 

Иродија: Не, месец к6 месец, то је све. Хајдмо 
унутра. Овде немамо никаква посла. 

■ Ирод: Ја хоћу овде да останем! Манасије, про- 
стри птренпце, ужди буктиње! Изнеси столове од сло- 
нове кости и столове од јасписа! Ваздух је овде тако 
сладак. Хоћу још да пијем с мојим гостима. Ми мо- 
рамо све почасти указати цезаровим посланицима. 

Иродија: Не остајеш тн овде њих ради. 

Ирод: 0, да; ваздух је тако оладак. Ходи Иро- 
ди]о, наши нас гости чекају. А! поклизнуо сам. На 
крв нагазио. То је рђав знак. То је веома рђав знак. 
Откуд та крв? Па овај мртвац? П1та ће тај мртвац 
овде? Илп мислите да сам ја као египатски краљ, 
који не може нп једне гозбе гостима приредити а да 
им не покаже какав леш. Ко је тај мртвац? Нећу да 
га гледам. 

Први војник: То је наш капетан, господару. 
Мллди Сирац кога сте баш пре три дана произвели 
за капетана Ваше телесне страже. 

Ирод: Ја нисам пздао заповест да га убију. 

Први војник: Сам се убио, господару. 

Ирод: Рад чсга? Произвео сам га за капетана 
своје телесне страже. 

Други војник: Ми то не знамо, господару. 
Али он се убпо својом ро]^еном руком. 

Ирод: То ми чудно звони. Ја сам држао да се 
једино римски филозофи сами убијају. Је ли, Тиге«1и- 
није, филозофи се у Риму сами убијају? 

Тигелинпје: Има тамо и таквих који се само- 
убијају. То су Стојицп. Онп су неизображени, смешни 
људи. За мене личпо потпуно су смешни. 

Ирод: И за мене. То је заиста смешно убити 
самога себе. 

Тигелииије: Сав им се свет у Риму смеје. Цар 
је написао и једну сатиру на њих. Она се свуда при- 
казује. 

Ирод: А1 Он је паписао једну сатиру на њих? 
Цезар је за дивљење. Он све може... То је чудновато 
што се млади Сирац убио. Жао ми је. Веома ми је 
жао. Беше лепо видети га. Био је врло леп. Имао је 
тако чежњиве очи. Сећам се, посматрао сам их када 
би он у Салому гледао. Збиља, помишљах тада: он је 
одвипхе гледа. 

Иродија: Има их још који је одвише гледају. 

Ирод: Отац му је био краљ, кога ја изагнах из 
краљевине његове. А његову матер, краљицу, ти учини 
робпњом своЈом, Иродијо. Он је бпо тако рећи мој гост, 



Стр. 312. 



1бОб. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 20. 



и стога га наименовах капетаном. Жао ми је што је 
сад мртав. Хеј! Зашто остависте леш ту. Треба га од- 
однети. Нећу да га гледам; даље с њим! (одиосв лвш). 
Овде је хладно. Душе од некуд; ветар. Зар не? 
Иродија: Не, ништа не душе. 

Ирод: Кажем вам, душе некп ветар. — И у 
ваздуху чујем као неко шуштање крпла, као шуштање 
некаквих снажних крила. Зар ви то не чујете? 

Иродија: Ја ништа не чујем. 

Ирод: Ни ја више не чујем. Али сам нешто 
чуо. То је ветар дзгвао. Прошло је. Слушај, сад опет 
чујем. Зар ви не чујете? Сасвим као шзгштање крила. 

Иродија: Каасем ти да нема ништа од тога. 
Тн си болестан. Хајдмо унутра. 

Ирод: Ја нисам болестан. Али твоја кћи је са- 
мртно болна. Никада је тако бледу нисам видео. 

Иродија: Ја сам ти већ рекла да није нл по- 
требно да је гледаш. 

Ирод: Дајте вина. (Доносв впно). Саломо, ходи, 
пиЈ са мном. При руци ми јс скупоцено вино. Сам це- 
зар ми га послао. Утопи само у њ своја румена 
усташца, а ја ћу тад купу на искап. 

Салома: Не пије ми се, тетрарше. 

Ирод: Чујсш ли како ми одговара твоја кћи? 

Иродија: Право има. Зашто пиљиш непрестан- 
це у њу? 

И р о д : Донесите зрела воћа. (Доносе воће). Саломо, 
ходи да једемо од овога воћа. Хајд, загризи мало, а 
Ја ћу онда наставити. 

Салома: Не једе ми сс, тетрарше. 

Ирод (Иродији): Видиш како си васпитала своју 
кћер. 

Иродија: Моја кћи и ја смо од краљевске лозе. 
Али ти добро знаш да је твој отац био камилар. Још 
више, он је био лопов и разбојник. 

Ирод: Лажеш. 

Иродија: О, ти добро знаш, да је то истина. 

Ирод: Саломо, ходи, седи крај мсне. Ти треба 
да седиш на престолу своје матере. 

Салома: Нисам уморна тетрарше. 

Иродија: Видиш колико те поштује. 

Ирод: Донесите ми — шта оно хтедох? Забо- 
равио сам. А! А! Сетио сам се. 

Јован: Гле, време до]^е! Штопрорицах, испуни 
се. Дан о коме говорах, ту је. 

Иродија: Заповеди том човеку нека ућути. 
Нећу да га слушам. Он ме свеудиљ грди. 

Ирод: Он ниЈе ништа рекао против тебе. Осем 
тога, то је један велики пророк. 

Иродија: Ја не верујем у пророке. Може ли 
ко прорећи шта ће се догодитн? Нико то не зна. А он 
ме непрестано грди. Него ја држим да га се ти пла- 
шиш. Уверена сам, да га се плашиш. 

Ирод: Не плашим га се. Ја се никога не 
плашим. 



Иродија: Кажем ти, ти га се плашиш. Кад га 
се не плашиш, зашто га не предаш ЈевреЈ'има, који ти 
већ шест месеци богораде за њ. 

Први Јеврејин: Збиља господару, наЈбол>е би 
било да га предаш у наше руке. 

Ирод: Доста с тим. Ја сам вам већ одговорио. 
Не дајем га вама у руке. То је свети човек. То је чо- 
век који је бога видео. 

Први Јеврејин: То не може бити. Пос-зе про- 
рока Илије нико још бога не виде. Он је био по- 
'следњи који је видео бога лице у лице. У наше дане 
бог се не показује. Он се скрпо. С тога и јест велико 
зло на земљи. 

Други Јеврејин: У ствари нико не зна да 
ли је и Илија видео бога. Могуће да је то била само 
сенка божија. 

Трећи Јеврејин: Ни у које време бог се није 
скривао. Он се показује у сввма временима и на свима 
местима. Бог је у рђавоме исто тако као и у доброме. 

Четврти Јеврејин: Не треба тако да гово- 
риш. То је врло опасно учење. Оно је дошло из Алек- 
сандрпје, где предају грчки филозофи. А они су без- 
божници. Нису чак ни обрезани. 

Пети Јеврејин: Нико не може рећи како дела 
бог. БЕ>егови су путеви врло мрачни. Можо бити, да 
су ствари, које ми називамо рђавима добре, а оне које 
ми називамо добрима да су рђаве. Ми ништа ни о 
чему не знамо. Нама остаје само да повијемо главе 
под вољом његовом, јер је бог врло моћан. Он растр- 
гне јакога на комаде као и слабога, јер су му сви 
једнаки. 

Први Јеврејин: Право велиш. Заиста, бог је 
страховит. Он ломи снажне и слабачке, као што се 
зрневље у ступи ломи. Али што се тиче овога овде, 
тај бога није никада видео. 

Иродија: Реци им да ућуте једном. Доса- 
ђуЈУ ми! 

Ирод: Али ја сам слушао да је баш ова] Јован 
главом ваш пророк Илија. 

Први Јеврејин: То никако не може бити. Од 
времена пророка Илије прошло је већ три стотине 
година. 

И р о д : Неки говоре да је овај човек пророк Илија. 

Назарећанин: За мене је као свето, да је то 
пророк Илија. 

Први Јеврејин: Нпкако ; то није пророк 
Илија. 

Глас Јованов: Гле, дође дан, дан господњи; 
чујем на бреговима кораке онога, који ће бити спаси- 
лац света. 

Ирод: Шта ће то рећи: Спасилац света? 

ТигелиниЈе: То је једна тнтула цезарова. 

Ирод: Али цезар неће доћи у Јудеју. Баш Јуче 
сам добио писмо из Рима. Нема ништа о томе. Тиге- 
линије, Ви сте провели целу зиму у Риму. Зар нисте 
ништа чули о тој ствари, како? 



I 



Бр. 20. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 313. 



Тигвлиније: Ништа нисам чуо о томе, госпо- 
дару. Хтедох само објаснитп титулу цезарову. То Је 
једна од цезарових титула. 

Ирод: Али цезар не може доки. И сувигае га 
је измучила костобоља. Говори се да су му ноге као 
у слона. А то му налаже п политичка обазривост. Ко 
напустп Рим, изгубио га је. Он неке доки. У осталом, 
цезар је господар, ако му се допадне и поред тога 
доки ке. У наточ томе ја верујем да неке доки. 

Први Назареканин: Господару, речи које је 
пророк изговорио не односе се на цезара. 

Ирод: Како? Не односе се на цезара. 

Први Назареканин: Не, господару. 

Ирод: Него на кога? 

Први Назареканин: На месију, који је до- 
шао. 

Први Јеврејин: Месија није дошао. 

Први Назареканин: Он је дошао, и на све 
стране чуда чинп. 

Иродија: Охо! Чуда! Ја не верујем у чуда. 
Век сам их се доста нагледала. (Пажу). Моју лепезу. 

Први Назареканин: Тај човек заиста чуда 
чини. На пример, он је на једној свадби у некој ва- 
рошици у Галилеји воду претворио у вино. Поузданн 
људи, коЈи ту беху, известили су ме о томе. Дал>е, он 
је цигло додиром иоцелио два губавца, ко]и ссђаху 
пред капијом Капернаумском. 

Други Назареканин: Не, он је у Каперна- 
уму исцелио два слепца. 

Први Назареканин: Не, не, то су били гу- 
бавци. Али он је и слепце исцељивао. Виђали су га 
на једном брегу где разговара с ан]^елима. 

Садуцеј: Нема анђела. 

Фарисеј: Анђела има, али ја не верујем да је 
тај човек с в&има разговарао. 

Први Назареканин: Многи га је народ ви- 
део како говори с анђелима. 

Иродија: Како ми ови људи досађују! Они 
су сви скупа смешни. (Пажу) Но! моју лепезу? (Иаж 
јој даје лепеа^). Ти гледаш некуд као каква сањалица. 
Не треба да сањаш. Само болесни сањају. (Удари га 

лепевом). 

Други Назареканин: Даље, тада се дого- 
дило чудо с ккерЈу Јаировом. 

Први Назареканин: Дабоме, то је жива 
истина. То нико не може пореки. 

Иродија: Ови су л>уди померили памеку. Мора 
да су дуго гледали у месец. Заповеди им нека укуте 
једанпут! 

Ирод: Какво је то чудо с ккерју Јаировом? 

Први Назареканин: Кки јс Јаирова била 
мртва. И он је васкрсну. 

Ирод: Како! Он васкрсава људе из мртвих? 

Први Назареканин: Да, господару, он вас- 
крсава мртве. 



Ирод: Ја неку да то чини. Забрањујем му да 
то чини. Никоме не допуштам да мртве васкрсава. 
Тај се човек мора наки, и нека му се рече, да му 
забрањујем мртве васкрсавати. Где је оп сада? 

(Наставиће се). 




ВЈернсон ВЈернстјерне. 

Весео момаЕ. 

(Наставак). 

Врлој дјевици Мерити Кнудстохтер 

Хајденхсфен. 

Примио сам твоје писмо, али изглсда да ни- 
јссам много више дознао, него што сам знао прије. 
Можда је и ово одговор, не знам. Не смијем писати 
ономе, о чему бих радо писао, јер те не познајем. 
Можда и ти мене не познајеш.. 

Немој мислити, да сам ја још увијек меки сир, 
из кога би циједила воду, као кад сам онда сједио 
и посматрао те како играш. Од оно доба на много 
сам мјеста лежао, да се осушим. А нијесам више ни 
као пси са дугом длаком, који одмах оклопе уши и 
од људи се боје, као што сам пријс био. Свега сам 
се тога сад ослободио. 

Твоје је писмо бпло врло смијешно, и то сми- 
јешно, тамо гдје ниЈе било до смијеха, јер ти си 
ме добро разумјела, и могла си увидјети, да те ни- 
јесам пптао од шале, век стога, што сам у пошље- 
дње вријеме могао мислити само на предмет свога 
питања. Ја сам веома страховао и чекао, па дође 
сама шала и смијех. 

Збогом, Мерито Хајденхефенова, неку те тако 
много гледатп, као на оној игранци. Желим ти да 
увијек добро јодеш и спаваш н да скоро довршиш 
своју нову тканину, још да могнеш изнад свега, по- 
чистити снијег, испред црквених врата. 

Понизни 

Ајвинд Торесен. 

Ћаку Пољовривредне школе Ајвинду Торесену. 

И поред своје дубоке старости и слабости 
мојих очију и бола у десном куку, ипак морам по- 
пустити нагону младости, која прибјегаванамастарима. 
Она 0X5 улагујо и плачо, док се опет не отме, а 
онда неке више ништа за нас ни да зна, ни да 
чуЈС. 

Ово говорим односно Мерите: она слатким ри- 
јсчима облијеке око мене, да пишем заједно с њом, 
Јср се она не усуђује сама писати. 

Твоје сам писмо прочитао. Она јс уобразила, 
пошто јс требала имати пред собом Јона Хатлена, 
или какву другу будалу, а не човјеча, кога јс вас- 
питао учитељ Боард; али оад јој јс жао. Међутим 
ти си био сувише оштар, јер има извјесног жен- 



Отр. 314. 



Ш8. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 20. 



скпња, које се ша«1и, да не плаче, а између обје 
врсте нема раз*1ике. Ипак ми се допада, што 
збиљу схваташ озбиљно, јер иначе се шаљивом не 
би могао смијати. 

Да се узајамно волите, внди се из многага. 
Често сам сумњао у вашу наклоност, јер она је 
налик на дување вјетра, али сад знам, да је ппак 
одбила Јона Хатлена, због чега се њен дједа озбиљно 
наљутио. Твоја је прошња учинила срећном, п када 
се шалила, није из рђаве намјере, већ од радости. 
Она је много издржала^ и пустила да пређе преко ње, 
да би дочекала онога, коме је посветила прву љубав. 
Али о^и нећеш више ништа да знаш о њој, већ је 
одбацујеш од себе као неуљудну дјевојку. 

То је, што сам хтио да ти предочим, а уз то 
да додам савјет, да се опет с њом измириш, јер би 
иначе нашао доста прилике за свађу. Ја личим на 
оног старца, који је мирио три племена; ја познајем 
будалаштине и њпхов ток. 

ТвоЈ отац и матп поздрављају те, онп всома 
чезну за тобом. Раније ти нијесам хтио ништа о 
томе писати, да те не заболи добро срце. Још не 
познајеш свога оца; он личи иа дрво, које не уз- 
дахне све дотле, док га не одсијеку. Ако ти се 
кадгод што догоди, онда ћеш га познати и онда 
ћеш га посматратп са пуно чуђења. Он је притијс- 
шњем свјетским стварима, али твоја је мати осло- 
бодила његово срце од свјетског страха и сад се 
по њсму разлпла дневна свјетлост. 

Ето замаглише ми очи, а и рука неће даље. 
Стога те препоручуЈем Ономе, чпје око увијек бди, 
и чија ее рука никад не умара. 

Боард Андерсен Опдал. 



Ајвинду Торесену. 

Изгледа да си на ме љут, а то мп је веома жао. 
Јер ја нијссам мислила тако, ја сам мислила само 
добро. Сјетих се, да често спрам тебе нпјесам била 
онаква, каква сам требала бити. Стога хоћу да ти 
пишем, али то не смијеш никоме показати. Једном 
је било, као што сам ја хтјела, а тада нијесам била 
добра! Сад неће нико ништа да зна за ме, па ми је 
врло тешко. Јон Хатлен спјевао ми је подругљиву пје- 
сму, коју ПЈСваЈу сви момци овамо, па стога не смијем 
нп на какву игранку. То зна обоје старих, и ја често 
слуп1ам опоре ријечи. 

Ти си много учно п могао би мс савЈ'стовати, 
само си ти у великој дал>ини. Ја сам често код тво- 
јих родитеља и разговарала сам с твојом мајком. По- 
ста.1е смо добре пријатељице; али ипак не смијем јој 
нешто казати, пошто ти пишеш тако чудновато. 
Учптељ ме само исмијава, ма да ништа не зна о 
подругљивпм пјесмама; јер нико у парохији, ве усу- 
]^УЈе се пјевати у његовом присуству. Сад сам сама, 
никог пема с ким бпх могла разговарати. Сјећам се 
доба нашег дјетињства, кад си био тако добар спрам 



мене, п кад сам СЈСдпла заједно с тобом у твојпм 
саоницама. Жељела бих, да сам опет дијете. 

И не помишљам више, да те молим за одговор, 
јер не смпјем. Али кад би хтио, да ми још једном 
одговориш, Ајвинде, то ти никад неће заборавити 

Мерпта Кнудстохтер. 

Драги, сагори ово писмо; чак не знам, да л' 
га смијем послати. 

Драга Мерита! 

Много ти хвала на ппсму; у добар час си га 
писала. Ево хоћу да ти признам, Мерита: Ја те то- 
лико волим, да овдје скоро не могу дуже издржати, 
и ако ти мене исто тако волиш, онда могу бити 
Јонове подругљиве пјесме п друге зле ријечи само 
лпшће што га много дрвеће на себи има. Од ка1Со 
сам примио твоје писмо, сасвим сам нов човјек, јер 
ме испуњује двострука снага, а никога се не бојии 
на цијелом свијету. Пошто сам послао пређашње пи- 
смо, спопаде ме толико кајање, да се готово разбољех 
од тога. Директор ме изазва на страну и упита ме, 
шта ми је, пошто је мислпо, да сувише учим. Он 
мп онда рече, да послије својпх студија остансм 
овдје Још годину, до душе не плаћајући ништа; да 
му помажсмЈ а за то ће ме ои даље поучавати. 
Тада помпслих, рад јо једино што мс може задр- 
жати п примих понуду са захвалношћу. Ипак сс 
не кајем, и ако сад за тобом чезнем. И што саи 
дуље овдје, с толпко ћу те пећом надом некад 
тражити. Како сам сад весео, радим за тројицу, и 
никад нећу заостати ни у једноЈ* ствари! Ти ћсш 
добити књигу, коЈу сад читам, јер у њој је писдто 
много о љубави. Вечером, кад други поспу, читам 
ту књигу, па онда прочитавам твоје писмо. Јеси ли 
већ представила тренутак нашег виђења? Често ми- 
слим на то, а и ти треба да покушаш, јер би се 
увјерила, како је слатка та мисао. Но весео сам, 
што сам тако много написао, и ако ми је прије 
било врло тешко; јер сад ти могу рећи што хоћу, а 
да се поред тога смијешим у свом срцу. 

Даћу ти многе књиге на читање, из којпх 
ћеш видЈети, колико су смстња морали савладати 
они, коЈи су с>е искрено вољели, тако, да би прије 
умрли од жалости, него што би једно друго оставили. 
А тако ћемо и ми чинити, и то с великом радошћу. 
Проћи ће извјесно, још двије године, до нашег ви- 
ђења, а још више, до нашег вјенчања; само сваки 
дан, коЈи прође, мање је до тог значајног часа. Тако 
ћемо обоје мислити, док будемо удаљени. 

У другом ћу ти писму причати још много што 

шта, али вечерас немам више хартије, а оста.1и 

спавају. И ја ћу сад лећи и мислити на те, док не 

заспим, непрестано мислити на те. 

Твој пријатељ 

Ајвпнд Торее^н. 

(Иаставиће се.) 



Вр. бО. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 315. 




СрпсЕи народ. 

Од дра Симе ТроЈановика. — 

(Наставак). 

Т1. Забава. 

'ељаци ее као и свуда највише забавЈвају о 
празнпцпма. Пооло уз Белу Недељу целе 
неде^ЂО готово сс нпшта не ради. Сваке 
ноћи бивају састанци и игре по кукама. 
Ту се пева, свира и игра, а граде се и шале: 
облаче се у разно, чудно одело, у медвеђу 
кожу, и у друго што ко уме да измисли, да дружину 
насмсју. У неким крајевима врањског округа праве 
маске од бундева или тикава, браду и бркове удесе 
од кудеље, привежу рогове за главе, а реп придену, 
па се на све стране по селу мотају маскараде са го- 
милама веселе деце и младежи уза њих. Дању се 
купе на оцедне брежуљке, где су витлови и љуљачгсе, 
па ту игра коло, љуљају се, витлају се, а старпјп 
људи седе, једу, пију и разговарају сс. 

Најобичнија и наЈраспрострањенија игра код 
народа јесте поменуто к о л о. 

У полукругу или у сасвим затвореном кругу 
похватају се измешано мушкиње и женскпње, играју ћи уз 
фрулу, гајде или ћеманс. На овај последњи инстру- 
менат до скора су овирали само Цпгани а сад има 
и нешто Срба. Чудно је да у Србпји има око 50 ра- 
зноврсних и врло лепих кол^, разуме се с разним 
именима, али њих су почели Срби, изван Србије тек 
од скора примати. 

Врло је стародревна једна црногорска игра, звана 
оро, која није ништа друго, него симболизована рат- 
ничка игра. Ако близу куће имају чистину, онда 
ту играју, а ако је немају, онда играју на гувнуО, и 
то увек по пар наизменце. Обично игра мушко с муш- 
ким а женско са женским, ретко мушко са женским. 
Кад игра човек с човеком, њихово целокупно држање 
вип1е личи на раздраживаже и спремање за бој него 
за забаву. Лице им дође ужасно оштро, поглед стра- 
шан, голим јатаганом машу и пуцају из пиштоља иза 
паса, залетајући се један на другога. Поскакују силно 
и тешко, да под-њима тутњи, и то све на ножним пр- 
стима, али високо од земље. Кад и кад ^ скакању 
на махове јаче скоче, тресну ногама, дигну руке у 
вис па јако подвикну. Неки тргну малу пушку па ис- 
пале. Мушки изгледају чудновати: косо гледе, стре- 
љајући очима, један другога као да ће се у тили ча- 
сак устремити један на другога, онда тресну рукама 
о бедра, жестоко подвикнувши. У опште мушкарцима 
се у овој игри са свим измени природан изглед неком 
нарочитом врстом надражаја, аутосугестијом. 

И женске играју по пар, али не онако маркан- 
тно и њих је лепо гледати. Одскакују као лопта од 
земље, држећи руке низ бедра као да су прихсоване. 

') Гувно је у Црној Гори стално. Тле је равно, поплочепо 
и огра^ено коломатом (каменим видом). 



Стасом стоЈи она право као лутка, па игра унаоколо, 
гледаЈ'ућц умиљатим и стид.1>ивлм погледом на своју 
другарицу играчицу; али кад хоће да подвинне и код 
ње се променп поглед и лице. — Из овога излази да 
ни код женских нема никаквих драстичних покрета 
тела, него све скупа чини децентан утисак. Кад пре- 
стану пгратп целива сс мушко с мушким, а женско 
са женским. Ако ли у пару игра мушко са женским, 
што бива ретко, онда ће на свршетку игре женско 
пољубпти мушко у руку, а мушко женско у чело. Чим 
један пар сврши игру, искачу други, најпре под- 
викну па заиграју. Занимљиво је и то да се оро игра 
без икакве музике. Они што стоје около играча за све 
време певају по пар, а пар припева, обично веселе 
песме. За овима гуслар загуди и пева јуначке песме, 
коЈС се нигде у толикој мери не повају и толико не 
знају као у Црној Гори. Чобани их, обично, и сад 
још сами састављају, али се старе највише воле, осо- 
бито, које се тичу Косова, где су Срби трагично 
прошли, али Ј'уначки, се били и готово сви изгинули 
бранећи крст од полумесеца.... 

Оеп1оп (А К1<1е Шгои^ћ Моп1епе^го, 1866) каже 
да су у старо време Шотланђани исто тако играли 
као и Црногорци. 

Кучи, једно племе Црногорско, играју као и су- 
седи пм Арнаути, нешто друкчије него остали Црно- 
горци. По двојица скачу у кругу, п сваки час чучну 
и приседавају на једну ногу што јаче могу, а другу 
ногу у исто време испруже магновено, јатаганом живо 
машу поврх главе, па потом п Јсдан према другом, 
као да ће ноге исећп. И они се ужасно намрште, као 
да ће сваки час једноме глава полетети. Ова је кучка 
игра собито ефектна ноћу при месечини или при све- 
тлостп од ватре. 

Стари Иберци у Шпанији, по кратком опису 
Страбонову, играли су Јсдну ратну игру: подскакујући 
и прпсвдаваЈ*ући као кад би хтели чучнути. Према 
овоме мени изгледа да су они игралп слично Кучима. 
А поред тога играли су Ибсрци у Бастетанији и оби- 
чно, као српско коло, прп којој су игри и .твуди и 
жене хватали се помешано за руке. — Ова игра за 
руке била је извесно обична весела игра на супрот 
озбиљноЈ, ратноЈ, мушкој игри. 

По Ксенофонову опису још се чистпје види рат- 
ничка игра код Трачана него сад што је код Црного- 
раца. Устадоше Трачани и по звуцима свпрке поигра- 
ше оружани, скакаху лако и високо, употребл>ујући 
оружје. На послетку, свпма се учини, да један играч 
удари другог пграча, који одмах притворно паде, а 
победилац допаде те му оружје одузе, и изиђе опева- 
јући трачког кнеза Сита.1ка. Други Трачани у томе 
изнесоше онога привидно убијеног, којему, разуме се, 
не беше нпшта. 

По истом писцу код М и ж а н а су игра.1а дво- 
јица, по изг.1еду као да ће мегдан да поделе. — Ми 
смо видсли да и Црногорски Кучи по пар играју. 



Отр. 316. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



6р. 20. 



Тако исто је подражавање ратне игре и позната 
старо-тес алска игра ха^тгаса, у којој се огледала 
тешкоћа и борба мирног земл>орадничког света са 
околном хајдучијом. Па и чувена шпартанска игра 
тс^^^схг^ своди се такође на то, да је ратна мимична 
пгра, у којој се, тобоже, задају и парирају ударцп. 

Од свечаних игара занимл>иво је т р ч а н> е 
X а л к е у Сињу. Неколико момака обучених у народне 
ха.Ђине (чакшире око растрпзки везене златом), јечер- 
ма с иликама или токама, преко ње црвен појас, а 
по њој долама (плаветна или од друге какве боје) са 
сребреним пуцима и шемшетима* и остраг са шерити- 
ма и китама, на глави у врху шири калпак од видре 
или какве друге фине коже с белом перјаницом, и са 
окованом у сребро сабл>ом уседну на добре, и што је 
могуће лепше накићене коње, на којима спријед и 
кубуре висе, па носећи сваки копље у десној руцп 
скупе се на месту одакле ће трчати халку, па ста- 
нувши све по два и два у ред отиду по свога старе- 
шину, који се зове Маеа^го Ј1 сатро: кад се овако 
по^е напред, иду ха^лкарскп момцп, за њпма јсдан пе- 
шице с округлим штитом на прсима, а поред њега са 
сваке стране по један носећи уз прси у руци буздо- 
ван, а за овима се водп накићен и с кубурама п са- 
бл>ом наоружан коњ. Старешина узјахашви на коња, 
намести се са својпм ађутантима, који поред њега 
јашу с голим сабл>ама у рукама, и у ономе истоме 
реду као што су дошли одведе халкаре на биљегу, 
одакле они један по један трчећи на коњу погађају 
копљем у халку. Јопг су Вуку прича.ш да је ова игра 
онде постала 1717. године, пошто су Турци разбпјени 
и одавде истерани. 

(Наставиће се.) 




Српске народне умотворине. 

Погибија Јуса Мучина Крњића. 

(Народна пјесма). 

На хиљаду и осам стотина, 
Седамдесет четврте године, 
Диван чини Крњић Јусуф-ага, 
У бијелој вароп! Подгорици, 
На диван је скупио главаре, 
Све спахије туреке и сердаре, 
Од бијеле варош Подгорице, 
И њезине околине љуте. 
На дивану збора отворише, 
А највише зборе за јунаштво. 
Док подоцкан Крњић Јусуф-ага, 
Он Турцима поче говоритп: 
„0, главари, моја браћо драга, 
Пос,1ушаЈте што ћу говорити, 
Ево пма пет стотина љета, 



Од кад Турци Балкан освојпше, 
Не би тога ни од тог времена, 
Кој' Турцима на путу стајаше, 
С голом сабл>ом, да Турчину смета. 
А за друго, што ћу говорити 
Ми сви знамо, што Мурат учинп, 
Од Лазара, српског господара, 
Кад иу узе царство Немањића 
И погуби свакојег племића, 
Одузе му царство и државу; 
Срби под нам' постадоше раја, 
Која нам је до сад робовала, 
А сад има неколко времена, 
Поче нам се побуњиват раја, 
Одметат се Срби од Турака, 
Па, сад браћо, да ви јаде кажем: 
Одметну се Дрекаловић Марко, 
С крај Медуна, с крај нашега града, 
Он побјеже на поље Цетиње, 
Код Николе Петровића књаза, 
Који га је добро дочекао; 
Ставио га за војводу свога. 
Марко мало сједи на Цетиње, 
Већ станује у Братоножиће, 
Јест на Дугу, код воде Мораче, 
Те окупља своју браћу милу, 
Од свих Куча, од Дрекаловића, 
Те им даје свијетлог оружја, 
Да сијеку од Турака главе, 
То се браћо поднијет' не може: 
Но Јв л' була родила Турчина, 
Ил' сестрица брата поднивила, 
Мушкијем га пасом опасала, 
И јуначким гласом одазвала, 
Кој' ћс Марку откинути главу, 
Било силом, било пријеваром, 
Добрим ћу га даровати даром: 
Бијелу му кулу направити, 
На главицу, насред Подгорице, 
Доста му је подасути благом; 
Још одвише три добра читлука, 
Насред Зете, насред земље.равне, 
Да живује и да господује". 
Када Турци ријеч еаслушаше, 
Сви преда се очи оборише, 
Па за дуго ништа не зборпше; 
Док припозно Туре проговори, 
Добар Турчин, Бећо Дековићу: 
„Јусуф-аго, Подгорици главо, 
За нас добро велико би било 
Погубити Миљанова Марка: 
Није њега лако изгубити, 
Јер кад сједи на поље Цетиње, 
Сједи Марко уз кољено књазу, 
А код њега мркп Црногорци. 
А кад сједи у Братоножиће, 



Вр. 20. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 317 



Код њега је чета одабрана, 
Од јунака, од Братоножића, 
Што су наши главњи одметници 
И ускоци из Дрекаловића, 
Који к Марку таио пребјежују, 
Но без врага неј' погубит' Марка, 
Јер кА да га добро не познајеш, 
Он Јв створен од црнога врага, 
Који ће наи очи извадити. 
Но се прођи Марка и ђавола, 
Нека шета, куда њеиу дрнго. 
Марко не спи ни дању ни ноћу, 
Но све ради на нашу несрећу, 
Он нам буни пусту Арбанију.** 
То зборише, па се рази]^ошо, 
Ал' р'јеч није свилена иарама, 
Да с' увије, па у њедра скрије, 
Но је ријеч поскитница стара, 
Која по]^е од уста до уста, 
Докле до1)е на поље Цетиње, 
И то чуо Дрека.товић Марко, 
Таман бјеше уз кољено књазу, 
А кад чуо Дрекаловић Марко, 
Да је Јусо истурио благо 
Ко ће њему откинути главу, 
Тад се јунак гро'отом насмнјао, 
Ал' не хоће казат' господару, 
Већ срдито на ноге скочио, 
Па се шета пољем цетињскијем, 
Без иједног друга и војводе; 
Прошета се тамо и овамо: 
Мисли што ће с Јусом учињети, 
Како ће се с Јусом придесити. 
Прошета со три-четири пута, 
Па се врати до конака свога, 
Аранаута свога појахао, 
Па га догна до књажева двора 
И он виче из грла бијела: 
^Збогом остај мили господару, 
Јер ја по))Ох у Братоножиће**. 
Па узјаха арнаута свога, 
Ошину га плетеном канџијом, 
Ишћера га брзо на Гредицу, 
Пође Марко преко Гојре Црне, 
Докле дође на Кокоте равне, 
Ту ЈС свога коња одјахао, 
Па ушао у винску механу, 
Те он сједе и напи се пина. 
Од пута се мало одморпо, 
Па на хитре ноге устануо, 
Арнаута свога појахао 
Па окрену равним Лешкопољем. 
Сад да видиш Дрекаловић Марка, 
Он не хоће моста да потражи? 
Него сврати одиах на Морачу, 
Лађу није мога' потрефити, 



Но у воду коња наћерао, 
Па преброди на свог арнаута, 
Ишћера га на дну Подгорице, 
Па кад био ситнијем сокаком, 
Он узмучп 6'јесна арнаута, 
Поче му се коњиц пропињати, 
А Марко га добро наљутио, 
Он је Јвутит, а коњ му помаман, 
Па љутити шиба помамнога, 
Стаде звека посред Подгорице, 
Скаче зекан, ка' да је помаман, 
Марко гледа с дссна на лијево, 
Да га не би зрно ударило ; 
Зекан скаче, Турцима се плаче, 
Испод њега скачу коматине, 
Од ситнога сокачког камена. 
Те рањују Турке по дућана. 
Турцп трпе, ништа не говоре 
Него мислс да ће бптп горе! 
Докле Марко па глаппцу дође 
Пред дворове Крњић Јусуф-аге 
Тад пода-се коња уставио, 
Виче Марко из грла би]е*1а: 
„Јесил'дома, Крњић Јусуф-аго? 
Ну изиди пред бијелу кулу, 
Б, имамо мало говорити^, 

(Свршићо се.) 




>-^ 



Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Сипа Роксанднћ, Вајар. Роксанднћ се раз- 
ликује од досадашњих наших скулптора по томе 
што има више та.1ента нсго други, затим по 
томе, што има више темперамента, а нарочито 
по својој отменој тежњи да тражи тешкоће, што 
крупније техничке предмете и што компликованије 
анатомске проблеме. Зато је он једини у нас који даје 
не само портрете лица него и портрете тпјела, и да 
ваја голо. Не рачунам Убавкићеву Фавориту, оно са- 
блажњиво дјело без сваке умјетности и без сваке ин- 
телигенциЈе. Иначе је наша скулптура обучена у ре- 
денготе, доламе, зимске капуте и ћуркове. Роксанд^ 
је већ својим Робом, једним триумфалним ]^ачким 
почетком наговјешта^ао већ доцнијег савјесног техни- 
чара и пјесника напора, пјесника снаге, какав је он 
већ данас. Његова Б о р б а, која је дошла послије 
пуних десет година чаме и бесплодности, учинила је 
тај прелаз наше скулптуре из сгипћанске укочености 
у јонску појезију голог тпјела. 

Десет година пзмеђу Роба и Борбе, проиео 
је Роксандић у српској паланци, гдје ее његов велики 
и отмјени таленат унижавао учењем дјеце како се 
праве троугоници и кругови, и унижавао још више: 
давањем неких вајарских ствари у којје не мећући 
никаквпх амбиција, нијс метнуо никаквог талснта. 
Требало је да се једног дана отме од нас, од средине 



Стр. 318. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 20. 



којоЈ је десет безмјерних година плаћао свој порез у 
тијелу п духу, да само на неколико ијесеци оде у 
Италију, и да удави своју чамотињу као у Б о р б и 
његов рибар своју змијурину, па да нам ето дадне 
једно ДЈСло велике ииспирације п умјетничког поште- 
ња. Б о р б а је дјело и по смјелости своје замислп и 
своЈОЈ мајсторскоЈ фактурп нешто што показује у овом 
младом умЈетнику, од непуних тридесет и пет година, 
будукег маестра. Б о р б а која представља рибара, 
који, сједећи на стијени дави својим бронзаним пе- 
сницама огромну змијурину има детаља који изне- 
нађуЈу храброшћу и напоном замисли. Грудни кош је 
овдје читав проблем; рибарева су леђа згрчена као 
у каквог монструозног инсскта или какве грдне мор- 
ске корњаче, затим појединости у мускулатури рука 
у којима је сабијена цијела снага тога рвача са зми- 
јурином, све то очарава не само професора анатомије, 
него и вас и мене, свакога на свој начин и свакога 
из свог разлога, извјесно, али све уједно по 
таленту, великом и лијепом, кој'и је прошао преко 
ове бронзе. Очи човјекове имају овдје поглед .више 
змиЈски него у саме змије с којом се рве. Лице 
на коме сс види сва поузданост и презрење јачега, 
нашло Јв на тај начин у очима сву своЈу сви- 
РЈСпу рјечитост и сву крволочност човјека-змије. 
Рибарска мрежа између нога па до иза десног кука и 
низа стијену за њим, има ту срећну замисао (можда 
случајно) да нам она продужи пејсаж, дадне илузију 
« мора за том стијеном, каквог тамног, нервозног, ци- 
ничног мора у тренутку тог огорченог двобоја. Још 
када се намјести та Б о р б а у скверу на Теразијама, 
зашто је бронзани примјерак откупљен за водоскок 
— аБорбаје водоскок — и када високи и кипећи 
млаз воде прсне из чељусти змијине, сипајући по ци- 
јелој бронзи, та ће скулптура бпти необично пуна 
покрета и напор ових хрвача добиће шума, хуке; гр- 
цање побиЈе1)ене змије у смртоцосним, гвозденпм пе- 
снвцама постаће овдје не само видљиво него п чујно. 
У нашем тихом граду, гдје пзгледа да не иду сатови, 
нити теку чесме, овај ће умјетнички угао на Терази 
јама представљати страст, снагу и неке радосне и 
бунтовне жеље за животом, какве ми имамо тако мало. 
Можда има мана у листовпма на ногама и у пр- 
стима рвачевих ногу. Ја то помињем бојажљиво и од 
ока, јер то треба да провјери анатом или когод ко 
буде узео на себе такав посао. Поред онако мучени- 
чког напора леђа, забреклог врата, рамена, од којих је 
Јсдно дошло у подгрлац, п напона у грудном кошу, 
коЈи је утонуо дајући сву своју силину мишицама, у 
тоЈ дакле општој конвулзији, чини ми се да ноге ри- 
бареве остају нсшто одвећ мирне и паси не. Тврди и 
велики нокти прехисторијског човјека не виде се 
овдје употребљени од потомка у оваквој правој пре- 
хисторијској утакмицн звјерства. Да је лијева нога 
нарочито вишо грчевпта, чини ми се да би поглед на 
цијелом тијелу имао исту импресију напора про- 
дужену до потоњег мишића. Вјероватно да скулптор 
налази томе разлога у проблему рука, гдје је отишла 
сва снага; вама и мени учиниће се извјесно да је 
ту нека непотпуност ако се будемо каприцирали да 
поред толиких крупних ствари застајемо овдје на сит- 
нпцама и да ципидлачимо. Можда и израз око уста, 
израз мира, и поуздања побједиочевог, рјешавају можда 
п то питање једног детаља на самој периферији ти- 
Јола. — Добро је, међутим, учнњено што јс стијена 
набачспа без сваког детаљпсања, јер би иначе пажња 
била расијана п одлазила са главне ствари. Исто тако 



поглед на стату-у из оближње собе која је пред рва- 
чом, тај поглед који обухвата Борбу циЈе^ту п до- 
бро освијетлЈСпу, доказујс тако исто да Је добро што 
Јо тијело змијино остало само у оној размјери и на 
оном простору Иначе би статуа губила од те своје 
сензације да се све вршп у ваздуху. 

Све то показује колико у Рокслндићу пма много 
спгурног инстикта и умјстничкс иитслпгенцпје, а оне 
двпјс собе у музеуму којс припадају овоме скулптору, 
дају нам утисак богаства п луксуза ове убо^е куће 
са стшјим болничким вртом и својим унутрашњим пз- 
гледом дома пропалих п нзумрлих. 

Имамо данас млађу приповиЈСтку, млађу поЈезиЈу, 
млађу крптику, изгледа да смо иа путу да имаднсмо 
п цијелу млађу скулптуру п млађе еликарство. Што 
ме у опом случају пред Роксандићепом Борбом нај- 
више иптсрсспрало, то је та младост, ти млађи с.1икари 
и млађи скулптори којих још пема, оно што јс још 
пеизвајано, непсајсвано и ненаписано, шум онпх којп 
се не виде, алп чији се кораци већ чују и чија се 
душа тако слатко наслућује свугдје око нас. 
„Политива^. Ј. Дучи^- 

Реч две на критику дра Ј. Дедијера о ^уОнћој 
Географнји^^ М. Недел^ковића. 

(Свршетак). 

Да.-ве стојп код мене у тексту: „Човек је — 
каже сс — створен у рају, т. ј. у неком топлом, бо- 
гатом и благос*1овеном крају наше земље, где се сама 
природа бринула о њому те му давала обилно свега 
и. т. д. Ви сте г.докторе навлаш испустили опо: 
каже се, да бп ме приказали као неког конзерватив- 
ног мрачњака п ја вас питам је ли то лепо и поштено? 
Али да, ја сам радио географпју — као што ви ка- 
жете — под контролом црквене властп, те сам морао 
унети нешто катихизиса у географију ! И чисто видим 
с*1пку: Ја пишем одељак о човеку, а надамном се над- 
нели некп калу1)ери из Саборског Одбора па се над- 
вирују, да виде, шта ћу казатп о АдамуиЕви! Док- 
торе, доктаре, тим начином нећете стсћи себп ни гласа 
пи с.1аве! 

У пстој намери, да ме начпни смешним, велп г. 
доктор даљс: „Пошто је изнео поделу раса, прпча пн 
о разпим језпцпма, људскпм заједницама, о вери, гу- 
стоћи људских нассљења и на крају од једном почне 
говорпти о глобусу п мапи. Дак*1е у један одељак 
стрпан ЈС п човек и глобус п карте!'' Г. доктор го- 
ворп опет неистпну. На стр. 95. увериће се сваки, ко 
погледа у књигу да је засебан одељак ^,0 глобусу п 
географским картама^ са натппсом од слова као па.1ац 
крупним. Ипак их г. доктор нпје запазпо. Зпа сс за 
што. Из ког пак раз.10га сам ја мстпуо тај одељак па 
крају, рекао сам мало пре. 

Исти је тај случај и са овом замсрком. Г. док- 
тор велп: „Често под једап нас*10в писац стрпа два 
потпуно различна појма. Н. пр. На страни 37. нас«10в 
је другом чланку „0 ва душном притиску" а већа по- 
ловина говори о „топлоти ваздуха . И то нијс истина. 
Нека се погледа у књр1гу и вндеће се, да има засе- 
бан наслов, п то још курзпвом „топлота ваздуха , 
а такав паслов јс и требао курзивом доћи и код при- 
тиска ваздушног, јср чптаво поглавље носп главни 
наслов „0 ваздуху", п тај се мора крупније П1тампати. 
Очпгледно извртањс г. доктора доказује п ово: Он 
тврди: „Потпуно је нетачпа тврдњд, да сво нпзпнс 
пспод 200 м. имају „свугдо једнаке жпвотиње 
и биље". Оно „свугде** није курзивом у књизи, а то 



Бр. 20. 



1908. ВОСАНСЈКА ВИЛА 1908. 



Стр. 319. 



чпии разлику у смислу, ако се реч ^свугде дода 
групи речи курзином штампаних. Но г. доктор хоће 
да сплом направи несмпсао, као да ја хоћу да каасем, 
да н. пр. Арктпчка Нпзпна има исту фауну и флору 
рецимо као п нпзина реке Оринока. Оно „свугде'' 
зпачи, где год нх пма, ма где биле а не „свугде исте 
бп.ЂКс'' т. ј. свугде Јсдпагес. (Види стр. 13.) Не могу 
сс нпкако сложити са 1\ доктором: „да вода у вазду- 
п1астом и чврстом стању спада под климатологију а 
нс у физикалну гсографпју^*, јер је то проста несми- 
сао. Водене ларе пма пепод коре земаљске где про- 
пзка^а пулканске појапе. Ег^о треба онда вулканизам 
због водене паре метнутп такођер у климатологију, 
П1ГО и г. доктор, да је промислио, не би могао захте- 
ватп. 

Г. доктор пс зна за долине, које су постале на- 
бпрањем п смсжуравањем земљине коре. Признаје да 
су настала на тај начин узвишења (тектонске пла- 
нппс), а пепризпајс удубљењаизмеђу тих узвишења, што 
су такођер том прилпком постала. То је заиста чудно- 
вата логика! Исто тако не усвајам захтев г. доктора, 
^да сс као полазна тачка иетровима узму максима и 
мппима ваздушног прптпска. Основни је узрокваздуга- 
нпм струјама у првом реду <неједнако загревање ваз- 
духа у разним крајсвпма. Иод, пасата нико не говори, 
тумачећп пх, о ваздупшом притиску, него о неједна- 
ком загревању. 

Нп за ону замерку г. доктора не налазим да је 
оправдана, да се подела земље по појасевима топлоте 
ТЈКзбала мстиутп у тслпматологпју. Појасеви граниче 
паралелама, па док ученпцп немају појма шта су па- 
ралеле. може лп лм се говорити о границама поја- 
ссва? Оставимо даклс п појасеве на свом месту. 

Г. доктор захтела даље, да код питања о уну- 
трашњости зсмљпној набројим све хипотезе и наведем 
њиховс добре и р]^аве страпе. Из овог се види да г. 
доктор не зна како се ппп1у уџбеници. У колико би 
спезака морала изаћп географија, да се унесе у њу 
исторпјат свију тих силппх нерешених питања, шта 
мпслитс! И какап би то бпо уџбеник! Њега би ученик 
м«>рао на колицима вући на час! Ја сам унео оно ми- 
шљсњо које нпје оборено, а које ми се најбоље 
сппди, п то држим да је сасвим оправдано, а наилазим 
на њега и код 8е1(1И1га п Ои1€-а и \Уа^пег-а и свију 
осталих географа, до душе поред других али као нај- 
пероватнпје. 

Не могу да прпмпм нп то мишљење г. доктора: 
„да поглављс о магнетпзну и електрицитету земљи- 
пом спада у »гатсматеку, а не у физикалну геогра- 
фчјуГ «^ бпо бих врло л>убопитљип, да г. доктор 
растумачи и мени п скпма, који се гсографијом баве, 
П1та њега намађа, да прпродне појапе, потекле од 
некс прпродпе особпне земљине не спадају у фи- 
зпка*1пу гсографпју нсго у математску?! Дела г. док- 
торо пс жа.1птс труда, пего с разлогом на среду! 

Као ссобитп доказ мојс несавесности и аљкавости 
навађа г. доктор ово: „По г. Н. живе V Босни ове на- 
родности: Срби (44 ^о). Хрвати (20 %), Турцп (!) (Збо/о) 
и неи1то Немаца (!) п Жпдова". Ја не знам у чему је 
ту несавесност и молим га да ме обавестп. 

Толпко на крупнпје замерке. Неке, а врло их 
м^<ло пма, уевајам прло радо, као н. пр. омашку о ЈБу- 
ботепу, иа коју ме је завео баш један уџбенпк из Ср- 
бије, тако опу што сам пропустио о карснпм појавама 
да говорим, о тачнпЈој дефпнициЈИ фјорова, о генези 
јсзсра, о увалп, некс допуне у термипологпјп, п па 
два трп места увукле се погрешке, да сам прп при- 



казивању поЈединих земаља з^дрлсло принцип поли- 
тичке целине као г..'»цоппцу. а нпсам узео природну 
целину, и Још неке мање. Ног;*^ с»м друге погрешке 
опазио и сам, тако тг. пр. р^цпмј, да ппсам оделпоза- 
себно реке афрпчке, којс утпчу у Лтлантски Оксан, 
те изглод,а да п опе >тичу у Ппђпјски Океан, на неке 
несређености код орографије Сеп. Америке и т. д. Биће 
их дакако впше, но што сам еам кадар запазити. Г. 
доктор вели, да их пмадс маеа. Лепо! Ако их толико 
имаде, он јс требао хладпо п бсз пнзулта редом на- 
вести, то би показало »вегову добру намеру, да се књига, 
која је потребна, поправи, те да сс српској омладини 
поправљена дадс у 1».'ке, дп ттмадс што впше користи 
од ње. Али он ноћс да пх пабројп, јер „простор листа 
не допушта", а опамо пр< етор лпст.ч допушта, да се чи- 
тав низ, које неопрат^данпх, којс нсиотинитих за- 
мерака изнесе, које олцају (сад да се ја послужим ре- 
чпма свог крптичара) често пута чудну светлост, ко- 
лпко на озбиљност п савсспост критпчареву, толико 
и на његову претежпу велеученост, на коју нас је 
г. доктор одмах у почет1су приказа „скромно** упо- 
зорио. 

Од тог Јаловог послп пема ппко, као п1то впдпте 
г. докторе користи. ни вп, ип ј|, нп књпга сама. Ако 
хоћете да пак корпетите п сгом угледу и мени као 
писцу п књизи, не сматрајте, да је књпга написана 
за то, да вама даде прплике, да истакнете своју то- 
божњу надмоћ у спреми над средњошколским настав- 
ницима, него да је написапа за то, да олакша учењу 
и просвети српскс омладипс. Онда ћс вам бити дуж- 
ност, да ме у том послу озбпљно помогнете п онда ћу 
вам казати искрено: хпала. 

Овако вам пак: нехвала. 

Ка{>ловдп. М« ивдвЈБКОВик. 



Књижевне и културне биљешке. 

Трећи конгрес ЈЈЖно-словенскнх књижевннка н новн- 
нара« Прилвком прославе чстрдосетогодишњпце од рођења првог 
словенског књижевника При.тпжа Трубара, одржаће се 8. и 9. 
септембра по новом кал. у Л)убл>ани трећи јужнос^^овенски кон- 
грес јужпословенских књни;овиика и новинара, а послије тога 
конгрес свих словенскпх ноппнара. 

Забавннк Бњнжевнс Задруге. Српска Књижевна Задруха 
покренула је поново Забивнпк. Прва књига, која је већ ивншла, 
јесу Приповетке П1, у којој су ови преводи : 1. Иван Цанкар, 
Иа предграђа, са словеначког — Урош Г. Џонић. 2. Петко Тодо- 
ров, Кућа с бугарског — Јор. Живановић. . Ј. Кара1^, Ивмођу 
два савета, с румунског — Димитрије Иаумовић. 4. Антон Чехов, 
Црни монах, с руског д-р Јован Максимовић. 5. Клсменс Јуноша, 
Крпа, с пољског — Милорад Јанковић. 6. Јулијс Зејер, Инултус, 
с чешког — Зорка Ховоркова. 7. Лудвик Анценгрубер, Кец треф, 
с немачког — Лепосапч Пошковићева. 8. Август Стриндберг, 
Јесен, с немачког преводп пишчевог — Хенрпк Лилер. *Ј. Гудјард 
Киплинг, Зодијакова деца, с енглсског — Драгомир М. Јанковић. 
10. Проспер Мериме, Партија триктрака, с француског — Бори- 
воје Ј. Поповић. 11. Евсеинјо Бласко, Двобој, са шпанског — 
Свотолик Поповић. 12. Габриелс д' Анунцио, Крај мртваца, с 
талијанског — Миодраг 1'истпћ. 13. Ушако Заде Халид Зија бег, 
Алијина кола, с турског — Богднн 1*аденковић. 14. Ферснц Хср- 
цег, Витеа од струне, с ма1)арског д-р Мпта Лукпћ. Књига ова 
има 15*/2 штампаних табшса, у лепим платпсним корицама, п стајо 
аа вадругаре свих врста само Г50 дин. односпо круна, аа иеза- 
другаре 2*50 дил. односно круна. 

Конгрес Зеиљорадннчких ЗадруА« Једаиасстп коигрсс 
Српских Земд>орадш1чких Задруга у Српској Војводвни одржаће 



Стр. 320. 



190Н. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 20. 



се 7 БјеловарЈ у Хрватској 12. и 13. августа. Тако јавл>а Савез 
ЗемЈБорадничких Задруга, у коме досад има 265 вадруга. А кад 
ли ће код нас власти допустити оснивање оваких аадруга, које 
су нам потребвије од свега другог? 

Свесдовенсжн конгрес у ПрагЈг. У варошкој кући у 
Прагу отворен је скоро свословенски конгрес. Били су присутпи 
Чеси, 11ол»аци, Русини, Словонци, Руси, Срби, Хрвати и Бугари. 
Од Срба били су иваслани Гершић, Павло^ић, Вуловић, Марко- 
вић, Бал>ак, Којић и Куманудп. Конгрес је отворио прашки пред- 
сједник општине Грош и иајавио наду, да ће се временом постићи 
једпоство, сила п моћ словенских народа. Још су говорили Кра- 
марж, Гершић, Красовски, Маклаков, Бопчев, Тресић, Хрибар и 
др. Конгрес је донио неколико важних 8акл>учака, ме^^у њима и 
оснивање Свословенске Банке у Ирагу. Ово је све припрема аа 
велпкн словенски конгрес у Петрограду до године. 



Нове књиге и листови. 

Песинце Тихонира Б. Ђор^евика. Београд, штампа Чеде 
Стефавовпћа 1906. Ово је мала књижица са 11 врло слабвх 
пјесмица трговца у Лазаревцу, који ће више користи учинити 
роду своме трговином, него појевијом. 

Бнблнотека Малог Позорншта. Свеска I. — X. Књига 1. 
Садржај : Сеоба Срба, Пепељуга, Немања, Рођење Христово, Живе 
лутке, Говори истипу, Растко Немањић, Нови учител>, Јосиф. 
Иадање књижаре Рајковића п Ћуковића у Београду 1908. Ци- 
јева 168 К. 

Српска народна женска учнтељска школа н вЈежбао- 
ннца у Карловцу. ИацЈешт^] ва школску годнну 1907./8. 
Година ХХХПГ. Књига IX. Саставио Милан Манојловић, управи- 
тел.. Загреб, штампано у српској штампаријп 1908. ТТапрпјед ј« 
врло лијеп путописни члапак лПут у Биоград и Дунавом до 
Радујевца«, од професора Ст. Јолаче. У школи бијаше бпрофесора 
и 42 ученице, од којвх бијаше иа Босне и Херцеговине 18 и све 
најбољи ђаци. УчитеЈвски испит положише 18 учепвца, од којих 
су 8 с ових страна и 4 одличне. Штета што се овај ваводпосте- 
пено укида| то је штета аа наше кћери, које су осуђене, да по- 
ходе учитоЈ&ску пхколу у римокатоличким клостерима, пошто неће 
ни влада ни вел. савјет да подижу женску учитељску школу у 
Сарајеву. 

Првн дЈечцЈн ЦВркутн. Пјесме са сликама. Написао Дим. 
Глигорић-Сокољанин. Веоград, ивдање књижаре Рајковића и Ћу- 
1совића. Цијена 50 пара или потура. 

РнвННЦа) велпки вабавник аа школску омладину. Напи- 
сали Пера Б. Јоваиовић, у Чукарици и Милорад М. Петровић, 
учите.1| у Младоновцу. Иадање књижаре Рајковића и Ћуковића 
у Београду. И ово је вр.10 лијепа књига аа старије раареде ос- 
новне школе. Згодва је в аа испитске дарове. 1^јена 1*5 динар, 
у фином повеау 2 дин. 



Народна нредавања у Руснји написао Павле Ј. Мајвнер. 
Иадање руског клуба. Беог^рад, штампано у државној штампарпјн 
краљевпне Србпје, 1908. Цијопа пола динара нли 50 хсаера. 

Неколнко вавода н установа ва народно васпитање, 

оппси и бвл>ешке Павла Ј. Мајаиера. Београд, штампано у др- 
жавној штампарији краљевпне Србије 1908. Цпјена динар в по 
пли крупа и по. 

Ка дишбкош 1гуога, уа1б1к. 81о21о 1 га 1ашђигс и(1сб1о 
Пга^иип Нгига. ТЈвак 1 пак1а(1а кај(1оибкаго Ј. б1јсри§1па 
818ак. СЈјепа 2*40 К. 

Ослобо^ење^ лист невависних Срба социјалдемократа у 
Угарској. Иалавп у П. Бечкероку 1. п 15. сваког мјесеца. За 
урсдништво одговара Душап Попов. Цвјена му је ва А. Угарску 
ва годину 3*20 К, на по годвне Г60, на чстврт 80 х, аа нко- 
странство 4.60 К. 

Царински ГласннКу оргап удружења царинских чиновнвка. 
Часопис ва царинску струку. Иалааи сваког мјесеца, цијева ва 
Србију на годину 15 дин. на пола год. 8. на четврт 4 дин. Сваки 
број ва себо Г50 дпн. аа ипостранство на годвну 20 дин: Уред- 
ник: Јован Лончарић, цариник беогр. цариварнвце на Сави. Ре- 
дакциони одбор: Миливоје М. Савић, Михаило Јовавоввћ, Васа 
Дпмитрпјевпћ п Радомпр Клајић. 

ореанвању арелнх ,ластара па каланленнн лоаана, 
са 33 слике у тексту. Написао Вел. Н. Отојковић. Цијена дипар 
или крупа. 

Споненнци Старе Јагоднне. Написао Емило Ј. Цветић, 
професор. Јагодина ГЈ08. Штамрарпја Ђорђевића и Гилића. 

Дон аа ученнце средњмх школа у Београду и При- 
вдтна нвжа женска гнннааиЈа К. ^ БаЈнћке. ИавештаЈ аа 
1905.-1908. годину. Књига I. (Година 1-3. Иадање дома Београд, 
штампа Павле Рапковић 1908. Овај дом са учптсљском школом, 
гпмнааијом и школом аа васпитање домаћица може се препору- 
читв и Србпма у Босни и Херце1Ч)винн. 

Књнге Народннх Новнна 4, Земљорадпичка аадруга у 
селу Радичеву. Проста прпча иа живота нашега народа. Испричао 
Ж. О. Дачић. Иа „Народних Новина". Београд, иадањо уредни- 
штва „Народнвх Новина**. Цијена 20 пара див. 

Ж. 0. Дачнћ: Наше Замљораднпчке аадруге и рад на на- 
родном просвећивању. Предавањс на дванаестом конгресу Српских 
Зеиљорадничких Задруга. Иадање Урсдништва „Народннх Новина^ 
у Београду. — Београд, шФамаано у штампарпји Д. Димитраје- 
иића 1908. 



Читула. 



ВоЈвода ИлиЈа ВнлбиЈа. На Грахову јо преминуо 6. јува 
старп ратник, прото п војвода у босанско-хорцеговачком устанку 
Илија Билбија. Покојник је пожпвио 73 годино, па ипак му суд- 
бина не даде да дожнви успјех толико прол>свено српско крви. 
БОг да га прости и помилује ! 



„Восанска Внла^ иалааи у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учнтелв 
и подофицири добивају лист аа 6 крупа а сел>аци аа 4 кр. Претплата иа крал>евине ша.Ђ0 се на г. Михајла Р. ЛСивковпћа, трг. у Београду. 



САДРЖАЈ: Пјесме: Из ијесоЈиа Јована ДучиИа, — Црииоаијетке : Иоста.1гија, од Ива Ћупића. — Док су горе.че воштане свеће, 

од Мите Димнтријевнћа. — Ссмома. Трагедија у једном чину, од Оскара Иајлда, превео Бранко С. Поповић. — Иесео момак, од 

Бјернсова Бјорнстјерна, превео Никола Стајић. — Поука: иационално тло и мо^^ериост; о^ Димитрија Мптрииовића. — Сриски 

трод^ од дра Симе Тројановића. — Сриске народне умотворине: Погибнја Јуса Мучнна Крњића. — Листак. 



Класник и урбдник Ннкола Т. Кашнковнћ. Пехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска диоиичка штампарија, Сарајево. 



БроЈ 21. 



САРАЈЕВО, 30. Јула 1908. 



Год. ХХШ. 



Л|>тЈр ШоаенхлЈгер: 

писцима. 



дпије врстс пнсаца: они кпји ппшу 
сане ствари, и онп који ппшу ради 

ња. Први су пиали инсли или пску- 
која ии се чпие вриједка да их саопће; 

нна је потребан вонац и аишу аа то, за 

ц. Они нпс.1е ради писања. Они се поз- 

нају по томс, што своје вгасти распредају што је мо- 
гуће луже, они изводе полуистнните нисли, склоне 
п&ДУ, усп.^Бене и колеб.Ћиве, ови воле суирак, да 6п 
изгледали оно што нијесу, и отуд њиховои писању 
недостајс одређеноетн и потпуне јасноћс. Може се, 
тако, одмах приипјетпти да ови пишу да бп испунпли 
папир; а чии се то прииијети књигу треба одбацитн 
јер је вријеие племенито. Кад пишо да би испунпо 
папнр, аутор, у основп, обиањујс читаоца, јср је ње- 
гов захтјев ла ппше када иу ина шта саопћити. 
Неи1то врнједно може написати само онај ко пишс сано 
п једпно радп саме стварп. Какво би то нооцјењиво 
благо било, кад бн у свпи областииа једне лптературе 
постојао саио иалп број књига, а.1П вријсднпх! А до- 
тле сс никад ие иоше доћи докло треба хонорвр за- 
рађпвати. Јер то је, као да иа новцу ложп извјесно 
прок-тество: сваки писац ностаје рђав чим пише иа 
пз каквога добитка. 

Може се рећи да пиа и трп врсте аутора. Прво 
су они који ппшу а не мпсле, Они ппшу оо лаићењу, 
ремнпнисцеицијп, плп пепосредно пз књига. Та је 
класа најиногобројнија. Друго, ииа их којн иисле за врн- 
јеме ппсања. Овн инсле да би писалп. Таки су чести. 



Треће су они који су иислили прије вего што су сри- 
ступили писању. Они пишу саио што су мисшлп. 
Тн су ријетки. 

Међу иалии бројвн писаца који иисле озбиљно, 
стпарио и унапријед, опет се иалази страхотно ма.1Н 
број онпх којп нис1е о саиин стварина. Остали иисле 
о књпгама, о ономе што су други кааали. А то јер 
ии је потребно иислити, радв бливсег и јачег под- 
стрека од туђих, датих мпслп. Те иисли оостају њи- 
хова најближа тена, н отуд они увијек остају под 
њиховии утјецајеи, те никад не долазе до своје личне 
оригинвлности. Они први, међутим. потакнути су да 
иисле о самви стварнив, н њихово је мишљење, отуда, 
и управљено непосредно на ствари. Саио се међу њииа 
ногу наћи они којн постају и остају беонртнв. 

Чнтати је вриједно само онога воји при писању 
узииа грј^у непосрвдно из своје рођене главе. Књиго- 
творци, писци коипендија, обичкн историчари и иноги 
други уаииају грај)у непосредво из књига: И8 ових 
прелази у прсте, а да у глави не доасиви ни прелаз 
ни прећутну ограду. Отуда њихово брб.<ћање често 
има тако неодређени сипсао, да узалуд лупамо главу 
да проиикнено оно што су он«, на концу конца, ени- 
С1ИЛП. Они, управо, ништа п не иис1е. Књвга из 
којс они преппсују, покаткад је од ријечи до ријечи 
схваћсна тако ието, и, по томе, са овом врстои писања 
исто је, што и са траговииа од отисака гипса, ори 
чему, најзад, пралвк почиње садржавати једва примје- 
т.Ћиве црте каквог лица. Зато коипилаторе треба чп- 
тати што је могуће мање. Јер их је тешко отклонитн 
еасвии; шта впшв и конпендијуии спадају у компи- 
лацпје, пошто они знање, стечево у току многих сто- 
љећа, став.Ћају у тнјесан простор. 



Иревео Д. 1 



Стр. 322. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Гф. 21. 



Мита ДнматрцЈевнк, Београд 



Док су гореле воштане свеће 



(Свршетак.) 




ноћ — 



Један мах зачу се лупа у врата. 

Ух... ух... Ала дува!... Слушајте 
само како се тресу врата — рече 
један сељак. 

— Мораћемо остати овде сву 
наставља други — ко сме по овој 
ветрини на поље. 

— Спавајте овде — прекиде га покој- 
ников син, оде у побочну собу п поче из 
постеље извлачити губере и похБаве. 

Ветар непрестано дува, а врата се сво 
јаче тресу. Најзад зачу се људски глас: 

— Еј отварајте.... хоћете ли отворити.... 

— Лупа неко^ чујете ли. Ко ће то бити 
по овом опаком времену? — рече један сељак 
и диже се да отвори врата. 

На врата се појави погурен, мали ста- 
рац, сав сед, сав покривен снегом. ПоЈ^е и 
поче да се поводи. 

Сељаци га погледаше и као у чуду за- 
питаше : 

Откуд ти, чича Авраме? 

Старац скиде фес с главе, стадо на праг 
и загледа се широко, блесасто: — Ето... ја 
дошао... рече, у^е у собу и једва доспе до 
мртваца, прекрсти се, поведе се напред, и 
дочека се обема рукама на сто, на коме је 
био положен мртвачки сандук. 

Дадоше му троножну столицу. Он седе, 
дрхтао је и климао главом, а сељаци су 
му тресли снег са одела. ^1ича Аврам загле- 
да се у свеће које су гореле пламтећи и ди- 
мећи се. Поче тешко да говори: 

— Умро... умро.*.. ућута се, диже се по- 
том, и по^е ка оном столу на коме су горело 

свеће. 

— Ала лепо горе сваће... понови неко- 

лико пута ову реченицу, сав обасјан неким 
задовољством и светлошћу са воштаних 
свећа. 

Сељаци су стајали око њега, и вукли 
га да седне. Чича Аврам љутито се на њпх 
обрецну : 



— Оставите ви мене... — ућута се и 
поче тражити неког по соби: Где је Јели- 
сије... Свеће... хе... Ама где је Јелиспје, — 
викну још јаче — да се загрлимо... и опро- 
стимо. Сељаци шапуташе: пијан... пијан... 

И заиста, чича Аврам је целог дана пио. 
У јутру је био дошао у кафану да попије 
кафу, седео, пушио и разговарао. Кад Јели- 
сије заустави пред кафаном саоне са својим 
мртвим оцем, чича Аврам изиђс на механска 
врата п кад чу шта се десило са Стеваном, 
поче прво полако, а после у сав глас ви- 
кати : 

— Ако... ако... Рђа је то била... р^а... 
Казнио га Бог... Бог... знао сам ја да га не- 
ће проћп божја казна... 

Свет јс ћутао и саоне су одмнцале. 
Чича Аврам по^ за њима и почв викати из 
далека : 

— Видите, како Бог хоће да казни.... 
Рђа је то... р1;а... Пропиштало јеодњегамно- 
го нас... Пропиштало... И ти брс Стојане, и 
ти бре Павле, где су вам ваше њиве... ваши 
воћњаци... ваша стока... И стока... Оте нам 
и продаде све... арамија... проклета му душа... 
Ала лепо горе свеће!... 

Сељаци су само ћутали. Чича АвраАх 
стао и виче: 

— Што идете за њпм... еј чујете... пљу- 
ните и оставите рђу... 

Покојников син задрхта, зграби секпру 
и по1)е бесан на чича Аврама. Сељаци га је- 
два задржаше. Чича Аврам стао, гледа п 
виче : 

— Пас. 

— Пас је цркао, пас, а не човек. Пас... 
Вратио се после у кафану и цео дан 

пио је ракију, чокатн за чокап>ем, играо, пе- 
вао и викао. 

Пред ноћ као да се утишала црна ра- 
дост. У човеку, веле, побе^ује увек добар 
ан];ео. И тај добар ан^ео водио га и по ве- 
тру и по снегу да се опрости с мртвим Сте- 
ваном. 

Чича Аврам је био сав блажен, добро- 
душно, пријатно блажен. Воштане свеће, које 
су гореле широким пламеповима, светлиле су 
у његовој бледој свести. 



Вр. 21. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 323. 



— Ала лепо горе свеће... — Непрестано 
говори — просто мплина... лепо... да га чо- 
век легне и да умре... 

Чича Аврам се сети Јелисија и поче 
опет да виче; 

— Гдо је Јелисије... ама где је Јелп- 
сије? Зовите га.... свећу једну да ми да.... 
хоћу да со проврстим и овде да је упалпм... 

Кад се отворише врата, показа се по- 
којников сив, спази чпча Аврама, н збаци 
на под 1'убере које је држао на рамену. Сав 
аадрхта, шпроко отвори очи н внкву из све 
снаге : 

— На пол.е !.. . на пол>е ! — дохватп 
старца преко среде, изнесе га нз собе, отворн 
врата и баци га на снег и ветар. 

Сел>аци ни речи не реЕсоше. Покојнпков 
син био је блед и дрхтао је. У.че пошаве н 
почо простиратп по соби. Воштане су свеће 
мирно гороле п трепериле. 

Чича Аврам диже се из снега и поче 
посртати. Ветар га је заносио лево и десно, 
сипао му снег у лнце^ у врат, фијуче и врти 
се око 1ћсга у ковитла!;. Старац се клива, 
пада уз пут, днже се, и снага га издаје. 
Мало д.ал>е с обе страпс пута поредани, један 
ув другн, високп јаблаш!, покривенн снегом. 
Чича Аврам упути се шима и онда ће пу- 
тем право својој кући. Али бели јаблани, 
чини му св, одмичу некамо. А ветар фијучо 
око и.ега, заспо га снегом, и п|)итнсну по гр- 
бини. Једва корача, по^е н падне. Осећа да 
Не пастн и одмах заспатн у снегу и на ветру. 
Отнма се, једва миче главом, пао у снег, 
упире се и дишо јако, и греје га врелн дах 
око ноздрва. И онда као да усну: бели се 
спег свуд унаоколо, а око н>ега горе мвого, 
много воштаних своћа. Наједанпут зафијука 
ветар, завихорп снег око свећа, и оне се по- 
гаспше све у један мах. Из да-Ћине зачу се 
хуктање: у бесном трку вуку огромна црна 
кола десет белих коља, пропиљу се, разба- 
цују снег и врип1те. Хуктањосве ближе, ближе, 
кон>н наиђоше на п.ега, прегазнше га п те- 
шки, залеђепи точковн прођоше му преко 
хртеп.аче, а глава му се зари у свег. Одми- 
чући кола у трку, зачу се с 1 њих Стеванов 



глас, громо1'ласан смех разлеже се по сне- 
жном пољу. Чнча Жарко подиже главу и 
виде на сред кола Стевана свега у крви, 
десном руком држи десет узда, а левом, кр- 
вавом од шаке до рамена, витла великим би- 
чем, а глава му се клима на крвавом врату. 
И тако га нестаде, далеко, путем изме^у 
белих топола. После се све умири. Снег је 
престао да пада. 

Добрн ан^ео оставио је у свегу мртва 
чича Аврама. 



С. Д. ПеТ|10В1|к, Бноград. 

Два сна. = 



Јдахнуо саи на твомв иекоме крилу, сред 
њежних топлпх загрљаја, аод твојви олат- 
кии пољупцвиа. — ^ 

Алв ти нијеси анала да саи уиро, 

већ си иис.1ила да безбрпжно спаваи. Гле- 

да.1а си не са пуио ружичастих нисли, 

како се у сиу б.1аго сиијешии, па си ее и саиа оснје- 

хпвала као иладо, љупко прољеће. 

А када су твоју ообу испуниле иноге забра1>еке 
жене и иногп .1>уди, које нијеси никада видјела нити 
позпанала, чудила си св јако зашто теби у дои долазе, 
кад пх нијеси авала. Они те нпјесу здравили, нијесу 
пи рпјеч с тобои прозборилп, већ су .тагано на пр- 
стима прплазили одиах ненн, и гледали не дуго, вао 
што си не и ти гледала. 

Нијесп со на њих осврта.1а, поче.1а сп ие обла- 
чити у одије.10 од бвјелих иарциса; полагано п па- 
зсљнпо, да не не би пробудпла, љубила си не и пјеву- 
ши.та тихо веселе, љубавне пјесннце да би што .1>епше 
спавао. 

Положила сн ио на посте.Ђу од сане црне ка- 
дифе, по којој еу биле пооуте руже, црвене као крв, 
нврнсаве, мајске руже. Глвда.1а си ие непрестано в 
дивнла св своио дјелу. Сјела сп кра] ноје постел>е, 
иприсала руже, п нота.1а их ва иоје груди, кнтила 
ин њииа дугу, плаву косу, ииловала блнједо лице н 
шлпутала слатке љубавне ријочп. 

Једна си чекала да се пробудпн, да те ставнн 
на крило и пољупцнма заблагодарим на ужнвању које 
сн нн припреиЕла. 

Алн приђоше тн иекн људи, уаеше те паш.1>пво 
испод руке. Говорили су тн шапатои нешто тако дуго, 
а тн пх нијесп слуша.1а. А када ио хтједоше днћи 
са цвјетног одра, ти си их посиатрала чудновато. Пн- 
тала си себе саму, како смију да нс прн.1а8е и да ие 



Отр. 324. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Псо! 21. 



буде из дивна сна? И било ти је криво, срдите по- 
гледе управљала си њима. 

Но они нијесу за то иарили, узели су ие и по- 
ложили у ковчег од бијелог атласа, до пола напуњен 
затворено-плавим цвјеталим љубичицама. 

И док си ти отишла у другу собу, да нешто до- 
несеш, они су чело моје главе запалили двије велике 
воштанице. Свјетлост њихова падала ми је право у 
очи, и ти, чим уђе у собу, приђе ми и рукама стаде 
заклањати лице моје.... 

Видјела си свештеника кудраве косе, задригла 
лица, како држи у руцн књижицу неку позлаћених 
корица, чула си каво чита из ње нешто, што нијеси ра- 
зумијевала, и помиње покадшто моје име. 

Мислила си да је скупљени свпјет дошао*на твоје 
прстеновање, и да су то моји знанци и пријате.1>и. 
Чудила си се зашто се не будим, и како се не сти- 
дим да на мене гости чекају. 

Хтјела си и ти лећи поред мене, али су те не- 
звани гости опет удаљили. Ти сн онда сјела за пиа- 
нино и свирала си.... како си само дивотно свирала! 
Хтјела си да ме свиркои пза сна тргнеш и пробудиш, 
али ја сам и длље тврдо спавао. 

А када си завршила свирку, стала си пспред 
великог огледала, које је било недалеко од тебе и по- 
кривено бијелим застирачем неким. Смаксла си застирач 
и стала се огледати, намијештати бујну кестењаву косу 
и утврдила у њој још боље обје пупољале камелије, 
које сам ти дао ја. Узвикнула си: 

— С.ада сам се намјестила као што ти волиш, 
сада сам тако лијепа. Али што ћутиш, што ми не го- 
вориш штогод? Да се не љутпш на Омбру твоју или 
да није мирис цвијећа тако јак, да те је опио и за- 
нио? Хајде, устан]^, ходи да видиш само нешто... Ах, 
гле, што ли су то она дивна стаклена кола, са че- 
тири поносита коња, стала пред нашом кућом.... 

И отрчала си на улицу. Док си се разговарала 
са униформисаним кочијашем, мене су изнијели из собе, 
пронијели терасом и метнули у та кола, која су ти 
се тако допадала. Но теби нијесу далп не само у кола 
већ ни код кочијаша да сједнеш. 

Лаганим ходом кренуо се спровод. Ишла си за 
колима мојим и ти. Била сн веома вссела. Ћаска.1а 
си са свима и топила се од милине и среће што се 
возим у тако скупоцјсним колима, и што толика свје- 
тина иде за њима. 

Пролазнике, који су нас срета.1и и застајкива- 
њем и скидањем капа поздрављали, ти си љупко от- 
поздрављала и расла си од радости што ме цио сви- 
јет воли, цијени и увааеава. 

Послије дуге вожње прашњавим путем, доннјели 
су ме у диван врт, бескрајно лијеп и велики. Стазе 
су биле тако чисте, цвијеће је било вјешто засађено. 
Сањиви борићи, тује и други четинари достојанствено 
су нас погледали. Њиме су шета.1И многи људи, 



авене, дјевојке, дјеца. Ти нијеси знала зашто се не 
смију. 

Пред лијепом неком кућом стала су кола. Изни- 
јелп су ме пз њих и унијели у њу. Скпнули су стак- 
лени поклопац са мог ковчега и онај задригли попа 
опет је нешто мрмљао, са још двојпцом другпх. А ти 
си дотло ишла по кући и разгледала дивотне С1пке, 
које су биле поредано једна до друге. И једна ти се 
особито допала: она жена што држи своје чедо на ру- 
кама — и ти си узвикнула: 

— Ах, како је лијепо израђена ова слика, само 
што не проговори! 

Једна забрађена жена пришла ти јс тада, узела 
те за руку, и шанула ти: да треба у тој кући бити, 
миран: не с»гаје се свгајати, нити гласно разговарати. 

И опет су ме поклопили и метнули у кола, и 
возили још мало. За тим су ме четири непозната чо- 
вјека поније»1а на рукама, а ти си ишла поред њпх и 
вееело скакутала. 

Док су ме вјешто спуштали у вјечну кућу, ста- 
јала си крај моје ископане постеље и радозна«1о гле- 
дала како ме све дубље спуштају. Мислила си да је 
све то шала и грохотом си се свему смијала. 

Тада су те двијс младе жене *узеле за руке и 
пове.1е собом. Ти се нијеси томе противила. Пошла си 
са њима. Корачали сте другим крајем врта смрти и 
најзад сте из њега изашли. 

Пред кућом си захва.1ила женама на друштву и 
позвала их да к теби сврате, но оне нијесу хтјеле 
јер ЈС било доцно. Ушла си сама у кућу. Ту је било 
све онако као и прије поласка, само што мене нијс 
било ни оне свјетине. 

Била си расијана. Хтјела си из бијелих диркп 
пианина ружичним врховима дрстију измампти дпвно 
акорде, али су ти руке јако дрхтале. Узела си „Моје 
Цвеће'' п прелиставала га, алп си га убрзо оставила. 
Хтјела сп пјсвати, али глас ти је у грлу застај- 
кивао. 

Тражила си ме свуда, али ме нигдје у кући ни- 
јеси могла наћи. 

И онда си пала уморна и жалосна на ону исту 
постељу на којој сам до скора лежао ја на самоме 
цвијећу. Опијена јаким мирисом нарциса заспала си 
брзо. 



« 



Сањала си да смо се већ узели, п да си због 
тога много срећна. Испуниле се жсље твојс — крс- 
нули смо на свадбени пут. Путова.1и смо много и дуго 
неким морем, таје обале нијесмо сагледати могли. На- 
шли смо се најзад под плавим небом италијским. Ми- 
рис неранџи ширио се са свих страна. Маслиново 
џбуње смијешпло се на нас, а пз смоковог лишћа и 
бокора неког великог шарнобојног цвпјећа пјевале су 
нашим језиком неке непознате птпце, и поздрављале 
нас свој'ом добродошлпцом. 



1>р. 



^1. 



1<^08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 325, 



Днвили смо се свему, и ти се нијеси могла од- 
г.ојити од тих предјела и љепота њпхових. Била си 

очарана њима и непрестано си клицала. — 

* ♦ 

Када сам со тргао иза сна прах сребрних звпје- 
зда падао је одасвуда лагано. Благи повјетарац њијао 
је лисје јоргована и љубио моје зажарено образе. Из- 
иад сјениде, у којој сам сједпо, у сну је с»1авуЈ пјевао 
и извијао заносне пјесмице. 

Немарно сам устао са старе трошне клупе, на 
којој п сада стоји урезапо име „Бјанка" п упутио се 
мрачна лпца у дппну, свијетлу ноћ. 



^ 



Ллекса Шантнк, Мостар. 



Звоно. 



Пољем легла ноћ и тама, 
У врх поља црква сама. 

Само ан^б, сузна лика, 
Некуд гледа са звоника. 

Гледа пољу, али ниђе 
Плода нема нит га впђе. 

Џ 

Уг очева јака рала 
Блиједа су дјеца пала. 

Сан им љуби хладна чела; 
Мртво поље, мртва села. 

Анђб гледа, сузе рони, 
Па у старо звоно звонп. 

Пустим мраком звоно бијс, 
Ал* га нико чуо нпјс. 

Мирно, тихо, крвп плава 
Само ћути, само спава. 

Анђо јеца, сузе рони, — 
Мртвој дјеци звоно звони.... 



Алекеа Шантнћу Мостар. — • 

Краљ и препелица. 

Препелице, стани! Не развпјај крила! 
У моме би двору тако срећна била! 

„Најљепши су двори с кровом од звијезда, 
.Моје среће нема бсз мојих гнпјсзда'*. 

Пазио бих на те, што бих знао боље — 
Имала би хране сво до миле воље! 

},Просјаци су они што пх други храни; 
Моја храна само плод јо богом дани!'* 

У менс ]с блага, еве хрпе на броју! 
Обасућу благом сваку пјесму тпоју! 

„Моја пјесма није пусто робље с лађа, 
Моја пјегма, краљу, слободно се рађа!** 



АлексА Шантићу Мостар. 

На извору. -- 

0, лептири лаки, свиленога крила, 
Је ли која цура спноћ овдје била? 

„Видјели смо једну, с крчагом у руци, 
И руже је брала овуда, по луци*^. 

А, гдје ЈОЈ Је станак? Гдје је њено село? — 
Какве су јој очи, какво јој је чело? 

„Очи су јој плаве, а чело кб срма. 
Овдје јоЈ је кућа код онога грма". 

Бјеше ли јој лице кб бехар на грани? 
БиЈу ли ЈОЈ ситни под грлом ј^ердани? 

^Под грлом јој звецка звекет од ђердана; 
Лице јој је бјеље но бехар са грана**. 

У њедрима њеним је ли здрело воће? 
Згара ли је снага па не знаде што ће? 

„Под гроцем цури жарка аспа бије, 
У њедрима здрију крупне дуње двије**. 

Знам, лептири лаки, свиленога крила, 
То је моја Јања синоћ овдје била. 



Алекса ШантнК, Мостар. 



Село. 



У сјенкама врба, купине и грма, 
Малена ријека блиста се кб срма. 
На обали чича са чибуком стоји 
И димове вуче и говеда поји; 
На домаку тамо, куда стаза иде, 
Неколике ниске колнбе се виде; 
Пред Јсдном, у хладу јабука и дуња, 
Једна баба преде п помало куња; 
Над њоме се грање разрасло и сплело; — 
Село. 

Попео се петб на буњишта мрка 
Па крилима бпје, пјева и чепрка; 
У близини хукти воденица стара, 
Пред њом сањив млинар с неким разговара; 
Док у тихој сјенци купине и драче 
Живо цврчак цврчи све јаче и јаче; 
На његове танке и сребрне гласе, 
За високим плотом, грокће једно прасе 
И чека да с грана пане воће здрело; — 
Село. 

На путањп, мокрој од скорашње кише, 
Пуна кола шкрипе све више и више. 
Успоредо старац тромо газп путом 
И волове, катка^, опомене прутом. 
Прљаво диЈвте, — унуче му, ко ли, — 
Викну га и стрча са бријега доли 
И уза њ се приви весело и жудно 



Стр. 326. 



1908. 150САНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 21. 



А старац се смијв благо, доброћудно; 
Саабв се и гољу пољуби у чело; — 
Село. 

У присоју жаркои, испод брда гола, 
Хрву се и ломе два разрасла вола; 
Скупили се момци, јаран до јарана, 
Па чекају конац љутога мејдана. 
Негдје шева пјева; пољеи пуним росе 
Мило звоне звуци наоштрене косе; 
Док брз коњиц један у даљини рзке 
И у чопор граби све брже и брже. 
На истоку давно трепти јутро врело; 
Село. 



Оскар В|Олд: 



Салома 




Т. И. ТЈутчер: 



Прољетне воде. 



Још у пољима бијели се снпјег 
И младе воде о прољеку шуме, 
Трче и буде успавани бријег, 
Трче и кличу, блистају низ друме. 

И кличу они тако на све стране : 
„ Долази оно, прољеће, прољеке ! 
Младог прољека нав'јештамо дане, 
И напријед нас вама оно креће!^ 

Прољеће иде, прољеће нам иде, 

За њим се роји коло сјајних дана, 

Долази мај и тиха, млада радост — 

Тако нам кличу потоци са страна. 

Пров. М. ДнмитриЈеввћ* 




0. Н. Чјумниа: 



У души сваког има болна струна: 
Дотакните је непажљиво руком, 
Одазваће се одмах туаеним звуком, 
Узнемирена и дрхтаја пуна. 

И јарка слика радости и туге 

Из дапних тад ће ускрснути дана, 

И руменом ће струјом врелом бризнут, 

Крв из минулих, незараслих рана. 

Прев. М. Днмитрцјевић* 




Трагедија у једном чану. Превод 
с неиачког по X. Лахману* = 

(Наставак). 

Први Назарећанин: Господару, он је евуда, 
па ипак га је тешко наћи. 

Други Назарећанин: Говори се, да је сада у 
Самаријп. 

Први Јеврејин: Лако је увидетп да то није 
никакав меспја, кад је у Самарији. Самарпћанима нс 
треба да иде месија. Они су проклети. Они нс приносе 
никаквих жртава храму. 

Други Назарећанин: Пре неколико дана 
оставио је Самарију- Држим, да је у овом тренутку 
у близини Јерусалима. 

Први Назарећанин: Не, он није тамо. Тек 
што сам дошао из Јерусалима. Два месеца тамо нису 
добили никаквих вести о њему. 

Ирод: То ништа не мари! Њега треба наћи и 
рећп му: тако рече Ирод, краљ: „Ја не трпим мртве 
да васкрсаваш". — Да претвара воду у вино, да исце- 
љује губаве и слепе... тако што нек чини, ако му је 
драго. Ја ништа немам против тога. П1та више, др- 
жим, да је то доброчинство, губаве исцелити. Али нико 
не треба мртве да подиже. То би страшно бпло кад 
би мртви васкрсли. 

Глас Јованов: О, тешко тој порочнпци, тој 
блудници! Тешко кћери вавилонској с њеним златали 
очима и сјајним капцима! Тако говори Господ, наш 
Бог: гомилама ће се људи скупити против ње, дићи 
ће камење, и каменова ће је. 

И р о д и ] а : Заповеди му нека у мукне. 
Глас Јованов: Војсковође ће је на својим ма- 
чевима разнети, својим штитовима измрцварити. 
Иродија: Заиста то је срамно. 
Глас Јованов: И тако ће се случити, и истре- 
бићу неваљалство са земље, и све ћу жене научити 
да не иду стопама њених недела. 

Иродија: Чујеш ли, шта говори о мени? И ти 
трпиш, да ме тако ружи, мене, твоју жену! 
Ирод: Није споменуо твоје име. 
Иродија: Шта то мења ствар? Ти добро знаш, 
да сам ја та, коју он жели да наружи. А ја сам твоја 
жена — или не? 

И р о д : У ствари, драгоцена и преплеменита Иро- 
дијо, ти јеси моја жена, а пре тога била си жена иога 
брата. 

Иродија: Ти си ме истргао из наручја његова. 
Ирод: Заиста, ја сам био јачи од њега. Али не 
говоримо о томе. Не желим о томе гаворити. То се 
односи на оне страшне речи, које је пророк пзговорио. 
На крају крајева те речи предсказују да ће се неко 
зло догодити. Не говоримо о томо. Племенита Иро- 
дпјо, мп смо непаж.1>иви према нашим гостима. Налп] 
ми чашу вина, премила. Хеј! Напуните вином ва1ике 



Вр. б1. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 327. 



купе сребрне и велике купе стаклене. Пијем у здравље 
цезарево. 

Сви: Цезар! Цезар! 

Ирод: Зар не видиш како ти је бледа кки? 

Иродија: Што се ти бринеш, да ли је она 
бледа или не? 

Ирод: Никад је тако бледу нисам видео. 

Иродија: Не треба ни да је гледаш. 

Глас Јованов: Доћп ће дан, када ће сунце 
помрачитп, и месец постати као крв, звсзде небеске 
падаће на земљу као незреле смокве е дрвета, и кра- 
љеви зема.1>ски задрхтаће. 

Иродија: Ха, ха; тај дан бих да пидим о коме 
говори, када мессц буде као крв, и звозде кад почну 
падатп као пезреле смокве. Тај пророк бунца као каква 
пијаница! Али ја не могу поднети његова гласа. Мр- 
зим његов глас. Заповеди му да умукне једном. 

И р о д : Нећу. Ја пе могу да разумем шта ће то 
рећи о чему он говори, али моисда ]е то какав знак. 

И р о д и ] а : Ја не верујем ни у какве знаке. Он 
говори као каква пијаница. 

Ирод: Може бити да је напојен вином Го- 
сподњим. 

Иродија: Какво је то вино, вино Господње? 
Из каквог је впнограда оно потекло? У тсојим се по- 
друиима налази? 

И р О Д (од овог трвнутка пепростанцо глода у Салому) : 

ТигелипиЈе, када сте последњи пут били у Рпму, да 
ли је цезар говорио с вама о...? 

ТигелинпЈв: чему, Господару? 

Ирод: О чему? Ах, ја сам вас нешто пптао, зар 
не? Заборавио сам, о чему. 

Иродија: Ти опет почпњеш гледатп ми кћер. 
Не треба да је гледаш. То сам ти всћ казала. 

Ирод: Ти ништа друго п не казујеш. 

И р о д и Ј а : Кажм ти, ето, и још један пут. 

Ирод: И тада при довршењу храма, о коме се 
толико говорило, хоће ли се ту што десити? Они велс' 
да ЈС нестало завесе са светих двери, зар не? 

И р о д и ј а : Ти си је у крао. Бунцаш ту којс какве 
бесмислице. Ја иећу овде да останем. Хајдмо унутра 

Ирод: Поиграј ми мало, Саломо. 

Салома: Не игра ми се, тетрарше. 

Ирод: Саломо, кћери Ирпдпјина, попграј мало, 
мени за љубав. 

Иродија: Смири се. Остави је. 

Ирод: Ја ти заповедам да играш, Саломо. 

Салома: Нећу да играм, тетрарше. 

Иродија (Смејући се): Видиш како те слуша. 

Ирод: Што ме опет брига хоће ли она играти 
или не? Баш ми свеједно. Ја сам ноћас срећан. Ни- 
када нисам бпо тако срсћан. Изузетно срећан. 

Први војник: Тетрарх изгледа зловољан. 
Зар не? 

Другп војник: Да, изгледа зловољан. 

(Паставиће се). 



Песме = 

Феодора Ивановића Тјутчева. 
Пошљи, Господе... = 

Пошљи, Господс, своЈу утеху ономе, ко по лет- 
њој припеци и врућини, као бедни просијак поред врта, 
иде по врелој калдрми; — 

Ко само гредом гледа преко ограде у сенку др- 
вета, у злак ливада, у неприступну хладовину раскош- 
них, светлих рудина. 

Нису се за њ разгранала дрвета гостољубивом 
сенком, нпје се за њ, као облак дима, уздигао у ваз- 
духу водоскок. 

Лагурна пећина узалуд мами његов поглед као 
из магле и прах росног водоскока неће освеасити главу 
његову. 

Пошљи, Господе, своју утеху ономе, ко животном 
стазом, као бедни просијак поред врта, иде по врелој, 
усијаној калдрми. 



У тиху летњу ноћ... 

У тиху ноћ познога лета како чудесно трепере 
на небу звезде, и како на сумрачној њиховој светлости, 
сазрева плод по успаваним њпвама!.... 

Успављиво-безгласни, како блистају у ноћној тп- 
шини њпхови златастп таласп, луном убељени! 



Ноћ, 

Дробан песак до колена.. Ми идемо; касно је — 
мркне дан, а севкс борова крај пута већ се слиле у 
једну сснку. 

Све ЈС црње и гушће дубоко борје.... Каква тужна 
места!.... Мргодна ноћ, као стоока звер, впрп из сва- 
кога жбуна. 



Шума об јесен. 

Утонула у чаробнп дремеж, полусвучена шума 
тугуЈс; од летњег лпшћа једва још стотинпти, сијајући 
у јесењој позлатп, шушти на гранчици. 

