Skip to main content

Full text of "Brastvo"

See other formats 


АСЛАВО 


| 
«БРАТ ЈЕ МИО, КОЈЕ: ВЈЕРЕ БИО 


, 


у 


| М Ми ћ 
Му ЊУ 
пр ду == | 


у БЕОГРАДУ. 


КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА 


АТА КЊИГА „ДРУШТВА СВЕТОГ 


Ми и 


десна 


МУ 


с ДР 


сат рњаљ 
Би о 
пара 


5 ТЕЛА У! 


ПБРАС 


Библиотека = 


«БРАТ ЈЕ 


У БЕОГРАДУ 
БРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА 


хвва. 


Б 


МиО КОЈЕ ВЈЕРЕ Био 


| 


А САВЕ“ А-ТА 


Ро 5 7 


а. 
() #: 
У 


за 


«1 


% 
А 
- А 
О ј 
Ми 
. ; 
2: А 
Е с 
КУ ју 
ЕЈ га 
“и 
4Ју 
об 


М 
по не 


УрЕДИО И ШТАМПАЊЕ НАДГЛЕДАО 1. ТАЈНИК ДРУШТВА | 
Св. САВЕ: У зар 


ПЕРА ТФОРЂЕВИЋ. | 


ПРЕГЛЕД 


зе = 


| 


Друштвени рад 


СТРАНА 
!. Записник П глав. скупа друштва Св. Саве • 1 
2: Говор председника Гл. одбора г. Светомира 
Николајевића • «4 5 ааее еј и + ле» је П 
3. Извештај ! тајника Гл. одбора г. Пере Ђор- 
ОН ти са ен пиона и ер на ХЦП 
4, Извештај 1 благајника Гл. одбора г. Тих. Ј. 
Марковића · • ВМА Ел А ОНИ СИН БАЊА ХХХП 
5. Извештај одређених прегледача рачуна · · · ХХХУШ 
6. Говор г. протосинђела Фирмилијана на помену 
умрлим члановима • · • •· · • •· • • • • ЕТ 
т. Састав гл. одбора друштва Св. Саве · · • ХРУП 
8. Преглед имовног стања + + + + + + + + · _ ХрУШ 
9. Број чланова по појединим окрузима · · · Г, 
10. Поздрави другом главном скупу. + + +: ТП 
П 
Чланци. 
СТРАНА 
!. Заклетва, превод с Франц., од А. • · · • • • · 1 
2. „Краљице“, српски народни обичај о Тројичину дне, 


од Павла "Во Тосповшћа ге | е о. је = и о 7 


Е 
Ке 
на 
са 
5 
У 


| ма У је | и им 
ЕН у 15 МЕКА “4 Му = 
ТУ Е #а Е 
Џ 
А НЕ ј СТРАНА | 
МЕ 5 Призрен, од архимандрита Саве • • · · · •· · 30 
7 4. Душан, трагедија у пет чинова, од М. Цветића. 
|-7 | чине «МИА ке ИЕ с пне о а а а с 
Е: 5. Зидање Високих Дечана, српска народна песма - 120 
| 6. Гроб царице. Јелене, путничке белешке П. иу 
ха ковтшнан па бе. гес « ае 6 а иееН ЕН и ВОД 
% 7. Деведесет и девет Радована, по народној причи, 
Џо од М. Ђ. Милићевића. + - · · · • - •· • • 138 
Њ“ 8. Колашин, приједјел и племе у Херцеговини, од Н. 
(~ Дучића, архимандрита УСТИ ДА У ОАИОА 302 
3 9. Цар Сулејман узимље Будин, народна песма му- 
ЊЕ: | хамедовских Срба · · · · а пи с НОО 
[5 | Н Пеле Хришћанска поука о бризи и благостању домаћем, 


од протосинђела Фирмилијана · •· • · • · · 168 


ЗА | = Ро 
+ 


у пар 
ПИТ ДАР вал 841 
ДРУШТВА ОВЕТОГА ба: „У 
17. Јануара 1888. год. у ПраВЕјЕну, 


у 


Чланови Главног Одбора „Друштва бОв. Саве“ 
кренули ву се железницом 16. Јануара из Београда у 
Крагујевац, заједно 6 другим члановима друштвеним из 
Београда, којих је било на број до 100. На станици 
у Лапову крагујевачки пододбор „Друштва Св. Саве“, 
у лицу свога председника, г. В. Рајковића, председника, 
крагујев. окр. суда иг. М. Аксентијевића, чиновника 
управе војнотехничких завода, б осталим изасланицима, 
дочекали су и поздравили Главни Одбор патриотском 
беседом, ва жељом, да се започети рад друштвени у 
што екоријем времену крунише ејајним успехом. да 
тим је Одбор са свима члановима отпутовао у БКра- 
гујевац. 

1. Састанак. 

Сутра дан, 17. Јануара, после службе божје, 
чланови „Друштва (Св. Саве“ из Београда и Крагу- 
јевца и друштвени изасланици појединих пододбора (из 
Аранђеловца, Јагодине, Краљева, Рашке, Параћина, 
Прокупља, Ражња, Алексинца, Књажевца, Ниша, Лес- 
ковца итд.) искупили су се у великој дворани крагу- 


јевачке гимназије. У 5 


БРАСТВО П, 


П 


да председничким столом били ву: г. г. пред- 
седник Главног Одбора Свет. Николајевић; потпред- 
седник Ст. Каћански; тајници: П. П. Ђорђевић и Н. Р. 
Поповић ; благајник Т. Марковић; књижничар Ђ. Мило- 
вановић ; чланови : П. Срећковић, Љ. Ковачевић, М. Ђ. 
Милићевић, Ђ. Козарац, А. Илић, протосинђел Фпрмили- 
јан, К. Шуменковић, М. Веселиновић и К. Петровић. 

Пошто је отпевана Краљева химна, око 10 2, 
часова, председник је поздравио скуп овом беведом: 


ГОВОР 
председника Главног Одбора, 
г. Светомира Николајевића 


на П. главном свупу Друштва Светога Саве, 


17. Јануара 1888. године, у Крагујевцу. 


Господо ! 

Већина пододбора „Друштва Св. Саве“ у нашој 
отаџбини желела је, да се овогодишња друштвена 
скупштина држи у Крагујевцу. Имало је доста раз- 
лога тој жељи. Крагујевац је на средокраћи многим 
пододборима ; у рагујевцу и његовој околини има 
Друштво Св. баве доста чланова; у Крагујевцу је 
пре него и на ком крају у Орбији избила на јавност 
мисао о потреби једног великог свесрпског патриот- 
скот удружења, које ће радити на моралном уједињењу 
политички искомадане српеке земље, на гајењу народних 
врлина и ширењу родољубља. 

Све су то, дошста, били велики разлози, да се 
друга сбупштина нашег друштва држи у Крагујевцу, 


Ш 


али је била још једна, много већа и важнија побуда 
да „Друштво бв. Саве“ држи своју скупштину баш у 
срцу Шумадије, побуда, која је никла у једној мисли, 
у једном осећању, живом и силном на свим крајевима 
наше земље. Дозволите да то осећање прихватим и да 
се на њему задржим. 

Оно чини част овој вароши ; оно чини част и свему 
српском народу. 

То осећање, господо, јесте осећање захвалности 
и љубави, с каквом народ српоки вазда гледа на срце 
Шумадије, на колевку народне слободе, образованости 
и државнога живота. 

Ништа природније, него да се једно друштво српско, 
које је узело на себе тако велики народски посао, осврће 
онамо, где су започели свој рад они што извојеваше 
и утврдише слободу садањој краљевини, а ништа и 
лешше, нето кад се синови састају на огњишту роди- 
тељеком. 

Ну ја мислим, да смем још мало даље ићи и на- 
поменути још једно осећање, с којим су се изасланици 
„Друштва (в. Саве“ у тако великом броју скупили 
у ово знаменито српско место, а које се осећање, или 
што је пространо, или што је неодређено, не да сабити 
у једно име. Заман је тајшти да је народ српски за- 
бринут, више него што је и кад био, за своју будућ- 
ност. Голема, свечана брига, каква походи народе 
само у озбиљним данима, свалила се на наше племе и 
освојила осећања евих нас, великих и малих, Озбиљност 
прилика пе увиђа се само у средиштима интелигенције и 
у круговима државничким; њу увиђа и сељак и пастир, 


« 


А 


Ту. 


и трговац и занатлија. Поцепаност нашег племена на, 
више политичких власти; превласт силе силних над 
правом малих народа, каква се очитује, на срамоту века 
и човечанства, у смеровима и радњама великих јевроп- 
ских држава; неурачуњивост интелигенције јевропске, 
на коју мали народи још једино обрћу евоје наде, у 
политичким плановима држава; неправде смеране у 
Сан-Отефану, а извршене у Берлину према врпском пле- 
мену; неправде Јевроле према суседним нам племенима, 
на Балкану, која као и ми жуде за својим уједињењем 
и боре ве, на смрт и живот, да утврде политички евој 
живот; све се то увиђа и овећа и у граду српском, и 
у селу српском, и у палати српској и у колиби српској. 

Све се то увиђа и улива бригу. 

Ну брига народа није што и брига човека. Ова 
се покашто удружи с очајањем и страхом, а она рађа 
само велика дела и потетиче и укрепљава велике врлине. 

У забринутости нашег племена, за евоју будућност 
и своју народну мисао никло је „Друштво Св. Саве“ 
и раширило се и утврдило ве. У забринутости тој на- 
род се српски осврће на своју прошлост, већа својих 
старих и њихових патња и бораба за самосталност и 
слободу; у забринутости тој он се осврће и на Шу- 
мадију, то гњездо јунака и силног родољубља. Брига 
је сама родољубље. 

Народ је наш вазда имао родољубља. И ако, може 
бити, нема народа с извесним образовањем који не 
воли своју земљу, своју прошлост и свој језик и исто- 
рију; опет је, смем тврдити, редак народ који може 
показати толико дела чистог родољубља, као народ ерп- 


У 


ски. Прошлост нам је гарантија За будућност, и ми 
можемо очекивати да млађе генерације неће изневе- 
рити старије; да синови и унуци неће постидети своје 
родитеље и дедове, кад год буде питање 0 јунаштву 
и пожртвовању за отаџбину. 

Али, господо, што су прилике данашње озбиљније, 
нето што су и кад раније биле; што су тешкоће које 
закрчавају пут, којим се иде јединству народном и којим 
наше племе мора носити своју народну мисао, веће и 
заплетеније, и од родољубља српског мора се очеки- 
вати много више. Ми не смемо стајати скрштених руку 
и крепити се самом надом, да народ наш неће бити 
мањи у будућим тешкоћама, него што је био у прош- 
лости: очекивати, да се врлине, урођепе нашем пле- 
мену, покажу у последњим часовима нужде и опасности. 
Треба за раније радити на гајењу и утврђивању свих 
ових народсвих врлина, које скупа чине родољубље. 

Родољубље је само по себи сила, јер је оно вера 
народа | своју снагу, у своју националну мисао, у свој 
опстанак, јер оно рађа велика јунаштва и велике жртве; 
али да та сила буде силнија, да њено дејство буде веће 
и корисније, да се на њу, у даним приликама, може 
рачунати 6 већом поузданошћу, на родољубљу се мора 
радити, и то доста радити. 

Оно се мора снети с његове идеалне висине у 
живот, оно не сме остати само у песмама, беседама по- 
· јединих родољуба, чланцима и расправама новинарским ; 
оно не сме остати само мисао и осећање, него мора бити 
дело. И баш зато, што су тешкоће нашег племена ве- 
лике; што је његова материјална снага мала; што су 


М 


непријатељи његови силни и многи; што је његова нај- 
већа нада у његовим народским врлинама, — треба ту 
снагу и те врлине гајити и учвршћивати. Кад би се хтели 
угледати на друге народе, — а треба да се угледамо, 
јер народима су народи најбољи учитељи, — који су 
код своје куће извршили дело уједињења и политичког 
консолидовања, онда би брзо увидели, да је код њих 
свих, пре великих ратова за уједињење и слободу, 
претходио унутрашњи мирни рад на гајењу врлина 
народеких. Шта су еве Немци и Италијани радили од 
1815. до 1860. године, да народеки морал и родољубље 
одгаје и начине силом, — сваком је познато. Истина 
је осведочена п призната, да су њихова разна патри- 
отска удружења п школе, уређене у духу народном, 
спремиле народно уједињење. Француска, земља од 90 
милијуна, уједињена и богата, после своје несреће у 
1871. години угледа се на Немачку и много мању од 
себе Италију п ради ужурбано, да школом, касарном, 
патриотеким удружењима и свим могућим начинима 10- 
дигне, одгаји и ојача отачаствољудље. 

На жалост, у Србији се још није доспело, да се 
прими поука од других народа, шта јој ваља чинити 
за гајење родољубља. Место ово није подесно да кри- 
тикујемо наше школе, касарне и оскудицу сваког под- 
стрека од стране државне управе, да се гаје врлине 
родољубља п патриотизма. Али морам толико рећи да 
у нашим школама најмање места заузимају оне науке 
које дају знања о српеким земљама, ерпекој историји 
и обичајима. И колико се учи и пише код нас о тим 
стварима, учи се и пише се као о свакој другој земљи 


+ 


УП 


која је далеко од Срба. Никакве топлине, ничег што 
би се лепило за срце младића. А колико се учи у на- 
шим школама — нарочито средњим и вишим, о дуж“ 
ностима грађана према својој отаџбини ' Где се уче 
Сричићи, унуди Обилића, Синђелића, Рајића и других 
славних предака, да треба своју земљу више свега 
љубити, да треба бити спреман поднети за њу и њено 
блато на жртву не само своје приватне тековине, него 
и сам живот, кад буде потребе" Шта се чини да се 
одтаје друге врлине, потребне народном опстанку У 
мирно и ратно време! Но неком скученом погледу на 
образовање народа ми смо се навикли да но тражимо 
од школа ништа друго до знања, а по неком опет 
„научењачком“ погледу на историју Као науку, Ми 
очекујемо од историје Срба да нам само објасни из- 
весне законе народног развића. Кад се са тако ниске 
или са тако високе тачке гледа на наше школе и њи- 
хов задатак, онда, разуме ве, сва она дела јунаштва, 
и пожртвовања у прошлости нашег племена постају 
споредна ствар, и за научног учитеља историја Срба, 
има толико или још мање важности него историја Ма- 
џара, Кинеза итд. Ту би требало да се угледамо на 
Французе, Немце, Италијане. 

Па и касарне које сваке године примају толико 
хиљада младића не би требало да су само веџбаонице 
за окретање и послушност. Ми који не располажемо ве- 
ликим војеним контингентом треба пре него ико у 
Јевропи, ако ни из каквих других, оно чисто из еко- 
номеких разлога, да касарнску снагу каком располатати 
можемо увећамо тим, што ћемо у касарне унети поред 


УШ 


правила и свест о дужностима које се од војника траже. 
Војник треба да зна како је његов позив велики и 
свети: да је у његовој заштити оно што народ наш 
има најсветије, да од његовог јунаштва и рада срећа, 
милијун огњишта зависи, да је он кад врши евоју дуж- 
ност у касарни или на бојном пољу носилац народне 
мисли, чувар отаџбине и вере. Он треба да зна, зашто 
се од њега захтева послушност и дисциплина, и какве 
би све несреће могле снаћи и његову земљу и његову 
кућу, кад тих и других војничких врлина не би било 
у српској војеци. Војник који све то зна, вреди много 
више од војника који то не зва. Он ће боље вршити 
своје дужности и бити бољи јунак; он ће бити спремнији 
и бржи да заложи свој живот. Био бих сувише оп- 
ширан, кад бих узео да доказујем, што је у осталом 
лако доказати, како је од времена Леонида и његове 
бесмртне чете до наших дана у многим и многим знатним 
биткама била победа вазда на оној страни, на којој је 
свест оживљавала дисциплину војске. И у овоме по- 
гледу ми би требало да се угледамо на Немце и Фран- 
цуве и на оно шта они све чине, да одгаје у својој војсци 
јунаштво, енерђију, оданост, пожртвовање и дисциплину. 

Осем школе и касарне има државна управа сто- 
тине других начина, да утиче на одрањивање на- 
родеких врлина; само би требало да се једном и код 
нас увиди да на том послу треба радити. Ну, као што 
сам рекао пре годину дана, кад ве прва скупштина нашег 
друштва састала : од оних који су позвани да управљају 
пословима у краљевини српској, треба очекивати да ће 
радити све оно што ће њу начинити јаком и моћном за, 


1Х 


више националне задатке, али и оздо, из средине народа, 
треба родољуби и интелигенција да прегну на посао па- 
триотеки. Код нас рад незваничан може у некоме погледу 
и успешнији и свакако ширег маха бити, јер се у таком 
раду можемо наћи сједињени и сложни сви из свих 
српеких области. „Друштво Св. Саве“, господо, које 
је никло у једној срећно) за наш народни задатак мисли, 
може бити задовољно својим радом за ово годину и по, 
од кад постоји. Колико је оно радило књигом и школом 
на задаћи истакнуто) у његовим штатутима, видећете 
из извештаја пословође и благајника, а ја ћу споме- 
нути само једну тековину, коју оно даје српском на- 
роду, тековину веома важну и у истини националну. 
Оно је скупило родољубе са свиг страна Српства 
на један народски посао. Оно је све крајеве Срп- 
ства, изодвајане историјском судбином и изотуђиване раз- 
личним и туђинским управама, ујединило у једној мисли 
и једном послу. Тај посао прве године може бити и мора 
по самој природи ствари бити скроман, али је удружење 
родољуба утврђено на тврдој основи, и оно ће свој патри- 
отеки рад јачатин ширити. Неколико хиљада, чланова 
Друштва Св. Саве у разним српским областима, јесу неко- 
лико хиљада апостола, који носе тврду веру у успех ерп- 
ске народне мисли. ЈПта то значи и колико то вреди за 
нашу племенску мисију, ви ћете сами разумети, да се на 
том и не заустављам. Од управе друштвене и њене умеш- 
ности зависи и завибиће, да радом толиког броја на- 
родних посланика управља тако, како ће корист бити 
обилатија. Особито делатност пододбора и повереника 
Друштва Св. Саве може бити велика и важна на. послу 


и и] 
МЕ у 


Х 


чувања народних особина ш гајења родољубља и на- 
родвих врлина. Пододбора у Србији и повереника у 
Србији п другим српеким покрајинама Друштво сада 
има на две стотине, и сви они нису само за то, да 
уписују само чланове и прикупљају улоге. Њихов је 
задатак много шири и већи. И пододбори и пове- 
реници позвани су да у својим околинама самостално 
раде на великој задаћи Друштва Св. Саве; у свачему 
што иде на буђење народне свести, гајење народног 
поноса, чување народних овобина, храњење родољу- 
бивих врлина, — пододбори и повереници Друштва 


(Св. Саве треба да ву покретачи и први учесници; 


установљавање народних школа, растурање патриотских 
списа, уређивање певачких, гимнастичких, стрељачких, 
књижевних дружина птд. — треба да је задаћа подод- 
бора и повереника наших. Ја могу потврдити да су 
пододбори и повереници Друштва Св. Саве схватили 
бар на многим местима свој широки позив. Управи 
друштвеној остало је да између разних крајева и рад- 
них средишта одржава везу; да материјалном и мо- 
ралном помоћу притиче онамо где је потреба; да даје 
импулв раду где је то нужно; да отклања саветима, 
и другим начинима тешкоће, какве би се на којим кра- 
јевима показале племенитом раду друштвеном; да впрема, 
и растура друштвене списе; да Чини пажљивим поје- 
дине пододборе и крајеве на радње, које ваља тамо 
вршити итд. итд. У сваком том погледу Главни Одбор 
„Друштва (Св. Саве“ вршио је савесно своју дужност. 
Преписка је његова била жива, а радња његова по 
моме мишљењу, а надам се да ће то и ваше уверење 


па Реа КЕРИ ет БАРИЧ СЕ 7 У МИ 
а) Пе и а 
Ме ВН а Ри 

их ~“ ме аи, 


ХЛ 


бити, кад чујете извештај тајников и благајников, доста 
обилата. 

Широка основа, на којој је друштво наше засно- 
вано; велики број родољуба што се слегао под његову 
заставу; љубав и одушевљење с каким је оно свуда, 
у српским земљама, поздрављено ; име које је оно стекло 
баш у оним крајевима, у којима српска мисао највише 
непријатеља има и где је отачаствољубље изложено 
најсилнијим искушењима; све нам то, господо, гаран· 
тује да ће рад нашег друштва бити успешан, да ће 
„Друштво (Ов. Саве“ остварити наде које родољубље 
на њ полаже. Прегнимо само, мали и велики, богати 
и спромаси, и радимо слошки, братски на делу Св. Саве. 


Скуп је ову беседу саслушао пажљиво и одазвао 
се са „живео“. 


• 

Крагујевачко је певачко друштво за тим отпе- 
вало химну Св. бави, — после чега је г. П. Ђорђевић, 
1 тајник друштвенога Главног Одбора прочитао изве- 
штај о целокупном раду Главног Одбора за 1887. 
годину. 


ИЗВЕШТАЈ 
1. тајника и члана главног одбора Друштва Св, Саве, 
ПЕРЕ П. ЂОРЂЕВИЋА 
о раду главнога одбора друштвеног 
од 25. ЈАНУАРА 1887. до 17. ЈАНУАРА 1888., 


поднесен другој редовној скупштини „Друштва (в. Саве“, 
17. Јануара 1888. године у Крагујевцу. 


—–+— 


Господо и браћо! 

После одушевљене, патриотске и пуно поучне бе- 
седе нашега господина председника допустите ми да 
вас у кратким потезима упознам с радом Главног Од- 
бора и «б, напретком, који је Друштво Св. Саве у свима 
правцима учинило у прошлој, може се рећи, још првој то- 
дини свога живота, — остављајући господину благајнику, 
да вам он изнесе и потпуну слику материјалнога стања 
друштвенога. Радостан сам, што вам овај извештај под- 
носим баш у срцу Шумадије, у средини онога дела 
Српства који је, после вековног робовања, први умео 
дићи поносну заставу српске слободе, први разумео 
велику идеју Српства. Радост је моја у толико већа, 
што ће вам извештај показати, да је Друштво у про- 
шастој години заиста напредовало. Светитељ, чијем 
светом имену захваљујемо за постанак овога првог 
великосрпеког, патриотеког друштва, васлушао је топле 


Ххш 


молитве српеких родољуба и благословио почетак онога 
рада, који, „ширећи просвету и негујући национално 
осећање и врлине у српском народу“, најјаче и најбоље 
може утврдити духовно јединство, учврстити и осна- 
жити моралне везе међу растуреним деловима, те јасно 
доказати и посведочити свест о великој улози нашега, 
народа на Балканском полуострву ! И заиста, „Друштво 
Св. Саве“ прво је друштво, које је у свима српским 
крајевима, без обзира на политичке међе, без обзира 
на верске, друштвене и партиске разлике, прихваћено 
6 таквим одушевљењем, дочекано с таквим одзивом, да 
се слободно, само по тој појави судећи, можемо 6 правом 
надати врло блиској срећнијој будућности српскога 
народа. 

Покренуто и основано, да књигом и школом ради 
на племенитом задатку свом, Друштво је Св. Саве већ 
за првих пет месеца показало толико животне снаге, 
да је господин председник имао потпуно право, кад је 
на првој, прошлогодишњој, друштвеној скупштини ре- 
као: да је за то кратко време „утврђен темељац, на, 
ком ће родољубље српеко у скоро подићи храм у славу 
народне свести и народне врпеке мисли“. А за ових 
дванаест месеца од прве скупштине до данас можемо 
слободно рећи да су обилата помоћ српеких родољуба 
и велики напредак Друштва Ов. Саве дали друш- 
твеном главном одбору могућност, да почне зидати овај 
величанствени храм, да почне крчити пут узвишеној, 
великој мети српскога родољубља. 

Да би нам слика друштвенога рада била што јас- 
нија, поделићу свој извештај у ова три дела. 


ХТУ х 


1. Ширење и снажење Друштва. 


Главни је Одбор срећан, што вам одмах може 
циером потврдити очити напредак бројнога стања друшт- 
вених чланова. Док је за првих пет месеца, Т. ј. до 
прве друштвене скупштине, било чланова (и редовних 
и утемељача), који су платили прве годишње улоге, 
свега 8104, — дотле је на крају прошле године, т. ј. 
до данас, до друге друштвене скупштине, овај број 
нарастао на 6084, дакле управо се удвојио. Овај се 
број дели на: 1444 утемељача, 4598 редовних чла- 
нова и 42 члана помагача. (0 радошћу помињем да 
међу члановима ван краљевине има и приличан број Срба 
неправовлавних : дај боже, да се друштвена девиза, 
„брат је мио које вере био“ што боље прихвати по 
ввима врпским крајевима на срећу целокупнога Орпетва, 
братски уједињенога ! 

Што је поменути број правих друштвених чла- 
вова за годину дана толико нарастао, има се захвалити 
поглавито заузимању друштвених пододбора и повере- 
ника, јер бу се прошле године не само пододборске 
управе трудиле, да од уписаних чланова годишње улоге 
покупе и главном благајнику доставе, него ву на више 
места и нови пододбори основани и нови чланови упи- 
сивани. Тако је до прве друштвене екупштине Друштво 
имало свега 48 пододбора, од којих многи до тога 
времена нису били Главном Одбору послали ни тачне 
спискове својих чланова ни њихове годишње улоге, 4 
данас друштвених пододбора има свега 62, а повере- 
ника, које у Србији, које по другим српским краје- 


ПИ ____УР_УР_ "| 


ХУ 


вима, на 70. И Београд је у прошлој години пошао 
за примером осталих нам градова и округа у краље- 
вини, те су и у њему до сад основана 4 пододбора. 

Али, господо п браћо, није за напредак Друштва 
Св. баве довољан само велики број чланова: честом 
мањи бројеви с већим прилозима, 6 већим материјалним 
жртвама могу много брже и много јаче помоћи оства- 
рење племенитих задатака; често поједине само лич- 
ности могу учинити много више, но хиљаде обичних 
људи. И колико је за материјалне прилике нашега 
Друштва велики, толико је и за његов морални углед 
поносан — прави краљевски дар, којим је Његово 
Величанство, наш милостиви Краљ благоволео обрадо- 
вати Главни Одбор, уписавши свога сина, народу ми- 
лога престолонаследника Краљевића, за члана утеме- 
љача Друштва Ов. Саве с прилогом од 5000 динара. 
Охрабрено милостивом пажњом и очинском блатона- 
клоношћу српскога Краља, Друштво ће наше од сада, 
слободно смем тврдити, с удвојеном вољом корачати 
на свом путу и савлађивати све препреке, које сме- 
тају патриотским тежњама васцелога Српства. Нека 
ми је допуштено да овом приликом будем тумач свију 
ваб и свега нашега Друштва, узвикујући: живео наш 
високи члан утемељач и његови узвишени и родољу- 
биви родитељи! 

Исто смо тако дужни са захвалношћу поменути 
и све друге ванредне помоћи, чињене Друштву од раз- 
них родољуба и појединих корпорација. На прво место 
треба ставити завештај покојнога Ђуре Јанковића, еко- 
нома из Сурдулице, који је сву своју готовину у суми 


птици 


=== 


ХМ 


од 4400 динара оставио у наслеђе Друштву Св. Саве; 
за тим легате покојника СОтеве Мијатовића и 'Борђа 
— Луче — Х. Николајевића, београдских трговаца, 
који су на самрти завештали нашем Друштву по 600 
динара. Вама је позната одлука Главнога Одбора, да 
се и поменутој тројици родољуба и свима осталим пд- 
којним члановима и приложницима друштвеним учини 
свечан помен по обредима наше православне цркве; 
али још пре, но што и то учинимо, молим вас, дан 
овом приликом устајањем покојницима одамо пошту и 
пожелимо им вечан спомен међу нама. — 

Са захвалношћу треба истаћи и она 174 члана 
утемељача, који од један пут положише цео свој улог 
(сто или више динара), и међу којима је поред уважених 
родољуба у Србији и ванње, још и доста велики број 
људи мањега значаја и корпорација нејаких и сиро- 
машних (пиљареки еснаФ, београдски келнерски Фонад, 
неке мање школе и општине). Време и простор ми не 
допуштају да овде изређам сва њихова имена, што су они 
потпуно заслужили. — Још ми је дужност, да поменем 
и ове изванредне дарове Друштву: 76 динара од оицира, 
чачанског гарнизона и 70 динара од оФицира У батаљона 
и на послетку од чешког друштва у Београду „Лумир“ 85 
динара. Главни Одбор у име целога Друштва изјављује 
своју најтоплију захвалност и поменутим члановима и 
овим прилагачима. 

Намерно сам оставио да овај први одељак свога 
извештаја завршим поменом оних друштвених подод- 
бора, који поред великог свога заузимања, да упишу 
што већи број друштвених чланова свих редова, не 


тајни ме и 


ХУП 


пожалише труда, да и другим путем за Друштво до- 
бију помоћи. Они су тога ради приређивали у корист 
Друштва нарочита ебла и забаве, од куда је дру- 
штвена благајница само за прошлу годину обогаћена 
сумом од 3481,40 д. Те су забаве давате у овим ме- 
стима: Ђунису, Ражњу, Рашкој (два пут), Врањи, Нишу, 
Т. Милановцу, Великој Врбици, Орашју, Сталаћу, Раб- 
рову, Жагубици, Прокупљу, Јагодини (за срез белички), 
Неготину, Овиланнцу, Књажевцу, Краљеву, Јагодини, 
В. Градишту, Кладову, Алекеинцу, «ћабарима (пожа- 
ревачким), Варварину и 'Третенику. Пододбори ових 
места заслужили су двогубу захвалност и признање 
како Главног Одбора, тако и целог нам Друштва. — 


Добивши, као што видесте, на овај начин знатне 
материјалне помоћи с разних страна, Друштво (бв. 
Саве могло је б коришћу и успехом приступати у 
1887. години вршењу свога задатка. И Главни је Од- 
бор у стању показати доста обилату радњу на свима, 
тачкама друштвенога програма. За дванаест месеца од 
прве друштвене скупштине до данас Главни је Одбор 
имао тридесет састанака, на којима ве већало о друш- 
твеним потребама и смеровима, о потребним издацима, 
и свима пословима, који су предузимани у име Друштва, 
а на основу и у границама друштвених основних пра- 
вила. (ем тога је председништво с благајником, тај- 
ницима и књижничарима имало састанке готово свакога, 
дана ради отправљања дневних друштвених послова, 
Све што је главније било у овоме раду, видеће се из 
одељака, који су пред нама. 


БРАСТВО ПЦ. Б 


ХУШ 


П. Издавање и растурање друштвених и других 
корисних књига. 

Обећање, ланској тодишњој скупштини дато, испу- 
њено је у Мају месецу прошле године: друштвени 
зборник „Браство“ ') издат је и разаслат бесплатно 
не само свима члановима друштвеним, него пи сваком 
оном, за кога се мислило да је пријатељ Друштву и 
друштвеном задатку. Корист и потребу овога зборника 
од чланака, популарно и патриотски писаних, разложио 
је господин председник Главног Одбора још на про- 
шастој друштвеној скупштини. Њиме се Главни Одбор 
"не само одужује друштвеним члановима по 6. одељку 
11. члана основних правила, него и врши једну тачку 
из програма свога рада и друштвенога задатка. Ра- 
дове за ову, прву, књигу „Браства“ прегледао је раније 
изабрани ужи, „књижевни“ одбор, а само штампање 
и поправљање вршила су два тајника Главнога Одбора. 
Да би садржина „Браства“ била што примамљивија и 
што више одговарала правом ерпском духу и осећа- 
јима, поред чланака од признатих нам књижевника у 
ову су књигу унете и три наше карактеристичне песме 
народне и уз књигу додато шест слика и једна гео- 
графска карта. Колико је овај, допустите ми да га 
назовем, венац од поучних и патриотских прича, пе- 
сама, поука, описа и расправа одговорио своме задатку, 
доказује се прво тиме, што су о њему ласкав суд из- 
рекли неки наши књижевни листови, и друго тиме, 
што је за кратко време готово цело издање растурено: 


") З-ћа књига « Друштва Св, Саве», Браство, 1. Београд, 1887. 


<-> - 


|.49,4 


што су многи редовни чланови своје улоге платили, 
није мала заслуга нашега „Браства“. Уверен да се 
ваљаном књигом могу развити племенити осећајни и рас- 
ветлити појмови свете дужности спрам отаџбине и на- 
рода свога, Главни је Одбор прво своје веће издање 
употребио, као што рекох, не само на то, да подмири 
све своје чланове, него та је у приличном броју бес- 
платно разаслао и по свима другим српским крајевима, 
ван краљевине, коме је за потребно нашао, па је не 
мали број књига раздао и добрим ученицима наших 
основних школа, надајући се да ће млади Српчићи, 
напојени у детињском добу крешким пићем родољубља, 
доцаије у зрелим годинама постати заслужни заступ- 
ници српске идеје и вршиоци племенитога задатка 
Друштва Св. Саве. Ова управо тројака употреба 
нашега „Браства“ и јесте узрок, зашто је данас од 
8000 примерака [ књиге његове остало у друштвеној 
књижници само 4830 примерака. 

Али овде морам поменути и једну немилу појаву. 
И ако је овакав књижевни зборник тако рећи насушна 
потреба друштвена, што се доказује тражњом са свих 
страна ; и ако је Главни Одбор још од постанка дру- 
штвенога објавио потребу нарочитих, у друштвеном 
смеру, писаних чланака и списа; иако је Главни Одбор 
на прошлој друштвеној скушттини, а књижевни одбор и 
преко наших јавних листова и на корицама [ књиге 
„Браства“ позивао наше књижевнике на рад и обзнанио 
да ће сваки чланак бити награђен ба 60 динара од 
штампаног табака: ипак се Главни Одбор не може по- 
хвалити множином књижевних радова, даље послатих 


% 
Ђ 


ХХ 


за „Браство“ ! Тако је до сада књижевни одбор добио 
на преглед само ове књижевне прилоге: „Преглед срп- 
еких народних песама“ од П. П. Ћ., „Краљице, српски 
народни обичај“ од Павла Поповића, „Српске народне 
несме из ужичког округа“ од Драгутина Лапчевића, 
једну већу народну песму из Приморја, „Солун и његов 
сувремени значај“ од Васе Пелагића. Радове ће ове 
заједно 6 „Описом Призрена“ од архимандрита Саве 
Дечанског, који је остао нештампан од 1886., књи- 
жевни одбор, у колико их подесним нађе, употребити 
а П књигу „Браства“, која ће се што скорије дати 
у штампу. 

Да се Друштво Св. Саве популаризује, да ерп- 
ски народ његов задатак упозна и да се о његову раду 
обавести, много је помогла и П књига друштвеног из- 
дања, у којој су штампана измењена друштвена пра- 
вила, рад прошле годишње екупштине, извештај о раду 
Главнога Одбора, о стању друштвене благајнице и пре- 
глед свих друштвених пододбора и повереника. Књи- 
жицу је ову Главни Одбор штампао у 10.000 при. 
мерака, пи од тога броја растурио бесплатно по свима 
вршским крајевима преко 9500. Књигу су ову врло 
много тражили не само друштвени пододбори, повере- 
ници и чланови, него и сви други родољуби, до којих 
је допро буди какав глас о постању и раду „Друштва 
Св. Саве“. Она је заједно с првом књигом „Браства“, 
можемо казати, била друштвени пионир и у најудаље- 
нијим крајевима Српства. | 

И „Браство“ и По књигу друштвенога извештаја 
могао је Главни Одбор издати на свет, и још у тако 


МУРА 


ХХЛ 


великом броју примерака, само зато, што је Друштву 
Св. Саве притекла у помоћ држава: хвале достојан 
и патриотски одзив нишке народне скупштине (1986.) 
према друштвеној молби за бесплатну штампу прихва- 
ћен је врло предусретљиво и од владе Његовога Ве- 
личанства, те је наредбом г. министра просвете ицр- 
квених послова Главни Одбор могао штампати у нашој 
државној штампарији сва своја издања. 

Једно због оскудице књижевних прилога, а друго 
због осталих великих послова својих Главни Одбор није 
могао у прошлој години сем поменутих списа прире- 
ђивати још какво своје издање, као што се у први мах 
помишљало, нпр., на јевтино издање пробраних народ- 
них песама, уређење друштвенога календара, издавање 
моралних и религлеких прича и т. д. Али кад год 
му се дала прилика, да се и другим начином своме 
задатку одужи, Главни је Одбор учинио што је могао. 
Тако, уверен о великој користи по националне ИН- 
тересе од српских народних песама, Главни је Одбор 
откупио од наше државне штампарије 1.100 приме- 
рака 1 књиге Вукових песама и до сада разаслао на 
950 примерака у све оне крајеве, где је потребно 
подизати љубав према народном језику и будити на- 
родносно осећање. Даље, откупио је 266 примерака 
„Србије у ХГХ веку“, књиге писане с особитом љу- 
бављу према српском народу и његовој држави; од 
ове је књиге растурено 160 примерака. — Нешто 
куповином, а нешто поклоном Главни је Одбор добио 
и #00 примерака „Српске народне епопеје“ од Ми- 
лана Ђуричића, па је и од ње растурио на 100 при- 


ХХИ 


мерака. — Да су му средства допуштала, Главни би 
Одбор могао откушшти и многу другу, друштвеном за- 
датку подесну књижицу. Али, једно што је друштвена 
материјална средства морао и на друге смерове тро- 
шити, а друго што је мислио да ће за почетак рада 
у овом погледу и оволико бити довољно, Главни Одбор 
није могао чинити у овој години веће издатке за књи- 
жевну страну свога рада. 

Још ми је пријатна дужност поменути и ова три 
књижевна дара, која су ове године Друштву учињена 
и која су такође кориспо употребљена: од једнога, 
родољуба Главни је Одбор добио 900 примерака ка- 
лендара „Вардар“ и растуршо 215 примерака; од 
т. Фирмилијана протосинђела добио је 150 примерака 
од ециса „Православна хришћанска наука“, од чега 
је растурено до сада 55 примерака; од истога је 
тосподина у последње време Главни Одбор добио и 
50 примерака књижице „Плодови Хришћанства“, коју 
ће такође употребити за друштвене смерове. 

Ако једним погледом погледамо ева књижевна 
средства, која су нам ове године стајала на распо- 
ложењу, мислим да можемо за почетак рада при- 
лично бити задовољни: Друштво је наше имало у 
својој књижници за ову годину 20.500 примерака раз- 
них корисних спива, и од тога је броја на вршење прве 
тачке друштвенога задатка употребљено 18.500 при- 
мерака. Нека би дао бог, да се у новој години, још оби- 
латијом помоћу наших књижевника и већим средствима 
друштвене благајнице, ова сума још више умножи и 
још достојније одговори светој вољи Светога Саве. 


Ј 
| 
| 
| 


9,41! 


ШП. Друштвена помоћ српским школама, црквама 
и просветним радницима, 

Поред рада на ортанизовању и снажењу самога 
Друштва и поред поменутих књижевних послова, Гла- 
вни је Одбор поглавити и највећи део свога рада по- 
свето ширењу просвете и гајењу националних врлина, 
школом и црквом. Тога ради Главни је Одбор журно 
хитао, да и новчаним средствима и набавком разних 
потреба притече одмах у помоћ свакој оној српској 
школи, која би се за помоћ Друштву обратила, сама 
будући немоћна, да се одупре опасности и сачува од 
туђинских насртаја; свакој оној цркви, која се појави 
„Друштва Св. Саве“ обрадовала и помоћ од њега 
изглбдала; сваком оном просветном раднику Србану, 
који се и радом и животом својим жртвовао за идеју 
великога Српетва и корисно своје силе посветио вр- 
шењу друштвенога задатка. Рад Главнога Одбора на 
овом пољу, и ако још није ни близу онакав, какав 
изискују преки захтеви српоке просвете И националне 
будућности, ипак је према друштвеним, још врло ма- 
леним средствима, био доста велик и разнолик, У 
главном би се овај рад могао свести на ових шест 
тачака : 

1., Помагање ц оснивање народниг школа ван 
граница краљевине Србије. Пре но што би могао 
приступити каквом замашнијем предузећу, те поди- 
зати и'о друштвеном трошку потпуно издржавати нове 
школе у местима, где су преко потребне, Главни се 
Одбор у први мах морао задовољити само давањем 
привремене или сталне помоћи школама које већ раде. 


СУ 


~ 


Тако је у прошлој години помогао 12 српских школа 
у разним српским областима, и, на име оправке школ- 
ских зграда и набавке неких потреба, поред незнатне 
помоћи у стварима и књигама, издао из друштвене 
благајнице 2.600 динара. Једно ова, и ако мала, помоћ 
досадашњим школама, а друго, и још више, сама по- 
јава „Друштва Св. Саве“ разбудила је многе српске 
крајеве и покренула месне родољубе на живљи рад, 
те су на више места у прошлој години подигнуте 
нове школе и тражени учитељи без икаква утицаја 
или помоћи од Главног Одбора Друштва (в. Саве. 
Особито се радујем, што вам на овом месту могу ја- 
вити да је број српеких народних школа (мушких и 
женских) у једној само српекој области порастао до 
сада на 87. Колико је сам овај Факат за нас пун 
утехе и лепих изгледа за будућност, толико бе још 
више смемо надати од рада, који сам Главни Одбор 
буде предузимао за отварање нових школа. Поред 
торе поменуте помоћи старим школама Главни је Од- 
бор издао у прошлој години 880 динара наставницима 
двеју школа, које би се имале отворити у два глав- 
нија српска места ван краљевине. Али како је сваки 
почетак тежак, а почетак оваквих радова врло често 
препун свакојаких несавладљивих препрека, не треба 
бе чудити, што се од оваких издатака не могу одмах 
у почетку видети све оне користи које би се од так- 
вога рада очекивале. ( тога (се и може разумети 
зашто се од ових школа једна могла одржати само 
врло кратко време, а друга се тек има отпочети 
овота месеца. 


ХХУ 


На послетку, с великом радошћу морам поменути 
једну школу, у најновије доба отворену у самом Бе- 
ограду. То је „Светосавска школа“, коју су покре- 
нули, тако рећи, сами дечаци и младићи из Старе 
Србије и која већ броји 44 ученика. У овој се школи 
ради после дневнога посла од 6 до 9 часова у вече; 
у њој има и правих ђака, узрастом од 8 до 19 го- 
дина, а има и одраслих младића, па п зрелих људи. 
Милина је погледати како се ова од природе бистра 
деца и ови озбиљни и вредни људи, и поред брите 
за свој насушни хлеб и поред претешкога им телее- 
нога рада, својски журе, да се отму досадашњој чами 
својој, и свима силама упињу, да, обогаћени знањем 
и просветом, помогну својој потиштеној домовини. За 
ову је школу Главни Одбор одредио 120 динара ме- 
сечно у име награде тројици београдских наставника, 
што у њој раде. Одбор обећава Друштву да ће осо- 
биту пажњу поклонити овој школи, те од ње време- 
ном створити расадник патриотских врлина за све оне 
српске крајеве, у којима се данас не сме слободно 
изговорити ни само име „Србин“. Почетак је врло 
красан, те обећава обилате плодове. 

2., Помоћ српским православним црквама у 
новцу и потребним утварима. Није место овде го 
ворити о значају и превеликим добрима које је срп- 
ском народу донела наша света православна црква, 
Из ње је изишао и први српски учитељ и светитељ · 
ИЗ ње и помоћу ње највише је наш свети патрон и 
учинио добрих и светих дела и стекао неумрлих за- 
слуга за свој у оно његово, као и у ово наше доба, 


ХХМЛ 


раскомадани, разједињени српеки народ. Природна је, 
света и неизоставна дужност „Друштва Ов. Саве“ ода- 
зивати се потребама српске цркве, којој прети опас- 
ност не мања од оне, у којој је данас и сама народ- 
ност врпека у туђинским јој државама. Главни је Одбор 
и сам одвајао из друштвене благајнице приличне суме 
новаца и јавно позивао све родољубе у Србији, да 
било новцем, било прилозима у стварима притеку у 
помоћ оним православним црквама, које су се, немоћне 
саме себи да помогну, обраћале родољубљу српскога 
народа. Тако је главни одбор сам послао: 1) право- 
славној цркви 979 Требињу 600 динара, 2) православ- 
нославној цркви 9 Ђаковици 300 дицара, 3) српекој 
православној цркви у Љовићу 100 динара помоћи и 
4) црквама : врачевској, 'штитарској, петровској и 
"никољачкој набавио неколике половне одежде и цр- 
квене књиге. Џем тога је Главни Одбор добио од по- 
јединих родољуба у Србији ове новчане прилоге: а) 
за цркву у Требињу 4.000, а за цркву у Бовићу 
500 динара од прилагача, чија су имена у једном 
београдском листу објављена, и (6) ове поклоне у 
стварима: 1) од ученица средње женске школе г-ђе 
А. Церманке: 1 ваздух и 2 дарка за свету тајну од 
Фине свиле и злата, као њихов рукотвор, 2) од г. Саве 
Грбовића, јеромонаха : 1 требник, 1 ваздух и 2 дарка 
за свету тајну, 1 заставу за литију св. Пантелејмона 
и 1 антимис, 8) од Максима Протића и Миленка Ка- 
пларовића, црквених кројача: | петохлебницу посре- 
брену, 4) од Витомпра Марковића и Павловића, црк- 
вених кројача: 1 путир, дискос, звездицу, копље и 


ХХУЦ 


кашичишу, све од сребра, па позлаћено, 5) од Народ- 
ног Позоришта у Београду; 2 пара наруквица, 2 
појаса, 2 епштрахиља, 2 застора за часну трпезу и 
1 дарањ за св. тајну, п 6) од шабачке „уједињене 
омладине“ једно посребрено кандило. 

