(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Bosanska vila"

Соо^1г 



Тћ1К 1К а (11§1[а1 сору оГ а Њок [ћа! \уак ргсксг\чх1 Гог §спсга[10пк оп Ик^гагу кћс^уск к^сГогс 1[ \уак сагсГиИу ксаппа! 1^у Ооо§1с ак раг[ оГ а ргојсс[ 

[о таке (ће адогШ'^ ћоокв »Ивсо^егађк опИпс. 

Ц ћав вигиуеи 1оп§ епои^ Гог Ше соруг1§ћ1 1о схршс ат! [ћс ћоок [о сп^сг [ћс рићИс иотајп. А рићИс иотајп ћоок 1в опе (ћа1 адав пе^ег 5ићјсс[ 

(о соруг1§ћ1 ог адћове 1е§а1 соруг1§ћ1 1егт ћав ехрша!. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 111 [ћс рићНс иотат тау ^агу соип(гу (о соип[гу. РићИс (1ота111 ћоокк 

аге оиг ^а^е^л^аув (о (ће рав(, герге5еп(1п§ а адеаКћ оГ ћ1в(огу, сиКиге апи кпо^л^^еи^е (ћаСв оГ(еп ШГВсиК (о Швсоусг. 

Магкв, по(а(1опв ап*! о(ћег та1§1паИа рге5еп( 1п (ће ог1§1па1 Уо1ите 'л^Ш арреаг т (ћ1в ћ1е - а гет^пиег оГ [ћ1к ћоок'к 1оп§ јоигпсу Ггот [ћс 

рићИкћсг [о а Ићгагу ат! ГтаИу [о уои. 

ТЈба^е ^иМеИпеб 

Ооо§1с 15 ргои(1 [о раг^псг \у1[ћ Ићгапев (о <Иџ1П2е рићИс иотајп та(ег1а1в ап*! таке (ћет ад^ие^у ассе551ћ1е. РићИс иотат ћоокк ће1оп§ [о [ћс 
рићИс ат! \ус агс тсгс1у [ћс1г сив(о»11апв. Кеуег(ће1е55, (ћ1в адогк 1в ехрепв1Уе, во 1п огЉг (о кеер рго^^Шп^ (ћ1в гевоигсе, 'л^е ћа^е (акеп 5[срк [о 
ргс\'сп[ аћикс ћу соттсгс1а1 раг[1ск, 1пс1и(11п§ р1ас1п§ [ссћ111са1 гск[г1с[1011к оп аи[ота[С(1 ^исгујп^. 
№ а1ко акк [ћа[ уои: 

+ Маке поп-соттета1 ихе о/ЉеЈИех № (1ск1§пс{1 Ооо§1с Воок бсагсћ Гог икс ћу 111(11 У1(1иа1к, а11(1 \ус гсцис5[ [ћа[ уои икс [ћскс Шск Гог 
регвопа1, поп-соттегс1а1 ршровев. 

+ Ке/гатрГ)т ашота^еЛ ^иегут§ Ђо по1 5еп(1 аи1ота[С(1 цисгкк оГ апу 50Г[ [о 0(Х>§1с'5 5у5[ст: 1Г уои агс со11(1ис[111§ гсксагсћ оп тасћјпс 
[гапвкИоп, ор(1са1 сћагас(ег гесо^пШоп ог о(ћег агеав адћеге ассевв (о а 1а1§с атоип^ оГ [сх[ 15 ћс1рГи1, р1са5с со11[ас[ ик. № спсоига^с [ћс 
ике оГ рићИс (1ота1п та(ег1а1в Гог (ћеве ригровев шп тау ће аћ1е (о ће1р. 

+ Л/ашМш анп&н1(ои Тће Ооо§1е "ада^егтагк" уои вее оп еасћ Ше 15 е55еп[1а1 Гог ЈпГогтЈп^рсор^саћои^ [ћјк ргојсс[ а11(1ћс1рЈ11§ [ћст И11(1 
а(1(11(1опа1 та(ег1а1в (ћгои§ћ Ооо§1е Воок 8еагсћ. Р1еаве по по( гето^е 'Л. 

+ Кеер и 1е§а1 ^Ућа^сусг уоиг икс, гстетћег (ћа( уои аге ге5рОПВ1ћ1е Гог епвиг111§ [ћа[ \ућа[ уои агс (1о111§ 15 1с§а1. Во 110[ аккитс [ћа[ ји5[ 
ћссаикс \ус ћсИсус а ћоок 15 111 [ћс рићИс (1отат Гог ивегв 1п (ће 1Јп1(е(1 8(а(е5, (ћа( (ће адогк 1в а1во т (ће рићИс (1ота1п Гог ивегв 1п о(ћег 
сои11[пс5. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 5[И1 т соруг1§ћ( уаг1е5 Ггот соип(гу (о соип(гу, аћА вдс сап'! оГГсг §и1(1а11сс оп вдћс^ћсг апу врес^Дс ивс оГ 
апу вресИ1С ћоок 1в аИо^л^е^^. Р1еаве по по( аввите (ћа( а ћоок'в арреагапсс 111 Ооо§1с Воок бсагсћ тсапк ![ сап ћс икс(1 111 апу таппсг 
апуадћеге 1п (ће адогШ. Соруг1§ћ( 1пГг1п§етеп( ИаћШ^ сап ће циКе ве^еге. 

Ађои( Ооо^е Воок ^агсћ 

Ооо§1с'к тјккјоп јк [о ог^апј^^с [ћс №Ог1(1'к ЈпГогта^Јоп а11(1 [о такс ј[ ипЈусгкаИу асссккЉк а11(1 иксГиК Ооо§1с Воок Зсагсћ ћс1рк п;а(1сгк 
(Иксоусг [ћс \уог1(1'5 ћоокк \ућИс ћс1р111§ аи[ћогк ап(1 рићИкћсгк гсасћ пс\^ аи^Испсск. Уои сап ксагсћ [ћгои§ћ [ћс Ги11 1сх1 оГ 1ћјк ћоок оп [ћс \усћ 

а[ |ћ1111р : //Јзоокз . доодје . сот/| 






I 



*гг*\7 л 



I 



*-^^К1^^ 



9/0?Ј 



> 






л.. 



^(^^ ^' 



БОСАНСКА ВИЛА- 

ЛИСТ ЗА ЗАВАВУ ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ, 

УРЕДИО: 

НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ 

ВИТЕЗ ОРДЕНА МЕЏИДИЈЕ, ТРЕЋЕГ СТВПЕНА. 



ГОДИНА ДВДДЕСЕТ ТРЕЋА. 
• 1908. 



САРАЈЕВО 

: : ИСЛАМСКА ДИОНИЧКА ШТАМПАРША. 






САД РЖА Ј : 



Увод: 



;ни чланци: 

Њ С. Талетов: таталачкој публици. 59., Књижев 
нички ванат. 225., Цоца Ђорђевићка. 353., Поли- 
тика и књижевност. 433., Смјелост у критици. 142. 

Владислав Деткови^: Милорад Гавриловић 241. 

Димитрије Мишринови^: Национално тло и модерност. 
289., 305. Пјесник, Миховил Миколић. 450. 

Артур Шопенхауер: писцима, превео Д. М. 321. 

ИзБорне пјесме: 

Драгутин Ј. ИлиЛ: Стара и нова година. 2. 
Михајло Мирон: Планинска зора. 3., Просвјети. 85., 

Са струна 149., Маска љубави. 246., Звијезде 246. 
Монах Валеријан: У манастиру. 3., Судбина. 69., *** 

70. Завјештај. 70., У манастиру. 132,, 196., 212. 
Лазар Е. Мишкови^: 0, зар?.. 4., Ра1а Мог^апа 164. 
Лаз Јов. Ђор^евиЛ: Ране. 20., У вечери благо. 101 , 

0, да ли ће! 102. 
Алекса ШаншиЛ: Музи 36., Звоно 325., Краљ п пре- 

пелица. 325., На извору. 325., Село 325., Под 

једрима 391. 
Драгослав Или^: ♦*♦ 36. 
Мирослав: Немир 37. 
Б. Пешров: Зима. 37. 
М. ДимитријевиЛ: У бесаним ноћима. 53., У ведрим 

ноћима. 117., Пјесме звијездама. 179., Без на- 

олова. 296., У јесењи сумрак. 439., Предосјећање. 
467., Пред сунцем. 467. 

Милош Перови^: Болови свију људи. 85. 

Јела: С пута. 85. 

Др. Н. ЂориЛ: Полазак из Прокупља. 87., Милош 

пред турским околом. 257. 
Сава ТеодосијевиЛ: Последња песма. 101. 
Хидалго: Не кидај се вјечно. 101 
Д. Ј. ФиЈСиповиЛ: Из песама кроз векове. 132. 
Ми^ун М. ПавиЛевиЛ: Горштак 133. 
Душан Таминџић: У прољеће 149. 
Јела ОстојиЛ: Пјесма једног сна. 164. 
Светозар МилетговиЛ: ***. 164. 
Св. Р. М: Кад звезде дрхћу. 164. 
Милорад МитровиЛ: Ловачка пдила 230. 
М. М. МилогиевиЛ: Добро се сећам. 230. То беше 

негда. 230. ♦*«. 230. 
М. СимиЛ: Изгубљена звезда. 230., Завршна реч 260., 

Слобода 358., Пртљаг. 466. 
Јован ДучиЛ: Из „Плавих Легенада" (у прози). 257. 

Из „ Јадранских Сонета" (Звезде, Јутрењи Сонет, 

Поред воде, Л>убав, Лето). 308. 
Сима ПандуровиЛ: Сенке. 261., Резигнација. 275., 

Доле. 276., Мртва јесен 276.,Ватре спасења. 276., 

Светковина 357., Немир. 374., Јулско вече 391., 

У пола седам. 466. 
Велимир РајиЛ; Без натписа. 261. 
Вгв: Слутња. 261., Виђење. 295., Поента. 295., Пре- 

станак Јаве. 358., Волео сам, више нећу. 374., 

Виолина. 404., Измнрење 422., Ноћ љубави. 440. 
Д. С. ПиЈаде: Моје песме. 296., Из исповести. 391. 
Вељко Петровић: Повратак. 341. 
Вој. Ј. Илић: Из једне шетње 341. 
Рикард Николић: Хоиигпо. 342., Као звијезда 

404., Кобна ноћ. 439, 



Драг. Ђ. Туфегџић: Кад је била сама. 342. 
Коета Петровић: У туђем свету. 375. 
С. Д. Петровић: АД^о Маге... 375., У крчми. 405. 
Владимир Станимировић: У чежњи.391., Сонет. 

405., Песма. 423. 
Миховил Николић: Пјесме 452. 



Преведене пјесме: 



Л>врмонтов: ♦*♦, превео Милорад А. Антонић. 21. 
Кирил Христов: Л, с бугарског, Вучитрнац. 37. 
Е. де Амичис: Просјак, превео Д. И. Батаљевић. 37. 
Хр. Д. Максимов: Жеља, с бугарског, Вучитрнац. 86. 
Константин Величков: Сонет, превео Владимир 

Станимировић. 231. 
Пол Верлен: ***, превео X 261. 

„ Мој породични сан (у прози) пр. 2 261. 

л Јесења песма „ „ „ 262. 

„ Дует, превео Душан Таминџић.' 467. 

Сили Придом: Лгонија (у прози), превео / 277. 

И. С. Тургењев: „Из песама у прози**, (Супарник, 

^ Природа и Да се обеси) превео Ј. Максимовић. 

278., 279. 
Фридрих Ниче^Из Заратустре, превео Д. С. Пи- 

јаде. 280., Ноћна пјсема, превео Д. С. Пијаде. 

344., читању и писању, превео Д. С. Пијаде 

441. 
Т. И. Тјутчев: Прољетне воде, превео М. Димнтрп- 

ЋЧЈтжШШжШЂ Ч.Џ шЧтв 

О. Н. Чјумина; ***, превео М. Димитријевић. ;]2в. 
Феодор Ивановић Тјутчев: Пошјј.и, Господе.... 

У тиху летњу ноћ., Ноћ., Шума об ;есен., Јеоење 

вече., Прољетна бура (у прози), пре1«ео др. Јован 

Максимовић. 327., 328. 
Алфред де Мисе: Ноћ у августу, превео (у прози) Н. 

М. 358.; Моме пријатељу Алфреду Т., превео Вој. 

Ј. Илић. 376., Никад, (у прози) превео Н. X. Илић.467., 

Песма о Фортунији, (у прози) превео Н. X. Илпћ. 467. 

Жан Екар: Серенада, (у прози) превео М. Мплин- 

ковић. 362. 
Виктор Иго: Уепј, Уј(1ј, Ујсј превео Вој. Ј. Илић 

375 ; #** превео Вој. Ј. Илић 392. 
Г) е и 8 8 е п : Одломци из Веда превео Дим. Митрп- 

новић, 377.; 396.; 406. 

Ј у л и ј а Ж а д о в с к а: Сад је друкчије, превео М. 

Димитријевић 392.; 
А. К. Толсти: Кроз небеса, превео 2-гп 405.; 
Фрањо Прешерн: Храст, што га вјетар у зпму 

обара, са словеначког В. С. 405.; 
Ј. П. П о л о њ с к и: На гробу, превео — 8. 406. 
А. С. Пушким: Кавказ, превео Мита Димитрије- 

вић 423. 
Марселин Деборд-Валмор: Саадијеве руже 

превео Н. X. Илић. 426., Успомена, превео Н. X. 

Илић. 426. 

Изворне приповијетке: 

Очигледна настава у турској школи, од 

Стевана Сремца. 1., 21. 
Један спомен, од Боаве К. Маршићанина. 4., 22. 
РЈспосници, од Симе Ераковића. 18., 33, 



Спавај, од Јована Д. Пешике. 35. 
Полажајник, од Јанка Веселиновића. 49., 66. 
На Дежурству, од Тасе Ј. Миленковића. 51., 68. 
У Липнику на Сиаилагину чардаку, од Н. 

Н. Херцеговца. 71., 163. 
Добротвор, од Пере С. Талетова. 82. 
Преображај, од Е. 97. 
Стана, од Милана М. Делића. 99. 
Скакање, од Симе Матавуља. 113. 
Окамењено срце, од Пере В. Јовановића. 115., 133. 
И шуме наше пл; чу, од Васе Кондића. 129. 
Драма уноћи, од Милорада Павловића, 145. 
Његова смрт, од Л>. 147. 

Бивши, од П. С. Талетова. 161., 177., 193., 209., 
226., 242., 258., 273., 291. 
Нема маме, од Ст. 179. 

Онај који пјева, од Војислава М. Росића. 211. 
Ђур^евски уран.ак, од Ст. Витаса. 228., 247., 262. 
Отац Поликарп, од Душана Синобада. 245. 
Паук, од Ст. С. Н. 277. 

Из записника, од Ст. С. Н. 277. 
До виђења, од Ст. С. Н. 278. 

Контрола, од Р. М. Поповића-Чуппћа, 293. 

Н ст а л г и ј а, од Ива Ћипика 307. 

Док су гореле воштане свеће, од Мите Димит 
ријевића. 308., 322. 

Два сна, од С. Д. Петровића. 323. 

Српска молитва, одБранислава Ђ,*>Нушића. 337. 

Из једне Србуље, одР. Тунгуза Перовића Не- 
весињског 354., 372.. 388, 407., 423., 434, 457., 468. 

Всчерња прича, од Мите Димитријевнћа 37 1 ., 403. 

Фема, од Николе Т. Јанковића.392. 

За слоб^^да, од Николе Т. Јанковића. 420. 

Јелине сузе, од Данице БАпдикке 440. 

.) е л н г Ј у т р а, од Саве П. Вулетића, 454. 

Басне, од Милана Вукасовића. 465. 

Преведене приповијетке: 

Ко да буде муж? Од Адама Мицкијевића, спољвког 

Лонткијевићева. 5., 23. 
Отац, од Бјернсона Бјернстјерна, превео Никола 

Стајић. 6. 
Племенит муж, од Н. Гарина, превео Чедовић. 24. 
Весео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, превео 

Никола Стајић. 37., 54., 89., 104., 118., 134., 151., 

167., 199., 215., 265., 280., 313., 345., 376. 
Концерат у Кременчугу, од ♦*♦, превео Сава 

Д. Мијалковић. 39. 
Пошљедни осмијех О р е т и н, талијанска легенда, 

превео Жив. М. Радосављевић. 55. 
Покајани гјрешник, од Лава Толстоја, превео 

Миодраг Ј. Стевановић. 71. 
Б е 3 р а д а, од Владимира Исмаилова, превела Стана 

Теодосијевића. 86. 
Предање о хитону Христовом од В. Сјетлова, 

превео Часлав. 102., 119., 136., 150. 
С т Ј е п о, од К. М. Отањуковпћа, превео Марко Крстић. 

165. 
Пресуда, од Бироа Лајоша, превео Славко М. 

Косић. 180. 
Стари Град, о^ И. Румена. превео Влад Стани- 

мировић 182. 
Вјерна љуба, арапска прпповијетка, од Мпх. 

Брадваревића. 195. 
Сутон, од М. Димитријева, превео Л>убомнр С. 

Јоцић. 197. 



Укидање тјелесних казни, од К. М. Стањзгко- 

вића, превео Марко Крстић, 200., 214. 
Из великодушности, од Ј. Н. Потапенка, превео 

Никола Стајић, 231., 248. 
Мртва уста не говоре, од Артура Шни1^1ера, 

* превео Иван Корницер. 232., 249., 264. 
На прагу, од И. С. Тургењева, превео Ј. Макси- 

мовић. 263. 
С а л о м а, трагедија у једном чину од Оскара Вајлда, 

по њемачком превео Бранко С. Пополлћ. 296., 

311., 326., 340., 359. 
На моме прозору, од АпсЈгес^ Тћеиг1е1: а, превео 

Ђ. X. Серафимовић. 301. 
Сестра по млијеку, од Франсоа Копеа, превео 

Мих. Ђорђевић. 328., 342. 
Јунак, од Габријјела Данунција, препсо Д. 363. 
Ш умски звијер, од Антона Чехова, превео Добрп- 

воје С. Васиљевић. 394., 408., 426 
Азра, од Максииилијана Берна, превео С. Д. Мпјал- 

ковић. 442.. 460. 




Поу 



^чнп члапци: 

^ки карод, од дра Смме Тројаноиииа. 8, 2б, 

41., 57.,. 72., 92., 107., 140., 154., 170., 186., 203., 

217., 239., 251., 267., 315., 348,, 364, 378. 
Из бечке дворске архиве, од Дра Алексе 

Ивића. 9. 
Демократизација науке ифилозофпје, од 

Дим. Митриновића 26., 40. 
Филозоф Марко Аурелије, од Дим. Митрино- 

вића. 58., 73., 122., 141., 154., 171., 187., 204., 

218., 
Кувада, од дра Тих. Ђорђевића. 91. 
Лав. Биолошко посматраше од Ђ. М. Раце и А. 

Пејића. 105. 
Кувада, од дра Алексе Митровића. 121. 
Говор помоћу знакова, од дра Владимира Ћоро- 

вића. 122. 
Превласт српскога народа набалканском 
полуоству, од дра Ст. Станојевића. 138., 153., 
. 169., 184. 
Кувада, од Јелице Беловић. 202. 
Ускрснуће талиЈанских жена, од А. П. Ирби 

с енглеског Митра Морачина. 236. 
Кувада, од Петра С. Иванчевпћа. 267. 
Облачпна п њено језеро, од Лаз. К. Мишковића. 

268. 
Педагошка теорија и васпитни рад, од дра 

В. Бакића. 282. 
ПросвЈСта у СрбиЈи у вијеку ослобођења 

од Јована Миодраговића. 329., 346. 
Шта ЈС уметност, од Лава Н. Толстоја превео 

ВоЈ. Ј. Илић. 369., 385., 401., 417. 
ХЈПса (1е11а Кођђја, од Павла Лагарића. 444. 
Једна епизода из устанка српског, под 

Кара^орђем, од дра Алексе Илића. 471. 

Српске народне умотворипе: 

Пјесме : 

Н. Т. К.: Соко ц\ра ХПћепана. 9., Хајдук Мале- 

ница. 365. 
Јово Трк*1>а: Про^^аја Богданове љубе. 9. 

Смрт Маре 11атерине. 142. Како Бог 
хоће. 284. Јованбег\)в гријех. 285. 
Стеван Ј. Крављача: Смл)т Нушковића Вука. 2Г) 



Трпимир: Женске народне пјесме из Херце- 

говине. 42, 93, 107, 173, 220, 332,, 349, 

379, 429. 
Марица Љубибратић-Перовић: Сарајчице. 60. 
Јанко А.: Херцеже Стјепане. 75. 
Вит. Јовановић: Народие женске пјесие из 

Ваљева. 155, 268. 
Р. Шуковић-Вујачић: Женид15а Мијата Хајдука 

188, 205, Освета КдЛаића Бећира 252, 

Јован бећар и сирот]^ ђевојка 397, 410. 
К. Поповић: Погибија Јусс1 Мучина Крњића 

316- 331. \ 

Љ. Ј. Пећо: Српске народ|^е пјесме из Јања. 

445. 
ГруЈица: Женске пјесие. 462, 472. 

Приповијетке] 

Хранислав М. Прибаковић: Уиије добро да ди- 

јели 10. Кравород 43\ 61, 75. Чини 

добро, не кај се 239, 25 
М. Кордунаш: Српске нар. пј^иче из Горње 

Крајине 28. 
Милан Јанковић: Људско око. 
Јелица Беловићева: Бисера. 93. Цраљица Вила. 

123. ^ \ • 

Сава Теодосијевпћ : Финдур. 156, 173, 189. 
Љуб. Јанковић: Цар и ЈБекар 207 ј 
Лаз. К. Мишковић : Ђузел Ахмет. 221.,Џумирти 

касап. 333. Три сестре и царев син. 380. 

Капаипаша. 411. ^ 

Милош Ђ. ПЕкарић: Зла жена. 286. 
Н. Т. К.: Редуше. 302. 
Љубоиир С. Василијевић: Срећан момак. 350. 

сланина. 366. 
Н. Н. Херцеговац: Добра паметСоломунова. 446. 
М. С. Петровић: Побратим Ђаво. 463. 

Бајалице. 
Јов. Лаз. Јовић. 108., 124. 

Књижевна хроника: 

Под маглом и Данак у крви, од Пере С. Та.1е- 

това. 11., 29. 
Онима, којих се тиче, од Павла Лагарића. 30. 
Кир Герас и Човекова трагедија, од Пере 

С. Талетова 76. 
Ћ^ књ .жевности, од Павла Лагарића 77. 
Наши синови, од Влад Ђоровића. 94., 109. 
Немирне душе, од П. С. Талетова. 158. 
Сопски књижевници о Сими Матавуљу, од 

П. С. Талетова. 381. 
Војислав Илић у иадању Српске Књижевне 

Задруге, од Марка Цара. 413. 
Бранине приче, од П. С. ТаЛетова. 430. 

Оцјене и прикази; 

Копун, од Д. Ј. Јовичића. 13. Слике ив ревизије 
од Србо.Ђуба «Д>убибратића 13. Школски Радник, 
од Срб. Љубибратића. 14. ВоП, од Недељковића. 31. 
ЧудиЈанке, од В. Р. М. 31. Смиље и Кови ље, од 
М. Недељковића. 44. Зимске руже, од Павла Зла- 
тића. 45. Наша Школа, од Срб. Љубибратића. 47. 
Српскп народни вез и текстилна орнамен- 
тика 62. Београд у служби туђину, од Срб. 



Љубибратића. 63. Глаоник срп. друштва за 
дјеч. психологиЈу, од Срб. Љубибратића. 63. 
Песме Ј. Одавића, од Павла Златића. 78., 95. 
О часовницима и Срп. нар. игре, од Срб. 
ЈБубибратића. 79. Годишњица Николе Чупића. 
од Ј. Миодраговића. 110. Здравље, од Срб. Љуби- 
братића. 111. Из Скандинавије, од Т, 125. 
Новаја теорија происхожденија человјека 
и его вирождениЈа, од С. 126. Рг1јевр1ед 
ћгуа^вке от1ас[Јп8ке кпЈ1де, од Јелице Бело- 
вићеве. 126. Опћа географија, од дра Јефте 
Дедијера. 144., 158., 175. 31аУ18сће Уо1к- 
{огзсћип^еп, од М. 175. Криминолошке 
слике код ерпских судова, од — ћ. 191. Те- 
оријскаипрактична педагогија од Србољуба 
Љубибратића. 192. Зембиљ, од Мирчете. 207. Мала 
српска читанка (латиницом) од Ћ. 223. Стихови 
Ђорђа Мартиновића Милошева од М. 255. 
Руковијетсрп. пјесама изБосне, од М. 265. Српска 
народна јела у Херцеговини, од В. Ђ. 271. 
Свеопште изборно право гласа, од В. 271. 
Песме Крсте Миладиновића и Из две 
лирике, од Мирчете 271., 272. Селена, од Србо- 
љуба Љубибратића. 286. Реч две на критику 
дра Јефте Дедијера о опћој географији 
од М. Недељковића. 303., 318. Сима Роксан- 
дић, вајдр, од Јов. Дучића. 317. Модерно 
ро^тве, оД'«^Влад. Ћоровића. 334. Бтнографски 
3 б (> р н:и к,* с^ Срб. Љубибратића. 335. Ум и р а њ е, од 
Д. .М. ^^;' ИЈесме Марина Сабића: Тгвпи1;с1, 
од Дим. Митриновића 366. АИ-ђађа 1 бе1гс[е8е1 
гагђојп^ка, од дра С. Тројановића 383. Одго- 
вор проф. М. Недељковићу, од дра Ј. Дедијера. 
двд* &р 1» » ии » н ^В.'^4>1диТамељи психол огиЈв, 
од Дим. Митриновића. 431. Човјек и етички 
принципи, од Дим. Митриновића. 446. С пута у 
Солун и Св. Гору, од Сам. 463. Гете и гђа 
Штајн и жена у Гетеовој поевији, од Јелице 
Беловић. 473., Тур и 8убар474. Егп е Аћп ип^ уоп 
Лвт ВеГгисћ1,ип&8Уог^апгв 474. 

Позорипши преглед: 

Српско народно повориште, од М. С. 287. 

Крупније биљешке: 

Прослава четрдесетогодишњице ресавске бибдио- 
теке, од Драг. Бранковића. 335., 351. 

Кратки преглед хрватске омладинске књиге, од 
К. 447. 



Некролози: 



Милован Ђ. Глишић. 17. Поп Стево Трифковић. 65. 

Симо Матавуљ. 81. Милан Ђ. Милићевић. 449. 

Књижевне и културне биљешке: 14., 32., 47., 

63., 79., 112., 126., 159., 176., 192., 223., 255., 272., 

288., 304., 319., 336., 352., 368., 384., 398., 415., 

448., 464., 474. 

Нове књиге и листови: 16., 32., 48., 64., 80., 96., 

128., 160., 176., 224., 240., 256., 288., 304., 320., 384., 

400., 416.. 448., 464,. 475. 

Читуле: 80., 112., 127., 160., 176., 224., 256., 304., 

320., 368., 400., 448., 475. 

Читаоиима: 224., 256., 476. 



-»^^ 



^< 



^ 



ВроЈ 1. 



САРАЈКВО, 10. .ја11.уа1)11 1908. 



Год. XXIII. 




+ Гтс11ЛН Г|>с.ми11, |110Г[Н1;1 

Очнгледн!1 настава у 
тЈрској школп.*) = 



Шедио родиие пиао^^а^по ч»1с п мене ш 
()доо[>нт;а ошптинск-ог. Паанло се, 
да спаки еспаф ГЈудс »аступл.он С>а\} 
са 110 једннм п{>сдставнико.м у оп- 
ттини, 31» пп аа игг« друтч*, а оио да Г>]>ан|[ 
пд Ч1>1>и;11,111ја II ћифта сиој сталеж- при ранре- 
Јитаил' по1>еза и ирпрсна — и ја так-о, као 
||ро(|)ееор оудсм изаЈ^рпн послс јсдне иурпс 
дебате у партиском одбору на ислшсу ^калост 
Гано грнеупје, комс сам »апремпо месго, јс]) 
јо он требао да будс изаоЈ^ап као прсдстатпп; 
грнчарског еспа<||а, који се састојао т Гана н 
јои! тЈ^н члаиа. 111та сие нмје Гане рпдио да 
ме потпсне. Прстио је да ћс пступптп пз па))- 
тије, да ћс понући за собом цуо грпчарски 
еспаф, да ћс шжренути лист и ])а»буцати 
па])тнју, п пгга све пије пЈ^етио! Ллп све го 
пије помпгло ни и>ему, а ни мени! Ја остадо 
у одбору, и оп на сокпку : обојица незлу^о- 
нол>нн. 

Ја сам мЈ^зсо на седнице, на оно редовно 
|,[ои^н>с II зева1{.е у к.плш, и пзвлачио сам се 

нсштимиппс идтиовпЈеткс поч. ('тгкоиа Оре.чци. Ирнп ииливиии 
п јв 11иц|)т. Мн јс 
Ур. 



кад сам год могао. То су остали одбоЈ^инци 
приметпли и гледали кроа прсге п мспи и јоиг 
двојици тако исто ренносних одбо])И11ка као п 
сам И1Т0 сам, а го су били 1\1уфт1тја и Вукус 
|,[е»веЈ,1ија, којп су нер(ДОвно долаа^ити, а ре- 
довпо иевали и ћутали на ссдииц!\ма, с том 
))!»злт;ом нгго је Муфтпја пЈ^етурао бројанице, 
а Букус као ксвернца рсдовно гЈ)пцкао и нобао 
нске лсблсбије, пипитикос нли ДЈ^угу какву 
доликатссу, беа које ипкад није Ј,[еп Србина 
мојснјевскс всропсповссти. Уа го сам сс п и;ј- 
илачио иа ссдница вад год сам могао. Али ш 
то [^[Д је Д01ПЛ0 Иреме испнтА, онда се пока- 
шито, да су ме чували као оно К])ал> од -.\е- 
\у,шл На-^ачка војподу. 'Гада мене одрсдите да 
будсм пЈ^нсутан од ст]>ано оииггинс на нсппчу. 
који ћс се д])жати у ту])Ској школи. 

Ниснм имао куд, него се морадо примитп 
пос1)амл,сп и])Име1)ом одборника Ивка јорган- 
|,[ије, који је вјј^то радо ишао па све испнто 
Ј)едот1о већ од неколико годипа. Управо, из- 
гледало је, да сс .ча то п прпмао одб()])ништва, 
само да мо^ке у јупу месецу, ка,!, дођс ревизо]). 
прнсуствовати нспитима. Мене јс зачудила 
она ])СВ1гост и онолика санесносг, којом јс он 
редовно одлазио и као укоиан седео од по- 
четка до к]}аја испита. Лош вите сам се за- 
чудио, кад сам чуо, како се толико извс1,[б.10 
и толш.-о иптересовао целим током исппта, да 



Стр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИ.ЛА 1908. 



Бр. 1. 



Је тачио знао да каже: где Је у којој школи 
бољи одговор био ин })ачуиа, у којој опет и;] 
српског јеника, историје или :-{ем.1>оп11са. (Волео 
је Ј'ако српску историју). Зиао је чак пои- 
менце и све и одлпчио и рђаве ђакс, и об- 
јашњав^о и узрок томе, и говорио обично, да 
је са свим природно, што је *и(»ко дете па- 
метно. „И тако му беисе бата-човек: с пашу, 
море, могаше да збори, садразама, бре, да 
превари ласно — такав си му беи1е гатко у 
турцко време!'* А тако исто и за тупо 
дете није се чудио што Ј'е тупо. ,,0д куд ^^е 
па ивер, далеко од кладу, та и дете од татка ! 
Татку му беше ту гкун, ама ;и1аи1 ли к-акав 
туткун — л' три гроша паре мучио могаик^ 
да се 1)азбеЈ)е, толко бсЈие ћорча!" И кад сам 
га Ј^едном :-}апптао, 1ито се то он толико ин- 
тересује за ипсолу, и зар му није незгодно, 
да оставља дукан на мла1;има а он да пре- 
седи цео дан у тпколи, да — тако да кажем 
— свој хлеб једе а ту1)у бригу води, он ми 
одговори : 

— Хе хе, ти ме питујеш, јпто си у овеј 
годпне зареди, по чкол,е?1 Ласно ћу ти од- 
говорим!... Ја сам си, господине, селско дете... 
У турцко време и нииглијска градска деца 
што су, па не научипге лгаого — та селска 
деца ће се науче ништо!!! 

— Па хоћеш сада да накнадииЈ, а? 

— Имаше га у оној време неки Ване, 
Ване с окаљци звамо га, не памтиш га го- 
сподине, умреја је, умреја је дамно, хеј-хеј 
јонгге попре него што ће си Србија заступи. 
Он си нам до\)е за даскала у село. Ама зар 
учеше ништо?!! Ба! Оди терзиски занајет 
беи1е, па си дође у паите село, па прави пољака 
по селске куће: „Ајте, бре, домаћпни, збори си 
пол^ак по куће, пратите децу у чкољу доишја на 
113 Ниш дацкал, ће ви учи децу за ма»1и ајлак !" 
Ете такој си је поче чко.1>у. Лма каква чкол>а! 
Спрама даскала, ете, и чкоља беше! Он си 
седи и шије антерије и памуклије, а ми си 
четамо. Па берем да састави једну 1^одииу. 
Докле трајаше памуклије и аитерије да ишје 
и да ги крпи, и он си остаде туј - - кад ие- 
стаде, а он си збере паре од терзилак и ајлак 
у кемер, а маказе и аршин под ми1ик'у, па си 
отР1де у друго село, демек, чк'Ол>у да о'гвоЈ)у, 



а селска деца осташе си еи^ици и магарики 
како и проди њега. Ете сал тој си је моје 
школување и моја паука. 

— 1Га иггаУ! Сад ваљда хоћеи! да на- 
докнадиш. 

— Ка1^о МИСЛИИ1! Да иакнадим господине, 
ехМ убаво одговори Ивко 11оу:-^дано и крепко. 
Што не иаучи у детииско моје време, тој си 
саг паЈсиађујем у дрте годиие. Море, ја си сам 
^гутим, па учим, а 1писому не казујем што се 
убаво офпјди. А, да те ие мј^зи, господ1ше, 
а и меи па, да со пе мајемо, а да ме саЈ^ узмеш 
1и^ протокол, па да ме питујеи!, ће рекиепт: 
моЈ^е Ивчо ли је овој, Ивчо пз Сићево, пгго 
зиаје ца])ства колка су и за престоиице и за 
иаши цареви и крал>еви с кога С(^ бише и 
кога тепаше. Иха! Море један ли је ствар 
што га научи! Неће ми верујеш; ама толко 
сам учови,ак, да три деда-Виктора ласно да 
искочи од меи' ! 

— Нрло добро, врло добро Ивко! Човек 
се учи док је жив. 

— Е,- е, и ја ти тој зборим, господине. 
Па ми саг за чудо што си правиш ! 

Па саг гледам, господине, к-ако искаш да се 
извучеш од дужнос. А пусто моје незнање. 

(('вршиће се). 



"^ж 



Дриг}тин Ј. Илик : Биоград. ^^- 

Стара и нова година. 

Поноћ. На прагу куће моје 
Њих две стадоше коб у коб, 
Свака носаше брсме сиоје, 
Једиа у живот, друга у гроб. 

Пова о надама, пуна жара, 
Веселим оком поздравља нас, 
Уздахну сетио Година Стара 
11 њезин тужно застења гл ас: 

— Куд ср.1>аи1 амоУ — Међ људе, стара, 
Срећу и наду проеућу евуд; 
Милост п љубав сунчана жара 
Сејаћу иггедро у ллдску груд! 

„II све ће сјати у новој слави, 
Кра.Е.евства мога блпстаће трои; 
^1у ли како ме весело здравп 
Срдаца људских милиоиУ!" 

II а лек је сре11Ио! речс јој ста^^а, 
Тако су п мој ствнлп лет, 



Зр. 1. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 3. 



11 ја 11М дадох обилна дара, 
ГГа ето како остављам свет! 

Док тебе здраве са пуном чашом, 
Чекајућ твога обиља рог, 
Моне са празиом гађају флашом, 
Ногама гоне са прага свог! 

Тн у свет ступаш са пуном надом, 
Обиље носиш у људскп сој, 
Ла опљачкана силазим с јадом, 
И с тугом гледам на удос тво]! 

Збогом, и памти: Славићс тебе, 
Посчедњи док ти нс узму дар, 
А послс ће те ногом од себе, — 
Једнаки ту су просјак и цар!"* 

То речо стара; а у том трену 
Звизнуше празне боце за њом, 
Она се саже, ко стрела сену 
У вечпост мрачну, станишту свом. 



Крај жуборних вода њено стадо пасе, 
Чујем пјесму њену, њене миле гласе 
И њезина звона, кад ми.10 зазвоие 
И тихаиу јеку, што планином тонс 




Михаило Мироп. Сарајево. ~ 

Планинска зора. 

Источпе плаииие жарким огњем горе, 
Пламти иебо плаво срод планинске зорс, 
0/1; спјетлости сјајне гасну зп'Ј*езде јасне. 
Даница сс гаси, сјајни мјесец гасне. 

Далеке планинс иза сна со буде, 
Радосно и страсно новог сунца жуде, 
Треперс и стрепе, шапћу и шуморо, 
Стоји шапат, шумор шузгориве горе. 

Планински пијетли оглаитују зору 
И пјевају птице кроз зе.1сну гору, 
Пастири се моле украј тора стара, 
Поздрав.Бају свето свог иебеског цара. 

А кад горски вихор гором завихори 
И румена зора кад зором озори, 
Тад кликну пастири и пјесмс запоје 
11 са пјесмом буде мило стадо своје. 

Тад зпоиа зазвоие и пјесме захоре 
Засвирају фрулс кроза звучне горе. 
Све планиие шумно жамор зажаморо 
И животом иовим жубор зажуборо. 

На планинском вису испод густих јела 
И ја мирио сједим крај хучнијех врела 
И моЈа ое дуит про планина вине 
^1екаЈући суицо, да са горе сине. 

Л' цвјетноме дому, гдјо ио воде струје 
И жалосие врбе гдје ио тужно хује, 
Г/ф^ ио горско цв'јоће слатки мирис ишри, 
Колиба со б']ели, миомиром мири, 




Монпх Балеријан: Ман. Јошаница. 

У манастиру. == 

Вп путујте, белогриви ва.1и, 
У далеки, непознати крај! 
Чујјте мало, вали задрхтали, 
Туге моје распламтеле вај. 

Откуда вам песмо тако брујне? 
Ко вам даде тако сладак глас, 
шуштите, воде златострујне, 
У дап јасни и у иоћии час. 

Благослов вас са небеса прати, 
С вама горда гора пева сва 
0, плачпте с песмом од чудоса 
Песму вашу о^1ушам тужаи ја. 

Кажите ми: кад се тужпих звона 
Проталаса откииути јек, 
Растужи л' вас песма монотона 
И л' мој скрушен у цриини век! 

Да л' чујете лелујање грана 
И1умских душа падахиути збор? 
Знатс л' повест мога самостана, 
Разумото л' звезда неми хор? 

Тише, тише! Са иебесних груди 
Кад се слије пежног злата зрак, 
Да л' вам снове набујалс буди, 
И та.1аса бледих полот лак? 

Лх... у друмној хармонији с1с.1адноЈ, 
Кад забруЈи у ноћ шума сва, 
Под липама на гробници хладној 
Убајукан слушаћу вас ја. 

И под огњем звезда с неба плава, 
Кад ослепи бујне душе глод, 
И ускрсне сиомена држава 
ТГ нејасних привиђоња ред! 

Тад у игри раскалашних снова 
Кад чујете душе моје пој, 
Забрујито тужиом звуком слова 
И журте ое на пут да.1ек овој. 

Шапат иежнпх липа у ноћ тију, 
И мог срца уздах горак, бон, 
Нек со с вашом музиком салију 
Д" посмртног псалма дубок тон... 




Стр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Пр. 1. 



Лаа« К. Мишковик, Делнград. 

0, зар?..- == 

Чим очп склопих у тавној иоћи, — 

Кад бура заче највећо.м снагом; 

Громови јече причајућ' моћи 

Над оном земљом милом и драгом, 

КоЈу тирании муњама бије, 

Под коЈим Србпн ко црв се вије! 

Ветрови хује, гласе разносе, 
Што се стене, ко дивља рика 
Облаци густи ломе и носе. 
Мучећи долс јадна грешника 
У ком се душа са страхом бори.... 
А брзо, као зора зазори. 

Облаке гони, тама се крену, 
И зрак обасја брег и долпну. 
Жива се душа из страха прену. 
Жељно гледећп плаву висину. 
И све што живи, подиже главе, 
Ж«љно с»1ободе, суица и славе. 

Сунце их зраком с»1ободе грије 
И гледа јоште ведра пм чела, — 
Песма слободе мило се вије 
Из снажних груди песма весела, 
Што се пз душе патничкс чује 
Па доља јечи, — брег о (.јекује. 

И моЈа душа тамо пс зтп, 

Да после буре мпле обиђе, 

Грлећи стене, грлећ' голетп. 

Ал ту .ми санак са очп сиђе. 

0, — зар тек у сну само се збпва, 

О чему душа на јавп снива?... 




Божа К« Маршићанин : ~ 

Један спомен. 




а испричам псшто о дпојпцп орпгпиалшгх 
људп, коЈп су билп п прошлп, а којпма 
данас рпјетко којп зпа п да су постојалп. 
Ме1)утим, то су бпли у пстини воликп .ч>удп! 
Величпна њихова била је у њпховоме пош- 
тењу, дак^лс, у врлипп која јо дапас тако 
ријетка. Ово што хоћу да причам п ја сам од другога 
слушао. Може битп да нпје све сасвим тачно, али да 
има впше од половипо пстине, то јс спгурно. А кад 
би од овога што Ку причатп, бпло макар п пола пстипе, 
п то бп било довољно, да сс тп људи спасу од 
заборава. 

Ледап од онпх људи јестс иок. Коста Хранпсав- 
љевић, бивши пуковпик и дугогодишњп пачслпнк 



српске стајаће војске, бивши, чини ми се, првп управ- 
ник ондашње артиљеријске школе, а садашње војне 
академпје, велики добротвор биоградске спротиње, 
коЈОЈ је послиЈе смрти све своје имање завјештао, а која 
га се данас п не сјећа. 

Други ЈС, опет пок. доктор Ребрић, чини мп се, 
први физикус управе града Биограда, још у опо ври- 
јеме кад је физикусу била цјелокупна плата 72 талира 
на годину, човјек који јс пошљеднпх година свога 
живота жпвио као каквп пукп спромашак. 

Пок. Храппсављевић бпо јс руски офнцпр, па је 
као такав прешао у српску војску. Бпо је образолан 
човјск, што јс у опо вриЈСме била рпјсткост. У дуж- 
ностп бпо је нсобпчно строг, не само према другима, 
ного п према самомо себп. Војник је бпо п душом и 
тијелом п војиички позпв п жпвот волио Јс нада све. 
Докле год Је иосио војничку упиформу, на мундпру 
ЈС носио широку, руску јаку, због које је главу и врат 
носио необично укрућено. Па кад јс, под старост, и у 
пензпју догоао, и тада је продужио живјети војничким 
животом. У Хилендарској улпцп пмао јс лпјепу кућу, 
у којој му је становала послуга, човјек и жена, који 
су га божем слушали. Оп пак, становао јс у малој 
кућици у дворпшту. У овој је била Јсдпа мала собица 
и у собицп Јсдан војнпчкп кревет са сламњачом и 
11обетом. То је бпла његова соба п постеља. Сам је 
своју собу чпетпо, сам кревет намјеи1тао, сам је себи 
до крдја Иуимота чпстпо обућу п докле год јо могао 
ходитп, сам Јс себп доноспо за ппће воде са ?,Хладнс 
Водо^, пзвора, у блпзпнп дапашњега Новог Гробља. 

Лоднога дапа у опо вријоме кад јс бпо начелппк 
стајаће воЈСке (тада пијс бпло минпстарства војног, 
већ је којпа управа долазпла у састав мпппстарства 
унутрашњпх дјела! бјеше дошла у Бпоград Хранпсав- 
љевићева мајка, да впдп оппа. кога толпко годика 
нпје бпла ипдјола. Опа јс оамо толпко сазпала, да јој 
је опп у Бпограду, а ла какпоме је положају, то јој 
пије било позпато, те је уп1.1>од тога морала дуго, без 
успЈСха, разбпратп о епну. Ппкоме пп на памет нпЈе 
падало, да оваква јодна проста старица .може бити 
маЈ1са тако впсокога господппа. Распптујући тако о 
спну, старица со намјорп па некога офпцпра, који, по 
оппспнању отарпчппу, до1)С иа мпсао, да њезпп сип 
ппје ипко другп, во11 глапом комапдапт Храипоављевпћ. 
Поведс јо овај до ондашм>е, а п оада^пњо касарно, (до 
дапашњсг мпппотарства грађевпна) гдје у каоарнскомс 
кругу опази Хранпсаиљсппћа, опкољепа офпцирпма, па 
га покаже старицп, увјерапајући је, како је то њозин спп. 

Старпца ое упути у касарпскп круг и кад јо 
доп1ла близу офпцира.доиста позна међу њпма својег сина. 

— Сине мој ! Мој слатки сине! узвикнула јс п 
упутпла се Хранисављсвићу раширепих руку, да га 
загрли. 

- ('тани стара, одопјече Х[)анпсављевић и пружп 
руко п>ој, да би јој спрпјечпо прплазак. Пома овдје 
твојега сипа. Овдјс еу све само српскп офицпри. 



6р. 1. 



1908- БООАНСКА ВИЈГА 1908. 



Стр. 5. 



Старпца с,е зачуди! Мира бити, шпелила ј<', да 
јо С11[г иијс позиао, па кроз п.тач понпип: 

— Коота, спнс, аар ие позпајош сноју мајкуУ .1а 
сам, срцс моје. тноја нана. 

— Не, но, стара, мн свн којп емо овдје имамо 
само једну иајку и то је Отиџбипа. Ндч тн одавде. 

Онда сс окрене јсдноме од млађих офнцира па 
му рече: 

— Водчте ону старицу у ту н ту механу н Еса- 
жнтс га;(Д11, да јој даде најбо.Ђу слбу и ое1С другч шта 
буде затра5К11,1а. Ја ћу му оие платпти. 

— А ти, отара, рочо отарнцн, 11,1,11 за сжнм гос- 
подпном и оетанп опамо г,1Јс то он будс одвсо, па 
тамо че1;ај сина. Он 11е ти со јавити. 

Старнца је отншла, а кад јо Храннсапличи!!! 
снршио ПОСЈ10 у касарии, отнтао јо пајбрже епојој 
М!1]ци, ]ер јо етарица ^шцнјело Пила н>с1'011а матн, а ои 
њеи Н11Јн>снспи]|[ еин. 

Пос.шјс понратка Обреиоин!!« у Србпју, око 1850. 
го.т,. пок. кн>аз Михан.ш озбн.Ђно со бијате нисно 
ипшл.у, да етаја^^у иојс.ку, код које јс бно попустпо 
рсд и дпоциплипа, ноправн, па ос, тога радн, санје- 
топаи са нп^ЈСнпјнмодг^Ишчра о томс,п1та бн ос у тој 
цијс.ЋИ 1сао најбо.1.0 могло учпннти, којп су му пзја- 
вилн, да бн једино Хранисаил.снпК бпо у стању по- 
прапку изиршити, ако би сс пз нопзијс доноо за на- 
чс.1ника отајаћо нојокс. 

Књазу .Мнхаилу бнло је позиато ко.шко јо Хра- 
нноан.1>сннћ као ппјипк бнп спроман н строг, па унажп 
псти прс^лог п пареди да позону Храписан.1.еви11а 
н.ему. 

Кад је он доито Кња:) се пајшЈпјо поздранн 
са њим лнјено, па му онда почне ријочима сликати 
р))аво стањс у војоцп н нсод.10жну 11<1трсбу, да «;е 
то стање поправп. Иа кад му је тнмс иапранио згодап 
увод, напомене му, како јо упјероп да бп ое то 
стање понајбо.ЂС мог.10 попранпти опда, када бп он 
дошао за начслника стајаКе војске, и лпјспо га за- 
ма1н, да ес тога положаја нрими. 

— - Ваша Свнјетлост, одговори му Хранпсап.ЂСНпћ 
укрућен по војнпчкп, ја сам остарио п нијесам вишс 
за то. Имате )Н1 млаћих људп, којн ћс вам овај посао 
свршитн бо.ге од менс. Зато пас молнм да мсне оста- 
нпте гдје еам. 

Књаз Мпханло узо га упјсраватн кико он пијс 
никак^Ј стар, п како нпко од м.1а1)их .Ђуди не 6и могип 
посао снрпЈити тако добро као оп, због тога, што 
мла^)П .Ђудп пеиају т1>лпко угледа колико он. Па га 
продужи 11 ла.ЂС молнти П1Т0 је могао љепше, да се 
понуђенога му положаја нри.чн. Но Хранпсављевнћ 
ипје хтио да чујо за толике књажевс молбе, те га је 
оиај најзвд морао отпуститн.не свршившн са њпм нншта. 

Пос.1ије нсколпко данд Књаз поново бјеше са- 
звао офицпро радп савјотовања о тој стварн, а на 
пме: кога бп требало поставитп за начслника војске. 



Јолан од оних којп му бнјаху н ранпје савјето- 
нали да на речоно мјесто узие Храннсав.Ђсвнћа, за- 
ппта Књиза, зишто ипје узео њега? 

Нпјо ннкако хтпо да се приип, — одговори 
Књаз. 

— А јестс .тп га молили? унита онај. 

— Молно сам га, а.11г сне узалуд, ■ — одговори 
Књаз. 

■ — То је ногрјешка, Ваша Свијет.1ост, примпјетп 
псти. Хранпоав.ЂСвнћ не ради ннкад нпшта по молбц. 
(Јп зна еамо иа заповнједање п слупшње. Да сте му 
запонједп.ш да нрпмп поменуту дужност, он би одавно 
бпо на њој. То је руекн ео.1дат, Господару 

,'1ругог плп трећог дана послпјс тога у конаку 
бн.1а јо нскакна забива, на коју је, по Књажевој за- 
повијссти, бно нозвап п г. Хран11сав.11>евић. Хранн- 
сив.[.енпћ ]о дошао иа забаву у војничкој уншЈнзрми, 
н аа свс врнјеме стајао је поред ноких нрата укру- 
ћсио, 1.'ао да је па ши.Ђбоку. 

Пидећп то Књаз Михан.10, прн^е му. 

Зашто стојнте ту 1'осполине Хранпсав.т.евићу 
п зашто тако стојите, као да сте на дужностп? Оно 
јс забапи п будптс комотнп, рсче му Нњаз. 

■- - Ваиш Сви]ст.1оет, јаназабанс не пдем. Онамо 
сам дошао по нознву Ваше Свпјстлостп, п онда сам иа 
дужностн, одговорн ова]. 

Вндјс Књаз Мнхапло с кнм има пос1а, па ће 
му рсћн: 

— ;!би.1х1, тако јс, ]а сам вас звао. Вн ћете, го- 
споднно Храппоав.т.енпћу, још сјутра црнмитн дужност 
пачглппка стајаћс во^еке, н кад то учиннте доћн 
]1сте ди ме о томе навијестпте. 

Разумнјем! одгопори ои. А како Књаз не 
рсчс нишс ништа, запнта га: 

— - Могу лн сад пћн? 

|1'ња:1 му о.1обрн да пле н он одмах оде. Сјутра 
дап био јс на дужпости пачелпика ста]аће војскс н 
задоно.Ђпо очекпнањи, која су на њега нолагапа 



^ 



(СпршпКе со). 



Адах Ни1(ЕЈвв|к. 



Ко да буде муж? 



акна је разлнка нзмеђу .'ћубанн лјсснпка н 
.Ђубавп фцлозофа? ^{апнта млада дјонојкл 
упирући нееигуран пог.10д у своју чу- 
варву. 

— Во.Ћв ми право реците, одговори 
ова, (а била је већ старнја п искуспа 
жена! — кога господина нн волнте: да ли нјесннка 
Нкана нлп фплозофа Ввсилп]а? 

— Ах, рече уздахнувши д]ево]ка — обојнца су 
добри младићн; обојица су за.Ђуб.Ђенн у иенс, а.1и 



Стр. ( 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 1. 



кадгод разииш.Ђам о томс, 'тни ми се да т •[»илозоф 
гшшс во.т. Зар иијеси ][риијоћавала како црвени кад 
т видп ? Кад сли попг.Ђедњи пут ушла у салоп, 
расправ.Ђао јс о стварима врло кажит: и дубоким: о 
крајности и безкрајности; о кругошши и уг.ловииа и 
Бог зна (1 чему још, о чему ти ие ногу испричатн. 
Заммсли ф11лозо1|»г1 кнд у иајвоКо] ватрп док-^зујс, па 
и пород тога 1сад мс внди забораип еваки нсход 
својпх доказпвања, Његово чс-ло, којо јо дотле бпло 
покривено о1)лацпма и маглои фплозофпје наједанпут 
се разведри, а лице му облп румен. Рекао мп је дл 
налпчп на молптиенпк, јсоји, иа да је озбиљан, иора 
блти укоричен у црвени сафијан, да би иогао наћп 
ијеста у дамском будоару. 

— Одлично! — уавикну старица. 

■ — Узии књигу сафијску, пођи за филоаофа Ва- 
силија и престани мучитп људс својим непреетаним 
колебањеи. 

— А.1И, моја драга, внкну лијепа, иеодлучна 
дјевојка — а шта 11е бити са мојпм јаднии пјеснп- 
ком? — ах кад би ти зиа.та како оп еастав.Ђа дпппс 
акростпхоне, одо, бај|«>, а све мени у славу. А што јс 
пајважнијо, ево те стихове штамиа у лпстовима. С 
каквии је нестрп,Ђењем очекивао да изађс тај лист. 
С каквии мп је запосои п радошћу дониоирвпоштам- 
пани табак — још в.та»са1г. С каквим је нсстр11Л.ењем 
расијсцао листове прстом — пемајуки ножапри руцп? 
Дивних је ствари било тамо! ^^аиисли... било је звп- 
језда, палма, слика, пдсала! а-ш ти свс то не разу- 
мнјеш!... Знај, еамо, да сам впдјсла тамо споје име 
штампано крупним словима. 

Кћи чиповника и удова генера.шца засицепплс 
су од једа. Моје пме у повпнама! 

— То је истпна! — промрм.Ђа чуварка — ја 
не трппм ту удовицу, која свуд прнча да јс млађа од 
менс. Ох кад бп твој пјесник могао учинитп па 
да генера.тца пукнс од муке! Пођи за пјесннка! 

— А.тп каису -- уздахну дјевојка — да еу 
пјесппци неста.1Н11. И ја сама анам да Иваи није 
само једиој дамп инсао акростиховс и бајке. А што 
сс тичс филозофа — аа н.егово сам срце сигурна. 
Осим што иде у библиотекс, не идс никуда, говори 
са заноеом само о књигаиа. И ако бп ес по својој 
женидби могао у што за.Ђубити — то еу само круговн, 
јер гам чу.1а како је говорио да пема ништа еаврнЈС- 
није нп љешпе па свијету од кругова. Тешко је бити 
.Ђубоиоран на геоиетрнјсву фшуру; то није опасна 
ривалка. 

-' Имате право, моја драга — нмате потпуно 
право да ее бојите нестална мужа. Мој покојнп јБог 
да му душу нрости) јадао се често пута пд моие када 
бпх га добро пстукла с нремена на врпјеме, јер је 
често то застужинао абог ненјерства. Јадпп мој ка- 
плар! Ја мислнм да је и он био пјесник, јер је често 
пјовао пјесму: „Гдјс хусари старих .Ћета...* — п то 



га је без су.мнл' одржанало у псобу;|Д11ио|;тн -.кпвота. 
Ја сам за ф11лоао<]к1. 

-- Ллп пјеснпк ми сс злгслео у сна божанетва 
подземна, да ћс мп битп вјеран. Пликала с^хм, глсдао 
мс је 11 са сузама у очпма заклпњао ни се п прп- 
:п!аНу тп да мс јс јако .^ирнуо. Фплоао^јга ппјс.ам пп- 
када видјела да плачс. Ја бих више во.^т.сла псјетљи- 
вог мужа. Кад год »и ес буде плака.1о нск;* п мо,ј 
муЈВ нлачс, а ка,т ии ее будс евидјело да ее опесвп- 
јвстпм, мој ијесникуиро би од очајања,док бпмс^јутпм 
фплозоф одмах послао по .ЋСкара. 

— Лпјепо, к-ажем, врло лијепо! - попика чу- 
нарка тапшу1ш рукама -- муж комс се пе вјсрује, 
право је чудовнште. Ја еам пробала двапут да паднем 
у несвпјест; знаш шта је урадио оида -- опај ка- 
плар — ио] иуж? Запио трубпцу од хартпје, па једап 
крај запалио, а другп мстнуо у уста п дунуо мп у 
нос толико, да бн н мртав скочио. Ах, објешењак', 
неваљалиц један! 1Мис.1им, да јс н он морао бптп 
нешто мало фнлозо4>. Иошто сам дсЈОро размислпла о 
овпм стварпма, реНп Ну тп, да еам аа пјеснпка. 

— Ах, само да ппје 11уд.т.п[1 - прекпдс ,чепојка; 
--- алп сваког тренутка мијења расположењо. По пе- 
илд критнкује моју тоалету, подсмиЈева се мојии из- 
разпма, окрпв."1.ујр ме да сам свирјепа, да сам пестална; 
оштро поступа са мном; ах, Боже мој, како је по- 
нскад иеспоеан! Тада се враНам филозофу, јер је 
увијек миран, задо110.1>ан и не сунња. II кад размп- 
шљам о ћуд.ииности пјесника, фн.тозоф јс унјерои да 
јо мој дух огрезао до упгију у теза.ма које он преда 
мном развија. Нп[сада ме нијс паавао свпрјепом и.ш 
несталпом. ГТоикЂедњп пут мп јс рекао да са.*1 његоп 
— апсолутуи - — 1Г1Т0 по момс 1ги111.Ће!!.у мора значнтп 
да ћу бити апсолутни господар ње1-опе судбкке. 

(ГвршпКе се.) 



БЈерисон Вјервштерн. 

Отац. = 



ајбогатпји чопјек у парохцјп, о ком ће со ов,1Је 
причатп аваше сс Торд Еворас. Једног даиа 
етајаше он у свештеннковој соби за рад, ево- 
чано и озби.ЂНо: „Добио сам сина и хоЈ^у 
да га крстпм!" 

„Како ћс сс звати";' 
„Фин, по номе оцу! 
^Којп су кумови?" 

„Ови бјеху најугледнији људп пз се.1а, л.уди и 
женс 113 поро,-;т1ие очеве. 

„Иматс ли још што па срцу":* упита свештепик, 
погле,гавш11 га. Се.мк етајаше још иало. „Ја сам рад 
да га сама крстим, а не са другом ,[јецом. .^'право 
МИС.1ИМ, једног радњсг даиа. Најбо.ЂО другс суботе у 
подне." 



Вр 1. 



1908. БОСАНСКА ШЛА 1908. 



Стр. 7. 



п 



„Имате .111 Још штоУ" упита опет епештеник. 

„Не, иишта тпио. 

Ссл>а1: окрсташе у рукама своју шубару, као да 
хо11е да идо. Та,1,а ое дпжс свспггсипк. „/'1,озво.1ито да 
пам јо1п иотто кажом**, отпочс свсштсипк узсвпт га 
за руку и глсдају}1И му ираво у очп. 

^Дај Пожс да Вам дијсте буде иа сроћу!" 

Шссиајест годииа иослијс овога даиа стајаше 
Торд опот у свештеииковој ссбп. „Добро се држиш, 
Тордс", рсче свеп1теппк, иемогуКп оиазити ии нај- 
мању промјсиу. „Па, иемам брига , одговори Торд. 

Свештенпк иа то ућута, ма,10 послије га упита: 
„Шта желиш даиас?" 

„Дошао сам због спиа, који ће се даиас ирви 
иут прпчестити. 

^Врло жпв дјечко!" 

Нерадо ћу Вам датп хоиорар, док мп ие каисетс, 
који јо по броју у цркви." 
Па — првп!" 

,Да, вал>аи је он, ч^^о сам, — сво 10 талира." 

„Имаш лн још што? упита свештеник и погледа 
Торда. 

„А не, иначе иемам ипштл." 

И Торд отиде. 

Опет прохуја осам годииа. Одједном со чу граја 
из свештеникове собе за рад ; јср дођоше мпоги л>уди 
Тордом на челу. 

„А вечерас долазиш с великпм друштвом!" 

»Па да, хоћу сад да га прогласпм за пунол^етног, 
и да га оженим ^Каром Сторлпденовом, ћерком Гуд- 
мондовом, ево овога овдје." 

„Па, то је иајбогатија нашљедиица у цијелом сечу. 

„Тако говоре, да," одговори сељак задовољно и 
заглади косу руком навпше. 

Свештеник се удуби у мисш; ништа не говораше 
записа имена у своју књигу п даде л>удима да пот- 
пигау. Торд спустп трп талира на сто. 

„Само ми негато пада на ум! речс свепхтеник. 

„Знам то, оп је »гојс јсдино дијете, и ја оам рад 
да све буде иа]бол>е. 

Свсштеник узе новац: 

„Ово је трећи пут, да сп тп овдје ради спна, Торде." 

„Сада сам свршио с њпм, одговорп Торд, савп 
свој буђстар, и рекавшп „збогом!" пзађе — полако за 
другим људима. 

Чстрнајест даиа доцнијс веслаху отац и син прп 
лијепом времену проко водс ка Сторлинду, да удссе 
свадбу. 

лОва даска подамном није добро метнута, рече 
син и диже се у чамцу де је намјестп. Али даска на 
којоЈ он стајаше оклпзну се, он размахну рукама и 
паде у воду. 

„Држи се за весло!'' викну отац, скочи и пружи му 
га. А када га сип дохвати, остави га снага и он претрну. 



„Чекај, чекај!" викаше отац п завес*1а ближе 
њему. 

Сии се збуни, гуташе огромпу колтину воде, 
глодате дуго оца мо.хсћивим погледом — и ишчезну. 

Торд ие вјеровап1е; зауставп чамац п гледаше 
једнако у мјссто, где је Фин ишчезнуо, као да се опст 
мора појавити, 

Дижс се неколико к*1обука, још неколико, онда 
јсдап велпки, који се задржа на површини — и сада је 
језсро опет мпрпо и равно као огледа.1о. 

Трп дапа и три поћи ви1)али су оца како весла 
око тог мјеста, не тражећп ни јела, ни сна; он тра- 
жап1е своје дијете. Најзад га нађе и однесе сам на 
својим лсђима на брдо, својој кући. 

Од тога дана прохуја година. Једног јесењег 
дана чу свеп1теник како нешто лупка око спољних 
врата, затим уђе један впсок, погурен човјек, сијед и 
мршав.... 

Свештеник га дуго гледаше док га не познаде. 
То Јс био Торд. 

„Што тако доцкан?" упита свештеник и стаде 
пред њега. 

„Ах, зар је тако доцкан?" рече и сједе. 

Свештеник сједе очекујући молбу, и обојица при- 
лптао дуго ћутаху. 

Тада отпоче Торд: 

„Опст сам негато донио, што бих рад да се си- 
ротињи раздиЈели". Он сс диже, спусти новац на сто и 
опет сједс. 

Свештеник изброја новац. 

„Много новаца!" рече он. 

„То је половина мога пмања; — данас сам га 
продао." 

Свештеник сјеђаше дуго ћутећи; најзад га благо 
запита: 

Шта мпслпш сад да радиш? 

„Што је пајбоље!'* 

Опет ућутапЈС, Торд оЈеше упро свој поглсд на 
зсмљу, а свештенпк га посматраше. 
Затпм завргап свештенпк полако: 

„Ипак је добро што си имао сина." 

„И ја тако мислим", одговори Торд и погледа, 
а двије му се страшне сузе скотрљаше низ образе. 



» 



Ако ко од вас одс у мој завичај, у хладну Нор- 
веп1ку, и ако га пут нанесе у село М . . . крај Сиљан- 
ског јсзсра, видјеће на језеру како у чамцу сједи један 
старац, сијед као овца; понеки пут завеста и зацерека 
сс тако да се све хорп. Ако упитате мимопролазеће 
ко је тај старац, одговориће вам сваки: 

„Та то јс луди Торд, — вади из језера свога 



сина. 



Ми га добро познајемо. 

Београд. 



Превео: Никола СтлјиК 




_ Ј?ТЕ- .^- 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 1. 



Српски народ*) 

()д дра Симе ТроЈанови^жа. — 



1. Српски народ по телу и души. 




езпка пма тако много различптпх, — кад се 
цсо свет обухвати, - ■ да ес у том погледу 
само разлике п велико туђењо запажају. 
Међу тим етнологиЈом се у опће, особито 
по манифестацијама духа и начпну живота 
и најудаљенији народи и најразповрсније 
расе, с потпуно подвојеним језицима, спајају у блпско 
сродство, по коЈима се види да су сви народи из- 
били из једног корена. То одговара законпма пспхич- 
ког живота п процсса мпшљења, где се појаве пси- 
хичке радње никад не јављају усам.Ћене, нсго увск у 
некоЈ јачој пли слабијој всзи. 

Д' овом оде.Ђку мп ћемо радо понешто истаћп, 
што Јс заЈедничко .^удско, па према томс п српско; 
што је аријевско, па према томе п српско, п што је 
само специфпчки (^рпско. Ово јс последњс доста не- 
знатно, алп кад се свс скупа саберс, онда се ипак 
тачно може представитп с р п с к и н а р о д к а о 
3 а с е б н а ј е д п н к а. Тек кад се ова ре.тативна са- 
мосталност жели утврдитп, онда је језик преко по- 
требан, да Србпну задобпје одвојепо место у оппгтој 
светској заједнпцп. 

Срба с Хрватима пма око девет мплпопа, дакле 
бројно су већп него п један суссдни народ. Има пх 
вишо п од Маџара, Ј^лаха, Бугара п Турака у Европи 
(по ЦвпЈпћу). 

Срби су већпном: лпца смеђа, 1сосс и очпЈу мрко, 
ређе црне плп друкчпје. (>рсдња виспна јс код (Јрба 
Пстранаца 166Н мм., Да.1матинаца острв.Ђана 1671, 
Славонаца 1695, Далматпнаца с копна 1708, Боса- 
наца п Херцеговаца 1726, дакле Босанци и Херце- 
говци су највппп! Србп. У оста.1им С1)пскп»1 областпма 
нпсу вршепа антрополошка мерења. Индекс је код 
Славонаца као п код Босанаца и Херцеговаца 857, 
према чему пмају најјаче развијену брахикефалпЈу од 
свих С.10вепа (по Вајсбаху). Свп су Срби внше мање 
бурног темперамента, осетљпви п брзо склонп на ве- 
.1ПК0 расположсњс п неумерспост као п па тугу, која 
их с почетка занесе, алп тако се псто п свака упу- 
трап1ња бура брзо сталожп. Пмагинацпја је код С>рба 
вр.1о бујна са јако развпјснпм осећањем за прпроду 
на зем.1>п и за појаве на псбу. Јакој песппчкоЈ дпспо- 
зицијп, порсд .1ПЧНС храбростп, пма пајвппи* п да 
захва.1п, што се п.^^е његово падалеко прочу.1о у обра- 
:«)вапом свету. 

Ириродпе даровитоетп код Срба неоспорпо пма 
врло мпого, алп до сад сс нигде пије ни у Јсиквозг 

*) По нашој жељп писац пам је уступпо ивмпјењен овај 
рад, којп је илустровап пампјењен ва енглеоко ивдање „бегуја** 
од Л. Сгеда. Уреднии1Тво. 



правцу уложило труда п поуке колпко треба, па да 
се свет усаврп1П у свакоирсппм послоиима, па таквс 
су исте препре^се п за пауку. Најубптачнији јс пак 
порок српс1Сог народа, што се безумио одајс раскошп. 

Како је (фбип простодуи1ап п осет.кпв према 
својим п 6.1ИЖЊИМ, показаћс примсрп. ЊеЈопу душу 
треба попптатп Јсаква јс на дому, а 1саква јс у /^одиЈ^у 
са свстом у Јавним пословпма. Ипак сс кјзоз свс по- 
јаве његова живота :^1ожс поуздапо иотврдити: да се 
пров.1ачп старипска патрпјархална жица, која јс унек 
.1епа, алп не и ко1)пспа! 

Одавно је разглаишно сриско гостопрпмство, за 
то ћу га се овде, бар у кратко, додпрнути и понси1то 
карактерпстичпо пста11и. 

Домаћица у Србији која свога човека, брата п.1и 
сипа пспраћа у друго ссло у гостс, ваља да у 
торбп спремп погачу, па погачи какав цвст; децп 
онамо куд пде гост, треба да доиссе ко.1ача, а жеиама 
п дсвоЈкама, свакоЈ бар по КЈГгу цвећа, иа којој' о 
свплену кончићу треба да висп макар ситна • пара. 
(Мплпћевпћ). 

У ЦрноЈ Горп ако човск путујућп замркне плп 
га 3.10 време зауставп, он у.шзп у прву кућу, коју 
нађе. Улазећп у кућу, пазива домаћима: »Иомога ви 
Бог!" одговарају: „Добра ти срсћа!** Одмах жеискс 
све редом прпступају п цел пвају га у руку. Он ћс 
упптати дома11Пна: „Може лп сс у овом поштсном дому 
преноћитп, е ме невоља притерала, да не знам нп 
куд' ћу нп шта 11У?" Домаћии 11е одговоритп: ^Дом 
ЈС Божјп п твој, а наћи ћемо игго и за пзјсст'; ако 
нии1та, а оно по две кртоле п добре во.ђс п .нубави, 
коЈу поделит ис можот.** Од мушких које, узме оружје 
и остави на страну, а њемућерећи: „учпнп сс рахат, 
као у својему дому"*. Н\снскл једна приступа те госта 
изува, принесе воде, па му она умије ноге и простре 
му, гдс ће спавати. Обућу, ако је мокра, осушпће и 
прочистпти, да јс сутра може обућп чпсту. Ако гост 
нема галиипте обуће при себи, онда ћс му домаћп од 
своје датп да се прсобује, и да му сс олакша умор. 

Црногорац п ако јс сиромах, мучп се да и1то 
лепи1е госта почастп п да му у^пшп по во.ђп. Сутра 
дан сва че.1>ад ураие п чекаЈу кад ће гост устатп, да 
му буде свс наредпо и1то је за њега од потребс. Иочем 
ЈС гост устао, Једпо жепско донесе му обућу те се обујо, 
за тим допесс му водс п убрусац, те се умпје, па ссда 
за ручак. За трпезу тада псЈјс ниједио женско ни ио 
што сестп, већ ћс стаЈатп иа ногама п дворпти игго 
устреба. Рсд је да сс и прс и иоелс всчерс умију 1>укс. 

Кад је гост ручао, доиссу му оружјс, те замакис 
ма.1е пушке п пож лл пас, а вслику пуи1ку дохватп по 
средп у руку п захва.Бујућп по.1азп, а женскс свс при- 
ступају п целпвају га у руку, говорсћи: лХаЈде са 
с р е ћ о Л1 п о п р о с т и ! ^* Домаћип пратп госта пода. 1>с 
од кућс, и кад гост поодмакне, метаће из пуитка, а 
и гост ће то чпнити. Кад гост меће пз пуи1ке рећп 



Вр. I. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 0. 



Кс: 77^^<'тајт(^ збогом! 11<ч опнлп пз иуигке, а домаНии 
одговорн: „Нила ти добра сроКа, иа опали и ои ш 

ПуИ1ГС0. (Мода1СОНићј. (Нпггаппћс го.) 




Д|>. Алекса Ивик, Буђановци. 

Из бечке дворске архиве. 






"^^^Т^Т^Т!^^ ^^ срсдином 18. иска знало на 
{Ј^1?1^| :^ А^^ору аустријском о Јзосни? У 




сз^ гегит 1>*е8ипт1 сарј^а ехНЛ^еп« ас1 ииит 

согопае р1чпс1р18. Ио овом рукоиису учили су на аус- 

трпјском двору годпне 1754. псторију разЈшх иарода, 

па и српску. О босанским владарпма забпл>еже11о јс 

ово: 

Иецеб Ви8п1ае а 81ер11апо 81ир1с}11о инсјие аЈ 

геипит а Ма1|11а Со1Ч'1по гееирегаипп. 

М('С(' В^ерИаииз 1)апи8 сицпотЈпе Н1.е- 
рИапиб Ио8пеп.чј.ч оррг1пп1 Иохгпап! 1822. 
-^ 1 826. Жена К 1 1 8 а 1) е I; ћ а. 

Деца: I. Р^^ерћапин И. 1)апи8 (Иси18 1п1ег(1ип1 ге\ 
•ј' 18Г)7-, У1а(1181аи8; 1)1апа; СаИпимпа; МЈпо81аи8. 

I. Н I е р ћ а п VI 8 11. 1) а п и 8 (1 1 с 1 и 8 1 п I е г (1 и П1 
гех '}- 1857. 

Деца му: КП^аћеИи пхог 1л1(1о\1(ч 1. Иипцагјае 
ге1»-18; ^га!,'"^. 

1Ј 1 а(1 1 81 аи 8. 

Син: II. 81ер11апи8 Тиаг1ки8, гех Во8п1ае, соц-по- 
пппе Муг1е8. Прва жена: Пого^ћеа, ПНа 81га8('јт1гј 
\'1(11пеп81б 1трега1огЈ8; друга жена: Ла1Ггла-Уик(^8ауа. 
I' 1891. 1Иегов син : 1\\ Тиаг1ки8 8сиги8 Хо1ћи8 гех, 
(]ере11ј1л1г аћ ()81оуа, ро81еа 8оПит гиг8и8 осспра!. 
•^ 1448. г1\'ена му: ЛеПЈпа Јаћ1()По\чсћ1а. 

М 1 п о 8 1 а и 8. 

Син му: 111. 1)аћ18с1а Хо1ћи8 гех 1890. /Кена: 
11е1епа Сгоа1:1са. Деца њихова: 1.а(и81аи8, ИигсћЈа, 
\Уки8. 

Р а и 1 и 8 С ћ г 1 8 I ј с 1п и 8. 

Синовп: V. ()81оуа, гећи8 (Ч)тр()811:18 ге1гпа1 сит 
8ифћапо 081о!сћо; VII. 81е|)ћапи8 Тћота8ги8 гех, 
1адиео 8иГГоса1;иг а ИИЈ8 1456. гИ*епа: ('а1ћаг1па (*х 
Јисаћ! 8апси 8а1)ае 1. ХОјассЈа. 

8 1 (» р ћ а п и 8 Т ћ о т а 8 с и 8 г е х. 

(•ин му: М11. 8и'])ћапи8 ге\, рег1п111иг аћ 1р8о 
Маћоп1е1е II. Тигсагит 11прега1()ге, с!гса 1462. Ро8*; 
еји8 сае(1ет рориИ 8е Ма1ћ1ае Согујпо 8ићјесегип1. 

У (Уграпи ппше: \'1. 81(»рћапи8 О^ћлсћи^. 

ГТосле овога прелази се па друге бЈМкапске вла- 
даре. Рукопис је овај у лепом слвременом пове:^у п 
чува се у Иап(18сћг1Г1еп-Аћ1ће!1ипц-у реченог архива. 



Српске народне умотворине. 

Соко цара ил^епана. 

Ин (/арајева. 

Поспја Мара виноград, 
Иавадп се црн гавран, 
Позоба Мари виногј^ад. 
А Мара брату поручи, 
Далеко, цару Ш11спану: 
»0, брате, царе Шћепане, 
Спрсми ми сивог сокола, 
По свомс младом везиру!" 
А цар јој Шкепап отписа: 
„0, Маро, сејо рођена, 
ЗаЈ) ми сс сестрпћ поноси, 
11^ УЈУ доћп ие мореУ 
Везири менп казују, 
Мој сестрић ВПП1И од мене, 
Па купи војску за меие. 
1^ар хоћс мога сокола, 
Да му је вита сл^кшда? 

Ил абнрке Н. Т. К. 



-'«'?' 



Продаја Богданове љубе. 

И» Могтара. 

У Иогдаиа девет вииограда, 
Иогдан ту/кан, на све страпс дужаи, 
Он продаје девет винограда, 
Не би ли се одужио дуга. 
Никако сс одужит пе може, 
Хоће своју да продаде мајку. 
Ал' Богдапу л,уба проговара: 
„Ој Богдапе, драги господаре, 
„Нс продаји старс мајке своје! 
„Страх је мепе, клећс тебе мајкм, 
„Нет тп подај меие на тела.1а, 
„Па се мореш одужитп дуга! 
„Јер тп згајкс вишс стећп нсћсш, 
„.Ћубу хоћсш, кад год теби драго." 
Ал' Богдану врло жао љубе, 
Ал* нс море вет што битп мора, 
И ои даде л>убу на телала. 
Продаје се Богданова љуба, 
За њу итте хиљаду дуката. 
Телал вика трп (^ијела дана: 
^Ко би дао хи.Баду дуката, 
„Богдану ћс укао останутиУ" 
Кад четврти данак освануо, 
Али дођс царев делибаша, 
Па купује Богданову л>убу, 
За н>у даје хи.Ј,аду дуката, 
Одведе је ка Стамболу граду. 
Кад су б'јелу двору долазили, 



Стр. 10. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



15р. 1. 



Изпесоте госпоеку вечеру, 
Вечерате п софру дигогпе, 
Проговара царев долпбата: 
„Чујет мопо танехпа робпњо, 
^Хајде огерп мекахне душеке, 
„Да заједно поћцу преноћпмо." 
Кад то чула Богданопа љуба, 
Пролпјева сузе од очпју, 
Она стеро мекахпе ложнице, 
II леготе оапак боравптп. 
Ведро бјеше, па сс наоблачп, 
Из облака плаха кпша пађо, 
Па удара у љегове дворс, 
Разбпја му срчалп пенџере, 
Па падају њему по душеку. 
Скочп ага пи мека душека: 
„А Бога ти, Богданова љубо, 
„Чпјега си рода и племена, 
„Имадеш ли пкога од рода?'' 
Проговара Богдапова .т>уба: 
„Ја сам млада рода Бановпћа, 
„Умро ми је п отац п мајка, 
„Нас остало двоје спрочадп: 
„Брат мп Рпсто п ја сека Мара, 
„Ма«1ехна га заробплп Турци, 
„И одвели цару од Стамбола 
„Па га, кажу, царс потурчпо." 
Онда братац секи говорио: 
„Тп си, Маре, драга секо моја 
„П1то оам тебе јједном по.Бубпо, 
„Бијелу 11у начниитп цркву; 
„Што сам други путак пољубио 
„Хоћу удат' тридесет спрота; 
„Што сам трећп путак пољубио, 
„Оно братац сестру од милостп . 
Ту је братац секу загрлпо, 
Загрлише па се пж^тБубише, 
И сузама образ накваспше, 
Кад у јутру јутро освануло, 
Братац секу дарпваше л'јепо, 
Даде њојзп б.таго нобројено, 
А С1уге пм коње опремпли. 
Они добре коње посједоше, 
Па одоп1е ка еПијсвну граду. 
Кад је Богдан углодао љубу, 
Од радостп на ноге скочио. 
Њому велп царов делпбаша: 
„На поклон тп вјерна љуба твоја, 
„ЈБуба твоја, мила сека моја, 
„А ја одох ка Стамболу граду". 
Тако Богдап чеотпт остануо. 

;-Забиљ. Јово Трк.1>а. 



Умије добро да дијели. 

Народна прпча пз Круш. Жупе. Г^^З 




^ 



^^по пекп спромашак, па пмао жепу п впшо 
ДЈСце, као што п воћина спромашака пмају 
доста дјеце. Од све стоке пмао је само јодиу 
гуску. Често је пута дјецп говорпо: ^Ран'те, 
дЈОЦо, добро ту гуоку, па кад оо угојп, да 
је испечемо п појемо." Јсданпут дјеца от- 
почпу боље раиптп гуску, п за кратко се вријеме 
гуска угоЈп да нс може боље бити. Кад то видје сиро- 
машак, оп се поче свуд п код свакога 'валитп како 
има ту угојену гуску. Неки човјек му од комопдпје 
рсче: „Ти би требао ту гуску да закољеш, па да је пс- 
печеш п однесеш цару на поклон." Кад сиромашак 
оде кућп, каза дјеци шта му је онај човјек рекао, п 
рече им како то од истине не би било рђаво, и си- 
гурно бп га цар наградио. Дјеца на то пристану. 
Одма' заклаше гуску, лпјепо је опипаше, а још љепше 
пспекоше. Сирома' узе печену гуску п одпесе јс цару. 
Цар га лпјепо прими, а он му рече: „Честптп царе, 
од све стоке имао сам само ову гуску, па ми је дошло 
у во.Ђу да тп је поклонпм, евоти је!" Цар примп дар, 
али рече: „Ја имам са мном п царпцом два спна п 
и двпје кћерп, дак.1е нас јс овега шестеро, но тп нај 
ову гуску п раздије-ли је на све насГ Сиромашак 
узе гуску, па главу од гуско дадс цару говорећи: „Тп 
си, царе, глава цијоло државе — глава пред главу . 
Пос.1ИЈе одсиЈСче батаке од гуске, п по један даде 
царевпм сиповпма с ријечпма: „Ово су стубовп, п као 
год што су онп држалп ову гуску, тако п вп вашег 
оца подуппрпте и потпомажите." Затпм одсијече шију, 
и пружп је царици рекав: „Као год што сп тп уз 
цара, тако јс п ова шпја уз главу." Напошљетку од- 
спЈОче оба крпла, п пружи пх царевим кћерпма гово- 
рећп : „Ова су крпла помагала гуску да лстп, а п ви 
ћете се разудат' п одлетјет'." Кад му остаде оно ресто, 
оп га са сваке странс загледа, па рече: „А ово, чос- 
тптп царо, мепп што сам ти овако лпјепо подпЈе.1по. 
Цар запста оцијепи да је лијепо подијелио, и даде му 
трпста дуката, а сирома' оде весео кући. Све је по- 
цупкивао путем. На близу до куће срете га па путу 
његов богатп комшпја. Спрома' није ни одкога крпо, 
но му се одма' по^валп и каза свс шта је п како је 
бпло. КомшиЈа онда рече: „Па и ја пмам једно пет 
гусака, да л' п ја не бп могао тако што да урадпм? 
Сирома' рече: ^Што да пе мо^пт, идп ако ћеш овог 
часа!" Опај оде, спремп свпх пет гуоака п однесе 
цару, па му рече: „Честити царе, пмао сам овпх пет 
гусака, и од своје добре воље поклањам тп пх. Цар 
прпми дар, па га поврати са ријечима: „Мпого ти 
'вала, но кад си ми то добро учпнио, онда раздијели 
те гуске на нас шестеро!" Овај одговори: „Честити 
царе, моја је драга воља да тп све ово дам, а ви дије- 



Кр. 1. 



1908. КОСАНСКА ВИЛА 190<^. 



СтЈ|^11^ 



лптс како вам је но.Ба!'* Али цар ипкако друкчи]о 
пећо, ио да со подпјслп. Онај размиели, ра;Јмпслп, и ис 
знаде како ће иот гуеака иодијолптп па П1сеторо, но 
рочо: „Ла ио умпјем подијолптп". Дар му каза: 
^Идп код тога п тога п зови га, ои ћо еигурпо умјоти. 
Овај ее одма дижс п иозна цару енога комп^пју, 
спромаха. Дар њему даде пст гуеака да пх иоди- 
јслп. Ои узс једну гуску, и речо: „Честпти царо, ти 
п царица дна, и ова гуска — то еу три^" — п дадо 
је цару п царицп. Па узе другу гуску, п царевпм 
спновпма речс: „Вп два, п она гуека — то еу трп'' 

— п даде пм јс. Затим узс трећу гуску, и царовпм 
кћсрпма речс: „Ви двијс, и ова гуска, то су три'' 

— и даде јс кћерпма. Најпослије узе оне днијс 

гуско П1Т0 су остале, п речс: „Ове двпјс гуске, и ја, 

то су три" — п задржа их за себе. Цару ес ова 

дпоба Још вип1е доиадс но и оиа прва, па иареди, те 

сиромаху дадоше трипут више но првп пут — дадоше 

му девет стотпна дуката. Сирома' сподбп п гускс п 

паре, па опет још впше поцупкујући потрча кућп. 

Његов се комшпја подпжс за њпм, па га једна стиже 

и почс говорити: „Џаба тп гуеко, ио камо то паре, 

ппје прано ти све да узмеи!, дај да иодијолимо ! Али 

Јб узалуд говорио и разјаи1њавао, сирома' пе даде ни 

гуске пи паре, које јо пранедио заелужио. 

На Јсдиој ратајској снадбп чуо п прпбпљежпо 

Храннслав М. Приблковпк, учптс.ћ. 
9. децембра 1907. год. Ратајп-Круш. ИСупа. 





ге» 000000000000000000 




000000000000000000 




Бњижевна хроника. 

Под маглом. Данак у крви. Шантић и Нушић, 
без сумње, спадају међу наЈСимпатичније појаве у 
нагаој књижевности. Први је нежан лпричар, који јје 
своју поезију ставио у службу патриотпзму; он јс 
песник агитатор, одушевљен патриота са песнпчкпм 
талентом, песник искренпх и топлих осећаја, али ои 
није песник уметннк, као Војис^ав Илић п Милан 
Ракић, није ни толико, колпко је бпо Милорад Ми- 
тровић, наЈдаровптији епигои Војистава Илића. Други, 
Нушпћ, наш је најдаровитпјп писац, писац чпја јс 
структура талента најразноврснија; он јс, у равиој 
мери, добар приповедач, добар драматпчар п добар 
фељтониста. Али и у п])иповеци и у драми огледа 
се његов јак и бујан темпераменат, темпераменат 
рођеног драматичара који жпвот, ако сс тако можо 
рсћи, видп у готовим драмскпм сцепама, у драмп. 
Отуда је њсгов талснат првеиствено драмскп, драмски 
у толпкој мсри да се он, у тој форми, огледа и у 
своЈИМ, с времена на време, духовитим фе»Ђтонима, 
иисаним по инспирацији тренутних догађаја који, 
често, имају већу вредност него тренутну. 



Д' колико јо нећа разлика мсђу њиховим тален- 
тпма у толико је мања међу њпховим темперавгептима, 
јср обојица имају јак п бујап темпераменат. За Шаи- 
тића, готоно, бп се могло рсћи да пма још п буЈНИЈи 
томпсрамспат, алп оп чппи утисак прилп1тивиог тем- 
перамонта, као пропзвод јсдпог нссанлад.БИвог прими- 
тивпог ппстинкта уски, локални патриотизам јс прп- 
мптивап ипстпнкт, у прво врсмс, за самоодржањв п 
самоодбраиу појединца, породице, племена, гента и 
гппде, доцпијс, са напрстком културе, за самоодржање 
државе, парода; идеја космополитизма јс производ 
алтруизма и науке која пе може бити национална.) 
У Нушића уметност темперпра темперамснат. 

И ИЈантпћсва песма у днЈалошкој форми И о д 
м а г л о м и Нушпћева драмска сцеиа Д а н а к у 
к р в п имају исту основпу пдеју, псти осиовни осећај 
— Лзубав према својем роду, посталгију за својом до- 
мовином. И само за то је покушано да сс учини оно 
што је немогућпо и што изгледа доконо и парадоксио 
површно и у бледим потозима повучена је пара»1ела 
пзмеЈ^у ова два савршено нејаднака талента. 

Алекса Шантић је даиас наЈпскренији песник 
наш. Његова искрепа, топла п савршсно интимна 
поезија ои1тро одудара од читавог поводња неискрене 
бсз.1пчпе, ансмичпс, (Ј)разерскс п занатеке поезпје нашпх 
стихотвораца. Док тп стпхотнорцп, посредством својсг 
занатЈКОГ ипстикта, нрло мпого полажу иа уметничку 
форму, која треба да надокнади савршено одсуство 
осећаја и док опи, мутппм п сгзотпчним изразима, 
афектирају да у њпховој посзијп има пекакве идеје, 
несхват.Ђивс и педокучпе обичнпм, смртппм људима, 
дотлс Шантпћ, свом силином једног јаког темпера- 
мента, ствара песмс пупих оссћаја, искренпх и топлих 
осећаја, оссћаја који долазе пепосредно и спонтано пз 
његова срца, боз веп1тачког утицаја посредством књнга. 
И зато што Ј'е ИГантић, чопек јаких, изненадних и 
суптплних оссћаја, оп, као прпмитиван н нееквилп- 
брисап човек, који пијс када[) да савлада своје осећаЈС 
не даје снојпм оссћајпма једну чисто уметничку форму, 
него их саопштава онако како се њему јав.^БаЈу, у 
јсдпој обичној, прпмитивпој, пеуметничкој форми. Отуда 
сс он, у нсстрп.Бењу да својим осеЈхајима даде израза, 
нпкада пе уздижс до фплозофских рефлексија, до фи- 
лозофског становишта всликих светских песника са 
широким хоризонтом. Зато у Шаптићевим песмама 
нема идеја, зато његове песмс немају уметничку форму; 
има само искрених оссћаја израженпх једним лепнм 
п поетским јсзиком. И зато ]Иантић, као већина на- 
ших песника, пијс всликп, снетски песник; он је само, 
може се рећп, једап локалаи песнпк', додуше, са врло 
искреним, али п са врло локалпим освћајима. 

Шантић је, у првом реду, патриотски песник. 
Њега, у првом реду и јединствепо, пнтересује зла 
судбпна своје отаџбпнс, стегнуте у квргама ЈедноЈ^ 
бруталног завојевача. Његовп патрпотски осећајн буне 
се, што његова .тепа отаџбпна, која је заслужила бо.Ћу 
судбину, грца, стење и јечи под игом једног обла- 
порног туђина, п више плачс него пева: 

Јадна зсм.ћо моја! Преко твојих крша 
Мутан облак плонп све брже и брже; 
Са бедема твојих ту1) стијсг лепрша, 
Друмовима твојим туђп коњиц хрже; 
У твоме олтару пламеновп триу, 
За.1ази ти (5унце п небо се мрачи; — 
Продали су тебе ко робпњу црну, 
Плачи, земљо моја, плачи, мајко, плачи!... 



Ото. 12. 



_ ^^^Р- ' 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1^р. 1. 



II, 1шгото1$у, могло би (*е рећп, да јс оио основии 
тон у спима његоппм иатЈ^иотским посмама. Кроза спе 
његово патрпотске посмо ировеЈапа једиа сетио-болиа 
носталгпја за сшбодом и тужгш скептична нада, 
да ће кроз густу маглу, која је сурово прптпата 
његову отаџбпну, спиутп зора стободе, кад ке спутани 
робовп покрхати своје окове п кад ће, униженп п 
погрб.г>еии синопп отаџбппе, подпгнути главе п са 
својпх бедсмова пргнутп ту!) стег п1то се до 
тада лепршао. И спе њогове патриотске песме ство- 
рене су у истом расиоложоњу и све оне пмају псте, 
готово, стереотипно искрене оссЈгаје; оне имају увек 
пстп мотпв разлпчпто обрађпван, а.1п увек у простој 
пеуметнпчкој, готово, ба^тетној форми. Ранпјп нашп 
патриотски песпицп, са свом бујношћу увређена родо- 
•1>уба, позивали су, у својим песмама, цео свој род, да 
се, са оружјем у руци, дпгие против својег вековног 
душманина. Неки данашњп наши патрпотскп песппцп 
као што то п доликује једном пндпферентном, бес- 
крвном п апатпчном нараштају. говорећи о потлаченом 
роду својсм, падају у резигнацпју, која нпјо плод фи- 
лозофскпх рсфлексија, пого душевно стање пзазвано 
пеенергпјом п апатијом, али се надају, као свп неак- 
тивни .Е>уди, плп проклињу, као свп немоћнп људи, 
којп се уздају у „прст Божји". у „промпсао Прови- 
ђења"*, у „вечну п божанску Правду'*. Пређашње су 
патрпотс у својпм песмама грмелп, на вахико про- 
сипали крв нспрпјатељску, до невероватнпх гранпца 
проширпвали државу српеку, поново злсппвалп веће 
и јаче царство Душапово, раскомадапо Српство уједп- 
РБавали под један скиптар. Патриоте, у времену кон- 
ференције мпра, гопоре, с мање илп впше жара, прп- 
чају, с мање плп впгае убедљивостп, дскламују, са 
темпераментом плп боз темперамонта, агитују, агптују 
са врло много темперамента, пскропо п без трунке 
демагогије, са једном заносиом п сугсстивном убедљп- 
вошћу. И такав модерни патрпота, такав песник аги- 
татор је П1анти11 у својем новом делу П о д м а г л о м. 

Предмет јотеслпкепз Горње Херцеговпне врло 
прост п познат, јор је израђеп по опој ванредно то- 
плој и сетпој пссмп ТПантпћевој Остајте овђе. Та 
елика, у неку руку, пзноси један доггЈ^)ај (који јс 
престао бптп догађај, јер се дошава свакога дана) који 
тако рећи, троба да објаснп постанак те пе(*мо. 

(.'еоске поглавпцо бпле су дошло па једно воћо, 
на којем треба да решо, да се псоле пз Херцеговпне, 
јер пх јс, по[)ед туђинског јарма, прптисла и нсвоља 
од свакс руке: 

Мргуд: 
Како поси лото? Имате лп плода? 

С тапко: 
Кнеже, град је пао, па сс бојим, о ћо лоша 

битп жетва! 
Мргуд: 
Е, баи! ову зомљу гони нека 1слетва! 
Све је црња мука пза муке бп]е! 
Та „клетва" су бода п невоља, које су у лепу 
и кршну Хсрцеговпиу ушле заједио са нсирпјатељем. 
Плаховпти горпггак иао је у резпгиацпју после једио 
јалове п узалудне борбо, која траје трп деценија п 
он впше по всрујо нп у шта, не верујо у своју вла- 
стпту снагу п својс јунаштво, нс верујс у бољу суд- 
бипу, која се окренула неириЈател>у, не пада се ипчом 
п пп од кога. 