Са учешћем л са насладом гледам, како му по- 
видна сунчана зрака, пробивши се иза облака, наједа- 
ред бризне по ишараном дрвећу. 

Како је мило оно, што вене, како је за нас пуно 
красотс у њсму — кад се оно, што је тако цветало и 
живело, сада тако немоћно п слабо, још посљедњи пут 
насмеши. 



Јесење вече. 

У сјаЈу јесењих вечери скривена је улпчна та- 
јанствена красота!.... Злос^^утнп блесак и шаренило 
дрвета, лако, клонуло шуштање пурпурног лишћа; ма- 
гловито и спокоЈно плаветнило над тужном и осироте- 
лом земљом, и, као предосећање силазећпх бура, овда- 



Стр. ш. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 21. 



онда, хладан ветар; оштећеност, изнемоглост, и на 
свеиу онај кротки осиех увенука, што га код разум- 
ног бика називаио узвишеном стпдљивошку патње. 



Пролетња бура. 

Ја волим буру у почетку маја, када пролетња, 
прва грмљавина, као шалеки се и играјуки се, тут- 
њи у плаветном небу. 

Грокку млади громови, ево пљусну и кишица, 
прашина лети, обесило се кишно бисерје, а сунце по- 
злакује нити. 

С планине трчи хитри поток, у шуми не ке да 
умукне птичија врсва, и врева шумска и граја у пла- 
нини — све као да пева уз песму громова. 

Рекао би човек: несташна Хеба, хранеки Зевсова 

орла, просула је, смејуки се, громом кипеки пехар на 

земл»у. 

Превео с рус^еог Др* Јован М&кснмоввћ. 



/^^ 



ФрансоА Копе 



Сестра по млијеку. 




»Јсдеки у стаклено] канцеларији у дну својје 
радње, лијепа госпођа Бајар, у црној ха- 
л>ини и са сасвим скромним раздиоком косе, 
писала је одмјерено по једној огромној тр- 
говачкој књизи, са угловима окованим ба- 
кром, кад њен муж, вракајуки се са својих 
јутарњих послова, застаде на прагу, да изгрди својс 
раднике, који су и сувише отезали истоваривање не- 
ких таљига са сјеверне жељезнице, која су стајала уз 
тротоар и донијела крупноме дрогеристи из улице 
Вијеј ди Тампл туце буради гликозе. 

— Имам р]^аву вијест да ти кажем, рече госпој^а 
Бајар, бришуки перо у судику са оловним сачмама, 
кад њен муж у^е у стаклени кавез. Умрла сирота 
Воазенова. 

— Дојкиња Леонова!... Ах, сирота жена!... А 
њена керчица? 

— То је наЈжалосније, драги пријатељу... Једна 
рођака сироте Воазенове пише ми, да су они сувише 
сиромашни, да би дијете могли узети себи, те ке бити 
приморани, да га пошљу у сиротиште . . . Ох, ти св- 

љаци! 

Дрогериста је неко вријеме кутао, чешуки своју 
густу, плаву браду; за тим одједанпут, гледаЈуки жену 
љубазним погледом: 

— Чујеш, Мими... То јс Леонова сестра по мли- 
јеку... Кад би смо је ми узели себи?... 

— И Ја сам на то мислила, одговори просто лепа 
трговкиња. 



— У добри час, — повика крупни Бајар, који 
мало мареки, што ке га видјети помокници и шегрти, 
наже се жени и пољуби јс у чело, — у добри час! 
Ти си красна жена, Мими; узекемо малу Норину 
себи и васпптати је са Леоном... То нас неке упропа- 
стити... А за тим добро сам укарио на кинину... У 
недељу кемо ики у Лржантеј, да узмемо дијстс; зар 
не? То ке нам бити као нека шстња. 



* - # 



Поштени људи ти Бајарови! Част дрогсриЈс! 
Њихов ЈС брак спојио двије куке, које су за дуго биле 
супарничке; јер је Бајар био „син** дрогерпје код 
Сребрног Тучка, коју је основао његов прапра- 
дјед 1756. у улици Вијеј ди Тампл, а оженио се пго- 
спођицом** дрогерије код ЖртвеЕскулапу из улице 
Ломбарске, радње која је водила поријекло од Ефвога 
Царства, као што је показивао натпис: копија славне 
слике Геренове. Поштени људи! врло поштени људи! 
а има их, ма шта се рекло, још много таких ме]^у ста- 
рим трговцима париским, — чувара старих предања, 
кој'и дају цркви поскурице, иду недјељом у другу 
ложу Опере-Комик, и не знају за тајне кајишарског 
мјерења. — Тај брак удесио је парох цркве Блан 
Манто са својим колегом из Свете Мерп. Први је при- 
честио старога Бајара на самртничкој постељи и пла- 
шио се, видеки младог човјека од двадесетипет година у 
радњи тако великој, као што је Сребрнп Тучак, 
наЈчувенијој по својој ипекакуани^; а други је много 
полагао на то, да удоми госпођих^ Симонинову, коЈу 
је он довео до првог причешка, а чији је отац, стари 
Симонин, из дрогериЈС Жртва Ескулапу, славне 
по свом камфору, био један од најуваженијих парохи- 
Јана. Преговори успЈСше; камфор и ипекакуана — два 
изврспа специалитета — бише спојени светим везама 
брака; ручак са игранком био је код Гран Вефура и 
век десет година, радеки мирно, сваког дана, зими као 
љети, у своме стакленом кавезу госпо]^а Бајарова са 
бљедилом лијепе гаравуше и пристојним раздиоком 
косе наводила је на љубавне снове све младе помок- 
нике из кварта Сент Кроа и Бретонери. 

Ипак је дуго била у тој доброј породици извјесна 
туга, један облак на томе чистом небу: дуго се чекало 
на нашл>едника, јер тек послије пет година мали Леон 
до]^е на свијет. Може се појмити, са каквом је радошку 
био дочекан. Тако ке се једног дана изпад натписа 
Сребрни Тучак моки написати ове ријечи пунс 
дражи п^Ч^^Р и син." Само, пошто се дијстс родило у 
највекем јеку продаје рибљега љепка, госпођа Бајар, 
чије је присуство у радњи било неопходно потребно, нијс 
могла ни мислити да га доји; она чак не хтједе узетп 
у куку доЈкињу, бојекп се за новорођенче нездравог 
ваздуха ове рупе старога Париза и задовољи се, да 
са својим мужем путује у Аржатеј, да види свога сина 
код његове „даде" Воазенове, која је била обасипана, као 

^) Бравилијанска бвљка, од којо се добија лијек аа по- 
враћање. 



Вр. 21. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 190В. 



_СтрЈ 



што се може иислити, кавом, шећером и другни прц- 
јатнни стварпиа. Послпје осамнаест мјесецн Воазенова 
вратп бебу у нзвренои стању н већ двије године једна 
дади.тва, брижљиво нзабрана, водада јо дпјсте на чпст 
ваадух у парк код Кулс Светог Жака и иалагала 
дивљењу евојих другарица, пуне и руиене образе п 
јаиичасту стралсњицу будућсг дрогерпсте. 

Дакле тп добрн Бајарови, доанавши за смрт 
Воазеновс, не иогоше воднијетп помисао, да дјевојчица, 
која је била храњена истии млијекои, којим и њихов 
син, буде остављена јавнои инлоерђу и одоше у Ар- 
шантеј. 

Сирота иа.та1 За петнаест дана, од како се њена 
иајка однарала у цркпеној норти, узво ју је себи јсдан 
ро1јак, који је држао крчиу сд би.1ијарои, и ма да није 
ииала још ни оет годпна, употребљавао је за прање 
чаша. 

Господин н госоо1)а Бајар увидјеше, да је дје- 
војчица дивна, са очииа п.тавии као љетно вебо и бујнии 
плавии праиеновииа, који су провиривали испод њене 
ружне рушне капице. Леон. кога су довели са њсговом 
дадиљои, загр.1и своју сестру по млијеку, а рођак, којп 
је тога нстога јутра ударио два Јиаиара сирочсту због 
неиарног чишћења са.1е, разњежп се пред Парнжаннна, 
као да иу је одлааак Норинин цнјепао срце. 

Поруџбина богатог ручка поврати му веселост. 

Била је .тијепа недјеља у јуну, били еу у по.т.у, 
треба се тим користптп, — рече господпн Бајар, — 
да се човјек надпше свјеасег ваздуха, зар не Мими? 
И док је лијепа госпођа Бајар, задигавши сукњу чи- 
одаиа, ишла са дјецом и дади.Ћои, да по оближњој 
лпвади набере киту по.ђског цвпјећа, дрогериста, који 
нпје бпо поносит, частио је чашои бериета рођака 
крчиара, који је сједио поред бнлпјара, покривеног 
лешевниа иува. 

Ручало се под отрцаним хладњакои, кога је же- 
стоко поднввно сунце решетало зракаиа. Али ништа 
за то. Сваки се угодно намјестио н свакоие је ипак 
било добро. Госпођа Бајар објесила је свој шешир о 
летву, а њен нуж са слаинни вестачкии шеширои, 
који је узајиио од крчиара, вссело је коиадао п.^овку. 
Мали Леон и Норина, који су одиах постали орија- 
те.Би, испразннше аа часак чинп^у сира са кајнакон; 
за тии се играло по трави, вози.1о у чаицу и распа- 
љена чистии пс^БСкии ваздухом ова трговачка поро- 
дица, која је обнчно жнвје.1а у једној улици Париза, 
гд]о има влаге и усред љетл, дотјера.1а јо до краја 
ову идилу а 1а Пол де Кок.') 

Да, био је тренутак, када се враћа.1о чанцеи при 
красном заласку суица са ружичастпм облачићина на 
зеленкастој осиови, госпођа Бајар, озби.ч.на госпођа 
Бајар, чији је поглед очаравао дрогсрпјске поиоћнике, 
пјевала је поанату арију „Ка оба.1ама Француске" уз 

■) Пол де Кок {1794.-1871.) плодаи писац сепвацноиш 
роиана. Н>еговп рокапп у .1аком 
аопсују живот пјаиаца и гривота. 



шун весала, којима је управ.'Бао њен иуж са засуканин 
рукавпма. Вечерало се под х.1адњаком, гдје ес п ру- 
чало; алн овај други објед био је иање весео; ноНнн 
лептири, којп су се спа.1>ивали на свијећаиа, плашили 
оу дјецу, а госпођа Бајар. пнјана од умора, ннјв иог.1а 
никако рпјешити пи напвни ребус на своме тањирићу 
за воће. 

Не мари! То је био лијен дан, и ори повратку 
у вагову прве класе — ах! ништа се тога дана није 
жалило, — госпођа Бајар, наслонивши главу на раис 
свога иужа, и гледајући Леона и Норину, обхрпано 
снои на дадиљииии ко.>Бенииа, сањива и саиа, гово- 
рила је срећнии г.1асои: 

— Видиш, Фердннанде, ми чиниио добро дјело, 
што узииамо ову еироту малу... И за тии она ће битп 
другарица Лсону... Бнћс као брат и сеетра. 

(Свршнћо се.) С фрапцЈског Мнх. Ђор^^евнк. 



Јовав Мнодроговк^, Бногрвд. ^^--- — — : — —- 

Просвјета у Србији у вијеку 
ослобођења. ^=^^^^^= 



дро је, да поелијс днсвних послова раз- 

МИС.1ИИО о оноие што сио урадплп данас 

као и о оноио што ћвмо урадити сјутра. 

Исто јс тако добро и корисно, да п 

на крају извјвених периода у народном 

жпвоту застанемо и разиотримо живот и 

рад народнн за то вријеие те да вндиио, шта је и 

како је што урађсно, па да одат.1е потражино поуке: 

шта нам ва.т.а раднти пос1нје тога. 

Ово ризматрање ноже обухвататн цио жпвот на- 
родни а ноже обухватнти д поједине дијеловс тога 
живота, аојсдпне гране или струке. Тако се може го- 
воритн о развитку еконоискои, привреднои, финаисиј- 
скон, политичкои, војничкон, индустријскон, проовјет- 
нои и тако да.ЋС. 

Ми ћемо овдје говорити саио о онои пош.ЂСДњем, 
Говорићсмо о ономе по.1.у, на којсму су усрелеређепп 
сви иапорп наши око подлзав>а порода свога, око по- 
дизања подмлатка, на којем оетаје будућност. Гово- 
рпћено о просвјети народиој. 

Несумњива ]в истина, да еве оно што утичс на 
живот порода нашега, на живот подмлатка народнога, 
на разватак његов, утпче н на живот народнп н на 
булућноет његову. С тога о важнооти васпптања да- 
нас нико и не сумња. Зато се оно чеето и прецјсњује, 
као да би од њега завиеило еве друго у животу на- 
родном и државном. 

Није овдјс мјесто да расправ.'мио н 
ни прецјењивању, нп о потцјењнвању васпитања у- 



Отр. 330 



190б. босансКа вила Шб. 



Вр. 21. 



опште, нвго треба само да разгледамо к а к в о јје оно 
б и л о у нашега народа у Србијп у прошлом вијеку, 
у вијску ослобођења. 

Почетак минулог вијека затиче Србију потпуно 
неписмену. Она бујна просвјета што се бјеше под 
Неманпћима започела и раширила заједно с хришћан- 
ством п с наглим ширењем књижевности ушл>ед про- 
наласка штампе, за дуго и предуго вријеме робовања 
од пуних пет вијекова сасвим се била угаоила. И 
саме прве вође и старјешине пародне сви бијаху не- 
писмени. Па п свештеници и калуЗ^сри могаху читати 
само црквене књиге и писати само црквеним словима. 
Опи се за ово спремаху по манастирпма, а ш к о л а 
н е б и Ј а ш е н и к а к в п х ни за њих ни за остале 
сталеже. 

Али зато је улогу васпптања вршила к у ћ а 
српска. Она је била једпна васпитаоница народна. 
Она је своЈим животом и обпчајпма одгајила ону киту 
хероја, која бјеше кадра „стпћи и утећи и на стра- 
шну мјесту постојати. Оно ненадмашно јунаштво^ 
ону једпнствену издржљивост, оно ријетко пожртво- 
вање за народну ствар, за земљу своју, за слободу 
њену — то је створила кућа српска, кућа простога 
народа: то је створило васпитање самога народа, без 
школе, без књиге и овога данашњег научног, вјешта- 
чког или школског васпитања. А то нам баш и ка- 
зујб, да је та, тако да ]е назовемо, народна педагогија 
од голеиог значаја и да у њој лежи велико благо. 
Кући је помагала п црква. Она јс одржавала вјеру 
народну а с њом и пме народно, обичаје и наду на 

боље. 

У овоме чисто народном васпитању бјеше наЈ- 
јаче заступљено ф и з и ч к о васпитањс. Јака тјелесна 
снага, која могаше поднијети много, бјеше му главна 
одлика. Без ње извјесно не би бпло ни онога духа, 
којп не знађаше за страх, ни онога самопоуздања, које 
нимало не сумњаше у успјех, нп онс моћи, која не 
знађаше ни за какве смстње и која је п пзвојевала 
слободу. Само су грмови могли одољети оним вихори- 
ма и бури која се дизала на прве борце и борбу за 
ос«1обођење, а која би полом11ла „сламке и шибљпке;" 
само су џинови моглп поднијети све оне тегобе, које 
су се истављале ослобођењу послпјв ропстпа од пуних 
пет вијекова. 

Друга му одлпка бјеше јака национално- 
религискасвијест. Не бијашс ту ни појма о ко- 
змополитизму и социјализму, а још мање о нихилизму 
него о имену Србин и народу своме, којему, са ње- 
гове доброте и страдања на правди Бога, Бог мора 
помоћи. С тога се он и у пјесми и у причи поносио 
именом својим и с тврдом вјером на успјех латио се 
оружја за ос*1обођење своје. 

Трећа му одлика бијаше развијање јаке воље 
п моралних осјећања. У српској кући не бијаше 
дресуре, не бијаше учење празнпх ријечп на памет, не 



бијаше приморавања на слијепу послушност. У њој су 
се дјеца развијала слободно, угледањем на старије и 
вјежбањем своје рој^ене снаге. А лијеп патријархалан 
живот у породици, особито у задругама, чистота мо- 
рална и правични одношаји у њему само су потпома- 
га.1п да се развију свијетли карактери. који су кадрп 
и хтјети и радитп само оно, што је часно и поштено. 
Зато су образ и савјест билп највећи и најсилппји 
законик за владање и на дому и у друштву, п у 
општини и држави. 

Ни чисто умна или пнтелектуална страна нпје 
била занемарена. И ако не бијаше ни школа, ниучи- 
теља, ни „науке** или наставе, опет је слободно по- 
сматрање природе и појава у њој и у друштву, слу- 
П1ање разговора међу старијима, оштроумно загонетање, 
размишљање о мудрим изрекама и пословицама, слу- 
шање и памћење лијепих приповиједака и духовитпх 
пјесама народних, изоштравало дух у омладине, те је 
народ наш долазио у најбистрије народе. 

Али је најгоре стајала опа стваралачка, техничка 
илп умјетничка страна. Лишен свих савршених алата 
и сваке пндустриЈе, наш је народ отправљао своје 
домаће п пољопривредне послове на најпримитпвнлјп 
начин, онако како их је радио п пријо хиљаду го- 
дина. К одпјело, и посуђе, и намЈОШтај — све је било 
онако, како га је могла створитп обична рука про- 
стога сељака. 

С ослобођењем настаје велика пзмјена и у жи- 
воту народном. Та се мијена пзвршила не само у по- 
литичком животу, у друштву, него ина дому. 

На првом мјесту турску управу замијенила је 
српска. Кметови, кнезови, капетани, начелници, судије 
па и сами савјетници, попечите^ЂИ или министри, 
били су обични људи из народа, виђени и чувсни у 
рату као војводе. А они су готово сви били неписмени. 
Отуда се одмах јавила голема потреба за писмене 
људе. Зато су они добављани са стране, а живо су 
се почеле отварати и школе у земљи. И учитељи за 
ове прве школе довођени су са стране. С овим љу- 
дима са стране настаје и мпјена у ношњи, у обичајима, 
у говору и погледима на спијет и живот људски. 
Прост Јв народ гледао у писмо као у светињу, а у 
људе који су га знали као у нешто необично, 
у нешто више од обичних људи. С тога му је 
импоновало и ласно је примао све што је од њих ви- 
дио и чуо. То су у правом смислу први доносиоци 
просвЈвте, или тако названп »културтрегери.** И њима 
припада заслуга за много добро, многи напредак у 
Србији, али тако исто до њих је и кривица за много 
зло и назадак. 

Народ се поступно учио писмености и оспособља- 
вао се за управу земљом својом. Све се школовање и 
сводило иа спремање за чиновнииггво. Тако су школе 
у СрбиЈП одмах у почетку узеле Једпостран правац, 
који се у многоме продужио и до дапашњице. 

(Свршиће се.) 



Вр. 21. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. Ш 



Српске народне умотворине. 

Погибија Јуса Мучина Крњића. 

(Народна пјосма). 
(Свршетак). 

Видп Јусо војеводу Марка, 
Па сс боји, мука га спопала, 
Не узда се у своје оружје, 
Да изиђс до свога чардака 
На виђење војеводи Марку; 
Примаче се само до прозора, 
Те он гледа разјарена Марка, 
Види да се Марко помамио. 
Кад је свога коња укерао, 
У бијелу варош Подгорицу, 
Од муке га забољела глава, 
Па кадуни својој проговара: 
„Кажи Марку да ме дома није, 
Тако ми је сада најмилије!'^ 

— Опет Марко са зокана виче: 
^Јеси л' дома, Јусо познанпче**, 
Одговара Јусова кадуна: 

„Ко то Јуса виче господара? 
Њега данас у дворове нема, 
Но јје поша Зети, земљи равној, 
Да сакупља по Зети хараче!** 

— Кад то чуо војевода Марко, 
Да се Јусо крије у харему, 
Опет Марко ријеч проговара: 
„Ја сам чуо Крњику-Јусуфе, 

Е сп овоје обекао благо, 
Ко ке моју главу откинути, 
С тога дођох варош Подгориди, 
Донесох ти на рамена главу, 
Без иједне паре и динара. 
Још те зовем на мејдан јуначки, 
Ошта си се тако препануо, 
А сво ти Подгорички Турци. 
А ја овђе сад никога немам 
До милога Бога истинога, 
И оштрицу са^љу о бедрима 
И мојега коња арнаута". 

— Јусо кути на бијелу кулу, 
Сад ни була не да одговора, 
Но сс о свом јаду забавпла. 
А кад виђе војевода Марко, 
Да му Турчин изики не смије, 
Тад удари б^јесна арнаута, 
Отиште га посред Подгорице 
Унакрсту тамо и овамо, 

А Турци се крију по сокака, 
А гледе га буле са чардака, 
Сеир чине бијесну делији, 
И његову коњу арнауту, 
Отиште га изнад Подгорице 
Па уочи на мост на Рибницу 



Те отиде уз поље Дољане, 
Здраво дође у Братоножике, 
Баш на Дугу, код воде Мораче, 
А пред сво]у од камена кулу; 
Ту га срете чета одабрана 
Нешто Куча и Братоножика; 
Марко њима божју помок зваше, 
А они му помок прихватише 
И под њиме коња уздржаше, 
И дивно га брака дочекаше, 
О свачему њега запиташе. — 
Марко њима право кажеваи^е, 
Како ]' ишо варош-Подгорицп; 
И Јусуфа звао на мејдана. 
Ту се деси једно момче младо, 
Баш од Куча, од Медуна града, 
Јунак-момче, Поповику Перо, 
Младо момче, нема шеснест љета, 
Добро слуша што говорп Марко, 
Па не чека други да говоре, 
Но овако Марку проговара: 

— „Стрико Марко, некеш се мучити, 
Од Турчина Крњика Јусуфа, 
Некете се више ни гледати, 

Јер тако ме не родила мајка 
Ја ку Јуса брзо полазити, 
И у земљу њега отправити, 
Да ку своју главу пзгубити. 
Мислио сам да тебе не треба 
По једноме на мејдан излазит' 
Док.1е ти је Иванова Пера.** 

— Кад ]е сјутра дан и зора била 
Млади Перо рано уранио, 

На рамену тури џефердара, 
У појасу двије пушке мале, 
Међу њима јатагана љута, 
Па отиде низ Куче камене, 
Докле дође варош-Подгорици. 
Два-три дана шета по чаршпји 
Све тражеки Крњика-Јусуфа, 
Треки данак, а мало по подне, 
На Томин дан шестога октобра, 
Јусуф бјеше из двора ишета, 
Око њега тридесет делија. 
Кад га виђе Дрекаловик Перо, 
У јунака срце заиграло, 
Турцима се попримаче близу. 

— Угледа га Крњик-Јусуф-ага, 
Па овако Турчин проговара: 
„Добро доша, Поповику Перо! 
Кад си Перо из Куча дошао 
Како ти је војевода Марко?" 

— На то Перо њему одговара: 
„Здраво да си, Крњику-Јусуфе, 
Прекјуче сам из Куча дошао, 
Здраво ј' остл' војевода Марко, 



Стр. ЗЗ^. 



1д08. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



ер.21. 



И тебе је Марко поздравио, 
И тајно тп нешто поручио.'* 

— Мудар Турчпн, али се препари, 
Па се Перу попримаче блпзу, 
Кад је Перо згоду увидио, 

Он с рамена скиде џефердана, 
Па је пушку огњеи понудио, 
Пуче шара, неће остат пуста, 
Ђе је гледа, ту је погодио, 
Мртав ага паде пред дворове. 

— Паде Јусо — остаде му пусто 
Више њега Турци заграјаше. 
Весели се Дрекаловпћ Перо! 
Воссли се ти Перова иајко, 

Ти, која си Пера поднивила, 
И јуначким пасом опасала 
Који знаде Јуса погубити, 
Свим Турцима добра поглавара, 
А Србима злицу и злотвора, 

— Весели се ти војвода Марко, 
Када имаш брата онакога, 

С њим се можеш свагда поносити 
Што не жали живот жртвоватп 
За твој живот и за отачаство! 

— Перо лако утећи хокаше 
Ал' се с^тавом момче занијело 
Па гледаше мртвога Јусуфа. 
Па Још Турцим' поче говорити: 
„Знајте Турци, паре ви не тражпм 
Нит' од кога мито ћу узети 

Да погубпм нашега крвника, 
Тада Турци Пера ухватпше 
На комаде њега издробише. 
Он немаше своЈега никога 
Само Миљу, милену сестрицу, 
Па се Турци тада подигошс 
По бијелој варош-Подгорици, 
По кућама и по кафанаиа, 
Тое год нашли Срба-Црногорца 
Свакојему откидоше главу, 
На мир тврди и на вјеру праву, 
Посјекоше двадест и четири 
Црногорских младијех јунака, 
Што с Турцима тада трговаху, 
То се никад опроотит не може. 
То се зачу ломној Гори Црпој, 
Да су Турци Србе погубили, 
Па скочишс мрки Црногорци, 
Припасаше свијетло оружје, 
Па да иду варош-Подгорицп 
Да освете браћу погинулу 
Но не даје Петровићу књаже, 
Већ овакву наредбу издаје: 
„Да сс не би који заумио 
На Турчина пушку подигнутп 
Јсрс томе сад вријеме није, 



Ја ћу вашу браћу освотпти, 

Вашу браћу, моје Црногорце, 

Што ј' на вјеру посјекоше Турци. 

Књаз Петровић даву учинпо 

На силнога цар-Отмановића, 

Од зулума што му Турцп радс, 

Свпм силама хитром жицом јави. 

Кад јевропске силе разумљеше, 

За неправду што му Турцп раде 

Сви заједно цару поручише 

„Цар Мурате тзфске земље главо, 

Књаз Николи на тебе је криво 

Што си своју земл>у распустио, 

Те све чиниш што је тебе драго, 

На мир Божји и на вјеру тврду, 

Сад су твоЈи Турци погубили, 

Неколико добријех момака, 

Од крваве мале Горе Црне, 

Но ћеш њима похватат крвнике 

И предат их Петровићу књазу, 
Не би ли га с тијем умирио.*' 

Цар Мурату када књига дође, 

Виђе да му друга бити неће, 
Већ да сврши или да рат јавп, 

Па на млађе вику учииио: 

пБрже боље варош-Подгорици, 

Црногорске хватајте крвнике, 

Предајте их црногорском књазу 

И ако Је Јусо погинуо 

За њсга су убпли крвнпка. 

Тада Турци на ноге скочише 

Отидоше варош Подгорпци. 

Црногорске фатају чрвнике, 

Похваташе, па их повјешаше, 

На бијелом Скадру на Бојани. 

. Тебе Перо весела ти мајка, 
У рају ти душа царовала, 
К^ што т' име на земл>у царује, 
Бог ти души спасеније дао, 
Јср си живот дао за поштење. 

Српске пјесме из Херцеговине. 

Сву ноћ сам се премолила нанс, 
Да ме ове зиме не удаје. 
Ове зиме, па ни друге зиме, 
Па ни треће, кад ми срце неће. 
„Кад четврта настане година 
Гледај, мати, коме ћеш ме датн! 
Нит ме даји стару ни удовцу, 
Нит ме даји најмлађему момку, 
Већ ме подаЈ брату најстаријем. 
У старијег брда и градови 
У млађега кола и волови**. 



Трпаммр. 



Вр. 21. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 333 



Џумирти касап. 

^^^^ Народна прпповетка. 




јнла једна мајка па имала сина. Син јс био 
касапин, и зато што никада није мсрио, 
него давао месо без мере, мислили су, да 
увек даје више, прозвали су га Џумпрти- 
касап (галантан касапин). Али он није се- 
као ни више, ни мање, него онолико, колико 
је ко заискао. Био је врло богат, и^ао је доста имања 
и новаца и све што душа зажели. А радња му је ишла 
добро, јер су сви до*1азилп њему, да купују месо. 

Један пут хтеде цар те земље да оби]^е своју 
царевину са једним пагаом; преруши се у дервишко 
одело и пође по царевини. Путујући тако, дође и у 
варош, где јо живео Џумирти-касап. Пошто је обишао 
целу варош, до]^е да гледа, како касапи раде. Тако 
му паде у очи Џумирти касап, како даје муштеријама 
месо, а не мери. Гледао тако један, па и драги дан, 
кад трећег дана, договоре се цар и паша, да пазаре 
месо од њега. Дођу овоме касапу, заишту оку меса, 
он одсечс и да им. Они са месом одоше у други крај 
вароши, да га измере и да виде, даје ли овај вишо 
илп мање. Измерише га, а оно ни више, нп мање, но 
баш тачно онолико, колико су тражили. 

Како нису зна.1и шта ће са тим месом, пођу да 
га врате. Дођу до касапнице, али не при})оше каса- 
пину, него целог дана пролажаху поред њсга. Досади 
се касапину да пх гледа па пх упита: 

— Је ли аџи-баба, шта ти идеш овуда са тим 

месом? 

— Ми смо сиромашни људи, — рекоше ови — 

немамо никога, те нема ко ни да нам уреди ово месо, 
— хтели би га вратити. 

— Добро, добро, дајте, ја ћу да вам вратим. Али 
данас морате бити моји гости на ручку. 

Ови се опираху, говорећи да имају много посла, 
па не могу доћи. Али касаппн не хте ни да чује. Кад 
оиај навали, они пристану, а касапин пошал>е своје 
момке, да кажу његовој мајци, да спреми ручак, јер 
ћс имати госте... Мајка брзо спреми ручак, намести 
собу за дочек и очекиваше госте. 

Џумирти касап, у одре]^ено преме, одведе своје 
госте у амам, да се окупају, па онда кући на ручак. 
Ту ручаше и разговараше, а после ручка рече им он: 

— Аџи баба; ако хоћете да прилегнете мало, 
отидите у собу; а вечерас морате бити и на вечери. 

Они немадоше где, него пристадоше и оду да 
прплегну. Прилегн>вши тако, смотри цар једну лепу 
девојку, која туда случајно проЈ^е. Допаде му се и од- 
мах упита касапинопу мајку, која је то девојка. 

— Ову девоЈку је мој син запросио, — рече му 
она, — има већ седам година, и никако нема времена 
да се венча. 



— Добро, — рсче цар, — учинићу ја њсму, да 
се венча. 

Прође вечсра, прође иоћ. Договоре сс цар п паша, 
како ће оженпти касапина, пакад је сутра дан устао 
дервиш бешо снуждсн. Виде то касапин и не би му 
право. Упита мајку, да им није што на жао учинила; 
она му сс кунијаше да нпје. Прође и тај дан, а кад 
трећег дана, дсрвиш опет снужден. 

— Шта ЈО аџи баби, — упита тада касапин 
пашу, — те је невссео? 

— Видео Јсдну девоЈку и хтео би се њоме 
оженити — рече паша. 

— То је лако, — а коју јо видеоУ 

Они му кажу која је, а он рече да ће све то учп- 
нити. Поче се спремати за свадбу и за три дана све 
би готово и венчају се. Увече уведе младенце у собу, 
али невеста поче плакати. 

— А што плачеш девојко, — упита цар. — Ми 
треба да плачемо, јер уђосмо у ову кућу, па већ не- 
знамо, шта ће са нама бити, а ти немаш за што да 
плачеш. 

— Како да не плачем? — рече она. — Већ се- 
дам година како ме је Џумирти-касап испросио и не 
доби времена, да се венчамо, а имаде времена, да ме 
венча са дервишом. 

— Зар сп ти његова? — упита цар као чу- 
дећи се. 

— Јесте. 

Он устаде, пољуби је и рече, да јој јс од сада 
он брат, она њему сестра. Сутра дан поче опрема, да 
се гости пспрате, јер им се досади гостовање. Каса- 
шш их лепо испрати и пожели им срећан пут. 

Кад цар стиже кући, преда мајци своју посе- 
стриму и запрети јој да је добро чува, а он почс ми- 
слити, како ће наградити касапина за онакап дочок. 
Помис^и да му поша«1>е новаца, новаца он има; да му 
да земл>е; имања има доста. Мисли цар, мпс1И па на 
једно смисли, прокуне га, да му се све имање растопи 
као сб у води, па да дође њему, да моли за хлеб. — 
Што цар прокуне, то мора да буде. А да би га до- 
бавио, нареди у вароши, — ако дође такав п такав 
човек, — 1сасаш1н који не мери, да му га доведу. 

Не прође много, а царева се клства испуни. Ка- 
сапину поче прво радња посртати, за тим му пропаде 
радња и поче трошити паре, које је имао, а кад пара 
нестаде, продавао је имање, док све не испродава... 
Нема новаца, нема имања, — остаде без хлсба. 

Дуго се предомишл>ао шта да ради. Није могао 
преживети толику беду и невољу, што га је снашла; 
на послетку реши да се убиЈС. 

— Зашто да со убијсш? ппташе га мајка, кад 
Јој је свој'у намеру рекао. — Зап1то?... Како си оно 
стекао, тако можеш опет стећи. Ради сине, служи, па 
ћеш стећи. 

Он послуша мајку п пође по свету, да тражи 
пос1а. Тако идући по свету, до^е у престоницу оног 



Отр. 334. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 21. 



цара, нанђе на месарнпцу и гледаше, како мееар осече 
парче МСС8, стави га на кантар, потом одсече једно 
парче, — стави га опет на кантар, — затим дода још 
једно парчо, док једва месо измсри. Он ту затражи 
посао и они га приме у службу... Ради Џумирти-касап 
као и раније, одсече месо и немерено га даје купцу. 
Кад спази господар, гата му слуга ради, сети се ца- 
реве наредбе, п кад га добро загледа, учини му се 
пстп онаки, како јо цар описао. Оде господар цару и 
рече му, да је код њега у службп касапин, кога је он 
тражио. Цар наредп, да га одмах доведу. 

Уплашени касапин дође цару и поклони му се. 
Цар јо њега одмах познао; али он цара није познао. 
Цар нареди, да га одведу у амам, да се окупа : он по- 
корно оде, а не знајући шта ће бити; док је он био 
у амаму, овамо му се спремаше нове хаљине. Кад је 
дошао нз амама, по наредби навучо нове хаљине. По- 
сле сели да ручају, а обојс ћуте. Касапин чека, шта 
ће бити, а цар нпшта не говори. Тако га је * гостио 
два дана. Треће вечери га одведе, да спава у оној 
соби, гдо спава његова прошеница. Чш1 га видо де- 
нојка, познаде га и почне плакати. 

— Што плачеш цуро? — упита касапин. — Ја 
треба да плачем јер ме цар позва овди ево већ два дана 
и две ноћи, а ннкако не казује зашто ме је звао и ко 
зна, шта ће чинити од мене. 

— Видпм да ме не познајеш, — рече му оиа, и 
тада му со каза и исприча све како је дошла и она 
овди, и не зна шта ће до краја бити. Дервиш је до- 
веде овди и остави и више со по њу не врати. 

Сутра дан, кад га је себи позвао цар, одлучи се 
да га пита зашто га је звао и хоће ли му дозволити, да 
одведе ону девојку, коју јје дервпш овди оставио. 

— А знаш ли ти, ко сам ја? упита цар. 

— Ти си цар, — речс уплашени касапин овим 
питањем и већ се био покајао, што је и започињао го- 
ворити, кад је знао пред ким је. 

— Јестс, ја сам цар; а сећаш ли се ти, кад ја 
оно код тебе бејах, ти ме лепо угости, и ожени ме 
оном девојком, што је сад тражиш. 

— Ја се не сећам, може бити; али је то био 
дервиш, кога сам ја оженио. 

— Да, дервпш, тај дервиш — то сам ја. Али се 
ја нисам њоме оженио, ми смо се побратимили, — и 
сад јс теби предајем, јср сам хтио да те оженим њоме. 
Проклео сам те, да ти све пропадне, па да имаш вре- 
мена, да се венчаш са том девојком, кад седам година 
ниси имао времена. 

Они се сад пољубе, почну ново весел>е. Кроз не- 
колико дана би и свадба. После свадбе их цар ис- 
прати, да Џумирти касап> дванаест товара азне и 
земље, те он постаде опет богати касапин. 

Забелсжпо Лаа. К. Мишковик. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Модерно робље, роман из живота босанских 
Срба. Написао Вошко Петровић. У Новом Саду, 1908. 

Овај назив модерно робл>е, који је употребпо 
Лав Толстој за руске фабричке раднпке, изгледа, да 
у културном свијету нема нигдје тако згодне аплика- 
ције, као за наше људе, нарочито за нашег сељака. 
Бесправан, презрен од сваког и остављен, не свикао 
да чује ни пријатељског поздрава, ни лијепе ријечи ; 
осуђен да својпм знојем хранп и себе и своју дјецу и 
аге и десетаре и онај силии чиновнички апарат, да 
се вјечно пати под оштрим ледом и тешким сунцсм, 
радећи читава вијека испред других и за друге,в]ечно 
гладан и вјечно гоњен све од Бога па до лугара и 
жандара, човјек, кога свак експлоатише. а нико не 
разумије, није у ствари ништа бол>е него обичан 
буквалан роб. И једино, што је у свој овој књизи г 
Петровића од вриједности, то је тај наслов. 

Г. Петровић је имао намјеру, да у овом роману 
да слику босанских унутрашњих прилика, прилика 
окупационе управе, нетрпељивости и вјерског прозели- 
тизма језуита, борбе српскога е.1емента на свима 
тачкама; да даде низ типова из српскога друштва и 
нарочито низ типова чиновничких. Једном ријечју, ово 
је требала да буде једна врло детаљна и врло оп- 
ширна слпка свега живота у Босни и специјално у 
Сарајеву за ових задњих десетак година. И то је 
писац пројектирао на широкој основи: ушле су епп- 
зоде о сарајевском интимном друштву око српскога 
стола, сарајевска сијела, жпвот сељаков (приликом 
једног излета запажене појединости и ц]е.1ина), живот 
и ситне интриге у некој још ситнијо] касаби, сара- 
јевски кеј, покрет Муслимана. Све то да се у извјес- 
но] форми, пазећи на цјелину, истакне јаким и пуним 
бојама. Г. Петровпћ, који је провео неколике године 
у Босни и који ]е сам лично много доживио и иа 
себи искусио држао је, ваљда, да му је то доста п да 
се може предати без даљих скрупула. Међутим, сврха 
је остала промашена. 

Овај роман као умјетничка ствар апсолутно је 
без вриједности. Књиге су као и многи људи: довољно 
је да они проговре неколико ријечи, па да их човјск 
по њима без даљег допуњавања сасвим тачно оцијени. 
И овдје је исти случај. Садржај је празан, бомбасти- 
чан, мјестимице дјетињасто наиван. (Хрвати, на при- 
мјер интригирају против једног суца Србина тим гато 
веле, да је он због неке мале пријеваре осудио човјека 
на смрт!), увијек сличан дописпма из дневних поли- 
тичких листова, гдје је онолико много патоса а тако 
мало памети. Босанска упутрашња полптика, садашњп 
режпм у земљи могу да даду и много впше п много 
стварнпјег материјала и за с*1ику управе и за осуду 
њену, кад се узму овакви какви су, него кад се то 
представља на овај начпн са онако комичним проце- 
дурама. Ја, на примјер, не впдим, да је и мало карак- 
теристпчан примјер за осуду режима овај: Једном Ср- 
бину суцу износп Јсдан колега Хрват, да је напао 
неко сироче: овај се због тога и послије тога, да у 
такву бригу и повученост, да за годину и по дана 
није хтио ни с ким да општи ! А све те ствари, којс 
пзноси Г. Петровић налазе се ма у ком меморандуму 
наше опозиштје п солпднпјо и озбпљније пзнесено, или 
ћете пх краће, али много пуипје, народније п јаче 
наћи у ријечима Кочићевог Давида. Тон причања је 



Вр. 21. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. ЗНГ) 



без л>епоте, развучен, безвзразан, пун дек.1анацн]а 
(„Ето сс сада покидаше чаробне мреже срећних дје- 
тпњских снопа и чмој живот с њима. Ако се не вратим 
никад више, опрости ми Српкињо дјевојко поносних 
ових гора, изабранице срца мога!"), без иједног умјет- 
нпчког момента. Ппсан је оним старим начином вој- 
пођанских приповједача са шкрипањем зуба и са много 
фраза и са потпуним отсуством осјећања за језик. Г. 
Петровић, коЈИ мисли да је проучио прплике у Босни, 
пе опааса, да за толике године није могао да научп, 
нп гдјо се у нас све изговара старо (јс) као и ј е. Јер 
он страшно мијеша е и и ј е н у претежној ијекав- 
штини пише ипак, гнев, ускомјешати, посли- 
једњег, извјести, нестрпјељиво, окрије- 
н у в ш и и т. д. Његова умјетннчка опажања оваке 
су врсте: „То овако забринуто лпце бијаше сада раз- 
ријешен ребус његове прошлостп ичитава му живота'^, 
илп „Домаћица упалп кандило више светог Николе". 
Да не вјерујо човјек да је у једној старијој српској 
кући у Сарајеву, кад чита овај став: „Када оводвоје 
уђогае. зашушта, замириса и засја дворана, као 
да је цвјетно и мирпсио прољећо на лаки крпли до- 
летјело у овај салон.** Његовп се јунаци, каоу нашим 
старпјпм причама, познају већ по имену. Главни јунак 
романа је Боривој, јср има читаво вријеме да сс бори; 
Хрпат професор је Франк, а то име данас добпја ге- 
нерално значење; један шпнјун зове се Злонога. 
Спроти сељаци кмстопи зову се и у њега газде. Оспм 
тога писац је био тако мало пажљив, да је чссто за- 
борав.1>ао к, испреплетао имена спојих личности ; Мато 
Ловрвћ му с^ од једном зове Мато Премужпћ (стр. 
207.), а главнп [унак романа Боривој Хаџи-Костић 
излази на стр. 222. као Душан Хаџи-Костић. 

Поред тога, овај господин, који је професор на 
једној српској гимназијн и доктор филозофије, пма 
језик, каквим у нас не пишу ни боље гимна- 
зисте из више гимназпје. Он пише: Стевициног, Дра- 
гицин, орловачким, продрео; он пише ррдовно лзва- 
нпЈе** као да смо у времену Лукијана Мушицког; 



увод пред ове пгре има опширна распрапа уредппиова 
о пграма у општс. По тој расправп он дпјслп све 
игре на: орске, вптешке, забавне, пгрс духа п игфе 
за добит. Иа овај начин распоређене су пгро и у свс 
три збпркс, само што ни у Једној збпрци пема оргких 
игара. Све три збирке су срсћно прибране п марљиво 
разрађене. ПотпунпЈу збирку од ове ми нијесмо пмали 
до сада. Игре оу средство за јачање тијела и духа. 
У то имс нека је овај Зборник топло препоручеи чп- 
таоцпма иашега листа. ЦпЈСна му је два динара, а 
има преко 200 страпа велике осмине. Може се наба- 
вити непосредно код Академије, а и преко Мите 
Стајића, дворског књпжара у Бпограду. 

Србољуб Љубнбратаћ. 

Прослава четрдесетогодишњице 
Ресавске Библиотеке. 

Овогодишњи празник св. Духова био је светлији 
и радоснпји за град Свилајнац и питому Ресаву но 
прошастпх година, јер је тада прослав.1>ена пмпозантна 
и пзредна свечаност четрдесстогодпшњице од постанка 
Ресавске Биб^шотеке. За прославу ове дивне, племе- 
нпте п културне установе, која прсдставл>а цептар 
свега доброга илепогаза ресавску околину, какве, 
слободно се може рећи, немају други градови у уну- 
трашњости СрбиЈиној, чињепе су прппреме на неко- 
лико месеци раније. С времена на време пзлазпле су 
разне белешке преко престоничких дневних журнала 
о опоЈ свечаности п Библпотецп. Најзад је тај много- 
очекивани дан дошао. Још уочи св. Духова Свилајнац 
ЈС био срећан да у својој скромној средпнп впди гостс 
са разнпх страна наше земље, којп еу похпталп да 
лично присуствују па прослави ове узвишенс установе, 
коју Јсдино одржава приватна пппцпјатива^ као тито 
је на исти начин и поник.1а про чстирн деценијс. Јога 
у очи св. Духова српске тробојке лепршале су се на 
зградама свплајначким: то беху први знаци о импо- 
зантноЈ проглави која ће се тек пзвршпти други дан 
Духова. Првог дана Духова увече био је у Бојачп, у 



даље има: „дјевојку донио у положај", „познат кроз ^.х-^^ду столетних грмова, ватромст 



своЈс пшекулациЈе**, он пише: љеб, ладна и т. д.^ 

Роман Јс прештампан из „Заставе", пун је штам 
парских погрјеша1€а и погрјешака слога те је тако ова' 
књига постала лоша у оба смисла те ријечи. 

Владимир Ћороввћ. 

Бтнографски Зборник, Српске Краљевске Акаде- 
мије Наука, књ. IX. Српске Народне Игре, уредио 
Ог. Тихомир Р. Ђорђевић. Београд. 

Српско народно благо ниЈе све покупљено и 
објављено са оба Вука, Милићевића, и др. Њега има 
у наишм народу још доста п доброг. То је увидјела 
цпјењена Српска Краљевска Академија Наука у Био- 
г^раду, па Јс, прије неколико година почела издавати 
Етнографске Зборнике. у којима понаЈвише ревносно 
објављује сакупљено п лиЈепо сређено народно благо. 
Довету књигу овога Зборника, који је пзашао под 
родакциЈом нашег признатог етнографа г. Ор. Тих. Р. 
ЂорЗ^евића, чине Српске Народне Игре из 
Краљевине СрбиЈ'е, Босне п Херцеговине и Старе 
Србије. Прву збирку прикупио је наш сарадник г. 
СтаноЈС М. Мијатовић српски народни учитељ у Пољ- 
нп (Левач), другу збирку прикупио јс нагаим читао- 
цима добро познати наш многогодишњп вриједни са- 
радник г. Лука Грђић-БЈ^елокосић, а трећу збирку са- 
купио је г. Атанаспје Петровић вЈ*ероучитељ на срп- 
скоЈ учитељскоЈ школи у Душановом Скопљу. Као 




Освануо ЈС други дан Духова, дап тако значајан 
за Библпотеку и српску просвсту. Нсбо чпсто, оба- 
СЈано зрацима лстњега сунца, каида се радовапш ра- 
дости приЈатеља библиотекиних. У осам часова ујутру 
гласни пуцањ прангија огласио је ретку сиечапост п 
радост свих просвећенпх људп, који су срећнп И1Т0 
виде да установа, која се одржава приватпом инпци- 
јативом, свечано навршава 40 година свога живота. 
Пуцањ прангпја прикупио је просвећене Србе и Срп- 
киње у гимназијску зграду, одакле се корпоративпо с 
гостима у пратњп блех-музпке отишло у цркву. После 
свршене службе Божје сва свилајначка елпта пнтелп- 
генциЈС п морала с гостима п музиком на челу упу- 
тила сс гостионици „Такову". Мплина јс било гледатп 
овај просвећени скуп, којп со свсчано крстао свплај- 
начким улицама. Встика рссторана „Хотел-Такова 
била је пуна свста, женскога и муп1кога. Пошто се 
свет скупио и сваки заузео место, онда је председнпк 
Библиотеке г. Новак Тоскпћ, учитељ, устао п својом 
познатов! слаткорсчигЈОшћу отворпо свсчани скуп, пз- 
нев јасно у ноколпко тачака утицај Бпблиотекс на 
место и околину за мпнулих чстрдесст година, и по- 
здрављајући гостс са „духовна родбино**, захвалпо им 
се на посети. Звучни говор марљпвог председника г. 
Тоскпћа учинио је всома лсп утпсак на све прпсутне. 
Нарочпта осећања прсживљавала је публпка тпх трену- 
така. Сваки слушалац морао је осећати нско неопи- 



Стр. 336. 



1У08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 21. 



сано задовољство и среку, радост и раздраганост.... 
По свршетку говора председник је представио госте 
са стране: изасланпке друштва за нар. просвећивање 
п школску хигијену г. г. Др. Чеду Марјановића, проф. 
и Лазу Обрадовића, учит. у пензији, извештача ^Ма- 
лога Журнала" г. Ст. Димитријевића, г. Васу Марко- 
впћа, учит. из Ниша итд. После овога библиотекар 
г. Драг. Новаковић, учитељ, прочитао је веома исцр- 
пан извештај о четрдесетогодишњем раду Библиоте- 
кину и сву њену прошлост од постанка па све до на- 
ших дана. У овом извештају може се наћи леп наук 
и упут за оне, који хоће да радо на демократизацији 
науке и моралних принципа. Одмах је за овпм узсо 
реч изас.1аник друштва за нар. просвећивање г. Лаза 
Обрадовић, изнев у свом лепом говору важност овог 
ретког славља и констатовао да се сврха друштва, 
чи]и је он члан, потпуно подудара са сврхом Ресавске 
Библиотеке, желећи једновремено да њени чланови и 
да*1>е продуже са још јачом вољом и љубављу на послу 
нар. просвећивања. Затим је говорио други изасланик 
пом. друштва г. Др. Чеда Марјановић о најважнијим 
факторима у просвећивању народа. Доказујући потребу 
просвећивања нашега народа, рекао је да ће прослава 
Ресавске Библиотеке одјекнути и да^тве од ове околпне, 
да је она значајна не само за ресавску околину и ужу 
нашу Отаџбину, већ и за васколигш Српетво — ширу 
српску Отаџбину итд. На крају свога говора г. Др. Ч. 
Марјановић пожелео је да Р. Библиотека дочека и пе- 
десетогодишњицу свога још плоднијег и обилнијег рада 
на народном просвећивању и да свечаност још лепше 
испадне. Напослетку говорио је г. Ж. Ђурковић, ад- 
вокат из Београда, који је објашњавао значај просве- 
ћивања, потребу и корист од демократизације науке и 
просвето у опште за масу народну, наглашавајући да 
се то може постићи народнпм читаонпцама, јавним пре- 
давањима итд. Сви су говорницп праћенп једнодуп!- 
ним одобравањем од слушалаца. Након свега овога 
председник г. Тоскић прочитао је честитке и зак^гу- 

ЧИО је СВечанИ СКуп. СвршиКе се. 



Књижевне и културне биљешке. 

Српска Књижсвна Задруга* На овогодпшјбој главиој скуп- 
штпни Српскс књижсвно аадруго утврђеиа су аа XVII. коло ва- 
другиних ивдаша ова дјела: „Пјесме** Јоваиа Дучића; „Хлџп 
Диша", роман ив жинота старога Биограда, од Драг. Ј. Илпћа; »Је- 
дан раворен ум« и ,,Дневпик једнога покојнвка*' од Лааара Ко- 
Јнарчића; ^Ђидо'" од Јаика Веселановић и Драг. Брзака; »Лов- 
чеви ааппсца«, од Ив. С. Тургењева, први дио, у пријеводу Др. 
Јов. Миксимоввћа; и »Историја савромепе образованости« од Ш. 
Сењобоса, у прпјеводу Др. Радојевића и Мил. Анастасијевића. 

Седжо ивдање Кочикева Јазавца. Омиљена народна лек- 
тпра „Јававац пред судом" од Потра Кочића за Кратко вријеме 
дожпвјола је седам издања. Четири издања штампана су у Ср- 
бији п Вшодпии, пото је издање Српске Књижевне Задруге у 



т 



Биограду, шесто књижарнице Душана Поповића у Чикагу, у Аме- 
рици. То је издање намијењено само Србима у Амарици. Сада јо 
жева прослављеиог књижевни^са Потра Кочића, који чамв у бо- 
санском затвору, огласила и седмо П8дање| пошто има много прсд- 
бројника И8 четвртог издања, који нијссу подмирени. Цпјсна је 
овој доиста лијопој и оригипалној сатири из садашњег нашег жи- 
вота само 50 потура. Новац се шаљо Мнлкп II. Кочићки у Доњ. 
Тузлу. Сваки, који ио.ма ове књиге покитаћо да је набави и да 
тиме у неколико помогне породици Кочићовој, која је остала без 
икакве помоћи. 

Дом српских ученнца. У Биограду јо оспован и добро иа- 
предује лДом српских учолица". Управнп одбор тога дома отворио 
јо ово годипе, поред панспоната за ученпце са стране и поред 
женске гимпазије, нарочито одјељење за више дтовојачко обраво- 
вање, гдје ће се постићи васпитањо Српкиња у српском духу. 
Поред научпих продмета, дјовојке се уповнају са домаћвм посло* 
вима, 1сако би временом постале добро домаћице. Од странпх је- 
зика учи се њемачки, фраш^уски и онглески. Нарочита пажња 
пок.1ања се ручном раду. Овај дом можс се пропоручити свима 
онима, који своје шћерв шал>у у туђинске ааводе и рвмокатоличко 
клостере. 

Јужнословенска библнотека. Ова библиотека ивлазп у 
Биограду и доноси радово свих јужно-словенских књижсвника. 
Скоро јо изпшла содма свеска, у којој је ноколико идила бугар- 
ског књижевника II. Тодорова. Бвблпотека није пвлаанла дуже 
времена. 

Арапска књига о Србцји. Новосадска ^^Застава** јавља, 
да со у Бпограду дуже бави пнспб1сгор мпнпстарства унутрашњпх 
д^јола И8 Египта Едвард-беј Едиас. Он проучава првлике у Ср* 
бији, Бугарској и Румунији. О тим ће земљама ивдатв опширну 
књигу на арапском језвку. Е^ардбеј је Сиријанац православнс 
вјере. 

Књихевна награда. Српска Краљсвска Акадамија Наука 
у Б^кограду расписала јс стјечај ва шираду ив аадужбине Николе 
Ј. Мариновића. Неграду ће добвти одличан спис морално или па* 
триотске теидепције, који се мора одликовати љепотом садржаја, 
слога л књижевног језика. Награда је 960 К у влату ва једно, 
или за два дјела. Рок је стјечаја до 1. маја 1909. године. 

ЛитургиЈа Јована Златоустог. Владимир Ноберић гимна^. 
професор и катихота у Доњој Тувли, јавља српском, свнјсту, да 
је дао у штампу Литургију св. Јована Златоустог за мушки кор. 
Дјело ће бити готово за мјесец. Дијона је партитуре 10 К. Прот- 
плату ваља слати до 2^. августа у Арач (ТогоШа! тедуе) а по- 
слије у Д. Тузлу. 



Исправак. 

У прошлом броју поткрала нам се круп- 
на погрјешка у пјесмама Јована Дучића. 
Натпнс је требало да буде: Јован ДучиК, Бе- 
оград: „Из Јадратких Сотта^ а не како је 
штампано. Молимо читаоце да исправе. 



„Восанска Вила^ ивлави у Сарајеву три пута мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учитвљн 
иподофицири добивајулист аабкруна а сољаци8а4кр. Протплата и8 краљевпне шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 



САДРЖАЈ: Пјесме: Звоно, Краљ и ирепелицау Ј/а извору и Село^ од Алексе Шантића. — Прољетне воде, од Т. Ј. 1^утчева п 
* * * од О. П. Чјумина, превео М. Димитријевић. — Пјесме Феодара ПвановаЛа Тјутчева, превео др. Јован Максимовић. - 




Сриске наро,^не умотвОЈ)1<не: Погибија Јуса Мучниа Крњи^а. — Сриске наро;;не ијесме гш Херг^еговине, вабиљ. Трппмпр. — При- 

иовијетка: Џумирши касаи^ вабиљ. .1а8. К. Мпшковпћ. — Листак, 



Власшос и уредник Никола Т. Кашшови&, Пехллвантша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоиичка штампарија, Сарајево. 



Врој 22. 



САРАЈЕВО, 10. авЈуста 1908. 



Год. ХХ1П. 



Српска молитва. : 



1>е.1ешка нз прошлости једне ерпскс школе ни Косову, 

, укдо удара клепало са чардака ма- 
манастирске школе, да огласи ју- 
тарњн час. Тупи се звон простиро 
низ Ррадипу II пронаша сслом, те се 
дечица крећу раном зором кв 1^рачаници, где 
их у диоришту очекује поп Коста и дели им 
>;вештенички благослов, прс но што )»е пре- 
корачитн праг школскн. 

Не сме се ни једно одоцнити, јер друш 
је сад ред и други адет у школи манастир- 
ској. ЈБиховг. су браНа и оцеви, седећи са- 
вијених колена на широкој асури, учили у 
тој школи само појање и по где које слово 
тек. А сад је дошао из Србије нов учитељ 
и донео нове ки.нгв, и таблу и сликс, и све 
то наредио и уредио. те другаче их почео 
учити, но што је то пре бпло. 

То јо било 1874. године, када се прво 
дете иа села Грачаницс вратпдо са школо- 
ва1г>а из Србије, те када стару манастирску 
школу епитропу предадоше њему весели и 
поносни што је њихово дете то достпгдо. 

Поп Коста је био први који је једно 
јутро, довео свога малишана Јосифа у. ту 
„вову школу" ; довео га је да пољубн учи- 



тељу руку и да седне први пут у клупу, 
које је учитељ већ саградио, те и тиме об- 
новпо школу. Учитељ је Стеван задовољно 
примио тог првог ђака, понесен надом и 
чврстом вером, да ћо под заштитом Св. Бо- 
городице Грачаничке, створити кроа своју 
препорођену школу нове људе а са љима 
и нове дане у своме тужвоме вавичају. 

И док је учитељ ведра чсла уписивао 
свога првога ^ака, поп Коста га је забри- 
нуто посматрао. 

— Ајде, учитељу, нека дето остане овде, 
а ми да прошетамо мало окп манастпра. 

Учитељ пође, те се крај гробља упутишв 
источнвје манастирској капији, '1\утали су 
обоје, поп Коста је пребрајао бројанице које 
му је о прошломе сабору даривао отац Ага- 
тангел, а учитељ посматрао како со суицо 
пробија кроз врховс ТПара и Карадага. 

— Слушај синко — отпочеће поп Коста 
— ја не знам твоје науке; али што ннан, 

то \в да су зла времена, није како је било 

негато се мути.... 

Учитељ диже главу и срете забринут 
поп Костпн поглед. 

— Па... — настави поп Коста — знаш, 
како су зли ови бегови. Знаш и ћају какав 
је и чији је слуга. Они ову школу трпе зато, 
што знају да деца у н.ој уче молнтву н пе- 



Стр. 338 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 22. 



сму, да је поје у манастиру, а кад чуЈу да 
си донео књиге из Србије и кад виде да ти 
децу само књизи учиш.... 

— Па како ку, но књизи да их учим? 

— прекиде гл учитељ. 

— Јесге — одобрава поп Коста — аз 
и буки из књиге да их учиш а оно друго...* 

— Које друго? 

— Па... хоћеш ли ти њих учити само 
да читају? 

— Не само то. Учићу их и да су Срби 

— рећи ће поносно учитељ 

— Е, то видиш. То да их учиш кроз 
молитву. И ми смо то кроз молитву Богу 
учили. Послушај ме, бар за прво време 
тако да радиш, док се Турци не науче на 
тебе, па после... лако ћемо. 

— Хоћу, оче! — одговорио је учитељ 
благодарно и наставио је шетњу са поп Ко- 
стом, све док му се школа није напунила 
^ака. 

И послушао је, његова су се деца мо- 
лила Богу српском молитвом. Искупе се тако 
изјутра, па пре но што ће почети рад, очи- 
таће молитву, којој их је учитељ већ научио. 

— И Богу је драго, децо, да му се мо* 
лите речима које разумете. Ајде, Јосифе, 
почињи ! 

А мали Јосиф диже се скромно из прве 
клупе, па звучним гласом отпочиње: 

— Оче наш, који си на небу... иомози 
верноме народу мом!... 

Па то затим прихватају сва деца, те 
кроз отворене школске прозоре разноси се 
српска молитва широм Косова, све тамо до 
Ситнице и све даље кроз пусто косовско 
гробље у коме без сна почива читав један 
успаван народ. 

II. 

Онако је, како је поп Коста казао, зла 
су била времена настала. Замутило се тамо 
преко Дрине, па се и над Копаоником и Ко- 
сову на домак, сабрали тучни облаци. 

Арнаути косовски, предосетили шта се 
иза горе ваља, па закрвавили погледом на 
Србе. У Приштини се сваки час чаршија за- 
твара и капци спуштају на пенџере; а по 
махалама јег^Јако припуцавају пушке, Мало 



коЈИ дан а да се не чује: погинуо оваЈ и по- 
гинуо онај Србин. 

Већ су насрнули и на школе; растерују 
ђаке, а учитеље бацаЈ'у у тамнпце и шаљу их 
у далеке, Азијске стране. 

Срби се забринуто тешкају, Арнаутм се 
збирају у џамије те држе дуге п бурне 
мецлисе. 

Крвав облак лебди над крвавим Косовом 
а тамо, преко Копаоника, већ пободен барЈ'ак 
слободе, већ се збирају подањ добровољци. 

Учитељ Стеван већ види, данас ће илп 
сутра доћи ред и на његову школу. Ћаја 
агаларски бесно пројахује ата кроз манастир- 
ско двориште и алтипатлаком гађа крст на 
кубету. Ућумат не прима више хришћанскс 
давије, а муфтија се кези и цери кад спази си- 
ротињску сузу. 

Зло је близу; шестари већ над главама 
забринутих и незаштићених Срба. 

— 1Пта ћемо? — пита учитељ попа 
Косту. 

— Што Бог нареди! — одговори бри- 
жним, сухим гласом седи свештеник. 

— Ја боме нећу дочекати да мп расто- 
рају децу, а мене у сургун пошљу! 

— А да у што ћега? 

— Идем сам! — вели одлучно учитељ. 

— А де ћеш? 

— Тамо!.... — показа учител^ руком на 
Копаоник и на оне крајеве иза Копаоника. 

— П1то ћеш? 

— Идем, па кад се вратим, да не морам 
децу учити да кроз молитву крију своЈ*е имо, 
већ да га и речју и песмом кажу и јасно и 
гласно. 

Поп Коста узнемирено погледа учитеља. 
Учитељ му не рече ни речи више, алп је са 
његова чела и из његова погледа прочитао, 
да му Ј'е у тај мах благослов поделио. 

III. 

Тога дана по подне, деца су била у ма- 
настиру на вечерњу. Било им је чудно, што 
и учитељ ниЈ'е са њима. Никад он до сад није 
изостао. 

. А кад се вечерње свршило, мали Ј'е Јосиф 
истрчао пред другове, па им рекао: 



Бр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 339. 



— Господин учитељ је наредио, да се 
не ])астуримо, него да идемо сви у школу. 

Двоје по двоје, кренули су кроз мана- 
стирско двориште и заузелп место у скамп- 
јама, још увек изненађени, јер су до сад, 
свагда по вечерњу, одлазили из цркве право 
кућама. Па ипак су осетили, да је то нешто 
важно ради чега су се искуппли, и тај су 
осећај исказивали дубоким ћутањем и узве- 
реним погледом на врати, ил којима ће се мало 
час учитељ указати. 

Та се врата најзад отворише и на њима 
се указа учитељ, д|)угачи но што се до сад 
деци указивао. На и.слгу је арнаутско одело, 
у силаву му револве!) и нож, на глави бела 
капа, наднела се све до веЈ^а, а ове се спу- 
стиле на очи. 

— Децо! — поче он потресеним гласом. 
— Ми се морамо растатп. Не питајте ме за- 
пгго, већ упамтите само данашњи дан и све 
дане што ће за овим доћи. Упамтиге, јер ће 
вапга деца тражити од вас, да им причате и 
да им казујете о данаппБИм данима. Носите 
књиге кућама, није више кп>изи време,.ика- 
зујте само ону молитву, којој сам вас научио; 
казујте је сваки дан и на дому и у цркви.... 

Па заћута за час и прелете бри';.1:ним по- 
гледом по деци. 

— А сада, децо, помолимо се Богу! 

И не рече, као обично ?Ајде, Јосифе, 

почигви!^^ већ извади из силава револвер 
и нож и остави их у страну, скиде бслу 
капу с главе, па потеже десном руком 
п прекрсти се, а за тим снажним, мушким 
гласом, отпоче сам молитву: 

— Оче наш, који си на небу, помози 
бедном народу мом!.... 

А деца прихватише, јер се п»ему завр- 
теше две крупне сузе у очима, п глас му 
умуче, утиша се и изумре... 

А кад учптељ, немогући пише ни речи 
проговорити, махпу руком да се деца разлазе, 
она немо, без пхума, без речи, све једно по 
једно, поче прилазити руци учитељевој, осе- 
ћајући да се сад другаче, а не као обично, 
праштају и плашљиво осврћући се свако на 
вратима, да још једанпут сагледа лице учи- 
тељево. 



А када се разиЈ^ошв, учитељ оста крај 
отворена прозора, погледајући далеко тамо 
иза ^Хичавицв, за којом поче сунце да тоне, 
те оста тако, замишљен и суморан, све док 
не паде сумрак, а за њим вече. 

Па се онда диже у манастир, да још јед- 
ном целива Свети Ћивот, а за тим да кроз 
ноћ замакне у планину, те да га зора затече 
у слободној Србији. 

IV. 

Невесињска пушка рече прву реч, па со 
натушти и закрвави српско нвбо, отуд од Хер- 
цеговачких планина па све до Витоша. 

Насташе они знаменити дани борбо, на- 
пора и пожртвовања: дани који су разбудили 
из дубокога сна један успавани народ, вар- 
љивим обећањем да ће сагледати зору. 

Ти дани доведоше српску војску и Ко- 
сову на домак. Отуда, преко Врања, Буја- 
новца, Гњилана, Врезаљице и Словиња, спу- 
сти се јуиачка чета Милоша Сандића у Ко- 
сово и освоји Грачаницу. 

Била је дубока зима; снежни се покров 
био разастро преко простране неопојане ко- 
совске гробнице. Али је тада, и под тим по- 
кровом, Ситница гаумније забрујала, а из 
црнице се косовске, отуд из дубине, кренула 
суза, те задојила засушени корен крвавога 
косовскога цвета. 

Крст се на високом грачаничком кубету 
заблистао оном светлошћу, којом је блистала 
звезда преходница... пастирима. 

Манастирско је клепало тупо, али све- 
чано, ударало да сабере село, јер давно се у 
манастиру није одслужила оваква служба: 
још од онога дана, када се српска војска у 
Самодрежи причести, а у Ррачаници се, Девичу, 
Св. Урошу и Бањској свете молитве придру- 
жише молитви Цара Мученика. 

Поп Коста је појао песме Богу млада- 
лачким грлом, а јуначки борци, опаљена и 
мрка лица, али ведра погледа, слупхали су ту 
свету песму, коју некада на овоме месту по- 
следњи пут чуше рбихови далеки преци. 

А кад је служба, та значајна Ррачаничка 
служба, завршена и српски војници пзашли 
погружено из манастира, допро је до њих, 



бтр. 340. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бр. 22. 



кро8 отворене прозоре манастирске школе, 
ведар дечији глас. 

Мали Јосиф, кад је чуо да је српска вој- 
ска заузела Косово и стигла у Ррачаницу, 
оптрчао је цело село и сабрао ђаке у школу. 

Осетио је, да је то тренутак, када им се 
вал>а помолити оном молитвом, којој их је учи- 
тељ научио. И деца су га послушала, те се 
из њихових свежих грла, широм тужна Ко- 
сова у тај час разлегала искрена молитва: 

— Оче наш, који си на небу, помози 
бедном народу мом!.... 



*^ 



Освар В|^дд: 



Салома 



Трагедвја у једном чвну. Превод 
с немачког по X. Лахиану. == 

(Наставак). 

Ирод: Као зашто и да не будем срекан? Це- 
зар, господар света, цезар, господар над господарима, 
врло ме воли. Баш сад ми је послао скупоцене по- 
клоне. И обећао ми је да ће опозвати у Рим краља 
од Кападокије, мога непријатеља. Можда ћемо га тамо 
и разапети, јер он је у стању све учинити што му 
падне на памет. Цезар је одиста прави господар. С тога 
имам разлога бити срећан. Беома сам срећан, никад 
нисам био тако срећан. Ништа у свету не може пому- 
тити моје среће. 

Глас Јованов: Седеће на престолу одевен у 
скерлет и пурпур. У руци ће држати златну купу 
напуњену својим гресима. И ан^ели Господњи ће га 
одатле срушити и убити. И црви ће га разнети. 

Иродија: Чујеш шта говори о теби? Бели, да 
ће те црви разнети. 

Ирод: Не говори он то мени. Никада он не 
говори против мене. То се односи на краља од Капа- 
докије, на мога непријатеља, а не на мене. Њега ће 
црви разнети. Никада ни речце није рекао пророк 
против мене, изузев то, да сам се огрешио, што узех 
за жену жену брата свога. Можда има и право. Јер 
као што се показало, ти си ми нероткиња. 

Иродија: Ја нероткиња, ја? То велиш ти, ти, 
који нетремице пиљиш у моју кћер, који би хтео да 
се науживаш њене игре? Ти говориш као каква буда- 
лина! Ја сам родила једно детс. А ти немаш ни је- 
днога, немаш, па и ни с једном од твојих робиња. Ти 
си томе крив, а не ја. 

Ирод: Мир, жено! Велим тн, ти си нероткиња. 
Ниси мп родила ни једно дете, и пророк каже, да наш 
брак и ниЈС прави брак. Он вели, да је то брак родо- 
скврнења, брак који ће само зло доносити.... Бојим се 
да не цогоди. Уверен сам да има право .... Али ово 



није час да се говори о томе. Хоћу данас да будем 
срећан. Заиста, срећан сам. Нема тога што ми не до- 
стаје. 

Иродија: Мило ми је што си ноћас тако добро 
расположен. То ти не долази често. Али доцне је. 
Хајдмо унутра. Не заборављај да се у свануће крећемо 
у лов. Све почасти се морају указати цезаровим по- 
сланицима, зар не? 

Други војник: Тетрарх изгледа мрачан. 

Први војник: Да мрачан изгледа. 

Ирод: Саломо, Саломо, играј ми Саломо! Ја те 
молим поиграј ми мало. Тужан сам ноћас. Кад сам 
долазио овде, наиђем на крв, а то је рђав знак; и у 
ваздуху сам чуо шуштање крила, шуштање некаквих 
огромних крила. Не знам шта ће то да значи. Тужан 
сам нешто ноћас. С тога играј ми мало. Играј ми Са- 
ломо, лепо те молим. Ако ми играш можеш захтевати 
што год хоћеш, даћу ти. Да, поиграј ми, Саломо, и 
кад год што захтеш, даћу ти, па ма то било и поло- 
вина моје краљевине. 

Салома (устаје): Хоћеш ли ми заиста све дати 
што усхтем, тетраше? 

Иродија: Не играј, кћери моја! 

Ирод: Све што заиштеш, па било то и половина 
мојс краљевине. 

Салома: Заклињеш ли се, тетрарше? 

Ирод: Кунем ти се, Саломо! 

Иродија: Не играј, кћерн моја! 

Салома: Чиме се заклињеш, тетраршо? 

Ирод: Својим животом, круном својом« боговнма. 
Ишти што ти срце зажели, даћу ти, па ма то било и 
половина краљевине моје, само ако ми хтеднеш играти. 
О, Са*1омо, играј ми, само играј, Саломо! 

Салома: Зак.1ео си ми се, тетрарше! 

Ирод: Заклео сам се! 

Иродија: Кћери моја, не играј! 

Ирод: Ма то било и половина моје крал>евине. 
Изгледаћеш неизмерно лепа као краљица, Саломо, ако 
ти се допадне да потражиш половину краљевине ми. 
Зар не ће изгледати лепа као краљица?.... Ах, овде 
је хладно! Подухњује некакав студен ветар и ја чу- 
јем.... Зашто чуЈвм у ваздуху оно шуштање кри«1а? 
Ах! То тако изгледа као да нека огромна птичурина 
лебди над терасом. 

Зашто не могу да је видим, ту птицу? Страишо 
јс шуштање њених крила. Када их размахне страхо- 
внто захуји ветар, да те ужаси спопадну. Тај ветар 
просеца. Али, није студен, он је топао, усијан. То је 
да се човек угуши. Сипајте ми воде на руке. Дајте 
снега да једем. Огртач скидајте! Брзо, брзо, огртач 
скидајте! Али не, оставите га. Мој венац ме притис- 
куЈе, руже мога венца. Цветови ти као огањ жегу. 

Они МИ чело сажегоше. (Раскида вснац око главе п 

баца га на сто). Ах! Сад могу мало дахнути. Како 
су црвени ови ружини листићи. Онп су као крваве 
мрље на каквом зиду. Но, оставимо св тога, Лудо је^ 



бр. ^1 



1Ш. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 341. 



свему што се види тражити Есакво нарочито зиачење. 
То уноси одвише страха у живот. Боље би било рећи 
да су мрље крви тако љушсе као ружини листићи. 
Даље, боље би било рећи, да.... Али ми тек нећемо 
овде о томе говорити. Ја сам сада срећан. Срећан сам 
као ретко ко . . . . Зар немам права да будем срећан? 
Твоја кћи хоће да ми игра. Је ли да ћеш ми играти, 
Саломо? Обећала си, да ми играш. 

Иродија: Ја нећу да она игра. 

С а л о м а : Играћу ти, тетрарше. 

Ирод: Чујеш, шта ти вели кћи. Играће ми. 
Добро чиниш кад хоћеш да ми играш, Саломо. А по- 
што будеш одиграла не заборави захтевати од мене 
што ти на ум дође. Све што усхтеш, даћу ти, ма то 
бпло и половина краљевине моје. Заклео сам ти се, 
зар не? 

Салома: Заклео си се, тетрарше. 

Ирод: А ]а сам увек своју реч одржао. Ја ни- 
сам од оних, што крше своју заклетву. Ја незнамла- 
гати. Роб сам своје речи, и моја је реч, краљевска реч. 
Краљ од Кападокије вазда носи лаж у устима; али 
он није правн краљ. Он је подлац. Дугује ми и 
новаца, које не отплаћује. Још ми је и пос»1анике 
увредио. Изговорио је речи које уЈедају. Али цезар ће 
њега распети, кад оде у Рим. Ја то знам, цезар ће га 
распети. А ако га и не распне ипак умреће, и црви 
ће га разнети. Пророк му је тако прорекао. Но! што 
оклеваш, Саломо. 

Салоиа: Чекам док ми робиње донесу уља и 
седам велова и док ми сандале одреше. 

(Робиње доносе јљл и седам веловн п скидају Саломи 
сандале.) 

И р о д : Ах, ти ћеш ми босонога играти ! то је 
лепо! то је лепо! Твоје ћс мале ножице изгледати 
као бели голубови. Оне ће потсећати на беле цветове 
што трепере на грани.. . Али, не, она ће играти по 
крви ! Ту по поду је крв проливена. Не треба да игра 
по крви. То би био р]^ав знак. 

Иродија: Што то тебе мучи, хоће ли она иг- 
рати по крви или не? И сам си већ доста дубоко у 

крв Загазио. (Свршиће се). 




Вељко Петровик^ Митровица. 

Повратак. = 



(УШ. из песама: Са мојих равница.) 

Суморни је певач суморних равница 

на прсима својим раскидао ризу 

и разбио гусле, запевб без жица: 

— чујете л' тутањ, ево ту је близу? 

Мој се народ диже и натраг се враћа; 
зидине га древне, беле кости зову. 
Урвине, пропланци, крши су му браћа, 
овде гл>иве гњију по рођену крову. 



Ово сунце није за слободног сина, 
ово сунце пржи и мозак у глави, 
оно очи кол>е, када пут планина 
погледаш, — о овде и сам ваздух давн. 

Овде злато клија и пшеница дробна, 
ал' се гамад плазе преко њиних међа. 
...Ту се много ћути, тишина је гробна; 
— вратови се ломе и крхају леђа. 

Црница је ово, ал' од твог је зноја, 
мој поносни, дивни, мој немирни роде; 
ал' је много аебира, она није твоја; 
подлочу је куасне, невидљиве воде. 

мој горди роде, није она твоја. 
То је земља слуга и кнезова лоши' 
Туд ћирице пузе од ситнога кроја, 
ту је све за прођу. Чуј, звецкају гроши! 

То је земља мржње богаљева кљасти' 
на праве и јаке. Ту ћеш бити луда, 
и ров ће ти рити, у који ћеш пасти, 
ако пођеш стазом, која не кривуда. 

Ово није земл>а за слободног сина. 
Ту се усијаним жигом броје деца. 
Умро је дух ових широких равнина; 
изгиано поштење из закутка јеца. 

За то пођи, иди! Овде ћеш без части 
угинути; ове испиће те узе; 
ово златно ропство и отровне сласти, 
овај мир потмули без смеха и сузе. 

По]^и и не жали ове равни лене, 
домовину твојих варки иобмана. 
Не понеси ништа, нек ждеру хијене. 
Тек у руци нек ти цвета липе грана. 




Вој. Ј« Илић, Веоград. = - 

Из једне шетње. 

Горе сјај сунца, чар зеленог крша, 
Доле, у крилу суморне дивљине, 
Отргнут Тимок бруја и иска^е 
Из црне, хладне, мемл>ибе пећине. 

„Ха]д'мо" — ја рекох „Тимоковом врелу, 
„Бно окомка дуж обале ове! 
„Ту ћемо сести, окружени водом, 
„Слушати жубор и сањати снове. 

„Не." — рече она. „Бојим се тог врела; 
„Кб гробни задах да из њега пири; 
„Но, хаЈд'мо горс, где је светлост сунца, 
иГде лете шеве, ветар и лептири." 

„Ал* дете моје, брег је тако стрмен, 
„И, док ја нисам ту, у селу^), био, 



*) Тимок иввире у селу Кривом Виру у Србији, и8 једне 
огромне пећине, у романтичном крају, пуном дивље љепоте. 



Стр. 342. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 22. 



лДа л' те је. кааш, ио) супарвнк сретни 

цПутањом онон, иождв, проводво?" 

А она на то ућута, руиена 

116 лвпи кривац, ухваћен на делу, 

За тин се прибра и осиехну јетко, 

И днше главу повосну и сиелу: 

„Не еумњај!" — рече. „У вечери летње, 

„Кад се утиша цела шума ова, 

„Потиуно саиа пела саи се туда, 

„Увернку те, ако хоћеш, свова!" 

И тада пође, с каиена на каиен, 

У хитру скоку, кб лака газела. 

Очи јој сјаху... Један блистав праиен 

Беше јој просут преко лепог чела. 

Пред њои ее, широи, сплетаху стоструко 

Вињага, павнт и бујад зелена; 

Купина трњеи аадпраше грубо 

У њеве скуте, тавушне кб пена. 

Залуд је иољах, да се, најзад, проће 

Махните же.'Бе да стигне до иете, 

Она је вшла, не чујућн вишта, 

Кб јогунасто и ћудљиво дете.... 

...0, дани бурних, страсних узбу^ња, 

Ко наи вас даје, и зашто вас шаље?... 

...Кб да сад гледаи ону иилу жену, 

Рде тешко дише, не иогући даље. 

Ветар се титра хаљиницои њенои 

И а.1атнои косои, иеканон кб свила... 

Сунце се баш тад сдушта.1о са брда, 

И сва се шума ућатала била. 

„Доста! Не треба!" — ја рекох, а срце 

Тад нн је било, да прса раскине, 

Један је славуј баш тад прижељкиво 

У тои тренутку вечерње тншипе. 

А Тинок јецб, тешко заогрнут 

Мракон, кб адскон, злокобном ха.^.инон. 

«Над чим уздишеш?" — упита не она. 

— ^„Надсвојонсрећом нтвојом врлинои."" 



^- 



Рп^д Ннколнк, Квстав.в. 

^ЈоИцгпо. 

Дођи о кћери леаа и горућа. 
Свет фарисејски еада нирво спава... 
Ноћ нна нечег пријате.^.ско врућа: 
Мирисои пресним иири нова трава. 
Видиш: на жалу, усред талког нрућа 
Сирене бе.1е вири нешна глава 
Чујеш ли песну страсти и чезнућа 
Како у тихои араку подрхтаваУ 



Ова вас нами у пределе нове, 
У светли свст, где асиве други људи, 
П1то цеие живот, .Ђубав и лепоту. 
Дођи... Да.1еко од досаде ове 
Свежинои новои пспунино груди; 
Дигниио пеар греху и животу. 



Драг. Ђ. ТЈфегџак. — 

Бад је била сама. 

Девојка је жито жела, 
Унорна је па је села 
Под граб — ту је трава. 
Из овојих је је.1а крила, 
А нз тикве воду пи.1а — 
Па .1еглв дв спава. 

Лекедов јој повио се, 
А перчин јој црне косе 
Грли свагу иладу. 
Образ горн . . . груди дахћу, 
Рујна уста у сну шапћу. 
„Што ие не удаду ?" 

Топлпна је . . . бију зраци . . . 
Ветрић љу.Ђну те лист збвци 
С грабовога грања; 
.Лист по.1ети уст'ма њеиии — 
Онии иалии, а руиеним. 
Да још .1еаше сања . . . 



^ 



Сестра по млијеку. 



доиста онп одрастоше тако. 

То су баш били врло добри .'ћуди, ти Ба- 

јарови. Онп нијесу правили никакве раз- 

лике изне^у јадног сирочвта и њиховог 

иилог сина, — који је требао једвога дана 

по друштвенон праву »Бајар и син" да 

нонопо.1ише рабарбери дазакуан каетореав;') — и онп 

почеше вољети, као да ии је првва кћи, ту иа.1у Но- 

рину, која је би.1а исто тако бистра као н .%упка, 

тако фниог духа, као в тијела. 

Дадиља је сада водилв двоје дјеце у парк Куле 
Светог Жака, кад је лијепо пријеме, а у вече за по- 
родичнии столои биле су двије високе столице једна 
до ДР7^ з& брата и сестру по илијеку. 



') Кастореав је ивтернја, коЈЈ луче жлијеаде, које I 
лвае под кожои на налон трбЈ^ху дабра; Јпотробљква с 
лиЈек аротпа грчевв. 



бр. б^ 



1008. БбСАНСКА ВИЛА 1Ш. 



бтр. 341 



Осим тога гооподин и госпо^^а Бајар опазише, 
да Норпна има врло добар утјецај на Леона. Живља, 
иервознија, оштроумнија од тога тромог дјечка, по 
мало лдембела'^ како га је отац називао. Она као да 
му је улијевала нешто од своје лакоће и своје ватре. 

— Она га продрма, говорио је господин Бајар. 
И за тим, откако је живио са сестром по мли- 

јеку, Леон се оживљавао и на очиглед отресао 
укочености. 

Кад су почели учити читати, Леон, који је су- 
више отезао, и задржавао се на једној од оних азбука 
са сликама, гдје слово Е стоји поред слике елефанта 
(слона), а слово 3 поред слике Зуава, доводио јо до 
очајања мајку; али чим је Норина, која је за кратко 
вријеме научила срицати, притекла у помоћ маломе 
дебељку, он је одмах учинио велики напредак. 

Исто је тако било кад их обоје послаше у школу 
за малу дјецу, коју је држала стара госпођица Мер- 
ленова у улици Ом Арме. Пре^^а лажној реклами, 
коју је госпођица Мерленова шиљала трговцима тога 
кварта, била је и „башта — т. ј. двориште од че- 
тири замаха метле, посуто пијеском, — и ту првога 
дана за вријеме одмора наивни Леон врисну од страха 
кад видје како учитељица, приморана неким случајем 
да прекине плетење, забоде у груди једну од својих 
пеликих игала. Узалуд је једна „велика'^, која је била 
кажњена да стоји са магарећом капицом, објашњавала 
ствар Леону и Норини, дебели дјечко ипак задржа 
пред госпођицом Мелреновом извјесан празновјеран 
страх. 

Тај би страх укочио његове дјетињске способ- 
ности и спријечио га у разреду да прати П1тапић го- 
спо^ице Мерленове, која је по хиљаду пута мрмљала 
кроз нос исту лекцију пред картом Бвропе пли сли- 
ком тегова и мјера, да Норине није било ту да га 
умири и охрабри. Она убрзо би најбоља ученица у 
школи и постаде лијеном и спором Леону нека врста 
сестринске савјетнице и љубазне подучитељице. Око 
четири часа госпођа Бајар гледала је двоје дјеце, које 
је дадиља доводила у радњу, како сједају близу ње у 
стакленој канцеларији, и како Норина отворивши какву 
свеску или књигу, објашњава Леону рђаво схваћен 
задатак, или га преслишава лекцију, коју је рђаво 
знао. 

— Добри Бог нас награђује, говорила је по кат- 
кад госпођа Бајар своме мужу, у вече на јастуку. Ова 
је мала Норина злато . . . И тако паметна! тако ври- 
једна! . . . Напримјер данас, слушала сам је како ради 
са Леоном... Чини ми се да без ње никад не би свр- 
шио своје множење. 

— Буди мирна, Мими, одговарао је Бајар, ја то 
биљежим... Наше стварп иду красно, даћемо јој мираз 
и удаћемо је, зар не? кад дође вријеме. 

* * * 
Вријеме дође — вријеме увијек долази тако брзо! 
— и ето сада је у стакленом кавезу у радњи једна 



лијепа, витка, плава дјевојка, која сједи поред госпо])е 
Бајар, која има пећ неколико сребрних власи у своме 
црном раздиоку. Сада Норина пише по великој трго- 
вачкој К1&ИЗИ са бакреним угловима, док њена помајка 
провлачи иглу кроз какав вез. 

Седам часова. Та су се господа требала већ вра- 
тити, треба затворити радњу, у којој новембарски вје- 
тар повија и распа.1:>ује пламен свијетлећега гаса. 

Најзад ето их1 Бајар има сад ве*аики трбух са 
ланцем, а Леон, који је прије мјесец дана положио 
испит за апотекара прве класе, постао је, вјере ми, 
врло лијеп дјечко. 

— Добар дан, Мими, добар дан, Норина... Хајдмо 
брзо горе, да вечерамо. Саопштићу вам велику новост, 
док једемо чорбу, рече дрогериста. 

Сви се пењу у трпезарију и док госпођа Бајар, 
сједећи под барометром у облику лире, сипа масну 
чорбу, стари Бајар, застирући се салветом, гледа жену 
ђаволастим погледом и каже: 

— Знаш, Мими... Готово је!... 

— Форжеови пристају? 

— Потпуно... Леон ће узети ХортензиЈу кроз 
шест мјесеци и наша ће снаја доћи да станује код 
нас ... 

— Да, Норина, ти досад нијесп знала ништа, 
јер се о тим стварима не говори пред дјевојкама; али 
ево већ година дана, како је Леон заљубљен у Хор- 
тензи]у Форже и како нам пробијја главу да му је ис- 
просимо... До врага, то није рђаво, а требало је само 
једну ријеч рећи . . . Леон је доста лијепа прилика... 
Једина је тешкоћа била, што смо ми хтјели задржати 
свога сина код себе... Најзад је све у ре^у, и твој брат 
по млијеку имаће жену, коЈу је хтио . . . Надам се, да 
си задовољна. 

— Врло задовољна, одговара Норина. 

Ох! глуваћи! Ох! слиЈепци! Они нијесу чули 
Норинин глас, кад им је одговорила, онај потмули, 
болни глас, коЈи је био одјек једног сломљеног срца! 
Они нијесу видјели, да је Норина поблиједила и да 
се њена глава, изненада сувише тешка, занијела с 
десна на лијево, као да се хтјела онесвијестити. Они 
ниЈесу ништа прозрели, ништа разумјели и ево већ 
дуго времена не назиру и пе разумију ништа. Међу- 
тим они сви воле ту Норину, која Ј'е милина и драж 
куће, они мисле чак, добри људи, да је удаду ових 
дана за свога првог помоћника, удовца, који има 
уштеде и „све што треба да једну жену учини срећ- 
ном", Леон Јс воли тако исто и од свега срца, али 
као благу и добру сестру; тај размажени младпћ и 
не сумња, да спрота Норина може бпти заљубљена у 
њега и да је то може смртно бољети. Не, чак ни те 
вечери, кад су је несвЈ'есно подвргли наЈгорем мучењу, 
они неће ни назријети истину и успаваће се сасвим 
мирно, милуЈући лијепе снове о будућности, у часу 
кад ће, затворивши се у својој соби — соби, коЈу тако 
танка преграда одваја од собе њеног поочима и по- 



Стр. ш. 



1бОб. БОСАНСКА ВИЛА 1&0б. 



Бр. 2б. 



мајке — Норина пасти на кревет, онесвјеснувши од 
бола, и гристи јастук, да угуши јецање. 

* 

Игранка је свршена и у салонима који се празне, 
свијеке догорјеле до краја, распрсле су на свјекња- 
цима неколико тањирика, чији комади леже по угла- 
чаном поду. 

Бајарови су полагали на то да свадба буде у 
њиховој куки; али силним цвијекем — љето је — 
они су дали свечан изглед куки у улици Вијеј ди 
Тампл, гдје су свечано уводили своју снаху. 

Најзад, свршено је, младенци су се повукли у 
брачну собу, у коЈу је гђа Бајар ушла за тренутак с 
њима; излазеки она је нашла Норину у малом салону 
како помаже слугама, да погасе свијеке, загрлила је 
њежно младу дјевојку говореки: 

— Хајде лези, дијете моје . . . Без сумње си 
уморна. 

Додала је са осмијехом: 

— Но? Скоро ке на те ред. 

И Норина је најзад остала сама у том одјељењу, 
сада мрачном, које је освјетљавао само свјекњак са 
клавира. 

Боже мој ! како то цвијеке јако мирише и како је 
боли глава. 

Грозан дан! и какве је муке претрпјела од тре- 
нутка, када је шуреки се као каква собарица, са чи- 
јодама ме]}у уснама, клекла пред ноге Хорхензије, своје 
супариице, и кад јој је дотјеривала шлеп од бијеле 
свиле, до мало час, када је Леон обгрливши своју 
жену око паса, привукао себи, њу, Норину, и кад су 
младенци готово стопили свој пољубац на њеном челу! 

Ах! мирис је овога цвијека несносан и она осјека 
да је хвата несвијест. 

Она клону на једну наслоњачу, сломљена же- 
стоком главобољом, и забачене главе стежуки чело об- 
јема рукама, она ипак не затвара очи и гледа непре- 
стано она врата, она врата, кроз која су ишчезлн мла- 
денци. И век је обузима нека врста бунила — ох! 
како је мучи овај мирис од цвијека! — и хиљада 
успомена гомила се одједанпут. Она опет види себе 
сасвим малу у аржантејској крчми; и они парижани 
тако лиЈепо одјевени, долазе и милују је, љуби је и 
онај мали лијепи дјечко, што има бијело перо на ше- 
ширу . . . Затим, брзе слике пролазе кроз њене мисли. 
Прво завод из улице Ом Арме и госпођица Мерленова са 
плетеком иглом у грудима, како показује врхом шта- 
пика слику тегова и мјера; па дрогеријска магаза са- 
свим мрачна, недјељом, када су капци били затворени 
и када је са Леоном играла жмире иза врека и бу- 
ради . . . 

Ах, Боже мој! да ли губи свијест? Бво, вишесе 
не може уздржати да не пјевуши ону арију валцера, 
а коме ју је Леон, малочас, држао у наручју . . . Али 
она се гуши . . . Ох! то цвијеке! . . . Треба да иде да 
убрем прозор отвори . . . Али се више не може ни по- 



дики, нема снаге . . . Да ли ке умријети тако? Слијепе 

очи као да јој стежу гвоздени прсти . . . Ох! те руже! 

то наранџино цвијеке! то наранцпно цвијеке, наро- 

чито!... Најзад она се силно напреже, устаје, права и 

блиједа, тако блиједа у својој бијелој хаљини . . . Али 

се од једном заводи и, падајуки прво на кољена, за- 

тим треснувши главом и раменом о под, сирота Но- 

рина истеже се на земљу пред вратима брачне собе 

убијена љубављу и цвијекем. 

С француског превео Мнх. Ђор^евнћ. 




Фрндрнх Ннче. : 

Ноћна пјесма. 

Нок је. Водоскок сваки јаче жубори, и душа моја сад 

гласно говори. 

Нешто неутишано, неумирљиво у мени је; хоке гла- 

сно да проговори; жудња за љубављу у мени је, која 

сама љубавним језиком говори. 

Свјетлост сам ја. Ах, што нијесам нок! — Али то и 

јесте осама моја, што ме свега свјетлост окружује. 

Ах, што нијесам мрачан, нокан! Како бих жудно си- 

сао на грудима свјетлости! И вас благосиљао, о си- 

кане звјездице, тамо горе! блажен и срекан од вашег 

св^етлосног дара. 