3., Давање путнога трошка сиромашним срп- 
ским учитељима. Да би колико толико олакшао 
ублажио мучан и с опасностима скопчан положај и 
рад оних родољуба, који се жртвују на племениту 
службу српекој народној просвети, Главни је Одбор 
доста често притицао у помоћ, и ако с незнатним су- 
мама, оним учитељима п учитељицама, који одлазе да 
раде у српским школама изван краљевине Србије. 
Тога ради је осамнаесторици наставника из разних 
српских крајева издато у години 1887. свега 1.700 
динара на име путнога трошка, било из једнога места 
ван Србије у друго, било из Београда до школе, у 
којој ће радити. Ова помоћод непуних 150 дуката, 
уверени смо, долази по вредности и величини својих 
последица на прво место одмах после помоћи чињене 
самим школама. (О овом је тачком тесно скопчана и тачка, 

4., Давање путнога трошка ч помоћи оним 
ученицима из разниг српских крајева, који се у 
Београду школују. Као тод што је умесно и потребно 
помоћи и наградити садашње трудбенике, тако је исто 
велика потреба и спремати будуће раднике на про- 
светном пољу ерпекога народа. Тога ради и поред оне 
помоћи, коју независна краљевина Србија даје сиро- 
машној Српчади из других српских покрајина ради 
школовања, Главни је Одбор имао више пута прилике 


ХХУШ 


видети потребу ове српеке омладине, науке жедне, 
те и ако није увек могао учинити све што би тре- 
бало, ипак је бар колико толико ублажио невоље 
ученичког сиротовања. Главни се Одбор одазвао мол- 
бама дванаесторице ученика из Старе Србије, Босне 
и Црне Горе, н на то издао преко 900 динара. У 
ову суму иде и 120 дипара, издатих у име путнога, 
трошка до Москве сину једнога заслужног, покојног 
родољуба српскога. Надајмо се да ова помоћ „Друштва, 
Св. Саве“ неће бити у своје време заборављена, него 
да ће и ова, друштвом помогнута, и сва друга, ерш- 
"ска омладина бити у скорој нам будућности најбољи 
бранич српске народности и проповедник мисли „Дру- 
штва (Св. Саве“. 

5., Ванредно притицање у помоћ и награђи- 
вање заслужних срискиг родољуба ц просветниг 
радника. Сем изређаних издатака на српску школу и 
њене садашње и будуће раднике, Главни се Одбор није 
могао оглушити ни према оним, по Српство заслужним 
људима, који или још и данас раде у ерпекој школи 
и цркви или су одавна за такав рад стекли наше 
признање и захвалност. Помоћ, у овом погледу чињена, 
првима ће бити подстицање на још енергичнији рад 
и пожртвовање, а другима заслужена награда за до- 
садашње трудове. Помоћ ова није била редовна, те 
је чињена махом у елучајима нарочите и преке по- 
требе, и то обично у мањим сумама. Тако је Главни 
Одбор издао ванредне помоћи (по 80, 4#0 и 60 ди- 
нара) осморици садашњих и двојици некадашњих учи- 
теља из разних српеких крајева; породици једног 


ХХТХ 


заробљеног учитеља; тројици потребитих а заслужних 
свећеника и шесторици пострадалих српских родољуба, 
— свега на 1.300 динара. Највећи је сем тога издатак 
поклон (у вредности 1.200 динара), у име одлико- 
вања, учињен једном Ло српске интересе, народну 
школу и цркву врло завлужном родољубу и великом 
Србину. 

6., Помоћ нарочитим друштвеним изаслани- 
цима. Завршујем трећи одељак свога извештаја оним 
радом главнога одбора и његових поматача, који ће 
за боље и живље вршење друштвеног задатка у новој 
години бити од велике користи. За обавештавање о 
стању српеких народних школа и о свима просветним 
приликама појединих српеких крајева Главном је Од- 
бору служила, па и данас у многом погледу још служи 
преписка 6 родољубима 6 разних страна. Али ради 
тачнијег сазнања свега што му је потребно, ради што 
бољих упута за свој рад, који се сваким даном све 
више развија и разноврсније разграњава, Главном су 
Одбору добро дошли опробани радници, који ву или 
већ познати или се тачно могу упознати са свима 
згодама и незгодама појединих српских покрајина, уз 
то људи, у чије се родољубље не сумња. Таквим је 
људима Главни Одбор био вољан, кад му понуде своје 
услуге, пружити и материјалне помоћи, па и нешто 
награде за труд, који ће „Друштву Св. Саве“ от- 
ворити нове путове и олакшати му најтеже радове. 
6 тога је Главни Одбор само за ове услуге издао 
преко 4.000 динара, одобравајући поднете му понуде 
илији сам одређујући нарочите изасланике и пропи- 


ХХХ 


сујући у оба случаја и места, кроз која ваља про- 
путовати и програм за подношење извештаја. На тај 
начин Главни је Одбор добио пет ошпирних извештаја, 
б разних страна, пуних врло интересних и за потоњи 
рад поучних података, корисних обавештаја и умесних 
предлога. Ове што се у овим извештајима нађе као 
пажње достојно, Главни ће Одбор употребити како за 
најбоље нађе н урадити, колико му средетва буду до- 
пуштала, све што треба урадити, да се ма још за 
једну стопу ближе примакнемо високом и далеком циљу 
српекога родољубља. Међу тим не треба мислити да 
"се овим извештајима све дознало, све испитало пи како 
ваља оценило: српеки је народ у тако несрећним при- 
ликама за живот; српека је народност изложена то- 
ликим ударима и с истока и с југоистока, и са за- 
пада и с југозапада, да је данас правом родољубљу 
тешко и разазнати се у великој нам невољи, а то ли 
одмах погодити пут и начин, како да се у злу по- 
могнемо. И за упознавање зла и за његово уклањање 
треба много, врло много рада; много, врло много жр- 
тава, и личних и материјалних. — 

На завршетку овога, више летимичног и крат- 
ког, прегледа одборекота рада, нек ми је слободно 
замолити вас, господо и браћо, да се оцењујући 
овај рад, сетите прво тога, да су „Друштво Св. 
Саве“ и његов Главни Одбор навршили тек 17 ме- 
сеца од свога постанка, и друго тога, да су у овом 
одбору за то време радили људи, и ако пуни добре 
воље и одушевљени за свету ствар друштвену, ипак 
слаби, да сами савладају све тешкоће великога за- 


).0.9,4! 


датка и изврше све оно, што се годинама упорнога 
рада, огромним жртвама свију нас извршити може. 
(6 тога нећу неистину казати, ако у име својих дру- 
това речем: да смо готови одмах признати сваку своју 
потрешку ; да сме ради чути сваку, и најоштрију, кри- 
тику свога рада; да смо, на послетку, вољни, да с 
вама заједно и сами припомогнемо, да се што пре 
исправи све оно што није било добро, а предложи и 
усвоји све оно што се клони добру и напретку друштве- 
нога рада. Најдубље уверени да је напредак „Дру- 
штва (Св. Саве“ у исто време и напредак целога 
српскога народа, довикујемо вам: у суревњивој тежњи 
да нам Друштво добије што више радника, стече што 
више средстава, — договарајмо се данас и радимо ис- 
крено, братски, пријатељски, па ће нас наш свети учи- 
тељ, наш свети заштитник још више заволети и од сад 
нам још више помагати ! 


Скуп је и овај извештај пажљиво саслушао, и 
говорнику се одазвао са „живео“ 


Повле тога је г. Т. Марковић, [ благајник про- 


читао извештај о пмаовном стању Пови блатајнице 
за 1887. год. ~ 


ИЗВЕШТАЈ 


1. благајника главног одбора Друштва Св. Саве 
П. редовном главном скупу друштвеном, 
држаном на дан 17. Јануара 1888. године у Крагујевцу. 
(аи 
Господо ! 

Као главном блатајнику „Друштва Св. Саве“, дуж- 
ност ми је, да вам саопштим резултате прихода и рас- 
хода овога друштва до конца прошле год. И ма да 
сам на Ј. друштвоном екупу, држаном 25. Јануара 
1887. у Београду, већ изнео резултате друштвена, 
рада од дана његова засновања па до дана [. друш- 
твеног скупа, ипаћ ће мој данашњи извештај обухва- 
тити не само прошлу 1887. годину, нето све време 
друштвена рада од 26. Августа 1886. па до 1. Ја- 
нуара ов. год., а то б тога разлога, што је прошли 
друштвени скуп донео одлуку, да се 1. рачунска го- 
дина има рачунати од 26. Августа 1886. па до конца 
прошле године. 

„Друштво Ов. Саве“ насигурно броји много више 
чланова, но што ће овај мој извештај гласити. Узрок 
је томе тај, што има једна маса људи, који су се 
уписали за друштвене чланове, но који припадајуће 
улоге ни до конца прошле године нису положили; а 
сем ових, има много и таквих чланова, који су при- 


о Маи ко + = 
мућјс 7 


ПИ (Ва < Бри А 
| • ЈУ 


60 АД и 


хХхХХШ 


падајуће улоге истина положили, ну чији улози ни до 
1. Јануара ов. год. нису, од стране дотичних друш- 
твених пододбора и повереника, главној благајници у 
Београд послати. Сви ови чланови, чије улоге главна, 
блатајница није примила, нибу ни могли бити заве- 
дени у списак друштвених чланова код Главног Одбора. 
Разлог је томе просто тај, што благајник главног од- 
бора, као материјално одговорно лице за улоге свих 
заведених чланова, није могао заводити у приход 
друштвени и улоге оних чланова, које он Фактички 
није ни примио. Ово неколико речи напомињех ради 
објашњења, колико да се зн _ да су овим мојим из- 
вештајем обухваћени само они друштвени чланови, чије 
је улоге главна блатајница до 1. Јануара ове године 
примила. | 

Као што ћете из печатаног прегледа друштвеног 
стања видети, од целокупног броја упиваних друш- 
твених чланова примила је главна благајница у Бео- 
граду, до конца прошле године, припадајуће улоге за 
6.084 члана. Од ових су: 

1.444 утемељачи, 

4.598 редовни, и 

42 помагачи. 
1. Од чланова утемељача платили су: 


ПИНК нон 5.000 дин. 
ј МИ РИКИ ОВО 
Јев а о НЕ 
2 члана по 200 д. 4 Она 
170 члан. по 100. , Као 


3 члана по 75 , 225 0ни 


БРАСТВО 


У ИМА ИЛ ПУЖ МАН 


ХХХМ 
82 члана по 50 , 4.100. дин. 
1,184 ,„ 1о:26'%, 2 У О ОИ 
и од почесних уплата . . о И 


Свега улога од чл. утемељача 57.418 , 
11. Од редовних чланова платила су: 


1] члан ОВЕ 2 ин. 

Ја ИЦ 0 а0ла 

49 члана по .105Д. 490) ја 

8 чланова по 6, АН 

#5467 ПОМетО И О РА ЕР 5 

и од почесних уплата. . 82 Е 


Свега улога од редов. члан.  28.802,20 , 
11. Од чланова помагача платили 69: 
1 члан МИА а ал НАДА НЕ 
АНИ ИО ПА 82— , 
Свега улога од помат. чланова  8%50 , 
А света примљ. од свију чл. улога 81.099,70 , 
Сем чланскиг улога за непокретни фонд трим- 
љено је још: 
Од тестаменталних завештања 1.200 — дин, 
И од добровољних прилога Ооо Бан 
Свега: 2.578,25 , 
Сем чл. улога за покретни фонд примљено је: 
Од прихода који ву пали на раз- 
ним пододборским и др. забавама 5.885,45 ДИН. 
И од ситнијих прилога |. . 164 — , 
Свега : 5.549,45 , 
да покретни фонд добивено је још : 
Од интерева на новац друштвени 2.957,30 дин. 


2" У таљиА ЗР. 


ХХХУ 


За 12 књига „Вуковит песама“ — 24— дин. 
И од ажије на разне монете . 82: — 
Свега :  3.064,05 


Свега дакле целокупни. прихода било је 92.286, 45 


» 


» 


» 
А за све време друштвеног рада утрошено је: 
1. За административне трош- 

кове, у које долази: израда клишеја 

за слике у 1. књизи „Браства“ ; повез 

Вукових и друштвених књига; плата 

друштвеног момка; огрев и осветљење 

друштвеног стана ; поштарина на књиге, 

пиема и новчане аманете; разни ситни 

канцелар. прибори и трошкови, итд. 3.725,75 д. 
2. На друштвене цељи по доку- 


ментима . МАРКА ЕМ а ако еп Де и Иви 
3. За куповину књига. . . . 2.850— , 
4. На награде писцима . . . 495:—, 
5. На израду дипломе за чланове 

ПО РОИСљанО на т би поа ле и О От тн 
6. Потрошили друштвени подод- 

бори МА не а а 604,50 , 


и %. За ажију на злато за новац 
непокретног Фонда, који је у злату . 1.516,95 
Свега дакле утрошено — 25:128,9 

Кад се од горње суме целокупног 
ПРИ О ДЕА а а а мо ОВ би 
одбије укупна расходована сума у . . 25.128,95 

онда остаје на чисто друштв. капитала 
за 1. Јануар ове године. 67.157,50 


+ 
в 


» 


» 


~ ЗОРУ ЧУ 


ХХХМЛ 


Од ове суме — 60.286,25 Д. образују стални Фонд, 
који се према члану 4. друштвених правила не може 
трошити; а остатак од 6.871,%5 дин. долази у покретни 
Фонд, који друштву стоји на расположењу за трошење 
у текућој рачунекој години. 

Ова сума новаца налази се у овим монетама: 

1. По једној признаници Београдског Кредитног 
Завода 60.000 дин. у злату, а на име 38.000 на- 
полеондора по 20 дин.; 

2. По једној признаници Београдске Задруге за 
· међусобно помагање и штедњу 6.000 дин. у сребру, и 

8. У подручној благајници [ благајника Главног 
Одбора у сребру 1.157,50 дин. 

Сви рачуни Главног Одбора „Друштва Св. Саве“, 
од 26. Августа 1886. па до 31. Децембра 1887. за- 
кључно, прегледани ву од стране прегледача рачуна, 
који су према чл. 8. друштвених правила на 1. друш- 
твеном скупу изабрани, и нађени су за исправне. До- 
тични извештај поменутих рачунолепитача такође ће 
ве поштованом скупу прочитати и на одобрење поднети. 

Сем побројанога, налази се у подручној каси [ бла- 
тајника Главног дбора сума од динара 1.576,20, која 
је после закључених рачуна дошла и која ће се увести 
у књигу благајникову за текућу рачунску годину. — 

Та сума дошла је: 

1. Од друштвеног повереника М. Миљковића из 
Кремана (среза златибор.) за 10 редовних чланова по 
9 динара, — 50 дин. 

2. Од члана главног одбора Срете Ј. Стојковића 
из Минхена, за 10 редовних чланова по 9 д., — 50 дин. 


4 ПРО ДРЖИ МУ Па МИ у 
Ј а Пи) Кен 
4 3 


ХХХУП 


3. Из Параћина, за 1 утемељача 25 дин. и] 
редовног члана ђ дин. — 30 динара. 

4. Из иностранства, за 12 редовних по 2 дин., 
и 1 редовног 9 дин., — 69 динара. 

5. Од пододбора у В. Градишту: за 7 утеме- 
љача по 25 дин. и 26 редов. по 5 дин., И од др- 
жане забаве 1/1 ов. год. 187,15, — 492,!5, дин. 

6. Од пододбора у Александровцу: за 10 утеме- 
љача по 25 д., и 16 редовних чланова по 5 д., — 330 д. 

7. Од пододбора крагујевачког: за 4 утемељача 
по 25 дин., и 15 редови. чланова по 5 д., — 179 дин. 

8. Из вароши Београда : за 1 утемељача цео улог 
100 дин., за 9 утемељ. по 25 дин., и 11 редовних 
чланова по 5 дин., — 380 динара. 

(вета дакле по закључењу рачуна дошло је улога 
за 32 утемељача и 102 редовна члана. 

Завршујући овај свој извештај, молим поштовани 
окуп, да изволи саслушати извештај прегледача рачуна, 
о исправности друштв. рачуна за прошлих 16 месеци. 


Т Благајник главног одбора 
„Друштва Св. Саве“, 
Тих. Ј. Марковић. 


Члановима је за тим раздат печатан табеларни пре- 
глед, који се у овој књизи налази. А како ни један од 
рачунонепитача за ову годину није био на скупу, то је 
председник Главног Одбора умолио г. В. Рајковића, 
председника крагујевачког пододбора, да прочита из- 
вештај на прошлој екушштини изабраних рачуноис- 
питача. 

Он гласи: 


ХХХУШ 


Другом редовном главном снупу „Друштва (Св. Саве“ 


– — 


Изабрани од прошлогодишњег главног скупа за 
прегледаче рачуна, потписани имају чавт известити 
главни скуп, да ву прегледали рачуне „Друштва Ов. 
Саве“ за време од 24. Августа 1886. до 31. Децембра 
1887. год., и да ву их нашли исправне. 

Приходи, показани у прегледу имаовног стања 
друштвеног на дан 81. Децембра 1887. године, који 
Главни Одбор поднови данас екупу, изведени ву тачно 
по рачунским књигама, а еви расходи оправдани ву 
документима. - 

Имаовно втање „Друштва (Ов. Саве“ на дан 31. 
Децембра 1887. год. састојало се из: 

а) непокретног Фонда од динара 60.286,25 

0) покретног у о = 6.871,25 


Укупно динара 67.157,50, 


као што показује и преглед имаовног стања, а пошто 
су се уверили да ве овај капитал налазио : 

а) 60.000:— динара у злату код Београдског 
Кредитног Завода по једној 
признаници, 

о) 6.000:— „» у сребру код Београдске 
Задруге за међусобно по- 
матање и штедњу, опет по 
једној признаници, и 

ВЈ Ба „ у сребру, у подручној бла- 
гајници друштвеној 

укупно 67.157,50 динара, — потписанима је част пред- 


Ано личив"еан “+ 
А 


а ЧЛ У 7 аде Бе А ЗНАО ИО ЧАЈА ћи 
Бал а ЗА 


ХХХЕХ 


ложити главном скупу да изволи издати Главном Од- 
бору разрешницу за рачуне друштвене 04 об. Августа 
1896. до 31. Децембра 1887. године. 
10. Јануара 1888. год. 
у Београду. 
Пера Манојловић, 


Ник. Ђорђевић, 
Ј. Живадиновић. 


По прочитаноме, скуп је једногласно примио из- 
вештај и издао разрешницу | блатајнику на рачунима 
од 26. Августа 1886. год. до 1. Јануара 1888. год. 

После овога председник јо јавио скупу да се 
сваки, који има што да предложи, или за што да шта, 
обрати нарочитом одбору, у коме су: Љуб. Ковачевић, 
М. Веселиновић из Београда, 1 В. Рајковић и Ст. Чу- 
турило из Крагујевца. За тим су изабрани да овере 
записник овога скупа г. г. Љуб. Јовановић из Бео- 
града и От. Чутурило из Крагујевца. 

По свршеном овом раду председник је оознанио, 
да је на дневном реду бирање девет чланова у Г'лав- 
ном Одбору: седморице, који ву коцком иступили (а 
то су: г. г. Свет. Николајевић, председ., Ст. Каћанеки, 
потпреде. ; М. Милићевић, П. Татић, М. Веселиновић, 
Ср. Стојковић и 'Б. Козарац, чланови); једнога, који 
је премештајем престао бити члан (а то је: т. МА 
Маринковић, тајник) и једнога, који је умро (а то 
је: г. Ник. Стојановић, књижничар). 

После прочитане кандидационе листе Главног Од- 
бора скуп је решио, а председник је огласио, да бу 
за чланове Главног Одбора изабрани: г.г. Свет. Ни- 


Х. 


колајевић, М, Богићевић, Милов. Миленковић, Ранко 

Петровић, Милојко Веселиновић, Ђура Милијашевић, 

М. Ђ. Милићевић, М. Мијаиловић и Светозар Милојевић. 
Овим је [ састанак закључен. 


П Саетанак 

Отворен је истога дана, 17. Јан., у 3'/, ч. по подне. 

Г. Љуб. Ковачевић, члан Глав. Одбора прочитао 
је: [ телеграфске и 11 писмене поздраве друштвеном 
скупу из разних српеких крајева. Ови су поздрави пе- 
· чатани у додатку овом записнику. 

Скуп је изјавио захвалност свима, који су друштву 
честитали срећан рад. 

После прочитаних поздрава председник је јавио 
да је на реду бирање часништва у Главном Одбору. 
Скуп је одлучио, да сам Главни Одбор кандидује час- 
виштво. Кад је Главни Одбор свршио поверени му посао, 
председник је обзнанио часништво : председник г. Свет. 
Николајевић; потпредседник г. Мијаило Богићевић; 
1 тајник г. П. П. Ђорђевић, П тајник Н. ЕР. Поповић, 
Ш тајник г. Ранко Петровић; Т благајник г. Т. Мар- 
ковић, П олагајник Милов. Миленковић ; 1 књижничар 
т. М. Веселиновић, 1 књижничар г. Ђ, Милијашевић. 
Скуп је ову кандидацију примио већином гласова. 

да овим је председник кандидовао, а скуп усвојио, 
да прегледачи друштвених рачуна у 1888. години буду: 
т. г. Б. Вајсерт, П. Манојловић и Ј. Живадиновић. 

Прочитани су разни предлози, од којих су неки 
примљени, а неки остављени Главном Одбору да о њима 
води старање. Примљени су предлози: 1.) да се о 


ХШ 


већим празницима у цркви нови тас у корист касе 
„Друштва (Ов. Саве“; — 28.) да Главни Одбор може 
сам попуњавати упражњена места оних својих чланова 
који би престали бити чланови, било премештајем, 
било иначе, али да о том извести идући скуп; —- 
8.) да се договорно с пододборима и повереницима, 
у току године, реши, да ли да се главни скуп 
држи у Мају пили Јануару месецу; и — 4.) да се 
ПТ главном скупу поднесе предлог, да се из сталног 
друштвеног Фонда откупи известан број српских лу- 
трћских лозова. 

Завршујући рад ШП главног екупа „Друштва Св. 
Саве“ у 6 часова по подне, председник је захвалио 
свима члановима скупа, што ву са разних крајева Ср- 
бије дошли, те је скуп био тако многобројно похођен, 
да је било преко 300 чланова. 


18. Јануара, у 10 чавова пре подне, у новој 
цркви крагујевачкој, држан је помен помрлим члано- 
вима „Друштва бв. Саве“. При томе помену чинодеј- 
етвовало је 16 свештеника, које из вароши Крагујевца, 
а које од гостију, чланова друштвених, а г. протосинђел 
Фирмилијан изговорио је у цркви ову беседу: 


Ва име Оца и Сина ч Св. Духа. 

Под знамењем Божјег угодника, под именом пр- 
вог српеког просветитеља и највећег српског родољуба 
Св. Саве, ево нас, браћо, сакупљених и у дому Божјем, 
а око посмртпе воштанице, коју благодарни упалисмо за 
покој душа наших родољубивих чланова и приложника 


ХАН 


покојних: Ђуре Јанковића, Отеве Мијатовића, Борђа 
Хаџи-Николајевића и других. 

Поштовати Божје угоднике, уважавати народне 
родољубе и поновити се њиховим овековеченим именима, 
значи бити задахнут онаквим мислима, бити одушевљен 
онаквим осећањима и бити спреман на онаква пожр- 
твовања, каквима су ее одликовали и велики угодници 
или родољуби, које поштујемо. Покојни чланови и при- 
ложници друштва „Св. Саве“ посведочили су делом, 
да су збиља у томе смислу и поштовали првог врпског 
просветитеља, царевића, светот Немањића Саву. По- 
знавајући из светитељевих дела и његове мисли, осе- 
ћања и пожртвовања, они су се његовим врлинама и 
одушевили, па су друштву, које носи свето име Савино 
и које је поставило себи у задатак дела Свет. Саве, 
оставили ради бољитка народног, и то: Јанковић 4000, 
а Мијатовић и Николајевић по 600 динара. 

Може бити, моја побожна браћо, да вам ове суме, 
а према јевропеским капиталима, изгледају и доста мале, 
али те суме према главном капиталу друштва „Св. 
Саве“ нису мале. Ну ове суме значајне су за нас, кад 
се упореде с капиталима вличних нам друштава, Н. пр. 
кад се упореде св капиталом хрватеког друштва „Св. 
Јеронима“, који броји неколико стотина хиљада ди- 
нара; или с капиталом бугарског друштва „Ов. Ки- 
рила и Методија“, који има преко 2,000.000 динара ; 
или 6 капиталом грчког друштва „да распростирање 
науке“ који је још већи! Према овоме и према ка- 
питалу нашег друштва „Ов. Саве“, наши драги по- 
којници оставили су нашем друштву доста. Због тога 


ХхшЦ 


и јесте наша дужност, дљ се за покој њихових душа 
помолимо преблатом Спаситељу, те да се на покојне 
чланове угледају и друга браћа Срби, којима је Бог 
дао да и за свој народ могу шта учинити. 

Народ је, браћо, веома велика чињеница. У слави 
Француског народа поноси се и најсиромашнији Француз ; 
силом п величином руског народа поносит је и моћан 
и најмањи Рус, а славом немачког народа хвали 69 сваки 
Немац. Шу чиме ће данас да се хвале Немањини и 
Душанови потомци око Адрије и Велебитеких гора, 
око Струме и Витоша, око Вардара и Шарпланине, 
ово Фрушке и око Вршачких планина % Српеку је земљу 
природа обилато обдарила и дивно украсила. плодним 
планинама и богатим пољима, многим рекама и здравом 
климом, лепим народом и многим јунацима, али где су 
му индустрије и капитали, где бајонети јевропеких 
сила и наука славних народа“ Свега тога у Србина 
нема, колико би му у данашње време требало да има 
и колико је имати могао, да не беше Вука и Косова ! 
Још је само остала лепа српска вера и језик народни, 
обичаји и осећање, и те силе још спајају Србе и одр- 
жавају их у заједници; ну и њима прети оласност, те 
с тога их је друштво „Ов. Саве“ и узело под за- 
штиту. Истина, да се с овим најпречим патриотским 
радом одоцнило, али ће се ипак моћи доста и да уради, 
само ако Срби похитају у друштво „Св. Саве“, ако 
друштвени чланови буду вредни и заузимљиви око дру- 
штвене задаће, и ако друштво буде имало више чла- 
нова, Као што су били покојници, за чије се душе 
Богу и његовом угоднику Св. Сави молимо. 


ХШУ 


Побожна браћо! Век у коме живимо објавио је 
царство идеје народности. 'То царство већ је нашло 
и своје трофеје у слободи и уједињењу италијанског 
и немачког народа, и вамо још на Балкану ваџаји се 
чују, па и ако је п ту више пута развијана застава 
идеје народности, којој су овога века Срби први по- 
елужили и на њен олтар принели племениту и јуначку 
крв своју и тешким знојем очувано имање своје. Истина, 
да је из тих жртава поникла Краљевина српека, нуи 
она је само један део онога великомученичког и светог 
· тела, коме је ћивот на Ковову есакован и тек после 
Пет векова на Такову отворен, да му се потомци по- 
клоне и да ту погажену светињу ускрену. Воња бла- 
гоуханија из овога ћивота са Такова замирисала је по 
свима сриским земљама, по целом српеком народу, Боји 
је тиме мало живахнуо, али још главу слободно испра- 
вио није! Кадпоница тога ћивота, браћо Срби, остала 
је у рукама Краљевине српеке, и она треба опет да 
окади своју браћу Србе. Ну синови Краљевине и на- 
рочито чланови Друштва Св. Саве дужни су да при- 
несу тамјана у ову кадионицу, те да српска црква 
и српека школа, српска песма и ерпеки обичаји не 
остану у мраку и без мириса. Родољубиви покојници, за 
чије смо душе упалили данас воштаницу у храму 
Божјем, умалили су нешто својим милим и дратим на- 
следницима, али су за то пренели свој део тамјана на 
олтар српске идеје, дајући нам лепа примера, да се 
на њих угледамо, негујући у српским земљама просвету 
и народност, веру и обичаје, јер је у томе још сила 
и моћ наша, 


ХГУ 


Истина је, браћо, да историјска права једнога 
народа имају своју тежину и величину, али и исто- 
рици, као људи, бивају често пристрасни и греше, ла 
отуда и бива, да очување права једнога народа често 
зависи од пријатељетва неког другог народа, као што 
и срећа мнотих појединаца често зависи од њихових 
пријатеља. Због тога и јесте велика истина, да су 
света вера и лепи народни обичаји, живо осећање своје 
народности, свој језик и своја песма много јачи ослонац 
и много јаче јамство за једну народност. Ове важне 
чињенице сеједињавају браћу « браћом, стојећи на чвр- 
стом темељу и управљајући се по непогрешним зако- 
нима, те тако предају унуцима неповређено све оно, 
што су им дедови у аманет оставили. И српски народ 
има своје дедовеке особине, и српеком су народу из 
његове старе царевине остале: вера, славе, гусле, до- 
ламе, српски језик и разни обичаји, који су му за све 
време ропства и давали снаге за живот. На чување 
и неговање те снаге и наши су покојни родољубиви 
чланови оставили своја завештања, ну тиме су и целом 
Друштву Св. Саве оставили још веће дужности ста- 
рања о цељи и задаћи друштвеној. Велике су те дуж- 
ности, али су и цељи друштвене племените, свете, јер 
су за срећу Орбинову,а мило је и драго име Србин. 
Човек, а и Србин је човек, ходећи по земљи, за небо 
је створен; газећи по праху земаљском, за дивоте 
рајске одређен је; мучећи се за кору хлеба, за не- 
беске насладе постао је; а патећи се са здрављем, за 
вечност је намењен! Човек, а и Србин је човек, жи- 
већи у својој земљи, па као Србин, не смејући негде 


ХЕМ] 


ни као такав да се покаже, јесте влика и много веће 
слике, него што је Орбинова, јесте слика Бога све- 
могућег! Фа срећу те слико покојни наши чланови 
оставише своја завештања, а ми се, браћо, потрудимо, 
да и више таквих родољуба у Српетву стечемо, а у 
томе ће нам и Бог помоћи, јер прегаоцу Бог помаже 
и у вечно блаженство уводи све, који се за беднеи 
страдалнике старају. Спаситељ нам је казао да ко ми- 
лостињу даје, тај Богу узанма, па зато нека су 
благословене душе наших покојних чланова и при- 
ложника, који својим завештањима за своју бедну и 
страдалну браћу Богу позајмише, јер ће им Он то у 
своме вечном царетву вратити. 


18. Јануара 18838. г. 
Протосинвемл ЈРИРМИЛИЈАН. 


Водио записник 
Тајник, 


Н. Р. Поповић. 
Председник Главног одбора 
„Друштва Св. Саве“, 


Свет. Николајевић. 


Овај протокол ЈД главног скупа „Друштва Св. 
Саве“ оверавају екупштински повереници: 


Стево Чутурило, 
Љубомир Јовановић. 


ГЛАВНИ ОДБОР ДРУШТВА СВ. САВЕ 


а 


Председник, 
Светомир Николајевић, професор Вел. Школе. 
Потпредседник, 
Михаило Богићевић, министар грађевина. 
Тајници : 
[ Пера П. Ђорђевић, професор | беогр. гимназије, 


П Никола . Поповић, утитељ беогр. осн. школе, 
Ш Ранко Петровић, професор 1 беогр. гимназије. 


Благајници : 


Г Тихомиљ Ј. Марковић, трговац. 
П Милован Миленковић, трговац. 


Књижничари : 


Г Милојко Веселиновић, чиновник минист. војног, 
П Ђура Милијашевић, професор беогр. ниже гимназије. 


Чланови: 


Милан Ћ. Милићевић, библиотекар беогр. Нар. Библиот. 
Панта Срећковић, професор Велике Школе, 

Михаило В. Вујић, министар Финансије, 

Љубомир Новачевић, протесор Учитељске школе, 
Протосинђел Фирмилијан, професор Богословије, 
Светозар Милојевић, члан пореске управе, 

Ђока Миловановић, учитељ цртања у Вел. школи, 
Михаило Михаиловић, начелник рударског оделења, 
Алекса Илић, прота, председник беогр. конзисторије, 
Коста Штуменковић. трговац, 

Коста Петровић, учитељ осогр. осн, школе. 

Манојло Клидес, трговац. 


ХиМ 


ПРЕГЛЕД ИМАОВНОГ СТАЊА 


На дан 31. Де- 


ПРИМАЊЕ 


СТАЛНИ || ронд ва 
| Фонд _ | ТРОШЕЊЕ 
| ДИНАРА |ПР.. ДИНАРА |ПР. 


Наименовање 


ТЕКУЋИ БРОЈ 


|| | 
1! Улози чланова утемељача | 57.526 — | 
| а » редовних | | |23.220/20 
за АВА ~“ поматача || 8450 
4: Почасни улози чл. утемељ.. – 187 — зе 
5| ђ »  » редови. | 82 
6) Добровољни прилози и за- | | | 
| вештања преко 25 дин. | 2.57825 
7) Приходи од забава и ситни | | | 
| Прилози а ове | | 5.549 45 
8: Ажија на разне монете | 8205 
9 Интереси по А | 2.957/80 
10, Друштвене књиге . . | ЊЕ 24 
| ' 60.286/25 РАООНР 
| 1 Јануара 1888 г. Пренос | 60.286/25 6.87125 


Свега примљено за оба Фонда дин. 92.286,45 
Свега потрошено '. :. =. „“-· 29.128,;95 
Остаје рест динара – 67.157,50 


У Београду 81. Децембра 1887. год. 


о о му 


и ли ја 


ХИХ 
„ДРУШТВА СВЕТОГА САВЕ“ 
цембра 1887. год. 
ИЗДАВАЊЕ 

| 5 | | | 
| Ен | || СТАЛНИ | Фонд за 
| Наименовање | Фонд _ | тРошЕњЕ 
| 5 | | ји а ни 
|Е | | ДИНАРА Б | ДИНАРА |ПР. 
|| ла 
| 1) Административ. трошкови | | | 3.79575 

2: Издаци на друштв. цељи 18. 470 — 

8) Куповина књига | 2 .850 – 
| 4! Награде писцима | 495 — 
| 5) Ажије на злато 1516 
' 6) Трошкови и друш- | | | 
| твених | 60450 
| 4) Израда дипломе за чла 
| нове утемељаче 2.966/75 
| 8] Салдо. |- 6.812 
| | | 

| ТЕ о ВЕЛА 

| | 60.286/25) 82 .000 20 

|| | —— — 

|| | 


Б: 


БРАСГТВО П. 


тагајник главног одбора 
„Друштва Св. Саве“, 


Тих. Ј. Марковић 


ОПИСАК ДРУШТВЕНИХ ЧЛАНОВА 


који су своје улоге платили 


КРУЗИ | поматачи | Редовни чланови 

| = 55 = 55 | 

| СА улОГОМ Целе Фа |СА РАЗНИМ | 

|од 2 дин | о 05 УЛОЗИМА | 

|| || <о ===) | 

| = о о — | 

Округ Алексиначки | 135 "Саб дин. 1' 

„ _ Београдски | 126! 1 (ба бдин. 2! 

Варош Београд || 381) 241 11 | | 
Округ Ваљевеки || ПА А 
Врањски УМ ак 
„ _ Јагодински | 1 | 
Крагујевачки | 2о | 

Крајински | 289 ба 6 дин. 9 

Крушевачки 1 | | 

Књажевачки | 49 | | | 

„ Нишки 246 | | | 

Пиротеки | | 2581. | 

Подрински — | | 78 | | 

Пожаревачки | 977 | 

Руднички | | 106 | 

Смедеревски | саду, д.! 205 | 

Топлички | 59. | 
Ужички | 21075 | 
Црворечки — | 955 | | 

Чачански | 1564 985 Лорис о 
Шабачки ГОРАМА 

Ћупрћски | | 124 | || (Са 109, д.] | 

Иностранство | 5 896] 24 | ба јод. 1 

Укупно чланова | 49 4.546! 42. | 10 


Београд, 81. децембра 1887. год. 


„лава ава наља ин ИЗА елита ај 


Ш 


ПО ПОЈЕДИНИМ ОКРУЗИМА 


до 31 децембра 1887. 


Чланови утемељачи 


укупно 


| но 54124 | 205 А Ра 
УКУП ЕНИ МА АТА Арна ПКОАЗУ 
Уа 44 ле 55 | 5Е | 3= | ара Ре и 
185 | 28 | А. | 3 
128 | 53 3 | 5 
| | Са 5000 д. 1 
554 | 120. | 70 | 2 | 55 |ба аоба 1 2 
| 9 
198 | 58 | 
| | 101 
Пи БА Ман 2 А 8 41 
РОАН ИАВРД аи | НА | 69 
1 12 Ра 26 
246 | 107 | 14 64 
Ооо А 8 1 
| 78 | 9 | 2 73 
НСУЖАК Пиој | 99 
ЦИА БАРА а 4 | 54 
905 | 53 | 1 | 
| 59 | 10 | | | 58 
КАО бо 1 11 | 69 
КАЕБЕ | 491 КЕЛИ 41 
БА ЕА РАЈА НА АДАМА АИОРА ДЕ ПР 
4 | 14 Ма | МЕ 
с | | 58 
елавИ 38 | 56 | 13 |ба 206 1 | 
| 4.598 | 1.184 | 82 | 8 170 5 1444 


Из друштвених књига извео 1. благајник Главног Одбора 
„Друштва Св. Саве“, 


Тих. Ј. Марковић. г' 


ПОЗДРАВИ 
ДРУГОМ ГЛАВНОМ СКУПУ 
ДРУШТВА СВЕТОГА САВЕ 
17. Јануара 1888. 
У ЊНРАГУЈЕВЦУ. 


у 


Алексинац. — Љубав и слога у раду ка оства- 
рењу врпеке мисли нек вав прати. „Келе: 


Аранђео Дмитровић, Аврам Стаматовић, Петар 
Ј. Милошевић, учитељи. 


Аранђеловац. — жеља је свакога и истинскога 
Орбина, да се оствари идеја, ради које је образовано 
друштво Ов. Саве. Раскомадани Србин тражи лека 
Помозимо му, јер помоћи њему, значи помоћи самоме 
себи, — 

Срећан вам рад, браћо. 


Илија Павловић, Сретен М. Раковчић,. Љуба Попо- 
вић, Јован Јовановић, Милоји Велицки, Љуба Мили- 
војевић учитељи, Милан прота, Андро Савић свећеник, 
Мата Ђорђевић, Лука Комненовић, Ђорђе Урошевић, 
Младен Јовановић, Димитрије Скочарић, Јанко Пре- 
кић, Младен Андрић, Коста Јовановић апотекар, 
Антоније Дамњановић, Павле Михалачки, Панто 
Грујић, Андрија Војиновић, Тодор Бенџо, Здравко 
Рајковић, Јоца Поповић, Јовица Милентијевић. 


ЈИ 


Београд. — Најсветија и најузвишенија задаћа 
Светога Саве захтева и највише усталаштва и пожр- 
твовања. 

Жалим што не могах и сам доћи. 

Срећан и успешан рад! 

Др. Мих. В. Вујић. 


Београд. — Честитамо данашњи рад, желећи да 
тежње друштвене, исказане у старој престоници пи- 
томе Шумадије нађу одзива у целом Орпству и остваре 
лепе снове раскомаданога народа српекога. 

Живели Оветосавци ! 

Милов. Р. Маринковић, Паја Вуковић, Живан А. 


Радосављевић, Љуба Новаковић, поп Андрија Љу- 
бичић, Кузман Паштровић, Миша Мијанловић. 


Београд. — Срећан вам рад ! Нека се под еветим 
знамењем првога срџеког просветитеља у скоро сакупе 
растурена, збратиме разораћена и сроде разрођена сва 
врпека браћа, те да једним гласом захоре песму ује- 
дињењу целога српеког народа. 

Петар Петровић, прЕДАВАЧ ДРУГЕ БЕОГР. ГИМНАЗИЈЕ. 


Београд. — Нека би вам рад на духовном је- 
дињењу свеколиког Српетва био толико плодан, колико 
је пуно задахнут племенитим и стварним тежњама, 
којих сте ви светли у Српетву поборници. 
Милијашевић, Мих. Банковић, Димић, Ловчевић, 
Ранко, П. Михајловић, Радојкић, поп Таса Капетан- 
Спасић, Милан Петровић Обућина, Чађевић, А. Ми- 

лосављевић, М. Поповић, Мата Јовановић, 

Радосављевић. 


ПУ 


Београд. — Срећан вам рад! Не губите из вида 
слогу и једнодушну љубав, коју је проповедао и по- 
државао наш светитељ Сава. Не заборавите на осталу 
нашу браћу, која пиште испод туђег ига. 

Љубомир Божановић, Јован Алексијевић. 


Београд. — Желимо успешан рад на уједињењу 
Српетва. 
Војислав Бакић, управитељ УЧИТЕЉ. школе, „аза, 
Обрадовић, УПРАВИТЕЉ ВЕЖБАОНИЦЕ. 


Београд. — Свети задатак на срећу васцелог 
Српства срећно решили патриоти сршски на збору да- 


нашњем ! 
ЦРКВЕНА ПЕВАЧКА ДРУЖИНА Корнелије. 


Београд. — Поздрављамо скуп, желећи му ере- 
ћан рад. Шаљу поздравље : 
Поп Кивота, рабровски, поп Коста, крепољински. 


Београд. — Срећан рад! Напредак домовине и 
уједињење вавцелога Српства нека вам је водиља у 
вашем трудном послу. 

Мијанило М. Протић, учитељ. 


Београд. —- Срећан рад! Дао Бог, и друштво 
Ов. Саве под – бреновићима било оно Српству што и 
патрон (Св. Сава под Немањићима. 


Алимпије, АДВОКАТ, КРАЈИНСКИ ЧЛАН УТЕМЕЉАЧ: 


Београд. — Високо нека је подигнута застава, 
светитеља Саве, којој је војник сваки Србин, ма где 
он био и ма шта он био. Срећан рад нека је Савиним 


| 


војницима, који ће слогом и једнодушном мишљу до- 
вести, ако Бог да, под ту заставу и еве врпеке земље, 
као што данас доводи све ерпеке синове. 

Живко Анђелић, Стево Добривојевић, хдвокат, Јова 
Милановић, Васо Стефановић, К. Црногорац, Перо 
Николић, Мих. Спасојевић, адвокат, Вучко Стојано- 
вић, Свет. Анђелић, Настас Антоновић, Нов. Мађр- 
ковић, Мил. Браловић, Светозар Јанковић, љЉуб. 
Јаковљевић, А. Богић, Мијаило Стевановић, Мита 
Базрђан, Марко Антић, Дим. Димитријевић, Ђ. Хаџи- 
Новаковић, Данило Стефановић, Прока Јовановић, 

Панта Дробњак, Илија Хранисављевић. 


Београд. — За славу целокупног Српства, нек 
вам је срећан рад. Поздрав. 
Милица Цонићева, учитељица, Владимир: Цонић, 
Миодраг Протић, свР. ПРАВНИЦИ. 


Бела Паланка. — Честитамо вам свети рад. 
Дај боже, да ваш рад под мудром управом нашег 
Краља Милана [. уроди знаменитим плодом по цело 
Српетво, да оживи ева увенула врпека срећа, дау њима 
помоћу вашег светог рада проври слободна ерпека крв, 
да у некима оживи света мисао уједињења. Слава Св. 
Сави! Кивео краљ! Живело СОрпетво ! 
ПОТПРЕДСЕДНИК ПОДОДБОРА, Коста Стефановић. 


Битољ (Маћедонија). — Честитам искрено жељу 
друштву, данашњи празник. Живели сви! 
Лазар Дума, ПРОФЕСОР. 
Брза Паланка. 
У слози вашега рада 
Српска је нада, 


БМ 


Да се пробуде Српетву елаве 
Немањића Саве, 

Испод Мироча желе 

Да «Ф испуне српске жеље. 


Поздравље. 
Повереник Сима Михајловић, учитељ, УТЕМЕЉАЧ, ЈОВ. 
Јекић, шумар, чланови, Стеван Денић, Мита Ценић, 
Јанаћ Кузмановић, Наум Михајловић, Васа (. Ценић, 
Нанта Димитријевић, Љуба Петровић, Светозар Ми- 
лановић, Тоша Митровић. 


| Ваљево. — Честитамо рад. Желимо да уроди 
још бољим плодом. 
Пододбор. 


Ваљево. — Рад честитам. 
Коста Мојсиловић, македонац. 


Ваљево. — Срећан рад ! Бољу будућност на дику 
Српства желе 
Андријашевић, Јевтић, учитељи; Лазаревић, директор. 


Варварин. — На вав Српство погледа, дух Све- 
тога Саве над вама лебди. 
Срећан рад. 


Члан Стефан Димитријевић, учитељ. 


ТГ. Милановац. — Честитајући рад данашњега 
скупа, искрено му желимо да што пре оствари пле- 
мениту задаћу своју, радећи вазда на томе по при- 
меру светигеља Саве. — 

У име пододбора Гор. Милановачког 

Председник, Вуја Васић. 


УП 


Градиште. — Добра срећа Српству и срећан 
вам састанак, браћо ! 