М р г у д : 
Лл' рсци нам, Станко, докло ћемо, докле 
У варљпвој падп животи опако?! 



Ову пусту земљу давно Господ прокле 
II плсмена паша окова у пако! 
Хљеба! Хљеба треба том народу гладном ! 
Хљеба! Да му сузе невољнпчке збрише! 
Гдје је наша снага? У окову хладном 
Умрла је она п ње нема виијс! 

А учптељ Станко „син војводс славног** у којег 
је „снага велика п јака" п у чпјпм жплама ,,крв 
очева гори", одговара са пламенпм ентузијазмом велп- 
ког н пскрепог родољуба, који нада све воли отаџбину 
своју, па ма она пиштала у туђинским оковпма: 

Има, пма, кнеже, она мртва нијо 

Она п сад точе ко бујица жива! 

Зар не осјећате да вас п сад грије 

Из гробова опих што пх трава скрива? 

Погледајто добро; у дну душе своје 

Наћпћете њезин пламен гдје јасно трептп. 

Па када се душе све у једно споје, 

Под небо ће букнут један пламен свсти! 

И свпјетла јутра празнпчкијех дана 

Из пламена тога грануће нам свијем! 

Ја вјерујем, браћо, за иових мејдана ^'// 

Још дпвова пма у горама тпјем! Ј 

Кнежеви, као представници Херцеговаца ИсоЈ!? 
тону у повољи, притиснути маглом беде п немоћЈђ^.не 
верују вишс нп у какве патрпотскс шпморе п хоће>^. 
се псело пз своје отаџбино, па ма се у туђем свету још 
више патилп. Ни један од њкх неће вппш да жпвп 
под маглом која их, као мора, прптпска и !соја им ппје 
п срж пз костпју. Свп опп зпају 

...душманска рука како стеже, кол>е 
И крвљу сс купа! 

Јодан од кнезова, Јоксим, оппоује пм сву боду у 
коју јс запала њпхова отаџбпна, прича пм како су под- 
1П1ЛП под непрпјатељски јарам п шта је тај јараи собом 
донео : 

Памтим силне јаде 
И црно прок^1етство што нам у дом паде 
Ал' овога јада што нас сада бије 
Нико нигда овђе запамтио није! 
Ако имаш њиву што те хљебом храни 
Плодове тп са њо црне птицо грабе, 
А нпкога нема да нас од зла брани 
Од псправде ове да заштпти слабе. 
Гдје су наше муке? Гдје су наше жртво? 
Зар не Чујо нпко све впше и јаче 
Крв наших отаца како овуд плаче 
И како се тресу оне кости мртве? 
Тешко нама! Ено, туђин се веселп 
И сва блага наша отнма п хара, 
И Бог му помажо и њиме се стара, 
А наш црни народ црна хљеба жели. 

Свп, п Срби и Муслимани, слажу се у томе, да 
у тој земљп јада п плача, пема опстанка честитпм и 
некада јупачкпм спповима и зато сви једногласно ро- 
шавају да со иселе пз Хорцеговпне, јер: 

...Још има земље гдје крв наша влада, 
Она ће нас овпх опростптп јада, 
Примиће нас сваког ко рођена мати 
Ј1 у своме дому огњпшта пам датп! 

Мргуд, чак, сматра ту својју одлуку као једпну 
спасопосиу, па проклиње све оне, који неће да беже 
пз своје отаџбине којом је завладао туђин: 

Ко с нама не пошо, он у крви грезно, 
И скапо од рђе п траг му се не зно! 



'^^! 



г^^ 

С" 



.4.' 



Бр. 1. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 13. 




Од поштених људи увијск се крпо, 
Ко издајнпк црнп! 

Као да је то, пгго онп намераиају учинпти, са- 
вршено, поштено п доетојпо правог п пскреног ро- 
дољуба. 

Станко је једппи, који као велпкп родол>уб, ме- 
рује, да сс слобода једне :^емл>е може пзвојевати само 
сталном и упориом борбом, а не нејупачгсим бежањом. 
И он зато, свом бујношку једног одушсвљопог па- 
трпоте, гледа, да, дир.Ђивим средствпма, у своје браће 
пробуди заспалу љубав према отаџбинп. Оп пзносп из 
куће очеве токе, токе једпога издајнпка, којп пијо 
хтео да бежи са својег огњппгга, као п1то радс ње- 
гови потомци: 

Вп мп бјесте етара пкона у храму! 
Пред вама се души о васкрсу снило; 
Ал' сад, токе старе, горпте у пламу 
Под вама је срце издајничко било! 

И он пх баци у огањ. Затим узпма очев џевордар: 

Чуво сам те сину кад на погу стане 
Да се крене с тобом по горама овим: 
Да једном ко и тп светом ватром плане 
И полетп пебу с орлоипма повим; 
Ал' твој одјск ие11С као о/цек грома 
Одјекнутп више у клапиу п гори! 
Ти, другару вјерни војводина дома, 
Са проклетством сада у огњу пзгорп! 

И оно што је хтео постигао је. Густа магла, која 
се била спустила испред њиховпх очију, почела је да 
се разређује п диже. И он им, као у неком светом 
заносу, говори ону Шантићеву песму, у којој је у исто 
време, пзражепа п сета, п бол, п туга, п резпгпацпја, 
и беда п очајање: 

Остајте ов^^це! Супце туђег неба 
Не ће вас грпјат ко п1то ово грије! 
Гркп су тамо залогаји хљоба 
Гдје свога нема п гдје брата ппје! 



Песма ова у дијалошкој форми најискренија је, 
најтоплија п пајпатриотскпја јс песма Шантпћева. 
Она је једра и пуна снаге, као мишица у Херцеговца, 
свака реч као да је псппсапа крв.Ђу пли огњем, сваки 
стих, као у бронзу салпвеи. Како су према овој песмп, 
према овом јецају п вапају једпога псслободног парода, 
бсднп и бледи сви онп уводнп чланцп, све оне пла- 
чевне песме, конгреси п конфорснције, којима је исти 
цпљ, као и овој песми! (Свртићс со). 

Перо С. Та^1етов. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Тадија П. Костић. Копун. Прпповетка. Нпш. 
Књпжара п гатампарпја Ђорђа Мупца. 1907. Цепа 
1 дпн. 

Ппсац Јс и у овој као п у осталпм својим прп- 
поветкама (Господа ссљацп, Чшсино дете, Краса п 
т. д.) показао п доказао да је добар позиавалац жп- 
вота п душе народне. 

Као спп свепггенпчки, а нршећи скоро двадесет 
година предано и сам тај светп познв, упознао се т. 
рећи до најмањпх ситппца па самом врелу са свима 
добрим п рђавич о(*обпнама пашега парода. 

Участвујући, опет, до скора живо п у политјгч- 
ким пословима, писац је лепо запазпо све тампе стране 
полптпчког жпвота, илп како сам ппсац у овој при- 
поветци велп: „Клизаво земљиштс српске полптике'*. 



1^а ову приповетку могло би се рећи да је по- 
лптпчка историја српског чиповнпка од 80-тпх го- 
дина па онамо. Д' њој је тако верно и пластпчкп 
представљен чиповнп1с па „изборнпм та.1аспма , Јсојп 
се као црв вије пзмеђу дужностп п савести сједпе п 
демагоштпа и неваљалства с друге стране. 

На једпој страш! полтропство, демагоп1Тво, п 
свс полптпчко нева.Балство али с лс^бом, а па другој 
дужност, еавест п законитост, алп с >? 76.! Како ужасна 
борба изме1)у добра и зла у преокренутој сразмсрн! 
И зар је опда чудо што се ствара чпповппчки про- 
летарпјат, којп онако јадно зараЈ^ује лсб, као пнп1чев 
Лоонтпјс Копун у кафапп код „Три Пања"... 

Између многих и многих карактеристпчппх страна 
наводимо као пример демагоштва Гвоздена Дивца пз 
ове приповетке, кад подносп интерпелациЈе: 

„Је ли познато господипу мпнистру народпе 
прпвредс да је државпи П1умар Харптоп Тошић пре- 
седео цео дап у кућп ('ерафпма Пешпћа и у место 
да чува државпу шуму, оп је у пстој кућпнажалост 
појео печепо прасе. Тако лп се штити државпа пмао- 
вина!" 

Да.1>е за њега велп ппсац: 

„0 чему се год поведс рпч у скуппггппп оп 
дижс^ руку п впче: „молпм за реч"* п зпа да говори: 
о фипансијама, војсцп, дипломацпји, цргсвп, просветп, 
трговпни, подморскпм кабловима, и о чему хоћеш .... 

Илп кад Дивац долазп код ипсдра Копуиа да 
заштпти свога пријате/Ба лопова, кога је Нопуп ухап- 
спо, па велп: 

г,То је опај човек којп је на пзборпма у Чевр- 
љугама отсекао реп Ј^он,у председппка бирачког од- 
бора, те га па тај начпп пате^^ао да папусти своје 
место и не фалзификује пародпу вол>у'' п т. д. и т. д. 

И сад с таквпм полптичарсм треба да изађе на 
крај ојађенп Лезнтпје Копуп, ппаче честЈгг чпповипк. 

Нати)дпти све лепе ствари из овс^ прпповетке, 
зпачпло бп преписатп сву књигу. Ко је прочЈгга, ]\гора 
осетити сву одвратпост према демагопггву Гвоздена 
Дивца, п сажалење према веселом Копупу, којп је 
доцкан дошао до сазпања: ,.да му је увек кожа пу- 
цала, кад га је иарод улпчкп благоси»Ђао." 

Ми је топло.препоручујемо иап1пм читаоцпма. 

Ужице. Д. Ј'>вичи11. 

Слике нз р^внзије. Господин Јоспф В. Стојјаиови!! 
нпје приповједач као пгго је бпо Јапко или Лаза .Да- 
заревић, нптп јс педагог као и1то је Бакпћ, Мпта 
Нешковпћ, Вукпћевић п другп признати п истакнути. 
Он је обичан гимназијскп професор (у Јагодиииј, који 
је, у раније вријеме, радио и иа педагоп1ком пољу <^п 
то с доста добрим успјехом), због чега је бпо пзабрап 
за сталног школског надзорнпка (за округ моравски), 
иа коме се мјесту налазио све до свог укинућа. 

Вршсћи дужност П1К0ЛСК0Г надзорнпка он јс при- 
биљежавао занимљиве п пнтересатггнс стварп пз учп- 
те.т>ског, надзорнпчког и пжолског лсивота, и тако су 
постале овс слике, које су, уз прппомоћ фопда Илије 
М. Коларца, прије кратког времена угледале сштјета. 

Књига је бропшрапа. Има 120 страна, обичне 
осмине и ове одје.Ћке (^одиосно црте п сликс^: Лцип 
Ф а м у .1 у с <^служител/?) ; 3' ч п т е л> ј е д у П1 а пт к о л е ; 
Без наде; Мој академик; Једап дожив.Ћај; 
Прво картање; Оп штискп збор о школп; Ве- 
село срце куде.7»у преде; Село не тражи 
бо.вег учптеља; Неочекивапа и очекивана 
к о н т р о л а ; Ј е д а п п р е т п о а д р у г п с е о с в е т п о ; 



Стр. 14. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Б^- 1- 



Како радпмо, тако и иатимо; Неслога нас 
упропашЈкујо, — п 5'' богатству сиромах. 

Не тражећи длаку у јајету, мп можемо без зазора 
препоручитп опу књпгу читаоцима пашег листа, а осо- 
бпто настапнпцпма п 1гастапппцама наших пароднпх 
школа, јер 110 у и^ој допста наћи лијепих п заппм- 
.т>ивих ствари, којс ће пм служити за поуку. Нарочито 
би ову књигу требало да пабаве наши млађп учптееЂП. 

Цена би могла бптп мања. 

Школскн Радннк. Од како се Учитељско Удру- 
жење у Србијп прероорганпзпрало на децентралп- 
стичкој основи, од тог доба, поред Учпте,1>а, лпста, 
који од толпко годпна излази као оргап Учптсл>ског 
Удружења, поЈавпли су се јоти пеколпко упутрашњих 
(илп палапачкпхј учптељскпх лпстова, као оргапп 
обласних или окружиих учпте.Ђских зборова, међу ко- 
јпма су као најбољп Просијета (у Крагујевцу^ п 
Школскп Радппк, којп је од лањске годпне почео 
пзлазитп у Горњем Мплаповцу (у С{)бпјпј под уред- 
нпштвом признатог п уважепог учптељског ветерапа'1 
Јована М. Поповпћа, окружног и1колског референта ^ 
управпте,7>а п учите.Ба у пстом мјесту. 

Овај лпст пзлазп у мјесечнпм свсскама од 2 Н 
штампапа табака. До сада је стекао за сарадппкс при- 
зпате п пстакнуте радеппке па педагопихом пољу. 
Доносп бпране чланке пз теорпјскс п практпчне педа- 
гогпке, а уз то (!Коро у сваком броју пма п по пека 
лијепа слпчпца пз ппчолс плп учп ге.Ђ(!Ког жппота. Са- 
раднпци су већппом уч1ггелл1, те слу:кп као огледало 
учите.ЂСКС спрсмс и способносттг, заигго се с правом 
може пазватп у ч п т е љ с к п л п с т. Па овај начип 
овај лпст свс вппјс продпрс ме1)У учптсл^с п ускоро 
ће постати јсдап од омп.1>сппх п прпмл>сппх учптсљ 
ских .шстова, пгго му п мп желпмо. Само бп жсбо.тп, 
да од са да јш могу |1 постп до пос п П1 т о к р а ћ е ч л а п к е, 
и да, у колпко је год то могу1шо, пз(1јегава оно сте- 
реотипно п досадпо »Наставп)1С се....« 

Годпшња јс цпјепа лпсту: »^а Србпју б дпнара 
(круна), а за друге зем.Ђс К динара (крупај. 

Ми овај лист препоручујемо свима наставнпцпма 
и настаиницама у Срс^ијп п српскпм зсм. г>ама. Р\о се 
па њега претплати увјсравамо га, да сс пеће кајатп. 

Србо.1>уб .1>уби6ратпћ. 

Књижевне и културне биљежке. 

Босанско-херцегопачко удружење. У Биограду 
је п (ихет обнов.Ћепо „Тзосапско-херце1'овачко Удру- 
жсње'', П1Т0 су га осповалп емпграптп пз овпх срп- 
скпх зема.Ђа. Удружење сс скоро констптупсало п 
изабрало ову управу: ГТредсјодник Марко Т\о.!аковпћ, 
трговац, потпрсдсјед1П1к Нпкола ТТпшт(м>п11, чпп. пар. 
бапке; (иагајпик Тодор Н(ЈЈковпћ, трг,; сскретарп Јово 
Ђ. 1\овачс1>.пћ, П01!пнар п Јовап Т^ап1п11. сврш. тсхп. 
Члановп од^^ора: Јован Зотовић, усташип капстап; 
Мехмсд Рсмзп Делпћ, муфтија биоградскп; Јусуф бег 
Љубови11, о(1)пцпр; 7ооко /Т,ебс.7>евпћ, 11р(»дуз"мач; Јово 
ТНотрпћ, чпповппк; Јован Протпћ, постуж. мптсстар- 
ства; Младеп гТгујић, цариник; Јовап Југовић п Мп- 
лап Стојаповпћ. ^^амјенпцп: Ратко Стакпћ, Лука Нп- 
кић и Рпото Тамппџпћ. Надзорнп одбор: ТТредсједпик 
СтсЈЈап Солдатог.пЈ!, трг.; члаповп: Јефто Драгић, Мп- 
лап Арамбапт!! п Т^^дор Самарупћ. 

Иаложба (мика на Цетињу. На Т1,стпњу јс от- 
ворспа прва п:1ло',кСул слпка младог црпигорског слп- 
кара Цетра ]\1. ТТочека, 1сојп је као питомац талијанскс 



краљице Јеленс свршпо с*1икарску академију у Ита- 
лији. Изложба је побудила особпто пнтересовањс, те 
су је посијотили п нашљеднпк престола књаз Данило, 
књагиња Милица, митрополит, 1:^ешпд беј, отомански 
посланик пз Рпма и многп народ. Млади слпкар по- 
стигао је лијеп успјех п на Балканској пзложби у 
Лондопу, а тако1)с п овом првом изложбом у прс- 
стоппци своје домовине. 

Српске иар. игре. Српска Т\ра.т>евска Академија 
у ТЈПОграду у IX. књпзп Српског Етнографског Збор- 
нпка донпјеће, како јавља мостарски „Народ . три 
збирке српскпх народппх игара и то двије пз Србијс: 
дра Тих. Р. Ђор1)евпћа и Ст. М. Мпјатовића п тре11у 
пз Херцеговинс, од Луке Грђића-Бјелокоспћа. Нс бп 
зго[)сг било кад би се унијела п збирка Стсвана Р. 
Дс.тпћа, која је педавно штампапа п још уз то п 
плустровапа. 

Распис за награду. Српска Т\ра.1>евска Акаде- 
мија Наука расписала јс паграду пз задужбине Нп- 
ко.1е Мариновића, Њу може добити одличан појетски 
спис с моралпом п патрпотском тендснцпјом, који јс 
наппсап чистпм српским Језиком, п одликује се .1»е- 
потом слога п садржаја. Мелпчппа јс награде за једап 
сппс 480 дпнара у злату. Наградпти се могу пиптам- 
панп сппсп, који нпјссу старпји од двпје годпне. 
Сппсс за паграду треба поднпјетп пајдал>с до 1. маја 
19()сЧ. 

Косовске ијесме иа та.1ИЈанском језику. Позпата 
прпјатс.1,пца српског парода п урсдппк српско-хрват- 
ског одјелења у та,1пјапском лпсту „Хиоуа 1{а8е1;па 
г])пца Умбсрта Графппп превела јјс 14 пар. пјесама о 
косовском боју па талпјапскп п паппса.кх пм лиЈјсп 
пр(\чг<>1'ор. 'Го јс учгптпла, како ка-лсс, да бп чптаоцп 
„Хиоуа 1{а^^оц*па" бољс разумјелп Војпповићево Дјсло 
„Смрт мајкс Југовпћа''. о којој ћс поссбпо ппсатп. 

Иредавање М. Мурка. Т\)сп. Матпја Мурко, про- 
фесор славпстпкс па сиспаучпшту у Грацу сздржао 
јс скоро предавање о пародпом спосу босанскпх му- 
слпмана. Муркчз је прпказао с.10вспско народно епско 
ПЈССНПП1ТВ0, а парочпто српско. Номспуо јјс свс скуп- 
л>ачс муслпмапских пар. пјесама, а парочито сс зау- 
ставпо па збпрцп „Матпцс Хрватске"*, ода1г»1с је из- 
вадпо мпоге запп.м.ЂПВс п(\1,аткс. 

Ната И1К0ла. Тлао оргап „Мланског ^'чпте.БСког 
Удружења'* у (^^бпјп започ(^о јс пзлазпти пов педа- 
гошкп лпст ^Наша НТкола". Иласнпк јс лпста и за 
удружење ур(М.нпк Н(^ј. Р. 1М.1адсновић, учитс.Ђ. Лист 
пзлазп у с/иччсама сваког мјессца па два штампапа 
табака малс оемппе. ТТостојп за њ п уређивачки одбор 
у комс су: /1,раг. Ј. Фплпповпћ, Спасојс ТТлпћ, Ма- 
рппко ТТстровпћ п Нпкола Стојаповпћ, свс самп паши 
сарадшпм!. Садржај јс првог броја „Нап1С Школе 
врло добар. 1^\довп су учптел>скп. ИТто јс повпна 
код овог псдагошког лпста, што пемају другп, јесте 
„^Забавппк Наше ТПколе", који ће пзлазпти уза 
свакп број на једном табаку. Уредппк је „Забавника 
,{. Ј. Фплпповић. У њсму су само забавне стварп: 
пј(^сме п прпповијеткс. Па крају су бпл>ешке, гдје сс 
пзпосе пово књпге п пајкраКс оцјспс п њима. Лист 
почпњс п сврп1ава п1колском годипом. ГодиппБа ци- 
јепа за Србпју Г) дпнара, а за друге зем.т>е 7 круна. 
Ово јс четврти педаг(Ш1Кп лпст у (,*рбији, алп мора 
сс прпзпатп да су учите.1>п у кра.1>евпни врло ври- 
једшг п радппп. 

Награ1|еиа д^јечија књига. Чптамо у ^Напшј 
Школп'', да је „Главпп Просвјетнп Савјет'' у Био- 



Вр. 1. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 15. 



граду наградио дјсчпЈу књпгу „Нада", што су је иа- 
писали Крста Дпмитријевпк п Владпмпр ПетровпН- 
(Јарајлија, учптељи из Љесковца. Награда је 600 ди- 
иара. Књпга иије још пзишла. 

Календар „Слога". У дивиим корпцама и са 
златним натписом стигао нам јје уз сомборски лист 
лСлогу и календар таког истог имена. Уредио га је 
Стеваи С. Илкић, учител». Календар „Слога** спада 
међу најбоље наше овогодишње календаре, а што нам 
се особпто свиђа п што нема код других, на крају 
је садржај с^лпка и забавпо-поучног дпјела, као и 
имеиа сарадипка. ,,Слога има"* 26 саставака из свпх 
грана науке. Слпка пма 26, а члапци су одабрани 
и популарнп. Треба само спомеиутп неколико сарад- 
ника, па да се види како је градиво одабрано и ли- 
јепо. Ту су Ант. Хаџић, прсдсјед. „Матице Српскс", 
Савка Суботпћка, Јован Грчпћ, Јован Жпвојновпћ, 
професор; Мплева Симићева, Аркадије Варађанин и 
т. д. „Слога се разагаиље као уздарје претплатни- 
цима листа. Иначе стаје круну пли дипар. Може се 
препоручити свакоЈ српској кући. 

Војислав Ј. Илић. Тако се зове до сада најбо^Ба 
расправа о овоме српском пјеснику, тсоја је оштампана 
из „Српског Књижевног Гласпика". Писао је др. Јо- 
ван Скерлпћ. Извод пз те расправе изишао је као 
предговор Војполављевим пјесмама, што пх је издала 
„Српска Књижевна Задруга" у најновијем своме колу. 
Цијена је Скерлићевој књизп динар или круна. Ми 
је не добисмо, као и пиједне Скерлпћеве књиге. 

Историја српсвога народа. Др. Станоје Стаио- 
јевић, професор историје у српском свенаучишту у 
Бпограду, наппсао је и дао у штампу цјелокупну ис- 
торију српскога народа од пајстариЈих времена па до 
наших дана т. ј. до почетка 1908. То је прва књига 
о прошлости српског народа, која је написана на 
чисто научној основи са широким погледима на дога- 
ђаје, а ра^ђена је по изворима и најновиЈој лптературп. 
При пзради су употребљенп најновији резултати ис- 
ториЈСкпх истраживања. У књизи су ови одјељци: 1. 
Балканско полуострво прије доласка Словена; 2. Про- 
дирање Словена на Балканско Полуострво. 3. Коло- 
низација Словена на Ба.1к. Полуострву. 4. Прве срп- 
скс државе; 5. Зета као политички центар српског 
народа; 6. Снажење српских држава; 7. Превласт 
српског народа на Балкану; 8. Борба српског народа 
с Турцима; 9. Срби под Турцима; 10. Борба против 
Турака у српским земљама; 11. Културни и политички 
препорођаЈ српског народа; 12. Културно јединство 
српског народа. Књига је ова по себи врло важна, 
а пошто се неће пугатати у промет књпжарски, скре- 
ћемо на њу особиту пажњу и топло препоручујемо 
свакоме, да се на њу унапријод претплати, пошто ћс 
се штампати само у онолико примјерака, колико се 
пријави претплатнпка. Књига ће изнијети 2б штамп. 
табака. Цијена јој је 4 динара или круне. Претплата 
се ша^Ђе Живојину 0. Дачићу, секретару универзитета 
Биоград. ПоЈсдини одломци из ове књиге изићи ће 
у Дјелу, Бранковом Колу, Новој Искри, Босанској 
Вили, Народу, Отаџбини, Политици, Србобрану и др. 
срп. листовизха. 

Вардар Калепдар. Коло Српских сестара у 
Биограду јавља свему раскомаданом Српству да јс 
изишао „Календар Вардар", са одабраном и врло 
једром садржином и пуно слпка српских јунака и 
разиих српских крајева и других знаменитостп у 
к^ласичној Старој Србији и Маћедонији, тим алемима 
српске круне и некадашње славне српске царевинс. 



Чист приход овога календара пде у корист јадне 
браће паше у тим крајевпма. 

Ове сами калеидари. Богдан Ж. Ђурђев, учигељ 
у Земуну штампао је „Учитељски календар**, гдје се 
износе ликови српских и страних педагога и доносе 
чланци за учитеље и шематизам српских школа. Ка- 
лендару је џепни формат, а прспоручен јс у Србији. 
Цијеиа Г20 круна. — Василијс Николајсвић, прото 
у Иригу уредио је „Српски свештенички календар'*, 
коЈи садржи богословске расправе и све што је 
потребно свештенику. Цијена такође Г20 круна. — 
— - Радослав /Кивановић уредио је календар „Срп- 
кињу", који је намијењен добротворним задругама 
Српкиња у Војводини, Далмацији и Босни и Херце- 
говпнп. Календар доносп тачан списак свих зад- 
руга, односно њиховпх одбора и почасних чланова 
Цијена Г20 круна. — Јован Грчић, проф. у Н. Саду 
уредио је календар „Стражилово". Чујемо, да је то 
поред Србобрана, Вардара и Рада, један од најбољих 
српскнх календара, али га ми још не добисмо. 

Кисићеви календарн. Из Мостара смо доби.1и 
два календара од књижарппцс Пахера и Киспћа. Јсдан 
је „Моетар'', џепнп календар, којп пма 123 стр. п 
поред календарског дијела све потребне биљешке: о 
судскпм и школскнм празниццма, вашарима, таблице 
за интерес и недје^Бне зарадо, таблица за претварање 
ока у кплограме п обратно, тарпфа за бпљегс, тсле- 
гра(ј)скс и поштанске станпцо, те/1еграфска тарифа, же- 
.Ђезнице у Боснп п Херцеговпнп џ сва објашњења о 
картама п путовању, тарпфа за фабриканте духапа, 
владалачки домови у Европп, број становника у овим 
земљама и т. д. Цпјена је овом практпчном календа- 
рпћ\^ само 30 потура. Другп је зпдни калондар, који 
је штампан на црвепом картотту, па се тепгко распо- 
знају слова п блијешти пред очпма. Шта је цијена 
овог другог, није означено. 

Нове Музикалије. Фрањо Маћеовски, хорово]^а 
српског пјевачког друштва у Сарајеву компоиовао тс 
и штампао „Прву руковпјет српскпх пјесама из Босне , 
за мјешовитп збор. Цијена 5 круна. Набавити се може 
само од композитора у Сарајсву. Мп је не добисмо. 

Етнологцја. Издањем Коларчеве задужбине у 
Биограду изишла је јесенас „Етпологпја'', од дра X. 
Шулца у преводу дра Тпхомира Р. Ђорђевића. Књига 
има преко 15 штампаних табака и 34 сликс у тексту. 
Цијена јоЈ је 4 динара. Књига се са своје важности 
и занимљпвости сама препоручујс. 

Вг. Ег11е8<; Мика. Под тпм натписом издао је 
хрватски пјесник и књижевнпк Јосиф Милаковић, 
професор у Сарајеву лпјепу књижицу од 16 страна, у 
коЈОЈ Јв приказао живот и дјс»1а честихог првака п 
књижевника лужичких Срба дра Ернеста Муко, чија 
слика краси ову доиста интересантну књижпцу. То је 
УЈСдно при.1ог познавању лужичко-српске књижевности. 
Ову књигу топло препоручујемо и Србима и Хрватима, 
који би ради што сазнати о својој с^товенској браћи 
у германском мору. 

Календар Рад. Од друштва „Рада" из Руме 
примили смо Рад, велики српски календар за 1908. г. 
Календар Рад има 60 слика, које ликова знаменитих 
Срба, које пак српских мјеста. Прва му је велика 
слика „Долазак цара Душапа у Дубровник." Из на- 
ших крајева има слике: Османа Ђикића, Смају Ће- 
маловпћа, Јова Херцега Скоблу, Старину Новака и 
Бању Луку. Забавс п поуке има доста п то од Пвана 
Иванпћа, Ђуре Јакшића, Јашо Томића, дра Нранка 



СтЈ). 10 



1908 ШСАНСКЛ ВИЛА 1908. 



Бр. 1. 



ч- 



Илпћа, Мнлепс Миладиновпћ и др. Садржина му јс 
изврсна. Цијеиа само 80 потура. 

Пјесле Рикарда Николића. Осим збира^са пјс- 
г-ама, игго смо их до сада јјаЈИЈЛи, сазнајемо да иггампа 
и своју збпрку ирли паи1 еараднпк Рпкард Нпколић. 
Књпга ће и;Јаћп по иоиој годинп. Николпћ ијсиа ве- 
]|ПИОм по српским листовима. Оп је Србпн, римокато- 
лпчке вјере. Жпви у Трогиру у Далмацији. 1Г ова 
сс збпрка може топло прсиоручптп. 

Српско-турски рат. Др. Владан Т>ор1)евпћ штам- 
пао јс скоро својс повсће пажпо п значајио дјело: 
Српско-турски рат 1875., 1877. и 1878. год. 
Ту пзноси својс биљоиисс и успомсис испрпчаис лп- 
јеиим језиком и стплом сасма популариим. , исло је 
вслико 1И свсзака, пли 27 иггампаиих табака. Цпјсиа 
јс читавом Д]слу 10 дпнара. Можо сс пабавптп код 
писца у Впограду, плп код Игњата Даипчпћа, тр1'. у 
13иограду. ( )во се дјело због својс важпостп само прс- 
поручујс. 

Њива, руски илустровнии ли^т. Јсдап од нај- 
бољпх п најраспрострањенијих рускпх илустрованих 
лпстова јестс „Љива'*, која пзлазп у Пстрограду п 
заиочпње ове годппе 89. годипу жпвота. Урсдипцп су 
јој: Л. Ф. Маркс и В. Ј. Свјстлов. ИипЈа отвара прет- 
плату за 1908. годипу, у 1сојој ће пзићп 52 свсскс 
саме „Њивс^' са сликама, приповпјсткама, пјесама, 
ромаипма иајбо.Бих рускпх ппсаца. Уз лпст се додају 
многп прплози. Так(» сс добијс 12 свсзака (сваког мјс- 
сеца по је^Јна) књижсвипх и поиуларпо-паучипх при- 
лога са ијссмама, прпчама, романпма, иовслама, свс из 
савременог живота, иовим књигама, смјссицама, итхом, 
разипм задаЈ^ама и др. Још сс добијс 40 лијспих 
књига, у којјима ћс бпти: Иотиуио сабрана дјсла 
Гљеба Ив. Успеиског, са сликом и биографијом ппш- 
чевом у 28 књ. Дал,с 10 књига Хсрарта Хауптмана, 
у којпма ће бптп сва њсгова књтгжсвиа .тјела; Дисв- 
пик грофа Ллсксија Толстога у 2 књигс. За тим 
„Парпска Мода", илустровапп ;ксискп лист са кројс- 
вима, добпјс се сваког мјсссца по број и 12 .1Истова 
слика (око ИОО) и до 800 цртсж1 кројсва у ириродно] 
ВС.1ИЧПИП. Поврх свсга добијс сс и једаи дивио изра- 
1)СИ зидни калогдар за 1908. год. 11 све то чудо од 
књига п иовпна^таје само 9 руиаља или 20"30 крупа. 
Ирстплатптп с^можс на свакој иои1Ти. Најтоплијс 
прспоручујемо ова]** лист свпма оппма, који владају 
рускпм јсзпком. 



Нове књиге и листови. 

Слнке И8 жнвота сн. ('авр. Плписао д[). ИлпјаГЈајп^г. 
Митротп^а, штампарпја Мпро<мапа (.'папћа Г.К)7. У књпни пма 
а'2 сп^ане. Иапрпјсд јо п|к\чгоиор, у ком ппгац осу},ује сиегосавгке 
ааоаис бсн свегосапсЈсог ииачаја и то га јс <'ам() иагјс|)ало да 
И8да ону кп.пгу. У п.ој је папрпјсд Иј^олог, плп дскламација аа 
гај даи и три драмскс слпке о (п. Сави. Дијсиа лО потура. 

нацпоиалнои ]»аду, предапаи.с држаио у ^Колу Српских 
('ссгара," 18. фепруара 1*.Ш7. Иаппсао др. Ловап ивпјић. Друго 
и»даи.с. Иидовдапскн прилог ..Иарода.'* Дубровник, падап.е и 
штампа Српск-е /1,убровамке ИГгампарије д[)а Гранп1»н » Д1>- 1*^07. 



1)ег б»1«»ггс1с1Ибс11е-111Ц?«г1»о1|е Лак^1е1с1|. 1)г. П. Тпша, 

1.ап(1ебаћг1'оп1гп(Че (1ег 81о\опЈ8с1к'П Млгк111ескоп с1сг Магкл 

*таГ8с1]аГ1 0Г>г/-(1|-аНЈ«ска. (^<)Г7. 1907. (ЈоНбка (јдкагпа А. 

(1а11г^('к. 

Паскал Младеиовнк - ^^елињац: 11а прошлости босанске. 

Ист(>риЈа Восис и Херцоговиио до иада крал.свства. И1»с- 

иттампаио ин „Српске Ријечи." Иакмадом српсГ^е дио1гичарскс 

пгга.миарпјс. Цпјена 15 круиа. 

ИзвЈештај главног одбора друштва аа школску хиги- 
јеиу и пародно просве^^иваље о сиомс раду у 1*.1()0. год. Подиесги 
редовном годишњсм скупу друшгиспом, који јс др>1саи 24. јупа 
1'.К)7. годпио у Г>еограду, у аг|к1дп »Класпс .Тутрије«. Бсоград, 
иггампарија Доситијс Обрадовпћ 1*.)07. 

ОиКа географиЈа, аа с])едња учплпшта. Својим учсипцима 
паписао Мплап Недслкови!., профссор. Друго поиун.си<» и п«и1рав- 
.•ћспо иадаи»е. У Срем. Карловцпма. Сриска мапастпрсиа мггамиа- 
рпја ИШ. Ова јс књига одобрспа од Иис. Кр. Земал^скс 15.1адс у 
Лагрсбу аа уџ6сви1сс на српској всликчј гимнаанји к-арловачкој, а 
падана јо потпором И. С. Ц. С Одбора и Иис, Кр. Иладе у Ла- 
гребу. ЦиЈспа 3 крупе. 

Прнкази н оцене Јагодинског ^Браннча^ аа 6 месеци 
11)07. годнис. Наиисао про^>есор Мплић. .Јагодина, штампарија Ђор- 
ђевпћа н Гплића 1907. 

Иавештај сриеке велнке гимнааије карловачке за школ- 
ску годпну 1000. 7. Ки»ига 48. Година Г)5. Урс1)ује управа. Срем. 
Карловци, српгка манастирска штамнарпја 1907. 

Мостар н љеговн књижевпицн у нрвоЈ иоловинн XIX. 
СТОЉека од И.1адпмира ТгорониКа. 11Ј)епггампано пл ^Иарода" ва 
1907. Мостар, пггампарија „Иарода** др. Крул, п комп. 

Ка.1ИГрафсКИ углеДИ, од Иићс Малетића, наставпика тр- 
говачко акадсмпје у Бсограду. У тврднм корицама има 20 прегле- 
далпца ћири.1ицс, латиницс и п.см.ачк-ог к-расиоииса као п дпвшгч 
.монограма. 

Бсоград у сЛЈЖби туЦииу. .<пнно прсдаиич.г И>«ш»ј«иа О. 

Дачића у корпст .К*ола Српскпх Сестара". Нсоград, П1га.мпарпја 
Доситпје Обрадовића И)()7. 

Сриски народни вез и текстилна орнаментика. Ориги- 
налиа монографија на основу исго]»ијских док-умсиага. ИаписаЛа 
Јелпца Келовпћ Бсриацпковска. Са 14 оригина^шпх слика. Иа- 
гра1,еио пи аадужбпис Јована Остојића и жепс му Тсреапје. У 
Иовом Саду, И8дан.с „Матпцс Срискс", 1Ш)7. Ки.пге »^Матицс 
Српске« број 21. Сна ауторска ирава придржаиа. ^^Оепа 2 крунс. 

Збирка иримЈера н ноука. Иаписао Иепиз К. Стаппћ Лс- 
ћапии пн Иодгорицс. Исл 1к-пхСрс1с, сриска иггампарија Светозара 
Грчпћа и сииа 1907. Иреиггамиаваи.с »абраи,(ио беа доаволе ипсца. 

Снонсница 25..годии1њиие свештеничкс службе Њвг. 
Внсокоиреосв. Госноднна Ннћифора, раи1ко-иринрснског мнтро- 
полита. сгиарха Горље Мииијс и т. д. Ирпрсдио Сава Стојановпћ, 
иаста«. приарепско богословијс. Псоград, Иа1>одца 1птампарија Оби- 

лпћсв воиац 10, 1900. 

Народни иенрнЈате.Б, поаорипша игра у пст чинова, од 
Хсприка Ибаена, с н.емачког ирспео Стеван Ирсдп*!, Ириканано у 
И. Саду 27. иовембра 1907. 

Чудеса иресвете Вогороднце, с к-рапгпм иоукама. Иа- 
иис-ао Диоииспјс Миковпћ, пгумап. Ки.ига И. Оштампано ин »Ис- 
точЈП1ка«. Ирва српс1са И1тампарпја Гистс .1. Савића у Сарајеву. 
ИаЈслада Иишчсва. Цијсиа Г)() хслсра. 

Очигледна иастапа, (домаћи састав иа исн1ггу аа сталис 
учите.1.с). Ио I). И. НоГ(Ч^1счп-у и др. од Ној. Р. Младеновића, 
учитсл.а. .)агодина, штампарпја '1о«»р1)Свпћа п Гилпћа 1907. Цпјсиа 
0'30 дииара. 




Иласник и урвднпк Никола Т. Еашнковнћ. Пехливануш« ул. 47. Дударвва ул. 2. Исламска днонпчка штампарија, Сарајвво. 



Врој 2. САРАЈЕВО, 20. јанупр« 1908. Год. ХХШ. 



+ тпотп Ђ. глишиЋ, 

Сриској књижевности и ирпској умјетности су^Јвно је од иввјеснога времена 
да, с болом и с брпгом, броје своје велике и значајне губитке. Онн су, за иевје- 
](оватио кратко нријеме, изгубили Змаја, Јову Илића, Јанка, Сремца. Митровића, 
Адамова, Паор^а ТСрстића и сада Мплована Ђ. Глпшпћа. 

Опмпатични писац »Подвале", -Два цванцика", ве^чикога броја прпповије- 
дака пи сеоског п 11а.1ана'1ког живота п најбољи наш преводилац биоје отишао у 
лпје1П1 Дубровник да се опорави од опаке бол.етице, која га је, прије тога, дуго 
везивала аа постељу. Цијело Српство, !;ојо на срећу још није навикнуто на толике 
велике 1-убитк1.', са зебн.ом и страхом пратило јс повољве извјештаје, који су оданде 
стп»ал11 о њетову здрављу и опо]>авл.ап.у. Сви смо се радовали, јер смо се надали, 
да ће се наш добри Рлншпћ опет латитп својег алатног пера. Али наједном нам 
оданде стиже кобнп вијест, да је Мплован X. Глишић преминуо. 

Какав ће велики губитак претрпјети иначе несрећно Српство смрћу овога 
доброга писца и »анреднога човјека, не може се ])ећп \' једном кратком поменику, 
писаном V тузи и 8бул.еноот11. Ллп сваки онај, којем је и најмање позната српска 
књига, појимаће значај Милованп Ђ. Глпшића, знаће да је у н.ему Српство изгу- 
било једног ведрог п пријатног хумористу, једног необично!' зналца српскога 
језика, који је својин лијепим стилом и богатим ])јечннком, доказао да је српски 
језик најљепшп и најзвучнији словенски језик. А они којн су ималн среће да се 
с тим племенптим, добрим п вјечито расположеннм човјеком избли-же знају, десетејЈо- 
струко ће осјећати тај велцки губитак. 

Слава Милонану Ђ. Глингаћу! 



Стр. 18. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр-2- 



Снхо Ераковик, Д. Ту&ча. 

Испосници. = 



^^^остт мирисом замириса дј^еипп ма- 
^|\Ј^ настпр Тврдопг, чпм минуше оо- 

жпћне покладе, мпм песта опог ситог 

мрсног ;!сивота. 

Око Тврдопга брио умукпу жпва 
јесеп,а врева; падалоко и;Јумрпјеп1е бе^орижне 
пјесме. 

Тв])доп1ки пспоснпцп са страхом почепш 
Јпапоритп Давпдове псаллге и -ллпш 1П1иатп 
ситне јерусалпмске бројанице, пЈшмичу^п! ла- 
гано као црпе сје^псе један мимо другог. По 
каткад тугаљиво пресијече манастирску све- 
чану тигпину оно испостпгпсо сухо кап1л»уцап>е 
и меко, жа»1овпто уидисаи>е, јсЈ) нико не зна, 
кад загаип у пост, хоће ли га здраво пребро- 
дити. 

— Возљубл>у.... воил>убл>у тја Господе.... 
крјепосте моја — нај'/каловитпје одјекује о 
манастпрске тампе куле п зидипе испрекидапо 
јецап,е увелог 1;акона Акакије. 

1>олептл>ивом ђакону и осталим гв])доп11сиз1 
испосницима нипгга татсо уи пост не задаје 
бриге и страха, ни тамјан, ни молитве, пи 
тегпка меганија, тсао поспа сухоттај^тта х])ана. 
Због Т1>е се већ 1)ак'ону отртмо п јело тг пиће, 
алп оп, као строгп испостпих, г])ггл>иво ћути, 
ћути и уздитпе, док му једном не иападе у 
грло Тг'01пчица од рпбе. Тетптсо је 1гст^-атггл>а п 
очајно викну: 

— Да је мед медени, већ би се дојела, 
Саваот је лроклео - п п,у и ко је једе! — 
па се лако занесе тг тсрај софЈ)е опружи. 

11])епадотпе се око софре окупл>ени тгс- 
посниг^п. Свакоме залогај у грлу стаде, учингг 
му се опор, горак гг чемеран. Све обуие тгека 
гфна слуттБа, јер рпјетко про1)е једна г^одина 
у миру са своја четири годи1пи>а поста, а да 
не пресели у вјечност ба]) тто једнот^ члана 
тврдошке обитељп. 

— Ово се даље сноситгг тг(» може, ])екоггте 
строгтг испосшгг^и, кад се };ако1г оггет ггов])аттг, 
и узеггге првгг ггут ()ибггл>није Ј^аимиикЋатгг о 
себи п о ТвЈ)дошу, о храшг гг ггосту, који 



такч) тгодмукло гг])1ГЈетгг тт>1гховом трогпном гг 
измученом тијелу. 
Ллп све узалуд. 

— Кагсо г^од ок])енеггг, ггоститгг се зго])а. 
ТаггО нам је свима записано, п])опгагтга отац 
МакаЈ)11Ја. 

— Иије дЈ)утч\ и ја велим, јеЈ) и Хјмгстос 
је постио чет])десет дапа у пустггп.и, уздахггу 
отац 1^е])асим. 

— Ја... ама анг^ели слулсаху тему... лако 
је тако, гготгово зајеца очајни 1)а1ч()н Атч^акија. 

— Молчите, мучешгци моји гг са мном 
заједгго, молчите гг не роггтајте ггЈ)отиву Нпш- 
гг>ега, гговика игуматг Даггило гг улгиЈ)ујућгг 
испоснике, достојанствено се диже, оде собом 
у тоггле ггодЈ)уме, па допесе тгуну плоску л>уте 
г11л>ггвовице и настави: 

— Ево како бгг, дјецо моја, моглп нај- 
лакгпе живо гг здраво, а боз г^рггјеха, течешгје 
поста совеЈ)1ггггтгг. 

Плостса г^)уггпо загглокота. 

— Ја вам тге зггам бол>ег лггјегса, за то п 
велим: дј)ж' се, синко, плоске уз пост! Не 
мећите у се посгга залогаја, док г^а чимгођ гге 
залпј(^те. Ие мећп, чадо моје, то јест, ако 
•Лх-елиггг да гг ове г^одггне собоЈ)гго запјевамо 
„Хј)ггстос Ј)а:кдаегсја славите!** 

НЈ^ста тгггггшга. 

У каггдилу, ггЈ)ед Св(*гим Тројством, ул>е 
стгловито заггЈ)аска, а тга пољу, са сјевеЈ)гте 
стране, удаЈ)п сиажпо о тгрозоЈ^е мегса сугггп.е- 
'лсиг^а и вјетаЈ) Ј)азбијегг о горде зггдшге ста- 
Ј)ога Тврдоггга. 

Са тгспосшгчтсггх лггг^а у часу неста туге 
гг стЈ)аха: њпх ггзггенада облгг т^олема радост 
п СЈ)ећа. Безазлег1ггм погледггма обасуше ггспо- 
сниг\1г доброг сгаЈ)јетпггиу, показујући се 
сггЈ)емни гг вол>нгг да му у тЈ^егг огса сваку 
7кел>у гг заповггјед ггсггутге. 

Плоска по1)е од Ј)у1се до руке. 

Слажем се посве с мудрггм предлогом, 
11гчедЈ)а Ј)уко натгга, дочека пј)вгг плоску пј)о- 
гггуман Мина. Данас златна уста гговог Зла- 
тоуста пз тебе пЈ)оговоЈ)ише, јер гтЈ)аг?о кажеш, 
да нам шгпгта друго гго мо;ке полгоћи уз ове 
нагне тегггке и ггЈ)втеггггсе дапе, до лтг иста ова 
плоска, па да и мп гго мог^^лству одржпмо 
своју грешну дупгу у душнику. Хвала ти 



Ер. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 19. 



возл>убл>ено и пречешњејше име наше! Живио 
нам старче праведни! 

Отац Мина у заносу изрече здравицу п 
с братством отпјева „Услиши Господи жела- 
нија наша", али се одма у души покаја. По- 
гледа у игумана. Жао му би^ што му рече: 
/Кивио! Сјети се евапђелских ријечи „смерт 
бо твоја, живот мој'', па му се учини посве 
оправдано, да није смио пожељети другоме 
среће, која стоји НјСговој на путу, јер се тврдо 
нада, да ће му браство тврдогаки престо у 
аманет предати, чим игуман Данило овај живот 
другим промијени. Покаја се за своје ријечи 
и кад погледа на уплакано лице ожалошћеног 
Акакије. Он једини не пјева, јер презире 
плоску. Он никоме не виче живио ! само шути, 
уздише и мисли: шта ће и како ће, кад до 
њега плоска до^е. Али отац Мина није могао 
друкчије говорити због велике љубави према 
плосци, с тога ваљда уздахну и јохи једном 
пожудно огледа ракију, за тим клеппу чврсто 
језиком о непце, стресе жуте, миришљаве кап- 
љице с дуге, сиједе браде, па плоску пружи 
даље. 

Док су строги испосници редом наздрав- 
љали придавајући пуној плосци велику и 
благотворну моћ у светом испосничком -лси- 
воту, дотле је ^акон Акакија смишљао како 
ће се исподмукла осветити и игумапу и брас- 
тву, и пићу, и посту. И кад плоска сти'л;о 
преда Н!, он је прими објеручке, спреман на 
освету, али се побожно прекрсти и у пуној 
калу]^ерској смирености тихо прозбори: 

— Ваше Високопреподобије, слачајит 
старјешино и оче наш, дај и мени благослов 
да искажем своје мљеније по свом срцу и со- 
вјести. 

Његов светитељски изглед, слабаиш]! и 
дрхтави глас ражалости браство, готово со 
хтједе расплакати. И игуману се сузо св])нуш(\ 
с тога шутке климну главом у знак благо- 
слова, па је тромо на прса спусти и не са- 
рвајући шта ће ђакон рећи. 

— Патници, испосници и молитвеници 
овог светог храма и ове обитељи! поче Акакија. 
вама заједно и јп. богат грјехлш, а убог 
добрими дјели, падам ничице пред свето Трој- 
ство да нам нашег старјешину уз ове посне 



дане очува цијела, чесна, здрава и долгоден- 
ствујушча. Бог је силан и милостив може 
наше скромне молитве услишати, али се нешто 
сви бојимо, сви стрепимо и страхујемо, по- 
тајно нас нека црна слутња хвата, јер нам 
племенита наша старино, од неко доба слабиш, 
а нико не умије да ти то каже, пекако те по 
мало нестаје, топиш се, што'но веле свете 
књиге, као воск от лица огња, или као слатки 
шећер у бистрој водрпц!.... 

Акакија проциједи неколике сузе низ 
образе, отра их брзо и плачним гласом даље 
настави : 

— Хоће ли то моћи зауставити и исци- 
јелити ова плоска, хоћемо ли моћи сви клик- 
нути: она нас је одржала, њојзи хвала, као 
што се ви надате, то вам браћо ја не умпјем 
казати, ја сам у томе Невјерни Тома.... Све 
је добро што ви говорите. Ето и ја кажем: 
Родила нам она и по дрвету и по камену, али 
кажем и то: моја је уста никад не дирнула! 
и презриво плоску гурну од себе. 

Браство је преплашено и збуњено гле- 
дало у игумана. Игуман се оборене главе 
насмија благо и мало подрутљиво. Дође му 
смијешно и неразумљиво како ђакон може о 
њему, здравгу човјеку, трко говој)ити. Али кад 
очима прелети преко мрких калу^ерских лица, 
и на њима опази неко нејасно чу^ење, поми- 
јеиишо са тугом и сумњивим жаљењем, следи 
му се осмијех на уснама, задрхта и поблиједи. 
Спопаде га тешко и досадно кашљање, јер на 
смрт помисли. 

— Не бој се, слапчино једна, што одма 
кашљуцаш ! Још ћеш ти огулити коју плећку . 
Било је и бољих од нас, па нијесу тако одма 
стрепили. Ја како бп ти, да си мало млађи, 
смрти слободно у очи погледо ? Јави се про- 
игумаи Мина да га ^оја разговара и тјеши. 

Игуман се још горе узмучи. Познаје оца 
Мину и м,егову једину жељу, да се што прпје 
одупЈ)о о ^жезло'*, први символ игуманске 
властп. Игуману се чини, као да чује Мпну 
гдје Јпапуће: смерт бо твоја — живот мој! 
Он Мини не вјерује. То Мина добро зна, 
стога задрије још пакоспије: 

— Мало трудне молитве, Бог ти помого, 
мало тимјан, мало пост, а и године су оба- 



Стр. 20. 



1908. БОСАНСКА ВИ.1А 1908. 



Бр. 



сулс, мој игуз1ане. Оно не рецп да нпје свему 
опет најкрив»т>а нашалуда, необуздана младост, 
која нпкад нпје знала шта је : доста ! А лн гата 
ћеш. Не 310же се орлова вијека живјетп. Наше 
је да будемо у свака доба спремни, па кад 
куцне онај час, онда.... е онда, чуо сп како 
рекну : путуј пгумане пе брпнп се манастиру. 

Игуман се зацену од кашља. 

— Каква младост, какве лп годппе, дра- 
жајши наш оче Мпна, прпхватп охрабрен 
ј^акон Акакија. Будп старији на рпјечп, а 
нипхта нас тако не руши, штоно рече отац 
Ј^ерасим, као пста ова посна рана. Издпха- 
нија ми, она ће нас све листом умести п у 
гроб окерати, а ето, живи билп, па виђелп. 

((.'вршиКе се). 



г^у 



Лпв. Јов. Ђор1уев1ћ. Врањо. 

Ране ==!=: 



нохе силу. 



I. 



Гдс се креЈ^сш пз паручја мојпх 
Мпло чедг), мприсапи крпис. 
Црно гроб.Ђс пусто је п тавно, 
У гробу ]с тако хладно, спне. 

Још су младе, нежне грудп твоје 
Ла их црна, хладна рака крпјс, 
Па зар да се ове очп гасе?! 
Не, нс, сипе, гроб још за те нпјс. 

Видп, чсдо, како звсзде сјајс, 
Како краспо златна зора руди, 
Како сунцс топлс зракс сппа, 

— Л^ тс пз сна вечптог пробудп. 

Заман супцс, звсзде, зора рујпа. 

Ти НС ВИДПП1 ВПП10 тс мплппс, 

Тп ми одс, тсбе нома вппгс, 

— Збогом, збогом, до виђења, сппе! 

II. 
Ох, толпко пута у сну 
На груди тс стсгох својс, 
И гладсКи косо златне, 
Л:>убио сам очи твоје. 

0, кол'ко се тада срсће 
Ј^ суморпој души крило! 
(), како те жсљио грлих, 
јМплп спне, чсдо мпло! 



А кад прна ноћца мппс. 
II суморнп данак гране, — 
Од Т1ПС снова остају ми 
Само сузе, болп, ране. 

III. 
Всче бсшс кад сам сузом 
За.1Пвао гроб твој хладпп, 
Када грлпх зем.-ву црну 
Што те скрива, сине јадни. 

И већ поћ се спушта тавна, 

— Шпрп мрачна крпла своја, — 
Суморнија но твој отац, 

Црња нсго туга моја. 

О, суморна ноћп, тавна, 
Нуди с.1атка спну моме, 
Нек почива тпхо, мпрно, 
У вечитом крплу твомв. 

Зашумори ноћца нема, 

— То је одјек мојпх јада, 
И.ш ЗЈоасда, небо плаче 
Над гробнпцом мојпх нада. 

IV. 

Све је прошло, л>убав. нада. 
У твом гробу све почпва; 
Остале су само сузе, 
И у срцу рана жпва. 

Па зар моје јадно срце 
Не сме више .Ђубав знати; 
Зар ја морам на твом гробу 
Само горко уздпсати?! 

Не, ]ош срце за тс куца, 
Мртво моЈС чсдо, младо; — 
Ја те .1>убпм пепзмерно 
Сарањена моја надо. 

А кад ј[едно.м самрт дође, 
И на моја куцне врата, — 
Ту ће, крај твог гроба лећп 
Твој несрећпи, јадни „тата"^. 

V. 
Тужно сунце на западу седа, 
Мртво лпшће тужно шумп свело, 
И у баштп ружа мирисава 
Свија недра тужно, невесело. 

Са црквпце тужно звона брујс, 

— Ко глас смртп с небескнх впспна, 
Тада су мп срце раскпнули, 

Тада су ми сахранпли сина. 

VI. 
Дизало се сунце златно, 
Кад сам на твом гробу бпо; 
Зрак задрхта кад сам болпо 
Ма»1П крстпћ пољубпо. 



&р1 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 2Ј. 



За суиорно грање сунце 
С1ф11ва.'1о је араке своје, — 
Да не чујс тугу моју, 
Да 116 вндп еузо Јгоје. 
К .1агано ветрнћ пирп 
Око мале хумко твоје: — 
То цветићи, сине. дншу, 
Да лушпцу твоју поје. 

VII. 
:}а гроб твој иа.]И ја сам венац сплео. 
Од рујнпх ружа и бе-1ога крина; 
А ирђу ружс уплео сам 6јо, 
иирионп цветак слаткога јасмнна. 
Вснац ћс овај красит' твоје груди, 
На твом ће гробу с^атко ипрпсати; 
Л спаког дана, чпм зора зарудп, 
Сузом ће твоја за.1нти га матп. 
А када почне сунашце да пади, 
И топлс зракс за гору да крнјс, — 
Доћн ћо, снне, отац нрепун јада 
Да венац својпм сузама за.1пјс. 

\1И. 
Ту, под свежом, малом хумком опои, 
Што у хладу свслих липа стојп, 
Ту почнва луша душе моје. 
Ту почпва нада снова мојн'. 
Ту, у ирачном, малом гробу томо, 
Крај бокора мнрнсног јасмпна. — 
Онле су мп жпвот закопали, 
Овдо су ип сахранплн снна. 



:^ 



Милорад А. АнТЛНОВНк. БеогЈШД. 



Само ја впдим како се тамо нпжс 
Као гроа маг.1у стаза з.1атна блиста, 
Ноћ је тпха у нсдоглсд Богу се днже 
Звезде су тако сјајнс... а душа тако чпета, 

На небу је сне велпчаиствено и чудно 
А зеи.1>а спава у п.1анетнои сјају, 
Само саи ја тужан, око моје будно 
Блудн у да.Ђину!... Душа тежн рају! 

У жпвоту пишта — оспм моја лира 
У прошлоетн давној што нп сладн вск, 
А сад еамо тражим с.1ободе и мнра 
За навек да заспнм н с њои .1ирс јск. 

А.1И ие да засппи саном хладног гроба 
Цпти срце но]е да обувме студ, 



И у души иојо] буде отров з.1оба 
Већ побожно..,. тихо,.. да сс дпже груд! 
Да дав п нок с.1ушам, увск... како монп 
О .Ђубави снлној непа стадак глас, 
А нада мном да со вечпто ае.1енн 
У нрастарој шумн испуца.1н храст. 



+ Стеван Сренац, 1;воград. ^= 

Очпгледна настава у 
турекој школи. = 

(Иеиврађени дио, скнца.} (Свршетвк). 

II. 
акле дошао учитељ Мухамеданац. 
Свршио нашу препарандпју. 
Добно школу. 

Отворио школу у мару, дакле 
доцне. 

Нема буџета, нема учила. 

Постигао учитељ ипак леп успех. 

Ревпзор дошао. Ту је у школи, ту учи- 
тељ, ту одборници. 

Послужоше: кафа, ратлок, цигаре. 

Оџа побог-ао, оставио све па мујеанну. 

Зареднла и мушка и жснска деца. /Кенска 
деца накићена; сав накит из харсма потрпали 
на дсцу, па изгледају као јувелирскп иалог. 

Последтва скамнја Цнганчнћн, њих про- 
пашао Дервни! бсг Љубовић аа ипат Аустријн. 

Мујезпн преслнЈиава иа читан.а турског, 
арапског, перснјског. Внче са.мо Толко! Але- 
лнкум. 

Ја се нагох пршшљујући цигару и за- 
питах Јусуфа. Јакуб ефендија пам тумачи. 
„Саг прави си човек а там а там с турцки 
речовн". 

Јакуб ефендија, ефендија је добио је]1 се 
сматрао за учена, зпао је и ћирилицу н ла- 
тиницу. То је тај Јакуб ефенднја што се г. 
Чеда Мијатовић љиме похвалио као тековином 
напредњачком ; а српску скупштину краси п 
један турскп фес — мислећи ту на Јакуб 
ефенднјин фес, који се црвеин као турчииак 
међу жнтом и кукол.ом напредњачкнм. 

Кад је мујезин свршио, дођ еред, на Ср- 
бина мухамеданске вере. 

Он пређе орпско читање. 



Стр. 22. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 2. 



До]ђе ред на усмено рачЈшање до десет. 
(КВ то наслов! Турска очигледна настава). 
Отпочиње очигледна настава. 

Учитељ донесе снопиће прућа све по 
десет уједно. Кратке облице, врло би згодно 
било да се од њих направе клисови за играње, 
само да се мало зашиље на оба краја — то 
је прво пало на памет и маломе Јусуфу. 

Прозове (учитељ) малога Јусуфа. 

Син неког спахије. 

Доста лепо обучен. врату му велики 
златан ланац, три пут обавијен око врата, у 
џепу грдан сахат, ко неки заструк за папулу. 

То му дао отац за данас док је испит. 

Учитељ раздреши снопик. 

Каже му: 

— Колико има? 

— Десет, одговори дете. 

— Узми шест. 
Дете узме. 

— Замисли да су то јабуке (име јабуке ?) 
поче учитељ, замисли да су то јабуке пога- 
чарке, велп учитељ и помилова га по глави. 

Дете гледа у штапиће, облице. 

— Деца волу јабуке. То ја знам. То је 
здраво воће, не ваља га зелено јести. Ухвати 
те грозница, а она је почетак свију болести. 
Разболеш се, умреш, ожалостиш добре роди- 
теље. — Али ти си добро дете и т. д. За- 
мисли, поједеш шест ових јабутса. Колико ти 
остаје? Узми шест у руке. 

Дете једва обухвати оне облице ручицама. 

— Је л' да ручам? 

— Јест, поједеш све то што држиш у 
руци. 

— Је л' да поручам? запита дете упла- 
кано, па погледа у оне клисове од дрвета, 
погледа оца, учитеља, мујезина, ревизора и 
сав одбоЈ) општински и кад нп од куд не би 
помоћи. 

— Је л' да поручам? запита одсечно. 

— Јест. 

— Јок ја! рече дете па седе. 




Вожа К« Маршићанин: — 

Један спомен. 

(Свршетак.) 

I I ок. Ребрић живио је још чудноватије у својој 
-■— *- кући. У соби, у којој је становао, било је свега 
од намјештаја; један кревет, са еламњачом и јаетуком 
слазшм напуњенпм и једним ћебетом, даље, јсдна клупа, 
Једно ћупче и једно тестиче. На кревету је епн1Јао и 
сјједио. На клупу је остављао што је било :т остав- 
.'Бање, у ћупчету је киселио бајат хљеб, да би га 
могао јести, а у тестичету доносио себи за ппће воде 
опет са кладенца „Хладне воде**. 

Његова соба никад није чишћена. По патосу 
био је дебео слој прашине и од кревета па до врата, 
познавале су се стопе у прашини. Кад год је долазио 
у стан или одлазио из њега. увпјек је газио по тим 
обиљеженим мјестима у прашини. То је боље, говорио 
је он, него чистити собу и чишћењем подпзати пра- 
шину, па је дисањем уносити у бијелу џигерицу. 

Хранио се сасвим оиромашно. Хљеба је јео 
само онога, који је печен прије неколико дана. Нај- 
прије би га ситно исјецкао и у своје ћупче стрпао 
да се кисели, па би га тек онда јео. Одијевао се само 
са телалнице. Слабо је с киме разговарао, а дружио 
се једино са пок. Хранисављевићем. Но и то дружење 
састојало се једино у томе, што су заједно пшли на 
„Хладну воду" по воду. Свако пос.1ије подне Ребрпћ 
би пошао са тестичетом у руци и ударио би на Хи- 
лендарску улицу, у којој га је Хранисављевић оче- 
кивао, па су одатле ишли заједно и заједно се враћали. 
И при одласку и при повратку, тешко да су прого- 
ворили по двије три ријечи!... 

Једног дана дојђе код Ребрића, сада већ пок. 
Драгомир Брзак, ондашњи правник, једино да види и 
упозна тога особењака, о коме је слушао. Ребрић га 
је дочекао пред вратима своје собе. 

— Кога тражите, господине? — запитаће Вр- 
зака. 

— Вас, господине докторе, одговори Брзак. 
Ребрић се зачуди, — јер га никад нико није 

тражио. 

— А што ћу вам? — запита дал>е. 

— Да ме прегледате и дате свједоџбу, одговори 
му Брзак. Ја сам, знате, чиновник, па сам науман да 
тражим осуство, а за то мп је потребно љекарско 
свјједочанство. 

— Да, да, учини Ребрић, то вам је потребно. 
Али, молим вас, откуд ви, код толиких младих ље- 
кара, нађосте баш мене, да од мене тражите свједо- 
чанство? — запита Ребрић. 

— Па, господине докторе, ја мислим, да је свје- 
дочанство једног старог љекара вјеродостојније. 

Хм, хм! понови доктор. А, као, шта вам фали? 

— Ћјлш ревматизам у десној руци, рече Брзак. 
Боли ме, знате, негдједубоко унутра, ваљда у костима. 



Вр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Огр. 23^ 



— Да, да, само што се та бољка не можс лако 
познати. Дсдс, загрните рукан. 

Брзак учинп то. 

— Ето, впдпте, чиет(1! А боли? Б<ии лимпого? 
Болп пас нег.тје дубоко? — питао је Ре^^рић. 

Брзак ]е сне потирђпнао. 

Да, тако је. То бп иогао битн репматпзам. ГТрот- 
постаи.тлјућп да стс иоштсн чог)јек, п да гоиор1гге 
истину, ја јју ваи пздатп свједоџбу. Хајмо оиамч. 

Пођу одатло п оду у једну оближњу каиану, 
гдјс Рсбрић напиеа п предадс свједоџбу. 

Кад јо Брзак примио свједочаиство, зашггаћс 
Ребрпћа, шта му је дужан? 

— Три цваицпке, одговори овај. 

Брза^с бркну у џеп и извади јсдну руб.Бу (гтп 
даиашшој вриједностп 4 дннара) ца је даде Рсбрићу. 

-- Моје су само трп цванцикс, рече Ребрић п 
вратп руб.Ђу. 

— Господине докторе, ја ваи дајем од своје 
добре во.Ђе оволпко, рече иу Брзак. 

— Оставито пи своју добру вол.у за себе, а иени 
дајто 0Н0.1ИКО, ко.1пко ми је по урсдСама одређено, а 
то је три цванцике. 

— Добро, онда мп вратпте куеур, рсче Брзак. 

— Нијесаи ја шип сар<1ф, одсијече Ребри1ј љу- 
тито. веК вп дајтс менп три цнанцике, 

И Прзак промпјени код кавеџије руб.1.у п даде 
доктору н.е1'ова трп цнапцпка. 



којој му је п кућа. Тако су пш.1и једаи једвом, а 
други другом страном, па су се тако п враћалп, не 
прогоиорнвти »п једну једпну рпјеч. 
Доцнпје е\' се измприли. 

• * ♦ 

Кад је Хранпсав.мвпћ умро, био сам му иа ио- 
гребу. Бно је и 1'ебри11. 

Иза цијеле иогребне пратње ишао јс Ребрп11, а 
нза њсга: пок. Брзак, ја и још некн. Хтје.1и сио да 
пидимо, 1сако ће сс доктор држатп у овој цри.1ици. 

ГГогреб се (сретао по.1агано. Ребрић је корачап 
сав скру1иеи. Кад и кад вадио је пз џепа велику цр- 
вену мараму те брпсао сузе. 

Кад стиго(.',мо на гроб.^Бе свештеницп очпташе 
пошљслње М0.1ПТВС, а кад грунуше војпички п.10тунп, 
гробарп спустпше мртвачк[1 сандук у гроб. Пратиоци 
прп растанку са покојником, почеше, ио обичају, ба- 
цати груде зеи.1>е у гроб. 

Тада се Ребрнћ окрете намапаапита: 

— Треба .1п п ја да бацим зеи.м? 

— Такав јс обичај. одговори му Брзак. 

Ои узе је,1лу пове.1пку бусу зем.т.е и бацив јс у 
гроб рече: 

— Срећан тн пут! — па бризну у плач. 

* * * 

Нска им је свијетао епомен и вјечна им панет! 



За вријеме свакодневних одлазака њиховпх на 
„Хладну воду", Хранпсав.Ћевпћ ће једаред рећи Ре- 
брпћу : 

— -Ја инам у кући псколнко еоба, ^гоје стоје 
празне. Ови моји (млађи) емјсстилп еу се само у једну 
собу, а онс другс стоје празие. ,1о<;е.1ите сс п ста- 
нујте код мспс, ја вам пећу тражитп ипшта да ми 
плаћатс зато. 

Ребрић поцрвоње у лицу п плаиу. 

ПЈта ксШете? — рече. А заи1то ви мснп нудите 
то? Нећете тразкпти ппшта да вам и.1аћам, као да 
сам ја какав просјак! 1Пто ви менп, ^-осподипе, ну 
дпте ваше доброчинство, кад га ја не тражим? 

— За Нога, госнодпие Ребрићу, ја онако тек 
кажем, да бп бпли б,1ижо јсдан другом, почс сс изви- 
њаватп Хранисав.Ђеви11, алп му то није помог.зо, шјтп 
је Ребрпћа ублажило. 

— Гле ти њсга, поновп он .т.ут1Гто. То нијс лп- 
јепо! Ја сам држао да сте вп друкчпјн човјек, а ви 
сто као и свн други! Подајтс вп своју помоћ својим 
илађим, а нс мсни.... 

И Ребрић оде (^дапде .т.ут. 

Дуго времена посшје тога, кад би Ребрпћ пошао 
иа „Хладну воду", опет би ударио Хилендарском 
улицом, алн не оном страно.м, иа којој јс Храннсав- 
.Ђсвнћева кућа, већ протпвном, ХранисављсвиН, опет, 
кад бп га впдио, пошао бп својон страпом, па 



Ко да буде муж? 



псолутни господар. Божс мој, ту нсмаш шта 
впшс 1'оворпти: у:^мп филозофа јои! данас, 
одаах, нар»да да га сијвста дозову. Ах, 
каква штета, што мој каштар ппје био 
филозоф. 

— А ппак не могу спорпти, прскпде 
дјев1)]ка. а пјсснпк пма врло лпјсппх страна; пма он 
селанцс с ирилкчним дохотком; волц зкивот вееео, 
всип да се ЈаСав,1.а с пријате.Ђима. Могу бпти сигурпа 
да у његквој кући не може битп досаде. 

— Да сп ми то пријс каза.1а — пикпу стара 
чуварка — такав начпн лсивота п мени се веома до- 
пада; слободио иожеш пружити руку пјеснику, — а 
мсн1[ ћете учпиитп да будсм настојннца вашбЈ' имањ^ 
иа селу. 

— Али то не би дуго траја.и> — рвче младо 
дјевојчс — вртећп тужно главом, јср он воли раеп- 
пати иовнц 11 упроиастпће све [ито пма. Врлојеопасна 
ствар расипањо, јер је страшно еиромаштво . . . фп- 
лозоф је много обазривпјп, вр.чо чуваран, и необпчно 
штед.ЂИв. 



5гр. 2Ј. 



1У08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр, 2. 



— Онда ми нвмој вишв о ПЈвснику нп прпчати, 
биКеш »^ена фнлозофа, па крај. 

— Али, прекиде наша јунакиња — ако сам ти 
казала да је филозоф штедљивији, заборавила сам 
додати, да несрекник нема шта ни да штеди. Он је 
већ даклс тако сиромах какав ће пјесник насигурно 
ускоро бити. 

— Ако јв тако, рвче достојанствено чуварка, — 
онда ти савјетујем да узмеш за муаса нашег старог 
настојника Бориса. Истина, он никад не прича о 
и д е а л у, нити о абсолутуму, али за то има 
дивну трокатницу у Москви, у Тверској улици, а уз 
то двадесет хиљада рубаља и педесет копејака чпстог 
прихода. 

Из овог разговора, који се водио у вечв на прагу 
једне куће, расплет изилазп сам по себп. Хтио сам 
ствар на томе свршити, а.1п знајући каква је важна 
ствар кад се тиче пјвсника и филозофа, а уз то охра- 
брен стрпл>ењем публике, усу1)у]ем се додати од своје 
стране неколико ријечи. 

— Прешавши летимично историју за.Ђубл>вних 
пјесника и филозофа, примијетио сам да је велика 
разлика поступања у таким случајевима код л»уди 
обје врсте. 

Готово су сви пјесници описивали историју своје 
л>убави, спомињући чак и најмање појединости, које 
су св тицале њихових драган^; али ти исти чим се 
ожене, не говоре ни ријечи више о своме браку и 
врло скромно ћутс о својим женама. 

На против са свијем је другачије са филозофом. 

Историја њихових љубави бива изгубљена за 
потомство, Алп за то историја њихових жена бива 
чувенија него што би се авељело. 

Ви врло добро знате како су се удварали Ови- 
дије, Петрарка и други; доста Јв отворити: „Вештпну 
љубави" или Сонете о Лаури или Глицеру. 

Шта је све чинио Сократ да би задобио срце 
Ксантипе нико о томе не зна, али зато се у свакој 
збирци анегдота може наћи хиљаду сарказама о тој 
несрећној жени. 

Дакле, долазим до зак»1>учка: да пјссници по- 
слије свадбе постају филозофи, а филозофи послпје 
<5Воје женидбе пуштају се у сатиричку поезију. 

Дамама остаје да ријеше који им се од ова 
два система више допада? 

А што је заЈвдничко у судбини ове двиЈе врсте 
људи, филозофа и пЈ'всника, то исто је и пошљедњи 
расплет њихове љубави: 

Недостаје им најважнијих врлина. 

Погађате да говорим о новцу. 

Пјесник, који јс писао и захва^Ђивао за све 
вријеме своје младости, лупа најзад на врата својо 
драгане и каже. као пољски попац Ла Фонтенов: 

— Пјевао сам циЈвло љето. 

— Сад играј — одговори му мрав, који ее ос- 
врће на будућност. 



Филовофа најчешће сретне та иста судбина; а акп 
му испадне за руком да освоји срце завољоне љепо- 
тице — да ли бива срећан? 

ЧуЈМо Свифта: Декан Свифт сравњује гл аву фи- 
лозофа с оним оруђем, које пјрснпк Сина у лудници 
притискује, т. ј. с метлом. 

Глава филозофа^ каже он, зелена је до1с ј(' млада; 
хоће да очпсти свијет. 

Пролази све собе природе и све кутово стварања 
као метла. 

С времвном та метла оголи, онда је стара :кена 
окрвће како јој св свиђа, док је не избаци кроз 
проаор на гомилу блата и ]^убрвта. 

Ко је онда бољи; пЈ'есник или филозоф? Нека 

то ријвше даме, али молвћи за опроштај и Једне и 

друге^ 1& сам^ ме])утпм, за настојника Бориса, који 

има велику кућу и чист приход двадесвт хиљада ру- 

баља и педесет копејака. 

(.' полског: ЛонтвцЈевмкев«. 




Н. Гарин 



Племенит муж. 

— Корејска прича 

руског превео: ЧеДОВИ^. - 




им-бО'реми бијаше ожвњен младом и лијепом 
жвном Чон-си. 

Он се често одвајао од куће^ и остав- 
љао жену саму. 

Један ђак, син министра Нп-сан-таја, за^Ђуби се 
у његову жену. 

Помоћу јвдне старице, којој бијашс добро платио, 
изјави младој жени љубав и мољаше је за састанак. 

Но Чон-си одби то. 

Тада млади објешењак леже у постсљу, а ста- 
рица 1саза Чон-си, да он умире од љубави за њом и 
да ће заиста з^риЈвти, ако му не допусти да јој дође. 

Чон-си смилова се и одобри. Тада младић почс 
долазити у њен дом. Њен дјевер посла кратко писмо 
своме брату: „Дођи: несрека!" 

Када Ким допутова, брат га срете н исприча му 
све. Тако пођоше заједно дому. 

Оставивши брата пред капијом, Ким уђе у дом, 
погледа женину собу и вративши ое, рече: 

— Тп си се преварио, она спава сама! 

Затим се опрости с братом, и учинк со као да 
отпутова опет у свијст старим послом. 

Али, када брат одмаче од дома, Ким се поврати, 
јер заиста младић бјеше у соби његове жене. 

Обадвоје још слатко спаваху. На сточићу стајаше 
пиће, којим је жвна частила љубавника. Ким врло 



^Љ.1 



1908. БОСАНбКА ШЛА 1&08. 



Отр. ^5. 



опревно пробуди младиНа. Кад се младиК по.впјв<»ти, 
Ким му рече: 

— Видпп1, сад бнх тс могао убитп. Но тп си 
млад и ио пзгледу, користиЈ^ега много отацбини. 1^а 
тпм насу чапгу ппћа, којпм га је жена аастпла п 
пружи му је. 

Када младик пспп, муж га упита: 

Волпш лп тп одиста моју жену, да би могао 
вјечито живитп с њом. Ако је волиш, ја ћу јој д&тп 
развод брака, п женп се њом. 

— Она пије моја прилика — рече младпћ. 

— • Онда ево јоп1 једна чаша, испиј, иди — рече 
муж, — п више не долази. Као што видиш, ја њу 
толико волим, да сам је узео за жену. 

Младп)! пспп п опет чашу и обсћа да више не 
ће долазити. И заиста одржа своју ријеч. 

ГГошто одс младић, изађе и Ким, не разбудивши 
своје жене. 

Брзо узјаха коња п отпутова својпм послом. 

Мјесец дана нијс се враћао кући. Кад је дошао 
с пута, застаде жену ерећну њсговим доласком. 

Он је њежно загрлп и нпкада пс даде од себе 
знака, да зна Е&ену тајну. 



# 



Српски народ. 

Од дра Симе ТроЈановнћа. -- 

Наставак. 




мућни домаћини, а православни пре су ималп 
у Србији готово сви, а сад понекоји, на- 
рочите зграде за госте, са свим за- 
себно озидане у дворишту, које су ^есто 
биле подељене на приземни део и горњи 
бој и звале су се К о н а ч и ћ и. (Мили- 
ћевић). Исто је тако отмено гостопримство и код му- 
хамеданаца босанских и херцеговачких у њиховим 
конацима, које зову ^мусафиранама". (Цвијић). 
Шта више до пре 70 година ни у Србији, ни 
у Босни, ни у Херцеговини није било по селнма ни 
крчми ни гостионица. Кад ко путује преко геиље^ он 
иде на конак у село, где га застане мрак, пред нај- 
бољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћнн му 
или ко други из куће каже: ^Можеш, брате, с драге 
воље и добро дошао!^ или му каже да не може, јер 
нема сена за кон>е, или друго што, него га упути где 
може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се 
разделе по кућама. Сваки ће домаћин примити радо 
на конак свакога путника, угостиће га као најбољег 
свог пријатеља и познаника, на пр. ако се догоди да 
домаћин нема у кући ракије или друго што, а он 
отиде своме суседу, или чак у друго село, те узме у 
зајам, и части госта. У гдекојим газдинским кућама 



готово сваки дан било јс гостију, на пр. данас поп, 
сутра ка.1у1)ер, прекосутра Турчин или какан просјак 
п т. д. Где ко ноћп, оданде га ујутру нс пуштају 
док не руча, а на ужину се свраћају путници опет 
тако по селима; доста пута човек свратп у какву 
кућу да се напије водс пли да запали лулу, а жене 
га питају да није гладан, и иуде га да седне мало 
да му даду што да поужина. Многи Срби бегови, којп 
су ислам примили, по Босни, имају уз кућу особитп 
конак где дочекују госте. У таком конаку могао јс 
човек бити ако хоће месец дана, даваће му Јсднако 
је.10 п за њега п за коња (без динара; осем ако што 
поклонп слугама кад пође). 

Још је узвишенији карактер Црногорца кад прима 
човека под свој кров којп бежп од невоље. Сваком 
невољнику отворена су врата у сваком дому сваког 
Црногорца. Није та душевна врлина и људска милост 
само за брата Црногорца, већ за сваког брата Ришћа- 
нина, па и за самог Турчина. Не гледа се које је 
вере и народности, већ се гледа каква је људска не- 
во.Ба. Догађало се да су Црногорци каквог кривца 
гонили да убију, а овај се дочепа да у чију кућу 
умакнс. Онда је кривац у спгурностп и више га нико 
таћи не сме. (Већином по Вуку). 

Још грчки цар Маврићије рекао је, да су јужни 
Словени према странц1ша врло пажљиви, да пх у 
закриљу проводе кроз своје земље и на личну одго- 
ворност другом суплеменику дају. Српскп цар Немања 
угостио ]е у Нишу Фридриха Барбаросу с крсташпма 
тако богато и искрено, да су га немачки историци с 
похвалом помињали. 

По „Законику" српског цара Душана из године 
1349., објављеном у Скопљу, има нарочит параграф, 
који се тиче гостопримства, и ту стоји: ко неће ноћу 
да примп трговца на стан, казниће се према учињеној 
штети трговцу. Али у средњем веку већ се помињу 
по српским варошима и гостионичари, а уз манастире 
и болнице. 

Па и у ширем државном смислу српско је го- 
стопримство увек стаја«1о на достојној висини. 

Срби Латини, то јест Срби закона римскога, 
особито Дубровчани^ а не мање и Саси рудари били 
су тада, у средњем веку, заттићавани у српским 
земљама у свим могућим правцима, о чему се брину 
многобројнп специјални закони свих српскпх владара, 
па п босанских, јер је Босна била независна од Ср- 
биЈс. Штитио им се не само живот, него ста.1но п у 
свакој прилици и пмаовина; па се предвиђало у из- 
весним заплетенијим прилпкама, кад се није могла 
штета наплатпти од криваца плп села и околине, да 
то плати из своје приватне касе сам владалац. 

У средњем веку Срби су рачуна»1п у тако зване 
полуверце, нарочито: Франке, Алемане, Маџаре и Јер- 
мене, па је и њих закон изрично штптпо п уживали 
су многе привплегије, а^га ии Ј'е закон препоручивао 



Стр. 26. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 2. 



да се не жене Српкпњама, јер то ее Србнма није 
евидело. 

(НаставиЈ^е со.) 





Дниитрије Мнтриновик) Загрсб. 

Д емократизаци ј а 

-1:^"— Науке и фплозофије. 



аслов је овога члапка пеодређеп, јер није 
одређена нп тема његовог расправљања. Не 
миелпмо датп какву кратку п јјезгровпту 
студпју, него износпмо мпс.1И, које еу далеко од свакс 
настраности, п оригпналностп, а које се асоцпјатпвно 
јављају кад човјек размишља о опћем културном стању 
нашега народа, о његовим унутрашњпм полптичким 
борбама и побољшању његових просвјетипх прплика. 
Ударајући глаеом на поп^тење п разборитост 
ми смо далеко од тога, да пародно просвјећпвање п 
демократизацију науке држпмо темељем за поправ.Бање 
наших непрплпка, и да мпстпмо да је све у реду, 
ако имамо довољно добрпх, популарнпх књпга. Ту еу 
прпје свега, важип момејггп политпчкп и економекп; 
алп нас, ипак, ппко не може разувјеритп да треба 
свраћатп пажњу п на моралну и пнтелектуалну етрапу 
народног живота. 

Кад човјек узме да прегледа каталоге папшх 
књижара, пред њим ее указује једно жалосно обпље 
књпга и књпжпца, које немају ппшта зајједнпчко са 
правом књижевношћу. Ту има монетруозних романа 
и новела од безимених писаца п безпменпх преводи.таца, 
ту читава брда брошура п брошурица, памфлета и 
разних других сочиненија политпчкпх и партпзанскпх. 
Наслови вриједних књига из лијепе књижевпости чпне 
утисак једне осам.Ћене и сјетпе статуе у каквом ци- 
ничном пејсажу; наслови такпх књпга из науке п 
филозофије дозивају у памет слпку мудраца, којп је 
е^учајно забасао па вашар таштина познат под пмепом: 
модерно, савремено друштво. И док добрпх књига 
белетристичких још и пмамо, колпко-толпко, научних 
и филозофских књпга пемамо ни толико, колико би 
управо мора.1И и могли имати. Могло би се рећп 
да смо ми народ, којји пе волп много мпелптп, 
да смо недовољно сазре.1и и култивиранп, да би се 
интензивније моглп бавитп научним п фплозофским 
радовима — п у тој тврдњп зпатап бп дио био истп- 
нит. Треба још узети у обзир, да су несређеност п 
вријење основна стања свих зема.Ђа у којпма жпвп 
српски народ, и тада би се могло ре11И, да пам се 
уопће није потребно занимати тим луксузним п егзо- 
тичним стварима, које немају нпкакве везе са ствар- 
ним, практичним животом, којп треба да буде про- 
живљен, а не просањан. А тпм се не би рекла истииа 



колино би се наши опћи болови моглп ублажити, кад 
бп дух наше јавности био разборитијк и трезвенији, 
кад бп бпо епособан да разликујје главно одспоредног 
бптно од небитног, принципе од каприца, површне и 
расиламсане говорапцпје од истинскпх и теме.ЂИТих 
убјеђења! Управо, цјелокуппи паш живот болује од 
оскудице мпе^1и, од нссхваћања положаја ствари: мп, 
још увпјек, најчешће мпс.1Имо иза свршетка дјела, а 
ис пред почетком његовим. Највећа већппа наших 
радња, особпто у унутрашњој, страначкој политици, 
није потекла из разложптих и прннцппијелнпх увје- 
рења, него из ината, зависти, себичности, мржње и 
слпчнпх недостојних мотива. Мјесто п р и н ц и п а, по 
сриједи је, врло често, к а п р и ц. А ми не ћемо моћи 
теме.-БНо напредовати све, док се већина наших акција 
не буду предузпма.1е с озбпљнијим и честитијим па- 
мјерама. Страначке борбе имају свој разлог опстанка, 
и врло често нам је више него смијешно неко наивно 
и сентиментално одушев.ЂСње „за е>,1огу''; али стран- 
чарство не смије да сађе са висине принципа у ни- 
зппе ситнпх и педостојних борба, у којима се тјера 
мак па копац п а ј) г 1 о г 1 побија п негпра све што 
је изаш.10 пз протпвнпчкпх табора. У нас .још увијек 
у полптпцп влада некп ауторптатпвнп дух, те иаша 
по.ттпка иајчешће п нпје политпка разлога и муд- 
рости, пего по.1птпка ауторптета п крплатпх ријечи. 
Мало је .Ђудп којп се мпјешају у по.1птпку, а којима 
очп ппјееу закрвавпле од партпзапства; рпјетки су 
полптпчарп п новппари оа пшрокпм душевнпм хори- 
зонтом, којп су кадрп датп полптпчко начело на те- 
ме.Бппјим ооновпма паучнпм п соцпјолошким; који све 
што раде, раде само 31> прпнцпп и пз прииципа, а пе 
пз сптнпх мотпва лпчнпх и партпзанских. Борбе за 
личност п за сптне, пебптне разли^се у програму пли 
тактици разви.1е су се до бесвјесностп, п света амби- 
цпја п м а т п с а в ј е с т п и и н т е л е к т у а л н о г 
п о ш т е њ а све.1а се готово на нулу. Нодваљпвања, 
клеветања, опадања п лажп чине, с малпм пзузетко51, 
основну, карактерну особппу наше јавности и наше 
журна*1пстпке; вр.1о често се чпнп, да се по гдје-гдје 
са свим пзгубпо смисао за .1огику и гра^^анску че- 
ститост. Наш жпвот није у стагнацпјп, него у грозни- 
чавом трзању и ста.1Ном вријењу, али је наша средина 
ппак тако кужна, тако морално баровита и смрдл>ива, 
мутна п нездрава. (Свршиће се.) 




Српске народне умотворине 

Смрт Нушковића Вука. 

Разбол,с се НушковпКу Вуче, 
Боловао пет годпна дапа, 
А тада је Вуче преминуо. 
Носе њега у Впшу планину 
И туди су Вука оставили, 



Вр. 2. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 27. 



Па се јесу натраг повратилп. 
Кад је прогала годиница дана, 
Подиже се Нушковића мајка, 
Да обиђе свога сина Вука. 
Кад је дошла у Вишу планпну, 
Тудп нађе свога сина Вука, 
Али Вуче но бје преминуо, 
Него јечи Нушковићу Вучс, 
Одјекује сва Виша планина. 
Ако јечи, јест му за невољу, 
Јвр је јадну Нушковићу Вуку 
Кроз све кости проницала трава, 
А у глави излегле се гује, 
На крилу му љето .:Бетова.1е, 
Под павухом зиму зимова.1е, 
Кад је Вуче матер угледао, 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„Чујеш, мене, моја мила мајко 
Мсни јесу муке додијале, 
Нег сазови наше приЈате.-Бе, 
Носте мене мору леденомс, 
Не би л' ми се Господ смиловао 
Не би ли ме рибе пождерале." 
Кад то чула Нушковића мајка, 
Одмах сина јесте послушала. 
Носе њега мору широкоме, 
И туде су оставили Вука. 
Кад је прошла годиница дана, 
Опет с' диже Нушковрхћа мајка, 
Да обиђе свога сина Вука, 
Али Вуче Јоште у животу. 
Кроз костп му проникнула трава, 
А по њој се џи.1итаЈу гуЈ'е, 
ЏилитаЈу гује и јакрепи, 
Кад је Вуче матер угледао, 
Проговара Нушковићу Вуче; 
„Носте мене хилендару цркви, 
Не би л' ми се црква смиловала, 
Не би ли се муке избавио." 
Кад је Вука саслушала мајка, 
Опет сазва неколико људи, 
Носе Вука Хилендару цркви. 
Кад се јссу цркви приближили, 
Пред Вуком се затворила црква. 
Кад то виђе старац игумане, 
КоЈ служаше часну летургиЈ'у, 
Излазио старац игумане, 
Излазио пред бије»1у цркву, 
Па он пита Нушковића Вука: 
лКазуј, болан, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ, болан, што сизгриЈешио". 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати, 
Кад ја бијах од двадест година, 
Одметнух се јадан у хајдуке. 
Хајдуковах за седам година. 



Изабра ме чета старјешином, 
Дадоше ми пушку пафталију 
1^0Ја ва^Ђа три царева града. 
Кад постадох јунак харамбашом 
Сведох чету Дервенти планини, 
А одатло у то поље равно, 
А у пољу 1фебпЈа,1а црква, 
А у цркви бјеху калуђери. 
Ја подвикнух на своју дружину, 
Ударисмо на бијелу цркву. 
Калу]^ери цркву браниЈаху. 
Сасјекосмо младе ка*1уђере, 
Оробисмо пребијелу цркву," 
Кад је Вуче ријеч довршио, 
Проговара старац игумане: 
„Казуј, да.Ђе, Нушковићу Вуче. 
КазуЈ, болан, што си згриЈешио, 
У младости, у својој лудост!" 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати 
Јесам велик гријех учинио, 
У младости, у својој* лудости. 
Обљубио три снахе рођене, 
И Још седам кума крштенијех.'* 
Кад то чуо старац игумане, 
Проговара старац игумане: 
„Казуј даље, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ болан што си згријешио, 
Не би ли ти души лакше било". 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А што ћу ти јадан казивати, 
Када бијах јунак харамбашом, 
Харамбашом у Вишој планини. 
Али пошли кићени сватови, 
Да доведу лијепу дјевојку, 
Ја упитах кићене сватове: 
„Куда ћете, по коју дјевоЈку?"* 
Кад су они мени казивали, 
Ја сам њима скудио дЈ'евојку. 
А отлен се свати повратише. 
Ту сам велик гријех учинио, 
Који ми се опростити не ће!" 
Кад игуман ријеч саслушао, 
Проговара старац игумане: 
„КазуЈ, даље, Нушковићу Вуче, 
КазуЈ, болан, што си згријешио." 
Не би ли ти души лакше било. 
Проговара Нушковићу Вуче: 
„А шта ћу ти јадан казивати, 
Кад смо ону оплијенили цркву, 
На олтару затворена врата, 
Мислијасмо унутра је благо, 
Па ми златна оборисмо врата, 
Уљегосмо у часног олтара, 
На трапези златан сандукбјеше, 
Мислијасмо унутра је благо. 



Отр. ^8 



1908. ВОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Кр. 



Отвориемс! з.1атнога сандука, 
Лл унутри Ложји угодннцн, 
Света Пспса н света Неђр-'>а- 
Куну мене Петка п Неђеља: 
„Е, да Бог да, Нушковићу Вуче, 
Воловао за седам година, 
Кроз кости ти ироницала трапа, 
Л у трави изле1'.1С се гује, 
Р1злегле те гује и јакрепп, 
У крплу тн љето .Ђвтовале, 
Под пазухом зпму зимонале, 
И опет се с душом не растао, 
Док све своје исповједиш гр'јехе.' 
Кад то чуо старац пгумане, 
Чита а.ему проштене молитво. 
Од цркве се отпорпшс врата, 
И унпђе НушковнЈју Вучс, 
Цјеливао све свете иконе, 
Цјелпвао и још дарнвао, 
Па изпђе пз бпјелв цркве, 
Тс говорп својој дружппицп: 
„Чујетс ме, моја браћо драг^а, 
Донесте мп до товар барута", 
Ту су они њега послушалп 
Донпјеше што је :1атраж11о, 
Одиачс се Нуижовпћу Вуче, 
Одмаче се од бпјеле цркве, 
Па истресе барут на гоиплу, 
Те ои сјсдс на сријед барута, 
Под собом је барут запалио. 
Мили Божо чуда неликога, 
Кад се силак барут упално, 
Диже Вука небу под облаке. 
И свега га барут раздробпо, 
Само с' десна повратила рука, 
И она се јесте посветила 
.1ер је Вуче за живота евога. 
Потпомаго нпшта и убога. 

Стеван Ј. К|>ављпча. Ирпбиљсжио у ПаварпКу 



-^ 



Српске нар. приче из 
Гор. Ерајине. =:^= 

Када ће Марко Краљевић оживјети. 



;таре књпге, всле, докааују, да ће само ври- 
јсне надоћц, кад ће Марко Кра.Ђеспћ ожи- 
вјети. Али он Ли и пуно прпје тога ожпвпо 
к махом ее појавпо — само, да је ногућс 
сав карод српски ута.1оинти, да га један 
обеки ред нико не спомене. 




Ну то јо опет немогућо. Једног српоког села нв 
би тако уједннио, да с^а^со за један ред Марка Кра.ге- 
впћа нпко нс {гномене, а некмо .1и сав свијет српскн. 
М таца Марко Крдљевпк, по свој прилпци, не ће на 
(тај^^јет- из1Јћи, док његов правп земан не дође. 

Како је постало капарисање. 

гласп некикав тр|'овчић Турцима, да иу до- 

ж,чену :1а готовс паре стотппу товара шп- 

шака. Турцп, као да су то једва дочекнли. 

Ногоде се и бсз сваког јамства с трговцем, на реченп 

дан дождену равиу стотину товара шишака. 

Трговац дође и рече: како је с другестране већ 
добио шпшке, колпко му је требало. Али ипак, кад 
су га послушалн, каже нм, да ће и њпхове купити, 
ако му на сваком товару пуште по једну цванцику. 
Турцп се стану ћу.шти и снећкаватн, ама трговац не 
попушташе од својс. Вп.тећи, да су самп крнви, што 
штогсрђ капаре не затражпше код погодбе, прпстану 
п на ту понуду трговчеву, па пресппавајући му птшко 
твораху : 

— - Није, бива, памст скупа ни за каквс иарс, ја 
ким" ли за стотину цванцика! 

Од тад јс, всле, н код вас настало капарнсан>е, 
тс ти код нас сад нн за какву иогодбу без капаре не 
б|Т нико дап тг прсбпјена маријаша. 



Бе.злјетак. 