Али ја живим у својој свјетлости, и поноза упијам 

зраке што их из себе пуштам. Ја не знам за среку 

узимања, и често сањах да је веке блаженство штогод 

украсти него узети. — 

А то и јесте моје сиромаштво: што ми се рука у да- 

ривању никад не одмара; а завист моја: што видим 

очи пуне очекивања, и ноки обасјане чежњом. 

О, проклетства свих дародаваца! 0, помрачење сунца 

мог! О жудно за жуђењем! грдне глади у ситости! 

Сви од мене узимају. Али дирам ли ја душу њихову? 

Између сваког давања и узимања зјапи провала; а 

најмања се провала најтеже премости. 

Љепота моја р^а же^: хтио бих бол да задам свима 

којима свијетлим, и свакога коме подарих да опља- 

чкам: тако сам жудан пакости. Таку освету измишља 

моје обиље, таку подмуклост ра]^а моја осама. 

Срека даривања изумрије ми у даривању, у свом изо- 

биљу врлина ми сама себи постаде несносна. Ко уви- 

јек поклања, у опасности је да изгуби стид; ко увијек 

поклања, т^зме су руке и срце ожуљени. 

Не сузи ми више око гледајуки стид просилаца. Руке су 

ми и сувише грубе да осјете дрхат пуних руку. 

Откуд суза у мом оку и пухора у срцу моме? 

Ох, осамо свих дародаваца! Ох, мучење свега сви- 

јетлекег! 

Многа сунца круже у пустом простору и свему мра- 

чноме говоре својом свјетлошку — мени куте! 

О, то је мржња свјетлости према свјетлилу; што не- 

милосрно иде својим путем. 



Вр. 2б. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 345. 



У дубини свога срца противно сваком овјетлилу, 

хладно према сунцима креће се свако сунце. 

Као вихор бијесни лете сунца својим путем: то је 

њивох крет. Шљедују својоЈ гвозденој вол>и: то је њи- 

хова студ. ви сте тек мрачњаци, ноћници што ства- 

рате из свега свијетлекег себи топлоту! 0, ви се тек 

напајате млијеком и медом лз вимена свјетлости! 

Ах, лсд је око мене! Лед ми руку саасиже! Ах, жеђ 

је у мени што чезне за вашом жеђи! 

Ноћ је. Ах, што морам бити свјетлост! Осама! Жеђ 

за поноћним! 

Ноћ је. Кб извор жуд из мене извире — жудим за 

говором. 

Ноћ је. Водоскок сваки јаче жубори и душа моја 

гласно говори. 

Ноћ је. — 

Тако пјеваше Заратустра. 

Превео с њемачког Д« С. ПцЈцде« 




ВЈернсон БЈернстјерне. 

Весео момав. 



(Наставак). 




едне суботе, усред љета, веслао Је Торе преко 
Фјорда, да доведе сина, који се послије свр- 
шених студија на земљорадничкој школи 
требао вратити кући. Мати је за неколико 
дана најмила неколико надничарки. Све је 
било чисто и свијетло, соба је већ одавно 
била у реду, пећ намјештена, а ту је требао Ајвинд 
становати. Данас је посула мати патос свјежим лишћем, 
припремила чисто ру бл>е, намјестила постељу и погледала 
кад тад напоље, да ли се види какав чамац на Фјорду. 
У кући Јс све било спремно за свечану гозбу, али не- 
престано недостаје час ово час оно. И поред свег чиш- 
ћења, била је свуд у соби прашина, непрестано пра- 
шина. Још никако нема ниједног чамца. Она се на- 
слони на ћерчиво и погледа на залив. У том чу на 
путу, врло близу кораке и обазрије се. То је био учи- 
тељ, који је ослањајући се на палицу лагано силазио 
с бријега, Јср га је болио кук.. Мирно су гледале ње- 
гове паметне очи наоколо. Он се заустави, да се мало 
одмори, климну ЈОЈ главом и упита је: 

— ЈОШ НИЈССу дошли? 

— Нијесу! 

— Данас је лијеп дан, али и сувигае врућ за 
старе људе. 

Учитељ је погледа смијешећи се. 

— Је ли био овдје млади свијет? 

— Једна је бпла, али је отишла. 

— Наравно: да ће вечерас бити овдје. 

— Изв'есно, тако ће бити. 



— Торе вели, у његовој се кући не смију 
наћи, догод не добију дозволу од старијих. 

— Потпуно право. 
Мало за тим викиу мати: 

— Чини ми се, ено их, долазе! 
Учитељ је дуго гледао дуж Фјорда. 

— Да, они су! 

Мати оде с прозора, а учитељ уђе у кућу. По- 
што се мало одморио и нешто попио, сиђоше доље на 
оба.1у. Чамац је јурио њима, јер веслаху отац и син. 
Ве&.1ачи бијаху скинули капуте, под веслима је прс- 
кала пјена, стога им је чамац већ био близу. Ајвинд 
се окрену, отвори очи, и спази их обоЈ'е на приста- 
ништу. Одмарајући се на веслима викну: 

— Добар дан, мајко, добар дан учитељу! 

— Како му ЈС огрубио глас! — рече мати сви- 
јетла лица; — а још је охГако исто плав као и прије, 
— додаде Учитељ привеза чамац за пристанишни 
мост, а отац увуче весла. Ајвинд брзо искочи поред 
оца на суво, нружи руку прво мајци, затим учитсЂу, 
смијао се, дуго се смијао, па одмах, против обичаја 
сељана, причао бурно о испиту, путовању, директоро- 
вој свједоџби и о понуђеним му повољним мјестима. 
Затим је питао за стање усјева, за пријатеље и позна- 
нике, изузев једну једину. Отац је био заузет изно- 
сећи пртљаг из чуна, али ипак радо га је слушао. 
Оставивши чун, пођоше кући. Ајвинд се смијао и при- 
чао. Мати се такође смијала, јер она управо не зна- 
ђаше, шта ће рећи. Учитељ је ишао полако крај њих, 
посматрајући Ајвинда паметним очима, а отац готово 
смјерно корачаше за њима. И тако стигоше кући. 

Ајвинд се радоваше свему, што би видио, прво 
новом кречењу куће, затим проширењу воденице, и 
најзад што окна прозорска у соби и изби нијесу више 
опточена оловом, што је зелено стакло морало усту- 
пити мјесто бијелом, а што су прозорска ћерчива већа. 
Кад је ушао, изгледало му је све тако необично мало, 
како никад није замишљао, али ипак врло пријатно и 
угодно. Часовник је тик-такао као дебела кока, сто- 
лице су биле тако вјештачки изрезане, као да су се 
и оне хтјеле умиЈвшати у разговор. Сваку је шољу по- 
знавао на постављеном столу. ОбиЈељено му је огњиште 
довикивало пријатну добродошлицу. Дуж зидова ста- 
јале су мирисаве гране пуне свјежег лишћа, под је 
био посут иглицама од боровине и давао је свему све- 
чан изглед. Сједоше за сто у намјери да једу, али 
се ипак није много јело, јер се непрестано ћаскало. 
Свако га посматраше с већом мирноћом, изналазећи 
сличности и несличности; опазио би, шта је на њему 
ново, до плавог чоханог одијела, што имађаше на себи. 
Кад по свршетку дугачке историје о једном његовом 
другу, настаде мала почивка, рећи ће отац: 

— Сине мој, ја од тога што ти говориш, не ра- 
зумијем скоро ни једне ријечи, јер ти говориш страшно 
брзо. 



Отр- 346. 



1906. еоСДНСКД ВША 1908. 



број 22. 



Сви орснуше у гласан сиијех, саио не Дјвинд. 
Он је врло добро знао, да отац ииа потпуно право, 
али ннје умио лакше говорити. Све оно ново, што је 
видио п научао на свои првои всликои полету у сви- 
јет, толвкп је обуаело његову уобразиљу н толико га 
оту1)ИЛо од његових пређашњих односа, да су моки 
које су ду|'о биле успаване, аостале као поплаи^ене, 
ца јс иозак бпо у непрестаном раду. Још су уочнли, 
да се иа суште прснагљеиостн навикао, да је каткад, 
изговорииши звједио двије три ријечи, цзгледа.1о кво 
да заиуцкује. Каткад је то било сиијешио, али он 
се насније и то се заборави. Отац н учите.!! сједили 
су и пазнли да лп је нзгубно што од своје пре})ашње 
опрезности и разборитости, али то нијесу оцазили. Он 
је нисто на све, саи се сјећаше да чамац треба псто- 
варити, затии распакова одмах свој пртљаг, показа 
своје књиге, свој часовник, све ново, и све је бпло, 
као што иати рече, у потпуиом реду. У евојој собици 
оејећао ее пеобично срекан ; прво је хтио. као што рече, 
остати код куће, да поиогне прп косидби и да чита. 
Куда ће послије окренути, још није знао, а-ш то иу 
је било сасвии свеједно. У њега бијашо брзина п моћ 
иишљења, што разгаљује и живост у изражавању осје- 
ћања, која тако пријатно дира онога, ко]и јс примо- 
ран ц јв.1е године посиатрати устезање. Учите.т> бп- 
јаше нл^и ва десет година. 

— Сад смо таво далеко с њии дотјерали, — 
рече учитељ сијајукц од среке, када се диже да пође. 

Када се мати, која је по старои обичају нспра- 
тила учитсш до дворвпших степсница, врати на- 
траг, заио.ти Ајвинда, да по^е за њом у собу. 

Ту му прошапта: 

— Очекује те неко око девет часова. 

— Гдје? 

— Горе на брду! 

Лјвинд цогледа на сахат. Бн.то је скоро девст. 
У соби није више могао сједити, век изиђе напо.Ђе. 
Брзо ев попе на брдо, па ставши на врх брда, цогледа 
наоколо. Кукни кров бијаше тик испод бријега; џбуње 
се на кукн рааграна.1и, а млади шуиарак бијаше на- 
растао. Ту он познаваше свако дрво. Затии погледа 
до.^Бе дуж пута, којн полази с бријега и скреке у шуму. 
Пут је био сив и таман, али ее шума сијала у разно- 
ликом лишћу. Витко се дрвеће узднзаше високо. На 
налон залнву бијаше ла1)а са спуштепии једрима, на- 
товарена .тетваиа, очекујуки иа вјетар. Он цогледа 
воду, која ју је одн1гјела и донијела натраг ; воду 
мириу н бистру, неколико иорских твца летјело је 
преко њс тихо н мирно, јер је бнло доцквн. Отац је 
долазно нз воденнце, па застаде па улазу у кућу, по- 
гледа цреко воде као и син, сиђе на обвлу, да бн што 
раније, иавукао чамац на суво. Мати изиђо из кујне, 
која је била на крају кућњег забата. Када је црола- 
зила преко дворишта, с хранон за живину, пог.теда 
горе на брдо, па још једнои управи очи горе пјеву- 
шеки неку пјееиу. Дјвинд сједе иа тлс, очекујућн. 



Шуиарак је био тако гует, да није могао крозањ ви- 
дјети; а.ш је ослушкивао и пазно на нвјиањи шушањ. 
Дуго су га варале птице, које су пролијетале, час опет 
вјеверица, која је скакала с дрвета на дрво. Дли нај- 
зад зашушка пешто у далекој даљини, шушањ иа.10 
престаде, па опет звшушкв. Дјвпнд се дпже, срце 
му силно закуца, а крв му се пењаше у главу. На јед- 
ном се шумарак пред њин рвзгрну и оданде искочп 
велико, рута[1о пеето, погледа га, заустави се вв трп 
иоге и не нрдну. То је било псето оних с највишо 
пустаре, а одиах за њин опет нешто зашушка, нсето 
окрену главу и мвхаше репом: ето Мерите. 
(НастанпКо се.) 



^ 



Јовав Мводраговн!., Бпоград. - 



Просвјета у Србији у вијеку 
ослобођења. ==^=^^ 



анас, на кра]у пунпх сто година од по- 

четка оелобођења, у (Јрбији нмв око хп- 

љаду и двпје стотнне основних школа, 

осаинаест гпиназија, неко.шко стручних 

школаи универзитст. Проценатписмености 

у маси није достигаони једну шестину, а у 

школу неидс ви једна цетина дјеце дорасте за шко.1у. 

Оно што је ишло у основиу школу .тако је заборав.'ћало 

и основиу писненост по свршетку њеву, ако није про- 

дужило школу; а што је цродужаввло своје школовање, 

то се спреиало једино за чиновничко положаје. Тагсо 

су школе у Србији кроз цио прошли вијек биле еано 

фабрике за чиновнике, те је тако Србија поствла јо- 

динствена бирократска, или чиновничкн држвва. За- 

нати, трговива в ввдустрија или су остали на истон 

ступњу, недирвути, у ко.1ико су оста.1И у нвшпн ру- 

квив, или су прешли и све више цре.1азе у туђс 

руке. И пољопривреда је веона иало коракнула па- 

пријед и то више приватном иницијатввон и санон 

јачон трвжњои пољопривредних цроизвода него 

школон. 

С писиеношћу ишла је а оста.1а култура. Мје- 
сто гуња од вародне ткавине, долазио Је капут од 
туђинскнх фабриката, мјесто опанака, ципеле. И у 
одијелу, и у посуђу, и у дом^ем намјештају све је 
више домаке иар^феввне замјењивао страни фабрпкат. 
А чиноввиштво, које бпјашс сва инте.тигевција на- 
родва, било је мост, преко кога се овај обрт вршио. 
Од њега је „иода пре.1азила и на градско н.1п ва- 
рошко ставоввишто а преко овогв, поступво н ио- 
осјетно, особито у другој половвни тога внјека, и на 
становништво сеоско. Сеоско јс женскиње најдуже задр- 
жало своју лијепу народну ношњу, р^^ену својон ро!^енои 



Бр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 347. 



руком. Али данас је ова страна „култура" продрла и 
у сеоске куће толико, да се женскиње наше и по се- 
лима удаљенијим од градова у по сиромашнијим ку- 
ћама почиње поносити „куповним^ реклама, јакнама, 
жакетима, шеширима, амрелчићима итд. Тако су се 
потребе у народа развијалс све више, а домаћа при- 
вреда не само што није у тој мјери расла, него је 
јоих и опадала. А да је ово водило осиромашавању 
народном то је пзвјесно. 

У почетку ]е турска управа просто замијењена 
српском управом. А како је она била патријар- 
хална, то се у многоме слагала с духом нашега 
народ , коЈи је још у кући научио да слуша свога 
старјешину. Владалац је био главар земље у миру 
исто онако као што је био и врховни заповједник 
војскс у рату, а чиновници његови опет старјешине у 
самом народу. Но у ових се поступно јавља теасња, 
да се власт владаочева ограничи и да је они с њим 
подијеле. За овим долазе нове теорије, већином пре- 
нашане са запада: о слободама народним, о демокра- 
цији, о уставности и уставним владавинама, о народ- 
ном суверенитету, парламентаризму итд. Ове су се 
идеје сударале с народним традицијама и патријар- 
халним навикама и уредбама; и борба је вођена често 
са жучном огорченошћу, особито у другој половини и 
пошл>едњој четврти прошлог вијека. Па и данашње 
борбе партиске и с&м пошл>едњи преврат на прије- 
столу само су продужење ове борбе за „народна права" 
и народне „слободе^. А како је истина, да народ 
може у истини бити само онолико слободан и уживати 
плодова праве слободе само онолико колико је про- 
свијећен, то је и ова борба била само од релативне 
вриједности. Добар, миран, радан и безазлен сеоски 
сталеж кренут је са свога правог и захвалног посла 
и упућен на непреста1}е и незахвалне изборе, око ко- 
јих се дијели у непријатељске таборе, завађа и троши. 

Сама настава у почетку па све до друге поло- 
вине тога вијека била је скроз механична. Језик 
књижевни и школски био је „словено-сербски", који 
дјеца не разумијеваху као ни црквено-словенски у 
„Часловцу** и „Псалтиру", а учитељи обични самоуци, 
неспремни за тај посао. Да се научи напамет оно 
што бијаше наштампано у књигама — то бијаше је- 
дина метода и једини циљ наставе школске. „Одавде- 
довде<к и пС књигом свани, с књигом и омркни, сједи, 
бубај, па на њојзи цркни^, то бијаше највећа одлика 
тадање наставе. О каквоме разумијевању и користи 
од тога у животу не бијаше ни трага. Исто тако ни 
о здрављу, о тијелу, о тјелесном развитку омладине 
и о развијању срца или добрих осјећања у ње није 
вођена никаква брига. Мислило се, као оно у сред- 
њем вијеку, да што се тијело више убије и „укроти", 
да ће се душа више „пробудити" и развити. Тек 
шездесетих година народни језик и данашњи право- 
пис постају књижевним језиком, а с њим и настава 
почиње да се препорођава. Мјесто механичног учења, 



почиње се јављати учење с разумијевањем. Али ствари 
одређене за учење бијаху таконеодабране, апстрактне 
и тешке, да их често бијаше лакше учити напамет 
него их разумијевати. Но и тада опет чисто, сухо 
знање бијаше главни циљ. А о утицају његову на 
срце омладине, на развијање осјећања за оно што је 
добро, лијепо и узвишено, о примјбни његовој или 
користи од њега у шивоту, да га поправља и усавр- 
шава, не бијаше ни помена. И на здрављс ученичко 
и физички развитак њихов ништа се боље није па- 
зило ни у овој другој половини. Тек при крају про- 
шлог вијека јавила се и ова тежња у настави и вас- 
питању омладине, али је она све до данас веома мало 
остварена. Тако су одгајени читави нараштаји, који 
су често преоптерећивани многим знањем; али га у 
животу нијесу умјели и не умију примијенити и срце 
њихово остало је онако исто хладно и неосјетљиво, 
како је било и прије и како би било да тога знања 
није ни било. Васпитаване су свезналице без срца, 
људи хладна рачуна а без практичне умјешности за 
поправку послова и на дому, и у служби, и у животу. 
А плод Јс овога био: самопрецјењивање, претпоставља- 
ње личних користи општима и неподобност за послове 
културне и напредак културни. Али је од овога још 
већа штета била то, што је народ наш, ушљед про- 
мијењених прилика, ушљед осиромашења и ушљед 
стално небриге о физичком развитку омладине његове, 
физички закржљао. Мјесто оних хероја ненадмашних 
на све стране, који се утркиваху који ће показити 
више јунаштва за ослобођење и одбрану отаџбине своје, 
ми имамо 7,сламке и шибљике^, који се надмећу у 
грдњама по политичким зборовима и од којих се једва 
одабере годишње онолико, колико је за сталан кадар 
потребно!... 

* Ове велике измјене у животу политичком и еко- 
номском и ове крупне грјешке у васпитању омладине 
народне повукле су за собом и многе друге ситније. 
А све оне скупа учиниле су, да славни преци наши 
из 1804. не би данас ни познали слабе потомке своје. 
И хероји тополски и мишарски, делиградски и каме- 
нички, таковски и љубићски озбиљно би посумњали 
да ће се с овим покољењем моћи „осветити Косово".... 
Мјесто свирача и гајдаша народнога, данас без циган- 
ског ћеманета не може оро да се поведе. Мјесто див- 
них народних пјесама, и лирских и јуначких, које је 
сДм народ пјевао, данас Циганија проноси којекакве 
накараде од поезије, као: 

„У Иригу правили весеље, 

Заклали су попа за печење; **.... 
или: 

„Сукња жута жали свог регрута, 

Сукња врана жали свог драгана;" 
или: 

^Купи ми, бабо, леп шешир; 

Да ме воли официр; 



I 



Стр. 348. 



1308. БОСАНС!КА ВИЛА 1908. 



Вр. 22. 



Купи ии, бабо, златан сат, 
Да ме воли адвокат" 



или: 



„Жено моја, окрени се зиду, 
Да те моје очи не видиду,** 
и тако даље. А прослав»1>еног гуслара српскога по 
саборима не може данас замијенити ни гладна Цига- 
нија, ни обични вашарски просјаци, који су профа- 
нисали прослав.ЂСпе гус^е ерпске, па, на жалост, чак 
ни учитељ школски са својом ^Историјом". А задруге 
српске, ове најбол>с школе народне и најбољи чувари 
од глади и сиротиње, остале су још само за причу.... 

С тога за драсавника, за васпитача народнога, 
за сваког родољуба настаје велика брига, да се у 
наступајукем вијеку све ове грјешке исправе. Васпи- 
тање школско мора сићи на правилно земљиште, те 
да се у омладине развија и тијело и душа подјед- 
нако и свеетрано, а васпитање друштвено у великоме 
мора наћи праву мјеру између слободе и стеге, што 
се зове апсолутизам и између домаће привреде и по- 
трошње страних израђевина те стати на пут осиро- 
машавању народном. и много више чувати чистоту 
народног живота и народне душе од штетне туђин- 
штине. 

Прошли вијск био је вијек ослобо^ења народнога 
у Србији; и он је учинио своје и ако је донио и 
многе грјешке и заблуде. Вијек што је настао ваља 
да буде вијек просвјећивања народнога. Онај је осло- 
бодио народ у Србији од спољног непријатеља; овај 
треба да га ослободи од унутарњег, од незнања, не- 
умијења и ддЂљиие. И они, који га ослободе од овог 
другог непријатеља, имаће толико исто заслуга за 
народ свој, колико их имају и они необични великани 
почетком прошлога вијека, који га ослободише од 
оног првог непријатеља 



-^ 



Српсви народ. 

Од дра Симе ТроЈановнка. — 

(Наставак). 




во трчањс или боље речено гађање хал- 
к е без сумње је из западних земаља овамо 
пренето, јер тамо је постојало до 16. века 
и звало се к а р у с е л или код Немаца још и 
К1пЈЈ:е1геппеп (К1е1праи1 672), а код Тали- 
јана с а г о 8 е 1 1 0. Ово је била најмилија 
забава немачких ритера, па чак и отмених госпођа. 

}{е 8иад7 влатна пера онако писати, 
Како јаворове гусле гјдити. 

Н. Т о м а а е о. 

Свирачи уз гусле зову се г у с л а р и. Они нису 
људп од тог само пос»1а, јер сваки сељак и чобанин уз 
гусле свира, еиш свако не зна толико епских песама 



да пева уз гусле, а то је главно, и то не по мелодич- 
ности песме него по њеном историском садржају, о ју- 
начким победама српским. Најбољи су гуслари обични 
просјаци и слепци, јер путујући од једног кра]а срп- 
ског до другог имају прилике да један од другог нове 
песме упамте. Било их је којп су пред устанак српски 
на Турке 1804. године пропутовали све српске кра- 
јеве. Они су песмом говорили народу о старој слободи 
и Јунаштву, о богатству и угледу српског царства, што 
је соколило потлачену рају и давало јој наде на ус- 
пех ако се дигне на оружје. Они су радо и небеска 
привиђења уплетали у своје песме, по којима је тре- 
бало турско царство да се уг.си, а српство да вас- 
крсне. Гусларе су радо дочекивали по домовима и го- 
стили, јер онда није било писмености и новина, него 
су они о догођајима као велики путници смишљено 
причали, па су умели и на гуслама да изводе и по- 
дражавају и разне птичије и животињске гласове (кад 
су на конаку код неког домаћина), што је младеж 
радо слушала и забављала се. Лепо је рекао Прера- 
довић: да је сва наша историја само велики зборник 
песама. Поред професионалних гуслара, гусала се нису 
оглушавали ни многи наши знаменити људп. Лепо је 
гуслао наш најбољи и најславнији песнпк Петар Пе- 
тровић Његош, па кнез Милош, хајдук Вељко, па ве- 
лики везир Мехмед Соколовић, зет султана Сулејмана, 
до смрти је волео слушати свирање п певање уз гу- 
сле. Негде су сад гусле готово умукте, као у Војво^ 
дини и Маћедонији. Филип Вишљић још у оно доба 
љутио се, што славонски и банатски гуслари тако 
мало знају гудити. 

У11. Јунаштво. 

У старом веку највећи су јунаци били Шпар- 
танци а сад су неоспорно Црногорци. Л>уба Ненадо- 
вић најлепше их је окарактерисао. Јунаштво им је 
идеал, а јунака не може велика брига и туга савладати. 
За последње три године рата ниједан се једини 1][р- 
ногорац није предао непријатељу, а за триста година 
ниједан се није предао очајању. Они су чували ама- 
нет с Косова Тај јуначки понос: да бране, да се не 
угаси последња варница српске независности, одржао 
је и подгревао њихову борбу кроз векове. Ту једину 
намеру видите кроз целу њихову историју и поезију. 
Како су се лавовски борили с Арнаутима и Турцима, 
исто тако и са Французима и Млечићима. Црногорац 
у прошлости видео је све своје старије да су изги- 
нули; у будућности види све своје синове и унуке 
да ће гинути; а крај ратовању нигде се није могао 
догледати. Непрестано с пушком у руци, непрестано на 
стражи према непријатељу. Велике су патње и оску- 
дице црногорске, али они веле: „Витешку невољу 
треба витешки сносити.'^ Ако сажалите рањеника он 
ће вам одговворити: „Овакав је животЦрногорца!^ Ако 
се чудите њиховим путовима, њиховим бесплодним и 
безводним бреговима, на којима ништа друго не ви- 



Кр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 84« 



дите сем камена, они ће реки: ^А да не би се звала 
Црна Гора него Бијела Гора, да је друкчије". Ако 
тешите оца за погинулим сином, он ће стегнути своју 
тугу у своје срце, па ће г- г.: одговорити: „За то се и 
родио." Кад носе рањепика, они што га сретну, не 
казку му: „Добро јутро", него: „Срећна ти рана." — 
Кад им је Ћуприлић всзир у пре^^ашња времена по- 
ручио: ако се не покоре, да ће све што је мушко и- 
сећи, — : они су му одговорили: „Док двије ђевојке 
трају, бориће се по Ловћену.** — Кад је у прошлом 
веку Мамут-паша продро до Цетиња са угарком у руци, 
дозивали су Црногорце и викали ии: „Признајте сул- 
тана, и само по једну пару дајте, колико да купимо 
царици папуче, или, све ћемо вам куће попалити , 
а они су им с брегова одговарали: »Не признајемо, 
не дамо — палите!** Кад их је Омер-паша с великом 
војском био притеснио, спреми им свога посланика, да 
му одговоре на његова захтевања, а они му пошаљу 
фишек с барутом и на њему напишу: „Ово ти }е од- 
говор!" Црногорци су јунаци и на води. Било је 
врло занимљивих бојева с лађама. Једни веслају, а 
други пуцају. Шта више срамота је седети, него ко је 
јуиак стојећи пуца из лађе. Исто тако и Турци ве- 
слају на сусрет и пуцују. Кад се на близу сукобе, 
скачу у непри]ател>ске лс^е, и ту се насред Скадар- 
ског ]езера ножевима кољу и секу, док једна страна 
не изгине или не побегне. 

Међу првим светским јунацима поуздано долази 
Марко ' Миљанов. Кад се једном хтео осветити зло- 
твору српском Јуси Мучину, Арнаутину, појаше бесног 
коња, па право бане у Подгорицу, усред арнаутског 
љутог гнезда, где је и свако дете оружано ишло. И 
Срби и Турци зачуде се његовој смелости и доласку. 
Не обзирући се ни на што, дојаше Марко право до 
пред Јусову кућу и с коња стаде дозивати „Јуса јер 
има двије ријечи бесједити с њим."* Све је ово, Јусо« 
премро од страха, слушао и гледао кроз решетку од 
прозора, али му се не смједне одазвати, него нареди 
стражи да рекне како је Јусо у Зети, где пресуђује 
неку парницу. „Ја сам чуо, одговори Марко, да Јусо 
даје мито за моју главу; ево сам му на ноге дош^, 
нека ме сам убије! Но му реците, ако не чује, да ја 
нећу дават' мито за његову главу, но сам, ево дошг1 
да га позовем на мејдан: ђе му је воља нек одабере 
мјесто да се ободемо. »Ово рекавши окрене коња, који 
10Ш више наљућен, стаде помамније играти и у косо 
скакати, тако да га је Марко једва устезао; огањ му 
севаше испод копита и камење у плочнику ломљаше 
се и удараше околне Арнауте. „Алах море говораху 
они, ђе ни образ узе: пободе мејдан на сред Подго- 
рице, и Јусо му не смје изић'!" А неки Рустем Ше- 
хов Крњић рече: »Не би руасно било да му на мејдан 
изиђе и други који Турчин; но не смијете ни један! 

После овог јуначког поклича Маркова, отимали су се 
Црногорци, ко ће поново ићи у Подгорицу, у неиз- 
бежну своЈу смрт, а да убије Јусу. Али одлучно ое 



за то пријави Перо Иванов Куч, па с>е сутрадан крене 
у Подгорицу са својим братом Вулом и братом од 
стрица Тодором Ђуровим и ссстром Миљом. Сретнув- 
ши Јусу пред кућом, застаде на 7 — 8 корака и, тр- 
гавши штуц испод кабаницо рсче: »Јусо, не даде ми 
оно што си дужан!^ па, почекавши тренутак, избацн 
пушку и мртва обори Јуса на земљу. Немајући другог 
оружја, побеже до једно 50 корака, а може бити хо- 
ћаше и могаше и даље, па и до браће; али, у страху 
да није Јусо жив остао, врати се да га види. Видевши 
да је мртав с оном пушком у руци поигра као бесан 
лав и рече: „Благо мене сад и довијек!'' У то прво 
опали Селим Мехов, Јусов заптија, и рани Пера, али 
од ове пушке не паде, но од осталих које, једна иза 
друге пукоше и оборише га. За један трен исекоше га 
ножсвима... (По Михаилу Вукчевићу). 

Оваких херојских примера има тушта и тма из 
Црне Горе, Херцеговине, Босне, као и из српског устан- 
ка од 1804. године на даље. Ко не зна за хајдук- 
Вељково јунаштво, у чему га нико под сунцем није 
надмашио. Тако исто се може бројати и бројати много 
јунака кршних муслимана из Босне и Херцеговине 
Ту ЈС Хусеин-капетан, Змај босански и многи други 
славни људи из њихове средине.... 

(Наставике се). 




Српске народне умотворине. 

Српске пјесме из Херцеговине. 

29. 
Три сам златна чеш.1>а саломила, 
Док сам драгом перчин одгојила, 
Сад га нека друга премамила, 
Жир зобала, с листа воду пила. 
ЈБуту гуЈу у крилу увила, 
Студен камен под главу метала. 

30. 

Ђевојчица гором греде, 

На вретено злато преде, 

„Злато моје, коме ћу теУ 

Ко ме срете, оном ку те." 

Сусрета је стар на коњу. 

т^Боасја помоћ, ђевојчице! 

лС врагом пођи стар на коњу!« 

Стари прође, млад наиђе. 

„Божја помоћ, ђевојчице!" 

„Здраво био млад на коњу!** 

„Може ли ми злато бити ?" 

— „Може злато и ]^евојка. 

31. 
јаворе, горо моја! 

Нави ми се на дворове. 

На дворове драге моје, 

Ђе ми драга дворе мете. 



^ 



Отр. 350. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 22. 



1 

1 



Метлица јој струк босиља, 
А буњиште каранфиље. 
Ја јој бацим јабучицу, 
Она ии је замјјекаше. 
77 Не замјећи 1)ево]чице, 
Не замјећи, бићеш моја, 
Ја ли моја, ја л' братова, 
Ја л' у селу јаранова, 
Ја л' у брду чобавова." 
^Нит ћу твоја, ни братова, 
Ни у селу јаранова, 
Ни у брду чобанова, 
Ја еам себи одабрала 
У касаби према себи.^ 

32. 
Бисер трзгни Јованбеговица, 
Бисер труни, биссру говори: 
,,Накити се, мој ситан бисеруУ 
И ја сам се у мајке китила, 
Велику сам рђу искитила 
Ј^скптила Јован бега млада. 
Ево има девет годин' дана, 
Да ја не знам ни ђе Јован спава 
Ђе ли спава, ђе ли вечерава." 
МнидиЈашс, нико не чујаше 
Ал' то чује бег-Јована мајка, 
Па дозивље свог Јована сина: 
„Је л' петина, што ми снаха кажс?" 
^„Бво пма девет годин' дана, 
Да ја нс знам ђе ми Јован спапа, 
Ђе ли спава, ]^е лп вечераиа."" 
7,Истина јс моја мила мајко. 
Ја ЈОЈ пођох ћемер распучити: 
„Не, Јоване, мој по Богу брате!" 
Ја ЈО] пођох пуце распучити: 
„Не, Јоване, мој по Богу брате!** 
Ја јоЈ пођох обљубити лпце: 
„Не, Јованс, мој по Богу брате!" 
Она мс је трипут побратила; 
Ја сам њојзин Богом побратиме, 
Она згенп Богом посестрима. ** 

Прибиљежпо: Трпииир. 
г^9 



О^ 



Срећан момак.= 

Српска нцродна прпповијетка. 




но су оплп отац и спн, па су тако осирома- 
1ипл11, да отац мораде дати сина у најам. 

Једном рече отац сину: „Ајдс у свијет 
п нађи гдјегод поста за годину дана, да 
бп што зарадио, те да што лакше сачувамо ово сиро- 
маштво. 

Син послуп1а оца и оде у свијет. Идући тако 
путем срете човјека, који је јахао на коњу, а то је 



био ђаво. Коњаник се јави младом путнику, упита га 
за здравље и поче га наговарати, да ступи код њега 
у најам. Путник пристане на то п затражи за ту го- 
дину сто дуката. Ђаво 1а\' обећа дати толико и тако 
по1)у заједно даље. 

Путовали су тако дуго, док су дошли до јсдног 
крша. Ђаво покаасе путнику свој стан, који је био у 
стијени Ћ нареди му да ту остане и чува пећину, да 
се не би ко привукао и што украо. Тада ђаво оде 
некуда, а путник оста чувајући пећину. 

Није прошло много времена, кад се пред њим 
створише виле, не знаш која је од које љепша. Оне 
позову момче да иде с њима. Момче с« стане преми- 
шљати па најпослије пође за вилама. Кад су дошли 
у вилински стан најмлађа ви»1а загледа се у момче, па га 
наговори те се вјенчаЈу. Вила скине свој прстен с де- 
сне руке и пруживши га момчету рече: „Од сад ћеш 
тп бити моЈ муж а ја твоја жена, али ђе год будеш 
међу људима нипошто се не смијеш похвалити женом.*^ 
А тај прстен што сам ти дала добро чувај и кад бу- 
деш у највећоЈ нуа^и удри га о земљу, па ма гдјс 

Ј 

био, ја ћу тп притећи у помоћ. 

Момче се одатле врати, па је путовао ни сам не 
знајући куда, док најпостије изби пред неки град. 
Кад уђе у град, а оно се два краља свађају око љс- 
поте својих жена, а ниједан не ће да попусти. Кад 
то чу момче, заборави на вилпну заповијсст п ставшп 
пред краљеве, рече им: „Што се свађате око љепоте 
својих жена, кад ниједна нпје лијспа као моја. Да 
вам је само виђети моју жену и њену љепоту, ви бп 
од заноса смЈСста полудјели.* На то ће један краљ 
планути: „Одмах да си ишао п довео своју жену да 
Јс видимо, па ако буде љепша од моје, на част ти и 
моја жена а и краљевина, па буди честит до вијека. 
Али упамти добро, ако не буде љепша од моје женс 
смјеста ћу те погубити." 

Момче удари прстеном о земљу, као што му је 
вила казала и затражи, да му дође у помоћ, као што 
му је обећала. Али му вила никако не дође, него 
посла своје слуге, па му јавишо да не можс доћи. 

Момче се нађе у невољи јер, пошто не добавп 
своЈу жену, краљ нареди да га објесе. И таман га пр- 
ведоше на вјешала, а оно вила па пред њих. Кад је 
момче угледа обрадова се и радосно повика: ^Ево моје 
жене! Кад краљевп угледаше вилу, доиста их занесе 
њезпна љета, па оба у један глас повпкаше: ^Истина 
је што си рекао, твоја је жена и боља и љепша од 
наших." Онај пак краљ што му је обећао дати кра- 
љевину, немаде куд но мораде испунити своју ријеч 
и дати му краљевину. Момчс примп краљевину, па за- 
једно с вилом оде право оцу. 

Кад су дошли оцу, он их лијепо дочека и врло 
им се обрадова. Ту обоје преноће, а кад момчо заспа 
тврдим сном дпгне се вила па му скине прстен с руке 
и невиђено оде одатле, а њега остави сама. Када су- 
тра дан устаде момче и види да му нема виле врло 






■ 

! 



Вр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 351. 



се ожалости. Залуд је добио толику крал»евину кад 
иу се без жене чинило као да ништа нема и да је 
најсиромашнији човјек на свијету, за то постави кра- 
љеи свога оца, преда му крал>евину, а он пође тра- 
жити своЈу жену. Тако је тражио пуну годину, али 
нигдје нити је могао наки, нити што за њу чути. 
Након године дана изпадне на неко поље и тамо 
нађе четири виле, гдје се свађају око три ствари. 
Момак приђе њима и виђе пред њима калпак, чизме 
и штап. 

Виле му се стану тужити како не могу подије- 
лити те три ствари на четири дијела. Он их запита, 
да му растумаче моћ тих ствари. Виле му кажу: „Кад 
калпак ко обуче тај свакога види, а њега нико. А ко 
чизме обује за двадесет и четири сата може прећи 
четсрест конака. Ко опет мане штапом унакрст, што 
је пред њим све се скамени. 

Онда момче речс вилама да је лако ствари по- 
делити на четверо, само нека се потеку уз пол>е, па 
која прва дође до њих, све три су њезине. Виле од- 
мах пристану на то и потеку се, но док су оне тр- 
чале момче узме штап прекрсти унакрст и све се че- 
тири виле окамене. Онда момче обује чи:ме, метну 
калпак на главу, штап у руку и крене на пут. Пу- 
тујући тако испне се на велико брдо. Ту нађе чо- 
вјека гдје сједи, назове му Бога и упита га, како се 
зове и шта ради. Старац му одговори да се зове Вук 
Самоук те да с вјетровима говори. Момче га замоли 
да му каже, гдје му је жена — вила. Вук стане го- 
ворити савјетровима и питати их, гдје је вила, па се 
окрену момчету и рече: „ Југ ми вели, да јој је Јутрос 
дворе помео и полио јој да се умије. Она је здраво и 
весело усвомдвору гдје јоЈ служе слуге и слушкиње." 
Када момче еаелуша старчеве ријечи и кад чу у ком 
су правцу њени двори опрости се с њим и пође, да 
је тражи. Ишао је тако дуго док не испаде пред 
дворе своЈС жене. 

Кад је ушао у њезин двор, нико га не виде због 
калпака на глави, а кад уђе у собу скиде калпак и 
вила га угледа, пасе зачуди одкуд он ту. Момче јој 
све исприча и остаде с њоме у двору. 

Српске Шикуље. 

Прибиљежио: Љубомнр 0. Василнјевић. 

Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Артур Шницлер: Уиирање« Превео П. С. Та- 
детов. 

То је књига једног дугог умирања, са слутњама 
и стравом пред тамним и грозним проблемом смрти. 
Такав душевни окултпзам, са свим његовим болним 
нијансама, постао је данас врло омиљен предмег мо- 
дерне европске белетристике. Таки романи и новеле, 
често пута, нијесу ништа друго до числе психолошке 
и патолошке студије у приличном белетристичком об- 
лику, послије знатних успјеха Бурзкеа^ Уисмана, Кип- 



линга, Јакобзена, Хамсуна и других, оваке новеле, са 
чисто психолошким интенцијама врло су обичне појаве. 
Шницлер, који је иначе јак драматик, овим својим ^Уми- 
рањем^ дао је такву једну новелу. То је дуга историја 
тешких агонија једне душе, која се гаси под стакле- 
ним и страхобним погледом Смрти која долази, и не 
зна се шта је. Предосјећања и носталгије, страве и 
смутње уз неки цинички љубавни егоизам испуњују 
поступно ту болесну душу, и она премире пред фа- 
талним датумом престанка. У часу најмучнијих боле- 
шљивих настуна, јавља се ненадно једна свијетла 
идеја: пут к сунчаним обалама југа, чежња за пуним 
животом, нада на оздрављење. Али то је само тре- 
нутни сјај у души, који се одмах гаси пред поворком 
коби и слутња. Ни велико и благотворно сунце југа, 
ни то живодавно сунце кому је дохрлио, нема снаге 
да отклони неизбјеживост његове катастрофе. По- 
сљедња агонија дошла је једне свијетле јужне ноћи, 
када је, несвјесан, лежао крај прозора кроз који је 
струјао млак задах пун мјесечине и мириса из врта.... 
Књига је пуна — и препуна — психолошких 
детаља, који су, врло често, тачни; међутим, нађе се 
и неких обрата, који нијесу баш најлогичнији. Пејсаж 
је скроз реа«хистичан и служи само као оквир каквог 
душевног стања. Фрагментарна форма, тромо и суво 
излагање чине поједине странице баш досадним; осим 
тога уху је неугодно редовно превођење њемачког не- 
извјесног члана. На преводу се познаје да је рађен 
одвећ брзо, и штета је што се није радило с више 
скрупуле, па се могла дати ствар беспрекорна. Што 
се избора самог тиче, избор је добар, али се могло 
наћи још бољих ствари, које су нужније да нам се 
преведу. Потребно је још с»1ичних ствари, са сировим 
и суровим реализмом, и није случајно да се г. Тале- 
тов одлучио баш на овакав реалистичко-психолошки 
рад Шницлеров. Својпм свирепо реалистичким рома- 
ном из београдског живота, г. Талетов је доказао да 
зна шта је добар роман, и, колико се надамо каквој 
новој оригиналној ствари његовој, толико бисмо једва 
дочекали какве нове преводе, рађене скрупулозно, из 
модерних сјеверних литература. Д. М. 

Прослава четрдесетгодишњице 
Ресавске Библиотеке. (Свршетак). 

После подне настало је разгледање изложби и 
народно весеље. Прво човску што мора пасти у очи, 
то је соба где је књижница смештена; друга је соба била 
врло укусно намештена, бпла је пуна различитих ствари, 
које су одређене као награде за лутрију; у трећој 
соби биле су изложбе и то: изложба свију животиња, 
нарочито риба и тица, које живе у Ресави с палеон- 
толошком збирком и изложба историјско - етнографска. 
На зидовима се налазе фотографски снимци из Горње 
Ресаве. Г. Ј. Драшкоцију, апотекару, мора се одати 
хвала за онако лепо изведену изложбу животињску, 
јер је за све то употребљено много труда и времена; 
не мању пажњу заслужује и г. Ник. Ваник, ср. начел- 
ник у оставци, који је приредио истор.-етнографску 
изложбу. У свим изложбама могло се видети пуно ин- 
тересантности, које су специја*1итет ресавске околине. 
Ово је први случај, у колико је мени познато, да сс 
приреде оваке обласне изложбе. Корист од тога је ве- 
лика, јер н. пр. сви Ресавци и не знају све драгоцене 
занимљивости и одлике својега краја, а то још мање 
знају људи, коЈи су даљи од ове околине: отуда је 
корист и за једне и за друге. Четврто јс оделење 
сала гимназијска, где је Ж. Радничка шкода изложила 



Стр. 352. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 22. 



радове својих ученица. Посматрач, кога интересују 
овакве ствари, имао је прилике да се наси^ава у при- 
мењеној естетици на асенским радовима. 

Док су једни разгледали изложбе, и саму Библи- 
отеку, нарочито оригинална писма Кнеза Милоша и 
друге знаменитости, дотле је омладина у друштву сту- 
дената и студенткиња и осталнх гостију вила оро у 
^ гимназијском дворншту, а остали свет гледао је са 
стране коло омладипско. Посећивање пзложби траја.10 
]е скоро до сунчева заласка. 

Увече је Академско певачко друштво „Обилић", 
под хоровођством г. Боже Јоксимовића, концертирало 
у „Хотел-Такову". После концерта настала је игранка. 
Песме „Обилићеваца'^ изазвале су јаку симпатију свих 
посетилаца те ретке вечери: Ресавцп ће дуго памтити 
лепо певање овога најпнтелигентнијега певачкога дру- 
пггва. Посетиоци ове забаве у зору се разишли ку- 
ћама, а хор „Обилићеваца** уз лепу песму освануо са 
часницпма Библиотекиним. Након доручка, пред сам 
полазак за Београд, председник г. Тоскић устао је и 
песнпчким говором захвалио ое академском друштву 
за учешће на прослави. На крају свога говора напо- 
менуо је да се до године у ово исто време навршава 
равно 100 година како је погпнуо Чегарскп Соко са 
својим јуначким Ресавцима, па би, вели, желео да при- 
ликом те проелаве, коју ће приредпти данашњи ре- 
савски нараштај, узме учсшће и пОбилић". Чланови 
„Обилића" дадоше реч да ће и до године опет доћи 
у Свплајнац и учествовати у прослави. На датој речи 
„Обилићеваца" г. Тоскић се унапред захвалио и уз- 
викнуо: „Живели!'* А певачи су одговорили песмом 
^Живео, живео, на многа љета " Затим је „Обилић" 
отиутовао за Марковац уз срдачан испраћај сакупље- 
нпх Сшиајчапа. Пппло }в отпочето пзвлачес&с орскака 
у истом хотелу. С тим је ова јединствена свечаност 
завршена. Исторпја нашега просветнога прогрсса до- 
стојно ће место посветити овој реткој културној про- 
слави, јер њен јубилеј четрдесстогодишњице диван је 
п несумњив знак српскога прогреса на народном про- 
свећивању. 

На сам дан прославе г. Спма Катић, народни 
посланик, поклонио је библиотецп укорпчену „Само- 
управу" из прве годинс излажења, која је сачувана 
свакако у библиотеци његова оца и тпме је Ресавека 
библиотека добила песумњиво једну реткост више. 

И ако је на неколико месецп раније разним но- 
тицама наговештапана црослава, а у последњс време 
два су чланка посвећена прослави у два београдсгса 
листа, — ппак та прослава нијје код свих просвећених 
људп схваћена онако како она у истини зас^ужује, 
чак ни код оних који управљају просветом. 

Овом прослаиом Свплајнац је документовао своју 
свест и просвећепост п уједно дао лепу лекцију влас- 
ницима да о њем\г убудуће мало више воде рачуна; 
једновремено, Свилајнац је посвсдочио да је далеко 
измакао од многпх окр. варошп којима држава покла- 
ња веће пажњз и старањ"!. Свплајнац се одржава и 



напредује једино приватном иницијативом, која је, 
разуме се, врло често недовољна. Држава до сада 
није ништа уложила за његов напредак. Време је 
дошло да држава већу пажњу поклони Свилајнцу, да 
му, да*бар оно што је некада имао . — да му повратн 
гимназију. 

Завршујзгћи ове редове о прослави Ресавске.Би- 
блпотеке, потребно је забележити да би се могло још 
дуго писати о њој, али је због простора листа немо- 
гућно. Мени је било главно да додирнем само важније 
моменте њене, а све споредније апстраховао сам. 

Дра!'- Вранковик. 

Књижевне и културне биљешке. 

Српевн учнтсљи у Хрватсвој. У Загребу се састају срп- 
скп учитољи Ј Хрватској, који раде на томе, да обрааују аасебно 
удружење. Још прије годвну дана српски учвтељи, који су до 
тада билп у ааједници са хрватским учите.Ђима, одвојилв су се 
и том приликом ријешили да се васебно оргаииа]пт. Том прпли- 
ком су иаабрали нарочити одбор, коме су ставиЈ^ у аадатак да 
иаврше органиаацију и ивраде нацрт правила Српског Учитељског 
Удружења у Хрватској и Славонији. Пошто је тај одбор свој ра^д 
довршпо, то је сада саавао скуп, па коме ће се тај пацрт п[>с- 
трести и коначно иавршити органиаација. 

Нова гимнавцја у Бнограду. До сада је у Биограду било 
три више гимнавије, али како се увпдио, да оне вијесу до- 
вољне, јер су ученицима препуњене, то се ради на ач^ме, да се у 
Ј>иограду оснује још једна гимнаааја. На тај бв начпн у Биограду 
било четири Јуне гимназије и једна шесторааредна приватна гим- 
нааија. 

Одливовање. Наш одлични сарадник, Др. Снма Троја- 
новнк, кустос Етнографског Мувеја у Београду, од.1икован јс 
овиЈс дана румунском командпрском круном III. стспена. Честитамо. 

И^Ашнва ^ЛмЖ^у '0{И(«^. М а —|циа шпеола, «лж ипмгп 
»а калу^^ере отворена је у Србији првје ноколико година. Та је 
школа била смјештена у манастиру Раковици крај Бпограда, пж 
је доциије пренијета у манастир Раваиицу. Почетком вове школске 
године премјестиКе се монашка школа опет у Раковш^у и уна- 
приједиће се у толико, што ће у њој предавати професори са 
богословвје св. Саве. 

Вн1имотека ва чување адравља. Др. Јоваи КујачиК, 
љекар у Данилову Граду (Црна Гора) почео је иадавати цБвблпо- 
теку аа чување вдравља'*. Досад су иаишле двије свеске овс 
библиотоке. Прва говори о сушици, а друга о нервоав, влп жпв- 
чаним болестима. Цијена је књиви 70 пара. „Цетињски Ијесиик'* 
хвали ову библиотеку, само жали што не нвлааи чешће в што 
не пише о болестима, од којих народ највише Страда. Ми је нс 
добисмо. 

ЈубнлеЈ Лава Толстоја. У Русији се у ве.тсо спремају 
да што свечаније прославе 28. августа осамдесетогодишњицу чт- 
веног руског књижевника и свјетсЈсог прпповједача грофа Лава 
Толстоја. Руски новинари предњачићо у овој ана«1ајној прославп. 
Онв су ријешили да сво руске новино тога дана донесу чланак о 
Толстоју, да се свуда у Русији држе скупови, на којима ћс се 
говорити о дјелима и идејама ве.1пког мислиоца. Такође су ра- 
јешили да се посебно оштампају сви чланци апамонитвх писаца 
којв о јубвлеуму иав1)у о Толстоју. 



^Восансва Внла^ валаав у Сарајеву трв пута 11Јесечно, сваког 10., 20. в 30. — Цвјена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, учвтељв 
и подофицпри добпвају лист аа 6 круна а сељаци аа 4 кч. Претплата иа краљевине шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖАЈ: Пјееме: Повратак^ од Вељка Пстровића — Из једне шетње^ од Вој. Ј. Илића. — ХоИито, од Рикарда Николлћа. — 
Кад Је била еама, од Драг. Ђ. Туфегџића. — ЛоАна пјесма, од Фридриха Ничеа, превео Д. С. Пијаде. — Приповијетке : ('риска 
молитвау од Кранислава Ђ. Нушића. — (. алома. Трагедија у једном чину, од Оскара Вајлда, превео Бранко С. Цоповић. — 
Сестра ио млијекуу од Франсоа Копе, превео Мих. Ђорђевић. — Вееео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, превео Никола Стајић. 
— Поука : Просвјета у Србији у вијеку ослобо§ења, од Јована Миодраговића. — Сриеки наро,Ју од дра Симе Тројановића. — Сриеке 
народне умоШворине : Сриеке ијесме из Херџеговине, аабиљ. Трпимир. — Срвћан момак, народна прича, прибиљежио Љубомир С. 

Васиљовић. — Листак. 



Власннк в уредник Ннвола Т« Башнвовнк« Пехлнвануш* 7Л. 47. Дударева ул. 2. Исламска двонвчка плганпарвја, Сарајвво. 



БроЈ 23. 



САРАЈЕВО, 20. августа 1908. 



Год. XXIII. 



Цоца Ђорђевићка. 



овек се данас не нора бојати да ће му св 
рећп да је песиииста, пли да је зас.1еп.1>сн 
некаквин нристрасношћу, ако каже, да је 
наше једпно позориште у наг.10м и систс- 
иатскои опадању, да ствлно заиеиарује уист- 
ност идаје на најкраћеи п најпоуздакијеи 
путу да цостане једно позориште аанатско-индустрпске 
утакиице. Разни ступвдни експерпиенти, којп се, у 
последњо арене, чине с позориштеи, нпсу, у оста.1он. ни 
ногдн уродптн другин плодом. Поаорпште ес у нао 
преста,10 сиатрати као једна установа, у којој ће се 
разнијатп уиетност; оносесматракао једно тихоприбе- 
жиште у којем ће разпи .Ђудп, за своје бирократске за- 
слуге наћи поузданих синекура. Иа пашега позоришта 
данас се прогања унетноет, као елобода из каквс реак- 
ционарске зси.-Бе. Алп зато је опо данас отворпло сва 
своја врата и све своје прозоре да кроз њих побсдо- 
1ГОСНО уће бирократски п аанатскп дух; уметност ће 
норатп да устукне испред бруталне индустријс, гро- 
знпчавог заната и неаајамљивог ђара. 

Госпођа Ђорћевпћка ступнла је, прс двсет го- 
дина, на позорппцу, када ]е сјајно доба наше поаориш- 
не унетности бпло још иа врхунцу своје ренесансе. 
Представннци српске уметности бнли су тада о.1пчени 
у госпођи Грг>'рог11>ј, Гаврвловпћу, Ве.Ђп Мп.^ћковпћу, 
Илпјп Станојенпћу, Сави Тодоровићу, госпођп Тоди- 
спћки п госпођицп Ннгриновој. То је било вреие вада 
је наше позорнштс, као ретко икојс друго на свету, 
ииало толико и таквих.унетника, када су со давалс 
класпчне оредставс коиада Дине Сина, Ожијеа, 



Таљврана и када се српскон репертоару поклања.1а 
олушенллна пажња, као нпкада до тада ни од тада. 
Госпођа Ђорђсвићка је тада, као полертарче у умет- 
ностн, ступила на позорнпцу и впше нас је бпла 
освојила својои иладошћу п тимс 1ито је била кћи 
једнога уиотнпка, драгог свеколпкој публпцп, него 
својин талентон, којп је тек бпо у развијању. Са ње- 
аинин силаскон с нозорнпце готово пада и опадањс 
нашс позоришне уметностп, пада, ако се хоће, једна 
новв епоха, занатско-трговачка епоха, епоха јевтнких 
п отужмих бечкнх оперета, 1гамет.1>пвпх булварскпх 
буфопорпја п в^двн.Ђа са уси.т.енои духовнтошћу пз 
пнрискпх предграђа. 

За кратко времо 1'лумовања госппђв Ђорђепнћке, 
паж.'1>нв поснатрнлац имао је при.]пке да проучава две 
врло интерсантнс појаве; ногао ]с проучаватп, како се 
једна истннска умстнпца, тагсо рсћи, на очи целој 
публицп, брзо развпја, почевпш од неодлучног и не- 
поузланог тапкања до савршсно поузданог хода, од 
краткс епохе .1утања п тражења уметнпчкпх пдеала 
до кратко спохе поузданог остварпвања твх уочсппх 
п нађоних уметнвчкпх ндоала, од шаблпнске традп- 
ционално театралне игре до нндпвидуа.1пога ожпво- 
творавања типова, од заната до уметностп. ЈГогао јс 
проЈчаватп, како се једна вслнка и пстинска уметност, 
таво рсћн, прско ноћ прствара у занат, како 
вслнкп умстницп, до ]уче одун1ен.т.енн својпн унет- 
ничкпн. идеалнма, постају апатпчнп, постају скептнци, 
јер су пзгубпли иеру у своју уметноет, постају хла- 
днп, јер се у њпиа почсо гаснти светп огањ. У го- 
спођн Ђорђевнћкп, ноже се рећи, олпчена је исторвја 
нашега позорпшта за оппх последних десет година 
— у обрнутои синслу: Њсзпно развијањс почпње са 
занатом а свршава се умстношћу; развијање нашега 



Стр. 354. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ер. 23. 



позоришта почиње са унетношћу а свршава се заиатои. 
С госпо^н ЂорЈђевићкон свшла је с поаорвице 
и последња ваша велика наивка. Њезвве претходнице, 
ноасесб рећи, биле су представницв једне виртуовно- 
стп која је, зарад својег нанириана, постеаено ааста- 
рела. Као што се у животу обичво инсли да беза- 
влен, невскусан и наиван човекнв новае инатн конпли- 
ковану, загонетну, контрадикторну и тешко схватл>иву 
душу, тако исто су н те виртуозкиње, полавећи са 
тога становишта неискусних људи и људв, који са 
свог незнања илв нанввоств, не призвају да је жи- 
вот и људе тешко разуиетн, иислвле да се једва 
илада, безазлена, наивна, несре1)вна и лако оокрет- 
.%ива душа иоже најлакше окарактерисати неколикви 
шабловскни и савршено театралнин покретниа. Тћи ' 
вештакињаиа у својен занату, једнон речн, било је 
главно (јер нису биле унетвнце и њвхово кретањв 
није било индивидуално) да |едно више наслућено 
него погођено душевно стање иаркврају неколикии 
покретииа којииа ће произвести извесан ефекат. Бфе- 
кат, као Есрајњу тачку виртуозностн а ве илузију, као 
јединн циљ уивтности. И у тии двена речима леши 
ева карактеристика госпоће Ђорђевићке, као унетнвцо 
и Ећезиних предходница, као виртуоскиња: госпођа 
Ђорђввићка увек је хтелв, својон игрои, да у гледаоцу 
изазове нлузију да је еве оно вствна, што со одиграва 
пред њиие; њезвне предходнлце, на против, увек су 
хтеле гледаоца да увере о својој вештини в зато 
су увек похлепно тражиле в стварале ефекта, како 
би, на тај вачин, у иеку руку, у тој улози, постигле 
врхунац своје вештине, постале виртуозкпње. 

Глуновање госпо1)в Ђорђевићке ноже се поделитв 
на две епохе; епоха шаблонивиа и традициовалне 
театралностп и епоха вндввидуалвог стварања; епоха, 
ако се хоће, обожавања рола и виртуозно одигравање 
тих рола и епоха интерпретирања пишчеве идеје, 
када она ночне напуштати занат и када рола постаје 
личност у коју она треба да у^е свон својон пвтели- 
генцион и свои својои душон. Њевина индиввдуалност 
почела је да ве развија и, посредствон те своје ввдв- 
видуалноетв, ова је почела да ствара лнчвооти, твпове, 
исвва б^а, постаја.1а је сарадник пишчев, постајала 
представник једне од његовнх идеја, посто|ала је- 
дан од његових типова, звпажених у знивоту и уветих 
из живота. И онда баш када је она почела сређивати 
свој унутарњв жввот н када је ночела стварати 
и култивисати свију индивидуалност, она одлази у 
Пвриз, у резвдевцпју унетничког н књижевног укуеа. 
Натуралвзаи који је Антоан, под утицајен Золе, п 
његове школе, увео у позоришну уиетност, био је 
ускоро овладао свииа европскин позоринцана, онај исти, 
нинутуозви, филозофско-фоногрвфсгеи, који је деведе- 
сетвх годпна почео у литератури нестајвти и заста- 
ревати. А.ЛИ у унетности, нарочито у позоришној, у 
којој је ов једвно потребан, природан и оправдан, 
свакојако да ће вечито шивети на поворници. И ^х)- 



спо1)а Ђор^ЈСвићка је собом донела вз Париза тај 
натурлвзак, велику уиетност, рафивисан књишевно- 
унетнички укуе и врло развијену уиетннчку иидиви- 
дуалност. Алв ни она нл ии нисио инали среће да 
ова велика уиетнкца савршено оствари своје унетни- 
чке идеале. 

За госпођу Ђорћевићку се, у овај вах, не иоже 
рећи да је створила своју уиетничку школу. Алп је 
више него поуздано да ће се та школа у најблискИ' 
јој будућности појавати. Она сада ноиа наследнице у 
потпунои сиисту те речи. И зато јо свсвин природно 
да ће њезнва ааступввца иорати поћи нутем, који |е 
ова утрла. 

Београд, ј јулу. 



а. С. Талетов. 



Р. ТЈнгЈа Перовак Невесињика. 

Из једне Србуље. 



књигана староставнијем, босанчицом 
јавијом ва зечнни псписатијем, на^в- 
нијем под рушевинаиа једног пра- 
старог српског манастира, аадужбине свети- 
јех Нвмањића, у Херцеговини, а воје се од 
доба тог, као најдрагоцјенија залога и амај- 
лија чувају нашљедно у дому оца мог и ђе- 
дова моЈ1ђех, пише: 

I. 
. . . Стани, путниче И8 вемље далеке и 
страна неананијех, кога те случајно илн на- 
нјерно овуда кроз српско стијење крваво и 
поносито и непокорито нанио лут,... стани и 
аастани, и скини капу стијењу овом, мрамору 
петвјековноме ! Стани и ти дошљо надрибалдо, 
у плавом ппсрљаку над очима лукавијем и 
црвнјем чизмана на ногама телећијем, с бичем 
у рукама и пунијем и запечаћенијем устима 
крви невином... ти, коме је врст на шапи, а 
Христос у папи,... стани, и не гази ногом 
поганом н не свврни додиром тијсла нечистог 
ове споменике мутне прошлости, ове руше- 
виве, под којијем леже затрпане мошти славе 
и величине, слободе и части, витештва и по- 
носа и надахну^ја гусларсвог. А вн потонцн 
банова и јунака овијех, праху праха њихова, 
крви крви њихове, коско кости њихове, ри- 
јечи рнјечи њихове, мислп мисли њиховијех и 
творе твора њихова,... клекните и пол»убитв 
грохтињу ову, гробове ове и плоче на гро- 



Бр. 23. 1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. Отр. 355. 

бовима овијем, на чијим је мрскама и гребо- сле и бЈПгаринке спомињаху их као једин- 

тинама зарезата повјест мрске судбине и из ствени примјер изобилног берићета небесног. 

којијех читамо о сахран>еној под њима срећи Његова добра и баштине и луке и читлуци 

Србиновој — срећи, која није умрла, јер не с кулама и чардацима и стајама и торинама 

може и не смије умријети као божја шћер, простираху се од Вељега Брда до Хотске 

и која ће попут прољетног каћуна, опет сиј- Горе. Сјем тога, имадијаше огромне риболове 

нути и вамирисати народу свом и ђеци Не- по Скадарском Блату, дивне винограде у 

мањиној! Да, клекните, пољубите светињу Црници и око Бара, многе катуне по Лов- 

ову, па се исправите, испрсите, и довикните ћену, велике ливаде по Зети и пасишта са 

гордо свијету и народима : „Јест, нашејепро- чахирима по Кому и Проклетијама. А у то- 

пало, — али ми омо ипак живи, живимо још, ровима му блејаше и вечаше десет хил^ада 

п живјећемо још!" — — — — — — — — коза и оваца осим млади' у стајама му бу- 

— — — — — — — — — — — — — каше на триста волова и пет стотина крава 

— — — — — — — — — — — — — осим телади и озимчади; а у ер^ели му се 

Народи и језици од југа до сјевера и од играше двије хиљаде коња јајећијех и седам 

врата сунчевијех до страна западнијех, чујте стотина и седамдесет и седам товарећијех, 

ријечи писанија овог, чујте, почујте и уту- и триста и педесет мазги и магаради — осим 

бите!... ждребади и још непоткованијех и неуталум- 

— — — — — — — — — — — — — љенијех ждрјебица и ждријебаца. 

У оно доба метежно и бурно, кад ко- И имаше Љеш-војвода троје двора каме- 

совско сунце прште и помрча на небу Ду- нијех, за које је грдан новац из ризница про- 

шаније славне, кад звијезде срећв србаљске суо, док су му их корчулански камени мај- 

падоше у море крваво, а полумјесец дивљи стори по угледу на китњасте и високе мра- 

варалицом сјенком поклопи земљу предака на- морне мљетачке палате саградили и украсили 

шијех, да, у то доба жалосно и славно иста- споља, а маћедонски шегачи и цариградске 

че се на браник части и слободе народне бан дрводјеље по угледу на грчке раскошне те- 

војвода Стефан Црнојевић са планина црно- фериче изнутра. Главни и најљепши му двори 

горскијех и војвода Ђор^е Кастриота-Скен- бијаху у Жабљаку поред самијех двора дес- 

дербег са кршева арбанашкијех. Њих два пота Стефана. И мало, да су уступали, за 

руку под руку с преостатком осветника ко- једну циглу пед висином, за једну једиту стопу 

совскијех гонише агаранску неман од граница ширином и за један лакат дужином, дворима 

земље наше и мушки и бастадурски и до- свијетлога господара му. Више ни у чем: ни 

стојно завјету отаца и предшаственика сво- у тврдоћи, ни у љепоти, ни у намјешћу, ни 

јијех. у положају, ни у раскоши споља ни изнутра. 

А тада при двору бан-војводе Стефана у И веле људи који су запамтили кад су ови 

Жабљаку стојноме живљаше војвода Љеш^ двори подизани: да су мајстори жуманца од 

син војводе Радича, а мла1)и брат бан-војводе јаја у уље мијешали и у њих мутили клак, 

Стефана, господара Зете и Брда и Црне Горе па такијем клаком склапали камење и лије- 

и Дука^ина и Приморја питомог. пили зидове. Други су му двори, за једну 

И бијаше Љеш-војвода ви^ен и храбар и четвртину гори од поменутијех, били наврх 

вјешт оружју сваком и гласит по дјелима и Сокоца у е.Ђешанској Најији, која је по имену 

заслугама јуначкијем на далеко, У њему је свога властелина Љеша-војводе и добила име 

бан-војвода Стефан имао најчвршћи ослонац, своје ; а трећи, у свему једнаки другијем, под 

најмудријег савјетника и најпоузданију за- Горицом више ријеке Рибнице. 
мјену и на господском дивану и на витешком И, служећи земљи својој и господару 

мегдану доба тог. своме умљем и ријечју, дјелом и мишицом 

А богаство и нафака Љешева причаше својом до дубоке старости своје, у осамдесетој 

се на све стране ; а свирачи и пјевачи уз гу- години свога јуначког живота, војвода Љеш 



Стр. 356. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 23. 



осјети: како му Је жарко сунце омрзнуло, а 
црна му земља омиљела, предзнак — да му 
се приближује дужни час, кад му треба сви- 
јет мијењати. 

И окупи племенити војвода око своје са- 
мртннчке постеље све што је главнпје и про- 
браније и8 све бутум зетске бановипе, од 
деспота до потоњег челника љегова. И, ха 
лаливши се прво са добријем господаЈ)ом сво- 
јијем, па затијем са свакијем и милијем и мрз- 
нијем, п малијем и великијем, дозва трп сииа 
своја, три челенке и три крила и уздапице 
своје и свакога свога. А синови му бијаху 
момци већ колики ће и бити; и зваху се: 
Којо, Ру^о и Бранило. И, пољубивиш их у 
уплакане образе посљедњи пут, и предавхпи 
их на аманет сиједом деспоту и његову стшу, 
престолонашљеднику Ивану, ту пред њима и 
свом зетском господом нареди своме писару, 
да хвата у перо опоруку, коју му он стаде 
казивати. 

А по тој опоруци сину Коју, као први- 
јенцу, остави у нашљедство велељепне дворе 
у Жабљаку ; али тако да и остала браћа има- 
ду права у њима, као у својим ноћивати и 
боравити кад год се и докле год се што по- 
слом у Жабљаку забаве. Још му даде и све 
риболове на Блату и винограде у Црмници. 
Замак пак на Сокоцу и сву земљу и башти- 
ну испод њега до Вељега Брда и катуне и 
пасишта по Ловћену остави средњем сину 
Ру^у; а град с кулама и чардацима под Го- 
рицом и баштину по Ћемовском пољу са 
чахирима и катунипттима по Кому и Прокле- 
тијама своме мјезимцу Бранилу. Паре, одијело, 
закладе златне и сребрне, оружје, соколове и 
стоку подијели свој тројици по на равне ди- 
јелове и по броју и по цијени. Затијем их 
благослови, причести се, и у синовском на- 
ручју испусти своју племениту душу благо- 
родни војвода. 

А млади Љешевићи и славни и узможни 
господин деспот и днчни деспотовићи и сва 
висока зетска властела и вас народ ожалише 
и сахранише племенитога покојника, војводу 
Љеша, на малом али прелијепом острвцу 
Кому на Скадарском Блату у цркви, коју је 
он о свом трошку подигао, а у камену гроб- 



. . 



ницу, коЈу је он )ош за свога жпвота сеои 
дао пачинпти. 

Убрзо за њим премнну и мпого пскупшни 
бан-војвода Стофан. А он на смртп запо- 
вједп сииовима својпјем Ивану п Уропту п 
војводама и слугама својпјем, да га сахране 
у цркви иа Кому, а до гроба његовог покојног 
војводе и брата Љеша. — „Као пгго пам јо — 
рече — једна утроба бпла колпјсвка зајед- 
ничка, пска нам и једна рака буд(^ заједпичко 
почивало за навијек; као пјто смо на земљп 
билп зпјодпо, нека смо п под .земл.ом; као п1то 
су пам се на овом свнјету дупхо слагало, 
нека нам се слажу и иа ономе: као што се 
за живота нпјесмо раздвајали но заједничкп 
дијелили зло и добро, лакша ћо нам 1фна 
земља бпти, ако ни у гробу у смртном мраку 
не будемо раздвојени'*. — А добри синовп 
Иван и Урош одани му бољарп послушаше 
глас потоње воље и испунише пошљедп»у жељу 
доброга деспота: и смртне му остатке преда- 
доше матери земљи на вјечито боравиште на 
пола лакта размака од оног мјеста, ђо п ви- 
тешки прах Љеша војводо нађе себи вјечни 
починак, очекујући општег ускрснућа мрт- 
вијех. 

А у Зети земљи на кРБажевско пријесто- 
ље засједе првијенац му Иван-бог. Он, осим 
круне и великога богаства, бијаше наслије- 
дио још и бистру памет и добро срце оца 
Стефана и јунаштво и ратну вјештпну свога 
стрица Љеша војводе. Али: 

„сам остаде у Сријему Рајко, 

као сухо дрво у планини" — те и Иван- 
бег. П1та ће сам? Како ли ће сам? А бура, 
крвава бура, и душманска мрчава са сваке 
стране! Јер Турци одмах, чувши за смрт 
Љеша п Стефапа, пагрну на Зету-зомл»у ода- 
свуд, ба1п као скакавтц! на ливаду или гу- 
сјенице на купус супше године. 

И хрвао се Иван-бег с братом својијем 
Урошом војводом као лав, и Љепхеви синови 
лећели уза њ на све стране у крв п огапз 
као мрки вуцп, и борили се Зећанп као со- 
колови, и, бранећи земљу и дом свој и све- 
тећи Косово, тукли дивљо најезднпке као звје- 
рад. И није остало војника нп војводе од пр- 
вог до потоњег да, једап на другога, по де- 



Бр. 2б. 



1&68. БОСАНОКА биЛА 1908. 



бтр. 357. 



сет непријатеља смлавио није. И залише се 
ветска поља и црногорске гудуре крвљу, зио- 
јем, сузама и гризином; и напунише се ко- 
рита ријечна и јаруге планинске коњскијем и 
јуначкијем костима и кома^ем изломљеног 
оружја и разбуцанијем дијеловима хррме ко- 
њаничке. Али узалуд. Најача број прегаоштво, 
сила понос, а мноштво витештво. И подлеже 
Зета-земља мала пред грдном навалом дотад 
невп^Јене силесије душманске, као хиљадуго- 
дтпње борје под провалу облака п укргатање 
муп>а и громова страховитијех. 

И пообараше Турци по Зети-земљи све 
градове и замкове и путове и мостове камоне, 
п све куће и усјево и стогове и мостове др- 
вене, — па тако и стојни Жабљак и тврди 
Столац п горду Подгорицу. И разнијеше 
коњ'ма на копита све њиве п ливаде' и паси- 
шта и виноградс, — па тако п имања и ба- 
штине синова Љешевијех. И плијенише и 
поклаше све што нађоше од стоке и сермије 
по Зети и Брдима, — па тако и мал и ха- 
лашу синова покојнога Љеша војводе. А у 
тој борби погибе Урош војвода на Ћемовском, 
бранећи Дриваст, а синчића му Петра заро 
бише Турци. 

А, кад се виђе на невољи тешкој, Иван- 
бег одступи са претеком здраво и рањене 
војске и закопа се и уметеризи и ушанчи 
по врлетном повијарцу суновратнијех црно- 
горскијех брда. И јурнуше Турци за 1вим 
сустопице, и навалише на Србе и тамо. И 
загризоше за голо стијењо и лолије подне- 
бесне као разјарени пси ; али их прекаљепе и 
камењем заклоњене мишице горштачке вите- 
Л1КИ одбише и сутурисаше и поломише кроз 
грдне крше и црне амбисе и вратоломне 
греде црногорске. 

И устукнупхе Турци, и повратише се у 
опустјелу зетску равницу. Алп се из ње не 
уклонише; но се утврдише у њу, и засно- 
ваше и проширише господство своје у њој. 

Иван-бег пак мјесто Жабљака подиже 
Обод више Ријеке, и намјестп у њему свој 
сто. Зећани се пак уватанише кроз непри- 
<5тупачне гудуре црногорске, да ту чувају 
да се не угаси огањ слободе Србинове и да 
се не утрне крсна свијећа свете вјере право- 



славне. А синови Љешеви остадоше без свега, 
што им иза оца остаде, сјем витешког гласа, 
поштеног имена, свијетлог оружја, и нешто 
мало живог и катуна по Ловћену и испод 
Ловћена. 

А тамо су, још у почетку саме рати, 
били склонили жене своје и ђецу своју и сан- 
дуке с рухом и драх^оцијеностима и благо из 
ризница. Пошто се пак сврши војна, одоше 
Љешевићи чељади својој у Ловћен; и на- 
ђоше све на своме мјесту. Ту у дрвенијем 
чардацима пробавише све до саме јесени, јер 
им повратка у Зету не бијаше. А, кад ору- 
жња вријеме и завише мећаве ц стеже јесења 
студ на планинама, Љешевићи са својијем 
њежнијем и нејакијем робљем не могоше под- 
нијети нити се обићи ту. Којо се спусти на 
Обод, и, по жељи и налогу Иван-бегову, ту 
подиже кулу за себе; и оста уз господара 
својега све до смрти своје. 

(Наставиће се.) 




Снма Њшдуровнк, Ваљево. 

Светковина. = 



Сишли смо с ума у сјајан дан, 
Прозрачан, дубок, наочан, драга знан, 
И светковасмо оцеплење то 
Од мука, сумње, времена и сто 
Рана што крваве их вређао је свет... 
Љубави наше то је бпо цвет.... 
И опет сила згрнуло се света 
У болнички нам мириса и врт; 
Посматра где се двоје драгих шета, 
Срећно, и хвале онај живот крт 
Што остависмо. Далеко од њих 
Сад смо, а онп жале мир наш тих. 
Они баш ништа нису знали шта 
Доведе ту нас. — У цвеку смо ишли 
Славећи страсно осећања та 
Због којих лепо са ума смо сишли: 
У трећем свету добро нам је сад, 
А свет о њему добро и не слути; 
Сумња у љубав, најтежи нам јад, 
Минб и часе бла»вене не мути. 
Из прошлих дана љубав и знак њен 
— Спојеност срц& — остала нам ]ош. 
Наш аеивот овде светао је трен, 
Срдачан, кротак. Онај живот лош, 
У коме знанци, родбина остају 



Стр. 358. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 23. 



Невиност нашег не познаје света. 
Животно вино, срж не достају 
Њима, а глава њихова им смета. 
А наших срц4 један исти ввук 
Бележи дражи и времена хук.... 

Јер ни смо давно, верна драга — је лиУ 
— Искидали конце што нас вежу 
За простор, време, понове и боје — 
Ланце живота што звече и стежу. 
Јер ми смо сами, драга, тако хтелп 
Рад љубави нам и рад среће своје. 
И гледају нас за то што идемо 
У кошуљама белим парком овим 
Где болнички се мирис шири јак, 
Не знају дражи са животом новим, 
Л>убави наше неумрле знак. 
Гле, очима им трепти роса немо.... 



Б18. 



Престанак јаве. 



-Фзј^^ 



М.Снмнк, Београд. 

Слобода. 



Живот и свет је ташт и сујетан, 
Нас тишти трајно бол потајни — 
О, хајдмо, драго, у гај цветан, 
С љубављу светлом у дан сјајни. 

Нек пукне једном мрачна стега 
Под којом душа тужно вене: 
Узвисимо се изнад свега, 
Што душу не зна да покрене. 

На љубави нам крил'ма лаким, 
Над ситничарским жићем празним, 
Без поезије, тромим, млаким, 
С уживањима лучним, разним — 

Узвисимо се! Блесак спољни, 
Знам не мами ти поглед бајни — 
Површним нисмо задовољни, 
Наш поглед тражи свод бескрајни. 

Тамо, где ветрић кроз лист влажни 
Дршће и шушти пуно, страсно, 
Где зраци нису хладни, влажни, 
Где је у души топло, јасно; 

Тамо, где цвеће, љупко, свеже 
Опојно благо мири лугом, 
Птичји се цвркут свуд разлеже 
У натпевању слатком дугом. 

Хајдемо тамо! ето среће, 
Оставмо друштвен живот вајни; 
Тамо нек душа срећна леће 
С љубављу светлом у зрак сјајни.... 



Долазе дани и ноћи без јаве 
И као сенке, без шума, нестају: 
У сну, пролазом око моје главе 
Сви догођаји и стварност престају, 
Долазе дани и ноћи без јаве, 

Сад не познајем израз божјег света 
И неиам по]ма за мисли и боје; 
Небо и зем.^Ба више ми не смета 
Као ни љубав, кб ни ране моје. 
Сад не познајем израз божјег света, 

Где дух лагано, нечујно је опб 
Као лепота, прах лептира, цвеће; 
И ја не видим, да л' сам сасвим пропб 
И да ме ништа више не покреће, 
Где дух лагано, нечуЈно је опб. 

Ја не знам где су моје ноћи суре 
И старе страсти, маовина стара; 
И не знам где су моје авантуре 
И срце лудо, да л' се већ одиара. 
Ја не знам где су моје ноћи суре. 

Ја не знам више, да л' се сећам сада 

Једног момента и израза лица, 

Једног момента да л' се сећам — ма да 

Још видим себе везаних вилица. 

Ја не знам више да л' се сећам сада 

Када је дошб облик заборава; 
И не осећам страсти, ни олује, 
Ни како дише мир, даљина плава; 
И ја не чујем немир и славује, 
Када је дошб облик заборава. 





Алфред де Мисе: = 

Ноћ у августу. 

Муза. 

Откад сунце пре^ далеко знак Рака 
На ватреној оси и зраке не прати, 
Већ је мене срећа оставила свака 
И чекам када ће пријатољ ме звати. 
Ах, стан ти је давно пуст речју и делом; 
Нема више сличног с оним лепим добом 
Сама што још само долазим под велом 
Одшкрпнута врата да притиснем челом, 
Кб удова плачна над детињским гробом. 

Песник. 

Здраво да си верна друго моја! 
Здраво, части и љубави с њоме! 
Најбоља је и најдража која 
Налази се при повратку своме. 



Вр. 



19бб. БОбАНСКА ВИЛА 1боб. 



(Јтр. Ш. 



Мене распра и тврдичлук прати, 
Да дангубим у делима лудим. 
Здраво да си, дадиљо и мати! 
Тешитељко, поздравље ми лати! 
Загрли ме, за песмама жудим. 

Муза. 

Што ти, срце жудно, уморено надом, 
Бежиш тако често да се доцкан вратиш? 
Шта осим случаја друго тражиш крадом? 
И чим, него патњом себи труд да платиш? 
Шта радиш без мене? Чекам те до зоре. 
Луташ краз нок тавну за искрицом бледом. 
Јади од твог миља тебе ће да море 
Само часну љубав да нам сматраш бедом. 
Твоја радна соба празна је кад дој^ем; 
Док с;\њајућ сетна на балкону твоме 
Немирним погледом кроз башчу ти прођем, 
У оенци си предан злом усуду своме. 
Због које лепоте п окова њена 
Пушташ да ти вене та јадна вервена 
Чије се рошаху већ последње гране 
Све сузама твојим у пре^ашње дане. 
Та је зелен тужна, жив ми символ свети; 
С нехаја ти, друже, смрт ће да нас згрли, 
И лаки ]ој мирис кб што тица лети 
Са сећањем мојим небу ће да хрли. 

Песник. 

Кад сам проћи кроз ливаду хтео 
Вечерас сам, где се стазе дуже, 
Видб цветак и дрхтав и свео 
Један бледи цвет од дивље руже. 
Покрај њега пупољак се њија 
На шибљици уздрхталој лако; 
Видех како ту цвет нов избија 
Нов свакада и човек је тако. 

Муза. 

Ах, свакада сузе! Ах, довека човек! 
Вазда зној на лицу и прашљиве ноге! 
Све крвавпх руку и боЈ грозни довек! 
Залуд срце каже, ране су му многе. 
Ах, свуд се и свагда исти живот листа: 
Руковање, злоба и нитковлук худи; 
Увек исти глумци, комедија иста, 
И, ма чим претворност покрила се чиста, 
Костур је једино пстпнит код људи. 
Ах, драги, ти ниси више песник стари! 
Ништа немој лири санак да ти квари. 
Варљив сан ти сл^а срце што му врви, 
И не знаш да љубав за жене ће блага 
Да сузама купа душина ти драга, 
И да Бог плач види више него крви. 



Њени м&ли, драго легло њено, 
Тек што беху помрли те ноћи. 
Ипак, зори певајућ, се уби; 
Музо моја нек те плач не свлада: 
Бог ]ош оста оном што се губи, 
Бог на небу, а на земљи нада. 

Муза. 

И шта ћеш тп наћи, кад јада све више 
Очинском огњишту самоћа те сведе? 
Кад дрхтава рука прашину ти брише, 
С уточишта коЈс пренебрећи хтеде. 
С каквим ћеш образом у страну да кушаш 
Да склоништа на1)еш и мир што ти оде? 
Јадан глас ћеш туна сваки час да слушаш 
Шта имаш од жића и од све слободе? 
Зар се заборавља кб што се то жуди? 
Зар ћеш наћи себе, док ти душа пати? 
Ти ил' срце твоје, ко је песник, суди? 
Срце је и неће одговор ти дати. 

С француског Н. М. 




Оскар ВјЏлд: 



Иесник. 



Видех тицу кад сам дољом кренб 
Где на гнезду пева пз све моћи. 



Салома 

Трагедија у једвом чину. Превод 
с немачког по X« Лахнаиу* == 

(Свршетак). 

Ирод: Што ме мучи? Ах, погледај мее-ец! Како 
је црвен ! Како је црвен као крв I Ах, пророк је исти- 
ну прорекао. Он говораше да ће месец стати као крв. 
Не прорицаше ли тако? Сви сте ви чули какојепро- 
рицао. И сада је мјосец као крв. Зар вама не из- 
гледа? 

Иродија: О да, ја баш видим, и звезде падају 
као незреле смокве, зар не? И сунце је помрачало као 
црна тканина, и краљеви суземаљски задрхтали. Ако 
ништа, ово се последње баш може видети. У томе је 
бар пророк испунио своју реч, јер заиста, краљеви су 
земаљски задрхта»1и... Хајдмо унутра! Ти си болестан. 
Они ће у Риму рећи да сп пошашавио. Хајдмо унутра 
кад ти кажем. 

Глас Јованов: Ко је тај, што иде из Бдома, 
ко је тај, што долази из Бозре, чија је хаљина пур- 
пуром обојена, који блиста у лепоти одеће своје, и 
моћан се својом величином поноси. Зашто ти је хаљи- 
на скерлетом умрљана? 

Иродија: Хајдмо унутра. Избезумљава ме глас 
овога човека. Нећу, да моја кћи игра, док се он не- 
престанце дерња. Нећу да игра, докле год је ти бу- 
деш тако гледао. Једном речју, нећу да игра. 

Ирод: Не устај, жено моја, кра.1>ице моја, ништа 
ти то неће помоћи. Ја не идем унутра пре него што 
она буде играла. Играј ми, Саломо, играј! 



Стр. 360. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 23. 



Иродија: Не играј, кћери моја! 
Салома: Готова сам тетрарше. 

(Салома игра игру седам велова.) 

Ирод: Ах! Дивно! Дивно! Впдиш, пгра»1а ми је 
твоја кки. Ходи, Саломо, ходи овамо, да добијеш своју 
награду. Ја плаћам кра«1>евски ону, која је мени за 
уживање пграла. Све ћу ти дати што ти срце зажели. 
Шта би хтела? Говори само. 

Салома (КлечеКи): Желим да ми се сместа у јед- 
ној сребрној здели.... 

Ирод (смејуКи се): У јсдкоЈ сребриој здели? Да- 
како, у једној сребрној зде.1и, о елатка, лепа Саломо, 
ти најлепша међу кћерима јудејским! Шта желиш да 
ти се донесе у једној сребрној здели? Рецп ми само! 
Све што може бпти, добићеш. Моја богаства твоја су. 
Шта је то што ти срце тражн, Саломо? 

Салома: (устаје): Главу Јованову ! 

Иродија: Ах, добро рече, кћери моја. 

Ирод: Не, не! 

Иродија: Добро рече, кћери моја. 

Ирод: Не, не, Саломо. То није оно што захте- 
ваш. Не слушај глас твоје матере. Она те увек злу 
светује. Не осврћи се на њу. 

Салома: Не осврћем се ја на глас моје матере. 
Ради свога личног уживања захтевам главу Јованову 
на једној сребрној здели. Заклео си ми се, Ироде. Не 
заборавл>ај, заклео си мп се! 

Ирод: Ја то знам. Заклео сам се, у боговс сам 
се зак.100. Ја то добро знам. Али те преклињем, Са- 
ломо, пшти што друго. Ишти половину моје краље- 
вине. Даћу ти. Али не захтевај од мене оно што ти 
уста захтеше. 

Салома: Ја захтевам од тебе главу Јованову. 

Ирод: Не, не, ја ти је нећу дати. 

Салома: Ти си се заклео, Ироде. 

Иродпја: Да, ти си се заклео. Сви су чули. 
Пред свима си се заклео. 

Ирод: Мир, жено! теби не говорим. 

Иродија: Моја је кћи добро учинила кад је 
затражпла главу Јованову. Он ме је засуо грдњом п 
поругом. Он неисказиве стварн о мени говори. Види 
се да она воли своју матер. Не одступај кћери моја. 
Он се заклео. Он се заклео. 

Ирод: Мир! Не говори мени!.... Саломо, прекли- 
њем те, пе будп пркосна. Ја сам вазда према тебп био 
добар. Увск сам те волео.... Може бити, да сам те и 
одвише волсо. С тога не захтевај то од мене. То је 
нешто страшно, нешто ужасно што тп захтеваш. За- 
иста, ја држим, да ти с тим само шалу збијаш. Глава 
Једног човека, одвојена од тела му, то ружно изгледа, 
је лп? Не прпстоји се, да очи девојачке падну на тако 
што. К<1Кво бп уживање у томе нашла? Не, не, то ти 
не желиш. Слушај, што ћ^ ти рећи. Ја пмам један 
смарагд, један велики, округао смарагд, који ми је по- 
елала пријате^Ђпца цезарева. Кад кроз тај смарагд по- 
гледаш, виднш и оно што се збива далеко од тебе. 



Цезар носи један такав смарагд кад иде у циркус. 
Алп је мој већи. Ја то знам, мој је већи. То је на]- 
већи смарагд на свету. Њега би хтела ти да имат, 
је ли? Затражи га само, даћу ти. 

Салома: Ја тражим главу Јованову. 

Ирод: Ти не слушаш. Ти не чујеш. Пустп ме 
да тп говорим, Саломо. 

Ирод: Не, не, ти то не жслпш. Ти то кажеш 
само онако да би ме намучила, јер сам те гледао 
целог вечера. То је пстина, гледао сам .е целог ве- 
чера п нисам скидао око с тебе. Твоја лепота ме сплио 
занела п ја сам те одвише гледао. Али те заиста више 
нећу гледатп. Небп требало ништагледати. Ни ствари, ни 
људе не би требало гледати. Једино у огледалу се добро 
впди јер нам оно показује само маску. 0! 0! впнадајте! 
Жедап сам!... Саломо, Саломо, хајд, да будемо прија- 
тељи. Размисли!... А, шта сам хтео рећп? Шта то 
беше? А, знам, знам!... Саломо, — ходи ближе, бојим 
се нећеш ме чути — Саломо, ти позиајсш моје беле 
паунове којп се шетају по цветњчку међу миртама п 
чемпресима. Кљунови су пм златом позлаћенп, п зрна 
што гутају златна су, ноге су им пурпуром обојене. 
Када закреште кпша пада, и месец се појави на но- 
беском чадору кад у точак рашире репове своје. Два 
п два шећу се изме^у чсмпреса п тавних мирта, п 
сваки пма по једног роба, ради неге. Понекад прелећу 
преко дрвета а кад што мирују у трави и около риб- 
њака. У свету нема тако дивних птица. Знам, да ни 
сам цезар нема таквих птица, као што су моје. Даћу 
ти педесет мојих паунова. Они ће те тражити где 
год се макнеш, п у њиховом јату пзгледећеш као 
месец у великом, белом облаку.... Све ћу ти их дати. 
Имам их само стотину, п на це.10м свету нема тога 
краља који има такве пауне. Али ја ћу ти их све дати. 
Само ме мораш заклетве моје опростити, п не смеш 
захтевати од мене оно што захтеваху уста твоја. 

(Исправни КЈпу своју). 

Салома: Главу Јованову! 
Салома: Дај ми главу Јованову! 

Иродија: Добро вели1п кћери моја! А ти, ти 
си смешан с твојич паунима! 

Ирод: Мир! шта ми ту кречиш непрестано. 
Кречиш као каква птица грабљивица. Не мораш ми 
ту кречати. Твој глас ме кињи. Мир! кажем тиј... 
Саломо, промисли шта чиниш. Може бити да је овај 
човек богом послат. То је свети човек. Прст божји га 
]е дотакао. Бог му је страшне речи у уста ставпо. И 
по дворовима и у пустињи он је с њим.... Може бити 
најзад, да је он и сада с њим. Не може се рећи, а.1п 
је могуће, да је бог с њим и да му помаже. Према 
томе, ако он умре може ме кпква педаћа снаћи. И он 
је казао да ће у дан кад умрс нскога зло стићи. 
Кога би то требало да стигне, ако пе мене? Про- 
мисли, угазих у крв када сам до.1пзпо овамо, и зар 
нпсам чуо у ваздуху п(уштање крилп, шуштање нских 
огромних крила? То су рђавп знаци. И још је не- 



Вр. 23. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 36 1. 



чега било ту. Уверен сам д.ч је још нечега било, само 
]а нпсам впдео. Ти не би жслела да ие каква иссрећа 
спађс, Саломо. Чуј ме сад. 

Салома: Дај ми главу Јованову. 

Ирод: Ах! Ти нећеш да ме саслушаш! Буди 
мирна. Видиш, како сам ја миран. Ја сам потиуно 
мпран. Чу] ме. Овде сам сакрио наките, наките за 
које ни сама твоја мати не зна! Накпте дивне на око. 
Имам један оковратник с четири низа бисера. Они су 
као мссецп на сребрним зрацима нанизани. Да, они су 
као пола стотине месеца у златну мрежу похватани. 
Почивали су на филдиш грудима једне краљпце. Из- 
глсдаћеш лепа као краљица кад лх будеш понела. 
Имам аметиста од две руке; једни су као мрко вино, 
а други као вино руменика с водом помешано. Имам 
топаза жутих као очи тигЈЗОве, и других, ружичастих 
к о очп дивљега голуба, и зелених, као мачје очи. 
Имам опала што свеудиљ блистају ватром као лед 
студеном, опала, који душу човечју тугом натопе и 
који не могу мрака поднети. Имам оникса еличних 
очним јабучицама једне мртве госпе. Имам ортокласа 
што мењају боју како се месец меља, и пребледе, кад 
угледају сунце. Имам сафира тако великих као јаје, 
и тако плавих као какав плав цвет. Море се нија у 
њима и месец нигда не може изменити плаветнила 
њпховпх таласа. Имам кризолита и берила, кризолита 
и рубина, имам сардоникса и драгог камења и кри- 
стала од калцедона — и све ћу ти их дати, све, уз 
то и друго ћу ти што учинити. Краљ индијски ми 
баш сад посла четири лепезе урађене од папагајева 
перја, а краљ нумидски једну ха.Ђину од нојева перја. 
Имам један кристал у који није допуштено ни једној 
жсни погледати, а млади људи смеју га посматрати 
тек, ако су претходно добро ишибани. У једном ков- 
чежићу од седефа имам дивних тиркиза. Ко их носи 
на челу, може видети прилика којих у ствари и нема, 
а ко их носи на руци може сваку жену ојаловити. 
Опи су велико драгоцење. Они су неисплативо благо 
Али то није све. У једно] скрињици од абаносовине 
имам две купо ћилибарске као две јабуке ^д сувога 
злата. Ако би ти непријатељ усуо отрова у коју, ја- 
бука би постала сребрна. У другој опет скрињици 
украшеној ћилибаром имам савдале стаклом постав- 
љене. Имам огртача добављених из земље Церера, и 
гривни опточених гранатом и ахатима донесених из 
града Еуфрата.... За чим још жудиш, Саломо? Реци 
ми, би ли још штогод, ја ћу ти и то дати. Све што 
захтеш даћу ти — само једно не. Све ћу ти дати, 
што је моје — само не живот овог једног човека. 
Даћу ти и огртач првосвештеника. Скинућу ти и за- 
весу са светих двери. 