Родољубље и мудрост Свет. Саве нек руководе 
екушштину у њеном светом раду: на спававању, про- 
освећењу и уједињењу васколиког Срлетва, па ће оба- 
вештени народ ерлеки прегнути свом енагом на тај 
велики посао, а Бог милостиви благословиће труде 
његове. Поздрав скупу од евију овдашњих чланова 
друштва. 

Пододбор. 

Д. Милановац. — Подржите име „Србин“ 
у Орпчади подјармљенога Српства. Не дајте да нас сра- 
моте цифре туђих школа у сртсеким местима. То се од 
вас очекује. | 
Чланови друштва: Јов. Стојановић, свештеник, Жив. 
Првуловић, Петар Јосимовић, учитељи, Ружица Вељ- 
ковићка, Милева Димитријевићева, учитељица, Лаза 
Владисављевић, Никола Михаиловић, Никола За- 
рић, Димитрије Зарић, Јован Димитријевић, Јован 
Боркан, Душан Ранковић, трговци, Јован Радовић, 
Раде Крајиновић, Коста Кончиновић, Ђока Јоси- 


мовић, Спасоје Ристић, Мијанло Стојановић, 
Мијаило Цокић., 


Жабаре. — Честитамо патриотеки рад! Нек Бог 
благослови, да се пдеја српска оствари. То желе: 
Поп Антоније и поп Мита. 


Ивањица. — Честитам рад друштва, са жељом 
да корисним плодом за све Орпетво уроди. 
Петар Стевановић. 


БУШ 


Књажевац. — Келимо вам срећан рад, слогу 
и споразум на корист Српству. 


Пододбор. 
Књажевац, — Нека вас у вашем племенитом 
раду руководи евагда мудрост и истрајност најваж- 
нијег по ерпетво Светитеља Саве. — Њеле : 


Јевта, Лазар, Никола, Драгољуб, свештеници, 
Вељић, Марковић. 


Књажевац. 


Заточници ерпеких жеља ! 

Драга браћо, ума веља, 

Покажите свету целом, 

Докажите речју, делом: 

Да је тако, к'о што рече Сава: 

„Само елога Орбина спасава“ ! 

у то име здраво, здраво! — 

Учинимо што је право: 

Да се спасе што се впасти може; 

0, Душанов, помози нам, Боже ! 
Јовановић. 


Краљево. — Браћо! Дај Боже да велика српска 
мисао, која вав данас искупи, прикупи и уједини све- 
колико Српетво. Сложно на том пољу. 

Пододбор краљевски. 


Краљево. -— Честитам вам данашњи за Српство 
користан рад. 
Петар Спасојевић, ТРГОВАЦ. 


|УЈР,4 


Крушевац. -— Нисмо могли учествовати на 
сњупу. Честатамо друштву рад. Дај Боже да својим 
радом користи Орпству и нашој драгој отаџбини. 

Алекса Петковић из масике, Светозар Станковић. 


Лесковац. — Поздрављајући данашњи скуп 
друштва (в. Саве, желимо да се његов рад крунише 
плодом јединетва, блоте и љубави у васцелом Српству. 
Живели ! 

Адамовић писар судски, Љуб. В. Недељковић 
ТЕЛЕГРАФИСТА, Кулић., 


Лесковац. — Срећан рад! Предлажемо да са- 
дања друштвена управа у ПЦ остане непромењена 
још за ову годину. 

ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА Милојевић. 


Минхен (Баварека). —— Остварење српске мисли 
потребује огромне жртве. Слава друштву, ком је на- 
мењен тако патриотеки рад! 

Чланови друштва. 

Неготин. = 

Да уроде знатним плодом 
И јединством и слободом 
Ваш договор, тежње ваше 
да васцело Српетво наше. 
Михаило Ризнић. 


Ниш. — Ордачно поздрављамо екупљене родо- 
љубе на збору, желећи да њихов рад у слози и братском 
споразуму уроди успесима за нашу народну ствар. 

| Епископ Димитрије. 


Ниш. — Срећан рад! Нека светлост вашег рада 
обасја све српске земље без разлике вере, да што пре 
дођемо до умног јединства, па ћемо брзо дочекати н 
политичко. 


Јан. Поповић професор, Шет. М. Николиђ, Ристић 
учитељ, Стојићевић. 


Ниш. — Не могући лично присуствовати на да- 
назшњем екупу, ми смо ипак мислима својим међу вама 
с искреном жељом, да је рад тога друштва све оби- 
латији и успешнији после сваког новог скупа; па као 
што се радујемо што је данашњи скуп у Милошевој, 
тако, и још више, желимо да који од доцнијих буде 
у Душановој престоници. У то име срећан вам рад ! 

Лазар Р. Петровић, Душан Валожић. 


Параћин. — Браћо ! Срећап вам рад ! 
Желим да заједнички ваш рад уроди богатим 
плодом на понос српекога имена и српске књиге. 


Председник општине Ружић. 


Параћин. — Светосавској браћи на дивану кли- 
чемо : срећан и благословен рад у корист васцелог 
Српства ! 

Сретен Тодоровић, Коста Хаџи-Видојковић БрЗОЈАВ- 
ници, Ђорђе Миросављевић књиговођа. 


Параћин. — Браћо! Срећан вам рад! Као чла- 
нови, желимо да нас све и на делу обузме плам нашег 
заштитника и просветиоца, јер ву очи целог Српства 
у нас упрте, а прегаоцу Бог помаже. 

Поп Зака, Софија учитељица. 


РРЧУЗУУЧ 


их! 


Пирот. — Честитамо вам рад овогодитшње скуп- 
штине са жељом да га договорно и братски довршите, 
са жељом да друштво (Св. Саве временом оствари ону 
велику мисао, „Уједињење раскомаланог Српства“. 


У ИМЕ ПОДОДБОРА, ПОТПРЕДСЕДНИК Босић. 


Пожаревац. — Поздрављамо данашњи скуп, са 
жељом да својим патриотским радом допринесе користи 
раскомаданом Српству, дапутем просвете унесе у сваки 
кутић Српства слободу и политичко јединство, и да сви 
скупа будемо нослоци велике српске идеје. 

Нинићева, Влашковићева, рендићева, учитељице. 


Пожаревац. — Честитајући састанак у срцу 
Шумадије, желео бих да друштво, не малакше на путу 
народног препорођаја. 

Јовановић. 

Ражањ. — (Срећан састанак српеких патриота ! 

Ваш рад нека уроди обилатим плодом по васцело 
Српетво : Да се раскомадано и потлачено Српетво ује- 
дини, и да се српека певма пева и слава слави, где 
год Србина има, под окриљем Светог Саве, а под ви- 
тешком заставом нашег омиљеног Краља Милана првог. 
Живело Српетво ! 

ПРЕДСЕДНИК пододворА Ђока Брачинац, игуман Данило, 
Милан Марковић, ере Ђорђе Милетић, Таса Дими- 
тријевић, Живота Дахјановић, Ђорђе Димитријевић, 
Јован Крстић, Јеврем Милосављевић, Александар 
Стефановић, Радосав Ракић, Павле Милетић, Лазар 
Поповић, Драга Живковићева, Станија Нешићева, 
Јелисавета Јанковићева, Милан М. Брачинац, Ма. 
нојло Ивковић, Свет. Јовановић, Живко Петровић. 


ОХИ 


Рашка — Честита скупи рад српских родољуба 
Пододбор. 


Рашка. — Срећан рад ! 
СОложно само, па ће све бити. 
Лазар Брачинац ТЕЛЕГРАФИСТ. 


Рашка. — Срећан рад. 
Желимо да уроди корисним плодом по цело Српетво. 


ПовеРЕнИЦИ : Иво Марковић, Милутин Радоњић. 


Рековац. — У име пододбора друштва (Св. Саве 
за срез левачки честитам рад П главне скупштине 
друштва Ов. Саве, са жељом да друштво у најско- 
ријем времену постигне своју постављену мету за свету 
српеку ствар. 

ПРЕДСЕДНИК ПОДОДБОРА Јов. Шоповић. 


Сурдулица. — Поздрављамо скуп чланова Св. 
Саве, са пламеном жељом: да се рад им крунише ује- 
дињењем евих Срба на славу српског рода и имена. 


ПРЕДСЕДНИК пододБоРА Радул Илић и Ружић, поп Вељко 
Качаревић, Арса М. Грбић писар општине, Димитр. 
Ј. Вељковић, Коста Стевановић, Алекса Б. Ђорђе- 
вић учитељ, Џбавко Кучпарић учитељ; поп Манаесије 
Поповић, Коле Јањевић трг., Коста Поповић свеште- 
ник, Величко Божиловић тежак, Тома Михајловић 
СВЕШТЕНИК, Лазар Момчило ић, Стојан Момчиловић, 
Манојло Тавић, Аритон Јанковић, Маринко Стан- 
ковић, Арса Митић, Васиљко Трајковић, Коста Ан- 
тић, Алекса Јанковић, Јордан Вељковић, 
Аритон Костић, 


и А 4 


| 
| 
| 
| 
| 
| 
| 
| 
; 
| 


иХШ 


Топола. — Честитамо рад! Кеелимо да друштво 
Ов. Саве, негујући братску љубав пи слогу, с највећим 
патриотизмом послужи великој идеји Српства. Њивели ! 
У име свију чланова пододбора друштва Св. Саве, 


Председник Јован Петровић. 


Трстеник. — Стожер, слава, спас, светитељ Сава 
сјединиће Србе са свих страна. Окупљајмо се, Срби ! 


Сава Савић. 


Трстеник. — Због изненадних неприлика нисмо 
могли доћи. Келимо вам срећан рад. 


Сава Николетић, Стојан Здравковић, 


Трстеник. — Узновећи данас у царској задуж- 
бини царице Милице, Љубостињи топле молитве Богу 
за благостање и величије српског народа и краља, и 
за сјајан успех и напредак хуманитарнога друштва 
Св. Саве, — свесрдно поздрављамо данашњи свечани 
скуп друштва Светосавског у престоници великога Ми- 
лоша, са искреним жељама и благословима: да братски 
договор и слошки рад збора допрннесе огромне ко- 
ристи свему српском народу и његовој великој идеји, 
и да друштво родољубивим радом стече признање и 
уважење васцелога хуманога света. 


Епископ жички Никанор. 


Трстеник. — Не могу доћи. Имам госта. Срећан 
вам рад ! | 


Венијамин и Максим АРХИМАНДРИТИ. 


иХТУ 


Уб. — Пододбор друштва Ов. Саве на Убу жели 
другој главној екушштини друштвеној срећан и сложан 
рад на понос Српетва. 

Председник пододворА В. Јанковић, БЛАГАЈНИК 

Б. Спасојевић. 

Ужице. — Честитајући данашњи рад, желимо да 
ве наше друштво још већма развије и унапреди, а да, 
радећи живо на одржању и јачању евих оних врлина 
народеких, које су биле најјачи бедем народне мисли 
и тежње, — верно изврши свој узвишени и родољу- 
биви задатак. — Слава трудбеницима око постигнућа 
друштвеног циља ! | 
ПРЕДСЕДНИК УЖИЧКОГ ПОДОДБОРА Јањо Манојловић, про- 
ФЕСОР; ПОТПРЕДСЕДНИК Јово Видојевић трговац ; БЛАГАЈНИК 
Милић Кнежевић трговац; деловођа Урош Благојевић 
УЧИТЕЉ ; ЧЛАНОВИ ПОДОДБОРА Добро Ружић ПРОФЕСОР , 


Срето Поповић предавач, Јово Борисвављевић, Марко 
Вуловић и Никола Илић трговци. 


Чачак. — Честитамо скупу племенити рад, који 
ве клони напретку Српства и остварењу велике српске 
мисли, и желимо да и од еваког Србина ова узвишена 
мисао буде онако ехваћена, како ју је ехватио и вр- 
шио велики патриота и просветитељ наш Свети Сава, 
те да тако друштво Светог Саве ускори Орбину срећ- 
није дане. 
свет. Бркић начелник, М. Ђ. Радосављевић прота, Васа 
Филиповић, Т. Поповић свешт., бибин Ђорић, Ђ. 
Врбавац, Ранко Лукић, Р. Николић, Савко М. Фи- 
липовић, Влад. Антонијевић, Миливоје Јанковић, 
М. Милијановић, А. М. Станојевић, поп Љуба Ву- 

ковић, Сима Тројановић, 


> 
ле ~. 


ВИДЕ о и ВА 
(ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОТА. ИЗ РО РАТЕЈА ОД ЖИЛ ЛЕГУ) 


по... 


Зид, висок три метра, ограђује на четврт миље 
један парк који припада некаквом старом властелин- 
ском двору. Запуштени парк већ је задивљао; двор 
се у пола срушио; у почетку овога века ово имање 
беше продато неком војном лиеранту, Који та опет 
продаде не знам коме другом. 

У још читавом делу двора и у цркви сад се 
држи храна. У старим споредним зградама још по 
одавно наместио се закупац имања 6 породицом. 

Прошле године одох у Лини Ларен, да прове- 
дем лето код једнога пријатеља који имађаше убаву 
пољску кућу на пушкомет од ових развалина. Једнога, 
вечера извучем се из друштва, не казујући никоме 
куда ћу. Хтео сам уживати, тледајући стари замак 
при овветљењу пуне месечине. 

И доиста је тај призор пун чара: чини ти се, 
да си у неком месту из вилиних прича. Осећах се и 
очаран и збуњен, сам самцит, пред овим дивом из ста- 
рих времена који је видео толико и толико ! 


БРАСТВО ПЦ 1 


(ај а сеа њрне 


[45] 


Оклоним се у сенку од једне кулице, и седох на 
некакав комад од покваренога олука који личаше на 
некакву шимеру. 

Тада, у мртвој тишини која ме окружаваше, ја се 
пустих у мисли, и пред очи ми изађе давна прошлост 
пуна славних бојева. Ја гледах оне племените људе, који 
за једну мисао, за лепе очи, за „да“ или„не“, лише сво- 
ју крв, гинуше јуначки за свога краља и за своју госпођу. 

Они беху храбри, неустрашни, честити, луди нај- 
после у јунаштву; али колико је племенита пи лепа 
лудост која их вођаше у дичну емрт на пољу борбе ! 

У том чух неки шум близу мене; за тим, на 
један пут, епазих неке људе, које одмах не могох 
добро разликовати. То беху деца, а иду све по двоје 
и ћуте. Набројих око двадесет. Било је и врло ма- | 
лих, тек да им може бити шеет година. Било је ве- | 
ликачких, који могоше имати до тринаест година. Пред 
њима видех једнога старца, који имађаше војничку 
медаљу. да њима иду неколико жена и људи из места. 

Куда ће овај свет, каким (се послом упутио у ово 
доба и на овом месту! | 

На један пут они стадоше близу мене, окренувши | 
ве зиду,0 ком вам говорих у почетку. Зид нема ни- | 
чега особитога. Испрекао је на много места, овде онде 
пружају се бршљан и вињага, и увенчавају његову | 
главу која је оседела од времена. То је вечита освета, 
живота разору и смрти! 

Међу тим, сви скидоше капе пред зидом, а жене 
Елекоше. Човек који је водио ову чету изађе мало 
напред, и поче говорити. 


а. 


о 


Рећи ћу вам у кратко, шта је говорио; али 
рука ми нешто дриће, и ја не видим добро слова. 
Душе ми, као да су ми и очи влажне. Треба да 
опростите, ако вам не испричам добро догађај, пун 
величанствености и простоте. 

Најпре да вам кажем, да је онај старац сеоски 
учитељ, а деца његови ђаци. За време рата учитељ 
је добио допуштење, да иде на војску. Отуда се вра- 
тио е медаљом, која је на прсима његовим нашла места 
после прускота зрна. Чим се мир учини, учитељ се 
прихвати своје мале школе у Лини Ларен, где су га, 
то можете мислити, сви волели и поштовали, 

Дакле, овако од прилике говораше тај човек : 

„Децо, као сваке године, тако смо и сад дошли, 
да на данашњи дан урадимо што смо дужни нашој 
Отаџбини. Ми долазимо поклонити се непознатом ју- 
наку Француске земље, Пјеру Миру. Ви знате шта 
је било. Пјер Миру беше дечак од дванаест година, 
кад нашу отаџбину сколише Пруси. 30. Августа 1870. 
дође једна уланска регимента у Лини Ларен. То беше 
предводница непријатељске војске. 

Требало је истога часа однети глас нашима, који 
беху на две миље одавде, у Кланшфонтену. Немци 
подозреваху, и бејаху опколили село, да нико не изађе, 
Онда кмет, г. Реми, нађе Пјера Миру и рече ну: — 

„Цјере, хоћеш ли да спасеш војску Француску ' 

— Хоћу! господине кмете. 

— Е онда идии нађи ђенерала К...., у Кланш- 
Фонтену, реци му од моје стране ово,“ И кмет му 

1» 


исказа поруку, које је остала тајна између њега и 
детета, али која беше врло важна. 

За тим га пољуби. 

„Пази, да те не ухвате, убиће те. 

— Знам, одговори Пјер. Ако и ухвате, не бојте 
ве. Шре ћу сам себи одгристи језик, него проказати 
нашу тајну! 

Пјер оде поигравајући као безбрижно ђаче. Тако 
дође до на крај села, а кад се дохвати чистине, он 
наже трчати. На несрећу, издајица има свуда: нека- 
ква жена, рђа, беше чула разговор, и оде те јави 
пруском старешини, који одмах нареди потеру. 

Потерници осуше пуцати за Пјером, али га не 
погодише. Тада послаше коњанике, који три часа тр- 
чаху и тражаху, па га најпосле нађоше у високом 
трњу у пољу. 

На скоро га доведоше у село. Били су га ве- 
зали за коњеко седло, толико се одупирао неприја- 
тељу. Они све, људи, бојаху од овога детета ! 

Беше једанаест часова пре подне. Пред пуков- 
ником Пјер не хте проказати поруку, коју му даде 
кмет. Пуковник му остави дан за промишљање, опо- 
менувши га, да ће у вече бити стрељан, ако не искаже. 
Цјер одговори, да неће ништа рећи, ако ће га и 
одмах ; убити. 

У вече, у десет часова, Пјера доведоте овде, 
везаше уз овај зид, и стрељаше! 


Они не смедоше учинити злочинство на дану... 


Данас је 90. Август, десет часова у вече, а ово 
је место где Шер погибе за Отаџбину. Дај да по- 


сл 


новимо свечану заклетву, којом су се до вада закли- 
њали еви ваши старији другови, и која ће се понављати 
до дана освете.“ 

Тада учитељ изговори ову заклетву: 

„Пјере Миру, заклињем се, да ћу као и ти 
погинути за Отаџбину, кад буде време.“ 

да тим позиваше ученике све једнога по једнога. 
Свако дете ступаше мало напред, и подижући ручицу 
према зиду говораше: „ФЗаклињем се.“ Ови, сви, и 
они најмањи од шест година, сви се заклињаху. 

Учитељ приђе последњи, и подигнувши руку рече: 

— „Пјере Миру, заклињем се, да ћу као ити 
погинути за Отаџбину, кад буде, време.“ 

Ох, кад се овако куне овај старац, који је на 
делу посведочио евоју храброст, кад се он куне да 
ће погинути онако ието, као и оно дете од дванаест 
година — бадава, толико чврстине нема код мене, 
вузе ми се завртеше у очима, прокапаше и полише 
образе ! 

У том се журно примаче једна сељанка, сва у 
црнини. Ја сам после дознао, да јој је пре овам дана 
умро муж, и да је тек јуче добила глас, да јој је 
најстарији син погинуо у Тонкину. 

— „А моје дете, господине учитељу, зашто и 
њега нисте позвали као друге“ 

Доиста један великачак дечко од тринавет година 
беше остао сам. Он плакаше.... Шта ли он то беше 
скривио, те да овако јавно буде каштигован' Он нв 
разумеваше.... 


Овај двојни јад, што за једну недељу дана за- 
деси кукавну мајку, беше поплашио учитеља... Ота- 
рац није смео позвати дечка. А после, тај дечко, то 
је сада јединац удовичин ! 

Тада мајка узе дете за руку, доведе га до зида, 
и подигнувши сама руку, да му пример да, рече: 
„закуни се!“ 

А Клод Фукије, снажним главом, из пуне душе 
малога Француза, Кликну : 

— „Факлињем бе!“ 


Витезови, оклопници, јунаци давних времена, 
трофови и барони, војводе и кнежеви, сви ви, преци 
наши славни, пробудите се из мртвога сна и погледајте : 

То ве деца Францускога народа заклињу да ће 
мрети п мру за Отаџбину ! 


А, 


(Из 2. броја „Просветнога Гласника“ за год. 1888., где 
се ова причица, као и у Француском изворнику, зове „Зид«“.) 


; 
и: 
Ја 


РС ДОБИ 


Српеки народни обичајо Тројичину дна. 


— + =—— 


Од главнијих еветковина, које Срби за време 
свога многобоштва приређиваху својим боговима, беше 
и летња светковина богињи Лади и богу Љељу. 
Многе од тих светковина су се и дан дањи задржале 
код нашег народа, и ако немају никаквог религиоз- 
ног хришћанског значаја; њих данас називамо народ- 
ним обичајима. Један од таквих обичаја јесу и „Кра- 
љице“, које се светкују у већем делу источних крајева 
наше домовине. 

Ја ћу овде изнети опис овога обичаја, како се 
он светкује у Подунављу округа пожаревачког, у срезу 
толубачком. 


При овом обичају суделују осам девојака, од 
којих две престављају жраљеве, а четири певају, и 
то: две певају, а две отпевају. Седма пак од тих 
девојака, и то средње величине, преставља краљицу, 
а осма, најмања, преставља краљичину дворкињу. Кра- 
љеви морају бити високе, снажне и угледне девојке 
и неуморне у игрању. А певачице треба да буду 
једнаке висине и гласовима да 68 слажу. 


Одело у које се облаче при вршењу овога оби- 
чаја овако је: девојке, што престављају краљеве 
имају на глави венац, а спреда пауново перо и ко- 
виља, што преставља перјаницу. Низ леђа спусте три 
траке (пантљике): плаву, црвену (алену) и зелену. 
На крајеве крајњих трака међу прапорац, а на средњу 
стари новац. да што баш ове боје морају бити, не 
знам, а п жене, које су ми овај обичај тумачиле и 
песме казивале, не знају. Ну по свој прилици мора 
имати каквог значаја, пошто увек мећу траке у ова- 
ким бојама. Преко првију прекрсте прво широке тка- 
нице (нарочито за то израђене), а преко њих уже (и 
то онако, као што ђакони прекрштају „орар“ при 
служби); за тим испод тканица провуку на прва убрув, 
лепо израћен тако, да крајеви лево и десно висе, а 
тако исто и на леђима. Остраг место задње прегаче 
мећу три лепо израђена убрува неједнаке дужине, 
уберу их итако наместе, да је доњи најдужи. (Задњу 
прегачу носе само жене и зову је поднитом.) Спреда 
опашу полусвилену или свилену прегачу, која се само 
приликом овог обичаја опасује и коју зову лекетов. 
У десној руци држе везену мараму којом је увијен 
балчак од јатагана. Оне дево ке што певају обуку 
се у обично сељачко одело. Место задње прегаче имају 
такође свилене или полусвилене прегаче, коју футом 
зову; а спреда обичне сељачке прегаче. Низ леђа 
имају такође као и краљеви три траке истих боја. 
Тако исто је обучена и дворкиња. Девојка пак, што 
преставља краљицу, обучена је као и девојке што 
певају, само што је убрусом забуљена. 


- 


. 


Све ове ствари, као: лекетов, Фута, јатагани, 
пауново перо, пошто је то реткост на селима, чувају 
се као какав аманет. 

Кад се већ обукла и спремила ова мала дру- 
жина девојака, онда се крене од краљичине куће, по- 
што је ту одиграла и отпевала неколико песама. ( 
њом увек иде и једна жена, која добро зна песме, 
које се певају, те им казује. Идући тако од куће до 
куће, почевши од кметове, певају песме које ћу ниже 
побројити, и то тако, да у свакој кући, познавајући 
добро домаћина и његову чељад, певају онаке песме, 
какве тим лицима доликују. Таких песама има преко 
педесет; ја сам покупио 42, а потрудићу ве да и 
остале покупим и као додатак овима придам. 


Идући кроза село, певају ове песме: 


а.) Са љељо. 


1) Од двора до двора, Ал' не завезује, 
Од двора, до двора, Ал' не завезује 
љбљо ! Те жуте жутице; 
Те до перивоја. У) Те жуте жутице 
Ран перивој цвета И криве косице. 
2) Дево, девојкињо, На трећем цветала; 
Бела перунико ! На трећем цветала, 
На два дела расла, У воду капала ; 


Ж) Овако се пева сваки стих код свију песама што се 


певају с припевком уљељо,« 


10 


У воду капала, У чаши е' напио ; 
Вода мирисала ; У чаши е' напио, 
Вода мприсала, — Па се разболио. 


6.) Са ладо. 


3) Ми идемо преко села, ладо, ладо 
Ми идемо преко села, ладо; У) 
Облачина преко неба. 

Прстен паде из облака. 

На шта паде На чист паде; 
На јунака нежењена, 

На јунака из облака. 


Кад стигну пред двор, тадљ домаћица изнесе 
столицу, на коју седне „краљица“, а дворкиња стане 
више ње. Краљеви етану еупрот један другоме тако, 
да „краљица“ буде између њих ; и машући јатаганима, 
држећи руку хоризонтално и крећући је из корена, 
играју и мењају места, а девојке што певају стоје 
ва стране и отпевају прво овај стих: „Ој убава млада 
момо, ладо!“ Па онда почну певати песме, као што 
вам напред напоменуо, које доликују домаћину, до- 
маћици и кућној чељади. 


Ево тих песама, које се певају приликом овог 
обичаја : 


Ж) Овако се певају свака два реда. 


МА нат 
Њ Ба 


РИТЕР > ГРУЊЕ-- > >  уфју . "" „о 


о ви ве а о МБ и ИЗА 


11 


Т. Младићу ожењену 


Са ладо. 


1) Марко вије коло девојачко, ладо, “) 
Марко вије, а љуба га кара. =“) 
Марко љуби по тихо говори: 

„Не карај ме, моја верна љубо; 
Још ме мило, коло да извијам 

И мило ме, песме да попевам. 
Девојачка душа мирисава, 

Ка' "но дуња око Михољ-дана, 
Ка' но здравац око Ђурђев-дана.“ 


П. Момку 


да) (СОРфА Љее 05 


1) Разболе се младо, >=“) Данаске казати ' 
Младо нежењено; Ви сазов'те, сејо, 
Разболе се младо Четири столара; 

На мајчиној руци, Саградите, сејо, 
Па дозивље младо ·" Сандук « троја врата. 
Своју милу сеју. Ископајте, сејо, 
„Чујеш ли ме, мила, Раку на сокаку, 
Мила моја сејо! Посадите, сејо, 
Шта ћу теби, сејо, Ружу чело главе; 

#) Овако сваки ред, ито код свију песама што се пе- 


вају са уладо." 
ЖЖ) Грди. 


ЖжУ) Види примедбу на страни: 9-ој. 


2 


Изведите воду Трећа врата, сејо, 
Украј мојих ногу. Девојке нек жале; 
Једна врата, сејо, Воду нека пију, 
Сеја нзк ме гледа; Ружу нека беру ! 
Друга врата, сејо, Ружа нек: мирише, 
Мајка нек ме гледа; Оне нек: уздишу !“ 

2) Царе, царевићу, Коња да ти дамо; 
Царево колено ! Ако л' сабљу немаш, 
Царе, царевићу, Сабљу да ти дамо; 
Што «, младо, не Ако л мому немаш, 

жениш Мому да ти дамо; 
Што « младо не Мому да ти дамо, 
жениш ' Нашу коловођу; 
Је ли коња немаш ' Ја ли коловођћу, 
Је ли коња немаш, Ја л' до коловође ; 
Је ли сабљу немаш Ја л' до коловође, 
Је ли сабљу немаш Ја л' два од певача; 
Или мому немаш ' Ја л' два од певача 
Ако л' коња немаш, Или оба краља. 

8) Благо теби, соколе, Станка Подунавка 
Је л' ти јесен иде ' Много дара носи, 
Је л' ти јесен иде, Много дара носи, 
Ваља да те жене. Мало вина пије; 
Ваља да те жене Бела Поморавка 
Станком Подунавком ; Мало дара носи, 
Станком Подунавком, Мало дара нос, 


Белом Поморавком. Много вина пије. 


ПРНРРФРЕР 7 ду ЛАА 


13 


0.) Са ладо. 


1) Захвали се младо нежењено, 
Да испроси на далек> девојку. 
Што је рек'о, то је ватворио. 
Варала га из села девојка: 
„Тако м' Бога, младо нежењено ! 
Посечен ти зелен бор на делу, 
Усахнула вода у ливади, 
Умрла ти на далек) девојка.“ 
Муч' не лажи, из села девојко! 
Да је мени зелен бор посечен, 
Мени би се иверје белило; 

Да је мени вода усахнула, 
Мени би се ливада црнела; 
Да је мени девојка умрла, 
Мен' би често шуре доходиле, 
Ката ') петке и недеље младе.“ 


2) „Сив соколе, где ћемо на конак,“ — 
„Мило драго, где је теби воља.“ — 
„Мен' је воља код Ђурђа на конак. 
У Ђурђа су три добре девојке ; 
Једна ће ми коња прихватити, 

Друга ће ми сабљу отпасати, 
А. трећа ће вечеру положит'.“ 


1 
| Реч «ката» може овде значити «сваког», а може бити 
« , 
значи и «чисти од грчке речи натис. 


14 


1) 


8) 


1) 


ШП. Детету 


Са ладо: 


Мајка Ристи кошуљу резала, 
На црквенска врата измерила, 
Са иконе веза зачињала, 

Са иконе, са свеца Николе. 


Дуну ветар са истока, ~) 
Те довеја врана коња, 

И на коњу бојно седло, 

А на седлу мушко чедо; 
На глави му самур калпак, 
На калпаку кита здравца. 
Здраво мајци оно било ! 


ТУ. Девојци 


а.) са ладо. 


Гори са горама чарним, ладо, 
У те горе никог нема, 

Само једна ливада зелена; 

У ливади нигде никог нема, 
До раз једна убава девојка; 
Туна пасу неки врани коњи. 
Девојка је косе расплетала, 


ж) Два пут «Ладо.» 


Мона 


Сапињала оне вране коње. 

То се чудо чак до цара чуло; 
Цар ми прати два лака јунака : 
„Ид'те, ид'те у гору зелену, 
Извидите убаву девојку: 

Је л' истина што људи говоре. 
Понеепте бича понајдужа; 
Премерите косу девојачку. 

Ако л' кова дужа бича буде, 
Та девојка за цара нек' иде; 
Ако л' кова равна бичу буде, 
Та девојка за царева сина,“ 


2) Танко поје Тадија девојка, 
Танко поје, далеко се чује: 
„Дај ми, Боже, очи соколове, 
Још ка томе крила лабудова, 

Да прелетим на тихо Дунаво, 

Да ја видим, где ми војска лежи, 
Да изберем најбољег јунака, 

Кој: не пије вина ни ракије 

И не пуши љутице дувана, 

Коме поје славје“) на колену.“ 
Што је рекла, све се сатворило: 
Прелетела на тај тихи Дунав, 
Изабрала најбољег јунака, 


#) Славуј. 


4) 


Кој: не пије вина ни ракије 
И не пуши љутице дувана, 
Коме поје славје на Болену. 


Лице бели дилбер Анђелија, 
Лице бели на горњем кладенцу. 
Туд проходе ти млади трговци, 
Па гледају дилбер Анђелију, 
Гледају је, па тихо говоре: 
„Не бел' лице, дилбер Анђелије, 
Твоје лице без сапуна бело; 
Побише се по граду делије 
И сам царе у столу седећи.“ 


Пошетало чедо материно, 

По градини, по бабиној башти, 
На њему је рухо скупоцено. 
Туд проходе ти Грпи трговци, 
„Дај алвалук, чедо материно, 
Дај алвалук на то твоје рухо.“ 
Још говори чедо материно: 
„БЂабо дао, кад је куповао, 
Бабо дао два акова вина 

И дао је препечен' ракије.“ 


Џелен ми се прелелеја ~) 
Преко плота у градини. 
Није био струк селена, 
Већ девојка косу плете; 
Косу плете, брацу буди: 
„Дитни ми се, мили брадо ! 
Отиде ти сиво стадо, 
Небројено немерено.“ — 
„Нека иде, мила сејо, 
Пред њиме је свети Петар, 
Свети Петар и Никола, — 
Пребројиће, премериће.“ 


МЕ 6) Шта се бели у ливади, 

Д Ја л' је јагла јагличица ' 
„Није јатла јагличица, 
Већ мајчина девојчица. 
чЊива мајци она била, 
Кад је мајка њу родила !“ 


(4 


БУ 


Зна 4 мај 5 лан аранасвећ 5 => 


је ") Сеја сеју опавује, 

о У недра јој потледује: 

„Мила сејо, шта ти ј у недара %“ — 
„У недара јарко сунце, 

А на челу јасан месец, | 2, 
А по поли ситна звезда. 


ж) Два пут „Ладо» у овима трима песмама. 


БРАСРВО П Х 9 


06.) са љељо. 


1) Мајка Грунку плете, 
Па Грунки говори: 
„Грунко, мила ћерко; 
Што би лепа била, 


2) Като, чисто злато, 
Не ходи убаво! 
Не ходи убаво, 
Не нови гиздаво! 
Разболе се Јова 
На те гледајући; 


3) Лепо поје елавје 
Иза горе чарне; 
Лепше му девојка 
Из кола отпева: 
„Чујем, чујем, елавје, 


Ал' не смем од мајке. 


Причекај ме. славје, 


Што би лепа била 
За краљем краљица; 
да краљем краљица, 
За баном баница.“ 


На те гледајући 

И на те мислећи; 

Где те чује, поручује, 
ладо 

Где те сретне, намигује, 
ладо. 


Док ми мајка зађе, 
Пратићу ти, елавје, 
Обе очи чарне; 

Да их љубиш, славје, 
За две ноћи тамне; 
За две ноћи тамне, 
да три дана бела.“ 


У. Удовици 


а.) са ладо 


1) Јела ми се на брег навалила, 
Па са брега у Дунаво гледа, 
Где проходи она силна војека. 
Стаде Јела силну војску бројит', 


кин а а чак Ив арона 


19 


Сва јој војска на искуп изађе, 
Само нема њена господара. — 
„Господару, прво добро моје! 
Могу наћи друга господара, 

Али нећу прво добро имат'". — 
Хвала Богу, хвала јелиноме 

Кад ми даде ово мушко чедо ! 


6 њим ће мајка тихо говорити 


, 


Говорити и ноћ претерати,“ 


0.) са љељо. 


1) Ветар вишњу веје, 
Вишња се лелеје. 
Вишња ветру вели: 
„Не веј мене, ветре, 
Не веј мене, ветре, 
Ја сам сама вејна; 


2) Еј, различе, цвеће, 
Јеси л' скоро брано ' 
„Нисам скоро брано, 
Нисам ни одавно: 

„ 2 
Скоро сву ме брали, 
У киту китили; 


Ја сам сама вејна, 
Кад ти драгог немам; 
Кад ти драгог немам, 
Нит милости имам; 
Нит милости имам, 
Нит" разговор имам,“ 


У киту ЕИТИЛИ, 

У Будим носили; 
У Будим новили, 
Будимеки ценили; 
Свака ми је кита 
Два жута дуката.“ 


„Залуд кита два жута дуката, ладо, 
Кад ја немам моје мило драго, ладо,“ 


ож 


МАНА Веи. лева зе та се пи и РеИ“ 


УТ. Човеку 
а.) са љељо. 


1) Седео Никола 


У крају Дунава, 

6 Турцим пије вино 
И тихо говори: 

А верна му љуба 
Брегом коња вода: 
Брегом коња вода, 
Па брегом говори: 
„Пиј, Никола, вина, 
Ал" се не опијај; 


2) Стеван с војске дође, 


Рухо распасује; 
Рухо распасује, 
Па га мајци даје; 
Рухо мајци даје, 
Љусу погтлеђује; 
Љубу поглеђује, 
Па љуби говори: 
„Љубо, невернице, 


Кам" мој претен с руке '“ 


„Дала сам га, дала 

Горе на златаре; 
х 

Горе на златаре, 


%) Реч угро значи црно, а то долази по свој прилици 
од романске речи песго. 


Тебе да опију, 


Мене да обљубе.“ — 


„Не бој ми се, љубо, 
Докле је Николе ; 
Докле је Николе 

И коња зеленка, 
Никола ће поднет 
Двоје, троје ране, 
А коњ ће зеленко 


И четири угре.“ =) 


Доле на сребраре.“ 
„Муч' не лажи, љубо, 
Кад сам га видно; 
Кад сам га видио, 
Ја сам га познао; 
Ја сам га познао 
На царевој руци, 
На царевој руци 


На малићу прету. — 
Кад цар: руком махне, 


Сва се војека вјајне, 
Сва се војска сјајне 
Од мога претена,“ 


" т“ . . 
ЕР ЕП У РНИНЕ ПР РА 


из зета ЛА аса) сома па љека - С АЛОЛА . а ај дан, са ако ји 


ПЕРВАН оРр-В Р_ ТРЊ РИ 


91 
8) Никола се вози Никола ва раја, 
Покрај Сарајева Ми ћемо ти твоју 
Њега су гледале Лађу натоварит“, 
Сарајке девојке; Лађу натоварит 
Њега су гледале, Вином и ракијом, 
Пак му говориле: Али понајвише 
„Та сврати се код нас, Пребелом шеницом.“ 


1) 


2) 


6.) са ладо. 


Чудан јунак што кров село прође, 
На њему је рухо чудновато : 
Турски ножи, мађарски појаси. 

Он ми виде убаву девојку. 
„Чујеш ли ме, убава девојко ! 
Изведи ме из твојега села, 
Изведи ме у гору зелену, 

Те распаши те свиле појасе 

И узми ми те турске ножеве; 
Па сакови ђердан око врата: — 
Ђердан звекне, моје срце јекне Ц- 


Тица поје Вељку на колену, 
Тица поје, па ми Бога моли: 
„Дај ми, Боже, лета хладовита, 
Хладовита, врло ветровита ; 

Да довејем лађу од Мађара, 

Да ја седнем лађи на думену, 
Да ја одем доле у Текије.“ 


[5] 
[40] 


3) Захвали се краљев сине Марко, 
Да извије куле у ОСтамболу, 
Једну кулу сред Немачке земље, 
Другу кулу у среди Србије, 
Трећу кулу у мојој авлији. 
То се чудо чак до цара чуло, 
Те цар прати два лака јунака: 
„Ид'те, ид'те краљев" сину Марку, 
Нит" га бијте, нит" мука мучите; 
Већ му веж'те руке наопако, 
Доведите цару на дивану.“ — 
Тад говори краљев сине Марко: 
„Не веж'те ми руке наопако, 
Ја ћу и сам к цару да отидем.“ — 
Како оде, више цара седе: 
„Казуј, царе, шта си ме дозваој“ — 
„је л' истина, што људи говоре“ — • 
„јест' истина, што људи говоре. 
Ако вијем куле у Стамболу, 
Нису мени од бабе остале, 
Него сам их муком задобио ; 
Сам се мучио, куле вам извид.“ 


УП. Чиновнику или кмету 


1) Изађох на дело, 
Погледах у село; 
Погледах у село 


са љељо. 


Кмету пред дворове. 
Ту ми седи кмете 
Рујно вино пије; 


= 


Око њега служе 
Олуге гологлаве. 
Он слугама вели: 
„Олуге, моје слуге, 
Слуге, моје слуге, 
Дворе пометите; 
Двора пометите, 


2) Расла је топола, 


Кмету пред дворове 
Врхом у висину, 
Грањем у ширину. 
Ту ми седи кмете, 
Рујно вино пије. 


Столе наредите ; 
Столе наредите, 
Вина послужите; 
Кметови ће доћи, 
Вина да пијемо; 
Вина да пшшијеџо, 
Песме да певамо.“ 


Да ј' знала топола, 
Да ]' чаша кметова, 
Врхом би се здала, 
У чашу би пала ; 
У чашу би пала, 
Да је вмету хвала, 


УШ. Љаквку 


са ладо. 


Књигу чита ђаче самоуче, 

Књигу чита, грозне сузе лије. 

Питала га остарела мајка: 

„Тако т' Бога, ђаче самоуче, 

Кад те питам, право да ми кажеш; — 
И до сад сл ти књиге читао 

Али ниси те сузе ронио '- — 

„Кад ме шташ, моја стара мајко, 

Кад ме питаш, право ћу ти казти : 
Данас јесте по времену дошло: 


1) 


Од жита се ржје претворило, 
Син ће мајку под ноге бацити, 
Брат ће брата у суд позивати, 
Кум ће с кумом у суду стајати.“ 


ТХ. Жени 


а.) са ладо. 


Сунце ми се на подне- навали, 

Па са подне у ливаду гледа, 

У ливади три епве кошуте, 

Двије пасу, а трећа не пасе; 

Њих ми пита дивно јарко сунце: 

» 0] Бога вам, три сиве кошуте ! 
Што две пасу, а трећа не пасе%“ — 
„Имале смо свака по ланенце, 
Пратпемо их кроз тору на воду; 
Два дођоше, а треће не дође. 

Јесу ли га ловци уловили 

Ил' је младо у трави завпалој“ — 
„Није младо у трави заспало, 

Него ву га ловци уловили 

И однели дару на поклоне. 

Цар га храни оним белим хлебом 
И поји га оним слатким млеком, 
Те да лане мајку заборави.“ — 
„Лане мајку може заборавлт'; 
Мајка лане никад ни до века!“ 


2) Хвалила се танка Анђелија: 


Њ:: „У мен' има што у никог нема : 
на У мен' има до три мила сина, 


У мен: има до две миле кћеђи. 
Ако л' Бог да пл суђено буде, 

4 Те оженим ове миле сине, 
Испросићу на далек' девојку, 

ЊЕ: : На далеко преко воде ладне, — 
| Двеста свата четири дуката.“ 


3) Пошетала Алај-беговица, 
Пошетала по бабиној башти, 


" А на њој је рухо екупоцено. 
% њи" Туд проходе ти Грци трговци 
ИН Па иштају Алај-беговицу: 

: 2 „Тако т' Бога, Алај-беговице ! 
"ава Ко тл купи рухо екупоцено ' 
Е : Је ли имаш драго милостивно, 
1 Је ли си га од бабе донела '“ 
у Одговара Алај-беговица: 


„Кад пштате, право да ви кажем, 


Е Ја вам имам драто милостивно, 

548 Кој ми купи ово евил'но рухо; 

4 | Ко ме види, сваки нек се чуди,“ 

| 

Е: 4) Што ми пишти у гори зеленој, 
Да л је вила, пили љута гујаг 


1) Заспала госпођа 
Господу на крило. 
Говподар је буди 
У очи је љуби. 
„Дитни се, госпођо, 


Нит је вила, нити љута гуја, 

Већ то пишти млада Павловица; 
Данке броји и године њене, 

Што ми млада без порода оста. 
Опет ми се сама обаврати, У) 

Те узима ону танку пређу, 

Да заплави онај тихи Дунав, 

Да ухвати рибу златна крила, 

Да однесе цару на-поклоне. — 
Царе њојзи цо тихо говори: 
„Тако т' Бога, млада Павловице ! 
Шта ће мени риба златна крила“ — 
„Тако т' Бога, царе, честит' царе, 
Ја сам теби милост поклонила, 

Да се молбом Богу позамолиш, 

Не би ли се Богу емиловало, 

Да м' поклони једно мушко чедо, 
Да ја имам и под старост евоју, 
Да ја имам ка: "но моје друге,“ 


6.) са љељо. 


Краљица је дошла ; 
Краљица је дошла, 
Те даруј краљицу. 
Коловођи подај 
Венце и обоце, 


#) Значи: охрабри. 


Што до коловође 
Од руже рукаве, 
А овим осталим 


2) Пошетала Јела 
У јелен папуче, 
Мушко јој се чедо 


да жут кават“) маше, 


Друге је гледале, 


Нара и Дана ров о а ак акчи и РА Н Води 
АЕ ИНЊеиан ' 


По киту ружице, 
Те да су румеве 
Куо кита ружице.“ 


Па јој завиделе. 
Она другма вели: 


„Друге, моје друге, 


У мен' завиделе, 
У себ' не виделе.“ 


Х. Невеости' 


са ладо. 


1) Мајка Јану на далеко дала, 
Кад је дала, тад: се покајала. 


Јана мајци тихо одговара: 


„Не кај ми се, моја стара мајко, 
Где си дала, добром 6 дому дала. 


Свекрва ми ка' 
А свекар ми ка 
Девери су ка; , 
Јетрвице ка' звог пиле | па 
Заовице 607, лава сестри 


(РА 


= ална 
= Библиотека 


ПИРИНННА РИ 


Мис 


З 


ма, 


[у У Српска 42 Ма 


у 
# 
Е “4 
Хе 
у 95: 


но и ти, мајко, 
'но мили бабо; 


но мила браћа, 


Уа, 


> 
25 
Мт аи 


27 


ХТ. Баби 
са ладо (2 пут) 


1) Пошетала Ђурђу мајка 
Јутром рано у црквицу. 
Сусрете је свети Петар, 
Свети Петар и Никола: 
„Ако Бог да, Ђурђу мајко“ 
„Хоћу д идем у црквицу.“ 
„Врат' се натраг, Ђурђу мајко! 
Црквица је затворена, 
Јутрење је одетојало.“ 


Пошто су свима укућанима, по реду, песме писпе- 
ване, тада се краљеви упуте ко домаћину; укрсте 
јатагане и поклоне му се, а он их обдари новцем. 
Тада се крене ова мала дружина даље, ну излазећи 
из дворишта укрсте краљеви на вратима јатагане, 
Певачице, „краљица“ и дворкиња прођу испод тако 
укрштених јатагана. Краљеви тада раздвоје јатагане, 
окрену све на лево тако, да учине потпун круг, и 
упуте се даље. Тако сето иде од куће до куће, али 
се пази, да ни једну кућу не мимоиђу, јер би то 
била доста велика увреда. Ако првог дана не би мо- 
тле да походе све куће у селу, оне онда то про- 
дуже другог, па и трећег дана Тројице. 