^^ 



МЗГ' 



знно Турчпк воз куруза на сајам. Неђо иа 
путу одријеши му се јсдна врсћа и расно 
нешто куруза, Расутпјех куруза не хтједе 
КЈ-пнтн. Него, кад је врећу завезпвао, упита 
га неко од мимопролазећијех: 

— За што, Турчпне. не покуанш тијсх 
куруза ':" 

— Не ћу, вјера је, јер ето сад на бездјета пза 
мене, он ће то покупитп. 

.Ђуди со аачудв томе одговору и ма.10 ааоствну, 
заклоннвшп с* лп живпцу, лл виде оће ли Турчпн 
погодпти. 

Ллн, збнља, идс јсдак чојек, па дошавши до ра- 
сутнјех куруза, стане по цести, ама све и несретно 
арнце купити. Кад их је покупио, прнђу му они .■Буди, 
те из разговора ш њпне сазкаду, да је доиста бездјег. 
Бездјетку нпгда ништа дос^та није, евега је п гладан 
и жедат[. 
<'ади.товац. № вблрко: М. БорДЈнашк. 



Вр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 20. 





ДаД ВР 000000000000000000 Д =ДС 

Д И С Т А Е. 

аев оооооооооооооооооо 




Књижевна хроника. 

Под маглом, Данак у крвп. 

(Свршетак). 

Познато је да Бранислав Ђ. Нушп11 памерава да 
наппше једну тетралогију псторпских фрагмепата у 
једном чину; цео бп циклус пмао једно заједнпчко 
пме „Раја" а свакп фрагменат, опет, имао би свој на- 
слов. Нушпћ је своју тетралогију отпочео са „Кисзом 
од Семберије"; „Данак у крви'' другп је фрагменат у 
том нпзу Нушпћевих патриотских драма. 

Кад год сам гледао или читао ове две (по обиму) 
ма.10 драме, ја сам увек долазио до уверења да их је 
Нушић назвао фрагмвнтима само из једне, ничпм не 
оправдане, скромностп, из јодне спћушне неиндивиду- 
алне обазривости да га какав стручнп п непозвапп 
критичар (каквих има много у ппсменом роду српском 
не би прекорео због његове тобожње претенциозпоети 
(мада се Нушићу не може порећи право да буде пре- 
тенцпозан). Међутпм, овп фрагментп или драмска форма 
све једно је како ће пх човск назватп, нмају впшо 
живота, впше идеје и впше психологије, него цела 
наша драмска књижевност укупно, рачунајући ту чак 
п дела нашега Шекспира — Милоша Цветпћа. Ма да 
пзгледа невероватно — а за мене специално може се 
рећи да сам, у велпкој мери, пристрасан кад говорим 
о Нушићу — али је ппак један пепобптан факат да 
Нушић једном речи впше каже, него ови нашп дра- 
матичари цслом својом драмом; у речима Кнеза од 
(уомберије: „Јесп лп сада, беже, задовољан ?"* лежи 
окоан оссћаја, а у цигло једној речп Ибпга аге у 
^фрагменту" „Данак у крви"*: „Прекратпх" лежп псп- 
холошки кључ за целу ту ванредно суптплну психо- 
етошку студију. 

Мени, као глодаоцу п чптаоцу, еавршено је све 
јодно шта је Нушића подстрокнуло да пише „Данак 
у крвп'*, мени је све једно да лп је он свој спже 
нашао готов у каквој псторпској студијп Томпћевој, 
пли је у тоЈ пстој студијп, за коју позвани веле да 
је ремек дело псторпске моиографије, нашао потврде 
за своју драмску идеју, нашао смелости која га је на- 
гонила да ту своју пдеју, нејасно зачету у његовој 
глави, обради у једном драмском облику. Ја, као гле- 
далац, тражим од писца да мп пружп једно уметничко 
дело, које ће ме покренути да размпшљам п да осећам; 
крптичар мора пстраживатп генезу тога дола, мора 
изналазитп утиске, који су бпли примарни сарадници 
ппшчеви. 

Садржина тога новога Нушпћсва комада може 
се испрпчати са неколпко рочи. Кад су Србп билп 
турска раја, онда су они Турцима ималп плаћатп ве- 
лике и честв'*намете од сваке руко. Најцрњи и нај- 
свпрепији облпк намета био јо такозвани данак у 
крви. Сваке,*! чини ми се, пете године сплазили су 
султанови људи у питома српска села и ту су, као 
кад се врши рекрутовање, одабирали здраву и младу 
Српчад, коју су собом одводилп да служе султану, 
једном речп: та Српчад су пролазпла у Ислам п по- 
стајали су пајцрњп пепријатсЂП Срба — јањичарп. 
Да сс мајке не би морале одвајати од своје деце и 



да њпхов пород нс би био иепријатељ Срба, оне су 
ружплс своју децу: нека је сину сломила руку, нека 
ногу, а нека, мада то пзгледа нематерински, псиоиа,1а 
је својем детету око. У Гостовића кући остало ]е 
само једно дете, остао је последњи изданак те некада 
велпке српске лозе. Наивна је мајка мис.1пла да ће 
за Турке бпти довољан и убедљив доказ околност, 
што ]0 то дете постедњп носилац некада чувснога 
пмена п што је оно једино од којег се мајка нада 
потпори у старим данима својим п зато га нпЈе, као 
остало мајке што су урадиле са својом децом, онака- 
зила. И Ибишага је некада одведен пз те куће п сада 
када је после толпко година пао у ово питомо село, 
у њему се почеле будити старе успомене пз детинства, 
наЈ'едном је почео осећати као да је и он још члан 
тс куће и, не могући дал>е слушати вапај једне не- 
срећне маЈке, која моли и богоради да омекша камена 
срца султанових повереника, он трза ппштољ пза паса 
и убија дете. Сво правдање Ибпшагино и сво његово 
објашњавање је Јсдна једита реч — „Прекратих!"^ 
Прекратпо *јо тортуре Јадне мајке, која, кршећи руке 
хоће да спасе својс јодинче, прекратио је и — своје 
рођене муке. 

Овај фрагменат, онај последњи чин једне страхо- 
вите народне трагеднје, чинп на гледаоца врло стра- 
ховит утисак, утисак који допримира. И кад се овај 
комад оцењујс са становпшта старе п овештале 
естетике, која је пзрадила рецепт за сваки литерарнп 
облик п која, оа много ауторитета и врло много не- 
гпрања стварности, прописује да једно уметничко дело 
треба човека да уздиже и да, ни у којем случају, нс 
сме на човека вршитп депримирајући утисак, 
онда ЈС ово дело промашпло свој цпљ, огрешило се о 
најбитније законе једне непогрешиве, утвр^ене п брон- 
зане естетпко. Алп кад би творци естетике, који своје 
претенциозне естетичке норме не стварају премаумет- 
ничким делима, него, са ауторитетом намрштено]' 
п педантног профосора, траже да се уметничка дела 
стварају према тпм њпховим крутим и произвољним 
нормама, онда псторпја, са свима својпм страховитпм 
догађајпма, који су проузроковали нове државне облпке 
не би смела да будо предмет ни јоднога литерарнога 
облпка, онда Шексппр не бп бпо наЈнсћи драматичар, 
него бп бпо једпо пмо у регистру свотске књпжов- 
ностп, које се нокада, прс толпко п толико стотпна 
година, јавпло као какав тренутнп метеор. А ко по- 
знаје наше у.критичаро'* којп, са одвратнпм претензи- 
јама уображенпх стручњака, пишу своје „критике" по 
дневним листовпма, тај ће, свакојако, већ унапред 
знати да јс Нушпћу учињен тај прекор. 

И у овом со комаду оглода цоо иелик драмскп 
таленат Брапислава Ћ. Нугапћа. И у томс комаду је 
јединствена технпка, која млађпм писцпма, који мпсло 
да имају драмског талента, може послужпти као нај- 
бољи углед у нашој драмској књпжевности. Технпка 
је чак, мада то пзгледа непопуларно, кудикамо бол>а 
од технике у „Кнсзу од Семберпје". И што је нај- 
главније и што јо најбољп доказ да јс тај човек 
добар писац, то је да се Нушић не понавља. Он со 
још развија, још нпје достпгао своЈу кулмпнациону 
тачку у стварању. Ппсци у нас, кад претуре четрдс- 
сету, почпњу се понављатп, бпвају досадпи, постају 
плитки, поврппт, постају рђави ппсцп. 

Јога негато. Неки од паших „крптпчара,'* који 
своја крптичка откровења оаопштавају прско дневнпх 
лпстова, замерплп су ГТушпћу гато нпје довол^но мо- 
тивисао Ибпгаагу п његово, званичним бп со јсзиком 



Стр. 30. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 2. 



рекло спонтано, убиотво. Такав прекор му може учи- 
нпти само онај, који није пажљиво пратио сваку 
Ибишагпну реч, свакп израз на његову лицу. Уосталом 
зашто Ибпшага ппта тако ревносно за Ристовића куку 
и зашто, с болом у души, распптује за њезину чељад 
и село у које је упао? Али један „критичар** је ишао 
још даље. Он јо, пзпосећи нацрт за сваку сцену, 
предлагао Нушићу да свој комад преправи по његову 
упуству. А.1И на тајј начип и према таковпм ментор- 
ским упуствпма може писати драмс само господин 
доктор Каменко Суботпћ. 
Бвоград, у двцембру 1907. год. Пера 0. Талетов. 



Павле Лагарнк. 




Оншма којих се тиче. 

А е 8 1 ћ е 1; 1 к-ом бавили су се . Буди јот пре Ари- 
стотела. 

Свети Аугустин, пре но што га је католичка 
црква прогласпла за свеца, паписао је књигу „0 ле- 
поти". 

У Енглеској постоја*1и су всћ од јавних времена 
„а е 8 1 ћ е 1 1 с т о V е т е п I. 

У Немачкој створплп су филозофи науку „0 
л епотп"*. 

И код нас Срба показало се у поеледње време 
много естетичара, .т>уди, који ве!! омршавише пишући 
о лепоти песама. прпповедака п слпка, али чију 
душу никада нијо потресла пп слика, вајарски рад, 
песма, нити приповетка. 

То су у мојим очпма само телали, који својс 
наворе тела,1е по улицама, вашарима и новииама, али 
коЈИ нас нису ^могли ни најмање научпти, да осетимо 
ону с к р п в е н у л е п о т у, која се налази у сваком 
правом уметничком делу, којп лам пису могли нп нај- 
мање помоћп, да ужпвамо у правој појезпјп. 

Ка;!. сам читао песму, посматрао слпку, вајарски 
рад, леп предео у природи плп лепу жену, кад сам 
слушао лепу музпку, све је то утецало јако на моју 
душу, све је то пружало менп неко душевно уживање, 
и ја сам се у својим приказпма увек старао, да из- 
разпм колико могу п како могу оно, што сам осећао 
да нзнесем оно уживање, које ми је пружило свако 
право уметничко дело. .Та сматрам сва уметничка дела 
п све финије форме и жпвота за снаге сасвим особите 
врсте, које у мсшт уве1с побуђују угодне осећаје. 

Ја ценим „Мадонс" Рафаела; „Мојсеја"' Ми- 
келанђела : „ II е с м е" Гстеопс ; му зику В ј / е 1-ову ; леп 
лапдигафт у природи п.1и лепу жену ради њенпх уну- 
тарњпх особпна, псто опако, као што цспим цвеће п 
драго камење ради њнхових изванредних особина, јер 
цвеће и драго камење, као п свако право, уметничко 
дело, поседују неку чудотворну снагу, којом у мени 
побуђују укеи- особите и једпиствене осећајс радостзг. 

Зато свакп онај крптичар, који пијс искрено 
осетио лепоту природе или уметнпчкпх дела, није 
кадар ни ппсати о лепоти истих дела. 



Но на жалост, код нас Срба, са врло малим изу- 
зетком о лепоти уметничких дела пишу само они 
људи, који лепоту никада нису искрено осетили, чију 
душу никада нпсу дубоко потресла права уметничка 
дела. 

Ја бар мислим, да они наши критпчари, који не- 
обичном хва.10м обасипају песме 'Нурчина и Сте- 
фановића, и који похвалише Стефановића песму 

У име Вечнога. 
Дођи драга, дођи! доста сам те чеко, 
Доста сам те жељко пусто и без наде 
И доста сам пута с очајањем реко, 
Да не могу више стишат крви младе! 

Сад и не ћу више! Време је већ дошло, 
Ја осећам да сам посто човек зрео. 
Дечаштво је моје невино већ прошло, 
Сад ме мушкост гонп, као огањ врео. 

Плодности сам же.Бан и хоћу да стварам, 

Да и тело моје свог остави трага! 

Не ћу да те ласкам златних речи чарам, 

У име Вечнога тражим — дођи, драга! 

да та господа нпсу више кадра искрено осетити 
праву лепоту. Они људп, који за ту п за још некоје 
Стефановића песме рекоше да су то лепе песме, пз- 
губили су свакп укус, они немају више осећаја за 
праву лепоту — то су дегенерисани људи. 

Вамп господо, којп хкалите песие тога Стефа- 
новића, Ћурчина и Браће Одавића, фали наивност. 
Но да ме не би можда р^аво схватилн, под наив- 
ношћу пе мислим ону неотесану безкритичност, него 
за наивна критичара сматрам оиога, којп још има 
сасвим природан инепокварен инстинкт, ин- 
стинкт, који је увек кадар одабрати л е п о од ружнога. 

И ]оп1 нешто господо. 

Ви којп ее бројите у мпсаоне људе, у људе бо- 

гато развијених живаца п осећаја, који пратпте ра«- 

витак светске лптературе и уметностп, могли сте опа- 

зпти, да готово уметницп свију образованих народа, 

к^гко песници, тако и с,1икари, узимају мотиве за своја 

уметнпчка дела једино из свога народа, п да сви ти 

уметници топло, дубоко и искреио љубе онај народ, 

из кога су поникли, и ону зем.Ћу, где су први пут 

сунце угледалп, стога држпм, да не ћете ни мени 

замерпти ако п ја више симпатишем оа оним српскпм 

песницив1а и прпповедачпма, који пнтензпвно п снажно 

љубе свој народ, који свој живот посветпше служби 

српскога народа, као што су Змај, Јакшић, Кочић, 

Невесињскп п Милорад Петровић, а јако осуђујем 

Вашег песника Стефановића, који се није стидио да 

пева као песнпк пеослобођеног п неуједпњеног српског 

народа: 

Ал твоја чиста и слатка пут. 

Чедна, невина, 
Од скег ми ]е на свету, знај 

Ве11а скетиња. 



Бр. 2. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 31 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

ВоИ 1гр1 111 К г а п ј (> Ј а г т е к. С;јепа 50 III. 
Хацге!). ТЈ^ак 8. Магјапо\ч('*а. 1907. Пред собом пмамо 
првенчад једног сентпменталног младог човека, а да 
је сентпменталан и болећпве душе, то нас уверава 
већ и сам наелов ове збпрчпце песмпца. У тој болс- 
ћивој сентпменталностп тражп он одушке својпм осе- 
ћајима у врло неуспелпм пеемпцама, које одају п су- 
више слаб дар песнички као п слабу душевну и 
интелектуалну спрему за узвпшен позив песника. Пе- 
снику је ]0П1 мутно у дуин1, осећаји со нису нрочн- 
стили и пз мутна извора пзипру мутне, неразговетне, 
махом силом скрпл>ене и неразумљиве песме, врло 
рогобатне по стпху, а изражене врло неправилним је- 
зпком. Ја бар ниоам кадар да пх већину разумем као 
на пр. оно у песмп »Сис1о1чч1гшн1:«: 

бргјебепа је сегпјЧ^ шоје ргица (!) 
Ра пи је 1 1;атпа бтг1са 81а1»ја 
Хе15' 8ује1, к о т и V 1 с1 ј 8 р о 1 и к г и ц- а. 

(стр. 19.) 

или на пр.: 

81ис1еп 1е(1 1 угис'^а уа1га 

То зи с1у1је ргсЛиб^гије, 

АИ 1рак јес1па с1ги^ој 

081гј хакоп 1ако кије. 
Или у »Ракјгсјта«: 

Ргауо је и)1)07.е ЈзрЛ 8уе«*а ргауа 

Рате1п1је, Ја 8е иб! зуоја ргауа. 
Ко може нек ово протумачи! Као п ово 1)ото- 
\мп1: 

К1е11 с1и8тап '\х 1уој^ 81апа 

ХезтЛјепо 1е1)е 1јега 

1^ере1 кгјје 081га хага 

7ј\о6\п уа1ге У()с1а ћага 

8ује8Пот ргауп 81е1>' је тјега. 



Нгуа! 1ји1ц 2ет1ји зуоји 
1)отоу1пи игог ћоји 
8ата ре^та 1о с*е геЦ 

Ппак сам једну врло добро разумео, те ћу и 
да јој завршетак цитирам ради илустрације песникове 
једне потпуно јасне чежње, алп без свог коментара. 
Наслов јој је »8ап«: 

Ргес! те с1оц*је Р г е г а с1 б1ауп1 

Кикот с1г^1 ујепса бјај 

2а пјјт б1ој1 Маги! (1ауп1. 

Кахис5 теп! 1оуог 1ај 

^јбсе те1пи т! па с^1ауи 
N0810 гекпи ођас1уа: 
»Ј а г т е к тога 1та1 б1ауи 
Та 1о буак! 8тг1пЈк гпа!« 

У колико ће се песнпку сан испунити нисам 
кадар просудпти и пророковатп, толико еамо сам 
уверен, да га овај пут, који је изабрао, за цело не 
води славп. М. Нед. 

Чудцјанке, пееме Ристе Тасића. Издање књижаре 
Браће Д. Селића, Пожаревац. 

Какве ли се још бесмислице неће назвати 7)Пе- 
сме" ? — Не само песама, него ни стихова добрих 
нема овде. Бесмислпце и празно, најобичније и нај- 
бл>утави]е причањо о свем и свачем - то је садржина 
ових „песама", које овај пазпп носе једино по једна- 
ком броју слогова у редовима и сликовима на крају. 
Од натписа ^Чудијанке", па до постедњег стиха 



г,Мом белају нема лека"* има 123 стране, које су више 
или мање прнтиснуте бссмислицама, те човек мора 
искрено да зажали Ристу Таспћа. Са много мањо п 
времена и трошка и муке могао је он нама показати 
своју вредност. Него, интерссантне су донекле овакве 
појаве, те нека .мп је допупггено да кажем реч-две 

њима. 

Ппсца онпх „Чудијанака" срео сам једном на 
прашињавом државном путу, у рано јутро, где иде и 
бележи нешто на хартији. Кад сам доцније видео у 
књижлри ову књижицу, заинтересује ме, купим је од 
самога издавача за г р о ш (цена јој је на корпцама 

1 динар) и П0П1Т0 сам прочитао неколпко страна, видео 
сам да је та књпга тшак скупа. Писац је учптељ и, 
на жалост, то није први учптељ који се овако, без 
икакве потребе, много срамоти пред најширом јав- 
ношћу. Шале ради да наведемо само нека места, која 
су узета од реда, не пратећп их нарочито: 

„Нешто мислим и премишљам, 

Свакојака чуда смишљам, 

Али опет једно волим, 

Тебе, Миљо, да умолим: 

Немој нешто да се лудаш, 

Па за другог да се удаш!" (Стр. 5.). 

Ево како, на прпмер, удавача описује .момка, за 
кога неће да пође: 

Гле! како му тај нос стојп, 

Као да се неког боји, 

Сав се ено успрћио — 

Мора да се уплашио!'' (Стр. 11.). 

За бол>у карактерпстику и садржине и облика 
нека послуже јоп! п овп „стпхови": 

„Сад имамо председника, 

Тамо хитај, овог стика 

Он, председпик, газда-Миле, 

Порадпће из све силе, 

Да лупежа, ове крађе, 

Бржс хната п прона^^е! 'Стр. 51.1. 

Такве су сејс 12!] странс. 1Г ја не бпх нп реч 
проговорио о овој књпзп, да (»па није за ово кратко 
врсме трећа збпрка потпуно сличппх песама учитсЂ- 
ских. Ј' В и л и је нећ било говора о збирци Сретона 
Дпнпћа „Јецп и 0^1Јецп", коју као да јс писао Риста 
Тасић (плп као да је Рпстпну збпрку писао Сретен 
Динић). Надмашио их Је само Михапло Р. Јагодинац, 
кога би у интересу учитсЂСкога угледа требало укло- 
нитп пз учите.ЂСТва, јер је својим песмама доказао 
огромно незнање у српсЕхОМ језику и тота.1ну непи- 
сменост. 

Посматрајући ове појаве међу учптељима (сва 
су тројица љу;зи у годппама), мора човек јједино 
оправдано објашњење за њих да тражп у - - закону 
о народнпм школама. .Л' .једиој његовој одредби зах- 
тева се, као погодба за добпјање бо.Ђпх места, и рад 
на књижевностп. Па да нпје то разлог овом појетич- 
ном расположењу Мпх. Р. Јагодпнца п другова му? 

Један искрен савет да дамо и Ристи ТасиУ^у. 
Кад си већ толико врсмепа утропто еамо па то да 
се на овај начин осрамотип!, чувај се да бар доцнијс 
не паднеп! у псто искушење. Ова ћс књижпца проћи 
неопажена п, ако випте нпједну „песму'* не напишеш, 
можеш сс надатп да бар онда нсће бпти истинит по- 
слсдњп ред у твојој кн>изи: 

,,Мом белају нема лека"*. 

Петровац. В. I*. М. 



Стр. 32. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 2. 



Књижевне и културне биљешке. 

Спомеиик новинарииа« У евглеско-бурском рату ввгину.ш 
је трпнаест новпнара. Њвховп другови у Ловдопу скјшелв су прв- 
.^оге п подиглп им споменпк у цркви св. Павла у Лоидону. Спо- 
меник је пврадио умјетнпк В. Г. Џавт. 

Овромна прослава« Наш сарадник п главви експедитор у 
.мннистарству гпол^ашњпх послова, у Биограду, г. Ивав Вујвћ Све- 
тоаарев лрославио је тпхо п скронво, почеткон Јануара^ двадо- 
сетпетогодишњпцу своје службе у томе нинистарству. Честитаио! 

Поиок вњижевницниа« Српска Краљевска Акаденија 
Наука у Биоград)' досудпла је аа ову годину поноћ српскин кв>п- 
жевпвцима п то Пстру Кочићу 380 динара у алату н Лаап Ко- 
марчпћу 500 дпнара. 

Сливарсва ив.10Жба. У величанственој вградв основве 
ШК0.10 код саборве цркве у Бвограду приређена је валожба слика 
вриједног српског сликара Паскоја Вучетпћа. И8.10жено је 90 слука. 
Бпоградски лпстови говоре врло похвално о тој п8.1ожби. 

Добротвор ^Просвјете^* У Трсту је унро други даи Бо- 
жвћа богати Србин Тодор Аничић, родон ив Мостара. Покојник 
јо, поред осталих вавјештаЈБа, оставио нашој „Просвјетн'* 20.000 
круна п твне постао добротвор тога корисног друштва. Слава ну 
и вје^ша успонена у народу српском! 

СЦНСВО Новинарсво Удружење. Почеткомјануираодржата 
је у Биограду главна скупштина „Српског Новвнарског Удру^ 
жења'', на 1сојој су свршенп многп поС10ви. Иавјештај одборскп 
саслушан је пажл>пво п примљен једногласно. Друштвена нмовина 
П8Н0СП већ 01а>ро 1).00и дпнара. Том при.шком пвабрана је иони 
управа. Тако је ииабраи ва пресјрднтса Бранислав Нушић; аа 
иодпресједнвко др. Ј^ојпслав Маринковић п Мплан Мићић; аа бла- 
гајнпка ГБуба Бојоввћ; иа оекретара Наум Дпмитрпјсвпћ; ви 
књнжннчара Јован Мандил. За ч.1аиовв одбора Јова Адамовпћ, 
Мшса Тошић, Милаи Ђорђевић, Ст. ^1плпћевпћ, Душан Шијачки 
и Пера 'Бор^вић. У иадној)ии «;д5ор: просједии!: II. 1^;^. Рибиикар; 
млановн Ми.10је ЛС. Јовановпћ, Брана Цветковпћ, Павлс Карара- 
довамовић и Мпка Сретевовпћ. 

Устанак у Кнежнолу и Бое. Крцјини. Под тим натписом 
од дужс времена П8.1а8и у вагрсбачком „Српском Гласннку" врло 
ивтерссантан нодлистак. Ппшс га некакав ив Дубпцс М. М. X. 
Ту сс 1Ч)ворп п о дпчном босанском вођи Петру Мркоњићу п свнм 
инатнијим .гудима у устанку. Вриједпо бп било да ге опгганпа 
тај подлпстак. 

Вабавник Српсве Књижевне Вадруге. У овој 1908. го- 
дини одлучпла јс Српска Књпжевна За^^фуга у Биограду поново 
ивдавати свој Забавник, у комс су ои.1П најпробраипји и иајбо.1>и 
преводп П8 свјетскс књнжовности. Само Задругп иеЈ^е сад купптп 
годишњу протплату па Забавник, исго од свес1се до свеске, а свака 
свеска пеће впше стајати иего 1 — Го дпнар. Препоручујсмо ове 
лпјепо књигс свима читаоцима. 

Педесетогодишњица. Чувени и ирослав.1>ени рускп ијевач 
и во))^ лјевачкс дружпие Димитрпјс С.1авјански слави ове године 
педесетогодпшњи!;^' свога рада иа ширењу руске пјесме по свему 
свпјету. Сад путујс по Лустро-Угарској и Балкапу. 

Нове књиге и листови. 

Уставно питање и &1акони Кара^ор^ева вреиена. Сту- 
дија о иостању и риавићу врховно п срсдишње в.1астп у Србпји 
1805.-1811. Наипсао Стојаи Новаковић. Бооград, нова штампа- 
рија ;,Давпдовпћ" 1907. Ивдање »ндужбине И,1пјс М. Коларца 1*24. 
Цијсва 2 дпн. пли круно. 



1га бепое бећгг! тЈЈека ћгуа1вке квЈиетповИ. Кар^аао 
М11ап МагјапоУ1б. 2а(]аг, 8^ 81г. 198. 

бтИ МаЈке Јн|^от1<5а, ос1 Ога А1ек8ап(1га М11гот1са 
(1гирт 12(1апје. 1Ј 8р111;и Вгго^. »Каго^пе Ћвкаге« 1907. сјјепа? 

Још о женидбн н удадФн у сјеверној Далмацвјв. Пре- 
штамлано вв Архнва, ва правве н друштвене вауке. Београд, ив- 
давач: књижара Геце Кона| Кн. Мнх. ул. 34, 1907. Штампарија 
»Доситије Обрадоввћ.с Цијева? 

АнтронофнтеЈа од Дра Ал. Митровића, препггампаво ва 
»^Дела«. Београд, „Доситије Обрадовић*. Штампа Аце М. Стано- 
јевића, Чика ЈБубина ул. бр. 8, 1907. 1^ена? 

Адвокатн Ј АустријИ) од Дра Ал. Мвтроввћа. Нрештам- 
пано иа „Бранича*. Београд, »Досвтије Обрадовић«. Штахпа Аце 
М. Станојеввћа, Чика ЈБубвва улвца број 8, 1907. ]Ц1Јева? 

Омрт МЈУве Југовнкау од др. Ал. Мвтровићв прештахшшо 
П8 »Дела«. Београд, „Д. Обрадовић^. Штампа Аце М. Ставојовића 
Чвка ЈБубина ул. бр. 8, 1907. Цијена? 

ОпцЈело» по српско-православвом наијсву, аа мјешоввти 
кор сложво Владпмир Бобервћ. ор. 1. Доња Тувла 1907. Својвна 
писца. Умнонсава&е преписивањем је вабрањеао. Јо8, Бђсск & Со. 
Ви(1аре8(. Цијена 3 круне. 

Јелена Јов. Димнтријеввћа: Фати Султан, Сафи*хануи п 
Мејрем-ханум. Београд. Штампарија ,Доситије Обрадовић,*' 1907. 
Цпјена 1*5 дпи. 

Добра Јованка, ириловстка на м.јвдсж, са сликама. 11ре- 
всла с фран1^уског Ј. С\ Марковпћа. Ивдањс дворскс књижарнпцс 
Мпте ('тајпћа у 1>еоград\'. Српска .манистпрскп штампарпја у 
Срем. Кар.1ив1^пма 11>07. Ово Јо дјело тиридп.т (|)ранцуски акс- 
демпја иаука, те се мижс најтои.1ијс прсии[>умпти. Цијоне нс ннамо 

Иољонривредни Ка.1ендар аа прссауииу 11К)8. годпну. Ин- 
дањс ^Српског Пољоиривредног Друштва'*. Уродио Ис.ишпр П. 
(*тојковић (са с.шкама). Годпиа XXVI. Неоград, 1ита.мпарија До- 
сптпје Обрадовп)! 1907. 

Ђачп наврелаЈЦ дјечије иошис сн ^'.шмша. Имлаис \' 
.Бесковцу, у Србпјп двапут мјесечно. В»1асипк .гесковачкп учи- 
тсљскп ко.чсгпјум, а уреднпк Мп.^ан В. Поповпћ, учитељ. Овај 
^'јечвји лнст одлпчио гс уре1)ујс п пма ваида одабрану п једру 
садржпву, прпкла^^ну иа ,џоцу, те ее може најтоплпјс препоручитп 
свакомс, а нарочпто Српчпћпма у Босии п Хсрцеговпнп. Годпшња 
цијена аа Србпју 2 динара, а »а другс српске аем.Ђе 2'5 Кр. Овп 
бројевп од ссптсмбра (његове иове године) могу сс допитп. 

Вета^ уеппп ка.тондар »а нреступну годину 1908. Издање 
Г.1. Н. Иејановпћа у Иодгорпцп. ^1^бровпи1с, срлска ,^бровачка 
и1тампарпја дра М. Грацића 1907. 

Ба»1Еан, срвскп по.1птпчки .чпст, 1и.1аии у Чикагу у Лмо- 
рпци. Уреднпк Петар (/ТпјачпК. а 11.1асник прва српска електрпчна 
штампарпја Д. Поповића. Ба.(кан Н8.1аап двапут мјесечно п држш 
се девивс Ба.1каи балканским народнма. Лдрсса му јс 859. С1иђоигп 
Аус Сћ1са§0 III. Годип1и.а цијена аа Лмерпку 1 дстар, а аа другс 
»ем.ЋС 1*5 д. илп 7*5 К. 

ШКОЛСКИ ГласннКу лпст на школу п учител>е. Ив.1ааи од 
иове годпне у Ново.м Сад\' двапут .мјесечно, оспм ју.ш п августа. 
Иадајс 'Бока Мпхајловпћ, учптел.. Одговорнп уреднпк Гавра По- 
иовпћ, умпров.1>снп учптсл.. Годиши*а прегп.1ата Ј< круиа. За Ср- 
бпју К) дпиара. 

Мала српска народна биГмиотека у Савевнии Држа- 
вана. ('воски П. Идеа.1ИСТа9 слпка ча живота, написао Слобода- 
иовић. Цпјсии 10 цеитп п.1а 50 иотура. Чпст ирпход намијењеи 
је у корпст Српског народног фонда у Савеанпм Државама. Иа- 
дање „Српске Невависностп** Окланд Кал. 1У07. 



СЛДРЖАЈ: Некролор Ми.г, Ћ. 1 лтиипа. - ЈТјесме: Раие, од Лав. Јов. Ђор^евпћа. - - * * *, од .'Бермоптова превео Мпл. Л. Анто- 
иовпћ. — ЛрнповмЈетке. Пеиосит^и, од Спме Браковвћа. — Очигае^на шгетава // турској тко^чНу од Ст. Срсмца. — Је,-^аН спомем, 
од Боже К. Маршпћаппна. — Ко ,-^а ву/^е муж? од Адама Мпцкпјевпћа, с пол.ског превела Лопткпјевићева. — П.гемеиити муж. 
Корејска прпча од И. Гарпиа, е руског Чсдовић. --- По1/ка: Српски иаро,4, од Др. Спмо 'Гројановпћа. — Демократи:шгјија науке и 
фнлоЈофије, од Д. .МптрпиовиКа. — ('риске иа^ЈО.^не у.иотвориие : (\нрш Иункови^а /ј*//^*«, аабпл.. Сгевин .1. Крав.1.ача. (риск* 

наро,^не ирнч^' и.ј Горњ*' Крајипе па нбпрко М. Кордуиаша. ^^^_««_^_^_ 

^Босанска Иила^ пилааи у ("арајсву трп пута .мјссечпо, сваког 10., 20 п 30. — Цвјсва јо ва годину 8 кр., у Србији 10 дпн. 'Бацп.учптсл.п 

ц подофицпрц добпвају лист аа С> круна а ссл>аци аа 4 кр. 

Нласвик и уредиик Ннкола Т, Кашнковнћ, ПехлвванЈша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламека дионичка штампарија, Сарајево, 



БроЈ 3. 



СЛРАЈЕВО, 30. јануарп 1908. 



Год. ХХ1И. 



Симо Ераковнк, Д. Ттв.-! 

Испосници. = 



° клкија киет сузама поквпсп обраае, 
нлп II X не посуиш, већ кјш.ч сузе 
лал>е настави : 

— На нас је млађе лако. али ми 
је и(1иља жао нашнх добрнх и мудрих сгарица 
да 11.М игго буде, ?јто, и са.мн отац Мина за 
ово неколико дана чисто пскопнио! Зар јето 
опај румеии и клбасти Мина јсно јотикон <'л- 
дап., не буди прнмијењено? Аја богме. Иар 
ои, ако овако и дал.е пође, да по времену 
нрими древно же»ло славнога Тврдоша? Му- 
чно, браћо, сви добро внднмо.... Како бисмо 
дакле одољелп овоме строгом посту, како бп 
сачували, да се не обенглави ова нап1а свегн 
обител., да нам Тврдо1и тврди 1и> опусти, 
-моје, браћо, ннје овдје да говори.м, ет** впс, 
вп сте старији, у вас је памет. 

8буниии! се пспосннцн, а највише отац 
Мииа. Он несвјесно опипа бубрави трбух и 
обраао, па се осуди и поднимн као убого 
сироче. Све му нлде ианенад;; проиадоше. 
Само да је сјео на нгумански престо, да је 
к8<1 старјеп1ина прнхватио пгумански И1тап н 
1кине један пут благословио тврдоп1Ко бра- 



ство, данас ои лакиш све поднио, па п саму 
смрт. 

Једннн се не пренаде отац Макарија. Он 
се чудно преобраан, чим иаврши ђакон Ака- 
кнја. Освоји га силна нада да би п он могао 
прије него је нко н иоиислио, иол>ом божпјом 
наапати се сгарјешина древнога Тврдоша. 
Нензмјерна радост букну у н.ему, али он је 
11Ј1ЧИТ0 забашурп суаама п унбуђено зајеца: 

— Ја... игго виђо.,. ви1)0. Осипљомо се 
једаи .. но један у крнло Анра...мо8о. Цаиге 
б[|, па... прође. Нема од нас... нпшта внпте... 
Посве нам опусти јаднн.,. наш Тврдоше! и 
гак])и јецајућн 1"орко уплакано лице у пп1- 
роке рукаве од мантије. 

За ШИ.М редом сви псиоснпцн почеиш 
суие роиити. Наста опште ридање и плач. 

Кад је ннгледало да је свака нада инг}'- 
бљена, поднже се ђакон Лкакпја и претржс 
несносн() 1)идам.е некчш :^пбринутим, пророчкпм 
1'ласом : 

— ИнЈ) .могг, оче нгумане, зар смијем, 
оци моји ■ духовни, муком мучати и мирно 
наше јаде гледати у овом шрком и чемерном 
часуУ... Сви добро кнатв да сам се потуцао 
110 многим нашим светпм .ча,'1,ужбииама и с 
ову II с ону страну Дрине и Саве, да 8нам 
како који испосннци посте свете посте. Ја 



Стр. 34. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



ку вам све казати као на светој исповиједи, 
па гледајте како ћете. Немојте, браћо моја, 
немојте да ми глас остане као глас вопијуш- 
чаго у пустињи, јер се наш Тврдон! из те- 
меља л>ул>а! 

— Чујмо, оче игумане! трже се Мина 
као иза сна. 

— Не велим, браћо, да ипгта радимо по 
ћелијама крадом, као света обител> чувене 
Папраће или као испосници царске Гомјс- 
нице на Крајини л>утој, јер ихто сакријемо 
од људи, не можемо од Бога. 

— И не можемо, сви у глас викнухие 
тврдошки духовнпци. 

— Не би волио да као Латини постимо 
постове, или као испоснпци свете Фрушке 
Горе, што говоре: „Сложна браћа и на Бадњи 
дан меса једу, а несложна не ће ни на 
Божић.'^ 

— Сачувај нас, Царице Небесна, прекр- 
стише се строги испосници и са страхом по- 
1^лвдаше на богородичину велику икону. 

— Најбоље је да радимо као монаси би- 
јеле Ловнице : Ваљало би уловити једно добро 
прасе, похватати ђе го^ има живо пиле, те 
о покладама није погинуло, ваљало би са 
полога све и једно јаје покупити. Масла, сира 
и кајмака изобиља има. Ако уз то наточимо 
по буренце вина н ракије, онда истом наки- 

тимо жаловито прошоније. Сви потппсе на 

п»ег ударимо, поврх свега манастирски древни 
печат светог Тројства. То све у двор у Са- 
рајво опремите, па благослов и проштење од 
владике причекајте. 

— Без његова благослова ни на сами 
Бо5кић наша уста не ће окусити мрса, ис- 
таче се као најстрожији испосник отац Ма- 
карија. 

— Прошеније! Опропггење и благослов! 
иаграјаше калуђери. Оче игумане, све је друго 
лако, само реци нек нам })акон Акакија про- 
шеније срочи. 

— Срочићу га лако и поткријепит' све- 
тим писмом. Знате оно мјесто ђе'но вели: 
„нека нико тијело своје 1и^. прозире, већ нека 
га пита и Нзвгује као и Господ цркву своју?^ 



— Тако је ^аконе! Живио Акакија! И 
ко се не влада по светом писму, тај не живи 
к'о И1ТО Бог и свеци желе. 

— Синко Акакија, јави се отац Мина, 
завршићеш прошеније ријечима наишг Псал- 
мопијевца. Можеш 'вако рећи: Свети влад1псо, 
прнзрп на испоспике и љуте мучепике, сми- 
луј се и пошал>и спасоносни благослов, јер 
кољена нашја изнемогоста од поста и плот 
натпа измијенисја јелеја ради. Је л' овако, оче 
игумане У 

Игуман слежо раменима па одмахну ру- 
кама, и пристаде да се све изврпги. 

Надајући се узалудно благослову, боле- 
шљиви ђакон Акакија паде у постољу. Остпли 
испосници, лахсо су постили, залијовајући посне 
залогаје и брзо бројали посту дане, док дан 
по дан, у тој празној надп и Бадн^и дан 
свану. Весели, што сви чисто посте испос- 
тише, пред ћелијом дочекаше сиједог игумана 
и сви редом, осим Акакије, Бадњи дан му 
честиташе. 

— Данас сухојаденијо загрми игуман, као 
муња оштар, и мргодан као-облак. Ка1П1 
шљиве у подруму нема, а јуче нам проса- 
нула претпошл>едња бачва вина. С тога вам 
је сухојаденије! Прије сјутра нико капи впна 
не ће окусити. Ја ћу га се уздржати лако, 
само ако нико, ни за живу главу, ријеч вино 
не спомоне. 

Цијелог дана нико вино не спомену. 

Послпје дневних и вечери>их молитава 
испоснпци, гладни као мрки вуцп, шутке 
приставише дебеле бадп^аке и за готову софру 
засједоше. Игуман се први врча маши да 
же^; гаси. Узруја се када мјесто вина воде 
сркну, али је не прогута, само уста мућну, 
па отпљуцну. Свако шути, жваће, пљуцка, 
немирно се на свом мјесту вртп. Нико не 
смије вино споменути. 

— Браћо мила, ала би се пило! — изне- 
нада као сужан^ уздахну проигуман Мина. 

Испосници очима немирно зацаклише, 
свакоме се учини, ноко се превари и забра- 
твону ријоч ])ече: 

— Би се пило, када би га било! — као но- 
хотицс отолсе отац Макарија гласом неизмјерно 
жудње. 



Ер. 3 . 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 35. 



Отац Мина п Рерасим игумана погледаше 
дјечијим погледима, пуним скромне молбе. 

ч. 

— А ти скочи, па наточи! викну брво 
игуман Данило, хитро бацају^^и тегаке кл>уче 
од магазе п крупно одахи}'^. 

Ожпиише пспоснпцп. С ^Глас Ј^осподен^ 
буЈшо поадравпше отварење аадње бачве, 
рандраганп пјто се нико не огријешп о ријеч 
1ШНО п ))адосни што бе;Ј пчијег благослова 
СЈ)етно завршише „теченије^ мучног поста. 

Испод ћелије ваборављеног Акакпје дуго 
со орила, до пред саму зору громка пјесма 
строгих пспосника, велпчанствено одјекујућп 

кро« тиху, ледену, божићну ноћ: нас бо 

1)ади родпсја Отроча младо . . . ." А у зору 
ввона манастирска сложно забрујаше преко 
сњежнпх по.Ба и долина, разносећи тужне 
гласе кроз сва села и сеоца около Тврдоша: 
премпиуо 1;акон Акакија! 



^ 



Јован Д. Пешика, Бногрм. 




ар всчерас нема њене мајчице да је у.Бушка 
омиљеном пјссмицом: „Спавај, моја мачице../ 
Зашто то!... А она не може заспати, док 
не завуче своје ручице у топла њедра 
мајчина, па се приљубп уз њу и прати јс 
својим танким гласићем, који постаје све 
тишп п тиши, док се најзад са свим нс с.1И]е у бсз- 
брижно, дубоко дисање... А глс, вечерас!... Зар да јс 
мајчпца заборави.... остави саму... овако затворену као 
у кавезу!... То не »гоже бити... Никако!.... Она јс ту.... 
мора ту битп, у другоЈ соби.. . Наки ће је.... тражићо 
јс... своју слатку мајчицу, што јојј тако лијепо умпје 
пјевати... Одмах, одмах!... 

Алп не, пе. Треба само да зажмирп, па ће од- 
мнх осјетитп мајчицу поред себе. Она ћс доћи, да је 
изненади, да је обрадује... Јест, тако јс увијек до сад 
било... ГГа се послије радовала... О, како се тада то- 
ппла од мплнне, трес^а у слатком смијсху срећна 
дјетста... 

И она сад зажмири, заћута... Очекну мало. За- 
мап све то. Узалуд својим голим пуначким ручицама 
пипа по узглављу не бп ли осјетила топле мајчине 
груди.. . Узалуд сс преврће по свом меком кревецу.... 
Узалуд звјера по соби пздижући се на кољена п .Ђу- 
тпто дрмајуКи мрежу око кроиета... Нпшта!... 



У соби је готово мрак. Кандпоце пред ликом 
св. Ћорђа једва својом жмиркавом свјетлошћу обасјава 
аждају под коњским копитама и пзмахнутим кошђсм... 

Дијете се и нехотпце загледа у ту страшну 
с»1ику, која у полу-мраку и при неста*1Ној свјетлостп 
изгледаше као да чини покрвте огорчене борбе... Пре- 
страв.1>ено, бојаж^Ђиво, оно загњури главицу у јастуке 
п чуше се тада кроз угугаено јецање жудни, нестр- 
пљиви и боЈаж-Ђиви узвици: „Ма... ма... ма....'* 

Из удаљене собе кроз дугачак ходник доппре 
јача, жућкаста, магловита свјетлост . . . Али свуд је 
нека необпчна тишина, оловна п хладна, са студеним 
задахом ноћне осаме. Ни с^та да куца и избија!... 

Поноћи ЈС давно прошло. Мека топлпна љетне 
зоре на помолу купаше вв.1пки врт миришљавим дахом 
још неразбуђена цвпјећа. 

У пространој соби, освијвт.1»еноЈ воштаипцом код 
главс мртваца, свега су њих двоје... пијеми. погру- 
жени: нека глува п кратковпда старица сусјетка, у 
једном крају, и, он несрећни муж, на столпци, код 
главе мртваца, згурен, поднимљен, замишљен... 

Ко јс господина Славка јуче видио, ввчерас га 

не би могао познатхг. Несрећа има страшну разорљпву 

моћ. Огатри ударци бола оставилп су на његовом лицу 

крваве засјеке судбинске бездушности. Изнурен, на- 

мучен, он Јв гледао замагљеним очима пред собом, 

као хипнотисан... Час би опет падао у онај грозничнп 

дријвиеж од малаксалости... па би се онда трзао силпо, 

напрасно, као да га ко маљвм удара по срцу. Окочио 

би са столице с гњевом разјарена тигра, па бп онда 

дуго несвЈвсно звјерао по нијемој полу-мрачној соби... 

п дошав себи, сте^^ао бп чврсто слијепе очп, к.1онуо 

као прободен на столицу, чија бп шкрипа тупо одје- 

кнула; зарио би очајно главу у руке, и опет утонуо 

у оно стање када се мис*1п укрштају, сусрећу и крхају 

једна о другу, као разлупане барчице на побјешњелом 

мору . . . 

— Иди, диЈсте, одмори се, — прошаптала бп 

кад и кад старица из свога ћошка са свим механичкп, 

кад би јој глава ударила о зид, или о палце састав 

љсннх руку на грудима, или бп јој се учинпло да 

код мртваца назире неку прплику, а можда п да би 

показала како нс дриЈ'ема. У осталом баба-Фемка 

њина прва сусјетка, била је добра жена, коју јс по- 

којница особито поштовала. 

Али он то није ни чуо. У његовој је главп 
страшна збрка мисли. Сво му се још чини да је ие- 
могућно... Зар она мртва!... његова Мила!... А шта ћс 
бити с њпховим јединчетом? Ко ће њему замијенити 
матер... ту добру матер, која је била тако њежна, тако 
одана... сва мајка!... 

Диже се п клецајући, готово несвјесно изиђе у 
врт, да освјсжи главу, која јс прштала подпрптиском 
миели... Ту се спусти на тслупу, на ону исту клупу, 
гдЈс Је колико јуче, размиш.Бао о својој бескрајиојј 
срећи. 



Стр. 36. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 3. 



Како је сво пролазно, ништавно!... Какви су га 
сад осјећаји обузима.1п! Та клупа од просто, неугла- 
чане даске н сувише га јо потс]ећа.1а на дојучерашњу 
срећу, која га је сад ужасно жегла. Он побјеже с ње. 
Одс у другп крај врта и сједс на роспу траву. Алп 
га мисли ни ту не оставише на миру. Слика за на- 
вијек срушене среће промицала је испред његових 
очију у свом сјају велпчанства, које носе с поштом 
да закопају у земљу, као п све што је од земљо по- 
ста*1о.., Па онда со тпскаху мрачне слике, све горо и 
страшнпје... И ништа да га истргно пз канџи очајања. 
А тамо, у том ускомешаном мраку и вреви паклених 
утвара, глс, као да се помал>а нека блага, прозрачна, 
сјајна прилика, која му се примиче с осмпјехом . . . 
полако, стално, као резигнација... Из собо чу се као 
да нешто лупи... неки бат слабих, брзих корака, којп 
се у овој ноћној тишпнн једпно п могао чутп... 

Господпн Славко уздахну дубоко, преј^е руком 
прско чела, којо бпјаше врело. Колико је ту провео, 
не бп нп сам умио рећи. Али мора да јо подуже тра- 
Ја.10. Мора да је и заспао. Он погледа око себе као 
да је тражио одговора... Звијезде још трепто као да 
хоћо сад пред крај своје властп да распу сву овоју 
сувпшну свјетлост. Благи вЈотрић Јодва њиха сјајно 
лишћо на бокорима расцвјетанпх ружа... 

Диже се и пођо опет у собу, погнуте главе, 
очајан, храбрећи сам собс п ТЈОшоћи со дужношћу, 
коЈу је имао као отац. 

Један тренутак застадо на прагу. 

Воштанпца јо бацала заморну, слабу, жућкасту 
спЈОтлост по ниЈОмоЈ соби. У ћошку бабаФсмка, с на- 
С.10ЊСН0М брадом на укрштено па.1це, ркаше као по- 
кварсно мотовпло. 

Са свим нссвјесно први његов поглед паде на 
мртваца. 

Чудновато! Морао со придржатп да но падно... 
Јс лп одиста всћ по.1удио од толпке несрсће? Или 
ЈО постао плашљивац? Та ко би со од њега впше за- 
радовао? Да ниј'© обневндно?... 

Он тр.Ђа очи, прилазп б.1Ижо, г.1еда као суманут. 
Невјсроватно! Па ипак!... Шта јо то! Мртвац се одпста 
покрећс, мешкол>и . . . Ј'едва прпмјстно... као да га ко 
љул>а!... 

И у том тренутку своЈ'е скамењсностп, чу сањпви, 
слабачкп г.1асић, који до.1ажаше пспод покрова, јасно 
разговиЈОТно: „ПаваЈ... ма — мо... ма — ци... цо..." 

Бијашс то тренутак страшан у својој волпчан- 
ствености... величанствон у свом ужс1су... нешто језо" 
вито, божанско, непојмљиво... 

Несрећни отац брзо дође себи. Он полеће столу, 
дпасо покров, суревњино зграбп дијето, које га зачу- 
ђено г.1едаше, пзв.1ачећи бсзвољно своје ручицо пз 
мајчинпх њодара; отрже га грубо из њеног .1еденог 
загр.Баја, па стпснувши га страсно у своЈ*е наручје, 
однесе га у креветац. А.1п се дијето расп.1ака 
што га Јо отргао од своје маЈчице, коју је једва 



нашло. И док со јаднп родптел> враћашо мртвацу, с 
рсзпгнацпјом, као охраброн, пропорој^он у огромној 
несрсћп, коЈа га јо задесила. из удал,енс собс кроз 
неутјсшно јецањо доппраху одломци успаванкс, као 
хор завпд.1>ивнх серафпма, којп .1сбдо ту у ваздуху: 

„Павај... ма... В10... ма... цп... це..." 




Алевса Шантвк: 



Музи. 



Горе нам плачу, јауцп су чости . . . 
Устај и црну одожду обуци; 
СвиЈстли путир понесп у руци 
И вјером Христа мој народ прпчостн! 

Мо.1итвом кротком гњев Бога укроти 
И тражи милост напаћоној груди; 
С мученим роб.Ђом мученица будп 
И с њимо пођи крсту и Го.1готи. 

У по.Ба наша Искаријот уђе, 
И њпве нашо постадошо туђе, 
И на нас паде губа п ругоба,... 

УстаЈ и пођи! Јауци су чести.... 

Пред крстом Брата мој народ причести, 

Крвав к6 сунце нек спне из гроба... 



^ 



Драгослав Цлв!!, Београд. 






За мо су странп ти л>уди, жсне, 
Што б.10да .1ика за животом јуре. 
С похотним смехом мрачном гробу журс. 
И чији живот к'о цвет воден воне, 

Док море страсти говорп кроз мене, 
И ва.1и мрве сред вртлога, буре, 
Титанско хридо и литпце суре, 
И прп том' реже, прок.1ињу п пене... 

Ја више живим нег' та маса цола. 
Вочност је Јсдна ту у грудма свела... 
Умр.1а давно... И ја о њој снивам... 

И вучом живот, проклињем га, ху.1пм, 
И слабом ногом мучним путем хр.1нм — 
Уздах п сузу горку у тсшку к.1ству сливам 




бр. 1 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1^08. 



Отр. 51. 



МнрФСЈКВ, Бвоград. 

Немир.=1 

Носоћи спокојство, благо, поноћ је с^азила пГо, 
Н руком божанскои снојом бацаше сан на снет; 
А хука и немир светекн, којн је дан>у бно 
У поноћ утону нену и свој утнша лет. 
Све ћути и иарно сања; евуда пријатнист Б.1ада, 
И асмљу, к'о цвет усаи.тлн, екрно је густи мрак — 
Тек само жубори поток, којн с висине Ш1да, 
И вочиа кандн.т ноћна проснп.Ђу бледп зрак.... 

Ал' опет ужасан кеиир бурва мп душа крије, 
И прсн, нладости пуне, потмули давн јад; 
А срцо некако чудно у часу овоме бије, 
И страх тајанствен.... ирачан.... те.10 мн скрнва еад. 
Ах узрок погађам страха — можда у ово доба 
За прапду п елободу пао је некп веН, 
Њетово трошно тело скрила је сшка гроба — 
ПГто протнв т[|ранства светског грину његова реч. 



В. ПАтров. 

Зимн. : 



Ви впдите: каквои патњои жнвн, 
А у бо.'БС вероват' но смсје. 
Крадпте гв, п.^Бачкајте без ерама, 
Док се штапа просјачког ие лати; 
Жудње вашо нека страх но с.1аиа: 
Да вам за то својим гњевои плати. 
Но, последњи залогај му када 
Нзтргнете иа крвавнх зуба — 
Чувајте сс! У народу тада 
ЗагрисНе з-те освете труба. 
Пкрит, ШОТ. <Ј бугарског: ВЈЧвтрвац, 



Д. Н. Ваталевнк, Јагодопа. 



Кроз чисто стакло дјсвојчппд млада 
Из вруће собс у природу глсда: 

— До.Ђв у парку мир дубокн влнда; 
Цовите гране од сн'јсга и .теда. 

У сивој магли впдс се контуре 
Да.1ек1тх брда, као нрачни џинп; 
Кроз етар сњежно паху.Ђицс журе.., 

— Видокруг тоне у мнрној тпшинп. 

И усну срећнв дјевојчнца млвда 

Клнзање и лед п брзс саоне, 

Алејс мртве, тамо изван града, 

Гдјс драгог р'јечп у мрак иило звоне.. 

И весела је... А до.Ђе сокакои 
Згуреп се ссБак под дрвпиа чује, 
И г6 и гладан, помажућ' ео 
Иде п клету апму грдн, псује. 



Каршл Храстов. 

0. грабнто 



шта где дохватн, 
Далско је Народни Суд, знајте! 
Јадвп народ не ће скоро знати 
Да узвпкне: рвчуна ин дајте! 

Вп лпдите: ивоготрпсћиви, 
Простп народ еазнање нс греје! 



Просјак. 



- Е. Је АшЈсЈз. 
„Од јутрос гладујсм, неиам што ин трсба," 
Тако тужан зборп, „падан од нсмоћп, 
„Добрп господине, пруж'то ми поиоћи, 
,,Дарујте мп новчић, те да куппм хлсба. 

„Старац сам п самвц, ко пас се злопатпм; 
„Ужпсам је ћумсз где мп тело л^^жс, 
„Јс.тппац ми у>гро, Сол ми срце стеже, 
„Ја све, све нево.ЂС човечанске патим. 

„Смнлујтс ее на ме. ох, тако вам Бога! 
„Новчић, по.ау-мртав всћ сам, господине, 
„Новчић, кору хлоба дв купим тврдога, 

„Новчпћ стврцу коме сирт всћ ропац ит.Ђс!" 
А ти, у ша.ЂПво удуб.ЂСН новнне, 
Пролааиш и лдеш кукавпчкн да.1>е. 



ВЈернсон ВЈе|>нстЈерне. 

Весео момак. 



! Ајвпнд, када на свијст дође. Кадл јс 
пут могао усправно сјсдптп па матс- 
крплу, сннјашс се, а када у вече за- 
10 лампу, смпјао св тако, да тл с«ба 
— а плакашо, када и1То нпјо смно 

,0д овог дјечвка бнћо нешто , говораше матп; 
па тако је п било, упрано — вееео ноивк. 

Ту гдје је био рођен, уздпзаше се га10 стијсње, 
алп не тако внсоко^ боровп п је.1е гледаху озго, п 
сипаху цвнјеће на кров од куће. А уз саму пак стп- 
јену ва крову пасаше ма.1н јврац, којн бпјашс Ајвнн 
дов; он је иорао на њсга пазитп, да се ие укра.че, 
стога му је Носно горе лпшће н траву. Једног .1ијепо]' 
дапа сквкуташе јарац по простору измсђу крова н 



Стр. 38. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. јЈ. 



оближње стијене п изгуби се у планини, гдје трчаше 
свуда гдје није био. Ајвинд не видјс јарца кад је 
послије ужине дошао п помисли одмах па лиснцу. 
Било му је тако хладно око срца, јурила му је крв 
по цијелом тијелу, он викаше, обзираше ое п ослуш- 
киваше: „Гдје си, гдје си, јарче!" 

„Бе-е-е-е!** бекаше јарац на стијени, окрену 
главу у страну п гледаше доље. Али гле, покрај 
јарца лежаше једна дјевојчица. 

„Је ли твој јарац?** упита она. 

Ајвинд стајаше отворених уста и разрогачених 
очију, затим тури полако обје руке у џепове од пан- 
та.10на: 

„Ко си ти?" упита је он. 

„Ја — ја сам Мерита, материно дијете, Фелен 
ми је отац, уЈна ми је Ола Нурдистуенсова на пустари, 
бике ми четири године на јесен, два дана послије 
пок.1ада, да — да!** 

7,Тако, то си ти!'' рече он и дубоко уздахну, 
пошто није дисао, догод је она говорила. 

„Је ли то, дакле, твој јарац?" упита дјевојчица 
опет. 

„Да — да. јесте", рече он гледајући горе. 

т^Ја бих вољача имати јарца, — хоћеш ли ми га 
дати, шта? 

„Не, махнимо се тога!" 

Она лежаше још ма»1о, а затим климајући отпу- 
сти ноге низа стијену и рече: 

„Ако добијеш за јарца перецу с маслом, даћеш 
ми га насигурно?". 

Ајвинд бијаше дијете сиромашних родите.1>а; 
само је једном у сђоме животу јео земичку с мас.10м, 
то Јв било, кад их је деда посијетио, „тако што ли- 
јепо'* ниЈв јео ни прије ни послије. 

„Прво ми покажи перецу", рече он. — Она пак 
не допусти да јој се двапут каже; јер већ држаше 
велику перецу, високо изнад с^е. „Ево Је", викну 
и баци му је. 

„Ах, из«1омила се у комаде"*, уздисаше Ајвинд и 
купљаше снаку мрвицу са највећом брижљивошћу; 
најситније трпаше одмах у уста — само да проба; 
ах, како прија! још једно парче стрпа у уста, и сам 
но знавши како, бијаше појео цијелу перецу. 

„Али сада је јарац мој!" рече мала озго. Ај- 
винд извади опет пошљедњи залогај из уста; дјевој- 
чица још лежаше и смјешкаше се, јарац поред ње, 
с биделим грудима, иначе загасито-црн, гледаше нае- 
реном главом доље. 

„Зар не можеш мало причекати'^, мољашо малп, 
п срце му јаче закуца. 

Тада се још већма заснија дјввојчпца, подиже се 
на кољена и рече: 

„Не, драги, сада је јарац мој!" Затим га обгрли, 
узе Јвдну од својих подвезица и веза му око нрата. 
Ајвинд стајаше и посматраше. Она се сасвим диж€% 



поче јарца вући за собом; али он не хтјоде ићп, већ 
окрену главу, дољо, Ајвинду. 

„Ве-о-с-е!" бекаше он. Али она, узоват га за 
гриву, вук.1а га јс за подвезницу, и рече добродушно: 
т^Хајде ти само, јарче, тп ћеш становати код мене у 
соби, јетћеш из моје коцељо и здјело мојо мајке'', и 
запјева. 

Дјечко још стајап1е. 

Са јарцвм се пграо и ваљао ције.1е прошле зиме, 
од како је рођен, и никада нијв ни помишљао, да га 
може изгубити; сада твк од Јвдном, десило се то за 
кратко вријеме, и он г^ нв ће више никад ки.^^етп. 

Мати до^е из дворишта, пјевушећп, са посу1)ем 
од млијека, којв је прала; видје дјечка гдјс сЈедп п 
плаче, при]^е му и рече: 

„Зашто плачеш?" 

„Ах, јарац, јарац!" 

„Јарац! Шта је, гдје је? упита мати и поглвда 
на кров. 

„Ах никад се вишв неће вратити^, узвикну 
Ајвинд и поче јаукати. 

„Слатко диЈете, али шта је то бпло?" 

Он не хтједе одмах казати. 

„Је ли га однијола лисица? 

Ах, камо среће, да га је поје.1а. 

„УтЈвши св", рече мати, пШ1'^ је било с јарцем ?** 

„Ах, ах, ја сам гатетовао — продао сам га за 
первцу." 

Када је то изрекао, потпуно је појмио, шта то 
значи, продати јарца за перецу; ранијо о томе нијв 
ни мислио. 

Мати биЈашв озбиљна, те он помис.1И, сад ће 
бити.... али она рвче нагло: „Шта мис.1иш сада, како 
ће те сматрати јарац, пхто си га продао за перецу." 

И дјечко Јв већ и сам на то помишљао и ра- 
зумио, зато уздахну, „ах, нвћу вишс бити срећан на 
овоме свиЈвту"; „да, — а ни горе, код Бога, јер тамо 
ћу сигурно добпЈати батина.« 

Мати га остави; дјечко се опет бацп у траву и, 
мољаше се тихо Богу: џМили^ мили Бого, који си на 
небу; немој се љутити на мвно, што сам продао јарца 
за перецу, — п ти, драги јарче, и ти немој да сс 
љутиш, јер нијесам ништа размиш.^&ао!'* У души осјети 
велики немир, па св зарече, да неће учинити никад 
више ништа рђаво — да неће првсјећи ни конац на 
коловрату, да неће пустити ни Ј'агањцо из тора, нити 
ћо силазити сам на море. 

Затим заспа, молећи се и мис^ећп добро, сањ&ше 
о јарцу, како јо на небу; Бог има дугачку браду, 
јарац Јвдо лпшће са Јвдног красног дрвета; а олм он 
сЈвди на кроиу и не може га дохватити. Одједном га 
нешто дирну, као влажна кооа, он скочи. „Бе-е-е-е", 
одјокивапге п јарац бнјашо опот крај њега. 

„Ах, тп сп опет ту!"* подскочи и ухвативши га 
за продње ноге, поче с њим да игра. Вукао га је за 
браду, хтЈ'одв га и матерп одвс^сти, али као да чу, 



Вр 3. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр. 39. 



да иза њега пеко плаче. Он се окрену, и видје дје- 
војчицу, која сјеђаше недалеко од њега на једном 
бусену. Схвативши сада све, пусти јарца и рече: 

„Јесп ли га тп довелаУ** 

Она плакаше тихо и ћуташе, алп најзад ппак 
одговори: 

„Нпјесам га смјела задржати, мој ]^ед чека ме 
горе; али ја сам мора.та сићи доље и мо-о-лити ....** 
Она муцаше.... јецаше, и поглсдавшп горе, опази заиста 
ђеда гдје сједп иа путу, помисли на оно што треба 
да учпни, диже се, држећи обје руке на очима, прпђе 
Ајвинду и рече: 

„Молим те опрости ми!" Тада обгрли јарца и 
плакаше тако, да Ајвинд још никад ннје видио таког 
плача. 

„Ја мислим, да задржиш жпвотињу", рече он и 
окрену се. 

„Жури ее, жури** викаше ђед озго. Тада скочи 
Мерита, јарац мекаше, а дјечко и дјевојчица пла- 
каху. 

пЗаборавила си подвезицу!" рече Ајвинд, кад 
она пође. 

„Нека, задржи је**, одговори опа. 

пХвала, хвала лијепо, Мерита," пође за њом, 
стисну јој срдачно руку п врати се натраг. 

Оп сједе поново у траву, јарац приђе њему, али 
му сс више не радоваше као приЈе. 

(Иаставвће се.) 




Сава Д« МцЈалковнк, Бпоград. 

Бонцерат у Еременчугу, 

(Превод). 




нри Вињавски одлични виртуоз на виолитга 
Д05КИВИ0 је овај случај, кад је јодном концер- 
тирао по Русији са својим братом Лујем, 
виртуозом на гласовиру, у пратњи своје 
мајке. 

На једном концерту у Петрограду 
упознали су се са племићским маршалом од Кремен- 
чуга, једне веће вароши у полтавској губернији, који 
пх позва да концертирају у том мјесту. Прошло је 
прилично времена док оба брата, путујући кружно по 
Русији, не дођоше најзад у Кременчуг; п тада сс Луј 
Вињавски, коЈи је све тачно у књигу уводио, опомену 
онога позива. Онисе кретоше племићу, који их нај- 
љубазније прпми и одмах отпоче говор о пројектова- 
ном концерту. Браћа су хтјела прегледати и концертни 
локал, и племић се одмах крену с њнма на пут; га- 
цали су по лапавици, док не доспјеше до неке даш- 
чаре, која је, свакако, некада с*1ужила за циркуске 
сврхе. 



Уђоше унутра и, на своје изненађење, не нађоше 
нпшта друго, осим голих зпдова. 

лЗар овдје да свирамо?" упитаће обојица. „Овдје 
гдЈС нема ни к.^упа ни столица?" 

„Ништа то не мари'', одговориће маршал умиру- 
Јући их: „Код нас свако донесе столицу собом.'' 

пЛиЈСпо, а шта је са освЈстљењем? У са,1и јс 
Јсдна једина лампа.** 

„Ништа и то не мари^, био је стереотипни од- 
говор: „Код нас свако донесе фењер собом." 

Браћа су била нсшто зачуђена овим особитпм 
прпликама, а»1п још само запиташе, како ће се кон- 
церат објавити. 

„0, то иде врло лако. Немамо, до душе, штам- 
париЈе, али ће пос^тужитељ овдје, на ова врата напп- 
сати великим С10вима, и то се распростре по граду 
брзо као ватра." 

Те и тим су се браћа морала задовољитп. Слуга 
се појави са комадом креде и отпоче ппсати. У овом 
тренутку дође неки офпцир и запита постужителза, 
шта се даје. 

„Концерат", гласио је одговор. 

„Тако. А ко ће то свирати?" 

„Браћа Вињавски". 

„Колпко их је?" 

„Лвоје". 

„Само двојеУ" запитаће Рус зачуђено. „Е, такпу 
ми ракију пеци!" рече, пљуну притом презриво и оде 
поносним кораком својим путем. 

Обадва Вињавска, због свега тога, не надаху сс 
богзна чему, а,1и пх је тјегаио племић. 

„Збиља", рећи ће ХанриЈ*у, „било бп боље кад 
бистс евиралп на виолиЈ.челу, Ј*ер то овдје нијесу до 
сада никада чули**. 

„Али", рећи ће Анри, „то не иде; ја сам изучио 
виолину, а не чо.1о.'' 

„Ама, прико,'' одгог»ори овај доброћудно, пв&ма 
Је свеједно да ли ћете свпрати овако или овако." 
Племић ту превуче руком у ваздуху прво горе, по- 
слијје доље. 

Али се ИШ1К иије могло, те су оста,1и на впо- 
линском концерту, који је заказан за сјутра. И доиста 
кад дође вече концерта, видјели су се у Кременчугу 
ције«1и каравани становпика са фењером у једној и 
столицом у другој руци, како врве циркусу, у којем 
је убрзо било заузето и пошљедње мјесто. 

Концерат поче и наиђе на допадање; а.1и тада, 
одједном, примијети мајка младих концертаната, која 
је сједила у публици, да на њезина сина Анрпја, 
коЈП је гудио, кроз пукотине на крову падају сњежне 
пахуљице и кишне капљице. 

„Ах, моЈ јадни син", рећи ће, „како лако може 
назепсти!'' 

„То је, дакле, Ваш син, мампце?" запита неки 
доброћудни стари господин, који је сједио поред ње, 
подиже се одмах и довикну младом вјештаку, усред 



Стр. 40. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. Ј}. 



свирања: „навуците бунду"! и окренув се публици 
додаде, пзвињујуки се унеколнко: „мајка му, што 
сједи поред мене, стрепи да не назебе." 

Сад се вачу много гласова: „навуцпте буиду ! 
Бунду навуците!" 

Анрп се захвали на допуштењу, али изјави да 
не може свирати у бунди. 

„Нпшта не мари**, узвикну тада сва публика. 
„Обуците бунду! Обуците бунду!" 

И тако добром Анрију Вињавском не оста ништа 
друго, но да обуче бунду и да у бунди настави сви- 
рање. 





ДижитрцЈе Митриновик, Загреб. 

Демократизација 

' Науке и филозофије. 

(Свршетак). 

таком стању ствари има вишс узрока. Једни 
су од њих природе политичке и скономске, 
а други чисто социолошке и историјске. И 
према ономе што смо рскли у горњим ре- 
цима овога чланка, могло би сс помислити, да је један 
од тпх узрока и немисленост нашс јавности. Изгубио 
се критерпЈ вриједности и смисла живљења и дјело- 
вања; не гледа се на неки задњи циљ коме се има 
тежити, нити има извјесног заједничког споразума, 
плана и задатка. Све што се ради, ради се некако 
привремено, споредно, од данас до сјутра; наше јс 
миш.7Бењв несређено, узрујано и растројено. Међутим, 
то наше стање није проувроковано само нашом неми- 
саоношку, немањем начела, прегледа и разборитости, 
но је баш та наша немисаоност пошљедица самог 
нашег стања, које је један нуждан моменат, једна 
прелазна етапа у нашем цјелокупном народном разлику 
Али, с друге стране, није искључена могз^ност, 
да ми свјесним радом, поштењем, узајамношку и сно- 
шљивошку, разложитим и начелним увјерењима уско- 
римо долазак нове једне етапе, која води сређености, 
нормирању одношаја, пунијем и здравијем народном 
животу. Зато треба нарочиту пажњу обратити обра- 
зовању ширих народних с«1ојева, а не мању пажњу 
треба обратити и образовању уже тата.1ачке публике. 
Да је интелектуализација ширих народних маса ствар 
врло тешка, у то се не може посумњати; али је мо- 
гуке образовати народне масе до извјесног степена, 
изнад кога нема потребе ни смисла да се образују. 
./1акше је образовати средњу, вишу, читалачку пу- 
блику, а у нас се, међутим, ни у томе правцу није 
радило ни приближно довољно. Јер ми Срби имамо 
толико много националних брига, толико смо прпти- 
јешњени са неколико страна, толико заосталп у кул- 
тури, да морамо на свим пољима националног рада, 



да радимо најинтензивније п најупорније, свестрано и 
систематски, да св јачамо колико у погледу матери- 
јалне и духовне културе, толико п у погледу поли- 
тичком и национа.\ном. И ради тога треба да со свим 
силама заузмемо за то, да нашу масу уздпгнемо на 
виши интелектуални нпво, да у народ уносимо знања 
и свјетлости, да демократизуЈв.мо науке, нарочито дру- 
штвоне и природне. На демократизацији науин у нас 
се, на жалост, врло мало радило. Као да смо мп 
неки изузетак, па нам не треба научннх п филозоф- 
ских књига! И као да нас не треба да заиимају оп1'ка 
размишл>ања о појавама природе, о човјеку п његову 
друштву, о смислу п вриједностп нашег моралног жп- 
вота и дјеловања! 

Не мисли се овим утврдитп, да се сваки човјек 
мора з&гњурити у неке теорије и апстракције, и да 
се цијели српски род треба да расплине у облаке мо- 
тафизике, занимајукп се научним и филозофским пи- 
тањима, која немају никакве везе са овим нашим 
стварним животом и живуцањем. Али је свакако по- 
требно да се средња, виша, лајичка публпка упозна 
са главним стварима из области доуштвених и при- 
родних наука и практичне фплозофије. Јер у свим 
тим областима научног испитивања има толико говора 
о стварном нашем животу и раду, да би требало, да 
би се морало много више радити на томе, да сс спо- 
менута у ж а публика заинтвресуЈв за питања, која те 
науке третирају. То је срамота: да један човјек, који 
се хоке да зове образованим, цијели евој живот пр<^)- 
веде искључиво и само у подмиривању и задовоља- 
вању нижих, тјелесних потреба, а да му никад нп на 
ум не пане задовољење виших, финиЈих потреба духа 
и разума! И кад су чланови те средње публпке, у 
огромноЈ векини, баш тако малених духовних потреба 
тако немислени, и готово индиферентни према истини 
и моралу, зар је могуке да цијела наша средина не 
буде кужна и нездрава, зар ј*с могуке да се' наше 
акције не предузимају из сптних амбиција, ситних 
кефова, ситних обзира и ускогрудог мора.та? 

А кад је наша читалачка публика баш така, да 
не показуЈв довољно љубави за истнну и морал, онда 
је треба заинтер.есовати за размишл>ања о вриједности 
моралног дјатовања, треба у њу, постепено и стално, 
уносити више филозофског атемента, мисаоности, раз- 
боритости, сношљивости, трезвености. 

Мање каприца, више принципа! то би треба.10 
да буде девиза оних, који могу нешто учинити, да се 
наша баровита и немислена средина трансформира у 
другу средину, здраву и животну. 

Треба да радимо на демократизацнји наука и 
филозо(|)пјс, јор је то и потребно и могуке. 




Бр. 3. 



1908. БОСАНСКА ШЛк 1908. 



Стр^41^ 



Српски народ. 

< )д дра Симо ТроЈановиКа. 

(Наставак.) 

2. Социјалне и еконохеке прилнке. 




о скора су постојале код Срба по солпма 
јакс друштвеие заједнпце, зване задруге. 
Скака јо задруга у стпари била врло јака 
породпца до другог п трећег степена му- 
пп^ог сродства, а мушкарцима јс јединствено 
и ирипада^1о све пепокрстно пмање, као и 
стока и покретност, сем извеснпх незнатних изузетака. 
Жснске су при удадби у туђу задругу (јер у својој 
се нису могле удати због сродства) добиЈале само 
спрему, ретко још што од покретностп уз то. 1:5адругс 
које се нису делиле, броја^^е су до 100 п више глава. 
Свако је у задрузи имао свој одређенп посао, а теко- 
вина је била зајодничка. Сваком задругом управљао 
је један старешина, који се само својом способношћу 
уздигао на то место. Његовој заповестп морају се по- 
коравати сви задругари. Он паређујо момчади куда Ке 
коЈИ ићи и шта ће који рад1гги; оп продаје, с дого- 
вором кућана, шта је за продају п купује шта треба 
купити; он држи кесу од новаца, брине се како ће 
платити поре;} и остале дациЈС. Кад се моло Вогу он 
почиње и сврп1ујс. Кад има каквпх гостију у кући, 
старешина се сам с њима разговара, и он с њима руча 
и вечера. Старешиновој супрузи покоравале су се, 
нарочито у ЦрноЈ Гори, све задругарке. ГТред смрт 
старегаине већ се унапред зна, ко ужива највеће по- 
верење, па га обично без пзбора признаду за старе- 
пшну. 

У Херцеговинхг, особито у Дробњацима, гледало 
се по бољитку, и старешница је била вазда наЈбо.Ђа 
и највреднија, не гледајући чија је она жена. 

Неки пут је поверење за старешину код толикпх 
мушких глава припало енергичној а мудроЈ жени, па 
су и њу исто тако сви мора.1и слушати. У задрузи 
су жене по извесном реду и на одреЈ^ено време редо- 
вале, на пример кувале у Једној кући за све задру- 
гаре и т. д. Принос од плода, стоке или чега било, 
не дели се на чланове, него стално остаје за зајед- 
нпчке потребе или ређе и на издржавањо појединих 
чланова. Имање је неприкосновено, да га ниједан по- 
јединац не може отуђити. Отуда је свакојако п остало 
да и сад упитан, не само човек задружан, него и 
инокосан: чије је то имање илп чије су то овце? од- 
1'овара ста.1но: н а П1 е, а никад м о ј е. 

Поред важно економске сигурности, и соција,1не 
равноправности свију чланова, још се у задрузи нико 
ниЈС требао бојатп неродице ни друге немаштине, па 
пи болести, као што би тада била несрећа за само- 
храна човека или за малу породицу; сем тога још је 
српска задруга имала и историјски значај за одбрану 



орпства од турскпх разбојника, јер су со ваида лако 
моглс муп1ко главо окупитп па заједничкп отпор, к^оје 
су п жене каткада такође оружапом руком помаг41ле. 

Сад има задруга врло мало, па п оне ће брзо 
ишчознутп. 

И прп свој јакоЈ организацији задругс српско, у 
којој јс војао комуналнп дух, бар од сто година иа 
овамо, откад се поо^10 оолобођења од Турака почоло 
о њима ппсати, већ је у њпма било сопаратпстпчпо 
тежње за приватном својином. Јор јс понеки члап за- 
друго имао и нешто своје властито ван задруге, пгго 
ппје било подложно деобп ни у каквом случају, за 
то је постојао чак п нарочит пазив, јер се та имао- 
вина звала о с о б п н а. Некоме од очштства остано 
каква покретна ствар, други је зарадп кириџијајући 
п т. д., а та зарада само њему прппада. Неки су му- 
шкарци држали у задрузи коишице, бротњаке п за- 
себно сеја*1и дува1г. Женске су особиле по неколико 
оваца, говода или ствари. Алп нп у којем случају 
особина не може добијати вишка у олмој задрузп, а 
за рачун само сопствепика. Најрадије сс особљсна 
овца даде у туђу кућу и по погодби се удеси дсоба 
мрса п приплода. Ако је млада особпла од родитеља 
неки дар, пли су је сватови даровали, п она дава 
изван куће на већинак (на умножавање' — нека само 
од себе расте без свога труда, пјто би иначе било 
штетно за задругу. Тако се и храна даје некомс на 
вађвбину и т. д. По изузетку ако је особина остала 
у кући, при поделп не може иматп прави сопственик 
ништа више него само главницу. За одивом (удатом 
девојком из задруге) није никад могла поћи: кућа ни 
поткутњица (њива око кућоК него само покретна има- 
овина. 

У Херцеговпнп ако со удата жена не зароди, а 
муж ЈОЈ умре, она наследи мужевље оружје и одело, 
коЈв преостане од сахрано, а поврх тога још и осмину 
од цел ог имања, а то се звао о с м а к по турском за- 
кону. 

Ако хоћв да пде у род илп да се преуда, ништа 
више неће добити; ако пак же»1и^ она слободно може 
до смрти остати у задрузи. Ово је могло бити у Хер- 
цеговини и због тога, што су одавно тамо пшчезло 
племенске организацпје. Међу тим у Црној Горп 
оружје се није смело преносити у друго племо, па нп 
кад је удата кћи била једина нас^едница; него се 
увек оружје раздавало покојнпковпм рођацима из 
исте породпце. Разлог је био тај, по народном розо- 
новању, што су се покојнпку за живота налазпли у 
новољп р о ђ а ц п а не з е т. У задрузи су увек по- 
преко гледали иа особине, јер оне су лако давале 
повода да се задруга раскопа. Чак су код Срба и 
ка»1уђери могли имати у фрушкогорским манастирпма 
и своју особину, која се код њих зва.1а осопштина. 
Тако су они могли, осем манастироког имања, имати и 
својих личних винограда, кошница и т. д. Сад је 



Стр. 42. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 3. 



остало допуштено калуђсру пмати своје салатс илп 

каквог другог поврћа, пначс нитта више. 

Сад је ред овде упитатп ее иа чему сс ]ош 

оснива задруга сем економског принцппа? Њена јака 

веза почпва још п па р е л и г и о з н о ј о с н о в и, 

јер свака задруга само једну славу славп. 

(Наставиће се). 



^ 



Српске народне умотворине. 

Женске народне пјесме из 
Херцеговине. 

I. 
Зелени се зелена ливада, 
Од Павлова до Љубина двора. 
Туда ГГавле добре коњо вода. 
Гледала га са прозора Љуба; 
Па му тура дуњу и јабуку. 
^Мируј, Љубо, љубиће те Павлс!'' 
„Волап, Павле, би л' ти мило бплог" 
„Бона, Љубо, да шта би ми било! 
Шта је л>епп1е, но љубпт' ђевојку?" 

2. 

Срма трептп, злато проговара, 
То се момак с цуром разговара. 
^^лато Мара момку проговара: 
„Срмо Јово, ја те чекат нећу. 
Даница је чекала мјесеца, 
Виш горице за три годинице. 
Срмо, Јово, шта је ишчекала? 
Ишчекала кишу са сниЈегом". 

3. 

Ватајте се б']сле руке! 
Гледајтс се, црне оке! 
Ко ј' за коло, ајд' у коло ! 
Ко ј' за мене, стој до мене! 
Ко ли ппје, стани ди је: 
Ајд' у коло нежењсно 
Ајде, 'ко ће, и жењено. 

4. 

"Бевуј ђевуј, лијепа ђевоЈко, 
Ђевуј, ђевуј, удатп се немој ! 
Падаћс ти на ум ђевовање. 
^Ђевовањс, моје царовање! 
Цар ти бијах, док ђсвојка бијах! 
Свак ме звапЈО царом п везиром, 
Мила мајка дплбер пеливаном. 
Царски сједн, везирскп устани, 
Пашалински на авлинска врата. 
А сад, јадна, ни цар, ни ђевојка ! 
Невовање, моје тавновање!" 



5. 

„Јаранице, секо Јованова, 
Каж' Јовану нек довече дође. 
Ја нек дође, ја нек ме се прође. 
Сппоћ су ми бољи долазпли: 
Дилбер Јово и Каранфил Стево. 
На пенџеру биљег оставили, 
Жуту туњу златом поткпћену 
И јабуку зубом угрпзену^. 

6. 
Папуче ми, папуче, 
Налуле мп, налуле. 
Утече ми ђевоЈче 
Преко пута у драчо, 
Кроз трп ките раките, 
Кроз четири невена, 
У ђевојке невјера 
У момчету четири. 

7. 

Вита јело, високога хлада, 
Благо оном ко у хладу спава. 
Мој се и твој бабо договара, 
Да заједно б'јсле дворе граде. 
Прекриће их милодувл,евпном, 
Поткититп калопсровпном, 
Набавити јато голубова, 
А оженит Једпнога Јова. 
До по ноћн не може заспатп 
Од мприса мплодувљовине, 
Од потЕШта калоперовине, 
Од гргута јата голубова. 

8. 

„Јаранпце, поздрави јарана, 
Да не коси траве око Саве, 
Покосиће моје косе плаве". 
Цвати, ружо, немоЈ опадатп, 
БолуЈ драги немој умрпјетп, 
Да је лако болест боловати, 
Ја бпх за те болест болова^аа 

9. 

Шећеру се не бих радовала, 
Младу момку не бпх вЈеровала. 
Ијера му ЈС ко лпсната грана. 
Бори граиу о Ђурђеву дану, 
Па јс бацп у зелену траву. 
•Узми грану о Митрову дану, 
Њом удари о зелену траву; 
Лист опадс, а грана остаде, 
Онака је вјера у момака. 



Трикмнр. 




Вр. 3. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 43. 



Кравород. 



Народна прича пз Мустапића-Нвижд. 




^ило јсдно дете, па је чувало много говеда. 
Њему да један човек једну гсраву да п њу 
чува, али му рече, да никако ту краву не 
псује, јер чим јс опсује, она ће отелити 
дете. Дете рече да јс нећо цсоватп, а онај 
човек оде кући. ГГошто одс човек, крава 
није хтела пасти, него пође у пгтсту. Онда дете за- 
борави задату реч и опсова краву. Није много посто- 
јало, а крава отели дете. Том детету надену име 
Кравород, јер 1^а је крава родила. Кад је Кравород 
порастао, чувао ]в ону краву, што га је родила. Леданпут 
је потера, да је напоји, али она бара, где је дотерао, 
краву, беше мутна и крава нпје хтела пити. Он остави 
краву и појђе другој бари, да потражи бистре воде, 
али и та беше мутна. Он пође даље, да види још 
коЈу бару, и да види ко ли то мути воду. Најпосле 
дође до једне баре, крај које стајаше један човек, који 
држаше у обадве руке по један камен, и трљаше их 
један о други. Томе човеку беп1с пме Трљакамен. Кад 
га виде Кравород запита га: 

„Што трљаш те 1«аменове и мутип! воду, те моја 
мајка нв може да пије?" 

А Трљакамен му одговори: ,,11ути, да не по- 
трљам и тебе! 

Кравород рвче: — Ти мене? — Ја тебе! — Ти 
мене! — Ја тебе! 

Па се обоЈИца ухвате и почну ее рвати. Кад 
Трљакамен познаде да је Кравород јачи, рече му: — 
Немој ме убити, молим те, но ми поклони живот, па 
да од сад будемо побратими, — Кравород на то прп- 
стаде. 

Тада Кравород и Трљакамен пођу заједно у 
шуму, да начине, сваки за себе, по једну буџу. Дуго 
су по шуми тражили које право дрво, али нема ни- 
једно право, сва дрвета искрпвљвна. Они пођу даље 
по шуми, да виде да ли то неко искривљује дрвета, 
и наиђу на јсднога човека, који свако дрво метнс 
преко колена, онако као кад кршимо дрва, и свако 
дрво искриви. Њему беше име Кривидрво. Кравород 
рече Кривпдрвету: ,Ј11то кривиш та дрвета, те нас 
двојица не можемо наћи ниједно право, да начпнимо 
по буџу?" 

А Кривидрво му одговори: „Ћути, да не искри- 
нпм и тебе!" 

Кравород рече: — Ти мене! — Ја гебо! - Ти 
мене! — Ја тебе! 

Тако се ухвате и почну се рвати. Кад Криви- 
дрво познаде да је Кравород јачи, замоли га, да му 
опрости живот, и рече: „Ајд(» сва тројица да будемо по- 
братими!'' Кравород га онда пусти. 



После сва тројица пођу по тој шуми, па на неком 
месту начинише јсдну колибу, п дању су пшли у лоп, 
а ноћу су долазилп у ту колпбу да преноће. Једанпут 
кад се вратишс т лова, видеше, да јс колиба почиш- 
ћена, донета иода и спремљена вечера. Они вечерају 
и легну. Кад сутрадан устану, Кравород рече Трља- 
камену : 

„Остани ти овде да пазиш и видиш, ко то чисти 
нашу колибу, доноси воду и спрема вечеру." 

Кравород и Кривпдрво пођу у лов, а Трљакамен 
сс попе на таван, да пази ко ће доћи;, Ту на тавану 
заспи. Дођу у вече Кравород и Кривидрво, па запи- 
тају Трљакамена: „Ко је ово опет почистио, донео 
воде и спремио вечеру?" А Трллкамен рече: „Незиам 
ко је, нисам га могао ухватити." Вечерају они и по- 
легају. Кад у јутру устаиу, Кравород рече Криви- 
дрвету : 

„Нас ћемо двојица у лов, а сад ти остани да 
пазиш, па да ухватиш онога коовде долази." 

Кравород и Трљакамен оду у лов, а Кривидрво 
се попе на таван да чека, алп и он заспи. Кад Кра- 
вород и Трљакамен дођу увече и;? лова кућп, запи- 
тају Кривидрво: „Ко је долазио, те је опет колиба 
почишћена, вода донета и спремљена вечера?" А Кри- 
видрво рече: „Нисам га могао ухватити, па не знам 
ко је." Опет тако вечерају и полсгају. Кад су УЈутру 
устали, Кравород отера њпх двојицу у лов, а сам 
остаде да чува. И он се попне на таван. Нијс много 
постојало, а дођоше три девојке, па једна другој го- 
вори: 

,Двде брже да похитамо, јер ће они скоро доћи 
п нас затећи.'' 

Те трп девојке почистишс колибу, донеше 
воде и спремише вечеру. Кравород је све то гледао, 
па кад и вечеру спремише, брзо се скиде с тавана и 
запита оне три девоЈке: „Шта ћете ви овде?" Оне му 
рекоше: „Ми спремамо за вас вечеру да вечерате." Он 
их онда запита: „А чије сте ви?^' Оне рекоше: ,,Ми 
смо ваше жене.^' Једна од тих девојака имала је на 
срвди чела месец; друга јс имала звезду на Јвдном 
образу; а трећа је имала звезду даницу на бради. 
Кравород пм не даде пћи, него све три остану ту у 
колиби. У вече до]^оше Трљакамеп и Кривидрво. Кад 
видешс оне три девоЈке, запиташе Краворода: .,Шта 
је то?'* А он им све пспрпча шта је видео, и како су 
му те девојке казале, да су њихове жене; рече им 
како су му каза^^е и то, да је она са месецвлМ на челу 
његова ГКравородова), она са звездом на образу 
Трљакаменова, а она са зведом даницом на бради 
Кри ви дрветова. 

(Насгавићо се). 




Отр. 44. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1зр. 3. 



Милан Јанковићу Бања Лука. 

Људско око. := 

г' Срп. нар. прича. 




ар Александро освоји много земљо, толико 

распространи своју државу, да је стизала 

управо до Мрачне Зем/Бе. Стога окупи 

око себс свс старце свога царства, и 

упита пх, како бн се могао наћп крај 

Мрачној земл>и. Један му је говорио 

овако, други онако, а један ке му казати, нека узме 

ождријебљену кобилу, па кад пођс у Мрачну Земљу 

дсека закоље ждријебе, а кад буде при повратку, не 

ће залутати, кобила ће га увијек довести до онога 

мјеста. 

Цар тако и учини. Скупи стотину хиљада вој- 

ника и зађе у Мрачну Земљу, а кад би иа улазу 

закла ждријебе. Дуго је тумарао по Мрачној Земљи, 

док одједноч не углода издалека једну свијетлу зви- 

језду. Дуго је још ишао, а та је звијезда бивала све 

већа, док не дође до ње. То је била једна Свијетла 

Земља, а ту се свргаавала Мрачна. Био је то свијет 

необично лпјеп, питом, врло му се свиђе. Са својом 

воЈСком сиђе он под један град и ту се улогори, а у 

град посла своје посланикс, да му се преда. Кад ови 

дођу У 1'рад, нађу у њему само жене, оне их пусте 

пред краљицу своју, која их замоли да причекају до 

поподне док позове све жене на савјет. По подне се 

саста у гра,ту савјст, који зак^Ђучи, да сс не предају. 

Поруче то цару и казашс му: свеједно, ако ти нас 

надбијеш, не можеш се нигдје похвалити, јер кога ои 

надбио — жене; а ако те ми надбијемо, ко тс је над- 

био - жена. Цар се мало промис>ли, видјс да је тако 

и поручи им да не ће ратовати, него их замоли, да 

само смиЈС прегледати град, тто му оне и допусте. 

Кад му у граду понудише ручак, метнуше пред њсга 

један округао хљеб и нож и казаше му да је код њих 

обичај, да странци режу хљеб. Кад цар пође да реже 

видје, да то није хљеб, пего нешто тврдо, а сјајно. 

Неучен упита их, да ли се оне с њи.м ша*1е, а жоне 

му одговоре, да је то оно за чим он иде, и шта он 

тражи (оно је био комад сува злата). На то се цар 

опрости и поврати се својој држави. Враћајући се 

опази пред Мрачном земљом један прекрасан бријег, 

а на њему град. Помис»1и да нема никог унутра и 

хтЈСде обити врата, кад пред њега изађе један старап, 

коЈи му каза да у тај град још не ступи људска 

нога. Цар га замоли да га пусти, да га само разгледа 

а онај то и учинп. Цар прегледа цио град с лијепим 

вртом, (био Ј*е то рај, онај старац св. Петар) и замоли 

да шта из њега понесе. Св. Петар му да једну кутију 

у којој је било људско око. 

Кад цар стижс до улаза у Мрачну Земљу, по- 

пусти само кобили узде и срећно стиже до онога 

мјеста, гдЈс је бпо заклао ждриЈсбе. ('ад со окупе око 



њега сви старцн државе његове, а он све исприча 
шта је доживио; спомену им и то, да је видио рај, п 
да је добио од св. Петра кутијицу, у к^јој је људско 
око. — 

Тако им дође у ријечи и цар заже.1и, да види, 
колпко тежи то мало људско око, те га метну на 
једне ма.10 терезије. Кад а.1' тамо, око не могоше па 
њпма да измјере, јер јо превагло све њихове утезе. 
Донеох)ше веће терезпје, на коЈпма се може извагнутп 
1б — 20 ока, алп око је п од тога бпло теже. Доне- 
соше Још веће, п опот веће, док нестаде вишс терезпЈа, 
на којима би се могло измЈеритп ма.10 људско око. 
Чуди се цар, чуде со сви старци, како може то 
бити, така малена стварчица, па тако тешка. Док ће 
један старац замолити цара, да он сам извагне око, 
јер он у то не може вјеровати. 

Он на то узе онз најмање терезије, мстну око 
на једну страну и поспе га мало између прста земљом, 
а на другу страну метну најмање утезе. 

И гле чуда: Утези превагнуше то око, којега 
мало час не могоше извагнути ни на највећим вагама; 
и старац каза: 

— Господару, тако је људско око, оно је, док 
гледа и док се не поспе црном земљом, тешко, тако 
Т0ШКО, да га и највеће терезије ис могу кзвагнутп, 
јер оно П1Т0 год види, хоће да буде његово, а.1п чим 
се поспе с мало земље, оно је с.1або, лагано је, и даде 
се извагнутп као и остале ствари. 





"ИГ—^ 000000000000000000 





оооооооооооооооооо ^ав 




ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Чика Гпга. Сниље и Ковнл>о, дечпје и мла- 
дићске песме. Цена 70 пот. Рума. Штампарија 
^Јорђа Петровића 1907. 

•У предговору, који је по гдје-гдје доста плитак 
и наиван (на пр. „Интелигенција душв и срца то је 
све. Без ње би били Арнаути и башибозуци" или 
,.ДЈечиЈа књижевност даје правац школп....") не каже 
нам писац је ли те пјесме он написао још као дијете 
и ,.младпћ \ те их је сад скупио и штампа, или их 
је написао сад у „чикинском" добу за дјецу и „мла- 
диће'\ То се чак ни из пјесама не да тачно разазнати, 
јер има људц зрелих, који п као „чике" пишу онако 
како би писала дјеца, а ове су пјесме већнном баш 
таке, и ја донекле сумњам у увјерење пишчево, „да 
их је већина пхтампана у Невену," јер познајући укус 
покоЈног Змаја, увјерен сам да их не би донио у свом 
онако узорно уређиваном листу. 

За дјецу писати, а особито пјесме, велика је вје- 
штина. Ту прије свега мора бити човјек пун богодана 
духа и дара, да уопће наппше и избаци из себе ону 



Вр. 3. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 45. 