Јевреји: 0! 0!... 

Салома: Дај ми главу Јованову! 

Ирод: (Затури се у својој столици): Мора ЈОЈ се 

дати оно што захте! То је права мајчпна кћи! 



Први војник ступа ближе. Иродија скида прстен с Иродовог 
прста и даје га војнику, овај га предаје џелату. Џелат га по- 

гледа уплашево. 

Ирод: Ко ми прстен узе? Имао сам на десној 
руцп прстен. Ко ми вино испи? У купи ми је вина 
било. Пуна беше. Неко ми је испи. 0! Заиста ће се 
несрећа на некога излити. (Џелат силави ј чатрњу.) 0! 
зашто се заклех? Од сада не треба ни један краљ 
да се заклиње. Ако одржи заклетву страшно је, ако 
]е не одржи тако^е. 

И р д и ] а : . Моја кћи је добро у чинила. 

Ирод: Уверен сам да ћс се неко зло догодити. 

С а Л О М а : (Нагне се над чатрњу п слуша.) Никаква 

гласа. Ништа не чујем. Зашто не виче тај човск? А! 
Кад би мени неко прплазио да ме убије, ја бих викала, ]а 
бих се борила, ја то не бих трпела. Удри, удри, Наамане, 
удри кажем тп! Не, ништа не чујем. Све је мирно, 
страховито тишина. А! нешто паде о тле. Чула сам, 
нешто је пало. То јс мач џелатов. Он се плашп, овај 
роб. Испустио је мач. Не усуђује се да га убије. То 
је така кукавица, тај роб! Пошљите војнике доле. 

(Гледа 7 пажа Иродијиног и говори му): Ходи овамо! Ти СИ 

био пријатељ погинулога, је ли? Дед, кажем ти, још 
није доста мртвих! Иди војницима и заповеди им, да 
сиђу доле и да ми донесу оно, што сам тражила, оно, 
што је тетрарх обећао, оно, што је моје. (Паж устукне 

нааад, она се окрене војницвма): Сиђите у ОВу чатрњу И 

довесите ми главу онога човска. Тетрарше заповеди 
твојим војницима, да ми донесу главу Јованову. 

Једна џиновска, црна мишица^ мишлца џелатовА, појави со вв 
чатрње носећи главу Јованову на сребрну штиту. Сало ма пружи 
руке. Ирод покрије лице огртачем. Иродија се хлади лепеаом 
и осмејкује. НавареКани падну на колена и почну се молпги 

Богу. 

Салома: А, ти ми не даде уста твоја да по- 
љубим. Јоване! Па добро! Ја ћу их сада пољубити! 
Угришћу их својим зубима као што би зрео плод 
угризла. Да, пољубићу их, уста твоја, Јоване. Ја сам 
то рекла. Зар нисам рекла? Рекла сам ја то. Ах, сада 
ћу их пољубити.... Ал' зашто ме не погледаш, Јоване? 
Твоје очи које беху тако страшне, тако пуне мржње и 
презирања сада су затворене. Зашто су затворене? 
Та отвори очи твојс! Подигни капке твоје, Јоване! 
Зашто ме не погледаш? Бојиш ли ме се, Јоване, те 
нећеш да ме погледаш? И језик твој, који беше као 
црвена присојкиња гуја, не креће се више, мучи, не 
беседи више Јоване, ова скерлетна гуја, која је свој 
отров на ме сипала. Чудновато, је лн? Како то да 
црвена гуја не палаца више!... 

Ти ме не хтеде, Јоване! Ти ме одгурну. Ти ме 
наружи. Понашао си се према мени као према Једној 
блудници, као према једноЈ порочници, према мени, 
Саломи, кћери ИродијиноЈ, кнегињици јудсјокој! Е 
па добро, али ја још живим, а ти си мртав, и твоја 
је глава моја. Могу с њом чинити шта хоћу. Могу је ба- 
цити псима и птицама небеским. Иза паса шта остане нек* 
разнесу птице небеске.. 0, Јоване, Јоване, ти си био Једини 



Стр. 362. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1906. 



Ер. 23- 



иеђу л>удвна, кога љубљах. Сви ни други нрски беху 
Алн ти си бво леп. Твоје тело беше као стуб од 
слонове кости на с ебрнон постољу. Оно беше цвет&ак 
голубова и сребрних Лаиљана. Оно беше као кула 
сребрнв покривена штитовина од фи.'1лиша. Ништа у 
свету ннје се тако белило као твоје те.1о. Ништа у 
свсту не беше тако дрно као твоја киез. У свету ие 
беше нншта тако црвеио као твоја уста. Глас ти је 
био као кадионица, која најређе иирисе одаваше, и 
када те пидрх, чух тајанетвену нузику. О! Зашто ие 
не аогледа Јоване? Рукаиа иесто огртача и огртачен 
порочиих рочи застро си био лице своје. Везао си био 
очи своје везон једнога који хтеде да гледа саио у 
бога својега. Добро! ти виде свога бога, Јоване алн 
нене, нене нисн нпкада видео! Да си не видео заип- 
ловао бн не. Ја тебе видех и ваљубих се у те. О 
како те љубљах! Ја те још љубим, Јовапе. Ја сано 
тебе љубнн!... Жвдна сан лспоте твоје. Гладна саи 
тста твога. Нп пвно, нн јабуке ве утолише жуди 
ноје. Шта да радпи сада, Јовапе? Ни бујице, ни воде 
велике не угаспше иога жарког чеанућа. Бејах кие- 
гињица, ти ие презре, бејах невина, ти нн одузе де- 
вичавство ноје. Бојах чиста и срамешљнва, а ти усу 
огањ у жиле моје.... Ах! Ах! Зашто не ниси видео? 
Да си не ввдео, заииловао би ме! Ја то добро знаи, 
заииловао бн не, а тајна љубави већа је од тајне 
вирти.... 

Ирод: Ово је право чудовиште, та твоја кћи; 
кашен ти, ово је право чудовиште! То што је она 
учиннла, то јв велики преступ. Уверен саи да је то 
ввликн преступ према једнон непоанатон богу. 

Иродија: Ја саи потпуно задовољна својон 
кћерју. Право је ииала. И сада ја желии овде остати 

Ирод: (;ст»је) Л, то говори жена иога брата! 
Ходи! Не Ну да оставеи на овон месту. Хајд, кажеи 
ти ! Заиста, нешто Не ев страшно догоднтв. Манасије, 
Захарије, Осија, погасите бувтиње! Нећу еве ово да 
гледаи, и не трпии да ие све ово гледа. Погаснте 
буктиње! Заклоните несец! Скријтв звезде! И ии сами 
скрвјио се у дворану, Иродија. Почнњвн да дрхтии. 

Робовв гасе буктпље. Звевде 1[еств,ј ј. Једи великв облшс превЈче 

се преко несес^к и прикрпјо г« потпјно; поворввца се сасалн аа- 

мрачи. Тетрврх по^ ј» егепеввце. 

Глас Саломии: Ах, пољубила саи уста твоја, 
Јоване, пољубила саи их, уста твоја. Горке ти беху 
уене. Беше ли то укус крвиУ... Нв; љубави иожда. 
Оне кажу да је љубав чеиер... Али, шта то нариУ Ја 
сан пољубила уста твоја, Јоване, пољубила сан их, 
уста твоја! 

■1едаа врвк месечиие падве иа Салону ■ осаетли је. 

Ирод; (окреве се и спваи Салому): Убијтс ту Жвну !.,. 
1)ојванп Јгрву н ивнрцваре СаломЈ, кКвр Ироднјииу, кнеги>1.Ј 
ЈЈдејску. 

(Завеса пада.) 
— КРАЈ. " 

Иревео: Вракжо С. Пвповнћ. 



Жан Екар:=^= 

Серенада. 



згарпто, тебп је приреНепн ова ссрсиада. 
Гаибурин јрца; пријатељвце, слушај нс! 

— Серенада ки јв поввата ! У век 
иста арија! Ако тако продужиш, ја ћу 
:>кочитп у иоре! 

— Ако ноје иало дивљаче иислн да ни тако 
уиакве, ја ћу скочити у воду и довестн га овде! 

— Лепи мој оливачу, ти иислиш да ћеш дрнсати 
девојку! алн Ја ћу се претворити у јвгуљу и нсклн- 
зићу ти на руку 

— У јегуљу! шта то сиета? Исклиаићеш се вз 
руку пллвачевих; а-1и рпбар ће то уловитн, и ја гли 
рпбар ! 

— Онда ћу се првтворити у зсиву аоду у тон 
лепом врту. — А ја ћу бити обала илн корито! 

— Онда ћу бпти руиека ружа, и цветаћу у 
врту.... 

— А ја ћу бпти чв.1а и спаваћу на твојви 
грудииа I 

— Па добро, онда ћу бити звезда! 

— А ја ћу бнти облак, и ка«) вео одлетићу горе 
н љубпти те у уста и у очи. 

— Ако тп будеш облак,.... ја ћу се одиах зака- 
луђерити и бићу најиудрнја калу1>врипа1 

— Ах! иди, нонсеш ступити у светн нанастир, 
ја ћу бити сввштвник и испиведаћу те!„. 

Будп свештеник, шта ие се тиче? Зар не видиш 
да ип бледн чело? Ја ћу унрвти и калуђерице ће 
плакатн!,.. 

— Умрети! Ћутн!... Калу1>ерице ће п.1акатп... 
алн ја ћу б)1ти зеиља и иртву ћу те ииати! 

— ....Твоја ие серенада дира, учинићу што 
хоћеш... ходи, пољуби ке у уста, и буди мој љу- 
баввик!" 

Тако је певала Мијста,.., 

Превео: И. Малииковвк. 



Бр. 23. 



190а ВООАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 363. 




ГабрцЈед Данунцно. 

= Јунак. 

елике заставе светога Гонсалва већ су биле 
изашле на пијацу и тешко су се лелујале у 
ваздуху. Људи херкулског стаса придрзка- 
вали су их рукаиа, а лице им је било цр- 
вено и вратови им набрекли од напора. 

Иза побједс над Радузанииа, народ је у Маска- 
лику ]ош с векои помњои славио септембарску свет- 
ковину. Духовима је владао необичан религвјски жар. 
Читав је крај, у славу свечеву, жртвовао обиље ско- 
рашње жетве. Дуж улица, скоро по свим прозорима 
жене су извјешале свадбене простирке. Људи бијаху 
зеленилом украсили врата и цвијећем окитили до- 
вратке. Како је дувао вјетар, улицама се осјећало 
неко бескрајно и блиставо таласање, које је свјетину 
опијало. 

Литија је кривудала од цркве и отегла се до 
пијаце. Пред олтаром, гдје бјеше пао кип св. Пан- 
талеона, њих осморица, нарочито одабраних људи, 
чекаху моменат кад ће подићи кип светог Гонзелва. 
Они су с6 звали Ђовани, Куро, Умалидо, Матала, 
Винченцо Гуано, Рако ди Чеуцо, Бенедето Галанте, 
Бјађо ди Клиши и Ђовани Сендапаура. Они су стајали 
ћутећи, обузети достојанством своје дужности, мало 
збуњени. Чинило се да су доста снажни, имали су 
фанатички ватрено око, п као жене, носили су златне 

« 

обоце у ушима. С времена на вријеме пипнули би ми- 
шице и била, као да им мјере снагу; или би се, ле- 
тимично насмијешили један на другог. 

Свечева статуа била јје огромна, поцрњела, врло 
тешка, од шупље бронце, а глава и руке од сребра. 

Тада рече Матала: 

— Напријед! 

Унаоколо се народ ускомеша да види. При сва- 
ком јачем даху вјетра прозори су на цркви клопотали. 
Простор у цркви испуни се димом тамјана и измирне. 
Са часа на час чули су се звуци инструмената. Неко 
слијепо одушевљење обузме ову осморицу људи у сред 
овог религиозног метежа, Они спремни, пружише рзгке. 
Матала рече: 

— Један!... Два!... Три!... 

Сложно се људи упеше да подигну кип испред 
олтара. Али терет је био сувише велики: кип се за- 
љуља на лијево. Л>уди још нијесу могли добро сло- 
жити и удесити руке око основице да би га обухва- 
тили. Покушавајући да претегну, Бјађо ди Клиши и 
Ђовани Кура савијали су се, и, невјешти, пустише. 
Кип се сав накрену на једну страну, врло јако. Ума- 
лидо дрекну. 

— Чувајте се! Чувајте се! — викнуше унаоколо, 
видећи да од свеца пријети опасност. Са пијаце је 
стизала велика бука у којој се гласови ниЈесу раза- 
бирали. 



Умалидо бјеше пао на кољена, ч десна му рука 
бијаше остала под бранцом. Тако, иа кољенима, он је 
упрт поглед Дјравао на руци коју не могаше спасти — 
два велика ока, пуна стриш и бола; али није викао. 
Неколике крваве капи попрскаше олпр. 

Сви заједно, другови се понова упеше да по- 
дигну терет. Посао је био тежак. Умалидо је кривио 
уста од болова. Жене које су гледале најежише се. 

Најзад подигоше кип, и Умалидо извуче изгње- 
чсну и крваву шаку која впше не им|фоше облика. 

— Иди кући, чујеш ли! Иди кући! — довики- 
вао му је народ, погуркујући га к вратима од цркве. 

Једна жена скиде са себе кецељу и понуди му 
је за завој. Умалидо одби. Он није ништа говорио; 
гледао је гомилу људи који су махали рукама и пре- 
пирали се око кипа. 

— Ја сам на реду! 

— Не, не! Ја сам на реду! 

— Не, ја сам! 

Чико Поно, Матија Скафарола и Томазо ди Клиши 
св|фали су се ко ће, као осми носач, заиијенити Ума- 
лида. 

А он приђе парничарима. Размрскану руку држао 
је отпуштену, а другом прокрчи себи пут. 

— Ту је моЈС мјесто — рече он просто. 
Затим подметне лијево раме да подупре свеца. 

Силном вољом он је бол удушивао стискајући зубе. 

— Шта ћеш тиУ — упита га Матала. 

— Оно што хоће свети Гуизелво, — одговори он. 
И, заједно с остилима по])е да иде. 

С часа на час, гледајући како му цури крв из 
ране, понеки би га запитао: 

— Ума, како ти је? 

Он није одговарао. Ишао је напријед важно, од- 
мјеравајући корак по ритму музике, са памећу мало 
пометеном, испод широких застирака које су се с про- 
зора лепршале на вјетру, кроз свјетину која је била 
све већа и већа« 

На углу једне улице наједанпут паде. Светац 
застаде за један тренутак и заљуља се усред тренут- 
не пометње; но затим настави пут. Матија Скафарола 
подиетну се на празно мјесто. Два сроднвка подигоше 
онесвјеслога и однијеше га у најближу кућу. 

Ана ди Чеупо, стара жена, вична да лијечи ране, 
погледа нагрђену и крваву руку ; затим одмахну 
главом. 

— Шта знам да чиним? 

Она својом вјештином није могла ништа. 

Умалидоу који се бјеше повратио, не рече ни ри- 
Јсчи. Сједећи, мирно је посматрао своју рану. Рука са 
размрвљеним костима висила је сад потпуно изгуб- 
љена. 

Два три ратара дођоше да је виде. Покретом или 
ријечју, сваки исказа исту мисао. 

— Ко је носио светог Гунзелва? — запита Ума- 
лидо. 



Стр. 364. 



1908. БОСАВСКА ВИЛА 1д08. 



бр. 2б. 



- Матија Скафарола — одговорише му. 

- А шта је сад? — пита поново, 
^- Вечорња с музиком. 

Ратари се поздравпше. Отидошо на вечерњу. С 
главне дркве чуло се велико звоњење. 

Један од сродника стави пред рањеника ведро 
хладне воде, велеки: 

Сваки час мећи руку унутра. Ми ћевш доћи. 
Идемо да чујсмо кечерњу. 

Умалидо оста сам. Звоњењо је било све јаче, с 
промијењеним темполт. Днсвна свјетлост биваше сла- 
бија. Једно маслииово дрво, зањихапо вјетром, удара*1о 
је гранаиа о нпски прозор. 

Умалпдо, сједећи почс лагано прати руку. Што 
сс впшс сппрала спјежа п усирена крв, повреда је бп- 
ва.1а све већа. 

— Ништа нс вријвди рука је пропала. Свети 
Гунзелве, теби је жртвујем — помислп Умалидо. 

Узе нож и пзпђе. Улице су биле пусте. Сав по- 
божан свијет био је у цркви. Над кућама су јурили 
.т>убичасти облаци освијетљени септембарскпм суицем 
на заласку, као какве животињске прилике. 

У цркви је сакупљени свијет готово сложно по- 
јао, уз звуке оргуља, у одмјереним прекидима. Јака 
запара од људи и запаљених воштаница ширила се 
по цркви. Сребрна глава светога Гонзелва с виспне је 
свјетлуцала... 

Умалидо уђе. На чуђење свију он дође до ол- 
тара. — Јасним гласом, држећи у лијевој руци нож 
рече : 

— Свети Гунзе.1ве, теби је жртвујем. 

И стадв сјећи око корјена десне шаке, лагано, 
на очи народа који се грозио. Нагрђена се рука, сва 
у крви, мало по мало, одвајала. Остаде висећи за је- 
дан треиутак, задржавана пошљедњим везама. Затим 
паде у бакарни тас, гдје се бацају новчани дарови, 
пред свечеве ноге. 

Тада Умалидо диже раскрвављену батаљицу, и 
јасним гласом, понови: 

— Свети Гунзелве, теби је жртвујем! 

Провео Д« 




Српсви народ. 

Од дра Сине Тројановнка. — 

(Наставак). 




)имало нису мањи јунаци босанскп и херце- 
говачки мухамеданци, обични војници, чија 
имена историја није ни записала. Ни један 
се у ратовима не дб, заробити без великих 
јада. Свака најмања кула и сваки њихов 
војник, свуда су се бранили до крајностп. 
Кад су у Бару највећма, и глађу и жеђу и болешћу 
притешњени били, викнуо им је један Црногорац: „Хај 



Турци, предајте се и не гипито узал/д! Пропали сте 
с главе! Руска војека узела Једрено и отишла на Ца- 
рпград. Ако не вјерујете, пошљите, кога хоћете, у ће- 
сареву земљу на Кастел-Ластву, нека чује. Пустићемо 
га да слободно оде и да се врати!** — А с града му 
со Турчин одзове: „Све смо чулп и све веру- 
Јсмо. Они Турци у Једрену бију се за свој 
образ, а ми за свој!" (Л>. Ненадовић). 

У иеослобођеним крајевима баш је јунаштво до- 
прпнело, те се наш свет н. пр. у Колапшну и Мето- 
хији никако није могао прилагодити повим тешкпм 
прпликама, те се у трајном окршају с Арнаутпма јако 
проредио: гпнући пли селећи се с огњишта. У јед- 
ном разговору, у ком се само јунаштво преузносило, 
рече Новица Церовић пред Љубом Ненадовићем: „Да 
нас је мање лунака, а више мудрака и на Косову би 
боље прошли**. Слично томе и Марко Миљанов једном 
рече: ^Мудром јунак коња води". Из овога се види да 
јунаци знају да цене п мир — ако није за образ 
купљеи. 

Јуначким народима оружје јо све п сва. Он га 
увск уза се носи и њим се поноси. 

У некпм црквама гдс нема звона, они их пуш- 
кама замењују. Кад се почне јеванђеље чптати, иза1)е 
Јсдан Црногорац пред цркву п избаци једну пушку; 
кад буде достојно изађу двојица и у два пута опале 
кубуре. Они ве»1е: п^огу је свеједпо: или звона или 
пушке, само нека чује да га и Црногорци призивљу'^. 
— На први глас да се коме родио син, Црногорац 
повиче: „Нека је сретан!'* и одмах дум из пушке. — 
Чим се избере главар, такође пушке сд свих страна 
затреште и тако свечано огласе његов чин и своју 
радост. — Чим се гост удали из куће опалиће пиш- 
тољ да тиме захвалност вда, а на то ће и домаћин 
с прага свој окинути, да му пожели срећан пут. — 
Погдекоја пушка проломи сву цетињску тишину. Од- 
мах се зна да то неки Црногорац долази или полази, 
па хоће да се јави и да поздрави Орлов Крп! и своје 
мило Цетиње. — Л>уба Ненадовић, по коме и довде 
наведосмо, био је једнога дана на Ријеци. На један 
пут у сред пазара један перјаник избаци пушку у ве- 
тар и гласно викну: „У послух Црногорци!« — Сав 
се народ згрну око њега, а он корачи на једну стену 
и викну. „Заповијест од господара и Сената: Да се 
од сада једна рубља прима и даје по осамнаест гроша. 
У послух Црногорци!" па онда опет избаци један пи- 
штољ. — До скора кад-год је мало Иван-бегово звоно 
танким гласом зазвонило, све Цетиње радосно скочи 
на ноге, нико не пита шта је? — свако само пита: 
„Ђо су наши побиједили? — Кад се оно јави, онда и 
сва друга звона ударе, онда и пушке и топови све 
цетињско поље заглуше... 

Поред српских царева и јуначких војвода као и 
других знаменитих људи гуслари су радо певали уз 
гусле и о хајдуцима. 



Бр. 23. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 365. 



Он опева оне, који су ее у гору одметнулп од 
турске нсправде и зулума. Али бивало јс н таквих 
хајдука, који су из мрзости према Турцима оставили 
своЈу породицу и свој дом, па се латили да убијају 
где стигну ког Турчина. Хајдуци су по правилу че- 
товали у друштву п имали су свога старешину, који 
се звао харамбаша. У почетку турске владе било 
је хајдука и од првс господе и племпка. Они су нај- 
радије дочекивали Турке кад носе повце од дације, 
које би покупили од сиротс раје, после су дочекивали 
трговце и путнике, а ударили и робили и саме куће. 
Кад у куки не нађу нопаца, онп домакина уцене, па 
му одведу сина или брата у таоце, и не пуштају док 
се не искупе. Сем новаца отимали су радо одело и 
оружје, а песме веле чак и лепе асеиске да су одво- 
дили. Прави хајдук никад није хтео убити човека, 
коЈи му ништа не чини нити Србииа. Хајдуци су лети 
живели по шумама и долазили јатацима на храну или 
су им овп у шуме доносили. Кад дође зима опи се 
растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зи- 
мовник, а.1и најпре уговоре кад ке се на пролеке са- 
стати и на ком месту. На зимовницама некоји леже 
дању по подрумима или каковим било скривеним ме- 
стима, а ноку се часте и певају уз гусле, а гдекоји 
преобучени у просте хал>ине чуваЈ*у стоку као слуге. 
Ако који у одређено време не би на рочиште дошао, 
друштво иде те га тражи; па ако би се догодило да 
јатак хајдука изда на зимовнику или га убије, то 
сваки хајдуци гледају да освете макар и пос.1е педе- 
сет година. Хајдуци око устанка 1804. године носили 
су се врло богато, и нешто друкчије за разлику од 
осталог света. То је цела истпна, што јс год турска 
власт била човечнија, то је п хајдука у земљи било 
мање. Кадшто се догађало да су понеког Турци ухва- 
тили, и онда би га одмах жива на колац набили, а 
кога у потери убију, одсеку му главу и метну на колац, 
да је свет гледа и да се застрашава. 

Кад се хајдук насити хајдуковања или га ко 
наговори да се окани, он сс преда, т. ј. поручи кме- 
товима оближњег села те му изваде од паше бурун- 
тиЈу, и онда опет изс^е међу људе, и после тога нико 
му не сме спомснути за оно што је хајдукуЈ*уки учинио. 

Ухвакени хајдук увек се држао јуначки. Кад га 
Турци поведу да набију на колац, ск.1ан>али би га да 
се потурчи, а*1и они су то с презрењем одбијали, псо- 
вали Мухамеда, додајуки: „Па зар после неку умрети". 
Идуки до коца певали су понајвише из гласа, да по- 
кажу да немаре за живот (по Вуку). 

Нарочита врста хајдука били су тако звани ч е т- 
ници. Они су живели у слободној Црно] Гори или 
Далмацији, па су оружани у четама прелазили у Тур- 
ску, нападали на села и пљачкали, а најчешке оти- 
мали стада. Често им је испадало за руком да добију 
шта траше, а неки пут су с крвавим главама одби- 
Јани. Кад пристигне потера п они виде да стоку не 
могу претерати у своју нахију, они је онда из пушака 



побију или ханџарпма исеку. Главе убијенпх лепрп- 
Јате»1>а одсеку, макар с највеком опасношку жпвота, па 
као трофеје однесу, и помску пх по к[ЈОву свогс^ 1и)ј- 
воде или главара, а некп пут пх обесе о дрвета 
оближња. Турци су опет 1)аурско главе најрадпје на- 
тица.1и на коље по бедемима од твр})аве. Ретко су 
људе заробљавалп, а за откуп би их пушталп. Нај- 
више су се крвпли с Арнаутима око Саужа, ма да 
су били блискп суседи, п да се чак чуло одјскипање 
песме од Једне кукс до друге. Они би сваком згодом 
гледали једап другог да убпју, и прп свем том, што 
су главе падалс као снопље, ипак су они, с једне п 
с друге стране, били вечито весели, ппмало не поми- 
шљајукп да ли ке још сутра живети или не. Тада су 
Турци и Арнаути само толико сеја^1и колико су поља 
могли из тврђаво брапити, а у противним црногорским 
њивама људи су орали на пушкомет далеко — докле 
их куршум не може достики, и то увек — разуме се 
— с пушком о рамену. Па при свем том иикоме није 
пада»1о на ум да тражи друго спгурније место за жи- 
вот!1 Привремено се могао и вшр углавити и тада су 
могли слободно један другом икп, н на пазарима са- 
стајати се, али опет с великом пажњом, јер се кавга 
код ратоборних горштака лако изроди. У старије време 
неустрашиви четници регрутовалп су се највише од 
чобана. Они су увек ведри и трезвени. Сва су им 
чула наперена па пажњу, да ниједна стварчица не 
може умаки њихову оку. Чобанин цео дан проведс о 
суву хлебу и посну сиру, али он то не мари. Кад 
звнзне север и пукну усови с планина, иекаве им за- 
трпају станове и оборс да по 10 дана бела дана не 
виде. И иначе је код њпх напрезање велико, за то они 
и јесу физички издржљивиЈи од свију осталих људи. 
У чету нису ишли људи што нигде ништа не- 
мају и што их невоља нагони, век иду да покажу 
јунаштво и да се освето за недсла турска. Највеки су 
четници били ускоци морачки, који су се 1795 г. на- 
селили у те планпне Црногорске из Херхеговине. 
Њима су Турци били све одузели, па су нап1ли згодно 
место, од куд су се могли светити својим крвницима. 
У чету су вазда пшли и први људи из најбољих 
кука. Ускоци су најживље војевали у 15., 16. и 
17. веку. 

(Свршиће се.) 



ч€г 



Српсве народне умотворине. 

Хајдук Маленица. 

Књигу ппп1е папт од Сарајва, 
Па ЈС спрема у Игман планину, 
А на руке хајдук-Маленици. 
„Маленпцо, босанска делијо, 
Кад ти водап! по гори хајдуке, 
Сјекаш ли се цара и везира, 



Стр. 366. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 23. 



Што забуни силну царсвнну, 
Па ни цару не оставп инра. 
Веке цару тужбе додијаи^е, 
Долазећи крвави иазари, 
Да за кога, не бп јада било, 
Већ за јодног у гори хајдука, 
Он Турчпну не да иировати, 
Готов цару Босну одметнути, 
На мене ]е фериан долазио, 
Из Стамбола, од цара нашвга, 
Данас тсбс цвревина тражи, 
Веће, иорв, из горе хајдучо, 
Ти ое немој противнти царству, 
Ни губити цареве већиле, 
Јер ћеш лако изгубити главу, 
Није твоја преиа цару снага; 
Веће хајде ненн у Сарајво, 
Да ми будеш каваз на капнјн, 
Заеућу те у шврите златне, 
А ништа ти учинити нећу, 
За то теби јанца Бога дајеи . 
Оде књпга у Игиан плаинну, 
И у руке Малевици дође. 
Бнрдем хајдук паши одговара: 
„Царски пашо, од Босне већилу, 
Нећу тебн доћп у Сарајво, 
Нп служити на капији царство, 
Да ми царе свв Сарајво даде, 
Знр да плаче сиротиња на ме? 
Да ја слушаи конак и капију, 
Зулумћарн сиротињу гњаве, 
А што кажеш за шерите златне, 
Ла се давно заљепам у злато, 
Не бојии се цара ни везира. 
Што ие снлна царевина тразни, 
У цара су у Стамбо.чу двори, 
А иоји су 1>в је нсни драго, 
Свс планине то су мојн дпори, 
Густа шума, то јв моја војска, 
Нек се турској војсци одазива, 
Л плавине цареву конаку. 
Нс бојпи св тебе ни Сарајва 
Мој је Игмаи, а твојв Сарајво. 
Кад ти иенп до Игиана до1)еш 
Осјети се ђе су иоји двори, 
Да ја дпћси теби у Снрајво 
Тп би знао боље аа хајдука. 
А што свуда сиротиња цвили 
Од зулума силнпх зулуићара 
То рултану не кааују Турци, 
Већ казују шта је њииа драго, 
Кад бих стио с.1ушати Сарајво 
Волио бих цареву столицу, 
Па да цару за све јадв кажеи 
Бареи би мн срцу о.^авшало", 
Дође књига паши у Сарајво 



Ви1)е паша да је хајдук прави 
Па га вишв нп тражитп неће. 

Иа вбпрке 



Бро и сланина. 

Народна шаљива прича. 



аноћи Бро код неког сеоског домаћива, па 

угледа о брвна обешенв две сланине, и ва- 

прави се да нс ана шта је то, па ке упи- 

тата: »Јв ли, газда, шта ти јо оно о брвнииа? 

' Газда му одговори: „Једно је Бог, друго 

Богородица . Еро квд леасе у ноете.^Бу, рече 

газди да ће вутрв ворон отпутовати. „Саио ми се јави 

кад пођеш" — додаде домаћин. Кад Еро устаде, узе 

једну сланину, па ће доиаћину: „Јл одох о Богои, ти 

остај с Богородпцом!" Чаи св газда днше и угледа 

да му нема оне слаиине коју је крстио „Богои", од- 

мах се сети, да ју је Еро однео, али и признао: да 

оде — „с Богон". 

Поред ове приче, коју саи лане забележио у та- 
ковскои се.1у ЈВутовници, валази се и у Вука овај ва- 
ријанат, који ћу скраћено навеети : 

Ђаволска сланина. 

Некакав крвдљивац увуче се на туђ таван. Пошто 
скине с^1аницу, оиакне се те падне ва сред куће, ^ 
је спавао човјек са женои и с )}ецои. Човјек скочн и 
стане викати: пКо је тоУ А крадљивац одговори: „Ја 
саи ћаво, но ћути, ево сам тн донио једву сланину". 
А човјек ]ош већиа уплашен, повиче: „Идн бвз трага, 
анатемате и тебе и твоје сланине!" А крадљивац онда 
рече: „Е добро, кад нећеш, а ти ии придигни сланину 
да ндеи". Човек му драгово.^вно придигне сланиву, 
свио да се ђаво кинс из куће; в он упрти /'ланвву 
ва леђа и однесе као своју. Квд ујутру сване, онда 
човјек лнди, да је ђаволу придигао своју сланину. 
Др. Снма ТроЈановмћ. 

Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Пјесме Марина Сабића: „Тгепи(с1". 

Сраиота је рећи, али је жалосна нстина, да св 
код нас Срба нввјероватно мвло знв о хрватској књн- 
жевности и хрватским књвжевнвцииа. Не треба се 
правдати тим што се код Хрввта, иоасдв, још иање 
зна о вашин стварииа; треба једном увидјети да је 
потребно и нужно културно зближавање и уједињење, 
и, с тим увјерењои, треба радити на потпуној народ- 
носној и културној аближености нашега народа. Кад 
би се онај елеиенат нашег народа, који се зовв Хр- 
вати, више аанииао за наш живот, в кад 6и присво- 
јио, колико се може, наше културне тековинв, онда 



Вр. 23. 



1906. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 367 



би Хрвати могли казати да, поред својих културних 
раденика, имају још и наше раденике; тако исто кад 
би се онај елеменат вашег народа, који се зове 
Срби, више завимао за живот хрватски, онда би се 
број српских културних раденика подвостручио. И 
бро] културних блага би се тако]^ер подвостручио. Ра- 
дови Буковца, Мештровића, Лисинског, Шеное, Мар- 
ковика, Ђалског, Крањчевика, Тресика, Беговика, 
Назора, Николика, Косора, Видрика, и других, били 
би исто Т04ИК0 српски, колико би хрватски били ра- 
дови Јовановика, Мокрањца, Маринковика, Ћорика, 
Лазаревика, Кнеасевика, Петронијевика, Матавуља, 
Дучика, Шантика, Ракића, Стефановика, Станковика, 
Прибикевика и Будисављевика. Сада има диференција 
у књижевним и умјетничким тенденцијама, и ништа 
плодније не би пало него укрштај тих двају малко 
диференцираних духова једног истог народа. Један 
Кравкчевик би, на сваки начин, имао знатног и доброг 
утјец^а на наше млај^е литерате, као што би доста 
новога и доброга унијели Козарац, Лесковар, Назор, 
Тресик, Беговик, Видрик и Домјаник. Тако би се и 
хрватска ^њига несумњиво користила тоном или јези- 
ком нашег Дучика, Ракика, Кочика; критичним духом 
Недика, укусом Сл. Јовановика, стилом Скерлика, По- 
повика и толиких других. Колико би то користи до- 
нијело, кад би се угледни српски критичари, с вре- 
мена на вријеме, позабавили којим хрватским пјесни- 
ком или приповједачем! Хрвати су, додуше, имали неке 
критике, али каква је та њихова критика, колико 
спремна, колико савремена, са каквим стилом и са 
Јсаквим умјетничким смислом, о томе је неугодно го- 
ворити. Ако су можда и имали некога Вуловика или 
Св. Николајевика, они нијесу имали никаквог Недика, 
и немају никаквог Скерлика ни Поповика. Била би 
дужност наших људи да о томе размисле, и да се с 
наше стране почне у хрватску књигу уносити впше 
јаке умјетничке критике, јер се то немање добрих 
критичара и сувише оџажа у хрватској савременој 
књижевности. Да би томе раду пружио свој обол, 
наш ке се лист одсада чешке освртати на књижевне 
појаве у Хрвата, доношењем информативних чланака 
о појединим важнијим представницима хрватске књиге, 
и преношењем изабраних ставова и њихових дјела. 
За овај пут једну биљешку о пјеснику Г. Марину 
Сабику. 

Марин Сабик је од оне групе хрватских пјесника) 
која чини посредну групу изме]^у Стар.х и Младих, 
(о њиховој борби и значењу донијекемо доцније наро- 
чит чланак) и, ма колико да је њен главни представ- 
ник Г. Тресик, некако потиснут, код њих налазимо 
нешто што привлачи нашу симпатију. Може неко у 
ту групу уброЈити и неке л>уде, који немају ништа 
заједничко са поезијом, али њих не треба ни споми- 
њати. Уз Тресика стоји ту Марин Сабик, и из те 
групе није нам потреба никаква другога ни познавати. 
Има код њих неке фине и сјетне мисаоности; њихов 
оптимистички назор о свијету не може нас оетавити 
хладнима. Благост, вјера у доброту и смисао рада и 
живота, нека питома религиозност и темељна етичка 
боја, то је значајно код поезије Марина Сабика. До- 
зво.1>ено је сањати и мислити што се хоке; треба дакле 
вјеровати у смисао живота и смисао живота век је 
нађен. Л>епоте, опет, има на свим странама извањег 
п унутрашњег свијета, и уживање у љепоти може да 
залијечи ране живота и бол од тајне свемирног смп- 
с.1а. Помирити се са патњама, радити; губити се у 
љепотама божанске прпроде; вјеровати у љубав и 



љубити — то је поетска филозофија Марина Сабика. 
То је модифицирана велнка мудрост старих сто- 
јика, п ја се не устежем признати да је то нај.Бспша 
и најкориснија животна филозофија што их уопке има. 

Књига Сабикевих пјсоама пуна је мјесечнне и 
мисаоности; од прве до задње странице не излази се 
из те снене атмосфере. Свуда су мјесечине, нечујни 
гласови ноки, кобни шумовп пз даљине, бљескање 
обасјаног мора, позивно свјетлуцање звијезда, лутање 
кроз нок, чишкење душе у иодрини и покоју, чезнуће 
за ријешењем животппх и свјетских питања. И свуда 
је нејасна сјета, чезнуће за непознатим; елетичан тон 
и поименита резигнација су осповна стања строфа Са- 
бићевих. Тако је настала једноликост (која би била 
мања да је књига ригорознпјо уреј^ена, да се помно 
бирало, па макар књига не била дебела као пјеоме 
Пере Одавића) и та једноликост не говори лнјепо о 
Сабвћевом таленту. Он је несумњиво даровит, и може 
стати одмах до најбољих хрватских пјесника, али та 
даровитост је прилично ограничена. Да Сабић, сре- 
ћом није ушао у ову мислену и сањалачку ноћну атмо- 
сферу, која је рјеј^е приказивана, он не би могао ус- 
пјети као са овом симпатичном књигом Тгепи1ака. 
Рјечник Сабићев нијс сувише богат, п за појвдине 
л>епотне појаве он употребљава увијек своје готове 
клишеје. Он има душу примчиву и врло привсчиву за 
љепоту, али му недостаје богаство израза; поврх то- 
га, изгледа да пише врло лако, и не настоји да осје- 
ћања у строфе што више кондензуЈС и среже, да чи- 
тава пјесма не остане рпсплинутаи неодре]^ена. И од 
оваквих какве су, већина пјесама Сабићевих чине 
естетичан утисак и изазивају фину, благу, рекао бих 
етичну, емоциЈу, гребало је још само скрупулозног 
раданаматеријалисању осјећањау ријечи и стиховима, 
па би се дАле ствари беспрекорне, иако не вриједности 
првога реда. За то је потребна једна самосвоЈна им- 
пулзивна природа, а то Г. Сабић ниЈе, ма колико да 
је мисаон и симпатичан. 

Него треба с похвалом споменути да поезија Г. 
Сабића нпЈ'е гра]}ена на основу прецепта побожних и 
правовјерних хрватских критичара. И ако, као што 
изгледа, стоји чврсто на теизму, Сабић то не чини 
Јер налази да треба пјевати о Богу, него што у себи 
има религиозних осјећања; тако исто, критичари га 
ниЈесу могли натјерати да удари у патриоске тираде 
п дптирамбе. Он ПЈ'ова оно што осјећа и пјева себе: 
пред његовом збирком стоје стихови Виктора Ига (из 
^08 Соп1етр1аиоп8, РгеГасе): 

Е«1 — се 1а \1е А* ип ћоттеУ ^п! 
1а У1е Јез аи1ге8 ћоттез аизз!. 

— — ^иапс! 

је уоиз раг1е с1е тој, је уоив 
раг1е с1е уоиз. Соттеп! пе 1е 
8еи1е2 — уоиз раз? Аћ! апзеивб 
дш его18 дие је пе зијз раз 101 ! 

Он није осјећао потребу да шаблонски лаже у 
својој еротицп, и насталп су стихови који потпуно 
одговарају његовој осх)бености. То је нека еротпка бес 
трасна и ставенски милостива, сјетна и њежна. пре- 
ливена мисаоношћу. Та њежна и блага болећивост 
прелази чешће у недопадљиву сентименталност и хипер- 
трофиЈу, и то је што је најгоре у збирци Сабићевој. 
Доста више тих ситних епитетића и каламбурског 
кићења и фразирања! Треба говорити језиком који по- 
стоји, изразима, крји се даду разумјети. 



Отр. 368 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 19()Н. 



Вр. 23. 



Г. Сабић је образованчовјек, и приближно влада 
са двије културе; францускох и талијанском. То се 
може видјоти и из овпх његових Тгепи1;ака: ово 
не може бити мпсаоност п поезија једног неинтели- 
гентног човјека; наш Мплорад Пстровик, на примјер 
не би могао написати ни неке од слабијих пјесама 
Сабићевих. Сабић је јот иаписао један добар цпклус 
прпказа и студија из талијанске и француске ли- 
тературс. Он је струком правник, и ову збпрку јо 
наПисао као чиновник у топлој и осамљеној Будви. 
Сад је на Вису, и ту му је активност јењала због 
слабоће у очима, а већ сс прешла п половина живота. 
Код нас је познат као сарадник Српског Књижев- 
ногГласника, а писано о њему није, осим једне 
моје нотице у преклањском Бранкову Колу. Наш 
лист ће наскоро донијети неколико пјесма Г. Сабића 
Зовп До. Дим. Митриновик. 



Књижевне и културне биљежке. 

• 

Нопн српски листови Ј Тур(!кој. Досад је у Турској иа- 
лавио једпни српски политички лист 1>Царпградски Гласник«. Но 
уведењем устава у турској царевини проглашена је и слобода 
пггампе. Стога се на све стране покреКу равнп листови, па и 
српски. У СолЈну се већ отворила српска штампарија и наскоро 
ће почети и политички лист „Солјнски Гласник«. У Скопљј се 
покреће дрЈти политички лист цВардар". И на Косовј почеће 
ивлааити један српски лист, а један већи опет ј којој већој ва- 
роши ТЈрске царевине. Зато Срби с одЈшевљењем повдрављаЈЈ 
Јстав и свесрдно кличј: ПадишахЈМ чок јаша! 

Вугарски правопис. Детињски Вјесник јавља, да је ј 
БЈгарској поново покренЈто питање о њиховом правописЈ. Ради 
се на томе да се правопис Јпрости и да се сЈвитна слова иабаце. 
Било је и таквих предлагача који сј ивносили, како је најбоље 
да се користе српским правописом. 

Школа аа жељезничаре. У Србији се ради на томе, да се 
Јстанови школа, ј којој би се стрЈчно обравовали жељевнички 
чиновници како би што боље одговаралн својој дјнсности. За сада 
се намјерава да оснЈЈе само саобраћајнп одсјек. То ће бити прва 
школа ове стрЈке на БалканЈ. 

Иаложба ^Српског пољоирирредног друштваЧ »Српско 
пољопривредно друштво« приређује у Биограду у просторијама 
свога дома пвложбу па воћарства, виноградарства с подрумарством, 
пчеларства и рибарства. На овој ивложбп учествоваће и такмиће 
се привредници ив цијеле Србије. Ивложба ће се отворити 28. сеп- 
томбра, а траје до 2. октобра о. г. 

Бугарска академиЈа наука. У Бугарској ће се октобра 
мјесеца ове године прогласити прије 40 годипа основано „Блгарско 
књижовно дружество« академијом наука. У ту сврху поклонио јо 
велики бЈгарски добротвор Гешов 120.000 крЈна. У читавом 
СловенствЈ било је досад 5 академнја: рЈСка ј ПетроградЈ пољ- 
ска Ј КраковЈ, чегака ј ПрагЈ, хрватска ЈЈЖнословенска'' ј За- 
гребЈ п српска ј БиоградЈ. 



Нове књиге и листови. 

Теткн Данипа књига. Написала Даница Бандић. Ивдање 
књижаро и штампарије Јована Радака ј Вел. Кикинди 1908. У 
овој СЈ књови дјечије приче и то: 1. БЈба мара; 2. Златно влаће; 
3. Босиљак; 4. Прича о рањеној ласти; 5. Наша санЈтница; 6. 



Врабац ко Врабац; 7. Прича о морсковачи; 8. Браца. Цијена је 
КЊИ8И 40 потЈра. 

8аугеп1е|Ик, шјезебпЈк „1Јги§1уа Нгуаик^ћ Кпјј^оупјка". 
(то^. П1. бр. 8. Иалаал ј ЗагрсбЈ сваког мјессца ј свескамн од 
трп табака п стајо гонишње 12 К. Ово је најбољп хрватскп књп- 
жевнп лпст. 

Јаико. Иа ђачкс собице. Шгампарија Светозара Марп- 
кова Ссптомаш 11)08. У овој књлжпци пма 2С. Јмјетнпх пјесама 
слабе садржпие, те би бољо јчпнпо Јанко да је ј ђамкој собмци 
Јчио задатке илп чпгао најбољо српско пјесппко. 



Читула. 



1*АЛ0Јс Доидновић. За Јанксм Веселиновпћсм, Иав.том 
МарковпКе.ч Адамовим, ва Стеваном Сремцем, Мплорадом Митро- 
впћем, Милованом Глпшићем п Симом Матавуљем ових дана не- 
стало је јот једног врло Јгледног радника на српској књвжевво- 
сти. У БиоградЈ је Јмро 4. аЈГЈСта поанати приповједач Радоје 
Домановић, писа1( омиљених сатиричних приповиједака Вођа, 
Данга, Краљевић Марко по дрЈги пјт међЈ Србима ■ 
Ст р а д и ј е, које сј све имале потпјно васлЈжени Јспјех који се 
може поредити само са Јспехом Јааавца пред сјдом и које 
СЈ тачна слика и оштра сатира црних прилика аа вријеме реакцв- 
онарне владе ј Србији, као што је то Јааавац пред сјдом 
ва прилике ј нашој отацбини. 

Радоје Домановић родио се 4. фебрЈара 1873. ј срцу Ср- 
бије, Ј ШЈмадији ј селЈ Овсиштј ј среаЈ Јасеничком окрЈгу 
КрагЈЈева<1ком. Основнј школј свршио је ј селу ЈарЈШИцама 
среаа лепеничког гдје мј је отац био Јчитељ. ГимнаввЈЈ је свр- 
шио Ј КрагЈЈев1(Ј, а ј БиоградЈ на Велвкој Школи доврпгао је 
историјско-филолошки одсјек филоаофског факЈлтете в постао 1895. 
СЈПлент пиротске гимнааије, аатим је 1898 год. отпЈштен вв др- 
жавне слЈжбе као СЈвише слободоЈман по мишљењу реакцвонарве 
владв. Сведо1900 год. Дм— ши1|ј»4е» чЈ1Јжбо иршши Ј^ВвтрадЈ 
слЈзкећи као дЈша малон књвжевно полвтичком крЈгу слобод- 
њака и неаадоволлика коме сј припадали и Јавко Веселвноввћ 
и Милорад Митровнћ и гдје је Домановић чвтво прве одломке 
своје Страдије. 

Год. 1902. Домановвћ је опет отпЈштен ва државне слЈжбе 
Ј >С9ЈЈ јб поново враћен 1903. као писар Министарства [Тросвјете, 
а 1905 постављен је аа шефа коректора Државве Штампарије ј 
коме је положаЈЈ и Јмро. 

Свој књижевни рад почео је Домановић око 1898. полвтич- 
ким сатирама ј ОдјекЈ, Звеади, Дневном листј, а раавво 
се в достигао врхЈнац свога талента Ј^Српском Књижевном 
ГласникЈ** 1901. до 1903. У својим политичкии стварвма До- 
мановић је страховвтом јачвном нападао све прл»авштине и 
подлости свога времена. За вријеме реакционарне владавиве када 
је слобода јавне ријечи ј Србији била Јввштена, а алегорвчве са- 
твре Домановића пЈне илЈаијана савремене догађаје биле сј је- 
дини слободнији глас који се тада чјо и олакшавале сј јад по- 
тиштених ДЈШ1>. Али поред тога Домановић је ј своје сатире 
Јнио толико ошпте човечанскога и чисто Јметничкога онога 
што чини вјечвтЈ врпјодност Јмјетничких Д1ела, да га је један однај- 
Јгледних критичара наших Јпоредио са највећим енглеским, а 
можда и највећим свјетсквм сатврвчаром Сввф* \ по веким 

странама његовог сатвричког дара в ванад Овиф! 

Домановић је Јмро ј доба најбоље снаге, кад је требао да 
д^ дјело арелости и гЈбитак који је његовом смрћЈ претрпјела 
наша сатира коЈЈ је он ј нас створио и тако високо Јвдигао, 
неиамјеран је. 



^Восанска Внда^ иалааи ј СарајевЈ три пЈта мјесечно, сваког 10., 20. и 30. — Цнјева је ва годввј 8 кр., ј Србвјв 10 двв. Ђацв, Јчатељв 
в подофвцврв добввај Ј лвст аа 6 крЈна а сељацв аа 4 ко. Претплата ва краљеввве шаље се на г. Михајла Р. Живховића, трг. ј БеоградЈ. 

САДРЖАЈ: Цјесме: Светковима, од С'име ИандЈровића. — Слобо^а, од М. Симића. — Престамак јаве, од 0Ј8-а. — Но^ у авгуету, 
од Алфреда де Мисеа, с францЈСког Н. М. — Серемада^ од ЖаЈа Бкара, превео М. Мвлинковић. — Приповијетке : Из једне Србуље, 
од Р. ТЈнгЈва Иеровића Невеспњског. — Самма. Трагедија ј једном чинј, од Оскара Вајлда, превео Бранко С Поповић. — 
ЈунаКу од Габријела ДанЈнција, превео Д. — Поука: Српски народ, од дра Симе Тројановића. — Орпекв народнв ум<тваринв: Хајдик 
Ма^ениџаЈ нар. пјесма, вабиљежио Н. Т. К. — Еро и сланина, од дра Симе Тројановића. — Лисшак. 

Власник и Јредввк Никола Т. Кашикови1>* Пехливавуша ул. 47. ДЈдарева јл. 2. Иедамска двонвчка пггампарвја, Сарајево. 



Врој 24. 



СЛРАЈЕВО, 30. августа 1908. 



Год. ХХШ. 



Ли Н. Толстој. 



Шта је уметност. 



Одлоици. 



је једва делатност која ее показује 
у животиња, а која је последвца 
' нагона и нагона за игрон (бсћШег, 
, Врепсег); делатност праћена извес- 
^адражајеи нервног система |Сгеп( 
— То ]в физиолошко-еволу- 
цпоннстичка двфвниција. 

Уиетиост је спољна ианифестација уиутрашњнх 
смоција човечијих, произведена средствон линија, боја, 
покрета, звукова или речи (Ус^гоп). То је експери- 
иентална двфиниција. 

Преиа најновијој дефиницпји, а она је од 
8и11у-а, унетност је »1ће ргоЈисИоп оГ ноте регта- 
пен! оћјеск ог рав91пд асиоп, \\ћ1сћ ја ||И«1 по1 оп1у 
1о 8ирр1у ап асиуе епјоутеп1 1о 1ће ргоЈисег, ћи1 
1о сопуеу а р1еааигаћ1е 1тргеВ81оп 1о а питћег о( 
8рес(а1огз ог ]1б1епегб ^иИе араг1 Ггот апу регзопа! 
аЈуап^а^е 1о ће (^егЈуеЈ ГготЧ«. 

Овв три дефинвције, 1{ада стоје високо над ме- 
тафиаичкин дефиннцијаиа, које заснивају уиетноет ва 
лепоти, ипак су нвтачне. 

Прва је нетачна стога, што, у иесто да се бави 
о саиој унетности, о којо] једино и јест пвтање, она 



') ,11рон8во))ен.е каквог сталног објекта, плн какве про- 
,188ве р»дн.в, сиоеоСавх да дадЈ живо уживањо нв само њвхов; 
ВЈТору (творцу). нвго в ла проиавсдЈ пријатну пнпресвју код 
»ниесвог броја г.1сдала1[в влп слушалаип, невевпсно од свеколике 
лп'1не корвстн, која отуда ноисе пропввћи". 



сано распрвв.1>а о порек.1у уиетности. И онај додатак 
о физио.1ошкон утисЕсу нЕ човсков организан тако је 
исто нетачан, иошто оиа нервиа надрашеност, која се 
тано пониње. иоже пратитв толике друге форне .Ћудске 
делатности; то је баш оно што је и створвло заблуду 
новвх естетичких теорнја, ко]е на степен уметности 
подишу грЕфење раскошних одела, пријатнвх иирнса, 
или чак је.1&. 

Бксперинентална дефиницнја, прена којој се уиет- 
ност састоји у изракавању еноциј^ нетачна је, јер 
човек ноше изражавати своје еиоције средствон лн- 
нија, боја, звукова, речи, а да то његово изража- 
вање ие утиче на другога; у ком случају не бн 
ни иогло битв речв о уиетничком израшавању. 

Трвћа дефиввцвја, — Снлв-вва — нетачна је, 
јер се исто тако лепо д& принеиита и на опсенарска 
извођења и вежбања у витешкои јахању, као год и 
на уиетност, док напротив, инвде извођења која иогу 
бити унетничка, а да и не дају пријатна осећања како 
своие аутору, тако нн публици; такве су суморне, 
свирепе сцеие у какво] поеип или у позоришту. 

Не.ачност тих разних дефнницпја долази отуда, 
што свв оне, нсто као и нетафизичке дсфпницвје, сано 
инају у виду пријатност, коју производп уиетпост, а 
не улогу, коју она иоже и ва-Ћа да игра у животу 
човека и човечанства. 

Да би се дала тачна дефиниција унетнооти, 
треба, дакле, пре свега, да се преетане гледати у н>ој 
извор 8адовол>ства, него да се посиатра као један од 
услова људскога живота. Ако се стави на ту тачку 
гледишта, однах се потврђујв, да је унетност ]едно од 
средстава које .т>уди ииају за не^усобни саобраћај. 

Дејство је сваког уметничког дела у тоне, шт& 
личност, којој се оно обраћа, став.1а у известан однос 



Стр. 370. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 24. 



са својим аутором, и са свима оиима, којц су из тог 
дела примили, или ке примити, исти згметнички утисак. 

Преносећи мисли и радње (поступке) међу љу- 
дима, реч је једно средство сједињавања између 
њих; друго такво средство јесте уметност. Оно прво 
као средство саобраћања р е ч ] у, одликује се нарочито 
тиме, што човек речју предаје другоме своје мисли, 
док уметношћу људи узајамно преносе своја осећања. 

Уметносна делатност оснива се на оном факту, 
да кад човек чувењем или ви]^ењем, буде прожет из- 
ражајем осећања неког другог човека, он тада постаје 
способаи да осети оно исто што и тај човек. 

Ево врло простих примера за то: један се човек 
смеје, други због тога осећа весе,/1ост; један човек 
плаче, онај који га гледа, како плаче, осећа да по- 
стаје туасан; један је човек раздражен или ражљућен, 
други, који га гледа, улази у слично стање. Својим 
покретима или звуком свога гласа један човек изра- 
жава своЈу храброст, своју вољу, своју тугу, своју 
мирноћу, — то осећање преноси се и на друге. Један 
човек изражава свој бол уздисајима и грчењем: ње- 
гова патња преноси с^ и на оне који га гледају. 
Један човек изражава осећање обожавања, страхопо- 
штовања, страха, поштовања, за какав предмет, личност 
или феномен, — друге присутне личности осећају 
како бивају обузете истим осећањем. 

Дакле, уметност се оснива на тој способности 
човечијој, да и сам осетн она осећања, у којима се 
налази какав други човек. 

Ако један човек утиче на друге, било непосредно 
својим спољним изгледом, било звуцима које производи 
у моменту кад ]в обузет извесним осећањем — на 
пример: кад, зевајући сам, нагна и другог на зевање, 
или на смејање или плакање, кад се он смеје или плаче, 
на мучење, кад се он мучи, — то још није уметност. 

Уметност почиње тек онда, кад онај, који осећа 
извесну емоцију и жели да је пренесе на другога, 
прибегне, ради тога, извесним спољним знацима. 

Бво простог примера: 

Дете, пошто је осетило страх, када је угледало 
курјака, приповеда тај случај. Да би у својих слуша- 
лаца изазвало узбуђеност, коју је осећало, дете им 
описује стање у коме се налазило, предмете који су 
га окружавали, шуму, своје безбрижно душевно стање, 
за тим појаву курјака, растојање на коме је оно било 
од њега и т. д. Ако дете, стварајући своју причу, 
поново оживи осећања која је оно искусило, ако за- 
добије своје слушаоце, учинивши да и они осете слична 
осећања, оно онда врши уметнички рад. 

Све ако чак дете није никад ни видело курјака, 
већ ако, — из честог страховања да га не сусретне 
или из жеље, да и на другога пренесе тај страх, који 
је оно имало, — измишља тобожњи сусрет с курјаком 
и прича га таквим начином, да и иа другог преноси 
осећање које је оно имало уображавајући свој сусрет 
с курјаком — и то ће још бити уметност. 



Исто тако, има и онде уметности, кад један 
човек, осетивши или страх од мучења или жел>у за 
уживањем, па било то у ствари или у уображ<>њу, из- 
ражава та осећања на платну или на мрамору, чинећи 
то тако, да их и други осете. -Има и онде уметностп, 
кад један осећа, или замишља да осећа, емоције ра- 
дости, жалости, очајања, храбрости или скрушености, 
као год и прелаз једног од ових осећања у друго 
које, па ако све то изрази звуцима, који дају могућ- 
ности другим људима, да и они то осете као и он 
сам. 

Најразличнија осећања, која уметник преноси у 
другога, па била она снажна или слаба, од значаја 
или детињска, добра или рђава, бивају предмет^умет- 
ности. Покорност своЈој судбини пли Богу, изражена 
у каквој драми, или занос љубавника, описан у ро- 
ману, или страст представљена на платну, или храб- 
рост изражена у музици, каквим свечаним маршем, 
или веселост испољена у игрању, или комичност иза- 
звана каквом пецкавом анекдотом, или тихост изра- 
жена каквим вечерњим пејзажем, или сликом какве 
женске која љуља колевку — све то има у себи 
уметности. 

Чим гледаоце или слушаоце обузму оссћања која 
је аутор имао, ту онда има уметничког дела: 

Изазвати у себи самом к.акво осећање 
већ проосећано, и, пошто смо га изазвали, 
предати га другоме, средством покрета, 
линија, боја, звукова, вербалнихслика;пре- 
нети та осећања таквим начином, даидруги 
осете то исто, то је циљ својствен умет- 
ности. УметностЈе једна форма људске де- 
латности која се, за једног човека, састоји 
у томе, да, свесно и вољно, предаје другоме 
своја осећања средством извесних спољних 
знакова, и то на такав начин, да други људп 
обузети тим осећањима, ова поново оживе. 

Уметност ниЈе, као што то веле метафизичари, 
манифестација тајанствене идеје о Лепоти или о Богу; 
уметност исто тако није, као што то тврде естетичари 
физиолози, игра у којој човек троши свој вишак енер- 
гије; она није изражавање емоција спољним знацима; 
она није стварање пријатних предмета; а, нарочито, 
она ниЈе једно задовољство: Уметност је сред- 
ствосједињењамеђуљудима, које их окупља 
у једном истом осећању, и које је, према 
томе, неопходно за живот човечанства и за 
његов прогрес на путу ка срећи. 

Захваљујући оној способности човека, да своје 
мисли може изражавати речима, сваки може сазнати 
за све оно што је урађено пре њега у области мишљења, 
и може исто тако узети учешћа у данашњој делат- 
ности других људи, и Још: на своје сувременике и 
своје потомке пренети мисли које је прибрао, оне 
мисли, које је он поцрпао у себи самом. Захваљујући 
способности човека да може на другога, средством 



Бр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 371. 



уметности, преносити своја осећања, иогу наи бити 
доступна сва осећања која су окушана око нас: како 
она осећања којииа су били обузети наши сувреиеници 
исто тако и она која су проосекана на иилијон го- 
дина пре нас. Тако човек иоже да на другог преносп 
своја сопствена осећања. 

(Наставвће се). 

Иревео: ВоЈ. Ј. Илик. 



^Фз|^?|^^ 



Мита Диинтр|Џевик Београд: 

Вечерња прича. 




^а пољу је био светао јесењп дан, 
налик на пролеће, са сзгнцем које 
ће за п6 часа заћи, и са пожуте- 
лим лишћем, које ће још те ноћи 
отпасти, а сутра ће га далеко од- 
нети ветар. У атељеу једног нашег дубров- 
чанина, у коме су летњи пејаажи заталасалог 
жита и мора стојали као лепи контрасти жи- 
вота и сунца према дубоком и меланколичном 
ћутању зидина, пјаце и катедрале славнога 
Града, равговарало је једно мало друштво, 
тихо, час по час са мало смеха, и са дис- 
кретним мирисом рума, који је био у чају. 
Сумрак се^почео полако да хвата, пејважи у 
атељеу губили су своје јасне, гор)^е боје, са 
једне велике, у пола довршене слике на но- 
гарима још се само белео царски коњ, који 
пред црквом чека нашега Силног Цара. Сви 
су ћутали, чуо се само господин Сава, наш 
отмен, врло отмен београ^анин: 

— То је било оно доба у моме животу, 
кад се тражи мир са једним великим хоризон- 
том шуме и траве, и са сахатом на столу, 
који, изме^у раширених књига и исписаних 
листића, откуцава брзо своје секунде и гони 
вас на рад, на интензиван рад. Сваки тренут, 
осећате 'лепо, има и своју душу и своју боју; 
и ' сав живот, ваш лични живот као да почне 
да зависи^ од једног општег покрета у при- 
роди са чијом интимном хармонијом одлааи вам 
час ва часом. Све је пролазило кроз моју душу 
п живело1у*^мени. И ја сам, са једнпм радо- 
сно пробу1)еним и крепким животом, радио по 
цео дан, предано и са религиозним усхитом 
оне пчеле, која зујп ту крај мене и сав свој 



трудни дан проведе на сунцу и на цвећу.... 
Будио сам се рано у зору, и у одређени сат 
почињао сам свој посао. У вече сам волео, 
како се смири сунце, да останем дуго на те- 
раси, и у оном благом замору полузатворених 
очију, док је још у ватри блескала преда 
мном Сава, осећао сам сву светлу илузију 
свога сопственог живота. Над главом су ми 
високо под пространим чистим небом, проле- 
тали голубови, по два три заједно, који су, 
изглздало је, носили некамо радост и утеху. 
Око мене било је много шуме која, прекодан, 
промени стотину боја : у зору плавичаста, 
која вас потсећа на пастирску легенду, а 
пред ноћ, мрачна са поезијом мистерије и 
слутње.... То је било оно велико здравље и 
тела и душе, које човек има 'само једанпут у 
животу, као биљка свој цвет, и које траје 
тако кратко, тако неутешно кратко. 

Господин Сава подиже горе своје очи, и 
за тренутак се у његову ћутању осети сва 
дубока резигнација. 

— И у то доба — настави господин 
Сава јачим гласом као да почиње нову стро- 
фу — ја сам први пут волео.... и никад пре, 
и никад после.... Сад кад се сетим свега тога, 
пред очи ми иза^е једно немирно, узбуђено 
небо, покривено широким облацима, које ве- 
тар, као гомилу херелдичких монструма, носи 
према сунцу, које је залазило, и један за дру- 
гим лете кроз плави ваздух пропети коњи, 
крилати лавови, орлови и стотину других 
шимеричких зверова... Ето, такво је било небо 
које сам већ пуна по сата гледао заваљен у 
столици у којој сам се љуљао, кад сам одо- 
здо, из баште, познао глас моје сестре, не- 
сташан, топао и безазлен, и други један глас, 
непознат, хладан и звучан. У први мах и 
нисам осетио њихов говор; моје су мисли 
ишле тако брзо и тако се брзо развијале н 
губиле као бели облаци на небу. Моја је се- 
стра опет почела да говори сасвим тпхо и 
једва сам је разабрао кад мало подиже глас: 

— Марија.... хајде да наберем цвећа.... 
Немој да плачехп.... 

Погледао сам одозго са терасе и спазим 
моју сестру, стајала је и држала обе руке 
оне друге жене п као вукла је да се дигне. 



втр. &и. 



[Ш. БОСАНСКА ВИЛА 1Ш, 



број и. 



држитељу, Христу Спаситељу и угодницима 
његовијем. 

И допаде се Руђо владици много; и ис- 
пуни му жељу, запопивши га ту у Пивском 
Манастиру лицем на Спасов-дан о прољећу 
и постави га, према његову внању и роду и 
госпоству, ва протопопа на тридесет попова 
пивскијех, ватарскијех^ дробњачкијех и гатач- 
кијех. 

И попова Ру^о; и служи и угоди цркви 
и народу, како му свети позив налагаше и 
захтијеваше. 

И, омиљен цркви господњој а повјереној 
му пастви прирастао за срце као добар па- 
стир овцама благословенијем, проживје прото- 
поп Ру^о мирне и сретне дане у Пиви, по- 
диже девет синова својих као девет змајева 
крилатијех и до коња и до копља бојна, до- 
веде за њих у свој дом девет снаха као де- 
вет вила горскијех од најбољих домова и оџа- 
ка херцеговачкијех и црногорокијех, и бог 
му даде те и дубоку илијепу старост и „би- 
јеле челе" под својијем шљеменом дочека. 

(Наставиће се.) 




1>^8. — 

^^Волео сам више нећу" 

Госаодгшу Милану СимиИу. 

Тако проструји мојои крвљу снага 
И пробуђена жеђ живота да ие 
Избаци нагло из глзгве осаме, 
Пустог умора, живог саркофага. 

И ја остављам свој видик без мен^, 
Завесу сенки што је пала на сан 
Бола и среће, на шум река јасан, 
На лишће, жеље и траг успомена. 

По мртвом дану месечина бела 
И ход тишине прелива се у тон 
Тајанствености, у разума сутон; 
Свет илузија до самог опела. 

И гледам. Данас као некад ниси 
С песмом на лицу, нити ми се чинп 
Да се покреће сад у месечини 
Арија снова и да у њој ти си. 

Не видим тебе и младост у свили, 
С кораком среће; не размишљам о том 
На овом свету што смо са животом, 
Трајно, кб гробом растављени били. 



Сад не размишљам. И поред сазнања 
Да је на земљи већ све доцкан за нас, 
Нов, други живот ја не желим данас, 
Ни старо небо ни облак сањања. 

С раном рођења, која се не лечи, 
Даљином слутим сву празнину где ће 
Идеје, мисли и пут наше среће 
Изгубити се у шум и у речи. 

И сад, кад при^у моји дани стари 
И додир твојих очију на мени, 
И твоја коса и густи прамени 
Једино што се крв моја зажари. 

И ја те гледам кроз бледо сећање 
Кб старо добро о ком незнам шта је, 
Кб добро откуд видим да још траје 
Спуштено небо, блато и клецање. 

И опет сваку мисао ти дајем 
И место где би добри били и ми, 
Молитва стара где се сад не дими; 
Ја те још волим, али загрљајем. 

Волим те срцем што још зна да лупа, 
Пропашћу мојом, мојим гробом ма да 
На мене увек после тога пада 
Клонулост тешка, замишљеноот тупа. 

Надамном љубав нема више власти, 
Ја видим с^е са душе ни мало, 
И слутим да је ње икад имало; 
Не чујем ништа осим својих страсти. 




Сииа Пандуровнку Ваљево. 

Немир. = 

Устао сам када Поноћ глува, 
Бледа, нема, у црноме велу, 
Невеселе, сиве стазе чува. 
Поветарац мек по њима дува, 
У сузама траву теши свелу; 
Суво гр&ње, жуто лишће њија 
Шум тајанствен ноћних елегија. 

Устао сам да обиђем руасе 
У свом врту, да видим да л* туже 
Судбу света, немилосну тако: 
Хармоније милогласне круже 
И њијају крунице полако. 
Месечина. Кроз алеје оане 
Туга веје, и шуморе гране. 

Ишао сам. Ал' свемиром целим 
Блед се немар, тиха туга шири; 
Свет са болом живота се мири. 
Руже ћуте, покривене белим 
Сјајем пуним месечине; гране 



Вр. 24. 



1§0б. БОеАНеКА бИЛА 1Ш. 



Отр. 3^5. 



Шуме, моле милост на све стране - 
Свет покоја вечног чека дане. 

И док мирне звезде, стазе руже 
Ја пх жалим, оплакујем. волим. 
Искидане мелодије круже 
Мојом душом наивно и боно. 
А часови струје монотоно. 
Тужбе ветра у гранама голим 
Са звуцима мог срца се друже. 

За све које волим — бол и страва, 
Немир живи, а њих можда трава, 
Мир жељени с неба чува плава. 
Док твог срца, у златној самоћи, 
Које досад невол>е су тукле, 
Не покрије величанство ноки 
Развсјане акорде увгукле. 




Коста 11етровн1|9 Београд. = 

У туђем свету. 

На земљу ме је Бог спустио страну 
И међу људе сурове и дивље. 
Дочекаше ме хладно, и не кану 
Ни једна суза радости, ни живл>е 

Не закуца им срце. А ја тупо 
Гледб сам ове чудновате људе, 
Са стравом што ме погледају глупо 
И ко сам, што се, да изнађу, труде. 

Рекао сам им ко сам и шта хоћу 
И куд ће моје жеље да се крену. 
Слушали су ме и дању и ноћу, 
Ал' речи моје, кб роса по сену 

Кад сунце јулско трепери и гори, 
Изгубиле ое у бескрајном вису — 
Залуд се језик мој чује и ори, 
Ови га људи разумели нису. 

И сада живим у том туђем свету 
Који је тврђи од сухога пања, 
Док дух мој жудно тражи бољу мету 
И о другоме завичају сања. 



^ 



С. Д. Петровнћ, Београд. 

АЛш М^ге!... 

Л(11о Маге! 

Доста бејах туна 
Где шуми море, 
Вапори крстаре, 
Где слушах песму 



С веселог Страдуна 

Ас11о, МАге, 
АЉо, Маге! 

Корачат' нећу више преко пјаца 
Ни с тобом шетат' 
Кроз улице старе, 
До дивног Гружа 
И краснога Граца 

АсИо Маге, 

А(11о Маге! 

Нит' икада више бити с тобом у баркети 
И глодат' очи 
Како ти се жаре 
И како коса твоја златна лети 

АсИо Маге, 

Ас11о Маге! 
Под хладним сунцем и лажљивим небом 
Без тебе, 

Богом послати ми даре, 
Живећу бедно, 
И живећу брзо — 

АЗЈо Маге, 

АсИо Маге!... 




У1с1ог Нп^о. 



УеП1, УМ1, У1С1. 



Ја сам живео доста, кад целог свог живота 
Не нађох братских руку, што би ми помоћ дале; 
Када се једва смејем на дечје ведре шале, 
. И кад ме нс весели ни цвећа сва лепота; 

Кад ми, — док све облачи пролетњу ризу сјајну, - 
Та дивна радост земна суморност не разгони ; 
Када сам пост'о човјек, који се сјаја клони, 
И који свуд осећа некакву жалост тајну; 

Кад ми од свију нада ниједна већ не оста; 
Кад сад, у време ружА, ја жудим, кћери мила; 
За гробном тамом твојом, што ми те младу скрила; 
Кад ми је срце мртво — ја сам живео доста. 

И ја сам им'о посла на овом шару земном, 
Камо ми бразде? Бво. А снопља? Бно тамо. 
Кроз живот ја сам мирно, насмејан иш'о само, 
Усправљен, но наклоњен ка свему тајанственом. 

Дао сам што сам мог'о; смужио, бдио радо; 
Но исмејани, често, биваху моји труди. 
И ја сам, с чудом, питб: што ли ме мрзе људи 
Кад сам толико стварб, кад сам толико страдб? 

У овој апси земној, где клеца људска нога, 
На нос сам тешко падб, и, јадан, раскрвављен, 
Од робијаша ружен, исцрпљен и остављен, 
Носио своју алку из ланца вечитога. 



бтр. Ш, 



1Ш БОСАНСКА ШАа 19бб. 



6р. б4. 



А сад, ја ск.1апам очи; поглед ми малаксава; 
Не чујем, ако успут, ивусте име моје; 
Ја сам утучен, ломан, кб она] човек, што }е 
Устао раном зором, и ком се јако спава. 

Ни завидљивцу више, када ме ружит' стане, — 

Не одговарам, лен сам, и немам више моћи, 

О отвори ми, Боже, врата од вечне ноћи, 

Да брзо на њих уђем, и да ме бар нестане! 

1908. ВоЈ. Ј. Илић, 



*^ 



АИГгед ае Ма88е1« 

Моме пријатељу Алфреду Т. 

Алфреде, у несрећи, када ми сви одоше, 
Ти ми остаде верним, једини од хиљаде. 
Срећа је мени дала безбројне везе лоп1е, 
Али ми тек нссрећа искреног друга даде. 

Тако, у крају, што је плодовит, сунчан, питом, 
Набуја просто цвеће и застре сву равнпцу; 
Ал' тек у крилу мрака, у стењу јаловитом, 
Пијуком рудар тражи и нађе златну жицу. 

Тако, и тиха, иирна безмерја океанска 
Л>ушкају плавим валом путника низ пучину; 
Ал' само љут северац, жестина ураганска, 
Избаце дробни бисер рибару на хридину. 

Сад журпм. Куд ћеш, ветре? Куда ме ти односиш? 
Шта марим... Као Бајрон, што птици песму узе, 
Ја кажем: „Гунђај, иоре, ал' мораш да ме носиш! — 
Ако ми коњиц клоне, даћу му већ мамузе. 

0, кад бпх мог'о, брате, ма шта ми Усуд дао, 

Да пријатељства нашег докажем сву чврстину, 

Те да ти — ма се, сутра, ил' жив ил' мртав звао — 

Од срца свог, док бије, поклоним половину ! 

ВоЈ. Ј. Нлик. 



1908. 



^ 



ВЈернсон ВЈернстЈерне. 

Весео момак. 



(Наставак). 




'аљина јој з^пе за један џбун. Она се окрену 
да се ослободи, и тако је стојећи, први 
пут опази. Коса јој је била непо1Сривена, 
али очеш.Ђана на високо, како обично 
носе норвешке дјевојке радним данима; 
јелече јој је од јаке пругасте такнине, 
без рукава; а око врата је имала само посувраћену 
јаку. Морала се украсти с рада у пољу, и није могла 
метнути ннкакав накит. Тада погледа у впс с обореном 
у страну главицом и смијала се; ситни су јој се зуби 



цаклили и јасно је свијетлило нешто из полусклоп- 
љених очних капака. Збуњено стајала је ту, чупкајући 
своју хаљиницу, онда му приђе и при сваком кораку 
бијаше све руменија. Он јој пође у сусрет и ухватп 
је за руку; она гледаше у тле и тако су стајали једно 
према другом. 

„Хвала ти на свима твојим писмима'^, било је 
прво што он рече, и када га она погледа и насмијешп 
се мало у неприлици, тада он осјети, да је она нај- 
лукавија чаробница, коју би икада могао срести у 
шуми; али он је био ухваћен, а и она исто тако. 

— „Ала си порастао!^ рече она, а мишљаше са- 
свим друго. 

Затим га посматраше све више и више, смијао се 
и он, али није рекао ништа. Псето се било посадпло 
на окомак стијене и гледало је дол>е на кућу; Торе 
чак с воде опази псећу главу, и за Бога није могао 
разабрати шта је то горе на брду. 

Њих се двоје сад упустише по ма.1о у раз- 
говор. И тек кад он поче долазити у ватру, летјеле 
су му ријечи с усана тако брзо, да се она не могаше 
уздржати, а да се не насмеје. 

— Да, видиш ли, такав сам ја, кад сам весео, 
сасвим весео, видиш ли; и када је све добро изиеђу 
нас двоје, чини ми се као да је у мени прлса нека 
брава, видиш ли! 

Она се смијаше, ца му одговори: 

— Сва писма, која сп ми слао, знам готово на 
изуст. 

— А ја твоја! Но ти си писала увијек тако 
кратко. 

— Зато што си ти непрестано хтио да су писма 
дуга. 

— А кад сам ја тражио, да пишемо о извјесној 
ствари, тада си опет измицала. 

— Ја се најбоље издвајам, кад ме гледаш с на- 
личја, рече вилоГорка. 

— Али сад ми паде на памет, никад ми нијеси 
писала, како си се отресла Јона Хатлена. 

— Смијала сам се. 

— Како? 

— Смијала сам се; знаш ли шта то значи сми- 
јати се? 

— Ај, па и ја се умијем смијати. 

— Дед да видим! 

— Је ли то још когод чуо? Али, ипак мора бити 
нешто, чему бих се ја смијао! 

— Мени то није нужно када сам весела. 

— Мерита, јеси ли сад весела? 

— Смијем ли се сад? 

— Да, смијеш се. 

Он је узе за обје руке, и гледајући је њежно, 
удари једну о другу, тако да јасно Ш1>еснуше. Наје- 
данпут отпоче псето режати, накостреши се, поче ла- 
јати доље у низини, бјеше све љуће и љуће, најзад 
сасвим бијесно. Мерита уплашена одскочи натраг, а 



Бр. ^1 



190В. БОСАНСКА ШЛА М. 



бтр. 3?7. 



Ајвинд стаде баш на окомак и гледао јс дол»е. Његов 
отац бијаше напујдао пса. Он стајаше дољо с обо руко 
у џеповпма, тик уз бријег, и гледаше горе у пса. 

— Јеси ли и ти ту? Каква је оно горе код 
тебе злоћа од псета? 

— Оно је псето са Хајдехефена, одговор п Ајвинд 
мало збуњено. 

— Како ]в, до ]^авола, овамо дошао? 

Мати која бјеше чула страховиту грају, брзо 
провпри кроз кујински прозор, и разумједе, шта се 
догодило, па се насмија и рече: 

— Псето јури овуда свакп дан; али то није 
ништа чудновато. 

— Ама то је страховито зубат гаров. 

— Он се умири, када га човјек милује, одговори 
Ајвинд и превуче руком преко рутаве коасе. 

Псето закута и ако још тихо режаше. Отац уђе 
безазлено у куку, а њих се двоје спасоше открика. 

— Овај пут пошло нам је за руком, рече Ме- 
рита, кад се опет нађоше једно уз друго. Бојиш ли 
се, да послије не буде горе? 

— Ја само знам једнога који би нас вребао. 

— ТвоЈ ђед? 

— Њега баш и мислим. 

— Али он нам неке ништа учинити! 

— Никад неке, нити може раставитн ерца наша. 

— А завјетујеш ли ми се чврсто? 

— Да, завјетујем ти се, Ајвинде. 

— Мерита, ала си лијепа! 

— Тако је рекла и лисица гаврану. па јс добила 
сир. 

— Буди увјерена, и ја бих радо јсо спра. 

— Али некеш добити. 

— Онда ку га сам узети! 

— Она окрену главу, али он га не узе. 

— А сад хоку нешто да ти кажем, Ајвинде! 
рече, а при том га посматраше са стране. 

— Шта? 

— Ала си поружњао! 

— Дакле ипак хокеш да ми даш сир? 

— Не, то неку, и опет се окрену од њега. 

— Сад морам ики Ајвинде. 

— Ја ку те пратити. 

— Али иза шуме не, иначе би те ^^ед опазио. 

— Само, само до на крај шуме. Али, драга 
дјевојко, не трчи тако брзо! 

— Овдје не можемо ики једно поред другог. 

— Па то се не зове пракењем? 

— Па онда ме ухвати! 

Она потрча, а Ајвинд за њом, и пошто брзо 
запе, он је ухвати. 

— Мерита, јесам ли те сад за увијек ухватио? 
па је ухвати руком око паса. 

— Мислим, рече она тихо и смијаше се, али 
одмах потом поцрвење и уозбиљи се. 



— Не, најзад се мора то догодити, мишљаше 
он, загрли је п хтједс је пољубпти. Алп она сагну 
главу пспод његове мпшице, насмија се п потрча 
поново. Опет се заустави код пошљедњег дрвека. 

— Кад кемо се опет наћп? упита она тихо. 

— Сјутра, СЈутра, одговори он исто тако. 

— Да, сЈутра! Е па збогом! и брзо отрча. 

— Мерита! 
Она застаде. 

— Чуј, заиста је чудновато, да смо се први пут 
сусрели горе на брду. 

— Да, да, баш чудновато, и журно продужп 
свој пут. 

Дуго Је гледао за њом, псето Јв трчало напријед 
и лајало, а она за њим укуткујукп га. Он се окрену, 
узв своју капу, баци је у вис, па је ухвати, и опет 
јје завитла. 

— Сад сам, надам се, начинио почетак за ис- 
тинску веселост, рече он и оде куки пјевајуки. 

(НаставиКе се). 




Одломци из Веда. ш: 

Иревео пв 1)е1188еп-а Дии. Мвтрнновик« 

Оа зргасћ Уајпауа1куа: »Каав' 
т1сћ, Аг1ћађћА^а, теЈп Теиегег.ап с1ег 
Нап(1; (1агиђег тизбоп \у1г ће1с1еп 
ип1;сг ипк а11е1П ип8 усгб1&пс11^сп, 
пјсћк ћ1ег 1П с1ег УегаатгаШп^. 
НгШапагапуака-иратзНаЛ 3, 13, 

Оагит 8о11 сИеве ^ећге пиг (!е1и 
ниез^еп 8оћпе 8е1П Уа1ег а18 (1а8 Вгаћ- 
тап кип(1тасћсп, ос1ег аисћ с1пет 
уег1гаи1еп 8сћи1ег, ађсг ке^пет ап- 
(1егп, \уег ез аисћ ве!. 1Јп(1 ђб1е 1ћт 
01пег (1аШг (11е луазбегитдигке^е Ег(1е 
11111; а11ет 1ћгеп ис1сћ1ит: „ОЈев 18к 
тсћг ^уег!", 8о 8о11, ег (1епксп, — 
„(11е8е8 1б1 шећг лусг!**, бо 8о11 ег 
(1спксп. 

Сћап61одуа'1'рат81шп 5, 11 ^ 5—в. 

Постанак ствари. 

ЕгдуеОа 10, 129, 

1. Тада нијс било ни бика ни небика, ниЈв било зрач- 

ног простора ни неба поврх њега. У чијеи 
крилу бијаше свиЈет, и ко га Јв сакрћвао? 
ГдЈв биЈаше тада дубоки понор и гдје море? 

2. Није било тада ни смрти ни бвсмртнооти, и ниЈв 

било дана и ноки. Само без даха дисаше у 
првобитности Једно, и осим њега нв бјешв ни- 
чега другог. 

3. Мраком Јв био застрт читав свиЈвт, као бвз свјвт- 

лости у ноки изгубљени океан; — и тада би, 
да се силом жара родило Једно, што је било 
скривено у љусцп. 



Стр. 9?8. 



1Ш. БОбАВОкА ВИЛА 1Ш. 



Ер. и . 



4. Из тога најприје взађе љубав, као клаца сазиања, 

в иудраци коријен бића нађоше у небику, тра- 
шећи га у нагону срца. 

5. И када своја нјерила нсоријечише: шта јв би.то 

доли а шта горн? Бијаху носиоци сјенева, 
онаге, које су се кретале; доли притезноет гори 
затегнутост. 

6. Него, коие је уснје.1о да то испита, и ко је дозиао 

откуд је потекло стварање? Настали су отуда 
и боговп, па ко иоже казати откуд су про- 
провзашли? 

7. Он, који је и произвео стварање, и ко на & гледа 

са иајвишег небескога свјетла, који га је учи- 
нио, илн га није учинио — он то зна! Или 
ножда не зна нн овУ 



10. Праџапати! Ти сн то и нпко другп, који те 

ово настануло, обухвативши, држи! Догодило 

наи се оно што желиио жртвујући ти! Нас, 

који то пизнајеио, учини госаодарииа добара! 

(Настаннће се.1 



Тражење непознатога Бога. 

т^&Ја 10, 121. 

1. У почетку изби он као златна клица, и тек што 

се роди, бијаше једиии господар свијетв; он 
утврди небо и зенл-у — ко је тај Бог што 
ну жртвуји15Н служино? 

2. Који даје дах и даје снагу, он, коие се и богови 

сокоравају кад ии заповједи, коне је сирт 
одбљесак бв&нртиости — ко је тај Бог што 
ну жртвујући елужиио? 

3. Који као једпни крал> управља свијетом и када 

дише и када склапа очи, који влада двонош- 
цииа и четвероношцииа — ко је тај Бог што 
ну жртвујући елужиио? 

4. Чијои се силои брда оснежују, о коне говори море 

и свјегска струја, чија су раиена нсбески по- 
лови — ко је тај Бог што иу жртвујући елу- 
жиио? 

5. Који је учвретио небески проетор и зенљу, воји 

16 поставио сјај сунчани и свод подувро, који 
лебди по сриједи арачног простора — ко ]е 
тај Бог што ну жртвујући служиио? 

6. Коне се ноле борци обију војскн, у аабрпвутон 

срцу вадајући се поиоћв, из кога излази еунце 
в ејаји на далеко — ко је тај Бог што ну 
шртвујући служиио? 

7. Када једнои до1)Ошв велике воде, свезародне, ко]е 

родише ватру, изађе он из њнх као жввотни 
дах богова — ко је тај Бог што ну жртву- 
јућв служииоУ 

8. Који, преиоћан, сагледа свезародне воде што ро- 

дише жртву, ов, једиви Бог иеђу богонииа — 
ко је тај Бог што иу жртвујући служиио? 

9. Не вашкодио иаи он, створитељ зеиље, који уједно 

створи и иебо, који заиста бивствује, којн 
створи б.1иетаве велике воде — ко је тај Бог 
што иу жртвујућн служнно? 



СрпсЕи народ. 

Од дра Снме Т||0јаиовн1>н. -- 
(Свршетак). 



скоке српске и.1етачка је република у Дал- 

иацијв као и у Аустрији поред своје гра- 

ннце настањивала, као људе одважне и 

вичне боју. Ови су ускоци па и другв ие- 

ђашв често позивали Турке, као и обрнуто штојебн- 

вало, на иегдан, ито како кад на коњииа или 

пешке. 

По једном очуванон докуненту ево како је штам- 
пао г. Ј. Тонић један негдан из око.1Пне задарске 
год. 1599.: 

Преговорв су бвли завршерв: да с« негданџи]е 
боре на коњу сабљаиа, а у кошу.^Би преиа прописииа 
за иегдан; да сваки од негдавџија ина ио једног де- 
вера; да ни иегданџије ип деверп не иогу имати при 
себи пиштол>а; да ви с које стране не буде преваре; 
да победилац иоже одсећи главу побе^еноие и однети 
је, а.1и ако обе негданџије погину, да им главе остану 
на телу; да једаи другом не ударају коље, и ако 
тога буде, да га једав другом плати ; и да саио оружје 
иобеђенога припада победиоцу, а не п коњ. У тре- 
нутку кад су преговори били завршенп, на нлетачкој 
етраии весело засвираше трубе и ударише бубњевн, а 
пуиоиоћиицн потписаше погодбе, које гласио објавише. 
Кад таоци стигоше на једву и другу страну, одузеше 
ии коње и они остадоше стојећн. У туреком (босав- 
скон) табору било је 550 оружаних .'Буди, а од Срба 
е и.1етачквм старешинама до 800. У то танан је било 
подве. А то се нарочито же.1ело, да се нвједан од 
иегданџија не користн положајеи сунца. Тада се прво 
о Турске стране зачу троструки узввк: Алај, Алај, 
Ала]1 Потои се из њихове средиве по]ави један ко- 
њавик с голои сабљон у руцп, и упути се право к 
иесту одређевои за негдав. То је био крајпшник Де- 
иир-хав. У тои пстои тренутку иојави се с млетачке 
етране Србин Вид Јелишић, такође па коњу и с го- 
лии иачеи у руци. Њега испрати звук труба и буб- 
њева и вишекратии усклик с призивањеи Спаспте.^Ба 
Исуса Христа. На обе страве се нестрп.т.нво в боја- 
жљиво очекввао почетак борбе. 

Кад су се мегдаиџије цриближилв једав другои 
на да.мну једног пушкомета Јелишићев девер упутп 
се к Демир-хану, па потто сс ова] скнде е коња 



Вр. 24. 



1дбА. еоСАнекА мла 1дб8. 



Отр. З^б. 



прегледа га да на себи нема чега скривеног, али не 
н^ ништа друго до не&е хамајлије, које му поскида. 
По том се Демир-хан попе на коња и заузе своје ме- 
сто, а његов девер дође к Јелишићу те га прегледа и 
нашавши му неке реликвије одузе му их, па се по- 
врати на своје место. А кад је с тим било готово, сав 
окупљени свет повуче се на једну или другу страну, 
тако да на чистом пољу не остаде нико други до 
мегданџија и њихових девера. Тада би знак и мег* 
данџиЈв у истом тренутку полетеше један на другога. 

Прво Демир-хан нападе на Јелишића, али му 
овај одби ударац и у истом тренутку пројури му свој 
мач с једне стране тела на другу. Гледаоци одмах 
опазише то, и на млетачкој страни зачу се одушевљен 
усклик, јер се мислило да је свршено с Турчином. 
Али се овај ипак још држао, те се борба продужи. 
Демир-хан поново нападе на Вида и једним ударцем 
дохвати га добро по левом рамену. И то видеше гле- 
даоци. На млетачкој страни нестаде веселости, јер се 
побојаше да им заточник (делија) не подлегне. Али се 
ни Вид није дао тако лако. Борба се настави и по- 
траја још неко време. У том Вид улучи тренутак и 
сјури противнику свој мач испод бедара. Ну, Турчин 
се још држи, још напада и брани се, док га ране не 
почеше савла^ивати. Он прво поче уступати, а потом 
се сурва с коња, који осетивши да на себи нема ја- 
хача, одјури право на турску страну. Међу Турцима 
од један пут завлада тајац, а на противничкој страни 
зачу се одушевљени усклик: победа! Кад је Демир 
пао, Вид је скочио с коња и одсекао му главу. 

Разуме се да је у другој прилици муслиман по- 
беђивао, а хришћанин главу губио — каква је јуначка 
срећа. 

Тако је исто наш заслужни г. М. Ђ. Милићевић 
живо описао први мегдан Хајдук-Вељкова брата Ми- 
лутина. 

Црногорци су у старије време носили мачине 
(с обе стране оштре) и дуге палошине, па кад се 
увреде, одмах су се изазивали на мегдан и одмах га 
и делили. Прави мегдан чиии се с већом спремом. 
Онај, који први изазива на мегдан шаље изазватом 
јабуку кроз коЈу скроз провуче ресу од прегаче, и 
уједно му одреди дан и место где ће га поделити. 
Кад изазвати добије јабуку, одмах ће је појести у знак 
да позив прима. За тим и он исту такву јабуку с ре- 
сом пошље изазивачу и поручи му: ^На исти дан и 
на истом месту чекаЈ* ме!^ Сваки мегданџија избере 
себи по једног девера, који ће му носити мачину, а за 
себе по палицу. За тии мегданџија позове све браство 
и све племе, а негда се крећу и целе нахије на мег- 
дан. На једну страну стану једни, а на другу други, 
па гледају како ће ови делити мегдан. Сваки девер 
преда своме мегданџији мачину а задржи палицу у 
рукама, којима их могу развадити у оно време, кад 
виде да је доста или кад се учинп ополико мегдана 
колико је уговорено. Ако је углављено да сс секу до 



краја онда девери не снетају док обојица но пану ; ако 
ли не, онда, док који кога окрвави. Који кога први 
окрвави његов је мегдан. Онда његова страна чини 
велики шенлук, а она друга која губи оде стидно дома. 