да све време, докле играју, све девојке, које 
су у краљицама, спавају у једној кући и то једне од 
тих девојака или оне жене, што им песме казује. 
Оне имају и своје чуваре, који их ноћу чувају. 


| 
| 
| 
| 
| 
| 
| 
| 
| 


то тако се у главноме врши овај обичај код 
нашега народа у поменутом крају. Али се и овај, | 
као и сви други народни обичаји, све више и више 
губи, те ће се, по свој прилици, са свим и изгубити, 
јер Вук бележи као границе овог обичаја: Дер, 
Медведник и Тимок, и на жалост, данав му можемо 
врло уске границе обележити, те, како му је вудбина, | 
да га нестане, то бп свака овака грађа, мислим, 
добро дошла. МА 


Павао В. Поповић. 
ФИЛОС. Ш. ГОД. 


ДЕР Иве ЕРУ ШЕН 


Призрен је срце полуострва Балканског; њему 
не ће даље бити Јадранско море од 83—4 сахата. Док 
се само дримском долином пробије железнички пут, 
па ето га одмах на полуострво грчко и талијанско; 
њему је на Солун и Јегејско море пут ка Миспру,а 
сада железничким путем до Солуна има само 10 са- 
хати, а готово толико му остаје и до Београда, 600- 
Фије, Сарајева и Атине. Призрен једномерно остоји 
од Цариграда и Једрена, Пеште, Беча, Тријеста, Бу- 
курешта и Видина, — одакле је Дунавом пт у 
Црно Море. 

Призрен је у средини Србије, са свију страна 
окружен високим п богатим планинама. Нешто мало 
на јужнозападном крају Старе Србије лежи стари 
Призрен — српска Парпград; иза његових леђа по- 
диже се, до облака, Шар-планина — стари Скар- 
дуб, — на коју је наслонио своју горду главу, а пут 
спустио у богату равницу и обухватио реку Бистрицу 
с обе стране. 

Источно-северним огранцима иде линија брдека 
од саме Шаре, преко Качаника, па одатле дуж венца 
преко Карадага по врх Косова, Копаоника и от, д. 


| 
| 
; 
| 
| 
| 


31 


Претходно бацићу поглед само на неке тлавније 
стране, које су на доглед Призрену, као: на понај- 
веће планине, равнице, воде, путове; по том још на- 
вешћу: шта још показује, да је замста Призрен био 
некада престоница сплне и моћне царевине српске, 
на послетку навешћу о остатку старпнеких и новијих 
призренских светиња, о просвети, о становништву И 
здравствености, о управи и судовима, о жупности и 
природном богаству, о марви и данку, о трговини и 
индустрији Призрена и околине његове. 


ђ 


Планине. 


Шар-планина добила је своје име од снежне бе- 
лине, зелене траве, спвастог камена и различитог др“ 
већа. На њој се подижу огромна снежна орда , са 
својим снежним врховима и долинама, напуњеним на- 
носом, ледом, коме никад ништа не може ни само 
планско сунце, а и окићена вечно зеленом смрчом, 
јелом и бором; даље буквом и другом разнородном 
тором, која се далеко узноси не само изнад своје око- 
лине, но се уздиже и над читавим пределима и гра- 
довима. — Љуботин је највећи врх Шаре, који има 
висине преко 6.000 стопа, п на врху кога налази 
се језеро. 

(Он се наднео над Вардаром, Дримом п Сптни- 
цом, п кажу, да се са Шаре може лако, у јутру, 
на бистром дану, када сунце изгрева, Солун и њетов 
залив видети. И тај вис, тај чудни стражар Призрена, 


со2 
[45] 


не само да бе начечио и гледа под својим ногама 
целу долину вардарску — до мора, но још, 6 поди- 
тнутом својом гордом главом, озбиљно гледа и врхове 
у Босни и Херцеговини. 

Из Шариних врхова извиру стотинама ледених 
извора и одмах се ту оделе и на евагда растају на 
три разна пута, утичући у три далека мора. То су: 
Т-во извори, који утичу у Вардар и иду у Бело море; 
П-то бистричко-дримеки извори, који утичу у Јадран= 
ско море; и П-ће они извори, који из огранака Шаре, 
„изнад Косова, извиру, па се уливају у Ситницу и иду 
у Црно море. | - 

() овој планини говоре сви зналци и вешти стра- 
тези, да, у кога је Шара планина, он, несумњиво, 
мора имати у својим рукама сигурне дизгине од три 
мора полуострва Балканског. 

На западној страни Призрена види ве други Ша- 
рин врх: Паштрик, који -ее из Призрена види исто 
онако, као што се тледа и Сува планина из Ниша. 
Испод Паштрика кроз кршевито ждрело, са великим 
шумом, хуком и ломљавом, преко силних котлова, про- 
тиче Бели Дрим, око 10—15 сахати, док не исплива 
у отворену равницу, на 4 сахата више Скадра и свога 
утока у Бојану. Та се планина протеже изнад Ђа- 
ковице и Дечана, па даље иде преко северне Алба- 
није до извора Лима и црногорске границе. 

На левој обали Дрима, са јужно-западне стране, 
гледа се, као и оно Паштрик на десној обали из ва- 
ропи Прпзрена, не мања од Паштрика, планина Ко- 
ратник, а са источно-северне стране, уздижу се, спрам 


Љуботина, његови огранци, омање планине, које од- 
вајају Шризрен и његову е Дримом долину од Косова 
исто онако, као оно што Шарина највећа дебљина, с 
Љуботином, одваја, с јужно-источне стране, Призрен 
од вардарске долине, а, ва југо-западног краја, Паш- 
трик и Коритник одвајају га од Скадра, скадарског 
језера пи његове долине и мора. 

А између Призрена и Косова, на доста дугачком 
п благом венцу, највиши је врх Голеш п Чичавица 
планина, та српска Света Гора, од које се венад про- 
теже ва северо-источне стране спрам: Призрена, Ђа- 
ковице, Дечана и Пећи до Мокре Горе, која опет 
дели долину дримску од ситничке и ибарске, — исто 
онако, као што опет с друге, противне стране тог 
друтог и богатог венца стоји: Неродимље, Пришти- 
на, Вучитрн и Митровица — Звечан. Са севера, пак, 
нешто мало повијајући се западу, могу се лако од 
Шризрена видети и оне планине, које су се наднеле 
над Дечанима, и то: Плет, Папратница, Козји Ртањ 
пи Богићевица, која свагда има снежних еметова, И из 
које извире дечанска Бистрица. На противној пак 
страни ових планина леже вароши: Гусиње, Плави 
његово језеро, из кога истиче река Лим, а не да- 
леко од црногорске границе. А над Пећи, Врелом, 
Дримеким извором и Истоком — Горночом — над- 
неле ве такође планине: Копривник, Ругово, из кога 
извире пећска Бистрица; Слано Поље и Паклен, које 
планине заклањају на противној страни Васојевиће — 
лимеку долину — и вароши: Беране и Бело Поље. 
И на послетку: Мокра Гора, Фљеб и Штедин, из ко- 


БРАСТВО П 8 


нај о: 1. 3, 3: Хи - == и 
ју ме. За и а = = де 


на 
Бре "ер. Миси 


3Н 
АЕ 
и. 

4 

џ 

| 
јр 
ж 
и 


о 


“ = 
А се 
А У на ду 


Е 


36. 


Зи 35, РАНЕ 


о 
у5~ 


јих извире Ибар, које се свагда шарене од снега и 
заклањају 6 противне стране горњу ибарску долину, 
варош Рожаје, пределе: Бијор, Колашин и Рогозну. 


Као што ву се гореречене планине на северозападу 
од Призрена наднеле над Пећи, Дечанима, Врелом, 
Дримеким извором и Истоком; тако се пето и Шарина 
дужина на јужној страни наднела над Призреном, а 
још јужније с противне стране, наднела се, пак, и 
заклања од дримеске долине, вардарску долину и ва- 
роши : Тетово, Гостивар, Скопље, Качаник и Велес. 


Све ове планине, које се гледају из Призрена, 
п наднеле се над рекама дримско-бистричке долине, 
изгледају, са три стране, као каква богата царска 
башта, скупоценим високим зидом ограђена; а она, 
четврта страна, која венцем раздваја дримеку од ко- 
вовске долине, која је, за не мало, до самог извора 
свуда оздо до пола одевена богатим и зашета ретко 
где у свету таквим виноградима и селима; а горе 
од пола висоравни обучена је такође богатом гором, 
селима и пашњацима, те изгледа као да је каква 
ограда од багрена или од бршљана; и све ове пла- 
нине, обдарене ретком лепотом и богаством до раскоши, 
рекао би, учтиво вечито погледају на Шризрен, као 
на каквог свог заповедника — цара. А онако исто, 
као што је и поменуто, такви је величанствени из- 
тлед Шарин и ва југоисточне етране Призрена, на 
обалама Вардара, ка Скопљу и Тетову и околним 
вардарским планинама. 


ЈЕ 


Равнице, 


Са југоисточне стране Призрена нема ни једне 
стопе отворених поља и равница, јер, као што на- 
поменух, Призрен се услонио уза саму Шарину пла- 
нину. — А са запада има дивну, богату п гледну 
равницу, не мало пуна два часа, до испод Призрена, 
дуж Бистрице до Дрима, одакле се већ приближују, 
једна другој, планине, куда је Дрим себи прокрчио 
пролаз, па све тако до близу Скадра. И тако је тај 
интересантни и веома значајни пролаз стрмен и кр- 
шевит, да ни једног села нема и не може бити ближе 
од пола сахата до реке Дрима; и да није ова кр- 
шевита, дугачка, на пола водом расечена планина, « 
обе стране реке, заузела место какве равнице, то би 
Призрену најприроднији излази били: Јадранско море, 
Скадар и његово језеро. ба северозападне стране на 
обалама Дрима, тог српеког Тибра, с једне и друге 
стране, пустила се у свему изобиљно, по природи, 60- 
гата равница, до 15 сахати дугачка, од самог извора 
Дримовог и двеју Бистрица, до испод поменутих пла- 
нина: Мокре, Жљеба, Штедина, Сланог поља, Пак- 
лене, Копривнице, Козјег Ртња, Плеша и Богиће- 
вице, А што се тиче ширине те равнице, почињући 
од самог оног венца, који одваја дримеко-еитнич- 
ку долину, па правце преко Дрима северној Алба- 
нији, испод Пећи и Дечана; а изнад Ђаковице, може 
имати на неким местима и преко 20 сахати ширине, 
но на неким местима, поближе Шризрену, спада пи- 


о 
Бај 


36 


рина и на 7—9 сахати. да све потребе земља је ши- 
тома и плодна за свако прорашаће, те се ова долина 
може слободно звати српеким Мисиром. 


Ш. 


Воде. 


иу – 


По свему поменутом простору, који се цео гледа 
из Призрена, свуда ву изукрштане реке, речице, по- 
точићи, а овобито свуда су се расуле чесме, велики 
— јаки — извори, а Бели Дрим је најдужи и нај- 
већи. Али је ова знаменита река, тако рећи, до сада 
занемарена била од сваког, јер њу није, као што треба, 
још нико до сада испитао. Она купа у себе све 
друге реке, из свију поменутих планина и равница, 
па ит спроводи у море. 


Дрим извире валовито из самог крша пспод ви- 
соке планине Кљеба, на два сахата североисточно од 
Пећи. Извор му је врло јак, а и врло је брз до пс- 
под Призрена, док не уђе у теснац, где је већ много 
спорији. Вода му је врло чиста и пријатна за пиће, 
и то је права и најдивнија планинска вода, а тако 
бпстра, да би се у најдусљем виру могло видети спу- 
штено зрно жита. Од самог извора па до Призрена, 
она иде са северозапада на југошеток, а од Приз- МУ 
рена на ниже, кад почне да се кроз оне грдне ка- 
мените теснаце грмљавином провлачи, одмах почне ка 
> југозападу тећи; до самог Окадра, где утиче у Бо- 
јану и одатле за 6 сахати стиже у море. 


пшњен Арчање а Ба де воћа ЧЕ нат НА ан аи 
пи Ци А ПЕЈН Ме 


37 


Многи ву испштивали може ли Дрим бити плован, 
па се нашло да воде има доста; и када не би била 
онако каменита, могло би се по њој пловити; али 
овако једва ву с баркама долазили, ито в највећим 
трудом и опасношћу до пола Дрима, т. ). до пола 
пута између Скадра и Призрена. И онш препоручују, 
да, ако нису могле њихове барке даље пловити, дрва 
— греде — за грађу врло лако могу од састанка Цр- 
ног п Белог Дрима, па чак до Скадра и мора до- 
пловити. Од самог његовог извора па до Скадра, лети, 
где има добрих и широких бродова може се и га- 
зити. На по сахата, од главе, има преко њега 
мост, до скора мермерни, који, су прве паше од 
цркава направиле, а сада је дрвени. На два сахата 
испод извора има такође добар дрвени мост на на- 


випу , који веже Пећ с Митровицом. Одмах више. 


овог моста, на левој обали, има врућа вода — бања 
— врло јака, и село, које ве зове ЈРрни Луг. Од 
Призрена, на 4 сахата, има један колосални пра- 
стари „Швански“ мост, који је градио још Урош |. 
Овај је мост преко Дрима подигнут с једног крше- 
витог брега на други, само с једним сводом, и пружио 
се преко воде као каква гуја. Занимљиво је и само 
то место, где је мост подигнут, јер нема никаквог 
брега или каквог крша од самог извора па до Шван- 
ског моста, а преко саме те равнице као да је неко 
нарочито градио какав шанац, па кроза њ пропустио 
воду, која расеца овај венац, а на дну тог прореза 
подитнут је мост. Кад се с оне огромне висине моста 
потледа у воду, вода је са евим тиха и изгледа, да 


38 


јој ту нема дна п као да се ни мало не помиче, а 
одмах испод моста већ се прелама и чује њено даље 
путовање. Ово место свакога неопштног изненађује, па 
и ако је мост доста широк, кажу да многоме, којиј се 
боји од несвестице, вежу очи, док преко њега пређе. 
На састанку Белог и Шрног Дрима (4— 6 сах. испод 
Призрена) има и некакви „РБезиров мост.“ 

У Дриму има свакојаке, врло укусне, рибе. При 
самом извору има и пастрмке, а особито има доста је- 
гуља, које не уступају ни охридским. 

Дрим прима е десна и лева још много река; но 
што је год казато о лепоти, бистроћи и пријатности 
за пиће Дрима, то се исто, без разлике, може казати 
и за све остале друге воде, које он у себе прима. 
Све су оне једнаке, као да из једног извора извиру. 

Између многих и многих, мање чувених река, 
којима се, тако рећи, из Призрена извори гледају, 
Дрим прима с десне стране и пећеску Бистрицу, која, 
извире из предела Ругове —– одовуд Васојевића. Под 
планином, на самим обалама Бистрице лежи чувена 
варош Пећ, — ерпска патријаршија, одакле су српски 
архипастири независно управљали, око пет векова, 
српском црквом, све од Шрног до Јадранског мора 
и с обе стране Саве пи Дунава. На три сахата испод 
Џећи и патријаршије слива се у Дрим Пећска Би- 
стрица. Она се, на суши, одводи далеко преко поља, 
ради натапања њива и ливада. Пастрика је само риба, 
која у њој живи. 

6 јужне стране Пећске Бистрице, под истим пла- 
нинеким венцима, тече паралелно Дечанска Бистрнца, 


и" РУМА 


која извире, на 4—95 сах. далеко од равнице, из 
планине Богићевице и Козјег Ртња. 

Под самом овом планином, на десној обали ове 
реке, стоји манастир „Рисоки Дечани“, подигнут 
1327—1835 год., задужбина Немањића седмог —- 
Уроша 111. — светог краља Стевана, названог Де- 
чанским. Ова најзнаменитија и немал' у целом Српетву 
најчудеснија грађевина остала је до сада најснаж- 
нија морална потпора православног хришћанства. Ова 
најславнија српска задужбина стоји неповређена и да- 
нас, као будан стражар, и као најречитији сведок 
пред целим светом: српеке славе и величине нека- 
дашње. У; овој светињи српеки калуђери и дању и 
ноћу моле се Богу за српеког владара, срписки народ 
и за цео човечански род, да би престала међусобна 
крвопролића и невлога, те да би се једном дошло до 
опште оне, људима намењене среће, братске слоге и 
слободе. 

На Дечанској Бистрици један је мост код Биво- 
љака, на по сахата ивпод манастира, а други, на је- 
дан сахат, код Луке, који веже Пећ са Ђаковицом 
пи Призреном. Спрам самог манастира, на левој обали, 
има једна врло јака кисела вода, а око самог ма- 
настира све је окружило брегове борје и коштањева 
— кестенова — планина. 

Дечанека Бистрица утиче у Дрим на 4 сахата 
испод Дечана. У њој има доста рибе, и то само па- 
стрмке; у њу утиче, изнад манастира, много као лед 
студених извора. Она је, као и Пећека Бистрица, 
обична река, само, кад се не топи енег и када киша не 


4() 


пада; свагда може да се гази, готово, свуда, а лети, 
може се рећи, да је даље пепод Дечана и нема, јер 
се одмах од манастира на све стране разводи за за- 
ливање њива и ливада. Па када је, по некад, суша, 
често се Арнаути међу собом покрве, које ће село 
више одвести воде на своје њиве и ливаде. Тако је 
1844 год.—- на једној страни попаљено 100 кућа 
и пало је мртвих преко 800 душа, а с друге стране, 
која је била победитељ, пало је 15 мртвих, а рањених 
преко 100! Другом приликом, ту, близу манастира, 
1851 г., побили су се тако око воде, те је изгорело 
25 кућа, остало мртвих 45 душа, а око 35 било ра- 
њено! Трећом приликом, 1869 год., опет се побише 
око воде, покрај самог манастира, и пошто паде хрт- 
вих до 40, манастирски старешина веза белу мараму 
на дугачку мотку и поче махати међу њима, те тако, 
на то посредовање, прекиде се боје обе стране. Омање 
чарке и убиства готово се сваке године дешавају на 
обали Дечанске Бистрице, због наведених узрока. — 

Река Рибница извире из Малесије, а протиче 
испод Ђаковице, и на три сахата, испод вароши, утиче 
у Дрим не далеко повише Шванског моста. На овој 
реци има један веома дугачак камени мост, који је 
на дванаест стубова (сводова) подигнут и зове се 
» Терзпски мост.“ Ова река нешто је већа од по- 
менуте Бистрице, а има врло добре рибе у њој. 

На левој страни Дрима, на један сахат од из- 
вора под истим планинским венцем, извире, у пола 
мања од Дрима, једна вода под именом — Врело. 
На њој има доста воденица, а и разводи се у поље 


пар ита са ви а сњанав а ниједан и АИ ' 


41 


за заливање њива, и одмах ту, више ове воде, на 
једном изванредном висоравњу — који се види из 
Призрена — има једна врло јака чесма и једна раз- 
валина од манастира, који ве звао Студеница. Тим 
се именом и сада зове оближње село арнаутско, а ту 
је био један огромни манастлр, од кога су старе паше 
били подигли пре поменути мост на Дриму, где сеп 
вада виде дивне мраморне плоче, а има од овог ма- 
настира лепог мермера и на неким џамијама у Пећи, 
као и на неким шедрванима с дивном старинском 
израдом. На два сахата од свог извора, ово „Врело“ 
утиче у Дрим; и у њему има доста рибе пастрмке. 
Даље мало, ко североистоку за један вахат од „Врела“ 
и „Студенице“, а 4Ф сахата од Пећи и два сахата 
од извора Дрима, под истим горским венцем испод 
Мокре, има значајно село, звано Исток од 100 кућа, 
на врх кога испод планине и једног крша извире вода, 
исто онако снажна и оноликом количином као и Дрим, 
назвата Исток. Ту има неколико ханова и дућан- 
чића, једна џамија и једна, за време крамекога рата, 
разрушена црква Светог Ђорђа, од које је начињена 
џамија п неколико кула. 

Исток на самој глави далеко је кориснији од 
Дрима, јер од самог извора Истокова, па не даље 
но што би ве човек из праћке бацио каменом, има 
с обе стране воде преко 60 витлова воденица, све 
једна до друге наређаних, а на једном јазу, пол јед- 
ним кровом, има по 5—6 витлова, пи једнако и зими 
и лети могу да мељу. Овде има и манастир Дечански 
8 својих витлова и два хана. Овде се, одмах после 


ши 
[45] 


воденичних јазова, разводи вода у поља на два са 
хата далеко од матице. Ту одмах на самом извору, 
па до утока ове корисне воде, има довољно рибе 
пастрмке, а при утоку има по мало и јегуља. На три 
сахата од свога извора улива се ова река у Дрим. 
Четврт часа источно од Истока има један веома ин- 
тересантан уздигнут висоравањ „Гориоча“, на коме 
лежи мали манастирчић, подигнут у доцнија времена, 
где има и врло јака и студена чесма. И ово је управо 
дечански метох, где евагда по један преставник де- 
чански седи, те пази на Истоку дечанске воденице 
и чиФлике у пећском округу у селима: Синају, Драго- 
левцу, Белом Пољу, Осојанима, Мужевинама и Љу- 
божди. ( овог места имаће преко 15 сахати до Приз- 
реча, и одавде се види дим из топова, кад о каквој 
свечаности или о барјаму, 6 призренеког града, Турци 
пале топове. Одавде до Дечана има 8 еахати, а до 
Пећи 4 сахата, која се и цела види, и лако се 
распознаје одавде по диму: који је хлебар пре устао 
и ватру наложио. Виде се под овим високим плани- 
нама до Призрена све долине, реке, села; беле се 
цркве, џамије, старе куле, градиње — тврдиње. 

„Девичка река извире из коса планине Дренице, 
не далеко од Косова, а протиче покрај манастира 
Девича, одакле се на 5 сахати улива у Дрим. 

У варошици Ораовцу има 1000 кућа. Варо- 
шица је под самим венцем, који је одвојио и заклонио 
Косово и Копаоник од Призрена; венац је овај повут 
изванредним виноградима и стоји на 5 сахати далеко 


43 


од Призрена, и ту, баш у самој варошици, извире 
врло јак извор, којим се цела варош служи за воде- 
нице и залпвање поља, па одатле на 2 сахата улива 
се у Дрим. 

За један сахат од Ораовца напред к Призрену, 
а на Ф сахата до Призрена, налази се село Белика 
Хоча, у којем има преко 100 домова и 13 црквица, 
од којих три служе и које су, од прилике, некад 
биле све призренских великаша, који су ту имали 
своје дворове, због својих винограда. Ту сада има 
манастир дечански једно своје добро здање и поред 
њега велику једну „винифу“ са двавст пи неколико 
винограда, из којих се добива 5—10 стотина товара 
грожђа, међу којима је ту и виноград Душанов од 
100 мотика велики, из ког калуђери особито грожђе 
беру и вино чувају за свету литургију и за „у славу 
Божју“, када гости долазе у манастир. — 


Овде је од пре три године пострадао један од- 
лични патриота и дугогодишњи радник, Ђурђе дивгар- 
еки — Вукадиновић, коме непријатељи спалише здања 
и поништише на пола милијуна гроша имања, и чељад 
му побеже у Приштину. Он је, пошто виде, да му 
ни власти не могоше ништа помоћи од Арнаута, тражио 
својој глави заштите и парче хлеба на другом месту, 
на и до данас је тако одвојен од своје чељади. 


Ово је село свуда унаокола по бреговима обу- 
чено виноградима, провлављених због ретког грожђа, 
каквог тешко да може имати ма где у Јеврош, а на 
врх овог села има један јак извор, као и оно у Ора- 


44 


овцу, на ком одмах ту има воденица и заливају се 
оближња плодородна места. 


На 2 сахата до Призрена има река, звана Топ- 


луа, која, такође пепод винограда, на неколико места, 
извире, а улива се испод Призрена у Дрим, но код 
моста ове реке на десној обали, где се прелази из 
Ораовца п Оче за ЈШризрен, има један, огромне ве- 
личине, брест до самог пута на једној равници. Ово 
дрво, сваког оног који га види интересује, па и рав- 
питује: да лисе што може о њему из старих времена 
дознати, — а опште је месно мњење, да је оно за- 
пета запамтило чак и српеку даревину ! 

Бистрица призренска прилично је већа од дечан- 
ске и пећске Бистрице. Ова призренска река извире 
из саме Шаре. планине, а зове се место Превалац, 
и то из оног дела планине, преко Кот се путује за 
највиши Шаран врх, Љуботин, премда се пз самог 
тог највишег врха Шариног један део воде одлива 
у Лепенац и протиче кроз жуту жупу спринићску 
и покрај Качаника, а с друге стране тог врха одлива 
се испод Тетова у Вардар, па се те воде опет скоро 
састају код Скопља, и, даље путујући Вардаром, ули- 
вају у Јегејско море. Од самог извора призренске 
Бистрице, па до њеног утока у Бели Дрим, имаће 
растојања преко 8 чавова. Она), готово скорб после 
свог извора из висова Шариних, прелази преко обра- 
ђеног земљишта кроз Срецку жупу, у којој има око 
15 села, растурених по планинама, једна школа и 
неколико старих цркава. Тако је до на три часа више 
Призрена, па се почне планина сужавати у „Дрвен- 


3 
| 
| 
| 
| 
| 
| 


АД НААВЋ 


Град“, један кршевит брег, кроз који се пробија 
вода— с највећом хуком и ломљавом, а ту сеипут 
одваја од реке, док се обиђе Дрвен-град, па када 
се слеогне опет у реку, испод тог крша, пређе се 
преко моста на десну обалу Бистрице, и даље се мало 
мање од 2 часа иде до Призрена, еве покрај воде, при- 
лично равним путем. Дрвен-град одваја Срецкњу жупу од 
средњег дела ове реке. Оно, истина, до самог Приз- 
рена није баш, на неким местима, са свим уска, долина ; 
али опет нигде за та непуна 2 часа нема места за 
становање, или бар за обделавање, као што је има 
Срецка и Спринићеска жупа. 

Одмах испод Дрвенграда, ниже моста на левој 
обали, извире око четрдесет ледених извора (крк- 
бунар), све један покрај другог, и они се сматрају за 
лековите, како код хришћана тако и код Турака; па 
в тога на „младенце“, 9. Марта, на дан 40 мученика, 
више је света ту, тога дана, но у цркви или џамији, 
и ваздан је ту света од свију вера, сабор, и сваки по 
свом обреду принови жртву старом Окардусу. Једни 
пале свеће п тамњан, приносе шшеницу и вино, други 
донове ћурке, гуске, кокошке ит. д., и сваки се тог 
дана том водом умије и добро напије после ручка; 
и зашста оваква природна чистоћа и ретка благота, 
може се рећи, сваком помаже, до ономе ком су "збро- 
јани дани. 

Испод ових извора, за непун сахат више Приз- 
рена, на самој левој обали Бистрице, на једном за- 
вијутку, који изгледа као какви полуостровчић морски, 
стоје ту у Клучу развалине, готово равне са земљом, 


46 


од Лушановог манастира св. Аранђела и града, који 
је окружавао манастир. Приповеда се, да је у том 
манастиру био и гроб основаоца тог манастира. У овоме 
манастиру држати су неколико пута државни сабори, 
и одмах над самим манастиром, на једном узвишеном 
месту, стоје и сада развалине од Душанова града 
и његових дворова. Има и лагум кроз земљу до Бие- 
трице, код манастира. А овај цара Душана манастир 
развалио је, од прилике пре 250 год., један Србин 
Мухамедове вере, именом Синан-паша, и од овог је ма- 
настира начинио у Призрену џамију на своје име. А 
даље, како се Бистрица пожоли из ове дрвен-градеко- 
крк-бунареко-манастирске тескобе, одмах је срета 
Призрен, и може се слободно рећи, да ова река, 
колика из планина улази у Призрен, још толико, уз- 
гред пролазећи, до дна вароши, од разних извора и 
чесама, у себе сабере: чисте, бистре п ледене воде. 
На левој обали, ту одмах на ширини, до самих ва- 
рошких кућа, срета је једна воденица, а оздо одмах 
једна равница „Мараш“, на којој се уздигао један 
врло велики гранати стари платан, 0 ком се врло 
често, као и о ономе бресту код Топлуе, претреса 
рачун: еватда говоре његови похођачи у дебелом 
хладу: „Хвала Богу! да ли је пч Душан некад 
седео овде у овом ладу под овим јавором 2“ Па овде, 
до саме обале, извире један врло јак извор, чија би 
количина воде могла лако окретати и воденично ка- 
мење; ова је вода лети ба свим студена — као и 
друге по врховима Шаре планине. А до самог овог 
извора, на обали Бистрице, подигнуто је једно, не 


књ] 


5 


баш велико, здање с једним чардачетом, са две со- 
бице, па ту излазе на теферич пи на хладну воду паше, 
бегови, владике и т. д. 


Одмах озго, до самог Мараша, има једно теће, 
где бораве неколико дервиша. Овде ја била некад 
црква, па и сада ту дервиши чувају неколико књига 
елавено-ерпеких. А изнад тећа одмах је припрла врлет, 
и, мало више, на једном заравњу, уздигао све приз- 
ренски град, који, готово, гледа у сваки угао северо- 
западног краја Старе Србије. 


Од ретког и значајног овог Мараша Бистрица 
одмах већ тече на ниже, готово преко сред Шриз- 
рена. Мало испод Мараша, на деепој обали, опет из- 
вире нека вода из саме обале, о којој много говоре 
да има и гвожђа, па се зато и сматра за минералну, 
али је нико од стручњака није испитао. 


Мало ниже, на истој страни близу реке, стоји 
„Барјак џамија“ — саборна — прва, код које је 
медреса — богословија, пред којом, у авлији, има 12 
чепова чесама, и све су врло јаке с водом, и под 
сваком чесмом има дубоко камено-мермерно корито, и 
та се вода улива ту одмах у Бистрицу. Даље, опет, 
мало ниже, на десној обали, испод града и испод 
саме православне српске Богословије, снажно извире 
једна вода, не далеко од обале, на којој би могле 
воденице млети, а зове се „бунарлак.“ Овде свагда, 
и зими и лети, има гомила периља; овде једна цела 
махала захвата воду за своју потребу. Овде на Бо- 
гојављење православни свете водицу. 


48 


Од овог бунара па доле до дна вароши, с једне 
и друге стране реке, расуле су се чесме п изворчићи 
на сваком углу вароши, па опет, и поред тога што 
се од ове реке одводе јазеви на воденице и по свима 
кућама, само куд вода може доћи, по баштама и по- 
љима изван вароши, ова је река већа испод вароши, 
но што је код Мараша, кад почне улазити у варош. 
И ова призренска река, за непуна два сахата од 
Призрена, улива се у Дрим. 

На овој реци има преко 12 мостова, а именом 
су ови: дрвенградски; раљински; Шатманов; терзи- 
ски; у Арасти; Капан; Камени; Шантагин; на врх 
Табане ; спрам ев. Петке; у горњој Табани; у Доњој 
Табани; у Бузагилуку; у Лашњи, и т. д. Воденица 
само у вароши има више од 10, па неке, на једном 
јазу и под једним кровом, имају по 3 витлова. И 
до самог утока ове реке у Дрим има један врло јак 
извор, на ком ве одмах намештена воденица са 5 
витлова окреће. 

Има. на овој реци неколико табахана (Фабрика) за 
израду сахтијана, и ова се река лети може свуда га- 
зити. Рибе има, у овој реци, доста, од самог њеног 
извора, па до Дрпма, и то све пастрмке. 

Не далеко од Призрена, на левој обали Бис- 
трице, испод Душанова града, значајан је „Кара- 
Поток“, о коме месту постоји предање: да је ту 
погинуло 40.000 турске војске, кад је први пут 
нападала на Призрен, да га од Орба отме; с тога 
су му Турци дали име Кара-Поток, што ће се српски 
казати: Прни Поток. Сада у Кара-Потоку има ле- 


РОДРИГА УУ 


49 


них винограда , доста трешања и другога воћа, па 
неповлушна и неваљала деца одбегну од свога посла, 
тамо ве крију и проводе време. Ако се којој мајци 
дете не врати кући, она већ зна да је у Кара-По- 
току, и да га тамо тражи. 


Испод Призрена, између многих река и извора, 
најзначајније су на левој обали Дрима, на путу за 
Скадар: Љума , четири часа од Призрена, и ДИрни 
Дрим, на 6 часова. 


Довде је споменуто само о оним водама, које су 
на видику Призрену и које имају по нешто значајно 
на евојим обалама, а има још стотинама у овима по- 
менутим пределима: река, речица и јаких студених 
извора, који се сви непосредно сливају у Бели Дрим, 
а о којима, да не бисмо прешли границе свога пред- 
мета, не може бити овде говора. 


Љу: 


Путови. 


Призрен, и ако је овако окружен планинама, 
опет је тртовини доступан, ва све четири стране. За 
југоисток полази ее из оног дела Призрена, који се 
прислонио уза саму планину, и путује се 4—5 свахата, 
и све на више преко самог дебла Шаре планине, а 
у исто време, толико се после путује в друге стране, 
право на ниже, за Тетово; из Тетова, пак, стиже се 
све насипом, вардарском долином, до Скопља за 8 
сахати, а толики је и таки исти пути до Велеса. Овај 


БРАСТВО ПЦ 4 


ОУ И РРА МЕ 


3 


| Еле —, ак 


а ~ ме АЕ 
ИС У Мо ра рРНУ У Д 


5() 


пут није нигде опасан, као што је из Призрена у 
Скадар, јер је Шара свуда обрасла богатом травом 
и гором, а и на више места целог лета има повећих 
еметова од снега, па би се могао лети, врло лако, 
начинити добар насип за кола. 


У год. 1844. сераскер Рашид паша, када је 
војштио против Арнаута, градио је некакав пут кол- 
ски, те је тако и превукао топове на колима из Те- 
това преко Шаре у Призрен. 


Али треба пмати и ово на уму: путовати преко 
Шаре планине 6 летњих месеци (често при крају 
Априла још нису пробијени путови за коњаника , па 
и у самом почетку Октобра) — једва се ко сме усу- 
дити, да загази у овај, овако неизвесан и опасан 
брод , јер више пута се чује, у то време године, 
да је по неки одважни самац, а по некад и цела ка- 
ква злосрећна Фамилија, да не би путовала из Те- 
това три дана до Шризрена — заобилазећи Шару 
(Љуботин) преко Скопља и Качаника, — усудила се 
на овај зли пут и пошла преко Шађе, па, као што 
рекох, често тамо и остала под снежним сметовима. 


На Шари целог лета, овде онде, има снега, а 
често о Петрову и Илдну дне, после какве хладне 
кише, тек се види и нов енег. Када би се пробио 
испод Шаре какав тунел, и тиме зближила долина 
дримеска са вардарском, тада би једва Тетово било 
удаљено од Призрена 2 сахата. 

Пут од Призрена до Скадра за сада је Нај- 
дужи, без вароши, на коњу, куда не могу ићи кола, 


ну» ">>" "„ “": ТУ. 


И о Да ин о 
. ' ' 


51 


и од свију у српеким земљама најтежи је за путо- 
вање због две околности: 

Једно, што суту Албанези, дуж целог тог пута; 
—- а друго, због и сувише незгодног положаја , где 
се мора путовати све на коњу, ито готово пола пута 
пешице — 37“, дана, а новајлије, који нису искусни 
у дугом путовању, путују по 4'/, па и по 5 дана, 
а још по неки страни путнипи, који усвојој домо- 
вини, при најбољој калдрми, неће да макну без Фијакера 
никуд, па их је судба навела да прођу овим путем, 
жале се да су пи по 6 дана овуда путовали. 

А узрок је овој овако реткој тешкоћи путовања 
тај, што су из огранака Шаре, а и из других пла- 
нина даље од Прног Дрима, зинуле честе припрте 
дубоке долине, па још, готово, већим делом кршевите 
и опасне. ( тога овај пут, као најближи, који веже 
најбогатије делове Старе Србије са Окадром и мо- 
рем, и ако је толико далек, тежак и од разбој- 
ника веома несигуран, опет никад није празан, већ 
је свагда пун трговаца и кириџија, које, разуме се, 
спроводе, ради епгурности, сами добро плаћени домо- 
родци — Албанези. 

Говоре вештаци, да овај пут ваздушном линијом 
нема више од 8 часова. Стари римски путови или 
Душанови, не зна се сада где су били, а није их 10 
сада нико ни тражио. Говори се, да је цар Душан 
у овом правцу градио путове, Бојима се могло стићи 
од Ђаковице до Скадра за 16 сахати, али, на жа- 
ловт, у та места, преко којих су некад били равнији 
и ближи путови, не може нити пак сме ико, од по- 

4“ 


| с МА 4 у а 


54 


сипом : 8 чава је равница до Суве Реке; по том се мало 
пење док се прескочи онај поменути венац (љубо- 
тинеки: Голенш и Чичавица), а за тим преко рно- 
лева на Косово, преко Штимља покрај Неродимља, 
које остаје на десној страни, до на железничку ста- 
ницу код Феризовића; одатле се иде к Солуну, а и 
преко Митровице главни је пут за у Босну, и овим 
се путем стиже из Призрена у Лриштину, на колима, 
за 12 сахати, до српске границе за 16 сахати, а до 
Феризовића за 7. | 

На 2 чава од Шризрена од овог главног пута, 
по стратегији првог и веома важног пута — одваја 
се на десно један огранак, који иде на Мушетиште, 
покрај једне дивне из старих времена цркве (манас- 
тпра), и одатле, из призренеког поља, прелази се право 
преко вамог северног краја, или, боље рећи, преко 
самих и готово последњих огранака дугачке и дебеле 
Шаре, који се огранци почињу спуштати по врх Ко- 
сова изнад Неродимља, Штимља и Феризовића -— и, 
пружајући се преко оног мало пре поменутог главног 
пута, одакле се управо и почиње онај венац — ви- 
соравањ, који чак дохвата до Мокре Горе, Гориоче 
и Истока; па, прелазећи овде са запада на источну 
страну, преко ове гором Пи пашом богате планине, и 
тамо се, као нешто ново, открива, под самим север- 
ним врхом љуботинеким, једна жупа, названа Сири- 
ниће, која се ни од куда са стране не може видети. 
И ту из тих гора извире река Лепеница, која се са- 
стаје код Качаника с неродимском реком. У овој 
жупи има до 15 села, неколико цркава и једна 


| 
| 
| 
| 


МЕРУ МУР. 


му“ у и ја ДА а [И мм ода 
ки 


шије, преко Ругове у Васојевиће. Ту има 13 часова 
пута; овде је од Пећи до у Беране, пре неколиких 
тодина, грађен насип за кола. Од Пећи продужава се 
пут с колима к северу за 2 сахата до Дрима, па 
даље пење се пут пешачки преко чЊњљеба за 6 са- 
хати до Рожаја, и даље од Рожаја до Сенице један 
дан. Њљеб стоји између Штедина и Мокре Горе, а 
сами врх планине обучен је буквом м смрчом, ал' у 
исто време ту баш на прелому планине има пи ве- 
лико камење, да једва пролазе коњи, нагађајући но- 
гама у оне рупчаге од камена, ископане коњским 
плочама. 

Од извора Дримовог даље испод оног великог 
венца, могу ићи кола на Врело и Студеницу до Ис- 
тока и Гориоче, испод Мокре Горе; а даље се иде 
с коњима преко Мокре Горе, Горњег Ибра, Рогозне 
до у Пазар: за 12 сахати стиже се у Пазар; ла 
сада од Гориоче, Истока иде се мало на десно с ко- 
лима, док се дође на насип, који непосредно веже 
Пећ и Митровицу за 10 сахати пута. 

Од Шризрена има још један пут за Нови Пазар, 
пролазећи преко Оче (Хоче) и Ораовца, докле се може 
ићи ис колима, па после све даље оним венцем, који 
заклања Призрену Косово; по том преко Ибра, преко 
Колашина и Рогозна у Нови Пазар, где се може 
стићи други дан. 

Даље, последњи је пут, с четврте стране Приз- 
рена, који стоји, са северо-источне стране, између 
Призрена и горњег Косова. Овај је и најзнаменитији 
пут, у свима погледима, и све се путује добрим на- 


сл 
[45] 


лудивљих месних житеља ни привирити, а камо ли 
тражити, да се путови нови граде, а стари оправљају. 

Држава, ма Колико јој је потребан ова) пут, 
ради војне комуникације, опет врло ретко тим пу- 
тем спроводи војеку, да не би пострадала од разбој- 
ника по оним тесним путовима, као што се то и до- 
тодило пре неких година, када је одузето од низама 
неколико пушака — мартинака, а разбојници нису по- 
сле тражени и за такву дрскост кажњени. 

Оно је само шштање времена, када ће бити и ту 
слобода, и Дримом од Призрена до Јадранског мора 
железница. — Кад слободни, просвећени народи лда- 
наб могу да граде испод мора путове — тунеле — 
за прелаз железнице, то зашто не би били овде ту- 
нели пспод Шаре планине и Белим Дримом расечени 
брегови пи испуњене долине за прелаз железнице ' 

На северо-западној страни Призрена, преко оних 
отворених поља уз Дрим и две Бистрице, има до- 
вољно од природе, без насипа, добрих путова. — Пут 
колеки, који води из Призрена преко Шванског мо- 
сета, удара преко Ђаковице и дохвата до Дечана, па 
одатле је само кириџшеки пут на северо-западну страну 
уз Бистрицу преко планина у Плав и Гусиње за 10 
вахати пута, а од Плава и његовог језера, где из- 
вире и Лим, па даље, све том долином, иде пут у 
Васојевиће–– Беране, па одатле иде се у Бело Поље 
и Сеницу. На левој страни Лима стоји црногорска, 
граница Андрејевица. 

Други пут од Дечана право на север колима иде 
до Пећи, а одатле, уз Бистрицу покрај патријар- 


55 


школа. Ова богата жупа дугачка је 3—+ часа, а до 
Призрена има # сахати, по од Призрена, преко ове, 
ло Качаника има 14—10 сахати. Ова је жупа, 6 
јужне стране, од вардарске долине одвојена Љубо- 
тином, а са севера одвојена је од Неродимља и це- 
лог Косова једним, Као последњим Шарским огран- 
ком — планином — Језерцетом, под којом је цара 
Уроша црква и гроб. Одавде је, куд река протиче 
на југо-исток, предео врло стешњен и врлетан; за мало 
што нису гудуре као и оне испод Призрена , пут 
Скадру. 

Овде се, код ових српских старинаца, налазе 
некаква још, тако рећи, косовска копља, стара 6 ду- 
гом мотком, као и оно козачки миздраци, а на врх 
те мотке има некакво сечиво које је веома оштро, 
јер је било прилике, кад се један газда бранио од 
пса , ког је само један пут ударио тим сечивом и 
одмах га једним ударцем на два комада равекао,. Ова 
је жупа врло богата стоком, а и жито је родно · људи 
ву здрави и добри мајстори. г [ 


"А АИ БИТ 55 


Знакови царске вароши. ме 


Призрен и његова околина свакот урбане при 
влачи изванредним својим изгледом и показује да је 
ту некад неко било и живео онај, коме нико није смео 
бити раван на полуострву балканском, од ког је ЈУ 
истини дрхтао Исток, а Запад је са ужасом очеки- 
вао пеход источне борбе. — Овде су српеки краљеви 


56 


и цареви живели, и овим полуотоком управљали. 
Имали су престонице: Десетник или Десницу, Стару 
Диоклетију — Зету, град Звечан, Приштину, Приз- 
рен, Неродимљу, Кратово, Скопље, Серез, Софију, 
Прилеп, Крушевац, Београд, Смедерево, Некудим итд. 
Али је српски народ срећа послужила, да се бар 
већим делом уједини и оснажи само са Шар планине 
и царског Призрена, одакле српски владари над три 
суседна мора и на све друге стране полуострва Бал- 
_канског достојанствено заповедаше. — 

Призрен је уживао пуну слободу и сигурност 
мало не пуних 300 година. Са свога јаког природ- 
ног положаја и стога, што је у средини српских зе- 
маља, погранични ратови њега се нису ништа тицали, 
и, кроз више нараштаја, његови зидови не видеше 
непријатеља; њему се не могаше ни близу прићи, а 
камо ли у њега доћи; па и после несрећног Косова 
више од пола века протече, докле непријатељ у Приз- 
рен не уђе, први пут 1455. године. 


Средњевековни Призрен, престоница врпеских вла- 


далаца, и место састанку српских сабора за издавање 
земаљских закона, бирање владалаца и српских па- 
тријараха — кроз све то време, по гласу свију све- 
дочанетава , био је срећва и напредна варош; си- 
гурни царски друмови, повучени по старим римским 
линијама, скопчавали су га с морима : Јадранским, Цр- 
ним , Јегејским. и Дунавом. Између њега, Котора, 
Дубровника и Млетака био је свагда непрекидни са- 
обраћај, — томе су и закони Душанови ишли на 
олавшицу. — Па и сама варош била је пуна добро- 


(55) 


сл 


творних завода од сваке руке, —- а у околини При- 
зрена било је, за које се сад тек зна, преко 300 
цркава и манастира ! 