пскру, што се зове пјесмом у правом смпслу, јер ни 
налпк нпјо све оно пјесма, што је у стпховпма папн- 
сано. ^^а тим мора ту бптп дубоке аналитичке студијо 
п позиавања душе дјетпње, да се нађе згодан начин 
п средство, да сс на душу дјетпњу утпче ][ проми- 
шљепа вјепггина, спуститп се својпм богоданпм духом 
у ппски нпво фплозофпје, представа п појмова иераз- 
вијенс душо дјетиње, па рачупајућп увијек на нераз- 
впјену пнтелектуалност дјетпњу бирати обазрпво на- 
чпн, да се тој неразвијеној дуит прпцпјепп нешто 
бо*т»е, да срасте са њоме, а тај процес п рад мора 
битп пе насилан, авторптетскп, него занпмљив п при- 
мамљпв, да му сс дијете свом љубав.Бу п вољом преда, 
па да га сматра за своју забаву п уживање, а не за 
сухопарпо учење. Недостпжап јс у свпма тим погод- 
бама био паш Змај, и пјесни1с даровити, п .Бубптељ 
дЈСце и позпавалац душе дјечпје, у чију је студпју и 
аналпзу он трошио много свога и времена и духа. За 
то п Јссу његовс, баш дјечјс пЈесме, ремек-ДЈ'ело свиЈу 
литоратура. 

Чика Гига је пак стпхотворац у правом смис.1у 
ријсчи, п његове пјесме нијесу по садржају пјссме, већ 
стихотворства, па много мјеста - мора му се признати 
— п добро успЈела стпхотворства, јер су му стиховп 
махом глатки п течни. Али садржај, садржај! Нигдје 
правог пјесничког духа, нигдјс праве пскре, која палп, 
ни одушевљсна заноса, који треба и нехотице и чп- 
тача да заведе п узнесе. Човјек кад чита ове ПЈесмс 
има осјећаЈ као кад газп по непрегледној, плиткој и 
млакој бари. Овај недостатак правог пјесничког духа 
не можс накнадити и замијенпти обпље глатких сти- 
хова, у којима се у авторитативном тону опомињу п 
поучавају дјеца у лиЈепим принцппима морала и вјер- 
ског и друштвеног п иародно-српског одушевљења. 
Но баш гај догматпчан тон сухопаран јс. Природа јс 
духа ДЈСтињег таква, да не мари много мислптп, 
апстрактно мислптп, за то није ни мало педагошкн рећп 
,тјетету просто немој ово, ово не ваља, овако трсба да 
радиш, и т. д. Дијете се боље упућује и задобпја кад 
му се или живим или фингиранпм примјерима сврати 
душа у колосиЈск рођеног убјјеђења до сталног за- 
кл>учка, до кога га хоћемо довести. Тако јс п с на- 
родом читавим, јер му је душа неразвиЈена, као што 
је с^ична нејакој дјетињој души. 

За то је п наш Спаситат> у својим поукама из- 
бјегавао помно авторитативан, догматичан тон, јер је 
незанимљив, јер не задобпја п не убјеђуЈе, него јс сву 
своЈу узвип1ену науку изнио у прпмјерима и сликама, 
пунпм живота п радње из свагданице. И то јс задо- 
бијало, то се лако слушало п — памтило. 

Писац ових пјесама пада непрестано у ту псту 
погрјешку, Ј'ер не познаЈС душе дјетиње; он просто 
предикуЈС дЈсци у ПЈесмицама: „Буди искрен", Честпт 
треба битн**, „Не смије се лагати"*, „Буди вриједан'*, 
„Штедљив буди", „Не смије се псоватп", „Не смиЈе 
се красти'*, »Не обећавај«, „Не ва.т>а тужакати**, „Не 
хвалп се'', „Не трпај се'*, „Челичи се", „Срчан буди'' 
«Не смије се варатп и т. д. Које ће дијете, питам 
ја, запамтптп и с убјеђењем приЈгатп апстрактна рс- 
зоновања, за што овакав треба пли не треба да буде, 
кад га ппсац није убиједио живим примјером из сваг- 
дањег живота, за што не трсба да такав буде плп 
троба такав да буде? Па кад уз то још споменем, да 
је писац често пута заборавио да те своје предикс 
држи ,^еци, а мп у њпма чптамо н. пр. лТи што ра- 
днш, свс нека јс, с н о в а н о н а м о р а л у. (!) (стр. 



41.) или на стр. 54. „За истпну праву, Заложићу 
главу, Т о ј е п р п н ц п п м о ј (!) и т. д., онда је 
јасно, да ппсац не можс имати код дјеце жељена 
успЈвха. 

Осим тога пма ту п бесмпслица у правом смислу 
ријечи. Таква је н. пр. цијела пјесма Пера-Нера, па 
завршетак пјесме „Какав-такав" (Каква пјесма, онаке 
п ноте); За дјецу су најгоре пипжоте. А као за што 
да су за дјецу наЈгоре пишкоте? Та то јс баш лака 
ДЈСЧија храна, коЈу и .1>екари препоручују! Пјесма 
„Бура и олуја" на стр. 67. почиње овако: „Бура п 
(»луЈа; (Нису мирне ствари (!(; Мпсшо бп, за њи нико 
п пе мари! То је управо 1сао кад бпх казао шућум 
даћум, т. ј. хајде да се нешто каже. Тако исто немају 
иа много мјеста ПЈвснички тропи никаква укуса, а 
пекп су баш несмис1сни, н. пр. на стр. 72. „Нпт' му- 
шпца (!) војску предводитп, ппт на врбп шампањер (!) 
])одитп, а на стр. 71. ПЈесник каже за славуја: „У 
густпш сс оп завуче; У ћемане својс туче (!Г^ Какав 
оп то бпо умилан тон, да ко удара по својој виолпни 
п к<)га би тај тон подсјетио на славујеву пјссмуУ 

Оспм тога свега морам замјерити чика Гпгп, 
пгго пијс проучио ни ма.10 наш лиЈвпи језнк; његов 
ЈС језшс просто неписмен, а ко хоће лјецу да учи, 
мора у првом реду п нехотице пх бар у штампаној 
иоуцп учити правилним облицима и ортографији; кад 
ЛИЈСте впди неправилне п скроз погрешне облике, од 
коЈПх киптп свака страна, оно ће их п прпмити, те 
кваритр! и оно што јс добро веК научпло. 

На пошљетку опажам још јсдну погрјешку или 
боље рећи недостатак у писца: пе налазпм у њега 
потребитога хумора, а за дјецу јс он прави зачпн. 
Неке пјесмице, у којпма хумор кресне, знатно се од- 
вајају вредпоп1ћу од осталпх овпх моралпсања у стп- 
ховима. 

И још пешто. Некс од овпх пјесама ппјесу дјс- 
чије, него за одрасле, тс пм иема мјеста у дјечиЈОЈ 
збирцп, јер пх дЈвца нс могу разумјетп. Као н. пр. 
корачнице пјевачког друштва", ,.На вслики пстак*', 
,,У борби^\ „На гробу Вука Караџића \ „На Брниковом 
гробу"^ (дпије), „Владицп Раду'\ „Ирераду", „Чика 
Љу6и\ „Чика '1.\ури'\ „ЗмаЈ-Пјсснику\ „Педесета' 
,.Химна соколова'\ а те пјссме, :Ја одраа^е, ппЈСсу опст 
право нп за одраслс, јер мпришу плахо на дјетпњскс. 
Најбоље су у цијслој збпрци: . „Шта ја полим?'^ п 
„Кад би...^* п ,,На Брапковом гробу", које могу с пра- 
вом тражптп за се наслов „пјесме". 

Карловци. М. Нед. 

Л е н к а С т с п а и о в п ћ : Лимске руже. Београд. 
Штампарија гДоситије Обрадовић". 1907. г. Стр. 47. 
Цена 1 динар. 

Прву своју збирку песама пздала је гђца Стспа- 
новићева прс непунс четпрп годпнс. Тада су мипиЂСња 
() вредностп њене поезпје била разнолика, но, већппом 
повољна. Алп не трсба сметати с ума, да је тада бпла 
реч о њеној п р в о ј збирци, према којој су многи 
обзпрп налагали кава.ЂСрску велпкодушност. Сад јс 
пак, времс да сс гђцп Стспаповпћевој отворе очп, те 
да сагледа пстину, ма колпко јоЈ ова била псири- 
јатна. 

ПјЦа »Теика, како ил овс збиркс впдпмо, још 
нипгга нпјс учпиила за побољшање својих строфа. Л"^ 
њима п данас наплазпмо на бсзизразност, па бљутаву 
сладуњавост, на ону познату стару, једноставну, мо- 
нотону музику дикцпје. Музпка! Да лп је ово музикаУ 



Стр. 46. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



Она музика, коју производи суптилни музички инстру- 
мент, у руци вештака ? Музика^ која уме да говори, 
да јеца, да к,1иче, да летп у впспнс усхпћења, да се 
спушта до шапата клонулости. у најразличнијим акор- 
длма, у свпма нијансама тонова? Не! То је досадно, 
стереотипно, промукло завијање, још пре четпри године 
навијеног, всргла (г1)ца Степановићева издала је 1904. 
год. своју п р в у ;^»биркуЈ, оног неумољивог, насртљп- 
вог вергла, од чије „музикс" бежимо с улице у кућу, 
и хитно затварамо капке на прозорима. 

Гђца Ленка Степановић чита и воли Змајеве 
„Ћулиће**. Нико разуман не би могао имати ништа 
против тога. Али, кад она узме размер неколиких 
^Ђулића", па, у том размеру, напише п е д е с е т пе- 
сама, монотоних, јсдноликих, бсзжпвотнпх, онда, према 
таквом песнпку, српска књижевна критпка не сме 
више да се руководи никаквим обзирима каваљерства. 
Шта више, данас, кад неки од српских да^шатпнскпх 
књижевника -'- писци другог п трећег реда — поку- 
шавају, да, превођењем на страно језике, представе и 
почетничке покушаје ове госпођице, као некс 
узоре у српскоЈ лирици, данас је нарочито потребно, 
да се, што пре. будс начпсто са вродношћу поезије у 
овој збирци. 

Гђца Степановићева има „песничког дара'',пако 
врло слабог. Нешто ј$1ча осетљивост, п то, поглавито, 
према својим лпчним јадима и болима, то је главна, 
п, по готову, јсдпна њена поетска особина, па и она 
је изражена само у седам песама што имају неке, 
вредности. Но, невоља је у томе, што гђца Степано- 
вићева нијс готово никад кадра, да своје ос^ћање 
самостБлно пзрази. Као оне с^абачке, нежне, пренежно 
биљчице, које се уздпжу од земљс, захваљујући само 
ослањању о притке, тако и гђцапосник може да 
пева тск поагго позајми арију од другога (Змаја). Па, 
бар, да се њено осећање јавило пре те позајмице, — 
па ни по јада! Ллп, чини се, да госпођица, у већини 
случајева, најпре заволи мелодију (разуме се, Змајеву), 
па тек тада ствара и укалупљава у њу своје осећање. 
Куриозума ради, прочитајте најпро ове Змајеве стихове 
пз једног од „Ђулића": 

„И молио сам очи 
Да сузе не лију, 
И молио сам прси 
Да тако не бију..." 

па, одмах за њима, прочитајто ове стихове гђце Стопа- 
новићеве: 

И вид'ла сам те, драгп, 
Кад сузе проловаш, 
И чула сам то, драги, 
Кад тихо попеваш..." и т. д. 

Оваких подозривих сличности има још на неко- 
лпко моста у овој збирчици. 

Не оскудева примера ни .»а позајмицу п д е ј а. 
Треба само послс ове Змајеве строфе: 

пА на што моје песме, 
Зар оне требају, 
Кад око мене сами 
Пољупци певају?" 
прочитати ову строфу госпо^ице .1енке: 

„Реци, драги, да л' бп љубав 
Новим реч'ма рећи мог'о? 
Ал' шта зборим! Где је љубаи 
Зар ту треба речи много?** 
или, још боље, ову: 



ДИКЦИЈИ, 



„Речи нвмам, шта ће речи 
Кад те срце љубит' не сме! 
Пссма! Та већ љубав моја 
Она У одјек тужне песме." 

Кад у овоЈ млахсоЈ, анемичној, женској 
наиђете још и на какву бесмислпцу, онда вам чисто 
дође да зажалите што сте и оваку Јсдну књигу ку- 
пили, а, још више, ако вам је пало у део, да на њу 
пишете књижевну оцену. — Ето, узмите само ову 
строфу: 

„Ти су јади сладак извор, 

Сузе вреле рајско пиће; 

Срце мало, љубав страсна, 

Цело твоје земско биће! 
Сумњиво је, да и сама гђца-песник зна, шта 
значп друга половина ове строфе, за то је, свакако, 
оним знаком дивљења, на крају, хтела и сама да по- 
каже, како со чудп откуд јоЈ испаде така бесми- 
слица! 

Поред мске, отужно-сладуњаве музике свог пе- 
вања, госпођица се Ленка труди, да читаоца што 
више одбије и бљутавим почетничким понав»т>ањем 
израза. Чини се, да је само јодан гимназпст, и то 
онај из нижих разреда, могао написати овакс сти- 
хове : 

„П у санак се украду 

Да докуче, да дознаду, 

Шта нас горко мучи, мори, 

За чпм срце чежња мори, 

Те да с' и тај жижак мали 

С њима у гроб сруши, свали! 

Неправда би била: не поменути, да, у овој збирци 
на 50 одсудно рђавих песама, долази и 7 прилично 
добрих. То су: „ЈБубав ме питала", „Отворим ли 
књигу какву", т^Буде л' цвећа на твом гробу**, „Кад 
сам крај тебе**, „Славујак припева", „Волимону куглу 
сјајну** п „Гаврани гракћу у дивљем бесу". 

Збиља, да ли је то име Ленка Степановић 
име једне женске, или се, можда, под њиме кријо 
м у ш к о ? На ово пос1едње наводи нас ова посмица : 

„Ако љубав никад више 
Не оппЈв срца наша, 
Онда тако све до гроба 
Ићи ћемо мирно о б а. 

Алп, ако пламен букне, 

Срца нам се забораве, 

Онда, онда, ове до гроба 

Патићемо много оба."* 
По изразу о б а несумњиво је, бар у песми, да 
је реч о двоЈици мушкараца, — да јс, дак»1е, писац 
ове збирке мушкарац. Л, ако се, ипак, варамо, ако је, 
дакле, он женско, онда је оно оба једна груба по- 
грешка у језику. И у овом посљедњем стучају, гђца 
Степановићева може бити уверена, да је, у погледу 
о^тиковања, однела победу над многим нашим песни- 
цима. 

Код Мњ1ана Ракића због с м р т и спомени (ус- 
помене) постају к р т и, а, због а л е ј а, од лепог к а- 
к у н к а насилном метаморфозом постаЈС орхидеја; 
све то није још ништа: гђца Степановићева, да би 
задовољила потребу слика, отишла је најдаље, она, 



мушко; 



своЈСвољно, мења пол, постаје од женска - 
Може се некоме чинити, да уовим нашим. врстама нема 
довољно каваљерства према Јсдној женској. /Као нам 
је, алп ми само констатујемо један позитиван факт. 
Књижевноот није арена за кавал>ерство. 



Бр. 3. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр,^7._ 



У једноЈ крптици саветује се гђци Степанови- 
ћевоЈ, да се угледа на немачке женске-песнике, ако 
жели успеха. Ми јој то не бисмо препоручили. Нс 
постоЈП никаква специјално ж е н с к а, нити м у ш к а 
поезија. Ноезија је ј е д н а п опћа. Што госпођицп 
Ленки треба, то је: јача духовна култура п проши- 
рење поетског хоризонта. И једно п друго може по- 
стићп чптањем (не угледањем) највећпх песнпка 
нашпх и страних; у колико јој то, наравно, будс 
допуштало знање страних језпка. Па, ипак, и у нај- 
бољем случају, у њој ћемо имати само песника п р п- 
л и ч н и X песама. То јо наше искрено уверење. 

Плвле Златик. 

иаша ШколЕу орган Млавског Лчитељског Удру- 
жења, годпне I. број I. 

Норед крагујевачке „Просвјете" п горњомилано- 
вачког „Школског Радеппка", два учитељска листа 
која ван Бпограда излазе у Србпјп, ево п трећег, којп 
се појавио у малој варошици Петровцу у Млави. Овоме 
Је листу уреднпк и власнпк (за удружење) Вој. Р. 
Младеновпћ, а уређпвачкп одбор: Драг. Филпповпћ, 
Спасоје Илић, Марпнко Петровпћ и Никола Стојано- 
вић, све учитељи, већином из млађег кола. Л' прогласу 
се вели: да ће лист пзилазити свакога мјесеца у свес- 
кама од два табака; да ће у сваком другом броју нмати 
„Забавник , засебни књпжевнп додатак од половпне 
или цијелог табака; да ће му се година почињати п 
свргаавати школском годином, — п да ће му цијена 
битп за Србију 5 дин. (круна), а за друге земље 7 дин. 
(круна). Претплату и рукописе треба оллтп уредниш- 
тву — Петровац (Србија). — Ми не видимо, да лист 
почиње П1К0ЛСК0М годпном, јер па I. броју пише но- 
вембар мјесец, а тада, као што се већ зна, не почиње 
школска годпна. Међутпм уреднпштво ово ничим не 
правда. 

Из програма, којп је истакнут у првом броју на 
првој страни, види се, да ће лист заступатп пнтересе 
П1 к о л с к е (односно школске наставе) и у ч и т е љ с к е, 
јер на.1ази да ни једно ни друго не стоји како треба. 
У почетним чланцима, који су у овоме броју види се, 
да ће остати дошљедан истакнутом програму. Наро- 
чито, и с особитом енергијом, овај лист заступа инте- 
ресе млађих учите.Ба у Србији (ушљед чега 
с»1о склони вјеровати, да ће то бити п њихов орган, 
ма да се то у листу не каже), јер је познато, да им 
је пошљедњим законовг о народним школама учињена 
извјесна неправда. Ну ми смо поуздано пзвијепЈтени, 
да данашњи министар просвјете у Србији енерги^шо 
ради, да ову сметњу отклони, те тако да задовољи 
млађе учите.1»е. 

Млади људи су обично пуни воље за рад, пунп 
одуишвљења, самопоуздања и самопрегоријевања. То је 
за похвалу. Али су мало ватрени и мало нестрпељиви, 
што не би требало да буде. То се лијепо види и у 
некпм чланцима овога, иначе добро уређеног листа. 
Један лист који хоће да буде стручан, треба да буде 
да.1еко изнад свега што задире у партнску подвоје- 
ност или поцијепаност. Иначе је сам себе убио с в о ј и м 
рођеним пером. Даље од овога, а блпже оном 
главном циљу (ради кога јс, како се вели, и покренут), 
па ће бити добро. 

Уз овај број приложен је „Забавник'* на табаку. 
Ту пма некпх забавних ствари (у прози и стиху) слабе 
лптерарне врпједностп, својствсне људима почетницпма, 
за које се не може рећи, да у доцнијим радовима 
овакве врсте не могу бити бољи. 



Формат је листу и неподесан и необичан. Штам- 
парскпх грјешака има доста, зашто се уредништво у 
неколпко на крају извинпло. 

Послије свега овога мишљења смо, да је лист 
достојан пажње српских учптеља, те га за то топло 
препоручујемо. 

Етшмогија, од Ог. Хајнриха ПЈурца, превео Ог. 
Тих. Р. Ђор1)евић, 122. издање задужбине Илије М. 
Коларца, Београд, 1907. године. Осмина, страна 220. 
Цена 4 дин. 

Етнологија је нова наука, али има велику бу- 
дућност, јер у погаљедње вријеме раппдно напредује. 
Стални доценат на српском универзитету у Виограду, 
чувени српски етнограф, професор Вг. Тихомир Р. Ђор- 
]ђевпћ, превео је на српски ово Шурцово дјело и на 
свпјет пздао, уз припомоћ циЈењене задужбине ИлиЈв 
М. Коларца. Шурц је у кратком и јасном излагању 
пзнпо у овом ДЈСлу (на коме је провео скоро цио свој 
живот) цјелокупну ову науку. Стручна критика ње- 
мачка пзразила се о овоме дјелу, у своје вриЈеме, нај- 
повољнпје. Преводилац се пак трудио, да превод буде 
што вјернпЈи оригиналу, не мпјсњајући и не пзостав- 
.Бајућп ништа. Само је у одје.Бку који говори о јјуж- 
ним Словенима учинио неке измјене, које су се аутору 
поткра.1е, сигурно из недовољног познавања ове нације, 
или рђавог обавјештења. Осим овога учинио је још 
неколико ситних напомена, које само ид>^ у прилог 
оригина.1у. 

И стручна српска критика изразила ое веома по- 
вољно о овоме преводу, препоручивши га. У то пме 
п ми препоручуЈСмо од свег срца ово доиста ваљано 
дјјело чптаоцима нашег листа, који ћс у њему наћи 
зшого лијепих, забавнпх п поучних ствари, особито 
из етнографије и фолк^тора, којим се стварима и нап1 
лист бави. 

Технпка је добра. У књизи има преко 30 лије- 
пнх слика. Цнјена је, према вриЈсдности књпге,умЈерена. 

Србољуб Љубибратцк. 



Књижевне и културне биљешке. 

Браииелав Ђ. Нушић опет ради на једној со- 
цијалној драми пз бпоградског живота. Комад ће се 
звати „Палилулска трагедија". Нушић ће, на тај па- 
чин, бити првп драмскп писац, који ће наЈ'ниже с.10- 
јеве биоградског друштва унијети у драму. Комад ће, 
како нас увјеравају Нушићеви приЈатељиЈ бити готов 
крајем мЈесеца марта. — Али ни Б е н А к и б а не 
СЈСди скрштених руку. Тај вриједни и духовити фел>то- 
ниста, који увесељава српску публику и који глупа- 
цима загорчава дано, ради једну бескрајно смпјешну 
ствар. Јованче, већ врло добро познато лице из Ну- 
шићева „Обична чоиека'*, добио је на лозу — не но- 
вац, него бесплатну путннчку карту за цио свијет. И 
да му та карта не пропадне, Јованче полази пз Јаго- 
дине и креће се на пут око земље. Полази с једног 
краја Јагодине, а вратпће се с другога краја и, на 
тај начпн, и он практпчно доказује да је земља окру- 
гла. То ће бити позорпшни комад у дванаест кратких 
чинова; сваком мјесту у које свратп Јованче и у којем 
прелсиви по какву авантуру, посвећен је један чин. 
Комад ћо, као што се можс предвпђстп, бптп пуи 
прониЈе, пун хумора 1г пун сатиро па полптимко и 
друштвене прилике у Србији. 



Отр. 48. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 3. 



11стор|Џа ратне вЈештине. Комавдпр Н. КовамевпК ^^а- 
ховски на Цетпњу лревео је п дао у штампу „Исторнју ратие 
вјештпне'', од иајстарпјпх врсмсна до почстка XIX. впјека, коју 
је написао И. 11. Михневпћ, иачилник академнје главиог ђеперал- 
штаба у Русијн. Књпга ћо паппјоти до 45 шт. табнка вел. осминс. 
Уа то и;^з' цртеасп п друго. )(нјсиа јс кљппп 4 кр. Прегплату 
прпма војпо минпстарство на Цетпњу до 1. маја. 

Добротвор преминуо. (*|шска опптта у Ирпједору обја- 
ви.>а јс српскоме свпјету, да со њеапп добротвор, уважени старина 
И^адпмнр (ЈтефаповиК. тр1Ч>вац пресе.1по у вјгчност 17. јануара 
у 77. 1Ч)днии жнвота. Покој му душп! 

Ка.1ендар Ндродннх Новнна. Чптамо по лпстовнма, да 
је скоро ивашао овај иовп н вр.чо корпсни ка.аендар аа парод, 
особпто аа тежачкп свпјет. У ње.му пма и сп1ка 54 па броју п 
прнча п ч.шнака, све удешено аа парод и све лпјепим, пародним 
јеаиком пспричано и оппсано. Ив њега Кс се.1>ак савнатп како 
трсба да уредп, па да му пјева н кућа н окз^ћннца п њнва п лн- 
нада. И ма да пма 10 пггамп. табака Калсидар Народппх Иовипа 
ггајс само по динара, и.1п крупс. Мп га не добпсмо, као што по 
добивамо пи .,иародипх Иовппа", ^ма да пт.ЂОмо аамјену. Уредпо 
га јс /Кивојии (). ДачпК. гекретар свепаучпшга у ГЈпограду 

Нов ПОЗОрншНИ комдд. Др. Лаао Марковнћ иарадио је 

нов поаорпшнп комад иа српског жпвота, а аове сс Ми.1ка. Ко- 

мад седавао првп пут у И. Саду, у Орпском нар. поаоритту у 

нсдјелу 26. јануара. 

Нрештанпано, .,.1>ескова1^^, српски по.штнчко-сатирички 

.1ист, што палааи у Њујорку, у Лмсрицп, прештампао је ив пашег 

.шста нрпповијетку Насе Конднћа: Иевпна жртва. 

Двадесстпетогодншњнца« Поанатаврсна глумица 1^аТинка 
Лукпћка. у српскон нар. поаорпшту у Н. Саду, навршнла Је 25. јану- 
ара 2б 1Ч)дпна како служи орпској Талпји.Ту значајну двадесетпето- 
годпшњпцу прос^твили су 11>они друговп и другарице аајсдно с 
И.ОМ. У вечс је бпла свечана престава „Женскп рат" у корист 
(мавл>епвцс. 

Расннс награда, Матица Српска расписује па год. 1908: 
I. Иаград^у до 1000 круна па аа,^жбиис .]ована Иаке ИСМиклу- 
шког аа ро.маи, приповетку п.ш драму пи српског живота; И. на- 
граду до 50 дуката па аадужбинс Јовапа Остојића п женс му 
Теревпјс роЈ>. Зовук аа монографпју пв исторпје Срба. И1. награ- 
дом од 50 -80 круна по штамп. табаку награђују ее беа варо- 
чптог расписа саставци аа Летоппс пли Књигс Матице Српске. 
Иаградом од 25-40 круна по пггамп. таб. саставци на Књпгс на 
народ. Господа ппсци умо.кавају се, да удесе да пм ру^гапис аа Ле- 
топнс не пре}>о трп штам. табака, на Књиге Мати1(с Српскс десет 
а иа Књиге на народ пет. 11|>е1)у ли рукописи тако одре^^ен број 
иггам. габака, надржава Матпца Срнска себп право, да о њима 
донесе своју о,>1у^У- Де»1а на расппсану награду (под I и И) нс 
могу писцп подлоснти под својпм именом, него треба да их оаначе 
иатписом илп анако.м. Имо, преапме, положај и место становања 
морају нисци у насебном писму наппсати, писмо аапечатпти и 
обе.1ежити га оним истпм анаком илп пат11исо.м, који јс спо.Ђа 
на самом делу. Само 1|С сс оиа иисма отворити, на којима јс 
исти иатпис и.ш »нак. који јс и на награ1)снп.м дслнма. Остала 



ппсма и дела остају до дал.е од.1уке. Иаграда се падајс онда, 
кад писац поднесе де.1о паштампано плп ако прпстане,да му се, 
уа уговор, даш штампа у пздањима Матичиним. У првом с.1учају 
мора ппсац дело индати аа годнну дана п Матицн поднетп 25 
комада. ^'^ола која се штампају у Лстопису, могу писцп, после 
иубликовања у Легопису, о свом трошку прештампати или од- 
иггампатн посебпЕ^е. Ирсма сумп преоста.-1ог новца наградпће Ма- 
тица Српска тако}>ер п дела, која су већ нггамнана. 

И» Главне Скупштпне Матицс Српгке у Новом Саду, НО. 
августа (12. септ.) 1907. 

Иредседнпк Матнцс (-рпско: 
Л. Хаџнћ с. р. 



Нове књиге и листови. 

«^Црна Гора^9 о|>ган глободоумннх Црио1ч>раца. Ин.1ави у 
Г>ио1*риду сваке суботе. Кллс^тк Ми.1. М. Чоми)!, одговории уред- 
ник Гојко Иетровић. Стаје годиихње иа Ср*>".ј.^' ''^ Л"" • Ј1 »а свг 
друге српске ае.мљс годишње 10 дии. Уре1>ујс се врло добро, тс 
се може свакоме ирепоручпти. 

БоЈ на Косову, Сео(>а Срба, Црна Гора, критпка 14- 
варчеве школе. Иаписао< Јаша ТомиК. У Новом Саду, српска 
штампарнја дра Свотонара Ми.1етића 190Н. Цијена 2 крунс. 

•,N0^0 Уг1јо111е", 118» иа иС-ЛсЦс I рНја1е1је пагос1пе рго- 
8\'је1е. Ггкгј и Ј^11»опЈки, и ПаЈтсЧсЈјј (1уари1 шјебебпо. Ггда- 
\'а1с1ј I оЈ^оУопп игос^пјк 1Јап11о Со1гапоу1о. Оо(И§пја сјјепа 
7Л1 Аи81го-1ЈЈ?агЈ<ки 1 Во8пи ј Негсо^голмпи (> К., ага нуе (1гиЈ!?о 
кет1је 8 кг. /^обро се уре1)ује, има понсшто и Кирилицом штам- 
пано, само би нсел^сли више ћири.тце. Иначе га препоручујемо. 

Иоводон једне иасквнле, Одговор г. дру Влад. Р. Иот- 
ковиКу, помоћиику чувара нар. муаеја, од дра Бож. С. Никола- 
јем|К«. Одштамоано »а ^Иравде'". Бе<н*рад, Бранио Ради^квпћ 
штампарпја 1907. 

Нашн СННОВИ, комад у 1 чина са епилогом. Наппсао Вој. 
М. ЈовановпК. Ма.1е Биб.1иотеке св. 139. и 140. У Мостару, 190К. 
Н.1аст1Ц11 пвдавачка књнжарнп1^а Иахора н КнсиКа. 

Српске народне нгре Н8 Левча н Тенннча. Скупио 
Сганоје М. МчјатовиК, учптел,. Ин IX. књиге • Етнографског 
Зборни1са" краљевипе (.■рбијс. У Београд\', иггампано у државној 
иггампаријп 1907. Цијена ? 

Словенске соколске вечери у Неограду и СрбцЈн од 

ночстка децембра И»07. до краја марта 1008. год. Споменпца иа 
прво орпско С0К0.1СК0 воче 8. децембра ИК)7. у са.111 код Ко.1арца. 
Цнјена по дпнара. У корнст ('рпског Соколског дома у Бео- 
граду. 

1ЈЈБс11!!»аЈ1 Је<1|10|^ рЈенпИка Ак) ^а р1'0И1а1га Кгапјо Лаг- 
ток, /афч*!), 1!«ак 8. Магјапо\'Јоа 1907. СЈЈепа 24 ро1и1-о. 

/а]јп1)1Јеи1к, на^а^Јијо ^^а Кгапјо Лагтек. Уј9^пА), \\^\\к 
N0X01 пјја 1907. СЈјопа 24 роЦтч 



^Восанска Внла^ налааи у Сарајеву трн пута мјосечно, сваког 10., 20. п 30. — Цијена јо на годину 8 кр., у Србнји 10 див. Ђаци, учвтељн 
п подофицирн добивају лист ва 6 круна а сељацп ва 4 кр. Претплата н» краљевине ша.1>е се на г. Михајла Р. Жпвковића, трг. у Београду. 

САДРИхАЈ: Ијесме: М^/ии, од А.^ексе ШаитнКа. ■ * * *-, од Драгос.1ава Илића. — Ие.чир, од Момира. — Зњиа^ од Б. Ио^^^^ова. 
* « *, од Кирила Хрпстова, (; бугарског Иучитрнац. — ИросјаКу од Е. (1<* АшЈс^на, превео Д. И. Батал.евиК. — Приновијетке: Исиосниџи^ од 
Симе Краковп^^а. — Сиавај! од Лована Д. Иеишкс. — Иесео .но.иак, од Бјернсоиа Бјернстерна. иревео Ипко.Ја Оајпћ. Иот/^^рат у 
1\р(:менчуг*Ј, иревео Сава Д. Мпјалкови>1. — Поука : Српски наро,^, од Др. Симе ТројановпКа. — ,(е.иократииа^(ија науке и фи- 
.Јоиофије, од Д. Мигринови1)П. — (■риеке наро,Јне у.иотворине : Женске наро^Јнс пјес.иг из Хер^/е^^овине, плбнл*. Трппмпр. Краворо^^, 
нар. ирича ин Звижда, мабп.Ђ. Хран. Ирибаковнћ. - - .Ђудско око, нар. прпча, аабил*. 11>убо Ланковић. - /Јистак. 



иласни1с и уредник Ннкола Т, Башнковв!а« Пехлнвануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарнја, Сарајево. 



БроЈ 4. 



САРАЈЕВО, 10. (ћеврупрп 1908. 



Год. XXIII. 



Јннх* М. Весолнмовшк. - 

Полажајник*) 



I. 



ј Ц^| ^а подножју планинс Столова плаједан 
[е1|М|^ шалп »аселак, којп се зовс П . . . .а 
, јсдва броји десетак кућа, растуреиих 
тад1о амо, као 9]ша кад сс ђердан 
11]»оспе. Где ко п.мап.а пма, опде п 
кЈ^ћу подит'не, па ту жикп са снојима; тако 
је код пас махом, а особито у планпнск-им 
крајевима, где и не мпсле да сс село мо;кс 

у 1ПОрИТ11 . 

У П.... су ЛјУДп међу собом леио ;|;ивелп 
п пазили се; сеоски хатар' беше велнкп тс пе 
имадоше прилпке парбпти сс око нспуста или 
превата; свакп је имао .чемл1е дово.1>но, самп 
ако јо хтео радптп. А нпсу то биле нп леи- 
П1тине, ти сел>ацп. Милшш ти бсп1с погледатп 
у пролеће та »ассјана пол.а, а л' јесоп бп тм 
срце заиграло како је свако ведро п задо- 
вољно. 

Заселак није имао !П1 шко^тс нп цркне 
— све јо то било тамо у М,... где јс п оп- 



•) ОВЈ- ПрН110В11ЈСТКЈ.|;И1К;. М. 1(СС1 

тшћ}' г. Ииз^ха Динлтрпјевићп. осл 



нлвјв г. Диичтрвјев 



1Пп. ословао1(и .Полицпског ['. 
Ј, кикп га јо Бог сгворно |;1С|101 
шјстку. јер ју јс бно »»(.адио 



П1тина, н онп су тамо одлазили само о в&1и- 
кпм н]>азнпцима на оогомољу, или кад би пх 
вдастп позвале, и то само стареппше. Мла+ји 
8а све то пису 1И1 знали. Они су мислпли 
да јс п.ихов кмет Мића пајвећа власт на 
свету. И, збил.а П..., не беше нигде 1)})аво 
забслеисоно. Власти су за тај заселак знале 
да добро п уредно плаћа пореау, да тачно 
ирпт кулук п да нема лонова. Кмет Мића 
бпо је за то веома поштован и уваисеп, и 
свуда дозвав и призваи, па се човек понео 
од теп1ка јордадих п 11])ед бољим и пред го- 

]тм. Ето такан јс био заселак П од пос- 

тап1.-а свога. Нпко у и.ему није нп сап.ао да 
може п П1ТО друго бнти. Е, алп ето, деси сс 
II го, 11 догоди сс баш један крунан дога1)ај. 
11. 
Баш па само.м уласку у заселак, по[>ед 
иута, којпм сс кјшз ссоце ншло, беше једна 
лепа п ако малена кућица, окрулсона воћем, 
из ког је пЈнтиривала као голуб из таезда. 
Сп]>егпа 11 чпсга бешс та кућица и ако не 
бе1ие жснеког ува да јо у реду одржава. 
ГБен домаћин п домаћица и стнрпјп и мла1>и 
бетпе НС1СП Вслисав Манојловић, младнћ од 
својих двадесет п две године. На два месеца 
||]>е овог догађаја умре Велисаву мајка и оп 
оста самац без игде иког на овом свету. 



Стр. 50. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



Можда би се Велисав и потужпо на своје 
јаде и невољу, да не беше, недалеко од ње- 
гове куће, и друга кућа његовог побре, Не- 
нада Станимировића, Јнеговог парњака п друга 
од најранијег детинства. 

Та два младића беху дика п понос тога 
маленог сеоца. То беху најбољи радеппци у 
селу. Па пјто су поуздани у свачему то се 
причало. То је најбоље знао кмет Мпћа. Он 
је тако всровао п једном и другом да нпје 
било нпчега што пм он не бп у руке предао 
и мирно легао спавати. 

По смрти Велисавл>еве мајке примила се 
Ненадова мајка Велисава као ро^^еног сина. 
Она га је прала и иеговала као свога Ненада. 
Кад бп год доспела отпаркнула би кући 
Владисављевој, да не да да се ватра на огнп- 
шту утулп. 

Како им се пмања сучељаваху, то су 
заједнички све и сре})ивали. Њих двојица 
беху доста један другом. Та позајмица ових 
двеју кућа није никад ни прекпдана, па су 
је сад само наставили и везали јачим везама. 

Расли заједно, хранили се једном храном, 
васпитани једним саветом — онп готово по- 
стадоше налик један на другог као јабука 
на јабуку. Само беше нешто разлике у на- 
рави: Ненад беше благ као млеко материно, 
а Велисав љутац као рис ; Ненад добродушан 
п широка срца, а Велисав по мало пакостан 
па, Бога ми, и себичан; Ненад би на правду 
заплакао, а Велисав би погинуо.... 

Али, како имадоше мало посла са светом, 
то у њих ове нарави и не избијаху тако јасно. 
Пзих су у селу сматралп као једно, и могао 
бп човек чути старије људе, кад се заговоре 
п распричају, где о њима веле: 

— То су красна деца, као да су од једне 
матере! 

А по неки шаљивчпна би додао: 

— Једна је од њих двеју погрешила, 
не може валити ! 

III. 

Али ето до^е нешто да показке да пису 
нп од једног оца пи од једне мајке: загле- 
даше се обојпца у еЗ^убпцу Ивантића, ћерку 
чича Радомира. 



Није бпла баш Бог зна каква лепотица 
та Љубица, али бетпе нешто на њој п у њој, 
чему ни један не могапте одолетп. Та л>убав 
њихова дошла је ненадно, т. ј. нпко од њих 
није тражио, дошла је као што долази зелен 
листак у пролеће.... Сретали су се с њом 
на п>ивама, у гају и чести; изнајпре се ша- 
лили, онда је почеше предусретати с неким 
поштовањем, па најзад до^е и л>убав; групу 
на њпхове груди као мећава у зиму, велика, 
неодољива, силна. Она им однесе сву памет, 
сан, сваку мисао, сваки поглед — све.... 

Ова ^красна деца*^ видеше на једанпут 
да то не може бити све на белом свету : што 
је твоје, то је и моје. Све би један за другог 
далп, али Љубицу но би уступили једандру- 
гом нп за сам живот. 

Ненад п ту беше мекши. Шегова добра 
нарав и његово непокварено срце и ту хоћаше 
да попустп, да поклони, да д&.... Велпсав 
већ бепге друкчијп: он је не би дао ни за 
све благо овога света, ни за љубав, ни за 
братство, па чак ни за мајку кад би му је 
неко из гроба подпгао!... 

Међутим женско срце повуче срцу: Љу- 
бица заволи Ненада. Она је волела и Велп- 
сава, алп тек Ненада више. Она би била Ве- 
лисављева тек онда, кад на свету не би било 
Ненада — овако — Ненад је ту.... 

Велпсав је посматрао п>ене погледе. Љу- 
бавниково око разуме их, и он је све ра- 
зумео. 

Једног дана срете се са еБубицом на 
њиви вип1е кућо и пође с њом. После дузшн" 
разговоЈ^а рече јој: 

— Нећу вала впше да се мучим овако! 
Кућа је, брате, кућа! Да је човек за то да 
кућу кући, њему не би требала жена! Морам 
се женити! 

— Вала п требало бп! рече му она. 

— Сад само да на^^ем девојку. 

— Потражи, Бога ми, и време ти је. 
Њега нешто хладно про1)е кичмом. 

— Ја велим, да и не тражим много ! Ето 
тебе! Знаш ме — знам те! 

Она га погледа. 

— То не може битп! — рече му. 

— Што? 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Отр, 51. 



— ТПто саи сс опс^јпла Ненаду. 

— КадУ 

— Јутрос. Нађе мс на сгуденцу п «а- 
пита, а ја му рекла да хоћу. Оппх .чесојеђа 
држаћсчо 11 сиадбу. 

IV. 

Ои са.мо (^дступп од ље; не рече јој ви 
с |1()1-ом. Одјурп као мпхнит. Не окрете нп 
кући ни селу, исто одјурп у шуму п јурчо 
је као (^ссомучап. Ноо сс с виса на вис и 
спуштао у јаруге и уриине пе анајућп нн 
вуд иде ни шта 1»иди. Ос«*ћао је као да му 
је неко наложпо иагру усрРД 1']"'Л"> "& '">' 
та патра сажижо п срце п дуту. То исмпо 
страишн бол, страинтјп од свпју тто је 
дотле осстно. 

Мртаи у.чоран сурва се иод једну букву 
и паде лицем на земл.у. '|'у пронлака крвавнм 
сузама; свака капл.а ил сшју носпла је 
но јодан деп срца н,егава. ЈНиме овлада пека 
стра1пка мнсао, а Сујнца нриродо 1ће1'ове но- 
даде јој се. Оп наумн да спречп ту свадбу, 
да јс снречп каквим пило начино.ч, па да бп 
бпло п животом.... 

Тада је осетпо како мрзн Ненада, мрзи 
га толпко, колико 1'а је некада волео: п мрзио 
јо на п.ме и,егово, на сенку њешву, па дах 
н.егов.... 

И ]н>че га избегавати, Они се втне не 
виђаху и ако га јо Ненад свакп у Бога дап 
тражио. Кад бп 1'а видео, сакрио би се само 
да не бп морао с њим говорити и јп'ко- 
ватп се. 

Исто тако клонио со и Љубицо. И ако 
је мро за Н.О.Ч, онет му се учннпло да бп је 
могао смождити; волео је, а овамо чипило му 
со да је мрзи. 

Алп она страигна мисао не остаил.ашо га; 
оиа нонунн душу п.егаву, па га посашо као 
впхар куд је опа хтола. Изиајпрс јој се оду- 
иираше, 1и1н бошо немоћаи да јој се одупре; 
оиа га је савла))нвала све вин1е н пиијс, док 
најзад не носта биће његово... 

Дан за даном про^данио му је све цри.п 
п 1ори једап од другога. Не има1}аше никога 
нред ким бп се иснлакао, коме бн се новерпо, 
ко бп га са'.к'алио илп ралроворип. На то му 
дани посташе поћи, а ноћп накао п морија. 



Он више не имаде ни мирнога сна, нн сер- 
безнога ;1ало1'аја. Кад би очи склонио и кад 
бп сан нао на ње1'ове трепавице, тада му се 
пред затвореним очнма, јавлЈвху страховите 
слике: он гледаше како се Љубица смеши 
на Ненада, како му пружа руку, како га 
мази но црној косп. Тада дрекне и скочи. 
— Сан оде да уступи место још грознијој 
јави.... 

Боп1о се већ готово распаметио. 

((^ршико св). 



^ 



На дежурству. 



отм| сурним, аолитичмш пр1М11кама, кнкко 
су наступпле у земљп после 1880. год. у 
Нсо1'раду бс'1111' ап11лид)1.И1 нека особпта нер- 

ТГо-нппчии прсЈОМ, иад Рнстпћепс и.1адс 
II ло.1азак Пироћапчсве партпје па управу, 
бсше дошао нскако на пречац. Партијекс страсти 
обузоше С11С људе од паштнко. И дојучерашњн поз- 
ппиици II ирнјаге.ЂН постадоше на један мах један 
другои — душианп. Претње и ронсња цичете на снс 
страно. 

Ллн отуда, како тако, да кажено другнин — тек 
нама у Леоградској по-тцијп бешс најтсже. Б1та.1о јс 
то ночешКе, да н.ш ноко нс1нто књазх Мп.^ана за- 
н.1а11И1, 11.1Н ннннотронн 11р11Јате.'Е.11 нешто страшж) 
кладн слонште п доставс, тек ее озш наредн: ноКпо 
дсжурање у главној полнцнјн н по свнма њеним 
кпартовнма. 

Тако једнога дана бн јаи.тдч!« пз мпннстарстн!^, 
да ее, но нзнештају наче.шпка округа поисаревачког, 
јсдан од протсндената на српскн прссго наснгурно 
био епремшЈ: да еа оружанпм .1.улнма пређс преко 
Савс нлп Дунава у Србију и овде прснрат нзвршп. 

Оно, 110С.1С впдссмо, у соиој стварп од прстен- 
дспта нс бп нншта — алп ми у 110.111цијн, Нога мп 

— проодоппсапмо некнх пет, шест по^ш на дежур- 
стпу. - ■ 

И опако целс ноћн не снавајућп, шта смо зиалн 

— почпњалн смо разне раагопоре н удетапалп евако- 
јаке прпче. 

Као обнчно што сс дсшава мсђу .1.уднма, на 
тако 11 међу нама, у нашем друштну, бнлп је оелбс- 
њака... 



Стр. 52. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



Неки смо со томо смејали - али понски 6у 
тврдо верова.1и, па чак се и клели, да у природи пма 
неких чудних појава — духова.... 

— Јест... Јест... Ви се смејете томе... Нс всру- 
јете... Али се то менн десило — отпочео би први 
члан Милоје. Само да вам испричам. Сушта истина.... 
Вио сам тада капетан среза рачанског. Једно ^^ечери 
пратив се из среза уморан, легао сам раније по обично. 
Нс знам да ли сам један сахат проспавао, када мс 
неко дрмну за руку. Ја се тргох пза сна. У соби 
мрак. Али ја баш лепо углодах пред собом човс1са, 
као у не1С0] магловитој светлости. Човек мп сазвим 
непозиат. Беше у овом нашем варошком оде^Ју са П1у- 
баром на глави. На ногама чизме, а о врату пспод 
капута висаше му јанџик. Управо изгледап1е ми онако 
као они марвени трговци, који путују по варошима 
да стоку пазаре. Тај човск, или управо та сенка, раз- 
др.ЂИ прса предамном, и показа мп прстом рану на 
левој страни прсију. Рана по изгледу бепге од кур- 
шума. Из ње цураху низ толо велпкп млазеви крви. 
Човек онда, окренув се од мсне, показа мп дрхтавом 
руком пун гн>ева, а п страха, на друго неко Л1п;е, 
другу сенку, која стајаше на крају собе. Ово друго 
лице беше у турском оделу са фесом и дугом ки^хан- 
ком на глави. У руци држаше пишто^б. Лпце му беше 
прљаво, све длаком обрасло, очп црпе, крупне и 
страшно разрогачене. У опште изглед му бепхе стра- 
ховит. И ја га добро упамтих.... Сво се то зби у јед- 
ном моменту. П сенке нестаде. У соби наста опет 
мрак. Ја протрљах чело. Учиии ми се да то беше 
само — сан. Окретох се на другу страну и онако, 
како бсјах уморан, опет заспах. Тек у Јутру, када се 
поче свањивати, чух лупу на мојпм вратима. 

— Шта јеУ — викнух из своје собе. 

— Десило се синоћ једно убијство, господипе 
капетане, — чу се глас с по.-ва. 

— ГдеУ 

— Па, ово, ту близу саме вароппг. 

— Ко је убијен? 

— Газда Васа, трговац из Посавипс. 

— Ко га уби ? 

— Не зна се, господпне, него се види, да му је 
разбојник однео и паре и све пгго му је у јанџику 
нашао. 

— Сад Ку.... Сад Ку ја — одговорих.* 
И од.мах устадох да се спремим. 

Дошав у канцеларију, почео сам ислеђсље. Пре- 
гледао сам убиЈСнога. Ама исто оно лпце, које ми сс 
ноКас на спавању јавило. Испитао сам сведоке. И 
учинпм претрес Јсдне мале каванице на крају вароши, 
где сам знао да се скупл>а]у свакојака сумњива лица. 
Чим сам тамо ушао и по гостима загледао, одмах 
онога часа пао ми јс у очи убица. Ама исти оиај 
човек, кога ми је убијени прошлс поћи руком по- 
шгзао. И 0110 лице и она брада и оно одело, па и 
онај фес сл киКанком. Ја одмах приђох њему. Упи- 



тах га: шта је и одакло је. А он доста збуњено почс 
се бранити. Наредпх да се водп у канцсларпју. Тамг) 
продужих исппт над њпм. И мало по ма,1о, па сие 
иза1)е на видело. Код њсга сам натпао пешто пара. 
а неп1то је оставио код онога кафеџије па чување. 
Нашао сам после и пиштољ, сакривен у кафанекој 
шталп за гредом. Ама онај исти што је убица оне 
ноћи, па сну, у руци држао. И дело се сасвпм до- 
каже. 

Злочинца после спроведем суду. И суд га осудп 
на смрт.... Ето видите.... Ја вам и опет кажем. Јест.... 
Јест.... Има нешто чудновато у прпродн... Није то бсз 
ичега.... 

— Бог ће једини све то знати — прихватп 
члан кварта теразијског Ђорђевпћ. Не зна човек шта 
да каже. Али доиста има неких појава у ЖЈГвоту да 
их не можсш лако објаснити. Ено... И ви знатс ону 
кућу на ^Зеленом Вснцу у моме кварту. Не можс 
никако да сс изда под кирију. Кућа двокатна, иова 
зграда, леп распоред, свака угодност за становање, 
па опет иико не сме да се усели. Прошле годпне 
узео је под кприју професор Паја Јовановић. Једва 
издржа пола године па се човек исе.1и. Џаба му, вели 
кирија, истина врло мала, а.1и да ми је и поклони, 
не бих смео да*Ђе остатп. Ухватише ми и жена п 
деца страх. 

Л' вече се, вели, затворимо у собе, па нико ис 

сме за живу главу да иза})е у^ ходник. Када будо 

тако пред пола поКп, а оно по ходнику и предсобљу 

настане нека лупа, некакво гурање и мување људи. 

е мислиш да их јс на стотине. Час се неко довуче 

до паших врата, као да ту нешто прис.1ушкуЈе, па 

га онда тек нестане.... утиша се. Затим се опет зачује 

некаква трка уза степснице. Једнп као да долазе, 

други као да одлазе, па онда чујемо као неки жагор 

људи... Иде све ближе нашој соби, ту као мало за- 

стане, па га опст чујемо како се удаљава онамо ход- 

ником. 

Сутра дан прегледамо п врата на ходнику п на 

предсобљу — све затворепо онако, како смо спноК 

оставпли... 

Тако ми се жалио професор, а право да вам 
кажсм - - продужи члан Ђорђевић... И ја сам са не- 
ком језом пре некп дан тамо одлазпо. Имао сам онде 
неки полицијски уви1)ај. Па онда рекох: хајдс да 
баш прегледамо како стоји све у тој извиканоЈ куКи. 
Да чујете сазш.... 

Ј^^ђемо ја и позорник на врата — нигдс никога. 
Пођемо уза степенице - опет нигде никога. Попнемо 
сс горе у Х0Д1П1К — мртва тншина. Немојте да мп 
сс смејете, да вам кажем, беше некако пред вече, мало 
сумрак, па ме ухвати нскакав страх. Управо није да 
сам се уплашио, псј^о ме подиђе као некаква јсза.... 
Жапдарм пође напрсд, и отвори врата на предсобљу. 
Ја за њим. Д' тај мах прхну пешто поред мене. Бога 
ми, ја сс оладпх. Погледам шта то би — када оно 



Ј 



13р. ј. 



1908. ВОСАНСКА ШЛА 1908. 



Стр. 53, 



иекакап крупап гаирап. Тичурина као орлушина. И 
одскакута да.Ђе ходнпком свс гракћућп: га... га... га... 
Ја застадох... — Хоћемо лп у ообу, господпн члан — 
упита жандарм. Мене бп срамота што се уплапшх, 
па му наредпх: Хајд напред.... Он отворп врата на 
Јвдаој соби. У тај мах пспадс пред нас некаква чудна, 
необпчна жена, висока, бледа, крупнпх, црнпх очију, 
пуштене косе, огрнута некаквим црнпм платном, ша- 
лом... шта ли... Не знам шта ми би, тск ја мало пре- 
трнух. Једва се разабрах да је упитам : како се зовс; 
П1та је и т. д. Чини ми се да је казала, да је нска 
пострадала сиротпца, да ју је газда ту наместио, да 
му пази на кућу. И тако још нешто рече.... Бога ми 
ка^ксм вам једва сам чекао да се час пре пзвучем. И 
чисто мп свапу кад се опет нађох на улици... Ама, 
л^удп, пма заиста нешто, има што наука не умс увек 
да објаспп — заврши члан кварта теразијског -^ 

ЈоОКа.... (Сврши^^с се). 



Г|^ 




М. Димитријевик^ Мостар. - — = 

У бесаним ноћима. 

1. 

Слушам вријеме. Ноћне пЈСсме брује 
Кроз бону маглу, свјстлуцаво-блсду 
И му1Сло, тихо, у складном нереду, 
Нагањају се, протичу и струје, 

И мене собом носе... С њима и ја 
У магли лебдим, лаган, као пара, 
А душа ми се у звуке расЈтвара 
Тонући у склад ноћних мелодија. 

И ја се губим у звучноЈ цјелини 

И чујем акорд себе, како звонп 

У тужном складу... Тада ми се чини, 

Да у несв'јест се бесмртну претварам. 
Ноћ поје пјесму непоњатну. Слутпм. 
А поноћ мукло зуЈИ, и ромонп 
Над долинама снијегом посутим... 

2. 

Тихо потмуло хуЈп време. Мучан 
Дух тсшке ноћи таложи се, пада 
И прожима ме. Чудан, недокучан 
Шум изненада престрави ме тада. 

И раздире ми у твганама душе 
Све доживљаје мртве, наде, снове. 
Кроза ме вјетар ништавила пуше; 
ЧуЈвм глас копни што однекле зове. 

Безброј живота врпје око мене; 
ИспражњуЈу ми душу чудном моћи. 
— Губе се нагло уздрхтале сЈвнс 



И мру у злобноЈ, замрзнулоЈ тамп. 
А душа гине под мистиком ноћи 
И стално труне у страшној осами. 

3. 
И зашто, душо моја, да се пати ? 
И гдје је сврха свему томе? — — Тама 
Густа и тешка, и смрзнута чама 
У тужпоЈ мпсли.... Но зашто све знатп 

Кад нема смисла, кад је све свсЈвдно: 
Жпвотна радост, и патња и туга, 
Р1 чудни сновп, чамотиња дуга — 
Малено, ташто, сплно и биједно! 

Нс тражи разлог животној празнинп — 
Како је болно!... Блудиш; а у тминп 
Зампре уздах духа који чами. 

И он се мрзне. У срцу је ледно. 
А све се губи у претешкој тами. 
О зар Је збиља све сасвим свсЈедно? 

4. 
ПоЈ неки чудни... Откуд, и шта чујем? 
Потмуло, тихо нешто хуји. Нашто 
Та мутна пјссма однекуд? Ил' ташто 
Сањање то је Ја нејасно чујем: 

Из влажне таме мук.1и звуци струје 
Чарајући ми п тугу и радост, 
И полумртву и учмалу младост 
А тешки вали некуд хује, хује. 

Одасвуд слух ми једну пјесму чује, 
Животиу пЈвсму, тужну и нејасну 
Док мртва душа тамно, болно сања. 

И дуго чами... А вали хује, хује 
Кроз влажну таму и у душу лију 
Мистичну, страсну пјесму та.1асања. 

5. 
Лутању моме нигдЈв конца нема. 
Свв загонетка гања једна другу! 
Тајанство, несв'јест, мрак недокучностп 
Чини да ћутим неизл>ечн>' тугу. 

Откуд и куда? — Сфинга з.1обно ћутп: 
И нико не зна тада како ми је. 
Тешко, ах тешко!... Мо»фани ми прште 
— Дубље! све дубље загонетка риЈв! 

Ја видим јадну трагичност човјека 
И ћутим боле свег живог и свјесног 
Јер свему томе нема задњег с»гасла. 

Магла незнања дух ми је притисла; 
Тајна ме тиштп вас дан и ноћ дугу 
И душа ми се завила у тугу. 

6. 
Нејасно, чудно — то је све што чујем. 
Шта значе, откуд чудни звуци овп? 
И зашто с њима моја душа плови? 
Кад ове мутне, тешке снове снујем. 



Стр. 54. 



1б08. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 4. 



Пун тамне жудње, зашто — док ми страсно 
Трепери душа, несвјесна шта жудп 
Буди се пјесма пз дубпие груди 
И сјетна шуми, чудно п нејасно ? 

Не знам... Однекуд црна зора руди 
ОзаруЈућ' ми душу мразном чамом 
Несвјссно царство у мени се будп — - 

Тад ми се нешто свето срца таче 
И болно негдје јеца, све то јачс - 
А све се губп завијено тамом. 

7. 
Ах, чами, чами! Тужна душо, пати, 
Нек ти сок исхлапи под притиском јада! 
Нестани, умри!... Свс гине и пада 
Нико ти више снагу неће дати. 

И чами болна: заборави младост 
И луде снове проху]а.1их дана; 
Не тражи мелем, и не вида] рана 
У светој тузи нека замре радост. 

Ах, пусто чами!.... И тињај, и живи, 
Радуј се срећи што је нема. Гини 
И свисни једном; докле обзор сиви 

Одасвуд влагом тпшти, у даљини 
Ти слушај тужну пјесму о животу 
И пусто чами: умири и живи! 

8. 
А ипак, можда свему има смисла! 
Јер каткад чујем глас мек п тајанствен 
Из дна свог бића, п тад ве.1ичанствен 
Видик ја гледам! Сфпига што је стис1а 

Циничне усне, благошћу ме гледа, 
ПретвараЈућ' се у тајну Доброте. 
Појимам тајну свемирске љепоте 
И пред смрћу ми снажан дух не преда. 

О, тужна душо моја, пати, страдај 
Ал' очају се не предаји! Ћути, 
ПокоЈно сноси терет свога крста 

Судби се опри поносна и чврста. 
А Промисао недокучну слути 
И чезни, душо, пати се, и надај! 




БЈернсон БЈернс1Јерне. 

Весео момак. 

(Наставак.) 




II. 



пет луташе јарац око куће, алп Ајвинд 
није павио, већ једнако гледаше горе на 
брдо. Мати дође, сједе поред њега; он је 
замоли да му прича, како је тамо у да- 
љини и тако му она причаше, да је некад 
све говорило; брдо с потоком, поток с ри- 



јеком, рпјека с морем, а море с нсбом. Кад престаде 

о томе, запита је, да лп сс и небо с кимс разговара; 

и оиа опет настави : небо разговара с дрвећем, дрвеће 

са животињама, оне са дјецом, а дјеца са старијпма. 

Тако све пде да^^БС, о свим стварпма п ипко ие зна 

гдјс је крај. Ајвинд гледаше брда, дрвеће, море и 

небо, п изгледапш му, као да све то, видп сад први 

пут. Туда протрча мачка, заустави се на једиом окомку 

и сунчаше се. 

* ^ * 

Исте Јссени отпоче га мати учити читатп. Одавна 
имађаше он нешто књига и често мишл»аше, како то 
изгледа, кад оне почну говоритп. Сада му посташе 
слова: дрвеће, Јагањцп п све могуће. 

Једнога се дана догоди, да матп ступив у собу 
рече: 

— Сјутра почиње опет школа, и ти ћеш ићи 
СЈутра са мном горе у „порту". Ајвинд бјеше чуо, да 
је школа мјесто, гдјс с^е многи ]^ци играју п — играју 
заједно — хај, нема он ништа против тога. Био је 
врло задовољан; чешће је био у „порти*\ али не у 
школско вријеме, и с тога трчаше пред маЈ'ком, јер је 
чезнуо за новпм.... 

Дођоше у п1колу, страпша граја, сли»ша воде- 
ници код куће; он упита матер: „Шта је то." „То 
ђаци читају'\ одговори она, и он бијаше тим врло 
задовољан, јер тако п он читаше приЈС него што јс 
знао слова. 

Унутра сјеђаше пуно дјеце око Једног стола, да 
их више не бијаше ни у цркви. Друга сјеђаху на 
својим торбама уза зид, остала стајаху око табле. 
Учитељ, сиједи старац, СЈеђаше на к^тупи крај пећи 
и пуњаше своЈу луЛу. Када Ајвинд са мајком уђе, 
сви погледаше, наЈедном престаде „к.1епетање" воде- 
нице, баш као и код куће, кад је зауставе. Сви сс 
погледи зауставише на дошљацима, мати поздравп 
учите^1.а, на што он срдачно захвали. 

„Ево вам доводим дијете, да научи читати , — 
рече мати. 

„Како се зовс, враг?" упита учитељ смијешећи 
се. — 

„Ајвинд, речс мати, он већ умије срицати. 

„Није могуће" — речс учитељ, ходи овамо па- 
метна главо!" 

Ајвинд му приђе; — учитељ га узе на крило и 
скиде му капу. 

„Слободан деран!'' рече, — помиловавши га по 

глави. 

Ајвинд га погледа у очи и насмија се. 

„Смијеш ли се мени?" — упита и набра чело. 

„Па да!'' одговори Ајвинд и гласно се насмија; 
тада се насмиЈа и учитељ, маги и дјеца; сви се сми- 
јаху. — 

То је био Ајвиндов полазак у школу. 

Кад ЈС хтио сЈести, сви му чињаху мјесто; он 
се дуго мислио, гледао унаоколо; ђаци намигиваху и 



Вр I 



1908. БОСАаСКА ШЛА 1д08. 



Отр. бб. 



р.мпјаху се, шаптаху п показиваху прстом час овамо, 
час онамо; он се пак окреташо иа спс страпс, с капом 
у руци и с књигом испод мишке. 

,,Ну, па шта је?" — упита га најзад учитсл>, 
повукавшп један дим из луле. 

Ајвиид окренувши се према учите^Ђу, опази по- 
рсд пећи, на црвено-обоЈСној столичицп — Мериту. 

Она бијаше сакрила својс лице објема рукама, 
сјеђаше и погледаше га крадимице. 

„Ту ћу сјести!" — рече Ајвинд нагло, затрча се 
п сјсде поред ње. Она подиже ма»1о руку и гледаше 
га прсЈсо лакта; он пак покри лице рукама и гледашс 
јр исто тако. Тако сјеђаху стид^ ћи се, док се јсдно 
на друго не насмијаше, остали то впдЈеше, па се и 
оии насмијаше. 

Али у том загрми страшна гласпна, која се уза 
сваку нову ријеч стишаваше: 

.,Мир, ви враасји скотови, гадови, неваља*1ци — 
ппак добра дјецо — мир, не љутите ме, ви — лут- 
кице од шећера.'' 

То је бпо учител>, он имађаше обичај да плане, 
алп да се утпша и прије но што сврши, одмах је 
."^110 мир у школи, док^1е опет не почне „воденица". 
Читаху гласно сваки из своје књиго, њежни гласићи 
пискаху, крупниЈИ „брујаху" све гласпије п гласније, 
да би једно друго надвикали. 

„Је ли овдје увијек тако?" — шапну он Ме- 
рптп. 

,Да, увијек!" рече она. 

Доциије су морали читати пред учите.Ђем, и 
пошто су га вољсш, радо су . то чинили; тада би био 
један изабран да чита с њима, да им помаже, тс су 
тако Још лакше схваћали и прије бп ишли на своја 
мјеста. 

„И јја сам добила јарца", рече она. — Имаш ли 
га и ти још? — Да, алп није тако лпјеп као твој! 
— Зашто не долазиш чешће на брдо? — Мој се ђ^До 
боји да се не сурвам. — Ах, тако је високо! — Ђед 
ми неће да допусти. 

„Моја мати зна тако много пјесама'*, — рече он. 
„А и ђед, можеж мислити.^' 
,Да, али не зна тс мелодије, којеоназна". 
„Ђед зна и игре. — Хоћеш да чујеш?" 
„Радо!" 

„Онда се мораш примаћи ближе, - • да не чује 
учитељ." 

Он се прпмаче и она тихо отпЈСва пет-шест пута 
јсдан комад, док га он не схвати, и то бијаше прво 
П1Т0 у П1К0ЛП научи. 

„Устајте, дјецо, и пјевајте! викну сад учитељ, 
данас ЈС први дан, стога треба да будете раније сло- 
бодни!" — То ЈС живот, скакаху преко клупа, у вис 
и викаху међу собом. 

„Мир паклени изроде, ђавоља погани, циганска 
чето!" — викаше учитељ. Затим пјеваху; учитељ от- 
доче јаким басом, сва дјеца скрстише руке, стадоше 



у један ред и пјеваху. Лјвинд стајаше доље код врата 
до Мерите, п слушаше. И они скрстише рукс, али не 
знадоше јјош пјевати. 

То је бпо првп дан у школи. 

(Иаставиће се). 





Жив. М. РадосављевиК, Рибари (Мачва) - 

Пошљедњи осмиЈех Оретин. 

~^^^^^^ Талијанска легенда. 

I. 

а бријегу обраслом кестењем, уздиже се стара 
кула, јсдинствени остатак замка, који се 
у суровим временима међусобне борбе сма- 
траше неосвојеном тврђавом. Уском у сти- 
Јени усјеченом стазом, долазило се замку, који у XIV. 
вијеку бијаше обиталиште једнога од знатниЈих вели- 
кана — Ансељмучија, што жив.Ђаше у њему п малог 
броја његових прпврженика и ккери Орете, веома лп- 
јепе дјевојке: лпјепе као неба плаветпило, а добре у 
толикој МЈсри, да је свака душа у замку не зваше 
никако друкчије но „наш анђео!'' 

Међу житељима замка, живљаше и витез Мино. 
У лицу не бијаше лијеп, али изврсно владаше мачем; 
шта је и шта пута господар замка за вријеме борбе 
бпо очити свједок његове храбрости... С тога га всома 
вољаше и пи у којој прилици не сматраше за млађег, 
већ за друга и брата свог, како за вријеме борбе, 
тако исто и у прилпкама кад пехар замјењиваше 
убоЈни мач!... Смије се поуздано реки, да Мино, у 
очима цпјелога свијета бпјаше Ансељмучијев рођак 
и брат. 

Но и ако господар замка вољаше Мина, Орета 
га није марила. Чак, она га је очито избјегавала, баш 
у оним приликама када његове очи жудњом тражаху 
њу. И она и сви остали, могли су врло често прими- 
јетити: да његове звјерске очи у близпни њеној бли- 
стаху сјајем, мекотом и безазленошку малог дјетета, а 
када је говорио с њом, глас му губљаше оштрину 
гласа оног човјека, комс је оружје и бој све и сва.... 
век дрхташе најдубљом њежношку гласа молитве, 
славе и љубави!... 

— Он никада неће бптп мој муж! награда за 
све то, бпјаху ријечи Оретпне, које је у толико пута 
изговарала самој себи. 

— Кунем се Богом, док сам ја жив, она некс 
бити жена другога! — бијаше заклетва душе витеза 
Мина... 

П. 

Јсднога дана, др^е у замак живописац, да на 
јсдноме зиду капелс замка, наслика Мадону. 

Вијаше то лијсп дваестпетогодишњи младик, 
црних, живих очиЈу и зваше се Чиапо де-Менсола. 



Стр. 56. 



1д08. БОСАНОКА ШЛА 1908. 



Вр. 4. 



Нарочито лик Мадонин, радио је увијек с нај- 
већом вољом и пуном моћи свога талента, тс су га 
с тога много пута, побожне сељанке, гледаЈући посао 
руку његових, побожно запитале: „Није ли сама Бо- 
городица спшла из раја и дала му с^бе за модел?! ... 

Ансе^^Бмучијо је гостољубиво дочекао младог 
умјетника и прије но што је отпочоо посао, гостовао 
је код домаћина. 

У очи дана, када Је ва.Ђало почоти посао, Чпапо 
де Менсола рече Ансељмучију: 

— Говоре, да је лицс моје Богородице пеома 
лијепо — није ли такоУ 

— Истина је, п љепоту тога лпца, уза.1удно јс 
тражити међ људима данашњег женскиња. 

— Тако сам и ја мислио све до данас. 

— До данас?! 

— Тако је. Ну, данас спазих лице ваше кћери 
и налазим, да је .Ђепше но лијепо лицс Мадоне руку 
мојих... Молим вас, заповједите, да лице св. Дјеве, 
коЈу треба насшкати, будс лице те ^тјевојке п — тада 
ће се оправдано говоритп, да је моја кичица украла 
рајску л>епоту! 

На тај предлог и ту молбу, пристао је господар 
замка, а и Орета, која јс од тог дана сједила за сни- 
мак лица на икони св. Богородице... Ни сама нпје 
знала, да јо толико лијепа.... 

III. 

За то вриЈеме, док је де-Менсола снимао лице 
Оретино, она би обично сјела на столицу и вољно се 
покоравала заповијестима сликаревим, те да нужна 
поза за израз слике, буде изражена. Тим већма, што 
је замисао стикарева вољна била израдитп слику са 
осмијехом. 

Често су млади умјетник и дјевојка остајали 
сами; кичипа је врло често пада.1а на столичицу; очи 
умјетникове задржавале су се дуго и дуго на лвду 
Оретином, која му погледе ниЈе могла враћати, јер 
бијаше у датој пози, често потребној, а више намјерно, 
те да му се душа испуњава насшдама утисака, којс 
она на њ чињаше. У тим часовима, заборављаше млади 
де-Менсола па безживотно дјело своје, и жељом хо- 
ћаше, занијет осјећајима својим, бацити се њој и по- 
.7>упцима обасути то живо биће, које нагна срце ње- 
гово да силнпје куца, а појетска душа његова дубље 
да осјећа. 

И, када ЈС довршивано лице Мадонино, рсћи ће 
Јој ЧиапиЈо: 

— Госпођице Орета, осмијехните се оним осми- 
јехом, каквим би предусрелп вашег мужа, када би 
вам рекао - да вас воли цијолом дупшм својом!... 

ДЈСвојка се осмијехнула — а тај се осмијех по- 
Јавпо око усана п б.Ђеснуо цијолим лицем св. Бого- 
родице. 

То је бпо пошљедњи осмијех Оретпн!... 



Од тога часа вео туго отпоч(*о јс прекрпвати 

ЛИЦО ^ТЈевОЈЧППО, јср је уМЈОТНПК ДОВрППШ /уСЛО СВОЈС. 

Ваљало му јс пћи... 

Та туга п туробност дјевојчина није сс скрила 
од очпЈу оца њозппа, који јје непзмЈврно волио, а.1п, 
коЈп ппкако не могашс наћп узрок туге њсзине. 

Само јсдан човјек у :<амку знађапш узрок туге 
ОЈ^етинс. То бијаше Мпно, којп Чиапија де-Мепсолу 
за сво вријеме од када је у замку, пе пушташе из 
впда, псто као и крвног непрпјател>а за вриЈОме — 
борбе. 

IV. 

У очи онога дана, када јс млади умјетниктребао 
поћи из замка, АнсољмучпЈО јо прпредио у част његову 
богату гозбу. И, пошто је гозба завршена. позно у 
ноћ, завладала је мртва тпшина васциЈелпм замком 

Врата балкона ообе Оретине отворише се и дјо- 
војка пажљиво п с напрозањем упираше поглед у 
ноћну помрчину. 

-- Орета! — чу со тпхи глас са суоједног бал- 
кона. — 

- Је сп лп ти?! 

— .Тест, ја сам Чиапијо. Збогом! 

— Када ћсп1 се вратпти? 

— У онај дан, када будем доп1ао запросити 
руку кћерп сињора Ансо.т>мучиЈа. 

— Хоће ли проћи много времена, - до тога 
дана ? 

— Не, неће, једва мјесец дана. 

— Јеси л' вјера?!... 

Сиромах сшкар, толику је сигурност полагао 
ДЈС1У руку своЈпх, осЈоћајима и увЈсрењу срца свога, 
зато и одговори: 

ЧуЈ ме Орета, у онај дан, када то не будем 
више вољео, св. Дјева, која се сада осмјехуЈС --- пла- 
каћо... Збогом! 

И тишином ноћном, чули су сс звуци пољупца, 
које двоЈС зал>уб.7Бених повјераваху ноћњем вјетрићу, 
да их однесе са јсднпх усана на друге... 

V. 

Проп1ло је недЈе»1>а дана, како је лијепи умјетник 
оставио замак Ансељмучијев. 

Орета Јс непрекидно с бригом, тугом п чежњом 
уздисала и већи дио дана проводила на прозору куло, 
устремив поглед у даљину, или поред Мадоне, које 
се осмјехивала. 

Једнога Јутра, уђе Орста у капелу, погледа на 
икону, преблнјеђе, јаким криком угуши осјећање, што 
јој раздрије п срце и душу.... Осмијех бијаше ишчезао 
с липа Мадонипог и мјесто осмиЈеха, лице јој бија^пе 
— тужно... 

- Значп, он мс не л^уби више' с пуно бола, 
узвпкнула је дјевојка п загушена рпдањем п сузама 
падс на ка1>ена пред иконом мајке Божије. 

И, док 00 она гушила тугом п плачем — за 
дверима у олтару с кичицом у руци, којом је предру- 



Вр. 4. 



1908. БОСАћСКА ВИЛА 1908 



^ТЕ^ 



■'ојачно шраа лица Мидпнинт', ггајио јц рштс:| Мшк! 
п :1.1об|10 (№ цере^сао... 

VI. 
Кад је Чнаппјо посшјо мјссец дниа, поново 
дошао у занак — Орет«, »ећ Лнјаше сахрањена,,.. 
Она је умрда од туге... 



^ 



Ср1 



1ПС1Ш народ. 

Снме Т|1оЈнвовнћп. - 
(Нагтавж 



ад је пак пз канжења, илп каквогбило дру- 
гог узрока, наступила тешка околност, да 
се задруга поделн, онда су зсито н мрс, 
као и еву осталу храну, дели.1и подједнако 
на сваку главу (по чељадна) мушку н женску, јер је 
сваком до нове жетае ка.Ђало живетн од прнвре))еног 
ннетка; а непокретноет је де.ЂСна си>10 н а б р а ћ у. 
Која ниања инсу могли спорвзуино поде.1ИТп, они их 
све цо два н два одвоје по прнближној вредноети, и 
за свако од њих заде.мју по једно дрвце, али да сс 
у нечену раз.1икују, иа намсне, које пиање ииа да 
представља које дрвце, Онда позову једно детс, па ће 
оио од прилике једно дрвце предати једном деобару, 
а другом дру1'о, и тако се коцкои иаврши деоба, на 
коју се ннкад нико но може пожалити. Ово се дрвце 
80вв у Херцеговиии б р у ш к е т илп ш о р а к. 

У црногорскон пленену Пиперима, и некии дру- 
гим из околине, прво се све имање подели на прво- 
битне мушке осниваче задруге. Рециио да су била 
д^а брата, онда сс све ииање подели на њих двојицу, 
— на два равна де.1а, Па тек ти де,10ви даље се 
де.]е на нушке чланове, И то рецино првобитни за- 
другар брат X ниа два сина, онда ћс се њетво на- 
елеђе поде.1ИТИ на њих двојпцу, а брат У ина три 
сина, па ке се његово наслеђе поделпти на три дела. 
Овака је подела и иначе узакоњсна. 

Да су аадруге врло старе друштвене уотанове 
доказ је и то, што су се на.1азиле и код осталих 
иидо-европских народа. Да 8ем.1>а првобитно нијс 
била приватна својина, доказује ее и правно-историјским 
фориама ииовцнских процеса са оптужбана, јер је 
оптужба увек гласила нв покретност, па тек у 
позио вреие н на непокретно имање, што је дошло 
накнадио. 

Код Келта је такође бнло задруга, н то јои! 
врло рвно, што потврђује н етарн ирски Вгећоп I л«м. 
Поредити МаЈпе 1,ес1ип'8 ип1ће еаг1у ћ|«1огу оГ шви- 
1иио119«, од стр. 79. нв даљс. Судећп по иногик ста- 
рин документина, изгледа да је задруга и код Срба 
постојала још у средв>ем веку, дакле и за време сло- 
боде, пре турске нава.1с. 



Ио 1'онппскпи, добром познвнаоцу Прне Горс: 
лиа До четирн дома, п« крвп пајсроднија, зову се у 
Васојевићпма т р б у ш ч н ћ, а внше од 4 нородпце 
зову се трбух. — Како човечја душа, ма на којој 
тачци земл.иној бпла, н иа којој раси припа,1а.1н, 
С.1ИЧП1Ш процесои мислн и на С1ичвн начин прсдставу 
добије, види се п по оиоис: II стари Маори де.1или 
су се у браства, односно у трбухс, и та сс група 
њиховим језиком зва.1а »ћари«, што значи иате- 
р и ц а, а она јс у трбуху. утробп, који су наапвн у 
обнчном жпвоту потпуно сииониинп, Кннезп браство 
односно трбух зову »в 1 п«, а ова реч по идеографскон 
карактеру и:!говорена, двогубо је сложона, од којнх 
једна реч знвчн „жснв , а друга рађатн, што се 
опст на утробу своди, пз које со дете рађа! 

Од целог српског народа б р а с т в о још постоји 
нарочито јасно обедежено само у Црној Гори, Код 
њих је браство састављено овако: синови једног оца 
браћа оу; од два брата деца братучеди; од два бра- 
тучеда братанићи, а од братанићв братственици и т. д. 
До седмогв паса држе Црногорци чието срод- 
ствоЧ, и држе се сви као јсдна породица, као једна 
брвћа и не можс сс крв мешатп. Ко би у ово последње 
угазио и црсступио звкон сродства, тога држе за от- 
падника и безбожника. С таквии држе да сс нора 
свет уклињати. До седмога паса збрајају 
сеони сви под једно браство исвису 
обично јсдног презимена кво јсдна породица 
и славе сви једну славу. 

Браства могу да живе у више св.1а, али се увек 
рођакају н поштују, и у боју заједнички учествују. 
Пз еконоиског имвња код браства су сад остале зв- 
једничке ливвде н шуие, а ораћа аеиља, која је огра- 
ђенв, од квко се зна, увек је била приватна својина 
једие породипе или задруге, 

Браствв тачно деле и земљу: планине, гору, па- 
сишта, воду зв нлинове и за натапање; па и црква 
се зна кога је браства. По браствимв многв села посе 
□атрпиолична ииеиа, ва пр. по Ораховцииа зове се 
село Орахово. Куће подпжу браства на склоњена и 
уздигнута места, једно због обезбеђења од поп.1вве, а 
друго абог напвдаја. 

Црнв Гора дели се на много ц.1емена, а плонена 
су посталв од два или више брастава, која потичу од 
једне крви, а ретко сс догађа.1о — и ннје најбо.1>е 
пролази.то — да се несродно ту1)е брастно придружп 
некон п.1вмену, п то сс браство од тог вреиена зва.1о 
п о с е л п ц а, 

|НаставпКе се.) 

') Код стврп!: Лријеваца пнглсда мн .ји пу чнсто ородство 
счат|1а,111 до швгтог степена, јвр су сва „варЈпЈа" т. ј. снн 
'1.1ВНОВИ норадкце са старвшпном стааовин нпд јодини кровои до 
шестог стенена сродства, п ујсдпо дот.лв ИН&.111 лаједничко 



^ 



Стр. 58. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



6р. 4. 



Дим. Мнтрпновнку Мостар. - — 

Филозоф Марко Аурелије. 

'- 1Г^г"-Г _п"-1_ Сјени Кнежевићевој. 

„^иј^паш \^И\1г Шаг? 8 ар 1 е п 8, бИи ^и! Јтрепо8и8 ; 
(Јиет пес^ие раирепе«, пес^ие тог«, пес^ие У1пси1а 1еггеп1: 
Не8рои8аге сир1(1»П11)и8, соШетиеге ћопогек 
КогИј^, о1 1п зе 1р80 1о1и8, 1еге8 аЦие го1ип(1и8, 
Ех 1оги1 пе ((иј(1 \'а1еа1 рег 1е\'е тогап; 
1п циет шапса ги11; 8етрег 1ог1ипа. -- — " 

Пог, .♦?«/. ИО. II. 7. 




^огато се овај филозоф претежно бавио прак- 
тичном, моралном, филозофиЈОМ, па ни у тој 
области филозофије није створио знатнијих, 
темељннјпх промјена, него се, у главном, 
ограничио на учење стоЈИЧке школе, то 
њему у историји филозофије и ие припада 
којс видније и важније мјесто. Отуд, ваљда, ни код 
нас није довољно познат, особито у широј публици 
Али ако он и није био филозоф посве оригиналан и 
чисто теоретски, он је један од најугледнијих пред- 
ставника цијеле моралне филозофије, мудрац и у својим 
мислпма и у читавом животу, те се и слави највпше 
као добар и племенит човјек, као наЈузвишенији цар, 
наЈбо.Ђп од свих људп. То је била једна душа од 
онога свијета, која је мирисала благошку и врлином; 
човјек који је био в1Ного више човјек него животиња, 
мудрац у најбољем смислу рпЈвчи, друг Сократа, 
Христа, Спиноце и Томе Келтешког. томе човјеку, 
стога, и није излишно ни миа^ити, ии говорити, ни 
писати; а најмање је излишно угледати се на њега и 
ићи његовим стопама. Кад упитате руоке хаџпЈС куда 
иду и зашто, већ по други или трећи пут, они ће 
вам одговорити: „Бога сам се зажелио, брате; треба 
и о души мислити!" Уистину треба једном увидјети 
да има и вишег смис*1а живота, но што јс садржан у 
крвавој и безобзирноЈ борби за ниже и животињскс 
потребе тијела и стомака; да има и вишпх, човјеч- 
ниЈИх, потреба људског духа, да трбух нијс јсдино 
зашто се треба да живи и тавори. Треба бити увје- 
реп да ЈС дух, мишљење, оно што чини човјечје до- 
стојанство, као што је био увјерен генијални и скромни 
Божа Кнежевић; нијс доста борити се, и радити са 
стварима; треба и мислити о стварима. КомтемплациЈа 
Је наЈвише што може учинити човјек и у чему се 
може показати, а мудроот и резигнација, које из ње 
неминовно произлазе јесу најчовјечанскија и наЈСВЈет- 
лија стања душевности човјековв. „Да се види праз- 
нипа живота, за то не мора човјек бити филозоф; али 
да се загледа дубље у ту празнину и да се у њој 
нешто нађе, зато се мора бити филозоф.** „Мпшљење 
је пајплеменитиЈа снага човјекова, која диже човјека 
изнад ствари, изнад привидног, спољњег, површног 
стварног, изнад прљавог и блатног. Мишљење је де- 
зинфекција свега прљавог п смрдљивог, што рађају 



нпжс, животињске, скривене снаге човјекове. Миш- 
љење ЈС дпсањс духа; као што уздах долази од при- 
тиска на душу, тако је мисао уздах духа — што 
дубљи дух, то дубљи уздах, што јс дубљи и притисак 
коЈи дух осЈ'ећа, тим је и мисао дубља. Огромна ве- 
ћпна сптнпх људп, плптког духа, имају довољно ваз- 
духа на земљи, те они и не осјећају притисак, те 
код њих и нема уздаха духа. те они и не мисте даље 
од себе и својих потреба'*, (Кнежсвић). Наћи животу 
смис»1а и врпјсдности, тражити значењс циЈе.1е свјстскс 
и животне хуке, наћи разлога и мудрости п у свему 
животу и у својпм дјелима, живјети по томе, како 
захтпјева мудрост и разлог, то трсба да јс посао 
сваког хуманог човјека. Марко Ауратајс мислио је о ства- 
рима, и дошао до зак.т.учка да се треба помирити са 
њиховом силом, треба наћи њпхове законе и живјети 
у складу с њиховим дјеловањем. И сва мудрост п сва 
величпна Аурелијева била је у томе, што је тражио 
разлоге дога]^аја и смисао свијета вриједност и на- 
чин мора.1Ног дјеловања према ссби, према породицп, 
друштву, супатнпцима, народу, држави, Богу и васиони; 
што се дигао до впсине етпчког принципа, п што јс 
радио само пз тога принципа. Он спада у елпту ч6- 
вЈсчанства, у ону ма.1у групу моралне аристокрације, 
коЈа се може поносити наЈвсћим добрима људским: 
слободом и карактером. То јс био човјек моралан п 
с.1ободан у смислу истакнуте Хорацијеве дефинициЈе: 
„Слободан је само мудрац, који умије себи самом за- 
повијелати, који се не боји ни сиротињв, ип ланаца, 
нп смрти; који јс спажан да сузбпја све похоте и да 
презре све частп; који јс сав у самом себи, округао 
и гладак, тако да му нпшта спо.тлшње не може сме- 
тати, о кога се увиЈСК узалуд крши бијес судбине". 
А такав човјек, миран, присебан, мудар, који има свој 
унутрашњи развијен живот и свијест, и не може бити 
роб, осим роб свога увјерења и свог етичког прин- 
ципа. 

»Оео 8егУ1ге бптта И1)ег1а8« вели 
Св. Августин; а Марко Аурслије би то исто казао: 
„Живи у складу с природом, и покоравај се промпсли, 
која Јс предодредила све што ти со догађа." И најзад 
шта је мудрије него се повући у сама себе, затво- 
рити се и уздржати непомућену своју душевност, 
уздигнути се изнад животне вреве и борбе, у свјет- 
лости и чистоти душе, не робовати ни отрастима, ни 
конвенционалности, него само принципу; да треба ра- 
дити праведно и истинито; ничим се не дати узбу- 
нити, не чудити се, не страховати. »N11 ас1т1гаг1, П11 
те1иеге!<* Како је дубоко, и како истинито у то био 
увјерен Марко Аурелије! Неколика навода ив његове 
књиге, пуне мудрости и племенитости: (Само познања, 
8е1ђ811)е1гас1;ип^еп, Квк1ат.) 

(Насггавиће се). 



^^^^ 



Вр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. Г)9. 




II. С. Талетов. — - - — г - - _ 

читалачкој публици. 

п још номамо сталну и поуздану чита- 
лачку публпку. Немамо одре1)ену публпку 
на коју ппсац, пздавајући које своје ново 
дело, можо поуздано рачупатп. Та пез- 
натна, нестална и до крајности превртљива читалачка 
публика по некад, готово с одушевљењем, прихвата 
дело каква писца, којп поуздано неће ући у књижев- 
ност, а у већинп прилика, опет, са презирним ћутањсм 
отурује од себе дело писца од фактичке вредности. 
Отуда у нас пи најбољи писци немају своје стално 
одређене чита.1ачке публике, отуда јс у нас врло не- 
благодаран посао писати о укуеу наше чита.1ачке пу- 
блике. 

Наша читалачка публика, ма како она била пре- 
вртљива и незрела (превртљива је зато што је незре- 
ла), ипак зато, с правом једног ћифте, који отвара де- 
сеторе очи кад за пешта даје свој новац, траже од 
писаца, или од оних који се држе за писце, да лас- 
кајју њиховом ниском укусу и да стварају дела. која 
ће одговарати том њихову нпском укусу. И »1>уди, 
коЈИ се држе за писце, у надп да дођу до успеха, 
персонифициран новцем, свесрдно испуњавају же.1>е то 
некултурне читалачке публике, пох.тепне за Јефтиним 
и сумњивпм друштвоно-по.1итичким сензациЈама п 
пишу бескрајне књиге, махом у безбројнпм свескама, 
чија садржина ласка ниском укусу те читалачке пу- 
блике и, у невероватној мери, задово.Ђава њезине ани- 
малне инстинкте. Захва.1>уЈућп том примптивном укусу 
у нас се јавл>ају књиге: пКрај Једно династпје'*, Мар- 
шићанинова незграпна подражавања Таси Миленко- 
вићу, водњикасто авантуристичка откровења Тасе 
Ми.1енковића о припремама за 29. мај — јављаЈ'у се 
књиге чиЈи су п сами творци уверени да неће ући у 
књижевност и да ћо се заборавити чим се дочитају 
последње странице. Додајте томе још читав поводањ 
књига, коЈС ће створити услужни људи о староЈ ди- 
настиЈ'и „да са свих страна расвет.1е последње дога- 
ђаје у СрбиЈи,'* па ћете савршено разумети укус српске 
читалачке публике. 

Али треба одмах рећи да тај примитивни укус, 
који се огледа у протежирању таквих састава издатих 
у облику једног дела, не манифестуЈу само људи, који 
немају ту несроћу да се рачунају у српску интс1и- 
генцију. Ту уличну литературу протежира, не више 
него то, озбил>но прати и наша интелпгенциЈа. Само 
она — као инто.1игентнији е.1еменат уме вешто да се 
претвара - ниЈв пскреиа и, не желећп да се пденти- 
фикуЈС са неинтелигенциЈом, пе признаје /татууличну 
литературу пратп само зарад тога, што ласка њезину 
неинтелигентну укусу и њезинин анималним инстинк- 
тима. Кад их човек затече при читању таквих књига, 
они, као да их је човек ухватио на какву непристојну 



послу, збуњено одговарају: „Вожо мој, ннтелигентан 
човек треба сво да чпта!** Али у томе нма ипак ве- 
.1ике утехе. Кад сс говори о нашој инте.1игенцијп, 
онда се, по правилу, нс помиш.1>а на ону праву инте- 
.1пгенцију, чпЈИ критички развијен и сазроо иителе^^т 
дајс права да се рачунају у ипте.1игенциЈу; под „на- 
шом инте.1игснцнјом** разумсЈ'у се људн, махом чинов- 
нпци, којп мпсле да пм је са с.1ужбом дат и интелект, 
који иду упоредо с модом и њезиним превртљивим 
ћудивта, коЈи умеју вештачкп да вежу кравату, који 
умеју једну непретенциозну даму течно да занимају 
више од десет минута и кој"и — а то је невероватан 
степен инте.1игенциЈе — врло добро знају да се на 
једном зимњем симфониском концерту не долази у 
бе.1ом сако оделу, па чак ни у затвореном! 

Међутим, ретко која публика уме тако вешто 
да афектира осећаје родољуб.Ђа и пијетета, као српска. 
Србин, интелигентан или не, до отужности се рас- 
крави и усхићава кад се у његовој назочности почне 
причати о Косову п о пропасти великог српског цар- 
ства, ма да бисте га довели у врло велику неприлику 
кад бисте га упита*1и, да вам тачно каже где лежи 
то, српском крвљу заливено, Косово пол>е. Лли, најзад 
то је једап судбоносан догађај у нашој историји, који 
више памтимо пооредством народних песама, него по- 
средством историЈв; од сваког се Србина не може тра- 
жити да, са историјом у руци, проверава и исправл>а 
народне песме — ако наука треба да контролигае 
поезију. У слично усхићоње пада Србин и када се 
поведе говор о „раскомаданом и потлаченом Српству". 
И да би тим својим родољубивим осећајима, који га 
гуше, дао одушке, он, да би осудио „звсрска разбоЈ- 
ништва бугарских чета, које убиЈају и кољу нашу 
браћу у Маћедонији", прЈфвђује митинге, до прому- 
К.10СТИ говори на њима, осуђује, брани и, најзад, осве- 
тивши своју погину.1у браћу, доноси родољубиве ре- 
золуције, којима се завршава напорна акцпја у корист 
„раскомаданог и потлаченог Српства." Србин уопште 
има за сваку појаву ве.1иких осећаја: Он осећа не- 
срећу људи упропашћених поплавом, осећа беду своје 
гладне браће на Косову, па зато, у заносу својег ро- 
дол>уб.7Ба и хуманости, приреј^уЈв — концерте, забаве 
са игранкама, кермезе, лутриЈв и друге оштроумне п 
културне забаве. Да »наша браћа"* не гину еп ^го88 
од непријате.1>ске руке и да их често не куша не- 
срећа — а нвсрећа наЈбоље челичи човечЈИ карактвр 
— у виду поп.1ава и глади, нама се не би тако често 
пружала при.1ика да се забављаио и морали бисмо 
умрети од досаде! И нека ко од наших писаца изради 
какво де.10 у које ће унети све те осећајс једног ро- 
дољубивог Србина, он ће се уверпти, да му дело нвће 
добро проћи, јер га тај родо.1>убиви Србин неће хтети 
купити; он је тв своје осећајс задовољио онако како 
МИС.1И да их родољубив Србин треба да задово.1>и - - 
присуствовао је митингу или је говорио на њему, био 
је на концертима, забавама и кермезима. 



Отр. 60. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



1^р. I 



Тако исто вешто уме Србин да афектира и са 
пијетстом према нашим заслужним л>удима. Ко од 
нас није видео погрсб којег нашег великог писца? 
Грдна и непрегледна маса ваља се за ковчегом по- 
којниковим, сва!с је тужан и у неком очајном стању, 
што је Српство тако несрећно, па без икакве своје 
кривице губи једног по једног засаужног човека. 
Идући за ковчегом сваки други прича, како је био с 
покојником у великим пријатељским односима и како 
покоЈНик није, тако рећи, могао бити без њих ни јед- 
нога дана, причају истините и неистините анегдоте 
о њему, али ни сваки тридесети не помиње његова 
дела — као да је због тога заслужан по Српство, 
што је био добар кавански друг и поуздап лични 
пријатељ. Да су, ме]^утим, сви ти, који су сматрали 
за дужност да дођу на погреб, сачињава.1и читалачку 
публику тога умрлога писца, тај писац би био још 
већи, још заслужнији и био би можда, још жив. За 
живота пишчева онп су му наметљиво нудили своје 
познанство и афектирали велико пријатељство према 
њему, јер је њиховојј сујети ласкало да дођу у до- 
дир са тако велпким писцем, јер су могли пред 
осталим светом, којег није озарила та срећа, да се 
хвале како су они интимни са великим писцима и 
јер мисле и да на њихове главе пада рефлекс од 
пишчева нимба; зато су они наметљиви према приз- 
натим писцима и зато их силом уводс у своје куће 
како би им писац подигао или утврдио глас међу 
своЈим суграђанима који бледе од зависти. На погреб 
их није довела искрена жалост и неразметљив и тихи 
пијетет, него простачка жудња за парадама, које су 
неминовно скопчане са погребом једног ве.1иког чо- 
века. — 

За права књижевна дела, спадала она у беле- 
тристичну или научну књижевност, у нас још нема 
праве и поуздане читалачке публике. У ширим, не- 
просвећеним круговима читање се још сматра као нека 
јалова беспослица, а читање романа као каква штетна 
беспос1ица, готово, као какав неморалан посао. У та- 
квим круговима сматра се човек, који је одредио један 
сат дневно за читање, за неозбиљна, за човека који 
се ]ош у врелим годинама заноси „којкаквим комен- 
дијама." И зато такви кругови, кад читају и ако 
читају, читају оне књиге рђавих писаца који су се 
помирили са њиховим дивљачким и развраћеним уку- 
сом и нуде им она груба средства, која ће најбоље 
распалити њихову анималну фантазију и која ће са 
истом поузданошћу пробудити њихове примитивне ин- 
стинкте, као алкохол, као скарадне слике и као љути 
зачини. Али,. с времена на времс, ти кругови воле 
читати и књиге које не распаљују њихове полне по- 
жуде, али и те књиге задовољавају њихове некулти- 
висане инстинкте: пакост, злобу, освету, пркос, злу- 
радост, љубав према суптилним убиствима, одушев- 
љење за биографије великих зликоваца, Тасини дневници, 
Маршићанинова подражавања Тасиним дневницима. Да 



и „наша интелигенција спада у те широке и непро- 
свећене кругове, нијв потребно нарочито наглашавати. 