Ако ли који од мегданџија не би дошао на уре- 
чени дан и на одређено место, онда онај који је до- 
шао на мегдан, побије кудељу (преслицу) и зашен- 
лучи као да Ј'е добио бап1 мегдан. — Овако о црно- 
горском мегдану Медаковић, а из чијег се списа види, 
што сам п сАм слушао да су оваки мегдани дотрајали 
до 1796. године, особито код слободних племена, и да 
су онда чешће Срби између себе делили мегдан него 
с Турцима и Арнаутима. 

\У11к1П8оп Ј. 0. Оа1та1;!а апс1 Моп^епе^го. ^опс1. 
1848. такође је лепо описао један српски мегдан из 
16. века а по боШго, Ооситеп1;1 81ог1С1.0 



:г-9 



Српске народне умотворине. 

Српске пјесме из Херцеговине. 

33. 

Цуру проси Каранфил Јоване. 
Оног дана, кад је испросио, 
Оног дана свате сакупио, 
Па се шеће Каранфил Јоване. 
„Сретала га ђевојачка мајка. 
Па Јовану тихо говорила: 
^Што се шекеш Каранфил Јоване? 
Умрла је прошена ^евојка." 
„Ниј' умрла, но се утопила 
Са бедема у воду скочила.^ 
Проговара Каранфил Јоване: 
„ Ја ћу коват' куке од дуката 
Па тражити по мору ђевојку.** 
^Не куј кука, не троши дуката, 
Код двора је лијепа ђевојка.'' 

34. 
Питаш, драга, је ли помрчина. 
Та како ће бити помрчина, 
Кад с твог чела сиЈ'а мјесечина, 
А из ока два жарка сунашца, 
Која св'јетле и срце ми грију 

Пошто је овај чланак намењен ва Енглеае ввоставво сам 
7 њвхову тексту свуд помен писаца, од којих сам шта повајмио, 
а ва овај српски рад хтео сам и ту дужност да испуним, али сам 
7 ЖЈрби ипак неке нехотично ивоставио, као на стр. 92 о повдрав- 
љању нашег васлужног књижевног Нестора г. М. Ђ. МилиКевића, 
негде Медаковића и т. д. — На стр. 107 ивостављено је, што је 
требало да уђе: да и на српским источним обичајима, н. пр. на 
Островубу, Радичевцу и т. д., само људи стоку му ву, а жене 
никад. На стр. 171 треба да стоји: у Шумадији на много места, 
кад се печеница испече, прислони се ува вид, а на врх ражња 
валепи се воштаница и вапали да неко време гори. На стр. 187 
место ;,суфими8мом** треба да стоји еуфемивмом. На стр. 93 
стоји „планове" а треба послове; па стр. 170 стоји „товарв'' 
а треба т а в о р п. 



Стр. 380. 



1б6к ^ОбА1!(Ј1^А МАА {Ш. 



Бр. 24. 



И на мс сс врагољасто смију. 
Окрсни се, драга, мдло лане! 
И слатко се насмијеши на ме! 
Па ће одмах бијел дан да сване 
И жарено сунце да огране! 

35. 

Троје младпх заспа.10 
Међу трпма горама, 
Међу дв']ема водама. 
Међу собом говоре: 
„Ко се прије пробуди, 
Све дилбере обљуби." 
Ђевојци је срека била, 
Те се прва пробудила. 
Нс шће она љубитп, 
Већа стаде будити: 
„Устај, морв дилберче! 
Сјутра ћемо у коло. 
Коло ће се хватати; * 
Но хватај се до мене, 
Већ до друге код мене, 
Јер су људи врагови, 
Млади момци ^аволи, 
Рећи ће нам душмани, 
Да смо се ми љубилп**. 

36. 

Дивпа ти је ввијеада Даница! 
Још је љепша Јованбеговпца, 
Која роди девет ђевојака 
И деосто под појасом носа. 
Говори јој беже Јован-беже: 
„Чујеш ли ме, вјеренице љубо? 
Ако родиш десету ђевојку, 
Впш' куће ти јавор дрво оуво, 
Ниже куће Сава вода хладна, 
Хоћу тебе младу објесити, 
Ја ли ћу те у Саву турити.** 
Дође вакат Јованбеговици, 
Она роди десету ђевојку. 
Ту не бјеше беже Јованбеже, 
Већ он бјеше у пазар-чаршији. 
Проговара Јованбеговица 
Проговара својијем слугама: 
^Хајте, вовте бега Јованбега. 
Слуге су је хитро послушале. 
Ево иде беже Јованбеже. 
Узе љубу беже Јованбеже, 
Узе љубу за бијелу руку, 
Па је баци у Саву на главу. 

Фојница код Гацка. 

11рибил>ежво: Трпимнр, 



Три сестре и царев син. 

Српска народпа прпповетка пз Бвтоља. 





^иле трп сестре. Све су три биле лепе и 
сличне, али је најмлађа надмашила све 
својом лепотом.... Једном су седеле, радиле, 
шалиле се п разговарале, али се у разго- 
вору почну п преппратп око тога, која бп 
могла узети од њих царевога сина. Док су 
сс старије дпе препирале, трећа — најмлађа само је 
ћутала, али се и њој досади та преппрка, па да би 
прекинула свађу, рече пм: 

— Што сте се окупиле препирати, зар не видитс 
да сам ја за царевог сина најприличнпја; впдећете, 
да ћу се удати за царевог сина и родићу му два спна, 
као две златне јабуке, — завршивши ову шалу, на- 
омеја св. 

Старпје сестре, не узимајућп говор треће за 
шалу, наљутпше се на њу и почеше се договарати, 
како ће се ње отрестп, јер се, као најлепша, и може за- 
иста удати за царева сина, ма да је сирота.... Дуго 
су мислиле, док не решише — да поЈ^У све три у 
шетњу, па да је тамо оставе, не би ли је каква звер 
растргла.... И једнога лепог дана рекоше најмлађој, да 
пође с њима, ако хоће, да се мало прошетају. Нај- 
мла1>а и не слутећи никакво зло, пристане; спреме се 
и пођу. Дуго су ишле, док нв дођоше до једног лепо 
уређеног вииограда. Најмлађа, заморена дугим ходом, 
замолп сестре да се овде мало одморе. У томе се све 
три сложише и седоше крај тога винограда. Тада ће 
најстарија рећи најмлађој: „Наслонп главу на моје 
крило, па ћу те побискати. 

Сестра послуша наслони главу на кољено својс 
сестре, па како је била уморна, још и оно шашољење 
по глави посве је успава. Онда јој сестра лагано 
спусти главу са крила на земљу и обе старпје по- 
бегиу, оставиши најмлађу у винограду. 

После неког времена пробудп се она, обазре се 
око себе, али нигде ниједне ссстре. То је поплаши и 
стаде плакати. Али кад виде, да јој плач ништа не 
помаже, подиже се, да где год на]^е склонпшта. Ту 
у близини наиђе па једиу малу колпбу, у]^е у њу и 
продужи плакатп. У том случајно прође туда стадо 
коза, од којих се једна одвоји пасући траву и у^ у 
колибу. Девојка задржа ту козу, да јој чини друштво 
у овој самоћи; тако сад није била сама, па јој је било 
лакше... Козу је научила, да обиђе пажљиво виноград 
па да јој каже има ли кога у винограду, особито кад 
је хтела излазити из колибе по грожђе. То је била 
једина храна и њој и кози. 

Тај је виноград био царевог сина, који је сваког 
дана обилазио своје имање и увек је примећавао, да 
му грожђа све више нестаје. Потужи се мајци својој, 
али му она ништа не умеде казати, до да има некога, 
који се на грожђе навадпо. Онда се царевић реши. да 



1Јр. 24. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 381. 



чува виноград, ие би лн ухватио лопова. До^е у ви- 
ноград п сакри се у хладу под крушком.... Не потраја 
дуго, а девојка нареди козп да изи]^е и види — иига 
ли кога.... Коза се врати и рече, да нема никога. Она 
се извуче из колибе п поче брати грожђе, али у тои 
царевик скочи и ухватп је. Она га преплашено по- 
гледа. Царевик јој згледа лпце, па се задиви толикој 
лепотп. 

— Одкуда ти овде, лепа девојко?... упита је 
царсвик. 

Она преплашено псприча све царевои сину о 
своЈим сестрама и како је овде дошла. 

— А би ли ти бпла моја, — ја сам тај царев 
синУ... 

— Како ја могу бити твоја, кад сам сирота!... 
одговори пости^ена девојка. 

— Ти си сирота, али си врло лепа; па хајде са 
мном у двор. 

— Не могу, не, јер то ке чути моје сестр^, па 
ке ме још и убити. А неку да остављам ову колибу 
и козу. 

— Добро, — рече царев син, — ја ку те узети 
и са козом... — И оде куки. 

Разнесе се глас по царевини, да се царевик жени 
и да купи сватове, али нико не зна, коју узима... На 
уречено се време скупише сватови и пођоше по де- 
војку. Царевик је предводио сватове.... Сви се сватови 
стадоше смејати, кад их царевик заустави пред колибом 
мп&.1еки да је шала^... Царевик уђе у колибу, али му 
је требало молпти девојку, да пође с њим. Девојка се 
опирала, и кад се није могла одупрети, увуче се у 
једну кладу. Царевик узме ону кладу, па се са сва- 
товима, који ништа нису знали шта је било, а сме- 
јаху се свему, врати у двор, да се са кладом венча.... 
Кад видеше сватови, да овде није шала, но да се ца- 
ревпк баш хоке венчати, сташе га одвракати од те 
луде намере; али он не хтеде слушати, век се венча. 

Пролазили су дани, али девојка никако не из- 
лази И8 кладе. Напослетку се царевом сину досади, 
узе кладу, метну је на ватру да је спали, па тако 
истера девоЈку из ње. Онда настаде ново весеље... 

Глас о лепој девојци, што јо узео царевик из 
колибе, брзо се разиде по царевини, те тако и сестре 
сазнадоше, да им најилађа сестра није умрла, век по- 
стала царевом снахом. Криво им беше јако и пођу, да 
своју сестру потпуно униште.... Преобуку се у циган- 
ско одело и пођу тражити варош, где седи царев син. 
Дуго су путовали по свету тражеки сестру; а за то 
време, царева снаха затрудни и роди два синчика — 
као две златне јабуке. 

Кад су сестре приспеле до двора, стану молити, 
да их приме у службу, али се нпко није хтео ни 
обазрети на њихове молбе... Оне се не оканише своје 
намере и стану долазити свакога дана, како би се 
досадило овима у двору, па да их приме. После дужег 
досађивања смиловаше се и примише их у службу.... 



Не про]^е много, а најстарнјој сестри испаде за руком 
то отмо хал>ине своје сестре, а њој силом угура своје; 
оба јој детета одузме, крај ње мете два штенета, а 
децу убије и баци у башту. Кад царевик дође, зачуди 
се, кад виде код служавке штенад, па ке рекп. 

— Кака је то ствар, служавка и штенад?... 

— Кучка Је, те штенад рађа, — одговори пре- 
обучена царева снаха. 

Од она дпа дстета створише се у баштп две 
златпе кпте боспока. Царевику беше веома мило, што 
у баштп има тако лспо цвеке. Сад се сестре стадоше 
препирати око тога, — чпјо је цвеке? А царевик, да 
бп прекинуо распру, донесе у руци просо и речс: 

— Која од вас преброЈи ово, — њено је цвеке. 
Почеше старије сестре бројати, али не могоше 

ни пола набројати; а кад на]мла]^а узе бројати, одмах 
изброја све и њој допаде ово цвеке. Наљуте се сестре 
посеку босиљак, спале га на ватри, а пепео баце по 
башти. Но од тога пепела створе се два лепа дрвета 
и на њима по једна од злата јабука. 

Стану се сестре опет препирати око тога, чија 
су дрвета. Онда царевс^ донесе бисер и рече: 

— Која од вас бисер преброји, — њено је! 
Опет старије не могоше пребројати, а најмла^^а 

преброја и њоЈ даду дрвета. На.1>уте се онда сестре, 
посеку оба дрвета, и од њих начине патос. Али патос 
увек говораше, кад по њему старије сестре иј^аху: 
„Ух ала наи је тешко!** а кад најмлађа и^ше: „Ух 
ала нам је лако! 

Приметише то сестре, па се уплаше, да и царе- 
вик то не примети, покваре под, запале даске; а оно 
од њих посташе два детета, као две златне јјабуке. 
Задиви им се царевик и ссти се, да пх је негде видео. 

Сестре се стану препирати — чија су деца?... 
Онда царевик донесе песак и рече: 

— Ко ово преброји — тога су деца?!.. 

Опет старије не могаху пребројати, најмла^а 
пребројп — и њоЈ дадоше децу. Зачуди се царевик, 
одкуда деца служавци, на иШо му она свв испрпча 
шта је и како је, каже му, да су то њене сестре, па 
за то што су једнаке, није могао њу распознати, и 
рече му, да су оне убиле децу, п да су само за то и 
дошле овде. То наљути царевика, те одмах нареди, да 
се старије сестре вежу коњима за репове п растргну. 
А најмлађа опет остаде домакица у својој куки са 
својом децом. 

Прибележио: Лав. К. Мишковик. 




Књижевна хроника. 

Српски књижевници о Сими Матавуљу. 

Г. Роспк пао је на једну срекну идеју. Он је, 
поводом смрти Симе Матавуља, тражпо мишљења не- 
колико писаца, међу којима су и мишљеша представ- 



Стр. 382, 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 24. 



ника наше књижевности, г. Бранислава Ђ. Нушића и 
г. Јована Дучића, о таленту Матавуљеву и о тоие 
које његово дело сиатрају они за најбоље. Али г. 
Росић, по иојеи мишЈБењу, није ту своју идеју пот- 
пуно остварио. Он се постарао да, на дохват, добије 
мишљења неколиких писаца, који осии оне двојице, 
спадају или иеђу писце другога и трећега реда, или 
који спадају међу критичаре којима је, тако да речем, 
занат да кааеу своје мишљење о извесном писцу и о 
којем су, у својим критикама, већ неколико пута 
рекли своје мишљење о том писцу; нас, зато, не ин- 
тересују, у толикој мери, мишљења критичара, јер су 
нам она позната и јер, према њиховим досадашњим 
критикама, готово у напред, можемо предпоставити 
како ће гласити и то њихово поновно ми- 
шљење. Г. Росић је, наравно по мојем мишљењу, у 
првом реду, требао своја питања да упути припове- 
дачима, јер би за нас и за психологију наших писаца 
било од највећега значаја дознати, шта о једноме 
приповедачу мисле приповедачи, као другови његови 
на истом послу, као конкуренти његови. Ми бисмо 
том приликом дознали, како они мисле о највећем 
нашем приповедачу (а мишљење које они износе пред 
публику мора се сматрати за њихово мишљење), или 
поређујући њихова мишљења о томе приповедачу са 
мишљењем у приватном разговору, хоће, пред публи- 
ком тако да мисле.. У поређењу њиховог искреног 
и интимног мишљења са неискреним мишљењем уде- 
шеним и намештенпм за свет, лежи један од најпоуз- 
данијих прилога за психологију наших писаца. 

Не тражећи мишљења специално од пропове- 
дача (г. г. Марко Цар и Д агутин Ј. Илић нису, као 
што се зна, приповедачи), г Росић је, свакојако, имао 
намеру да покупи мишљења од што већег круга људи, 
које он сматра за културне. И зато је требао да се 
обрати и другим људима, који исто тако, имају права 
да се рачунају у културне људе: требао је да упути 
мишљења и образованим новинарима, и образованим 
политичарима, и образованим чиновнипима и, ако их 
таквих има, образованим трговцима. На тај начин 
знали бисмо шта мисле о Матавуљу културни кругови 
(који су у нас невероватно уски), да ли прате књи- 
жевност и у којој је мери прате, са колико разуме- 
вања и уживања читају. Али ја сам уверен, да је г. 
Росић хтео своју идеју потпуно да оствари, али да се 
та његова намера разбила о нехат и леност наше та- 
козване интелигенције, о шта су се разбиле кудикамо 
веће и плодније идеје. 

Из тих хаотичких мишљења, као што је и при- 
родно у таквим приликама, може се извести само једна 
констатација с којом се сви слажу: да је Матавуљ 
био наш пајкултурнији приповедач и да му је Ба- 
коња фра Брне најбоље дело. Ми, који мислимо да 
добро познајемо београдски живот, никада се нисмо 
одушевљавали његовим београдским приповеткама, јер 
Матавуљ, ма да је дуго живео у Београду, није 



имао опсервације п осећаја за оно што је типично бео- 
градско; његове београдске приче, без локалне боје, 
без локалне карактеристике, без локалне тшшчности, 
могу се, као што каже г. Цар, претворити у припо- 
ветке из ма којег краја Хрватске, Славоније, Баната 
или Србије. Г. Цар, који кудикамо мање познаје бео- 
градски живот него што га је Матавуљ познавао, 
узима у заштиту београдске приче Матавуљеве и чуди 
се једногласној осуди критичара и публике ^која јје 
тако брза на протзгривање готових мишљења^. Он то, 
у осталом, чини са истим правом којим смо и ми, не 
познавајући приморски живот, хвалилн приморске приче 
и узносили их изнад неуспелих београдских прича. 
Само г. Цар, као Далматинац и као човек који је, у 
своје време, важио као једна врста ауторитета у кри- 
тици, заборавља да је он, поред осталих културних 
Далматинаца, знатно припомогао, да се приморске 
приче Матавуљеве сматрају као верно огледало при- 
моррког жпвота. Ми смо, читајући те приповетке, само 
осећали нешто ново, нешто особено, нешто егзотично. 
Само то нас је, у прво време, привлачило. После смо 
фасцинирани једним убедљивим реалистичким стилом, 
несвесно осећали да те приповетке нису само производ 
ппшчеве маште, него да оне морају бити производ 
опажења једнога регцзнога света, нама недовољно по- 
знатог. После су дошли Матавуљеви земљаци, па су 
потврдили оно што смо ми осећали и наслућивали. 
Ми, на пример, нисмо кадри стварно да контролишемо 
да ли је Лоти верно описао живот исландских ри- 
бара, ал и, читајући његово дело Исландскирибари, 
ми инстиктивно осећамо сву реалност тога света. 
Г. Цар, коЈИ, овда онда, сврати у Београд и који, сва- 
којако, воли наш Веоград, ту хаотичку варош изукр- 
штану источњачким и западњачким животом, одуше- 
вљаваће се Матавуљевим београдским причама, ако у 
њима нађе да се именују неколике беогр^дске улице. 
Њему ће те приче (зато што воли Београд и зато што 
ми немамо приповедака из чисто београдскога житота 
изгледати да су веран отисак београдског живота п 
да су оне производ дубоког и уметничког опажања 
тога живота. И зато треба да верује нама а нарочито 
онда, када наша трврђења нису заснована на тесно- 
грудости или руфетлијској зависти. 

Већина мишљења (изузимајући мишљења крити- 
чара нама одавна позната) пригодна су стереотипна, 
празна и впше но поуздано, извештачеиа, намештена 
и неискрена. Мишљења пунафраза које нису ни ори- 
гиналне ни литерарне, (у најбољем смислу тога зна- 
чења), фраза књишких, клишетских, досадних и отуж- 
них. Г. Дучић једини изнео је једну лепу и ориги-* 
налну констатацију: Матавуљ је у нашу књижевност 
унео лепо јадранско море, као што је Русо унео зеле- 
нило у Француску. 

Г. Росић је упутио нашим писцима питања о 
стању наше књижевности и још о неколиким важним 
и ицтересавтним литерарццм проблемима. Та његова 



Бр. 24. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 383. 



пдеја је и лепа и интересантна и ја сам уверен да ће 
му наши писци бити на руци да је оствари — још у 
току ове деценије. 

И та ће књига изићи у укусном издању изда- 
вачке књиасаре Пахера и Кисића, која је у наше књи- 
жарство унела једну значајну умјетничку реформу. 

У Београду, у лутусту. 

П. С. Талетов. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

АИ-Вађа 1 бе1гАе8е( гагђојпИса* РгИо^ котра- 
га11Упот 12ибауапји пагодпјћ ргјроуе^ака. Карјзао 
Ог. О. РоИука. 

Рге81атрапо 12 »Ј^ћогп^ка га пагодш И\о1 \ оћ!- 
баје ји4п1ћ 81ауепа«. КЛ. XII., 8У. I. Ха^гећ. Ошшбка 
Т18кага. 1907. 81г. 1-48. 

Ко није прочитао „Хиљаду и једну ноћ**, тај не 
може лако схватити бујност источњачке фантазије, 
којој се границе не могу лако догледати. Баш та 
силна неусахла појетска жица и учинила је, те се ова 
првобитно индијска прича распроотрла на огромном 
растојању, не гледајући на језичне и вјерске међе. У 
Европи се највише чита она прерађена из Мисира, 
која се овде одомаћила тек почетком 18. вијека. У нас 
је пак сад довољно растурена у двије свеске у издању 
}^раће Поповића од 1889. године. „Али-баба" није 
првобитно постојао у чувеном источњачком зборнику 
„1001 ноћи^, али га је његов први европски издавач 
приклопио, па се ипак невјероватном брзином раширио, 
особито код балканских народа. — Г. Поливка је 
један од највећих свјетских научника за испитивање 
народнвх прич^ у компаративном правцу, а због своје 
огромне начитаности и знања не само свих словенских 
језика, него и већине германских и романских, чак су 
му морали њемачки научници понудити издавање од- 
личних Гримових дјечијих приповиједака. 
Он је у овоЈ студији прибрао и традицијв народс\, 
који нијесу били ни у каквој вези с југословенским 
народима, те нијесу, по томе ни могле утјецати на 
стварање југо-словенских имена и варијација сижета, 
али његова је водиља била и главни задатак да ком- 
паративно прикаже изучавање јужно-словенских вер- 
зија с верзијама најближих сусједних нар^зда. 

Свакојако пада у очи да је ова прича врло слабо 
истраживана у нашем народу, и г. Поливка је наводи 
само по двојици писаца, разумије се овдје не рачунајући 
многе сижете и мотиве здружене с овом причом. У 
хрватској је литератури већ обилнија грађа о њој. 

Др. Сима ТроЈановик. 

Одговор г. проФ. М. Недељковићу. 

Наша критика „Опће Географије" г. М. Недел.- 
ковића ражљутила је њена писца у толикој мјери, да 
је потпуно изгубио ону, у оваким приликама неопхо- 
дно потребну присебност. И заиста само губитком ове 
присебности, д4 се објаснити, зашто се г. Неде.^БКОвић 
већ у почетку свог одговара толико упиње, да докаже 
какви смо ми као личност. А то већ не би чинио је- 
дан присебан човјек, јер би као такав морао знати 
да се третирањем личних особина г. Ј. Дедијера не 
може доказати географска спрема г. М. Недељковића. 



Докле јс ова ничим неоправдана љутина довела 
г. професора види се из оног случаја, кад је из наше 
прпмједбе, зашто трпа непотребан библијски материјал 
у један географски уџбеник, покушао да докаже да 
смо ми том самом примједбом прогласили идеју о Богу 
7,за прост и чист поповски швидл^. Овај испад г. про- 
фесора не само да нас неће поплашити, већ вам до- 
лази као необично згодан доказ за истинитост наше 
претпоставке, да је г. Нед. иза општег прогреса веома 
много изостао. 

Само овом претјераном љутњом и губитком при- 
себности д& се објаснити и то, зашто г. Нед. на- 
пада и оне ствари, које су писане у његову корист, 
па на тај начин прима на се и оне грешке свог уџбе- 
ника, којима он у ствари није крив. Како се неспрет- 
но брани г. Недељковић, види се кад он у свом одговору на 
нашу примједбу, зашто геологија није дошла прије 
клаеификације планина одговара, да по наставном 
плану геологија и не спада у географско градиво. 
Значи да се он није држао тога плана, па зашто се 
онда позивље на тај план? 

Одговори на замјерке о астрономском градиву, 
затим у коју геогр. дисциплину спадају чланци о 
води у чврстом и ваздушастом стању, о појасевима 
топлоте, земљину магнетизму и електрицитету и 
многи други чине групу јединствено документованих 
одговора (у неких разлози гласе само: »не примам'^ и 
»не могу примити ), у којима се г. .писац пушта у 
произвољна објашњавања и која поново доказују оно, 
што смо већ рек.1и о савремености и темељитости 
пишчевих погледа. Мјесто да се пуштамо у објашња- 
вања, (и да ми писац опет не замјери, што с њим го- 
ворим с „висине^) упућујем га, нека узме ма који 
добар и савршен географски уџбеник, па кад већ неће 
да чита расправе о задацима и методама географске 
науке, и кад не зна зашто су та мјеста одређена тим 
питањима, нека послуша не мене, него савремену 
науку, па нека ћути и нека се више не брука. 

У свом одговору тужи се г. Нед. на моју не- 
лојалност, а у истом моменту чини ово. Ми смо му за- 
мјерали, зашто је одвојио картографију од математског зе- 
мљописа, 7)јер је управо главни циљ математског проу- 
чавања земље и т. д."^, а г. Недељковић ту исту 
замјерку третира овако: „Г. доктор вели да није 
оправдано, што је картографи]а одељена од математ- 
ског земљописа, јер јој је задатак и т. д.'^ ово не 
значи ништа друго, него да је г. Нед. наше ријечи 
произвољно измијенио само за то, да нам може одр- 
жати предику о задацима картографије. 

Сада долази оно класично мјесто, на коме је г. 
Нед. у један одјељак стрпао и човјека и географску 
карту и глобус, па све ]^утуре назвао органским жи- 
вотом на земљи. Г. Нед. тврди да није тако. Б па 
лијепо, ми ћемо покушати да докажемо, да је баш 
тако. У нашо] критици казали смо да се општи дио 
распада на три одјељка: На физичку и математску 
географију и на одјељак о органском животу. Пошто 
је сам г. Нед. цитирао један дио наше реченице, која 
говори о овоме, а није у исто вријеме ништа приго- 
ворио овој подјели, значи да је признаје. Е па кад 
исто тако сДм признаје, да је одвојио картографију 
од мат. земљописа, онда чланци о карти, глобусу и 
човјеку морају припадати или физичкој географији или 
одјељку о органскомживоту.Некајетајматервјал придо- 
дат ма којој од ове двије дисциплине, у оба случаја 
учињена је велика бесмислица. 



Стр. 384 



1бОб. ШСАНСКА ВИЛА 1Ш. 



Вр. 24. 



Велвка је иана у г. Нед. и то, што се он у 
свом одговору упушта у произвољна научна калку- 
лирања. Чуди се, кад има тектонских планина на- 
сталих пСиеасуравањех земљине коре, кад се хладила''; 
зашто не би онда било п тектонскид долина (Та1)? 
Господин Недељковић заборавља да речне долине 
(српски д л и н а и њемачки Т а I су термини за ријечну 
долину) настају на други начин него набране планине (које 
г. Нед. назива тектонским планинама). Има структур- 
них улегнука, насталих набирањем, али г. Нед. 
не зна да се то не зову долине и да су таква струк- 
турна улегнућа у тако старим планинама као штосуоне 
што су настале пСмежуравањем коре земљине кад се 
х«1адила без икаква значаја за данашњу пластику. 

Г. Недељковик се љути, што ми с њим разго- 
варамо „с висине**. Е опростпте, г. Недељковику, 
не може друкчије ни бити, кад је ваше географско 
знање тако малено. 

У великој својој љутини г. Недељковик хоке да 
буде и пркошљив и тврдоглав. Он се чуди нашем 
приговору, одакле нађе Турке као „народност*' у Бо- 
сни и на основу чега подијели босанско становништво 
на Србе и Хрвате и то тако прецизно, да тој подјелп 
даде бројни израз. 

Далеко бисмо отишли, кад би одговарали на 
све испаде свога срдитог противника и кад би га 
исправљоли у његовим примитивним мудровањима. Он 
се и онако у својој полемици служи недопуштенпм 
срествима извркуки наше ријечи, подмекуки нам и 
неслукене мисли, а ми некемо и не можемо се у том 
с њиме изједначити, па ради тога морамо с њим на- 
пустити сваку даљну полемику о овом предмету. 

Др. Јевто ДедиЈер. 

Књижевне и културне биљешке. 

Балендар Валкан. У Биограду се спрема и ове ће јесеии 
ивпћи »Велики календар Балкан". Садржина ће му бити врло бо- 
гата, а радови ће бити првих српских књижевника. Киће и 
илустрација. Календар ће се штампати у 25.000 примјерака. 

Први вонгрес русжнх жена. У Иетрограду се спрема први 
конгрес руских жена. Програм конгреса обухвата сва питања ив 
жеиског живота. Још ће се претресати и пека политичка питања 
као: укидање смртие кавне, чување тајности писама, укидање 
прогонства у Сибир, утвр^ивање светиње домаћег пр га и т. д. 

Соколскн лист. Уредништво Српског Сокола у Карловцима 
јавља свој браћи српским соколовима и свима пријатељима Срп- 
скога Соколства, да ће лист Српски Соко почети ва најкраће 
време своју трећу годину иалажења. Лист ће иалавити најмање 
иа једном табаку сваких 25 дана тако, да ће до Видовдана 1909. 
год., када ће се вавршити трећа година, ивићи у свему 12 бројева. 
Претплата му је ва австро-угарску, Босву и Херцеговииу само три 
(З) Круне годишње, а аа Србију и све остале вемље 4 К. Прет- 
плата се прима само на целу годпну. Умол>авају се свп чланови 
и пријатељи Српских Сокола, да се што многобројније претплате 
ва овај једини и ванредио јефтини српски соколски лист, који има 
да служи интересима Српскога Соколства. 

Внблнотека Богншнка. Велики српски научењак Валта- 
аар Богишић оставво је био своју богату библиотеку граду Д;^- 
бровнвку. Али родбива покојникова у толико је промијенила те- 



стаменат што јв поклонила библиотеку родном мјесту покојнога 
Богишића — Цавтату. Библиотека ће се пренијети иа Парива у 
Цавтат. 

Споменик Трубару. Ове године навршује се пуних 400 го- 

дина од рођења чувевог с*10веначког књижевника и реформатора 

Приможа Трубара. Он је први у Словена1^а почео писати слове- 

начки, пошто су до тада Словенци писали највише њемачкв. 

Год. 15б0. ивдао је Трубар на словеначком јсаику ^Катихиаис", 

приложивши му и с^овеначки бухвар. За његово доба отворена је 

такође у Јћубл>ани прва словеначка штампарија. Трубар је у 

своме народу ширио идеју словенског уједињења, а нарочито 

идеју уједињења јужних Словена. Словенци сад хоће да подигну 

спомевик своме најстаријем књижеввику. Ради тога је створен у 

Јћубљани нарочити одбор.. Предсједник му је Фран Збашник, 

пресједник књижевног друп^тва, потпресједник Иван Хрибар, 

градоначелник, Фран Илишић, подпресједник „С.тавенске Матице" 

и др. 

Србн у ИталвЈн. Блиау градића Удино, на граници Ита- 
лије и Аустрије постоји и данас мала словенска васеобина, која 
је сачувала до данас и свој јеаик и своје обичаје. Таких сло- 
венских насеља има и у другим градовима Италије. Тако говоре 
пола талијански пола српски села: Аквавива, Корекруче, Сан- 
феличе-Славо и Моитемитро. Бечка Академија- Наука нарочито 
је иааслала Милана Решетара, професора словенске књижевности 
на бечком свепаучишту да испита та насеља. Решетар је био на 
лицу мјеста, све је обишао и дошао до аакључка да су станов- 
ници свих тих насел»а чвсти Срби, који суседоселили у Ита^^ију 
у XV. вијеку, послије пропасти српског царства под предвођењем 
некаква Марка. Решетар је поднио бечкој Академији наука тачан 
иввјештај, који кад се штампа биће од неоспорвог ввтереса аа 
словенску науку. 

Нове књиге и листови. 

Иа књнга староставннх. V. Растко; Праведвикова мо- 
литва; Краљ Драгутин; Смрт цара Лааара, од Стевана Сремца. 
Књиге аа народ иадаје »Матица Српска" иа аадужбине Петра Ко- 
моввћа, чмека 1^. УИдт&л Ов/^, иадими! .^.Ммм^ С^/тшл^ ХиОИ. 
Штампарија Ђорђа Ивковића. Цијена 20 потура. 

Споненнца Шкрња ГруЈнчнпа Кусовца, сердара љубо- 
твњског и браће му: сердара попа Јока и попа Маша. Уредио А. 
Јовићевић. ИТтампано на 1^етињу у к. црн. државвој штампарији 
1908. Напријед је слика и биографија Шкрњина, аатим бесједе 
приликом спровода, па опда сажалнице и на крају шест пјесама 
штампанвх у повременим часописима. 

Илија Ивачковић: Ив савремене теологије. Два 
чланка. Земун, штампарија И. Стојичића. Цијена круна или динар. 

Отело Црнац Млетачкн, од Виљема Шекспира, превео с 
еиглеског Др. Светислав Стефавоввћ. У Новом Саду, иадање »Ма- 
тице Српске« 1908. Књпге ^Матице Српске** бр. 24. Штампарија 
Ђорђа Ивкивића. Цијена 2 круве. 

ФнлоаофнЈа у Горском ВцЈенцу, од дра Бранвслава Пе- 
троввјевића. Нови Сад, штампарија српске књшкаре Браће М. 
Поповића 1908. Ово дјело хвале црногорски листови као врло иа- 
врсно. Ако га добијемо, проговорићемо о њему и ми коју. 

Еконемско просвјетно стање у Босни н Херцеговннн. 
Посвећено јубилеуму окупације. Написао Шплбурден. Штампа 
српске штампарије у Загребу 1908. У овој су књнаи покупљенв 
подаци иа српских политичких листова, који иалаае у Босви и 
Херцеговави. Слика и једиог и другог стања врло је »калосна, 
али истинита. 

Летопис Матице Српске. Година ^ХХХ1У. књига 250. 
Свеска 4. аа год. 1908. У Новом Саду, књижара и штампарија 
учитељског дионичког друштва „Натошевдћ«. Цијена 1 К. 



9,Восанска Внла^ ивлааи у Сарајеву три пута мјесечио, сваког 10., 20. и 30. — Цијева је ва годвву 8 кр., у Србвјв 10 див. Ђацв, учвтеАи 
и подофицири добивају лист аа 6 круна а сељаци аа 4 ко. Претплата ив крал»евине шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖАЈ: Лјееме: Волео сам више неКуу од ВЈ8-а. — Лемир, од Свме Пандуровића. — У ту^ем свету, од Косте Петровића. — 
А<Ио Маге; од (!. Д. Потровића. — Ует, УШ^ Па', од УЈсЧог Пи^о-а, превсо Вој. .Ј. И.1ић. — Моме иријатељу Алфреду, одА1Гге(1 
(1е Ми38е1-а, превео Л. Илић. — Одломци из Иеда^ превео иа Пих.чепа Дим. Митриновић. — Приповијетке: Вечсрња ирича^ од 
Мите Димитријевића. — Из једне Србуље, од Р. Тунгува Перовића Невесињског. — Весео момак, од 1>јернсона Бјернстјерна, превео 
Никола Стајић. — Поука: Шта је уметностЈ од Лава Н. Толстоја, превео Вој. Ј. Илић. — Сриски народ, од дра Симе Тројановића. 
— Сриекв народне умотворине: Српске пјесме из Херцеговине, прибиљежио Трпимир. — Три сестре и царев син, народна прича, 
прибиљежио Лаа. К. Миппсовић. — Књижевна хроника: Сриски књижевници о Сими Матавуљу^ од П. С. Талетова. — Листак. 

Власиик в уредник Никода Т. Башнковнћ. ПехлнвавЈша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоввчка штампарија, Сарајево. 



БроЈ 25. 



САРАЈЕВО, 10. септенбра 1908. 



Год. ХХ1П. 



Шта је уметност. 



— Од.10НЦИ. — 

(Н»ст&вак). 

I ад наи нс бп било дано, да познаио ниелп 
аачете у људи, који су пре нас жнвели, и 
да своје сопствене миоли предајсно дру- 
гоие, људи би тада бпли као див.ћо жи- 
вотиње, П.1И као Гаспар Ханзер. А кад не бисио пиали 
способност за узбуђпвање туђии осећањииа поиоНу 
уивтности, ип бисио по готову били још већиа дивљи; 
у главнои, људи бн тада били јога уда.Ђенији јсдни 
од других, и још већи ие^усобни непрнјатељи. 

II, тако, дак.1е, унетност јв једна од најзначајни- 
јпх ствари, исто толико значајна као и сДи говор, те 
нора да ]е исто толико и распрострањена. Онако исто 
као што реч не утпче на иас саио у проповедпиа, 
беседаиа и књпгаиа, него и у свеко.1икии породпчним 
рпзговорииа, прп којпиа узајаино прекоеиио својс ии- 
с^и и своја пскуства, тавсо и уиетноет, у ширеи сии- 
с.;у речи, прожниа цео наш живот, те је оно, што се 
нпаива уиетност у уасеи сиислу, далеко од тога да 
представ.^.а целокупност истинске уиетности. 

Нас су шши^ии, да под ииенои уиетности разу- 
иено само оно што чујено и видиио по по^мриштииа, 
конпертпиа, пзложбаиа, грађевинамв, кппорсзачкии ра- 
дионицвма, или оно што читаио по песивма или рона- 
нпиа. Али све је то само један мањп део пстинскв 
уиетности, поиоку ко]е људи саобраћвју иеђу собом. 

Це.1а човечпја егзистенцијв испуњсна је умет- 
ничким делиив, почевши од успаванки, ') игара, ин- 

') Песмо које певају и;(.'нске док .Ј^ЈљајЈ дете у колев1(в. 



иикс, архитектурних украса, одеке, нанештаја, анто- 
нациј&, па до богослужења и јавних цереионија. Тако, 
да оно што ии зовеио уиетност у ужеи сиислу, није 
целокупна уиетноет није све оно што изазива осе- 
ћање, век је то саио један њен део, који сио ии, из 
некаквих разлога, цздвоји.1ђ, н коив припнсујено на- 
рочити значај. 

Људи су пак, од увек прицисивали твкав значај 
оној делатности што преноси осећања која су произа- 
ш.1а из религиозног схватвња, и тек су тои на.тенои 
делу уиетностп давалн инв уиетност у најшвреи сии- 
слу речи. 

Огари мудраци, Соврат, Платон и Аристотв.1о, 
тако су разуиевали уиетност. Тако су је схваталп 
јеврејски пророцн и први хрпшћани; тако је и данас 
схватвју иухаиеданци и побожви људи из народа. 

Чак се нвшло неколпко васпитача човечанетва, 
као што је, н. пр. Платон, у својој Републицн, и 
за тии, нрви хришћани, иухаиедавци и будисти који 
поричу сваку другу унетност. 

Људи који твво гледају на уиетност, насупрот 
данашњем ииш.Ђењу, преиа коие је сввко оно уивт- 
иичко дело добро, које нружа задово.^Бство, ти .'ћуди, 
са такнм гледвњвм на уметиост, ог.1ашавв.1И су је и 
оглвшавају јв за онасну због тога што она утиче на 
човека и противу њвговв воље, тако да је 8в човечвн- 
ство бо.Ђв да прогиа сввколпку уметност, него лн да 
јв дооусти под каквии иу драго било њених формаиа. 

Очввидно је, да ти .Ђуди вису ииа,1и нраво што 
осуђују целу умвтиоет; то је била жв.Ђа да св осиори 
нвшто што је неоспорно: једно од најнеопходннјих 
средстава за јединство иеђу .Ђудииа, бев когв једин- 
ства човечанство не би иогло опстати. Но њихова за- 
блуда нијв била тако велика као заблуда данашњих 



Стр. 386. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



хџхвилизованих БврошБана, који допуштају уметности 
под једним условом, ако ове производе нешто лепо, 
другим речима ако пруасају вадовољство. 

Некада се бојало да се међу разноликим умет- 
ничким делима не на^у нека која би могла покварити 
људе, па се осу1)ивала цела уметност, но данас је до- 
вољан само страх да не останемо без каквог најмањег 
задовољства па да нас нагна да будемо наклоњени 
према свима уметностима. Ова данашња заблуда изледа 
ми. много теаоом него она вајкадашња, а и њене после- 
дице кудикамо опаснијим! 



Како то бива, да ова уметност, коју су, у стара 
времена, једва трпели или потпуно оспоравали, доспе, 
у данашње време, дотле, да се сматра за нешто из- 
врсно само под условом ако пружа задовљство? 

Ево шта је узрок томе. 

Оцена вредности уметности, то ће рећи вре- 
дности осећања која уметност преноси, зависи од идеје 
коју су људи себи створили о смислу живота и од 
тога шта они сматрају, да је добро, а шта р]^аво у 
овом животу. Разлику пак између добра и зла постав- 
љају религије. 

Човечанство је упућено, да без престанка пде од 
нижег, делимичнијег и нејаснијег схватања живота 
вишем, генералнијем и јаснијем У томе покретању 
напретку, као и у сваком покрету, има вођа, људи 
који смисао живота разумевају јасније него други. 
Међу тим људима који иду пред својим временом, 
увек се налази један човек, који је, у својим беседама 
и свом животу, изразио своје лично схватање јасније 
и снажније него ли други. Религије нам указују на 
то више схваткн>е живота, које је у извесној епоси 
приступачно најбољим људима, и коме се, неминовно 
и неодступно, придружују сви остали чланови тога 
друштва. Из тога излази, да су религије увек слу- 
жиле као основица за оцењивање људских осећања. 
Ако та осећања приближавају људе оном идеалу 
који је религија истакла, ако су она у сагласности с 
тим идеалом и ако му не противурече, она су добра. 
Ако, напротив, та осећања удаљавају људе од тог 
идеала, ако нису у сагласности с овим и противурече 
му, — она су р]^ава. 

Ако религија сматра, да се смисао живота са- 
стоји у обожавању једног јединог Бога и у испуња- 
вању његове воље, онда ће осећања, која проистичу из 
љубави према том Богу и његову закону, а која (осе- 
ћања) преноси уметност — свете песме Пророка, 
Псалми, књига постања, — стварати добру, впшу 
уметност. 

Ако, напротив, религија чини, да се смер живота 
састоји у лепоти и снази, добра ће уметност бити она 
која буде изражавала радоет и енергију живота, рђава 
уметност она која буде изражавала осећања мекуштва 
или клонулости, — као што је то био случај. код Грка. 



Ако се смер живота састоји у опћем добру на- 
рода, или у продужењу живота којим су живели преци 
и у поштовању предака, онда ће она уметност која 
буде преносила осећања радости због жртвовања лич~ 
ног интереса зарад добра целог народа, или ради ве- 
личања предака и продужавања традиције, бити сма- 
трана као добра уметност, док уметност која буде из- 
ражавала супротна осећања биће сматрана за р]^аву, 
— као што је то био случај код Рнмљана и Кинеза. 

Ако се смисао живота састоји у ослобо^авању 
испод јарма животињства, онда се за добру уметност 
сматра она која уздиже душу а ниподаштава пут, а 
за р1)аву она што изражава осећања која теже да уте- 
меље телесне страсти, — као што је то случај код 
будиста. Увек у свакој епоси и у сваком људском 
друштву, постоји извесно религиозно схватање о оном 
што је добро, и о оном што је рђаво, и то је схва- 
тање заједничко свима људима из тог друштва; то 
религиозно схватање и одлучује о вредности осећања 
изражених уметношћу. 

Због тога, код свију народа, уметност која изра- 
жава осећања произашла из религиозне савести, за- 
једничке целом народу, сматрана је увек за добру и 
подстицана је, док је уметност, која је изражавала 
осећања супротна тој религиозној савести, сматрана 
за рђаву и оспоравана, а цела остала неизмерна област 
уметности, цомоћу које су људи билп међусобно ује- 
дињени, била је оглашавана за безвредносну, и да не 
постоји, и, шта више, није се ни трудило да се дис- 
путује њој, сем ако она ннје била противна рели- 
гиозном схватању епохе. Тако је било код Јевреја, 
Грка, Римљана, Кинеза, Бгипћана, Ивдијанаца, као 
год и код првих Хришћана. 

Хришћанство првих векова признавало је као 
уметничка дела само легенде, житија светаца, пропо- 
веди, молитве и химне, све оно што је изражавало 
Христову љубав, дивљење његову животу, жељу за 
следовањем његову примеру, одречење од светских за- 
довољстава, смиреност, љубав према ближњем, а сва 
уметничка дела која изражавају осећања личног ужи- 
вања била су сматрана као рђава и, следствено осу- 
ћивана. 

Тако је хришћанство осу]^ивало сваку пластичну 
незнабожачку уметност, допуштајући је само онда, ако 
је ова имала какав симболички значај. 



Ако је уметност делатност која има за циљ да 
преноси ме]^у људима најплеменитија и најлепша осе- 
ћања човечије душе онда како је то могло бити, да 
човечанство, за све време оне дуге периоде свога 
постајања — откако су људи престали веровати у 
учење цркве па до наших дана — није показивало 
жељу за том тако значајном делатношћу, но је заме- 
њивало неком нижом умјетничком де.1атношћу, која 
нема другог циља до задовољство? 



Бр. 25. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. 387. 



Да би се одговорило на то кгатање ваља најпре 
разрушити ону ваблуду која се лако ствара тиие што 
се нашој уметности придаје значај одистински уни 
верзалне уметности. Ми сио тако навикнули, да расу, 
чији смо саставни део, наивно сматрамо за најбол>у од 
свију осталих — расу англо-саксонску, ако смо Ен- 
глези; германску, ако смо Немци; гало-латинску, ако 
ско Французи; словенску, ако смо Руси; — да, гово- 
рећи о нашој уметности, имамо апсолутно убеђење, да 
је ова не само права, него још и најбоља, најистин- 
скија од свију других. 

У ствари, наша уметност, далеко од тога да буде 
јединотвена, није чак ни уметност целог хришћанског 
света, она се обраћа само најнижој класи тога дела 
човечанства. 

Некад се могло говорити о јеврејској, грчкој, егип- 
ћанској националној уметности, или, у наше дане, о 
кинеској, јапанској, индијанској уметности заједничкој 
целом народу. Таква врста уметнооти постојала је и у 
РусиЈи до Петра Велихсог, а у европском друштву до 
XIII. или XIV. века. Али откако су се више класе 
европског друштва, изгубивши веру у учење цркве, 
одбиле од правог хришћанства, и остале без икакве 
вере, ту више није било ничега што би се могло на- 
звати једном европском или националном уметношћу. 
Откако су више класе хришћанских народности изгу- 
биле своју веру у учење Цркве, уметност тих класа 
оделила се од уметности осталог народа, те су биле 
две уметности: уметност народа (пука) и уметност плем- 
ства. Отуда излази, да, кад се упитамо: како је чо- 
вечанство могло, за све новије време, живети без истин- 
скеуметности — будућије ову заменило уметношћу која 
само слуаеи циглом задовољству, — добија се одговор, 
да без истиноке уметности није живело ни сасвим цело 
човечанство, нити знатан део његов, већ само више 
класе нашег европског и хришћанског друштва, па и 
то ]ош за време трајања једне релативно кратке пери- 
оде, од Ренесанса и Реформације до наших дана. 

Све збркане и неразумљиве теорије и лаасна и 
противуречна мишљења о уметности, а нарочито, упорна 
тежња наше уметности, да се отисне својим рђавим 
путем, све је то последица онога опште примљеног 
тврђења, у пркос његовој апсурдности: да уметност 
наших виших класа значи целу уметност, истинску 
уметност, једину уметност, универзалну уметност. 

Упркос томе, што је то твр]^ење идентпчно с 
твр^ењем побожних људи из разних религија, који 
ону религију, 1^]о] они припадају, сматрају као је- 
дину истиниту, и ако је то тврЈ^ење апсолутно произ- 
вољно и неправедно, њега опет, сви људи наше епохе 
понављају с уверењем о непогрешивости. 

Ми држимо,! да је уметност, коју ми имамо, је- 
дина стварна уметност, — међутим, не само да две- 
трећине људскога рода — сви народи Азије и Афри- 
ке — живе и умиру, не слутећи ни да постоји та 
Јединствена и виша уметност него чак и у нашем 



хришћанском друштву једва ако се стоти део инте- 
ресује за оно што називамо уметност; они што сачи- 
њавају деведесет и девет осталих делова, живе и 
умиру, из генерације у генерацију, преоптерећени 
послом, а да никад и не окусе од наше уметности, 
која је, уосталом, такве природе, да кад би од ње и 
окусили, они не би били у стању да ма штогод од 
тога разумеју. 

По естетичкој теорији, коју исповедамо, ми до- 
пуштамо, да је уметност једна од највиших манифе- 
стација Идеје, Бога, Лепоте или да је то неко више 
духовно задовољство. Допуштамо сем тога, да сви 
људи имају подједнака права бар на духовна добра, 
а међутим, деведесет девет стотих делова свих Бвро- 
пљана, у раду који их прождире, потребном за про- 
изво]^ење наше уметности, живе и умиру а да и не 
уживају у тој уметности; па, ипак, ми мирно кажемо, 
да наша уметност представља пр4ву, једину, једин- 
ствену, целокупну уметност. 

Одговориће се на то, да, ако се цео свет, у са- 
дашњем тренутку, и не користи постојећом уметношћу, 
кривица за то није до саме уметности, већ до погре- 
шне организације нашег друштва, и да се у будућно- 
сти, да замислити једно стање ствари, када ће фи- 
зички рад бити делом замењен махинама, а, делом, 
олакшан правичнијом поделом рада и да ће на послу 
потребном за продукцију уметности људи радити ре- 
дом. У том тренутку више неће, бити људи приси- 
љених да цео свој живот проведу испод позорнице, у 
управљању украсима (декорацијама), у подизању ма- 
хина, или у свирању у клавир и рог, или у саста- 
вљању и штампању књига; људи који све то буду 
вршили радиће на томе само неколико часова дневно, 
а у своме слободном времену, моћи ће по вољи ужи- 
вати у благодати уметности. 

Бто шта кажу н понављају браниоци наше ис- 
кључиве уметности. Но, убе]^ен сам, да ни они сами 
не верују у то што кажу. Не може се замислити да 
они не знају да наша пречишћена уметност има за 
неизбежну погодбу: подјармљеност маса и да би она 
могла потрајати само саодржавањем тога ропства. 

Масе радника морају неминовно да се изнура- 
вају радом да би наши специјалисти — писци, музи- 
чари, играчи — дошли до ступња савршенства и да 
би достигли и могли производитн де.1а рафиниране 
уметности, и да би могла да опстане она публика од 
укуса, која та уметничка дела оцењује по њиховој 
правој вредности. Ослободите робље капитала и биће 
немогућно производити такву рафинирану уметност. 

Чак допуштаЈући да буде могућна ова немогућ- 
ност: да се пронађе средство, те да се уметност, та- 
ква како се она схвата, стави на расположење на- 
роду, тада се иставља друго гледиште, те да осве- 
дочи како таква уметност не може бити универзална: 
она је за народ апсолутно неразумљива. 



Отр. 388. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



Некад су песници писали латински; али и да- 
нас су уиетничкп проивводи неразумљиви за људску 
заједницу као да су писани на санскритском. 

Обично се одговара, да је за то кривица до не- 
достатка културе и развића људске заједнице, и да се, 
у уметности, при сваком новом кораку унапред, ја- 
вља иста појава: Људи то најпре не разумеју, затим 
се на то навикну. 

(Наставаће се). 



Н^ 




Р. ТунгЈв Перовнк Невесив»сжн. 

Из једне Србуље. 

(Нжставак). 

п. 

мутне бијаху прилике тада и бурно 
бијаше доба то. 

Самодржавни господар Војвод- 
ства Светога Саве, Херцег Шће- 
пан Косача, иако старац сиједе браде 
до паса а животног искуства до преко ра- 
мена^ бијаше пресилио у ввању п власти и 
богатству свом — према оној турској посло- 
вици: кад сеВлах наједе, чини му се, да ни- 
када огладњети неће. У ризницама његови- 
јем лежаху читаве хрњаге сребра и влата 
жеженог^ сабранога знојем и десетином народа 
потхараченог ; по градовима његовијем кулу- 
чаше народ и неђељом и данима запрешта- 
нијем; војводе и властела његова на коњима 
у цркве улажаху а копљима примаху нафору; 
а о халкама гвозденијем на литицама подне- 
беснијем под замковима херцеговијем и догла- 
вника његовијех висаху прикачени ва вита 
ребра сви и сваки онај несретнцк који би се^ 
случајно или навлаш, дрзнуо ма шта непо- 
вољно рећи о херцегу и обијести му. 

И стењаше народ као никад дотада, и 
на појаву Турака гледаше као на казну 
божију. 

А побратим цара њемачкога, клетвеник 
стамболског султана, самодржац на Херце- 
говини науми да се спријатељи и с царицом 
јадранском, најславнијом поморском државом 
у доба то — Млетцима. И опреми се кра- 
љевски на дворима својијем, п отиште морем 
дебелијем до Млетака бијслијех право-здраво 



Дужду Млечанину. Дужд херцега дочекао 
као владар владара; частио га свачим на 
свијету; прире^ивао му игре свакојаке, тефе- 
риче, свирке и попијевке; показивао му силу 
и господство; окружавао га војском и слугама; 
возио га по мору у ораховијем, златом и 
баршуном опточенијем, гондолама, а по пјаци 
у кочијама сребрнијим с по шест коња упре- 
гнутијех; и сваки његов излазак из палаца 
и повратак у њ поздрављао с града са сто- 
тину топова и триста машкула. 

И, задовољан дочеком прије невиј^еним, 
херцег запроси у Дужда ђевојку за Вла- 
дислава, првијенца сина. Херцег проси, Дуж- 
де се поноси; али прије но што прстен прими, 
рећи ће подгорскоме млетачки господар: 

— Свијетли херцеже, превисоки госпо- 
дине над хиљадама и старокољеновићу од 
вијекова незапамћенијех ! Жеља је твоја почаст 
моја и дома мог, а воља је моја одговорити 
жељи твојој и узвишеног дома твог. Рука 
1^ери моје увијек је готова примити пружену 
десницу приспијенка ти витеппсог, а срећа 
престола мога шљубити се са блијеском све- 
узможног ти скиптра и круне узорите. Али, 
прије него залогу крвног пријатељства при- 
мим од тебе, имао бих једну молбу на го- 
сподство ти. 

— Бог се моли а мени се заповиједа, 
]едини господару свијех мора и страна по- 
морскијех! Реци само, заповиједај како ти 
мудост налаже и како ти је у трагу благо- 
родноме — и ријеч твоја биће закон мој! 
рече сиједи херцег Шћепан и диже руку и 
метну је на прси своје у знак готовости на 
све пред Дуждом^ домаћином му. 

А Дужд настави, гледајући преда се у 
шаре од ћилимова персијанских : 

— Кћерка је моја ро^ена на свили, љу- 
љана у колијевци златној, одгојена медом и 
шећером, носана на рукама дворкиња про- 
брлнијех по стасу и образу. Није јо] још 
лица бијелога дохватила ждрака сунчаница 
нити јој вјетар ока натрунио; мјесечина се 
није смјела дотаћи рамена њезинијех, а уљем 
ружинијим и водицама мириснијем од цви- 
јећа индијанскога одгојпла је лице и груди и 
љепоту своју за су^еника ког јој небо наи- 



Вр. 25. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 38д. 



менује. Да не би осјетила промјене и уздах- 
нула за ^евовањем царскијем, хоћу да у 
дворовпма твојијем моја мезимица нађе све 
оно и онако што оставља у палати оца свог. 

— И наћи ће... одговори херцег по- 
носито. 

— Хоћу да се и најмања н>ена жел>а 
испуни и ријечи њезиној да поговора не буде 
пред престолом твојигјем... 

Заврће херцег главом, као да би рећи: хтио 
но, шта ће да му значи то? Али, бојећи се 
да не поквари ствар у најљепшем току ње- 
зином, утвореношћу лукавство дочека. 

— По вашој вољи на служби увијек. 

— А да бих се показао свијету васко- 
ликоме, нарочито народу мом и краљевима и 
заступницима краљева другијех, хоћу да ми 
доведеш сватова хиљаду — више ниједног, 
мање ниједног — а све на хатима, сребрнијем 
плочама поткованијем а златном хормом орах- 
ћенијем; у доламама кадифенијем, под то- 
кама окованијем, шљемовима сребрнијем и 
самурима и челенкама на чекрке, у панције- 
рима челичнијем и под сабљама димискијама 
и миздрацима високијем. А сви да буду про- 
брати по стасу и образу, соју и господству. 
И пред свијем нек' одвоји син твој а зет мој 
првјенством као ждрал-калауз пред јатом сво- 
јијем а љепотом као лабуд међу ронцима и 
уткама језерскијем. 

— Пристајем, Дужде пријатељу!... хер- 
цег прихвати. 

— Хоћу да од морске обале до дворова 
твојијех у Благају, куд кћерка моја а будућа 
снаха твоја буде наљегла, пут буде застрт 
цвијећем и зеленилом, а калдрма од двора 
твога до цркве ||е ће се вјенчати чохом сајан- 
лијом. 

— Све ће бити како твоје господство на- 
ређује и твојој и мојој величини и лицу до- 
ликује... повлади херцег. 

А Дужде настави: 

— Хоћу да дворкиње које моја шћер 
са двора мог поведе собом : да јој држе скуте 
и рукаве и помажу јој се свлачити и обла- 
чити и мити и шетати, буду штоване као 
иконе у двору твом и за вјерну службу сна- 



си твојој добро и по заслузи плаћане из риз- 
ница твојијех. 

— Нека ти буде... вели му херцег. 

— И хоћу напошљетку, да прије но нога 
шћери моје ступи на земљиште државе ти 
јуначке, ниједног старца ни старице од пе- 
десет година па навише не буде жива докле 
господство твоје и власт мача ти царског 
досеже. А то зато што је моја шћер сушта 
љепота, гојена љепотом а одрасла љепоту 
гледајући; па да се не би гнушала ијезила, 
сретајући стара лица, гадна и смежурана, 
суха и неопрана. 

Мучно би херцегу на први мах, и чудан 
му се учини захтјев тај. Нити рече: приста- 
јем, ни: не пристајем; замисли се и подбочи 
на златан балчак сабљи везеној ; и најзад се 
обрати Дужду, говорећи: 

— Од свега тога што иштеш, не ус- 
прежем нимало. Али, да бих видио за кога 
чиним жртве те и трошак и хрку толику, а 
према свршеном сагласју и с моје и с твоје 
стране господске, моја је жеља, превисоки 
Дужде, да изведеш преда ме и господу око- 
лостојећу шћерку своју: да се и њена воља 
чује, да је и моје очи виде, и да јој златну 
бурму и јабуку по адету из руке у руку 
предам. 

Дужд пристаде, ријеч не учини, и даде 
миг левентама унаоколо. А они за трен ока 
доведоше на диван шћерку удавачу госпо- 
дара свог. 

И сину дворана од љепоте чудне ље- 
љотице, као диван перивој кад огрије сунце. 
И занесе се херцег, кад је сагледа; а учини 
му се да ни у сну тако шта није видио. 
И у њему старачко срце претрну, па се уз- 
јазби као у зеца кад га ловачки хртови зао- 
купе; а крв му се ужди пред погледом и 
образима ^евојачкијем, као ухрањеном воло- 
вотку на паши обилатој о ме^удневници. А 
кад се старо и сухо дрво запали, разбуктају 
се пламови његови — јадно ти свако младо 
и сирово при њему. 

И прасну чудна мисао кроз главу хер- 
цегу. Па би готов, те се маши у џепове ру- 
ком, и просу златне бурме и прстење са 
алемима и дукате и јабуку од жежена злата 




Отр. 390. 



1908. БООАНСЖА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



по столу сребрну. А цура*се на то поклони 
херцегу, Дужду и господи уокруг; подави 
скуте и рукаве свилене, и прими варучничко 
прстење испред херцега. 

А на то пуче с града хиљаду топова, 
и даде хабер по свој републици о пријатељ- 
ству Млетака латинскијех и Херцеговине 
србаљске. 

И, повративши се дома у своју државу, 
похита херцег са припремама ва свадбу све- 
чану. А, извршујући Дуждеве услове, ивдаде 
и строгу наредбу држављанима својијем: да 
сваки син или унз^к оца или ^еда и мајку 
или бабу од педесете и ивнад педесете го- 
дине убије сјекиром. Ко би се усудио да не 
послуша, тог су чекала су^а вјешала. 

А кад та страшна наредба доприје у 
Пиву до дома протопопа Ру^а, ожалостише 
му се добри синови, страхујући за живот 
оца чувеног. А Ру^о им рече: 

— Направите, ^ецо, двије бачве, али 
тако да је једна од друге виша у пола; па 
мању метните у већу; у простору између 
мање и веће саспите зеље, а у мању метни- 
те мене. Тако ћете ме и скрити и сачувати 
и живот мој и ваше душе пред Богом и ваше 
главе од освете побјешњелога херцега. А то 
ће вам, будите увјерени, убрво ваљати и пред 
Богом и пред људима. 

И витешки синови послушаше савјет 
искусног старине. А два се од њих најста- 
рија, Грдоје и Хрвоје, и опремише на кули 
што боље могоше, и, ћерајући принос од 
десет овнова предходника и четири вола хра- 
њеника, одоше по повиву у Благај у свате 
херцегу. 

Далеко је мору путовати, још даље мо- 
рем бродити, а у бестраг се и Млетци аани- 
јели. И, док одоше те примише Дуждеву 
^евојку, док се повратише и просвадбоваше, 
; па богами свати зачамаше за читав мјесец 
на весељу господара свог. А повративши се, 
ломни и уморни, дома у Пиву, млади Ље- 
шевићи прво гато учинише, јавише се бабу 
у бачви и приступише му руци старачкој. 

И распита их старац о свему шта су 
чули и виђелп и доживљели у сватовима уја- 



ковијем. А они му по истини испричаше ви- 
јести злокобне: 

— Јаде смо чули, грдило ви^^ели, а зло 
и наопако доживјели, драги оче наш. ПХто 
никад прије није било, десило се сад. Дове- 
досмо кићену невјесту, Дуждеву шћер; па, 
мјесто да је привјенча аа сина Влајка, вјен- 
чао је херцег за се, а сина бацио у окове и 
ухапсио. 

Стари прото јекну а бачва одјекну на 
тај црни глас, и запита ^ецу над собом: 

— А гата је на то млада радила? 

— Пристала, па чак и претпоставила 
старог херцега херцеговићу. 

— А ко је дошао с том новом херце- 
гињом од њена дома и закона, ко? 

— Девет дворкиња младијех, што госпи 
својој држе скуте и рукаве и пазе девет 
скриња руха невјестачкога с девет товара 
блага и ади^ара скупоцјенијех. 

Јекну поново Руђо протопоп, и избаци 
кроз брке сиједе гласом бонијем више за 
себе : 

— Хм, ту је тај ^ор; ту и лежи зец. 
Аааа, ту има нешто те крутшо сасвијем!... 

Добро кажу стари паметари, да није ријеч 
везена марама, да је савијаш како хоћеш и 
мећеш у њедра како ти је драго — но је 
ријеч крилата луталица што прелијеће од 
уста до уста, с уха на ухо, као шарени леп- 
тир с цвијета на цвијет. Те и то. Сјутра-дан, 
не^е у друштву, причајући шапатом о дога- 
^ајима потоњијем, изустиће се ГрДоје и из- 
говорити ријећи очеве — ма да им није знао 
значења: „Има ту нешто кр^шно сасвијем.^' 

А са зуба на зуб, ћук по ћук, и сва 
Херцеговина понови шапатом исте ријечи, 
мало ж^^ељане и доћеране: „Под дутачкијем 
скутима и летима нове господарице крије се 
нешто крупно сасвијем^... 

А, како дана тијех, да би јој показао 
силу и господство и пространство имућа 
свог, ишета херцег са својом младом госпо- 
ђом и у Шћепан-град, до^е му у упш ша- 
пат народни; и, опрезан као и сваки тира- 
нин, саопшти га драгој половини својој. А 
херцегиња се разјари и, блиједа као мјесе- 
чина, замоли кроз сузе господара свог: да 



Бр. 25. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 391. 



ислиједи ствар и прона^е зачетника гласова 
такијех и увреда нанесенијих јој части кра- 
љевској : па, или да је окера као хорјаткињу, 
или да је освети како то њена неприкосно- 
веност ибискује. 

И, по наредби љутог херцега, његове 
слуге трагом истијем којијем су се и доски- 
тале до пријестола господарског им таке ри- 
јећи, прона^оше им извор; и, једног дана 
лијепог, шчепаше ва врат Грдоја Руђова, те 
с њим на Шћепан-град господару свом. 

(Наставиће се). 




Алежсл Р. Шантнк, Мостар. 

Под једрима. 

Једра црвене. Први сутон пао 
И море пљуска по хридииа голим. 
О, драго норе моје, ја те волим 
И сву сам душу своју теби дао. 

Од тебе нико милији јој није! 
И она, овдје, скривена од људи, 
При мјесечнни и кад зора руди^ 
О хриди ове с валовима бије. 

И рони у дно гдје корали стоје 
Па, пуна сјаја и дугине боје, 
Нимфама младим пуна љуби њедра. 

И као галеб диже се и броди 
Па пјева вјетру, сунцу и слободи, 
И крилом бије валове и једра. 



-Ф^^^ 



Сниа Лаидуровик, Ваљево. 

Јулсво вече. = 

По стазама белим испранога шљунка 
Пада летње вече мирисно и тихо; 
Непрегледна поља плавога каћунка 
Освежен је ветрић милујући нихо. 

Лак вечерњи уздах иде преко равни. 

Ал' ја нисам знао да ће опет давни 
Сви утисци једном оживети редом, 
Из јесени ведре, љубљеног пролећа, 
Под хипнозом звезда и светлошћу бледом. 

Миришу опојно душе пољског цвећа. ' 

И над једва чујним таласима речним, 
Над душама нашим којим вече прија. 



Борећи се с тамом, просторима вечним, 
Плави нам Канопуо саучешћем сија. 

Ти, најдаља чежњо очију нам земних! 

Колико је душа, на растанак спремних, 
Колико је срца, надахнућа млада, 
Отишло у море вечности далеко 
Под зрацима среће и окриљем нада: 

Да уздахе наше саслушава неко. 
Давид С. Плјаде, Минхен.^ 

Из Исповести. 

Далеко за мном успомене леаее, 
Гробље и пустош и мртвило људи; 
Сунце сад моје на зениту руди, 
Са неба сенке заостале беже.... 

Све бле]^е; мање, нестаће их скоро: 
Подне се веће примиче живота, 
Светла и нова открива дивота; 
Ја срчем капи лагано и опоро.... 

Нећу да журим. Док настзгпи вече 
К'о звуци фруле сањива пастира, 
К'о звонким звуком опијена лира — 
Нек мо] живот тече!... 




Влад« Станнмировику Београд. ^ 

У чежњи. = 

Да ми је да дођеш кад ме туга сколи, 
Бојажљива, нежна, да ми дођеш, драга, 
С пуним срцем које опрашта и воли, 
У ком није живот оставио трага. 

Дођи мц, ко некад, срца пуна жуди, 
И са слабостима, ал од мене скритим, 
Да ме не прекориш ни за моје ћуди 
И да не зажелиш никад да те митим. 

Ал ти би ми тада велика и чкста 
Донела, с љубављу, и кајање трајно, — 
Да ми никад више живот не заблиста, 
Да ме савест мучи подмукло и тајно. 

До^и мени, зато, са ћутањем својим, 
Клонула, ни мало осетљива плаха, 
Да крај тебе скоро равнодушан стојим, 
Не дај да осетим твоје Душе даха. 

Јер ће бити жртва твоја младост рана, 
Твоје патње среће и варљиве наде, 
Гледајући како живот сваког дана 
Све внше љубави из твог срца краде. 




Стр. 392. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 25. 



г1Г1с1ог Нп^о« 



* 



* 



* 



Ш „Бег Уо1х 1п1^г1е11Г5^ 

Шта је љубав? То ]в, најпре, огледало чисто, јасно, 
У ком лепа каћиперка гледа своје лице красно, 

Огледа се, смеши, снива; 
Затим, љубав, кб врлина, кад у младу груд зарони, 
Она отуд зло, рђавство и порокА. смет изгони, 

Душа чистом, светлом бива; 
Затим, си])ешмалко дубље... нога склизне.... Љубав тада 
Црн је амбис!... Нигде спаса!... И несрекна жртва пада 

У њен вртлог ковитлави! 

Да! Љубав је красна, чиста, ал, покадшто смрт доноси, 

И у води, тако, дете, које речни сјај заноси, 

Огледа се, купа, дави... 

ВоЈислав Илвк« 




Јулцја Жадовска. 



Сад је друкчије. 



Сад није више кб што бјеше негда! 
Прошлих се дана сјекам пуна јада — 
Ја сам маштала о земаљско] среки 
Груди ми биле пуне красних нада. 

Бескрајно сам сб' предавала тузи, 
Невиним незнањем сам се радовала, 
И гледала сам безбрижно унапрод 
Не бојеки се ни људи ни зала. 

Сад није више кб што бјеше негда! 
На свијет гледам хладно, без весеља, 
У срцу су ми болови и терет, 
Ја немам више некадањих жеља. 

Сад асивот боље разумијем. Среку 
Не тражим више и ништа не љубим, 
Привикла сам се љубити без наде, 
И могу мирно, без бола, да губим. 

М. ДнмнтрцЈевнк. 




Ннжола Т. Јанковик, Београд. 



Фема. 




еца су је звала, кад је озбиљна, намргођена 
као љута, па их кара и саветује: лгоспа 
Фема"; а кад се око њих мази, умиљава, 
кад их љуби и части, дајуки им маријаше: 
пТетка Фема"^, алп на улици, кад бп је 
спазили како сама гегуца журеки се по- 
слом и не гледајуки их: „луда Фема". 
А жене само Фема. 



Она се увек асурила, све је имала посла и била 
некако забринута као да нешто зна или да ]ој се не- 
што догодило. Становала је са својим братом, тесте- 
рашом, до самог Дунава. Држали су једну собицу, 
увек осветљену и чисту. У њој, поред дувара, кревети 
дрвени, гломазни; на средини собе астал на коме ста- 
јаху фотографије, које је за време ручка или вечере, 
кад су заједно, склањала. О дувару, у ]$ошку, икона, 
пред њом кандило, које је увек горило. На прозору 
некрлико саксија цвека. А у кошку код врата, стајао 
је мали шпорет, до њега орманче за посуђе и тањире, 
а до њега мало веки за хаљине. То им је било све 
имање. 

Надничила је горе у вароши и на Дорколу. У 
свачиЈој куки била је слободна, безбрижна, уживајуки 
неко поверење, које немају обичне слушкиње, век при- 
јатељице или даљне рођаке. За време одмора, она би 
пила кафу заједно са укуканима, ручала би с њима, 
ступала у разговор; од ње се није ништа крило и то 
њихово поверење примала је, гордо, поносеки се. 

Фема је имала у свакој куки други израз. Све 
особине укукана куке у којој ради на њу су прела- 
зиле чим прекорачи праг кукни. У веселој куки, ве- 
села; тужна и замишљена у тужној; умела је бити 
озбиљна, детињаста, кутљива, говорљива, како је где 
требало, а увек понизна, увек покорна и преплашена, 
уклањајуки се од свију, само да нико њој ништа не 
пребаци, не прекори. 

Сви су се навикли на њу, као и она на све. И сви 
су је волели као и она све. Али је најсретнија у сво- 
]ој собиди са братом. Чим се спусти сутон, одмах иде 
куки. Никад није смела да иде ноку сама. Бојала се 
ппјаних аласа, ма да је никад ничо није дирао. И ако 
]е у годинама, скоро четрдесет, увек би се уклањала 
пред мушкима, а кад мора проки поред кога, она би 
обарала главу; ако би јој се ко јавио, одговарала би 
сва румена од стида. 

У собици би села краЈ шпорета или прозора и 
чекала брата. Он би увек рано долазио. Уносеки те- 
стеру и ногаре у собу остављао би их више кревета, 
па онда сео до Феме, вадио чибук и палио, па кад се 
развију густи колути дима, онда би из мараме дре- 
шио умотан и увезан динар, два па и три, колико је 
кад зарадио, давао Феми, не питајуки никад је ли она 
што зарадила. 

Она би то узимала и остављала у завежљај, који 
је крила у подераној чарапи у сламњачи, за- 
једно са уложном књижицом и срекком. Кад све то 
остави, она опет седа до брата, замнсли се и кути. 
Ћуте обоје. Ћутањем су сачекивали нок. Само по неки 
пут она почиња 

— Тошо! — па се замисли. 

А он истреса чибук и зачуђено гледајуки је, пита: 

— Шта је? — 

А она све мисли, па полако, као осрамокена од- 
говара: 



Вр. 25. 



1б08. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. ЗбЗ 



— Ништа! — 

И тако заврши. Он је ништа не пита, а она се 
чуди себи, што га је звала и никако не може да се 
сети шта је хтела да га пита. Увек у вароши, осим 
празником, тамо где раде, ручају и вечерају и кад се 
већ смркне, кад се пред прозорима ништа не видп, 
она устаје прва, говорећи: 

— Време је! — 

— Време! — одговараи Тоша зевајући. Она по- 
сле досипа зејтин у кандило, да гори сву ноћ, спушта 
завесе на прозорима, заригли врата, па онда прилазе 
пкони и заједно се моле Богу. 

У јутро пре сванућа, она прва устаје и кува му 
кафу, па кад он оде, она уређује све по собици, на- 
мешта, тресе, чисти, и кад све буде готово, одлазина 
посао. 

Па као очарана овим животом, она је сваког 
јутра, онако свежа и одморна уносила у кућу где је 
позвата са радом и неку веселост, неку искреност п 
једрину и нико није смео да јој се приближи, да то 
поремети и поквари. Знали су да Фема никако више 
не би дошла, ако јој се што грубо нареди или пре- 
баци. 

Али је по неки пут обузме нека озбиллост, неко 
ћутање, савлада је и сломи страх од живота. Све јој 
се чини да ће нешто непредвиђено доћи, што ће про- 
менити овај живот, пун топлине, љубави и задовол>- 
ства. Обузимала је нека слутња, а она не може ништа 
из ње^ да нааре, да докучи, па још више бтрахује. 
Нарочито се боји за Тошу. Увек болешљив, слабуњав, 
кашље кад дође по сву ноћ. Она га је одвраћала од 
рада, молила га да седи код куће, па ће му она све 
донети, али он је никад није хтео послушати. Зато је 
све слабији, готово малаксао. Шта ће она сама да 
ради, ако он умре? И сумња отпоче да се открива, 
опредељује; оно од чега страхује постаде јасно, она 
се стресе п узе крстити, брзо, не додирујући прстима 
тело и шапућући: 

— Боже, помози ми!.... Боже помози ми!.., 

Па не зна ни сама како, овај страх све се више 
увлачи у њу. Нарочито одкако се доселио одмах до 
њине собице Мита тестераш. Она се некако збунила, 
препала и појимајући у себи некакав нов осећај, чу- 
дила му се. Било је то топло, нежно. До]^е јој мило 
кад помисли да и она има своју кућицу, па деду, да 
не мора по цео дан да иде на рад на наднице, већ 
да ради у својој кући за себе, мужа, децу; и шта све 
она није сањала и мислила, нарочито у иостеља и 
увек је после обузме нека помама од страха, грчи се 
под јорганом, трза, па онда устају крсти се брзо и 
шапуће: 

— Боже, помози ми!... Боже, помози ми!.... 
Појима како тај осећај нагло продире кроз крв 

па је грли и као стеже, те је обузима нека топлина, 
неки необични, чудни, до сада непознати план. Наро- 
чито кад види Миту или кад он прође. Не би сеона 



тако брзо подала том осећају, да је он није питао 
о удаји, на коју она никад није мислила, јер је нико 
иије питао. Од тада све је друго пшчездо из њених 
мисли, једна једина мисао о удаји разбуктала се п она 
у њој сагоревала, топила се. 

Двапут је њу Мита питао, хоће ли да се уда 
за њега, а она је увек поцрвенила и збуњена утекла, 
па после по два дана није из куће излазила, затво- 
рила би се, па или лежала на постељи као укочена, 
непомично, несвесно гледајући у таван. Схватајући да 
стоји пред неком чудном неизвешношћу, која јој је 
доносила топлине и неке узбу]^сности од несвссног 
страха, дрхташе. Највише је тиштпло, од куд та топ- 
лина, тај план? Јасно јој је да према Мити ништа не 
осећа, не воли га. Никад он не ломи њене мисли и 
не краде се кроз њене жеље и осећаје. Она помишља на 
дотадањи живот, на брата и свесна је те љубађи, 
силне, устаљене, па се чуди себи шта је нагони да 
воли ту непзвесност и шта је то толико моћно у тој 
неизвесности, да је толико узбу]^ује, потреса и нагони 
на прелом жпвота, чудећи се, крстећп се и муцајући: 

— Боже помози мени грешној ! — 
Комшилук се чудио што нема Феме, а Тоша 

би одговарао болесна је. Он, сиромах, ништа нпје 
знао. 

И једне вечерп седе тако поред прозора, гледаЈ'у 
се као обично и ћуте. Само Фема сва узбуђена, као 
да се спрема на нешто, а не сме да почне. Тоша је и 
не гледа, пуши и ћути. 

Она се реши п полако рече: 

— Тошо, хоћу да се удам! — 

— Е! — избаци он и испусти чибук, па се при- 
ближи и погледа јој у очи. 

— Хоћу, Бога ми! — одговорп она слободније. 

— А што? — упита је он, не верујући, да то 
може бптп. 

— Не знам! — одговори полако. 

Ћуте и гледаЈ'у се. Као да мисле како ће то 
бити да се растану, кад је до сад све лепо, тако до- 
бро било. Тренутно му кроз мисли пролети цео живот, 
овако тпх, спокојан, миран. И тек сад појми како је 
био леп. 

— Немој Фемо! — поче Тоша меко а куражи се, 
мислећи да то не може бити, да се она то шали. Она 
ћути, хтела би да иде из собе, да лута, да бега, ка- 
јући се што му је казала. 

— Шта ћу Ја да радим! — настави и заплака. 
Подбочи се на руке, а плач га загушио и он јецаше 
гласно. Она сави руке око њега, поче га љубити, те- 
пати му и плачна, кроз зубе, меко и благо, да га 
утеши шапуташе: 

— Не боЈ се Тошо! Неће тебе Фема оставитп. 
Заједно ћемо ми да живимо. Као и до сад. Ништа ти 
нећеш осетити. Бога ми, ништа! — па га љуби и грца 
заједно с њим. 



Стр. 394. 



1908. БОСАНСКА ВВЛА 1908. 



Ер. 25. 



— Немој Феио, ко Бога те нолин! — поновп 
он пригушево, као у очајању, савлађујући плач и је- 
цање. 

А она, нп сана нс зна како, зашто, одговори: 

— Морам! 

Мислеки аа што ну је то рекла и аашто иора?! 

Ућуташе. Ов се довуче до кревета и леже. У 
јутру је отишао пре зоре, не чекајуки кафу и цео 
дан лутао по вароши, ив рвдеКи нигде, а у вече се 
опио, првв пут, решеи, да јој забраии удају и да је 
туче ако се уеоротивв; али чии је отворио врата, он 
аајеца, поведе ов и оаде на кревет. 

Кад је коишилук чуо аа Фениву верндбу, чудио 
се, жене се крстилв и говориле: 

— Шта јој би! Грешиа Фема!? 

Али, као у пркос свену, па и самој себи, она се 
удаде. Нико је није ногао наговорити дв одуетанв, 
нивлећи да јој завиде што ке и она бити срекна, што 
ће и она битп донакица, као и друге. Па св зато и 
поносила што ииа вољу чврсту и сталиу, која се 
тако изненада појавила дв ]в зачудила в њу и кон* 
шилук. Сви су заборавилп скронну, иврну н послу- 
шну Фвму. Али је ипак осеквлв иекн стид, сранеки 
се од нечега, не знајуки ни саиа од чега. По неки 
пут нисли да је стид од брата или Мите, па се збу- 
њвва окрећв по соби, трудећи со да избегне суорет 
на с кин, ввпрекидно нислећи о свиме стиду. Не зпв 
да ли се бо]и прекора, оговарвња, не зна ни саиа чега, 
само ов искипут осећа тако теготно, да не може да 
пе савлвда, век почиње да плаче, да се свћа и жали 
за ЖИ8ОТ0И кад ]е седвла с братон поред прозора и 
чвкала ноћ тиху, ниришљаву Дорколску нок, пуну 
свежине и песне, и шума дуиавских талвса, који се 
губљаху у шуму густог врб.^вакв бливу њеног прозора. 
Па се нагло отржв од тих иисли, од тог свкања, са- 
влађујуки се, те оствје одлучна вво и пре. 

У почетку после свадбе, било је све лепо. Од 
уштвђевине куоила је још нанештаја; уаелв већи стан, 
сад су инали собу и кујну и то собу за њих двоје, а 
кујну за Тошу, 

Иагледаше, као да је Тоша задовољан. Ћутао је, 
избегавао их. А они су ове нешто шапута.1и, догова- 
рали св. И најзад Феиа поче да гледа попреко Тошу. 
Изазвава њвговин кутањем, његовии избегаввњен учиии 
јој св да ]е он пакосвн, злобан, да завиди што је она 
срекна. И Мита гв се поче клонитв, затин ов једном 
напио и одлучно захтевао да се Тоша сели И8 кућв. 
— Или он В.1И ја! — ввкао је пијан, а Тоша згрчен 
крај шпорвта, наслоњеи иа ногвре, дрхташе од стрвха, 
таруки рукавон сузе. Сутра дан се иселио. Целим 
путем до квартира п.1акао је и крио лице од света. 

Остадоше санн њих двоје. И тек тада Феиа појни 
да отоји цред нечин отрашвин, ужаснии у животу, 
што до тада није било. Само нишљаше, аар је то из 
оне неиввеснооти што ју је толико кидало п заиарало 
иаазивајуки на опомеву, на нов живот. Мита је све 



вншв пио а страх је ове брже корачао и оавлађивао 
је. Никада јој не донесе што зараде, за куку, као други 
људи или као пре Тоша, па кад га она запита јвднон, 
он занану, удари је; оиа од удара обневиде. Више га 
није питала. Осетн да је из ње све ишчезло, да је 
остала понижена. Па јој праано у грудимв, у ииолина, 
те дошла сплвтева збуњвна. Сано је жа.1ила н нисли- 
ла на брата, одлазећи кришон до њега, страхујући од 
Мнте, који ]в претно да ће јв испребијати ако ну оде. 
Па би олакалн и тешилн се зајвдво, не внајући у 
чему лежи вада е којои су ое тешили. 

У коишилук нв рад није ишла. Стидила се. А 
Мита све гори, све див.^бији и нвобузданији. Раздра- 
жен, пијан, он би је корио за њвне године, аа њвну 
ругобу, као да св кајао што је узво, оиа би ое згрчи- 
ла у кошак уз пећ, плакала и иолила се Богу. 

Једнога даиа никако ннјв дошао, она св чудила 
што га нена. Ни сутра дав није дошао. А треквг, лудв 
од страха паде на под кад су дошли да попишу ствв- 
ри за Митиве дугове. 

Кад се освестила, она је врискала, алакала, пре- 
клинуки дв причекају зв који двв, аа ке ова све пла- 
тити, саио да се прибере, да до^Јв к себи. 

И опет по1>е по старом. Тоши чак иило што се тако 
брзо овршило. Као и пре, уаеше слбу без кујие. Као 
н прв она га је дворнла и његовала, а у вече су седили 
крај прозора, гледали у Дунав, чекајуки иок. И увек 
ћуте, нао и пре, саио се сад вадају, а љубав долавн 
н чиви ии се тако топла, тако иила у овои куту. 
Тоша јој не пребацујв, саио се по неки пут насиеје и 
преко луше добаца: — Под старост си се поиаиила! 
— А она обори главу, сва се заруивни и кути. 

Саио се дуго колебала и борила са собон, док 
је почела као и пре ики ва рад, оо кућаиа. Отндила 
се, јер је ввала, да је сад н жеве зову, неке: 

— Луда, а неве: — Сирота Фена! — 



Шумски звијер. 



рда ћеш брате? — упита илади човјек, за- 
устав.^ћајуки иа Московској станици ли- 
јепог и иало просједог човјека, одјевевог 
кво путника са торбон о леђвна. 

— У добро Орловоке губерније: ои- 
сати студијв, 

— И нзучаватп нла^у браку? — 

— Да! 

— А кад ћеш ватраг? 

— То свн Ног зна. Ако ии св не допадне вра- 
тићу се кроз ведјвљу дана, а ножда ку и цијвлу зину 
провести тано. 



Вр. 25. 



1908. ВООАНСЗКА ВИЛА 1908. 



Отр. 395. 



Пријатељи ее растадоше. 

Кнез Владимир Николајевик говорио је истину. 
Он никад није знао шта ке радити сјутра. И сад се 
брзо предоиислио. Не опростивши се са друговина и 
пријатељииа бјегао је у село. 

Он се удаљио од л>уди, вреве, електрине аеена. 
— Њега је привлачила природа и самока. 

Њеиу је било 35 година. Био је чувени умјет- 
ник. Зими је проводио вријеме у цртању слика, про- 
љеке у ликвидирању роман!^ великој шетњи и писању 
приповиједака. 

Кука у селу Зиновевки, у којој је становао Вла- 
димир Николајевик, није била ни пространа ни удобна, 
али он је био у усхикењу што је за вријеме лишен 
све те раскоши, која му је у граду била неопходна. 
Лежеки у набијеној, свјежој постељи он је осјекао 
себе срекним, и другог јутра устао је са изласком 
сунца весео и свјеш, дохватио је платно и боје и по- 
шао у шуму гдје је синок примијетио лијепо месЈто за 
цртање. 

Када је Владимир Николајевик ишао по малој 
пољани која је сва покривена густим лишкем биљака 
и џбуновима, опазио је да нешто шушти у трави, 
управо нешто је протрчало као звијер. Владимир Ни- 
колајевик почека мало, али не чу ни кретања ни шу- 
штања. Он је мислио да му се то причинило. 

Разастро је платно, извадио је боје и почео ра- 
дити. Ово је јутрр било врло пријатно. Кнезу је била 
позната овака слика. Често се у зимским данима опо- 
мињао оваквог јутра из слика и као заљубљен узди- 
сао је. 

Мала пољана на којој је кнез сједио била је 
проста и по свом неискуству лијепа као природа. Пре- 
носеки на платно лист велике биљке, одједанпут угледа 
усред зеленила два велика црна ока испуњена стра- 
хом и љубопитством, која су гледала на њега, Она су 
треперила и ишчезла. Кнез није ни мрднуо. Кроз не- 
колико минути она се опет појавише и изгледаху уми- 
рена сигурно с тога, што их умјетник није ни опазио 
и тако су гледала њега. 

Кнез је радио задубљен у свој посао. Тако је 
прошао један час. На пошљетку умјетник је устао, 
мирно је скупио рад и пошао куки. При поласку се 
опет окренуо: очи као два црна брилијанта блистале 
су се и гледале за њим. 

Другог јутра напунивши џепове колачима и зе- 
мичкама, кнез се упути оном мјесту гдје је радио у 
очи тог дана. Очи су га чекале. 

Он се развеселио, узео је четку и почео сликати 
природу, која га је окружавала — једва примијекено 
д]етин»е лице, које се видјело испод биљака. Кад се 
вратио кнез је оставио на трави донијете поклоне. Он 
је хтио припитомити шумског звијера, како је називао 
оно дјетиње лице испод биљака. 

Кад је Владимир Николајевик трећсг дана до- 
шао у шуму није било ни колача нп земичака, само 



су ту биле црне очи, за које се кнез у овај мах рије- 
шио да их узме као плијен. Једним скоком налазио се 
ближе непријатељу, при чем је успио у неколико збли- 
жити се, кнез је век држао у својим рукама мало бике, 
које се отимало желеки добити слободу. 

— Пусти — ујешку — дерало се црно бике. 

— Неку ти ништа, престани да се отимаш и ја 
ку те оставити на миру. 

Но бике се отимало из све снаге. Борба се про- 
дужила прилично дуго, док се уморено дијете не умири 
Тада се кнез спусти на траву и сједе поред њега. 

Помамни звијер покрио је лице објема рукама и 
Владимир Николајевик видио је само црну главу, на 
којој је кудрава коса стршала на све стране као на 
глави Медузе. Мршаво тијело још је дрхтало од плача. 
Нечиста платнена кошуља покривала је дијете које 
по изгледу није имало више од 5 — 6 година. 

Како ти је име? — ласкаво упита кнез. 

Одговора није било. 

Како ти ]е име, дијете, понови он додирујуки 
руком наслоњену главицу? 

Глава се покренула да би се ослободила од ла- 
скања, које нпје тражила, и нешто срдито промрмља. 

Хокеш ли крлач? На, узми! — говорио је кнез, 
желеки задобпти дијете додирујуки га колачом. 

Руке се од једанпут смакоше с лица, и на кнеза 
погледа црномањасто лпце са кудравом косом над че- 
лом и са познатим му великим уплашеним очима. Из- 
раз лица био је зао и дивљи, ма да се век бјеше уми- 
рило кад је видјело дарове који су били пред њим. 
Дијете ]е погледало на колач, окренуло очи на кнеза, 
по том опет на колач, и као што изгледа није се ус- 
противило за тако велико пријатељство. Брзо га је до- 
хватило и кутеки почело јести. 

— Како ти се чини? — поново запита кнез, же- 
леки започети разговор. 

Ћутање. 

— Ако ми кажеш како ти је име, д|Љу ти још 
колача. 

Глава се брзо поклонила сакривши лице и дијете 
одсЈСчно проговори: 

— Ја тебе не волим! 

— Како то? — насмија се кнез. — Зашто? За- 
што сам ја таби дао колач? 

— Зашто сам ја дошао овдје? 

— Зашто то? Зар је ово твоје мјесто? 

— Дијете ЈС кутеки климало главом. 

— Како то? — Шта радиш овдје? 

— Кријем се. 

— Зашто се кријеш? — упита кнез век заинте- 
ресован, дајуки јој још Ј'едан колач да би умекшао 
душу непријатеља. 

— Зашто не бих? 

— Свеједно, избике ме када се вратим куки. 
Дјевојче је лукаво погледало на умјетника. 



Стр. Збб. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



— Ја ћу поћи кад сви заспе и право ћу деди 

на постељу, тамо не смију. Деда вм је нешто 

— дијете стеже малу црвену песницу и слободно је 
поднесе кнезу у лице. 

— А зашто тебе бијуУ 

^ За све . . . Највише због Мише? 

— Зашто не слушаш Мишу? 
Днјете зачуђено поглсда на кнеза. 

— Не . . . Миша је добар. Бију ме за то што га 
не чувам. 

— Ах, то Јв дакле. Ко је тај Миша? 

— Тетка НастасиЈин спн. 

— А! рече кнез, — а како је теби име? 

— Поља. 

— Ти си дјевојчица? — насмија се кнез. 
Дијете му пружи руку. 

— Миши — рече она мало слободније. 

Кнез јоЈ даде колач. Она брзо отрча и сакри се 
у честу. 

Узалуд је кнез звао, по том обећавао колаче, она 
се није одазвала. 

(Наставвће се). 

Одломци из Веда. = 

Превео и8 Оепнбеп-а Дим. Митриновнк. 

(Наставак). 

Постанак свијета из Атмана. 

ВггкаЛАгапуака — ТЈрапгзћаЛ 1, 4, 1. 

1. У почбтку бијаше овај свијет сам Атман (А1тап) 

у подоби људскоЈ. Он погледа око себе и не 
видје ништа осим себе самога. Тада рече он 
при почетку: „То сам ја!" Отуда настаде 
име Ја. За то, још и данас, зовнути ће нај- 
прије рећи : „То сам ја" и тада ће истом друго 
своје име именоватп. 

2. Тад се он побоја; за то се човјек и данас боји кад 

је сам. И помисли он: ^чега ми се треба бо- 
јати, када нема ништа изван мене?'' Тако га 
мину страх; јер чега му се требало бојати? 
Страха, наиме, има само од некога другог. 