Али, не мало, за пуних пет векова владавине 
туђинеке, ба свим су пали и оборени са Призрена го- 
тово еви његови архитектонски дивни украви, а тако 


и сви добротворни заводи пропали су, — али опет 
је он још нешто задржао од своје величанствености 
првобитног држања и укупног утиска. — 0 томе да 


наведем нешто. 

Рецимо: да један путник долази Призрену са 
севера и истока, или са запада, — он одмах Види 
пред собом велику једну белу варош, посађену уз 
планину, која се разгранала до у равницу; он тада 
опажа да се овде пре поменути морски путови са- 
стају; он се овде већ одмах поздравио б чудесном 
Шар — дар — планином, том главом српских зе- 
маља, тим заштитником, чуваром и вечним, природним и 
верним Призреновим савезником — овим стожером по- 
луострва Балканског. Одавде, на 20 часова даљине, 
види пред собом северо-западне, рудама и у свему 
другоме богате, планине п под њима дарске лавре: 
Високе Дечане и Патријаршију; он одавде види мно- 
тобројне студенце бистре воде, чисте као брилијант, 
који прекриљују ова прекравна поља, богата сеноко- 
сима и воћњацима, а по брежуљцима, као ретко где, 
пред касвом царском вароши, оваким виноградима ; 
одавде гледа преко 15 часова — дугачки Дрим, 
како се преко поља вијуга као гуја, која као да 


58 


од некога крије и све брже замиче пспод Призрена, 
између високих стена. 

Све ово, довде наведено, стоји с ризреном у 
непосредној вези, и за путника изгледа као да је ово 
какав богати и сјајни царски накит овој вароши. 

Ко приступа Призрену, осећа да је дошао у 
срце српске земље; он овде, као путник, све одмах 
види и распозна у овој живописној царској вароши, 
да му свака поједина њена црта говори о арнаутској 
· трубој садашњости и великој негдашњој славпој срл- 
ској прошлости; сваког похођача овде ово место под- 
сећа на негдашњу царску државну моћ, народну снату 
умну и Физичку, и сваки брежуљак приповеда да је 
некада ту била нека светиња, кула, град или ка- 
кав добротворни завод, па је сада то албанеском 
варварском силом и безумљем све претворено у руше- 
вину ; а то исто сведочи сваки околни пут, река, мост, 
и чесма, Као владарске задужбине, које су као аманет 
остављене народу на чување до бољих времена. Исто 
тако још више похођач дубоко у души осећа, да је 
дошао у негдашњу моћну господарку полуострва Бал- 
канеког, када види најстарије прве мале џамијце, које 
су (када је први цут непријатељ поробио и дошао у 
ову царску негдашњу заповедницу над три мора и 
Дунавом) за неколико часова подигнуте, са којих је 
одмах на тим мунаретима и оглашено опело великој 
српској царској престоници, а и целој царевини; када 
види и оне високе, до под облаке изведене џамије, на 
којима се мермер блиста као дијамант, подитнуте и 
вазидане од разваљених дивних манастира пи цркава, 


Мен ~, 
ЈЕ 


59 


цареких задужбина; још, када види и оне архипас- 
тирске, народне п владарске задужбине — свете цркве, 
уз које је подигнуто само мунаре, и тим оне пре- 
творене у џамије, и ако су иначе још у целости она- 
кве какве ву подигнуте, у којима се некад сабирао 
сабор врпски ради избора патријараха и владалаца 
евеврпеких. Јевт, чудновата осећања — осећања и мила 
и тужна испуниће душу свакога Орбина путника, када 
уђе у ову значајну, у светској повесници, а по наше 
племе и судбоновну, варош, па ту еретне домородца 
—- свог брата по вери, крви, језику и обичају, чији 
преци ту, као Хришћани и као Срби, можда од 1000 
тодина станују, који поред свију толиковековних беда 
и несрећа, опет, ма на ченгелима они били, не мисле 
и неће да оставе ову богату царску лепоту по при- 
роди, где је некад и њихових старих била сила и 
власт; пријамници Св. Саве не само што осташе беб- 
мртни, верни и непоколебиви елужитељи ев. олтара 
повредници између Бога и свог народа, но примише 
у руке и дужност, да руководе идејом и судбом ерп- 
ског народа, и да повредују за њега пред злима и 
добрима. — И данас, после толико векова, путник 
ће видети, како овде, у овоме српском старом ПЦа- 
риграду, последоваоци (Св. Саве у оним, које су пре- 
текле од рушиочеве руке, задужбинама његовим, при- 
носе бескрвну жртву Христу Богу сласитељу, за 
блажену успомену оснивача српске царевине и за- 
дужбина, а за срећу и спас обновилаца нове српеке 
краљевине и за цео род хришћански, — и то, велим : 
у оним светим олтарима, из којих је Св. Сава благо- 


60 


сиљао светим својим рукама српеке владаре и народ, 
претке ових садашњих обиталаца ! 

Ово све, и поред вековних грозних промена и 
рушевина, опет свакога путника и намерника, као и 
домородца, — живо опомиње у Призрену на стару 
· флаву, величину и моћ српску. 


Ут. 
Светиње и просвета у Призрену. 


У Призрену и сувише је тешко без погрешке 
изнети на јавност значајне ствари — једно за то, 
што од пада српеке царевине, па до сада, то су све 
били векови рушења; а друго због тога, што и оно, 
те је претекло од насилничке руке, или је записато 
у ком летопису, или остало у спомену или у предању 
код народа, да има негде нешто важно у каквом 
крају у Призрену, — то, опет, хришћанину није допу- 
штено да свуда види, равпита и прибележи; па ни 
сама званична извешћа о вадањем стању ствари Ни- 
кад нису тачна; а и поред све добре воље и заузи- 
мања страних радозналих и ваљаних агената, који 
пролазе или ту станују, често остаје труд узалудан 
да све дознају оно и онако, као што је у ствари. 

Призрен — варош подељена је у 24 одељка. 
Варош дели на две поле пређе олисата река Бист- 
рица, везана, на више места, мостовима; варош на 
десној одали, званој „Левиша мали“, сва је на згодној 
и оцедној равници, а на левој страни, На веома 
згодној висоравни, смештена ву заведења свију вера, 


63 


све епископије, трад, државна здања и касарне; а је- 
дан део ове вароши, где искључиво Срби живе, звана, 
„Пантелеј-махала“, веома је припрто место, тако, да 
кола не могу тамо ни маћи, и од саме те мале по- 
чиње права планина „Шарска“: кроз њу пролази пут 
преко Шаре за Тетово. 

Овде има око 26 џамија, од којих вамо ву две 
по укуву озидане, и то на левој обали Бистрице: 
Синан-пашина џамија, коју је Синан паша, од пре 
900 год., подигао, пошто је претходно развалио 
манастир ев. Аранђела, који је био сав од најдивни- 
јег тесаног камена — задужбина цара Душана, — 
од кога је камена и подигао џамију под својим име- 
ном. У овоме царском манастиру био је сабор, који 
је изабрао Лазара за српеког владаоца. 

А друга „барјак-џамија“, на левој обали Бив- 
трице , која је, такође, као и СОпнан-пашина, у ви- 
сину отишла под небо, подигнута све је од мана- 
стирског мермера, и то, као што еве околности и пре- 
дања показују, ова је џамија подигнута на самом 
темељу онде, где су били Душанови дворови. Они 
сада ту имају „медрезе“ (богословију); ту бу и оне 
напред поменуте чесме — њих 12, под којим има по 
једно мермерно корито. Ова се џамија зове „барјак“ 
или саборна зато, што на њој свагда, за време мо- 
литве, диже црвени барјак на мунарету мујезин — 
призивач молитве, — дајући тиме знак мујезинима 
других џамија, да је наступио чаб извикати „азан“ : 
позив народа на молитву. | 


У овој џамији први пут је арнаутска лига — 
„конгра“ --- држала евоје седнице, а та се лига са- 
купила 1898. г. из целе Албаније, Старе Србије и 
Македоније, Херцеговине и Босне, да не даду Црно- 
торцима Плав и Гусиње, Шваби — Босну и Хер- 
цеговину, а Грчкој 'Тевалију и Епир; и „конгра“ 
реши и нареди, да се убије у Ђаковици Мехмед Али 
паша, што се и извршило те год. августа месеца. У 
овој истој џамији, 1880. г., ова је „конгра“ решила, 
да се не пусти Дервиш паша у Призрен, кога ибу- 
вретоше на врх Косова, код Феризовића, али их је 
тада Дервиш паша потукао до ногу. 

Не далеко од ове џамије, стоји од врло простог 
материјала начињена мала џамаца, за коју се прича да 
је најстарија у Призрену, коју су Турци првог дана, 
када су с победом ушли у Шризрен, за неколико са- 
хати подигли и на њој отпевали благодарне молитве. 

Опет на десној обали Бистрице, у Левиштњ ма- 
стали, има једна црква, потурчена „Џума“ — Петко- 
вица, али је она храм успенија свете Богородице, а 
подигао ју је још Св. Сава,и била је — саборна. У 
овој је цркви закључен свечани црквени мир између 
Срба п Грка за време цара Лазара, после распре 
која је била заподенута још за време цара Душана, 
због неких црквених односа. 

Ова је црква још у првобитном стању, покрај 
које, на западној страни, стоји и звонара с обичним 
великим прозорима, а са северне стране, између про- 
зора црквених, од цигле озидане су великим словима 
речи: „Сава ерпеки.“ Унутра и сада стоји придикао- 


МР Ка 


ОНДА Ари сва кан Ела АИ ЈАДАН 


63 


ница, а п нека галерија; ну то је од прилгке место 
за певачки хор, али кажу, да су Турци то ски- 
дали и на поље износили, и да је једноме, који је то 
наређивао, једна даска разбила главу. 

Преграда св. олтара уклоњена је, и ова црква, 
готово, у свему је слична Грачаници. Разуме се, да 
ву светитељи сви замазани, а 6 поља, покрај кубета, 
начинили ву Турпи мунаре, и долазе ту петком, те 
клањају. 1846 год. хтели су је Турци разрушити 
до темеља, али кажу да их је задржао латински 
епископ, док он то није јавио дворовима: аустријеком 
и руском. 

Овде у Призрену има још 7 тећа — тулбета, 
са повише дервиша, и сва су ова места црквена или 
манастирска, па су их заузели мухамеданеки духов- 
ници и у њима се сместили. 

Мухамеданских школа има: 17 за мушку и 9 за 
женску децу, једна богословија —  „арабија“ — и 
једна као војничка гимназија -— „мектеб руштије.“ 
Свештенство је њихово само у Призрену вастштавано 
и оно ни од какве науке нема појма, јер они у сво- 
јим школама уче само молитве, папу томе нису, као 
што треба, савршени. јер они и сами признају, да 
код њих треба 80 год. учити, па тек да знају добро 
и једно и друго читати и писати. 

Православни Срби имају три цркве у којима служе 
божанствену литургију. Стара црква Св. Ђорђа веома 
је проста и не зна се од када постоји; друга је Ов. 
Николе, која је била под земљом до самог почетка 
П-те половине овог столећа; она је доста и сада у 


64 


земљи — онако по старински; и трећа, св. Опас, коју 
је подигао краљ Милутин, а пре 30—40 год. били 
су је турски дервиши заузели и за мало што им није 
на свагда остала у наслеђе, само да им се ноћу не 
појави неколико голих и црних људи, с неким буз- 
дованима (топузима), који ове настањене богомољце 
у Немањићевој задужбини добро мерише уздуж п по- 
преко, а које ови нови гости, дервиши — не могоше 
да разумеју: бејаху литиљуди „влашки“ свеци, или 
општи џинови, шејтани —- ђаволи, — па зато и нису 
могли ту даље остати. 

Али, на жалост, та црква би узрок, те се- сва- 
дише Срби е Цинцарима, који, 1872. год., насилно 
отеше, с турском влашћу, ову цркву, и данас се у 
тој ерпекој задужбини чита и пева грчки, па, од тог 
времена, одвојише за себе и општину и школу цин- 
царско-трчку од врпеке, а не беше их у почетку више 
од 80 домова, а сада имаће их преко 150 кућа. — 
Разуме се, оваки успех шаке Цинцара само је могао 
бити уз помоћ стране пропатанде. — У почетку 1871. 
год., на њихов позив, дође им у ову сршеку задуж- 
бину латинеки епископ; па после тога, прихватише ту 
ствар, у корист Цинцара, у Лариграду и Атини. 

Ова је црква к Шари у ономе узвишеноме делу 
Призрена, спрам града, те се и на далеко види. 

А четврта црква, Св. Ђорђа, има већ преко 30 
година, како се почела. градити: она је у истини, у 
потпуном емислу, необично велика, колосална и тврда 
црква ; слободно се може рећи: да је то једана на 
полуострову балканском, између нових цркава, Нај- 


65 


већа и најтврђа, п да се вамо, тек у неколико, може 
нишка и сарајевека упоредити е овом. Она је подигнута, 
цела од лепог тесаног камења и има унутра три олтара 
за боговлужење, а кажу да ће идуће године већ и 
довршена бити. 

Према Марашу, на десној обали Бистрице, на 
врх Призрена, изван вароши, где је гробље, има једна 
развалина — храм је пророка Св. Илије. 

У Малези, или, по данашњем називу, Терзи-ма- 
хали, још 1596. год., спомиње све, при митрополиту 
призренском Михаилу, црква Кораћевића, храм Св. 
Николе. Овде је сада џамија, која доста наличи на 
цркву, и ту је једно теће с гробљем потомака старих 
српских племића који, и ако су се преверили, опет 
су задржали своје старо презиме „Кораћевићи“, а и 
не одвајају бе још од те еветање, и куће су им око 
ваме те бивше цркве. — 

Има једна развалина испод Св. Спаса, храм је 
Св. Врачева. — 

Такође у граду је била једна црква код Д)у- 
шановог двора, храм је био Ов. Преображења. 

У Пантелеј-махали је остало предање у народу: 
да је ту, не далеко од једне чесме, била црква св. 
Пантелејмона ; такође и у Марашу, где је сада теће, 
кажу да су ту били Југ-Богданови двори и његова 
црква. 

А, по споменицима и предању, тврди све, да је 
било до шеснаестог столећа цркава у Шризрену 12, 
а у околини око 365, као што је један пут казато, 
а сада једва да има 20 које служе. 


БРАСТВО П 5 


У околини близу Призрена ву два манастира који 
служе, и то: на источној страни не пуна 2 часа од 
Призрена, под Шариним огранцима: св. Марко; на 8 
чава далеко од Призрена: ев. Тројица. 

Православни Срби имају потпуно у свему уре- 
ђену, са 4 разреда, мушку основ. школу, са + учи- 
теља; једну женску основну школу 6 једном учите- 
љицом, и једну богословију са 8 разреда и једним 
приправним разредом. Од како се зна, у Призрену 
су бивали наставници све домородци, са спремом до- 
- маћом, до самог почетка Ш-те половине овог столећа, 
и први пут јавио се, с бољом спремом са стране, као 
учитељ : Никола Мусулмн и њетов ученик и зет Ми- 
лан Новичић, који ве тамо први појавио као богослов 
беотрадеки и васпитаник Велике Школе, а за тим Став- 
рић и потписати, оба васпитаника кијевске духовне 
Академије. После ових наставника нападе нешто смрт 
а нешто и власт, те отераше једног у Битољ, а дру- 
тог у Азију на заточење, И за мало пре 5—6 год., 
што се не затвори призренска Богословија; но сад 
опет, од те стране, поправило се у неколико стање, 
те сада тамо има наставника џет: три васпитаника 
београдска, један руски и један женевски. 

Ово је једини завод српски у Старој Србији и 
Македонији, који је виши од основних школа. На овај 
завод, од пре 15 год. пропаганде и непријатељи 
Српетва погледали су са увеличавним стаклом као на 
какви германски или окефордеки универзитет; па • 
тога су и наперили удвојену, па и утројену своју 
снагу против тамошњег Сршетва. ( тога, крајње је 


Е. 
„' 
= 
а 
– 
= ње ја ~ басова да Казасавцећу = 


џ а 


67 


време, да призренска Богословија корача упоредо са 
савременим околностима и потребама, да не Фигурира 
тамо само ради једне моралне потпоре. 'То јест 
неопходна је потреба, да (се прида тамо још који 
наставник и да се даље продужи, бар са два раз- 
реда; а и време је већ, да је ту замени каква по- 
лугимназија , а ова као старија и општија требало 
би даље да пређе, ако не одмах у Скопље, а оно 
бар у Тетово да се пренесе. 

У призренској околини има школа: у В. Хочи, 
Стрецкој, Љубижди п Зочишту, а учитељи су већ сада 
призренски богослови, вем једнога који је свршио бео- 
традеку Боговловију. 

Свештенство је свршило само основну школу — 
осим њих неколико који су учили београдску или 
призренску Богословију, — али сваки зна писати по 
старински, певати у цркви и прилично служити 600- 
жанствену службу, — а има п од њих свесних И 
добрих патриота. 

0 Гогама — Пинцарина — нема се шта друго 
казати до то, што је речено и за Србе: имају једну 
мушку и једну женску школу; деци предају на грч- 
вом језику, али деца само српски товоре; наставнике 
шаљу или из Атине или из Цариграда. Цркву имају 
ону пређе поменуту, отету од Срба, „Ов. Спас“, и 
тамо певају и служе на грчком језику. Свештеници 
су им спреме онаке исте као и српски. 

У Призрену је катедра православне српске митро- 
полије, чији се митрополит зове „рашко - призренски 
и скендеријски“, а под ову митрополију спада онај 

5 


68 


део Старе Србије, који лежи на западној страни Шаре 
и који се део додирује до краљевства српског, Босне, 
Ерцеговине, Црне Горе и Јадранског мора. Епархија 
ова обухвата ове вароши: Призрен, Приштину, Љуму, 
Гњилане, Јањево, Вучитрн, Митровицу, Ораовицу, 
Пећ, Ђаково, Нови Пазар, Сеницу, Нову Варош, 
Бело Поље, Рожаје, Беране, Плав, Гусиње п Скадар, 
а Подгорица, Спуж, Жабљак, Бар и Улцињ, то је 
отишло од пре 8 год. под Црну Гору. 

Повле укинућа српске патријаршије, 18. беп- 
тембра 1766. год., остале су хиљадама кућа дуже 
времена без архијереја и попова, па тада бе готово 
сви Срби, преко 200 села, у Гори и Љуми, на југо- 
западу од Шризрена, истурчише. 

да ових несрећних 120 год. по паду патријар- 
шије зна бе да ву ови митрополити призренски били: 
Гаврило, Софроније, Евсевије, а, по његовој смрти, 
1789. год., остала је призренска митрополија празна 
18 год. али је била за то време под надзором ми- 
трополита новопазарског Јанићија, родом Орбина, из 
Новот Пазара, чија се епархија била отегла чак до 
бгоградеке епархије — до Крушевца и Чачка, до 
иза Охрида и до Јадранског мора, па тек 1807. год. 
постао је стални митрополит рашко-призренско-скен- 
дерфеки, в титулом и „егзарха“ Горње Мезије. По 
смрти овог ев. архипастира, 1818 год., дошао је 
дечанески архимандрит, Орбин, из Куманова, Зарија, 
а по смрти овога, 1830 г., дошли ву опет следећи 
архипастири, Грци: Ананије 1836 године, Геравим 
1836—87 г., Опнексије 1837—1840 г. Игњатије 


од 1840 до 1849 г., Партеније од 1949 до 1854 г., 
а те године дође за митрополита призренског сада- 
шњи владика, Мелентије. 

Римокатоличке вероисповести Албанези или, боље 
рећи, покатоличени Срби, који су заборавили и не 
знају евој језик, имају једну основну школу, у којој 
предају на талијанском језику малој деци, од које 
опет свако зна говорити ерпеки, а италијански ни 
једне речи не зна. Од пре неких година нису имали 
више ђака у школи од 26, и ову школу помагао је 
аустријски цар. 

Овде они имају и једну цркву, храм св. Дими- 
трија, која је била развалина до'кримсвог рата , па 
тада Француски конзул, из Скадра, дође с некаквим 
вултанским Ферманом у Призрен, те оте ову дркву 
од православних и предаде је римокатолицима исто 
онако, као оно што и Цинцари отеше св. Спас. Тог 
је времена та иста пропаганда, аустријско-Франпуска, 
и у манастиру Дечанима пробала да ли може силом 
или обећањима и давањем успети, да се спомиње при 
богослужењу римски папа. Римокатолици су сада по- 
дигли ту: школу, цреву и митрополију, па и звонару, 
али им звона не даду Турци да наместе. 

Они овде имају и епископа, који има под својом 
управом 7 парохија, а те су: 1, Призрен, 2, Ђако- 
вица, 8, Пећ, 4, Зумби, 5, Мартур, 6, Јањево и 7, 
Зера. Ну овај западњачки епископ овде у Призрену, 
по имену некакве старе њихове митрополије скопљан- 
ске, још из времена српске царевине — титулира 


себе скопљанским митрополитом, а у Призрен су тек. 


а 7 Ан ара ~ 
Пау а 4 5 зада арнака Е 


ВУ БИ 2 


- 5 САН Џ ~ 
пи МАР о а 5 па" паса — =: 


о ал узе ли 


„= | 
ба а те избио ове танана => 


п- 


А и У У" 


70 


у новије доба дошли, где до скора никада нису имали 
ни једне сталне куће римокатоличке. 

Западњачка пропаганда, у овим српским преде- 
лима, уз помоћ Рима, Аустрије и Француске, држи, 
пише и јавно говори, да јој је сада Призрен крајња 
предстража католичке цркве — према православном 
истоку. Па с тога, држим, неће бити сувише да, и 
ако узгредно и кратко, наведем овде и њихову, у 
српској домовини, спрему, управљену против Српства, 
којета има преко 2,000.000 душа, — а њих, колико 
"има, видеће се из следећих навода. 

У целом оном пространству, на ком српски народ 
станује, изван краљевине Србије, Прне Горе и Аувт- 
рије, у турској царевини, једва да има њих између 
Срба свега до 100.000 душа римокатолика, јер по 
самом њиховом рачуну имају до 13.855 кућа — 
102.304 душе. 

Растурени ву на 150 сахати у накрет, овде онде, 
по нашим земљама, те им није ни ово веровати, да их 
има оволико, колико сами кажу; јер они често за- 
писују у свој тестер православне житеље, —- села 
и домове у род католички, али по врх свега тога 
њиховог малот броја, они опет имају 5 епископшија, 
између којих 8 су митрополије, а један митрополит 
носи титулу примаса (патријарха) старе српске ца- 
ревине. — Још имају 187 парохијских свештеника 
и мноштво сваког реда — западњачких калуђера. Али 
зна бе и то, да на више места нису веће њихове па- 
рохије од 10 кућа. Тако н. пр. у Пећи, до ратова, 
није их никад било више од 20 кућа, а од рата до 


| 


ОРРЕЈУ 7.177". > УУРРЕИ 


сада има их преко 60 кућа; међу тим свагда су ту 
била по два свештеника и један калуђер! У Призрену. 
и у тој целој епархији, ако их има једва до 2000 лута 
у ових пређе поменутих 7 парохија, па у самом 
Призрену, никад није било мање од 6 свештеника и 
5 калуђера, из одреда реФормираних (минорита). 


Заводе пмају ове: 1., папски колегијум — завод 
за. обравовање клира под надзором језујита, а издржава 
се аустријским трошком; 2. реалка, под руковод- 
ством Францишкана, коју такође Аустрија издржава; 
3. провизорна мисионара; 4., ораторијум , стоји у 
свези са свима парохијанима; 25., у свакој парохији 
имају по једног старепину из реФормираних светог 
Францишка који се о духовним стварима брине; иб. 
још имају неких 9 мисионарских штација —- 2б0р- 
вих места. — 


(Осим ових њихових установа, њима још дају са 
стране огромна срества за подизање цркава и мана- 
стира , а то обично бива на темељу старих српских 
задужбина, као што је, особито од пре неког времена, 
свуда по главним местима подизао школе и цркве цар 
мексиканеки Максмилијан (од 1850 до 1860 год.), 
што је после њега, исто тако продужио и бечки цар 
—_ као што већ сами назови- Латини у Призрену на- 
зивају цркву (подигнуту на темељу православне) и 
школу „царском.“ — 


Ово је довде прибележено из самог њиховог 
распореда пре десет година, а није ни сумњати, да 


~, 
[45] 


после српеко - турских ратова нису они удвојили па 
и утројили, до сада, своју снагу противу тамошњег 
српског народа и православља. 


УП, 
Становништво и здравственост. 


Као што је и пре поменуто, једва ли се ма шта 
може у Призрену потпуно п верно, без погрешке, из- 
нети на јавност. — За сада је немогуће тачан број 
показати колико житеља има у Призрену, јер кажу 
неки етранци, да, по званичним датима, има евега 
11.050 кућа; затим, понаособ, мухамеданских 3.400 
кућа, православних 3000, и римокатоличких 150. А 
укупно има 46.000 душа, п то, понаособ, долази 
овако: мухамеданских житеља 36.000; православних 
8.000; римокатолика 2.000 душа. Али, тешко ће то 
тако бити, јер, пре свега, немогуће је, код право- 
славних да свака кућа има по 26 чељади, а код ка- 
толика по 18, но у опште сада се за најверније држи, 
да има света на 30.000 житеља у Призрену, а Бод 
православних биће око 1.500 кућа, које су се, како 
смо напред казали, подузеле да праве своју вадању 
цркву. Фаиста диван пример неугашеног религијског 
и народносног обећања! Колико ли би им се помогло 
из срећнијих српеких крајева ' 

Овде у Призрену говори се српски, турски и 
арнаутски, али је српеки језик сваком житељу приз- 
ренском најбоље познат; а по нешто се и влашки 
говори, а има доста становника, који знају све ове 


КИ МА аи за 


45 | 


ј А 
муче 
ме РАИ 


~ 
2 


језике; а грчки и талијански нико не зна, — и ако 
римокатолици и инцари предају на та два језика 
својој младежи. Па и туреки ев врло мало зна. 

Дућана има у Призрену преко 1.200. Улице су 
у потпуној Форми још по старом кроју — криве, 
тевне, — бамо тек што се почело по негде градити 
и ширити, али то није нигде довршено. — Фдања су 
исто тако по етаром кроју, — премда се већ мало 
почело боље вада пазити на архитектуру. 

Сада се гради једна огромна касарна испод Приз- 
рена, у пољу, тако званом Бузагилук, и ту су довели 
неку јању Воду, од које је на ред начињено 8 че- 
сама. Ну од свију других здања у Призрену, одли- 
кује се, по тврдоћи, бпољашности и висини, школа, 
коју је подигао 1872. год. покојни Сима Игуманов, 
у којој је сада смештена православна Богословија. 

Град је уздигнут на врло дивном узвишеном месту 
више вароши. Поменуто је, да је тамо била црква 
„Св. Шреображење“, тле има једна кула и још по- 
стоје ту неке развалине, за које се каже да јел ту 
био двор цара Душана; даље има једно звоно за сахат 
на коме пише 1808. г. „сије звоно приложи Ђорђе 
Петровић вароши Смедереву“, а турски натпис стоји, 
који показује, да је донесено у Шризрен 1818. год. 
Тамо има и два топа Кара-Ђорђева. 

Нечистота је у вароши обична ствар, али је 
срећа за ову варош, шио је овде оштар и здрав ваз- 
дух, довољно јака река и има доста чесама и стоти- 
нама извора,те се овде, свагда, врло добро и срећно 
са здрављем пролази. Само се треба у овоме месту 


~ 


5 


добро пазити због оштре климе и нагле промене, што 
је опасно не само за дошљаке већ и за домородце. 
А кажу, као да се болести понајчешће појављују ове: 
нервозна грозница, костобоља — ревматизам, кијавица, 
срдобоља, а говоре да је од пре 30 год. донесена 
овде од некуд и венерична болест, које, ако има овде 
сада, она је бар врло ограничена; па и скрофуле и 
водена болест нису ретке болести. А доста је непри- 
јатна 6 јесени ни у првој половини зиме и честа магла, 
која, од прилике, долази због оне тескобе планин- 
ске — испод Призрена — куда је Дрим једва себи 
проврчио пут између оних онако тесних а високих 
планина, да иде у море, и ова магла врло рђаво утиче 
на здравље. И предање постоји у Призрену: да су 
Неманићи, због ове маглуштине, свако зиме ишли на 
зимовник у Зету. 


МУ 


Административна управа и судови. 


Административна управа често је бивала у Приз- 
рену променљива. Од најстаријих времена, а то је 
на крају ХУТ. иу почетку ХУЦ. века, бивао. је под 
валијом — везиром — чак „Осенским“ — Будимским, 
док су Турци држали Маџарску, а од пре 830 год. 
бивао је Призрен под Скопљем; по том под Битољем; 
али све је то бивало нестално и променљиво, јер је 
често бивао „валилук“ у Призрену, а особито у доцни- 
јем времену, под који је долазио и Битољ, Окопље, 
Орид и све до солунског пашалука, до Струме и па- 


пррљаје 5> а г. 


79 


шалука туна-јелиси-дунавеког-рушчучког, до Лима, Бо- 
јане и Јадранског мора. 

Тако је тада бивала цела Стара Србија под 
призренским валилуком и везирством, и лепо је било 
видети 1871. год. овде у Призрену, често из свију 
врпеких крајева овог вилајета, прве људе — народ, 
тде долази, по потреби, код власти у стару српску пре- 
стоницу, — а тада је у Шризрену излазио на врпеком 
п турском језику и званични лист „Призрен“, који 
ву били дужни сви српски крајеви, подручни приз- 
ренекој управи, примати и читати. 

Судови су у Призрену, за кривична дела, са- 
стављени из председника и два вудије, који су, до 
пре неког времена, осуђивали и на вечиту робију, а 
против те пресуде није могло бити апелате, а сада, 
у потежим приликама, апелује се у Цариграду. а 
држи се, да сваког дана има до 300 душа апсеника 
у Призрену. Има овде и трговачки вуд, који се ва- 
стоји из пет чланова. 


БХЕ 
Жупа и природно богаство. 


Призрен и његова околина јесте изванредна, 
чудна и необична жупа, па ова благодет још више 
изненађује посматраоца, када, тако рећи, ту, одмах 
у близини, види нешто ба свим овоме пштомоме по- 
тледу противно. Окрени се према југо-истоку ВИДИШ 
где се, одмах од вароши, подижу огромна снежна 
Шшарпланинска брда и њихови врхови, који се далеко 


ба ји аи јр" 
„5 ~ 


МЕ ос 


ПИРА рај По МЕТРУ 


„ 


76 


и далеко, изван своје околине, уздижу и беле; па, 
и не мало по 6 зимњих месеци, ова су брда непро- 
ходна и са свим предвајају два богата света: вар- 
Дарску и дримеку долину; готово исти призор пла- 
нински окружио је и са северо-западне стране приз- 
ренску жупу, где се преко деле године сјаји, овде 
онде, снег у огромним гомилама, који такође по 
неколико месеци задржава, са суседним, на про- 
тивној страни, жупама, сваки саобраћај; а и са за- 
пада уздитла бу се вилна брда — и ако много мање 
внежна од поменутих, која су са свију страна пресекла 
Дрим , одељујући његов горњи ток од мора. И ту 
одмах на 10 минути од вароши изнад града, не може 
никако виноград да узри, од честих летњих младих 
снегова ! 

Али је ово заиста велика реткост, да има где 
под небесним сводом, да овако — што 'но реч — 
заједно споредују ватра п вода; а у исто време опет 
једно и друго да има потпуно свако своју природну 
дејетвујућу снагу. 

Шара планина, та главна призренека околина, 
по самој својој спољашности, на први мах рекло би 
се, да је прави ерпеки Сибир, али кад се изближе 
дозна и види, она је у ствари права српска Швај- 
царска, — јер она је пуна села и жупа, као што је: 
Орецка и Сиринићека, Опоље, Љума, Оштрозуб Гора 
ит. д., П ови су, тако рећи, у српским земљама прави 
кантони, потпуно у свему своје житеље осигурали, да- 
јући еваковрена жита, па и, на удивљење, у срецкој 
жупи, по снежним врховима испод извора призренске 


Ли 


Бистрице а више Дрвен-града, може се видети и 
винова лоза и кукуруз —- спрам вечито снежних 
врхова ! 

Шарини житељи свагда, пошто уреде своју 60- 
гату летину, иду гомилама на разне радове у Србију, 
Влашку и Цариград, и отуда бваки кроз неколико 
месеци донесе Хиљаде гроша својој кући; а они, који 
остају, хране своја стада, па како су богати разном 
гором, они граде и, у оближњим варошима, продају 
сваковрсно дрвено посуђе и друге потребне ствари. 

Шара планина, како је богата пашњацима, она 
је најбогатија на полуострву балканском: лети, за 
неколико мевеци, она је најбогатија овцама, јер многи 
становници у суседству Шаре, а особито ва јужно- 
источне стране, имају и на 5000 оваца на летови- 
шту, а често, задруге, почињући од 5 па дом 
по 20.000 оваца имају у једном стаду изнад Приз- 
рена, које зими своде у низину, где нема снега, 10- 
крај Белог мора, у солунска поља. У Шари има доста 
и дивљих коза, где се често по 50 њиху гомилама, 


· по врховима планинским, виђају. Шарски је вир чувен 


у целој турској царевини; он се гради просто без 
икакве вештине, па је као такви далеко и далеко 
маснији, бољи п укуснији од вештачког — назови- 
швајцарског сира. Он ве далеко разноси, а особито у 
Цариград и Мисир. — Чувени су и дебели шареки 
овнови, од којих је овобита чиста бела или са Свим 
црна Фина вуна, која се понајвише носи у Пешту и 
Беч; а овнови се терају у Цариград. 


Призрен је жупа, у равници. Но енег се често 
види по врх оближње махале, али се не спушта од- 
мах у главну варош, на равницу око Бистрице, где 
никад не може ни бити сувише велики, — а мало ниже 
покрај Дрима, једва кад и да га има, и то понај- 
више е опанка. Тако, је и уз цео Дрим — до самог 
његовог извора; а испод Шризрена, даље од утока 
Бистрице у Дрим, између еутеска, једва када и да 
може снет прионути, па ако би га кади било, он није 
јачи од какве добре слане, и ту је права приморска 
клима, — јер на самом догледу Призрену, на оним 
благим пристранцима, могле би успевати за мало, као 
оно у Далмацији маслине, шипци и друге јужне биљке. 
Све три Бистрице и Дрим никад се не могу заледити, 
због онолико јаких извора. 

Као што већ довде наведох, Призрен је и ње- 
това околина заиста необичво жупна, те даје сва- 
коврсне хране и воћа, које ве све носило у Миеспр, 
Цариград и Италију; а још по врх свег немара и 
нерада , ова жупа даје изванредног и реткот у Јев- 
ропи вина. 

Од Призрена, са северне стране, па дуж леве 
обале дримеске, преко Оче и Ораовца, до спрам Ба- 
ковице, на 6— 7 сахати дужине а толико и ширине, 
све је покрила блатородна и ретко где овако питома 
винова лоза, која је, за време деспота, ношена и пре- 
сађивана у околини Онедерева, а и у неким местима 
преко Саве и Дунава. Али, на велику жалост, од ста- 
новништва о извозу призренског вина нико до сада вије 
водио рачуна. 


с о а ва 


79 


Х. 


0 марви и данку. 


Ова племенита царска околина, рачуна се да има 
ло 200 села, која дају доста велику количину ро- 
тате и добро утојене стоке, и то на 5.200 волова и 
100.000 оваца п коза; а житељи наведених села, до 
скора су давали државни данак по следећем распо- 
реду: 600.000 гроша десетка од хране; '" 400.000 
гроша данка на ротату стоку; 1,200.000 вергије — 
пореза — и 50.000 гроша за путне печате — тескере. 


Џ 


Хе 
0 трговини и индустрија. 


Како Шризрен долази као највећа варош у Ста- 
рој Србији и Македонији, а долази, као што је и пре 
поменуто, у први ред вароши на полуострву, између 
Солуна и Сарајева, Београда, Битоља и Скадра, тако 
његови производи и иду на све стране Леванте — 
истока, — а нарочито од пре ишли су у Србију и 
Мисир. 

Заната има понајвише табака — чинитеља кожа, 
одакле се и шаље сахтијан на све стране, а понај- 
више у Угарску; овде има доста и пушкара, као што 
кажу неки: „Призрен је главна оружница свему по- 
луострву.“ Има доста, и то врло добрих, терзија. — 
Овде се прилично израђује и свила, за мало што није 
као у Ђаковици; а особито се тамо израђују сребрне 
ствари, као и у Пећи, одакле се тако израђене носе 


Мк а 


МУ, 


ка И је: 


80 


у Беч и Цариград, а нарочито се гради готово све 
што треба за султанов двор. 

Трговина и радња већим делом је у хришћан- 
ским рукама. Због врло рђавог пута до Скадра и 
Антивара, Призрен добива енглеске производе преко 
Солуна, а понешто се узимало и из Београда, који ће 
му сада, железницом, готово толико бити удаљен ко- 
лико и Солун. 


Довде сам свршио опис цареког града Призрена. 


· На жалост, као што се види, данас нема више у 


њему онога великог сјаја, какав је био за време 
господара полуострва балканског — српских царева, 
краљева, патријараха и онога срећнога доба ; опет за- 
то, то не чини никаква уштрба његовој природној ве- 
личини, коју му даје: историја и географски положај, 
што му уједно одређује важност и за у будуће, кад 
наступе времена, каква данас ми Срби замишљамо и 
очекујемо. 


Немилостиви победилац и ниско лукаветво западне 
пропаганде — нарочито — трудили су се, да сруше 
све спомене, царске знакове старог времена. Као што 
наведох , Призрен је данав друкчији, али опет он 
носи, по историји и остацима, евој српски карактер; 
па зар су могли онакви и онолики груби векови проћи, 
а да не оставе утицај свој, да не измене и Призрен ' ! 
Али нека се патриоте не брину о овоме. Данашњи При- 
зрен има онај исти облик, какав је имао Београд од 
пре 20 година, и Ниш од пре 10 година. 


пи 


81 


Ко може сада упоредити све вароши, у данаш- 
њем њиховом облику и лепоти, са доскорашњим њи- 
ховим жалосним изгледом“ Од онога лана, када би у 
(в. Дечанима слободније пропевала српска служба, 
када би српеки патријарах у Пећи благосиљао све ерп- 
ске митроновце, када би се на тврдињама и кулама 
града Душанова развила сршека застава, — од овога 
дана , разуме се, све би другојачије било. Онај би 
народ васкрсао и оживео на својим ногама; успомене 
ди се обновиле, а сви друговерци, који говоре арна- 
утеки или турски, говоре и сада сви српски, били 
би грађани српске државе, без икаквих тешкоћа — 
пошто је језик општа веза, — а језик је тамо срп- 
ски, као што је и прошлост сриска, Као што ву и ти 
људи били Срби. Али нужда закон мења! Истина, 
услед овога, на први поглед, изгледа као да је Срп- 
ство сва свим унижено, потиштено, полатињено, истур- 
чено и поарнаућено; али није тако. Мало пре наве- 
дено је, како римокатолици - Албанези на талијанском, 
Пинцари на грчком, а 'Турци-Албанези на турском 
језику предају науку својој деци, у основним школама 
—- а ни једни не разумеју те, са стране донесене, 
језике у Призрен; и то, како деца, тако и њихови 
родитељи, а сви, и једни и други у Призрену, знају 
говорити ерпеким језиком, што је врло јасно сведо- 
чанство: да, и поред оне онолике грозне вишевековне 
незаштићености српског народа, у својој Олагослове- 
ној домовини остављеног крвожедном победноцу, го- 
њеног и дављеног од Овманлија, Јаничара, Албанеза и 
Черкеза, кад му још и поред тога толиког покора остаде 


БРАСТВО П 6 


82 


црква и школа вековима без својих народних учитеља, 
па се при крају ХУП и у првој половини ХУЈШ 
века и сам народ преполови, у огромним масама, с 
патријарсима, преселивши све у Аустрију, и у другој 
половини ХУПТ века са уништењем патријаршије ко- 
начно изгуби и народну црквену самоуправу, — и 
опет, поврх свију тих наведених беда и несрећа, срп- 
ски је народ у Призрену морално надвивио све та- 
мошње народности. 

Зато, велим, онај велики Бог који је врпеки 
народ очувао кроз толике бурне талаве од крви ин 


_ пламена, п који нас је водио победама у ХП, ХШ 


и у првој половини ХЈУ века, па и од пре #0 год. 
и пре 10 год. у овом столећу, — он ће и у будуће 
водити бригу, да се његово име поново хвали, велича 
п слави у дивним, величанственим храмовима, који 
сада тамо у невољи живе, тајно своје п божје име 
спомињу, или су обравли у маховину, или су преве- 
реви чекајући свог ослободиоца ! 

У закључку да кажем то, да се опис Призрена 
и околине, у свима појединостима, оставља вештоме 
перу каквог нашег псторика: јер ја сам, као домо- 
родац, осећао дужност, да, и ако невешто и непот- 
пуно, у кратко опишем значај и важност ове царске 
вароши, која је за сваког Орбина света и везана 34 
најдраже српске успомене како из најстаријих српских 
времена, тако и у доцнијим кобним данима српске псто- 
рије, која је, тако рећи, постала, упоредо са Св. 
Дечанима, патријаршијом и Грачаницом, средиште Старе 


а Ки 


83 


— Праве — Србије, дајући правац како моралном 
и умном, тако и религиозно - историјском народном 
животу. 

Ца с тога, да се покажемо као достојни потомци 
својих великих и верних предака, свесни пи верни си- 
нови српског имена — не треба даље више да водимо 
рачуна о неком чудесном Вавилону, Ниневаји, Мем- 
фису, Финикији, Картагени и о вођама: Семпрамиди, 
Камбиву, Ханибалу, индијском Пору, Великом Алек- 
сандру ит. д., у чему смо врло спремни и готова, у 
свако време, причати својим млађима о важности тих 
развалина, као и о јунаштву поменутих вођа и про- 
етранству њихових држава; док овамо напротив, тако 
рећи, неки само знамо из читања, као од неке беде, 
неки по чувењу или већим делом не знамо никако —- 
да се врпека царевина пружала: од Јадранског до 
Црног и Белог мора, од реке Марице до преко Драве, 
а под својим скиптром имала: Далмацију, Албавију, 
Босну, Херцеговину, Бачку, Банат, Срем, Славонију 
и обим ових: Епир, Тесалију, Етолију, Акарнанију и 
бугарско краљевство, које је зависило од српског 
царства. Као и то, како су српски владаоци из својих 
престоница: ПШризрена и Окопља, испод Шаре са обала 
Вардара и Дрима, по средњевековном праву јачег, 
смело претендовали на васељенску круну, око које се 
исток и запад борио и крвио готово пуну хиљаду го- 
дина , ко ће да заповеда истоком и западом '! 

Разуме се, колика и каква за сувременике стоји 
одговорност, како пред садишњошћу тако и пред бу- 
дућношћу, за овакву њихову грешну нехатност. 

6, 


А данас, као што је потреба за саму васељену 
јарко сунце, да је оживљава, толико је исто неопхо- 
дан и за Српство: ако хоће живети и елавно бити — 
општи рад; јер је, заиста, данас више него ли икада, 
време озбиљно и судбоносно по Српство, пуно опасно- 
сти и неизвесности за најближу будућност. Наш прави 
историјски задатак), који нам је, недавно, прошлост 
пред очи изнела, а и садашњост, посведневно, из- 
носи — јест свети за нас, само ако Хоћемо да га 
разумемо. 

Прионимо укупно на општи рад — докле имамо 
"шта радити — снажним својим мишицама и братски 
удруженим срцима за остварење идеје народне, за 
дело, ком нема и не може бити равна, дело добро- 
творно , за које ће потомство, 6 векова на векове, 
благовиљати племените раднике. Будимо за народну 
ствар будни и опрезни, постојани и стални на својој 
стражи; јер може лако бити, да данас изгубљена го- 
дина буде изгубљено једно цело столеће. Будимо, као 
свесни Срби, верни свом великом задатку. Не дирајмо 
туђе, а тражимо и бравимо своје. 

На дан првог срлеког просветитеља , Св. Саве, . 


1888. год. 


Нип. 
Архимандрит 
манастира Ваисокит Дечана, 


(ОМАШВА. 


ДУШАН, 


ТРАГЕДИЈА У ПЕТ ЧИНОВА. 


Мото: 
Слави и сили завиде му свет. 


—--- — 


НАПОМЕНА 


За царовања цара Душана Силнога био је врхунац 
старе српске државне величине и славе. Писац трагедије 
„Душан“ црта нам то сјајно доба српске прошлости за- 
једно с његовим представником Душаном. 