Сва наша читалачка публика своди се још на 
онај узак круг људи, који се и сам бави књижевношћу. 
Она је најпоузданија и наЈСталнпја чита.1ачка публика. 
Али од те одабране публике имају писци, који јој 
своја дела дају махом бесплатно, само мора«1не користи 
од коЈв ни Јвдан писац, ако му нису довољни само 
ваздух и одушевљење, још ниЈ*е бпо сит. 

Па шта ваља радити да се у нас једном створи 
права читалачка публика? Не знам. Одобрио бих свако 
средство, ма како оно вулгарно било, само да се етвори 
стална читалачка публика. Ишао бих чак тако 
далеко, па бих ласкао њезиној, уоста.1ом наивној, су- 
Јвти и радио бих оно, што су радили напш стари 
писци. Штампао бих у својој књизи имена претп.1ат- 
ника и том приликом не бих пропустпо наг.1аспти 
да на те родољубиве претплатнике треба да се угле 
даЈу и остали „добри** Срби. РечЈу, употребио бпх 
све, па чак и безазлене марифетлуке да само напх свет 
привикнемо читању. А тај свет, ја сам уверен, био би 
нам кад тад врло благодаран. Уосталом, у роду срп- 
ском има позваниЈих .Ђуди од мене, па нек они нађу 
пута и начина, како ће се наш свет култивисати и 
како ће се, на тај начин, створити поуздана чита- 
лачка публика. Само нека ми је допуштвно рећи, да 
ја сумњам да се то може постићи научним критикама 
и мудрим студијама о укусу. Јер и критике и студије 
пишу се за људе који иначе читају. Шира пуб.1ика 
их не чита, а кад би их и читала, поуздано их не би 
разумела. 




Српске народне умотворине 
Сарајчице. 

Сека капетана. 

Мајка Јову по чаршији тражи, 
По кавама и по механама: 
„Ђе си, Јово, жив не био мајци, 
Синоћ тебе пашалија тражи, 
А Јутроске пашине делиЈс! 
.Ђуто те је неко опануо: 
Да ти љубиш секу капетана!" 
„А бога ти, мила мајко моја, 
Кад је она сека капетана, 
Што ће сама преко АтмвЈдана, 
Брез фереџе и брез огртача, 
Брез робиње и брез измећара? 
Мислио сам да је моја драга!^ 

Мисирлија Јово. 

Двор ми гради Мисирлија Јово. 
Теме.1> ставља с драгијем камењем. 



Бр. 4. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 61. 



Дувар зида с дробнпјем бпсером, 

Шпмлу теше, а позлату меће. 

Начпнио шадрван водицу, 

Ту дјевојкс на воду долазе 

И пред њпма везњ1>пца Мара. 

Ђугумима у двор ударпла: 

„Двор мп гради Мпспрлпја Јово!" 

Говорио Миспрлпја Јово: 

„Не брини се, везпљице Маро, 

Не брпнп се, мојпм б'јелпм двором, 

Већ се бринп рухом тананпјем!" 

Говорпла везиљпца Мара: 

„А борамп, Миспрлија Јово, 

Не]^бринем се рухом тананијем. 

У мене се до трп: руха купе. 

Једно купи материна мајка, 

Друго купи мила мајка моја, 

Треће купим ја себи дјевојка. 

Што 'но купи материна мајка, 

Оно Јово куму и дјеверу. 

Што 'но купи мила мајка моја, 

Оно Јово твоЈОЈ породбини. 

Што но купим, ја себп дјевојка 

Оно Јово ја п ти носитп. 

Заби.Ђвжола од бабе, Марпца Љубибратик-Иеровик. 




Кравород. 



Наро^%на прича пз Мустапића-Звпжд. 

(Наставак.) 




за тога они су опет редовно пшли по 
шуми у лов, а њихове жене су успремале 
колебу п дочекивалс их на вечеру, коЈу 
су им спремале сваки дан. ж\лп кад њих 
тројица дођоше Једанпут из лова, видеше 
да су пм ждне врло ослабеле. Одмах их 
распиташе: „Што сте тако слабе?** А оне никако не 
прпзнају да су с*1абе. Кравород УЈутру рече Трља- 
камену: 

„Останп ти овде, и пази да видпш, због чега 
нам жене овако слабе**, а он оде са Кривидрветом у 
лов. Кад увече дођу Кравород и Крпвпдрво, видоше 
да је п Трљакамен ослабео. Одмах га запптају: „Што 
сп и тк ослабео ?** Алп и Трљакамен никако не прнз- 
наје да је остабео. ВечераЈ'у свп, па полегају. Ујутру 
устану, и Кравород заповеди Кривидрвету да остане 
са женама, и да пази због чега то оне с.1абе. Кад 
увече дођоше Кравород п Трљакамен из лова, Кра- 
вород запита Кривидрво: „Што си п сам ос^абео?" 
И Крпвпдрво нпкако нс признајс да је ос1абсо. И 
то вече всчерају и преноће. Кад у јутру устану, 
Кравород рече оној двојици: „Идите ви у лов, а ја 



ћу остати, да впдим ко то долази у нашу колебу. 
Попне се Кравород на таван, п тако јс чекао. У неко 
време, дође један старац са белом брадом до појаса, 
и поче оним женама сисатп крв. Онда сс Кравород 
брзо скидс с тавана, па запита оног старца: „Што 
ти сишеш крв нашим жснамаУ" А старац му ^че: 
„Ћутп, јер ћу сисати и твоју крв!" Кравород рече: 
— Ти моЈу! — Ја твоју! — Ти моју! — Ја твоју! 

Кравород онда силно удари старца, а старац од 
Јсданпут паде. Кравород узе сскпру па удари у јсдно 
подебље дрво, и дрво се процепи те се видсла рупа. 
Ту Кравород донесо оног старца, па му браду забоде 
у процеп и извади секиру, па тако старца заглави. 
До1)Оше и она двојица пз лова. Кад видсше шта је 
Кравород урадио са старцем, и сами прпзнадоше да 
ЈС тај старац и њима спсао крв. И после тога они су 
често ишли у лов. Сви који су били ослабели, по- 
правишс се. Поправпше се и жене и људп. Дуго јо 
времена онај старац стајао заглављен са брадом у 
процепу. Али кад се доцнијс, Ј*едног дана, вратише 
људи пз лова, не затекошс жена код кућс, а нп оног 
старца нс беше у процепу. Они спазпше неки траг 
по земљп, као да се нешто вук.1о кроз шуму. Пођу 
сви тројс по трагу, и траг их одведе до једне рупе. 
Узму впше конопаца па наставс један па други, п 
договоре се да на конопцима спђе доле Трљакамен. 
Договорилп су се били, кад Трљакамен заклати ко- 
нопац, да вуку горе и да га пзваде. Подуже су Кра- 
вород п Крпвпдрво спушталп Трљакамена, па Трља- 
камен јако заљуља конопац. Кравород п Кривпдрво 
га извукогае. Кад изађе горе, запптају га: „Што ниси 
ишао Још?" Он пм одговори: т^Доста сам пшао, али 
више не смем јер јс много дубоко.** Онда спустишс 
Кривидрво. Кривпдрво се спусти впше од Трљакамена 
алп и он заљуља конопац, те п њега пзвукоп^е горе. 
Кад п њега заппташе, што нпјс још ишао доле, он 
рече: „Нс смем вишс, много је дубоко/ Тада Краио- 
род рече: 

„Ја ћу до дна да се спустим, само држите добро 
да ие паднем, па да сс не убијем. 

Дуго су га она двојпца спушта*1и, и напослетку 
сс Кравород спустп на доњп скет. Ту је било једно 
село. Пође он по том сслу, и угледа једпу лспу куЈгу. 
Оде у ту кућу, п у њој нађе своју жепу. Одмах је 
запита : 

лА шта ћеш ту жено?" Опа му одговори: „Онај 
ме старац овде довео.** А Кравород је упита: ^А гдс 
је онај старац?*^ Она му рече: „Отишао је нскуд, а.1п 
ако ти треба прпчекај га, он ће проћи преко оне 
ћупријс." 

Кравород одс и сакрпје се пспод онс ћуприје, 
па чекашс. Док сто ти старца, јаше једног доброг 
коња. Кад се прпблпжп ћупријп, коњ се почс трзатп 
уназад, а нпкако нс ћс да пде напред. Старац га поче 
маму:ттп говорећп му: „Дсее... буда.1о, бар овде нсма 
Краворода.« А Кравород изађе испод ћуприје п убц 



Стр. 62. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 4. 



оног старца, па сс врати својој жени и заппта је: 
„Где су оне друге жене?" (Зна му рече: „Ено она 
кућа онамо, оне су обадве у њој.'" Кравород одмах 
одс у ону кућу, и обадве оне жене са својом поведе 
оној рупи. Свс трп жеие веза за онај конопац, па 
га јако зак.1ати. Оиа двојица повуку иа више и све 
жене извуку, па онда спусте конопац за Краворода. 
Он се бојао да га не подигну донекле, па да га пустс 
те да се убије, а њима да остане и његова жена; за 
то свеза један великп камен за конопац, па га јако 
задрма и измаче се даље од рупе. Они повуку на 
више. Вукли еу донекле, па онда пусте конопац, а 
онај камен паде доле и сав се пстроши. Кравород 
рече: — Фа.1а Богу те нисам ја био — сад бих си- 
гурно био мртав. 

Пође отале по доњем свету, и да.1еко негде 
наиђе код једне кућо на једну ћораву бабу. Баба је 
тада руча.1а. Кравород приЗ)с лонцу, па поче с бабом 
и сам ручати, а.1и се никако није казивао да јс ту. 
Баба је јела, јела..., па онда поче кашиком баратати 
по празном лонпз^ говорећп: 

„0... шта је ово сад, досад ми евакад беше доста 
овај јвдан лонац, а сад сам још гладна." 

А Кравород јој рече: ^До сад си сама јела, зато 
ти је било доста, а.1п сад сам п ја јео." Баба га за- 
пита: „А ко си ти?" Он јој рече: „Ја сам Кравород, 
па онда јој све испрпча како је дотло дошао кроз 
ону рупу, а папослетку запита бабу, има лп она какве 
стоке. }>аба му рече: лЛмам коза." А он јс упита: 
„Оћгш ли ме узети за слугу, да ти чувам козо?** 
Баба га прими. Кад је било ујутру баба му рече: — 
Дете, терај козе у ону ливаду, а немој тамо у ону 
планину, јер тамо има вукова, па ће ти заклати по 
коју козу. 

Он онда узе једно сикирче, и отера козе право 
у ону планину, где је било вукова. Кад оде тамо, 
изађе пред њега вук, а он га удари оним сн- 
кпрчетом п на месту га убиЈс; одере му кожу, па \е 
забаци са спкирчетом на раме. Увече потера козе ба- 
бпној кућп, п онако на сикирчету о рамену понесс п 
кожу од оног вука. Кад дотера козе кући, баба у1)с 
међу козе, п неколико њих, онако ћорава, попппа по 
трбуху. 

Кад познаде да су козе сите, одмах му рече: 
„Море ти сп терао козе на ону п.1анину, теби јо вук 
коју изео; сигурно ту нпсу све.^' А он рече: „Нпје 
пзео, ево његове коже!" — Попипа баба кожу и 
уверп се. 

Другп дан баба му опст рече, да не иде у ону 
п.ханину, ]ер тамо има медведа, всћ да иде овамо на 
другу страпу. Он опет узе оно спкирче, и право 
отера козе у ону п.1анпну. Кад дође у п.1аиину, пзађе 
прод њега медвед. Ок :тмахпе спкирчстом, убијс 
>гедведа п одере му кожу; а кад јс увоче потсрао козо 
к\\'1п, забацп спгспрче с кожом па раме. Кад дође 



кући с козама, баба опет попипа по трбуху неколико 
коза и рече: 

— Ти си опет био на оној п.1анини, теби је 
медвед однео коју козу. — А он јој рече: — Није, 
бабо, ево његове коже! 

(Свршике сс). 



*^ 




оооооооооооооооооо 




ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Српски иародни вез н теветилна орнаментика. 

Наппсала Је.1ица Бе.10вић-Бернаџиковска. Издање 
„Матице Српске" у Н. Саду. 

Чешке новине »Могаузка ОгНсе« доноси 27. ок- 
тобра 1907. из пера оглашеног књижевника дра Јо- 
сипа Карасека (Беч) ову и за наше читаоце врло за- 
нимљпву критпку. 

у,У Новом Саду пзашло је кас» 21. књига ^Ма- 
тпце Српске дјело под горњпм пасловом, које је п у 
нас на Моравп побуди.1о заслужсну пажњу. Наши сс 
родољубп врло угодно сјсте, када отворе књигу п 
всћ на трећој страни нађу опшпрнп цптат из Крец-ова 
дјс.1а: ^81оуаске берсе". 

То је дје.1о међу југословснскпм сппсима врло 
драгоцјеиа појава. Ауторка познајо такође по.1>ску 
литературу, а разумијс и стручну њемачку, фран- 
цуску п епглеску. Написа.1а је ве11 вип1е дјела о на- 
родним везовпма, а у њима свраћа на се паасњу особито 
„Лексикон" у седам језика, којп јс пзда.1а босанска 
влада (стр. 6-10, са 600 слпка) у сврхе отнографске. 
Ова млада дама спада међу наЈинте.1игентније Ју- 
гословенко, бавп се п етнографијом, а њезин госто- 
.Ђубни дом у Сарајеву приказује комад словонске и 
пдејалне атмосфере. Супруг јој је родом Пољак, чп- 
новник код суда. Гђа Јслпца пма красну збирку па- 
роднпх везова (600 комада), којс сабира више од десет 
година. 

Почетком двадесетпх годпна настаде ме1)у бечкпм 
етнолозпма ве.1ики интерес за моравске и словачке 
всзове, особито у задрузп антрополога п међу члано- 
впма дворскога музеја. На југословенском тлу пздао 
јс иаш земљак Ћ^еИ^асћ орнаменте српскога веза, а 
у бугарском Зборнпку пз.1азилп су бугарски везови. 
Богату збпрку српскпх и хрватскпх везова има и 
профосор Вукасовпћ у Дубровнику, како из дјела гђе 
Беловпћ-Бернациковске сазнаЈемо. 

Сппс ове госпође износп питања ове струке на 
пачии знанствен, а занимаћо у првом реду људе, који се 
баво народописнпм студијама. То јс огромно врело 
опсежнога знања та књига гђо Је.1ицс, а мв1)у пита- 
њивга пма п дос/га крптпчппх. СписатсБИца за«1ази 
далоко у старпну, куда јо мамс почецп орнаментике 
у опћо, а словенско напосо. Иза тога она рода по- 
главл>а овако: о народном српском декор. стилу, о 
иозп.1>ачкпм тохникама, о народној ко.1ористпци п на- 
родном бојо1*>у. Ирло су заппм.ЂПви цитати и докази, 
којпма она расвјетл^ује опа пптања. 1Још.1>едњп од- 



Бр. 4. 



1907. БОСАНСКА ВИЛА 1907. 



Стр. 63. 



ејек посветила је врло занимљпвој символистпци у 
иар. орнаментици јуж. Словена. 

Ауторка је ванредно начитана не само у струч- 
ноЈ литератури, него и у лијепој књизи у опће. Врло 
спретно употребљени цитати из белетристичне п пз 
стручне литературе, — то је особита одлика ове шту- 
дије. Нешто налик на то нећемо нигдје лако наки. 
Дје.10 гђе Јелице наћи ће и у нас Чеха, Морављана 
и Словака много читалаца и штоватеља, побудиће на 
многобројне расправе и студије, а одЈвк ће му бпти 
богат у свим гранама ове струке. Чим се појавило, 
навукло је пажњу на се, па му за то и ја посвећујез! 
чптаву опсежну студију, нс само у чешким, него п у 
њемачким листовима. Хтио бих изнпзатп великп број 
њезиних цитата. али се морам, простора ради, ограни- 
нити само на некоје." (Цитира стр. 66, и 212^ 213, 
240, 247. и т. д.). 

Ми са стране наше овој стручњачкој оцјенн из 
тако познатога и СЈајнога пера имамо додати, још ово: 
ни у ЈедноЈ српској школи не би смјелп бити без 
овога издања наше Српске Матице, јер ће и наше 
учите.Ћице о с о б и т о одатле моћи црпјети корпсти у 
своме школском раду. У дјелу гђе Јелице говори 
она и о овоЈ својој [^адњи „Називље из ручнога рада"" 
коЈу „Н. Васп." доноси; па с тога и на то упозору- 
Јемо. (Уредн.). 

Ж. 0. Дачи1|, Београд у служби туђину| јавно 
предавање у корист кола српских сестара, пздање 
уредништва „Народних Новпна**. Бсоград 1907. год. 
Осмина, стр. 20. Цена 50 п. д. 

Биоград, престоница српскс краљевпне, средиште 
ппјемонта, из дана у дан, пз године у годину, губи 
овој национални тпп и поотаје, попут већпне осталих 
европских престоница, интернационални град. Њега 
поплави туђинштина, те му даде сасвим други ка- 
рактер и облик. Па не само то већ га та туђинштипа 
много стаје, јер га убија с двије страпе: с моралне п 
материјалне. У колико је туђпн преправио лијепи 
српски Биоград, у колико је тај туђин напакостио 
овој српској престоипци, шта је он од свега тога до 
сада изгубио и шта ће пзгубити, ако се овоме злу не 
стане што прије на пут, — то је све лијепо п тачно 
разложио вриједни и чувепи биоградски професор, 
уредник „Народних Новпна" и секретар на српском 
универзитету у Биограду, г. Живојин 0. Дачпћ у 
овом своме предавању, коме наслов горе псписасмо. 

Прсдавање је занимљпво и од интереса, те га 

препоручујемо читаоцима нашег лпста. Технпка је 

књнзи одлична, а цијена је умјерена. Може се добити 

код писца у Биограду. 

Србољуб Љубибратнк. 

ГласниКу српског друштва за дјочју пспхологиЈу, 
уредник Сима М. Јеврић, учитељ у Биограду, излази 
у двоијесечним свескама по 2 табака обпчне осмине. 
Бпоград. Штампарпја Давидовић. Свеска I. и II. 

У току прошле године у Биограду је основано 
друштво за дјечју психологиЈу, а то друштво ево гдЈ'е 
Је покренуло и свој орган коме натппс исписасмо. И 
у друштву и на органу (листу) раде прпзнате снаге 
из професорског и учитељског кадра, те му то служи 
као наЈбол>е јсмство за првпоруку. 

Оваквих установа има већ наравно на западу, 
па ево гдје смо и ми похиталп да у томе много не 
заостанез1о. Основ овоме покрету (проучавању мале 
дјеце са психолошке стране) отпочет је у Америци. 
Педагогија је нова наука. Њеним свестраним проуча- 



вањем и усавршавањем, унапрпједиће се п педагогиЈа. 
То се тек у наЈновије вријсмс увидјело (и ако су то 
предвиђали неки филозофи још у средњем вијеку), па 
се тим путем пошло. За образоване је родитеље 
доиста племенит и занимљпв посао, проучавање жи- 
вота и рада (или духа и дзгше) својје мале бебе, од 
дана рођења, па до поласка у школу, п даље. Само 
таквим проучавањем моћи ће се васшггање код дјеце 
правилно и обазриво пзвести. А како пак треба 
ма*1у ДЈецу, с тог гледишта проучавати, на шта све 
треба прп томе пазити, и т. д. — то се свв излаже у 
овоме листу, те га за то искрено препоручујемо сваком 
образованом родитељу. 

Цијена је листу 2 динара годишње. А редовни 
ч.1анови, коЈи положе 3 дин. на име годишњег улога, 
добивају лист бесплатно. 

Лист се уређује лијепо. Особито нам се свиђа 
одлична техничка страна, која нас подсјећа на неке 
француске листове, што је ријеткост у нас. ЦиЈСна му 
је нвзнатна, те га у толико лакше може сваки прет- 
платитп. Претплата се шаље: уреднику — Биоград. 

Србол>уб Љубибратић. 



Књижевне и културне биљешке. 

Срнска Књижевна Задруга Глишићу. Мјесто 
вијенца на одар члану своје управе покојном Мило- 
вану Глпшићу уписала је Српска Књижевна Задруга 
српску мушку школу у Дубровнпку за добротиора. 
Тако ће Српчад у Дубровпику увпјек посјећати по- 
вел>а и Задругина издања да је у њпховом граду 
умро српски књижевник Милопан Глишпћ. УЈвдно јс 
задруга дала 26. јануара седмодневнп помен у сабор- 
ноЈ цркви у Биограду. к. 

^11,ариградски Гласиик". Смрћу Косте Групче- 
вића в.1аснпка „Цар. Гласника" престао је излазити 
оваЈ Јвдини српски политпчкп лист у Отоманској ца- 
ревини. Сада послпје годпну дана почпње опет изла- 
зити у Цариграду у истом облику и величини, као и 
у пстом правцу, под уредништвом г. Стојана Клпета- 
новпћа. Цијена је лпсту на годпну 40 гроша или 
12 дпнара. К. 

Награда за школске књиге. Великп З^правни 
и ПросвЈстни Савјет у Сарајеву расписао је награду 
за Историју п Земљоппс у основној школи. Награда 
ЈС 600 круна за сваку књпгу. Обадвпје књпге треба 
да се наппп1у за трећп п четвртп разред српских 
шко.1а у Босни и Херцеговпни. Историја треба да 
буде са сликама, а Земљопис треба да пма засебне 
карте Босне п Херцеговине п српских земаља па Ба.1- 
1гану. Рок Је стјечају до 1б. августа 1908. Награђенс 
књпге пре.1азе у својпну Великог ПросвЈСтног Савјета. 
По нашем мпшљењу ово је мала награда за те књиге, 
особпто кад се узлге у обзир да ће Савјет извући 
десет пута то.1ику сум\'. За то је треба.1о ппсцима 
датп од сваког издања по нешто. 

Скупштина Добротв. Задруге Српкиња у Сара- 
јеву. На Три Јерарха одржана је четврта редовна 
скупштпна Добротворпе Задруге Српкиња у Сарајеву. 
Пресједавала Јв друштвена вриједпа предсједница гђа 
Је.1ена Самарџпја, која је п отворила скупштпну. 
Тајпик Стево Марковић чптао је извјештај о раду 
задруге у прошлој годпнп, по коме се видп да је 
одбор жпво радпо и показао сјајан успјех. НаЈглавнпје 
је оснивање ђачке трпезе, која дивно папредује. Ове 



Ст^. 



64. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 4. 



годпне Д])у111тж» осннва још и радничку школу, за 
коЈу је одредило 2500 круна. Прихода јс бпло 22.585 
круна а ове годинс задруга сс пада п бо.Чзем одзпву 
п ве11ем приходу. 'Ла. тим Јв прииовл^ен- и проширеи 
одбо[^из кога су пступиле чстпри, а изабрано је јоп1 
12 ини1]е замјенпце. Од иових у одбору су: гђе Ми- 
лснаЧ^^спик, Ната.1пја ЈојкпК, Лена Ковачевић п 
Лекса Крешталпца. ЗамЈсппце су гђа Савка Петровик 
и Милепа Калуђерчпћ. Осталпх осам госпођа пома- 
гаће око ђачке трпезс и радничкс школо а то су: Јока 
Јефтић, Мара Васиљевић, Сара Одавић, Мпла Травањ, 
Крпста Луцпћ п Мпла Укропина. 

Добротвор ђачке трнез«. Наставник учите^Ђске 
школе и тајник „Добротворне Задругс Српкиња у Сара- 
јсву" г. Стево Марковић д(»бпо је паграду од задруге 
за сво] досадашњи рад код задруге у пзпосу 300 кр. 
Марковић ЈС сву ту награду пок^тонио ђачкоЈ трпезп п 
тиме постао првп добротвор овс врло корисие установе. 
Истичемо ово за прпмјер осталим пмућним Србима, а 
Марковићу пристоји свака хвала па тако племенитом 
дару. 

Друштво ^Привреда''. Почетком фебрз^ара састало со у 
(.'арајеву више српских прпвредпшса, којп су одржа.тп двпјс сјед- 
ннцо п на њпма претресалп о свп.ма привреднпм стварпма у Боснп 
п Херцеговинп. Као ]Ч)ст био је пваслашпс „Савеаа Срп. Земљорад- 
ничких Задруга** у Војводпни г. Л. Хорват. ( једницамаје пресједавао 
др. Нпкола Стојаповпћ, а референт је бпо Шћепан Гр))Ић, лро- 
фесор. Привременл одбор ва оснивање прпвредног друштва изнио 
је свој рад, а ва тим се расправљало о свсму, прп чсму је говорило 
више говорника. Зак.1>учено јо да се друштво чПрпвреда" оснује 
на хуманој основп са нај.мањом чланарином. Прпврсмени одбор 
проширен је са још петорпцом члапова и он ће парадити правпла 
ц бринутн се да се пгго прпјс потврде. Осппвањс ова1ч'ог друпЈтва 
бпће од лсЈДОглсдмо ^ео^шсти ва. сршат иарод у овнм млслама, јо^) 
ће се оно бринути аа све привреднс стварп, а нарочпто ва Земљо- 
раднпчко Задруго** п Занатлијска удружења**. Њпх ће Прввреда'* 
огипватп п помагатп, а „Занатлијска Удружења** основаће својо 
штедионце, као што смо п ми увпјек пропоручпва.гп1. 

СрПСКО Тргоцачко Удружење. На сједппцама српских 
прпвредника повела се жпва дебита о оснпвању .,(.^рпског Трго- 
вачког Удружења" аа сву Босну п Херцеговпну. Леднп су мпш- 
љсња да со п оно осмује на акцпјо, па да ва пеколико година 
сгвори велики капптал, којпм бп помагао трговпну п вапаго, а 
другп гу да се оснује на хуманој основп. Зак«1»учак нпје ство- 
рен, иего је паабрат прпвремонн одбор, којп ће створитп правила 
п донијетп коначан аакључак. У одбору су: Дпмптрпјс Кочовић, 
Перо Шаптпћ, Васо Крал>свић, Михо Пеппсо, Шћепап 1{арошчпћ 
Свст. Митриновпћ, Никола Цикота, Перо Стокаповпћ, Илија 
.Ћубпбратпћ и Мпрко Са.марцпћ. Сад се тек почело раднтп како 
треба, а ва свс пма ге иахва.1итп органпаацпјп. 

Историја српгко-бугарског рата. Иаашла је п.] иггампс 
п раааслата је свима претплатнпцпма пова кии1га: Историја 
српско-бугарског рата. Књига прва од Ппрота до Слпвнце (са 
једном карто.м бојпшта). Друга књпга „Од Сливпице до Пирота" 
ушла јо у шта.мпу п раааслаћс сс свп.ма претплатницпма чнм 
буде готова. У њој ћо бити овн оде.Ђцп: 1. Другп дап Слпвпичке 
Бптке. 2. Трећп дап Сливпичке Бит1се. 3. Од Сливнице до гра- 



ниие. 4. Наново на српско-бугарској гранпци. 5. Пов.1ачење Срп- 
ске Војске са границе. 6. Несу^^ена абдикацпја Крала Милана. 
Ппсма п те.1еграни Краља Мплана, Краљице Ната.1ПЈо и Милутина 
Гарашанпна. 7. Први дан Ппротско битке. Н. Други дан Пнротске 
Бптко. и. Пиротска Би11са по бугарскпм паворима. 10. Тпмочка 
војска под Бидином. 11. Одбрана Нидипа по бугарским паворима. 
12. Крптика целог рата. Полптичке п стратешко погрешке. 13. 
Тактпчко погрешке. Сабирањо п сума. 14. Политпч|са радња од 
прпмпрја до вак.Ћучсња мира. За пово претплатникс имамо јоп! 
егвемп.1ара од црвс књиге. Цена јс ва обе књпгс 12 динара. Мо- 
.1И.М0 ону госпдоду, која су п.1ати.1а само прву књпгу, да похптају 
са пп1.1>ањем прегп.1ато па другу, јор пм се пначе ова но може 
пос.1атп. Госдоду скуп.1>аче претплатника пв војске .мо.1имо дн 
уродно ша.'ћу својо месечне отплате, како би иа врсме добп.1п 
и Другу књигу. 

Ив новинарства* У Биограду иалааи нов ом.1адннскп ра- 
дикални .1ИСТ „Побједа" и лист црпогорске емиграције ^Домовина". 
У Мостару аапочео јо од нове године В8.1ааптп хрватскп [»аднпчкп 
.1ИСТ „Нас1п1^ка Оћгапа'', која валааи двапут мјесечно. Одлично 
уређивани српскп .1ист »Народ^В^у Мостару и8.1а8и сад двапут 
иедЈељно. 

Нове књиге и листови. 

Десет ироновеДНу од Јована Д. И.и|ћа, свештеника. Књига 
друга. Бооград, штампаио у п^тампарпји „Досптије Обрадовић'', 
Чпка «,Ћубина ул. бр. 8. 1908. Дијона 50. н. д. 

8тг1 шајке Ја(^ог1€% 0(1 Ога. А1екбапс1га М11гоУ1ба. 
Тгесе 12с1а11Јо. 1Ј 8р1|1и, 1)Г2о1. „КигосЈпс Тјчкаго 19()7. Цијона? 

Неколико иравннх о<^нчаЈа н ноЈиова у (ЈеверноЈ Дал- 
маццјНу од 1)га. јиг. А.1оксаидра Мптровнћа. Прсштампано пн 
Архнва ва правне н друштвене науке. Всоград, ..Досптпјс 
Обрадовпћ" штампарија А1^е М. Стапојевпћа, Чнка- .Ђубнна ул. 
8. 1907. Цијена? 

^НЈМИН Ч^^риновнку књига прва(1ћ13- 1вЛ)1, пжппсао Др. 
Мпх. Гав])иловић. Иадање иа.^^ужбпнс И. М. Ко.1арца. 1>со^)ад, нова 
пггампарпја ,Давпдовић'' - Дечапска ул. бр. 14. .Ђуб. М. Давн- 
довића, 190К. Цсна 6 дпнара. 

ИсторцЈа Српско-Бугарског рата 1885. 1сн>пга прва од 
Ипрота до Слпвнице. Иаппсао Др. Кпадан 'Бор}^евић. Ивдање ва- 
д^"жбинс И. М. Коларца. Боо^>ад, 1908. Иова штампарнја „Да- 
видовић''. Дечанска у.лица бр. 14./]>уб. М. Давпдовића. Цпјеиабдпн. 

Вока, г.1асппк ва опће пнторесс Бокс.1>а. Ивлави у Котору 
сваког четвртка. Издавач Др. <[>. Лаваровп11, одговорни урсднпк 
Др. Р. Сарде.1ић. Го^пшња 1џ|јепа: 12 круна, на иновемство И> 
франака. Лпст јс вр.10 добро урс^тсп п пггампа сс на читавом ве- 
.1ПК0М табаку, од 8 страна. Може сс пајтоплпјс препоручитп 
сваком. 

Кнка, .ппст аа ша.1у, аабаву п прпкуп.1>ањс пародних умо- 
творпиа. И8.1а8и у Нишу (С'|)бпја) свакс пе,\је.1»с. Година IV. 1Јла- 
сник п одговорпи уреднпк Мпјаи.10 Ј. Оцоко.1»ић. Годпп1ња цијепа 
»а (^рбију: 6 динара, а ва другс вем.ЂО 8 франака. Ово је поред 
Прача, један од иајбо.Ћпх ша.1>пв11Х листова, тс сс може најтоп.1нјо 
препоручити чптаоци.ма. 

Српске народне нгре иа Боспе п Херцеговпне. Скуппо 
Лука Ј^рђиК-Бјолокоспћ. Ив и. књига Ктнографског Зборника 
Српске Кра.Ђсвске акадол1ИЈе. ]>еоград 1907. 



^Восанска Внла^ ивлави у Сарајеву три пута мјесечно; сваког 10., 20. п 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србији 10 дии. Ђаци, учвтељп 
и подофицирн добнвају лист ва 6 круна а се.1>ацп ва 4 кр. Иротплата па кра.1>евпие шал.о се на г. Мпхајла Р. Ичпвковића, трг. у Београду. 

СА/Џ*И\АЈ: Лјесме: У Иетинм ио/1н.уа, од Дим. Мптриновића. — Прииовијетке: 11п.тжа}иик\ од .Јан1са М. Иссе.1инов11ћа. — Ин 
,1е>К1ЈрСЈПвуу од Тасс .Ј. Ми.1енковића. — Иесео момак, од Бјернсоиа Бјсристјериа, прсвео Нико.1а (/тајпћ. — 1[ош.м\^њн оемијех Орсшни. 
Галијаиска .^егенда, превео /Кив. М. 1*адосавл»ев11ћ. - Поцнч^ : Сјтскн ипро,^, (),л, Др. Спме Тројановића. — Фнлозоф .Чарк-о АЈ/ре.ЈнЈс, 
()д Дпм. Мптрпповића. чита,/ачкој нуб.^нкјн, иаппсао Иера (■. '1'а.1стов. — Српск'е народне умотаорине : Сарајчнг/е, ш1би.1>. Ма- 

рица .'1Јубпбратпћ-Перовић. 1\раворо,ц, пар. прича пн Лвижда, наби.ћ. Хран. . Ирибаковић. - ,/нсшак. 



Иласнкпс и уреднпк Ннкола Т. КашНКОВИћ« Иехливануша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дионичка штампарија^ Сарајево. 



Врој 5. ОАРАЛЕВО, 20. февуувра 1908. Год. XXIII. 



ПОП СТЕВО ТРИФКОВИЋ, 



Дрхтавом руком II сунним очпна Лиљежипо у овој црној свежи једно сви- 
јст.к) II дично пме, поанато ппц^ом поносне Босне и кршне Херцеговме, па п 
пзпаи уских т-рани^^а ових, познато и популарно V свима српским звнљама, н то 
јо [|ме нашег старог друга п пријатеља попа Стеве Трифковпћа. 

Тужни глас о гг,еговој смртп одјекн\'<) је на све стране п дубоко потресао 
сив српски народ, а нарочпто оне, који су по8нава.1и велпчпну духа, племенитост 
срца и ријетку његову истрајност у раду ;»1 свој парод и његове светиње. 

Без великих школа, својим маром и т|)удом, издигао се покојнп поп Стево 
изнад многих својих другова свештеника, а својом сталногаћу п карактером, својодт 
очајвом борбом противу сплнијег и јачег непријатеља, сијпо је међу свештенством 
као лвијезда данпца међу осталим звнјеадамн. 

Велика су п многа његова дјела, свп^етла п узвишена, као што бијаше п 
дух Јвегов, који је увијвк тежио за слободом, правдом п истином. Због тога бијашо 
истакнута н маркправа лпчност, коју су власгн често прогониле, па п са бла- 
жујске парохијс сплом бајонета свргнулс п отјерале. 

Алп покојни поп Стево нпклда, па п у најтежим п најцрњим данима, клонуо 
није, него је вавда стајао на бил.ези као рпједак и јединствени примјер и јуначкп 
је одолнјевао непријатељу. 

И тај непобједиви див, гај челик карактер, о којп су се ломиле силне буре 
и таласи домаћих невоља и људске незахвалности, почео је полагано венути п 
тропшти се, док нпје пао V постељу, са које се пије ни дигао више. 

И ако смо се надали, и .ако смо свакп дан очекпвали тај кобни час његове 
смртп, ипак нам је свима гешко, прегешко, а најтеже њег-овта ближим прија- 
тељима [| друговима. Сви ронимо 1'орке сузе за тако уаорним сином српскога 
народа, на тако вриједним и рпјетк-пм свештеником, за тако мудрим и узви]пеннм 
во^ом народним, иа тако даровитим полптпчким и књижевнив! радвиком, коме сви 
пд срца желнмо на небу рајско насеље, ме1ју нама вјечно спомињање. 

Слава тп оче Стево! Покој тп српској дутпи! Бог да те прости и помилује! 



Отр. 66. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 5. 




Јанк« М. Веселнновик. 

Полажајник . 

(Свршетак). 

V. 
^ође п зима, насташе празници. Све 
дотле могло му се да се склања, 
али кад дођоше божпћии празнпци, 
-^ не може му со на ино: стаде да 
спрема печенпцу. Ту га на^)е Ненад 
баш кад је печеницу наставио: 

— Помаже Бог! — рече му. 

Он плану, смрче му се пред очима^ али 
се прибра и отпоздрави га. 

— Где си ти, море? 

— Ево ме. 

— Видим ! А знаш ли ти од кад се нисмо 
впдели? 1Т1та ти је?... 

— Није ништа, имао сам посла. 

— Каква посла кад ми кажу да си био 
ту, у селу? 

Он не одговори ништа. 

Ненад седе крај њега на једну гламп^у. 

— Бога ми, љутим се на тебе! Кад је 
то било себе кад се посљеди^п пут видесмо! 
Траисио сам те сваки дан! Па имам и да ти 
се хвалим, море? Женим се.... 

Њега подиђоше мравци^ капа му паде 
с главе. 

— Женим се, узимам Љубицу Радоми- 
рову. Сад о празницима ћемо и на проше- 
вину. Не могу ти казати колпко смо весели, 
па ми криво гато и ти ниси снама! Љубица 
ми рече: да си је и ти питао би ли за тебе 
пошла, али ето, ја пре пожурио!... Ко пре 
девојци, онога и девојка! Него, наћи ћемо 
ми и теби цуру, знаш Марту; .Ђубица ми 
вели да је добра као добар дан.... Али шта 
је теби? 

Велисава као да подузе стотршу бесова, 
он скочи као махнит, упаде у кућу, и док 
се Ненад од чуда окретао, на једанпут загрме 
пуцањ и Ненадова рука клопу... 

То би у тренутку. Док Ненад дође себи 
Велисава већ не беше ту... 

Осетивши бол, а видевши и крв, Ненад 
скоро побеже кући, не знајући ни шта је било 
нп ко га раш^! 



А Велисав у оном бесу докопа се плота, 
па с пушком у руцп, право кмот ^Гпћпној 
кући. Кмет Мића паш је подстпцао ватру 
око печенице, па кад га смотрп, насмеши се. 

— Гле Велпсава! А откуд ти? — Које 
добро?.... 

— Нпје добро! — Рече Велисаи. 

— Шта, болан? 

— Убио сам човека... 

Кмет се укочи и погледа га разро17ач(чп1М 

очима. 

— ПТта рече?! 

— Убпо сам Ненада! 

— Ама шта говоршп тп ? ! 

— Убио сам Ненада!. .. Из ове пуппсе 
убпо сам га, и ево тп долазпм да јавим, ти 
си власт!... 

— А кад сп га убпо? 

— Сад, овај час пдем од куће. 

— А где си га убпо? 

— Хгод моје куће. 

— А зашто? 

— ТСад Љубица нећо битп моја — нока 
не буде ни п^егова ! Чувши вику у дворпшту, 
укућани се искутпппе око п»их. Тгмет га по- 
гледа некако чудновато па рече: 

— Младоне, пдп ми дозови Јефту пап- 
дура. 

Младен отрча, а кмет се опет окрено 
Велисаву. 

— Ама, збиља, говорпи! лп тп пстипу? 

— Истину! 

— Их, мој СЈшко! Тешко теби! П1та си 
сад од себе учинпо! А да то нијо било не- 
хотице ? 

— Није, хтео саЈм! 

Кмет га испитиваЈпе од сваке руко. ТТз- 
најпре му то изглодаше новерпца, али Иоли- 
сав говораше тако убедљиво, да му се мора- 
ше веровати. Кмет Мића у први мах но 
схваћаше све то, алп кад доТјо соби, он со 
распомами па стаде викати. 

Тек што Јефта стпже а оп онако љутпт 
заповеди осечно: 

— Вежи га па терај суднпци! А тп 
Младене, иди мп зовп Ивка п Степана! 

Нијо прошло пп пола сахата а кмет Мпћа 
већ беше код Ненадове куће. Сроћом Ненад 



Бр. 5. 



1908. ВОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Отр. 67. 



бсчпе само ран>еп. ЈВегова мајка већ беше 
дозвала Аи1;у травару, ге му зауставпла крв 
п превпла рану. 

Белпсава од суднице сп])оведоше у среску 
канцеларпју, где га то вече оковаше. 

Тако свапу п засеоку П . . . црн Божпћ, 
јер ппко не могаше бптп онако весео, од 
како је на тај догађај чуо, нитп се онако ве- 
селптп као пгго се пЈзе веселпо. 

VI. 

Велпслав је само па једно јадпковао : тпто 
нпје убпо Ненада. Нпје га се тпцало нп 
псле\)ење нп су1)еп.е, нп колнко ће бптп осу- 
1^ен, нптп 1НТО ће му нмап.е на т})ошкове 
отпћп — све је бацпо на ^грану. Један 
једпнп бол тпп1тао је дупху п.егову а тај је: 
^Велпсаве сврпгпо сп — Ненад ће уиетп опет 
/Нубпцу!" 

Све је п[)и;п1авао: товарпо је на себе п 
оно што нпје, као: да се два трп пута нрка- 
п.пвао да га убије, п да му се све пзмпцала 
прплпка, док му ето сам не дође под руку. 

('удовп га осудппге па осам годпна ро- 
бије. 

И спроведоп1е га да пндржп, а пмап>е му 
оде на трошкове судске.... 

Сад он отпоче ;кпветп другпм ;кпвотом, 
страшнпм жпвотом, робијашкпм. Мемла од к-а- 
:вамата, уло друштво робпјан1ко, ланцп, те- 
ретан посао, муке, батпне, ирезпран>е п 1Т1у- 
гпање светскч), све то паде на његову душу 
као олово. 

Томе да додамо јоп1 п глас да се * Ну- 
бпца удала за Ненада, да су срећни, да му 
кућа напредује, да га у селу сматрају као 
ваљана и поп^тена човека. 

То га уби са свим. Омрзну на све: п 
на Бога, који је толико неправедан, п на 
л>уде којп му и пначе беху мрски. Огугла 
п батине, п гвож^ђе, п мемлу п Ј^ад, и смрад; 
никоме се није тужио; нпкога ни ;т нгго није 
хтео молити, шгги коме шта помоћп — по- 
вукао се у себе, сам је са собом говорио, 
сам се себи заЈ)пцао да ће помутпги срећу 
Ненадову, па да би не ;внам пгга било! 

— Та доћи ће ва.Ћда дан да п ја п;-Јидем 
одавде ! 



И тако су пролазилп данп пуни чаме п 
мржње. Најмилија му беше мисао како да 
Ненаду живот загорчи, па се само њом и 
бавио.... 

Он никога 1шје волео, па пије ни тБега 
нпко. Сви су га мрзели, па гледали како да 
му напакосте. Он је трпео сва понижавања, 
презп])ућп оне који су га понижавали. Није 
се бранио од кривица што су му пх под,ме- 
талп, примао је казну као и хлебац. 

Р1 происиве таким животом пуних П1ест 
година. Мплост владарева о крсном имену — 
ослободи п п^ега робије. 

VII. 

Баш је било у очи Божића. Страпша 
зимска ноћ. Као да небо оће земл>у да 
упропасти, па послало све вихоре и нечасне, 
да своја чудеса по њој проспу... То је ујед- 
начило тамам од неба до земље, па само бпје 
у очи. Нигде жива створа на тој мећави, све 
се сакрило и побегло: и тица у дупл>у и пас 
у кочину. 

Једини Нелисав грца по дебелу целцу, 
једини он дао се на посао; једина мржп>а пе 
презаше ни од Бога ни од ђавола! И у крво- 
•лседном звеЈ^у моженг СЈ^це наћи, алп у човеку 
П1ТО мрзи никада' 



■ • • • • 



Он је посртао, падао и опет се дизао. 
Ипгао је корак напред, а два пазад, ал је 
тек п1пао. До ;воре мора стпћи кућп Не- 
падовој, мора окрвавпти п>егову чесн1П^у и 
печеницу, па ма се против п>ега п сами Г)Ог 
заклео!... 

Мећава је беснила до пред саму ;^ору, 
па онда попусти. Он је корачао сав ознојеп 
и испрвбијан, са срцем пуним жуди.е за 
осветом : 

Ама заЈ) и овај Божић да му про^е онако! 
Не, не, неће!... 

Иа се зигши у п,едра и ту напипа пи- 
штол>, 1;оји је био напуп>ен, потпуно спреман 
да угасп живог човечји. 

— Јоп1 мало! — узвикивао је. — Јоп1 
Мси1о! Стићи ћу кад треба!... 

И опет је напрегао сву снагу.... 

Иећ је впдео кућу п свећу, што светли 
кроз малени прозорчић. Само јоп1 неколпко 
корака и его га на прагу кућном. 



Отр. 68. 



1908. БОСАНСЖА ВИЛА 1908. 



Бр- 5. 



И напреже се, прескочи плот и у^е у 
двориште. Ту, кад је био при крају 1Ц1Л>;1, 
свога, кад рукама могагае прихватпти зидове 
беде кућице Ненадове, нададе га снага .... 
Осети неку лаку несвестицу, која га занесе и 
он се прихватн за зид и наслонн главу на љ, 

Кад је себи дошао, осећао је како му 
бурно бију дамари. Али је V исти мах осетио 
п таку немок, да не може ногом маћи... По- 
куша један пут, друтн пут — не може! Не- 
свестица га опет обузе и он се опет на- 
слони.... 

Колико је тако стајао нн сам не ана1)аше, 
тек га прену разговор из тога полуона. Он 
позна^о.е »^Јубнчин глас како тепапЈС детету: 

— Ходи Радо, срце моје! Како те је 
мајка лепо ноћас саилла!... 

— А шта си сашала'^ — упита је Нснад, 
који се обуваше. 

— Сањам као да је дошао Ведисав, па га 
узоо на крило, па му тепа и ма.чн га : 

Он прену на ту њену причу и принесе 
главу ближе прозору. 

Весели Велисав — рече Ненад. П1та ,ли 
сад ради. 

— Мора да му није добро? Но допада 
ми се што сам га онако весела саЕ1>ала. Зна1и, 
бно је весео као некад, па се смеје, смеје, 
закоцеве се од смеја! 

— Веселнвк ! Вала да ми га је још један 
пут видети. иа не бих жалио умрети ! Ако Бог 
да, те до^јО, ја га не пуштам од себе. Кво му 
куке и иман>а и свега!..., 

— Па ћемо га лепо ожрнити и окућити! 
Сиромах! Мора да онда није био присвести! 

— Несрећне је ћуди и то му доп1ло 
хака глави! Нисам знао шта му је, пе бп од 
свега тога ништа било! — вели Ненад. 

Велисав осети како се нешто миче у 
грудима његовим. 

— Кад би Бога нешто чику_ довео, мајо! 
1>ече дете. 

Велисаву ударипге сузе, кад чу шта дете 
рече. Он осети како се непгто лвдено то1ш у 
грудима његовнм. Нека нечувена снла повуче 
га прозору н он привири. Вндо нх ове тројо 
где седе и разговарају... 



И, чудновато! Срце га повуче тамо, н-нма. 
То не беху вппге за њ мрска лнца. Он видс 
и опет оног добричпну Нена^га, којп га је то- 
лико пута прнтишкавао кад бн плапуо; вид« 
оно мило лпце Л>убичипо, оиако нсто добро- 
душно као некад.... Он оступи од прозора. 

У тај мах забруја нешто н днжо ос над 
п.им као као, То јекну звоно са звоника оздо 
из села.,.. Полнпге га сузе, полетп вратнма 
и отворн пх... Из собе со појапп .Бубица са 
свећом, рекавши гласно на вратпма: 

— Поранио полажајнпк! 
А њему се оте из уста: 

— Хрнстос сеЈ^оди! 

.Бубпца викну од нзп(.'на1јен.а. Пзе1ч»» 
глас окаменп је: Ненад на т.1Ј поздрав нзлоте 
и викну: 

Велпоаве!... 

После неколнко трснутака посу га .1зу- 
бнчина рука ишеппцом и кукурузом, љ он 
приђе огњишту. докопа прего])елн падп.ак и 
поче њиме кресати ватру, Варнпце су прскале 
око њетове главе, а сузе му лише из очију 
док грцајући говорап1е: 

— Оволико здравл.а!... Среће!... Бсјп!- 
ћета!,.. Напретка!... дај Боже овомо дому!,.. 
— Подржи га, Боже, н удржп оволико го- 
дпна!.... 



Таск Ј. Мнлинковнћ, јкограл. 

На дежуретву. 

(Иа Таспног Диеввика) :-^— 
(Свршотак). 



ма.,.. Пиа... Јест... Има... И ја бих рекаи 
настани жандармеријски каиетин '/Кнпан. 
Има скакојакнх чудссн. Овн људи учењацн 
то не прнзиају, алн да ваи и ја нрнчак! 
нешто. Све еам то мојнм рођснпм очниа 
вндео. Тако мп оно мојс дете жнвело. Ама 
тако сам све гледао, као што сада овде, ево, вае глсдам. 

— Дедер... Дедер... шта је то — додаде радо- . 
зна.10 члан '1аока. 

— Бпо саи онда још нарсдннк . . . Одређен на 
с*1ужбу овде, у главној полнцији. То је било, чекајто 
да ваи кажсм, јсст. то је би.10 под управннком Бар- 
ловцеи. Бнле су н онда оне исте апсанс пспод ;1дан.а. 
Онда је бнло мање хацсеника, није као оио сада, па 
смо одрс^ивалв само једнога шн.11бока, обачно долс 



Вр. 5. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 69. 



па кратима, на излазу у дворпште.... Једнс године, 
биће баш пред убпјстко блаженопочившег књаза Ми- 
хајла, некако с пролсћа, почеше се тако вечером раз- 
носити којекакве прпче међу лсандармима у караули. 
Јодан, па и другп, па и трећи шиљбок уверавају оне 
остале, па и кунијаху се: да се доле у дворишту 
свакога петка око по ноћи јавља некакав дервиш. Вело, 
ником нпшта нс чини, него пређе преко дворишта, 
па га нестанс онде на брржуљку, који ето и данас 
овде у авлијп постоји... Жандарми доставе то и мени 
као старешини. Они мп се куну, а ја их грдим што 
су слаботиње, те у то верују. Алп када сви навалише, 
реших се онда п сам да се лпчно уверпм... 

— Море има . . . има некога ђавола, Боже ми 
простп — прекиде га члан Мплоје, па заврте онако 
главом.... 

— Хоћу, баш, рекох, да видим и сам — настави 
капетан Живан. VI када би први петак, сиђем и ја 
доле код апсана, па станем баш на вратима уз шпљ- 
бока. Лепа меоечина. Обасјала цело двориште, па миш 
да претрчи видео бпх га. Чекамо тако ћутећи. Пзби 
једанаест на Великој школи. Изби пола. Изби три 
четврти, алп баш, онај час, пре него ћс наићи поноћ, 
отворишс се као нека врата на оном зиду, спрам те- 
кпје, (турска богомоља, која и данас постоји на истом 
месту). И у двориште уђе човек — дервиш. Црна 
лица, дуге браде, у дугачком кафтану. На глави му 
пшљата капа, на дну повезана марамом. II а ногама 
јеменије. Под левом мишком носаше некакву књигу. 
И све као нешто мрмл^ајући уснама, пређе посрсд 
дворпшта. Упути се право на место где јс онај бре- 
жуљак. Ту изу Јеменијс, клече на земљу. И стаде се 
из оне књигс, окренув се истоку, Алаху молити. Све 
сам то, господо и браћо, мојим ро1)еним очима гледао. 
Кажем вам, била је месечина као дан, па сам лепо 
видео све његово, па и најмање кретање. Није трајало 
то, да кажем двсет минута, па се дервпш диже са 
тога места. Поклони сс још једно два-три пута, обу 
јеменије, па сс крену натраг оним тЈтим путем, оним 
истим кораком, како је и дошао. За њим се у час и 
отвори и затвори онај зид, као да је онде била ка- 
пија . . 

— Хе . . . брате . . . доиста чудо — додаде члан 

Ћока. 

— Сутра, сабајле, одем да видим оно место, 
где је дрвпш клањао, кад а*1 тамо трава угажена. Поз- 
наје се лепо како је- неко онде као клечао.... 

— Има брате... нечега... има..,- кажем вам... Има 
— додаде опет члан Мплоје. 

— Сутра дан, када је дошао управник Барловац, 
ја иза]^ем по обичају на рапорт. И све му ово овако 
испричам. Он Ш1 само рече: немој то другом казивати. 
Знам и ја за то... Па не нареди ништа. Али жандарми, 
прости људи, па причали то овом, оном, по вароши. 
Тек једнога дана по ручку зове ме Јанаћ, механџија 
из Турскога хана. (сада Империјал). Кад тамо одем 



затечем га горо у соби. Са њим некакав богати Тур- 
чпн, бег, који се, веле, враћао са хаџилука. Јанаћ ме 
престави њему — шта сам и ко сам. А бег ме онда 
замоли, Бог зна како, да га одведем и да му по- 
кажем баш оно место, где је онај дервтп клањао. 
Што не — Ја му учиним по же^тви. Доведем га у 
полицију . . . Сиђемо у авлију и одведем га баш на 
место. Бег јв онде дуже стајао, шапћући ва.Ђда неку 
молитву, па је онда и к.1ањао.... Још ми при одласку 
само рече, да онде мора бити укопан какав велики 
и м а м, а.1ахов угодник... А већ и ви знате, да је све 
ово земљиштс око велике пијаце било негда и турско 
гробље... 

— Ето... Јест... Да причаш то сад овим нашим 
наученим људима не би ти веровали. Још би ти се сме- 
јали. Будале једне. Ама има, брате, да се дешавају 
по свету чуда, па не уме то нико да објасни. Ја, 
право да кажем, верујем, да није то без нечега — 
заврши озбиљно члан Милоје. 

Погледам у сахат. Ноћ у велико прошла. Жан- 
дармске патроле редом долазиле, али не јављају ни- 
шта ново из вароши. Све је на миру. Београд спава 
дубоким сном. Ни оне патроле крај Саве и Дунава 
нема да јављају што — ванредно. 

Ја се први дигох из друштва: 

— Још мало, господо, па ће сванути. Карађор- 
ђевића нема ни ноћас да пређе у Србију. Мора да је 
то неко лажно доставио Козељцу (начелнику пожаре- 
вачком). Него, дозволте, да ја са дежурства иза})ем 

први.... 

Како је лепа зора на пољу. На небу се већ 
гасе звезде. „Уједињењс** је још отворено. Да попијем 
сабајле само кафу... Можда су се још тамо задржали: 
Татић, Брзак, Абердар, Виловски... Сигурно да је и 
Гига свратио на један само — мс^анж.... Лаку ноћ.... 
Или управо — сретно вам да Бог да јутро и дана- 
шњи дан. 

— Амин и у здрављу — додадоше капетан и 
чланови. 



Ч^г 



Монах Валерцјан^ М. Јошанвце. 



Судбина. 



Можда је горда судба хтела: 
Да будем мопах и аскет, 
Да осећања гасим вре.1а, 
Безумних страсти шумна дела, 
Полуваздушни, дивни свет; 
И да се смири бурни дух, 
Дух надахнућа и дух неге, 
И да ми јеком мазе слух 
Смирења кротког златне стеге; 
Да својом руком пишем тада 
Прошлости поему худу, 



Стр. 70. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр^ 5. 



* 






^\; 



И да по путу живота млада, 
Где се заносно дижс п пада, 
Идсм покоран њеном — суду!... 

И што? — Да лп је душу моју 
Кајања посетпла сен, 
У.тав у срце струју сиоју 
Пређашњих лета жив пламен? 
Је ли се горкп плач хорио 
Пред новом стазом духа мог? 
Је ли се гордп ум борио 
С решењем срца каменогг 

Казати?! Коме? Позно, касно! 
Нашто мучити савест? Грешно! 
Ћутати страшно... горко... ужасно 
А правдати се... безумно смешно! 

0, тако орао кад рањен пада, 
У вале морске, сека се тада: 
Веселог сунца, плаве лазуре, 
Куда је срчан могао да лети 
Пре свог пораза, пре слома буре, 
И мора... мора... пасти, умрети 
У игрп хладштх, дубоких вала... 

0, тако исто грешан и ја, 
Лишен женственог идеала, 
Коме је судба красоту да.1а 
И светост добра и страстп зла — 
Умирем за свет, за радости, 
За нежну ласку дивног лика 
И у мантију цспоснпка, 
Увих дух бодри, дух младости... 
— Умро сам за свет, лепи свет... 
Ја... суров монах и аскет.... 



"^1^ 



Умирем! У тихоЈ полуноКп 
У васионп влада мир... 
Зпезде, царпце бледе ноћп, 
('вечано брује кроз стир... 

Свршено све је! Грудп горе... 
Умире мпсао, елабп ум... 
На небу звезде тихо зборе, 
На земљп — песма, јека.... шум... 

А ноћ је тако светла, јасна.... 
И небо тако срећно СЈа; 
И гледећ поток жића страсна, 
На своме одру — гпнем ја!... 

И дух се бори... хоће жића, 
Хоће младости, среће храм... 
Ал смрт прилази — не да бића, 
Већ нудп гроба хладни кам! 

Како се горке сузе лију, 



Када се емртп П1ирп мрак; 
11 крв из срца, крв прсију 
Кад пшчезава евета зрак; 

И кад се губп вера, нада, 
Пропада смисао бпћа свог; 
И кад реч, ко мач огњен пада; 
Ах где је прапда, где је Бог!... 

— Умирем.., Видпм гроб леденп.... 
И пп1чезнућа океан... 
А свуд је радост по псе.Ђени... 
Скоро ће доћп светли дан... 
А ја умирем... Ноћ... у тамп, 
И дух ми ломи смрти страх... 
И с.1ушам тихо у осами 
Над-а-мном плаче брат — монах. 



^"^г^И^^ 



Завештај. 



Кад ми смрт горку чашу пружи, 
Осетим хладног гроба дах, — 
ПостсЂу моЈу нек окружп 
Пустињак — схимник, брат моиах. 

Нек пгумана, старца седа 
Позову тада одру мом, 
Да мс грешнога исповеда, 
Прпчестп тајјном Христовом! 

БратиЈс! Свећу воштаницу 
Ви запа»1ите у час тај, 
Нек се по бледом моме лицу 
Разлије златних зрака СЈај... 

Обуците ме у мантиЈ'е! 
И рогозина нека прах 
Од срећнога света скрије. 
— Тако умире наш монах... 

У црној ризи похитаЈте 
Скрстите моје руке две; 
И с тугом горком тад читајте: 
Цара Давпда псалме све. 

Стихире скорбног Дамаскина, 
И вечно тужни антифон. 
И нек кончину грешног сина 
Огласи звона дубок тон... 

Пренесите ме из ћелије 
У осветљени, скромни, храм, 
Где се пред ликом Бога вије 
Капдпла бледог тпхи плам; 

И кад у храму мир завлада, 
И сном спокојнпм свет заспи, 
Јевангелије свето тада 
Читајте строгим редом вп... 

Од смрче сандук пека буд(\ 
Крстача с мојим пменом, 
11 могилу мп, земљу груде, 



Нр. 5 . 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 71. 



Пниритс СИЊИМ I 

Гробирп раку нека ппкрпју 
Спо.Ђа, до десне пепнпце, 
Да елушам свету литургпју, 
Да но^^у внднм звсздпце; 

Да чујем елаткн жубор иода, 
Жалориих врба у:!дах бон, 
Молитве блпжњих, глас најјода, 
Кад се ка црквк слсгнс он. 

М1)ж;|,а ћо когод у жалостп 
Кад прође мпмо гроба мог, 
Кааатп: "Душу пек тп прскугп, 
О духолнпче, Впшњп Бог! 

ЈГлп ће чпја ссстра, натн, 
СпЈТтин од Смп.ЕЛ вснчпН лав; 
Над мојнм гробом заплакатп. 
— Ил манастирскп вро.и1п 1)ак, 

Држећ часловац уздахнутп... 
Кад блпзу приђе гробу иим 
II ја ћу тада тпхо чутп 
ИоЕгајпн псалам — луху сиом." 



пили каву и ракпју; а и коњпма пи дадох зоб, па ео 
сиремисмо, да идечо. 

У мене једак ђетићак, десетак му година, те ја 
прп1иапКп ђетету, да ее обује, па да пде све за наиа 
како нас може гледатн, велнм, ако ме Турцп убпју, 
пска впди лијете, да кажо код куће и у Дробњак. 
Тако смо и пош.тн. Кад смо дошли у велпку Спња- 
јсвину, ја ндеи пјеше пред кошеи, алн се држпм на 
опрезу, док П1текнуше гвожђа за вратом, а ја се брзо 
уинх коњу пред прси, а пушка преко иене буф! А ја 
ага, баш овои кубурои, и прихватп се за пушку за 
пасом, па у паша.тију пу-у! Он паде с коња, а онп 
другп потрже саб.Ђу, па наћсра коња на не. У тај 
мах ја под коња, па пепод њега овом другои кубурои 
у сред паша.1пје пу-у! Ту, ага, остаде све и они и 
1МЊП, а ја се вратих кући. 

„Аферим ИЈујкапе, баш си јунак! Нека, нека, тако 
им је и требало, кад су пошлп да сиакну такога јунака! 
— ■ рече Сиаплага, додајући Шују пуну шаку духана. 

(Заби.'Бежио по прииовиједању једног стогодпшњсг 
иснвог још Херцеговца). 



Н. Н. ХрЈкцегопац, Гпцко, 



У Лппнику, на Смаидагину 
чардаку. : 



Шз одном при.1иком дошао Шујо Караџпћ 
\ Дробњака у Липник код Смаилаге Чен- 
- ^_.'3 ^"и'''^- Снаплага лијепо дочека Шуја, па кад 
су већ увелпко почели ппти каву и ракпју, 
запођеду разговор о којечему, а највпше о 
бојевима и о јунацпма. 5'" томе разговору 
Сиаи.тага се нешто присјетн, па ће запитатп Шуја; 

.,Е, Шујкане, право ии кажи, како оио поби оне 
паша.1ије ?" 

„Пасај ее ђавола, ага, било прошло!" — одго- 
ворнће Шујо. 

„Твога тп крста, немој запрдиватп, но мп право 
кажн како је било?" — запптаће опет Сиаплага. 

„Хоћу ага, мога ми крста, све тп право казатп! 
— речс Шујо, па настави овако прпчатп: 

„Једну всчс лођошс мн кућп на конак двнјв 
пашалпје на два коња. Ја по сроме обнчају, што саи 
могао, .тијепо их дочекај, п коње пи лпјепо намирн. 
Пошто емо вечералп, ја пх запитах, док.1е нду V Један 
од њих речо ми, да носе књпге у Колашин, па да ии 
је наређено, да пх ја пратии преко Сињајевппе, па 
ћемо, велп, сјутра рано заједно. Менп се дадс на 
ипсао, кв слутим Бога ип, добру, па се мислнм п1то 
ћу. Преноћисио, а сјутра дан рано смо уста.1и и по- 



*^ 



Покајани грјешник. 

Енапгслска прппоипјетка. - 



— Иеусе, сјети се и ненв, када 
будеш дошво у своје царство! 
А Псус му одговори: 

дапас бптп са мнои у рају. 

ЉЈка, глава XXIII. 42. 4.1. 



човјск дожпв.1.в 70 година, валлјућп гри- 
х за гријсхом. Јел1[ом сс разбо.ЋС, но ни 
бо.1ссти он СЈ? не кајаше за снојс гри- 
хе. 

Најзад дође к смрт. Он осјећаше да 
у ее прпблпжава пош.т.едњи час те пла- 
чућп рече: 

— Господе опрости и .чени, као што сп опростно 
н оноие разбојнику на крсту. 

Тек што је пзговорно ово — издахну. А.1н душа 
грјсшннкова, која се окрснула Богу, вјерујућн у њс- 
1'опу милост, узлеће вратпма рајскпм. Грјешник куцаше 
ду1'о, иолећи за прпјеи у царство небеско. 

— Ко то лупа на вратпма рајскии? — уппта 
некп глас са оне стране врата. Каква је дјела починло 
на зем.Ђп? 

На ово пптање глас тужиочев наброји сва зла 
дјела грјешникова, не споменувшп нн јсдно добро. 

— Не, грјсшници се не могу прпм1гги у царство 
нди одатле? 



Стр. 72 . 



1608. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Е^. 5^ 



Тада душа упита. 

— Господару! чујен ти гла(\ али тс не иидим 
II не знан ко си. 

— Ја сам аоостол Петар, одговори глас. 

— - Апостоле Петре, снилу] се на иене; сјети ср 
с1в6остп људске п иилосрђа Еожпјег. Нијесп ли и ти 
био ученпк Христов? Нијеси ли ти из његових уста 
с«1уи1ао науку његову и зар нијеси видио лични нри- 
мјер љегов. Сјети се да — к-ада је он биоусаиртнии 
мукана п трпио, — он је тражио од тебе да не спа- 
ваш, већ да св Богу молиш; а тп си спавао, јер су 
ти очи отеаеале. Три оута те затекао да соаваш. А 
ја, и ја сам радио тако исто. Сјети се н свога обе- 
ћања, да се нећеш никад одреки Исуса, а иеђутин ти 
си га се трипут одрекао, када су те извели пред Ка- 
јафу. И ја еаи урадио то нсто. Сјети ее даље, да еи, 
иалааећи на суднице, када је пијетао запјевао, горко 
плакао. Па и ја саи то исто радоо. Према томе ти 
ии не иожеш забранитн да у))ен у царство небеско. 

С оне стране рајских врата не чу се више — 
ништа. 

Грјешник је стајао неколико тренутака мирно, 
затим поче опет лупатп, траасеки и да.1>е лозволу за 
улавак. 

Овај му пут други глас, глас цара-пророка Да- 
вида рече: 

— Иди одатле! Грјешнпци, као што си ти, ие 
могу живјеги поред нас. 

Али грјешиик и опет не прећута нити напусти 
врата рајска, већ говораше: 

— Смилуј се, царе Давиде, и сјети се елабости 
.Ђудске н милоср^а Божијег. Господ те је вољео и 
учииио те ве.1иким пред људима. Ти си инао све што 
један смртии може поасељети: моћ, славу, богаство; 
имао си асена и дјеце, али си са овоје високе куће 
спазио жену једнога од својих ооиизнох подајника, и 
ти си погријешио: ти ои иу уаео жеиу, а њега по- 
губио. 

— Ти куји си био богат, уаимао си снронашку 
и пош.^ћбдњу овцу и на тај га начип упропашћавао. 
И ја саи радно то исто. Ни ти ми ие можеш забра- 
нити да уђем у царство небеско. 

Глас Давидов с оне стране врата ућута. 

Али грјешник и опет не одстуои. Он воново 
лупаше на врата и да.Ђе тражећи приступ међу — - 
срећне. 

Нов глас, оввј пут, 1'лас Јована Теолога, најоии- 
љенијег ученика СпаситсБСвог, рече му: 

— Иди! грјешници пе могу ући у царство нс- 
беоко. 

Али грјешник. поанавшн глас Јовака Теолога, 
обрадова се и пун наде узвикну; 

— Сада ћу зацпје.10 ући, Петар п Давид ми 
нијссу спријечили улазак зато, што су знали слабости 
људске и нилоср1)е Божије. А ти, ти ћеш ме нустити 
уиутра зато, што код тебе има много љубави. Нпјеси 



ли ти Јован Теолог, кпји јс у е,воји>[ спиоиив писао: 
да је Ног .Ћубав н да онај који нс .1>убн, не позиаје 
БогаУ — Нијеси ли ти у старости гонорио оваку 
проповијед : 

„Враћо, љубите јсдан друтог!" 

П зар би ти сад могао мене мрзити н отјерати? 
Илн се одреци својих ријечи, или ие воли и пусти 
У Рај- 

Рајска ое нрата ишром отворише. Јован загр.111 
покајаног грјешника и пусти га у царство исбсско. 



^45^^ 



Српски народ. 

Од дрв Сшме ТроЈавов|||а. — 
(Насгавак). 



}се.1ице су доссБеници, који су опет браство, 

алп ие у свон крвном олемеиу. (^вако плеие 

панти свога шукундеда, (увек човека а ни- 

1;ад жену) плити онога, који се од њихових 

оредака први у Црну Гору доеолио, па се 

и зову по његову имену, на пр. по орвом 

претку Васи, досе.1,еном у Црну 1'ору, постало јс са- 

дапље олеие Васојевићи. Свако плеие ииа своју причу 

о досв.Ћавању, увек везану за неког оретка. Свп чла- 

нови једног племена у Црној Гори онатрају ее за 

род, за то се увек жене из т^ег п.1емена (ехо^агл^е), 

али и ту као и свуда бнло је изуаетака, јер су Озри- 

ннкн ипак најволелп да узму девојку из свог племена, 

па и Дробњаци, јвр су ии се браства одаано равро- 

дила. 

Својакање у племеиу (да се ие могу међусобно 
као породица узимати) највише је и допринело, те су 
брзо оропа.1и староседеоци, јер оу у оскуднци и од 
њих тражили девојку. У отарнје време управљали су 
Црнои Гором, сем в.1адике (тсократска 11.1аот), још по 
један е р д а р на нахију (више племена чине нахи]у| 
а свако плсие имало је свог војводу, плеиенског 
кнеза и барјактара, и ова су се звања насле- 
1)ивала. 

Браства су имала браственог кнеаа, који је у 
браотву за ннрног вренена вршио неку дужност као 
општински часник, а у рату као ннжи управник бра- 
ства. Војвода је поотајао само онај, којп сс ваиред- 
нои храброшћу одликовао у бојевина. 

И сердар и војвода и кнез зна.1и су се глава- 
р и м а. Кал умре главар, а остави после себс сина, 
онда се скупе сви гланари на зборно место. Ту се 
почасте и онда изврше инсталацију сина покојникова у 
главаротво ва овај начин: Најстарији главар дохватл 
младог будућег г.1авара око паса, па га обрне три: 
пу]' око себе, гаворећи: „Хајде синко на мевто очево 
да нам будеш као и сви твоји отари што су били 



Бр. 5. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1б08. 



Стр. ?3. 



срећни и честити и да будеш племенски старешина.^' 
Сви оста*111 скупљенп скоче на ноге и опале огањ у 
три иаха из пушака. II тако је избор свршен. 

ГГоред владике до 1832. год. владао је у Црној 
Гори и световни гувернадур, кога су у споразуму с 
владиком Млечани бира.1и, али те је годинс протеран, 
што је по смрти владичиној хтео да приграби световну 
и теократску власт. Вип1е се то место није ни попу- 
њавало. Као најјачу административну управу треба 
сматрати, из тог времеиа, с е н а т, у ком су већале и 
наређива.1е племенске војводе, па и за војску се ста- 
рале. — 

У старије време, сви ови „чиновници^ нису 
имали плате нити каквог додатка, шта више сваки 
им је Црногорац могао у брк рећи: „Нисп бољи 
од мене**. Шта више кад би Црногорац тада, и 10 
људи убио, ни кривих ни дужних, нико га није смео 
затворити, него се владика трудио ту несрећу к^аетвом 
или саветима да ублажи, а други пут би се изродила 
крвна освета. 

Тим избраницима народним, у то време, сав је 
углед и награда у томе би.1а, што су за столом седели 
у зачељу и при мирењу као судије председавали. 
Истина у овом пос^едњем случају нешто им се пла- 
ћало. У бојевима пак имали су први глас, јер су 
били мудри и искусни људи и вазда неустрашиви 
борци. 

Чак и тада још народ није хтео ни порезе да 
плаћа, а кад му се искала, одговарао би: лОнда да 
плаћамо Турцима, па да бар с њима не ратујемо." 
(Вук, Ровински, Богишић, Утјешеновић). 

Браство и племе код свију пастирских народа, 
а такви су Црногорци, још и данас, носе строг па- 
тријарха.1ни карактер п држе се чврсто старевине. 
На првом месту је браство, па у ширем а слабијем 
смнслу, и племе је нека врста социјалне и религиозне 
заједнице. Српска племена, па чак и браства, више 
почивају на дефанзивној и офанзивној основи у борби 
с непри]ате.1>ем, него на каквом економском принцип^'. 
Да су пак браства (разуме се и пломена) религиозног 
карактера најјаснији је доказ што сви чланови браства 
с л а в е једну исту славу, што значи да једног истог 
свеца имају за заштитника (патрона) имаовине и л>уди. 
А то долази опет отуда, што је племе и поста.10 од 
једног или више с р о д н и х породт^а или брастава. 
Сви старинци, који су основалп једно племе, славе 
једну исту с.1аву, а досе^^ћеници међу њима могу имати 
п другу, ако их стара браства нису приморала да и 
они њихову племенску славу прославе, а своју да узму 
за прислужбу (преславу), те тако им је згодно да један 
У другога бар о празницима дођу на част. 

И браство, а камо ли племе, врло је гломазан и 
непокретан друштвени апарат у мирно време, јер оно нс 
може лако да се брине са законске стране, па да на 
пример кривца из свог браства и племена ухвати у казни, 
јер није никад рад подељен, па да имају нарочитих ре- 



цимо чиновника, који би били власни з.10 да спрече. 
Кад се неп1то деси, онда видесмо како се гледа да се то 
лепим поравна, па и да се забашури, а редак јс случај 
да пломе неку казну изрекне п изврши. Чим овака пло- 
менска индивидуалност престане, јавл>а се ве^! државна 
супрематпја, а племе се к.1они паду 

(Наставнће се.) 




Дим. Мнтрпноввћу Мостар. 



Филозоф Марко Аурелије. 



Сјени Кнежевићевој. 

(Наставак). 




^ика настају силом закона узрочности ствари, 
те њихово остварење ниЈе друго, него учинак 
старе основе ГГромисли, што је замислила 
одисконски план и ред у свемиру, и стал- 
ним законима подвргла производ бића, уса- 
дпла К.1ИЦС свега онога што постоји, мијења 
се и слиједи. 

— Не остаје ти друго, него да се повучеш у 
ма.1ени посјед свога бића, да се не дап1 трзати ни 
с једне ни с друге странс. Не мораш бити тврдоглав; 
буди слободан, те све ствари гледај; без боЈазни, као 
човјек, као грађанин, као биће подложио смрти. И 
међу темсБне истине поставп ове двије: прво, да спо- 
љашње ствари ниЈесу у додиру с унутрашњошћу твоје 
душе, него да се догађају изван ње, и да се смутња 
у нама догађа само ради појмова, које смо ми о дога- 
ђајима створили у својој унутрашњости; друго, да ће 
се све, што видип1, часом промпјенити, и више га не 
ће бити. 

— Ствари се дог^фају неслободно, а слободан 
Је само Бог и твоја душа, те је Једино истинито 
добро: хтјети и чинити само оно што је праведно, те 
ограничавати своје жеље. 

— Предодређен је ток ствари; и све што се 
догађа, то се морало догодити, и то баш тако и тада, 
како се и када се догодило. Али дога^аји твоје душе 
и твоје одлуке не морају бити присиљени, него се ти 
можеш одлучивати и поправљати слободно. Богови су 
одредили опћи план свемира, али не и твоје одлуке 
посебно; те је смијешно, што се ти не ћеш да отмеш 
својим злим склоностима, јер је то ипак могуће. А 
гледаш, да се отмеш туђим з.1им наклоностпма, што 
није у твојоЈ власти. 

— - Настој да будеш што разумнији, јер ћеш 
бити и све јачи да се не предаш страстима и спо.ђ- 
њим догађајима. Јер ти треба да радиш само оно што 
ти хоћеш, а треба да хоћеш да радиш само оно, што 
треба да радиш. Силом прилика нека се не помути 
ведрина и с.1обода твога уиа и духа. Буди с.1ободан! 



Стр. 74. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 190б. 



Бр. 5. 



А бпћеш слободан само онда, ако не даш току ствари 
да ти понесв и душу, и ако душу не уплетеш у до- 
гађаје који су предодређени. Треба да будеш разуман 
и слободан. 

— Боговп су дали човјеку снагу и криЈСПост, 
која му може служпти као одбрана да не упане у 
зла. Нема такога зла, против кога му они не дадоше 
моћи да се брани и да не упане у њ. Право зло те 
не може никад снаћи, само ако му се ти не подаш; 
спа зла која ти се догађају у спољњем свијету, због 
силе ствари, само су привидна и пролазна зла. 

— Немој се бунити против природе, јер је то 
узалудно и штетно. Све је у природи предодређено, 
и све идс путем којим хоће божанска природа по 
својпм вјечним законима. Од предвпђења и Промисли 
потјечу све ствари. На то се почело иадовезуЈС нуж- 
ност и све што је у прилог хармонији свемира. А ти 
си његов дио. 

— Мада богови нијесу напосе предодредили сва 
моја дјела и одлукс, све унутрашње догађаје моје 
душе, они су предодредили опћенити основ свијета. 
Оно што ти се у свијету догађа, треба примитп мирно 
и с љубавл>у, п на то се треба привикнути. Све што 
се догађа, то је нужна пошљедица свемирног плана 
и одисконске Промисли. 

— Сјетп се да те то не чини мање слободним, 
него што си био, ако промијениш накану, и подвргнеш 
се ономе, ко хоће да те поправи. Јер то јс чин, про- 
узрокован силом твоје воље и твога разума. 

— И као што природа скреће и уводи у ред, 
по удесу предодређен, те у своју цјелину спаја све 
што јоЈ се опире или смета, исто тако разумно биће 
може да учини предметом своје дјелатности све оно 
што га зауставља, и служити се њиме, да дође до 
свог циља, био он који му драго. 

— Не треба ти сумњати у ово: Ако сматраш за 
добро или за зло оно, што не стоји до твоје воље, 
не могуће је, у случају да ти се такво зло догоди, 
или да ти такво добро измакне, да се не тужиш на 
богове, или да не мрзиш на људе, који су истинити 
или само умишљени узрок твоме губитку или злу, 
коЈс те је задесило. И ми чинимо стотинс неправица, 
Јср нам таки предмети ниЈесу равнодушни. Напротив, 
ако ми сматрамо за добро и за зло само оне ствари, 
коЈС стоЈО до нас, онда нема никаквог разлога, да бо- 
гове сматрамо узроком наше невоље, пли да ближњем 
навијестимо рат и пропаст. 

То су МИС1И цара и филозофа, Марка Аурелија. 

* ^ * 

Г. др. Петронијсвић је, једном згодом, (Фрид- 
р и X Н и ч е, живот и филозофиЈа.) филозофе уопће по- 
дијелио на теоријско и практичне, и то по циљу и 
методи њихових испитнвања. Циљ Јв теоријским фи- 
лозофима чисто теоријске и научно природе, јер они 



хоће да испитају унутрашњу логпчку структуру 
свијета; циљ практичних фплозофа је више умјетничкс 
и практичке природе, јер они хоће, да испитају ври- 
једност и смпсао живота и свијета. Они први питају 
само к а к а в је свијет, ови други н а ш т о је свпјет. 
Из разлике објекта произлази разлпка у методу: тс- 
ориЈСКи филозофи иду путем чисте, хладне, гвоздене 
логике, не обзпрући се нп мало на же.т>с и осјећања 
људска, док практични филозофп иду впшс путсм 
интуициЈС и дивинациЈС, те траже да погоде смисао 
живота. Теоријски филозофи више су научници, науч- 
ници највише врсте, а**практпчни су впше умјетници, 
и то умЈетницп, којима је впше стало до реа.1итета 
онога, што на слици хоће да изразе, него до слике 
саме. У стварп, практпчни проблем свиЈста не може 
се одвојити од теоријског проблема свпјета, јер прак- 
тични филозоф, и ако је по методи свога рада ближи 
умЈСТнику, ипак жели да реалност саму изрази у сво- 
Јим принципима, а то је немогуће, ако прије тога нијс 
утврђена логичка структура свпјета, ако нпје риЈсшен 
теоријски проблем свпјета. С друге стране, сам Ј'е те- 
оретски проблем свијета тако таман, наш је разум 
тако несигуран кад се баци на поље чисте спскула- 
тивне логике, да сваки теоријскп филозоф у ствари 
мора имати дивинације практичног филозофа, да нај- 
приЈС осЈСТи смисао живота, смисао вјероватан, пли 
који се њему чини вјероватан, па да иа основу тога 
зак^Ђучи на основну ^тогичну структуру свијета. И 
тако, у ствари, теорпјски фплозоф мора бптп, баш и 
кад је чисто теоретски, у исто доба и практичан фи- 
лозоф, а чисто практичан мора уједно да буде и те- 
оријски филозоф. Али је практични проблем свпјета 
у много већој зависности од теоријског, него теоријскп 
од практичног. Могуће јс замиститп ријешење теориј- 
ског проблема чисто теоријски и без икаквог обзира 
на практични проблем, али је апсолутно немогуће за- 
МИС.1ИТИ тачно ријешење практичног проблема без тс- 
оријског, просто за то, што у логичкој структури свијета 
мора у исто доба бити тачно одређено мјесто и вријед- 
ности његовоЈ, док нам вриједност, сама за се, не може 
пасти у очи. Отуда су сви велики теоријски филозофи 
били и велики практични филозофи, те су и пајвећи те- 
ориЈСки филозофи били баш и највећи филозофп прак- 
тични, док нема ни једног великог прантичног фплозофа, 
који би се могао мЈсрити са великим теоријскпм филозо- 
фом и на чисто практичном домену. Филозофпја мора у 
исто доба бихи и Сфинга, тајанствена и хладна, и бо- 
гиња пуна мудрости. Само су теоријски филозофи, фи- 
лозофи у ужем смислу, прави филозофи, а практпчни 
филозофи су више учитељи и мудраци. 

(Наставиће се.) 




^ 



о. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр.Ј^б. 



Српске народне умотворине. 
Ерцеже Степане. 

Две се звезде на нобу скара^^е 
Преодннца и звезда даница. 
Преодница даници беседи: 
„Ој данице, једна лежакињо, 
Ти прележиш од јутра до мрака, 
Ја преходим од свечер до света 
Па с' надводим над Ерцеговину, 
Па позивам Ерцега Степана: 
Ајд' на ноге, Ерцеже Степане, 
Купи војску, ајде на Косово. 
Ди су четир', носи по двојицу. 
Ди с' тројица, носи по једнога, 
• Ди с' двоЈИца, браћу ие растављај. 
Ди је један, не уцвели мајке.'' 
Ал то Ерцег ништа и не слуша, 
Ди су четир' носи по тројицу, 
Ди тројица, носи по двојицу, 
Ди двоЈица — браћу раставио, 
Ди је један — уцвелио мајку. 
Уватише Милету Лсвенту, 
Па пођоше збогом путовати, 
Али им се замутило море, 
Неће њима, да пооде шајке. 
Али ђипи Ерцеже Степане, 
„Ајд на ноге, момци Ерцеговци, 
Узимајте весла шимширова, 
Одуприте танке шајке, лађе, 
Не би л' нама поодиле шајке."* 
Тад ђипише момци Ерцегонци, 
Узимају весла шимширова, 
Одушфу ташсе шајке, лађе, 
— Неће њима да пооде шајке. 
Ал беседе момци Ерцеговци: 
„Ој, Бога ти, Ерцеже Степане, 
Да пустимо Милету Левенту, 
Па ће нам се избистрити море, 
Одма ће нам поодити шајке". 
Тад пустише Милету Левенту. 
И само се избистрило море, 
И одма им поодише шајке, 
И одоше морем пливајући 
А Милета гором певајући. 

Слушао од мајке Ружо Мауаревс ив Силбаша 

Јанко А, 




Кравород. 



Народна прича из Мустапића-Звижд. 

(Наставак.) 




рећи дан ујутру рече њему баба- ^Немој, 
с*1атко моје дете, да идеш на ону планину, 
јер тамо имају неке девојкс, па ће ти из- 
вадити очи". Он онда нађе једне гајде, узе 
сикирче, и свирајући отера козе право оној 
планинп. Кад је дошао у планипу, негфс- 
стано је свирао. На свирку дођу три девојкс, и почну 
нграти око њега. Играле су неко време, па се она 



најмла1)а ој^зо маши руком, и Кранороду извади једно 
(Јко, па све три побегоше. Увече он отера баби козе. 
Ваба пх опипа, и кад познаде да су сите, рече му: 
„Што сц терао ко;зе на ону планину, теби су девојке 
и;шадиле очи". Он јој речс: „Јесте, извадиле су ми 
једно око«. 

Четврти дан ујутру опет му рече баба: ,^Т^ете, 
не терај на ону планину, јер ће ти оне девојкс изви- 
дити и то друго око, оне су мени обадва извадиле". 
Он узе гајде и сикирче, и опет отера козе у ону пла- 
нину. На његову свирку опет дођоше оне три девојке, 
и стану око њега играти. Он је свирао п добро се чу- 
вао да му не дохвате и оно друго око. После неког 
времена стегне он зубима иисак и изломи га, 
па рече: »Сад су се гајде поквариле, но ајдете 
за мном . Пођу оне за њим. Кад дођоше до једпог 
церића, он удари у церић сикирчетом и рече им: „За- 
вуците прсте у овај процеп, па ћете видети, како ћу 
ја опет начинити гајде . Девојке завукоше прсте у 
процеп а Кравород трже и извади сикирче, а процеп 
се састави, те увати девојкама прсте. Кравород поче их 
тући, па запита: пГде је моје око?^' Оне му рекоше 
да је код најмлађе. Он заиште од ње око. Она извади 
једну кутпЈ1ш;у са огледа»10м, извади из ње око, те му 
га даде. Онда он запита: „А како ћу га наместити?" 
Она му рече: „Иди па оно језерце, па испери ту рупу, 
где ти је било око, па лепо намести око и прогледа- 
ћеш! Он уради тако и заиста поче гледати, још лспше, 
него што Је пре гледао. Затим се врати дсвојкама, и 
почс их још впше туЈхи и питати за бабинс очи. Опе 
рокоше, да су и бабине очи код најмлађе, Он их за- 
пита, како ће баба прогледати? Она му их даде 
и рече, како му треба одвести бабу до језерца. Ту 
нека јој оперс очне рупс, метне у њих очи и про- 
гледаће. Дође и вече, он остави девојке у процепу, а 
козе отера бабиној кући. Наба, пошто је опппала козе 
по трбуху, запита га: „Што си ишао на ону планину? 
Без сумње си остао и без другог ока, па си сад ћорав, 
као и ја . „Нисам, баба , рече он, „остао без овог 
другог, већ сам и опо повратио. Повратио сам и твојо 
очи". Баба му рече: „Бадава си ми, синко, повратио 
очи, кад не могу стајати гдс су биле, а не могу 
прогледати . Он је одведе до језерца, опра јој очне 
рупе, и намести очи, и баба прогледа. Гледа баба 
лепше него што је гледала. Кравород оде и уби оне 
девојке, па се врати бабиној кући. Баба му онда 
рече: „Шта ћеш, синко, да ти дам, што си ми вид 
повратио?'* Он јој рече: „Ништа ти друго не тражим, 
него да ме одведеш на онај свет. Баба му рече: „Ја 
то не могу учинити, али има једна велика тица, која 
на великом дрвсту леже тиће, а*1и их ретко кад може 
извести, јер их свакад поједс некаква велика змију- 
рина. Ако јој может избавити младунце, опа би 
те могла изнетп иа онај свет". Он узе сикирче, и оде 
на ону страну, куда му показа баба. Дуго јс ишао, и 
једва нађе гњездо. Баш тада се пењаше змиЈурина на 



Отр. 76. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 5. 



дрво, да поједе младунце. Чпм он то спазп, потегнв 
спкирчвтом, убпје змпју п сву је псече, па оно комађе 
скупи на једну гомплу. Кад впдеше тићп како их ]в 
Кравород спасао, рекоше му да се попне код њпх да 
га сакрију, јер ће њпхова матп сада доћп; п од ми- 
лости ће га појести. Он се попс, а најмање га тпче 
сакри под своје крило. Кад им дође матп и впде иссчсиу 
змиЈу, запита тиће: „Ко је убио змпју? Они рекошс, 
да је отпшао тамо у планину. Тпца одмах одлете да га 
тражп. Дуго га је тражпла, и уморила се. После се 
вратп и рече тићима: „Дуго сам га траасила, еиш га 
не нађох; сад п да га нађем не бих га појела, јер сам 
уморна'*. Тићи јоЈ рекоше: „Ми ти можемо казати 
гдс Ј'е онај човек, али нас је страх да га не поЈвдеш? 
„Нећу га поЈвсти", речо тица. Тада ма.1и тић подиже 
крило, тица погледа, чим га виде, хтеде га зграбити 
и поЈСсти, алп га тић опет заклонп крплом. Онда тица 
рече: „Нећу га појестп", п запита човека: „Шта хо- 
ћеш за то, што сп мп сачувао децу од змијурине . 
Кравород рече, како јој ништа друго нв тражи, само 
да га изнесе на онај свет. Тпца му рече, да јој спреми 
трпдесет волова, много овнова и деведесет лебова, то 
Јој треба за храну, па ће га пзнети. Он спремп хране 
колико Јв рекла, и све метне тицп на крила, па се п 
сам на њпх попне. Тица му рече: „Кад год ја зинем 
тп ми бацп по комад хлеба п меса у уста", па онда 
полете оној рупи, п стаде летети кроз рупу у вис. 
Кад год је тица зпнула, Кравород Јој бацаше хлеба 
и меса у уста. А.ти кад је све појела, па опет зину, 
он не имаде шта дајјоЈ бацп. Тпца п други пут зпну, 
он нема шта да јој баци. Кад тица и трећи пут зпну, 
он ос^че парче меса оздо са средине свог табана (због 
тога Јв код људи табан оздо угнут), п баци га тпци 
у уста. Како поједе тица оно парче, заппта га: „А од 
чега ЈС овај комад што ми сад даде? Кад чу тица да је од 
његове ноге, рече : „Еј што нисам пре знала да тп је 
тако слатко месо, појела бих те. Онда га баци с кри- 
лима у вис п он паде на земљу. Пође по шумп, и 
нађе Јвдно дете, које чуваше свиње, а с њим беше и 
хрт. Кравород га запита: „Чиј си тп ма.1и?" Оно каза, 
како му је мајка прпча.1а, да му се отац звао Краво- 
род, п како је тај остао у некој рупи, а он га никад 
није видео. Онда га Кравород запита: „А што си 
тако с.1аб? Дете рече, како га стричеви не пазе, и 
како му кад је време Јслу, баце комад леба, па ако 
уграбп он, онда хрт остане гладан, а ако хрт уграбп 
он остане гладан. Кравород оде кућп и попне се на 
таван. Дође увече оно дете, и дотера свиње. Све свиње 
уђоше у свињац, само Једна нпкако неће. Дете викну 
на њу: „У свињац, вук те заклао!" А свпња никако 
неће. Кравород се баци на њу сикирчетом и убије је, 
па онда пође с дететом у кућу. Уђе унутра и убије 
Трљакамена и Кривидрво, а њихове жене узме у с.1у- 
жбу. Дете се ускоро поправи, а Кравород п његова 
жена лепо су живели. 

Мустапић, 7. фебруара 1907. г. 

Прибележло Храннсдав М. Дрнбаковнк^ учнтељ. 



Листак. 

Ењижевна кроника. 

Кир Герае. Чввекова трагеднја. Када бпх мо- 
рао у јсдној речепицп рећи своје мппкЂење о Стевану 
Сремцу, ја бих ово рекао: Нуржоа, којп с једнога бур- 
жоаскога гледипхта ппше о буржоазији. У потнрду 
тог свог мпшл>ења ја бих навео сва његова дела, у 
1сојџма је Сремац, са празнпчним расположењсм 
фтигаћанпна, пзноспо п велпкп ограничени п убогп 
живот буржоаскога друштва; доказао бих да је Сремац 
са особитим задово.ЂСТвом окорелог конзервативца, у 
сваком свом делу волео констатовати, да је буржоа- 
зија најсолиднијп слеменат у друштву и да се једино 
томе елементу пма захва.1пти, што је наше друштво, 
упркос еволуцији, која на све стране руши и обара 
овешталв предрасуде и средњевековна мишљења, остало 
поштеђено од разорнпх утицаја слободоумних елеме- 
ната; доказао бпх да су сва Сремчева дела споменпк 
и апотеоза буржоазијп, коју је он одушевљено волео,^ 
као и време у којем је буржоазија неограничено вла-* 
дала, заједно са својнм ограниченпм појмовима и анти- 
кварским предрасудама. 

Сремац, као конзерватпвац, необично је волео 
једнолики живот буржоазије, живела она у Београду, 
у каквоЈ српској паланцп илп у каквој паланци Вој- 
водине, волео је тај успављиви и монотони живот 
ћпфта, коЈи с^ свим сплама и свим средствима бранс 
од најезде модернпх пдсја, које ће их неминовно про- 
будити (а у томе буђењу лежп њихова трагнка) и 
разорити монотонп п апатичнп начин њихова живота. 
И Сремац, као и његове ћпфтс, не само да је оеећао 
велику нелагодност према тим модерним идејама, него 
је, са велпким неповерењем, гледао у те идеје, којима 
је одрицао животну снагу. Он јс диференцирање, којо 
су модерне идеје нвминовно мора.1е изазвати, сматрао 
као растворну киселину, вештачкпм путем ство- 
рену, као распрскавајуће средство, несвесно им- 
портовано са стране, које ће за.7Бул>атп хармоиичну 
зграду старога друштва. И зато је он, искрено уоста- 
лом, мрзео све напредне идеје (осим на пол>у технпке, 
фпзике и хемије) којима се он сваком, згодном п не- 
згодном, приликом волео подсмехнутп. Зато је мрзео 
радикализам п социЈа.1пзам у политици, зато је 
мрзво пови правац (реа.1изам заснован на психо-физио- 
логији) у књпжевности и уметностп. 