3. Али он не имсфаше баш никакве радости; за то 

човјек нема радости кад је сам. Тада он по- 
жеље другога. А бијаше он велик као муж и 
жена кад се обухвате. И његово Ја распаде 
се (ара1ауа1;) на двоје; тако настадоше муж 
(ра1;ј) и жена (ра1п1). За то је то тијело, 
само за се, половично; тако је то разјаснио 
Уајпауа1куа. Тај празни простор, ради тога, 
испуњује се женом. И он се с њом спарио; 
тако настадоше људи. 
4. Али она се промисли: „Како се он може са мном 
спарити кад ме је произвео из самог себе. 



Добро, Ја ћу се сакрити". Тада се она про- 
метну у краву, а он у бика, и спари се с њом. 
Отуд постаде говече. За тим се она прометну 
у кобилу, он у ждријебца; она у магарицу, он 
у магарца, и спари се с њом. Отуд постадошв 
копптари. Она се прометну у козу, он у јарца; 
она у овцу, он у овна, и спари се с њом. 
Отуд постадоше козе и овце. Тако се дого- 
дило да је он створио све што се спарује, све 
до мрава; све то створи он. 

5. Тада он познаде: „Заиста, ја сам стварање, јер 

сам Ја отворпо читав овај свиЈет". Тако је на- 
стало име стварање. Ко ли је доиста био 
у томе његовом стварању — ко то зна? 

6. За то када људи кажу о поједином Богу: „Жрт- 

вуЈ овом, жртвуЈ оном!^ треба знати да од 
њега потјече створење овог свијета, и он сам 
је сви богови. И све што је на свијету блажно 
створио је он из излива сјемена. А то је Сома; 
јер цијели свијет то је само храна и њен по- 
трошач. Сома је храна а ватра потрошач. А 
то стварање је надстварање брамана. Пошто 
је он створио више богове од себе, и као смрт- 
ник створио бесмртнике, зове се он надства- 
рање. А ко ли је створитаљ у том његовом 
надстварању — ко то зна? 

7. Тада свијет не биЈагае развијен; он се развијао у 

имена н облике, тако да се зборило: „који се 
зове тако и тако има таки и таки облик.'* Он се 
још и данас развија у имена и облике, тако 
да се збори: „који се зове тако и тако има таки 
и таки облик.** У тај свијет ушао је Атман све 
до врха ноката, као нож сакривен у својвм ко- 
рицама или као ватра у дрвету. Зато се он не 
види; јер је раздијељен; кад дише зове се дах, 
кад збори говор, кад гледа око, пад слуша ухо, 
кад познаје разум; све су то само називи за 
његово дјеловање. Ко, дакле, од тога поштује 
ово или оно, тај није мудар, јер је Атман саио 
дјелимично у једном или другом од онога. За то 
њега треба славити само као Атмана јер у 
њему све оно бива једно. 

То је пут свемира којим треба ударити 
што је овдје у нама, Атман; јер у њему се 
познаје цијели свемир; и, уистину, као што 
се живинче нађе по трагу, тако се по Атману 
познаје овај свијет. А ко то знаде част му 
буди и слава! 

8. Зато је то (Атман) драже него син, драже него 

богатство, драже него све друго; јер то Ј"е уну- 
трашње, јер то је душа. За то треба само Ат- 
мана поштовати и вољети; ко воли и штује 
само Атмана, томе је оно што воли непролазно. 

9. Овдје неки кажу: људи 6и да познањем Брамана 

допру до свемира; а шта ли је знао тај Бра- 
ман и како је постао свемиром? 



Ј5р. 25. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 397. 



10. Доиста овај свијет у почетку бијаше Браман, и он 

знађаше једино самог себе. И он познаде: ^Ја 
сам Браман!^ И тако он постаде свемиром. Па 
]ош и данас ко позна то: ^Ја сам Браман!" 
тај постаје свемиром, па ни ббгови немају моћи 
да га спријече да он то не буде. Јер он је 
душа његова. 

А ко слави друго божанство осим Ат- 
мана, Себе, па каасе: ^оно је друго, а ја сам 
друго'' тај није мудар; него он је као домака 
животиња богова. Као што су многе домаке 
асивотиње корисне људима, тако је сваки по- 
једини човјек боговима од користи. Кад се 
украде макар само једно живинче, неугодно је; 
колико неугодније кад их се више! Зато њима 
није угодно да то људи знају. 

11, 12, 13, 14, 15. 

А ко са овога свијета оде и не погледавши 
прави свијет, свијет Атмана, томе он и не по- 
маже, јер га није упознао, као Воде ако их 
није проучавао име какво дјело ако га није 
учинио. Чак, и ако тај, за то и не знајући, 
учини какво велико добро дјело, оно ке му, 
потрошњом награде, бити упропашкено. За то 
треба славити само Атмана, као свијет у који 
се одлази послије смрти. А ко Атмана слави 
као СЕИЈбт, његово дјело се неке уништити; 
шта више, он ке бити створен из тога Атмана, 
за чим он увијек жуди. 

16. Тај Атман је, осим тога, још и стан свих бика; 

у колико му човјек жртвује, сам, и преко дру- 
гих, он је мјесто за богове; у колико се на 
изуст говоре Веде, он је Рисхији; у колико 
човјек приноси дарове прецима и жуди за по- 
томством, он је мјесто слутн>а; у колико чо- 
вјек прима људе на конак и нахрани их, он 
је стан људски; у колико се за марву тражи 
пике и воде он је мјесто за марву; у колико 
у чијој куки налазе хране пољске живине и 
птице, па све до мрава, у толико је он скро- 
виште за њих. Доиста колико се самом себи 
жели добро, толико и сва бика желе добро 
оноие ко то зна. То је извјесно познато и ис- 
питано. 

17. У почетку бијаше овај свијет Атман, сам самцат. 

И он зажели: „0, да ми је иматижену! 0, да 
ми се плодити! 0, да ми је имати богатство! 
0, да ми је једно дјело учинити!" Јер дотле 
досиже пожуда. Па и кад би когод хтио, не 
би могао постики више од овога. Зато и да- 
нас, кад је неко самац, он жели: ^О, да ми 
имати жену! 0, да ми се плодити! О, да ми 
је имати богатство! 0, да ми је једно дјело 
учинити!** И кад од овога само једно није по- 
стигао, он држи да није у свој потпуности. 
А његова је потпуност ово: Манас је он сам, 



његово Ја; говор његова жена, дах његово по- 
томство; око његово земаљско богатство, јер 
оком га изналази; ухо његово божанско богат- 
ство, јер га ухом чује ; тијело је његово дјело, 
јер он дјело изводи тпјелом. Треба дакле 
жртва петерострука, пет животиња за жртву, 
пет људи, пет од свега гдје год се што на- 
лази. 

(Свршпће се). 

Српске народне умотворине. 

Јован бећар и сирота ђевојка. 

Рубље прала сирота ђевојка 

На Дунаву, на води студеној, 

До по дана водом из Дунава, 

А од пола сузам од очију. 

Њој долази Јоване бећаре, 

Па ђевојци Божју помоћ впче; 

Још он пита сироту ђевојку: 

„0 1)ево]ко, живота ти твога, 

Што ти лијеш сузе низ образе, 

Бакви су ти јади на срдашцу, 

Да се н^јеси препанула млада, 

Да те стара не покара мајка 

Што ти није свв рубље опрано? 

Ђевојка му ситно одговара: 

„Што ме питаш, незнана делијо? 

Што ме питаш, кад помоћ' не можеш ; 

Ја сс н^јесам препанула млада, 

Да ме стара не покара мајка, 

Што ми нијје свс рубље опрано, 

Већ кад си ме јунак заклињао, 

Хоћу теби казат по истини 

Зашто ми је плакати невоља: 

Ја имадох брата рођенога 

Мог Николу, моје очи чарпс; 

Љетос оде на цареву војску, 

Преко мора у земљу Талију, 

А Јутрос ми допануше гласи, 

Да ]е мени братац погинуо, 

Ја остадох тужна без заклетве, 

Баба немам а матере немам 

Нит икога виш' од рода свога, 

Да ми чува ђевојачког стида 

И да ми се на помоћи на^е 

Ако мени до невоље дође. 

Па ја брата прежалит' не могу 

За њим лијем сузе низ образе 

И за њим ћу сузе прољевати, 

Без престанка, до суђеног данка.^ 

А да видиш Јована бећара, 

Испод ока цуру погледује; 



Отр. 398. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



Лијепа била сирота ]^ево]ка, 
У Јовану срце заиграло: 
Како лако игра у њедрима 
Све оскачу токе на Јовану 
Он рукама токе устављаше 
И ђевојци вако бесјеђаше: 
„Ти не плачи, сирото ђевојко, 
Јер ако си брата изгубила 
Ти си млада згодна и лијепа 
Честита ћеш наћи господара, 
Кој' ће ти се на помоћи наћи 
Ако теби до невол>е дође. 
Још чу ли ме, сирото ђевојко, 
И моме се срцу омиљела 
Пушћи млада да т' обљубим лице 
Крај Дунава, лађане водице; 
Кунем ти се Богом истинијем, 
Часним кумом светиЈСм Јованом, 
Бир ја дођем до Будима града 
Сакупићу киту и сватове, 
Узећу те за верну љубовцу 
Јер је мени остарјела мајка 
Не може ми ручка зготовити 
Ни господске дворе поспремити, 
И ја сам се управ потежио 
Да ја нађем за себе ђевојку 
Старој мајци мила замјеника. 
Мудра била сирота ђевојка, 
Мудра била, ал се преварила, 
Повјерова Јовану бећару 
Повјерова, уједе је гуја. 
Јован њојзи обљубио лице; 
Па кад ]0Ј Је лице обљубио, 
Отален се јесте подигнуо 
Ето њега до Будима града 
А ђевојка свом биЈСлу двору 
Она чека Јована бећара, 
Погледу је јутром и вечером 
Са пенџера од биЈела двора, 
За пунану за годину дана, 
Све се млада угледат га нада; 
Ал не има Јована бећара, 
Нема Јова, не води сватова, 
Кад иасљегла годиница дана 
Тад довати дивит и артију, 
Дивитом се у образ идрила, 
Од образа крви оточила, 
С њом написа ситну књигу шару 
А на руке Јовану бећару. 
Овако га у њој поздрав«1»ала: 
„Знаш, Јоване, није давно било 
Кад си мени обљубио лпце 
На Дунаву, на води студеној, 
Онда ми се Богом кунијаше 
И нашијем светијем Јованом, 
Бир ти дођеш до Будима твога. 



Да ћеш скупит киту и сватове 
И узет ме за вјерну љубовцу: 
Ја те чеках годиницу дана. 
Тебе не би нит од тебе гласа, 
Или си се болан разболио, 
Ил заданом вјером превјерио, 
Кунем ти се очињијем видом 
Ак' не дођеш до прве неђеље, 
Да ме узмеш за вјерну љубовцу, 
Хоћу завит очи у мараму 
И скочити у воду студену, 
Јер ја више асивјети не могу 
Од прекора васколиког свјета 
На теби ћу клетву оставити.** 
Па кад ситну књигу накитила, 
Тад под књигу књигоношче нг^, 
Књигоношче књигу приватило, 
Бто њега до Будима града. 

(СвршнКе се). 




Листак. 

Књижевне и културне биљешке. 

Српска мЈвнчка библнографцЈа« Вриједш1 муаичар вла- 
дпмар Р. Ђор^евиК, учитељ мувике у јагодинекој учителској 
школи, саставио је Српску мувичку библиографију. Ту је унио 
све радње на пољу српске мувике до којих је могао доћи. Бојећи 
се да што не превиди, моли све српске мувичаре, да му пошаАу 
списак свих својих радова. 

СтјечцЈ ва награду, Српска Академнја Наукарасписала је 
иаграду од 1000 динара ив вадужбине Пере К. Јанков1^а ва иај- 
бол>е дјело иа природних наука, или иа њихове историје, методике 
и филовофије. Наградиће се у првом реду оригинали, па онда 
и преводи. Рок је стјечају до 1. фебруара 1909. 

Ннкола Андрнк н српсне народне цЈесме. У пош- 

л>едње вријеме почели су се опет наши научници и књижевници 
бавпти испитивањем и проучавањем народнијех пјесама, уносећи 
у свој рад много више науке а сувбијајући стари систем оенован 
на некритичном и венаучном домишл>ању и нагађању. Али вај- 
новија расправа г. Николе Андрића (»Откуд Вуку Зидање Скадра", 
Глас Матице Хрватске бр. 12.) покавује да се трагови старог сис- 
тема још и данас повлаче кров науку. Наиме, г. Андрић у својој 
расправи „докааује" Д& јс Вук пјесму „Зида^Бе Скадра*^ просто 
преписао ив рукописног вборника вароднијех пјесама Анта Фра- 
њина Алачевића, да је икавској пјесми дао нјекавску форму, 
па је овда штампао као српску. Да би то докавао, г. Андрић 
се мучи да докаже да је Алачевић ааписивао своје пјесме прије 
од Вука. Како ва то није имао никаквијех повитивнијех докааа, 
г. Андрић се пушта у својевољно и скров погрјепгао испитивање 
старине Алачевићева аборника. Затим, да би свом сумњичењу ва 
Вука дао што више иаглед истине, наводи, рааумије се погрјепшо, 
да Вук код те, а и код некијех другијех пјесама није вабиАеаоно, 
гдје их је и од кога чуо; а ватим, бааирајући на тој лажној 
претпоставци, ивводи и остале докаве поглавито натегнутом в не-* 
сигурном јеаичком аналивом. Против те тешке оптужбе прво је у 
једној мањој биљешци у пСрп. Књиж. Гласнику'* устао Г. Јован 
Скерлић а аатим у истом часопису и г. Јован Томић у лијепо напн- 
саној и документованој расправи лЕво, откуд Вуку Зидање Скадра*. 
Да би што боље покааао неозбиљност и ненаучност г. Аидрићева 
чланка г. Томић је прво подробно аналиаовао поменуту пјесму н 



Вр. 25. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 399 



неколике њене варианте. И том чисто научничком аналивом он је 
дошао до вакљЈчка да је од свијех пјесама на словенском југу које 
имају ва мотив увпђивање живог чел>адета варад сретна видања, 
најстарија она коју је Вук вабиљежио. А ватим, кад је том ана- 
ЛИ80М покааао г. Андрићу којим се путем иде ори испитивању 
старине једне пјесме, г. Томић наводи мјесто иа Вукова предго- 
вора једној свес1^ народнијех пјесама, гдје Вук иерично каже 
од кога је чуо ту пјесму! И сад, или је г. Апдри^! внао аа то 
па ипак прећутао ив превелике жел>е да ту лијепу српску пјесму 
учини хрватском, што би у најмању руку било некоректво; или 
вије нв внао ва то мјесто у Вука, што опет не би лијепо карак- 
терисало његову научничку спрему и оабиљност. Ми бисмо во- 
л>ели да је ово друго. 

У „Орпсвом Бњижевном Гласнвву^ у претпошљедњој 
свесци почело је излааити „Сентиментално иутовање'' чувевог 
еиглеског романсијера XVIII. вијека, Лоренса Штерна. Поред 
вјештине у цртању Јвуди и поред финог и умјетничког вапажања 
ствари, овај је писац повнат абог своје велике осјетљивости и 
њежности а варочито вбог иаванредно финог хумора. Преводи га 
г. Драгомир Јанковић, чији ранији пријевод Дпкенсова „Давида 
Коперфилда*^ (Забавнвк Српске Књижевне Задруге) даје пуно 
јамства^ да Ке и овај српски пријевод бити достојан свога слав- 
но га оригинала. 

Рад в дЈеловдње Др. Мвхавла Гаврвловвћа. У „Новој 
Слободној Преси" од 29. аугуста (вечерњи број) иаашла је варо- 
чвта а ааслужена похвала српског научнвка Др. Мвхавла Гаврв- 
ловвћа, државног архивара у Београду. Похвала се односи вај- 
прије на организацију државне архвве у Веограду, како ју је 
иавео Гаврвловвћ. Оргавваацвја ова је варшева »на модеран ла- 
учвв начин« и с њоме је престао »шарени вашар«, који је прије 
у архиву царевао. Похвала се ватим односи на поанату књигу 
Гавриловића »Милош Обреновић«, од које је прва, опсежна свеска, 
ове године ивашла. Строго објективио ивлагање које се ослања 
ва публиковавв матервјал, а тако всто ввобиље новог ивворног 
материјала вајамчили су овој књизи звачај, који ће ићи и ван 
српског свијета. (Пи!).) 

Недвкев есеј о Љубвшв. Профосор Павле Поповић са- 
општио је неколико пута неке есеје о пашвм књвжевницвма у 
„Српском Књвжевном Гласнвку^ в то вв оставштине срнског кри- 
тичара Дра. Љубомира Недића. Тако у »Срп. Књ. Гл.< XIII., 36. 
донесен је есеј „Л. К. Лаваревић'*, те »О Гетеовом Вертеру« 
(0. К. Г. XIV. 273.) и цПокушај о лвтерарном укусу" (XVII. 
123 в даље). Сада у потоњем броју ове вриједне српске ревије 
доноси П. Поповић Недићев есеј о Л>убиши. 

Српсва вњвжевност у 1907. годввв. „б1оуап8ку Ргећ1е(!*' 
који ивлааи у Прагу, а који ревио прати литерарви раавитак 
код свих славенских народа, донво је у пошљедњем свом броју 
кратак преглед српске књвжеввости у 1907. години од госп. 
Нвколе Антуле. 

Новв рад М« Горвог« Максвм Горкв се сада јавво у 
једном петроградском часопвсу вајноввјпм својвм књвжевввм 
радом. То је поаорвшнв комад под васловом: цНајнвжи од лај- 
нижега.** У њему он ианоси прилике иа руског друштва. Када 
тај рад његов буде оштампан, што се рачуна, да ће бити до је- 
сени, прикааиваће се у коме поаоришту. 

Споиенвв цару Алевсандру« У Петрограду је подигнут 
споменик цару миротворцу Александру Ш. Поставл>ен је на Зна- 
менском тргу, а радио гД је талијански умјетнвк Спвроти. Спо- 
менвк преставља цара у момевту јахања ва коњу. Постамеиат 
је од гранвта, а ограда гвовдева. 

Рад воввварсвог вовгреса. Јаввлв смо да се у Љубљани 
састао свесловевски новинарски конгрес 26. и 27. августа. Конгрес 
јс отворен у дворнвци градског дома, а отворио га је М. Хиливскв. 
Свечани говор одржао је Јосвф Холечек о јубилеју словенских 
новинарских конгреса. Дал>е јо говорио др. А. Хајн, о данашњем 
стању аакона о штампи, Грег Прокоп о словенском пресбироу; 



А. Ворвенко о словенској библиографвји; Б. Страховић о свесло- 
венском органу. 

Калевдар у^ж9Ј/^, У Биограду се штампа овбињан ка- 
лендар аа наше шаљвве прилике са 35 слвка у тексту. Уа са- 
радњу Бен Аквбе-Нупшћа, Бране Цветковића в другвх хуморпс- 
твчара уредво В. Ђема. Калевдар ће вапијетв 7—8 табака ос- 
мвве. Цијена двнар вли круна. Ко хоће слатко да се насмије 
нека набави овај календар. 

ПреустроЈење дЈевоЈачввх државнвх швола. Службево 
је објављено да се досадашње државне више дјевојачке школе 
преустрајају в то у два раареда више основпе школе и два раа- 
реда стручне школе аа кројење и шав женског одијела. А што 
уа то државна власт не отворв в женску учвтељску школу, 
која је потребввја од свега, да ваше кћерв ие иду по римока- 
толичким клостерима? 

Ровсандвћева ^Борба*" у Загребу. »Борба« скулптура 
повнатог и даровитог српског вајара Роксавдића, која је била 
иаложена прољетос на трећој јужнословенској иаложби у Загребу, 
поставиће се на аагребачком Зрињевцу, као поклон аагребачквх 
вовчаивх аавода вагребачкој ошптвни. 

Нов поворвшнв вомпд. Повнати српскп њижевник и наш 
сарадник Светоаар Ћоровић иа Мостара написао је нов поаоршпнп 
комад »У мраку«. Комад је већ послаи у Бпоград, да се први 
пут даје у биоградском иародном поаорипггу и да конкурпра аа 
награду. 

Н|^новцЈе ввдање Горсвог ВцЈенца. Доцент бечког све- 
научвшта Мвлан Решотар удесио је најноввје вадање Горског 
Ввјенца. То ће се вадање рааликовати од осталих, што ће се у 
посвети праху оца Србије додати стихови Јосипа Берсе, које је 
вспјевао у духу Његошеву. 

Жввот в рад Нвволе Крствка« Прослављени и неуморни 
српски књижевник Стојап Новаковић иарадио је и штампао мо- 
нографију народног добротвора Николе Крстића. Ту Новаковић 
описује, професорски и научни рад покојиаков, државну службу, 
политички му рад и веае с људима. Видимо да је Крстић имао 
анатна утицаја на завјештај Илије Мплосављеввћа-Коларца. И Крс- 
тић је оставио аадужбину за награду књига. Прва књига иа љегове 
аадужбине бијаше словенски превод азбучног аборнвка виаантиј-* 
ских црквених и државнвх аакова в правила, поанатог под именом 
Синтагмат Матије Властара. Иадан је трудом самог Новаковића. 

ЛЈесме Алевсе Шонтвћа. У штампарпји Иахера и Ки- 
сића у Мостару у велико се ради нова књига пјесама. У њој су 
новије Шантићеве пјесме раабацапс по лпстовима: Срп. Књижев. 
Гласнвку) Бос. Ввлв, Бранкову Колу, Дјелу и Народу. Има их 
свега 54. Цијена је књиви круна. Иадање ће бити врло лијепо 
као и сва иадања Кисићева. 

Пвсцв в вњвге. Поанати данас најбољи српски крнтичар 
Јоваи Скерлић брао ће иадати п трећу књигу свог дјела '^Пис!^!! 
и књиге«. Ту ће говорити о Мптровићу, Кочићу, Л>убиши и Иу- 
шићу. Цијена је књиаи 2 динара. 

ОцЈена шволсве вњвге« Службеник вемаљске в.1аде >Са- 
рајевски Лист« донио је у подлиску свог 110. броја оцјену 
Српске читанке (латиницом) од Павла Чонића и Славка Косића. 
Поред неколико погрјешака у јеаику и правопису критичар при- 
прввнаје да је то досад најбоља школска књига. 

Осавдесетогодвп1ЊВЦа, ^Гувени свјетског гласа кхБпжевник 
и прослављени филоаоф Гроф «1ав Толсти навршио је 87. августа 
80 година живота. Цијела пространа Русија и сав културни 
свијет прославио је тај вначајни јубилеј. Дјела Толстојева пре- 
ведена су на сво европско јеаике. ГВегова три главна ромаиа 
Ана Карењина, Рат и мир и Васкрсеније преведени су па српски. 
Ана Карењина још иалааи у „Дјелу". Сви анаменитији листови 
доносе слику старог и нпјвећег свјетског мислиоца и књижев- 
ника. Руска „Њива'' посветила му јо чптав орој 34. и септембарски 
додатак „Њиви'*, гдје су сви састав1^п само о Толстоме. 

Сл Јадрана. Читамо у »8аугетсп1ки«, да ће половипом 
септембра изићи у Загребу пјесме хрватског пјесника Рикарда 



Отр. 400 



1У08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 25. 



Каталинвћа Јеретова. Књпга ће битп у укусној опреми, идннјеће 
осам пггампаних табака. ^^ијепа круна и по. 

Кара1|0р1уев слоиенив. У Виограду се купо прплози ва 
лодиаање споненика вох^у Карађорђу. Одбор јс изабрао и мјесто 
аа споменик, а то ће бити на градској капвји према вратима 
кроа која је Карађорђе ушао у Биоградскн град. Иосвећење ка- 
мсна темслкца биће 8. ссптомбра. 

СрпсКН ДОИ у Бусовачи. Марљивпм радом п аауаимањсм 
тамошњег српског свештеника Јове Спиића — мала српска оп- 
штина у Бусовачи подигла је цСрпскп Дом**. Ту ће бнтп свс 
српске уставове, а као прва и најважнија јесто српска школа, 
коју отвара ова вриједна српска општина, на коју би се многе 
могле угледати. Освећење ,С'рпског Дома** било 31. августа. 
Осветио га је митрополпт Летица, а на аабави, која је приређена 
то вече судјеловали су српска пјевачка друштва „Дечански'' па 
Зенице и „Јавор'* ив Бугојна. 



Ч итул а. 



Вожо Новаковнћ. На Цетињу је премивуо 4. аугуста на- 
ставнвк тамошње гимнавије и вовинар српски Божо Новаковић. 
Покојни Божо родом је бво ив Далмацвје а дошао је у Црну 
Гору 1864. вајприје као учител> основне школе, а доцније је оти- 
шао у Биоград, гдје је свршво филоаофвју в кад се поново вра- 
тво на Цетиње, постао је професор богословије и директор гимна- 
аије. Бво је једно врвјеме в пресједник цетнњске општвне. Често 
је бво ивасланик црногорске владе у рааним мисијама, а аа ври- 
јене црногорско-турског рата био је у четв Божа Петровића. У 
вајновије вријеме био је уредннк новопокренутог „Цетињског Вјес- 
ника''. Бог да га проств и помилује! 

Ллтон Ђудио Барилн. У Ђеновн у Италији умро је про- 
славлови тилвјанскв романсијер в професор талијанске књи- 
жевности ва^еновеком свеваучишту Автон Ђулво Барвли. Ита- 
лдја је у њему иагубила славна сина, књижевнвка в ратника, 
јер се борио аа ослобођење и уједињење свога народа под Гари- 
балдиЈсм. Написао је и дјело »Са Гарибалдијем на вратима Рима''. 
Најбоља су му дјела: „Од Виргпла до Дапта*', »К41петан Додеро", 
„Семирамвда*', »Црвени гроф**. За врпјеме српско-турског рата на- 
писао је брошуру „Српски Хероји". Слава му. 

ДиинтрцЈе СлацЈансвн Агрењев. У Рушчуку је умро по- 
внати руски пјевач и хоровођа Димитријо Славјански Агрењев. 
Покојни Славјански свршио је универаптет, па овда је отишао у 
Италију и ту иаучио коваерваторијум. Вратившп се у Руснју са- 
ставво је пјевачку дружвву и с њом је обпшао сву Бвропу ши- 
рећи руске народгте пјесме. И код вас је долааио прпје неколвко 
година. Слава му и покој родољубивој души! 

Вацлав Влчек. У Прагу је умро гласовпти чешки роман- 
сијер и драматичар Вацлав Влчек. Пок^јник је основао лист 
»08Уе1а". РоЈ^ен је 1839. у Стрехову. Свршпо је филоаофпју и 
био јо професор у гпмнаавји. Од романа најбол»п су му „Ловоров 
впјснпц** в Злато у огњу", а од драма „Лвпари'*, „Елпшка 11ша- 
мв&10ва^, „Милпда и Кааста." Бог да га прости и помилује! 



Нове књиге и листови. 

Враголанке) песме Влад. М. Луњевпце. Друго увећано 
иадање. Крагујевац 1908. Штампарија Радивоја Јовавовића. 

Сиртиа каана^ наппсао др. Душан М Суботић. ХХрештам- 
лано иа »Дела«. Београд, штампарцја Доситије Обрадовић 1908. 
Цијена дпвар или круна. 

Еа^вГ^ Рвт1а: Ц^ббп А1>^е1)е]. ^0Уб1а агарбко-§рапјо1бка : 
ргета II. 1а11јап8кот 12(1апји ргвуео 1уап Ап(1гоуЈс. 8а бП- 
ката. 12(1апје тсдјипаго(]пс кпј1гагп1сс Е. р1. НсћопспСе!!], 
Ха(1аг 1908. Т^зак ргуе ћгуаике га(1пјбке 1Ј8каге. СЈјепа? 

Магко Кга1ЈеУ1(^ а паго(1п1т рјебшата* Рибка кпј121са. 
Оо(11па I. буегак I. Т^бкапо Изкот 8Уеиб1И§П1ћ ^га^апа га 
роики апа1!ађе1а. С^јепа 20 Шјга. 

ИавЈештаЈ I. ■ !!• опште недељно-вечерње ванатлиЈ- 
све шволе у Веограду. За школску годину 1907. /8. Београд, 
нова штампарија Даввдовић 1908. 

Вр^анве. Цјесме Микуна М, Павнћеввћа. На Цетвв>у 
1908. Штампано у К. Ц. државној штампарвји. Напријед јо 
слика пјесникова и студија о овим пјесмама од Ристе М. По- 
повића-Чуповића. О овој књиаи довијећемо опширни прикав. 

соволсвоЈ вдејв. Предавање читао на аабавама гвм- 
иастичког друштва „Српски Соко" нв Д. Туале четовођа Ст. 
Жакула. Ивдање мСрпског Сокола" »в Д- Тувле. Мостар, штам* 
парија мНарода*" 1908. 

Иавадав ва Талиуда (жидовско еванђеље). Иадао и про- 
пратио Милаи Обрадоввћ, Амервканац. Штампано у 50.000 прв- 
мјерака. Цијена 20 филира. Наклада пишчева. 

С Дунара на Дрвну. Путопис у бању Ковш^ћачу л 
околиву с погледом на живот народа срнског у тим крајевнма. 
Са сликом. Написао Мито Ђорђевић. У Новом Саду, српска 
штампарија дра Свет. Милетића 1908. Цијена 40 пара. 

Душал Ђ. Свиобад: С пута у Солун в Свету Гору. 
Београд, штампарија Бранко Радичеввћ Гавр. Давидоввћ 1^08. 
Цијена динар или круна. О овој књиви довоси мостарски »Народ« 
у 142. бр. доста веповољну оцјену, рекавшв да је све капвсано 
фељтонскв, а вема толвко књижевне вриједвоств. 

Неволвво вавода аа народно васлвтање. Спвси и бе- 
лешке Лавла Ј. Мајанера, Београд, штампано у државвој штапа- 
рвјв Кралеввме Србије, 1908. Цена динар и по вли круна и по. 

8е11)б1;ептапппп$^, е1пе 1Јш1га^е уоа Пг. Кп(1псћ 8. 
Кгаизб. 8ерага1ађс1гиск аиз 8ехиа1-Ргоћ1ете, с1ег ^^е11дсћпГ1 
»Мииег8сћи12« пеие Ко1де 4. Јаћг^. 7. НеП. 



. Молимо све дужнике, да шал>у новац, 
јер се без тога не може радити ни напредо- 
вати. Особито молимо школске одборе у Ср- 
бији да шаЈБу сврј дуг, који се пење на 24.000 
круна. И поред толиког новц.а ми се патимо, 
па нам све рамл>е и заостаје, а нарочито 
пошта и преписка, јер за све треба готов 
нован,. 



^Восанска Внла^ иалааи у Сарајеву три пута мјесечно, свакиг 10., 20. и 80. — Цвјена је на годину 8 кр., у Србијн 10 днн. Ђацв, учвтељв 
в подофицирп добпвају лист аа 6 круна а сел>аци ва 4 ко. Иретплата иа краљевине шаље се на г. Михајла Р. Живковика, трг. у Београду. 

САДРЖЛЈ: Пјеемл: Под је^^има, од Алексе Р. ШантиКа. — Јулеко вече, од Свме Пандуроввћа. — Из ие%10веети, од Даввда С. 
Лијаде. — У иежњи, од Влад. Станимировића. — » * * од У1с1ог-а Ни^о-а, превео Војвслав Илић. — Са,^ је ^укчије, од Јулије 
Жадовске, превсо М. Димитријеввћ. — 0/{ломци из Веда, превео па Пеи.чбепа Дпм. Митриноввћ. — Приповијеткв: Фема, од 
Николе Т. Јанковића. — Пз једне Србуљеу од Р. Т^нгува Иеровића Невесвњског. — Шумски звијер, од Автона Чехова, превео 
Добривоје С. Иасиљевић. — Поука: Шта је уметноешу од Лава Н. Толстоја, превео Вој. Ј. Илвћ. — СЈ^кв народне умотворине: 

Јован бећар и еирота §евојкг, вв абирке Рвсте Шуковвћа Вујачвћа. — ЈГистак. 



Влаемик и уреднвк Никола Т. Кашпковмк* Пехливавуша ул. 47. Дударева јл. 9. Исламокц дионичка штампарија« Сарајево. 



Број 27. 



САРАЈЕВО, аа октобар 190& 



Год. ХХШ. 



Шта је уметност. 



Одлоици. — 

(Свртвтак). 



осироиашаввња у грвдпву и нејасности 

форми, унетност оривнлеговвних к.1асв 

пла је данас дотле, да оекудева чак а у 

1нентарнии одликама уиетности и није 

01 та више но проста пзвитопереиост 

зтности. 

Ако се жели видвти, до кога еу степена људи 

иа нашег вреиена п нашег друштва иагубили сооеоб- 

ност да осете праву уиетност, п како су навнклп да 

као уиетност примају стварп које нпчег ваједничког 

немају с н>оие, довољно је разиотрпти Вагнеров рад у 

коме се не само по иишљењу целе дапашње Неиачке, 

иего п Фрвннуске и Бнглеске, обелодањује нвјвиша п 

вовпи хоризонтима најбогатија уиетност. 

Као што се зиа, нарочита је оеобина Вагнерове 
иузике да се ова уједињава еа поезпјон, тако да из- 
ражава све ниансс једног поетеког де.1а. 

Но, свака уметноет ииа своју одређену домену, 
'^ ДРУ^У само додирује, не иешајући се с њоие, тако 
да, ако се ивннфестације од повише уметности нађу 
часком сједињене у једнои јединон делу, илп у два 
као н. пр. од драиске уметности п музичке уметности, 
тада звхтеви једне не допуштају да се покори за- 
хтевииа друге. То се дешава с оперои. Алп Вагнер 
је хтео и да музнчки део буде потчињен драискои и 
да се обвдва испсве у свој својој јачинн. Но то је 



неногућио, један од њих двају ненановио иора бити 
асртвоввн другои. 

Сједињење драме и музике, које је ааиишљано у 
XV. веку, у Италнји, дод изговорои да се оживи 
стара грчка драма, представља један вештачкп крој, 
који је 1101'ао имати уепеха саио код впших класа, па 
и то еаио кад би се какав иузичар талепта Моцарто- 
вог, Веберовог, Роеини-евог, птд., инспирисвн дрвмскнн 
спже-ои, предао, при тои, сЈободво својој ннсппрацији, 
и потчииио текст иузици; тако да, у операиа ових 
најетора, једнна важна ствар за слушаоца то је била 
нузика, писана аа иввесап текст, а ниношто еан твј 
текст; овај последњи иогао је чак бити и апсурдан, 
као, на прииер, у Чвробпој флаути, а да тпие ие 
емета музнци, да ова произведе уиетнпчки утпсвк. 

Вагнер је томе хтео наћи лека, сједињујући нв 
један приенији начин музику и поеаију. Али свако 
уметничко дело, ако је добро, јосте иараа интинног 
осећвња уиетниковог, једног осећвња потпуио изузеТ' 
ног, које не па.1ичи ни на које друго. Тако је и с 
једнпм музичким и с драискии делом, ако су ова 
истински унетничка дела. Отудв излвзи, да је пот- 
пуно неногућан овај захтев дв творевинв једне из- 
веене унетноств улази у еастав творевиие друге неке 
уиетиости. То би збиља значило што и захтевати, да 
два двла из двају раз.1ичних-облаетв уметноети, буду, 
с једне стране, изузетна, неиајуКи слнчности ни с чим, 
а е друге, да се подударају и да иогу и да се сједине 
те да образују целину. 

То је толико исто неиогућно као и наћи два 
човека, или, шта више, два листа на једном дрвету, 
која бп савршено лиЧила један на други. Још иање 
могу битп идевтична два дела, која припадвју двема 



Отр. 418. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 27 



различним уметничким доменама, муаичкој и вербалној. 
И, ако се два уметничка дела подударају једно с дру- 
гим, то онда или је једно истинско уметничко дело а 
друго лаавно, или су обадва ланена Два ириродна 
листа не могу бити савршено једнака, али два веш- 
тачка могу. Исто је тако и с уметничким делима; 
она се могу подударати кад ни једно ни друго не 
представља праву уметност, већ привидну. 

Ако се музика д^ спојнти са поезијом, као што 
је то случај у химнама, песмама, романцама (па и то 
не на тај начин што би мувика пратила сваки стих 
текста, као што то Вагнер хоке, век на тај начин 
што ке и музика и поезија производити исти утисак) 
томе је разлог што лирска поезија и музика имају 
један исти циљ, да изазову извесну импресију. Па још 
ни у то сједиње&е оне не улазе у равној мери, увек 
припада превага једној од њих двају, тако да само 
једна од њих двају и производи уметнички утпсак, а 
друга остаје у засенку. У толико је јачи разлог који 
говори за немогукност сличног сједињења између 
епске или драм?ке поезије и музике. 

Али тих немогукности има повише. Један од 
главних услова за уметничко стварање то је апсолутна 
слобода уметникова, његово ослобођење од сваког 
спољног присиљавања; а потреба да се музичко дело 
удеси за поетско, или обратно, представља једну врсту 
спољног присиљавања које је довољно па да уништи 
сваку могукност уметничког стварања. То чини, те 
дела ове врсте, прилагођавана једно другом, никад 
нису права уметничка дела, век само њихова подража- 
вања: на пример, музика у мелодијама, легенде испод 
табло-а, илустрације, књижице оперског текста. Таква су 
Вагнерова дела. 

За то имамо потврду у тој чињеници, што нова 
Вагнерова музика оскудева у караитеру, који ]е есен- 
цијалан у сваком одистински уметничком делу; оску- 
дева у оном јединству и оној целокупности, која чини^ 
те је најмања промена у форми довољна да поремети 
смисао целине. У истинском уметничком делу поеми, 
драми, слици, песми или симфонији немогукно је да се 
истисне или измени ма једна линија, један стих, једна 
сцена, фигура, такт, а да због тога не страда смисао 
целога дела, — онако исто као што би било немогукно 
да се промени место макар једном једином органу 
неког органског бика, а да тиме његов живот не до1)е 
у опасност. Али, у последњим Вагнеровим делима, 
изузимајуки неколико мање значајних партија, које 
имају самосталан музички смисао, могукно је чинити 
све врсте премештања, а да музички смисао тиме не 
буде измењен. А томе је разлог тај што смисао у 
Вагнеровој музици, лежи у речима, а не у самој му~ 
зици. 

Но Вагнер није само музичар, он је у исто време 
песник; да би се о њему стекло мишљење, ваља исто 
тако познавати и његову поезију, ону поезију којој он 
жели да потчини музику. 



Главно његово дело то је Нибелуншки пр- 
с т е н. 

То дело ужива у данашње дане такав значај, п 
оно има тако велики уплив на све оно што се сад 
ствара у уметности, да сваки треба о њему да има 
појма. Ја сам пажљиво прочитао четири књижице 
које садржавају ту песму и немам довољно речи ко- 
јима бих приволео читаоца да их прочита, те да тако 
створи себи идеју о једном у истину чудноватом делу. 
То је модел уметничког подражавања, и то модел 
груб у толикој мери да постаје смешан. 

Веле, да је немогукно судпти о Вагнеровим 
делима, ако се ова не гледају на позорнвци. Други 
дан Трилогије баш се имао представљатп у 
Москви, ове зиме. Рекоше ми, да је то најбољи оде- 
љак из његовог дела, те одох да видим како ке се 
играти. 

Кад сам приспео, огромна сала била је дупке 
пуна. Беше у њој сав цвет аристокрације, цвет трго- 
вачког, научног и административног сталежа, цвет 
буржоазије. Веки део гледалаца држаше у руци књи- 
жицу текста, усил>авајуки се, да му пронпкне у 
смпсао. Музичари — неки од њих у годинама, седих 
власи — пратијаху музику према партитури. Очевидно 
то бејаше један од најинтересантнијих прпзора. 

Био сам мало закаснио, али ме уверише, да 
кратки прелудијум, којим се комад отвара, није ни 
имао никаквог значаја, те да сам мало изгубпо тиме 
што сам га пропустио. Кад сам ушао, један је глумац 
седео на позорници, на једној фигури (украсу) која 
је имала да представља подрум Глумац је лмао на 
с<*би плетене гаке, кожни огртач, перику п лажпу 
браду; својим рукама белим и финим, које су одавале 
глумца, ковао је један невероватан мач помоку нсо- 
бичног чекика, и то на такав начин на какав никад 
нико чекикем не рукује; а, у исто времо, отварајуки 
уста не мање чудновато, певао је нешто неразумљиво. 

За то се време цео оркестар утишао да прати 
чудне звуке који су излазили из глумчевих уста. 

Из књижице дознадох, да је тај глумац пред- 
стављао силнога гнома, којп је живео у једном по- 
друму и ковао мач за Сигфрида, дете које је сам од- 
гојио; и, одиста, погодио сам, да је глумац представљао 
гнома, јер, корачајуки, он се непрестано смањппао, 
савијајуки ноге, прикривене гакама. 

Увек отварајуки уста пстим чудноватлм начином 
гном је још задуго продужавао певање илп викање. 
За све то време музика је ишла чудноватим током: 
остав^^вала је утнсак започињања која су одмах пре- 
кидана. 

Књижица ме обавестп, да тај гном приповедаше 
самом себи причу о некаквом прстену, којп је при- 
својио некакав див, и који је гном желео добавити 
помоку Сигфрида. За то му је био потребан мач, и он 
се сав предао послу да га сакује. 



Вр. 27. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 419. 



После овог врло дугог монолога, зачух из ор- 
кестра друге звуке, сасвим друкчије но прве, само што 
и они даваху утиоак почетака којп се не свршавају. 
И, збиља, убрзо за тим појави се други глумац који 
је носио рог о рамену; за њим је ишао четвероношке 
један човек, прерушен у медведа. Тај се медвед бацао 
на гнома, а овај је бежао, не пропуштајуки чак ни 
тада прегибан»е ногу у коленима. Онај други глумац 
који је носио рог, представљао је јунака драме, Сиг- 
фрида. Звуци, које је, пред његов улазак, изражавао 
оркестар, имали су за задатак, да представе његов 
карактер. 

Они се називају Сигфридовим ^еЈ1-то11У-ом. 
Кадгог се појави Сигфрид, ти се звуци понавл>ају. 
Исто тако има сталне комбинације звукова, или Ј^еИ- 
тоИу-а за сваку од осталих личности; и сваки 
пут, кад се на позорници појави личност коју овај 
(^е11-тоиу) представља, оркестар понавља њен Ее11- 
тоИу, а сваки пут, кад се само помене која од 
личности, оркестар понавља Е е 1 1; - т о И V те лич- 
ности. Тако, и сви предмети имају свој ^е11-то11У 
или акорд. Има мотив-а за прстен, за шљем, за дршку, 
за ватру, за копље, за мач, за вод^, итд., и оркестар 
понавља те мотиве чим се помене ма који од тих 
разних предмета. 

Глумац коЈи носп рог почиње отварати уста 
онако исто неприродно као и гном и задуго проду- 
жава, певајућим гласом, викање којекаквих речи. А 
гном, Мим, одговара му истим начином. Читање књи- 
жице једино може просути светлости на смисао ове 
конверзације: отуда дознајемо, да је гном одгајио Сиг- 
фрида, због чега га овај презире и тражи згодну при- 
лику да га убије! Гном је сковао мач за Сигфрида, 
али овај њиме није задовољан. Разговор траје једно 
добро пола сата, и заузима десет страна књижице. 
Из тога разговора дознајемо још, да је Сигфрида ро- 
дила мати у шуми; о његову оцу дознаје се само 
једно: да је изхао мач који је скрхан, и од чијег ко- 
мађа покушава Мпм да сакује други. Осим тога, до- 
знајемо, да Мим жели да спречи младоме човеку из- 
лазак из шуме, али да Сигфрид не зна шта је то 
страх. И за време тог разговора, при најмањем по- 
мену оца, мача итд., музика не пропушта а да ие 
произведе I ^ е 1 1 - т о 11 V тих лица и тих предмета. 
Разговор стане. Тада се зачује сасвим друкчија му 
зика — ^е11-то11У бога Вотан-а — и појављуЈе се 
једно страно лице. То је бог Вотан. Носећи и сам 
власуљу и гаће, а држећи се у смешној пози, с коп- 
љем у руцп, бог, не зна се зашто, стане да прича 
читаву историЈу, за коју је Мим морао савршено знати, 
али је писац мислио да Је.потребно упознати слуша- 
оце с њоме. 

При свем том, он ову историју не приповеда 
просто, већ у форми загонетака које себи поставља, 
обвезујући се, да ће дати своју главу ако их не од- 
гонетне. И сваког пута, кад он копљем удари у земљу 



види се како искаче ватра, а из оркестра се зачуЈС 
1^ е 1 1 - т о 1; 1 V копља и ватре, Међутим, оркестар прати 
разговор једном музиком у коЈој су у^ек вешто сме- 
шани ^ е 1 1 - т о Н у-и лица и п редмета о којима се 
говори. Поред осталог, музика најнаивнијим начином 
изражава осећања: страховитог (грозног), звуцима 
бас-а, — фриволног, брзим трилером сопрана итд. 

Једини је задатак тпх загонетака, да нас оба- 
весте о томе шта су то Нибелунзи, шта су дивови, 
шта су богови, и шта се одиграло у ранијпм кома- 
дима. То разговарање са прекомерно разјапљеним 
устима, испуњава осам страна књижице, и, сразмерно 
томе, траје и на позорници. После тога Вотан одлази; 
враћа се Сигфрид и још разговара с Мим-ом кроз 
тринаест страна књижпце. 

За све то време човек не чује ни једну потпуно 
развијену мелодију: чује се само непрекидно укрштање 
1Је11-то11у-а лица и помињаних ствари. Мим каже, да 
жели научити Сигфрида страху, а Сигфрид одговара, 
да он не зна шта је то стрчх. Кад се једном сврши 
тај разговор, Сигфрид шчепа један комад од онога 
што представља изложен мач, меће га на оно што је 
намењено да представља наковањ и огњиште, и пева: 

„Хохохо, хохохо, хохо, хохо, хохо!'* — 

И ту је крај првог чина. 

Питање, због кога сам био дошао у позориште, 
за мене је било решено. уметничкој вредности Ва- 
гнерових драма одсад сам био стално начисто.... И 
противу своЈс воље помислих тада на оног паметног, 
просвећеног, поштовања достојног сељака, једнога од 
оних у истини побожних људи, каквих сам познавао 
мсђу нашим сељацима, па представих себи ону стра- 
ховиту забуну, која би обузела таквог једног човека 
кад би морао присуствовати ономе што сам ја мало 
час видео. Шта би помислио он, кад би дознао 
колико је рада било утрошено на ову представу, када 
би видео оваЈ скуп слушалаца, кад би видео тај от- 
менп свет — људе у годинама, ћелаве, седих брада, 
људе које се навикнуо поштовати — кад би их видео 
како седе непомпчни, те, кроз читавих шест часова, 
слушају ту хрпу од будалаштина. Тешко је замислити 
и једно дете од преко седам година старости које би 
се могло заинтересовати за ову будаласту причу, а 
о каквом одраслијем раднику да и не говоримо. А, 
међутим, један многобројан аудиториЈум, елита нзо- 
бражених класа, присуствујс за време од шест уза- 
стопних часова тој глупој представи, н цео тај свет 
одлази с убеђењем, да, пошто је платио свој данак 
тим смешним елукубрацпјама, оад може с новим пра- 
вом да се сматра као напрсдан и просвсћен. 

Ја то говорим о публици у Москви. Каква је та 
публика? То је најиижи део оне публпке, која, сма- 
трајући се за светску интелектуалну елиту, приписуЈС 
себи у заслугу, што је у толико пуној мери изгубила 
способност за уметничке емоције, да може, не само без 



Стр. 420. 



1908. БООДНОГСА ВИЛА 1908. 



Бр. 27. 



11ротвв.1>ења (ве бувећи се) орисуствовати овој глупој 
првдстави, него чак валазити у њо] в жнвог за- 
довољства. 

Поснатрао' сан ту публику, □ажл.иво. Било је у 
њој људв који су давали правац а тон другииа: Бе- 
јаху то људи који су још вређе подлеглв сугеетијв 
вагверизиа, па иу се сад повови подају. Налазећи се 
у невориалнон душеввон стању, ти су људи осећалв 
потпуно вадовољство. Покрај њпх, бвло је ту и кри- 
твчара уиетности, људи апсолутно лишенвх иогућво- 
сти да буду узбу1)ени уиетношћу, и који су. елед- 
стввно, увек готови да хвале дела као што су ова 
Вагнерова, где је сва ствар у досетљивости, и они не 
пропуштају да употребе сву дубнну којом су распо- 
лагали, те да осете једно дело које их је снабдевало 
тако обилнии натервјалои за ноћне елукубрације. 

За овии двена групана долажаше гоиила варо- 
шана, људв равнодушивх преиа уиетнпсти, плп чвја 
је способвост за у8бу1)ивање била взопачена илв дели- 
иично атрофврана, они понизно пристајаху уз нвшљење 
принчева, финансијера и других дилетаната, који, са 
своје стране, увек пристајаху уз ииш.Ђење оввх којв 
свој еуд ввражаваху најгласније и најпоузданијин 
товои. 

Можда се ту иалазило неколико лица која су се 
осећала вређана апсурдношку и вулгарношћу пред- 
ставе, алн оиа плашљиво ћутаху, као што човек, који 
је на ште срца, бива ћутљив и плашљив усред го- 
ииле пијанвца. 

И, тако, једно грубо, лажно, без икаквог смисла 
дело, захва.Ђујући праву свог иајстора, да ноше фалсн- 
фиковати уиетиост, бива повл^иваио од целог светв, 
стаје својии представљањеи иилијоне рубаља, и све 
ввше и више доприносв изоиачавању укуса виших 
клаеа, удаљавајући их све то већиа од истинске 
унетности. 

Уиетност није уживање, задовољсто, нити заба- 
вљање, учетиост је једна велика ствар. То је животнв 
орган човечавства који заившљаје разуиа преноси у 
доиену осећвња. Средишња тачка религиозног схва- 
тања људског, у нвше вреие, то \е опће (светско) 
братство н срећа у еједннењу: то схватање наша уие- 
тност иора да пренесе у област осећавл. 

Права уиетност иив огроину задаћу пред собои: 
поноћу науке, а под вођствои религије, она иора ра- 
дити тако, да се ово инрно људско сједвнењс, које 
се давас одржава саио спољнии средстввиа: судовина, 
полицвјои, јавнон □рннудон, вадзорон над радои втд. 
увиогнс остварвти слободнии и веселии пристанкои 
свију. 

Уиетност иора да сруши наеиље. А је- 
дина она иоже то учинити. 

Иревео ВоЈ. Ј. Или!.. 



Ф 



Нвкола Т. Јаижовић : 

За слобода. 

Комитска прича. 



иша је непрекидно падала прскајући наи 

у лице, а око нае, кроз ноћ, губио се 

њен шун у крк.1.ању потокА, који се лои- 

< .'ћаху кроз пукотвне стена и преко обо- 

рсннх, трулвх дрва. Ишлп смо посрћући, 

држећн се један аа другог, док писмо 

стнгли уморнн, иалакса.1И и скроз покислп у ссло, 

које сакривено танои н квшом одаваше лавеш паеа 

пронукло и пригушено, вао јаук иа рањених прсију. 

КуНе све иале, чв1)аве и напрсле, готово непо- 

верљиве као н сељанп који вас дочекујући гледају 

с пуно љубави и страха, нислећи, да ће ви наша прва 

реч донети слободу, за коју толико желе п пате. 

На срединн собе огњиште, плам се рвзбуктао, 
пршти сува буковина, бацајућп жуту светлоет по 
неиљвввн зидовина на којвив се оцртаваху грубе, 
рвзвучеве сенке наших тронвх покрета. 

— Добре ни дошлв! — говоре се.1>аии, прила- 
зећи бојаж.1,иво, један по један. — Здраво!... — Живо!,,. 
питају нас, љубећв се с наив, па стидљиво, бојећи 
се да иас не увреде вли не понизе, ваде пагурче са 
раквјом, пружајући га војводи, који после здравице, 
пружа осталина. 

— Добро ве нашли! одговори војвода. Како ете? 
Арно? Убаво?... Да неиа што лоше?.., ппта нх. 

— Арно!... Убаво!... говоре ввше њих у један 

иах. — Неиа вишта лоше?,,.. А аи, како сте? пи- 

тају они. 

После њих долаав жене. Редом једна за другон, 
оборених очпју, стидљиво али отсечно, кво св страхои 
од нечега, изговарају. 

— Добре дошли?! Како сте/,., љубећи нас у 
руку, иа окрећући ое брзо, одлазе, руиене од стпда. 
И онда при^е једна с дететои у руци. Детс љупко, 
□уно снвге ц живота, погледа на све стране, па спа- 
зившп четннка Мнхајла, осиехну се викнувши: 

— Татко!... и пруаи ну евоје нале пуне ру^ 
чице. Мвхајло се иаснеја, устаде са асурс на којој 
је лежао ааваљен, уае га в метну на крвло. Гладеки 
га по лицу и милујући погледои, избегввшп наше по- 
г.1еде, као да их се стиди. 

У утегнутии бечвана којв нокре шуштаху, оа- 
ко.1>ен око паса и прсвју реденицина пунин иеткова^ 
закићен цвећеи са кога капаше роса накупљевв од 
кише, цедећв сс нвз копаран који затегнут преко пс- 
цупчених, швроких прсију дрхташе над снагои и ила- 
дошћу, Михајло изгледаше поносит детињои .'ћубвв.1>у 
и горд својои храброшћу која сипвше пз очију. 

Дете иу глађаше лвце, чупаше бркове, гњурвше 
се у његовв иокра прса, тресућв главвцои и сиејући 



27. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 421. 



се. И Михајлова снага и она чудна срчаност којој 
смо сс сви днвпли сакри се сада у детињој безазле- 
ности. Његов, увек укочен, строг поглед и његови 
одлучни покретп изгубпше претећу моћ, постадоше 
меки, покорни вол>и овог детета, које Михајло још 
никако не пољ^би, а иагињаше се толико пути и 
трзаше нагло, увек црвеп од стида. 

Киша је непрестаио падала и сливала се са 
крова, прскајуки по жару п нама. У соби је ватра горе- 
ла, о веригама се крчкала вечера, а ми смо лежећи на 
простртим асурама замишљали изненадну појаву не« 
чега из дал>ине, свима нејасне и непознате, не мрда- 
јући од умора са мокрих асура. 

Сељани згрчени у <;акнама, наслоњени на зид, 
изгледаху преплашени, чудећи се овом ћутању. 

— Да нема што лошо? — упита домаћин, по- 
лако, бојажљиво. 

— Нема ништа — одговори војвода. Како се- 
љанити? Слушат ли?.... пита домаћина. 

— До сега арно — одговори домаћин. Од сега 
ћв Још боље да бидне? — 

— Све ће ве отепам!... викну војвода — кога 
чујем да не слушате. 

Сељаци задрхташе у ћошковима. 

— Све ће ве отепам!... понови он јаче. Да пре- 
доват чета на аскер? Стидно ли је? Срамно ли је? 
викну он. Што лошо чини чета у село? Арат ли? 
Глоби ли?... Што лошо прават? Што не јадит!... не 
спи!... што гинат за ваше добро!... за ваша слобода!... 
Зато лп предавате на аскер!... Све ће ве отам!... рикну 
војвода — а после ће се сите и четници и војводе 
отепамо!... 

А сељаци дрхте и гледају га укоченп од 
страха. 

— Ко предават? — упита домаћпн грцајућп. 

— Јутре ће чујете. А сега да вечерамо. Уморпи 
смо от пут, от кигаа, от јед због вас... 

Зидови се затресу од изненадног удара встра 
који наносаше читав талас кише, пробпјлјући кроз 
трошни леп, кроз напу1€»1е прозоре шибајући са пис- 
ком у собу прштећи по огњишту. 

Сељаци се све више грче и стежу сакме. гле- 
дајући кришом један у другог па у нас. 

Тресак врата све нас трже. Мишљасмо да пх 
је ветар нагло отворио сручивши мл. з кише преко 
нас и огњишта, које заклони дим утуљених дрва и 
облак прашине коју с пепела ветар подиже и развеја 
по соби, А за овим опет нагло, као да га је ветар 
завитлао и бацио с поља на сред собе, упаде стра- 
жар, кога од дима и праха нисмо видели. еамо смо 
чули његов пригушен глас: 

— Аскер идат! — 

— Нек идат!... рече Михајло, грлећи дете, аоје 
дремаше у његовом наручју. — Сега ће да јадиме и 
спијеме!... А јутре ће се тепаме!... 



— А што ће се љупче да пројаш? — упита га 
војвода, показујући на дете. 

Михајло га пригрли јаче и ништа му не од- 
говори. 

— Тргајте!... викну војвода. Поскакасмо и доко- 
пасмо оружје. И Михајло скочи заједно с нами, др- 
жећи дете у левој руци, а десном докопа пушку и 
по]^е. Код врата сачека да сви из^емо, па спусти 
дете, саже се, пољуби га у оба ока, па се нагло отр- 
же од детета, које врискаше за њим. 

А напољу ноћ, страшна, тешш, кишовита ноћ. 
Све одише на претњу и пркос. И онај жубор потока 
и сливање кишних капи и довикивање четника и 
они узвици незадовољства и јарости; све се то слило 
и утонуло у иоћ, појачало њену тајанственост, дало 
дивљег израза њеној суровости, која се не опажаше, 
али се појимаше и схваћаше, скривајући у себи та- 
јанственост, која се титраше са тим страшним, отура- 
јући га од себе нами, а ми смо га немилостиво ба- 
цали у њено окриље, да нам га она после још сил- 
није добаци. 

Михајло прекиде ово ћутање; он запева: 

— Ја ћу моје чизмице лагират 

— Ал ти мораш замном фантазират! 

Ми се погледасмо и ма да се кроз мрак нисмо 
видели знајући један другога појимасмо као да се 
впдимо, и тад отпоче смејање јако, силно, раздражено, 
пуно неког јада и огорчења. Таква је била песма, 
такав је био смех. И тај смех и одјек песме суко- 
бише се са оним страшним, носећи се кроз звиждање 
ветра, кркљање потока и у потмулој лупи одроњеног 
камб^Б а. 

Муња сену и ми се сви спазисмо. Сви смо ми 
гледали у једну страну готово у једну тачку и чи- 
нило нам се да нешто видимо и желели смо да то 
видимо. То су казивалп они укочени, малаксали од 
глади и напора погледи, то је казивало свачије бледо 
лпце, коме је свака кишна кап брисала са лица румен, 
а резала неке бразде, које беху страшне према све- 
тлости муње. Изгледаше да се то страшно отпочело у 
њима да утискује; да ли је може бити хтјело у нами 
да се сакрије од нас?! 

— Лепши сомот нег зелена свила! 

— Лепша Јела него бела вила!... 

запева опет Михајло, а ми се раздрагасмо; оно стра- 
шно беше побеђено, уништено; ми га више нисмо 
видели. 

И све је било страшно, а страх није постојао. 
Он се појављиватио некако далеко, врло далеко, тако 
да смо га морали уображавати; далеко, може бити 
иза оне планине, коју од мрака не видимо али знамо 
да постоји; или у кршењу речних таласа поред којих 
смо ми пролазили; или се онда појави код нас, кад 
ее чује пригушено „Пс!" — те сви застанемо, а не 
знамо зашто; гледамо а не видимо ништа; чекамо а 
не знамо кога! И то страшно лети као на крилима 



Стр. 422. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 27. 



кроз ову таину ноћ, кроз коју се ништа не види; оно 
одскаче од шума таласа, до оне стене која се сад 
појављује онако бела, па онда дотрчи до чела наше 
колоне и као да се разбије о преа четника, нестане. 
ишчезне; а ми сви гледамо, тражимо нешто кроз ову 
таму, желећи да нађемо оно што тражимо и ишче- 
кујемо. 

Огртачи скроз покисли, па тешки, опанци пуни 
воде, па кретање све спорије и теже. Већ се осећа 
нека малаксалост, оно страшно и гадно долази нам све 
ближе и ближе, али не изазива страх већ огорчење 
и мржњу, хватајући се с нама у коштац, бесомучно, 
дивље, док нас напослетку не савлада и онда поле- 
жемо на земљу, утонемо у мокру траву, пригрлимо 
пушку, не мислећи и не желећи ништа. 

Лежимо и ћутимо а киша једнако пада, слива- 
јући се на нас из ваздуха и са мокрог лишћа. 

— ТргаЈте!... викну војвода и пође, а ми за њим, 
тромо и усиљено, смејући се песми Михајловој која 
одјекиваше грубо кроз ноћ. Са том смо песмом извла- 
чили тугу из прсију, осећајући неко задовољство, које 
сам ја видео кад је муња засијала, јер је опет било 
крви у нашим образима, а у браздама беше ишчезао 
страх. Он се није могао сакрити у нами!... 

И отпоче да свиће. Све што видимо чини нам 
се некако обаљено, сломљено, изумрло. Овај прелом 
изме1)у дана и ноћи изгледа најбогатији у тајнама, 
које су пуне претња нашим сањивим погледима. У 
природи изгледа као да је нешто стало и чека, те и 
ми стасмо и чекамо. Или као да изгледа да се нс 
што изгубило, нестало, утонуло у нечему непознатом. 
Киша и даље пада, још већом жестином, али се не 
чује; ветар и даље дува, али нема никаквих трагова 
више; поток и даље јури, ломи ее и пада, али нема 
жубора, нема гласа; нигде нема одзива на оно што 
се догађа, нестало га је, утекло је заједно с т мом 
да нам се ноћас опет појави.... 

Малаксали стигосмо селу које је због издајства 
требало казнити. Четворица одоше у село, остали га 
опколише. Време пролазаше споро, а ми смо чекајући 
дремали наслоњени на мокро камење, које расуто ле- 
жаше свуд око нас. Већ нас сан ухвати кад се ова 
четворица вратише гонећи пред собом једног старца, 
који на сваком кораку посрташе и клецаше. 

Михајло рикну скочивши пред-а-њ. Старац је 
био његов деда. 

— Оти предаваш? Не ли те срам?! — викну 
заманувши пушком. 

А старац дрхти, к*1еца и гледа у земљу. 

— Оти не збориш?! викаше Михајло раздражено, 
откачивши пушку. Лице му постаде грубо, развучено, 
поглед мутан, крвав, утонуо у гњеву, у помамп од 
срама, што је то његов деда. 

Војвода му приђе, дохвати га за пушку и по- 
вуче за собом, говорећи му: 

— Остави га Михајло!.... Ће се поправат! — 



— Ће се поправат?! понови огорчено. Кога ће се 
поправат?!... 

Старац се збунио и као смушен гледа око свбе, 
укочен од страха, па онда скиде капу и понизио, 
поче: 

— Хвала ти синко!... гледајући војводу. Хвала! 
Ја сум царска раја!... Хвала ти синко!... и пође. 

— Кога си царска раја, нека те сега цар са- 
чува!... викну Михајло, па пре но што је војвода 
могао да притрчи, докопа пушку и окиде. 

— Деда се претури низ брдо. 
Војвода дотрча Михајлу. 

— Оти та работа? — упита га. 

— За слобода! — одговори поносито, па понова 
погледа деду, који кркљаше, преврћући очима, е-ав 
обливен крвљу; заусти нешто да каже, па му се лице 
нагло скупи, приђе му ближе и пљуну на њ; па се 
онда нагло окрене, приђе нами, седе и запали ци- 
гару, вадећи из њедара слику детињу, вративши се с 
гурбета; загледа се у њу и до полас^ба не погледа 
ни деду ни нас. 




Б18. 



Измирење. 



Нема више дана, ни ноћи, ни ствари 
Где не видим тебе, твој усамљен лик, 
И поглед што мирно ни за чим не мари. 

Свако јутро, вече, тишина и крик 
Доносе ми тајну, коју носиш сама; 
И док небо, земља, сАм тичији клик 

Причају о нади што ти крије тама, 
Јављају се мисли, где си увек ти — 
Мисли, и још борба с небом и жељама. 

Отићиће борба, и доћиће сни 

И радост и љубав под твоја окриља — 

Мој завичај неге, где ми одмор спи. 

Још нам душе могу да дрхте од миља, 
Лепоте, што пружа даљина и сан: 
Да се заборави и живот без циља, 

И кућа под небом, овај стари стан, 
И бол који живи, немо срећу скрива, 
Као сутон сунце, као звезду дан. 

Још имамо снаге да се лепо снива, 
Покрета за шапат и пољупца глас, 
И страсти у којој загрљај почива. 

Још нам срца крију измирење спас 
И љубав што прашта и јаде односи 
Кб пролеће зиму, као мир талас. 



Вр. 2?. 



1906. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Огр. 423. 



И док руке срећне станују у косн, 
И док глава сања уз лвце и груд, 
Ми нексио чути ветар што све носи. 
Твко ћеио проћи овај живот худ 
И поглслон каткад, као двет у роси, 
Гледати у сутоп што осваја овуд. 



Р. Тјигјв Перовнк Невесн&ики, 

Ив једне Србуље. 



м^^^ 



Влад. Станпвроввћ, Београд. 

Песма. ^^^шг 



Кад весвлн еинок писио, 

Ветар прво лишке расу, 
Ми први пут осетисмо 

Даз јесењи у том часу. 
У колико иок падаше, 

Нок дубока, ирачна, студна, 
Склапвше се очи наше, 

Умираше душа буднв. 
Стизао је свн п умор 

И сликб нан старост гнусну, 
После свуда: мир, јад, сумор.... 

Један сано јеца у сну. 



А. С. Пјпнн. 

КавЕаз. 



Кввказ пода нвои. Сћк саи I 
Над снегом стојвм: нсиод мене стење, 
Јакии св крнлиив сури орб пење 
Изравнб се св иион, лебди у даљини. 
Ја одавде видим извор бистрих ва.ла 
И гоиилу снега што се скотрљала. 

Л над главои иирно облацн нп лете, 
Водопад се шуино преко стена слива, 
А дубоке к.1анце сива иагла скрпва. 
И зинзелен венпе ово стене цлете; 
Таио доле шуие и луви зелени, 
Где цвркуку птице, где скачу ]е.1еви. 

По горвиа доле век ее људи стане, 
Свилоруно стадо пасе по планини, 
И силвзи пастир веселој долини 
Где Арагва тече кроз кланце узане 
Где се ајдук сме.1о преко крша вере 
У ДИВ.1Л11 беснилу где ее Терек дере, 

Разбацује вале, п к6 звер зввија, 
Квд опази меоо кроз шипке гвоадене, 
О обалу бије, баца бе.1е пене, 
И та.1асон х.1адним стену обввија. 

Уза-1уд су иуке, неиа њеиу хране 

Згњечен бесно јури кроз кланце уааие. 

(Провео: Нита ДнинтриЈевн1). 



учини Грдоје по савјету очину. И 

не зачуди се херцег нимало, кад 

му Грдоје покааа вјенчаног друга 

свог као највећег прнјатеља свог. 

Али се чуду не мога досјвтити, 

кад син Руђеров пред њим ивненада стаде 

канџијати, своју љубу ни криву ни дужну. 

Цикну жена од бола, и увв се до аемљице 

црне; обли се сувама и плачем аагрца — и 

8а невољу јој је; и рокну пут свога мужа 

богоданога : 

— А што ме бијеш ни с те ни с ове, 
крвниче један и отпадниче,... и то баш овдје 
пред лицеи господара свијетлог?! А није ти 
то преступати наредбу његову и крцти оца 
жива у бачву испод суда и испред очију 
херцеговијех, те од њега тајно примати са- 
вјете и одгонетати господару — не!... 

А на то Грдоје при^е руци херцеговој и 
речв му: 

— Ето, господару, сам си сад чуо и ви- 
дио у којој ни мјешини и највећи пријатељ и 
најгори душманин дише. 

А херцег се подиже из стола сребрна, и речо : 
— А је л' истина, зло те смело — не, то о 
чему те жена биједи? 

— Истина је, господару,... није фајде 
крити. Отац ми јв,.. родио ме, отхранио мв, 
с људима помијешао — не могох дићи руке 
на њега, Вољех прекршити твоју, него божију. 
Твоја је вол.а, воља цара мог; роб твој пред 
тобом стоји и казну очекује. Тек молим те од 
земљв до неба; не тичи ми старог баба му- 
ченика; моја глава за његову, а моја ти бо- 
гом проста крв!... 

И вабуни св херцвг и аачуди веома. Тв- 
кну га толика љубав синовска, јача од смрти 
и од живота. И попостаја дупке, наслоњев 
једном руком на срвбрвни прислон од стола, а 
другом на златни балчак од сабље; а нисли 
му чудне засијеваше по умљу и разумљу 
старачком, као вите муње по облацима, На 
једном махну руком слугама, и викну: 



бтр. Ш, 



1908. БОСАНСКА бИЛА 1б08. 



Вр. 27. 



— Коња ми!... 

А, кад му перјаници приведоше хата че- 
твртака, орахћена и опусаћена, те га с би- 
њекташ-камена попеше и увјахаше на њ, хер- 
цег нареди Грдоју Ру^ову: 

— Хајде преда мном, калаузи ми дому 
оца твог: да се ја и он видимо око у око. 

И Ру^еровић са женом својом пред њим, 
а за њим челници и перјаници његови, оти- 
снуше се са Шћепањ-града Жупи питомој. 
А, дошав оџаку синова Љешевијех, ваповје- 
ди херцег да му изведу Ру^а из бачве и 
таквог какав је преда њ доведу. 

И, једва се држећи нога претрнулих, 
мршав и чупав као каква авет поноћна над 
ријекама бјесовитијем, појави се стари про- 
топоп. Чисто га бјеше погледати страх. До 
кукова му коса панула, сужањ лица има, а 
нема га он, сиједа му брада прошла мимо 
пас, а нокти му као коре од бритве чобанске. 

И ражали се грозном херцегу; и, иако 
ће бити и тиранин, стид га подузе пред са- 
вјешћу његовом и оштрицама погледа поту- 
л>енога, а бев бојазни и пријекорно упртога 
на њ И8 очију Ру^еровијех. 

— Чуо сам... херцег Ру^у:... да си у 
животу још. Род смо, а сој смо, и, мислим, 
не стидимо се један другога. А колико је сила 
и господство моје чувено по свијету, толико 
се прича и слави и мудрост твоја и срећа и 
нафака оџака твог. И ти ме гласови и на- 
ћераше, да се и ја, старац, бар јодном по- 
тежим до дворова ти честитијех, те те још за 
живота видим и чујем и на тенани с тобом 
попричам. 

— Пријатељима, па ми били они својат 
или не, моја су врата вавда отворена, а моја 
добра воља на услузи. Чим могу служити 
господара свог?... рече Ру^о, правећи се као 
да ништа неповољнога није ни било доба овога 
између њега и сусилнога херцега. 

А, како бијаше савило сунце на отпочи- 
нак^ а вече лака почела равапињати кадифли- 
мрежу своју с брда на брдо и сјенчити дол>е 
и увале, то и Ру^о понуди херцега и тева- 
бију његову: да му укажу ту високу част и 
не одбију хљеб и со из рука његовијех, а 
под кровом му кућевнијем. И херцег се ода- 



зва радо жељи протопоповоЈ, и остаде на 
вечеру у двору му гостољубивом. 

А за вечером, богатом и обилатом ђако- 
нијама разноврснијем и вином црничкијем и 
медовином голијском, херцег се не мога чуду 
ишчудити видећи девет синова Ру^овијех ^е 
послужују херцега и оца и госте остале за 
пуном трпезом, а девет им невјеста приклад- 
нијех ђе стоје уоколо — голе голцате као од 
мајке ро||ене — и свака држи по палицу 
луча у рукама те свијетли софри и господи 
за њом. Мучно би херцегу гледати то што 
никад прије није ви^ао; али, досјећајући се 
да се и ту „нешто крупно крије", учпни се 
као да ништа ни видио није; и продужи је- 
сти, пити и причати с домаћином Ру^ом 
уз десно му кољено. 

И говораше херцег протопопу: 
— Кад сам био преко мора ме^у Латини- 
ма мудријем, питаше ме и кушаше свашто 
на свијету, И на све им умједох отпови^ети, 
али на неколике загонетке остадох им одго- 
вора дужан. Три сам од њих већ и ријешио, 
хвала ми га буди случају шкакљивом који мп 
приказа пиле од сокола, твога Грдоја. Али 
кључ од осталијех морам тражити, прото од 
тебе. А, увјерен сам, што у твојој главп 
стати не може то на свијету и не постоји. 
Дакле смијем ли се надати успјеху жеље п 
ове ми молбе пред тобом? 

— Од оца и предака сам својијех нау- 
чио и наслиједио, да госту све што до мене 
стоји у границама части, а по гласу правде 
учиним. На услузи сам, колико сам могао, 
увијек био господару свом, па ћу и сад 
бити... одговори му мирно протопоп. 

— Кажи ми, рече херцег затијем, када 
је човјек ни сит ни гладан? 

— Кад не једе ништа друго него салату. 

— А кад је нити пјан нити тријезан? 

— Кад је дремован. 

— А кад је ни напит ни жедан? 

— Кад пије расо. ^ 

— А кад је ни здрав ни манит? 

— Кад је љут. 

— А кад је човјек ни жена ни човјек? 

— Који слуша жену или тазбпну, а од 
жене је гори домазет. 



Вр. 2?. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 425. 



Чувши ријечи те, забоље херцега у души 
за много штошта што је урадио у доба по- 
тоње, признаде сам у себи пред својом са- 
вјегаћу, да није добро чинио, и некуд му мило 
до^е што је случај сачувао мудрог Ру^а од 
луде поплаве непоштене обавезе и ћудљи- 
вости и сујете му. 

— А, пошто вечераше, херцег позва Ру- 
}Ја, да му сјутра вече са свијех девет синова 
својијех врати посјету и буде гост на вечери 
на Шћепан-граду у дворовпма му владала- 
чкијем. Ру^о обећа, и испрати херцега и 
пратњу његову до врата авлијскијех у само 
поноћи. 

И сјутра-вече дочекали су раскошни 
двори херцегови оца са девет синова под то- 
кама и у доламама, а богата их и препуна 
пивом и јестивом софра његова примила за 
се с десне и лијеве стране господара свог. 
Али како се зачуди херцег, кад ни на трећу 
понуду ни протопоп Ру^о ни девет му си- 
нова, по угледу на њ, не хтједоше се при- 
хватити ничега нити ишта окусити с трпезе 
господареве. А, кад запита херцег пола ср- 
дито: шта му је, чему манише у двору ње- 
гову, Ру^о устаде и у три пута се поклони 
пред њим и рече: 

— Свијетли господару, ти си видио го- 
збу моју и дочек мој у дворовима ми скром- 
нијем. Пред обиљем софре твоје царске, софра 
је моја била као лучев пламен пред сунча- 
ном огријом. Али дочеку моме и услузи си- 
нова и снаха мојијех не одговара дворба слуга 
твојијех около трпезе. Тебе и твоју тевабију 
у кући мојој дворили су синови моји голо- 
глави, а снахе ти моје голе голцате лучем 
свијетлиле. Царска работа ни у чему не смије 
заостати испред оне слуге његова; а тако се 
ни твоја софра и гозба пости^ети пред мојом 
непотпуношћу. Хоћу да наредиш да ме ве- 
черас, док једем за твојом трпезом, послужује 
твоја хер1^ег0ња млада а девет дворкиња ње- 
нијех да ми свијетле лучем голе голцате по- 
пут девет снаха мојијех. Не учиниш ли тако, 
херцеже, ево ти моје главе сиједе и глава 
младијех синова мојијех, и чини од нас што 
је теби драго, тек залогаја једног циглога од 



соли и хљеба с твоје трпезе ни у уста наша 
метнути нећемо. 

И чудо снађе силног херцега п властелу 
сву на те чудесне ријечи старчеве. Али, др- 
жећи да је то нека мудролија Руј^ева и слу- 
тећи у њој наћи кл>уч за оно „нешто'* што 
се „крупно" крије око жене његове, херцегу 
се не мога на ино, па нареди да се пошто 
пото испуни жеља гостова. А ново чудо пре- 
врши чуда сва, кад, и поред све вике и не- 
годовања херцегињина, перјаници свукошо 
младе „дворкиње" и, мјесто ђевојака у руху 
Евину, на^оше ^етиће с особинама Адамо- 
вијем. 

На то се диже Ру^)о протопоп, и по- 
клони херцегу и свој господи редом, и, горд 
и свечан као светитиљ, рече: 

— Ето, господару и господо честита, 
видите сад и ви очима својијем шта се то 
крупно крије око сукања Латинке херцегиње. 
Преко ње је дужде владао херцегом п мље- 
тачка сињорија земљом нам патницом. А, да 
им не би имао ко сметати и сјетити им се 
марифетлуцима, зато је дужде и обавезао го- 
сподара нам, да све старе и пскусне главе 
на грозан начин лиши живота; зато сам и ја, 
старац, тавновао за пет мјесеца у бачви 
стржевој. Ето зашто је п младој херцегип>п 
било баш сведно вјенчати се или за оца или 
за сина: девет језуита прерушенијех и по- 
ђевојченијех, као девет нечастивијех около 
вјештице, у свако доба и на сваком мјесту 
скровитом од очи херцеговијех и људи ње- 
гових, било је уза њу и на расположењу јој 
по вољи њезиној а по обавези господаревој 
пред тазбином дуждевском и Латинима лу- 
кавијем и нечаснијем. 

А на то херцег, гњеван као громовник, 
предаде џелатима и дуждеву кћер и девет 
јарана њезиних; пусти из тамнице Влајка 
сина свог; а протопопа Руђа обдари башти- 
нама и добретима неоцијењенијем, припаса му 
о бедру златни мач, а на главу му устаче 
шлем од сребра са орљим грбом војводскијем, 
именовавши га тако војводом од Пиве обадвије, 
да у њима у име његово суди и управља. И 
издаде му златном јазијом с херцешкијем пе- 
чатом исписату повељу: да је војводство над 



Цтр. 426. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 27. 



ГГивом стално и нрпромјенито на њему и дому 
његову 11 потомству му, докле год трага тече 
од п.ера II икога од крви и кољена му. 

А, гоњен грнжом савјести за срам и не- 
дјола под старост почињена, херцег се раз- 
бол>е самргно; и на постељи с које се в^^ћ и 
не диже у присуству сваје владика, војвода, 
кнезова, и протопопа, нпписа у опоруци вољу 
пошљедњу; и по њој раздијели Слаго и власт 
и државу своју на троје по броју синова сво- 
јијех. Свакоме од њих даде дио подједнак, а 
првијенцу Владпславу и херцетку круну ста- 
рјепшнства; и, препоручивши им да живе у 
слози и у љубави, халаливши се са сабором 
велможнијем, п причестнвшн се за пошљедњи 
пут, издахну херцег Шћепан страшии у Бла- 
гају свом. 



ШунсЕи звпјер. 

(Свршетак). 



:^ 



Нарселив Деборд-Валмор. ;=: 

Саадијеве руже. 

Хтела саи ти овог јутра доиетн ружа, алп саи 
вх Т0.3ИКО иабра.1а у појас, да их ни онако чврсте 
Ћезс не могоше одржати. 

Веае су попуцале. Руже еу одлетеле у ветар, у 
иоре су оти1п.1е. Отишлс еу водом, да се више никад 
не врате. 

Талас је од њих био црвен и као у п.1анену. И 
вечерас иоје хаљине још целе ииришу ружаиа... На- 
диши сс на иени нприш.Ђаве усиоисне. 

Превеа с фрав^цгског: Н. X. Нлић. 



Марселкн Деборд-Валнор. 

Успомена. ^г: 

Кад је побледео једпе вечери, п кад се његов 
задрхтали глас изгубио наједаред у аапочетој речи; 
кад су не његове очи, подпгнувши своје вреле капке, 
равиле бо.^ћкои, којои сам иис^ила да саи ја њвга 
рани.1а; кад су се његове дир.1>иве црте, освет.1>ене 
пламенои, који се нпкад не гаси, урезале живе у дну 
иоје душе; — он вишо нпје волео, ја гаи волела. 

Превео с фрат;^'^'''"' ' Н* ^* Нлвћ. 



-^ђ^^М;^ 



руги дан Псш се јави.1а Кнезу у новој ха- 

љини са исплетеном косои, алн ненприк 

I коса бјеше се разбарушила и изгледала јс 

, као ореол око [&еног чела. Он сс иокрено 

смијао њеном непрпроднои, оабиљнои вз- 

гледу, јер не бјеше навикла на ово одп- 

јгло, које јој је било и пријатно и тешко. 

— Ја — Ката — говорп.1а је Поља, вртећи се 
П[>ед њпн, погледај како је лмјепа. 

Потом се аауставп и проговори: 

— Поља нијс Јеврејка. 

— Како тоУ рече аоздрављајући је. Откуд та 
проијева. 

— Тетка је рек.1а — понови охоло дјевојчица, 
нпс.1ећи да ииа довољно доЕсаза. 

По тон приђо Квезу а шапну иу на ухо. 

— А ти — отац. 

— Чији? 

— Пољпн. 

— То ти је тетка каза.1а, насиија се В.1адииир 
Николајевик. Дјевојчица је клиинула главои. 

— Врло добро.... Л.1П еаво елушај, ниле кћерв, 
ти ћеш поћи с оцеи јесенас 

— С гобои? радосно крикну она — како еан 
радосва, како саи радоена! А хоћеио ли и Кату узети? 
— са страхон упнта По.1>а. 

— Без Кате не ножено. 

— А Мишу ? — још је тип1в проговорила По.1,а. 

— Тп ћеш још казати дједу, тетку и све 
остало. 

— Да узнеио Мишу! — понови она. 

— Не, Миша ке остати са својон нанон. 

— Ко ће њега чувати ? 

— Поља, осиејкујући ее проговори дјевојчица. 
~ У По.^Бе ће бпти Ката, а Миша ће остати 

овдје. 

Све је ућута.10. Кнез је продужио пиеати. По.^Ба 
се учинила као нртва. На пош.'ћетку почео је посиат- 
рати шта ради. Дјевојче је једнако стаја.1о у тој но- 
зитурп, и по огорчевои лицу њенои текле су круове 
сузе. Кнез прпшавши дјетету, завољео га је због ових 
особитих појава, поеадио је на кољена и почео тје- 
шпти. Но то нпшта није ооног,1о, она је н даље пла- 
вала, и само обећање, да ће узети са собои Мишу иза- 
звао је у ње оснијех. 

Сада, када По.1.и није било потребно бјегати, д» 
би се видјела са оцеи, како га је назпвала, када се 
више није тре6а.1о бојатп г.1ад11 код куће, По.^а ]е 
почела напрсдовати. .Див.'би, злобнн израз лпца, заии- 
јонио јс рДЈетињскл оеинјех и .^аскања је било иање. 



Вр. 2?. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. 427. 



Када се Владимир Николајевић јутром будио ~ прво 
на шта је бацио поглед — била је Поља, која је мирно 
сједила у постељи, чекајући док се он пробуди. 

— А, шумски звијере — говорио је Кнез и ди- 
јете тапкајући у дланове, журило га је да устане, по- 
зивајући га у шуму, у њену шуму, гдје јој је свака 
стазица била позната. 

— Причекај да попијемо чај, па ћемо онда ићи. 
Пол>а је сједила подаље од њега и пила с њим 

чај, а по том наметнувши се на његова кољена или 
руке обасипала га је пољупцима и често је погле- 
дала на њега уплашеним очима и шаптала му је лас- 
каве ријечи. 

Чудновато осјећање изазивало је код њега лас- 
кање и љубав малог звијера. Он се скептички пона- 
шао као у свакој љубави, био је срећан од овог осо- 
битог ласкања и поред њеног искреног срца, које је 
тако силно куцало. И Кнез размажен и егоистичан, 
почео је озбиљно мислити о том, како ће се премје- 
стити с Пољом у Петроград, како ће је дати на вас- 
питање и како ће се бринути за њу. 

V. 

Вративши се једно јутро уморан из шуме, Кнез 
је добио писмо од оестре која га је псовала што се 
тако запустио, не оставив никоме своје адресе; она му 
ово пише по казивању његовог лакеја, и зове га да 
што прије до^е кући, јер је мати врло болесна. 

Владимир Николајевић много је волио своју ма- 
тер, њега је дубоко потресла вијест о њеној болести 
а највише се бојао да ли је још у асивоту. 

— Данас ћу ићи — ријешио се он и с некаквим 
сажаљењем гледао је на своје започете нацрте и на 
своје импровизираво станиште. 

— А Пол>а!.... сијевну му у глави. Повести је 
са собом у Кијево — немогуће је, оставити је овдје 
било би немилостиво и жалосно. 

Он је у овом тренутку више него икад осјећао 
колико му је мио шумски звијер. 

Кроз по часа Кнез је био код тетка Настасије 
објаснивши јој да неће бити овдје двије недјеље, и 
да ће њу за све вријеме оставити овдје и да ће по- 
слије доћи по Пољу, за тим јој је дао новаца, нару. 
чио јој да је још више пази, обећавши да ће је за то 
наградити и отишао је. У дворишту га је нашла 
Поља. 

Тата, тата, викала је она са усхићењем, хвата- 
јући његова кољена. 

— Пођи са мном — рече јој Кнез, хватајући је 
за руку, имам нешто да ти кажем. И он је повео 
себи. 

Он је мислио да му није било тешко рећи Пољи 
његов одлазак. Они су и чај попили и кућице правили 
— а никако да пређе на ствар. Но када јој је рекао 
и сам се уплашио шта је учинио. 

Поља на прве његове ријечи да ће отићи, сва 
је преблиједила и са узвиком „нећу пустити** обухва 



тила је рукама његов врат и тако је на грудима за- 
спала. Но када је он ласкајући јој, рекао да ће ипак 
ићи, да ће она остати овдје и да ће доћи брзо по њу, 
дјевојчица је пала на патос, и сакривши лице рукама, 
горко је плакала. Ни тјешење ни ласкање није по- 
могло. Кад је пришао њој она је узвикнула: 

— Остави ме, ти нпјеси добар, — и још јс више 
плакала обливајући се сузама. 

Кнез је био у очајању. 

— Ну не плачи, ја нећу ићи, напошљетку 
рече он, подижући је са патоса и мећући је себи на 
кољена. 

Поља је била усплахирена и ћутала је. 

— Престанп, ја ти кажем да нећу сад. Зашто 
сад плачеш? 

— Обмањујеш ме, проговори дјевојчица кроз сузе 
и опет зајеца. 

Много је труда требало Владимиру Николајевићу 
да је умири. Поља је измучена и потресена невољом 
и сузама задријемала у његовим рукаика. Кнез је паж- 
љиво положи на кревет и одмах поче спремати ствари. 
Погођена кола чекала су у дворишту. Потребно је 
било поћи још вечерас, а имао је да пређе 15 врста. 
Он се журио. Пред полазак пришао је кревету, да би 
се погледом опростио са својомљубимицом. Она је ле- 
жала са раширеним, сухим ручицама, црни праменови 
окруживали су њено блиједо и прозрачно лице и ве- 
лике спуштене трепавице правиле су сјену до поло- 
вине лица. Кнез је пољубио Пољу са великом њеж- 
ношћу, која ]е тако јако била урезана у његову срцу. 

— Доћи ћу, узећу своЈу Пољу, васпитаћу је... 
неће бити сама.... и нека нејасна мисао пролетила јс 
кроз главу Владимира Николајевића. 

При поласку наручи газдарици : 

— У име Бога, одведите ДЈевојчицу кући, када 
се пробуди, а сад је не будите. 

Он је сјео у кола. 

— Збогом, кроз двије недјеље вратићу се. Чу- 
вајте слике! 

Газдарица се на прагу до појаса клањала. 
Кочијаш сједе на своје мјесто, повуче дизгине и 
коњи потрчаше крупним касом. 

Одједаред се остраг зачу врисак. Кнез се окрену. 
— Поља као да је полудила, пруживши руке, трчала 
је за њин. 

— Врати се, — викао је Кнез у очајању, ми- 
слећи ако се заустави, да ће му то омести пут, а 
плашила га је и бојазан д г ли ће застати своју матер 
у животу. 

— Брже! — журио је он кочијаша: — узмите 
је! — викао је он људима, поред којих је трча^ха. И 
Кнез ви]^е како су је ухватили, но она се неком 
надмоћном силом отела и трчала даље. На пошљетку 
спотакнувши се, пала је. Кола су се изгубила из вида. 
Кнез је покрио лице рукама. 



I 



Стр. 428. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



Бр. 2?. 



VI. 

За свс вријеме вожње појављивала му се мала, 
жалосна прилика, испуњена очајањем, која \е трчала 
за њпма раширених руку. 

Кнез ]о затекао своју матер у животу. Он је до- 
шао у дан кад је била криза болести, па или радост 
што је видјела свога сина, или је природа учинила 
своје, тек је старици тога дана било много бол>е. Кроз 
недјељу дана она је већ сједила на столици међу 
цвијећем миришљавог врта. 

Владимир је био најмл^^и у породици, васпитао 
се у престонпци, отуда је често долазио матери не 
остављајући је по неколико дана. Зато је Ана Лвовна 
била врло срећна, када је по цио дан гледала сина 
поред себе. Он јој је давао лијекове читао новине, а 
када је она уморна дријсмала у наслоњачи, он је цр- 
тао писаљком у свом албуму, — управо он се по цио 
дан није одвајао од ње. И старица није хтјела дуго 
устати са наслоњаче да би поред себе сачувала и овога 
љубимца. 

Кроз двије недјеље Ана се Лвовна са свим опо- 
равила, осјећајући се задовољном, а Владимир Нико- 
лајевић поче говорити о свом одласку. 

Ана се Лвовна уплашила, и хтела ]е поново да 
се разболи, и он је морао остати код ње још недјељу 
дана. Тек кад је опасност прешла, кренуо се на сје- 
вер својим шумама, својим недовршеним сликама и ма- 
лоЈ Пољи. Више пута писао је Владииир Николајевпћ 
Настаспји, с.1ао јој новаца и питао за дјевојчицу. До- 
бивао је одговоре, у којима осим захвале на покло- 
нима ништа више није било, и само је на крају писма 
било дописано да је Поља жива и здрава и да га 
очекује. Ово му је било најпотребније и он, умирен, 
пок.1ањао је дан за даном својој старици. 

Напошљетку дошао је дан одласка. Ана Лвовна 
је много суза пролила при праштању, мислећи дги је 
ово пошљедњи пут што га види. И тек га је тада 
отпустила кад је обећао да ће доћи о Божићу и до- 
вести Пољу. 

Старица је сама метнула дарове и играчке у пут- 
ничку торбу, које је послала дјевоЈЧици, — и она је 
већ успјела завољети маленог шумског звијера, по 
осјетљивом причању Владимира Николајевнћа, о својој 
љубимици. 

Дај ти њу мени, говорила је сину Ана Лвовна, 
шта ће теби мушком да се занимаш са дјевојчицом, а 
мени је на пошљетку то и посао, а ти ћеш је чешће 
ви})ати. 

Он је умјесто одговора само пољубио руку добре 
старице. 

VII. 

Био је крај августа када се Кнез једног јутра 
вратио у село. Бацив торбу у двориште свога стана, 
Кнез се одмах упути Пољи, да би што прпје уживао 
у њено] радости. 



Отворивши врата од дворишта пошао је у кућу. 
Осим Мише и болесног деде никога више није 
било. У рукама Мишиним била је Ката сва излом- 
љена. 

— Гдје су остали? — питао је он малишу. 
Он је ћутао и уплашено звјерао очима. 
Старац познавши глас Кнежев брзо се подиже 

на лакту. 

— Нека јје с нама Господ! — проговори он са 
плашњом. Никога нема, господине. 

— А, здраво, деда, — весело проговори Владимир 
Николајевић: — ну како жпвпш? 

— Рђаво. Још по мало дишем, ништа од мене, 
п он махну руком.... А Поља, наше дијете... 

— - А шта? — дрхћућим гласом упита млади 
човјек. 

Тек што је старац хтио нешто проговорити, зачу 
се за ле]^има Настасијин глас. 

— Добродјетељу наш, соколе наш, Владимире 
Николајевићу, гласно проговори она клањајући му се. 

— Гдје је Поља? — Зови је! Ја сам јој донио 
дарове. 

Настасија се бојажљиво упути вратима. 

— Да, гдје је она? — Зашто ћутиш? — рас- 
тројено рече Кнез, посматрајући уплашену жену. 