У првоме чину ове трагедије видимо Душана који 
је још краљ, али велики владалац, мудар државник, витез 
и јунак. Његова је мисао: да од свију народа на Бал- 
канскоме полуострву створи велику и снажну царевину. 
То се наравно никако не допада Истоку и Западу. Ви- 
зантија и Рим старају се најживље да смету Душана на 
том његовом великом путу. Византијску интригу води ма- 
ћеха Душанова, краљица Марија, родом Гркиња ; она хоће 
да осигура српски престо своме сину Синиши и да срп- 
ску државу потчини са свим утицају византијскоме. Рим- 
ску интригу води папин посланик, бискуп Петар Патски; 
он хоће да потчини Душана и српску државу Риму, а на- 
род српски католичкој вери. И Византија и Рим служе се 


86 


свакојаким довијањем: да разоре мир Душану на дому, 
да га заваде с властелом, да по што по то постигну своју 
намеру. Краљици Марији служи као оруђе лепа Анђелија, 
посланик нејакога цара зизантијског Јована. Бискупу Пет- 
ру служи као оруђе Фапатични доминиканац Зено, који 
се протурио да буде видар у двору Душановом. Али те 
сплетке византиске и римске не збуњују ни мало рели- 
кога Душана. Он корача снажно и чврсто све ближе своме 
великоме циљу. Великим делима за добро свога народа 
и за величину пи славу српске државе хоће Душан да по- 
каје смрт свога оца Стевана Дечанскога која му тишти 
душу као сињи терет, и ако зна да он сам није био не- 
посредни узрок смрти очеве. 

У другом чину видимо како се византиска и рим- 
ска сплетка развија у највећи јек. Краљица Марија зна 
добро да несрећа и растројство у домаћем животу убија 
велике духове и омеће их у остваривању великих идеја. 
А да би јој то боље испало за руком. она се послужим 
дрском љубавном изјавом самозваног цара византиског 
Кантакузена, који је дошао да иште помоћи у Душана, 
Бискуп Петар са своје стране осмелио се већ толико, 
да прети Душану чак и анатсмом папинсм, ако не при- 
стане на сно што хоће његов Рим. Кад Душану не мог- 
ну досадити ни те сплетке, онда се краљица Марија и 
бискуп Петар удружују; Рим и Византија начине савез, 
да како год оборе Душана. 

У трећем чину видимо Душапа како чини знаменит 
историјски корак на свом великом путу. Он проглашује 
свечано самосталност српске цркве, а српског архијепис- 
копа уздиже на достојанство патријарха. Проглашује срп- 
ску царевину и себе крупише царском круном. У исти мах 
развија српску заставу, диже силну војску и креће се, да 
освоји Цариград. 

У четвртом чину напртао је писац последње напоре 
византиске и римске интриге, која још покушава да у 


(о 


87 


последњем часу спречи великога цара српског на његово м 
путу. Душан Силни не да се збунити: оп се примиче све 
ближе Византији и осваја грчке земље и градове. 

У петом чину посрће српска величина. Удружена 
римска п византиска интрига нашла је у Фанатичноме 
доминиканцу Зену слепо оруђе које мучки укида живот 
великоме цару српском. Зену је обећано, да ће га рим. 
ска црква уврстити у ред својих светитеља. ако Душана 
уклони са овог света. И он, десивии се на бојноме пољу 
као видар царев, подмеће Душану отровано вино, те га 
отрује. У одсудном, по српско оружје срећном члсу, кал 


зизантија шаље своје посланке, те тражи од српскога 


» 
цара мир под онаким погодбама какве он хоће, — отро- 
ван Душан издише, на догледу Цариграда, близу свога. 
циља.... Српско царство остаје на нејакоме детету Урошу 


Тако се свршује ова трагедија, из које доносимо 


овде први чин. 


у Зуб ај 5. 7 у 
У и ан “е -кађе ари А 


И А. 


о евнн 


Стеван Душан Силни, Шемањић УМ, — краљ српски, 
после цар свију Срба, император свију Грка, цар 
бугарски, цар римски и краљ албански, 

Мрош Шомањић [Х, његов син, краљ српски. 

Јован Кантакузен, император грчки. 

Јанићије патријарах српски. 

Хреља Омућевић, велики војвода ново-пазарски, кнез струм- 
ски, после кесар македонски. 

Јован Оливер Војихнић — Вишеславић, велики војвода 
овче-пољски, после деспот албански. 

Југ-Богдан, његов брат, велики војвода и кнез родопски. 

Вукашин Ненадак = Мрњачевић, велики кнез, после краљ 
прилипски. 

Угљеша, његов орат, велики војвода и кнез, после први 
коњушник царев. 

Алтоман Иванишевић, кнез и војвода руднички. 

Лазар Жребљановић, посинак Душанов, кнез од Мачве и 
Срема. - 
Михајло Бућа, Душанов протовистијар и кнез од Котора. 

Петар Патски, бискуп и посланик папин. 

Гроф Марино Фалијеро, посланик млетачки. 

Кнез Котруљевић, посланик дубровачки. 

Посланик цара Јована Палеолога. 

Бугарски посланик, 


59 


Старешина задруге. 

Зено, видар Душанов 

Врач. 

Краљица Јелена, жена Душанова, после царица. 

Краљица, Марија Палеологова , Душанова, маћеха, жена 
Угљешина. 

Царевна Анђелија Флавија — Палеологова, рођака кра- 
љици Марији. 

Даница, кћи Оливерова , 

Милица, кћи Богданова у 

дворкиња, 


дворкиње Јеленине. 


НЕМА ЛИЦА: 


—о. 


Синиша Неманић (Симеон Палеолог), брат Душанов 
по маћеси, деспот епипски. — Стеван Котроманић, бан 
босански. — Војихна Гребострек-Големовић-Вишеславић, 
велики војвода од еглигова и севастократор. — Гојко, 
брат Вукашинов, велики војвода и логотет Душанов, по- 
сле. кесар Филипопољски. — Баоша Зећанин , кнез од 
Скадра. — Ђурашко Илић, кнез од Горње Зете. — Бо- 
ривој Дукађиновић, кнез од Доње Зете. — Блаж Мата- 
рига, кнез мусаћки. — Младен Шубић, бан скрадински. 
— Павле Островицки, бан хрватски. — Нелепић, бап 
славонски. — Кнез Косача и кнез Јаблановић, босанска, 
господа. — Краљевић Марко, син Вукашинов. — Кнез 
Божидар, велики царев судија. — Патријарах бугарски. 
— Архијепископи: охридски, солунски, видински и се- 
рески. — Витез Палман, заповедник над перјаницима. — 
Намесници: Ливерија, Аврамбек и Фокопуло. — Посла- 
ници: бугарски, дубровачки, млетачки и грчки. — Погла- 
вице албанске. — Властела, витезови и војска Душанова. — 


Перјаници. — Народне старешине. — Младићи велике 
властеле. -— Царичине девојке. | 


Догађа се: у средини ХТУ века. 


Чин први: у краљевој дворани у Скопљу. Чип други, 
после годину дана: у краљевој дворани у Призрену. 
Чин трећи после три године: у дворани у бе: 
резу и у Скопљу. — Чин четврти, после 
неколико година: у дворском врту у 
Серезу. Чин пети, после неколико 
година: на бојноме пољу код 
Ђавола.. 


ма а танаја сенке бегу ош и. 
а 7 Но љ 
у 


ЈебавовЈЕ 


Престолна ДВОРАНА У Скопљу 


ПОЈАВА 1 


Марија ; после Милица. 


Марија (долази полако из чрве кулисе с десна, за- 

мишљена:) Најдивније руже из свете крви Палеологове 

| бране су од вајкада и бацане у крило ових варвара, 
4 да својим мирисом и чаром опшију и занесу силу И 
моћ њихову, па даје тако опијену принесу на жртву 
својој светој породици, на њено обнављање, снажење 
И господовање, — као што им је богом одређено. Па 
и ја, кћи Палеологова, најчувенија лепота у простра- 
ној царевини византијској, о чији се погледи осмејак 
отимаху први витезови, деспоти и царевићи, пошла 
сам за већ седа варварскога краља, да својом лепо- 
том, дражима и памећу потчиним веби п њега и овај 
варварски народ, што се под тим Немањићима толико 
овили и ојача, да од њега већ зазире моћна Угарска 
па и сама силна Византија.... (Поћутавши): Ни једна 
кћи царског дома византијског није имала да се бори 
с већим тегобама ни да уклања с пута толике опас- 
вости, као што мени беше суђено. Чим савладам једну 
сметњу, одмах искрене друга нова. Ето ми и сад једне. 


Тај Кантакузен, што беше до јуче само велики двор- 
ник и слуга моме етричевићу цару Андронику мла- 
ђему, маши се дреко за царску круну по емрти 
Андрониковој, видевши да је цар Јован Палеолог 
још непотпун младић а царица Ана слаба жена. 
Усуди се лукави отмичар да се прогласи царем ви- 
зантијским.... (Јетко:) О, што не уби одметника јуначки 
дука Апокавко, кад га већ разби код Гинекокастра 
и нагна да побегне из његове верне кнежине Доме- 
тике !.... Сад је неверник пошао овамо да потражи 
помоћи од Душана, како би приграбио еве земље па 
и престони град Константинов. Узда се ваљда да ће 
му помоћи Оливер, с којим се нађе на Вардару, те 
га подмити царским даровима и обећа му да ће ње- 
говом ћерком оженити свога вина.... (Поћутавшиј: Па 
зар ја да допустим да тај одметник потисне с визан- 
тијекога престола славно племе Палеологово, од којега 
вам изданак ја и мој син Симеун% Не, никада! Зар 
да допустим то вад, кад сам се као кћи царска и 
крунисана краљица преудала опет за варварина, коме 
бе до јуче није ни име знало, само да бих лакше 
осигурала шресто и круну своме јединцу :!.... Никад, 
никад !.... 

Милица (уђе полако, крило јој пуно цвећа, седне на 
престоно подножје и савија киту, спази Марију ; полако за се :) 
Ох, ту је краљица Марија! Опет премишља и сама 
се разговара... То је већ њена навика. Не ћу јој 
сметати. (Одбира цвеће.) 

Марија (наставља: Овај варварин Душан и тај 
одметник Кантакузен — то су две опасности што 


93 


прете племену Палеологову. Савладати и отклонити 
сваку на по се — то још и није тешка ствар; али 
ће блти врло тешко, ако се удруже.... (Мисли се. 


Најпре већу, а мања ће се после и сама уклонити..., 
(Одлучно.) Ваља почети од Душана, с којим водим скри-- 
вену борбу, од како сам дошла у овај варварски двор... 
(Разипшљајући.) Душан је мудар владалац, редак вој- 
вода и државник. Душан је јунак; у њега је дивеко 
срце, те не ће да клоне ни под теретом очеве клетве, 
Душан је редак човек.... (Сети се. Ха, човек човек 
— то је права реч! Хајде да покушам с те стране... 
Краљица је Јелена лепа жена; нема јој равне у чи- 
тавој овој краљевини. Она Душана обожава и поштује; 
он њу љуби као душу своју. Али је Душан човек ! 
а под сунцем нема човека без мане, нити има човека, 
коме не ће око сенути грешним сјајем — кад угледа 
женску лепоту и дражи.... (Живо и одлучно. Душана 
ваља поткопати са човечје стране: разорити му до- 
маћи мир и срећу, па је онда лако одвратити му 
пажњу од великих дела и ослабити му важност код 
властеле и народа. Кад велики људи клизну једном 
у грех, — то их обара пре него обична човека. Из 
неслоге у његовоме дому лако ће се распирити и не- 
слога у држави, особито у овој земљи, где краљица 
има јаку и силну својту и где су први великаши 
и војводе браћа краљичина.... (Мислећи, Јест, јест ! 
Тај ће пут бити најбољи, а сад ми је и лепотица при 
руци, — као да је сам Бог послао! — Моја рођака 
Ана у мало ме не претече у досетљивости и; хитрини. 


94 


Ту је царевна Анђелија, посланик моје рођаке ца- 
рице Ане, што дође да смете савез Кантакузенов и 


Душанов. Она ће ми најбоље послужити, а већ само 


дошанула Угљеши да јој изради приступ код Душана, 
пре доласка Кантакузеновот. Анђелија је ретка ле- 
потица, умешна је, примамљива је. Од првог њиховог 
сусрета знаћу на чем сам... А сад на посао! О, нико 
не зна, шта може мајка учинити за свога сина, свога 
јединца !.... (као у си). Како би то дивно било: 
Јован Палеолог на светом престолу великога Кон- 
стантина, а Симеон Палеолот цар у Солуну или Приз- 


_рену, а после можда и у Цариграду !.... (Оде журно 


у прву кулису.) 

Милаша (гледећи за њом:) Благи Боже, да дугог 
премишљања! Мора да су биле некакве крупне и 
тешке ствари.... Од кад сам ту, а онаме и не опази. 
И боље! Барем сам на миру савила ову лепу киту 
цвећа моме миломе течи, светломе краљу.... О, ја му 
свако јутро спремим по киту цвећа. То је наш дав- 
нашњи обичај.... Тако! Само још да свежем овом сви- 
Леном ВОПЦОМ. (Веже цвеће, погледавши у кулису.) А тле! 
Ето Лазара и Михајла, та два нераздвојна прија- 
теља. И они се упустили у некакав важан разговор. 
Ено Михајло се пажљиво осврте на све стране, за 
цело да види да их когод не прислушкује.... Шта 
ли то говоре%.... (Скупља цвеће). Хајде да се уклоним 
одавде. Мајка ми је често говорила, да није лено 
прислушкивати. "Тако вели и светла краљица, моја 


„добра тетка.... (полазећи, осврне се). Да МИ је само 


с нилћ 


4 


у 


пе 


па ва адашкаља чај 


95 


чути шта Лазар... Ето их! Брзо Милице ! (Оде брзо 


онамо , одакле је дошла.) 


ПОЈАВА П 


Михајло Бућа и Лазар (долазе с лева у дну, у живом и 


поверљивом разговору.) 


Михајло (осврне се живо на све стране, па онда 
тихо и брзој Нико нас не ће овде чути. Теби ћу ка- 
зати, мили побратиме. Од тебе ни сам краљ не таји 
готово ништа; све ти поверава, као рођеноме сину, 
јер зна да сл мудар и да умеш чувати тајну. Није 
он тебе шале ради прозвао „ћуталицом....“ Чујеш, 
побро, мора да те светли краљ спрема да једном замениш 
Вукашина, његову десву руку у државним пословима... 
Па кад ти све он поверава, што не бих и ја, твој 
пријатељ и побратим %! Срцу ћу олакшати и бити без 
бриге , јер сам тајну казао пријатељу. (Погледа зна- 
чајно и питајући Лазара, који је са свим миран.) Шта ! зар 
ниси радознао ' 

Лазар (мирно: Не, знам да не ћеш отићи, док 
је не кажеш побратиму. 

Мигајло (иекрено): И не ћу! А буди уверен 
да је обим тебе нико живи неће чути из мојих уста. 

Лазар (стисне му пријатељски руку :) Као за себе ! 

Мигајло (осврне се живо :) Чуј Ме, побратиме ! Ја 
ћу одавде право у наш лепи Дубровник, да примим 
данак. Старешини градекога већа носим пријатељско 
поздравље од нашега светлога краља, да спрема оружја 
за нашу војску, што може брже и. више. 

Лазар : Зар наши мајстори не могу да стигну ' 


96 


Михајло : Радионице су препуне мајстора, гради 
се оружје и дан и ноћ; али светли краљ мисли — 
да ће то све мало бити.... Он се за цело спрема на 
нешто велико и огромно. 

Лазар : А из Дубровника куда ћеш ' 

Мижајло (тише и живље:) Оданде у Млетке, да 
исплатим Млечићима оно оружје што смо пре у њих 
наручили. Моме оцу, кнезу Николи Бући новим оео- 
бите писане поруке од еветлотга краља. Отац ми је, 
знат већ, краљев посланик код дужда. Млетачкоме 
дужду Андрији Дандолу носим најскупоценије дарове 
п важне посланице, у којима се говори о савезу на- 
шем с Млечићима, о убојним бродовима.... Ето, побро, 
то је та тајна! Садеми је душа лака, а уста нема.... 

Лазар: Кад ћеш поћи, побро ' 

Миташло: Сад одмах. Док се ја не вратим, ти 
ћеш ме заменити у дворској служби. Тако жели наш 
светли краљ. Остани овде, те дочекај краља. Он ће 
овуда проћи у сусрет,цару Кантакузену. Не брини 
се за дочек, ја сам већ наредио што треба. Поло- 
вина алеманских перјаника изићи ће са својим стра- 
тилатом Палманом у поље, те дочекати цара и допратити 
та са свирком кроз град до великих дворских врата. 
На самим вратима у дворишту поздравиће га младићи 
великога и малога племства. Одатле ће цар проћи 
кроз густе редове малог и великог племства до ве- 
ликих дворских ступова. Ту ће га дочекати друга 
половина алеманских перјаника и наш светли краљ са 
својим великашима, војводама и дворницима. да тим 
ће краљ увести високога госта у ову дворану, те му 


94 


приказати наше великаше п сабор. Ту ће и наша светла 
краљица поздравити цара. 

Лазар : Хвала ти побро. Остало умећу већ и сам. 

Михајло: А сад, побро, да се опростимо. Ваља 
ми хитати, краљ заповеда. 

Лазар (загрли га: Срећан ти пут, драги побра- 
тиме ! Дај, Боже, да нашем светлом краљу донесеш 
добре главе ! (Пољубе се. Бућа пође брзо. Сусретне се с 


Милицом која долази.) 


ПОЈАВА 1ПП 


Пређашњи и Милица. 


Милица : Куда тако хитно, кнежевићу ' 

Михајло (журећи се: Пред великога госта, светла, 
кнегињице. (Поклони се и оде.) 

Лазар (праступи Мидици нежно :) ), да врећил тре- 
нутка, светла кнегињице ! 

Милица (несташно, прекиде га:) зар овај оратеки 
растанак ' 

Лазар (мало изненађен:) Који растанак, кнеги- 
њице 

Милица : Па овај сад, с твојим побратимом.... 
0, моје око и ухо.... 

Лазар (живог Шта, светла кнегињицеф Ти си 
прислушкивала ! 

Милица (мало збуњено): ћо '...; Ја Да (као увре- 
ђена.) Кнежевићу ! 


БРАСТВО ПО 


98 


Лазар : Ниси '.... Опрости светла кнегињице ! 
Опрости мојој тренутној сумњи и допусти, да те за- 
питам : коме је намењен тај лепи цветак ' 

Мплица (као не разумевајући): Ову киту цвећа 
спремила сам своме миломе течи, нашем светлом краљу. 
Нека му ови љубимци његови, мили цветићи разаг- 
нају бар за чавак суморне облаке владалачке бриге 
с његовог високог чела. 

„Лазар (љубоморно, за се): Али онај поменак у дру- 
сој руци !.... (Главно и ватрено): Кад је тако, светла 
кнегињице, а ти буди милостива и мени, најлеши, 
најмилији и најдивнији цвете, што икад ниче из крви 
прве властелинске породице.... 

Милица, (насмеши се детињасто): Кнежевићу ПИ 
сањаш !.... Та ја сам обично божје створење, као и ти. 

Лазар (још ватреније): Не, не !,,..· Ти си анђео 
небески.... 

Милица (за се): ОХ, како ми годе овакве рзчи ! 
Срце ми обузима некакав чародни плам, а душа ми 
се опија неком небеском милином ! (Гласно)ј: то ти! 
сад сам опет анђео! Час на небу, чав на земљи! 
(насмеје се). 

Лазар (гтледећи у поменак, за се): Ама коме ће она) 
поменак ' !,.,. (мало озбиљније): (0, кнегињице, имај 'ми- 
лости ! Не смеј се, не парај ово јадно верно срце.... 

Милица: А чиме, кнежевићу% Та ја нисам 
ратник ; немам никаква оружја ! (За се): Да цело су 
говорили о девојкама. Хајде да окушамо то верно 
срце. (Гласно) Кнежевићу , Хоћеш бити вољан да ми 
право кажет што ћу те упитати 


Бај и 


УРДУ 
% ду У 


99 


Лазар (радосно): (О, нитај само светла кнегињице ! 
Милица (враголасто): Шта си се разговарао мало. 
час • Ву А 


Поени (као горе) : Гле ! Што застаде, са и 
Ти си истина „ћуталица“, али не преда мном. ба мном 
си свакад био и сувише разговоран.... 

Лазар : Јест, светла кнегињице... Опроста, али... 

Милифа (упада му у реч): Говори само, говори ! 


ПОЈАВА ТУ 


Пређашњи и Даница. 


„Даница (улети живо): ест, говори, кнежевићу, 
ти ковчежићу државних тајана! Је ли истина да 
светли краљ и мој отац намерају да ме удаду за не- 
јаког сина Кантакузеновог! Ох, казуј, кнежевићу, 
преклињем те ! 

Милица (за се): Од куд она дође — сад, кад 
му је тајна већ лебдела на уснама ! 

Лазар (за се): (), онај цвет — онај поменак, коме 
ли та је наменила ' 

| Даница (гледа их зачуђено): Шта вам је 3! Кне- 
жевићу се и не чудим толико, али се чудим теби, 
мила сестрице! Зар твоје сестринско срце не ће да 
дели моју тугу; зар је не разуме %.... Та помисли 
само — хоће да ме удаду за дете коме нема ни пу- 
них дванаест година ! (Бризне у плач): Моје несреће 
нема пол сунцем ! 

Мтлица (тешећи је): Драга и мила сејо! Осећах 
и разумем твоју тугу... али у овом незгодном чаву 

А 


100 


обузела је и мене нека зебња.... Не знам, којој би 
пре требало утехе: теби или мени.... Овај витез, овај 


Лазар (давици): Од срца жалим, светла кнеги- 
њице, штоте у овај мах не умем ни једном утешном 
речи разговорити. Ту новину чујем. сад први пут из 
твојих уста... 

Даница : Та кога ја питам '!.... Он ћуталица, 
нем као стена; она живи враг — само јој је стало 
до шале! Идите ви, немилостиви саможивци !.... (по- 
гледа десно.) Гле, ето светлога краља «е мојим оцеми 
осталом господом.... Тешко мени! Мој се одеудни 
тренут приближује ! 

Милица: Сејо мила. 

Лазар : Кнетињицде ! 

Даница : Оставите ме! Идем одавде, да сакријем 
своје сузе испред оца и краља. (Оде брзо на десно. Ла- 


зар и Милица погледају живо на опу страну, одакле ће доћи 


краљ.) 

Лазар (живо): Преклињем те, кнсгињице.... тај 
поменак.... 

Милица (живо): А она тајна, кнежевићу..."тајна... 


појАВА У 


Пређашњи, Душан, Синиша, Оливер, Вукашин, Угљеша 
и Богдан. Сви долазе из последње кулисе с лепа. 
Лазар м Милица повуку се у дно, кад 


се краљ појави, 


Душан (још иза кулиса): Не, Оливере, немаш 
право! Опрезан државник и владалац.... (пази Милицу 


И ДМ 


љ, 


101 


која му полако изиђе на сусрет.) А, моја љубимица, мио 
цвет што ме свако јутро цвећем дарива ! + 

Милица (поклони се дубоко, пружајући му киту цве- 
ћа): Оветли краљу и мили течо, Милица је најсрећ- 
нија, кад може да учини и најмању радост своме узвл- 
шеном господару. 

Душан (пасмеши се благо и помилује је): Хвала, 
чедо моје ! (пољуби је у чело. Она га пољуби у руку ! 
хоће да се уклони. Он спази ружин пупољак у њезиној руци.) 
Та ти имаш још један цнетак! Коме си тај наменила ' 

Милица (застиђеној: Овај цветак господару... 
(Погледа крадом у Лазара па у свога оца, поруменевши. Она 
је раније, прилазеђи краљу, метнула поменак у киту, а из кит 
узела ружин пупољак.) 

Лазар (на среди у дну поздрнице за се): Сад ћу 
дознати ! (Спази пупољак, за се.) Али кад промени цвет '!.. 

Душаћ (Смешећи се, Милици): Но: 

Милица : Овај цветак носим... светлој кра- 
ЉИЦИ, мојој милој тетки. (Душан је помилује. Она се ду- 
боко поклони п оде лево у последњу кулису.) 

Лазар (гледећи за њом, за се): Враг мали, како 
ме намучи ! (Одахне.) 


ПОЈАВА УЛ 
Пређашњи без Милице. 

Оливер (достојанствено): Светли господару! Олро- 
сти, али ја се још једном усуђујем да ти светујем: 
да не примаш сад посланика цара Јована. 

Вукашин (мирно п тихо): Оветли краљу! Било бл 
врло мудро и корисно, да се чују понуде и молбе н 
царице Ане. 


102 


Богдањ (оштро и плахо): Доцкан је, Вукашине Ц 


(0 Кантакузеном смо се већ готово погодили. До који 
тренут биће ту. 

Лушан : Војводо Богдане, не одмах у љутњу ! 

Угљеша (јуначно): Витешки краљу! допусти и 
мени, да рекнем једну. Тај Кантакузен, што нам нуди 
свој савез, тражи од нас нашу снагу, наше груди, 
мишице, нашу крв. Тражи да му ми пробијамо гра- 
дове, да му крчимо пут и да му будемо заштита... 
Ја сам, светли господару, готов на твој миг у свако 
доба јурнути на тисућу оштрих мачева, не помишља- 
јући на свој живот..., али ија мислим да би требало 
саблушати и Аниног посланака, бар да сазнамо поло- 
жај обеју страна и разлику у цени.... „Не замери, 
краљу господару! Ти знаш да Угљеша вазда говори 
из срца. 


Оливер: Узвишени господару! Опрости, али ја 
морам још једном уложити своју реч. Моје сродетво 
с високим ти домом и моје.... 

Угљеша (прекида гај: Метнимо на мерило ране 
и крв!..,. 

Душан (погледа их озбиљно и прекида): Сваки од 
ваб вредан је признања, милости и места у срцу краља 
свога. Али не заборавите да је корист нашега народа 
и државе изнад свега.... Угљеша! кажи мајци да по- 
сланик Анин може изаћи преда ме. (Говори даље тихо 


са Синишом.) 


Угљеша (одушевљено): То је права Греч правед- 
кога краља ! (Оде десно у прву кулису.) 


ве Ноа "ОВИМЕ А 


103 


Вукашин: Хвала у име државе, господару. 
Поклони се.) 

Богдан (тихо Оливеру): Нека их! Кантакузен ће 
ипак успети. 

Оливер (тихо Богдану): Мирно! Огледаћемо се у 
сабору. (Марија уводи Анђелију за руку; Анђелија држи у 
десној руци пергаменат. Угљеша дође за њима и стане на 


своје место.) 


ПОЈАВА УП 


Марија, Анђелија и пређашњи. 


Марија (приводећи Анђелију Душану): Оветли краљу 
п мили сине! Допусти да изведем пред светло ти лице 
посланика несрећне царице Ане и нејаког јој сина 
цара Јована Палеолога, царевну Анђелију Палеоло- 
тову. (Поклони се и оштро мотри краља и посланика.) 

Душан (за се): Да дивне лепотице ! (загледа се у 
Анђелију.) 

Марија (за се): Добро је ! 

Анђелија (поклони се, дубоко клекне пи пружи краљу 
пергаменат). Предајући ти ову посланицу, преклињем 
те, моћни српеки краљу, буди великодушан, буди ми- 
лостив несрећноме цару и царици. 

Душаћ (прими пергаменат п подигне је, благо): Светла 
царевно! Добро ми дошла у дому моме! (Сукобе им се 
погледи, Анђелија задршће и обори очи.) 

Марија (радосно, за се): Још боље! 

Душан (развије пергаменат и подуже га разгледа): 
Видим овде све праведне жеље и понуде нејакога 
цара и несрећне мајке дарице. Жао ми је од срца, 


„И У ЕМИЛА РМО). 


104 


што њиховога посланика претече цар Кантакузен. 
Њему сам већ дао своју краљевску реч. Он ће до који 
тренут доћи овде на договор. Овршетак нашега до- 
говора зависиће од његових погодаба.... Али ма шта 
било, светла царевно, однеси цару Јовану и царици 
Ани моје најтоплије учешће и поздравље: нека се 
надају најбољему, и увери их да ће свакад наћи у 
Душана отворено срце и пријатељску потпору. (Прела 
пергаменат Вукашину, а он Лазару. Из даљине се чује свирка.) 
Анђелија (молећи): О моћни краљу, зар не ћу 
бити срећна, да понесем несрећнима и већу утеху! 
„Душан (милостиво): За сад наду, а за будућност... 
ко зна... можда их чека још најлепша срећа. (Опет 
се чује свирка). Опрости, светли посланиче! Звуци ове 
свирке оглашују долазак госта мога. Ваља му похи- 
тати у сусрет.... Витеже Лазаре! Похитај напред, 


јави властели.... (Лазар оде брзо. Душан се поклони Анђе- 


лији и оде с великашима.) 


ПОЈАВА УПЛ 


Марија и Анђелија. 


вад '.... | 
Марија (весело): Не брини се, душо мила! На- 
дај се најбољему успеху. Ја ти јамчим. 
Анђелија : О да дивна краља, да лепа човека ! 
Џа оно око, поглед.... (Свирка се чује све ближе.) 
Марија (; пакосном радошћу): Проетрели, је ли 7... 


105 


Марија (живо): Хајдмо, кћери, у моје одаје. 
Тамо ћемо смислити шта нам ваља учинити.... (Анђе- 
лија одлази десно у прву кулису. Марпја застане мало, кликне 
радосно.) Моја је победа! Ха, ха, ха. (Оде за Анђели- 


јом. Свирка са свим близу п траје, док не уђу сви великаши.) 


ПОЈАВА 1Х 


Вукашин, Богдан, Оливер, Угљеша, Гојко, Војихна, Си- 
ниша и великаши; па послетку Душан и Кантакузен. 
Прво улазе: млађи, па старији по достојанству. 
Сви стану код својих столица. Синиша, Ву- 
кашин и Угљеша десно до престола; 

Оливер и Богдан лево ; Војихна код 
левог стола, Гојко код десног. 

На послетку уђе Душан и 
цар Кантакузен; краљ 
лево, цар десно. Сви 
стојећи поздраве 
цара и краља. 

Кантакузен (ушавши, за се): Сјајније и величан- 
ственије није ни у двору византијских дарева ! 

Душан |(Кантакузену): Оветли царе и мили госте 
мој! Буди вољан да ти прикажем прве великаше, 
војводе и саветнике краљевства мога.... Ова господа 
већ су знанци твоји, (Покаже лево и десно до престола : 
Вукашина, Војихну, Угљешу, Богдана, Оливера, Гојка и Си- 
нишу, па показујући даље десно:) Кнез руднички, Никола, 
Алтомановић, Деан Војихнић, војвода од чЊеглигова; 
бан босански Стеван Котроманић и Баоша Зећанин, 
кнез од Скадра ; Ђурашко Илић, кнез од Горње Зете ; 
Боривој Дукађиновић, кнез од Доње Ззте. (Показујући 


106 


лево:) Блат Матарига, кнез мусаћеки; кнез екрадин- 
ски, Младен Шубић. зет мој; Павле Островицки, бан 
хрватски ; Нелепић, бан славонеки.... То су, светли 
царе, први главари мога народа и краљевства. По 
старом обичају нашем, сваки од њих има права да 
прозбори реч у краљевеком ми већу, а највише да- 
наб, — кад нам се ваља договарати с тобом, светли 
царе и господару грчки !.... 

Краљичина дворкиња (јавља): Оветла краљица ! 


ПОЈАВА Х 


Пређашњи, краљица Јелена, Милица, Даница 
и дворкиње. 


Кантакузен (за се): Да дивне, величанствене 
жене ! (Ступа јој у сусрет. Гласно): Радујем се, светла 
краљице, срећном удесу, што те могу и по трећи пут 
поздравити. (Поклони се дубоко.) 

Јелена (љубазно и достојанствено): Ја још више, 
светли царе, јер ми сваки састанак потврђује све ближе 
пријатељство твоје с мојим господаром и краљем. (Даде 


знак својој пратњи да се уклони.) 

„Душан : Велики пимператоре! Као мио и узви- 
шен гост краљеветва Ми, буди вољан заузети десно 
место до престола мога и краљевских ми предака. 
(Покаже му руком место.) 

Кантакузен : Хвала, моћни српски краљу! Биће 
ми понос ведети на првоме месту до престола славних 
Немањића. (Седне. Душан и Јелена седну на своје престоле.) 

Душан (махне руком великашима, те и опи поседају.) 


Светли царе ! Прва реч твоја је. Буди вољан прозбо- 


107 


рити пред овим високим збором : какве жеље и по- 
требе доведоше високо ти величанство међу нас ' 

Кантакузен : Моћни српски краљу, светла кра- 
љице и ви, прејасна српека господо! Знано вам је 
свима, како од неко доба тони несрећа свети престо 
великога Константина. Сваки дан доноси новога цара, 
а често и по два по три, те се отимљу о царство... 
Још за живота цара Андроника млађега, коме саму 
свему био десна рука, ја сам владао, као што вам 
је знано, пространом византијском царевином. Видећи 
по смрти његовој да нема снажне руке да прихвати 
крму државну, метнуо сам на се достојанство импе- 
раторско , које ми је п припадало по праву мојих 
заслуга. Бог ми је сведок, прејасна српека господо, 
да ме на то није навела пука таштина, него чиста, 
жеља : да вачувам царевину од пропасти. Вртнувши 
на се тако велик терет, не нађох, на жалост, помоћи 
у грчких Романа, а по сам се видех доста слаб за тако 
толемо дело. И не остаде ми друго, него да дођем 
овамо вама и да заиштем помоћи у витешкога, мудрога, 
и моћнога краља српеког. 

Душан (достојанствено): Светли царе! Двадесет и 
четири војводе, најчувенији јунаци у моме краљев- 
ству , стоје у свако доба спремни са својом војском. 
Половина тих јунака готова је, на мој миг, да пође 
за тобом. Кажи, светли императоре, погодбе на које 
могу пристати, — па их води. 

Кантакузен : Двојаке су, светли краљу, моје 
погодбе. Ако си вољан помоћи ми као пријатељ, све 
што освојим и својим вазовем — биће и твоје, Много 


“ 


Ра ме ТИ ЕМ 
! ~“ + 


108 


је лепше, кад се пријатељу помаже за чисто прија- 
тељетво и част витешку, него ради своје користи. ( 
тобом ћу делити добит и славу, врећу и несрећу. Бра- 
нићемо један другога од свију непријатеља. Никад 
нећу дирнути у границе твоје државе ни у користи 
твога краљевства, а чуваћу твоје пријатељство Као 
свети завет. А за то, моћни српски краљу, тражим 
помоћ твога на далеко чувзног мача и твоју краљев- 
оку реч: да ће ми у твојој држави бити живот си- 
гуран и да не ћу допасти заточења нити главу изгу- 
бити, као што би желела царица Ана са царем Јованом. 

Душан (живо): Не дао Бог! Глава свакога госта, 
светиња је Србину. 

Угљеша (тихо Вукашину): И то му Ј6 дошануо 
Оливер ! 

Букашнин (устане): Допусти, светли краљу, да 
прозборим једну. Све што мудри император овде рече 
— може бити само међу обичним пријатељима. Др- 
жава је друго, господару. Она има друге тежње, други 
задатак , друкчије право. Корист државна заповеда, 
да се ни једна кап крви не пролије у заман. 

: Богдан (угушеном љутином, пола за се): Ето змије, 
помаља главу ! 

Олтвер (поносно и достојанствено): Господару ! као 
први властелин и први саветник сјајне ти круне, имам 
права, да се и моја реч чује пред овом говподом,. 
Сано савез стаким владаоцем, као што је велики им- 
ператор грчки, већ је големо одликовање за нас. Он 
нам нуди још више. Нуди нам чисто пријатељство и 
даје царску реч: да ће све што освоји и својим на- 

• 


109 


зове бити и наше. То је велика добит за нашу др- 
жаву, а највећа је добит. што ће тако бити осигуране 
источне границе наше. Ја сам вољан да се боримо за 
чисто пријатељство и за част витешку. 

Кантакузен : То је права реч..... Да би при- 
јатељство наше било чвршће и трајније, допусти, све- 
тли краљу ерпеви. да запросвим овде пред евима милу 
кћер кнеза и великота војводе Оливера, лепу кнеги- 
њицу Даницу, за мога сина Манојла, царскога ми на- 
следника, који ће кнегињицу српску увести на престо 
великога Константина, на славу и понов њенога пле- 
мена п народа. 

Оливер (поклони се): Хвала, велики императоре, 
на тој милости. Дај, боже, да и то буде железва 
веза доброг пријатељства српског и грчког ! 

Кантакузен: У тој жељи и запрових светлу 
кнегињицу.... (краљу и осталима): Напоменух мало чае, 
славна господо српска, да су двојаке погодбе моје. 
Једне сте већ чули, саслушајте и друге... можда ће 
вам се учинити боље... Драге воље пристаћу да се 
мирно раскрсти и она немила парба, што одавно траје 
између српске и византијске круне и све око оних 
градова, које су још раније отргли од империје твоји 
моћни претци, па и ти вам, светли краљу... 

Угљеша (снажно): О том делу Македоније и о 
тим градовима нема више збора. Оно је већ одавно 
нала земља, и ако се око зидина оних градова још 
пуши крв наших првих војвода и јунака. Оно је наша, 
земља, коју је јуначки отела српека мишица, српеки 
мач и топуз! 


110 


„Алтоман: Зар би се још могло порицати наше 
право на оне земље и градове '!.... Та грех би било 
и повумњати! Сама она крв што је тамо проли из 
својих небројених рана наш седи јунак и витез Хреља 
Омућевић - Крилатица , завапила би пред Богом за 
страшну освету! — Наша је цела Македонија, била 
је наша и мора бити опет — цела, неокрњена ! 

Богдан (скочи и планеј: Па и наша се крв тамо 
лила ! Залевали смо и ми својом крвљу и македонске 
земље и друге покрајине, које својим јуначким ми- 
шицама подвртосмо под власт нашега краља. Држава 
му је сад толико пространа, да не ћемо ни осетитп -— 
ако наш светли краљ буде вољан и да поклони онај 
крај Македоније великом императору, као лепо уздарје 
за њихов савез п њихово пријатељство. (Немир међу 
великашима.) 

Угљеша, (скочи) : Та ја бих онога чЧаба бјурио себи 
мач у срце, да не преживим таку грдну срамоту ! 

Великашм (на његовој страни): Не, не дамо гра- 
лова ! (Немир у сабору). 

Кантакузен (узнемирен Душану тихо): Светли краљу ! 
Саветници високог ти краљевства као да се не ће 


Душан : Императорско пријатељство велико је 
и мени драгоцено. Да је овде стало до самова при- 
јатељетва, моје би срце прегнуло на страну великога 
императора. Али мој народ заузима прво место у срцу 
моме,... ПШомажући теби, светли царе, као своме са- 
везнику , трошиће се зној и мука мога народа; 60- 
рећи се уза те и крчећи пут твојој моћи и слави — 


Мт 54 


111 


пролеваће се јуначка крв брпског народа.... (6 тога 
ми мудрост каже, да ти, у најбољој жељи за истин- 
ским пријатељством, ставим ову погодбу. Сав део Ма- 
кедоније до Христопоља до наших старих граница, 
са свима градовима и градом Солуном, да буде сво- 
јина моје државе, нераздвојни део мога краљеветва. 
А пристанак твој, светли царе, да се потврди светом 
заклетвом. 

Кантанузен : (), моћни краљу ерпски, тешко ми 
је и срце ми се крвави, кад само помислим да бих ве 
морао одрећи оних лепих земаља и градова, што беху 
бисер у круни византијској. Тугу моју олакшава још 
једино та утеха, што те земље и градове нисам из- 
губио ја, него моји претходници. 

Јелена: бОветли краљу и говподару мој, допу- 
сти да и ја, краљица српска, прозборим реч у овом 
високом сабору, а у корист твога пријатељства е уз- 
вишеним императором. (Великашима:) Јавна тосподо и 
мудри саветници! Држава мога и вашега господара 
захвата својим границама • једне стране Муру, Драву, 
брзу Саву и тихо Дунаво, пружа се е друге стране 
од Јадранескота до Јегејскога мора пи допире на исток 
и југ до Лома и Вардара. 'Тако пространој краље- 
вини није потреба да насилнички отима суседне земље, 
земље нашега пријатеља, чијим се пријатељством и са- 
везом може поносити сваки народ, а највише српски 
народ, чувен са свога витештва по целоме свету.... И 
ја велим, славна господо, да нема ништа славније и 
узвишеније, нето борити се за част, понов и славу 
витешку. Велим -— да би нашем јунаштву, нашем 


витешком поносу доликовало: да свом нашом снагом 
помогнемо императору, да га учврстимо на престолу 
византијских царева, а ја сам уверена, да ће наш 
светли император бити вечно захвалан и остати до 


Богдан (бурно): ЧФЊивела краљица ! 

Беликалим (на његовој страни): Живела ! 

Душан (неповољно , за се): Није ми мила ова 
беседа ! 

„Јелена (наставља): Ако светли император пристане 
још да уступи нашој држави македонске земље и гра- 
дове, са Струмицом и Мелеником до Христопоља, као 
што рече мој и ваш узвишени господар, онда нам 
ето и готове користи. Више желети и тражити не 
би требало, а не примити овај савез и пријатељетво.... 
огрешили би се и о нашега краља и о нашу драгу 
отаџбину... 

Великашт (на Оливеровој страни): Њивела кра- 
љица !.... 

(Вукашинова и Алтоманова страна узнемири се и гунђа.) 

Оливер (живо): Оветли говподару ! У овој краткој 
беседи наше светле краљице толико је мудрости и 
зрелота савета, да ти нико не може дати мудријега 
ни бољега. Ја се радујем, светли краљу, што је ње- 
зина мудра реч завршила данас ово важно већање, а 
срећан сам — што сам ја први дочекао на граници 
великога императора, охрабрио га и, верујући у твој 
пристанак, довео у твој светли дом. 

Вукашин (Угљеши п Алтоману): Вешто ли нам лис 
прекиде веће ! 


113 


„Јелена (Кантакузену): Оветли императоре, јеви ли 
вољан пристати да Христопољ буде белега нашој 
граници ' 

Кантакузен (пођутавши мало): Привтајем ! (Радост 
на Оливеровој, мали немир на Вукашиновој страни.) 

Душан (озбиљно) : Уто име, светли царе, пружам 
ти пријатељску руку, тражећи још једну малу погодбу : 
да мимо мене не тражиш другога савезника никада. 

Кантакузен (свечано): Пристајем, и то ћу поме- 
нути у својој заклетви. 

Душан: Заклетву ћемо положити, чим севасто- 
кратор и велики логотет Војихна и логотет Тојко 
спреме писане уговоре (покаже Гојка и Војихну.) А при- 
миће је у своје руке, пред олтаром, наш архијепис- 
коп Данило, који ће сутра зором овде осванути. 

Кантакузен (живо): Њако тод наредиш, светли 
краљу !.... Моји верни витезови чекају ме сад нестрг- 
љиво. Хитам да их обрадујем добрим гласом о нашем 
срећном савезу и пријатељству. ( тога допусти да 
им одем без свечаности и без велике твоје пратње. 
(Устане. Устане и Душан и сви великаши.) 

Јелена (да знак руком, те приђе њезина пратња) : И 
ја се уклањам, светли императоре, поздрављајући 
те и молећи свако добро п божји благослов новоме 
савезу. 

Кантакузен (удворно): За који сам највите за- 
хвалан теби, светла п узвишена српска краљице ! (По- 


клони се дубоко и достојанствено. Јелена оде са својом пратњом.) 


БРАСТВО 


пар а, 


ПОЈАВА ХЛ 


Пређашњи без краљице. 


Вукашмн (мало немирно): Још једну реч, светли 
краљу !.... Ради већега јемства државног, мислим, да 
не би било се горега, ако пристане светли император, 
да царевић Манојло, његов син, кад ће већ и онако 
бити зет високе ти краљевске родбине (погледа Оли- 
вера), остане у нас као талац. 

Кантакузен : Нек буде и то... Али како ни је 
вин још слабачак, послаћу још уз њега и мога Ви- 
дара Фена.... Сад, светли краљу и пријатељу, допусти 
да похитам. | 

Душан (полазећи) : Синиша, Отеване бане, Војих- 
на, Гојко , Лазаре.... (Опи се одвоје и пођу за њим и 
царем ; цар га погледа питајући.) Само до главних сту- 
бова, светли императоре.... (Изиђе с Кантакузелом, а за 


њима позвана господа. Остали великаши сиђу са својих се- 


дишта доле.) 


ПОЈАВА ХП 
Пређашњи, осим Душана, Кантакузена, Синише, Сте- 
вана, Војихне, Гојка и Лазара. 

Алтоман (Оливеру и његовима) : Лепо урадисте !... 
Мудри Оливер прекиде веће у најважнијем тренутку ! 

Богдан: Зашста је боље учинио, нето Вукашин, 
који на послетку у тешкој својој мудрости у мало не 
увреди високога госта и цара византијског. 

Угљеша : Камо срећа, да га је увредио и по- 
кварио тај несрећни савез, у коме ће се проливати 


4 


115 


наша крв и трошити снага натлега народа у корист 
тог подмуклог грчког отмичара и одметника ! 

Оливер (поносито) : Бирај речи, војводо Угљеша, 
кад те слуша Оливер Витеславић ! 

Угљеша : Не бира 7гљеша ни пред ким речи, 
кад му срце поштено куца за свој народ и свога 
краља ! 

Вукашин : Утишај се, Угљеша ! 

Богдан (плане): Шта '!... Најпре увреда, па онда 
„утишај ве“ !.... Зар храпавим дланом да се затлади 


Алтоман (упалне муу реч): Штеди, синко, то слав- 
но име !.... Шта би хтео ти% Веће нам прекинуто.... 
Сад нам је бар слободно казати — шта нам је криво ! 