За Сремца је врло омиљена тема судар између 
новог п старог времена, судар између старих, фосилних 
погледа и нових. Он ту тему, наравно у корист бур- 
жоазије, додирује у сваком свом делу, те је варира, 
па чак и не варира нп свој подругљив тон, којим го- 
вори о новпм „црвеним" пдејама. Та тема, коју он 
никада није објективно хтео обрадитп, у толикој га 
је мери фасцинпрала, да сс стално враћа на њу. Али 
она је у сваком његовом делу од подређена значаја, 
махом овлашно додпрнута, када му дође какво погодно 
поређење илп каква погодна досетка, наравно, на ра- 
чун „црвењака'' (како је мене волео звати без икакве 
моЈв кривице). На ту своју омиљену тему, тако згодну 
да „поцепа'* радикализам п соцпЈализам (Сремац је 
био да.1еко од тога да водп принциппЈелну борбу 
и зато треба читати: да „поцепа радикале, соција- 
листе и демократе), Сремац се поново вратпо у својим 
делима специално да обради ту тему — пКир Герас 
и пЗона Замфирова**. 



Бр. 5. 



1907. БОСАНСКА ВИЛА 1907. 



Стр. 77. 



Догађај испрпчан у „Кпр Гсрасу", донекле је 
пз усмене бпографизс једног Цпнцарина којп је, у својо 
време, допста жпвео, чпнп мп се, на Дорћолу. Ту 
је биографпју Нушпћ пспрпчао Сремцу, коју је овај 
употребио у свом „Кпр Герасу''. 

Нп у једном свом делу Сремац пије прецпзније 
пзпео своје миикЂење о повом времену п о .Ђудпма, 
којс је створпло то пово време. Ново време п коруп- 
ција синонимп су за Кпр Гераса. Д' новом времену 
све је друкче, односно сво је рђаво, све покварено. 
Трговпном управ.Бају људп, којп су за свој прпнцпп 
пстаклп оно старо: „Хлеба без мотике", људп, којп 
впшо не знају за реч дату у четпрп ока п чпја реч 
не вредп ип утврђена својсручппм потписом, јор, пре- 
скачућп крпвпчнп законпк, вешто удешавају преносс 
својпх имања. Нп трговачкп помо11иицп ппсу онаквп 
какви су билп у стара, блажопа времена, кад]е„калфа 
у џепу смео пматп поваца само двапут у годпнп; пред 
Ђурђсв п Митров дан кад је ипшо да се птша; а 
ове садашње калфпце држе парс чак п долс у чара- 
пама, дају берберу онолпко бакшпша колпко су стари, 
чак п најглаватпјп, давали за цело шишање, а ши- 
шају се почешће јер мало којп да нема пшалерку. 
Доиста су зла п опасна врсмона — у којима се у 
робу будп воковпма гњечсна и угупгивана индивпду- 
^г,1пост.' У деце впшо нема послуха; њпх ново време 
неминовно мора покварптп, а то ново време, за Кир 
Гераса п опу целу поворку Цинцара и Грка (Сремац, 
с особптпм задовол>ством, рода пмена њихова п враћа 
се па то редање, кад мпслп да ће тпме створпти ху- 
мористпчну ситуацију) персонпфнцираЈу машамоде, 
харфонискиње, повачпце п швалерке. Речју: у новоме 
времену нема опстанка за поштене »"Буде, који сматрају 
реч, дату у четирп ока, за светпњу, који се не мичу 
из својпх дућанскпх јазбпна, који се свим силама и 
строго прпдржавају старпх поглода пз перпода бронзе 
п којн имају готово евнухеке погледе на мора.^. И у 
томе судару између новога времена, чији су представ- 
ници Мплосав Пиносавац, Герасовп спновп, машамоде, 
харфонискпњо и повачицо, и старога, чијп су пред- 
ставници Кпр Герас, Цинцари п Грци, лежи трагика 
овог честитог Јелпна. 

Сромац, као у свпма својим делима, ноће или не 
умо а то на једно пзлази, да концептрпше сву своју 
снагу на главни догађај, а да спореднпм догађајпма, 
коЈи се морају испредатп пз главнога догађаја, по- 
1С«1онп подрођену пажњу, која ће онај главни догађај 
Још впше пстаћп. Сремац иеће или не у уме да се 
користи мудром окопомпјом, тако потребном у Једном 
књижевном делу; он, често пута досадну и из.1пгану 
расплпнутост предпоставл>а концизности. Ја сам му, 
за жпвота, псколпко пута замерао ту опску опшпрност 
а он ми јо одговарао: „Знам, брате, да моја опширност 
кварп целу ствар, алп тако допадне мп се нека ствар, 
па кад ЈС паппшсм, ја видпм шта сам учинио. А л п 
п о с л е м е ј е ж а о д а б р п П1 е м.'' И у тој његовој 
жалостп за брисањом, као п у њоговом сталном п не- 
одол>ивом Жаргону, лежи његова највећа махна, која 
разблажује утисак његових дела. Од Кир Гераса, 
међутим. Сремац је могао створитп једну од најбољих 
прпповедака у нашој књпжевности, да није бпо тако 
расплипут, да не употробл>ава радо јефтина каванска 
поређења, да не прозпре лптораран стил и да, веран 
старој, изанђалој остотпцп. нс во.1и дидактпчке свр- 
П1етке, којп трсба да буду јодпа врста апотеозе врлини. 
Његови погледп на живот, морал и полптпку и ње- 
1'ова, како би оп рекао, „швермовања** за старим до- 



брпм временима за нас су спорвдна ствар. Од јодног 
прпповедача тражи се умотппчко дело и, можда, коп- 
зеквентност његових погледа. 

Б а л у Е л е м и р у је састав у рђавпм стпхо- 
впма боз формо п без идоЈе, састав не само без лите- 
рарпе, него без икакве вредности. Тај „истинит до- 
гађај", у чпјп свршетак нарочито нема ко разлога да 
не верује, свакојако је ппсан за јсдпо ужо каванско 
друштво. Издавалац тога састава нпЈе њпме учттпо 
нпкакву услугу ни Сре»п;у, ни читаоцима, ни његову 
крптпчару, који мис^ли писатп Сремчову биографију. 
Сарајево, у фебруару. И« С Тадетов« 



Из књижевности. 

Еб 181; бсћПгаш, успп тап 
^ап2 801 пе \\^иг2е1п усгИег1, 
8еЈпо Но1та1 уог^188(. 

„Л.овчеви записници^ Ивана Тургењева — то 
су моји наЈбољи и најинтимпијп пријатељи. Ја сам ту 
књпгу тражио увек после тешке свакидање борбе за 
опстанак, Јор ми Је заиста увек пружила забаве и 
уживања; ја сам ту књигу тражпо и тада, када сам 
се клонио од неискрених и подлих људи, јер ми је 
она била заиста једини искрепи пријатељ. 

Шта чпни ту књигу тако симпатичном? 

То Јв она неизмерна п дубока љубав Ивана 
Тургењева према руској земљи и руским сиромашним 
сељацима. Ради те дубоке п топле, љубави још и данас 
са неким особитим задовољством, читам сваку њену 
страницу; свака њена рсч годи ми као топла сунчана 
зрака, и свака њена стика дубоко ми се урезала у 
дугаи. 

Тургењев је љубио само своју РусиЈу. Он се 
осећао само тада задовољан, када је удисао свеж 
ваздух своЈих степа, п био је само тада срећан, када 
ЈС корачао кроз цветне пољапе своје огромне Русије. 

Шта чини дакле Тургењева великимУ 

Нису Јсдино чари његове приповедачке вештине, 
него и његова снажна, дубока и искрена љубав на- 
спрам природе и људи, које јс описивао. 

Тургењев је паппсао ту књпгу крвљу свога 
срца. — 

Једннствеп је то матерпјал - крв срца јодпог 
песника. 

Што ЈС том крв.1>у написано, тпме се заноое сви 
векови, сви народи п сва поколења. 

И кад год сам узео у руко књигу орпскпх пос- 
ника и прпповодача, увек сам поред добро технике 
тражпо п ону угодну топлпиу спожо пеоиикове крви 
- п где тога нпсам пашао, п пород наЈлепше форме, 
увек ми Јв књига била ладна, празна, поспмпатичиа, 
досадна. 

Тако на пример у приповеткама Милована Г.1и- 
пшћа нисам нашао тс дубоке п искрено љубави према 
српском сељаку. 

Јанко Веселпновић јс искрено и топло л>убио 
српоког сељака. Али тај Ј^еалистички приповодач вип1в 
Јс волво опо што Јв лспо на селу, с иога је једино и 
стикао само лспе стране сола, олпкао је лепе вечори 
па селу, када се са цветнпх ио.'1>аиа чује мелапхоличпа 
песма сел>ака п сзатко јоцање двојница. И у томо 
лепом се.1у впдсо је он само празничке људс», чпјп 
живот пролази једино у пепању, игрању, љубл>ењу и 
ашиковању, а но у теп1кој борбп за опотанак. 

И Светолик Ранковић је дупоко, пнтимпо .1>уби<) 
своју ШумадпЈу, али пије видоо оамо лепо, појетпмпо 



Стр. 78. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 5. 



11 пдилпчне стране села, није видео љуоавна ашико- 
вања под месечином, није чуо меланхолпчне песмо 
жетелачке п звецкање огрлица од жутих дуката, него 
је опазпо, да на селу не изгледа све онако ружичасто, 
као што то причају »Ђуди, који ни неде.1>у дана нпсу 
ирожпвели на селу. На препланулом лпцу евојих 
ПХумадпнаца чптао је меку душу, алп често пута на- 
плазио је иа Шумадинца истовстнаприроди — оп је 
груб, жпвотпњски, прељубник, одан страсти п ужи- 
вању; даље је Ранковић опазио, да на сслу живс 
слободни, здрави, пскрени, поштени и племенити људп, 
али је исто тако и на сслу пашао подлост, лаж, пре- 
вару, уби]јства,иасил>е, једном речи, Ранковик је пород 
лепих — видео и ружне стране села. 

За Борисава Станковића рекле би Швабе, да јс 
Кд88ептеп8сћ. Од свију србијанских приповедача, 
Станковик пма понајвите темперамента. И ја волим 
тај његов темпераменат, волим ону угодну топлину 
његове сввже крви, којом је написао готово сваки 
редак својих књига. 

Станковић јс право чедо оне Србије, „у чијем 
ваздуху као да струји пека голтоава раскошност и 
изобиље, песма, свирка и весеље"; он је спн оне Ср- 
биЈв пГ^де људи са доста страсти мисле па женскиње 
и на с1атко ашиковање". 

Као готово и сви Србијанцп, тако псто и Ворпсав 
Станковић радо глода жене раскошне лепоте, жене 
топлпх, набреклпх груди, жене са крупним, изразитим, 
влажним очима. 

И тај исти човек, што је у природи тражио 
особиту лепоту, задовољавао се само са особптим ми- 
риспма, мириеом тамјана, старог босиљка, испуцана 
грожђа, влажне прапшне, трула дрвећа, свеже земље 
и мприс женскпх хаљина, јер на једном месту прппо- 
веда Станкови^!: „гледао сам и разгледао хаљине што 
беху око трешње. Наи]^ох на Ленкпне ша.1варе од 
ђизије п минтан од јумбасме. ТТознао сам их по оним 
златним ширитима. Ја не знам зашто, али загњурпх 
лице у њпх, јер су оне мириса^те па нешто, јпто тако 
годи и потреса . Једном речи, Станковић је осетљив и 
еротичан као и она природа у којој се родио. Стан- 
ковић јс роб те осетљивостп и еротпчности. Та еротпч- 
ност натерала га је да ову своју пажњу обратп жепи 
п да створи врло лепе слике као што су ^'Б у р ђ е в 
дан"; „У ноћи'*, „Нушка" п „П о к о ј н п к о в а 
ж е н а* 



и 



Српски народ у Боснп и Херцеговини — свс су 
то само несрећни људи, који позиају једино невол>у и 
борбу, борбу са природним сплама и са непрпјатељима 
својпм. И С в. 'Норовић као син тога народа, у 
место да ]е у својим књигама дао израза песрећи тога 
парода, његовој спротињи, беди и патњи, у место да 
је прп оппсивању сел>ачког живота дао израза сеља- 
ковпм топлпм сузама, његовој спажној .г>убави према 
оиом парчету црне иемл>е, која га лебом раип, ње- 
1^овој одвисиостп од сунца, кише, туче, мраза п хо- 
лује, он је ишобио свет који не познајс тпх беда и 
невоља. Зато 1шровића особе неће нико сматрати за 
праву херцеговачку расу, пего мање впше за пзмпш- 
.1,еис особс. Ћоровић нијс ни један догађај п1то је 
описао, сам прожпвео, оп нпје осетио беду, патњу, љубав, 
мржњу и наду својих Херцеговаца, с тога пије био 
1садар то пп оппсатп. 

Сп. 'Г^орови!! јс оппспиао сиољашњост својпх 
Херцеговаца, Петар Кочић — снажпу душу својих 
Крајишпика. Пстар Кочп11 је п р а в п п а р о д п и 



п е с н и к, он јје крв његове крвп, његов учитељ, ње- 
гов најпскренијп пријатељ, његов душевнп вођа, његов 
судац, који бранп свој народ, који га^саветује п со- 
коли. — 

Дубока, снажна п непзмерна љубав према својој 
отаџбинп — то је главно својство поЈвзије Петра 
Кочића. Његов патријотизам пп]е онај школски и по- 
лптични патријотизам многих нашпх приповедача, него 
дубоки, елементарни, фичични патрпјотизам, неразорив 
као каква прпродна снага. 

Петар Кочић се попут оног горског бреста и 

рукама п зубпма тако чврсто ухватио за срч своје 

отаџбине, да га ни најгрознија бура ни непогода не 

ће моћп истргнути пз те земље. Она бура покидаће 

само липЉе горског бреста, алп из оних жилица што 

су остале у земљи, избиће опет ново, свеже и здраво 

стабло. 

Беч, новембра 1907. Иавлв ЛагариК. 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

П. Л. Одавпћ: Песхе. Штампарско-уметнички 
завод Пахера и Кисића у Мостару. 1906. г. Стр. 179 
(I— 1Уј. 8°. Цена 1.бО дпн. 

Објављивање једпе ве.1ике збирке песама, раније 
нпгде нештампапих, објјављивање неочекивано и посве 
пзненадно, представља реткост у нашој поетској књи- 
жевности. ,7Ј,о сада је, скоро редовно, свака иова збирка 
песама у стварн значила само н о в у к њ'и г у, у којој 
би песник скупио своје с т а р е п е с м е,*растурене по 
књпжввним часописима. Што наз1 г. Одавић, у овој 
повој књпзи, даје само попе ствари, то је одиста, за 
похвалу. Крајње је вре51е и* било, да у новим књигама 
запста и на^^емо штогод ново. Ипак, много би боље 
било, да је г. Одавић, п не чекаЈућп да му рукопис 
нарасте до огромне димензије, коју представљају два- 
паест штампаних табака, већ давно и давно нздао 
своју прву збпрку. Руководни утецај књижевне кри- 
тпке писцу је најпотребнији у првпм данима његова 
књижевна дстања. Да је срећс, и сама би критика 
треба^да да се радује првом ступању писаца на књи- 
жевпу арепу, појавп почетннчких покушаја, сматрајућп 
да јој је тиме дата прплика за врпшње једпе од њенпх 
најглавпијпх зада^^а. Нажа*1ост, многи од паших књи- 
жевних критичара пе мисле тако. Још чврсто сраслп 
са традицијама наше старије критичарске школе, ис- 
пуњени тесногрудошћу, наоружани завишћу и затро- 
ванп пакошћу, оном чувеиом српском пакошћу, која 
пс зна за границе и обзире, оии прву појаву младпх 
писаца тумачс само као ташту ауторску нестрпе.Ђивост, 
као неуздржану жеђ за славом. У^гссто добродошлпцс 
и пскреног указивап>а на праве узроке неуспелостп 
дотичппх почстнпчких покуптја, они, напротив, овако 
довикују несрећним, младим писцима: „Перо у трње ! 
Рано, прсрано си из^чстоо из гнезда!" — ^-Јаглушени 
овом пепрпјатсљском дреком, књижевни полетарци, 
премрлп од страха, поново се повлаче у гнезда, да 
тамо чаме шћућурени; а они, којп су бап1 тад, с п р- 
в о м 3 б и р к о м, хтелп такође да прхну у свет, кад 
виде злу судбу својих вршњака, губе сваку вољу за 
сличне, несигурне авантуре. Ето до чега доводи за- 
копчана, студена, арогантна, џелатска књижевна кри- 
тика ! 

Г. Одавпћ, као памстап и пачитан човек, добро 
је све то знао, па је зато толпко и оклевао са првом 
својом збирком. ЈГпак јс за жал^вње што она није 
угледала свет много раније. Да је песник, своју прву 



Ерој 5 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 79. 



збирку, ма и за половину мању од ове данашње, из- 
дао Још пре пет-шест година, и да је, том приликом, 
добио и озбпљна књижевног критичара, он би данас 
био у стању, да својим певањем задовољи и најпедант- 
нијег естетичара. Кад то није случај, задовољимо се 
овим што смо сад добили. Одмах ћемо рећи, да је г. 
Одавић познат, иначе, као наш симпатични новелиста 
успео, да нам, у овој закашњеној п р в о ј збирци, из- 
несе на видик, истина још неизрађену, еиш интензивну 
лирску снагу. Прво што у његову певању пада у очи, 
то је: до раскошности богата разноврсност мотива. 
Предмет су његових песама: усамљене еањалице под 
храстовпма, успомеие на разне многобројне љубави и 
њсне најразноврснпје сптнпце, рефлексијс у усамље- 
ности туробних п кпшних, јесенскпх дана, варљивост 
надА и среће живота, разузданост природних е.1вме- 
ната, непознате лепотице, које, у пролазу, несташно 
бацају пољупце, са интова, машући враголасто џепном 
марамом, топла сећања на верна другарства из мла- 
дости, тужна размишљања над каквпм мртвим девој- 
четом, усхићен опис каквс чедне девојачке лепоте, 
хармонија и песма 31рака, разно^шке ноћне визије, по- 
вратак витезова са бојишта, сшкарски описи јесењих 
ноћи, зимски пејсажи, каква поетична „кућица под 
брегом", бедан живот младих калуђерица, разговор 
песника са својим идеалима, поезиЈа старих паркова 
са лишћем посутим по алејама и влажним камепим к^1у- 
пама, поезија тихог домаћег огњишта, уз које се, при 
пуцкању ватре, и фијукању ветра кроз широки димњак. 
слуша ћерстањс добре мајке, утисци Шубертове му- 
зике, опис утисака од лектире Леопардија, Ламартина, 
Мисе-а, и Тургењева, снови и чежње прве младости, 
туристичке авантуре по живописној околини Париза, 
по Шати и Бужива*1у, и т. д. и т. д. По свему су- 
дећи, имамо пред собом Јодан широк и детаљима богат 
песпички хоризонт. Обдарон, с јсдне стране, живом 
осстљивошћу, а, с друге, бујном и широком маштом, 
г. Одавић није, као други, принуђон да тражи мотиве 
у етерским висинама, да се од стварног живота огра- 

ђује зидом, на коме стоји исписано: Гаг1 роиг Гаг!; 

Напротив! Не искачући из колосека реалности, а у 
жељи да свпма буде доступан, он, раскриљсне душе 
и отворена срца, иде кроз жпвот, као човок, кога јс 
и најмања, прпвидио безначајна, ситпица кадра да 
дирне п инспирише за какву емотивну лирску пссму. 
Неи1Т0 С.1ИЧН0 томо, радили су и неки од највећих 
песника. Помињемо само Ламартина. (Свршиће св). 

часовнициха (сатовима), са гледишта историј- 
ског развитка часовника п часовничарства. Светосавске 
беседа Љубомира Т. Миловановића, професора. Чачак. 
Штампарија Стевана Матића. 1906. г. Велика осмина. 
Страна 24. Цијена ? 

Сат пли часовник, то је неопходна потреба да- 
нашњега времена за цпо образовани свијет. За то га 
данас има у џепу (или шпагу) и богат и сиромах и 
стар и млад. Пород мушкпња у новије вријјеме, носи 
га и женскиње, код кога служи више за украс, но за 
потребу. 

У овој књижпци све јс лијспо изложено о њему, 
П1Т0 год је требало да се каже, и ко хоће и кога ин- 
тересује да дозна што втпе о ствари, коју посведневно 
носи са собом п по којој се управља у раду, може је 
набавити и прочитати. Књига јс од интереса и ми је 
препоручујемо: 

Српске народне игре од др. Тих. Р. Ћорђевића 
из IX. књиге Етнографског Зборника Српске Краљевске 



АкадемиЈе Наука, Београд, 1907. г. Осмина, стр. 88. 
Цијена ? Штампа у Држав. штампариЈ*и Краљевинс 
Србијс. 

Ово је већи, знатнији и опссжнији рад о играма 
у опште од др. Ђорђевића, који је у исто вријеме по- 
служио и као увод уз збирку игара, која је С. К. А. 
Наука штампа.1а и издала, под редакциЈом истог ппсца 
као IX. књ. свог Етног. Зборнпка. Писац све игре 
диЈ'ели на: витешке, забавне, игре духа, игре 
за добит и орскс игре. Тако је и збирку по- 

ДПЈСЛИО. 

Ствар ЈС од интереса, те је за препоруку. Наро- 
чито ову књпгу препоручујемо скупљачима народних 
умотворина (особито народнпх пгара), јер ће у њој наћи 
лпЈСп упут за рад. Књига се може добити код писца у 
Биограду. Србрљуб Љубибратик. 



Књижевне и културне биљешке. 

БосансБО-херцеговачко вече у Виограду. Босапско-хер- 

цеговачко Удружење у Биограду прирођује 20. фвбруара Босанско* 
херцеговачко вече у корист оствареље друштвеног вадатка. Про- 
грам је овај: 1. Повдравна рнјсч, говори подпресједник Никола 
Пппггељић; 2. Двоглави орао, од Ј. Маринковића, пјева друштво 
Станковић; 3. Значај Босне и Херцеговине у српском национално- 
културном раду, говори др. Јован Скерлић, професор универвнтета. 
4. Остајте овдјо, од А. ПЈантића, декламује Добрица Милутино- 
вић, члан крал>евско-српског поворишта; 5. Друго коло пјесама 
П8 Војводине, од Ј. Маринковића, пјева Академско-пјевач1со дру- 
штво ^Обилић"; 6. Ув гуслс пјсва Лааар Бошковић, први српски 
гуслар; 7. Јававац пред судом, нвводе чланови краљевско-српског 
поаорипгга; 8. Стража, од Ћуре Јакшнћа, двк.1амујв Рајко Ђор- 
ђевић, студент; 9. Слике ив Боспе и Хорцоговпне, на пројекцио- 
ном апарату ^фикавује Живојин О. Дачић, професор и секретар 
унивсрвитета. 10. Игранка до воре. Добровољне прилоге са страпе 
прима Тодор Бојковић, трговац, Босанска улица 75. Чествтамо 
удружењу свечани почетак рада и желпмо пм да постигнј' пот- 
пуни успјех, како најбоље аамишљају. 

Губитак хрватског народа. Хрватски народ претрпео је 
26. јануара два велика губитт^а. Иагубио је своја два врснасипа. 
Тај дан преминуо је у Уагребу др. Маријан Деренчин, ранијс 
одјелни шеф аа владе бана Мажурапића. У Ссњу јс преминуо 
исти дан бискуп др. Антон Мауровић. Др. Маурсвп!« је био пријо 
наименовања ва владику професор и гес1ог ша^ПЈПси« унпвер- 
аитета у Загребу. 

Источни Коресподенц-Биро. Г. Т. Шкрбић отворио је 
у друштву са г. Деже Согом у Пешти Источни Коресподенц-Бпро. 
Биро пвдаје на мађарском п њемачком језику дневнн лист и бави 
се само питањима о Балкану, Босни, Хрватској н Далмацији. 
Поред тога иадаваће и српско ивдање о догађајима у Аустро- 
Угарској. Скрећемо пажњу папшх листова на овај биро. 

Парастос Митроиолиту Миханлу* У спомоп покојиог 
митрополита Михапла, од чије је смрти прошло б. фебруара равно 
десет година, била је прире^^ена архијерејска служба у биоград- 
ској саборној цркви п помен ва упокој његове плсменпте душе. 
Чинодјејствовао је митрополит с«1 20 свештеника. У црквп је било 
миого свијста и поштовалаца покојног мптрополита, а на смужби 
пјевао је хор ученика богословијс Светог Саве. Краљаје вастунао 
ађутант. По подве је у сали унпвораитета говорио на духов. 
концерту, који су приредилп пјевачка друштва Биоградско, Стап- 
ковић, и хор Св. Савв, г. Алимпије Васиљеви^! о животу и раду 
покојног митрополита, у чији се помен приредио концерат. Приход 
јо намијењон ва Скопљаноку Ј^имнаиију. „Српска Застава" бр. К. 
донијела јо слику мотрополитову п скоро цпо тај број посвоЈ^еп Ј1' 
врлом покојнику. 



Стр. 80. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Кр. 5. 



Соколске вечерк у Бнограду. Српско најстарвје гим- 
настичко друштво „Соко" прпредпло је 7. фебруара „Друго 
Чсшко соколско вечс«, са врло одабранпм програмом, уа гу.уело- 
ван>с Сокола ив Ннша, Крагујевца и Шапца. (^во соколско вечс 
походио јо и кра.Ђ Пстар п нашл>едннк српског првјосгола 'БорЈ^с. 
Иа четири дана прије тога популарно гпмнастичко друштво "/^^'~ 
шан Силнв« одржао јс свој јаван час, са одабранп.м профамом. 

Мувкчка обЈава. Књижара Ј. СтанковиКа падаје компо- 
аицпје Исидора Бајића. Песме у духу српскнх народних песама. 
Свега двадесет и четпри песме, које су компоноване у ,^'ху 
српских народних песама и од којпх су већ више популарне и у 
народу о.миљене. Ове комповпцпје удешене су у лаком с.1огу ва 
гласовир, а речи од песама су нотписане^ тако да је ово пвдан>е 
8ГОДНО ва свираче в певаче. Издање се штампа у Лајпцигу, тс 
ће према томе бпти укусно п па доброј артији. Цена јс овов! пвдању 
6 круна (6.50 дин.). Бајвћеве комповиције у народном духу 
омиљене су на све стране Српства; па смо уверени, да ће овс 
комповвције добро доћи свакој српској кући гдс сс мувика негујс 
и певачима ва дом и концерт. Претплатницима, који новац не 
ношљу унапред, шал>емо комповицпје увпоувеће. Наруџбине треба 
слати на адресу: Исидор Бајић, Нови Сад. (1ЈјУ1(1ек). 

Два академцЈвна стјеч^^а. С^рпска Краљевска Академија 
Наука у Биограду ввдала јо два стјечаја ва награду вал>аних 
књига. Лрви је стјечај ва награду нв књвжевног фонда Мплопш 
Ж. ПетровиКа. Награда је 000 дпнара у плату аа 11ајбол,е дјело 
И8 економскнх паука. Ивбор. об.1пк п величпиа соиса остав.1>а сс 
писцу нн вољу. Рок је стјечају до 31. дсцембра. Награ^^ено дјело 
својина је ппшчева, а награду ће примптп кад поднссе Лкадемији 
50 штампаних примјерака награ};сног дјела. Други јо стјечај ва 
паград>' И8 фопда Димитрија Стамонковића. По жељи вавјешта- 
чевој у спису се може говорити 1. с> Српству и српској мисли; 
2. О отачаство љубљу ; 3. О вјери; 4. О мора.;1у и истини; 5. О 
раду и приљежању п {). О чувању вдравља. Дјела могу битп 
оригиналпа, превсдена пли прера^^еиа, само оригинали имаћо 
првенетво. Ув превод ваља приложити и оригинал. Рок јс стјс- 
чају до краја септембра ове 1Ч)!^ине. Награда је 1000 динара у 
а»1ату. Награђено дјсчо штампа Академија у 25.000 прпмјерака и 
бесплатно растура по народу. 

Прештампано. Лијепу поворишну слику и» Горњо Херцо- 
говине »Под маглом", од Алексе Р. Шантића, прештампа.10 је 
бпоградско ..Видје.10** у 11. п 12. броју. 

СлавјансКОВИ КОПЦерти. Димитрије Славјаискп Лгрењев, 
којн је пронно славу словенскс пјесме на све четнри сграпе сви- 
јета, путујућп ив мјеста }' мјесто са споји.ч одабраним кором п 
уиовнајући све пароде са словенском пјесмом п свпрком, сада 
путује кров с.10венске вем.1>е, држећи опроштајне концерте, пошто 
се послије педесетогодишњег п.10дног и обилатог рада пов.1ачи у 
марту мјесецу у миран живот. Тако је одржао и у сриској пре- 
стоници, у Биограу^у, трп коицерта, (20., 21., и 25. јапура) опра- 
штајућп се са српском пуб.1иком, публико.м, која га је увијек 
дочекива.1а раширенпм рукама и г уживањем се иас.^ађивала .1п- 
јепп.м авуцима с-1овенске пјссме п мувпгсо. 

('РПСКО Бњижевно Друштво« .^ стану Српске Кн.пж-свне 
Задруге 27. јануара одр;1.*ан је скуп Српгког књпжсвнпчког дру 
штва. На томе је скупу поред оста.10г пвабраиа пова управа аа 



ову годпну. Предсједник је Сима Матавуљ, секретар Лован Дучпк, 
домаћин Драгутин Илпћ, књижнпчар др. Јован Макспмовић, б.1а- 
гајник Петар Одавић. Уједно је ријешсно да друштво учествујс 
на трећем конгресу југос.10венских књижевппка и нублпциста. 
којп ће ге одржатн ове годпне у с1>убљаии. 

Три двадесетпетогодншњице. >' новосадском народиом 
поворишту прослав11.1а су овс тдпне трп ч.1ана двадесетпетогодиш- 
њицу свога глумачког рада. Прва је п)>ослава би.1а, као што смо 
у прош.10м броју јави.1и, гЈјс Тинко Лукићке: ва тим је 2. фе- 
бруара славила 14)а Сара Бакаловићка, играјући то вече Клеру 
Болијсову у Онетову »Господару Ковница«, а 8. фебр. г. Димп- 
трије Спасић, ч.1ан и дугогодишњи редитељ, нвводећи своју омп- 
.1»ену у.10гу чобана Манелпка у Ечегаревој драмп »У до.1Иниф. 

Новн чланови АкадеинЈе Наука« Српска кра.1>евска ака- 
демија у Биограду па г.1авном годишњем скупу 4. фебруара паа- 
брала јс досадашп>ег доппсног ч.1ана г. С.1ободава Јовановића, 
професора универвитста, ва редовног, а Кар.1а Крумбахера, про- 
фесора уииввраитвта у Мннхсиу ва доппсног члапа. 



Нове књиге и листови. 

Народни прцјатеЛу срнски народни радикални .1ист. Ив- 
лиап у Оспјеку сваког петка. Ивдавач и одговорнп уредпик др. 
.Товап 1Соцка)>. Штампарија Браће .'1ехпер у Оспјеку. Годишња 
цијонн ан друпггиа, ч^ггаонпце п јавне .шкалс Н Кр., а аа појс- 
дппце () К. 

Други иввЈештдЈ сарајевске Добротворне Задруге Срн- 
кнња, од 30. јануара 1907. до 30. јануара 190Н. Сарајево, српска 
диоиичарска штазшарија 1908. Нак.1адом са.ме надруге. Ио њему 
Задруга има ч.1анова: 2 добротвора, 24 оснпвача, 129 редовних. 
217 помагача. У ђачкој трпеаи има 60 ђака и 36 сирота поиа- 
гала је вадруга лгјесечпо по 5 — 6 круна. 



ЧИТУЛА. 



Др« Стеван Навловић« У Новом Са,!^' премипуо је 24. ја- 
иуара у 79. годинп живота др. Стеван Павловпћ адвокат и уред- 
ник »Нашег Доба«. У м.1а1)пм годпнама био јс вјеран нријател> 
п друг нокојног Св1'то»ара Ми.1етпћа, помажућп његову полити1;у. 
Кад је Мп.1етпћ покрепуо »Заставу« бпо је др. Пав.10В11ћ меЈ)у 
п{)вим сарадппцпма, доцније годиис 1НГ»7. и Г»8. п бесплатап уред- 
ник. ()д 18Н4. године. попгго јс пступпо пв српско народне сло- 
б(|доумио странке, уре^^пвао је >>Нап1е Доба«. Бивао је у два маха 
пос1аппком у угарсксм сабору, аа тим пос^аник на српском па- 
родиом црквеном сабору п предсјодиик* »Матицо С^рпскс««. Порсд 
по.1итпке бавпо со и књписевпошКу. Пврадпо је литерарне студије: 
Иук СтофановиК п његова књижевна радња. Сима МплутпновпК 
(живот и рад^, а нпсао је роман Ђурковићске кћерп, Естетику п 
другс гптнпјо чланкс. Превео јс Тацптовог Лгрпкопу п Живот 
Ллексаидра Нслпког. Бог да га простп I 



^Восанска Внла^ ивлави у Сарајеву трп пута мјесечно, сваког 10., 20. п 30. — Цпјена је на годину 8 кр., у (.'рбнји 10 дин. Ђаци, учитвл.п 
ииодофицири добивајулист набкруиа а се.1>аци ва 4 кр. Протилата ин крал>евине гаа.1>е се на г. Мпхајла Р. Живковића, трг. у Београду. 



г ТрифновиГш. Пјесме: ('у,^6ниа, х * * »(авгчпаај, од Мопаха Иа.торпјапа. Прииовијппке: По- 
|ћа. — Па ,џж1Јуств11, од Тасс .1. Мплепковпћа. — У /[уиинку, на (\уши.т<ч1Н1Ј нпрдаку, од П. П. 
л% од с1. Толстоја, нревео Мподраг Л. (ЈтојаповпК. — Поук 4 : Српскн иаро,^, од Др. Спмо Тројапо- 

.» « • . ^ 1 . #.' у » /Г Т....... 1 



<\{,'Џ*И\АЈ: ПекЈ}о.1ое поиа Стеве ТршЈжовиЛа. 
./ажа;//»/А% од .1аика М. Неселиновић! 

Херцеговца. — Покајанн .рјетннк, ^^ .*. .^..^ — ј^, -| .. — ,,,..- -ј - ., ^ ^ гг/ .л ,^^. . * 

виКа. — Фн.гпзоф Марко Луре.ЈнјГу од Дим. Мптриповића. (.'риске наро,1не умотворнне : Ир^^еже ('теиаме, 8нбп.1>е-л:ио .Јапко Л. 

- Краваро^ц, срп. нар. прича па Звткда, вабп.1>. Храпполав М. Прибаковић. . [истак. 



Нласиик II уредиик Никола Т. Кашнковик. Псхливанупга ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дпоипчка штампарпја, Сарајево. 



Број 6. САРАЈЕВО, 29. фебруарп 1908. Год. XXIII. 



СИМО МАТАВУЉ, 



8.111 судпина постала је у пошљеди.о иријеме оштрија прсма иначе неСЈ»ећ- 
пом С]>пству. Он!1, си злурадом пакошћу пепомпрл^ивог ие11ријате.1.а, Г1ира оно 
шго је најПоље у цијелом Српству и одноеи собом у вјечно царсгво Нирване: 
Нссрећно II раскомадано Српство јо1п се нпјс моглп иомпрнтп са смрку пзред- 
пога српскога хумористо Миловпна '1^. Рлиип^ћа, а смрт се поиопо вратила у 
проријеђену средину наших великнх .Ђудп и покосила је наше!' нај*1ољег прнпо- 
вједача — Симу Матавуља. 

За пошљедње двије, три годиие српска је ки.ига невјероватно мно1'0 из- 
губила. Ингубили је већину својнх најбољах и најпреданпјнх радника, пзгубила 
је невјероватио много великих духова, који су је подигли на велик ступањ и 
пзравнали је са К11.ижевношћу старијих, већих и културнпјих народа. Захваљу- 
јућп незнатном броју наи1их великих ппсаца, српска су дјела себи обезбиједила 
скромно, али видно мјесто у велпкој свјетској књижевности. Од новијпх писаца 
Матавуљ је својим беемртним дјслима највпше допринио да се у страном и туЈјем 
свијету г1олш11>е српско име и српска ки.ига. 

За живота су Јанко, Сј^емац п Матавуљ Сили чврсти ступови српске при- 
повијетке, а сада наједшпки чино јсдио, на жалост, еврншно дјело — славу 
српске п1)иповијетке. Али Матаиул. је 1П1ак међу љима био најкултурнији и нај- 
талентоианији, био је најјачи ступ иаше лриповијетке и највин1е је допринио да 
наша приповијетка добпје јасно оцртану л-мјетничку форму. 

НабЈМЈити све оно пгго српска кп.ижевнпст 1'уби смрћу Симе Матавуља ■ 
био би инлитаи посао, јер свак, који је знао аа пиеца „Бакоња фра Брне", са 
страхом ће и сам предочпти нес])авњ('н н ненакиадпв губитак' убоге српске кп.иге. 
Довољно је узд1>хт!1лим гласом реНи; Магавуља више нема, па да сваком Србииу 
буде јаспа страховитанесрећа, којујесулбипананијелајадшшпраспарчаном Сјшству. 

Умро ј<' Симо Матавул.! 

Умро је највећи умјетник у српској приповијеци, умро је велики творац 
^Бакои.а фра Брне" који се, стварајући своје бесмртно дјело, смијао. смијао и плакао. 

Умро јо < 'пмо Матаву.з>! Слава му! 



Стр. 82. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. б. 



II. С. Тплетов. 



Добротвор# 




I. 



елом је земљом оио овладао стра- 
ховит терор, стваран п подсти1;ан 
озго, са расклиматаног престола, 
који су запљускивали народно не- 
расположење и мржња пародна. 
На престолу је седео болестан човек са нахе- 
]к^ном и напуклом круном на глави. Једном се 
руком држао за црвоточни престо, који се 
љуљао као брод на узбуркану мору, а дру- 
гом руком, која је грчевито држала прекрхан 
скиптар, издавао је наредбе, да се синови 
ота1,1бине гоне из својих домова, да из својег 
паручја отискују децу своју и да се вргну 
у тамнице, где их чека мемла, студен оков, 
подругљив осмех тамничарев, коштата авет 
глади, немира и страха п где им се јавља 
само једна утеха, спас, једино уточппхте мира 
и слободе — Офт. 

Болестан човек са напуклом круном на 
глави није могао спавати, јер је осећао да 
су ти бунтовници, ти подривачи његова пре- 
стола у непосредној близинп, ма да су да- 
леко од њега, у студеним казаматима твр- 
1;аве. Хтео је, да су даље од њега, много 
дпље, по могућству на крај света, јер је, у 
дубокој и несаној ноћи, чуо, како звече њи- 
хови ланци, који постепено и подмукло за- 
дпру у месо, како болан и чемеран уздах 
одјекује под влажнпм и мемљивпм сводовима 
п како тај звекет ланаца и ти уздаси одје- 
кују у престоници, а одјек се враћа у облику 
неке потонуле граје, неког брујања незадо- 
вол>ства, очајања и пркоса. И створовп, са 
човечјим обликом и зверским срцем, почеше 
гопити бунтовнике у унутрапгњост земље. А 
изнурени и бледи бунтовници, спутанп око- 
впма, посртали су п чежњивпм и болним 
погледом гледали су у своје жснс и децу 

своју. 

Посрћући, она му је приптла, прогово- 

рила неколико речи, као с туђипом и тек 

П1ТО је хтсла да му стиспе руку, да му тпм 

стпском немо саопшти све своје болне осе- 

ћаје, један од створова, са човечјим обликом 



и зверским срцем, одлучно јој при1)е и сурово 
је отисну. 

Бунтовници пођоше, ланци су очајно и 
сетно звечали и њпхов звекет се лагано гу- 
био у влажној, тамној ноћи, као вапај, као 
јецање. 

Гледајућп, како његово нежно тело, у 
којем борави велпка п јака душа, посрће п 
слушајућп, како звече ланци, као погребпо 
звоно, њу поче хвататп вртоглавица п пала 
би, да јој он нпје пришао. Она га погледа 
једним упитним и захвалним погледом. 

Кад се радознала светина почела разла- 
зити, Он јој рече тихо и потресено: 

— Извините, госпођо, али ја знам шта 
вас сада чека.... 

И ма да јој није рекао, да јс чекају 
беда и невоља, она га је ипак разумела п, 
стидљиво п уздрхталом руком, примпла је 
три златнпка од овог непознатог добротвора. 

II. 

Дани, дугп и троми, низалп су со јодап 
за другпм и постајалп су месецп, као што 
су се ЈБСзпни уздасп низалн и претварали у 
бол, тугу и јад. Оно што ју је, с нестрпље- 
њем зле судбине, пожудно чекало и дочекало 
ју је. Беда и невол^а бпли су раширили своје 
незграпне п кохптате руке и она је постепепо, 
али поуздано, тонула у њпхову загрљају. 
Али кад је певоља, у својој бескрајној суро- 
вости, и саму себе надмашпла, шкљоцнуше 
незграпнп кључсви у зар]>алој брави и за- 
шкрппаше тешка тамнпчка врата. Бунтовници 
изиђоше на светлост дана и угледаше зору 
слободе, како се тромо помаља кроз густе и 
мрке облаке. 

Похитао јс дому свом, да види своју 
всрну сапутницу у бедама и патн>ама, које 
се зову живот, да види чеда своја, која су 
само по успомепама пмали оца свог. И прсд 
њпм су стајала омршала п исцеђепа тела, 
отегнута лпца са самртничким бледилом и 
пакоспим траговима невоље, са поглсдом пу- 
ним бола п туге. Уздрхтао је, сузе су му 
навирале у очима, у грлу и грудпма неп1Т0 
га јс силпо гушило п хтео је да се заплаче, 
алп — он је био слободац. А слободан човек 



Бр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 83. 



не плаче. Плач је при;^наље немоки, плач је 
протест робова. А он је био слободан. 

Р1 Ј^^егов поглед, и и>егов стисак руку, и 
и>егов пољубац и све и»егово биће говорили 
су, да је оп сада слободан, да је сада — 
човек. А слободан човек радо се хвата у 
коштац са злом судбином. 

Долазили су и пријателш, који су со 
клонили и>егове куће, као боравиштакуге, 
долазили су и непријатељи, који су крили 
своје пепријатељство и који су говорили, да 
је, по заслузи, допао тамницо. И сви су му 
стискали руку, сви су се радовали и^еговој 
слободп и сви су та уверавали о свом бес- 
крајном пријател^ству. 

Сутон се почоо хватати. Ои је жудно 
очскивао тај час, јер ће се онда разићи сви 
тп неодол>иви људи са својим претворним 
осмехом и својом претворном искренопЉу и 
рн ће, онда, остаги сам са својом женом и 
децом својом. Тада ће му они причати о бо- 
ловима својим, а он, као човек, отвараће им 
изгледе на лепу и човечну наду. 

Неко куцну на врата. Ма^то после је на 
сред собе стајао Он. 

Видиш ли, рече она свом мужу са очпма 
пуним суза, овог човека? То је наш добро- 
твор, пријатељ ... Ето, то је твој прија гел>, 
једини твој пријатељ. 

Обојица пружише један другом руке и 
срдачно се загрлише. 

Деца су, разрогачених очију, гледала у 
обојицу, како један другом стискају руке и 
како се грле, као браћа која се воле, а годи- 
иама се нису видела. 

III. 

Пријатељи су се врло често састаја^ш. 
Кад се на улици сретну, они со срдачно ру- 
кују, дуго стоје и пријател>ски се разговарају. 
Кад један од њих седи сам у кафани, онај 
други оставл>а своје друпгтво, оставља своје 
давнашње пријател^е и прилази усамљеном 
пријател^у и, до дубоко у ноћ, узајамно отва- 
рају срца своја, говоре о садаи1н>ости пуној 
разочарења и о будућности, у којој ће се 
остварити све њихове тамие '/кеље и наде, 
које сада нејасио почивају у дну душе њи- 
хове. 



Испочетка је Он ретко улааио у кућу 
свог пријатеља. После је долазио једанпут 
недељно, а после сваког дана. Сви су га у 
кући волели, јер је био љубазан, разговоран 
и увек расположен и весео, као да недаће 
живота нису имале смелости да се задрже 
крај њега. Деца су га увек тсестрпељиво оче- 
кивала и када дође време његову доласку, 
она су, тапшућп рукама и скачући, излазила 
на капију и ту су га чекала. Он је увек 
деци 1ПТО шта доносио, али деца су га више 
волела због тога, што им је по кашто причао 
бајке, које је Он умео причати нарочитим 
тоном, тихим, топлим, тајанственим, занос- 
тпљивим и убедљивим. Кад једнога дана не 
дође, деца су била невесела. Ишла су из 
собе у собу, излазила тта капију и опет се 
враћала намрштена и плачна лица. И онда 
је увек тто неко од њих долазио мајци, и 
гле дајући је сузним очима, питао: 

— Је ли, нано, а ди је наш браца?... 

А она их је тешттла како је знала, јер 
је и н>ој било тешко, што Он није дошао. 

Шезин је муж постајао нестрпељив т«ад 
дође време тћегову доласку. Остављао је рад, 
устајао је, шетао тто соби тамо и амо, гледао 
кроз прозор м опет је тпетао, нестрпељиво и 
нервозно. Најзад се, не т^оворећи тга речи, 
обуче и, намртптена и брижна лттт^а, излази 
на улицу ужурбаним корацттма, да га ТЈ)ажи 
по варотттп. Изгледало му је, да без својег 
пријател>а не може више живети. 

IV. 

Болестан човек са т^апутслом круном на 
глави био се, тшјзад, уверио, да је и јалова 
и опасна свака борба, коју предузима против 
бунтовника, уз које је цоо ттарод, који није * 
бт1о вттгие и>огов. И он једттога дана позове 
осам бунтовнттка тт преда им уп])аву иемл>е. 
Један од те осморице био је Т1 пријатол>. 

Вио јо весео и расположен, јер је до- 
живео ос тварење својих .сттова, јер је доживео 
да види, како се постепено остварују пртттт- 
т^ипи, за којо се годт1иама бо]и10 и зарад којпх 
је тамновао. Над целом кућом лебдело јо неко 
нејастто п загонетно расположетт>е. Деца су 
инстинктивно била т1реко мере радосиа, трчала 
су, скакала су, певала су тт смејала се. Он 



Отр. 84. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



пх је .т^убио, цупкао пх на крилу п обећавао им 
илатна брда. ЕЕ>у је, тако^е, љубио п грлио, а 
доца, видевши то, тапшала су рукама и ур- 
пебсспо су клицала: 

— Још... још... још... 

Кад су остали насамо и кад је он, са 
1)асположењем човека, чнје су се наде изне- 
падно почеле осхваривати, почео прпчати о 
својпм првпм цлановпма, она му умил>ато 
прп1;е, загрли га обема рукама, п, осмевајући 
се благо и срећно, рече: 

— Ето, лепе прилпке, да се одужпмо 
свом добротвору. 

Игледало му је, као да га је ко пробу- 
дпо пз каквог лепог сна. Чело му се мало 
пабрггло и он се лагано и пажљиво истрже 
пз п>езина загрљаја. 

— Да, рече он као у каквом заносу, то 
јс лепа прилика. 

V. 

И пре него што је почео вршити дуж- 
ност због које је дошао на управу земл.е, он 
је свакога дана, свакога часа размишљао на 
којп би се начин одужио свом добротвору. 
И кад његово размишљање није уродило ни- 
каквим плодом, он је био намеран^ да пита 
своју жену. Али она, читајући његову ду- 
шсвиу борбу с чела његова, умела га је брзо 
претећи. 

Пре свега, говорила је она са много 
збпље, као човек који указује пут ка решењу 
једпог заплетеног проблема, треба му дати 
један положај, који би бно раван услузи коју 
нам је он учинио — ако се то, уопште може 
с чпме цоредити. 

И пријатељ је добио положај, висок и 
угодан положај. Долазио је сваког дана. Сви 
су 1'^ У кући волели, јер је био љубазан, 
1)лзговоран и увек расположен и весео, као 
да педаће живота нису нмале смелости да се 
задрже крај њега. Свака његова жеља, упола 
нзречена, била је, преко пријатељеве жене, 
одмах испуњавана. А он је и да.1»е био л>у- 
базан, разговоран, расположен и весео. 

Хтео је да има утнцаја да и другога 
попне на какав положај и успео је. Бринуо 
сс за државу и хтео је да је снабде најбнт- 
нпјнм потребама — успео је. Хтео је да осло- 



боди племените метале, који су, жел>нн ви- 
дела дана, оковани под зем.ЋОм — успео је. 
Хтео је да буде у непосрсдној близннн бо- 
лесна човека са напуклом круном — успео 
је. И све штогод је хтео успео јс, штогод 
је желео добно је, за чим год је жудео оства- 
рр1ло се. 

Једнога дана, кад је жена опет наваљп- 
вала на свог мужа. да оствари једну жел>у 
твпховог добротвора, муж протр^т>а чело, по- 
дпже ве\)е у вис н рече болно: 

— Зар се мн још ннсмо одужилн свом 
добротвору ? 

Она се тргла н гледала га је препера- 
жепнм погледом. А кад је дошла к себн, она 
рече прекорно, претећн му прстом: 

— Неблагодарност је знак неваспитања, 

И њезин муж је давао, давао и што је 
могао давати, давао и што није могао да- 
вати. 

VI. 

Једнога се вечера, мимо обичаја, раније 
вратио дома. Деца су, у предсобљу, поднгла 
велику грају. Кроз прозоре су проднрале по- 
тон>е зраке залазсћсг сунца н нграле су се 
са коврчастом дечјом косом. Кад су деца чула 
шкрипање капнје, полетеше у двориште, вн- 
чући : 

— Браца... браца... 

Кад су саглсдала свог оца, она, пре- 
варена у својим надама п очскивап>има, на- 
једном се уозбнљише. Отац, заморсн држав- 
ним пословнмд, хитао је у своју собу,*па није 
прпметно промену на дечјим лнцпма. Мало 
после позвао је к себп најмла1)ег сина н питао. 
га је: где му је мајка? 

— Мама јс отншла, речс дете н опст 
истрчн напоље, да наставп своју нгру. 

^1аси су тромо пролазнлн. Ноћ, црна као 
каднва, спуштала сс на земл>у н све сс гу- 
бнло н тонуло у њој. 

— Где је госпо1)а? пнтао је ои мла1;е 
уздрхталнм гласом, у ком јс бпла слутп»а 
нечег нејаспог, загопетног, страпшог. 

— Госпођа је отпп1ла. 

— Куда? 

— Не знам. 



1зр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр . Ј?5_ 



Нестрпељпво јо ходао пз једне собе у 
другу, седао, устајао п опет шетао. Безброј 
пута је питао: где је госпођа? Безброј пута 
су му одговаралп, да но знају куд је отипгла. 

Језива и гајанствепа тишипа, коју поћ 
собом доносп, овладала је цслом кућом. 1Бе- 
говп кораци потмуло су одјекивали п он се 
нехотице окретао па све страпе, као да је 
пеко ишао за н>им. У дечјој је соби била 
потпуна типпта, коју су, с времена на време, 
прекидали јочање којег детета и шкрипут 
постеље. Кандило, у једпом углу собе, ско- 
мрачно је осветљавало собу и дечје постсље 
и децу у п>има. Стајао је, као кип, насред 
собе п несвесно је бленуо у децу и НјИхово 
открпвене и голе удове. И он се нагло окрете 
и, поводећи се, изи^јо из собе. 

— Где је госпо||а! ПТаптао је и он и, 
осмевајући се иронично и болно, одговарао 
је: не знам. 

Кроз отворен прозор долазио је прохладни 
ветрић. Уздрхталом руком прелазио је преко 
коврчасте и влаисне косе. Искр^ЋОштене очи 
биле су упрте у једпу тачку на поду и он 
је, шкрипећн зубима и грчећи руке, шаптао: 

— Да ли сам се... сада... одужио свом 
добротвору ? 

И оп се болпо и пакосно осмевао. 




Миха«ло Мирон. --^ 

„ПросвЈети/^ 

Шћепану Грђићу. 

О, Ја те видим са сјајнијсх двора, 
Гдјс силазпш тихо преко наших гора, 
Са пламеним мачем к'о генпЈС силни, 
Са буктињом сјајном гдје мрак гопиш цр}1и. 

О, како игра твоја зрака сјајна 

На сузама нашим чаробна и тајна, 

К'о свјетило ново с небеских висина 

Врх патничких наии1х мрачнијех п.1анина! 

Како ли се смију моје горе Ш1аве 
Срсд облака црних, усред црне јаве, 
Како народ кличе домовине моје, 
Из окова тешкпх теби химну поје! 

Па се јатом јатп јато соколова 

Пспод облакова, испод вркорова, 

На станиште твоје, гдје си гн^јездо свила, 

На свјетлости твојој да огрије крила. 



Па у Једно доба, кад сс олуј вине, 
Кад громи загрме, када муња сиие, 
Испод облакова, испод вихорова 
Полетиће наше јато охжолова. 

Растјераће тмину, црне облакове, 
Раскинуће ланце п тешко окове, 
И са сурих гора мог патничког рода 
Осијаћв сјајно сунце и стобода. 




Милош Перовић. ■ 

Болови свију људи.... 

Боловп свиЈу људи и патње свих времена, 
Уздаси очајања и крици пуни јада, 
0, кад би могли Једном стати у моје груди, 
Па само моја душа да пати и да страда! 

Болови браће моЈв од неба даровани, • 

Удари леднв руке, зависти, зла и срама, 
Ходите, ход'те мени, ја ћу вас неговати 
И хранићу вас срце^к и крвл>у и, сузама! 

Ходите, да мој сабрат нс позна грозу вашу, 

Да не зна судбу страшну што на род људскп падо, 

Те да не куне Бога и живот да не куне 

И да ие цвили болом без вере и без наде! 

О како бих вас лако без клетво и роптања 
Сносила љубав моја у срцу крвавоме, 
Кад зиа да нигдв вишс у свету јада нема 
Осим у души мојој, осим у јаду моме! 



«^ 



Јела) Вел. Кикинда. 

С пута. — 

Мрак се спуи1та у питоме равни, 
Песма мека губи сс и тоне, 
Српска песма из времена давни', 
Лли у њоЈ туђе речи звоне. 
Живот тиња са пос>,1едњим дахом, 
Тешком тугом чела нам се мраче, 
Раздор претп да нас застрс прахом, 
Обасјај нас слогом, сунчев зраче! 
Зар ничега, да нас из сна тргне, 
Нема људи старог поколења, 
Да нам створв зору васкрсења? 
Где су дани негдашње нам славе, 
Где је живот пун снаге и моћи, 
Да преболи ране нам крваве, 
Да разагна таму мркле ноћи? 
Тако питам без наде и краја, 
Питам ветрић са питомих до.Ђа, 
Пптам крв.Ђу напоЈвна поља. 

Све је немо.... Ноћ дрхти и блиста. 



' — ' 



Стр. 86. 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. б. 



Ниоткуда одговора нсма, 
С ока кану једиа суза чиста 
Као одјек очајнпх поема — 
Душа слути шта ноћ ова скрива, 
Дан ће доћи, осунчан, пуп зрака, 
Као Јутро после ноћног мрака. 



чС 



Хр. Д« Максимов. 

Жеља. = 



Желео бих да запевам ко некада среће пун, 
Да подигнем мог' живота пролеће и млађан чун. 

Желео бих зрак да сијне сред тог мрака што ме тре; 
Једном срце да закуца ко некада, па нек' мре!... 

Да с' у души дигне нада и развије пеп'о, прах, 
За час само да удави црне мисли, сумњу, страх. 

Да разгони магле густе ко зрак сунчев што их тре, 

Те да опет видим небо јасно, мило као пре!... 

Пирот. Вучитрнац. 




ВлАдимир Исмаилов. 

Без рада. - 




ладно је и мрачно у тој соби са нпском 
таваницом и са зидовима, који су покри- 
вени жутим, прљавим тапетима. Окна су 
на прозорима покривена леденим гранама. 
Тужно је, пусто, непријатно.... 

У једноме углу тога простора стоји 
сто осредње величине, чија фијока с>лужи за 
оставу ножева, кашика, справе за вађење чепова и 
других потребних домаћих справа. Ако би се стучајно 
ударило о тај сто, онда би све у њему зазвечало. 

Подвијене и укочене, као да се боје међусобног 
додира, прислоњене су уз хладне зидове двије необо- 
јене половне столице. Ако би се од зида одмак.1е — 
ПЕиче би. 

У дрвеној, црвено обојеној постељи, лежи 
дјевојчица шиљасте браде и носа, којој нема више од 
десет година. Уста са сухим, бескрвним, мало помо- 
дрелим усницама упала су и издаље изгледају као 
каква Њ1итка јамица на страховито блиједоме лицу. 
Тамне очи са јаким, широким обрвама гледају уко- 
чено и непомично, као да со изумирућа свијест мале 
грчевито хвата све за једну исту мисао.... 



Тешко се исправи под прљавим, дроњавим по- 
кривачем и остони се шиљатим, модрим лактовима о 
узглавље. 



Њене тпроко отворонс очи гледају све у једну 
тачку над столом и за један тренутак Ј^убе укочено 
замишљен израз.... 

Слабим, тужним осмијехом шапуће готово нс- 
чујено : 

„И огледало више нијс ту!" 

Лак, једва примЈСтан уздах оте јој се из 
груди. 

На пољу, по мрачноме трему, корача иеко лупа- 
јући по шкрштавом патосу и заустави се пред вра- 
тима. ДјевоЈче слуша како тај неко пипајући тражи 
кваку.... 

„Тата!** шапуће дјевојчица, и из непознатог раз- 
лога извуче руке пспод покривача и затворп очи. 
Дугачке, повијене трепавице бацају лаке сјенкс на 
узано, изболовано лишце.... 

Замрзла врата у углу отворише се са шкрипом,.» 
затим се јако залупише, и у собу ступи један велики 
мршав човјек. Неколико тренутака потапка по соби 
да би се загријао. Затим тешко уздахнувши баци чо- 
хану капу са ушним заклопцима на банак од пећи. 
Примјетна хладноћа шири се од њега. Велики, црвени 
бркови и коврџаста му брада замрзнутп су. Малене, 
граорасте, закрвављене очи еијају се и сузе. Он из- 
вади из џепа некакав предмет увиЈСн у хартију и 
прпближи се нечуЈно постељи. 

„Ћерчице! ћерчице! Спаваш ли?'' 

Пита он полако, нагнувши се над узглавник. 

Дјевојче тешко отворп сањиве очи. 

„То си ти тата?" 

„Да, ја.... и донио сам ти нешто лијепо. 

Он оставп тај предмет завијен у хартиЈу, пред 
њу на покрпвач, п почс журно ходатп тамо-амо по 
соби, трљајући дланове. 

Дјевојче разви хартију својим, жутим као восак, 
прстима. 

.Земичка!" 



тата ! 



и 



изговори Једва чуЈНО. 



.Хвала 



„Једи, ћерчице, једи!.... Чекај само! Ускоро ће 
опет боље бити.... Ја, ја, све се мора с^1свим проми- 



. енити 



! 



Он сједе на постељу. 

„Тата, ти си продао и огледало? 

лДа... Јфодао.... шта јестим?... Ах, ћути... Јесам 
ли ја крив? Не прекоријеваЈ ме!" 

„Ја те ни за шта не прекорпјевам. 

„Па зар нијесам радник, ћерчице? Зар сам ја 
крив што нема рада? Али само чекај ћерчице, ја ћу 
од тебе начинити принцезу, да ће п сам ђаво морати 
од муке црћи... Ха, ха, ха! 

„Тп миришеш на ракију — јсси лп опет 

пио? 

Гле ти, само!... Да је бар мама жива... она бп 
могла прањем господског рубља да.... 

„Тата!... Мама је опет долазпла... Сад морам и 
Ја скоро умријети!" 



Вр. 6. 



1д08. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 87. 



„Какве опет лудорпје говорпш?! Чекај само! 
Док дође љето, биће рада.... Опда кемо ићп у 
шуму п пићсмо чаја,... запста, чаја са скорупом пи- 
ћемо!...** 

Мрак је још гушћп. Прозорп изгледају као мо- 
дрикастс, четвртастс закрпе. Безобличне сјснке, које 
се брзо шпре као да играју по покрпвачу и зпдо- 
впма.... 

„Хладно, тата..." 

„Чекај! Кад се смркне отпћп ћу код Миронпхе 
п донпЈећу пверја. - Шта јс њој за неколико пве- 
рака ? 

„Сасвим!" дјевојче живну. „Она је богата и..." 

пНо даклс! Онда и ја смијем ва^Ђда неколпко 
пворака узетп од ње?!" 

„Смпјсш, тата, смпјеш..." 

„ГГа, ако она и не да, ја ћу узстп!** На,1ожи- 
ћемо у пећ, загријаћемо воду, па ћемо скувати чаја, 

јС л ^ 

Отац мплује бијјелп, сухи врат кћери својс. 

„Ах, остави се тога! Не шали се опет тако! 

одговара она једва чујно, док доњу вилицу истурп 
наприЈед, а очи склопи, али осмијак среће леб- 
ђаше као лака сјенка на лпцу њеном. 

Отац оде. Кћп напрегнуто прислушкује. Изгледа 
]оЈ као да ова тишина, која заузима све празне про- 
сторе, па и најмање пукотине, живи, дпше.... 



Др. Н. Ђорић, Шабац. 



ПолазаЕ из Прокупља. 



На горњем спрату пду људи тамо амо. Покрећу 
столице и лупају вратима кад пз.1азе у корпдор и 
кад се праћају у собу.... Изгледа као да тај шум 
гурање столица и лупа врата никад неће ни пре- 
статп. 

И сав тај уда.1>енп шум чпни да је тишина у 
доњим собама још примјетнпја. И заједно са све гу- 
шћом помрчпном прпкрада со.и та тпшина свс ближе 
и ближе, обујми дјевојчицу и стисну је у свој хладни 
загр.Ђај. — — — — — — — — 

ДјевоЈче се полако исправи и преплашено с раз- 
рогаченнм очима звјера у празнину 

„Ма... ма..." поче она на једном да говорп, дочим 
је врат пспружпла. Једва чуЈни крчећи гласови оти- 
мају јој се с муком пз грла.... пТи си опет дошлаУ. . 
Зашто си затворила очи ? . . . . Пог.тедај ! Ја се тако 
боЈИм! Пог.1сдај !... тако, отвори... Ти не треба... тп не 
треба.... О... о... та... та!... 

Изнемог.да паде дјевојка на узглав.т>в и непре- 
стано мичућп уснама притисну сухе руке уз тијело.... 

На пољу се с великом лупом отворише некаква 
врата. Један женски глас впкну: 

„Хоћу ли пустити мачку на по.1>е или не?" 

Врата се одмах јако залупише... опет тпшипа. 

У соби радениковој, који у том тренутку краде 

пверје.... мртва тпппхна.... 

У постсЂи Јсдан леш. 
Р. Превела: Стана ТеодосиЈевић. 



Мати Југовића испраћа синове на Косово. 

Одломак И8 Епопеје о боју на Косовом Пољу; део^ХУПЈ. песме. 

У том и поласка час и растанка дође тренућо. — 
Као но бурно море узавреше силне тисуће 
Ратника српскпх, и тешко и гломазно напред се крстс 
УбоЈна сила и предње почеше откидат' се чете. 
Лазар се опрости већ са пуницом како с' пристојп. 
Потеже отрже с' пак од прелепи' шурњаЈ'а својп*. 
Свилом, кадифом једне п а*1СМом драгим камењем 
Дарива друге, а треће гривнама, златним прстењем. 
Дивној Анђелији даде од бисера дробнога низу, 
Да је над недрима носи те срцу да жубори блпзу. 
Свемплу, милост нову, то Ненада гиздаво луче, 
Које од стпда румено п првпа*1о пољуби јуче, 
Када се друге о зетов пољубац јагми.1е ћорлп, 
Те га мплоштом с«10жно утрудише уморна зорлп: 
Дарива павтама златним, невестински појас да кити. 
Знамење верности то ће и чедности Ненаду бпти. 
И павте исте ће Ненад, са Косова када се врне, 
Њој да распучи и појас још нетакнут њој да разгрне 
(Тако јој цар, дародавац, у тајности баје и слутп; 
Нити му душу помисо на кобну погибију мути) — 
И тад ће једнога дана, сва пламтећ' од огњена стпда 
Шегова невеста бајна, и кријући очију вида, 
Кад ЈОЈ* о чежњп Ненад ватрено причати стане, 
Њему на ухо слатку и ве.1ику тајну да шане, 
Да пспод појаса тога, к'о пупољак у цвет кад пут^а, 
Ново се буди жиће и срдашце ново ту куца. — 

благо оној, која тај блажен доживи тренутак! 
Тога је светога дана бл агоеловен њој осванутак. 
Природи дуг која платп, нека је срећна, блажена! 
Свака болотрпна жена нека је благос»10вена! 
Среће земаљске и неба милости најљепша круна, 
То ти је кућа, миле, златокосе дечице пуна. 
Светиња тог је олтара п снага одржавна, мати. 
Блажена, која муке материнства трпп и патп! 
Понос њен највећп, њени сви ђзрданп, сви адпђарп, 
Накит и скупљп и дражп од сваке на свем свету стварп, 
Море блаженства, у коме она у срећи сва грца: 
То су јоЈ дечпца њена; то је плод њенога срца! 

Пуницп старој Лазо од а.1ема круну даде, 
Какву у целоме царству још Милица само имадс. 
Затим, к'о добар син, и десницу целива њенз\ 
Па се лагано Зеленку, да појаха Косову, крену. 

Лако је њему хтетп! И лако наумит' је поћп! 
Ал је учинитп тешко п мучно до наума доћи. 
Дош'о јер беше час, уздарје за дарове датп: 
Шурњаје да се на дару одуже п пуипца матп. 
Сложно, к'о грлица јато облетеше Лазара кнеза. 
Ланац га бе*1их руку, рашпрених на сусрет, иеза, 
Које га грлити траже и зета с' оканути нећс, 
Докле не оките свег у венце и мирисно цвеће; 



Ст р. 88. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



Доклс га румена уета од милости свег не и»СБубе. — 
Заман Јс бранит' сс Лази од силе им плахс и грубе. 
И оие најмлађе, колко стидљивије све до тог трена 
Беху, у толико сада не пуштају олако пљена. 
Старијих, вичнијих пример на јуриш п њих сад со- 

коли. — 
Јелена, хитрог бегунца, хајка из небуха сколи. 
Као но осице, када, усред кострешиве зуце, 
РоЈвм навале на зрело, на с.1ађано грожђа пуце: 
Тако кидисују лепе и младе те жене на цара. — 
И пол>упцима више не зна с' нп мера ни дара. 

На то из двора, на трубе дозива.7Бке знак договорни, 
Тихо ишеташе борци за полазак спремни и орни; 
Јуже и Југовићи; ор'о пред сокола јатом. — 
Отац их води ; а они, у дружини брат с милим братом 
Кита су цвећа, којом сав народ се дичи и кити; 
Звездица јато су они, од којега зора му свити, 

Југ, седе браде и блага лица и погледа ведра, 
Поносно иде пред свима, а сабља му звекће уз бедра 
Баш к'о и најмлађем тићу у дичнпх синова му јату. 
Увек се старчева сабља та радује војни и рату. 
За њим синова дсвет, ах таквих не рађа се више! 
Нити ће икад јунака бити ка' ови што бише. 
Лепота народа једног, и понос и дика му, снага, 
Нада, милошта бескрајна, обманљива тлапња му драга, 
Беху та Југова деца, ти витези млади и сјајни. 
О ти судбино! шта им спремаш! о јаде бескрајни! — 
Ударац Јсдан сво то зар народу мом да покоси?! -- 
Страшна је, грозна је коб што Косово тужно му носи ! 
И ти Јунаци безбрижни, ти уздани борци слободе, 
Пашће без кајања за те, о паћенп српски мој роде! 
Пашће уз брата брат и синци уз оца лава. 
Ал' ће и остати сви твој понос и дика и слава. 

Сада и стара мајка остави милога зета. 
За њом и снаха младих окрсће се китњаста чета, 
Све се обрнуше амо, да, ратноме растанку вичне, 
Испрате, к'о на весеље, на Косово витезе дичне. 
Ни једна тужна није и ни једна суза не рони. 
И као што се увек са победом враћају они: 
Тако с' у победу љубе уздају њине и сада. 
Ни једноЈ с растанка кобна на срце туга не пада. 
Свака са чедом дође. На руци их једне носећи, 
Друге синчиће миле одраслиЈС руком водећи: 
Весела срца пред војне ишеташе, погледа ведра. 
Свака мезимца сина подитке оцу на недра, 
Да га на поласку мине срца та жељица жива. 
Својега срца пород на растанку када целива; 
Да га на недарца стисне и да га по имену зове. 
Таком се пос1у љубе јуначке досаћују ове. — 
Али се стара мати бригом и друкчијом носи: 
Сећа се она и смрти, што наде п циљеве коси. 
Ишета она пред синке; пред сокола јато стаде. 
Озбиљна чела знак, одманувши руком, даде. 
Слуге, на очију миг, на послух изучени, таки 
Скочише хитро, као на ледини Јелени лаки; 



Сваком донеше штит и копље. И озбпљна лица,. 
Као пред жртвеников Усуда свештеница, 
Слутећи сву непрегледну страхобу од ненадна слома, 
К'о да привиђаше пропаст п целога Југова дома: 
Прихвати светло оружје и дрхтавом руком бледом, 
Свакоје прекрстивши, спновима дајс га редом. 

„Боље н мртвп натраг са победом, рече пм мати, 
Него побеђене, живе срамота и руЈ^а да пратп. 
Р1 као светла у бој што Југова деца полазе, 
Светлија нек још из боја, са победом натраг долазе. 
Окрену л' Турчину леђа у страшноме лому п боЈу: 
Срамоте жига на челу пред мајку нек не носе своју. 
И када страшна смрт у редове ваше улети, 
И када косом стане пунородно класје ми жети, 
Када тај страшни час пред вама, о децо! Закуца, 
Да вам од бола срце брату за братом пуца: 
Не плашите се, децо! И пос^едњег докле вас траје, 
Нека у борби не клоне, нека не стукне, не стаје. 
Боље и пос1едњп с браћом за оташтво онде да падне, 
Него да живи од срама, од издаЈв стидне и гадне. 
Нек вам је полазак срећан, о децо, на Косово Поље! 
Натраг побеђенп нете! И мртви са победом боље!" 

Тако их поздрави матп, те поносне синове своје, 
КоЈИ пред њоме као пред светињом олтара стоје, 
И верне њихове љубе, још и не слутећи грома, 
КоЈи кроа беседу ону погађаше Југова дома, 
Као да не знају речи, у истини, кобне шта значе, 
И како страшну клетву на витезе своје навлаче, 
Као да пемају пречих и сла^их на растанку жел>а: 
Лакога срца и као безбрижну песму вессља, 
Каоно да су се ту на састанак празнични збрале, 
Гласно и смсјућ' се речи поновише лудо и пгале: 
„Нек вам је полазак срећан наКосовоПоље торавно! 
С победом натраг! Без ње до последњег паднете 

славно!'* 
Млади јунаци пак, ти Југовп срчани лави, 
Који и сАњају само о боју, о победи, слави, 
Који ни П0МИС1ИТ' нсће, да је и друкчије можно, 
Весело кликнувши сви одвратише гласно и сложно: 
„Нека нас благослов, мајко, твој пратп на Косово 

равно ! 
Часнима надај се само; побеђени падамо славно !" 

И сила се заљуља гфдна. Завришташе чили и гојни, 
Кад их из арова с.1уге изведоше, коњи убоЈНи. 
с^авови Југовића и тигрица старога Југа 
Страшно заурлаше, кад се опростише тешка и дуга 
Затвора, кад се ширине дохватише одморнп, чили. 
Удове снажне протежу п мумлају, покорни сили. 
Шестеро снажних момака воде на ланцима сваког. 
Пуцају шаке, а гвоз^фе шкрипи од посла им таког. 
Све што бејаше онде у страху и журно се ск»1ања: 
За двоја кола ширине отвара се чиста путања. 
Док се са друге стране сад сокола заори клика 
И Југа орлице суре све надгласна, заглушна цика. 
УбоЈне то су им птице. И за њима народа руља 



^р-А 



1908. ВОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 89. 



Поче, уз урнен^ее вике, 1о> гомнла пјана да ку,'д>а, 
Кад сок()лар11 вижме ча кафеаа пуетише садс, 
Мурата Порцпма лице да ^СБују и очп да вадс. -- 

Нијс то давн" бпло, на Дубровци славно кад ио11н 
Впдосав Цреп турску силу и ве.1ико1' плепа ту доби. 
И сад још Мурат од једа п срамоте мчрно не спава. 
Још му т у сну приниђа ужас од Југових лап;! 
И од сокола еивнх; у краткои јер изгуби боју 
Војску по избор целу, узданицу најбол.у своју. 
Сву иу распуднше снлу те бесне силовито звери. 
С Југовом војском ни трена он не мога ту да сс мерп. 
А кад се брз као стрела убојнп ,Т,амја110и соко 
Устроип к.ему и када у лпцс, у чело, у око 
Канџе и в.т.ун му зарн, тад бнтка: — п сувише 

траја ! 
И докле одбрани њега од иапасти нојске ну граја, 
Дотле н по.Ђе чнсто бејаше и трупине еаио 
Осташе: големи пораз п сраиоту тек да му знамо. 
Ве.1ику славу Цреп еа Југовои децом ту стечв, 
Да му се име с^ави док сунца и месеца тече. 
Нек му иа Кослву данас процвета и бо.1>а п веНа, 
Да га се страшнога Турчнн са грозом кроз векове 
сећа. 

И наста опроштај општи. И изгрли сннове матн. 
Једва је држс од бода, стару, на ногама гњати. 
.\ли је тврда н мудра и не пусти издајне сузе; 
Нптп јој срце власти над гвоз,ч.онои во.1.ом уае. 
Изгр.1и синове дичне н нико не сдути, шта патп; 
Како за породо.ч евојим безгранично ТЈтује матн. 
Нико нп часа нема у журбн н на то да гледа. 
Драгп тренутак узалуд да протече инко ту не да. 
Свак својим јадом се носн н беспос10н нико не дубе, 
врат јунацима својнм се верне обискоше л>убе, 
Луда запишташс деца, препала журбом п внком. 
Не беше заиста лако у кобном тренутку ником. 
Витези стегоше срца п мушки, кад већ неизбежно, 
Младе отискују љубе нз наручја благо и нежно. 
Па да би туга била са растанка лакша и краћа, 
Свакн се уаде и седла и брзо н решено лаћа; 
Скаче на коњица добра и: последње „Збогом!" се ори. 
Одјезди војска сва за слободу златну да с" бори. 

А тамо пза браћо, под хуичицом зем.Ђнце свеже, 
Оетадв онај, у гроб пре вромена илађан н1то леже. 
Онај, кој" највећиа боја п Косова жудан бејап1е 
Остаде сам, и ннко са друштвои га поћи не зваше. 
Он који друштва и братње жељан мн.1оштс им дође, 
С браћои и царевон војском на Косово данас нс поЗ^е. 
Остадс Реља од браће, н неиа нн снаге ви моКи,*) 
Да св нз чаме тргне и отме из гробне ноћи. 
Гвоздене канџс га држе, и неиа му тужноме спаса. 
Браћу да внкне нема у гр'оцу речн нн гласа. 
'Г^ути и трпи Ре.Ђа; нз ледена гроба не дава 
Срдит на побратпиа, од себе ни гласа нн јава. 
'11ути н х.1адии гроб н језовита суморна сета 



Ццри са њега ко снежна вејавица е мразнога смета. 

Инак ннадс срцв; сажа.Ђнва пма још бнка, 
Које да остави лако пс иоже тужног младнћа; 
Које га све до свршетка заборавнт' дичнога неће; 
Е^је сс [робу е крстаче ни дању ни ноКу не вреће. 
Соко то беше спви, Перјанко то његов бејаше, 
Којега РсЂа к'о друга, к'о рођена брата вољаше. 
Пиштсћн оста ПерјаиЕЈО, да гоеподара свог чува. 
Жега не морн га дновма и поноН не плаши га глува. 
Не тражи хране нп ннћа, нит одиора нма и санка; 
Пиштећи жалн за Рс,1,ом беа уиора н без престанка. 
Крилнна тресе н лупа, да бл га вид.1и н чулн; 
Питтећн као да грди, као да прети и хулн, 
Затто лн новели внсу п њоговог витеза соСон 
Већ га заробили ту тим хладним и проклетпи гЈгобом. 
Писка му беше плач; за витезом туга то бјаше. 
Али га нико више еј тужнога већ не чујапш; 
Југов се испраани град и уиуче убојна вика. 
Умуче тада и соко и њогова престаде цика. 
Не чу се внше писка са жалосна гроба крстаче. 
А.!]! се верни Перјанко н на даљо никуд не иаче. 
Доклв га ]однога јутра не на^оше мртва лежећи. — 
Крнли раширсних гроб, чињап1е се, хладни грлећи, 
Да п у сирти веран свои добромс витезу оста, 
Да вп до сирти за њнм се најадао не беше доста. 
Смрти иу час бејаше час п на Косову С1ома, 
Пропасти српскога царства п целога Југова доиа. 
И Југовића мајка, која кроз ноћи тншину 
Слу1на по свуноћ стрепеК Перјанкове туге силпну: 
Познаде шта је би.1о. И нико кад натраг не дођс, 
Она на Косово деци, на гробовв хладно им пође. 
Умоли Бога, да јој снаге у етаростн даде: 
По.Ђе гробова да види, што витезе покри јој иладе. 
И добри Бог је чу; и услиша њезину же.1.у; 
Косово виде она и општога гроба посте.ч.у, 
У коју српска слава, стобода и царетво лелке. 
Ллн већ доета! Та отрела еред срца ие бонога режо! 
Преетан' јадовита песмо, док бола уинвс I 
Доста, и без тога, јада уде.1И Србу судбина. 



ВЈернсон ВЈррвстЈернс. 

Весео момак. 



III. 
јвннд растнјаше п бијаше вссео, ва.Ђан ио- 
мак. ' У ШК0.1Н спадаше у најбол>е, а код 
куће бнјаше вичан сваком послу. То је 
било с тога, што јо код куЗ^е вољео мајку 
а у школи учитсЂа; оца виђаше ријетко, 
јор бијаше или у рибвњу, или је бно зау- 
зет у снојој воденици, у којој м.ђо.то жнто скоро пола 
парохије. 



Стр. 90. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. б. 



Што је у току ове године највише утицало на 
душу његову, бијаше учитељева историја, коју му је 
мајка причала једне вечерп, сједеки крај огњишта. 
Она провија одмах његове књиге, показиваше сс у 
свакој ријечи, коју је учитељ изговорио, и када јс 
бпло мирно крстарила је као сјенка кроз школу. Она 
му уљеваше послушност и страхопоштовање и лакшс 
памкење за све, што се учило. Историја је гласила 
овако: 

Учитељ се зваше Боард; он имађаше брата, 
именом Андерс. Они су се искрено вољели, заједно се 
врбоваше, живљаху зај(дно у вароши, бпјаху заједно 
у рату, у коме обојпца бијаху произведени за капларе 
и служаху у истом пуку. Када се из рата опет кући 
вратише, били су у очима свију као два ваљана 
човјека. У том умрије њихов отац; он је имао много 
имања, које се тешко могаше подпјслити, те се стога 
договорпше, да и овај пут буду сложни. Све је тре- 
бало да буде јавно продато, тако да је сваки могао 
купити шта жели, а добптак хтједоше братски поди- 
јелити. 

Како речено тако учињено! Сам пак отац има- 
ђаше Јсдан велики златан часовник, који јо био на 
далеко и на широко на великом гласу, јер је био 
једини златан сахат, којп су људи у овом крају икада 
видјели; сада када јс бпо оглашен (на продају), хтјс- 
доше га куппти многи богати људп, алп кад се нај- 
зад и браћа почеше наметати, одступпшс остали. 
Боард очекиваше од Андерса, да и он попусти, а 
Андерс очекиваше од Боарда то исто. Сваки подпже 
цијену, да окуша, а за вријсме лицитпрања посматраху 
сс узаЈамно. Када се цијена попе на двадесет талп- 
јера, мишљаше Боард, да брат не чини право, али 
сам тјераше до 30 та.1ИЈера. Пошто Андерс непрестано 
тЈвраше даље, помисли Боард, да се Андерс не СЈсћа, 
како је често био добар према њему, а прптом је још 
стариЈИ, и стога понуди још више. 

Андерс опет подиже цијену. Тада понуди Боард 
40 талијера наЈеданпут и не гледаше више на брата. 
У соби гдје се продавало, бијаше сасвим тихо, само 
добошар понављашс мирно циЈену. Андерс стајаше ту 
и мишљаше, кад има Боард пара да да 40 талијера, 
има и он, и даде опет више. Ово се учини Боарду 
да ЈС највећа срамота, која му је икада учињена; и 
он понуди, додуше са свим тихо 50 талијера. Много 
ЈС свијета стајало около, и Андерс мишљаше, да му 
се не смиЈС брат ругати пред толиким свиЈетом, и 
даде Још више. Тада се насмија Боард: „сто та.аијера, 
а уз то и моје братство", рече, окрете се и остави 
кућу. 

Мало послије, иза^е неко њему, пошто је био у 
послу, око седлања коња, кога је мало приЈС купио. 

„Часовник је твој," рече човјск, „Андерс јс по- 
пустио." 

Када је Боард ово чуо, прође га као кајање, п 
мишљаше на брата, а не на часовник. Седло бијаше 



намјештено, али он се држаше руком коњских плећа, 
још нернјешен да ли да узјаше. Тада појурише људи 
напоље, међу њима и Андерс, и када видјв брата 
крај оседлана коња, заиста није знао, каквв га обу- 
зеше мпсли у том тренутку. Још Јсднако узбуђен, до" 
викну му: 

„Хвала ти на часовнику, Боарде! Нека ти оног 
дана престане куцати, кад се наши путови опет — 
укрсте!** 

„И онога дана, кад дојашем твојој кућп!** одго- 
вори Боард блиједог лица и скочи на коња. 

Ниједан од њпх више не уђе у кућу, у којој су 
с оцем заједно становали. 

Наскоро послијв овога ожени ое Андерс ћерком 
једног ужара, али не позва Боарда на свадбу; Боард 
ниЈС био нп у црквп. Прве годпнв пос1ИЈе свадбе на- 
ђена је мртва његова Јвдина крава, коју Ј'е имао, тлк 
иза куће, гдје је пасла, и нико није могао разјаснити 
од чвга Јв угинула. Утом се догодп још више не- 
срећних случајева, и он поче пропадатп; али најгоре 
је било, када му усред зиме изгоре житница са сви- 
јем што је било у њој; и нико ниЈв знао како се 
ватра појавпла. 

„То је неко учинио, ко ми зла жСсш", рече Ан- 
дерс, II иоћу горко плакаше. Он осиромапги п изгуби 
вол>у за рад. 

Друго вече стајаше Боард у његовој колибп. 
Андерс лежашо у постељп, алп скочи кад овај уђе. 
„Шта ћеш овдјеУ" упита он п заћутавшп стајаше и 
гледаше брата укочено. Боард тренутно ок,1ИЈеваше, 
прије но што одговори: 

„Хоћу да тп помогнем, Андерсе, с тобом није 
добро." 

„Онако ми Јс, како ои ми пожслио, Боарде! Иди, 
или Ја не знам, да лп се могу дуже уздржати." 

„Вараш се Андерсе, ја се кајем — 

„Идп, Боарде, или нека се Бог смилуЈС мени и 
теби !" 

Боард одступи неколико корака; и уппта га 
дрхћућим гласом: 

„Ако хоћеш часовник, даћу ти га!" 

„Иди Боарде!** впкну Андерс и Боард нс смјсдс 
дуже оклијевати, већ пза^е. 

Тако је било с Боардом. Како је чуо да му брат 
трпи оскудицу, срцо му се стеже, и ако му још не 
бијаше сломљен понос. Он осЈсћаше потребу да иде 
у цркву, п тамо слушаше добре савЈСте, алп пх не 
могаше пспуњавати. Често је пшао тако далеко, да јје 
могао впдјети братовљеву кућу, али час нско изађе, 
час је био неко стран унутра, други пут бијаше опет 
Андерс пред вратима и цијепаше дрва, тако да је 
увијек бпло нешто на путу. Али Јсдне недјеље у 
зпму када је био у црквп, п Андерс присуствоваше 
служби божпЈОЈ. Боард га опази: био је блијед и мршав, 
носио је увијек исто одијело као и кад су били за- 
једно, али је било старо и пскрплзено. За вриЈвме бе- 



Вр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр, 91. 



сједе, гледао је у свогатенпка иа предикаонпцн, и 
Воарду се учини добар и благ, сјети се њихова дјс- 
тињства, и како је тада брат добар био. Тога дана 
дође сам Боард на вечсрње и свечано се завјетова 
Богу, да ке се с братом помирпти, па ма шта бпло. 
Ова намјера испуни његову душу, док је пио пз пу- 
тира и г^да се диже, хтјсде му одмах прикп А сјести 
крај њвга; али на жалост бијаше му неко на путу п 
брат не гледаше. Послије бесједе бпјаше му опет не- 
што на путу; гомила свјетине сувише велика, а крај 
њега његова жена, коју није познавао. Он је мис*1ио 
да је најбоље, да сам оде његовој кући и да озбиљно 
говори с њим. Када дође вече, учини тако. Он до]^е 
баш до собних врата и ос^хушкиваше. Ту чу да спо- 
мињу његово име; жена је говорпла о њему. 

„Он се данас причестио , рече она, ^сигурно |с 
мислио на те". 

^Не, он није мистио на ме"*, прекиде Андерс; 
знам га ја; он мисли само на се". 

Затим овлада дуго ћутање; Боарду бијаше вру- 
ћина гдје је стајао, и ако је било хладно вече. Жена 
је имала пос.1а око неког лонца, на огњишту је непгто 
прштало и пуцкало, кад што бп сс чуо плач малог 
дЈстета, а затим бп га љуљао Андерс. 

Наједанпут рече жена: 

„Ја мис»1им да ви мислите један на другог, а 
нећете да прпзнате!" 

„Говоримо о чем другом!" одговори Андерс. 

Мало послије устаде он и изађе. Боард се мо- 
раде брзо сакрити у дрвени преградак (гомила дрва); 
али управо тамо пође п Андерс, да узме један нарамак 

дрва. (Наставиће се). 

Др. Тих. Р. Ђор^евик, Биоград. 

Бувада. ии 




^риликом порођаја има код свију народа на 
земљп врло много обичаја. Али међу оби- 
чајима који се том приликом врше, изгледа 
да ће бити најчудноватији и најинтересант- 
ниЈи обпчај, кога је било код многих народа 
у прошлости и кога има код врло миогих 
народа у садашњости. Тај се обичајј састојп у томс, 
што се човек кад му се дете роди, понаша потпуно 
онако као да је он родио: леже у постељу, прима 
честитања, негује дете и т. д. 

Тај је обичај у науци познат под именом ку- 
в а д а, по речи којом се тај обпчај зове у Беарну у 
ЈужноЈ Француској око Пиринеја (соиуас1е ГаЈге 1а 
соитас1е). Немци га зову Маппегк^пДћеИ^) пли ппНпп- 
Исћев ХУосћепћеи-). 

*) Вг. Н. Р1о88, 1)а8 К1пс1 Јп Вгаисћ ип«1 Н^ие с1ог УШкег 
Нс1. 1, 1884, стр. 143. 

») РгоГ. Пг. Гпес1псћ На12е1, УокегкипЈе, В(1. I, 1894, 
стр. 557. 



Што је врло чудновато овај је обичај веома ра- 

шпрен и, впше плп мање изражен; налази се код врло 

различитих народа, па чак и таквих, који су удаљени 

Једнп од других п по земљишту на коме живе и по 

расп којој прппадају, и који међу собом не стоје ни 

у каквим односима, те сс са свим сигурно може узети 

да се кувада код мпогих народа јавила и развијала 

потпуно самосталпо и независно, а да је позајмица у 

свем пространству парода на земљп потпуно искљу- 

чена; ако је пак позајмице негде и било, могло је 

бити само онде гдс је бпло додира, као што је и са 

сваком другом позајмпцом међу народима. Плос^) је 

скупио масу примера о кувади пз најразличитијих 

времена п најразличитијпх народа. Он ју Је нашао 

код старих Ибераца, старих Корзиканаца, Келтоибе- 

раца, Кантабра, Тиберана на Црноме Мору, код Баска, 

у Навари, у јужној Француској око Пиринеја, у Сар- 

динији. Овог обичаја има и у Азији на југозападноме 

делу Кине, и то код народа Миао-це, код Ногајера, 

народа на Кавказу. У Африци га има код Негра у 

Конгу. Исто тако има га и код народа Источно-ин- 

дијских и Малајских Острва. У Америци је познат у 

Калифорнијп. Алп г^ласична земља куваде, у којој је 

најраширенија и где сс наЈбољс одржава, то је Јужна 

Америка. 

Ра.з«1ичита су мишљења о томе шта је подлога 

и узрок овоме необичноме обичају. Народп код којих 

постоји, објашњавају га тпме што треба отац да се 

одморп и прибере снагу, или тиме што би се ново- 

рођенчету нашкодило, ако се овај обичај не би извршио 

и слично. 

Ту1ог*) мисли да обичај указује на те.1есну везу 

између оца и сина. У потврди таквог мишљења ишло 

би и то што 1Је1оигпваи') вели да се и код неких 

афричких п.1емвна кувада врши да би се утврдила 

родбинска веза изме1)у мужа и деце његове жене. 

Е181ег*) мисли да у кувади ва.7&а гледати симболички 

знак признавања очева учешћа у детињем рођењу, а 

у исто време и примања свију права, која му као оцу 

у патриаркату припадају. На овај се начин симбо- 

лички документира и сродство између оца и сина, 

које се у матријаркату није ни узимало у обзир. Дете 

на тај начин симболички пре,1ази под очеву власт и 

тиме почиње патриаркат. Кувад би на тај начин био 

остатак обичаја, који указује на прелаз из матриарката 

у татриаркат.^) 

^ПЗгГН. Р1о88, Оа.4 К1П(1, стр. 144-153. 

*) Е. В, Ту1ог, иебеагсћез 1п1о 1ће еаг1у ћ181;огу о1 тап- 
к1П(1 ап(1 1ће (1еуе1оретеп1 о! с^уЈИзаИоп, ^оп(1оп 1865, стр. 
287. (Навод у Илоса Па« КЈпЈ, стр. 158). 

') Сћ. ^е1;оигпеаи, ^а 80с1о1о^Је (1' аргез Ге1;ћпо^гарћ1е 
Рагј« 1884, стр. 384. 

*) Вг. НиЈоИ ЕЈ81ег, 8ос1о1о§1е, 1.е1р21Ј? 1903. стр. 219. 

^) Многп научннци мисле да је првобптно код људи бпло 
само сродство по матери — матриаркат; мати је била породични 
центар, н.у је штитио и водио бригу о њеној децп њевпн брат, 
по материној лози ппгло је и наслеђе и имс н све; отац пак био 
је туђа, страна личност, која јо припадала другој породицп. Ив 
оваквога друпггвенога облика тек се постепено прешло у род по 
01ЦГ — патриаркат. Кувад би био обичај, који укавује па тај 
прелав. 



I 



Стр. 92. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 6. 



Даља с*1ична миш.Бења о овоме обичају не на- 
водим. И оволпко је довољно да се види колико јс 
кувада и поред објашњења тајанствена и загонетна, 
и да ће се морати још доста испитиватп, док јој се 
уђе у суштину. Друго је нешто што за нас може 
бити од великога интереса и чега ради сам и написао 
ово неколико речи о кувади, а то је да ли се п у 
Срба налази кубада, или ма шта друго што би на 
њу потсећало. 

Да ли је кувада бпла позната и Индоевропља- 
нима, од којих су и Срби један делић, не може се 
знати. За оно што су неки мпстили да се у Стра- 
бина^) односи на куваду у Келта, Трачана и Скита 
изгледа да се не односи на њпх, већ на Иберце. Што 
се понегде (н. пр. у Јужној Француској) нађе остатака 
од куваде и међу индоевропским народима може се 
објаснитп нас»1е1)ем или позајмицом од староседелаца 
на тим местима. 

Међу тим на Ба.1канскоме Полуострву изгледа 
као да куваде има п данас. Њу неки помињу мести- 
мично код Цинцара, тврдећи да код њих, кад жена 
роди, муж веже главу, легне у постељу и понаша се 
у свему као да је он породиља. Да ли има куваде 
или ма каквог обичаја при порођају који на њу пот- 
сећа, у нашега народа није ми познато. Једини, а,1и 
несигуршт, податак што га имам о томе, то је да се 
прича да у Црној Гори жена рађа у подруму или 
на каквом другом склонитом месту, а муж легне у 
постељу и јауче. Колико је овај податак пстинит и 
тачан није ми познато, јер га немам из прве руке. 

На основу свега врло би вредно било сазнати 
има ли куваде или ма каквог сличног обичаја који 
би на њу потсећао и у нашем народу; како се зове 
такав обичај; у чему се састоји; како се врши и шта 
народ верује и прича о узроку, постанку и одржавању 
тог обичаја. 

Сваки ко овакву ствар зна или је може сазнати 
добро би учинио да је саопшти уредништву „Босанске 
Виле", а оно ће бити љубазно да је на овоме месту 
под насловом „Кувада** саопшти и учини свакоме 
приступачном. Знање о пароду треба до ситница по- 
купити, а то ћемо постићи кад побележимо и опи- 
шемо свс што он као своју особину има. Кувада, међу 
тим, изгледа да није баш ситница. 

81гађо III, р. 16б. 




Српски народ. 

Од дра Снме Тројановика. — 

(Наставак). 




елике а удаљене горе и испустп, где су лети 
катуни (бачијо) припадају целом племену, 
где и сва браств^- тог племена имају права 
користити се. 