— Нећу ]е, нећу, — говорио је деда са по- 
стеље. 

— Како нећеш? Гдје је она? — тихо упита Кнез 
и спусти се на клупу. 

— Ћути ти, стари 1)аволе, викну Настасија на 
дједу, нијо ово твоје дјело, сама сам крива господпну. 

— Ну! — отрже се у Кнеза. 

Но Настасија је ћутала и гледала на врата. 

— Па зашто ћутиш? — повика Кнез. 
Настасија му паде пред ноге. 

— Ни у чему ја овдје нпјесам крива... 

— Шта се догодило, Господе! 

— Она је много тужнла за тобом. 
Настасија је опет заћутала. 

— Та говори! — Не мучи ме! 
Кнез се поново спусти на клупу. 

— Она је са свим изгубљена за двије нед]ел>е. 
Није хтјела ништа јести. Ми смо је тјешили, но она 
није ништа говорила и само је плакала. Почела се 
ту])ити од нас. Ми смо је чували као очи у глави. 
По})емо, нађемо је у шуми и силом је доведемо, аона 
гладна опет побјегне. Много смо се измучили са њом. 

— Шта, зар ]е она пропала? — дрхћућим гла- 
сом упита Владимир Николајевић. 

— Не, господине, тако је Богу било угодно, то 
је била његова света вол>а. 

— Све говори — срдито проговори Кнез. 
Једно вече журили смо се из пол>а, јер сма се 

надали великом пљуску, а толнко смо се били уморили 
да смо одмах легли чим смо дошли кући. Нијесмо 
имали кад да видимо да ли је ту Пољка.... 



Вр. 27. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. 420. 



Она је ћутала. 

— Ну? 

— А ње, христова анђела, није било. Како је 
отишла у шуиу, тако је таио и остала. Киша је па- 
дала сву ноћ. У јутру кад смо устали видјели смо да 
је нема и одмах смо пошли да је тражимо. 

— И нијесте је нашли? 

— Не, господине, нашли смо је. На тој пољани 
гдје си ти радио, тамо у трави спава загрливши своју 
Кату. Узели смо је на руке и није се пробудила, 
глава јој је горела. Положили смо је испод икона. 
На пошљетку је отворила очи и само је бленула, сва 
је била у ватри и све је тебе, господине, спомињала. 
Покрили смо је и утоплили, мислећи да ће само од- 
леаеати.... 

— Та говори! — викну Владимир Николајевић. 

— Та она, голубпца наша, два дана је лежала 
— и умрла. По љекара нијесмо ни могли пос^ати. 

Кнез покривши лице рукама, пресједио је тако 
10 минута. — У соби је била мртва тишина. 

На пошљетку је устао. Настасија је ћутала и са 
страхом гледала на њега. 

— Води ме њеном гробу — одсјечно проговори 
Кнез — и од једанпут угледа Мишу са лутком на 
кољенима. 

Владимир Николајевић дохвати лутку, зави је у 
мараму и метну је у џеп. Ово му је било све што му 
је остало од шумског звијера. 

Они еу ћутали и полако ишли. 

У једном усамљеном крају сеоског гробља био 
је гроб Пољин. ЈБуди су јој овдје одредили пошљед- 
ње мјесто, но природа је са особитом љубави окнтила 
њен гроб: сунце је по цио дан гријало, загријевајући 
малено узвишење с простим крстом и расцвјетаним 
пољским цвијећем. 

Угледавши узвишење Кнез ое заустави и не по- 
дигнувши главу проговори: 

— Иди1 

Настасија није чекала да јој се два пут каже. 
А Кнез оставши сам, спусти се на земљу. 

— Поља, мила моја, шумски звијере мој. Бто ја 
сам крив што тебе нема. 

И лице малене дјевојчице, која је трчала са пру- 
женим рукама, у очајању за његовим колима, појав- 
љивало се у његовој души, као живо.... 

Сунце је зашло. Кнез је сједио на гробу и по- 
кривши лице рукама мислио је о свом дјелу. 
ЈБутовница. Оруског: Добрнвоје €• Васнљевик. 



СГ2 



=5^ 



Српске народне умотворине. 

Српске народне пјесме из Херцеговине. 

37. 

Да су дани сви од једног сата, 
А не1)ел>а да је од три дана, 



Опет бн ми прошла, ко по сата, 
Кад сам близу покрај свога злата. 
Још да панем влату око врата, 
И пољубим усташца му слатка, 
Шта би била и три дана така? 

38. 

Шта ће мени дукати и благо, 
Што ли СВИЛ8, што л' камење драго, 
Кад ]а имам своје мило драго, 
Које волим више, нег' све благо, 
Нсг' све благо и камење драго. 
Та прије ће нестат' свега блага, 
Свега блага и камења драга, 
Нег' љубави у два срца драга. 
Моја драга, то је моје благо. 
Њене очи, камење су драго, 
Из којих се мени ув'јек сјаји 
Чиста љубав, вјерноет и доброта. 
Вјерност снааеи, а доброта блажи, 
Права љубав, рај на земљи ствара. 
Бто пара, колик' у свих цара! 

39. 
ЈБељен горо, љељенова! 
Разви гране љељенове, 
Да проведем шећер-коло, 
И у колу шећер-Мару. 
Ја каква је шећер-Мара! 
Сунцех главу повевала, 
Мјесецом се опасала, 
Звпјездама окитила. 

> 

40. 
ЧуЈ, драгане, у селу јаране! 
Јеси л' чуо, јеси л' разумио? 
Синоћ сам ти млада испрошсна, 
Испрошена и прстенована. 
Је л' ти жао? жалосна ти мајна! 
Кад ти сјутра испред двора прођем. 
Искаћу ти, шта у двору немаи!. 
Искаћу ти вина из Видина, 
И ракије из Нове Чаршије. 

41. 
Пјевни, ПЈевни, драга душо моја! 
У моме га двору запјевала, 
У мом двору, а на крилу моме. 
НиЈС среће, божЈи несретниче, 
Да ти 'вако злато у двор дође, 
Да ти стане међу пенџерима, 
Кано снаша ме1)у ђеверпма. 

42. 

Везак везле варошке ђе: ојке 
У китици варош Подгорици. 
Пред њима је Новљанка ђевојка, 
У руци јоЈ грана бсЈтурана. 
Граном маше испред ђевојака: 



Стр. 430. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 27. 



Не турајте оке на јунаке! 

Колико је ведра на облаку, 

Он^лико је вјере у јунаку. 

43. 

Вјеран друже, не вјеруј ђевојци! 
Ни у руци руменој јабуци. 

Јабука ке свака савенути, 

А ]^евојка свака преварити. 

Мене моја и тебе ће твоја. 

Трипут ми је вјеру задавала, 

Па ме опет млада преварила. 

Кам' ти вјера, она те сапела? 

44. 
0, ђевојко^ џице моја ! 
Џиџала те мајка твоја. 
Кад је тебе наџиџала, 
Онда тебе мепи дала. 
Самном џиџе издерала 
У мом двору бијеломе, 
На мом крилу лијепоме, 



Тронмир. 




Бњижевна хроиика. 

Бранине приче. 

П. С. Тадетов. — Београд. 

Г. Брана једна је од најинтересантнијих појава 
у нашем јавном животу. Он је сликар, глумац, песник 
и приповедач. И све те четири особине његова опсе- 
жна талента потпуно су једнаке, мада он те своје 
особине не развија у подједнакој мери. Према томе и 
неједнак је резултат тих његових особина: он је, у 
овај мах, глумац по позиву и, као такав, он нема при-- 
лике на једној малој позорници, чпјп је циљ искљу' 
чиво забава, да развије свој несумњиво велики глу 
мачки таленат, свој сликарски таленат ставио је у 
С1ужбу декоративноЈ уметности на којој ради иа по- 
требе и из љубави: из потребе за своју ро^ену позор* 
н. цу, и онда су то дела махом без икакве уметничке 
вредности; из љубави за наше народно позоришхе, и 
онда су то савршено уметничка дела; као песник ја- 
вља се само у својим пакоспим и жучним епиграмима 
махом посвекеним политичком животу и полптичарима 
у којнма се духовптост увек утркује са извештаченим 
цинизмом, који његову темпераменту апсолутно није 
својствен, али, упркос томе, воли да афектира уро- 
\)ет1 цинизам; његов приповедачки таленат, без сум- 
ње, да је најјачи, јер за прпповетку, мпслим, да има 
највише љубави и што је приповетка најподеснији 
литерарни облик за његов хумор и за његову, може 
се рећи, епиграмску духовитост. 

Г. Бранин хумор у директноЈ јс вези са хумо- 
ром Сремчеиим и г. Нушићевим. Незграпни, тешко 



сварљиви, нелитерарни, буржоаски и, често пута про* 
стачки хумор Сремчев био је тако да речем, више 
физиолошки: телесна асиметрија и човечја споља- 
шност, готово искључиво, иаазивали су смех Сремчев. 
То је био примитиван хумор, хумор једног примитив- 
ног бзгржоа. Г. Нушићев хумор има такође врло мало 
тога физиолошкога, (нарочито његове Бенакибијаде, 
које, већим делом немају ничег заједничког са књи- 
жевношћу), али он је тај свој' хумор интелигенциЈом, 
уметничким осећањем и духовитим инстиктом, а не 
културом, умео култивисати и постао је знатно пси- 
хички: асиметрија тела и смешност човечје споља- 
шности и даље га привлаче и даље изазивају његов 
смех, али га, моаџ^а у равној мери привлаче и смешне 
психичке особине људи. Г. Брана у свом хумору спо- 
Јио је оба начина, али захваљујући својој духовитости, 
више експлоатише смешне психичке особине људи 
сиромашних духом. Сремац, који је био више једна 
врста литерарне шаљивчине него духовит литератор, 
није имао смисла за ту уметничку страну хумора. 

Као сатирик опет г. Брана потсећа на Домано- 
вића и Чеду Поповића — али не својим стихом, који 
је ретко када литераран, као што, уосталом, сви 
наши сатиричари потсећају и личе један на другога. 
Све њихове сатире, ма како то невероватно изгледало 
писане су истим начином, по некад новинарским, по 
некад литерарним стилом и са истим опажањем (као 
по неком конвенционалном рецепту); објекат њихове 
сатире, махом је исти, исте*мане, којима се ругају и 
које, до невероватности потенцирају, исти типови, исте 
ситуације, чак сличне фразе и готово увек исте анти- 
тезе, у којима је по некад поента њихове духовитости. 
Али, како изгледа, г. Брана и сам не полаже много 
на сатиру; она је у њега увек пригодна, увек има 
тренутну политичку тенденцију, увек је срачуната на 
извесан, пролазан ефекат и више је писана ради какве 
новинарске сензације, него ради литерарне претензије. 

Г. Брана, као хумориста, располаже јаком и не- 
вероватном бујном фантазијом. Његова приповетка 
Страшне ноћи у телалници доказује то бо»?Бе 
него и једна приповетка у целокупној његовој доса- 
дашњој збирци (три књиге), боље него расплинута 
Доратова исповест, чији литерарни ефекат, који 
би она неминовно морала изазвати, квари партизанска 
и отужна тенденција, непотребно ишчаурена из опште 
сатиричне тенденције, посвећене целокупном нашем 
буржоаском животу. Одела из свпх сталежа, окачена 
у једној јевреЈСкоЈ телалници, говоре језиком и сти- 
лом, као што би говорили појединци из тих сталежа, 
као да су та одела стварни предотавници тих 
сталежа. Старо и дезинфиковано одело (отуда и не- 
укусан поднаслов дези нфикована прича) има 
исте покрете, исту психологију, као и бића, чија су та 
одела пређе била. Као човек од талента и као човек, 
којп познаје све наше сталеже и њихове каракгерне 



Вр. 27. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 431. 



и физичке особине, г. Брана је, у најлепшем значењу 
тћх речи, једна врста литерарних комичара, који, у 
облнку живог и карактеристичног дијалога, с иного 
уметности приказује појединце од тих сталежа. У то] 
приповеци, занимљивој и пуној здравог хумора, може 
се рећи, збијен је цео хаотички Београд са својим 
наказним, ћифтинским и антикултурним погледима, са 
својим лицемерним моралом, са својим фразерским па 
триотизмом, са својим патолошким амбицијама, са дво- 
смисленим и ласцивним ша«1ама, у којима се махом 
манифестује сва улична досетљивост у сваком погледу, 
облапорних Београђана. Заиимљивост те приповетке, 
као готово свих његових прпповедака, знатно увећава 
и његова духовитост, која се огледа у невероватно 
комичним ситуацијама и погодним поређењима, ма да 
он врло често ради те своје духовитости, занемарује 
економију тако потребну у једној приповеци; он ради 
какве духовите напомене, коју не мрже и не ће да 
угуши, врло често претоварује стих (страна 20.: „До- 
бра страна тпх заробл>ених пушака још је та, што се 
цеви згодно могу употребити за ограду баште.") напо- 
менама које су, у извесном моменту, савршено излишне. 
Та приповетка, свакојако, да би била једна од њего- 
вих најбољих приповедака, кад би човек могао да се 
помири са нелогичним нелитерарним и савршено не- 
очекиваним свршетком; фантазија о нереалном свету 
брутално се разбија, на штету уметничког утиска, 
трезвеном реалношћу, један сан, једна тренутна илу- 
зија разорава се једвим неукуевим и неуметвичким 
незграпним бу1)ењем. 

Приповетка Мачка без сумње да је најбоља у 
овој збирци у пркос свеколиког претерввања, да се 
изазове једна ванредно комична ситуација (Цела по- 
родица пење се на кров, да ухвати мачку од којс 
]ој зависи велика срећа). У њој је у минијатури изнет 
живот душевног пролетера, чију ситну душу покреће 
безазлена љубав према иаслеђеној мачки. У ^пркос 
свеколиком хумору, ова приповетка оставља тужан 
утисак, утисак пун милосрђа према еитним људима 
убогим духом као већина чехорљевих прича. 

Слобода би могла бити једна јака сатира на 
наш живот, разривен п корумпиран бссомучним парти- 
занством да није сувише провидна и да је није инспи- 
рисала једна врста партизанства, које је г. Бранину 
темпераменту исто тако мало својствено као и ци- 
низам. 

Кроз Београд, један циклус од двадесет и 
две причс, нема. по мом мишљењу, никакве лптерарнс 
вредности. То су фељтони, по некад духовити (Куда 
ово води?, Затворено стање, Болесан савет) 
писанн за новине, везани за дан п срачунати на дне- 
вни ефекат. 

Читајући Бранине прпче, ја сам обележио 
поређења, напомене и карактеристике, које су мп се 
допале: „Се*т>аци из околине журе да претворе пат- 
лиџан, паприку, кромпир п шљиву у порез." — „У 



чему се наш парламенат разликује од овакве телал- 
нице? Ни у чему. И тамо као и овде, џапају се — 
хаљине. Тамо не трпе човека, овде га бар слупЈају.'' 

— „Жакет извиканога адвоката попео се на стару 
ФУРУНУ и почео је говор: У славу народне свести, 
коју је увек обожавао, за коју се борио и пролевао 

— сузе.'' — „Његова 1][ака, да је срећом ,,шпаркаса," 
коштала би на хиљаде, колико је г. Гојко на њу 
бацио.*^ - „Као какав стари наредник, којиима све саоллте 
изгледе за пуковника, ал је ипак наредник, тако је 
и она испуњавала све услове за старију жену, али 
је опет за то — госпођица." — „Али која вајда кад 
је без занимања — скитница, на расположењу пачел- 
ства." — „Оборени кукурузи нзгледају као прострта 
постеља, на којој се башкари глад.'' — „Народ иде 
ни сам не знајући за ким и зашто? РЈде кукајућп, а 
кад се сурва, онда на развалини среће и прошлости 
седне и пева уз гусле." — „Ипак, ја поштујем српске 
посланике. То су људи, који ипак заштићавају ко- 
ње — не маре да се возе.** — „Да, да, протекција данас 
вреди. Ето, да сте којом срећом коњ каквог народног 
посланика, ви бп упали у државну службу и ако сте 
штруппрани." — »Прогутаће ме стране звери. А зар 
ви мислите да остале српске коње чска боља будућ- 
ност? И њих ће разнети такви странцн.** 



Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Темељи психологије. Написао Л> у д е в и т 
Дворниковић: (Кпј1^п1са га иб11е1је, 1гДаје Нг- 
уаик! рес[а^оЈЈ|Ј8ко-кпЈ14еуп1 гћог; кпЈ1^а ХЕ1Х. 1Ј 2а- 
^гећи. бкатрагјја С. АЊгесћ1а. 1908.) 

Ова књига познатог хрватског писца Г. Двор- 
никовића није неко дјело кардиналног значаја по раз- 
витак психолошке науке, п вом се не може много ко- 
риститп читалац, коме је приступачна страна научна 
литература. Она и нема тпх претензија: њен писац 
дао је баш оно и онолико, што је и колико је хтио 
дати. То је добра књига за увод у психологију, и то 
је, уједно, најбоља психологиЈа што Јв напи- 
сана српскпм или хрватским језиком. Жа- 
лосно Јс казати, али је ружно не признати, да ми, 
Срби п Хрвати, Још немамо ни наЈелементарнијпх 
књига, којпма бп се интелпгентан лајик могао увести 
у филозофиЈу. Мп имамо неколика дјела каппталне 
важности и за цјелокупни развој филозофских дпсцп- 
плина; тако, на примјер, КосмологиЈу Руђера Бош- 
ковића, Филозофпју Исторпје Боже Кнежевића, 
Метафизику и МетагеометриЈ'у Бранислава 
Петронијевпћа, а немамо нпкакву историју филозофије, 
ни честиту психологпЈу, ни етику, ни естетику, ни 
увод у филозофију. П оно што имамо, то Ј'е површно 
и компилирано; слабо компилирано, што је најжалос- 
није. П, поврх свега тога, те компилациЈ'е се темсље 
на застарјелим назорима и несапремрним писцпма, тако 
да смо п у том погледу изван модерног свијета ев- 
ропског. Пос^1ИЈе компилаторских и мање више, не- 
успјелих радова РадуловиКа, Басаричека, Вуковића, 
Петровића и јо1и неколпцине, долази врпјеме да се 



Отр. 432 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 27. 



почнедобрим/комПилацијама и да се пре})е на самосталан 
филозофскн рад. Књига г. Дворниковића оплођена је 
савременим, модернии духом генетичкобиолошким, те за 
нас, отуда има своје пуне важности. Дух напретка 
и либерализма почиње јаче продирати и у нашу идео- 
логију п наш морал, и томе се можемо само радоватп. 

Сама садржина књиге г. Дворниковића изложена 
је, згуснута, у пошљедњем чланку 2а^1ауак. Писац 
јс све главне појаће људског душевног живота при- 
казао према савременом стању психологије и антропо- 
логије у опће. Спенсер и Вунт чине гл авне 
изворе ауторових назора у погледу психолошких пи- 
тања, те се читава књпга креће у области емпи- 
рнчке, биолошке, еволу ционистичке ндео- 
логије тих ступова модерне пспхологије и филозо- 
фије. Зато су коначна питања психолошка, која гра- 
ниче с метафизиком и која спадају у метафизику, на- 
пуштена, и ограничило се само на вјеродостоЈност ис- 
куственог сазнања. Тако раде, мање више, и странп 
савремени психолози: сстављају проблем бића души- 
ног на страну, и обрађују само душевне појаве. Ту 
онда остају да се прикажу и протумаче, генетички и 
биолошки, душевне појаве какве се показују непосред- 
ном искуству и психолошким експериментима. Веза- 
ност трију темељних облика душевног живота, појава 
ума, чувста и воље, тако је фина и јака да се они не 
дају одвојити; то су три облика појава истог бића, 
која, стоје у присној узајамној узрочној везаности. 
Може се само указати на часовиту премоћ појединих 
облика и на прве ступње њиховог развоја. Али се не 
може ићп даље од тих првих ступања душевног раз- 
воја, не може се питати о пошљедњим узроцимасви- 
јести и других душевних манифестација. На искуст- 
веној ладлош логу ае душевне по^&ае еамо проучавати 
и упознавати у свом течају и ме])усобним одношајима, 
као и у. одношајима са тјелесним устројством, а ко- 
начни узрок душе и њених појава јесте предмет мета- 
фпзике и религије. Искуствено психологија не про- 
тивурјечи ни емпирији ни метафизици, чак ни ре- 
лигији. 



Распоред и обрада грађе у главном, обична је, 
уз нарочито наглашавање биолошко еволуционих ио- 
мената. Увод је сувише сумаран и недостатан за 
опћу пнформацију. Методе и задаћу психологије нужно 
је било прецизније обрадити, тако исто помагала и 
одношаје психологије у систему цјелокупног знаља и 
живота људског. Поред извјесног броја ситних нрпго- 
вора, који се мање тичу саме ствари, а више стила п 
мјеста приказивања, и који не спадају у обим приказа 
једног књижевног листа, има се од важнијег, примије- 
тити, да је сасвим сумарно обрађено опажање про- 
стора и времена; тако и развој говора и кре- 
т а њ а, тако и важни психофизички Зебер-Фехнеров за- 
кон, тако значај непосредне свијести и појам јаства, 
тако и проб.1ем слободне воље. Од нарочито добро 
обрађенпх партија треба истакнути: кретање пред- 
става (ргес1ос12а1)а), биолошки карактер осје- 
ћања и развој осјећања, а посебно могу похвалити 
обраду естетичке свијести и естетичког осјећања. 
Ту је изложена Спенсерова психолошка естетика. Г. 
Дворниковић је први од наших писаца, који су од- 
лучно и својски прихватили фину спенсерску анализу 
психолошких и биолошких основа естетичког осјећања. 
Он је и иначе одлучан спенсеровац, и то га издваја 
од групе полуозбиљних наших компилатора у обла- 
стима филозофских дисцишшна, и то га чини нарочито 
симтатичним. Читав књижевни рад г. Дворниковића 
носи на оеби печат озбиљности и савременос^, (ње- 
гови Есеји и други чланци нарочито по „Шк. Вјес- 
нику" и осталим педагошким листовима) и његов труд 
да нам даде темељни нацрт једне емпиријске психо- 
логије на модерној основи биолошко-еволуционој треба 
озбиљно цијенити. Књига је његова недостатна, чешће 
сумарна, уска. Али каква је да је, она је Н2\Јбоља пси- 
хологија, која се досад у нас појавила. Жељети би 
било да се г. Дворниковић одлучи на рад око једне 
обилније и савршеније психологије, јер ова може за- 
довољити само елементарне, најелементарније потребе, 
каквог елементарног почетника у психологији. У ту 
сврху нека је топло препоручена. 
Мостар. Дии. Митрнновн1к. 



^Ч"т71'гпоГкТТТЛ"Л/ГО ^^ најввћим одушевљењем, почели смо ове године издавати лист 
X Ј:1 А С1\Ј1ДјЈ!:11т1Сл. ,ррд пута мјесечно, не повисивши претплату, а трудећи се, да 

читаоцима дамо што одабранији и бољи садржај. Но и поред најбоље воље не можемо, да 
издржимо тако до краја године, јер се већина претплатника не сјећа своје дужности, те 
тако имамо око 30.000 круна вересије. Како лист живи и издржава се само од претплате, 
то због толике нетачности нећемо моћи ивдати ва ову годину 36 бројева, него само 30. 
Да би могли издржати ове године, а наставити издавање и идуће године, најучтивије молимо 
све претплатнике, да што прије шаљу дужну претплату, а нарочито молимо управе основ- 
них школа у краљевини Србији, да не дозволе, да због нетачне претплате морадне „Вила^ 
престати послије 23 године живота. 

УРЕДНИШТВО. 

^Восанска Вила^ ивлааи у Сарајеву три ПЈта хјесечно; сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дин. Ђаци, ЈчитеЈви 
и подофицири добивају лист аа 6 круна а сељаци аа 4 к^. Прешлата ив крал>евине шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

СЛДРЖАЈ: Пјееме: Пзмирење, од В1б-а. — Пеема, од Шад. Станвморовића. — Кавказ, од А. С. Пушкина, превео М. Двхитријеввћ. 
— Саадијеве Руже и Усномена, од Марселин Деборд-Иалмор-а, превео у прови Н. X. Илић. — Приповијетке : За Слободау од Ннк. 
Т. Јанковвћа. — Из једне Србуљеу од Р. Тунгува ХЈеровића Невеспњског. — ПЈумски звијер^ од Антона Чехова, превео Добрввоје 
(/. Васпљевић. — Поука: Шта је уметност, од Лава Н. Толстоја, превео 1к>ј. Ј. Илић. — Сриске народне умотворине: Сриске 
пјесме из Херуеговине^ вабиљежпо Трпимир. — Књижевна хроиика: Враниие и^шче, од П. С. Талетова. — Лиетак. 

Нлаеник и уредник Накола Т« Кашнковнк. Пехлнвануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарија, Сарајево. 



Број 28. 



СЛРЛЈБВО, 15. новсмбри 1908. 



Год. XXIII. 



Политика и књижевност. 

Браниславу Ђ. Нушићу. 



чЛт^^ нае рв данас г-ве од реда бави полнтиком. 
Ш\ш&, Њоие се баве интелигентни и образованн 
^џ^0 љули, који врло добро анају шта је поли- 
тика, али се њоме такође баво и .Ђуди, којн 
не знају шта је политика, шта је њезина 
сугатина и шта је њсзин ци.Т!- Али ни 
једнп ни други, већином. не водс велику политику, 
заеновану на широксј основи и срачунату за далеку 
булуНност, него тсрају ситну п дневну политику, 
политику личнпх интереса, грозничаву политику влас- 
то.1.убља, чији су ци.^еви и пдеали всаани за дан. 
Отуда су у нае партизанство и полптика постали 
спионими. 

11о.1итика, та акција за саиоодржан.в државе и 
проширење њене иоћи, јоп1 није успе.1а дасе подигне до 
нвуке. Она је свмо успе.та, да, у културнпи зеи.1.аиа 
буде уметвоет, а у полукултурним да поетане једна 
вегатпна. ГГолитика пређе иск.Ђучпво у рукама апсолу- 
тистичких влвда.1аца, који су нервозном песнпцом и 
с вите к.1ерикалнога поноеа доказивали евоје порек.10 
од Бога, отпочела је евој прввн живот (јер се не 
иоже рећи, да је тада отпочела њезина ренесанса) са 
ј^в.1>ањеи првих странака, са, ако се хоће првом опо- 
зицпјои. Велпки, жплавп и вндивпдуа.1ии духови 
ииалн су еиелоети, дв се не е.1ажу са људима, који 
своје порекло доводе од Нога и који су у ве11инп 
прилика, се.1и на престо у пркос во.ђи народној! 
И, захваљујући силно| и неодо.швој сугестији, коју 
хероји духа увек вршс на слабе и просечне .1.уде 



(јер еу они плп лсни да иис.1е или ниеу кадри 
да нисле), ти индивидуални духови поче.1и су добијатн 
своје прпста.1нце. Али и ти орви опозипионп индиви- 
дуални духови изазвали су на отпор друге индиви- 
дувлне духове, изазвали су опозицпју премв себи. И 
ко јо тада располагао већом енергпјои, већои снагом 
убедл.ивоетп, већом сугестивном ноћи, сре11НИЈом спо- 
.*1.ап1ношћу одговарајукии другатвенпм положајем (арие- 
тократа ће пивти за прнсталице аристократв, али и 
л.уде из народа, којима нмпонује да до1)У у додир са 
аристократаиа), тај ће имати п више приста.1ица, па 
ће преив томе бити и јвчи — ■ ако је на страаи вла- 
даоца. Тако су, М11е.1ии, мора,1е постати прве странке, 
тако је, свакојако, морала постатп п партијска по.1И- 
тика. И где се политика у свои да.т>ем развоју водила 
иек.Ћучиво на оонови чнсто политнчких прннципа — 
аа саиоодржање државе н проширење н.еаине ноћп — 
и гле су с« странке, имвјући на уму велпке и вечие 
интересе 1Воје отаџбине, старали да ее њихови прин- 
ципи остваре, ту је полнтика поетаја.1а уметност. 
Вештнна тамо, где су се у политику увлачпли тре- 
нутни и дневни интереси једне личности, илп једнс 
странке; веи1Тина у смиолу трика и марифетлука. 

Полптика као уметнпст у првом реду, нма нај- 
више привлачноети за писца и песника. У њих су 
сви осећаји кудпкаио пзразитпјп, развијенпјп и ин- 
тензпвнији исго у осталих .т.уди. Они, у већпнп прп- 
лика, нвсвесно, инају дпвинаторекп поглед, који до- 
пире до најиутвије будућности. Они пиају ретку спо- 
собност да, својпм пнстиктом, пвносе идеје, које не- 
јасно лебде у ваздуху п, на тај начин, махом изражввају 
идеје једне генерацијс, једнога времена, велпке идеје 
будућности нејаено и несвеено нвс1ућене у садашњости, 
идеје које несвесно ствара једно читаво племе, један 



Стр. 434. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 28. 



чвтав народ, али ни то нлеие, ни тај народ нису 
кадри да буду свесии тих идеја, да их схвате, да ин 
даду иараза. Писци и песници, дв ее послужии једнин 
оввштолин поређењвн, фотографски су ивгативи, који 
под утнцајина тих идеја и свега онога несвеснога у 
човечјој дуиш, нрииају отиокв. Они су, посредством 
тих евојих особина, кадри да разуиеју бо.м него 
проеечни политичар од заиата, колективне вдеје јед- 
нога народа, које он несвесно осећа, животне потребе 
једнога народв, које они не сано да рааумеју него их 
и саооећају. Ови ћв за то више својин ивстиктон него 
културом, схватитв генвзу тих потрвба и невоља, от- 
крнћв све несавршенство и сву противречност друшт- 
венога н екононскога реда, тих јединих твораца човечје 
невол>е и беде, и препоручићв сва средства, којииа ће 
се та нввоља (јер је она најпоузданије средство да 
јвдну државу спречи у њвнои раавијању и развијвн.у 
евоје ноћи) ако не савршево уклонитв, а оно постепвно 
унањити и ублажити. Просечни полнтичар од ваната 
ноже, понекад, разуивти те потребе н те невоље свог 
народа, а.1И он ће, имајући стално пред очпна само 
интересе своје странке, поћи другии и савршено про- 
тивнпи путвм — он ће их употребити као подеено 
средство за своју агитацију. Ти хероји духа, прена 
тоне, играће у политици пасивну улогу ; износићв 
идеје, које ће активни политичар уносити у свој 
систем, у програи своје странке. Али оии, тако нсто, 
могу, где је оолитика једна врста уметности игратв 
и активну улогу — као вође јвднога покрвта илв 
једвв странке. 

Песници н пвсци, као индивидуалисте не иогу ни 
у ком случају бвти чланови једне политвчке етранкв. 
Претпоотавл>аи, да је вођа једне странке нндивидуа- 
лиота, који је, свсвии природно, око себе окупио или 
савршено неиндввидуа.1не људе, или људв, којн још 
нису нашли в култивисали своју индивндуа.'1ност, да, 
пооредством себе и посредствок њпх оствари своје 
идеје. На свету неиа два физвчки савршено једнака 
човека, у толико иање иоже битв два човека са са- 
вршеНо истом нндивидуалношћу. 

Пвсац и песник, као члавови једне странкс 
внају или јачу индивидуалиост од вођо странке, или 
слабију: ако ииају јачу, они ћо у најкраћем вренену 
немивовно морати доћп у сукоб са вођок странке и 
не ће се, више но поувдано, задовољитв сано гњввнни 
одступањеи пз странке, него ћв уза се повући в иасу 
присталица; ако је стабија, оии ће, иожда, то исто 
учинити, јер неће хтети чак ни себи самни, признати 
да је њвхова ииливидуа.1Н0СТ с^абвја. 

Апсолутио се не иоже аамислитп да један ин- 
дивидуа.11ан дух, који индивидуално живн, осећа и 
ствара, може битн трајан и сталан члан једве странке 
да се, као члан, одрече своје нндиввдуалности, да, 
упркос своје изразите н интензивне индивидуалности, 
непндивидуа.1но осећа и ради и да се, душом и 
тв.10м подвргне партијској диециплиии, која угушује 



сваки индивидуални покрет, Јер за индивидуалисту 
има само једна дисциплина, којој се он мора покора- 
вати и која је култив сала његову иидивндуалност 
— двсциплвна н.еговв индивидуалности. 

Само мали пеенвцв и малв писци, са извесним 
иикроекопскии талвнтон, са несређенон душои, без 
пречишћених, сталожених и нвдивндуа.1них погледа 
на сзет, живот и људе могу бнти сталнв члавови 
једне странке, чак кориснв члавоел. Њихов сићушвн 
таленат рађа горостасне аибиције да се што ввше и 
што пре прочују и иетакну н аато онн стрноглавце 
јуре у какву етранку (какву, јер њих начела не привлаче, 
него јачнна једне странкв, у којој лежи гаравтија за 
њихов уепех), која ће их истаћи и која ћв нн стео- 
ритн извесну славу — у тој странци. И где је поли- 
тика вештина, они, са својим ситнии талентон, својои 
ситнои в ситничарскон душон, својнн хаотичкии по- 
гледнна и евојом пато.^ошком аибицијом, иогу битв од 
користи као што је и странка њнма од користи: они 
ће, у круговина недиокретије, агитоватн за своју 
страику, а странка ће њина, у накнаду за те њихове 
јефтине услуге, обезбећивати пово.1.ну критику, по- 
прав.1>ати њихово материја.1ио стање угодним сине- 
кураиа и пригодним хонорарииа п етвараће им С1аву, 
која ће, заједно са странкои трајати и престати. 

Политика као уметиост, живи од ввликих пи- 
еаца и велвкнх песника: они јој дају ндеје, полета и 
живота. Мали песинци и мали пнсци жнве од „По- 
лнтике". 



БеогЈНЦ' 



^^ 



П. С. Талетов. 



V. ТупгЈв Оеровић Невесиљскв. 

Из једне Србуље. 



ли се, убрзо пза смрти његове, још 

над врућијем гробом очиним, изроди 

свађа а кавга И8ме1>у браће херт^е- 

говића. И заратише изме^у себе 

херцег Владислав и средњи му 

брат Стефан војвода, кога бијаше дошла на 

дио Доња Херцеговина са сједиштвм у Хер- 

цег-Новоме на мору. И надби херцег брата 

непослушнога, и оте му земљу и комад хљеба 

бабов. 

А на то се диже Стефан војвода са при- 
сталицама му, и завезе морем сланијвм пут 
Бушата и земље Арбаније. Ту га дочека по- 
турица рођак, Искандер-бег Стефан Црнојевић, 
и испрати га пут Стамбола с препоруком иа 



Бр. 28. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 435. 



цара Отмановика. А Султан га прими баш 
једном османлијски, потурчи га, назва га Мах- 
мут-бегом, наименова га серашћером од све 
ордије пограничарске, и постави себи ув 
кољоно. 

Ме);у перјаницима пак Стефана војводе, 
Махмут-бега новопровватог, бијаше и млади 
Грдоје, познати нам првјенац Ру^а војводе 
пивскога. А он, бујан и лакомислен и вла- 
стољубив без мјере, ступи једног дана пред 
оца војводу, п дрско п бестидно оде гово- 
зири: 

— Оче, ако ћеш бити и отац, што је 
много, много је. Није право да си ти и прото 
над поповима и војвода над Пиве обадвије, 
а ја, твој син и замјеник с кућом ђеце и под 
пусатом, ниг^е и ништа. Но, кад си већ 
протопоп, а ти дај мени да сам војвода, те 
да се, још за живота твог, а поред тебе, учим 
заповиједати и судити и људе предводити! 

8амисли се на то поп-војвода Ру^о, и, 
потупивши очима у црну земљу преда се, 
пооћута добар комад сата, па ће истекар 
заћи сину Грдоју: 

— Кад си видио, дијете моје, шиљега 
разблуднога да носи чактар пред крдом ро- 
гатијем, кад ли чуо да се пеленче главари 
над витезовима бркатијем? Сине, сине мој, 
памет у главу! Јер које год воће прије вре- 
мена зрене, и опануће прије времена. Сједи 
и ради и учи и гледај шта старији раде; а 
ја знам кад треба да те над људима поста- 
вим, као што сам знао кад је требало да те 
међу њих уведем. ПГто се пак мене, старца, 
тиче, могу ти рећи: да се још доста јакијем 
осјећам, да и поповство и војводство још 
који дан понесем на челу своме и ле^има 
грбавијем. Јер, која овца не може носити 
руна свог, ту нити је овце нити руна. А ти 
попричекај, луди соколићу мој, док поојатор- 
њаш и брцима се зауздаш и снагом опашеш, 
памећу обогатиш, а ја се, старац, срушим за 
пријеклад, па ћеш добит' што је твоје и што 
ти срце жуди. Дотад ти војводства нико 
отети неће ; твоје је и по Богу и по људима, 
и по праву и по старјешинству; а, кад га 
тада примиш, знам, да га без мртве главе 
са себе и куће своје нећеш другом упустити. 



А, кад бих ти га сад, тако луду и зелену 
аџамији, дао, бозна да га не би и пожалио 
п пожелио онда кад би ти највише требало. 
Зато причекај, сине, причекај! 

Али се бујни и пусти Грдоје војводић 
наљути на то веома; и одметну се од дома 
оца свог, и прибјеже под скут своме ујако- 
вићу Стефану-војводи у Херцег-Нови крај 
мора. А овај га прими себи за челника, и на- 
мјести га у службу при дворима својијем. 
И челник се Грдоје Љешевић уза Стефана 
војводу, а за њ и за себе туче против хер- 
цега Владислава и оца Ру^а и стрица Бра- 
нила и све му постојбине. А, кад са Стефа- 
ном Херцеговијем одбјеже под крило цара од 
Стамбола, потурчи се и он по примјеру го- 
сподина свог, и доби име Демир-бег — јер 
бијаше очију гвозденијех и мишица као дријен. 
А тако се потурчише тамо и сви доглавници 
и перјаници одбјеглш^е Стефана Херцеговића, 
и сви постадоше или аге или спахије или 
баше над одредима јањичарскијем. 

И заиска потурица Махмут-бег војску 
од султана, да удари на Херцеговину и брата 
Бладислава. А цар му даде педесет тисућа. 
И нагрну сила исламова на Владислава и 
земљу његову са четири стране: од мора 
помоћ Искандер-бегова са шајкама и са то- 
повима, од Босне преко Коњица и Гласинца, 
одреди миздраклије травничког везира, од југа 
на Пиву и Затарје Демир-бег са колонама 
јањичарскијем, а од истока преко Дрине од- 
метник Махмут-бег са језгром војске цареве. 
И бише се крвнички стране обадвије, Срби 
и Турци — једни за крст и слободу, други за 
ибрик и господство. Ама надјача сила сул- 
танова, поруши земљу херцегову — баш као 
море узбуркано што порулпи приморску 
обалу. 

И погибе херцег Владислав од руке крв- 
ника брата својега у Благају, пријестоници 
својој и оца својега. А сиједог поп-војводу 
Ру^а затрпаше рушевине града Шћепањ- 
града, и његове кости изломљене прегази 
копитама хата својега потурчени и одрођени 
син његов Демир-бег. Видећи пак, да се не 
може одбранити јањичарској силесији дивљој 
ни машкулама и топовима њиховијем, одважни 



Стр. 436. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 28. 



заставник Бранило сакри чељад покојног 
брата Ру};а у тавник замка на Ррадини^ па 
отвори од града капију и сакри се под во- 
лат међу десет телећијех мјешина праха и 
олова. Халакнуше дивље чете турске кров 
отворену капију, и напунише празни замак, 
пјевајући и веселећи се. А у тај час Борило 
потпали барут у подруму, и диже у лагум 
и себе и замак и у замку на хиљаде јањи- 
чара синовчевијех. А жена и ^еца његова и 
жена и ^еца брата му Ру^а покојног оста- 
доше неповрије^ена у тавнику у вемљи ду- 
боко. И ту проживјеше осам чела, а по том 
се спасоше и кров шуму и поточине пребје- 
гоше ноћно и скрише се у тајне ћелије Пив- 
ског Манастира скровитог. А најмла^и херце- 
говић са сестрама својијем пребјежа у древни 
Дубровник на мору, а одатле преко мора у 
Италију. И тако пропаде све што је крвави 
херцег Шћепан крваво текао и зидао ва кр- 
вавијех шездесет година својијех. А над Хер- 
цеговином од Плоче до Фоче и Загорја а од 
Коњица до Ужица и Планинице загосподари 
серашћер Махмут-бег. Он пак истурчи све 
што се поносаше грбом властелинскијем, по- 
обара све што печат хришћански носаше на 
себи, и на бедем очина Благаја попери зе- 
лени барјак с полумјесецем жутијем и зна- 
мењем цар-Отмановића, господара свог. Раз- 
дијеливши предобијену и порабаћену бабо- 
вину на агалуке, понамјешта по њој за баше 
и кадије и забите истурчене перјанике своје, 
а за аге и спахије по читлуцима отетијем 
остале приврженике разноразне. 

Тако се и Демир-бер Руђеровић завој- 
води над Пивом/Дробњацима, Гацком, Затар- 
јем и Подрињем питомијем. И сазида себи 
дворе [поред Дрине на мјесту које пробра 
сам, а које народ по његовом првом имену и 
дјелима му грднијем прозва „Грдојевићи." 

Све пак, што се не хтједе одрећи вјере 
отаца својијех, имена и славе србаљске и 
завјета предака витешкијех, оно поста голо- 
рука раја, паћеничка гомила и незаштићено 
и бесправно робље на голом камену земље 
^едовске, а над угашенијем главњама отаца 
својијех. 

Те тако се утулише и потоње варнице 



покосовске у одбрани преостале ту самосвој- 
ности Србове а мрак петстољетни обави 
крше те. 

III. 

А иза Бранила остану два сина: Борило 
и Кривача. Борило је био најмла^е^ а Кривача 
најстарије дијете Бранилово. 

Прича постоји из доба тога, кад се Кри- 
вача родити имао, да му се мајка за осам 
дана није могла раставити од бремена својега. 
А за три се дана узастопце дијете у њеној 
утроби кривило и гицало, као у колијевци 
да је. 

Шта није све чинио Бранило^ да избави 
мука сапутницу своју: то звао свештенике 
те јој дневно-ноћно читали „Главе Јованове", 
то призивао врачаре те јој заварчивале, то 
добављао хећиме те је облагали травама ље- 
ковитијем, — али све узалуд. На пошљетку он 
стане више одра драге болеснице љубе, скине 
капу, и стане заклињати: 

— Дијете, што си у утроби мајке своје, 
пошто ти је више рок истекао да промије- 
ниш мјесто живота својега и да те озаре 
луче свјетила небескијех, заклињем те од 
неба до земље: иза^и из утробе матере своје 
и мука жеженијех ослободи данас родитељку 
своју! Иза};И, и, ако си мушко, бићега цар 
на земљи овој, а, ако си женско, бићеш ца- 
рица над народима многијем!... 

Али дијете не излази, но једнако плаче 
и криви се у утроби материној. 

Заставник Бранило заклиње даље: 

— Дијете, што си у утроби матере своје, 
а пошто ти је вријеме да се појавиш на би- 
јел дан, промијени мјесто жилишта својега 
и ослободи мајку своју мука пакленијех, и 
бићеш патријарх и глава цркве господње на 
свијету овоме! 

Ни на то дијете не помаља главу своју, 
но плаче и криви се у утроби материној. 
Очајни Бранило заклиње поново: 

— Дијете из утробе намучене матере 
своје, олакшај бреме родитељци својој; и, кад 
се родиш, ако мушко будеш, са првијем уз- 
растом својијем попећеш се до везирског сана 
уз кољено цара честитога или ма ког од 
седам краљева; а, ако си женско, око тебе и 



Н 



Вр. 2б. 



1908. БОбАНСКА ВИЛА 1д08. 



бтр. 431 



љепоте твоје поломиће копља и потрошити 
готовину благо из ривница својијех најпро- 
бранији витезови с краја до на крај свијета 
бијелога... 

Али чедо ни хабера нема, но плаче и 
криви се у утроби материној. 

Опет Бранило заклиње^ гологлав: 

— Дијете моје у утроби жене моје, из- 

лази на бијел дан и ослободи мука мајку 

мученицу тешку. Ако си мушко, бикеш јунак 

на овом свијвту каквом равна неће бити докле 

људска стопа допире; витешка и славна^ сла- 

внија од сунца и мјесеца, починићеш ^цела 

за живота свога, да те славе гусле и јегеде 

и име ти предају од кољена кољену. А, ако 

си женско, што је мјесец ме^у звијездама, то 
ћеш ти бити ме^у врсницама; што је паун 
ме^у кокошкама, то ћеш ти бити ме^у госпо- 
1;ама; а што је славуј сџ заносно-слаткијем 
пјесмицама у густоме лугу ме^у пјевицама, 
то ћеш ти бити ме^у дјевицама!.... 

А то дијете чује и не чује; плаче и 

криви се једнако у утроби матере своје. 

Бранило пак не престаје заклињати: 

— Чедо моје у утроби родитељке своје, 
излази више на огрију сунца животворног 
и опрости мајку своју мука несноснијех, — 
и мудрост те чека на свијету овом да ти 
златно перо поклони и свезнану ти књигу 
на дар поднесе, те да ријеч твоја и умље и 
разумље твоје према Даницп на истоку бли- 
ста нараштајима познијим, и да име твоје 
попут грома кроз вијекове звучи ради труда 
твога око среће и бољитка и народа свога и 
људства васколикога 



Али се чедо и даље криви и плаче, а не 
излази из утробе матере своје. 

И разјари се Бранило као курјак на ме- 
ћави, и шкрину зубима као жрвањ о жрвањ, 
и читав чуб косе своје разбарушене почупа 
прстима својијем, и, пљуснувши сузама очај- 
ницама по лицу и узглављу љубе своје бо- 
леснице тешке, повика: 

— Дијете чудно, у утроби матере своје, 
а жене моје, ако си моје и ако у дамарима 
и крвотоку твоме тече крв моја, помијешана 
са крвљу жене моје, излази напоље из утробе 
патенице мајке своје, — а на земљи те овдје 
међу нама очекује судбина са кнежевском 



палицом и ћурком турског придворице, да ти 
их дарује; и обећава ти да ћеш за живота 
свога бити ништа-човјек и сплеткарош и нај*- 
виша поган у роду својему. То све, ако си 
мушко; а, ако си.... 

И још Бранило и не довршио реченицу 
своју и не доустио мисао заче^ену, а невје- 
ста се његова опрости бремена; и мушко чедо 
закмеча испог кољена њезинијех. 

И крстише новоро^енче на брзу руку; 
и дадоше му име Кривача, јер се за три дана 
кривило у утроби материној и јер је на криву 
стазу упућено и кривој страни обештано још 
при ро^ењу његову. 

А, док одрасте Кривача, већ у велико 
бијаху Турци завладали Херцеговином, и Пива 
грцаше под јармом отоманскијем. Не остаде 
куће ни породице, коју љуто за срце не уједе 
проклета некрст зулумћарска; не би села ни 
засеока у које Турци главњу не унијеше 
ни њиве и ливаде, а да је на коњскијем ко- 
питама не разнијеше, ни раскрснице на којој 
вјешала не попеше и на њима поглавице на- 
рода нашега не објесише; не би замка, ни 
ни куле, ни града, а на чије развалине не 
доведоше за собом црне вране и гавране и 
звјерад грабљиву, нити цркве и манастира 
и школе и инијех задужбина прадједова на- 
шијех, које не претворише прво за коњушнице 
своје, па их онда предадоше у прах и пепео. 
И пропишта народу нашему и мајчино мли- 
јеко испод ноката; и разлијегаху се брда 
и долине од плача и кукњаве жена и 
нејачи, ^еце и стараца, и турскијем коњима 
прегажених, а турскијем наџацима осакаће- 
нијех приспјенака. И замутеоше и звона на 
црквама господњијем, и дипле у рукама чо- 
баскијем, и чактари на овновима предводни- 
цима, и пјесма у грлу ^евојачкоме. А на ру- 
рушевинама градова и дворова, манастира 
и тргова опустјелијех, као предвјесници но- 
вога ускрснућа и љекари рана незаслуже- 
нијех и части уврије^ене, сјеђаху слијеш^и 
гуслари и уз јецаве звуке у црно обојенијех 
гусала нарицаху за изгубљеном срећом на- 
рода свога и погаженом славом предака сво- 
јијех, и дражаху на освету свету горске ца- 
реве, хајдуке витезове, и на исрајност им у 




Стр. 438. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 28. 



поведеној борби ва крст часни и слобобу 
влатнЈг. 

А Кривача, кад одрасте и стаса ва мег- 
дана^ те се стаде с људима мијешати и упра- 
вљати домавлуком у куки својој на мјесто 
оца покојнога, једног се дана нареди и опреми 
на пут. И до^е у Грдојевиће на оџаке свога 
ро^ака потурице Демир-бега. И рече му: 

— Ро^аче, послушај ме што ћу ти реки! 
Нити можеш, нити ти је у рачуну да истур- 
чиш цијело војводство своје. Јер сваки је 
Турчин и сваки онај, ко по турски клања и 
иде у џамију — царев син. А Турчин 
Турчину нити ке да аргатује нити да 
да служи, јер су једнаци и пред царем и 
пред Пророком својијем. Зато^ а да би вам 
имао ко радити и служити вам господству, 
морате имати раје, а та раја и не може бити 
нико ини до влах и ^аурин у земљи овој. 
Па, пошто, према томе, треба да има иновјер- 
ника, то вам потребује и неко преко кога 
кете најлакше и најпоузданије владати ино- 
вјерницима тијем, па да је и вама лакше и 
о мање главобоље, а и раја да је мирнија и 
послушнија. Треба дакле да девлет постави 
своје л>уде над рајом од њене вјере, а он и ње- 
гови диреци да су поврх свега као сунце поврху 
облака. Зато сам дошао да те замолим: да 
ме поставиш за кнеза над Пивом, да у њој, 
мјесто тебе а у име твоје, изви^ам што цару 
и народу треба, а теби и твоме господству 
да дајем и одајем све што ти је и досад по 
прбшу и положају припадало и што си на 
сабл>и и крвавом кланцу добио а цар ти |сво- 
јом туром потврдио и обдарио те царском 
вол>ом својом по заслугама твојијем. 

И допаде се Демир-бегу предлог тај, и 
постави над рајом у Пиве обадвије ва кнеза 
Кривачу. А то је да се испуни обештање 
Бранила, оца његова, на ро^ењу његову. И 
дотужа Кривача племену своме и људима сво- 
јијем у вјери својој горе но да је и Турчин, 
јер ута^аше Демиру и Махмут-бегу сераш- 
керу и вјери њиховој што боље могаше: 
само да би се што јаче учврстио у кнештву 
и да би што дуже остао на њему, па му и 
на дјецу прешло по времену. И, у колико 
биваше све гори народу од вјере своје, у 



толико бијаше милији беговима и пашама тур- 
скијем; и, за усрдност у служби његовој и 
због бевдушја над ^^аурима показонога, Де- 
мир-бег га постави, а Махмут-бег га потврди 
за обор-кнеза над свијем влашкијем кнезовима 
од Подриња до Оногошта на крајини тврдој. 
А Борило бијаше веома друкчији од Кри- 
ваче, брата својега. Друкчији бијаше и по куди 
и по дјелима и по срцу и по души и по животу, 
као и да нијесу младице из коријена једнога. 
Истога дана онога кад им је отац Ру^ЈО по- 
гинуо, сиједи је игуман у тајној келији при 
запаљеној воштаници пред светијем Распекем 
Господњијем у Пивском манастиру часнијем 
епитрахиљем својијем покрио главу Бори- 
лову и, као непомирљивом браничу вјере 
и слободе, изручио му вишњи благослов за 
дуг живот, срекан започетак и срекнији свр- 
шетак предстојекијех му подвига, његовијех 
и сатрудника другова п>еговијех, и „о изба- 
витиса имБ всак1а скорби, гњева и нужди" 
те „покорити всакаго врага и супостата.'* 
Сјутра-дан су одјекнуле пивске стране и по- 
точине хајдучкијем покличем Бориловијем и 
његовијех тридесет другова. А на мјесец дана 
након тога пред убогијем и полу разваљенијем 
храмом божијим на тајном сабору у дубрави 
густој и непроходној под храстом стародрев- 
нијем самоуки је гуслар уза заношљиве звуке 
с длака коњскијех славио дично име неодо- 
љивога осветника харамбаше Борила су ње- 
гових тридесет хајдука, биранијех 

Све по пушци и десници руци; 
Од зла оца а од горе мајке; 
Који може стићи и утећи, 
И на страшну мјесту почекати; 
Коме баста убит' и посјећи, 
На запету пушку ударити 
И рањена унијети друга; 
Кој' од рана јаукнути неће, 
Ни до себе уплашит' четника; 

Који може у планини живјет' 
По три дана о лули дувана 
А четири о букову лишћу. 

И прелијетао је Борило харамбаша са че- 
том својом, као суха муња из облака, саврх 
Босне до дно Херцеговине за двадесет го- 
дина бев престанка, и светио ране своје и 
браће своје и патње народа свога и земље 
отаца својијех. Од прољетног врбопуца о 
Ђур^еву-дне. 



Вр. 28. 



1д08. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 43д. 



Кад се гора заодјене листом 
А рудине травом и цвијетом, 
Кад с' укажу, ребра планинама 
А испод њих зажуборе врела, 
Кад забресга млада брезовина, 
А процвјета стара дреновина, 
А закука птица кукавица, 
И присппје јање за заклање, — 
па преко цијелога прољећа и љета до Ми- 

трова дана о јесени, 

Кад са горе опане листина, 
А планине поклопи китина, 
А сметови затрпају џаде. 

(Наставиће се.) 



^ 



М« ДимитрцЈеввћ, Мостар. 

У јесењи сумрак. 

Велимиру Јелићу. 

I. 
Под замрл>аним сводом свуд је тама. 
У души тмурно; звуци неки тавни 
Нејасно шуме, к6 спомени давни — 
Влачи се мразна, тешка. болна чама. 

И сипе, сипе ситне капи кише 

На блатну земљу хладна киша пада; 
Магла све гушћа. Вали мутног јада 
У мени дрхте. Све гине, све тише. 

Тек чудно, кобно, из суре даљине 
Пригушен јецај, и вјечна сппа кише 
Чује се мукли тутањ мине... 

И ништа друго не чује се више! 

Нијемо слушам како живот гине 

Док бона душа чами, мре... Све тише. 

II. 
У суром, влажном небу сунце гасне 
Клонуло; слој се тешке магле влачи. 
Одасвуд бије туга. Свод се мрачи, 
Скрива се блато, локве грдне, масне. 

Одасвуд бије туга. Хладно. Градом 
Дрхтури магла болесна и густа. 
Свија се чама. Соба ми је пуста; 
Ја у полусну бдијем, с мутним јадом. 

Бол ми је мутан, мутне ми и мисли, 
Невиђен ланац сво ми биће стеже, 
А бона душа за незнаним плаче. 

Изнурен слух ми фијук вјетра реже; 
Јесен и смрт су сну природу стисли 
И пишти она, сад тише, сад јаче! 

III. 

За чим ли ово страсно душа жуди 
Кад болне ове снове тупо снујем? 



Не знам. Тек нешто цвили у дну груди 
И тужну, тужну пјесму уз то чујем: 

Жа^шбну пјесму бесмисла живота 
Што из свих ствари истиче и струји; 
Потмуло, тихо одасвуда хуји 
Жалобна пјесма бесмисла живота. 

У мртвој жудњи дуго душа сања 

И плови чудним валима; и тоне 

У тужној пјесми муклог таласања 

Болно ли је чути ту потмулу ПЈССМу 
Кад чами душа, и цвили, и тоне! 
Болно ли је чути ту потмулу пјесму! 

IV. 
Опет јесењи сумрак с кишом пада, 
Опет јецање свега душом звони, 
И пишти она кад ноћ заромони 
Кишом, и глупа тишина завлада. 

Како је тужно!.. Без снова и нада — 
Све цвили, тоне, губи се и плаче; 
Кад бол ме стегне и притисне јаче 
Замире живот у гомили јада. 

Замире живот мој и душа труне 
У магли туге, мртве и нејасне, 
Док ми се очи јадном сзгзом пуне — 

Замире живот, и душа тужна чами 

И мре од бола 

Ах, да је нестат у болесној тами!... 



XI. 1»05. 



Ч^г 



Рикард Ннколику Кистање. 



Кобна ноћ. 



Тешко ми пада сјећање пусто 
кад кобна мени настаде ноћ, 
кад 1га је било са родне груде 
у свијет далек и незнан поћ\ 

кад ми је било оставит мјесто 
гдје с тобом многи проведох час, 
кад се у складну цјелину слива 
са славујевим твој звонки глас. 

Дрхташе твоја рука у мојој, 
а мене силни обори јад; 
не смогох ријечи, премда сам био 
много, ах, много казати рад. 

Сад идем свијетом ко слијепац тужан, 
нит марим више камо ћу доћ', 
јер све што љубљах, све моје наде 
однесе собом та кобна ноћ. 




Стр. 452. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 29. 



дубока носталгија, вјечна као и душа, која дрхти у 

сјетном осмиЈвху и плине у болећивом сјају погледа. 

Николић није дао ни једне блиставе и живосне слике 

јјасних и радосних боја, какве, покаткад, умију дати 

Дучић и Беговић. Његова је меланхолија прирођена 

предиспоаиција душе, и његове пјесме су спонтан 

израз те меланхолије. Душа је патила, и постале су 

пјесме. 

Ја пјевам кад ме гане тугаЈ^ив звук без ријечи 

Што тек у души звони и не да се изрећи, 

И олушајзгћи мислим, да давну слушам јеку 

Неостваре>них снова — а стихови ми теку... 

И нико не зна онда шта у мени се. збпва 

Да л' ниче прољет ведра ил' пада магла сива. 

Ја ћутим само тугу што на срцу се леди 

И руку како дршће и лице гдје блиједи — 
Тад око себе траасим бар једно око мило 

И њежне, топле прси и једно драго крило. 
И уништених снова све даље слушам јеку 
И пуштам као сзгзе стихови да ми теку. 

Приказујући, тако, само себе, и то искрено, 
Николић је, разумије се и оригиналан пјесник, са 
својом личном, посебном, моралном физиономијом. Само 
на два три мјеста осјећа се доста јак утјецај Крањ- 
чевичев и те пјесме — од хрватске критике много 
хваљене — не вриједе много, и није их требао уно- 
сити у друго издање своје прве књиге. Друга му 
књига пјесама сразмјерно је слабија од прве (јер је 
доцнија а ипак није боља) и у њој се опажа извјесно 
прилагођавање новијем духу Домјанића и млађих 
модерниста. У тој књизи приступа неко тихо и пре- 
гушивано сладострашће као нови биљег Николићеве 
индивидуалности, и оно је, чешће приказивано, без 
богатства ријечи и нових осјећања, постало хипер- 
трофно и једнолико. Поред тога, друга је књига сла- 
бија од прве и због више техничке недотјераности, 
због вишег броја недозвољених ствари у граматици, 
синтакси, стилу, римама, метафорици. Иначе је, у том 
погледу, Николић измакао испред свих пјесника, и 
има неколико строфа којима се формалној страни не 
да приговорити, што је код хрватских пјесника очајно 
ријетко. 

Г. Милан Беговић је у својој студији о Воји- 
славу тачноЈопазио да српски пјесници много боље 
владају језиком од хрватских. Ако ништа друго не 
би хтјели чинити да се усаврше у нашем језику, хр- 
ватски пјесници (и писци уопће) могли би се интим- 
ннје упознати Сж производима мле^е српске белестри- 
стике. Наши би се пјесници такоЈ^ер окористили по- 
знавањем млађе хрватске белетристике, те би узајамно 
познавање могло бити за обје стране плодоносно. И 
онда, вријеме је да српски критичари поклоне више 
пажње хрватским писцима, јер Хрвати још нијесу 
имали модерних и солидних књижевних критича} а. 
Они су ималипонеког старовремског догматичког естети- 
чараипонеког догматичког рецензента, али честите и 



организоване критике нијесу имали, а то би им било при- 

јеко потребвро. Шта би шкодило кад би се гг. Сло- 

бодан Јовановић, Јован Скерлић, Богдан Поповић и 

Павле Поповић мало позабавили угледнијим млађвм 

хрватским писцима, приказали их српској публици п 

прокритиковали их мјерилом којпм су измјерили ври- 

једност прокритикованих српских писаца? Ако би, за 

тај посао, требало, са српске стране нешто труда, а 

ако би, на хрватској страни, можда, било неугодности 

и спознања погрешака, то није разлог да се томе 

послу не приступи. 

Најзад, да се ресимује. Поезија Миховиха Нико- 

лића, то је једна сјетна и чезнутљива филозофија 

срца. То су њежни стихови у почаст минулих снова 

и неостварених идеала, који миришу тугом и одају 

непосредну близину пјесничке душе. Николић живи 

од љубави и од љепоте којих нема и које остављају 

само жудњу и сањање. Једним својим животом он 

живи у илузијама, а другим у природи: уз варљивост 

илузија, њега боле апатични јесени сутони и опћа 

бесмисленост ствари. Он је достојан друг најбољих 

хрватских пјесника гг. Крањчевића, Тресића, Бего- 

вића и Назора, и његова топла, искрена и тужна 

пјесма чини част хрватској литератури. 
Мостар. Дим. Митргаовнк, 




Пјесме Миховила Николића. 

Прољетње јутро. 

У самоћи и љубави ми смо стали замишљени, 

■ 

Док око нас тихо дршће блиједр јутро и мир снени. 
Отимље ое тмина свјетлу, мрачне сјене зраком лете, 
А прозирни облачићи већ се рујем сунца свијете.... 
Загрљене нас оставља ноћ и њена црна тмуша, 
Олатке чежње и ужитци и заборав наших душа, 
А ти тако красна спушташ своју главу ближе к мени, 
Гледаш ово тихо јутро, блиједо небо и мир снени, 
И из даљи драге ждрале, како тихо зраком плове, 
Носећи нам с југа прољет и љубавне сласти нове!... 

Ја лијетам по свијету. 

Ја лијетам по том свијету и на сунчаном траку 
Лепршам као лептир, огријевам душу своју, 
Ја носим топло срце, у њему пјесму јаку, 
Приповиједам ју људству нек чује повјест моју. 

Па видим каткад посмијех а каткад сузу врућу 
И многи снени поглед и чар у њему мио — 
Ја љубио бих, пјевб и шаптб у чезнућу, 
У болу бих прегарб, тек умријет не бих хтио! 

Ал' впјековима гледам гдје црна авет лети, 
У пепео руши сне са сунчанога трака, 
Кб звцјезда разарања над свпјетом црна свијети 



Вр. 28 



. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Ст р. 441. 



Већ таво близу мвте п скоро да клоне — — 
да |стоне пред затворенон каппјом обраслои иаховннои 
и дивљом ружои. 

Једна суаа кану из длавог ока јој — — и за- 
рђала брава шкрипну. 

И ево је пред цареи! 

Загледала се у његове очп па заборавнла на 
све — на људе — на другарице — на стару иајку... 

Загледа.1а се па се кроз сузе наснешила. — И 
од тога осиејка задрхта цару срце у грудииа и он 
пружа ше.Ђно руке преиа младој дсвојци... 

И тако цар доби друга! 

Друга, којн иу је донео срце чисто — пуно не- 
вине л>убави..1 

И цар је био срећан! Лебдио је са сеојпм дру- 
гои цо оној лепој башти, стушао је с њине песиу 
славујеву и зујање ситних че.1ица... 

Кадгод су се у несташној шалп витлали ао об- 
лацима, а кад се уиоре они седну на једап облачак — 
па се љуљају по свеииру — а уљул>вни тихик шаа- 
тајеи лахора — — — ■ и ааспали — — — и у сну 
се сиешили сневајући снове о својој срећи. 

Али је срећа у царству снова врло кратка — 
]ош краћа него на зеиљи. 

Један лахор само, једна иисао — а среће нестане! 

Једног дава прохте.то се царској љубовци да 
арошета по белонв двору... Ишла је из двориице у 
дворницу ~ дивила се лепоти и сјају — уживала 
кад јој вожице утону у неке сагове откане од мирисног 
цвећа и 8е.теие траве — кад јој нз ког огледала, са- 
грађеног из роснпх: капљица, свнс сва чар нлађане 
леаоте јој... однарала се иа иеким одиорницина.... и 
опет пошла да.'1>е — ове да.1>е. 

Несрећа је донесе до неких старих, заборавље- 
них врата. 

И оиа у1)е! 

У тој одаји чувао је цар своје успонене из оког 
доба кад је по зеиљи ходао. — — — 

Била је то одаја ирачна, ружна, пуна паучине 
в прљотине. 

Ова воче да вреиеће по паучини — н наиђе на 
неву отару слнку. — — 

Очисти је од паучине и арашине — и угледа 
жену необичне лепоте — угледа је а срце јој аадрхта 
некии чуднин, непоанатим осећајем. — — 

А из једног ирачног угла закрешта сова: — 
„Је ли да је лепа?" А цар ју је иного већиа во.тео 
него тебе!" 

цВећна?'' н она сва задрхта, а слика трссну о 
под. 

нОна није има.1а кри.1а! 

^Моја крила — иоја лепа, блистава кри.та — 
једва изуств, а очи јој се напунише сузаиа. 

„Жене, које носе крила, могу 
тренутак" — рече еова н нестаде је. 



„Моја лепа, б.тистава крила — иоја иила лака 
крила", јадпковаше она, алп оне речи све дубље јој 
се зарањаху у душу. 

И превари се несрећница! 

И откиде једно крило — и осети страп1ан бол 
— а»ти .1>убав, луда, беаумна љубав савлада бол. — 

И паде и друго крило. — — — 

У треиу \е чекаше цвр! 

Кад је угледа сав задрхта, дође иу некако слаба 
иила и статка в лепша него икадв. — 

И он аружи руке, да је загрли.... И зарика као 
рањен лав. — — 

„Несрећнице — а кано ти крнла?" 

И одгурну је од себе.... 

А она је плака.1а — чупала своје црне в.1аси, 
нолила — преклиња.1а. — 

Све узанан! 

И вратила се опет зеиљи — вратила се онии 
трновитин путен — њене мале беле ножице се ивра- 
више, њена лепа бела одећа поцепа.1а се. — 

Она је ишла — све да.^Бе ишла. — Ишла је 
дуго — врло дуго... а кад се вратили зви.^ћи — њеие 
црне власи биле су сасвин беле — и њене светле очи 
биле су потаињеле — - а њеио свеже, нладо лице било 
ји ишарано сплнин борана. — — 

Кад је стигла аен.1>и она је пала — пресвиста 
од бола н туге. — ■ 

Од туге ва својин царен и његовин сјајнин дво- 
рина. — — 

А таио, где је пала изник.тв је ова јела. — — 

Бто зато је.та сузе ронп без престанкв и зато 
јелине сузе ниришу тако тужко.... 



читању и писању. 

: " (Из „Тако рече Заратустра." 



д свега пнсанога волии сано оно, што јв 
крв.1>у написано. Пиши крвљу, па ћеш 
сазнати да је крв — дух. 

Није лако туђу крв разуиети, нрски 

су ни сви дангубни читаоци. Ко читаоца 

познаје, тај више нпшта не ради за њ. 

Још једно столеће читалаца, и — дух ће ваударати. 

Што је свакон допуштено да учи читати, квари 

не саио писање за сва вреиеиа, већ и ниш.'Бвње. 

Једнои је дух био Бог; по том човек; сада по- 
стаје чак и пуком. Ко крвљу и у пзрекама пише, твј 
не желп дв гв чвтају, већ на памет ввуче. 

У планини је најкраћи пут од виса до виса; 
а.ти за њ мораш иивти дуге краке. Иареке норају 



_^р^1 



1908. БОСАНСКА ВИЈГА 1908. 



Ср. ј 



бнти висови; а они, Есојина се говорв, велнки н горо- 
стаоии. 

Редак и чиет ваздух, блиска опасност, дух пре- 
пун ввселе пакости: то се добро с^аасе. 

Око нене иора бити врагова, јер саи храбар. 
Храброст која растерује авети — ствара себи и вра- 
гове. Храброст се радо сиеје. Ја више не осећаи за- 
јвдно с ваиа: Овај облак што под собои видим, ово 
цриило II тешина, којој се сада снејеи, — то је ваш 
облак што буру доноси. 

Дишете очи жељнп узвишења; ја их спуштаи, 
јер саи узвишен. Ко од вас иоже у исти мах бити 
узвии1ен н наснејан? 

Ко се на највпше брегове пење, тај се сиије 
свииа шалоснии — играиа п жалосиии — збиљаша. 

Безбрижне, подругљиве, насилле, — таке нас 
иудрост хоће: она је жена, па воли сано ратиике. 

Кажете: Живот се тешко сноси." Али, нашто 
ван оида сјутра понос ваш, с вечери преданост ваша? 

Да, жнвот ее тешко еноси; али онда ми се бар 
не цравите тако нежни. Та ни сно сви скупа красни 
иагарпи н нагарице. 

Шта инаио заједничко с рунспнин пупољкои, који 
Лршће, јер на њеиу лежи кап росс? 

Заиста, ми волиио живот, али ие стогв што оби- 
косио на њ, већ што навикосно љубити. 

Увек је у љубави иешто лудила; али је увек а 
нешто разуиа у лудилу. 

Па и мени, који сам животу нак.70њен, чнни се 
да лептири и нехури, и ове што је од њиховв врете 
међу људима. — највише знају за срећу. 

Гледати тс шарне, лаке, луцкасте и живахне 
душице где се лепршају, — то Заратустри маин сузе 
и пссне. 

Ја бих само у онога Бога веровао, који би знао 
играти. 

Али кад иог ђавола Бидех, на})ох га оз6и.ћиог, 
темељитог, дубоког и свечаног: то је дух теже, што 
чини да све стварп падају. 

Не убија се гневом, већ смехон. Хајд', иа ноге, 
те убимо духа тежв! 

Од кад иаучих ићи, од твда увек трчии. Од кад 
летети внам, од онда не чекаи да ие други гура да 
се сместа кренеи. 

Сад саи лак, сад лвтим, сад ввдии себв под 
собом. Сад Бог у мени игра, 

Тако рвчв Заратустра. 

, Днвид С. ПиЈвле. 



Наксимнлиан Берн: 

^^= Азра. 



-^5^* 



1Јп(1 1ПР1П Ритш нјп<1 јепе Лзга, 
\\'с1сће в1огћеп, луепп в(е Иеђеп. 
Н. Неше. 



обичајно сам најрадије, да у слободним ча- 

слвима тумараи по по.1.у. Ко се нного кре- 

тао у друштву и упознао његову лажљн- 

вост, осјећа се добро сано у осам.Ђекој 

собп за учење, у мање поспјећеиин умјетиичким двор- 

ницаиа и.1и шумској тани поирачвној густин лишћеи. 

При повратку кући, увијек сам во.1ио да ударин но- 

вни путеи, да не бпх непрестаио срвтао једие иете 

ствари. Проијвиа околнне изавива, обично, в изнјену 

представа и покреће дух на иова разматрања и фан- 

тазију на нове снове. 

Кад еан се пош.'ћвдњи пут враћао нз по.'Ба доиа, 
ударпн опет путен кроз улицв, које су ни биле непо' 
знате, п за које еаи држао да ме иорају довести кућ| 
па ма то било и заобилазно Кроз иеке ускв, внју- 
гаве уличице, доспијем иајзад у иеку широку улицу 
изнад чвје |е средине пловио пун ијесец кроа јасан. 
провидан ваздух. Чинпло ми се да идем њену у су- 
срет. Његова појава дирала ме тако пријатно, да саи 
непрестано тражио у.1ице, иа чијии се крајсвина видно 
његов котур. Тако сам вам, без нарочите наијврв, до- 
спио у сасвим друго предграђе, а не оно којии би, на 
с аки начин, иогао проћп на пут за своју кућу. Од- 
једном ин паде у очи ниа кућа са својои вар.швии 
еличношћу са иеком другом улицом, другог нарошког 
кварта, у којој сан недавно провео гдјекојн нио ча- 
сак. Чииило ни се, као да се находии иа истон нје- 
сту, па није недостаја.1о нп украене чесме, која јр 
својом вјечно жуберкавои водом давала улици иеоби- 
чан изглед, сјећајући ме на вриЈеие, које је тако давно 
минуло.... 

Било јв то прије више година. Бвјах провео 
шввр.1Л1ућн једну лијепу јесењу ноћ са јвдним веома 
та.1ентованни с.1икарем, и хтједох се вратити кући. 
Пут нас је водио сличнон улицон, поред јвдногслич- 
ног источника. Куће које теже небу, са још затво- 
ренин прозорима, украсна чвсна, на чијин је степени- 
цаиа сједјело једио дјевојче, наслонивши главу на 
камвнити зид водеиога корита, као и сана иала, свв 
наи то изгледаше, на отворено плавој и првтои апак 
таино] свјетлостп праскозорја, нешто болесно. блиједо, 
нешто дрен.шво и зииогрозно. А то је највише па- 
дало у очи код дјевојчета, које је у рану аору дошло 
иа воду и савладано унорон задријеиало на подножју 
иаворову. Њезнна лијева рука, преко чије је пуне ии- 
шицв та.тасасто пала иека распуштена коса, служила 
је за наслои че.ту, док је друга млитаво лежала на 
дршци празнога крчага, који је лако додиривао зен.1>у, 
као да се радозна.то нагао ка нешто опруженој но- 
жици, која се неанано појав.1.ивала. Мој прпјатељ 



Вр. 28. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 443. 



бијаше раздраган иилои појавои њезиног њежног ти- 
јела, чије се контуре оштро оцртаваху на простој, ир- 
кој хаљиници. 

Није се иогао одвојити од слике, јер као „е*1ика" 
изгледало иу је све што је сретао; узе свој биљежник 
и набаца летииичнии потезииа једну дражесну скицу. 
Затии се окретосио да по})еио даље. Тиуло одјекиваху 
наши кораци у тихој осаиљеној улици. Нијесио се 
били далеко удаљили, кад ие пријатељ позва да се 
вратиио. 

пМораио је пробудити", рећи ће, „струји хла- 
дан јутарњи ваздух: иило дјевојче иогло би на- 
зепсти'*. И тако сио поново стајали пред њои. Ослови 
је ти, иољаше ие Теодор, ја неиаи срца да је раз- 
будии. 

Ја то урадих. Уплашено љепојче исправи кр- 
чаг, протрља очи, да би разагнала дреиеж, повуче 
своју радозналу ноасицу, страшљиво доведе у ред 
своју хаљиницу, погледа нас пунии очииа и одјед- 
нои скочи, као да се, због нас, застидјела, па хтједе 
побјећи. 

„Стој, љепојче иоје**, узвикнух, ухватив је за 
руку, п11рво, да наи кажете, како сте тако рано овдје 
дошли!** 

Дјевојче поруиени, забаци косу са потиљка и 
одговори: »Веоиа Ваи .чахваљујеи, што сте ие пробу- 
дили; а сад ие пустите да идем својии путеи. Ја саи, 
свакако, и иначе, одоцнила, јер док господа још нијесу 
употребила ноћни одиор, ја треба већ да отпочнеи 
своЈ посао**. 

„Ви нас посраиљујете својои врједноћои", уз- 
викнух. 

лЖелии саио, да и њој једнои дође крај. Кад 
ии уире недавно напрасно отац и остави незбринуте 
иоју болну иајку и иоју ила]^у сестру, одиах саи од- 
лучила да прииијении своју радну снагу и своје знање, 
јер ја саи сасвии пристојно васпитана. Пошто се неко 
вријеие, није иогло наћи никакав погоднији посао, а 
невоља куц ше све јаче на врата иоје иатере, нијесаи 
сијела оклијевати, да се прииии мјеста, за које ии 
се није било лако одлучити. Прииила оаи се службе 
у једној крчии у близини овог извора, далеко од пред- 
грађа, гдје ии иајка станује и гдје ие познају људи 
из вреиена бољих дана"^. 

Њезине таине очи одбљеснуше при овии ри- 
јечииа тако влажно, у тиулои сјају уздржаних суза. 
Скретосио своје погледе са њезина тако изразна 
лишца, на које сио изиаиилп њезин бол, и блу]^асио 
очииа широкои осаиљенои улицои, да дјевојче не би 
свој јад двогубо осјетило са нашег учашћа. 

Она спусти свој лпјепо заокругљени крчаг на 
уску ограду, испод иалих, иеталних, лавовских чељусти, 
кроз које је вода непрестано отицала, која је сада 
клокоћућп падала на дно крчага, док је, пређе, јасно 
жуберкала у базен. 



Крчаг бијаше ускоро пун, вода се прелиЈеваше, 
дајући опет сасвии други глас од себе. Ну она на 
то не обраћаше пажње. Мој* пријатељ скиде крчаг 
и спусти га крај дјевојчетових ногу. Она то не 
приииЈети одиах, и бијагае у очевидној неприлици кад 
то опази. Отпратисио је до кафане. Она стаде пред 
њезинии вратима. Устручавала се да уђе једновремено 
с наиа; зато смо ушли за њои тек пос^шје неколико 
иинута. 

Крчиа је била још сасвии празна; у њој бијаше 
саио једна жива душа, која је послуживала. При на- 
шеи уласку дође лијеп!^ створ, који сио на извору 
пробудили, поздравп нас сасвии туђински и запита, 
шта заповиједаио. Поручисио чај и заиолисио љепојку, 
да наи за столои прави друштво. Убрзо затии донесе 
чај и сједе поред нас. Отпочесио говор о свои сусрету 
на чесии. 

„Ни саиа не знаи, како се иогло десити да 
заспии с крчагои у руци. Уобичајила саи увијек да 
рано устајеи. Прије више година, кад сио живјелина 
селу, никад нијесам пропуштала да се прикрадеи 
рано у зору до сеоске цркве, прије Јутрење и прије 
но што би парохијани дошли у цркву. РазуииЈв се, 
да тада нијесаи тако ранила као сада; па и сада не 
бих иорала устајати тако рано, али ие страх да се не 
успаваи, нагони, да се раније пробудии, но што је по- 
требно. Ипак . . . ну ето долазе продаваоци, кој'и желе 
да попију што топло на свом путу за варош. Морам 
да их услужии. 

Како се пивница поступно пунила, није наи се 
дало тога јутра да боље познаио дјевојче, које се 
звало ЛуЈза, како сио то сазнали од крчиарице. 
Убрзо пак затии бројасио се ја и иој пријатељ 
илади сликар, у најревносније госте дииљиве крчие. 

Теодор је посведневно откривао нове особине, са 
којих иу је дјевоЈче било оииљело и зас*1уживало 
пажњу; а и иене су опчарали њезина нарав и подоб- 
ност схватања. 

Једнои, у очи неког празника, остала је пивница 
отворена дубоко у ноћ. Напољу је било непријатно 
и кишовито. С вреиена на вријеие задриао би олуЈ* 
трула прозорска ћерчива, да су звекетала сва окна. 
Јасан звекет чаша уочљиво је контрастовао језивии 
иелодијаиа, које је вјетар свирао. У празној крчии 
био је већи дио гасних сијалица уврнут, саио изнад 
иариориране блехане табле стола, за којии сио сје- 
дјели, шкиљила је још једна и зукала тако успављиво- 
ионотоном аријои, као што је куцао стари шварцвалдски 
часовник на бијелои зиду. 

Од прије неколико тренутака, иој пријатељ и 
ја били сио једини гости у крчии. Лујза је била веоиа 
заиорна и бијаше једнако спустила сањиву главицу. 

„Газдарице**, довикнуће Теодор, кад то бијаше 
прииијетио, „ИИС.1ИИ, да би требало да затворите. Ми 
сио пошљедњи гости, и поћи ћеио кући и ако киша 
пада**. 



V 



Отр. 444. 



{Ш. БОСАНСЗКА ВИЛА 1908. 



Кр. 28. 



\ 



„То не иде", одговориће крезуба крчмарица, 
^крчма мора да остане још отворена; могао би још 
когод доћи''. При вици ових изиијењених ријечи, про- 
буди се Лујаа из свог дријемежа. 

^Јадно дијете", узвикну Теодор, „морам да Вас 
разведрим, јер ћете, иначе, опет заспатц са умора и 
досаде. Знате ли моју омиљену пјесму, дивну Рубин- 
штајнову композициЈу Азре?** 

„Наравно", одговори Лујза. ^Ви ств ми сами до- 
нијели дивотну пјесму**. 

„Дете, молим Вас, пјеваЈте је; сасвим сам заљуб- 
л>ен у пЈесму". 

Лујза отпоче тихо пјевати, у самој ствари више 
је шапутала но што је пјевала: 

Свако вече славнла је 
СЈлтанова лепа шћерца 
На водоскок. где се жубор 
Сребрнасте воде чЈЈе. 

Свако вече роб мл|фани 
Чекао је на том месту: 
И лице му сваког дана 
Бивало је блеђе, блеђе. 

Једног дана књегвњица 
Занита га брво, журно: 
Кажи мени име своје, 
ДомовинЈ и порекло! 

А роб рече: „Махомет сам, 
Рођен млађан ј ЈеменЈ, 
Племе ми се вове Авра, 
Што умире, када љуби**. 

„Племе ми се зове Азра, што умире када љуби'', 
понови млади сликар дубоко потресен. Његово тамно 
око погледа тужно у земљу, потом стеже, ћутке, Луј- 

зину руку. ПревеоС. Д. Мијалковић. 

(Свршиће се.) 



јИинј. 



Павле Лагарик, Беч. == 

Еиса ^еИа Вођђ^а. 

Уметничка скица. 




ад прелистамо разне историје светске умет- 
ности, опазићемо, да су сви светски умет- 
нички историчари најсимпатичније и нај- 
интимније писали само о највећим даровима 
и најграндијознијим појавама Тали- 
јанске Ренесансе. Нежне и интимне 

природе биле су врло ретко предмет њихових штудија. 
Али више пута пупољак неког цвета има толико 

исто, ако не и више лепоте и дражи, као и сам 

цвет. 

Они уметнички хероји шеснаестог века задивљују 

нас својом силном уметничком снагом, оне мање вели- 

чине петнаестог века, својим и сувише нежним и 

топлим осећајима, својом љупкошћу и слатком чежњом. 

Оне првс дубоко поштујемо, ове друге љубимо као 



свеже пролетње јутро, или први нежни пролетњи 
цветак. 

Петнаести век није дао свету једног ^еопаг(1а, 
М1сће1ап&^е1а и ћаГГае1а, али је за то у пет- 
наестом веку живео и радио сликар В е п о г г о 
С о г 2 о И, нежан лиричар, особити сликар флорен- 
тинских лепотица и претеча данашњих енглеских 
РгегаПаеПка и нежног песника — сликара Ко- 
беИЈ-а; живео је један Сг^оуапп! ВеШпЈ, сликар 
нежан, мек и љубак, као што је нежна и љупка 
атмоефера лепих Млетака; живео је ВоШсеП!, не- 
жан сањалица и особити сликар ружа, љиљана н 
мирта; живео је Рга ПИрро ^{р р!, не кал^ер- 
испосник, него особити поштовалац лепих авена и 
еминентни сликар женских дражи; живео је вајар 
М 1 п о, чија дела још и данас млади Талијанчићи 
продају по улицаиа свију великих европејских ва- 
роши; живела су два вајара, Ап(1геа и ^иса (1е1- 
1а Коћђха. 

животу та два последња мирна и вредна ра- 
деника не знамо много, не знамо готово ништа, само 
зато, што су те две пежне сањалице цео свој век 
провели у миру, у осами, у кругу свзјих најинтин- 
нијих пријатеља. Та два уметника изгледају мени 
као два цветића нежне љубичице, који су, сасвим 
скривени у густоме шипражју, расли и угинули, и врло 
мало је света осетило лепоту њихова цвета и њихова 
мириса. 

^иса с1е11а Коћђја проживео је 70 година 
и створио много красних дела, која су разбацана по 
целој Тобкап! и сакривена по омањим католичким 
црквицама. 

Прве своје радове изводио је ^иса у нрамору 
и бронзи. Тако се још и данас у музеју саборне цркве 
у Флоренцу на»1азе његови особито лепи мраморни 
рељефи, које је 1445. године израдио за ту цркву. У 
томе врло красном и нежном раду приказао је лепу, 
малену и весс^^у мушку и женску дечицу, где свирају, 
певају и играју неко весело коло. 

У истој саборној цркви израдио је ^иса и 
врата од бронзе, којима је приказао Марију, Јована 
Крститеља, евангелиста Јована и још четири црквене 
старешине. Код свију тих племенитих особа видимо 
особиту израду одела. 

Сва интимност и лепота његове уметности лежи 
у приказивању Мадона. Његове Мадоне то су љупки, 
слатки, нежни и етерични снови једне сањалице, 
једне наивне и побожне душе. 

У варијациЈИ песме рМарија са младин 
Спаситељем'^ ^иса је неисцрпив. У свакон но- 
вцјен раду знао је изнети увек нове и увек љупке 
нијансе те песмс. У стотинама вајарских дела увек је 
приказао дубоку и пстиниту љубав најке према Спа- 
ситељу. ГГоглед Марије увек је благ и миран, а на 
њеним уснама огледа се неки сањалачки осмејак. 



Кр. 28. 



1908. БОСАНСЈКА ВИЛА 19()8. 



Стр. 445. 



Нека слатка, појетичка драж и особита лепота, 
која се не да изразити речима, него коју треба осетити, 
лежи у Маријиним нежним ручицама. У дуге и лепе 
прстиће тих руку унео је ^ и с а више душе, него 
ли у изразу очију и малених усташца. 

У тим дугим, финим и нежним прстићима нзнео 
је ^ и с а нежне осекаје, изнео је сву с л а т к у 
чежњу свога доба. У његовпм Мадонама најбоље и 
најверније се огледа »Дав Јип^ГгаиПсће« тали- 
јанске уметности петнаестог века. Преко нежних 
груди Маријиних пада једноставно али меко одело. 
Човек чисто осека мекоћу тога одела. Осећаји ^ и с е 
за одело нису мањи, него ли за интимну појезију 
нежних руку, које приповедају о некој слаткој чежњи. 

Осим „Мадоне са Спаситељем^ врло радо 
изводио је ТЈиса ^Благовести^ и младог ^Јо- 
вана Крститеља^, изводио је и целе олтаре. Тако 
је створио красан олтар за саборну цркву у А г е 2 г о 
и за малену црквицу бап11 Аро81;оИ у Флоренцу. 
Овај пошљедњи сматра цео образовани свет за нај- 
богатији и најљупкији олтар целе талијанске умет- 
ности. То красно дело буди у нама оне исте осекаје, 
као и нежна лепота првог и свежег пролетњег јутра. 




Српске народне умотворине. 

Српске народне пјесме из Јања. 

Клетва. 

У дјевојке црне оке, 
У момчета конопљасте. 
^0] дјевојко, црно-око, 
Гледни наме, жив' ти нане!" 
^Неку вала младо момче, 
Не ку вала ни тренути 
А камо ли погледати, 
Караке ме нана моја''. 
„А ђе ти је, не било је!** 
»Ено доље невен бере". 
»Срце ]0] се савенуло, 
Кб 'но моје за тобом"! 

Лијеној лјевојии!*) 

Купи' коња за 'иљаду, 
Па поведо' низ ливаду, 
На ливади бунар-вода. 
На бунару три дјевојке: 
Једна^^ми се коња прима, 
Друга коњу воду лива, 
Трека сједи тер бесједи; 
Која ми се коња прима 
Она ке ми љуба бити, 
Која коњу воду лива 
Она ке ми сна'а бити, 

Која сједн тер бесједи 

♦) Вјк I. 417. 



Ону кемо у злу куку, 
У злу куку — ме]^у браку, 
Ђе се брака сикирају, 
Младе неве пресличају, 
А старчики угарчикем, 
А бабице машицама, 
Мала дјеца здјелпцама, 
А велики узицама, 
Јетрвице дружицама, 
' Заовице иглицама. 

Само драгог. 

У башчи ми ђул бијаше 
Куд мој драги пролазаше; 
На драгоме дви доламе, 
Низ доламе ситно пуце 
Нек ђаволу срце пуца! 
Детс, друге, да бројпмо, 
Ако право преброЈимо, 
Вама пуце и долама, 
Мени драги и кошуља, 
Ако вам се криво чини 
Мени драги брез кошуље! 

Док се нисам оженио!*) 

Ој јаворе, крајом горе! 
Благо теби, крајом горе! 
И мени је благо било, 
Док се нисам оженио: 
Дјевојке ме братом зваше, 
Младе снаше драг-драганом, 
Старе баке: а мој синко. 
А како се ја ожени' 
Дјевојке ме врагом зову, 
Младе снаше враг-враганом, 
Старе баке: куш магаре! 

Дјевојачка Фала. 

Ништа мени не додија мајко, 
К6 таслама данашњег инсана 
И солупи, кратко подрезати 
И дукати густо поднизати 
И мог драгог низ чакшире гране. 
Оне гране мене младу маме. 
Неке мене премамити, драги, 
Док је мене и на мени главе, 
А на глави круне од мерџана! 

Чобанка дјевојка. 

Расти боље, мој зелени боре, 
И под 'бором зелена ливада, 
У ливади шарена говеда, 
Код говеда чобанка дјевојка. 
Изгубила три вола најбоља: 
Вола ждрала и вола гаврана 

*) Вук 1. 693. 



I 



Стр. 446. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 28. 



И висоту, вола најбољег . — 
Нашла ждрала 1>е је ужинала, 
А гаврана ђе је воду пила, 
А висоту ђе је с драгим била! 

Јањ 1908. Скупио Љ. Ј« Пећо« 




Добра памет Соломунова. 

СрпсЕса народна приповијетка из Гацка. 




(ио ти јједан млад цар још неожењен у ври- 
јеме Соломуново, па као неожењен момак 
почне мислити и разговарати одакле ће се 
као цар пристојно оженити. 

Људи му докажу за једну лијепу 
ђевојку кћер некога цара, који је већ био 
умро; кажу му другу ђевојку једнога обичнога чо- 
вјека, но која је ^евојка најљевша на свијету, а кажу 
му и за трећу ђевојку, која је добро лијепа и добро 
паметна, али кћер једнога сиромашка. 

Цар се дубоко дадне у мисли, коју би од оне 
три ђевојке узео, да му буде царица, није могао сам 
да се одлучи, па се ријеши, да припита мудрога Со- 
ломуна за савјет и пође код Соломуна. 

Кад је дошао близу Соломунова двора, испод 
кога је текла једна рјечица, из које се помоли голо 
дијете, које се бпјаше ухватило једном руком за језик, 
а једном за . . ., па виче: овијем не реци, а овијем не 
учини, па не ћеш бити ни стидан ни грјешан. 

Цар му назове Бога и упита га, ђе је двор Со- 
ломунов? 

Дијетв му одговори: Честитп царе, управо иди, 
наћи ћеш га. 

Цар дпђе пред Соломунов двор. Соломун га су- 
срете и лијепо прпми у свој двор. 

Кад је било вријеме да се готови вечера, цар 
рече Соломуну да му зготови за вечеру што је нај- 
сла^^е. Соломун му приготови језик од вола. 

Сјутри дан цар рече Солпмуну, да му зготови 
ручку што је најгрче. Соломун му приготови за ручак 
опет један језик. 

Цар упита Соломуна: ^Што си готовио језик, 
а синоћ ми рече да је језик на]сла1)И, а ја сам хтио 
за ручак што је лагорче, па ти и за ручак уготови 
језик .'' 

Соломун му одговори: Честити царе, језик је и 
најс.1а1)11 и најгорчп. 

Цар погато је ручао иође из двора Соломунова, 
да иде своме двору, па рече Соломуну: 

»Ти мене пе послужи за оно што сам код тебе 
дошао? 

На ово му Соломун одговорп: 



»Честити царе, бићеш служен!** Па му даде 
једно мало затворено писмо и рече: туЧестити царе, 
ово писмо немој отварати док се око тебе не окупи 
твоЈ савјет". 

Цар отиде у свој двор. Окупи савјет свој и 
отвори оно Соломуново писманце, кад у писиу пише : 
^Устани царе, да видиш! 
Устани царе, да збориш! 
Устани царе, заповиједај да слушам!" 

Цар упита овој савјет шта значе ове ријечи Со- 
ломунове? 