Оливер : Олободно је! Али нико нема права 
вређати другога , истичући само своје поштење, као 
да га други немају. Ако је ко и друкчије мислио, — 
нико нема права потпиривати због тота раздор и не- 
слогу ! 

Угљеша : Неслогу и раздор потпирују они који 
државне користи обрћу у своје ! 

Богдан (плаве): Та то ће рећи ни више ни мање 
— него да смо ми издајници !,... (Подвикне.) Оливере, 
Деане и ви сви којима није играчка своје поштење, 
своје име и име народно, — за мачеве !... (Тргне мач.) 

Вукашин : Шта '%! дар овде у двору, у краље- 
вој престоној дворани, под кровом вајвећега српског 
владаоца 9 !.... Богдане! размисли — где си'!.... 

Угљеша : Шта маре они! Краљеви ву шураци... 

а“ 


2 2 А РИМА АВА ВА А ља аај  ЧЋ еа 
, у 2 К “ ИМА. па 


116 


Богдан: А ти си пуки Ненадак, што бе само 
женидбом докопа и допузи до краљеве близине ! 

Угљеша (цикне): Ха, то је сувише! Сад те не 
ће заштитити ни својта ни кров краљев ! (Тргне мач.) 
Брани се! 

Вукашин (полети пред Угљешу): Угљеша, брате ! 
Не, тако ти еилнога Бога, не! (Сви њихови окруже 
Угљешу и задржавају га.) 

Угљеша (Отме се од својих и полети напред; вели- 
каши уз Богдана тргну мачеве): У двориште ил" пред 
град, тек крви мора бати! да мном! 

Богдан: Ни стопе! Овде се мора свршити ! 

Великашц (на Богдановој страни): Овде нек му 
суди мач! 

Вукашин , Оливер и остали: На двориште, 
пред двор ! (Једни окруже Богдана, а други Угљешу и пођу 
с њима у дно позорнице уз громовиту вику): На двориште ! 


пред двор ! (Душан долази нагло и стане забезекнут.) 


ПОЈАВА ХИЛ 


Душан и пређашњи. 


Душан : Куда % Шта видим •% Голи мачеви ! Ко 
се то усуди Коме је глава на одмет'!.... 0, ви... 
али не ћу да изустим! Познијем вас све! Провидим 
вам и срце и душу ! 

Богдан: Господару ! 

Угљеша : Светли Краљу! | | 

Душан (тромовито): Ни речи.!.... Хвалишући се 
својим родољубљем и надмећући се празним речима, да 


у један мах) 


115 


покажете ко је од кога већи Орбин, раздражисте се 
и затазисте у страсти.... Толико се заборависте, те се 
убудисте да повумњате у љубав вашега краља према 


Алтоман :: Оветли краљу !... 

Душан (не слуша га): Усудисте се да посумњате, 
и ако сви добро знате, да у моме дому и у мојој кра- 
љевини нити има, нити сме опти других користи — 
овим државних и народних ! 


Душан (Алтоману): Умири се, верна и честита 
душо! Из уста твојих и из уста ваших (покаже ве- 
ликаше уз Алтомана) Није се још изустила ни једна реч, 
ни једна помисао, а да није била намењена напретку, 
енази, величини и слави народној... Али ОВИ (покаже 
остале), ОВИ најближи моме срцу и моме престолу... 
Ови се заборавише ! 

Оливер, Вукашин, Угљеша, Богдан и осталм: 
Господару, краљу.... Опрости ! 

Душан (њима): Зар вам је додијало десет го- 
дина мира у овој земљи •" Зар вам се досадила срећа 
и тишина у дому краљевом, властелинеком и народ- 
ном % Зар вам је омрзнула слога и љубав у моме кра- 
љевству ' (Гледа их поносито и достојанствено. Сумњате 
ди у државничку мудрост вашега краља Сумњате 
ли у његову љубав према народу и отаџбини Или 
су вам главе отежале на раменима ' !! 

Сви : (0, велики краљу ! 

Душан: Та ја презирем тога надутога и лу- 
кавога Њантакузена — као паучину! Али нам треба 


118 


његов савез. О њиме у савезу осигураћемо наше обале 
у Македонији и наше границе на југо-истоку; спре- 
чићемо га, да не позове опет турске хорде, као тто 
је чинио под Андроником; а што је за нас најваж- 
није: добићемо Солун, ту другу престоницу и богату 
ризницу поновне Византије. Кад се на солунским зи- 
довима залепршају наши етегови, онда ћемо се ухва- 
тити у коштац са Западом, коме се прохтело де нас 
прогута. Буде ли се Кантакузен још и тада држао 


нашега уговора — у што већ сад вумњам — имаћемо 
јаког савезника и помоћи у нашој борби са Западом. 
Погази ли уговор, — онда ће нам бити широм отво- 


рена цела.... (За сеј: ), не, не! Не ћу им изустити 
своју најмилију тајну, најдражу мисао, коју ми још 
као детету усади у срце јаки Бог !.... (Гласно)ј: И ви 
хоћете да ми све то помрсвите и епречите %!,... 

Сви : (погнувши главе): Господару ! 

Душан: Мој велики деда, славни краљ Милу- 
тин убади у још млађано и детињско моје срце дивну, 
велику и свету мисао. Ту драгоцену клицу чувао сам 
и неговао као своју душу, док се није развила у пот- 
пун цвет... Ради те величанствене мисли осмелих се, 
те свога милог и драгог родитеља, кога сам безгра- 
нично љубио и поштовао, уклоних се престола, као по- 
лувлепа старца, слабачка за велика дела, и узех у 
своје руке крму државну. Ви сте ми били у том са- 
ветници и помагачи. Међу вама се нашло неколико 
небрећника и брзоплета који се осмелише, те без мога 
знања, без моје помисли — одузеше и живот драгом 
ми родитељу.... (Потресено.) Њих је постигла страшна 


НАУМ ма 3 МУ 


119 


казна, коју изрече гневно срце синовље и снага моћи 
ми краљевске. Али се на моје чело удари белега не- 
заслужене и заслужене клетве; на моју душу навали 
ве сав терет страшнога греха, да је тишти и при- 
тискује до на дно пакла; у моје срце увуче се нај- 
ужаснији црв — грижа савести, те ми подгриза живот, 
трује душу, дању ми не да мира, ни ноћу жељенога 
санка !.... (Снажно) Па зар сам зато нагомилао на себе 
толики терет и страхоте, да допустим сад вама: да 
епутате и уништите моју мисао, . чедо и творевину 
мога духа '!.... Не! Тако ми великога Немање, тако 
ми костију славнога деде Милутина, тако ми вилнога 
Бога, то не ћете учинити за мога живота !.... Добро 
упамтите што ћу вам рећи: почевши од мене, све 
што у мојој краљевини живи, дише и постоји — мора 
ошти свакога тренутка спремно, да се жртвује нашој 
светој мајци Србији !.... Сад, господо, свак на своје 
место и на евоје дело ! 
Сви : Живео краљ ! (Разилазе се.) 


ЗАВЕСА БРЗО ПАДА. 


1 


ЗИДАЊЕ ВИСОКИХ ДЕЧАНЕ 
(Српска народна песма.) 


-– 


Вино пије врпеки краљ Стеване 
У Призрену, своме Цариграду, 
А са сином својим, цар Степаном. 
Вино пише, славно говорише: 
Све о царству и њину господству, 
А како ће боље царовата, 
Даровати и господовати. 

Ал' говори силни цар Степане: 
» О ној бабо, врпеки краљ Стеване ! 
Оди, бабо, да се дијелимо : 
Не можемо оба царовати, 
Царовати и господовати ! 
Раздвојимо на Призрену царство, 
Подвојино царство и господство, 
Подвојимо ведам кула блага, 


Подвојимо земље и градове, 


Подвојимо лаФе“) и тимаре.“ — 

Ал' говори српски цар Стеване: 
„зашто, сине, да се дијелимо ' 
Шта с у царству пожелео, сине ' 
У честиту дому Немањића 


) Лафи и тимари овде значе: царска добра (имања). 


Ур. 


|" 


Доста царства, доста и господства, 
Доста пива, доста и јестива ! 
Ако си 6е слакомио, сине, 


Ти да узмеш на Призрену царство, — 


На поклон ти царство и говподство ! 
И на поклон земље и градови, 
И на поклон седам кула блага, 
И на поклон народ Србадија ! 
На повлон ти и земља Бугарска, 
На поклон ти и Македонија, 
Црна Гора, па и Албанија); 

На поклон ти и Сријем и Босна, 
И Примсрје, па и Далмација ! 
— Од тога ти ништа тражит' нећу; 
Но ти Божји аманет ја дајем: 
Чувај народ као своју главу, 

Ла ти своју не изгубиш душу. 
Ће год нађеш цркве обаљене, 
Свуд остави од царева блага, 
Да се граде пребијеле цркве 

И подижу свети манастири. 

Ђе год вађеш воду у планини, 
Свуд' остави од својега блага, 
Да све вода води из планина 

И доводи, сине, у шехере, ') 
Да је пију болни и невољни, 

Да угодиш светој вољи Божјој, 
Да те народ еватда благосиља. 


5 Шехер значи: град (варош). 


Ур. 


Кад год градиш какву задужбину, 
Све намењуј за својега здравља 
И за здравље и за евоју душу, 
Као што ву први Немањићи. 
— Од свега ти ништа тражит' нећу, 
Тек поклон: ми то село Дечане, | 
Та Дечане више Истинице, 
Код студене код воде Бистрице, 
Међу Пећи међу Ђаковицом: 
Хоћу, царе, манлетира градит'. 
И поклон" ми седму кулу блата: 
Да уз цркву и конаке градим, 
Да се народ има где склонити.“ 
Кад то зачу вилни дар Степане, 
Од земље је на ноге екочио, 
Капу скида, до земље се вија, 
И пред оцем земљу пољубио, 
Пољуби га у скути у руку, — 
(узе рони од веље радости: 
„Гради, бабо, честито ти било ! 
Гради цркву, какву ти је драго: 
Немој наше зажалити благо.“ 
Ал' говори српски краљ Стеване : 
„Хоћу градит бела манастира, 
Темељ ћу му од сребра градити, 
А диреке од бела карловца, ') 
А покрит' га жеженијем златом; 


5 Карловац у неким крајевима значи: сребрн талир:. 
Ур. Џ 


Џи - = • 


123 


Да је висок, да га вишег нема, 

Да је сјајан, да га лешшег нема, 

Да га нигде у свијету. нема; 

Нек се знаде царска задужбина : 

Нек се знаде е смо царовали !“ 
Кад то чула сестрица Јелена, 

Три пута ве пред братом преклања, 

Љуби њега у десницу руку, 

Па је њему тихо беседила: 

„О мој брате, врпеки краљ Стеване, 

Немој таквог манастира градит' 

Не казују л књиге старо-стојне: 

Хоће Турци преузети царство; 

Неће ни се одржати црква, 

Одржати у турскоме царству ! 

Хоће Турци развалити цркву, 

Покупити серму и позлату: 

Од срме ће рахтове ') градити, 

Те китити коње седленике; 

А од злата булама ђердане, 

Тер китити своје верне љубе. 

Но ти гради бела манастира : 

Темељ гради од студен-камена, 

Од мермера бело џеФераста, “) 

А диреке од бела мермера; 

И покриј је тешкијем оловом, 


1) Рахтови (од рахт или рат) значе: коњски накит. 
#) Џевер и џевераст значи: шарен, као што су шарене 
израде из Дамаска: џевердари им др. Ур. 


Јер то Турци ни гледати неће; 
Тако ће се одржати црква, 
Одржати у турекоме царству. 
У њој ће се певат литурђија 
И кушишт' се народ Србадија.“ 
Тако краљу гради манастира, 
Манастира насред Метохије, 
Те сакупи хиљаду мајстора, 
Он га гради за седам година; 
Темељ гради од етуден-камена, 
А диреке од белог мермера, 
И покри га тешкијем оловом, 
Те је виши, да га вишег нема, 
Нашара га, да лепшег нема ! 
У њему се пева литурђија 
И купи се народ Србадија. 
Како тадар, тако и данаске ! 
И певала за дуго, за много! 


раних 


а аи ЈУ Др 14 оакумћке 
а Лаа а и ага 4 
~ “ о " 


ГРОБ ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ ') 


——>+—— 


97. Августа кренем се из Скопља Куманову равно 
у Фу, сата из јутра у пратњи суварије — каплара 
и мога Арнаутина, који је обично јутрог и вечером 
певао путничке песме. 

На истоку је даница била одскочила и зора се 
помаљала. Време је било тако лепо, како само Бог 
хоће. Ми смо путсвали на коњма. Моја арапска бе- 
девија, коју ми је поклонио Итумавов у Призрену, да- 
лево је одмицала унапредак, не гледећи на обичај у 
Турској, да пратња свагда мора ићи напред. ( леве 
се страве страшно црнела Црна Гора (Карадат), при- 
копчава уз вебеса, а на десну страну публо пусто 
поље, покривено сумраком. Пут се пред нама белео 
као разастрта труба платна. Арваутин је певао не- 
какву јуначку песму, позивајући на мегдан свакога, 
ко му се не би уклонио е пута. Неста сумрака. Вора 
се уклони испред сувра. На небу вигде није било 
прамена од облака. У 7, приспесмо виничкој кара- 
ули. Ту сјахасмо коње, Стражари учинише почаст и 
брже боље скуваше каву и донеше хладне воде. По- 


1) Путничке белешке године 1873. 


'"' “~ : МУН а ае ЗР кај 


126 


вле толиког јахања хладна је вода била мелем,а 
кава — рајско пиће. Седећи и одмарајући се тако, 
спазих на левој страни, на узвишеном стогу, под ва- 
мим врхом црногорског венца, некакве рушевине, налик 
на град на Авали, изнад којих се дижу у облаке вр- 
хови планински. 

— Шта је оно ' запитах стражаре. 

— Батал-традиште. 

— Унутра канда има некакав конак, џамија или 
црква ' 

— Несмо онамо били. 

— А како се зове“ 

— Кале-Мата. 

Кад сам чуо „кале-Мата“, дођоше ми на ум речи 

ушанове, кад је граничио Дејанову баштину у земљи 
Жеглиговској, поклоњену цркви Архиљевици: „На 
Градинђ дблђ оу гороу прђко више Матет оу чрБни 
Вррхр.... Та на обђ ОстрБвице....“ ') 

— Коње ! 

Кад емо појахали, показах руком па замак 
Матеја : „Право онамо у онај батал-град.“ Они на- 
пред, а ја за њима. У лево нам оста село Виница. 
Тада је владала говеђа куга. Преко једног села једва 
смо прошли од смрада, јер смо видели више од че- 
трес стрвина воловеких. За тим смо се спустили у 
неку думачу, из које св само небо види, па смо јездили 
путањама, планином, опет долином, па крутом узбр- 


1) Моп. Зег. 14%. Ово је она Осгрвица, из које је Ми 
Ј р , је ] 


хаило Константиновић, Види Гласи. ХУШ. 


а у ми осама сија 


„дицом, која је шумом обрасла и најпосле у полак је- 


дан по подне обретосмо се пред „царском“ капијом 
замка , где шиба једна чесма, бистра као кристал, 
хладна као лед и толико јака, да би могла окретати 
један воденички камен. Више нас је тонуо врх пла- 
нински у плавилу небесном, а доле пукла непрегледна 
равница и у њој нека црвена хрпа посута маглом, 
а то је било Куманово. Чаробнијег изгледа нисам 
видео, али сам видео лепши изглед у Опољу на Шари, 
а живопиенији изнад Јовања у Каблару и Овчару. 
Била је највеће сунчана припека. Ушавши кроз капију, 
пред нама се указа петокубна батал-црква, по висини 
налик на Дечане. Врхови су кубета пропали. У над- 
коло се виделе рушевине и обаљени стубови. Стадо 
коза прибијало се у сенци, љ најнемирније су пре- 
скакале преко оборених мермерних стубова, тражећи 
хлада. На обропку леве стране горостасно су зијале 
у небеса две батаљене куле, а уза зид се прилепила 
нека мала уџера, где је седео на доксату у хладо- 
вини чобанин. Унаоколо цркве изведена је била ограда 
од зида, подигнута 1946. године за триста дуката, 
што је дала српска влада, да се загради манастир 
Матенич. Чини ми се да никад у веку нисам био то- 
лико гладан, Као онда. Чобанин притрча, да шри- 
хвати коње. 

— Ко сви ти! 

— Чобанин. 

— Чије су то козе“: 

— „Манастирске. Епитроп је чорбаџија Ђорђе 
из Куманова.“ 


128 


Даље каза да црква слави Малу Госпођу, да 
се ту тога дана купи много света, да прослави „ПЦа- 
рицј“. 

— Какву царицу ' 

— Па свету царицу Јелену (разумевајући, чини 
ми се, мајку Константина великога). 

Мени се учини, да кад би то била ев. царица 
Јелена, њу би славили 21. Маја; према томе неће 
бити онако, како вели чобанин, него су ту побркана 
имена. 

— Имаш ли што за јело '% 

— Има проје. 

— ЕЕ онда помузи три козе, па ми дај проје и 
невареног млека. 

Тако је и урадио. Ми смо удробили проју у 
млеко и на славу ручали. Платио сам му 20 грота, 
па опет отишао, да прегледам батаљену цркву. 

Гледаоца поражава величина и висина цркве, 
али управо то није једна црква, него тра цркве и 
трп олтара, у којима су очуване три трапезе, али су 
сва три батаљене. Познаје се где је био иконостас, 
Црква је дугачка мојих 46, а широка 26 корачаји. 
Темжена су свију пет кубета пропала. Црква је ар- 
хитектуре византијске. Нарочито је дивно оно велико 
кубе на средини централне цркве. Кубета су пропала 
зато, што је у прошлом веку некакав насилник Тур- 
чин скинуо оловни кров.е ње и покрио џамију у К)- 


манову. Шрква је зидана од тесаног камена и црвене 


цигле. Већа је од Грачанице, 


1297И 


Смело се може рећи да ни једна црква ерпека 
није на лепшем месту, нити која друга имаде лепши 
изглед. Кад је био читав замак и у њему читава 
црква, морала је изгледати одоздо из равнице као ча- 
робни врт средњевековних чињарица. у 

Унутра је још прилично очуван живопис, а на- 
зиви бу мешавина ерпеког и грчког језика , али су 
свуда употребљена ћириловска писмена. 

Хајдмио унутра на велика западна врата. На 
десно и на лево дижу се стубови као у Дечанима, 
те држе на себи свод огромне цркве, а одозго кроз 
велико кубе без капе улива се море светлости, као 
и кроз остала кубета, те се види читава унутраш- 
њост њена. У главној цркви женског одељења на лево 
очуване су свете слике, где је на најугледнијем ме- 
сту , природне величине, измалана слика св. Саве с 
натпивом : 


Сти САВА српски, 


Иза њега опет лице у ехимничком оделу 6 нат- 


писом : 
Ста Сбумеонљ НЕМАЦА 


Попреко цркве иду три реда стубова. На 1 стубу 
с десне стране измалан цар и поред њега пише: 
протнеунодос нкуномнкн о дгнос Копстантинне. 
Онда иде олтар. Батаљена св. трапеза. Изнад 
ње у олтару измалана велика св. Богородица, а испод 


ње, изнад олтарског прозора , измалани ев. Вавилије 
велики и св. Јован ФЗлатоуст с ножевима у рукама, 


БРАСТВО ПО 9 


“ 


130 


а између њих жртвеник и на жртвенику мало де- 
тенце : 
Мљућ БОЖН. 


Стм Каснаше но агнос !Фд охрисостомос. 


У цркви левога олтара очуван је читав патоб, 
а то ву осмоутлане тугле. Молерај очуван најбоље. 
Могао сам прочитати оволико из једног, у једноме 
реду, другога записа: 


ВЊСВМЊ Преевгаошнмњ СВЂР...... 


Више овога елике и пише: 


С. Ннколз ставлће се поп. 


Друга слика: 


Стин Шнкола ставлће се епска. 


С леве стране ове цркве изрезано у малтеру, доб 
је овај још био мекан, ово: 


Ва дато 5036 ма дек. 6. двић. Првставн се 
фАБћ БН, Димнтрне Ратну Бвганцоу драгн кратић 
уБљдите штун но братне но јунте ввунат ма памет 
(1867 г.) 


На средини ове цркве има велика гробница на- 
лик на малешну дрквицу, подигнута од камена, али 
је окречена п натписи закречени, само је са западне 
стране тога споменика урезана и издубљена рупа као 
проскомидија, п унутра има неки запис, од кога сам. 
мотао оволико прочитати: 


131 


по „инемокљ.... Еп... живота мозего вљинхњ же 
роџкм Бе 2аК0Н.... 


Изпад ове удубљености по карнизу опет урезан 
натшие, од кога се ово јасно чита: 


....свесемоу подружно БАСЕТЋ. 


Тај је споменик сав окићен, урешен; ту се пале 
свеће : ту бе служи служба божја. Беше више во- 
штаница прилепљено, које се пале у очи недељепу 
недељу. 

У главној цркви на зиду измалани су редом сви 
васиљенски сабори, а озго надњима крупним словима: 


НИкоџменнкн, 


На Г-ом стубу главне цркве насликана је ова иста, 
црква п више лица њу приносе Богу, а сниже ње 
измалана слика налпк на Богородицу без детета п из- 
над ње шше: 


Ста Педелп. ') 


На супротној страни стуба измалано „родовло- 
вије“ од Адама до Христа. У почетку измалан Адам 
и Ева. 

На најблшкем стубу до олтара измалана је чуд- 
новата слика с три главе (од којих су две у профилу) 
на једном телу, а више ње забележено: 


А 
ђ) Овако стоји: мела. 


ож 


Трста 


И «с леве и с девне стране св. Тројице навли- 
кан по један анђео. · 

Никад нисам толико жалио, што не умем цртати 
колико овда, да Нацртам ову страхотну слику 6в. 
Тројице. Кад је човек гледа она изгледа да има шест 
очију, у самој ствари на слици има само четири. 

На дувару десне стране велике цркве, измалан је 
овај исти манастир „рождрства богородице“, који при- 
државају две слике: једна мушка, а друга женека. 
Обе су у царском оделу с крунама на главама. 

Женска слика држи у руци жезл, а мушка опет 
држи у руди крст. 


Код женске ште: Код мушке пише : 
импе ИМ 
флаш (царица рашка) сТП (шшер. Степан). 


Мало подаље измалана усамљена царска слика, и 
код ње: нка. 


На десној страни до зида, има уздигнут гроб с 
мермерном плочом и двоглавим орлом без икаквог нат- 
пива. Ту је и сарањена царица. | 

Осим ових има још много слика на дуварима, 
али ву многе оштећене. Леп је од воде на много ме- 
ста отпао и пропао, а заједно с њиме и слике. Ипак 
их је још много заостало. 

Унутра у цркви има доста поломљених комада 
од стубова, а око цркве, нарочито пред црквом, има 
неколико једноставних мермерних стубова у ђубрини, 


133 


јер је козјим ђубретом сва авлија затојаћена. Пред 
црквом коза разгурала ђубре с једне плоче, на којој 
прочитах овај натпив: 


„Поменн Господн фрабв Божно поплдНо бл58 
егда придешн вњ улрствне твое. 


вњ двто 781“. (7119, т. ). 1610.) 


Док сам најповршеније могас прегледати п бар 
по нешто записати, козе су изишле кроз кашју и 
отишле у шуму, а сунце је давно било зашло за цр- 
ногореки врх. Ја похитам из цркве, да бе попнем 
на једну читаву кулу, али сам се узаман мучио, није 
било лествица. дапитам козара : | 

— Зар ти баш не знаш ништа шта је ово, ко је 
ово зидао и шта се прича ' 

— Не знам ништа, јер ја нисам одавде, него 
сам из Егри-паланке. Има доле у селу Матепчу ка- 
вурин Иван, много стар; он ће ти казати што тражиш. 
Из овог је села, а има му осамдесет година. Тамо доле 
врту на спахијеком гувну. Ту јен господар, па само 
реци њему, да ти дозове кавурина Ивана, и он ће ти 
то учинити. | 

Погледах на сат, било је бу, после подне. По- 
мислих у себи: да све све ово прегледа и запише 
треба ми најмање три дана. Дај да испштам хавурина 
Ивана, па кад од њега чујем ма шта, моћи ћу лакше 
после радити, јер ће ми дати ма каква упуства, да 
се знаднем оријентовати. Па како ће ми истећи крајем 


134 


Августа одсуство, означено у пасоту, ја ћу до го- 
дине из нова да походим замак Матеич, и тада ћу све 
добро прегледати. 

И заиста се кренемо доле у село Матеич пешке, 
јер је од куле правце низ брдо била така стрмен, 
да не би ни могли јахати. Сипђемо у село и право 
одемо на гумно. То у осталом није било једно, него 


три гумна. Свет је прибирао и развејавао шпеницу, 


а господар из Скопља дошао са евојим пандурима и 
са два сина, па засео у хладовини ва синовима: ду- 


_ван пуше, а каву срчу. Пошто се поздрависио, посе- 


дамо и почесмо заједно пити каву, ја му пропричам 
како сам био горе у батал-градишту, а чуо вам да 
ту у селу има старац кавурин Иван, који ће знатд 
да ми штогод каже о градишту; замолим га, да ми 
добави тога старца. Он одмах даде заповест своме 
пандуру, да доведе „кавурина Ивана.“ Док је пандур 
нашао и довео „кавурпна“, мени је „господар“ ка- 
зао, да је то његово село; да у селу има само 2 
кућа „кавурских“, а остале ву арнаутеке, па ми рече 
да у селу и сада има девет кавурских црквица од 
старине, али су сада батал. Једну смо веома малену 


заједно и прегледали, али ништа нисмо нашли. Дође 


и кавурин Иван. То је био веома стар, сед као овца 
човек. На моје шштање, одговори да он не зна ни- 
шта о батал-традишту. Мени се учини, да сеон боји 
Турака, па му рекох да се никога не боји, да је 
слободно казивати шта он зна. И „господар“ му то 
исто повтори, алион оста при своме: „Не знам баш 


ИРА Ру о Ду ита И ДИ 


5 Ру И РЕУСТЕ 


135 


ништа.“ Мени се и сада чини, да је он много што 
шта знао, али није емео ништа причати, 

Већ је сунце било село. Опростих се с „госпо- 
даром“, па узјахасмо коње, да пдемо на конак у Ку- 
маново. Сниже Матвича прођосмо мимо неко пободено 
велико камење, где је било хришћанско гробље. По 
мраку дођосмо у Куманово мимо ону џамију која је 
покривена оловом цркве замка Матејиног. Ништа више 
нисам знао 0 „градишту“, него мл се непрестанце 
врзло по глави име Басетино. То ми је био кажи- 
пут, да пронађем ктитора батал-развалина, а добро 
ми је дошла реч чобанинова: „Парица Јелена,“ 

Један наш летописац вели: „Мати (Урошева) сада 
прђковђ рождбетво Богородици оу Чрмнме Горн више 


Кеглигова.“ Други опет вели да је царица Јелена са 


својим сином царем Урошем довршила оставшу по Ду- 
тану нодовршену цркву „у Чрнои Гори“, храм ев. Бо- 
тородице у замку Матеја, „поеже царђ Стефанђ 6% 
основалђ и недовршена 6%, ебмбртб о постизавтђ его.“ 
Јасно је, да је ово црква царице Јелене у замку 
Матеја. Али од куда овде Басета ' Ко је они шта 
је, да сме дизати у цркви царичиној споменик „своме 


Подружију 9“ 


Ево шта знамо о томе Басети. 

После свога крунисања у Скопљу, кад је нови 
дар Урош на збору „чинио милости“ својима највер- 
нијим и најзаслужнијим властелинима и „даривао“ их 
у договору са државним збором, цар каже: „вса до 
бро оустровпоштоу ми по закону увтановљеном свечас- 
нога збора“, како је установио мој светопочивши ро- 


136 


дитељ, договорио сам се са својом мајком царицом 
Јеленом, е патријархом Савом, са свима митрополитима 
п игуманима и са свом великом властелом, која је 
под мојом руком, а то је са збором српским“ да је 
у вечиту баштину оток Мљет „достовернима и угод- 
нима и вазљубљеним властелинима Басети Биволићу и 
Трипети Миховићу, награђујући их за њину „верну 
и евесрдачну службу“ и то њима и њиној деци у ве- 
читу баштину, што да је „тврдо до века“ као њина, 
сушта баштина. 

Ову је милост „учинио цар 10. Апр. 1857. год. 
у Скопљу, „па отишао у летњиковац у Шризрен, ода- 
кле наше писмо кнезу и властели града Дубров- 
ника, у коме их (од 24. Апр. исте године) моли, као 
„своје врдачне и љубљене пријатеље“ говорећи: „да 
ми бљудете Басету и 'Трипету и да им помажете, о 
чему би они ваб замолили.“ Оволико заузимање јед- 
нога цара за Басету и друга му јасно сведочи, да 
ву они учинили неке велике услуге цару Урошу још 
пре, него ли се он венчао на царство. Да ли они 
спадају у број оних 20 младића, које је Душан 
довео био своме двору, да у њином друштву 0ОД- 
расте његов син, то не знамо, јер се вели, да су 
они његови властелини. Из овога записа извесно мо- 
жемо рећи, да је Басета био веома важна личност у 
двору цареву, да је био сведок зидања св. Богоро- 
даце у замку Матеја, да је, тако рећи, улазио у 
круг царске породице, кад му је царица допустила, 
да сахрани своје „подружије“ у њезиној цркви. Нема 
сумње, да је супруга Басетина била из неке прве 


191 


брпске властелинске куће и да је била православне 


_ вере, кад је сахрањена у православној цркви. 


Како нам летописац вели за цард Уроша, да је 
био „прфизлиха милостивр.... И младих вавђте примао 
и љубио“, нема сумње, да је у броју оних, чије је 
савете цар примао, био и Басета. А како ве у нат- 
пису говори о „закону“, онда мислимо, да је Басета 
био из броја оних, који су створили „Суд чаревога 
двора“, који ће судити управитељима царства, после 
трогодишње њине управе и коме ће давати рачун о 
управи и Финансијском стању. Шта је било с Три- 
петом, немамо никаквих података, а што се тиче Ба- 
сете, види се да је он остао веран цару и царици ; 
види се да је живео у замку Матеја, где је царица 
„очајно“ проводила потоње дане свога живога, а она 
их проводила у једном селу, т. ј. у својој задуж- 
бини, у зашњу, где је на три године по смрти свога 
сина преминула, и може бити да јој је Басета очи 
заклопио и у великој цркви сахранио, што је било 
7. Нов. 1371. године. 

Предајући ово јавности пе могу прежалити, што 
нисам добио прилике, да одем у замак царице Је- 
лене, да прочитам и све остале натписе, који ће нам 
у многом обзиру помоћи да још боље објаснимо нашу 
историју 14. века; али ово износим на јавност, паће 
се наћи когод ко ће отићи у Матеич, који није да- 
леко од наше границе и прикупити остале податке. 


П. Срећковић. 


ДЕВЕДЕСЕТ И ДЕВЕТ РАДОВАНА 


(п0 НАРОДНОЈ ПРИЧИ) 


Било једно село, веома сиромашно, назовимо га: 
Плачевица ! 

Плачевица је имала врло мало зиратне земље, 
а „врло много стена и камења; имала је мало горе 
за грађу и за гориво, а много голбта и прљутша које 
се обично зову: козомори; мало живих извора текуће. 
_ воде; а много кишнице, која се нагло слива, ваља- 
јући често дрвље и камење. 

У том селу бејаше врло тешко живети. И Пла- 
чевичани се нису раевлили само за то, што, кукавци, 
нису нигде знали бољега места; а и ттто им је било 
жао оставити гробове својих отаца и дедова. Где ко 
_никао, туна и обикао! 5. 


ж ж 


Жеивећи у такој оскудици и немаштини, Плаче- 
· вичани нису никад били весели, него“ увек невољни 
и плачни. Никад ве, причају, у Шлачевици није чула 
свирка, ни песма од весеља; нити је икада ко п 
коло да игра. Ја том селу! 


139 


Како је људма био живот плачан и невесео, тако 
су ими имена била плачна и невесела. (Ове ву то 
били некаки: Ђукани, Јадани, Кукани, Лелеци, а 
ни једнога Радована ни Веселина ! 

. — За што у вашем селу нема имена Радована 2 
упита једном лаљни путник једнога Плачевичанина. 

— Има, али врло ретко, одговори сељак: — 
у нас прође по читавих сто година од једнога Ра- 
дована до другога, 

А за што то: 

— Фа то, што ву Радовани онде где је весеље 
и радовање; а наше село не зна за радовање. Па, 
ако се баш некад и Плачевица обрадује : тада се и 
неком детету надене име Радован ! 

— Онда су у вас Радовани ретки 9 рече путник. 

— Ређи готово него беле вране! 


ж 
ж ж 


У Плачевици беху два рођена брата: Плачко и. 
Лелек. Као сви други, тако и ова два брата беху 


спромаси. Али ипак они пмаху једну њивицу, готово 
најбољу у селу. Браћа су ту њивицу заједнички орала, 
те се, како тако, хранила хлебом. У једно време 
удари у њих нека добрина: почеше се свађати и гло- 
тити, док се, најпосле, и поделише. Њивицу своју 
разделише на две равне поле. 


Од тога времена, Плачко је о своју полу, а 
Лелек своју. 


И опет су живели братски. 


140 


Ж 
ж ж 


Орући, једном, сваки своју полу, браћа се спореч- 
каше и завадише, тако, као да су злотвори а не браћа ! 
— Ти ви преорао мој склад, виче Плачко брату 


Лелеку ! 

— Нисам, одговори Лелек: — него је читава 
бразда моје земље остала теби! 

— Није! 

— Јесте! 

— Није! 

— Јесте! 

— Ти грабиш моју земљу ! 

— Не трабим ја твоју земљу, него ти ашиш 
моју ! 


И, "лепо, хоће крв да легне међу рођеном браћом ! 


Бо 
ж ж 
· На један мах , из орања, између бразда , зачу 
ве некакав потмули гласак: 

— Несрећна браћо, око чега се свађате 2 

Браћа прекидоше свађу, и стадоше зверати: од 
куд ли долази тај глас. 

— Зар вам је мало другиг јада, наставља, 
глас из орања: — Та чија ја нисам била, чија 
ли бити не ћу“ Мене је, до сада, орало деведесет 
т девет самих Радована -— и, данас, ни једном 
од њиф не зна се не гроба ни помена, а ја тра- 


141 


ним , ето, вас, и транићу, после вас, безбројне 
нове ораче !.... 


Лелек п Плачко, чувши та) прекор, помирише 
се, и после су опет живели као добра браћа ! 


90. Децембра 1989. год. 
Београд. 


М је: М ИЛИЋЕВИЋ. 


ДМ У ЗИУК 
ад пи МА Ади ИМ АЕ 5" #53 
К' :. : -: ; | 7 ј је 4 ка | М и“ 3 - 
МА А у" У 5 1 Рази > 
|. 
је + 
ДР: ЊОЛАШИН 
дет ПРИЈЕДЈЕЛ И ПЛЕМЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. ') 
Кеа | Па | 
| СВЕТИ АРСЕНИЈЕ АРХИЈЕПИСКОП СРПСКИ. 


у Довољи у Колашину, 


5Ј0 У 5 од 
ЛЕВ ЈЕ ДУЧИЋА. 
; ЕМ | АРХИМАНДРИТА. | 


Колашин је (приједјел и племе) у јужно-источ- 
ној Херцеговини међу Лимом п Таром; а око њега 

најстарије српске жупе, за које се до сада зна, и које 
| Ке 50  Дукљанин спомиње: Језера, Тушимља, Морача % 
__Ком. Граничи источно: Бијелијем Пољем ш Доњим 
_____ Васојевићима, или старијем Будимљем; јужно: гор- 
њим Васојевићима, гдје је и Ком, и горњом Мора- 


1 у ~ : Б ' 
) Има и други Колашин, такођер приједјел пи племе, у 

. 
Метохији. Мисли се, да је насељен досељеницима из херцего- 
вачкога Колашиша. Има их до 300 кућа око једнога родног. 


поља, које се зове Колашин, све чистијех православнијех Срба. 
% ји • 8 ) " 


|. | РАДУ 


143 


чом ; западно: Шаранцима и Језерима; сјеверно: 
окрузима пјеваљским и пријепољењим. 

Могло би се претпостављати, да је Колашин био 
у једној од тијех старијех жупа, н. пр., у комеској. 
Али расправљање тога пштања не иде у овај опис, 
који је намијењен „Братству“ друштва Св. Саве према 
друштвеном програму. 

Колашин се дијели на горњи и доњи, и био је 
до потоњега рата 1876—78. год. густо насељен. Цио 
приједјел испресијецан је у накрст великим и густи- 
јем шумама; а између њих негдје равнице и пољица, 
а негдје ливаде и сјенокоси, испреплетени рјечицама, 
изворима п потоцима. Мјесто: здраво, пашчо и веома 
сточно. За говеда и овце особито је добро. 

Колашин је од Немање, или од друге половине 
12. вијека био саставни дио Рашке, или сршске Немањић- 
ске краљевине ; од 15. в. — Херцеговине; а за вријеме 
турске владавине, такођер у тој области, засебан округ ; 
за тијем сва Шаранцима и Морачом за неко вријеме 
у управној заједници е Бијелијем Пољем, па с При- 
јепољем до 18821. г. 

Морача се, послије много проливене српске и 
турске крви, најпослије ослободи п с Црном Гором 
сједини 1821. г. 

Доцније Али-пата Ризванбеговић, заповједник 
херцеговачки, одузме Колашин и Шаранце од При- 


"_јепоља, и дода их Пјевљима. Тако је и до данас 6 


њима у управној заједници доњи Колашин с десне 
стране Таре, што је остао у турској области изван 
најновије црногорске границе послије 1879. год., а 


144 


торњи је Колашин с обје стране Таре са Шаранцима, 
Језерима, Дробњацима и Пивом по берлинском уго- 
вору припао Црној Гори. 

Колашин је и онда, кад није био управно за- 


себан округ, имао вавијек по старом племенском оби- 


чају својега племенског покрајинскога главара. Обично 
"су бивали из куће Мушовића, као једне од најста- 
ријих у Колашину. А породичног главара има свака 
већа породица. За средишњу власт Колашинци нијесу 
много марили. Свагда су били самовољни. Али-паша 
Ризванбеговић елао је ћа и војску на њих, да их 
укроти. 


Доњи Колашин, што је у Турској, није захва- 
тила аустријска окупација. 

Колашин је српско јуначко племе, око 1000 кућа, 
а од 6 до 7000 етановника, од којега се по несрећи, 
више од половине истурчило; особито у16.и 17.в. 
Колашинци су у оцште: одрасни, крупни, коштуњави, 
снажни, отресни и издржљиви. Сваки се од њих по- 
знаје по пушци и десној руци. Сви су јунаци на кра- 
јини. Осветљиви ву до зла бога! Задану ријеч и 
вјеру тврдо држе. — Обичаји су им српски, као и 
у осталијех Херцеговаца. Српеки језик јужнога ди- 
Јалекта, чист и правилан. Говор одрешит, течан, ведар 
и неисцрпан. У свему имају најчистији српски тиц. 


По нека кућа сршеска из Колашина досељавала, 


_се у Србију и прије и послије устанка за ослобо- 
ђење. Тако је и српска одлична породица Петрони- 
јевића у Биограду старином из Колашина. 


поћи ова =". ____ 


ПИ у у АЈА 4 
мањи 5 ан Зе 


пр" -нонеје онавова счадја је 


145 


Колашинци мухамед. закона већином ву зликовци 
као и Никшићи. Преврнувшти лијепом ср ишћанском 
вјером , постали су султанови чувари те покрајине 
онако, као што суп у српској држави чуване нокра- 
јине. Обим тога, кад год је Турска војштила: било 
на Дробњаке; било на Морачу; било на Васојевиће; 
особито на Црну Гору; они су свагда предњачили 
турској војеци. 4 често су се и сами завађали и [0 
српеким племенским навикама крвили: час с Васоје- 
вићима ; час с Морачанима; час са Шаранцима, Је- 
зерцима, Тушимљанима и Дробњацима. Само до Пиве 
нијесу допирали. ") 

Колико су пута од Косова до данас ова јуначка 
херцеговачка племена окупана у турској и својој 
крви! — Да је ко редом биљежио све бојеве с од- 
метницима прадједовске вјере и у опште 6 турским 
војскама , које ву на њих дизане, да их покоре и 
казне, не би било крвавије слике у српској историји ! 

Ради бољега, освјетљења те слике споменућу прво: 
како у тијем племенима (изузевши Колашин и нешто 
потурица у Васојевићима), “) није било потурица; 
друго, како та и још нека херцеговачка племена ни- 
јесу никад са свијем подвила свој врат под турски 


1) Пива је међу: Дурмитором , Војником , Голијом, Ву. 
чевом и Таром. 

2 у Васојевићима је било нешто потурица, који се врати- 
ше опет од своје добре воље у православну вјеру. Џошљедњи 
остаци су 1895. г. Види о томе мој чланак у «Орлићу» за 
1566. год. 


БРАСТВО П. 10 


јарам. Она су својом српском непомућеном евијешћу, 
јунаштвом и јединством своје православне вјере и 
српеке цркве и могла истрајати у дугој и мучној борби 
од Косова до наших дана: „за крст часни и елободу 
златну“, те доживјети своје потпуно ослобођење и вје- 
дињење с Црном Гором. 


Шта значи јединство вјере у једноме по пори- 
јеклу и језику истоме народу, који није на висини 
културној, ето рјечита примјера и потврде у Кола- 
тину, у томе српском „раг ежсеЏепсе“ јуначком пле- 
мену, које је вјером прошарано и преполовљено! — 
Његове по вјероисповијести двије половине нијесу 
имале: ни заједничке једнаке мисли; ни једнога за- 
једничкога циља; ни удружене борбе за своје осло- 
бођење од туђина, који их је притиснуо! 


Што ни до данас није ослобођен цио Колашин, 
као што су око њега са три стране племена, која 
нијесу вјером раздвојена, узрок је, очигледно, вјер- 
ска поцијепаност! — Камо срећа, да тога није у 
врпескому народу! — А кад је зли удес већ давно 
то створио, жељети је, да се освијесте сви синови 
једнога народа, ма којега закона били, поштујући 
једни другима слободу савјести, навикавајући се на 
праву трпљивост вјероисповијести; па да сложно за- 
једнички раде за: слободу својега отачанства ; опста- 
нав своје народности; просвјету и бољитак. 


У недостатку историје тијех племена, јамачно 
народне би пјесме и приповијести о бојевима и раз- 
личитијем догађајима оне покрајине (да су скупљене) 


па и –- Менцљи ако "Абе Оде 


147 


-припомотле , да се истеше нешто псторије; а то би 
коршено било и за народну књижевност. 

"Ако маримо, и ако цијенимо, да је то вриједно, 
још није доцкан. 

Колашин горњи с обје стране Таре, као што ре- 
кох, припао је по берлинском уговору Црној Тори. 
А по свето-стефанском — био јој је одређен на само 
дио горњи и доњи Колашин, нето и сва лимека ДО- 
лина од извора Лима из плавекога језера до на домак 
његова утока у Дрпну; као и читава тарса, а до- 
некле и дринека долина. 

Земљиште, које раставља Србију од Прве Горе, 
у нашој је сувремено) књижевности у многоме: „фетта 
таеостћа!“ — Земљиште, на којем живи овијан и 
јуначан народ српски; земљиште, које оротавају 
сршске ријеке: Лим, Тара, Комарница, Пива, Дрина, 
Ћотина, Увац; и мноштво рјечица и притока, Преко 
тијех су ријека бродили: наши волики жупани и кне- 
жеви; наши краљеви и цареви; наши светитељи И 
патријарси; наше војводе и јунаци. Земљиште, на ко- 
јем су од утока Лима у Дрину у доњем Полимљу 
шли старом Дабру, уз Лим, по око њега различите 
старине и споменици културе и побожности ; Добрун 
на Рзаву, стара варош (врушена); тврђава (срушена); 
манастир велике Госпође (црква обновљена); задуж- 
бина Петра жупана; Прибој, варошица на Лиму ; 
Бања, манастир св. Николе (обновљен); на углу #3- 
међу Лима и Увца: задужбина Немањића и дабарека 
јепискошија од св. Саве; на лијевој страни Лима, ма- 
настири: Маржић св. Луке и св. Ђорђа (оба сру- 

10% 


148 

шена); манастир Милешево ев. Спаса, српека лавраи 
гробница св. Саве, задужбина краља Владислава Не- 
мањића (обновљен); Хисарџик, стара тврђава на брду 
близу Милешева; Пријепоље, варош и тврђава на 
Лиму ; манастири: Сељани из Немањића доба (црква 
обновљена) ; Миљевац (срушен); Давидовица (запу- 
стјен); Бродарево, варошица, манастир (срушен) и брод 
на Лиму ; манастири : Куманица (срушен); Ораховица 
св. Николе (срушен) из доба Немањића; Блишково 
ев. Спаса (срушен); Бијело поље, варош и тврђава; 
Петров манастир (претворен у џамију); задужбина 
Немањића и јепископија из доба краља Милутина и 
архијепископа Јеветатија; манастир Шудиковина ве- 
лике Госпође код Шекулара (срушена); Ђурђеви сту- 
пови у Будимљу, задужбина Немањића и јепископија, 
од св. Саве; Гувиње и Плав, вароши у пола поар- 
наућене и т. д. 