Кад ое деси да се неко ожени девојком или удо- 
вицом из туђег плсмена, па муж оде жени у кућу, 
прстане д о м а з е т (уљез), онда он од тога часа и е 
сме се више звати старим бвојимпле- 
менскимименомнегоновим, одкога му 
Је племена жена; поред тога мора проме- 
нитЕгиславуи узети славу новогпле- 
м е н а, а своју славу сме само приславуљати, 
колико сећања ради. 

Кад сс деси да удовица остаие с мушком децом 
и да слави по покојном мужу рецимо Арханђслов дан, 
па са преудајом преведе и ту своју децу у туђу за- 
другу другог браства, која с.1ави Лучин дан, с места 
ће и њена деца напу(3тити стару С1аву и узетп за 
своју такође. Лучпн дан, али чим се та задруга по- 
дели, наново ће тп детићп прославити стару својју 
с*1аву Св. Арханђе.1а. Каква непоколебљива љубав за 
претке: 

И у СрбиЈи родитељи више воле да им се родп 
син него кћи, а по осталим српским крајевима још 
више. Мушка је страна свакад претежниЈа од женске. 
Интересно је видети како саме женске ову претежност 
припознају и цене. Треба само чути колико жене желе 
да роде мушко, колико сестре гину за братом, илп 
колико се баба више радује унуку него унуци. „Кад 
се роди мушко дете, девета кућа пева, а кад се роди 
женско, чак депета кућа плаче" веле старе бабе. У 
сретању ред је да мупжо Бога назове, а женско да 
га прими. Ко путује ваља Бога да назове оном који 
седи или стоји, а овај да га прими. Бога називати 
сматра се као право, а Бога прпхватити узима се као 
дужност. Женско не трсба никад да прими Бога се- 
дећи, већ да ђипи на ноге; а ако преде, да потргне 
преслицу иза појаса! Женско свуда код Срба не пре- 
лази пута мушком. 

Кад женске поставе вечеру, прво метну хлеб на 
совру, па одмах сви оперу руке, па ће се онда пре- 
кретити и најстарији човек, који је за трпезом, од 
свега што се не куса кашиком поделиће сваком по 
снази и заслузи, и нико не почпње јести докле он не 
почне. Најрадије и мушкиње и женскиње једу заједно, а 
ређе женске с децом на другом месту. Колико ће год 
мушких ући у кућу, свакога ће све женске 
пољубити у руку, од тога се обичаја ни бабе не стиде: 
да пољубе п младиће, којима би могле матере бити. 

Црногорац пуца из пушке кад му се роди син. 
„Ја имам јодног ђетића" — рећи ће Црногорац — 
„и, да опростите, двије ђевоЈке."* Неки женску децу и 
не помињу на такво питање, баш као да их фактички 
немају. 

Велпки престиж мужа у породици види се и по 
томе, што жена свога човека не зове именом, него га, 
према прилици у којој јс, оппше тако, да се зна ко 
ЈС. Деци својој она ће рећп: тата вам је то и то ка- 
зао, или: отац вам је куппо то и то. Најчешће га бе- 
лежи заменицом „он". И кућани одмах знају ко Је. 



Вр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 93. 



Откуд то долази да се мсенско сматра за пижтг 
створ него мушко? и да лп је женско у економијп 
домакој готован пли је привредипца и у којој мерп? 

У цолом Српству, без разлпке, женско јс куд п 
камо оптерећенпје послом од мугакарца. Оно ранпје 
устанс од људи, а доцнпје легне. Цслог целцатог 
дана не може никад нп помис*1Птп на одмор, него ве- 
чпто јури у раду час за овим час за онпм. Спс жен- 
ске планове она вршц сама, п још уз то извссно 
половпну чпсто мушкпх радова. Чпм се дигне, на- 
ложп ватру, донесе воде, ннметп постс.бс, очпстп кућу 
и авлпју. Она преде, чешљм, тка, плетс, пере, ипгЈе, 
везе, кува, мссп хлебове, псчс, музе, сири. нампрује 
стоку, храни жнвпиу, гајп децу, негује све болссппке 
мушке п женске, највпшс .их сама п лечп, јер оне су 
траваре п трљачице. 

(Наставнће се.) 

Српске народне умотворине. 

Срп. нар. пјесме из Херцеговине. 

10. 
„0, ђевојко, у кутији злато, 
Како бпх те раставио с мајком?" 
^Ласно ћеш ме раставпти с мајком: 
Моје башче и твоје ливадс; 
Ти ћеш поћи прпппњат дорпна, 
Ја ћу поћп за»1>еватп цв'јећс, 
Тада ћеш ме раставитп с мајком." 

11. 
„0, комшијо, шећерлп кутијо! 
Тп се жени, тп нс гледај на ме. 
Јучер сам се обећала сама, 
^Гак у цара, за царева сина; 
Тамо менп доста добра кажу: 
Доста добра, девет ђеверова. 
Све мп девет по бисеру шеће, 
А мој драги по сувоме злату." 

12. 
^О, ђевоЈко, ђе си ружу брала?" 
„Младо момче у твом винограду." 
„0, ђевоЈКо, је л' те ко впдио!!' 
„Впђела ме твоја мила .мајка." 
„О, ђевојко, да сам те затско! 
Ја бих твоје липЈце обљубпо.'' 
„Болан био, шта би наудиоУ 
Ја узела воде и сафуна, 
Па умпла прсбиЈсло лице; 
ЈБешпе лице, нег Ј'е прије било!" 

13. 
Шта се оно у планпнп б'јелп? 
Ал су б'Јеле на збојјеве овцеУ. 
Ал малеип на бу.1>уке јањциУ 



Ал Јв платно међу периљама? 
Ал су игле међу везил>ама? 
Нит су б'Јелв на збоЈеве овце; 
Нп малени на бу.1>уке јањци, 
Нит Јв платно међу периљама; 
Ппт су игле међу везиљама; 
Но Јв снаша међу ђеверима. 
Проговара од злата ђевере: 
„Снахо моја, бурмо позлаћсна! 
Ал си рас1а борје гледајућп, 
Ал мог брата с воЈСке чекајућпУ' 
„МоЈ ђевере, од злата прстепе! 
Нпт сам расла борје гледајући, 
Ни твог брата с војске чекајући, 
Већ сам расла мајку саушајућп. 
У мајке ми мило, дивно било: 
Шећер јела, шербвт воду пила. 



^^Н|ф^- 



Триимпр. 



Бисера. 



Српска народиа приповиј птка. 




^ио сиромах воденичар, па имао кћер, лијепу 
ко златну јабуку. ВавиЈск би сс хвалпо 
својом Бпсером: како је вриједна и паметна. 
Једном прошао онуда цар, па се напио 
водс па пзвору б.1изу ноденице. Водснпчар 
и цару развезе хвалити своју кћер п од 
ве^чике хвале каза и то, да је Бисера тако вриједна, 
да умије од с^амс опрести чисто злато, којим всзе 
чеврме сухозлатицс. 

^^ачуди се боме цар, па рече: 

— Кад јс твоја Ј^исера тако виђена, а тп је 
доведи мени у бпјеле дворе, да јој нађем зорли-ју- 
нака! — 

— Води ЈС, царе, твоја па божија! 

Тако оде Бисера у цареве дворе. Ту је с»двсду 
у И1талу, гдје јс бпло много сламе, даду јој з.1атну 
прес*1ицу, а царица јој каже: 

— Предп, цуро - па да видимо чудна посш ? 

Ако до зоре сву ту сламу не опредеш у злато, — 

оде глава! 

Јадна Бпсера оста сама у затвореној шталп ко 

да је гром ошпнуо. Сламу да предем? Људи божји, 

ко је Још видио, да сс слама упреда!? Па још у злато, 

куку мени! Од страха поче плакати. 

Кад је било око поноћи, створи се пред Бисе- 

сом дивна вила. 

— ТТТто толпко плачеш? запита је. 

— Како не Ну, кад ми заповједише да сламу 
предем у злато! 

— Ако ми даднсш прво чедо, што ћеш га ро- 
дити, ја ћу ти прести колико год хоћеш? 

— Па хоћу! рече Бисера. 



Стр. 94. 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 6. 



— Вила сједне н до зоре опреде све. Кад је 
царица дошла, и видјела да је Бисера све урадила, а 
жељна ]ош више злата, затвори је опет у другу шталу 
пуну сламе, п обећа јој царског спна за младожењу, 
ако п то опреде. 

Бисери није било до царевања, ни до царевог 
сина. „Нек је мени глава читава, а друго како било! 
Волим ја свомс Јови, (момку са села), него баш ако 
кеш и цару!" 

Било Јој је жао за својим сслом, за кућом и бо- 
станом, па и онет удари у сузе. 

Опет се јави бијела вила: 

— Ако ми даднеш и друго чедо, што ћеш д^а 
родити, ја ћу ти прести, колико год хоћеш! 

— Па хоћу! рече Бисера, јер је мпслила, да је 
впла врло добра срца, па јој неће отимати дјецу. 

Вила сједе и до зоре опет и ово све опреде. 
Кад је царица дошла, толико се развесели, да још 
исти дан вјенча свога сина са Бисером. 

Кад је била година, Бисера пови С1ша. На својс 
обећање оној вили није ни мислила, него је уживала 
ко и свака мати. Дијете лијепо ко јабучица. 

Али не би дуго ето виле: 

— Дај ми, што сп обећала! 

— Даћу ти што гођ хоћеш, моје ха^^Бинс, везове, 
драго камењс, моје златне кочије, моје цвијеКе — 
само ми дијете остави на миру! 

— Јок — ја! окоси се вила. 

Бисера плаче и кука: камен би се ражалио. Онда 
вила рече: 

— Ако за три дана погодиш, како ми је име, 
— онда нека ти дијсте остане не само ово, него и 
оно друго! Ако не погодиш — оба су моја! 

Јадна Бисера позове на царевс дворе све хоџе 
и попове, да јој кажу имена и ришћанска п турска п 
свакаква на свијету. Али кад је сјутрадан дошла вила, 
а Бисера јој каза сва пмеца што је чула, а вила само 
стресе. дуге косс и рече: 

— Јок, пема ту мога имена! 

Јадна Бисера сада пошаље на све краје тела^^е, 
да распитују за нова пмена. Међу тсталима био је п 
Јово, нскадањи ашик Бисерин. Он је отишао наЈдал>е 
и стигао чак ни врх Романијс, гдје се виле роче. 
Кад се вратп, памах оде Бисери, па јој стане кази- 
вати : 

— Дошо ја врх планине Романије, а ту голема 
ватра. Око ватре виле коло воде п пЈсвају. Једна из- 
вија танко, гласовито, а све ово те ово: 

„Данас печем, а сутра ћу куват 

И ружице и босилл — 

Имаћу чедо, царсво чедо, 

А пмо мп Јс: Миља!" 
- Ми.Ђа! Мп»Ђа! Мпља! свеједнако је то пме 
пзговарала Бисера, само да га не заборави. Па кад 
је впла дошла, а она јој га већ сва промукла сасу у 
оораз: „Миља!'' 



— Јао, жено, отклс си га сазна.1а? Да ти га не 
рече моЈ'а душманка, љута вЈештица? 

— Прођи ме се, бона не била! насмија се Би- 
сера, а виле нестаде. Али од онога дана нико више 
не виђе Јове. Ваљда су га виле омаЈ^ијале и супури- 
са,1е. Тако кажу, а ја пошто купила, по то и про- 
дала. 

Забиљожила од бабе Че.1ебије иа К.1>уча: Јелица Веловикева. 




Листак. 
Књижевна кроника. 

Вој. М. Јовановић: Наши синови* Комад у 
четири чина, са епилогом. Мостар 1907. („Ма*1а Би- 
блпотека'* св. 139 — 140). 

Г. ВоЈис.1ав М. Јовановић познат је у српској 
књижевности од раније, са неколика своја егзотична 
покушаја и нарочито са свога превода Ибзеновог Р о с- 
мерсхолма. ГГриЈе двије године дана 1906., добио 
Је на драмском конкурсу биоградског позоришта другу 
награду са овим комадом „Наши сппови", (који је по 
властитим подацима за доцније књижевне историчаро 
ра]^ен у Камбриџу и Лондону 1905., у Лозани 1906., 
п у Лондону 1907.) а љетос му је даван, ваљда из 
неког циклуса породичних с»1ика, п други комад 
„Наш зет". Показујућп у својим ситнијим радовима 
извјесне особине једног оригина.1НПЈег духа, г. Јова- 
новић ЈС давао добре наде српској чита.шчкој публици. 
Он је, према том, улетпо у књиисевност, не, као што 
веле за Лаубеа, кроз прозор, него лпјепо путем, који 
води до С1аве и прпзнања. 

Алп ова ствар, која З1у је донпјела награду и 
дигла глас, нема особите вриједности. Овај комад, у 
ком ЈС Један наш позоришни критичар налазпо Мирбов 
манир, и коЈП би, да има више склопа, могао да станс 
уз „Г^есИ^е 1^еи1«" са бечког грађанског позоришта, 
пма толиЕ^о лоших страна, да му сс бол>е једва запа- 
жају. 

Први чин догађа се у трпезарији пуковника 
Остоје, рускога ђака. Тамо је он, „у плаветно-вишн>е- 
вој блузи коју носп по куКп, без еполета, у папучама 
раздрљен п ћелав", у разговору са Симицом својим 
комшиЈом. Ово је наЈооља сцсна, најтипичнија, с нај- 
више дета.1>а, с много карактерних особина. Пуковник 
Остоја јс успЈСо потпуно. престав/БСн као тип огра- 
ничен до јсдностраие комике без комичности, као тт 
пензионера или оних који су блпзу пензијп, са једном 
карактеристичном ограниченошћу једностраних људп, 
који имају до краја живота само јоп! Јсдан циљ: до- 
бро своЈр п своје цородице. Уз то сс јасно пспољавају 
оне, таквим карактерима својствене особине једног чи- 
новничког духа, који са реченнцом „ Ја носим мундпр" 
вежу све појмовс себс као човјека и грггђанипа. Он је 
за свог спна Данпла нашао богату партију и 
нада се, помоћу ње, осигуратп еина и себи скинутп 
Јсдну бпједу с врата. У ријсчп, у којој бпјаху он п 
Симица, улстп пуковннкова жсна, гђа Христина, која 
„бесна од једа, вукућп га за ушп" доводи свог спна 
Рајка, једно распуштено п дрско дериште. Чим улетп 
у собу, оиа га продаје оцу са опим облпгатнпм рије- 
чпма: лСад му ти суди!" Отац га, наравно, испребија 



Бр. 6. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 9б. 



■: 



н посте тога љут и бпјесан почиње преппрку са же- 
ном, пребацујући јој, да га је она покварпла. Она то 
товари њему на душу и у препирци даљој као шго 
обично бива, пре^е се и у генеа-зогију. Тад долази 
други син пуковников, Гиле, кога су због његове раз- 
узданости дали у ковачке шегртс у Крагујеваци којп 
је у тополивници дотјерао до калфе. И отац и мати 
дочекују га без љубави, без топлинс, пребацуЈу му, 
какав је. И у тој прилици мати удима Рајка и јауче: 
^Ијао, куууку! Уби ми дете! Ијао, зликовче! Јаох, 
јаох, јаох!''; а овај осокољен тим потогне пут оца 
флашу, псује га. Матп га, наравно, брани. Трећп син 
пуковников, Данило, долази да ишто у оца новаца и 
у разговору, коЈИ је типичан са својс просте суровости, 
долазе изрази оштрп, дрски, нссиновсЂи и неочпнскп. 
Гила П1аље отац у хотел да спава, да му не унссе у 
куКу стјенице. 

Други је чин у кући Данилове избранице. Г]ђа 
Лсна, дјевојачка мајка, улази пза спавања на позор- 
ницу, тражи послужење п даје кКери савјете радп 
другарпца. Те другарице су полуобразоване, са афек- 
таринпм и глупим манирима и без памстна збора. 
Пошто оду, да се пзведу у Топчидер, долази пуковник 
и у разговору жалп, како Даиило, иначе .^вап „Белп" 
има сплу посла. У то долази Данило сам, и мјесто 
да се и он тужи на посао, он прича, како су на ку- 
пању узелп саидулину н гонилп је до Цпганлпјс. 
Дјевојачка мајка, незадовољна тим, а и пначе пона- 
шењем младожењиним, са паланчанском дипломацијом 
спрема се, да им очита буквицу. Пуковник. то опажа 
и упозорава Данила. И у разговору, којп почиње, тек 
што она ма.10 вишс дигне тон, Данило се разјари и 
опонпра. Кад она рече оштро: „С ћерку пемојј да ми 
се шалиш", пуковпик устаје п намигујс Данилу: «Не 
ћемо, братс, нећемо." И полазп. Прија капптулпра п 
опет се све стишава. Пошто они оду, долазп општпнски 
послужптељ, да опомено газда Рпсту, стрпца лјевој- 
чпног, да поправи калдрму пред кућом. Општински 
поо^1ужител> то је стари ортак његов, кога је газда 
Ристо преварио. Између њих се развија дуг 
дијалог, у ком газда Рпсто развија свој чартијски 
мора.т. (Е, брате, рођенн, кад би цио свијет носио у 
џоп ове кључе, ко би ајлучио? Кад дохватиш врећу 
на раме, а^ти ћеш бит аргат и носпт је до судњега 
часа, али ће ти други аргатоват, а ти газдоват ка 
први господин'*). 

Трећи је чин на истом мјесту, дан вјеридбе. Рајко 
иште од младе колача. а кад му она нс да, он прп- 
јети, да ће казатп, да има курјук у коси и добија 
их; госпођа Лена, мајка њена, мити га још више, даје 
му дувана и пара. Иза дугих говора обију мајка, гђе 
Христине и гђе Лене, г,^е свак хвали своју робу и 
једне обично сцене између пуковника и мајкА, која се 
без потребе и сувише развукла, представљају нам сс 
гости са њиховим жагором, журбом, глупом конвсн- 
ционалношћу; офицпри, који се са госпођпцама, оним 
познатим другарицама, разговарају француски п ње- 
мачки (ту је ствар веК одавно изобличио Змај својом 
познатом пјесмом: „Душанова два потомка, деветнестп 
с*1аве век"). Данило долази, спреман на веридбу, али 
се, у часу, кад га поп зовне, отргне, одгурне оца, којп 
му се исприЈсчи на пут, п остави све. Повод за то 
(другог у комаду нема) могла му је датп ова прп- 
мједба: 

чГоспођа Лена: Јест. стихово тп сочињава, л>убеа11е књпго пппге. 

'Не да се опамсти с жену. 
.Тедан глас: Што да не сочпњава стиховп? У луфт јс то, 
пије пзпстписко да се прибојаваш па ћерку! 



1^оспо1;а Лона: Не волен, кумо Илинка, пеливанскн манври. Не 

волем. За девојачке паре и воспптан>с исћт да 
пмам пеливавп ветова! 
Даннло: (ивмеђу три или четирв госта око њега.) .1ао, 
ћускија једна!'* 

Четврти Јс чин опет у пуковниково] куКп. Он 
лежи тошко болестан, узрујан од оног ненадног си- 
нов.-Бег лома, сва је породпца у бризи (осим посплпог 
који сад, без страха, облиЈеће кухарицу и Рајка). Го- 
спођа Христина јауче: 

„Еј, што живце аа оца у кровету нома, еј! Еј, што не 
мисло да ћу да останем са петнаест банака пеизијо, ој! Но 
моле Бога да им оца поживп, ако нншта друго. а оно аа пу- 
ковип чку плату! Еј, куку! Хоће да виде шта јо удоввчка пен- 
»пја кад пм се отац ввврве.« Вдад. Н. 'ИоропиК. 

[Свршп){е ге). 



ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Ц. Л. Одавпћ: Песие. Штампарско-уметнлчии 
занод Пахера и Кпсића у Мостару. 1906. г. Стр. 179 
(I— !\). 8». Цена 1.50 дин. 

(Свршетак). 

Стих г. Одавића има отмене складности, пнтпмпе, 
прпЈатнс музике. Смисао за мелодичност, хармонпчност, 
музику, предотав,т>а у пеенпштву особину од дубљег 
.шачаја. Г. Одавић — иако јога нпје дошао до приз- 
нања и лаворика — стојп, у том цогледу, на већој 
висини него многп п многп из млађе генерацпЈе наших 
лпричара. Већ по његовој песмп „Шубертов 8и1п(1- 
сћеп« впди се, да јс то човек који има живог осећања 
и симпатиЈС за музпку, и да јс, вероватно, и сам му- 
зикалап. На ову пос^^едњу помпсао наводи нас његова 
мелодична „Песма мрака : 

„Бпло је всче благо, и встриК тпхп 
ЕГолстао ЈС лако, реко бп сетно, 
Милујућп нам градпК, к6 руком меком, 
И старп мост п реку п по.ђс цпетпо . 

„Блоди је месец сјјао. По граду поеЂу, 
II ма*10Ј шумн блпској, оенке су мрачне, 
Наш к6 утиоре исте, падале дуге, 
Сенке, вечпте друге свстлости зрачне. 

„И све је бпло мпрно. Мој корак само 
Малом се стазом чуо п ништа вип1е... 
Када, одјсдном поче, ко из даљпне, 
Да глас некакав ту'/кап тпхо уздише. 

г)0 ти, пезнчнп свете, што песму вијс^п 
Сетп и тајном болу, што те потреса, 
Ко сп, п гдс спУ Реци! гласно запитах, 
А ветрп11 почс с грања да лишће стреса. 

Колпко ова лепа песма одскаче својом музиком 
од „Музичких впзпја'', поетскс недоношчади Свети- 
слава Стефановића, познатог са својих чудовишнпх 
појмова о естетицп ! Чпии се чптаоцу, као да из ње 
одјек>'је склад најпрпјатнпјпх тонова п акорда. 

Поред те, још заслужују помена п ове лепе песме: 
„Крај огњ1пита'', „Спушта се ноћ", „Било јс некад , 
„П синоћ сам", „Шетао јс друмом^', ^Визпјс'', „Зашто 
сп ме крето?'*, „Мпр је ко у гробу**, лКуд ли ће ме 
Боже", „Седелп смо сами", „Сновп", „То мп душа 
плачс", „Кућици под брсгом"*, „Ноћ је пала давно'*, 
„Тургењеву,"* „Зв.мл>п'', „Л' бури** п ^Тајнп гласовп . 



Стр. 96. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 6 



Од наведених, прве четири песме нарочпто за- 
С1ужују пажњу. ,,Крај огњишта'' је топал опис до- 
маке идиле у зимским ноћима. Леп је п увек симпа- 
тичан мотив — то пуцкарање ватре на огњишту, и 
та домаћа чел>ад, која, посађена унаоколо, с»1ушају 
мелемне речи добре мајке. Као најлепшу у целој тој 
песмп, наводимо њену последњу строфу: 

„И детиње маште, с усхићењем реткнм, 

Нечувене никад ослушкују бајке, 

И мала им срца у радостп тону. 

0, имена драга о г њ п ш т а и м а ј к е1" 

Песма „Спушта се ноћ'' представља у овој збирци 
најлепши опис природе. То је успешно снимљен ве- 
черњи моменат, када, под натрухлпм врбама, дуж 
обале мирне реке, озарене руменом светлошћу заходног 
сунца, почне да шушти и подрхтава влажна трска и 
шибље, и када се, са наступањем првог сумрачја, по- 
чињу да па*1в пастхгрске ватре по ритовима. 

У „Било је некад** имамо спмпатпчну романцу, 
оригинално замишљену, а тако исто и обрај^ену. Пр- 
в о ј збирци једног песника могу само чинпти част 
овако течни стихови: 

„Било је некад, у цветном мају, 
У лепом врту, у живом граду, 
У худом крају, у дворцу неком, 
У вељој срећи, у вељу јаду." 
И, најзад, песма „И спноћ сам" има за предмет 
успомену на мпнуло дстињство, то прохујало златно 
доба, о коме г. Одавић овако лепо пева: 

^Тада, кад мп живот, и када ми људп 
Појава бејаху ко п свака друга; 
Тада, кад сва срећа у пгри ми била, 
А крај био света она црта дуга 
Што је земља чини са небеским 

сводом. 
Г. Одавић, као што је већ напред речено, пише 
с оссћањем, искрепо, бсз трунке извештачености, п 
зато ће његова поезија, при свем том што је, у тех- 
ничком погледу, још прилично слаба, увек бити радије 
читана од глатк1гх, полпраних стихова многих наших 
млађих песника. У осталом, техника је нешто што се 
да усавршавати, само кад се за њу има смис-ла. Госп. 
Одавић је човек који разуме шта јс то л е п о, п којп 
то осећа, па с тога имамо основа падатп се, да ће 
скорим и своју техннку стиха учин!1тп беспрекорном. 
Његова Је строфа, већ сад, рсдовно правплно скројена: 
њен је спољашњи нацрт тачан и без замерке; што у 
њој нс ваља, то је: унутраШња обрада појединих сти- 
хова. А кад и у том погледу г. Одавић учинп корак 
унапред, кад свој стих ма,1о впше стегне, кад га учини 
збијенијјим, језгровптијим, пунијпм — кад се његовп 
изразп буду одликовали јачпном п крепкошћу, а слп- 
кови богатом разнолпкошћу, тада ће друга његова 
збирка, несумњиво, привући пуну пажњу свију оних, 
који буду тражпли уживања у иравој поезији. 

Павле Златик. 



Књижевне и културне биљешке. 

Пвсио италцј1Шско сиисател>ко. Инпцпјатпвом профе- 
сора г. Лндоповнћа, наше студвнткин.с упутпло су писмо х^ђци 
Умберто Графпновој, благодарећп јој на ваувпмању п труду око 
иревођеља српских умотворина на пта^шјаиски јеаик. Натописмо 
гђца Графини послала је студенткпљама овај одговор, којп у 
1делпни доносимо: 

Драге госпо^^ице студенткиње 1 

Вашс српско поздравље' било мп је особпто мпло, а Иаше 
топ.10 одос>{)ење моме предуаеку, за ме је права и чиста радост. 
Хвала Бама, што сте ме охрабриле да п да.^с радим, у колпко 
моје скромне снаге доиуштају, аа пепосрсдно уповнавањо српских 
умотворпна у иас Италпјава. 

Тешким ср]^ем морам привнатп да Вас мп, у оиште, слабо 
новпајомо. а и то мало аиања добијамо преко друге пародности, 
чпјн питерос тражи да се (*ловепп и .Татпнп не слажу. Ллп баш 
«а то, ;^'жност је обпју омладина, да се у пркос непрнлпкама 
увајамно уповнају са народнпм духом н са народним особпиама 
и циљевима, како, иас не би преварила будућност, која Ке сваком 
своје додије.1ити. 

Наша је дужност да пратимо са највеКом снмоатпјом (што 

и чпнпмо) ваше племените борбе ва народнп папредак и »а право 

ваше народиости, ЈСр нам је свјеиг-а успомена на с-лпчне дане и 

напоре — ваша бп корист бпла да нас боље уповнате, 1сао што 

су сви иросвијећсип народп .морали увијек радпти, да би опломе- 

нилп п потпунплп своју цивп.1И8ацију ~- п да се на нас угле- 

дате »а своје ујсдпн>С1г.с, да сс корпстпте нашим искуством у 

добру п у злу. 

V, тога се морамо радоватп што су Срби ђаци цочоли до- 

ладптп овамо на науке и умјетиости, до ;;уше, ма.10 их је досад, 

алп надајмо сс да Ке се сваке годмне повеКати чета? 

Дакле, Д1)ага о.младпно иа 80м.1.о Д1и1ске! Хвала Иам опет 
на топлој пвјави, а још всћа Нам хва.1а, а1со будете п Ип судје- 
ловале да со у Србијп шпрп л>убав пЈ^ема Италији п повјерсњс 
у .шсалЦ1>а||4^к11>« школама. гд*^ г;- Иапиг браћа милп гости и хва- 
.Ђснп 1)ацп. 

Л пошто Ке Иам ово ппсмо етнКп у очп ('ветог Саве, до- 
пустпте ми да Иам свечаиост честитам, 1сличуКн: 

Лхивила сриска школа! Живила српска (»м.1адпна1 

Гим, 23./10.'јануара 1У08. г. 

Срдачно италијанско по8драв.!.е од 
Умберте А. Графини. 

Нове књиге и листови. 

81о1)о<1а, огЈ^ап ћгуаике рибкс паргес1пе 81.гапк(^ и Оа!- 
тасјјј. 121а2Ј и 8р1јеи1 м\'ак(» 8иИо1<^ 12Ј(1ауа1ас, јг1ауп1 1 об^о- 
уогш иге(1п1к 1)г. Ло8Јр 8тос11ака. (1о(11па 4. СЗосЛЈ^пја сјјепа 
10 кгипа. <.)во је врло слободоумап п објехстиван хрватскп лист, 
који сматра Србе п Хрвате као један карод п борп се против 
језуита и њпхове нааадњачке и мрачљачке политпке. За то га 
топло препоручујомо и Срби.ма и Хрватпма. 

Падестини и старим Јеврејима. ИомоКна књига на 
паучавање библијске псторије. За ученике и ученицо средњих 
школа. Саставпо Ие.1.ко Мцросав.1»евнК, парох и катихета. (Са 
три мапе) (Зр. Карловци, српска манастирска штампарија 1У07. 
Цијена 40 потура. 

Српсви Гласннк^ по.штпчкп демократски лист. Глаеи.чо 
српске . иародне радика.1но страпкс. Ивлааи сваке не,тјел.о у Па- 
крацу. Годииа ^- Иласнпк Коло пријагел>а. Одговорни уредннк 
д}). !^%нс. К1)ГЈј1нбвиК Ч!омиК. Штампарија Дане Сипгера у Лакрацу. 
И ово је добро у|)е1)ен лпст, који се може топло препоручити. 



^Восансва Вила^ ивлаан у Сарајеву три пута мјвсечно, сваког 10., 20. п 30. — Цијена је на годину 8 кр., у Србвји 10 дии.^кци, учителп 
и подофнцири добивајулист аабкруна а сељаци ва 4 кр. Иретплата иа краљевине шал>с се на г. МпхајлаР. ЖивковпКа,^рг. у Боограду. 



СЛД1*ЖАЈ: Иекролог Сили' Матавг/ља. - Лјесме: „Просвје.тн^' , од Мпхајла Мпрона. - Ло.говн свијј/ .*у,/м, од Мплоша ПеровиКа. 
— С Пј/та, од .1е.1в. — Ниља^ од Хј^ Д. Максимова, с бугарског Иучигриац. — Нрниовијетке: ,1о6рошвор, од Иере С. Талетова. 
-" Нолазак н:{ Прокуиља. Одломак иа Косовске епоиеје, од Дра Николе ЂориКа. - 1и:1ра,{а, од Илад. Исмаплова, превелаСтаиа Тео- 
доспјевпК. — Исс^о момаКу од Бјернсона Бјернстјериа, превео Иикола Стајп*!. — Поука: Кува,^и, од Дра Тих. Р. ЂорђевиКа. — 
СрхЏки 9Шро/(, од дра Симе ТројаповиКа. — Српске паро^Јпе умотворине : Срискс ијесмг пл Херцсговннсу аабпл.е/Кпо Трпимир. — 

Висера, нар. прича, аабиљ. Јелица БсловАКева. - - . [истак. 

Пласник и уредник Ннвола Т. Кашнвовик. Пехливаиуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска дт)нич|00Ц|та1^парија, Сарајево. 



Врој 7. 



СЛРАЈЕВО, 10. »арта 1908. 



Год. ХХШ. 



Е') Виогра,!.; ■-- ^-^- — 

Иреображај. 

оја гордоот била је мој тиран. Да 
би со вадовољила, она ми је ства- 
рала амбиције. А ја осамљена гле- 

дала сам задовољство праве мла- 

дости, чије су жеље биле као и лептиров 
лијет, којп лети с ружичастог цвијвтка, да 
паднс тамо, гдје су га крила носила. 

Она ми је жеље спутавала. Зар може 
она разумјетп младост, она, из које вије ле- 
дени дах, Она је распуотила у мени жиле 
сво1'а чврстог п набујалог корјена, сву ми је 
младост потчинила, испијајући и рушећи 
младићско жољо. Свака шала и забава мојих 
вршњаки1г>а била јој је недостојна. Она је 
мноме тако владала, да сам је свугдје и 
свагда осјећала. Долазила је и у екстазу, 
а то јо бпло јодино њспо задовољство. Ако би 
се удесио какав пзлет у пољу свјежег мај- 
ског јутра, пуног обећања у будућност, гдје 
из свако травке, пз свакс бубице буја жеља 
за животом: гдје'су весела младеж и зелено 
росно поље, најбољи умјетници бујног живота, 
гдје у усклицима еха, младост види воћ ос- 



*) СкреКоиа оажн.Ј' Ч11та.1аца пп овнј . 
■рло З'г.1ед|1е исовско лнчности, којв на скроинс 



I рад Јвдие 

1вкб да со 

Уредн. 



тваренс својс наде, да сам пшла свому на 
сусрет. 

Но и ту мн је она сметала својом нена- 
ситошћу. Ја сам осјећала њепу силу кад се 
борила са мојом младопхћу, држала ме јо сво- 
јим жилама и исппјала ми јо наду, да ћу је 
'се икада ослободити. Све молбе младих особа 
да уђсм у њихово коло весеља и шала, при- 
јо})але су је. Она је развијала ледени 'Свој 
дах око мене. Као лодену стијену, на којој 
пи маховина не расте, остављало ме друштпо, 
а она, триумфујућп, пјевала мн јс химне: тп 
си над њима, педостојне су тобо њихове ба- 
налне ријечи и пусте шале, ја те дижем пз 
над свега тога. 

Ах, како бих радо бпла-маља од њих, ах, 
како бих хтјела праве младости и њоних п|1а- 
голастих шала. Хтјела бих, хтјела да се осло- 
бодим своје тиранке. Вндјела сам како ме 
свугдје издваја од мојих вршњака, а она се 
у својој моћи пробијала кроз мој дах; кроз 
моје ово, кроз сваку моју пору. Била сам 
њезпн роб. Роб, који да би се ослободио ње- 
них окова, дао бн све, да у слатким, пустим 
П1алама и младићским несташлуцпма ужива 
ма и једап часак. Не, она ме је водила међу 
старе, оабиљно људе, на величанствепе кон- 
цертс, на топденциозне митииго, на класпчне 
представе, у одабране музоје. И кад би на- 



Огр. 98. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



ступила у мени борба младости и гордости, 
она је побје^ивала п радила шта је хтјела; 
а ја сам се покоравала њезинпм амбицијама. 

Ја сам се заљубила, заљубила у човјека 
кога сам први пут видјела. Патила сам, јер 
нијесам осјећала, да ли ме и он воли. Може 
бити на грудима искрене другарпце, једна 
н>ена ријеч утјехе или наде, отворила би ми 
читаво небо поуздања. У њеном младићском 
поуздању видјела бих копрену зебње. 

Једна искрена, топла ријеч, кад човјек 
лута, имд јаку моћ, али за то се треба по- 
вјерити, но коме, кад ме она прожима непо- 
вјерењем. 

Сад сам била под моћи двију сила, које 
су се међу собом бориле. У тај мах као да 
осјетих да сам се ње ослободила, али њен је 
глас био још силнији и чух како ми напре- 
жући својб силе, довикну : не повјеравај се у 
љубави! Ја, ипак љубави признадох надмоћ- 
ност, јер је она творитељка свега, па и — 
мене. 

Завољела сам човјека, не знам зашто сам 
га завољела. Он је био јадно и болешљиво 
створење; и ту вјерујем, она је имала удјела 
да би му доминирала мојим здравим и моћ- 
ним изгледом. Сад сам осјећала моћ своје 
љубави, ја сам уживала у свему што ме 
окружује. 

Љубила сам као што се љуби кад се 
први пут појави то осјећање, кад н^ знате 
зашто је то ни од куда је дошло, као и мало 
дијете које плаче кад је жедно, а не зна 
зашто плаче. 

Вила сам свом душом весела. Све што 
ме окружавало псповиједало ми је своју жи- 
вотну милину. Азурно небо причало ми је о 
љепотама зоре кад се буди и зајапурена у 
журби да га загрлп даје му топле пољупце 
који буде живот. 

Бујна ријека таласајући се и жуборећи 
носила је милијарде живота у својим капљи- 
цама, а уживање у том изобиљу таласало јој 
је груди, а она испуњена тим животом пјева 
кроз жубор пјесму вјечнога рада. Високе то- 
поле * шумјеле су и одго^арале рјечном жу- 
бору, трепериле су на сунцу и пЈ)ичале о 
чарима што им пружа земља из дубине своје. 



Слушала сам птице како поје и буде 
пупољке јабучног цвијета. 

Уживала сам, гледајући како пол>е про- 
стпре меки и свјежи, зелени покривач јањету 
и његовој мајци, која бира залогаје и освр- 
ћући се заклопара звоном, а мало, бијело 
јање весело поскочи, док мајка уживањем у 
њему слади сваки свој залогај. 

Небо ме је миловало п причало, а ја сам 
била у њему свом душом. 

А њега, ох како сам га вољела. Вољела 
сам га свом милином, којом ме је природа 
опијала. 

Из далека сам му видјела сјај очију, а 
сваки његов покрет осјећала сам, као да је 
продро и позлиједио рану аморове стријеле. 
Живјела сам овим слатким болом, и полетјела 
бих му у наручја, да ми она шкрипећи 
гласом као у ропцу не прозуја: »може бити 
не воли те". 

Замишљени звуци његова гласа, којима 
би ми милошту ријечима изражавао проди- 
рали би кроз моје тијело. Осјећала бих бол, 
бол који ми слабљапхе душу. Ја заплаках 
од овога бола сузама, које тражаху саучешћа. 
Ово су бнле прве моје сузе, које тражаху 
лијека у надмоћности над немоћним, над би- 
једним, као што бијах ја. Плакала сам и ра- 
довала сам се овим искреним сузамр. Тра- 
жила сам утјехе у љепотп неба, у зеленој 
трави, али све ко да заједно са мном дисаше 
чежњом. 

Небо је покривао тамни покривач ноћи, 
искићен безбројем звијезда, које су трептале 
као што и моје мисли потресаху цијело моје 
биће. Оне су трептале и сијале, обмањива- 
јући небо док му зора у загрљај стигне. 
Трава је жудпла за зором и њеном сузом 
чежње, која је била чиста и плодна. 

А мјесец, својом блпједом свјетлошћу, 
ко да је завијао дражи у блиједу копрену жуд- 
ње. Попци су пјевалп једноставним звуцима 
своју вјечну пјесму. Вјетар је подувавао п 
лишће је дрхтало и трептало, чекајући зорин 
зрак. 

Ја сам сва била прожмана чежњом и 
љубави. Дисала сам љубављу, а чекала сам 
љубав. Чекала сам да ме потчини, да ме 



Вр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр, 99. 



освоји II да постанем робом љубави, којој ку 
битн и роб II господар. 

Иапосила сам се својим сновима и својим 
чвжи>ама и мноме је владао бол љубави, че- 
Јкн>а. Моје су мисли облијетале око њега, 
моја чежња дЈжтала је кроз моје тпјело, као 
ихто треперп лист јасике, показујуки небу 
споју свијетлу и тамну страну. Уживала сам 
у мислима да ме воли, а час вастрашена 
мислима да не воли — плакала сам, горко 
плакала. 

Љубав је моја била прожмана сумњом, 
да ли ме воли, а може бити он никаквих 
осјекагтиа и нема ба мене. 

Она ме мучила и ја сам хтјела да се 
увјерим, да разагнам своју сумњу, али!... зар 
није бол>е и сумњатп? Она те доводи час до 
страдап>а, а час те дигно до сврхе твојих 
жеља. А јава, истина може бити одагнала би 
ми сумњу, али би ми уништила идеале .... 
Срела сам га кроз борову алеју. 
Он је ишао погнуте главе, а смеђа коса, 
падајући му на блиједо чело, миловала га је 
савијајући се у коврџице. Он је био зами- 
П1л.еп и тужан, п>егов изглед разп>ежио је 
моје срце и ко да осјетих да му једина ви- 
дарка туге могу битп ја, а п сама сам била 
боник, који је тражио његовог саучешћа. 
Наши нас погледи приближише, погледи кроз 
које је говорила дугаа, погледи који отварају 
пови живот. 

Осим среће, искрености и моје потчиње- 
ности, ништа друго нијесам осјећала. Свом 
мојом душом завладала је ропска љубав. Из 
сваког камичка, нз најњежније травке, сваки 
трун, за мене је сада имао свој високи цил> 
билине; све ко да је било надахнуто л>у- 
бављу . Огромна стијена кад је пуцала на 
сунцу, жалила сам је, јер сам јој саосјећала, 
сјећајући се својих патња. 

Ми смо сједили на повијеној врбп, ри- 
јека је крај нас жуборила, мјесец нас мило- 
вао својом тајанственом свјетлошћу. Ми смо 
слухпали своја срца. Уживали смо у вјетру, 
који допосаше поздравље багремовом г^вијету 
од алпр1Јске маховине, а они у изобиљу среће, 
слаху нам свој благи мирис; и мп се опијасмо 
својом п њиховом срећом. 



Небо нам отвори своје двери и ми за 

час спазисмо у даљини како изме1)у два 

амора стоји у сребрном плашту огрнута ви- 

сока, крупна жена, окићена опа^том и бисером. 

Из њене дуге косе, бакарне боје, одсијеваху 

варнице на аморова дјетиња и њежна лица, 

који јој приношаху пехар од морске пјене. 

Она примајући пехар једном руком, другом 

моћном, скидаше круну са озарене главе. 

Амори смијући се дјетињпм 8адовол>ством по- 

ложише круну на престо, гдје лежаху њихови 
трофејп. 

Ту бијаху жезли, круне, барјаци, змије, 
лептири, књиге; а други лепршајући око 
круне, кићаху је маслиновим гранчицама. 

Кроз цио ваздух ко да проби мирис 
ових листића, свуда ко да се осјети атмос- 
фера праштања п великодушности. Она ста- 
јаше преда мном нудећи ми маслинову гран- 
чицу. Пригрлих је, и ако се сјетих свих 
мука што ми је задавала, а она ми шану: 
иијесам впше оно што мислига, сад сам ве- 
ликодушност ! 




Милан М. Делик, Загреб. 

Стана. =: 

-=: Цртица из Лике. 




тана Пилипенде ШкориКа била је пајљстиа 
дјевојка у нашој парохији. Црнка, округли- 
частијех п опунпјех образа — без оно у 
романпма облигатне • јамице у образима, 
стројна и смишљена струка. 

Изгуби матер, аман п не спремпвши рува дје- 
војачког, а отац јој Пилипенда, иако жа.1>ашо своју 
домаћицу, утјешп се брзо, оженпвши се једном удо- 
вицом, која му прпнесе поред краве музаре и двојје 
пасторчади.... 

Маћија, као маћија, брзо доброји своје добре 
дане са Станом, те се свадише и замрзипхе, па кад 
]ош и Пилипенда држаше страну маћиЈину, не прео- 
стаде Станп друго, него оде служитп. Уставпла се 
код је.хие госпође, супруге котарског лијечнпка .... 
Сад што је дал>е било, откада је дошла у град, су- 
випшо је опширно описивати. Све је било са свијем 
обично, обично као што сс у граду догађа. 

Осим к*1ПЈената, пмао је доктор и другпјех при- 
јатеља, који га посЈећиваху, од којијех иарочпто спо- 
мињем котарског прпстава првога разреда Илпју 
Павловића, који бијаше и зато интересантан, што со 



Стр. 100. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



по граду повјерљиво говораше, да се удвара кћерци 
докторовој. 

Оп је човјек, према нашијем друштвенијем при- 
ликама, доета млад, тек ако је у почетку четрдесе- 
тијех година. Човјек свјетски, који је прожнвио око 
педесет „првијех љубави". Обичан ч^ЈНЈек и правп 
тип, нешто изразптији, извјесне врсто .Ђуди нашега 
доба и нашег маломјештанског друп1тва. 

Господин пристав видио је „случајно'* једанпут 
Стану, впдио је и то јо доста; а поблије је „случајно" 
и чешће пута виђао, па како је она женска глава, 
дуге косе, а кратке паметп, а приетав кратке косе и 
лисичје памети — утувила јје себи нешто у главу, 
што нпје чудо код младе дјевојке у осамнаестој го- 
дини, па макар она и с^^ушкиња била. 

Одношаји између њих двоје бпјаху иптимни, и 
то тако интимни, да се у граду нешто потпхо о 
томе шапутало п што је господину приставу дало 
једном повода да пзрекне ону мудру доскочицу: „Је- 
сам ли ]0] ја крив, да је тако луда, те свачем вје- 

Послије неколико мјесеци, који су познатп на- 
шпјем мајкама, оојсти Стана да Јој појас није на пра- 
вом мјесту. 

Госпођа докторица брпжна, да јој се на кућу 
којекакви гласови не шире, протјерала је Стану.... 
Шта ћеш, то би и друге учиниле. 

Стана се потипала од немила до недрага, а 
Пилипенда, отац јој, волио би видјоти антпкрста — 
буди Бог с нама! — него Стану. Таке срамоте није 
нико дожпвпо у нашој парохији, с ње црни образ и 
деветом ко»Ђену. 

Као какво звијере, прибила се у неку пусту 
станину у крчевинама Мпрпћа, тс је ту тек за нево.Бу 
чобанпла староме Глишану Мирпћу уз нешто гове- 
ђака... 

За њу су настали црни дани. Од велике патње 
п потиштености постара^та се за десет година. Кле.1а 
је заводника и у камен тук^^а, клела је п час, када 
Је очински праг преступила, али не поможе; она је 
ишла у сусрет ономе дану, који јој је прорачунат п 
од којега јој се крв ледпла. 

Наједном постаде њено лице озби^Ђно и мрачно 
као у злочинца кад се на неки злочин одлучп.... II 
она се на један злочин одлучила.... з.1очин страшан.... 
„Исповједићу се Богу п попу, па куд пукло да пукло! 
— смпс1ила је. 

Поп Стојан старац од седамдесет годпна био је 
прави тип онпјех нашијех старинскијех попова, пред 
којим је осјећала страх и поштовање а п повЈсрљпвост. 

Исповједила му се.... п одала му страшну одлуку 
своју — да ће унпштптп плод грјешно .Ћубавп — 
своје... 

II сва рјсчптост њсгова „да пе топи душе своје, 
кад је већ образ погазпла", не поможс. Колебаше со 
она, додуше, алп опа днв.Ба п паклена страна у њој, 



затом^Ђаваше свакп племенитиЈП осјећај... не могаше 

ОДО.ЂСТИ... 

Слуга овај Вожјег олтара, који ближе педесет 
годпна Богу'и народу служи, јоп1 нигда у тјешњој 
прплици није био. Осјећаше тежак п несносан њен 
положај, те се не умједе снаћи, а ппак га је дужност 
света нагонила, да то предусретнс. 

Зној га је по челу попао, а он се зампслио нс- 
што дубоко... замис^1ио, те сх^ и домислио. Онда узе 
пеку дебелу црквену књпгу прелиставатп, али се 
видпло, да то макпнално ради; мпсли су му блу- 
диле »шмо књигу. Од једном се окрсну Стани... Иочс 
муклпјем али и одлучнијем г.1асом говоритп: 

— Дијсте З10је! Видим, да те одвратити не могу, 
јср те је ва.Ђда сама сотона зачарала... алп кад већ 
хоћеш душу да гријешиш, мореш, а с мање гријеха. 
— Бог ће опростнти; у нево.ЂП таквој какова је сада 
код тебе, мореш учинитп што си наумила, а.ли се мо- 
раш држати онпјех упута, које ова књпга пропи- 
сује.... 

Замукну поп, а замукну и Стапа.... Затпм поп 
отвори књпгу, наднесс се и стаде више као српцајући 
читати: 

— Кад породиш дијете, најпрпје му свежп пуп- 
чић, лиЈСпо га окупај, повиј га у нове пелене, затпм 
га ^одој, да се првп и пошљедњи пут спћано наранп, 
а када то све учиниш, онда га пољуби у чело и 
рецп: „Во имја оца!" онда у трбух: „и сина! затим 
у десни обрашчић па рсци: „и свјатаго Духа,"* а опда 
у лијеви: „Амин!'' Тада си га одјела, наранила, по- 
зшјешала у крштснп свиЈет (јер некрштен куне мајку 
на ономе свијету). Па кад све то учиниш, тада га 
однесп на онај поток нпжс Мпрића ссла и г1)С је 
на]дуб.Ђе — утопи га, а тада бјежи и не обазирп се. 
Затпм се загледа још у књпгу као да нпје што ис- 
пуштпо, те рече: Јесп ли све разумјела и утувпла? 
Пази да ништа не прескочпш!" 

— Јесам оче! — прихвати Стана, пољуби га у 
руку те оде. 

Путем је прсмит.Ђа,1а што јој је попо читао, те 
понав.Ђап1с сваку ријсч што је чула, да је нв забо- 
равп. 

Савјест бп је, додуи1С, као пглом по каткада 
жбецнула, а.1и се опет приберп... па кад о н није пмао 
душе нп поштења, да упесрсћп једну спроту дјевојку, 
одакле би њој то била грјјехота, да сс ријешп једнс 
такве поразне срамоте. 

И у граду је видјела она доста тога што се пе 
смије, па ипак се смијс, и зато нпко ^ нп Богу ни 
врагу не одговара, а њој у овако тешкијем приликама 
и Бог ће опростпти.... јест тако је и поп Стојан р*скао, 
а оп је отац којп пмаде ћерп па удају.... И умприла 
сс . . . 

И дошао јс тај одређспи дап. Стаиа је родила 
здраво мушко чедо. 



Бр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 101 



Изишла је напоље, разпп^тјела сву околпну, те 
кад ппшта сумњпво не опазп, уђе у кућу, прпгрија 
воде у лончпћу, пзвади дијетс, свеза му пупчпћ, те 
га поче купатп топлом водом. Руко су јој дрхта.1е 
као кад што тешко пз њпх пспустшп, а срце јој се чу- 
пало п у ушпма настала нека зујавпда.... Споро се 
то радило п пшло јој од нсруке, алп је непгго као 
гуркало да доврши. Повпла га је у чпстс пслепе, 
принијела га прсима п наранила слатким млијјеком 
матерњијем... све како је поп Стојан казао. Онда се 
сагну тс га пољубп у чело те рсче: „Во пмја оца !".... 
Дијетс затрепета влажнпјем својијем очицама, г)сје- 
тпвши додир њезинијех усана, па као да јс погледа. 
Она хтједе рећн: „и сина^^, али јо] у срцу заку.Ђа 
неки њежнп и самп^ЈОСПи осјс{1ај. који забадава мореп! 
описиватп, али који се најбо.Ћв разумије кад кажсп1: 
у њој се појавпла матерпна љубав... И она у тај мах 
дођс тпха п свечана... сузе јој навријсшс на очи п 
онда клону па кољена, склоппвши руке: 

— Опростп, Боже, менп грјешници!... Глава јој 
клону, а усне гаапутаху тиху молптвицу. Бијаше ту 
нешто дир*Биво и1то одпсаше дахом свете божићњ"^ 
ноћи.... 

Попадија Смпљана — која по свој прплици са- 
кривена бпјаше, упадс у тај мах у собу. Не може јој 
пппгга да рсче него је обгрлп као своју рођену кћер 
п стаде је л>убпти. „Ево сам дијете, доп1ла, јср знам 
да у таквом стању по мореш бптп без друге!... 

Трсћи дан су крстпли дијете.... 

* ^ * 
* 

Тога дапа био јс пристав Павловић необично 
весео и расположен. Око њега се сјатпла сва инте- 
лигенција мјеста К . . . Бурс пива иза бурета 
исплјало се. Здравица пза здравице низала сс. Он је 
славпо двоструко весел,с: премјестплп га за котар- 
ског управитс.-Ба у Т..., а заручио се и са докторовом 
ћсрком Емом. Многаја љста и свирка музике ваздух 

про.тамаше. 

♦ ^ * 

Бојили се Бога? Ни најмање! он је добро про- 
штудирао њсмачког филозофа К11/8сћеа. 




Сава Теодосцјевић, Београд. - 

Последња песма. 

На буриоме мору мој чун трошнп пловп 
И сред громке хуке хоризонт се мрачи, 
Буктиња спас>ења мој жпвот не зрачи: 
Где сте жеље, страсти, мојп слатки снови? 

Камо полет мушкп, велвгчаиство духа 
Камо сјајне луче да ми светли путе? 
Зар у грудма мојим, где су ране л>:^те 
Само пустош влада непровидна, глуха? 



Све јс, све је пало: пера, љубав, нада. 
К'о идоле светс жаром крви вреле 
ЈБубпо сам^сплно те гробове^свеле. 
Док мп данас душа ваппје и страда. 

Л" бескрајпом болу нпжућ' слпке бледе. 
А^над мојом главом гракћу црнп врани 
Као предзпак смрти. Сузо моја кани 
Л ороси ху.мку над животом беде. 

Ој, много^^је било страдања и бола, 
Заман срцу китпцах: да се смело бори. 
Пламен жића мога све стабије гори 
А зло тријумф с*тави и с њпм подлост хола. 

И 1^1онулп дух се отимље да брану, 
Пза које влада спокојство и тмина, 
Преброди и јскне песма крајњег чина 
Те да жел>но ступпм у вечну Нирвану. 



9гН 



Хидалгоу Дстпње. 



Не кидај се вјечно. 



Не кидај ое вјетао, 6'једно срце моје! 
Ти једино ниси што у болу пливаш. 

— Безумно све јури, ал' сјећања стоје 
Ту и тако ув'јск, о којима сниваш 

И очајним врпском из ледених груди 
Зовеш прошле дане, а*т' ти прошли дани 
Мемљиви су били и пре ко сад луди, 
Хладни, пуни јада, сузом окупани! 

— Брзо свс прохуЈИ, смирпћеш се и ти 
Ваљда грешно нисп, ах нпсп толико 

Да не умрега једном; — лл' до тада пити 
Отров и жуч, зпади! То је човјек свико 
Још првога дана, кад га пакост неба 
Уз бездушни кпкот демона и Бога 
Ј1'јепо] земљи дала. Ах та њима треба 
За подсмијех патња и молитва многа!... 




Лав. Јов. Ђор1)евић, Прање. = 

У вечери благе... 

У вечери благе глсдао сам често 
Како ноћца тиха печујно силази, 
И орлова сурих древнп грли престо, 
И кроз мрачне горе сањалачки гази. 

Испод мене мала шумпла је река, 
И валима шумно, орила се туда; 
.А около мене маховина мека 
И свенуло цвеће лежало је свуда. 

И тада јс увек јадно срце моје 
Пуно чежње, жуди, закуцало страсно, 



Стр. 10 2. 



1908. ЕОСАНСЈСА ВИЛА 190б. 



Бр. 7. 



Жел.ио да на топле падис груди твоје, 
И целнва црно твоје око јасно. 
Ал' ти никал не смет моју љубав знати, 
Ни уздахе болне свеле душе моје. 
Нит' ћеш сазнат' тајну ерца које пати, 
Кога црне очи сагореше твоје. 

Аа». Јои. Ђор^ввнћ, Врање. 

0, да ли ће? 

Минуло је давно иоје преиалеће, 

И ааносни снови млађанога доба; 

Век суморна јесен тихо ме облеће, 

Носећи ми поздрав отвореног гроба. 

Па и ја Ну проћи, моје трошно те.то 

Скрпће тама вечна, и над гробом тавним 

Шумориће липа сетно, нсвесело, 

Ширећ' тужно гране над хумкама травним. 

И тад, дов те Морфеј у наручја грли, 

Полетеће лахор са хладнога гроба, 

И посте.м! твојој журно ће да хрли, 

Као страсни поздрав у минуло доба. 

И у санку с-1атком шаптаЈ^е ти тио 

Неизмерку љубав мртвог срца мога, 

И отровне боле што саи дуго крио 

У најдубљем куту срца рањенога. 

Ох, да ли ће, нила, тада срце твоје 

Да потреее бурно твоје груди пуне?! 

Да л' ћеш тада боле разуметп моје, 

И свенуло срце што с твог ока труне?! 



Предање о хитону Хрнстовом. 



се ннско спустило и стадо на хори- 
у, залпјевајући крвавим зрацима шарену 
1ну Арагве. У дубини шуие, као и у 
10ЖЈУ високих, кршевитих планина, го- 
Еко се и навлачио суирак ноћи, која сс 



Уске ц криве улице Мцхета, старе грузијске') 
престонице, опустнше у ово позно доба, јер ^радско 
стаиовништво, тога давнашњег времена*), врло рано 
одлазашс на спавање, а још раиије устајаше. 

Бијаше тихо и пусто у овом великои и богатои 
граду. Сунце, оставивши долииу, аађе за високи гре- 

'I ГрЈвнја, пређе саиосталаа, вакаекнска држава, свда хео 
^пфлијске в КЈгарнске гЈбернвје. 

') Ов;^е се говори о времсиу живота Господа Нсуса, Хрпста. 



бен, а нрозрачна јужна ноћ, са својим јаркпи звијез- 
дама, као мекои завјесом, цокри природу. Само Арагва 
брујаше, и прескачући с каиена на камен, наруша- 
ваше наступје.чу тишнпу. Ускоро у њеној води 01ме- 
даше се ијесец, којн бијаше изашао на тамном небу, 
а Арагва потече шнроком, сребрнои струјом, баш као 
да се претвори у растоп.1.ено сребро. 

Једно за другим погаси се и градско освјет.-Бсње. 
Сав град претворн се у мртви сан. Само у уда.'Беиом 
дијелу града, у неколико нискнх и биједннх кућшш 
свнјетљаше б.1иједа ватра. 

У том крају грузинске престонице Ж11вје.]и су 
Јевреји, који су се доеелили овдје још у врнјеме рои- 
ства вави.тоиског. Многа јеврејска нлемена побјегла 
су у ове крајевс, гдје су се н иаселили. Ту су Јевреји 
зауаели велики дио вароши старог Мцхета. 

Живећи у средини незнабожачког, грузинског 
становништва, које се к.1ан.аше огњу и идолима, 
Јевреји су поштова.ти једнога Бога, старог Јехову'), 
и увијек су чува.пи старозавјетну Пасху, оплакујући 
славна времена свога живота у величанственои Јеру- 
салиму. 

Но гледајући на минуле впјекове од ропства 
вавнлоиског*), потомци њпхови ие прекидаху везе еа 
далеком домовином, нвго су сваке годпне по један од 
старијих и нудрнјих Јевреја ишли у Јеруса.тии за 
вријеме Пасхе, радп разговора са учснии члановима 
синедриона*). 

На самом крају јеврејске ма.1е живио је у то 
вријеие честити Јеврејин Елиоз с мајком и сестром 
својом СидонијоЈЈ. Он бијаше седлар. Седла, која је 
градио, од.шковаху ее трајношћу, лакоћои и .Ђвпотом 
и врло радо их куповаху јуначни и ратоборни коња- 
ници Иверије'). Да.1еко и иза предјела овог града 
шнрила се ова роба, за коју је добро штаћано старом 
Јеврејнну. Он је на тај начпн зарј^ивао доста новаца 
и живл1ашв безбрижно са својом сестром и остарјелом 
мајкои. 

Те је ноћи Елиоз; по старом обичају, спремао 
вечеру вавилонског роцства. 

Када је цио град поспао и угасила се свјетлост 
пошљедње зграде, Елиоз из^е у башту, КЈЈа бијаше 
око његове кућпце, и пог.теда на тамио, нлаво небо, 
на коме се бијашо показа.та прва вечерња звијевда. 
Затим се врати у дои и закључа га за собом. 
Оида сједе у угао, окреиувши лице зиду и оте- 
гнутим, тужнпм гласом поче оплакивати ропство Је- 
русалима. 

Сидонпја брзо приђе, давно веН угашеном 1г 



охладњелои огњишту, и узе х.':а^1на пепела, то њим 
поснпаше Сратов.Ћеау главу. Остатак пепе.1а истресе 
на своју главу, јг, узевши се за руке, обоје сједоше 
уз лувар и запјеваше о бнједн народа израиллког. 

') Једно од пмеиа Божвјпх код Јевреја. 

*) Шест л више ввјековв. 

') Сппедрнон — највв11н јеврејсви сјд у ЈерусалвмЈ. 

') Тако се вваше ј старо доба — ГрЈввја. 



Вр. 1, 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 103. 



Понекад устајјаху, подизаху руке, поцрњелом од 
дпма тавану и поново сјвдаху и продужаваху пјесму. 

Лица им бијаху узбуђена п блиједа, по образпма 
су им текле обплне сузе. 

Опет Спдоипја подиже руке тавану, који је 
скривао од њс тамно небо туђе земље, — не небо 
њена завичаја, које се отвараше некада над главама 
њених предака, — п гласом у коме се још чује плач, 
узвикну: 

— Ти, Господе, постојиш вјечно. Престо је Твој 
од рода у род. Зар си нас сасвим оставио, илп си се 
на.1>утио на нас без мјере? Обрати нас себи, Господе 
и ми ћемо се обратитп. Обнови дане наше, као не- 
када.... 

Јбш није ни изговорила пошљедње ријечи, 
кад се зачу паж^ЂИво куцање на вратима. 
Она заћута, Елиоз с?е трже. 
Обоје приђоше вратима. 

— Ко лупа у то повно доба? — упита Елиоз. 

— Ако хоћеш преноћишта, додаде СидониЈа, — 
онда иди од прага нашег дома: мп не прпмамо путнике 
и оџак се наш давно погасио. 

— Ја не тражим преноћишта, одговори им глас 
— но отворте ми врата овог дома. 

— Ко си ти? 

— Ја сам ваш једновјсрац. Дошао сам еа истока 
с караваном камила. 

— Шта ти требамо? 

— Имам поруку теби. » 

— Од кога? 

— Од јеруса.1имског првосвештеника Лне 

— Закунп се, да говориш истину. 

— Заклињем се Јеховом п законом Мојсиовпм. 
Тада Елиоз напошљетку откључа врата и пусти 

странца. 

То је био Јеврејин с дугачком, риђом брадом, у 
којој је већ било неколико прогругаалих сребрно-си- 
једих длака. 

Он уђе, окрете сс лицем на ону страну, гдје се 
како мишљагае, налазио Јерусалим и изговори мо- 
литву. 

Елиоз и Сидонија послије тога увјерише се 
потпуно и понудише га, да сједне. Сидонија донесе 
овчијег сира, погаче п козијег млијека и стави све 
пред путника. 

Он захвали п осмЈехну се. 

— Ви живите у тврдој оградп, рече шалећи се, 
и лопову није лако ући у вашу кућу. 

Елиоз, правдајући се, одговори: 

— Ми живимо у туђом мјесту, на туђој земљи, 
у<!ред туђих људи. Потомци смо изгнаних из Сиона^. 
Претцп наши у вријеме ропства вавилонског оставили 
су свети град и доселилп се овдје, у Иверију. Срећан 
си ти, да.1еки путниче и драги пријатељу, што не 

^) Ив Јеруса.111ма. 



знаш за туђину и што твоје очи гледају красоту Је- 
руса.1има. Сада је свети дан, дан плача Јереминог*), 
ја и сестра сад баш оплакасмо ропство великог града 
и пропаст царства. Овдје, у туђини, сви Јевреји као 
светињу ч>'вају тај обичај. Ето зашто нијесмо хтјели 
пуститп иновјерца, да не би оскврнио свету тугу 
нашу, и да се не би смијао светом плачу нашем. 

— Ја сам се зауставио у долини под градом, 
о.^овори гост. Донијелп смо на камилама товаре и 
разапсли смо у вашој долини шаторе. Дивна долина! 
Ваша ријека на.1ик је на рајску и јури по камењу 
звонећп, као да је поплочана сребрним монетама. Ни 
у свете дане Иасхалног празника није у нашим хра- 
мовима такве велељепности, као овдје у вашим шу- 
мама, у којим миришу расцвјетани бадеми. 

— Не хвали туђа мјеста у дан туге и плача 
за остављеном земљом! оштро прекиде путника Елиоз. 
— Но реци, друже мој, с каквом си поруком дошао 
мени? 

Гост поче говорити: 

— Прије тридесет година родио ое у Витлејему 
некакав младенац, коме су дали име Исус... 

— Знам, прекиде га Елиоз. — Мени је сада 
прошло шеадесет. Било ми је у то вријемв око три- 
десет, и добро се сјећам тог догађаја. Много су гово- 
рпли њему. Причаху чудеса, и ми овдје, како смо 
далеко, нијесмо знали, да ли да вјерујемо тим при- 
чама, или да пи се смијемо. У нас је обичај дасваке 
године пошљемо ма кога од наших на празник Пасхе 
у Јерусалим. Наш посланик враћајући се отуда, до- 
носио нам је праха^) земље јерусалимске, а у крчагу 
воде из свете ријеке наше. И тада су нам ти посла- 
ници причали чудеса м тог Исуса. Велику забуну и 
узбуђење изазвао је он у вас, Његова дрска пропо- 
вијед није ухватила корјена овуда, и наши Иверци 
још се клањајју огњу и незнабожачким боговима. Не 
знам, ко ће сада пћи на празник Пасхе у Јеру- 
салим.... 

— - У томе и јесте моја порука, рече гост. 

— Објасни ми, друже, ја не разумијем, гата 
хоћеш да кажеш. 

— Првосвештеник Ана ша.Ђе ти поздрав Елиозе, 
као човјеку опробаном у питањима вјере, као човјеку 
зрелом у својем мишљењу и мудром у свом позна- 
вању. 

Елиоз устаде и учини дубок поклон. 

-- Вијест о твојо] мудрости дошла је до њега, 
и он хоће, да свакако дођеш у Јерусалим. Но ево ти 
његово својеручно писмо. 

Елиоз разви завијутак, на ком бијаше притврђен 
на гајтану велики печат првосвештеника јерусалимског 
и удуби се у читање : 

') Пророк Јеремија живио је у VII. вијеку прије рођ. 
Христова, предскавао је, а ватии и оолакао ропство Јерусалима и 
биједе јудејске. 

*) Прегршт. 



Стр. 104. 



1608. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 7. 



^ГГрвосвештеник Јврусалимски, Ана, шездесет 
пети од првосвештеника јудејских, главном учитељу 
грузинских Јевреја, рави Елиозу, — поздрав! 

„Онај, коме су волсви-маги прије тридесет година 
у трећој години владавине вашег иверијског цара 
Адерка, доносили даре, сада је порастао и проповиједа 
по земл»и нову вјеру. 

„Ево, шаљемо сада нарочите људе свимамудри- 
јпм Јудејима, да би нашао међу њима учитеља закона 
и наглашујем им: 

„Скупите се сви, који исповијвдате закон Мој- 
сиев, и ријешите забуну нашу!" Остави и ти, мудрп 
Елиозе, ТЈ^у земљу, п похитај у своју стару отаџбину, 
да би утврдили стару вјеру нашу и сачували испо- 
виједање вјере отаца наших, који су испунили завјете 
Мојсијеве, од насртаја новог учења. Неопходно јв по- 
требно сачувати наш народ од обмана његове јереси. 
И да виновник наше забуне буде предан мучењу и 
смрти. Ана, првосвештеник^. 

(Наставаће се). 




БЈернсон Вјернстјерне. 

Весео момак. 

(Наставак.) 




^оард стајаше у углу и гледаше га, брат би- 
јаше скинуо своје изношене, празничне ха- 
љине и има]^аше на себи униформу, коју је 
донио из рата. И "Воард је имао исту уни- 
форму, али оба су се договорила, да је не 
носе, већ да је сачувају. Андерсонова уни- 
форма бијаше исцијепана и искрпљена; његово снаавно, 
лијепа узраста, тије.10, изгледа,1о је у њој као у свежњу 
крпа. Када је то Боард опазпо, чу у исто вријвме 
златан часовник како куца у његовом џвпу. Андсрс 
пође онамо, гдје је стајала гомила прућа; и мјесто 
одмах да се сагне и дигне нарамак, он застаде, на- 
слони се на гомилу, и гледаше у небо, на коме треп- 
таху сјајне звијезде. Он дубоко уздахну и рече: 
„Да — да — да; — Боже мој, Боже мој!" 
Догод Јв Боард живио, непрестано је сгушао 
тај уздах. Хтједе му брзо прићи, али се у тај мах 
брат закашља. Изгледало му је тешко то учинити, те 
кашаљ бп узрок, да заустави своју ногу. Андерс узе 
своЈ нарамак, и прође поред Боарда, тако, да га је 
благо погледао. 

Још добрих десет минута, стајашв он непомичан 
на истом мјесту, и ко зна, када би се кренуо, да га 
није иза јаког узбуђсња обузела таква зима, да је 
сав дрхтао. Прво изађе пз дрваре; и отворено призна- 
ваше, да је сувише плашљив да уђе, и стога бијаше 
СМИС.1И0 други план. У углу, из кога је изашао, ста- 



Јао јс сандук с пепвлом; пз овога узе још црввну 
асеравицу, нађе Јвдно парче сува дрвета, отиде у жи- 
тницу, затвори врата и запалига. Када се дрво раз- 
горп уздиже га, да нађе клин, о којп Андерс обично 
вјеша свој фењер, када јутром рано долази у житиицу 
да млати. тај клин објеси он свој з.1атан часовник^ 
угаси парче дрвета, п осЈ'ећаше се, при ходу, тако 
лак, да је првко снијега трчао као младић. 

Другп дан чу, да је житнпца прошлс ноћи из- 
горјела. Јамачно су пале у сламу варнице од дрвета, 
којим је свијетлио, када је вјешао часовник. 

Ово га толико потресе, да је цијсли дан лежао 
болан у постељи, пјввао са зборником у руци, тако да 
су људи у кући мислили да је сишао с ума. 

Али у вече изађе, била је мЈвсечина као дан. 
Он пођв на имање свога брата, на згаришту копаше 
по рушевинама — и заиста ка^е малу, стопљену зла- 
тну масу; то је био часовник. 

Са њим у руци отишао је оно вече брату, мо- 
љашв га за опроштај и хтЈСде му све разЈаснити. Али 
се догоди, као што је испричано. 

Нека га Јв ДЈевојчпца видјела, када је копао по 
згаришту; неколико момака, који су ишли на игру, 
видјели су га прошле недјељв да иде братовљевој 
кући; његови су пак св»1>ани причали, како је чудно- 
вато изгледао у понедЈвљак, и пошто су сви зна.1И, 
да су браћа у крвном непријатељству, суд подиже 
истрагу против Боарда. 

Нико није могао ништа доказати, а.1и су су- 
мња.1и на њега. 

Сада се могаше још мање брату приближити 
него прије. 

Андерс је одмах чим св житница 8апа»1ила, по- 
мислио на Боарда, али никоме нпје ништа рекао. 
Када га је другу вечв видио у својој соби блиједа и 
чудновата понашања, одмах помисли да се каје, али 
тако страшно, против рођеног брата учињено зло дјело 
не смије му се опростити. ДоцниЈв је чуо, да су га 
људи исте вечери, када се ватра појавила, видјели да 
иде имању; и ако на саслушању нијесу ничиммогли 
окривити Боарда, ипак јв био брат потпуно увјерен, 
да је он кривац. Они су били заједно на саслушању, 
Боард у свом добром одијвлу, Андерс у исцијепаном. 
Боард гледаше брата, када уђе, благим погледом, тако 
да то Андерса дирну до срца. Он неће, да ја нешто 
кажем, мишљаше Андерс, и када га упита судија, да 
ли сумња на брата, рече гласно и одлучно: 
.Не!^ 

Од тога дана пак одаде се Андерс пићу, и на 
брзо му пође врло р]^аво. Још горе бијаше Боарду п 
ако није пио, није се могао познати. 

. Једно вече доцкан до]ђе Боарду Јвдна жена, п 
замоли га да пође с њим. Он је познаде, то је била 
жена његовог брата. Боард одмах слућаше, шта је к 
њему довело, поблиЈеђе као зид, обучо св и пођв за 
њом, не говорећи ни ријечи. Из Андерсових прозора 






Бр. 7. 



1^8. БОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Стр. 107. 



Српски народ. 

Од дра Оиме ТроЈановића. — 

(Наставак). 




Србији већином летп она гради за сву кућу 
једпу врсту домаће грнчарије^) а у Црној 
Гори опет само женске граде опанке за све 
укућане, мушке и женске, колпко их год 
има, а треба знати да је то једина об^^а, 
која тамо постоји, и да је много треба*). 
Српкиња ]ош помаже и у сеоским радовима на 
њивп и ливади. Кад намире кућевне послове и оку- 
пају децу, понесе ручак и иде мушкарцима да помогне 
око окопавања, сејања кукуруза, пасуља и кромпира; 
кад буде пасул> зрео, беру га, као и кукуруз, ваде 
кромпир, секу талу, ове раде око конопље, а људи за 
њу поору земљу и посеју је с десна на лево. 

Она жње жито српом (где се још тако ради по 
старинском обичају), грабуљама купи навиљке, па ви- 
лама пласти, доноси сву воду за кућу и за раднике 
у пољу, девојке поред чобана чувају и стоку, и за то 
време никад им руке не мирују, јер непрестано још 
нешто раде, као: преду, везу и т. д. Оне саде и сеју 
поврће и плеву. Оне помажу људма око гувна кад је 



У сељачким кућама ве пече со хлеб у пећи, него се 
важарп једна врста вемљане чиндје, која се аове црепуља, 
па се у њу спусти умешено тесто^ које се овго покрпје супраш- 
ком и жаром, и тако се истија испече хлеб. Дакле ову врсту 
вемљаних судова само жене граде на, најпримитивнији начин који 
се може аамислити, п то само лети ув највеће врућине. Ја ћу 
да наведем прпмер како поступају у Беранима, у Турској, према 
Црној Гори. Саме ископају гњилу (8емл.у), па јо истуцају секи- 
ром, па онда додају у њу мало кочети (ковје длаке), попаре је 
уваврелом водом и умерају (умесе) рукама. Прво расплескају па 
савију пелијаш (обод). Обележе па среди крст и прстом пробуше 
јаму, кро8 коју се после кукач протури кад се врућа скида с 
ватре. По томо се 2 — 3 пута по њој посипа хладан пепео да 
влагу ивнутра иввуче. Кад је и то 1Ч)тово аапреће се црепуља у 
супрет, где постојц свега једну ноћ или једва који час дуже, и 
онда је све свршено. — Као што се види жепе чак ва облик не 
употребљавају ни коло грнчарско! У Хрватској од Огулина на 
југ пеку хлеб обратно под пеквом аемљаном. У Србији је пека 
(вршник) од гвожђа, а под њом се пече пита и друге боље 
ствари. 

^) По јужни.м и југо-источним крајевима у Србији стално 
живи око 200 правих и потпуних номада, који немају ни парчета 
аемље, нити у најам ору и сеју, него само држе велика стада 
црних оваца и продају сир качкавал (Сас1о СауаИо), масло и 
јагањце, нешто по Србији а више по Турској. Матерњи им је 
јевик грчки, али врло поквареп. Интересно је, што код њих саме 
жене граде велике дрвене колибе, које потпуно личе обли- 
ком на централно-азијске јурте, и онако исто могу да буду про- 
стране. Друга противност пм је прома Србима, што код њих овце 
муву само људи, а ово је правпло у опште аа номаде. Тако н. пр. 
п Хотентоткиње саме граде колибе, а не раде ништа око стоке. 
И абиља кад не раде око стоке, да још пе граде колибе, ув го- 
товљење јела и спремања одела мало биимшта од посла остало! 
У Херцеговинп и људи и жене муау и раде око стоке, и ва чудо 
они и јесу полусточари. 



вршпдба^), као развејавати жито, куппти га с гувна и 
носити у џаковима кућп упоредо с људма. У Црној 
Гори срамота је човека носитп ма какав терет на грбинп 
него то чине жене.^) 'Црногорац је од пете до главе 
војник, непрестано иде оружан и спреман је за бој, у 
којем се увек херојски држи. Уз рат њима жене 
служе и за комору, јер саме им доносе све што им 
треба од хране и муниције. У неким црногорским 
крајевима крај Да*1мацијс женскс су права теглећа 
марва. Оне носе са својих брда на грбачп дрва, суво 
меех), рибу и ваздап којешта друго па продају у Прп- 
морје. Кад због голема снега застане роба у Котору, па 
коњи не могу товаре да носе, онда их запрте и Црно- 
горци, а Још више Црногорке па по 30 — 50 кила носе 
узбрдо за читавпх 7 часова. Отуда (Јв чује на одмори- 
штима црногорским како жене дубоко и гласно уз- 
дахну од огромног терета, по оним страшно успртим 
литицама док не стигну на скоро подигнути нови заво- 
Јичави добар пут ка Котору. — За то ће Црногорац 
због ненадмашне женске вредноће радо рећи: Не стоји 
кућа на земљи, него на жени ; нема дома без домаћице. 
При свем том, што је у Црној Гори женска неуморна 
жива машина, човек према њој никад није деспот нити 
ЈС бије или да је ружно псује. У Србији је пак равно- 
правност пзмеђу женских и мушких одавно продрла, 
што се свуда опажа. 

У целом Српству само људи ору, копају, косе, саде 
лозу, мељу брашно и кољу, не само стоку него и пиљеж, 
јер ово последње парочпто женска не би учинила да јој 

се Ма КОЛИКО ПЛаТИ. (Наставиће се). 

Српске народне умотворине. 

Срп. нар. пјесме из Херцеговине. 

14. 
Америко, горка чемерико! 
Благо оном, ко за те не знадс 
И да блага у теби имаде. 
За тим неће цвилит мила мајјка, 
Ни плакати у селу ђевојка, 
Нит узданут сестра, ни родица, 
Кад угледа негдје код састанка 
Туђег брата ил туђег рођака. 
Жали, Боже, наше младе момке, 
Трошећ* новце што смакоше овце! 
Опустпше горе и планине, 



*) Свуд по српскпм земљама коњма врху, сем Црне Горе и 
најближе околине где жито 1^епом млате. Ово чине за то, што 
пм треба цело влаКе ва покрпвање кровова, а друго што је тамо 
и вслика оскудица у коњма, па тај бољи начин још није 
продро. 

^) Иаштровчапке у Далмацији опет никад неће на леђа 
макар шта упртити но ваада ва глави. Тако сам видео у Лес- 
ковцу, у Србији, да женске грдне терете носенаглави. На истоку 
особито у Малој Азпји тако обично носе жепе. 



Стр. 108. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 1. 



Одивљашс пптоме торине. 

Јадна наша мила домовина! 

Сву је покрп тамна облачина. 

Г.^уе бијаше гп^јездо соколово 

И отпрпјед пуцаше олово, 

Ту је сада сами ђед и бака 

И ђевојка млада неудата. 

Гдје се прије уз гус»1е пјевапш 

И Јунаштво српско спомињаше, 

Ту ђевојке сада јадпкују, 

Јадикују, стара баба служс, 

И за братом преко мора туже: 

„Мио брате, великијех јада, 

Како ћу те заборавит младаУ 

Куд се макнем на четири стране, 

Све ме саме врпјеђају ране." 

Од кано је ово настануло, 

Свако нам је коло престануло. 

Ђе састанак бјеше од момака, 

Туде сада цвили стара мајка, 

И уздише јјараница млада, 

Јер јој нема милога јарана. 

Црна јој је пред очима тама, 

Јер је ув'јек, куд год макне — сама. 

Сама хода, сама разговара, 

Погледује често преко брда 

На ту страну куд јој одс драги. 

Сузе ронп, а Богу се моли: 

„Поживн мп, Божс, мог драгоЈ^а! 

Срстно пошб, здраво тамо дошо! 

Жив ми био, сретно с' повратпо 

И драгој се својој навратио!'* 



Трпимир. 




Српске народне бајалице. 

У источном крају Краљевине Србије. —-" 
I. Од почудишта. 




^ошао чудан човек у чудну гору с чудном 
секиром, да одсече чудну греду, да направи 
чудан плуг, да пооре чудну њиву, да посеје 
чудно просо. И одсече чудну греду, и на- 
прави чудан плуг, п поора чудну њиву, и 
посеја чудно прооо. Па позове чудне момке 
и чудне девоЈке да пожању чудно просо, отерају на 
чудно гувно и оврши чудно просо. Натоварише на 
чудна кола, отераше на чудан пазар и викнуше: 
„Чудно просо на чудном пазару, чудно бпло Влади 
(име болесника), на главу ко се њему почудпо. 

Напомена: Ова реч почудиште не знам 
шта значи и не знам каква је то болест. Али пз саме 
се бајалице може извести да је ова болсст као и урок, 
јер се неком лепом човеку чуде лепоти, па он после 
болује. 



2. Од урока. 

а) Лети бела птица преко бсла по.т>а. У 1«.1>уну 
носп бело млеко. Паде бело млеко на бео камен. Ко 
урочи Владу (име болесног), ако буде жена, сиса 
јој пукла, ако буде девојка ;момакј очи ј(>ј (му) испа.1е. 
Устук уроци. 

б) Црна крава црно теле отелила. Сама га оте- 
лила, сама га олиза.1а, сама га за^дојила, сама га на 
пазар изве.1а те почудпшта разнела. Устук уроци. 

в) Урок ссди на путу, урочица крај пута. 1Пто 
урок урекне — урочица одрекне. Пеж^те уроци, јер јо 
моја душа рк.1>ица, где вас стигне ту вас кпда. Устук 
уроцп, встром дошли, ветром отишли. 

г) Један урок, два урока, три урока, четирп 
урока, пет урока, шест урока, седам урока, осам урока, 
девет урока. Од девет осам, од осам седам, од седам 
шест, од шест пет, од пет четпри, од четири три, од 
три два, од два један, од један ниједан. Растурише 
се уроци као прах по ветру, као трговац по тргу, 
као чела по цвету, као лепт1ф по по.^ву. 

3. Од издади. 

Шумке карашумке Свети Петар и Светп Илија. 
Црвени коњи. Црвене чизме. Маждраци на раме. Но- 
жеви у руке. Што але терају што злиње терају. 
Бежте але, папрате, нагазе, вештице, вешци, мороњ, 
строгоњ, старо, младо, мушко, женско. Доста ппсте 
В.1адино срце (име болесног), доста га .10мисте, с ве- 
трому кобп.1е с ветрому ударп.1е, с а.1ама с а*1ама, с 
ђаволпма с ђаволима. Ту на девет бочија, ав на девет 
црнпх кучака, тутавпх натутавих, теравих и оне по- 
ђоше. Гором пођоше — гору прекршишс, водом по- 
ђоше — воду пресушпше, од силе со растурише. 

Н а п о м е н е: Ова је бајалпца и сувише замр- 
шена тако да се п не зна смисао. Ова реч пздад зна- 
чп.1а бн посусталост. Карашумке не знам шта значи п 
не знам за што је овако употреб.Ђено. Злиња ^ з.1ока. 
Напрате и нагазе употреб.Ђене у смислу ив1снпце. 
Мороњ == морија. Строгоњ = ? 
4* Од попитога. 

Мума падуре, сора падуре, браћа падуре, тата 
падуре напратит, нагазит вештице, вешци, мороњ, 
строгоњ, старо, младо, мушко, женско. Доста писте 
Владино срце (пме болесног), доста му снагу .10мпсте, 
с ветрому кобпле с ветрему удари.1и, с алама с алама, 
с ђаволпма с ђаво.1има. Ту на девет бачија, ав на 
девет црних кучака, тутавпх натутавих у Кала»1ејску 
гору куд (где) петао не кукурече, куд пас не лаје, 
куд овца не б.1еји, куд крава пе риче, куд биров не 
виче, куд се крстом не крстп и тамњаном не кади — 
там' (тамо) је добро. Там слава^нема, там завстпна 
нема, там дрвене паничке нема, там гвоздене паничке 
нема, там слатко варпвце нема, — там да пдеш, там 
да седиш да се никад не вркеш (вратиш). 

Напомене: Као што се впди, половина је 
слична са бајалицом од издади. Ова болест попит 



I 



Вр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 109. 



значи исто што п урок, јер кад га урече он га и 
попије. Мума, соре п падуре су влашке речи и значе: 
мајка, сестра п планина, те би према томс горње зна- 
чило: Мајка планина. сестра планина. Ово у Кала- 
лејску гору, сигурно узето место Галилејску гору, 
али и Галилејске горе нема. Овде долазс и ^бајалице 
од попијотинс" које су једно исто, али се друкчиЈе 

употребљава од попитога, а друкчнје од попијотпне. 

• 

5* Од попијотине. 

Пошла Стана (име болесног) колскпм путсм цви- 
леју11И до неба, тужејући до земље. Укоби ју божја мајка 
Богородица, па упита: „Што цвилиш Стано до неба, 
што тужиш до земље?" „Кад ме питаш божја мајко 
Богородпце, право да тп кажем. Имам жепс душман- 
кпн>е, удовице отпаднпце. Отпадпушс ме, на главу ми 
метнушс калпак капу, на грбпну ми мстнуп1е вучју 
кожу, на ноге ми обуше алварскс опапке." Тад ју 
виче божЈа мајка Богородица: „Не бој сс чедо, Стано, 
ухватику те за ручпцу и одвешћу те на златне са- 
борске кладенце, умићу те златном саборском водицом 

Устук УРОЦИ. (Свршиће се). 

Листак. 

Бњижевна кроника. 

Вој. М. Јовановић: Наши синови. Комад у 
четири чина, са епилогом. Мостар 1907. („Мала Би- 
блиотека" св. 139 — 140). 

(Свршетак.) 

Данило улазп плашл>нво. Он се крије од оца; 
осјећа вал^да, да је крив. Иза тог долази једпа сцсна 
породице, у којој вишо нома правог надзора, гдјс се 
дјеца баве о себп, гдје постају дрска, нспос^ушна. 
Пуковник, са болесничке постеље, једва се још држп, 
осјећа сву тежину ситуацијје, у којој оставља своју 
породицу и тешко уздише: »Еј, несрећна женска деца 
што ће туЈ^е да ми перу....« 

Епилог је пос.1пје његове смрти, четпри мјесеца, 
Све је пошло суноврат; осјећа се немаштина, оскудица, 
јад. Данило лежи „жут и неизбријан'*, око њега ли- 
јекови. Мати лежи у болници; она је идући на гроб 
мужу пала са т^^амваја и угрувала се. Мати пуковни- 
кова, стара баба Јована, која је допгла нсксолико дана 
пред његову смрт, пије ракију и спрема им јело; мала 
Лина не иде у школу, јер су јој ципеле у чпзмара, а 
новаца немају да му .плате крплЈачину; Данило стоњс 
у болесничкој посте.БИ. Кад им дође Гпле, Данило му 
тражи новаца, а чим их добије, шаље Рајка, да му 
купи три кутије дувана и новпне. А Гиле додаје но- 
ваца, да се још купе четпри флашс ппва, кило коба- 
сица и два тазе хљеба. 

Већ, на првп поглед, при овом прегледу садр- 
ЖЈ1Ја, упада у очп та псповезаност дјела, растрзаност 
сцсна, један, што рекао неко у другој некој прилици 
низ кпнематографских слика. Поред тога јо безброј 
потпуно излишних сцена за сам развој комада (онај 
дугп дија.10г општинског служитсЋа и газдс Рпсте, 
сцсна Посилпог и Аглпјс, говор /Кпванин), њпхова 
преопширност (говор официра и дама на дан вјеридбе, 



Данило и ,/1ина у осмој појави), пренатрпаност. Она 
нпјо случајна, нити је бесцпљпа; писац је, то са ппди 
нарочито ишао за тим, на своју штету. Комад јо тпм 
постао развучен, млптав, туп, уз то искрзан п не- 
с*ппи»Ђен; дошао је у опште до тога да пе будс ко- 
мад (ако сваки комад рачунамо једном цјелином). Све 
и сувише јасно одаје једап »1аипр, алп лов! манир. 
Јср оно, што се тражи од једног позоришпог комада, 
то пије низ слика, па ма у каквој форми оне биле, 
него једна хармоничпа, свјесна цјелина, једна ради>а, 
један живот. 

Ово, што је г. Ловаиомпћ дао без тога је. У њој 
се оцене мпјењају као у кпнематографској представи 
са титрањем и наглпм прекпдпма, набацане, пссређснс. 
'Чптав онај очајно досаднп трећи чин, дан вјеридбе, 
то јје само једпа слика, у којој је нит радње преки- 
пута и кад је ухваћена поново, бпло ]е то неспретно 
и несрећно. Главни моменат (Данилово отступањеј 
пропао је ту неопажеп, неистакнут, управо употрсбљен 
да допуни јсдан несрећно комични табло. 

Мени се читав овај комад преставља као низ 
породичних сцена; онако, као да ме ппсац повео у 
неколшсо куЈха, да затечем њихове становнике у нај- 
интимнпјим и најдискретнијпм сценама. Збуњавамо се 
онда и ми и опи. Ми, јер без одушке идемо из сцене 
у сцену: с разговора пуковннка Остоје са комшпјом 
Симицом у собу госпође Лене, која је тек устала пза 
спавања, и како писац, мислећи да говори нешто на- 
рочито ново и срећно, вели: „Она дува, драпа се и 
протеже, у доњој сукњп, папучама и раскопчаној реклп 
испод које впсе млптавс пуне сисе, а тресе се дебљина 
и го подвол^ак**, онда, п не хотећи, слушамо говор 
двојице ћифта — ортагса, и све тако. И све, што смо 
при том имали да запазпмо и осјетимо, остало је ио- 
истакнуто, расплинуто у великом броју несређених 
утисака. При читању још и иде: ми правимо паузе, 
гдје хоћемо и колико хоћемо, али на позориици, у 
игри, то је апсолутно немогуће. Оно, за чим је писац 
наротато ишао: да дг1 један реалан, управо натура- 
листички табло наше млађе друштвене генерацпје, 
да истакне соцпјални проблем „нашпх спнова" оно се 
у комаду по нсгдје само осјећа (јер јс, за Бога, наслов 
такав!), али ријетко се то можо пзразити! 

Писац је, да.Ђе, показујући увијек нарочите во.1>е 
за нечим необпчнпм, унио у уводо својих чинова чи- 
таЂе описе људи и прилпка; оно, П1ТО и спада и не 
спада на ствар. Он је помоћу тога правио на чптаоца 
извјесне предпспозицпје за личности комада; ми смо 
их познава*1и по тим описпма нешто боље, нсго по 
њиховом раду или дпјалогу у самом комаду. У уводу 
су истакнуте свс поједпности, све типичне ознаке по 
јединаца тако, да она лпчност — с^учај са бабом 
Јованом — не треба нп да проговори, па да јој пиак 
знамо све. Тако је писац олакшао свој посао на врло 
прост начин. Али питање јје сад само: да ли је све 
ово, кад се тако да једна драмска цјелина, или је 
као у бевандп пола впна пола воде и овдје пола при- 
чања, а пола дијалога? 

А шта је он све уиио у тс своје описе, нс1«а 
покаже овај примјер: 

„На тој параћинској кол.1рцп впди со много чисто 
се.љачке природо »славспокс типичне патрнархалне жепе« 
п пз»но »ужичке природио бистрине", али се још више 
осећа ианена1)ујући брви утицај ориеиталног паланчанског 
духа и банаКанске верба.1Иости. Та јс жена одрас^га у 
ужичкој и рудничкој демократској поевији сел>ачких гаћа 
и раднкалских бритвица проте Тадије Костића, уредника 



Стр. 110. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 7. 



Таков а/запале не у космополитски палилуливам Стевана 
Сремца и Илије Станојевића, већ у оно паланчанско чап- 
кунство које су опскурни и анонимни писци (иаувимајући, 
равуме се, г. Влад. М. Луњевиду, који није аноииман) на- 
правили толико популарним, да је данас тешко латитп се 
каквог посла у истом смпслз'. Као што је поанато, тој је 
популарности удареи темел. у опим многобројним хумори- 
стичким листовима („аа шалу и сатиру«), који нас вани- 
ма|у увек, осим кад имају нарочито намере да то чино«. 

Ово знате врло много допрпноси за схватање 
^Наших спнова!'* А треба знатп да радп те бабе Јо- 
ване наппсан увод од 66 редп ситнога текста, а она 
сама пма да каже у своме комаду с прекидпма п са 
свим око 80 редп крупнога текста, (а као што се 
могло впдјетп она је у комаду од онпх мање важних 
личности !) 

И осим тога овако, како сад ствар стојп, ја не 
видпм да је овдје довољно пстакнуто оно, што је 
тробало да се пстакне. Н а ш п с п н о в п, према овој 
радњп, могли бп да се зову п н а ш и о ч е в и п 
наше мајке и наше фамилије, с исто толико ^ 
разлога. П1та впшо, пстакнсмо лп оне све педагошке 1 
моменте јаче, управо онако, како јс писац хтио, онда 
Нашп синови морају бптп онаквп, док је наш одгој 
оваки и читаво понашање не завпсп од њпх, него од 
сила изван њих илп боље око њпх. А пначе, да видимо 
разлику пзмеђу отаца п спнова по културп, по вре- 
мену, по обичајпма, да видпмо то, што бп требало да 
спецпјалпше Наше спнове као одређену х^^^нерацпју, 
ппсац нпЈв дао, нпти је хтио да даде. Али, ако је 
ишао за првим, онда је требао да даје то много 
одреЈјеније, јасније. Какав је, на при^ђер, Гпле у овом 
комаду као трећи спн? Ј'^ чсм је он требао да буде 
нарочито карактерпстичаи ? Не, вал>да, само по том, 
П1Т0 у тополивници ради п зарађује, за раз*1ику од 
браће, која хоће да буду господа п да без зноја ужи- 
вају живот ? Је лп онда овај чптав социјално-педа- 
гошкп проблсм постао јједна „моралнаЈаповјест , драма 
са тенденцијама, прича Фрање Хофмана и са параво- 
ученијем: ради па заради? 

Међу тим, схватпли то овако или онакО, једно 
јје Јасно, да је ову радњу много смео и онај силни 
смет непотребнпх сцена н да је тим читав план ко- 
мада зшого изгубио од своје прсгледностп. 

Али он има п својих добрпх особпна и било би 

неправо пе нагласитп их овдје. Г. Војпслав Јовановић 

нма и нарочптих ' намјера п дово.ђно посматрања за 

тнпове појединаца (пуковнпк, госпођа Христина, газда 

Ристо) и зна у дија^тогу да нагласи карактерпстпчне 

моменте. Отуда му је говор у комаду вЈсрап п Јкпв и 

много типичпијп од говора у друп1твеним комадпма 

г. Бран. Нушића. Осим тога предмет комада и пуниЈп 

је и занпмљпвији п дубљп од обпчних драма брако- 

ломства и проне»]Ј*ера, п1то су задњпх годпна прела- 

зиле нашу бину п показује у ппсцу човјека,који има 

смпсла за посматрање друштва и спега, што може да 

буде у њему с»д интереса. 