Савјет му одговори: 

Ако узмеш цареву кћер, она ће се сјетити доста 
пута свога оца, па ће рећи, да видиш бабо како саи 
у двору као и код тебе док си жив био. 

Ако узмеш ону најљевшу ђевојку, њезина ћете 
љепота привлачити да непрестано с њом збориш. 

Ако узмеш ону сиромашну, она ће говорити, 
заповиједај царе да слушам! 

Цар се смисли, те узе ону сиромашку ђевојку, 

па рече: „Добра памет Соломунова!*^ 

11рибил.еншр Н. Н« Херцеговац. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Човјек и етнчки принципи. Написао Драг. Ђ. 
Петровић. Јагодина, штампарија Стефановића и Ми- 
лошевића. 1908. 

Са задовољством се може опазити да се и у нас 
буди јаче интересовање за филозофске, нарочито етичке 
проблеме. Ова књига из унутрашњости Србије казује 
како је то интересовање већ сашло и мало дубље у 
нашу интелигенцију, и она даје угодно сазнање, да 
се међу србијанским учитељима може наћи озбиљних 
и образованих, мисаоних и моралних, људи. То је 
сазнање у толико драже, у колико је болно сазнање, 
да у србијанској средини има безбројно и неизијерно 
много људи, који нијесу мисаони, а још иање су мо- 
рални. Или је то једна етапа у моралнои раавићу те 
средине, која ће морати проћи, уступивши ијесто и 
вријеие новоЈ једноЈ етапи моралног здравља, стало- 
жености и разборитости? 

Писац ове књиге (управо књижице) учитељ је, 
и зато се етичке теме овдје разматрају нарочито са 
педагошког становишта, с интенцијама примјене доби- 
вених резултата на људско васпитање. Књига је на- 
стала као предавање на некој скупштини Јагодинског 
учитељског друштва и њен из^тазак био је оиогућен 
лијепии пријемом код заинтересованих слушалаца. 
Писац је, исправно, увјерен да етичка питања ниЈ'есу 
само питања уског круга психолога, педагога и ети- 
чара, него питања сваког свјесног п друштвеног чо- 
вјека, коЈИ жели да зна своје моралне односе у дру- 
штву и кога ти односи треба да интересују. Преда- 
јући, дакле, ову ствар ширем кругу читалаца, писац 
је настојао да расправљање постављених питања из- 
несе што јасније и простије, и треба признатв, он је 



Вр. 28. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 447. 



утоме успио. У дубље, свестраније и научније претре- 
еан»е проблема писац није улазпо, нити је могао ула- 
зити: једно због широког читалачкога круга, а друго 
због тога што се, ни својом спремом, ни својим сред- 
ствима, није могао упустити у тако претресање. По- 
ред неколика неважна њемачка дјела, писац је ову 
ствар израдио по оној литератури, коју је могао наћи 
близу код себе. Он се, по сопственом признању, слу- 
жио скандалозним и безобразним Матићевим преводом 
Швеглерове „Историје филозофије", а поред тога 
још ^Уводом у филозофиЈу" од Бошка Петровића и 
„Моралом и религијом" од М. Миловановића! Па ипак, 
ова књига чини утисак озбиљног човјека, и није право 
пустити је неопажену. Али, и ако није право пу- 
стити ову књигу неопажену, не може се рећи да 
она има какве јаче вриједности. Она можб добро по- 
служити ђацима, учитељима и лајицима, који су 
СК.10НИ мишљењу и моралу, она може послужити као 
најелементарнији мали увод у моралну филозофију, и 
садржи само оно гато би из те филозофске дисци- 
плине требао да знаде сваки човјек на цијелом сви- 
јету. 

Ту је, у првом дијелу књиге, прије свега, једна 
мала историја моралне филозофије, од њених 
првих зачетака па до данас. Иза приказа ембриона 
моралности у прехисторијском стању људском прелази 
и на моралност и религиозност античких источних 
народа, а за тим на значајне почетке етичке криста- 
лизације. Поред сократског, платонског и аристотел- 
ског морала укратко су приказани етнчки назори 
епикуреизма, скептицизма и неоплатоиизма, а затим 
се прешло на етику хришћанства и дегенериеаног 
хришћанства папског и језуитског. Није се обрадила 
важна школа стојичка и ћутке се прешло преко ве- 
ликих моралиста Сенеке и Марка Аурелија. Тако 
исто зло су прошле и све периоде просвећености, ње- 
мачког, француског и енглеског Ауфклерунга. Требало 
Јв много већу пажњу обратити модерној етици био- 
лошко-еволуционој, а никако се није могао испустити 
модерни индивидуализам и социјалнзам, због оскудице 
филозофеког образовања писац се иије могао ни до- 
такнути важних етичких назора Ничеових, Хартма- 
нових и Шопенхауерових а то би, за ствар, коју је 
предузео, било неопходно нужно. 

У лругом дијелу књиге говор је о најважнијим 
етичким системима са критичким разматрањем и на- 
путком за примјену у васпитању. Ту је кратко изло- 
жење хедонизма, утилитаризма, натурализма, еволу- 
ционивма и морализма. Ппсац је, изгледа добар чов- 
јек, склон сувишном идеалисању у етипи, и отуда 
прва три назора код њега прилпчно ружно пролазе. 
Он свој идеал налази у срећи, која долази од врлине 
и која је идентична с врлином, па и ако знаде за 
природне биолошке функције људске, он тврдп да 
треба нормирати етику на основи пдеализма, алтру- 
изма, морализма. ^То је све фино п лијепо" што би 
казали чаршијски моралисти, „ама трбух је трбух, а 
новац је новац". Доиста, не може се порицати идеал- 
ност пишчевих тежња да као врховни етички прин- 
цип истакне морализам, али се свијет влада по етици 
трбуха и новца, а етиком морализма кити се по по- 
треби, опет у интенцијама трбуха и новца. Етику 
треба градити на основи биолошкоЈ, индивидуалистич- 
коЈ, еволуционој, и правном и екочомском реорганиза- 
цијом треба остварење^те етике омогућити. Треба љу- 
дима најприје осигурати опстанак, умањити нужност 
и жестину животне борбе, а етпка морализма оживиће 



онда и без филозофских савјета и данашњег идеали- 

стичког вајкања. 

Мостар. Дим« Митриновик. 

Крупније биљешке. 

Кратви преглед хрватсве омладннсве вњиге. 

Неки наши педагози туже се, да се у нашој јавној 
штампи не . води рачуна о тој грани књижев- 
ноети. То ЈС истина, али ћемо одмах видјети: је ли 
уопће вриједно водити рачуна о „писанији", која 
једва у мало изнимака заслужује име „литература^. 
Што се штампа под том етикетом, то јс обично лоша, 
врло лоша почетничка роба, — особито пјесме. Те 
пјесме то су права срамота, а главни им је пјевач 
овај, који овако пјева у најновијем броју лАнђ. чувара."* 

Е1о ха 1о з' с1апаб 

[^јса 2ар1акапа 

I ШЈшЈећ т^бИ — 

1Ј об! (Јибпо^ с1апа. (Ма^јег.) 
Доста је, да наведем ову малу »Ко81ргоће« без 
ритма и рима, без репа и главе, да се види, јс ли 
гријешила наша јавна штампа, ако о таким пјесмама 
ниЈС писала похвале. А таква је и проза: приче. Има у 
редовима омладинских листова и бољих пјесника и при- 
повједача,^ али ти су у мањини. Књижевници вишега 
реда устручавају се, да ступе у коло листа, у коме 
раде такви »Ма^ерићи". Најбоље радње доноси „М1ас11 
Јз^гап", ту сараЈ^7Је Трстењак, Крањић, Виктор Цар, 
Рикард Макале, Каталинић, Беловићева, Малдини, а 
за „ЗтИје^^ ради Милаковић, проф. Ивканец и мало 
кад Још који од озбиљних приватних радника. Остали 
„листићи" предани су на милост и немилост лошим 
почетницима. Чика Јове нема, а нема ни пЈесама В и д е 
Н е X а ј е в е (Словенске одличне омлад. књижевнице). 
Нема дакле, ни наде, да ће хрватској омладинској 
књизи сванути бољи дани, да ће напредовати, а нема 
те наде за то, јер се у њој у новиЈе доба нашао је- 
дан франковачки викач, који управо нечувеном дрзо- 
витошћу настоЈИ, да окупира и узурпира сав тај и 
тако мршави терен, па бесрамним' пером одбија од 
тога посла и оно мало честитих писаца, које је Кра- 
њићу и проф. Ивканцу успјело придобити. Тај је викач 
исти, горе цитирани Мађер; иначе литерарни кибиц, 
и вратоломни с 1 о \у п као тобож лирски пјесник. На- 
писао је за двије године једно десет свезака лирских 
пјесама, о свом трошку а све у горе наведеном ква- 
литету. А што је озбиљна хрватска критика ударила 
(у 8аугетеп1ки) на њега баш оштро, зато се сад и 
он (поове зелен) дао на голему критику. Пише кри- 
тике о омладинској књизи и срамоти ову више него кад се 
о ЊОЈ ниЈе ништа писало. Сложио је чак и антологиЈу 
омлад. књижевности, коЈу је плагирао из брогауре од 
Беловићеве (из г. 1898.), а „украо" је и једну пјесму 
А. Макале, па ]е под својим именом издао уз своју 
слику и биографиЈу о себи. Ето то је данашњи „ре- 
ферент** и главни судија па пољу доселе неопажене 
хрватске омлад. књиге! Питаћете, како се могу наћи 
листови, коЈи штампају глупаве, конфузне, недошљедне 
реферате Ма^ерове? Позната корупција у хрватском 
новинству, несташица сарадника и претплатника узро- 
ком је, да и такова чељад фигурира. Мађеру је уредник 
сарајевског „Школ. вЈесника** овако одговорио на 
један његов „пријеглед": „Треба да се критички при- 
кази што више држе у оквиру строго објективног, 
чисто стварног расу))Ивања, а да се из њих излучује 
свака субјектпвност, свака лична тенденција. Књи. 



Отр. 448 



1908. БООАНСКА ВИЛА 19()8. 



Вр. 28 



9кевни рад, а нарочито вршење критике, света је ми- 
сија спрам народа, те улазеки у пословицу тога рада 
ваља да — као кад улазимо у храм божји — одба- 
цимо све што није чисто, што не потјече из племенитих 
побуда и намјера/' 

Али Мађер је и надаље дрзак. Бесрамно гово- 
ри чак и о Ђалскоме, тој првој глави у Хрвата, 
а лаж му је и клевета критичарско оружјс. .,Бто 
на што смо спали!'' уздише у виду на Ма^ерово пи- 
скарање загребачки угледни критичар ([Ј81аупоб(; 1908.) 



Књижевне и културне биљешке. 

Прештампано. Иа 21. броја вБосанске Виле« прештампа.1а 
је „Српска Неаависпост" у Окланду (Америка) поучни чланак 
О п и_с Ц.И м а, Ј свом Зв броју. 

ЧЈГЧук-Стана комповицвја Стевана К. Христића. Изашла 
је И8 штампе и може се добити у трговини Игљата Данпчи)&а 
(Чика ЈБубина 16) и у свима књижарама. Потпун иввод аа кла- 
вир у двије руке. са натписним текстом. ПТтампање ове компо- 
авције потЈомогнуто је ив вадужбине Илије М. Коларца. — Цп- 
јена 5 двнара. 

Споменица о паду дубровачке републике (31. јануара 
1808. — 31. јануара 1908.) Ових је дана иаишла иа штампе ова 
споменица, коју је приредио лист лСрђ^, кити је преко 50 слика 
и има много аанимивих радова посвећених помену пада Дубров- 
ника. Спол»ашн>а је иврада књиге лијепа и има лијепе корнце. 
Претп.1атнпци »Срђа« добивају је мјесто пет његовнх бројева. 
Свак ипак може напосе добити Спомени!^ у ма којој књви{ар- 
иици, у Сарајево, у књижари Даниела А. Кајона. Гдје се не 
може добити, нека се ианос аа књигу пошаље Администрацвји 
>Срђа« у Дубровник, те ће му се франко послати. Споменица стаје 
4 К., а у днвот-иадању 5 К. С!^вакп родољуб надамо се да ће 
набавком књвге у духу судјеловати помену пада Дубровника и 
потпомоћи овим својим малим приносом племенити рад Ср))ев у 
корвст народне просвјете. 

Ново дЈело ЦвцЈнкево. Иаашао је први дио новог дјела 
нашег ваучењака Јована Цвијића, професора унививераитета у 
Виограду под натписом: СгипсИЈпЈсп с1ег Оео^гарћ^е ип(1 (Зео- 
1о§1е уоп МасеЈопквп ип(1 ли-УегЈиоп, пс1)81; Веођасћ1ип^еп 
јп ТћгасЈеп, Тћезаћеп, БрЈгиб ип(1 Ког(1а1ћапЈеп. Књига је 
штампана у Готи у Њемачкој; има 400 страница осмина са сли- 
кама, профилима и скицама. Цијена јој је 20 марака (24 круне). 

Иисцц И књиге. Др. Јован Скерлић иадао је треКу књигу 
„Писци и књвге ПР. У овој су књиаи студпје: Стјепан М и- 
тров Л>убиша п Др. ЈБубомир Иедић; књижевна скица: 
Милорад Ј. Митровпћ; 01цене: Хумор и сатира Брани- 
славаЂ. Нушића, Песме Милана Ћурчина, Гор- 
штвкиње Невесињског и Једна хрватска роман- 
т и ч а р к а; и чланак Филолошки догматичари н књи- 
жевви јеаик. 

Нове књиге и листови. 

Трговлчко књиговодство, просто п двојно. I. и П. део. 
За школску и приватну употребу написао: Јосиф Предић, на- 
ставнпк Срп. Крал>. Трговачке Академпје. Пето ивдање пишчево. 



Кеоград штампарија Наумовића в Стефановића, Чвка-Љубона 
ул. 8. 1908. Цена 5 дин. 

Политичве и правне расираве вапвсао: Слободан Ло- 
вановић. Прва свеска. Београд књвжар ивдавач Геца К(>н, Кнев 
Михаилова ул. 34. 1908. Цена 3 дин. 

Песне и проза, написао Велимир Ј. Рајић. Београд, Нова 

ПЈтампарија „Давидовић" — Л»уб. М. Давидовића 1908. Цена 

1 дннар. 

гунуни прена Србнна н Бугарнна нарочито с погледом 

на пптање Македонских Гумуна од Дра. Илпје Карбулеска, про- 

фесора славистико на Јашком универввтетуг с румуског превео: 

Светислав И*1ић. Ивдање Задужбине И. М. Коларца. Беофад. 

Нова Штампарија Давидовић-Дечанска ул. бр. 14. Л>уб. М. Да- 

впдовнћа 1908. Цена 2 дин. 

Летопнс Матице Српске. Година ^ХХХ1У. Књига 251. 

Св. V. аа годину 1908. Нови Сад. Иадање Матице Српске. Ци- 

јена 1 круна. 

Књиге ва народ, ввдаје Матица Српска вв вадужбвне 

Петра Коњевића. Свеска 124. Одгајивање кудеље по до- 

маћим и страним ивворима приредио Жарко Алексић^ учител>. 

Новв Сад. Ивдање Матице Српске 1908. Цијена 20 хелера. 

ЛитургпЈа св. Јована алатоустог ва мушки кор саожпо 
Шадимпр Боберић. Својина пвсца, преписивање партитуре ..аа- 
брањено. Д. Тувла 1908. Цијеиа 10 круна. 

б1отеп8коЈ гугехЛи §1а2ђепа 811 ка. 8а8<;аУ1о \ га 1ат- 
ђиге и(1еб1о М11ап б1аћи1јак. буа ргауа рг1(1г2апа. ^ак1а(1а 1 
1Ј8ак Ј. 81јери§јп, 81бак 1908. Цијена 1,60 круна. 

Ив савренсне теологиЈе. Два чланка Напнсао др. Илпја 
Ивачковић. Садржај : I. Предговор П. Српско Богословјм. Ш. 
Проф. др. Василијо Гајина и његов суд о свепггеничкој деутеро- 
гамији. Цена 1 круна. 



Читула. 



СнлвиЈе Крањчевнћ, Пос^ије дуге и тешке болости 16. 
септембра умро је у Сарајеву хрватски пјесник Сивије Страхимвр 
Крањчевић. Родпо се у Сењу 1865., гдје је и гимнааију свршво 
и по жељи родитеља ступво у богосховију ; по том је отишао у 
Рим у С'о11е§1ит ОегшапЈсо-Нип^апсит да учи логику. У скоро 
се вратио ив Рима у Загреб, јер није амао воље ва овај понпв, 
те ступи у учит. школу. 1Јо по.1оженим испитима 1886. буде по- 
стављен ва учитеља па трговачкој шко.1и у Мостару, аа тим у 
Лијевну, Бијељпни и најпослије 181^., до1)б у Сарајево и уједно 
буде додијељен уредништву „Наде**, на којој је радио до њена 
престанка. Год. 1904. постао је професором тог. школе у том је 
својству умро. Крањчевпћ јо врло рано почсо пјевати; прва ње- 
1Ч)ва пјесма „Завјет" иваш«1а је 1882. у „Хрватској Вили'*. До 
1885. јављао се у спљетској „Нади", у сушачкој „Слободи** и 
аагребачком „Нијенцу'*; а те године иададе прву абирку својих 
пјесама под именом „Бугаркиње*^. У вбирци има око 70 пје* 
сама. „Матица Хрватска** је 1898. индала ње1Ч)ве ^Ивабраве 
пјесме", а 1902. иадао је он нову вбирку „Трваји**. Ове је 
го дине по кренуло Друш тво Х рва тских К њи жевника миса о, да 
иада у једној књиви његове најновије пјесме, али му не би су- 
ђено, да то луксуапо^ввдање дочека. Крањчевићева је смрт врло 
искрено ожаљена у хрватсквм круговима. 



УуВосанска Ввла^ иалави у Сарајеву трв пута мјесечнО; сваког 10., 20. и 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србијв 10 дин. 'Баци, учвтелв 
■ подофицири добивају лвст ва 6 круна а сељацв аа 4 ко. Претплата иа краљевине шаље се на г. Михајла Р. Живковића, трг. у Београду. 

САДРЖАЈ: Пјееме: У јееени еумриКу од М. Димитријовића. — Кобна но^, од Рвкарда Николића. — НоЛ љубави, од ВЈ8-а. — 
читању и ииеању, од Фридриха Ничеа.у прови превео Даввд С. Пијадс. — Прииоеијетке : Из је^цне Србуље, од Р. Тунгува Иеро- 
ввћа Невесињског. — Јелине еузе. од Данпце Бандићке. — Азра, од Максимилијана Берна, превео ('. Д. Мијалковвћ. — Поука: 
По.читика и књижевноет^* оа 11. С. Талетова. — Лмсл (1сИа 1{оЊ1а, од Павла Лаварвћа. — Српске народне умотворине: Ориеке 
народне иЈееме из Јање, ваби.'Бежио Љ. Ј. Пећо. — Добра иамет Са»70мунова, нар. прића вабиљежио Н. Н. Хербеговац. — Лисшак. 



Нласнмк в уредннк Ншкода Т. Кашцковик* Пехлввануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка пггампарија, Сарајево. 



Вр. 29. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Стр. 461. 



ђате, да Вас тако што компровситује и ирља Вашу 
душу.'' 

7,Ама, шта Ви то мислите,^ одговорн келнерица^ 
^ако се човјек сам не обрука, нико га други не може 
обрукати. Ја, бар, тако мислвм." 

„Што се тога тиче, ]а сам другога мпшљења,'' 
узвикну Теодор у уочљиву узбуђењу, „ја држим " — 

^Али Ви сте велики ситничар'', прекиде га 
Лујза, „ме^^утим биједа чини човјека широких груди.'' 

У тај мах подиже страшни момак капу са пода 
и, пошто је бацио на сто неколвко новчића, похита у 
кишовиту јесењу ноћ. Крчмарица даде знак да се за- 
твори пивница у којој је, прије краткога времена, зву- 
чала лијепа арија Рубинштајнопа; те се тако крето- ' 
смо и ми, нерасположени, на пут. 

Теодор и Лујза, која је становала у крчми, ра- 
сташе се, сјетни обоје. Дан потом, изјасни ми се при- 
јатељ да ће се, да би Лујзу пзбавио од положаја 
једне келнерице, аа неко вријеме одрећи својих ви- 
соких идеала и примијенити свој таленат више занат- 
лијски, али тим корисније. Узалуд сам покушавао да 
употребим сав свој утјецај на њега, да бих ,га одвра- 
тио од ове намјере: он оста при своме, и закле се да 
ће Лујзу посведневно посјећивати, бдити на њом и 
увијек се извјештавати, је ли здрава и како је распо- 
жена. Задржаће се само од посјета док ускоро не дође 
час, да јој узмогне рећи како је намјеран да је 
усрећи. 

Док је пређе талентирани, а«1и још непрослав- 
љени умјетник за своје лијепо изведене духовите 
производе своје музе био лишен купаца, имале су сада 
необичну прођу слике израђене летимично, више по 
укусу публике. Његов се положај побољшавао с дана 
на дан на уочљив начин. Ну пошто је радио цијелог 
дана, кад се сутон почео спуштати, осјећао се у души 
незадовољан и биједан. Живот му је био на досаду, 
и само помисао, да ће му, ускоро, Лујза све надок- 
надити, чинило му је живот сношљивим. 

Најзад дође дан, када је Лујзу опет потражио, 
да ЈОЈ призна своју љубав и да је упозна са својим 
смјеровима о будућности. У грозничаву узбуђењу с.1у- 
шала је Лујза његове ријечи, и бризну у плач кад 
бијаше сазнала, да се одрекао своје чисто умјетничке 
каријере, својих снова, признања, славе, да би је само 
спасао садањих прилика и њезину судбу занавијек 
скопчао са својом. Пошто се опет прибрала, рећи ће: 
„Хтјели сте да сахраните своју будућност. Једна жена 
није никада у. стању да трајно испуни живот даровита 
човјека, који се одриче умЈ'етности ње ради. Сан љу- 
бави одлети брзо и што нам остаје није ништа друго 
до болан осјећај незадовољства и разочарања."^ 

„Хоћете, дакле, да ме ужасно унесрећите и да 
не прихватите руку. која Вам се пружа из љубави и 
у помоћ?** запита Теодор. 

„Не смијемто да учиним'*, одврати Лујза, кратко 
и одлучно, ^Ваша приврженост, жртва коју сте хтјели 



да ми поднесете, јако ме потресају, али ја ипак мо- 
рам ту незаслужну наклоност да одбијем са захвал- 
ношћу. Ја сам већ учинила избор и љубим свом душом 
неког другог.** 

Теодор скочи са сједишта. пНпкада се више не 
ћемо видјети!^ узвикнуће са изразом напрасне снаге 
и поноса, оставивши нагло собу. Како се, веселник, 
био радовао овом разговору, који се тако жалосно 
свршио! Никада више није с Лујзои ни ријечи про- 
говорио, па сам му и ја морао обећати, да је нећу 
више потражити, пошто ништа више о њој ннје хтио 
чути, да би је само могао заборавити. Узаман је тра- 
жио утјехе у умјетиичком раду, који је опет пригрлио. 
Недостајало му је потребне мирноће, која, једино, 
омогућава владање градивом, оваплоћење идеја. Почео 
је губити критеријум о свом таленту н стајао је ци- 
јелог боговетног дана пред сликарским ногарима, као 
да је изглед започетих слика хтио да разагна туробне 
мисли, које су му дух помрачавале. 

М^утим, магле су бивале све гушће и данн све 
мутнији. Теодор је још увиЈ'ек очајно лутао. Узалуд 
сам му причао погдјекоју жалосну главу из исторИЈе 
иоје душе. Најзад отпочеше зимна карневалска весеља, 
која више подижу шума но што освјежавају и ведре. 
Теодор се баци у шуман вртлог уживања. И ако 
иначе није у маскарадама и ноћним теревенкама ногао 
наћи стварног допадања, поред свију мојих опомена 
проводио је распусан, безуман живот, који је морао, 
убрзо, да му упропасти здравље. Чеото је изгледао 
тако ведар, да се сам плашио свога претјеранога 
смијеха, кој'и је жалосно одјекивао у дну његова срца. 
Пошљедице разуздана живота не изостадоше дуго. 
Сломљена духа и тијела, паде одједном у болест, која 
се поче веома брзо развијатп. Прије но што проте- 
коше двије недјеље, стајао сам поред његове самрт- 
тничке постеље. Осјећао је дах ан^ела смрти, који се 
већ над њега нагнуо; па ипак био је он миран и 
прибран. 

^У мојој заоставштини нг^и ћеш слику, која 
прдставља чесму и Лујзу, која је на н>ој заспала, 
онако како сам је онда видио под блиједом сутонском 
свјетлошћу. То је једино дјело, које сам, у пошљедње 
доба, могао довршити. СачуваЈ* је за успомену. Разу- 
мије се, радије бих је Лујзи поклонио, да 
ју је заслужила''. Ускоро затим, пошто је ове ри- 
јечи на ме управио, био је леш. 

Од тада су минуле године. 

Прије неколико дана, проструја ми кроз душу 
живо сјећање на све то, кад сам — као што сам то 
раније напоменуо — вре^ајући се касно из поља, 
прошао улицом, која је личила на неко друго пред- 
грађе, у којем се налази источник, код кога смо ја 
и мој пок. пријатељ упознали Лујзу. Као да сам се 
налазио баш у истој улици, моје очи несвјесно тра- 
жаху крчму, у којој је некада зазвучала лијепа пје- 
сма Азри из њезиних уста. Али шта то би?! Зар не 



I 



Стр. 450. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Бр. 29. 



Пјесник Миховил Николић. 




1ИН0ВНИК банке и лирски пјесник живи 
на раскршћу: или слаб умјетник а 
добар беамтер, или добар умјетник а ника- 
кав беамтер, Удес је нашао за потребно да 
баш Миховила Николића загњури у ци- 
фре и банкарске рачуне! Тај човјек има 
богату душу, сјетну и чежњиву за л>епотом, а немо- 
гуће је наћи љепоте у рубрикама банкарских рачуна. 
И зато се, у овом случају, жудња за љепотом пре- 
твара у жудњу за миром и пензијом. Та^а би се опет 
наставиле слободне шетње по шумама и сутонима, 
опет би се могло прислушкивати дисање мирног и 
дубоког живота природиног. А дотле треба патити и 
ћутати. Богатство је душе Николићеве у тузи, и л>е- 
пота је његових пјесама у љепоти његове мирне, али 
дубоке и непролазне, туге. 

Свјетски проблеми, изгледа, за Николића не 
постоЈО. За њ су најважнији проблеми и парадокси 
његове рођене душе, и они се редовно рјешавају за- 
конима срца. Оно тражи своје, непрестано трепери и 
осјећа, радосно у својим срећама, болно у својим не- 
срећама.. Живећи претежно срцем, Николић није при- 
ступачан оним страхотним загонеткама што проузро- 
кују филозофске бесанице и карактеришу модерног 
мисаоног човјека. Он нема систем мисли у својој 
поезији, и узалуд је у његовим стиховима тражити 
изложену његову идеологију, његов \Уеиап8сћаиип^, 
опћи назор о свпјету и животу. Николић нпје фило- 
зоф који дога]^аје посмратра оистемски, у њиховој 
узрочноЈ вези; он није ни пјесник-филозоф чија се 
осјећања ра])ају поводом филозофског посматрања. 
Он ]е само пјесник, и није пјееник ничега с поља, 
него пјесник самога себе, чисти и непоправљиви ли- 
ричар. Он је пјесник ре&лист, који пјева само оно 
што сам стварно осјећа, он не пројицира своја осје- 
ћања у друге личности и не замишља посебне свије- 
тове у којима би живио и осјећао. Он живи само 
ондЈе гдје живи, и оно што непосредно осјећа, он у 
својим стиховима, непосредно и приказује. Не идући 
у своЈој умјетности за програмима и не стављајући 
себи задатке, Николић је пјевао о хладноћи и топлини 
живота, и његове су ПЈСсме непосредни одјек његових 
болова и радости. И то је што је њега онако преко 
ноћи изнијело на глас. Од свпх млађих пјесника 
хрватских Николнћ се чита најчешће и најрадије, и, 
мада је у* оно доба, кад је изип1ло прво издање његове 
прве књиге Рјезата, бЈеснио рат између Старих и 
Младих, он Јв са свих страна обасут честим и оду- 
шевљеним похвалама. У свим безбројним оцјенама 
истицана је интимност и искреност његових њежних 
и СЈетних стихова, и, доиста, то је, што одмах пада 
у очи код његове поезије. Миховил Николић нема 



импулзивности снаге Крањчевићеве, ни ведре ии хар- 
моничне мисаоности Тресићеве, ни суптилнв слаткоће 
Беговићеве. Па ипак је он један од најбољпх ПЈвсника 
што су их Хрвати уопће имали: то може показати 
непосредност и узбудљивост његових меких и сања- 
лачких строфа. 

„Моја лирика, то је моја повјест", вели Николић 
у (непотребном) прологу својих пјесама. лСлободан, 
високо над свим пролазним везама, ја сам вазда 
пјевао како сам осјећао: у дога^^ајима моје душе леже 
узроци моЈих ПЈесама.« То нпје било потребно напо- 
мињати. Наше саосјећање пјесмама Николићевим до- 
вољно је да нас увјери о њиховим мотивима и изво 
рима. Лиричар нас не може ни чим тако дирнути као 
тачним приказивањем својих осјећања, и, ако хоће 
да и ми осјетимо оно што се у пјесми приказује, треба 
да ЈС и он сам то прије осјетио, још финије и дубље. 
Отуда нам је гадна лаж стихотвораца који се пре- 
немажу и аче, говорећи неистину, отуда и долази 
симпатија према искреним пјесницима. Николић није 
волио да лаже. Он се доиста напио из горке купе 
бола, опћег и појединачног. Он је осјећања тога бола 
искрено изнио пред нас, и успио је. У његовим ПЈ'е- 
смама има нешто што непосредно говори од срца 
срцу, што вам неодољиво испуњујв душу нском тужном 
њежношћу, што осваја и натура вам увЈврење да је 
он рођени пјесник, човјек са много душе. 

Ја бих, додуше, волио да је Николић, на свој 

начин, приказао увјерење да живот, и ако је, често, 

болан, има своје вриједности, и да сва ова хука од 

животних борба, срећа и несрећа, ипак, некако, слути 

на добро, као што је то слутио најбоље од свих 

људи, божанствени цар-филозоф Марко Аурелије. 

Николићев старији пјевидруг, Тресић покушао је тако 

нешто и покушај му је, у основи, успио: али и Ни- 

колићеђа тужна пјесма о бесмислу и пролазности 

свега много привлачи! Бадава! Поезија је ствар срца, 

и нема смисла пјесницима правити рецепте. Није 

главно каква је фиЛозофија једног пјесника: његово 

гледиштв на свијет не може ни штогод допринијети 

ни гатогод одузети независној вриједносхи његових 

продуката: Главно је то, дали нам је живот, свој, туђи, 

или опћи, сад сввЈСдно, изнио приказујући га и оцје- 

њуЈући са свога гледишта. Треба само да је он дао 

умјетнички продукат који има услова за живот, те 

у нама може произвести илузију реалности. Глвдање, 

(слушање, перципиран>е уопће) .таког умјетничког 

продукта задовољава функцију нашег животног суфи- 

цита, оно ослобађа једну латентну и напету душевну 

снагу. Издвајање тога нашег суфицита, поводом једног 

естетичког објекта, представља, асоцијативно, често и 

сасвим нвЈасно, бесвЈвсно, и издвајање суфицита умјет- 

ника — створитеља, и обрагно. Наша душа затрепери 

од животних дрхтаја душе умјетникове, ми саосје- 

ћамо умјетничком узбуђају, осјећамо љепоту датог 

продукта. Оно што је апсолутно нужно у естетичком 



Бр. 29. 



1908. БООАНСЖА ВИЛА 1908. 



Отр. 451. 



објекту, то је репрезентација живота, душе осјекања. 
Сви су други услови небитни, релативни. Тако је, 
на примјер, у пјесии главно да се у њој осјећа ив- 
вјесна манифестација авивотне снаге, да је једна осје- 
ћајна цјелина. Тада је она способна да у нама иза- 
зове емоцију: под тим условом, разумије се, да она, 
цје.10купним својим склопом, као и појединим дијеловима, 
у основи не премашује нашу умну и опажајну моћ. 
Својом етичком бојом, опет, она нам не смије бити 
страна, бар не сасвим страна, јер је онда опет иаван 
и опажајне моћи наше. А пошто је читав морал рела- 
тиван, промјењлкив, као што је промјењљива и умна 
опажајна моћ и естетичког продуцента и консумента, 
током природног и друштвеног, онтогенетског и фило- 
генетског, развоја, то је јасно да етичка боја умјет- 
ничког продукта није сакросантно непромјењљива и 
свуда једнака. Поетска филозофија, умјетничка тенден- 
ција, нема одсудног значаја по успјех умјетничког 
продукта. Главно једа унутра има могућ- 
ности да се произведе она емоција, коју је 
умјетник хтио да' из себе излучи и улије у 
своје дјело. Кад Миховил Николић хоће да нам 
прикаже своја болна душевна стања, произведена 
увјерењем о бесмислу и таштини живота, и кад нам 
он та стања доиста и прикаже својим стиховима, 
онда је ту постигнут успјех, без обзира на 
то да ли се нама та његова филозофија 
туге свиђа, или не. Него, коме не долазе часови 
моралних депресија кад осјећамо сву безвриједност 
своје и опће егзистенције? У тим часовима ништа 
није угодније, него се предати болном уживању у тужним 
хармонијама звукова или ријечи... Миховил Ни1солић 
може обилно пружити таког уживања. Ја нијесам 
само једном тако уживао у његовим меланхоличним 
строфама. 

0, и ја сам плако... У живота мају 

С^м сам осто тужан на овом свијету, 

А сви ми отишли оном бољем крају 

Куд ми ишла душа у првом полету — 

Сад тек стојим ондје, гдје се чемпрес њише 

И спомињем оне, којих нема више... 

Око мене гробл>е; мртво цв'јеће мири 
Свуда само гледам пустош и страхоту, 
А нада мном вјетрић, сунце и лептири 
И зову ме пјесми и новом животу. 
А не знаду тугу кад се срећа губи 
И кад се изгуби оно што се љуби! 

Ја сам као птица, што на сухој грани, 
Болна остављена од својијех друга, 
Растужена плаче с крила подрезаних 
А поглед јој лети до топлога ]уга. 
И с болом се сјећа својих прошлих днева, 
И да јој олакша уздише и пјева... 
или сјетно чезнуће у овим стиховима: 



Шта ћеш да ти рекнем јоште?... Гледај мог жнвота 

путе: 
На сваком је пјесма једне чежње моје утрнуте. 
За мном лежи старо гробље с порушеним младим 

снима, 
А ти дођи и поравнај, гдје још који хумак има... 
Ја не марим! Свенуо је многи пупољ што је цвао, 
Гле: у моЈој бл'једоЈ руци пепео се сачувао! 
И ја сад разум'јем живот.... Дођи, круно мојих снова, 
У твом крилу нека умре пјесма моја јадикова. 
А кад дођу тешки дани и туга ми сирачи чело. 
Ја ћу тихо уздигнути са прошлости своје ведо: 
Скупа ћемо, замишљени, гледат мог живота путе 
А ја ћу ти причат повјест сваке чежње утрнуте.... 

Надајући се да ћу вам учинити задовол>ство, 
Ја ћу се показати издашан у наво^^ењу меких и ме- 
лодиозних стихова Николићевих. Колико болне и 
меке љепоте у овим завршним строфама! 
Ја ћу клекнут и вјероват: љубав никад не умире — 
И сад ћутим око мене да се давни звуци шире; 
Видим твоју 6'јелу руку... И на груд ми пада глава: 
Ја ти пјевам нујну пјесму прегора и заборава... 

А ти таЕсо красна спушташ своју главу ближе к мени. 
Гледаш ово мило Јутро, бл'једо небо и мир снени, 
И из даљи драге ждрале како тихо.зраком плове, 
Носећи нам с југа прољет и љубавне сласти нове.... 

Ја те гледам и зовем те... Дођи, сједи ту уз мене, 

Гледаћу ти празне очи од невоље исушене, 

У мојој ће почивати твоја дуга бл'једа рука, 

А ти немој прекидатн мрач их мисли, плачног мука: 

Ове без р^јечи и без гласа врх срушених давно нада 

Нека само вјетар дува и уморно киша пада 

Поћи ћемо оној р'јеци која мирним током тече, 
Водена се над њу птица тужно крили и узлеће, 
А у р'јеци висока је трава давно већ свенута 
И из воде укочено отрши у вис замрзнута... 
Живота ни ондје нема, туробно је небо 6'Јело 
Оловнатим својим СЈ'ајем мирно со је над нас свело, 
А тишина без гибања, без пјесама и без сунца) 
Тек се тужно снијег б'јели тамо с онога врхунца. 
Поћи ћемо, душо, тамо и у мирне гледат вале, 
Што се тешким током губе широм р'јеке уздрхтале. 
Причаћу ти како тако и сни, што нам живот злате, 
Одилазе ко ти вали да се више не поврате... 

И тако стално. Од почетка до краја обију књига 
Николићевих не излази се из те сањалачке и чезнут- 
љиве атиосфере. Николић није песимист који хоће 
негацију читаве егзистенције, а није ни немоћни би- 
јједник који страховито, ничеовски, жуди за импул- 
зивношћу и интензивношћу живота. Он није филозоф 
да би се разумијевао у те контемплације. Он јасно и 
не зна за чим тужи, ни зашто тужи, тек, заиста се 
пати. То је безузрочна туга која је прожела сву душу 



(лср. 464 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 29. 



српско]!.... — И драсиио да се нећемо преварити ако 
кажемо, да је и ова књижица потекла из племенитих 
осјећаја такве срцске душе... 

Сам тај факт требао би да буде довољан, да 
скрене нарочиту пажњу наше читалачке публике. Јер, 
ма да се може очекпвати, да се, на оваквом излету, 
код кога се већина утисака добија посматра- 
њем кроз прозоре од вагона, не може Бог зна шта 
опазити, и ма да> се, у таквим приликама, не може 
очекивати неко особито богатство у утисцима — ипак 
је писац овога дјела успио да буде занимљив, да из- 
несе приличан број утисака, да их лијепо среди и 
изложи, и да њима, не еамо забави, него, и научи 
оне, који се интересују крајеввма кроз које је пропу- 
товао, то јест, масу наше читалачке публике. 

То би већ биле довољне одлике за препоруку 
овога дјела нашој читалачкој публици, али има и 
других. 

Пнсци путописа, који желе да њихова дјела 
имају трајну вриједност, ради потпунијег обавјештења 
својих читалаца, — а по неки богме и за то, што 
неће сву вриједност дјела које намјеравају писати да 
поставе само на снагу своје маште и моћ примања 
утисака, — обично улазе, прије путовања у студије, 
које би им дале махом да исцрпније говоре о краје- 
вима, кроз које ће проћи. Та паметна опрезност, на- 
равно, иде само у прилог озбиљности, којом писац 
приотупа свом п /. , 

У томе погледу, писац овога дјела заслужује 
нарочито признање што је, описујући Свету Гору, 
употребио и масу сазнања, до којих је дошао читањем, 
те је успио, да читаоцима о Св. Гори створи много 
потпуниЈу слику, него о Скопљу, Солуну, и т. д. На- 
рочито је добро урадио, што је истакао везу Свете 
Горе са животом нашега народа из доба Немањића, 
и И8НИ0 прилике те религиозне републике скоро до 
потпуних појединости. 

Лак и заннмљив стил, чистоћа језика а нарочита 

топлина, којом писац описује та, за Српство драга и 
света мјеста — све су то одлике, које дају озбиљну 

вриједност овој књизи. Читалац, кад је прочита, оеје- 

тиће се прпјатно освјежен, као послије шетње кроз 

какав диван врт. За то је жељети, да ту књижицу 

има свака српска кућа, да је да на читање нарочито 

мла]^им члановима својим, те да им појача пијетет 

према славној прошлости нашега народа.*) 

Сам. 



*) О овој КЊИ8И донијеле су врло повољве оцјеве ови 
српски листови: „Самоуправа'', „Трговински Гласник**, цБраник**, 
цБиоградске Новвне'* „Бока** „Дјело*', „Мали Журнал'^ и „Труба^. 



Књижевне и културне биљешке. 

Награда нв вадужбнне Пере В. Јанковика. Српска кра- 
л>евска академија расписује награду од 1000 динара иа вадуж- 
бине Пере К. Јанковића аа најбоље дјело ив областн природних 
наука, или И8 њихове историЈе, иетодике и филоаофије. Нап^адвће 
се у првом реду оригинална дјела, аа тим научни ивводи в пре- 
води. Искл.учују се.дјела, која су на српском језвку већ вапггам- 
паиа. Коме дј елу буде досу)>ена награда, или ће се она вадатп 
писцу награђеног дјела, илв ће се мјеспго давања награде дјело 
штамиати о тропхку ове вадужбвне. О својвнп- награђеног списа 
у случају и да се награда вада и да се дјело и пггампа о трошку 
аадужбине, рјешава лредсједништво у спораауму с академвјом 
првроднвх наука. На насловвом мјесту награђевог дјела пггампаће 
се: .Награђено ва фонда Пере К. Јанковића, бвв. крагујевачног 
ааотекара, а ва поштовања према своме оцу Кости Јаиковићу, 
бив. окр. вачелнику''. Списе аа награду вал>а поднијети Српској 
Краљевској Лкадемији најдаље до 1. фебруара 1909. годвве. Пнсцв 
могу сврја вмена нааначвтв у васебвом аавоју спроводног пасма; 
алв се и на аавој в на спвс мора ставвтв вств анак. 

Нове књиге и листови. 

Русво-Јапаневи рат 1904.-1905. год., спјввао М. Ивд&ње 
књвжаре Душава Поповића и друга у Чикагу, 1908. Цијена 15 
центима 

Бу1е папке паЗе^а Оо8рО(11па Гвиза Кпб1а па буШи 
б1о1зос1под га2та1;гапја, пар1бао Рауао Ки1ипс121с, б (1ори§1епјет 
ка1абко^ па(1ђ1бкира. Рпбка кпјј^^П1са ђг. 4. Т1зак I пак1а(]а 
биђо11бке Ибкагпе 2а(1ги^е. С1па 20 Ш. 

Српсве народне ц^еоне^ окупио их ив српског народа по 

Босни ЈБубомир С. Василијевић ив Срп. Швкуља. Штамварвја Јо- 

аефа Шнирмахера у Д. Туали. Цијена 40 хел. 

бађоШка Оап^са 111 ђипјеуабко-§ока§к1 ка1еп(1аг (ва 
бИката) XXVI. ^0(11па га ргоз1;и ^осИпи 1909. б^атрапо п 
б1ашрапј1 ^ајо^ бап^ и ви1}о11с1. С^па 50 СХега. 

ИзвјешТ!^ о раду Бпархвјског управног и просвјетвог 
савјета епархије аахумско-херцеговачке од 13. децембра 1905. до 
26. јануара 1908. Ивдање Бпарх. управн. и просвјет. савјета. Штам- 
парија „Народа" у Мостару 1908. 

Буввар, написао Милан Косановић, учитељ. Београд. 
Штампа Д. Димитријеввћа. Цена 50 п. двв. 

Увуство ва рад с фоветичким букваром, написао Ми.<1ан 
Косановвћ, учвтељ. Београд, штампарвја Д. Двмвтрвјеввћа, 1908. 
Цена 70 п. дин. 

Рас1;ат ап^^сћгеИсвт у сјевервој Далмацвји од Ог. ]иг. 
Александра Митровића. Ирештампано вв Архива ва правве 
в друштвене науке. Београд, Штампарвја Аце М. Станоје- 
вића 1908. 



ИСиРЛВЛК. У ирошлом 28, броју у члаику „Поли- 
тика и књгшсевност^* па стр. . 243. у другом стуицу 
на завршешки иошкрала се логрешка, ше стоји: мали 
иесници и мали иисци живе од „11олитике\ а треба: 
мали иесници и мали иисци живе од иолишика. 

Уредништво. 

САРАДНИЦИМА. Многи иријатељи и иотшоваоци 
иок. Милана Ђ. Мили^евиЛа желСу да ,,Босанска Вила 
иосвети један број великом иокојнику. Ми смо уважили 
ШАХОву жељу, те молимо све наше сараднике и ири- 
јашеље и наше и иокојникове, да рукоиисе за шај број 
шаљу дру Сими ТројановиЛу, кустосу Етнографског 
Музеја у Биоград. Уредништво. 



ууВосансва Ввла^ ивлавв у Сарајеву три пута мјесечво, свахог 10., 20. и 30. — Цијена је на годвну 8 кр., у Србвји 10 двн. Ђацв, учжтелн 
н подофицврв добввају лвст аа 6 крува а сељацв ва 4 к«>. Претплата вв краљевине шаље се на г. Мвхајла Р. Жввковвћа, трг. у Београду. 

САДРЖАЈ: Цјесме: ПЈееме Миховила НиколиЛа. — Припоеијетке: Једног јушра, од Саве П. Вулетвћа. — Из једне србуле, од 
Р. Тунгува Пероввћа Невесвњског. — Азра, од Максвмвлвјава Берна, превео С. Д. Мијалковвћ. — Поука: Пјесник Миховгич 
НиколиИ, од Двм. Мвтрввоввћа. — Сриске народне умотаворине: Женске ијееме, вабвљ. Пет. — Побратим ^аво, нар. првча, 

вабвљ. В. С. Петроввћ« — Листак. 



Влаеввк в уредввк Нввода Т. Кашввоввћ. Пехлнвавуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоввчка пггампарвја, Сарајево. 



Број 30. 



САРАЈЕВО, 30. децемОра 1908. 



Год. ХХШ. 



Мнлан ВЈисовкк"Цнш. 

Басне. ^= 

Ћуре. 

Вилдо ћурв ЕсаЕсо лете иноге птнце, па одиах 
закључи да ће то исто моћи и оио учинити, Али 
проба покааа да се није иогло ни с иеста помаћи, 
Тада стаде преиишљати како го иогу птице летети 
а оно не, кад ие])у њииа нена тако велике равлпке, 
још шта више оно је од многих већв. 

У том долете чавка на једно дрво, гракну неко- 
лико пута, па опет одлете, а ћуре које јето спазило, 
одмах ]'е било готово са равиишљањем. Оно пзведе, 
да јв чавка одлетела саио зато што није била на 
зеи.^ћн, већ иа висвни. Не разиишљајућп даље и не 
питајући никога за савет, реши се да и оно тако псто 
полети. Како су била прислоњева дрва уз житницу^ 
то је полако скакало с дрвета ва дрво, док се не 
иопе на саму стреху. 

Пуно радости разгледало је веко вреие унлколо, 
ивслећи: „Ала ће ии се сад сви дивитв кад виде 
каколетпм!" ~ залепрша крвлина и полете — превр- 
ћући се кроз ваздух — к 8еил.и, лупв о шиљак је- 
дног дрвета, и тако рањево, још више се разби о 
тврду земљу. 

Цео његов род дојурв к њеиу, а оно једва 
иаусти: 

пЗар ии нисно ногли летети !? 
Шта неуком смета. 

Млада се лнсица прпкрадаше птици, која је ста- 
јала на грани, али чци би ближе дошла, птица би 
прхиула на околви жбун. У тои |е ловљењу затече и 
вук, па видевшн како се мучи, упитаће је: 



„Зашто се толико иучиш, илада лијо, око те 
атичице ?" 

„Гледаи, вуче, да је ухватим, одврати лисвца, 
али овај проклети, гадни реп све ни снета. 

„Е, иоја лисичице, док се твоји стари њиме хвале 
и поносе, а ти га проклињеш, рећи ће вук. Боље би 
било да сн право рек.1а, да не>1. '1 много штошта 
снета, па је оставв да се и надаље иучи и учи. 

Човек и магарац. 

Недалеко од иас, у сенци дрвета, товарио је некн 
човек пуне џакове на свога иагарца. Терет се иа н>о- 
говии леђвиа полако пењао у вис, и он га је трпљипо 
прииао. Али одједиои се нагарац нешто узнеиири, и 
тек што му приђе господар с теретом, а он потеже 
обеиа стражњин иогаиа, п на земљу га обори. Госпо- 
дар се полако диже јаучући, отресе прашину са оделн, 
узе заоетала два-три џака на своја леђа, одзеза иа- 
гарца и по1)е. 

Нисан оклевао. Првтрчии иу, в с чуђењеи га 
упитан: 

— Д иагарца, зар нећете добро излеиати?! 

— Зашто? уоита овај. 

— Како зашто! још с већии чу1>ењен узвикнеи, 
па аато што вас је подобро лупио. 

— А, не, господине, одврати он, то није човек 
као ни, но саио иагарац, па као такав он на други 
начин н нв уие показати своје негодовање, па се 
обрну, трше поводник, и нагарац св лагано креиу 
аа њии. 

Свет. 

Вр.10 сан радо одлазио код једне добро познате 
гоС1]о1)е, која је у највишии друштвииа уживала првв 



Стр. 466. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 30. 



глас, и која је с највећивс задовољствои пратила та- 
дању књижевност. 

Чешће би се пута повела реч о овоме свету, у 
којој би прилици ја увек испадао или као песимиста 
или као мизантроп. 

Она је увек хвалила свет: он је за њу био и 
добар, и леп, и великодутав, и милостив. 

— Али он је такође пун порока, рекао бих 
често пута. 

— Ах, пороци! Замислите само каквих великих 
људи имамо данас, и они сви раде за нас. Па поао- 
ришта, концерте, балове. Ш.а желите више, ха... ха... 
па ви сте још млади, ви кете тек у њему уживати. 
Какав изгледа прави свет ви ћете тек доцније видети, 
сад још све површно пооматрате. 

— Али, опет,... 

— Ах, ви господине, и то ваше опет. Добро, 
добро, пазите што сам вам казала. Ви сте још млади, 
неискуснИ) праву ћете сласт тек осетити, ви ми још 
не верујете, смејте се, смејте што кажем да је овај 
свет тако добар, милостив. 

И тако у објашњавању испратиме једном при- 
ликом до самих вратница. 

Таман што смо изашли, а к наиа се беше упутио 
један просјак. 

— Ух, молим вас, рећи ће нагло, и намршти 
се, будите тако добри те кажите да нисам код куће, 
тај ми човек непрекидно досађује својом прошњом, а 
кад га видим по цео дан сам нерасположена, молим 
вас, и отрча натраг. 

Слобода. 

Са старе куле по читаве часове, наслоњен на 
велики камен обрастао густом маховином, гледао сам 
како се вију два орла над стеновитим горама. 

Сине, рећи ће ми једном отац, и лагано спу- 
сти руку на моје раме. Ја га и не спавих кад је 
пришао. — Шта гледаш? 

— Орлове! 

— Орлове! Па, то су птице! И ти свакога бого- 
ветног дана жртвујеш њима толико слободна времена! 
То је баш велика штета. 

— Али ја не гледам њих. 

— Не гледаш њих! зачу]^ено узвикну отац. 

— Не! 

- Пб^ шта онда гледаш, сине! 

— Ах, слободу, оче! 



"^Г 



Сима Пандуровмк, Ваљево: 

У пола седам. 

Пробудише ме кб рубин црвени 
Зраци вечерњег сунца. Пола седам.... 
Час одласка твога дошао је мени, 
Тужан кб ова јесен коју гледам. 



Преспавао сам последње тренутке 
Боравка твога овде. Пола седам... 
Замрачио сам и собу и кутке 
Душе, јер слаб сам био да се предам 

Мислима које дубе, као пијук, 
Несрећно срце сећањем, из мрака. 
Скоро ћу чути и последњи фијук 
Гломазног, црног и димљивог влака, 

Што ће те вући у далеке краје, 
Равници снега и пределу ледном, 
Где као земља заборава да је, 
Што ће нас вечно раставити једном. 

Испратићу те, моја душо лепа, 

С немарном мином и осмехом лажним, 

Док се у мени старо срце цепа, 

С погледом, можда неприметно влажним. 

Ми увијамо шеретски и глупо 
Поворку мисли надања далеког, 
Сву љубав, чежњу, надахнуће скупо 
У форме простог пријатељства неког. 

Немиле тако слутње, као зраци 
Заранком, бледе и жуте, јаве се 
— Суморних дана невесели знаци — 
Кроз тамно зелене завесе. 

Нечији коњиц на улици рже. 
Сунчане зраке у магли даве се. 

Јоване! Кола — за станицу — брже! 



ч€г 



М. Снмнку Београд: 

Пртљаг. = 

Мој завичају, збогом! Живот крут 
Отискује ме на далеки пут. 

Губе се твоје слике премиле, 
Увија магла пределе у прах, 
Спреда се стене свуд устремиле, 
Поднебља другог осећа се дах. 

Како си простран, завичају мој! 
Па ипак за ме немаш више кут! 
Ја напред морам у неслућен бој, 
Из мирне среће у окршај л»ут. 

За мало, па ћу у загушљив мрак, 
У хладне стране, у непознат свет, 
Где душу не ће загревати зрак, 
Нити ће око забав.7Бати цвет. 

Оотај ми збогом, завичају мој! 
У теби жудно предузимах рад; 
Тобом и даље ориће се пој, 
Док будем сретб суровости млад. 



Вр. 30. 



1д08. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Стр. 461 



Мајке и даље ићи ће у срет 
Синов'ма што се живећ' живот лак, 
Мирно, без мара за туђу удес клет, 
Враћају с посла певушећи свак. 

Оне и даље, узкивајућ' глас, 
Водиће живо свуд разговор хол; 
Моји ће седу дочекати влас, 
Плачући тајно претрпљеии бол... 

Вај! Никад, никад нећу видет' свод, 
Под којим гајих свој љубавни над; 
Одмиче брзо немилостив брод, 
Носећи мене и мој тешки јад. 



л^^^-^ 



М. ДимитрцЈева&, Мостар. 

Предосјећање. 

Доћи ће ае«илост и јесен. Видим је из далека: 
Досадна, мутна и силна, влажна, блатна и мека 
Иде, злобна и мирна кб тамна слутња нека, 
Пред њом замире живот и пјесме радосне јека; 

Иде, с вјетрима хладним, у киши, с болесном тамом 
У агонији душу да испуни ледом и чамом; 

У њој ће свршити живот и пјесме радосне јека — 
Иде, злобна и мирна, кб тамна слутња нека. 
Досадна, мутна и силиа, хладна, глибава, мека 
Нлижи се јесен, ближи.... Видим је из далека. 




М. Димнтријевнћу Мостар : 

Пред сунцем. 

Кроз плаву тмину просјајкује зора, 
Звијезде гасну, прелите ведрином; 
Мирише ваздух влагом и свјежином, 
Ври жагор птица и шумори гора. 

Изнад гребена још Даница бљеска, 
Бљеска и чека сјај младога сунца. 
Обзор свијетли, док испод врхунца 
Пламен захвата к^^бета небеска. 

Трепери земља здрављем, жудњом бујном. 
Гледам љепоту. Кб и ја, све чека — 
Излази сунце у блистању рујном 

А ноћ у сјају замире, немирна. 
Нов живот Бог нам носи из далека; 
Пламте! Свуд пламте просторја етирна!... 




Раа! УегШве. 

Дует. = 



У староме парку кроз самотне стазе 
Двоје старих тихо сњежни покров газе.... 

Око им је мутно, а усне блиједе, 
Уморне им р'јечи д4си вјетра леде. 

У староме парку, скоре емрти жртве, 
Двоје старих сами буде дане мртве: 

^Сјећаш ли се јоште љубави и слада?^ 

— Пусти прошлост нашу, у гробу је сада - 

г,Да л' још срце бије само за мене? 

Да л' сам и сад само слика твога она?" . — 



Не 




Алфред де Нисе: 

Никад.=: 

Никад, ви сте рек.1и, док је око нас звонила 
тужна музика Шубертова. Никад, ви сте рекли, док 
је, и против ваше воље, у очима вам сијало сетно 
небеско плаветнило. 

Никад, ви сте поновили, бледи и лица тако 
блага, да би човек помпслио: то се осмејкује нека 
античка медаља. Алп пз трезора ваших тајни инсти- 
кат« охол и стидљив, облио вас је руменилом као 
љубоморни вео. 

Какву реч изговарате, маркизо! какав порав! 
Вај! ја нисам видео ни то дивно лице, ни тај божан- 
ски осмејак кад сам вам говорио да вас волим. 

Лепша је ваша душа него што су слатке ваше 

плаве очи. Па чак и кад их гледам, ја жалим само 

за њом, и жудим да у њеном сјају видим такво једно 

сунце. 

С францЈског Н« X* Иднћ« 




Алфред де Ми«е : 

Песма Фортунији. 

Ако мислите да ћу вам ја сад рећи коју волим, 
царство да ми дате, ја вам њено име не бих могао 
рећи. 

Сад ћемо певати сви овако редом, само ако хо- 
ћете, како ]е обожавам, и како је плава као жито. 

Ја чиним штогод ми заповеди њена вол»а, и ако 
јоЈ је потребно, ја јој могу дати и живот. 

До гроба ћу носити раздерану душу од бољке 
коју нам је незнана љубав нанела да трпимо. 

Ох, како бих волео да могу исказати коју ја 

волим! И ја ћу умрети за своју драгу, а нећу је 

исказати. 

С француског Н« X. Илик* 



Стр. 468. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 30. 



^О сла^ане зраке злаћанвјех дана, 

Кад ти л»убих уста!** — Да, бидо је дана — 

^Нада бјеше асарш, пуна среке чаша^. 
— ПокоЈна је нада, ноћ је близу наша — 

И ишли су тако исаод грана голи' 
И саио Је нојца њине чула боли... 

Душан Таминџвк. 




Р, Тунгув Леровнћ Невесињски. 

Из једне Србуље. 

(Наставак.*) 




како је у потоње вриЈеме, откако 
се био вавадио с обор-кнезом Кри- 
вачом^ Борило харамбаша проводио 
8ИМИ у Пивском Манастиру у ће- 
лијама тајнијем, то је ту и млади 
Петар поред старца игумана и књигу ивучио, 
и хришћанску вјеру утубио, да није било 
попа ни калу^ера који би га могао надмудрити 
у доба то. Умио је пјевати за пијевницом 
црквеном на свијех осам гласова и одговарати 
при јектенијама на литур^ији господњој; 
Свето је Писмо читао с таком лакоћом као 
кад говори; познавао је ток свијех седам 
кола небеснијех, и по звијездама и божијим 
по небу приликама умио је тумачити : шта 
све има бити до пошљетка; а из књига старо- 
ставнијех довнао је за стару славу и вели- 
чину земље Србинове, и аа мудрост и вјеш- 
тине мудраца и вјештака старинскијех. 

Мушка је судбина исписата на челу и 
срцу човјекову, а женска на лицу и очима 
женинијем. Те и ту. У колико се Борило 
харамбаша дичио првијенцем својијем, у то- 
лико се Мара Борилова поносила Петраном 
приспијенком својом. У њој је гледала саму 
себе и рану младост своју; и, као што се 
сита кошута врти око потока горскијех, тако 
је и душа мајчина лебдјела око шипарице 
Петране, огледала материна и радости душе 
материне. 

А и бијаше ^ево^че, не било јој зави- 
дости, да се два ока од ње одвојити не мо- 

*) Пошто је ивостало ва ову годину 6 бројева, то се није 
могла ова прича свршпти, па ћемо је у новој години продужити. 

Уре/^ништво, 



гаху. Висока као јелић; витка као дренов 
шибут; свјежа као роса на бехару; румена 
као зрела јабука — и чини ти се да ће јој 
сад крв потећи с усана и с јагодица; бијела 
као јомужа; једра и опуна, да је само фрњо- 
ком такнеп! по једном образу други би јој 

прскао; и прикладна, да 

Ко ј' видио на планини вилу — 
Ни вила јој ни^е није друта. 
Подвољак јој овалан и гојнат, а на њему јој 
с лијеве стране мадеж као алем црни а ко- 
лико зрно бисера. Двије јој очи катранасте 
сијевају испод трепавица гаравијех, бутум 
као двије звијезде ивме^у облака градоноснијех; 
а и8 њих час сијева нешто попут муње^ час 
пак пл^ушти нека опијајука влага као киша 
с једног краја неба док на другом и још 
грије сзгнце и обасјава и свијет и млазове 
њене. Гармазли јој ве^е у повијама дебеле 
као глава у пијавице, а по крајевима посте- 
пено истањене као криоца у ластавице по- 
кућарке. Уста јој тако слатка и тако румена 
као кутија стамболскога рахатлокума црвенога 
или плоска рујног вина мостарскога с медо- 
вином помијешанога. Нос и уши да је и с 
најбољом вољом и с највећом вјештином нај- 
љепшијем длијетом сама за себе градила од 
мермера бијелога^ не би љепше могла начи- 
нити. Црне као зифт а кудраве као раш- 
чешљан лан косе јој се разасуле око мермерлп 
врата и рамена облијех; и рекао би^ да је 
судбина од њих начинила мрежу да момачва 
срца лови у њу. А испод снијежног јој грла 
набубриле тврде као орах а колико два ораха 
дојке, ма^ијско лоно које те као магнет при- 
влачи себи, а као муња одбаца од себе. 

А што опет бијаше руката и кутњица, 
друге јој се равне не на^е до мора у доба 
то. Плела је, вевла на Т^ер^еф^ прела, прала, 
кухала, музла стоку, сирила, купила скоруп, 
мела масло, и помагала мајци око ^еце, као 
да јој има двадесет и пет година. Још го- 
дина, двије, и месо из кошева, пшеница-бје- 
лица И8 хамбара, и зоб и сијено из ахара јој 
родитељскијех би хоћеш-нећеш почело стра- 
дати од просаца њенијех и коња њиховијех. 

Али, једну мисли пијаница; а другу крч- 
марица; једну људи а друту судбина. Сијну 



Бр. 30. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 469. 



муња и8 неба ведрога, и погибе славни и 
честити Борило харамбаша, и у црно зави 
удовицу своју и сирочад њену. И проплака 
за №им и старо и младо што се крстом крсти, 
да је кабил, и птице у горама кроз које је 
он с четом проходио; али општа туга не 
ублажи жалости дома његова обезглављенога 
и по срцу покошенога му остатка у дому 
ојађеноме. И куку мајци! Куд ће губа но на 
јаре, куд ли куга но на баре, а куд напаст 
поганска и освета душманска но на црну 
удовицу Бора харамбаше и њезину сирочад 
нејаку. 

А то је било о прољећу на пола године 
иза смрти Борила харамбаше. И снијева Мара, 
удовица Борилова, за три ноћи почев од вечери 
уочи Ђур^ева дне до на измак Марковог дана ; и 
у сну гледа утваре чудне и прилике чудно- 
вате. И снијева прву вече Мара: 

...Као по „Боровој Гомили", ^е оно трухну 

кости затрпане њенога Борила, помилио и 
размилио се по камењу и између камења 

грдан сплет гуја пепељуга; шикћу и плааају 

језицима по гомили и око гомиле. А изнад 

њих се вије јато врана и гаврана црнијех; 

гачу и грачу; час падају на проклету гомилу, 

час узлијећу да опет пану; и бију се горе 

по ваздуху. Док одједном духну вјетар стра- 

шан, обарајући дрвље и стогове; и нанесе 

црн облак градоносан, и подухвати у пра- 

шини и откинутом лишћу са земљиног греж- 

бавога лица и вране и гавране и гује отров- 

нице с „Борове Гомиле"; и све то нанесе и 

с градом крупнијем и громовима страхотнијем 

просу на кућу сирочади Борилове. Вране и 

гаврани с граком злослутнијем попадаше по 

прозорима од куће, гује помиљеше око прагова 

и довратника кутњијех, а камење се и мра- 

морје сасу с праском ужаснијем по крову од 

шинде на кући тој. У толико сијну муња 

једна за другом и пуче гром један за другим 

из облака и мрчаве његове, и удари посред 

шљемена и стрјелицу веза за огњиште унутра 

— и запали кућу ту. Црна мајка зграби 

двоје дјеце млађе под два пазуха и, бјежећи 

из куће од пожара, повика на Петра и Пе- 

трану : да бјеже и спасавају се. И, обревши се 

ван, осврну се на дом у пламену, кад али 



има шта ви^^ети: љуте гује опасале Петра и 
Петрану, као уже двије бале виша. Мати 
цикну и полеће у помоћ ^еци својој, док у 
толико духну вихор грозан, помијешан с гари 
и прахом крвавијем, и њу обори земљи у 
прашину а однесе Петра и Петрану преко 
брда каменијех и увала стравичнијех у да- 
леке и незнане стране, да их мајчине очи 
никад више не виде.... 

И писну Мара као рањена вила, и скочи 
у страху с одра својега. И сва дрхтећи као 
шибљика, протрља очи своје, и, једва до- 
шавши себи и освијестивши се да је то само 
сан, прекрсти се и два и три пута, склопи 
руке и паде пред икону Свете Богомајке. 

А другу вече снијева Мара поново: 
....Као попела се на врх Дурмитора. 
Нешто јој се даде погледати пут истока и 
врата сунчанијех, и угледа и познаде исти 
облак онај који јој је Петра и Петрану однио 
И виђе, како се он, кад би на по пута идући 
к истоку, предвоји на два прамена подједнака, 
а један од њих однесе Петра пут страна 
сјевернијех, а други Петрану пут ливада и 
^улистана зоринијех. И јасно распознаде, како 
јој чудни вјетар занесе мцљеницу кћерку 
тамо кроз неке ружичне перивоје до у накве 
дивне дворе од мерџана на стубовима од 
филдиша а златом прекривене. А ту је до- 
чека огњевити змај, господар дворова тијех; 
сагледавши је, обрадова јој се веома; узе је 
на крило своје и посади себи уз десно ко- 
љено. А затијем, ижљубивши јој и чело и 
очи и уста и додвољак и јагодице и груди и 
ибришим-косе њезине, скиде са свога прста 
бурму златну с три камена драга и натаче 
је на домали њезин, метну јој на главу ви- 
јенац од златнога лишћа а над чело полу- 
мјесец од дијаманата, објеси јој о врат и грло 
лабудасто дванаест ђердана бисернијех, по- 
клони јој се до земљице црне у три пута и 
показа јој руком на срце своје па на дворе и 
све у дворима што је — знак, да је она 
посад домаћица и господарица над свијем 
тијем. Али јој у исто вријеме опредијели 
границе шеталишта њезина, опколи је с мно- 
штво орфана и бајадера разнијех — баш као 
пауницу голубицама, огради је дебелијем 



Отр. 470. 



1908. БООАНОКА ВИЛА 1908. 



Број 30 



шипкама гвовдвнијем на по триста корачаји 
уоколо^ и постави јој стражу од ушкопље- 
нијех и црнијех грдова на сваки кошак у 
дивостану том, — И ви^е Мара у сну том 
Цетра сина свога, ^е га онај други прам 
облачни ванесе у једну велику и шумовиту 
и пу^у звјериња свакојакога планину. Док му 
наједном долеће црни двоглави орао са сје- 
вера, И; опустивши се преда њ^ предаде му 
И8 кл>уна о свом грлу објешену влатну икону 
Светитељ'-Ђор^ија како бије аждају копљем 
коштуницом и гази је крилатицом хатом 
својијем. И, примив и пољубив свету икону, 
увјаха Петар на орла крилаша. А орао се 
И8ВИ небу под облаке и однесе бињаџију 
млада у вемљу сјеверну. А тамо бијаше један 
дио од неба пануо на вемљу; и ивашла млада 
царица ^евојка од вемље те с војском и на- 
родом, и нашла се на живе муке и големе 
јаде трудеки се да ослободи терета царство 
своје и дигне небо гдје је и било. А Петар, 
приступивши царици ^евојци, обека да ке он 
с помоку божијом скинути бригу с чела ње- 
динога. И помоли се Богу пред чудотворном 
иконом Ђор^ија Светога, и^ узјахав орла 
двоглавога, полеке у висине, и диже небо ^е 
је било и прије и равапе га ва диреке ње- 
гове. На то му се поклони царица .^евојка, и 
сав народ И8 земље те. А царици се Петар 
допаде веома; и скиде круну с главе и пор- 
фиру с ле^а^ и окруни Петра 8а цара; и даде 
му царски жевао да царује; и скиде прстен 
са своје руке и даде га њему; и вјенча се 
с њим пред Богом и народом. А, док Петар 
сје^аше на 8латном пријестолу с десне стране 
од царице љубе своје, грдне гомиле свијета 
с крстовима и са чирацима и рипидама сре- 
брнијем и^аху испред њих двоје, и клицаху 
им и по8дрављаху их и весељаху се. А од 
поклича њихова равлијегаху се брда и до- 
лине; и така бијаше вика та, да се и Мара 
трже и8а сна и ^ипи са своје постеље. 

И, поду8ео је страх и од страха дрхат 
као да је хвата гро8ница^ чињаше јој се да 
јој се око срца крави лед а да јој мо8ак гори 
у глави и мисли у њему вру. И паде ничице 
на 8емљу под онијем утлом у ком кандило 
горијаше; и ту се топло и свеусрдно помоаи 



Бргу и Светом Јовану Крститељу, крсном 
имену дјеце њеаине, да од ње и порода њена 
не одврате лица својега. 

А треку вече угледа Мара оваки сан: 
....Као полекеле двије ввијевде у један 
мах — једна од Петра и8 вемље сјеверне, а 
друга од Петране из 8емље источне, и пре- 
лекеше преко цијелога неба, и . савише се 
више Пиве те падоше обје њојви у криоце. 
И проговори Петрова авијевда, баш као ди- 
јете од пет годиница: „Петар је цар у вемљи 
сјеверној. Повдравља те, стара мајко, и пита: 
шта је с Петраном^. А настави 8вије8да Пе- 
транина: „Петрана је царица у аемљи ис- 
точној. Поадравља те, мила мати, и пита: 
8наш ли што 8а Петра.^ И тога часа каво 
8вије8де ту на материном крилу довнадоше 
једна од друге оно ва што су се и потежиле 
са неба на земљу, полекеше са њевина крила 
Петрова у источну к Петрани, а Петранина 
к Петру у сјеверну вемљу. Равабравши, да 
му је сестра, у сужањству у рукама некрште- 
нијем, Петар диже хрку и хордију с пушкама 
и топовима, колима убојнијем и ла^ама рат- 
нијем; појаха истог онакога коња под кри- 
лима, коме ив но8дрва жива ватра лиже, какав 
је у икони под Светитељ'-Ђор^ијем насликан; 
и удари на вемљу источну. Покори је и пре- 
гави у8дуж и попријеко, и опсједе дивостан- 
пријестоницу вемље те, ^е див страшни ца- 
реваше, љубеки му сестри на срамоту лице. 
И И8а8ва Петар дива на мегдан јужачки, и 
уби га и прегави коњем, и ослободи сестру 
своју и8 рука некрштенијех. А дворове цара 
дива претвори у цркву, и, на мјесто полу- 
луне на њих^ поби часне крсте од сухога 
влата; аадобивено пак благо^ рухо и оружје 
равдијели војсци својој, а претек сиротињи 
по цијелом царству; и постави ред и даде 
ваконе у вемљу ту, као што Господ вели и 
милује. И прогласи се Петар царем од истока 
до 8апада. А трубачи и свирачи и пјевачи И8 
свега свијета и од јевика свијех васвираше ув 
трубе и тимпане и 8апјеваше што их грло 
служи: живио цар Петар и кољено његово! 
Осана цару православном^ Ц^ру равноправном, 
цару ослободиоцу, цару спасиоцу! 

И силан бијаше поклич тај; лишке са 



Бр. 3 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Огр. 471. 



горе опаде од вора његова, воде стадоше у 
току својему, а звијезде се помакоше са бо- 
равишта својијех. А од њега се прену и скочи 
с одра свога Мара удовица, тресући се од 
страха и увбу^ења као го на цичи зими. И, 
вапаливши свијећу погледа на ложницу дјеце 
своје; и, видећи их да мирно спавају и дишу 
на постељама својијем, дохвати с рафа боцу 
освјештане водице те покропи ^ецу у креве- 
тима. А затијем метнувши тамјана на жераву 
по маши, окади цијелу кућу и све што је 
у кући; и клече пред иконе светијех, и по- 
моли се Богу и утодницима његовијем ципан- 
цијелу ноћ. А сјутра-дан заслаби и обнемога, 
и паде болна логом у постељу, и одлежа три 
недјеље дана; и једва се опорави. 

А једнога дана прољетнога, тек што се 
Мара с одра болесничког попридигла бијаше, 
прије воре око трећијех пијеваца заввечаше 
ланци и синџири и разлеже се тапа'^' коња и 
звекет оружја пред кућом њезином. Зачу се 
граја као оргање греда, стаде лупа кундака 
о врата, зачекета звекир са каната, и раздрије 
се нечија крупна дерла крупнијом гласином: 
„Удовице Бора харамбаше, отвори нам на 
кули капију!" 

Скочи Мара, запали свијоћу, и, боса и у 
доњој одјећи, отвори врата од куће своје, и 
не слутећи јаду големом. А у тај час зграби 
је из мрака неколико рука, јакијех као кли- 
јешта жељезна, и она се за трен ока обре 
коњ'ма под копитама. А у кући наста колеж и 
вардања, стењање и хрвање, псовка и вика 
с узвицима дивљијем. И тек сјутра дан кад 
се под цјеливом освјежљивијем лахора јутраш- 
њега и росе бисерасте изломљена и прега- 
жена Мара у ранама и локви сопствене крвк 
освијестила, ви^ела је кулу своју у огоре- 
лишту, добро своје у рушевинама, свуд 
уоколо ров и разбојиште, а над њиме вране 
и гавране. И погледа поред себе, тужна; и 
угледа двоје дјеце посопчади луде, сина Мирка 
од седам година и Милицу кћерку мјезимицу 
од љета четири; сјела ^еца поред мајке из- 
мрцварене, плачући јој ране завијају, пољуп- 
цима лице умивају, и зову је: да се дигне и 
^ране им даде. 

— Боже, Боже! је л' и ово сан?! про- 



стења изломљена жена, долазећи себи: — 
Петре! Петро! Мирко и Милице... ђе сте!... 

— Ево мене и Милице, мати моја!... 
одазва јо] се ^етић Мирко, сузе просипљући: 
— А Пека су и Петру у гвоздене ланце 
опасали и одвели собом некуд, мајко, они 
црни људи под оружјем и саруцима шаре- 
нијем што нас ноћас поробише и кућу нам 
изгореше и тебе коњпма прегазише, мати 
наша... мати наша!!... 

И тада тек на те ријечи до^е на ум 
мајци рањеној: шта се то све десило с њом 
и дјецом њезином и кућом њиховом; и цикну 
од бола и туге и очаја као гуја у пожару, и 
ипренеможесе и поново изгуби свијест своју; и 
павши главом крвавом на камен студени, оста 
тако лежећи у гару и крви и калу крвавом. 

А за то вријеме кроз вале камените и 
путање превојите низ Пиву ријеку к Тари 
ријеци влачаху се три синџира робља, као 
три блахора испретуцана. А у синџирима 
бијаше повезано мушко и женско све по двоје 
и двоје уједно. а све момчад до своје шес- 
наесте^и]^]^евојке до двадесет друге годинице' 
младеж пробрана по здрављу и узрасту и 
стасу и љепоти по свој Босни и Херцеговини. 
И звечаху клети ланци на рукама и врато- 
вима њиховијем, и упијаху се у кости и месо 
заробљеничко, и запињаху о дрвље и камење 
путем ногостопицом, и вијугаху се један за 
другијем као опуштена ужета за натоваре- 
нијем коњем по пртини. И пљуштаху грозне 
сузе из очију ^евојачкијех, као дажд по ли- 
вадама покошенијем; и разлијегаху се пивске 
стране од којевитезања и запијевке момачке, 
као зидови од тамнице хладне од цвилежа 
осу^еничког. 



Др. АлексА Ивић« 



Једна епизода из устанка српског 
под Еарађорђем. ===== 




обротом једнога пријатеља из ЈБубљане 
дознао саи за ову интересатну епвзоду из 
устанка српског под Карађор]^еи. За вреие 
устанка била је у Крањској чувена топо- 
ливница кнеза Ауерсперга, у месту Хофу. 
Устаници су српскп трпели велику оску- 



Стр. 4?^, 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 0. 



дицу у артиљериЈИ па разабравши за ту тополивницу^ 
наруче у њој неких 60 топова и мерзерових пушака. 
Писио овој поруџбини стигло је у Хоф првих дана 
јануара 1806. године, али надзорник тополивнице 
Черин не смеде саи одлучивати о овои предиету, већ 
20. јануара т. г. саопшти читаву ствар двору аустри]- 
скои. Међутик на двору нису радо гледали напре- 
довање српских усташа, а нису хтели ни да изазивају 
Турке против себе, те 14. фебруара налозки дворска 
комора Черину, да Србима не сме продавати топове. 
Идућег месеца, 19. марта, стигло је дефинитивно ре- 
шење, да се из политичких обзира ускраћује прода- 
вање оружја и муниције српским усташима. (Акта о 
овоме налазе се у крањском земаљском архиву, б112ип§;б- 
ђепсћ1;е дев к. к. Кеујегћег^ат^ез, бр. 10., 57. и 93. 
за 1806 годину). 




Српске народне умотворине. 

Женске пјесме. 

VI. 
Ђевере, златни прстене? 

Изведи сна'у у коло, 

Нека је виде свекрови, 

Зашто су сина родили? 

Нека је виде свекрве^ 

Зашто су сина гојиле? 

Нека је виде ]^евери, 

Зашто су злато ковали? 

Нека је виде заове, 

Зашто су брата имале? 

Нека је виде сватови, 

Зашто су коње морили? 

Нека је види и војно, 

Зашто је дибу кројио? — 

УП. 
Ђевере, златан прстене! • 

Златан ти цвијет дадосмо. 

Ако ти цвијет увене, 

Ђевере, све је до тебе. — 

Уг пол»е ружа процвала, 

Све поље листом покрила, 

А једног краја не могла. 

Туда мн иду сватови; 

Добри се коњи играју, 

Барјаци златни вијају, 

Злаћане узде тргају, 

Бојна се седла ломљаху, 

Сјајне се сабље блистају, 

А гласне пушке пуцају, 

Кићени свати пјевају! — 



УШ. 

Који су оно сватови, 
Што но су зашли у гору? 
Коме ће свати на конак, 
Коме ли двору бијелом, 
Које ли злато водити? — 
Оно су наши сватови. 
Нашем ће двору на конак, 
И наше злато водити. 
Зашли су свати у гору, 
А наши двори на крају 
Не знају доћи сватови, 
Спремајте слуге у пол»е, 
Нека нам свате доведу; 
Да нам се злато не брине, 
Да свати коње не море, 
Да бојна седла не ломе, 
Да нову чоху не деру, 
Да златне ћурке не губе, 
Да скупи касек не праше. 
Да златне токе не праше. — 

IX. 
У овом двору бијелом, 
Одавно коло не игра. 
Данас је дошло вријеме, 
Да коло игра и пјева. 

X. 
Сад се злато сватовима нада, 
Начинила од цвијећа лада: 
Од шембоја и од алкатмера, 
Од босиља и од ђул-беара. 

XI. 
Полећела два б'јела голуба, 
И падоше на пенџер ђевојци. 
Донесоше два зрна бисера, 
Бацише јој у злаћане скуте. 
То не била два 6'јела голуба, 
Нит' дон']еше два зрна бисера, 
Нит' метнуше на злаћене скуте, 
Већ то била два ђевера млада, 
Донесоше два златна прстена, 
Мећу сна'и на бијеле руке. 

ХП. 
Шта се сјаји на сред Сарајева? 
Ил' је диба међу терзијама, 
Или чаша међу бекријама, 
Или свила међу везиљама, 
Или злато м^' кујунџијама? — 
Није диба м^у терзијама, 
Нити чаша ме]^у бекријама, 
Нити свила међу везиљама, 
Нити злато ие^* кујунџијама, 
Веће сна'а ме]^у ђеверима. 

ХШ. 
Младо момче испред двора прође, 
И пропјева јуначкијем гласом: 



Бр. 30. 



1б08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 473. 



»Чије злато на води заспало? 
Да ие није срећа нанијела, 
Злато би му вода однијела. — 
Ја љубио, ја је избавио, 
Па ке влато бити нени дато.^ 
Дочула је ђевојачка иајка, 
Тражи шћерцу по бијелу двору, 
Ал' је шћерка већ допала војну. 

XIV. 
Устани злато невјесто, 
Ето ти иду свато^и, 
Опремај брже дарове: 
Староме свату кошуљу. 
Ђеверу златну мараму, 
А милом куму бошчалук, 
Младоме војну најљепши 
Бошчалук златом везени, 
И златан југлук с гранама, 
И твоје лице бијело, 
А сваком свату по јаглук. 
Свати ће сна'у дароват': 
Од старог свата јабука, 
И жути дукат за дара, 
Од кума златно прстење, 
Од војна диба злаћена, 
Од сваког свата по рубља. 

XV. 
ЧиЈИ су оно дворови, 
У њима златни столовиУ 
Мариног војна дворови. 
Што кажу златни столови, 
То су 10] мили ^евери. 
Спремају свилу скројену, 
Да Мари сна'и донесу, 
Да милу сна'у обуку 
У златну свилу и дибу. 

XVI. 

Ста ри свате , дико наша, 

Даруј нама коло наше, 
И у колу колово^у, 
Честита ти кеса била, 
И у кесиГдесна рука! — 
Ој, ђевере,. дико наша, 
Даруј нама коло наше, 
И у колу коловођу. 
Весела ти сна'а била, 
И у двору ноиграла, 
И до в'јека сретна била! — 
ЂувегиЈО, дико наша, 
ДаруЈ нама коло наше, 
И у колу коловођу. 
Сретна теби драга била, 
На руци ти сан засиала, 
У лице те пољубила, 
А у 3 ру пробудила, 
Своје лице теби дала, 



С тобом рухо подерала, 
До вијека сретна била! 

Х^П. 
Одви се златна жица од ведра неба. 
То не била златна жица од ведра неба, 
Већ то била лепа Мара од добра рода, 
Сави се своме војну у златна њедра. 

Х^Ш. 

„Злато Маро, је л, ти жао мајке?'' 

„А што ће ми жао бити мајке, 

У мог* војна бољу мајку кажу."" 

XIX. 
„Отвори дворе, ј^евојко Мејрушо, Мејрушо!" 
„КоЈИ си Јунак, да т' отворим дворове, дворове?'' 
„Ја сам јунак дели-дервиш Алија, Алија.^ 
„Нут у мене сјајне токе Мејрушо, Мејрушо!" 
„Нут у мене ситан ђердан Алија, Алија!" 
„Уватићу, потргаћу Мејруше, Мејрушо!" 
„Ак' уватиш и потргај Алија, Алија!^ 
„Нут у мене мур-доламе Мејрушо, Мејрушо!** 
„Нут у мене мур-димије Алија, Алија!^ 
„Уватићу, подераћу Мејрушо, Мејрушо!** 
„Ак' уватиш и подери Алија, Алија!*' 
„Нут' у мене сјајни' ножа МсЈрушо, Мејрушо!** 
„Нут у мене сјајне павте Алија, АлиЈа!" 
„Уватићу, отпасаћу Мејрушо, Мејрушо!" 
„Ак' уватиш и отпаши Алија, Алија!** 
„Нут у меие мрке брке Мејрушо, Мејрушо!** 
„Нут у мене солупчића АлиЈ'а, Алија!" 
„Уватићу, почупаћу Мејрушо, Мејрушо!" 
„Ак' уватиш и почупај Алија, Алија!*' 
»Нут у мене ведро чело, МеЈ'рушо, Мејругао!" 
„Нут у мене б'јело лице, Алија, АлиЈа!** 
„Уватићу, обљубићу МсЈрзгшо, Мејрушо!** 
„Ак' уватиш и обљуби Алија, АлиЈа!*' — 

Сарајево, 

Прибиљежио : ГруЈнца. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Гете и госпођа ШтајН; од Милана Ђ.урчина. 
Београд, 1908. изд. књиж. С. Б. Цвијановића: Пре- 
штампано из „Срп. Књиж. Гласника . Стр. 26. — 
Жена у Гетеоаој поезији од Милоша Три- 
фунца. Господин аутор написао је ову занимљиву и 
лијепу радњу како сам вели из ове побуде: „не тиче 
ме се, да ли је Гетеова љубав, која је трајала од 
1776—1789. била платонска, него сам покушао да 
покажем, да је та љубав зато што је била платонска 
трајала од 1776.-1789., дакле читавих тринаест 
година, не би трајала толикр, по моме мишљењу, 
да није платонска." Љубавна психологија 
мучнија Је него свака друга и то је разлог, да се 



Стр. 474. 



1908. БОСАНСКА ВвЛА 1908. 



Вр. 30. 



некв с в и читаоци сложити са г. аутором и његовим 
мишљењеи. Опке је познато, а из многих љубавних 
одЕОса знаменитих л>уди знамо, да и неплатонске 
љубави могу врло дуго трајати. А напротив 
мало ке бити жена, које не би знале причати о томе, 
како су кратка вијека били многи велики љубавни 
пламенови, баш за то, јер „он** није хтио, да се дуго 
игра »Шиег То^^епћиг^а « 

Да ]е велики Гете, који иначе није љубио пла- 
тонски, — овај пут духовиту и слатку игру са го- 
спођом Штајн тако продуљио, па да је била пла- 
тонска, томе се лако нађу разлози: 

I. Гете је онда још био врло млад: 26 година! „Она" 
старија за седам година и мајка седмеро дјеце! Век 
сама та околност даје замислнти, да на жену у тим 
приликама човјек добра укуса није могао јуришати 
н. пр. на исти онај начин, како је могао на дјевојке 
и жене млађе и слободније. 

П. Гђа Штајн била је жена високог образовања 
и још веке рафинеријв, и тиме је везала младог Гетеа 
трајније, него д уге жене. То је била жена из виших 
социјалних кругова, елегантна и по томе век мање 
приступна за нагла освајања. 

Да један те исти мушкарац може наки уживања 
једанпут у љубави платонској, а други пут (код 
других жена) у посве неплатонској, то је психолошки 
и физиолошки оправдано и могуке, па је било мо- 
гуке и код Гетеа. Њему (иначе необуздану) било 
је угодно имати и један одношај финије врсте, „по- 
3 и р а т и"^ у театралним призорима неуслишане љубави 
— за промјену. Његово је доба било доба таквих 
романтичних љубави, пуних сентиметалних п умп- 
шљених мука; а за то је г. Штајн била веома добар 
објекат и „модел^ за његове пјесме и прозу ове 
врсте. 

Гетеову платонску љубав са гђом Штајн мо- 
рамо ипак замишљати у најширем смислу те ријечи, 
т. ј. са великим концесијама — са њезине стране. 

То се види из његових писама. 

Да је на трајност те љубави утјецало и то, што 
госпођа Штајн бијаше само до извјесне границе при- 
ступна не може се пореки али та околност није била 
ј е д и н и основ ове велике и изнимне трајности, него 
један од многих момената, који су се овдје у сретном 
свладу нашли. 

. * # * 

У исто вријеме изашла је у Београду и друга 
књига „Ж ена у Гетеовојпоезији од Ми- 
лоша Трифунца; прештампана из ^^Српског Књиж. 
Гласника"^, а обрађена (на 136 стр.) такође на врло 
занимљив начин. У огромној литератури о Гетеу има 
врло много дјела, која обрађују тему ове књиге, али, 
систематоки рад о жеии у Гетеовој поезији дао нам 
је госп. аутор п р в и п у т. Та ке књига у велике 
заинтересовати и нашу публику, нарочито жене наше. 
Из ње се види, да је-жена у Гетеовој поезиЈи засту- 
пљена и у својим Најбитнијим представницама и у 
својим најважнијим односима у животу. Гете је умио 
да створи сасвим конкретне, понекад до ситница 
дошљедне женске типове, који никако не застарије- 
вају, јер су истинити, реални, који су стално заним- 
љиви Јср су разнолики. И ако су то Њемице, оне 
нијесу ] е д и н о Њемице. нијесу чак ни прије свега 
Њемице, њихова се народност осјека узгред, а оно 
што и поред све њихове индивидуалне разноликости 



необично јако избија, оно што им је свима заједничко 
јесте: женство, »(Јав в\У1^ \Уе1ћПсће«.За то ке ову 
књигу са уживањем читати и српска жена и било је 
лијепо и добро, да је изашла и у засебном издању. 
Аутор ју је писао са финим психолошким опажањима 
и са великим симпатијама спрам жене као 'човјека 
— "уопке. 

Јел. Веловићева. 

С. Тројановић, Тур и зубар у ерпскил зеи- 
љана и у народној успоиени. Отиск из Сборника 
статеи вТЕ*. чест1> В. И. Ламанскаго. Санктпетербург 
1906. — У ово] расправи говори о туру и зубру, 
изумрлим дивљим воловима, гдје су њихове кости у 
српским земљама нађеве, за тим историјске белешке 
о њима, и на послетку све доводи у везу с тради- 
цијом народном. 

Ђт. 81та Тгојапоу16, Е1пе Аћпип^ уоп Лет 
ВеГгасћ^ап^бУОгвапее ђе! Аеп РПапгеп, 1т вегМ- 
8сћеп Уо1ке.01оћи9,№.24.Ва.ХС111, 1908, доказуједа 
српски прост народ има неки појам о оплођавању код 
биљака, јер у време цветања краставаца, бундева и 
бостана Подринци турају међу вреже и по стазама 
поред леја многе ките маце, која својим мирисом и 
бојом цвасти привлачи бумбаре и друге двокрилце да 
сисају мед, па успут свракају и у цветове краставаца 
и других поменутих биљака, те полене преносе из 
цвета у цвет, који заплођавање изврше. За то народ 
ово кикење мацом зове „ж енити краставце, 
бундеве итд." Досад је било познато у науци да 
само Арапи умеју да помогну запло]^авању код урие, 
што на брзим коњима пренесу грану од процветале 
мушке урме и задену је у грање женске урме своје 
оазе - а сад ево и српског интересног примера. Ово 
је истина код народа само слутња, али ипак'врло 
значајна, јер је без сумње много старија од Линеова 
проналаска оплођавања код биљака тек у 18 веку. 



Књижевне и културне биљешке. 

81оуап8ку Ргећ1еА о Крањчевићу, У Златном 
Прагу излази век једанаеста година свесловенски 
лист под уредништвом Адолфа Черног и доноси пре- 
воде и оригиналне чланке из свих словенских књи- 
жевности и то све на чешком језику. У 3. бр. тога 
листа за децембар доноси на челу листа слику чу- 
веног хрватског пјесника Силвија Страхимира Крањ- 
чевика и двије његове пјесме „Монолог** и „Сјен" у 
преводу Јури Рубина. Затим доноси подужу биогра- 
фију пјесникову, од Јосипа Милаковика (у 2 броја). 

Нови позоришин вомад. Повнати драмски писац в од- 
лични српски књижевник Бранислав Ђ. Ћушик написао је в 
трећи поворишни коиад иа босанског живота. Први је ^^Кнев Иво 
од Семберије«, други ^Данак у крви", а овај нови аове се »Хаџв 
Лојо**. Сиже је увет ив историје окупације Босне и Херцеговвне. 
Радња се догађа у Сарајеву, у најљепшој сарајевској Гави Усреф- 
беговој џамији. Биоградски листови хвале овај најновијв Нушићев 
комад и сви се слажу у томе, да и овај рад ни мало не ваостаје 
ива пређашња два комада. Прикааао се на биоградској поворнвци 
први пут 4. децембра. 

Три знамеиита Херцеговца. Овако се вове књига Тома 
II. Ораховца, која је скоро ивишла из пггампе. У њој се говори 
о анаменитим војводама херцеговачким Мићу ЉубибратиНу, Мех- 
мед-Али Паши Риаванбеговићу и дон Ивану Мусићу. Књига је
Internet Archive Audio

Featured

Top

Images

Featured

Top

Software

Featured

Top

Books

Featured

Top

Video

Featured

Top

Mobile Apps

Browser Extensions

Archive-It Subscription

Save Page Now

Full text of "Bosanska vila"

See other formats