Од Вишеграда уз Дрину и око ње: Вишеград, 
варош, тврђава и камени мост на Дрини; Рудб, ва- 
рошица; Устиколина, варошица и брод на Дрини; 
Чајниче, варош и негда манастир, сада црква велике 
Говпође е њезином чудотворном иконом ; Горажде, ва- 
рошица, црква св. Ђорђа, негда манастир, задужбина 
херцега Стјепана, гдје је била српска штампарија у 
16. п 17. в.; Самобор и двечај, етаре тврђаве на Дрини; 
Фоча , варош на Дрини «с митрополитеким двором за 
торњу Херцеговину; Соко, стара тврђава (срушена) на 
брду Хуму више Шћепањ - поља на лијевој страни 
Таре ; манастир Џива велике Госпође, задужбина срп- 
скога патријарха Саватија; Пирлитор, стара тврђава 


пак 
НАИСА, 47 


149 


(срушена) на врх Међужваља при крају Језвра на 


лијевој страни Таре; манастир Довоља мале Госпође 
на Тари у доњем Колашину; манастир св. Арханђела 
такођер на Тари; манастир Вранштица (срушен); (0- 
колац св. Николе у горњем Колашину (срушен) До- 
бриловина св. Николе између Шаранаца и Колашина 
на лијевој обали Таре (обновљен); манастир св, Тро- 
јице у Пљевљима, од великога утицаја на народ околни, 
манастир св. Николе у Дубочици (обновљен); и многе 
још рушевине мањих манастира, цркава и тврђава. 

На томе су простору и главније планине: Ком, 
Бјеласица , Спљавина, Дурмитор, Стожер, Љубишња, 
Ковач, Јадовнак и т. Д. 


Ж 
Ж Ж 


Ово је српско знаменито земљиште спона између : 
Подунавља и Рашке, Зете, бвадра, Бара, Котора и 
у опште зетскога приморја. | 

На ово земљиште ваљало би, да озбиљније сврну 
пажњу : српски патриоти, државници, научници и књи- 
жевници, особито: српска академија, српско учено 
друштво, српеко археолошко друштво, Чупићева, за- 
дужбина, Коларчев књижевни одбор; а највише дру- 
штво (в. баве. Њему дакле првотно нека је српски 
аманет, да свестрано опште српске области најприје 
оне, које је велики Немања ујединио, а његов син, 
велики српски светитељ Сава, јеванђелски просвијет- 
Лио; по том оне српеке области и окрајке, које је 
туђа и српском народу непријатељска сила још у 12. 
и 18. в. стезала и сметала, да се не уједине! — 


Та се је средњовјечна Фатална историја и доц- 
није понављала на балканском полуострву и наших се 
дана понавља увијек на српеку општу штету! 


Докле ће ерпеки народ да буде политички распет ' | 


= 
ж ж 


Ине Колашина. 


Од чега је и када Колашин тако прозван, не 
зна се; пили правије рећи: ппеац овијех редака не 
зна , јер му није пошло за руком, да то изнађе. Пре- 
дање онамошњега народа вели: „Колашин се негда, 
звао Кричак; а Колашинци Кричковићи. Од Кричко- 
вића су бивале војводе у Колашину, Као што су од 
Косорића и других у Дробњацима.“ 

„Кричковићи се у старо доба заваде ве Дробња- 
цима око Језера, те дође до боја. Разбојиште је било 
у планини Ивици, огранку Дурмитора, међу Језерима 
и Дробњацима. Ту од обје стране мноштво изгине. 
Ту погине и војвода Кричковић,“ 

У Ивици се запета, и сада види у долу КОД из- 
вора један камени споменик с биљезима на њему: 
мача и копља. Предање вели, да је ту гроб војводе 
Кричковића. 


Колашинека тврђава и варошица. 


У горњем је Колашину једна осредња четворо- 
утаона тврђава, а на сваком углу по једна кула 6 
топом. Тврђава није така, да се без велике муке не 
би могла освојити. Ипак је с Колатином заједно била 
Јака стратегијска тачка према Црној Гори. 


" "р и ава “и кеса. 
ј- ~: Г. "~ уз 


~ 


151 


Кад је војвода васојевићски Миљан Вуковић уда- 
рио по заповијести кнеза Данила с Васојевићима на 
Колашин 1859. год., што се оружјем одапро црно- 
торској граници (послије граховачке побједе); освојио 
је ту тврђаву и отњу предао. Доцније је обновљена, 
и унутра сазидана нова касарна за војску. Сада је 
у црногорској области и рукама. 

Варошица је око тврђаве ој 30—-50 к. муха- 
мад. и десетак дућана до потоњета рата 1876.-78. г. 
Отада је претворена у црногорску нову нарош, гдје 
је и трг за онај крај и окружна власт (начелство). 
знатно напредује. 


Села у горњем Колашину 


На десној страни Таре: 
Плана, Горња поља, Лугови, СОтричина, Потрк, 
Прошћење. 
На лијевој страни Таре: 
Поља, Подбиће, Штитарица , Требаљево , Бис- 
трица, Липово, Речине. 


Села у доњем Колашину: 


Вранштица, Вранеш, Коврен, Лиса, Куњак, Ко- 
маран, Средње брдо, Стожер, Горице, Вруља, Маоче 
горње, Маоче доње, Козица горња, Козица доња, Ли- 
јеска, Лепенац, бича, Кула, Мојковац, Слатина, Треш- 


152 


њица, Битиње, Влаовићи, Дренино брдо, Потоци, Зе- 
ница, Потпеће, Ливери, Голибаћи, Обод. ') 


Манастири ин цркве, 


Манастири : 
Довоља, мале Госпође; Ов. Арханђел; Добрило- 
вина, св. Николе; Соколац, св. Николе, срушен; Ру- 
жица, срушен ; Кимаран, срушен; Вранштица, срушен. 


Цркве: 


У Поповићу, срушена; у Коврену, срушена; у 
Маочу, срушена; у Ободу, срушена. 


Рушевине тврђаве. 


У Козпцама на брду Паречу тврђава, срушена. 
Народ је назива: Јеринин град. “) 


Џамија. 


Само у горњем Колашину једна џамија. Кола- 
шинци мухамед. закона не маре много за џамије, те 
их и немају. 

Поља, ливаде и сјенокоси. 

Павино поље код Вранеша 6. к. м. дуго, 1 6, М. 

широко. 


) Може бити, да је које село остало неспоменуто. Али 
их у мојим записима више нема, 

2) Јамачно, има их још; али их за сада немам приби- 
љеженијех. 


153 


Барице, горње и доње, ливаде испод Прошћења. 
Купице, ливаде простране. 

Битине, сјенокоси 5 км. дуги, 2 КМ. широки. 
Марен, ливаде. 

Жубер, сјенокови. 

Стожер, 5 


Ријеке и притоке. 


Тара, ријека извире испод Кома, тече кроз горње 
Васојевиће, торњи Колашин испод самога града (твр- 
ђаве), ниже раздвајајући доњи Колашин од Шаранаца, 
и Језбра; прима у се ријеку Пиву код Бастаја ниже 
Шћепањ-поља, а 4 часа више Фоче. Отален се ниже 
зове: Дрина, 

Равна, рјечица извире испод Бјеласице и утјече 
у Лам. 

Плашница, рјечица извире пепод Јабланова врха, 
и утјече у Тару под Бабљаком. 

Бистрица , рјечица извире испод бињавина , И 
утјече у Тару под Стричином. 

Вралштица, рјечица извире испод брда Жубера 
и села Коврена, и утјече у Лим. 

Ћотина , ријека извире пшепод Коврена с јужне 
стране, и утјече у Дрину под Фочом. 

Везишвица, рјечица извире испод Крупца, и утјече 
у Ћотину код Гостеча и хумке Кукања "у на дну пје- 
ваљекога поља. 


1) На Кукању су рушевине тврђаве по предању херцега, 
Стјепана. 'Ту.се виде остаци његова двора. 


= 


Љу А ЕР ТД 
а НА 1453 па 


154 


Мостови. 


Мојковац, камени мост на Тари у доњем Кола- 
шину. Ту је граница између Турске и Шрне Горе. 

Мост дрвен на Тари под Ливерима; саградила 
та Турска 1868. год. 

Мост дрвен на Тари на Међужваљу; саградила 
га Турска 1867. год. Дотада је ту био брод. Ту се 
виде остаци римскога моста. Туда је водио римски 
пут: из Рисна на Никшиће, па преко планине Кр- 
нова на Шавнике, па преко Језера п Таре у Пљевља 
„и т. д. На томе простору и у томе правцу види се 
на више мјеста римско гробље; два моста: Куситски 
код Сланог и на Бијелој, цијели; остаци римскога, пута 
у никшићеком пољу између Никтића и Сланог и кроз 
планину у Крново к Шавницима. Пут је био од кре- 
санога камена, 5 стопа широк. 


Планине. 


Бјеласица , између горњега Колашина и доњих 
Васојевића. 

Дуга, између горњега Колашина и Лима, према 
Бихору 6 к. м. дуга. Површина јој је равна. По 
њој има много мраморја. Мало је кад била без Ххај- 
дука, који су убијали путнике. | 

Острвица, у горњем Колашину на лијевој страни 
Таре. 

Црна локва, између Прошћења и Маоча. 

Црни врх, између Вранеша и Камене-горе. | 


Ке РИЧИ 


Пандурица више Довоље и Маоча. 
Краљева - гора између Таре и села Крушева. 


, 


Свети Арсеније, архијепископ српски, у Довољи 
у Колашину. 


Приповијест, коју овдје наводим о судбини овога, 
свеца, карактерише подједнако колашинске Србе оба 
закона. 


У вријеме рата између Аустрије п Турске на 
крају 17.в. и бјежања српскога патријарха Арсенија 
Ш. у Аустроугарску 1699. г., калуђери пренесу моћи 
св. Арсенија из Пећиу манастир Довољу у Колашин. 
Ту им је било понајближе; а нијеву стрепили ни за 
опстанак свочев, јер Колашинци нијесу пристајали уз 
аустријску војску у ратовима с Турском. А по што 
се зараћене државе умпре, замишљали ву пећски ка- 
луђери, да ће ласно вратити свеца из Довоље опет 
у Пећ. 


Ну, прилике су тадашње биле у српским обла- 
стима једнако мутне и по српеки народ тешке и црне! 
Опет је дошло до рата између Аустрије и Турске. 
И Арсеније [У., патрпјарах српски, угледавши се без. 
икакве поуке на Арсенија ПТ, пристане уз аустријску 
војску; те се најпослије једва с неколико српских по- 
родица спасе бјежањем у Аустро-Угареку! — А сви 
остали, који нијесу могли умаћи, ас патријархом су 


156 


устали против Турске и потпомагали аустријску вој- 
ску, били су од 'Турака савладани и исјечени! — 
Тисућама је српских породица затрвено! — Страшно 
је било гледати српеку крв, гаришта домова и пус- 
тош села: по Косову, Топлици, Метохији и Рашкој ! 
Та два ерпска патријарха биће свагда“ пред су- 
дом српске историје кривци те народне несреће. 


Моћи су светога Арсенија дуго осталеу Довољи. 
Јер послије бјетства та два српска патријарха, на- 
родног расељења и пропасти, српека је патријаршија 
пала у подозрење код турских власти, и већ није 
било у њој сталнога дугог мира! — Са сваке је стране 
поткопавана , док је најпосљије са свијем пропала 
1766. год. — 


То је, ваљада, узрок, што нијесу настојали, да 
врате моћи св. Арсенија у Пећ. 

Морачани пи Ровчани, ослободивиш се од Турака 
у овоме вијеку, а Пипшери и Бјелопавлићи у прош- 
ломе, и сјединивиш се о Грном Гором, — нијесу шћели 
мирно гледати, да тај српеки светац почива у Турској 
на њиховој граници, и ако је био у српском право- 
славном манастиру. Једнако им је било на уму, до- 
вијајући се, како да га из Турске избаве и у Црну 
Гору пренесу; у ту, како веле, од Косова чуварицу: 
слободе, српетва и православља. — Најпослије им пође 
за руком, задобивши за то игумана довољекога и још 
неке оближње прваке. 

Рађено је све обазриво и ноћу; јер тада не 
бјеше слободно ни Брђанима ни Шрногорцима јавно 


РУРУЦ РРНО  “Р"Р. ј" 


Мак Це Зр Б Д  з ље Да Па оваке 
руци У уз Ј “. Еол [ „ 
АЛ Ку аи Рика у 


151 


прелазити у Турску са задјевица пограничнијех, које 
су се од обје стране често понављале, и главе турске 
и српске мртве падале! — 


Одреде дакле мјесто, гдје ће, и ноћ без мјесе- 
чине, када ће им предати ев. Арсенија. То је била 
велика тајна. 


Та се тајна најпослије, као и свака, мало по 
мало открије, и Срби колашинеки одлуче, да не дају 
свеца из Довоље, док један жив тече. 

То се је шаптало; али ве није у тврдо знало 
ни вјеровало. 

Најпослије дође одређена ноћ, и јака чета: Мо- 
рачана, Ровчана, Пипера и Бјелопавлића присше у 
Барице на лијевој страни Таре, да приме свеца. 

Колашински су Срби, поред све невјерице, живо 
мотрили, да светац не буде предан. 

Од један пут пукне глас по Колашину, како се 
Црногорци примичу ка Колапшну, да однесу св. Ар- 
сенија. На тај глас потрче Колашинци с оружјем у 
потјеру. Заставши Брђане на Барицама, бој се зачне ! 

Потурице колашинске, чувши бој и разабравши 
ради чега је: скоче и онл, и с оружјем дотрче у бој, 
да браве св. Арсенија од Јрногораца ! 

Било би веома интересно, кад би се могле знати 
њихове душевне унутрашње побуде за то. 

Брђани су једни бјежали са свецем, а други зау- 
зимали бусије и били се с Колашинцима. Бој се пре- 
кине једва пред зору. Мртвијех и рањенијех било је 
од обје стране! Међу њима и неколике потурице. 


· Брђани, унесавши св. Арсенија у Бјелопавлиће, 


ЊЕ: положе ћивот с моћима, по одобрењу митрополита др- 
"0 "ногорскога, у манастир едребаник. Ту је св. Арсе- о 
вије почивао све до 1878. г. По том, кад су Бањани | 


од Херцеговине 6 манастиром Косијеревом припали 
ва свијем Прној Гори, пренесен је по одлуци црно- 
горске владе и црквене власти у тај манастир, у Ба- 
љане, гдје је и сада. 


а ико Ерла а а АЕ ла ИРИНА ОВЕН 


' 
1 


1 22 
) Месец; “) име дезетог месеца по арапском; 


ЦАР ОУЛЕЈМАН УЗИМЉЕ БУДИМ 


народна песма мухамедовских Срба 


(Из Сарајева) 


—п а 


Разбоље сз вултане Селиме, 
бедму ноћцу шехри“) рамазана, “) 
У по ноћи, у седам сахата, 

(узе лије низ бијелу браду. 
Питало га д'јете Сулејмане, 

Син једини султана Селима: 

„О мој бабо, свечево кољено, 
Што ти тако грозне сузе рониш ' 
Је л ти жао, што ћеш умријети ' 
Шта је теби најжалије, бабо: 
Или жалиш тахта“) и Стамбола, 
Ил' градова ил: редом топова, 
Или својих младих султанија, 
Или пуних седам кула блага, 
Или мене срна Сулејмана, 

Што ћу теби нејак останути 7“ 


У) 


престо. 
Ур. 


160 


и) 


Њему вели султане Селиме: 
„Моје д'јете, султан Сулејмане, 
Ја не жалим што ћу умријети, 
Ја не жалим тахта ни Стамбола, 
Ни градова ни редом топова, 
Ни харема младих султанија, 
Нити пуних седам кула блага, 
А ни тебе, сине Сулејмане, 

Што ћеш мени нејак останути, 
Нејаку ће сами Бог помоћи; 

Већ ја жалим Егру и Будима, 
Гдје осташе сужњи у каура, 

Гдје осташе у каурске руке. 

Већ чујеш ли моје д'јете драго, 
Када мени вакти-сахат “) дође, 
Л'јепо ћете мене укопати, 

К'о што треба и дин“) запов'једа. 
Доћ> ће теби хоџе“) и хаџије, 
Шејх-ул-ислам ") и све есендије; “) 
Скупиће се паше и везири, 
Дотрчаће млади јењичари, “) 
Јењичари п све баше'") листом. 
Ту ће тебе, сине, заискати, 

Из кафеза тебе извадити, 

Те ће т онда на тахт посадити, 
Веће елушај, мој једини сине: 
Када теби први диван ') буде, 


Суђени час; 5) вера; 6) учитељ; ") глава ислама 


(црквени поглавар); "господа; “) нови војници; '%) јаничар- 


161 


Редом ће ти лале'") долазити, 
Ша ће теби на диван станути. 
Када дође везир Ћуприлија, 
Према њему на ноге устани, 
Уз своје га кољено посади, 
Ша ти реци хоџи Ћуприлићу : 
„ „Лало моја, везир Ћуприлићу, 
Бабо ти је селам““) учинио, 
Ишти војске колико ти драго, 
И џесхане '“) колико ти драто, 
И захире '7) што треба за војску, 
Да ја вадим два сужња невољна 
Из сужањства, из каурових руку, 
Да оевајам Егру и Будима, 
Да не лежи Будих у каура.““ 
— То изрече, с душом се растаде. 
Љуто цвили султан Сулејмане, 
Ат је тако од Бога вуђено. 

Кад је сутри бијел дан свануо, 
Лијепо су цара опремили, 
Куо што треба и дин запов'једа, 
Тад се листом хоџе сакупише, 
Шејх-ул-иолам и све есендије, 
(Све дођоше паше ни везири, 
Дотрчише дујеца јењичари, 
Јењичари и све баше младе, 
Сулејмана цара заискаше, 


ска гитула; '') савст (зборница); 12) дворски учитељ, везир; 
'3) поздрав; 34) муниција; 15) храна. Ур: 


БРАСТВО 1 1 О | 


162 


Из кафеза њега извадише, 
Па га на тахт туде посадише. 
Шејх-ул-ислам дову учинио: 
„Хајирли '“") нам нови султан био!“ 
Када први петак освануо, 
Диван чини султан Сулејмане, 
Све мулале на дивану стале. 
Када дође хоџа Ћуприлићу, 
За главом му три соргуча ) златна, 
Што му дао султане Селиме; 
Рони сузе низ бијелу браду. 
Угледа га султан Сулејмане, 
Према њему на ноге скочио, 
Повади га уз своје кољено. 
— Шејх-ул-ислам цару говораше: 
„Султан царе, иза горе сунце, 
Није канун '") цару устајати 
Према својим лалам и везирим“. 
—- „Јест ми канун на ноге устати 
Према своме хоџи Ћуприлаћу,“ 
Султан пита хоџу Ћуприлића: 
Шта је теби, Ћуприлић везире, 
Што ти рониш сузе низ образа" 
Је л ти жао вултана Селима '“ 
Одговара Ћуприлићу стари: 
„Султан царе, свечево кољено, 
Стид је мене у те и гледати, 
Ја камо ли с тобом говорити. 


16) Срећан; !') перјаница; '“%) обичај, правило. 


Ур. 


163 


Ја не жалим султана Селима, 
Већ ја жалим Егру и Будима, 
Гдје нам ост'о Будим у каура.“ 
Њену вели султан Сулејмане: 
„Лало моја, хоџа Ћуприлићу, 
Ишти војске, колико ти драго, 
А џебхане колико ти драго, 
И захире што треба за војску, 
Да идемо Будим освајати, 
Да не лежи у каурске руке.“ 
Кад то чуо лала Ћуприлија, 
Купи војску по свој царевини: 
Сто хиљада баша и спахија, '“) 
Јењичара ни хесаба '“) нема. 
Кад Ћуприлић сакупио војску, 
Цар Сулејман из Стамбола крену 
И са њиме хоџа Ћуприлићу: 
Поведоше силовиту војску. 
Развише се алајли >“) бајраци, 
Баш к'о зими дебели облаци. 
двека стоји мача и топуза, 
Њиска стоји хата и парипа, 
Све пјевају по избор јунаци. 
Здраво војска Руменлију пређе, 
Под Биоград још здравије дође. 
Кад ступише Сави на обалу, 
Намјестише на чекме ћуприју, "') 


'5) Војник; 'У) рачун; 29) свечани, парадни; 21) мост 


који се покреће (на понтон"ма.) Ур. 


1 


164 


25, 
', 


ОЈ 
“> Трострук; 
пукови, регименте ; 2%) рок; 


_ Мутну Саву туде пребродише, 


Славонију листом поробише : 
Робе, пале, а о јаду раде, 
Младу ђецу воде у сужањетво, 
А ђевојке себи за љубовце. 
Оде војска преко Унгарије, 
Унгарију широм опљенише, — 
Цар Сулејман до под Будим дође, 
Под Будимом коња одјахао, 
Разређује под Будимом војску. 
Ископаше учкат >) метеризе, “") 
Натурише баљемез "“) топове, 
Топом бије бијелог Будима, 
На алаје ">) јурише јунаци. 
Ја како га племенито туче, 
Вас се Будим из темеља креће. 
Кад петнести данак освануо, 
Књигу пише слуга од Будама, 
Па је шаље честитом султану: 
„Господине, султан-Сулејмане, 
Ја девета слуга у ћесара, 
Дај ми мухлет“) петнаест данака, 
Док отпишем од Беча ћевару, 
Док отпшшем и круне упитам, 
Ил' ће мени индат “) учинити, 
Ил: ће теби Будим поклонити.“ 
Изун +") даде султин Сулејмане, 


барикаде грудобрани; 7) гвоздени ; 


27) помоћ ; 73) допуштење. Ур. 


59) 


Изун даде петнаест данака. 
Књигу пише слуга од Будима: 
„Овјетла круно, од Беча ћесаре, 
Цар Сулејман сјах'о под Будимом; 
Петн'ести је данлк наступио, 
Како бије Будим из топова, 

А на јуриш ударају Турци, — 
Вав се Будим из темеља креће, 
Ил' ћеш цару Будим покловити, 
Ил' ћеш мени помоћ учинити,“ 
Кад је ћесар књигу проучио, 

Он је другу махом накитио, 

Те је шаље краљу московскоме: 
Чујеш ли ме, од Москова краљу, 
Ево има данас петн'ест дана, 
Цар Сулејман сјахо под Будимом, 
Ископао учкат метеризе, 

Натурио баљемез топове, 

Топом бије и дању и ноћу, 

А на јуриш ударају Турци, 

Вас се Будим из темеља креће. 
Или ћеш ми индат учинити, 

Ил' ћу цару Будим поклонити, 
'урсвом цару султан Сулејману '“ 
Ту опреми, друге накитио, 

На краљеве од седам земаља; 
Свију их је ћесар замолио, 

Те је 'вако њима говорио: 


166 


„ја ми данас јардум “) учините, 
Ја' л' ће султан Будим освојити, 
Јер га бије и даном и ноћи, 
Вас се Будим из темеља љуља.“ 
Иза тога много и не прође, 
Дође индат од свих седам краља, 
Седам краља од седам земаља, 

И осмога од Москова краља: 
Сви ћесару индат учинише, 

Сва се сила под Будим је збила. 
Мили Боже, немила вастанка ! 
Четири се цара састанула : 
Татархане и бечки ћесаре, 

Цар стамболеки и краље московеки. 
Ала банда, заметну се кавга, 
Побише ве Турци и каури. 

Паде тама од неба до тала, 

Ни брат брата пезнати не може, 
Ја камо ли Турчин каурина. 
Диже руке султан Сулејмане, 
Диже руке, па од Бога иште: 
„Дај ми боже вихра са планине, 
Да растисне маглу по орлдијаи, 

Да ја видим чија гине војска, 
Чија л' гине, чија л' предобива. “ 
Истом дође лијепа дјевојка, 
Носи дару маштраФу “) шербета: 


29) Помоћ: 3%) чаша, суд за пиће. Ур. 


167 


„На ти, царе, маштрафу шербета, 
Ја сам кћерца Ћуприлић везира, 
Ја сам чауш међу евлијама.“ 5) 
Попш царе маштрасу шербета, 
Па он виђе чија гине војска, 
Чија гине, чија л' предобива ; 
Влашка гине, турска предобива : 
Турци вичу: Аллах и Алија ! 

А каури: Исус и Марија ! 

Узе султан Будим од каура, 
Узе њега султан Сулејмане, 

На град меће зелене бајраке, 

А у град је населио Турке. 


(Из књиге „Хагодпе рјезте Мићатшедохаса ц Вовт 1 
Негсесоушт“, зађгао Козеа Ногтапп, вамј. тет. У! та В- 
ВН КаЈ стр. 139 —145. БЗагајемо, 1858.) 


31) Светац. Ур. 


ХРИШЋАНСКА ПОУЊА 


БРИЗИ И БЛАГОСТАЊУ ДОМАЋЕМ. 


Онима, којп љубе Бога, све иде на добро. 
ХРимљ. УШ., 28. 


Већина људи тако је немоћна и малодушна, тако 
се лако плаши од сваке опасновти; тако брзо забо- 
равља властита искуства из свога живота, _ На По- 
слетку , тако слабу веру има у промисао Божји, да 
их при свакој новој опасности спопада неописани страх, 
или, нека чудновата и неоправдана плашња. Овај страх 
обично је већа несрећа и од саме опасности, коју ма- 
лодушни људи очекују. Ова је истина позната свакоме 
из властитог искуства. Потребна је дакле душевна 
траброст, па да се човек при новим опасностима сети 
свога искуства и да се њиме користи. 


Бриге нам задају највише муке, али не зато, 
што су оне саме по себи несрећа, него што их људи 
због своје малодушности претварају у муке и невоље. 
Наша је дужност, да се старамо и бринемо о будућ- 
ности и да се трудимо да отклањамо могућа зла и 


несреће, али да с неспокојством и страхом очекујемо 


169 


будућност, то је противно дужностима правог хриш- 
ћанина , који у Бога верује пи у срцу носи науку 
Христа Спаситеља. 
Сваки човек, па и онај који се рачуна у нај- 
срећније, има своје бриге, јер сви људи погледају на 
" будућа времена, не знајући шта им она доносе. Данас 
најсрећнији човек, не зна шта ће бити сутра. 

Брите умножавају искуство, које човек добива 
из непостојанетва земаљске среће. Деца су без бриге, 
јер не знају за тешкоће људских ствари. Деца мисле, 
да на свагда могу задржати оно што им се допада 
и не плаше се од несрећа, јер их нису опробала. 

Бриге увећавају и човечју оданост према 36- 
маљекој срећи. Ко има више и силнијих жеља, тај 
има више и тежих брига. Којим човеком овлада не- 
ограничено славољубље, те приписује велику важност 
благовољењу масе, тај је у непрекидном страху по- 
мишљајући, да му и нека непредвиђена околност може 
упропастити благовољење многих, које је добио вели- 
ким трудом и жртвама. Којим човеком овлада страст 
богатства, тога обузима страх, чим и помисли на бу- 
дућу опасност. Али ко хоће да избегне тешкоће, које 
бриге доносе, тај века умањи своју оданост ка 36- 
маљеким стварима ; нека умери ону страст која је њиме 
овладала; нека се труди да не прецењује оне ствари, 
_ којима је давао неограничену важност и на послетку, 
нека своју срећу не оснива на онаквом темељу, који 
и свака случајна околност може да заљуља и обори. 
Дечија срећа произлази уопште отуда, што њиховим 
срцем још није овладало никакво нарочито осећање. 


НИЈЕ Ба се фи 


170 


Невина деца плачу и одмах за тим заборављају своје 
сузе и лалазе нове предмете, који им стварају праву 
радост. Деци је све сиграчка, па и саме несреће у 
животу. ЛПаметан човек, управљајући се по мудрим 
разлозима, треба да је онакав, каква су деца по при- 
"роди. Ако се не повратите ч не будете као деца, 
нећете ући у царство небеско. (Мат. 18,8.) 

Бриге увећавају и човекове одношаје према 
друштву. У колико човек ограничава круг евојих од- 
ношаја и послова, у толико мање има потреба иу 
толико је лакши терет његових брига. Ну и такав 
човек жели да му не прете многе опасности, па ако 
је још слабодутан и плашљивац, њега бриге савлађују. 
Па и у усамљености пи у самој пустињи многе брите 
испуњавају страхом срце човечје. У пустињи, истина, 
нема човек толико узрока, да се боји од опасности, 
колико има кад живи у друштву, али онај природни 
страх, који долази од многих могућих опасности, и 
у пустињи постаје све већи. Ове недаће и несрећеу 
животу обично су онакве, каквима их чини наше уоб- 
ражење и осећање. Оно што сами сматрамо као ве- 
лику несрећу, зашста је за нас и права несрећа, а 
што не сматрамо као зло, то нам је и добро. Фбот 
тога један и исти догађај за некога није ни од какве 
важности, а другима тај исти догађај проузрокује тугу 
и жалост. 

Домаће брите обично се сматрају као најтеже 
и најмучније. У кући имамо да се старамо не самоо 
себи него, и о жени, и о деци, и о вродницима и о 
млађима. Дужни смо да се бринемо о издржавању 


Е 
% 


а да низ Ла авава 


~ 


у к 


114 


свију укућана, о будућности, части и здрављу њихо- 
вом. По неки домаћин, предвиђајући мрачну будућ- 
ност, често каже: „да сам слободан и да нисам опте- 
рећен породицом, све би ми лако било: али овако 
судбина моје породице задаје ми страшне бриге, које 
ми сметају и спасењу душе.“ Ово је узрок, те се у 
наше време, а нарочито по варошима, у којима раскош 
влада, многи не жене и избегавају брачни живот. 


Али оваке мисли долазе из погрешног разумевања 
породичног живота и слабог вероисповедног стања. 
Остм тога, оваке мисли обично су прикривање страсти 
које раде јаче од љубави, и оне доказују слабо ве- 
ровање у божји промисао и науку Христа Спаситеља, 
јер ев. Писмо каже: „Знамо да онима, који љубе 
Бога, све иде на добро“ (Римљ. 5, 28.). Али узви- 
шени емисао ових божанских речи не могу разумети 
слаби духови и малодушни људи. 


Истина је, да породични живот умножава број 
брига , али није истина да увећава и њихов терет. 
Није то несрећа, што неко мора да мисли о многим 
стварима , али је збиља несрећа, ако неко о једној 
ствари мора да мисли с непрекидним неспокојством и 
страхом. Ово може да се деси и оноже који нема и 
ономе који има породицу. 

Ко, плашећи се брига, избегава породични живот, 
тај пада у жалосне околности безбрачног човека. На- 
рушавање здравља, усамљеност и у срећи иу несрећи, 
губитак уживања које долази од љубави супруге и 
деце евоје, туђа нега при болестима, усамљеност у 


172 


старости, никакве сузе при самртној постељи — то 
су све плодови живота без своје породице. 

Домаће бриге доносе пи домаће благостање, истина, 
не баш свакоме, него ономе, који земаљски живот 
цени по хритћанекој науци п који верује да окима, 
који љубе Бога, све шде на добро. Ко љуби Бога, 
тај своју љубав посведочава савесним и тачним испу- 
њавањем евију евојих дужности, а ко своје дуж- 
ности верно и тачно испуњава, тај се не плаши ни- 
чега. Ако му Бог одузме и најмилији предмет његове 
љубави на земљи, истинити хришћанин је уверен, да 
је и то за време а, по Божјем промислу, да је и 
за неко добро. И зашто у таквом случају да човек 
буде жртва жалости, кад зна, да ће му Бог тај гу- 
битак надокнадити неким новим доброчинством и кад 
зна, да све бива по вољи Божјој, да је Божја 
мудрост безгранична и да јој је само љубав небес- 
кога Оца равна ' 

Свет не може постојати без Бога, а без искрене 
и постојане вере у Бога не може у свету бити ни- 
какве среће ни блаженства. Хришћанска побозклост 
јесте највећа мудрост на земљи, јер она држи кљу- 
чеве свију загонетака човечјег живота; она нас уве- 
рава да се на земљи не налази никакво зло, осим греха 
и гажења вечних моралних закона, за љубав преко- 
мерне оданости према земаљским временским стварима. 

Брачни и породични живот чини човека побож- 
ви им и способнијим за испуњавање његових дужности, 
него усамљенички живот. Колико је више брбга, то- 
лико је и чешћег размишљања и помишљања на“Бога, 


а: 


а = 


173 


Ко се само о себи брине, тај се навикне да се ослања, 
само на себе вамог. У колико нам је већа љубав према, 
људима, у толико се племенитније понашамо према 
њима, и та љубав пријатно нав води ка врлинама. Само 
и један поглед на жену и децу своју често је 40- 
века одвраћао од рђавих дела, која би без породице 
одмах и без размитљања учинио. Љубав нежно управља, 
човечја надања и жеље к небу и вечности, А ко 
верује у Бога и вечност, па се труди да их ееи 
достојан покаже и да испуни своју високу одредбу, 
угледајући се на живот свога Христа СОпавитеља, — 
зар тај може бити у истини несрећан % Какав страх 
или који ужас може да обузме или да узнемири онога, 
који је убеђен, ла је све што се дешава и што ће 
се десити управљено ради његовог добра ' 

Домаће бриге доносе и домаћу срећу и благо- 
стање. Који би човек желео да проводи са свим без- 
брижан живот, Ко нема брита, нема ни жеља, но 
докле живимо, жеље сачињавају један део наше среће. 
Због тога и добро је и корисно је да желимо, јер 
желећи ми избегавамо леност, која је морална смрт 
пре времена. Велику срећу човек налази у паметном 
употребљавању земаљских блага, а највећу срећу, ду- 
шевну ерећу, налази у себи самом и добива је сре- 
ством врлина. 

Бриге увећавају благостање и врећу у кући и 
породици. Небрига о будућности упропашћује кућу. 
Ко мисли само о дневним стварима,а никако не раз- 
мишља и 0 последицама својих дела ; ко за љубав 
неког тренутног уживања заборавља на све остало, 


174 


— тај будаласто трчи у сигурну пропаст. Праву радост 
на земљи ствара само срећно свршавање послова и 
предузећа, која човек предузима или ради боље среће 
или да би отклонио неке несреће. Срећа коју без на- 
шег властитог труда добијемо обрадоваће нас много 
мање од оне среће, коју постигнемо својом памећу и 
својим властитим радом, јер у таквој срећи видимо 
своју властиту снагу и способност, а то нам опет до- 
нови пријатно уживање себе самог и свога достојан- 
ства. Ми волимо оно што својом оритом и својим радом 
стечемо, јер је то постало од нас, ми смо га остварили 
и оно, тако рећи, сачињава један део нашег живота. 
Тако и Бог воли и љуби своја ваздања. | 

Из свега што емо до сада казали излази да, у 
колико ву разноврсније домаће бриге, у колико су 
чешће тешкоће и сметње које човек има да отклања 
од својих милих и драгих, у колико су заплетеније 
оне мале незгоде, које домаћин има да побеђује, те 
да би својима пружио и дао неко задовољство и ужи- 
вање, и у колико се више тражи размишљања , ета- 
рања, одважности, рада, озбиљности и реда, — у то- 
· лико су разновренија, већа, силнија и истинитија 
уживања и насладе које долазе отуда, што је домаћин 
срећно све савлађивао и поститао што је желео. Човек 
живи двојином више, гледајући евоја дела, која п0- 
сведочавају његову вредноћу, знање и снагу. Многе 
и безбројне витнице. које туђе око не види, за нас 
ву извори истините среће, и на послетку, ми у срцу 
дубоко осећамо да само домаће бриге доносе благо- 
стање у кући. 


МАЈУ ТУ И 


175 


Кад је Говпод казао: не старајте се за сутра, 
тиме нав није хтео да овуди на нерад и леност, нити 
да нам препоручи безбрижност. А сам Спаситељ про- 
вео је цео свој живот на земљи у раду, трудећи се 
и старајући се не само о својим ученицима, него и 
о благостању целога људског рода, а свагда је осу- 
ђивао немарност, безбрижност и леност. Он је увек 
препоручивао труд и говорио је: трудште се м мо- 
лите се, потврђујући тиме ону стару божанску наредбу : 
са знојем лица твога јешћеш жлеб твој (Бит. 8,19.). 
Говорећи дакле: не брините се за сутра, тиме је 
Господ овудио опу неумесну бригу, која показује не- 
достатак вере у Бога, па је и своје повледоваоце 
одвраћао од непрекидног старања за земаљске потребе, 
јер таква брига овлабљава благородне душевне силе 
и чини, да се човек не може да узвиси и над ни- 
штавостима земаљским. 

Брига је корисна, јер ојачава наш разум и утвр- 
ђује нав у врлинама. Напротив страшљиво несто- 
којство за будућношћу врло је убитачно, јер лишава, 
човека одважности, убија му снагу и чини га нееспо- 
собним да благовремено отклања неприлике, или, ако 
су оне неизбежне, онда бар њихове последице да 
ублажава и олакшава. Ко има одважности, тај је већ 
упола победио. Ко ве одважношћу дочекује опасност, 
тај победно гледа на могуће недаће и несреће. 

Победи себе, па ћеши свет победити. Буди уме- 
рен у својим жељама, па ће и твоје бриге саме по 
себи бити умереније и твоји ће се трудови смањити. 
Неограничено љуби врлине, па губитак ништавних 2е- 


МЕ Илок. _._-- “= 


— 


~ 


Зале ја манснвссе 5 увни-исвеикан--= 
ћ 


лик 
у > >> 


== 


бе 


176 


маљских блага неће те много уплашити. Срби су били 
изгубили на Косову и своје царство, али љубав према 
Отаџбини научи их, да се поправе од старих порока, 
и да се одликују врлинама , па, не плашећи се ни- 
чега, а верујући у Бога, они се већином ослободише 
ропства. Љубав према отаџбини даде Србима ди- 
вовску снагу за рад, и данав у српским земљама по- 
носно стоји једна енажна српска краљевина и једна 
моћна српека кнежевина, Па ако Срби и у будуће 
буду вредни и сложни, њих чека срећа, и њихова је 
будућност сјајна. Тако су радили, а тако и мислили 
и наши стари, па се нису преварили, јер „прегаоцу 
Бог помаже, а где је слога, ту је и срећа.“ Треба 
само да је човек опрезан и за најтеже невоље, како 
у чаву пекушења не би изгубио све спокојство и срећу. 
Ко у метини љуби Бога, тај ће и при највећој не- 
срећи осећати да све бива ради његовог добра. 
Испитујте себе, људи, оцеви и мајке. Ако изне- 
нада изгубите и последње ваше чедо, хоћете ли да 
останете на свагда несрећни, или Оџете желели да и 
даље задржите ону небеску снагу, која свагда управља 
очи човечје ка будућем срећнијем животу % Исшштујте 
вебе, па ако будете остављени самима себи и ако при- 
нуђени глађу будете морали с највећим трудом за- 
рађивати насушни хлеб и у том елучају, хоћете ли 
да ве на свагда овећате најневрећнији или бисте хтоли 
да и тада задржите благородну храброст и јунаштво ' 
На муци се познају јунаци, каже и народна по- 
словица. Мудар и истинит хришћанин и Орбин свагда 
носи у своме срцу неку силу и моћ, која га чини 


177 


елободним и независним од спољашњих недаћа судбине. 
Такав човек, потпомаган Богом, стоји усред буре 
као непомична стена; већи је и јачи од сваке опас- 
ности, јер у њему живи силнан постојана вера у Бога, 
нада у бољи живот и љубав према отаџбини. Такав 
човек никад не проводи безорижан живот, али је вло- 
бодан и од непрекидног страха, који мучи и изну- 
рава слабе душе што се плаше и од помивли, да им 
се неке земаљеке жеље неће испунити. Истинити хриш- 
ћанин предаје себе Богу, убеђен да онима који љубе 
Бога све иде на добро. 

Људима који бу оваким хришћанским духом за- 
дахнути домаће бриге само врећу и благостање до- 
носе. Правом хришћанину домаће бриге изеледају као 
оне блате сенке на икони, које ублажавајући живост 
и јачину развих боја чине, те икона при зрацима 
светлости само лепша и дивнија изгледа. Бриго чине 
да су нам драгоценији предмети који нас окружавају, 
а мала жалост само увећава јачину будуће радости, 
Нико своје здравље не воли толико, колико онај, који 
га беше за неко време изгубио, или онај, који пред- 
виђа опасну болест, Колико би село предмета прези- 
рали и не би вам чинили никакво задовољство, да само 
нису обратили на себе нашу пажњу и наклоност, а 
поред тога и нашу бригу о њима! Жиљалдама биљака 
и цветова расте пред нама, али само један цвет, који 
смо ми сами надгледали и неговали, често нам Ини 
више радости и задовољства, него Сви остали. 

Домаће бриге стварају и домаћу срећу. 0, ко- 
лико је слатка и пријатна она брига, коју родитељи 


БРАСТВО 1 12 


ја а ом 2Е 


мр РТУ 


Ла је -= УЂУ Јела 4 ~ а ка 


с 


пе ба 


ава 


МЕ Ми ДР 
њи = => 
А пи бе 


178 


полажу око деце, коју им је Бог дао и поверпо ! 
Који се син не радује, водећи пријатну бритуио 
својим родитељима % Зар бриге о нашима милим и дра- 
тим и старање о нашој отаџбини нису драгоцене вр- 
лине и најсооље стране нашега живота % Па кад се 
деси нешто и противно нашим жељама, зар љубав 
према нашима не потпуњава штете и не ублажава болове 
и жалости наше % Човек много лакше еноси све не- 
воље и терете, кад га у томе и други помаже. Зар 
људи после буре не примају е благодарношћу потоњу 
тишину и лепо време % Зар после ма какве несреће, 
коју смо храбро издржали, не осећамо да нам је 
душа јача и силнија ћу Никад човек не бива толико 
велики, као кад из борбе против непостојанства 3е- 
маљеких блага изиђе као победилац ' 

Домаће су брите извор и домаће ереће. Невоља 
нас упућује да се бринемо о својој врећи, а што 
наше бриге и заузимања нису била у стању да отклоне, 
то још није несрећа , него дело Божје које је од- 
ређено за нешто, што је нама још непознато, али 
што је сигурно ради нашег бољитка. Због тога је 
узалудно наше етраховање и плашња. Права и исти- 
нита несрећа јесте вамо оно, што је последица греха, 
што долази за неправедним и подлим делима. Наше 
ориге могу да удале грех, али кад се грех један 
пут учини, његове последице морају доћи, и нико их 
не може отклонити. Тада су и утехе узалудне, јер 
ко нав може утешити, кад нам наша савест одриче 
утеху % Или, каква нам је корист од туђе милости и 
праштања, кад нас наша савест осуђује и казни • 


Кач кна а 


Р 


~ > 


МО 
= 


179 


Оче небески, ми те обожавамо са овећајима не- 
виног детета, које зна своју немоћ и познаје своје 
ограничено знање, па зато и верује у вишу силу и 
мудрост оца свога. Ми се предајемо еветој вољи Тво- 
јој без страха о себи и будућности евојој, јер знамо 
да онима, који Тебе љубе, све иде на добро. Од 
сада ћемо водити бригу о себи и својима без страха, 
а храбро и спокојно. Ми верујемо да се овака брига 
награђује п да је достојна душе коју је Господ спа- 
ситељ провветио и искупио на крету. Наша ће не- 
прекидна брига бити; тачно испуњавање евију наших 
дужности, које имамо и као хришћани, и као Срби, 
који ће евагда славити и величати Твоје пресвето име. | 


|| == 'отене 


зак /Е РИРМИЛИЈАН. 


12“ 


Му двеју 


На страни 
« « 
« « 
« « 
« 

« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 

с 

« 
« 
« 

« 
« 


Х у реду 19 место: 


ХХ 


ХХХШ 
ХХХМЛ 


14 
47 
19 
37 
99 
16 
49 
27 
172 


« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 


ПопрАВКЕ, 


11 
12 
22 


29 


2 


« 
« 
« 
« 
« 
« 
« 


« 


а П књигу 
да се зн 
дбора 
чла а 
еселиновић 
тајник Н. 
ећином 
он х 
ново 
бреновићимл 
ску а 
које 
међу 
прапорац 
са 
погледује 
оруве 
ити 
Гориочом — 
овомх ладу 
лених 
као да 


и рад — треба: 


и раз — 
за П 
да се зна, 


књигу 


одбора · 
члана, 
Веселиновић 
тајник Н. Р. 
већином 
оних 

новој 
Обреновићима. 
скупа 

која. 

мећу 
прапорце 

за 

поглеђује 
другог 

бити 


Горпочом — над 


овом хладу 
лепих 

као да се 
нијим 


ни им 


Место стране ХРУШ погрешно стоји ХЕМТ. 
_ На страни [1 кад другим ступцем стоји: 


са улогом од д. а треба : са 
улогом од 25 д. На истој страни над четвртим ступцем: 
гом од 5 д. а треба: 


са уло- | 
страни у 
последњем слупцу бројеви, почевши ол 5) па до краја, ува 4 
су за једно место више. 4 


са улогом од 75 дин. На истој 


« ма ЧЕ 
На табаку 1. испремештане су стране 52., тиме по- 
кварена веза самога текста. 


1 
Моле се читаоци, ла пре читања исправе ове по 


ОК Вгавђуо 
301. 

В7 

по 


РЈЕАЗЕ РО МОТ КЕМОМЕ 
САВР5 ОВО 5ЦР5 ЕКОМ ТН! РОСКЕТ 


ОММЕКБТУ ОБ ТОКОМТО ШВКАКУ