Влад. Н. Ћоровик. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ, 

Годишњица Николе ЧупићЕу пздаје његова за- 
дужбпна, књпга XXVII. У Београду, штампано у Др- 
жавноЈ Штампарији Крал>евине СрбпЈС 1908. Стр. 384, 
Х\'1. 59. издање ове задужбпне. 

Пма већ трпдесет п осам ]Ч)дпна како је умро 
Јсдан велпкп српскн родол>уб далско од своје отаџ- 
бпне, чак у Орану, у л4фрпци, куда је^био отппшо да 
т[)ажп себи лека од неизлечиве грудне болести. То 



је Нпкола Ћуппћ, унук по ћери славноме војводи 
Стојану Чупићу, Вишњићевом ^Змају од Ноћаја". 
Пред смрт своЈу Чупић је начпнио завештај, којим је 
највећи део свога имања оставио књизи српској, про- 
свети народној, јер је п сам говорпо: „И просвета је 
оштра као бојни мач; и она може да победп непри- 
јатеља п да осветп Косово "*.... Од имања његоваобра- 
зован је књижевнп фонд, који данас износи 72.000 
динара стална капитала и који се вове: Задужбина 
Николе Чупића. Из ове је задужбпне штампано до 
сад много одабраних дела, од којих да споменемо 
само Милићевићев „Поменнк знаменптих људп у 
српскога народа новијег времена" и Ђурђа Бран- 
ковића" од Ч. Мпјатовића. А од 1877. год. излази 
редовно сваке године њена ^Г о д и ш њ и ц а**, у којој 
су излазилп радови наших најбољих књпжевнпка. И 
0ВО је данас углсдала света и двадесет седма. 

У овој је књизи на првом месту^^^анимљив рад 
Стојана Новаковића под натписом : Бугарско- 
српски рат и оновремене кризе 1885. — 1886., ме- 
моарски листпћи.'* Овде нам Новаковић износи не 
своја обична резоновања, него историске податке ма 
п под скромним именом „мемоарских .тистића'^, из 
којпх со впди: да је идеју о Томе несрећноме рату 
донео сам краљ Ми.1ан пз Беча; да је он ту идсЈу п 
од.1уку о рату чувао за себе и да је нијс поверавао 
нп најближој околини својој; да за ту одлуку његову 
није знала нп ондашња влада М. Гарашанпна; да је 
п Народна Скупштина у Нишу вотпра.1а све предлоге 
законске о мобилизацпЈп војске не знајући на коЈу ће 
страну воЈСка; да је и објава п само вођење рата била 
његова лична ствар; и да је он бно врло несрећан у 
пзбору .1»удп с којима јс имао да ради у овоме послу. 
И као узрок онагш несрсћнога свршетка Новаковић 
нам пзносп: примптпвно разаши.^вање наредаба п за- 
повестп преко коњаппка, (те су често с)не стизале тек 
онда кад је треба.1о да су већ нзвршене); нетачност 
у информацпЈама; колеб.Ђпвост и неодлучност у смиш- 
.Ђању и нетачност у руковању заповестима; ванредна 
тромост и спорост у кретању воЈске и, са свега тога, 
немогућност једне заједничке акцпје; неуређена опе- 
ративна основа плп комора п спабдсвање војске хра- 
ном п другпм потребама п неспрема саме воЈске у 
руковању новом пушком. За све ово Новаковпћ пзносп 
пуно заним.Ћивпх података п доказе самих очевидаца. 
А за кра,1>а Милана ве.1и, онако лак у објави самога 
рата п у вођењу његову, оп је пос»1е предвиђао мнрго 
већу опасност но што је она у пстпни би.1а и бсжао 
ЈС испред ње. Отуда у њега још на бојном по.Ђу по- 
мисао о абдикациЈи, позпвање кра.ЂИце и престоло- 
наш.1>еднпка (од девет годпна) п целе владе у Ниш 
у намери да им преда управу зем.ЂОМ и да бежи. А 
кад су га од тога одвратили свп, барем за неко врсме, 
док се зом.ва пе извсде из мучне ситуациЈС, у коју је 
запала овако несрећним ратом, он је остао, а.1и је у 
сваком споразуму странака и л>удп од утицаја нази- 
рао заверу противу себс. То је резпме овпх занимл>п- 
вих Новаковићевнх података, које ће свак прочитатп 
с наЈвећим интересом, у толпко пре, што до.1азо од 
човека, којем је највишс стало до историске истпне. 

Другп је рад Срете Ј. Стојковића: „Краљевић 
М а р к о, литерал1Л истраживање узрока његове С1аве 
п популарности у српском народу. Стојковић нам јје 
познат са својпх студија о песмама о боју косовскоме. 
Он је тс пссме нс само уредпо хроно.1ошкпм редом, 
него пх јс местимице п попунио тако, да оне у ње- 
говоЈ „Лазарици" чине једну целппу о томе тако ве- 



Бр. 7. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 111 



ликоме догај^ају у животу народа нашега. Сада је 
узео, да истражи и изнесе узроке славе и популар- 
ности његовога љубимца, његовога иајвекега јунака. 
И налази, да оволикој Марковој слави и популар-^ 
ности није могао бити узрок само јунаштво, него и 
нешто друго, а то су многе друге в р л и п е које су 
красиле Марка. Размотривши све тако многобројне 
песме о њему, Стојковић овако вели: „Народна нам 
појезпја, дакле несумњиво казује, да је Марка узди- 
гло не само јунаштво него и врлине његове; 
он Јс обоје стављао у с»1ужбу својих ближњих, обоје га 
]0 у народу учинпло велпкпм п славнпм. Једно се од 
другога не може одвојити; обоје је п у сампм песмама 
готово нераздвојно: манифестовању Маркове снаге и 
херојских подвига подстицај је готово увек у његовим 
врлинама. По еамоме јунаштву не бп Марко никад 
могао постати толпкп љубимац народнп, као што нису 
могле постатп ни многе друге јуначине нашега или 
другога каквог народа**. И на крају изводи ово: 
„Марко јјс уопште бпо човек карактерннх осо- 
б п н а и в р л п н а, које је нештедимице примењивао 
на добро својс околине п свога народа: бранио је 
истину и правду, указивао човечност и ми- 
л о с р ђ е, помагао б е д н е и н е в о љ н е, штитио 
с л а б е и н е ј а к е; те су врлпне украспле и славом 
окитиле јуначка дела његова; оне су понајвише до- 
принеле да се народне спмпатпје према њему, витезу 
и јунаку, претворе поступно у велпку љубав народнз% 
која га је узнела на већу висину пего друге јунаке 
српске." 

За овпм долази понајдужи рад „И з С к а н д и- 
н а в и је" путничке белешке од Свет. Николајевпћа и 
то само први део „Данска". Николајевић истина није 
познат у нашој књижевности као путописац, али су 
ове белешкс његове пуне поетичностп и пуне забаве 
и података за познавањс ове земље, псторије њепе п 
садашњице п културнпх података, да се у сласт чп- 
тају. А узгред се Николајевнћ обазпро и на наше 
прилике, пореди их с данским и пзноси колпко је 
ова земл>а напреднија од наше. 

Посуге овога долази једра п занимљива расправа 
„Устанак у Горњем Ибру п поКопаонпку 
од 1806. до 1813. год. од Аврама Поповпћа. Ово су 
критички уређенп свп подаци о првом устанку у 
овоме крају заједно с предањима, која је ппсац поку- 
пио у томс крају о тим ратовпма, људпма и местима. 
Као део, и то до сад доста непознат, тако крупнога 
догађаја пз жпвота народа нагаега, рад је овај посве 
занимљив и користан. 

За њим долазо биографске белешке о К о п- 
стантпну Константпновићу Родофини- 
к и н у од Ст. Новаковића. Као што је познато Родо- 
финикин јс бпо за врсме првог Устанка рускп пове- 
ренпк у Бсограду, баш у оно време кад сустарешине 
радиле на доношењу устава и ограничењу Карађорђевс 
власти, п држао је страну противницима Карађорђе- 
вим, те ]с зато п дошао у оштар сукоб с Карађорђем, 
да је готово побегао пз Србије, проведавши у њој 
пуне две године. О томе човеку Новаковић нам сад 
пзпоси пуно новнх података извађенпх из руске ар- 
хпве онога времена, а само име пишчево јемчп о ва- 
љаности самога рада. 

Онда долази члаиак „В е л п к и .ђ у д п" од 
Добр. Ружића, прва половпна: „I. Значај велпкпх »Е>уди 
за човечанство. Методе Жолпјеве којнма објашњава 
постанак великих људи. Умни рад тежи је од фи- 



зичког. Тепшоће прп умном раду. II. Строј и функцпја 
мозга као центра психичног. Како постају продставе 
у мозгу? П1. Брзина утисака и мпсли, и брзипа с 
којом ппсци раде своја дела. IV. Великп је човск 
здрав, нормалан човек. Галтонова карактерпстпка ве- 
лпкпх људп. Махне и навике. Сујета, скромност п 
племенитост. Бсклова листа великих људп. Утнцај 
наслеђа. Браћа и сестре. Слаб пород. Велпки со људЈг 
јављају парно. Кад почињу да раде. Подражакање. 
Рад мссто одмора". — Студија посве занимл>п1Ја п 
штета што иије довршена. 

Најпосле долазп етполошка студија др. Тих. 
Ђорђевпћа „Вера, пачпн живота и занимање 
у Ц п г а н а К р а љ е в п п е С р б п ј е'', (извадак пз 
дата: Цигани, прилог потпупом изучавању народа 
Краљевине Србије). Ђорђевић се одавно бави проуча- 
иањем циганско историје, језика п обичаја не само у 
нас него и на страхга, те нам и најпоузданиЈе податке 
о ово] жилавој нацији можс датп. Предмет сам из- 
гледа пстина мање важан; алп кад се прочита, не 
жа,1и со оно труда п времена што се утрошило. 

Тако и овогодпшња ,,Годишњпца'* не само нгго 
нијс пзостала од досадашњпх својих другарпца, него 
пх је можда п падмашила. Јсзпк је свуда леп, чпст, 
штампа п це/10купиа израда солидна, а цена од 2 дп- 
нара књизи од пунпх 25 штампаних табака веће осмпне 
поспо је умсрена. 

„Годишњпца" се штампа у веома ограниченом 
броју егземплара, од пеколико стотина. С тога бп 
пријатељи озбиљпе и лепе књиге српске ва*1>ало да 
похитају да је пабаве, како за своје приватне тако и 
за опште пжолске плп дружииске и пародне књпж- 
нице, а добити се могу преко свих књижарница у 
Београду. А од самога смо уредппштва сазнали, да 
„Годишњица'* има још од свих годииа, ссм прве п 
друге и да је свима цена једна пста. 

Пожелели бисмо, да оволико благо умно, сабрано 

у досадањих двадесет и седам дебелих књига, донссс 

што вишо рада. 

Ј. Миодраговић. 

Здравље, лекарскс поуке о здрављу п болестп. 
Издајс ДРУП1ТВО за чувањс народног здравља, а уре- 
ђује др. М. Јовановић-Батут. Година III. Београд. 
Штампарпја Досптије Обрадовпћ, 1908. 

Здравље је највеће богаство. Кад је тако, онда 
треба да га чувамо. Но мпоги га не чувају, бпло пз 
пехата (немарности), бпло пз незнања. Ето таквима је 
намијењен овај лпст, којп, ево већ трећа година, пзи- 
лази у Биограду, у мјесечнр1м свескама од два штам- 
пана табака, под уродништвом признатог и на далско 
чувеног хигијенског популарног писца др. Милана 
Јовановића-Батута (унпперзитетског професора у мп1)у). 

Свеске су мало, али за чудо, са веома много 
чланчића, погодних, разумллшо и просто написаних, 
и поучних. ОдликуЈС се разноврспошћу боље но икоји 
другп наш лпст. Ту ће наћи за себе поуке: болестан 
и здрав, спромах и богат, дијсте, војпик, чиновпик. 
радник, свештенпк, се.1>ак, уопште сви. 

Лијепо је, што у свакој свзсци доноси и по којс 
народно вјсровање, које стоји у вези са здрављем, 
осуђујући при том — оно што је рђаво, а одобра- 
вајући оно што је добро. Тако учп народ срсдством 
иарода — кроз његова уста, што народ најлакше и 
усваја. Тај метод можо прпмпјегштп само онај, који 
одлично п скроз познаје жпвот нашега народа, а та 
особина краси уредника овога листа. 



Стр. 112. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Број 7 



И ако је лист до сада распрострањен скоро свуд 
по цијслом Српству, и ако је са сваке стране осигуран 
опет га, поред друга му „Народпог Здрав.Ба", који 
тако]^е у пстој цијељи изилази у Биограду, препору- 
чуЈСмо сваком писменом брату нашем; тпм прије што 
му је цијена по сво пезнатна — 2 динара (круне) 
годишње. Србољуб .Бубибратик. 



*. 
•' 



Књижевне и културне биљешке. 

Сввсловенскн Јввик. Бивши мнппстар п чошк*и учењак др. 
1ек напнсао јо у прашкој „Освети" чланак, којп со бавп 
1ввм о увођоњу свесловепског јевика, који би био вајсдпичкп 
п ошпти јевпк свпх Словена. Послије дугог пспитпвања др. Јп- 
рпчек предлаже српски јеаик, као највгоднијп п најлакши — п 
го јужно нарјочје, којил! со говорп у Боснп п Херцеговпнп п 
Боцп Которској. Тај јевик могу пајлакше иаучитп сви Словонп, 
па и Нијемци. Богат је у корјонима и вгодан за шпреље. Српскп 
јевик, вели др. Јиричек, лма првенство п са свог једноставног п 
лаког правописа. С тога он поадравл^а српски јоаик, као јозик 
150,000.000 Словвна. 

Дарвинова стогодишњица. Јануара 30. навршило се 100 
годнна од рођења чувеног енглеског научоњака Карла Дарвина. 
Свенаучиште у Кембриџу просчавиКе па особит начпн ту зна- 
чајну стогодптњицу прослављеног природњака. Прослава ће бити 
у јуну 1909. год. 

^Барловачко владнчанство^, исторпја српскога народа 
од покојнога Манојла ГрбиКа, проте п професора српске у.читељске 
школе у Горњ. Карлов1\у II. и III. свеска могу се добити једино 
код нећака покојнокова г. Стеве Марковића, учптеља учитељске 
школс у Сарајеву, — цијеиа је свесци 3 К. Прва свеска овога 
зиаменитога, ванредно занимљивог и на поанавање нашег народа, 
парочито на босанској крајпни иу Троједници, једпвственог д,]ела 
— сва је распродана. 

Ко је купио прву свеску, препоручује му се да набавп II. 
п III.; а ко жели да пма читаво дје.10 или можда прву свеску, 
која садржи насељења п пресељења нашег народа, нека се при- 
јави помевутом господину. 

Ако се пријави оваких претплатника вишо, намјерава се 
прва свеска прештампати. Препоручујемо најтоалијо сваком Орбину, 
а нарочпто браћи свештеницима и учитељима, да с« својски ва- 
уаму ва ово предувеће. Ово наглашавамо тим впше, јер је чист 
прпход памијењен аа нодиаањо споменика покојном писцу — до- 
бром и заслужном српском нсторичару. , 

Јужнословенска ЗЈдедница у Прагу. Сва јужиословенска 

акадомска друштва у 3.1атном Прагу створише савев л сјодпнише 

се у ааједничкпм просторијама. Гадујемо сеовомо 8б.1ижењу паше 

јужпословенске ом;1адиве, тих по времену ступова и во}>а на- 

родних. ^ 

Осамдесетогодишњица Лава Толстога. У Руспји се 

спремају да достојно прославе осамдесетогодишњицу ро^^ења јодног 

од највишпх и најумппјих људи но само у Русији, него на ци- 

је.10м свпјету, а то је прос^ављенн књижеввик гроф Лав То.1сти. 

У Петрограду основаше «а го нарочити одбор, коме су на челу 

сликар Рјоппн п критпчар Арсоњов. Одбор скупља прилого и 

хоКе да скупи милпон рубаља (3,000.000 кр.), па да подигну раане 

установе и откупе Јасну Пољану, велико добро Толстога и да 

га подијеле ссљацпма, а кућу у којој се родио Толсти сачували 



би потомству. Одбор Ко издати и јевтина 1делокупна дјела Тол- 
стога аа варод. 

Гранатика хрватско-срискогЈеаика. У Милаву је ивишла 
на талпјанском јеаику ова граматика, коју је вапи^^ао Јован 
Лндровпћ. То јо врло добра н практичпа Граматика. са кона- 
дпма за превођење с та.шјанског на српскн и обратпо. Ио њој 
ће Талпјанп моћп лако научити српски. Може се купптп у Мп- 
лану, у књижарницв Урлпка Хоеп.1п. 

Пнсмо Васе 11е-1агића. У подлпску мостарског »Народа** 
бр. 71. штампано јо једно опширно писмо Насо Пе.1агића о срп- 
ској бања.1учкој богос.10Впјп^ њснпм ))ацпма и ивдржавању. Писмо 
јо од 10. децемб])^ 18()7. Испод њега је иавадик пз другог 11.е- 
гова ппсма од 1Д. априла 18вК. Иа и>ему је, вели со, потппсан 
Пелагпћ као архимандрпт. У прпмједби со спомиње како јо По- 
лагпћ још опда радпо да отргне Крајину испод в.1асти сарајевске 
митропо.1ије и како јо радпо да сс оснујСмптрополпја у Вањој 
Лу цп, а првп в.1аднка да буде сам оп, алп му пије пспало аа 
руком. 

Одликовани новипари, Иаш поананик п школски друг 
Петар Хаџи Кочовић, родом иа Сарајева, а сада новииар у Ипцп 
удостојио се вајвише милости Његова Царског Велвчавства 
Су.1тава Хамида и одлпкован је царскп. Петар је добио вајввше 
од.1иковање у простравој Турској царевивв, први степев Осхави- 
јо у брнлпјаптима, што се даје крунвсаввм главама. Његова 
жена добп.1а је такође први степен Шефеката у брплијавтвма. 
Овака одликовања ријетко стичу в добивају обпчпи људи. Срда- 
чно честитамо! — Јово Томановић, пресјодник „Српског Црно- 
горског Савеаа'", в«1асник н уредник „Српског Родољуба** у Њу- 
јорку одликован је од Црногорског кнеаа Давиловим ордевом 
V. ст. Чествтамо! 

Помок за скопљанску српску гиинааиЈу. Свуда се скув- 
л>ају прилоаи аа иагорелу српску гимнаавју у Скопљу, старој 
престонш^и Дупшновој. И код нас се одаапвају поједина мјеста 
1сао Бос. Нови Прпјндор, а тробалс* бв и право бп било да со свако 
веће мјесто одааове прплоаима, а у првом реду наше Сарајево. И 
српска браћа у Америцп непрестано скуп.1>ају прплогс, а ^Српскп 
фонд'' у Сан Франциску приложио је 100 долара вли 500 кр. 



ЧИТУЛА. 



Сватоплух Чех« Братски пам чешкп народпагубвојескоро 
свога велпког и славног сина. У Прагу је умро чувени чешки 
књижевник и велики пјоснпк Сватоп.1ух Чсх. Родпо се 1846. г. 
Радио је по многпм чешкпм листовима, а највише у књижевном 
листу „Куе^у**, који је и уређивао. Писао је новеле, припови- 
јотке, хумореске и романе, а пјевао је п пјесме. Иа глас је иви- 
шао вбирком пјесама, у којима је опјевао алу судбвну свога иа- 
рода а аову се: ^Пјесме једног роба". Његови радови прево^^ени 
су често и на српски. Слава му и вјечита успомена у свему 
пространом С.10воиству! 

ВасилцЈе Ћуковнћ« У манистиру Оарену умро је ту скоро 

јеромовах в иаш бивши сарадник Иасплије Ћуковвћ. Покојнвк 

јо од угледне породице. Родио се у Сарајеву, гдје је свршио че- 

тири гпмнааије и учптел>ску школу. Као учитељ провео је неко- 

.1ИК0 година по равним мјосгпма у Босни, а послије се аакалз'- 

))ерио. Као калуЈ^ер важпо је као један од спремнпјвх и вапрод- 

нијих ка.1у1)сра, то јо код манастпра његовао и чувео српску 

школу. Покој му души! 



^Восанска Вила^ валавв у Сарајеву три пута мјесечво, сваког 10., 20. и 80. — Цијева је ва годвву 8 кр., у Србвјв 10 дин. 'Бацв, учитељи 
и подофицири добивају лист аа 6 крува а сељацв ва 4 кр. Протплата ив краљевине ша.1>е се на г. Мнхај.1а Р. Лчивковића, трг. у Београду. 

СЛДРЖАЈ: Лјесме: Посгедња иеслш^ од Саве Теодоспјевпћа. — Не кНг^ај се вјечнОу од Хпдална. — У вечерн благе и 0, да .тм Л<ј 
,јоАнј од Лан. Јов. 1оор))евпћа. — Прииовијеткв: ПреображаЈЈ од Е. — Стана, Цртпца па .1ике од М. Делића. — Пре,Јање о хи- 
тону Хрнстовом^ од И. Свјетлова, с руског Часлав. — Лесео момак, од Бјернсона Бјернстјерна, прсвео Никола Стајић. — Поука: 
»'1аву биолошко посматрање. Иа рукоппса цИајанаменитпје животаЈБО**, од Т), М. Раце и А. Пејића. — Сриеки народ^ од дра Симе 
Тројановића. — Сриске народне умотворнне: Сриске ијесме из Херџеговине, 8абп.1>ежио Трпимир. — Српске наро,Јне бајали^^Ј ојх, 
Јов. Лаа. Јовића. — Листак. _____^ 

Власнвк и уродввк Ннкола Т. Кашнковнк« Пехливавуша ул. 47. Дударева ул. 2. Исламска двоввчка штампарвја, Сарајево. 



ВроЈ 8. 



САРАЈЕВО, 20. марта 1908. 



Год. XXIII. 



Спко Митпну.!.. 

Скакање. 



5,ие јссеии биће двадесет година од 
1ј^ кад сам се позпао и састао са по- 
којннм мнтрополитом Хауи-Савом 
Косановићем. То је било у Бечу, у 
једној гостпоннци. Ту смо се, ул 
илхву II гутун, дуго разговарали, па со по- 
чесмо набављати С1;а1еа11>ем. Скакалп смосмјесга 
ја, па он, ^ипа! ђип ! И то је ^јипан>е дуго 
чЈЈајало, н још би трајало, да не унаде ооба- 
рмца, која се толнко пренеразн, да није могла 
проговоритн. Уп1ла бјеше у трепутку кад је 
нреосвећени, онако внсок и сух, без каиута 
и ципела, климатао рукама, да добије маха 
ка већи скок, а ја, дежмекаст у истој тоалети, 
стајао са стЈтне. Као да сад гледа.м ИГвабицу. 
Бјепге илава, обла, блнједа лица, на ков1е се 
јасно читаше: „МеЈп (;о1[, 1а1 (1а8 П1Г>ј^1јс11' 
^^еЈпе И1ус1и1ГНс1и' (.^паг^еи мргЈПЈ^Ч!" СБоже мој, 
је ли то мдгућс! МхЈГова бискупска мплост 
скачо!) »1најућн иашто је дошла нецнана и 
не куцајућн, ;-{ајамчих јој, да ће то бити по- 
и1.1,ед[1.и гутаи. и аамолих је, да се склони. 
Наравно чим иаиђе, заори се у ходнику гро- 
хотан смијех. 



Како је ДОИ1ЛО до скакап1а? Како се тако 
што могло прохтјети једноме старом и боле- 
шљнвом првосвеп1тенику н једноме књижев- 
пику у трндесет петој тодини и тешку равно 
стотиду кил01'рама'? И то у првом познанству ! 
и у каквим приликама! 

Сарајевски митрополит бјеше ,,дао ос- 
гавку" и чекаше у Бечу рије1пење. Онда се 
о томс много и свакојако иисало по повинама 
а у нашем свијету догађај се сасвим друкчије 
тумачио него што је службено био прнкази- 
ван. Рлавно је, да се старац осјећао ушшен, 
а богме, и у бриаи: гдје ће н како ће и чим 
ће докончати свој намучени вијек! То сам 
знао, ирије него што сам се састао са ХаЈ^и- 
Савом. 

Ја сам тада бно ваставиик V цетињској 
П1КОЛИ II наставник двају кнежевих сиПова. 
Добро мп је било, а^1и ми се прохтје да ми 
буде јоп1 боље, тачније да кажем, чинило ми 
се, да ћу V Србији наћи [!лодније вемљиште 
за сиој књ11<|;евни 1»ал, коме се онда бијах 
свом дупЈом одао, и чинило ми ее, да ћу 
.моћи живјетн слободније. И као што сам 
увијек сваку своју намје1'у, (па и оне које 
називљемо »судбоносним"), вршио нагло, бел 
разм11ш.7>ања п предомишљања, тако и оне 
јесени !^1887.), на врат, на нос, тумарнвм у 



Стр. 114 



1908. БОСАНОКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



свиЈвт, као гуска у маглу, са много поуздања, 
са мало трошка и још мање одређености. 

Стигнем у Беч, да се састанем са Змајем 
и са Лазом Костићем, да од њих примим по- 
уке и препоруке за Србију. 

Са Чика-Јовом Змајем нијесам се лично 
побнавао, него ми бјеше једном писао, хва- 
лећи неку моју причу и соколећи ме на даљп 
рад. Лаао је у оно вријеме био Цетин,анин, 
уредник „Гласа Црногорца" п у њеколико 
мој шеф, јер, поред своје главне дужности у 
школи, био сам сарадник службенога листа. 
Лазо се тада случајно налазио у Бечу. 

Како ли се изненадих, кад ме обојица 
оравумјеше, да се ни у Србији не долази 
лако до хл>еба насушног, ни онда, кад човјек 
нема никакве друге тежње, до да се усавр- 
шава у књижевном раду! Лакше се, вели, у 
тој земљи до свега долази, кад човјек (ма и 
дошљак), хоће да ради оно што њој најмање 
треба, бива да јој се намеће за стараоца њене 
судбине! Али, пошто се натраг не може, ра- 
диће се, биће и поука и препорука, само се 
треба стрпл»ети десетак петнаест дана. Дакле 
и ја ћу, као и Хаџи-Саво, чекатп ријешење 
сбоје судбине у Бечу! 

Свакога дана опадаше моје самопоуздахБе 
— настаде осјека у свему без чега је живот 
теготан, у кеси, у одушевљењу, у надању! 
Свакога вечера састајасмо се нас гројица у 
каквој гостионици на Верпнгу, ближе стану 
Чика-Змајеву. Тада поред чаше вина и поред 
ватромета од доскочица, досјетака и калам- 
бура тих недостижш1х наших мајстора у 
томе, разгалио бих се и ја, те причао њима 
којекакве лакрдије из далматииског и црно- 
горског живота, те смијеху не бјеше краја. У 
тренуцима збиље, често се говорило и о Хаџи- 
Сави. Чика-Јово ме свакога пута наговараше 
да га походим. Ја сам обрицао, али сјутра 
дан, обузет двоструким мамурлуком, нијесам 
се могао наканити. 

Најпослије, једногајутра, отидох у „хотел 
де Франс", на Рингу. Кад рекох вратару, 
кога тражпм, он ме погледа нешто презриво, 
па издекламова високим гласом: „његова бис- 
купска милост станује на четвртом боју, број 
тај и тај!'^ Пењући се уза стубе раскошне 



гостпонице, помишљах : вратар је хтио рећп : 
И то ми је „биптоф" који настава под кровом ! 
А и ти си ми неки племпћ уои ипс! хи . . . 

Кад закуцах на вратима, зачу се: херајн! 
Ушавши угледах космата п брадата човјека, 
гдје сједи на дивану, а пред њим на столу 
гори машина на шпиритус. Рекох: 

— Благословите светп владико! 

— Бог вас благословио! прихватп он 
тешко дишући, те одмах познах да пати од 
задухе. Па се са дивана пзви дугачак лик. 
Бјеше у цивилу, са капутом до кољена, лица 
нажута, браде прогрушане. Ја му приступих 
руци и казах му се, а он држећи зш за руку, 
пољуби ме у чело, посади ме до себе и 
започе : 

— Ма јесте ли ви то? Е мпло ми је! 
Добро дошли! Дакле, ви сто то? Читао сазг 
ваше ствари и баш се Ј^адујем што се по- 
знасмо!.. Благо вама кад сте тако здравп! 
Колико вам је година? 

— Тридесет четири. 

— А јесте ли оже^вени? 

— Нијесам. 

— Не ваља то ! Боље би било да сто. — 
Вјерујте ви мени!... Не замјеритс, ја ћу да 
кувам кафу, кад сам већ почсо. Јесте ли за 
кафу? 

— Како изволите! Пио сам их већ нс- 
колмко, али како бих одбио вашу својеручну. 

Он се насмија. 

— А јесте ли дуванција? 

— Велики, ваше високопреосвештенство ! 
Један од највећих пред Господом ! Просто не 
могу замислити живот без тутуна и кахве. 

Опет се насмија и вели: 

— Као п ја! И ја сам ти таки! Дај ми 
свега, а не дај ми кафе нп дувана, а — ја! 
Не дај ми ништа, а дај ми то „добро је!^ 
Само што ти можеш колико хоћеш, а ја не 
бих смио ! Оронуо сам, као што видиш, јако 1 
Изволи ! 

Усу ми кахву и поднесе цигарете. Било 
ми је веома мпло што поче тако очински, што 
несвјесно пријеђе па „ти". Настави: 

— Љекари су ми стопут забранили кафу 
и духан али . . . 



Вр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 115. 



— Добро бисте учииилн, да их послу- 
шате, барем на пола да смањите! 

— Е, то, ако Бог да, те се смирим, те 
на1)ем какав закутак, гдје ћу далеко од сваке 
граје и досаде, моћи провести остатак својих 
дана. Овако сам сувише узрујан. 

— Дакле то је свршено? 

Он одмахну руком и, веома сјетан, обори 
главу. Дуго смо ћутали. Одједном ниским 
гласом поче ми причати њеке своје дожив- 
л>аје и страдања, — ствари језиве!... Ја пс- 
прпчах њему шта је са мном. Малко се изне- 
нади, али одмах рече: 

— Тешто! Свеједно је то, био у Орбији, 
био у Црној Гори! Нико ти не може замје- 
рх гги ! На против ! 

Са тих разговора прије^осмо на друге. 
Стаде ме питати за црногорске главаре и 
ипаче знатне л>уде, као и за своје земљаке 
Херцеговце, који бијаху у црногорској служби. 
Дуго је то трајало, а разумије се, да уз то 
ускрснуше некадашња надања и вјеЈ)Овања и 
скорашња разочарања. Али пламичак старе 
вјере 1)аспали се, букну силовито, те нам 
обасја будућност какву ми жељасмо. Стари, 
болешљиви, клонули првосвештеник, подмлади 
се, оздрави, видје ми се срчан и прегалац, 
какав је прије био! 

Па прије1;ОСмо на путовања. Узе ми при- 
чати његов пут на Христов гроб и по светој 
земљи. Изме^у осталога, живо ми исприча 
1г>егово утркивање на коњу са њеким другим 
коп>аником, кад су ишли на Јордан. (Ту је 
епп,зоду Хаџи-Сава п опјевао у Босанској 
ГЈили). У заносу милих успомена, кликташе, 
Јпкољацаше прстима,- размахиваше рукама. Па 
заврши : 

— Жустар сам тп био, мој Симеуне, 
лак и хитар као срндаћ, скакач као срна, а 
бињеџија као Арапин!.. Јеси ли ти бињеиџја. 

— То нијесам, а све друго јесам! 

— Како све друго!? 

— Па добар салт хрвач, добро бацам ка- 
мена, радим добро гимнастику, а с мјеста 
прескачем своју дужину и још готово метар 
више ! 

— Еј то не могу вјероватп, а опрости! 

— Које: .,то?" 



— Све ти' вјерујем, јер си здрав и јак 
као бик, али да овако гломазан можеш толико 
скочити, то ми се чини немогуће! 

То ме жацну. Устадох и рекох: 

— Преосвештени, је ли тестир? 

— Шта? 

— Да вам с мјеста докаисем, да не 
ла/кем! Да скочим једном, али без обуће и 
капута! Благословите ! 

— Синак мој, рекох ти, да сам и ја бпо 
на гласу скакач, и иза трке, и трупачки и 
с мјеста, а бога ми и данас... онај... 

На моје велико чудо, митрополит слан- 
дара капут и стаде се изувати, говорећи: 

— П1то да не!?... Дед, вјере ти, да 
видим! Дед! Хајд! 

Ђипих. Можете замислити како затутња 
патос под тежином тјелесине од стотину кила ! 
Како ли је тај потрес морао бити прпјатан 
онима под нама и око нас! 

Хаџи-Сава додаде ми писаљку да цртом 
означим одскок, па га стопама измјерп па 
заврти главом и рече: 

— Бога ми јес!... А сада да видиш 
старца ! 

Скочи и мал те не доскочп. Па се по- 
врати и доскочи. 

Онда ја потегох што сам најбол>е могао, 
те прелетим цртеж. 

Онда он потегну тканице око појаса и 

мал да не потврди, па се поврати на нов 

скок. 

И све тако! дум! дум! дум! А у њеке 

почесмо узвикивати: 

— Ха, далматинче! Ха, Херцеговино! 

У томе као што рекох, бану собарица... 

Годину дана доцније скакали смо поново 
у његову двору у Улцињу; он је био пен- 
зионпсани митрополит, а ја бјегунац из Србије. 

^Народ". 



^ 



Пера В. Јовановнћ, Биоград.= 

Окамењено срце. 

1= Бајка. 

а подножју планине Шаре, у Старој Србпји, 
у давнашња времена била је давна, зелена 
шума, у којој су живје.10 загоркиае виле. 
Од њихових веселих пјесама цијела се 




Стр. 116. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



шума орила, а тице су се ваздан са њима натпије- 

ва.те. Вјетар је додиривао само врхове дрвета, а ни 

он се није смио спустити дубље у ту чаробну шуму. 

«Људи такође нијесу смје^ш туда пролазити. Једини 

жреци*) у дугачким одеждама, са вијепцима од 

миришљавог цвијећа на глави, улажаху у пгуму, и 

тамо, пспод једног старог, разгранатог грма, држаху 

своје скупове ради савјетовања. Од овпх нарушилаца 

шумског мира п покоја, виле су бјежале, јер су се 

бојале дугачкпх ха^твина жречева, и њпхових записа, 

које су урезивали у стабло старог грма. Само се није 

бојала једна млада Загоркиња вила. Она се настанп 

на једном младом храсту, да одатло слуша шта говоре 

они људи у дугачким хаљинама. Ноћу, кад је мјесец 

својим умиљатим зрацима обасјавао бпјеле хаљине 

младе Загоркиње, она се обраћала мјесецу п питала 

га: шта значе оне ријечи, што је чула од жречева? 

Ни сам мјесец није јој умио објаснити тајанстввне 

ријечи жречева и Загоркиња се мучила да их сама 

објасни. 

Вријеме јје пролазило врло брзо. На једанпут 

наиђе страшна непогода, грмљавина и олујина. Виле 

се поплашише п разбјегоше, јср ппкад дотле у својој шу- 

мицн не видјеше тако штогод. И не гледајући на 

њих, олујина је бјеснила и страшном хуком и лом- 

њавом слављаше своју побједу, и, баш као за инат, 

устреми се и на стари грм жречева, па га пз корјена 

пи1чупа. Са ужасним треском стари грм паде на земљу 

а виле, од страха, полетпше под облаке. Али, одједном 

олуЈИна сс утиша, као да се и сама поплашила од 

свога рђавог рада. 

Кад Је стари грм остао оборен и сломљен, нп 
жречеви нијесу впше тамо долазили. 

Прошло је већ стотину година. Храст, на коме је 
становала млада Загоркиња, већ је толико израстао, 
да је изгледао као цар међу осталим дрветима. За- 
једно са свој*им другом, порасла је и Загоркпња. Шума 
је, као п прије, остеит усамљена и у њу нико ниј^ 
улазио. Често је повјетарац с југа доносио потмуле 
звуке некаквог окршаја п Загоркпња је опет пита»1а 
мјосецг шта то све значп? Но мјесец јој ни сада није 
умпо ништа казати; савш је п даље својпм умиљатим 
зрацима обасјагао и мазно. Загоркиња се попе на 
врх свога храста, одакле је гледала преко цијеле шуме 
чак до мора. 

И она впдје многе лађе, које стајаху уз морску 
обнлу, а из њих излажаху људи. којо опет на оба^ти 
пресретаху други људи и започпњаху битку. По- 
некад јје Загоркпња, са врха свога храста, глсдала 
како се пзмеђу себс бију п убпјају њенп сусједи, којп 
су живјели с оне друге стране шуме. Са ужасом је 
оиа гледала ове крваве размирице и са страхом слу- 
шала фијук њпхових стријела. 

— Зар људп нису међу собом браћа, као што 
смо и ми впле — сестре? са чуђењем питапш она 

*) Неанабожачки свештеницв. 



мјесец, сунце, тице и свакога, који би туда прошао 
или кроз шуму пролетио. 

— На лађама долазе морскп разбојнпци, рече 
јој стара сова, која живљаше у дупљи онога старога 
грма, гдје су пређе жреци долазили. — Тп разбојници, 

- настави сова, — долазе чешће у наше стране, те овпм 
мирнпм људима отимају све што нађу, п иосе у своје 
краЈсве. 

— Па зар људп ннсу браћа међу собом? по- 
нанљаше Загоркиња Једнако, док није сову расрдпла, 
да се Јадница, морала сакрпти у своју дупљу. 

Тако прође још стотину годпна. 

Храст је већ почео да стари, а остарјела би и 
Загоркиња, само кад бп врнјеме има»1о иласти и над 
шумским духовима — над вилама. Загоркиња је једнако 
сједјела на врху својега храста п гледала у даљину. 
Око ње се све измиЈенило. Блпзу њене шуме бијаше се 
настанило неко војничко племе, које је чак преко 
мора ишло у туђе земље и тамо ратова.1о. С њима 
су ишли и пјевачи, са својим гуслама, пјевајућп и 
славећи јунаштво свога вође. Често су долазили у пгуму, 
и пспод храста Загоркиње пировали и пјевали ју- 
начке пјссме. 

Загоркиња није впше никога пита.га: „Зар људи 
нијесу браћа?" Она је већ видјела да гус»1ари хвале 
јунаштва онпх, којп су наЈвише крвп непријатељске 
пролили, и њихова имена ост&вља.лп су млађем нара- 
штаЈ'у, да их до вијека памти. Сад је већ п сама 
зна,1а: да сви — људи нијесу међу собом браћа, него 
да имају и својпх непријатеља. 

Но једном код великог храста дође један босоног 
човјек, огрнут хаљином од костретп. Пошто је мало 
отпочинуо, прионе да уза само стабло великог храста 
направи себи колибпцу. Загоркпња лагапо сиђе на 
најниже гране, да боље разгледа тог човјека, — којп 
се рпјешио да под њенпм храстом живи. Она погледа 
у очп старцу, -- човјеку, који је навикао да с Богом 
говори, и П0К.10НИ му се до црнс зем.1,е.... 

Од тог времена Загоркиња је становала иа пај- 
нижим гранама свога храста п једнако гледала старца, 
који с Богом говори. 

Старац не остаде дуго сам. Њему почеше 
долазити људи и стари и млади, жене и дјсца п сви 
су му говорили: 

— Свети оче! моли се Богу и за нас. 

Старац је све редом >чпо, како да сс молс Богу 
п они, и да љубе Јсдан другога. 

— Свп смо мп браћа, говораше он, — п ко свој 
жпвот положи за брата свога, удостоЈ*иће се да уђо 
у Царство Божје. — Волпте ближњега свога као 
самога себе. 

Зачудп се Загоркиња риЈвчима старчевпм; до 
сада јс слушала, како се људи свађају и туку међу 
собом. а нпкад није чула ни риЈСчи о њиховој братској 
љубави. 



Вр. к 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



бтр. 117. 



Код старца су долазили ожа.1ошћеш1, болесни, 
бпјоднп, а нпко нпје отишао, да га отарац не утјсши. 

Старчева слава рашчула се на све стране, и као 
да је наступпло вријеме, да се сви људи међу собом 
збратиме, па да престану свађе п гоњења. 

(Свршиће се.) 




М. ДпмитрцЈевић^ Мостар. 

У ведрим ноћима. 

1. 
Свија се сутон на простране равнп, 
Мпрпсан, чежњив, тих се сутон свпја. 
Запад се гаси. Ноћ пзлази тија 
Из удолина п ливада травних. 

Моја је доља умивена, свјежа; 
Треперп роса на в.1ату зелену. 
Све оа мном чека ноћ што иде, снену, 
Лишће н трава, цвијеће и вр'јежа. 

Тихо. Све тип1в. Умукнула јава; 
Спокојно, мирно све ћути п спава — 
Тих ноћнп живот сањив се помаља.... 

Све дише влагом п радошћу пеком 

Гасп се запад за гором да.1еком, 

Чује се одзив из плаветних дал^а. 

2. 

Ноћ, пуна тајне и жудње нејасно, 
Носи ми снове са далекпх страна. 
Сутонска румен на западу гасне; 
Л>у6авнп птпат шумори са граиа. 

Сјетним покојем душа се напаја 
Кроз полутаму бескрајног пространства; 
'Чезне за нечим -^ докле из тајанства 
. Бепота дрхти и с душом се спаја. 

Сањај ми душо ноћ, зв'језде и цв'јеће 
Чезни и сањај; и милости пуна 
Цраштај и л»убп! Као лака струна 

Дуго дршћп, снена, у светој самоћи, 
Упијај .Ћепоту!... И препуна среће 
Ишчезнп у ведроЈ и радосној ноћи! 

3. 

Зора мјесеца над тимором руди; 
Мирпше задах овлажених трава. 
Тпхо, мистично пјева поноћ плава 
И благу радост у срцу ми буда. 

У полусну ми заваљена глава, 
Л^ срцу покој, ни за чим не жуди; 
Мој тупи бол је ишчезо из груди, 
Нпје ми јаспо: је ли сан пл' јава? 



Тајна треперп п свега ме носи, 

Па тешку мутну чаму с душе гони.... 

Незнано миље по души ми роси. — 

У таке часе опраштам се с болом, 
Док пјесма тајне кроза свемир звонп 
И плава поноћ шуми мојим долом. 

4. 
Вдијем, тонући у мис111ма својим, 
У ноћи плавој, док све друго спава, 
И тјегаим душу, која очајава: 
О, гори, туго, хајдмо!... Да те појим 

.Ђепотом рајском, кроз просторе дуге 
Ходи, да блудпш, док све друго спава! 
— А њежан мприс дими се из трава 
И мрак чезнутљпв треперп, пун туге. 

Впсоко тад се извит' изнад пол>а, 
Ко сплан орб на крплима дугим. 
Заборавив жестину својих боља 

Запловит мирно етером! — — А по том 
Ко зв'јвзда туге, међ' зв^јездама другим 
С висине сјати сјетом и добротом... 

5. 

Дубоко у ноћ сад ми дугаа лети, 

Све док у бескрај не потоне нпјем, 

И болна клоне — а силама свијсм 

Све да*т>е тежи!... Мир, тајанствен, светп, 

Одасвуд хуји глухо, сребрн, сјајан: 
А лети душа и све даље тоне 
У плавој тајнп н'јсмв васионе... 
0, тужпа душо, узрок ти је тајан, 

Иостања чудног, п нећеш га ппкад 
Бпједна сазиат'!... Пати, чезни, љуби, 
Дршћи и живи докле ти се ппше: 

Одговора нигдје нећеш наЈш никад! 
Чезнп и сањај!... То, п нпшта више — 
Ах, у миру сјајне ноћи се изгуби! 

6. 
Кад пз дпа бпћа узавре мп немир 
И загонетке пагнају се умом, 
Оставив кућу, ја заспалом шумом 
Лутам, и мотрим звијезде и свемир. 

Ту ми се страсти смпре, у осами, 
Расплпнувши се струјом поћи плаве. 
А страх и студен бију из дубраве 
И с неба златнп свјетлуцају пламп, 

Ту мпрно душа сладак покој ппје, 
Нешто се свето осјећањем слије, 
Чезнућ у глувој, дубокој самоћи. 

Свемирском тајном ту се мирно плови, 
Дижу се мпсли и спокојни снови 
И дуго блуде у планинској ноћи. 
1905. 



Стр. 118. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



ВЈернсон Вјернетјерне« 

Весео момак. 

(Наставак.) 



IV. 




Ајвиндовом даљем дјетињству до првог 
причешћа нема се много причати. Јутром 
је учио, дању радио, а вечером се играо. 
Пошто је био необично добре вол>е и 
весео, није трајало дуго, па се сва младеж из 
околине у слободним часовима најрадије скупљаше 
ондје, гдје се Ајвинд чегаће задржавао. Од његове 
куће протезаше се велики бриЈСг чак до залива, 
коЈи је, као што смо раније поменули, био опасан 
с једне стране стијенама, а с друге шумом. Сваке 
недје^^ће вечером сањка.1а се младеж на томе мјесту. 
Ајвинд је играо улогу домаћина; он је имао двоје 
саонице „Касача'' и „Задње саоне"*. Друге је позај- 
мљивао већим друштвима, а првима је сам управљао 
са Меритом у крилу. 

. Прво што би Ајвинд учинио, пошто би устао, 
било би, да види, да ли јс југовина. Када бп опазио 
да је међа с ону страну залива у магли, или када 
би чуо, да капље с крова, полако би се облачио, као 
да се тога дана ништа не може почети. Када би се 
пробудио, нарочито недјељом, и опазио да је на пољу 
оштро и лијепо вријеме, обукао би наЈљепше одијело 
— нпје се радило и ако је до подне С1ужба божја 
или катихизис, био је слободан по подне и у вече — 
хај, тада би дјечак скочио једнпм скоком из постеље, 
обукао би се, као да кућа горп, и једва би имао кад 
што заложити. 

Чим настане по подне, и дође први дјечко на 
својим крчул>ама, машући палицом изнад главе и кли- 
чући да је све одЈекива.1о од косе до фјорда, стизали 
би затим један за другим на брдо одређено за саоник. 
Ајвинд би Јурио на своме „касачу**, прејурио цио 
бријег и зауставио се међу онима, који су пошљедњи 
дошли, са дугим громким к.1ицањем, које би одјеки- 
ва»1о дуж цијелог залива, с Једног бријега на други, 
и тек замукло у даљној даљини. 

Тада би се обазро за Меритом; и ако је дошла, 
не би се више о њој бринуо. 

Али дође Божић, гдје обоје бијаху од гфилике 
шеснаест или седамнаест година и другог про.Ђсћа 
треба.1и су се причестити. Четврти дан пос^ије Бо- 
жића бијаше велика светковина на највишој пустари 
код Меритиног дједе и бабе, код којих је она одго- 
јена. Они су јој такву свечаност обећали још прије 
три године и сад морадоше испунити своје обећање. 
И Ајвинд јс био позват. 

Било је полуведро, те тако хладно зимње вече, 
ни једне звијезде, а други дан је морала падати киша. 
Слаб вјетар дувао је преко сниЈега, кроз који већ 
просијаваху овдје ондје бијеле стијене, док на другим 
мјестима стајаху велике снијежне гомиле. Цио пут. 



гдје није било сппјега, биЈаше превучен поледицом, 
која свјетлуцаше сиво између снијега и голе зем.х»е 
далеко, док.1е се могаше видјети, Дуж стиЈена проте- 
заху се велики сметови, иза њих јс било мрачно и 
празно, али њихова оба краја јасно сијаху под њп- 
ховим снијежнпм покривачем, осим мјеста, гдје јс 
густо збијена брезоза шума, која све замрачава. Није 
се видјела никаква водена површина, али со пружаху 
полунаге, пјешчане пустаре и мочари испрекидани до 
подножја стиЈена. Пустаре лежаху на снијежним рав- 
ницама као неспретне четвртасте гомилс; у тами 
зимњег вечера издвајаху се као црно бусење, из којег, 
час из једног час из другог прозора, засвпјетле да- 
леко преко поља јасне свЈСТиљке; п покротање свјет- 
лости овамо онамо одаваше да се унутра ради. Мла- 
деж одрас«1а и полуодрасла врвила је с различнтих 
страна. Мало њих је ишло путем или га пак остан- 
љаху, из разних узрока, када се приближаваху пу- 
стари и тада би се шуњали даље, Јсдан иза стаје, 
други кроз спремпште, понеки би дуже заобилазили 
око житнице и викали као лисице, други одговараху 
у даљној да.ЂИни као мачке, један стајаше иза пећи 
и лајаше као старо, пакосно псето, које нијс више 
при гласу. 

ДјевоЈке долажаху у великим гомила.ма; уз њих 
је било неколико дјечака, више неодрасшх, који, да 
би се показали као људи, хрваху се успут. Када 
такав рој дјевоЈ^ака, дође на пустару, и опази кога од 
одраслнх момака, брзо се разбЈегнс које у тријем, кој*с 
у врт тако, да би послиЈв тек по једну једва у собу 
умамили. 

Понеке су биле тако плашљиве, да су прво мо- 
рали довестп Мериту, која их примора да уђу. 

Кад тад би се појавила нека, која баш није ни 
позвана и нема намЈсру, да се гура у друштво, већ 
само да гледа. Ипак би се догодило, да је наговоре 
макар на једну игру. Оне, које јс вољела Мерита 
позвала је у једну малу собу код свог дједе и бабе, 
у којој старац сјеђаше и пушаше док баба послом 
иђаше овамо онамо. Овде би их лијепо почастила и 
пријатно нудила да се служс. Ајвинд не спадаше 
међу њих, а то га баш отуђиваше. 

НаЈбољи свирач у парохији могао је тек доцнијс 
доћи, тако да су се донде морали помоћи једн1!м 
старим, сиромашним ситничаром, који има]^аше надимак 
„Граукнут". Он ЈС знао свирати четири игре, наиме 
два кола, један халинг*) и један стари валцер, тако 
звани Наполеонов валцер; али у току времена морао 
ЈС халинг промЈсном такта окренути у шотиш, и једно 
коло мораде на исти начин окренути у полку мазурку. 
Ајвинд се не усуди одмах међу играче, јер бијаше 
сувише много одраслих. Но полуодрас»1и ускоро се 
скуппше, гураху се, пише мало пива п онда се Ајвинд 
помијеша међу играче. Топло је било у соби, к»1пцање 

*) НорвешкЈ мувику је нарочито ор11гпна.1но иврадио ве- 
ликн муаичар Е. 1^иг. 



Кр. 8. 



1608. ВОСАНСКА ВИЛА 190б. 



Отр. 119. 



II пиво попе се младом друштву у главу. Мерита је 
то всче пграла највише, сигурио зато што су њени 
припремили ту свечаност. 

С тога се Ајвинд често ббзирао зан»ом;алп опа 
увијек играше са другим. Он би радо с њом играо; 
зато је пресједио једну игру, да се одмах по свршетку 
пожури њојј. То и учини, али га престигну један велики 
човек, загасите боје лица и густе косе. „С пута, мла- 
дпћу!" узвикну он и удари Ајвинда тако, да скоро 
нат[)ашке паде преко Мсрите. 

(Наставиће се). 





В Свјетлов. ■ г- — 

Предање о хитону Христовом. 

С руског Часлав. =^ — ==^ — — '~ ^" ^==^ ^^ 

(Наставак.) 

III. 
|^рочитавши писмо, Елиоз се дубоко замисли. 
— Вијест о чудесима тог Исуса, — 
напош*ЂСтку тихо проговорп, - давно се 
разнијела по свој ИвсриЈи.... Ми смо чули 
много што-шта сасвим необично. Је ли тако 
све, лруже мој? Ти, који живиш у Јеруса- 
лиму, својим очима видиш и својим ушима слушаш, 
можеш лп ми казати истпну? 
Но гост одговори смирено: 

— Поштовани рави'), ја ма,10 живим у Јеруса- 
лиму, одвајам се од њега због послова на дужс вријеме 
п у свако доба године. Новог проповједника видио сам 
један пут, када сам пролазио са караваном обалом је 
зера. Лице му је лијепо п благо. Но окружавају га 
.1,удп недостојни: бпједници, сиротиња, рибари, бес- 
кућници, — народ најсумњивпји и пошл>едњи. А ко 
признаје његово лудо учењеУ Бољи људи презиру га, 
а само биједници шљедују, као за учитељем. Оно и 
није паметно: лаже их и увјерава, да су Богу угоднп 
само сиромашни. Хули Бога и назива себе сином Је- 
ховиним. његовим чудесима с^тушао сам много. Ио 
треба то овЈсрити, и, зар се мало свакојаких прича 
разпоси по граду? Ја сам сувише заузет пословима, 
те не доспијевам Јгвијек, да понекада скренем пажњу 
на свакојаке празне разговоре. 

Он заћута, потом се журно опрости с домаћпма 
и пзађе, казавши при опроштају, да пде ноћпти у 
свом шатору под градом. 

— Ми ћемо натраг кроз три дана. Ако ћеш по- 
пунити жељу Анину, можеш поћи с нама. Пут је 
далск и опасан. С караваном ћс ти бити згодније. 

Елиоз га испратп до врата и зак^Ђуча их. 
Затим сс зампшљен вратп у собу и дуго посма- 
траше сестру. 



*) Учитељу. 



— Ето, Сидонија, речс — ти си чула, да ме 
Ана зове у Јеруса.1им. 

— Чула сам, Блиозе. Треба да идеш. 

— Ја сам човјек већ стар. Како ћу оставити 
нашу матер? 

— матери ћу се ја бринути. Упамти, ми смо 
из кољена Левијева^), а наша мати је из рода прво- 
свештеника Илије. Не можеш изостати, када те зову 
због наших вјерских послова, а нарочито зове те 
првосвештеник. То ће ти, напошљетку, и мајка ка- 
зати. — 

— Хајдемо к њој. 
Одоше у сусједну собу. 

Старица сјеђаше на широкој тахти*), освијетље- 
ној свјетлошћу мјесеца, која пролазаше кроз ниски 
прозорчић. 

Бијаше врло стара, и дрхташе главом и рукама. 
Но изглед јој бијаше још свијетао и јасан, а ријеч 
стална и мирна. 

Она не спавашз, јер је у пошљедње вријеме, 
патила од бесанице и одмараше се већином дању, 
проводећп ноћ у размишљању и молптви. 

— Зашто не спаваш, Ели? упита сина, када 
уђе. — Ноћи Јв доста прошло, и мјессц је већ изашао. 
Бог даје људима ноћ за спавање, ко може да спава, 
али ја не могу. Мене ноћу нападају мисли. 

Елиоз исприча старици о свему, што се догодило 
н потражи од ње савјета. 

При првим његовпм ријечима о Исусу, старица 
се стресс и узбуди. Дубоки немпр овлада њом, а у 
њоним упалпм очпма засија некакав узнемирени — 
огањ. 

— Сине мој! — тпхо прошапута. — Ја сам га 
видјсла! 

— Кога? зачуди се Елиоз. 

— Њега... Исуса... 

Елиоз са чуђењем и са страхом погледа матер. 

— Ти га видјела, мати? Јеси ли тп здрава? Ти 
га нијеси могла впдјети, јер он никад није долазио у 
наше крајеве. 

Старица се с муком подпже са своје постеље. 

— Ја сам га видЈсла, синс мој! Ја сам га ви- 
дјела! Свпјетао и благ јавио ми се ноћу, игласњегов 
звучаше као најњежнијп звуци музике; а ријеч његова 
узбудила ми је душу. Ах, Ели, кад би видио његове 
очи!.. Иди, спне мој, пдп, када те зове Ана првосве- 
П1тенпк. Он те зове у пме Јехове и његовог светог 
закона. Но упамти: ти си из Левијева племена, — 
дужан си чувати закон и пророке. Зар нам ниЈесу 
стари пророци предсказали долазак Месије? 

— Мати! узвикну Елпоз. — Зар ти таке риЈечи 
говоришУ Зар пз твојих с^атких уста да чујем то? 

') Ловије, један од синова Јаковљеввх; јеврејски црквено- 
служитељи припадаху сви кољену Левпјеву, т. ј. његовом по- 
томству. 

*) Тахта, шнрока мока клупа. 



Стр. 120- 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



— Ја говорим, п зак»1ињем те Богом живим, 
поелушај ме! Свим срцем својим, свом дупшм својом 
вјерујем, да се старо пророштво испунило. Исус, чију 
крв хоће да пролију, Исус, кога хоће да предаду 
срамној казни, то је — Месија. 0, вјеруј ми! Кад би 
га ти видио, као ја што сам, ти бп све вјеровао. Но 
они су постали слијепи и глухи, и немају разума, 
па се спремају да изврше нечувени преступ, који ће 
тешким каменом притискивати цио наш народ, а тај 
ћемо камен носити од вијека до вијска, и до краја 
вијека неће се скинути с нас то проклсство... 

Од силног узбуђен>а закашља се, јер се бијаше 
задихала. Алп, када се поврати, опет продужи: 

— Иди, сине мој, куда те позива свештена дуж- 
ност. Треба да идеш. Но запамти, што сам ти гово- 
рила. Не буди учасник у пролпјевању крви тог чо- 
вјека! 

Старица задриЈСма, изговоривши те ријечи, а 
Елиоз са Сидонијом, задрмавши главама и прислуш- 
кујући њено тешко и ријетко дпсање, изиђоше из 
собе. — 

— Старица ]в бунцала! збуњено проговорп Блиоз 
— плп Јој је Бог у старостп одузео разум. Шта ти 
велиш, Сидонија? 

Сидонија замишљено проговори: 

— Била Је потпуно присебна. И никада досада 
рпјеч њена не звучапке таким увЈерењем п одушев.Ђе- 
њем, Елиозе. 

Елпоз паж.т>иво погледа на сестру и помпсли: 
„К она ]е такође". 
И не рекавши ни риЈечи, оде да спава. 

• 

IV. 

Трећи дан Елиоз, опростивши се с мајком п 
оставивши, да се сестра о њој брине, крену на да- 
леки пут. 

Сидонија испрати брата до иза града. ЗаЈСдно 
с њим из Мцхета отпутова још један млад Јеврејин 
Лонгиноз, родом из Кутаиса. 

Пут каравана, с којим је отпутовао Елиоз, би- 
јјапхе досадан и дуг. Много су земаља прошли, много 
ноћи проводилп под отвореним небом, спасавајући се 
од непогоде шаторима. 

Но Елиоз иђаше мирне душе. И што се више 
караван приближаваше ци.т>у свог путовања, то се 
стари завичај, славна отацбина, показиваше приступач- 
ниЈа Елиозу, и његовом душом овлађиваше узбуђење. 
Пролазећи по долинама и шумама, подижући се п 
спуштајући с планина, идући мимо села и градово, 
радоваше се као дијете. Све, што се појављиваше око 
њега у току овог дугачког пута, показиваше му се 
давно познатим, тако блиским, тако милим и сроднпм, 
ма да тих крајева никада у животу није видио. Но 
њему се то показивало као познато, као да их је 
впдио, па их се сада опомиње, као давно заборављеног 
приЈатног сна. 



И сјети се старице мајке. Она није видје.1а Н(»- 
вог Пророка, но говораше о њему тако, као да га Ј'е 
песумњиво видјела. 

Много је Јевреја ишло из Мцхета у Јсрусалим 
на празник Пасхс. Довозилп су дома разне производе 
далекпх крајева и мноштво прича о посијећеипм мјс- 
стима. 

Сигурно, благодарећи тим причама, Елпозу се 

чињаше, да путује по давно познатим му крајевпма. 

Како је некада давно страсно желио и сам пустптп 

сс на тај далеки, примамљиви пут! Видјети пред 

смрт те крајеве, пз којих су изашли његовп прецп, у 

коЈима се родио његов народ! Шта може битп узвп- 

шеније и .Ђепше од те радости ? Но њему нпје никада 

пспало за руком, да посијети Јерусалим, јер буду 

увијек други изабрани: вјештији, трезвенији, умјеп!- 

ниЈП илп иначе који пстакне своје првенство п право. 

А он, по скромности своЈОЈ, вјечито остајаше у за- 

сјенку, бавећи се изучавањем и тумачењем закона. И 

ето, првосвештеник Ана, до кога је дошао глас о 

спреми п мудростп његовој, сјетио га се и позива га 

себи. 

Караван пролазаше поред сола п градова. Слика 

за сликом отвараше се пред зачуђеним и усхићеним 

погледом Елиозовим. 

Гле ма*1е варошице, у уској, кривој долини, за- 
творене сприЈеда планинским ланцем. Варопшца ес 
састојаше од неколико кућица, разбацаних ма како, 
без пкаквог одређеног реда. Тс кућице, сагра1)ене од 
округлог камена, личило су на мцхетске и тако, као 
и мцхетске бијаху окружене виноградима. Но би.Ђни 
живот тих крајева бијаше друкчији, ^штаве шуме 
смокава, на које наилазе на све стране, у сред каме- 
нитих и пјешчаних долина, весел>аху очп путникове. 
У бујном, угаситом зелснилу блистаху се баште, а 
хладовином дрвећа и жбуња. жубораху свијетли каи 
кристал бистри извори. 

Караван је непрестано наплазио на плодоносне 
долине; а код пзвора пред вече скупљаше се жен- 
скпње с крчазима на раменима, и Илиоз се подуже 
наслађиваше том лијепом масом. 

Долине се замијснише брдима; пут постаде тежи 
и досадниЈи: но вјетрић ста.1но пцркајући са тих пла- 
нина, олакшаваше пут карану, освјежаћаЈући топли 
ваздух. ПонегдЈС брда бијаху покривена свијетло- 
зеленим пашњацима, на којима пасаху стада; понегдје 
се показиваху мрачна и врло велика, са врховпма 
коЈи се губљаху у облацима, испарана ужасним јару- 
гама, из чијих се дубина дизапш плава магла. 

И ево напош.БСТку, караван је на уласку у Је- 
русалим! 

Велико узбуђење овлада Елиозом. Он паде на 
груди свом другу Лонгинозу и заплака као ма,10 ди- 
Јсте. — 

— Ено га, ено свстог, ве*1пког града! кроз плач 
рече Елпоз. — 0, кад бих могао, да улфем у њему! 



Бр. «. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908 



Стр. 121. 



Но саио је пр^фоку исмогућв умријети нзван .1еруса- 
лима. Л ја иијосам пророк! Лонгинозс, захвалнио го- 
споду, што јо удостојио наше очи да виде овај све- 
ттенп град! Он је иепунпо моје завјетнс сањарије, и 
тајне помисли свега мог живота. И ето, напоиЈ.Ђетку 
ипдим га. Да нпје опо слатски саиУ Да ли иа јавн 
видим те зндоие, те каппје? Страх ће ме ухватити, 
када се будем пробудно и спе, и1то сада впдим, по- 
кажс се да је машта.... 

Но Лоигиноз га умириваше: 

— Заиета је то Јерусалим, Елпозе, рече му, — 
и ти видиш пред собом његове аидове п капије. Умирп 
се и захва.1И спемогућем .1ехов1т, што тп је даровао 
таку срећу. 

Караваи се зауетави под зидовииа града и за- 
ноћишс под њима, јер их бпјапш п ноН стпгла. 

Али нестрпљење Е.1иозово бијаше тако силно, 
да (имах пође пролутатп по улицама јсрусалпмеки»г. 

Са дивл.ењем посматраше грађевине в долажаше 
до усхићења од велпкољепноети градских храмова. 

Пролазећи поред јсдног од њих, заустави се, 
поражен њсговои величивом. 

И наједанпут погледавшн на зндовс храиа, обли- 
веие сребрним блијеском пуног мјссеца, којн блисташс 
са таино-сињег иеба, заспјаног крупним, јаркпм звп- 
јсздама, сјети <лс проро<1анских рпјсчи : 

„Нсћс оетати овдје нп камен на ка- 
мону"')- 

Блиоза обузе страх п не1'одовање. 

— Човјека, којп се усудио то пзрећи, трсба прс- 
дати срамној казни^ — у огорченостп речс ои. 

Још продужп своју шетњу ио граду и изађе иза 
њсгових зидова. 

Прстазио је поред села Гетеиианпје. Овдје би- 
јаше ве.1ики врт, који је својииа једног зем^ЈБОраднич- 
ког завода, што цпједи маслииов зојтин. С источнс 
стране града, у долинп виђашс се Елеонска гора, у 
чпјсм се подножју виде читаво шумс маслинс, 
и палме, по чијим су пменима и сусједна сс<ла 
Нетхаге, Гетсииапија и Внтанија. 

(•-шоа није ии дошао до горе ни до ских тих 
мјсста, него гледајући нх издаљс, врати ее у грвд. 
Тсраса храма, па п саи храм, са својим широким стс- 
пеницама и металним кровом, који сс блисташе иа 
мјссечини, најашис га привлачаху себи. 

Напошљетку, евладан умором, сјети се свога ко- 
нака и свог шатора, како би се одиорив1пи сс мало, 
сјутрадан јавио Аии. 

Стежућн срце, остави Е.[поз град и изађе иза 
њсгоних капија. (Иастпнићс се). 



Др, Лдександнр Нвтроввк, Кш: 

Кувада. : 



') 1'|1Јочп НсЈСа Хрпст 



■. 24.. -Ј 



Марк. 11Ј„ 2.). 



<^5^«Ф^ 



а позпв пријате.Ћа ''|Јорђевпћа у (>. броју 
„Вилс" могу п ]а да дадеи ноке еитнс п^)- . 
датке. 

Мораи у првон реду пстакнутп, да ]е 
сјеверна, загорска Далиација 1егга'шсо!Гп11а 
за народио благо. У њој има много нспо- 
би.Ђеженог и нештампаног народиог блага, да јс 
тешко у то п повјеронати. Народних пјеслиа, посло- 
впца, ријечи, уарјечнца, поскочица, приповпједака, за- 
гонетака џ др. вма то.1лко, да би се могла пздати 
иа.1а би6.1иотека. За све то треба.10 6и и.чати дово.ћно 
вреиена и поље, па се посветити куп.^вењу тог еилиог 
народног блага. Наш тежак у сјеверној Да.1иац»јп 
правп је примитивни човјск. ЈБегови обнчаји, његови 
осјећаји, њсгов свагдашњи језик и његона способноет, 
да у час створи ријеч за нови појаи дају опширно 
по.ЂС за проучавање овега тога. 

У неколико година, које прожнвјех у том на- 
роду, ја сам толико тога поби.Ђежно о његовпм осје- 
ћајииа, обичајима, језику и т. д., да јс то нешто не- 
вјеројатни. Не треба ааборавити, да за тијем иијесам 
иикада ишао, а ни данае не идеи. То је тек уз пут, 
уз мој гланни адвокатски посао. Ко би могао и хтио 
посветпти неколико недје.1.а том проучавању и куп- 
.тлњу.тај би пмао шта да запише и да прибпл>ежи. 

Нико, иислии на научни свијст, нијс нп знао за 
далматпнску женидбу и удадбу н за многс 
особине живота овог дијсла нашега народа, док то ја 
инјесам пзнио на јавноет. Некп су то гледалп, а.1И 
им се чињело, да је то иешто сасвии природно, јер 
им попедп нијесу ишли проко кућног прага. Ни ку- 
вада иије ништа необнчно у сјеверној Далмацији. 
Тај обичај ја сам већ дапно приби.тлжио. Није општи, 
иего саио у некијеи се.1има в.1ада код појсдпнијех 
тсжачкпјех породица. 

Колпко сам до сада могао прибиљежнти, у Уз- 
до.Ђу од Книна, у Биочпћу, Мпочићу и у Баљцима 
од Дрииша постоји по катвшда кувада. Кад жеиа 
ле1'нс да родп и кад јс освоје најјачи болови порођаја, 
муж легне уз њу. То ради у двострукој намјери. 
Својои нушком снагом нпсли, да ће јој поноки прп 
рађању и да ће јој ублажнти болове. Тии лијегањем 
хоће још да покаже, да ]в његово дијете, које 11е му 
жена родити. 

Овај обичај, у оета.10м, губи се еве више. Ри- 
јетки су такви случајеви, за које саи могао дознатн. 
061ПШ0 наш тежак иде из своје куће, кад иу жена 
рађа, јер порођај и што иде уа-а-њ сматра као нешто 
иелијепо. Жену оетавља пријате.1>ицама и коишијии- 
цама, да се оие брину за њу н за њеио [рађањс. Ои 
се враћа кући тек онда, кад му јавс, да му је жена 
срећио родила. 



Стр. 122. 



1б08. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр^8. 



Владнмвр 'Коровнк. 



Говор помоћу знакова. 



Један прилог проучавању народних приповиједака. 




ма једна врло лијепа и занимљива њемачка 
прича о говору, боље о Јвзику, помоку зна- 
кова (Ле Хе\сћепбргасће). На двор енгле- 
ског кра^Ћа Јакова I. стиже један посланик 
из Шпаније, врло учен човјек, који је 
говорио више језика и одавно се трудио, 
да уведе један општи, за сваког разумљиви, језик по- 
моку знакова. У разговору са кра.1>ем, који се често 
затрчавао, он, међу оста«1им, поведе разговор и о томе 
и упита га, да ли нема случајно и у ЕнглескоЈ неки 
човјек са истим плановима. Краљ, не мислећи много, 
рече: да, има један научењак на универзитету у 
Абердену. Посланик, (^ав срекан, замоли краља, да му 
га престави или да га доведе с њим у свезу. У ве- 
ликој неприлици обрати се краљ ректору дотичног 
универзитета с молбом, да нађе ког професора. Уза- 
луд! Ниједан од њих не хтједе да се уплеке у таку 
ствар, којом се никад није бавно. Али је требало да 
извуку краља из те неприлике и они готово с оча- 
јањем гледаху у безизлазност ситуациЈе. Тада се наЈ^е 
Јсдан касапин, корав у јсдно око, и понуди пм се за 
тај посао. 

У Јсдној соби био је састанак. Кад уђс касапин 
у одијелу професора, шпански поеланпк дпже један 
прст, — касапин одмах два. Посланик днже три, а 
касапин пздиже замахнуту песницу. Тад Шпањолац 
извади једну наранџу п показа јс каеаппну, на што 
овај извади комад хљеба. С тим се разговор свршп. 
С нестрп1Ђењем је чекао ректор постаника и кад га 
угледа, убрза с питањем: шта је п како је било ? 
Шпањолац бијашо одушев.Бен знањем тога професора 
(не зцајући, да је касапин) и растумачи ректору свој 

разговор с њим: 

„Ја дигох једаи прст, да кажем да је Јсдан Бог, 

а он диже два, да каже да се Бог Отац јавио у сину. 

Тад ја дигох три прста, да речем, да су три лица 

божија, а онај показа песницом, да су та тројица ипак 

једно. Тад му показах наранџу, да му истакнсм ље- 

поту, пуноку и хармониЈСКи ред, а он извадивши 

хљеб, хтио ЈС реки: тр је све ништа спрам хљеба 

живота, коЈи нам озго долази*^. 

Кад упиташе касапина, шта је било, он необично 

раздражен одговори: „Дрскост! Чим сам ушао, а онај 

диже прст да ми се наруга, што имам једио око. Ја 

одмах дигох два, да му речем: како ја видим боље с 

једним, него он с оба. Он опет дижс три прста, да 

ми рече, да су у нас двојицс свега три ока, а ја 

љутит дигох шаку. Најпослије извади једну „жуту 

јабуку , да се похвали како је Шпанија боља од 

Шкотске, а ја му тад показах комад х.Ђеба, којп 

више вриједи од тих жутих јабука." 



Ова, одпста успЈСла прпча, пма вслику сличност 
са јсдном српскЈМ причом, што Ј*е изишла у „Бое. 
Вили" 1892.*), прибиљежена од Јов. Ф. Иванишевића. 
Тамо научењак „путује од града до града, да види, 
у комс Јс граду најмудрији народ'*, па у некоммјесту 
док су грај^ани смишљали кога да пошљу, да с њим 
разговара, јави се један к о р о. И тамо је говор по- 
моћу знакова. Научењак диже Јсдан прст, а ћоро два, 
научењак диже два а ћоро три; најпослиЈС научењак 
показа јабуку, а ћоро комад хљеба. И тумачење 
је готово исто. Научењак с једним прстом хтио рећи, 
да је један Бог, и држао да му ћоро с два прста 
хоће да каже да је Бог и Син. Научењак то потвр- 
ђује, а ћорина три прста да значе свету тројицу. 
Онај трећи одговор излази на исто. Ћоро опет схва- 
тпо Јсдан прст као ругање и дигао два, да рече, да 
види с Једним боље, него онај са два. Кад научењак 
дигне два, овај мисли да онај хоће да каже, да јје 
ипак боље два, него једно, и с тога оваЈ* диже три 
прста да му рече: боље је моје јсдно него да ти имаш 
три. Кад је онај извадпо јабуку, ћоро помисли, да га 
хоћс да удари, па и он потегао свој комад хљебн. 

Сличност та, поред свега тога, што је овако ве- 
лика и упадљива, нс би за онога, ко се бави проуча- 
вањем народнпх приповиЈедака, бћла необпчна, нити 
би се нарочито морало на њу указпвати. Али јс једна 
околност, која ту сличност чини врло сумњивом и 
која нас нагони, да ову ствар нарочито заби^^Бежимо. 
Ова њемачка прича на.1азп се у школским читапкама 
за V. и VI. гимназиЈски разред. (Ргапјо Магп: Хје- 
табка бј^апка га 8ге(1пја ис111б!;а)^ а наша је прича 
забиљежена тек прије неколико година. Ове Марнове 
Њемачке Чптанке школске су књиге у Хрват- 
ској и СлавонпЈи, Боснп п Херцеговини п веома су 
раширене. Према томс, с врло много разлога, може се 
закључивати да јо ова прпча прешла отуда и да јој 
је врело веома близу. 




Дим. Митрнновв11, Мостар. 

Филозоф Марко Аурелије. 

— пт" — ::_2 Сјенп Кнежевићевој. 

(Наставак). 

Своја морално-филозофска поучавања држао је 
оснивач стојицизма, Зенон, у једнојј дворани, која ее 
због неких молованих зидова звала: 81оа ро1к11е (на- 
П1арана дворана) и отуда је школа и добила 
име: с т о ј и ч к а школа. Нашљедника је Зенон имао 
више, а познатиЈи су К л е а н т, П а н е ц и ј е, П о- 
сидоније и Хризип, који је нарочито чувен 
због свог оптимистичког тумачења о постанку зла. 

— „Ма1ит снизат ћађо, поп еГИсЈеп^ет, 8ес1 с1е11с1- 
еп1ет. 

*) «Научеи,ак и Т»оро«, стр. 7Г). 



Бр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 123. 



Стојпцпзам има своЈе видно мјесто у исторпји 
филозофије, колико по Марку Аурслију, толико по 
Зснону п другим. Сви су стојпци у основи практпчнп 
филозофи, те је п стојицизам знаменит због своје тежње 
да филозофију с неба донесе на земл>у, да је прпближи 
људском животу, да практичном проблему свијета даду 
превагу над чисто теоретским проблемом. Филозофи 
стазо из метафизичких облака на нашу суху и тврду 
земљу, и хоће да филозофирају: како да се што боље 
и паметније на њо] проведо живот, тако кратак и 
тако ништаван. Филозофија је стојпцима уистину етика 
наувса о моралном дјеловању. Она је наука о добро- 
дјетељи, о реалном животу, и има за предмет човјека 
и смисао живота; она је, према човјечјим потребама, 
универза.ша наука, то осим ње и не треба других 
наука. Све што је потребно за образовање духа п 
право познање ствари, као и однос човјсчјега духа 
према стварима, то расправља и казује филозофпја. 
По томе стојичка филозофија уопке, као и филозофија 
Марка Ауре*1ија, није искључиво Етика, у данашњем 
смислу, и уистину је стојичка филозофија ипак један 
узак филозофски систем. Стојичка се фплозофија дијели 
на три дијела, и у та три дијела се даду збити го- 
тово сва пптања, којима се фплозофија уопће занима. 
Ту је, прво, л г и к а и л и д и ј а л е к т и к а, која треба 
да даде метод, којим да се дођв до правог сазнања 
истине. Ф и 3 и к а ј|е наука о природи, о поретку ствари 
и бићу васионе, а етика има задаћу да на темељу 
података дијалектике п фпзике изведе консеквенце и 
примЈСњује пх на живот, на правила о људском раду 
п дужностима. 

У логици је знатно њихово настојање да створе 
некп апсолутни критеријум истине, нешто, што би 
бпло потпуио мјеродавно, да раставља један истинит 
суд од неистинитог. А да се то постигне, требало је 
оборити важност субјекта и прениЈСти је на објекат. 
У питањима теорије сазнања стојици су за сензуали- 
зам и реализам, а отуд се консеквентно изводи онто- 
лошки материјализам, који је код њих у исти мах и 
пантеизам. Познање истпно произлази из стварних 
утисака спољашњсг свијета нанаш унутрашњи свијет 
а никако из самосталног зак.1>учивања нашега духа. 
Стојици не ће ни да чују о платонским урођеним 
идејама. Него, настаје питање, познате су субјективне 
варке у сазнању; шта је оно што може посвједочити 
и разлЛковати објективну истину од субјективног и 
нетачног опажања? То јс, вели стојицизам сила 
убјеђења, приморавајућ а евиденција истине 
којом рсалност дјелује на наш дух, а истина се може 
сазнати зато, 1пто је унутрашње биће ствари стално 
и исто, увиЈск једнако само себи. Утисак на наш дух 
дају ствари саме од себе, а да ли је утисак вјеродо- 
стојан казуЈе унутрашња умна евиденција, Јачина 
увјерења, што га је утисак ствари у духу произвео. 
Познање је, дак.1е, у основи чулно, но по есенцији 
својоЈ између емпирпчностп и пдејалности. Тако сто- 



јицизам. Међутим је јасно да овака дија«1вктика п 
овака теорија сазнања нијс довол>но логична, и отуда 
су изишле и контроверзе у цијелом ствЈИчком систему. 
Најјача страна стојицизма, то је ипак чиста етика. 

(Настави1>е се.) 

Српске народне умотворине. 
Ераљица Внла. 




^ио краљ и кра.^Бица, па имали јединца сина. 
Кад је понарастао прославише његово шп- 
шано кумство, а на ту част позваше нај- 
виђенијс људе из свега свијета. 

Бијели двори засјаше од злата и сребра 
и од хиљаду свијећа, кад у вече у башчи 
поведошс коло. Дјевојке су биле све једна љепша од 
друге, а сво гледаху у младога краљевића мило 
и драго. 

Кад је била поноћ, разиђошс се гости, а кра- 
љевић оде у гај од старих липа, јер јс ноћ била 
СЈајна од мјесеца, а њему сс ниј« дало спавати. Липе 
су мпрпсале кб тамјан из цркве, а краљевпћ је шетао 
замишљен по меканој травици. 

Наједном угледа усред мјесечине малу вилу, 
одјевену у красне хаљине од финог ћерећета златом 
везена. На спуштеној, дугој коси имала је здатну 
круну. Алп Јс била посве, посве мала. Ко лучипа! 
Краљевић се загледа у њу сав у чуду, а она про- 
говори гласом као да сребрено звонце звони: 

^Мој лијепи краљевићу, и ја сам била позвана 
данас теби на шишано кумовање, али пошто сам тако 
малена, нијесам смјела доћи у коло, него ти се овдје 
клањам на овој сјаЈноЈ МЈесечини, која јс моје сунце!" 

Краљевић је био храбар као што су сва разблу- 
ђена дјеца. Није се ништа бојао, вила му се врло 
свиђе, па је смЈе.10 узе за ручицу. Но она му се оте 
и нестаде је. У руци му остаде само мала њезина 
рукавица, тако мала, да је једва навуко на свој нај- 
мањи прст. 

Замишљен врати се у дворе и никоме не рече, 
с ким ЈС био. Али другу ноћ опет оде у башчу. Ше- 
тао је по бијелој мЈесечини и тражио малу вилу, али 
ње нигдје не бијаше. Од жа»10сти краљевић извадп из 
њедара њезину малу рукавицу и пољуби је. У тај 
час створи се вила пред њим. Дуго су чаврљали и 
ћосали заједно, а краљевић опази, да та мала вила 
свеједнако расте, док с њиме говори. Кад су се растали 
била Јс двапут већа од синоћ, па зато ни своје рука- 
вице више није могла навући, кад је добила од 
краљевића. 



Стр. 124. 



190б. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Бр. 8. 



„Узми је, па је чувај ко аманет!" речс п но СрПСКв НарОДНв бајаЛИЦб. 



стаде ЈС опет. 

— „Носићу је на срцу!" — рече кра*т>евић. 
Сваку ноћ састајалп су се у башчи њпх двоје. 

Читав дан био је краљевпћ тужан и мисаио је само 
на њу: хоће ли му ноћас доћи, или неће? И сваку 
ноћ нарасла је вила већа п већа. Кад је прошло 
девет ноћи бпјаше пун мјесец, а впла је нарас^^а ве- 
лпка ко краљеви11. Весело га дочека п слаткпм гласом 
прогука: 

— „Док год буде мјесечпне, ја ћу ти долазптп!" 

— ^Увијек }1еш бптп моја, јер ћу те учинитп 
краљицом. Увијек ћеш тп бити прва и једпна и нпкад 
друге поглсдати не ћу!" викпу кра.ЂСвић. 

— „Добро! Д01сле будеш своју ријеч држао, ја 
ћу ти бити жена!'' 

За три дана бијаху сватови од ово двоје дјецс, 
а љепоти вилпној дивио се сав свпјет. Срећно су 
живје.1и седам годпна, а онда стари краљ умрије. На 
спровод му дође сила свијета, а крај мртвачког лијес^1 
чува.1е су мртваца пајљепше госпођс из читаве земље. 
Бпла је туде и Једна .Ђспојка црвене косе п плава 
ока. Та сс није Богу молила, нит' јс у мртвог краља 
гледала, него је само очима пратила младог кра- 
љевића. 

Видио је и он, ,;а 1'а глсда лијепа госпођа и 
било му драго. Кад је велики спровод кренуо на 
гробље погледао је младп кра.ЂСвпћ трппут у за- 
мамљиву љепојку, водећп за руку добру своју вииу. 
Наједном се вила потепе на своју сукњу п мало пгго 
нс паде. 

— ^Ју, сукња мп је прсдуга. Ја опот постајем 
мања. Шта је тоУ" 

Кад су укопа,1и старог кра*Ђа, пође она љепо- 
тпца црвене косе намах уз краљевпћа путем кући, а 
он је испод ока свеједнако у њу гледао. Тако није ни 
видио да му је жена све мања и мања, а кад стпгошс 
кући под старе лппе, — нестаде је посве. 

Сада краљевић узе за жену ону госпоју црвсне 
косе, али с њомс није нп трп дана срећно живио. 
Тражила је, да јој купи постељу од алема самога, а 
он то није могао. Жељела јс сад ово, сад оно, а све 
саме ствари, какових и нема на свијоту. Најпошље је 
краљевић отјера од себе и опет пође сваку мјесечеву 
ноћ под старе лппе, да дозове своју прву жену, своју 
лпјепу и добру вилу. 

Али она се више никада није вратила. 

Забиљежила од Анђе Косорпћеве из Шалоте, 
код Кључа, 

Јелица Беловикева. 




(Свршетак.) 

6. Од ирвенке. 

Пошла црна квочка с црвеним пилпћпма. По- 
шла уз поље, низ поље. Сукоби ју божја мајка, су- 
кобп ју, уппта ју: ^Куд си пошла црна квочко с 
црвеним пилићима?" „Пошла сам уз поље, низ поље 
позвала ме Мара бајалпца (име врачке) да баје, да 
баје, да драми да драмп, да стукне да стукне. 

7. Од подљуте. 

Једна подљута, две подљуте, трп подљуте, че- 
тири подљуте, пет подљута, шест подљута, седам 
подљута, осам подљута, девет подљута. Од девет осам 
од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет 
четири, од четири три, од три две, од две једна, од 
једне ни једне. Подљутниче, подбунпче, не подљутуј, 
не подбуњу], нитп. пуцај нити воду пуштај, усанп, 
увени, унатраг удари. 

8. Од пЈБуска. 

Црвена пљуска, а.1ска, вплска, гвоздепа, дрвена 
п.Ћуска. Од трпдесот и девет руку, пљуско, запалпла 
се Владина фуруна (пећ1, гори, бучи, сева, сврби, на- 
предује. Гаспла ју Сарајка (Сарајевка) девојка, да 
угаси, да удрамп. Није могла да угаси, нпје могла 
да удрамп. Појави се Мара бајалица да баје да обаје 
да драми да удрамп, да стукне да устукне. Баја обаја, 
стукну, устукну. Чпм га баја?. чим га обаја?, чим га 
драмп?, чим га удрами? Студеном водицом, из плота 
травпцом и њеном душпцом на со, на леб, на траву 
некошену, на воду неппјену. Удрамп га, устукну п 
нема га. 

9* Од русе. 

Добро Јутро русо, колко јутра било, толко јутра 
дочекала, усану.1а, увенула, у натраг ударила, пз врха 
се осушила, из корена пструле.1а. 

10. Од вешти11,а (малој деци). 

Једна вештица, п т. д. броји се до девет п оду- 
зпма се од девет онако као код броја 2. п 7. само 
се дода: Устук уроци, устук уроцп, устук уроци. 

11. Од бабии,е. 

Пошла Огана колским путем цвилсЈући До неба, 
тужејући до земље. Укобп ју божја мајка Богородица 
па упита: „Чедо, Стано, што цвилиш до неба, што 
тужиш до земље?" Кад ме питаш божја мајко Бого- 
родице, право да тп кажем: „Укобе ме виле, вештице 
турске, арнаутске, влашке, одузеше ми снагу, одузеше 
ми моћ, одузеше ми ум."* „Не бој се чедо, Стано, до- 
вешћу Мару бајалицу, избајаће, пспратпће у Кали- 
лејску гору, где петао не кукурече, где кокошка не 
носп јајца, где овца не блеЈ'и, где магаре не риче, 
где девоЈка не чешље косу, гдс се колач не месп. 



Кр. 8. 



1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. 



Стр. 125. 



гдо се там!Баном нс кадп, где коњ не прпштн." Устук 
уроци, устук уроци, устук уроци. 

Напомена: Ово јс опет нека крста урока, јер 
се впдп пз саме бајалпце. која је.мешавппа кпшс овде 
помепутпх бајалпца. 

12. Од корма. 

а) Устрељниче, прострел*ппче, не севај, пс стре- 
.Ћај, не сврбп, не бо.1п, већ идп у Ка,1плејску гору, 
где петао не кукурече, где овца не блејп, где магаре 
не риче, где кон> пе вригатп; ударн је.1ена у рог, а 
кошуту у стопу. Устук уроцп. 

б) Издатељу пеиздатељу, пзда да пе пзда устук 
уроци, устук уроци, устук уроцп. 

в) Ко менп да једап нож — ја њему два; ко 
мени да два ножа — ја њему трп; ко менп да три 
ножа — ја њему четпри; ко меип четирп — ја њему 
пет; ко менп пет — ја њему шест; ко менп шест — 
ја њему седам; ко мени седам — ја њему осам; ко 
менп осам — ја њему девет. Од девет осам, од осам 
ссдам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, 
од четири три, од три два, од два једаи, од једап нп 
једаи. Устук уроцп, устук уроцп, устук уроцп. 

13- Од ала и ветра. 

Пошао Влада уз по»1»е, нмз поље. Скобила га 
божја мајка, скобпла га упитала: „Куд сп попш, Владо 
божјаче, куд си пошо?''. „Божја мајко, пођо уз поље, 
нпз пол>е. Скобип1е мс страпшици. ходници, папрати, 
а-1скп, вплскп, с алама, с ветровима. Мечјо коже по- 
пустише, вучЈи калпак накривише, напреко ме поглс 
дап1е, па не могу, пе могу. Одговара божја мајка: „Владо 
божјаче, појавила сс баба Мара баја.1ица, да бајс да 
убаје, да драми да удрамп. Вп^^е била па ручку, бпће 
би.1а на вечери, биће Влада на њу ударпо, биће софру 
преврнула, биће ложпце поломила, биће .твуске поки- 
дала, бпћ( децу погазила, бпће комате помеша.1а, бнће 
панице преклопила, Он није знао, он је погрешио па 
је на вас ударио. Баба Мара ће да баје да одврне. 
И баја, и одбаја, и тера и отера од Владс але. 

14* Од нии,ине. 

^Гувале три девојкс овце. Ледна глува, друга 
слспа, а трећа мутава. До1с.1с глува прочула, док.1С 
с^епа прог.1еда.1а, докле мутава проговорила, дођс 
вук, узе усоа, узе усоа. (Шта .ш му јс овоусоаУ) 

15- Од устију. 

Запалила се Сарајевска врата. Не може нико да 
угасп. Л^гасп је Мара ба]а.1пца. Црвена врбпца, сту- 
дена водица, црвсн кончић, зелена травпца. Не гари 
не бучи, Мара бајалпца ће те избије низ Тимок Гпмо 
најб.1иже рске) ће те испрати. 

* ^ * 

Ове сам бајалице записао од своје бабе. Седпемо 
ја и она, па ми она прича управо баје, а ја бележим. 
Норед баја.1ица, које ба]у болесницима, дају им и неке 



лекове, којп не утичу ништа на бо.1есног. Сећам се да 
ми је баба давала, када слм једпом пмао прободе, да 
пиЈем воду у коЈој је преноћила г.^авица белог лука 
са набоденим трњем и да ми је бајала неку бајалицу, 
коју ми не хтеде казати, говорећи: пБрж' пптао, брж' 
.1ек био", алп сам чуо да спомиње: црне коње н црне 
узде. Ако се бајалццама при бајању зева, онда то 
значи да се болеснпку бајс, т. ј. да болосншс болује 
од бо.1ес'П1 којоЈ прппада бајалица. 

Звездан, 30. јануара 1908. г. 

Ирибеложпо: Јов. .1иа. Јовик. 




Листак. 

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. 

Из ('кандинавије| путничке белешке Свстомпра 
Николајсвпћа. 

Ппсац свјежих, једрих и ванредно занпм.Ђивпх 
„Листића из књижсвности", ноји су у своје вријеме, 
док није настао потоп литерарних студија, чптани и 
куповапп са великпм нестрпљсњем и упознавалп млађп 
нарап1тај са велпким свјстеким ПЈеснпцпиа, тим бук- 
тињама вромена, пздао је овпх дана једну ванредно 
спмпатичну и интересаптну књигу. Г. НиколаЈСвић јс 
као ч.1ан Међународног Парламентарног Савеза, био 
у Скандинавији и у овој првој свесци саопштава нам 
своје утпске из ку.ттурне земљице Данске. 

Није потребно нарочито наглашавати, да г. Нп- 
колајевић путује, као саврпгсно образовап човјек, којп 
пе добија својс утиске, као сноб, површно посматрајући 
предјоле кроз вагонскс прозоре, а проучавајући .Ђуде, 
сједећп у каквом отмјепом хотелу п распЈаним погле- 
дом гледајућп на улпцу кроз хотолске прозорс. Он, 
у правом смпслу тога значсња, проучава зем.т»у кроз 
коју путуЈС. И да бп савршено разумпо прилико, у 
којима живс Данцп п да би читалац, који нпје у 
пнтимпи^г односпма са историјом, добио жпву слпгсу 
тога народа, г. Николајевић, збпјсно, концпзно, али 
без фп.1олошке досадпостп. пзноси историју тога па- 
рода од почетка када^је ступпо V псторију па до да- 
нас када је г. Николајевић допшо у Данску. Поред 
тога г. Николајевић, као лптерарни псторичар, у повр- 
шном облику колико то допушта путопис, изпоси и 
књижевност тога епергпчнога и та.1ентованога пар<да 
коЈИ јс, осамдссетих година, вршио здрав п једар 
утицај на европску књпжевност. 

Као п сви радови г. Николајевпћевп п овај 11»с- 
гов ванредно интересантан путоппс има све врлпне 
писца „Листића". Стил је јасан и нспретрпан, алп је 
сти.1 одушевљена млада човјека са поетскивт талснтом. 
Његов сти.1 Ј'е буЈНијп и интензпвнији, него што је 
стил у каквог мла^сг човјека. 11 кад се зна да се за 
г. Николајевића не може рећп да \е млад. онда јс тај 
стил Још интвресантниЈи и још топлији. Поред сштх 
својих шесет и неколико година, г. Нпколајевић пма 
младо и буЈно срце, на којем бп му требали да завпде 
многи наши млади старци. И оно што највише чини 
ову књпгу прпв.1ачном, то јс младићски идеализам, 
коЈИм је задахнута ова .тнимљива књига г. Никола- 
јевића. 



Стр. 126. 



1908. БООАНСКА ВИЛА 1908. 



Вр. 8. 



Ову књигу треба свак да чита. А нарочито треба 
да је чптају они неплодни и нсенергични наши •^вуди, 
коЈИ сваком, згодном и незгодном, приликом веле, да 
је Србија мала земља, од које се не може тражити 
оно, што се, с правом, тражи од великих земаља. 
Књига г. Николајевића лијепо ће га поучити, да је и 
Данска лгала зем.Ба, али да је по култури врло, врло 
велика. Само се за Данце не може рећи, дасулијени 
и без енергије да их успављуЈв бескраЈна ориЈен- 
талска немарност. Т. 

В. А. Мошков. Новаја теорија Происхожде- 
пија человјева и его вирожденија. Варшава, 1903. 
1. дио, стр. 1 — 239. Цијена 2 рубља. 

Већ самим тим, што со ова књига бави само чо- 
веком од искони до сад примамљује иас, да и о овом 
наЈпозниЈем створу земаљском коју истпну више до- 
знамо. У овом илустрованоз! делу признатог руског 
научника на пољу етнологиЈС, фолклора и одличног 
знаоца турског језика и живота налази се тугата и 
тма нових скроз оригина,1них погледа и закључака. 
Књига почињс библијском теоријом, прелазп на при- 
родњачке претпоставке, о леденом периоду, гснеало- 
гиЈИ човека, о брахикефалима и долихокефалима, о 
женском питању у опће у доисторијском времену, о 
физичкој разлици међу вишим